Page 1


PRVO POGLAVLJE Sedela sam na kuhinjskom pultu i posmatrala mamu kako sprema pastu. Paničila je i često bacala pogled na sat. Znala sam zašto je to radila - otac će doći kući za tačno šesnaest minuta. Voleo je da se večera postavi pred njega čim sedne za sto. Džejk je ušao u kuhinju. Igrao se s figuricama Spajdermena. ˝Mama, mogu li da idem da se igram kod Lijama?˝, pitao je, gledajući je kao umilno psetance. Majka je ponovo pogledala na sat i odmahnula glavom. ˝Ne sad, Džejki. Večera će uskoro biti gotova. Trebalo bi da jedemo zajedno kao porodica.˝ Blago se trgla dok je govorila. Džejk se vidno sneveselio, ali je klimnuo i seo pored mene. Smesta sam mu otela čovečuljka iz ruke. Nasmejala sam se kad je nasrnuo na mene da ga povrati. Osmehivao se i kolutao očima. Moj stariji brat je bio slatko dete, plave kose i sivih očiju, poprskanih smeđim tačkicama. Bio je i najbolji stariji brat na svetu. Brinuo se o meni kod kuće i u školi. Niko nije smeo da me dira, izuzev njega. Ponekad je to dozvoljavao najboljem prijatelju Lijamu, koji je živeo u susednoj kući. ˝Pa, Ambs, treba li ti pomoć s domaćim zadatkom?˝, pitao je, gurkajući me ramenom. Imao je deset godina, bio je dve godine stariji od mene, i uvek mi je pomagao u izradi domaćeg. ˝Ne, nemam domaći.˝ Osmehnula sam se i zanjihala nogama koje su visile s pulta. ˝Dobro, deco. Postavite sto. Znate kako se to radi. Tačno po propisu, važi?˝, naložila nam je mama. Nadrobila je sir preko paste i gurnula tepsiju u rernu. Skočili smo s pulta i požurili u trpezariju s onim što smo mogli da ponesemo. Tata je bio veoma strog i uvek je insistirao da svaka sitnica bude kako treba. Naljutio bi se ako nešto ne bi bilo na svom mestu. Niko od nas nije želeo da se to desi. Mama je uvek govorila da tata ima stresan posao. Iznervirao bi se kad god bismo uradili nešto pogrešno. Verovatno ste čuli za izreku koja kaže da deca smeju da se vide, ali ne i da se čuju - pa, tata joj je dao novi smisao. Smatrao je da deca ne smeju da se čuju, ni da se vide. Svakoga dana se vraćao kući tačno u pola šest. Odmah bi večerao. Džejk i ja bismo se posle večere povlačili u spavaće sobe, u kojima smo se tiho igrali do pola osam, kad smo morali da legnemo u krevet. Mrzela sam trenutak njegovog povratka kući. Sve je bilo dobro dok on ne bi


došao s posla. Više ništa ne bi bilo isto. Džejk bi načisto utihnuo. Prestao bi da se smeje. Na maminom licu bi se pojavio uplašeni, zabrinuti grč. Rastrčala bi se oko kauča i udarala i nameštala jastuke. Ja bih samo ćutke stajala, obuzeta željom da zbrišem u sobu i ne izlazim iz nje. Džejk i ja smo u tišini postavljali sto i seli za njega kada smo obavili posao. Čekali smo škljocaj brave na ulaznim vratima, znak da se vratio kući. Stomak mi je treperio od nervoze. Ruke su mi se znojile, dok sam se u sebi molila da je imao dobar dan i da večeras bude normalan. Ponekad je bio u stvarno dobrom raspoloženju. Zagrlio bi me i poljubio, govorio mi da sam posebna devojčica i da me mnogo voli. To se obično dešavalo nedeljom. Mama i Džejk bi otišli na hokejaški trening, a ja bih ostala kod kuće s ocem. Nedelje su bile najgore, ali nikom nisam govorila o njima. Nikom nisam rekla da me je dodirivao i govorio koliko sam lepa. Mrzela sam te dane i želela da vikend nikad ne dođe. Više sam volela školske dane, kad sam ga viđala samo za večerom. Svakako sam više volela kad me gleda ljutitim nego razneženim očima. Ovo drugo mi se nije nimalo dopadalo. Osećala sam se nelagodno. Ruke bi mi uvek zadrhtale. Danas je, na svu sreću, bio ponedeljak. Od te muke me je delilo gotovo nedelju dana. Nekoliko minuta kasnije je ušao u kuću. Džejk me je stisnuo za ruku ispod stola i pogledom mi poručio da se pristojno ponašam. Otac je imao plavu kosu, iste boje kao Džejk. Imao je smeđe oči i večito je bio smrknut. ˝Zdravo, deco˝, pozdravio nas je snažnim, dubokim glasom. Žmarci su mi kliznuli niz kičmu kad je progovorio. Spustio je aktovku i seo na svoje mesto na čelu stola. Pokušala sam da ni na koji način ne reagujem na njega. Zapravo, pokušala sam da budem potpuno nepomična. Imala sam utisak da svi upadaju u nevolju zbog mene, ili da uvek radim nešto pogrešno i svima zagorčavam život. Nekad nije bilo ovako, bila sam tatina devojčica. Promenio se otkako je pre tri godine počeo samostalni posao. Naš odnos s njim se u potpunosti promenio. I dalje je bio naklonjeniji meni nego Džejku, ali, kad bi se vratio kući s posla, izgledalo je kao da želi da se pretvara da nismo tu. Ponekad bi pogledao sina kao da mu je žao što postoji. Stomak bi me zaboleo kad bi mom bratu uputio takav pogled. ˝Zdravo, tata˝, uglas smo odgovorili. Mama je u tom trenutku ušla u trpezariju s pastom i tanjirom hleba s belim lukom. ˝Ovo izgleda dobro, Margaret˝, sa osmehom je pohvalio večeru. Počeli smo da jedemo u tišini. Trudila sam se da se ne vrpoljim na stolici. ˝Pa, kako je bilo u školi, Džejk?˝ Džejk je podigao glavu. Izgledao je iznenađeno. ˝Bilo je dobro, hvala. Bio sam na izboru za hokejaški tim. Lijam i ja smo...˝, počeo je, ali je otac klimnuo ne slušajući ga. ˝To je sjajno, sine. Kako si ti, Amber?˝, pitao je gledajući u mene.


O, ne. U redu, budi učtiva, ne trabunjaj. ˝Dobro sam, hvala˝, odgovorila sam tihim glasom. ˝Govori glasnije, dete!˝, dreknuo je. Trgla sam se zbog njegovog tona. Pitala sam se da li će me udariti ili oterati u krevet bez večere. ˝Dobro sam, hvala˝, ponovila sam nešto glasnije. Namrštio se i obratio majci, koja je kršila ruke i grizla donju usnu. ˝Margaret, šta si ti danas radila?˝, pitao je punih usta. Pročistila je grlo. ˝Pa, otišla sam u prodavnicu i kupila tvoj omiljeni šampon. Posle sam peglala˝, brzo je odgovorila, kao da recituje uvežbani tekst. Uvek je to radila. Spremila bi odgovor na njegova pitanja da ne bi rekla nešto nedolično, nešto što bi ga naljutilo. Posegnula sam za čašom. Nisam gledala u nju, pa sam je prevrnula, prosuvši njen sadržaj po stolu. Svi smo pogledali oca, koji je skočio sa stolice. ˝Sranje! Amber, glupa mala kučko!˝, dreknuo je. Uhvatio me je za nadlakticu i grubo cimnuo od stola. Udarila sam leđima o zid. Bol mi je sevnuo leđima i ugrizla sam se za usnu da bih zaustavila suze. Plakanje bi samo pogoršalo stvari. Mrzeo je plakanje. Govorio je da samo slabiči plaču. Pogled mu je bio gnevan i nemilosrdan. Podigao je ruku, streljajuči me pogledom. Zadržala sam vazduh, u očekivanju udarca. Znala sam da ne mogu da učinim ništa, osim da ga istrpim. Kao i uvek. Moj brat je skočio sa stolice i bacio se preko mene. Čvrsto me je zagrlio i pokrio telom. Štitio me je, leđima okrenut ocu. ˝Skidaj se s nje, Džejk! Mora naučiti da bude pažljiva!˝, urlao je otac. Zgrabio je Džejka za odeću i bacio ga na pod. Snažno me je ošamario i pala sam na pod. Lice mi je gorelo od bola. Onda se okrenuo ka Džejku i šutnuo ga u butinu. Moj brat je kriknuo od bola. Sklupčao se kako bi zaštitio glavu. ˝Da se nisi usudio da mi staješ na put, govnaru mali!˝, povikao je. Suze su mi se nemo kotrljale niz lice. Nisam mogla da gledam kako mi povređuje brata. Samo je pokušao da me zaštiti. Uvek je to radio. Kad god bih upala u nevolju, isprovocirao bi oca da bi istresao bes na njemu. Jecala sam dok nas je otac besno posmatrao, a onda se okrenuo, zgrabio tanjir i jurnuo u dnevnu sobu. Mrmljao je nešto o tome kako smo ˝najgora deca na svetu˝ i ˝kako se kog đavola zaglibio u ovakvom sranju.˝ Čim je otac izašao iz trpezarije, dopuzala sam do brata. Čvrsto sam ga zagrlila, kao da mi život zavisi od toga. Zaječao je, uspravio se i uzvratio mi zagrljaj. Milovao mi je bolni obraz i siktao kroza zube. ˝Tako mi je žao, Džejk. Tako mi je žao˝, tiho sam govorila. Plakala sam na njegovom ramenu. Odmahnuo je glavom. ˝U redu je, Ambs. Nisi ti kriva˝, procedio je. Slabašno se osmehnuo i pokušao da se osovi na noge. Poskočila sam kad je posrnuo, obuhvatila ga oko struka i pomogla mu da stane na povređenu nogu. Trgla sam se zbog pokreta


na desnoj strani vidnog polja, zato što sam pomislila da se otac vrača kako bi počinio još zla. Ugledala sam majku koja je mahnito raspremala sto. Papirnim ubrusom je skupljala prosutu vodu. ˝Ponesite hranu u sobe i dovršite večeru, važi?˝, naložila nam je. Poljubila nas je u obraz. Morala je da ode do oca i poradi na kontroli štete. Biće besan zbog moje greške. Moraće da ga smiri, da se ne bi dogodilo nešto gore. ˝Videćemo se ujutru. Volim vas. Molim vas da budete tihi. Ne izlazite iz soba, ma šta da se desi˝, naredila je. Brzo nas je poljubila i predala tanjire s polupojedenom večerom, nakon čega nas je izgurala u mračni hodnik. Živeli smo u lepoj prizemnoj kući s četiri spavaće sobe. Otac je dobro zarađivao, pa smo živeli u lepom kraju, ali radije bih živela u manjoj kući, ako bi to značilo da ne mora da radi tako stresan posao. Možda bi nas vodio u park i kupovao igračke i slatkiše, kao stari tata. Džejk je došao u moju sobu. Jeli smo u tišini, na podu pored kreveta. Čvrsto me je uhvatio za ruku kad je otac počeo da viče na majku u dnevnoj sobi. Trgla sam se, kad se nešto slomilo. Srce mi je sišlo u pete. Za sve sam ja bila kriva. Nekontrolisani jecaji su mi potresali telo dok sam zamišljala šta radi mami. Džejk me je obgrlio oko vrata. Stiskao me je uza sebe. Uvek se ponašao kao da je znatno stariji od mene. Bio je mnogo zreliji. ˝U redu je. Sve je u redu, Ambs. Ne brini˝, tepao mi je i milovao me po glavi. Pošto sam se smirila, a vika utihnula, igrali smo karte. Usred igre čuli smo užurbane korake u hodniku. Džejk se ukočio i raširenih očiju posmatrao vrata. Na svu sreću, koraci nisu zastali ispred njih i vrata roditeljske sobe su se nekoliko sekundi kasnije zatvorila. Ispustila sam vazduh iz pluća. Nisam ni znala da sam ga zadržavala. Opustila sam se i zažmurila. Gotovo je za večeras. ˝Bolje da odem u svoju sobu, prošlo je sedam˝, promrmljao je Džejk pokazujući ka budilniku pored mog kreveta. ˝Zaključaj vrata. Videćemo se ujutru.˝ Ustao je i othramao do vrata. I ja sam ustala i gledala ga kako izlazi iz moje sobe i ulazi u svoju. Okrenuo se i uputio mi slabašan osmeh. Zaključaj vrata, ponovio mi je bez glasa. Klimnula sam i krenula ka vratima. Mahnula sam mu pre nego što sam ih zatvorila i zaključala. Čim sam čula škljocaj koji je značio da je siguran do jutra, otrčala sam do svog kreveta. Bacila sam se na postelju, zarila lice u meke jastuke i zaplakala. Večeras sam ponovo bila glupa. Brat, a verovatno i majka, ponovo su stradali zbog mene. Bespomoćno sam ridala i po stoti put razmišljala o bekstvu od kuće. Brzo sam odbacila tu ideju, zato što nisam htela da ostavim Džejka samog s tatom. Duboko u sebi sam znala da ga nikad neću moći ubediti da pođe sa mnom, zato što neće hteti


da ostavi majku bez odbrane. Bili smo zaglavljeni u ovoj kući i prepušteni na milost i nemilost okrutnom, bezosećajnom čoveku. Iznenadilo me je grebanje i lupkanje po prozoru. Zaprepašćeno sam se trgla i ugledala Lijama. Stajao je na mom prozoru. Bio je Džejkov najbolji prijatelj još otkako smo se pre četiri godine doselili ovamo. Ustala sam i požurila ka prozoru. Uspaničila sam se zato što nisam znala šta bi otac učinio kad bi ga video. Nisam želela da budem odgovorna za nova stradanja. Škrgutala sam zubima dok sam otvarala i podizala prozor. Molila sam se u sebi da ne šrkipne i ne privuče očevu pažnju. Hladan, svež vazduh ošamario me je po licu kad sam se nagnula napolje. S nevericom sam odmahivala glavom. ˝Lijame, šta tražiš ovde? Moraš da odeš, i to odmah!˝, prosiktala sam. Glupi dečak je samo položio ruku na moje rame. Gurnuo me je unutra, prebacio nogu preko simsa i ušao u sobu. Zinula sam od čuda i panično pogledala ka vratima. Otac će poludeti ako ga zatekne ovde. Nije voleo da Lijam dolazi da se igra u našoj kući. Govorio je da je preterano bučan. Okrenula sam se prema njemu i u neverici odmahivala glavom. Šta to radi? Da li misli da je ovo Džejkova, a ne moja soba? Možda se prikrao pogrešnom prozoru... Nismo se dobro slagali. Zbog toga nisam znala šta traži u mojoj sobi. Činilo mi se da je stavio sebi u zadatak da mi zagorčava život. Stalno me je saplitao, vukao za kosu i nervirao užasnim nadimkom koji mi je nadenuo - Anđeo. Tako me je zvao otkako me je prvi put video i, mada me je to izluđivalo, nije hteo da prestane. ˝Beži, Lijame!˝, prošaputala sam. Očajnički sam se trudila da ga gurnem ka prozoru, ali nije se mrdao. Samo me je zagrlio i privio na grudi. Otimala sam se i pokušavala da ga odgurnem od sebe. On me je samo čvršće zagrlio. ˝U redu je˝, prošaputao je i pomilovao me po kosi. Tešenje mi je toliko prijalo da sam se još žešće rasplakala. Znao je za mog oca i za muke koje smo trpeli. Džejk je jednom bio prekriven modricama, pa se ispovedio najboljem prijatelju. Zamolili smo ga da nikome ne govori o našim problemima. Održao je reč. Jecala sam. Bila sam ljuta na sebe što sam ponovo briznula u plač, ali nisam mogla da zaustavim suze. Šmrcala sam i brisala nos rukom. Pogledala sam ga i opazila suze u njegovim plavim očima. Nastavio je da me grli. Kad sam se odmakla od njega da bih ga bolje pogledala, brada mi je podrhtavala. ˝Šta radiš ovde?˝, prošaputala sam. Uzdahnuo je i seo na ivicu kreveta. Posadio me je pored sebe i nežno me ljuljao. ˝Video sam te kroz prozor. Samo sam hteo da se uverim da si dobro˝, šapnuo mi je ne puštajući me iz zagrljaja. Pogledala sam u prozor. Njegova soba bila je tačno preko puta moje. Vilela sam


njenu unutrašnjost, što znači da je on video moju. Ujela sam se za usnu i klimnula. Privila sam se uz njega, tragajući za utehom. Dok sam plakala na njegovim grudima, shvatila sam da nosi majicui šorts sa slikama moćnih rendžera. Namrštila sam se. Nije mi bilo jasno zašto je tako obučen, jer je napolju bilo veoma hladno. Tad mi je palo na pamet da nosi pidžamu i da je legao da spava. Pogledala sam u budilnik. Bilo je skoro pola devet. Plakala sam duže od sat vremena. Suze su se posle izvesnog vremena proredile, ali nisu sasvim presušile. ˝Dobro sam. Moraš da odeš˝, prošaputala sam. Ponovo sam ga odgurnula od sebe i pokušala da ga isteram iz kreveta. Odlučno je odmahnuo glavom. ˝Ne odlazim dok ne prestaneš da plačeš˝, rekao je. Čvršće me je zagrlio oko struka i oborio me na krevet, pored sebe. Držao me je tako čvrsto da nisam mogla da mrdnem. Bilo mi je lepo. Osećala sam se sigurno i zaštićeno u njegovom čvrstom zagrljaju. Prestala sam da se opirem. Predala sam se i šćućurila uz njega čitavim telom. Jecala sam mu na grudima. Ujutru sam se probudila u njegovom zagrljaju. Zastenjala sam i pogledala na sat. Bilo je šest i dvadeset. ˝Lijame!˝, prošaputala sam i prodrmala ga. ˝Jao, šta je, mama?˝, promrmljao je zatvorenih očiju. Srce mi se zaglavilo u grlu. ˝Psst!˝, prosiktala sam. Pokrila sam mu usta pre nego što je stigao da progovori. Pogledala sam na vrata, kao da će ih otac razvaliti i zateći Lijama u našoj kući. Ne mogu da verujem da smo zaspali, ovo ništa ne valja. Naglo je otvorio oči i zbunjeno pogledao u mene, a zatim oko sebe. ˝O ne, da li sam zaspao?˝, prošaputao je, uspravio se i prošao rukom kroz kosu boje čokolade. Štrcala je u svim pravcima. ˝Moraš da ideš kući, i to brzo!˝, prosiktala sam. Uhvatila sam ga za ruku i upotrebila svu snagu da bih mu pomogla da ustane. Klimnuo je razrogačenih očiju i potrčao ka prozoru. Podigao ga je i prebacio nogu preko simsa, a ja sam posmatrala kako izlazi. Uhvatila sam ga za ruku kad ju je pružio da zatvori prozor. ˝Hvala ti˝, prošaputala sam. Sinoćni zagrljaj bio mi je stvarno neophodan. To je verovatno bila najbolja stvar koju je ikad učinio za mene. Uzvratio mi je osmehom. Nebeskoplave oči blistale su mu na jutarnjem suncu. ˝Nema na čemu, Anđele.˝ Spustio je prozor, okrenuo se i potrčao preko rosnog travnjaka. Nestao je u rupi na ogradi između naših okućnica. Gledala sam ga dok je ulazio kroz prozor. Osmehnula sam se i mahnula, a onda sam navukla zavese. Laknulo mi je što nije uhvaćen. Stomak me je zaboleo kad sam zamislila kako otac povređuje Lijama. Na svu sreću, nismo uhvaćeni. Nisam smela


da mislim na ono što bi se dogodilo da su ga roditelji te noći obišli i videli da je njegova soba prazna, ili da se nisam ranije probudila, što mu je omogućilo da se na vreme iskrade iz moje sobe.


DRUGO POGLAVLJE Osam godina kasnije Probudila sam s dobro poznatim osećanjem da sam smoždena. Promeškoljila sam se i zabacila rame, a Lijam je blago premestio težinu. Grlio me je s leđa, duboko dišući u moju kosu na potiljku. Tako me je čvrsto grlio teškom rukom da su mi sopstvene bile pribijene uz grudi. I noga mu je bila prebačena preko mene, tako da sam osećala njegovo ˝jutarnje uzbuđenje˝. Pritiskalo me je po leđima. Hitro sam utišala budilnik na telefonu i munula ga laktom u stomak. ˝Šest sati je˝, sanjivo sam promrmljala i zažmurila. ˝Još deset minuta, Anđele. Umoran sam˝, progunđao je i još jače me zagrlio. ˝Ne, ništa od dodatnih deset minuta. Prošli put su se pretvorili u dodatni sat. Džejk te je zamalo zatekao ovde˝, promrmljala sam. Ponovo sam ga munula u stomak. Spojio mi je šake pored glave, u položaju za molitvu. ˝Još samo deset minuta˝, zakukao je. Zadrhtala sam i ponovo zažmurila. Nisam mogla da se svađam s njim kad je bio u ovakvom raspoloženju, da i ne govorimo da ovako rano nisam imala snage za borbu. Smesta smo zaspali. ˝ Amber, nadam se da si budna!˝, vikao je moj brat lupajući po vratima. Lijam i ja smo se trgnuli. Bilo je skoro pola osam. ˝Hm... da, budna sam, Džejk˝, lagala sam. Mrštila sam se preko ramena na Lijama, koji je trljao lice. Izgledao je ošamućeno. ˝Dobro je. Idem da doručkujem. Požuri, Lijam će danas voziti. Za pola sata moraš biti spremna za polazak˝, dobacio je Džejk s druge strane vrata, pre nego što je odjurio niz hodnik. ˝Bože, Anđele, zašto me nisi probudila?˝, grdio me je Lijam. Zevao je i protezao ruke iznad glave. S nevericom sam podigla obrvu. ˝Probudila sam te, drkadžijo! Rekao si još deset


minuta, a zatim si me prikovao za krevet da bih prestala da te laktam˝, sarkastično sam progunđala, bezuspešno pokušavajući da imitiram njegov glas. Zlobno se zacerekao i bacio na mene. Oborio me je na krevet, podigao mi ruke iznad glave, a zatim se prevrnuo na mene. ˝Prikovao sam te za krevet? Da li si me ponovo sanjala? Mogao bih da se postaram da ti se san ostvari.˝ Lice mu je bilo blizu mog. Plave oči sijale su vragolastim sjajem. Prezrivo sam se nasmejala i stisnula šake u pesnice. Nisam htela da mu pružim zadovoljstvo jalovim pokušajem da ga zbacim sa sebe. Danas nisam bila raspoložena za igru. ˝Samo ti sanjaj˝, sarkastično sam odvratila. ˝Skidaj se s mene i idi da se spremiš. Ako nisi znao, danas voziš˝, prosiktala sam klimajući ka prozoru. Otegnuto je uzdahnuo. Pomerio se s mene i navukao farmerke i majicu, ne progovorivši ni reč. Retko kad smo imali nešto lepo da kažemo jedno drugom. Zbog toga smo najčešće ćutali. Sela sam na krevet i posmatrala ga kako ulazi u kuću kroz prozor, a onda ga zatvara za sobom. Huknula sam i smrknuto pogledala budilnik. Pitala sam se hoću li imati vremena za tuširanje pre polaska u školu. Uteturala sam se u kuhinju tačno dvadeset šest minuta kasnije. Namrštila sam se kad sam videla Lijama nehajno naslonjenog na pult. Smeđa kosa mu je bila neuredna, na za njega uobičajeni ˝tek što sam ustao iz kreveta˝ način. To i nije bilo neko čudo, pošto je upravo to i uradio. Danas je nosio farmerke, belu majicu, koja je isticala njegovo savršeno izvajano telo, i raskopčanu narandžasto-sivu kariranu košulju kratkih rukava. Plave oči su mu blistale od veselja dok je gledao u mene, dižući kašiku punu jedinih pahuljica koje sam volela. ˝Jutros kasniš, Anđele?˝, pitao je kezeći se. Kad je video da se još jače mrštim, zacerekao se. ˝Umukni, Lijame! I zašto kog đavola opet jedeš moje pahuljice? Zar te kod kuće ne hrane?˝, planula sam. Otela sam mu činiju iz ruke i počela da jedem pre nego što je stigao da se usprotivi. Nasmejao se, slegnuo ramenima i lupio nogom o pod. Džejk je gurnuo kutiju soka u mom pravcu. Uspela sam da je uhvatim pre nego što je pala na pod. ˝Stvarno izgledaš malo bez veze, Ambs. Je li sve u redu s tobom?˝, pitao je i zabrinuto me pogledao. ˝Uspavala sam se˝, promrmljala sam i umorno izdahnula. Zaškrgutala sam zubima kad se Lijam zlobno nasmejao iza mene. Naravno da izgledam bez veze. Zbog njega sam imala samo pola sata da se istuširam i obučem! Ali nisam to mogla da kažem Džejku. Nije imao pojma da Lijam svake večeri spava sa mnom u sobi. Poludeo bi kad bi saznao za to. Oduvek je bio ekstremno zaštitnički nastrojen prema meni, a postao je još gori nakon očevog odlaska od kuće kada sam imala trinaest godina. Pa, odlazak nije bila prava reč. Lijam i on su to pijano


ništavilo prebili na mrtvo ime i izbacili ga iz kuće, kada su se jednog dana vratili ranije iz škole i uhvatili u pokušaju da me napastvuje. Džejku je konačno pukao film, i Lijam i on su ga olešili od batina, umalo su ga ubili. Isterali su ga iz kuće i upozorili ga da se ne vraća. Tri godine nije bilo ni traga ni glasa od njega. Mama se nedugo potom zaposlila u velikoj firmi za elektroniku. Bila je direktorova pomoćnica. Mnogo je putovala. Poslednjih godinu dana dve trećine vremena provodila je van kuće. Viđali smo je nedelju dana mesečno, a ponekad ni toliko. Džejk je pazio na mene, iako je ponekad izgledalo da ja pazim na njega. I Lijam se veoma zaštitnički ophodio prema meni, ali ipak se nismo dobro slagali - iako smo već osam godina doslovno svake noći spavali zagrljeni u mom krevetu. Kada je naredne večeri video da opet plačem, ponovo se ušunjao u moju sobu i ponovo smo zaspali zajedno. Posle dve nedelje to nam je prešlo u naviku. Nikad nismo razgovarali o tome. Ostavila bih odškrinut prozor da bi mogao da uđe kad se njegovi roditelji uvere da je zaspao. Za osam godina nijednom nismo bili uhvaćeni. Nekoliko puta smo se izvukli za dlaku. Lijamova mama je pre dve godine pronašla prazan krevet, ali je on podneo grdnju i lagao. Rekao je da se iskrao na žurku i da je prenoćio kod prijatelja. Nikome nije palo na pamet da je spavao sa mnom, u susednoj kući. Neumorno me je zadirkivao i zagorčavao mi život, kao i kad smo bili mali, ali znala sam da mogu računati na njega ako mi zatreba. Ponašao se kao podeljena ličnost. Danju me je izluđivao i ljutio, dok je noću bio najslađi dečko na svetu. Mazio me je i pazio, tako da sam se osećala sigurno i zaštićeno. ˝Danas opasno izgledaš, Anđele˝, rekao je Lijam. Odmerio me je od glave do pete, s karakterističnim zlobnim kezom na licu. Namrštila sam se i spustila činiju u sudoperu. Znala sam da me ponovo zadirkuje, kako bi uživao u mojoj reakciji. Danas nisam ˝opasno˝ izgledala. Smeđa kosa mi je još bila vlažna, zato što nisam stigla da je osušim zbog njegovih kretenskih ˝još deset minuta˝, pa sam odlučila da je vežem u neurednu punđu. Kao i obično, nanela sam samo malo maskare, da bih istakla sivkastozelene oči, i nešto sjaja za usne. Nisam izgledala nimalo opasno u farmerkama i dukserici s kapuljačom. Čim se Džejk okrenuo, pokazala sam srednji prst Lijamu i požurila ka njegovim kolima. Naslonila sam se na njih i čekala da me momci udostoje svog prisustva. Vožnja do škole bila je uobičajena. Njih dvojica su sedeli napred i pričali o fudbalu i žurkama, dok sam ja pozadi slušala muziku na ajpodu i pokušavala da ne obraćam pažnju na iscerenog Lijama u retrovizoru. Oko automobila se stvorila gužva čim smo se zaustavili na parkingu. Lijam i Džejk su bili ˝popularne face˝ u našoj školi. Bili su na završnoj godini. Sve devojke su maštale o njima. Momci su hteli da budu njihovi prijatelji, a devojke da se nađu u njihovim krevetima. Bilo mi je muka od toga.


Lijam se nasmejao kad je video kako uzmičem pred hordom droljica oko automobila. Gurale su me da bi se bacile na njega. Jedna me je namerno ćušnula laktom. Nosila je kratak top i sićušnu suknju, koja je više ličila na pojas. Namrštila sam se kad sam videla njen otkriveni stomak. Bože, koja fuksa! ˝Džesika, znaš li da si zaboravila suknju kod kuće?˝, pitala sam je praveći se da sam užasnuta. Namrštila se. Čula sam kako se Lijam i Džejk smeju iza mene. ˝Kako god. Valjda znaš da ti taj emo fazon ne stoji dobro, zar ne?˝, pakosno je odvratila. Nasmejala sam se u sebi i pružila korak. To je bio moj uobičajeni razgovor s Džesikom. Neko vreme je izlazila s Lijamom. Tačnije, nekoliko puta je spavala s njim, a zatim ju je otkačio. Još to nije prebolela. Želela je da joj se vrati. Njemu je pripadala muka od te pomisli. Iz nekog razloga nije me podnosila. Snažna ruka me je obgrlila oko ramena nasred parkirališta. Poskočila sam od straha i ugledala Lijama. ˝To nije bilo lepo, Anđele˝, sa osmehom me je ukorio. Pognuo je glavu ka meni. ˝Izvini zbog onog jutros˝, šapnuo mi je u uvo. Munula sam ga laktom u rebra. Zakikotao se i povukao na bezbednu razdaljinu. ˝I ne slušaj Džesiku, mislim da ti emo fazon neviđeno stoji˝, rekao je i zavodljivo namignuo. Džejk se stvorio naizgled niotkuda i udario Lijama po potiljku. ˝Ortak, to je moja mlađa sestra!˝, ukorio ga je, zgrabio za košulju i odvukao od mene. Lijam se samo smejao. Zakolutala sam očima kad mi je ponovo namignuo. Nekoliko devojaka iz njegove godine baš tada su horski uzviknule njegovo ime, a on se udaljio bez pozdrava. Prišao je curi na čelu hora obožavateljici. Pocrvenela je kad se zavodljivo osmehnuo. Odmah je počeo da flertuje s njom. ˝Bljak˝, promumlala sam. Odmahnula sam glavom i pružila korak, pre nego što počne da joj se udvara. Ušla sam u školsku zgradu i pronašla prijatelje. Razgovarali su, naslonjeni na ormariće. ˝Zdravo, Kejt, Šone, Saro˝, zacvrkutala sam kad sam im prišla. ˝Zdravo, Amber, jesi li se i danas dovezla u školu s dva najbolja frajera?˝, pitala me je Kejt. Zaneseno je posmatrala mog brata, koji je zastao da bi porazgovarao s drugarom iz hokejaškog tima. Nasmejala sam se i odmahnula glavom. ˝Ne. Dovezla sam se sa starim dobrim Džejkom i Lijamom.˝ Kejt je uzdahnula. ˝Kako, kog đavola, možeš da budeš imuna na njih? Mislim, toliko si srećna što živiš s Džejkom! Volela bih da po čitavdan gledam njegovu nepodnošljivo zgodnu guzu˝, prela je, dramatično hladeći lice. Pretvarala sam se da ću povratiti. ˝Kejt, govoriš o mom bratu i njegovom idiotskom drugaru! Kako, za ime sveta, možeš da zažmuriš na njihovu ženskarošku prirodu? Obojica su neviđene drkadžije.˝ Slegnula sam ramenima. Nikako nisam mogla da shvatim zašto su sve devojke u školi zaljubljene u njih. Džejk je bio sjajan


momak, ali se prema devojkama odnosio kao prema predmetima, a Lijam - pa, Lijam je bio kolosalni drkadžija. Kejt se zlobno nacerila. ˝To su dva najbolja igrača hokejaškog tima. Izgledaju kao bogovi seksa, i volela bih da ih predriblam˝, rekla je sugestivnim tonom. Sa osmehom je nabrala obrve, a ja sam prasnula u smeh zbog njene prostote. Uhvatila me je podruku i odvela na prvi čas. U školi je bilo dobro, kao i obično. Bila sam prilično popularna, zato što su moj brat i njegov najbolji prijatelj bili najpopularniji frajeri. Na neki način vodili su računa o meni. To je značilo da su upozorili sve momke da se drže podalje od mene, što mi je savršeno odgovaralo jer nisam htela da izlazim. Većina devojaka želela je da se sprijatelji sa mnom, kako bi se zbližile s mojim bratom. Lako sam prepoznavala pretendentkinje, uglavnom na osnovu odeće koju su nosile. One oskudno odevene jurile su Džejka ili Lijama. Volela sam časove. Bila sam prilično popularna i među profesorima zato što nikad nisam dobila ocenu manju od četvorke, nikad nisam bila bez domaćeg i nikad nisam kasnila s obavezama. Ponosila sam se time, iako nisam bila bubalica. Sedela sam s prijateljima na ručku, kad sam čula uobičajeno kikotanje i došaptavanje. Devojke su počele da proveravaju frizure i doteruju šminku. Znala sam da to znači da moj brat i njegovi drugovi dolaze. Uzdahnula sam kad su Kejt i Sara usmerile srneće poglede iza mojih ramena. Sara se naglo uspravila u stolici, a oči su joj se raširile od uzbuđenja. ˝O, da, najbolji frajer u školi dolazi ovamo!˝, zakikotala se i munula Kejt u rebra. Zakolutala sam očima kad se snažna ruka pružila preko mog ramena i maznula nekoliko krompirića iz mog tanjira. ˝Hej, Anđele˝, dahtao je Lijam nadomak mog vrata, dok je drugom rukom harao po tanjiru. Udarila sam ga po njoj, pre nego što je uspeo da mi ukrade još hrane. ˝Pobogu, Lijame, kupi sebi hranu, cicijo jedna˝, pobunila sam se. Nasmejao se. ˝Oh, znaš da želiš da ih podeliš sa mnom˝, odvratio je. Spustio se na klupu pored mene i gurnuo me kukom. Uzdahnula sam i pomerila tanjir od njega, da mi ne bi maznuo sve krompiriće. ˝Šta hoćeš?˝, pitala sam, predajući se. Obgrlio me je oko ramena. ˝Auh, samo sam hteo da obiđem moju devojčicu. Znam da ti nedostajem, s obzirom na to da me nisi videla čitavo jutro˝, razmetljivo je odvratio. Moje prijateljice nisu bile ni od kakve pomoći. Zaneseno su zurile u njega s glupavim osmesima na licu i zavodljivo treptale. Stresla sam ga sa sebe. ˝Hoćeš li da makneš tu ženskarošku ruku s mene, zaboga. Ne želim da zakačim neku boleštinu!˝ Ponovo se zacerekao. ˝Ne budi takva, Anđele˝, gugutao je. ˝Nego, hteo sam da ti


kažem da ću te danas odvesti kući. Tvoj brat ima dejt, pa...˝ Ućutao je. Zlobno se osmehivao. Sjajno, baš sjajno! Odbaciće me kući. Fantastično. Uvek me je vozio najdužim mogućim putem, samo da bi mi što duže vadio dušu, i nije odlazio kući dok mi se brat ne vrati. To je značilo da sam morala da kuvam i za njega. ˝To je sjajna vest, Lijame. A sad nastavi svojim putem, sigurna sam da imaš još polno prenosivih bolesti da proširiš˝, progunđala sam i mahnula mu da se gubi. Nasmejao se i ustao. Usput me je poljubio u obraz. ˝Pretvaraj se koliko god hoćeš, Anđele. Oboje znamo da bi želela da noćas spavam s tobom.˝ Prepredeno mi je namignuo, što je njegovim rečima dalo sasvim drugo značenje. Molila sam se u sebi da niko drugi to nije video. ˝Naravno da maštam o tome. Kako i ne bih, kad sam toliko zaljubljena u tebe˝, uzdahnula sam, zakolutala očima i protrljala obraz na mestu na kom me je poljubio. ˝I ja tebe volim.˝ Nacerio se i krenuo ka devojci od jutros. Prebacio je ruku preko njenog ramena i spustio prljave, razvratne usne na njene. Namrštila sam se i skrenula pogled ka prijateljicama kad je počeo da se vaćari s njom nasred trpezarije. Kejt, Sara i polovina devojaka u prostoriji pohotno su ga posmatrale. ˝Bože, taj tip je tako jebeno iritantan! Zašto moj brat nije izabrao boljeg najboljeg prijatelja? Nekog ko nije takav nadmeni, samozaljubljeni seronja?˝, progunđala sam i raširila ruke u očajanju. Sara je podigla glavu i uzdahnula. ˝Prestani da kukaš! Lijam Džejms te je upravo zagrlio i poljubio u obraz. Sve bih dala da osetim njegove slatke usne na sebi˝, čežnjivo je rekla. Prasnula sam u smeh i odmahnula glavom zbog čini koje je bacio na sve njih. ˝Kako god. Hajdemo, treba da požurimo na sledeći čas˝, odgovorila sam. Pokupile smo poslužavnike i krenule ka izlazu iz trpezarije. Posle škole sam oklevajući krenula ka parkiralištu. Lijam me je čekao naslonjen na automobil, sa zlobnim kezom na usnama. ˝Ćao, lepa˝, pozdravio me je. Namignuo je i kavaljerski otvorio vrata. ˝Ćao.˝ Sela sam u automobil, već iznervirana njegovim flertovanjem. Da je ovde, Džejk bi ga ošamario zbog te opaske. Seo je pored mene. ˝Znaš, moram da svratim do radnje.˝ Ubacio je menjač u brzinu i izvezao auto s parkirališta. ˝Sjajno˝, promrsila sam. Odlučila sam da zurim kroz prozor i ne obraćam pažnju na njega. Još sam se ljutila zbog jutrošnje scene sa ˝još deset minuta˝. Nekoliko minuta kasnije parkirao se pored prodavnice. ˝Hajde, Anđele˝, naložio mi je i izbacio duge noge iz automobila. Prekrstila sam ruke na grudima i odmahnula


glavom. Ćutke je zalupio svojim vratima, laganim korakom obišao automobil i otvorio moja. ˝Hajde, Anđele˝, ponovio je i pružio mi ruku. Zakolutao sam očima. ˝Čekaću te u kolima. Ne moram da ti pravim društvo˝, odvratila sam. Dohvatio me je i podigao bez napora. Prebacio me je preko ramena, smejući se zatvorio vrata nogom i krenuo ka prodavnici. ˝Spusti me, dođavola, razbojniče!˝, vikala sam. Udarala sam ga po leđima. Smejao se mojim slabašnim pokušajima da se oslobodim, dok je sigurnim korakom grabio ka radnji. Kad smo ušli, postavio me je na noge. Postiđeno sam se osvrnula oko sebe. Htela sam da znam je li iko video šta se desilo. Izgleda da nije. Zatakao je nekoliko neposlušnih uvojaka iza mog uva. Prsti su mu se zadržali na mom obrazu. Udarila sam ga po ruci i ošinula gnevnim pogledom. ˝To je bilo tako. sramotno!˝, prosiktala sam. ˝U čemu je problem? Većina devojaka volela bi da im to uradim˝, odvratio je. Slegnuo je ramenima i krenuo ka stalaži s časopisima. Udarila sam nogom o pod i smesta pocrvenela zbog detinjaste reakcije. Na sreću, Lijam nije video šta sam uradila, jer bi me u protivnom doveka zadirkivao. Uzeo je sportski časopis i čokoladicu. Krenuo je ka kasi da plati. Dva momka prišla su mi dok sam zadovoljno listala tinejdžersko izdanje Voga. Ukočila sam se. ˝Pa, zdravo, lepojko˝, obratio mi se jedan od njih umilnim glasom. Klimnula sam i vratila časopis na stalažu, a onda pohitala da nađem Lijama. ˝Hej, gde si pošla?˝, pitao je drugi. Uhvatio me je za ruku pre nego što sam stigla da se udaljim. Srce mi je tuklo u grudima, dok sam se usplahireno osvrtala oko sebe. ˝Tražim dečka˝, lagala sam. Pokušala sa zvučim samouvereno. ˝Dečka? Ne vidim nikakvog dečka˝, odvratio je drugi, podigavši obrvu. ˝Kako bi bilo da odemo negde gde bismo mogli da se bolje upoznamo?˝, ponudio je onaj koji me je držao za ruku. Cimnuo me je prema sebi. Pozlilo mi je. O bože, Lijame, pomozi mi, molim te! Duboko u sebi znala sam da sam patetična, ali nisam podnosila sukobe i dodir drugih ljudi, pogotovo nepoznatih. ˝Hej, Anđele˝, rekao je Lijam kad mi je prišao. Mrko je pogledao dvojicu mladića. Onaj koji me je stiskao za zglob odmah me je pustio i odstupio za korak. Prišla sam Lijamu i privila se uz njega tako čvrsto da ga je to sigurno zabolelo. ˝Nadam se da se niste nabacivali mojoj devojci˝, rekao je opuštenim tonom, ispod kog se i te kako osećala ljutnja. Oduvek se zaštitnički ponašao prema meni. Neki dečak me je gurnuo u baru kad sam imala sedam godina i Lijama nije mrzelo da ode kod njega kući, kako bi ga opaučio po licu. ˝Nema šanse, čoveče. Samo smo razgovarali, to je sve˝, rekao je jedan od njih podignutih ruku.


Lijam je klimnuo. Obuhvatio me je oko struka. ˝Dobro je. Hajde, Anđele, otpratiću te kući.˝ Poveo me je do vrata. Osvrtao se oko sebe, stisnutih vilica. ˝Jesi li dobro?˝, pitao me je kada smo izašli, obuhvativši mi lice rukama. Klimnula sam i zahvalno se osmehnula. ˝Hvala ti˝, promrmljala sam. Zapravo sam se dobro osećala, pošto je bio kraj mene. Srce mi se smirilo čim sam čula njegov glas. Prišao je kolima sa osmehom na licu, otvorio mi vrata i sačekao da uđem, a onda i sam ušao. Bacio mi je nešto u krilo dok sam vezivala pojas. Nisam mogla da se ne osmehnem kad sam spustila pogled i ugledala omiljenu čokoladicu. ˝Hvala ti.˝ Uvek me je obasipao sitnim znakovima pažnje, poput slatkiša. Da nije takav ženskaroš, bio bi fin dečko. Bacila sam se na posao čim sam prekoračila preko praga. Spremala sam lazanje za večeru. Lijam se muvao po kuhinji iza mene i osećala sam njegov pogled na sebi. ˝Zaboga, oči su mi ovde gore!˝, brecnula sam se pokazujući na lice. Zlobno se zacerekao i naslonio na kuhinjski pult. ˝Auh, danas si stvarno ljuta na mene, jelda?˝ ˝Da, jesam. Ne mogu da dođem sebi posle onog što si mi jutros uradio. Ne volim da žurim. Čitavog dana izgledam i osećam se štrokavo˝, odvratila sam otrovnim tonom. Slegnuo je ramenima i uzeo komad izrendanog sira koji je ostao u tanjiru. ˝Ja pak mislim da si danas opako izgledala˝, rekao je nakon što je proždrao sir. ˝A kako bi bilo da prestaneš da me gnjaviš? Nisam raspoložena za priču.˝ Gurnula sam hranu u rernu i počela da seckam salatu. ˝Dobro. Nek ti bude.˝ Ponovo je slegnuo ramenima i stao pored mene da mi pomogne u seckanju salate. Bio mi je tako blizu da sam osećala vrelinu njegovog tela. Imala je iznenađujuće umirujuće dejstvo na mene. Gurnula sam činiju gotove salate u frižider. ˝Idem da radim domaći. Lazanja će biti spremna za pola sata. Pretpostavljam da ostaješ na večeri˝, rekla sam. To nije bilo pitanje. Znala sam da će ostati. Nisam bila sigurna da li ga je Džejk zamolio da ostane sa mnom dok je on na dejtu, ali je Lijam uvek tako postupao. ˝Naravno da hoću, kad me tako lepo moliš˝, nacerio se. ˝Nisam te molila˝, sarkastično sam progunđala kad sam se okrenula i pošla. Uhvatio me je za zglob i presekao mi put ka hodniku. Bio mi je tako blizu da su nam se grudi dodirivale. Osećala sam njegov dah na licu. ˝Anđele, žao mi je zbog onog jutros, stvarno mi je žao. Molim te, prestani da se ponašaš kučkasto prema meni, ne pristaje ti˝, prošaputao je. Duboko sam udahnula, zato što mi se obratio divnim noćnim glasom, umesto razmetljivim, uobičajenim za ovo doba dana. ˝Važi. I meni je žao. Danas sam verovatno bila grozna prema tebi˝, priznala sam. Uperila sam pogled u pod, da ne bih gledala njegove prekrasne nebe-skoplave oči. Nakrivio je glavu i pustio mi ruku. ˝Pa, da li mi je oprošteno?˝ Nevoljni osmeh zaigrao mi je na usnama. Volela sam ovog Lijama koji se noću


brinuo o meni. Bio je drugačiji kad bismo se osamili. Vragolasto me je posmatrao, a moja mržnja gubila je intenzitet. ˝Da, oprošteno ti je˝, složila sam se, zakolutala očima i napravila korak u stranu, kako bih se razdvojila od njega. ˝Uradiću domaći pre večere.˝ Iz nekog razloga osećala sam se čudno, jer smo bili tako blizu. Čak i nekoliko sekundi kasnije koža mi je bridela na mestima gde me je dodirnuo i osećala sam njegov slatki dah na licu. Ne znam zašto sam se odjednom osetila nervozno. Zbunjeno sam protresla glavom i zaputila se u spavaću sobu da bih počela da radim domaći. Pošto smo večerali u tišini, završila sam domaći. Bilo je tek pola osam i Lijam je odlučio da pusti film. Izabrao je Poslednju ekskurziju. Dok smo sedeli na kauču i gledali film, nervoza se vratila. Nisam mogla da pronađem njen uzrok. Sedela sam pored njega, kao i obično, ali nešto nije bilo u redu. Stalno sam pogledavala u njega. Pokušavala sam da shvatim zašto je večeras okružen neobičnom atmosferom. Sa zanimanjem je gledao film prekrštenih nogu, dok je ruku držao preko naslona iznad mene. Očigledno je da nije delio moju nervozu. Kad je krenula odjavna špica, zevnula sam. ˝Mislim da ću otići na spavanje. Prilično sam umorna˝, promrmljala sam i ustala. Protegla sam se kao mačka. Kad sam ga pogledala, shvatila sam da me intenzivno posmatra. Donja usna bila mu je među zubima, a kapci spušteni. Pogled mu je počivao na mojim grudima. Dramatično sam pročistila grlo kad se nije pomerio. Zatreptao je nekoliko puta pre nego što je otvorio usta. Ličio je na čoveka koji ne zna gde je, jer se trenutak pre toga tek probudio. ˝U redu, da, tako je. Idem do kuće i vraćam se za pola sata˝, konačno se složio i ustao. Klimnula sam i otpratila ga do ulaznih vrata, a onda ih zaključala za njim. Otišla sam u sobu, obukla majicu i šorc i oprala zube i kosu. Uvukla sam se u krevet, koji je bio predviđen za jednu osobu, ali sam ga ja smatrala prevelikim. Nisam mogla da se namestim. Vrpoljila sam se i pokušavala da ugrejem hladnu posteljinu. Prozor na mojoj sobi je posle dvadeset minuta kliznuo gore, pa dole. Odeća je bila nehajno odbačena na pod. Krevet se ulubio iza mene, a vrelina s Lijamovog tela zapljusnula me je u talasima. Zadovoljni osmeh zaigrao mi je na usnama. ˝Hej, spavaš li?˝, prošaputao je kad mi se približio. ˝Ne, ne još˝, promrmljala sam. Podigla sam glavu da bi provukao ruku ispod mog vrata. Prislonio se grudima uz moja leđa i prebacio drugu ruku preko mene. Pružio je nogu preko moje. Pomerila sam se unazad, ka njemu. Stomak mu je dodirivao moja leđa na prorezu između majice i šorca. Zažmurila sam sa srećnim osmehom na licu. Konačno sam bila spremna da zaspim. Nisam se osećala dobro u krevetu bez Lijama.


Navukla sam njegove ruke na sebe i gurnula lice u njegove šake. Koža mu je neverovatno mirisala. Svake noći udisala sam njegov miris dok ne zaspim. To je bio moj ritual. Dahnuo mi je u kosu. Namrštila sam se, zato što mi se učinilo da je malo napetiji nego inače. ˝Nešto nije u redu?˝, pitala sam ga. ˝Ne. Samo sam umoran, to je sve˝, promrmljao mi je u potiljak. ˝U redu. Laku noć, Lijame.˝ Okrenula sam glavu u stranu i poljubila nežnu kožu na unutrašnjoj strani njegovog lakta. Naježila sam se od ovlašnog poljupca na potiljku. ˝Laku noć, Anđele.˝


TREĆE POGLAVLJE Probudila sam se u šest, kao i obično, zahvaljujući budilniku. Ućutkala sam ga i bezuspešno pokušala da se razdvojim od Lijama. Glava mi je počivala na njegovim grudima, a noga u međunožju, već nabreklom od ˝jutarnjeg uzbuđenja˝ koje redovno spopada sve momke njegovih godina. Jedna ruka mu je bila na mom kolenu, a druga oko struka. Kad sam pokušala da se pomerim, čvršće me je stisnuo i promrmljao kako više ne želi da ide na koledž. Pomerila sam ruku i lupnula ga po stomaku. ˝Šest sati je˝, promrmljala sam. Kad nije otvorio oči, lupnula sam ga još jednom. Progunđao je nešto i pojačao stisak, a onda me povukao na njega. Stenjući sam pokušavala da se oslobodim, ali me je on čvrsto pritiskao na grudi. Teško sam disala, zato što je bio veoma jak. Morala sam da ga uštinem za ruku. ˝Lijame!˝, gnevno sam prosiktala. Naglo je otvorio oči i preneraženo me pogledao. Brzo je nabacio osobeni kez. Poželela sam da ga ošamarim, jer ga je ovaj položaj očigledno zabavljao. ˝Pa, dobro jutro, Anđele. Izgleda da za sve postoji prvi put˝, preo je sugestivno podignutih obrva. Ponovo sam se promeškoljila. Ukočila sam se kad sam shvatila da se trljamo po intimnim predelima. Nisam htela da me ovaj ženskaroš, najbolji prijatelj mog brata, dodiruje na tim mestima. ˝Hoćeš li me, zaboga, pustiti?˝, tiho sam se brecnula. Nisam htela da me Džejk čuje. Hitro sam se skotrljala s njega kad je podigao ruke u znak predaje. ˝Šest sati je˝, zlovoljno sam progunđala. Uzdahnuo je, prevrnuo se na stranu i progovorio. ˝Dobro. Samo nemoj i danas da se ljutiš na mene, molim te. Nisam znao da sam to uradio. Žao mi je. Je li sad sve u redu?˝ Nežno me je poljubio u čelo, a onda je ustao i pokupio odeću s poda. ˝U redu je˝, rekla sam. Premestila sam se na topli kraj kreveta, na kom je do malopre ležao. ˝Vidimo se.˝ Namignuo mi je pre nego što je izašao kroz prozor, navlačeći džemper. Okrenula sam se i zarila licem u jastuk. Udisala sam njegov miris. Osećala sam se sigurno i zaštićeno, pa sam odspavala još jedan sat.


Nakon što sam se na miru obukla, uključila sam ajpod i plesala po hodniku, kad sam videla da ponovo jede moje pahuljice. Uf, svakog bogovetnog dana! - uzdahnula sam i istrgla činiju iz njegovih ruku. ˝Prokletstvo, Lijame, imaš još četiri vrste pahuljica u ormariću. Ipak jedeš samo moje! Zašto to radiš? Hoćeš li da me naljutiš?˝, kukala sam dok sam smrknuto gutala doručak. Veseli osmeh je zaigrao na njegovim punim usnama. ˝I ja tebi želim dobro jutro.˝ ˝Dobro, ćao.˝ Dok sam jela doručak, Džejk je ušao u kuhinju. ˝Hej, narode, spremni za polazak?˝, pitao je Džejk i zagrizao jabuku. Lijam je klimnuo. Ispraznila sam činiju, ostavila je u sudoperi i potrčala za njima. Posle uobičajenog guranja s napaljenim devojkama, koje su me zamalo oborile na pod, uspela sam da izađem iz automobila i krenula ka ulazu u školu. Kad sam zakoračila na stepenice, Šon me je zgrabio i povukao u stranu. Namrštila sam se kad sam videla kako izgleda. Delovao je unezvereno i kosa mu je bila neuredna, kao da ju je čupao ili češljao prstima. Pogled mu je otkrivao napetost. ˝Šta je bilo?˝, zabrinuto sam ga pitala. Uzdahnuo je. ˝Zaboravio sam da je sutra Terin rođendan. Ne znam šta da joj poklonim!˝, očajnički je zavapio i oštro prošao rukama kroz kosu, potvrdivši moje ranije sumnje o frizuri. Osmehnula sam se. Laknulo mi je kada sam shvatila da nije u većem problemu. ˝Smiri se, još imaš vremena. Šta voli?˝, pitala sam dok sam razmišljala o njoj. ˝Hoću da joj uzmem nešto što će čuvati, ali ne znam šta...˝ Panično je zažmurio. Stisnula sam ga za ruku. ˝Smiri se. Kako bi bilo da joj kupiš lepe minđuše? Voli nakit. Mogao bi da joj kupiš i novu kutiju za nakit, ili nešto u čemu bi ga čuvala˝, predložila sam. Ozario se. ˝Da! Ima onu staru, pohabanu. To je odlična ideja! Hvala ti, Amber. Debelo si me zadužila! Zbrisaću s časova da bih je kupio˝, zacvrkutao je i otrčao sa osmehom na usnama. Dobacio mi je pozdrav preko ramena. Zasmejala sam se, pitajući se da li ću ikada stupiti u normalni odnos s nekim momkom. To se, po svoj prilici, nikad neće desiti. Okrenula sam se na petama i požurila hodnikom. Oči su mi se uplašeno raširile kad sam shvatila da je prazan. Jesam li zakasnila? Panično sam potrčala ka učionici. Skrenula sam i ugledala Lijama s nekoliko prijatelja na kraju hodnika. I s pedeset metara razdaljine videla sam kez na njegovom licu i vragolasti sjaj u očima. ˝Polako, Anđele, pašćeš˝, dobacio mi je dok sam bila u polutrku ka njemu. Nisam obraćala pažnju na njegove reči, ali, baš kada sam prolazila pored njega, podmetnuo mi je nogu i sapleo me. Kriknula sam, zažmurila i izgubila ravnotežu. Obuhvatio me je oko struka pre nego što sam pala i pomogao mi da se uspravim. ˝Bože, znam da sam zgodan, ali ne moraš da mi padaš pred noge˝, zadirkivao me je. Njegovi


prijatelji su se nasmejali kad sam ga besno udarila po grudima, a on se samo još šire osmehivao. ˝Dobro znaš da volim malo grubosti, Anđele.˝ Otvorila sam usta da bih ga prekorila i zapretila mu bratom, ali je spustio ruku do mog dupeta pre nego što sam stigla išta da kažem. ˝Mmm, lepo˝, preo mi je u uvo. Zanemela sam, sećajući se očevog daha na vratu i šaka na telu, dok mi je govorio kako sam posebna. Jauknula sam i podigla koleno ka Lijamovom međunožju pre nego što sam shvatila šta radim. On je zastenjao i pustio me. Videvši da je ustuknuo i presavio se od bola, stajala sam kao ukopana. Krkljao je presamićen, držeći ruke na najosetljivijem delu tela. Brada mi je drhtala, a koža mi se naježila. Videla sam samo očeve nepopustljive smeđe oči. ˝Ne pipaj me˝, slabašno sam prostenjala odmahujući glavom. Mrzela sam sebe zato što sam htela da se sklupčam u fetusni položaj i sakrijem. Morala sam da odem, da što brže i što dalje otrčim odavde. Okrenula sam se na petama, a suze su mi pošle na oči. Pre nego što sam uspela da se udaljim, Lijam me je uhvatio za ruku. ˝Ne idi, Anđele. Žao mi je, zaista mi je žao˝, zastenjao je. Cimnuo me je za ruku i okrenula sam se da ga pogledam. Tek se uspravljao i druga ruka mu je i dalje bila na preponama. ˝Samo sam se šalio. Dobro znaš da te nikad ne bih povredio.˝ Govorio je izlomljenim glasom. Prepoznala sam iskrenost u njegovim dubokim, plavim, vlažnim očima. ˝Žao mi je.˝ Dok sam stajala, disala sam sve pliće, bombardovana onim beznađem i bespomoćnošću koji su me tada uvek obuzimali nedeljom. Odmahnuo je glavom i dohramao do mene. Zagrlio me je i spustio usne na koren mog vrata. Duboko je disao kroz nos. Dah mu se razlivao niz moj vrat i zavlačio ispod okovratnika košulje. Zajecala sam i zažmurila. Uvek je to radio kad bih ridala na njegovom ramenu. Ništa drugo nije delovalo. Osluškivala sam njegovo disanje i očajnički pokušavala da se uskladim s njim, kako bih povratila kontrolu nad svojim srcem. Kad sam mu prišla i priljubila se uz njega, miris njegovog tela ispunio mi je pluća. Ne znam koliko smo dugo stajali tako, ali na kraju mi je pošlo za rukom da se smirim i razdvojim od njega. Osmehnuo se kao krivac. Videla sam koliko mu je teško zato što me je povredio. ˝Žao mi je. Nije trebalo to da uradim. Nisam razmišljao˝, pravdao mi se molećivim glasom. Šmrknula sam i klimnula glavom, brišući lice rukavom. Znala sam da nije hteo da me uplaši. Tehnički gledano, nije bila njegova krivica što sam ja emotivno slomljena i što bi mi slike oca ispunile misli čim bi neko pokušao da me dodirne. ˝I meni je žao. Jesam li te povredila?˝, pitala sam ga. Stresla sam se na pomisao o jačini mog udarca. Slegnuo je ramenima. ˝Dobro sam. Ja sam kriv.˝ Blago se savio u kolenima i ponovo me pogledao u oči. Morala sam da skrenem pogled.


