Page 1

NORA ROBERTS Piše kao J.D.Robb

SPAS U SMRTI Naslov originala – Immortal in death


Prvo poglavlje

Udaja je prava gnjavaža. Iv nije mogla da objasni kako joj se to uopšte desilo. Zaboga, pa ona je policajac. Tokom svih deset godina koje je provela na ovom poslu, bila je čvrsto uverena da policajci treba da ostanu samci, neopterećeni i usredsređeni isključivo na posao. Bilo je apsurdno verovati da jedna osoba može imati dovoljno vremena, energije i emocija za zakon, sa svim nepravdama koje treba ispraviti, i porodicu, sa svim potrebama koje njeni članovi imaju. Obe karijere - koliko je primetila, brak je zaista vrsta zaposlenja postavljale su pred osobu nemoguće zahteve i užasno radno vreme. Možda je 2058. godina, prosvećeno doba tehnološkog napretka, ali brak je i dalje brak i Iv ga se užasavala. Međutim, iskoristila je divan letnji dan - jedan od svojih retkih slobodnih dana - pripremajući se za kupovinu. Nije uspela da potisne drhtavicu. Nije krenula u običnu kupovinu, podsećao je zgrčen stomak, već u kupovinu venčanice. Očigledno je poludela. Rork je kriv za sve, naravno. Uhvatio ju je u trenutku slabosti. Oboje su bili krvavi, izubijani i veoma srećni što su preživeli. Ako je muškarac dovoljno pametan i toliko dobro poznaje svoju lovinu da izabere baš taj trenutak za prosidbu, pa, žena nema nikakve šanse. Bar ne žena poput Iv Dalas. „Izgledaš kao da se spremaš da goloruka kreneš na bandu hemisiledžija.“ Iv je navukla cipelu i podigla pogled. Suviše je privlačan, pomislila je. Zaista kriminalno. Snažno lice, usta pesnika, ubistveno plave oči, čarobna gusta griva crne kose. Ako uspete da otrgnete pogled s lica i upravite ga ka telu, shvatićete da je i ono podjednako upečatljivo. Dodajte tome blag irski naglasak i dobićete pakleno zgodan paket.


„Danas ću se suočiti s nečim mnogo gorim od hemi-siledžija.“ Iv se namrštila kada je osetila tračak cviljenja u sopstvenom glasu. Nikada nije cvilela. Međutim, istina je da bi se radije borila prsa u prsa sa 'friziranim’ zavisnikom nego razgovarala o vrstama poruba. Porub, za boga miloga! Umalo da opsuje, gledajući ga dok je koračao preko prostrane spavaće sobe. Umeo je da je natera da se oseća glupo u najčudnijim trenucima. Kao sada, dok je sedao kraj nje na visoki, široki krevet koji su delili. Uhvatio je za bradu. „Beznadežno sam zaljubljen u tebe.“ Eto. Ovaj čovek grešno plavih očiju, sa izgledom snažnog, divnog, pomalo rafaelitskog ukletog anđela, voleo ju je. ,,Rork...“ Mučila se da potisne uzdah. Lakše se suočavala s laserom koji u rukama drži mutantski plaćenik nego s tako nepokolebljivim emocijama. „Uradiću ono što sam obećala.“ Namrštio se. Pitao se kako je moguće da je do te mere nesvesna svoje privlačnosti dok sedi zabrinuta, s loše ošišanim smeđim pramenovima i čupercima koje je podigla nemirnim rukama, dok joj se tanušne bore od brige i sumnje urezuju između krupnih očiju boje viskija. „Draga Iv.“ Poljubio ju je lagano u namrštene usne, a zatim u nežnu rupicu na bradi. „Nikada nisam posumnjao u to.“ Mada je neprestano to činio. „Moram danas da se pobrinem za neke stvari. Sinoć si se kasno vratila. Nisam stigao da te pitam kakvi su ti planovi za danas.“ „Zaseda u slučaju Bajns otegla se do tri sata ujutru.“ „Jesi li ga ščepala?“ „Ušetao mi je pravo u ruke - blažen od spavača i maratonske VR sesije.“ Nasmešila se, ali to je bio lovački osmeh, mračan i divlji. „Ubilačko kopile me je pratilo kao lični droid.“ „Odlično.“ Potapšao ju je po ramenu pre nego što je ustao. Zakoračio je s platforme ka odeljku za oblačenje i prebirao po sakoima. ,,A danas? Moraš da pišeš izveštaje?“ „Danas imam slobodan dan.“ ,,Oh?“ Ovo mu je privuklo pažnju. Okrenuo se sa divnim, svilenkastim žaketom boje uglja u ruci. „Ako želiš, mogu neke od popodnevnih sastanaka da premestim za drugi dan.“


Kao kada bi general pokušao da odloži bitku, pomislila je. U Rorkovom svetu, posao je komplikovan i profitabilan rat. „Već sam nešto zakazala.“ Mrk pogled joj se prikrao pre nego što je uspela da ga spreči. „Kupovinu venčanice“, promrmljala je. Nasmešio se, brzo i lako. Iz njenih usta, to je zvučalo poput izjave ljubavi. „Nije ni čudo što si mrzovoljna. Rekao sam ti da ću se ja pobrinuti za to.“ „Sama ću izabrati sopstvenu venčanicu. Sama ću je kupiti. Ne udajem se za tebe zbog tvog prokletog novca.“ Uglađen i elegantan poput sakoa koji je obukao, nastavio je da se smeši. „Zašto se udajete za mene, poručnice?“ Namrštila se još jače, ali on je bio veoma strpljiv čovek. „Želiš li da ti ponudim nekoliko opcija?“ „Zato što ne prihvataš ne kao odgovor.“ Ustala je i zabila ruke u džepove farmerki. „Za taj odgovor dobijaš samo pola poena. Pokušaj ponovo.“ „Zato što sam poludela.“ „Tim odgovorom si osvojila putovanje za dvoje do Tropskog sveta na Zvezdi 50.“ Nasmešila se protiv volje. „Možda te volim.“ ,,Možda.“ Zadovoljan time, prišao joj je i položio ruke na njena snažna ramena. „Ne mora da bude toliko loše. Ubaci par programa za kupovinu u kompjuter, pogledaj desetak prikladnih haljina i naruči ono što ti se dopadne.“ „To sam i htela da uradim“, zakolutala je očima. „Mejvis je odbacila tu ideju.“ „Mejvis?“ Prebledeo je. „Iv, nemoj mi reći da ideš u kupovinu s Mejvis.“ Njegova reakcija ju je oraspoložila. „Ima prijatelja koji je dizajner.“ „Gospode bože.“ „Kaže da je pravi čarobnjak, samo što još nije stekao ime. Ima malu radnju u Sohou.“ „Hajde da pobegnemo. Odmah. Izgledaš odlično.“ Iskezila se. „Uplašen?“ „Užasnut.“ „Dobro je. Sada smo kvit.“ Oduševljena što su konačno u ravnopravnom položaju, nagnula se i poljubila ga. „Sada možeš narednih


nekoliko nedelja da brineš o tome šta ću nositi na venčanju. Moram da idem.“ Potapšala ga je po obrazu. „Nalazim se s njom za dvadeset minuta.“ „Iv...“ Rork ju je zgrabio za ruku. „Nećeš valjda učiniti nešto budalasto?“ Otrgla se. „Pa udajem se, zar ne? Šta je budalastije od toga?“

Nadala se da će se Rork sekirati zbog toga ceo dan. Dovoljno se plašila samog braka, međutim, ideja o venčanju - sa odećom, cvećem, muzikom i ljudima - potpuno ju je užasavala. Jurila je ka centru grada Leksington avenijom, kočeći naglo i mrmljajući psovke ka uličnom prodavcu koji je bio izašao na ulicu sa zadimljenim kolicima. Dovoljno je bilo što je narušio saobraćaj, ali miris prepečenih hot-dogova od soje poput olova je pogodio njen uznemiren stomak. Brzinski taksi iza nje prekoračio je gradsku odredbu o buci besno pritiskajući sirenu i dovikujući psovke kroz razglas. Grupa ljudi, očigledno turista, natovarenih dlan kamerama, komp-mapama i dvogledima glupavo su zurili u brza vozila. Iv je odmahnula glavom dok se brzoprsti lopov gurao kroz njih. Kada se vrate u hotel, otkriće da su siromašniji za nekoliko kredita. Da je imala vremena i mesto za parkiranje, mogla je da ga pojuri. Međutim, dok je trepnula, nestao je u gomili i verovatno već bio u susednom bloku pomoću letećeg skejta. To je Njujork, pomislila je uz blag osmeh. Posetite ga na sopstveni rizik. Volela je gomilu, buku i konstantnu žurbu. Retko ste mogli biti sami, ali nikada intimni. Zato je i došla ovamo pre toliko godina. Ne, ona nije društvena životinja, ali suviše prostora i suviše samoće čini je nervoznom. Došla je u Njujork da bude policajac, zato što je verovala u red i zato što joj je red bio neophodan za preživljavanje. Nije mogla da promeni svoje nesrećno detinjstvo i zlostavljanje sa svim prazninama i tamnim sokacima uma. Ali promenila je sebe. Preuzela je kontrolu, pretvorila


sebe u osobu koju je anonimna socijalna radnica nazvala Iv Dalas. Sada se ponovo menjala. Za koju nedelju neće više biti samo Iv Dalas, poručnica u odeljenju za ubistva. Biće Rorkova supruga. Kako će uspeti da bude i jedno i drugo, bila je veća misterija od bilo kojeg slučaja ubistva koji je dospeo na njen sto. Nijedno od njih dvoje nije znalo šta znači biti član porodice, imati porodicu, stvoriti porodicu. Znali su samo za okrutnost, zlostavljanje, napuštanje. Pitala se da li su zato zajedno. Oboje razumeju kako je to kada nemaš ništa, kada si niko i ništa. Oboje znaju kako je kada si gladan, uplašen i očajan. Oboje su morali sami sebe da stvore. Da li ih je privukla samo zajednička potreba? Potreba za seksom, ljubavlju i stapanjem kakvo nije smatrala mogućim pre nego što je upoznala Rorka. Pitanje za doktorku Mira, pomislila je, setivši se policijskog psihijatra s kojim se često konsultovala. Međutim, Iv je odlučila da ne razmišlja o budućnosti ili prošlosti. Ovaj trenutak je dovoljno komplikovan. Tri bloka od Zelene ulice, ugrabila je priliku i uvukla se na slobodno parking mesto. Nakon što je pretražila džepove, pronašla je metalne kredite koje je prastari sat zahtevao moronskim, statičnim, zbrkanim tonovima i ubacila dovoljno za dva sata. Ako joj bude potrebno više vremena, biće zrela za ludnicu i kazna je uopšte neće pogađati. Duboko je udahnula i pogledala unaokolo. Nije često dolazila u centar. Ubistva su se dešavala svuda, ali Soho je bio bastion neafirmisanih mladih umetnika koji svoje nesporazume rešavaju uz čašu jeftinog vina ili šoljicu crne kafe. Soho je trenutno bio prava slika i prilika leta. Prodavci cveća s ružama klasične crvene i ružičaste boje takmičili su se s prodavcima hibridnih vrsta. Vozila su zujala i brektala na ulicama i tutnjala iznad glava, ispuštajući dim na klimavim nadvožnjacima. Pešaci su se uglavnom držali trotoara, mada je i na kliznim stazama bila gužva. Svi su nosili lepršave ogrtače koji su trenutno hit u Evropi, uz sandale, šešire i svetlucave okovratnike koji vise sa ušiju do ramena. Umetnici koji rade sa uljanim ili vodenim bojama i kompjuterima


prodavali su svoju robu na uglovima i ispred radnji, nadmećući se s prodavcima hrane koji nude hibridno voće, ledeni jogurt i povrće nezagađeno konzervansom. Članovi Sekte Čistih, glavne u Sohou, klizili su u svojim snežno-belim, prašnjavim odorama, obrijanih glava i svetlećih očiju. Jednom posebno posvećenom moliocu Iv je udelila par novčića i bila nagrađena osmehom i sjajnim kamičkom. „Čista ljubav“, rekao je. „Čista radost.“ „Da, kako da ne“, promrmljala je i zakoračila u stranu. Morala je da se vrati unazad kako bi pronašla Leonardov stan. Perspektivni dizajner je živeo u potkrovlju na trećem spratu. Prozor koji gleda na ulicu bio je prepun modela, mrlja, boja i oblika zbog kojih je Iv nervozno progutala pljuvačku. Njen ukus je naginjao ka običnom jednoličnom, kako je tvrdila Mejvis. Nije joj delovalo, dok je penjala na kliznu stazu da bolje pogleda, da Leonardo naginje ka istom. Grčevi u stomaku su se vratili sa osvetom dok je zurila u izlog pun perja, perli i obojenih gumenih odela iz jednog dela. Koliko god da uživa u tome da gleda Rorka kako se trza, nema šanse da se venča u gumi boje neona. Bilo je tu još mnogo čega. Izgleda da Leonardo veruje u šokantnu reklamu. Na sredini izloga, sablasna bela lutka bez lica bila je obučena u providne šalove koji su tako dramatično svetlucali da je materijal delovao živo. Iv je bezmalo osećala kako joj puzi po koži. Uh, pomislila je. Nema teorije. Okrenula se, razmišljajući kako da pobegne, i naletela pravo na Mejvis. „Stvari su mu tako frigidne.“ Mejvis je prijateljski obuhvatila Iv oko struka, zadržavši je na mestu i sanjivo se zagledala u izlog. „Slušaj, Mejvis...“ „Neverovatno je kreativan. Gledala sam kako stvara na kompjuteru. Ludilo.“ „Da, ludilo. Nešto sam razmišljala...“ „Zaista razume čovekovu dušu“, nastavila je Mejvis. Razumela je dušu svoje prijateljice i znala da je Iv spremna da pobegne. Mejvis Friston,


mršava kao vilenjak u zlatnoj odeći i vazdušnim platformama od sedam centimetara, zabacila je kovrdžavu grivu bele izblajhane kose, procenila svoju protivnicu i iskezila se. „Načiniće od tebe najblistaviju nevestu u Njujorku.“ „Mejvis...“ Iv je zažmirila kako bi sprečila novu upadicu. „Želim haljinu u kojoj se neću osećati kao idiot.“ Mejvis se nasmešila. Nova tetovaža srca s krilima zalepršala je na njenom bicepsu kada je podigla šaku do grudi. „Dalasova, veruj mi.“ ,,Ne“, izgovorila je Iv dok ju je Mejvis vukla nazad na kliznu stazu. „Zaista to mislim, Mejvis. Naručiću nešto preko kompjutera.“ „Samo preko mene mrtve“, promrmljala je Mejvis i zakoračila ka ulazu, vukući Iv za sobom. „Možeš bar da porazgovaraš sa čovekom i pogledaš njegove modele. Pruži mu šansu.“ Isturila je donju usnu. Vrlo opasno oružje, posebno ako je našminkana ružem boje ciklame. „Ne budi gnjida, Dalasova.“ „Sranje, pa ovde sam, zar ne?“ Sva zajapurena zbog uspešnog nagovaranja, Mejvis je odskočila do sigurnosne kamere. „Mejvis Friston i Iv Dalas. Idemo kod Leonarda.“ Spoljna vrata su se otvorila uz glasnu škripu. Mejvis je najkraćim putem krenula ka staromodnom žičanom liftu. „Ova zgrada je stvarno retro. Mislim da će Leonardo ostati ovde i nakon što se proslavi. Znaš, ekscentrični umetnik i slično.“ „Da.“ Iv je zatvorila oči i pomolila se kada je lift poskočio. U povratku će definitivno ići stepenicama. „Potrudi se da budeš slobodoumna“, naredila je Mejvis. „Pusti Leonarda da se pobrine za tebe. „Dragi!“ Maltene je skliznula iz majušnog lifta u zakrčen, živopisan prostor. Iv joj se iskreno divila. „Mejvis, golubice moja.“ Tada se Iv zapanjila. Čovek umetničkog imena bio je visok dva metra i građen kao autobus. Veliki, napeti bicepsi izvirali su poput planina iz ogrtača bez rukava boje marsovskog zalaska sunca koji prži oči. Lice mu je bilo široko poput meseca, bakarna koža napeta preko jagodica kao preko bubnja. Imao je bleštav osmeh i oči poput zlatnih novčića. Podigao je Mejvis i zavrteo je u naručju jednim brzim, elegantnim pokretom. Zatim ju je ljubio dugo i strasno, na način koji je nagovestio


da njih dvoje, osim ljubavi prema modi i umetnosti, imaju mnogo toga zajedničkog. „Leonardo!“ Blistajući poput budale, Mejvis je prošla prstima sa zlatnim noktima kroz njegove dugačke lokne. ,,Lutko!“ Iv je uspela da potisne kikot dok su gugutali jedno drugom, ali je ipak zakolutala očima. Sada je definitivno u buli. Mejvis se ponovo zaljubila. „Kosa ti je predivna“, Leonardo je prošao prstima velikim poput kobasica kroz njenu slamastu neurednu frizuru. „Nadala sam se da će ti se dopasti. Ovo je...“ Napravila je dramsku pauzu, kao da predstavlja šnaucera koji je pobrao silne nagrade. „Iv Dalas.“ „Ah, da. Nevesta. Drago mi je, poručnice Dalas.“ Jednom rukom je i dalje grlio Mejvis, a drugu je pružio kako bi se rukovao sa Iv. „Mejvis mi je puno pričala o tebi.“ ,,Da.“ Iv je pogledala svoju prijateljicu. „Bila je tajanstvena kada si ti u pitanju.“ Nasmejao se tako gromoglasno da joj je zazvonilo u ušima dok su joj se usne grčevito trzale. „Moja golubica ume biti veoma tajanstvena. Osveženje“, izjavio je, a zatim odzujao u oblaku boje i krajnje neočekivane gracioznosti. „Divan je, zar ne?“, prošaputala je Mejvis dok su joj oči sijale od ljubavi. „Spavaš s njim.“ „Ne bi poverovala koliko je... inventivan. Koliko je...“ Mejvis je uzdahnula potapšavši se po grudima. „Ovaj čovek je podigao seks na nivo umetnosti.“ „Ne želim da slušam o tome. Uopšte ne želim.“ Nabravši čelo, Iv je skenirala prostoriju. Soba je bila prostrana, visoke tavanice, prepuna materijala. Crvenih duga, crnih vodopada, zelenih jezera koja su se slivala s tavanice, duž zidova i preko stolova i stolica. ,,Isuse“, bilo je sve što je uspela da prozbori. Činije i poslužavnici puni svetlucavih traka, vrpci i dugmića bili su rasuti svuda unaokolo. Šalovi, pojasevi, šeširi i velovi prekrivali su


delimično sašivenu odeću od svetlucavih materijala i korsete opšivene svetlucavim perlama. Prostorija je mirisala na farmu mirišljavih štapića venčanih sa cvećarom. Zastrašujuće. Iv se okrenula, pomalo bleda. „Mejvis, volim te. Možda ti to nikada nisam rekla, ali istina je. Sada odlazim.“ „Dalasova!“ Uz kikot, Mejvis ju je zgrabila za ruku. Za sitnu ženu, bila je neverovatno snažna. „Opusti se. Udahni. Garantujem ti da će te Leonardo udesiti.“ „Toga se i plašim, Mejvis. Silno.“ „Ledeni čaj od limuna“, objavio je Leonardo maltene pevušeći dok je prolazio kroz zavesu od veštačke svile sa poslužavnikom i čašama. „Molim te, sedi. Prvo ćemo se opustiti i upoznati.“ Gledajući ka vratima, Iv se spustila na ivicu stolice. „Slušaj, Leonardo, Mejvis ti možda nije lepo objasnila kako stoje stvari. Vidiš, ja sam...“ „Ti si detektiv u odseku za ubistva. Čitao sam o tebi“, izjavio je Leonardo milozvučno, udobno se smestivši na mali divan s Mejvis u krilu. „Tvoja poslednja potera je digla veliku prašinu u medijima. Priznajem da sam bio očaran. Tvoj posao je rešavanje zagonetki, poručnice, kao i moj.“ Iv je probala čaj i maltene trepnula kada je otkrila da ima pun, bogat ukus i da je predivan. „Rešavaš zagonetke?“ „Naravno. Pogledam ženu, zamislim kako bih voleo da je vidim obučenu. Potom moram da otkrijem ko je ona, šta je ona, kako izgleda njen život. Čemu se nada, o čemu fantazira, kako vidi sebe? Tada uzimam sve to, spajam sve te delove i stvaram izgled. Sliku. Ona je na početku prava misterija i ja osećam neodoljivu potrebu da je rešim.“ Mejvis je bez stida pohotno uzdahnula. „Zar nije divan, Dalasova?“ Leonardo se zakikotao i protrljao nosom Mejvisino uho. „Tvoja prijateljica je zabrinuta, golubice. Misli da ću je obaviti ružičastim materijalom i ukrasiti komadićima metala.“ „Zvuči predivno.“ „Tebi zvuči predivno.“ Ponovo je pogledao Iv. „Znači, udaješ se za neuhvatljivog i moćnog Rorka.“ „Izgleda da je tako“, promrmljala je Iv.


„Upoznala si ga radeći na slučaju De Blas. Da li sam u pravu? Zaintrigirala si ga smeđim očima i ozbiljnim osmehom.“ „Ne bih rekla...“ „Ti ne bi rekla“, nastavio je Leonardo, „zato što ne vidiš sebe onako kako te vidi on. Ili ja. Snažna, hrabra, zabrinuta, pouzdana.“ „Jesi li ti dizajner ili psihoanalitičar?“ pitala je Iv. „Ne možeš biti jedno ako nisi i drugo. Reci mi, poručnice, kako te je Rork osvojio?“ „Ja nisam nagrada“, brecnula se i spustila čašu. „Predivno.“ Spojio je dlanove i umalo zaplakao. „Vrelina i nezavisnost, i samo tračak straha. Bićeš divna nevesta. A sada, na posao.“ Ustao je. „Pođi za mnom.“ Ustala je. „Slušaj, nema svrhe da trošim tvoje vreme, kao ni svoje. Idem...“ „Pođi za mnom“, ponovio je i uzeo je za ruku. „Daj mu šansu, Iv.“ Samo zbog Mejvis, dozvolila je Leonardu da je povede ispod vodopada materijala i oko njih u podjednako zakrčen deo za rad na drugom kraju potkrovlja. Osetila se malo bolje kada je ugledala kompjuter. U njih se razumela. Međutim, pretrnula je kada je ugledala crteže koje je kompjuter proizveo i koji su bili polepljeni svuda unaokolo. U ovom trenutku, crvena boja i metal bi bili pravo olakšanje. Lutke su delovale poput mutanata, dugih udova i prevelikih tela. Neke su bile obučene u perje, druge u kamenje. Nekoliko njih je na sebi imalo nešto što podseća na odeću, ali tako nečuvenog stila - šiljati okovratnici, suknje veličine maramice, jednodelna odela tesna poput kože - da su izgledale poput učesnika u paradi za Noć veštica. ,,S moje prve revije. Visoka moda je izvrtanje realnosti. Hrabra, jedinstvena, nemoguća.“ „Obožavam ih.“ Iv se nasmešila Mejvis i prekrstila ruke. „Biće to kratka, jednostavna, kućna ceremonija.“ „Hm.“ Leonardo je već bio kraj kompjutera i koristio tastaturu sa impresivnom veštinom.


„Ovo, na primer...“ Doneo je sliku od koje se Iv sledila krv u žilama. Haljina je bila boje svežeg urina, oivičena karnerima boje blata od izreckanog okovratnika do špicastog poruba ukrašenog svetlucavim kamenjem veličine dečje pesnice. Rukavi su bili tako tesni da je Iv bila sigurna da bi izgubila osećaj u prstima ako bi je obukla. Slika se okrenula i sada je gledala zadnju stranu haljine koja se spušta od struka naniže, ukrašena perjem. „... Uopšte nije za tebe“, završio je Leonardo rečenicu i nasmejao se gledajući kako Iv bledi. „Izvinjavam se. Nisam mogao da odolim. Za tebe... moraš razumeti da je ovo samo skica. Vitka, duga, jednostavna. Samo osnova. Ništa preterano sladunjavo.“ Govorio je dok je radio. Na monitoru je počeo da se formira oblik. Iv je posmatrala s rukama u džepovima. Delovalo je lako, razmišljala je. Duge linije, jedva primetni obrisi tela. Rukavi su se završavali zaobljenim vrhom na gornjoj strani dlana. I dalje nespokojna, čekala je da počne da dodaje ukrase. „Neko vreme ću se majati s tim“, rekao je odsutno i okrenuo sliku da joj pokaže kako je uglađena i elegantna i sa zadnje strane, s prorezom do kolena. „Sigurno ne želiš dugačke skutove.“ „Dugačke skutove?“ „Ne.“ Nasmešio se i pogledao je. „Siguran sam da ne želiš. Šešir. Za kosu.“ Navikla na uvredljive komentare, Iv je prošla prstima kroz svoje smeđe bičeve. „Mogu da je pokrijem, ako treba.“ „Ne, ne, ne. Pristaje ti.“ Šokirano je spustila ruku. „Zaista?“ „Zaista. Potrebno je samo oblikovati. Znam nekoga...“, zastao je. „Međutim, dobro ti pristaje ta boja, svi ti zlatni i smeđi tonovi, neukrotiv stil. Samo je treba recnuti na nekoliko mesta i to je sve.“ Proučavao ju je kroz sužene kapke. „Bez šešira i velova. Tvoje lice je dovoljno. A sada, boja i materijal. To mora biti teška svila.“ Načinio je grimasu. „Mejvis mi kaže da Rork neće platiti haljinu.“ Iv se ispravila u leđima. „To je moja haljina.“ „Zadrta je po tom pitanju“, komentarisala je Mejvis. „Kao da bi Rork primetio da je potrošio par hiljada kredita.“


„Nije u tome poenta.“ „Ne, naravno da nije.“ Leonardo se ponovo nasmešio. „Pa, snaći ćemo se nekako. Boja? Mislim da bela ne odgovara, suviše je svetla za tvoj ten.“ Napućio je usne, prišao paleti s bojama i počeo da eksperimentiše. Fascinirana protiv svoje volje, Iv je posmatrala kako skica od snežnobele postaje kremasta, bledoplava, živopisna zelena i boje duge. Mada je Mejvis par puta uzdahnula i oduševila se nekima od izbora, on je postojano odmahivao glavom. Najzad se zaustavio kod bronze. „To je to. Da, oh, da. Tvoja koža, tvoje oči, tvoja kosa. Sijaćeš, izgledaćeš veličanstveno. Kao boginja. Biće ti potrebna ogrlica, duga bar osamdeset centimetara. Još bolje, metar i četrdeset centimetara. Bakarna, s kamenjem u boji, rubini, oniks, kvare. Da, da, i karneol, možda čak i turmalin. Porazgovaraj s Rorkom o nakitu.“ Odeća joj nikada nije puno značila, ali Iv je uhvatila sebe kako čezne za ovom haljinom. „Divna je“, rekla je oprezno i počela da prebira po glavi svoju situaciju s kreditima. „Nisam sigurna. Znaš, svila je.... izvan mojih kupovnih moći.“ „Pokloniću ti haljinu, a za uzvrat tražim obećanje.“ Uživao je posmatrajući kako joj se u pogled vraća oprez. „Obećanje da ću dizajnirati haljinu tvoje pratilje Mejvis i da ćeš za ostatak odeće za venčanje koristiti odeću koju sam ja dizajnirao.“ „Nisam razmišljala o ostaloj opremi. Imam sopstvenu odeću.“ „Poručnica Dalas ima odeću“, ispravio je. „Rorkovoj supruzi će biti potrebna nova odeća.“ „Možda možemo da se dogovorimo.“ Shvatila je da želi prokletu haljinu. Mogla je da je oseti na sebi. „Divno. Skidaj se.“ „Slušaj, kretenčino...“, brecnula se. „Moram da uzmem meru“, odvratio je Leonardo brzo. Osetio je potrebu da zakorači unazad zbog pogleda koji mu je uputila. Najzad, on je čovek koji obožava žene i razume njihov gnev. Drugim rečima, plašio ih se. „Moraš o meni razmišljati kao o doktoru. Ne mogu da dizajniram savršenu haljinu dok ne upoznam tvoje telo. Ja sam umetnik i


džentlmen“, izgovorio je dostojanstveno. „Međutim, ako se osećaš nelagodno, Mejvis može da ostane. Iv je nagnula glavu. „Mogu da izađem na kraj s tobom, draškane. Ako pređeš granicu ili samo pomisliš da je pređeš, i sam ćeš to otkriti.“ „Siguran sam u to.“ Oprezno je podigao uređaj. „Ovo je moj skener“, objasnio je. „Veoma precizno će ti uzeti mere. Međutim, moraš biti naga.“ „Prestani da se kikoćeš, Mejvis. Idi i donesi nam čaj.“ „Naravno. Ja sam te ionako već videla golu.“ Izašla je dobacujući Leonardu poljupce. „Imam mnogo ideja... za odeću“, rekao je Leonardo kada je Iv skupila kapke. „Donji veš za venčanicu, naravno. Za večernju i dnevnu odeću, svečanu i svakodnevnu. Gde idete na medeni mesec?“ „Ne znam. Nisam razmišljala o tome“, pomirila se sa sudbinom, skinula cipele i otkopčala farmerke. „Rork će te znači iznenaditi. Kompjuteru, napravi fajl, Dalas, prvi dokument, mere, boja, visina i težina.“ Kada je bacila majicu u stranu, zakoračio je k njoj sa skenerom. „Spoji stopala, molim te. Visina sto sedamdeset pet centimetara, težina pedeset pet kilograma.“ „Koliko dugo spavaš s Mejvis?“ Brzo je izbacio još neke mere. „Oko dve nedelje. Veoma mi je draga. Struk šezdeset šest centimetara.“ „Jesi li počeo da spavaš s njom nakon što ti je rekla da se njena najbolja prijateljica udaje za Rorka, ili pre toga?“ Zaustavio se, a sjajne oči su mu zasijale od besa. „Ne koristim Mejvis da bih se dočepao provizije, a ti je vređaš time što to misliš.“ „Samo proveravam. I meni je veoma draga. Ako ćemo zaključiti posao, želim da se pobrinem da sve karte budu otvorene. To je sve. Znači...“ Prekid je stigao naglo i furiozno. Žena u crnoj, uskoj odeći bez ukrasa uletela je unutra poput komete, ogoljenih, savršeno belih zuba i smrtonosno crvenih noktiju savijenih poput kandži. „Neverni, podmukli kučkin sine.“ Skočila je k meti poput projektila iz minobacača. Leonardo ju je izbegao brzinom i gipkošću koje je mogao izazvati samo strah. „Pandora, mogu sve da ti objasnim...“ „Objasni ovo.“ Usmerivši gnev ka Iv, zamahnula je i zamalo joj iskopala


oči. Iv nije imala izbora. Patosirala ju je. ,,Oh, Isuse, oh... Isuse.“ Leonardo je povio široka ramena i počeo da krši krupne prste.


Drugo poglavlje

„Jesi li morala da je udariš?“ Iv je posmatrala kako žena koluta očima. „Da.“ Leonardo je seo na skener i uzdahnuo. „Napraviće mi pakao od života.“ „Moje lice, moje lice!“ Dok je polako dolazila svesti, Pandora se nekako podigla na noge nežno opipavajući vilicu. „Imam li modricu? Vidi li se? Imam snimanje za sat vremena.“ Iv je slegla ramenima. „Jebi ga.“ Menjajući raspoloženje poput pobesnele gazele, Pandora je prosiktala kroza zube: „Uništiću te, kučko. Nikada nećeš raditi na ekranu ili disku, a sigurno nećeš raditi na stazi. Znaš li ti ko sam ja?“ To što je bila naga u ovim okolnostima samo je doprinelo Ivinom lošem raspoloženju. „Da li misliš da me zabole dupe?“ „Šta se dešava? Prokletstvo, Dalasova, on samo pokušava da te... Oh.“ Mejvis je zastala s dve čaše u rukama. „Pandora!“ „Ti!“ Pandorine zalihe otrova očigledno još nisu bile presušile. Bacila se na Mejvis, dok su se čaše lomile a čaj leteo na sve strane. Nakon nekoliko sekundi, dve žene su se već rvale po podu i čupale kosu jedna drugoj. „Oh, zaboga.“ Da je pri ruci imala pištolj za onesvešćivanje, upotrebila bi ga na obema. „Prestanite! Do đavola, Leonardo, pomozi mi pre nego što se poubijaju!“ Iv je priskočila i počela da rastavlja ruke i noge. Munula je Pandoru laktom u rebra, iz čistog zadovoljstva. „Odvući ću te u kavez, kunem se.“ U nedostatku drugačijeg pristupa, sela je Pandori na grudi, privukla svoje farmerke i izvadila značku iz džepa. „Dobro pogledaj, idiote. Ja sam policajac. Za sada si načinila dve teške telesne povrede. Želiš li da napraviš i treću?“ „Sklanjaj to koščato dupe s mene!“ Iv se nije pomerila zato što joj je naređeno, već zato što je to bilo izgovoreno relativno mirnim glasom. Pandora je ustala, prevukla rukama


preko crnog, uskog odela, šmrcnula, zabacila raskošnu kosu boje plamena i dobacila ledeni pogled smaragdnih očiju ispod obilno našminkanih trepavica. „Znači, jedna ti više nije dovoljna, Leonardo. Kakav si ti šljam.“ Podigla je izvajanu bradu, dobacila prekoran pogled Iv, a zatim Mejvis. „Možda ti se apetit povećao, dragi, ali ukus ti se pogoršao.“ „Pandora...“ Uzdrman i još oprezan zbog napada, Leonardo je oblizao usne. „Rekao sam da mogu da objasnim. Poručnica Dalas je moja klijentkinja.“ Siktala je poput kobre. „Zar ih sada tako zoveš? Misliš li da možeš da me odbaciš u stranu kao jučerašnje novine, Leonardo? Ja odlučujem kada je kraj.“ Pomalo hramljući, Mejvis je prišla Leonardu i zagrlila ga oko struka. „Nisi mu potrebna i ne želi te.“ „Zabole me za to šta on želi. Međutim, što se tiče potrebe“, pune usne izvila je u zloban osmeh, „moraće da ti objasni životne činjenice, devojčice. Bez mene, sledećeg meseca neće biti revije za njegovu drugorazrednu odeću. Bez revije, neće ništa prodati, bez prodaje, neće biti u stanju da kupi materijale, inventar i otplati onaj pozamašni zajam koji je uzeo od zelenaša.“ Duboko je udahnula i pogledala nokte koje je malopre bila iskrzala. Bes joj je pristajao koliko i crno, usko odelo. „Ovo će te koštati, Leonardo. Narednih nekoliko dana biću veoma zaposlena, ali ću ipak pronaći malo vremena da porazgovaram s ljudima koji te podržavaju. Šta će reći ako im kažem da će nošenje tvojih modela opasno sniziti moje standarde? Pošto su ti modeli krajnje inferiorni.“ „Ne smeš to učiniti, Pandora.“ Panika se osećala u svakoj reči, panika koja je za vatrenu crvenokosu devojku sigurno bila poput fiksa za narkomana, pomislila je Iv. „To će me uništiti. Sve sam uložio u tu reviju. Vreme, novac...“ „Zar nije šteta što se toga nisi setio pre nego što si pokupio ovaj komad pupčane vrpce?“ Pandora zažmiri. „Mislim da ću uspeti da uglavim ručak s nekim lovatorima do kraja nedelje. Imaš nekoliko dana da odlučiš kako želiš ovo da odigraš, dragi. Ratosiljaj se nove igračke ili se suoči s posledicama. Znaš gde možeš da me nađeš.“


Izašla je napadnim koracima modela i zalupila vrata za sobom. ,,0h, sranje.“ Leonardo je potonuo u stolicu i pokrio lice rukama. „Savršen tajming, kao i obično.“ „Nemoj. Molim te, nemoj joj dopustiti da ti ovo radi, da radi to nama.“ Na ivici suza, Mejvis je čučala pred njim. „Ne smeš dozvoliti da upravlja tvojim životom, da te ucenjuje...“ Skočila je na noge, iznenada inspirisana. „To je ucena, zar ne, Dalasova? Uhapsi je.“ Iv je završila sa zakopčavanjem košulje koju je malopre obukla. „Srce, ne mogu da je uhapsim zato što je rekla da neće da nosi njegovu odeću. Mogu da je odvučem u stanicu zbog napada, ali izaći će pre nego što uspem da zatvorim vrata za njom.“ „Ali ovo jeste ucena! Leonardo je sve što poseduje uložio u tu reviju. Bez revije, gubi sve.“ „Žao mi je. Zaista. To nije u nadležnosti policije ili obezbeđenja.“ Prošla je prstima kroz kosu. „Slušaj, bila je besna. Po izgledu njenih očiju, rekla bih i da je urađena. Verovatno će se smiriti.“ „Ne.“ Leonardo se naslonio u stolici. „Nateraće me da platim. Sigurno si shvatila da smo bili ljubavnici. Odnos nam je zahladneo. Nije bila na planeti nekoliko nedelja, a ja sam pretpostavio da je naša veza završena. Tada sam upoznao Mejvis.“ Uhvatio je za ruku. „Znao sam da je gotovo. Razgovarao sam s Pandorom, nakratko, i rekao joj. Ili sam bar pokušao da joj kažem.“ „Pošto Dalasova ne može da pomogne, postoji samo jedna stvar koju možeš da učiniš“, rekla je Mejvis dok joj je brada drhtala. „Moraš joj se vratiti. To je jedini način.“ Pre nego što je Leonardo uspeo da progovori, dodala je: „Nećemo se viđati, bar dok ne prođe revija. Možda ćemo nakon toga uspeti nekako da se sastavimo. Ne smeš dozvoliti da razgovara s tvojim finansijerima i odbaci tvoje modele.“ „Misliš li da sam u stanju to da učinim? Da budem s njom? Da je dotaknem, nakon ovoga? Nakon tebe?“ Ustao je. „Mejvis, volim te.“ „Oh, Leonardo... Ne sada! Volim te isuviše da bih gledala kako te uništava. Odlazim da bih te spasla“, rekla je očiju punih suza. Izjurila je, ostavivši Leonarda da zuri za njom. ,,U zamci sam. Osvetoljubiva kučka. U stanju je sve da mi otme. Ženu koju volim, posao, sve. Mogao bih da je ubijem zbog bola koji sam upravo video u


Mejvisinim očima.“ Duboko je udahnuo i pogledao svoje ruke. „Čoveka može da privuče lepota, a da ne vidi šta se nalazi ispod.“ „Da li je toliko bitno ono što bi mogla da kaže tvojim finansijerima? Ne bi uložili novac u tebe da ne veruju u ono što radiš.“ „Pandora je jedna od najpoznatijih manekenki na planeti. Ima moć, prestiž, veze. Par reči, prošaputanih u pravo uho, može stvoriti ili uništiti čoveka u mojoj poziciji.“ Podigao je ruku ka maštovitom eksponatu od mreže i kamenja iza sebe. „Ako javno kaže da su moji modeli inferiorni, predviđene cene za prodaju će opasti. Ona vrlo dobro zna kako se to postiže. Celog života sam radio za ovu reviju. Ona i to dobro zna, kao i kako da mi sve to oduzme. Ni to joj neće biti dovoljno.“ Spustio je ruku uz telo. „Mejvis to još ne razume. Pandora može da mi drži laserski mač povrh glave do kraja mog profesionalnog života - ili njenog. Poručnice, ja se nje nikada neću osloboditi, sve dok sama ne odluči da je dovoljno.“ Iv je kući stigla iscrpljena. Dotukla ju je dodatna sesija suza i optužbi kod Mejvis i iscrpela joj svu preostalu energiju. Uspela je, zasada, da uteši Mejvis sladoledom, uz nekoliko sati gledanja omiljenih filmova u svom starom stanu. Želeći da zaboravi emotivne prevrate i modu, Iv je krenula pravo u spavaću sobu i pala na krevet. Pored nje je skočio mačak Galahad i počeo manijakalno da prede. Pošto par gurkanja njuškicom nije dovelo do odgovarajuće reakcije, smirio se i zaspao. Nije ni prstom mrdnula dok Rork nije stigao. „Pa, kako si provela slobodan dan?“ „Mrzim odlazak u kupovinu.“ „Prosto nisi razvila talenat za to.“ „Ko bi ga uopšte poželeo?“ Radoznalo se okrenula i pogledala ga. „Tebi se to dopada. Zaista voliš da kupuješ stvari.“ „Naravno.“ Rork se ispružio kraj nje i pomazio mačka kada mu se popeo na grudi. „To me zadovoljava skoro isto koliko i posedovanje stvari. Poručnice, prosto rečeno, pravi je bedak biti siromašan.“ Razmislila je o tome. Pošto je u prošlosti bila siromašna i uspela da se podigne na viši nivo, nije mogla da se ne složi s njim. „Doduše, mislim da sam najgore pregurala preko glave.“


„Prilično si brzo to obavila.“ Brzina ga je malo zabrinula. „Znaš, Iv, ne moraš da se zadovoljiš bilo čime.“ „Zapravo, Leonardo i ja smo sklopili sporazum.“ Namrštila se zureći kroz prozor na krovu ka delu neba boje praška za izbeljivanje. „Mejvis je zaljubljena u njega.“ „Aha.“ Poluzatvorenih očiju, Rork je nastavio da mazi mačora. Baš je razmišljao o tome da pređe na Iv, kada je nastavila. „Zaista je zaljubljena.“ Duboko je uzdahnula. „Danas stvari nisu tekle baš glatko.“ Po glavi su mu se motale cifre tri velika posla koja je trenutno sklapao. Odgurnuo ih je u stranu i približio joj se. „Ispričaj mi.“ „Leonardo je krupan i na čudan način zgodan... ne znam. Čini mi se da ima indijanske krvi. Definitivno ima telesni sklop i boju kože Indijanaca, bicepse poput astrotorpeda i glas u kojem se oseća nagoveštaj magnolije. Nisam mogla dobro da procenim, ali kada je počeo da radi skicu, delovao je veoma usredsređeno i talentovano. U svakom slučaju, stojim ja tako gola...“ ,,Stvarno?“, rekao je Rork blago, odgurnuo mačka i skotrljao se na nju. „Zbog uzimanja mere“, odvratila je uz kez. „Molim te, nastavi“ „Okej. Mejvis je otišla po čaj...“ „Baš zgodno“ „... Kada je unutra banula neka žena, maltene s penom na ustima. Opasna riba - sto osamdeset centimetara visoka, mršava kao laserski zrak, crvena kosa metar dužine i lice... pa, ponovo ću spomenuti magnoliju. Vrištala je na njega, a ova stenčuga od čoveka se povukao u stranu, tako da je skočila na mene. Morala sam da je oborim na zemlju.“ „Udarila si je.“ „Pa da, pre nego što je uspela da mi iseče lice svojim oštrim kandžama.“ „Draga Iv...“ Poljubio ju je u obraz, zatim u drugi, zatim u bradu. „Šta je to u tebi što budi zver u ljudima?“ „Talenat, šta li. I tako, ta Pandora...“ „Pandora?“ Podigao je glavu i suzio kapke. „Manekenka.“ „Da, navodno je neka velika faca.“


Počeo je da se smeje, najpre je to bio samo kikot, ali je narastao do gromoglasnog smeha tako da je morao ponovo da se skotrlja na leđa. „Udarila si milu Pandoru u lice od milion dolara. Jesi li je oborila na lepo dupence?“ „Nego šta.“ Razumevanje je donelo neočekivan ubod ljubomore. „Poznaješ je.“ „Moglo bi se tako reći.“ „Dobro?“ Podigao je obrvu, ne iz opreza već zabavljeno. Sada je sedela uspravno i mrštila se na njega. Prvi put otkako su u vezi, uočio je nagoveštaj zavisti u njenom pogledu. „Neko vreme... kratko.“ Počešao se po bradi. „Sećanje mi je nejasno.“ „Sereš.“ „Možda ću se prisetiti. Šta si ono pričala?“ „Postoji li neka izuzetno lepa žena sa kojom nisi spavao?“ „Napraviću ti listu. Znači, patosirala si je.“ „Da.“ Iv je sada zažalila zbog tog udarca. „Cičala je i zavijala, ali kada se Mejvis pojavila, skočila je na nju. Čupale su kosu jedna drugoj i grebale se. Leonardo je kršio ruke.“ Rork ju je povukao na sebe. „Vodiš tako interesantan život.“ „Sve u svemu, Pandora je zapretila Leonardu: mora da ostavi Mejvis i vrati se njoj, ili će mu uništiti reviju na koju računa. Navodno je u tu reviju uložio sve što ima, čak je pozajmio novac i od prstolomaca. Ako Pandora ocrni njegove modele, upropastiće ga.“ „To baš liči na nju.“ „Kad je Pandora otišla, Mejvis...“ „Jesi li i dalje gola?“ „Upravo sam se oblačila. Mejvis je odlučila da se žrtvuje. Bilo je prilično dramatično. Leonardo joj je izjavio ljubav, ona je počela da plače i izjurila napolje. Isuse, Rork, osetila sam se kao neki perverznjak s dvogledom. Smestila sam Mejvis u svoj stari stan, bar za ovu noć. Tek sutra mora da bude u klubu.“ „Nastavite da gledate naš program“, promrmljao je i nasmešio se njenom praznom izrazu. „To su govorili na kraju svake epizode melodramatičnih serija iz starih vremena. Uvek su se završavale u


najzanimljivijem momentu. Šta li će naš heroj uraditi?“ „Baš sam ti ja heroj“, promrmljala je Iv. „Do đavola, dopada mi se, iako je pičkica. Voleo bi da joj razbije glavu o zid, ali verovatno će popustiti. Zato sam pomislila da bismo mogli da dovedemo Mejvis kod nas na koji dan, ako bude potrebno.“ „Naravno.“ „Stvarno?“ „Kuća je, kao što si već primetila, veoma velika. Mejvis mi je draga.“ ,,Znam.“ Dobacila mu je jedan od svojih žustrih, retkih osmeha. „Hvala ti. Kako si ti proveo dan?“ „Kupio sam malu planetu. Šalim se“, dodao je kada joj se vilica otkačila. „Međutim, uspeo sam da zaključim pregovore za izgradnju zemljoradničke zajednice na Taurusu Pet.“ „Zemljoradnja?“ „Ljudi moraju da jedu. Uz delimično restruktuiranje, zajednica bi mogla da obezbedi žitarice manufakturnim kolonijama na Marsu, u koje sam poprilično investirao. Znaš, ruka ruku mije.“ „Valjda. Što se tiče Pandore...“ Ponovo ju je povukao na sebe i svukao joj košulju, koju je već bio raskopčao, preko ramena. „Nećeš mi odvratiti pažnju“, rekla mu je. „Šta tačno znači 'kratko’ u ovom slučaju?“ Načinio je pokret koji je podsećao na sleganje ramenima i počeo da je ljubi od usta ka grlu. „Da li je u pitanju jedna noć, nedelja...“ Telo joj je oblila toplina kada je sklopio usne preko njene bradavice. „Mesec dana... dobro, uspeo si da mi odvratiš pažnju.“ „Mogu ja i bolje“, obećao je, a zatim ispunio obećanje.

Poseta mrtvačnici nije najbolji način da se započne dan. Iv je koračala niz tih, belo popločan hodnik, trudeći se da ne bude iznervirana time što su je u šest ujutru pozvali da pogleda telo. Da stvari budu još gore, u pitanju je bio davljenik. Zastala je na dovratku, uperila značku u objektiv kamere i sačekala da


provere njen broj i puste je unutra. Jedan tehničar je čekao kraj zida punog rashladnih fioka. Većina je puna, pomislila je. Leto je uvek dobro vreme za umiranje. „Poručnica Dalas.“ „Tako je. Imate telo za mene.“ „Upravo je stiglo.“ Prišao je određenoj fioci uz bezbrižnu veselost, svojstvenu pripadnicima te profesije. Brave i vrata rashladne fioke su ciknuli, a fioka je sa svojim teretom skliznula napolje uz mali oblak ledene magle. „Uniforma koja se našla na mestu zločina pomislila je da je u pitanju jedan od vaših.“ „Okej.“ Pripremajući se, Iv je duboko udahnula i izdahnula na usta. Prizor smrti, nasilne smrti, za nju nije bio ništa novo. Nije bila sigurna zašto, ali je mogla da pretpostavi da je lakše, nekako manje lično, proučavati telo tamo gde je palo. Ovde, u besprekornom, gotovo devičanskom okruženju mrtvačnice, bilo je skaredno. „Johansen, Karter. Takođe poznat pod imenom Bumer. Poslednja poznata adresa - stan na Bikonu. Sitan lopov, profesionalna lasica, povremeni trgovac nelegalnim proizvodima i žalostan izgovor za humanoida.“ Uzdahnula je dok je proučavala ono što je od njega ostalo. „Do đavola, Bumere, šta su ti to učinili?“ „Tup predmet“, oglasio se tehničar, doslovno shvativši njeno pitanje. „Verovatno šipka ili palica. Znaću više kada završimo s testiranjem. Udarci su bili izuzetno snažni. Proveo je samo nekoliko sati u reci; kontuzije i razderotine su očigledne.“ Iv ga je pustila da brblja sav važan i isključila se. Imala je dobar vid. Nikada nije bio naročito zgodan, ali od njegovog lica je malo toga ostalo. Opako je prebijen, nos mu je smrskan, usta gotovo neraspoznatljiva od udaraca i nateklina. Masnice oko grla ukazuju na gušenje, kao i živopisno ispucali krvni sudovi, zbog kojih je ono što je ostalo od njegovog lica bilo posuto tufnama. Torzo mu je bio purpurne boje. Zbog načina na koji mu je telo ležalo, pretpostavila je da mu je ruka slomljena. Na levoj šaci mu je nedostajao jedan prst. Bila je to stara rana iz rata, na koju je bio veoma ponosan. Neko veoma snažan, besan i odlučan dočepao se sirotog, žalosnog Bumera.


Kao i ribe, tokom kratkog vremena koje je njegovo telo provelo u vodi. „Uniforma je potvrdila otiske koje je ostavio kada je izvadio ličnu kartu, ti treba da daš vizuelnu potvrdu.“ „Da. Pošalji mi primerak izveštaja.“ Okrenula se i pošla ka izlazu. „Koja uniforma me je povezala s telom?“ Tehničar je izvukao laptop i dotakao nekoliko tipki. „Pibodi, Delija.“ ,,Pibodi.“ Iv se nasmešila prvi put od jutros. „Njoj ništa ne promiče. Ako se neko bude raspitivao o njemu, obavesti me.“ Na putu ka policijskoj centrali, Iv je nazvala Deliju Pibodi. Smireno, ozbiljno lice uniforme pojavilo se na ekranu. „Dalasova ovde.“ „Da, poručnice.“ „Ti si pronašla Johansena.“ „Da. Upravo završavam izveštaj. Mogu vam poslati primerak.“ „Biću ti zahvalna. Kako si ga prepoznala?“ „Imam portabl uređaj za identifikaciju u svojoj opremi za teren. Uzela sam mu otiske. Prsti su bili veoma oštećeni, tako da sam uspela da dobijem samo delimične; međutim, pojavilo se Johansenovo ime. Čula sam da je on jedan od vaših doušnika.“ „Da, bio je. Dobro odrađen posao, Pibodijeva.“ „Hvala vam.“ „Pibodijeva, da li si zainteresovana da pomogneš detektivu koji vodi slučaj?“ Kontrola joj je popustila na trenutak, tek koliko da se vidi sjaj u očima. „Naravno. Da li vi vodite slučaj?“ „Bio je moj doušnik“, rekla je Iv jednostavno. „Srediću to u centrali. Budi u mojoj kancelariji za sat vremena, Pibodijeva.“ „Da, gospodine. Hvala vam, gospodine.“ „Dalasova“, promrmljala je Iv. „Zovi me Dalasova.“ Ali Pibodijeva je već bila prekinula vezu.

Iv se neko vreme mrštila, režala zbog gužve u saobraćaju i vozila zaobilaznim putem kroz drajv-in kafić. Tamo je kafa manje gadna nego u centrali. Snabdevena kafom i nečim što je verovatno trebalo da bude slatka kiflica, smestila je vozilo i spremila se da podnese izveštaj


zapovedniku. Dok se vozila gore zadimljenim liftom, osetila je kako joj se ramena napinju. Govorila je sebi da je to obična sitničavost i da mora to da prevaziđe, ali nije joj pomoglo. Ozlojeđenost i bol, preostali nakon rada na poslednjem slučaju, odbijali su da nestanu. Ušla je u predvorje administrativnog odeljenja, sa zaposlenim konzolama, tamnim zidovima i izlizanim tepihom. Prijavila se na prijemnom odeljenju i tražila da je primi zapovednik Vitni. Kancelarijski dron ju je monotonim glasom zamolio da pričeka. Ostala je da stoji tamo gde se zatekla, radije nego da ode do prozora ili gubi vreme s nekim od starih brojeva magazina na disku. Na monitoru iza nje, ton je bio smanjen do maksimuma. Vesti je ionako nisu interesovale. Pre nekoliko nedelja se sasvim dovoljno povlačila po medijima. Neko beznačajan poput Bumera bar neće izazvati publicitet, pomislila je. Smrt doušnika ne dovodi do porasta gledanosti. „Zapovednik Vitni će vas sada primiti, Dalas, poručnice Iv.“ Propustili su je kroz sigurnosna vrata i skrenula je levo ka Vitnijevoj kancelariji. „Vi ste, poručnice.“ „Zapovedniče, hvala vam što ste me primili.“ „Sedite.“ „Ne, hvala. Neću se zadržavati. Upravo sam identifikovala nepoznatog davljenika u mrtvačnici. U pitanju je Karter Johansen. Jedan od mojih doušnika.“ Zapovednik Vitni, impozantan čovek, prekaljenog lica i umornih očiju, zavalio se u stolici. „Bumer? Nekada je postavljao eksploziv uličnim lopovima. Razneo je sebi desni kažiprst.“ „Levi“, ispravila ga je Iv, „gospodine.“ „Levi.“ Vitni je prekrstio ruke na stolu i posmatrao je. Pogrešio je kada je Iv bila u pitanju, pogrešio je tokom slučaja koji ga se lično ticao. Shvatao je da mu još nije oprostila. Imao je njenu poslušnost i poštovanje, međutim, mogućnost za prijateljstvo je nestala. „Pretpostavljam da je u pitanju ubistvo.“ „Nisam još dobila izveštaj sa obdukcije, ali izgleda da je žrtva


prebijena i udavljena pre nego što je bačena u reku. Želim da istražim ovaj slučaj.“ „Da li je sarađivao s vama na slučaju koji je u toku?“ „Ništa slično, gospodine. Povremeno je snabdevao podacima odeljenje za nelegalne supstance. Moram da saznam s kim je radio na tom odeljenju.“ Vitni je klimnuo glavom. „Koliko trenutno slučajeva vodite, poručnice?“ „Snaći ću se.“ „Što znači da ih je previše.“ Podigao je prste, a zatim ih ponovo sklopio. „Dalasova, ljudi poput Johansena se izlažu opasnosti i ona ih obično sustigne. Oboje znamo da stopa ubistava raste po ovoj vrućini. Ne mogu da dozvolim da jedan od mojih najboljih detektiva gubi vreme na ovakvom slučaju.“ Iv je stegla vilicu. „Bio je moj. Čime god da se bavio, zapovedniče, bio je moj.“ Lojalnost je osobina koja je čini jednim od najboljih istraživača, razmišljao je. „Neka ti bude na listi prioriteta dvadeset četiri sata“, rekao je. „Drži slučaj otvorenim u fajlovima sedamdeset dva sata. Nakon toga ću morati da ga prebacim nižem istražitelju.“ Toliko je i očekivala. „Želim da Pibodijeva radi sa mnom na ovom slučaju.“ Smrknuto je zurio u nju. „Želiš da ti odobrim pomoćnika na ovakvom slučaju?“ „Želim Deliju Pibodi“, nije ustuknula Iv. „Dokazala je da je izuzetno sposobna na terenu. Želi da postane detektiv. Verujem da će to brzo postići uz dobru obuku.“ „Dobićeš je na tri dana. Ako se pojavi nešto bitnije, obe ste skinute sa slučaja.“ „Da, gospodine.“ „Dalasova“, rekao je kada se okrenula da pođe. Prešao je preko svog ponosa. „Iv... nisam imao priliku da ti čestitam.“ Iznenađenje je zasvetlucalo u njenim očima pre nego što je uspela da se iskontroliše. „Hvala vam.“ „Nadam se da ćeš biti veoma srećna.“


,,I ja se nadam.“ Pomalo uznemirena, probila se kroz lavirint policijske centrale do svoje kancelarije. Morala je da naplati još jednu uslugu. Zbog privatnosti je zatvorila vrata pre nego što je uključila televezu. „Fini, kapetan Rajan. Odeljenje za elektronska istraživanja.“ Laknulo joj je kada se njegovo izborano lice pojavilo na monitoru. „Poranio si, Fini.“ „Sranje, nisam imao vremena ni za doručak.“ Žalio se ustima punim danskog peciva. „Jedan od terminala je vrisnuo i niko ne zna da ga popravi osim mene.“ „Teško je kada si neophodan. Možeš li da uglaviš jednu nezvaničnu pretragu za mene?“ „To mi je omiljena vrsta pretrage. Kaži.“ „Neko je ukokao Bumera.“ „Žao mi je.“ Odgrizao je komad peciva. „Bio je serator, ali uvek bi uradio ono što obeća. Kada?“ „Nisam sigurna; rano jutros su ga izvadili iz Ist rivera. Znam da je pokatkad davao obaveštenja nekome iz odeljenja za nelegalne supstance. Možeš li da otkriješ kome?“ „Vrlo je pipav posao povezivati doušnike s trenerima, Dalasova. Moraš da vodiš računa o bezbednosti.“ „Možeš ili ne možeš, Fini?“ „Mogu, mogu“, promrmljao je. „Ali ne dozvoli da mi se to obije o glavu. Policajci ne podnose da im neko pretura po fajlovima.“ „Pričaj mi o tome. Cenim to, Fini. Ko god je to bio, dobro ga je udesio. Ako je znao nešto zbog čega su ga ubili, mislim da nije u pitanju nijedan od slučajeva na kojima trenutno radim.“ „Možda je u pitanju slučaj nekog drugog istražitelja. Javiću ti ako bilo šta otkrijem.“ Naslonila se, udaljivši se od crnog monitora i pokušala da razbistri misli. Međutim, pred očima joj je zaigralo Bumerovo isprebijano lice. Cev ili palica, razmišljala je. Možda su pesnice bile u pitanju. Znala je šta čvrsti čukljevi mogu da urade licu. Znala je kakav je to osećaj. Njen otac je imao krupne šake. To je jedna od stvari za koje se pretvarala da ih se ne seća. Međutim,


znala je kakav je osećaj primiti takve udarce, koliko su u stanju da potresu čoveka pre nego što mozak registruje bol. Šta je gore? Batine ili silovanje? U njenom umu, u njenim strahovima, neraskidivo su pomešani. Razmišljala je o čudnom uglu pod kojim je ležala Bumerova ruka. Slomljena i iščašena. Nejasno se sećala užasnog zvuka pucanja kosti, vrtoglavice koja dolazi uz agoniju, piskavog cijuka koji se probija kroz ruku pritisnutu preko njenih usta. Hladan znoj i užas pri pomisli da će se te pesnice vraćati iznova i iznova sve dok ne umreš. Sve dok ne poželiš da si mrtav. Poskočila je kada se začulo kucanje na vratima i progutala uzvik. Kroz staklo je ugledala Pibodijevu u ispeglarioj uniformi i pravih ramena. Iv je prešla rukom preko usta kako bi se smirila. Bilo je vreme da se baci na posao.


Treće poglavlje

Bumerov stan je bio relativno pristojan. Zgrada je nekada bila hotel koji je za sitan novac iznajmljivao sobe na sat i opsluživao kurve pre nego što je prostitucija legalizovana. Imao je četiri sprata i niko se nije potrudio da ugradi lift ili kliznu stazu. U sumornom predvorju je sedeo bezbednosni droid nabusitog izraza lica. Po smradu je procenila da je zdravstvena inspekcija nedavno izvršila zaprašivanje protiv insekta i glodara. Droid je imao tik u desnom oku zbog neispravnog čipa, međutim, ispravno oko je uperio u Ivinu značku. „Radimo u skladu s propisima“, tvrdila je iza mrljavog bezbedonosnog stakla. „Ovde nemamo nikakvih problema.“ „Johansen.“ Iv je sklonila značku. „Da li ga je neko posetio u poslednje vreme?“ Pokvareno oko se trglo i prevrnulo. „Nisam programirana da nadgledam posetioce, već da skupljam stanarinu i održavam red.“ „Mogu da konfiskujem tvoje diskove s memorijom i pregledam ih lično.“ Droid je ćutao, ali je blago brujanje nagoveštavalo da sama pregleda diskove. „Johansen, soba 3C, nije se vratio osam sati i dvadeset osam minuta. Sam je izašao iz zgrade. Poslednje dve nedelje nije imao posetioce.“ „Komunikacije?“ „Ne koristi naš komunikacioni sistem. Ima svoj.“ „Pogledaćemo njegovu sobu.“ „Treći sprat, druga vrata s leve strane. Nemojte uznemiravati stanare. Ovde nemamo nikakvih problema.“ „Da, ovo je pravi raj.“ Iv je krenula ka stepenicama i primetila trošno drvo; glodari su ga dobro nagrizli. „Rikorder, Pibodijeva.“ „Da, gospodine.“ Pibodijeva je savesno prikačila rikorder za košulju. „Ako je bio ovde pre osam sati, nije poživeo dugo nakon toga. Verovatno svega par sati.“


„Dovoljno da ga neko prebije na mrtvo ime.“ Iv je posmatrala zidove. Po njima je bilo ispisano nekoliko nelegalnih poziva i anatomski sumnjivih predloga. Jedan od autora je imao problema sa spelovanjem i konstantno je izostavljao slovo a iz reči jebati. Ipak, poruka je bila dovoljno jasna. „Prava domaća atmosfera, zar ne?“ „Podseća me na kuću moje bake.“ Našle su se pred vratima sa brojem 3C, a Iv je bacila pogled unazad. „Pibodijeva, čini mi se da si se upravo našalila.“ Dok se Iv kikotala i uzimala svoju master karticu za dekodiranje, Pibodijeva je pocrvenela kao rotkvica. Međutim, povratila se u trenutku kada je brava škljocnula. „Bogami se dobro zabarikadirao, zar ne?“, promrmljala je Iv kada se otključala poslednja od tri ,,kelig-500“ brave. „Nije štedeo. Na svaku od ove tri bebice je potrošio moju nedeljnu platu. Izgleda da mu nisu bile od koristi.“ Uzdahnula je. „Dalas, poručnica Iv, ulazi u stan žrtve.“ Otvorila je vrata. „Do đavola, Bumere, baš si bio prava svinja.“ Bilo je nesnosno vruće. Kontrola temperature u stanu se svodila na otvoren ili zatvoren prozor. Bumer se odlučio za zatvoren i time unutra zarobio letnju omorinu. Prostorija je bazdila na lošu hranu koja se pokvarila, prljavu odeću i prosut viski. Ostavivši Pibodijevu da obavi početno skeniranje, Iv je otišla do centra prostorije jedva veće od šibice i odmahnula glavom. Čaršavi su bili umazani supstancom koju nije želela da analizira. Pored kreveta su bile nagomilane kutije s naručenom hranom. Po gomili prljave odeće po uglovima je pretpostavila da pranje veša Bumeru nije bilo na listi prioritenih kućnih poslova. Stopala su joj se lepila za pod. Šljapkala je dok je koračala prostorijom. Radi samoodbrane, borila se da otvori prozor. Zvuk ulaska vazduha i saobraćajne buke naglo je preplavio prostoriju. „Isuse, kakva rupa. Pristojno je zarađivao kao doušnik. Nije morao ovako da živi.“ „Verovatno je želeo.“ ,,Da.“ Nabravši nos, Iv je otvorila vrata kupatila i bacila pogled. Šolja i lavabo od nerđajućeg čelika i tuš kabina za hendikepirane. Smučilo joj se


od smrada. „Gore od leša starog tri dana.“ Udahnula je na usta i okrenula se. „Evo u šta je uložio novac.“ Pibodijeva je stala uz Iv kraj masivnog stola. Na njemu se nalazio skup uređaj za komunikaciju i obradu podataka. Iznad njega, za zid su bili zakačeni monitor i polica prepuna diskova. Iv je nasumice odabrala jedan i pročitala natpis. „Vidi, Bumera je interesovala kultura. Pozamašne sise zgodnih kučki.“ „Taj film je prošle godine osvojio Oskara.“ Iv je frknula i vratila disk na policu. „Odlično, Pibodijeva, drago mi je što imaš smisla za humor. Dobro će ti doći, pošto moramo sve ovo da pregledamo. Popakuj diskove, zabeleži brojeve i nazive. Pregledaćemo ih u policijskoj centrali.“ Iv je pokrenula vezu i pregledala pozive koje je Bumer sačuvao. Preletela je pogledom preko poziva za naručivanje hrane i video kurve koja ga je koštala pet hiljada. Tu su zatim bila dva poziva od osumnjičenog prodavca nelegalne robe, ali dva čoveka su prosto ćaskala o sportu, uglavnom bejzbolu i rvanju. Zainteresovano je primetila da je okrenuo njen broj u kancelariji, ali nije ostavio poruku. „Pokušavao je da stupi u kontakt sa mnom“, promrmljala je. „Prekinuo je vezu ne ostavivši poruku. To ne liči na njega.“ Izvadila je disk i predala ga Pibodijevoj kako bi bio upakovan sa ostalim dokazima. „Ništa ne ukazuje na to da je bio uplašen ili zabrinut, poručnice.“ „Ne, bio je prava lasica. Da je pomislio da će ga neko pritisnuti, kampovao bi pred mojim vratima. Okej, Pibodijeva, nadam se da si primila vakcinu za imunitet. Hajde da pročešljamo ovaj nered.“

Kada su završile, bile su prljave, znojave i zgađene. Po Ivinom direktnom naređenju, Pibodijeva je opustila kruti okovratnik svoje uniforme i zavrnula rukave. Ipak, znoj joj se cedio niz lice, a kosa joj se divlje kovrdžala. „Mislila sam da su moja braća prasci.“ Iv je šutnula prljave gaće u stranu. „Koliko braće imaš?“ „Dvojicu. I jednu sestru.“ „Četvoro vas je?“


„Moji roditelji su Slobodnjaci, gospodine“, objasnila je Pibodijeva uz nagoveštaj posramljenosti u glasu. „Totalno su zaluđeni ruralnim životom i proizvodnjom prehrambenih proizvoda.“ „Iznenađuješ me, Pibodijeva. Tako žilava, urbana devojka poput tebe, a potekla od Slobodnjaka. Kako to da ne gajiš alfalfu, ne pleteš prostirke i ne gajiš životinje?“ „Volim da zavodim red. Gospodine.“ „Dobar razlog.“ Iv je za kraj ostavila ono što je smatrala najgorim. Proučavala je krevet s neskrivenim gađenjem. Razmišljala je o telesnim parazitima. „Moramo da se pozabavimo dušekom.“ Pibodijeva je progutala pljuvačku. „Da, gospodine.“ „Ne znam za tebe, Pibodijeva, ali čim završimo, ja idem pravo u komoru za dekontaminaciju.“ „Pratiću vas u stopu, poručnice.“ „Okej. Hajde da obavimo ovo.“ Prvo su skinule čaršav. Bio je smrdljiv i pun fleka. Iv će ga ostaviti čistačima da izvrše analizu, ali je već odbacila mogućnost da je Bumer ubijen u svom stanu. Ipak, bila je temeljna. Istresla je jastuk i pregledala penu. Na njen znak, Pibodijeva je podigla jedan kraj dušeka, a ona drugi. Bio je težak kao stena. Jedva su ga prevrnule. „Možda ima boga“, promrmljala je Iv. Za drugu stranu dušeka bila su prikačena dva mala paketa. Jedan je bio pun bledoplavog praha, a u drugom se nalazio zapečaćen disk. Povukla je oba. Prigušivši poriv da otvori paket s plavim prahom, proučavala je disk. Nije imao natpis, ali je, za razliku od ostalih, bio pažljivo smešten u kutiju kako ga prašina ne bi oštetila. U običnim okolonostima bi ga odmah pustila na Bumerovom uređaju. Bila je u stanju da podnosi smrad, znoj i prljavštinu. Međutim, više ni trenutak nije mogla da trpi pomisao da joj bogzna kakvi paraziti puze po koži. „Izvucimo se iz ovog pakla.“ Sačekala je da Pibodijeva iznese kutiju s dokazima u hodnik. Uz poslednji pogled na to kako je živeo njen doušnik, Iv je zatvorila vrata, zapečatila ih i ostavila crveno policijsko svetio da trepće.


Dekontaminacija nije bila bolna, ali nije bila ni naročito ugodna. Kratko je trajala i to joj je bila jedina dobra strana. Iv je sedela kraj Pibodijeve. Obe su bile nage u komori s dva sedišta i zakrivljenim, belim zidovima koji su reflektovali vrelu, belu svetlost. „Ali to je suva vrelina“, izjavila je Pibodijeva, zbog čega se Iv nasmejala. „Uvek sam smatrala da Pakao ovako izgleda.“ Zatvorila je oči i opustila se. Smatrala je da nije fobična, ali ju je mali, zatvoreni prostor ipak uznemiravao. „Znaš, Pibodijeva, pet godina sam radila s Bumerom. Nije bio gospodin, ali nikada ne bih pomislila da je tako živeo.“ Još je osećala smrad u nozdrvama. „Bio je čist. Reci mi šta si videla u kupatilu.“ „Prljavštinu, buđ, šljam, neoprane peškire. Dva sapuna, jedan neotvoren, flašicu šampona potrošenu dopola, pastu za zube, ultrasoničnu četkicu i brijač. Jedan češalj, slomljen.“ „Pribor za ulepšavanje. Vodio je računa o sebi, Pibodijeva. Smatrao je da je pravi ženskaroš. Pretpostavljam da će mi čistači reći da su hrana, odeća i prljavština stari svega dve-tri nedelje. Šta zaključuješ na osnovu toga?“ „Da se krio – da je bio zabrinut, uplašen ili suviše umešan u nešto.“ „Upravo tako. Nije bio dovoljno očajan da dođe i sve mi ispriča, ali je bio dovoljno zabrinut da sakrije par stvari pod dušek.“ „Gde nikome ne bi palo na pamet da ih traži“, rekla je Pibodijeva suvo. „Nije bio prepametan. Pogodila si kakva je supstanca u pitanju?“ „Nelegalna.“ „Nikada nisam videla supstancu te boje. To je nešto novo“, Iv je razmišljala. Svetio je postalo sivo, a zatim se začuo pisak. „Izgleda da smo čiste. Hajde da pronađemo neku odeću i pustimo disk.“

„Šta je, do đavola, ovo?“ Iv se namrštila gledajući u monitor. Nesvesno se igrala teškim dijamantom koji je nosila oko vrata. „Formula?“ „Toliko sam shvatila, Pibodijeva.“ „Da, gospodine.“ Pibodijeva se povukla nakon ove grdnje. „Sranje, mrzim nauku.“ Iv je s nadom bacila pogled preko ramena.


„Kako tebi ide matematika?“ „Loše, gospodine. Nisam kompetentna za nauku.“ Iv je proučavala nizove brojeva, cifara i simbola. „Moj aparat nije programiran za ovo sranje. Moraću to da odnesem u laboratoriju na analizu.“ Nestrpljivo je lupkala prstima po stolu. „Imam predosećaj da je u pitanju formula za prah koji smo pronašli, ali kako se toga dočepao sitan kriminalac poput Bumera? I za koga je još radio? Ti si znala da je moj doušnik, Pibodijeva. Kako?“ Mučeći se sa očiglednim stidom, Pibodijeva je zurila preko Ivinog ramena ka ciframa na monitoru. „Naveli ste ga u nekoliko međuodeljenskih izveštaja o zaključenim slučajevima, poručnice.“ „Imaš li naviku da čitaš međuodeljenske izveštaje?“ „Samo vaše, gospodine.“ „Zašto?“ „Zato što ste vi najbolji istražitelj.“ „Pibodijeva, da li se ti to meni ulizuješ ili pucaš na moj posao?“ „Kada vas unaprede u kapetana, vaše radno mesto će biti upražnjeno, gospodine.“ „Odakle ti ideja da želim da postanem kapetan?“ „Samo budala to ne bi želela, a vi to niste. Niste budala, gospodine.“ „Okej, preći ćemo preko toga. Da li si pregledala i neke druge izveštaje?“ ,,I sada i tada.“ „Imaš li neku ideju o tome ko je bio Bumerov trener u odeljenju za nelegalne supstance?“ „Ne, gospodine. Nikada nisam videla da je njegovo ime povezano s nekim drugim policajcem. Većina doušnika ima samo jednog trenera.“ „Bumer je voleo raznolikost. Hajde da krenemo na teren. Obići ćemo par lokala u kojima je voleo da visi i videti šta možemo da iskopamo. Imamo samo par dana za ovu istragu, Pibodijeva. Ako te neko čeka kod kuće, obavesti ga da ćeš biti veoma zaposlena.“ „Nisam u vezi, gospodine. Nemam problem s dodatnim radnim vremenom.“ „Odlično.“ Iv je ustala. ,,U tom slučaju se odmah bacamo na posao. Usput, sedele smo gole u istoj prostoriji, Pibodijeva. Batali 'gospodine’ i


zovi me po imenu.“ „Da, gospodine... poručnice.“ Prošlo je tri sata ujutru kada se zateturala kroz ulazna vrata, saplela o mačka koji je odlučio da čuva hodnik, proklela i naslepo potražila stepenice. Umom su joj jurile slike mračnih barova, striptiz klubova i zadimljenih ulica u kojima se sitne kurve bave svojim zanatom. Sve se to krčkalo u neukusnom gulašu Bumerovog života. Naravno, niko ništa nije znao. Niko ništa nije video. Napabirčila je samo jedan jedini podatak puzeći kroz ovaj deo grada. Niko nije čuo ni video Bumera bar nedelju dana, a verovatno i duže. Međutim, neko ga je ne samo video i čuo, već i usmrtio. Ponestajalo joj je vremena da otkrije ko je to bio i zašto je to uradio. U spavaćoj sobi svetla su bila prigušena. Već je bila skinula košulju i bacila je u stranu kada je primetila da je krevet prazan. Istog trenutka je osetila ubod razočaranja, slabašan ali neugodan nagoveštaj panike. Morao je da otputuje, pomislila je. Upravo juri ka bilo kojoj mogućoj tački u kolonizovanom univerzumu. Verovatno će danima biti odsutan. Zureći očajno u krevet, skinula je cipele i povukla pantalone. Preturajući po fioci, izvukla je pamučnu majicu bez rukava i navukla je preko glave. Bože, baš je jadna zato što je razočarana što je Rork morao da se pozabavi poslom i nije ovde kako bi se priljubila uz njega. Zato što nije ovde da otera noćne more koje je sve snažnije i češće uznemiravaju otkako su sećanja iz prošlosti počela da je pritiskaju. Suviše sam umorna za snove, ubeđivala je sebe. Suviše zaposlena da budem sumorna. I dovoljno snažna da ne pamtim sve što ne želim da pamtim. Okrenula se s namerom da ode u svoju kancelariju na spratu i spava tamo, ali u tom trenutku su se otvorila vrata. Olakšanje ju je preplavilo poput stida. „Mislila sam da si otputovao.“ „Radio sam.“ Rork joj je prišao. Na prigušenom svetlu, njegova crna majica je bila u oštrom kontrastu s njenom belom. Podigao joj je bradu i pogledao je u oči. „Poručnice, zašto uvek trčite dok ne padnete od


umora?“ „U ovom slučaju imam rok.“ Možda je preumorna ili joj ljubav sve više prija. Podigla je šake do njegovog lica. „Veoma mi je drago što si ovde.“ Nasmešila se kada je podigao u naručje i poneo ka krevetu. „Nisam na to mislila.“ „Ušuškaću te, a onda ćeš zaspati.“ Bilo joj je teško da se prepire pošto su joj se kapci sami zatvarali. „Jesi li dobio moju poruku?“ „Onu opširnu u kojoj je pisalo radiću dokasno’? Da.“ Poljubio ju je u čelo. „Isključi se već jednom.“ „Za par trenutaka.“ Borila se sa snom. „Imala sam samo nekoliko minuta da porazgovaram s Mejvis. Želi koji dan da ostane tamo gde jeste. Neće ići ni u Plavu vevericu. Nazvala ih je i otkrila da ju je Leonardo nekoliko puta tražio tamo.“ „Prava ljubav.“ „Mhm. Pokušaću sutra da uzmem sat vremena slobodno kako bih otišla do nje, ali možda ću uspeti da je vidim tek prekosutra.“ ,,S njom će biti sve u redu. Ako želiš, mogu ja da odem.“ „Hvala ti, ali ona s tobom ne bi razgovarala o tome. Pobrinuću se za nju čim otkrijem u šta se Bumer uvalio. Prokleto dobro znam da nije bio u stanju da pročita sadržaj tog diska.“ „Naravno da nije“, umirivao ju je Rork nadajući se da će najzad zaspati. „Dobro je baratao ciframa. Novcem. Ali naučne formule...“ Uspravila se tako naglo da je glavom zamalo udarila Rorka po nosu. „Tvoj aparat bi to mogao da protumači.“ „Zar bi mogao?“ „Ovi iz laboratorije izvrdavaju. Te pretrpani su poslom, te ovo nije istraga visokog prioriteta. Bolje rečeno, nema prioritet“, dodala je ustajući iz kreveta. „Potrebna mi je neka vrsta prednosti. Tvoj nelicencirani aparat ima sposobnost naučne analize, zar ne?“ „Naravno.“ Uzdahnuo je i ustao. „Odmah, pretpostavljam?“ „Možemo da pristupimo podacima preko aparata u mojoj kancelariji.“ Zgrabila ga je za ruku i povukla ka lažnom panelu iza kojeg se nalazio lift. „Neće nam biti potrebno mnogo vremena.“


Dok su se vozili, objasnila mu je o čemu se radi. Kada je dekodirao vrata privatne prostorije, već je bila potpuno budna i prisebna. Oprema je bila složena, nelicencirana i, naravno, nelegalna. Poput Rorka, koristila je pločicu za dlan da bi joj pristupila, a zatim je stala iza konzole u obliku slova U. „Ti mnogo brže pristupaš podacima od mene“, rekla mu je. „To je pod Kodom Dva, Žuto, Johansen. Moja šifra je...“ „Molim te.“ Ako je već odlučila da se igra policajca u tri sata ujutru, neće joj dozvoliti da ga vređa. Rork je seo za upravljač i lično ukucao par brojeva. „Policijska centrala“, rekao je i nasmešio se kada je video da se ona mršti. „Toliko o obezbeđenju.“ „Želiš li da vidiš još nešto pre nego što se usredsredim na tvoj aparat?“ „Ne.“ Rekla je čvrsto i stala iza njega. Rukujući tastaturom jednom rukom, drugom je privukao njenu ruku preko ramena do svojih usana i počeo da joj gricka prste. „Razmetljivče.“ „Ne bi bilo zabavno da si me prosto uključila svojim kodom u svoj aparat“, mrmljao je i prebacio na automatsku pretragu. ,,Dosije Kod Dva, Žuto, Johansen.“ Na drugoj strani prostorije, jedan od zidnih monitora je zasvetleo. Sačekajte. „Broj dokaza 34-J, pogledaj i prekopiraj.“ Zahtevala je Iv. Kada se formula pojavila, Iv je odmahnula glavom. „Pogledaj. Što se mene tiče, to bi mogli da budu egipatski hijeroglifi.“ „U pitanju je hemijska formula“, rekao je Rork. „Kako znaš?“ „Proizvodim nekoliko - legalnih. Ovo je neka vrsta analgetika, ali to nije sve. Halucinogena svojstva...“ Coknuo je jezikom i odmahnuo glavom. „Nikada nisam video ništa slično. Nije u pitanju standardna mešavina. Kompjuteru, analiziraj i identifikuj.“ „Kažeš da je droga u pitanju“, rekla je Iv kada se kompjuter bacio na posao. „Sasvim sigurno.“ „To se uklapa u moju teoriju. Ali, šta je Bumer radio s formulom i zašto bi ga neko ubio zbog nje?“


„To zavisi od toga koliko je isplativa, čini mi se. Koliko je profitabilna.“ Namrštio se kada je analiza počela da se ispisuje na monitoru. Molekularna reprodukcija je zasvetlela na ekranu u nizu raznobojnih tački i spirala. „Okej, u njemu se nalazi organski stimulant, standardni hemijski halucinogen, u maloj, skoro zakonskoj količini. Ah, ima i THR-a 50 u tragovima.“ „Poznatog pod uličnim imenom Zevs. Gadno.“ „Hmm. Ipak, nije u pitanju naročito jak šit. Međutim, mešavina je veoma interesantna. Sadrži čak i mentu kako bi bilo ukusnije. Rekao bih da uz izvesne izmene može da se proizvede u tečnoj formi. Ako se u pravom odnosu pomeša s brinokom - seksualnim stimulantom i pojačivačem - može služiti za lečenje impotencije.“ „Znam šta je brinok. Imali smo slučaj čoveka koji se predozirao time. Ubio se nakon što je verovatno postavio svetski rekord u masturbiranju. Skočio je s prozora zbog seksualne frustracije. Kurac mu je bio nadut poput svinjske kobasice a bio je i slične boje, i dalje čvrst kao čelik.“ „Hvala ti što si to podelila sa mnom. Šta je ovo?“ Rork se zbunjeno vratio kucanju po tastaturi. Kompjuter je jednostavno nastavio da izbacuje istu poruku. Nepoznata supstanca. Najverovatnije regenerator ćelija. Identifikacija nemoguća. „Kako je ovo moguće?“, pitao se. „Uključeno mi je automatsko ažuriranje. Ne postoji ništa što ne mogu da identifikujem.“ „Nepoznata supstanca. Vidi, vidi. Zbog toga bi vredelo ubiti. Možemo li da dobijemo bar neke podatke?“ „Identifikuj pomoću poznatih podataka“, naredio je Rork. FORMULA PREDSTAVLJA STIMULATIVNO SREDSTVO S HALUCINOGENIM SVOJSTVIMA. ORGANSKE JE OSNOVE. BRZO ULAZI U KRVOTOK I UTIČE NA NERVNI SISTEM. „Dejstvo?“ NEDOVOLJNO PODATAKA.


