Kraljevstvo snova ga je posmatrala, sedajudi se gorenja koje je osedala na ramenu od njegove oštre brade kada bi je poljupcima budio. Možda je došao da se ugreje, ali ona je počela da oseda toplinu, koja nije imala nikakve veze sa vatrom u kaminu. Popravljala je pramen kose koji je ispao iz pletenice i zarila prste u bujnu mekodu tepiha ispod golih stopala, bivajudi svesna u šta je obučena. „Quimby je trebao da te najavi.” „Ne budi preka prema Quimby-ju. On je odličan batler. Pokušao je da mi kaže da nisi kudi, ali znao sam da to nije istina. Pošto tvoj brat nije ovde da to spreči, mimoišao sam batlera i svakako se popeo. Neverovatno nekulturno od mene, ali tako je.” „Kako si znao da sam kudi?” „Zato što sam proveo poslednja dva sata u parku. Video sam te ranije u sobi za primanje, baš kad je padao mrak, pre nego što su služavke navukle zavese.” „Dva sata!” Viola je zurila u njega, zapanjena. „U parku, po ovom vremenu? Zbog čega?” „Zar ne možeš da pogodiš?” Uspravio se i ušao u biblioteku, ali zastao je na određenoj udaljenosti od nje. „Pokušavao sam da skupim hrabrost da dođem i da ti kažem da se pomirimo.” Želeo je da se pomiri. Znala je šta to znači. Činilo se kao da mu je žao. Znala je da to ne znači ništa. Pre nego što je progovorila, on je to učinio prvi. „Kada smo se posvađali, rekla si da mi ne veruješ, i imala si svako pravo. Samo sam...“ Zastao je, duboko udahnuo, a zatim lagano izdahnuo, kao da pokušava da smisli šta de sledede redi. „Samo sam želeo da te vidim.” „To si došao da kažeš?” „Da.” Nasmešio se. „Veoma otrcano, znam, pogotovo nakon dva sata provedena na kiši, smišljajudi šta redi, ali, postalo mi je hladno.” Ta toplina je počela da se širi njom poput toplog meda, i pokušala je da se podseti da su to sve samo reči. Mogao je da kaže bilo šta i da to zvuči kao
138