Imala sam osećaj da Lijam može da vidi pravu mene kad me pogleda u oči, onu koja pokušava da se sakrije od svih, uplašenu devojčicu koja ne voli da je ljudi dodiruju zato što je to podseća na dom u nedelju i na oca koji je vodi do kauča i tera da mu sedne u krilo. Srce bi mi se uznemirilo kad bi me dotakli muškarci, ili čak i devojke. Obuzela bi me mučnina. Moja mama, Džejk i Lijam bili su jedini izuzeci od tog pravila. Zbog te muke nisam izlazila s momcima. Naježila bih se od same pomisli na dodir ili poljubac. Pogled mi se zadržao na njegovom ramenu, tačnije na velikoj vlažnoj mrlji na mestu na kom sam do malopre plakala. Mršteći sam je brisala. ˝Upropastila sam ti košulju.˝ ˝Imam ih još, Anđele, ne brini˝, odvratio je s opuštenim osmehom. To nije bio njegov uobičajeni kez, već iskren osmeh, jedan od onih koje sam dobijala samo noću ili kad bismo bili sami. Okrenula sam se i shvatila da smo sami u hodniku. Zinula sam od čuda. ˝Gde su ostali?˝, zbunjeno sam promrmljala. ˝Na časovima su. Bilo bi glupo da uđemo na čas sa zakašnjenjem. Predlažem da popijemo piće.˝ Čvršće me je stisnuo za ruku i poveo me ka izlazu iz škole. Pošto smo izašli iz zgrade, shvatila sam da me vodi ka kolima. ˝Lijame, ne mogu da bežim s časova!˝, povikala sam. Nervozno sam se obazirala oko sebe. Nisam htela da iko vidi dva učenika koji beže iz škole. Nasmejao se. ˝Hajde, jedan neopravdani neće ti mnogo naškoditi. Ionako kasniš već deset minuta.˝ Otvorio je vrata automobila i pokazao mi da uđem. Uzdahnula sam i oklevajući sela u auto. Znala sam da ima pravo. Kašnjenje je u našoj školi bilo veći greh od nedolaska na čas. Nije mi smetalo što ću provoditi vreme s njim. Doduše, to je zavisilo od toga koji će mi Lijam praviti društvo, noćni ili dnevni. Noćni je bio brižan, pažljiv i predusretljiv, a dnevni napaljeni drkadžija sklon flertovanju. I s jednim i drugim osećala sam se sigurno i zaštićeno. Sagnula sam se dok smo izlazili s parkirališta, za slučaj da neko baš tada pogleda kroz prozor i vidi da bežimo iz škole. Uspravila sam se tek kad smo dovoljno odmakli. Sa osmehom je pevušio uz muziku s radija. ˝Šta se dešava s tobom?˝, pitala sam, strepeći da će se ovo pretvoriti u šalu s nesrećnim krajem ili nešto zbog čega ću se stideti. ˝Kako to misliš? Zar ne mogu da budem srećan što se družim s tobom?˝, pitao je i namignuo mi. Prevrnula sam očima i uzdahnula. Sjajno, sleduje mi sat vremena s najgorom noćnom morom, dnevnim Lijamom. Nisam gledala gde idemo, pa sam se iznenadila kad smo se zaustavili na parkiralištu ispred ledene dvorane. Lijam se nacerio i izašao iz auta. Smrknuto sam ga sledila. ˝Šta ćemo ovde?˝, pitala sam ga kad me je uhvatio za ruku i uveo unutra. Možda u


dvorani služe dobru kafu. Nisam mogla da smislim drugi razlog zbog kog me je doveo ovamo. Ignorisao je moje pitanje. ˝Zdravo, za dvoje, molim vas˝, rekao je ženi za šalterom i gurnuo dvadeseticu ka njoj. Zagrcnula sam se i užasnuto izbečila oči. Klizala sam se nekoliko puta u životu i bila sam grozna u tome. ˝Iznajmićete klizaljke?˝, pitala je gospođa i diskretno odmerila Lijama. Klimnuo je i rekao joj veličinu klizaljki. Stajala sam kao ukopana, pitajući se kako je, zaboga, znao veličinu mojih cipela. Predala mu je dva para klizaljki. Posmatrala ga je kroz trepavice, široko se osmehujući. Lijamu je to promaklo i nasmešeno me je pogledao. ˝Hajdemo.˝ Krenuo je ka klupama, ne čekajući me. Razmišljala sam da li da se bekstvom spasem sramote. Pogled mi je pao na gospođu za šalterom. S odobravanjem je posmatrala Lijama, koji se udaljavao. ˝Anđele, dolaziš li ili ne?˝, pozvao me je. Uzdahnula sam, klimnula glavom i krenula ka njemu. Koračala sam sporo, kao da ću tako skratiti boravak na ledu. Kada sam stigla do njega, preko ramena sam klimnula ka gospođi koja ga je nesumnjivo još uvek posmatrala. ˝Imaš još jednu obožavateljku. To je jače od tebe, zar ne?˝, bocnula sam ga. Posmatrala sam džinovsku okruglu arenu sa slabašnim osmehom na licu. Zakikotao se, stao pored mene i položio ruku na donji deo mojih leđa. ˝Ne brini. Nisam zainteresovan za nju˝, odvratio je. Namršteno sam uzela klizaljke iz njegove ruke i okrenula mu leđa. ˝Ne brinem se˝, odvratila sam, kolutajući očima. Klimnuo je, usana stisnutih u tanku crtu. ˝Navuci ih˝, naložio mi je i bradom pokazao na klizaljke. Huknula sam u znak protesta, ali sam ga poslušala. Stavio je naše cipele u ormariće sa strane. Dok smo išli ka vratancima iz kojih se izlazilo na led, panika je počela da me obuzima. Na svu sreću, u ovo doba nije bilo drugih klizača. To je značilo da niko neće videti kako se brukam. Trgla sam se kad je s itisona istupio na led. ˝Zašto ovo radimo? Dobro znaš da ne umem da klizam.˝ Nacerio se i uhvatio me za ruke. Blago me je povukao, da bih zakoračila napred. ˝Znam, sećam se. Ne brini, pomoći ću ti.˝ Igrao je u školskom hokejaškom timu s mojim bratom. Džejk je bio golman, a Lijam golgeter. Godinama su klizali, ali ja nikako nisam uspevala da ovladam tom veštinom. Volela sam da gledam kako drugi klizaju. Oduvek sam htela da naučim, ali doslovno nisam mogla da se održim na nogama. Počela sam da klizam i da se teturam u svim pravcima čim sam se našla na ledu. Zacvilela sam i čežnjivo pogledala u pravcu klupa. Lijam me je čvršće stisnuo za


ruke i počeo da kliza unatraške i vuče me za sobom. ˝Malčice savijaš zglobove, Anđele. Pokušaj da ih ispraviš. Zbog toga nemaš kontrolu˝, rekao je gledajući mi u stopala. Uspravila sam se, u skladu s njegovim uputstvom. Stopala su mi gotovo odmah proklizala unapred. Zaječala sam, jer sam znala da ću pasti. Lijam me je uhvatio oko struka i nagnuo se unazad, tako da oboje padnemo, a ne samo ja. Jedva čujno je zastenjao kad je udario o led, a ja sam pala preko njega. Nasmejao se ispod mene, dok sam mu se glupavo smešila. ˝Izvini.˝ Zacrvenela sam se kad sam ga na trenutak opkoračila da bih se pomerila u stranu i sela na led. Nisam ni pokušala sama da ustanem, već sam čekala da se podigne i pomogne mi. Bez napora se pridigao i pružio ruke ka meni. ˝U redu, idemo na drugi pokušaj.˝ Sa osmehom me je uspravio. ˝Stoj pravo i nek ti stopala budu mirna. Vodiću te okolo, dok ne naučiš da održavaš ravnotežu.˝ Nežno mi je šutnuo klizaljke, jednu prema drugoj i čvrsto me stegao za ruke. Ovog puta duže sam se održala na nogama pre nego što sam izgubila ravnotežu. Ponovo me je uhvatio oko struka i nagnuo se unazad kako bih pala na njega. ˝Zašto to radiš?˝, pitala sam ga, mršteći se i ponovo sedajući na led. Gledala sam kako ustaje i žalila što se nisam malo toplije obukla dok mi je led kvasio zadnji deo farmerki. Stresla sam se od jeze. ˝Šta radim?˝, pitao je. Radoznalo je nagnuo glavu u stranu i ponovo mi pružio ruke. Gurnula sam ruke u njegove i naslonila stopalima na njegove klizaljke, da se ne bih okliznula kad me povuče k sebi. ˝Padaš na leđa kad god izgubim ravnotežu, da bih pala na tebe. Povredićeš se˝, pojasnila sam. Slegnuo je ramenima. ˝Bolje ja nego ti˝, promrmljao je jedva čujno i podigao me na noge. Zbunjeno sam zurila u njega. Jesam li ga dobro čula? Možda sam pogrešila. ˝Napreduješ, poslednji put si izdržala duže od minuta˝, zadirkivao me je s karakterističnim kezom na licu. Osmehnula sam se. U redu, ovo već više liči na Lijama. Pogrešno sam ga čula, to je sve. ˝Ha-ha. Pa, i minut je za mene dobar rezultat. Znaš da ne mogu naučiti da klizam˝, progunđala sam i smesta posrnula. Ovog puta je uspeo da me zadrži na nogama tako što me je zgrabio za bokove. Priljubio se uz mene kako bi mi održao ravnotežu i kako bih počela iz početka. Srce mi je lupalo u grudima, ali ne zbog straha od dodira, već zbog nečeg drugog, meni nepoznatog. Oborila sam pogled ka ledu. Nisam mogla da shvatim šta mi se dešava. ˝Zašto si pocrvenela?˝, pitao je. Mrštio se, iako je izgledao veselo. O, čoveče, da li crvenim? Kakva sramota! ˝Ne crvenim. Hladno mi je, to je sve. Mislim da mi se dupe smrzlo.˝ Okrenula sam se da mu pokažem mokre farmerke i snažno protrljala


zadnjicu ne bih li je malo ugrejala. Duboko je udahnuo i otegnuto izdahnuo. Pogledala sam ga i videla kako se mršti zatvorenih očiju. ˝Jesi li dobro?˝, pitala sam, i dalje trljajući zadnjicu. Klimnuo je i skinuo košulju. Ostao je u farmerkama i majici kratkih rukava koja mu je isticala mišiće. Obavio mi je košulju oko struka i vezao čvor na pupku. ˝Šta to radiš? Prehladićeš se˝, ukorila sam ga i posegnula za čvorom da bih ga odvezala. Odmahnuo je glavom i sklonio mi ruke s čvora. ˝Ne brini, ništa mi neće faliti. Sledeći put ću poneti još jedan džemper za to tvoje lepo dupence˝, rekao je razmetljivo. Podigla sam obrvu. Sledeći put? Sve više me je zbunjivao. Shvatila sam da se dobro zabavljam s njim. Bio je nekako drugačiji. Najviše sam se začudila kad sam shvatila da uživam u njegovom društvu. ˝To je to! Ukapirala si˝, šaputao mi je dok me je polako vukao za sobom - zbog čega sam, naravno, ponovo izgubila ravnotežu. Po treći put sam se podigla s njega, histerično se smejući. U redu, ovo je zaista zabavno i ne boli, razmišljala sam. Džejk me je puštao da padam na zadnjicu kad sam klizala s njim. Posle pola sata morala bih da odustanem zbog bolova. Lijam je bio mnogo bolji partner za klizanje od mog brata. ˝Vidiš, sada se zabavljaš.˝ Nasmejao se i obrisao mi kristale leda s leđa. Ponovo me je dohvatio. Ovog puta smo obišli tri kruga pre nego što sam pala. Zbilja sam napredovala. Činilo mi se da je prošla večnost pre nego što je klizalište počelo da se puni i stomak mi je krčao. Ređe sam padala, ali sam se još grčevito držala za njegove ruke. ˝Koliko je sati?˝, nehajno sam pitala kad smo zastali pored ograde. Prvi čas će sigurno uskoro biti gotov. Lijam je izvukao mobilni iz džepa. Pogledao je u njega i šištavo usisao vazduh kroz bisernobele zube. ˝Uh, Anđele, časovi se završavaju za sat vremena˝, rekao je. Šokirano sam se trgla kada sam shvatila da sam propustila ceo školski dan. Trebalo je da odsustvujemo samo s prvog časa. ˝ŠTA?˝, gotovo da sam vrisnula. Ustuknuo je, a ja sam ponovo izgubila ravnotežu. Oči su mu se raširile dok me je hvatao za nadlaktice i gurao na plastičnu ogradu. Čvrsto se priljubio uz mene da bih se održala na nogama, a lice mu se našlo nadomak mog. Srce mi je ponovo brže zakucalo kada sam osetila njegov dah na usnama. Nije se micao. Samo je stajao i gledao me u oči dok mi se nije zavrtelo u glavi. U jednom trenutku shvatila sam da se to dešava zato što sam prestala da dišem. Isprekidano sam udahnula vazduh, što ga je prenulo iz transa. Progutao je knedlu. Odmakao se, ne puštajući mi struk. ˝Bolje je da krenemo. Tvoj brat će mi otfikariti jaja ako sazna da sam čitav dan proveo s tobom˝, rekao je lažno užasnut. Džejku ne bi bilo drago kad bi znao da sam pobegla sa svih časova.


Nije me uhvatio za ruke, već je nastavio da me drži za struk. Klizao je unatraške, vukući me sa sobom. Nisam znala šta da radim s rukama, pa sam ih položila na njegova ramena. Kada sam ponovo počela da padam, sagnuo se da me uhvati. Podlakticom me je obujmio ispod zadnjice, a drugom rukom me naveo da ga obuhvatim nogama oko struka. Okrenuo se u mestu i krenuo napred. Klizao je brzo. Nosio me je kao da sam laka poput pera. Malo sam se uplašila. Zastenjala sam i prebacila ruke oko njegovog vrata. Priljubila sam se uz njega što sam čvršće mogla. Verovatno sam ga davila, ali se on nije žalio. Očekivala sam da će izaći s klizališta kad je stigao do vratanca, ali je on napravio još jedan krug pre nego što je iskoračio s leda i spustio me na klupu. Zbunjeno sam se mrštila. Čemu sve ovo? ˝Zašto si to uradio?", pitala sam ga. Bilo mi je malo neprijatno kada sam se setila da sam se čitavim telom obavila oko njega. Nije mi bilo jasno zašto se osećam neugodno, kad se on svake noći obavijao oko mene. ˝Šta sam uradio, Anđele?˝, pitao je. Izgledao je zbunjeno. Pokazala sam na led. ˝Otklizao si još jedan krug. Zašto nisi izašao? Prošao si pored izlaza bez zaustavljanja", pojasnila sam. Nelagodno se premestio s jedne noge na drugu i slegnuo ramenima. Ali nervozu je brzo zamenio njegov karakteristični kez ˝koji lomi sva devojačka srca". ˝Usporavala si me od početka. Hteo sam da otklizam jedan krug gledajući napred, to je sve", odvratio je. Bilo mi je krivo što je stalno morao da se brine o meni. ˝Zašto ne nastaviš da klizaš? Sedeću ovde. Ovde mi je dobro. Volela bih da se i ti zabaviš", predložila sam, počastivši ga poluosmehom. Nacerio se. ˝Sjajno sam se zabavio." Izgledao je i zvučao savršeno iskreno. Ustao je i glavom pokazao ka ormarićima. ˝Idem po cipele."

* * * Na putu do škole skrenuo je u Mekdonalds. ˝Zdravo, šta želite da naručite?˝, zakrčao je glas iz zvučnika. ˝Hm, da. Mogu li da dobijem big mek obrok s koka-kolom i obrok sa sirom od četvrt funte i milkšejkom od jagode? Da li još služite one stvari sa istopljenim sirom? ˝, pitao je Lijam. ˝Da, služimo˝, odgovorio mu je zvučnik. Nasmešio se. ˝Sjajno, spakujte i to, molim vas.˝ Preneraženo sam ga posmatrala dok je naručivao. Upravo je izrecitovao moju omiljenu hranu iz Meka. Znao je šta želim a da me nije ni pitao. Nasmešio mi se kad mu je glas iz zvučnika naložio da se odveze do sledečeg šaltera. Ali onda mu je osmeh iščezao sa lica i zamenilo ga je mrštenje. ˝Zašto me tako gledaš? Jesam li negde pogrešio?˝, pitao je. Već je pritiskao


dugme za spuštanje prozora na vratima da bi promenio porudžbinu. Odmahnula sam glavom. Zaprepašćeno sam ga posmatrala. ˝Kako si znao šta poručujem?˝ Nasmejao se i zakolutao očima, kao da sam rekla nešto glupo. ˝Uvek naručuješ isto, Anđele. Znam da voliš te grozne stvari sa sirom, ali ih ne prave uvek, pa...˝ Ućutao je i slegnuo ramenima, a zatim je ubacio menjač u brzinu i zakotrljao se ka sledećem šalteru. Ponovo mi je malo toga bilo jasno. Prvo je znao broj mojih cipela, a sad zna šta naručujem u Mekdonaldsu? Istina je da sam najmanje stotinu puta dolazila s njim ovamo, ali čak ni Džejk ne bi mogao da se seti moje porudžbine. Nasmejao se na zbunjeni izraz na mom licu, a onda je platio hranu i spustio mi kese u krilo. Parkirao se kako bismo na miru jeli. Pričao je o nekom koncertu na koji je želeo da ide i o nekom filmu koji je prošle nedelje gledao u bioskopu. Rekao je da bih se nasmrt uplašila da sam ga gledala. Razgovor je bio prijatan i tekao je iznenađujuće lako. Retko sam imala prilike da provodim vreme nasamo s njim. Obično je bio s Džejkom, ili gomilom drugova, ili nekom droljicom, ili smo spavali. Bio je veoma fin i zabavan. Nisam mogla da se ne zapitam zašto je krio ovako divne osobine iza ženskaroškog, šovinističkog stava. Trebalo bi da češće nastupa u ovom izdanju. ˝Mogu li nešto da te pitam, Anđele?˝, rekao je u jednom trenutku i ozbiljno me pogledao. Klimnula sam i bučno posrkala poslednje ostatke milkšejka. Uzvrpoljio se i nakrenuo glavu. ˝Zar mi ne veruješ? Kako si mogla da pomisliš da ću te povrediti u školi? U poslednjih osam godina imao sam mnogo prilika da te dodirnem ili nateram na nešto, zar ne? Zašto si pomislila da ću te baš sad povrediti?˝ Zvučao je tužno. Shvatila sam da sam ga ozbiljno povredila, da ga je moj postupak duboko pogodio. Namrštila sam se i duboko udahnula. ˝Iznenadio si me, to je sve. Zaista ti verujem. Znam da me nećeš povrediti. Samo mi je teško. Ne volim da me ljudi dodiruju.˝ Namrštila sam se. Nisam želela da govorim o tome. Niko me nije terao da pričam o onome što mi je otac radio. Odbila sam da idem na terapiju posle njegovog odlaska od kuće. Mama i Džejk pokušali su da me nagovore, ali nisam htela da iko sazna o tome. Stidela sam se svega što me je terao da radim. Još više sam ih volela zato što nisu pokušavali da iscede istinu iz mene. Lijam je položio šaku preko moje. ˝Znam da ne voliš, ali te nikad ne bih povredio. Neophodno mi je da to znaš˝, rekao je. Prstom je pravio kružne pokrete po mojoj nadlanici. Progutala sam knedlu i klimnula. Stomak me je zaboleo kad sam videla koliko mu je teško. Htela sam da mu olakšam muke, ali nisam znala kako. Mogla sam da učinim samo jedno, da kažem istinu. Pogledala sam kroz vetrobran. Kad sam progovorila, usmerila sam pažnju na smeđu papirnu kesu koju je vetar nosio da ne bih gledala u njega.


˝Lijame, srce mi poludi kad me neko dodirne. Spopadnu me mučnina i vrtoglavica. Setim se oca i onoga što mi je radio. To je spontana reakcija, nad kojom nemam kontrolu. Mama, Džejk... i ti... jedini ste ljudi s kojima se to ne dešava. Zaista mi je žao što sam te povredila, ali nisam mogla da to sprečim. Verujem ti, znaj da ti verujem.˝ U automobilu je zavladala tišina. Neko vreme je razmišljao o mojim rečima, a onda konačno progovorio. ˝U redu, dobro.˝ Slabašno sam se osmehnula i zažmurila. Bila sam mu zahvalna što je odustao od ispitivanja. Znao je da ne volim da pričam o onome što se dogodilo. Bolje da to ostane zakopano duboko u meni, nego da izađe na svetlost dana. ˝Hajde onda, idemo pre nego što tvoj brat potera lovačke pse da mi iskidaju grlo˝, rekao je kroz smeh. Zavalila sam se u sedište dok je vozio ka školi. Skrenuli smo na školsko parkiralište pet minuta pre poslednjeg zvona. ˝Nego, Anđele, verovatno će biti najbolje da ne pominješ današnji dan bratu. Ne bi trebalo da se družim s tobom˝, rekao je i slegnuo ramenima. Ne bi trebalo da se družim s tobom. Šta to znači? ˝Zašto?˝ Njegove bistroplave oči ponovo su se susrele s mojim. Osmeh mu je igrao u uglu usana. ˝Džejk mi je tako rekao. Zato što sam 'gnusni ženskaroš’, kako često umeš da kažeš. Onaj koji samo želi da ćapi tvoje divno dupence.˝ Iskreni osmeh preobrazio se u dobro poznati razmetljivi kez. ˝Što bih drage volje uradio, ako bi mi dozvolila. Znaš, to bi mi mogla biti nadoknada za časove klizanja˝, zadirkivao me je namigujući. Uzdahnula sam. Znala sam da je lep dan koji sam upravo provela s njim okončan. Čitavog dana bio je drugačiji, ali je morao sve to da upropasti jednom rečenicom. ˝Znaš li da zaista umeš da budeš skot?˝, progunđala sam. Cimnula sam vratima i izašla iz automobila. Svom snagom sam ih zatvorila za sobom. Besno sam se mrštila dok sam žurila ka učionici za matematiku, u kojoj je trebalo da imam poslednji čas. Krajičkom oka videla sam kako Džejk žuri ka Lijamovom automobilu i s uzdahom se naslonila na drvo. Sačekaću jedan minut pre nego što krenem ka kolima, da ne bi postao sumnjičav. Ogorčenost je ključala u meni, zato što je Lijam upravo upropastio savršen dan i što se po ko zna koji put preobrazio u kreaturu dostojnu prezira. Krenula sam ka automobilu kad je gnev u meni narastao do nepodnošljivih razmera. Džejk mi se osmehnuo kad sam sela na zadnje sedište. ˝Hej, Ambs, jesi li imala prijatan dan?˝ Klimnula sam i vezala pojas. ˝Da, zapravo jesam, sve dok na samom kraju neki ženskaroš nije počeo da mi se nabacuje˝, odgovorila sam i slegla ramenima. Džejk je smesta ošamario Lijama po potiljku. ˝Jao! Sranje! Zašto si to uradio?˝, pitao je Lijam trljajući glavu. ˝Zato što si se nabacivao mojoj maloj sestri˝, odvratio je Džejk.


˝Kako si znao da sam to bio ja?˝, zakukao je Lijam. Zakikotala sam se kad me je Lijam iznervirano pogledao u retrovizoru. Džejk je pročistio grlo. ˝Ambs, pošto je danas petak...˝ Zastenjala sam. Znala sam šta ima na umu. Njegova nedeljna tradicija. ˝Ne! Neće biti žurke! Daj, Džejk, jesi li ozbiljan? Moraš li da ih priređuješ u našoj kući svake nedelje? Večeras čak nema ni utakmice! To bi trebalo da bude žurka posle utakmice. Mislim, zar ne može neko drugi da je organizuje ove nedelje, da ne moram da čistim za tvojim idiotskim pijanim prijateljima?˝, pitala sam, gnevno posmatrajući Lijama. On je podigao ruku u znak protesta. ˝Hej, ne mešaj me u to. Uvek ti pomažem u čišćenju!˝ Poraženo sam uzdahnula. Moj brat je gotovo svakog petka priređivao žurku u našoj kući, zato što smo često bili bez roditeljskog nadzora. Ne znam zašto sam gubila vreme boreći se protiv toga. Žurke će biti, sviđalo se to meni ili ne. Izvadila sam ajpod, nabila slušalice u uši i pustila muziku do daske, da ne bih slušala koje će devojke večeras privesti. Lijam je na putu do kuće pokušavao da uspostavi kontakt očima sa mnom u retrovizoru. Izbegavala sam njegov pogled, praveći se da sam potpuno zaokupljena muzikom.


ČETVRTO POGLAVLJE Džejk i Lijam su posle večere otišli da kupe piće za žurku od prijatelja. Iskoristila sam praznu kuću da se počastim dugim kupanjem, koje me je opustilo i osvežilo. Pomisao na novu žurku visila mi je iznad glave kao sivi, olujni oblak. Nije da su bile previše razuzdane, niti je ikada bilo ozbiljnije štete, ali su trajale do dva ili tri sata posle ponoći. Ujutru bi nas čekao veliki nered, u kući i oko nje. Dugo smo čistili i pospremali onako neispavani. Izlazila sam iz kade kad su se momci vratili sa nezakonito nabavljenim pićem i počeli da prave buku. Znala sam da od mira neće biti ništa. Uzdahnula sam, obmotala se peškirom i naletela na čvrsto telo dok sam izlazila iz kupatila. Jeknula sam i izgubila ravnotežu. Pala bih, da me Lijam nije uhvatio oko struka. Mrštila sam se na njega i stiskala peškir oko sebe dok sam pokušavala da smirim usplahireno srce. ˝ Auh, sviđa mi se tvoja odeća!˝ Odmeravao me je od glave do pete. Huknula sam i gurnula njegove ruke sa sebe. Izjurila sam, žaleći što se nisam istuširala u kupatilu pored moje sobe, umesto u glavnom. Ozlojeđeno sam zalupila vratima za sobom i naslonila sam se na njih. Pokucao je čim sam ih zatvorila. ˝Šta hoćeš, Lijame?˝, brecnula sam se. Kvaka se zatresla. Jače sam pritisla vrata, da ih ne bi otvorio. ˝Anđele, otvori vrata, molim te.˝ ˝Lijame, zašto ne odeš? Ozbiljna sam, nisam obučena!˝ Namrštila sam se i lupila nogom o pod. Smesta sam pocrvenela. Zahvalila sam se srećnoj zvezdi što je bio s one strane vrata i nije video šta sam uradila. ˝Molim te!˝, preklinjao je. Poraženo sam uzdahnula. Mrzela sam kad je koristio taj glas. To je bio njegov noćni glas, onaj kom nisam mogla da kažem ne. Otvorila sam vrata, a on je opušteno zakoračio u moju sobu sa kezom na licu. ˝Pa, šta želiš?˝, pitala sam ljutitim tonom. Prišla sam ormanu i uzela moju omiljenu Lijamovu majicu, koju sam jednom pronašla među opranim vešom. Navukla sam je preko sebe, pazeći da peškir ne spadne s mene. ˝Hej, pitao sam se gde je ta majica˝, rekao je, pokazujući glavom ka mom telu.


To mi se nije dopalo. Pomislila sam da će tražiti da mu je vratim. Bila mi je najdraža. Oblačila sam je kad god bih se muvala po kući. Bila je najudobniji odevni predmet koji sam ikad nosila. ˝Nećeš je dobiti nazad. Volim ovu majicu˝, rekla sam i prezrivo odmahnula rukom. Osmehnuo se i spustio pogled na moje noge. ˝Dobro, zadrži je. Ionako ti bolje stoji nego meni.˝ Ozlojeđeno sam uzdahnula. Zar uvek mora da flertuje? ˝Ozbiljno, šta želiš?˝, ponovila sam i prišla vratima. Uhvatila sam se kvaku, spremna da ga izbacim, ako izrekne još jedan lascivan komentar. Slegnuo je ramenima i spustio torbu na moj krevet. ˝Samo sam hteo da ostavim svoje stvari. Doneo sam presvlaku i ono što mi treba za sutra, pošto ću ovde prenoćiti.˝ ˝Nisi mogao da sačekaš da mi je daš, već si morao da ulaziš ovamo?˝, gnevno sam ga upitala. Zašto je sve radio na teži način? ˝Mogao sam, ah bih u tom slučaju propustio priliku da vidim tvoje slatko dupence u mojoj majici. Devojka u odeći svog muškarca strahovito je seksi prizor˝, odvratio je. Ponovo je počeo da šara pogledom po mom telu. Otvorila sam vrata i ošinula ga gnevnim pogledom. ˝Ti nisi moj muškarac. Gubi se odavde!˝, prosiktala sam. ˝Kako ti kažeš, Anđele.˝ Zakikotao se i šmugnuo pored mene. Pošto sam ostala sama, sredila sam kosu. Nanela sam malo šminke na lice i navukla čipkasti donji veš ponoćnoplave boje. Zatim sam pregledala sadržinu ormana. Džejk i Lijam uvek su zvali maltene čitavu školu na zabavu. Svi će se gurati i znojiti u gužvi. Pažnju mi je privukao crni šorts i sa osmehom sam ga izvadila iz ormana. Odlučila sam da ga uparim s tamnoplavom uskom majicom. Obukla sam se i odabrala dugu srebrnu ogrlicu i sandale s kaiščićima iste boje. Pogledala sam se u ogledalu. Morala sam priznati da sam konačno bila zadovoljna svojim izgledom. Bila sam lepo građena, ne previše mršava, i zaobljena na pravim mestima. Povukla sam na majku, što znači da sam imala duge noge i zaobljene bokove, koje je šorts isticao. Osmehnula sam se. Nisam bila najzgodnija devojka u školi i imala sam svoje nesigurnosti u pogledu izgleda, kao i svi drugi. Promenila bih neke stvari na sebi, ali večeras neću kriti noge u farmerkama. Znala sam da se Džejku moja odeća neće dopasti. Verovatno je otkrivala previše za njegov ukus, iako sam bila gotovo čedna u poređenju s devojkama s kojima su se Lijam i on družili. Ma, izgledala sam kao kaluđerica. Razmišljala sam da promenim garderobu i odustala. Bilo je vruće. Sem toga, niko neće obraćati pažnju na mene. Uvek je tako. Sela sam na krevet i čitala čitav sat. Čekala sam da žurka uzme maha. Tako Džejk


neće moći da me pred svima osramoti naredbom da se presvučeni. Iskrala sam se iz sobe i krenula niz hodnik. Videla sam Džejka u kuhinji kako živo razgovara s prijateljima. Opazio me je čim sam zakoračila u dnevnu sobu. Popreko me je pogledao, blago odmahnuo glavom i usnama oblikovao reči ˝presvući se˝. Umilno sam se nasmešila i slegla ramenima. Zamakla sam u gomilu kako bi mi izgubio trag u gužvi. Šon, jedan od mojih prijatelja, stajao je sam s tri čaše pića. Izgledao je kao da se dosađuje. ˝Hej, Šone˝, zacvrkutala sam kad sam mu prišla. Podigao je obrve i zaprepašćeno zinuo. ˝ Amber? Shvataš li da si pokazala noge...˝, pecnuo me je. Zakikotala sam se i kucnula petom o petu. Pogledala sam u polu-otkrivene noge. ˝Jesam, odlučila sam se da za promenu obučem nešto što nisu farmerke. ˝Gde su Kejt i Sara? I šta će ti tri pića?˝, pitala sam, pokazujući glavom na njegove ruke. ˝Nabacuju se tvom bratu˝, odvratio je i pokazao u pravcu kuhinje. ˝Zbog toga držim i njihova pića˝, zakikotao se. Okrenula sam se ka kuhinji i ugledala Kejt i Saru. Nekontrolisano su se kikotale na nešto što je Džejk rekao. Kejt ga je držala za ruku, a Sara se priljubila uz njega. Džejk je izgledao potpuno nezainterestovano. Videlo se da, kao i uvek, uživa u pažnji. Posle toliko godina se navikao da njih dve upijaju svaku njegovu reč. Besramno su flertovale s njim kad god bi došle kod mene. Šetao se po kući razgolićen do pojasa, uživajući u njihovim čežnjivim pogledima. Iz te igre ništa se neće izroditi. Zakolutala sam očima i okrenula se prema Šonu. ˝Večeras nisi s Teri?˝, pitala sam, tražeći je pogledom. Nečije ruke iznenada su se obavile oko mene iza leđa i privile me na čvrsto telo. Tiho sam ciknula, a onda je nepoznati progovorio i prepoznala sam Lijamov glas. ˝Izgledaš neverovatno, ali te više volim u peškiru˝, zavodljivo mi je šapnuo na uvo. Zadrhtala sam od njegovog vrelog daha na vratu i osetila blagi vonj piva. Pio je, ali nikad nije bio pijan. Džejku se dešavalo da pretera s pićem. Lijam je pazio da mu se to ne desi, za slučaj da se situacija na žurki otme kontroli. ˝Gubi se˝, zarežala sam. Stresla sam ga sa sebe i okrenula se, spremna da pođem ka kuhinji. Još nisam uzela piće. ˝Hej, Anđele, čekaj me!˝, povikao je Lijam i zgrabio me za ruku. Nastavila sam da se probijam kroz gomilu. Činilo mi se da se svi maze i ljube. U kuhinji sam zatekla upečatljiv prizor. Devojka je ležala na kuhinjskom pultu, a dva momka su pila žestoka pića s njenog tela. Lako sam je prepoznala po crvenoj kosi i manjku odeće. Bila je to Džesika. Uzbuđeno je ciknula kad smo ušli. ˝Lijame! Dođi tvojoj dušici, potegni jednu s mene˝, zacvrkutala je. Lijam me je čvršće stisnuo za ruku i uputio mi molećivi, umilni pogled. Zlobno


sam se zakikotala, zato što je tražio pomoć da bi izbegao razgovor s njom. Nisam mu to zamerala. Moglo bi se reći da ga je na izvestan način proganjala. Blago sam ga gurnula u njenom pravcu i lukavo se nasmešila. ˝Samo napred, Lijame, daj devojci ono što joj je potrebno. I sam znaš da bi rado potegao jednu s nje˝, zadirkivala sam ga. Na trenutak je izgledao užasnuto, dok je Džesika spremno klimala glavom i pružala mu bocu tekile. Onda je povratio kontrolu nad sobom, dohvatio me za bokove i posadio na kuhinjski pult. Zastenjala sam kad je zakoračio između mojih nogu. Lice mu se našlo na nekoliko centimetara od mog. ˝U stvari, hoću da drmnem jednu. Lezi za mene, Anđele.˝ Podmuklo se nasmešio, ali mu je pogled bio veseo. Znala sam da se zafrkava. ˝Lijame Džejmse, skidaj svoje prljave ženskaroške ruke s mene, i to odmah!˝, povikala sam, odmahujući glavom. Zakikotao se i zavrteo glavom, a onda se izmakao. Skinuo me je s pulta i postavio na noge. Okrenula sam mu leđa i uzela praznu plastičnu čašu. Pogledala sam sto s pićem i odlučila da prvi put probam alkohol. Odabrala sam bocu votke, napunila čašu dopola i prelila je velikodušnom količinom soka od pomorandže. Nisam znala šta da očekujem, ali mi je večeras, za promenu, bilo potrebno piće. Dosadilo mi je da večito budem stidljiva cura, beznadežno satrvena onim što ju je snašlo u detinjstvu. Večeras ću nešto popiti, opustiću se i zapravo uživati u žurki. Drugi put sam nasula samo votku u čašu. Prinela sam je usnama i zadržala dah, a onda je popila naiskap. Zagrcnula sam se, a grlo mi je gorelo. Nevoljno sam se trgla i oči su mi zasuzile. Lijam je zakoračio ka meni, uzeo mi bocu votke iz ruke i prekorno zavrteo glavom. ˝Anđele, uspori! Važi?˝ Mrštio se na žestoko piće. Šmrcnula sam i podigla bradu. ˝Nema šanse. Večeras ću se napiti. Nema sile da me sutra ujutru naterate da čistim.˝ Potapšala sam ga po grudima i krenula prema prijateljima. Alkohol me je još pekao u grlu.

* * * Posle nekoliko sati prilično sam se napila. Plesala sam, pokušavajući da ne udarim nikoga. Lijam je nedaleko od mene razgovarao s drugarima iz tima, ali je neprestano pogledavao u mom pravcu. Pratio me je cele večeri i smrkao bi se kad god bih napunila čašu. ˝Lijam ne skida pogled s tebe˝, Kejt mi je po peti put ciknula u uvo. ˝Nije tačno! Ne budi glupa, Kejt. Verovatno želi da bude siguran da se neću ispovraćati po tepihu. Sutra će čistiti kuću.˝ Dovršila sam piće i nehajno bacila papirnu čašu na pod. Trijumfalno sam se osmehnula, zato što će sutra morati i nju da počisti. Osveta! ˝Idem po još jedno piće!˝, povikala sam da bih nadjačala muziku. Dok sam krčila put kroz gomilu, pesma se promenila. Taio Kruz, ˝Shes like a star˝


- Lijamova najdraža. Neko me je uhvatio za ruku i nežno me stisnuo. Osvrnula sam se i ugledala Lijama. Na usnama je imao jedan od lepih osmeha, onih pravih. Osmeh je zaigrao i na mojim usnama. ˝Plesi sa mnom, Anđele.˝ Obuhvatio me je oko struka pre nego što sam stigla da prihvatim ili odbijem njegovu ponudu i privukao me ka sebi. Bila sam toliko pijana da me nije bilo briga što plešem s njim. Zagrlila sam ga i zarila licem u njegov vrat. Čarobno je mirisao. Pitala sam se kakav bi ukus imao ako bih ga liznula. Čekaj, da li sam upravo razmišljala o lizanju Lijama, kao da je sladoled ili nešto slično? Glasno sam se nasmejala vlastitoj gluposti. Zakoračio je unazad i upitno podigao obrvu. Zbog toga je sve bilo još smešnije. Zakolutao je očima i odmahnuo glavom, a onda se pribio uz mene. Pesma nije bila lagana, pa smo se ljuljali prilično brzo, trljajući se jedno o drugo. Plesanje mi se dopalo, a on je bio prilično dobar u tome. Tela su nam se savršeno dopunjavala. Osećala sam njegovo uzbuđenje, ali mi nije smetalo. Od moje dvanaeste godine, a njegove četrnaeste, privijao se uz mene s erekcijom. Svakodnevno se budio s njom, a najčešće bi tako i zaspao. Naravno, kad mu se to prvi put desilo, poprilično sam se uplašila. Ujutru je otišao kući tako postiđen da je zamalo zaplakao. Razgovarao je s tatom o tome. Vratio se sledeće večeri i objasnio mi da je to normalno za dečake, da se to događa zato što raste i da je povezano s hormonima. Nisam znala je li to istina ili nije, ali nisam imala razloga da sumnjam u njegove reči. Mesec dana smo se stideli toga. Neko vreme smo se šalili i na kraju navikli na tu pojavu. Odmakao se da bi me pogledao. Počastio me je jednim od svojih divnih osmeha. I ja sam razvukla usne. Bio je veoma zgodan kad se tako smešio. Hmm, neobično je što sam tek sad otkrila kako sladak osmeh ima, iako ga znam toliko godina, pomislila sam. Džejk se stvorio niotkuda. ˝Ortak, šta to, dođavola, radiš? To je moja mlađa sestra!˝, razdrao se na Lijama. Uhvatio ga je za rame i grubo odvojio od mene. Lijam je frustrirano odmahnuo glavom. Skinuo je Džejkovu ruku s ramena. ˝Džejk, ozbiljno, čoveče, samo igram s njom! To je njena pesma!˝, odvratio je Lijam. ˝Lijame, drži se podalje od moje sestre. Ima samo šesnaest godina, za boga miloga. Dobro znaš šta je sve preživela. Samo joj fali da je takvi kao što si ti jure unaokolo!˝, povikao je Džejk i uneo se Lijamu u lice. Znala sam da je pijan po blagom crvenilu na njegovim ušima. Uvek ga je odavalo. ˝Nikad je ne bih povredio!˝, zarežao je Lijam. Grudi su im se gotovo dodirivale. ˝Zabole me za to što pričaš. Samo se drži podalje od nje˝, Džejk je preteće odvratio. Slegnula sam ramenima i odmahnula glavom. Odlučila sam da se vratim pređašnjem planu i maznem još jedno piće. Nisam htela da gledam kako se tuku. Znala sam da će se ubrzo pomiriti. Uvek je tako bilo. Zamakla sam za ugao i krenula prema kuhinji. Naletela sam na nepoznatog tipa. Bio je možda malo stariji od mene,


verovatno Džejkovo godište. Crna, neuredna kosa padala mu je po čelu i delimično preko smeđih očiju. Sa osmehom je pružio ruku i pridržao me kad sam se zaljuljala unapred. Trgia sam se od njegovog dodira. Alkohol je otupeo nešto zebnje i nervoze. Ugušila sam napad panike i nisam skinula njegove ruke sa sebe. ˝Pa, zdravo˝, progovorio je, smešeći se. ˝Ćao˝, osmehnula sam se. Nije skinuo ruke s mog struka. Koraknula sam unazad kako bih obezbedila lični prostor. ˝Ja sam Trent.˝ Primetila sam da je imao slatke rupice na obrazima dok se smešio. ˝Amber˝, odgovorila sam, ne skrećući pogled s njegovog lica. ˝Ideš li u Pen Stejt? ˝, pitala sam. Htela sam da znam zašto ga ne poznajem, iako je na žurki. Sa osmehom je odmahnuo glavom. ˝Ne. Došao sam ovamo po mlađu sestru, ali ne mogu da je nađem.˝ ˝Stvarno? Ko je tvoja sestra?˝ Radoznalo sam ga posmatrala. Sigurno ga nisam ranije videla. ˝Džesika Sanders˝, odgovorio je. Nisam mogla da sprečim prirodnu telesnu reakciju. Podigla sam nos i proizvela gadljiv zvuk u zadnjem delu grla. Zacerekao se. ˝Ne voliš je naročito, zar ne?˝, pitao je. Bilo mi je neprijatno zbog vlastite gluposti. ˝Oh... hm.. žao mi je˝, promrmljala sam i pokajnički ga pogledala. Pocrvenela sam do ušiju. ˝Ne brini - znam da ume da bude neprijatna.˝ Progutala sam knedlu. Pridev neprijatna ni izbliza ne opisuje Džesiku. ˝Pa, hoćeš li da ti pomognem da je pronađeš?˝, ponudila sam se, gledajući u kuhinju. ˝Jok, pojaviće se ona. Kako bi bilo da nešto popijemo?˝, predložio je, pokazujući na pult s pićem. Pićence! To je dobra ideja! ˝Da, u redu.˝ Nasmejala sam se kad je uzeo dve čaše i bocu džek danijelsa. Viski je bio još gori od neutralne votke koju sam dotad pila. Osećala sam se kao da mi je u grlu požar. Uspela sam da popijem samo jednu čašu. Opasno sam se napila. Nagnula sam se prema njemu dok smo isprazno čavrljali, kikoćući se. Iznenada me je gurnuo na kuhinjski pult i pribio se uz mene. Zavodljivo se osmehivao. Panika se vratila. Srce mi je ubrzalo. Njegova glava približavala se mojoj. Usta su mi se osušila, a oči raširile od užasa. Svetog mu sveca, poljubiće me! Da li to želim? Šta ako spusti ruke na mene? Sve te misli vrtele su mi se po glavi tako brzo da nisam mogla da ih pratim. Zastenjala sam i oštro cimnula glavom unazad kad sam osetila njegov dah na usnama. Jeknula sam i potiljkom udarila u kuhinjski ormarić. Stresla sam se i suze su mi pošle na oči. Trent se namrštio i na trenutak izgledao zbunjeno, ali brzo se pribrao. Sasvim mi se približio i spustio usne na moje. Zaječala sam i postavila ruke između nas u pokušaju da ga odgurnem. Ali on se


nije pomerio ni za centimetar. Spustio je ruku na moj potiljak i držao me, dok je jezikom prelazio preko moje usne. Gurnula sam ga iz sve snage, ali se nije micao. Napad panike dostigao je vrhunac kada me je obuzeo dobro poznati osećaj da sam primorana da radim nešto što ne želim. Naježila sam se kad me je preplavio osećaj uprljanosti i toliko sam se stidela sebe da sam poželela da uskočim pod tuš i temeljno izribam kožu. Dugo nakon očevog odlaska osećala sam se prljavo i gadila se sebe same. Ovaj momak me je jednim poljupcem podsetio na to. Odjednom je nestao sa mene. Kroz suze sam videla kako ga Lijam pritiska uza zid. Stiskao ga je za grlo i urlao, unoseći mu se u lice. ˝Da jenisi jebeno pipnuo! Šta je, zar misliš da možeš da upadneš na žurku i da je poljubiš, iako ti je jasno dala do znanja da to ne želi?˝, besneo je Lijam. Pozlilo mi je, doslovno mi je pozlilo. Odgurnula sam se od pulta i zateturala do spavaće sobe i kupatila. Nekako sam stigla do WC šolje i ispovraćala nekoliko litara votke iz sebe. Stenjala sam, držeći se za stomak. Povukla sam vodu i sela zatvorenih očiju. Osetila sam nečiju ruku na leđima. Nežno me je milovala. Ovog puta se nisam uspaničila. Po kolonjskoj vodi znala sam da je to Lijam. ˝Kako si?˝, pitao je saosećajnim glasom. Nisam mogla da odgovorim. Nagnula sam se preko šolje i povratila još jednu bocu votke. Mazio me je po leđima u uskim krugovima kako bi mi olakšao patnju i pridržavao mi kosu da mi ne bi smetala. Posle nekoliko minuta povraćanja nasuvo, osećala sam se bolje. ˝Hoćeš li da odeš u krevet?˝, pitao je. Klimnula sam i protrljala oči spoljnim delom dlana. Moje prvo iskustvo s alkoholom bilo je katastrofalno. ˝Hoću, samo bih htela da operem zube.˝ Pokušavala sam da se podignem s poda kupatila, ali bila sam previše raštimovana za takav poduhvat. Sa osmehom se sagnuo i provukao ruke ispod mene. Podigao me je bez napora i spustio me pored umivaonika. Uzeo je moju četkicu i naneo pastu na nju. Slabašno sam se osmehnula i oprala zube, ne bih li se oslobodila ukusa alkohola. ˝Krevet?˝, ponovio je pošto sam oprala zube. Klimnula sam. Uzeo me je kao mladu i odneo me u spavaću sobu. Već je bio raspremio krevet i hteo je da me spusti u postelju, kad sam se setila da sam u odeći za žurku. ˝Čekaj! Ne želim da legnem ovako obučena˝, promumlala sam. Spustila sam pogled na šorts i majicu. Još sam na sebi imala nakit i cipele. Klimnuo je i spustio me na noge. Odmah sam se zaljuljala. Mislila sam da će me noge svakog časa izdati. Obuhvatio me je oko struka kako bi me držao u uspravnom položaju dok mi je skidao ogrlicu. Povukla sam majicu preko glave, ali mi se zaplela u kosu. Zakikotala sam se, zažmurila i promeškoljila u pokušaju da se oslobodim tesne odeće. Lijam je uzdahnuo. Pala sam na krevet kad me je blago gurnuo i zacvilela. Još sam se kikotala dok mi je rasplitao kosu. Uspeo je da mi skine majicu. Podigla sam pogled i ugledala osmeh na njegovom licu.


Osmehnula sam se i ja, a zatim se okrenula na leđa. Otkopčala sam šorts, odigla bokove i počela da ga skidam. Kada sam ga skinula do butina, Lijam ga je prihvatio i povukao do kraja. Nisam se osečala naročito nesigurno kad sam naslonila nogu na njegove grudi. ˝Hoćeš li da mi skineš cipele?˝, prenemagala sam se napućenih usana. Nasmejao se. Uhvatio me je za članak i skinuo jednu pa drugu cipelu. ˝Lepo˝, promrmljao je. Pogledom je polako prelazio preko mog tela, s karakterističnim kezom na usnama. Nisam marila. Samo sam ležala, kikoćući se, dok mi se stomak nije ponovo pobunio. Zastenjala sam i brzo pokrila usta rukom. Pokušala sam da se podignem u sedeći položaj. Ponovo me je podigao, brzo kao munja, i preneo u kupatilo. Držao me je za kosu i mazio me po leđima dok sam po ko zna koji put praznila stomak. Kad sam ponovo oprala zube, skinuo je majicu i prebacio mi je preko glave. ˝Evo još jednog primerka za tvoju kolekciju˝, rekao je, široko se osmehujući. Obgrlio me je otpozadi, kako bi mi pomogao da se oteturam nazad do kreveta i legnem. Osmehnuo se i krenuo ka vratima. Mislila sam da će me napustiti i vratiti se na žurku, ali nije. Samo je zaključao vrata i skinuo farmerke. Opružio se pored mene, zagrlio me i privukao na grudi. Osmehnula sam se i zažmurila. Čula sam muziku i smeh iz dnevne sobe. Podsetili su me na ono što se upravo dogodilo. Neko me je poljubio. Brada mi je zadrhtala, organi su mi se zgrčili, a suze su napokon potekle. ˝Šta nije u redu, Anđele?˝, šaputao je Lijam dok me je nežno milovao po licu. ˝Taj drkadžija ukrao je moj prvi poljubac!˝, zavapila sam. Lijam je iznenada prasnuo u smeh, a ja sam ljutito odmahnula glavom. ˝To nije smešno! Prvi poljubac je važan za devojku. Ti si možda superženskaroš koga je baš briga za tako nešto i koji se verovatno i ne seća svog prvog poljupca, ali to ne znači da sitnice ne mogu biti značajne!˝ Ljutito sam ga ošamarila. ˝Smiri se, Anđele. Nije ti ukrao prvi poljubac˝, rekao mi je strogo i pogledao me u oči. Kao i svaki put kada bi me Lijam tako pogledao, osećala sam se kao da lebdim, kao da mogu uraditi šta god poželim. ˝O čemu govoriš? Jeste! Poljubio me je i ukrao ga˝, progunđala sam. Suza mi je kliznula iz oka. Obrisao ju je palcem i odmahnuo glavom. ˝Da, poljubio te je. Ali to nije bio tvoj prvi poljubac. Davno sam ga preduhitrio˝, objasnio je. Gurnuo mi je kosu preko ramena, s beskrajnom nežnim osmehom na licu. Odmakla sam se od njega i namrštila. Pokušavala sam da se setim tog događaja. Samouvereno je klimnuo glavom. ˝Ne sećaš se kad sam se povredio, pošto sam pao s drveta u mom dvorištu? Imao sam trinaest godina. Noga me je đavolski bolela. Pitala si me šta možeš da uradiš da bi prestala da me boli.˝ Zatvorio je oči i odmahnuo glavom, obuzet slatkim uspomenama. Sićušni osmeh zaigrao mu je u uglovima usana.


Zastenjala sam kad su sećanja nezaustavljivo navrla. Povredio je nogu. Zamolio me je da ga poljubim da bi zaboravio na bol. Tog dana sam ga poljubila dva puta, zato što mi je posle prvog poljupca rekao da ga noga još boli i tražio još jedan. Džejk je izašao iz kuće kad smo se drugi put poljubili. Video nas je i udario Lijama posred lica. Oči su mi se raširile od iznenađenja. Kako sam mogla da zaboravim na to? Lijam me je prvi put poljubio! Nisam bila načisto u vezi sa svojim osećanjima. Tada mi je bilo lepo. Tog dana je bio izuzetno pažljiv. Uzverao se uz drvo da bi skinuo moju loptu, koja se zaglavila u krošnji. Pretpostavljam da je to bila dobra stvar. Zahvaljujući njemu, moj prvi poljubac nije ukrao neki drkadžija nakon što sam se napila na žurki. Nasmejala sam se, a on mi se pridružio. ˝To je bio i moj prvi poljubac. Nisam ga zaboravio˝, tiho je dodao i šeretski mi namignuo. ˝Pa, od tada si ih imao mnogo, mnogo više.˝ Mislila sam na sve devojke s kojima je spavao. Slegnuo je ramenima. ˝Jesam, ali taj će zauvek biti prvi i najbolji˝, prošaputao je. Poljubio me je u teme i čvršće zagrlio. Glava mi je počivala na njegovom vratu. Ležali smo u tišini. Ćutala sam, zato što nisam imala šta da kažem. Nisam mogla da zaspim od buke sa žurke. Bio je jedan sat posle ponoći. Žurka će verovatno trajati još jedan sat. Okrenula sam se i videla da me Lijam posmatra. ˝Ni ti ne možeš da zaspiš, jelda?˝, rekao je sa osmehom. Odmahnula sam glavom. ˝Zašto ne izađeš i ne izvučeš najbolje iz ove večeri? Nema potrebe da oboje ležimo ovde budni.˝ Odmakla sam se od njega da bi mogao da ustane, ali je on odmahnuo glavom i privukao me nazad na grudi. ˝Lepo mi je ovde.˝ Posle pola sata podigla sam glavu da bih ga pogledala. Spavao je. Izgledao je zaista spokojno, slatko i veoma privlačno. Prvi put sam ga gledala na taj način. Znala sam da je prelep i da ima neverovatno zategnuto telo, ali mi nikad nije palo na pamet da ga tako posmatram. Lutala sam pogledom preko njegovog lica. Činilo mi se da prvi put vidim lučne obrve, pravilni nos, snažne vilice i neurednu kosu koja mu je padala preko čela kao da ima sopstvenu volju. Nije ni čudo što sve devojke otkidaju za njim. Kako je moguće da dosad nisam videla koliko je lep? Pružila sam prst ka njegovom stomaku i pratila linije njegovih mišića. Želela sam da znam kakvi su na dodir. Zadrhtao je pod mojim pogledom. ˝Osećam se pomalo napadnuto˝, progovorio je. Uzdahnula sam i poskočila. Hitro sam povukla ruku s njegovog tela i prasnula u smeh. Provalio me je, samo tako! ˝Dobro došao u moj svet. Sad znaš kako se ja stalno osećam zbog tebe.˝ Slegnula sam ramenima. ˝Pretpostavljam da znam. Žao mi je˝, rekao je nehajnim tonom. Zapitala sam se


zašto nije takav sve vreme. Verovatno bih se zaljubila u njega, kao sve druge devojke, kad bi bio. ˝Hej, izgleda da ne možemo da zaspimo... kako bi bilo da se igramo?", predložio je. Zvučao je uzbuđeno. Zakolutala sam očima. Nisam htela da zamišljam glupave igre koje će predložiti. ˝Neću se igrati s tobom. Predložićeš poker u svlačenje ili nešto još banalnije. Na kraju ćeš tražiti da me vidiš golu˝, odgovorila sam napućenih usana. Nasmejao se i uhvatio moju napućenu donju usnu palcem i kažiprstom. ˝Ne pući se, Anđele. Usne će ti se ukočiti u tom položaju ako vetar promeni smer˝, našalio se i prešao palcem preko moje usne. Od tog pokreta pošla mi je voda na usta. Isplazila sam jezik i liznula njegov palac. Očekivala sam da će se povući i reći da sam uradila nešto grozno. Nije. Umesto toga tiho je jeknuo. Taj zvuk je probudio nešto duboko u meni, nešto što me je zagolicalo. Približio mi se, ne skidajući pogled s mojih usana. Nisam mogla da dišem. Srce mi je zapinjalo u grudima, ali ne od straha, već od saznanja da će me poljubiti. Neobično je što sam želela da se to desi. Usne su mu se zaustavile na milimetar od mojih. Činilo se da čeka da mu dam znak, da mu kažem da može nastaviti. Koža me je peckala od žudnje. Bio je tako blizu da sam osećala toplinu njegovih usana na svojim. Gledao me je u oči, nemo tražeći dozvolu. Dlanovi su mi se ovlažili od želje da osetim njegove usne na svojim. Uzdahnula sam i savladala razdaljinu koja nas je delila. Nežno sam prislonila usne na njegove. Učinilo mi se da me je protresao blagi strujni udar, praćen golicanjem i pulsiranjem. Poželela sam da produbi poljubac, da me proždere, da mi pokaže kako bi trebalo da bude kad muškarac ljubi ženu. Hiljadu leptirića mi se razíetelo po stomaku. Znala sam da se to ne dešava zbog alkohola. Odgovorio je istog časa. Privukao me je k sebi i prošao mi rukom niz leđa. Podigla sam ruke da ga zagrlim oko vrata i uplela prste u njegovu svilenkastu, smeđu kosu. Njegove meke usne savršeno su prianjale uz moje. Nežno mi je sisao donju usnu. Otvorila sam usta. Nisam znala šta da očekujem od prvog pravog poljupca. Jezik mu se našao u mojim ustima. Polako i nežno je masirao moj. Imao je čudesan ukus. Oprezno mi je istraživao usta. Gorela sam od glave do pete. Želela sam više. Zajecala sam mu u usta. Gubila sam se u navali osećanja. Pustila sam da sve nedoumice i brige izlete kroz prozor. Osećala sam se celovito i divno zahvaljujući njegovom poljupcu. Oprezno se okrenuo i podigao na lakat. Ljubio me je kao da je to poslednje što će učiniti u životu, a onda se naglo odmakao od mene. Zastenjala sam, pitajući se gde sam pogrešila. Pokrio mi je usta rukom i pogledao ka vratima razrogačenih očiju. ˝Vikni kako ti je dobro˝, prošaputao je. Zbunjeno sam ga pogledala. ˝Amber! Otvori vrata!˝, vikao je Džejk. Tresla su se od njegovih udaraca. Lijam je ohrabrujuće klimnuo i skinuo mi ruku s usta. Brzo sam pročistila grlo. ˝Džejk, dobro sam. Umorna sam, pusti me!˝, povikala sam. Pokušavala sam da


zvučim ljutito. ˝Ambs, jesi li videla Lijama?˝, pitao je kroz vrata. Zinula sam od čuda i užasnuto pogledala Lijama. Šta sam, za ime sveta, mogla da kažem? ˝Jesam, evo ga u krevetu sa mnom, polunag. Upravo sam mu gurnula jezik niz grlo. Kako bi bilo da se udaljiš? Smetaš nam.˝ Zaštitnički nastrojeni stariji brat verovatno ne bi hteo da čuje tako nešto iz mojih usta. ˝Otišao sam kući˝, prošaputao je Lijam. ˝Rekao je da će otići kući, Džejk. Idi sad, pusti me na miru!˝, povikala sam. Ujela sam se za usnu, u nadi da će priča proći. Lijam je savio glavu da bi dodirnuo moje usne svojim. S uzdahom se povukao kad se Džejk ponovo oglasio. ˝Amber, da li ti je dobro? Zvučiš pomalo čudno.˝ Zakikotala sam se. ˝Nego šta nego zvučim. Pozlilo mi je, pa sam otišla u krevet. Sad mi je dobro. Videćemo se ujutru. Nego, znaj da neću da čistim kuću. Sav posao će pasti na tvoja pleća˝, pecnula sam ga. Pomisao na to da sam čisti kuću izmamila mi je smešak. ˝Pričaj šta god hoćeš, Ambs. Oboje znamo da ćeš mi svakako pomoći˝, odvratio je Džejk kroz smeh. Pogledala sam Lijama. Predivni osmeh mu je igrao na usnama. Spustio je glavu i ponovo spustio usne na moje. Istog časa zapljusnuo me je talas euforije. Ruka mu je polako kliznula niz moje telo kad mi je gurnuo jezik u usta, a njegov ukus eksplodirao je u meni. Ruka mu je stigla do ruba njegove majice koju sam nosila. Kliznula je ispod nje i pomilovao mi je butinu, a onda me zgrabio za bok i oborio na leđa. Našao se iznad mene i svom težinom me pritisnuo na meki dušek. Ruka mu se spuštala niz moju nogu. Obuhvatio mi je zadnju stranu kolena i blago me povukao, podigavši moju nogu na bok. Zastenjao mi je u usta kad se pribio uz mene, a telo mu prekrilo moje. Vazduh u sobi se zagrejao i zgusnuo dok me je proždirao poljupcem. Naglo sam se vratila u stvarnost kad mi je gurnuo drugu ruku ispod majice i zagolicao me po stomaku. Prebrzo napredujemo. Okrenula sam glavu u stranu i zastenjala. Poklopila sam mu ruku kako bih zaustavila njen odlučni pohod ka mojim grudima. Povukao se i zabrinuto me pogledao. ˝Izvini, zaneo sam se. Prebrzo napredujemo, zar ne?˝, pitao je. Klimnula sam. Ubrzano sam disala, u pokušaju da povratim dah i smirim se. Izvukao mi je ruku ispod majicei sklonio se sa mene. ˝U redu je, Anđele. Hajde da spavamo˝, predložio je sa širokim osmehom na licu. Legao je na leđa i podigao ruku, pozivajući me da legnem kraj njega. Namrštila sam se, prilično zbunjena onim što se dogodilo. Ipak sam mu prišla i spustila glavu na njegove grudi. Pokušavala sam da shvatim šta se dogodilo i kako. Obgrlio me je jednom rukom i prepleo prste druge s mojim. Usnama mi je dotakao


teme. Zažmurila sam. Odavno se nisam osećala ovako srećno i zbunjeno. Trenutak pre nego što sam zaspala javilo mi se strašno osećanje da je ovo greška koju ću već sutra skupo platiti. Upravo sam se ljubila s najboljim drugom moga brata, potpunim ženskarošem, koji misli isključivo na sebe.


PETO POGLAVLJE Ujutru me je probudila zvonjava mobilnog telefona. Zvonio je izluđujuće glasno, negde u blizini. Glava mi je pulsirala od okrutne buke. Pružila sam ruku prema njemu, ali nisam mogla da ga dohvatim. Još malo sam se protegla i uspela da ga oborim na krevet i odgovorim na poziv. ˝Halo?˝, zevnula sam. ˝Amber! Gde si, kog đavola? Trebalo bi da vežbamo˝, začula sam gnevni muški glas. Trgla sam se i pokušala da ustanem, ali Lijam me je pritiskao odozgo. Prikleštio mi je stomak, a ruka i noga su mu bile prebačene preko mene. Koristio je moja leđa kao jastuk. Bila su iznenađujuće udobna, ako je suditi po blaženom izrazu na njegovom licu. ˝Džastine?˝, prostenjala sam i pogledala na budilnik. Brojke su mi nejasno igrale pred očima. Nisam ih raspoznavala. Zatvorila sam i otvorila oči. Bilo je 8.42. Sranje! ˝Ja sam. Ko bi, dođavola, mogao biti? Trebalo je da budeš ovde u pola devet, Amber. Dolaziš li ili ne?˝, pitao je, ne krijući ljutnju. ˝Hm, da, na putu sam.˝ Lijam je zastenjao. ˝Kaži mu da je subota i da sam umoran˝, zaječao je u moja leđa. Nasmejala sam se zbog njegovog sanjivog glasa i promeškoljila da bi se skinuo s mene kako bih mogla da ustanem. ˝Slušaj, Amber. Sklanjaj tog zgodnog frajera sa sebe i dolazi ovamo! Imamo novu koreografiju. Moraš da je naučiš˝, naredio mi je Džastinveselim tonom. Čuo je Lijamov glas. Samo on je znao da Lijam spava u mom krevetu. Nije znao čitavu priču, niti razloge za to. Mislio je da se to dešava isključivo posle žurke petkom uveče, a ne svakog dana. Morala sam da mu nešto kažem, zato što me je Lijam svake subote dovozio na plesne vežbe, sa mamurlukom ili bez njega. Džastin je posumnjao i počeo da postavlja brojna pitanja. Lijam je kukao zbog te obaveze, pogotovo zato što je padala ujutru, posle celovečernje žurke. Zbog toga je tražio da mu se odužim na dva načina, da mu platim ručak i da ništa ne pričam bratu. Nijedno mi nije teško padalo. Džejk je znao da plešem, ali nikad nije video kako to radim. Imala sam osećaj da mu se taj prizor


ne bi previše dopao. Lijam i Džastin čudesno su se dobro slagali, što me je isprva veoma iznenadilo, zato što nikad ne bih pomislila da će se mačo-hokejaš sprijateljiti s otvoreno gej osobom, koja je svakodnevno nosila nešto roze. Toliko o mojoj pronicljivosti. ˝Brzo ću stići. Doneću krofne u znak izvinjenja, važi?˝ Nisam htela da se čitavo jutro ljuti na mene. Natovariće mi dvostruki teret na vrat. Džastin je dramatično uzdahnuo. ˝Dobro, samo požuri.˝ Gurnula sam mobilni telefon u stranu i izvukla se ispod Lijama, koji još nije shvatao šta se dešava. ˝Lijame, Džastin mi je poručio da moram da isteram zgodnog frajera iz kreveta i dođem tamo - veoma brzo.˝ Zakikotala sam se. Zastenjao je i zario lice u moja leđa. ˝Prokletstvo, subote su neviđeno sranje˝, promrmljao je i izvrnuo se na leđa. Okrenula sam glavu ka njemu, a on me je počastio karakterističnim kezom. ˝Majica ti se malo podigla. Hoćeš li da ti je namestim?˝, pitao je gledajući moju pozadinu. Brzo sam spustila ruku i shvatila da se majica koju mi je sinoć dao izgužvala oko struka, što znači da je mogao da uživa u pogledu na moju guzu u izazovnom donjem vešu. Nisam znala kako stojimo posle prošle noći, ali sam osećala da imam svako pravo da ga malo izazivam. Kao da me nikad nije video u donjem vešu. Sinoć je svašta video kad mi je pozlilo. ˝Ne, hvala. Sama ću se postarati za to.˝ Ustala sam s kreveta, skinula njegovu majicu i zavitlala mu je u lice. Ostala sam samo u donjem vešu. ˝Hvala na pozajmici˝, rekla sam i otapkala do ormana, kako bih obukla trenerku ili nešto što bih mogla da nosim na plesu. Uzdahnuoje iza mojih leđa i tiho, otegnuto zastenjao. Ujela sam se za usnu da se ne bih zakikotala, kad su federi na krevetu izdajnički škripnuli. Osetila sam njegov topli dah na vratu. Sve dlačice na telu su mi se naježile. ˝Pa, smem li da te dodirujem danas?˝, tiho me je pitao. Ukočila sam se, preneražena pitanjem. Okrenula sam se prema njemu. Stajao je tik iza mene. Na sebi nije imao ništa izuzev bokserica. Ličio je na grčko božanstvo. Nisam znala šta da kažem. ˝Hm... ne znam... želiš li?˝, pitala sam, malčice nesigurna u sebe. Bio je s toliko devojaka pre mene. I sve su bile lepše i iskusnije od moje malenkosti. Prošle noći sam se prvi put poljubila. Nesumnjivo je da sam se jadno pokazala! Žustro je klimnuo, gledajući me pravo u oči. Nije mi gledao u telo, iako sam bila gotovo naga. Stomak mi je iz nekog razloga izveo salto u mestu. Ukočila sam se i zadržala dah kad je polako podigao ruke. Dao mi je priliku da ga zaustavim. To se nije desilo, pa ih je položio na moje bokove. Povukao me je na grudi i polako prešao prstima po mojim leđima. Jedna ruka je krenula gore i nežno me uhvatila za vrat. Druga je krenula dole. Zastenjala sam kad se ovlašno očešala o moju zadnjicu. Učinio je to samo jednom, dok je nije zaustavio na donjem delu leđa. Sve vreme me je gledao pravo u oči.