„Prokletstvo. Reci nam koje je verovatno dejstvo na osnovu poznatih podataka.“ OSEĆANJE EUFORIJE, PARANOJE, SEKSUALNOG APETITA, LAŽNO OSEĆANJE FIZIČKE I MENTALNE MOĆI. DOZA OD 55 MILIGRAMA KOD ČOVEKA TEŠKOG 60 KILOGRAMA TRAJAĆE DO ŠEST SATI. DOZA VEĆA OD 100 MILIGRAMA IZAZVAĆE SMRT KOD 87 PROCENATA KORISNIKA. SUPSTANCA JE SLIČNA THR-u 50, POZNATOM POD IMENOM ZEVS, UZ DODATAK STIMULANSA KOJI POJAČAVA SEKSUALNU SPOSOBNOST I REGENERACIJU ĆELIJA. „Nije toliko drugačije“, mrmljala je Iv. „Nije ni bitno. Narkići već mešaju zevsa sa erotikom. Gadna kombinacija, odgovorna za većinu silovanja u gradu, ali nije tajna niti posebno profitabilna. Svaki prosečan narkić može da je smeša u portabl laboratoriji.“ „Osim nepoznatog sastojka. Regeneracija ćelija.“ Nabrao je obrve. „Čuvena fontana mladosti.“ „Uz dovoljno kredita, bilo ko može sebi da plati podmlađivanje.“ „Podmlađivanje ima privremeno dejstvo“, primetio je Rork. „Moraš redovno da ideš na tretmane. Biopiling i antistarosne injekcije su skupe, oduzimaju suviše vremena i često su neugodne. Standardni tretmani nemaju dodatne pogodnosti koje imaju ove injekcije i piling.“ „Šta god da je ta nepoznata supstanca, ona celu stvar čini primamljivom i smrtonosnom. Odnosno, kako si ono rekao, isplativom.“ „Imaš prah“, primetio je Rork. „Da, ovo će možda naterati one iz laboratorije da mrdnu dupeta. Ali ipak će im biti potrebno više vremena nego što imam na raspolaganju.“ „Možeš li meni doneti uzorak?“ Okrenuo se u stolici i nasmešio. „Ne želim da potcenjujem policijsku laboratoriju, poručnice, ali moja je malko sofisticiranija.“ ,,U pitanju je dokaz.“ Podigao je obrve. „Rork, znaš li koliko sam već zabrazdila time što sam ti dozvolila da ovo uradiš?“ Uzdahnula je, prisetivši se Bumerovog lica i ruke. „Do đavola, pokušaću.“


„Odlično. Isključi se.“ Kompjuter se tiho ugasio. „Hoćeš li sada konačno otići na spavanje?“ „Imam samo par sati za to.“ Dopustila je sebi da je obuzme umor i zagrlila ga oko vrata. „Hoćeš li me ponovo ušuškati?“ „Naravno.“ Podigao ju je držeći je za kukove kako bi obmotala noge oko njega. „Ali ovoga puta moraš da ostaneš ušuškana.“ „Znaš, Rork, srce mi prosto zatreperi kada se ponašaš zapovedno.“ „Čekaj samo da te smestim u krevet. Ima da treperi kao ludo.“ Nasmejala se i protrljala glavom njegovo rame. Zaspala je pre nego što se lift spustio.


Četvrto poglavlje

Bio je mrkli mrak kada je signal za vezu kraj Ivine glave zapištao. Najpre se probudio policajac u njoj. Pridigla se i javila. „Dalasova.“ „Iv, oh bože, Iv! Potrebna mi je pomoć.“ U trenutku je žena u njoj pristigla policajca i sada je zurila u Mejvisin lik na monitoru. „Svetio“, naredila je i soba je blesnula tako da je sada jasno videla bledo lice, crnu modricu ispod oka, svež, krvav ožiljak na obrazu, razbarušenu kosu. „Mejvis... Šta se dešava? Gde si?“ „Moraš da dođeš.“ Disala je isprekidano i bezmalo režala. Bila je isuviše šokirana da bi joj suze probile iz očiju. „Požuri. Molim te, požuri. Mislim da je mrtva i ne znam šta da radim.“ Iv je nije ponovo pitala gde se nalazi, ali je ukucala naređenje za praćenje signala. Prepoznavši Leonardovu adresu kada je zasvetlrla ispod Mejvisinog lika, progovorila je čvrstim i smirenim glasom. „Ostani tu gde jesi. Ništa ne diraj. Razumeš li me? Ništa ne diraj i ne puštaj unutra nikog osim mene. Mejvis?“ „Dobro, dobro. Ostaću. Neću ništa dirati. Užasno je!“ „Krenula sam.“ Kada se okrenula, videla je da je Rork već ustao i počeo da oblači pantalone. „Idem s tobom.“ Nije se bunila. Za pet minuta su već bili na ulici i jurili kroz noć. Prazne ulice su u centru grada zamenili rojevi turista, video bilbordi koji nude svaku vrstu zadovoljstva i kupovine koje čovek može da zamisli, zatim pomodari koji boluju od nesanice u Vilidžu i dangube nad minijaturnim šoljicama kafe s raznim ukusima i diskovima u kafićima pod otvorenim nebom, i najzad sanjive naseobine umetnika. Osim što je želeo da sazna adresu, Rork nije postavljao pitanja i ona mu je bila veoma zahvalna zbog toga. Pred očima joj je lebdelo Mejvisino lice, belo i užasnuto. Što je još gore, mnogo gore, videla je


njenu drhtavu ruku s tamnom flekom od skorele krvi. Snažan vetar koji nagoveštava oluju šibao je kroz gradske kanjone. Šamarao je Iv dok je izlazila iz Rorkovih kola pre nego što ih je u potpunosti zaustavio kraj trotoara. Pretrčala je trideset metara travnjaka i stala kraj sigurnosne kamere. „Mejvis, Dalasova je. Mejvis, otvori, do đavola.“ Bila je u takvom stanju da je tek nakon par sekundi primetila da je kamera razbijena. Rork je prošao kroz nezaključana vrata i stao pored nje u liftu. Kada su se vrata otvorila, istog trenutka je shvatila da su stvari onoliko loše koliko se i plašila. Tokom njene prethodne posete, Leonardovo potkrovlje je bilo u vedrom neredu, živopisno neorganizovano. Sada je bilo žestoko ispreturano, dugi komadi materijala isečeni, stolovi prevrnuti, a njihov sadržaj rasut po podu i slomljen. Bilo je krvi, mnogo krvi, po zidovima i svili, kao da se neko gnevno dete razgoropadilo. „Ništa ne diraj“, refleksno se brecnula na Rorka. ,,Mejvis?“ Zakoračila je napred i stala kada se jedna od svetlucavih zavesa zatalasala. Mejvis je stala kraj nje, ljuljajući se. „Dalasova. Dalasova. Hvala bogu.“ „U redu je. Sve je u redu.“ Čim je Iv ugledala njenu odeću, preplavilo ju je olakšanje. To nije Mejvisina krv, mada je mrlja bilo po njenoj odeći i rukama. „Povređena si. Koliko je loše?“ „Vrti mi se u glavi i muka mi je. Glava je u pitanju.“ „Pusti je da sedne ovde, Iv.“ Uzevši Mejvis za ruku, Rork ju je spustio na stolicu. „Hajde, draga, sedi. Tako je. U šoku je. Pronađi neko ćebe, Iv. Nasloni glavu, Mejvis. Dobra devojka. Zatvori oči i diši.“ „Hladno mi je.“ ,,Znam.“ Posegao je i prebacio parče iskidanog satena preko nje. „Diši duboko, Mejvis. Polako i duboko.“ Bacio je pogled ka Iv. „Potrebna joj je medicinska nega.“ „Ne mogu da pozovem Hitnu dok ne procenim situaciju. Učini sve što možeš.“ Svesna toga šta će pronaći, Iv je prošla pored zavese. Užasna smrt. Iv je po kosi shvatila ko je žena. Po veličanstvenim plamenim kovrdžama. Njeno zapanjujuće i jezivo savršeno lice bilo je skoro potpuno uklonjeno, zgnječeno i unakaženo okrutnim udarcima.


Oružje je i dalje bilo tu, pažljivo bačeno u stranu. Iv je pretpostavila da je u pitanju neki pomodni štap za šetnju. Ispod krvi se nazirala sjajna srebrna ukrasna drška, par centimetara debljine, u obliku iskeženog vuka. Videla ju je u ćošku Leonardove radne sobe, pre samo dva dana. Nije bilo potrebe da proverava Pandorin puls, ali Iv je to ipak učinila. Zatim je zakoračila unazad što je pažljivije mogla kako ne bi poremetila mesto zločina. ,,Isuse“, promrmljao je Rork iza nje, a zatim joj položio obe ruke na ramena. „Šta ćeš učiniti?“ „Ono što moram. Mejvis ovo nije uradila.“ Okrenuo je ka sebi. „Ne moraš da me ubeđuješ u to. Potrebna si joj, Iv. Potreban joj je prijatelj, potreban joj je dobar policajac.“ „Znam.“ „Neće ti biti lako da budeš i jedno i drugo.“ „Bolje da se bacim na posao.“ Prišla je stolici na kojoj je Mejvis sedela. Lice joj je bilo poput omekšalog voska, s tamnim ogrebotinama i modricama na mrtvački bledoj koži. Iv je čučnula kraj nje i stavila njene ledeno hladne ruke u svoje. „Moraš sve da mi ispričaš. Samo polako, ali sve mi ispričaj.“ „Nije se pomerala. Toliko je krvi svuda unaokolo, a njeno lice... I... nije se pomerala.“ „Mejvis.“ Iv joj je čvrsto stegla ruke. „Pogledaj me. Ispričaj mi sve što se desilo od trenutka kada si stigla ovde.“ „Došla sam... htela sam... mislila sam da treba da popričam s Leonardom.“ Drhtala je i čupkala komad materijala kojim je bila pokrivena šakama umrljanim krvlju. „Bio je veoma uznemiren kada je poslednji put došao u klub da me potraži. Čak je i pretio izbacivaču, što uopšte ne liči na njega. Nisam želela da upropasti karijeru, pa sam pomislila da će biti bolje da porazgovaram s njim. Došla sam i videla da je neko razbio sigurnosnu kameru, pa sam se samo popela gore. Vrata su bila otključana. Ponekad zaboravi da ih zaključa“, promrmljala je i misli su joj odlutale. „Mejvis, da li je Leonardo bio ovde?“ „Leonardo?“ Osmotrila je prostoriju očima tupim od šoka. „Ne, mislim da nije. Dozivala sam ga, zato što sam videla sav taj nered. Nije se


odazvao. Tada - krv. Ugledala sam krv. Toliko krvi. Uplašila sam se, Iv, pomislila sam da se ubio ili da je učinio nešto budalasto, pa sam otrčala ka... ka radnoj sobi. Ugledala sam je. Mislim... mislim da sam joj prišla. Mislim da jesam. Znam da sam klečala pored nje i pokušavala da vrištim. Nisam bila u stanju da vrištim. Samo sam mislila da vrištim, ali nisam mogla da prestanem. Mislim da me je tada nešto udarilo. Mislim...“ Neodređeno je prstima dotakla potiljak. „Boli me. Međutim, kada sam se probudila, sve je izgledalo isto. Ona je i dalje ležala tu, krv je i dalje bila tu. Tada sam te nazvala.“ „Okej. Jesi li je dotakla, Mejvis? Da li si bilo šta dotakla?“ „Ne sećam se. Mislim da nisam.“ „Ko te je ogrebao po licu?“ „Pandora.“ Strah ju je ščepao ledenom rukom. „Draga, rekla si mi da je bila mrtva kada si stigla ovamo.“ „To se desilo pre. Sinoć sam otišla do njene kuće.“ Iv je duboko udahnula da spreči grčenje stomaka. „Otišla si sinoć do njene kuće. Kada?“ „Ne znam ni sama. Možda oko jedanaest sati. Želela sam da joj kažem da ću se držati podalje od Leonarda, da je nateram da obeća da mu neće upropastiti karijeru.“ „Potukle ste se?“ „Bila je urađena. U njenoj kući je bilo ljudi, kao neka mala žurka. Bila je neprijatna, rekla mi je užasne stvari. I ja sam njoj svašta rekla. Pokoškale smo se. Udarila me i ogrebala.“ Mejvis je povukla kosu i pokazala joj ostale rane duž vrata. „Neki ljudi su nas rastavili. Otišla sam.“ „Gde si otišla?“ „Obišla sam par barova.“ Slabašno se nasmešila. „Mnogo barova, čini mi se. Sažaljevala sam samu sebe. Onda sam poželela da razgovaram s Leonardom.“ „Kada si stigla ovde? Znaš li koliko je bilo sati?“ „Ne. Bilo je kasno, zaista kasno. Tri, možda četiri sata.“ „Znaš li gde je Leonardo?“ „Ne. Nije bio ovde. Želela sam da bude ovde, ali ona... Šta će se sada desiti?“


„Pobrinuću se za tebe. Moram ovo da prijavim, Mejvis. Ako to ne učinim odmah, neće dobro izgledati. Sve mora da ide preko zvaničnih kanala, moraću da te odvedem na saslušanje.“ „Na... na... Ne misliš valjda da sam...“ „Naravno da ne mislim.“ Važno je da joj glas bude oštar, kako bi sakrila sopstvene strahove. „Razjasnićemo sve ovo u najbržem mogućem roku. Pusti mene da od sada brinem o tome. Okej?“ „Ništa ne osećam.“ „Samo ti sedi, a ja ću pokrenuti stvari. Pokušaj da se setiš detalja. Sa kim si razgovarala večeras, gde si bila, šta si videla. Sve čega možeš da se setiš. Uskoro ćemo ponovo porazgovarati o svemu.“ „Dalasova...“ Mejvis se naslonila uz blagi drhtaj. „Leonardo nikada ne bi ovo učinio. Bilo kome.“ „Pusti mene da brinem o tome“, rekla je Iv. Bacila je pogled ka Rorku. Razumeo je i prišao da sedne kraj Mejvis. Iv je uzela svoj komunikator i okrenula se. „Dalasova ovde. Imamo slučaj ubistva.“

Iv je tokom karijere videla i učinila bezbroj užasnih stvari. Život joj nikada nije bilo lak. Međutim, ništa joj nije bilo teže nego da nagovori Mejvis da da izjavu. „Kako se osećaš? Ne moraš ovo odmah da uradiš.“ ,,U redu je, lekar mi je dao lokalnu anesteziju.“ Mejvis je posegnula rukom i dotakla ispupčenje na potiljku. „Ništa ne osećam. Dali su mi još nešto od čega sam se smirila i usredsredila.“ Iv je dugo proučavala njene oči, boju lica. Sve je delovalo normalno, ali to nije umanjilo njen strah. „Slušaj, ne bi bilo loše da provedeš par dana u zdravstvenom centru.“ „Samo odlažeš neizbežno. Radije bih to obavila što pre. A Leonardo?“ Progutala je pljuvačku. „Da lije neko pronašao Leonarda?“ „Ne još. Mejvis, možeš pozvati advokata ili predstavnika.“ „Nemam šta da krijem. Nisam je ubila, Dalasova.“ Iv je bacila pogled ka rikorderu. Sačekaće još par minuta. „Mejvis, moram ovo da obavim po propisima. Apsolutno. Inače me mogu skinuti


sa slučaja. Ako nisam glavni istražitelj, ne mogu ti pomoći.“ Mejvis je liznula usne žednim jezikom. „Biće teško.“ „Moglo bi da bude zaista, zaista teško. Moraćeš da se nosiš s tim.“ Mejvis je pokušala da se nasmeši i gotovo uspela. „Hej, šta može biti gore od toga što sam ušla i zatekla Pandoru u tom stanju. Ništa.“ Oh, mnogo stvari, pomislila je Iv, ali je samo klimnula glavom u znak odobravanja. Uključila je rikorder i izgovorila svoje ime, broj lične karte i zvanično obavestila Mejvis o njenim pravima. Pažljivo je ispitivala Mejvis o svemu na mestu zločina, utvrđujući vreme što je jasnije moguće. „Kada si otišla do žrtvine kuće, tu je bilo i drugih ljudi.“ „Da, nekoliko. Delovalo je kao da je priredila malu zabavu. Džastin Jang je bio tamo. Znaš, onaj glumac. Džeri Ficdžerald, model. Još jedan čovek kojeg nisam prepoznala. Delovao je kao japi, znaš već, neki izvršni direktor ili nešto slično.“ „Žrtva te je napala?“ „Dobro me je zviznula“, odvratila je Mejvis žalosno, pokazujući modricu na obrazu. „Počela je s vređanjem. Pošto je žestoko kolutala očima, pomislila sam da je verovatno urađena.“ „Veruješ da je bila pod dejstvom nelegalnih supstanci.“ ,,I to prilično. Mislim, oči su joj izgledale poput kristalnih točkova. A tek udarac. Već sam se koškala s njom, kako što si i sama videla“, nastavila je Mejvis, mada se Iv trgla. „Prošli put nije bila tako jaka.“ „Uzvratila si joj udarac?“ „Mislim da sam uspela jednom da je tresnem. Ogrebala me onim svojim prokletim noktima. Zatim sam je uhvatila za kosu. Mislim da su nas Džastin Jang i onaj japi rastavili.“ „Šta se potom desilo?“ „Psovale smo jedna drugu par minuta, a zatim sam otišla. U obilazak barova.“ „Gde si otišla? Koliko dugo si tamo ostala?“ „Otišla sam u više lokala. Mislim da sam prvo svratila do Cik-caka, na uglu Šezdeset prve ulice i Leksington avenije.“ „Da li si razgovarala s nekim?“ „Nisam želela da razgovaram. Lice me je bolelo i osećala sam se užasno. Naručila sam trostruki zombi i durila se.“


„Čime si ga platila?“ „Čini mi se... Da, ukucala sam broj svog kreditnog računa na monitor.“ Odlično. To će obezbediti podatke o tačnom vremenu i mestu. „Gde si zatim otišla?“ „Šetkala sam se unaokolo, ušla u još par kafana. Bila sam prilično smlavljena.“ „Jesi li naručila još koje piće?“ „Verovatno. Bila sam prilično pijana kada sam odlučila da krenem do Leonardovog stana.“ „Kako si stigla do centra?“ „Peške. Morala sam da se otreznim, pa sam prošetala. Par puta sam stala na kriznu stazu, ali sam uglavnom tabanala.“ Nadajući se da će joj tako pomoći da se priseti još kojeg detalja, Iv je ponovila informaciju koju je upravo dobila od Mejvis. „Kada si izašla iz Cikcaka, u kom pravcu si krenula?“ „Upravo sam bila popila dva trostruka zombija. Nisam hodala, teturala sam se. Ne znam u kom pravcu. Ne znam imena ostalih lokala u koje sam ušla, niti šta sam pila. Sećanje mi je krajnje nejasno. Muzika, ljudi koji se smeju... igrač na stolu.“ „Muški ili ženski izvođač?“ „Muški. Veoma nadaren, s tetovažom, čini mi se. Možda je to bila i boja za telo. Prilično sam sigurna da je u pitanju zmija, možda gušter.“ „Kako je izgledao taj plesač?“ „Sranje, Dalasova, nisam gledala kako izgleda iznad struka.“ „Jesi li razgovarala s njim?“ Mejvis je spustila glavu u šake i trudila se da se priseti. Pokušaj da zadržiš sećanje je poput pokušaja da zadržiš vodu u šaci. „Jednostavno ne znam. Bila sam ozbiljno ošamućena. Sećam se da sam hodala i hodala. Sećam se samo da se približavam Leonardovom stanu razmišljajući o tome kako ću ga verovatno videti poslednji put. Nisam želela da budem pijana, tako da sam uzela otrežnjivač pre nego što sam ušla. Tada sam je pronašla i shvatila da bi mi bilo bolje da sam bila pijana.“ „Šta si prvo videla kada si ušla?“ „Krv. Mnogo krvi. Ispreturane i pocepane stvari, još krvi. Toliko sam se


uplašila da se Leonardo povredio da sam otrčala u radnu sobu i ugledala je.“ Ovoga se sećala savršeno jasno. „Ugledala sam je. Prepoznala sam je po kosi i zato što je nosila isto odelo kao ranije te večeri. Ali njeno lice... uopšte ga nije bilo. Nisam mogla da vrisnem. Kleknula sam pokraj nje. Ne znam šta sam mislila da mogu da učinim, ali morala sam nešto da uradim. Tada me neko udario. Kada sam se probudila, nazvala sam tebe.“ „Jesi li srela nekoga kada si ulazila u zgradu ili ispred zgrade na ulici?“ „Ne. Bilo je veoma kasno.“ „Ispričaj mi za sigurnosnu kameru.“ „Bila je razbijena. Ulične barabe se ponekad tako zabavljaju. Nije mi delovalo čudno.“ „Kako si ušla u stan?“ „Vrata nisu bila zaključana. Samo sam ušla.“ „Da li je Pandora bila mrtva kada si ušla? Nisi razgovarala s njom, svađala se?“ „Ne, rekla sam ti. Samo je ležala tamo.“ „Već si se tukla s njom. Dva puta. Da li si se tukla s njom večeras u Leonardovom stanu?“ „Ne. Bila je već mrtva. Dalasova...“ „Zbog čega si se ranije tukla s njom?“ „Pretila je da će upropastiti Leonardovu karijeru.“ Emocije su oblile njeno izubijano lice. Bol, strah, tuga. „Nije htela da ga pusti. Nas dvoje se volimo, ali ona nije htela da ga pusti. I sama si videla kakva je ona bila, Dalasova.“ „Leonardo i njegova karijera su ti veoma bitni.“ „Volim ga“, rekla je Mejvis tiho. „Učinila bi sve da ga zaštitiš. Ne bi dopustila da bude povređen, profesionalno ili lično.“ „Odlučila sam da odem iz njegovog života“, izjavila je Mejvis s dostojanstvom koje je grejalo srce. ,,U suprotnom, ona bi ga povredila, a to nisam mogla da dozvolim.“ „Mrtva ne bi mogla da povredi ni njega ni tebe.“ „Nisam je ubila.“ „Otišla si u njen dom, udarila te je i potukle ste se. Otišla si i napila se. Došla si u Leonardov stan i zatekla je tu. Možda ste se ponovo


posvađale, možda te je ponovo napala. Branila si se i stvari su izmakle kontroli.“ U Mejvisinim krupnim, umornim očima, Iv je najpre pročitala zbunjenost, a zatim povređenost. „Zašto to govoriš? Znaš da to nije istina.“ S ravnodušnim izrazom u očima, Iv se nagnula napred. „Napravila ti je pakao od života, pretila čoveku kojeg voliš. Povredila te je fizički. Bila je snažnija od tebe. Kada si ušla u Leonardov stan, ponovo te je napala. Oborila te je, udarila si glavu. Uplašila si se i zgrabila prvu stvar koja ti se našla pod rukom i udarila je time da bi se zaštitila. Možda je nastavila da te napada, pa si je ponovo udarila. Kako bi se zaštitila. Onda si izgubila kontrolu i nastavila da je udaraš i udaraš sve dok nisi shvatila da je mrtva.“ Mejvis je jecala kroz stisnute usne. Odmahnula je glavom i nastavila da odmahuje dok joj se telo žestoko treslo. „Nisam je ubila. Nisam. Več je bila mrtva. Zaboga, Iv, zar misliš da bih bila u stanju to da učinim bilo kome?“ „Možda nisi ti to uradila.“ Nastavila je Iv da je pritiska, mada joj se srce cepalo. Žestoko ju je pritiskala, zbog zapisnika. „Možda ju je Leonardo ubio, a ti ga štitiš. Jesi li ga videla kako gubi kontrolu, Mejvis? Da li je podigao štap i udario je?“ „Ne, ne, ne!“ „Ili si ti stigla nakon što je to već uradio i pronašla ga kako stoji iznad tela. Obuzet panikom. Želela si da mu pomogneš, pa si mu rekla da ide i pozvala me.“ „Ne! Nije tako bilo.“ Skočila je sa stolice, bleda i zažarenog pogleda. „Uopšte nije bio onde. Nisam nikoga videla. On to nikada ne bi mogao da uradi. Zašto ne slušaš šta govorim?“ „Slušam te, Mejvis. Sedi. Sedi.“ Ponovila je Iv nešto nežnije. „Još malo i završile smo. Želiš li nešto da dodaš, nešto da izmeniš u svojoj izjavi?“ „Ne“, promrmljala je Mejvis zureći bezizražajno preko Ivinog ramena. „Ovim je zaključen prvi intervju, Mejvis Friston, dosije odeljenja za ubistva, Pandora, Dalas, poručnica Iv.“ Navela je datum i vreme, isključila rikorder i duboko udahnula. „Žao mi je, Mejvis. Jako mi je žao.“ „Kako si mogla to da uradiš? Kako si mogla to da mi kažeš?“ „Morala


sam. Moram da postavljam ta pitanja, a ti moraš na njih da odgovoriš.“ Spustila joj je čvrstu ruku na rame. „Možda ću morati ponovo da ih postavim i ti ćeš morati ponovo na njih da odgovoriš. Pogledaj me, Mejvis.“ Sačekala je da je prijateljica pogleda. „Ne znam šta će čistači pronaći, šta će pisati na laboratorijskom izveštaju. Ali ako ne budemo imali sreće, moraćeš da unajmiš advokata.“ Mejvis je potpuno prebledela, čak su joj i usne pobelele, sve dok nije nalikovala lešu s bolnim pogledom u očima. „Uhapsićeš me?“ „Ne znam da li će dotle doći, ali želim da budeš spremna. Sada idi kući s Rorkom i odspavaj malo. Molim te, potrudi se, zaista se potrudi da se setiš mesta i vremena i ljudi. Ako se bilo čega setiš, snimi mi to.“ „Šta ćeš ti raditi?“ „Radiću svoj posao. Obavljam ga đavolski dobro, Mejvis. Zapamti to i veruj mi da ću sve rasvetliti.“ ,,Rasvetliti“, ponovila je Mejvis sa gorčinom u glasu. „Misliš osloboditi me sumnje. Mislila sam da sam nevina dok se ne dokaže suprotno.“ „To je jedna od većih laži u koje verujemo.“ Iv je ustala i uvela Mejvis u hodnik. „Učiniću sve što mogu da brzo zaključim ovaj slučaj. To je sve što mogu da ti kažem.“ „Mogla bi da mi kažeš da mi veruješ.“ „Mogu to da ti kažem.“ Ali nije mogla da dopusti da joj to stoji na putu.

Papirologija i procedura su morali da se ispoštuju. Za sat vremena, Mejvis je potpisala izjavu i dobrovoljno je prepuštena Rorkovom starateljstvu. Zvanično, Mejvis Friston je bila navedena kao svedok. Nezvanično, Iv je znala da je njena prijateljica glavni osumnjičeni. S namerom da odmah počne to da ispravlja, ušla je u svoju kancelariju. „Okej, čuo sam da je Mejvis ucmekala neku poznatu manekenku. Šta se dešava?“ ,,Fini.“ Iv je poželela da ga poljubi u svaku boru na čelu. Sedeo je za njenim stolom s neizbežnom vrećicom ušećerenih lešnika u krilu i mrštio se. „Loša vest brzo se pročuje.“ „To je prva stvar koju sam čuo čim sam ušao u kantinu. Hapšenje dobre prijateljice jednog od naših najboljih detektiva uvek izazove frku.“ „Nije uhapšena. Svedok je. Za sada.“


„Mediji su već saznali. Još ne znaju njeno ime, ali su već razvukli žrtvino unakaženo lice preko ekrana. Žena me izvukla iz tuša da ne propustim vest. Pandora je bila VJB.“ „Vrlo jebeno bitna, živa ili mrtva.“ Iv je umorno naslonila kuk na ivicu svog stola. „Želiš li da ti prepričam njenu izjavu?“ „Pa nisam došao da uživam u ambijentu.“ Objasnila mu je situaciju policijskom stenografijom kojom su oboje vladali. Namrštio se. „Do đavola, Dalasova, ne izgleda dobro. Lično si ih videla kako se tuku.“ „Lično i uživo. Zašto li je sebi uvrtela u glavu da mora ponovo da se vidi s Pandorom...“ Ustala je i počela da korača prostorijom. „Zbog toga je cela situacija mnogo gora. Nadam se da će ovi iz laboratorije pronaći nešto, ali ne smem da računam na to. Imaš li puno posla, Fini?“ „Ne pitaj“, odmahnuo je. „Šta ti treba?“ „Treba mi pregled njenog kreditnog računa. Seća se da je prvo ušla u Cikcak. Ako možemo da potvrdimo da je bila tamo ili u nekom drugom lokalu u vreme kada je smrt nastupila, biće oslobođena sumnje.“ „Mogu to da obavim za tebe, ali... Neko je bio na mestu zločina i udario Mejvis u glavu. Verovatno nije u pitanju velika vremenska razlika.“ „Znam. Ali ne smem dozvoliti da mi bilo šta promakne. Pronaći ću ljude koje je Mejvis prepoznala u žrtvinoj kući i uzeti izjave od njih. Moram da pronađem i igrača s velikim kurcem i tetovažom.“ „Zabavi nikad kraja.“ Skoro da se nasmejala. „Moram da pronađem ljude koji mogu da posvedoče da je bila mrtva pijana. Čak i uz dozu otrežnjivača, sigurno nije bila dovoljno trezna da ubije Pandoru ako je pila cele večeri.“ „Mejvis tvrdi da je Pandora bila drogirana.“ „Još jedna stvar koju moram da proverim. Tu je i neuhvatljivi Leonardo. Gde je, do đavola, bio? I gde je sada?“


Peto poglavlje

Leonardo je ležao na podu Mejvisine dnevne sobe, gde je pao nekoliko sati ranije nakon što se počastio flašom sintetičkog viskija i porcijom samosažaljenja. Iznemoglo je dolazio svesti, uplašen da je izgubio polovinu lica tokom očajne noći. Kada je oprezno opipao rukom, shvatio je da mu je celo lice na uobičajenom mestu i odahnuo. Samo je utrnulo od ležanja na podu. Gotovo se ničega nije sećao. To je jedan od razloga što retko pije i nikada ne dozvoljava sebi da pretera. Bio je sklon pomračenju svesti kada bi popio koju čašicu više. Činilo mu se da se seća teturanja k Mejvisinoj zgradi, koristeći kod koji mu je dala kada su shvatili da nisu samo ljubavnici već i veoma zaljubljeni. Međutim, nije bila kod kuće. Bio je skoro siguran u to. Maglovito se sećao kako posrče po gradu, pije iz flaše koju je poneo - ili ukrao? Do đavola. Pokušao je da sedne i protrlja oči kako bi ih otvorio. Samo jedno je sigurno znao. Prokleta flaša mu je bila u ruci, a viski u stomaku. Sigurno se onesvestio. Gadio se sam sebe zbog toga. Kako može da se nada da će urazumiti Mejvis ako uleti u njen stan potpuno pijan? Bio je zahvalan zbog činjenice da Mejvis nije bila tu. Sada je, naravno, imao užasnu glavobolju, zbog koje je želeo da se sklupča u loptu i moli za milost. Ali možda će se vratiti. Nije želeo da ga ona vidi u tako užasnom stanju. Naterao je sebe da ustane, pronašao prašak za bolove i programirao njenog autošefa da skuva jaku, crnu kafu. Tada je primetio krv. Suvu krv koja mu se slila niz ruku u šaku. Na podlaktici je imao skorelu posekotinu, dugu i prilično duboku. Krv, ponovo je pomislio, a stomak mu se grčio dok je posmatrao umrljanu košulju i pantalone. Plitko dišući, udaljio se od radnog dela zureći u svoju odeću. Da se nije potukao? Da nije nekoga povredio? Smučilo mu se dok je preskakao velike praznine u svom nejasnom


sećanju. Oh, Isuse, da nije nekoga ubio?

Iv je mračno zurila u preliminarni medicinski izveštaj kada je začula brzo, odsečno kucanje na vratima svoje kancelarije. Otvorila su se pre nego što je uspela da odgovori. „Poručnice Dalas?“ Čovek je izgledao poput kauboja kojeg je sunce pržilo danima, od prosranog keza do čizama sa izlizanim petama. „Do đavola, lepo je videti legendu uživo. Mnogo ste lepši nego na fotografiji.“ „Sva sam uzdrhtala.“ Suzivši kapke, zavalila se u stolici. I sam je bio prilično zgodan. Plava, talasasta kosa oko preplanulog lica, prekaljene crte i privlačne zelene oči. Dug, prav nos i rupica u uglu iskeženih usta. Imao je telo koje deluje sasvim sposobno da prevali velike daljine na konjskim leđima. „Ko si ti, do đavola?“ „Kasto, Džejk T.“ Izvukao je značku iz prednjeg džepa svojih uskih „leviski“. „Odeljenje za nelegalne supstance. Čuo sam da me tražiš.“ Iv je pogledala značku. „Zaista? Jesi li čuo zašto te tražim, poručniče Kasto, Džejk T.?“ „Zbog našeg zajedničnog doušnika.“ Zakoračio je napred i odomaćeno posadio kuk na njen sto. Tako se našao u dovoljnoj blizini da Iv oseti miris njegove kože. Sapun i kožna odeća. „Prokleta šteta za Bumera. Bezopasni mali govnar.“ „Ako znaš da je Bumer bio i moj doušnik, zašto ti je trebalo toliko vremena da me potražiš?“ „Imao sam posla. Osim toga, iskreno sam smatrao da tu nema šta da se kaže ili učini. Onda sam čuo da Fini iz Odeljenja za elektronska istraživanja čeprka unaokolo.“ Oči mu se ponovo nasmešiše uz blagu dozu sarkazma. ,,I Fini je tvoj, zar ne?“ „Fini je sasvim svoj. Na čemu si radio s Bumerom?“ „Na uobičajenim stvarima.“ Kasto je podigao jaje od ametista s njenog stola, diveći se izradi, i premestio ga iz ruke u ruku. „Informacije o nelegalnim supstancama. Sitnice. Bumer je smatrao da mi donosi bitne informacije, ali uvek je bila sića u pitanju.“ „Sitnice grade opštu sliku.“ „Zato sam ga i koristio, srce. Bio je prilično pouzdan za poneko


hapšenje. Par puta sam otkrio dilera sa srednjeg nivoa na osnovu njegovih informacija.“ Ponovo se iskezio. „Neko mora i to da radi.“ „Da. Dakle, ko ga je ugazio?“ Osmeh je izbledeo. Kasto je spustio jaje i odmahnuo glavom. „Nemam pojma. Bumer nije bio omiljen, ali ne znam nikoga ko bi ga toliko mrzeo, niti nekoga ko je bio toliko ljut na njega da ga isprebija na smrt.“ Iv je proučavala čoveka pred sobom. Delovao je iskreno. Ton glasa dok je pričao o Bumeru podsećao je na njenu opreznu naklonost ka tom doušniku. Ipak, verovala je da ne treba da mu otkrije sve karte. „Da li ste radili na nečemu posebnom? Drugačijem? Krupnijem?“ Kasto je podigao svetle obrve. „Na primer?“ „Nelegalne supstance nisu moja specijalnost, zato i pitam tebe.“ „Ne znam za bilo šta slično. Kada sam poslednji put razgovarao s njim, dve nedelje pre nego što je udavljen, pričao je o tome da će iščeprkati nešto veliko. Znaš kako je uvek pričao, Iv.“ „Da, znam kako je pričao.“ Vreme je da otkrije jednu kartu. „Takođe znam da sam u njegovom stanu pronašla skrivenu neidentifikovanu supstancu. Sada je u laboratoriji na analizi. Sve što zasada mogu da mi kažu jeste da je u pitanju nova mešavina, jača od bilo čega što može da se nađe na ulici.“ „Nova mešavina.“ Kasto je nabrao obrve. „Zašto mi do đavola nije rekao ništa o tome? Ako je pokušao da proigra obe strane...“ Kasto je prošištao kroz zube. „Misliš li da bi ga neko zbog toga ubio?“ „To mi je trenutno najbolja teorija.“ „Da. Glupi serator. Verovatno je pokušao da uceni distributera. Slušaj, popričaću s tehničarima iz laboratorije i proveriti da li se na ulici šuška o nečem novom.“ „Cenim to.“ „Biće mi zadovoljstvo da radim s tobom.“ Promeškoljio se, posmatrajući njene usne na trenutak, s talentom koji je bio miljama daleko od uvrede i veoma laskav. „Želiš li da zajedno ručamo dok razgovaramo o strategiji? Ili bilo čemu drugom.“ „Ne, hvala.“ „Zato što nisi gladna ili zato što se udaješ?“ ,,I jedno i drugo.“


„Okej.“ Ustao je. Pošto je bila ljudsko biće, morala je da se divi načinu na koji se teksas platno zateglo preko dugačkih, vitkih nogu. „Ako se predomisliš, sada znaš kako da me pronađeš. Bićemo u kontaktu.“ Zaputio se ka vratima, a zatim zastao i okrenuo se. „Znaš, Iv, imaš oči poput dobrog, starog viskija. Izazivaju moćnu žeđ u čoveku.“ Mrštila se ka vratima koja je zatvorio za sobom, iznervirana činjenicom da joj se puls pomalo ubrzao i uznemirio. Otresavši ta osećanja, prošla je obema rukama kroz kosu i ponovo pogledala izveštaj na monitoru. Nisu morali da joj kažu kako je Pandora umrla, ali bilo je interesantno pročitati da islednik smatra da su prva tri udarca bila smrtonosna. Ostali su bili čisto zadovoljavanje besa ubice. Branila se pre udaraca u glavu, primetila je Iv. Ogrebotine i modrice na drugim delovima tela ukazuju na borbu. Utvrđeno je da je smrt nastupila u dva sata i pedeset minuta ujutru. Sadržaj stomaka navodi da je žrtva uživala u elegantnom poslednjem obroku oko devet sati uveče, jastog i prokelj, bavarski krem i šampanjac. Takođe su pronašli hemikalije u njenom krvotoku koje tek treba da identifikuju. Znači, Mejvis je verovatno bila u pravu. Izgleda da je Pandora bila drogirana, verovatno nečim s nelegalne liste. To će se možda pokazati bitnim, a možda i ne. Međutim, komadi kože pod noktima žrtve biće i te kako bitni. Iv je bila u strahu da će laboratorijska analiza utvrditi da je to koža njene prijateljice. Kao što će pramenovi kose koje su čistači pronašli pored tela biti Mejvisina kosa. Što je najgore, plašila se da će otisci na oružju takođe pripadati Mejvis. Nameštaljkaje savršena, pomislila je Iv. Mejvis ulazi na pogrešno mesto u pogrešno vreme i ubica shvata da mu je isporučeno savršeno žrtveno jagnje. Da li je ubica bio svestan odnosa između žrtve i Mejvis, ili je prosto imao ili imala sreće? U svakom slučaju, ubica je onesvestio Mejvis i podmetnuo dokaze. Čak je u vrhunskom nadahnuću ogrebao noktima mrtve žene Mejvisino lice. Lako je pritisnuo njene prste na oružje kako bi ostavio otiske, a zatim se iskrao, zadovoljan dobro obavljenim poslom.


Nije morao da bude genije, razmišljala je. Međutim, morao je da ima hladan, praktičan um. Kako se to podudara s luđačkim napadom na Pandoru? Moraće da obezbedi podudaranje, rekla je Iv sebi. I da pronađe način da oslobodi Mejvis sumnje i pronađe ubicu koji je u stanju da smrska lice žene u kašu, a zatim počisti za sobom. Dok je ustajala, vrata njene kancelarije su se naglo otvorila. Izbezumljeni Leonardo je nagrnuo unutra. „Ja sam je ubio. Ubio sam Pandoru. Gospode, pomozi mi.“ Kada je to izgovorio, oči su mu zakolutale i svih njegovih sto dvadeset kila se skljokalo na pod u mrtvoj nesvesti. „Isuse! Isuse Hriste...“ Ne pokušavajući da ga uhvati, Iv se sklonila s puta telu koje pada. Kao da gleda posečeno stablo. Stopala su mu bila na njenom pragu, a glava umalo okrznula suprotan zid. Čučnula je, zapela i uspela da ga okrene. Ošamarila ga je lagano i oštro par puta i sačekala. Mrmljajući sebi u bradu, ponovo je zapela i ovaj put ga šamarala dok mu obrazi nisu pocrveneli. Zastenjao je i otvorio krvave oči. „Šta... gde...“ „Umukni, Leonardo“, naredila je Iv dok je ustajala. Zatim je prišla vratima i šutnula njegova stopala unutra. Kada je zatvorila vrata, spustila je pogled k njemu. „Obavestiću te o tvojim pravima.“ „Mojim pravima?“ Delovao je zbunjeno, ali je uspeo da sedne na pod umesto da leži na njemu. „Slušaj me dobro.“ Izgovorila je standardnu prerađenu verziju Miranda zakona i podigla ruku pre nego što je progovorio. „Razumeš li svoja prava i opcije?“ „Da.“ Umorno je protrljao lice šakama. „Znam šta se dešava.“ „Želiš li da daš izjavu?“ „Već sam ti rekao...“ Ravnodušnog pogleda, ponovo je podigla ruku. „Da ili ne. Reci samo da ili ne.“ „Da, da. Želim da dam izjavu.“ „Ustani s poda. Uključiću snimanje.“ Okrenula se ka stolu. Mogla je da ga odvuče dole na saslušanje. Verovatno bi valjalo da to učini, ali to može da sačeka. „Razumeš li da će sve što kažeš ući u zapisnik?“


,,Da.“ Osovio se na noge, a zatim seo na stolicu koja je zaškripala pod njegovom težinom. „Dalasova...“ Odmahnula je glavom kako bi ga ućutkala. Nakon što je uključila rikorder i izdiktirala neophodne informacije, ponovo ga je obavestila o pravima. „Leonardo, razumeš li svoja prava i opcije, kao i to da si odbio prisustvo advokata i da si spreman da daš izjavu?“ „Želim što pre da završim s tim.“ „Da ili ne?“ „Da, do đavola, da.“ „Poznavao si Pandoru?“ „Naravno.“ „Bili ste u vezi?“ „Da.“ Ponovo je pokrio lice rukama, ali je i dalje video sliku koja se pojavila na Mejvisinom televizoru kada je uključio vesti. Iznosili su dugačku crnu vreću iz njegove zgrade. „Ne mogu da verujem da se ovo desilo.“ „Kakva je bila priroda tvoje veze sa žrtvom?“ Izgovorila je to tako hladno, pomislio je. ’Žrtva.’ Leonardo je spustio ruke u krilo i zurio u Iv. „Znaš da smo bili ljubavnici. Znaš da sam pokušavao da prekinem tu vezu zbog...“ ,,U vreme njene smrti“, prekinula gaje Iv, „više niste bili intimni.“ „Ne, već nedeljama nismo bili zajedno. Bila je na putu, van planete. Naš odnos je zahladneo pre nego što je otputovala. Tada sam upoznao Mejvis i sve se promenilo. Dalasova, gde je Mejvis? Gde je ona?“ „Ne mogu da ti dam informaciju o prebivalištu gospođice Friston.“ „Samo mi reci da je s njom sve u redu.“ Oči su mu se ispunile suzama. „Samo mi reci da je u redu.“ ,,U dobrim je rukama“, rekla je Iv. To je sve što je mogla da kaže. „Leonardo, da li je istina da je Pandora pretila da će ti uništiti karijeru? Da je zahtevala da nastaviš vezu s njom ili će se povući s tvoje modne revije... Revije u koju si uložio dosta vremena i novca.“ „Bila si tamo, čula si je. Bolelo ju je dupe za mene, ali nije mogla da podnese da ja ostavim nju. U slučaju da ne prestanem da se viđam sa Mejvis i ne postanem ponovo njen potrčko, pobrinula bi se da moja revija propadne, ako se uopšte održi.“


„Nisi želeo da prestaneš da se viđaš s gospođicom Friston.“ „Volim Mejvis“, rekao je dostojanstveno. „Ona mi je najvažnija u životu.“ „Ipak, mogao si da se nađeš u velikim dugovima i mrljom na profesionalnoj reputaciji koju bi bilo teško oprati, ako ne pristaneš na Pandorine zahteve. Da li je to tačno?“ „Da. Sve sam uložio u tu reviju. Pozajmio sam pozamašnu količinu novca. I mnogo više, uložio sam svoje srce i dušu.“ „Ona je mogla sve to da uništi.“ „O, da“, iskrivio je usne. „Uživala bi u tome.“ „Da li si je sinoć pozvao u svoj stan?“ „Ne. Nisam želeo nikada više da je vidim.“ „Kada je sinoć stigla u tvoj stan?“ „Ne znam.“ „Kako je ušla? Da li si je ti pustio?“ „Mislim da nisam. Ne znam. Imala je moj kod. Nije mi palo na pamet da joj ga uzmem ili da ga promenim. U poslednje vreme je bila prava ludnica.“ „Svađao si se s njom.“ Pogled mu se zastaklio, postao bezizražajan. „Ne znam. Ne sećam se. Verovatno. Sigurno.“ „Pandora je nedavno došla u tvoj stan nepozvana, pretila ti, fizički napala tvoju devojku.“ „Da, da, tako je.“ Toga se sećao. Osetio je pravo olakšanje što se bar nečega seća. ,,U kakvom je stanju bila Pandora kada je ovog puta došla u tvoj stan?“ „Verovatno je bila besna. Rekao bih joj da se neću odreći Mejvis. Sigurno bi poludela. Dalasova...“ Usredsredio je pogled. U očima mu je bleštao očaj. „Ne sećam se. Ničega. Probudio sam se jutros u Mejvisinom stanu. Čini mi se da sam ušao uz pomoć koda koji mi je dala. Pio sam, hodao i pio. Retko pijem zato što od pića imam rupe u sećanju. Kada sam se probudio, ugledao sam krv.“ Ispružio je ruku s loše previjenom ranom. „Bilo je krvi na mojim šakama, na mojoj odeći. Suve krvi. Sigurno sam se borio s njom. Sigurno


sam je ubio.“ „Gde je odeća koju si sinoć nosio?“ „Ostavio sam je u Mejvisinom stanu. Istuširao sam se i presvukao. Nisam želeo da se vrati kući i zatekne me u takvom stanju. Čekao sam je i razmišljao šta da radim. Zatim sam uključio vesti. I čuo... video. Odmah sam znao.“ „Kažeš da se ne sećaš da si sinoć video Pandoru. Ne sećaš se da si se svađao s njom. Ne sećaš se da si je ubio.“ „Ali sigurno jesam“, insistirao je. „Umrla je u mom stanu.“ ,,U koliko sati si sinoć otišao iz svog stana?“ „Nisam siguran. Pio sam. Mnogo sam pio. Bio sam veoma uznemiren, bio sam ljut.“ „Da li si video nekoga, da li si razgovarao s nekim?“ „Kupio sam još jednu flašu. Od uličnog prodavca, čini mi se.“ „Da li si sinoć video gospođicu Friston?“ „Ne. Siguran sam u to. Da sam je video, da sam razgovarao s njom, sve bi bilo u redu.“ ,,A ako ti kažem da je Mejvis sinoć bila u tvom stanu?“ „Mejvis je došla da me vidi.“ Lice mu se razvedrilo. „Vratila mi se? Ali to sigurno nije tačno. To sigurno ne bih zaboravio.“ „Da li je Mejvis bila tu kada si se pobio s Pandorom? Kada si ubio Pandoru?“ „Ne. Ne.“ „Da li je došla nakon što je Pandora preminula, nakon što si je ubio? Tada si već paničio, zar ne? Bio si prestravljen.“ Sada je ugledala paniku u njegovim očima. „Mejvis sigurno nije bila tu.“ „Bila je. Nazvala me iz tvog stana, nakon što je pronašla telo.“ „Mejvis je videla?“ Koža mu je mrtvački prebledela ispod preplanulog sloja. ,,Oh, bože, ne.“ „Neko je udario Mejvis, onesvestio je. Da li si ti to učinio, Leonardo?“ „Neko ju je udario? Da li je povređena?“ Ustao je sa stolice i prošao šakama kroz kosu. „Gde je ona?“ „Da li si ti to učinio?“ Ispružio je ruke. „Pre bih odsekao sebi ruke nego da povredim Mejvis.


Zaboga, Dalasova, reci mi gde je ona. Moram da se uverim da je s njom sve u redu.“ „Kako si ubio Pandoru?“ „Ja... reporter je rekao da je na smrt pretučena.“ Zadrhtao je. „Ja... moje ruke?“ Ponovo ih je ispružio. Iv je primetila da nema tragova udaraca, ogrebotina ili modrica na čukljevima. Savršene su, kao da su izrezbarene od svetlucavog, raskošnog drveta. „Bila je snažna žena. Sigurno se opirala.“ „Imam posekotinu na ruci.“ „Volela bih da naši stručnjaci pogledaju tu posekotinu, kao i odeću koju si ostavio u Mejvisinom stanu.“ „Hoćeš li me sada uhapsiti?“ „Za sada te neću optužiti. Međutim, moraćeš da ostaneš ovde dok ne završimo s testiranjem.“ Ponovila je sva pitanja, insistirajući na tačnom vremenu, tačnim mestima i tačnim radnjama koje je obavio. Iznova i iznova je udarala u zid njegovog blokiranog sećanja. Zaključila je saslušanje, mada ni izdaleka nije bila zadovoljna. Zatim ga je odvela u pritvor i sredila da se izvrše testovi. Sledeća stanica je bio zapovednik Vitni. Ignorišući ponudu da sedne, stajala je ispred njegovog stola, dok je on sedeo sa suprotne strane. Ukratko mu je prepričala prvi razgovor. Vitni je prekrstio ruke i posmatrao je. Dobro je uočavao stvari, bio je policajac. Prepoznao je nervozu. „Imaš čoveka koji je priznao ubistvo. Čoveka koji je imao motiv i priliku.“ „Čoveka koji se ne seća da je video žrtvu te večeri, a kamoli da ju je izudarao na smrt.“ „Ne bi bilo prvi put da izvršilac krivičnog dela prizna na taj način kako bi delovao nevino.“ „Ne, gospodine. Ne verujem da je on ubica. Testovi će možda pokazati da nisam u pravu, ali njegova ličnost se ne uklapa u zločin. Bila sam prisutna jednom prilikom kada je žrtva napala Mejvis. Umesto da pokuša da ih rastavi ili ispolji bilo kakvo nasilje, jednostavno je stajao po strani i kršio ruke.“


„Po sopstvenoj izjavi, bio je pod uticajem alkohola u vreme ubistva. Piće može, i često zaista izaziva drugačije ponašanje kod ljudi koji ga konzumiraju.“ „Da, gospodine.“ Razumna pretpostavka. U srcu je želela njemu da pripiše ubistvo, da prihvati njegovo priznanje zdravo za gotovo i ponaša se u skladu s tim. Mejvis bi bila očajna, ali bi bar bila sigurna. Bila bi oslobođena optužbe. „On to nije učinio“, rekla je ravnodušnim glasom. „Preporučujem da ga zadržimo koliko je god zakonski opravdano i da ga ponovo saslušamo kako bismo mu stimulisali sećanje. Međutim, ne možemo ga optužiti zato što misli da je počinio ubistvo.“ „Složiću se s tvojom preporukom, Dalasova. Preostali izveštaji iz laboratorije će ubrzo stići. Nadajmo se da će oni sve razjasniti. Shvataš da mogu inkriminisati Mejvis Friston?“ „Da, gospodine. Shvatam to.“ „Dugo ste prijateljice. Ako se povučeš sa slučaja, to neće ostati kao mrlja u tvom dosijeu. Zapravo, za tebe bi bilo bolje i racionalnije da to i učiniš.“ „Ne, gospodine, neću se povući sa slučaja. Ako me vi povučete, uzeću odsustvo i nastaviti da radim na slučaju. Ako je potrebno, daću ostavku.“ Par trenutaka je trljao čelo rukama. „Tvoja ostavka ne bi bila prihvaćena. Sedi, poručnice. Do đavola, Dalasova“, eksplodirao je kada je ostala da stoji. „Sedi, inače ću ti to narediti.“ „Da, zapovedniče.“ Uzdahnuo je i obuzdao se. „Nedavno sam te povredio ličnim napadom koji nije bio primeren niti zaslužen. Time sam oštetio naš odnos. Razumem da se više ne osećaš prijatno pod mojom komadnom.“ „Vi ste najbolji zapovednik s kojim sam ikada služila. Nemam problem s tim što ste mi nadređeni.“ „Ali više nismo prijatelji - ni izdaleka.“ Klimnuo je glavom, prihvativši njeno ćutanje. „Međutim, zbog mog ponašanja tokom istrage slučaja za koji sam bio lično zainteresovan, moraš biti svesna toga da razumem kako se trenutno osećaš. Znam da si rastrgnuta između lojalnosti ka prijatelju i svom poslu, Dalasova. Mada nisi u stanju da o tome razgovaraš sa mnom, preporučujem da popričaš o tome s nekim kome veruješ. Moja greška je bila u tome što nisam podelio teret istrage.


Nemoj načiniti istu grešku.“ „Mejvis nije nikoga ubila. Nikakvi dokazi me neće uveriti u to. Obaviću svoj posao, zapovedniče. Radeći ga, pronaći ću ubicu.“ „Ne sumnjam da ćeš obaviti svoj posao, poručnice, niti da ćeš zbog toga patiti. Imaš moju podršku, šta god da odlučiš da uradiš ili ne uradiš.“ „Hvala vam, gospodine. Imam zahtev vezan za drugi slučaj.“ „Koji slučaj?“ „Johansen.“ Ovog puta je duboko udahnuo. „Kao prokleti terijer si, Dalasova. Ne popuštaš stisak.“ To nije mogla da porekne. „Imate moj izveštaj o tome šta smo pronašli u Bumerovom stanu. Ilegalna supstanca još nije u potpunosti identifikovana. Lično sam se pozabavila istraživanjem formule koju smo pronašli.“ Izvadila je disk iz tašne. ,,U pitanju je nova mešavina, veoma je jaka. Efekti su verovatno dugotrajni u poređenju sa onim što se može naći na ulicama. Četiri do šest sati za prosečnu dozu. Više od toga bi u osamdeset osam odsto slučajeva rezultiralo smrću.“ Napućenih usana, Vitni je premetao disk u ruci. „Lično si se pozabavila istraživanjem, Dalasova?“ „Imala sam vezu. Iskoristila sam je. Laboratorija još radi na tome, ali identifikovali su nekoliko sastojaka i njihove odnose. Poenta je u tome da će ova supstanca biti veoma profitabilna, pošto samo majušna količina dovodi do rezultata. Lako stvara zavisnost, a kod korisnika stvara osećaj snage, lažne moći i neku vrstu euforije - ne smirenosti, već osećaja kontrole nad sobom i drugima. Takođe sadrži neku vrstu regeneratora ćelija. Proračunala sam rezultate dugoročne upotrebe. Svakodnevna upotreba tokom pet godina će kod devedeset šest zarez osam procenata uživalaca dovesti do potpunog kolapsa nervnog sistema. I smrti.“ „Isuse Hriste. To je otrov?“ ,,U suštini, da. Proizvođač to zna, zbog čega je kriv ne samo za proizvodnju nelegalne supstance već i za ubistvo s predumišljajem.“ Pustila ga je da par trenutaka preživa ono što je čuo, znajući koliku će im glavobolju izazvati mediji ako se dočepaju te informacije. „Bumer je možda bio svestan ovog aspekta, a možda i ne. Međutim, znao je


dovoljno da bi ga zbog toga ubili. Želim da nastavim da radim na ovom slučaju. Pošto, kao što znate, radim i na drugim slučajevima, želim da mi dodelite Pibodijevu dok ih ne razrešim.“ „Pibodijeva nema iskustva u radu s nelegalnim supstancama ili ubistvima, poručnice.“ „To nadoknađuje zdravim razumom i znojem. Želim da mi ona pomaže u koordinaciji s poručnikom Kastom iz Odeljenja za nelegalne supstance. I njemu je Bumer bio doušnik.“ „Pobrinuću se za to. Što se tiče slučaja Pandora, uzmi Finija.“ Podigao je obrvu. „Vidim da si to već uradila. Pretvaraćemo se da sam ti upravo to naredio i tako ozvaničiti situaciju. Moraćeš da se nosiš s predstavnicima medija.“ „Polako se navikavam na to. Nadin Ferst se vratila sa odsustva. Preneću joj ono što smatram da je najbolje. Ona i Kanal 75 duguju mi par usluga.“ Ustala je. „Moram da porazgovaram s nekim ljudima. Pozvaću Finija da mi se pridruži.“ „Hajde da pokušamo da rasvetlimo stvari pre tvog medenog meseca.“ Lice joj je bilo prava izložba kontradikcije: stida, zadovoljstva, straha. Prsnuo je u smeh. „Preživećeš ti to, Dalasova. Garantujem ti.“ „Naravno, pogotovo sada kada je čovek koji mi dizajnira haljinu u pritvoru.“ Promrmljala je. „Hvala, zapovedniče.“ Posmatrao ju je dok je izlazila. Možda ona nije svesna toga da je spustila barijeru među njima, ali on jeste. „Ženi će se ovo baš dopasti.“ Više nego voljan da prepusti vožnju Dalasovoj, Fini se udobno smestio na suvozačko mesto. Nije bilo gužve u saobraćaju dok su se vozili ka južnoj Park aveniji. Fini, rođeni Njujorčanin, odavno je naučio da ignoriše urlanje i odjeke sirena turista i vazdušnih autobusa koji su leteli iznad njihovih glava. „Rekli su mi da će to popraviti. Kreteni. Čuješ li to, Fini? Čuješ li to prokleto zujanje?“ Predusretljivo je oslušnuo zvuk koji je dopirao iz kontrolne table. „Zvuči poput roja osa ubica.“ „Tri dana“, penila je, „Kola su tri dana bila na popravci i opet moram to da slušam. Još je gore nego ranije.“ „Dalasova...“ Spustio joj je ruku na rame. „Možda ćeš najzad morati da


se suočiš sa činjenicom da je ovo vozilo pravi krš i da podneseš zahtev za novo.“ „Ne želim novo vozilo.“ Zviznula je dlanom kontrolnu tablu. „Želim ovo, samo bez zvučnih efekata.“ Stala je kada se upalilo crveno svetio i potapšala prstima volan. Kako zvuči, kontrolna tabla neće moći da veruje autopilotu. „Gde je do đavola južna Central park avenija broj 582?“ Kontrolna tabla je nastavila da zuji, pa je ponovo udarila. „Rekoh, gde je do đavola južna Central park avenija?“ „Pitaj lepo“, predložio je Fini. „Kompjuteru, molim te da izložiš mapu i lociraš južnu Central park aveniju, broj 582.“ Kada se monitor uključio a holografska mapa obeležila rutu, Iv je zarežala. „Ja ne mazim svoje alate.“ „Možda se zbog toga uvek kvare u tvojim rukama. Kao što rekoh“, nastavio je pre nego što je Iv uspela da se brecne na njega, „ženi će se ovo baš dopasti. Džastin Jang. Nekada je glumio dasu u Sumraku.“ „Zar to nije sapunica?“ Dobacila mu je začuđen pogled. „Nemoj mi reći da gledaš sapunice?“ „Hej, uključim s vremena na vreme kanal sa sapunicama kako bih se opustio, kao i svi. U svakom slučaju, žena je luda za njim. Sada radi na filmu. Svake nedelje bar jednom programira neki od njegovih filmova na TV. Dobro glumi. Zatim, tu je i Džeri Ficdžerald.“ Fini se sanjivo nasmešio. „Zadrži svoje fantazije za sebe, druškane.“ „Ta devojka je savršeno građena. Nije poput manekenki koje su sama kost i koža.“ Zvučao je poput čoveka kojem će upravo servirati veliku činiju sladoleda. „Znaš li zašto uživam u tome što u poslednje vreme radim s tobom, Dalasova?“ „Zbog mog šarma i britkog uma?“ „Kako da ne.“ Zakolutao je očima. „Zato što mogu da odem kući i kažem ženi koga sam danas saslušavao. Milionera, senatora, italijanske aristokrate, filmske zvezde. To čini čuda za moj prestiž.“ „Drago mi je što sam od pomoći.“ Zavukla je izbijano policijsko vozilo između „mini-rolsa“ i vintidž „mercedesa“. „Pokušaj da kontrolišeš strahopoštovanje dok saslušavamo glumca.“ „Ja sam profesionalac.“ Međutim, kezio se dok je izlazio iz kola.


„Pogledaj ovo. Zar ne bi bilo lepo posedovati kuću ovde?“ Zatim se zakikotao i skrenuo pogled sa svetlucave fasade od lažnog mermera. ,,Oh, zaboravio sam. U odnosu na kraj u kojem ti sada živiš, ovo je sirotinjski kvart.“ „Nosi se, Fini.“ „Ma hajde, mala, opusti se.“ Prebacio je ruku preko njenih ramena dok su koračali ka vratima. „Ne moraš da se stidiš zbog toga šio si se zaljubila u jednog od najbogatijih ljudi na svetu.“ „Ne stidim se. Samo ne želim o tome da razgovaram.“ Zgrada se nalazila u dovoljno dobrom kraju da ima čoveka za vratara, kao i elektronsko obezbeđenje. Iv i Fini su pokazali značke i bili primljeni u mermerno i pozlaćeno predvorje ukrašeno egzotičnim cvećem i paprati u velikim, porcelanskim saksijama. „Veoma razmetljivo“, promrmljala je Iv. „Vidiš koliko si premorena.“ Fini se pomerio u stranu da ne bi mogla da ga dohvati i prišao unutrašnjem sigurnosnom monitoru. ..Poručnica Dalas i kapetan Fini. Idemo kod Džastina Janga.“ „Samo trenutak, molim vas.“ Glas kompjutera je utihnuo dok je proveravao njihov identitet. „Hvala vam što ste sačekali. Gospodin Jang vas očekuje. Molim vas, krenite ka liftu broj tri. Želim vam prijatan dan.“


Šesto poglavlje

„Kako želiš da obavimo ovo?“ Fini je napućio usne, proučavajući majušnu kameru u liftu dok su se vozili gore. „Standardna dobar policajac / loš policajac varijanta?“ „Čudo jedno kako to uvek upali.“ „Civili su lake žrtve.“ „Hajde da počnemo sa onim: žao nam je što vam smetamo, hvala vam što sarađujete. Ako osetimo da se poigrava s nama, izvadićemo tešku artiljeriju.“ „Ako to učinimo, ja želim da budem loš policajac.“ „Užasno glumiš lošeg policajca, Fini. Suoči se s tim.“ Tugaljivo ju je pogledao. „Imam viši čin od tebe, Dalasova.“ „Ja sam glavni istražitelj na slučaju, bolje glumim lošeg policajca. Nauči da živiš s tim.“ „Uvek moram da glumim dobrog policajca“, promrmljao je kada su zakoračili u dobro osvetljen hodnik, s još većom količinom mermera i pozlate. Džastin Jang je otvorio vrata, besprekorno proračunavši vreme. Iv je primetila da je obučen za ulogu dobrostojećeg i kooperativnog svedoka u neformalne, skupe lanene pantalone i svilenu košulju iste boje. Nosio je trendi sandale s debelim đonom i ukrasnim perlicama. „Poručnice Dalas, kapetane Fini.“ Njegovo prelepo izvajano lice bilo je ozbiljno. Crne oči su činile trezven i dramatičan kontrast talasastoj kosi, iste boje kao i pozlata u hodniku. Pružio je ruku sa širokim prstenom ukrašenim oniksom. „Molim vas, uđite.“ „Hvala vam što ste pristali da se vidite s nama tako brzo, gospodine Jang.“ Iv je možda bila premorena, ali nakon što je osmotrila prostoriju, pomislila je: preterano, prenaglašeno, preskupo. „Kakva tragedija, kakav užas.“ Pokazao je ka velikoj ugaonoj garnituri pretrpanoj jastucima jarkih boja u svilenim navlakama. Na suprotnom zidu, meditacioni ekran je prikazivao sliku tropske plaže u sumrak. „Ne


mogu da poverujem da je mrtva, a kamoli da je umrla na tako iznenadan i nasilan način.“ „Žao nam je što vas uznemiravamo“, započeo je Fini pripremajući se za ulogu dobrog policajca dok se trudio da ne zuri u kićanke i bojeno staklo. „Sigurno vam je veoma teško.“ „Zaista. Pandora mi je bila prijateljica. Mogu li da vam ponudim i lešto za piće?“ Seo je, elegantan i vitak, na stolicu koja bi mogla da proguta malo dete. „Ne, hvala vam.“ Iv je pokušavala da se izvuče na površinu ispod gomile jastučića. „Ako vam ne smeta, ja ću se poslužiti. Krajnje sam potresen otkako sam čuo vesti.“ Nagnuo se napred i pritisnuo malo dugme na stolu između njih. „Molim vas, donesite kafu. Jednu.“ Smestivši se, nasmešio se slabašno. „Sigurno želite da znate gde sam ja bio kada je preminula. Igrao sam u nekoliko policijskih serija tokom karijere. Igrao sam policajca, osumnjičenog, čak i žrtvu u ranim danima, zbog izgleda, uvek sam bio nevin.“ Bacio je pogled ka kućnom droidu obučenom, Iv je zgroženo primetila, u klasičnu uniformu francuske sobarice. Na staklenom poslužavniku je nosila šoljicu i tacnu. Džastin je uzeo šoljicu i obema rukama je prineo usnama. „Mediji nisu naveli kada je tačno Pandora ubijena, ali mogu vam dati podatke o tome gde sam proveo čitavo veče. Do ponoći sam bio na maloj zabavi u njenoj kući. Džeri i ja - Džeri Ficdžerald -zajedno smo otišli na piće u obližnji privatni klub. Enui. Trenutno je veoma popularan, a nama se isplati da budemo viđeni. Krenuli smo oko jedan. Razmišljali smo da li da krenemo u obilazak klubova, ali priznajem, oboje smo bili suviše popili i bilo nam je dosta druženja. Došli smo ovde i ostali zajedno do nekih deset sati ujutru. Džeri je morala na snimanje. Kada je otišla, seo sam da popijem kafu i uključio vesti. Tek tada sam čuo šta se desilo Pandori.“ „Time je zaista celo veče pokriveno“, rekla je Iv. Sve je odrecitovao kao d a j e u pitanju dobro režirana predstava, pomislila je. „Moraćemo da porazgovaramo s gospođicom Ficdžerald kako bismo to potvrdili.“ „Naravno. Želite li to odmah da obavite? Ona je u sobi za relaksaciju.


