J r ward bcb 14 nijemi osvetnik

»Popij.« Sranje, večer prije je hranila Johna. Moţda je ovo bilo prebrzo.

Odabranica je podigla svijetlozelene oči na Qhuinnovo lice i u njezinim očima nije bilo dezorijentiranosti. Samo tuţne i drevne ţelje.

Qhuinn se lecnuo. »Što sam ti učinio?« »Ništa«, rekla je ona predubokim glasom. »Ispričajte me, povući ću se sada u Utočište.« Krenula je ustati, ali Qhuinn ju je primio za ruku i povukao natrag. »Layla, što se događa?« Boţe, taj njegov glas. Tako gladak, tako ljubazan. Kao i ruka kojom joj je podigao bradu kako bi je pogledao u oči. »Ne mogu govoriti o tome.« »Da, moţeš.« Qhuinn je kimnuo prema Blayu. »On i ja ćemo čuvati tvoju tajnu.« Odabranica je duboko udahnula i umorno izdahnula, kao da nema više izbora i snage. »Iskreno? Šutjet ćete?« »Aha. Blay?« »Da. Naravno.« Poloţio je dlan na prsa. »Kunem se. Učinit ćemo sve da ti pomognemo. Sve.« Pogledala je Qhuinna ravno u oči. »Jesam li vam neprivlačna, gospodaru?« Namrštio se, a ona je prešla prstima preko jagodica i čela. »Odstupam li od ideala na neki način zbog kojeg...« »Zaboga, ne. O čemu to govoriš? Prelijepa si.« »Zašto tada... me nitko ne poziva?« »Ne razumijem. Mi te zovemo. Redovito. Blay, John i ja. Rhage i V. Ti si ta koju svi traţimo jer ti...« »Svi me vi zovete samo zbog moje krvi.« Blay je ustao i krenuo koračati unazad sve dok koljenima nije udario u klupicu. Sjeo je na jastuk i umalo se nasmijao Qhuinnovom izrazu lica. Njega nikada ne moţete uloviti nespremnog. Dijelom zato što je u relativno kratkom ţivotu previše toga prošao, i izborom i zbog prokletstva. A dijelom zbog njegove osobnosti. Znao se snaći u svakoj situaciji, kraj priče.

Osim ove, očito. Qhuinn je izgledao kao da je dobio biljarskim štapom po glavi. »Ja...« Qhuinn je pročistio grlo. »Ja... Ja...« Ni ovo još nikada nije doţivio. Mucanje.

Layla je prekinula tišinu. »Ponosna sam što sluţim muţjacima i braći u ovoj palači. Dajem a da ništa ne primam zauzvrat jer sam tako obučena i jer mi to pruţa zadovoljstvo. Ovo vam govorim jer ste me pitali... Moram vam reći. Svaki put kad se vratim u Utočište ili Primuţjakov dom, otkrijem veliku prazninu u sebi. Do te mjere da razmišljam da odstupim. Iskreno...« Odmahnula je glavom. »Ne mogu više ovo raditi, iako je to sve za što sam obučena.

Jednostavno... Moje srce ne moţe više tako.« Qhuinn je protrljao bedra. »Ţeliš li... bi li htjela nastaviti kad bi bilo drugačije?« »Naravno.« Glas joj je bio snaţan i siguran. »Ponosno vam sluţim.« Qhuinn je provukao prste kroz gustu crnu kosu. »Što je potrebno... da budeš zadovoljena?« Bilo je to kao da gleda nadolazeći sudar vlakova. Blay je trebao otići, ali nije se mogao 136