Proželo me je dotad nepoznato uzbuđenje. Stajala sam kao zaleđena, ne znajući šta da radim. Našla sam se na neistraženoj teritoriji. Činilo mi se da sam na neki prijatan način nasmrt uplašena. Polako je pognuo glavu. Osetila sam da mi se oči šire dok sam čekala dodir njegovih mekih usana na mojim. Mobilni je zazvonio trenutak pre nego što su se spojile. Oboje smo ga zapanjeno pogledali. Srce mi se polako smirivalo dok sam se vraćala u stvarnost. Lijam je s mržnjom posmatrao komad tvrde plastike u mojim rukama. Imala sam utisak da pokušava da ga spali laserskim zracima iz svojih očiju kako bi ga ućutkao. Zakikotala sam se zbog njegove očajne grimase i odmakla se od njega da bih odgovorila na poziv. Na ekranu je pisalo da me Džastin ponovo zove. Uzdahnula sam i dodirnula ekran da bih odgovorila na poziv. ˝Rekla sam ti da sam na putu!˝ Zakolutala sam očima, iako sam znala da ne može da me vidi. ˝Samo hoću da budem siguran da nisi zaspala s tvojim zgodnim frajerom˝, rekao je kroz smeh pre nego što je prekinuo vezu. Bacila sam telefon na krevet i pogledala Lijama. Žurno se oblačio, ne skidajući pogled s mene. Osmehnula sam mu se, a on mi je uzvratio. Bilo nam je lepo. Obično se posle svanuća preobražavao u dnevnog drkadžiju Lijama. Počeo bi da me provocira čim bih otvorila oči. Danas je izgledao drugačije. Nisam mogla da se ne zapitam koliko dugo će to trajati. Prišla sam ormanu i uzela crne helanke i tesnu belu majicu. Široka odeća pokazala se nepraktičnom na plesnim vežbama. Smetala mi je dok se krećem. Uzela sam novi donji veš i odlučila da se preobučem u kupatilu. Uhvatio me je za ruku dok sam prolazila pored njega, pa sam zastala. ˝Znaš da imaš najzgodnije dupe na svetu, zar ne?˝, prošaputao je trenutak pre nego što je ovlašno prislonio usne na moje. Tim dodirom je izazvao niz električnih udara u mom telu. Preneraženo sam ga posmatrala kad me je pustio. ˝Da, kladim se da to govoriš svim devojkama˝, promrmljala sam. Ušla sam u kupatilo, odmahujući glavom, i zatvorila vrata. Naslonila sam se na njih, duboko dišući. Šta mi fali? Zašto me tera da se ovako osećam? To je Lijam, za boga miloga! Smrviće me. Završiću kao ona prokleta drolja Džesika. Moliću ga za pažnju kad završi sa mnom i kad dobije ono što traži. Ali ne bi on to meni učinio. Osam godina je provodio svaku noć pored mene. Nisam mogla da zaspim bez njega. Branio me je od noćnih mora. Ne bi me povredio... zar ne? Poverila sam mu svoju bezbednost, mogu li mu poveriti srce? Znala sam da je odgovor na to pitanje ne, ali iz nekog razloga sam želela da baš to učinim. Nije ga bilo kad sam izašla iz kupatila. To me nije iznenadilo. Prišla sam prozoru da ga zatvorim i ugledala krasuljak na prozorskoj dasci. Sa osmehom sam pogledala kroz prozor. To cveće je raslo pored mog prozora.


Sigurno ga je ubrao kad se iskrao iz moje sobe. Ostavio ga je na simsu zato što je znao da ću ga videti dok budem zatvarala prozor. Srce mi je preskočilo u grudima. Pomalo zbunjeno sam se osmehnula. Ovo nije ličilo na Lijama. S uzdahom sam zatakla cvetić u konjski rep i krenula u kuhinju. Uzela sam dva soka. Napisala sam poruku Džejku. Rekla sam mu da idem na ples i da ću mu pomoći u čišćenju kuće kad se vratim, ako dozvoli Kejt i Sari da večeras dođu da gledamo film. Znala sam da će pristati. To je bio moj uobičajeni mito za pomaganje u čišćenju posle žurki. Došle bi uveče. On bi platio picu i film. Morao je da trpi društvo dve devojke koje su bile zaljubljene u njega i koje će mu se nabacivati čitave noći. Izašla sam iz kuće i prišla Lijamovim kolima, koja su bila parkirana na ulici. ˝Hej, donela sam ti ovo˝, zacvrkutala sam pružajući mu sok. ˝Hvala ti. Ja sam ti doneo ovo.˝ Sa osmehom mi je dodao parče tosta. ˝To je poštena trampa˝, rekla sam i zagrizla sendvič. ˝Nego, moram da svratim kod Benija da kupim krofne, ako nemaš ništa protiv˝, obratila sam mu se s nadom dok smo se vozili glavnom ulicom. Klimnuo je. Još se široko osmehivao. ˝Zašto si danas tako srećan?˝, pitala sam. Jedva da je oka sklopio. Znala sam da je umoran, videlo mu se u očima. Slegnuo je ramenima. ˝Sinoć sam se lepo proveo, to je sve. Konačno mi se posrećilo sa stvarno zgodnom devojkom koju odavno ganjam.˝ Namignuo mi je. Iskreni osmeh se povukao pred glupim kezom. Utroba mi se zgrčila kao da mi je neko prislonio motornu testeru na stomak. Vodio je ljubav s nekom i posle toga došao u moj krevet? Poklonila sam mu sasvim pristojan poljubac, nakon što je na brzaka povalio neku devojku? Ozlojeđeno sam zaškrgutala zubima. Znala sam da ne mogu očekivati ništa drugo od njega. Okrenula sam se da ne bi video koliko sam povređena. Zurila sam kroz prozor, boreći se sa suzama. Samo slabići plaču. Retko ko je video kako plačem. Malo ljudi je prodrlo iza mojih odbrambenih linija. Zaustavio se ispred Benijeve pekare. Iskočila sam iz kola, da bih se što pre udaljila od njega. Naručila sam dvadeset meni najdražih krofni s mnogo čokolade. Lijam se nasmejao kad sam se vratila s krofnama. ˝Jesi li sigurna da ih ima dovoljno?˝, našalio se gledajući dve ogromne kutije u mojim rukama. Kratko sam klimnula i uključila radio. ˝Dopada mi se ova pesma˝, rekla sam, iako nisam ni slušala radio. Nisam htela da razgovaram s njim. Začuđeno me je pogledao. ˝Mrziš rejv˝, rekao je. Namrštio se i utišao radio. Uzdahnula sam. Imao je pravo, mrzela sam tu muziku, ali radije bih nju slušala nego razgovarala s njim. Nekoliko minuta kasnije zaustavili smo se ispred plesnog studija u kom sam vežbala svake subote. Bili smo ulična plesna trupa, i to prilično dobra. Prošle nedelje


smo se takmičili s deset trupa iz kraja. Izborili smo se za drugo mesto i osvojili nagradu od preko hiljadu dolara. Nismo videli ni centa od tih para. Novac je utrošen na iznajmljivanje studija, uniforme, muziku, letke i postere. Volela sam da igram. Ulični ples mi se najviše sviđao. Volela sam sve što je imalo veze s hip-hopom. Još od detinjstva sanjala sam o vlastitom plesnom studiju. Možda ću jednog dana ostvariti taj cilj. Ta ambicija je iz ove perspektive delovala gotovo nedostižno. ˝Hej, žao mi je, narode. Uspavala sam se˝, izvinila sam se. Zatreptala sam kad smo ušli u studio, i kad su svi usmerili pogled na mene. Džastin je odmahnuo glavom. ˝U redu je. I ja bih se uspavao da je takav frajer bio u mom krevetu˝, našalio se i klimnuo Lijamu preko mog ramena. Prevrnula sam očima i spustila krofne na sto. Brzo sam zgrabila jednu s čokoladom pre nego što se razgrabe. Krenula sam da se pozdravim s ostalima. Bilo nas je osmoro. Četiri momka i četiri devojke. Raspoloženo sam čavrljala s momcima kad je Džastin naredio da počnemo. ˝Da počnemo, pošto kasnimo četrdeset pet minuta, jer neko nije mogao da izvuče guzicu iz kreveta˝, rekao je, ošinuvši me tobože ljutitim pogledom. Uvežbavali smo novu koreografiju. Bila je zahtevna, složena i puna prilično zastrašujućih elemenata. Najgori je bio trenutak u kom sam bila na Rikijevim ramenima. Morala sam da se ispružim i obrnem u vazduhu, okrenuta unazad, nadajući se da će me partner uhvatiti dok padam niz njegovo telo. Odmah zatim morala sam da mu obujmim struk nogama i da se nagnem sasvim unazad, spustim ruke na pod i prevrnem na njemu. Trebalo mi je više od sat vremena da prvi put pravilno izvedem element. Na svu sreću, pod je bio mek. Znajte da padanje na leđa i stomak, čak i na mekom podu, boli, pogotovo kad mišićavi momak koji je trebalo da vas uhvati padne preko vas. Posle dvadesetog pokušaja odgurnula sam Rikija sa sebe, smejući se. Bila sam tako umorna da nisam mogla da ustanem. ˝U redu, zvanično odustajem za danas. Glava me boli, leđa me bole, guzica me boli, čakme i ruke i noge bole od držanja˝, zakukala sam. Opružila sam se na mekom podu kao morska zvezda. ˝Dobro, još malo pa će jedan. Vreme je da oslobodimo studio˝, složio se Džastin. Pružio mi je ruku da bi mi pomogao da ustanem. Odmahnula sam glavom kroz smeh. ˝Ne mogu. Zaista ne mogu da se pomerim˝, promrmljala sam. Zažmurila sam, pokušavajući da povratim dah. Sledećeg trenutka bila sam podignuta u vazduh i prebačena preko mišićavog ramena. Ciknula sam. Nekako sam znala da je to Lijam. Krenuo je ka ženskoj kabini za tuširanje. I on se smejao. ˝Šta, kog đavola, radiš?˝, povikao sam. Još sam se ljutila na njega zbog onoga što mi je sinoć uradio. ˝Pomažem ti˝, odvratio je. Znala sam da se kezi zbog njegovog glupog seksi glasa. ˝Spusti me!˝, naredila sam. Pokušala sam da se izmigoljim, ali me je on samo čvršće stisnuo.


Čuo sam kako pušta vodu. Zastenjala sam. Ne! Neće valjda! Učinio je to. Stao je ispod tuša. Spustio me je ispod mlaza. Za nekoliko sekundi bili smo skroz mokri. Zabezeknuto sam stajala. Imala sam preobuku, pa se nisam brinula, ali on gotovo sigurno nije. Kakav glupan. Sad će morati da sedi u kolima u mokroj odeći! Smejao se. Skupila sam nešto vode u sklopljene šake i bacila je na njega. Još glasnije se nasmejao. Uhvatio me je oko struka i priljubio se uz mene pod tušem. Voda mu je tekla po glavi, lepeći mu kosu za lice. Izgledao je đavolski privlačno. Odeća mu se pripila uz telo. Poželela sam da ga pomilujem, da bih opipala mišiće koje sam tek sinoć uočila. Sagnuo je glavu i poljubio me. Zagrlio me i prislonio na hladne pločice. Nežno mi je sisao donju usnu. Rado sam otvorila usta, nestrpljiva da ga ponovo probam. Danas je imao još bolji ukus, verovatno zato što sam, kad me je sinoć poljubio, bila polupijana, pa nisam mogla da u punoj meri uživam u tom iskustvu. Telo mi se povijalo pred talasima žudnje, podstaknute neuporedivim poljupcem. Konačno se odvojio od mene. Ostali smo bez daha. Zagledala sam se u njegove oči. Treperile su od uzbuđenja. U njima sam videla i neštošto me je nasmrt preplašilo, zato što sam znala da nisam spremna za to. Videla sam čistu i neskrivenu pohotu. Lijam je žudeo za mnom. Odgurnula sam ga od sebe i hitro izašla ispod tuša. ˝Izvini, nije trebalo to da uradim. Prebrzo, zar ne?˝, pitao je. Izašao je ispod tuša i uhvatio me za ruku. Okrenula sam se prema njemu. Nisam mogla da mu dam ono što je želeo. Mogao je to da dobije na drugoj strani. On je Lijam Džejms, za boga miloga. Može da ima koju god devojku poželi, i uzima ih bez zadrške! Već mi je priznao da se sinoć, pre nego što je mene poljubio, spanđao s nekom. Bio je zavodnik i nije to krio. Nisam sumnjala da će mi slomiti srce ako mu se prepustim. ˝Lijame, šta hoćeš od mene?˝, tiho sam ga upitala, zureći u svoje mokre patike. Stavio je prst ispod moje brade i podigao mi glavu da bih ga pogledala u oči. ˝Sve˝, rekao je jednostavno. Kad sam čula tu predivnu reč, srce mi je zastalo, pa pojurilo punom brzinom. Polako, Amber, to je samo lukavstvo kojim se služi da bi ti se uvukao u gaće, smiri se! ˝Ne mogu ti to dati, niti nešto blizu toga. Pronađi drolju s kojom si se sinoć spanđao. Sigurna sam da će biti više nego sprema da ti da sve˝, procedila sam otrovnim tonom. Reč sve sam izrekla posebno zajedljivo, a onda sam odjurila da se presvučeni. Torba me je čekala. Neka devojka ju je tu stavila kad je videla da razmenjujem nežnosti s Lijamom pod tušem. Pocrvenela sam od stida. Lijam me je uhvatio za zglob i zaustavio me. ˝O kakvoj drolji govoriš, Anđele?˝, pitao je.


Frustrirano sam uzdahnula. ˝O drolji koju si povalio pre nego što si me poljubio u krevetu! Prokletstvo, Lijame, zar si već zaboravio, iako nisi bio pijan? Ta ti je stvarno mnogo značila˝, brecnula sam se na njega. Ustuknuo je i pogledao me sa iskrenom zbunjenošću na licu. ˝Sinoć nisam spavao ni sa kim. O čemu govoriš?˝, pitao je. Pokušavao je da me privuče k sebi, ali nisam se dala. Iščupala sam ruku iz njegovog stiska. Nije se trudio da me zadrži i dozvolio mi je da se otmem. Znao je da ne trpim sputavanje. Izvadila sam peškir iz torbe i počela da brišem vlažnu kosu, a onda sam izvukla krasuljak iz konjskog repa i bacila ga pred njegove noge. ˝Lijame, u kolima si mi rekao da si sinoć spavao sa devojkom koja ti se sviđa i da si zato srećan˝, zarežala sam. Hoće li me slagati dok me gleda u oči? Razumevanje mu je zaiskrilo u očima. Opustio se. ˝Nisam rekao da sam s nekim spavao, već da mi se sinoć konačno posrećilo s predivnom devojkom koju odavno ganjam˝, objasnio je. Sa osmehom je slegnuo ramenima, kao da je sad sve rešeno. Gnevno sam odmahnula glavom. Nije me se ticalo kojim recima se poslužio. Ništa se nije promenilo. Još sam se osećala izdano i iskorišćeno. ˝Nije bitno da li si spavao sa njom ili ti se posrećilo. To je isto. Ti si glupi razvratnik i ne mogu da verujem da sam ti dopustila da me poljubiš. Dva puta!˝, dreknula sam i okrenula mu leđa. Plašila sam se da ću se svakog časa rasplakati. ˝Pogrešno si me razumela!˝, očajnički je zavapio. Okrenula sam se da bih ga pogledala u oči. ˝Oh, baš mi je žao! Objasni mi šta si hteo da kažeš, molim te˝, odgovorila sam sarkastično. Rukom sam mu dala znak da izvoli. ˝Govorio sam o tebi˝, tiho je objasnio. Leđa su mi se ukočila. O meni? ˝Lud sam za tobom otkako sam te prvi put ugledao, Anđele. Ali tvoj brat mi je branio da ti se približim. Oduvek si za mene postojala samo ti.˝ Oborio je glavu, kao izgubljeni dečačić, a ja sam ostala bez daha. Da li je zaista to rekao? Da me voli, ali da nije smeo da mi priđe zbog brata? Kako to može biti istina? On je ženskaroš koji verovatno spava s dve različite devojke nedeljno - kako sam onda oduvek mogla postojati samo ja? Nikad nije imao stalnu devojku, već samo one s kojima se viđao. Uputio mi je molećivi, ranjivi pogled. Očigledno je patio, ali nisam znala šta da radim. Ako mu budem dala šansu, nisam sumnjala da ću se zaljubiti u njega. U tom slučaju najverovatnije će mi razbiti srce u milion komada... ali istovremeno ne bih podnela da ga izgubim. Bio je konstanta mog života i verovatno mi je bio potrebniji od Džejka. Ćutke je zakoračio napred. Obuhvatio mi je lice rukama i pognuo glavu. Nežno me je poljubio. Znala sam da je odluka doneta kad sam osetila njegove usne na


svojim. O takvim stvarima se ne razmišlja, niti se vagaju razlozi za i protiv. Kad bi me Lijam poljubio, sve je izgledalo ispravno i savršeno, onako kako bi trebalo da bude. Uzvratila sam mu poljubac. Čvrsto sam ga zagrlila. ˝Kako bi bilo da ja danas častim ručak i da to bude dejt?˝, predložio je. Izgledao je i zvučao pomalo stidljivo. Nikad ga nisam videla u takvom izdanju. Oslobodio je stotinu leptirića u mom stomaku, nežnim i nadom ispunjenim izrazom lica. Nekoliko sekundi pretvarala sam se da razmišljam o tome, a on je klonuo. ˝U redu˝, konačno sam se složila. Osmehnuo se i još jednom me poljubio. Od tog poljupca zavrtelo mi se u glavi. Prekinuo je poljubac baš kad je počinjalo da mi ponestaje daha. ˝Idem da donesem nešto suve odeće iz automobila. To će ti dati vremena da se presvučeš˝, rekao je. Odmerio me je od glave do pete sa zadovoljnim osmehom. ˝To ne znači da ne izgledaš seksi do bola, ovakva kakva si.˝ Spustila sam pogled na gotovo providnu mokru belu majicu koja mi je bila slepljena uz telo. Nervozno sam se nasmejala i pokrila grudi rukama. Pocrvenela sam do ušiju. I on se nasmejao i sagnuo se da podigne cvet, koji sam mu malopre bacila pred noge. Pružio mi je slomljeni i poluizgaženi cvet s predivnim osmehom na licu. ˝Hvala ti˝, prošaputala sam, grizući usnu, dok mi je lice gorelo od stida. ˝Uvek˝, odvratio je dok je izlazio.


ŠESTO POGLAVLJE Brzo sam se presvukla u suvu odeću i gurnula mokre stvari u ranac. Začešljala sam kosu u vlažni konjski rep i izašla da potražim Lijama. Stajao je naslonjen na automobil. Veselo je razgovarao s Džastinom i Spenserom, još jednim momkom iz trupe. Počastio me je divnim osmehom. ˝Evo mog domaćeg zadatka, momci. Moram da izvedem ovu damu na prvi pravi dejt. Vidimo se sledeće nedelje˝, rekao je, otarasivši ih se jednim pokretom ruke. Džastin je zinuo od čuda. Lutao je pogledom između Lijama i mene. ˝Dejt? Ali... hoću da kažem... kako? Zar on nije najbolji drug tvog brata! Tebi se čak ni ne dopada, Amber. Uvek si govorila da je ženskaroš i drkadžija. Kad god bih ti pomenuo koliko je zgodan, rekla bi mi da ga ne bi dotakla ni motkom zbog polno prenosivih boleština!˝, rekao je Džastin namršteno. Izgledao je veoma zbunjeno. Zaječala sam i zažmurila. Toliko sam se postidela da sam poželela da se zemlja otvori poda mnom i da me proguta. Kako je mogao da kaže tako nešto pred Lijamom? Nije da mu to nisam rekla nekoliko puta. Bilo mi je jako neprijatno. Lijam se nasmejao. To me je ohrabrilo da ga pogledam. Nadala sam se da nije previše ljut na mene. ˝Hvala ti, Džastine˝, promrmljala sam. Ošinula sam ga ubilačkim pogledom. Lijam me je uhvatio za ruku i privukao k sebi. Još se smejao. ˝Svaka dama ima pravo da promeni mišljenje˝, rekao je. Namignuo je Džastinu i otvorio mi vrata. ˝Videćemo se sledeće nedelje, momci. Dajem vam reč da neću kasniti˝, zavetovala sam se. Mahnula sam im i sela u auto. Lijam se srdačno pozdravio s njima i optrčao oko vozila. Uključio je motor i pogledao me sa osmehom na licu. ˝Izvini˝, promrmljala sam i ponovo pocrvenela. ˝Ne brini zbog toga. Nije da to već nisam čuo iz tvojih lepih usta˝, odgovorio je, i dalje se smeškajući. Nisam mogla da se i sama ne osmehnem kad sam to čula. Danas me je neprestano obasipao komplimentima. Jedan duboko potisnuti delić mog bića podsećao me je da isto to govori svim devojkama. Da li je očekivao da ću voditi ljubav s njim posle nekoliko izlazaka? Ako jeste, grdno će se razočarati. Odlučila sam da porazgovaram


s njim o tome. Zašto bih gubila vreme s njim ako namerava da me koristi isključivo za seks, a ja to ne planiram u skorije vreme? ˝Pa, gde ćemo na ručak?˝, pitao je, prenuvši me iz premišljanja. ˝Hm... ne znam, šta ti voliš?˝, pitala sam. Počastio me je vragolastim osmehom i značajno podigao obrvu. Zakolutala sam očima. Zaista je razvratnik koji neprestano razmišlja o seksu! ˝Šta voliš da jedeš, Lijame?˝, pojasnila sam mu i prekrstila ruke na grudima, pokušavajući da izgledam strogo. Samo se nasmejao i dodao gas. ˝Šta kažeš na kinesku hranu? Voliš je, zar ne?˝, pitao je i pogledao me krajičkom oka. ˝Da, volim kinesku hranu!˝, zacvrkutala sam oduševljeno se osmehnuvši. Džejk je mrzeo kinesku hranu. Veoma retko smo je jeli. Lijam se parkirao ispred restorana na glavnoj ulici.

* * * Restoran je bio gotovo pust. Raspoloženo smo čavrljali gotovo čitav sat. Razgovor je ponovo bio iznenađujuće spontan i prijatan. Poznavala sam ga dvanaest godina, a nijednom nismo čestito porazgovarali. Poskočila sam kad me je dodirnuo nogom ispod stola, ne zato što sam se uplašila već zbog blagog strujnog udara od kog su mi se dlačice na vratu naježile, a puls ubrzao. Procenila sam da je pravi trenutak da porazgovaramo o onome što je bitno. Moći ćemo da pričamo bez zazora, pošto smo bili jedini par urestoranu. Problem je bio u tome što nisam znala odakle da počnem, ni kako da se izrazim. ˝Hm... Lijame, mislim da bi trebalo da porazgovaramo o nečemu˝, tiho sam promrmljala. Blago je nakrenuo glavu u stranu i znatiželjno me odmerio. ˝U redu. O čemu želiš da razgovaramo?˝ Duboko sam udahnula. Skupljala sam snagu za neugodni razgovor do kog je moralo doći. Izbaciću to iz sebe i saznaću njegovo mišljenje. ˝Ne znam šta u stvari hoćeš od mene. Hoću reći, možeš da imaš bilo koju devojku. A ja, ja sam emocionalna ruševina, za boga miloga... mislim... trgnem se kad god me neko dotakne. J-ja ne mogu da ti dam ono što želiš˝, snuždeno sam zamuckivala. Spustio je štapiće i klimnuo. ˝Zabrinuta si zbog seksa˝, rekao je. Znalački me je posmatrao. Ni na koji način mi nije pokazao da mu ta tema smeta. Progutala sam knedlu i klimnula. ˝Ja samo... nisam spremna za tako nešto, pa ako je to ono što želiš, nema nikakvog smisla da išta počinjemo.˝ Spustila sam pogled na tanjir. Ponovo sam poželela da se zemlja otvori i da me proguta. Obujmio mi je bradu i podigao glavu, da bi ga pogledala u oči. Osmehivao se divnim osmehom. ˝Čekaću koliko god ti to budeš želela. Zaista sam lud za tobom.


Ne radi se o seksu˝, nežno je rekao, a meni se srce ubrzalo. Da li je ozbiljan, ili je ovo samo trik da bih ranije popustila? ˝Pa, šta bi bilo ako bih ti rekla da ne verujem u seks pre braka?˝ Rešila sam da ga isprobam. Pogled mu je govorio da se zabavlja, ali mu je lice ostalo ozbiljno. ˝U tom slučaju predlažem ti da se uzmemo čim ti to zakon bude dozvolio. Osamnaest je zakonski predviđeni uzrast za stupanje u brak, zar ne?˝, odvratio je, namignuvši mi. Usiljeno sam se nasmejala, iako nisam razumela šta hoće da kaže. Napuniću osamnaest za dve godine. Je li hteo da kaže kako će dve godine čekati na mene? Nisam verovala u uzdržavanje od seksa do stupanja u brak; samo sam htela da procenim njegovu reakciju. ˝Ne verujem u to, ali ne znam koliko vremena će proći dok ne budem sposobna za tako nešto.˝ Nervozno sam grickala usnu. ˝Anđele, rekao sam ti da mogu da čekati koliko god bude potrebno. Želim da budem s tobom.˝ Gledao me je pravo u oči dok je govorio. Nisam zapazila ni trunku sumnje ili obmane u njima. Nada je jačala u meni. Je li stvarno toliko zagrejan za mene da je spreman da čeka? ˝Šta će biti kad ni posle tri meseca ne budeš ništa dobio od mene i kad ti se neka zanosna devojka obesi o vrat, da li ćeš tada moći da čekaš?˝, skeptično sam ga zapitala. Nasmejao se. ˝Zaista misliš da sam razvratnik, zavisnik od seksa, zar ne?˝, pitao je. Klimnula sam. Nisam mislila, znala sam. Spavao je s toliko devojaka! ˝Znaš li zašto sam bio sa svim tim devojkama?˝, pitao je. Izgledao je napeto i postiđeno. ˝Zato što dobro puše?˝, sarkastično sam odvratila. Hoće li stvarno detaljno pričati o svom seksualnom životu pred devojkom kojoj je malopre rekao da je lud za njom i koja se boji seksa? Je li moguće da je toliko netaktičan? Zagrcnuo se od smeha i odmahnuo glavom. ˝Ne, Anđele. Izlazio sam sa svim tim devojkama samo da bih pokušao da te prebolim. Svakog dana se budim pored tebe. Dovodiš moje telo i um do ludila. Kad god zatvorim oči, osećam miris tvoje kose ili zamišljam dodir tvojih ruku na mojim grudima. Ubija me što sam svakog dana tako blizu, a tako daleko od tebe˝, rekao je. Odmahivao je glavom i duboko disao. S nadom me je posmatrao. ˝Mislio sam da ću prestati da razmišljam o tebi ako upoznam neku drugu. Ali nije upalilo. Ništa ne pomaže. Kad sam s njima, želim da budem s tobom. Kad se nasmeju ili progovore, ne mogu da ih ne poredim s tvojim glasom ili smehom. Oduvek si postojala samo ti, i zauvek ćeš samo ti i postojati, Anđele.˝ Nisam mogla da progovorim. Šta sam, za ime sveta i mogla da kažem? Taj govor je bio tako jedinstven i divan! ˝Oh˝, promucala sam. Prasnuo je u smeh. ˝Oh? Samo to imaš da mi kažeš?˝ Klimnula sam, a onda sam se i sama nasmejala. Još nisam pronašla odgovarajuće reči da odgovorim na kratku ali veličanstvenu ispovest koju mi je podario. Još mi se


vrtelo u glavi. Znala sam da ću, ako išta kažem, zvučati kao idiot. Nagnula sam se preko stola. Uhvatila sam gaza ruku, a njemu je osmeh zaigrao na usnama. Taj gest je, po svemu sudeći, bio sasvim dovoljan. Misli su mi se vrtele po glavi. Nisam znala u šta da verujem. Upravo mi je priznao kako se oseća, ali da li je to značilo da me neće varati? Pa, nismo zvanično ni bili par. Lijam se samo viđao s devojkama, nikad nije bio u vezi, pa tehnički nisam mogla da polažem nikakvo pravo na njega. Moraću da budem izuzetno pažljiva. Što sam više vremena provodila s dobrim Lijamom, više mi se sviđao. Pretila mi je velika opasnost da će mi slomiti srce. Mobilni je zazvonio, prekinuvši pomalo neobičnu tišinu. Nije bila neugodna, već nesvakidašnja. Izgleda da je bio savršeno zadovoljan što me drži za ruku i posmatra izbliza. Na ekranu je pisalo Kejt. ˝Zdravo, šta se dešava?˝, raspoloženo sam odgovorila. ˝Zdravo, Amber, hoćeš li da donesem film za večeras?˝ ˝Da, naravno. Samo nemoj da donosiš ništa strašno.˝ Osmehnula sam se i udarila Lijama po ruci kad je pokušao da mi mazne rolnicu iz tanjira. Šta je bilo? - usnama je oblikovao reč, kao da je potpuno nevin. Zakolutala sam očima i predala mu tanjir. ˝Htela sam da ponesem Zoru mrtvih˝, odgovorila je Kejt. Zastenjala sam od užasa. ˝Nema šanse! Neću to da gledam. Isprepadaću se!˝, kriknula sam pri pomisli na gledanje filma o zombijima. Toliko sam ih se plašila da danima posle toga nisam smela da budem sama. Posle gledanja poslednjeg takvog filma nedelju dana sam piškila s otvorenim vratima kupatila. Čula sam kako se smeje. ˝Molim te, Ambi! Stvarno mi se gleda˝, molila me je. Mogla sam da zamislim njen izraz umilnog psetanceta. Lijam me je upitno posmatrao. Pokrila sam telefon i prošaputala: ˝Zora mrtvih.˝ Oči su mu se blago raširile, a onda se nakezio. ˝Ne brini, Anđele. Zaštitiću te˝, samouvereno je prošaputao. Slabašno sam se osmehnula. ˝Ambi, molim te!˝, Kejt nije odustajala. ˝Auh, bože. Dobro, u redu, donesi taj prokleti film˝, poraženo sam promrmljala. Ako ništa drugo, Lijam će biti s nama. Oduvek je bio moja odbrana od košmara. Biće gadno samo kad ostanem sama, kao pod tušem iliu nekoj sličnoj prilici. Zamoliću ga da stane ispred vrata i da mi čita ili nešto drugo, dok budem tamo. Kao da to nikad nije radio za mene. Pogledala sam ga, pomalo iznenađena, kad sam se setila da je to radio pre par meseci. Što sam više mislila o tome, više mi je slatki, zabavni Lijam padao na pamet. Prilično često mi je ukazivao sitne pažnje, koje nisam primečivala. Da li je oduvek bio brižan prema meni, ali sam ja bila previše zaslepljena predrasudama da bih to videla? ˝Pa, šta misliš, je li to u redu?˝, pitala je Kejt.


Naglo sam se vratila u stvarnost. Sranje, uopšte je nisam slušala! ˝Izvini, Kejt, šta si rekla? Nisam te čula. Uspaničila sam se zbog tog glupog filma.˝ Zatreperila sam od same pomisli na zombije. Uzdahnula je. ˝Rekla sam da moji roditelji neće biti kod kuće preko vikenda. Misliš li da će biti u redu ako večeras i sutra prespavam kod vas? Ne bih želela da ostanem sama˝, tiho mi je saopštila. Trgla sam se i pogledala u Lijama. On neće moći da prespava u našoj kući ako ona bude tu, zato što će spavati u krevetu na rasklapanje u mojoj sobi. ˝Naravno, Kejt. Možeš da ostaneš kod nas za vikend. Džejku neće smetati˝, oklevajući sam se složila. Lijam me je pogledao i odmahnuo glavom. NE - rekao je bez glasa. Slegla sam ramenima. Nisam mogla da kažem ne najboljoj prijateljici. ˝Sjajno. Doći ćemo oko sedmice, važi?˝, zacvrkutala je. Zvučala je uzbuđeno. ˝Važi, u redu. Videćemo se.˝ Prekinula sam vezu i pogledala Lijama. ˝Čitav vikend? Neću spavati čitavog vikenda?˝, zakukao je čim sam prekinula vezu. ˝Izvini, ali nisam mogla da je odbijem. Roditelji joj neće biti kod kuće. Nije htela da ostane sama.˝ Pokajnički sam ga pogledala. Dramatično je uzdahnuo. ˝U redu. A da li ti je jasno da si upravo pristala da gledaš veoma strašan film o zombijima i da ja neću biti pored tebe sledeće dve noći? ˝, pitao je s razmetljivim kezom. Zinula sam od čuda. Nisam razmišljala o tome. Nisam lepo spavala bez Lijama pored sebe. Imala sam grozne noćne more o ocu, a sad će me proganjati i snovi o zombijima? Od osme godine provela sam samo nekoliko nedelja razdvojena od Lijama, kad bi otišao na odmor, ili kad je jednom imao boginje, pa sam morala da ga izbegavam nekoliko dana. Vrišteći sam se budila od onespokojavajućih snova koji su me pohodili kad bih ostala sama. Nekoliko puta sam zamolila Džejka da spava sa mnom kad sam bila mlađa. Prestala sam da ga molim kad sam shvatila da njegovo prisustvo ne odagnava loše snove. Znala sam da ni Lijam ne spava bez mene. Doslovce je ležao u postelji budan, nesposoban da se opusti. Uvek je govorio da se čudno oseća u svom krevetu zato što u njemu nije spavao od desete godine. Teško mu je padalo kad bi mi prijateljice došle u posetu. Žalio bi se na to po čitav dan i neskriveno mi davao do znanja da ne voli što mora da spava u svom krevetu. ˝Pa, ne znam zašto toliko likuješ kad ni ti nećeš bogzna kako spavati.˝ Nacerila sam se, isplazivši jezik. ˝Hm, je li to poziv?˝, pitao je, podižući obrvu. Smesta sam shvatila o čemu govori. Pitao me je hoću li da ga ponovo poljubim, zato što sam mu pokazala jezik.


Nego šta nego sam htela. ˝Naravno˝, prozborila sam, zavodnički ga posmatrajući. Znala sam da ne može da me dohvati preko stola i da će morati da čeka dok ne napustimo restoran. Skočio je sa stolice i nagnuo se prema meni. Obujmio mi je lice i poljubio me, ne brinući da li nas iko gleda. Poljubac je bio tako dobar da mi se malčice zavrtelo u glavi. Čudilo me je što nije pokušao da me dodirne nigde izuzev po licu. Možda ipak nije sa mnom samo zbog seksa. Osmehnula sam se na njegovim usnama. Sa osmehom se odmakao od mene. ˝Hvala ti˝, prošaputao je. Seo je preko puta mene posle još jednog brzog poljupca, kao da se ništa nije dogodilo. Crvenilo mi je oblilo lice dok sam se vrpoljila na stolici. Diskretno sam se osvrtala oko sebe kako bih se uverila da nas niko ne gleda. Stvarno nisam navikla na izlaske i ljubljenje! ˝Bolje da krenemo, moram da razgovaram s tvojim bratom˝, namrštio se. Izgledao je tužno i malčice uplašeno. ˝Nećeš mu valjda reći za nas?˝, pitala sam. Užasnula sam se pri pomisli na Džejkov gnev, koji bi se sigurno rasplamsao kad bi saznao da smo zajedno. Klimnuo je. ˝Hoću. Oduvek je znao da mi se sviđaš, ali je mislio da se ja tebi ne sviđam. Stoga moram da mu kažem da se zapravo zabavljamo.˝ Zatreptao je kad je to rekao. Verovatno je pomislio na batine koje će posle toga dobiti od mog brata. ˝Lijame, zašto ne bismo malo pričekali s tim? Zajedno ćemo mu reći posle nekoliko nedelja, ako sve bude dobro išlo. Hoću da kažem da ne znamo da li će nešto od nas biti, zar ne?˝, prozborila sam, slegnuvši ramenima. Nije imalo smisla razgovarati s Džejkom u ovom trenutku. Zašto bismo remetili odnose ako ovo među nama ne ode dalje. Koliko će ovo trajati, kad jednom shvati da neću spavati s njim u skorije vreme? Pobeći će od mene najbližoj devojci, kad mu dosadi da se vucara sa mnom i kad ga pritisne očajanje. Ma, pobeći će glavom bez obzira. Namrštio se i uzmakao od mene. ˝Misliš li da nam neće uspeti?˝, pitao je povređenim tonom. ˝Iskreno? Jednostavno mislim da nećeš moći dovoljno dugo da čekaš, Lijame. Koliko vremena će proći pre nego što proceniš da ti je bilo dosta i ne spavaš s nekim?˝, rekla sam, iako mi nije bilo svejedno zbog povređenog izraza na njegovom licu. Odmahnuo je glavom. ˝Dajem ti reč da te nikada neću prevariti, nikada. Predugo sam čekao na ovu priliku. Neću je upropastiti.˝ Uhvatio me je za ruku. U očima mu se videlo da misli ozbiljno. Duboko je verovao da me neće varati. Stvar je u tome što je, ma šta mislio o sebi, bio samo dečko. Telesne potrebe neminovno će prevagnuti. ˝Predlažem da malo pričekamo, važi?˝, predložila sam i izvukla ruku iz njegove. Mahnula sam konobaru, koji je odmah došao. ˝Zdravo, možemo li dobiti račun?˝, pitala sam, učtivo se smešeći. Klimnuo je, prišao šanku i izvukao je notes.


Lijam je ustao. ˝Idem do toaleta. Plati ako se vrati pre mene.˝ Predao mi je crni kožni novčanik i krenuo ka zadnjem delu restorana. Zatreptala sam. Bilo mi je jasno da sam mu povredila osećanja kad sam mu to rekla. Prokletstvo, umem da budem baš glupa! Gledala sam kako odlazi. Pogled mi se nesvesno zadržao na njegovoj zadnjici. Auh, zaista ima dobru guzu. Kako je moguće da je toliko godina nisam primećivala? Neko je pročistio grlo u neposrednoj blizini. Pocrvenela sam zato što me je neko uhvatio kako zurim u Lijama. Podigla sam glavu i ugledala konobara kako stoji s računom u rukama. ˝O, izvinite! Nisam znala da ste tu˝, postiđeno sam promrmljala. ˝Ne brinite zbog toga.˝ Pružio mi je račun. Nagnuo se ka meni, tako da smo bili na istom nivou. Spustio je ruku na zadnji deo moje stolice, a drugu na sto, tako da sam se našla u klopci. Srce mi je ubrzano zakucalo. Bio je preblizu. ˝Nisam vas viđao ovde. Siguran sam da bih zapamtio tako lepo lice˝, rekao je. Očima je bušio rupe na meni. Imala sam utisak da me zamišlja bez odeće. Uzvrpoljila sam se. ˝Hm, nisam, nisam svraćala ovde˝, nekako sam promrmljala. Pogledala sam sumu na dnu računa i podigla Lijamov novčanik s krila. ˝Ja sam Sajmon.˝ Pružio mi je ruku. Pogledala sam je i progutala knedlu. Nisam želela da ga dotaknem. Otezala sam. Pretvarala sam se da nešto tražim po Lijamovovm novčaniku. Žmarci su mi kliznuli niz kičmu kad mi je prstom dodirnuo konjski rep. ˝Pa, kako se zoveš?˝, pitao je. ˝Zove se dodirni je još jedom pa ću te slomiti’˝, zarežao je Lijam iza mene. Istog časa sam se opustila. Tip se naglo uspravio. ˝Izvinite, samo sam razgovarao s vašom devojkom. Nema problema˝, odvratio je nevinim glasom. ˝Nema ih˝, planuo je Lijam. Pružio je ruku i uzeo račun i novčanik iz mojih ruku. Pogledao je sumu i dao novac konobaru. Nije skidao gnevni pogled s njega. Disanje mi se još nije smirilo, a srce mi je prebrzo kucalo. Lijam mi je pružio ruku. ˝Jesi li spremna, Anđele?˝, pitao je, motreći drskog konobara. Uhvatila sam ga za ruku i ustala. Koračala sam za njim ka izlazu iz restorana. Čim je zatvorio vrata, okrenuo se ka meni. ˝Kako si? Prebledela si.˝ Zakoračio je ka meni i prislonio usne na moj vrat. Obgrlila sam ga oko pasa i priljubila se uz njega. Njegov miris ispunio mi je pluća. Dah mu se razlivao po mojim leđima i ramenima. Lagano sam se opuštala. Razdvojila sam se od njega posle nekoliko minuta. ˝Sad mi je dobro˝, ohrabrujuće sam se osmehnula, dok me je nežno milovao po licu. ˝Hajdemo kući. Moram da pomognem Džejku u čišćenju kuće, da bi večeras kupio piću.˝ Osmehnuo se. Uhvatio me je za ruku i poveo ka automobilu. Morala sam priznati da je osećaj bio divan. Njegova ruka savršeno je odgovarala mojoj. Sve je bilo tako prirodno i gotovo previše lako.


SEDMO POGLAVLJE Čišćenje kuće dugo je trajalo. Nekome je pozlilo od pića u zadnjem dvorištu. Poslala sam Džejka da to sredi, dok sam ja skupljala prazne čaše i boce u kuhinji. Izgleda da se zabava malčice otela kontroli kad smo Lijam i ja otišli na spavanje. Moj idiotski pijani brat nije se potrudio da tome stane na put. ˝Zbog ovakvih stvari trudim se da ostanem trezan˝, kazao je Lijam. Gadljivo se mrštio nad vazom punom mokraće na simsu u dnevnoj sobi. ˝Ne piješ da bi sprečio ljude da pišaju u mamine vaze?˝, pitala sam ga, histerično se smejući. Klimnuo je. ˝Čudno, ali istinito. Uvek se nađe neko koga mrzi da ide u kupatilo˝, našalio se. Još glasnije sam se nasmejala. I on se nasmejao, baš kad je Džejk ušao u kuhinju. Nehajno je bacio par crnih rukavica u crnu kesu koju sam nosila. ˝Auh, da li sam čuo da se vas dvoje zajedno smejete nečemu? Nikad ranije to niste radili.˝ Pogledao je Lijama i ustuknuo kad je video šta drži. ˝Pobrinuću se za ovo˝, promrmljao je Lijam i otišao hitrim korakom. Videla sam da mu nije svejedno što laže Džejka, ali sam čvrsto verovala da će biti najbolje da pričekamo nekoliko nedelja, dok ne budemo bili sigurni da imamo vezu kakvu želimo. ˝Džejk, može li Kejt da spava kod nas preko vikenda? Njeni roditelji su van grada. Ne želi da ostane sama kod kuće˝, pitala sam umilno. Namrštio se. ˝Auh! Ta devojka samo flertuje sa mnom. Ne bi mi smetalo da je starija, ali, čoveče, vršnjakinja je moje sestre! Bljak!˝ Stresao se i gadljivo nabrao nos. ˝Znači, veruješ da šesnaestogodišnjakinja ne bi trebalo da se zabavlja s osamnaestogodišnjakom?˝, pitala sam. Pokušala sam da zvučim nehajno. Sigurno je prozreo moj jadni pokušaj da prikrijem svoj pravi motiv. Upitno je podigao obrvu. ˝Ne zanimaš se za nekog osamnaestogodišnjaka, zar ne?˝ Krajičkom oka pogledala sam Lijama, koji nam se približavao hodnikom. ˝Ne, govorila sam o Kejt˝, lagala sam. Džejk je napućio usne i klimnuo. Izgledao je zadovoljno. ˝Ne, mislim da ne bi


trebalo da se zabavlja s njim. Mislim, kakav bi osamnaestogodišnjak uopšte pogledao šesnaestogodišnjakinju na taj način? To se graniči s pedofilijom˝, odvratio je. Pogledao je Lijama, koji je snebivljivo prošao pored njega. Nisam mogla da se ne namrštim na te reči. ˝Govoriš o samo dve godine razlike. To nije mnogo. Galamiš samo zato što je moja vršnjakinja. To što ti ne bi izlazio s nekim ko je moje godište ne znači da drugi momci isto misle. Jesam li u pravu, Lijame?˝ Još sam pokušavala da zvučim nehajno, iako mi se glas malčice izmenio kad sam izgovorila Lijamovo ime. ˝Jesi. Znam mnogo đavolski zgodnih šesnaestogodišnjakinja˝, odvratio je Lijam. Namignuo mi je preko bratovljevih leđa. ˝Da, ali ne možeš da izlaziš ni s jednom od njih!˝, zarežao je Džejk. Okrenuo se prema prijatelju i u prolazu ga je opaučio po potiljku. Zinula sam od čuda kad sam shvatila koliko je moj brat zadrt u tome. Znao je da se dopadam Lijamu, što mi je i rekao. Snažno se protivio ideji o nama kao paru, ako je suditi po pretećem izrazu lica i tonu. Problem će biti veći nego što sam mislila. Kejt je došla sat vremena kasnije. ˝Zdravo, Džejk. Zdravo, Lijame˝, pozdravila ih je kad je ušla i spustila torbu na kauč. Lijam se osmehnuoi klimnuo. Džejk se nacerio u pravcu moje najbolje prijateljice. Namignuo joj je. ˝Ćao, Kejt.˝ Uzdahnula sam. Ovo mu nimalo neće pomoći. Zašto je ohrabruje ako želi da ga ostavi na miru? ˝Hajdemo, ostavimo ženskaroše na miru˝, našalila sam se i klimnula ka mojoj spavaćoj sobi. Krenula sam, ne čekajući je. Kejt se osmehnula, podigla torbu i hitrim korakom krenula za mnom. ˝Ne mogu da verujem da ću provesti čitav vikend s tobom i tvojim bratom. Misliš li da će i Lijam ostati ovde?˝, pitala je. Iskričavo me je gledala dok smo ulazile u moju sobu. ˝Ne znam, možda će ostati ako ga lepo zamoliš.˝ Ukočeno sam se osmehnula, zato što sam počela da zamišljam kako flertuje s Lijamom pred mojim očima. Nisam znala kako ću to podneti. Spustila je stvari na pod i bacila se na moju postelju. Okrenula se, zgrabila jastuk s mog kreveta, a zatim se zagledala u njega. ˝Amber, zašto tvoj jastuk miriše na kolonjsku vodu?˝ Bila sam sve nervoznija. ˝Hm... pa, ja... hm... Uh! Lijam ga je pozajmio kad je ovde prespavao. Verovatno još miriše na njega˝, lagala sam. Saplitala sam se o vlastite reči. Zarila se licem u jastuk. ˝Hmm, večeras ću spavati na njemu˝, rekla je, čvrsto stežući jastuk. Zagrcnula sam se od smeha. Nisam je krivila. Lijamov miris se i meni dopadao. ˝Radi šta hoćeš, Kejt. Hajde da jedemo. Umirem od gladi.˝ Ustala sam s kreveta i krenula.


˝Donela sam ga!˝, zacvrkutala je i mahnula mi DVD-jem pred nosom. Uplašila sam se i od slike na omotu. Zakolutala sam očima i izašla iz sobe. Sela sam na kauč pored Lijama. Spustio je ruku pored moje i diskretno prešao malim prstom preko moga kad se uverio da niko ne može da nas vidi. ˝Jesi li naručio hranu, Džejk?˝, pitala sam brata. Pomerila sam se u stranu i kolenom dodirnula Lijamovu butinu. Suptilni osmeh zaigrao mu je u uglu usana. ˝Nego šta. Stići će u deset˝, odgovorio je Džejk. Pomerio se kad mu je Kejt doslovno sela u krilo. Pročistila je grlo. ˝Pa, Lijame, hoćeš li ostati ovde večeras? Veoma rado ću podeliti postelju s tobom, ako se odlučiš za to. Strašno se plašim horora, dobro će mi doći neko ko bi noću pazio na mene˝, vragolasto je cvrkutala. Lijam se nagnuo ka meni. Noga mi je bila još nabijenija na njegovu. ˝Ne, ne mogu. Večeras imam posla. Moraćete da se snađete bez mene.˝ Slegnuo je ramenima i upro pogled u televizor. ˝Pa, dobro. Moraću da se naslonim na tebe, Džejk, ako si zainteresovan˝, bestidno je flertovala s mojim bratom. Nisam čula bratovljev odgovor - zazvonilo mi je u ušima. U meni se javila ljubomora. Prvi put sam osetila tako nešto. Htela sam da ustanem i da najboljoj prijateljici naredim da ostavi Lijama na miru. Prasnula sam u smeh, šokirana vlastitom ljubomorom. Morala sam da se ujedem za usnu da bih se zaustavila. Svi su me pogledali kao da sam skrenula pameću. ˝Šta je bilo?˝, zbunjeno je pitao Džejk. Odmahnula sam glavom i osmehnula se. ˝Ništa, setila sam se jedne urnebesne šale, to je sve˝, lagala sam. ˝Hoće li neko piće?˝, rekla sam, da bih skrenula temu. Svi su hteli nešto da popiju. Otišla sam u kuhinju i pronašla četiri konzerve pepsija u frižideru. Lijam me je zgrabio otpozadi kad sam zatvorila vrata frižidera i okrenuo me prema sebi. Bio mi je tako blizu da sam osećala njegov dah na licu dok mi je uzimao konzerve iz ruku i redao ih po pultu. ˝Nedostajala si mi˝, šapnuo mi je i nežno me poljubio. Zagrlila sam ga oko vrata i privukla ka sebi. Produbila sam poljubac i uplela prste u njegovu kosu. Zakoračio je napred i naterao me da se povučem. Leđima sam se priljubila uz frižider kad se pribio uz mene. ˝Mislim da bi trebalo da razgovaramo s tvojim bratom bez odlaganja˝, promrmljao je kad se nekoliko minuta kasnije razdvojio od mene. Odmahnula sam glavom i molećivo ga pogledala. ˝Nemoj, sačekaj samo nekoliko nedelja. To je sve što tražim.˝ Slabašno se osmehnuo i klimnuo. ˝U redu, biće po tvome. Možeš li da sprečiš tvoju prijateljicu da flertuje sa mnom? Reci joj da sam zauzet.˝ Dah mi je zastao u grlu posle tih reči. ˝Jesi li zauzet?˝, stidljivo sam prošaputala. Ponovo me je poljubio i čitavo telo mi je zatreperilo. Žudela sam za novim poljupcima. ˝Očigledno sam zauzet, ako me hoćeš˝, odvratio je, gledajući me pravo u


oči. Utroba mi je poskočila od radosti, a srcezalupalo tako brzo da mi se činilo da ga čujem. Razum mi je još poručivao da budem oprezna. ˝Hoću te, ako ti hoćeš mene˝, cenjkala sam se. Vragolasto se nasmešio. ˝Naravno. Kad god budeš spremna, bićemo s nerazdvojni˝, rekao je sugestivno i pogledao me podignutih obrva. S uzdahom sam ga udarila po ramenu. ˝Ma hajde, valjda mi je sad dozvoljeno da pravim masne komentare na tvoj račun, zar ne? Mislim, ti si mi devojka, dužan sam da te obaspem najprobranijim komplimentima˝, rekao je, pretvarajući se da je povređen. Da li me je upravo nazvao svojom devojkom? Srce mi se rastopilo na zvuk te reči. ˝Ponovi to˝, prošaputala sam i privukla ga ka sebi. ˝Dozvoljeno mi je da pravim masne komentare na tvoj račun?˝, pitao je, malčice zbunjen. Odmahnula sam glavom. ˝Ne, ne to. Ono posle toga˝, promrmljala sam. Podigla sam se na prste da bih došla nadomak njegovih usana. ˝Ti si mi devojka?˝, pitao je. Žustro sam klimnula. Isprekidano sam disala. Kad sam čula tu reč, učinilo mi se da sam poletela. Nisam mogla da se setim kada sam bila ovako srećna. Osmehnuo se. ˝Ti si moja devojka, Anđele˝, zavodljivo je preo i ovlašno me poljubio. ˝Moja devojka.˝ Ponovo me je poljubio. ˝Jedina koju želim.˝ Poljubio me je još jednom, ali ovog puta nisam mu dala da uzmakne. Držala sam mu glavu i strastveno ga ljubila. Blago je stenjao i čvršće me grlio i privlačio sebi, a onda se naglo odvojio od mene i zakoračio u stranu. Zbunjeno sam ga posmatrala. Pitala sam se gde sam pogrešila. Džejk se pojavio iza ugla pre nego što sam stigla da postavim pitanje. Popreko me je pogledao. ˝Moraš da porazgovaraš s tvojom prijateljicom. Ozbiljan sam. Upravo me je uhvatila za... znaš!˝, prosiktao je. Videlo se da je veoma ljut. Lijam i ja smo istovremeno prasnuli u smeh. Zvono na vratima je zazvonilo u pravi čas i spasio me neprijatnog razgovora. Šmugnula sam iz sobe da bih izbegla neprijatnosti. Kejt je posle večere pustila film. Sedela sam pored Lijama - što znači da je Džejk morao da sedne do Kejt, na drugom kraju kauča. Nije krio da nije srećan zbog toga. Film je bio grozan, gori nego što sam mislila da će biti. Samo ga je Lijamova ruka, prebačena preko zadnjeg naslona kauča, činila nešto podnošljivijim. Odsutno je vrteo moju kosu oko prsta. Na pola filma toliko sam se prepala da sam se šćućurila uz Lijama i zagnjurila glavom u njegove grudi. Pred kraj sam mu, na njegovo najveće zadovoljstvo, skoro sedela u krilu. Zapazila sam ispupčenje na njegovim farmerkama, iako ga je brzo pokrio rukom. Blago sam pocrvenela, jer sam znala da je to zato što me smatra privlačnom i zato što sam ga maltene zaskočila. Setila sam se svih prilika u kojima je


bio ˝uzbuđen˝ u mom društvu i zapitala se koliko se to puta dogodilo zato što je osetio privlačnost prema meni. Ujela sam se za usnu. Možda ću ga pitati nekom drugom prilikom. Užasni film o zombijima konačno se završio. Uzdahnula sam sa olakšanjem. ˝To je bilo strava˝, zacvrkutala je Kejt. ˝Aha, odavno nisam gledao ovako dobar film˝, složio se Lijam, smeškajući mi se. Odlučno sam odmahnula glavom. ˝Mrzim ovaj film! Kako možeš da kažeš da je bio dobar? Mislim, bože, radi se o mrtvacima koji jedu žive ljude i pretvaraju ih u zombije, koji se hrane ljudskim mesom˝, drala sam se i namršteno posmatrala Džejka koji je vadio disk iz plejera. Dramatično sam uzdahnula i napućila usne. ˝ A sad moram da piškim. Plašim se da idem sama!˝, zakukala sam i ustala. Zagledala sam se u mračni hodnik sa zebnjom u srcu. Zašto sam uopšte gledala taj glupi film? Znala sam da će me uplašiti! Svi su mi se smejali. Lijam je ustao sa smeškom na usnama. ˝Poći ću za tobom i proveriti da li strašni neumrli čuče u kupatilu pre nego što uđeš. Šta kažeš na to?˝, ponudio se. Glavom je pokazao ka vratima dnevne sobe. Zahvalno sam se osmehnula i klimnula. ˝Hoćeš li da pregledaš i moju spavaću sobu i kupatilo pored nje?˝, pitala sam, puna nade, a on se nasmejao. Mislio je da se šalim. ˝Ne šalim se.˝ ˝Uradiću sve što želiš, Anđele˝, složio se. Sa osmehom je krenuo za mnom u hodnik. Stala sam ispred kupatila i čekala da ga pregleda. Ušao je i brzo izašao. ˝Proglašavam ga zonom bez zombija˝, objavio je, veselo vrteći glavom. ˝Hvala ti˝, promrmljala sam i pocrvenela. Osećala sam se kao derište. Ušla sam u kupatilo, ali nisam zaključala vrata, za slučaj da moram brzo izaći. Znala sam da sam se glupo ponela, ali nisam mogla drugačije. Oprala sam ruke i izašla, a on me je čekao, naslonjen na zid. Osmehnuo se. ˝Mislio sam da će biti bolje da te sačekam. Nikad se ne zna šta se šunja u mračnom hodniku˝, rekao je i polako se osvrnuo oko sebe raširenih očiju. Srce mi se zaglavilo u grlu kad sam se bacila na njega, obgrlila ga nogama oko struka i zarila licem u njegov vrat. Nasmejao se. ˝Da, svakako najbolji film svih vremena!˝, zaključio je. Zagrlio me je oko struka i poveo ka dnevnoj sobi. Privukao me je sebi i lagano me poljubio pre nego što smo skrenuli iza ugla. Tužno me je posmatrao. ˝Ne želim da spavam sam večeras˝, prošaputao je. Nagnuo se i poljubio me u vrh nosa. Pokajnički sam se osmehnula. ˝Žao mi je što Kejt spava kod nas.˝ To je bila istina. Bilo mi je žao. Sklonio je ruku s mog struka i zakoračio u dnevnu sobu s žalosnim osmehom na licu. Džejk se nasmejao i odmahnuo glavom kad smo se pojavili. ˝Ozbiljno? Naterala


si ga da te čeka ispred vrata? To je nisko, Ambs. Nadam se da si ovog puta makar zatvorila vrata˝, pecnuo me je kad sam sela. Klimnula sam. ˝Nego šta. Zatvorila sam ih. Nisam htela da baš sve čuje˝, potvrdila sam. ˝Hoćemo li da igramo igrice?˝, predložila sam, ne bih li skrenula pažnju s moje zombifobije. Svi su se složili i Džejk je namestio konzolu. Odlučili su se za sport i Lijam i Džejk su prvi boksovali. Kejt je sela kraj mene, a momci su stojeći igrali ispred nas. ˝Hmm, ne mogu da procenim ko od njih dvojice ima slađe dupe. Šta ti misliš?˝, tiho je upitala Kejt, ali ipak dovoljno glasno da je čuju. ˝Bljak! Ozbiljno, šta nije u redu s tobom? Govoriš o mom bratu!˝, povikala sam i stresla se od jeze. ˝Samo jedan od njih dvojice ti je brat, Amber. Drugi je opako zgodan frajer. I mislim da se loži na tebe˝, ponovo je preglasno šapnula. Zadrhtala sam kad je Džejk odmerio Lijama ubilačkim pogledom. ˝Da, kako da ne˝, sarkastično sam odvratila, kolutajući očima. ˝Hajde, požurite. Hoću da igram˝, zakukala sam kako bih promenila temu. Kejt nije ni znala koliko je blizu istine. ˝Evo, igraj umesto mene. Moram da krenem. Uskoro će ponoć. Roditelji ćepitati gde sam˝, rekao je Lijam i pružio mi kontroler. Kejt je skočila da ga dohvati i glavom pokazala u pravcu mog brata, kako bi mi dala do znanja da hoće da igra s njim. ˝Lijame, hoćeš li da proveriš moju spavaću sobu pre nego što odeš?˝, zamolila sam ga. Samoj sebi zvučala sam patetično i detinjasto. Osmehnuo se, ali se nije nasmejao, što me je iznenadilo. ˝Pa, dobro!˝ Uzdahnuo je, iako mu pogled bio veseo. Videlo se da mu prilično godi što sam ga zamolila da to učini. Možda mu je prijala zaštitnička uloga, možda se zbog toga osećao potrebnim. Krenuo je ka mojoj sobi, a ja sam nekoliko trenutaka kasnije ustala i pošla za njim. Ušla sam u sobu, tiho zatvorila vrata i naslonila se na njih. Gledala sam kako obilazi prostoriju. Pogledao je ispod kreveta i otvorio orman, a onda je ušao u kupatilo. Primetio me je tek kad se vratio u sobu. Nije znao da sam ga pratila, ako je suditi po iznenađenju na njegovom licu. Smeškala sam se zato što je moj slatki momak zaista pretražio spavaću sobu zbog zombija. Nije se pretvarao da to radi, već je pregledao čitavu prostoriju. Srce mi je poskočilo na pomisao o njemu kao o mom dečku. ˝Ćao˝ pozdravila sam ga, prišla krevetu i sela. ˝Ćao' odvratio je s bledim osmehom. Nije pokušavao da mi priđe. Imala sam osećaj da ne želi da me požuruje. Potapšala sam rukom po krevetiu, a on je željno došao. ˝Hvala ti što si pregledao moju sobu˝, prošaputala sam. Priljubila sam se uz njega i počela da se igram okovratnikom njegove majice. Prelazila sam prstom preko


njegove kože. ˝U svako doba. Samo mi je žao što večeras neću moći da ti se nađem. Pokušaj da se sama odbraniš od noćnih mora, važi?˝ Tužno me je odmerio. Znali smo da ću imati košmare bez njega. Iznenadni nalet samopouzdanja naveo me je da prebacim nogu preko njegove. Opkoračila sam ga, zagrlila ga oko vrata i zagledala se u njegove divne plave oči. Malčice sam ga iznenadila, ali su mu oči iskrileod uzbuđenja. ˝Večras me nećeš nasmrt pritiskati. To će mi najviše nedostajati˝, zadirkivala sam ga. Šalila sam se, iako će mi zbilja nedostajati. ˝I meni će biti teško, navikao sam da te pritiskam˝, uzvratio je, mazeći me po leđima. ˝Pokušaj da se naspavaš noćas, važi?˝, zamolila sam ga. Mrzela sam kada nije spavao. Osećala sam se krivom jer je isprva počeo da spava ovde da bi mene utešio, a sada se navukao na to. ˝Pokušaću.˝ Poželela sam da ga poljubim i možda pomalo uzbudim, ali sam se plašila toga. U redu je. Učini to, Amber, šta je najgora stvar koja može da ti se dogodi? To je Lijam - prestaće ako ga zamoliš. ˝Kako bi bilo da ti dam nešto o čemu ćeš noćas sanjati? Da li bi ti to pomoglo da zaspiš?˝ Ujela sam se za usnu i podigla obrve. Oči su mu se iznenada raširile. Očigledno je da nije očekivao toliko fizičkog kontakta za tako kratko vreme. Sjaj u njegovim očima govorio mi je da je željan dodira i da će mi dozvoliti da načinim prvi korak. ˝Moglo bi pomoći˝, odvratio je promuklim glasom, od kog mi se koža zagrejala. Nagnula sam se napred i strastveno ga poljubila. Blago je zastenjao kad mi je gurnuo jezik u usta. Prošla sam rukama kroz njegovu kosu. Uživala sam u mekim vlasima pod prstima. Nije se pomerao, samo me je ljubio, Htela sam malo više, pa sam ga gurnula i našao se na leđima. Legla sam na njega i pomilovala ga po grudima, a zatim sam mu zavukla ruke ispod majice. Htela sam da dodirnem mišiće koje sam tek sinoć otkrila. Zadrhtao je poda mnom. Okrenuo se, tako da sam se našla pod njim. Prekinuo je poljubac. Pogledi su nam se sreli, a ja sam pokušavala da usporim disanje. Želela sam još samo malo više. Pružila sam ruke i dohvatila rub njegove majice. Skinula sam mu je preko glave i posmatrala mu grudi. Učinilo mi se da je prestao da diše. Pružila sam ruku da osetim meku kožu pod vrhovima prstiju. Bio je tako lep. Prsti su mi lutali po njegovim grudima i stomaku, kao da imaju sopstvenu volju, kao da se čude što ovaj dečko želi da bude sa mnom. Nije se micao. Činilo se da ne zna šta da radi. Ohrabrujuće sam se osmehnula i kliznula rukom preko njegovog ramena. Obuhvatila sam mu potiljak i dovela njegove usne do mojih. Strastveno mi je