Pandorina smrt ju je veoma potresla.“ „Pustićemo je da se još malo opušta“, predložila je Iv. „Rekli ste da vam je Pandora bila prijateljica. Da li ste bili ljubavnici?“ „Povremeno, ništa ozbiljno. Prosto, kretali smo se u istim krugovima. Da budem brutalno iskren, Pandora je volela muškarce kojima je mogla da dominira, da ih zastraši.“ Osmehnuo se kako bi im stavio do znanja da s njim to nije bilo moguće. „Preferirala je afere s muškarcima koji se tek probijaju, a ne sa onima koji su već postigli uspeh. Nije uživala u tome da deli slavu.“ Fini je uhvatio ritam. ,,S kim je bila u vezi u vreme smrti?“ „Bilo ih je nekoliko. Neko koga je upoznala na Starlajt stanici preduzetnik, tako ga je zvala, ali veoma sarkastičnim tonom. Takođe se viđala s nekim perspektivnim dizajnerom za kojeg mi Džeri kaže da je briljantan. Mikelanđelo, Pučini, Leonardo. Tako se nekako zove. Zatim, tu je Pol Redford, video producent koji nam se pridružio te večeri.“ Otpio je gutljaj kafe i trepnuo. „Leonardo. Da, zove se Leonardo. Izbila je svađa. Svratila je neka žena dok smo još bili tamo. Pobile su se zbog njega. Pravo starinsko čerupanje. Bilo bi zabavno da nije bilo toliko neugodno za sve umešane.“ Raširio je svoje elegantne prste, delujući blago zabavljeno, uprkos onome što je upravo rekao. Dobro odigrano, pomislila je Iv. Dobro pripremljeno, dobar tajming, savršeno naglašene rečenice. „Pol i ja smo ih jedva razdvojili.“ „Žena je došla u Pandorin dom i fizički ju je napala?“ pitala je Iv neutralnim glasom. „O, ne. Uopšte nije bilo tako. Sirotica je bila očajna, preklinjala je. Pandora ju je nazivala gadnim imenima i udarila je.“ Džastin je stegnuo pesnicu i trgao je, kao bi to demonstrirao. „Dobro ju je zavalila. Žena je bila sitna, ali žilava. Odmah se podigla na noge i skočila na Pandoru. Nakon toga je nastupilo rvanje, čupanje kose i grebanje. Žena je krvarila kada je krenula. Pandora je imala smrtonosne nokte.“ „Pandora je izgrebala ženu po licu?“ „Ne. Mada sam siguran da ima priličnu masnicu. Izgrebala ju je po vratu, čini mi se. Četiri dugačke, gadne ogrebotine, tamo gde je Pandora dokačila. Bojim se da ne znam kako se ta žena zove. Pandora ju je


nazvala kučkom i nizom sličnih imena. Žena se trudila da ne zaplače kada je odlazila. Vrlo dramatično je rekla Pandori da će zažaliti zbog onoga što je uradila. Plašim se da je uništila svoj odlazak sa scene time što je šmrcnula i izjavila da ljubav sve pobeđuje.“ To baš zvuči kao nešto što bi Mejvis uradila, pomislila je Iv. „Kako se Pandora ponašala kada je žena otišla?“ „Bila je besna, uzbuđena. Zato smo Džeri i ja ranije otišli.“ ,,A Pol Redford?“ „On je ostao. Ne znam do kada.“ Uz uzdah koji naglašava kajanje, Džastin je odložio šoljicu u stranu. „Nije pošteno govoriti nešto negativno o Pandori kada nije u stanju da se brani, ali bila je teška žena, vrlo često i surova. Ko god ju je naljutio, dobro je platio.“ „Da li ste je vi ikada naljutili, gospodine Jang?“ „Pažljivo sam to izbegavao.“ Šarmantno se nasmešio. „Uživam u svojoj karijeri i izgledu, poručnice. Pandora nije predstavljala pretnju za prvo, ali sam čuo i video koliko štete može da nanese licima ljudi kada je iznervirana. Verujte mi, nije manikirala nokte u obliku sečiva samo zbog mode.“ „Da li je imala neprijatelje?“ „Popriličan broj, ali svi su je se plašili. Ne mogu da zamislim ko je najzad pukao i uzvratio joj. Po novinarskim izveštajima koje sam čuo, čak ni Pandora nije zaslužila da umre tako brutalno.“ „Zahvalni smo vam na iskrenosti, gospodine Jang. Ako je to u redu, sada bismo porazgovarali s gospođicom Ficdžerald. Nasamo.“ Podigao je elegantne obrve. „Da, svakako. Tako nećemo moći da uskladimo priču.“ Iv se samo nasmešila. „Imali ste dovoljno vremena da to učinite. Međutim, ipak želimo da s njom razgovaramo nasamo.“ Imala je to zadovoljstvo da primeti kako se glatka fasada njegovog lica malčice uzdrmala. Ipak, ustao je i krenuo ka hodniku. „Šta misliš?“, promrljao je Fini. „Mislim da je to bila fantastična izvedba.“ „Na istoj smo talasnoj dužini. Ipak, ako su on i Ficdžeraldova gužvali čaršave celu noć, on je čist.“ „Obezbedili su alibi jedno drugom, tako da su oboje čisti. Uzećemo


diskove od obezbeđenja zgrade i proveriti kada su stigli. Kao i da li su ponovo izašli.“ „Ne verujem tim diskovima od slučaja De Blas.“ „Ako su petljali s diskom, otkrićeš to.“ Podigla je pogled kada je Fini duboko uzdahnuo. Njegovo utučeno lice je naglo sinulo. Oči su mu sijale. Nakon što je ugledala Džeri Ficdžerald, Iv se zapitala kako to da mu ne visi i jezik iz usta. Istina, veoma je zgodna, pomislila je Iv. Raskošne grudi su joj bile jedva prekrivene svilom boje slonovače, sa izrezom koji je padao skoro do bradavica i prestajao svega par milimetara ispod prepona. Na jednoj dugoj, lepo oblikovanoj nozi, pored kolena je imala tetovažu crvene ruže u punom cvatu. Džeri Ficdžerald je zaista cvetala. Zatim, tu je njeno lice, meko i sanjivo kao da je upravo vodila ljubav. Kosa boje slonovače bila je uredna i uvijena do savršenstva, uokvirujući oblu, ženstvenu bradu. Usta su joj bila puna, vlažna i crvena, oči zaslepljujuće plave sa šiljatim, zlatnim trepavicama. Dok je klizila ka stolici poput paganske boginje, Iv je potapšala Finija po nozi, radi podrške i obuzdavanja. „Gospođice Ficdžerald“, započela je Iv. ,,Da“, odvratila je glasom poput žrtvenog dima. Ubistvene oči su jedva okrznule Iv pogledom pre nego što su se prilepile za Finijevo ružno, ošamućeno lice poput pijavica. „Kapetane, grozno je. Pokušala sam s tankom za izolaciju, s liftom za raspoloženje, čak sam programirala hologram za šetnju livadom, što me inače uvek opusti. Međutim, nisam uspela da skrenem misli.“ Pocrvenela je i podigla obe ruke ka svom neverovatnom licu. „Sigurno izgledam očajno.“ „Izgledate prelepo“, izustio je Fini. „Zapanjujuće. Izgledate...“ „Saberi se“, promrmljala je Iv i munula ga laktom. „Shvatamo da ste potreseni, gospođice Ficdžerald. Pandora vam je bila prijateljica?“ Džeri je otvorila usta, pa ih opet zatvorila, prepredeno se smešeći. „Mogla bih da vam kažem da je to istina, ali brzo biste otkrili da nije. Tolerisale smo jedna drugu, pošto smo se bavile istim poslom, ali da budem iskrena, nismo se podnosile.“


„Pozvala vas je u svoj dom.“ „Zato što je želela da dođe Džastin, a mi smo trenutno veoma bliski. Doduše, Pandora i ja smo se družile, čak smo i radile na nekim projektima zajedno.“ Ustala je, ili da bi se razmetala svojim telom ili zato što je radije služila samu sebe. Uzela je flašu u obliku labuda iz ormana u ćošku i sipala safirnoplavu tečnost u čašu. „Najpre želim da kažem da me je potresao način njene smrti. Užasavajuće je pomisliti da neko može toliko da mrzi. Ja se bavim i stom profesijom i stalno sam u očima javnosti. Poput Pandore. Ako se to desilo njoj...“, prekinula je i otpila gutljaj pića. „Može se desiti i meni. To je jedan od razloga što sam ovde kod Džastina, dok se sve ne razjasni.“ „Ispričajte nam gde ste sve bili tokom one večeri kada je ubijena.“ Širom je otvorila oči. „Jesam li osumnjičena? Veoma sam polaskana.“ Vratila se do stolice s pićem u rukama. Nakon što se smestila, prekrstila je svoje fantastične noge na takav način da je Fini zadrhtao kraj Iv. „Nikada nisam imala dovoljno hrabrosti da joj uputim više od pokoje verbalne uvrede. Često nije ni bila svesna toga da je zajebavam. Pandora nije bila naročito bistra, razumevanje suptilnosti joj nije bila jača strana. Pa dobro.“ Naslonila se, zatvorila oči i ispričala praktično istu priču koju su već čuli od Džastina, mada je izgleda bolje zapamtila sukob Pandore i Mejvis. „Moram da priznam, navijala sam za nju. Za sitnu ženicu, ne za Pandoru. Imala je stila“, rekla je Džeri. „Doduše, čudnog stila, negde između siročeta i amazonke. Nije se dala, ali Pandora bi obrisala pod njome da je Džastin i Pol nisu zaustavili. Pandora je bila veoma snažna. Često je išla u teretanu. Jednom sam je videla kako doslovno baca modnog savetnika preko prostorije zato što je sirotan pogrešno obeležio njen nakit pre revije. Kako god.“ Odmahnula je i otvorila fioku mesinganog stočića kraj sebe. Pronašla je emajliranu kutiju, izvadila svetlucavu, crvenu cigaretu, zapalila je i ispustila parfemisan dim. ,,U svakom slučaju, žena je najpre pokušala da razgovara s Pandorom, da se dogovori s njom oko Leonarda. On je dizajner. Nagađam da su Leonardo i siroče par, ali da Pandora nije bila spremna da ga se odrekne. On uskoro ima reviju.“


Ponovo se nasmešila mačijim osmehom. „Pošto više nema Pandore, moraću da mu pružim podršku.“ „Nije trebalo da učestvujete u reviji?“ „Pandora je igrala glavnu ulogu. Rekla sam da smo zajedno radile na par projekata. Par spotova. Ona lepo izgleda, međutim, pravi je duduk kada treba da pročita tekst ili bude šarmantna na platnu. Prosto se udrveni. Užasno. Ali ja sam dobra u tome.“ Zastala je i ispustila dim kroz usne. „Zaista sam dobra i zbog toga se sada više bavim glumom. Međutim... ova revija, sa ovim dizajnerom, dobro će mi doći u medijima. To zvuči neosetljivo. Izvinjavam se.“ Slegla je ramenima. „Takav je život.“ „Njena smrt je, znači, nastupila u povoljnom trenutku po vas.“ „Kada uočim dobru priliku, ja je iskoristim. Međutim, ne ubijam zbog toga.“ Ponovo je slegla ramenima. „To je više Pandorin stil.“ Sada se nagnula napred, a dekolte je sevnuo. „Hajde da više ne igramo ovu igricu. Čista sam. Bila sam sa Džastinom cele noći. Nju nisam videla nakon ponoći. Iskreno vam govorim da je nisam podnosila, da mi je bila rival u profesiji i da znam da je želela da odvuče Džastina od mene samo iz inata. Možda bi i uspela u tome. Ali ja ne ubijam ni zbog muškaraca.“ Bacila je pogled ka Finiju. „Ima mnogo šarmantnih muškaraca. Činjenica je da u ovaj stan ne bi stali svi ljudi koji su je prezirali. Ja sam jedna osoba u gomili.“ „Kako je bila raspoložena te večeri?“ „Drogirana i spremna.“ Iznenada promenivši raspoloženje, Džeri je zabacila glavu i pohotno se nasmejala. „Ne znam šta je uzela, ali oči su joj baš sijale. Bila je ubrzana.“ „Gospođice Ficdžerald“, započeo je Fini izvinjavajućim glasom „smatrate da je Pandora uzela neku nelegalnu supstancu?“ Oklevala je na trenutak, a zatim slegla ramenima boje alabastera. „Legalna supstanca ti neće obezbediti tako dobar osećaj, srce. Niti tako opak. Osećala se dobro i opako. Šta god da je bilo u pitanju, zalivala ga je litrima šampanjca.“ „Da li je vama ili ostalim gostima ponuđena neka nelegalna supstanca dok ste bili tamo?“, pitala je Iv. „Nije mi ponudila da probam. Ali znala je da se ne drogiram. Moje telo je moj hram.“ Nasmešila se, a Iv je pogledala njenu čašu. „Proteinsko


piće, poručnice. Čist protein. Vidite ovo?“ Mahnula je tankom cigaretom. „Od povrća je, s trunkom savršeno legalnog leka za smirenje, za moje nerve. Videla sam mnoge moćnike kako propadaju, krećući se kratkom i brzom stazom. Ja sam tu na duge staze. Dopuštam sebi tri biljne cigarete na dan i povremeno čašu vina. Ne koristim hemijske stimulante niti pilule za raspoloženje. Međutim...“ Spustila je piće na sto. „Pandora je bila prvak u korišćenju svega i svačega. Zgutala bi bilo šta.“ „Znate li ime njenog dobavljača?“ „Nije mi palo na pamet da je pitam. Jednostavno nisam bila zainteresovana. Ako bih morala da pogađam, rekla bih da je u pitanju nešto novo. Nikada je nisam videla u takvom stanju i, mada mi je teško da to priznam, izgledala je bolje, mlađe. Boja kože i tekstura. Prosto je... sijala. Da ne znam, rekla bih da je bila na punom tretmanu, ali obe idemo u Raj. Znam da tog dana nije bila u salonu zato što sam ja bila tamo. Uostalom, pitala sam je, a ona se samo nasmešila i rekla da je pronašla novu tajnu lepote i da će na tome zaraditi kamare para.“

„Zanimljivo“, komentarisao je Fini kada su ušli u kola. „Razgovarali smo sa dvoje od troje ljudi koji su poslednji videli žrtvu. Oboje je nisu podnosili.“ „Mogli su to zajedno da urade“, razmišljala je Iv naglas. „Ficdžeraldova je poznavala Leonarda i želela da radi s njim. Obezbedili su jedno drugom alibi - to je najjednostavnija stvar na svetu.“ Fini je potapšao džep u koji je stavio disk obezbeđenja zgrade. „Pogledaćemo ga i videti šta možemo otkriti. Meni se i dalje čini da nam nedostaje motiv. Ko god da ju je ubio, nije samo želeo da je usmrti, već da je izbriše. U pitanju je moćan bes. Ovo dvoje se nisu nešto naročito preznojili.“ „Pritisni pravu tačku i svi će se oznojiti. Želim da svratim do Cikcaka kako bih proverila Mejvisino kretanje. Moramo da stupimo u kontakt i s tim producentom i zakažemo razgovor. Možeš li da pošalješ jednog od svojih dronova da proveri taksi službe, Fini? Naša heroina mi ne deluje poput osobe koja bi išla autobusom ili podzemnom železnicom do Leonarda.“ „Naravno“, uzeo je svoj komunikator. „Ako je išla taksijem ili privatnom prevoznom službom, utvrdićemo to za koji sat.“


„Odlično. Biće dobro da utvrdimo da li je išla sama ili je imala društvo.“

U Cikcaku nije bilo naročito zabavno usred dana. Provod se odvijao tokom noći. Dnevni posetioci su uglavnom bili turisti ili užurbani gradski profesionalci kojima nije bilo bitno to što je dekor kitnjast .I poslužitelji nabusiti. Klub je nalikovao karnevalu koji noću svetulca, ali na surovom svetlu sunca pokazuje sve bore i mane. Ipak, odisao je nekom mistikom koja privlači gomile sanjara. Muzika je postojano zujala u pozadini. Pojačaće je do maksimuma kada zađe sunce. Otvorenom, dvospratnom strukturom dominiralo je pet šipki, uz dva plesna podijuma na okretanje koji će krenuti svojim kružnim putanjama u devet sati uveče. Sada su bili nepokretni, jedan iznad drugog, izlizani koracima bezbrojnih noćnih posetilaca. Ponuda za ručak se svodila na sendviče i salate, nazvane po preminulim rok zvezdama. Današnji specijalitet je bio sendvič s puterom od kikirikija i bananom, s lukom i ljutom papričicom sa strane. Elvis i Džoplin kombinacija. Iv se smestila na najbližu barsku stolicu, naručila crnu kafu i odmerila šankerku. Nije bila droid, kao što je bilo uobičajeno, već čovek. U stvari, Iv nije primetila da u klubu uopšte rade droidi. „Radiš li ikad u noćnoj smeni?“ pitala je Iv. „Ne. Samo danju.“ Položila je kafu na šank. Delovala je živahno, poput žena koje reklamiraju zdravu hranu, a ne poput osobe koja servira splačine u noćnom klubu. „Ko radi od deset do tri i primećuje ljude?“ „Ovde niko ne primećuje ljude, ako ikako može.“ Iv je izvadila značku i položila je na šank. „Da li će ovo podstaći nečije sećanje?“ „Ne bih znala.“ Nemarno je slegla ramenima. „Slušaj, ovaj restoran je čist. Imam dete kod kuće. Zato radim danju i vodim računa u kakvom lokalu radim. Dobro sam proverila ovo mesto pre nego što sam pristala na posao. Denis vodi prijatan klub u kojem vas služe ljudi s pulsom, a ne sa čipovima. Ponekad se situacija zakuva, ali on drži sve pod kontrolom.“ „Ko je taj Denis i gde mogu da ga pronađem?“


„Do njegove kancelarije možete doći uz vijugave stepenice s desne strane, iza šanka. On je vlasnik ovog lokala.“ „Hej, Dalasova. Mogli bismo prvo nešto da pojedemo“, požalio se Fini iza nje. „Deluje mi kao da Mika Džegera vredi probati.“ „Uzmi ga, nek nam zapakuju.“ Na ovom nivou bar nije bio otvoren, ali Denisa su očigledno upozorili. Ogledalo je skliznulo u stranu i dočekao ih je omalen čovek atletskog lica sa špicastom crvenom bradom i monaškim krugom kao gar crne kose. „Dobro došli u Cikcak.“ Govorio je gotovo šapatom. „Postoji li neki problem?“ „Potrebna nam je vaša pomoć i saradnja, gospodine...?“ „Denis, samo Denis. Nezgrapno je koristiti suviše imena.“ Poveo ih je unutra. Karnevalska atmosfera je prestala kod njegovog praga. Kancelarija je bila spartanska, aerodinamična i tiha kao crkva. „Moje svetilište“, rekao je, svestan kontrasta. „Čovek ne može da uživa u zadovoljstvu buke, gužve i spleta tela niti da ih ceni ako nije iskusio suprotnost. Molim vas, sedite.“ Iv je sela na čvrstu stolicu uspravnog naslona, a Fini se smestio na njenu bliznakinju. „Pokušavamo da utvrdimo kretanje jednog od vaših sinoćnih klijenata.“ „Zbog?“ „Službenih razloga.“ ,,Shvatam.“ Denis je seo iza sjajne plastične ploče koja mu je služila umesto stola. ,,Vreme?“ „Nakon jedanaest, pre jedan.“ „Otvori monitor.“ Na ovu naredbu, deo zida je skliznuo u stranu i ekran se pojavio. „Pusti snimak bezbednosne kamere počevši od jedanaest sati uveče.“ Ekran i prostorija eksplodiraše u naletu buke, boje i pokreta. Na trenutak zaslepljena, Iv je uspela da se usredsredi. Bio je to snimak kluba u punom zamahu. Prilično lordovski pogled, razmišljala je, kao da posmatrač tiho leti iznad glava posetilaca. Pristajao je Denisu kao što ruka pristaje rukavici. Nasmešio se, procenjujući njenu reakciju. „Utišaj zvuk.“ Naglo je nastupila tišina. Sada su pokreti delovali nestvarno. Plesači su se vrteli po


plesnom podijumu, svetla su im bleštala po licima i osvetljavala izraze, intenzivne, radosne, divlje. Za stolom u uglu, dvoje ljudi je režalo jedno na drugo. Govor tela je jasno demonstrirao da je rasprava u toku. Za drugim stolom se odvijao ritual parenja uz osećajne poglede i intimne dodire. Tada je ugledala Mejvis. Bila je sama. „Možete li ovo da uvećate?“ Iv je ustala i pokazala prstom levu stranu ekrana. „Naravno.“ Mršteći se, Iv je posmatrala kako se Mejvis približava dok slika postaje sve jasnija. Prema satu na kameri, bilo je petnaest minuta do dvanaest. Pod njenim okom, masnica je već tamnela. Kada se okrenula kako bi odbila nekog udvarača, Iv je ugledala sveže tragove ogrebotina na njenom vratu. Ali ne i na licu, primetila je Iv i pretrnula. Svetloplava haljina je bila pocepana na ramenu, ali i dalje u komadu. Posmatrala je kako Mejvis odbija još par muškaraca, a zatim i jednu ženu. Iskapila je piće i spustila čašu pored dve već prazne na svom stolu. Malo se zanjihala dok je ustajala, zatim se uravnotežila i uz napadnu dostojanstvenost veoma pijane osobe krenula da se probija kroz gomilu. Bilo je dvanaest sati i osamnaest minuta. „Nju ste tražili?“ „Manje-više.“ „Isključi video.“ Denis se nasmešio. „Ta žena dolazi u klub s vremena na vreme. Obično je znatno društvenija, voli da igra. Povremeno čak i peva. Nalazim da ima drugačiju vrstu talenta. Ljudi je vole. Da li vam je potrebno njeno ime?“ „Znam ko je ona.“ „U tom slučaju“, ustao je. „Nadam se da gospođica Friston nije u nevolji. Delovala je nesrećno.“ „Da nabavim nalog za kopiju diska, ili ćete mi ga dati dobrovoljno?“ Denis je podigao svetlocrvenu obrvu. „Biće mi drago da vam predam kopiju diska. Kompjuteru, kopiraj disk i označi ga. Da li postoji još nešto što mogu da učinim za vas?“ „Trenutno ne.“ Iv je uzela disk i stavila ga u tašnu. „Hvala vam na saradnji.“


„Saradnja je lepak života“, rekao je dok se panel zatvarao za njima. „Čudak“, zaključio je Fini. „Efikasan čudak. Znaš, Mejvis je mogla da se potuče s nekim dok je obilazila klubove. Neko je mogao da joj ogrebe lice i pocepa haljinu.“ „Da.“ Rešen da prezalogaji, Finije stao kraj stola za naručivanje i zatražio da mu zapakuju Džegera. „Treba nešto da ubaciš u kljun, Dalasova. Osim brige i rada.“ „Dobro sam. Nisam zaluđena klupskom scenom, ali ako je odlučila da ode do Leonarda, odavde bi krenula na jug i istok. Hajde da proverimo u koje klubove bi najverovatnije ušla.“ ,,U redu. Samo sačekaj malo.“ Naterao ju je da čeka dok mu se hrana nije pojavila u prorezu za serviranje. Skinuo je foliju i zagrizao sendvič kada su ušli u kola. „Prokleto je ukusno. Uvek sam voleo Džegera.“ „Užasan način da živiš zauvek.“ Krenula je da zatraži mapu kada se oglasila veza u kolima, što je značilo da sledi prenos. „Izveštaj Iz laboratorije“, mrmljala je usredsređujući se na monitor. ,,Oh, prokletstvo.“ „Do đavola, Dalasova, kakva zbrka.“ Pošto je ostao bez apetita, Fini je stavio sendvič u džep. Oboje su zaćutali. Izveštaj je bio veoma jasan. Pod noktima žrtve su pronašli Mejvisinu kožu. Samo Mejvisinu kožu. Na oružju su pronašli samo njene otiske. Samo njena krv je bila pomešana s krvlju žrtve na mestu zločina. Veza se ponovo oglasila. Ovog puta se na ekranu pojavilo lice. Ovde javni tužilac, Džonatan Hertli, poručnice Dalas.“ „Slušam.“ „Upravo izdajemo nalog za hapšenje Mejvis Friston, optužene za drugostepeno ubistvo. Molim vas, sačekajte prenos.“ „Nisu gubili vreme“, promrmljao je Fini.


Sedmo poglavlje

Želela je to da obavi sama. Morala je to da obavi sama. Znala je da će Fini iščeprkati podatke koji će oslabiti slučaj protiv Mejvis. Međutim, morala je da obavi posao i morala je da ga obavi lično. Ipak, bilo joj je drago što je Rork otvorio vrata. „Na licu ti čitam šta sledi.“ Obuhvatio je njeno lice šakama. „Žao mi je, Iv.“ „Imam nalog za hapšenje. Moram da je odvedem u stanicu i optužim. Ne mogu to da izbegnem.“ „Znam. Dođi.“ Privukao je bliže sebi i zagrlio. Zarila je lice u njegovo rame. „Pronaći ćemo dokaze koji će je osloboditi, Iv.“ „Baš sve što sam ja pronašla, Rork, uopšte nije od pomoći. Samo pogoršava stvari. Svi dokazi ukazuju na nju. Imala je motiv, bila u stanu u to vreme.“ Povukla se. „Da je ne poznajem, i sama bih posumnjala.“ „Ali poznaješ je.“ „Biće uplašena.“ I sama prestravljena, Iv je krenula uza stepenice ka prostoriju u kojoj je čekala Mejvis. ,,U javnom tužilaštvu su mi rekli da je neće sprečiti da izađe uz kauciju, ali biće joj potrebno... Rork, ne volim što moram to da tražim od tebe...“ „Ne moraš. Već sam stupio u kontakt s najboljim timom advokata odbrane u zemlji.“ „Ne mogu ti se odužiti.“ „Nisam mislila na novac.“ Naježila se i udahnula, a zatim ga slegla za ruku. „Ne poznaješ je, ali veruješ u nju samo zato što joj ju verujem. Za to ne mogu da ti se odužim. Moram sada po nju.“ „Želiš to da uradiš sama“, razumeo je i već odlučio da se ne prepire s njom po tom pitanju. „Pozvaću njene advokate. Kako glasi optužba?“ „Drugostepeno ubistvo. Moraću da se pozabavim medijima. Sigurno će procuriti informacija da smo Mejvis i ja prijateljice.“ Provukla je prste kroz kosu. „Možda će i tebe uvući u čitavu priču.“ „Misliš li da me to brine?“


Iv zamalo da se nasmeši. „Ne, izgleda da te ne brine. Ovo će možda potrajati. Dovešću je što pre.“ „Iv“, promrmljao je kada je krenula uza stepenice. ,,I ona veruje u tebe. Postoji dobar razlog za to.“ „Nadam se da si u pravu.“ Pripremivši se, nastavila je da se penje i polako korača hodnikom do sobe u kojoj se nalazila Mejvis. Pokucala je. „Uđi, Samersete. Rekla sam ti da ću sići dole da probam tortu. Oh.“ Mejvis se iznenađeno odvojila od kompjutera za kojim je sedela i pokušavala da napiše novu pesmu. Obukla je tesno odelo boje safira i ofarbala kosu u istu boju, kako bi se oraspoložila. „Mislila sam da je Samerset.“ ,,I torta.“ „Da, rekao mi je da je napravio čokoladnu tortu s trostrukom količinom krema. Samerset zna za moju slabost. Znam da se vas dvoje ne slažete, ali on je zaista dobar prema meni.“ „Zato što te neprestano zamišlja golu.“ „Šta god da je, ima efekta.“ Počela je da lupka noktima nalakiranim u tri boje po kompjuterskoj konzoli u brzom, nervoznom ritmu. ,,U svakom slučaju, divan je. Ako bi pomislio da sam bacila oko na Rorka, verovatno bi bilo drugačije. On je totalno posvećen. Čovek bi pomislio da mu je Rork sin jedinac ili nešto slično, a ne šef. Samo zbog toga se ne slaže s tobom - doduše, ne pomaže ni to što si policajac. Mislim da Samerset ne voli policajce.“ Ućutala je, vidljivo drhteći. „Žao mi je, Dalasova, brbljam nepovezano. Silno sam uplašena. Pronašla si Leonarda, zar ne? Nešto nije u redu. Povređen je, zar ne? Mrtav je.“ „Ne, nije povređen.“ Iv je sela na krevet. „Jutros je došao u stanicu. Ima posekotinu na ruci, ali nije opasna. Izgleda da ste sinoć razmišljali na sličan način. On se napio i krenuo ka tvom stanu i posekao se na praznu flašu koju je ispustio pre nego što se onesvestio.“ „Bio je pijan?“ Mejvis je skočila. „On skoro nikada ne pije. Zna da ne podnosi piće baš najbolje. Rekao mi je da tada čini stvari kojih se ne seća. To ga plaši i... Otišao je do mog stana“, rekla je mekšim glasom. „To je tako slatko. Zatim je došao do tebe, pošto me nije pronašao.“ „Došao je kod mene da bi priznao da je ubio Pandoru.“


Mejvis je zakoračila unazad kao da ju je Iv udarila. „To je nemoguće. Leonardo ne bi nikoga povredio. Nije sposoban za to. Verovatno pokušava mene da zaštiti.“ „Nije znao da si umešana. Veruje da se posvađao sa Pandorom, potukao s njom i ubio je.“ „To je apsolutno netačno.“ „Ni dokazi ne podržavaju tu priču.“ Iv je protrljala umorne oči i ostala tako neko vreme. „Ruku je posekao na slomljenu flašu. Njegova krv nije pronađena na mestu zločina, Pandorina krv nije pronađena na njegovoj odeći. Nismo još precizno utvrdili gde je sve bio sinoć, ali nemamo dokaze protiv njega.“ Mejvis je na trenutak prestala da diše, ali se povratila nakon onoga što je Iv rekla. ,,Oh, znači u redu je. Nisi mu poverovala.“ „Nisam još odlučila, ali ga dokazi u ovom trenutku oslobađaju krivice.“ „Hvala Bogu.“ Mejvis je sela na krevet pored Iv. „Kada mogu da ga vidim, Dalasova? Leonardo i ja moramo da porazgovaramo.“ „Bojim se da će proći neko vreme pre nego što to bude moguće.“ Iv je zatvorila oči. Kada ih je ponovo otvorila, naterala je sebe da pogleda Mejvis. „Moram da te zamolim za uslugu. Najveću uslugu koju je iko ikada od tebe tražio.“ „Da li će boleti?“ ,,Oh, da.“ Iv je posmatrala osmeh njene prijateljice nestaje. „Moram da te zamolim da mi veruješ da ću se pobrinuti za tebe. Da mi veruješ da sam toliko dobra u svom poslu da mi nijedna sitnica neće promaći. Moram da te zamolim da zapamtiš da si mi najbolja prijateljica i da te volim.“ Mejvis je počela da gubi dah. Oči su joj ostale suve, zažarene i suve. Iz njenih usta je isparila sva pljuvačka. „Uhapsićeš me.“ „Stigao nam je izveštaj iz laboratorije.“ Uzela je Mejvis za ruke. „Nisam se iznenadila zato što znam da ti je neko smestio. Očekivala sam ovo, Mejvis. Nadala sam se da ću pronaći nešto - bilo šta - pre nego što izveštaj stigne, ali nisam uspela. I Fini radi na slučaju. Dobar je u svom poslu, veruj mi, Mejvis. Rork je već unajmio najbolje advokate. U pitanju je procedura.“ „Moraš da me uhapsiš za ubistvo.“


„Drugostepeno ubistvo. To je dobra vest. Znam da tako ne zvuči, ali javni tužilac neće osporiti kauciju. Za par sati ćeš ponovo biti ovde i jesti kolač.“ Međutim, u njenom umu se ponavljala samo jedna rečenica. Drugostepeno ubistvo. Drugostepeno ubistvo. „Moraš da me staviš u pritvor.“ Iv je imala osećaj da joj pluća gore i taj osećaj se brzo širio ka srcu. „To neće dugo trajati. Fini radi na tome da pokrene preliminarno saslušanje. Učinio je mnoge usluge koje sada može da naplati. Dok prođemo prijemno odeljenje, biće sve spremno za saslušanje, sudija će odrediti kauciju i vratićeš se ovamo.“ Sa identifikacionim alarmom koji će ti pratiti svaki korak, pomislila je Iv. Zarobljena u kući kako bi izbegla medije. Raskošan i prijateljski zatvor, ali ipak zatvor. „Zvuči jednostavno.“ „Neće biti jednostavno, ali biće lakše ako zapamtiš da je par najboljih policajaca na tvojoj strani. Nemoj se odreći svojih prava, okej? Ni jednog jedinog. Kada započnemo, sačekaj advokate. Nemoj mi reći ništa što ne moraš. Ne razgovaraj ni sa kim. Razumeš li me?“ ,,Dobro.“ Mejvis je povukla ruke i ustala. „Hajde da završimo sa tim.“

Nekoliko sati kasnije, kada je sve bilo gotovo, Iv je ponovo ušla u kuću. Svetla su bila prigušena. Nadala se da je Mejvis uzela lek za smirenje koji joj je Iv preporučila i otišla na spavanje. Iv je već znala da će i sama to učiniti. Znala je da će Fini postupiti po njenom zahtevu i predati Mejvis lično Rorku. Morala je da se pozabavi i drugim poslovima. Konferencija za štampu je bila posebno gadna. Kao što je i očekivala, potegli su pitanje njenog prijateljstva s Mejvis i nagovestili sukob interesa. Zapovednik ju je zadužio time što se pojavio i izjavio da apsolutno veruje svom glavnom istražitelju na ovom slučaju. Razgovor s Nadin Ferst je prošao nešto lakše. Sve sto treba da učiniš, pomislila je Iv sumorno, jeste da spaseš nekome život. Ta osoba će onda biti srećna da stane na tvoju stranu. Možda je novinarka u krvi nosila


žudnju za dobrom pričom, ali tu se krio i osećaj za otplaćivanje dugova. Na Kanalu 75 će pošteno izveštavati o Mejvis. Tada je Iv učinila nešto što je mislila da nikada neće uraditi. Dobrovoljno je nazvala policijskog terapeuta i zakazala razgovor s doktorkom Mirom. Mogu da ga otkažem, podsetila je sebe i protrljala krmeljive oči. Verovatno ću ga otkazati. „Stižete kasno, poručnice, nakon veoma zaposlenog dana.“ Spustila je ruke i ugledala Samerseta kako tiho izlazi is sobe desno od nje. Kao i obično, bio je obučen u usiljeno crno odelo, dok mu je lice odisalo neodobravanjem. Mrzeo je sa istom efikasnošću s kojom je vodio domaćinstvo. „Ne maltretiraj me, Samersete.“ Preprečio joj je put. „Mada imate nebrojene mane, verovao sam da ste bar sposoban istražitelj. Sada vidim da to nije istina, kao što nije istina da ste prijatelj na kojeg čovek može da se osloni.“ „Stvarno misliš da će me dotaći nešto što ti imaš da kažeš, nakon svega kroz šta sam večeras prošla?“ „Mislim da vas ništa ne dotiče, poručnice. Ne posedujete lojalnost i to vas čini ništavnom. Manjom od ništavnog.“ „Možda imaš neki predlog o tome kako sam mogla da izvedem čitavu stvar. Možda bi mogao da nagovoriš Rorka da pokrene jedan od svojih džetova i odbaci Mejvis s planete u neki zabačeni kutak. Tada bi lepo mogla da beži do kraja života.“ „Možda se ne bi uspavljivala suzama.“ Strela je pogodila direktno u srce, tamo gde je i gađao. Bol se probio kroz umor. „Sklanjaj mi se s puta, kučkin sine, i da ti nije palo na pamet da mi se ponovo obratiš.“ Odgurnula ga je, međutim, obuzdala je želju da potrči. Ušla je u spavaću sobu baš kada je Rork puštao snimak konferencije za štampu. „Dobro si ovo obavila, mada si bila pod neverovatnim pritiskom“, rekao je i ustao. „Da, pravi sam profesionalac.“ Otišla je u kupatilo i stajala zureći u svoj odraz u ogledalu. Ugledala je ženu bledog lica s tamnim podočnjacima i smrknutih usta. Duboko ispod svega, videla je bespomoćnost.


„Učinila si sve što si mogla“, tiho je rekao Rork iza nje. „Obezbedio si joj dobre advokate.“ Izdala je naredbu za hladnu vodu i obilno poprskala lice. „Dobro su me iscimali tokom intervjua. Žilava sam. Moram da budem žilava. Ali dobri su. Sledeći put kada budem morala da saslušavam prijatelja, obavezno ću ih pozvati.“ Posmatrao je kako zariva lice u peškir. „Kada si poslednji put nešto pojela?“ Odmahnula je glavom. Pitanje nije bilo bitno. „Reporteri su nanjušili krv. Neko poput mene je sočna lovina. Rešila sam par velikih slučajeva. Neki od njih bi me rado videli u govnima. Gledanost bi skočila do neba.“ „Mejvis te ne krivi, Iv.“ „Ja krivim sebe“, eksplodirala je bacivši peškir u stranu. „Ja krivim sebe, do đavola. Rekla sam joj da mi veruje. Rekla sam joj da ću se pobrinuti za sve. A kako sam se pobrinula, Rork? Uhapsila sam je, zavela u knjige. Uzela otiske, fotografisala, uradila glasovnu identifikaciju. Sada ima dosije. Priredila sam joj užasno dvosatno saslušanje. Zaključala sam je u ćeliju dok je advokati koje si ti unajmio nisu izvukli uz kauciju koju si ti platio. Mrzim samu sebe.“ Slomila se, jednostavno se slomila. Prekrila je lice rukama i počela da jeca. „Bilo je vreme da se prepustiš.“ Žustro je podigao i odneo na krevet. „Bolje ćeš se osećati kada se isplačeš.“ Držao je u naručju i mazio po kosi. Kada bi plakala, pomislio je, to je nalikovalo oluji, strasnoj gunguli. Iv bi retko pustila par tihih, lakih suza. Retko bi joj bilo šta dolazilo lako. „Ne pomaže“, uspela je da prozbori. „Pomaže. Oslobodićeš se nepotrebne krivice i tuge na koju imaš pravo. Sutra ćeš jasnije razmišljati.“ Isprekidano je disala i sustizala ju je bolna glavobolja. „Večeras moram da radim. Proveriću neka imena i scenarije da vidim kakva je verovatnoća.“ Ne, pomislio je prilično smireno, bogami nećeš. „Uspori na trenutak. Pojedi nešto.“ Pre nego što je uspela da se pobuni, pomerio ju je u stranu i krenuo ka autošefu. „Čak i tvom izvanrednom sistemu je neophodno gorivo. Osim toga, želim nešto da ti ispričam.“ „Ne smem da gubim vreme.“


„To neće biti izgubljeno vreme.“ Petnaest minuta, pomislila je, dok je miris nečeg fantastičnog Iebdeo ka njenim nozdrvama. „Neka to bude brz obrok i kratka priča, okej?“ Protrljala je oči, ne znajući da li je postiđena ili joj je laknulo nakon što je eksplodirala i rasplakala se. „Izvini što sam te izbalavila.“ „Uvek sam dostupan za balavljenje.“ Prišao joj je s vrelim omletom i šoljom, seo i pogledao njene natečene, iscrpljene oči. „Obožavam te.“ Pocrvenela je. On je izgleda jedini čovek koji može da je natera na to. „Pokušavaš da mi skreneš pažnju.“ Uzela je tanjir i viljušku. Takve izjave uvek obave posao. Nikad ne znam kako da odgovorim.“ Probala je jaja. „Mogla bih da kažem nešto poput: ti si nešto najbolje što mi se u životu desilo.“ „Može da prođe.“ Podigla je šolju, krenula da otpije gutljaj, a zatim se namrštila. „Ovo nije kafa.“ „To je čaj, za promenu. Čaj za smirenje. Pretpostavljam da si se predozirala kofeinom.“ „Možda.“ Zato što su jaja bila fantastična, a ona nije imala snage da se prepire, otpila je gutljaj. „Ukusan je. Okej, kakva je priča u pitanju?“ „Pitaš se zašto Samerset i dalje radi za mene, mada nije... naročito pažljiv prema tebi.“ Frknula je. „Misliš, mada me jebeno prezire. To je tvoja stvar.“ „To je naša stvar“, ispravio ju je. „U svakom slučaju, sada ne želim da slušam o njemu.“ „Zapravo, priča ima mnogo više veze sa mnom i incidentom koji je veoma sličan onome kroz šta trenutno prolaziš.“ Posmatrao je kako otpija čaj, računajući da li ima dovoljno vremena da ispriča priču. „Kada sam bio veoma mlad i živeo na ulicama Dablina, upoznao sam se s čovekom i njegovom ćerkom. Devojčica je bila pravi anđeo, zlatne kose, ružičastih obraza i najslađeg osmeha na svetu. Izvanredno su izvodili sitne prevare. Varali su lake mete i pristojno zarađivali za život. U to vreme sam se bavio nečim sličnim, ali pošto volim raznolikost uživao sam i u džeparenju i organizovanju kockarskih igara. Otac mi je još bio živ kada sam upoznao Samerseta - mada tada nije koristio to ime - i njegovu čerku, Marlenu.“


„Znači, bio je prevarant“, izgovorila je između zalogaja. „Znala sam da mi je sumnjiv zbog nečega.“ „Bio je briljantan. Mnogo toga sam naučio od njega, a verujem, i on od mene. U svakom slučaju, nakon posebno opakih batina koje mi je dragi otac priredio, pronašao me je nesvesnog u prolazu između kuća. Odveo me kod sebe. Brinuo se o meni. Nismo imali novca za doktora, a nisam imao ni medicinski karton. Imao sam par slomljenih rebara, potres mozga i frakturu ramena.“ „Žao mi je.“ Ovo je prizvalo slike zbog kojih su joj se usta osušila. „Život je pravo sranje.“ „Zaista. Samerset je čovek s mnogo sposobnosti. Između ostalog, medicinska obuka. U svom poslu se često prerušavao u bolničara. Ne bih baš rekao da mi je spasao život. Bio sam mlad i snažan i navikao na batine, ali ipak mi je pomogao da ne trpim nepotreban bol.“ „Duguješ mu.“ Iv je gurnula prazan tanjir u stranu. „Razumem. U redu je.“ „Ne, nije to u pitanju. Dugovao sam mu. Platio sam dug. Neko vreme je on dugovao meni. Nakon što mi je otac preminuo, postali smo partneri. Ponovo, ne bih rekao da me je odgajio pošto sam se sam brinuo o sebi, ali obezbedio mi je nešto što se može smatrati porodicom. Voleo sam Marlenu „ „Ćerku.“ Morala je da prodrma glavu kako bi razbistrila misli. „Zaboravila sam. Teško je zamisliti to staro puvalo kao oca. Gde je ona?“ „Mrtva je. Imala je četrnaest godina, ja sam imao šesnaest. Bili smo zajedno šest godina, manje-više. Jedan od mojih kockarskih projekata je donosio redovan profit, što je privuklo pažnju posebno nasilnog sindikata. Smatrali su da se ubacujem na njihovu teritoriju. Ja sam smatrao da stvaram svoju teritoriju. Pretili su mi. Bio sam dovoljno arogantan da ih ignorišem. Jednom ili dva puta pokušali su da me se dočepaju, da me nauče pameti. Međutim, bilo me je teško uhvatiti. Sticao sam moć, čak i prestiž. Zarađivao sam dosta novca. Dovoljno da kupimo mali, ali izuzetno pristojan stan. Marlena se zaljubila u mene.“ Zastao je i pogledao svoje šake, prisećajući se sa žaljenjem. „Veoma sam je voleo. Bila je prelepa i neverovatno nevina, bez obzira na život koji smo vodili. Nije me privlačila na romantičan način, o njoj sam


razmišljao kao što čovek - a već sam bio čovek - razmišlja o savršenom umetničkom delu. Nikada seksualno. Ona je, međutim, drugačije razmišljala. Jedne noći je došla u moju sobu i ponudila mi sebe, prilično ljupko i strašljivo. Bio sam zgrožen, besan i preplašen. Zato što sam bio muškarac i zbog toga u iskušenju.“ Pogledao je Iv u oči i tamo je ugledala oluju. „Bio sam okrutan prema njoj, Iv. Oterao sam je od sebe skrhanu. Bila je dete, a ja sam joj smrvio duh. Nikada neću zaboraviti izraz njenog lica. Verovala mi je, verovala je u mene, a ja sam je izdao učinivši ispravnu stvar.“ „Kao što sam ja izdala Mejvis.“ „Kao što ti misliš da si izdala Mejvis. Ali to nije sve. Te noći je otišla od kuće. Samerset i ja nismo znali da je otišla, sve dok nam ljudi iz sindikata nisu poručili da su je se dočepali. Poslali su nam odeću koju je nosila. Odeća je bila krvava. Prvi i poslednji put u životu sam video Samerseta nesposobnog da funkcioniše. Dao bih im sve što su tražili, učinio bilo šta. Bez oklevanja bih sebe menjao za nju. Kao što bi ti zamenila mesto s Mejvis, da možeš.“ ,,Da.“ Iv je ošamućeno spustila šolju. „Učinila bih sve.“ „Ponekad je prekasno za to. Stupio sam u kontakt s njima i rekao da smo spremni da pregovaramo, preklinjao ih da je ne povrede. Međutim, već su je bili povredili. Silovali su je i mučili, tu predivnu, radosnu četrnaestogodišnjakinju, koja je tek počela da otkriva ženstvena osećanja. Nakon par sati od prvog kontakta, njeno telo je bačeno ispred mojih vrata. Iskoristili su je kao sredstvo, da zaplaše konkurenciju, skorojevića. Ona za njih nije bila ljudsko biće. A ja nisam mogao da se vratim nazad kroz vreme i ispravim ono što se desilo.“ „To nije bila tvoja krivica.“ Posegla je i uzela ga za ruku. „Žao mi je. Tako mi je žao, ali to nije bila tvoja krivica.“ „Ne, nije bila. Bile su mi potrebne godine da poverujem u to, da to shvatim i prihvatim. Samerset me nikada nije krivio, Iv. A mogao je. Bila je njegov život, a patila je i umrla zbog mene. Ali on me ipak nikada nije krivio.“ Uzdahnula je i zatvorila oči. Znala je zašto joj priča priču koja je za njega bila prava noćna mora. Nije njena krivica. „Nisi mogla da sprečiš ono što se desilo. Možeš samo da utičeš na ono što će se desiti kasnije,


kao što ja činim sve što mogu da pronađem odgovore.“ Umorno je otvorila oči. „Šta se desilo posle, Rork?“ „Pronašao sam ljude koji su joj to učinili i ubio ih. Sporim i bolnim metodama.“ Nasmešio se. „Svi imamo sopstvene metode za pronalazak rešenja i pravde, Iv.“ „Osveta nije pravda.“ „Nije za tebe. Međutim, ti ćeš uspeti da pronađeš rešenje i pravdu za Mejvis. Niko ne sumnja u to.“ „Ne smem da dopustim da dođe do suđenja.“ Glava joj se klatila; trgla se. „Moram da pronađem... Moram da odem...“ Nije mogla da podigne otežalu šaku do glave. „Do đavola, Rork, do đavola, dao si mi lek za smirenje!“ „Spavaj“, promrmljao je, nežno joj skinuo futrolu za oružje i položio je u stranu. „Lezi.“ „Davanje hemikalija ljudima bez njihovog znanja je prekršaj...“ Tonula je sve dublje u san, jedva osetivši da joj Rork otkopčava košulju. „Možeš me uhapsiti ujutru“, predložio je. Nakon što je skinuo nju, svukao je odeću sa sebe i uvukao se u krevet. „Sada samo odspavaj malo, molim te.“ Spavala je, ali snovi su je progonili.


Osmo poglavlje

Nije se probudila srećna. Doduše, probudila se sama, što je verovatno bilo pametno s Rorkove strane. U svakom slučaju, nije se smešila. Nije osećala nikakve posledice sredstva za smirenje, zbog čega je imao sreće. Probudila se pripravna, osvežena i besna. Crveno svetio elektronskog podsetnika na noćnom stočiću nije joj popravilo raspoloženje. Kao ni Rorkov glas kada ga je uključila. „Dobro jutro, poručnice. Nadam se da si dobro spavala. Ako se probudiš pre osam, pronaći ćeš me u kutku za doručak. Nisam želeo da te uznemiravam naručivanjem hrane. Izgledala si tako smireno.“ „To neće potrajati“, izustila je kroz stisnute zube. Uspela je da se istušira, obuče i namesti futrolu sa oružjem za tačno deset minuta. Kutak za doručak, kako ga je zvao, nalazio se u velikom osunčanom atrijumu kuhinje. Ne samo što je Rork bio tamo, već i Mejvis. Oboje su se zadovoljno smeškali kada je Iv ušla unutra. „Odmah ćemo razjasniti neke stvari, Rork.“ „Vratila ti se boja u obrazima.“ Zadovoljan sobom, ustao je i poljubio ju je u nos. „Siva nijansa ti nikako nije odgovarala.“ Zatim je zastenjao pošto mu se njena pesnica zabila u stomak. Muški je pročistio grlo. „Očigledno ti se vratila i snaga. Želiš li kafu?“ „Želim da znaš šta će te snaći ako to ikada ponovo izvedeš. Ja ću...“ Zastala je i pogledala Mejvis kroz sužene kapke. „Zašto se ti keziš?“ „Lepo vas je gledati. Toliko ste toliko zaluđeni jedno drugim.“ „Toliko je zaluđen da će završiti na leđima proučavajući tavanicu ako ne bude pazio.“ Međutim, nastavila je zbunjeno da posmatra Mejvis. „Izgledaš... dobro“, presudila je. „Osećam se dobro. Isplakala sam se, pojela veliko pakovanje švajcarskih čokoladica i prestala da sažaljevam samu sebe. Najbolji policajac u gradu radi na mom slučaju, kao i najbolji tim advokata koje novac može da obezbedi, a imam i momka koji me voli. Kada se sve ovo završi, a završiće se dobro, moći ću čitavu stvar da posmatram kao veliku


avanturu. Uz svu medijsku pažnju, moja karijera će se dići do nebeskih visina.“ Posegla je, uhvatila Iv za ruku i povukla je do sebe na postavljenu klupu. „Više se ne plašim.“ Nespremna da uzme njene reči zdravo za gotovo, Iv je dugo gledala svoju prijateljicu u oči. „Zaista više nisi uplašena. Zaista si dobro. Sada to vidim.“ „Dobro sam. Razmišljala sam i razmišljala o svemu. Stvar je prilično jednostavna i svodi se na sledeće. Nisam je ubila. Otkrićeš ko jeste i kada to učiniš, ova noćna mora će se završiti. Do tada ću živeti u ovoj neverovatnoj kući i jesti neverovatnu hranu.“ Progutala je poslednji zalogaj tanke palačinke. „Osim toga, u svim medijima će spominjati moje ime i prikazivati moju fotografiju.“ „To je jedan od načina da posmatraš stvari.“ Iv je nespokojno ustala da programira kuvanje kafe. „Mejvis, ne želim da brineš, niti da se uznemiriš, ali ovo neće biti šetnja po parku.“ „Nisam glupa, Dalasova.“ „Nisam to ni rekla.“ „Misliš da nisam svesna najgoreg što može da se desi? Jesam, i ne verujem da će se najgore desiti. Odlučila sam da razmišljam pozitivno i da učinim ono što si me juče zamolila.“ „Okej. Imamo puno posla. Želim da se skoncentrišeš i pokušaš da se prisetiš detalja. Svih detalja, ma koliko nebitno delovali... Šta je ovo?“, upitala je kada je Rork stavio činiju pred nju. „Tvoj doručak.“ „To je ovsena kaša.“ „Tako je.“ Namrštila se. „Zašto ne mogu da dobijem palačinku?“ „Možeš, kada pojedeš kašu.“ Ljutito je ubacila punu kašiku u usta. „Stvarno moramo da porazgovaramo.“ „Vas dvoje ste zaista jedno za drugo. Drago mi je što imam priliku to lično da vidim. Nije da sam ranije sumnjala, ali sam bila prilično zapanjena činjenicom da je Dalasova pronašla bogatog dečka.“ Mejvis je pogledala Rorka.


„Za to služe prijatelji.“ „Da, fantastično je to što si u stanju da je dovedeš u red. Niko to ranije nije mogao.“ „Zaveži, Mejvis. Razmisli dobro i nemoj mi ništa reći dok to ne odobre tvoji advokati.“ „Već su me posavetovali. Kapiram da ću raditi isto što radim kada pokušavam da se setim nekog imena ili gde sam nešto ostavila. Prosto prestanem o tome da razmišljam, počnem da radim nešto drugo i paf odjednom mi padne na pamet. Zato razmišljam o drugim stvarima, trenutno je najhitnije venčanje. Leonardo je rekao da uskoro moraš doći na prvu probu.“ „Leonardo?“ Iv je skočila sa stolice. „Pričala si s Leonardom?“ „Advokati su to odobrili. Smatraju da je dobro da nastavimo svoju vezu. To pojačava naklonost javnosti i dodaje tračak romantike čitavoj priči.“ Mejvis je naslonila lakat na sto i počela da se igra s trima minđušama na levom uhu. „Znaš, odbili su detektor laži i hipnozu zato što nisu sigurni šta ću se setiti. Uglavnom mi veruju, ali ne smeju da rizikuju. Međutim, rekli su da je sasvim u redu da se vidim s Leonardom. Zato moramo da zakažemo tu probu.“ „Nemam vremena da razmišljam o probi. Isuse Hriste, Mejvis, zar misliš da ću se u ovom trenutku baviti cvećem i haljinom? Nema šanse da se udam dok se sve ne razjasni. Rork to razume.“ Rork je proučavao cigaretu koju je upravo bio uzeo. „Ne, zapravo Rork ne razume.“ „Slušaj. „Ne, ti slušaj mene.“ Mejvis je ustala, a plava kosa joj je zasvetlucala na suncu. „Neću dozvoliti da ova zbrka upropasti nešto što mi je bitno. Pandora se majstorski potrudila da Leonardu i meni napravi pakao od života. Postigla je još bolji rezultat svojom smrću. Neću dozvoliti da upropasti venčanje. Planovi nisu odloženi, Dalasova. Bolje bi ti bilo da zakažeš probu.“ Kada je ugledala suze u očima svoje prijateljice, Iv nije imala srca da se svađa. „Okej, dobro. Odlično. Pozabaviću se glupavom haljinom.“ „To nije glupava haljina. Biće senzacionalna.“ „To sam i htela da kažem.“


„Tako je već bolje.“ Šmrcnula je i sela. „Šta da mu kažem, kada dolazimo?“ „Ah... slušaj. Biće mnogo bolje za tvoj slučaj, a sigurna sam da će se i advokati složiti, da nas dve ne jurcamo unaokolo zajedno. Glavni istražitelj i optužena. To jednostavno neće izgledati dobro.“ „Hoćeš da kažeš da ja ne mogu...“ Mejvis je zatvorila usta i sabrala se. „Dobro, nećemo jurcati unaokolo zajedno. Leonardo može i ovde da radi. Rorku neće smetati, zar ne?“ „Naprotiv.“ Povukao je dim. „Mislim da je to savršeno rešenje.“ „Bićemo velika srećna porodica“, mrmljala je Iv. „Glavni detektiv, optužena, čovek koji živi na mestu zločina i koji je žrtvin bivši ljubavnik, a trenutni ljubavnik optužene. Zar ste svi poludeli?“ „Niko neće saznati. Rork ima odlično obezbeđenje. Osim toga, ako postoji šansa da stvari krenu po zlu, želim s Leonardom da provedem što je više moguće vremena.“ Mejvis je tvrdoglavo napućila usne. „Pa ću to i učiniti.“ „Reći ću Samersetu da mu obezbeđi prostor za rad.“ „Hvala ti. Cenićemo to.“ „Dok vi organizujete tu luđačku zabavu, ja moram da rešavam ubistvo.“ Rork je namignuo Mejvis i doviknuo za Iv dok je odlazila, „Šta bi s tom palačinkom?“ „Nabij je sebi u dupe.“ „Luda je za tobom“, komentarisala je Mejvis. „Prosto je sramotno koliko me obasipa pažnjom i ljubavlju. Želiš li još jednu palačinku?“ Mejvis se potapšala po stomaku. „Do đavola, zašto da ne.“

Spušteni kružni tok do Devete i Pedeset šeste ulice pravio je haos u saobraćaju. I pešaci i vozači ignorisali su zakon protiv buke i lečili svoju frustraciju sirenama, urlanjem i trubljenjem. Iv bi spustila prozor da priguši graju, ali je regulator temperature u kolima opet odlepio. Da zabava bude još bolja, majka priroda je odlučila da kazni Njujork temperaturom od četrdeset tri stepena. Da bi nekako prekratila vreme, Iv


je posmatrala kako se talasi vreline uzdižu s pločnika. Ako se ovo nastavi, do podneva će se istopiti mnogo više od par kompjuterskih čipova. Razmišljala je da li da poleti, uprkos tome što je kontrolna tabla počela da postupa po svom nahođenju. Međutim, nekoliko užurbanih vozača je to već bilo učinilo. Sada je i u vazdušnom saobraćaju zavladala prava gungula. Par koptera jednoseda pokušavalo je da se nosi sa situacijom, ali samo su doprinosili opštoj zbrci zujanjem elipsi i iritantnim mehaničkim glasovima. Uhvatila je sebe kako reži k nalepnici s natpisom Volim Njujork na kolima ispred sebe. Najbolje će biti da pokuša da obavi deo posla u kolima. „Pibodi“, zatražila je vezu. Nakon par trenutaka izluđujućeg statičkog pucketanja, dobila je odgovor. „Pibodi. Odeljenje za ubistva.“ „Ovde Dalasova. Pokupiću te ispred stanice, sa zapadne strane. Stižem za petnaest minuta.“ „Da, gospodine.“ „Ponesi fajlove koji imaju veze sa slučajem Johansen i Pandora, i budi...“ Zaćutala je i žmirnula ka ekranu. „Zašto je tamo toliko tiho, Pibodijeva? Zar nisi u kancelariji?“ „Samo nas je nekoliko stiglo na posao. Saobraćaj je gadno zakrčen u Devetoj ulici.“ Iv je bacila pogled ka moru vozila. „Ma nemoj mi reći.“ „Isplati se slušati saobraćajni izveštaj ujutru“, dodala je. „Krenula sam drugim putem.“ „Zaveži, Pibodijeva“, promrmljala je Iv i prekinula vezu. Narednih par minuta je preslušavala poruke sa svoje veze u kancelariji, zatim nazvala kancelariju Pola Redforda i zakazala razgovor. Nazvala je laboratoriju kako bi maltretirala tehničare zbog Pandorinog toksikološkog izveštaja. Okolišili su, pa ih je počastila kreativnom pretnjom. Baš je razmišljala da li da nazove Finija i počne da zanoveta, kada je ugledala uzan procep u zidu od automobila. Suknula je napred, presekla nalevo i provukla se ignorišući neučtiv pisak sirena i uzdizanje srednjih prstiju. Pomolivši se da je vozilo ne izda, pritisnula je kontrolu za podizanje. Nije baš odskočila nagore, više se zateturala, ali podigla se na


minimum od tri metra. Skrenula je desno, čuknula kliznu stazu prepunu ljudi znojavih, očajnih lica i začegrtala ka Sedmoj ulici dok je kontrolni panoi pretio preopterećenjem. Nakon pet blokova, kola su počela gadno da brekću, ali uspela je da se iščupa iz najgore gužve. Prizemljila se uz tresak koji joj je protresao i zube i krenula ka zapadnom ulazu u policijsku centralu. Pouzdana Pibodijeva je već čekala. Kako je ta žena uspevala da se ne ukuva u debeloj bluzi, Iv nije želela da zna. „Vaše vozilo kao da je zaribalo, poručnice“, komentarisala je Pibodijeva dok je ulazila. „Zaista? Nisam primetila.“ ,,I vi kao da ste pomalo zaribali. Ser.“ Pošto je Iv samo ogolila zube i krenula ka Petoj aveniji, Pibodijeva je izvadila mali, portabl ventilator iz svoje torbe sa opremom i priključila ga na komandnu tablu. Iv je zamalo zacvilela kada je osetila udar hladnog vazduha. ,,Hvala.“ „Kontrola temperature u vozilima ovog modela nije pouzdana.“ Lice Pibodijeve je ostalo bezizražajno. „Verovatno niste primetili.“ „Imaš dugačak jezik, Pibodijeva. Dopada mi se to. Šta se dešava sa slučajem Johansen?“ ,,U laboratoriji još nisu otkrili sve elemente supstance koju smo pronašli. Zavlače nas. Ako su u potpunosti analizirali formulu, nama to neće reći. Kontakt koji mi duguje uslugu kaže da ovi iz Odeljenja za nelegalne supstance smatraju da imaju prioritet, znači u sve se umešala politika. Nakon druge pretrage u telu žrtve nije pronađen trag hemikalija, legalnih ili nelegalnih.“ „Znači, nije bila drogirana“, razmišljala je Iv naglas. „Bumer je voleo da testira robu, međutim imao je veliku kesu punu tog sranja i nije ga ni liznuo. Šta zaključuješ na osnovu toga, Pibodijeva?“ „Po stanju u kojem se stan nalazi i izjavi droida iz predvorja, znamo da je imao dovoljno vremena i prilike da isproba robu. Znamo da je bio redovan, mada umeren korisnik. Stoga zaključujem da ga je odbilo nešto što je znao ili sumnjao u vezi sa supstancom.“ „To sam i ja pomislila. Šta ti je Kasto rekao?“ „Tvrdi da ne zna ništa o ovom slučaju. Međutim, sarađivao je i izdašno


me zasuo informacijama i teorijama.“ Nešto u njenom tonu je nateralo Iv da se okrene i osmotri je. „Da li ti se nabacivao, Pibodijeva?“ Pibodijeva je gledala pravo napred i blago se namrštila ispod šiški. „Nije ispoljio neumesno ponašanje.“ „Batali zvaničnost, nisam te to pitala.“ Boja je pojurila od okovratnika uniforme ka njenim obrazima. „Nagovestio je izvestan lični interes.“ „Isuse, zvučiš kao policajac. Da li mu je izvesno lično interesovanje uzvraćeno?“ „Mogao bi biti uzet u obzir, da ne sumnjam da je subjekat lično mnogo više zainteresovan za mog nadređenog.“ Pibodijeva je bacila pogled ka Iv. „Sviđate mu se.“ „Moraće to da zadrži za sebe.“ Međutim, ipak joj je bilo drago što to čuje. „Moje lično interesovanje se nalazi na drugom mestu. Doduše, kučkin sin dobro izgleda, zar ne?“ „Jezik mi oteža u ustima kada me pogleda.“ ,,Hmm.“ Iv je eksperimenta radi prešla svojim jezikom preko zuba. „Pa, šta čekaš?“ ,,U ovom trenutku nisam spremna za vezu.“ „Do đavola, ko je pominjao vezu? Kresnite se par puta do iznemoglosti.“ „Preferiram postojanje ljubavi i naklonosti kada je seks u pitanju“, rekla je Pibodijeva kruto. „Ser.“ „Da, razlika je očigledna.“ Iv je uzdahnula. Uložila je bolan napor da ne počne ponovo da razmišlja o Mejvis. Usredsredila se na razgovor. „Samo sam te zadirkivala, Pibodijeva. Znam kako je kada pokušavaš da radiš svoj posao dok ti se neki lik nabacuje. Žao mi je ako ti je neprijatno da radiš s njim, ali potrebna si mi.“ „Nije problem.“ Opustivši se, Pibodijeva se nasmejala. „Nije ga neprijatno gledati.“ Podigla je pogled kada je Iv skrenula ka podzemnom prolazu ispod visoke bele kule na Petoj aveniji. „Zar to nije jedna od Rorkovih zgrada?“ „Najveći broj zgrada to jeste.“ Elektronski čuvar je skenirao njeno vozilo i propustio ih. „Ovde mu se nalazi glavna kancelarija. To je takođe


njujorška baza Redford Produkcije. Imam zakazan razgovor s njim u vezi sa slučajem Pandorinog ubistva.“ Iv se uparkirala na VIP mesto koje joj je Rork obezbedio i ugasila motor. „Zvanično ne radiš na ovom slučaju, ali zvanično jesi moj pomoćnik. Fini je do grla u poslu, a meni je neophodan još jedan par očiju i ušiju. Imaš li neku primedbu?“ „Ne, poručnice.“ „Dalasova“, podsetila ju je Iv dok su izlazile iz kola. Sigurnosna barijera se uključila, okruživši vozilo kako bi ga zaštitila od krađe i oštećenja. Kako da ne, pomislila je Iv. Kola su bila toliko izubijana da bi lopov smatrao uvredom da ga dva puta pogleda. Krenula je ka privatnom liftu za direktore i unela kod, trudeći se da ne deluje postiđeno. „Uštedeće nam vreme“, promrmljala je. Pibodijeva je širom otvorila oči kada su zakoračile na debeli tepih. Lift je bio dovoljno velik za šestoro ljudi, a u ćošku se nalazio cvetni aranžman od mirisnog hibiskusa. „Nemam ništa protiv uštede vremena.“ „Trideset treći sprat“, rekla je Iv. „Redford produkcija, kancelarije izvršnih direktora.“ „Trideset treći sprat“, potvrdio je lift. „Istočni kvadrant, izvršni nivo.“ „Pandora je priredila malu zabavu one večeri kada je preminula“, započela je Iv. „Redford je možda poslednji čovek koji ju je video živu. Džeri Ficdžerald i Džastin Jang su takođe bili na zabavi, ali su otišli ubrzo nakon Pandorine tuče s Mejvis Friston. Obezbedili su alibi jedno drugom za ostatak večeri. Redford je ostao s Pandorom još neko vreme. Ako Ficdžeraldova i Jang govore istinu, oslobođeni su sumnje. Znam da me Mejvis nije slagala.“ Malo je sačekala, ali Pibodijeva nije komentarisala. „Videćemo šta možemo saznati od producenta.“ Lift je bez potresa prešao u horizontalu i nastavio da klizi ka istoku. Vrata su se otvorila i buka ih je okružila. Redfordovi službenici su očigledno voleli da rade uz muziku. Treštala je iz zvučnika u udubljenjima na zidu i ispunjavala prostoriju energijom. Dva muškarca i jedna žena radili su za širokom kružnom konzolom i veselo ćaskali preko veze zureći u kompjuterske monitore. Desno, u maloj čekaonici, kao da se odvijala neka vrsta žurke. Nekoliko ljudi je kružilo unaokolo s pićem u malim čašama, grickajući koktel pecivo. Razgovor i smeh se probijao kroz zvuke živahne muzike.


„Poput scene iz jednog od njegovih filmova“, izjavila je Pibodijeva. „Ura za Holivud.“ Iv je prišla konzoli i izvadila značku. Odabrala je recepcionara koji je delovao najmanje drsko. „Poručnica Dalas. Imam zakazan sastanak s gospodinom Redfordom.“ „Da, poručnice.“ Muškarac se - mada je s tim savršenim crtama lica lako mogao biti i bog - nasmešio. „Reći ću mu da ste stigli. Molim vas, poslužite se.“ „Želiš li nešto da pregrizeš, Pibodijeva?“ „Ono pecivo deluje ukusno. Mogle bismo da maznemo par komada pre nego što krenemo.“ „Isto razmišljamo.“ „Gospodin Redford će vas odmah primiti, poručnice.“ Moderni Apolon je podigao deo konzole i provukao se. „Odvešću vas do njega.“ Sproveo ih je kroz vrata od neprozirnog stakla, gde su buku zamenili glasovi. Sa obe strane hodnika, vrata su bila otvorena. Muškarci i žene su sedeli za stolovima, šetkali ili sedeli na sofama i sklapali poslove. „Koliko puta sam čuo taj isti zaplet, Džej Ti? Zastareo je.“ „Potrebno nam je novo lice, s crtama.Grete Garbo i nevinošću male Bo Pip.“ „Ljudi ne žele dubinu, srce. Ako im ponudiš da biraju između okeana i bare, odabraće da se brčkaju u bari. Svi smo mi deca u duši.“ Prišli su duplim vratima blistavosrebrne boje. Njihov vodič ih je otvorio uz dramatičan zamah. „Vaši gosti, gospodine Redford.“ „Hvala ti, Cezare.“ „Cezar“, promrmljala je Iv. „Bila sam blizu.“ „Poručnice Dalas.“ Pol Redford je ustao iza svog radnog stola u obliku slova U, iste svetlucavosrebrne boje kao i vrata. Zakoračio je po podu uglačanom poput stakla, ukrašenom raznim bojama. Iza njega se prostirao spektakularan pogled na grad. Rukovao se sa Iv ležernim, uvežbanim pokretom. „Hvala vam što ste pristali da dođete ovamo. Imam sastanke ceo dan i ovo mi je mnogo zgodnije nego da dolazim u stanicu.“ „To nije nikakav problem. Ovo je moj pomoćnik, policajac Pibodijeva.“ Obuhvatio ih je osmehom, uvežbanim i uglađenim poput rukovanja. „Molim vas, sedite. Šta mogu da vam ponudim?“


„Samo informacije.“ Iv je bacila pogled ka nameštaju i trepnula. Podsećao je na životinje. Stolice, fotelje i sofa su podsećale na tigrove, pse i žirafe. „Moja prva supruga je bila dekorater“, objasnio je. „Zadržao sam nameštaj nakon razvoda. To mi je najlepša uspomena na taj deo života.“ Odabrao je da sedne na baset-fotelju i podigne noge na jastuče u obliku sklupčanog mačeta. „Želite da razgovarate o Pandori.“ „Da.“ Ako su bili ljubavnici, kao što joj je rečeno, Iv je zaključila da je brzo preboleo njenu smrt. Razgovor s policijom ga izgleda nije uznemirio. Bio je pribran i obučen veoma domaćinski, u laneno odelo od pet hiljada dolara i italijanske cipele boje istopljenog putera. Izgledao je, primetila je Iv, nesumnjivo prijateljski, poput bilo kojeg od glumaca s kojima je sarađivao. Snažno, koščato lice boje meda naglašeno dobro potkresanim, sjajnim brkovima. Tamna kosa mu je bila zalizana unazad i upletena u komplikovane kike koje su visile do ramena. Izgledao je, zaključila je Iv, potpuno u skladu s tim koje: uspešni producent koji uživa u moći i bogatstvu. „Želim da snimim razgovor, gospodine Redford.“ ,,I meni bi to više odgovaralo, poručnice.“ Zavalio se u zagrljaj tužnookog psa i prekrstio ruke na stomaku. „Čuo sam da ste već nekog uhapsili.“ „Jesmo. Međutim, istraga je i dalje u toku. Poznavali ste žrtvu, poznatu pod imenom Pandora.“ „Dobro sam je poznavao. Razmišljao sam da uradim projekat s njom, a tokom godina sam se često viđao sa njom i, kada je to bilo zgodno, imao seks sa njom.“ „Da li ste u vreme njene smrti bili ljubavnici?“ „Nikada nismo bili ljubavnici, poručnice. Imali smo seks. Nismo vodili ljubav. U stvari, sumnjam da postoji čovek koji je ikada vodio ljubav s njom, ili to pokušao. Ako takav postoji, onda je prava budala. Ja nisam budala.“ „Nije vam se dopadala.“ „Dopadala?“ Redford se nasmejao. „Gospode, nikako. Bila je najgnusnije ljudsko biće koje sam ikada upoznao. Međutim, bila je talentovana. Ne onoliko koliko je mislila, a u određenim oblastima


nimalo, ipak...“ Podigao je svoje elegantne šake. Prstenje je zasvetlucalo: tamno kamenje u teškom zlatu. „Lako se dolazi do lepote, poručnice. Neki ljudi se rađaju lepi, drugi je kupuju novcem. Međutim, danas je moronski lako doći do nje. Ipak, lepota je uvek poželjna. Nikada ne izlazi iz mode, ali da bi čovek od nje živeo, mora da ima talenta.“ „Pandora je bila talentovana?“ „Imala je auru, moć, nešto stihijsko u sebi, životinjsku sposobnost da odiše seksom. Seks se uvek dobro prodavao i uvek će se dobro prodavati.“ Iv je nagnula glavu. „Samo što je to sada ozakonjeno.“ Zabavljen, Redford joj je dobacio osmeh. „Vladi su neophodni prihodi. Međutim, nisam govorio o prodaji seksa, već o korišćenju seksa u svrhu prodaje. Svi to radimo: od prodavača sokova do prodavača kuhinjskih aparata. A posebno kada je moda u pitanju“, dodao je. „Uvek.“ „To je bila Pandorina specijalnost.“ „Mogli su da je obmotaju kuhinjskim zavesama i gurnu u pravcu piste, a razumni, inteligentni ljudi bi ispraznili svoje račune samo da se dočepaju takvog izgleda. Bila je odlična prodavačica. Mogla je sve da uvali. Želela je da glumi, što je bila nesrećna okolnost. Nije bila u stanju da bude neko drugi. Mogla je da bude samo Pandora.“ „Međutim, radili ste na projektu s njom.“ „Razmišljao sam o projektu u kojem bi u suštini glumila samu sebe. Ništa manje, ništa više. Možda bi upalilo. Što se tiče prodaje... pa, profit bi se slivao u bujicama. Taj projekat je ostao u fazi planiranja.“ „Bili ste kod nje one večeri kada je ubijena.“ „Da, želela je društvo. Pretpostavljam da je želela da Džeri Ficdžerald nabije na nos to što će glumiti u jednom od mojih filmova.“ „Kako je gospođica Ficdžerald to podnela?“ „Rekao bih da je bila iznenađena i ljuta. I sam sam bio besan, pošto još nisam bio spreman to da objavim. Možda bi se situacija razvila u pravu scenu, ali prekinula nas je mlada žena, fascinantna mlada žena koja se pojavila na vratima. Žena koju ste uhapsili“, izgovorio je sa sjajem u oku. „Mediji tvrde da ste bliske prijateljice.“ „Recite mi šta se desilo kada se gospođica Friston pojavila.“


„Melodrama, akcija, nasilje. Zamislite ovo“, rekao je i prstima napravio drevni simbol ekrana. „Mlada, hrabra lepotica dolazi da zastupa svoj slučaj. Plakala je, lice joj je bledo, oči očajne. Skloniće se u stranu, odreći muškarca kojeg obe žele kako bi ga zaštitila, kako bi učinila ono što je najbolje za njegovu karijeru. „Krupan plan Pandore. Lice joj je puno gneva, prezira i manične energije. Isuse, njena lepota je maltene zla. Neće se zadovoljiti ovom žrtvom. Želi da njena suparnica oseti bol. Najpre emotivnu, zbog okrutnih psovki koje joj dobacuje, a zatim fizičku bol, tako što će joj zadati prvi udarac. Nakon toga sledi klasična tuča. Dve žene se bore oko muškarca. Mlađa na svojoj strani ima ljubav, ali to nije dovoljno da nadjača snagu Pandorine osvete. Niti njene naoštrene nokte. Kako bih rekao, perje počinje da leti, sve dok ne priskoče dva muška člana fascinirane publike. Jedan od njih biva ugrizen.“ Redford se trgao i protrljao rame. „Pandora mi je zarila očnjake u meso dok sam je odvlačio. Moram reći da sam bio u iskušenju da je udarim. Vaša prijateljica je otišla. Dobacila je neki tipičan kliše o tome kako će Pandora zažaliti, ali delovala je više nesrećno nego osvetnički raspoloženo.“ ,,A Pandora?“ „Kao da je dobila novu količinu energije.“ I na njega je tako delovalo pričanje ove priče. „Cele večeri je bila u opasnom raspoloženju, što se samo pogoršalo nakon ovog napada. Džeri i Džastin su se povukli, užurbano i ne naročito graciozno, a ja sam ostao još neko vreme kako bih pokušao da smirim Pandoru.“ „Da li ste uspeli u tome?“ „Ni najmanje. Podivljala je. Izrekla je razne apsurdne pretnje. Da će krenuti za malom kučkom i iskidati joj lice na froncle. Da će kastrirati Leonarda, da neće moći da prodaje čak ni dugmiće na ulici. Čak ni prosjaci neće hteti da nose njegove krpe, i tako dalje. Odustao sam nakon dvadesetak minuta. Bila je besna zato što sam odlučio tako rano da krenem i dovikivala je razne grozote za mnom. Tvrdila je da joj nisam potreban, da ima ugovorene veće i bolje poslove.“ „Znači, tvrdite da ste otišli oko pola jedan?“ „Otprilike.“


„Ona je ostala sama?“ ,,S domaćim droidima. Nije volela da joj se ljudi vrzmaju po kući, osim ako ih sama ne pozove. Koliko znam, ostala je sama u kući.“ „Gde ste nakon toga otišli?“ „Došao sam ovamo; pobrinuo se za rame. Gadan ugriz. Pomislio sam da bih mogao malo da radim, pa sam obavio par razgovora sa zapadnom obalom. Zatim sam otišao u svoj klub, ušao na ulaz za kasne sate i proveo neko vreme u sauni i bazenu.“ ,,U koliko sati ste stigli u klub?“ „Rekao bih oko dva. Znam da je bilo skoro pola pet kada sam stigao kući.“ „Da li ste sreli nekoga ili razgovarali s nekim od dva do pet ujutru?“ „Ne. Privatnost je jedan od razloga zbog kojih često dolazim u klub u sitne sate. Na zapadnoj obali imam svoje objekte, ali ovde moram da se zadovoljim članstvom u klubu.“ „Kako se zove taj klub?“ „Olimpus, na Medison aveniji.“ Podigao je obrvu. „Vidim da moj alibi nije besprekoran. Doduše, ukucao sam kod i na ulasku i na izlasku. To je obavezno.“ „Sigurna sam da je tako.“ I sigurno će to proveriti. „Da li znate nekoga ko bi poželeo da naudi Pandori?“ „Poručnice, lista je dugačka kao život.“ Ponovo se nasmešio, savršenih zuba i predatorskog pogleda. „Ne ubrajam sebe u njih, iz prostog razloga što mi nije bila toliko bitna.“ „Da li ste delili naklonost ka istoj drogi koju je Pandora počela da koristi u poslednje vreme?“ Ukrutio se, oklevao na trenutak, a zatim ponovo opustio. „Odlična smicalica. Neočekivanim pitanjem me hvatate u trenutku neopreznosti. Izjavljujem da nikada nisam koristio nelegalne supstance bilo koje vrste.“ Međutim, osmeh mu je bio suviše širok i usiljen. Zaključila je da laže. „Svestan sam toga da je Pandora koristila drogu s vremena na vreme, ali sam smatrao da se to mene ne tiče. Složio bih se da je pronašla nešto novo, nešto što je izgleda koristila preterano često. U stvari, nešto ranije te večeri, ušao sam u njenu spavaću sobu.“ Zastao je na trenutak, kao da se priseća scene. „Izvadila je neku pilulu


iz lepe, male drvene kutije. Kineske, čini mi se. Kutije“, dodao je uz osmeh. „Iznenadila se zato što sam poranio i ćušnula kutiju u fioku svog toaletnog stočića i zaključala je. Pitao sam šta to krije, a ona je odvratila...“ Ponovo je zastao i suzio kapke. „Šta je ono tačno rekla? Svoje blago, svoje bogatstvo. Ne, ne, nešto poput: svoju nagradu. Da, siguran sam da je to rekla. Zatim je progutala pilulu i zalila je šampanjcem. Zatim smo imali seks. Učinilo mi se da je u početku bila pomalo rasejana, međutim, iznenada je postala divlja i nezasita. Čini mi se da nikada ranije nismo imali tako moćan odnos. Obukli smo se i sišli dole. Džeri i Džastin su upravo bili stigli. Nisam je ponovo ispitivao o tome. Jednostavno me nije zanimalo.“ *** „Kakvi su tvoji utisci, Pibodijeva?“ „Baš je mutan.“ „Kao glib.“ Dok se lift spuštao, Iv je zabila ruke u džepove i igrala se s metalnim kreditima. „Prezirao ju je, ali je spavao s njom i bio spreman da je iskoristi.“ „Čini mi se da je smatrao da je jadna i potencijalno opasna, ali isplativa.“ „Da je isplativost opala ili se opasnost povećala, da li bi je ubio?“ ,,U tren oka.“ Pibodijeva je prva zakoračila u garažu. „Savest mu nije prioritet. Da je posao koji su planirali krenuo naopako ili da je osetio bilo kakav pritisak, zbrisao bi je s lica zemlje. Kontrolisani samozadovoljni ljudi uvek negde u sebi imaju zapretenu veliku količinu nasilja. Osim toga, alibi mu je sranje.“ „Da, zaista.“ Iv se nasmešila zbog ove mogućnosti. „Proverićemo ga, odmah nakon što odemo do Pandorine kuće i pronađemo njeno tajno skladište. Obavesti centralu“, naredila je. „Pobrini se da dobijemo ovlašćenje da obijemo bravu.“ „Nedostatak ovlašćenja vas ne bi zaustavio“, promrmljala je Pibodijeva, ali je ipak uspostavila vezu.


Kutija je nestala. Iv se tako snažno razočarala da je stajala u Pandorinoj raskošnoj spavaćoj sobi i zurila u praznu fioku bar deset sekundi pre nego što je shvatila da je prazna. „Ovo je toaletni sto, zar ne?“ „Tako ga zovu. Pogledaj sve te bočice i kutijice na njemu. Krema za ovo, krema za ono.“ Pibodijeva nije odolela. Podigla je teglicu veličine vrha palca. „Krema Večno mladi. Znaš li koliko ovo sranje košta, Dalasova? Pet stotina na tezgi u Saksu. Pet stotina za mizernih petnaest grama. Sujeta je skupa.“ Spustila ju je, postiđena što se makar na trenutak našla u iskušenju da je stavi u džep. „Ako sve saberem, ovde ima sredstava za ulepšavanje vrednih deset, možda i celih petnaest hiljada.“ „Saberi se, Pibodijeva.“ „Da, gospodine. Izvinite.“ „Tražimo kutiju. Čistači su već izvršili standardnu proveru, uzeli diskove za vezu. Znamo da nikoga nije zvala te večeri, niti je neko zvao nju. Bar ne kada je kućna veza u pitanju. Znači, besna je. Luđački besna. Šta je uradila?“ Iv je nastavila da otvara fioke i pretura po njima dok je govorila. „Nastavila je da pije, možda je bazala po kući razmišljajući o tome šta bi volela da uradi ljudima koji su je razbesneli. Kopilad, kučke. Šta oni do đavola misle ko su? Ona može imati koga god i šta god poželi. Možda je ponovo ušla u spavaću sobu i popila još jednu pilulu, čisto da održi nivo energije.“ Mada je pronašla običnu emajliranu kutiju, a ne kitnjastu drvenu, Iv je s nadom otvorila poklopac. Unutra se nalazila kolekcija prstenja. Zlatni, srebrni, porcelanski, čak i od slonovače. „Čudno mesto za držanje nakita“, komentarisala je Pibodijeva. „Mislim, ima ovaj veliki stakleni orman za kostime i sef za vredne stvari.“ Iv je podigla pogled i shvatila da je njena pomoćnica savršeno ozbiljna i nije uspela da priguši smeh. „To nije nakit, Pibodijeva, već prstenje za kurac. Znaš, navučeš ih i onda...“ „Naravno.“ Pibodijeva je slegla ramenima, trudeći se da ne zuri. „Znam to. Samo... mislim da ih drži na čudnom mestu.“ „Da, baš je čudno što drži igračke za seks u kutiji pored kreveta. U


svakom slučaju, gde sam ono stala? Gutala je pilule i pila šampanjac. Neko će platiti zbog toga što joj je veče propalo. Ona pederčina Leonardo ima da puzi, ima da preklinje. Nateraće ga da plati zato što je kresao neku bezvrednu kurvicu njoj iza leđa, i što je dopustio toj istoj kučki da dođe u njenu kuću - prokletstvo, u njenu kuću - i da je zajebava.“ Iv je zatvorila fioku i otvorila novu. „Sigurnosna kamera ju je snimila kako izlazi napolje u dva sata i koji minut. Vrata imaju automatsku bravu. Nije pozvala taksi. Do Leonarda mora da hoda bar šezdeset blokova, a ona je u visokim štiklama, ali ipak nije pozvala taksi. Ne postoji zapis o tome da je bilo koja taksi kompanija došla po nju i odvezla je. Registrovana je kao vlasnik dlan veze, ali nismo je pronašli. Ako ju je ponela sa sobom i koristila, ili ju je sama uklonila ili je to uradio neko drugi.“ „Ako je nazvala svog ubicu, on ili ona su sigurno bili dovoljno pametni da se otarase te veze.“ Pibodijeva je počela da pretražuje orman s dva nivoa i uspela da se ne obeznani zbog šipki prepunih odeće s cenama i dalje prikačenim za materijal. „Možda je bila drogirana, ali nema šanse da je krenula peške u grad. Najveći broj cipela u ormanu nisu čak ni ogrebane po đonovima. Nije bila od onih što vole da pešače.“ „Bogami, bila je dobro drogirana. Nema šansone da nazove neki smrdljivi taksi. Treba samo da pucne prstima i desetine željnih robova će doći da je odvezu gde god poželi. Pucnula je prstima. Neko ju je pokupio. Otišli su do Leonardovog stana. Zašto?“ Fascinirana Ivinom sposobnošću da uskladi Pandorine misli sa svojima, Pibodijeva je zastala i posmatrala je. „Insistirala je. Zahtevala. Pretila.“ „Možda je nazvala Leonarda. Ili nekog drugog. Stigli su tamo. Sigurnosna kamera je razbijena. Možda ju je ona razbila.“ „Ili ju je ubica razbio.“ Pibodijeva se probijala kroz more svile boje slonovače. „Zato što je već bio isplanirao da je ubije.“ „Zašto bi je vodio kod Leonarda ako je planirao da je ubije?“ pitala je Iv. „Ili, ako je ubica Leonardo, zašto bi to prljao svoje gnezdašce? Nisam sigurna da je ubistvo planirano. Stigli su. Ako je verovati Leonardu, stan je bio prazan. On se negde opijao i tražio Mejvis, koja se takođe negde opijala. Pandora je želela da Leonardo bude tu, želela je da ga kazni.