uzvratio poljubac. Poljubac je postajao sve vreliji. Zastenjala sam i izvinula se unazad kad se odvojio od mojih usta da bi mi ljubio obraz i vrat. Priljubila sam se uz njega. Osetila sam se kao da mi je telo u raju. Nikad se nisam osećala tako živo. Spustio je ruku, podigao mi majicu i pomilovao me po stomaku. Usnama se spuštao sve niže i niže dok me je ljubio preko majice. Zažmurila sam i počela isprekidano da dišem kada sam osetila vlažni trag na stomaku dok me je ljubio po stomaku ispod pupka. U meni je raslo osećanje nalik plamtećem bolu. Pokušavala sam da ne mislim o njemu, zato što me je plašilo. Još malo mi je podigao majicu. Osećala sam da ljubi tkaninu u podnožju grudnjaka. Još mi ništa nije smetalo. Uživala sam mnogo više nego što sam mislila da hoću. Započela sam ovo da bih mu dala materijala da utone u san. Znala da ću i ja noćas misliti na ove trenutke. Majica mi se još malo podigla i čula sam kao blago ječi kad mi je video grudnjak. Ruka mu se prikradala uz moj stomak. Nežno mi je prešao šakom preko grudi. Učinio je to samo jednom, a onda ih je sklonio, kao da je očekivao da ću ga zaustaviti. Vratio je šaku na isto mesto kad nisam ništa rekla. Obuhvatio mi je dojku. Promuklo sam zaječala i zarila ruku u njegovu kosu. Nežnim pokretom vratila sam njegove usne na svoje. Dok me je pritiskao o dušek, prikovao me je svojom težinom. Odjednom sam osetila koliko uživa u ovom iskustvu i smesta sam zapanjeno otvorila oči. Zaječala sam i okrenula glavu u stranu, prekinuvši poljubac. ˝Nemoj, Lijame˝, promrmljala sam bez daha. I tek tako, bilo je gotovo. Sklonio je ruke s mog tela, tako brzo da sam osetila hladni vazduh na mestima na kojima me je trenutak pre toga dodirivao vrelom kožom. Podigao se na ruke i kolena i nadvio nada mnom. Zabrinuto me je posmatrao. ˝Da prestanem?˝, pitao je. Zvučao je promuklo i požudno. Progutala sam knedlu i klimnula, izbegavajući njegov pogled. Zagledala sam se u majušnu mrlju od maškare na tepihu. Kapnula mi je pre nekoliko nedelja. Smesta se povukao i seo na ivicu kreveta. Sagnuo se da podigne majicu s poda i navukao je na sebe. I ja sam sela i priljubila kolena uz grudi. Obgrlila sam ih, a vrelina mi je preplavila lice. Mrzela sam sebe u tom trenutku, zato što nisam mogla da budem normalna, zato što nisam mogla da se mazim s dečkoma da se ne uspaničim i zato što nikada neću biti dovoljno dobra za nekoga poput njega. Bila sam patetična. ˝Žao mi je˝, promrmljala sam, ljuta na samu sebe. Uzdahnuo je i pružio ruku da me pomiluje po cevanici. ˝Anđele, nema potrebe da se izvinjavaš. Nismo morali ovo da radimo. Rekao sam ti da će biti onako kako ti budeš htela. Neću reći da nisam uživao, zato što bi to bila laž. To je bilo nešto najvrelije što mi se ikad dogodilo˝, rekao je i slegnuo ramenima. Napeto sam se zakikotala na njegove reći. ˝Nešto najvrelije što ti se ikad


dogodilo? Ma, da. Verovatno si spavao s preko stotinu devojaka. Radio si ko zna šta s njima, a meni nisi uspeo da skineš majicu a da se ne unezverim˝, rekla sam sarkastičnim tonom. Nije morao da laže da bi me utešio. Povukao me je za nogu i naterao me da spustim kolena, a onda je spustio glavu tako da sam morala da ga pogledam u oči. ˝Veruj mi, ovo je bilo nešto najvrelije što mi se ikad dogodilo. To je zbog tebe. Ti sve činiš drugačijim. Čak su i poljupci s tobom drugačiji. Hiljadu puta su bolji nego bilo šta što sam do sada osetio. Telo mi gori gde god me dotakneš. Ne umem da objasnim.˝ Namrštio se i odmahnuo glavom kao da se ljuti na sebe zbog nemoći da pronađe odgovarajuće reči. Slabašno sam se osmehnula. ˝Znam šta hoćeš da kažeš˝, iskreno sam odvratila. Nacerio se. ˝Sad bi trebalo da mi kažeš da je ovo bilo nešto najvrelije što si ikada osetila.˝ Šalio se. Znao je da nisam poljubila nikoga izuzev njega i onog drkadžije koji mi je ukrao poljubac na žurki. Nekoliko sekundi pretvarala sam se da razmišljam. ˝Znam za bolje.˝ Nasmejao se. ˝Da, kladio bih se da znaš˝, odvratio je vrteći glavom. Uzdahnuo je kad sam se osmehnula. ˝Mislim da je najbolje da krenem. Hvala ti na današnjem danu. Sjajno sam se proveo s tobom. Lepo spavaj. Što se tiče onog što smo upravo učinili, onog što je trebalo da mi pomogne da zaspim, pa, mislim da neće imati željeni učinak. Verovatno ću probdeti čitavu noć misleći o tome˝, rekao je, prelazeći prstom preko moje jagodice. Zakikotala sam se. ˝I ja˝, priznala sam, što ga je nasmejalo. Ustao je i pružio mi ruku da mi pomogne da ustanem. Prihvatila sam je. Pošli smo hodnikom, držeći se za ruke. Na uglu je zastao, poljubio me u čelo i duboko uzdahnuo. ˝Ništa, narode, odoh ja. Videćemo se sutra˝, rekao je kad mi je pustio ruku i prošao dnevnom sobom ka ulaznim vratima. ˝Da, videćemo se˝, odgovorili su Džejk i Kejt, zauzeti tenisom na konzoli. Lijam mi se osmehnuo s vrata, ali usiljeno. Videla sam da mu je bilo teško što odlazi. Uzvratila sam mu osmehom. Zatvorio je vrata i sve lađe su mi istog trenutka potonule. Pomisao da ću morati da provedem dve noći bez njega izazvala mi je blagu mučninu. To bi bilo grozno i da se nismo zbližili, a ovako će to bilo pravo mučenje. Uzdahnula sam i sela na kauč da gledam kako Džejk uništava Kejt na konzoli. Noć je bila grozna. Otišla sam na spavanje prestrašena zbog zombija, a kad sam najzad uspela da zaspim u hladnom krevetu, koji je delovao tako pogrešno bez Lijama, otac mi je došao u san. Mesecima ga nisam sanjala. To se poslednji put desilo kad su Kejt i Sara prenoćile kod mene zbog Sarinog rođendana. Lijam je morao da ode zbog njih. Te noći probudila sam čitavu kuću vrištanjem. Večerašnji san bio je zbilja loš. Džejk je imao jedanaest, a ja devet godina. Igrali smo se u dvorištu, da ne bismo bili u kući, jer je otac hteo da gleda fudbalsku


utakmicu na televiziji. Pio je čitavog popodneva, zbog čega je bio u još gorem raspoloženju. Igrali smo se Džejkovom novom fudbalskom loptom, koju je dobio za rođendan nekoliko nedelja ranije. Nije trebalo da se igramo njom u dvorištu, već samo u parku, ali je Džejk hteo da mi pokaže novi trik koji je naučio. Pimplovao je loptu. Smejala sam se i brojala koliko puta će je udariti pre nego što mu ispadne. Ponosila sam se starijim bratom. Izgubio je kontrolu nad loptom i pokušao je ponovo da je uhvati, umesto da je samo pusti da padne. Poletela je i udarila u prozor. Udarac je bio veoma glasan, ali se staklo na svu sreću nije razbilo. Okrenuli smo se ka vratima, čekajući. Zadnja vrata su se otvorila desetak sekundi kasnije. Otac nas je pozvao da uđemo u kuću. ˝Ponesite loptu˝, prosiktao je. Lice mu je bilo maska ubilačkog gneva. Ohladila sam se od glave do pete. Džejk me je uhvatio za ruku i naterao da krenem za njim. Drugom rukom je podigao loptu. Poskočila sam i zajecala kad je otac zalupio vratima. Džejk me je čvršće stisnuo za ruku. ˝Ko je šutnuo loptu?˝, pitao je otac pretećim tonom. ˝Ja sam. Žao mi je, tata. Slučajno sam˝, prošaputao je Džejk, pokajnički ga gledajući. Otac mu je uzeo loptu iz ruku i spustio je na kuhinjski pult. Tako je jako udario Džejka u stomak da ga je blago odigao od poda. Pokrila sam usta rukama da bih prigušila vrisak koji je pretio da mi se otme iz grla. Podigao je pesnicu da ga ponovo udari. Zgrabila sam ga za zglob, u pokušaju da ga sprečim. Okrenuo se prema meni i snažno me ošamario. Udarila sam glavom o zid i osetila da mi nešto teče niz lice. Zamaglilo mi se pred očima. Onda se okrenuo prema Džejku i ponovo ga udario. Ali nije se tu zaustavio. Iznova i iznova ga je udarao po stomaku i butinama. Džejk je plačući pao na pod. Molila sam ga da prestane. Uhvatio me je za ruku i podigao s poda. Zgrabio je kuhinjski nož crne drške. Nisam mogla da dišem. Džejk je vrisnuo na njega da me ostavi na miru. Ustao je s poda, a lice mu je bilo iskrivljeno od bola zbog pretrpljenih batina. Otac ga je ponovo bacio na pod, udarcem u vilicu. ˝U redu je. Poseci me, učini to. Samo više nemoj da udaraš Džejka, molim te!˝, molila sam ga, ridajući. Molećivo sam ga posmatrala. Iznenadila sam se kad mi je stavio nož u ruku. Došlo mi je da ga probodem, ali me je držao za zglob, pa nisam mogla. Dohvatio je Džejkovu loptu s pulta. Čvrsto ju je držao. ˝Probodi je˝, naredio je. Hitro sam odmahnula glavom. Džejk je voleo tu loptu. Bila je moj rođendanski poklon. Dva meseca sam štedela od džeparca da bih je kupila. ˝Probodi je˝, ponovio je hladnim glasom. Osećala sam alkohol u njegovom dahu, koji bi me zapahnuo kad god bi progovorio. Od tog smrada prevrtalo mi se u stomaku. Stisnuo me je za zglob i naterao da zarijem oštricu u kožnu loptu. Zajecala sam.


Pustio mi je ruku, uzeo nož i nehajno ga bacio u sudoperu pre nego što je otišao u dnevnu sobu da odgleda ostatak utakmice, kao da se ništa nije dogodilo. Pogledala sam Džejka, koji je jedva disao, kako sedi na podu. Izgledao je grozno. Pritrčala sam mu, a on je ustao i dohvatio kuhinjsku krpu. Prislonio ju je uz moju glavu, na mesto na kom sam se udarila. Grizao je usnu da bi prestao da plače. ˝ Ambs, toliko mi je žao. Jesi li dobro?˝, zakrkljao je, glasom jedva nešto jačim od šapata. Glupi dečak se upinjao da ispuni pluća vazduhom, a uprkos tome je mene pitao da li sam dobro. Tu i tada bih shvatila da imam najboljeg brata na svetu, da to već odavno nisam znala. Naglo sam se probudila. Plakala sam tako jako da sam jedva disala. Obrisala sam lice drhtavim rukama i pogledala na sat. Bilo je pola pet. Posegnula sam za Lijamom, da bih ga zagrlila, ali on nije bio tu. Bio je u svojoj kući. Preplavila me je usamljenost. O bože, koliko mi je potreban! Uzela sam mobilni i izašla iz spavaće u dnevnu sobu. Napisala sam mu poruku. Jesi li budan? Nadala sam se da ga zvuk poruke neće probuditi ako spava, jer u tom slučaju nisam želela da ga probudim. Telefon mi je gotovo istog trenutka zazvonio. ˝Jesi li dobro, Anđele?˝, pitao je čim sam se javila. I dalje sam plakala. Nisam mogla da usporim dah, a ruke su mi nekontrolisano drhtale. ˝Nisam˝, zakrkljala sam. ˝Dolazim kod tebe. Mogu li da uđem na vrata?˝ Čula sam kako otvara prozor i kako vetar duva. ˝Možeš˝, procedila sam kroz jecaje. Oteturala sam se do ulaznih vrata. Otvorila sam ih i čekala. Prošlo je svega nekoliko sekundi pre nego što je dotrčao iza ugla. Zagrlio me je, podigao i ušao u kuću. Obujmila sam ga nogama oko struka i rukama oko vrata. Pritisnuo je usne uz moj vrat. Disao mi je po vratu i ramenima dok se nisam opustila. Zatvorila sam oči kad zatvorio vrata za sobom i krenuo u dnevnu sobu. Seo je i posadio me na krilo. Nije prestajao da mi diše niz vrat. Moj emocionalni bol polako se osipao. Otvorila sam oči i videla da smo na kauču. Odaljila sam se od njega i pogledala ga u zabrinuto lice. ˝Zombiji?˝, pitao je s malo nade. Lice mu se smračilo kad sam odmahnula glavom. Izgledao je tako tužno, ali tuga je brzo ustupila mesto gnevu. Toliko se razbesneo da se činilo da će mu vene na slepoočnicamapopucati. Ćutke sam ga zagrlila. Nije morao da pita, znao je da sam sanjala oca. ˝Hoćeš li da razgovaramo o tome?˝, pitao je nekoliko minuta kasnije. Brižno mi je milovao leđa. ˝Neću.˝ Promukla sam od silnog plakanja. Klimnuo je i nastavio da me miluje po leđima. ˝Jesam li te probudila?˝, pitala sam. Grizla me je savest što sam ga dovukla


ovamo u pola pet ujutru. ˝Nisi, nisam mogao da zaspim˝, tiho je rekao. Nasmejala sam se. ˝Poljubac ti nije pomogao?˝, našalila sam se. Bilo mi je bolje otkako je došao. ˝Nije. Znao sam da će imati suprotno dejstvo.˝ Tužno sam se osmehnula. ˝Hoćeš li da ostaneš sa mnom neko vreme? Podesiću budilnik na telefonu. Mogli bismo da spavamo na kauču,˝ predložila sam. Osmehnuo se i ispružio. Uzela sam mobilni i potražila aplikaciju budilnika. ˝Kada da se probudimo?˝, pitala sam grizući usnu. Pitala sam se kad će se Džejk probuditi. Pošto je bila nedelja, verovatno neće pre deset. ˝Šta kažeš na pola osam?˝, predložio je i privukao me k sebi. Klimnula sam i otkucala vreme, a onda sam spustila telefon na pod, gde ću ga lako dohvatiti kad se oglasi. Lijam se nasmešio, prebacio nogu preko mene i čvrsto me zagrlio. Osmehnula sam se i dodirnula mu usne lakim poljupcem. ˝Laku noć, Lijame.˝ Zatvorila sam oči i zadovoljno uzdahnula. Osećala sam se sigurno i zaštićeno u njegovim rukama. ˝Laku noć, lepa moja devojko˝, prošaputao je i poljubio me u nos. Izmamio mi je osmeh na lice tim šarmantnim gestom i kroz nekoliko minuta pala sam u san bez snova.


OSMO POGLAVLJE Probudio me je prodorni signal mobilnog telefona. Nekoliko puta sam zatreptala, a onda se osvrnula oko sebe. Nisam znala zašto ležim u dnevnoj sobi. Tada sam se setila sinoćnjeg sna. Namrštila sam se i okrenula glavu, i videla da Lijam još spava. Kao i obično, prekrio me je rukama i nogama i prikleštio me svojom težinom. Nasmešila sam se i nekoliko minuta ga samo posmatrala, a onda sam odlučila da ga, za promenu, nežno probudim. Obično bih ga munula laktom ili gurnula sa sebe, ali sam odlučila da danas budem kreativnija. Odgurnula sam mu rame da bih se pridigla. Okrenuo se na leđa, ne skidajući ruke s mene, tako da me je privukao sebi. Podigla sam se na ruke i kolena, opkoračila ga i pritisnula svom težinom. Pomilovala sam njegovo zgodno lice nekoliko puta i pritisnula usne na njegove. Muklo je uzdahnuo u snu. Ponovo sam ga poljubila, ovaj put nešto strastvenije. Počeo je da se budi ispod struka, pa sam morala da zagrizem usnu kako bih suzbila kikot. Dobro, znam da sam nova u ovome, ali ovaj momak se iskreno loži na mene! Bila sam blago postiđena, ali i svesna da sam željena, privlačna i potrebna. Ponovo sam ga poljubila i prešla rukom preko njegovih grudi. Promeškoljio se i čvršće me zagrlio. Pritisnuo me je na grudi, ali se još nije budio. Poljubila sam ga još jednom i prešla jezikom preko njegove usne. To mu je privuklo pažnju. Otvorio je oči i pogledao me. Bio je zatečen, ali se brzo pribrao. Osmeh mu je zaigrao u uglu usana. ˝Nadam se da ćeš me odsad pa nadalje ovako buditi˝, rekao je promuklim, snenim glasom. Osmehnula sam se i slegnula ramenima. ˝Možda i hoću, ako budeš imao sreće˝, zadirkivala sam ga. Stavio je ruku na moj potiljak i privukao me k sebi da bih ga ponovo poljubila, ali sam se povukla i odmahnula glavom kad me je gricnuo za donju usnu, tražeći dozvolu za ulazak. ˝Moraš da ideš, Lijame.˝ Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja i uspravila se. Još sam ga opkoračivala. Osećala sam njegovu erekciju. Pritiskala je središte mog bića. Žudela sam za njim na dosad nepoznate načine. Sa osmehom je spustio šake na moja kolena i posmatrao me dok sam sedela na njemu. Pogled mu je bio tako pohotan da sam se iznenadila što nije molio za seks


ovde i sada. Nije se micao, samo je ležao sa širokim, zadovoljnim osmehom na licu. Ovo nije bio najbolji položaj za sedenje. Izluđivao me je dok je tako ležao poda mnom. Ugrizla sam se za usnu kad me je preplavio talas žudnje. To je bilo zbunjujuće i meni strano osećanje. Nikad nisam poželela da poljubim nekoga, da i ne govorimo o mislima koje su mi se sad oblikovale u glavi. ˝Šta mi to radiš?˝, prošaputala sam. Izbegavala sam svaki fizički kontakt zbog onoga što mi je otac učinio. Zato mi je bilo teško da poverujem da želim da se zbližim s nekim na taj način. ˝Kako to misliš?˝, pitao je pomalo zbunjeno. Odmahnula sam glavom. Nisam to mogla da opišem, pogotovo ne njemu. Moraće da čeka. Verovatno će krenuti punom snagom i sve upropastiti ako mu kažem kako se osećam. ˝Reci mi šta si imala na umu, Anđele. Molim te?˝, preklinjao me je, umilno me gledajući. Uzdahnula sam zbog te njegove ubedljive taktike. Taj izraz lica je uvek palio kod mene, i on je to znao. ˝Ne želim.˝ Legla sam pored njega. ˝Molim te?˝, prošaputao je. Uzdahnula sam. ˝Ne znam šta mi se događa. Jednog dana ne mogu da zamislim da me iko dodirne, a sledećeg...˝ Ućutala sam. Nisam znala kako da dovršim rečenicu a da ne stekne pogrešan utisak. ˝Šta sledećeg dana?˝, došapnuo mi je i pridigao se na lakat da bi mogao da gleda pravo u oči. ˝Sledećeg dana me toliko privlačiš da se jedva suzdržavam˝, priznala sam i pocrvenela od glave do pete. Tiho se nasmejao i počastio me svojim razmetljivim kezom. ˝I ti mene privlačiš.˝ ˝Znam, to je polovina problema˝, odvratila sam. Spustila sam pogled na šator koji se polako dizao ispod donjeg dela njegove pidžame. Ponovo sam pocrvenela, svesna da mu gledam u međunožje, kao i činjenice da on to vidi. ˝Žao mi je ako te pali to što se palim na tebe.˝ Nacerio se, a ja sam još jače pocrvenela. Ovaj razgovor mi je bio strašno neprijatan. Udarila sam ga po grudima i postiđeno se zakikotala. Uhvatio mi je ruku i čvrsto je držao, gledajući u mene. ˝Ovo me plaši˝, priznala sam. Osećala sam se glupo i detinjasto. Tužno se osmehnuo i klimnuo. ˝Znam da te plaši. Ali nikad te ne bih povredio. Ako se ikada budeš osetila kao da se nešto prebrzo odvija, treba samo da mi kažeš, obećavam ti.˝ Nisam sumnjala u njegovu iskrenost. Istinitost njegovih reči bila je jasno vidljiva na njegovom licu. Nagnula sam se prema njemu i nežno ga poljubila, a onda sam se odmakla. ˝Zaista moraš da kreneš. Ima skoro osam sati.˝ Uzdahnuo je i igrao se mojim prstima. ˝Stvarno mi se ne dopada tvoja drugarica. Zbog nje moram da idem˝, promrmljao je, pretvarajući se da je ljut. Nasmejala sam se i ustala s kauča, a onda sam cimnula i njega i podigla ga. ˝Možda ne bi bilo loše da se malo smiriš pre odlaska. Šta će susedi reći ako vide


da u takvom stanju napuštaš moju kuću?˝, našalila sam se i klimnula ka njegovom međunožju, a onda sam ponovo pocrvenela i zažmurila jer sam ga ponovo pogledala. Nasmejao se i bez imalo stida slegnuo ramenima. ˝Pomislili bi da imam neverovatno zgodnu devojku, koja me je upravo isterala iz kreveta.˝ Osmehivala sam se dok je nameštao šorts tako da njegova izbočina bude manje upadljiva, a onda me je ponovo poljubio i izašao iz kuće. Ušunjala sam se u svoju sobu. Kejt je još spavala. Uspuzala sam se u krevet, ali nisam zaspala. Poslala sam poruku Lijamu i ugasila zvuk na mobilnom da ne bih probudila Kejt. Drago mi je što si sinoć odspavao makar tri sata. Odgovor je gotovo odmah stigao. I meni. Taj kauč je iznenađujuće udoban, bolji je od mog kreveta, ali to je verovatno zbog tebe. Nasmešila sam se i grickala usnu dok sam kucala odgovor. I večeras možeš da prenoćiš na istom mestu. Mogla bih da se iskradem u dnevnu sobu kad Kejt zaspi. Ta ideja mi se dopada! Šta radiš danas? Hoćeš li da radimo nešto? Pogledala sam usnulu Kejt i trgla se. Nisam mogla da provodim vreme s Lijamom dok je ona ovde. Mrštila sam se dok sam kucala negativan odgovor i objašnjavala mu da moram da provedem dan sa njom. Podneo je to iznenađujuće dobro i nastavili smo da se dopisujemo još čitav sat. Pomislila sam da je dobro što sam odlučila da proširim paket na neograničeni broj poruka, jer bi me ova veza u protivnom koštala čitavo bogatstvo. Ustala sam nekoliko sati kasnije, obukla se i krenula u kuhinju. Lijam je već bio tamo. Nije trebalo da se čudim; gotovo nikad nije bio kod svoje kuće. Kad nije išao u školu, provodio je najveći deo dana ovde. Odlazio je oko devet, samo da bi se oko pola jedanaest ušunjao u kuću kroz moj prozor. Osmehnula sam mu se i brzo pogledala u stranu, zato što je sedeo pored Džejka. ˝Dobro jutro, Ambs. Gde je Kejt? Jesi li joj rekla da me ne dira?˝, pitao je Džejk. Izgledao je napeto i ozbiljno. ˝Tušira se. U svakom slučaju, trebalo bi da budeš polaskan što joj se sviđaš, iako će se danas možda preusmeriti na Lijama.˝ Namignula sam mu.


Lijam je uzdahnuo. ˝Nema šanse! Izlazim s nekim˝, samouvereno je objavio. Blago sam pocrvenela i nervozno se promeškoljila zato što je to rekao u Džejkovom prisustvu. Džejk se naglo okrenuo prema njemu i sumnjičavo podigao obrvu. ˝Izlaziš s nekim? Kao, ozbiljno? Ti nemaš veze.˝ ˝Lud sam za njom˝, odvratio je Lijam, slegnuvši ramenima. Krenula sam ka frižideru da uzmem mleko za pahuljice. Pokušavala sam da se pretvaram da nisam tu. Srce mi je bubnjalo u grudima dok sam sedala preko puta njih. Napunila sam čašu sokom od pomorandže. O bože, uradiće to! Reći će Džejku! ˝Lud si za njom? Hoćeš da kažeš kako joj nećeš švrljati iza leđa? Mora da je baš dobra u krevetu˝, rekao je Džejk. Nacerio se i ponosno udario drugara po leđima. Zagrcnula sam se sokom od pomorandže i ispljunula ga na pult. Curio mi je niz bradu. Lijam se osmehnuo i slegao ramenima. ˝Nisam spavao s njom. Ne veruje u seks pre braka.˝ Džejk je izgledao kao da će se svakog časa onesvestiti. Zinuo je od zaprepašćenja, a oči su mu se razrogačile. Zurio je u prijatelja kao da mu je izrasla još jedna glava. ˝Ti... ona... šta?˝, zamuckivao je i žustro odmahivao glavom. Lijam se smejao. ˝Povlačim se s tržišta, počevši od danas. Anđele, reci prijateljici da sam zauzet˝, rekao mi je i namignuo. Pročistila sam grlo i pokušala da održim neutralni izraz lica dok mi se utroba nervozno grčila. ˝Hoću. Znači, sad si reformisani ženskaroš. Možda ima još nade i za tebe, Džejk.˝ Nasmejala sam se i gađala ga pahuljicom. Džejk se podrugljivo nasmejao i odmahnuo glavom. ˝Nema šanse. Dajem ti nedelju dana. Ponovo ćeš biti onaj stari i jurićeš sve što mrda˝, samouvereno je zaključio. ˝Ne znam, Džejk. Izgleda mi prilično ozbiljno˝, rekla sam. Uzela sam činiju i odlučila da doručkujem u spavaćoj sobi. Lijam mi se ponosno osmehnuo. Moje reći su mu se očigledno dopale. Pokazala sam mu da imam poverenja u njega. ˝Konačno si naučio da koristiš glavu koja ti stoji na ramenima˝, šalio se Džejk. Smejao se, tapšući prijatelja po ramenima. Trgla sam se zbog njegovih reči. Podsetile su me da je Lijam mnogo iskusniji nego što ću ikad moći da pojmim. ˝Pa, mislim da je to lepo, Lijame. Ona je srećna devojka. Nadam se da joj nećeš slomiti srce˝,promrmljala sam pogleda uprtog u činiju. Nadala sam se da me neće povrediti. ˝Neću˝, samouvereno je odgovorio Lijam. Zaputila sam se u svoju sobu sa osmehom na licu i činijom u ruci. Čula sam kako Džejk ispituje Lijama o tajanstvenoj devojci. ˝Pa, šta ćemo raditi danas?˝, pitala sam Kejt pošto je završila sa šminkanjem.


Slegnula je ramenima. ˝Hmmm. Znam, šta kažeš da odemo na kuglanje? Pozvaćemo Saru i Šona. Mogle bismo da pozovemo i tvog brata i Lijama˝, uzbuđeno je zacvrkutala. Sneveselila sam se kad sam čula gde želi da ide. Kuglanje nije bilo moj omiljeni sport, ali su ga moji prijatelji voleli. Jednom mesečno išli smo u kuglanu. ˝Važi, pozvaću ih.˝ Zgrabila sam telefon i okrenula Sarin broj. ˝A ja ću pitati bogove seksa jedan i dva.˝ Kejt se osmehnula i odskakutala iz moje spavaće sobe. Išla sam za njom kad se Sara javila. ˝Hej, Saro, hoćeš li na kuglanje?˝, pitala sam je dok sam posmatrala kako se Kejt uvaljuje na kauč pored Džejka. Praktično mu je sela u krilo. ˝Može. U koliko sati?˝, uzbuđeno je odgovorila. ˝Nađimo se u kuglani, na primer za jedan sat˝, predložila sam. Pogledala sam na sat. Tek je prošlo deset. ˝U redu. Pozvaću Šona i svratiti po njega˝, rekla je veselo. Osmehnula sam se zato što je Kejt već bestidno flertovala s Džejkom. ˝U redu, sjajno. Vidimo se.˝ Prekinula sam vezu. Naslonila sam se se na zid i gledala kako moja najbolja drugarica obrađuje mog brata. ˝Hajde s nama? Videćeš koliko sam vešta s kuglama˝, umiljavala se, zavodljivo trepćući. Lijam se gušio od smeha, koji je zazvučao kao kašalj, kad se Kejt okrenula prema njemu. ˝Hajde na kuglanje, Lijame. Potrudiću se da ti bude lepo. Znam da se dobro kuglaš. Kako bi bilo da me naučiš nekim trikovima?˝ Izazovno je podigla obrvu, a Lijam se uzvrpoljio. Nasmejala sam se u sebi. Bilo mu je neprijatno zbog njenog udvaranja, a ja sam uživala u njegovim mukama. Obično je nehajno flertovao s njom, ali je danas izgledao kao neko ko bi najradije zbrisao. Odlučila sam da mu pomognem. ˝Kejt, kako bi bilo da ih ostaviš na miru? Ne želim da moj brat ženskaroš i njegov reformisani prijatelj pođu s nama na kuglanje ako ću čitavog dana morati da gledam kako im se nabacuješ.˝ Namrštila sam se, pretvarajući se da povraćam. Lijam me je počastio jednim od svojih dečačkih, slatkih osmeha. Srce mi je zaigralo u grudima. Kejt se nacerila. ˝Hmm, bez njih neće biti zabavno˝, rekla je, namigujući mi. Slegnula sam ramenima, odgurnula se od zida i krenula ka njima. ˝Pa, za sat vremena idemo na kuglanje. Ako vas dvojica želite da pođete, slobodni ste da nam se pridružite. Sara i Šon idu s nama, a možda i Teri.˝ Spustila sam se na pod pored Lijamovih stopala i naslonila glavom na njegove noge. Kejt me je upitno pogledala. Shvatila sam da dodirujem Lijama, što obično nisam radila. Pocrvenela sam i odmakla se nekoliko centimetara. ˝Kuglanje zvuči kao dobra ideja. Šta ti misliš, Džejk? Hoćeš li da pokažemo devojkama ko je gazda?˝, šalio se Lijam. Kejt je žustro klimnula. ˝Volela bih da mi pokažete ko je gazda˝, odvratila je.


Momci su se pretvarali da je nisu čuli. Džejk se s oklevanjem složio. ˝Važi, u redu. Volim kuglanje. Hej, zašto ne pozoveš tvoju devojku da pođe s nama? Ili se bojiš da će shvatiti da je pogrešila čim me bude videla i da će te ostaviti zbog boljeg frajera?˝ ˝Moja devojka ne bi te ni pogledala, Džejk. Nemam razloga da se brinem˝, samouvereno je odgovorio Lijam. Silno se zabavljao, a meni su obrazi goreli. Pognula sam glavu i poželela da nestanem. Kejt se namrštila. ˝Imaš devojku, Lijame?˝ Izraz lica joj se u trenutku promenio. Svedočio je o dubokoj koncentraciji. Izgledala je kao matematičar koji rešava stoletni problem. ˝Da, ima je. Lud je za nekom tajanstvenom curom.˝ Džejk se namrštio i zakolutao očima. Kejt je pogledala u mene. Učinilo mi se da pokušava da mi probuši rupe u glavi. Progutala sam knedlu. Nisam htela da lažem najboljuprijateljicu. Uzdahnula je i raširila oči. Nekoliko puta je pogledala mene, pa Lijama. Blagi bože, zar ume da čita misli? Polako sam klimnula, zato što sam znala da ne mogu da je lažem. Pokušavala sam da budem što diskretnija. Muklo je zastenjala, a onda je skočila, sa osmehom na licu. ˝Idemo da se spremimo u tvojoj sobi, Amber!˝, uskliknula je i uzbuđeno udarila dlanom o dlan. Znam šta me čeka, milion pitanja. Odmahnula sam glavom i procedila: ˝Spremna sam.˝ ˝Moraš da mi pomogneš oko nečega u spavaćoj sobi!˝, prosiktala je i pogledala me kao da će me ubiti ako odmah ne krenem. Nevoljno sam ustala s poda. Znala sam da moram da porazgovaram s njom. Lijam se zakikotao iza mene, a ja sam ga ošinula pogledom. Ponekad mu je jezik brži od pameti. Ali ima neviđen jezik. Krenula sam za Kejt u spavaću sobu. Zgrabila me je čim sam zatvorila vrata za sobom. ˝Znala sam! Taj dečko te godinama merka!˝, povikala je. Skakala je i široko se osmehivala. Nasmejala sam se njenom uzbuđenju. Radovala se kao da je ona počela da se zabavlja s njim. ˝Grešiš. Nije tako!˝, rekla sam kroz smeh. Odvukla me je do kreveta. ˝Ućuti, molim te! Uvek te gleda. Koristi svaki izgovor da te dotakne. Bestidno flertuje s tobom i stalno ti govori koliko si zgodna.˝ Sneno je uzdahnula. ˝Pa, mlada damo, kad si planirala da ovo kažeš svojoj najboljoj drugarici?˝, kao bajagi me je ukorila. ˝Pa, odlučili smo da nekoliko nedelja držimo vezu u tajnosti. Džejku se to neće svideti.˝ Oneraspoložila sam se kad sam se setila pretećeg pogleda koji je juče uputio Lijamu, dok smo čistili kuću posle žurke. Pomisao na našu vezu nije mu se ni najmanje dopadala. ˝Auh, da, nisam razmišljala o tome. Džejk će poludeti od besa!˝, rekla je


razrogačenih očiju. Klimnula sam, kršeći prste u krilu. ˝Pa, kad se sve to desilo? Bili ste zajedno na žurki, zar ne? Zurio je u tebe čitave noći i prebio Džesikinog brata na mrtvo ime zato što te je poljubio.˝ Zinula sam od čuda. ˝Prebio je Džesikinog brata?˝ Videla sam kad ga je pribio uza zid, ali sam morala da otrčim u sobu zato što mi je pozlilo. Kejt je klimnula. ˝Da. Vikao je kako mora da drži prljave ruke dalje od tebe i da nisi želela da te poljubi. Izgleda da je video kad si pokušalada ga odgurneš. Udario ga je nekoliko puta pre nego što su ih rastavili. Posle toga je nestao. Džejk je rekao da je otišao kući.˝ Radoznalo me je pogledala. Znala sam da sam pocrvenela. Bila sam grozan lažov. ˝Nije otišao kući, zar ne?˝ Lukavo se nasmešila. Duboko sam udahnula i odmahnula glavom. Vrisnula je, doslovce je vrisnula. Džejk i Lijam su sekundu kasnije upali u sobu. ˝Šta je? Šta je bilo?˝, povikao je Džejk. Osvrtao se oko sebe, kao da očekuje da vidi požar. Prostenjala sam. ˝Hm... ovaj, to je bilo... hm˝, zamuckivala sam. Očajnički sam tragala za uverljivim izgovorom. ˝Videle smo pauka˝, hitro se umešala Kejt. Pokazala je ka kupatilu. Džejk je s uzdahom ušao u kupatilo. Prekorno je odmahnuo glavom. ˝Ozbiljno, digle ste toliku buku oko pauka? Mislio sam da je neko ubijen!˝, negodovao je. Kejt se cerila, posmatrajući mene i Lijama. Činilo se da uživa dok gleda kako se mučim. Lijam mi je namignuo, a Kejt se smesta nasmejala. Džejk se vratio iz kupatila i odmahnuo glavom. ˝Nisam ga našao.˝ ˝O, možda i nije bio pauk, već grudvica dlaka, ili nešto slično˝, dodala je Kejt. Mahnula im je da se udalje. Čim smo ostale same, uzbuđeno mi se osmehnula. ˝Ne mogu da verujem da si izgubila nevinost s Lijamom Džejmsom! Da li je bilo dobro? Kladim se da je bio dobar, zar ne? Toliko je jebeno zgodan! Toliko sam ljubomorna!˝, gugutala je, izgubljena u svom svetu. ˝Nisam spavala s njim˝, izbrbljala sam pre nego što je nastavila. Pogledala me je u oči. ˝Nisi? Pa, zašto, kog đavola, nisi? Da sam bila na tvom mestu, smesta bih ga zaskočila.˝ Slegnula sam ramenima. ˝Da, znam da bi, ali ja nisam takva.˝ ˝To mi je poznato˝, uzdahnula je. Na trenutak je izgledala poraženo, ali joj se veseli izraz brzo vratio na lice. ˝Pa, šta ste radili?˝ ˝Ljubili smo se, to je sve˝, iskreno sam odgovorila. Nisam je lagala, zato što nismo odmakli mnogo dalje od toga. ˝Srećna si koliko si teška. Najzgodniji frajer u školi je tvoj dečko, a drugi najzgodniji ti je rođeni brat. Mislim, baš si alava!˝ Tobože ljutito me je korila s podignutim prstom. ˝Pa, nazvao te je devojkom! Da li te je pozvao na dejt? Onako


zvanično, kao par? U pravoj ste vezi?˝ Rafalno je ispaljivala pitanje za pitanjem i posmatrala me sa strahopoštovanjem. Klimnula sam, ali sam se namrštila. ˝Da, jeste, i da, jesmo. Iskreno, ne znam štaće od toga biti. Mislim, tako brzo menja devojke da se malo plašim da se zaljubim u njega, za slučaj da me prevari, ostavi ili nešto slično˝, priznala sam slabašnim glasom. Zurila sam u pod, dok mi je sve što me brine prolazilo kroz glavu. Zagrlila me je. Dlačice na vratu su mi se odmah nakostrešile, a stomak zgrčio. Znala sam da samo želi da me uteši, ali nisam mogla da sprečim reakciju tela na dodir. ˝Mislim da neće. Hoću reći, nikad nije imao devojku. Nikad nije zvanično izlazio s nekom. Zato nemaš primer za poređenje. Tehnički gledano, nikad nikog nije prevario.˝ Počastila me je poluosmehom. Nisam mogla da se ne nasmejem zbog njenog pokušaja da me odobrovolji. A opet, imala je pravo. Činjenica da želi zvaničnu vezu govorila je da je ozbiljno zagrejan za mene. Nisam bila raspoložena za razgovor na tu temu. Ići ću korak po korak. Videću gde će nas to odvesti. Nisam želela da se brinem zbog budućnosti i da se opterećujem ˝šta ako˝ razmišljanjima. ˝Trebalo bi da krenemo. Sara i Šon će nas čekati. I, molim te, nikome ni reći o ovome, važi? Čak ni Sari. Hoću da vidim gde ćemo biti za dve nedelje, pre nego što obavestimo Džejka˝, objasnila sam. ˝Dajem ti reč da nikome ništa neću reći˝, zavetovala se i prstom ispisala znak krsta preko srca. ˝Pa, da li se dobro ljubi?˝, prošaputala je kad smo se zaustavile u hodniku. ˝Neverovatan je˝, odvratila sam. Osmehnula sam se pri pomisli na njegove usne na mojim. ˝Prokletstvo! Srećna kučko!˝, tiho je dodala i zasmejala me.


DEVETO POGLAVLJE ˝Pa, momci, idete li ili ne?˝, pitala sam kad sam ušla u dnevnu sobu. ˝Da, važi˝, uzdahnuo je Džejk. Videlo se da nije raspoložen za kuglanje. Lijam ga je verovatno nagovorio. Uzeo je ključeve i krenuo ka vratima. ˝Isparkiraću auto iz garaže. Videćemo se napolju.˝ ˝Auh, sranje, zaboravila sam tašnu˝, rekla je Kejt i šmugnula nazad u moju sobu. Čim smo ostali sami, Lijam me je zgrabio i poljubio. Nežno me je prislonio uza zid. Zagrlila sam ga oko vrata i zarila mu prste u kosu. ˝Mmm, nedostajala si mi˝, promrmljao je nadomak mojih usana. ˝Jesam li? Nisam znala. Možeš li to da mi saopštiš na očigledniji način?˝, našalila sam se, a on se nasmejao. Ponovo me je poljubio. Pažljivo mi je sisao donju usnu i tražio dozvolu za ulazak. Spremno sam otvorila usta, a on je gurnuo jezik u njih. Istražio je svaki kutak i ispunio mi stomak leptirićima. Naglo smo se razdvojili kad je neko glasno pročistio grlo pored nas. Ciknula sam, misleći da je to Džejk. Kejt nas je posmatrala s najvećim osmehom koji je iko ikada video. ˝Lepo izgledate zajedno˝, rekla je i srećno uzdahnula. Lijam se nasmejao i prebacio mi ruku preko ramena. ˝Amber izgleda privlačno u bilo čijem društvu.˝ Nežno me je poljubio u obraz. ˝Ah, to je bilo tako slatko!˝, zagugutala je Kejt. Ganuto je položila ruku na srce i pogledala ga s obožavanjem. Zakolutala sam očima. ˝Hajdemo! Zakasnićemo ako odmah ne krenemo.˝ Uhvatila sam je za ruku i povukla prema vratima. Okrenula sam se da bacim ključeve Lijamu, da bi zaključao vrata. Lako mi je dodirnuo prste dok ih je vraćao, što mi je izmamilo uzdah. ˝Hej, Lijame, nećeš imati ništa protiv da se voziš pozadi s Amber, zar ne? Baš bih volela da sedim do vozača˝, rekla je Kejt iz auta i namignula mi. Džejk je sedeo za volanom. Panično je odmahivao glavom u Lijamovom pravcu. Očigledno je tražio pomoć. Zadovoljni osmeh zaigrao je na Lijamovim usnama. ˝Neću. Samo ti sedi napred.˝ Pogledao me je krajičkom oka, a ja sam se diskretno osmehnula Kejt. Volela sam svoju najbolju drugaricu što mi je obezbedila vreme s


njim. Sela sam na zadnje sedište Džejkovog automobila, a Lijam je seo pored mene. Pribio se kolenom uz moje i uhvatio me za ruku čim sam vezala pojas. Položio je na sedište između nas i pomerio nogu, tako da nam se ruke nisu videle. Nežnim dodirom slao je električne udare uz moju ruku. Ugrizla sam se za usnu i pogledala kroz prozor. Borila sam se sa željom da ga grlim i ljubim dok ne ostanem bez daha. Stigli smo u kuglanu, posle najduže i najmučnije vožnje automobilom na svetu. Bilo nas je osmoro: Lijam, Džejk, Kejt, Sara, Šon, njegova devojka Teri i njen brat Mark, koji je išao na koledž, i ja. Lijam je iz nekog razloga odmah pokazao da mu se Mark ne dopada. Učtivo se pozdravio s njim, ali se kiselo osmehnuo. Dobro sam se zabavljala, iako sam gubila. Bila sam grozna u kuglanju i išla sam samo zbog društva. Ali uživala sam gledajući kako Lijam kugla. Kad god bi se savio da baci kuglu, imala sam savršen pogled na njegovu zategnutu pozadinu. S mukom sam obuzdavala oduševljenje. ˝Nisi naročito dobra u kuglanju, a?˝, pitao je Mark, kad je sa osmehom seo kraj mene. Nasmejala sam se. ˝Nisam. Nikad nisam ovladala tom veštinom˝, odvratila sam. Tobože užasnuto sam vrtela glavom. ˝Mogu da te naučim ako želiš. Tajna je u pozicioniranju˝, samouvereno je rekao. Nervozno sam progutala knedlu, ali sam pokušala da prikrijem pravo raspoloženje. ˝U pozicioniranju, zaista? Zato godinama igram loše?˝ Pomalo napeto sam se osmehnula. Odlučila sam da malo flertujem s njim. Sve će biti u redu ako mu na pamet ne padne pogrešna ideja da me dodirne. ˝Ja sam neka vrsta stručnjaka za pozicioniranje. Biću više nego srećan da ti održim neki čas˝, hvalio se. Nagnuo se prema meni, a ja sam uzmakla, ne bih li odbranila lični prostor. ˝Stigla sam na red za kuglanje. Šta predlažeš?˝, pitala sam. Ustala sam i uzela kuglu. Ustao je i krenuo za mnom. Pratio me je u stopu. ˝Predložio bih ti da bokovima pratiš kuglu. Možda bi mogla da raširiš noge, kako bi imala bolju ravnotežu˝, rekao je, izazivački me gledajući. Njegov pogled me je nasmejao. Bože, ovaj momak je tako providan! ˝Pa, hvala ti na savetima. Videćemo kako će proći.˝ Nasmejala sam se i zaletela da bacim kuglu. Zakotrljala se uz ivicu i oborila samo jedan čunj. Druga je pala u žleb sa strane. ˝Hmm, Mark, mislim da bi trebalo da poradiš na savetima. Probudio si mi nadu, ali se sad osećam izneverenom˝, šalila sam se napućenih usana. Nasmejao se. ˝Auh, nikad nisam izneverio neku devojku˝, rekao je i ponosno se osmehnuo. ˝Mnogo si uobražen˝, nasmejala sam se.


˝Jesi li sigurna?˝, nastavio je da me pecka. ˝Hm, čekaj da razmislim.˝ Odmerila sam ga od glave do pete i nazad. Gricnula sam usnu na sugestivan način, a on mi se široko osmehnuo. ˝Možeš li da se okreneš? ˝, pitala sam, pokušavajući da sakrijem osmeh. ˝Hoćeš da se okrenem?˝, pitao je samozadovoljno. Klimnula sam. ˝Moram da te osmotrim otpozadi. Nisam sigurna da li želim da prihvatim tvoju ponudu˝, rekla sam pomalo prezrivim tonom. Namignuo mi je, a onda me je poslušao. Očigledno je mislio da mu se posrećilo. Ujela sam se za usnu, da bih ugušila smeh i usnama oblikovala reći Kakav idiot! Kejt i Sari, koje su se kikotale kao narkomanke na kreku. ˝U redu, možeš da se okreneš˝, rekla sam posle nekoliko sekundi. Okrenuo se prema meni. ˝Pa, da li se dopada ono što si videla?˝, pitao je, samouvereno nadimajući grudi. ˝Ne, ne sviđa mi se. Jednostavno mi ne odgovaraš, ali hvala na ponudi.˝ Zakikotala sam se i sela na plastičnu klupu pored drugarica. Saraje bacila kosku Kejt zbog Marka koji je zurio za mnom razjapljenih usta. Momak očigledno nije navikao na odbijanje. Sa osmehom sam pogledala Lijama. Njegov izraz je svedočio o mešavini povređenosti i besa. Odmahnuo je glavom i skrenuo pogled s mene. Mrštio se. Progutala sam knedlu. Sranje! Šta sam uradila? Samo sam flertovala, bez ikakvih zlih namera! Pokušala sam da presretnem njegov pogled, ali je on gledao isključivo u tablu s rezultatima. Sneveselila sam se kad sam shvatila da me izbegava. Iskoristila sam priliku da porazgovaram s njim kad je Džejk otišao po piće između partija. Nije ni pogledao u mom pravcu od incidenta s Markom. ˝Zdravo˝, promrmljala sam, sedajući kraj njega. ˝Zdravo˝, uzdahnuo je. Gledao je kako se ljudi pored nas kuglaju. ˝Ne razgovaraš sa mnom?˝ Plašila sam se da će reći ne. Duboko je uzdahnuo. ˝Zašto si to uradila?˝, pitao je tužnim glasom. Odmahivao je glavom, ne gledajući u mene. Trgla sam se. Znala sam da moram brzo srediti stvar. Povredila sam ga i to saznanje me je pogodilo. Pogledala sam Džejka. Bio je zauzet flertovanjem s kelnericom. Skočila sam na noge i uhvatila Lijama za ruku. Povukla sam ga ka ženskom toaletu. Namrštio se, ali mi je dozvolio da ga povedem. Kad smo ušli u toalet, zatvorila sam vrata i zaključala ih. Kada sam se okrenula, dočekalo me je njegovo tužno lice. ˝Žao mi je. Nisam znala da će te to povrediti. Nisam ništa loše mislila. Flertovao je sa mnom, pa sam to iskoristila da se našalim na njegov račun, to je sve˝, objasnila sam. Položila sam ruku na njegovo lice i okrenula ga ka sebi, da bi ga naterala da me pogleda. On je samo sklopio oči i stisnuo zube. ˝Lijame, molim te. Žao mi je.˝


˝Bilo mi je teško da to gledam, Anđele˝, na kraju je prošaputao i pogledao u mene. Uhvatio me je za struk i privukao k sebi. ˝Žao mi je. Iskreno, uradila sam to isključivo iz zabave. Ljudi ne znaju da smo zajedno, pa nisam mogla reći: Mark, prestani da flertuješ sa mnom, moj dečko sedi tamo, zar ne?˝, pitala sam, grleći ga oko vrata. ˝Pretpostavljam da nisi.˝ Još je izgledao povređeno. Bilo mi je krivo zbog toga. ˝Moraš da mi veruješ. Nikad te ne bih namerno povredila.˝ Privukla sam njegovo lice svom i nežno ga poljubila. Odgovorio je istog trena. Uzvratio mi je poljubac i zagrlio me, a ruku je spustio do moje guze. Fizički kontakt ovog puta nije imao nikakav uticaj na mene - pa, jeste, ali nije bio loš. Dopadao mi se. Htela sam još. Gladno me je ljubio, a onda je odmakao usne od mojih, samo da bi mi po vratu ostavio putanju poljubaca. Zadrhtala sam od dotad nespoznate žudnje, a kolena su mi zaklecala. Polako mi je podigao majicu. Milovao me je po leđima, grickajući mi uvo. Zastenjala sam kad me je zagolicao i trgla se uz smeh. Odgurnula sam mu ruke i odmahnula glavom. Imala sam veoma osetljivu tačku na grudnom košu. Znao je za nju. Nasmejao se i podigao ruke u znak predaje, a zatim me ponovo privukao u poljubac. Još sam se nekontrolisano kikotala. ˝Žao mi je. Nisam hteo da budem tako posesivan˝, prošaputao je, naslanjajući se čelom na moje. ˝Nemaš razloga da se izvinjavaš, budalice. Ovo je novo iskustvo za oboje, pa moramo da otkrijemo kako će funkcionisati.˝ Nakrenula sam glavu i opet ga poljubila. Uživala sam u dodiru njegovih usana. Brzo sam postajala zavisna od ovih poljubaca. Uzdahnuo je. ˝Mislim da bi trebalo da se vratimo, pre nego što ljudi primete da nismo tu.˝ ˝Još minut, neće škoditi˝, prošaputala sam i nevino se nasmešila, trljajući nos o njegov. Zadovoljno je uzdahnuo i posmatrao me s toplim osmehom, a predivne neboplave oči svetlucale su mu od uzbuđenja. Te večeri svi smo se nagurali u dnevnu sobu. Šon je doneo Avatar zato što ga niko od nas nije gledao. Jeli smo hranu iz Mekdonaldsa i planirali da pustimo film posle toga. Džejk nije reagovao kad sam se naslonila na Lijamove noge. Protumačili smo to kao dobar znak. Mark je ustao i bacio praznu čašu na gomilu na stolu. ˝Ovde, Saro. Sedi ovde. Ja ću sesti na pod˝, predložio je i pokazao na slobodno mesto na kauču. Nervozno sam se promeškoljila kad je seo na pod pored mene. Pošto sam se naslanjala na Lijamove noge, osetila sam da se ukočio. Spustila sam ruku na njegovo stopalo i nežno ga milovala palcem.


Slegnula sam ramenima. ˝Mnogo toga. Volim da plešem i da idem u bioskop. Znaš, normalne srednjoškolske stvari˝, odvratila sam. Naglasila sam reč srednjoškolske. Nasmejao se. ˝Auh, baš si živahna, zar ne?˝, promrmljao je odmahujući glavom. ˝Nemaš pojma koliko sam živahna˝, odvratila sam. Okrenula sam se i pretvarala da gledam televiziju. ˝Ne želiš da razgovaraš sa mnom?˝ Otegnuto sam uzdahnula. ˝Samo pokušavam da gledam televiziju.˝ Pogledao je u ekran i nasmejao se. ˝Zanimaju te oglasi za kauče?˝ Pogledala sam u televizor koji sam tobože gledala. Na njemu je zaista bila reklama za nameštaj. Prokletstvo! ˝Da, ja sam devojka koja voli kauče, nikad ih nema dovoljno˝, našalila sam se. ˝Baš si duhovita˝, nasmejao se i primakao bliže. ˝Hvala ti. A ti si prestar za mene˝, rekla sam sa slatkim osmehom. ˝Imam samo devetnaest godina.˝ Zavodljivo me je posmatrao. Klimnula sam. ˝Da, ali ja povlačim crtu kod osamnaeste. Uopšte nemaš sreće, ortak˝, odvratila sam opuštenim tonom, a Lijam se nasmejao pored mene. Osmeh mi je zaigrao u uglu usana. ˝Nateraću te da se predomisliš˝, hvalisao se Mark, samouvereno se osmehujući. Nasmejala sam se bez trunke veselja. ˝Znaš šta? Spremna sam da se kladim u dvadeset dolara da nemaš ništa što bi me zanimalo˝, odgovorila sam s jednakom dozom samopouzdanja. ˝Prihvatam opkladu, ali ćeš morati da sačekaš da tvoj brat skrene pogled.˝ Odmerio je Džejka s izvesnom zebnjom. Uzdahnula sam, zato što je odbijao da shvati da me ne zanima. ˝Čime ćeš me zainteresovati? Da nemaš mače u džepu, slatkiše ili rešenja sutrašnjeg testa iz matematike?˝ Ponovo sam ga nasmejala. ˝Nemam ništa od toga. Poljubiću te. To će ti se dopasti.˝ Lijamova noga se podigla iza mene. Hteo je da ustane. Gurnula sam je nadole i nastavila da mu masiram stopalo. ˝Zaista? Udariću tekolenom u međunožje ako me budeš poljubio.˝ Počastila sam ga nevinim osmehom. Spustio je iskričavi pogled na moje grudi. Koža mi se naježila od njega. ˝Misliš li da će me to uplašiti i navesti da dignem ruke od lepotice poput tebe?˝ ˝To je samo prijateljsko upozorenje.˝ Okrenula sam se prema televizoru, na kom je, na svu sreću, bio film, a ne reklama za kauče. Mark se nagnuo prema meni. Prišao mi je toliko blizu da mi je pritiskao ruku grudima. Zadržala sam dah i očajnički se trudila da ne uzmaknem. ˝Prilično sam siguran da neću izgubiti opkladu. Niko mi se nikad nije žalio˝, šaputao mi je u uvo. Podigla sam ruku i odgurnula ga laktom. Nastavila sam da milujem Lijamovo


stopalo drugom rukom. ˝Pa, uvek postoji prvi put za sve˝, procedila sam kroza zube. Kada se film završio, Lijam je otišao kući da kaže roditeljima kako će prespavati kod nas i da uzme presvlaku. Imao je odeću u mojoj sobi, ali to niko nije smeo da zna. Džejk i Kejt su pekli kokice, zato što smo odlučili da gledamo Terminator: Spasenje. Iskoristila sam priliku da odem do kupatila. Kada sam izašla, namrštila sam se jer je neko isključio svetio u hodniku i vladao je gotovo mrkli mrak. Samo je malo svetlosti dopiralo ispod vrata dnevne sobe. Neko me je obuhvatio oko pasa i nežno me gurnuo uza zid. Isprva sam pomislila da je to Lijam i osmehnula se. Ali onda sam ostala bez daha od straha kad se privio uz mene i kad sam shvatila da je niži od mog Lijama. Mark se nasmejao i grubo prislonio usnama uz moje, pre nego što sam stigla da se usprotivim. Obuhvatio mi je lice da ne bih mogla da se pomerim. Bezuspešno sam pokušala da ga odgurnem od sebe. Grickao mi je usne, pokušavajući da ih odvoji. Stisnula sam usne i podigla koleno ka njegovom međunožju najjače što sam mogla. Glasno je zastenjao i odmah me pustio, a onda se presamitio u struku. Napunila sam pluća i ispustila uzdah olakšanja. ˝Rekla sam ti. Duguješ mi dvadeset dolara˝, rekla sam slatkim glasom dok sam prolazila pored njega. Ušla sam u dnevnu sobu s pobedničkim osmehom na licu. Lijam se vratio i sedeo je na kauču. Spustila sam se pored njega, pre nego što je iko drugi to učinio. ˝Jesi li dobro?˝, pitao me je sa osmehom. Nacerila sam se i klimnula. ˝Jesam.˝ ˝Šta je tako smešno?˝ ˝Mark˝, odgovorila sam, i dalje se široko osmehujući. Mark je baš tada ušao u dnevnu sobu. Blago je hramao, s rukom na međunožju i bolnom grimasom na licu. Bacio mi je novčanicu od dvadeset dolara u krilo i seo na suprotni kraj prostorije. Lijam je prasnuo u smeh. ˝To je moja devojka˝, prošaputao je. Društvo se razišlo oko ponoći. Kejt i ja smo otišle na spavanje i ostavile Lijama i Džejka u dnevnoj sobi. Namignula sam Lijamu kad sam krenula u svoju sobu. Odlučila sam se za najoskudniju pidžamu, da bih u što većoj meri osetila njegovu kožu na sebi. Obukla sam kratki ružičasti šorts, obrubljen ljubičastom čipkom, i uparila ga s tesnom ružičastom majicom sa ljubičastom čipkom na grudima. Pogledala sam se u ogledalu i osetila nervozu. Možda bi trebalo da obučem nešto drugo. Hoće li mu ovo poslati pogrešnu poruku? Ujela sam se za usnu i odlučila da ništa ne menjam. Već me je viđao u ovoj odeći. Kejt je otegnuto zazviždala kad sam zakoračila u spavaću sobu. ˝Auh, Amber, trebalo bi da se prošetaš do kuhinje po čašu vode, kako bi dala Lijamu nešto o čemu će slatko sanjati˝, predložila mi je dok me je odmeravala od glave do pete.


U stvari, to i nije tako loša ideja. U protivnom me neće videti do jutra. ˝Misliš?˝, nervozno sam je pitala, a ona je spremno klimnula. Odlučila sam da je poslušam pre nego što me hrabrost napusti. ˝U redu˝, složila sam se i otvorila vrata. ˝Samo napred! Nek mu pođe voda na usta˝, mahnula mi je da krenem dok sam oklevala na vratima. Duboko sam udahnula i samouvereno krenula hodnikom. Naša kuća je bila napravljena tako da se do kuhinje dolazilo kroz dnevnu sobu. Zakoračila sam u nju u kratkoj pidžamici. ˝Da li neko želi nešto za piće?˝, pitala sam nevinim glasom i prošla pored Džejka i Lijama. Gledali su sportski kanal. ˝Ne, hvala˝, odvratio je Džejk, ne gledajući u mene. Lijamov pogled se smesta usmerio ka meni. Pomno je pratio svaki moj pokret, razrogačenih očiju i otvorenih usta. Ujela sam se za usnu, da se ne bih nasmejala. O, da, zbilja je vredelo! Uzela sam dve čaše vode i prošla kroz dnevnu sobu, svesna da Lijam pogledom skida ono malo odeće što sam imala na sebi. Džejk je video kako me njegov prijatelj posmatra i udario ga po potiljku. ˝Ortak, prestani da buljiš u moju sestru! Ne zaboravi da imaš devojku˝, progunđao je, očigledno iznerviran Lijamovim ponašanjem. On je trljao potiljak. ˝Tako je, imam devojku˝, promrmljao je sa osmehom. U sobu sam se vratila u histeričnom raspoloženju. ˝Bilo je tako zabavno˝, rekla sam Kejt, koja me je čekala sedeći na krevetu. Vragolasto se nasmejala. ˝Da li mu se dopalo?˝, pitala je. ˝Aha˝, potvrdila sam i popela se na krevet s osmehom na licu. Nedugo potom čula sam kako Džejk ide na spavanje. Znala sam da je Lijam ostao sam. ˝Kejt, idem malo da budem s Lijamom˝, rekla sam, kad sam procenila da je Džejk zaspao. ˝Stvarno? Hoćeš da te još jednom vidi u toj seksi pidžami?˝, zadirkivala me je veselo. Zakikotala sam se. ˝Otprilike. Ne čekaj me, verovatno ću se zadržati.˝ Namignula sam joj, ustala iz kreveta i ponela mobilni zbog budilnika. ˝Lepo se provedi i ne radi ništa što ja ne bih˝, našalila se. Izmamila mi je osmeh. Kejt je imala nekoliko momaka. Znala sam da nije devica. Verovatno nije bilo mnogo toga što ona ne bi uradila. Zakikotala sam se i izašla iz sobe. Šunjala sam se hodnikom na prstima i ušla u dnevnu sobu. Lijam je već ležao na kauču ispod jorgana. Prišla sam mu sa osmehom. Namestila sam budilnik na šest, uobičajeno vreme za teranje Lijama kroz prozor, i spustila mobilni na pod pre nego što sam zastala pored njega. ˝Ćao, Anđele˝, prošaputao je. Osmehnuo mi se i podigao jorgan, pozivajući me da legnem pored njega. Uzdahnula sam i nestrpljivo kliznula ispod pokrivača. Priljubila sam se uz njega, a on je zadovoljno zastenjao i čvrsto me zagrlio. ˝Samo da znaš,


ono što si malopre uradila nije pošteno˝, ukorio me je i poljubio u čelo. Vragolasto sam se osmehnula. ˝Hoćeš da kažeš da ti se moja pidžama nije dopala? ˝ ˝Pidžama mi se dopala, ali ne i to što si mi paradirala tim seksi dupencetom ispred nosa dok je tvoj brat sedeo pored mene˝', žalio se. ˝Misliš da imam seksi dupence?˝, zadirkivala sam ga. ˝Hmm, ne mogu da se setim. Moram još jednom da ga pogledam˝, odvratio je promuklim glasom. Zakikotala sam se, prevrnula na stomak i stavila ruke ispod glave. Uzdahnuo je i polako prešao rukom niz moja leđa, preko guze i do butina. Zatim se popeo drugom stranom. Ruka mu se zaustavila na guzi. Pratila je liniju čipke. Zadrhtala sam od slasti. Bože, šta mi se dešava? Želim da me dodiruje. Odlučila sam da ga ne zaustavljam ako bude hteo da me dodirne. Sagnuo je glavu i poljubio me u rame, a onda je nastavio da me ljubi po leđima i bokovima. Ljubio mi je ivicu šortsa i prešao jezikom preko ivice guze, tačno na prevoju s nogom. Ukočila sam se i zastenjala. Smesta se odmakao. ˝Izvini, izvini. Zaneo sam se.˝ Obrazi su mi goreli od stida, zato što nisam zastenjala iz razloga na koji je on mislio. ˝Dopalo mi se, Lijame˝, rekla sam snenim glasom. Žudnja mi je strujala krvotokom, a glas mi je drhtao zbog nje. ˝Jeste?˝ Zvučao je iznenađeno. ˝O, da˝, priznala sam bez daha i ponovo pocrvenela. Uf ,da li sam to rekla? Tako me je sramota! Muklo je zastenjao i sagnuo glavu. Ponovo je prešao jezikom po rubu čipke. Ovog puta nisam mogla da prikrijem stenjanje. Taj zvuk ga je ohrabrio, zato što je ponovio to što je uradio i prešao rukom uz moju butinu. Masirao mi je guzu i leđa, a zatim je počeo da me ljubi po leđima. Podigao mi je majicu da bi mi ljubio kožu. Prevrnula sam se na leđa i našli smo se licem u lice. Povukla sam ga ka sebi i poljubila. Pritisnuo me je čitavim telom i osećala sam njegovu kožu na svojoj. Bilo mi je drago što sam se odlučila za oskudnu pidžamu. Uzbudio se i pritiskao me je uz butinu, ali se ovog puta nisam uplašila, već ohrabrila. Podigao je ruke i obuhvatio mi grudi. Uzdahnula sam osetivši tople šake preko majice. Nisam nosila donji veš. Zaječao je i strastveno me poljubio, a jezici su nam se prepleli. Na sebi je imao samo šorts, pa sam ga milovala po grudima i stomaku. Uživala sam u njegovom čvrstom, zategnutom telu. Ljubio me je po vratu i grudima, preko majice. Uplela sam prste u njegovu svilenkastu, smeđu kosu. Poljubio me je u stomak i stisnuomajicu zubima. Polako ju je podizao, otkrivajući stomak. Zastenjala sam kad se prislonio usnama na moju golu kožu, ližući je i duvajući po njoj. Činilo mi se da sva treperim od uzbuđenja. Disanje


mi se ubrzalo kad mi je zavukao glavu ispod majice i krenuo ka grudima. O bože, zaista idemo prebrzo! ˝Izvini... Lijame... stani˝, promrmljala sam. Odmah je povukao glavu i počastio me svojim divnim osmehom. ˝Ne moraš da se izvinjavaš.˝ Sagnuo je glavu i ponovo me nežno poljubio. Zahvalno sam mu se osmehnula kad se skotrljao s mene i privukao me na grudi. Milovao me je po kosi i zaljubljeno me gledao. ˝Tako si lepa˝, promrmljao je dok mi je spuštao majicu i nežno me poljubio u nos. Zakikotala sam se i odmahnula glavom, a on me je sumnjičavo pogledao. ˝Ne veruješ mi˝, rekao je. Trgla sam se. ˝Koliko devojaka je čulo te reči iz tvojih usta, Lijame?˝, prošaputala sam, zato što nisam bila sigurna da ću zvučati normalno ako progovorim normalnim glasom. Utučeno je uzdahnuo. ˝Ne mogu da promenim prošlost, Anđele. Veruj mi da bih voleo da mogu. Kunem ti se da ništa nisam osećao prema njima. Nijednoj nisam rekao da je lepa, samo tebi. Niko se ne može porediti s tobom˝, rekao je, odlučno me gledajući u oči. Dah mi je zastao u grlu posle ovih slatkih reći. Privila sam se uz njega i zarila mu se licem u grudi, udišući njegov miris. Srećno je uzdahnuo i čvrsto me zagrlio. Poljubio me je u čelo. ˝Laku noć˝, prošaputao je. ˝Laku noć, Lijame˝, promrmljala sam u njegovu kožu. Dok sam ležala u njegovom toplom zagrljaju, shvatila sam da je moj plan da mu ne poklonim srce otišao dođavola. Mogla sam samo da se nadam da ga neće slomiti. Privila sam se uz njega, položila glavu na njegove grudi i zaspala kroz nekoliko minuta. Dok sam tonula u san, učinilo mi se da je nešto prošaputao. Zvučalo je kao Volim te, ali Lijam to ne bi rekao. Sigurno je rekao nešto drugo.


DESETO POGLAVLJE ˝Šta je, dođavola, sad pa ovo!?˝, zaurlao je Džejk iz neposredne blizine. Naglo sam otvorila oči i ugledala njegovo ubilački gnevno lice ispred mene. ˝Džejk, ne viči toliko, uši će mi prokrvariti! Šta nije u redu?˝, progunđala sam dok sam ustajala. Čim sam se pomerila, shvatila sam šta nije u redu. Još sam ležala na kauču s Lijamom. O, ne! Hitro sam skočila i pogledala Lijama, koji je zinuo od iznenađenja. U redu, moram da spasem situaciju, i to brzo. ˝Prokletstvo, Lijame! Bljak! Zašto si prebacio ruke preko mene?˝, povikala sam. Pretvarala sam se da drhtim od užasa. ˝Ja... hm... ne... šta?˝, zamuckivao je Lijam. ˝Šta si kog đavola radila s njim, Amber?˝, gnevno je režao Džejk i pokazivao prstom ka Lijamu. ˝Pretpostavljam da sam zaspala.˝ Namrštila sam se i odmahnula glavom, kao da sam zbunjena onim što se događa. ˝Zaspala si? Ali šta si, kog đavola, radila s njim?˝, planuo je Džejk i ponovo mrko pogledao Lijama. U redu, priberi se, razmišljaj, Amber! Znam: ovo će sigurno prihvatiti! ˝Imala sam noćnu moru˝, objasnila sam na kraju, pogleda uprtog u pod. Pretvarala sam se da sam potresena. Moj brat je uzdahnuo i zakoračio ka meni. Zagrlio me je i položio bradu na moju glavu. ˝Sranje, Amber. U redu je˝, tešio me je i blago ljuljao. Zažmurila sam. Mrzela sam sebe što ga lažem. ˝Potresla sam se i pomislila da si ovde, ali te nije bilo. Lijam me je utešio, to je sve. Mora da smo zaspali˝, prošaputala sam. Još nisam bila spremna da mu kažem istinu, pogotovo zbog načina na koji je posmatrao Lijama. ˝Žao mi je, samo sam pomislio... ma, nije važno˝, promrmljao je Džejk i odmakao se od mene da bi me bolje pogledao. ˝Jesi li dobro?˝ Klimnula sam. Ujela sam se za usnu da bih se izborila s krivicom, a on se obratio Lijamu. ˝Izvini, čoveče. Jezik mi je bio brži od pameti. Ovaj... hvala ti što si se pobrinuo za moju sestru.˝ Lijam se promeškoljio i pogledao u mene. Nemo sam ga molila da ništa ne kaže. ˝Ma, nema problema.˝ Slegnuo je ramenima i prošao rukom kroz raščupanu kosu.


Brzo sam se izvukla iz Džejkovog zagrljaja. ˝Idem da se spremim za školu. Koliko ima sati?˝, pitala sam. Pogledom sam potražila mobilni na podu, pitajući se zašto se budilnik nije oglasio. ˝Još nema šest. Ranije sam se probudio.˝ ˝Dobro. U tom slučaju ću doručkovati pre nego što se istuširam. Ovaj... Lijame, hvala ti za noćas˝, rekla sam crveneći i slabašno se osmehujući. ˝Znaj da sam uživao u tome, Anđele.˝ Namignuo mi je i srećno se nasmešio. Tada ga je Džejk udario po potiljku, a on se trgao. ˝Mlađa sestra!˝, povikao je, zakolutao očima i krenuo ka kuhinji. Ostavio je Lijama i mene u dnevnoj sobi. ˝Ne sviđa mi se što lažem tvog brata˝, prošaputao mi je Lijam mršteći se. ˝Znam, ali samo nekoliko nedelja, molim te.˝ Brzo sam ga poljubila, a onda sam se okrenula da odem u kuhinju. Uhvatio me je za ruku i privukao ka sebi. Ponovo me je poljubio i uputio mi svoj najlepši osmeh. Bila sam tako srećna da sam gotovo odskakutala do kuhinje. Dok je Džejk jeo tost, ja sam spremila dve činije mojih omiljenih pahuljica - jednu za sebe, a drugu za Lijama - i odnela ih u dnevnu sobu. Pružila sam mu njegovu i spustila se na pod pored kauča. ˝Hm... hvala ti, Anđele, ali ne volim pahuljice˝, rekao je i zgađeno nabrao nos dok je gledao u činiju. Podigla sam obrve u neverici. Uvek je jeo moje pahuljice. ˝Sigurna sam da ih voliš. Jedeš ih svakog dana.˝ Gledala sam ga kao da je izgubio razum. Nasmejao se i odmahnuo glavom. ˝Ne, ne volim ih. Svakog dana sam spremao činiju pahuljica i pretvarao se da ih jedem da bi mi ih ti istrgla iz ruku˝, odvratio je i veselo mi se nasmešio. Zinula sam od iznenađenja i ispustila kašiku u činiju. Oštro je zveknula. ˝Pobogu, zašto si spremao doručak i pretvarao se da ga jedeš? Da li voliš da me nerviraš?˝, planula sam. ˝Ne, Anđele. Volim da ti spremam doručak.˝ Zapanjeno sam ga posmatrala. Pravio ih je za mene? ˝Spremao si doručak za mene? Svakog dana?˝, pitala sam, i dalje šokirana ovim otkrovenjem. Bio je tako pažljiv, a ja to nisam zapažala. Svakog dana bih ušla u kuhinju i počastila ga otrovnim komentarom o tome kako bi trebalo da jede kod kuće i ne troši moje pahuljice, a on je sve vreme spremao doručak za mene? Bože, to je tako slatko! Slegnuo je ramenima, kao da se radi o sitnici. Odmahnula sam glavom u neverici. Sve vreme sam mislila da je drkadžija, iako mi je zapravo samo ukazivao pažnju! Baš tada je Džejk ušao u dnevnu sobu, pa nisam mogla da mu kažem šta mi je ležalo na srcu. Na brzinu sam doručkovala i praktično otrčala u spavaću sobu. Uzela sam mobilni i poslala mu poruku: Hvala, to je stvarno slatko od tebe! Nisam shvatala šta radiš. Kasnije ću ti se


zahvaliti kako treba! Uobičajena horda devojaka okružila nas je čim smo izašli iz Lijamovog automobila. Željno su se probijale ka Džejku i Lijamu. Zakolutala sam očima kad se Džesika progurala ispred svih i zagrlila mog dečka oko struka, maltene ga pogledom pozivajući u krevet. ˝Džesika, sjaši˝, oštro joj je rekao Lijam. Iščupao se iz njenog zagrljaja i zakoračio unazad. ˝Lijame, dušo, hajde da preskočimo prvi čas i da se zezamo˝, sugestivno je prela, milujući ga po grudima. Kiselkasti ukus mi je ispunio usta i ljubomora je počela da me obuzima. Bila je tako moćna da mi je blago pozlilo od nje. Nisam htela dato pokažem, pa sam se okrenula i pružila korak. Trenutak kasnije čula sam kako neko trči za mnom. Pretpostavila sam da je to Kejt. Uhvatila me je za ruku i zaustavila. ˝Pusti me, nisam raspoložena˝, brecnula sam se i okrenula prema njoj. Samo što to nije bila Kejt, već Lijam. Namrštio se i ustuknuo pred mojim besom. ˝Hej, samo sam hteo da te otpratim na čas.˝ ˝U redu... ovaj... izvini. Mislila sam da si sa Džesikom, da se zezate˝, sarkastično sam odgovorila i smesta pocrvenela. Odmahnuo je glavom i zakoračio ka meni. ˝Ne, nisam s njom, s tobom sam˝, rekao je umilnim glasom. Osmehivao se, a meni je srce naglo ubrzavalo. Uzdahnula sam. Obrazi su mi goreli od stida. ˝Tako je. Izvini, jednostavno ne znam...˝ Ućutala sam. ˝Ljubomorna si˝, zaključio je. Zvučalo je kao da mu je drago zbog toga. Klimnula sam i protiv svoje volje. ˝Bože. Dvanaest godina čekam da te vidim ljubomornu˝, rekao je s vragolastim osmehom na licu. Usiljeno sam se nasmejala. ˝Zaista? Pa, dočekao si. To se konačno desilo.˝ Šutirala sam kamenje, ne bih li suzbila ljubomoru koja mi je još strujala krvotokom. Izgleda da ću morati da se naviknem na devojke koje ga opsedaju. Pobogu, on je Lijam Džejms. Devojke su ga svuda pratile u stopu, nadmećući se za njegovu pažnju. ˝Sećaš li se razgovora od juče, onog o poverenju? Pa, znaš, ono mora biti dvosmerno. Nikad te neću povrediti, ali i ti moraš da veruješ u to.˝ Stavio mi je prst ispod brade i podigao mi glavu, kako bih ga pogledala. S uzdahom sam klimnula. ˝Verujem ti, samo mi je bilo teško da gledam kako ti se udvara˝, odvratila sam, ponovivši njegove reči od juče. Nasmejao se. ˝Pa, vest da imam devojku će se ubrzo proširiti. To će staviti tačku na ovo flertovanje˝, uveravao me je, sklanjajući mi kosu s lica. ˝Svima si rekao da imaš devojku?˝, pitala sam, šokirana. Uh, u redu, možda je ovo


shvatio ozbiljnije nego što sam mislila. ˝Da, naravno. Imam devojku. Imam najseksepilniju, najlepšu devojku na svetu. I još čekam da mi se zahvali, kao što mi je obećala jutrosu poruci.˝ Zavodljivo se osmehnuo, a meni se hiljadu leptirića razíetelo po stomaku. Zakikotala sam se i nagnula napred. Usne su nam se skoro dodirivale. ˝Budi strpljiv, pa ćeš dočekati divne stvari.˝ Namignula sam mu i pružila korak. Brzo me je stigao i uhvatio za ruku. ˝Misliš li da dvanaest godina čekanja nije dovoljno dugo?˝, pitao me je, glumeći šok. Zakikotala sam se i odmahnula glavom. ˝Hm, ne baš. Mislim da ću te pustiti da čekaš još malo.˝ Poslala sam mu poljubac dok sam ulazila na čas istorije i čula kako uzdiše za mnom. Osvrnula sam se. Posmatrao me je smešeći se. Odlučila sam da ga još malo izazivam i nastavila sam da hodam izraženije njišući kukovima. Izgleda da je upalilo, jer su tri druga iz razreda zviznuli za mnom iz klupa i uputili mi komentare na račun moje seksi zadnjice. Zakolutala sam očima i odlučila da ne obraćam pažnju na njihovo neukusno dobacivanje. Za vreme ručka nije mi se ukazala prilika da razgovaram s Lijamom, iako smo sedeli za istim stolom. Činilo se da su svi otimaju za priliku da pričaju s njim. ˝Je l’ istina da imaš tajnu devojku?˝, sumnjičavo ga je pitao Tim, jedan od njegovih prijatelja. ˝Nego šta˝, potvrdio je Lijam ponosno se osmehujući. Pocrvenela bih kao luda kad god bi pogledao u mene. Bila sam sigurna da će neko primetiti moju reakciju. ˝Sigurno opasno izgleda, čim je naterala takvu zver da se skrasi˝, nacerio se Rik. Lijam se nasmejao i pogledao me na trenutak. ˝Ona je najseksepilnija osoba na svetu, čoveče˝, rekao je samopouzdano. ˝Zaista? Dobra je u krevetu?˝, pitao je Rik, grickajući sendvič. ˝Uozbilji se, ortak. Neću odgovarati na takva pitanja o svojoj devojci˝, ukorio ga je Lijam odmahujući glavom. ˝Kladim se da mi nije ni do kolena˝, ubacila se Rošel i pomilovala ga po ruci. Nasmejao se u neverici. ˝Znaš šta, ne bi imala nikakve šanse. Moja devojka je neverovatno lepa, i spolja i iznutra.˝ Lijam je slegnuo ramenima i povukao ruku iz njenog domašaja. Sve devojke za stolom duboko su uzdahnule. Osmehnula sam se i posvetila hrani. Osećala sam Kejtin pogled na sebi, pa sam joj ga uzvratila. Kezila se od uva do uva, a ja sam zakolutala očima. ˝Nije spavao s njom. Ona ne veruje u seks pre braka˝, umešao se Džejk. Progutala sam smeh. Da li je Džejk stvarno poverovao u to? Svi su zbunjeno pogledali Lijama, koji se cerio kao mahnit. ˝Ne zajebavaj! Nisi spavao s njom?˝, pitao ga je Rik u neverici. ˝Ne, nisam, ali to se vas ne tiče, narode.˝ Odmahnuo je glavom, ne skidajući osmeh s lica. ˝Moram da krenem, treba da popričam s trenerom.˝ Slegnuo je


ramenima i ustao, a polovina momaka za stolom krenula je za njim. Sve devojke su se bacile na ogovaranje i planiranje intriga čim je otišao. Htele su da znaju ko je tajna devojka i zvučalo je kao da su spremne na sve da bi saznale njen identitet. Zbunjeno sam ih pogledala kad su povadile novčanice od po dvadeset dolara i spustile ih na sto. ˝Pa, prva devojka koja ga odvuče u krevet dobija opkladu˝, rekla je Džesika pakosno se smeškajući. ˝Ozbiljno? Kladite se koja će prva spavati s njim, iako je malopre rekao da ima devojku i da ga to ne zanima? Šta ako bude spavao sa svojom devojkom?˝, pitala sam, šokirana njihovim postupkom. ˝Pa, može da pobedi ako uloži novac, ali je očigledno da od nje ne dobija ono što mu je potrebno. Sigurna sam da će skrenuti s pravog puta. Sledeća koja bude spavala s njim pobeđuje. Garantujem vam da to neće biti njegova devojka. Ne može taj da čeka. Nema seksa pre braka, malo sutra! Govorimo o Lijamu Džejmsu.˝ Zakolutala je očima. Nije krila da je uverena u svoju pobedu. Dobila sam ideju i izvukla dvadeseticu iz džepa. Spustila sam je na gomilu para na stolu. ˝Sledeća koja bude spavala s njim dobija opkladu, jelda?˝, pitala sam. Jedva sam suzbijala osmeh. ˝Tako je! Kao da ti imaš neke šanse!˝, zlobno je prokomentarisala Džesika. ˝Pa, koliko će pobednica dobiti novca?˝, uzbuđeno sam pitala, ignorišući njenu upadicu. Prebrajala je uloge. ˝Pa, ovde imamo dvesta četrdeset dolara, ali, kad se glas o opkladi proširi... pa, ne znam. Poslednji put smo ovo radile zbog Krisa. Sakupile smo šeststo dvadeset dolara, ali Lijam je mnogozgodniji i, ako je suditi po njegovom stavu, nedodirljiv˝, glasno je razmišljala. ˝Tačnije, zasad je nedodirljiv.˝ Nasmejala se i savila svežanj novčanica. Završio je u njenom džepu. Zatim je napisala imena takmičarki na papiru. Kejt i ja smo prasnule u smeh. Auh, ovo će biti laka lova! ˝Da li ćete uložiti novac?˝, Džesika je ljubazno pitala Kejt i Saru. ˝Ja neću. Nemam šanse.˝ Kejt je slegnula ramenima, još se smejući. Sara je zavukla ruku u džep i pružila dvadeseticu Džesiki. ˝Kladiću se. Zašto bih okrenula leđa prilici da zaradim novac i spavam s Lijamom Džejmsom?˝, sneno je uzdahnula. Ćutke sam uhvatila prijateljice za ruke. Izašle smo iz trpezarije i krenule na sledeći čas.

* * * Morala sam da čekam da Džejk i Lijam završe hokejaški trening. Trener je zabranio gledanje treninga, pod izgovorom da devojke odvlače pažnju igračima. Zato sam morala da budem vrlo tiha kad sam se ušunjala i sela pozadi. Sagnula sam se da ne bih bila primećena. Volela sam da gledam hokej. Bilo je nečeg veoma lepog u


njihovom brzom i gracioznom klizanju po ledu. Vežbali su sprint. Klizali su s jednog na drugi kraj dvorane najbrže što su mogli, a zatim su driblah pakom između čunjeva. Na kraju su vežbali šutiranje na gol. Moj brat je branio. Bio je talentovan golman, ali je igrao hokej iz zabave. Lijamu je, s druge strane, već bila ponuđena sportska stipendija na jednom od najboljih koledža u zemlji. Nadao se da će postati profesionalac. To će se najverovatnije i desiti, ako je suditi po lovcima na talente koji su ga opsedali. Sedela sam posmatrajući svog dečka na klizaljkama. Gledala sam ga stotinama, ako ne i hiljadama puta. Danas je u njegovim potezima bilo nečeg čarobnog. Oduzimao je dah. Posmatrala sam kretanje njegovih nogu, talasanje neuredne smeđe kose i prštanje leda pod klizaljkama kad bi se zaustavio. Naravno, izgledao je neverovatno dobro u sportskoj opremi. Izašla sam kad ih je trener raspustio. Dok sam stajala pored Lijamovih kola i čekala da završe s tuširanjem, naišla je Sara. ˝Hej, devojko˝, zacvrkutala je, poskakujući od uzbuđenja. ˝Ćao, Saro. Šta ima novo? Da nisi ponovo šmrkala ono bilje?˝, zadirkivala sam je. To je bila bajata šala. Sara je nekad davno kupila neke ˝biljke˝ od prijatelja i zapalila ih u sobi kako bi pročistila auru. Ispostavilo se da je zapravo kupila marihuanu. Pod uticajem je pomislila da će biti lepo ako se skine gola i potrči niz ulicu i telefonirala je svim prijateljima da dođu i prisustvuju predstavi. Nikad to nije prežalila. ˝Ha-ha! Nisam, upravo sam razgovarala s Ešli, koja je rekla da je ulog za Lijamovo dupence porastao na 1.860 dolara! Možeš li da poveruješ u to? Pa, pokušaću nešto da zaradim kad se pojavi posle treninga˝, rekla je. Igrala je u mestu i nervozno se osvrtla prema školi. Momci su se pojavili pet minuta kasnije. ˝Ćao, Lijame. Auh, al’ lepo mirišeš˝, zavodljivo je gugutala Sara, naginjući se prema njemu. Odmakao se od nje i posmatrao je kao da je skrenula pameću kad je isturila grudi i počela da namešta kosu. Oštro sam se ugrizla za usnu da suzbijem smeh. ˝Ćao, Saro. Slušaj, možda nisi čula, ali imam devojku, pa...˝, odgovorio je Lijam, slegnuvši ramenima. ˝To mi ne smeta, spremna sam da delim˝, odvratila je i položila mu ruku na grudi kako bi ga zaustavila. Izgledao je i zvučao malčice uzrujano. ˝Saro, ozbiljno ti kažem da nisam zainteresovan, u redu?˝ Sklonio je njenu ruku i ušao u automobil. Mrštio se kroz šoferku. Tužno sam se osmehivala skrhanoj prijateljici. ˝Nikad više neću videti tih dvadeset dolara˝, požalila se. Nasmejala sam se. ˝Daću ti dvadeset dolara kad dobijem opkladu˝, rekla sam i vragolasto joj namignula. Čula sam njen smeh dok sam sedala na zadnje sedište.


Džejk je danas išao na posao. Lijam ga je vozio do teretane u kojoj je radio ponedeljkom, utorkom i sredom uveče, a zatim bi mene odvezao kući. Uzdahnuo je kad se izvezao s parkirališta. ˝Sranje, čoveče, imam utisak da su mi se devojke danas nabacivale češće nego inače. O čemu se, dođavola, radi? Rekao sam svima da imam devojku. One me uprkos tome čitavog popodneva mole da ih...˝ Naglo je ućutao i pogledao me u ogledalu kao da je previše rekao. Nevaljalo sam se nasmejala. Očigledno nije imao pojma da je gotovo stotinu napaljenih devojaka pokušavalo da spava s njim kako bi se domogle novca od opklade! ˝Šta je tako smešno, Anđele?˝, pitao je, posmatrajući me u retrovizoru podignutih obrva. ˝Hoćeš da znaš zašto si danas u centru pažnje?˝, pitala sam ga. ˝Hoću˝, odgovorio je. Izgledao je malčice uplašeno. Džejk se okrenuo prema meni s prednjeg sedišta. Osmehnula sam se. ˝Pa, devojke su se opkladile koja će prva spavati s njim. Ona koja uspe u tome osvaja novčanu nagradu. Radi se o povelikoj svoti novca˝, objasnila sam. Džejk je prasnuo u smeh, a Lijam umalo nije skrenuo u drugu traku od iznenađenja. ˝Zašto to rade? Zar ne znaju da imam devojku?˝, povikao je. Užasnuto je odmahivao glavom kad je povratio kontrolu nad vozilom. Džejk se još jače smejao zbog njegove reakcije. Klimnula sam. ˝Znaju. Zbog toga su se i opkladile. Ne dopada im se što se takav frajer vezao za nekoga. Zato bi svaka želela da bude ona s kojom ćeš spavati.˝ Nehajno sam slegnula ramenima. Pretvarala sam se da tome ne pridajem veliki značaj, iako sam bila veoma zabrinuta. Koliko dugo će moći da odoleva njihovim napadima? ˝Koliki je ulog?˝, pitao je Džejk. Veselje mu se još ogledalo na licu. ˝Preko hiljadu osamsto dolara.˝ Nasmejala sam se kad je Lijam ponovo zamalo skrenuo s puta. Džejk je zinuo od čuda. Pogledao je Lijama sa iskrenim ponosom na licu. ˝Da, svaka je uložila po dvadeset dolara. To znači da se oko devedeset devojaka takmiči da bude ona koja će prva spavati s tobom, Lijame.˝ Osmehnula sam mu se u retrovizoru. Izgledao je užasnuto i ozlojeđeno je škrgutao zubima. Džejk se uzbuđeno nacerio. ˝Jebote, čoveče! Da li ti je jasno da možeš da izabereš neku, da spavaš s njom i da onda podelite lovu!˝, predložio je. Potapšao je Lijama po ruci, a ovaj ga je ošinuo najzgroženijim pogledom na svetu, kao da mu je predložio da oderu štene ili nešto slično. Džejk je pokajnički podigao ruke. ˝Šalio sam se. Bože, šalio sam se!˝, hitro je dodao, iznenada se uozbiljivši. ˝Znači, zato mi se Sara nudila pored automobila! Ko još učestvuje u ovome, Anđele?˝, pitao je Lijam. Zvučao je zaista ljutito. ˝Pa, Džesika je organizator. Tu je i čitava postava navijačica, većina devojaka iz završne godine, ja, Ešli, Nadin˝, nabrajala sam. Lijam me je prekinuo. ˝Ti?˝, pitao je razrogačenih očiju. Klimnula sam glavom i nasmejala se. ˝Pa, da. Hiljadu osamsto dolara je velika


lova. Istina, bilo je samo dvesta četrdeset kad sam se opkladila, ali šta ću kad volim da se kockam˝, našalila sam se, izazovno mu se smeškajući u retrovizoru. Džejk se okrenuo prema meni. Gnevno me je posmatrao. ˝Ti? Nema jebene šanse! O čemu si, zaboga, razmišljala kad si to uradila?˝, grmeo je i žestoko odmahivao glavom. Trgla sam se od siline njegovog glasa u skučenom automobilu. ˝Džejk, to je veliki novac. Mislila sam da će biti zabavno. Nikad se ne zna, mogla bih da izgubim nevinost s čuvenim Lijamom Džejmsom˝, trudila sam se da sve okrenem na šalu. Gnev je polako čileo s bratovljevog lica, a ramena su mu se opuštala. Prasnuo je u smeh. Odahnula sam od olakšanja i osmehnula mu se kad se okrenuo. ˝Bože, Ambs, stvarno si me uplašila! Mislio sam da si ozbiljna.˝ Ponovo se nasmejao i ponosno udario Lijama po ramenu. ˝Hiljadu osamsto dolara, to je velika suma. Pitam se koliko devojaka bi mogao da povališ za jedno veče, ako bi svakoj rekao da će dobiti opkladu.˝ Zastenjala sam od užasa. Kakvo sranje! Svaka ti čast, brate, što si mu ubacio tu ideju u glavu. Sigurna sam da mu je samo ona falila pošto sad ima devojku koja nije spremna da bude s njim! ˝Prokletstvo, Džejk, imam devojku!˝, kriknuo je Lijam i tresnuo šakom o volan. Džejk je klimnuo i sugestivno podigao obrve. ˝Da, znam, ali razmisli, devojke će očajnički želeti pobedu. Siguran sam da ih možeš navesti da urade šta god želiš.˝ ˝Džejk, prestani, molim te. Ne želim nijednu drugu. Lud sam za mojom devojkom. Neću zajebati stvari s njom˝, odlučno je rekao Lijam i osmehnuo mi se u retrovizoru. Panika je popuštala. Ravnomernije sam disala. Poverenje je ključ. Moram da mu verujem i prestanem da zamišljam najgore scenarije. Parkirali smo se ispred teretane, a Džejk je izašao i ostavio nas je same. Lijam me je posmatrao krajičkom oka. ˝Kladila si se u dvadeset dolara da ćeš biti sledeća koja će spavati sa mnom?˝, pitao je razmetljivo se osmehujući. ˝Ne baš, kladile smo se koju ćeš od nas prvu povaliti.˝ Zakikotala sam se i slegnula ramenima. Nasmejao se. Držao me je za ruku celim putem do kuće. ˝Ne mogu da verujem da se ovo događa. Mislio sam da će me ostaviti na miru kad saznaju da nisam zainteresovan. Sad me još više devojaka juri! Zaista mi je žao.˝ Namrštio se i prineo moju ruku usnama. Nežno mi je ljubio zglobove. ˝Ne brini zbog toga. Nisi ti kriv. Pretpostavljam da će nam poverenje odsad pa nadalje biti neophodno, zar ne?˝, šalila sam se. Krila sam se iza poluosmeha, pretvarajući se da nisam zabrinuta zbog tolikih devojaka koje su mu se bacale pod noge. Skrenuo je u našu ulicu i parkirao automobil na prilaznom putu ispred svoje kuće. ˝Ej, hoćeš li da svratiš do mene? Možemo da kažemo mojim roditeljima da smo zajedno. Kunem ti se da je mama zamalo ispustila dušu kad sam joj rekao da imam


devojku.˝ Nasmejao se i uputio mi pogled pun nade. ˝Jao, misliš li da je već vreme za upoznavanje roditelja?˝, šalila sam se. ˝Hoću da kažem, šta ako im se ne dopadnem?˝ Govorila sam raširenih očiju, pretvarajući se da sam užasnuta. Zakikotao se i sklonio mi kosu s ramena. Osmehnula sam se. Ideja da se neću svideti njegovim roditeljima bila je komična. Već su me smatrali kćerkom. Lijam je bio jedinac, zato što je njegova mama imala komplikaciju tokom porođaja pa više nije mogla da rađa. Volela je Džejka i mene. Uvek je govorila da smo deo porodice. I ja sam volela njegove roditelje. Bili su sjajni ljudi - obzirni, zabavni i trezveni. U stvari, bili su kao Lijam, iako mi je trebalo dugo vremena da to uočim zbog njegove razmetljive fasade.


JEDANAESTO POGLAVLJE ˝Mama? Tata? Jeste li kod kuće?˝, uzbuđeno je povikao Lijam kad smo ušli na vrata. ˝Jesmo, dušo. Ovde smo˝, oglasila se Pet, njegova majka, iz pravca kuhinje. Lijam se srećno osmehnuo i stisnuo me za ruku dok smo ulazili u kuhinju. Zastali smo na pragu. Prizor iz porodičnog života izmamio mi je osmeh. Pet je pekla kolače. Rik, Lijamov tata, pokušavao je da mazne smesu za pečenje iz činije. Njegova žena se nasmejala i udarila ga drvenom kutlačom po ruci. U njihovom domu je uvek vladala ovakva atmosfera. Ona je bila savršena domaćica i majka, a Rik je obožavao nju i Lijama. ˝Ćao, Amber. Dugo te nisam video˝, pozdravio me je Rik. Nagnuo se da me poljubi u obraz. Osmehnula sam se, pokušavajući da prikrijem nelagodu zbog narušavanja mog telesnog prostora. ˝Zdravo, Rik. Zdravo, Pet. Kako ste?˝, veselo sam ih pozdravila. ˝Sjajno! Zagrlila bih te, dušo, ali su mi ruke pokrivene brašnom.˝ Namrštila se i ispružila ruke prema meni. ˝Da, vidim! Divno mirišu˝, odvratila sam. Posmatrala sam ispečene kolače na tanjiru na kuhinjskom pultu. Pružila mi je tanjir. Rado sam se poslužila. ˝Hvala˝, dodala sam. Rik je zinuo od čuda. ˝Hej! Rekla si da ne mogu da dobijem nijedan dok se ne ohlade˝, zavapio je. Pet je nestašno zakolutala očima i bacila kolačić u njegovom pravcu. Lijam je spustio ruku na donji deo mojih leđa. ˝Hm, narode, pitao sam se da li biste želeli da upoznate moju devojku. Kako bi bilo da večeramo zajedno?˝, predložio je. Ogromni osmeh pojavio se na licu njegove majke. Izgledala je tako srećno da sam se zapitala da li se bori sa suzama radosnicama. ˝O, Lijame! Volela bih da je upoznam! Još ne mogu da verujem da imaš devojku. Proveo si toliko vremena govoreći da postoji samo jedna devojka za tebe. Konačno si to prevazišao i počeo da izlaziš s nekim!˝, gugutala je. Doslovce je prštala od uzbuđenja i ponosa. ˝Da, u redu je, mama, ali smiri se malo, molim te˝, promrmljao je Lijam


kolutajući očima. ˝Pa, kad će doći? Jesi li je upoznala, Amber? Je li lepa?˝, zanimala se Pet. Odmeravala me je blistavim pogledom, a ja sam posmatrala Lijama. Nisam znala šta da kažem. Čitava situacija je bila smešna. I da li je to rekla da je Lijam oduvek govorio da za njega postoji samo jedna devojka? ˝Zapravo, mama, ona je pred vama˝, ponosno je objavio Lijam. Polako me je milovao po leđima i gledao me pravo u oči osmehujući se. Učinilo mi se da je temperatura u sobi naglo porasla. Pet je ciknula, zgrabila krpu s pulta, obrisala ruke i grozničavim pokretima namestila frizuru. Zbunjeno sam se namrštila kad je istrčala u hodnik. ˝Mama, šta radiš?˝, pitao ju je Lijam. Primetila sam da Rik gleda sinovljevu ruku na mojim leđima sa širokim osmehom na licu. ˝Pa, da li se parkirala ispred kuće ili tako nešto?˝, pitala je Pet. Pogledala je sina, a zatim ulazna vrata. On se još jače nasmejao. I Rik se zakikotao. ˝Mama, ovo je moja devojka. Zove se Amber Voker.˝ Lijam me je ponosno posmatrao dok sam mu prilazila. Dopadalo mi se kako zvuči reč ˝devojka˝ kada je on izgovori. Pet je preneraženo raširila oči i otvorila usta. Polako je varila ovaj podatak. Šok se pred mojim očima preobrazio u radost, a zatim u apsolutno blaženstvo. Ciknula je, potrčala prema nama i čvrsto nas zagrlila. ˝Blagi bože! Konačno ste se zbližili? Konačno!˝, doslovce je vrisnula. Uzbuđeno je skakutala pred nama. Lijam me je zagrlio oko struka. Privio me je nemoguće blizu sebi. ˝Da, konačno˝, potvrdio je. Nije krio zadovoljstvo. Rik mu je pružio ruku. Rukovali su se kao odrasli ljudi pre nego što ga je stisnuo u medveđi zagrljaj. Nakon što je uzbuđenje splaslo, večerali smo. Bilo je divno sedeti s Lijamovim roditeljima, koji nisu prestajali da se osmehuju. Pet bi srećno uzdahnula kad god bismo se Lijam i ja dodirnuli. Likovala je zbog nas. ˝Dobro, dečaci će raspremiti sto!˝, naložila je domaćica. Uhvatila me je za ruku i povukla prema vratima. Lijam se osmehivao i odmahivao glavom dok je skupljao tanjire. Kad smo se našle u dnevnoj sobi, Pet me je privukla k sebi. Nije mi puštala ruku. ˝Izuzetno sam srećna zbog vas dvoje. Lijam ti je rekao da je godinama zaljubljen u tebe, zar ne?˝ Blistala je od sreće. Dah mi je zastao u grlu kad sam čula te reći. Misli da je Lijam zaljubljen u mene? On nije zaljubljen u mene, zar ne? Da li je sinoć, pre nego što sam zaspala, zaista prošaputao da me voli? ˝Pa, rekao je da mu se već dugo sviđam˝, promrmljala sam s primetnom nelagodnošću. Zakolutala je očima. ˝Sviđaš mu se˝, namrštila se. ˝Bože, taj momak je od samog početka do ušiju zaljubljen u tebe. Pobogu, i dalje te zove Anđele!”, nasmejala se. Zbunjeno sam je pogledala. ˝Kakve to veze ima?˝, pitala sam mršteći se. Iskreno


sam volela Pet, ali je ponekad bila malo luckasta. Podigla je obrvu. ˝Nikad ti nije rekao zašto te tako zove?˝, pitala me je s neobičnim osmehom na licu. Odmahnula sam glavom. ˝Prvi put smo te videli na njegovom šestom rođendanu, nedugo pošto ste se doselili. Mislili smo da bi bilo lepo, znaš, da pozovemo nove susede na zabavu˝, započela je, živahno klimajući glavom. ˝Da, sećam se. Imali ste mnogo balona i klovna koji je izvodio magične trikove˝, osmehnula sam se. Džejmsovi su uvek priređivali najbolje zabave, čak i za decu. ˝Tako je. Bilo kako bilo, ti i tvoj brat došli ste na zabavu. Lijam nije skidao pogled s tebe otkad ste prešli preko praga. Sa osmehom si mu poželela srećan rođendan, ali on nije mogao da progovori. Otišla si da plešeš. Okrenuo se ka meni, i znaš li šta mi je rekao?”, pitala me je. Čežnjivo je uzdahnula, a oči su joj se ovlažile od suza. Odmahnula samglavom. Šta će kog đavola reći? Ovo me malo plaši! ˝Rekao mi je, smrtnoozbiljnim tonom: ’Mama, da li sam mrtav?’ Odgovorila sam mu: ’Ne, dušo, nisi mrtav.’ Odmahnuo je glavom. Nešto mu nije bilo jasno. Pokazao je na tebe dok si plesala. ’Ako nisam mrtav, šta ovaj anđeo radi u našoj kući?’˝ Blistala je od sreće dok mi je to pričala. Zinula sam od čuda. Blagi bože! Zato me zove Anđele? Srce mi je sve brže tuklo u grudima, a dlanovi su mi se ovlažili. Možda je Lijam zaista zaljubljen u mene... ali volim li ja njega? Ne bih rekla, ne još. Ali nije mi bilo teško da zamislim sebe kako se zaljubljujem u njega. ˝Zato me tako zove? Jesi li ozbiljna?˝, pitala sam. Nisam znala da li se šali. ˝Potpuno. Ako mi ne veruješ, pitaj ga. Zaljubio se u tebe na prvi pogled. To se jasno vidi na njegovom licu. Čudi me da to dosad nisi primetila.˝ Odmahnula je glavom, kikoćući se. ˝Nisam primetila zato što je uvek bio zao prema meni. Stalno me je gurao, vukao za kosu i kinjio.˝ Namrštila sam se. Zašto je radio sve te stvari ako je bio zaljubljen u mene? ˝Nije smeo da ti se približi zbog tvog brata˝, rekla je Pet, kao da odgovara na neizgovoreno pitanje. ˝Te godine je istukao Lijama posle rođendanske zabave. Rekao mu je da ti se ne približava.˝ Govorila je sa osmehom i odmahivala glavom dok se prisećala. ˝Taj tvoj brat je zaista zaštitnički nastrojen prema tebi, blagosloven bio˝, glasno je razmišljala smeškajući se. Klimnula sam i zatreptala. ˝Da, znam. Lijam i ja smo razgovarali o tome. Odlučili smo da nekoliko nedelja ništa ne govorimo Džejku, dok sve ne dođe na svoje mesto. Mnogo bi mi značilo da mu ništa ne kažeš ako ga sretneš.˝ Užasavala sam se pomisli na tuču između Lijama i Džejka. Htela sam da je odložim koliko god je to moguće. ˝Neću mu ništa reći, ali ne mislim da bi trebalo dugo da čekate. Samo ćete pogoršati situaciju.˝


Zahvalno sam se osmehnula. ˝Da, samo nekoliko nedelja.˝ Lijam se iznenada zaleteo ka kauču. Preskočio ga je i seo pored mene. Odmah je prebacio ruku preko mog ramena i privukao me k sebi. Kad sam se sa osmehom okrenula prema njemu, poljubio me je. Počeo je da mi gricka usnu, a ja sam zastenjala i odmahnula glavom. Odvojila sam se od njega. Bože, da li je zaboravio da njegova majka sedi pored i posmatra nas? To mu se nije dopalo. Napućio je usne kao dete. ˝Anđele, nisam te video ceo dan˝, zakukao je. Nervozno sam se zakikotala kad me je nazvao anđelom. Da li je Pet govorila istinu? Da li me je tako zvao zato što je pomislio da sam anđeo kad je imao šest godina? ˝Čemu se smeješ, lepotice?˝, prošaputao je. Prstom me je milovao po licu. Ujela sam se za usnu da bih prestala da se smejem i odmahnula glavom. ˝Ničemu˝, lagala sam. Nagnuo se prema meni i ponovo me poljubio. Osmehnula sam se usred poljupca, ali onda sam se razdvojila od njega i blago odmahnula glavom. ˝Lijame, uozbilji se. Tvoja mama nas posmatra˝, prošaputala sam dok mi se on umilno smešio. Pogledali smo Pet, koja je zurila u nas sa širokim osmehom na licu, kao da gleda najlepši prizor na svetu. Lijam je ustao i pružio mi ruku. ˝Hajde da slušamo muziku u mojoj sobi.˝ Namršteno je pogledao u majku, koja se smešila kao pomalo luda ali srećna žena. Dala sam mu ruku i dozvolila mu da me podigne s kauča i povede u svoju sobu. Godinama nisam bila u njoj. Poslednji put sam ušla u nju pre dve godine, kako bih se presvukla posle prskanja epskih razmera. Izgledala je isto, samo što je na zidovima bilo više stvari. Pažnju mi je privukao potpisani hokejaški dres koji je ove godine dobio za rođendan i trofeji poredani na policama. Pustio je tihu muziku. Prišla sam polici s knjigama i ugledala dve uramljene fotografije. Na jednoj smo bili Džejk, Lijam i ja, na pikniku u parku. Imala sam jedanaest ili dvanaest godina. Na drugoj sam bila samo ja s plesnom trupom. Snimljena je na takmičenju. Podigla sam je i radoznalo osmotrila. ˝Volim ovu fotografiju˝, rekao je Lijam. Stajao je pored mene i smešio se. Pružila sam mu je. ˝Kad si je uslikao?˝ ˝Pre dva meseca, u klubu u Ričmondu. Osvojila si prvu nagradu. Skakala si okolo od sreće.˝ Osmehnuo se i pomilovao fotografiju palcem, a onda ju je vratio na policu. Namrštila sam se na njegov odgovor. Nisam ga videla u klubu, pa nisam ni znala da je došao da mi pruži podršku. Sela sam na njegov krevet. ˝Uf, tako je neudoban! Nije ni čudo što voliš da spavaš u mom˝, našalila sam se i prešla rukom preko prekrivača. Nasmejao se i seo pored mene, na pristojnoj razdaljini. Nisam mogla da ne primetim koliko je zgodan kad se nasmeje. Približila sam mu se i položila mu ruku na rame. Onda sam ga oborila na leđa, prebacila nogu preko njegovog stomaka i opkoračila ga. Sagnula


sam se i naslonila na podlaktice levo i desno od njegove glave. Lica su nam bila tako blizu da su nam se vrhovi noseva dodirivali. ˝Pa, Lijame. Hoću da mi nešto kažeš˝, rekla sam i zarila prste u njegovu kosu. ˝Mogu li prvo da te poljubim? Onda ću odgovoriti na svako pitanje.˝ Pogled mu se na delić sekunde zadržao na mojim usnama pre nego što se vratio do mojih očiju. Nije morao dvaput da mi kaže. Pritisla sam usne uz njegove. Odmah me je zagrlio oko struka, privukao sebi i zapleo ruku u moju kosu. Polako mi je prešao jezikom preko donje usne. Ovog puta ga nisam odbila. Njegov ukus mi je eksplodirao u ustima kad je gurnuo jezik u njih. Strastveno se trljao o moj. Ljubljenje s Lijamom svaki put je bilo sve bolje. Gorela sam od želje da me dodirne, ali sam znala da su njegovi roditelji nekoliko metara dalje niz hodnik i da znaju da smo zajedno. Posle nekoliko minuta odmakla sam se od njega. Duboko smo disali. Polako me je milovao od potiljka do struka i nazad. Posmatrao me je s neskrivenim obožavanjem. Bila sam pomalo zatečena njegovim izrazom lica. Njegova mama je govorila istinu. Voleo me je. Videla sam mu to u očima. ˝Pa, šta si htela da znaš, Anđele?˝, pitao me je. Položio mi je ruke na zadnjicu i nežno je stisnuo. Umalo sam zaboravila šta sam htela da ga pitam zbog toga. Kad bi pomerio ruke samo malo niže, ka središtu mog bića, bile bi tamo gde je moje telo vrištalo za njima. Odmahnula sam glavom da se otresem požudnih misli. Nasmejala sam se gledajući njegovo privlačno lice. ˝Hoću da znam zašto me zoveš Anđele.˝ Uzdahnuo je, a predivno crvenilo mu se razlilo po jagodicama. Ohrabrujuće sam se osmehnula, ali je odmahnuo glavom. ˝Nema šanse. Neću odgovoriti na to pitanje˝, progunđao je. Uputio mi je umilni pogled kom nisam mogla da odolim. ˝Hajde, rekao si da ćeš odgovoriti na svako moje pitanje˝, nagovarala sam ga. Namrštio se i odmahnuo glavom. Dobro, isprobaću novu taktiku. ˝Molim te!˝ Obasula sam mu usne laganim poljupcima. ˝Molim te!˝, prošaputala sam. Ponovo sam ga poljubila. ˝Molim te!" Zastenjao je i duboko udahnuo kad sam ga poljubila u vrat. ˝Zovem te Anđele zato što iskreno verujem da je bog poslao anđela na zemlju samo za mene˝, priznao je. Obuhvatio mi je lice rukama i naterao me da ga pogledam u oči. Drhtavo sam uzdahnula. Znači, Pet jeste govorila istinu. Srce mi je luđački tuklo u grudima dok je govorio. ˝Kad sam te prvi put video, pomislio sam da si anđeo s neba. Bila si tako lepa da sam ostao bez daha. I dan danas ostavljaš taj utisak na mene.˝ ˝To je nešto najlepše što sam ikada čula, Lijame˝, prošaputala sam, dirnuta, i nežno ga poljubila. Uzvratio mi je poljubac i okrenuo me, tako da sam se našla pod njim. Izgubila sam se u divnom osećanju da uživam njegovu punu pažnju. Njegove


usne na mojim budile su neopisiva osećanja. ˝Ljubila bih te po ceo dan˝, prošaputala sam kad mi je poljubio vrat. Nežno mi je grickao kožu, a ja sam ječala od zadovoljstva. ˝Mmm, to zvuči kao dobar plan˝, promrmljao je tik uz moju kožu. Obuhvatila sam ga nogama oko struka i privila ga uza se. Ljubila sam ga svom snagom, dok me je milovao po rukama. Uhvatio me je za zglobove i prikovao ih za jastuke. Ponovo me je poljubio, a onda je prešao na obraz i uvo. ˝Volim te, Anđele˝, prošaputao je. Srce mi je stalo. Žmarci su mi prošli čitavim telom, ali nisam znala šta da kažem. Sve se odvijalo tako brzo i neočekivano da mi se činilo da sanjam. ˝Ja... ovaj... Lijame... ja...˝ Nasmejao se. Gledao me je odozgo, odmahujući glavom, i oslabio stisak na mojim zglobovima. Uspaničila sam se zato što nisam znala šta da kažem. Nisam htela da ga povredim nakon što mi je izjavio ljubav. Spustio mi je poljubac na usne, a ja sam zanemela od zaprepašćenja. ˝Ne moraš ništa da kažeš. Godinama se tako osećam. Tek što si prestala da me posmatraš kao bratovog najboljeg prijatelja, drkadžiju. Hteo sam da ti saopštim svoja osećanja, to je sve. Dugo sam čekao na to˝, rekao je. Sklonio mi je kosu s lica i pogledi su nam se sreli. Pažljivosam ga posmatrala. Htela sam da budem sigurna da mi je upravo rekao kako ne moram da mu kažem to isto, iako sam osećala strahovitu potrebu za tim. Zvučao je i izgledao iskreno, pa sam progutala knedlu i klimnula glavom. Čvrsto sam ga zagrlila oko vrata, a onda sam podigla glavu i nežno ga poljubila. Njegove reci odjekivale su mi u glavi, a blažena toplota širila mi se telom.


DVANAESTO POGLAVLJE Mora da smo zaspali, jer sam se se probudila obmotana Lijamom. Zatreptala sam i pogledala budilnik. Trgla sam se kad sam videla da je prošlo devet. Džejk se sigurno vratio kući. Munula sam ga u rebra i probudila. ˝Hej, moram da idem, prošlo je devet˝, rekla sam. Pokušavala sam da se oslobodim njegovih udova. Zaječao je. ˝Još deset minuta, Anđele˝, sanjivo je promumlao. Nasmejala sam se. Izgledao je tako privlačno dok je spavao. Zakikotala sam se i zagolicala ga. ˝Lijame, nije jutro, još je veće, ali moram da idem. Džejk će se pitati gde sam˝, objasnila sam. Konačno sam ga skinula sa sebe i skočila, a on je zastenjao i ponovo me povukao na sebe. Čvrsto me je zagrlio, sanjivo se osmehujući. ˝Hoćeš li prestati? Moram da idem˝, ukorila sam ga. Smejala sam se dok mi je grickao ušnu školjku. Odmahnuo je glavom. ˝Ne, ne želim da ideš˝, promrmljao je. Nežno mi je ljubio vrat. Odgurnula sam ga od sebe, što ga je nateralo da glasno zaječi. ˝Ali nedostajaćeš mi˝, zakukao je. Još jače sam se nasmejala. ˝Videćemo se za sat vremena. Ne zaboravi da imam domaći˝, rekla sam, slegnuvši ramenima. Poraženo je uzdahnuo. ˝I ja˝, priznao je. Još se durio. Ustala sam iz njegovog kreveta i obula cipele, koje sam skinula dok smo se mazili. Uspravio se u sedeći položaj kad sam se dohvatila za kvaku. Grubo je protrljao kosu. ˝Hej, čekaj. Otpratiću te do ulaznih vrata.˝ Zahvalno sam se osmehnula i sačekala da se obuje. Izašli smo iz njegove sobe držeći se za ruke. Provirila sam u dnevnu sobu. ˝Ćao, Pet. Ćao, Rik˝, javila sam se. ˝Ćao, dušo˝, odgovorio je Rik, ne skidajući pogled s televizije. Pet nas je pogledala preko naslona kauča i vragolasto mi se nasmešila. ˝Ćao, Amber. Da li ste se zabavili?˝, pitala je i značajno namignula. Uzvrpoljila sam se i klimnula. Nisam znala da li bi me glas izdao ako bih pokušala da nešto kažem. Lijam je samo zakolutao očima. Povukao me je ka ulaznim vratima i priljubio me uz njih. Ljubio me je dok mi se nije zavrtelo u glavi. ˝Videćemo se u pola deset, važi?˝, prošaputao je, milujući mi obraz.


Klimnula sam i izašla iz njegove kuće. Kad sam stigla do svojih vrata, okrenula sam se da bih mu se osmehnula. Stajao je na pragu, kako bi se uverio da sam bezbedno stigla do kuće, iako sam živela na svega desetak metara od njega. Ugledala sam Džejka čim sam prešla preko praga. Sedeo je na kauču. Televizor je bio ugašen, a on je čvrsto stiskao telefon. Podigao je glavu ka meni. Pogled mu plamteo od besa. ˝Gde si bila? Zabrinuo sam se! Mogla si bar da ostaviš poruku˝, besneo je. Slegnula sam ramenima, pokajnički se smeškajući. ˝Izvini, bila sam kod Lijamovih. Pet me je zamolila da ostanem na večeri. Znala sam da nisi kod kuće, pa sam pomislila da je bolje da ostanem kod njega, da ne bih bila sama.˝ ˝Volim Petine večere!˝, zakukao je. Ljutiti izraz se topio s njegovog lica, ali ga je zamenila ljubomora. ˝Pa, propustio si ukusnu večeru. Ispekla je pitu i sve što ide uz nju˝, zadirkivala sam ga zlobno se smeškajući. ˝Pa, i ja sam uživao u prženom siru˝, našalio se. Uspeo je da me nasmeje. ˝Idem da radim domaći.˝ Krenula sam hodnikom ka svojoj sobi. ˝Ambs, čekaj malo. Moram da porazgovaram s tobom o nečemu˝, insistirao je i potapšao kauč pored sebe. Poslušala sam ga i sela gde mi je pokazao. ˝Šta je bilo?˝, upitala sam. Nešto ga je zbilja potreslo. Duboko je udahnuo. ˝Noćas sam razgovarao s mamom.˝ Osmeh mi je zaigrao na usnama kad sam čula tu reč. ˝Zaista? Da li je dobro? Da li se vraća kući?˝, pitala sam. Uzbuđenje mi se širilo grudima. Odsustvovala je dve nedelje i strašno mi je nedostajala, kao i uvek. Vreme koje smo provodili s njom prebrzo je prolazilo. Džejk je odmahnuo glavom. ˝Rekla mi je nešto, ali ne želim da poludiš zbog toga. Dajem ti reč da nema razloga za brigu.˝ Uhvatio me je za ruku i tužno mi se osmehnuo. Ustuknula sam zbog njegovog izraza lica. O, sranje, ovo će biti loše! ˝Šta je bilo? ˝, ponovila sam, zamišljajući najgore. Moraćemo da se preselimo u Kinu. Izgubila je posao. Udaće se po drugi put - mada to nije nužno bilo loše, osim ako se ne uda za nekog drkadžiju. Stotine misli su mi prolazile kroz glavu, ali Džejkove reći su me zaprepastile. ˝Naš otac je stupio u kontakt s njom. Izgleda da želi da nas vidi i da se iskupi za ono što je učinio˝, procedio je kroza zube. Tuga se preobrazila u slepi bes. Ostala sam bez daha. Pluća su odbijala poslušnost. Srce mi je prebrzo tuklo u grudima. Drhtala sam čitavim telom. Vraća se. Želi da nas vidi. Iscepao mi je školsku bluzu, bacio me je na pod i počeo da skida pantalone kad sam ga poslednji put videla. Spremao se da me siluje, a onda su Džejk i Lijam došli i ubili boga u


njemu. O bože, vraća se! Setila sam se svih batina koje smo Džejk i ja dobili od njega i svih prljavih dodira, prošaputanih reći i skrivenih osmeha kojima me je obasipao kad bih ostala sama s njim. Zadihala sam se. Crne tačke su mi se pojavile pred očima. Umirala sam. Osećala sam kako mi se telo gasi. Nije moglo da izađe na kraj sa uspomenama i tugom. Čula sam viku iz daljine. ˝Pusti je. Mogu da joj pomognem!˝ Prepoznala sam taj glas. ˝Zovi hitnu pomoć, jebote. Ne može da diše!˝, urlao je Džejk. ˝Pusti je, Džejk! Dajem ti reč da ću srediti stvar˝, ponovo sam čula glas. Blago sam gurnuta. Osetila sam dve snažne ruke oko sebe. Privukle su me na mišićave grudi. Po divnom mirisu znala sam da je to Lijam. Hvala bogu, Lijam je ovde! Srce mi je usporilo kad sam osetila da mi je prislonio usne na vrat i počeo da diše, ravnomerno i pribrano, niz moja leđa. Pokušala sam da uskladim disanje s njegovim. Usredsredilasam se na mirne srčane otkucaje na svojim grudima. Crne tačke su počele da blede i posle nekoliko minuta sam povratila kontrolu nad rukama. Zagrlila sam ga oko struka i pribila se uz njega, kao da me samo on sprečava da padnem preko ivice sveta. Otac se vraća, ali ja sam s Lijamom. On nikome neće dopustiti da me povredi. Znala sam to. Počela sam da se osećam sigurno u njegovom zagrljaju. Posle čitave večnosti bila sam u stanju da se odmaknem od njega i pogledam ga. ˝Jesi li dobro?˝, pitao me je. Obujmio mi je lice rukama i naslonio se čelom na moje. Klimnula sam i olizala usne. Iz nekog razloga su bile slane. Shvatila sam da sam plakala. Obrisala sam lice dlanom i šmrcnula. Polako sam postala svesna okruženja. Bila sam u dnevnoj sobi. Džejk je sedeo na kauču i zurio u mene. Bio je šokiran. Usta su mu bila otvorena od iznenađenja. Htela sam da se odmaknem od Lijama, zato što se bratu nije dopadalo da budem blizu njegovog najboljeg prijatelja, ali nisam mogla. Nisam mogla da se odvojim od njega. Bio je izvor sigurnosti. Bio mi je neophodan. Pomagao mi je da sačuvam zdrav razum. Kada je Džejk ustao i sklonio Lijamove ruke sa mene da bi me zagrlio, zajecala sam. Nisam bila spremna da se razdvojim od Lijama. Srce mi je još zamuckivalo i još nisam povratila punu kontrolu nad sobom. ˝Prokletstvo, Amber. Da mi to više nikad nisi uradila! Mislio sam da ćeš umreti! Koliko si me uplašila˝, vikao je Džejk, dok me je nežno ljuljao napred-nazad. ˝Dobro sam˝, odvratila sam slabašnim glasom. Pogledom sam potražila ohrabrenje od Lijama i videla da nije tu. Panika mi se razgorela u grudima. Dah mi je gotovo istog trenutka okraćao. ˝Gde je Lijam?˝, zagrcnula sam se. O bože, ostavio me je! Džejk me je čvršće zagrlio. ˝Psst, u redu je. Samo diši, psst˝, mrmljao je. Pokušala


sam, ali nisam mogla. Pluća su mi se previše stegla. ˝Sranje!˝, prostenjao je Džejk. ˝Lijame, smesta dolazi ovamo!˝, gotovo da je vrisnuo. Lijam je utrčao u sobu s čašom vode u ruci. Trapavo ju je spustio na sto, prosuvši polovinu njene sadržine. Zagrlio me je. ˝U redu je, Anđele˝, prošaputao je i prislonio usne uz moj vrat. Posle nekoliko minuta, kad sam smogla snage da se odmaknem od njega, zahvalno sam se osmehnula Lijamu. Pogledala sam u Džejka, a on je besno zarežao iz dubine grla. ˝Šta ovo jebeno znači? Vas dvoje ste zajedno, zar ne?˝, zaurlao je. Lijam je podigao ruku da bi prekinuo njegov izliv besa. ˝Znaš, Džejk, razgovaraćemo o tome, ali sad nije pravo vreme za to. Moram da se uverim da je došla sebi.˝ Odlučnim glasom mu je stavio do znanja da je priča gotova. Džejkov gnev je kopneo. Klimnuo je, a onda mi se obratio zabrinutim glasom. ˝Žao mi je, Amber, ali sam morao da ti kažem, da se postaram da znaš. Dajem ti reč da mu neću dozvoliti da te povredi. Ne moraš da strepiš od njega. Ubiću ga pre nego što te dodirne˝, rekao je Džejk i posegnuo za mojom rukom. Osmehnula sam se, iako je taj osmeh verovatno više ličilo na grimasu. ˝To mi je poznato. Žao mi je što sam poludela i što sam te uplašila.˝ Podigla sam drhtavu ruku da ponovo obrišem suze. ˝U redu je. Samo nemoj više to da radiš˝, zamolio me je i duboko uzdahnuo. Slabašno sam se nasmejala i klimnula mu, a Lijam me je sproveo do kauča. Tužno se osmehnuo i seo kraj mene. Pružio mi je čašu s kojom je uleteo u dnevnu sobu. Pila sam vodu u sitnim gutljajima. Džejk je gnevnim pogledom pratio svaki Lijamov pokret. ˝Prestani tako da ga posmatraš, Džejk. Nije uradio ništa loše˝, namršteno sam rekla. Džejk je odmahnuo glavom, dok su mu se mišići na čelu grčili. Duboko je udahnuo. Očigledno je pokušavao da se smiri pre nego što progovori. ˝Vas dvoje ste zajedno˝, rekao je. Pogledom je tražio potvrdu svoje tvrdnje. Uzvrpoljila sam se. U redu, toliko o nekoliko nedelja. ˝Jesmo˝, odgovorio je Lijam klimajući glavom. Čvrsto me je zagrlio, a ja sam se priljubila uz njega. Poželela sam da sve ovo bude san. Ne samo da se moj otac zlostavljač vraća već će mi brat prebiti dečka na mrtvo ime. ˝Otkad ste zajedno?˝, pitao je Džejk. Stiskao je vilicu, ali se činilo da je uspostavio kontrolu nad sobom. ˝Od petka˝, tiho je odvratio Lijam. Na licu mu se ogledala krivica, iako je odgovornost bila na meni. Ja sam tražila da laže. ˝Hteo je odmah da ti kaže, ali ja sam tražila da sačeka. Nisam htela da se pobijete. Molim te?˝, umilno sam gledala brata. Džejk je zatvorio oči. Razočarano je odmahivao glavom. ˝Da li ti se sviđa,


Amber?˝ ˝Da˝, priznala sam. Pogledom sam ga preklinjala da prihvati našu vezu i da ne krivi Lijama zbog nje. Bilo bi strašno da se posvađaju zbog mene. Klimnuo je, ali nije otvorio oči. ˝Šta si to uradio, Lijame? Kako si to postigao? Kako si je smirio?˝, pitao je. Zahvalno je pogledao prijatelja. Lijam je slegnuo ramenima. Još nije spustio gard. ˝Ne znam. To je jednostavno smiruje. Oduvek sam to radio˝, odvratio je. ˝Oduvek si to radio? Radio si to i ranije?˝, pitao je Džejk. Izgledao je zbunjeno. ˝Jesam, nekoliko puta sam morao da je smirim˝, odvratio je Lijam tužnim glasom. Razmišljala sam o značenju njegovih reči. Pomagao mi je da se smirim svaki put kad bi me video da plačem, verovatno svake noći do moje četrnaeste godine. ˝Šta? Kada? Nikad te nisam video da to radiš˝, bunio se Džejk. Žustro je odmahivao glavom. Isprekidano i otegnuto udahnula sam vazduh. Sada će saznati da je Lijam spavao u mojoj sobi. Ukrstila sam prste. Molila sam se u sebi da sve prođe kako treba, da nas Džejk razume i da se ne naljuti previše na najboljeg prijatelja. Lijam je pogledom tražio dozvolu od mene da se otvori do kraja. Klimnula sam i zagrizla usnu. Znala sam da istina pre ili kasnije mora izaći na videlo. ˝Džejk, molim te, nemoj da pobesniš˝, rekla sam. Pomerila sam se tako da sam stala ispred Lijama, za slučaj da Džejk nasrne na njega. Računala sam da bi ga to moglo odvratiti od napada na mog dečka. Lijam je progovorio pokajničkim tonom. ˝Džejk, čoveče, ništa se nije desilo. Kunem se da nije.˝ Džejk je upitno podigao obrvu, kao da traži dodatno pojašnjenje. Lijam je isprekidano udahnuo. ˝Kad sam imao deset godina, kroz prozor svoje sobe video sam je sam kako plače. Iskrao sam se iz kuće i zakucao joj na prozor kako bih se uverio da je dobro. Te noći sam zaspao pored nje u krevetu.˝ Džejk ga je šibao pogledom, kao da želi da ga ubije na mestu. ˝To se ponovilo sledeće noći i one posle nje. Pokucao bih na njen prozor kad bi zaplakala. Posle izvesnog vremena to je preraslo u naviku˝, objašnjavao je blago namršteni Lijam. Džejk je skočio stisnutih pesnica. Popreko je gledao Lijama, koji me je brzo kao munja zgrabio za ruku i zaštitnički gurnuo iza leđa. Džejkov pogled je na trenutak sevnuo, a zatim se smirio. ˝Zašto si to uradio?˝, pitao je. Pomno je posmatrao Lijama. ˝Šta sam uradio?˝, zbunjeno je odvratio Lijam. Još me je štitio telom. ˝Zašto si gurnuo moju sestru iza sebe?˝, pojasnio je Džejk. Lice mu je bilo savršeno mirno. Lijam je odmahnuo glavom, kao da nije razumeo pitanje. ˝Nisam želeo da bude povređena, to je sve.˝


Džejk je ponovo seo i prošao rukom kroz plavu kosu. ˝Moja sestra ti se zaista sviđa?˝, pitao je gledajući u pod. Lijam je tiho zafrktao. ˝Džejk, dobro znaš da sam zaljubljen u nju.˝ Seo je na kauč i posadio me pored sebe. Džejk je klimnuo. ˝I spavao si u njenom krevetu kad ste bili deca˝, dodao je Džejk, kao da želi da bude siguran da je sve dobro shvatio. ˝Hm... ne samo kad smo bili deca. To pokušavam da ti kažem. Plakala je, pa bih se ja svake noći ušunjao kod nje da bih je utešio. To je preraslo u naviku. Sada ne možemo da zaspimo jedno bez drugog˝, priznao je Lijam s neskrivenom nelagodnošću. Džejkove obrve su poletele uvis. ˝Još spavaš u njenoj sobi? I radiš to svake noći otkako si imao deset godina? Prokletstvo, Lijame. Koje je to sranje! Odvratni, glupi nitkove!˝, grmeo je Džejk. Jedva je cedio reći iz sebe. Zakoračio je napred stisnutih pesnica. Trgla sam se. O bože, pobiće se! Podigla sam ruke da bih ga zaustavila. ˝Džejk, sećaš li se kad sam se vrišteći budila iz sna?˝, očajnički sam zavapila. Morala sam da mu objasnim pre nego što se potuku. Klimnuo je i ustuknuo, kao da se uplašio gorkih uspomena. ˝Da, to je prestalo oko tvoje osme godine.˝ Klimnula sam. ˝Da, u osmoj godini. Tada je Lijam počeo da spava sa mnom. Noćne more su prestale zbog njega˝, rekla sam. Osmehnula sam se i stisnula Lijamovu ruku. ˝Imala si ih i kasnije! Nekoliko puta sam ja morao da spavam s tobom˝, pobunio se Džejk. ˝Da, jesi. Ali noćne more su me opsedale, iako si bio pored mene˝, odvratila sam. Džejk se trgao i klimnuo. Verovatno se setio kako samvriskom budila sve u kući. ˝Od tada sam imala noćne more samo nekoliko puta, isključivo dok Lijam nije bio tu, kad je bio na putu˝, objasnila sam. Videla sam kako se razumevanje pojavljuje na bratovljevom licu. Neko vreme smo ćutali. Lijam me je milovao po ruci, a Džejk je zurio u pod. Činilo mi se da je prošla čitava večnost pre nego što se Džejk obratio Lijamu. ˝Lijame, ubiću te ako povrediš moju sestru, iako si mi najbolji prijatelj˝, upozorio ga je. Videlo se da misli ozbiljno. ˝Dajem ti reč da neću˝, zavetovao se Lijam, ohrabrujuće se osmehujući. Džejk je pročistio grlo i klimnuo. ˝U redu. Dobro. Idem na spavanje. Pretpostavljam da ćemo se videti ujutru. Zaključajte vrata pre nego što legnete˝, naložio nam je. Ustao je i otišao, ostavljajući nas na kauču. Zinula sam od čuda i pogledala Lijama. Bio je jednako zaprepašćen. ˝Auh, bilo je lakše nego što sam mislio˝, glasno je razmišljao. Sa osmehom mi je obujmio lice


rukama. Uzvratila sam mu osmehom. Bilo mi je drago što smo isterali sve na čistac. ˝Hoćeš li da idemo u krevet? Ne radi mi se domaći. Hoću da spavam.˝ Posle vesti o očevom povratku, samo sam želela da što pre legnem i opustim se u njegovom zagrljaju. Klimnuo je i poljubio me u nos. ˝Važi, ali moram da svratim do kuće. Džejk me je pozvao i rekao da si poludela, pa sam dotrčao ovamo ne rekavši roditeljima gde idem.˝ Palčevima me je pomilovao po licu. Posmatrao me je sa setnim osmehom. ˝Dobro. Onda pretpostavljam da ću leći bez tebe, pa ćemo se videti kad budeš mogao da dođeš.˝ Ustala sam i pošla s njim do vrata. Uzbuđeno se osmehnuo. ˝Hej, mogu li da uđem na vrata pošto Džejk sada zna za nas?˝ Nasmejala sam se njegovom nestrpljenju, ali sam odmahnula glavom. ˝Ne, roditelji bi te mogli videti... osim ako im ne kažeš da ćeš prespavati ovde˝, predložila sam. Srećno se osmehnuo. ˝Voleo bih da uđem na vrata i legnem u tvoj krevet. Nikad to nisam radio.˝ Dala sam mu ključeve od ulaznih vrata. ˝Ne zaboravi da ih zaključaš za sobom, važi?˝ Poljubila sam ga u obraz i umornim korakom krenula ka spavaćoj sobi. Bilo je skoro deset uveče. Bila sam tako iscrpljena posle burnih emocionalnih drama da mi se činilo da danima nisam spavala. Skinula sam odeću i obukla moju najdražu majicu, koja je nekad pripadala Lijamu. Smesta sam zaspala. Nekoliko minuta kasnije osetila sam ruke i tešku nogu na sebi. Osmehnula sam se i pribila leđima uz njega, mog dečka, onog bez koga ne mogu kad stvari pođu po zlu. Kad me je Džejk večeras odvojio od Lijama, čudno sam se osećala. Činilo mi se da sam ostavila srce za sobom. Do tog trenutka nisam znala koliko sam snažno vezana za njega. Bio mi je doslovno sve. Osetila sam se kao kod kuće kad me je obavio rukama. Panika je počela da se povlači. Osećala sam da ću biti dobro dok god je on sa mnom. Privila sam se uz njega. Trenutak pre nego što sam utonula u duboki san bez snova, čula sam kako šapuće: ˝Volim te.˝ Ovog puta nisam sumnjala da je to rekao.