Počela je da razvaljuje stvari po stanu, možda je iskalila deo besa na svom saputniku. Potukli su se. Stvari su se otele kontroli. Zgrabio je štap. Možda se branio, možda je napadao. Šokirana je, povređena, uplašena. Nju niko ne povređuje. Šta je ovo, do đavola? Međutim, on nije prestao, ili nije želeo da prestane. Ona umire, svuda unaokolo ima krvi.“ Pibodijeva je ćutala. Videla je fotografije s mesta ubistva. Mogla je da zamisli kako se sve dešava onako kako je Iv upravo opisala. „Stoji iznad nje i dahće od napora.“ Poluzatvorenih očiju, Iv se trudila da zamisli senovitu figuru. „Isprskan je njenom krvlju. Oseća je svuda oko sebe. Međutim, ne paniči, ne sme da paniči, ne dopušta sebi da paniči. Šta ga povezuje s njom? Dlan veza. Uzima je i stavlja u džep. Ako je pametan, a sada mora da bude pametan, pregledaće sve njene stvari da vidi da li ga nešto povezuje s njom. Obrisaće svoje otiske sa štapa i sve ostalo što je možda dotakao.“ Iv je sve to posmatrala kao na staromodnom snimku, zamagljenom i punom senki. Figura - ženska ili muška - žurno je uklanjala tragove, kretala se oko tela, koračala po krvi. „Brzo mora sve da završi, neko bi mogao da naiđe. Međutim, mora to izvesti temeljno. Skoro je gotovo. Tada čuje da neko ulazi. Mejvis. Doziva Leonarda, ulazi unutra, vidi telo, kleči kraj njega. Savršeno. Ubica je onesvešćuje, zatim savija njene prste oko štapa, možda je udario Pandoru još par puta. Zatim uzima mrtvu ruku i prevlači noktima preko Mejvisinog lica i cepa joj odeću. Obukao je nešto, možda jedan o Leonardovih ogrtača, kako bi prekrio svoju odeću.“ Ispravila se nakon pretraživanja najniže fioke i otkrila da Pibodijeva zuri u nju. „Kao da si bila tamo“, promrmljala je. „Želim i ja da steknem tu sposobnost, da prosto uđem u scenu kao ti.“ „Uvežbaćeš se nakon što naiđeš na još nekoliko scena ubistva. Teško je ponovo izaći. Gde je do đavola kutija?“ „Sigurno je nije ponela sa sobom.“ „Ne verujem. Gde je ključ, Pibodijeva? Zaključala je fioku. Gde je ključ?“ Bez reči, Pibodijeva je izvadila svoju portabl vezu i zatražila listu predmeta koji su pronađeni u tašni žrtve ili na njenom telu. „Ključ nije među dokazima.“


„Znači, ubica se dočepao ključa, zar ne? Vratio se ovamo, uzeo kutiju i sve drugo što mu je bilo potrebno. Hajde da proverimo disk obezbeđenja.“ „Zar nisu čistači već to uradili?“ „Zašto? Nije ubijena ovde. Samo je trebalo da potvrde kada je izašla iz kuće.“ Iv je prišla sigurnosnom monitoru i zatražila snimak određenog datuma i vremena. Posmatrala je kako Pandora izlazi iz kuće i žurno korača van dometa kamere. „Dva sata i osam minuta. Okej, hajde da vidimo šta se dalje zbiva. Smrt je nastupila oko tri. Kompjuteru, ubrzaj do tri sata ujutru i nastavi da premotavaš traku trostruko brže od realnog vremena.“ Usredsredila se na hronometar. „Zaustavi sliku. Ne seri! Vidi ovo, Pibodijeva.“ „Vidim, fali pola sata, od četiri i tri minuta do četiri i trideset pet minuta. Neko je isključio kameru. To je morao da učini uz pomoć daljinskog, morao je tačno da zna šta radi.“ „Neko je toliko silno želeo da uđe i uzme nešto da je opako rizikovao. Zbog kutije pilula od nelegalne supstance.“ Mračno se nasmešila. „Imam onaj osećaj u stomaku, Pibodijeva. Hajde da maltretiramo laboratorijske tehničare.“


Deveto poglavlje

„Zašto me mučiš, Dalasova?“ Šćućuren u svom belom mantilu, glavni tehničar Diki Berenski - mada su ga svi koji su ga poznavali i koji su ga se gnušali iz milošte zvali Govnar - analizirao je stidnu dlaku. Opsesivno precizan čovek i monstruozni gnjavež, mada je bio ozloglašen po sporom analiziranju, imao je tako visok procenat osuđujućih presuda u sudu da je zaslužio titulu najvrednijeg igrača u policiji. „Zar ne vidiš da sam zatrpan poslom? Isuse.“ Paukolikim prstima je podesio fokus na mikronaočarima. „Imamo deset ubistava, šest silovanja, gomilu sumnjivih smrti kojima se još niko nije pozabavio i toliko provala da ne mogu ni da ih nabrojim. Nisam jebeni robot.“ „Ali nisi ni daleko od toga“, promrmljala je Iv. Nije volela da dolazi u laboratoriju, sa kreč belim zidovima i mirisom antiseptika u vazduhu. Suviše je podsećalo na bolnicu ili, što je još gore, na Testiranje. Svaki policajac koji je koristio maksimalnu silu koja dovodi do smrti mora da ide na Testiranje. Njeno iskustvo s tom nametljivom rutinom nije bilo ugodno. „Slušaj, Diki, imao si dovoljno vremena da analiziraš supstancu.“ „Dovoljno vremena.“ Odgurnuo se od stola. Iza naočara, oči su mu bile velike poput sovinih. „Svaki policajac u gradu smatra da je njegov slučaj prioritetan. Kao da treba sve da bacimo i posvetimo svaki minut baš tom slučaju. Znaš šta se dešava kada temperatura poraste, Dalasova? Ljudi odlepe, to se dešava. Ti ih samo hapsiš, ali moj tim i ja moramo da pretresemo svaku dlaku i vlakno. Za to je potrebno vreme.“ Glas mu je zvučao poput cviljenja, zbog čega je Iv zaškrgutala zubima. „Odeljenje za ubistva mi diše za vratom, a Odeljenje za nelegalne supstance me progoni zbog neke proklete vrećice praha. Dobila si preliminarni izveštaj.“ „Potreban mi je finalni.“ „Nemam ga.“ Napućio je usne i okrenuo se ka uvećanoj slici dlake na ekranu. „Moram da završim DNK analizu.“


Iv je znala kako da ga obradi. Nije joj se dopadalo ono što mora da uradi, ali je znala. „Sutra Red Soksi igraju protiv Jenkija. Imam dve karte za ložu.“ Polako je prelazio prstima preko komandi. „Za ložu?“ „Kod treće baze.“ Diki je spustio naočare i osmotrio prostoriju. Ostali tehničari su bili zauzeti poslom. „Možda bih mogao da ti dam još koji podatak.“ Odgurnuo se nogom o pod i otklizao nadesno dok se nije našao pred drugim ekranom. Pažljivo je dotakao tastaturu i ručno pronašao fajl. Tapkao je prstima, posmatrajući monitor. „Evo u čemu je problem, vidiš? Ovaj element ovde.“ Iv je videla samo boje i nepoznate simbole, ali je gunđala dok su se podaci pojavljivali. Nepoznata, zamišljena supstanca koju čak ni Rorkova mašina nije uspela da identifikuje. „Ta crvena mrlja?“ „Ne, ne, ne, to je standardni amfetamin. Ima ga u zevsu, bazu, smajliju. Blagi derivat toga se može pronaći u bilo kojem leku koji se prodaje bez recepta. Ovo.“ Potapšao je prstom zelenu škrabotinu. „Okej, šta je to?“ „To je pitanje, Dalasova. Nikada ranije to nisam video. Kompjuter ne može da identifikuje tu supstancu. Nagađam da nije s planete.“ „Time se ulog znatno povećava, zar ne? Ako muljaš nepoznatu supstancu poreklom van planete, za to možeš dobiti dvadeset godina u zatvoru s maksimalnim obezbeđenjem. Možeš li mi reći kakav efekat izaziva ta supstanca?“ „Radim na tome. Izgleda da ima slična svojstva kao droga protiv starenja i neke od istih energenata. Raznosi slobodne radikale. Međutim, ima gadno sporedno dejstvo kada se pomeša sa ostalim hemikalijama koje sam pronašao u prahu. Većinu sam naveo u izveštaju. Pojačan seksualni nagon, što i nije tako loše, ali ga prate nasilne promene raspoloženja. Pojačava fizičku snagu ali dovodi do gubitka kontrole. Ovo sranje baš potresa nervni sistem. Neko vreme se osećaš odlično, praktično nepovredivo, želiš da se krešeš kao zec, ali ne obraćaš pažnju na to da li je odabrani partner zainteresovan. Krah dolazi brzo i neočekivano. Jedina stvar koja će te povratiti je nova doza. Ako nastaviš da uzimaš supstancu, da se uzdižeš i padaš, nervni sistem odlepi. Tada


umireš.“ „To si mi sve već rekao.“ „Zato što sam zapeo kod elementa X. U pitanju je vegetacija, ali ne znam tačno šta. Slično je valerijanu oštrog lista koji raste na jugozapadu. Indijanci su ovaj list koristili za lečenje. Međutim, valerijan nije toksičan, a ova biljka jeste.“ „Znači, to je otrov?“ „Ako ga uzimaš u čistoj formi i velikoj količini, da. Kao i mnoge biljke koje se koriste u medicini.“ „Znači, to je medicinska biljka.“ „Nisam to rekao. Još nije identifikovana.“ Naduvao je obraze. „Verovatno je u pitanju neki hibrid koji se gaji van planete. To je najviše što trenutno mogu da ti kažem. To što me maltretirate, i ti i ovi iz Nelegalnih supstanci, neće dovesti do toga da brže pronađem odgovor.“ „Ja radim na ovom slučaju, a ne Odeljenje za nelegalne supstance.“ „Reci to njima.“ „Hoću. Diki, treba mi toksikološki izveštaj u slučaju Pandorinog ubistva.“ „Ne radim ja na tome, Dalasova, već Suzi Kju. A ona ima slobodan dan.“ „Ti si glavni tehničar, Diki. Potreban mi je taj izveštaj.“ Malo je sačekala. „Uz one karte za ložu idu i dve propusnice za svlačionicu.“ „Da. Pa, nije zgoreg nasumice kontrolisati svoj tim.“ Ukucao je kod i pristupio dosijeu. „Zaštitila ga je, svaka čast. Glavni tehničar Berenski, poništi sigurnosnu šifru za dosije Pandora, identifikacija 563922-H.“ GLAS VERIFIKOVAN. „Prikaži toksikološki izveštaj.“ TOKSIKOLOŠKA ANALIZA JE JOŠ U TOKU. PRELIMINARNI REZULTATI NA EKRANU „Dosta je pila“, promrmljao je Diki. „Vrhunski francuski šampanjac. Verovatno je umrla srećna. Izgleda da je u pitanju Dom, iz 1955. godine. Suzi Kju je to dobro odradila. Pandora je dodala i malo praha za euforiju. Naša žrtva je volela dobro da se zabavlja. Deluje poput Zevsa... Ne.“ Povio je ramena, kao i uvek kada bi ga nešto zainteresovalo ili iznerviralo.


„Šta je do đavola ovo?“ Kada je kompjuter počeo da izlaže detaljne elemenete, zaustavio ga je iznerviranim pokretom i počeo ručno da pregleda dokument. „Kakva zbrka“, promrmljao je. „Nešto nije u redu.“ Igrao je prstima po kontrolnoj tabli poput dobro uvežbanih pijanista na prvom koncertu. Dalasova je posmatrala simbole i oblike kako se rasturaju i ponovo sklapaju. I ona je uočila obrazac. ,,U pitanju je ista supstanca.“ Okrenula ka Pibodijevoj sa čeličnim pogledom u očima. „Isto sranje.“ „Nisam to rekao“, prekinuo je Diki. „Zaveži i pusti me da završim analizu.“ „Ista je“, ponovila je Iv, „sve do zelene škrabotine elementa X. Jedno pitanje za tebe, Pibodijeva. Šta poznata manekenka i drugorazredni doušnik imaju zajedničko?“ „Oboje su mrtvi.“ „Ispravan odgovor. Želiš li da nastaviš i dupliraš svoj dobitak? Kako su oboje umrli?“ Usta Pibodijeve se razliše u prelep osmeh. „Prebijeni su na smrt.“ ,,A sada pitanje za veliku nagradu. Šta povezuje ova dva naizgled nepovezana ubistva?“ Pibodijeva je pogledala monitor. „Element X.“ „Krenulo nam je, Pibodijeva. Pošalji izveštaj u moju kancelariju, Diki. Moju“, ponovila je kada ju je pogledao. „Ako nazovu iz Nelegalnih supstanci, ne znaš ništa.“ „Hej, ne smem da krijem informacije.“ „Tako je.“ Okrenula se na peti. „Poslaću ti one karte do pet sati.“

„Znala si“, rekla je Pibodijeva dok su se vozile kliznom stazom do Odeljenja za ubistva. „Tamo u žrtvinom stanu nisi mogla da pronađeš kutiju, ali si znala šta je u njoj.“ „Pretpostavljala sam“, ispravila je Iv. „Nova vrsta supstance, prema kojoj se ponašala poput vlasnika, supstanca koja pojačava seksualnu želju i snagu.“ Pogledala je na sat. „Imala sam sreće. Radim na oba slučaja, razmišljam o oba slučaja. Brinula sam da je sve počelo da mi se preklapa


u glavi, ali onda sam se zapitala da li je to zaista tako. Videla sam oba tela, Pibodijeva. Ista žestina, isto preterivanje.“ „Nije u pitanju sreća. I ja radim na oba slučaja, a sve vreme zaostajem šest koraka za tobom.“ „Brzo učiš.“ Iv je zakoračila sa klizne staze ka liftu koji će ih odvesti do kancelarije. „Nemoj brinuti zbog toga, Pibodijeva. Ja ovo radim duplo duže nego ti.“ Pibodijeva je zakoračila u staklenu tubu i nezainteresovano posmatrala grad ispod sebe. „Zašto si tražila da radim s tobom?“ „Imaš potencijala - pametna si i hrabra. To isto je Fini rekao meni kada me je uzeo pod svoje. I tada je bilo ubistvo u pitanju. Dva tinejdžera su bila raskomadana i delovi tela razbacani po nebeskoj rampi na uglu Druge i Dvadeset pete ulice. I ja sam zaostajala za njim nekih šest koraka. Ali pronašla sam svoj ritam.“ „Kako si znala da želiš da radiš u Odeljenju za ubistva?“ Iv je zakoračila iz lifta i skrenula niz hodnik ka svojoj kancelariji. „Smrt je uvreda, kada god da te strefi. Kada je neko požuri, to je najveća uvreda od svih. Hajde da uzmemo po šoljicu kafe, Pibodijeva. Želim da napišem izveštaj pre nego što obavestim zapovednika.“ „Verovatno nema šanse da nešto prezalogajimo.“ Iv je dobacila kez preko ramena. „Ne znam šta imam u autošefu, ali...“ Zaćutala je kada je ušla i našla Kasta za svojim stolom. Bio je podigao svoje duge noge u farmerkama i prekrstio ih. „Pa, Kasto, Džejk Ti. Izgleda da si se odomaćio.“ „Čekao sam te, draga.“ Namignuo joj je, a zatim dobacio Pibodijevoj ubistveni osmeh. „Zdravo, Di Di.“ „Di Di?“, promrmljala je Iv, a zatim krenula da naruči kafu. ,,Poručniče“, izustila je Pibodijeva krutim glasom, međutim, obrazi su joj se zarumeneli. „Srećan je čovek koji radi s dva policajca koji ne samo što su pametni, već ih je milina gledati. Mogu li i ja da dobijem šoljicu kafe, Iv? Jaku, crnu i slatku.“ „Možeš da dobiješ kafu, ali nemam vremena za konsultacije. Moram da se pozabavim papirologijom, a imam i zakazan sastanak za koji sat.“ „Neću te zadržavati.“ Međutim, nije se ni pomakao kada mu je dodala


kafu. „Pokušavao sam da iščeprkam nešto iz Govnara. Taj čovek je sporiji od tronoge kornjače. Pošto si glavni istražitelj, pomislio sam da možeš da mi nabaviš uzorak. Koristim jednu privatnu laboratoriju s vremena na vreme. Brzi su.“ „Mislim da nećemo iznositi detalje ovog slučaja van odeljenja, Kasto.“ „Nelegalno je proverilo i odobrilo laboratorij u. „ „Mislim na Odeljenje za ubistva. Daj Dikiju još malo vremena. Bumer nam neće uteći.“ „Hej, ti si si šef. Samo bih voleo da završim sa ovim slučajem. Ostavlja mi loš ukus u ustima. Za razliku od ove kafe.“ Zatvorio je oči i uzdahnuo. „Gospode, ženo, odakle ti ova kafa? Neverovatna je.“ „Imam vezu.“ „Ah, sigurno je onaj tvoj bogati verenik u pitanju.“ Otpio je još jedan gutljaj. „Čovek bi teško mogao da te dovede u iskušenje ponudom koja podrazumeva hladno pivo i meksičku hranu.“ „Moje piće je kafa, Kasto.“ „Ne mogu te kriviti zbog toga.“ Pomerio je svoj zadivljen pogled ka Pibodijevoj. ,,A ti, Di Di? Šta kažeš na jedno hladno pivce?“ „Policajac Pibodijeva je na dužnosti“, rekla je Iv pošto je Pibodijeva samo nešto promucala. „Imamo posla, Kasto.“ „Pustiću vas da radite.“ Spustio je noge i ustao. „Nazovi me kada ti se završi smena, Di Di. Znam jedno mestašce gde služe najbolju meksičku hranu sa ove strane reke Rio Grande. Iv, ako se predomisliš i odlučiš da mi daš uzorak, obavesti me.“ „Zatvori vrata, Pibodijeva“, naredila je Iv kada je Kasto izašao. ,,I obriši balu sa brade.“ Pibodijeva je zgroženo podigla ruku. Kada je otkrila da joj je brada suva, raspoloženje joj se nije popravilo. „To nije smešno. Ser.“ „Prekini s tim ser’ sranjem. Svako ko se odaziva na ime Di Di gubi pet poena na skali dostojanstva.“ Iv se spustila na sedište koje je Kastro zagrejao. „Šta je do đavola hteo?“ „Zar nam nije dovoljno jasno saopštio?“ „Ne. Ne bi se zbog toga popeo čak ovamo.“ Nagla se napred i uključila mašinu. Brza provera nije detektovala narušavanje sigurnosti. „Ako je ušao u moj sistem, nije ostavio tragove.“


„Zašto bi pregledao tvoje fajlove?“ „Ambiciozan je. Ako bi zaključio slučaj pre mene, to bi mu dobro došlo. Osim toga, Nelegalno ne voli da deli informacije.“ ,,A Odeljenje za ubistva voli?“, rekla je Pibodijeva suvo. „Do đavola, naravno da ne.“ Podigla je pogled i iskezila se. „Hajde da napišemo izveštaj. Moramo da priložimo zahtev za stručnjaka za vanplanetarnu floru. Bolje bi nam bilo da opravdamo rupu u budžetu koju ćemo time napraviti.“ Trideset minuta kasnije, pozvane su u kancelariju šefa policije i obezbeđenja. Dalasovoj se dopadao šef Tibl. Bio je krupan čovek, neustrašivog uma i srca, koji je i dalje bio više policajac nego političar. Nakon smrada koji je prethodni šef ostavio za sobom, gradu i odeljenju je dobrodošao svež, čist povetarac koji je Tibl sa sobom doneo. Međutim, nije imala pojma zašto je pozvana. Sve dok nije ušla i ugledala Kasta i njegovog kapetana. „Poručnice Dalas, policajče Pibodijeva“, Tibl je pokazao ka stolicama. Iv je strateški odabrala mesto pokraj zapovednika Vitnija. „Moramo da razrešimo manji nesporazum“, započeo je Tibl. „Sredićemo to brzo i konačno. Poručnice Dalas, vi ste glavni istražitelj na slučajevima Johansen i Pandora.“ „Da, gospodine. Pozvana sam da potvrdim identitet Johansenovog tela, pošto je bio jedan od mojih doušnika. U slučaju Pandora me je pozvala Mejvis Friston - optužena. Oba slučaja su i dalje otvorena i istraga je u toku.“ „Policajac Pibodijeva vam je pomoćnik.“ „Tražila sam da mi bude pomoćnik i zapovednik je to odobrio zbog toga što radim na velikom broju slučajeva.“ „Dobro. Poručniče Kasto, Johansen je takođe bio jedan od vaših doušnika.“ „Bio je. Radio sam na drugom slučaju kada je njegovo telo pronađeno. Tek kasnije sam bio obavešten.“ „U to vreme, Odeljenje za ubistva i Odeljenje za nelegalne supstance su se dogovorili da sarađuju u istrazi.“


„Tako je. Međutim, nedavno sam došao do nekih informacija koje oba slučaja stavljaju pod jurisdikciju Odeljenja za nelegalne supstance.“ ,,U pitanju su ubistva“, prekinula ga je Iv. „Koja povezuje nelegalna supstanca.“ Kasto se nasmešio. „Najnoviji izveštaj iz laboratorije ukazuje na to da je supstanca otkrivena u Johansenovom stanu ista supstanca koja je toksikološkom analizom pronađena u Pandorinom telu. Supstanca sadrži nepoznat elemenat koji još nije procenjen, što po članu šest, odsek devet, kod B, sve slučajeve koji s tim imaju veze stavlja pod jurisdikciju zapovednika Odeljenja za nelegalne supstance.“ „Ali se odobrava izuzetak kada je na drugom Odeljenju u toku istraga tih slučajeva.“ Iv je naterala sebe da duboko udahne. „Moj izveštaj će biti završen za sat vremena.“ „Izuzeće nije automatsko, poručnice.“ Kapetan Nelegalnog je spojio vrhove prstiju. „Činjenica je da Ubistva nemaju dovoljno ljudstva, iskustva ni kapaciteta da istražuju nepoznate supstance. Nelegalno ima. Osim toga, smatramo da skrivanje informacija od našeg odeljenja nije u duhu saradnje.“ „Vaše odeljenje i poručnik Kasto će dobiti primerak izveštaja čim ga napišem. Ovo su moji slučajevi...“ Vitni je podigao ruku pre nego što je počela da vređa. „Poručnica Dalas je glavni istražitelj na ovim slučajevima. Bez obzira na to što su povezani s nelegalnim supstancama, i dalje su u pitanju ubistva koja ona istražuje.“ „Uz dužno poštovanje, zapovedniče“, Kastov osmeh se pomračio, ,,u policijskoj centrali svi znaju da favorizujete poručnicu Dalas, i to s punim pravom. Njeni rezultati govore sami za sebe. Zahtevali smo ovaj sastanak sa šefom kako bismo obezbedili nepristrasnu presudu kada je u pitanju prioritet među odeljenjima. Ja imam više kontakata na ulici i odnos sa trgovcima i distributerima hemikalija. Dok sam bio na tajnom zadatku, stekao sam pristup mlinovima, fabrikama i hemi-kućama kakav poručnica Dalas jednostavno nema. Osim toga, tu je osumnjičena za ubistvo Pandore.“ „Osumnjičena koja nema apsolutno nikakve veze s Johansenom“, ubacila se Iv. „Obe žrtve je ubila ista osoba, šefe Tibl.“


Oči su mu ostale hladne. Odobravanje ili nedostatak istog bilo je pažljivo maskirano. „Da li je to vaše mišljenje, poručnice?“ „To je moje profesionalno mišljenje, gospodine, navešću razloge u svom izveštaju.“ „Šefe, nije tajna da je poručnica Dalas lično zainteresovana za optuženu“, izgovorio je kapetan sažeto. „Bilo bi prirodno da želi da baci sumnju na slučaj. Kako da održi profesionalno rasuđivanje kada joj je optužena bliska prijateljica?“ Tibl je podigao prst da spreči izliv Ivinog besa. „Zapovedniče Vitni, vaše mišljenje?“ „Imam neograničeno poverenje u poručnicu Dalas. Ona će uraditi svoj posao.“ „Slažem se. Kapetane, ne dopada mi se ispoljavanje nelojalnosti unutar naših redova.“ Ukor je bio blag, ali je pogodio pravo u metu. „Oba odeljenja imaju opravdane razloge da zahtevaju prednost. Izuzeće nije automatsko i bavimo se nepoznatom supstancom koja je na neki način povezana sa dva smrtna slučaja. I poručnica Dalas i poručnik Kasto su uzorni policajci. Verujem da su oboje više nego sposobni da istražuju ovaj slučaj. Slažete li se, zapovedniče?“ „Da, gospodine. Oboje su izuzetni policajci.“ ,,U tom slučaju, predlažem da sarađuju jedno s drugim, umesto da igraju igrice. Poručnica Dalas će ostati glavni istražitelj na slučaju i obaveštavati poručnika Kasta i njegovo odeljenje o napretku slučaja. Da li je to sve, ili moram da zapretim da ću preseći bebu na pola, poput Solomona?“ „Završi taj izveštaj, Dalasova“, promrmljao je Vitni dok su izlazili. „Kada sledeći put podmitiš Govnara, odradi to bolje.“ „Da, gospodine.“ Iv je osmotrila šaku na svojoj ruci, a zatim pogledala Kasta. „Morao sam da pokušam. Kapetan voli poene osvojene nakon udaraca u igri.“ Nije joj promaklo blago upućivanje na bejzbol. „Nema problema, pošto je palica u mojim rukama. Dobićeš moj izveštaj, Kasto.“ „Cenim to. Ja ću još pronjuškati po ulici. Za sada, niko ništa ne zna o novoj mešavini. Međutim, podatak o tome da potiče van planete možda pomogne da nešto iščeprkam. Par dronova koji rade na carini duguju mi


uslugu.“ Iv je najpre oklevala, a zatim odlučila da je vreme da počne da sarađuje. „Za početak, pokušaj sa Stelarom Pet. Pandora se nekoliko dana pre smrti vratila odande. Nisam još proverila da li je švrljala od stanice do stanice.“ „Dobro. Obavesti me ako nešto saznaš.“ Nasmešio se, a šaka mu je sa njene ruke skliznula ka zglobu. „Imam osećaj da ćemo biti dobar tim, sada kada smo raščistili stvari. Rešavanje ovog slučaja će fino izgledati i u mom i u tvom dosijeu.“ „Više sam zainteresovana da pronađem ubicu, nego za to kako će rešavanje slučaja pospešiti moje izglede za unapređenje.“ „Hej, nemam ništa protiv borbe za pravdu.“ Sevnula je rupica na obrazu. „Ali neću se buniti ako me ta borba dovede korak bliže kapetanskoj plati. Ne ljutiš se?“ „Ne. I ja bih uradila to isto.“ ,,U redu. Možda ću uskoro ponovo svratiti na onu fantastičnu kafu.“ Stisnuo joj je zglob. „Iv, nadam se da ćeš svoju prijateljicu osloboditi sumnje. Iskreno.“ „Oslobodiću je sumnje.“ Već je načinio par koraka kada je shvatila da ne može da odoli. „Kasto?“ „Da, draga?“ „Šta si mu ponudio?“ „Govnaru?“ Široko se osmehnuo. „Sanduk čistog viskija. Zgrabio ga je kao što žaba jezikom grabi muvu.“ Kasto se oblizao i ponovo namignuo. „Niko ne podmićuje bolje od Nelegalaca, Iv.“ „Zapamtiću to.“ Iv je stavila ruke u džepove, ali se ipak nasmešila. „Ima stila, priznajem.“ ,,I fantastično dupe“, Pibodijeva nije uspela da se obuzda. „Samo primećujem.“ „Moram se složiti s tobom. Pa, Pibodijeva, pobedile smo u ovoj bici. Hajde da pokušamo da pobedimo u ratu.“

Kada su završile pisanje izveštaja, Iv je bila mrtva umorna. Čim su svima poslale po primerak, rekla je Pibodijevoj da ide kući. Razmišljala je o


tome da li da otkaže odlazak kod psihologa i o svim razlozima zbog kojih može i treba da odloži odlazak. Međutim, našla se ispred kancelarije doktorke Mira u zakazano vreme, upijajući poznate mirise biljnog čaja i blagog parfema. „Drago mi je što ste odlučili da se vidite sa mnom.“ Mira je prekrstila svilom obavijene noge. Promenila je frizuru, primetila je Iv. Više nije nosila punđu, već kratku i uglađenu frizuru. Oči su, naravno, bile iste. Tihe, plave i pune razumevanja. „Dobro izgledaš.“ „Dobro se osećam.“ „Teško mi je da poverujem u to zbog svega što ti se trenutno dešava u životu. Profesionalnom i privatnom. Sigurno ti je veoma leško zbog toga što je tvoja bliska prijateljica optužena za ubistvo koje istražuješ. Kako se nosiš s tim?“ „Radim svoj posao. Na taj način ću osloboditi Mejvis sumnji i pronaći osobu koja joj je smestila.“ „Da li imaš osećaj sukobljenih lojalnosti?“ „Nakon što sam razmislila o svemu, zaključila sam da ne postoji sukob lojalnosti.“ Iv je protrljala rukama kolena pantalona. Vlažni dlanovi su uobičajena prateća pojava njenih sastanaka s doktorkom Mirom. „Da sumnjam u to da je Mejvis nevina, ne znam šta bih uradila. Međutim, ne sumnjam, tako da je odgovor jasan.“ „To ti je velika uteha.“ „Da, moglo bi se tako reći. Osećaću se mnogo bolje kada zaključim slučaj i ona bude oslobođena krivice. Bila sam zabrinuta kada sam zakazala dolazak kod vas. Ali sada osećam da držim situaciju pod kontrolom.“ „To ti je bitno. Osećaj kontrole.“ „Ne mogu da obavljam svoj posao ako nisam sigurna da je volan u mojim rukama.“ ,,A u privatnom životu?“ „Sranje, niko ne može oteti volan iz Rorkovih ruku.“ „Znači, on je taj koji rukovodi vašom vezom?“ „Bilo bi tako kada bih mu ja to dopustila.“ Kratko se nasmejala. „On bi verovatno kazao to isto za mene. Rekla bih da se često borimo za kontrolu, ali se na kraju uvek krećemo u istom pravcu. On me voli.“


„Zvučiš iznenađeno.“ „Niko me nije voleo na taj način. Nekim ljudima je lako da izgovore te reči. Ali sa Rorkom, to nisu samo reči. On vidi sve što nosim u duši i to mu nije bitno.“ „Da li treba da bude bitno?“ „Ne znam. Ponekad se ni meni ne sviđa ono što vidim tamo, ali njemu se dopada. U najmanju ruku, on razume.“ Iv je shvatila da upravo o tome želi da razgovara. O mračnoj strani svoje duše. „Možda zbog toga što smo oboje imali teško detinjstvo. Saznali smo, mada smo bili premladi za to saznanje, koliko ljudi mogu biti okrutni. Koliko moć u pogrešnim rukama ne samo da kvari ljude, već ih sakati. On - ja nikada nisam vodila ljubav s nekim, pre njega. Imala sam seks, ali nikada nisam osećala ništa osim prostog olakšanja. Nisam bila u stanju da budem... intimna“ odlučila je. „Da li je to prava reč?“ „Da, mislim da je to prava reč. Šta misliš, zašto si s njim uspela da postigneš intimnost?“ „On nije pristao na manje od toga. Zato što...“ Osetila je da joj se oči pune suzama i trepnula da ih osuši. „Zašto što je u meni otvorio nešto što sam odavno zakopala. Dubok ožiljak. Nekako je uspostavio kontrolu nad tim delom mene, ili sam mu ja prepustila kontrolu nad mrtvim delom sebe. Delom koji je ubijen kada sam bila dete, kada...“ „Osećaćeš se bolje ako to izgovoriš, Iv.“ „Kada me otac silovao.“ Ispustila je drhtav uzdah i suze više nisu bile bitne. „Silovao me i povredio. Koristio me poput kurve kada sam bila suviše mala i slaba da ga sprečim. Držao bi me, ili zavezao. Udarao bi me sve dok više nisam bila u stanju da otvorim oči, ili bi mi držao ruku preko usta tako da ne mogu da vrištim. Gurao bi se u mene i zabijao u mene dok bol ne bi postala isto toliko opscena kao i sam čin. Nije bilo nikoga ko bi mi pomogao, nisam mogla ništa da učinim osim da čekam da se to ponovo desi.“ „Shvataš li da to nije tvoja krivica?“, pitala je Mira nežno. Kada se čir konačno probije, pomislila je, čovek mora pažljivo, polako i temeljno da istisne sav gnoj. „Ni tada, ni sada, ni ikada?“ Iv je rukom obrisala mokar obraz. „Želela sam da postanem policajac. Zato što policajci imaju kontrolu. Oni hapse zlikovce. Nakon što sam


neko vreme bila policajac, shvatila sam da postoje ljudi koji uvek napadaju nejake i nevine.“ Disanje joj se smirilo. „Ne, to nije bila moja krivica. Krivica je bila njegova i onih ljudi koji su se pretvarali da ne vide i ne čuju. Međutim, ja i dalje moram da živim sa tim, a lakše sam živela kada se nisam sećala.“ „Već dugo se prisećaš, zar ne?“ „Pronašli su me u uličici kada sam imala osam godina. Tada sam se sećala samo nekih detalja.“ ,,A sada?“ „Sećam se mnogo toga. Suviše toga. Sećanja su mi mnogo jasnija, bliža.“ Protrljala je usta rukom, a zatim ju je obazrivo ponovo spustila u krilo. „Sada vidim njegovo lice. Ranije nisam mogla da mu vidim lice. Tokom slučaja De Blas, prošle zime... pretpostavljam da je bilo dovoljno sličnosti. Zatim Rork. Sve je velikom brzinom počelo da mi se vraća i ne mogu više da zaustavim taj proces.“ „Da li to želiš?“ „Izbrisala bih tih osam godina iz svog uma kada bih mogla.“ Izgovorila je to žestoko, osetila to žestoko. „Nemaju nikakve veze sa sadašnjošću, ne želim da imaju bilo kakve veze sa sadašnjošću.“ „Iv, koliko god da su te godine bile užasne, koliko god da su bile skaredne, one su te formirale. One su izgradile tvoju snagu, sažaljenje prema nevinima, tvoju kompleksnost, tvoju otpornost. Prisećanje i savladavanje tih sećanja neće promeniti ono što ti jesi. Često sam ti preporučivala autohipnozu. Više to ne činim. Verujem da tvoja podsvest konačno dopušta tim sećanjima da izađu na površinu.“ Ako je to tačno, Iv je želela da uspori taj proces kako bi mogla da diše. „Možda ima nekih stvari kojih još nisam spremna da se setim. Ipak, proces se ne zaustavlja. U poslednje vreme uporno sanjam jedan isti san. U nekoj sobi sam, prljavoj sobi i prigušeno crveno svetio trepće na prozoru. Pali se i gasi. Tu je krevet. Prazan je, ali umrljan. Znam da je to krv. Puno krvi. Vidim sebe sklupčanu na podu u uglu. Krv je svuda po meni. Ne vidim svoje lice, okrenuto je ka zidu. Ništa ne vidim naročito jasno, ali sigurna sam da sam to ja.“ „Jesi li sama?“ „Čini mi se. Ne znam. Vidim samo krevet, ugao i svetlo koje se pali i


gasi. Pored sebe, na podu vidim nož.“ „Nisi imala rane na sebi kada su te pronašli.“ Pogledala je doktorku Mira praznim, uznemirenim pogledom. „Znam.“


Deseto poglavlje

Iv je očekivala hladan talas Samersetovog neodobravanja kada je ušla u kuću. Navikla je na to. Razočarala bi se kada je ne bi dočekao na vratima sa sarkastičnim komentarom. Nije sebi mogla da objasni kako je razvila tu perverznu crtu. Zakoračila je u hodnik i uključila zidni senzor. „Gde je Rork?“ RORK JE U GIMNASTIČKOJ DVORANI, PORUČNICE. ŽELITE LI DA STUPITE U KONTAKT? „Ne. Prekini vezu.“ Otići će do njega. Možda će joj dobar trening pomoći da razbistri misli. Krenula je niza stepenice iza lažnog panela u hodniku, spustila se sprat niže i prošla pokraj bazena s crnim dnom, okruženim tropskim biljkama. Tu se nalazio čitav jedan svet, pomislila je. Još jedan od Rorkovih svetova. Raskošan bazen sa svetlom koje prostim pritiskom na dugme može da simulira svetlost zvezda, sunca ili meseca; holo-soba sa stotinama igara kojima se može izlečiti dosadno veče; tursko kupatilo; tank za izolaciju; strelište; omanje pozorište i salon za meditaciju bolji od bilo čega što skupi spa centri mogu da ponude „a planeti ili van nje. Igračke za bogate, pomislila je. Ili, kako ih je Rork nazivao, alatke za preživljavanje - neophodna sredstva za relaksaciju u svetu koji se svakoga dana kreče sve brže i brže. Balansirao je između rada i relaksacije mnogo bolje od nje, priznala je Iv. Nekako je otkrio ključ za uživanje u onome što ima, dok u isto vreme čuva ono što je stekao i nastavlja da stiče još. Tokom proteklih par meseci je dosta toga naučila od Rorka. Jedna od najvažnijih lekcija jeste bila ta da ima trenutaka kada mora gurnuti u stranu brige i odgovornost, pa čak i glad za istinom, i prosto biti Iv. O tome je razmišljala sada, dok je ulazila u teretanu i kodirala vrata da


se zatvore za njom. Rork nije čovek koji će štedeti na opremi, niti krenuti lakšim putem i platiti da mu neko drugi oblikuje telo, tonira mišiće, ispere organe. Znoj i napor su mu bitni koliko i gravitaciona klupa, akvastaza ili otporni centar. Zato što je čovek koji poštuje tradiciju, njegova lična teretana opremljena je staromodnim tegovima, kosim klupama i virtuelnim sistemom stvarnosti. Trenutno je dizao tegove, savijajući se dok je posmatrao neku vrstu šematskog prikaza na monitoru i razgovarao s nekim preko veze. ,,U ovom odmaralištu obezbeđenje je prioritet, Tizdejle. Ako postoji problem, otkrij šta je u pitanju i otkloni ga.“ Namrštio se ka monitoru i prešao sa savijanja na opružanje. „Jednostavno ćeš morati više da se potrudiš. Ako potrošiš više novca nego što je predviđeno, moraćeš to da opravdaš. Ne, nisam rekao da ćeš morati da smisliš izgovor, Tizdejle, već da to opravdaš. Pošalji izveštaj u moju kancelariju do devet sati ujutru po planetarnom vremenu. Prekini vezu.“ „Baš si surov, Rork.“ Okrenuo se kada je ekran potamneo i nasmešio joj se. „Biznis je rat, poručnice.“ ,,A ti si pravi ubica. Da sam ja Tizdejl, tresla bih se od straha u svojim gravitacionim čizmama.“ „To mi je i bila namera.“ Spustio je tegove kako bi skinuo slušalice i odložio ih. Posmatrala je kako prelazi na otporni centar, odabira program i počinje da diže tegove nogama. Odsutno je podigla teg i počela da radi na svojim tricepsima, i dalje ga posmatrajući. Zbog znojne trake na glavi izgledao je poput ratnika, pomislila je. Tamna majica bez rukava i šorts otkrivali su privlačne mišiće i kožu svetlucavu od znoja. Gledala je kako se ti mišići grče, a graške znoja pojavljuju i poželela ga. „Izgledaš zadovoljno sobom, poručnice.“ „Zapravo, zadovoljna sam tobom.“ Nagla je glavu i pogledala ga. „Imaš fantastično telo, Rork.“ Podigao je obrvu dok je prilazila i posezala šakom da opipa njegove bicepse. „Snažan si ti momak.“ Iskezio se. Video je da je raspoložena. Samo što nije bio siguran kakvo


je raspoloženje u pitanju. „Želiš li da vidiš koliko sam snažan?“ „Misliš da te se plašim?“ Gledajući ga u oči, skinula je futrolu za oružje i obesila ga na šipku. „Hajde.“ Prišla je strunjači i skupila prste u pesnicu izazivajući ga. „Da vidimo da li možeš da me oboriš.“ Posmatrao ju je iz ležećeg položaja. U njenim očima je bilo još nečeg osim izazova, primetio je. Ako se ne vara, bila je to požuda. „Iv, sav sam znojav.“ Iskezila se. „Kukavice.“ Trgao se. „Istuširaću se i onda...“ „Zentaro. Znaš, neki muškarci i dalje misle da im žene nisu ravne u fizičkom smislu. Pošto znam da ti nisi jedan od njih, mogu samo da pretpostavim da se plašiš da ću te ugaziti.“ Prekardašila je. „Stopiraj program.“ Polako je seo, posegnuo ka peškirima i obrisao lice. „Hoćeš da se biješ? Daću ti vremena da se zagreješ.“ Već je ključala. „Dovoljno sam zagrejana. Standardna borba prsa u prsa.“ „Bez udaraca“, rekao je kada je zakoračio na strunjaču. Kada je podrugljivo otfrknula, suzio je kapke. „Ne dolazi u obzir da te udarim.“ „Dobro. Kao da bi mogao da toliko da se...“ Prvi je napao, uhvativši je na prepad i bacio zadnjicu. „Faul“, promrmljala je i skočila na noge. ,,Oh, sada imamo pravila. To baš liči na policajca.“ Pognuti su kružili jedno oko drugog. Izvršio je lažni napad, a ona je zakoračila ka njemu. Rvali su se desetak veoma zanimljivih sekundi, ruke su joj klizile niz njegovu znojavu kožu. Brzim pokretom je pokušao da je saplete, međutim, predvidela je to i spustila se. Bacila ga je na zemlju koristeći snagu njegovog udarca i brz okret tela. „Sada je nerešeno.“ Ponovo se pognula dok je ustajao i zabacivao kosu unazad. „Okej, poručnice. Više se ne suzdržavam.“ „Kao da si se do sada suzdržavao. Ti si...“ Zamalo da je ponovo uhvati, sigurno bi uspeo da je obori da ona nije na vreme shvatila da joj odvlači pažnju uvredama. Izmakla se i ušla mu u udarac. Zatim, kada su se našli lice u lice, napinjući tela, izbacila je svoje


najbolje oružje. Zavukla je ruku između njegovih nogu i nežno ga uhvatila za genitalije. Trepnuo je iznenađeno i ushićeno. „Pa, dobro“, promrmljao je i spustio usne na par santimetara od njenih pre nego što je promenila zahvat. Nije imao vremena ni da opsuje pre nego što je poleteo u vazduh. Skršio se uz tup udarac, a ona se već našla na njemu, pritiskajući mu prepone kolenom a ramena rukama. „Oboren si, drugar. Ispadaš.“ „Kakva prljava igra.“ „Ne budi preosetljiv.“ „Teško mi je da se prepirem sa ženom koja mi drži koleno na egu.“ „Dobro je. Sada ću te iskoristiti.“ „Zaista?“ „Nego šta. Pobedila sam.“ Podigla je glavu i posegla da mu skine majicu. „Ako budeš sarađivao, neću te povrediti. A, ne.“ Kada je posegao ka njoj, zgrabila ga je za ruke i pritisla ih uz strunjaču. „Ja izdajem komande. Nemoj me terati da izvadim lisice.“ „Hmm. Interesantna pretnja. Zašto ne bi... „ Prekinula ga je vrelim, snažnim poljupcem. Instinktivno su mu se napele ruke pod njenim šakama, poželevši da je dotaknu, da je uzmu. Međutim, shvatio je da ona želi nešto drugo, da želi više. Pustiće je da to pronađe. „Uzeću te.“ Ugrizla ga je za usnu, zbog čega mu je talas požude jurnuo kroz telo. „Učiniću ti sve što poželim.“ Već mu se vrtelo u glavi, već je teško disao. „Budi nežna sa mnom“, uspeo je da prozbori i osetio vrtlog vreline kada se nasmejala. „Možeš samo da sanjaš o tome.“ Bila je gruba - žurnih pokreta, zahtevnih ruku, nestrpljivih, nemirnih usana. Osećao je divljinu koja prosto vibrira iz nje i prenosi na njega neku nesmotrenu snagu koja se hrani sopstvenom energijom. Ako želi kontrolu, on će joj predati kontrolu. Ili je bar tako mislio. Međutim, u nekom trenutku tokom napada na njegov sistem, jednostavno je izgubio taj izbor. Grebala ga je zubima, sve dok napeti mišići nisu bespomoćno zadrhtali. Pogled mu se zamaglio kada ga je uzela u usta, obrađujući ga


snažno i brzo, tako da je morao da se bori protiv svojih nagona da ne bi eksplodirao. „Da se nisi ni slučajno uzdržavao.“ Gricnula ga je za butinu i skliznula nazad na njegove grudi, dok je rukom zamenila usta. „Želim da te nateram da svršiš.“ Usisala je njegov jezik svojim ustima, ugrizla ga i pustila. „Sada.“ Gledala je kako mu oči postaju neprozirne par sekundi pre nego što mu je orgazam protresao telo. Nasmejala se glasom drhtavim od moći dok mu je napadala uho. „Ponovo sam pobedila.“ „Isuse. Isuse Hriste.“ Jedva je uspeo da je zagrli. Bio je slab poput bebe, preplavljen stidom zbog potpunog gubitka kontrole i vrtoglavog ushićenja. „Ne znam da li da ti se izvinim ili da ti zahvalim.“ „Najbolje da ćutiš. Još nisam završila s tobom.“ Prigušeno se nasmejao, međutim, ona ga je već grickala oko vilice i slala nove signale njegovom preopterećenom sistemu. „Draga, moraćeš da mi daš par minuta.“ „Ništa ja ne moram.“ Bila je pijana od zadovoljstva, puna energije zbog sopstvene moći. „Ti si taj koji mora da podnosi.“ Opkoračila ga je i svukla mu majicu preko glave. Posmatrajući ga, prelazila je rukama preko svog trupa i grudi, gore-dole. Pljuvačka mu je ispunila usta. Smešivši se, uzela gaje za ruke i privukla ih sebi. Zatvorila je oči uz uzdah. Njegov dodir je bio poznat, ali uvek drugačiji. Uzbudljiv. Prstima je plesao po njenom telu, dražeći joj bradavice do tačke neizdrživog bola, a zatim ih nežno vukao dok nije osetio stezanje u samom središtu njenog tela. Prepuštajući se, izvila se unazad, dok ju je on propeo i prekrio je svojim ustima. Uhvatila je njegovu glavu rukama i prepustila se senzacijama - grebanju njegovih zuba po osetljivom mesu od nežnog do brutalnog, stezanju i opuštanju njegovih prstiju na njenim kukovima, klizanju kože niz kožu, zrelog mirisa znoja i seksa. Kada je ponovo pronašla njegova usta svojima, osetila je ukus požude. Kada se povukla, ispustio je nešto između stenjanja i kletve. Brzo je ustala, ushićena što je nesigurna na nogama, tela teškog od požude. Nije morala da mu kaže da nikada nije - da se nikada nije ovako ponašala s


bilo kim drugim. Znao je to. Kao što je ona znala da je i uz nju otkrio mnogo više nego uz bilo koga drugog. Stajala je iznad njega, ne trudeći se više da smiri disanje. Više nije bila šokirana drhtajima koji su je potresali. Odbacila je cipele, otkopčala pantalone i pustila ih da padnu. Oblila ju je vrelina kada mu je pogled skliznuo gore, dole i nazad do njenog lica. Nikada nije mnogo razmišljala o svom telu. Bilo je to telo policajca. Moralo je da bude snažno, otporno i savitljivo. Uz Rorka je otkrila da ti aspekti mogu biti predivni za ženu. Pomalo drhteći, spustila je po jedno koleno sa obe strane njegovih kukova i nagnula se napred kako bi uživala u vrtoglavom zadovoljstvu poljupca. ,,I dalje ja izdajem komande“, prošaputala je dok je ustajala. Nasmešio se pogledavši je u oči. „Učini najgore što možeš.“ Spustila se na njega i stavila ga u sebe polako. Kada se našao duboko, kada joj se telo ukrutilo, nagnula se unazad i ispustila jecav drhtaj dok ju je prvi talas orgazma razdirao. Ponovo se pohlepno bacila napred, stežući njegove šake svojima i počela da jaše. Eksplozije su joj sevale u glavi, u krvi. Iza zatvorenih očiju, plesale su raskošne boje. U sebi je osećala samo Rorka i očajnu potrebu za njim. Klimaks je prestizao klimaks, bacavši je gore pre nego što bi uspela da se spusti dole. Bubnjeća žudnja u njoj je navirala sve dok najzad nije opustila telo uz njegovo. Zarila se licem u njegov vrat i čekala da joj se vrati razum. ,,Iv?“ ,,Mmm?“ „Sada je red na mene.“ Iznemoglo je trepnula kada ju je otkotrljao na leđa. Bilo joj je potrebno par sekundi da shvati da je i dalje čvrst u njoj. „Mislila sam da si... da smo... „ „Ti si“, promrmljao je. Posmatrao je kako se njenim licem razliva zapanjeno zadovoljstvo dok se pokretao. „Sada ti moraš nešto da podneseš.“ Počela je da se smeje, ali se smeh završio stenjanjem. „Poubijaćemo se ako nastavimo ovako.“ „Rizikovaću. Ne zatvaraj oči. Gledaj me.“ Posmatrao je kako joj se


pogled cakli dok je ubrzavao ritam, čuo njen prigušeni krik dok se zarivao sve dublje. Zatim su oboje krenuli da se propinju i guraju. Ona je rukama tražila oslonac dok su njegovi kukovi gurali sve snažnije. Izraz joj je postao prazan i divalj. Nemilosrdno joj je rukom prekrio usta i ugušio njen vrisak.

Bili su isprepletani poput nokautiranih boksera i borili su se za vazduh. Skliznuo je niže niz njeno telo i otkrio da su mu usta kod njenih grudi, ali nije imao energije da iskoristi priliku. „Ne osećam prste na nogama“, iznenada je shvatila. „Ni na rukama. Mislim da sam slomila nešto.“ Sinulo mu je da joj je verovatno presekao cirkulaciju i dovod vazduha. Uz znatan napor im je zamenio pozicije. „Da li je sada bolje?“ Duboko je udahnula. „Čini mi se.“ „Jesam li te povredio?“ „A?“ Podigao joj je glavu i proučavao njen blesavi, prazni kez. „Nema veze. Jesi li završila sa mnom?“ „Za sada.“ „Hvala Bogu.“ Spustio se i usredsredio na disanje. „Isuse, na šta ličimo.“ „Nema ničeg boljeg od lepljivog, znojavog seksa da te podseti da si ljudsko biće. Hajde.“ „Hajde gde?“ „Draga.“ Poljubio je njeno vlažno rame. „Potrebno ti je tuširanje.“ „Spavaću ovde narednih par dana.“ Sklupčala se i zevnula. „Ti slobodno idi.“ Odmahnuo je glavom. Prikupivši svu snagu, odgurnuo ju je u stranu i ustao. Nakon dubokog uzdaha, podigao ju je i prebacio preko ramena. „Naravno, iskoristi mrtvu ženu.“ „Mrtav teret“, mrmljao je dok je koračao ka kupatilu. Namestio ju je bolje i zakoračio na pločice. Okrenuo se uz zloban osmeh kako bi joj se lice našlo ispred snažnog unakrsnog tuša. „Dvadeset stepeni, maksimalna jačina.“


,,Dvade...“ To je bilo sve što je uspela da izgovori. Ostatak rečenice se izgubio u kletvama i zapomaganju koje je odjekivalo kupatilom. Više nije bila mrtav teret, već koprcava, mokra, očajna žena. Čvrsto ju je držao, urlajući od smeha dok je ona urlala psovke. „Trideset tri stepena“, uzviknula je. „Trideset tri jebena stepena. Odmah!“ Kada je voda postala toplija, uspela je da dođe do daha. „Ubiću te, Rork. Čim se malo raskravim.“ „Hladna voda je zdrava.“ Pažljivo ju je spustio i dodao joj sapun. „Sredi se, poručnice. Umirem od gladi.“ I njoj su krčala creva. „Ubiću te kasnije“, odlučila je. „Kada se najedem.“

U roku od sat vremena bila je istuširana, zadovoljena, obučena i upravo je napadala biftek debljine pet centimetara. „Svestan si toga da se udajem za tebe samo zbog seksa i hrane.“ Pijuckao je crno vino i posmatrao je kako jede kao mećava. „Naravno.“ Zagrizla je prženi krompirić. ,,I zato što imaš lepo lice.“ Iskezio se bez uzrujavanja. „To sve žene kažu.“ To nisu bili pravi razlozi, ali dobar seks, dobra hrana i lepo lice svakako doprinose dobrom raspoloženju. Nasmešila mu se. „Kako je Mejvis?“ Čekao je da ga to pita, ali znao je da prvo mora nešto da izbaci iz sistema. „Dobro je. Ona i Leonardo su u njenoj sobi. Možemo ujutru da porazgovaramo s njima.“ Iv je spustila pogled ka tanjiru kada je ponovo zasekla šniclu. „Šta misliš o njemu?“ „Mislim da je očajno, gotovo patetično zaljubljen u našu Mejvis. Otkako sam lično iskusio to osećanje, saosećam s njegovom situacijom.“ „Ne možemo da utvrdimo njegovo kretanje tokom noći kada se desilo ubistvo.“ Podigla je čašu s vinom. „Imao je motiv, imao je sredstvo, a verovatno i priliku. Nema fizičkog dokaza koji ga povezuje sa zločinom, ali zločin se desio u njegovom stanu, oružje je njegovo.“ „Znači, smatraš da je ubio Pandoru i smestio Mejvis?“


„Ne.“ Ponovo je spustila čašu. „Bilo bi mi lakše kada bih to mislila.“ Potapšala je prstima sto, a zatim ponovo podigla čašu. „Poznaješ li Džeri Ficdžerald?“ „Da. Upoznali smo se.“ Sačekao je malo. „Ne, nikada nisam spavao s njom.“ „Nisam te to ni pitala.“ „Samo pojašnjavam.“ Slegla je ramenima i otpila još jedan gutljaj. „Stekla sam utisak da je pametna, ambiciozna, bistra i žilava.“ „Složio bih se s tim. Tvoji utisci su obično tačni.“ „Ne znam mnogo o manekenstvu, ali malo sam istraživala. Ulozi su prilično visoki kada neko stigne do njenog nivoa. Novac, prestiž, pažnja medija. Glavna manekenka na dugo očekivanoj reviji poput Leonardove zaradila bi veliki novac i dobila veliku pažnju. Ona je sada uskočila na Pandorino mesto.“ „Ako se njegovi modeli dopadnu ljudima, to će se višestruko isplatiti onima koji su ga podržavali“, složio se Rork. „Međutim, samo spekulišemo.“ ,,U vezi je s Džastinom Jangom i priznala je da je Pandora pokušala da ga preotme.“ Rork je razmišljao par trenutaka. „Teško mi je da zamislim kako Džeri Ficdžerald pada u ubilački gnev zbog muškarca.“ „Pre će se razbesneti zbog stiliste“, priznala je Iv, „međutim, to nije sve.“ Ukratko mu je prepričala vezu između Bumerovih podataka i smrti, kao i nove mešavine koja je pronađena u Pandorinom telu. „Ne možemo da pronađemo njenu zalihu. Neko nas je pretekao, neko ko je znao gde da traži.“ „Džeri je javno istupila protiv nelegalnih supstanci. Naravno, to ne mora ništa da znači“, dodao je Rork. „Osim toga, ovde je u pitanju profit, a ne zabava.“ „To je moja teorija. Nova, veoma snažna mešavina poput ove, na koju se ljudi brzo navuku, može nekome obezbediti veliki profit. Činjenica da je smrtonosna neće sprečiti distribuciju niti korišćenje.“ Odgurnula je dopola pojedenu šniclu, zbog čega se Rork namrštio.


Kada ne jede, znači da je zabrinuta. „Čini mi se da imaš trag za koji možeš da se uhvatiš, Iv. Trag koji vodi u suprotnom pravcu od Mejvis.“ ,,Da.“ Uznemireno je ustala. „Trag koji ne optužuje nikog drugog. Ficdžeraldova i Jang su obezbedili jedno drugom alibi. Diskovi obezbeđenja potvrđuju gde su se njih dvoje nalazili u vreme smrti. Osim u slučaju da su oboje, ili jedno od njih, nekako izmakli obezbeđenju. Redford nema alibi, odnosno nema naročito snažan alibi, ali njega ne mogu da povežem sa čitavom pričom. Još.“ Rorku je bilo jasno da ona silno želi da ga poveže. „Kakvi su tvoji utisci o njemu?“ „Neosetljiv je, nemilosrdan i usredsređen na lični interes.“ „Nije ti se dopao.“ „Ne, nije mi se dopao. Prepreden je, samozadovoljan u uveren da može da izađe na kraj s gradskim policajcima bez naprezanja mozga. Osim toga, dobrovoljno mi je dao neke informacije, kao Jang i Ficdžeraldova. To mi je sumnjivo.“ Um policajca funkcioniše na fantastičan način, pomislio je. „Više bi mu verovala da si morala informacije da mu čupaš kleštima?“ „Naravno.“ Za nju je to bilo jedno od osnovnih pravila. „Jedva je dočekao da mi ispriča da je Pandora koristila drogu. Kao i Ficdžeraldova. Sve troje su mi maltene srećno saopštili da je nisu podnosili.“ „Pretpostavljam da nisi uzela u obzir mogućnost da su prosto bili iskreni?“ „Kada su ljudi toliko otvoreni, posebno prema policajcu, tu se obično krije nešto više. Pokušaću da saznam što više o svima njima.“ Međutim, okrenula se i ponovo sela. „Tu je i onaj policajac iz Nelegalnog s kojim se koškam.“ „Kasto.“ „Da. Želi slučajeve, dobro je prihvatio poraz, ali sigurna sam da ipak neće radosno razmenjivati informacije sa mnom. Želi da postane kapetan.“ ,,A ti to ne želiš?“ Hladno ga je pogledala. „Tek kada to zaslužim.“ „Naravno, u međuvremenu ćeš radosno razmenjivati informacije s Kastom.“


Izvila je usne. „Zaveži, Rork. Poenta je u tome da moram čvrsto da povežem Bumerovu i Pandorinu smrt. Moram da pronađem osobu koja ih povezuje, koja ih oboje poznaje. Dok god ne uspem u tome, Mejvis čeka suđenje za ubistvo.“ „Koliko ja vidim, moraš da istražiš dve staze.“ ,,A to su?“ „Blistavi put ka visokoj modi i prljavi put ulice.“ Uzeo je cigaretu i zapalio je. „Gde si rekla da je Pandora bila pre nego što se vratila na planetu?“ „Na stanici Starlajt.“ „Tamo imam neke poslovne interese.“ „Kakvo iznenađenje“, izgovorila je suvo. „Raspitaću se. Pripadnici krugova u kojima se kretala Pandora ne reaguju naročito dobro na značke.“ „Ako ne dobijem prave odgovore, moraću lično da odem tamo.“ Uznemirio ga je ton njenog glasa. „Postoji li neki problem?“ „Ne, nema problema.“ »Iv.“ Ponovo se odgurnula od stola. „Nikada nisam bila van planete.“ Zbunjeno je zurio u nju. „Kad kažeš nikada, misliš li... baš nikada?“ „Ne skaču svi ljudi u orbitu čim osete potrebu. I ovde ima sasvim dovoljno dešavanja da većina nas bude zauzeta po ceo dan.“ „Nema potrebe da se plašiš“, rekao je čitajući je kao knjigu. „Putovanje svemirom je sigurnije nego vožnja kroz grad.“ „Besmislica“, rekla je tiho. „Nisam rekla da se plašim. Ako moram to da uradim, uradiću. Samo radije ne bih. To je sve. Brže ću osloboditi Mejvis krivice ako se ne razletim po Sunčevom sistemu.“ „Aha.“ Interesantno je otkriti, pomislio je, da odlučna poručnica ima fobiju. „Videćemo šta ću ja uspeti da otkrijem.“ „Ti si civil.“ „Nezvanično, naravno.“ Pogledala ga je, videla da je posmatra sa zabavljenim razumevanjem i uzdahnula. „Dobro. Pretpostavljam da nemaš nekog stručnjaka za vanplanetarnu floru kojeg možeš da mi pozajmiš, kad smo već kod toga?“


Rork je ponovo podigao čašu s vinom i nasmešio se. „Zapravo...“


Jedanaesto poglavlje

Slučaj se razvukao u suviše različitih pravaca. Iv je donela odluku. Najbolji smer je najpoznatiji smer. Izašla je na ulicu, i to sama. Ostavila je Pibodijevu da proverava gomilu podataka. Nazvala je Finija da čuje šta je saznao, ali je ipak krenula solo. Nije želela da ćaska, nije želela da je neko zagleda. Provela je lošu noć i bila svesna da se to na njoj vidi. Noćna mora je bila jedna od najgorih do sada. Stezala ju je za gušu dok se nije probudila znojava i uplakana. Tešilo ju je to što je u tom trenutku zora već svitala i što je Rork već bio pod tušem, tako da je bila sama u krevetu. Da je video ili čuo, ne bi je pustio da se tek tako izvuče. Možda je u pitanju glupi ponos, ali iskoristila je sve raspoložive taktike da ga izbegne, ostavivši mu samo kratku poruku pre nego što se iskrala iz kuće. Takođe je izbegla Mejvis i Leonarda i naletela na Samerseta. Okrznuo ju je jednim od svojih ledenih pogleda. Okrenula se na drugu stranu i izašla napolje. Imala je loš osećaj da se okreće od mnogo čega. Rešenje je bilo u radu. Bar se nadala da je tako. Rad je razumela. Zaustavila se ispred kluba Daun end derti na Ist Endu i izašla iz kola. „Zdravo, bela devojko.“ „Kako ide, Krek?“ ,,Oh, bez problema“, iskezio joj se gigantski crnac s licem prepunim tetovaža. Njegova prsa nalik pisti bila su delimično prekrivena perjanim prslukom koji mu je visio do kolena i pojačavao utisak koji ostavlja neonskoružičasta krpica koju je nosio preko prepona. ,,I danas će biti pakleno vruće.“ „Imaš li vremena da uđeš unutra i rashladiš se pićem?“ „Možda, ali samo za tebe, slatkišu. Poslušaj Krekov savet, baci značku i zatresi pozadinom u klubu.“ „Ne u ovom životu.“


Nasmejao se i potapšao svoj sjajni stomak. „Ne znam zašto mi se dopadaš. Uđi, speri grlo i reci Kreku šta se zbiva.“ Bila je i u gorim klubovima, i biće zauvek zahvalna zbog toga što je bila u boljim. Ustajali miris noći i dalje se osećao: mirišljavi štapići, loši parfemi, piće, dim sumnjivog porekla, neoprana tela, usputni seks. Bilo je suviše rano čak i za ljude najposvećenije bančenju. Stolice su bile okrenute i podignute na stolove, a videlo se da je neko nemarno prešao krpom preko lepljivog poda. Nije se usudila da identifikuje supstance koje su za krpom ostale. Doduše, iza glavnog bara flaše su svetlucale na raznobojnom svetlu. Desno, na pozornici, plesačica umotana u ružičastu mrežu uvežbavala je svoju tačku uz sjaj lažnog mesinga. Trzajem svoje ogromne glave, Krek je naredio kućnom droidu i plesačici da se čiste. „Šta ćeš da popiješ, bela devojčice?“ „Kafu, crnu.“ Krek je petljao iza šanka i dalje se kezeći. „Okej. Šta misliš o tome da metnem u tu kafu par kapi iz svoje specijalne zalihe?“ Iv je slegla ramenima. Kada si u Rimu, radi isto što i Rimljani. „Naravno.“ Posmatrala je kako programira kafu, a zatim kodom otključava orman i vadi bocu u kojoj bi opušteno mogao da se krije duh. Nagnula se na bar, omirisala i opustila. Znala je zašto joj se dopada Krek, noćna ptica koju je jedva poznavala, ali ga je razumela. Bio je deo sveta kojim je lutala veći deo života. „Reci mi, šta radiš na ovom gadnom mestu, medena? Izigravaš policajca?“ „Bojim se da si u pravu.“ Otpila je gutljaj kafe i udahnula. „Isuse, kakva zaliha.“ „Samo za ljude do kojih mi je stalo. Malko je jača od dozvoljenog limita.“ Namignuo je. „Samo malo. Kako Krek može da ti pomogne?“ „Jesi li poznavao Bumera? Kartera Johansena. Bio je sitna riba, lovac na informacije.“ „Znao sam Bumera. Odapeo je.“ „Da, znam. Neko ga je dobro udesio. Da li si ikada poslovao s njim, Krek?“


„Dolazio je s vremena na vreme.“ Krek je više voleo čistu zalihu. Otpio je gutljaj i coknuo tetoviranim usnama. „Ponekad je imao novca, ponekad ne. Voleo je da gleda igračice i kenja. Stari Bumer je bio bezopasan. Čuo sam da mu je neko zbrisao lice.“ „Tako je. Ko bi to želeo da uradi?“ „Rekao bih da je nekoga gadno iznervirao. Bumer je imao duge uši. Ako bi popio koju, imao je i dug jezik.“ „Kada si ga poslednji put video?“ „Do đavola, teško mi je da se prisetim. Pre par nedelja, u svakom slučaju. Čini mi se da je jedne večeri ušao sa džepovima punim kredita. Platio je flašu, par doza i privatnu sobu. Lusil je otišla s njim. Ne, sranje, nije to bila Lusil, već Heta. Sve bele devojke izgledaju slično“, rekao je i namignuo. „Da li je nekome rekao odakle mu novac?“ „Možda je rekao Heti, bio je dovoljno dobro urađen da to učini. Kupila je još par doza za njega. Želeo je da ostane urađen. Rekla je nešto u smislu kako će stari Bumer postati preduzetnik ili neku sličnu glupost. Dobro smo se nasmejali. On je zatim izašao i go se popeo na scenu. Nasmejali smo se još jače. Čovek je imao najjadniji kurac koji smo ikada videli...“ „Znači, proslavljao je dobro sklopljen posao.“ „Rekao bih. Gosti su nagrnuli. Morao sam da razbijem par usijanih glava i izbacim par tela napolje. Sećam se da sam bio na ulici kada je on izjurio. Zgrabio sam ga iz zajebavanja. Više nije delovao srećno, delovao je preplašeno.“ „Da li ti je nešto rekao?“ „Samo se istrgao i otrčao. Koliko se sećam, tada sam ga poslednji put video.“ „Ko ga je uplašio? S kim je razgovarao?“ „Ne znam, srce.“ „Da li je neko od ovih ljudi bio u klubu te večeri?“ Iv je izvadila fotke iz tašne i rasporedila ih po šanku. Pandora, Džeri, Džastin, Redford i, zato što je to bilo neophodno, Mejvis i Leonardo. „Hej, ove dve su poznate manekenke.“ S ljubavlju je pomazio širokim prstima fotografiju Pandore i Džeri. „Crvenokosa je dolazila s vremena na


vreme u potrazi za partnerima, za seksom. Možda je bila ovde te noći, ali nisam siguran. Ostali nisu na našoj listi, da lako kažem. Bar ih ja ne prepoznajem.“ „Da li si ikada video crvenokosu s Bumerom?“ „Nije bio njen tip. Volela je krupne, glupe i mlade. Bumer je bio samo glup.“ „Da li si čuo nešto o novoj mešavini na ulici, Krek?“ Široko lice je postalo bezizražajno. „Nisam ništa čuo.“ Iv je znala da prijateljski odnos ima svoje granice. Bez reči je izvadila kredite i položila ih na šank. „Možda će ti ovo poboljšati sluh?“ Gledao je kredite, a zatim njeno lice. Prepoznavši taktiku, dodala je još novca. Krediti su skliznuli niz šank i nestali. „Nedavno sam čuo da se šuška o novom sranju. Moćnom, dugotrajnom, skupom. Čuo sam da se zove Besmrtnost. Još ga nisam video. Većina lokalaca ne može sebi da priušti original. Moraju da čekaju da se pojavi imitacija. Za to je potrebno par meseci.“ „Da li je Bumer pričao o tome?“ „Zar je u to umešao prste?“, zapitao se Krek. „Nikada mi nije pričao o tome. Kao što rekoh, čuo sam da se šuška o tome. Diže se dobra dževa oko toga, zavisnici su već dobrano uzbuđeni zbog toga, ali niko ga još nije probao. Dobro odrađeno“, rekao je uz osmeh. „Imaš nov proizvod, digneš dobru dreku oko njega, tako da svi odlepe. Kada se konačno pojavi na ulici, svi pijunu lovu. I to dobru lovu.“ „Da, dobro odrađeno.“ Nagnula se napred. „Nemoj probati to sranje, Krek. Smrtonosno je.“ Kada je krenuo da odmahne, spustila je šaku na njegovu mesnatu ruku. „Iskreno ti govorim. U pitanju je otrov sporog dejstva. Ako osobe do kojih ti je stalo koriste ovo sranje, upozori ih. U suprotnom ćeš ostati bez njih.“ Zurio je u njeno lice. „To nije žvaka, bela devojčice? To nije murkanska priča?“ „Nije murkanska priča. Redovni korisnik će poživeti pet godina pre nego što mu mešavina preoptereti nervni sistem i ubije ga. Iskreno ti govorim, Krek. Onaj ko ga prodaje zna za to.“ „Paklen način da zaradiš.“ „Zar ne? Gde mogu da pronađem Hetu?“


Krek je uzdahnuo i odmahnuo glavom. „Niko mi neće verovati. Pogotovo ne oni koji jedva čekaju da se sranje pojavi.“ Usredsređeno je pogledao Iv. „Heta? Sranje. Ne znam. Nisam je video nedeljama. Devojke dolaze i odlaze. Rade u jednom lokalu, pa pređu u drugi.“ „Kako se preziva?“ „Mopet. Heta Mopet. Čuo sam da je iznajmila sobu u Devetoj ulici, broj sto dvadeset ili nešto slično. Javi mi kada poželiš da nastaviš tamo gde je ona stala, šećeru.“

Heta Mopet nije bila platila stanarinu tri nedelje, niti se njeno mršavo dupe pojavilo u stanu. To je saznala od nastojnika zgrade, koji je takođe obavestio Iv da gospođica Mopet ima četrdeset osam sati da isporuči novac za stanarinu ili će prodati njenu imovinu. Iv je slušala ljutito gunđanje dok se pela uza stepenice očajne trospratnice. U ruci je držala nastojnikov kod. Kada je otključala Hetina vrata, bila je sigurna da ga je već par puta iskoristio. Imao je samo jednu sobu, uzan krevet i prljav prozor. Pokušala je da odomaći mesto ružičastim zavesama i jeftinim ružičastim jastučićima. Iv je na brzinu izvršila pretres, pronašla adresar, kreditnu knjižicu s preko tri hiljade kredita na računu, uramljene fotografije i isteklu vozačku dozvolu u kojoj je navedena Hetina prethodna adresa u Džerziju. Orman je bio dopola pun, ali je Iv po ofucanom koferu na najvišoj polici zaključila daje to sve što Heta poseduje. Uključila je vezu i kopirala sve pozive, kao i dozvolu. Ako je Heta otišla na put, ponela je samo novac koji joj se zadesio u džepu, odeću koju je imala na sebi i svoju dozvolu za obavljanje poslova klupske pratilje. Iv se ne bi kladila u to. Nazvala je mrtvačnicu preko svoje veze. „Proverite listu neidentifikovanih ženskih leševa“, naredila je. „Belkinja, plava, dvadeset osam godina, oko šezdeset kilograma, sto šezdeset dva centimetra. Šaljem vam kopiju vozačke dozvole s hologramom.“ Odmakla je samo tri bloka, vozeći u pravcu policijske centrale, kada je stigao odgovor.


„Poručnice, imamo moguće poklapanje. Potreban nam je zubarski karton, DNK ili otisci da bismo to potvrdili. Ne može biti identifikovana uz pomoć holograma.“ ,,Zašto?“, pitala je Iv mada je već znala. „Lice joj je potpuno uništeno.“

Otisci su se slagali. Glavni istražitelj na slučaju neidentifikovane ženske žrtve bez reči je predala Hetin slučaj u Ivinu nadležnost. U kancelariji, Iv je zurila u tri fajla. „Traljav posao“, promrmljala je. „Otisci Mopetove se nalaze u sistemu zbog njene dozvole za rad. Karmajklova je mogla da je identifikuje pre par nedelja. „Rekla bih da Karmajklova nije bila naročito zainteresovana za neidentifikovanu žrtvu“, prokomentarisala je Pibodijeva. Iv je obuzdala gnev i bacila pogled ka Pibodijevoj. „To znači da se Karmajklova bavi pogrešnim poslom, zar ne? Pibodijeva, ovde postoji veza. Od Hete do Bumera, od Bumera do Pandore. Kada ih je kompjuter uporedio, koliku je verovatnoću dao da ih je ubio isti počinilac?“ „Devedeset šest zarez jedan posto.“ „Okej.“ Iv je odahnula sa olakšanjem. „Odneću ovo do Javnog tužilaštva. Možda ću uspeti da ih nagovorim da odbace optužbu protiv Mejvis. Bar dok ne sakupim još dokaza. Ako odbiju...“ Pogledala je Pibodijevu pravo u oči. „Proslediću informaciju Nadin Ferst kako bi je emitovala u medijima. To je prekršaj pravila. Govorim ti zato što ćeš biti podjednako odgovorna ako ostaneš da radiš na ovom slučaju. Rizikuješ da dobiješ ukor ako ostaneš. Mogu te premestiti pre nego što to učinim.“ „To bih smatrala ukorom, poručnice. I to nezasluženim ukorom.“ Iv je neko vreme ćutala. „Hvala ti. Di Di.“ Pibodijeva se trgla. „Nemoj me zvati Di Di.“ „Dobro. Odnesi sve što imamo do Odeljenja za elektronska istraživanja i lično predaj kapetanu Finiju. Ne želim da se ovi podaci emituju preko mreže dok ne porazgovaram s Javnim tužiocem. Zatim ćeš sprovesti malu solo istragu.“ Pibodijevoj su oči zasvetlele. Kada je to ugledala, Iv se nasmešila.


Sećala se kako je kada si početnik i kada ti neko pruži prvu priliku. „Idi do kluba Daun end derti, gde je radila Heta i reci Kreku, to je jedan krupan momak... Veruj mi, nećeš ga promašiti. Reci mu da radiš sa mnom i da je Heta mrtva. Vidi šta možeš da izvučeš od njega, od bilo koga. S kim se družila, šta je rekla o Bumeru te poslednje noći, s kim je provodila vreme. Znaš već.“ „Da, gospodine.“ ,,Oh, Pibodijeva.“ Iv je stavila fajlove u tašnu i ustala. „Nemoj otići u uniformi, uplašićeš domoroce.“

Javni tužilac je za deset minuta uništio njenu nadu. Iv je nastavila da se prepire još dvadesetak minuta, međutim, pričala je u prazno. Džonatan Hertli se složio da su sva tri ubistva verovatno povezana. Bio je veoma saglasan čovek. Divio se njenom istraživačkom radu, moćima dedukcije i organizovanoj prezentaciji. Divio se policajcima koji izuzetno rade svoj posao, zbog čega njegova kancelarija ima visoku stopu uspešnosti. Međutim, kancelarija javnog tužioca i on lično nisu spremni da odbace optužbu protiv Mejvis Friston. Fizički dokazi su suviše jaki, a slučaj u ovom trenutku suviše čvrst da bi optužba bila ukinula. Doduše, saopštio joj je da su njegova vrata uvek otvorena. Kada i ako Iv pronađe novog osumnjičenog, biće više nego voljan da je sasluša. „Pičkica“, promrmljala je Iv dok je ulazila u Plavu vevericu. Odmah je spazila Nadin, koja je već sedela u separeu i proučavala meni. „Zašto uvek moramo ovde da se nalazimo, Dalasova?“, pitala je Nadin čim se Iv skljokala na stolicu preko puta. „Navika.“ Međutim, klub nije bio isti bez Mejvis koja na sceni vrišti svoje nerazumljive stihove u najnovijem kostimu koji bode oči. „Crnu kafu“, naručila je Iv. ,,I ja ću isto. Koliko loša može biti?“ „Samo čekaj. Još pušiš?“ Nadin je nelagodno pogledala unaokolo. „Ovo nije separe za pušače.“ „Kao da će ti bilo ko nešto reći u lokalu poput ovog. Daj i meni jednu.“ „Ti ne pušiš.“ „Nadam se da ću razviti poneku lošu naviku. Želiš li da ti platim?“ ,,Ne.“ Osmotrivši prostoriju za slučaj da je tu neko koga poznaje,


Nadin je izvadila dve cigarete. „Izgledaš kao da ti je potrebno nešto znatno snažnije.“ ,,I ovo će poslužiti.“ Nagla se napred kako bi joj Nadin pripalila cigaretu i povukla dim. Zakašljala se. „Isuse. Daj da pokušam ponovo.“ Uvukla je dim i osetila da joj se u glavi vrti i da se pluća bune. Iznervirano je smrvila cigaretu. „Odvratno. Zašto to radiš sebi?“ „Sklonost ka cigaretama se stiče s vremenom.“ „Kao i sklonost ka pasjim govnima. Kad smo već kod govana...“ Iv je sipala kafu iz džezve i hrabro otpila gutljaj. „Pa, kako si mi?“ „Dobro. Bolje. Radim stvari za koje sam ranije smatrala da nemam dovoljno vremena. Čudo jedno kako te blizina smrti natera da shvatiš da zapravo gubiš vreme ako ne odvojiš vreme za sebe. Čula sam da je presuđeno da je Mors sposoban za suđenje.“ „Nije lud. Samo je ubica.“ „Samo je ubica.“ Nadin je prešla prstom preko mesta na grlu odakle je nož nedavno pustio krv. „Zar ne misliš da ga to što je ubica čini ludim?“ „Ne, neki ljudi vole da ubijaju. Ne razmišljaj o tome, Nadin. Ne pomaže.“ „Trudim se. Uzela sam odmor od par nedelja i provela neko vreme s porodicom. To mi je pomoglo. I podsetilo me da volim svoj posao, kao i da sam dobra u onome što radim, mada sam poklekla...“ „Nisi poklekla“, prekinula ju je Iv nestrpljivo, „bila si drogirana, imala si nož pod grlom i bila si uplašena. Prevaziđi to.“ „Da. Dobro. Pa...“ Izdahnula je dim. „Ima li nešto novo u vezi s tvojom prijateljicom? Nisam imala priliku da ti kažem koliko mi je žao zbog toga što je u nevolji.“ „Biće s njom sve u redu.“ „Kladila bih se da ćeš se ti pobrinuti za to.“ „Tako je, a ti ćeš mi u tome pomoći. Imam za tebe neke podatke iz neidentifikovanog policijskog izvora. Ne možeš da snimiš. Zapiši“, naredila je Iv kada je Nadin posegnula ka svojoj tašni. „Kako god želiš.“ Nadin je zakopala dublje i pronašla papir i olovku. ,,Kaži.“ „Imamo tri ubistva i dokazi ukazuju na jednog istog ubicu. Heta Mopet, plesačica i klupska pratilja s dozvolom, prebijena je na smrt 28.


maja, negde oko dva sata ujutru. Većinu udaraca je primila po licu, na takav način da su joj crte gotovo zbrisane.“ „ Ah“, izustila je Nadin. „Njeno telo je otkriveno u šest ujutru i označeno kao neidentifikovano. U vreme njenog ubistva, Mejvis Friston je stajala na sceni ovog lokala i pevala na sav glas pred sto pedeset svedoka.“ Nadin je podigla obrvu i nasmešila se. „Vidi, vidi. Nastavite, poručnice.“ Nastavila je.