TRINAESTO POGLAVLJE Budilnik me je probudio u šest. Zastenjala sam zato što ovog puta nisam morala da teram Lijama kroz prozor. Utišala sam bučnu spravu, prevrnula se i zagrlila još usnulog Lijama. Uvek bi prespavao buđenje. Ni zemljotres ga ne bi probudio. Blago sam ga udarila. Odlučila sam da se našalim s njim. ˝Šest je sati˝, rekla sam i ponovo ga udarila. Muklo je zastenjao i polako seo. Još se nije razbudio. ˝Važi, Anđele. Volim te. Videćemo se kasnije.˝ Sagnuo se da me poljubi u čelo pre nego što je poluotvorenih očiju prebacio noge preko ivice kreveta. Prasnula sam u smeh, a on me je zbunjeno pogledao. ˝Psst! Šta ti je toliko smešno?˝, pitao je namršteno dok je navlačio farmerke. ˝Ti˝, zadirkivala sam ga sa srećnim osmehom na licu. ˝Šta hoćeš da kažeš? Šta sam uradio?˝, prošaputao je. Vratio se na krevet i uspuzao se preko mene. Prislonio je svaki centimetar tela na moje, ali me nije pritisnuo svom težinom. Zadovoljno mi se smešio i gledao me u oči. Ubrzo je shvatio. ˝Sranje! Tvoj brat zna za nas! Zašto si me kog đavola probudila, Anđele? Ne moram da idem kući˝, zavapio je. Zagrlila sam ga oko vrata i privila na sebe. ˝Samo sam se šalila. Zaboravila sam da isključim budilnik. Ovako ćemo imati više vremena za maženje.˝ Nacerio se. ˝Hoćeš da se mazimo?˝, izazivao me je. Ljubio me je po vratu. Zastenjala sam kad je stigao do osetljive tačke pored ključnjače. ˝Mmm˝, s uzdahom sam prešla rukama preko njegovih leđa i blago ga zagrebala. Zavukao se pod pokrivač i poljubio me nežno i meko. Čvrsto me je zagrlio. Najviše mi je godilo što nije pokušao da uradi ništa više od toga. Zaista je bio divan. Nešto posle pola osam izašli smo iz moje sobe. Lijam me je sa širokim osmehom na licu posadio na kuhinjsku stolicu. ˝Hej, pusti me da ti spremim doručak. Pokušaj da me ne grdiš zbog toga˝, rekao je. Smejala sam se gledajući kako mi priprema činiju pahuljica. Sa osmehom ju je spustio ispred mene, a onda je spremio tost za sebe. ˝Uopšte ne jedeš pahuljice?˝,


pitala sam, gledajući kako mažnjava četiri tosta. Odmahnuo je glavom i nabrao nos. ˝Ne. Gadne su i gnjecave.˝ Pretvarao se da drhti i da se davi na samu pomisao na njih. Ponovo sam se nasmejala. ˝Stvarno si čudan, Lijame˝, zadirkivala sam ga. Nacerio se. ˝Čudno je to što si danas ljubazna prema meni za doručkom.˝ ˝Mogu da budem i zla, ako želiš.˝ Nasmejao se i odmahnuo glavom. ˝Ne, navići ću se na ovo.˝ Prišao mi je. Okrenula sam se prema njemu. Zadenuo mi je kosu iza uva, a ja sam pocrvenela kad su mu se prsti zadržali na mom obrazu. ˝Stvarno si nešto najlepše na svetu˝, promrmljao je. Srce mi je preskočilo zbog iskrenosti u njegovom glasu. Plave oči su mu plamsale i zbog njih sam se osećala kao jedina devojka na svetu. Džejk je dramatično pročistio grlo kad je ušao u kuhinju. ˝Prekinite s tim sranjem! Možda sam vam dao blagoslov, ali ne morate to da mi nabijate na nos za doručkom˝, progunđao je. Udario je Lijama po potiljku u prolazu. Osmehnula sam se. Umalo sam se zagrcnula pahuljicama zbog Džejkovog kiselog izraza lica. Lijam je stao iza mene, obgrlio me oko struka i naslonio mi glavu na rame. ˝Hvala ti, Džejk. Znam da si rekao da je se klonim, ali...˝ Ućutao je. Džejk se nasmejao i klimnuo. Naslonio se na pult. ˝Šta je bilo, bilo je, Lijame. Dobri smo. Samo nemoj da praviš probleme, važi?˝ Lijam me je još čvršće zagrlio. ˝Neću.˝ Ovlašno me je poljubio u rame. Džejk se pretvarao da povraća. ˝Pa, hajdemo, golupčići. Pretpostavljam da ćete hteti da stignete u školu malo ranije, kako biste razglasili da ste par˝, rekao je Džejk kolutajući očima. Lijam se nacerio i klimnuo, a ja sam odlučno odmahnula glavom. ˝Nema šanse! Ne možemo to da uradimo˝, pobunila sam se i okrenula ka Lijamu. Iz nekog razloga izgledao je iskreno povređeno. ˝Zašto da ne?˝, pitao je i uhvatio me za ruku. Pogledala sam Džejka. Znala sam da mu se moje objašnjenje neće dopasti. ˝Hm, pa, u pitanju je opklada. Ona koja bude spavala s tobom uzima sav novac. Te pare bi mi dobro došle.˝ Zabrinuto sam se zagledala u Lijama, koji se histerično nasmejao. Džejk se zamalo zagrcnuo pićem. ˝Nema šanse! Ne možete to da radite!˝, povikao je, žestoko odmahujući glavom. ˝Ne želim da čujem da ste vodili ljubav. Ne želim!˝ Nasmejala sam se gledajući njegov ogorčeni i gadljivi izraz. ˝Džejk, nismo vodili ljubav.˝ Slegnula sam ramenima, nakon čega se malčice opustio. ˝Ali dobiću opkladu kad to budemo uradili. Neće mi isplatiti nagradu ako se sazna da sam ja njegova devojka.˝ Pogledala sam Lijama. Nisam znala da li će se složiti sa mnom. ˝Anđele, ne dopada mi se što želiš da budeš sa mnom zbog neke opklade.˝ Namrštio se. Izgledao je malčice povređeno. Vragolasto sam se osmehnula. ˝Misliš da je to razlog zbog kog ću voditi ljubav s tobom? Veruj mi, dragi moj, to se neće desiti zbog novca, on će biti samo uzgredna


korist.˝ Osmeh je krasio njegove pune usne kad se sagnuo da me poljubi. ˝Pa, šta će biti razlog?˝, prošaputao je. Zadrhtala sam od njegovog umilnog glasa. Ujela sam se za usnu. ˝Hmm, nisam sigurna, ali ima neke veze s tobom koji me moliš na kolenima˝, zadirkivala sam ga. Nasmejao se. Poljubio me je i privukao k sebi. Žudnja mi je preplavila krvotok. Odmakao se od mene da bi me bolje pogledao, a požuda mu se ogledala na licu. ˝Znaš, rado bih te molio na kolenima ovde i sada.˝ Potapšala sam ga po grudima i odmakla se od njega, da ne bih izazivala Džejka i da mi ne bi zabranio da se viđam s Lijamom. ˝Znam, dragi moj˝, nasmejala sam se, pokušavajući da povratim dah. Pogledala sam Džejka koji je zurio u nas razrogačenih očiju. ˝Narode, ozbiljno vam kažem da ne podnosim vaše javne izlive nežnosti˝, rekao je zgađeno i odmahnuo glavom. ˝Dobro je. Završili smo s javnim izlivima nežnosti. Mislim da bi još neko vreme trebalo da čuvamo našu vezu u tajnosti. Zašto ne bismo zaradili nešto novca radeći nešto što ćemo pre ili kasnije ionako uraditi? Tako ja gledam na to˝, objasnila sam i slegnula ramenima. Lijam i Džejk su se pogledali. ˝Pretpostavljam da imaš pravo. Ali da li ćeš moći da pobediš? Hoću reći, zar cilj opklade nije da raskinem s devojkom ili nešto slično? ˝, smrknuto je pitao Lijam. Zakikotala sam se i odmahnula glavom. ˝Ne, pobrinula sam se za to. Novac dobija sledeća devojka koja bude spavala s tobom.˝ Lijam je odmahnuo glavom i nabrao nos. ˝Ne mogu da verujem da devojke rade takve stvari.˝ Džejk se nasmejao. ˝Znate šta? Mislim da bih i ja mogao da objavim da imam devojku. Onda ću izabrati neku s kojom ću podeliti novac od opklade˝, raspoloženo je predložio. Lijam me je uhvatio za ruku i poveo ka vratima. ˝Hajdemo u školu pre nego što tvom bratu još neka veličanstvena ideja padne na pamet.˝ Nasmejao se i odmahnuo glavom u Džejkovom pravcu. Kad smo stigli na parking, Lijam mi je namignuo u retrovizoru. Namrštila sam se. Čekalo nas je više devojaka nego inače. Jurnule su na Lijama čim je otvorio vrata. Džesika je, kao i obično, bila ispred svih. Kad smo izašli iz automobila, zakikotala sam se na njegovu nelagodu. ˝Srećno˝, poručila sam mu i namignula, a onda sam krenula ka školskoj zgradi, njišući bokovima dok sam hodala. Znala sam da me posmatra. Osvrnula sam se kad sam stigla do vrata. Video sam kako s mučnim izrazom lica skida devojačke ruke sa sebe. Okružilo ga je najmanje dvadeset pet devojaka. Izgledao je izuzetno nervozno. Nasmejala sam se i potražila prijatelje. Pronašla sam ih na uobičajenom mestu, pored


ormarića. ˝Zdravo, narode˝, zacvrkutala sam kad sam im prišla. Šon je upitno podigao obrvu. ˝Auh, neko je danas dobro raspoložen! Postoji li poseban razlog za to?˝, pitao je. ˝Ne, nema posebnog razloga. Upravo sam gledala kako dvadeset pet devojaka juri Lijama. Izgledalo je kao da mu to nimalo ne prija, što je prilično smešan prizor˝, objasnila sam, široko se osmehujući. Lijam je u tom trenutku prošao pored mene s Džejkom. Devojke levo i desno od njega flertovale su s njim. Još desetak ga je sledilo. Prasnula sam u smeh, a on me je smrknuto odmerio, što me je samo još više nasmejalo. ˝Ne čudi me što ga toliko devojaka prati. Znaš li koliki je sada ulog?˝, pitala je Kejt. Klimnula sam. ˝Da, znam. Sara mi je rekla da je oko hiljadu osamsto dolara. Neverovatna suma, zar ne?˝ Prekorno sam odmahnula glavom. Pokušavala sam da ne razmišljam o osvajanju tolikog novca. Kejt, Sara i Šon su se pogledali, a onda su prasnuli u smeh. ˝Grešiš, to je jučerašnja suma. Danas se popela na četiri hiljade dvesta dolara˝, rekla je Kejt. Prebledela sam. Srce mi je sišlo u pete. Blagi bože! To znači... čekaj. Nije lako izračunati! To znači da preko dve stotine devojaka želi da spava s mojim dečkom! ˝Blagi bože! Stvarno?˝, pitala sam i progutala knedlu koja mi se stvorila u grlu. Malčice mi je pozlilo pri pomisli na sve te devojke koje se bacaju na mog dečka. Kejt je klimnula, saosećajno se smeškajući. Sara i Šon izgledali su uzbuđeno, zato što nisu znali da sam s Lijamom. Na svu sreću, u tom trenutku je zvonilo za početak časa. Požurili smo u učionicu. Za ručkom sam odlučila da pokažem zanimanje za Lijama i da svima dam do znanja da nameravam da dobijem opkladu. Nisam mogla iznenada da objavim da smo spavali zajedno. Tome su morali prethoditi svima vidljivi napori. Nisam razgovarala o tome s Lijamom, ali nešto bezopasnog flertovanja za ručkom ne bi trebalo da bude previše zahtevno. Odnela sam poslužavnik s hranom preko trpezarije do našeg stola i obratila se prijateljima. ˝Narode, pokušaću da se zbližim s Lijamom i da dobijem opkladu. Sedimo danas pored mog brata, važi?˝ Kejt me je značajno pogledala i namignula mi. Krenuli smo ka stolu popularnih đaka iz završne godine. Jedva smo mu prišli od devojaka koje su bestidno flertovale s Lijamom. Njegov izraz lica mi je izmamio osmeh. Bio je još ozlojeđeniji. Pogled mi je pao na devojku koja je sedela pored njega. Jela je i zurila u njega, sneno ga gledajući. Pročistila sam grlo da bih privukla pažnju. ˝Hej, Sali! Čula sam da ti je neko


udario auto na parkingu. Da li je šteta velika?˝, zapitala sam je nevinim tonom. Zastenjala je od muke i skočila. ˝Sranje! To je mamin auto!˝, kriknula je. Okrenula se i otrčala. Moji prijatelji su se zakikotali iza mojih leđa. Seli su na prazna mesta nešto dalje za stolom. ˝Ćao, Lijame˝, osmehnula sam se i kliznula na stolicu pored njega. ˝Ćao, Anđele˝, odvratio mi je uz smešak. Brzo sam se osvrnula oko sebe. Uočila sam da me devojke streljaju smrtonosnim pogledima zato što sam mu odmah izmamila osmeh. ˝Neko joj je udario kola?˝, pitao je i zagrizao sendvič s tunjevinom. Slegnula sam ramenima i odmahnula glavom. ˝Nije. Rekla sam to zato što sam htela da sednem pored tebe.˝ Prasnuo je u smeh. ˝Znao sam da me želiš˝, našalio se i namignuo mi. ˝Pa, ko te ne želi!˝, odvratila sam. Osmehnula sam se i odmerila okupljene devojke, koje su bez izuzetka pokušavale da me ubiju pogledima. Nisam znala kako da započnem udvaranje. Podigla sam bocu vode i pretvarala se da ne mogu da je otvorim. ˝Lijame, možeš li da je otvoriš za mene?˝, pitala sam blago napućenih usana. Nacerio se. ˝Anđele, vetar će promeniti smer ako nastaviš da pućiš ta usta. Večito će ostati u tom položaju˝, našalio se. Uzeo mi je bocu iz ruke, s lakoćom je otvorio i vratio mi je. ˝Hvala ti.˝ Osmehnula sam se, zanemarivši njegovu opasku. ˝Auh, nisam znala koliko si jak. Sigurno mnogo vežbaš, zar ne?˝, gugutala sam, prelazeći prstom po njegovom bicepsu. Lascivno sam se gricnula za usnu. Posmatrao je moja usta dok je oblizivao donju usnu. Podigla sam obrvu kad mi nije odgovorio. ˝Pa? Vežbaš li mnogo? Nimalo ne sumnjam u to. Hoću reći, telo ti je tako mmm...˝ Ućutala sam i lagano ga odmeravala pogledom. Progutao je knedlu. ˝Hm, hoću reći, vežbam pomalo˝, promrmljao je. Bio je zatečen mojim flertovanjem. Izgledao je malčice zbunjeno, kao da ne zna šta bi trebalo da radi. Tehnički, nikad nisam flertovala s njim. Na licu mu se jasno videlo da je šokiran. Spustila sam pogled na hranu. Nisam želela da odem predaleko, već samo da postavim scenu za svoju pobedu. Dobila sam ideju. Ostavila sam viljušku u ustima duže nego što je neophodno. ˝O, bože˝, rekla sam, zatvorila oči i polako žvakala. ˝Ovo je tako dobro˝, prostenjala sam. Lijam je duboko uzdahnuo kraj mene. Znala sam da ga moji zvuci uživanja ne ostavljaju ravnodušnim. ˝Trebalo bi da probaš ovo, Lijame˝, zavodnički sam prela. Zurio je u mene blago otvorenih usta i s bolnim izrazom na licu. Odmahnuo je glavom, kao da pokušava da odbaci nedoličnu misao od sebe. Progutala sam kikot. Sranje, kladim se da će me naterati da platim za ovo! ˝Hm, u redu, da˝, rasejano se složio. Osmehnula sam se i nabola nekoliko komadića testa na viljušku. Podigla sam je do njegovih usta da bih ga nahranila.


Jedan komad je pao s viljuške na njegovu butinu. ˝Ups, tako mi je žao!˝, trgla sam se. Pokajnički sam ga pogledala. Uf, grozna sam uflertovanju! ˝Ne brini zbog toga, Anđele.˝ Sa osmehom je stresao hranu sa sebe. Čekaj, mogu da iskoristim ovaj incident! Zgrabila sam salvetu i obrisala mu farmerke. Testo je palo nasred butine. Nastavila sam da brišem, posmatrajući ga ispod trepavica. Progutao je knedlu i telo mu se ukrutilo. ˝Eto! Gotovo je˝, nastavila sam s flertovanjem. ˝Ovaj... hvala ti˝, promrmljao je, zažmurio i uzdahnuo. Trijumfalno sam se osmehnula. Ha! A šta sad, devojke! Ponosno sam se nacerila kad sam videla da sve zure u mene. Svako žensko lice svedočilo je o šoku ili gnevu. Zakikotala sam se i namignula Džesiki, koja je pocrvenela od muke. ˝Biće bolje da krenem. Moram da razgovaram s gospođom Fransis o naučnom projektu˝, rekla sam i ustala. Lijam me je uhvatio za ruku pre nego što sam stigla da se udaljim. ˝Čemu sve ovo?˝, pitao me je. Delovao je pomalo zbunjeno. Osmehnula sam se i slegnula ramenima. ˝Zar ne mogu da budem prijateljski nastrojena prema tebi, Lijame? Ipak si ti najbolji prijatelj mog brata. Neprestano visiš u našoj kući. Mislila sam da ti neće smetati ako budem uljudna.˝ ˝Uljudna, tako je˝, podrugljivo se složio i zakolutao očima. Namignula sam mu, podigla poslužavnik i krenula ka prijateljima. Dok sam prolazila pored Džesike i navijačica, prošaputala sam joj u uvo: ˝Nadmaši ovo.˝ Zločesto sam se nasmejala. Uhvatila sam Kejt podruku pošto smo ispraznile poslužavnike u smeće. Odvojile smo se od Sare i Šona. ˝Kejt, mislim da bi trebalo da uzmem pilulu. Da li ih još dele u klinici za planiranje porodice u Ulici Rouz?˝, pitala sam. Klimnula je. I mislila sam da će to znati. Pre mesec dana imala je malu nezgodu s pocepanim kondomom. Otišla je tamo po pilulu za sutra jutro. ˝Da, dele ih od četiri do osam˝, odvratila je. Osvrnula se, da bi bila sigurna da nas niko nije čuo. ˝Pa, rešila si da zažmuriš i skočiš, zar ne? Mislim da je to sjajno. Svakako bi trebalo da pređeš na pilulu. Hoćeš li da idem s tobom?˝, pitala je opušteno. Znala sam da je iskrena. Bolju prijateljicu od nje nisam mogla imati. ˝Još nisam spremna za taj korak. Želim da je imam, ako se ukaže potreba za njom. Možeš li da mi praviš društvo? Mnogo bi mi značilo˝, priznala sam, posmatrajući je zahvalno. ˝Ne bih volela da tamo idem sama, a nisam mogla da zamolim Lijama. To baš i nije muška stvar.˝ ˝Naravno da mogu! Bezbroj puta si mi se našla˝, osmehnula se. ˝Došla sam kolima, pa nećeš morati da pešačiš do tamo.˝ Osmehnula sam se. ˝Hvala ti, Kejt.˝ Uzdahnula sam s olakšanjem. Krenule smo ka ormarićima. Uzela sam sve knjige koje će mi biti potrebne tog popodneva i gurnula ih u torbu. ˝Moram da kažem Džejku da ćemo se naći kod kuće. Videćemo


se na času˝, rekla sam i krenula ka bratovom ormariću. Stajao je pored njega s Lijamom. Razgovarali su s drugarima iz hokejaškog tima. ˝Hej, narode˝, zacvrkutala sam kad sam im prišla. Svi pogledi su se upravili ka meni. Znala sam da se sviđam nekim igračima. To se dalo zaključiti na osnovu njihovih pogleda. Niko od njih nije pokušao da mi se udvara, što je verovatno bilo Džejkova zasluga. ˝Ćao, Amber. Kako si?˝, pitao je Kejsi i odmerio me od glave do pete. ˝Dobro sam, hvala, a ti?˝, učtivo sam odgovorila. ˝Otkako sam te video, još bolje.˝ Osmehnuo se, ali se brzo prenuo kad ga je Džejk udario po ruci. ˝Ortak! Pričaš s mojom mlađom sestrom!˝, prosiktao je Džejk. Zakikotala sam se u sebi, odmahujući glavom. ˝Džejk, htela sam da ti kažem da se večeras neću vratiti kući s tobom. Kejt me je zamolila da odem negde s njom posle škole. Videćemo se kasnije kod kuće˝, rekla sam, a krajičkom oka sam videla kako Lijam mreška čelo. ˝Pa, danas radim. Lijam bi te odvezao kući˝, odvratio je Džejk i opušteno slegao ramenima. Pogledala sam u Lijama. Sad sam znala zašto je izgledao razočarano. ˝Da, tako je, zaboravila sam. Pa, žao mi je što ću to propustiti.˝ Osmehnula sam se i krenula na čas, ali sam zastala kad sam se nečeg setila. ˝I tek da znaš, Lijame, ulog sada iznosi četiri hiljade dolara. To znači da je preko dve stotine devojaka u igri.˝ Oči su mu se raširile od iznenađenja. ˝Zajebavaš?˝, omaklo mu se. Izgledao je šokirano i pomalo uplašeno, Džejk je umirao od smeha, a ostali momci su nas gledali kao da smo poludeli. ˝Ne zajebavam˝, odvratila sam. Namignula sam mu i otišla, kikoćući se zbog njegove zgađene grimase. Kejt me je posle ručka odvezla do klinike za planiranje porodice. Uzela sam broj i morala sam da popunim gomilu obrazaca, pošto je to bila moja prva zvanična poseta. Klinika je tražila podatke o meni, mom seksualnom životu i zdravlju. Posle sat vremena čekanja pozvana sam u belu sobu sterilnog izgleda, gde me je dočekala neka gospođa. ˝Zdravo, Amber. Uđi˝, rekla je i sa osmehom pokazala na stolicu. ˝Zdravo˝, procedila sam i sela na ponuđeno mesto. ˝Ne moraš da budeš tako nervozna. Neću te ujesti!˝, nasmejala se. ˝Pa, šta mogu da uradim za tebe?˝, pitala je, listajući moje formulare. ˝Moj dečko i ja smo u sve ozbiljnijoj vezi. Razgovarali smo o seksu. Htela sam da pređem na pilulu. Mogu li da ih dobijem ovde ili moram da idem kod doktora?˝, pitala sam, crveneći i kršeći ruke. Ljubazno se osmehnula. ˝Možeš ih ovde dobiti. Ovde piše da si devica˝, rekla je, i


dalje gledajući moje obrasce. ˝Hm, da jesam.˝ Još jače sam pocrvenela. Poželela sam da se zemlja otvori i da me proguta. ˝Nemaš čega da se stidiš, Amber. Mislim da je divno što si došla ovamo. Videla sam mnogo devojaka koje se ne sete pilule dok nije prekasno. Susret s tako odgovornom mladom osobom pravo je osveženje˝, rekla je i potapšala me po ruci. Osmehnula sam se i uzdahnula s olakšanjem. Mislila sam da ću slušati lekciju o uzdržavanju od seksa kao najboljem rešenju za devojke mog uzrasta. ˝U redu, samo moram da prikupim neke podatke, poput krvnog pritiska, težine i sličnih pojedinosti, da bih odredila terapiju koja ti najviše odgovora. Je li to u redu?˝ Pošto mi je izmerila pritisak, težinu i indeks telesne mase, sele smo pored njenog stola. ˝Dobro, preporučujem ti kombinovanu pilulu. Tri nedelje ćeš je uzimati svakog dana, u isto vreme, a nedelju dana ćeš praviti pauzu. Posle toga sledi menstruacija. Veoma je delotvorna. Većina devojaka je koristi˝, objasnila je sa osmehom. Nasmešila sam joj se i klimnula glavom, zato što mi se činilo da je sve na svom mestu. ˝To dobro zvuči.˝ Napisala mi je recept i ukratko me upoznala s ozbiljnijim propratnim pojavama. ˝Dobićeš ih na šalteru ispred ordinacije. Prepisala sam ti tromesečnu dozu, da bih mogla da proverim kako napreduješ. Ako sve bude u redu, sledeći put ću ti prepisati šestomesečnu˝, objasnila je. Zahvalno sam se osmehnula, zato što mi je omogućila mnogo lakši prelazak na pilulu od onog koji sam očekivala. ˝Daću ti prospekt sa svim neophodnim uputstvima. Najvažnije je da ne zaboraviš sledeće: moraš je uzimati svakoga dana u isto vreme, osim u nedelji pauze.˝ Sa osmehom mi je predala recept. ˝Pročitaj prospekt da bi znala šta da radiš ako zaboraviš da je uzmeš ili ako povratiš nakon uzimanja, jer to može da oslabi dejstvo pilule. Daću ti nekoliko prezervativa, za slučaj da stupiš u odnose pre nego što pilule počnu da deluju.˝ Zagrabila je pregršt kondoma iz kutije i stavila ih u smeđu kesu. ˝Hvala˝, promrmljala sam i prihvatila kesu. ˝Videćemo se za tri meseca.˝ Ustala je i pokazala ka vratima. Tim gestom dala mi je do znanja da je razgovor završen. Zahvalno sam se osmehnula. Još jednom sam joj se zahvalila i izašla iz ordinacije nasmejana od uva do uva. Ovo je bilo mnogo lakše nego što sam očekivala. ˝Hej, kako je bilo?˝, pitala je Kejt kad sam zakoračila u čekaonicu. ˝Bilo je sjajno. Moram po pilule. Posle toga možemo da krenemo.˝ Uhvatila sam je podruku i povela je ka vratima. ˝Ah, ne mogu da verujem da ćeš voditi ljubav s Lijamom Džejmsom!˝, ciknula je. ˝Neću još. Moram da se uverim da me može čekati. Još nisam spremna za to˝, hitro sam objasnila. ˝Sačekaće te. Momak je zaista lud za tobom.˝ Kejt se srećno osmehnula, a ja sam


uzdahnula. Nadala sam se da je to istina. Pošto sam uzela pilule, odvezla me je kući. Bilo je tiho, zato što je Džejk bio na poslu. Napravila sam sendvič i sela za sto da radim domaći. Pogledala sam na sat kad sam završila. Bilo je osam sati. Džejk će doći kući za sat vremena. Misli su mi automatski odlutale ka mom dečku. Sa osmehom sam dohvatila telefon i okrenula Lijama, jedva obuzdavajući uzbuđenje. ˝Ćao, Anđele˝, javio se. Zvučao je radosno. ˝Zdravo. Hoćeš li da svratiš?˝, pitala sam. Uzbuđeno sam grizla usnu. ˝Nego šta ću. Dolazim˝, odgovorio je i prekinuo vezu. Otrčala sam u sobu da proverim frizuru. Nasmejala sam se samoj sebi kad sam shvatila da sam se preobrazila u jednu od devojaka koje žele da savršeno izgledaju za njega. Odmahnula sam glavom i odlučila da ne diram kosu, zato što me voli uprkos tome što me je često viđao u najgorem izdanju. Ušao je u kuću kad sam zakoračila u dnevnu sobu. ˝Ćao˝, osmehnula sam se. Prišao mi je u nekoliko koraka, zagrlio me i strastveno me poljubio. Osmehnula sam se u toku poljupca, a leptirići su mi se razleteli po stomaku. Posle izvesnog vremena odmakao se od mene. ˝Ćao˝, prostenjao je. Zadrhtala sam od sreće na zvuk njegovog glasa. ˝Pa, gde si bila? Nedostajala si mi˝, promrmljao je. Zario se licem u moju kosu i duboko uzdahnuo. Zakikotala sam se i odmakla od njega. ˝ Auh, ko si ti, neki ljigavi perverznjak koji voli da miriše kosu devojkama?˝, našalila sam se. Uhvatila sam ga za ruku i povela ka kauču, a onda sam ga naterala da sedne. Nasmejao se, uhvatio me oko struka i posadio na krilo, a ja sam ga opkoračila. ˝Danas si mi toliko nedostajala. Bilo mi je baš teško dok sam te gledao, znajući da ne mogu da te dotaknem. I šta si kog đavola uradila za vreme ručka? Voliš da mi vadiš dušu?˝, pitao je mršteći se. Pokajnički sam se zakikotala dok sam prolazila prstima kroz njegovu svilenkastu kosu. ˝Morala sam da postavim scenu za svoju pobedu. Ne mogu tek tako da priđem Džesiki i kažem joj da sam dobila opkladu, zar ne?˝, pitala sam nevinim tonom. Odmahnuo je glavom, mršteći se. ˝Ali preterala si. Znaš li koliko mi je bilo teško da ne skočim na tebe?˝, šalio se. Klimnula sam i ujela se za usnu da suzbijem smeh. ˝O da, znam koliko ti je bilo teško.˝ Značajno sam ga odmerila. Zacerekao se. ˝Hm, šta god. Nego, gde si bila? Nadao sam se da ću večeras provesti neko vreme s tobom.˝ Privukao me je k sebi i poljubio me u vrat. Morala sam da se ugrizem za usnu kad su me podišli žmarci. Uzmakla sam od njega i ustala. Prišla sam školskoj torbi i izvadila smeđu kesu iz klinike. Vratila sam se na njegovo krilo i pružila mu kesu. Zbunjeno me je pogledao, a onda je pogledao njen sadržaj. Izraz lica mu se promenio od zbunjenosti do


razumevanja i radosti. Na kraju je izgledao ozlojeđeno. ˝Sama si otišla tamo?˝, pitao je namršteno. Odmahnula sam glavom, malčice zbunjena njegovom reakcijom. ˝Nisam išla sama. Kejt mi je pravila društvo.˝ Ponovo sam ga zagrlila oko vrata. ˝Zašto mi nisi rekla da ideš? Ja bih ti pravio društvo.˝ Privukao me je k sebi, ali je i dalje izgledao ozlojeđeno. ˝Lijame, samo sam mislila da, znaš... to nije mesto na koje se ide s dečkom. Htela sam da uzmem pilule. Kejt se ponudila da pođe sa mnom.˝ Slegnula sam ramenima. Nije mi bilo jasno zašto je tako nezadovoljan. Duboko je uzdahnuo. ˝Anđele, volim te. Išao bih s tobom. Voleo bih da si mi rekla˝, rekao je tužno. ˝Kakve to veze ima? Mislila sam da nećeš hteti da ideš˝, zbunjeno sam promrmljala. Zašto je kog đavola toliko povređen i razočaran? Htela sam da uzmem pilulu da bih vodila ljubav s njim! Zar ne bi trebalo da se raduje zbog toga? ˝Mislila si da neću hteti da idem? Anđele, ovo se i mene tiče. Hoću da radimo stvari zajedno. Mi smo par, tim. Vređa me što si mislila da neću hteti da idem s tobom˝, objasnio je. Nagnuo se ka meni i nežno me poljubio u čelo. Ups! ˝Lijame, iskreno mi je žao. Nisam tako razmišljala o tome. Mislila sam da većinu momaka to ne bi zanimalo i da će ti biti drago što sam preuzela inicijativu˝, objasnila sam. Pokajnički sam ga pogledala, pogledom ga preklinjući da shvati da nisam htela da ga povredim. ˝Drago mi je što si preuzela inicijativu. Stvar je u tome što ja nisam kao većina momaka. Većina nije zaljubljena u svoju devojku kao ja. Donela si veliku odluku. Trebalo je da budem s tobom˝, bunio se, milujući me vrhom prsta po obrazu. Duboko sam udahnula. Osećaj krivice mi se raskomotio u dnu stomaka. Nisam tako razmišljala o tome. ˝Žao mi je što ti nisam rekla da ću ići u kliniku i što te nisam pitala da pođeš sa mnom. Za tri meseca idem na kontrolu. Hoćeš li da mi praviš društvo?˝, pitala sam ga sa osmehom. Naslonila sam se čelom na njegovo. Vragolasto se nasmejao. ˝Ne, to me ne zanima naročito˝, našalio se. Podigao je nos i slegao ramenima. Lupnula sam ga po ramenu. ˝Vucibatino˝, promrmljala sam. On se samo još jače nasmejao. Oborila sam ga na kauč i sela preko njega. Ljubila sam ga. Oboje smo bili zadihani kad sam se razdvojila od njega. Pohotno me je posmatrao i osećala sam njegovo uzbuđenje. Progutala sam knedlu. Molila sam se da mu nabavkom sredstava za kontracepciju nisam poslala pogrešnu poruku. ˝Lijame, to što ću piti pilule ne znači da sam spremna za išta više. To ti je jasno, zar ne?˝, pitala sam, mršteći se. Nadala sam se da nisam razgorela njegove nade i da ne očekuje seks. Sa osmehom mi je zatakao neposlušni uvojak iza uva. ˝Znam. To mi ne smeta. Ići ćemo onoliko polako koliko budeš htela. Pristajem na sve, dok god budem mogao da


radim ovo.˝ Priljubio se licem uz moje. Osmehnula sam se na njegovim usnama. Godinama se nisam osećala ovako srećno. Molila sam se da što pre budem spremna, pre nego što mu ovo dosadi i pre nego što počne da očajava i ne pojuri za devojkom poput Džesike. Nakon više od sat vremena milovanja, automobil se zaustavio ispred kuće i farovi su blesnuli kroz prozor. ˝Prokletstvo, to su sigurno Džejkova kola˝, prošaputala sam i pokušala da se odmaknem od Lijama. Sela sam i zagladila kosu u nadi da se neće videti koliko smo se dugo ljubili. Lijam se nasmejao i povukao me nazad na sebe. ˝Džejk može da izađe na kraj s ovim. Hajde. Mora da se navikne. Viđaće nas kako se ljubimo˝, insistirao je, smejući se nadomak mog vrata. Osmehnula sam se i zarila prste u njegovu kosu. Vrata su se otvorila, a Lijam se okrenuo ka njima. Osmeh mu je zaigrao na usnama. Činilo mi se da s uživanjem provocira Džejka. Džejk je zarežao. ˝Ma hajde, narode! Ozbiljno, šta sam vam jutros rekao o javnim izlivima nežnosti?˝, zakukao je, spuštajući ključeve na sto. Lijam je zakolutao očima i uspravio se u sedeći položaj. Povukao me je da sednem pored njega. ˝Je li ovako bolje?˝, pitao je, nestašno se osmehujući. Džejk je s uzdahom prevrnuo očima. ˝Pretpostavljam da ću se navići na ovakve stvari˝, progunđao je. Lijam se osmehnuo u mom pravcu. Nisam mogla da mu ne uzvratim. Džejk je seo na kauč preko puta nas. Prekrstio je ruke na grudima i izgledao je zlovoljno. Nisam mogla da se ne nasmejem na njegov mrgodni izraz. ˝Idem da uradim domaći. Mogli bi da se zabavite dok me nema, važi?˝, rekla sam i usiljeno se osmehnula obojici. Zaključila sam da im je, posle sinoćnog otkrovenja, potrebno malo vremena za momačko druženje. Džejk i Lijam su ipak bili najbolji prijatelji. Lijam se nasmešio i klimnuo. ˝Važi. Hoćeš da igramo Halo?˝, uzbuđeno je pitao. Bes i ozlojeđenost su nestali s Džejkovog lica, pa je ustao i krenuo ka konzoli. Zadovoljno sam se osmehnula. Tako, vratili su se u normalu! Na putu do svoje sobe podigla sam smeđu kesu s poda. Džejk je tolerisao naš odnos, ali mi je nešto govorilo da bi kesa i njen sadržaj katapultirali njegovo neraspoloženje u stratosferu. Uradila sam domaći, pa sam odlučila da se počastim dugim brčkanjem u kadi. Pustila sam vodu, napravila dosta sapunice i kliznula u kadu. Bila sam toliko zanesena knjigom da nisam čula otvaranje vrata. ˝Uh, to je zbilja seksi˝, oglasio se Lijam desno od mene. Vrisnula sam i zamalo ispustila knjigu u vodu. ˝Sranje! Nasmrt si me uplašio, Lijame!˝, povikala sam. Pokušala sam da smirim pomahnitalo srce. Pribila sam kolena uz grudi da se pokrijem, kako ne bi video ništa nedolično. Na svu sreću, u kadi je zaista bilo dosta sapunice. Nasmejao se. ˝Izvini. Hej, mogu li da se bućnem pored tebe?˝, predložio je kad je


kleknuo pored mene i spustio prste u vodu. Istog trenutka ih je hitro povukao i zavrteo glavom. ˝Zaboravi na moj predlog. Voda je jebeno ledena!˝ namrštio se i obrisao ruku o peškir. ˝Lijame, hoćeš li izaći? Ovo nije smešno!˝, bunila sam se, crveneći. Počastio me je razmetljivim osmehom. Ovlašno me je poljubio, a onda se okrenuo i izašao na vrata. ˝Šalio sam se. Nisam ni znao da si ovde. Trebalo bi da izađeš odatle, ta voda je stvarno hladna. Da li si sve vreme u njoj?˝, pitao je odmahujući glavom. ˝Jeste prilično hladna˝, priznala sam. Prestala sam da čitam i shvatila da je voda u kadi ledena. Zadrhtala sam. Lijam se osmehnuo. ˝Sačekaću te u sobi.˝ Okrenuo se i otišao, zatvorivši vrata za sobom. Izvadila sam čep iz kade i bacila knjigu u stranu kad sam ustala, a onda sam uzela peškir i obavila ga oko sebe. Izašla sam iz kade i shvatila da nisam ponela odeću. Bilo mi je stvarno hladno. Zubi su mi cvokotali. Nisam mogla da ostanem čitavu noć u kupatilu. Morala sam da odem u sobu i obučem pidžamu, ali to nije bilo strašno jer me je Lijam već viđao u peškiru. Tapkala sam hodnikom ka svojoj sobi. Zažalila sam što se nisam istuširala u kupatilu povezanom s njom i čitala u krevetu. Tako bih izbegla ovu sramotnu, golišavu situaciju. Ušla sam u sobu i ugledala Lijama na krevetu. Bio je slika i prilika opuštenosti. Uspravio se i prekorno zavrteo glavom. ˝Pobogu, Anđele, mogla si da se smrzneš˝, ukorio me zabrinutim glasom i skočio s kreveta. Uhvatio me je za ruku i povukao u postelju onako uzdrhtalu. ˝Sedi ovde˝, naložio mi je, a onda je otišao u kupatilo i doneo još jedan peškir. Zubi su mi cvokotali dok mi je trljao ruke i ramena suvim peškirom. Brzo sam se osušila. Bilo mi je drago što sam odlučila da ne operem kosu i da je vežem u neurednu punđu. U protivnom bi mi bilo još hladnije. Lijam me je uhvatio za ruke i stavio vrhove mojih poplavelih prstiju u usta. Zagrevaoje jedan po jedan. Ugrizla sam se za usnu, uzbuđena tom pažnjom. O moj bože, ovo je tako seksi! Nisam mogla da se obuzdam, pa sam sagnula glavu i poljubila ga. To ga je iznenadilo. Uzvratio mi je poljubac posle kratkog oklevanja. Sisala sam mu usnu. Otvorio je usta i dozvolio mi da gurnem jezik u njih. Promuklo je zaječao i obavio mi ruke oko vrata. Grubo me je uhvatio za kosu, privio uz sebe i još strastvenije me poljubio. Posle naizgled čitave večnosti, a zapravo svega jednog trenutka, razdvojio se od mene, teško dišući. Nije odmicao usne s moje kože. Ljubio mi je vrat. Sisao mi je kožu blizu ključnjače. Vrpoljila sam se i stenjala. Još sam se smrzavala. Zubi su mi ponovo zacvokotali, upropašćavajući trenutak. Povukao se, smejući se. ˝Uvuci se pod pokrivač da se zagreješ.˝ Ustao je i veštim


pokretom strgao majicu sa sebe. Razrogačenih očiju zurila sam u njegove izvajane grudi, a onda mi se na nekoliko sekundi zacrnelo ispred očiju. Osmehnula sam kad sam shvatila da mi je prebacio majicu preko glave. Progutala sam knedlu. ˝Lijame, ako želiš da me napališ, dovoljno je da skineš odeću˝, progovorila sam umilnim glasom. Ujela sam se za usnu i pogledala njegove grudi i mišiće. Poželela sam da ih liznem. Nasmejao se i obgrlio me rukama. ˝Anđele, veruj mi kad ti kažem da ne možeš biti vrelija nego što jesi. To bi bilo nezdravo.˝ Ponovo me je poljubio. Skinula sam vlažni peškir sa sebe i bacila ga na pod kad me je podigao. Instinktivno sam ga obavila nogama oko struka dok me je nosio do jastuka. Povukao je pokrivače i ušao u krevet, dok sam visila na njemu kao majmunče. Navukao nam je pokrivač preko glave i progovorio u polutami. ˝Nedostajala si mi večeras. Zašto nisi ostala da se igraš s nama?˝, zlovoljno je pitao. ˝Mislila sam da bi trebalo da budeš sam s Džejkom. Niste čestito razgovarali otkako je saznao za nas. Još je tvoj najbolji prijatelj. Moraćete da pronađete ravnotežu u vašem odnosu. Znaš, ne možeš sve vreme pokušavati da mi se uvučeš u gaćice˝, šalila sam se. ˝Ali volim da pokušavam da se uvučem u tvoje gaćice˝, odvratio je tužnim glasom. Detinjasti kikot mi se oteo sa usana. Zagrevala sam se. Njegova telesna toplota je pulsirajući nadirala u mene. Ispod pokrivača je bilo gotovo vrelo od našeg toplog daha, a možda i od strasti koja je plamtela u nama. ˝Pretpostavljam da si u pravu. Džejk se večeras lepoponeo. Zapravo je rekao da mu je drago što te vidi srećnu, a što je, naravno, u potpunosti moja zasluga˝, rekao je razmetljivim tonom. ˝U potpunosti je tvoja zasluga? Uh, ti stvarno ne boluješ od skromnosti˝, zadirkivala sam ga smejući se. Pridružio mi se i pomilovao me po licu. ˝Biće bolje da te ne zateknem golog s mojom sestricom, Džejmse!˝, iznenada je zarežao Džejk s druge strane vrata. Zastenjala sam, a Lijam je skočio, zbacio prekrivač i pokajnički se osmehnuo mom bratu. ˝Džejk, ortak, ne bi bilo loše da si nas ranije upozorio na svoje prisustvo˝, našalio se dok ga je Džejk streljao pogledom s vrata. Podrugljivo sam se nasmejala i spustila prekrivač da bi Džejk video da nosim majicu. ˝O, Džejk, saberi se! Šta hoćeš? Jesi li ikad čuo za kucanje?˝, rekla sam mu. ˝Kucao sam. Samo me niste čuli˝, odvratio je podrugljivo. Svi smo se nasmejali. Džejk je odmahnuo glavom. ˝U svakom slučaju, samo sam hteo da ti kažem da se mama u nedelju vraća kući.˝ Uzbuđeno sam se osmehnula. ˝Stvarno? To je divna vest!˝, povikala sam od sreće. Džejk je klimnuo. I on se srećno smešio. ˝Jeste. Dobro. Idem u krevet. Ne pravite galamu. Ne želim ništa da čujem iz ovog pravca.˝ Nasmejala sam se. Nisam mogla da ga ne zadirkujem. ˝Džejk, ne bi bilo loše da pozajmiš moj ajfon, uzimamo zalet za opkladu˝, našalila sam se i namignula.


Lijam je prasnuo u smeh, a Džejk se samo namrštio i ljutito zavrteo glavom. Zatvorio je vrata za sobom. ˝Anđele, previše si duhovita˝, rekao je Lijam, ljubeći mi vrat. ˝Umukni, Džejmse˝, odgovorila sam, koristeći njegovo prezime i savršeno podražavajući Džejkov glas.


ČETRNAESTO POGLAVLJE Ujutru sam se probudila s ogromnim osmehom na licu. Sunce je sijalo, ptice su pevale, a ja sam otvorila oči pored najseksepilnijeg dečka na svetu, koji je nekim čudom bio zaljubljen u mene. Osmehnula sam se ležeći na njegovoj ruci. Pribila sam se uz njega i uživala u dodiru njegovih širokih grudi na leđima. ˝Lijame?˝, prošaputala sam i okrenula glavu prema njemu. Čvršće me je zagrlio i polako otvorio oči. ˝Hej˝, sanjivo je promrmljao i podigao glavu da me poljubi. ˝Opa, volim da se budim sa saznanjem da si najzad moja.˝ Spustio je glavu i zadovoljno uzdahnuo, a ja sam se okrenula ka njemu. ˝Pa, možemo li danas objaviti da se zabavljamo?˝, pitao je zevajući. ˝Hm... ne. Ne danas. Još pripremam teren˝, odvratila sam i pomilovala ga rukom po grudima, prateći konture mišića. Zarežao je. ˝Nadam se da pod ’pripremom terena’ ne podrazumevaš flertovanje i loženje do besvesti kao juče?˝, pitao je i molećivo me posmatrao. Zakikotala sam se i zarila mu se licem u rame. ˝Moraćeš da sačekaš i da vidiš, zar ne? Dozvoliću ti da me danas malo dodiruješ, ako budeš želeo˝, ponudila sam opuštenim tonom. Pridigla sam se i naslonila glavom na lakat da bih ga bolje videla. Vragolasti osmeh prešao mu je preko lica. ˝Hmm... da te dodirnem. Ovako?˝, prošaputao je u polako mi prešao prstima preko tela, od lica,niz vrat, preko grudi i stomaka, da bi se konačno skrasio s unutrašnje strane butine. Ruka mu se našla tako blizu središta mog bića da nisam mogla prikriti slabašni jecaj koji mi se omakao sa usana. Vrhovima prstiju prešao mi je preko noge i naterao me da zastenjem od primalne želje koju je probudio u meni. ˝Nemoj, Lijame˝, molila sam ga i istovremeno nesvesno mrdnula bokovima bliže njegovoj ruci. Nasmejao se i napućio usne, tako da su gotovo dodirivale moje. ˝Obećaj mi da me danas nećeš previše izazivati u školi˝, promrmljao je na mojim usnama, dok mu se ruka kretala ka spoljnoj strani moje butine. ˝Neću te previše izazivati, ali ne mogu da obećam da ti se neće dići˝, odvratila sam. Prislonio je usne na moje. Osećala sam da se osmehuje. ˝Eto, samo izazivaš!


Mislim da ne shvataš šta mi radiš˝, zarežao je i nežno mi poljubio vrat. Zakikotala sam se, zagrlila ga oko vrata i uzvratila mu poljubac. Odmakao se od mene posle nekoliko minuta, baš kad sam se uzbudila. ˝Bolje da krenem.˝ Ponovo me je poljubio pre nego što je ustao iz kreveta. Nisam htela da ode, ali sam se oduprla porivu da se durim. ˝Važi. Vidimo se uskoro˝, odvratila sam. Gledala sam kako se oblači. Namignuo mi je kad se iskrao kroz prozor i krenuo ka svojoj kući. Džejk je znao za nas, ali je Lijam morao da se pretvara pred roditeljima. Nije mogao da uđe na ulazna vrata dok god su očekivali da leži u svom krevetu. Šarada sa šunjanjem se zato nastavljala. Ustala sam iz kreveta i šmugnula u kupatilo da se istuširam. Osušila sam se i dugo prebirala po odeći u ormanu. Danas ću se drugačije obući. Htela sam da svi vide da me Lijam zaista želi, kako bih što pre prestala da lažem o našoj vezi. Navukla sam mini-suknju od teksasa i crnu majicu kratkih rukava. Sa osmehom sam pogledala odeću. Ova kombinacija sigurno će upaliti. Obukla sam se i pogledala svoj odraz u ogledalu. Suknja je bila kratka, ali ne toliko da bih izgledala kao laka devojka. Majica je bila tesna, ali ne previše. Nagoveštavala je ono što se nalazi ispod nje. Nacerila sam se i obula baletanke. Bila sam spremna. Dohvatila sam kesicu koju sam dobila u klinici za planiranje porodice i izvadila kutiju pilula. Uzela sam jednu i brzo je progutala. Osmehnulasam se u sebi i požurila u kuhinju. Lijam je razgovarao s Džejkom. Bio mi je okrenut leđima, a činija pahuljica čekala me je na stolu. Srce mi se istopilo kad sam ugledala simbol njegove obzirnosti i brižnosti. ˝Dobro jutro˝, zacvrkutala sam. Lijam je pio vodu. Umalo se zagrcnuo kad se okrenuo. Pžejk ga je snažno udario po leđima. Nasmejala sam se. Da, takvoj reakciji sam se nadala! Polako je prelazio preko mene gladnim očima. Pocrvenela sam zamišljajući ono što mu se mota po glavi. Još nije progovorio. ˝Lijame, hoćeš li da me uslikaš? Duže će trajati˝, našalila sam se, jedući pahuljice. Te reći su ga probudile iz fantazija koje su ga opsele. ˝Nećeš valjda tako obučena otići u školu danas?˝, pitao je smrknutog lica. Spustila sam pogled na sebe. Pitala sam se šta je imao na umu. Nisam izgledala toliko droljasto. ˝Da, zašto pitaš?˝, zbunjeno sam odvratila. Mislila sam da mu se moja odeća dopada - proždirao me je pogledom! Ustao je i obgrlio me otpozadi. ˝Anđele, kako da se koncentrišem na učenje ako znam da moja divna devojka izgleda kao boginja seksa? Da li me namerno mučiš?˝ zavapio je. Poljubio me je u vrat i pomilovao me po golim butinama. Zakikotala sam se i munula ga laktom u stomak. ˝Pa, u tom slučaju ćeš morati da pokažeš kako imaš samokontrolu, zar ne?˝, odgovorila sam i brzo se odmakla od njega. Zastenjao je i odmahnuo glavom. ˝Nepodnošljivo si nepravedna˝, zakukao je.


Nasmejala sam se i dohvatila torbu. ˝Jesi li spreman da kreneš, Džejk?˝, pitala sam, smejući se bratu koji se bezuspešno trudio da zanemari naše očijukanje. ˝Jesam. Hajdemo, samo da ne moram da gledam još flertovanja˝, složio se Džejk. Uhvatio me je za ramena i izveo iz kuće. Jutro je proletelo i došlo je vreme za ručak. Bila sam toliko uzbuđena na pomisao da ću videti Lijama da sam se neprestano smešila. ˝Šta se to dešava s tobom?˝, pitao je Šon. Gledao me je kao da sam izgubila razum. Slegnula sam ramenima. ˝Ništa, samo uživam u dobrom danu. Takođe sam gladna. Uskoro ćemo jesti˝, slagala sam a da nisam ni trepnula. ˝Ponovo ćeš se nabacivati Lijamu?˝, pitala je Kejt sa značajnim osmehom na licu. Nasmejala sam se. ˝O, da. Samo posmatraj Džesikino lice. Danas ću ga pred svima naterati da me poželi˝, zadovoljno sam se osmehnula. Ovaj dan je postajao sve bolji. Džesika će mrzeti svaku sekundu onoga što sledi. ˝Ne sumnjam da ćeš uspeti˝, složila se Kejt, smejući se. Razumevanje je sevnulo Šonovim licem. ˝Oh! Znači, zato si obukla tu suknju!˝, napomenuo je. Nasmejala sam se i klimnula glavom. ˝Da li će upaliti?˝, pitala sam. Zanimalo me je njegovo mišljenje. Klimnuo je. ˝O da, upaliće. Svi momci pričaju o ubitačnim nogama koje si izložila pogledima. Moram priznati da sam te čak i ja pratio, iako sam do ušiju zaljubljen u moju devojku˝, priznao je, slegnuvši ramenima. Kao bajagi prekorno sam ga lupila po ramenu. ˝Bljak! To je grozno, Šone. Ti si jedan od mojih najboljih prijatelja! A najbolji prijatelji ne merkaju jedni druge na taj način!˝, rekla sam i tobože zadrhtala. ˝Ako ćemo iskreno, i ja sam te merkala˝, našalila se Kejt. ˝I ja˝, dodala je Sara. Svi smo se još glasnije nasmejali. Kad smo smejući se ušli u trpezariju, osetila sam muške poglede na sebi. Posle Šonovih reći shvatila sam da privlačim mnogo više pažnje nego inače. Kupili smo hranu i krenuli ka našem stolu. Spustila sam poslužavnik i preko ramena klimnula ka mestu na kom je sedeo Lijam. ˝Brzo se vraćam, narode˝, rekla sam sa osmehom. Seli su za sto i radoznalo me posmatrali dok sam samouvereno koračala ka Lijamu. Oko njega je, kao i uvek, bilo desetak devojaka. Bestidno su flertovale s njim, a on je izgledao izuzetno nadrndano. ˝Ozbiljno, Rebeka, moraću da porazgovaram s nekim ako me još jednom dodirneš. Ovo se graniči sa seksualnim zlostavljanjem˝, zarežao je. Ošinuo ju je ljutitim pogledom i sklonio njenu ruku s butine. Ustala je i odjurila, svesna da je doživela neuspeh na javnoj sceni. Suparnice su joj se smeškale iza leđa. Videlo se da misle: Jedna konkurentkinja manje. Zauzdala sam kikot i sela za sto. Rešila sam da u


Džejkovom odsustvu načinim značajni iskorak. ˝Ćao, Lijame˝, pozdravila sam ga zavodljivim osmehom. Ozario se kad me je video. ˝Ćao. Jesi li imala dobro jutro?˝, pitao me je veselim glasom. Snuždio se kad sam se nadurila i odmahnula glavom. Prebacio mi je ruku preko ramena i zabrinuto me upitao: ˝Šta nije u redu, Anđele? Je li ti se nešto desilo? ˝ Ustala sam i sela na sto ispred njega. Podigla sam stopalo na klupu, između njegovih nogu. Našlo mu se nadomak međunožja, ali on to nije primećivao. Još je zabrinuto proučavao moje lice. ˝Povredila sam nogu na fizičkom. Stvarno me boli. Imam li modricu?˝, pitala sam ga i malo raširila noge. Otkrila sam unutrašnju stranu butine. Pogled mu je smesta pao na moje noge. Zbog njegovog bolnog i gladnog izraza lica mogla sam se kladiti da je lepo video gaćice. Osećala sam se pomalo droljasto zbog onoga što sam uradila, ali niko drugi nije mogao da ih vidi. U protivnom ne bih ni pomišljala da to uradim. Spustio mi je ruku na list. Polako ju je podigao sve do unutrašnje strane butine. Muklo je zastenjao. ˝Ne, nemaš modricu.˝ Razgorevao je žudnju u meni umešnim masiranjem butine. ˝Hmm, zaista? Toliko me boli˝, lagala sam, grizući donju usnu. Osmehivao se. Njegov izraz je govorio da zna da me izluđuje. ˝Kako bi bilo da je poljubiš, da me bol prođe?˝, predložila sam, podignutih obrva. Trudila sam se da izgledam što izazovnije. Neki od momaka za stolom uzdisali su gledajući ovu scenu. Žudnja je sevnula Lijamovim licem kad je klimnuo uz seksi osmeh i sagnuo glavu ka mojoj nozi. Sklonila sam je trenutak pre nego što su me njegove usne dodirnule. ˝U stvari, bolje bi bilo da to ne radiš. Mislila sam da imaš devojku˝, pecnula sam ga. Osmehnuo se i odmahnuo glavom. Popreko me je pogledao. Nije krio da je razočaran što mi nije poljubio nogu pred čitavom školom. ˝Imam devojku. Volim je više od svega˝, rekao je iskrenim glasom. Osmehnula sam se, a srce mi se topilo. ˝Pa, u tom slučaju ne bi trebalo da radiš ovakve stvari, zar ne?˝, zadirkivala sam ga zločesto. Sišla sam sa stola i podigla svoj poslužavnik. ˝Sad mi je dobro. Možda ću te pozvati ako me u međuvremenu zaboli˝, dobacila sam zavodljivim tonom. Zastenjao je kad sam mu namignula i prišla stolu mojih prijatelja. Čula sam kako momci prave masne komentare iza mojih leđa. Govorili su koliko sam zgodna i kako bi me rado ˝overili˝. Zakikotala sam se isela za sto. Kejt me je odmerila sa znalačkim osmehom na licu. Sara i Šon su me gledali širom otvorenih usta. ˝Oduvala si ga! Mislim da imaš dobre izglede da dobiješ opkladu!˝, rekla je Sara glasom punim strahopoštovanja. Nisam mogla da se ne nasmejem. Posmatrala me je kao da sam neko božanstvo. ˝Četiri hiljadarke bi mi dobro došle˝, priznala sam kroz smeh. Nadala sam se da će mi Džesika isplatiti novac kad shvati da sam ja njegova devojka.


Posle jela šetala sam s prijateljima, kad me je neko uhvatio za ruku i zaustavio. Ciknula sam od iznenađenja, a kad sam se okrenula, ugledala sam Lijama koji me je sa osmehom na licu uvukao u najbližu praznu učionicu. Zakikotala sam se kad sam videla kako prijatelji nastavljaju bez mene, ne primećujući da više nisam iza njih. Zatvorio je vrata i odmerio me strogim pogledom. Pokušao je da se pretvara kako je ljut na mene, ali nije bilo šanse da padnem na to. Znala sam da je uživao u trpezariji. ˝Anđele, preterala si˝, ukorio me je i prišao bliže. Ustuknula sam za korak i naletela na zid. ˝Preterala sam? Mislim da je predstava bila savršena˝, odvratila sam vragolastim tonom. Sa osmehom se priljubio uz mene. ˝Ti si savršena.˝ Pažljivo mi je sklonio kosu s lica i nežno me posmatrao. Zagrlila sam ga i privukla k sebi. Obuhvatila sam njegove čvrste guzove šakama. Počastio me je seksi osmehom i blago otisnuo usne na moje. Tiho sam zastenjala i privukla ga bliže. Želela sam još. Odmakao se da bi me poljubio u vrat. Rukama mi je istraživao telo dok mi je nežno sisao vrat. Gurnuo mi je ruku ispod suknje i zagolicao me po butinama. Zastenjala sam i zarila mu prste u leđa. ˝Lijame, napravićeš mi masnicu˝, zakikotala sam se. Na trenutak je prestao da me sisa i podigao usne sa moje kože. ˝Mmm-hmm, žigošem te˝, promrmljao je, pre nego što se odmakao da bi video svoje delo. Izgledao je neverovatno ponosno. Kezio se od uva do uva. ˝Dobro, mogu li ja tebe da žigošem?˝, pecnula sam ga. ˝Naravno, ako hoćeš˝, složio se. Nehajno je slegao ramenima, ali se videlo da se nada nečemu takvom. Ponovo je spustio usne na moje. Razgorevao je vatru u mom telu. Bože, kako mi, za ime sveta, ovo radi? Pitala sam se. Osmehnula sam se kad je nakrenuo glavu u stranu da bi oslobodio prilaz vratu. Zvono je zazvonilo baš kad sam mu usnama dodirnula vrat. Zastenjao je i odmakao se, a onda mi uputio umiljat pogled. ˝Hajde da zbrišemo s časova˝, zamolio me je blago napućenih usana. Da zbrišemo s časova? Nisam volela da bežim iz škole - to nimalo nije ličilo na mene. ˝Uh, Lijame, ne mogu.˝ Bila sam rastrzana. Istinski sam želela da provodim vreme s njim, ali nisam mogla da podnesem pomisao na to da profesori znaju da sam neopravdano izostala. ˝Molim te?˝, preklinjao me je. Savio je kolena da bi me pogledao ravno u oči. Ubijao me je tim božanstvenim plavim očima. Nisam mogla da mu kažem ne. Duboko sam uzdahnula. ˝Bićeš u velikoj nevolji ako me uhvate˝, upozorila sam ga. Pobrinuću se da i on završi na kaznenoj nastavi ako mene zadesi ta sudbina. Predivni osmeh se raširio njegovim licem. Izvukao je mobilni iz džepa i pozvao Džejka da mu kaže da se ne osećam dobro i da će me odvesti kući. ˝Ne, nije joj


toliko loše. Kaže da ima blagu vrtoglavicu, to je sve. Ne, ne, ja ću se pobrinuti za nju. U redu je. Dobro je. Videćemo se˝, govorio je dok mi se osmehivao i namigivao mi. Kad je završio razgovor, gurnuo je telefon u džep i uhvatio me za ruku. Izveo me je iz učionice i otpratio do kola. ˝Neko drugi će ga odvesti na posao. Neće ni znati da smo pobegli iz škole ako te vratim kući do devet˝, rekao je radosno. Zakolutala sam očima. ˝Naivan si ako misliš da Džejk veruje da mi je iz čista mira pozlilo! Zna da bežimo s časova.˝ Odmahnula sam glavom, smejuć se. Moj brat nije glup. Samo je odlučio da nam ništa ne prebacuje. ˝Pa, Anđele, šta ćemo da radimo?˝, pitao je Lijam. Izvezao se sa parkirališta pre nego što nas je iko opazio. Opušteno sam slegnula ramenima. ˝Svejedno mi je. Vodi me gde god hoćeš.˝ Bila sam spremna da uradim bilo šta, dok god to znači da ću biti pored njega. Nacerio se. ˝Hoćeš li da te ponovo odvedem na klizanje?˝, ponudio je. ˝Naravno, zašto da ne. Samo moram da se presvučeni da se ne bih opet smrzla.˝ Spustio je pogled na moje noge, a ja sam se nasmejala. Poslala sam poruku Kejt dok smo se vozili kući. Izvestila sam je o bežanju s časova i zamolila da me obavesti o svemu što ću propustiti. Parkirali smo se ispred moje kuće. Utrčala sam da obučem farmerke, a Lijam je otišao do svoje da uzme nešto. Prošla sam četkom kroz kosu i nanela maskaru. Na izlasku iz sobe ponela sam džemper da se ne bih prehladila. Potrčala sam ka kolima, uzbuđena zbog pomisli na vreme koje ću provesti s njim. Nasmejao se kad sam sela pored njega. ˝Hej, evo šta sam ti doneo˝, rekao je, dodavši mi jednu od svojih dukserica s kapuljačom. Namršteno sam je gledala; uzela sam svoj džemper. ˝Hm... hvala?˝ Drski osmeh mu je zaigrao na usnama. ˝Ona je za tvoje slatko dupence. Rekao sam ti da ću doneti nešto da se ne pokvasiš i prehladiš kao prošli put. Mada sam uveren da ćeš do kraja podučavanja klizati bez ičije pomoći˝, hvalisao se. ˝Pa, nisam sigurna da želim da klizam ako to znači da me nećeš dodirivati˝, odvratila sam opuštenim tonom. Osmehnuo se. ˝Hmm, to mi nije palo na pamet. Pa, ipak se nadam da nećeš prebrzo ovladati tom veštinom˝, rekao je podignutih obrva. Uspeo je da me nasmeje. Klizanje je bilo zabavno. Imao je pravo kad je rekao da ću biti mnogo bolja, verovatno zato što je bio veoma dobar učitelj i zato što smo prošli put ovde proveli gotovo čitav dan. Bio je veoma zabavno društvo. Klizao je unatraške, baš kao i pre. Držao me je za obe ruke, šalio se i čavrljao. Pala sam samo nekoliko puta. Svaki put bi me pridržao ih bi me uhvatio i uspravio. Široko se smešio dok smo se klizali, a meni je srce preskočilo. Bio je tako zgodan, brižan i strpljiv. Osećala sam kako se zaljubljujem u njega i znala sam da je


samo pitanje trenutka kada ću potpuno izgubiti glavu. Trapavo sam se zaustavila na klizaljkama. ˝Hej, kako bi bilo da se malo praviš važan? Volim da gledam kako klizaš˝, predložila sam. Uhvatila sam se za ogradu klizališta, kao da mi od toga zavisi život, da bi mogao da me pusti. Brzo me je poljubio i krenuo unatraške, a onda se iznenada oštro okrenuo i jurnuo napred, tako brzo da sam se uplašila. Srce mi je poskakivalo u grudima dok sam ga gledala. Ozbiljno će se povrediti ako padne pri toj brzini. Ta pomisao me je užasavala. Otklizao je nekoliko krugova i demonstrirao svoju veštinu. Skakao je i klizao se na jednoj nozi. Oduvek sam volela da gledam kako kliza. Izgledao je tako lepo i graciozno, ali do sada nisam osetila žudnju za njim. Bio je neverovatno seksi dok se snažno i vešto kretao po ledu. Želeo je da profesionalno igra hokej. Brojni koledži su se otimali o njega i ponuđena mu je puna sportska stipendija na nekoliko njih, ali je on izabrao zaista veliku ustanovu u Bostonu. To je značilo da će se na jesen odseliti. Razdvojenost će me ubiti. Bez njega ću svake noći imati noćne more, da i ne govorimo o tuzi koju ću doživeti dok budem gledala kako odlazi. Duboko sam uzdahnula. Nisam htela da razmišljam o tome. Morala sam da mu verujem. I jesam. U potpunosti sam mu verovala. Znala sam da me voli i da ne želi da me povredi. Prišao mi je i naglo zastao, a komadići leda su poleteli preko ograde. ˝Jesam li se dovoljno pravio važan?˝, pitao je. Zagrlio me je oko struka i priljubio se uz mene. ˝O, jesi. Moj čovek ume da kliza˝, potvrdila sam sa osmehom. ˝Hmm, reci to ponovo. To mi se dopada˝, promumlao je promuklim, seksi glasom od kog mi je utroba zatreperila. Čvrsto sam ga zagrlila oko vrata i privukla k sebi. ˝Moj čovek ume da kliza˝, zavodljivo sam prela, gledajući ga u oči. Žudnja se rasplamsala među nama. Savio je kolena da bismo bili u ravni. Čvrsto me je zagrlio, a zatim se uspravio i podigao me s leda. Polako je klizao po areni. Oprezno sam ga obgrlila nogama oko struka. Povremeno bi pravio uske krugove i klizao unatraške. Neprekidno me je gledao u oči. To je bilo najerotičnije iskustvo koje sam doživela. Čitavo telo mi je žudelo za njim na dotad nepoznat i zastrašujući način. ˝Toliko te volim, Anđele˝, prošaputao je. Osmehnula sam se. Utroba mi je pulsirala od sreće i strasti. Izluđivao me je želela sam ga i bio mi je potreban. Gledala sam ga u divne plave oči, a ljubav koju je osećao prema meni izbijala je iz njih, preplavljujući me. Srce mi je prebrzo tuklo u grudima. I tada me je pogodilo saznanje, iznenada, kao udar kamiona. Volela sam i ja njega. Možda sam ga oduvek volela, nisam bila sigurna. Prikrao se iza mog zaštitnog oklopa i toplinom prokrčio put do mog srca, ali sam uporno odbijala da ga vidim na taj način. U njegovom prisustvu osećala sam se sigurno, zaštićeno, željeno, potrebno i posebno. Nisam želela da ga ikada pustim. Luđački sam ga volela, više nego išta.


Samo mi je on bio potreban u životu. Zaustila sam da mu kažem da i ja njega volim, ali preduhitrio me je, progovorivši pre mene. ˝Hajdemo na večeru˝, predložio je. Otklizao je s ledene arene i spustio me na klupu. Zatim je kleknuo ispred mene i skinuo mi klizaljke. Posmatrala sam ga dok je to radio, nesposobna da skinem osmeh s lica. Je li ovaj dečko zaista moj? Kako je moguće da imam toliko sreće? Obuli smo se i odvezli do malog ¡talijanskog restorana. Tvrdio je da se u njemu prave druge po redu najbolje lazanje na svetu. ˝Druge po redu?˝, pitala sam. ˝Da. Tvoje lazanje razvaljuju˝, objasnio je. Čvrsto me je držao za ruku dok smo išli za kelnerom ka stolu. ˝Jesi li zaboravio da sam sada tvoja? Više ne moraš da me obasipaš komplimentima˝, zadirkivala sam ga kroz smeh. Nacerio se i odmahnuo glavom. Zakolutao je očima kao da sam rekla nešto veoma glupo. Hrana je bila dobra, a restoran veoma romantičan. Na svakom stolu je gorela sveća. Lijam se ponovo pokazao kao izuzetno zabavno društvo. Nije bilo neprijatne tišine. Nisam mogla da se ne zapitam kako je moguće da gotovo uopšte nisam znala kakav je zaista pre nego što smo počeli da se zabavljamo. Verovatno je tako bilo zato što mi je pre toga pokazivao samo svoju neprijatnu stranu, koja, po svemu sudeći, nije bila deo njegovog pravog karaktera. ˝Lijame, mogu li nešto da te pitam?˝ Bila sam previše znatiželjna da bih ćutala. ˝Naravno. Pitaj me šta god želiš.˝ Slegnuo je ramenima i otpio gutljaj iz čaše. Radoznalo me je posmatrao. ˝Zašto si oduvek bio takav drkadžija prema meni? Ako sam ti se sve ovo vreme dopadala, zašto si me uvek gurao kad smo bili deca i bio tako pokvaren prema meni? Znaš da sam te ranije mrzela, zar ne?˝, pitala sam ga, upitno podižući obrve. Nasmejao se. ˝Znaš, tanka je linija između ljubavi i mržnje. Možda si me volela a da toga nisi ni bila svesna˝, odgovorio je sa osmehom. I sama sam se osmehnula, jer sam upravo to i sama pomislila nešto ranije. ˝Ne˝, usprotivila sam se. ˝Prema meni si se ponašao kao pravi nitkov. Ali to je najvećim delom bila gluma, zar ne? Pa, zašto si to radio?˝ Odgovor mi je bio neophodan. Ubijalo me je to što nisam mogla da shvatim njegovo ponašanje. ˝Zbog Džejka.˝ Slegnuo je ramenima. Ustuknula sam pred neočekivanim odgovorom. ˝Zbog Džejka? Ne kapiram.˝ Tužno se osmehnuo. ˝Džejk nikako nije hteo da me vidi u tvojoj blizini. Prebio me je nekoliko puta kad smo bila deca. Preterano je zaštitnički nastrojen prema tebi. Bilo mi je lakše da te izbegavam, ako već nisi želela da budeš sa mnom. Nastojao sam da te ubedim da se držiš podalje od mene˝, objasnio je mršteći se. Čekaj, pretvarao se da je nitkov da bih ga izbegavala zbog Džejka? Proklet bio!


Tužno sam uzdahnula i odmahnula glavom. ˝Sve te godine mi izgledaju protraćeno.˝ Možda bismo mnogo duže bili zajedno da mi je samo rekao, ili da nije bio tako grozan prema meni. ˝Znaš, oduvek sam mislila da imaš podeljenu ličnost˝, dodala sam kroz smeh. I on se nasmejao. ˝Jesi li? Zašto?˝ ˝Pa, oduvek sam o tebi mislila kao o dnevnom Lijamu, koji je bio nitkov, drkadžija i ženskaroš. Postojao je i noćni Lijam, divan, sladak i brižan. Oduvek sam volela noćnog Lijama˝, priznala sam. Krajičak usana izvio mu se u osmeh. ˝Pa, noću bih prestao da pokušavam da te odbijem od sebe. Tada sam mogao da budem ono što jesam i uživam u vremenu provedenom s tobom, pošto Džejk nije bio tu. Znaj da su te obe strane moje ličnosti oduvek volele˝, rekao je i slegnuo ramenima. Srce mi se istopilo i jedno ahhh mi se otelo sa usana. Posegnula sam za njegovom rukom i čvrsto je stisnula. ˝Volela bih da si mi ranije to rekao. Ponekad sam te zaista mrzela˝, snebivljivo sam priznala. Zacerekao se. ˝Jesi li? Verovatno si me mrzela kad sam odrubio glavu tvom plišanom medi i bacio ga u đubre?˝, pitao je. To sećanje je bilo stvarno neprijatno zaboravila sam na to zlodelo! Džejk je tada izvadio medveda iz đubreta, vratio ga na moj krevet i namestio mu glavu. ˝Da, drkadžijo!˝, ukorila sam ga, trudeći se da se ne nasmejem. ˝Znaš li da nisam stvarno to uradio? Samo sam se pravio da mu režem glavu. Sakrio sam je u džemperu i nekoliko sati kasnije vratio sam ga na tvoj krevet˝, rekao je cereći se. ˝Nema šanse! Džejk mi je rekao da ga je on vratio!˝, nasmejala sam se. Odmahnuo je glavom. ˝Nije. Tada me je istukao. Uhvatio me je kako se šunjam u tvoju sobu. Rekao sam mu da sam išao u kupatilo˝, objašnjavao mi je, smejući se i odmahujući glavom. ˝Ne mogu da verujem da te je moj brat istukao. To je tako smešno.˝ ˝Istinski mi je drago što me nije ubio kad je saznao da se zabavljam s tobom. Nije da ne znam da se tučem, ali je Džejk prokleti psihopata kad si ti u pitanju.˝ Zamišljeno se namrštio, ali onda mu je osmeh zatitrao na usnama. ˝Pa, u tom slučaju vodi računa da me ne povrediš˝, šalila sam se s njim. Klimnuo je. ˝Nikad te ne bi povredio.˝ Nežno me je stisnuo za ruku i pogledao me pravo u oči. Čitavim bićem je svedočio o istinitosti svojih reči. Verovala sam mu. Nisam mislila da bi me ikada namerno povredio, ali sam znala da će mi pre ili kasnije slomiti srce. Razdvajanje s njim zbog odlaska na koledž strahovito će me pogoditi, čak i ako me ne bude varao. Rastanak s njim teško bi mi pao i da nismo postali par. Sada će to biti pravo mučenje. Potisnula sam neprijatnu misao. Nisam mogla da razmišljam o tome, ne pre nego što se to desi. Preći ćemo


preko tog mosta kad dođemo do njega. Volela sam ga dovoljno da ga sačekam i nadala sam se da će i on tako misliti za četiri meseca, dok mu se devojke sa koledža budu nabacivale, a ja na tri sata vožnje udaljenosti ˝Pa, jesi li spremna da kreneš?˝, pitao je kad sam završila ogromno parče čokoladne torte. Klimnula sam. Bacio je nešto novca na sto i pružio ruku da mi pomogne da ustanem. Nasmešila sam se. ˝Znaš li da si najbolji dečko na svetu?˝, radosno sam ga pitala. ˝Volim kad mi to govoriš.˝ Zadovoljno je uzdahnuo i prebacio mi svoj džemper oko ramena dok smo se šetali po hladnoj noći. Uhvatila sam ga za ruku i nisam htela da ga pustim. Otvorio mi je vrata kad smo stigli do automobila. ˝Pravi si džentlmen, Lijame˝, zadirkivala sam ga. Gledao sam kako obilazi automobil. Bio je tako zgodan, i moj. Ta pomisao izmamila mi je osmeh na lice. Nisam ni sanjala da ću doživeti ovako nešto s dečkom. Kad bih u prošlosti pomislila na zabavljanje, smesta bih se nasmrt uplašila, zato što nisam mogla da dozvolim nikome da me dodirne. A sve vreme sam imala savršenog dečka koji me je voleo, koji me je grlio i čuvao svake noći - imala sam ga a da toga nisam bila svesna. Kako sam mogla da budem tako glupa? Vratili smo se rano, oko osam. Džejk će doći tek za sat vremena. Imali smo celu kuću na raspolaganju. ˝Dođi ovamo. Želim da porazgovaram s tobom˝, rekla sam. Povela sam ga ka kauču i posadila ga pored sebe. Izgledao je pomalo zabrinuto i nervozno. Približila sam mu se, a strast je sve snažnije bujala u meni. Znala sam da ću uskoro biti spremna da odem dalje s njim. Nikad se nisam ovako osećala. Zabavljali smo se tek nekoliko dana, ali sam ga poznavala oduvek. Verovala sam mu kao nikom drugom i znala sam da me nikad neće povrediti. Nisam se brinula hoće li moći da me sačeka, zato što sam u njegovim očima videla da će me čekati koliko god to budem želela. Poverenje koje sam osećala prema njemu guralo me je napred. Ni u kom slučaju ne bih mogla ovako da se osećam da sam sumnjala da će me čekati. Čvrsto sam ga stisnula za ruku i zagledala se u njega, pokušavajući da pronađem prave reći da izrazim ono što sam osećala prema njemu. ˝Šta nije u redu, Anđele?˝, tiho me je pitao. Mrštio se dok me je milovao po ruci. Sranje, mogu li to da kažem? Strašno sam se postidela. Nikada nikome nisam rekla tako nešto. Duboko sam udahnula. Nisam želela da čuje koliko sam nervozna. ˝Volim te, Lijame˝, rekla sam iskreno. Šokirano me je pogledao. Zinuo je i razrogačio oči, dok su mu moje reči dopirale do mozga. Nisam mogla da se ne nasmejem. ˝Dobro, nisam tako zamišljala tvoju reakciju.˝ Zatreptala sam i čekala da nešto kaže. Približio mi se i položio mi ruke na ramena. Onda me je nežno gurnuo unazad, tako da sam se našla u ležečem položaju. Nadvio se nad mene. ˝Voliš me? Ozbiljno? ˝, pitao je. Šok na njegovom licu ustupio je mesto uzbuđenju.


Klimnula sam, a obrazi su mi se zagrejali. ˝Da.˝ Nasmejao se i strastveno me poljubio. Kad se odmakao od mene, radost mu je isijavala iz očiju. ˝Hvala bogu! Mislio sam da ćeš me ostaviti. Izgledala si tako ozbiljno da sam pomislio da više ne želiš da budeš sa mnom˝, rekao je, odmahujući glavom i osmehujući se. Nasmejala sam se. ˝Jesi li? Zato si izgledao nervozno?˝, pitala sam i zakikotala se. ˝Reci to opet˝, prošaputao je. Obavila sam mu ruke oko vrata i privukla ga k sebi. Usne su nam bile tako blizu da su se dodirnule kad sam prošaputala: ˝Volim te, Lijame Džejmse.˝ ˝I ja tebe volim, Amber Voker.˝ Strasno me je poljubio. Uzvratila sam mu poljupcem istog intenziteta. Pomilovala sam ga po leđima, uhvatila ga za majicu i prebacila mu je preko glave. Prešla sam prstima niz njegove grudi, diveći se njihovoj besprekornosti. Gladno je opipavao moje telo. Uhvatio me je za rub majice i polako je podizao, kao da čeka moju reakciju. U tom trenutku učinilo mi se da ga zbog brižnosti i strpljenja koje je pokazivao prema meni volim još više. Osmehnula sam se na njegovim usnama, a on se odmakao od mene i radoznalo me posmatrao. ˝Je li u redu?˝, pitao je brižnim glasom. Klimnula sam. Gurnula sam ga unazad da bih se uspravila, prevukla majicu preko glave i bacila je na pod. Preneraženo me je posmatrao, ali sam ga samo privukla na sebe i strastveno ga poljubila. Dodirivao me je po celom telu dok smo se mazili, ali nije uradio ništa što nisam želela. Bilo je savršeno i slatko. Neverovatni kraj neverovatnog dana. Posleizvesnog vremena se odmakao i legao kraj mene. Neko vreme radosno smo razgovarali. U devet je uzdahnuo. ˝Džejk uskoro dolazi. Možda bismo mogli da se obučemo˝, predložio je. Malčice je oklevao dok je prstima prelazio preko mog grudnjaka i stomaka. Klimnula sam. ˝Važi. Ne verujem da će biti bogzna kako zadovoljan ako se vrati kući i otkrije da si me video bez majice˝, složila sam se, lažno užasnuta. Nasmejao se i uspravio u sedeći položaj. Podigao je moju majicu s poda i dodao mi je, nežno me ljubeći. Obukli smo se i seli da gledamo televizor. Čekali smo da se Džejk vrati kući. Nisam mogla da skinem osmeh s lica. Lijam me je voleo, vlela sam i ja njega, i sve je bilo savršeno. Kada se Džejk konačno vratio, momci su igrali igrice, a ja sam radila domaći. Lijam je u deset otišao kući da se presvuče i vidi roditelje na pola sata, pre nego što mi se ušunja kroz prozor. Jedva sam kontrolisala uzbuđenje u iščekivanju da ponovo budem s njim. ˝Pa, kako se vas dvoje slažete?˝, radoznalo me je pitao Džejk kad smo ostali sami. Radosno sam se osmehnula. ˝Stvarno dobro. Hvala ti što nisi pobesneo kad si saznao za nas, i što ga nisi povredio ili nešto slično˝, odvratila sam. Sama pomisao na tako nešto mi je kvarila raspoloženje.


Tužno se osmehnuo. ˝U redu je. Samo budi oprezna. On je razvratnik. Ne želim da budeš povređena˝, rekao je i zabrinuto me pogledao. Oduvek je bio preterano zaštitnički nastrojen prema meni. Verujem da ga je zbog našeg odrastanja grizla savest što me nije zaštitio od oca. Pretpostavljam da taj nagon nije slabio ni nakon očevog odlaska. Osmehnula sam se i odmahnula glavom. ˝Neće me povrediti˝, samouvereno sam izjavila. Nasmejao se. ˝Imaš veliko poverenje u tipa koji nikada nije uspeo da zadrži devojku˝, glasno je razmišljao, odmahujući glavom. ˝Džejk, Lijam je divan momak. Neće me povrediti. On me voli.˝ Uzdahnuo je i klimnuo. ˝Znam da te voli.˝ Rekao je to s vidnim neodobravanjem, ali imala sam osećaj da mu se nijedan dečko kog bih dovela kući ne bi dopao, i to iz čiste zabrinutosti. Oduvek je bio najbolji brat kog devojka poželeti može. ˝Pa, želiš li da razgovaramo o tati ili o nečemu drugom?˝, pitao je. Zatreptao je kad je izgovorio reč tata. Zažmurila sam. Izbegavala sam razmišljanje o njegovom povratku. ˝Ne želim da ga vidim˝, tiho sam rekla. Klimnuo je i obgrlio me oko ramena. ˝Razumem te. U tom slučaju nećemo se videti s njim.˝ Nežno mi je milovao leđa i zabrinuto me posmatrao, kao da strepi da ću ponovo imati napad panike zbog ovog razgovora. ˝Ti se sastani s njim ako želiš˝, promrmljala sam. Nisam htela da mu branim da ga vidi, ukoliko je to ono što želi. Ogorčeno se nasmejao. ˝U stvari, moraću da ga vidim.˝ Slegnuo je ramenima, a meni je srce sišlo u pete jer nisam želela da se moj brat nađe u blizini okrutnog tiranina. ˝Slažem se, ako je to ono što ti želiš...˝ Ućutala sam, a oči su mi se ispunile suzama. Odmakao se od mene i odmerio me tužnim pogledom. ˝Ne želim da ga vidim, Amber. Želim da ga ubijem˝, rekao je gotovo nehajno, što me je nasmejalo. Udarila sam ga po ramenu, a u sebi sam se molila da se šali. Tužno se osmehnuo. ˝Dajem ti reč da mu neću dopustiti da te povredi. Nikada.˝ Nagnuo se i nežno me poljubio u glavu. Bio je veoma napet. Znala sam da ga grize savest što nije ranije nešto preduzeo. Mislim da to nikada neće sebi oprostiti. Ali to je bilo iracionalno uverenje. Nije bio kriv ni za šta, ali je uprkos tome na svoja pleća prihvatao svu odgovornost što zlostavljanje nije ranije okončano. Ponekad pomislim da je zaboravio koliko je stradao. Brinuo se isključivo zbog mene. Nikad nije priznao da je prolazio dvostruko gore od mene, zato što me je uvek štitio. Kao da je smetnuo s uma da je u to doba i on bio dete i da ni sam nije mogao ništa da učini. ˝Ti znaš da si najbolji brat na svetu, zar ne?˝, pitala sam ga.


Klimnuo je i glupavo mi se iskezio. ˝Da, znam˝, odvratio je razmetljivim tonom. Ponovo smo se nasmejali. Odjednom sam osetila kako me sustiže umor i zevnula sam. ˝Idem na spavanje. Laku noć, Džejk.˝ Poljubila sam ga u teme i otišla u svoju sobu. Po navici sam zaključala vrata za sobom. Obukla sam pidžamu i legla. Bila sam na korak od sna kada sam čula otvaranje prozora. Lijam je legao u krevet iza mene i zagrlio me. Zadovoljno sam se osmehnula. ˝Hej, ti˝, sanjivo sam promrmljala. Nežno me je poljubio u potiljak. ˝Hej, ti˝, odvratio je kad sam se privila uz njega. ˝Volim te, Lijame.˝ Izgovorila sam te reči sa osmehom na licu. Svaki put su mi sve lakše silazile sa usana. ˝Volim te više, Anđele.˝ S uzdahom sam zatvorila oči i utonula u san. Osećala sam se sigurno i toplo u njegovom zagrljaju.


PETNAESTO POGLAVLJE LIJAM Amber i ja smo se zabavljali već nedelju dana. To je nesumnjivo bila najbolja nedelja mog života - verovatno bilo čijeg života. Ona je bila tako savršena. Želeo sam je tako dugo da sam se malo zabrinuo da u stvarnosti neće moći da se meri s mojim maštarijama. Postavio sam je na tako visok pijedestal da me je čudilo kako uopšte ima dovoljno vazduha za disanje. Ali ispostavilo se da je bolja nego što sam mogao zamisliti u najsmelijim snovima. Jedva sam čekao da dođe veće. U Džejkovoj kući će, kao i obično, biti žurka. Nameravao sam da plešem s mojom devojkom večeras. Navukao sam iscepane farmerke i belu košulju i krenuo ka njihovoj kući. Bio sam toliko uzbuđen što ću je videti da mi se činilo da ću svakog časa zapevati. Još nisam verovao da dečko kao što sam ja može imati toliko sreće da se devojka poput nje zaljubi u mene. Mogla je imati bilo kog momka. Bila je divna, pametna, duhovita i spontana. U školi nije bilo momka koji nije žudeo za njom. Nisam mogao da ih krivim zbog toga. Telo joj je zahvaljujući plesu izgledalo neopisivo dobro. Nije mi bilo lako da je gledam na času plesa subotom. Svaki put bih se nepodnošljivo napalio dok je skakala po sali i njihala kukovima. Voda bi mi pošla na usta od neizmerne želje za njom. Sutra će biti još gore, zato što sam napokon dodirnuo to vrcavo dupence. Ušao sam u njenu kuću i otišao pravo u kuhinju. Kao i obično, pomogao sam Džejku da rasporedi pića i grickalice. Amber je verovatno bila u svojoj sobi. Pripremala se da izgleda neviđeno, samo da bi mi ponovo vadila dušu na slamčicu. Čitave nedelje je zbog glupe opklade nemilosrdno flertovala sa mnom po školi. Svakog dana je bilo sve gore, zato što je neprestano dodavala gas. Postala je samouverenija. Znala je koliko utiče na mene i iskorišćavala je taj uticaj za svoju dobit. To mi nije smetalo. Zabavljala se, a meni je srce pevalo od sreće dok sam je gledao kako uživa. Otkako mi je rekla da me voli, Amber je postajala sve opuštenija u našoj vezi. Išla je sve dalje i dalje. Isprva sam se malo zabrinuo. Nisam hteo da misli da je želim


isključivo zbog seksa. Zavetovao sam se da ću čekati koliko god bude htela. Istinski sam je voleo više nego išta na svetu. Da sam mislio da bi pristala, smesta bih je zaprosio, ali nisam hteo da je požurujem ili pritiskam da išta radi. Imali smo sve vreme ovog sveta na raspolaganju. Džejk je zasad bio sjajan. Činilo mi se da mu se dopada što je Amber srećna, pa me nije previše maltretirao što smo zajedno. Razmenili smo nekoliko reči na dan kad je saznao za nas. Nisam to pominjao Amber. Zapretio mi je odrubljivanjem glave i kastracijom. Nisam sumnjao u ozbiljnost tih pretnji. Bile su bespredmetne. Nikad je ne bih povredio, niti bih raskinuo s njom. Do toga je moglo doći samo na njenu inicijativu. Želeo sam da se brinem o njoj i da je činim srećnom. Ljudi su sat vremena kasnije počeli da pristižu na žurku. Željno sam gledao u pravcu hodnika. Hteo sam da je vidim. Obično nije izlazila iz sobe dok žurka ne uzme zamaha. Znao sam da se još neće pojaviti. Kada sam ugledao Džesiku na ulaznim vratima, uzdahnuo sam i ščepao Kejsija, druga iz škole, i gurnuo ga ispred sebe da me ne bi videla. Već nedelju dana mi je zagorčavala život flertovanjem. Po tome se nije razlikovala od drugih devojaka. Obasipale su me - najblaže rečeno šokantnim ponudama. Doslovce sam mogao dobiti šta god sam hteo, bilo gde i bilo kad. Nisam želeo ni da mislim na ono što mi je Džesika nudila. Nekoliko puta sam podsvesno premotavao nekoliko seksualnih iskustava s njom i svaki put bih se stresao od jeze. Kejsi se zlobno nasmejao. ˝Ozbiljno, Lijame. Budi muško i izaberi neku. Prebrini to.˝ Zakolutao sam očima na taj idiotski komentar. ˝Interesujem se isključivo za svoju devojku. Ostale me ne zanimaju.˝ Prezrivo sam odmahnuo rukom kad su mi neke devojke uputile zavodljive poglede s druge strane sobe. Neko me je nežno stisnuo za ruku da bi mi privukao pažnju. Glasno sam uzdahnuo. Za boga miloga, zašto ne mogu da me ostave na miru? ˝Vidi, nisam zainteresovan! Imam devojku!˝, gnevno sam zarežao i okrenuo se. Dah mi je zastao u grlu. Amber je stajala pored mene u maloj crnoj haljini, priljubljenoj uz savršeno oblikovano telo. Sezala joj je do polovine butina. Podigla je i začešljala kovrdžave uvojke. Pogled joj je iskrio od života. Ostao sam bez daha. Bila je nestvarno lepa. Mogao sam samo da zurim u nju kao idiot. Sranje, zurim u nju! Dobro, priberi se, Lijame. Reci nešto. Reci bilo šta. Lijame, jebeno reci NEŠTO! ˝Ovaj... Zdravo, Anđele˝, promrmljao sam napetim glasom. Baš si se lepo snašao, Lijame! Bože, koji si ti kreten! Ozareno mi se nasmešila. ˝Zdravo˝, progovorila je seksi glasom. Jauknuo sam u sebi. Moji dani su odbrojani, konačno će mi doći glave. Neću moći da podnesem


njeno flertovanje dok ovako izgleda. ˝Izgledaš divno˝, rekao sam iskreno, a pogled mi je lutao njenim telom. Ponovo se osmehnula i izvela poluokret, tako da joj se haljina malčice podigla. Srce mi je smesta brže zakucalo. ˝Da li ti se dopada?˝, pitala je grickajući usnu. Da li mi se dopada? Da li me zajebava? Klimnuo sam i zakoračio prema njoj. Zavrtelo mi se u glavi od slatkog parfema. ˝Dopada mi se˝, potvrdio sam. Zakikotala se i pošla mi u susret. Pritisnula je grudi o moje. Nisam odoleo i spustio sam joj ruke na bokove. Uživao sam u svilenkastom materijalu pod prstima. Podigla se na prste i prislonila usnama na moje uvo. ˝Znaš šta? Mislim da će ti se ono što je ispod nje još više dopasti˝, prošaputala je. Stisak mi se nesvesno pojačao kad je pokušala da se povuče. Posesivno sam je pritiskao uz sebe. Nisam želeo da joj dozvolim da se odmakne. ˝Ne muči me večeras, Anđele. Ozbiljno ti kažem. Izgledaš previše, nepodnošljivo privlačno˝, molio sam je. Nasmejala se i zarila prste u prednji deo moje košulje. Privukla me je nemoguće blizu sebi. Zagledao sam joj se u oči. Imao sam utisak da se davim u njima. ˝Ne mučim te˝, odgovorila je. ˝Inače, ta odeća ti vrlo lepo stoji, ali mi nešto govori da će izgledati još bolje na podu moje spavaće sobe˝, tiho je rekla. Zastenjao sam i zažmurio. Ubijala me je. Dotakla mi je obraz usnama. Tada sam otvorio oči i video kako nestaje u gužvi. Kejsi mi je prišao i spustio mi ruku na rame. ˝Prokletstvo, večeras izgleda đavolski privlačno. Mislim da ću pokušati da je privedem˝, glasno je razmišljao, mrdajući obrvama, a onda je krenuo za njom. Uhvatio sam ga za ruku i odmahnuo glavom. Presekao sam ga upozoravajućim pogledom. ˝Nemoj da se šališ, Kejsi. Ne približavaj joj se. Zauzeta je.˝ Radoznalo me je odmerio. Oči su mu se, sekundu kasnije, raširile. ˝Nije valjda ona tvoja...˝ Ućutao je, preneražen otkrovenjem. Uh, sranje. Sada zna! Polako sam klimnuo glavom. ˝Jeste˝, potvrdio sam. Nisam mogao da sprečim ponosni osmeh koji mi se raširio licem kad je neko konačno saznao za nas. Prasnuo je u smeh, odmahujući glavom. ˝Džejk će te obesiti kad sazna za to. Ozbiljno, čoveče.˝ Nasmejao sam se i udario ga po ramenu. ˝Već zna.˝ Slegnuo sam ramenima i osmehnuo se na njegov zaprepašćeni izraz lica. ˝Nema šanse! Da li te je prebio na mrtvo ime kad je saznao?˝, zanimao se. Nasmejao sam se i pokazao na sebe. ˝Da li izgledam kao neko ko je prebijen na mrtvo ime?˝, pitao sam ga. Gnevno se namrštio. ˝Sve to jebeno vreme nisam joj se udvarao zato što sam mislio da će me Džejk ubiti ako pokušam, a ti si prošao nekažnjeno? Prokletstvo, znao sam da je trebalo da probam!˝, progunđao je, ne krijući bes.


˝Sad je prekasno˝, zadirkivao sam ga i udario po leđima kad sam krenuo po piće. Uzeo sam čašu piva. Odlučio sam da je potražim i da joj kažem da Kejsi zna za nas. Nisam gubio vreme govoreći mu da nikom ništa ne govori. Hteo sam da istina izađe na videlo. Novac od opklade me ni najmanje nije zanimao. Ta suma biće beznačajna kad za nekoliko godina postanem profesionalni hokejaš. Biću u prilici da joj obezbedim sve što želi. Ugledao sam je. Igrala je s Kejt i Šonom, izdvojena od najgušće gomile. Sa osmehom sam je zagrlio oko struka. Poskočila je u mojim rukama. ˝Ćao, devojko˝, prošaputao sam joj u uvo. Osmehnula mi se preko ramena, trljajući guzom moje međunožje. Ponovo je raspalila žudnju u meni. Privukao sam je bliže sebi, igrajući iza nje. ˝Pa, imam nešto važno da ti kažem˝, snebivljivo sam počeo. Okrenula se prema meni. Odmakao sam čašu od njenih leđa da ne bih prosuo pivo po njoj. ˝Šta imaš da mi kažem?˝, pitala je, a njen uzbuđeni izraz lica govorio mi je da očigledno misli da je u pitanju nešto dobro. Uzdahnuo sam i nagnuo se prema njoj s pokajničkim osmehom. ˝Kejsi zna da si moja devojka˝, tiho sam rekao. Zastenjala je. ˝Zna? Kako?˝, pitala je, očigledno šokirana saznanjem. Već se sumnjičavo osvrtala oko sebe. ˝Slučajno sam mu rekao. Hteo je da ti se nabacuje. Upozorio sam ga da ti se ne približava˝, priznao sam. Nadao sam se da neće pobesneti zato što sam joj uništio plan s Džesikom i opkladom. Zakolutala je očima i prišla bliže. ˝Brbljivče˝, ukorila me je šaljivim tonom i obgrlila oko vrata. Nastavila je da pleše sa mnom. Privukao sam je k sebi i zagrlio. Uživao sam u njenom telu, pritisnutom uz moje. Radosno se osmehnula. ˝Pa, Lijame, mogli bismo da počastimo društvo dobrom predstavom. Ionako će uskoro svi znati da smo par˝, vragolasto je podigla obrvu. Šta bi ovo trebalo da znači? Zakikotala se i privukla moje lice svom. Strastveno me je poljubila. Isprva je zavladala tišina, a nedugo potom se sa svih strana začuo žamor. Ljubio sam devojku svojih snova, ne mareći za buku. Volela me je. Čvršće sam je zagrlio, prelazeći jezikom po njenoj usni, tražeći još. Prekinuo sam poljubac posle više od jednog minuta. Tiho je zaječala kad sam spustio usne na njen vrat. Smešio sam se, zato što sam znao da su sve oči uprte u nas. Najzad, više neće biti pretvaranja. Više neću morati da slušam kako momci govore o njoj i zamišljati kako ubijam boga u njima.Odmakao sam se da je pogledam. Osmehivala mi se. Izgledala je tako divno da mi je bilo teško da poverujem da je stvorenje od krvi i mesa. ˝Volim te, Lijame˝, rekla je, gledajući me pravo u oči. Čuli su se uzdasi iz pravca znatiželjne gomile. ˝Volim te, Anđele˝, odgovorio sam istog trenutka.


Znao sam da svi govore o nama i da nas gutaju pogledima, ali nisam mario. Za mene su postojale samo njene divne oči, zagledane u moje. Izluđivale su me. Pojačao sam stisak i priželjkivao da ovaj trenutak traje zauvek. Voleo sam način na koji se njeno neverovatno telo njihalo uz moje. Uzbuđivala me je do granice nepodnošljivosti. Igrali smo gotovo čitav sat. Pošto su ljudi saznali da smo zajedno, nisam se odvajao od nje. Želeo sam da provodim što više vremena s njom. Nikad nisam bio pored nje na žurkama. Obično sam pazio da neko ne napravi neku štetu , u kući, zato što bi se Džejk najčešće napio, ili sam se krio po ćoškovima s devojkama. Večerašnja žurka je bila najbolja dosad, samo zato što sam mogao da je držim za ruku i ljubim. Devojke su čak prestale da mi se nabacuju, što je bila prijatna novina. Družio sam se s njom i njenim prijateljima. Kejt se pokazala zabavnom. Nikad ranije nisam valjano popričao s njom, jer je neprestano pokušavala da flertuje sa mnom. Osećao sam se neobično dok sam vodio normalan razgovor s njom. Nešto posle ponoći Amber se čvrsto privila uz mene. ˝Umorna sam, Lijame. Hoćeš li da me odvedeš u krevet?˝, pitala je izazivački podignutih obrva. Jebote, mislio sam da će ovo flertovanje i provociranje prestati kad se sazna za našu vezu! Nasmejao sam se i zakolutao očima. ˝Hoću, Anđele.˝ Ionako sam sam jedva čekao da obavijem ruke oko njenog tela. Osmehnula se i krenula. Uhvatio sam je za bokove i pošao za njom kroz gomilu ka spavaćoj sobi. Okrenula se ka meni čim smo prešli preko praga. Po vragolastom izrazu na njenom licu zaključio sam da s provociranjem nije gotovo. Tiho sam uzdahnuo. Voleo sam ovu devojku više od svega, ali me je izluđivala. Zaključala je vrata i zakoračila ka meni, pribivši se zategnutim telom uz moje. Polako mi je milovala grudi, a ja sam osetio sramotno veliku želju za njom. Nakon dvanaest godina zaljubljenosti u nju, očekivalo bi o se da sam postao imun na njene čari, ali nisam bio ni blizu toga. Puls mi je otišao u stratosferu zbog načina na koji se kretala. Ništa se nije moglo porediti s njom. Doslovce je bila najsavršenija devojka na svetu. Sagnuo sam glavu da je poljubim i prešao jezikom preko njenih mekih, punih usana, priželjkujući da produbim poljubac. Zaplela je ruke o u moju kosu. Prislonio sam je uza zid i priljubio se uz nju svakim centimetrom svog tela. Zastenjala je iz dubine grla, a mene je preplavila sreća jer je uživala u poljupcima koliko i ja. Podigao sam je u naručje. Tako pripijena uz mene, počela je da mi otkopčava košulju i da me miluje po grudima. Žmarci su mi kliznuli uz kičmu. Svaki njen dodir za mene je bio novo iskustvo. Sve devojke s kojima sam bio pokušavajući da je zaboravim nisu se mogle meriti s njom. Duboko sam žalio što je nisam čekao i što mi nije bila prva, ali je sve što sam s njom doživljavao ionako bilo prvi put za mene. Svaki njen dodir bio je deset puta bolji od svega što sam dotad iskusio. Činilo mi se da me koža na prijatan način peče na svakom mestu na kom bi me dodirnula. Bio


sam strahovito nervozan. Bio sam rešen da ne radim ništa što ne želi, ali takođe sam se plašio da neću moći da je zadovoljim i da ću nekim nesmotrenim gestom sve upropastiti. Odvojio sam se od njenih usana da bih je obasuo laganim poljupcima po vratu. Sisao sam modricu koju sam joj napravio pre neki dan, da ne bi izbledela. Voleo sam da posmatram svoj žig na njoj. Pomisao da mi pripada me je dovodila do ludila. Prišao sam krevetu, položio je i popeo se preko nje. Milovao sam joj telo i zavukao joj ruku ispod haljine. Pomerao sam je uz glatku butinu, sve dok nisam stigao do guze. Promuklo sam zastenjao kad sam je osetio pod rukom. Bio sam najsrećniji momak na svetu zato što sam znao da sam jedini kome će dozvoliti da joj se ovoliko približi. Skinula mi je košulju s ramena i prešla rukama niz grudi. Stigla je do farmerki i odmah počela da ih otkopčava. Ukočio sam se. Šta, kog đavola, radi? Oborila me je na leđa i opkoračila me. Izgledala je nestvarno privlačno dok je grickala usnu. Iz nekog razloga izgledala je nervozno. ˝Jesi li dobro?˝, upitao sam je. Ohrabrujuće sam je milovao po butinama, pitajući se zašto je toliko nervozna. Samo je klimnula i uhvatila se za rub haljine. Prevukla ju je preko glave glatkim pokretom. Skupila je kosu, rasutu oko predivnog lica. Oči su mi se raširile dok sam gledao kako sedi na meni u čipkastom crnom grudnjaku i gaćicama. Hiljadu požudnih misli bombardovalo mi je um. Silno sam je želeo. Ovo je bila najdalja tačka koju smo dostigli u milovanju. I ranije sam je viđao razgolićenu, ali ne i gotovo nagu kao sada. Bila je neverovatna. Sagnula se i strastveno me poljubila, a onda se podigla da me pogleda. Još je delovala pomalo nervozno, ali i uzbuđeno. ˝Želiš li me, Lijame?˝, pitala je. Slabašno sam se osmehnuo. Je li ovo neka šala? ˝Anđele, oduvek sam te želeo.˝ To je bila istina. Bio sam zaljubljen u nju od šeste godine, ali sam je želeo otkad su mi hormoni proradili u dvanaestoj. Srce mi je brže zakucalo kada se osmehnula. ˝Vodi ljubav sa mnom˝, šapnula je i nežno me poljubila. Srce mi je stalo. Da li me je upravo pitala da... ne, nema šanse. Sigurno je rekla nešto drugo, Ispašću budala kad se ispostavi da sam je pogrešno čuo! ˝Šta si rekla?˝, pitao sam jedva čujnim glasom i zadenuo joj kosu iza uva. ˝Spremna sam. Želim da vodiš ljubav sa mnom.˝ Blago je pocrvenela, i ta slatka nevinost činila ju je još privlačnijom. Okrenuo sam je na leđa. Je li mislila da mora ovo uraditi? Možda mi nije verovala kad sam joj obećao da ću je čekati. ˝Anđele, čekaću te koliko god budeš htela. Dajem ti reč da mogu˝, zavetovao sam se. Želeo sam da mi veruje. Nikada više neću dodirnuti neku drugu. Nisu me zanimale - ni sada, niti ikada ranije.


Nasmejala se. ˝Pa, žao mi je, Lijame, ali ne mogu da čekam. Potrebno mi je da budeš spreman sada˝, zadirkivala me je i nestašno stisnula za zadnjicu. Zakikotao sam se. ˝O, znači, ne možeš da me čekaš, je li? Pa, to baš i nije fer. Sad sam pod pritiskom da se pokažem u najboljem svetlu˝, šalio sam se. Srce mi se smirilo kad sam shvatio da ne misli ozbiljno. Na sekundu me je zbunila. Osmeh joj je krasio lice dok me je ponovomilovala po grudima. Nakratko je oklevala nadomak mojih farmerki, a onda ih povukla nadole. Šokirano sam zinuo. Je li moguće da je ozbiljna? ˝Anđele, šta to radiš?˝, pitao sam zadihano, kad se njena ruka nestašno očešala o mene. ˝Lijame, prestani da pričaš˝, naložila mi je. Privikla me je k sebi jednom rukom, dok je drugom nastavila da mi svlači farmerke. Progutao sam knedlu, odlučan da je ispratim u naumu. Samo je htela da me još malo izaziva. Pustiću je da pomeri granice. Znao sam da se oseća bezbedno i da mi u svakom trenutku može zatražiti da prestanem, što mi se dopadalo. Sviđalo mi se što veruje da je neću požurivati ili pritiskati. Gladno sam je poljubio i prešao rukama preko njenog grudnjaka. Uživao sam u dodiru čipkastog materijala. Izvila se u leđima, dok sam je drhtavim, trapavim rukama pipao pozadi, tražeći kopču. Kad me nije zaustavila, progutao sam knedlu i otkopčao joj grudnjak. Polako sam ga svukao s nje. Dlačice na potiljku su mi se nakostrešile kad je grudnjak kliznuo s njenog tela. Nikad nisam video ništa savršenije. Nisam znao šta da radim. Naravno, jesam znao šta bi trebalo da radim, ali sa Amber sam imao osećaj kao da mi je ponovo prvi put. Iskreno, bio sam potpuno spreman da se zadovoljim posmatranjem njenog gotovo nagog tela. Uspela je da mi svuče farmerke do kolena. Skinuo sam ih do kraja, ne prestajući da je milujem. Sladio sam se toplinom koja joj je izbijala iz meke, baršunaste kože. Muklo je zastenjala kad sam joj rukom slučajno očešao gaćice. Odigla se bokovima s kreveta i zarobila mi ruku između naših tela. Zastenjala je i pogledala me u oči, a onda mi zarila prste u rame. ˝Lijame, prestani toliko da razmišljaš i vodi ljubav sa mnom˝, prošaputala je. Srce mi se zaglavilo u grlu. Sranje, ona misli ozbiljno! Ustuknuo sam, ne skidajući pogled s njenih očiju. U njima nije bilo nimalo neodlučnosti. Znala je šta želi. Njeno lice svedočilo je o ljubavi, radosti i strasti. Mogao sam da se kladim u sve što imam da je moje lice izgledalo potpuno isto. ˝Mogu da čekam˝, obnovio sam zavet. ˝Znam da možeš, ali sam spremna˝, rekla je nežno i klimnula da me uveri. Želja koju sam osetio bila je tako jaka da nisam bio siguran hoću li moći da se izborim s njom, ali duboko u sebi sam znao da ne mogu da se ophodim prema njoj kao prema bilo kojoj drugoj devojci. Na kraju krajeva, ona nije bila ˝bilo koja druga


devojka˝ - bila je moja devojka i to će ostati zauvek, ako se ja pitam. ˝Zar tvoj prvi put ne bi trebalo da bude nešto posebno? Zar ne želiš da se to desi u lepom hotelu ili tako negde, s ružinim laticama i svećama?˝, pitao sam je, mršteći se. Ako je želela tako nešto i nije se šalila kada je rekla da je spremna, organizovaću tako nešto već sledeće večeri. Odmahnula je glavom. ˝Biće posebno. Ovo će biti naš prvi put. To mi je sasvim dovoljno˝, odvratila je samouvereno. ˝Molim te?˝, dodala je i pomilovala me po leđima. Čitavo telo mi se radovalo pri pomisli da ću biti s njom, ali je moja glava znala da moram biti siguran da se na ovo nije odlučila iz pogrešnog razloga. Nikada neću oprostiti sebi ako se ujutru pokaje. ˝Ovo nema veze s opkladom, zar ne?˝, pitao sam. Nasmejala se i odmahnula glavom. ˝Baš me briga za opkladu. Verujem ti, volim te i želim da vodim ljubav s tobom.˝ Srce mi je preskočilo u grudima. Toliko sam se uzbudio i unervozio da sam se mogao zakleti da neću preživeti ovo iskustvo. ˝I ja tebe volim, Anđele, više nego išta.˝ Ponovo sam se sagnuo da je poljubim. Znao sam da moram biti nežan i oprezan. Molio sam se bogu da je ne povredim previše. Milovao sam je po telu, uživajući u njenoj mekoj koži, i strastveno je ljubio da joj pokažem koliko je volim i želim. Zavukao sam prste ispod njenih gaćica i polako ih svukao. Grebala me je po leđima i uzbuđeno dahtala. Obasuo sam je laganim poljupcima. Prelazio sam joj jezikom preko grudi i stomaka, zastajući da je gricnem ispod pupka. Zaječala je i podigla u struku, a ja sam zauzeo sedeći položaj da joj skinem gaćice. Posmatrao sam je. Bila je čisto i potpuno savršenstvo. Ležala je naga, ranjiva i rumena ispred mene. U tom trenutku shvatio sam da nikada više neću pogledati drugu devojku a da je ne poredim s mojim anđelom. Očigledno joj je bilo neprijatno što je prvi put vidim golu. ˝Tako si lepa, Anđele˝, šapnuo sam joj. Osmehnula se, uhvatila me za potiljak i privela me svojim usnama. Srce mi je nabubrelo dok sam je strastveno ljubio. Davao sam joj do znanja koliko je volim i cenim dok sam se pripremao da po prvi put vodim ljubav s njom. Pomerio sam joj kosu sa znojavog čela. Ležali smo nagi i prepleteni. Smešila mi se. Izgledala je tako srećno da mi je srce preskočilo. ˝Volim te, Anđele.˝ Ležali smo, čekajući da nam se srce smiri. Zagnjurio sam joj se licem u vrat i ljubio je, loveći njen brzi puls usnama. Nikad u životu nisam bio ovako srećan. Posle nekog vremena sam se opružio pored nje, čvrsto je zagrlio i privukao na sebe. Prešao sam prstima preko njenog nagog, znojavog tela i zaustavio se na grudima. ˝Žao mi je što sam te povredio˝, rekao sam tiho. Grozno sam se osećao. Smatrao sam se uzročnikom njenog bola, iako sam znao da svaka devojka


mora da prođe kroz to. Zakikotala se. Pogled joj je bio iskričav od uzbuđenja. ˝Lijame, bilo je u potpunosti vredno toga˝, rekla je i pribila se uz mene. Mazno se promeškoljila u mom zagrljaju. Nasmejao sam se. ˝Pa, drago mi je što si uživala.˝ Nijedna devojka nije se žalila na mene. Iskreno, nisam mario za kvalitet njihovog doživljaja. Obično sam radio ono što sam ja hteo, ne razmišljajući o tome. S mojim anđelom je sve bilo gotovo iznenađujuće drugačije. Brinuo sam isključivo o njoj. Moja osećanja su bila u drugom planu. ˝Zaista sam uživala˝, potvrdila je, a onda se zamišljeno namrštila. ˝A ti? Mislim, nisam znala šta da radim. Je li trebalo da radim nešto drugo?˝, pitala je grickajući usnu. Shvatio sam da njena nesigurnost nije u potpunosti nestala. Nasmejao sam se i poljubio je u čelo. ˝Anđele, ovo je bilo nešto najlepše što mi se desilo. Bilo je savršeno. Ti si savršena. I mnogo te volim.˝ Privila se uz mene i preplela prste s mojim. Zadovoljno je uzdahnula i sklopila oči. ˝I ja tebe volim˝, prošaputala je i poljubila me u grudi. Nisam mogao da zaustavim telesnu reakciju. Osetio sam kako se ponovo budim u donjem delu tela. Bila je tako blizu. Uzeo sam je jednom i postao nezasit. Pomerio sam se da ne bi osetila moje uzbuđenje. Ovo jebio njen prvi put i sigurno će je boleti neko vreme. Zbog toga nije morala odmah da zna za neutoljivu glad koju je neprestano budila u meni. Prekasno sam se pomerio. Već je primetila moje uzbuđenje. Podigla je glavu i pogledala dole pre nego što me je šokirano pogledala. Zakikotala se kad sam se pokajnički nasmešio. ˝Stvarno? Već?˝, zadirkivala me je dok me je milovala po grudima. ˝Izvini, brzo će proći. Previše si seksi. Trebalo bi da se odmoriš. Boleće te˝, snebivljivo sam rekao. Podigla je obrve i slatki osmeh joj se raširio po licu kad me je okrenula na leđa i opkoračila. Izgledala je kao prokleta boginja seksa. ˝Dobro mi je. Ovog puta ja preuzimam kontrolu. Reci mi ako uradim nešto pogrešno˝, rekla je. Sagnula se i strastveno me poljubila. Zastenjao sam u njenim ustima, a srce mi je luđački tuklo u grudima. Ova devojka je čudesna! Sledećeg jutra sam se probudio rano. Amber je morala biti na času plesa u pola devet, ali sada je tek prošlo sedam i njen budilnik se još nije oglasio. Osmeh mi nije silazio s lica. Prošla noć je bila spektakularna, najbolja ikada. U jednom trenutku je jecajući izgovorila moje ime i to je bio najslađi zvuk na svetu. Svojim užitkom nemerljivo mi je pojačavala doživljaj. Na svu sreću, nije bilo previše bolno za nju bar mi je tako rekla. Nije ni moglo biti, pošto me je naterala da ponovo vodimo ljubav odmah posle.


Privio sam se uz nju, uživajući u dodiru njene gole kože. Držao sam je u naručju i gledao je kako spava sve dok se budilnik nije oglasio. Bila je tako prokleto lepa. Iskreno sam verovao da bi anđeo trebalo ovako da izgleda. Promeškoljila se i otvorila oči. Nežno se osmehnula kad su nam se pogledi sreli. ˝Ćao, dečko.˝ Nisam mogao da joj ne uzvratim osmehom. ˝Ćao, devojko.˝ Čvrsto me je zagrlila i zadovoljno uzdahnula. ˝Kako se osećaš danas?˝, pitao sam i pomilovao je po zamršenoj kosi. Osmehnula se. ˝Dobro sam. Dole mi malo bridi, ali sam izuzetno srećna˝, odgovorila je, kikoćući se. Popeo sam se na nju i pritisnuo je na dušek svojim telom. ˝Malo bridi? Mogu da te poljubim da prođe˝, ponudio sam se i značajno podigao obrvu. Bio sam spreman da to učinim ako mi dopusti. Ujela se za usnu, a oči su joj se raširile. ˝Možeš, a?˝ Klimnuo sam i nestašno se osmehnuo. ˝O, da.˝ Poljupcima sam joj iscrtao stazu po telu, s mukom obuzdavajući uzbuđenje.


ŠESNAESTO POGLAVLJE AMBER Kad sam se u subotu ujutru konačno razdvojila od Lijama, nisam mogla da skinem idiotski osmeh s lica. Prošle noći je bio tako neverovatan, brižan, strpljiv i blag. Zahvaljujući njemu sve je teklo glatko. Nisam mogla da zamislim obzirnijeg dečka. Uživala sam mnogo više nego što sam očekivala. Pogledala sam na sat i trgla se kad sam shvatila da neću imati vremena da se istuširam zato što smo se predugo zadržali u krevetu. ˝Hajde, ljubavniče, požuri˝, naložila sam mu, iskočila iz kreveta i navukla trenerku i majicu za ples. Zgrabio me je oko struka i poljubio u potiljak. ˝U redu. Ali, molim te, pokušaj da ne vrckaš previše ispred mene. U protivnom ću morati da pokidam tu seksi trenerku i uzmem te ispred tvoje trupe˝, progunđao je, nežno mi grickajući vrat. Zakikotala sam se na taj komentar. Nikada mi ranije nije govorio takve stvari, pa sam naglo pocrvenela i udarila ga po ramenu da ga ukorim. ˝Marš iz moje sobe, razvratniče˝, našalila sam se. Gurala sam ga, smejući se. Uhvatio me je za ruku i povukao me za sobom, s radosnim osmehom na licu. Dok je koračao hodnikom ispred mene, spustila sam pogled na njegovu guzu. Začudila sam se tom nesvesnom postupku. Je li moguće da me je za kratko vreme preobrazio u neku vrstu perverznjakinje? Čas plesa je dobro prošao. Počela sam da usvajam koreografiju koja mi je prošli put pravila probleme i znatno ređe sam padala na zadnjicu. Kad smo završili, bila sam umorna i znojava. Lijam me je strpljivo čekao, kao i obično, i šalio se s Džastinom. Činilo mi se da se smeje više no što je normalno. Pretpostavljala sam da mu je bilo teško da čitavu nedelju čeka na seks. Bila sam sigurna da se prvi put našao u takvoj situaciji. Verovatno je bio zadovoljan što je sinoć konačno video malo akcije, pošto sam ga prethodno toliko izazivala. Čekaj, je li moguće da se zabavljamo samo nedelju dana? Smejala sam se sama sebi. Spavala sam s dečkom s kojim se zabavljam nedelju dana. Mislila sam se da nikad neću moći da kažem tako nešto! Činilo mi se da smo oduvek zajedno zato što je sve išlo tako glatko i zato što ga odavno znam.