To je najbolje što je mogla da učini u ovom trenutku. Kada priča bude objavljena, sumnjala je da će bilo ko u odeljenju morati da nagađa ko je anonimni izvor. Međutim, neće to moći da dokažu. Iv će zbog Mejvis, ako ne zbog sebe, bez problema slagati ako je budu ispitivali. Ostala je još par sati u policijskoj centrali. Zapao joj je gadan posao da stupi u kontakt s Hetinim bratom, jedinim srodnikom kojeg je uspela da pronađe, i da ga obavesti o njenoj smrti. Nakon te vesele međuigre, ponovo je pregledala sve forenzičke dokaze koje su čistači prikupili u slučaju Mopet. Nema sumnje da je ubijena tamo gde je i pronađena. Ubistvo je bilo čisto, verovatno i brzo. Njen smrskani lakat -jedina odbrambena rana. Oružje još nije pronađeno. Nemamo ni oružje kojim je ubijen Bumer, pomislila je. Par slomljenih prstiju, slomljena ruka, razbijena kolena - to su sve povrede koje su nastupile pre smrti. Pretpostavila je da je to bilo mučenje, Bumer je imao više od proste informacije. Imao je uzorak i formulu. Ubica je želeo oboje. Međutim, Bumer se nije dao. Ubica, iz nekog razloga, ili nije imao vremena ili nije želeo da rizikuje odlaskom u Bumerov stan kako bi ga pretresao. Zašto je Bumer bačen u reku? Da bi se dobilo na vremenu, spekulisala je. Međutim, ta smicalica nije upalila i telo je veoma brzo pronađeno i identifikovano. Za samo nekoliko sati od otkrića tela otišla je s Pibodijevom u stan, pronašla dokaze i zavela ih. Zatim Pandora. Znala je suviše, želela suviše, pokazala se kao


nepodesan partner, pretila da će razgovarati s pogrešnim ljudima. Bilo šta od toga, pomislila je Iv i protrljala rukama lice. U njenom ubistvu je bilo znatno više besa i borbe, ubica je ostavio veći nered za sobom. Doduše, predozirala se besmrtnošću. Nije bila glupava plesačica koju je mogao da pritesni u nekoj pustoj uličici, niti jadnik od doušnika koji je znao više nego što je bilo dobro za njega. Pandora je bila moćna, ambiciozna žena oštrog uma. I dobro razvijenih bicepsa, prisetila se Iv. Tri tela, jedan ubica i jedna stvar koja ih povezuje. Ta veza je novac. Proverila je novčane transakcije svih osumnjičenih. Samo je Leonardo imao novčane probleme. U dugovima do guše. Doduše, pohlepa nema granica. Od nje su obolevali bogati kao i siromašni. Začeprkala je malo dublje i otkrila da je Redford marljivo manipulisao fondovima. Podizao je novac, deponovao ga i opet podizao. Elektronski transferi su leteli od obale do obale i okolnih satelita. Interesantno, pomislila je. Otkrila je nešto još interesantnije kada je pronašla transfer s njegovog njujorškog računa direktno na račun Džeri Ficdžerald, u iznosu od sto dvadeset pet hiljada. „Pre tri meseca“, promrmljala je Iv, proveravajući datum. „Mnogo novca, čak i za prijatelje. Kompjuteru, pronađi transfere novca sa ovog računa na bilo koji račun koji se vodi na ime Džeri Ficdžerald ili Džastin Jang u proteklih dvanaest meseci.“ SKENIRAM. NEMA PODATAKA. „Pronađi transfere sa svih Redfordovih računa na prethodno navedene račune.“ SKENIRAM. NEMA PODATAKA. „Okej, okej, hajde da pokušamo nešto drugo. Pronađi transfere sa svih Redfordovih računa na sve račune pod Pandorinim imenom.“ SKENIRAM. LISTA TRANSFERA: DESET HILJADA S RAČUNA U CENTRALNOJ BANCI NJUJORKA NA RAČUN U CENTRALNOJ BANCI NJUJORKA, PANDORA 2/6/58. ŠEST HILJADA S RAČUNA U NOVOM LOS ANĐELESU NA RAČUN


OBEZBEĐENJA U NOVOM LOS ANĐELESU, PANDORA 3/19/58. DESET HILJADA S RAČUNA U CENTRALNOJ BANCI NJUJORKA NA RAČUN OBEZBEĐENJA U NOVOM LOS ANĐELESU, PANDORA, 5/4/58. DVANAEST HILJADA S CARINSKOG MAGACINA STARLAJT STANICE NA CARINSKI MAGACIN STARLAJT STANICE, PANDORA, 6/12/58. TO SU SVI ZABELEŽENI TRANSFERI. „Pa, to bi trebalo da bude dovoljno. Da li te je cedila, druškane, ili je dilovala za tebe?“ Iv je poželela da je Fini tu, a zatim sama krenula u potragu za sledećim slojem. „Kompjuteru, pretraži iste podatke za prethodnu godinu.“ Dok je kompjuter radio, programirala je kafu i razmišljala o mogućim scenarijima. Dva sata kasnije, oči su je pekle a vrat boleo, međutim, napabirčila je dovoljno podataka da zatraži saslušanje Redforda. Morala je to da sredi s njegovom službom, ali imala je zadovoljstvo da zahteva njegovo prisustvo u policijskoj centrali sutra u deset ujutru. Nakon što je ostavila poruke Pibodijevoj i Finiju, odlučila je da krene kući. Raspoloženje joj se nije popravilo kada je pronašla poruku od Rorka na svojoj vezi. „Niste dostupni, poručnice. Iskrsao je problem koji zahteva moje prisustvo. Pretpostavljam da ću već biti u Čikagu kada dobiješ ovu poruku. Možda ću morati tamo da ostanem preko noći, u slučaju da ne uspem da raščistim ovu zbrku brzo. Ako sam ti potreban, možeš me naći u hotelu River palas, u suprotnom se vidimo sutra. Nemoj raditi do pola noći. Znaš da ću saznati.“ Iznervirano je isključila poruke. „Šta bih drugo mogla da radim?“ zapitala se. „Ne mogu da spavam kada ti nisi tamo.“ Prošla je kroz kapiju i s nadom primetila da su sva svetla upaljena. Otkazao je sastanak, sredio problem, propustio prevoz. Šta god, pomislila je, kod kuće je. Ušla je sa osmehom i pratila zvuk Mejvisinog smeha. Četvoro ljudi je pilo pića i jelo sitne sendviče u dnevnom boravku,


međutim, Rork nije bio jedan od njih. Britko opažanje, poručnice, pomislila je Iv mračno i iskoristila trenutak da osmotri prostoriju pre nego što je primete. Mejvis se i dalje smejala, obučena u nešto što samo ona može da smatra odećom za kuću. Crveno, tesno odelo, posuto srebrnim zvezdama i široki, providni zeleni ogrtač, lepršav i otvoren. Klackala se na štiklama od petnaest centimetara, priljubljena uz Leonarda. On ju je zagrlio oko struka jednom rukom, a drugom je držao čašu punu nečeg prozirnog i penušavog. Neka žena je grickala posluženje, brzinom i preciznošću ravnom fabričkom droidu koji lupa pečate na čipove. Kosu je bila uvila u kratke kovrdže, svaka vijuga se prelivala u drugoj nijansi. Leva ušna školjka bila joj je prekrivena srebrnim alkama, za koje je bio prikačen vijugav lanac koji ispod brade visi sve do drugog uha, gde je bio prikačen za klin veličine palca. S jedne strane njenog dugog, tankog nosa nalazila se tetovaža ružinog pupoljka. Iznad očiju plavih poput varnica, obrve su bile izvijene u obliku oštrog slova V, kraIjevskopurpurne boje. Što se slagalo, zapanjeno je shvatila Iv, s majušnim odelom za ples s bretelama koje se završavalo tik ispod njenih prepona. Bretele su bile strateški postavljene preko golih grudi, veličine dinja, tako da prekriju bradavice. Pored nje je čovek, s nečim što je delovalo poput tetovirane mape na ćelavoj glavi, posmatrao sve ovo kroz naočare s ružičastim staklima i pijuckao Rorkovo staro, belo vino. Njegova odeća za zabavu se sastojala od vrećastih bermuda koje su mu visile do kvrgavih kolena i grudnog oklopa u patriotskim bojama: bela, crvena i plava. Ozbiljno je razmišljala o tome da se neprimećeno iskrade i zaključa u svoju kancelariju. „Vaši gosti“, oglasio se Samerset ledenim glasom iza nje, „vas očekuju.“ „Slušaj prikane, nisu to moji... „ „Dalasova!“, ciknula je Mejvis i načinila opasan skok u njenom pravcu na pomodnim štiklama. Zgrabila je Iv u medveđi zagrljaj koji ih je zamalo obe oborila. „Kasniš. Rork je morao da ode negde, ali rekao je da je u redu ako Bif i Trina svrate. Oboje jedva čekaju da te upoznaju. Leonardo


će ti sipati piće. Oh, Samersete, hrana je fantastična. Baš lepo od tebe.“ „Drago mi je što vam se dopada.“ Lice mu je zasijalo kada ju je pogledao. Nije postojao drugačiji opis za žarki sanjarski pogled koji je obasjao njegovo kameno lice pre nego što se povukao nazad u hodnik. „Hajde, Dalasova, pridruži se zabavi.“ „Mejvis, imam puno posla... „ Međutim, prijateljica ju je već bila uvukla u prostoriju. „Mogu li da ti ponudim piće, Iv?“, rekao je Leonardo uz osmeh. Iv je popustila. „Naravno. Čašu vina.“ „Apsolutno izuzetno vino. Ja sam Bif.“ Čovek s mapom na glavi joj je ponudio svoju mršavu, nežnu šaku. „Čast mi je da upoznam Mejvisinu vitešku zaštitnicu i prijateljicu, poručnicu Dalas. Apsolutno si u pravu, Leonardo“, nastavio je intenzivno je posmatrajući iza ružičastih stakala. „Svila boje bronze je savršena za nju.“ „Bif je stručnjak za materijale“, zažuborila je Mejvis penušavim glasom. „Radi s Leonardom praktično oduvek. Osmišljavali su tvoju odeću za posle venčanja.“ „Moju...“ „Ovo je Trina. Ona će ti srediti frizuru.“ „Stvarno?“ Iv je osetila kako joj se krv sliva iz glave ka stopalima. ,,Oh, pa, ne znam...“ Čak i žene s neznatnom količinom taštine paniče kada se nađu lice u lice s kovrdžama boje duge svoje stilistkinje. „Mislim da neću...“ „Gratis“, objavila je Trina vokalnim ekvivalentom zarđalog gvožđa. „Kada oslobodiš Mejvis optužbe, od mene ćeš dobiti besplatne konsultacije i stajling do kraja života.“ Zgrabila je pregršt Ivine kose i stegla je. „Dobra tekstura. Dobra težina. Loša frizura.“ „Evo tvog vina, Dalasova.“ „Hvala.“ Bilo joj je neophodno. „Slušajte, drago mi je što sam vas upoznala, ali ja moram sada da radim.“ ,,Oh, ali ne možeš.“ Mejvis joj se obesila o ruku poput pijavice. „Svi su došli kako bi počeli da rade na tebi.“ Sada joj se krv izlivala iz stopala. „Šta da mi rade?“ „Gore smo već sve postavili. Leonardov prostor za rad, Trinin, Bifov.


Sve ostale pčelice će već sutra zujati unaokolo.“ „Zujati?“, uspela je Iv da prozbori. „Pčelice?“ „Ljudi koji rade na reviji.“ Hladan i manje spreman da prihvati dobrodošlicu zdravo za gotovo, Leonardo je potapšao Mejvis po ruci u pokušaju da obuzda njen entuzijazam. „Golubice moja, Dalasova možda ne želi kuću punu ljudi u ovom trenutku. Mislim...“ zaobišao je istragu. „Venčanje se približava.“ „Ali to je jedini način da budemo zajedno i da ti završiš dizajniranje modela za reviju.“ S preklinjućim pogledom u očima, Mejvis se okrenula ka Iv. „Ne smeta ti, zar ne? Nećemo ti smetati. Leonardo ima toliko posla. Neke od haljina moraju da se preprave pošto... pošto će ih sada nositi Džeri Ficdžerald.“ „Drugačije boje“, ubacio se Bif. „Drugačiji tip tela. Od Pandore“, završio je izgovarajući ime koje su svi izbegavali. ,,Da.“ Mejvis je ukočila osmeh na licu. „Znači da ima mnogo dodatnog posla. Rork je rekao da je u redu. Kuća je velika. Nećeš ni znati da su ovde.“ Ljudi koji neprestano ulaze i izlaze, pomislila je Iv. Noćna mora za obezbeđenje. „Ne brini o tome“, rekla je. Ona će brinuti. „Rekla sam ti da će biti u redu“, odvratila je Mejvis, poljubivši Leonarda u bradu. „Obećala sam Rorku da neću dopustiti da se večeras zatrpaš poslom. Zavalićeš se i dopustiti da te razmazimo, ješćemo picu.“ ,,Oh, fino. Mejvis...“ „Sve će se dobro završiti“, nastavila je Mejvis skoro očajnički, stežući Ivinu ruku. „Na Kanalu 75 pričaju o novom pravcu istrage, u drugim ubistvima i drogi koja ih povezuje. Nisam ni znala da je još neko nastradao. Nisam ih poznavala, Iv, tako da će se sigurno otkriti da ih je neko drugi ubio. Tada će sve biti gotovo.“ „Biće potrebno dosta vremena, Mejvis.“ Iv je zastala kada je ugledala paniku u očima svoje prijateljice, zbog čega joj se srce steglo. I Ispela je da se osmehne. „Ali završiće se. Pica, a? Mogla bih da pojedem jedno parče.“ „Odlično. Fantastično. Idem da pronađem Samerseta i da mu kažem da smo spremni da jedemo. Odvedi Dalasovu gore i pokaži joj sve, okej?“ A zatim je izjurila napolje.


„Izveštaj u vestima ju je stvarno oraspoložio“, rekao je Leonardo tiho. „To joj je baš bilo potrebno. Ovi iz Plave veverice su je otpustili.“ „Otpustili su je?“ „Kopilad“, promrmljala je Trina između dva sendvičića. „Uprava je odlučila da nije u njihovom interesu da optužena za ubistvo bude zaposlena kod njih. Gadno se potresla. Palo mi je na pamet da ću joj na ovaj način skrenuti misli s toga. Žao mi je, trebalo je prvo da porazgovaram s tobom.“ ,,U redu je.“ Iv je otpila gutljaj vina ne bi li se pripremila. „Hajde da radimo na meni.“


Dvanaesto poglavlje

Iv je zaključila da ovo i nije tako loše. U poređenju s pobunom tokom Urbanih ratova, sobama za mučenje španske inkvizicije i test vožnjom XR-85 mlažnjaka ka Mesecu. Osim toga, ona je policajac, navikla je da se suočava sa opasnošću. Bila je sigurna da koluta očima poput prestrašenog konja kada je Trina škljocnula makazama. „Hej, možda bismo samo mogli...“ „Prepusti to stručnjacima“, rekla je Trina. Iv je gotovo zaplakala od olakšanja kada je Trina spustila makaze. „Hajde da vidimo.“ Prišla joj je nenaoružana, ali Iv ju je ipak oprezno posmatrala. „Imam program za oblikovanje frizura.“ Leonardo je podigao pogled s dugačkog stola, prekrivenog materijalima za kojima su on i Bif tiho čavrljali. „Maksimalna sposobnost oblikovanja.“ „Nije mi potreban smrdljivi program.“ Da bi to dokazala, Trina je svojim čvrstim, širokim šakama obuhvatila Ivino lice. Suženih kapaka, pomerala je šake gore-dole, a zatim ukrug, preko Ivine vilice, uz jagodice. „Pristojna struktura kostiju“, izgovorila je sa odobravanjem. „Koga si koristila?“ „Za šta?“ „Za oblikovanje lica?“ „Boga.“ Trina je zastala, zakikotala se, a zatim vrisnula glasom zarđale trube. „Mejvis, dopada mi se tvoja policajka.“ „Najbolja je“, rekla je Mejvis pijanim glasom. Sedela je na obližnjoj stolici, proučavajući svoj odraz u trostranom ogledalu. „Mogla bi mene da središ, Trina. Advokati su mi predložili manje napadnu frizuru. Znaš, da se ofarbam u crno ili nešto slično.“ „Zajebi to“, Trina je palčevima pritisnula Ivinu vilicu kako bi je podigla. „Imam novu boju koja će oduvati svakog sudiju iz odore, srećo. Bordel ružičasto sa srebrnim prelivom. Upravo se pojavila na tržištu.“


„Stvarno?“ Mejvis je povukla unazad svoje lokne boje safira i razmislila o tome. „Kakvu čudesnu frizuru bih mogla da ti napravim uz samo par pramenova!“ Iv se zaledila krv u žilama. „Samo skraćivanje, zar ne? Samo ćeš malko da mi skratiš kosu?“ „Da, da.“ Trina joj je gurnula glavu ka grudima. „Ova boja je takođe dar od boga?“ Zakikotala se sebi u bradu i trgla Ivinu glavu napred, sklonivši joj kosu s lica. „Oči su dobre. Na obrvama bih mogla da poradim, ali to nije problem.“ „Daj mi još malo vina, Mejvis.“ Iv je zatvorila svoje dobre oči i rekla sebi da će joj kosa ponovo porasti šta god da joj Trina uradi. „Okej, pranje.“ Trina je gurnula stolicu sa svojim nevoljnim klijentom do portabl šamponjere i zabacila Ivinu glavu unazad. „Zatvori oči i uživaj, srce. Niko bolje od mene ne pere kosu i ne masira glavu.“ Ima nečega u tome. Vino i Trinini vešti prsti su raskravili Ivino raspoloženje i opustili je. Nejasno je čula Leonarda i Bifa kako se prepiru oko toga da li je za pidžamu bolji grimizni saten ili crvena svila. Leonardo je pustio klasičnu muziku s jecavim klavirskim arpeđatom, a miris cveća je ispunjavao prostoriju. Zašto joj je Pol Redford ispričao o kineskoj kutiji i nelegalnoj supstanci? Ako se vratio po nju i uzeo je, zašto bi želeo da se zna za njeno postojanje? Dupli blef? Smicalica? Možda kutija ne postoji. Ili je znao da ju je neko uklonio tako da... Iv se nije uzbuđivala sve dok joj nešto hladno i lepljivo nije palo na lice. Zakevtala je. „Šta je, do đavola...“ „Saturnija masaža lica.“ Trina je nabacila još malo smeđe, lepljive mase. „Čisti pore kao vakuum. Zločin je zapostavljati svoju kožu. Mejvis, izvadi Šinu, molim te.“ „Šta je Šina... nema veze.“ Uz konačni drhtaj, Iv je zatvorila oči i predala se. „Ne želim da znam.“ „Kad si već tu, možemo da obavimo pun tretman.“ Trina je joj je namazala blato ispod vilice. „Nešto si napeta, draga. Želiš li da uključim neki fin VR program?“


„Ne, ne. Ovo je najveća količina fensiranja koju mogu da podnesem, hvala ti.“ „Okej. Pričaj mi o svom čoveku.“ Trina je žustro rastvorila ogrtač koji je Iv bila obukla po naređenju i nabacala joj blato na grudi. Nasmejala se kada je Iv širom otvorila oči. „Ne brini, žene me ne zanimaju. Tvoj muškarac će obožavati tvoje sise kada ja završim s njima.“ „Dopadaju mu se onakve kakve jesu.“ „Da, ali Saturnijin zatezač grudi je najboljeg kvaliteta. Biće poput latica ruže. Veruj mi. Da li voli da ih grize ili sisa?“ Iv je samo ponovo zatvorila oči. „Nisam ovde.“ „Gotovo.“ Čula je vodu i Trinu kako se vraća i utrljava joj u kosu nešto s mirisom vanile. Ljudi plaćaju za ovaj tretman, prisetila se Iv. Prave velike, zjapeće rupe na svojim računima. Ljudi su očigledno ludi. Tvrdoglavo je držala oči zatvorenim kada je nešto toplo i vlažno položeno na njene blatom prekrivene grudi i lice. Oko nje se razgovor veselo nastavio. Mejvis i Trina su razgovarale o različitim preparatima, a Leonardo i Bif o modnoj liniji i bojama. Veoma ludi, pomislila je Iv, a zatim zastenjala pošto je neko upravo počeo da joj masira stopala. Bila su potopljena u nešto toplo i čudno prijatno. Čula je kako nešto puca, a zatim osetila da joj podižu stopala i prekrivaju ih. Zatim se to ponovilo s njenim rukama. Tolerisala je sve to, tolerisala je čak i brzo zujanje nečega oko svojih obrva. Osetila se bolje kada je čula Mejvisin smeh i flertovanje s Leonardom. Morala je da je oraspoloži, pomislila je. To je bitno koliko i sama istraga. Nije dovoljno zastupati mrtve. Čvršće je zatvorila oči kada je čula škljocanje Trininih makaza. Osetila je lagane dodire i češljanje. Kosa je samo kosa, rekla je sebi. Izgled nije bitan. O, Bože, ne dopusti joj da me ošiša do glave. Naterala je svoj um da se usredsredi na posao. Ponovila je pitanja koja će ujutru postaviti Redfordu, trudeći se da predvidi njegove odgovore. Verovatno će je pozvati u zapovednikovu kancelariju zbog informacija


koje su procurile u medije. Moraće da se nosi s tim. Bio joj je neophodan sastanak s Finijem i Pibodijevom. Vreme je da se otkrije da li se poklapaju podaci koje su njih troje iskopali. Vratiće se u klub i naterati Kreka da joj kaže ko su redovni gosti. Možda je neko od njih video s kim je Bumer razgovarao te noći. Ako je ta ista osoba razgovarala sa Hetom... Trgla se kada je Trina podesila stolicu u horizontalan položaj i počela da struže blato. „Biće spremna za pet minuta“, rekla je Leonardu. „Ja ne požurujem svoju genijalnost.“ Iskezila se Ivi. „Imaš pristojnu kožu. Ostaviću ti neke uzorke. Koristi ih i ostaće pristojna.“ Mejvis je gvirnula ka njoj i Iv se osetila poput pacijenta na operacionom stolu. „Predivno si odradila posao sa obrvama, Trina. Izgledaju prirodno. Još samo da ofarba trepavice. Ne treba joj čak ni produživač. Zar ne misliš da je rupica na bradi fantastična.?“ „Mejvis“, rekla je Iv umorno, „ne želim da te udarim.“ Mejvis se samo iskezila. „Pica je stigla. Uzmi griz.“ Stavila je komadić Iv u usta. „Samo čekaj da vidiš kakva ti je koža, Dalasova. Predivna je.“ Iv je samo progunđala nešto. Vreli sir joj je opekao usta, ali je u isto vreme podstakao lučenje pljuvačke. Rizikovala je da se zadavi i uzela ostatak parčeta dok joj je Trina uvijala kosu u srebrni turban. „Termalan je“, rekla je Trina dok je podizala stolicu. „Probiće se do korena i kroz vlasi.“ Iv je bacila pogled ka svom odrazu u ogledalu. Možda joj koža zaista izgleda lepše, a pod prstima je zaista glatka. Međutim, nije videla nijednu vlas kose. „Imam kosu pod turbanom, zar ne? Moju kosu?“ „Naravno. Okej, Leonardo. Narednih dvadeset minuta je tvoja.“ „Najzad.“ Lice mu je zablistalo. „Skini ogrtač.“ ,,Oh, slušaj...“ „Dalasova, mi smo profesionalci. Moraš da probaš mider za venćanicu. Sigurno će morati da se podešava.“ Stilistkinja ju je već ispipala, zaključila je Iv. Zašto ne bi stajala gola u prostoriji punoj ljudi? Slegla je ramenima i ogrtač je pao. Leonardo je krenuo ka njoj s nečim belim i skliskim. Pre nego što je uspela da skvikne, obmotao je to oko njenog trupa i stegao. Svojim krupnim šakama je posegao pod materijal nameštajući joj grudi.


Sagnuvši se, provukao je materijal između njenih nogu, pričvrstio ga i zakoračio unazad. „Ah.“ „Prokletstvo, Dalasova. Rorku će da se obesi vilica kada ti skine venčanicu.“ „Šta je ovo, do đavola?“ „Varijacija na temu Vesele udovice.“ Leonardo je brzim nabiranjem i štipkanjem još bolje podesio materijal. „Dao sam mu naziv Bujne obline. Malo sam ti podigao grudi. Tvoje su lepe, ali ovako smo dobili više konture. Malo čipke i par bisera. Ništa kitnjasto.“ Okrenuo je ka ogledalu. Izgledala je seksi. Zrelo, shvatila je Iv zapanjeno. Materijal se blago presijavao, kao da je vlažan. Sužavao joj je struk, oblikovao kukove i, morala je da prizna, podizao grudi do neslućenih visina. „Pa... valjda je okej... za, znaš, prvu bračnu noć.“ „Za bilo koju noć“, izustila je Mejvis sanjalački. ,,Oh, Leonardo... Hoćeš li napraviti jedan i za mene?“ „Već sam to učinio, od raskalašnocrvenog satena. Steže li te negde, Dalasova? Da li te grebe?“ ,,Ne.“ Nije mogla da se opasulji. Izgledalo je neudobno, međutim bilo joj je prijatno kao u trenerci. Sagla se i okrenula, čisto radi probe. „Prosto je na meni i to je to.“ „Izvrsno. Bif je pronašao taj materijal u maloj radnji na Ričer fajvu. A sada haljina. Samo je prošivena, zato budimo pažljivi. Podigni ruke, molim te.“ Navukao joj je haljinu preko glave i pustio je da sklizne. Materijal je bio izuzetan. Iv je to videla, iako su po njemu bile iscrtane krojačke oznake. Njoj je delovao savršeno, ravna na sredini, pripijenih rukava, jednostavnih linija. Međutim, Leonardu se naboralo čelo. Vukao je materijal, presavijao, nabirao. „Dekolte je u redu, da. Gde je ogrlica?“ ,,A?“ „Ogrlica od bronze s draguljima. Zar ti nisam rekao da ti je neophodna?“ „Ne mogu tek tako da tražim ogrlicu od Rorka. „ Leonardo je uzdahnuo, Iv se okrenula i razmenila pogled s Mejvis.


Klimnuo je glavom i proverio Ivine kukove. „Smršala si“, optužio ju je. ,,Nisam.“ „Jesi, bar jedan kilogram.“ Coknuo je. „Neću je još suziti. Videćemo da li ćeš povratiti kilažu.“ Bif je umarširao i prineo balu materijala njenom licu. Klimnuo je glavom sa odobravanjem i odmarširao, zapisujući nešto u svoj notes. „Bif, pokaži joj ostale modele dok ja pribeležim šta treba popraviti na haljini.“ Bif je uz naklon uključio zidni monitor. „Kao što vidiš, Leonardo je tokom dizajniranja uzeo u obzir i tvoj stil života i oblik tvog tela. Jednostavno dnevno odelo je savršeno za poslovni ručak, konferenciju za štampu. Nije kruto, a ipak je šik. Koristimo mešavinu lanenog platna uz tračak svile. Boje su žućkaste, ukrašene tamnocrvenom.“ „Aha.“ Delovalo joj je poput lepog, jednostavnog odela, ali bilo je čudno gledati kompjutersku sliku sebe kako prikazuje taj model. „Bife...“ „Da, poručnice?“ „Zašto imaš mapu istetoviranu na glavi?“ Nasmešio se. „Slabo se snalazim u prostoru. Sledeći model nastavlja istu temu.“ Pogledala je desetak modela. Izmešali su joj se u sećanju. Rejspan boje limuna, bretonska čipka sa somotom, klasična crna svila. Svaki put kada bi Mejvis uzdahnula od divljenja, Iv je nesmotreno naručivala. Šta je dužničko ropstvo do kraja života u poređenju s mirnim snom njene prijateljice? „To će vas dvojicu zabaviti neko vreme.“ Čim joj je Leonardo skinuo haljinu, Trina je obavila ogrtač oko Iv. „Hajde da pogledamo krunu svega.“ Nakon što je odmotala turban, izvukla je široki češalj iz svojih lokni i počela da prebira, češlja i tapira. Ivino olakšanje što uopšte ima kosu za sređivanje brzo je izbledelo dok je zurila direktno u ružičaste vijuge. „Ko tebi sređuje kosu, Trina?“ „Niko je ne dotiče osim mene.“ namignula je. ,,I Boga. Pogledaj.“ Pripremivši se za najgore, Iv se okrenula. Žena u ogledalu je definitivno bila Iv Dalas. Najpre je pomislila da je u pitanju šala i da joj kosa uopšte nije drugačija. Zatim je zakoračila bliže i pogledala malo bolje.


Nestali su divlji pramenovi i zalutali šiljci. Kosa joj je bila nemarno podšišana, frizura nije imala strukturu, ali delovalo je kao da ipak ima oblik. Ranije svakako nije toliko blistala. Lepo je pratila linije njenog lica. Šiške su visile u resama a talasi oko obraza. Kada je protresla glavom, kosa se poslušno vratila na mesto. Skupljenih kapaka, prošla je prstima kroz vlasi i gledala kako padaju nazad. „Da li si izvukla neke plave pramenove?“ „Ne. To je tvoja prirodna boja, samo sam je pojačala Šinom, to je sve. Imaš kosu boje jelenske kože.“ ,,Šta?“ „Jesi li ikada videla jelensku kožu? Preliva se u svim bojama, od žutomrke, braon i zlatne do crne. Takva je tvoja kosa. Bog je bio blagonaklon prema tebi. Nevolja je u tome što je osoba koja te ranije šišala koristila makaze za živicu, a nije koristila Šinu.“ „Lepo izgleda.“ „Izgleda prokleto dobro. Ja sam genije.“ „Izgledaš prelepo.“ Mejvis je iznenada podigla ruke do lica i zaplakala. „Udaješ se.“ ,,Oh, bože. Mejvis, molim te, ne čini to. Dođi ovamo.“ Osetivši se bespomoćno, Iv ju je potapšala po leđima. „Tako sam pijana, tako sam srećna. Tako sam uplašena, Dalasova. Ostala sam bez posla.“ „Znam, srećo. Žao mi je. Pronaći ćeš novi posao. Bolji posao.“ „Baš me briga. Baš me briga. Neću se brinuti zbog toga. Biće to fantastično venčanje, zar ne, Dalasova?“ „Naravno.“ „Leonardo mi šije veličanstvenu haljinu. Pokaži joj, Leonardo.“ „Sutra.“ Prišao je i podigao je u naručje. „Dalasova je umorna.“ ,,Oh, da. Mora da se odmara.“ Mejvis je spustila glavu na njegovo rame. „Previše radi. Brine zbog mene. Ne želim da brine, Leonardo. Sve će biti u redu, zar ne? Sve će biti u redu.“ „Sve će biti u redu.“ Leonardo joj je dobacio još jedan nelagodan pogled pre nego što je odneo Mejvis. Iv ih je posmatrala i uzdahnula. „Sranje.“ „Kao da bi to slatko mače bilo u stanju da nekome razbije lice?“ Trina


se mrštila dok je skupljala alatke. „Nadam se da Pandora gori u Paklu.“ „Poznavala si je?“ „Poznavali su je svi koji se bave ovim poslom. I prezirali je. Zar nije tako, Bife?“ „Rođena je kao kučka, umrla je kao kučka.“ Bif pogledao Trinu iskosa, a zatim slegao ramenima. „Nikada nije otvoreno dilovala, ali se s vremena na vreme šuškalo da je dobro snabdevena. Pričalo se da je navučena na Erotiku. Volela je seks, možda je dilovala svojim partnerima.“ „Da li si ti ikada bio njen partner?“ Nasmešio se. „Više volim muškarce. Nisu tako komplikovani.“ „A ti?“ ,,I ja više volim muškarce - iz istog razloga. Kao i Pandora.“ Trina je podigla svoju opremu. „Tokom poslednje revije na kojoj sam radila, pričalo se da je počela da meša posao i zadovoljstvo. Pričalo se da ucenjuje nekog lika. Razmetala se novim kamenčićima. Pandora je volela da ukrašava svoje telo pravim kamenjem, ali nije volela da ga plaća. Ljudi su zaključili da je sklopila neku vrstu dogovora sa svojim izvorom.“ „Znaš li ime izvora?“ „Ne, ali po ceo dan je visila na dlan vezi tokom presvlačenja. To je bilo pre tri meseca. Ne znam s kim je razgovarala, ali jedan od poziva je bio intergalaktički. Nervirala se zbog zakašnjenja tokom razgovora.“ „Da li je uvek nosila dlan vezu?“ „To čine svi koji se bave modom, srce. Mi smo ti kao doktori.“

Bila je skoro ponoć kada je Iv konačno sela za svoj sto. Nije bila u stanju da se suoči sa spavaćom sobom, više joj je odgovarao apartman koji koristi za rad. Programirala je kafu, a zatim zaboravila da je popije. Bez Finija nije imala izbora, morala je da krene okolnim putem u pokušaju da uđe u trag intergalaktičkom pozivu s dlan veze koju nije imala. Nakon sat vremena je odustala i odvukla se do stolice za spavanje. Samo će malo dremnuti, rekla je sebi. Navila je mentalni alarm na pet sati ujutru. Nelegalne supstance, ubistvo i novac, pomislila je. Idu ruku pod ruku.


Moram da otkrijem izvor, pomislila je iznemoglo. Moram da identifikujem nepoznatu supstancu. Od koga si se krio, Bumere? Kako si se dočepao uzorka i formule? Ko ti je slomio kosti da ih povrati? Pred očima joj je sevnula slika isprebijanog tela i bila odmah nemilosrdno ukinuta. Nije želela uz nju da utone u san. Možda bi to ipak bio bolji izbor od onoga sa čim se suočila.

Kroz prozor je dopiralo prljavo, crveno svetio. Palilo se i gasilo, iznova i iznova. SEKS! UŽIVO! SEKS! UŽIVO! Imala je samo osam godina, ali je imala britak um. Pitala se da li bi ljudi platili da vide mrtav seks. Ležeći na krevetu, posmatrala je treptanje svetla. Znala je šta je seks. Nešto ružno, bolno i zastrašujuće. Neizbežno. Možda se večeras neće vratiti kući. Prestala je da se moli da zaboravi gde ju je ostavio ili padne mrtav u neki jarak. Uvek se vraćao. Ako bi imala sreće, ponekad bi bio suviše pijan da učini bilo šta drugo osim da padne na krevet i zahrče. Tokom tih noći bi zadrhtala od olakšanja i zaspala sklupčana u ćošku. I dalje je razmišljala o begu. O tome kako da otključa vrata ili siđe s petog sprata. Ako bi noć bila zaista gadna, zamišljala je da skače s prozora. Let bi bio brz i tada bi sve bilo gotovo. Više ne bi mogao da je povredi. Međutim, nije smela da skoči. Najzad, bila je samo dete, a večeras je bila i gladna. Bilo joj je hladno zato što je razbio regulator temperature tokom jednog od svojih napada besa i sada je neprestano duvao hladan vazduh. Zakoračila je ka uglu sobe, ka majušnoj kuhinji. Iskusno je najpre protresla fioku kako bi se bubašvabe razbežale. Unutra je pronašla čokoladnu rolnicu. Poslednju. Verovatno će je pretući zato što je pojela poslednju. Doduše, svakako će je pretući, pa može bar sad da uživa. Proždirala je poput životinje i obrisala rukom usta. Glad ju je i dalje morila. Tokom dalje pretrage je pronašla komad buđavog sira. Nije želela da razmišlja o tome šta ga je grickalo. Pažljivo je uzela nož i počela da seče gadne ivice. Tada ga je čula na vratima. U panici je ispustila nož. Zakloparao je po


podu dok je on ulazio. „Šta to radiš, devojčice?“ „Ništa. Probudila sam se. Krenula sam po čašu vode.“ „Probudila si se.“ Pogled mu je bio staklast, ali ne dovoljno staklast, shvatila je. „Da li ti je tatica nedostajao? Dođi da poljubiš taticu.“ Ostala je bez daha. Već je ostala bez daha i već je počelo da je boli tamo između nogu. Tamo gde ju je povređivao. „Boli me stomak.“ ,,Oh? Poljubiću ga da prođe.“ Kezio se dok joj je prilazio. Zatim je osmeh nestao. „Opet si jela bez pitanja, zar ne? Zar ne?“ „Ne, ja... „, međutim, laž i nada da će se na vreme izmaći raspršili su se u isto vreme kada ju je njegova ruka snažno ošamarila preko lica. Usna joj se rascepila i suze su krenule, ali jedva da se trgla. „Baš sam htela da iseckam sir, da bi imao šta da gricneš kad se vratiš.. Ponovo ju je udario, toliko jako da su joj zvezde eksplodirale u glavi. Ovog puta se srušila i pre nego što je uspela da ustane, već se našao na njoj. Vrištala je i vrištala, zato što su njegove pesnice bile nemilosrdne. Bol, zaslepljujući bol bio je ništavan u poređenju sa strahom. Strahom da, koliko god da je sada strašno, ovo nije najgore što će joj učiniti. „Tata, molim te. Molim te, molim te.“ „Moram da te kaznim. Nikada me ne slušaš. Nikada me jebeno ne slušaš. Posle ću ti dati nešto lepo. Daću ti nešto lepo i bićeš dobra devojčica.“ Dah mu je bio vreo i mirisao je na slatkiše. Cepao joj je odeću koja je već bila u ritama, gurajući, stiskajući, napadajući. Disanje mu se promenilo, poznavala je tu promenu i plašila je se. Sada je disao pohlepno i plitko. „Ne, ne, boli, boli!“ Njeno siroto mlado meso se opiralo. Udarala ga je i dalje vrišteći i počela da grebe. Zaurlao je od bola. Izvrnuo joj je ruku. Čula je suv, užasan zvuk pucanja sopstvene kosti. „Poručnice Dalas. Poručnice Dalas!“ Vrisnula je u trenutku buđenja i osvestila se slepo mlatarajući rukama. Ustala je u divljoj panici, ali su joj se noge preplele, zbog čega se skršila na pod.


„Poručnice...“ Povukla se od ruke koja joj je dotakla rame i sklupčala dok su joj jecaji i vrisci stezali grlo u čvor. „Sanjali ste“, izgovorio je Samerset pažljivo, bezizražajnog lica. Možda bi u njegovim očima videla razumevanje da njene oči nisu bile zamagljene sećanjem. „Sanjali ste“, ponovio je, prilazeći joj kao što bi prilazio vuku u zamci. „Imali ste noćnu moru.“ „Ne prilazi mi. Odlazi. Ne prilazi.“ „Poručnice, znate li gde se nalazite?“ „Znam gde sam“, izgovorila je brzo, boreći se za vazduh. Smrzavala se, bilo joj je vruće i nije mogla da zaustavi drhtavicu. „Samo idi. Odlazi.“ Uspela je da se podigne na kolena, a zatim je pokrila usta rukama i počela da se ljulja. „Do đavola, izlazi odavde.“ „Dopustite mi da vam pomognem da se popnete na stolicu.“ Dodir mu je bio nežan, ali dovoljno čvrst da je zadrži kada ga pokušala da ga gurne. „Ne treba mi pomoć.“ „Pomoći ću vam da se popnete na stolicu.“ Što se njega tiče, ona je sada dete, ranjeno dete kojem je neophodna briga. Kao njegovoj Marleni. Trudio se da ne razmišlja da li je njegova ćerka preklinjala kao što je Iv preklinjala. Nakon što je položio u stolicu, prišao je ormanu i izvadio ćebe. Zubi su joj cvokotali, a oči bile širom otvorene od šoka. „Budi mirna“, naredio je kada je počela da ga gura. „Ostani tu gde sam te stavio i budi tiha.“ Okrenuo se na peti i prišao kuhinjskoj niši i autošefu. Čelo mu se orosilo, brisao ga je maramicom. Ruka mu se tresla. To ga nije iznenadilo. Od njenih vrisaka mu je krenula jeza niz kičmu. Dojurio je do njenog apartmana brzinom vetra. Bili su to vrisci deteta. Primirivši se, doneo joj je čašu. „Popij ovo.“ „Ne želim...“ „Popij tečnost, ili ću ti je sa zadovoljstvom lično sasuti u grlo.“ Razmišljala je da li da mu izbije čašu iz ruke, a zatim ih je oboje postidela time što se sklupčala i počela da plače. Odustavši, Samerset je položio čašu sa strane, ušuškao je ćebetom i izašao s namerom da


pozove Rorkovog doktora. Međutim, sreo je Rorka na stepenicama. „Samersete, zar ti nikada ne spavaš?“ ,,U pitanju je poručnica Dalas. Ona...“ Rork je bacio kofer i zgrabio Samerseta za revere. „Da li je povređena? Gde je?“ „Imala je noćnu moru. Vrištala je.“ Samerset je izgubio svoju uobičajenu pribranost i prošao prstima kroz kosu. „Odbija da sarađuje. Baš sam hteo da pozovem doktora. Ostavio sam je u njenom privatnom apartmanu.“ Dok ga je Rork gurao u stranu, Samerset ga je zgrabio za ruku. „Rork, trebalo je da mi kažeš šta je doživela.“ Rork je samo klimnuo glavom i nastavio. „Ja ću se pobrinuti za nju.“ Pronašao ju je kako drhti savijena u klupko. Osetio je bes, olakšanje, tugu i krivicu. Odgurnuo je te emocije u stranu i nežno je podigao. „Sada je sve u redu, Iv.“ ,,Rork...“ Protresao ju je drhtaj, a zatim se privila uz njega dok se smeštao u stolici s njom na krilu. „Snovi.“ ,,Znam.“ Poljubio je njenu vlažnu slepoočnicu. „Žao mi je.“ „Sve ćešće ih sanjam. Ništa ih više ne može zaustaviti.“ „Iv, zašto mi nisi rekla?“ Pomerio joj je glavu unazad kako bi je pogledao u lice. „Ne moraš sama da prolaziš kroz to.“ „Ništa ih više ne može zaustaviti“, ponovila je. „Nisam više mogla da potiskujem sećanja. Sada se svega sećam.“ Protrljala je dlanovima lice. „Ubila sam ga, Rork. Ubila sam svog oca.“


Trinaesto poglavlje

Gledao ju je u oči i osećao drhtaje koji joj potresaju telo. „Draga, imala si noćnu moru.“ „To je bilo sećanje.“ Morala je da bude smirena kako bi sve izbacila iz sebe. Morala je da bude smirena i racionalna, da razmišlja kao policajac, a ne kao žena. Ne kao izmučeno dete. „Sve je bilo tako jasno, Rork, tako jasno da još sve osećam na sebi. Još osećam njega na sebi. Još osećam sobu u Dalasu u kojoj me je zaključao. Uvek bi me zaključavao. Jednom sam pokušala da pobegnem i uhvatio me je. Nakon toga je uvek uzimao sobe na nekom od viših spratova i uvek spolja zaključavao vrata. Nikada nisam izlazila. Mislim da niko nije znao da postojim.“ Pokušala je da pročisti grlo. „Treba mi voda.“ „Evo. Popij ovo.“ Podigao je čašu koju je Samerset ostavio pored stolice. „Ne, to je lek za smirenje. Ne želim lek za smirenje.“ Duboko je udahnula pa izdahnula. „Nije mi potreban.“ „Dobro. Ne, ja ću ti doneti vodu.“ Pomerio ju je, ustao i ugledao sumnju u njenim očima. „Samo vodu, Iv, obećavam.“ Prihvatila je njegovu reč, uzela čašu koju je doneo i zahvalno popila. Ponovo je seo na rukohvat stolice, a ona se zagledala u neku tačku pravo ispred sebe i nastavila. „Sećam se sobe. Sanjam deo ovog sna već nedeljama. Zapamtila sam detalje. Otišla sam čak i do doktorke Mire.“ Pogledala ga je. „Ne, nisam rekla prvo tebi. Nisam mogla.“ ,,U redu je.“ Trudio se da to prihvati. „Sada mi pričaš.“ „Sada moram da ti ispričam.“ Udahnula je i prizvala sećanje kao što bi prizvala sliku bilo kojeg mesta zločina. „Bila sam budna u toj sobi, nadajući se da je suviše pijan da bi me dotakao kada se bude vratio. Bilo je kasno.“ Nije morala da zatvori oči kako bi se prisetila prljave sobe i crvenog


svetla koje trepće kroz neoprane prozore. „Hladno je“, promrmljala je. „Razbio je regulator temperature i hladno je. Videla sam svoj dah.“ Zadrhtala je. „Međutim, bila sam i gladna. Pronašla sam nešto za jelo. U kući nikada nije bilo mnogo hrane. Uvek sam bila gladna. Skidala sam nožem buđ sa sira kada je ušao.“ Otvaranje vrata, strah, kloparanje noža. Želela je da ustane i korača, ali nije bila sigurna da će je noge držati. „Odmah sam videla da nije dovoljno pijan. Videla sam. Sada se sećam kako je izgledao. Imao je tamnosmeđu kosu i lice omlitavelo od pića. Možda je nekada bio zgodan, ali više ne. Ispucali kapilari su mu prekrivali lice i oči. Imao je krupne ruke. Možda mi se tako činilo zato što sam ja bila mala, ali delovale su mi užasno veliko.“ Rork je podigao svoje šake do njenih ramena i počeo da je masira kako bi se opustila. „Te ruke sada ne mogu da te povrede. Ne mogu da te dotaknu.“ „Ne mogu.“ Osim u snovima, pomislila je. U snovima osećam bol. „Razbesneo se zato što sam jela. Nisam smela da jedem bez pitanja.“ „Isuse.“ Obmotao ju je ćebetom malo bolje pošto se i dalje tresla. Poželeo je da je hrani bilo čime kako više nikada ne bi razmišljala o gladi. „Počeo je da me udara.“ Osetila je da joj glas podrhtava i pokušala to da spreči. Sada je to sve samo izveštaj, rekla je sebi. Ništa više. „Oborio me je na zemlju i nastavio da me udara. Po licu, po telu. Plakala sam i vrištala, preklinjala ga da prestane. Strgao mi je odeću i čvrsto me zgrabio prstima. Bolelo je užasno zato što me je prethodne noći silovao i to me i dalje bolelo. Zatim me je ponovo silovao. Dahtao mi je u lice, govorio kako sam dobra devojčica i silovao me. Osetila sam kako se sve u meni cepa. Bol je bio tako užasan da to više nisam mogla da podnesem. Počela sam da ga grebem. Sigurno sam mu pustila krv. Tada mi je slomio ruku.“ Rork je naglo ustao i otvorio prozor. Bio mu je potreban svež vazduh. „Ne znam da li sam se onesvestila. Čini mi se da jesam, bar na trenutak. Međutim, bol je bila prejaka. Ponekad možeš da se onesvestiš.“ ,,Da“, rekao je tupo. ,,Znam.“ „Ali osećala sam crne, masne talase bola. On nije prestajao. Nož mi se našao u ruci. Jednostavno mi se našao u ruci. Ubola sam ga.“ Ispustila je


drhtav uzdah kada se Rork okrenuo ka njoj. „Ubola sam ga i nastavila da bodem. Krvi je bilo svuda. Osećala sam njen preslan, slatkast miris. Ispuzala sam ispod njega. Možda je već bio mrtav, ali nastavila sam da ga bodem. Rork, vidim sebe kako klečim sa nožem u ruci, dok mi krv curi niz zglob i prska po licu. Bol i bes su me razdirali. Nisam mogla da prestanem.“ Ko bi mogao? Pitao se. Ko bi to mogao? „Zatim sam se odvukla u ćošak kako bih se sklonila od njega, zato što će me ubiti kada se osvesti. Onesvestila sam se ili zamislila, zato što se ne sećam ničeg drugog sve do zore. Sve me je užasno bolelo. Pozlilo mi je. Stvarno mi je pozlilo i tek kada sam povraćala videla sam. Videla sam.“ Dotakao je njenu ruku. Bila je hladna kao led, tanak, krt led. „Dosta je, Iv.“ „Ne, pusti me da završim. Moram da završim.“ Gurala je reči kao da gura kamenje sa srca. „Videla sam. Znala sam da sam ga ubila, da će doći po mene i strpati me u zatvor. Mračan zatvor. Govorio mi je da to čine deci koja nisu dobra. Ušla sam u kupatilo i sprala krv sa sebe. Moja ruka moja ruka je vrištala od bola, ali nisam želela da idem u zatvor. Obukla sam se i stavila sve što sam imala u torbu. Stalno sam zamišljala da će ustati i krenuti ka meni, ali bio je mrtav. Ostavila sam ga tako. Počela sam da koračam. Bilo je rano, rano jutro. Skoro da nikoga nije bilo na ulicama. Bacila sam torbu, ili sam je izgubila. Ne sećam se. Dugo sam koračala, zatim sam ušla u jednu uličicu i krila se do večeri.“ Prešla je rukom preko usta. Sećala se mraka, smrada i straha koji postaje jači nego bol. „Zatim sam ponovo krenula i nastavila da koračam sve dok više nisam mogla da načinim nijedan korak. Pronašla sam novu uličicu za skrivanje. Ne znam koliko sam ostala tamo, ali tu su me pronašli. Do tada se više ničega nisam sećala - šta se desilo, gde sam. Ko sam. Još se ne sećam svog imena. Nikada me nije zvao mojim imenom.“ „Tvoje ime je Iv Dalas.“ Obuhvatio je njeno lice svojim šakama. „Taj deo tvog života je završen. Preživela si, prevladala si teškoće. Sada si se setila svega. Sada je gotovo.“ „Rork.“ Gledajući ga, shvatila je da nikada nikog nije toliko volela. Niti će. „To nije sve. Moram da se suočim sa onim što sam uradila. Sa realnošću. Sa posledicama. Ne mogu da se udam za tebe. Sutra moram


da predam značku.“ „Kakva je to ludost?“ „Ubila sam oca, zar ne razumeš? Mora da se sprovede istraga. Čak iako me oslobode krivice, to ne poništava činjenicu da su moja prijava za akademiju i moj dosije lažni. Dok istraga traje, ne mogli da budem policajac i ne mogu da se udam za tebe.“ Ustala je, sada već znatno staloženija. „Moram da se spakujem.“ „Samo probaj.“ Glas mu je bio tih i opasan. Zastala je. „Rork, moram da poštujem proceduru.“ „Ne, moraš da se ponašaš kao ljudsko biće.“ Prišao je vratima i zalupio ih. „Misliš li da ćeš me ostaviti i odbaciti svoj život zato što si se branila od čudovišta?“ „Ubila sam svog oca.“ „Ubila si jebeno čudovište. Bila si dete. Zar ćeš stajati tu, gledati me u lice i reći da je dete krivo?“ Otvorila je usta, a zatim ih zatvorila. „Nije bitno kako ja to posmatram Rork, zakon...“ „Zakon je morao da te zaštiti!“ Dok su mu slike nasilja plutale umom, potpuno je odlepio. Gotovo da je osetio kako mu puca tanka žica kontrole. „Prokleti zakon. Od kakve nam je koristi bio kada nam je bio najpotrebniji? Ako želiš da predaš značku zato što je zakon suviše jebeno nesposoban da se brine o nevinima, o deci, što se mene tiče - slobodno to uradi. Odbaci karijeru. Ali mene se nećeš osloboditi tako lako.“ Krenuo je da je zgrabi za ramena, a zatim spustio ruke. „Ne mogu da te dotaknem.“ Zakoračio je unazad, potresen nasiljem koje je upravo izbilo iz njega. „Plašim se da te dotaknem. Ne bih mogao da podnesem da te život sa mnom podseća na ono što ti je on učinio.“ „Ne.“ Posegla je ka njemu, zgroženo. „Ne. Ne podseća me. To je nemoguće. Kada me dotičeš, postojimo samo ti i ja. Ali ja jednostavno moram da se pozabavim ovom situacijom.“ „Sama?“ Pomislio je kako je to najgorča od svih reći. „Kao što si morala sama da se pozabaviš noćnim morama? Ne mogu da se vratim i ubijem ga umesto tebe, Iv. Odrekao bih se svega što imam kada bih mogao da učinim tu jednu jedinu stvar. Ali ne mogu. Neću dopustiti da se nosiš s


tim sama. To nije opcija ni za jedno od nas dvoje. Sedi.“ „Rork...“ „Molim te, sedi.“ Duboko je udahnuo. Shvatio je da ona neće poslušati besne zahteve. Doduše, neće poslušati ni razumne zahteve, ako ih on izgovori. „Veruješ li doktorki Miri?“ „Da, mislim...“ „Onoliko koliko si u stanju da veruješ bilo kome“, završio je njenu rečenicu. „To će biti dovoljno.“ Prišao je njenom stolu. „Šta radiš?“ „Zovem je.“ „Usred noći?“ „Znam koliko je sati.“ Uključio je vezu. „Voljan sam da se priklonim njenom savetu po ovom pitanju. Molim te da učiniš isto.“ Zaustila je da se prepire, ali nije imala argumente. Umorno je spustila glavu na ruke. „U redu.“ Ostala je tako, jedva slušajući Rorkov tihi glas i mrmljanje s druge strane žice. Kada se vratio do nje, ispružio je ruku. Zurila je u nju. „Krenula je. Hoćeš li da siđeš dole?“ „Ne činim ovo kako bih te naljutila ili povredila.“ „Uspela si da postigneš i jedno i drugo, ali to trenutno nije glavni problem.“ Uzeo ju je za ruku i podigao na noge. „Neću te pustiti, Iv. Da me ne voliš, da me ne želiš ili da ti nisam potreban, pustio bih te. Međutim, voliš me i želiš me. Mada još imaš poteškoću da shvatiš taj koncept, potreban sam ti.“ Neću te iskorišćavati, pomislila je, ali nije ništa rekla dok su silazili. Mira je brzo stigla. Kao i obično, bila je tačna i savršeno sređena. Smireno se pozdravila s Rorkom, pogledala Iv i sela. „Prijao bi mi brendi, ako vam ne smeta. Verujem da bi valjalo da mi se poručnica pridruži.“ Dok je Rork sipao piće, osmotrila je prostoriju. „Savršeno ljubak dom. Oseća se sreća.“ Nasmešila se i nagla glavu. „Iv, promenila si frizuru. Veoma lepo izgleda.“ Rork je zbunjeno zurio. „Šta si uradila s kosom?“ Iv je slegnula ramenima. „Ništa, samo...“ „Muškarci.“ Mira je uzela brendi. „Zašto li se samo trudimo? Moj muž nikada ne primeti promenu. Uvek se brani time da me obožava zbog


mene same, a ne zbog moje kose. Obično to prihvatim. Međutim...“ Udobno se smestila. „Možeš li da mi ispričaš?“ „Da.“ Iv je ponovila sve što je već ispričala Rorku. Međutim, to je sada bio glas policajca, hladan, smiren i ravnodušan. „Ovo je bila teška noć za tebe.“ Mira je okrznula Rorka pogledom. „Za oboje. Možda ćeš teško poverovati, ali od sada će ti biti bolje. Možeš li da prihvatiš to da je tvoj um sada spreman da se nosi sa ovim problemom?“ „Valjda. Sećanja su počela da naviru češće i jasnije nego ranije nakon... „ Zatvorila je oči. „Pre nekoliko meseci sam otišla da istražim slučaj nasilja u porodici. Stigla sam prekasno. Otac je bio na Zevsu. Isekao je devojčicu na komade pre nego što sam stigla. Zbrisala sam ga.“ „Da, sećam se. To dete, to si mogla da budeš ti. Međutim, ti si preživela.“ „Moj otac nije.“ „Kako se osećaš zbog toga?“ „Drago mi je. Međutim, pomalo mi je i neprijatno, zbog velike mržnje koju osećam u sebi.“ „Tukao te je. Silovao te. Bio je tvoj otac i s njim je trebalo da budeš sigurna. Nisi bila sigurna. Šta misliš kako bi trebalo da se osećaš?“ „To se desilo pre mnogo godina.“ „Desilo se juče.“ Ispravila ju je Mira. „Desilo se pre sat vremena.“ „Da.“ Iv je spustila pogled ka čaši brendija i potisnula suze. „Da li je to što si se branila bilo pogrešno?“ „Ne. Nije bilo pogrešno to što sam se branila. Ali ubila sam ga. Čak i dok je ležao mrtav, nastavila sam da ga ubijam. Ta slepa mržnja, nekontrolisani bes. Bila sam poput životinje.“ „Postupao je prema tebi kao prema životinji. Napravio je od tebe životinju. Zar ne?“ Iv je zadrhtala. „Ukrao ti je detinjstvo i mnogo više od toga. Ukrao ti je nevinost, lišio te ljudskosti. Postoje stručni termini za osobe sposobne da učine ono što je on učinio tebi, ali rečeno jednostavnim jezikom, izgovorila je hladnim tonom, „bio je čudovište.“ Mira je videla da Iv baca pogled ka Rorku, gleda ga, a zatim skreće pogled.


„Oduzeo ti je slobodu“, nastavila je, „oduzeo ti je izbor, obeležio te, žigosao, oskrnavio. Ti za njega nisi bila ljudsko biće, da se situacija nije promenila, možda nikada ne bi ni bila više od životinje, ako bi uopšte preživela. Ipak, nakon što si pobegla, stvorila si sebe. Šta si ti sada, Iv?“ „Policajac.“ Mira se nasmešila. Očekivala je taj odgovor. ,,A zatim?“ „Osoba.“ „Odgovorna osoba?“ „Da.“ „Sposobna za prijateljstvo, lojalnost, samilost, humor. Ljubav?“ Iv je pogledala Rorka. „Da, ali...“ „Da li je dete bilo sposobno?“ „Ne, ona - ja, plašila sam se da osećam. U redu, promenila sam se.“ Iv je pritisnula prstima slepoočnicu, iznenađeno shvativši da glavobolja popušta. „Stvorila sam od sebe pristojnu osobu, ali to ne poništava činjenicu da sam nekoga ubila. Istraga se mora sprovesti.“ Mira je podigla obrvu. „Naravno da treba da pokreneš istragu ako ti je bitan identitet tvog oca. Da li je tako?“ „Ne, zabole me za njega. U pitanju je procedura...“ „Izvini.“ Mira je podigla ruku. „Moraš da pokreneš istragu smrti čoveka kojeg si ubila kada ti je bilo osam godina?“ „Takva je procedura“, izjavila je Iv tvrdoglavo. „Automatski ću biti suspendovana dok se istraga ne zaključi. Takođe je najbolje da se moji lični planovi odlože dok se stvari ne rasčiste.“ Osetivši Rorkov bes, Mira mu je dobacila umirujući pogled i posmatrala kako pobeđuje u gorkoj bici za kontrolu. „Rasčiste, na koji način?“ pitala je. „Ne pada mi na pamet da ti govorim kako da radiš svoj posao, poručnice, ali govorimo o događaju koji se desio pre dvadeset dve godine.“ „Dogodio se juče“, Iv je osetila neku vrstu zadovoljstva dobacujući doktorki njene sopstvene reči u lice. „Dogodilo se pre sat vremena.“ „Emotivno, da.“ Složila se Mira neuznemireno. „Ali praktično posmatrano, što se tiče zakona, to se dogodilo pre više od dve decenije. Neće biti tela, niti fizičkih dokaza koje treba analizirati. Postoji, naravno, zapis o stanju u kojem si pronađena, o zlostavljanju, neuhranjenosti,


zanemarivanju i traumi. Tu je zatim tvoja priča. Da li ti se čini da će se promeniti tokom saslušanja?“ „Ne, naravno da neće, ali... to je procedura.“ „Ti si veoma dobar policajac, Iv.“ Rekla je Mira nežno. „Da ti se ovakav slučaj pojavio na stolu, šta bi bila tvoja profesionalna, objektivna preporuka? Pre nego što odgovoriš, pažljivo razmisli i budi iskrena. Nema svrhe da kažnjavaš sebe, ili to nevino, zlostavljano dete. Šta bi uradila?“ „Ja bih...“ Pobeđena, spustila je čašu s pićem i podigla ruke do očiju. „Zatvorila bih slučaj.“ „Zatvori ga.“ „To ne zavisi od mene.“ „Biće mi drago da ga predstavim zapovedniku, da mu dam sve činjenice i svoju ličnu preporuku. Mislim da znaš kakvu će on odluku doneti. Potrebni su mu ljudi poput tebe da služe i štite, Iv. Ovde je čovek kojem je potrebno da mu veruješ.“ „Verujem mu.“ Prikupljala je snagu da pogleda Rorka. „Plašim se da ću ga iskoristiti. Nije mi bitno šta drugi ljudi misle o novcu i moći. Ne želim da mu pružim razlog da pomisli da bih ikada mogla ili htela da ga iskoristim.“ „Da li on to misli?“ Rukom je obuhvatila dijamantski privezak koji joj visi između grudi. „Suviše je zaljubljen u mene da sada to pomisli.“ „Pa, rekla bih da je to divno. Ubrzo ćeš možda otkriti koja je razlika između toga da se osloniš na nekoga koga voliš i kome veruješ i istraživanja njegove snage.“ Mira je ustala. „Rekla bih ti da uzmeš sedativ i slobodan dan, ali znam da nećeš to učiniti.“ „Zaista neću. Žao mi je što sam te izvukla iz kreveta usred noći.“ „Policajci i doktori su navikli na to. Da li ćemo uskoro ponovo porazgovarati?“ Želela je da odbije, da se liši toga, kao što je godinama odbijala i lišavala se. Međutim, Iv je ovog puta shvatila da je gotovo. „Da, u redu.“ Impulsivno, Mira je položila šaku na njen obraz i poljubila je. „Biće sve u redu, Iv.“ Zatim se okrenula ka Rorku i pružila mu ruku. „Drago mi je što si me pozvao. Lično sam zainteresovana za poručnicu.“


„Kao i ja. Hvala ti.“ „Nadam se da ćete me pozvati na venčanje. Moram to lično da vidim.“ Rork je prišao i seo pored Iv. „Da li bi ti bilo lakše da poklonim sav svoj novac, imanje i kompanije i počnem iz početka?“ Ovo nije očekivala. Zurila je u njega otvorenih usta. „Učinio bi to?“ Nagnuo se i poljubio je. „Ne.“ Iznenadila je samu sebe osmehom koji joj se oteo. „Osećam se kao idiot.“ ,,I treba.“ Provukao je prste kroz njene. „Dopusti mi da ti pomognem sa ovim bolom.“ „Radiš to otkako si kročio na vrata.“ Uz uzdah je prislonila svoje čelo uz njegovo. „Toleriši me, Rork. Ja sam dobar policajac. Znam šta radim dok nosim značku. Kada je skinem, više nisam sigurna u svoje postupke.“ „Ja sam tolerantan čovek. Mogu da prihvatim tvoju tamu, Iv, kao što ti prihvataš moju. Hajdemo u krevet. Spavaćeš.“ Ponovo je podigao na noge. „Ako budeš imala noćne more, nećeš ih skrivati od mene.“ „Ne, više neću. Šta je bilo?“ Skupio je kapke i prošao prstima kroz njenu kosu. „Zaista si promenila frizuru. Suptilno, ali šarmantno. Još nešto je drugačije...“ Prošao je palcem preko njene vilice. Iv je pomerila obrve nadajući se da će Rork primetiti njihov novi oblik, ali on je samo nastavio da zuri u nju. „Šta?“ „Lepa si. Zaista lepa.“ „Umoran si.“ „Ne, nisam.“ Nagnuo se i spojio usne s njenim u dugom poljupcu. „Ni najmanje.“

Pibodijeva je zurila, ali Iv je odlučila da se pravi da ne primećuje. Pila je kafu, očekujući da se Fini pojavi s pakovanjem pogačica. Podigla je roletne i posmatrala spektakularan pogled na Njujork sa oblakoderima koji paraju nebo iza raskošnog zelenila parka. Nije mogla da krivi Pibodijevu zbog zevanja. „Stvarno cenim to što si došla ovamo umesto u policijsku centralu“, započela je Iv. Bila je svesna toga da joj sposobnost još nije na


maksimalnom nivou, kao što je znala da ne sme da uzima slobodne dane zbog Mejvis. „Želim da obavimo ponešto pre nego što se prijavim. Čim to učinim, Vitni će me pozvati kod sebe u kancelariju. Potrebna mi je municija.“ „Nema problema.“ Pibodijeva je znala da postoje ljudi koji ovako žive. Slušala je o tome, čitala o tome, gledala to na televiziji. Apartman poručnice Dalas nije bio specijalno fabulozan. Bio je zaista lep - dosta prostora, dobar nameštaj, odlična oprema. Ali kuća! Gospode Bože, kakva kuća! Bila je više od vile, bila je tvrđava, mogla bi čak da se nazove i zamkom. Imala je zelene travnjake, drveće u cvetu i fontane. Bilo je kula, svetlucavog kamenja. To je doduše bilo pre nego što ju je batler uveo unutra i pre nego što se zapanjila pogledom na silni mermer, kristal i drvo. I prostor. Bilo je toliko prostora. „Pibodijeva?“ „Šta? Izvini.“ ,,U redu je. Ova kuća je zaista zastrašujuća.“ „Neverovatna je.“ Pogledala je Iv. „Ovde izgledaš drugačije“, zaključila je suzivši kapke. „Zaista drugačije. Hej, promenila si frizuru. I obrve“, zainteresovano se približila da bolje pogleda. „Tretman kože.“ „Samo lica.“ Uspela je da se obuzda pre nego što je nastavila. „Možemo li da pređemo na posao, ili želiš da ti dam ime svog konsultanta?“ „Ne bih mogla to sebi da priuštim', rekla je Pibodijeva veselo. „Ali ti izgledaš fantastično. Valjalo bi da počneš da se sređuješ, s obzirom na to da je venčanje za par nedelja.“ „Nije za par nedelja, već sledećeg meseca.“ „Valjda nisi primetila da smo već u sledećem mesecu. Nervozna si.“ Pibodijeva se zapanjila. „Ti nikada nisi nervozna.“ „Zaveži, Pibodijeva. Ubistvo nas čeka.“ „Da, gospodine.“ Pomalo postiđena, Pibodijeva je progutala zloban osmeh. „Mislila sam da je vreme za ubistvo tek kada stigne kapetan Fini.“ „Redfordovo saslušanje je zakazano za deset sati. Nemam vremena za besposličenje. Ispričaj mi kako si prošla u klubu.“ „Ponela sam izveštaj.“ Pibodijeva se povratila i izvadila disk iz tašne. „Stigla sam u pet i trideset pet, prišla subjektu poznatom pod imenom


Krek i predstavila se kao tvoj pomoćnik.“ „Šta misliš o njemu?“ „Pravi je lik“, odvratila je Pibodijeva suvo. „Rekao mi je da bih bila dobra plesačica po stolovima, pošto izgleda imam duge noge. Rekla sam mu da to u ovom trenutku nije moguće.“ „Dobro je.“ „Sarađivao je. Po mom mišljenju, veoma se naljutio kada je čuo da je Heta mrtva i kako je umrla. Nije dugo radila tamo, ali rekao mi je da je bila dobrodušna, efikasna i uspešna.“ „Tim rečima?“ „Koristio je žargon, Dalasova. Svoj žargon. Citirala sam ga u izveštaju. Nije primetio s kim je razgovarala nakon incidenta sa Bumerom pošto je klub bio prepun i on je imao posla.“ „Razbijao je glave.“ „Upravo tako. Međutim, dao mi je imena nekoliko zaposlenih i redovnih mušterija koji su je možda videli s nekim. Imam njihova imena i izjave. Niko nije primetio ništa neobično. Jedna mušterija je primetila da Heta ulazi u privatni separe s drugim čovekom, ali nije mogao da se seti tačnog vremena, a opis muškarca je neodređen. ’Visok čovek’.“ „Fantastično.“ „Heta je izašla u dva i petnaest, sat vremena ranije nego obično. Rekla je jednoj od starijih pratilja da je ispunila kvotu i da ide kući. Pokazala joj je šaku punu kredita i gotovine. Hvalila se novom mušterijom koja voli dobro da plati kvalitet. Tada su je poslednji put videli u klubu.“ „Telo je pronađeno dva dana kasnije.“ Iv se iznervirano odgurnula od stola. „Da sam ranije dobila taj slučaj, ili da se Karmajklova potrudila da iskopa... Pa, šta je tu je.“ „Voleli su je.“ „Da li je imala partnera?“ „Nije imala ozbiljnu niti dugoročnu vezu. Takvi klubovi ne odobravaju viđanje s mušterijama van lokala, a Heta je izgleda bila pravi profesionalac. Tačno je da je često menjala klubove, ali za sada nisam ništa pronašla. Ako je radila negde one noći kada je ubijena, o tome ne postoji zapis.“ „Da li se drogirala?“


„Povremeno, u društvu. Ništa ozbiljno, prema ljudima s kojima sam razgovarala. Proverila sam njen dosije. Osim par starih optužbi za posedovanje, bila je čista.“ „Od kada su te optužbe?“ „Od pre pet godina.“ „Okej, nastavi da radiš na tome. Heta je tvoja.“ Pogledala je Finija dok je ulazio. „Drago mi je što si odlučio da nam se pridružiš.“ „Hej, saobraćaj je očajan. Pogačice!“, ubacio je. „Kako ide, Pibodijeva?“ „Dobro jutro, kapetane.“ „Kakva gajba, a? Nova frizura, Dalasova?“ »Ne.“ „Izgleda drugačije.“ Sipao je kafu dok je ona kolutala očima. „Pronašao sam tetovažu zmije. Mejvis je ušla u Graund zero klub oko dva ujutru, naručila koktel i igrača na stolu. Sinoć sam lično razgovarao s likom, nakon što sam otkrio ovu informaciju. Setio je se. Rekao mi je da je bila pijana kao majka i da je i dalje pila. Ponudio joj je listu dozvoljenih usluga, ali ona je odbila i isteturala se napolje.“ Fini je uzdahnuo i seo. „Ako je otpuzala u još koji klub, nije koristila kredit. Nisam pronašao ništa nakon što je platila račun u dva i četrdeset pet u ovom klubu.“ „Gde se nalazi Graund zero?“ „Nekih šest blokova od mesta ubistva. Kada je krenula od Pandore, kretala se neprestano ka centru i ušla u Cikcak. U međuvremenu je obišla još pet klubova, cevčeći koktele sve vreme, uglavnom trostruke. Nemam pojma kako je uspela da se održi na nogama.“ „Šest blokova“, mrmljala je Dalasova. „Trideset minuta pre ubistva.“ „Žao mi je, mala. Nisam otkrio ništa što je od pomoći. A sada, : diskovi obezbeđenja. Leonardov skener je razbijen u deset sati te noći. U toj oblasti ima dosta pritužbi na decu koje razbijaju kamere, tako da se verovatno to desilo. Pandorino obezbeđenje je isključeno uz pomoć njenog koda. Ništa nije čačkano, nije bilo sabotaže. Onaj ko je ušao, znao je kako da uđe.“ „Poznavao je nju, bio upoznat s rasporedom.“ „Sigurno“, složio se Fini. „Nisam pronašao tragove petljanja s diskom obezbeđenja iz zgrade Džastina Janga. Ušli su u oko pola dva, a ona je


izašla oko deset sati ujutru sledećeg dana. Ništa između. Međutim...“, napravio je dramsku pauzu, „on ima zadnja vrata.“ „Šta?“ „Ulaz za poslugu, kroz kuhinju do teretnog lifta. Nema sigusnosnih kamera u teretnom liftu. Staje na još šest spratova i ide do garaže. U garaži postoji obezbeđenje, kao i na drugim spratovima. , Ali...“, ponovo je zastao. „Možeš otići i do prizemlja, do prostorija za održavanje. Tamo je obezbeđenje prilično slabo.“ „Da li su mogli neprimećeni da izađu?“ „Možda.“ Fini je pijuckao kafu. „Ako poznaju zgradu i sistem, ako pažljivo odaberu vreme izlaska kako bi izbegli čistače.“ „Ovo bi moglo da im uzdrma alibi. Blagosloven bio, Fini.“ „Da, pa... Pošalji mi neki novac. Ili mi samo daj par ovih pogačica.“ „Tvoje su. Mislim da ću morati ponovo da porazgovaram s našim mladim ljubavnicima. Bogami, imamo interesantne igrače. Džastin Jang je ranije spavao s Pandorom, ali sada je u intimnoj vezi sa Džeri Ficdžerald, kojoj je Pandora bila glavna suparnica na pisti. Obe su jurile karijeru na filmu. Tu na scenu stupa producent Redford. Zainteresovan je da radi s Ficdžeraldovom, radio je s Jangom, spava s Pandorom. Pandora ih je sve četvoro pozvala na zabavu u noći ubistva. Zašto je želela da dođu, njena rivalka, njen bivši ljubavnik i producent?“ „Volela je dramu“, ubacila se Pibodijeva. „Uživala je u sukobima.“ „Istina. Takođe je volela da izaziva nelagodu. Pitam se da li je želela nešto da im nabije na nos. Svi su bili veoma smireni tokom razgovora“, prisećala se. „Veoma sabrani, veoma opušteni. Hajde da vidimo da li ćemo uspeti malo da ih uzdrmamo.“ Iv je podigla pogled kada su se vrata između njene i Rorkove kancelarije otvorila. „Vrata nisu zaključana“, rekao je i zastao na pragu. „Da li vas prekidam?“ ,,U redu je. Samo što nismo završili.“ „Zdravo, Rork.“ Fini mu je dobacio pogačicu. „Spreman li si da nabaciš okove? Samo se šalim“, promrmljao je kada ga je Iv ošinula pogledom. „Mislim da ću i u njima sasvim lepo hramati unaokolo.“ Pogledao je Pibodijevu i podigao obrvu.


„Izvini. Pibodijeva, ovo je Rork.“ Kada ju je Iv predstavila, nasmešio se i zakoračio u sobu. „Efikasna Pibodijeva. Drago mi je.“ Prihvatila je ponuđenu ruku, trudeći se da ne zuri. „Drago mi je.“ „Ako bih mogao da ukradem poručnicu na trenutak, odmah ću vam se skloniti s puta.“ Položio je šaku Iv na rame i blago stisnuo. Kada je ustala da pođe s njim, Fini je frknuo. „Progutaćeš jezik, Pibodijeva. Zašto se ženama zacakle oči samo zato što muškarac ima lice đavola i telo boga?“ „Krivi su hormoni“, promrmljala je Pibodijeva, ali je ipak nastavila da posmatra Rorka i Iv. Nedavno se bila zainteresovala za partnerske igre. „Kako si?“ pitao je Rork. „Dobro sam.“ Obuhvatio je njenu bradu šakom i lagano dotakao rupicu palcem. „Verujem da radiš na tome da budeš dobro. Pre podne imam neke sastanke u gradu, ali pomislio sam da ti je ovo potrebno.“ Predao joj je vizitkartu, jednu od svojih, s rukom napisanim imenom i adresom sa zadnje strane. „To je stručnjak za vanplanetarnu flotu o kojem smo razgovarali. Posvetiće ti koliko god je vremena potrebno. Već je dobila uzorak supstance koju si mi dala, ali želi još jedan. Za unakrsno testiranje, čini mi se.“ „Hvala ti.“ Iv je stavila karticu u džep. ,,Zaista.“ „Izveštaj sa Starlajt stanice...“ „Starlajt stanica?“ Bilo joj je potrebno par trenutaka. „Isuse, zaboravila sam na to. Um mi definitivno nije naštimovan.“ „Trenutno se bori s mnogim problemima. U svakom slučaju, moji izvori mi javljaju da je Pandora veći deo puta provela družeći se s ljudima, što je uobičajeno. Nije delovalo kao da je posebno zainteresovana za nekoga. Bar ne za više od jedne noći.“ „Sranje, da li je uvek seks u pitanju?“ „Njoj je to bio prioritet.“ Nasmešio se kada je Iv suzila kapke razmišljajući. „Kao što sam ti već rekao, naša kratka veza se odavno završila. Doduše, nazvala je nekoliko ljudi preko džepne veze. Nikada nije koristila stanični sistem.“ „Da ne bi ostao zapis o tome“, rekla je Iv.


„To sam i ja pomislio. Bila je na zadatku i obavljala ga je veoma darovito. Priča se o tome da se hvalila nekim novim proizvodom koji će podržati, i o nekom snimanju.“ Iv je progunđala nešto, ali je ipak zapisala podatke. „Hvala ti što si odvojio vreme za to.“ „Uvek sam srećan kada mogu da pomognem lokalnoj policiji. U tri imamo zakazan odlazak u cvećaru. Da li ćeš stići na vreme?“ Nabrajala je obaveze u glavi. „Ako ti stižeš, stići ću i ja.“ Nije želeo da rizikuje, pa je izvukao njenu kompjutersku beležnicu iz džepa i lično programirao sastanak. „Vidimo se tamo.“ Spustio je glavu i posmatrao kako joj pogled luta ka stolu na drugoj strani prostorije. „Sumnjam da će ovo umanjiti tvoj autoritet“, promrmljao je i lagano dotakao svojim usnama njene. „Volim te.“ „Da, pa“, pročistila je grlo. „Okej.“ „Poezija.“ Provukao je prste kroz njenu kosu i ponovo je poljubio samo da bi je usplahirio. „Pibodijeva, Fini.“ Klimnuo je glavom i izašao iz kancelarije. Vrata su se zatvorila za njim. „Sklanjaj taj glupi kez s lica, Fini. Možeš li nešto da isporučiš za mene?“, izvukla je karticu iz džepa dok je prilazila stolu. „Treba da odneseš uzorak pudera koji smo pronašli u Bumerovom stanu do ovog stručnjaka. Rork je to sredio. Ne radi za policiju, niti za obezbeđenje, zato budi oprezan.“ „Okej.“ „Nazvaću je kasnije u toku dana, da proverim kako napreduje. Pibodijeva, krenućeš sa mnom.“ „Da, gospodine.“ Pibodijeva je sačekala da uđu u kola pre nego što je progovorila. „Pretpostavljam da je za policajca veoma teško da održi vezu.“ „Pričaj mi o tome.“ Ispituješ osumnjičene, lažeš zapovednika, maltretiraš laboratorijskog tehničara. Naručuješ cvetne aranžmane. Isuse. „Ali ako je čovek pažljiv, to ne mora da mu ugrozi karijeru.“ „Ako pitaš mene, policajci nisu za porodičan život. Ali šta ja znam?“ Nervozno je lupkala prstima volan. „Fini je oženjen od osvita vremena. Zapovednik ima divnu porodicu. I drugi su uspeli u tome.“ Uzdahnula je. „Ja radim na tome.“ Kada je prolazila kroz kapiju, sinulo joj je.


„Pibodijeva, jesi li ti to u vezi?“ „Možda. Razmišljam o tome.“ Protrljala je dlanovima pantalone, skupila ih, pa razdovojila. ,,S nekim koga poznajem?“ „Zapravo, da.“ Pibodijeva se promeškoljila. ,,S Kastom.“ „Kasto?“ Iv je jezdila Devetom ulicom i prestigla tramvaj. „Ne seri. Kada se to desilo?“ „Pa, naletela sam na njega sinoć. Odnosno, uhvatila sam ga kako me prati, pa sam...“ „Pratio te je?“ Iv je istog trenutka prebacila upravljanje kolima autopilotu. Zatresla su se, zastenjala i zabrektala. „O čemu to do đavola govoriš?“ „Ima dobar nos. Nanjušio je da smo otkrile nešto. Razbesnela sam se kada sam otkrila da me prati, ali moram da priznam, i ja bih uradila to isto.“ Iv je potapšala prstima volan i razmislila o tome. „Da, i ja bih. Da li je pokušao da te ispipa?“ Pibodijeva je pocrvenela i počela da muca. „Isuse, Pibodijeva, mislila sam na informacije.“ „Znam, znam. Nisam navikla na ovo, Dalasova. Mislim, naravno da volim muškarce.“ Namestila je šiške i proverila okovratnik svoje krute košulje. „Imala sam veze, ali muškarci poput Kasta... znaš, poput Rorka.“ „Oni mogu da ti naprave kratak spoj u glavi.“ „Da.“ Pravo je olakšanje popričati s nekim ko to razume. „Zaista je pokušao da iščupa neku informaciju od mene, ali je dobro podneo to što nisam popustila. Zna kako je. Šef traži saradnju između odeljenja, ali mi to uvek ignorišemo.“ „Misliš li da je on nešto otkrio?“ „Možda. Obišao je klub, baš kao i ja. Tako sam ga i spazila. Kada sam krenula, pratio me je. Malo sam ga vodala unaokolo, tek da vidim šta će uraditi.“ Nasmešila se. „Obišla sam ga. Trebalo je da mu vidiš lice kada sam se pojavila iza njega i kada je shvatio da sam ga provalila.“ „Odlično obavljeno.“ „Malo smo se pokoškali. Borba oko teritorije, znaš već. Zatim smo, pa, popili piće i složili se da odložimo posao u stranu. Bilo je lepo. Imamo


dosta toga zajedničkog van posla. Muziku, filmove i slično. Do đavola, oh bože, spavala sam s njim.“ ,,Oh.“ „Znam da to nije bilo baš pametno. Ali uradila sam to.“ Iv je malo sačekala. „I, kako je bilo?“ „Vau.“ „Toliko dobro, a?“ „Jutros je rekao da bismo mogli na večeru ili nešto slično.“ „Zvuči mi prilično normalno.“ Ponovo trezvena, Pibodijeva je odmahnula glavom. „Ja se ne dopadam momcima poput njega. Znam da mu se ti dopadaš...“ Iv je podigla ruku. „Sačekaj malo, premotaj unazad.“ „Ma hajde, Dalasova, znaš da sam u pravu. Sviđaš mu se. Divi se tvojoj veštini, tvom umu. Tvojim nogama.“ „Nemoj mi reći da ste ti i Kasto razgovarali o mojim nogama.“ „Nismo, ali o tvom umu jesmo. U svakom slučaju, nisam sigurna da želim vezu. Moram da se usredsredim na karijeru. On je svakako obuzet svojom. Kada se ovaj slučaj završi, više nas ništa neće povezivati.“ Zar nije Iv to isto pomislila kada je upoznala Rorka? Trebalo je tako da bude. Obično jeste tako. „Privlači te, sviđa ti se, zanimljiv ti je.“ „Naravno.“ „Seks je dobar.“ „Seks je neverovatan.“ „Pibodijeva, kao tvoj nadređeni, savetujem ti da navališ.“ Pibodijeva se blago nasmešila i pogledala kroz prozor. „Možda ću razmisliti o tome.“


Četrnaesto poglavlje

Iv je bila zadovoljna svojim tajmingom. Ušla je u policijsku centralu u devet sati i pedeset pet minuta i otišla direktno u prostoriju za saslušavanje. Izbegavajući odlazak u kancelariju, izbegla je i poruke u kojima je zapovednik Vitni zahtevao da Iv smesta dođe kod njega. Nadala se da će do trenutka kada bude morala da izađe pred njega imati obilje novih informacija. Morala je da prizna da je Redford tačan. Bio je doteran i smiren kao i prvi put kada ga je srela. „Nadam se da ovaj intervju neće dugo trajati, poručnice. Ovo vreme mi nikako ne odgovara.“ ,,U tom slučaju ćemo odmah početi. Sedite.“ Zatvorila je i zaključala vrata za sobom. Soba za saslušanje nije imala prijatnu atmosferu. Tako je i trebalo da bude. Sto je bio mali, stolice tvrde, zidovi goli. Ogledalo je očigledno bilo lažno i svrha mu je bila da zastraši. Odmah je prišla rikorderu, uključila ga i izrecitovala neophodne podatke. „Gospodine Redford, imate pravo na prisustvo advokata ili predstavnika tokom razgovora.“ „Da li vi to meni saopštavate moja prava, poručnice?“ „Učiniću to samo ako vi to budete zahtevali. Niste optuženi, ali imate pravo na prisustvo advokata tokom zvaničnog razgovora. Želite li da ga pozovem?“ ,,Ne.“ Sklonio je trunčicu s rukava. Zlato je blesnulo na njegovom zglobu u formi narukvice. „Više sam nego voljan da sarađujem tokom ove istrage, što sam i dokazao svojim dolaskom.“ „Pustiću vam vašu prethodnu izjavu kako biste imali priliku da nešto dodate, izbrišete ili promenite.“ Ubacila je disk u prorez. Redford je slušao s blago nestrpljivim izrazom lica. „Da li stojite iza ove izjave, ovakve kakva je?“ „Da, potpuno je u skladu s mojim sećanjem.“


„Dobro.“ Iv je stavila novi disk i prekrstila ruke. „Žrtva vam je bila seksualni partner.“ „Tako je.“ „To nije bio ekskluzivan odnos.“ „Nikako. Nijedno od nas to nije ni želelo.“ „Da li ste se u noći ubistva pridružili žrtvi u korišćenju nelegalne supstance?“ „Ne.“ „Da li ste se u nekoj drugoj prilici pridružili žrtvi u korišćenju nelegalne supstance?“ Nasmešio se. Kada je nagnuo glavu, ugledala je još zlata upletenog u kike koje su mu visile do ramena. „Ne. Nisam delio Pandorinu privrženost supstancama.“ „Posedujete li sigurnosni kod žrtvine kuće u Njujorku?“ „Njen sigurnosni kod?“ Namrštio se. „Možda. Verovatno.“ Delovalo je kao da mu je pomalo neugodno. Iv je gotovo videla kako mu se točkići u umu kotrljaju procenjujući odgovor i posledice. „Pretpostavljam da mi ga je u nekom trenutku dala kako bismo pojednostavili stvari prilikom mojih poseta.“ Ponovo smiren, izvadio je elektronsku beležnicu i ukucao podatke. „Da, imam ga.“ „Da li ste koristili taj kod da uđete u kuću u noći ubistva?“ „Njen droid me je pustio unutra. Nije bilo potrebe da ga koristim.“ „Ne, nije bilo potrebe. Pre ubistva. Da li ste svesni toga da sigurnosni kod uključuje i isključuje njen sistem video nadzora?“ U očima mu je zasvetlucao oprez. „Nisam siguran da vas pratim.“ ,,S kodom, za koji ste upravo izjavili da ga posedujete, možete deaktivirati spoljnu kameru. Ta kamera je bila deaktivirana otprilike sat vremena nakon ubistva. Vi ste, gospodine Redford, izjavili da ste u to vreme bili u klubu. Sami. Tokom tog perioda, neko ko je poznavao žrtvu, neko ko je posedovao njen kod, ko je znao kako funkcioniše njeno obezbeđenje, deaktivirao je sistem, ušao u kuću i, kako se čini, izneo nešto. „ „Nemam razloga da učinim bilo šta od navedenog. Bio sam u svom klubu, poručnice. Ušao sam i izašao uz pomoć koda.“ „Član kluba je mogao ukucati vaš kod na ulasku i izlasku, a da vi


uopšte niste bili tu.“ Posmatrala je kako mu se izraz lica hladi. ,,Videli ste kitnjastu, verovatno kinesku kutijicu, iz koje je žrtva uzela supstancu i progutala je. Takođe ste izjavili da je zatim zaključala kutiju u fioku svog toaletnog stočića. Ova kutija nije pronađena. Da li ste sigurni da je postojala?“ Sada mu je izraz postao leden. Međutim, učinilo joj se da je uočila još nešto. Ne paniku, još ne. Međutim, ugledala je oprez i brigu. „Da li ste sigurni da kutija koju ste opisali postoji, gospodine Redford?“ „Video sam je.“ ,,A ključ?“ ,,Ključ?“ Posegao je ka bokalu s vodom. Ruka mu nije drhtala, primetila je Iv, ali um mu je radio prekovremeno. „Nosila ga je na zlatnom lančiću oko vrata.“ „Na telu i na mestu zločina nije pronađen zlatan lančić.“ „Znači da ga je ubica poneo sa sobom, zar ne, poručnice?“ „Da li ga je nosila tako da se vidi?“ „Ne, nosila...“ Zastao je, vilični mišići su mu zaigrali. „Odlično poručnice. Koliko znam, nosila ga je ispod odeće. Ali kao što sam već izjavio, nisam jedina osoba koja je Pandoru videla bez odeće.“ „Da li ste je plaćali?“ „Izvinite?“ „Tokom proteklih osam meseci, prebacili ste preko tri stotine hiljada dolara na žrtvine račune. Zašto?“ Pogled mu je postao bezizražajan. Međutim, Iv je prvi put u njegovim očima primetila strah. „Ono što radim sa svojim novcem je moja privatna stvar.“ „Nije kada je ubistvo u pitanju. Da li vas je ucenjivala?“ „To je apsurdno.“ „Meni nije. Znala je nešto o vama, nešto opasno, nešto nezgodno. Uživala je u tome da vam preti. Grickala je vaše račune, zahtevajući sitne isplate s vremena na vreme. Neke i nisu bile tako sitne. Pretpostavljam da je bila ona vrsta osobe koja se razmeće takvom vrstom moći. Čoveku to može da dosadi. Čovek bi mogao da shvati da postoji samo jedan način da se to prekine. Nije bio novac u pitanju, zar ne, gospodine Redford? U


pitanju je bila moć, kontrola, i uživanje koje vam je nabijala na nos.“ Počeo je da diše duboko i isprekidano, međutim, lice mu je ostalo smireno. „Rekao bih da se Pandora ne bi prezala od ucene, poručnice. Ali mene nije ucenjivala, ne bih trpeo pretnje.“ „Šta biste uradili ako bi to pokušala?“ „Čovek u mojoj poziciji može mnogo toga da zanemari. U mom poslu, uspeh je važniji od tračeva.“ „Šta ste joj u tom slučaju plaćali? Seksualne usluge?“ „To je uvredljivo.“ „Pretpostavljam da čovek u vašoj poziciji ne mora da plaća za seks. Ipak, to bi moglo čitavoj ovoj priči da doda tračak uzbuđenja. Odlazite li ikada u klub Daun end derti na Ist Endu?“ „Nikada ne odlazim u klubove na Ist Endu, i svakako nikada ne posećujem drugorazredne seks klubove.“ „Ali znate za njih. Da li ste ikada bili tamo s Pandorom?“ „Ne.“ „Sami?“ „Rekao sam da nikada nisam bio tamo.“ „Gde ste bili desetog juna, oko dva sata ujutru?“ „Šta je ovo?“ „Možete li da potvrdite gde ste se nalazili tog datuma u to vreme?“ „Ne znam gde sam bio. Ne moram da odgovorim na to pitanje.“ „Da li su novčane isplate Pandori bile poslovne prirode ili pokloni?“ „Da, ne.“ Ispod stola je skupio ruke u pesnice. „Želim da razgovaram sa advokatom.“ „Naravno. Vaš izbor. Prekinućemo intervju kako bi se subjekat konsultovao sa advokatom. Prekini snimanje.“ Nasmešila se. „Najbolje da im kažete sve što znate. Bilo bi dobro da bar nekom kažete. Ako imate saučesnike, savetujem vam da ozbiljno razmislite o tome da ih odate.“ Odgurnula se od stola. „Ispred se nalazi javna veza.“ „Imam svoju“, rekao je kruto. „Odvedite me do prostorije gde mogu da obavim privatan razgovor.“ „Nema problema. Krenite za mnom.“


Iv je uspela da izbegne Vitnija tako što mu je poslala obaveštenje o svom napretku i tako što se klonila svoje kancelarije. Pokupila je Pibodijevu i krenula napolje. „Uzdrmala si Redforda. Prilično si ga uzdrmala.“ „To mi je i bila namera.“ „Napala si ga iz različitih pravaca. Najpre si krenula lagano, a onda je usledilo saplitanje. Podmetnula si mu nogu kod kluba.“ „Povratio je ravnotežu. Tek treba da ga iscimam oko isplate Ficdžeraldovoj, ali drugi put će biti bolje pripremljen. Advokati će se pobrinuti za to.“ „Aha, i neće te ponovo potceniti. Misliš li da ju je on ubio?“ „Mislim da je bio u stanju. Mrzeo ju je. Ako uspemo da ga povežemo s drogom... videćemo.“ Ima toliko pitanja koje treba razmotriti, pomislila je Iv, a vreme leti - preliminarno suđenje Mejvis samo što nije počelo. Ako ne otkrije nešto tokom narednih par dana... „Želim identifikaciju nepoznate supstance. Želim da znam njen izvor. Kad pronađemo izvor, pratićemo ga.“ „Da li ćeš tada uključiti Kasta u istragu? Raspitujem se profesionalno. „ „On ima bolje kontakte. Podeliću bogatstvo s njim kada otkrijemo nepoznatu supstancu.“ Trgla se kada joj je zazvonila veza. „Sranje, sranje, sranje. Znam da je to Vitni. Osećam.“ Nabacila je bezizražajan izraz lica i javila se. „Dalasova ovde.“ „Šta to do đavola radiš?“ „Gospodine, proveravam trag. Krenula sam u laboratoriju.“ „Ostavio sam naređenje da se nacrtaš u mojoj kancelariji u devet ujutru.“ „Žao mi je, zapovedniče. Nisam dobila obaveštenje. Nisam bila u kancelariji. Ako ste dobili moj izveštaj, videćete da sam jutros imala saslušanje. Subjekat trenutno razgovara sa advokatima. Verujem...“ „Ne okoliši, poručnice. Razgovarao sam s doktorkom Mira pre par minuta.“ Delovalo je kao da joj se koža zaledila, ukrutila. „Gospodine...“ „Razočaran sam, poručnice.“ Govorio je polako, gledajući je u oči. „Razočaran sam što ste pomislili da rasipate vreme i ljudstvo ovog odeljenja na to. Nemamo nameru da sprovedemo zvaničnu istragu, niti


da pokrenemo nezvanično raspitivanje o incidentu. Stvar je zaključena i ostaće zaključena. Da li ste me razumeli, poručnice?“ Ophrvale su je emocije: olakšanje, krivica, zahvalnost. „Gospodine, ja... Da. Razumela sam.“ „Odlično. Informacije koje su procurele na Kanalu 75 izazvale su velike probleme.“ „Da, gospodine.“ Trgni se, naredila je sebi. Razmišljaj o Mejvis. „Sigurna sam da je tako.“ „Da li si svesna politike ovog odeljenja kada je u pitanju neovlašćeno davanje informacija medijima?“ „Savršeno sam svesna.“ „Kako je gospođica Ferst?“ „Delovala mi je prilično dobro na ekranu, zapovedniče.“ Namrštio se, ali oči su mu sijale. „Ostani čvrsto na zemlji, Dalasova. Budi u mojoj kancelariji u šest po podne. Imamo jebenu konferenciju za štampu.“ „Dobro si izvrdala“, čestitala joj je Pibodijeva. ,,A rekla si mu istinu. Osim da smo na putu za laboratoriju.“ „Nisam rekla koja je laboratorija u pitanju.“ ,,A onaj drugi problem? Šta je u pitanju? Izgledalo je kao da se veoma potresao. Još nešto se dešava? Da li je povezano sa ovim slučajem?“ „Ne, u pitanju je stari slučaj. Mrtav slučaj.“ Zahvalna što je to preturila preko glave, Iv je krenula ka kapiji Laboratorije i istraživačkog centra Fjučers, podružnici Rorkove kompanije. „Poručnik Dalas, njujorška policija“, izgovorila je u skener. „Očekujemo vas, poručnice. Molim vas, krenite ka plavom parkingu. Tamo ostavite vozilo i krenite transporterom C do Istočnog kompleksa, sektor šest, nivo jedan. Tamo će vas neko dočekati.“ Dočekao ih je laboratorijski droid, privlačna brineta mlečnobele kože, jasnih plavih očiju, sa značkom na kojoj je pisalo Ana-6. Glas joj je bio melodičan poput crkvenih zvona. „Dobar dan, poručnice. Nadam se da ste nas lako pronašli.“ „Bez problema.“ „Odlično. Doktorka Engrejv će vas primiti u solarijumu. Tamo je veoma prijatno. Pođite za mnom.“


„To je droid“, promrmljala je Pibodijeva, a Ana-6 se okrenula i osmehnula. „Ja sam nov, eksperimentalni model. Ima nas samo deset, sve radimo ovde u ovom kompleksu. Nadamo se da ćemo se naći na tržištu za šest meseci. Sprovedeno je veoma obimno istraživanje radi naše izgradnje i cena je i dalje suviše velika za opšte tržište. Nadamo se da će veće industrijske korporacije smatrati da je cena opravdana, dok ne budemo u mogućnosti da pokrenemo masovnu proizvodnju po prihvatljivijoj ceni.“ Iv je nagnula glavu. „Da li vas je Rork video?“ „Naravno. Rork odobrava sve nove proizvode. Učestvovao je u dizajnu.“ „Kladim se.“ „Ovuda, molim vas“, nastavila je Ana-6, skrenuvši u dugačak, zasvođen hodnik okrečen u belo. „Doktorka Engrejv nalazi da je vaš uzorak veoma interesantan. Sigurna sam da će vam biti od pomoći.“ Zastala je kod mini-ekrana i ukucala kod. „Ana- 6“, izgovorila je. ,,U pratnji poručnika Dalasove i njene pomoćnice.“ Pločice su se razdvojile i propustile ih u veliku prostoriju punu biljaka, osvetljenu veštačkim sunčevim zracima. Čulo se žuborenje vode i lenjivo zujanje zadovoljnih pčela. „Ostaviću vas ovde i vratiti se kasnije da vas izvedem. Molim vas, zatražite osveženje kakvo god želite. Doktorka Engrejv često zaboravi da ponudi.“ „Idi smeši se na nekom drugom mestu, Ana.“ Mrzovoljan glas kao da je dopirao iz paprati. Ana-6 se samo nasmešila i izašla. Pločice su se spojile. „Znam da droidi imaju svoje mesto u našem društvu, ali neka sam prokleta ako me od njih ne podilazi jeza. Ovde sam, pored žbuna spireje.“ Oprezno, Iv je razmakla paprat i prošla. Žena je klečala na plodnoj, crnoj zemlji. Sedu kosu je bila pokupila u neurednu punđu, ruke su joj bile crvene i prljave. Radno odelo, koje je nekada verovatno bilo belo, bilo je zasuto tolikim mrljama da ih je bilo nemoguće identifikovati. Podigla je pogled. Otvoreno, usko lice bilo je prljavo poput njene odeće. „Proveravam kako su mi crvi. Pokušavam da odgajim novu vrstu.“ Podigla je prljavi, migoljavi grumen.


„Veoma je lep“, rekla je Iv uz blago olakšanje kada je Engrejvova vratila grumen u zemlju. „Znači, ti si Rorkova poručnica. Uvek sam smatrala da će odabrati jednu od onih sitničavih čistokrvnih krmača, tankih vratova i velikih sisa.“ Napućila je usne dok je osmatrala Iv. „Drago mi je što nisam bila u pravu. Čistokrvnima je neophodna stalna pažnja. Uvek ću se radije pozabaviti dobrim hibridom.“ Engrejvova je obrisala ruke o prljavu odeću. Kada je ustala, ispostavilo se da je visoka oko sto pedeset centimetara. „Potraga za crvima je dobra terapija. Kada bi ljudi to probali, možda im ne bi bila potrebna droga da preguraju dan.“ „Kad već pričamo o drogama...“ „Da, da, ovuda.“ Krenula je odsečnim koracima, zatim usporila i počela da skreće. „Ovde moram malo da skrešem. Još azota. Nije dovoljno vlažno. Korenje.“ Zastajala je pokraj kopljastog lišća, vijugavih loza, rascvetalog cveća. „Došlo je do toga da su počeli da me plaćaju za baštovanski posao. Dobar posao, ako uspeš da ga se dočepaš. Znaš li šta je ovo?“ Iv je pogledala purpurni cvet u obliku trube. Bila je prilično sigurna, ali se bojala da je u pitanju zamka. ,,Cvet.“ „Petunija. Ha. Ljudi su zaboravili na šarm tradicionalnog.“ Stala je pored lavaboa i oprala nešto prljavštine s ruku, ali je dosta toga ostalo ispod iskrzalih noktiju. „Danas svi žele nešto egzotično. Veće, bolje, drugačije. Dobra leha petunija obezbeđuje mnogo zadovoljstva uz malo brige. Posadiš ih, ne očekuješ da budu nešto što nisu i uživaš. Prosto je brinuti se o njima, neće uvenuti ako ih popreko pogledaš. Nešto znači imati dobru lehu petunija. Evo nas.“ Podigla se na stolicu ispred radnog stola prepunog alatki, saksija, papira, autošefa koji je treptao uprazno i vrhunskog kompjuterskog sistema. „Poslala si mi interesantnu zabavu po onom Ircu. Inače, čovek se razume u petunije.“ „Fini je talentovan za mnogo šta.“ „Dala sam mu noć i dan u saksiji, za suprugu.“ Engrejvova je uključila kompjuter. „Već sam analizirala uzorak koji je Rork doneo.


Umiljavao mi se dok nisam pristala da to obavim što pre. Još jedan Irac. Gospode, obožavam ih. Verujem da treba obratiti pažnju na svaki detalj kada je takva supstanca u pitanju. Novi uzorak mi je u tom smislu dobrodošao.“ „Znači da imate neke rezulta...“ „Ne požuruj me, devojko. To uspeva samo zgodnim, slatkorečivim Ircima. Osim toga, ne volim da radim za policiju.“ Engrejvova se široko osmehnula. „Ne cene umetnost nauke. Kladim se da ne poznaješ čak ni Periodni sistem elemenata, zar ne?“ „Slušajte, doktorka...“ Na Ivino olakšanje, formula je zasvetlela na monitoru. „Da li je ovaj kompjuter zaštićen?“ „Ne brini, ima lozinku. Rork je rekao da obezbeđenje mora biti maksimalno. Nisam ja juče pala s kruške.“ Odmahnula je jednom garavom rukom, a drugom pokazala ka monitoru. „Ne moram da se upuštam u objašnjavanje osnovnih elemenata. Dete bi ih prepoznalo, tako da verujem da ste ih identifikovali.“ ,,U pitanju je jedna nepoznata...“ „Znam, poručnice. Evo u čemu je problem.“ Pojačala je seriju faktora. „Niste je uočili u formuli zato što je kodirana. Ovde se vidi samo gomila besmislica. To je sve.“ Posegavši rukom, dohvatila je staklenu pločicu s puderom. „Čak bi i vašim najboljim tehničarima bilo teško da je identifikuju. Izgleda kao jedno, miriše kao drugo. Kada se sve pomeša u ovakvom obliku, reakcija menja prirodu mešavine. Znaš li išta o hemiji?“ „Moram li da znam?“ „Da više ljudi zna više o tome...“ „Doktorka Engrejv, želim da znam ko je ubio žrtvu. Recite mi šta je to i pustite me da se pozabavim svojim poslom.“ „Danas su ljudi suviše nestrpljivi“, ljutila se Engrejvova, a zatim uzela malu, prekrivenu posudu. Unutra se nalazilo par kapi mlečnobele tečnosti. „Pošto te baš zabole, neću ti opisivati šta sam uradila. Neka ostane na tome da sam obavila neke testove, pozabavila se osnovnom hemijom i izdvojila tvoju nepoznatu supstancu.“ „Da li je to to?“ „Da. U tečnoj formi. Kladim se da ti je laboratorijski tehničar rekao da je u pitanju neka vrsta valerijana - s jugozapada Sjedinjenih Država.“


Iv je pogledala. „I?“ „Blizu, ali ipak pogrešno. To jeste biljka, a valerijan je bio korišćen za kalemljenje ovog primerka. U pitanju je nektar, supstanca koja zavodi ptice i pčele i zbog koje svet postoji. Nektar ne potiče od izvornih vrsta.“ „Izvornih u Sjedinjenim Državama.“ „Izvornih bilo gde. Tačka.“ Posegla je, podigla biljku u saksiji i položila je uz tresak. „Evo je tvoja bebica.“ „Lepa je“, rekla je Pibodijeva, nagnuvši se bliže raskošnim cvetovima u bojama koje su varirale od kremaste do kraljevskopurpurne. Pomirisala je, zatvorila oči i dublje udahnula. „Gospode, divno miriše. Tako je...“ Glava joj je lebdela. ,,Snažno.“ „Možeš se kladiti u život da je snažno. Odmakni se ili ćeš leteti među oblacima bar sat vremena.“ Engrejvova je gurnula biljku u stranu. „Pibodijeva?“ Iv ju je uhvatila za ruku u prodrmala. „Osvesti se.“ „Kao da sam popila čašu šampanjca u jednom gutljaju.“ Rekla je i pritisla rukom slepoočnicu. „Predivno.“ „Eksperimentalni hibrid“, objasnila je Engrejvova. „Šifrovano ime mu je besmrtni cvet. Ovaj ima četrnaest meseci i još nije prestao da cveta. Stvorili su ga u Iden koloniji.“ „Sedi, Pibodijeva. Znači, tražimo nektar iz ove biljke?“ „Sam po sebi, nektar je moćan i kod pčela izaziva reakciju sličnu pijanstvu. Imaju istu reakciju i na prezrele voćke, na primer opale breskve, u kojima je sok veoma koncentrisan. Ako se unos ne kontroliše, pčele se predoziraju nektarom. Jednostavno ne mogu da prestanu da ga jedu.“ „Zavisne pčele?“ „Moglo bi se tako reći. U suštini, ne žele da jebu drugo cveće, zato što ih je ovo zavelo. Tvoj laboratorijski tehničar to nije povezao zato što je hibrid na zabranjenoj listi hortikulturnih kolonija, što je pod jurisdikcijom Galaktičke carine. Kolonije rade na tome da ublaže problem s nektarom, pošto ih to oštećuje kada je u pitanju izvoz.“ „Znači, besmrtni cvet je kontrolisana vrsta biljke.“ „Zasada. Može se koristiti u medicinske svrhe, kao i kozmetičke. Uzimanje nektara može izazvati sjaj kože, obnavljanje njene elastičnosti i mladalački izgled.“ „Ali to je otrov. Dugotrajna upotreba uništava nervni sistem. Naša


laboratorija je to potvrdila.“ ,,I arsenik je otrov, ali su ga fine dame nekada uzimale u malim količinama da bi im koža bila belja i čistija. Lepota i mladost su za neke ljude pitanja od najveće važnosti.“ Engrejvova je slegla koščatim ramenima. ,,U kombinaciji s drugim elementima iz formule, ovaj nektar deluje kao aktivator. Rezultat je veoma adiktivna hemikalija koja izaziva povećanje energije i snage, kao i seksualne želje i osećanje obnovljene mladosti. Pošto bi se ovi hibridi, da ih ne kontrolišemo, razmnožavali kao zečevi, lako ih je jeftino proizvoditi u buljucima.“ „Zar im odgovaraju uslovi koji vladaju na planeti?“ „Apsolutno. Kolonija Iden proizvodi vegetaciju, floru i biljni život za uslove koji vladaju na planeti.“ „Znači, kupiš par biljaka“, razmišljala je Iv naglas. „Opremiš laboratoriju i nabaviš ostale hemikalije.“ ,,I dobiješ nelegalnu supstancu silne privlačnosti. Plati“, rekla je Engrejvova uz osmeh, ,,i bićeš snažan, lep, mlad i seksi. Osoba koja je osmislila ovu formulu dobro poznaje hemiju i ljudsku prirodu, a razume se i u lepotu profita.“ „Fatalna lepota.“ ,,Oh, naravno, ako koristiš supstancu četiri do šest godina, to će te svakako ubiti. Nervni sistem će otkazati. Ali ćeš se četiri ili šest godina fantastično provoditi, a neko će ostvariti mastan profit.“ „Kako to da znate tako mnogo o ovom... ovom Besmrtnom Cvetu, ako je gajenje ograničeno na Iden koloniju?“ „Zato što sam najpoznatiji stručnjak u svom polju, bavim se istraživanjem i kćerka mi je glavni pčelar u Iden koloniji. Laboratorija s dozvolom, poput ove, ili stručnjak za hortikulturu mogu da uvezu primerak uz izvesna ograničenja.“ „Hoćete da mi kažete da se primerci biljke već nalaze na planeti?“ „Uglavnom su u pitanju replike, bezopasne simulacije, ali neke su prave. Regulisane - za gajenje na zatvorenom, a njihova upotreba je kontrolisana. A sada, moram da nakalemim neke ruže. Uzmi izveštaj i uzorke i odnesi ih momcima u policijskoj centrali. Ako na osnovu toga ne mogu da povežu priču, treba ih obesiti.“


„Jesi li dobro, Pibodijeva?“ Iz opreza, Iv je čvrsto držala Pibodijevu za ruku dok je otvarala vrata automobila. „Da, samo sam veoma opuštena.“ „Suviše opuštena da voziš“, primetila je Iv. „Mislila sam da me odvezeš do cvećare. Plan B: otići ćemo da nešto pojedeš kako bismo poništili dejstvo mirisanja cveta, a zatim ćeš odneti uzorke i izveštaj doktorke Engrejv u laboratoriju.“ „Dalasova.“ Pibodijeva je spustila glavu na naslon. „Osećam se predivno.“ Iv ju je oprezno osmotrila. „Nećeš me valjda poljubiti ili nešto slično?“ Pibodijeva ju je pogledala blagonaklono. „Nisi moj tip. Uostalom, ne osećam se seksi. Samo dobro. Ako je uzimanje tog sranja nalik mirisanju cveta, ljudi će odlepiti za supstancom.“ „Da. Neko je već toliko odlepio da je ubio troje ljudi.“ Iv je uletela u cvećaru. Imala je najviše dvadeset minuta ako želi da pronađe ostale osumnjičene, ispita ih, vrati se u stanicu da napiše izveštaj i stigne na konferenciju za štampu. Ugledala je Rorka kako tumara pored majušnog, procvetalog drveća. „Naš cvetni konsultant nas čeka.“ ,,Izvini.“ Pitala se zašto bi neko poželeo drveće niže od trideset centimetara. Pored njih se osećala kao čudak. „Imam posla preko glave.“ ,,I ja sam upravo stigao. Da li ti je doktorka Engrejv pomogla?“ ,,I te kako. Pravi je lik.“ Krenula je za njim, ispod letvica prekrivenih mirisnom lozom. „Videla sam Anu-6.“ „Ah, Ana. Mislim da će biti pravi hit.“ „Posebno među dečacima u nežnim tinejdžerskim godinama.“ Rork se nasmejao i sproveo je unutra. „Mark, ovo je moja verenica, Iv Dalas.“ „Ah, da.“ Izgledao je kao svačiji omiljeni ujak kada je pružio ruku. Međutim, stisnuo ju je poput rvača kojem je neko uputio izazov. „Da vidimo šta možemo da učinimo za vas. Venčanja su tako komplikovana, a vi mi niste dali mnogo vremena.“ „Ni meni nije dao mnogo vremena.“ Mark se nasmejao i potapšao svoju prosedu kosu. „Sedite, opustite se i popijte malo čaja. Želim mnogo toga da vam pokažem.“


Iv je odlučila da joj zaista ne smeta. Volela je cveće. Prosto nije znala da ima tako prokleto mnogo vrsta. Nakon pet minuta, u glavi joj je bubnjalo od orhideja, ljiljana, ruža i gardenija. „Želimo nešto jednostavno“, rekao je Rork. „Tradicionalno. Bez simulacija.“ „Da, naravno. Imam neke holograme koji nam mogu podstaći maštu. Venčanje će biti na otvorenom, zbog čega bih predložio odrinu i vistariju. Veoma su tradicionalne, ljupkog, starinskog mirisa.“ Iv je proučavala holograme, trudila se da zamisli sebe kako pod odrinom s Rorkom razmenjuje bračnu zakletvu. Stomak joj se stegao. „Šta mislite o petunijama?“ Mark je trepnuo. „Petunije?“ „Volim petunije. Jednostavne su i ne pretvaraju se da su nešto što nisu.“ „Da, naravno. Veoma šarmantno. Možda uz buket ljiljana. Što se tiče boje...“ „Imate li Besmrtni Cvet?“, pitala je nagonski. „Besmrtni...“ Mark se razvedrio. „To je veoma posebna vrsta. Teško ih je uvesti, naravno, ali veoma su izdržljivi i spektakularno izgledaju. Imam nekoliko simulacija.“ „Ne želimo simulacije“, podsetila ga je Iv. „Bojim se da se mogu uvoziti samo u malim količinama, i to samo od strane ovlašćenih cvećara i stručnjaka za hortikulturu. Služe samo za upotrebu na zatvorenom prostoru. Vaše venčanje je na otvorenom...“ „Prodajete li ih u velikim količinama?“ „Veoma retko, samo ovlašćenim stručnjacima za hortikulturu. Imam neke podjednako lepe...“ „Imate li podatke o prodajama tih biljaka? Možete li da mi date listu imena? Isporučujete širom sveta, zar ne?“ „Naravno, ali...“ „Potrebni su mi podaci o bilo kome ko je naručivao Besmrtne tokom protekle dve godine.“ Kada ga je Mark zbunjeno pogledao, Rork je prošao jezikom preko zuba. „Moja verenica se strasno bavi baštovanstvom.“ „Da, jasno mi je. Biće mi potrebno par trenutaka da dođem do


podataka. Želite spisak svih kupaca?“ „Svih kupaca koji su naručili Besmrtne iz kolonije Iden tokom prethodne dve godine. Počnite sa Sjedinjenim Državama.“ „Sačekajte, a ja ću videti šta mogu da učinim.“ „Sviđa mi se odrina“, objavila je Iv poskočivši čim je Mark izašao. „A tebi?“ Rork je ustao i spustio joj ruke na ramena. „Šta misliš o tome da meni prepustiš bavljenje cvetnim aranžmanima? Iznenadiću te.“ „Dugujem ti.“ „I to prilično. Počni da otplaćuješ dug time što ćeš se potruditi da ne zaboraviš da u petak idemo na Leonardovu reviju.“ „Znam to.“ „I time što ćeš se setiti da tražiš tri slobodne nedelje za naš medeni mesec.“ „Čini mi se da smo se dogovorili da uzmem dve nedelje.“ „Jesmo. Međutim, kao što si rekla, duguješ mi. Da li bi mi objasnila zašto si iznenada fascinirana cvetom iz kolonije Iden? Ili da pretpostavim da si otkrila nepoznatu supstancu.“ ,,U pitanju je nektar. To bi definitivno moglo da poveže ubistva. Potrebno mi je samo malo sreće.“ „Nadam se da su ovo podaci koje tražite.“ Mark se vratio s papirom u rukama. „Nije bilo tako teško kao što mi se učinilo. Besmrtne retko naručuju. Većina uvoznika se zadovolji simulacijama. Ima puno problema s naručivanjem prave biljke.“ „Hvala vam.“ Iv je uzela papir i preletela pogledom spisak. „To je to“, promrmljala je, a zatim se okrenula ka Rorku. „Moram da idem. Kupi mnogo cveća, kamare cveća. Ne zaboravi petunije.“ Izjurila je, izvukavši komunikator. „Pibodijeva.“ „Ali... buket! Bidermajer.“ Mark se zbunjeno okrenuo ka Rorku. „Nije izabrala.“ Rork ju je posmatrao dok je izlazila. „Znam šta joj se dopada“, rekao je. „Ponekad bolje nego ona sama.“


Petnaesto poglavlje

„Lepo vas je ponovo videti, gospodine Redford.“ „Ovo postaje neugodna navika, poručnice.“ Redford je seo za sto. „Očekuju me u Los Anđelesu za par sati. Nadam se da me nećete dugo zadržavati.“ „Verujem u proveravanje podataka do kojih dođem. Ne želim da mi nešto promakne.“ Bacila je pogled ka uglu u kojem je stajala Pibodijeva, delujući zapovedno u punoj uniformi. Iv je znala da sa druge strane stakla Vitni i javni tužilac prate svaku njenu reč. Bolje bi joj bilo da sada postigne nešto, inače će zapečatiti svoju sudbinu. Sela je, a zatim potvrdno klimnula glavom ka hologramu advokata kojeg je Redford izabrao. Očigledno su obojica smatrala da situacija nije dovoljno ozbiljna da se advokat pojavi lično. „Savetniče, imate li prepis prethodnih izjava svog klijenta?“ „Imam.“ U odelu na uske pruge i prekaljenog pogleda, slika je prekrstila ruke. „Moj klijent je u potpunosti sarađivao s vama i vašim odeljenjem, poručnice. Pristali smo na ovaj intervju samo da bismo zaključili stvar.“ Složili ste se zato što niste imali izbora, pomislila je ali joj je lice ostalo bezizražajno. „Vaša saradnja je uzeta u obzir, gospodine Redford. Izjavili ste da ste poznavali Pandoru, i da ste s njom imali neformalan i intiman odnos.“ „Tako je.“ „Da li ste s njom bili u poslovnom odnosu?“ „Producirao sam dva videa u kojima je Pandora glumila. Razmišljao sam da uradim još jedan.“ „Da li su projekti bili uspešni?“ „Umereno.“ „Nezavisno od tih projekata, da li ste imali neke druge poslovne odnose s preminulom?“


„Ne.“ Blago se osmehnuo. „Osim male špekulativne investicije.“ „Male špekulativne investicije?“ „Tvrdila je da priprema svoju modnu i kozmetičku liniju. Naravno, bili su joj potrebni investitori i ja sam bio dovoljno zainteresovan da uložim novac.“ „Davali ste joj novac?“ „Da, tokom protekle dve i po godine sam investirao preko tri stotine hiljada.“ Pronašao si način da zaštitiš dupe, primetila je Iv i naslonila se u stolici. „Kakav je status ove modne i kozmetičke linije za koju tvrdite da je preminula sprovodila u delo?“ „Ne postoji status, poručnice.“ Podigao je i spustio ruke. „Prevaren sam. Tek nakon njene smrti sam otkrio da ne postoji linija, da ne postoje drugi investitori i da ne postoji proizvod.“ „Shvatam. Vi ste uspešan producent, čovek koji barata novcem. Sigurno ste se raspitali o prospektu, ciframa, troškovima, mogućoj zaradi. Možda ste uzeli uzorak proizvoda.“ „Ne.“ Skupio je usta i pogledao svoje šake. „Nisam.“ „Očekujete da poverujem da ste joj tek tako dali novac za projekat o kojem niste imali nikakve informacije?“ „To je zaista veoma neugodno.“ Ponovo je podigao pogled. „Imam reputaciju dobrog biznismena, ako se ovo pročuje, ta reputacija će pretrpeti štetu.“ „Poručnice“, prekinuo ih je advokat. „Reputacija mog klijenta je vredna imovina. Ta imovina će biti oštećena ako ovi podaci izađu van parametara ove istrage. Mogu da isposlujem zabranu pričanja o ovom delu izjave kako bih zaštitio njegove interese. Spreman sam da to učinim.“ „Slobodno. Zanimljiva priča, gospodine Redford. Znači, čovek sa vašom reputacijom i vašim preimućstvima je uložio tri stotine hiljada dolara u investiciju koja ne postoji?“ „Pandora je bila veoma ubedljiva žena, prelepa. Bila je takođe veoma pametna. Zaobilazila je moje zahteve za ciframa. Opravdavao sam nove isplate zato što sam verovao da je stručnjak u ovom polju.“ „Shvatili ste da vas je prevarila tek nakon njene smrti.“


„Raspitao sam se... stupio u kontakt s njenim poslovnim agentom, njenim predstavnikom.“ Uzdahnuo je i umalo uspeo da deluje nevino. „Niko nije znao ništa o novoj liniji.“ „Kada ste se raspitali?“ Oklevao je samo trenutak. „Tokom popodneva.“ „Nakon našeg razgovora? Nakon što sam vas pitala za ove isplate?“ „Tako je. Želeo sam da budem siguran da nema nesporazuma pre nego što odgovorim na pitanja. Po savetu advokata, kontaktirao sam s Pandorinim ljudima i otkrio da sam prevaren.“ „Vaš tajming je... veoma dobar. Imate li hobi, gospodine Redford?“ „Hobi?“ „Čovek koji se bavi stresnim poslom i ima vaša... preimućstva, mora nekako da se opusti. Skupljanje markica, crtanje, baštovanstvo.“ „Poručnice“, oglasio se advokat nestrpljivo. „U čemu je značaj ovog pitanja?“ „Interesuje me kako vaš klijent provodi svoje slobodno vreme. Ustanovili smo kako provodi radno vreme. Možda investirate radi opuštanja.“ „Ne, Pandora mi je bila prva greška i biće mi poslednja. Nemam vremena za hobije, niti sam im naklonjen.“ „Potpuno vas razumem. Neko mi je danas rekao da ljudi treba da sade petunije. Ne mogu da zamislim da provodim vreme kopajući po zemlji i zamajavajući se oko cveća. Doduše, nije da ih ne volim. Volite li vi cveće?“ „Cveće ima svoj značaj. Zato imam osoblje koje se njima bavi.“ „Ali vi ste ovlašćen hortikulturista.“ ,,Ja...“ „Pre tri meseca ste podneli molbu i dozvola vam je odobrena. U isto vreme kada ste Džeri Ficdžerald isplatili sumu od sto dvadeset pet hiljada dolara. Dva dana pre toga ste naručili besmrtni cvet iz kolonije Iden.“ „Interesovanje mog klijenta za floru nije relevantno za ovaj slučaj.“ ,,I te kako ima veze“, odvratila je Iv. „Osim toga, ovo je razgovor, a ne suđenje. Relevantnost mi nije potrebna. Zašto ste naručili Besmrtne?“ „Ja... bio je to poklon. Za Pandoru.“ „Potrošili ste veliku količinu vremena i novca, pomučili se da dobijete


dozvolu, a zatim ste kupili vrlo skupu, kontrolisanu biljku na poklon ženi s kojom povremeno imate seks. Ženi koja vam je tokom proteklih osamnaest meseci iscedila preko tri stotine hiljada dolara.“ „To je investicija. Ovo je poklon.“ „Ovo je sranje. Nemojte gubiti vreme s primedbama, savetniče. Gde je cveće sada?“ ,,U Novom Los Anđelesu.“ „Pibodijeva, organizujte konfiskaciju.“ „Do đavola, sačekajte malo.“ Redford se uskoprcao u stolici. „To je moja imovina, platio sam biljku.“ „Falsifikovali ste datum na dozvoli. Nelegalno ste nabavili kontrolisanu vrstu. Biće konfiskovana, a vi ćete biti optuženi. Pibodijeva?“ „Da, gospodine.“ Ugušivši zloban osmeh, Pibodijeva je izvadila komunikator i obavila poziv. „Ovo je maltretiranje.“ Namrštio se advokat. „Ove sitne optužbe su smešne.“ ,,Oh, tek sam počela. Znali ste za Besmrtni Cvet, znali ste da je to neophodni element za stvaranje droge. Pandora je planirala dobro da zaradi na tome. Da li je pokušavala da vas isključi iz posla?“ „Ne znam o čemu govorite.“ „Da li vas je navukla, da li vam je dala dovoljno da postanete zavisnik? Možda vam je zatim uskraćivala drogu, sve dok niste poželeli da preklinjete. Sve dok niste poželeli da je ubijete.“ „Nisam je ni dotakao“, eksplodirao je Redford. „Ali ste znali za drogu. Znali ste da je kod nje. Znali ste gde možete da nabavite još. Možda ste vi odlučili nju da isključite iz posla? Da vam umesto nje Džeri bude partner? Kupili ste biljku. Otkrićemo da li ste izvršili analizu supstance. Mogli ste sami da proizvodite drogu. Ona vam nije bila potrebna. Ionako niste mogli da je kontrolišete. Želela je više novca, više droge. Otkrili ste da je droga smrtonosna, ali zašto čekati pet godina? Ako uklonite nju, put će pred vama biti čist.“ „Nisam je ubio. Završio sam s njom. Nije bilo razloga da je ubijem.“ „Otišli ste u njenu kuću te noći. Spavali ste s njom. Imala je drogu. Da li vam se rugala? Već ste dvoje ljudi ubili kako biste zaštitili svoju investiciju, ali ona vam je i dalje stajala na putu.“


„Nikoga nisam ubio!“ Pustila ga je da viče, pustila advokata da ispaljuje primedbe i pretnje. „Da li ste je pratili do Leonardovog stana te noći, ili ste je odveli tamo?“ „Nikada nisam bio tamo. Nisam je ni dotakao. Da sam hteo da je ubijem, ubio bih je u njenoj kući kada mi je zapretila!“ „Pole...“ „Zaveži! Zaveži već jednom!“, urlao je Redford na advokata. „Pokušava da me optuži za ubistvo, zaboga. Svađao sam se s njom. Želela je još novca, mnogo novca. Pobrinula se da vidim njenu zalihu droge, da vidim koliko ima na raspolaganju. Vredela je čitavo bogatstvo. Međutim, već sam je analizirao. Više mi nije bila potrebna pa sam joj to i rekao. Rekao sam joj da će Džeri podržati liniju kada bude spremna. Bila je besna, pretila je da će me upropastiti, da će me ubiti. Sa uživanjem sam je ostavio i izašao napolje.“ „Planirali ste da sami proizvodite i distribuirate nelegalnu supstancu?“ ,,Da“, odvratio je, lupkajući prstima po ustima. „Kada bude spremna. Nisam bio u stanju da odolim tolikom novcu. Zar ne razumete da njene pretnje nisu ništa vredele? Nije mogla da me upropasti a da ne upropasti sebe. To nikada ne bi uradila. Završio sam s njom. Kada sam čuo da je mrtva, otvorio sam flašu šampanjca i nazdravio njenom ubici.“ „Veoma lepo. Hajde da počnemo iz početka.“

Nakon što je Iv odvela Redforda u pritvor, ušla je u zapovednikovu kancelariju. „Odlično odrađeno, poručnice.“ „Hvala vam, gospodine. Radije bih ga optužila za ubistvo nego za trgovinu drogom.“ „Možda će se i to desiti.“ „Računam na to. Tužioče.“ „Poručnice.“ Ustao je kada je ona ušla i nastavio da stoji. Njegovi maniri su bili dobro poznati u sudnici i van nje. Čak i kada bi se ustremio na svedoka, činio je to sa stilom. „Divim se vašoj tehnici saslušavanja. Voleo bih da budete svedok u ovom slučaju, ali ne verujem da će doći do suđenja. Advokat gospodina Redforda je već stupio u kontakt s mojom kancelarijom. Pregovaraćemo.“


,,A što se tiče ubistva?“ „Ne možemo da ga povežemo. Nema fizičkih dokaza“, nastavio je pre nego što je uspela da se pobuni. ,,A što se tiče motiva... dokazali ste da je bio u posedu sredstava za ostvarivanje svog cilja pre njene smrti. I dalje je više nego verovatno da je kriv, ali moraćemo da se pomučimo da bismo opravdali optužbu.“ „Opravdali ste optužbu protiv Mejvis Friston.“ „Na osnovu velikog broja dokaza“, podsetio je. „Znate da ona to nije uradila, tužioče. Znate da su tri žrtve povezane.“ Pogledala je ka Kastu zavaljenom u stolici. „Nelegalno to zna.“ „Moram da se složim s poručnicom“, otezao je Kasto. „Istražili smo iz svih aspekata to da li je Fristonova povezana sa supstancom poznatom pod imenom Besmrtnost i otkrili smo da nije povezana s drogom i ostalim žrtvama. Ima neke mrlje u dosijeu, ali u pitanju su sitni i stari prestupi. Ako mene pitate, žena se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.“ Nasmešio se Iv. „Moram se složiti s Dalasovom i preporučiti da se optužba protiv Mejvis Friston ukine a istraga nastavi.“ „Vaša preporuka će biti uzeta u obzir, poručniče“, rekao je tužilac. „Naša kancelarija će je razmotriti tokom razmatranja svih novih podataka. U ovom trenutku, verujemo da su tri ubistva povezana, ali da za to ne postoje čvrsti dokazi. Međutim, voljni smo da pristanemo na nedavni zahtev advokata gospođice Friston i da je testiramo uz pomoć detektora laži, autohipnoze i VR rekreiranja događaja. Naša odluka će u velikoj meri zavisiti od rezultata.“ Iv je duboko uzdahnula. Bio je to veliki ustupak. „Hvala vam.“ ,,U istom smo timu, poručnice. Najbolje da svi to imamo na umu i koordinišemo svoj stav pre konferencije za štampu.“ Dok su se pripremali, Iv je prišla Kastu. „Cenim ono što si upravo učinio.“ Slegao je ramenima. „To je moje profesionalno mišljenje. Nadam se da će pomoći tvojoj prijateljici. Ako mene pitaš, Redford je kriv kao greh. Ili ih je lično umlatio, ili je nekome platio da to uradi.“ Želela je da veruje u to, ali je ipak polako odmahnula glavom. „Suviše je aljkavo, suviše lično za profesionalno ubistvo. Ipak, hvala ti.“ „Možeš smatrati da ti se na taj način odužujem zato što si mi predala


jedan od najvećih slučajeva decenije kada su u pitanju nelegalne supstance. Kada raščistimo situaciju i javno objavimo podatke o hapšenjima i Besmrtnosti, dobiću kapetanski čin.“ „Znači da bi valjalo da ti čestitam.“ „Rekao bih da treba jedno drugom da čestitamo. Raskrinkaćeš ova ubistva, Iv, i oboje ćemo dobro proći.“ „Možeš se kladiti da ću ih raskrinkati.“ Podigla je obrvu kada ju je pomazio po glavi. „Sviđa mi se.“ Stavio je ruke u džepove i nasmešio se. „Sigurna si da moraš da se udaš?“ Uzvratila mu je osmeh i nagnula glavu. „Čujem da ideš na večeru s Pibodijevom.“ „Pravi je dragulj. Slab sam prema snažnim ženama, Iv. Moraš mi oprostiti što sam razočaran tajmingom.“ „Zašto ne bi umesto toga bio polaskan?“ ugledala je Vitnijev znak i uzdahnula. „Do đavola, počinje?“ „Čovek se oseti kao velika, mesnata kost, zar ne?“, promrmljao je Kasto kada su se vrata otvorila ka hordama novinara.

Nekako su preživeli. Iv bi smatrala da je provela uspešan radni dan da joj Nadin nije postavila zasedu na podzemnom parkingu. „Ovde nije dozvoljen pristup neovlašćenim osobama.“ „Popusti malo, Dalasova.“ Nadin se iskezila, i dalje naslonjena na Ivin automobil. „Mogla bi da me povezeš.“ „Kanal 75 mi nije usput.“ Pošto je Nadin nastavila da se smeška, Iv je opsovala i otvorila vrata kodom. „Ulazi unutra.“ „Dobro izgledaš“, izjavila je Nadin opušteno. „Ko ti je stilista?“ „Prijateljičina prijateljica. Umorna sam od razgovora o svojoj kosi, Nadin.“ „Okej, hajde da razgovaramo o ubistvima, drogi i novcu.“ „Upravo sam provela četrdeset pet minuta razgovarajući o tome.“ Iv je prinela značku kameri obezbeđenja i izašla na ulicu. „Verujem da si bila prisutna.“ „Ja sam čula samo gomilu smicalica i izvrdavanja. Šta to škripi?“


„Moje dobro podešeno vozilo.“ ,,Oh, da, zakačilo te kresanje budžeta? Prokleta šteta. U svakom slučaju, šta to čujem o novom pravcu istrage?“ „Ne mogu da razgovaram o istrazi koja je u toku.“ „Aha. Šta se šuška o Polu Redfordu?“ „Redford je, kao što si čula na konferenciji, optužen za prevaru, posedovanje kontrolisane vrste, i nameru da proizvodi i prodaje nelegalnu supstancu.“ „Kako je to povezano s Pandorinim ubistvom?“ „Ne mogu da razgovaram...“ „Dobro, sranje.“ Nadin se zavalila u sedište i namrštila posmatrajući gužvu u saobraćaju. „Šta kažeš na razmenu?“ „Možda. Prvo ti.“ „Želim ekskluzivni intervju s Mejvis Friston.“ Iv se nije čak ni potrudila da odgovori. Samo je frknula. „Ma hajde, Dalasova, pusti je da ispriča narodu svoju stranu priče.“ „Jebeš narod.“ „Mogu li da te citiram? Rork i ti ste je opkolili. Niko ne može da dopre do nje. Znaš da ću biti fer.“ „Da, opkolili smo je. Ne, niko ne može do nje, niti će moći. Da, ti bi verovatno bila fer, ali ona ne razgovara s predstavnicima medija.“ „Da li je to njena odluka ili tvoja?“ „Skini mi se s kičme, Nadin, ako ne želiš da se voziš javnim prevozom.“ „Samo joj prenesi moj zahtev. To je sve što tražim, Dalasova. Samo joj reci da sam zainteresovana da joj dopustim da ispriča svoju priču u programu.“ „Dobro, sada promeni kanal.“ ,,U redu. Danas sam saznala interesantnu sitnicu od voditelja trač rubrike.“ ,,A znaš koliko ja volim da slušam o životima bogatih i ludih.“ „Dalasova, vreme je da se suočiš s tim da ćeš uskoro postati jedna od njih.“ Nadin se nasmejala kada je ugledala Ivinu ljutitu grimasu. „Isuse, obožavam da te zajebavam. Tako je lako. U svakom slučaju, priča se da su raskinuli golupčići koji su bili nerazdvojni proteklih par meseci.“


„Neizvesnost me ubi.“ „Možda i hoće kada ti kažem da su u pitanju Džeri Ficdžerald i Džastin Jang.“ Nivo interesovanja joj se podigao tek toliko da odluči da ne stane na autobuskoj stanici kako bi izbacila svoju saputnicu napolje. „Pričaj, slatka moja.“ „Danas se na probi Leonardove revije odigrala veoma javna scena. Navodno, naše ptičice su pošizele. Došlo je čak i do razmene udaraca.“ „Izubijali su se?“ „Prema mom izvoru, definitivno nije bilo u pitanju ljubavno tapkanje. Džeri se povukla u garderobu. Sada koristi garderobu rezervisanu za zvezdu revije, a Džastin je otišao ljut i s natečenim okom. Par sati kasnije je viđen s nekom plavušom na žurci na Mauiju. Takođe je u pitanju manekenka. Mlađa manekenka.“ „Zbog čega su se posvađali?“ „Niko nije siguran. Smatra se da je seks pomolio svoju ružnu glavu. Optužila ga je za prevaru, on je uzvratio istom merom. Ona je odbila to da trpi. Kao i on. On njoj više nije potreban, ni ona njemu.“ „To je veoma interesantno, Nadin, ali to ništa ne znači.“ Osim kada je tajming u pitanju, pomislila je Iv. Oh, tajming. „Možda znači, možda ne znači. Međutim, čudno je što su dvoje ljudi koji se bave javnim poslom i čiji su životi stalno pred očima javnosti izgubili kontrolu pred publikom. Rekla bih da su bili prilično besni ili su prokleto dobro glumili.“ „Kao što rekoh, interesantno je.“ Iv je stala ispred kapije Kanala 75. „Evo tvoje stanice.“ „Mogla bi da me odvezeš do vrata.“ „Uskoči u tramvaj, Nadin.“ „Slušaj, znaš da ćeš proveriti ono što sam ti upravo rekla, kako bi bilo da mi daš neki podatak? Dalasova, ti i ja imamo dobar odnos.“ To je istina. „Nadin, stvari se trenutno nalaze u prilično krhkoj ravnoteži. Ne smem da dopustim da jedna strana prevagne.” „Neću ništa objaviti dok mi ti ne kažeš da je vreme.“ Iv je oklevala, a zatim odmahnula glavom. „Ne mogu, Mejvis mi je suviše važna. Dok ne bude oslobođena, ne smem da rizikujem.“


„Krenula je u tom pravcu, zar ne? Ma hajde, Dalasova.“ „Ovo ti govorim nezvanično, u kancelariji javnog tužioca razmišljaju o odbacivanju optužbe. Ali nisu ih još odbacili.“ „Imaju li novog osumnjičenog? Redford? Da li je on novi glavni osumnjičeni?“ „Ne pritiskaj me, Nadin. Ti si mi skoro pa prijateljica.“ „Do đavola. Hajde da se dogovorimo. Ako bilo šta što sam ti rekla ili prenela doprinese rešavanju slučaja, duguješ mi uslugu.“ „Sve ću ti reći, Nadin, čim situacija bude jasna.“ „Želim da porazgovaram s tobom jedan na jedan, deset minuta pre nego što bilo koja vest stigne do medija.“ Iv se nagnula i otvorila joj vrata. „Vidimo se.“ „Pet minuta. Do đavola, Dalas. Pet pišljivih minuta.“ Iv je znala da tih pet minuta znači podizanje rejtinga za sto poena i zaradu od mnogo hiljada dolara. „Mogu ti dati prednost od pet minuta ako i kada se Mejvis nađe van opasnosti. Ne mogu ti obećati više od toga.“ „To će biti dovoljno.“ Nadin je zadovoljna izašla iz kola, a zatim se naslonila na vrata. „Znaš, Dalasova, ti nisi u stanju da pogrešiš. Nema tu nikakvog ako’. Talentovana si za odbranu mrtvih i nevinih.“ Mrtvih i nevinih, pomislila je Iv i zadrhtala dok se odvozila. Znala je da su mrtvi uglavnom krivi.

Mesečina je sipila kroz prozor na krovu iznad kreveta kada se Rork pomerio od Iv. Ovo je bilo novo iskustvo za njega, nervoza pre, tokom i nakon vođenja ljubavi. Dok se sklupčavala uz njega, što joj je bila navika, rekao je sebi da postoji mnogo razloga za to. Kuća je puna ljudi. Leonardov šaroliki tim je u naletu manije zauzeo čitavo krilo. On je imao nekoliko projekata i poslova u različitim fazama razvoja, koje želi da zaključi pre venčanja, nekoliko poslova koje je odlučio da završi. Zatim, tu je samo venčanje. Rork je bio siguran da ima pravo da bude pomalo rastrojen. Međutim, bio je brutalno iskren čovek, bar prema sebi. Bio je nervozan samo iz jednog razloga. Zbog slike koja mu je neprestano


opsedala um - Iv prebijena, krvava i slomljena. Strahovao je da će svojim dodirom vratiti sve to, pretvoriti nešto lepo u nešto zversko. Meškoljila se pored njega, a zatim pridigla i pogledala ga. Lice joj je i dalje bilo rumeno, oči tamne. „Ne znam šta treba da ti kažem.“ Prešao je prstom duž njene vilice. „O čemu?“ „Nisam krhka. Nema razloga da se prema meni ponašaš kao da sam ranjena.“ Nabrao je obrve, ljut na sebe. Nije shvatio da je toliko providan, čak i s njom. To mu se nije dopalo. „Ne znam o čemu govoriš.“ Krenuo je da ustane, s namerom da sipa sebi piće koje ne zapravo ne želi, ali ona ga je čvrsto uhvatila za ruku. „Izbegavanje nije tvoj stil, Rork.“ Brinula se. „Ako su se tvoja osećanja promenila zbog onoga što sam učinila, zbog onoga čega sam se setila...“ „Ne vređaj me.“ Brecnuo se. Odahnula je shvativši da mu u očima svetluca ljutnja. „Šta treba da pomislim? Mislim da je ovo prvi put da si me dotakao nakon one noći. Delovalo mi je više poput milovanja nego...“ „Smeta ti nežnost?“ Bistar je, pomislila je. Smiren ili uznemiren, znao je kako da preokrene stvari u svoju korist. I dalje ga je držala za ruku i gledala u oči. „Zar misliš da neću primetiti ako se uzdržavaš? Ne želim da se uzdržavaš. Dobro sam.“ „Ja nisam dobro.“ Otrgao je ruku. „Ja nisam dobro. Neki od nas su obični smrtnici, potrebno im je malo vremena. Pusti to.“ Njegove reči su je zapekle kao šamar. Klimnula je glavom i skliznula nazad na krevet, okrenuvši se na drugu stranu. „Dobro. Ali ono što mi se desilo u detinjstvu nije bio seks, već skarednost.“ Čvrsto je zatvorila oči i naterala sebe da zaspi.


Šesnaesto poglavlje

Veza joj je zazvonila u cik zore. Zatvorenih očiju, Iv je posegla rukom. „Blokiraj video. Dalas.“ „Dalas, poručnica Iv. Centrala. Ubistvo, muškarac, u uličici iza broja 19, Sto osma ulica. Krenite odmah.“ Stegao joj se stomak. Nije njena smena, zašto su je nazvali? „Uzrok smrti?“ „Pretučen je na smrt. Žrtva još nije identifikovana zbog velikih povreda lica.“ „Razumela sam. Do đavola.“ Prebacila je noge preko ivice kreveta i trepnula kada je shvatila da je Rork već ustao i da se oblači. „Šta to radiš?“ „Vozim te na mesto zločina.“ „Ti si civil. Nemaš nikakva posla na mestu zločina.“ Samo joj je dobacio pogled dok je oblačila farmerke. „Tvoje vozilo je na popravci, poručnice.“ Osetio je blagu satisfakciju kada je čuo kako mrmlja psovke dok se prisećala. „Odvešću te. Odbaciću te“, rekao je. „Krenuo sam u kancelariju.“ „Kako hoćeš.“ Slegla je ramenima i prikopčala futrolu za oružje.

Očajan kraj. Nekoliko zgrada je dekorisano brutalnim grafitima, slomljenim staklom i dronjavim znacima kojima su gradske vlasti te građevine proglasile neupotrebljivim. Naravno, ljudi su i dalje živeli u njima, šćućureni u prljavim sobama, izbegavali patrole i uživali u supstancama koje izazivaju najjaču simulaciju. Ovakvih krajeva je bilo širom sveta, pomislio je Rork dok je stajao na suncu iza policijske barikade. Odrastao je u jednom od njih, tri hiljade kilometara dalje, sa one strane Atlantika. Razumeo je život ovih ljudi, očaj, poslove, kao što je razumeo nasilje koje dovodi do onoga što je Iv trenutno gledala.


Dok je posmatrao, pored oronulih, sanjivih kurvi, očajno radoznalih, shvatio je da razume i nju. Pokreti su joj bili brzi, izraz lica neosetljiv. Međutim, u njenim očima je video sažaljenje dok je proučavala ono što je nekada bilo čovek. Ona je, pomislio je, sposobna, snažna i otporna. Kakve god rane ima, živeće s njima. Nije joj bilo potrebno da je on izleči, već da je razume. „Ovo nije tvoj uobičajeni milje, Rork.“ Rork je pogledao Finija koji je upravo stao kraj njega. „Bio sam i na gorim mestima.“ „Zar nismo svi?“ Fini je uzdahnuo i izvadio dansko pecivo iz džepa. „Doručak?“ „Ne, hvala. Samo ti navali.“ Fini je progutao pecivo u tri zalogaja. „Bolje da vidim šta je naša devojka naumila.“ Prišao je barikadi i potapšao se po grudima tamo gde mu je značka bila prikačena kako bi umirio nervoznog policajca u uniformi određenog da čuva prilaz mestu zločina. „Srećom, novinari još nisu stigli“, komentarisao je. Iv je podigla pogled. „Ubistva u ovom kraju nisu naročito interesantna - bar dok ne saznaju kako je ubijen.“ Njene ruke su već bile umrljane krvlju dok je klečala pored tela. „Jesi li slikao?“ Kada je tehničar dao potvrdni znak, podvukla je ruke pod telo. „Hajde da ga okrenemo, Fini.“ Pao je, ili je bio oboren, licem nadole. Velika količina krvi i moždane mase je iscurila kroz rupu veličine pesnice na potiljku. Ni druga strana nije lepše izgledala. „Nema ličnu kartu“, obavestila ga je Iv. „Pibodijeva je u zgradi. Ide od vrata do vrata, pokušavajući da sazna da li neko nešto zna.“ Fini je pogledao zgradu. Bilo je nekoliko prozora sa ove strane, prljavih stakala i s gustim rešetkama. Osmotrio je betonsko dvorište u kojem su čučali. Pokvareni recikler, kesa s đubretom, razno smeće, zarđali metal. „Nije neki pogled“, komentarisao je. „Da li smo otkrili ko je?“ „Uzela sam otiske. Jedan od uniformisanih policajaca ih proverava. Oružje je već spakovano. Gvozdena šipka bačena ispod reciklera.“ Iv je suzila kapke i proučavala telo. „Nije ostavio oružje pored Bumera ili Hete Mopet. Očigledno je zašto je ostavio oružje kod Leonarda. Igra se s


nama, Fini, bacio ga je na mesto gde bi ga i slepa žaba pronašla. Šta misliš o ovom liku?“ Zavukla je prst ispod široke, drečavoružičaste naramenice. Fini je gunđao sebi u bradu. Leš je bio obučen po poslednjoj modi. Bermude na pruge u svim duginim bojama, majica boje mesečine, skupe sandale s perlama. „Potrošio je veliku količinu novca na ružnu odeću.“ Fini je ponovo pogledao zgradu. „Ako je živeo ovde, znači da je odlučio da ne ulaže u nekretnine.“ „Diler“, zaključila je Iv. „Srednjeg nivoa. Živeo je tu zato što je tu radio.“ Ustala je i obrisala krvave ruke o farmerke dok je uniformisani policajac prilazio. „Imamo poklapanje, poručnice. Žrtva je identifikovana kao Lamont Ro, poznat pod nadimkom Bubašvaba. Ima debeo dosije. Uglavnom u Nelegalnom. Posedovanje, proizvodnja za prodaju, nekoliko napada.“ „Da li ga je neko koristio? Da li je bio nečiji doušnik?“ „Takav podatak se nije pojavio u izveštaju.“ Bacila je pogled ka Finiju koji je mrmljajući potvrdio da je razumeo ovaj nečujni zahtev. „Okej, spakujte ga i pošaljite u stanicu. Želim toksikološki izveštaj. Pustite čistače da uđu.“ Još jednom je pogledom obuhvatila mesto zločina i ugledala Rorka. „Fini, možeš li da me povezeš?“ „Naravno.“ „Samo trenutak.“ Krenula je ka barikadi. „Mislila sam da si krenuo u kancelariju.“ „Jesam. Jesi li završila ovde?“ „Moram da obavim još par stvari. Fini će me odbaciti.“ „U pitanju je isti ubica.“ Zaustila je da mu kaže da je to posao policije, ali je zatim samo slegla ramenima. Mediji če se verovatno dočepati te informacije za sat vremena. „Pošto mu je lice pretvoreno u kašu, verovatno si u pravu. Moram da...“ Okrenula se kada je začula vriske. Dugo zavijanje koje je bušilo rupe u čeliku. Ugledala je krupnu ženu, samo u crvenim gaćicama, kako izleće iz zgrade. Gurnula je dva uniformisana policajca koja su pijuckala kafu kao


da su kegle za kuglanje i jurnula ka onome što je ostalo od Bubašvabe. ,,Oh, do đavola“, promrmljala je Iv i krenula da je presretne. Na manje od metra od tela, skočila je i oborila ženu. Obe su imale bolan susret s betonom. „To je moj čovek.“ Žena je mlatarala kao riba od sto kila i mlatila Iv svojim mesnatim rukama. „To je moj čovek, kučko.“ U interesu mira, čuvanja mesta zločina i samoodržanja, Iv je pesnicom zviznula ženu po debeljuškastoj vilici. „Poručnice, da li ste dobro, poručnice?“ Obe uniforme su posegle da pomognu Iv da se iskobelja ispod nesvesne žene. „Isuse, pojavila se niotkuda. Izvinite...“ „Izvinite?“ Otrgnuvši se, Iv ih je ošinula pogledom. „Izvinite? Glupi kreteni. Još dve sekunde i kontaminirala bi mesto zločina. Kada sledeći put budete obezbeđivali nešto bitnije od saobraćaja, držite svoje jebene ruke dalje od svojih jebenih kurčeva. Ako ste u stanju, pozovite doktora da pogleda ovu idiotkinju. Zatim joj pronađite neku odeću i vodite je u pritvor. Možete li to da izvedete?“ Nije sačekala odgovor, samo je odšepala. Farmerke su joj bile pocepane, njena krv pomešana s krvlju žrtve, a oči su joj i dalje sevale kada je pogledala Rorka. „Zašto se ti keziš, do đavola?“ „Uvek uživam u tome da vas gledam kako radite, poručnice.“ Iznenada je obuhvatio njeno lice svojim šakama i poljubio je tako snažno da se zateturala unazad. „Bez uzdržavanja“, rekao je kada je trepnula. „Neka doktor pregleda i tebe.“

Nekoliko sati kasnije, pozvana je u Vitnijevu kancelariju. Krenula je s Pibodijevom kraj sebe. „Žao mi je, Dalasova. Nije smela da mi promakne.“ „Isuse, Pibodijeva, ostavi se toga. Bila si u drugom delu zgrade kada je dotrčala.“ „Trebalo je da znam da će je neko od stanara obavestiti.“ „Da, svi moramo da držimo kristalnu kuglu u pripravnom stanju. Slušaj, nije napravila nikakvu štetu, osim što je mene malčice ulubila. Da li se Kasto javio?“


„Još je na terenu.“ „Da li je još na tvom terenu?“ Pibodijevoj su se zgrčile usne. „Bili smo zajedno sinoć. Trebalo je samo da odemo na večeru, ali... Kunem se da nisam tako lepo spavala od detinjstva. Ko bi rekao da dobar seks tako fantastično umiruje.“ „To sam mogla i ja da ti kažem.“ ,,U svakom slučaju, pozvali su ga odmah nakon što sam ja primila poziv. Rekla bih da on sigurno zna ko je žrtva i možda će moći da nam pomogne.“ Iv je samo progunđala. Nisu morale da čekaju, odmah su primljene u Vitnijevu kancelariju. Pokazao im je da sednu. „Poručnice, znam da je vaš izveštaj na putu ka mojoj kancelariji, ali voleo bih da mi ispričate šta znate o najnovijoj žrtvi.“ „Da, gospodine.“ Prenela mu je opis mesta zločina, ime i opis žrtve, kao i sve detalje u vezi sa oružjem, ranama i islednikovom procenom vremena smrti. „Pretraga od vrata do vrata koju je sprovela Pibodijeva nije dovela do rezultata, ali to ćemo ponovo pokušati. Žena koja je živela sa žrtvom bila je od pomoći.“ Vitni je podigao obrve. Iv je i dalje nosila umrljanu košulju i pocepane farmerke. „Rečeno mi je da si naletela na problem na sceni.“ „Ništa bitno.“ Iv je već odlučila da je dovoljno to što se ona izdrala na uniforme. Nema potrebe da dobiju zvaničan ukor. „Žena je ranije bila ulična pratilja s dozvolom. Nije imala kredita da obnovi dozvolu. Takođe je korisnik. Pritisli smo je zbog toga i saznali ponešto o sinoćnom kretanju žrtve. Prema njenoj izjavi, bili su zajedno u stanu do jedan ujutru. Popili su malo vina i uzeli Egzotiku. Rekao je da mora da zaključi neki posao. Ona je uzela daunloud i onesvestila se. Pošto je islednik u preliminarnom izveštaju napisao da je vreme smrti oko dva ujutru, uklapa se. „Dokazi ukazuju da je žrtva ubijena tamo gde je jutros pronađena. Takođe postoje snažne indikacije da je žrtvu ubila ista osoba koja je ubila Mopetovu, Bumera i Pandoru.“ Duboko je udahnula i nastavila da govori zvaničnim tonom. „Glavni istražitelj i nekolicina drugih ljudi mogu da potvrde gde se Mejvis Friston nalazila u vreme ubistva.“


Vitni je ćutao par trenutaka, ali je gledao Iv u lice. „Ova kancelarija, kao ni kancelarija Javnog tužioca ne veruje da je Mejvis Friston na bilo koji način povezana sa ovim ubistvom. Imam preliminarnu analizu testa koji je uradila gospođica Friston.“ „Testa?“ Zaboravivši na formalnosti, Iv je skočila. „Kakvog testa? Zakazan je tek za ponedeljak.“ „Vreme je promenjeno“, rekao je Vitni smireno. „Testiranje je završeno danas u jedan po podne.“ „Zašto me niko nije obavestio?“ Stomak joj je uzburkalo neugodno sećanje na sopstveno testiranje. „Trebalo je da budem prisutna.“ „Bilo je u najboljem interesu svih strana da ne budete prisutni.“ Podigao je ruku. „Pre nego što pobesnite i rizikujete neposlušnost, dopustite mi da vam saopštim da doktorka Mira u svom izveštaju navodi da je gospođica Friston prošla testiranje. Detektor laži je ukazao na to da su sve njene izjave istinite. Što se tiče drugih elemenata, doktorka smatra da subjekat vrlo verovatno nije u stanju da ispolji ekstremno nasilje upotrebljeno da se usmrti Pandora. Izostaviću stručnu terminologiju. Doktorka preporučuje da optužbe protiv gospođice Friston budu odbačene.“ „Odbačene...“ Oči su je pekle dok se ponovo spuštala na stolicu. „Kada?“ „Kancelarija Javnog tužioca razmatra izveštaj doktorke Mire. Nezvanično vam mogu reći da će optužbe biti odbačene u ponedeljak, ako se ne pojave neke činjenice koje opovrgavaju njen izveštaj.“ Gledao je kako Iv blokira drhtaj i divio se njenoj kontroli. „Fizički dokazi su snažni, ali u ovom trenutku je izveštaj doktorke Mira hitniji, kao i dokazi sakupljeni tokom istrage drugih ubistava navodno povezanih sa ubistvom Pandore.“ „Hvala vam.“ „Ovo je nije u potpunosti oslobodilo sumnje, kao ni tvoja istraga, ali blizu si. Uhvati to kopile, uhvati ga što pre.“ „To mi je namera.“ Njen komunikator je zapištao. Sačekala je da Vitni klimne glavom i javila se. „Dalasova.“ „Dobila si hitan izveštaj.“ Diki ju je mrko gledao. „Kao da nemam šta drugo da radim.“


„Kukaj kasnije. Šta si otkrio?“ „Tvoj najnoviji leš se fino odradio Besmrtnošću pre nego što je pandrknuo. Neposredno pre, rekao bih. Mislim da nije imao vremena da uživa.“ „Pošalji izveštaj u moju kancelariju“, rekla je, presekavši ga pre nego što je ponovo počeo da se žali. Ovoga puta se smeškala dok je ustajala. „Moram večeras na neki događaj i mislim da ću tamo uspeti da povežem stvari.“ Haos, panika i napeti nervi bili su deo revije visoke mode koliko i tanušni modeli i svetlucavi materijali. Bilo je intrigantno i zabavno posmatrati igrače kako preuzimaju svoje uloge. Manekenke napućenih usana koje nalaze manu svakom komadu nakita, garderoberka zečjeg koraka sa svetlucavim iglama i čiodama u punđi, stilistkinja koja se obrušava na modele poput vojnika koji se sprema za bitku i nesrećni dizajner sveg tog sjaja koji stoji usred vihora i krši ruke. „Kasnimo. Kasnimo. Neka Lisa donese ventilator za dva minuta. Muzika je počela na vreme, ali mi kasnimo.“ „Stići će. Isuse, Leonardo, saberi se.“ Dalasovoj je bilo potrebno par trenutaka da prepozna stilistkinju. Trinina frizura se sastojala od oštrih, crnih šiljaka koji su lako mogli nekome da iskopaju oko. Odao ju je glas. Dok ju je izbezumljena garderoberka gurala laktom, Iv je posmatrala kako Trina pravi nešto što uznemirujuće podseća na prugastu grivu, a zatim je oblikuje u gladak fišek. „Šta radiš ovde?“ Čovek sa očima poput sove u ogrtaču do kolena skočio je na Iv poput besnog terijera. „Zaboga, skidaj tu odeću. Zar ne znaš da je Hjugo u prvom redu?“ „Ko je Hjugo?“ Čovek je ispustio zvuk koji podseća na ispuštanje gasa i posegao ka Iv da joj strgne majicu. „Druškane, želiš li da zadržiš prste?“ Udarila ga je i sevnula pogledom. „Skini se, skini se. Vreme prolazi.“ Pošto pretnja nije upalila, zgrabio ju je za dugme na farmerkama. Razmišljala je o tome da li da ga patosira, ali je umesto toga samo


izvadila značku. „Možeš da odbiješ ili ću te uhapsiti zbog napada na policajca.“ „Zašto si ovde? Imamo dozvolu. Platili smo državi ono što joj dugujemo. Leonardo, ovde je policajac. Ne možeš od mene očekivati da se nosim s policijom.“ „Dalasova.“ Mejvis je dojurila sa raznobojnim materijalom preko ruke. „Smetaš nam ovde. Zašto nisi u publici? Gospode, zašto si tako obučena?“ „Nisam imala vremena da se presvučeni.“ Iv je odsutno povukla svoju krvavu košulju. „Jesi li dobro? Nisam znala da su ti promenili termin za test, inače bih išla s tobom.“ „Nekako sam to odradila. Doktorka Mira je bila fantastična. Recimo samo da mi je drago što se to završilo. Ne želim da pričam o tome“, brzo je dodala i pogledala unaokolo po haotičnom i prepunom prostoru. ,,U ovom trenutku.“ „Okej. Želim da vidim Džeri Ficdžerald.“ „Sada? Revija je već počela. Sve je tajmirano do poslednje mikrosekunde.“ Uz veštinu veterana, Mejvis se sklonila s puta dugonoge manekenke. „Ona sada mora da se usredsredi, Iv. Ritam je ubistven.“ Nagnuvši glavu, poslušala je muziku. „Njen sledeći izlazak je za manje od četiri minuta.“ „Onda je neću dugo zadržavati. Gde je?“ „Dalasova, Leonardo je...“ „Mejvis, gde je ona?“ „Tamo pozadi.“ Mahnuvši pomamno rukom, predala je materijale garderoberki koja je upravo prolazila kraj njih. ,,U prostoriji rezervisanoj za zvezdu.“ Iv je uspela saginjanjem, okretanjem i izbegavanjem da se probije kroz gomilu do vrata na kojima je velikim slovima pisalo ime manekenke. Nije kucala, samo je ušla i ugledala kao uvlače Džeri u tubu materijala protkanog zlatnim nitima. „Neću moći da dišem u ovome. U ovome ni skelet ne bi mogao da diše.“ „Nije trebalo da jedeš paštetu, draga“, odvratila je garderoberka neumoljivo. „Uvuci stomak.“


„Interesantan model“, komentarisala je Iv sa dovratka. ,,U tome izgledaš kao čarobni štapić.“ „To je jedan od Leonardovih retro pokušaja. Glamur ranog dvadesetog stoleća. Jebote, ne mogu da se mrdnem.“ Iv je prišla bliže i pogledala je u lice. „Kozmetičar je obavio dobar posao. Ne vidim nijednu modricu.“ Proveriće s Trinom da li je bilo modrica koje treba pokriti. „Upravo sam čula da te je Džastin Jang udario par puta.“ „Đubre. Udario me je u lice pre bitne revije.“ „Rekla bih da nije udarao svom snagom. Zbog čega ste se posvađali, Džeri?“ „Mislio je da može da me vara s tamo nekom plesačicom. Neće moći.“ „Vreme je bitan faktor, zar ne? Kada je počeo s tim zabavljanjem?“ „Slušajte, poručnice, trenutno sam malo zauzeta. Ako izađem namrštena na pistu, to će mi upropastiti prezentaciju. Džastin je prošlost.“ Uprkos tome što je tvrdila da ne može da diše, Džeri je brzo i gipko prošla kroz vrata. Iv je ostala tamo gde se zatekla, slušajući aplauz koji ju je dočekao kada je izašla na pistu. Za tačno šest minuta, gulili su je iz zlatne tube. „Kako si saznala za aferu?“ „Trina... Gospode, moja kosa! Baš si uporna. Čula sam da se šuška o tome, to je sve. Pitala sam ga, ali porekao je. Međutim, videla sam da laže.“ „Aha.“ Iv je razmišljala o lažima dok je Džeri stajala raširenih ruku. Trina je preobrazila njenu crnu kosu u komplikovan splet lokni uz pomoć ručne prese. Na ruke su joj navukli prozračnu belu svilu s raznobojnim ukrasima. „Nije dugo ostao na Mauiju.“ „Boli me dupe gde je.“ „Sinoć je doleteo nazad u Njujork. Proverila sam šatlove. Znaš, Džeri, čudno je to. Ponovo je bio dobar tajming u pitanju. Kada sam vas prošli put videla, bili ste poput sijamskih blizanaca. S njim si otišla kod Pandore, otišla si kući s njim. Ujutru si još bila tamo. Priča se da je uvek dolazio s tobom na probe. Čini mi se da nije imao vremena da se pozabavi plesačicom.“


„Neki muškarci su veoma brzi.“ Podigla je ruku kako bi joj garderoberka stavila šest zveckavih narukvica. „Javna svađa, mnogo svedoka, pa čak i medijska pažnja. Znaš, na prvi pogled, vaš dvostruki alibi zbog toga deluje još čvršće. Međutim, ja nisam policajac koji veruje u stvari na prvi pogled.“ Džeri se okrenula ka ogledalu da proveri kako izgleda. „Šta hoćeš, Dalasova? Vidiš da radim.“ ,,I ja. Reći ću ti kako se meni čini sve to, Džeri. Tvoj dečko i ti ste imali dogovor s Pandorom. Međutim, postala je pohlepna. Delovalo je kao da će zeznuti tebe i tvoje partnere. Desilo se nešto veoma zgodno. Naišla je Mejvis, došlo je do tuče. To je pametnoj ženi poput tebe odmah dalo ideju.“ Džeri je podigla čašu i otpila svetlucav sadržaj boje safira. „Već imaš dva osumnjičena, Dalasova. Ko je sada pohlepan?“ „Da li ste vas troje razgovarali o tome? Džastin, Redford i ti? Džastin i ti ste odlučili da učvrstite svoj alibi. Redford to nije učinio. Možda nije pametan kao vi. Možda je trebalo da ga podržite, ali niste. Odveo je Pandoru do Leonardovog stana. Čekali ste. Da li su se tada stvari otele kontroli? Ko je podigao štap?“ „To je smešno. Džastin i ja smo bili u njegovom stanu. Obezbeđenje je to potvrdilo. Ako želiš da me optužiš, donesi nalog. Do tada mi se sklanjaj s puta.“ „Da li ste ti i Džastin bili dovoljno pametni da ne kontaktirate jedno s drugim od svađe? Mislim da on nije u stanju da se kontroliše kao ti, Džeri. U stvari, računam na to. Do jutra ću imati potvrdu poziva.“ „Pa šta ako me je zvao? Pa šta?“ Džeri je pojurila ka vratima dok je Iv odlazila. „To ništa ne dokazuje. Nemaš nikakav dokaz.“ „Imam nov leš“, Iv je zastala i pogledala je. „Pretpostavljam da nijedno od vas dvoje neće onom drugom dati alibi za sinoć, zar ne?“ Dok je buka i zbrka iza scene dostizala novi nivo, Mejvis je zatvorila oči. ,,Oh, Iv! Kako si mogla? Leonardu je potrebna za još deset presvlačenja.“ „Odradiće svoj posao. Suviše uživa u tome da bude pod reflektorima. Idem da pronađem Rorka.“ „Sedi napred“, rekla je Mejvis umorno kada je Leonardo odjurio da


umiri svoju zvezdu. „Nemoj izaći tako obučena. Probaj ovo. Već je bilo na pisti. Bez nakita i šalova, niko ga neće prepoznati.“ „Samo ću...“ „Molim te. Mnogo će mu značiti ako budeš otvoreno nosila njegov dizajn. To je jednostavna linija, Dalasova. Pronaći ću i neke cipele koje ti pristaju.“ Petnaest minuta kasnije, sa iscepanom odećom u tašni, Iv je ugledala Rorka u prvom redu. Ljubazno je tapšao dok su tri manekenke s velikim grudima divlje skakutale u providnoj odeći. „Odlično. Baš u tome želim da vidim žene dok šetaju Petom avenijom.“ Rork je podigao rame. „Zapravo, mnogi od njegovih modela su veoma lepi. Ne bi mi smetalo da te vidim u odeći koju nosi ona manekenka s desne strane.“ „Samo ti sanjaj.“ Prekrstila je noge i crni saten je zašuštao. „Koliko dugo moramo da ostanemo?“ „Sve do gorkog kraja. Kada si kupila ovu haljinu?“, prešao je prstima preko uskih bretela koje su joj padale preko bicepsa. „Nisam je kupila, Mejvis me je naterala da je obučem. To je jedna od haljina s revije, samo bez suvišnih ukrasa.“ „Zadrži je. Lepo ti stoji.“ Samo je progunđala. Njene iscepane farmerke su joj mnogo bolje stajale. „Ah, evo i dive.“ Džeri je skliznula na scenu. Sa svakim korakom njenih finih staklenih cipela, pista bi eksplodirala određenom bojom. Iv nije obraćala pažnju na talasastu balon suknju i providan gornji deo koji je primio salvu odobravajućeg aplauza iz publike. Posmatrala je Džerino lice i samo lice, dok su modni kritičari mrmljali u svoje rikordere, a na desetine kupaca pomamno naručivalo preko preko portabl veza. Džerino liceje bilo smireno dok je mahala desetinama mišićavih mladića koji su joj se bacili pred noge. Prodavala je odeću uz graciozne okrete i veštu koreografiju, dok se spretno pela na piramidu od čvrstih muških tela. Gomila je aplaudirala. Džeri je pozirala, a zatim usmerila svoje plave oči ka Iv.


„To je zabolelo“, promrmljao je Rork. „Rekao bih da je bilo namenjeno tebi. Da li postoji nešto što treba da znam?“ „Volela bi da mi zguli kožu s lica“, rekla je Iv blago. „Moja misija je bila uspešna.“ Zadovoljno se zavalila i pripremila da uživa u ostatku revije.

„Jesi li videla? Iv, jesi li videla?“ Nakon brze piruete, Mejvis joj se bacila oko vrata. „Na kraju su ustali i tapšali mu. Čak i Hjugo.“ „Ko je do đavola Hjugo?“ „Samo najveće ime u svetu mode. Bio je jedan od sponzora revije, ali samo zbog Pandore. Da se povukao... pa, nije se povukao zahvaljujući tome što je Džeri uskočila. Leonardo je na putu ka uspehu. Može da otplati dugove. Narudžbine već pljušte. Sada će imati svoj izložbeni prostor i za koji mesec će svi nositi njegove modele.“ „Odlično.“ „Sve se dobro završilo.“ Mejvis je osmotrila svoje lice u ogledalu ženskog toaleta. „Moram da pronađem novi posao i nosiću isključivo odeću koju je on dizajnirao. Stvari će se vratiti na svoje. Zar ne, Iv?“ „Stvari se zaista kreću u tom pravcu. Mejvis, da li je Leonardo stupio u kontakt sa Džeri ili je bilo obrnuto?“ „Za reviju? Najpre je on nju potražio. To mu je Pandora predložila.“ Čekaj malo, zamislila se Iv, kako mi je taj momenat promakao? „Pandora mu je rekla da pita Džeri da mu bude model na reviji?“ „To tako liči na nju.“ Impulsivno, Mejvis je obrisala ruž za usne. Proučavala je svoja usta na trenutak, a zatim se odlučila za boju zgažene trešnje. „Znala je da Džeri neće pristati da bude na drugom mestu, svakako ne iza Pandore, mada se mnogo šuškalo o Leonardovim modelima. Pandora je uživala u smicalici. Džeri je mogla da pristane i da svira drugu violinu, ili da odbije i zbog toga propusti da bude deo jedne od najhitnijih revija ove sezone.“ „Odbila je.“ „Rekla je da ima neke obaveze. Pokušavala je da sačuva obraz. Međutim, čim je Pandora ubijena, nazvala je Leonarda i ponudila da uskoči umesto nje.“ „Koliko će zaraditi?“


„Za reviju? Oko milion, ali to nije ništa. Glavni model bira njegovu odeću po veleprodajnom popustu, a tu je i honorar za svako nošenje. Zatim, postoji i medijska klauzula.“ ,,U čemu je štos?“ „Pa, poznati modeli je zahtevaju zbog odlazaka na modne kanale, tok šou kanale i slično. Promovišu modele i plaćeni su za svako pojavljivanje. To znači da će narednih šest meseci visiti u medijima i biti plaćena za to. Ima i opciju da produži ugovor. Mogla bi da zaradi pet-šest miliona, plus ono što je zaradila za reviju.“ „Dobar posao, ako možeš da ga se dočepaš. Zaradila je šest miliona na Pandorinoj smrti.“ „Može i tako da se posmatra. Nije ni ranije bila siromašna, Dalas.“ „Možda nije. Ali sada je definitivno bogata. Da li će se pojaviti na zabavi nakon revije?“ „Naravno. Leonardo i ona su zvezde. Bolje da i mi izađemo ako želimo nešto da pojedemo. Modni kritičari su prave hijene. Ne ostavljaju čak ni kosti.“ „Provela si neko vreme uz Džeri i ostale“, započela je Iv dok su se probijale ka dvorani. „Da li je neko zavisnik?“ „Isuse, Dalasova.“ Mejvis je nelagodno slegla ramenima. „Nisam doušnik.“ „Mejvis!“ Iv ju je gurnula u nišu pokraj bujne paprati u saksiji. „Nemoj me zajebavati. Da li neko od njih uzima drogu?“ „Prokletstvo, vrlo verovatno. Uvek ima nekog sranja unaokolo. Uglavnom su u pitanju popers i zero apetajt. Ovo je težak posao, ne mogu svi manje poznati modeli sebi da priušte oblikovanje tela. Ima par nelegalnih supstanci, uglavnom kupljenih ispod tezge.“ „Džeri?“ „Ona je zaluđena zdravom ishranom. Tamani ono svoje piće. Puši pomalo, ali to je neka specijalna mešavina za smirivanje nerava. Nikada nisam videla da koristi nešto sumnjivo. Ali...“ „Ali?“ „Pa, prilično je zaštitnički nastrojena prema svem tom sranju, znaš?“ Pre par dana, jednoj od devojaka nije bilo dobro. Kasno je legla. Krenula je da otpije malo Džerinog plavog soka, a ova je odlepila. Počela je da


insistira da devojka bude otpuštena.“ „Interesantno. Pitam se šta ima u tom soku?“ „Neki biljni ekstrakt. Tvrdi da je specijalno napravljen za njen metabolizam. Pričala je da će ga izbaciti na tržište.“ „Potreban mi je uzorak. Nemam dovoljno opravdanja za konfiskovanje.“ Zastala je, razmislila i nasmešila se. „Ali mislim da znam kako ću to da sredim. Hajdemo na zabavu.“ „Šta ćeš uraditi? Dalasova!“ Mejvis je ubrzala i pristigla Iv. „Ne dopada mi se taj pogled u tvojim očima. Nemoj da praviš probleme. Molim te. Ovo je Leonardovo veče.“ „Kladim se da će medijska gungula pospešiti prodaju.“ Zakoračila je u dvoranu. Ljudi su se izvijali na podijumu za igru i skupljali oko stolova s hranom. Primetivši Džeri, Iv je krenula k njoj. Rork je uhvatio njen pogled i prišao. „Iznenada izgledaš kao policajac.“ „Hvala.“ „Nisam siguran da je to bio kompliment. Da li ćeš upravo napraviti scenu?“ „Potrudiću se. Želiš li da se udaljiš?“ „Ne pada mi na pamet.“ Zainteresovano ju je uhvatio za ruku i krenuo s njom. „Čestitam na uspešnoj reviji“, započela je Iv provukavši se pored kritičara koji se ulagivao i stala pred Džeri. „Hvala tebi.“ Džeri je podigla čašu sa šampanjcem. „Ali, koliko sam primetila, ti i nisi neki stručnjak za modu.“ Dobacila je Rorku topao pogled. „Mada imaš odličan ukus kada su muškarci u pitanju.“ „Bolji nego ti. Da li si čula da je Džastin Jang večeras viđen s nekom crvenokosom u klubu Prajvasi? Crvenokosa veoma podseća na Pandoru.“ „Kučko lažljiva. On ne bi...“ Džeri se obuzdala i nežno zašištala kroz zube. „Rekla sam ti, briga me s kim je i šta radi.“ „Zašto bi te bilo briga? Međutim, zar nije istina da se nakon određenog broja seansi oblikovanje tela i lica ipak ne može više boriti protiv realnosti. Pretpostavljam da je Džastin poželeo ponovo da oseti ukus mladosti. Muškarci su takve svinje.“ Iv je prihvatila čašu šampanjca koju joj je ponudio kelner u prolazu i otpila gutljaj. „Ti, doduše, izgledaš


divno. Za svoje godine. Pod onim jakim reflektorima žena izgleda... zrelo.“ „Jebi se.“ Džeri je sasula sadržaj čaše Dalasovoj u lice. „Mislim da će to biti dovoljno“, promrmljala je Iv dok je treptala bolnim očima. „Napad na policajca. Uhapšena si.“ „Sklanjaj ruke s mene.“ Džeri je razjareno odgurnula Iv. „Dodaćemo optužbi i opiranje hapšenju. Večeras baš imam sreće.“ U dva brza poteza, Iv joj je izvila ruku iza leđa. „Pozvaćemo uniformu da te odvede u stanicu. Neće ti biti potrebno mnogo vremena da izađeš uz kauciju. Lepo se ponašaj, kako bih mogla da ti saopštim koja su tvoja prava dok budemo izlazile.“ Dobacila je Rorku širok osmeh. „Neću dugo.“ „Nemoj da žuriš, poručnice.“ Uzeo joj je šampanjac iz ruke i popio ga. Dao joj je deset minuta, a zatim izašao iz dvorane. Stajala je na ulazu u hotel i gledala kako uvode Džeri u vozilo. „Zašto si to uradila?“ „Bilo mi je potrebno vreme i opravdanje. Subjekat je ispoljio nasilničke tendencije i nervozno ponašanje, što ukazuje na upotrebu droge.“ Policajci, pomislio je Rork. „Izazvala si je, Iv.“ „Tako je. Izaći će i pre nego što uđe. Moram da se bacim na posao.“ „Kakav posao?“ Pitao je dok su žurili kroz dvoranu ka bekstejdžu. „Treba mi uzorak onog sranja koje uvek pije. Napad mi je dao opravdanje - ako malo nategnem stvari. Želim da ga analiziram.“ „Stvarno misliš da koristi nelegalnu supstancu naočigled svih?“ „Mislim da su ljudi poput nje - poput Pandore, Janga i Redforda neverovatno arogantni. Imaju novac, dobar izgled, izvesnu količinu moći i prestiža. Zbog toga misle da su iznad zakona.“ Pogledala ga je dok je ulazila u Pandorinu garderobu. „Ti imaš slične tendencije.“ „Hvala ti.“ „Srećom, naleteo si na mene i ja te držim na pravom putu. Molim te, pazi na vrata. Ako ima dovoljno žustrog advokata, neću uspeti ovo da završim.“ „Na pravom putu, naravno“, komentarisao je Rork i smestio se pored vrata dok je ona preturala po prostoriji. „Isuse, pravo bogatstvo u kozmetičkim preparatima.“


„To joj je posao, poručnice.“ „Taština je košta nekoliko stotina hiljada kredita godišnje, rekla bih, i to samo kada su preparati za spoljnu upotrebu u pitanju. Samo Bog zna koliko troši na ono što se unosi oralno i na oblikovanje tela. Kada bih samo mogla da pronađem malo onog lepog praha.“ „Tražiš Besmrtnost?“ Nasmejao se. „Možda je arogantna, ali nije glupa.“ „Možda si u pravu.“ Otvorila je vrata frižidera i nasmešila se. „Ali, ovde ima pun kontejner tog pića. Zaključan kontejner.“ Naprćivši usne, Iv je pogledala ka Rorku. „Pitam se da li bi mogao...“ „Malo da skrenem s pravog puta.“ Uzdahnuo je, prišao i prostudirao bravu na kontejner boci. „Prefinjeno, nema šta. Odlučila je da ne rizikuje. Rekao bih da je kontejner boca nesalomiva.“ Dok je govorio, prstima je prešao preko brave. „Pronađi mi turpiju za nokte, šnalu ili nešto slično, molim te.“ Iv je preturala po fiokama. „Može li ovo?“ Rork se namrštio kada je ugledao male makaze. „Moći će.“ Uvukao je šiljate vrhove u bravu i vešto ih pomerio levo-desno, a zatim zakoračio u stranu. „Izvolite.“ „Veoma si dobar u tome.“ „Mali, beznačajan talenat, poručnice.“ „Kako da ne.“ Zakopala je po tašni i pronašla kutiju za dokaze. Napunila ju je tečnošću. „To će biti više nego dovoljno.“ „Da li želiš da je ponovo zaključam? Mogu to da uradim za par trenutaka.“ „Ne trudi se. Možemo usput da odnesemo uzorak u laboratoriju.“ „Usput?“ „Do zasede. Pibodijeva je u zasedi kod zadnjih vrata Džastina Janga.“ Krenula je napolje i dobacila mu osmeh. „Znaš, Rork, Džeri je u pravu što se tiče jedne stvari. Imam prilično dobar ukus kada su muškarci u pitanju.“ „Draga, tvoj ukus je besprekoran.“


Sedamnaesto poglavlje

To što je u vezi s bogatim čovekom imalo je svoje mane, smatrala je Iv, ali i jedan neodoljiv plus. Hranu. Dok su se vozili kroz grad, uspela je da se prejede do tačke pucanja piletinom ,,kiv“ iz dobro snabdevenog autošefa u njegovim kolima. „Niko nema piletinu ’kiv’ u kolima“, izgovorila je punih usta. „Ima, ako juri unaokolo s tobom. Inače bi jela šnicle od soje i ozračena jaja u prahu.“ „Mrzim ozračena jaja u prahu.“ „Upravo tako.“ Zadovoljno je slušao kako se kikoće. „Poručnice, dobro si raspoložena.“ „Sve se uklapa, Rork. U ponedeljak će odbaciti optužbe protiv Mejvis, a onda ću pohvatati ovu kopilad. Sve vreme je bio novac u pitanju“, rekla je i pokupila divlji pirinač prstima. „Jebeni novac. Pandora je bila povezana s Besmrtnošću, a ono troje su želeli svoj deo kolača.“ „Znači, namamili su je kod Leonarda i ubili.“ „Odlazak kod Leonarda je verovatno bio njena ideja. Nije imala nameru da ga pusti, bila je spremna za borbu. Tako su dobili savršenu priliku i okolnosti. Mejvis im je došla kao šlag na tortu. Inače bi Leonardo bio žrtveno jagnje.“ „Nije da preispitujem tvoj brz, okretan i sumnjičav um, ali zašto je nisu prosto umlatili u nekom mračnom sokaku? Ako si u pravu, ne bi im bio prvi put.“ „Ovog puta su želeli da insceniraju čitavu stvar.“ Slegla je ramenima. „Heta Mopet je bila potencijalno opasna. Neko od njih se suočio s njom, verovatno je ispitivao, a zatim ubio. Za svaki slučaj. Ko zna šta je Bumer trtljao tokom seksa.“ „Zatim su se okomili na Bumera.“ „Znao je suviše, imao suviše dokaza. Verovatno nije znao za sve troje. Međutim, znao je bar za jednu osobu i kada ju je uočio u klubu, počeo je da se skriva. Uspeli su da ga izvuku napolje, muče i ubiju. Ali nisu imali


vremena da se vrate i dočepaju dokaza.“ „Sve zbog profita?“ „Zbog profita, i ako analiza pokaže ono što verujem da će pokazati, zbog Besmrtnosti. Pandora je nanjušila čitavu stvar, u to nema sumnje. Rekla bih da je Džeri Ficdžerald želela sve što je Pandora imala ili želela. Droga zbog koje izgledaš dobro, mlađano i seksi vredi čitavo bogatstvo. Da ne pominjemo ego.“ „Ali smrtonosna je.“ „To pričaju i za pušenje, ali ti ipak povremeno povučeš dim.“ Izvila je obrvu. „Seks bez zaštite je bio smrtonosan krajem dvadesetog veka. To nije sprečilo ljude da se tucaju s nepoznatima. Oružje je smrtonosno, međutim, proveli smo decenije sklanjajući ga sa ulice. Zatim...“ „Shvatio sam. Većina ljudi misli da će živeti zauvek. Da li ste testirali Redforda?“ „Jesmo. Čist je. Što ne znači da mu ruke nisu krvave. Ima da ih strpam u zatvor bar na pedeset godina.“ Rork je stao na semaforu i okrenuo se da je pogleda. „Iv, da li ih juriš zbog ubistva ili zato što su pokušali da smeste tvojoj prijateljici?“ „Rezultat je isti.“ „Tvoja osećanja nisu.“ „Povredili su je“, rekla je čvrstim glasom. „Prošla je kroz pakao zbog njih. Primorali su mene da joj priredim taj pakao. Izgubila je posao i samopouzdanje. Platiće za to.“ „Dobro. Moram da kažem samo jednu stvar.“ „Ne treba mi kritika od lika koji obija brave poput tebe, draškane.“ Uzeo je maramicu i obrisao joj bradu. „Sledeći put kada pomisliš da izjaviš kako nemaš porodicu“, započeo je tiho, „dobro razmisli. Mejvis je tvoja porodica.“ Zaustila je da nešto kaže, ali je ipak razmislila. „Radim svoj posao“, najzad je rekla. „Ako u tome nalazim lično zadovoljstvo, šta ima loše u tome?“ „Ništa.“ Poljubio je i skrenuo levo. „Priđi zgradi sa zadnje strane. Skreni desno na sledećem uglu, a zatim...“ „Znam kako da priđem toj zgradi sa zadnje strane.“


„Nemoj mi reći da si vlasnik.“ „Dobro, neću ti reći. Usput, da si me pitala kako funkcioniše sigurnosni sistem u Jangovom stanu, mogao sam tebi i Finiju da uštedim malo vremena.“ Nasmejao se kada je ljutito dunula. „Ako u posedovanju velikog dela Menhetna nalazim lično zadovoljstvo, šta ima loše u tome?“ Okrenula se i pogledala kroz prozor, tako da nije mogao da vidi njen zloban osmeh. Izgleda da je Rork ona vrsta čoveka za kojeg uvek pronađu sto u ekskluzivnim restoranima, prvim redovima hit predstava i zgodnim parkinzima na ulici. Zaustavio se i ugasio motor. „Nadam se da ne očekuješ da te sačekam ovde.“ „Ono što ja očekujem kod tebe uglavnom ne pali. Hajde, ali potrudi se da ne zaboraviš da si civil. Ja nisam.“ „To je nešto što nikada ne zaboravljam.“ Zaključao je kola kodom. Bili su u dobrom kraju, ali ta kola vrede koliko i šest meseci kirije u najekskluzivnijim stanovima u zgradi. „Draga, pre nego što se prebaciš u službeni način rada, kaži mi šta nosiš ispod haljine?“ „Uređaj stvoren da izluđuje muškarce.“ „Funkcioniše. Mislim da nikada nisam video da ti se zadnjica pomera na takav način.“ „To je od ovog trenutka zadnjica jednog policajca, zato pripazi, lave.“ „Pazim.“ Nasmešio se i dobro je pljusnuo. „Veruj mi. Dobro veče, Pibodijeva.“ „Rork.“ Sa učtivim izrazom lica, kao da nije čula ni reč, Pibodijeva je zakoračila iz žbuna. „Dalasova.“ „Ima li traga i glasa od...“ Iv je zauzela odbrambeni stav kada se žbunje zatalasalo, a zatim opsovala kada je Kasto zakoračio ka njoj kezeći ce. „Do đavola, Pibodijeva.“ „Nemoj kriviti Di Di. Bili smo zajedno kada je primila poziv. Ne bi uspela da mi pobegne. Saradnja među odeljenjima, Iv?“ Ispružio je ruku, smešeći se. „Rork, pravo mi je zadovoljstvo. Džejk Kasto, Nelegalno.“ „Shvatio sam.“ Rork je podigao obrve kada je primetio da Kasto upija crni saten koji klizi preko Ivinog tela. Pokazao je zube u maniru muškaraca i neprijateljski nastrojenih pasa. „Lepa haljina, Iv. Pomenula si nošenje uzorka u laboratoriju.“


„Pa...“ pogladio je bradu. „Poziv je stigao u određenom trenutku. Morao bih da budem gluv da ga ne čujem.“ Uozbiljio se. „Misliš da si uhvatila Džeri Ficdžerald s dozom besmrtnosti?“ „Moraćemo da sačekamo analizu.“ Pogledala je Pibodijevu. „Da li je Jang unutra?“ „Potvrđeno je. Proverila sam, obezbeđenje ga je snimilo kako ulazi oko devet sati. Od tada nije izlazio.“ „Možda je iskoristio zadnji izlaz.“ „Nije, gospodine.“ Pibodijeva se nasemešila. „Nazvala sam njegovu vezu kada sam stigla i javio se. Izvinila sam se i rekla da je pogrešan broj.“ „Video te je.“ Pibodijeva je odmahnula glavom. „Ljudi poput njega nikada ne pamte podređene. Nije me prepoznao. Nije bilo nikakvih dešavanja otkako sam stigla u jedanaest sati i trideset osam minuta. Pokazala je ka gore. „Svetla su mu upaljena.“ „Čekaćemo. Kasto, mogao da budeš od koristi i osmatraš prednji ulaz.“ Dobacio joj je kez. „Pokušavaš da me se otarasiš?“ Oči su joj zasvetlele. „Aha. Mogu formalno da ti naredim. Kao glavni istražitelj u slučajevima Mopet, Johansen, Pandora i Ro imam zapovedništvo nad koordiniranom istragom. Prema tome...“ „Teška si žena, Iv.“ Uzdahnuo je, slegao ramenima i namignuo Pibodijevoj. „Ostavi upaljeno svetlo za mene, Di Di.“ „Žao mi je, poručnice“, započela je Pibodijeva zvanično kada se Kasto udaljio. „Čuo je razgovor. Pošto nisam mogla da ga sprečim da pođe, delovalo mi je produktivnije da ga angažujem da pomogne.“ „To nije problem.“ Kada joj je komunikator zapištao, pomerila se u stranu. „Dalasova ovde.“ Slušala je par trenutaka dok su joj se usne grčile, a zatim klimnula glavom. „Hvala.“ Krenula je da spusti uređaj u džep, ali se setila da ga nema pa je spustila komunikator u tašnu. „Ficdžeraldova je izašla uz pismenu obavezu da se pojavi pred sudom. Nije ni čudo što su je pustili bez kaucije zbog male svađe na zabavi.“ „Ako rezultati ne budu ono što očekujemo“, rekla je Pibodijeva. „Ako. Sačekaćemo.“ Bacila je pogled ka Rorku. „Ovo bi moglo da


potraje čitavu noć. Ne moraš da ostaneš. Pibodijeva i Kasto će me odbaciti kada završimo.“ „Volim dugo da sedim noću. Mogu li na trenutak da porazgovaram s tobom, poručnice.“ Čvrsto ju je uhvatio za ruku i odveo par koraka u stranu. „Nisi mi spomenula da imaš obožavaoca u Nelegalnom.“ Prošla je prstima kroz kosu. „Nisam?“ „Obožavaoca koji bi voleo grickanjem da se probije uz tvoje ekstremitete.“ „Interesantno viđenje. Slušaj, Pibodijeva i on su trenutno par.“ „To ga nije sprečilo da razjapi vilicu kada te video.“ Tiho se nasmejala, a zatim ugledala izraz Rorkovog lica, uozbiljila se i pročistila grlo. „Bezopasan je.“ „Meni se nije učinilo da je bezopasan.“ „Ma hajde, Rork, to je samo jedna od onih testosteronskih igara koje vi momci igrate.“ Oči su mu i dalje sijale, tako da je osetila tremu u stomaku. Ali nije bila neprijatna. „Nisi valjda, ono kao, ljubomoran?“ „Jesam.“ Nije mu bilo lako da prizna, ali on je bio čovek koji je spreman da uradi ono što mora da uradi. „Stvarno?“ Trema se pretvorila u ugodnu toplotu . „Pa, hvala.“ Znao je da nema svrhe da uzdiše. Svakako nema svrhe da je snažno prodrma. Umesto toga je spustio ruke u džepove i nagnuo glavu. „Nema na čemu. Iv, venčaćemo se za par dana.“ Trema se vratila. Ovog puta znatno snažnija. „Da.“ „Ako nastavi tako da te gleda, moraću da ga povredim.“ Nasmešila se i potapšala ga po obrazu. „Miran, dečko.“ Uspela je samo da se zakikoće pre nego što ju je zgrabio za zglob i privukao. „Pripadaš meni.“ Oči su joj sevnule. Ogolila je zube. Opustio se istog trenutka kada je video da je ljuta. ,,I ja pripadam tebi, draga, ali za slučaj da nisi primetila, pošteno je da ti kažem. Veoma sam zaštitnički nastrojen prema onome što je moje.“ Poljubio ju je uprkos režanju. „Volim te, Iv. Besmisleno mnogo.“ „Zaista je besmisleno.“ Udahnula je duboko i polako ne bi li se smirila. „Slušaj, mada nisam ubeđena da zaslužuješ objašnjenje. Nisam zainteresovana za Kasta niti za bilo koga drugog. Pibodijeva je zaljubljena u njega i zato, molim te, smanji doživljaj.“


„Dobro. Želiš li da odem do kola i donesem kafu?“ Nagla je glavu. „Da li je to loš pokušaj smirivanja situacije?“ „Podsetiću te da moja kafa nikako nije loša.“ „Pibodijeva pije slabiju. Stani.“ Zgrabila ga je za ruku i vratila nazad u žbunje. „Čekaj“, promrmljala je dok su kola jurila ulicom. Zastala su i brzo poletela nagore kako bi se uparkirala na gornjem nivou. Nestrpljivo manevrisanje je dovodilo do udaranja u tuđe branike. Žena u svetlucavoj srebrnoj haljini je krenula niz rampu ka trotoaru. „Evo naše devojke“, rekla je Iv tiho. „Nije gubila vreme.“ „Kao što ste i predvideli, poručnice“, komentarisala je Pibodijeva. „Izgleda da je tako. Zašto bi žena koji je nedavno prošla kroz neprijatnu, neugodnu i potencijalno nepriličnu situaciju, otrčala pravo kod muškarca s kojim je raskinula, kojeg je optužila za prevaru i koji ju je udario u lice? Javno.“ „Sadomazohističke tendencije?“, predložio je Rork. „Ne bih rekla“, odvratila je Iv. „U pitanju su seks i novac. Vidi ovo, Pibodijeva, naša heroina zna za zadnji ulaz.“ Uz jedan pogled preko ramena, Džeri je krenula pravo ka ulazu za službu održavanja, ukucala kod i ušla. „Rekao bih da je već koristila ovaj ulaz.“ Rork je položio ruku na Ivino rame. „Da li je to dovoljno da se ospori alibi?“ „To je prokleto dobar početak.“ Posegavši u tašnu, izvadila je naočare za prismotru. Stavila ih je, privezala kaiš i podesila jačinu tako da može da vidi prozore Džastina Janga. „Ne vidim ga“, promrmljala je. „Nema nikoga u dnevnoj sobi.“ Pomerila je glavu. „Spavača soba je prazna, ali na krevetu je otvoren kofer. Vrata su zatvorena. Do đavola, odavde ne vidim kuhinju i zadnji ulaz.“ Spustila je ruke na kukove i nastavila da posmatra. „Na stolu pored kreveta se nalazi čaša sa nekom tečnošću. Svetio poigrava. Rekla bih da je uključen televizor. Evo je.“ Iv je izvila usne dok je posmatrala Džeri kako uleće u spavaću sobu. Dvogled je dovoljno snažan da joj omogući jasan i krupan plan njenog besa. Džerine usne su se pomerale. Posegnula je rukom i skinula cipele. Mahala je njima. „Obuzdaj se, ženo“, promrmljala je Iv. „Zove ga, baca stvari. S leve


strane na pozornicu stupa naš heroj. Pa, moram reći da je dobro građen.“ Sa svojim naočarima na glavi, Pibodijeva se tiho složila. Džastin je bio potpuno nag, koža mu je bila prekrivena kapljicama, a sa zlatne kose se cedila voda. Svađa je postala žestoka, dramatična, razmišljala je Iv, uz mnogo gestikulacije i zabacivanja glavom. Zatim se ton naglo promenio. Džastin je s Džeri strgao srebrnu haljinu od deset hiljada dolara i oboje su pali na krevet. „Ah, zar to nije bilo slatko, Pibodijeva? Pomirili su se.“ Rork je potapšao Iv po ramenu. „Imaš li još jedne naočare?“ ,,Razvratniče.“ Međutim, pošto to zaista nije bilo pošteno, skinula je svoje i dodala mu ih. „Možda ćeš biti pozvan da svedočiš.“ „Kako, kad uopšte nisam ovde?“ Stavio je naočare i podesio ih. Nakon par trenutaka je odmahnuo glavom. „Nisu naročito maštoviti, zar ne? Reci mi, poručnice, da li tokom prismotre često posmatraš bludničenje?“ „Videla sam skoro sve što jedno ljudsko biće može da učini drugom.“ Prepoznavši taj ton, skinuo je naočare i vratio ih. „Gadan posao. Morao bih da se složim da osumnjičeni za ubistvo nemaju pravo na privatnost.“ Trgla je ramenom i ponovo podesila naočare. Bilo je neophodno odmah ponovo pronaći humor. Znala je da neki policajci uživaju da vire kroz prozore spavaćih soba. Zloupotreba naočara je bujala na svim nivoima. Ona ih je smatrala alatkom, važnom alatkom, ma koliko je njihova upotreba dovođena u pitanje tokom suđenja. „Izgleda da finale samo što nije usledilo“, objavila je. „Cenim njihovu brzinu.“ Džastin se na laktovima zabijao u nju. Sa stopalima čvrsto zakopanim u dušek, Džeri mu je podizala kukove u susret. Lica su im se sijala od znoja, a čvrsto zatvorene oči davale izraz agonije i uživanja. Kada se srušio na nju, Iv je zaustila da progovori. Zastala je kada su se pojavile Džerine ruke. Džastin je protrljao nos o njen vrat. Držali su jedno drugo u naručju i mazili se. „Vidi ti to“, promrmljala je Iv. „Nije samo seks u pitanju. Vole se.“ Mnogo je teže posmatrati iskrenu ljudsku naklonost od životinjske požude. Nakratko su se razdvojili i pridigli u sedeći položaj, prepletenih nogu. On je pogladio njenu umršenu kosu. Okrenula je lice ka njegovom dlanu.


Počeli su da razgovaraju. Po izrazima njihovih lica, zaključila je da je tema ozbiljna. Džeri je u jednom trenutku spustila glavu i zaplakala. Džastin ju je poljubio u kosu i čelo, a zatim ustao, izvadio iz minifrižidera usku staklenu flašu i sipao čašu tamnoplave tečnosti. Lice mu se smračilo kada mu je otela čašu iz ruke i popila sve u jednom gutljaju. „Zdrav život, malo sutra. Ona je zavisnik.“ „Samo ona“, ubacila se Pibodijeva. „On ne pije.“ Džastin je izvukao Džeri iz kreveta, uhvatio je oko struka i izveo iz sobe. „Nastavi da skeniraš, Pibodijeva“, naredila je Iv. Skinula je naočare, tako da su joj sada visile oko vrata. „Uznemirena je zbog nečega. Nije u pitanju naš nedavni sukob. Mislim da je pritisak ubija. Neki ljudi jednostavno nisu rođene ubice.“ „Ako već pokušavaju da se udalje jedno od drugog kako bi osnažili svoj alibi, veoma je rizično to što se večeras pojavila ovde.“ Iv je klimnula glavom dok se okretala ka Rorku. „Bio joj je potreban. Postoje razni oblici zavisnosti.“ Kada se komunikator oglasio, Iv je posegla u tašnu. „Dalasova ovde.“ „Hitno, hitno, hitno.“ „Saopšti mi dobre vesti, Diki.“ „Interesantna mešavina, poručnice. Osim par dodataka kako bi dobila tečnu formu, boje i blagog voćnog ukusa, podudara se s Besmrtnošću. Prisutni su svi ostali elementi iz praha koji smo ranije analizirali, uključujući i nektar Besmrtnog Cveta. Međutim, u pitanju je slabija mešavina, koja uneta oralno...“ „To mi je dovoljno. Odmah pošalji izveštaj u moju kancelariju. Pošalji primerak zapovedniku Vitniju, Kastu i javnom tužiocu.“ „Želiš li da oko izveštaja vežem i lepu crvenu mašnu?“ pitao je mrzovoljno. „Ne budi govno, Diki. Dobićeš karte za dobra sedišta u areni.“ Prekinula je vezu i iskezila se. „Traži nalog za pretres i zaplenu, Pibodijeva. Hajde da ih pohvatamo.“ „Da, gospodine. A Kasto?“ „Javi mu da dolazimo do njega. Nelegalno će dobiti svoj deo kolača.“


Bilo je pet ujutru kada su konačno završili sa zvaničnom papirologijom i obavili prvu rundu razgovora. Advokati Ficdžeraldove su insistirali na odmoru od šest sati. Pošto je morala da pristane na to, Iv je rekla Pibodijevoj da ide kući, a ona je otišla do svoje kancelarije. „Zar ti nisam rekla da ideš na spavanje?“, pitala je kada je ugledala Rorka za svojim stolom. „Imao sam posla.“ Mršteći se, bacila je pogled ka svom monitoru. Zašištala je kada je ugledala detaljan šematski plan. „Ovo je imovina policije. Zbog petljanja sa imovinom policije možeš dobiti osamnaest meseci kućnog pritvora.“ „Sačekaj malo s tim hapšenjem. Skoro sam završio. Pregled istočnog krila, svi nivoi.“ „Ne šalim se, Rork. Ne možeš koristiti moju vezu za lične poslove.“ „Hmm. Podsetnik: korigovati rekreacioni centar C. Kvadratura je nedovoljna. Prebaci sve memorandume i izmene dimenzija u kancelariju CDF, Arhitektura i Dizajn, Fristar jedan. Sačuvaj na disku i isključi se.“ Izvadio je disk i stavio ga u džep. „Šta si ono pričala?“ „Ovaj uređaj je programiran da reaguje samo na moj glas. Kako si ga pokrenuo?“ Samo se nasmešio. „Zaista, Iv!“ „Dobro, nemoj mi reći. Ionako ne želim da znam. Zar nisi ovo mogao kod kuće da obaviš?“ „Naravno. Ali onda ne bih imao to zadovoljstvo da te odvezem kući i pobrinem se da odspavaš nekoliko sati.“ Ustao je. „Što upravo imam nameru da učinim.“ „Dremnuću u čekaonici.“ „Nećeš sedeti ovde, pregledati dokaze i obavljati skeniranje verovatnoće dok ti oči ne ispadnu.“ Mogla je da porekne. Uglavnom joj nije bilo teško da slaže pod istim okolnostima. „Moram da sredim par stvari.“ Nagnuo je glavu. „Gde je Pibodijeva?“ „Poslala sam je kući.“ ,,A neprocenjivi Kasto?“ Pošto je prepoznala je zamku, ali ne i izlaz, Iv je samo slegla ramenima. „Mislim da je otišao s njom.“


„Osumnjičeni?“ „Sleduje im odmor.“ „Znači“, rekao je uzevši je za ruku, „da sleduje i tebi.“ Krenula je da se otrgne, ali on je nastavio da maršira niz hodnik. „Siguran sam da svi cene tvoj novi imidž za saslušanje, ali pretpostavljam da ćeš bolje raditi nakon spavanja, tuširanja i presvlačenja.“ Pogledala je svoju satensku haljinu. Potpuno je zaboravila da je u njoj. „Verovatno imam farmerke u svom ormariću.“ Kada je shvatila da nije morao da se potrudi da je ugura u lift, znala je da je malaksala. „Okej, okej. Idem kući da se istuširam i da možda nešto doručkujem.“ I da odspavaš bar pet sati, pomislio je Rork. „Kako je prošlo saslušanje?“ ,,Hmm?“ Trepnula je i osvestila se. „Ne naročito uspešno. Nisam to ni očekivala tokom prvog pokušaja. Čvrsto se drže svoje prvobitne priče i tvrde da je droga podmetnuta. Imamo dovoljno dokaza da tražimo testiranje Ficdžeraldove. Njeni advokati dižu silnu buku, ali ćemo ipak uspeti.“ Zevnula je. „Rezultat ćemo iskoristiti da od nje iščupamo podatke, ako već bude odbila da prizna. Kada ih sledeći put budemo saslušavali, biće nas troje.“ Rork je izveo do parkinga za posetioce gde su mu se nalazila kola. Koračala je, primetio je, korakom veoma pijane osobe. „Protiv tebe nemaju nikakvu šansu“, rekao je dok su se približavali kolima. „Rork, otključaj bravu.“ Otvorio je vrata i gotovo je spustio na suvozačko mesto. „Smenjivaćemo se. Kasto je dobar kada su saslušanja u pitanju.“ Glava joj je pala na naslon. „Moram to da priznam. Pibodijeva ima potencijala. Uporna je. Sve troje ćemo držati u odvojenim prostorijama i smenjivati se. Kladim se da će se Jang prvi slomiti.“ Rork se isparkirao i krenuo ka kući. „Zašto?“ „Kučkin sin je voli. Ljubav te upropasti. Praviš greške zato što brineš, zato što si zaštitnički nastrojen. Glup.“ Nasmešio se i sklonio joj kosu s lica. Utonula je u san. „Pričaj mi o tome.“


Osamnaesto poglavlje

Ako je nedavno ponašanje indikacija toga kako izgleda imati muža, Iv je rekla sebi da je moglo biti i gore. Ušuškao ju je u krevet, što je - morala je da prizna - ipak bila dobra odluka. Probudila se pet sati kasnije uz miris vruće kafe i svežih vafli. Rork je već bio ustao, obukao se i pažljivo čitao neke poslovne izveštaje. Ponekad ju je ljutilo to što je spavao znatno manje od normalnih ljudi, ali nije to pominjala. Da jeste, za uzvrat bi dobila samo zloban osmeh. Služilo mu je na čast to što nije pominjao da se pobrinuo za nju. Bilo je dovoljno čudno i bez njegovog likovanja. Krenula je ka policijskoj centrali odmorna i sita, u svom popravljenom vozilu, koje je već nakon pet blokova odlučilo da je iznenadi novim nedostatkom. Indikator brzine se zacrveneo, mada je bila upala u saobraćajnu gužvu i nije se pomerala.

UPOZORENJE, saopšteno joj je prijatnim glasom. PRI OVOJ BRZINI MOTOR ĆE SE PREGREJATI ZA PET MINUTA. MOLIM VAS, SMANJITE BRZINU ILI PREBACITE NA AUTOPILOTA. GOTOVO. ,,Crkni“, predložila je ne tako prijatnim glasom i nastavila da vozi uz neprestano ponavljanje vedrih saveta da smanji brzinu ili će eksplodirati. Neće dozvoliti da joj ovo utiče na raspoloženje. Nisu je brinuli gadni crni oblaci koji su se približavali i izazivali žurbu u vazdušnom saobraćaju. Činjenica da je subota, da ima još nedelju dana do venčanja a da je čeka dugačak, brutalan dan na poslu, nije joj pokvarila raspoloženje. Ušetala je u policijsku centralu s ljutitim osmehom na licu. „Izgledaš spremno da kidaš sirovo meso zubima“, komentarisao je Fini.


„Najviše volim tako da izgledam. Ima li nekih novih podataka?“ „Hajdemo dužim putem i sve ću ti prepričati.“ Skrenuo je ka kliznoj stazi, skoro praznoj u ovo doba dana. Mehanizam je blago zapinjao, ali ih je ipak poneo gore. Menhetn je pod njima izgledao poput lepe igračke sa unakrsnim avenijama i vozilima žarkih boja. Munja je pocepala nebo, a grom je zatresao staklenu ogradu. Kiša je radosno pljusnula kroz pukotinu. „Na vreme smo ušli.“ Fini je bacio pogled nadole, posmatrajući pešake kako se batrgaju poput poludelih mrava. Vazdušni autobus se bučno oglasio sirenom i prošao par centimetara od stakla. „Isuse.“ Fini je prineo ruku grudima. „Kako ove drkadžije dobijaju dozvolu?“ „Bilo koja osoba koja ima puls može da vozi te nebeske zagušivače. Ne bi me laserom naterao da uđem u jedan od njih.“ „Javni prevoz u ovom gradu je sramotan.“ Izvadio je kesicu zašećerenih lešnika kako bi se smirio. ,,U svakom slučaju, dobro si naslutila da je bilo poziva s Mauija. Jang je dva puta zvao Ficdžeraldovu pre nego što se ukrcao na šatl i vratio. Tražio je i video prenos. Dva puna sata.“ „Imaš li snimak obezbeđenja iz njegove zgrade za noć kada je Bubašvaba bio ubijen?“ „Jang je stigao, s koferom, oko šest ujutru. Njegov šatl je sleteo u ponoć. Nema podataka o tome kako je proveo tih šest sati.“ „Nema alibi. Imao je dovoljno vremena da ode s terminala do mesta ubistva. Možemo li da utvrdimo gde je Ficdžeraldova bila u to vreme?“ „Bila je u dvorani sve do pola jedanaest uveče. Proba za sinoćnu reviju. Nije se pojavila u svom stanu do osam ujutru. Dosta je telefonirala: zvala je stilistkinju, maserku, skulptora za telo. Juče je provela četiri sata u Raju, pripremajući se za nastup. Jang je proveo dan razgovarajući sa agentom, poslovnim menadžerom i...“ Fini se nasmešio. „Turističkim agentom. Naš dečko je zainteresovan za putovanje u Iden koloniju, za dvoje.“ „Volim te, Fini.“ „Ja sam simpatičan momak. Usput sam pokupio izveštaj čistača. Nisu pronašli ništa korisno u stanovima Janga i Ficdžeraldove. Nelegalna supstanca se nalazi samo u plavom soku. Ako imaju još, drže je na


nekom drugom mestu. Nema zapisa o bilo kakvoj transakciji, nema ni traga od formule. Hard drajv je još kod mene, pokušaću da proverim da li su nešto sakrili na diskovima. Ali ako mene pitaš, to dvoje nisu geniji kada je tehnologija u pitanju.“ „Nisu. Verovatno bi Redford znao nešto više o tome. Fini, ovo nije samo ubistvo i trgovina drogom. Ako uspemo da klasifikujemo supstancu kao otrov i pripišemo im saznanje o smrtonosnim osobinama, moći ćemo da ih optužimo za iznuđivanje i zaveru o masovnom ubistvu.“ „Niko nije koristio optužbu za zaveru o masovnom ubistvu od Urbanih ratova, Dalasova.“ Klizač se zaustavio. „Meni se čini da lepo zvuči.“ Pibodijeva ih je čekala ispred prostorija za saslušanje. „Gde su nam preostali zabavljači?“ „Osumnjičeni razgovaraju sa advokatima. Kasto je otišao po kafu.“ „Okej, reci im da izađu iz sobe za konferencije. Vreme im je isteklo. Da li je zapovednik nešto poručio?“ „Krenuo je ovamo. Želi da posmatra saslušanje. Javni tužilac će biti prisutan preko veze.“ „Fini će nadgledati snimke sva tri osumnjičena. Ne želim nikakve greške kada ovo stigne do suđenja. Ti uzmi Ficdžeraldovu u prvom krugu, Kasto Redforda. Ja želim Janga.“ Dala je znak Kastu kada ga je ugledala sa poslužavnikom i tri kafe. „Fini, obavesti ih o novim podacima. Mudro ih iskoristite“, dodala je i uzela kafu. „Zamenićemo se za trideset minuta.“ Ušla je u prostor za saslušavanje. Nasmešila se čim je popila prvi gutljaj odvratne kafe. Biće ovo dobar dan.

„Možeš ti i bolje od toga, Džastine.“ Iv se tek zagrevala, hvatala zalet. Saslušanje je trajalo već tri sata. „Pitala si me šta se desilo. Drugi policajci su me pitali šta se desilo.“ Otpio je gutljaj vode. On je odavno počeo da posustaje. „Ispričao sam ti šta se desilo.“ „Ti si glumac“, istakla je uz prijateljski osmeh. „Dobar glumac. U tome se slažu sve kritike. Juče sam negde pročitala da si u stanju loš scenario


da pretvoriš u pravu pesmu. Ne čujem muziku, Džastine.“ „Koliko puta želite da vam ispričam istu priču?“ Pogledao je svog advokata. „Koliko dugo moram ovo da podnosim?“ ,,U bilo kom trenutku možemo da zaustavimo proces saslušanja“, podsetila ga je advokatica, oprezna plavuša ubistvenog pogleda. „Niste u obavezi da dajete izjave.“ „Tako je“, ubacila se Iv. „Možemo da prekinemo razgovor. Možeš da se vratiš u pritvor. Ne možeš izaći uz kauciju zato što si optužen za posedovanje nelegalne supstance, Džastine.“ Nagnula se napred kako bi ga pogledala u oči. „Sve dok ti iznad glave vise optužbe za četiri ubistva.“ „Moj klijent nije optužen za bilo šta drugo osim posedovanja.“ Advokatica je pogledala u Iv niz svoj nos, prav kao strela. „Nemate dokaze, poručnice. Svi to znamo.“ „Vaš klijent visi na ivici veoma strme litice. Svi to znamo. Želiš li sam da padneš, Džastine? To mi ne deluje pošteno. Tvoji prijatelji u ovom trenutku odgovaraju na pitanja.“ Podigla je ruke i raširila prste. „Šta ćeš uraditi ako te odaju?“ „Nisam nikoga ubio.“ Bacio je pogled ka vratima i ogledalu. Znao je da ima publiku, ali ovaj put nije znao kako da je osvoji. „Nikada nisam čuo za te druge ljude.“ „Ali poznavao si Pandoru.“ „Naravno da sam poznavao Pandoru. Očigledno.“ „Bio si u njenoj kući u noći ubistva.“ „To sam i rekao, zar ne? Džeri i ja smo otišli kod nje zato što nas je pozvala. Popili smo par pića. Tada se pojavila ona žena. Pandora je počela odvratno da se ponaša i tada smo otišli.“ „Koliko često gospođica Ficdžerald i ti koristite zadnji ulaz u tvoju zgradu?“ „To je pitanje privatnosti“, insistirao je. „Da vas reporteri progone svaki put kada odete da pišate, razumeli biste.“ Iv je tačno znala kako to izgleda i nasmešila se. „Čudo jedno kako ne delujete poput osoba koje beže od publiciteta. U stvari, da sam cinik, rekla bih da ga vas dvoje do maksimuma iskorišćavate. Koliko dugo Džeri koristi Besmrtnost?“ „Ne znam.“ Ponovo je pogledao ogledalo, kao da se nada da će


režiser reći rez’ i da će se scena završiti. „Rekao sam vam da nisam znao šta je u piću.“ „Držite bocu u spavaćoj sobi, ali ne znate njen sadržaj. Nikada niste probali?“ „Nikada.“ „Čudno je to, Džastine. Znaš, da ja imam nešto u frižideru, bila bih u iskušenju da ga probam. Osim ako znam da je u pitanju otrov, naravno. Znaš da je Besmrtnost otrov sporog delovanja, zar ne?“ „Ne mora da bude.“ Zastao je i duboko udahnuo kroz nos. „Ne znam ništa o tome.“ „Preopterećuje nervni sistem, usporeno deluje, ali je ipak smrtonosan. Sipao si Džeri piće, dodao joj ga. To je ubistvo.“ „Poručnice...“ „Nikada ne bih povredio Džeri“, eksplodirao je „Volim je. Nikada je ne bih povredio.“ „Zaista? Nekoliko svedoka tvrdi da si upravo to učinio pre nekoliko dana. Da li si udario gospođicu Ficdžerald iza scene u kraljevskoj balskoj dvorani Voldorf hotela drugog juna?“ „Ne, ja... posvađali smo se.“ U glavi su mu se mešale rečenice iz scenarija. Nije mogao da se seti šta u kom trenutku treba da izgovori. „To je bio nesporazum.“ „Udario si je u lice.“ „Da... ne. Da, svađali smo se.“ „Posvađali ste se i udario si ženu koju voliš, oborivši je na pod. Da li si i dalje bio besan kada je sinoć došla u tvoj stan? Kada si joj sipao čašu otrova?“ „Rekao sam vam da to nije otrov, ne onako kako vi mislite. Ne bih je nikada povredio. Nisam bio ljut na nju. Nisam u stanju da budem ljut na nju.“ „Nisi bio ljut na nju. Nisi je povredio. Verujem ti, Džastine.“ Iv je stišala glas, ponovo se nagnula napred i ljubazno položila svoju ruku preko njegove drhtave. „Nisi je udario. Sve ste to odigrali, zar ne? Ti nisi čovek koji može da udari ženu koju voli. Sve ste inscenirali kao u predstavi.“ „Ja sam to uradio - ja...“ Bespomoćno je pogledao Iv u oči i ona je znala da ga je slomila.


„Snimio si dosta akcionih filmova. Znaš kako se zadaje lažan udarac. Toga dana si to uradio, zar ne, Džastine? Džeri i ti ste odglumili svađu. Nisi je ni dotakao.“ Glas joj je bio nežan, pun razumevanja. „Ti nisi nasilan čovek, zar ne, Džastine?“ Stisnuo je usne i pogledao advokaticu. Ona je podigla ruku da spreči nova pitanja i nagnula se ka Džastinovom uhu. Iv je čekala sa bezizražajnim izrazom lica. Znala je oko čega se dvoume. Da li da prizna da je inscenirao svađu i tako prizna da je lažljivac, ili da kaže da je udario svoju ljubavnicu i tako dokaže da je sklon nasilju? Težak izbor. Advokatica se ponovo zavalila u stolici i prekrstila ruke. „Moj klijent i gospođica Ficdžerald su igrali bezopasnu igru. Priznajem da je to bilo glupo s njihove strane, ali svakako nije zločin.“ „Ne, to nije zločin.“ Iv je napipala prvu pukotinu u njihovom alibiju. „Nije zločin otići na Maui i pretvarati se da si s drugom ženom. Sve to je bilo pretvaranje, zar ne, Džastine?“ „Samo smo... pretpostavljam da nismo dobro promislili. Zabrinuli smo se, to je sve. Nakon što ste uhapsili Pola, zapitali smo se da li ćete krenuti na nas. Svi smo te noći bili u Pandorinoj kući, pa nam je to delovalo logično.“ „Znaš, upravo sam to i pomislila.“ Dobacila mu je prijateljski osmeh. „Veoma logičan korak.“ „Oboje radimo na važnim projektima. Nismo sebi mogli da dozvolimo ono što se upravo dešava. Pomislili smo da će naš alibi biti sigurniji ako se pretvaramo da smo raskinuli.“ „Zato što ste znali da vam je alibi slab. Sigurno ste znali da ćemo otkriti da je jedno od vas, ili oboje, moglo u noći Pandorinog ubistva da izađe iz stana neprimećeno koristeći zadnja vrata. Mogli ste da odete do Leonardovog stana, ubijete je i vratite se kući, a da sigurnosne kamere to ne zabeleže.“ „Nismo nigde išli. Ne možete da dokažete da jesmo.“ Ispravio je ramena. „Ne možete ništa da dokažete.“ „Ne budi tako siguran. Tvoja ljubavnica je zavisnik. Droga je pronađena u tvom posedu. Kako si došao do nje?“ „Ja... neko joj je dao. Ne znam.“


„Da li je to bio Redford? Da li joj je on nabavljao drogu, Džastine? Sigurno ga mrziš, ako je tako. Žena koju voliš je počela polako da umire, Džastine, onog trenutka kada je otpila prvi gutljaj.“ „To nije otrov. Nije. Rekla mi je da je Pandora tom pričom pokušala da ga zadrži za sebe. Pandora nije želela da Džeri ima koristi od pića. Kučka je znala koliko bi Džeri to pomoglo, ali želela je...“ zastao je, prekasno spazivši oštro upozorenje svoje advokatice. „Šta je želela, Džastine? Novac? Mnogo novca? Tebe? Da li se rugala Džeri? Da li ti je pretila? Da li si je zato ubio?“ „Ne. Nisam je ni dotakao. Rekao sam vam da je nisam ni dotakao. Posvađali smo se. Kada je Leonardova devojka otišla te večeri, imali smo veoma ružnu scenu. Džeri je bila uznemirena. Imala je pravo na to, nakon svega što je Pandora rekla. Zato sam je i izveo na piće, da bi se smirila. Rekao sam joj da ne brine, da ima drugih načina da se nabavi zaliha.“ „Koji su to načini?“ Udahnuo je i odgurnuo ruku advokatice koja je pokušala da ga ućutka. „Ućuti“, brecnuo se na nju. „Ućuti već jednom. Od kakve si mi koristi? Zatvoriće me zbog ubistva. Želim da se nagodim. Zašto već nisi počela da radiš na tome?“ Podigao je ruku do usta. „Želim da se nagodim.“ „Moraćemo da porazgovaramo o tome“, rekla je Iv smireno. „Šta možeš da mi ponudiš?“ „Pola“, rekao je i uzdahnuo. „Mogu da ti ponudim Pola Redforda. On je ubio. Govnar je verovatno ubio i sve ostale.“

Dvadeset minuta kasnije, Iv je ušetala u prostoriju za sastanke. „Želim da se Redford neko vreme kuva na tihoj vatri. Neka se pita šta su nam ispričali.“ „Nisam bogzna šta izvukao iz dame.“ Kasto je opušteno podigao noge na sto i prekrstio ih. „Žilava je. Ima simptome krize koji se javljaju kod prekida uzimanja droge - suva usta, drhtavica, povremeni gubitak fokusa - ali se ne da.“ „Nije uzela dozu preko deset sati. Koliko će izdržati?“ „Ne znam dovoljno o supstanci.“ Kasto je raširio ruke. „Mogla bi da se


izbori s tim, ili bi mogla da se raspadne za deset minuta.“ „Okej, znači da ne računamo da će se slomiti.“ „Redford je malčice napukao“, ubacila se Pibodijeva. „Usrao se. Njegov advokat je prava hijena. Kada bismo mogli da provedemo pet minuta nasamo s Redfordom, propevao bi kao ptičica.“ „To nije opcija.“ Vitni je proučavao zapisnik s najskorijeg saslušanja. „Pritisnite ga Jangovom izjavom.“ „Slaba je“, promrmljala je Iv. „Moraćeš da se pobrineš da deluje čvrsto. Tvrdi da je Redford pre tri meseca Ficdžeraldovoj ispričao o Besmrtnosti i ponudio joj saradnju.“ „Prema plavušanu, sve je trebalo da bude legalno i otvoreno.“ Iv je podrugljivo progunđala. „Niko nije toliko jebeno naivan.“ „Ne znam“, mrmljala je Pibodijeva. „On je luđački zaljubljen u Ficdžeraldovu. Rekla bih da je ona mogla da ga ubedi da je u pitanju legalan posao. Istraživanje i razvoj, nova kozmetička linija koja će nositi njeno ime.“ „Samo je trebalo nekako da izguraju Pandoru.“ Kasto se nasmešio. „I novac bi počeo da pristiže.“ „Sve se svodi na profit. Pandora im je stajala na putu.“ Iv je sela. „Ostali su takođe stajali na putu. Možda je Jang samo nevini šmokljan, možda nije. Optužio je Redforda, ali nije još shvatio da je o istom trošku optužio Ficdžeraldovu. Ispričala mu je dovoljno da se prihvati planiranja puta za Iden koloniju, nadajući se da će se dočepati sopstvenog primerka biljke.“ „Eto nabavke nelegalne supstance“, istakao je Vitni. „Ako Jang ispriča sve ostalo, nagodite se s njim. Moraćete još da se potrudite oko ubistva. U ovom trenutku, njegova izjava nam ne vredi mnogo. On veruje da je Redford ubio Pandoru. Dao nam je motiv. Možemo da ustanovimo priliku. Međutim, nema fizičkih dokaza, nema svedoka.“ Ustao je. „Potrebno nam je priznanje, Dalasova. Javno tužilaštvo me pritiska. Odbaciće optužbu protiv Fristonove u ponedeljak. Ako ne dobiju nešto čime će medijima zapušiti usta, svi ćemo delovati poput pravih govnara.“ Kasto je izvadio perorez i počeo da krati nokte čim je Vitni izašao iz


prostorije. „Bog zna da ne želimo da Javno tužilaštvo zaradi titulu govnara. Sranje, žele da im sve serviramo na zlatnom poslužavniku, zar ne?“ Podigao je pogled ka Iv. „Redford neće priznati ubistvo, Iv. Priznaće optužbu za distribuciju. Do đavola, to je još malo pa moderno, ali neće priznati četiri ubistva. Imamo samo jednu nadu.“ ,,A to je?“, pitala je Pibodijeva. „Da to nije sam obavio. Ako slomimo jedno od ovo dvoje, slomićemo i njega. Ja se kladim na Ficdžeraldovu.“ „Onda ti razgovaraj s njom.“ Iv je uzdahnula. „Ja ću pokušati da obradim Redforda. Pibodijeva, uzmi Redfordovu sliku i obiđi klub, Bumerov stan, zgradu u kojoj je živeo Bubašvaba, stan u kojem je živela Mopetova. Pokaži svima prokletinju. Potrebno mi je jedno ušljivo prepoznavanje.“ Namrštila se kada se oglasila veza i uključila je. „Dalasova ovde, ne uznemiravajte me.“ „Uvek je divno čuti tvoj glas“, izgovorio je Rork neumoljivim glasom. „Radim.“ „Kao i ja. Napuštam Fristar za trideset minuta.“ „Napuštaš planetu? Ali... pa, lepo se provedi.“ „Nisam mogao da izbegnem put. Vratiću se za tri dana. Znaš kako da stupiš u kontakt sa mnom.“ „Da, znam.“ Želela je da izgovori neke stvari, neke blesave, privatne stvari. „Neko vreme ću i sama biti veoma zauzeta“, rekla je umesto toga. „Videćemo se kad se vratiš.“ „Mogla bi da proveriš poruke u kancelariji, poručnice. Mejvis ceo dan pokušava da te dobije. Izgleda da si zaboravila da odeš na probu. Leonardo je... uzrujan.“ Iv se trudila da ne primećuje Kastov kikot. „Imam druge stvari na umu.“ „Kao i svi ostali. Pronađi par minuta za njega, draga. Za mene. Hajde da izbacimo sve te ljude iz svoje kuće.“ „Odavno sam htela da ih isteram. Mislila sam da ti se gužva dopada.“ ,,A ja sam mislio da ti je on brat“, promrmljao je Rork. „Šta?“ „Stara šala. Ne Iv, ne dopada mi se gužva. Oni su, jednom rečju,


manijaci. Upravo sam pronašao Galahada pod krevetom. Neko ga je ukrasio perlama i majušnim crvenim mašnama. Obojica smo smrtno uvređeni.“ Ugrizla se za jezik kako se ne bi nasmejala. Rork nije delovao zabavljeno. „Osećam se bolje sada kada znam da i tebe izluđuju. Otarasićemo ih se.“ „Učini to. Oh, bojim se da ćeš morati da se pozabaviš pokojim detaljem za subotu dok sam na putu. Uputstva su kod Samerseta. Prevoz me čeka.“ Gledala je kako da je znak nekome, a zatim se opet okrenuo ka njoj. „Vidimo se za par dana, poručnice.“ ,,Da.“ Ekran je potamneo dok je mrmljala. „Srećan jebeni put.“ „Do đavola, Iv. Ako moraš da otrčiš do krojačice i da odvedeš mačka na terapiju, Pibodijeva i ja možemo da se pozabavimo ubistvom.“ Iv je izvila usne u zloban osmeh. „Crkni, Kasto.“

Uprkos mnogim dosadnim osobinama, Kasto je imao dobre instinkte. Redford se neće skoro slomiti. Iv se obrušila na njega i imala to zadovoljstvo da ga optuži za posedovanje nelegalne supstance, ali priznanje višestrukog ubistva se jednostavno nije dešavalo. „Hajde da vidimo da li sam dobro shvatila.“ Ustala je. Morala je da protegne noge. Sipala je kafu. „Pandora vam je rekla za Besmrtnost. Kada?“ „Kao što sam već rekao, pre godinu i po dana, možda malo više.“ Sada je već potpuno bio povratio kontrolu. Sa optužbom za posedovanje nelegalne supstance je mogao da se izbori, pogotovo iz pozicije koju je on odabrao. „Ponudila mi je poslovnu saradnju. Ili je bar ona to tako nazvala. Tvrdila je da ima formulu, nešto što će dovesti do prave revolucije u industriji zdravlja i lepote.“ „Kozmetički preparat. Nije pominjala nelegalna niti opasna svojstva.“ „Tada nije. Bila joj je potrebna finansijska pomoć da pokrene liniju. Imala je nameru da je pokrene pod svojim imenom.“ „Da li vam je pokazala formulu?“ „Nije. Kao što sam već rekao, zavlačila me je, obećavala. Priznajem da sam je loše procenio. Veoma me je privlačila, i to je bila slabost koju je


do maksimuma iskorišćavala. U to vreme je izgledalo kao da je u pitanju dobar poslovni potez. Koristila je proizvod u formi tablete. Rezultati su bili impresivni. Video sam da izgleda mlađe, zdravije. Tablete su joj povećavale nivo energije i seksualnog nagona. Ako bi bio propisno reklamiran, takav proizvod bi mogao da ostvari ogroman profit. Novac mi je bio potreban za neke komercijalno rizične projekte.“ „Novac vam je bio potreban, pa ste nastavili da joj isplaćujete male količine iako niste bili dobro informisani.“ „Neko vreme. Strpljenje me je izdalo i počeo sam da postavljam zahteve. Ona je i nastavila da obećava. Posumnjao sam da je odlučila sama da izbaci proizvod na tržište ili da se udružila s nekim drugim. Da me je iskoristila. Uzeo sam uzorak.“ „Uzeli ste uzorak?“ Bilo mu je potrebno neko vreme da odgovori, kao da odmerava svaku reč. „Uzeo sam njen ključ dok je spavala i otključao kutiju s tabletama. Da bih zaštitio svoju investiciju, uzeo sam par komada kako bih ih analizirao.“ „Kada ste ukrali drogu kako biste zaštitili svoju investiciju?“ „Krađa nije ustanovljena“, prekinuo ih je advokat. „Moj klijent je platio proizvod.“ „Okej, izraziću se drugačije. Kada ste odlučili da se aktivno zainteresujete za svoju investiciju?“ „Pre nekih šest meseci. Odneo sam uzorke kod poznanika na hemijsku analizu i platio mu da mi izda privatan izveštaj.“ „Saznali ste...“ Redford je zastao i prostudirao svoje prste. „Saznao sam da proizvod zaista ima svojstva koja je Pandora obećala. Međutim, supstanca izaziva zavisnost, što je automatski stavlja u kategoriju nelegalnih supstanci. Takođe je potencijalno smrtonosna kada se redovno uzima tokom dužeg vremenskog perioda.“ „Pošto ste pravdoljubiv čovek, pomirili ste se s gubitkom novca i raskinuli dogovor.“ „Biti pravdoljubiv čovek nije zakonski uslov“, izgovorio je Redford blago. „Morao sam da zaštitim investiciju. Odlučio sam da sprovedem istraživanje da vidim da li se neprihvatljiva nepoželjna dejstva mogu


smanjiti ili u potpunosti ukinuti. Verujem da sam to postigao, ili zamalo postigao.“ „Znači, iskoristili ste Džeri Ficdžerald kao zamorče.“ „To je bila rđava procena. Možda sam bio preterano željan da završim s tim, pošto mi je Pandora tražila još novca i pritiskala me izjavama da će izaći u javnost s novim proizvodom. Želeo sam da je preteknem, a znao sam da će Džeri biti savršen portparol. Složila se da za honorar isproba proizvod koji su moji ljudi preradili. U tečnoj formi. Nauka pravi greške, poručnice. Droga je i dalje, kao što sam prekasno saznao, veoma adiktivna.“ „I fatalna?“ „Izgleda da je tako. Proces je usporen, ali bojim se da i dalje postoji mogućnost fizičkog oštećenja ako se dugo koristi. Upozorio sam Džeri na to pre nekoliko nedelja.“ „Pre nego što je Pandora otkrila da pokušavate da je preteknete ili nakon toga?“ „Verujem da se to desilo neposredno nakon toga. Nažalost, Džeri i Pandora su naletele jedna na drugu na nekom događaju. Pandora je prokomentarisala svoj nekadašnji odnos sa Džastinom. Koliko sam shvatio, ovu informaciju sam dobio iz druge ruke, Džeri joj je u lice sasula poslovni dogovor sa mnom.“ „Pandori se to nije dopalo.“ „Prirodno, pobesnela je. Naš odnos je u tom trenutku bio u najmanju ruku klimav. Već sam bio nabavio uzorak Besmrtnog Cveta, odlučan da otklonim neželjene efekte formula. Nisam imao nikakvu nameru, poručnice, da javnosti predočim opasnu drogu. Moji zapisi će to potvrditi.“ „Pustićemo Nelegalno da se pozabavi time. Da li vam je Pandora pretila?“ „Pandora je živela za pretnje. Čovek se na to navikne. Osećao sam da sam u poziciji da ih ignorišem, čak i da ih odbijem.“ Samouvereno se nasmešio. „Vidite, da je istupila, znajući kakva su svojstva formule, mogao sam da je uništim. Nisam imao razloga da joj naudim.“ „Vaš odnos je bio klimav, ali ste ipak otišli do njene kuće te večeri.“ ,,U nadi da ćemo postići kompromis. Zato sam insistirao da Džeri i


Džastin budu prisutni.“ „Imali ste seks s njom.“ „Bila je prelepa, poželjna žena. Da, imao sam seks s njom.“ „Imala je drogu u tabletama.“ „Da. Kao što sam vam već rekao, držala ih je u kutiji u fioci toaletnog stola.“ Ponovo se nasmešio. „Ispričao sam vam za kutiju i za tablete zato što sam zaključio da će autopsija pokazati tragove droge u njenom organizmu. Smatrao sam da je mudro da sarađujem. Sve vreme sarađujem s vama.“ „Lako je sarađivati ako znate da nećemo pronaći tablete. Nakon što je umrla, vratili ste se po kutiju. Štitili ste svoju investiciju. Ako ne postoji drugi proizvod osim vašeg, ako ne postoji konkurencija, vaša zarada bi dostigla astronomsku svotu.“ „Nisam se vratio do nje nakon što sam otišao. Nisam imao razloga. Moj proizvod je bio bolji.“ „Nijedan od ta dva proizvoda ne bi dospeo na tržište i vi ste to znali. Međutim, na ulici bi njen proizvod bio pravi hit, mnogo popularniji od vaše prerađene, razvodnjene i verovatno skuplje verzije.“ „Uz više istraživanja, više testiranja...“ „Više novca? Već ste joj bili dali više od tri stotine hiljada na ruke. Potrošili ste pozamašnu količinu novca da se domognete uzorka biljke, platili istraživanje i testiranje, platili Ficdžeraldovu. Pretpostavljam da ste postali nestrpljivi da konačno vidite neku zaradu. Koliko ste naplaćivali Džeri za dozu?“ „Džeri i ja smo imali poslovni sporazum.“ „Deset hiljada po isporuci“, prekinula ga je Iv i posmatrala efekte svog pogotka. „To je suma koju je tri puta prebacila tokom tromesečnog perioda na vaš račun na Starlajt stanici.“ „Investicija“, započeo je. „Najpre ste je navukli, a onda ste počeli da je cedite. To vas čini dilerom, gospodine Redford.“ Advokat se upustio u govoranciju, izvrćući trgovinu drogom u poslovni dogovor između investicionih partnera. „Bili su vam potrebni kontakti. Ulični kontakti. Bumer je uvek padao na par kredita u šaci. Međutim, zaneo se, probao proizvod. Kako se


dočepao formule? Bili ste veoma aljkavi.“ „Ne poznajem nikoga ko se tako zove.“ „Videli ste da se raspričao po klubu. Da se razmeće. Kada je otišao u privatnu sobu s Hetom Mopet, niste bili sigurni šta joj je ispričao. Ali kada vas je video i pobegao, morali ste da delujete.“ „Grešite, poručniče. Ne poznajem te ljude.“ „Možda ste Hetu ubili u panici. Niste to želeli, ali kada ste videli da je mrtva, morali ste da zataškate stvar. Zato ste je onako obradili. Možda je nekome rekla nešto pre nego što je umrla, a možda i nije. Međutim, sada ste svakako morali da se dočepate Bumera. Rekla bih da ste počeli da uživate u svemu, po načinu na koji ste ga udesili. Mučili ste ga pre nego što ste ga dokrajčili. Međutim, tada ste postali suviše samouvereni i niste stigli do njegovog stana pre mene.“ Odgurnula se od stola i prošetala po prostoriji. „Tada ste se našli u nevolji. Policajci imaju uzorak, imaju formulu, a više niste u stanju da kontrolišete Pandoru. Niste imali izbora.“ Spustila je ruke na sto i nagnula se ka njemu. „Šta čovek da radi kada shvati da mu investicija i budući profit odlaze u nepovrat?“ „Moj posao s Pandorom je bio okončan.“ „Da, okončali ste ga. Inteligentno od vas što ste je odveli do Leonardovog stana. Vi ste pametan čovek. Već se bila posvađala s Mejvis. Ako je ubijete u njegovom stanu, delovaće kao da je Leonardu bilo dosta svega. Moraćete i njega da sredite, ako bude tamo, ali sada ste već uživali u tome. Nije kod kuće, tako da je sve znatno lakše. Postaje još lakše kada se pojavljuje Mejvis i kada shvatate da možete da joj smestite.“ Redford je teško disao, ali se i dalje dobro držao. „Poslednji put kada sam video Pandoru, bila je živa, pakosna i željna da nekoga kazni. Ako je Mejvis Friston nije ubila, onda je to sigurno bila Džeri Ficdžerald.“ Iv je zainteresovano sela nazad u stolicu i naslonila se. „Stvarno? Zašto?“ „Prezirale su jedna drugu, bile su suparnice. Sada više nego ikada. Povrh svega ostalog, Pandora je želela da povrati Džastina. Džeri to nikada ne bi dozvolila. Osim toga...“ Nasmešio se. „Džeri joj je ubacila u glavu ideju o odlasku kod Leonarda na obračun.“


Evo nečeg novog, pomislila je Iv i podigla obrvu. „Zaista?“ „Nakon što je gospođica Friston otišla, Pandora je bila veoma ljuta, nervozna. Džeri je uživala u tome, kao i u činjenici da je mlada žena uspela da zada par udaraca. Podsticala je Pandoru. Rekla je da ona ne bi trpela da bude ponižena na takav način i da bi odmah otišla kod Leonarda da mu pokaže ko je gazda. Dobacila je još nešto o tome kako Pandora nije u stanju da zadrži muškarca i tada su Džastin i Džeri žurno otišli.“ Osmehnuo se još šire. „Prezirali su Pandoru. Džeri iz očiglednih razloga, a Džastin zato što sam mu rekao da je Pandora kriva za to što Džeri koristi drogu. Džastin bi učinio sve da zaštiti Ficdžeraldovu. Apsolutno sve. S druge strane, ja nemam nikakvu emotivnu privrženost prema bilo kome od njih. Moj odnos s Pandorom se zasnivao na seksu. Samo na seksu, poručnice, i poslovnoj investiciji.“

Iv je pokucala na vrata prostorije u kojoj je Kasto saslušavao Džeri. Kada je promolio glavu napolje, pomerila je glavu i pogledala ženu za stolom. „Moram da popričam s njom. „Iscrpljena je, potpuno istrošena. Danas više nećeš bogzna šta izvući iz nje. Advokat je već počeo da zahteva odmor.“ „Moram da popričam s njom“, ponovila je Iv. „Kako si vodio ovu rundu razgovora?“ „Tvrdo i bezosećajno.“ „Okej, onda ću ja biti popustljivija.“ Iv je ušla u prostoriju. Još je bila u stanju da oseti sažaljenje. Džeri je bila nervozna i imala tamne kolutove oko očiju. Lice joj je bilo iznureno, pogladila ga je drhtavim rukama. Njena lepota je postala krhka, izgledala je poput duha „Želiš li nešto da pojedeš?“, pitala je Iv tihim glasom. „Ne.“ Džeri je lutala pogledom po prostoriji. „Želim da idem kući. Želim Džastina.“ „Videću da li mogu da organizujem posetu. Bićete pod nadzorom.“ Sipala je vodu. „Popij ovo i odmori se par minuta.“ Poklopila je Džerinu šaku svojom preko čaše i podigla je do njenih drhtavih usana. „Ovo ti veoma teško pada. Žao mi je. Ne možemo da ti damo nešto za ublažavanje simptoma. Još ne znamo dovoljno o drogi. Mogli bismo da ti


pogoršamo stanje.“

„Dobro mi je. Nije to ništa.“ „Grozno je.“ Iv je sela. „Redford te navukao. Potvrdio je to.“ „Nije to ništa“, ponovila je. „Samo sam umorna. Potrebno mi je moje piće.“ Pogledala je Iv s nadom. „Mogu li da dobijem samo malo, da se povratim?“ „Džeri, znaš da je to piće opasno. Znaš šta ti radi. Savetniče, Pol Redford je izjavio da je dao gospođici Ficdžerald nelegalnu supstancu pod izgovorom da je u pitanju poslovni poduhvat. Mi pretpostavljamo da ona nije znala za adiktivna svojstva pića. U ovom trenutku nemamo nameru da je optužimo za korišćenje.“ Kao što se Iv i nadala, advokat se vidljivo opustio. ,,U tom slučaju, poručnice, želim da organizujem oslobođenje svoje klijentkinje i njen prijem na rehabilitaciju. Dobrovoljan prijem.“ „Dobrovoljan prijem se može organizovati. Ako vaša klijentkinja bude sarađivala još samo koji minut, to će mi pomoći da zaključim optužbu protiv Redforda.“ „Ako bude sarađivala, poručnice, odbacićete optužbe za korišćenje nelegalne supstance?“ „Znate da ne mogu to da vam obećam, savetniče. Međutim, preporučiću blago postupanje po optužbi za posedovanje i rasturanje.“ „A Džastin? Pustićete ga?“ Iv je pogledala Džeri. Ljubav je čudan teret, pomislila je. „Da li je učestvovao u poslovnom dogovoru?“ „Ne. Želeo je da se ja povučem. Kada je otkrio da sam... zavisna, nagovarao me da idem na rehabilitaciju, da prestanem da koristim piće. Ali bilo mi je potrebno. Prestala bih, ali mi je bilo potrebno.“ „One noći kada je Pandora umrla, došlo je do svađe.“ ,,S Pandorom uvek dolazi do svađe. Bila je veoma mrska. Mislila je da može da povrati Džastina. Kučku je bilo baš briga za njega. Samo je želela da me povredi. Da povredi njega.“ „On joj se ne bi vratio, zar ne, Džeri?“ „Mrzeo ju je koliko i ja.“ Podigla je svoje prelepo manikirane nokte do usta i počela da ih glođe. „Drago nam je što je mrtva.“


„Džeri...“ „Baš me briga“, eksplodirala je s divljim izrazom u očima. „Zaslužila je da umre. Želela je sve i nije je bilo briga kako će do toga doći. Džastin je moj. Bila bih glavna zvezda Leonardove revije da ona nije otkrila da sam zainteresovana. Zavela ga je i izbacila me kako bi sama mogla da odradi taj posao. To je bio moj posao, sve vreme je trebalo da bude moj. Kao što je Džastin moj. Kao što je droga moja. Čini me lepom, snažnom i seksi. Svaki put kada je bilo ko bude koristio, misliće na mene. Ne na nju, već na mene.“ „Da li je Džastin otišao s tobom do Leonarda te noći?“ „Poručnice, šta je ovo?“ „Pitanje, savetniče. Da li je otišao sa tobom, Džeri?“ „Ne, naravno da nije. Mi... mi nismo bili tamo. Otišli smo na piće. Otišli smo kući.“ „Rugala si joj se, zar ne? Znala si kako da je podbodeš. Morala si da budeš sigurna da će krenuti kod Leonarda. Da li te Redford nazvao i rekao ti da je otišla?“ „Ne, ne znam. Zbunjujete me. Zar ne mogu da dobijem svoje piće? Potrebno mi je.“ „Pila si ga te noći. Učinilo te je snažnom. Dovoljno snažnom da je ubiješ. Želela si da je ubiješ. Uvek ti je bila na putu. Njene tablete su bile jače, mnogo delotvornije od tvoje tečnosti. Da li si ih želela, Džeri?“ „Da, želela sam ih. Postajala je mlađa pred mojim očima. Mršavija. Ja moram da pazim na svaki zalogaj, ali ona... Pol je rekao da će možda uspeti da joj uzme tablete. Džastin mu je rekao da me ostavi na miru. Ali Džastin ne razume. Ne razume kako se čovek oseća kada popije to piće. Oseća se besmrtno. Zaboga, dajte mi samo jedan gutljaj.“ „Te večeri si se iskrala kroz zadnji izlaz i otišla do Leonardovog stana. Šta se zatim desilo?“ „Ne mogu. Zbunjena sam. Potrebno mi je nešto.“ „Da li si uzela štap i udarila je? Da li si nastavila da udaraš?“ „Želela sam da umre.“ Uz jecaj, Džeri je položila glavu na sto. „Želela sam da umre. Zaboga, pomozite mi. Reći ću vam sve što želite da čujete, samo mi pomozite.“ „Poručnice, sve što moja klijentkinja kaže pod fizičkim ili mentalnom


prinudom nije prihvatljivo na sudu.“ Iv je pogledala rasplakanu ženu i posegnula ka vezi. „Dovedite mi medicinskog tehničara“, naredila je. „Organizujte transport do bolnice za gospođicu Ficdžerald. Pod stražom.“


Devetnaesto poglavlje

„Kako to misliš, nećeš je optužiti?“ Kastu su oči potamnele od šoka i nervoze. „Upravo si dobila priznanje.“ „Nije to bilo priznanje“, ispravila gaje Iv. Umorna je, preumorna i dosta joj je svega. „Rekla bi bilo šta.“ „Isuse Hriste, Iv. Isuse Hriste.“ U pokušaju da koračanjem obuzda bes, Kasto se šetkao gore-dole niz popločani hodnik medicinskog centra. „Imala si je.“ „Đavola sam je imala!“ Iv je umorno trljala levu slepoočnicu. „Slušaj me, Kasto, bila je u takvom stanju da bi mi rekla da je lično zakucala Hrista za krst, samo da sam joj obećala fiks. Ako bih je optužila na osnovu toga, njeni advokati bi razbucali optužbu već na preliminarnom suđenju.“ „Ne brineš ti zbog preliminarnog suđenja.“ Koračajući nazad ka Iv, prošao je pored Pibodijeve, koja je čvrsto stisnula usne, „Uhvatila si je za vrat, kao što policajac i treba da uradi kada je u pitanju ubistvo. Ali smekšala si. Žao ti je nje.“ „Ne govori mi kako se osećam“, odvratila je Iv ravnodušnim glasom. ,,I ne govori mi kako da vodim istragu. Ja sam glavni istražitelj, Kasto, zato odbij.“ Odmerio ju je. „Ne želiš da doneseš neku odluku koja će te uvaliti u probleme.“ ,,Pretiš?“ Podigla se na prste poput boksera spremnog za ples. „Samo ti uradi ono što misliš da moraš. Moja preporuka stoji. Podvrći će se lećenju, mada samo Bog zna koliko će joj kratkoročno lečenje biti od koristi, a zatim ćemo je ponovo saslušati. Dok ne budem uverena da je svesna i sposobna da rasuđuje, nećemo je optužiti.“ Iv je videla koliko se Kasto trudi da se sabere. Videla je koliko ga to košta. Bolelo ju je dupe. „Iv, imaš motiv, imaš priliku, imaš testove ličnosti. Sposobna je za izvršenje ovog zločina. Po sopstvenom priznanju, bila je pod uticajem i


mrzela je Pandoru. Šta ti je još potrebno?“ „Želim da me pogleda u oči i kaže da ih je ubila. Želim da mi kaže kako je to uradila. Do tada ćemo čekati. Reći ću ti nešto, majstore. Nema šanse da je to uradila sama. Nema jebene šanse da ih je sve pobila svojim lepim, malim ručicama.“ „Zašto? Zato što je žena?“ „Ne, nego zato što novac nije ono što nju pokreće. Strast, ljubav, zavist, to su njeni pokretači. Možda je ubila Pandoru u naletu ljubomornog besa, ali ne mogu da poverujem da je ubila ostale. Nije ih ubila bez pomoći, bez podsticaja. Zato ćemo čekati, ponovo je saslušati i navesti je da potkaže Janga ili Redforda, ili obojicu. Tada ćemo zaključiti slučaj.“ „Mislim da grešiš.“ „Primljeno k znanju“, odvratila je oštro. „Sada idi da podneseš međuodeljensku primedbu, prošetaj ili se izduvaj. Samo mi se skloni.“ Oči su mu zasvetlucale, bio je spreman za svađu. Međutim, zakoračio je unazad. „Idem da prošetam kako bih se smirio.“ Odjurio je, jedva dobacivši pogled tihoj Pibodijevoj „Tvoj drugar večeras nije naročito šarmantan“, komentarisala je Iv. Pibodijeva bi mogla isto to da kaže za svog nadređenog, ali je odlučila da ćuti. „Svi smo pod velikim pritiskom, Dalasova. Ovo hapšenje mu je veoma bitno.“ „Znaš šta, Pibodijeva? Meni pravda znači više od lepe zlatne zvezde u dosijeu ili kapetanskog čina. Ako želiš da odjuriš za svojim ljubavnikom i pomaziš njegov ego, niko te ne sprečava.“ Pibodijevoj se trgla vilica, ali joj glas nije zadrhtao. „Ne idem ja nigde, poručnice.“ „Dobro, onda stoj tu i izgledaj poput mučenika zato što ja...“ Usred tirade, Iv je zastala i udahnula. „Žao mi je. U ovom trenutku si prokleto zgodna meta, Pibodijeva.“ „Da li to spada u opis mog radnog mesta? Ser.“ „Uvek imaš dobar odgovor. Mogla bih da te zamrzim zbog toga.“ Sada već znatno smirenija, Iv je položila ruku na rame svoje pomoćnice. „Žao mi je. Pogotovo zbog toga što sam te dovela u tešku poziciju. Dužnost i emocije nikada ne idu ruku pod ruku.“


„Mogu da se izborim s tim. Nije u redu to što te je napao. Razumem kako se oseća, ali to ne znači da je u pravu.“ „Možda.“ Iv se nagnula na zid i zatvorila oči. „Međutim, u pravu je što se tiče jedne stvari, i to me ubi. Nemam stomak za ono što sam uradila Ficdžeraldovoj tokom saslušanja. Nisam imala stomak za to dok sam je saslušavala, dok sam slušala sebe kako je šamaram i mučim dok pati. Ali ipak sam to radila, zato što mi je to posao i zato što je hvatanje ranjenog plena za gušu upravo ono što treba da radim.“ Iv je otvorila oči i zurila u vrata iza kojih su Džeri Ficdžerald davali blagi sedativ. „Pibodijeva, ovaj posao je ponekad pravo sranje.“ „Da, gospodine.“ Prvi put je Pibodijeva posegla i dotakla šaku na svom ramenu. „Zato ga tako dobro obavljate.“ Iv je otvorila usta i iznenađeno shvatila da se smeje. „Prokletstvo, Pibodijeva, baš mi se dopadaš.“ ,,I vi se meni dopadate.“ Sačekala je trenutak. „Šta nije u redu sa nama?“ Delimično oraspoložena, zabacila je ruku preko snažnih ramena Pibodijeve. „Hajde da nešto pojedemo. Ficdžeraldova večeras neće nikud.“ Pokazalo se da ju je instinkt po tom pitanju prevario. Primila je poziv nešto pre četiri ujutru i probudila se iz dubokog sna. Na sreću, nije ništa sanjala. Oči su joj bile krmeljive, jezik težak od vina koje je popila u pokušaju da bude bar delimično druželjubiva prema Mejvis i Leonardu. Uspela je da grakne dok se javljala. „Dalasova ovde. Isuse, zar u ovom gradu niko ne spava?“ „Često sebi postavljam to pitanje.“ Lice i glas su joj bili maglovito poznati. Iv se mučila da usredsredi pogled, da premota memoriju. „Doktorka... do đavola. Ambroz?“ Vraćao joj se sloj po sloj sećanja. Ambroz, vretenasta žena, mešovitog porekla, šef odseka za rehabilitaciju u Gradskom centru za rehabilitaciju od bolesti zavisnosti. „Još ste tamo? Da li se Ficdžeraldova osvestila?“ „Ne baš. Poručnice, imamo problem. Ficdžeraldova je mrtva.“ „Mrtva? Kako to mislite mrtva?“ „Preminula je“, odvratila je Ambrozova uz učtiv osmeh. „Nije više među živima, poručnice. Verujem da ste upoznati s tim terminom.“


„Kako se to do đavola desilo? Da li ju je nervni sistem izdao, da li je skočila kroz prozor?“ „Koliko možemo da utvrdimo, predozirala se. Uspela je da se dočepa uzorka Besmrtnosti koji smo koristili da utvrdimo kako da je lečimo. Uzela je sve, u kombinaciji s nekoliko drugih slatkiša koje ovde čuvamo. Žao mi je, poručnice, umrla je. Ne možemo da je povratimo. Obavestiću vas o detaljima kada stignete sa svojim timom.“ „Možete biti prokleto sigurni u to“, brecnula se Iv i prekinula vezu.

Najpre je lično pogledala telo, kao da pokušava da se uveri da nije u pitanju užasna greška. Džeri je ležala na krevetu, bolnička haljina joj je padala do pola butina. Haljina je bila plave boje, što znači da je pacijent u prvoj fazi lečenja. Nikada neće stići do druge faze. Lepota joj se vratila, jeziva na samrtno belom licu. Nestalo je tamnih krugova oko njenih očiju, bora od napora oko usta. Smrt je ipak najbolje sredstvo za smirenje. Na grudima su se videle blage opekotine, od pokušaja oživljavanja, kao i masnice na ruci tamo gde je igla bila zabodena u venu. Pod budnim očima doktorke, Iv je temeljno pregledala telo, ali nije otkrila znake nasilja. Umrla je veoma srećna, pomislila je Iv. ,,Kako?“, zahtevala je Iv da zna. „Kombinacija Besmrtnosti i, koliko smo uspeli da utvrdimo prema tome šta nedostaje, morfijuma i sintetičkog Zevsa. Autopsija će to potvrditi.“ „Držite Zevs u centru za rehabilitaciju?“ Iv je protrljala rukama lice. „Isuse!“ „Za istraživanje i rehabilitaciju“, izustila je Ambrozova kroz stisnute usne. „Zavisnici prolaze kroz dugačak period lečenja, tokom kojeg ih neprestano nadgledamo.“ „Šta se do đavola desilo s nadgledanjem, doktorka?“ „Gospođica Ficdžerald je bila pod sedativima. Očekivali smo da će doći svesti tek u osam ujutru. Moja hipoteza jeste da još ne razumemo u potpunosti kako deluje besmrtnost, i da je u njenom sistemu ostala


izvesna količina droge koja je poništila delovanje sedativa.“ „Ustala je, odmarširala do ormarića s drogom i poslužila se.“ „Nešto slično.“ Iv je čula kako Ambrozova škrguće zubima. „Šta je sa obezbeđenjem, gde su sestre? Da nije postala nevidljiva i prošla kraj njih?“ „Što se tiče obezbeđenja, to možete da proverite s policajcem koji je bio na dužnosti, poručnice Dalas.“ „Budite sigurni da ću to učiniti, doktorka Ambroz.“ Ambrozova je ponovo zaškrgutala zubima, a zatim uzdahnula. „Slušajte, ne želim da okrivim vašu uniformu, poručnice. Pre par sati smo imali incident. Jedan naš pacijent s tendencijom ka nasilju se odvezao i napao sestru sa odeljenja. Par minuta je vladao pravi haos i vaša uniforma je pomogla. Da nije, sestra bi u ovom trenutku verovatno stajala pred vratima raja zajedno s gospođicom Ficdžerald. Umesto toga ima slomljenu golenicu i par napuklih rebara.“ „Imali ste dosta posla ove noći, doktorka.“ „Ne želim da se to uskoro ponovi.“ Prošla je prstima kroz kovrdžavu kosu boje rđe. „Poručnice, ovaj centar ima odličnu reputaciju. Mi pomažemo ljudima. Zbog ovog događaja se osećam isto toliko loše kao i vi. Prokletstvo, trebalo je da bude u dubokom snu. Uniformisana policajka se udaljila na samo petnaestak minuta.“ „Ponovo savršen tajming.“ Iv je pogledala Džeri i pokušala da otrese krivicu s ramena. „Šta je s kamerama?“ „Nemamo ih. Možete li da zamislite kako bi informacije curile u medije da imamo snimke pacijenata? Neki od njih su istaknuti građani. Ovde nas obavezuje zakon o privatnosti.“ „Odlično, nema snimaka. Niko je nije video kako kreće u poslednju šetnju. Gde je skladište u kojem se predozirala?“ ,,U ovom krilu, na spratu ispod.“ „Kako je to ona, do đavola, saznala?“ „Poručnice, ja to ne mogu da vam kažem. Kao što ne mogu da objasnim kako je otključala bravu, ne samo na vratima, već i na ormaru sa zalihama. Ipak, nekako je to izvela. Noćni čuvar ju je pronašao tokom redovnog obilaska. Vrata su bila otvorena.“ „Otključana ili otvorena?“


„Otvorena“, potvrdila je Ambrozova. „Kao i dva ormana. Bila je na podu, mrtva kao Cezar. Pokušali smo da je oživimo, naravno, ali više forme radi nego što je postojala stvarna nada.“ „Moraću da porazgovaram sa svima u ovom krilu - i sa pacijentima i sa osobljem.“ „Poručnice...“ „Jebeš zakon o privatnosti, doktorka. Poništavam ga. Želim da popričam i s noćnim čuvarem.“ Sažaljenje ju je preplavilo dok je pokrivala telo. „Da li je neko ulazio, pokušao da je vidi? Da li je neko zvao da proveri kako je?“ „To će znati sestra sa odeljenja.“ „Hajde onda da počnemo od sestara. Sakupite ih. Postoji li neka soba u kojoj mogu da obavim razgovore?“ „Možete iskoristiti moju kancelariju.“ Ambrozova je pogledala telo i uzdahnula kroz zube. „Prelepa žena. Mlada. Slava i bogatstvo su joj bili na dohvat ruke. Narkotici leče, poručnice. Produžavaju život i poboljšavaju ga. Uklanjaju bol i umiruju um. Moram silno da se pomučim da se toga setim kada vidim šta su još u stanju da učine. Ako mene pitate, mada to niste učinili, našla se na putu ovamo kada je prvi put otpila gutljaj tog lepog plavog soka.“ „Da, ali je stigla ranije nego što je trebalo.“ Iv je izašla iz sobe i ugledala Pibodijevu u hodniku. „Kasto?“ „Pozvala sam ga. Krenuo je.“ „Prokleta zbrka, Pibodijeva. Hajde da vidimo da li možemo da raščistimo stvari. Vidiš ovu sobu... Hej, ti!“ Na drugom kraju hodnika je ugledala uniformisanu policajku koju je ostavila pred Džerinim vratima. Uperila je prst ka njoj kao strelu. Videla je da se uniforma trgla pre nego što joj se lice pretvorilo u bezizražajnu masku. Krenula je ka svom nadređenom. Iv se malo izduvala dok je grdila uniformu. Nije morala da zna da će Iv preporučiti da se ne preduzimaju nikakve disciplinarne mere. Neka se malo znoji. Kada se uniforma dobro oznojila i prebledela, Iv je ugledala gadan ožiljak na njenoj ključnoj kosti. „To ti je nasilnik poklonio?“ „Da, gospodine. Pre nego što sam ga obuzdala.“


„Zaboga, pobrini se za ranu. U medicinskom centru si. Nakon toga obezbedi vrata. Jesi li ovog puta shvatila? Niko ne sme da uđe, niti da izađe.“ „Da, gospodine.“ Stala je u stav mirno, delujući poput kučenceta koje je neko upravo izudarao. Jedva ima dovoljno godina da kupi pivo na uličnoj tezgi, pomislila je Iv i odmahnula glavom. „Ostani na straži, dok ne naredim da ti dođe zamena.“ Okrenula se i dala znak Pibodijevoj da je prati. „Ako se ikada toliko razbesniš na mene“, rekla je Pibodijeva blagim glasom, „više bih volela da me zvizneš u lice nego da me grdiš.“ „Primljeno k znanju. Kasto, drago mi je što si odlučio da nam se pridružiš.“ Košulja mu je bila izgužvana kao da je na sebe bacio prvu stvar koja mu se našla pod rukom. Iv je znala kako to izgleda. I njena majica je delovala kao da je nedelju dana bila sklupčana u nečijem džepu. „Šta se to ovde do đavola desilo?“ „Sada ćemo to otkriti. Smestićemo se u kancelariji doktorke Ambroz. Ispitivaćemo članove osoblja, jedno po jedno. Kada su pacijenti u pitanju, verovatno ćemo morati da idemo od sobe do sobe. Sve snimaj, Pibodijeva. Počni odmah.“ Pibodijeva je bez reči izvadila rikorder i zakačila ga za rever. „Snimam, gospodine.“ Iv je dala znak Ambrozovoj i krenula za njom kroz ojačana staklena vrata, niz kratak hodnik do male, pretrpane kancelarije. „Dalas, poručnica Iv. Ispitivanje mogućih svedoka u slučaju smrti Džeri Ficdžerald.“ Pogledala je na sat kako bi utvrdila tačan datum i vreme. „Prisutni su Kasto, poručnik Džejk T., Odeljenje za nelegalne supstance i Pibodi, policajac Delija, privremeno dodeljena Dalasovoj. Ispitivanje će se obaviti u kancelariji doktorke Ambroz, u Gradskom centru za rehabilitaciju od bolesti zavisnosti. Doktorka, molim vas da pošaljete unutra sestru sa odeljenja. I sačekajte.“ „Kako je do đavola umrla?“, zahtevao je Kasto da zna. „Otkazao joj sistem ili šta?“ „Na neki način. Ispričaću ti usput.“ Krenuo je nešto da kaže, ali se zaustavio. „Možemo li dobiti kafu, Iv?


Nisam popio svoju dozu.“ „Pokušaj s tim.“ Pokazala je palcem u pravcu izubijanog auto-šefa, a zatim sela za sto. Stvari nisu krenule nabolje. Do podneva, Iv je lično ispitala sve članove osoblja koji su bili na dužnosti u tom krilu, s gotovo istim rezultatom. Pacijent s tendencijom ka nasilju se odvezao, napao sestru i nastao je pravi pakao. Koliko je shvatila, ljudi su se sjurili niz hodnik, ostavivši Džerinu sobu bez nadzora između dvanaest i osamnaest minuta. Više nego dovoljno vremena, pretpostavila je Iv, da očajna žena pobegne. Ali kako je znala gde se droga nalazi i kako je uspela da joj pristupi? „Možda je osoblje pričalo o tome u njenoj sobi.“ Kasto je jeo vegeterijansku testeninu tokom podnevnog odmora u kafeteriji centra. „Nova vrsta uvek izazove šuškanje. Nije teško pretpostaviti da su bolničari ili sestra sa odeljenja tračarili o tome. Ficdžeraldova očigledno nije bila pod sedativima kao što su svi mislili. Čula ih je i krenula da se dočepa droge čim je ugrabila priliku.“ Iv je razmišljala o ovoj teoriji dok je žvakala pileći ragu. „Može da prođe. Morala je negde da čuje. Bila je očajna i pametna. Mogla je da smisli kako da siđe dole, a da je niko ne vidi. Ali, kako je otključala vrata? Odakle joj kod?“ To već nije znao. Namrštio se ka svom obroku. Čoveku je potrebno meso, do đavola. Dobro, crveno meso. Ove pičkice iz zdravstvenog centra tretirale su meso poput otrova. „Da li je mogla nekako da se dočepa glavnog ključa?“ pitala se Pibodijeva. Jela je salatu bez preliva sa idejom da se oslobodi par kilograma. „Ili razbijač koda.“ „Pa gde je?“, odvratila je Iv. „Bila je mrtva kada su je pronašli. Čistači nisu naleteli na ključ ili kod u prostoriji.“ „Možda su prokleta vrata bila otključana kada je došla.“ Kasto je zgađeno gurnuo tanjir. „Kakve smo sreće.“ „Rekla bih da je to ipak suviše srećna okolnost. Okej, znači čula je da se priča o Besmrtnosti, da drže drogu u centru zbog istraživanja. U kritičnoj je fazi zbog prekida uzimanja droge. Šta god da su joj dali, malo je ublažilo simptome, ali potrebna joj je droga.


Zatim se, kao dar od Boga, dešava ta zbrka napolju.“ Mrmljala je Iv. „Međutim, za sada ćemo to prihvatiti zdravo za gotovo. Ustaje, vidi da se uniforma udaljila, izlazi napolje. Stiže do prostorije gde čuvaju drogu, mada ne mogu da zamislim da par bolničara diskutuje o najbržem putu do tamo. Ipak, nekako je stigla, to smo već ustanovili. Međutim, kako je ušla...“ „O čemu razmišljaš, Iv?“ Pogledala je Kasta u oči. „O tome da joj je neko pomogao. Da je neko želeo da Džeri stigne do droge.“ „Misliš da ju je neko od članova osoblja odveo tamo kako bi mogla da se posluži?“ „Moguće je“, Iv je odbacila sumnju u Kastovom glasu. „Mito, obećanje, obožavalac. Kada pregledamo svačije podatke možda ćemo naleteti na nešto što ukazuje na vezu. U međuvremenu...“, zastala je kada se oglasio komunikator. „Dalasova ovde.“ „Lobar, čistač. Pronašli smo nešto interesantno u đubretu ovde dole, poručnice. Glavni ključ i pun je otisaka Ficdžeraldove.“ „Zapakuj ga, Lobar. Odmah silazim.“ „To mnogo toga objašnjava“, započeo je Kasto. Ovo obaveštenje mu je ponovo probudilo apetit. Vratio se testenini. „Kao što si rekla, neko joj je pomogao. Ili je napravila kopiju tokom zbrke na jednom od pultova za kojima sede sestre.“ „Pametna devojka“, mrmljala je Iv. „Veoma pametna. Sve je odlično tajmirala. Sišla je dole, otključala ono što želi, bacila ključ. Baš je bila prisebna.“ Pibodijeva je lupala prstima po stolu. „Ako je prvo uzela Besmrtnost, a verovatno jeste, sigurno se odmah povratila. Shvatila je da će je uhvatiti s ključem. Ako ga se otarasi, mogla je da tvrdi da je odlutala, da je zbunjena.“ „Da.“ Kasto joj je dobacio osmeh. „To je vrlo moguće.“ „Zašto je onda ostala?“, pitala je Iv. „Uzela je dozu. Zašto nije pokušala da pobegne?“ ,,Iv.“ Kastov glas je bio tih i ozbiljan, poput izraza u njegovim očima. „Postoji jedna mogućnost koju još nismo pomenuli. Možda je želela da umre.“


„Namerno se predozirala?“ Već je pomislila na to i nije joj se dopao osećaj koji je ta misao izazvala u njenom stomaku. Krivica ju je okružila poput lepljive sumaglice. ,,Zašto?“ Razumeo je njenu reakciju i nakratko joj položio ruku na rame. „Bila je u zamci. Uhvatila si je. Znala je da će provesti ostatak života u zatvoru - u zatvoru“, dodao je, ,,u kojem neće imati pristup drogi. Ostariće, poružneće, izgubiti sve što joj je najhitnije. Ovo je neka vrsta izlaza, ostaće zauvek mlada i lepa.“ „Samoubistvo.“ Pibodijeva je sklapala priču. „Uzela je smrtonosnu kombinaciju. Ako je bila dovoljno prisebna da stigne do skladišta, bila je dovoljno prisebna da to zna. Zašto bi se suočila sa skandalom, zatvorom, novom krizom, ako može da se ubije brzo i čisto?“ „Već sam to viđao“, dodao je Kasto. „U mom poslu to nije neuobičajeno. Ljudi ne mogu da žive sa drogom, ali ne mogu da žive ni bez nje. Zato se njome ubiju.“ „Nije ostavila poruku“, rekla je Iv tvrdoglavo. „Ni pismo.“ „Bila je utučena, Iv. I kao što si primetila, očajna.“ Kasto se igrao sa svojom kafom. „Ako je postupala impulsivno, ako je smatrala da ovo treba da obavi brzo, možda nije želela da troši vreme na poruku. Iv, niko je nije naterao na ovo. Na telu nema tragova nasilja ili borbe. Sama je sebi to učinila. Možda je u pitanju nesreća, možda je bilo namerno. Verovatno nikada nećemo sa sigurnošću utvrditi.“ „To ne zatvara istragu o ubistvima. Nema šanse da je ubijala sama.“ Kasto je razmenio pogled s Pibodijevom. „Možda nije. Ali činjenica je da su je svojstva droge učinila sposobnom za to. Možeš neko vreme da ispituješ Redforda i Janga. Bog zna da nijedan od njih dvojice ne bi trebalo da se izvuče. Međutim, pre ili kasnije ćeš morati da zaključiš slučaj. Gotovo je.“ Spustio je čašu. „Opusti se malo.“ „Pa, ovde je baš prijatno.“ Džastin Jang je zakoračio ka stolu. Gledao je Iv crvenim očima praznog pogleda. „Tebi ništa ne pokvari apetit, kučko, zar ne?“ Kasto je krenuo da ustane, ali Iv mu je dala znak da ostane gde jeste. Odgurnula je sažaljenje u stranu. „Advokati su uspeli da te izvuku iz pritvora, Džastine?“ „Tako je. Dovoljno je bilo da Džeri umre i odmah su me pustili uz


kauciju. Advokat mi je rekao da će najnoviji razvoj događaja - to je fraza koju je drkadžija upotrebio - najverovatnije dovesti do zaključivanja slučaja. Džeri je višestruki ubica, narkomanka i mrtva žena, a ja sam slobodan. Zgodno, zar ne?“ „Da li je tako?“, rekla je Iv. „Ti si je ubila.“ Nagnuo se na sto. Escajg je zazvečao kada se oslonio šakama. „Kao da si joj zabila nož u grlo. Bila joj je potrebna pomoć, razumevanje, malo samilosti. Ali ti si nastavila da je seckaš dok se nije slomila. Sada je mrtva. Razumeš li me?“ Počele su da mu klize suze niz lice. „Mrtva je, a tebi sleduje lepa, velika zvezda pokraj imena. Ulovila si ludog ubicu. Imam vest za tebe, poručnice. Džeri nije nikoga ubila. Ti si ubica. Ovo nije gotovo.“ Zamahnuo je rukom po stolu. Posuđe je popadalo na pod izlomivši se, a hrana se razletela unaokolo. „Nema proklete šanse da je gotovo.“ Ispustila je dugačak uzdah dok je odlazila. „Izgleda da je tako.“


Dvadeseto poglavlje

Nikada joj nedelja nije brže prošla. Imala je osećaj da je brutalno sama. Svi su smatrali da je slučaj zaključen, uključujući Javnog tužioca i zapovednika. Telo Džeri Ficdžerald je kremirano, njeno saslušanje uneto u zapisnik. Mediji su krenuli sa uobičajenom pomamom. Tajni život top modela. Ubica ispod savršenog lica. Potraga za besmrtnošću za sobom ostavlja krvav trag. Imala je druge slučajeve, druge obaveze, ali je provodila svaki slobodan trenutak prebirajući po dokazima i razvijajući nove teorije sve dok joj čak i Pibodijeva nije rekla da se mane toga. Pokušala je da se pozabavi nekim sitnicama u vezi s venčanjem, kao što ju je Rork zamolio. Ali šta je ona do đavola znala o isporučiteljima hrane, vinima i rasporedu sedenja? Na kraju je progutala ponos i sve prepustila Samersetu, koji se samo podrugljivo osmehnuo. Didaktičkim tonom joj je saopštio da bi supruga čoveka na Rorkovoj poziciji morala da nauči osnovne društvene veštine. Rekla mu je da se nosi i oboje su otišli svojim putem, zadovoljni time što rade ono što znaju najbolje. Iv se umalo uplašila da su počeli da se dopadaju jedno drugom. Rork je izašao iz svoje, ušao u Ivinu kancelariju i odmahnuo glavom. Sutra je venčanje. Za manje od dvadeset četiri sata. Da li buduća nevesta isprobava venčanicu, da li se kupa u mirisnim uljima i zaliva parfemom, da li sanjari o svom budućem životu? Ne, ona je nagnuta nad kompjuterom, mrmlja sebi u bradu i kosa joj je razbarušena zato što stalno prolazi prstima kroz nju. Na majici ima fleku od kafe. Na podu se nalazi tanjir nečega što je u pradavna vremena bio sendvič. Čak ga i mačak izbegava. Stao je iza nje i ugledao, kao što je i očekivao, dosije Ficdžerald na monitoru. Divio se njenoj istrajnosti, privlačila ga je. Pitao se da li će ikada


dozvoliti ljudima da vide koliko je propatila zbog Džerine smrti. Da je bila u stanju, skrivala bi to čak i od njega. Znao je da oseća krivicu i sažaljenje. Kao i dužnost. Sve ju je to primoravalo da radi na slučaju, vezivalo je. To je bio i jedan od razloga zbog kojih ju je toliko voleo, ta neverovatna sposobnost za saosećanje obmotana logičnim, neumornim umom. Krenuo je da je poljubi u glavu baš dok se podizala. Oboje su opsovali kada se sudarila s njegovom vilicom. „Isuse Hriste.“ Rork je dotakao krvavu usnu, rastrzan između bola i zabave. „Romansa s tobom je veoma opasan posao.“ „Ne smeš tako da mi se prikradaš.“ Protrljala je glavu mršteći se. Još jedna tačka koja će neumorno pulsirati. „Mislila sam da ideš s Finijem i par hedonističkih prijatelja u pljačkaški pohod sa silovanjem.“ „Momačko veče nije vikinška invazija. Imam nešto vremena pre nego što se pretvorim u varvarina.“ Seo je na ugao stola i osmotrio je. „Iv, moraš se odmoriti.“ „Idem na odmor od tri nedelje, zar ne?“, zašištala je kroz zube. On je samo strpljivo podigao obrve. „Izvini, baš sam kučka. Ne mogu da batalim ovaj slučaj, Rork. Pokušala sam desetak puta tokom protekle nedelje, ali uvek mi se vraća.“ „Izgovori naglas ono što te muči. To ponekad pomogne.“ „Okej.“ Odgurnula se od stola, maltene nagazivši mačka. „Mogla je da ode do kluba. Neki poznati ljudi odlaze na takva mesta.“ „Pandora je to radila.“ „Upravo tako. Družile su se sa istim ljudima. Tako da je mogla da ode u klub, mogla je da vidi Bumera tamo. Možda joj je čak neko i javio da je on tamo. Sve to pod uslovom da ga je poznavala, što nije utvrđeno. Da je radila s njim ili preko njega. Znači, videla ga je tamo, shvatila da se raspričao. Više nije od koristi, sada je postao opasan.“ „Za sada sve zvuči logično.“ Klimnula je, ali nije prestala da korača. „Okej, video ju je kada je izašao iz privatne sobe s Hetom Mopet. Džeri je sad već zabrinuta zbog onoga što je pričao. Možda se hvalio svojim poslom kako bi impresionirao tu ženu. Bumer je dovoljno pametan da shvati da je u nevolji. Odlazi i počinje da se krije. Heta je prva žrtva. Morala je da umre zato što možda


nešto zna. Ubijena je brzo i brutalno kako bi izgledalo da je u pitanju nasumično ubistvo. Uklonjena je njena lična karta kako ne bi odmah bila identifikovana. Zbog toga će biti potrebno znatno više vremena da je neko poveže s klubom i Bumerom. Ako bi iko poželeo da je poveže, što je malo verovatno.“ „Ali nisu računali na tebe.“ „Tako je. Bumer ima uzorak, ima formulu. Imao je duge prste i sklonost ka krađi. Zdrav razum mu nije bio jača strana. Možda je tražio više novca, veći komad kolača. Ipak, bio je dobar u svom poslu. Niko nije znao da je doušnik osim nekoliko ljudi povezanih s njujorškom policijom.“ „Oni koji su to znali nisu znali koliko ti ozbiljno i lično shvataš partnerstvo.“ Nagnuo je glavu. „Rekao bih da bi u bilo kojim drugim okolnostima njegovo ubistvo bilo pripisano poslu oko droge koji je krenuo naopako, osveti nekom od njegovih saradnika i to bi bilo to.“ „Istina, ali Džeri nije dovoljno brzo odreagovala. Pronašli smo drogu u Bumerovom stanu i počeli da radimo na tome. U isto vreme sam počela da radim na slučaju Pandora. Znaš priču, čuo si kakve su bile okolnosti u noći njenog ubistva. Pokušala je da smesti Mejvis za ubistvo, ali to je imalo svoje dobre i loše strane. Dobila je na vremenu, a dobila je i žrtvenog jarca.“ „Žrtvenog jarca koji je blizak prijatelj glavnog istražitelja na slučaju.“ „To je loša strana. Koliko puta ću naleteti na slučaj i biti apsolutno sigurna da je osumnjičena nevina? Uprkos dokazima, uprkos svemu? To se prosto neće desiti.“ „Ne znam baš. Desilo se sa mnom, pre par meseci.“ „Tada nisam znala, prosto sam osećala. Tek nakon nekog vremena sam znala.“ Zabila je ruke u džepove i ponovo ih izvukla. ,,S Mejvis sam odmah znala. Zato sam slučaju prišla iz drugog ugla. Sada vidim tri potencijalne sumnjive osobe, sve imaju motiv, priliku i sredstvo. Počinjem da verujem da je jedna od njih zavisna od droge zbog koje je sve počelo. Baš kada sam pomislila da mogu ponešto da pretpostavim, ubijen je diler na Ist Endu. Na isti način. Zašto? To je tačka koju nikako ne mogu da uklopim, Rork. Bubašvaba im nije bio potreban. Mogućnost da mu je Bumer poverio bilo šta tako je ništavna da je ne bismo pronašli


mikroskopom. Međutim, neko ga je ubio, a ima i tragove droge u telu.“ „Smicalica.“ Rork je izvadio cigaretu i zapalio je. „Odvraćanje pažnje.“ Iskezila se prvi put nakon nekoliko sati. „To mi se dopada kod tebe. Kriminalan um. Napravi pometnju kako bi zbunio progonioce. Neka se policija muči da pronađe logičnu vezu s Bubašvabom. U međuvremenu, Redford na svoju ruku proizvodi vrstu Besmrtnosti i daje je Džeri. Uz pozamašan honorar. Doduše, povratiće svaku paru čim se ona navuče i početi da je cedi od tada pa nadalje. Pametan je on biznismen. Pomučio se da nabavi primerak iz Iden kolonije.“ ,,Dva“, rekao je Rork i imao to zadovoljstvo da je vidi kako se zbunjuje. „Šta dva?“ „Naručio je dva primerka. Skoknuo sam do Idena kada sam se vraćao na planetu i popričao s ćerkom Engrejvove. Zamolio sam je da obavi neke provere. Redford je naručio prvi primerak pre devet meseci, koristeći drugo ime i krivotvorenu dozvolu. Međutim, broj lične karte je bio isti. Otpremio ga je u cvećaru sa sumnjivom reputacijom na Vegasu II. Priča se da trguju zabranjenim biljkama.“ Zastao je da otrese pepeo u mermernu pepeljaru. „Rekao bih da ga je odatle poslao u laboratoriju, gde je nektar destiliran.“ „Zašto mi ovo nisi ispričao ranije?“ „Pričam ti sada. Potvrdili su mi te informacije pre pet minuta. Verovatno možeš da stupiš u kontakt sa obezbeđenjem na Vegasu II i da im kažeš da saslušaju cvećara.“ Psovala je dok je udarala po vezi kako bi izdala upravo ta naređenja. „Čak iako ga slome, biće potrebne nedelje probijanja kroz birokratiju kako bih ga transportovala na planetu i lično ispitala.“ Međutim, već je trljala ruke od iščekivanja. „Mogao si da pomeneš da se baviš time.“ „Da nisam uspeo, ne bi se razočarala. Ovako moraš da budeš zahvalna.“ Uozbiljio se. „Iv, ovo ne menja situaciju.“ „To znači da Redford znatno duže radi sam nešto što želi da mi znamo. To znači...“ Zastala je i spustila se u stolicu. „Znam da je mogla to da izvede, Rork. Sama. Mogla je da se iskrade iz Jangovog stana a da je niko ne primeti. Mogla je da ode kada on zaspi, da se vrati i da se sredi pre nego što se Džastin probudi. Svaki jebeni put. On je ili znao ili nije znao. Sve bi učinio za nju, a glumac je. Žrtvovao bi Redforda u sekundi,


osim u slučaju da time upetljava Džeri u skandal.“ Spustila je glavu na ruke i protrljala prstima obrve. „Znam da je mogla to da uradi. Znam da je bila u stanju da uoči priliku i da se dočepa skladišta za drogu. Mogla je da odluči da ode na ovaj način. To je u skladu s njenom ličnošću. Mada, nešto mi tu smrdi.“ „Ne možeš sebe kriviti za njenu smrt“, rekao je Rork tiho. „Iz očiglednog razloga, to nije tvoja krivica, moraš to da prihvatiš. Krivica stoji na putu logici.“ „Da, znam.“ Ponovo je ustala. „Nikako da uhvatim korak sa ovim slučajem. Mejvis, sećanje na oca. Promakle su mi sitnice, preklapala sam podatke tamo gde to nije bilo potrebno. Gomila stvari mi odvlači pažnju.“ „Uključujući venčanje?“, primetio je. Uspela je da se nasmeši. „Trudim se da ne razmišljam o tome. Ništa lično.“ „Razmišljaj o tome kao o običnoj formalnosti. Kao o ugovoru s pokojim dodatkom.“ „Jesi li ikada razmišljao o tome da se pre godinu dana nismo ni poznavali? Živimo u istoj kući, ali smo dobar deo vremena na sasvim različitim mestima. Da sve ovo... što osećamo jedno prema drugom možda nije nešto što će potrajati?“ Staloženo ju je pogledao. „Naljutićeš me noć pred venčanje?“ „Ne pokušavam da te naljutim, Rork. Ti si načeo temu. Pošto venčanje jeste jedna od stvari koja mi odvlači pažnju, želim to da razjasnim. Ovo su razumna pitanja i zaslužuju razuman odgovor.“ Oči su mu potamnele. Prepoznala je tu reakciju i pripremila se za oluju. Međutim, on je ustao i progovorio tako smireno da je zadrhtala. „Da li se ti to povlačiš, poručnice?“ „Ne. Rekla sam da ću se udati za tebe. Mislim da treba to da uradimo... mislim“, izgovorila je neubedljivo i zamrzela sebe zbog toga. „Pa, ti onda razmišljaj i pokušaj da dokučiš razumne odgovore. Ja sam svoje već pronašao.“ Pogledao je na sat. „Kasnim. Mejvis te čeka dole.“ „Zašto?“ „Pitaj nju“, odvratio je dok je izlazio, uz blagi nagoveštaj ljutnje u glasu.


„Prokletstvo.“ Šutnula je sto takvom snagom da ju je Galahad pakosno pogledao. Šutnula ga je ponovo zato što joj je bol prijao, a zatim je odšepala da pronađe Mejvis. Sat vremena kasnije, našla se u klubu Daun end derti. Podnela je Mejvisina naređenja da se presvuče i učini nešto s kosom i licem. Ako je moguće i s raspoloženjem. Ali kada su je muzika i buka udarile poput lokomotive, konačno je odreagovala. „Isuse, Mejvis. Zašto smo ovde?“ „Zato što je gadno, eto zašto. Devojačko veče i treba da bude gadno. Gospode, pogledaj onog lika na sceni. Tim kurcem može da buši rupe. Dobro je što sam pitala Kreka da nam sačuva sto broj 3. Kakva je gužvancija, a tek je ponoć.“ „Sutra se udajem“, započela je Iv, pronašavši zgodan izgovor. ,,U tome i jeste poenta. Gospode, Dalasova, opusti se. Hej, eno devojaka.“ Iv je bila navikla na šokove. Međutim, ovo ju je ipak ošamutilo. Nije mogla da poveruje koga vidi za stolom, direktno ispod plesača koji zabacuje svoj pozamašni organ unaokolo. Nadin Ferst, Pibodijeva, žena za koju je pomislila da je verovatno Trina i, blagi bože, doktorka Mira. Pre nego što je uspela da zatvori usta, Krek se pojavio iza nje i podigao je u naručje. „Zdravo, mršavice. Biće zabave večeras. Poslaću vam flašu šampanjca. Kuća časti.“ „Ako služiš šampanjac u ovoj rupi, lično ću sažvakati čep.“ „Do đavola, svetluca. Zar je potrebno više od toga?“ Brzo ju je zavrteo, što je gomila podržala urlicima, uhvatio u pola okreta i postavio na jednu od stolica za stolom. „Moje dame, uživajte večeras, inače ću se naljutiti.“ „Imaš zanimljive prijatelje, Dalasova.“ Nadin je ispustila dim cigarete. Ovde niko ne brine zbog zabrane pušenja. „Popij nešto.“ Podigla je flašu nepoznate tečnosti i sipala malo u prilično čistu čašu. „Već ti bežimo za par dužina.“ „Morala sam da je nateram da se presvuče.“ Mejvis se smestila na svoju stolicu. „Kukala je sve vreme.“ Zatim su joj se oči ispunile suzama. „Učinila je to samo zbog mene.“ Uzela je Ivino piće i iskapila ga. „Želele smo da te iznenadimo.“ „Uspele ste. Doktorko Mira... To ste vi, zar ne?“


Mira se nasmešila. „Bila sam kada sam ušla unutra. Bojim se da su mi trenutno detalji pomalo nejasni.“ „Moramo da nazdravimo.“ Teturajući se, Pibodijeva se pridržavala za sto. Uspela je da podigne čašu, a da ne prospe više od pola sadržaja Iv na glavu. „Najboljoj jebenoj policajki u celom smrdljivom gradu, koja će se udati za najseksepilnijeg kučkinog sina kojeg sam ja lično ikada upoznala i koja se, zato što je tako prokleto pametna, pobrinula da ostanem u Odeljenju za ubistva. A bilo koji poluslepi seronja može da vidi da ja tu i pripadam. Eto.“ Iskapila je ostatak pića, zavalila se u stolicu i blesavo iskezila. „Pibodijeva“, rekla je Iv u obrisala prstom oči. „Nikada me ništa nije toliko dotaklo.“ „Mrtva sam pijana, Dalasova.“ „Svi dokazi ukazuju na to. Možemo li dobiti neku hranu u kojoj nema otrova? Umirem od gladi.“ „Buduća nevesta želi da jede.“ I dalje trezna kao kaluđerica, Mejvis je skočila na noge. „Ja ću se pobrinuti za to. Nemoj da ustaješ.“ ,,Oh, Mejvis.“ Iv ju je povukla dole i promrmljala joj na uho: „Donesi mi da popijem nešto od čega se neću obeznaniti.“ „Ali, Dalasova, ovo je zabava.“ „A ja imam nameru da uživam u njoj. Zaista, ali želim sa sutrašnjim danom da se suočim bistre glave. Bitan mi je.“ „To je tako slatko.“ Ponovo zaplakavši, Mejvis je spustila glavu na Ivino rame. „Da, ja sam prava zamena za šećer.“ Impulsivno je podigla njenu glavu i poljubila je pravo u usta. „Hvala. Niko drugi se ne bi setio da mi priredi ovu zabavu.“ „Rork se setio.“ Mejvis je obrisala oči svetlucavim resama svojih rukama. „Zajedno smo osmislili ovo veče.“ „To baš liči na njega, zar ne?“ Nasmešivši se, Iv je studiozno osmotrila gola tela na pozornici. „Hej, Nadin“, potapšala je novinarkinu čašu. „Onaj momak s repom od crvenog perja bacio je oko na tebe.“ „Oh, zaista?“ Nadin je mutnim pogledom osmotrila okolinu. „Čikam te.“ „Čikaš me da učinim šta? Da se popnem gore? Sranje, to nije ništa.“


„Onda to uradi.“ Iv se nagnula i iskezila joj se u lice. „Da vidimo neku akciju.“ „Misliš da ne smem?“ Nadin je ustala, zateturala se i nekako uspravila. „Hej, šmekeru“, doviknula je najbližem plesaču. „Pomozi mi da se popnem.“ Masa je obožava, pomislila je Iv. Posebno nakon što se Nadin skinula u purpurni donji veš. Iv je uzdahnula u čašu mineralne vode. Baš zna kako da odabere prijatelje. „Kako ide, Trina?“ „Imam vantelesni doživljaj. Čini mi se da sam na Tibetu.“ ,,Aha.“ Iv je bacila pogled ka doktorki Miri. Navijala je tako zdušno da se Iv uplašila da če i doktorka skočiti na scenu. Palo joj je na pamet da nijedna od njih dve ne želi tu sliku u svom sećanju. „Pibodijeva!“ Morala je da joj zarije prst u ruku kako bi dobila delimičnu reakciju. „Hajde da donesemo još hrane.“ Pibodijeva je ispustila zvuk sličan groktanju. ,,I ja bih mogla to da izvedem.“ Prateći njen pogled, Iv je posmatrala Nadin kako melje preponama crnca dvometraša ofarbanog bojama za telo. „Naravno da bi mogla, mala. Podigla bi publiku na noge.“ „Ali imam ovaj višak.“ Saplela se i Iv ju je uhvatila pod ruku. „Džejk ga zove pojasom za spasavanje. Štedim da bih platila liposukciju.“ „Samo radi više trbušnjaka. Nemoj odmah da biraš vakuum.“ „Nasledno je.“ „Nasledno?“ ,,Da.“ Ljuljala se i teturala dok ju je Iv vodila kroz gomilu. ,,U mojoj porodici svi imaju stomak. Džejk voli mršave devojke. Poput tebe.“ „Jebeš Džejka.“ „Već jesam.“ Pibodijeva se zakikotala, a zatim naslonila na bar s hranom. „Tucali smo se do besvesti. Ipak, to nije ono pravo. Znaš ti to dobro, Ivi.“ „Da. Znaš li šta jeste ono pravo?“ „Hrana“, naručila je od droida. „Bilo kakva hrana u velikim količinama. Sto broj tri. Šta jeste šta, Pibodijeva?“ „Šta je ono pravo? Ono što Rork i ti imate. Vezu. Unutrašnju povezanost. Seks je samo dodatak.“


„Naravno. Zar ti i Kasto imate problem?“ „Ne. Prosto više nemamo nikakvu vezu sada kada je slučaj zaključen.“ Pibodijeva je odmahnula glavom i pred očima joj je eksplodiralo. „Isuse, olešila sam se. Moram u klonju.“ „Idem s tobom.“ „Mogu i sama.“ Uz nešto dostojanstva, Pibodijeva je odgurnula Ivinu ruku. „Ne želim da povraćam pred svojim pretpostavljenim, ako je to u redu.“ „Samo izvoli.“ Međutim, Iv ju je ipak pratila budnim pogledom dok se teturala kroz prostoriju. Prosudila je da već tri sata piju. Mada je žurka zabavna, odlučila je da nahrani svoje male drugarice i da se pobrine da sve stignu kući u jednom komadu. Smešeći se, naslonila se na šank i posmatrala Nadin, koja je i dalje u purpurnom vešu sedela za stolom i zdušno raspravljala o nečemu s doktorkom Mirom. Trina je bila spustila glavu na sto i verovatno vodila prisan razgovor s dalaj-lamom. Mejvis je bila na sceni i sjajnih očiju izvodila na brzinu sklepanu numeru koja je uzdrmala plesni podijum. Prokletstvo, pomislila je dok joj je grlo gorelo. Obožavala je celu ušikanu grupicu, uključujući i Pibodijevu. Odlučila je da baci pogled u toalet i proveri da se nije onesvestila ili udavila. Uspela je da pređe pola puta pre nego što ju je neko zgrabio. Pošto se to povremeno dešavalo, pošto su ljudi obilazili klubove u potrazi za partnerima, pokušala je dobroćudno da se otrgne. „Pokušaj s nekim drugim, druškane. Ja nisam zainteresovana. Hej!“ Brzo ju je uštinuo za ruku, što ju je više iznerviralo nego zabolelo. Međutim, istog trenutka joj se zamaglilo pred očima dok ju je neko sprovodio kroz gomilu i uvlačio u privatnu sobu. „Do đavola, rekla sam da nisam zainteresovana.“ Posegnula je ka znački, ali je potpuno promašila džep. Nežno je gurnuta i pala je unazad na uzan krevet. „Odmori se, Iv. Moramo da razgovaramo.“ Kasto je seo pored nje i prekrstio noge.


Rork nije bio raspoložen za zabavu, ali pošto se Fini toliko pomučio da stvori monstruozno hedonističku atmosferu, odlučio je da odigra svoju ulogu. U pitanju je bila neka dvorana, prepuna muškaraca. Mnogi od njih su bili silno iznenađeni što učestvuju u tom paganskom ritualu. Ipak, Fini je, uz pomoć svoje elektronske veštine, uspeo da pronađe neke od Rorkovih najbližih saradnika koji nisu želeli da rizikuju da uvrede Rorka odbijanjem. Tako su se bogati, poznati, na brzinu skupljeni gosti našli u loše osvetljenoj prostoriji punoj velikih ekrana s kojih su bleštala gola tela u različitim, maštovitim pozama seksualne pomame. Trio golih striptizeta ih je već uživo zabavljao, uz dovoljno piva i viskija da se potopi čitava Sedma flota s posadom. Rork je morao da prizna da je to lep gest i činio je sve što je bilo u njegovoj moći da ispuni Finijeva očekivanja i ponaša se poput čoveka koji provodi poslednju noć na slobodi. „Evo, dečko, tvoj viski stiže.“ Nakon što je i sam ispio nekoliko čaša irskog, Fini je nabacio naglasak zemlje u kojoj nikada nije bio, u koju zaista čak ni njegovi pradedovi nikada nisu kročili. „Za pobunu, a?“ Rork je podigao obrvu. Rođen je u Dablinu i veći deo mladosti je proveo lutajući ulicama i sokacima tog grada. Ipak, nije bio sentimentalno vezan za zemlju i njene pobunjenike. ,,U zdravlje“, rekao je da bi ugodio prijatelju i otpio gutljaj. „Dobar si ti momak. Slušaj ovamo, Rork. Dame koje vidiš unaokolo, možeš samo da gledaš. Za tebe nema pipanja.“ „Učiniću sve što mogu da se uzdržim.“ Fini se iskezio i potapšao Rorka po leđima tako jako da se zateturao. „Ona je pravo zlato, zar ne? Naša Dalasova.“ „Ona je...“ Rork je mrko pogledao svoj viski. „Nešto“, najzad je izustio. ,,S njom uvek moraš biti u pripravnosti. Svi to moramo. Ona je poput jebene ajkule. Znaš, ustremi se na nešto i ne pušta dok ne završi. Da budem iskren, ovaj poslednji slučaj ju je baš uzdrmao.“ „Nije prestala da radi na njemu“, promrmljao je Rork i hladno se nasmešio kada je gola plavuša prišla sa strane i prešla rukama po njegovim grudima. „Imaćeš više sreće sa ovim čovekom“, rekao je pokazavši ka čoveku u crno-sivom prugastom odelu. „On je vlasnik


Stouner dajnamiksa.“ Pošto ga je samo bezizražajno pogledala, Rork je nežno uklonio ruke koje su klizile ka njegovim preponama. „Pun je kao brod.“ Odskakutala je, dok je Fini čežnjivo zurio za njom. „Ja sam srećno oženjen čovek, Rork.“ „To sam i ja čuo.“ „Ponižavajuće je priznati, ali u velikom sam iskušenju da na brzinu pojašem neku od ovih mladih lepotica u mračnoj sobi.“ „To što odolevaš iskušenju čini te boljim čovekom, Fini.“ „Živa istina.“ Duboko je uzdahnuo i vratio se prethodnoj temi. „Dalasova će otići na odmor od par nedelja i zaboraviti na ovaj slučaj. Počeće da radi na sledećem.“ „Ne voli da gubi, a misli da joj se upravo to desilo.“ Pokušao je da se otrese teme. Do đavola, ne želi da provodi noć pre venčanja razgovarajući o ubistvu. Uz tihu kletvu je odvukao Finija do nešto mirnijeg kutka. „Šta znaš o dileru koji je ubijen na Ist Endu?“ „Bubašvaba. Nema tu šta mnogo da se zna. Diler, prilično snalažljiv, prilično glup. Čudo jedno koliko dilera ima te dve osobine. Držao se svoje teritorije. Voleo je brzu, laku zaradu.“ „Bio je doušnik? Poput Bumera?“ „Nekada je bio doušnik. Trener mu se penzionisao prošle godine.“ „Šta se desi kada trener ode u penziju?“ „Neko drugi preuzme doušnika ili ga batalimo. Nismo pronašli novog trenera za Bubašvabu.“ Rork je krenuo da slegne ramenima, ali nešto ga je kopkalo. ,,A policajac koji je otišao u penziju? Da li je radio s nekim?“ „Zar misliš da u glavi imam čipove?“ „Da.“ Polaskan, Fini se šepurio. „Pa, sećam se da je bio partner s jednim mojim drugarom. Deni Rajli. To je bilo još četrdeset prve. Mislim da je par godina nakon toga radio s Mari Dirskoli. Do četrdeset osme. Možda devete.“ „Nije bitno“, promrmljao je Rork. „Zatim je par godina bio partner s Kastom.“ Rork se trgao. „Kasto? Da li je bio partner s Kastom dok mu je


Bubašvaba bio doušnik?“ „Naravno, ali samo jedan od partnera je trener određenom doušniku. Doduše“, promrmljao je Fini dok mu se čelo nabiralo, „uobičajena procedura jeste da preuzmeš kontakte svog partnera. Nema zabeleženih podataka o tome da je Kasto to uradio. Imao je svoje doušnike.“ Rork je rekao sebi da je u pitanju predrasuda, besmislena ljubomora. Da ga nije briga. „Ne mora sve biti zabeleženo. Zar ti nije čudno što su ubijena dva doušnika koja su radila za Kasta, i to u vezi s Besmrtnošću?“ „Nismo sigurni da je Bubašvaba Kastov doušnik. To i nije tako čudno. U pitanju su nelegalne supstance, uvek ima preklapanja.“ „Koja je veza između Bubašvabe i Besmrtnosti? Osim Kasta?“ „Isuse, Rork.“ Prešao je rukom preko lica. „Naporan si koliko i Dalasova. Slušaj, mnogi policajci koji rade u Nelegalnom postanu zavisnici. Međutim, Kasto je čist kao suza. Tokom testiranja nikada nije imao ni trunku droge u sistemu. Ima dobru reputaciju, sledi mu unapređenje u kapetana. Nije tajna koliko mu je stalo do toga. Neće se baktati s tim sranjem.“ „Ponekad se čovek nađe u iskušenju, Fini. Ponekad mu podlegne. Zar hoćeš da mi kažeš da nijedan policajac iz Nelegalnog nikada nije zaradio neki dolar sa strane?“ ,,Ne.“ Fini je ponovo uzdahnuo. Ovaj razgovor ga je otreznio. I to mu se nije dopalo. „Nemamo za šta da ga okrivimo. Dalasova je radila s njim. Da je prljav, ona bi to osetila. Dobra je u tome.“ „Pažnja joj je bila odvraćena. Bila je izbačena iz ravnoteže“, mrmljao je Rork, prisetivši se njenih reči. „Razmisli o tome, Fini, bez obzira na to koliko je bila brza, uvek je bila za korak iza počinioca. Ako je neko svestan toga koje će ona poteze povući, može to i da predvidi. Pogotovo ako razmišlja kao policajac.“ „Ne dopada ti se zato što je lep skoro koliko i ti“, rekao je Fini mrzovoljno. Rork je prešao preko toga. „Šta možeš da iskopaš o njemu večeras?“ „Večeras? Isuse, želiš da kopam prljavštinu o drugom policajcu, da uđem u njegov lični dosije, zato što je par doušnika pandrknulo? I to večeras?“ Rork je spustio ruku na Finijevo rame. „Možemo da iskoristimo moj


uređaj.“ „Dobar ste par“, mrmljao je Fini dok ga je Rork vodio kroz gomilu. „Oboje ste ajkule.“

Dalasovoj se mutilo pred očima, kako da je iznenada zakoračila preko glave u tank pun vode. Kroz talase je videla Kasta i osećala miris sapuna i znoja na njegovoj koži. Ali nije mogla da shvati šta on radi ovde. „Šta se dešava, Kasto? Jesmo li dobili poziv?“ Tupo je pogledom potražila Pibodijevu, ali je ugledala svetlucavu, crvenu zavesu koja je trebalo da ispuni senzualnošću prostoriju dizajniranu za brz, jeftin seks. „Čekaj malo.“ „Samo se opusti.“ Nije želeo da joj da još jednu dozu kao dodatak onome što je pila na svojoj zabavi. „Vrata su zaključana, Iv, tako da ne možeš nigde da odeš. Dao sam ti dozu kako bi nam svima bilo lakše.“ Stavio je satenski jastuk iza leđa. „Bilo bi još lakše da si batalila slučaj. Ali, nisi. Odbijaš da to učiniš. Gospode, ne mogu da verujem da si pritisla Liligasa.“ ,,Ko... šta?“ „Cvećara na Vegasu II. Suviše si otkrila. Radio sam s kopiletom.“ Stomak joj se prevrnuo. Kada je osetila žuč u dubini grla, nagnula se napred, stavila glavu među kolena i koncentrisala se na disanje. „Nekim ljudima pripadne muka od daunlouda. Sledeći put ćemo probati nešto drugo.“ „Nedostajao si mi.“ Pokušala je da se usredsredi na to da zadrži tešku, masnu hranu uz koju je slavila, umesto tečnosti koju je bljuvala. „Ti si ono što mi je jebeno nedostajalo.“ „Da.“ Znao je da to nema nikakve veze sa osećanjima. „Nisi tražila policajca. Zašto bi? Imala si i svoje brige. Prekršila si pravila, Iv. Znaš da glavni istražitelj ne sme da bude emotivno vezan za slučaj. Brinula si za svoju prijateljicu. Divim se tome, zaista, čak i kada je veoma glupo.“ Zgrabio ju je za kosu i povukao joj glavu unazad. Nakon što joj je pogledao zenice, zaključio je da će je doza držati još neko vreme. Nije želeo da rizikuje s prevelikom dozom. Ne dok ne završi s njom. „Divim ti se, Iv.“


„Kučkin sine!“ Zaplitala je jezikom. „Ubio si ih.“ „Sve sam ih pobio.“ Opušteno je prekrstio noge. „Moram da priznam da mi je bilo teško da ćutim. Moj ego je teško podneo to što nisam mogao ženi poput tebe da ispričam šta pametan muškarac može da postigne. Znaš, Iv, zabrinuo sam se kada sam saznao da je Bumer bio tvoj doušnik.“ Posegao je i prešao prstom od njene brade do grudi. „Mislio sam da mogu da te šarmiram. Moraš priznati da si bila u iskušenju.“ „Sklanjaj ruku s mene.“ Zamahnula je, ali promašila za desetak centimetara. „Percepcija ti je poremećena.“ Zakikotao se. „Droga može da te upropasti, Iv. Veruj mi. Viđam to svaki dan na ulici. Smučilo mi se. Tako sam i počeo. Svi ti lovatori zgrću silan novac a da nikada nisu isprljali ruke. Zašto ne bih i ja?“ „Znači, uradio si to zbog novca.“ „Zbog čega drugog? Pre par godina sam nabasao na vezu s Besmrtnošću. Sudbina. Tada sam još bio strpljiv, radio sam polako, istraživao, iskoristio izvor sa Iden kolonije da dobijem uzorak. Siroti Bumer je to iščeprkao - moja veza sa Iden kolonijom.“ „Bumer ti je rekao.“ „Naravno. Kada se nešto dešavalo na Nelegalnom tržištu, on bi dolazio kod mene. Tada nije znao da već znam ponešto o tome. Držao sam to u tajnosti. Nisam znao da Bumer ima jebenu formulu. Nisam znao da mi nije sve rekao, da se nada finom, velikom komadu kolača.“ „Ubio si ga. Raskomadao si ga.“ „Tek kada je to postalo neophodno. Nikada ne radim nešto dok to ne postane neophodno. Pandora je kriva, ta prelepa kučka.“ Iv je slušala, trudeći se da povrati sposobnost razmišljanja i motorne funkcije dok je Kasto pričao priču o seksu, moći i profitu. Pandora gaje ugledala u klubu. Ili su ugledali jedno drugo. Dopadalo joj se to što je policajac, pogotovo to što radi u Nelegalnom. Mogao je da joj nabavi razne slatkiše, zar ne? Za nju bi to sa zadovoljstvom učinio. Očarala ga je, postao je opsesivan i zavistan. Sada može to da prizna. Pogrešio je što je s njom podelio svoje informacije o Besmrtnosti, što je slušao njene ideje o zarađivanju novca na tome. Ogromne količine


novca, predviđala je. Više novca nego što mogu da potroše za tri života. Kao i mladosti, lepote, seksa. Brzo je postala zavisna od droge, uvek je želela više i koristila je njega da je nabavi. Međutim, bila je korisna. Zbog svoje karijere i slave je mogla lako da putuje i prenosi ono što se proizvodilo na Starlajt stanici u maloj, privatnoj laboratoriji. Zatim je otkrio da je uvela Redforda u posao. Pobesneo je, ali ona je uspela da ga umiri seksom i obećanjima. I novcem, naravno. Međutim, stvari su krenule nagore. Bumer je tražio novac. Imao je paket droge u prahu. „Trebalo je da budem u stanju da izađem s njim na kraj. Mali šupak. Pratio sam ga dovde. Laprdao je i razbacivao se kreditima koje sam mu dao kako bih ga ućutkao. Nisam znao šta je rekao onoj prokletoj kurvi.“ Kasto je slegao ramenima. „To si i sama shvatila. Pravi scenario, Iv, pogrešna osoba. Morao sam da je ubijem. Tada sam bio već dovoljno duboko zabrazdio. Nisam smeo sebi da priuštim greške. Bila je obična kurva.“ Iv je naslonila glavu na zid. Skoro da je prestalo da joj se vrti u glavi. Zahvaljivala je Bogu što je doza bila blaga. Kasto se zapričao. Mogla je da ga navede da tako i nastavi. Ako već ne može sama da se iskobelja iz ovoga, neko će uskoro sigurno doći da je potraži. „Tada si krenuo na Bumera.“ „Nisam mogao da odem u njegov stan i da ga izvučem. U tom kraju me suviše dobro poznaju. Dao sam mu malo vremena, a zatim sam stupio u kontakt s njim. Rekao sam mu da smo spremni za dogovor. Da nam je potreban. Bio je dovoljno glup da poveruje u to. Tada je bio moj.“ „Prvo si ga dobro udesio. Nisi ga ubio brzo.“ „Morao sam da saznam s kim je pričao. Naš Bumer nije dobro podnosio bol. Sve je izbrbljao. Otkrio sam da ima formulu. To me je zaista razbesnelo. Nisam imao nameru da mu unakazim lice kao onoj kurvi, ali pukao sam. Jednostavno rečeno. Emotivno sam se vezao, moglo bi se reći.“ „Ti si hladan kučkin sin“, mrmljala je Iv, pretvarajući se da joj je glas slab i nerazgovetan. „To nije istina, Iv. Pitaj Pibodijevu.“ Iskezio se i štipnuo je za grudi,


zbog čega joj je bes prostrujao kroz telo. „Bacio sam se na Di Di kada sam shvatio da ti nećeš zagristi mamac. Suviše si zaluđena onim bogatim irskim kučkinim sinom da primetiš pravog muškarca. Di Di je, blagoslovena bila, zrela za branje. Doduše, nisam mogao bogzna šta da izvučem od nje. Di Di je dobar policajac. Međutim, kada sam joj sipao prašak u piće, počela je da sarađuje.“ „Drogirao si Pibodijevu?“ ,,I tada i sada. Tek toliko da dobijem informaciju o tome šta si izostavila iz zvaničnog izveštaja. I da bi lepo spavala kada ja noću izađem. U svakom slučaju, znaš za Pandoru. I to se odvijalo uglavnom onako kako si pretpostavila. Samo što sam ja bio u zasedi pred njenom kućom te noći. Pokupio sam je čim je izjurila napolje. Želela je da ode do dizajnerovog stana. Do tada smo već završili sa seksom. Sada je naš odnos bio poslovan. Pomislio sam, zašto da je ne odvezem? Znao sam da radi na tome da me izbaci iz posla. Želela je sve. Mislila je da joj policajac nije potreban, bez obzira na to što joj je on obezbedio prokletinju. I ona je znala za Bumera. Ali to joj nije smetalo. Šta je briga za nekog prljavog čučavca? Nikada nije pomislila da bih ja mogao da je povredim.“ „Ali si to ipak učinio.“ „Odveo sam je tamo gde je želela da ode. Nisam siguran šta sam planirao tada da uradim, ali kada sam video da je kamera obezbeđenja razbijena, pomislio sam da je to znak. Zatim, stan je bio prazan. Samo ona i ja. Optužiće krojača, zar ne? Ili onu malu s kojom se potukla. Udario sam je. Prvi udarac ju je oborio, ali se podigla. To sranje ju je činilo snažnom i opakom. Morao sam da nastavim da je udaram, iznova i iznova. Jebena krv je prštala na sve strane. Konačno se zauvek smirila. Tvoja prijateljica je ušla. Ostatak znaš.“ „Da, ostatak znam. Vratio si se i uzeo kutiju s tabletama. Zašto si uzeo njenu dlan vezu?“ „Uvek me je zvala s dlan veze. Možda je zabeležila brojeve.“ „A Bubašvaba?“ „Samo nešto ekstra što sam odlučio da dodam u miks. Kako bih te zbunio. Bubašvaba je voleo da proba nove proizvode. Ti si bila u zaletu, želeo sam da obezbedim sebi dobar alibi, za svaki slučaj. Zato sam bio s Di Di.“ „Ubio si i Džeri, zar ne?“


„Bilo je tako lako. Uzbudio sam brzom dozom pacijenta s nasilnim tendencijama i sačekao da krene haos. Poneo sam sredstvo za oživljavanje za Džeri i izveo je pre nego što je shvatila šta ju je snašlo. Obećao sam joj fiks. Plakala je kao beba. Prvo sam joj dao morfijum, da se ne bi bunila. Zatim Besmrtnost, pa Zevs. Umrla je srećna, Iv. Zahvaljivala mi je.“ „Pravi si humanitarac, Kasto.“ „Ne, Iv, ja sam sebičnjak koji se brine samo o sebi. Ne stidim se toga. Proveo sam dvanaest godina na ulici, probijajući se kroz krv, povraćku i sekret. Odradio sam svoje. Ova droga bi mi obezbedila sve što sam ikada želeo. Postaću kapetan i uz takvu vrstu veze gomilati profit od droge na račun nekih četiri-pet godina, a zatim se penzionisati i otići na neko tropsko ostrvo i pijuckati maj-taj.“ Zanos mu je popuštao, shvatila je to po tonu njegovog glasa. Uzbuđenje i arogancija pretvorili su se u hladnu praktičnost. „Moraćeš prvo mene da ubiješ.“ „Znam to, Iv. Prokleta šteta. Predao sam ti Ficdžeraldovu pravo u ruke, ali nisi htela da batališ stvari.“ Pomazio ju je po kosi gotovo s ljubavlju. „Maksimalno ću ti olakšati. Imam nešto što će te nežno odvesti na večna lovišta. Ništa nećeš osetiti.“ „Krajnje uviđavno od tebe, Kasto.“ „Toliko ti dugujem, srce. Kao policajac policajcu. Ne bih morao ovo da radim da si se manula slučaja kada ti je prijateljica oslobođena. Voleo bih da stvari stoje drugačije, Iv. Baš si mi se bila dopala.“ Nagnuo se k njoj, toliko blizu da je osetila njegov dah na svojim usnama, kao da će je poljubiti. Polako je podigla trepavice, gledajući ga kroz njih pravo u lice. ,,Kasto“, rekla je nežno. „Da. Opusti se. Neće dugo trajati.“ Posegao je u džep. „Jebi se.“ Snažno je cimnula koleno. Percepcija joj je i dalje bila blago poremećena. Umesto da ga udari u prepone, pogodila ga je u bradu. Poleteo je unazad s kreveta i ispustio špric pod pritiskom. Oboje su se bacili k njemu.

„Gde je, do đavola? Ne bi otišla sa svoje zabave.“ Mejvis je nestrpljivo


tapkala svojim tankim štiklama dok je skenirala klub. „Ona je jedina i dalje trezna.“ ,,Toalet?“, predložila je Nadin, neodlučno navlačeći bluzu preko čipkastog brushaltera. „Pibodijeva je već dva puta proverila. Mira, ona ne bi pobegla, zar ne? Znam da je nervozna, ali...“ „Nije od onih koji beže.“ Mada joj se i dalje vrtelo u glavi, Mira se trudila da govori povezano. „Ponovo ćemo je potražiti. Tu je negde. Velika je gužva.“ ,,I dalje tražite nevestu?“ Široko se osmehujući, Krek je zakoračio k njima. „Izgleda da je poželela poslednje kresanje. Onaj momak je video kako odlazi u privatnu sobu s nekim kaubojem.“ „Dalasova?“ Mejvis je odmahnula glavom na tu pomisao. „Nema šanse.“ „Žena slavi, pa šta.“ Krek je slegao ramenima. „Ima još dosta soba, moje dame, ako vas nešto zasvrbi.“ ,,U koju sobu su otišli?“ zahtevala je Pibodijeva da zna, trezna nakon što je povratila sve što je imala u stomaku, uključujući i dobar deo stomačnog zida. „Broj pet. Hej, želiš malo hopa-cupa? Mogu da okupim neke fine momke samo za tebe. Svih veličina, oblika i boja.“ Odmahnuo je glavom dok su odlazile i odlučio da je bolje da se složi, u interesu očuvanja mira. Dalasovoj su prsti skliznuli sa šprica. Dobila je lakat u lice, zbog čega ju je bol presekao od lica do korena zuba. Ipak je prva pustila krv. Bio je veoma šokiran činjenicom da je spremna za borbu. „Trebalo je da mi daš veću dozu.“ Propratila je tu izjavu kratkim udarcem u dušnik. „Nisam pila večeras, govnaru.“ Uspela je da ga okrene. „Sutra se udajem.“ Naglasila je to slomivši mu nos. „Ovo je za Pibodijevu, kopile jedno.“ Zahvatio ju je po rebrima i izbacio joj vazduh iz pluća. Osetila je kako joj špric prelazi preko ruke i podigla se kako bi ga šutnula. Nikada neće saznati da li je u pitanju bila sreća, njena loša percepcija ili njegov pogrešan proračun, ali kada se sagnuo da izbegne udarac u stomak, njeno stopalo ga je poput šipke razvalilo posred lica. Zakolutao je očima i udario glavom o pod uz zloslutan bat.


Ipak, uspeo je da joj da još jednu dozu. Puzila je uz osećaj da pliva kroz gust, zlatan sirup. Uspela je da dođe do vrata, ali delovalo je kao da su brava i ključ bar četiri metra iznad njenog dohvata. Tada su se naglo otvorila i nastao je haos. Osetila je kako je neko diže i šamara po licu. Neko je ozbiljnim glasom naredio da se ljudi povuku kako bi mogla da diše. Obuzeo ju je kikot. Letela je i samo je o tome mogla da razmišlja. „Gad ih je pobio“, ponavljala je. „Gad ih je sve pobio. Promaklo mi je to. Gde je Rork?“ Neko joj je povukao kapke i mogla je da se zakune da su joj se oči zakotrljale kao klikeri. Čula je reči „zdravstveni centar“ i počela da se bori kao tigar.

Rork je silazio niza stepenice smrknutog izraza lica. Znao je da je Fini još gore, i da ljutito hukće, ali je uspeo da ga uveri. Poslovni poduhvat koji je Besmrtnost obezbeđivala podrazumevao je stručnjaka i nekoga ko radi u policiji. Kasto je ispunjavao oba uslova. Iv možda neće hteti to da čuje, zato joj to neće ni pominjati. Još ne. Fini ima tri nedelje da čeprka unaokolo dok su njih dvoje na medenom mesecu. Ako uopšte bude medenog meseca. Čuo je kako se vrata otvaraju i nagnuo glavu. Raspraviće ovo jednom zasvagda, odlučio je. Odmah. Načinio je još dva koraka niza stepenice, a zatim se sjurio niz ostatak. „Šta joj se do đavola desilo? Krvari.“ I njegove oči su se zakrvavile dok je otimao onesvešćenu Iv iz ruku dva metra visokog crnca s komadom sukna srebrne boje preko bedara. Pošto su svi počeli da pričaju uglas, Mira je pljesnula rukama poput učiteljice u učionici punoj učenika. „Potrebna joj je tišina. Lekari su je očistili od droge, ali biće nekih zaostalih efekata. Nije im dopustila da se pobrinu za posekotine i masnice.“ Rorkovo lice se skamenilo. „Kakva droga?“ Pogledao je Mejvis. „Gde si je do đavola odvela?“ „Nije ona kriva.“ I dalje staklastog pogleda, Iv je zagrlila Rorka oko vrata. „Kasto. Bio je to Kasto, Rork. Možeš li da zamisliš?“


„Zapravo...“ „Bilo je glupo od mene - glupo što mi je to promaklo. Aljkavo. Mogu li sada u krevet?“ „Vodi je gore, Rork“, rekla je Mira smireno. „Mogu da se pobrinem za nju. Veruj mi, biće sve u redu.“ „Biću dobro“, složila se Iv dok je lebdela uza stepenice. „Sve ću ti ispričati. Tebi uvek mogu sve da kažem, zar ne? Zato što me voliš, naivko.“ Rork je u ovom trenutku želeo samo jednu informaciju. Položio je Iv na krevet i dobro osmotrio njene modrice i natečena usta. „Da li je mrtav?“ „Ne, samo sam ga prebila na mrtvo ime.“ Nasmešila se, ugledala izraz u njegovim očima i odmahnula glavom. „Nema šanse. Da nisi ni pomislio na to. Venčanje je za koji sat.“ Sklonio joj je kosu s lica. „Zaista?“ „Dokučila sam odgovor.“ Bilo joj je teško da se koncentriše, ali ovo je važno. Podigla je šake i obuhvatila njegovo lice kako bi se usredsredila. „Venčanje nije formalnost. Nije ni ugovor.“ „Šta jeste?“ „Obećanje. Nije teško obećati da ćeš raditi nešto što zaista želiš. Ako mi posao supruge ne bude išao tako dobro, moraćeš da se pomiriš s tim. Ja ne kršim obećanja. Reći ću ti još jednu stvar.“ Video je da tone u san i pomerio se kako bi Mira mogla da joj očisti posekotinu na obrazu. „Šta još želiš da mi kažeš, Iv?“ „Volim te. Ponekad mi to izaziva čudan bol u stomaku, ali to mi se na neki način dopada. Umorna sam, dođi u krevet. Volim te.“ Pomerio se kako bi Mira mogla da završi. „Da li je u redu da zaspi?“ ,,U ovom trenutku je to najbolje za nju. Biće joj dobro kada se probudi. Možda će biti malo mamurna, što nije pošteno pošto ništa nije popila. Rekla je da želi da joj sutra glava bude bistra.“ „Zaista?“ Primetio je da deluje smireno u snu. Ranije se to nije dešavalo. „Da li će se sećati onoga što mi je rekla?“ „Možda neće“, odvratila je Mira razdragano. „Ali ti hoćeš i to je dovoljno.“ Klimnuo je i zakoračio unazad. Bezbedna je. Ponovo je bezbedna.


Bacio je pogled ka Pibodijevoj. „Mogu li da računam na tebe da mi ispričaš detalje?“

Iv je zaista bila mamurna i nije bila zadovoljna zbog toga. U stomaku je osećala masne čvorove, a vilica ju je bolela. Uz čarobnjačku veštinu šminkanja Trine i doktorke Mire, modrice se nisu primećivale. Kada je izgled nevesta u pitanju, mogla je da prođe, zaključila je posmatrajući se u ogledalu. „Izgledaš veličanstveno, Iv.“ Mejvis je uzdahnula i polako osmotrila Leonardovo najbolje delo. Haljina je padala baš kao što je i trebalo, bronzana boja je Ivin ten činila toplijim, linije su naglašavale njeno vitko telo. Njena jednostavnost je naglašavala činjenicu da je mnogo bitnija žena koja haljinu nosi. „Vrt je pun ljudi“, nastavila je Mejvis veselo, dok se Iv grčio stomak. „Da li si pogledala kroz prozor?“ „Viđala sam ljude i ranije.“ „Novinari su zujali unaokolo nešto ranije. Ne znam šta je Rork učinio, ali prestali su.“ „Baš fino.“ „Dobro si, zar ne? Doktorka Mira je rekla da neće biti opasnih posledica, ali...“ „Dobro sam.“ To je bila samo delimična laž. „Lakše je kada je slučaj zaključen i kada znaš sve činjenice, kada znaš istinu.“ Razmišljala je o Džeri i patila. Pogledala je radosno lice svoje prijateljice i njenu srebrom posutu kosu i nasmešila se. „Leonardo i ti i dalje planirate da živite zajedno?“ „Zasada smo kod mene. Tražimo veći stan u kojem će on moći da radi. Ja ću ponovo početi da obilazim klubove.“ Uzela je kutiju sa stola i dodala joj. „Rork ti je ovo poslao.“ „Zaista?“ Otvorivši je, Iv je osetila zadovoljstvo i paniku. Ogrlica je bila savršena, naravno. Dva bakrena venca s kamenjem u boji. „Ja sam mu spomenula onako usput.“ „Kladim se da jesi.“ Uz uzdah, Iv je stavila ogrlicu i odgovarajuće dugačke minđuše na uši. Samoj sebi je izgledala kao stranac, kao


paganska ratnica. „Još jedna stvar.“ „Oh, Mejvis, ne mogu da podnesem još jednu stvar. On mora da razume da ja...“ Zaćutala je kada se Mejvis okrenula od dugačke bele kutije na stolu i izvadila veliki buket belog cveća - petunija. Običnih, jednostavnih petunija iz dvorišta. „On uvek zna“, promrmljala je. Opustili su joj se mišići stomaka i nervoza je minula. „Jednostavno zna.“ „Kada te neko razume u tolikoj meri da jednostavno odmah zna, znači da baš imaš sreće.“ ,,Da.“ Iv je uzela cveće u naručje. Odraz u ogledalu je više nije posmatrao očima stranca. Izgledala je kao Iv Dalas na dan venčanja. „Rork će pasti u nesvest kada me ugleda.“ Nasmejala se, zgrabila Mejvis za ruku i pojurila da da obećanje.

ginger

Spas u smrti j d robb  
Spas u smrti j d robb  
Advertisement