Posle plesa smo otišli do jednog malog kafea i kupili sendviče. Seli smo u park da ih pojedemo. Lijam se smestio u hladovinu i raširio noge da sednem između njih. Baš kad sam se spremala da sednem, zaustavio me je. ˝Čekaj, Anđele.˝ Strgao je duks s kapuljačom sa sebe i prostro ga po tlu da bih sela na njega. ˝Hvala ti.˝ Zahvalno sam se osmehnula i ugnezdila se. Doručkovala sam naslonjena na njegove grudi. Lijam je, kao i obično, halapljivo proždrao svoju hranu. Zagrlio me je i nežno me ljuljao dok sam dovršavala sendvič. Mislila sam da nikad neću imati ovakav odnos s dečakom. Zbog paničnog straha od dodira bilo koje vrste, strašno bih se uplašila kad god bih razmišljala o vezama. Pretpostavljam da je to bila neizbežna posledica zla koje mi je otac naneo u ranom detinjstvu. Mislila sam da nikad neću poželeti da imam dečka. Nisam shvatala da već imam savršenog, slatkog i brižnog mladića, koji me je tešio svake noći. ˝Mogla bih da ostanem ovde zauvek˝, promrmljala sam i zatvorila oči. Zadovoljno sam uzdahnula. Poljubio me je u glavu. ˝Nisi zažalila što si spavala sa mnom?˝, pitao je. Okrenula sam se prema njemu, pretvarajući se da razmišljam o onome što je rekao. ˝Zavisi. Da li ćeš me napustiti pošto si dobio šta si hteo?˝, našalila sam se. Vragolasto se osmehnuo. ˝Hmm, možda˝, odvratio je i nežno me poljubio. Osmehnula sam se na njegovim usnama. ˝Pa, možda bi trebalo da te preduhitrim i da šutnem tvoju slatku guzu daleko od sebe. Tako bih se poštedela blamaže˝, predložila sam podignutih obrva. Nasmejao se i legao na leđa. Povukao me je na sebe i čvrsto me zagrlio. ˝Ako šutneš moju guzu, do kraja života ću te moliti da me primiš nazad˝, izjavio je, milujući me po leđima. ˝Da li bi me molio na kolenima?˝, pitala sam ga, smejući se. Ozbiljno me je pogledao i klimnuo. ˝Da, šta god treba. Pratio bih te gde god da kreneš i preklinjao te da mi daš još jednu šansu. Opsesivno bih te proganjao˝, našalio se i prevrnuo, tako da sam se našla ispod njega. ˝To mi zvuči kao velika gnjavaža. Možda ću te zadržati.˝ Sa osmehom sam slegnula ramenima. Klimnuo je. ˝Dobar plan˝, složio se. Okončao je razgovor strastvenim poljupcima. Proveli smo sat vremena u parku, a onda smo krenuli da sredimo kuću. Zatekli smo veliki nered, kao i posle svake žurke. Na svu sreću, Džejk je već počeo da radi. Ovog puta smo morali da se potrudimo više nego inače, zato što je mama dolazila sutradan. Nije znala da se u njenoj kući svake nedelje priređuju razuzdane zabave. Regrutovala sam i Kejt, da bismo brže obavili posao. Nismo se pretrgle od posla otkako je došla. Sledila me je u stopu i htela je da zna svaki detalj od sinoć - kakav je


bio, kako je bilo i sve ostalo. Kada je počela da mi postavlja intimnija pitanja, odbila sam da odgovorim na ona poput koliko je izdržao i koliki mu je. Konačno smo počistili kuću i seli da odmorimo uz piću i film. ˝Ovo dvoje su se sparili, Džejk. Ostali smo samo ti i ja˝, rekla je Kejt mom bratu i zavodljivo se osmehnula. Nacerio se. ˝Ti si predobra devojka za mene, Kejt˝, odvratio je vragolasto. Nasmejala se. ˝Ko ti je rekao da sam dobra devojka? Uostalom, čak i da jesam, možda bi mogao da me iskvariš.˝ Izazivački je podigla obrve. Teatralno sam pročistila grlo ne bih li im privukla pažnju. ˝Prestanite. Gledamo film. Dobro vam je poznato da nema flertovanja dok gledamo horore˝, ukorila sam ih, pokušavajući da zvučim strogo. Džejk mi se zahvalno osmehnuo, a ja sam zakolutala očima. Zaista nije pomagao sebi takvim ponašanjem. Stalno je čačkao mečku. Zašto je to radio, ako već nije želeo da mu se Kejt nabacuje? Sklupčala sam se uz Lijama i odgledala ostatak filma. Kad se završio, otišao je kući. Morao je, zbog svojih roditelja, a pošto je i moja majka dolazila kući, i zbog nje je moralo da izgleda da spava kod svoje kuće. Ne verujem da bi joj prijalo saznanje da dečko iz susedstva svake večeri spava s njenom kćerkom. Gladno sam ga poljubila na vratima i odskakutala u svoju sobu. Čitala sam sat vremena, a onda sam odlučila da se okupam u kadi. Telo mi je bridelo od seksa, a mišići su mi bili napeti od jutrošnjeg višesatnog plesanja. Kliznula sam u kadu i zažmurila. Osećala sam se spokojno i srećno. ˝Hej, ti˝, oglasio se Lijam s vrata nedugo potom. ˝Hej", pozdravila sam ga, ne otvarajući oči. ˝Još jedno kupanje u hladnoj vodi?˝, pitao je, smejući se. Odmahnula sam glavom i pogledala ga. Ležerno se naslanjao na dovratak, a ruke su mu bile prekrštene na grudima i smešio se. Izgledao je neverovatno privlačno. ˝U stvari, ovog puta je topla. Hoćeš li da mi se pridružiš?˝, pozvala sam ga. Nije se tome nadao. ˝Ozbiljno?˝, pitao je i ispravio se. Izgledao je smešno naloženo. Nasmejala sam se i klimnula. ˝Ozbiljno.˝ Nezamislivom brzinom našao se u kadi iza mene i zagrlio me. Nedelja je neverovatno brzo prošla. S velikim nestrpljenjem sam čekala da vidim mamu. Bila je odsutna duže od dve nedelje i nismo je očekivali pre sledećeg vikenda, ali je iz nekog razloga odlučila da se vrati ove nedelje. Prošlo je šest i svakog trenutka je trebalo da stigne kući. Sedela sam na Lijamovom krilu u dnevnoj sobi i treperila od uzbuđenja. Kadasam čula zvuk njenog automobila ispred kuće, potrčala sam ka vratima, cičeći od sreće. Džejk je poskočio kad i ja, uhvatio me oko struka, smejući se, i bacio me na kauč.


˝Biću prvi, malecka˝, rekao je i potrčao ka vratima. Sledila sam ga smejući se. Istrčala sam iz kuće i čvrsto zagrlila mamu. ˝Zdravo, Džejk. Zdravo, Amber!˝, povikala je radosno i zagrlila nas. Lijam je požurio ka gepeku da uzme prtljag. Kad se oslobodila našeg zagrljaja, smejala se sa suzama u očima. ˝Nedostajali ste mi˝, rekla je ljubeći nas. ˝Zdravo, Lijame. Hoćeš li me zagrliti?˝, pitala ga je i široko se osmehnula. Nasmejao se i klimnuo. ˝Uvek, Margaret.˝ Čvrsto ju je zagrlio. ˝Svaki put kad te vidim, ti si sve zgodniji˝, rekla je i s ljubavlju ga potapšala po obrazu. ˝Nisam siguran˝, odvratio je odmahujući glavom. Ujela sam se za usnu. I po mom mišljenju je iz dana u dan bivao sve lepši. Osmehnula se i srećno uzdahnula. Oduvek je volela Lijama. Provodio je mnogo vremena u našoj kući, pa se zbližila s njegovim roditeljima posle očevog odlaska. On nije blagonaklono gledao na druženje s komšijama. ˝Pa, šta sam propustila?˝, pitala je. Uhvatila me je podruku i krenula ka vratima. Momci su nosili prtljag. Nasmešila sam se. Znala sam da će odlepiti kad joj kažem za Lijama. ˝Hm, ne mnogo. Zaljubila sam se˝, rekla sam srećnim glasom. Oštro je usisala vazduh i zastala u mestu. Nekoliko puta je otvorila i zatvorila usta, ali ništa nije rekla. Zacerekala sam se i pogledala Lijama preko ramena. ˝Ti... Ti si šta?˝, zamuckivala je i zbunjeno me posmatrala. Osmehnula sam se i ušla u kuću s njom. Odvela sam je u kuhinju. ˝Imam dečka˝, rekla sam. Cerila sam se kao lujka. ˝O, Amber, mislila sam da nikad nećeš moći! Tako sam ponosna na tebe, dušo. Znam koliko ti je teško da dopustiš ljudima da ti priđu˝, gugutala je. Čvrsto me je grlila sa suzama u očima. I Lijam i Džejk su ušli za nama i naslonili se na kuhinjski pult. Lijam mi je diskretno namignuo. Odgovorila sam mu osmehom. ˝Pa, kako se zove? Hoću li ga upoznati dok sam ovde? I čekaj, zna li Džejk za njega?˝, pitala je. Poslednje rečije prošaputala. Verovatno se plašila reakcije mog preterano zaštitnički nastrojenog brata. Nasmejala sam se i pogledala Džejka, koji je gnevno posmatrao Lijama. ˝Da, mama, Džejk zna˝, potvrdila sam. ˝Pa? Ko je u pitanju? Kakav je?˝, pitala je. Treperila je od uzbuđenja. ˝Pa, uglavnom je težak davež. Uobražen je i preterano samouveren. Što se dobrih osobina tiče, izuzetno je zgodan˝, rekla sam gledajući Lijama, koji se borio sa smehom. Majka je prekorno coknula jezikom. ˝Lep izgled ne traje dugo, Amber! Ne bi trebalo da temeljiš odnos na nečijem izgledu˝, ukorila me je namreškanih obrva. Nisam mogla da se ne nasmejem. ˝Ne brini, mama. Šutnuću ga kad prestane da


bude lep˝, našalila sam se. ˝Samo probaj!˝, upozorio me je Lijam. Stao je pored mene i zagrlio me oko struka. Mama je nekoliko puta pogledala mene, pa njega. Izgledala je šokirano. Zbunjeno i zatečeno je pogledala sina. Džejk je s oklevanjem klimnuo, a mama se nasmejala i odmahnula glavom. ˝Trebalo je da znam! Sve to zadirkivanje i preganjanje. Ne znam kako ranije nisam primetila seksualnu tenziju˝, rekla je. Još jače se nasmejala kad je Džejk gnevno zafrktao. ˝Ne želim da znam za takve stvari!˝, zarežao je. Pokrio je uši i zavrteo glavom. Svi smo se smejali. Majka me je ponovo zagrlila. ˝Tako mi je drago zbog tebe, Amber. On je veoma dobar momak˝, prošaputala je. ˝Znam da jeste˝, složila sam se. Kad sam se odvojila od nje, uhvatila sam Lijama za ruku i bokom se naslonila na njega. Poželela sam da ga odvedem u svoju sobu i da se protrljam o njega kao mačka, da bih ga prekrila svojim mirisom. ˝Čestitam vam, mislim da je to sjajno˝, sa osmehom je procvrkutala mama. Lijam me je stisnuo za ruku i srce mi se rastopilo od njegovog osmeha. Mamin je postao malčice tužan kad se okrenula ka Džejku. ˝Deco, moram da razgovaram sa vama o nečemu. S razlogom sam se vratila nedelju dana ranije˝, priznala je. Govorila je ozbiljnim glasom, gledaj ući u mene. Džejk se ukočio, a lice mu se skamenilo. ˝Ne želimo da ga vidimo, ako si to htela da nam kažeš˝, rekao je odlučnim glasom. Zaštitnički je stao ispred mene. Majka je odmahnula glavom. ˝Stvar nije tako jednostavna. Nije mi drago što moram da vam kažem da me je stavio u veoma nezgodan položaj. Žao mi je˝, tiho je dodala. Lijam i Džejk su mi nesvesno prišli i prikleštili me. Zaječala sam i munula obojicu laktom, da bih napravila prostora za disanje. Bože, zašto su se toliko zabrinuli? On nije ovde! ˝O čemu govoriš, mama? Neću dopustiti tom nitkovu da priđe mojoj sestri˝, gnevno je zarežao Džejk. Mami je brada zadrhtala i usamljena suza joj je kliznula niz lice. Namrštila sam se i odvojila od njih. Čvrsto sam je zagrlila. Zbog nečega se duboko potresla. ˝Šta nije u redu?˝, šapnula sam. Borila sam se sa suzama. Bilo mi je teško da je gledam u ovom stanju. Uvek je bila tako jaka. ˝Moram da sednem˝, promrmljala je. Oštrim pokretom je obrisala suze s lica i duboko udahnula. Pošla sam za njom u dnevnu sobu i sela na kauč. Borila sam se za vazduh dok su mi svakakve misli prolazile kroz glavu vratolomnom brzinom. Njih dvoje su ponovo zajedno, on se useljava u kuću, traži da nas vidi, zahteva starateljstvo nad nama. Lijam je seo kraj mene i čvrsto me zagrlio. Privila sam se uz njega u potrazi za podrškom i čekala da majka nastavi.


Progovorila je pogleda uprtog u tepih. ˝Vaš otac se preselio u ovaj grad˝, tiho je rekla. Džejk je odmah skočio. ˝Pokvarenjak! Rekao sam mu da se drži podalje od nas!˝, gnevno je povikao. Izgledao je kao da će nešto razbiti. Mama je klimnula. ˝Džejk, on želi da vas ponovo upozna. Kaže da mu je žao i da se promenio. Želi da mu date još jednu priliku.˝ ˝Hoćeš da kažeš da želi još jednu priliku da siluje Amber?˝, povikao je Džejk. Trgla sam se pred navalom sećanja. Lijam me je još čvršće zagrlio i stisnuo šake u pesnice. Majka je odmahnula glavom. Molećivo se obratila bratu. ˝Džejk, ovo mi se ne sviđa, baš kao ni vama. Molim te, prestani da vičeš na mene! Teško mi je što moram da vam ovo kažem, ali nisam ja kriva˝, rekla je i ponovo se rasplakala. Džejk je odmahnuo glavom i duboko uzdahnuo. Kleknuo je pred majkom i zagrlio je. ˝Žao mi je. Nije trebalo da vičem na tebe˝, rekao je glasom u kom se još osećao bes. Naslonila sam se glavom na Lijamovo rame. Udisala sam njegov miris. Usnama je dodirnuo koren mog vrata. Usredsredila sam se na njegov ohrabrujući dah na leđima, očajnički pokušavajući da očuvam kontrolu nad sobom. Džejk je progovorio posle poduže tišine. ˝Zašto se vratio? Zašto mu nisi rekla da ne želimo da ga vidimo?˝, pitao je. Zažmurila je i tužno se osmehnula. ˝Ponovo se oženio. Ima sina od godinu dana, vašeg polubrata. Nova supruga ima sedamnaestogodišnjeg sina. Otac želi da upoznate njegovu novu porodicu˝, objasnila je. U glasu joj se čuo ogorčeni prizvuk dok je izgovarala reči ˝novu porodicu˝. Bože, imam mlađeg brata i brata po maćehi? Džejk se umešao. ˝Takav nitkov zaslužuje kastraciju! Ne bi smeo da pravi decu!˝, povikao je i uhvatio se za kosu. Mama je progutala knedlu. ˝Morala sam da dođem ovamo i porazgovaram s vama, zato što stariji dečak - zove se Džoni - sutra počinje da pohađa vašu školu. Zna za vas dvoje˝, rekla je. Pokajnički me je gledala. Džejk je šutnuo stočić, koji je poleteo. Lijam je skočio i stao ispred mene dok je Džejk psovao i šutirao stočić, verovatno povređujući stopalo. Znala sam da moram nešto preduzeti pre nego što se ozbiljno povredi. Ustala sam, progurala sam se pored Lijama i odgurnula mu ruke kad je pokušao da me spreči da priđem bratu. Uhvatila sam Džejka za ruku i naterala ga da se zaustavi i da me pogleda. Lice mu se izobličilo od besa. Verovatno bi ubio oca, da se u tom trenutku zatekao u kući. Zagrlila sam ga, pokušavajući da ga smirim. Jedino što je palilo kad bi se ovoliko uzrujao bilo je to da ga nateram da pomisli da sam potresena. ˝Džejk, prestani. Plašiš me. Molim te?˝, prošaputala sam. Stisla sam ga svom snagom, kao da mi život zavisi od toga.


Drhtao je od besa kad mi je uzvratio zagrljaj. ˝U redu je. Psst, sve je u redu. Žao mi je˝, mrmljao je. Zaštitnički nagon se aktivirao u njemu dok mi je mazio leđa. Mišići su mu se polako opuštali, ali me nije puštao iz zagrljaja. ˝Žao mi je˝, promrmljala je mama, jecajući iza nas. Nevoljno sam se izvukla iz Džejkovog zagrljaja i sela pored nje. ˝U redu je, mama. Ništa od ovoga nije tvoja krivica. Snaći ćemo se. Ni Džejk ni ja ne želimo da ga vidimo, pa ga jednostavno nećemo ni videti˝, rekla sam, pretvarajući se da će sve biti lako i jednostavno. ˝Šta je s tim dečkom Džonijem, vašem bratu po maćehi? Sutra će poći u vašu školu. Zna ko ste, ali ne zna šta se desilo. Vaš otac mi je rekao da njegova nova porodica misli da ne želite da ga vidite samo zbog propasti našeg braka", rekla je majka odmahujući glavom. U Džejkovom smehu nije bilo ni trunke veselja. ˝Da, zašto bi beskičmeno kopile reklo novoj supruzi da je godinama ubijalo boga u ukućanima pre nego što je pokušalo da siluje sopstvenu ćerku? To nije nešto što može iskrsnuti u normalnom razgovoru, zar ne?˝, progovorio je jetkim glasom. Ponovo sam se trgla. Pokušavala sam da zaustavim navalu sećanja, koja su pretila da me potope. Lijam je stao ispred mene. ˝Džejk! Hoćeš li prestati da govoriš o tome?˝, gnevno je povikao. Džejk me je užasnuto pogledao. ˝Izvini, Ambs, nisam razmišljao˝, pokajnički je promrmljao. Odmahnula sam glavom i usiljeno se osmehnula. ˝U redu je, Džejk, ne brini.˝ Prezrivo sam odmahnula rukom, pretvarajući se da nisam duboko potresena. ˝Kako se beba zove?˝, pitala sam mamu. Htela sam da saznam nešto o malom bratu za čije postojanje do malopre nisam znala. Tužno se osmehnula. ˝Zove se Met.˝ Uzvratila sam joj osmehom. Met. Slatko ime. Dopadalo mi se. Histerija je nezaustavljivo narastala u meni. Znala sam da se moram osamiti. ˝Pa, sad ne možemo da uradimo mnogo toga. Sutra ćemo videti kakav je taj momak Džoni. Ne želim da imam nikakav kontakt s ocem. Idem da legnem. Boli me glava˝, rekla sam, ustala i krenula ka svojoj sobi. Morala sam da izađem iz dnevne sobe pre nego što se načisto slomim pred bratom. Ponovo bi se izbezumio. Lijam me je uhvatio za ruku. ˝Hoćeš li društvo?˝, tiho me je upitao i umilno me posmatrao. ˝Da, može.˝ Kratko sam klimnula i pošla ka spavaćoj sobi. ˝Stižem za minut. Pomoći ću Džejku da počisti sto˝, rekao je Lijam, pokazujući glavom na gomilicu slomljenog drveta, našem nekadašnjem stočiću za kafu. Nisam mu odgovorila. Hitro sam se udaljavala, jer nisam mogla da slušam njihov šapat iza leđa. Znala sam da govore o meni. Čim sam ušla u sobu, sklupčala sam se u fetusni položaj na krevetu i zajecala. Otac se vratio u grad. Hoće ponovo da nas upozna. Ima novu porodicu. Nisam mogla da se ne zapitam da li se prema njima lepo


ophodi, da li ih voli i, ako je to slučaj, zašto nije bio takav prema nama? Zašto nas nije voleo? Lijam je nekoliko minuta kasnije ušao u sobu i prekrio me svojim telom. Ridala sam mu na grudima dok nisam zaspala. Pre nego što sam utonula u san, pomislila sam kako je sve u mom životu postalo previše savršeno. Znala sam da nije trebalo da se nadam srećnom kraju. Nikada ga neću dočekati. LIJAM ˝Kako se beba zove?˝, pitala je Amber majku znatiželjno. Bila je tako pribrana, iako ju je sve što je čula verovatno ubijalo iznutra. Glumila je - verovatno zbog Džejka. Znao sam da se ne oseća dobro jer joj je pogled bio zamućen i preterano snažno mi je stiskala ruku. ˝Zove se Met˝, tužno je odgovorila Margaret. Amber se osmehnula. ˝Pa, sad ne možemo da uradimo mnogo toga. Sutra ćemo videti kakav je taj momak Džoni. Ne želim da imam nikakav kontakt s ocem˝, rekla je mirno, kao da se ne brine što se čovek koji ju je godinama tukao, seksualno zlostavljao i na kraju pokušao da je siluje, vratio u grad, i što ponovo želi da je vidi. Ustala je i pustila moju ruku. Instinktivno sam ustao i krenuo za njom. Džejk je još bio veoma ljut. Znao sam da neće namerno povrediti Amber, ali se to moglo slučajno dogoditi ako nastavi da besni. Hteo sam da budem pored nje za svaki slučaj. ˝Idem da legnem. Boli me glava˝, promrmljala je i krenula, ne ispustivši nijednu suzu. To nije bilo dobro. Svakog trenutka izgubiće kontrolu nad sobom. Znao sam da će se to desiti po blago pognutim ramenima. Uhvatio sam je za ruku. ˝Hoćeš li društvo?˝, pitao sam je. Molio sam se u sebi da me ne isključi. ˝Da, može.˝ Jedva primetno je klimnula glavom i otišla, ne čekajući me. Morao sam prvo da porazgovaram s Džejkom, kako bih se uverio da neće otići tamo bez mene ili nešto slično. ˝Stižem za minut. Pomoći ću Džejku da počisti sto˝, lagao sam i klimnuo u pravcu onoga što je ostalo od stočića za kafu. Samo je otišla. Ispratio sam je pogledom pre nego što sam se obratio Džejku. ˝Da se nisi usudio da sam ideš tamo. Ozbiljan sam. Ako to želiš, poći ću s tobom˝, upozorio sam ga šapatom. Namrštio se i s oklevanjem klimnuo. ˝Neću ići ako ne budem morao. Ne želim da imam ništa s njim, ali neka nam ne prilazi. Ubiću ga ako pokuša da joj se približi˝, zarežao je. Klimnuo sam. Znao sam da bi to učinio. Videlo mu se na licu da je ozbiljan. Stiven Voker je bio u govnima do guše. Ako ga Džejk ne ubije, ja svakako hoću, ukoliko proba da se nađe u blizini mog anđela. ˝Slušaj, moram da odem do nje da bih


se uverio da je dobro. Kasnije ćemo razgovarati o ovome. Ne radi ništa ishitreno, Džejk˝, rekao sam strogim glasom. Klimnuo je. Gotovo sam otrčao niz hodnik i ušao u njenu sobu. Zatekao sam je sklupčanu u fetusni položaj na krevetu. Iskidano je jecala. Bilo mi je teško da je vidim u tom stanju. Tako je izgledala dok sam je gledao kroz prozor kad je imala osam godina. Srce mi se cepalo. Legao sam pored nje i čvrsto je zagrlio. Prebacio sam se nogama preko nje, privukao je bliže sebi i spustio bradu na njeno teme. Ubiću ga ako je ikad ponovo dodirne. Neću dozvoliti da živi u strahu od tog čoveka. Nije me bila briga da li ću robijati zbog toga - dok god budem znao da je bezbedna. Ništa drugo nije bilo važno. Dah joj se posle pola sata histeričnog jecanja produbio i ujednačio. Polako sam se povukao i zagledao u nju. Čvrsto je spavala. Lice joj je bilo crveno, naduto i umrljano suzama. Uprkos tome izgledala je kao najlepša devojka na svetu. Nežno sam je poljubio u čelo i obrisao joj suze. Raspetljao sam se od nje što sam pažljivije mogao. Iskrao sam se iz njene sobe i pronašao Džejka. Sedeo je na kauču, dok je Margaret spremala večeru u kuhinji. Seo sam pored njega. Pogledom sam lutao po njegovom licu. Izgledao je veoma potreseno. Nekoliko godina nisam ga video u takvom stanju. Tačnije, od njegove šesnaeste godine, kada je poslednji put imao kontakt s ocem. Do toga je došlo godinu dana nakon što smo ga izbacili iz kuće. Stiven je hteo da ih vidi kako bi se iskupio, ili je bar tako tvrdio. Džejk je poludeo, baš kao i malopre. Nimalo nedvosmislenim izrazima dao mu je do znanja da će ga raskomadati ako se ikad približi Amber. Taj nitkov odavno bi trunuo u neobeleženom grobu da nisu razgovarali telefonom. ˝Jesi li dobro, Džejk?˝, pitao sam ga i stisnuo za rame. S uzdahom je klimnuo. ˝Je li ona dobro?˝, tiho je pitao. Odmahnuo sam glavom. ˝Nije˝, priznao sam tužno. Zatreptao sam kad mu se lice ponovo skamenilo. Teško mi je padalo da ga gledam tako srditog. ˝Zaspala je.˝ ˝Moraš da mi pomogneš, Lijame˝, promrmljao je, zatvorivši oči. ˝Naravno˝, složio sam se i hitro klimnuo. Učinio bih sve da mom anđelu obezbedim sigurnost, sve na svetu. ˝Ne želim da bude sama. Jedan od nas mora neprekidno biti uz nju. Možeš li da ostaješ s njom dok sam ja na poslu?˝, pitao je s mnogo nade. Nasmejao sam se, ne bez izvesne griže savesti. ˝Uvek sam s njom, Džejk. Ne brini. Sve će biti u redu. Sve će biti dobro.˝ Ohrabrujuće sam se osmehnuo. Neću dozvoliti da joj se išta desi. Dok su bili deca, stajao sam po strani. Nikad to sebi nisam oprostio. Možda bi zlostavljanje prestalo i pre nego što je otišlo predaleko da sam samo nešto rekao roditeljima. Klimnuo je. ˝Da, znam. Slušaj, što se sutrašnjeg dana tiče, ne znam kako će reagovati na tog Džonija. Znam da on ne zna ništa, ali šta ako počne da se raspituje zašto ga izbegavamo? Može da je uznemirava u školi. To bi joj teško palo. Sada će


morati da trpi godine takvog ponašanja˝, rekao je tužnim glasom. ˝Džejk, videćemo šta će biti.˝ Duboko sam udahnuo i odlučio da mu kažem o čemu sam razmišljao otkako je njegova majka rekla da se taj nitkov vratio u grad. Nisam znao kako će reagovati na moj predlog. Nadao sam se da će shvatiti da sam razmišljao o Amber. ˝Znaš da ću za nekoliko meseci otići na koledž. Pa, nameravao sam da odbijem stipendiju iz Bostona i pronađem bliži koledž da bih mogao da ostanem s njom. Ali, ako se situacija pogorša, povešću je sa sobom u Boston. Može da promeni školu˝, predložio sam. Slegnuo sam ramenima i čekao njegovu reakciju. Mnogo sam razmišljao o ovome u poslednjih nekoliko meseci, još otkako sam dobio ponudu za stipendiju. Nisam želeo da idem na tajkoledž, iako bi mi pružio sjajno polazište za hokejašku karijeru. Nisam hteo da napustim Amber i pre nego što smo počeli da se zabavljamo. Ne verujem da bih preživeo tako nešto pošto sam je konačno osvojio. Razmišljao sam o pohađanju lokalnog koledža ili o selidbi s njom u Boston. Problem je bio u tome što je imala samo šesnaest godina. Bio sam siguran da ću zbog toga morati da se zadovoljim prvim rešenjem i ostanem ovde s njom. Ali situacija se sad pogoršala, pa se odlazak iz grada nametao kao najbolje rešenje. Bio sam u prilici da je odvedem daleko odavde. Počeli bismo iz početka na mestu koje je ne bi svakodnevno podsećalo na njega i na kom ne bi morala da brine da će ga sresti kad god izađe iz kuće. Očekivao sam da će se Džejk strašno naljutiti na mene kad sazna da želim da ga razdvojim od sestre. Iznenadio sam se kad je ljutnja izostala. Samo je kratko klimnuo. ˝Hvala ti, čoveče˝, reko je tužnim glasom. ˝Pitaću tvoju majku mogu li da prenoćim ovde˝, rekao sam. Ustao sam i otišao u kuhinju. Margaret je još izgledala potreseno. Oči su joj bile crvene od plača. Tužno se osmehnula kad me je videla. ˝Je li ona dobro, Lijame?˝, pitala je. Gledala je prema hodniku kao da očekuje da će se Amber svakog časa pojaviti. Klimnuo sam. ˝Potresena je. Sad spava. Margaret, mogu li da ostanem s njom večeras? Kunem se da ništa nećemo raditi. Samo želim da joj se nađem kad ustane˝, molio sam je. Ionako bih prenoćio u njenoj sobi. Mislio sam da će biti lakše ako svi znaju gde sam. Prišla mi je i čvrsto me zagrlila. ˝Ti si dobar dečko, Lijame. Oduvek si to bio˝, rekla je, gledajući me suznim očima. ˝Da li to znači: da, možeš da deliš postelju s mojom kćeri, Lijame?.˝, našalio sam se u pokušaju da joj podignem raspoloženje. Upalilo je - nasmejala se. ˝Da, u redu je.˝ Klimnula je, zakolutala očima i glasno šmrknula. Poljubio sam je u obraz. ˝Sve će biti u redu. Džejk i ja vodićemo računa o vama˝, obećao sam i čvrsto je zagrlio. Klimnula je glavom i namrštila se. ˝Znam da hoćete. Samo vodi računa o Džejku


kad nisam tu. Imam osećaj da će uraditi nešto nepromišljeno i da će se uvaliti u nevolju.˝ ˝Paziću ga. Budite bez brige.˝ Nežno sam je pomilovao po leđima. ˝Idem po odeću. Brzo ću se vratiti.˝ Okrenuo sam se i praktično otrčao do kuće. Hteo sam da se što pre vratim. Mama je peglala u dnevnoj sobi. ˝Zdravo, mama. Večeras ću prenoćiti kod Amber˝, obavestio sam je u prolazu. Projurio sam pored nje ne čekajući odgovor. Nabacao sam odeću i školske knjige u torbu, a onda sam izleteo da se sretnem s mamom. Nisam je video od petka ujutru, kad sam izašao iz sobe pretvarajući se da sam prespavao u njoj, kao i obično. ˝Kako se vas dvoje slažete?˝, pitala je radosno. Osmehnuo sam se, razmišljajući o tome kako smo se divno slagali pre strašne vesti od pre sat vremena. ˝Sjajno, stvarno sjajno˝, priznao sam. Zadovoljno me je posmatrala. ˝Vodite računa, zar ne?˝, pitala je upozoravajućim tonom. Klimnuo sam. ˝Da, mama, Amber je na piluli˝, rekao sam kolutajući očima. Nikada ranije nije me pitala o seksualnom životu, a sad se odjednom zainteresovala za njega. ˝Slušaj, moram da idem. Margaret se vratila, sprema večeru. Došao sam po stvari.˝ Nabacio sam torbu na rame. Čežnjivo sam gledao vrata. Hteo sam da se što brže vratim, za slučaj da se probudila. Mama me je radoznalo pogledala. ˝Margaret je kod kuće i dopustila ti je da ostaneš s Amber?˝, pitala je. Izgledala je prilično iznenađeno. Osmehnuo sam se, znajući da bi me Margaret pod normalnim okolnostima isterala iz kuće čim bih je pitao da prenoćim s njenom ćerkom. Večeras joj to nije smetalo, pošto situacija nije bila normalna. ˝Da, rekla je da je u redu.˝ Poljubio sam je u obraz. ˝Videćemo se sutra uveče oko devet, kad se Džejk vrati kući s posla, važi?˝, dobacio sam joj preko ramena kad sam krenuo ka vratima. Dramatično je uzdahnula i sarkastično dobacila: ˝Bilo je lepo videti te, Lijame.˝ Nasmejao sam se. ˝Volim te, mama.˝ ˝I ja tebe˝, rekla je, dok sam zatvarao vrata. Otrčao sam do Amber najbrže što sam mogao. Još je spavala u istom položaju. Bilo je tek pola osam, ali će verovatno spavati čitave noći. Ponovo sam legao pored nje i posmatrao je. Smesta se privila uz mene, kao što je činila svake noći. Čvrsto sam je zagrlio i zažmurio. Pokušao samda mislim na sve osim na najgore sećanje mog života - dan kad sam naišao na njenog oca koji je pokušavao da je siluje, dok je ona ležala u modricama i krvarila po tepihu u dnevnoj sobi. Pošto je otišao, priznala je da ju je dodirivao još od pete godine. Posle te ispovesti nikada više nije pričala o tome. Mislim da je to zakopala tako duboko u sebi da se pretvarala da se to nikad nije desilo. Moglo bi se reći da je pribegla nekoj vrsti poricanja. Odjeci zlostavljanja


mogli su se videti samo kad bi se uspaničila pošto je neko dodirne. Džejk je nedugo potom doneo dva tanjira s hranom. Pogledao je Amber s bolnim izrazom na licu. ˝Misliš li da bi trebalo da je probudimo da nešto pojede?˝, prošaputao je. Odmahnuo sam glavom. ˝Nemoj, pusti je da spava. Napraviću joj nešto ako bude gladna kad se probudi˝, tiho sam odgovorio dok sam halapljivo proždirao pastu. Seo je u dno kreveta i neko vreme je gledao kako spava. ˝Biće dobro, Džejk˝, potvrdio sam. S uzdahom je klimnuo. ˝Da, znam. Laku noć, Lijame.˝ Tužno se osmehnuo, uzeo moj prazni tanjir i Amberin netaknuti i nečujno izašao iz sobe. Ponovo sam je obgrlio. Gledao sam kako spava, sve dok san i mene nije savladao.


SEDAMNAESTO POGLAVLJE AMBER Kad sam se ujutru probudila, glava mi je pulsirala. Zaječala sam. Samo mi je još glavobolja falila povrh svega što će danas poći naopako. Lijam je još spavao. Iskrala sam se iz kreveta, pokušavajući da ga ne probudim, i požurila u kupatilo da se istuširam. Stajala sam pod vodenim mlazom i očajnički se trudila da ne zaplačem. Razmišljala sam o ocu i njegovoj ˝novoj porodici˝. Nisam znala šta da kažem tom Džoniju. Uzdahnula sam, izašla ispod tuša i obmotala se peškirom. Pokušavala sam da ubedim sebe da se uzalud brinem i da taj dečko Džoni verovatno neće ni hteti da razgovara sa mnom. Nije on kriv što se moj otac oženio njegovom majkom i što ga je naterao da se preseli ovamo. Dođavola, verovatno će mu biti potreban prijatelj, jer je upravo ostavio sve i svakog koga je znao iza sebe. Prišla sam krevetu i spustila pogled na Lijama. Izgledao je tako spokojno da mi je bilo žao da ga budim. Sela sam na ivicu kreveta i uhvatila ga za ruku, zato što smo morali da se spremimo za školu. ˝Lijame?˝, prošaputala sam. Istog trenutka se probudio, što nije ličilo na njega. Obično mu je ujutru trebala čitava večnost da se rasani. ˝Ćao.˝ Uspravio se i tužno me pogledao. Ohrabrujuće sam se osmehnula. ˝Ćao˝, odvratila sam i legla u krevet pored njega. Oborila sam ga na sebe. Nije mi bilo važno da li ću mokromkosom ovlažiti jastuk. ˝Dobro sam. Prestani da se brineš˝, rekla sam kad sam videla da se zabrinuto mršti. Uzdahnuo je i odmahnuo glavom. ˝Ovde sam ako budeš htela da razgovaraš. To znaš, zar ne?˝, pitao je. Čežnjivo me je posmatrao. Ponekad je bio previše divan. Nisam ga zasluživala. ˝Znam, ali dobro sam. Pustimo sad to. Videćemo šta će taj tip danas reći˝, rekla sam, sležući ramenima. Sagnuo je glavu i izmamio mi osmeh na lice kada je počeo da ljubi svaki centimetar mog lica. Zatim je otišao pod tuš. Kada smo se sat vremena kasnije zaustavili na školskom parkingu, Kejt je


doskakutala do automobila s ogromnim osmehom na licu i naglo otvorila vrata. ˝Zvanično sam zaljubljena!˝, ponosno je objavila. Nasmejala sam se. ˝Stvarno? U redu, pa... čestitam˝, sarkastično sam odvratila, kolutajući očima. ˝Ozbiljna sam. Dobili smo novog učenika. Opasno je zgodanl˝ Smejala se i dramatično hladila lice. Ukopala sam se u mestu. To mora biti on, moj novi brat po maćehi. Pa, to je stvarno savršeno. Kejt će početi da ga spopada i moraću da se družim s njim. Sjajno, jebeno sjajno. ˝Novi momak?˝, tiho sam upitala. Lijam je izašao iz auta. Nežno me je milovao po leđima i pokušavao da me pokrene prema školi. ˝Da, da! Trebalo bi da ga vidiš, sladak je kao med. Ali, pošto ti imaš Lijama, ovaj je moj˝, rekla je. Skakutala je, klibereći se pored mene. ˝Još ne znam njegovo ime. Zgodnjikavi mu savršeno odgovara.˝ Morala sam da se nasmejem kad je značajno promrdala obrvama. Džejk ju je obgrlio oko ramena. ˝Znaš, nisam navikao da me ne želiš, Kejt. Nisam siguran da mi se ovo tvoje novo izdanje dopada˝, obratio joj se sa zavodljivim osmehom. Sneno je uzdahnula. ˝Oduvek sam te želela, Džejk. Izgleda da ćeš ubuduće morati više da se trudiš. Pojavilo se sveže meso, od kog mi je pošla voda na usta˝, rekla je i namignula mu. On je slegnuo ramenima. Izgledao je šokirano i pomalo ozlojeđeno. ˝Pa, moraću da saznam sve o njemu. Hoćeš li da mi pomogneš?˝, pitala me je Kejt i uhvatila me podruku. Ne, dođavola, neću. ˝Zove se Džoni˝, rekla sam ležerno. Odlučila sam se za opušteni prilaz. Nasmejala se. ˝Vidovita si? Tek što ste stigli. Otkud znaš da se novi učenik zove Džoni?˝, pitala je i s nevericom odmahivala glavom. ˝Znam, zato što je to moj brat po maćehi.˝ ˝Mora da se šališ.˝ Zastala je i zinula od čuda. Odmahnula sam glavom. ˝Moj otac se ponovo oženio. Njegova nova žena ima sina od sedamnaest godina koji se zove Džoni. Verovatno si njega videla˝, objasnila sam. Slegnula sam ramenima, kao da mislim da to nije bitno. Uzbuđeno je ciknula i uhvatila me podruku. ˝Ovo je čudesno! Možeš da me upoznaš s njim. To će mi dati prednost nad drugim devojkama.˝ Osmehivala se od uva do uva. ˝Ne mogu te upoznati s njim jer ga ne poznajem˝, tiho sam odgovorila. Nisam htela da se primi na njega. Želela sam da budem što dalje od svega što je imalo bilo kakve veze s mojim ocem. ˝Toliko si prokleto alava, Amber! Ozbiljno ti kažem. Najzgodniji momak u školi je tvoj dečko, drugi najzgodniji ti je brat, a treći je verovatno tvoj prokleti brat po


maćehi˝, kriknula je tobože besno. Spremala sam se da joj odgovorim, kad nam se približila Džesika u pratnji tri klona. Sve su gladno posmatrale Lijama. Nisam mogla da se ne nasmejem kad me je zagrlio oko struka. ˝Zdravo, Džesika. Imaš li moj novac?˝, sa osmehom sam joj se obratila. Nacerila se. ˝Ma, važi. Možeš samo da sanjaš o njemu, emo balavice.˝ Okrenula se ka Lijamu i zavodljivo se osmehnula. Snažnije me je stisnuo oko struka. ˝Nisi spavao s njom, je li tako, dušo?˝, samouvereno je prela. Džejk se oglasio iza nas. ˝Ne mogu ovo da slušam! Idem do ormarića. Ambs, zovi me ako ti danas zatrebam. Uključiću mobilni˝, rekao je i brzo se udaljio. ˝Pa, dušice?", navaljivala je Džesika. Položila je ruku na Lijamovu. Nacerio se i slegnuo ramenima. ˝Džentlmen nikad ne govori o takvim stvarima˝, odvratio je i sagnuo se da me poljubi u slepoočnicu. Nasmejala sam. ˝Pa, to mi neće pomoći da dobijem opkladu, ljubavniče˝, rekla sam i zakolutala očima. Dramatično je uzdahnuo. ˝U redu. Džesika, duguješ četiri hiljade dolara mom anđelu˝, potvrdio je i radosno mi se osmehnuo. Nisam mogla da se ne nasmejem kad je lupila nogom o pod. ˝Kako si, kog đavola, mogao da mi uradiš tako nešto?˝, gotovo je vrisnula na Lijama. ˝Trebalo bi da budeš sa mnom! Ne možeš da spavaš s nekom kurvicom!˝ Sve više glava se okretalo u našem pravcu. Naglo je pocrvenela. Hmm, možda je zaboravila da diše... ˝Džesika, izašli smo možda dva puta˝, rekao je Lijam, nervozno se premeštajuči s noge na nogu. ˝Baš me briga koliko puta smo izašli! Ja sam glavna navijačica! Nas dvoje bi trebalo da budemo par! Kako možeš da budeš s nekom smeđokosom, sivookom nakazom!˝, vrisnula je i s gnušanjem pokazala prema meni. Ponovo sam se nasmejala. Smeđokosa, sivooka nakaza? Odakle li je samo to izvukla? ˝Uh, Džesika, budi pažljiva. Ako ti glas postane piskaviji, opkoliće nas čopor pasa˝, rekla sam kroz smeh. Upravila je bes u mom pravcu. ˝Ti! Ukrala si mi dečka! Ja sam bila njegova tajna devojka, a ti si spavala s mojim čovekom!˝, povikala je i optužujuče uprla prstom u mene. Kejt je prasnula u smeh, a ja sam s nevericom podigla obrvu. O, ne, nije valjda to rekla! Zakoračila sam ka Džesiki i ošinula je upozoravajućim pogledom. ˝Da, bila sam s njim i da znaš da je bio dobar. Primam gotovinu ili ček, šta god da ti je lakše. I još nešto, Džesika, razbiću te ako još jednom tako vrisneš na mene. Jesi li me razumela?˝, prosiktala sam. Malčice je uzmakla. Uhvatila sam Lijama za ruku i povela ga ka školi. Kejt je skakutala pored mene, zlobno se smejući. ˝Trebalo je da je ošamariš posred lica.


Volela bih da sam to videla˝, radosno je cvrkutala. Sara i Šon su dotrčali do nas. ˝Dobila si opkladu?˝, kriknula je Sara raširenih očiju. Auh, u ovoj školi se vesti brzo šire! Lijam se nasmejao. Poljubio me je i prošao mi prstima kroz kosu. ˝Biće bolje da požurim. Tako ćeš imati malo vremena da me ogovaraš pre časa˝, rekao mi je s razmetljivim kezom na licu. ˝Volim te, Anđele.˝ Još jednom me je poljubio, a onda se okrenuo i zaputio ka svom ormariću. "Zadržala sam se u hodniku. Objašnjavala sam prijateljima da smo se zabavljali u tajnosti i da sam zaista dobila opkladu. Sumnjala sam da ću dobiti novac. Kejt nije mogla da drži jezik za zubima. Rekla im je da je ˝novi zgodni tip˝ moj brat po maćehi. Potajno mi je bilo drago kad je zvono zazvonilo i omogućilo mi da zbrišem na čas. Nisam htela da govorim o Džoniju. Postao je preveliki deo mog života i pre nego što sam ga upoznala. Otišla sam na engleski i sela na uobičajeno mesto pored Kejt. Ušao je nekoliko minuta kasnije. Nisam morala da ga vidim da bih znala ko je, zato što me je Kejt za nijansu prejako stisnula za ruku. Podigla sam glavu i shvatila o čemu je govorila kad je rekla da je zgodan. Nije bio visok kao Lijam, niti tako dobro građen. U stvari, bio je izdužen i mršav, ali mu to nije loše stajalo. Nosio je pocepane farmerke, crnu majicu i crnu duksericu s kapuljačom. Imao je smeđe oči i kosu, znatno dužu od Lijamove. Nije pridavao puno pažnje spoljašnjem izgledu i delovao je stidljivo. Hodao je blago povijenih ramena, kao da je nervozan. Zapazila sam njegovu privlačnost, baš kao i ostale devojke u razredu, koje su ga požudno posmatrale. Zlobno sam se nasmejala. Siromah nije znao šta ga čeka. Biće kuvan i pečen kad ga Džesika ščepa svojim kandžama. Kejt me je munula laktom. Okrenula sam se u njenom pravcu. Usnama je oblikovala reč zgodan. Pretvarala se da se hladi nevidljivom lepezom i uzbuđeno klimala glavom. Još jače sam se nasmejala. Taj momak je u zaista velikoj nevolji. ˝Razrede, ovo je naš novi učenik Džoni Brajs˝, rekla je gospođa Stjuart i toplo mu se nasmešila. Okrenuo se prema razredu i napeto nam se osmehnuo. ˝Rekla sam ti! Opasno je zgodan˝, prošaputala je Kejt. Naravno da je zgodan, ali nije ni prineti mom Lijamu. ˝Sladak je˝, potvrdila sam, klimajući glavom. ˝Džoni, reci nam nešto o sebi˝, predložila je gospoda Stjuart. Nervozno se premestio s noge na nogu i prešao pogledom po učionici. ˝Hm... pa, upravo sam se doselio u grad s majkom i očuhom. Imam mlađeg brata od godinu dana. I volim da se klizam˝, rekao je, ali je ovo poslednje više zvučalo kao pitanje. ˝U redu. Sigurna sam da ćeš ovde biti veoma srećan. Kako bi bilo da te uparim s nekim iz mog razreda da te otprati na sledeći čas?˝, ponudila je gospođa Stjuart.


Zastenjala sam. Valjda neće odabrati mene. Takve stvari se dešavaju samo u sapunicama. Propala sam u stolicu i zagnjurila glavu u knjigu. Molila sam se da budem pošteđena. ˝Džesika, hoćeš li da budeš dobrovoljac?˝, pitala je gospođa Stjuart. Naglo sam podigla glavu i s olakšanjem odahnula. Kejt je opsovala ispod glasa i spustila ruku. I ona se javila kao dobrovoljac. Džon je prišao Džesiki i seo pored nje. Ona je užurbano otkopčala još jedno dugme na košulji koja je već previše otkrivala. Osmehnuo mi se kad je prošao pored mog stola. ˝Ćao, Amber˝, tiho mi se obratio. ˝Ćao, Džoni˝, odvratila sam, blago preneražena. Kako je znao moje ime? Gledala sam kako seda pored Džesike, koja se odmah bacila na bestidno flertovanje. On je samo ljubazno klimao. Videlo se da mu je neprijatno. Kejt me je popreko pogledala. ˝Mislila sam da ga ne poznaješ˝, šapnula je. Odmahnula sam glavom. ˝Ne poznajem ga. Kako je, kog đavola, znao ko sam? Prvi put ga vidim˝, odvratila sam. Gospođa Stjuart je pročistila grlo. ˝U redu, predlažem da počnemo lekciju, ako smo se svi siti ispričali˝, sarkastično nam se obratila. Dohvatila sam knjigu i još dublje utonula u stolicu. Pokušavala sam da ne gledam u njegovom pravcu. Čim je zvonilo za kraj časa, skočila sam sa stolice i gotovo protrčala kroz prostoriju, da ne bih rizikovala još jedan susret s njim. Molila sam se u sebi da ne bude na drugim časovima sa mnom. Srećom, ostatak jutra prošao je bez susretanja s novim bratom po maćehi. Tog dana su se svi otimali za priliku da popričaju sa mnom. Svi su hteli da znaju da li smo Lijam i ja zaista zajedno i koliko dugo to traje. Bla-bla-bla. Brzo mi je dosadilo da unedogled ponavljam istu priču. ˝Ćao, Anđele˝, prošaputao je Lijam i zgrabio me otpozadi dok sam stajala u redu za ručak s Kejt i Šonom. ˝Ćao˝, osmehnula sam se. Čim se našao pored mene, osećala sam se bolje. ˝Kako si provela dan?˝, pitao je. Uzbudila sam se od njegovog poljupca u vrat. Uzdahnula sam. ˝Pa, bezbroj puta sam odgovarala na ista pitanja. Bilo je tako neprijatno da sam razmišljala da na čelu istetoviram ’Da, zabavljam se s Lijamom. Da, dobila sam opkladu. Da, on je dobar dečko. Ne, moj brat nije poludeo’, ne bih li izbegla ubitačna ponavljanja˝, našalila sam se i slegnula ramenima. Nasmejao se i čvršće me zagrlio. ˝Pored toga, imala sam čas s bratom po maćehi. Znao je ko sam. I da, upravo ulazi u trpezariju s prokletom Džesikom koja, kad smo već kod toga, izgleda kao neko ko želi da me ubije. Tako da se moj dan ne može nazvati naročito dobrim˝, zaključila sam, diskretno klimajući ka Džoniju. ˝Znao je ko si?˝, pitao je Lijam. Blago me je okrenuo da bi me sakrio od Džonijevog pogleda. ˝Da. Javio mi se kad je prošao pored mene˝, odvratila sam i namrštila se. Još


nisam znala kako me je prepoznao. Lijam se nasmejao i pogledao me kao da sam rekla nešto glupo. ˝Verovatno nije znao ko si. Jednostavno si izgledala nepodnošljivo zgodno. Ne možemo ga kriviti zbog toga˝, preo je. Sa osmehom je spustio ruku na moju zadnjicu i stisnuo je. Zakolutala sam očima. ˝Lijame, prošao je pored mene i rekao ’Ćao, Amber’, tako da mislim da je znao ko sam˝, sarkastično sam odvratila. Namrštio se i pogledao preko ramena, a zatim se zlobno zacerekao. ˝Ne izgleda kao neko ko uživa u Džesikinom društvu.˝ ˝Pa, ko se uopšte oseća dobro u njenom društvu? Doduše, tebi nije bilo naročito neprijatno kad si je spopadao sa svih strana˝, zadirkivala sam ga, zlobno se smeškajući. Nabrao je nos i tobože gadljivo zadrhtao. ˝Ne podsećaj me na prošli život u kom nije bilo tebe, Anđele. Proganjaće me noćne more˝, rekao je, lažno užasnut. Zakikotala sam se i uzela dva sendviča i piće. Kao i obično, Lijam je hteo da plati i ponese poslužavnik. Prišla sam njegovom stolu i sela do njega. Džejk je već sedeo s društvom iz tima. Moji prijatelji su zauzeli mesta na kraju stola. Baš kad sam otpakovala sendvič i spremala se da ga zagrizem, nečija senka je pala preko mene. ˝Ćao˝, rekao je Džoni, sa osmehom i blagim crvenilom na obrazima. Progutala sam knedlu. Jezik mi se zavezao. ˝Ovaj, ćao.˝ ˝Da li bi ti smetalo da sednem pored tebe?˝, pitao je, s dosta nade u glasu. Krajičkom oka videla sam kako se Džejk koči. Osvrtala sam se po punom stolu. ˝Hmm...˝, ućutala sam se i ugrizla za usnu. ˝Nije važno, ne brini. Samo sam hteo da se predstavim.˝ Slegnuo je ramenima, još jače pocrveneo i nervozno se premestio s noge na nogu. Kejt me je šutnula ispod stola. ˝Jao! Zašto si, dođavola, to uradila?˝, pitala sam trljajući nogu. Zurila je u mene. Znala sam zašto me je šutnula - trebalo je da ga zamolim da sedne s nama zbog nje. Shvatila sam da ću morati da postupim tako ako želim da dočekam kraj poslepodneva. Zemljo, otvori se! ˝Važi, Džoni. Uzmi stolicu i sedi ovde, na kraj˝, predložila sam mu i pomerila poslužavnik da bi imao gde da spusti tanjir i piće. Osmehnuo se i opustio. ˝Hvala, Amber˝, rekao je. Zahvalno se osmehnuo kad je krenuo po stolicu, nekoliko stolova dalje. Smrknuto sam se obratila Kejt. ˝To jebeno boli! Smiri se, nije toliko zgodan!˝, gnevno sam prosiktala. ˝Da, jeste.˝ Žustro je klimnula, a onda smo obe prasnule u smeh. Džoni je seo na kraj stola. ˝Ovo je pomalo čudno, a?˝, pitao je i snebivljivo se osmehnuo. Uzvratila sam mu napetim osmehom. ˝Pa, to ni izbliza ne opisuje ovu situaciju. Misliš da je čudna? Rekla bih da je izbezumljujuća i neprijatna˝, našalila sam se i


uspela da ga nasmejem. ˝Nisam toliko loš˝, zakukao je, praveći se da je pogođen mojim rečima. Odlučila sam da ga pitam ono što me je mučilo čitavog jutra. ˝Kako znaš ko sam? ˝, tiho sam pitala. Osmehnuo se. ˝Stiven mi je pokazao tvoju fotografiju. Nisam video fotografiju tvog brata, pa ne znam ko je on˝, objasnio je, slegnuvši ramenima. Moj otac ima moju fotografiju? Nisam znala kako da se osećam zbog toga. Zašto ima moju, ali ne i Džejkovu? Nisam htela da razmišljam o tome, da ne bih došla do neprijatnih zaključaka. Pokazala sam na brata. ˝Eno ga. Džejk, ovo je Džoni. Džoni, ovo je Džejk˝, upoznala sam ih. ˝Ćao, kako je?˝, progunđao je Džejk strogo i nimalo prijateljski nastrojeno. Džoni se promeškoljio na stolici. Džejk je umeo da izgleda prilično zastrašujuće kad je to hteo. ˝Dobro je, hvala. Drago mi je što sam te upoznao˝, nervozno je odvratio. Kejt me je ponovo šutnula ispod stola, u isto mesto kao malopre. Trgla sam se i ošinula je upozoravajućim pogledom. Htela je da bude predstavljena. ˝Džoni, ovo su moji prijatelji. Šon, Sara i Kejt, a ovo je moj dečko Lijam˝, rekla sam. Upoznala sam ga sa svima na našem kraju stola. Džoni se srdačno osmehnuo. ˝Ćao. Žao mi je, ali slabo pamtim imena. Verovatno ću ih zaboraviti za najviše pola sata˝, priznao je trepćući. Kejt se prebacila na zavodnički režim rada. Zanosno se osmehnula i prebacila kosu preko ramena. ˝I ja teško pamtim imena. To znači da imamo nešto zajedničko˝, prela je, polako prelazeći pogledom preko njega. Nervozno se nasmejao, kao da je nenaviknut na žensku pažnju. ˝Pa, u koju si školu išao pre ove?˝, pitala sam, pokušavajući da mu pomognem. Zahvalno mi se osmehnuo. ˝Išao sam u mušku školu u Mersiju˝, odvratio je, slegnuvši ramenima. U redu, to objašnjava crvenilo i napetost. Učinilo mi se da vidim kako Kejtin mozak radi i zamišljala sam kako planira da ga nauči novim trikovima i uvuče ga u svoju orbitu. Nisam mogla da se ne sažalim nad njegovom sudbinom. ˝Isključivo muška škola, kažeš? Pa, to ne zvuči zabavno˝, osmehnula se Kejt, grickajući čips i očigledno se trudeći da izgleda seksi. Lijam je prasnuo u smeh. ˝Kejt, ostavi sirotog dečka na miru, ovo mu je prvi dan u školi˝, našalio se. Džejk je pogledao Kejt s blago ozlojeđenim izrazom lica. Iznenada sam shvatila šta se dešava. Džejku se dopadala Kejt! ˝Videla sam to, Džejk˝, rekla sam i značajno mu se osmehnula. Trgao se i pokušao da odglumi nezainteresovanost. Aha, zaista je ljubomoran! ˝Pa, koje časove imaš


ovog popodneva?˝, pitala sam Džonija da bi se razgovor nastavio. Bilo mi ga je malo žao. Nije se najbolje snalazio. Pokazao mi je raspored časova i umalo sam se zagrcnula sendvičom kad sam ga videla. Popodnevni časovi su nam se u potpunosti poklapali. ˝Imamo isti raspored˝, promrmljala sam kad sam mu ga vratila. Lijam je spustio ruku na moje koleno i stisnuo ga u znak podrške. Naslonila sam se na njega i pokušala da prikrijem užas. Džoni je izgledao kao fin momak, ali nisam želela da stalno bude pored mene. Verovatno bih mogla da izađem na kraj s retkim razgovorima, ali šta će biti ako ga moj otac pita za mene kad se vrati kući? Znaće isuviše toga o meni za moj ukus. ˝Stvarno? Super! Možeš li da mi pokažeš gde su učionice i tako to?˝, pitao me je s nadom. Kratko sam klimnula. Nisam mogla da mu kažem ne. Džesika je doskakutala do nas. Samo dva dugmeta na košulji nisu joj bila otkopčana. ˝Ćao, Džoni. Hoćeš li da sedneš sa mnom?˝, pitala je, vrteći uvojak kose oko prsta. Osmehnula sam se. ˝Džesika, draga, zaboravila si da se zakopčaš˝, rekla sam nevinim tonom. Ošinula me je gnevnim pogledom. ˝Ona se tako nosi, emo nakazo˝, žustro je uzvratila. ˝U stvari, imaš pravo. Prostitutka koju sam sinoć videla na ćošku nosila ju je na isti način˝, odvratila sam ljubazno. ˝Ćoškariš noću?˝, pitala je i nacerila se. Očigledno je mislila da je pobedila. ˝Samo kad se sastajem s tvojom mamom˝, odgovorila sam i slegnula ramenima. Lijam i Džoni su prasnuli u smeh. ˝Kučko˝, promrmljala je i odjurila. Kejt i Sara su bacile kosku, zločesto se kikoćući. ˝Duhovita si˝, rekao je Džoni i nasmešio mi se. ˝Aha, ali izgleda da sam ti danas upropastila priliku sa njom. Ne brini, sutra će ti dati novu˝, nastavila sam da se šalim na Džesikin račun i vratila se sendviču. Namrštio se. ˝Izluđuje me čitavo jutro. Neprestano se žali na neku devojku koja joj je ukrala dečka. Koji tip bi izlazio s njom? Taj je sigurno neka budala˝, rekao je podsmešljivim tonom i slegnuo ramenima. Svi za stolom su prasnuli u smeh, osim Lijama. ˝Hm, ta budala sam ja. Ali nismo se zvanično zabavljali˝, rekao je Lijam odmahujući glavom. Džoni je zbunjeno zatreptao. Šarmantno rumenilo mu se razlilo po obrazima. ˝O, izvini˝, promrmljao je. Zagrlila sam Lijama. ˝Ne brini, ljubavnice, tvoj ukus se u međuvremenu znatno poboljšao˝, gugutala sam, privlačeći ga ka sebi. ˝Moj ukus je oduvek bio isti, Anđele. Volim zabranjeno voće.˝ Hitro se nagnuo i gricnuo me za vrat. Zakikotala sam se. Džejk je pročistio grlo, pa se Lijam s uzdahom povukao i zakolutao očima. Kejt je ostatak ručka provela u razgovoru s Džonijem. Povremeno bih postavila ili odgovorila na neko pitanje, kad je to bilo


neophodno. Bio je prijatan momak. Bilo bi mi lakše da je drkadžija. Okrenula bih mu leđa bez griže savesti. Pokazala sam mu gde su učionice. Sedeo je pored mene kad god je mogao. Odahnula sam kad je zvono označilo kraj školskog dana. ˝Ideš li pravo kući?˝, sa osmehom me je pitao Džoni dok sam išla ka ormariću. Odmahnula sam glavom. ˝Ne. Moram da sačekam da Džejk i Lijam završe trening.˝ ˝Koji sport Džejk trenira?˝, pitao je. ˝Hokej na ledu.˝ ˝Strava. Znaš, mogao bih da te odvezem˝, ponudio se. ˝Mama i Stiven su mi kupili super auto za rođendan˝, dodao je i široko se osmehnuo. Srce mi je poskočilo u grudima kad sam čula očevo ime u neobaveznom razgovoru. Nasmrt sam se uplašila. ˝Ovaj, hvala ti na ponudi, ali ću ih sačekati. Lijam obično svraća do mene dok je Džejk na poslu˝, brzo sam dodala. ˝Gde Džejk radi?˝, pitao je, naslonjen na ormariće. ˝U Benijevoj teretani.˝ Bila sam nervozna. Toliko snažno sam nagurala knjige u torbu da sam izgužvala mnogo stranica. ˝Čini mi se da se ne Džejku ne dopadam naročito˝, promrmljao je. Namrštio se i oborio pogled ka iznošenim patikama. Ohrabrujuće sam se osmehnula. ˝Ne poznaje te. Ovo je neobična situacija, to je sve. Tri godine nismo videli oca. Iznenada se vraća u grad i saznajemo da imamo brata i brata po maćehi. Džejk ne voli nagle, velike promene˝, objasnila sam. Pokušavala sam da smislim kako da promenim temu. Zamišljeno je klimnuo glavom. ˝Da, pretpostavljam da vam nije lako. Pa, šta misliš, da li da sačekam da im se trening završi i pokušam da ga bolje upoznam? Ne želim da se ova neprijatna situacija produži. Oddanas sam đak ove škole. Trebalo bi da se potrudimo da to iskoristimo na najbolji način˝, rekao je, posmatrajući me s nadom. Prokletstvo! Ćutala sam zato što nisam znala šta da kažem. Na kraju sam klimnula i zaključala svoj ormarić. ˝Hoćeš li da sednemo napolju? Obično ih čekam ispod drveta˝, predložila sam dok smo izlazili iz zgrade. ˝To zvuči kao dobra ideja˝, složio se vedro. Prišla sam velikom hrastu ispod kog sam obično radila domaći dok su oni trenirali. Ukočeno sam sedela, naslonjena na drvo. Nisam znala šta da kažem. Džoni se spustio ispred mene i počupao nekoliko vlati trave, nervozno se igrajući njima. Ugledala sam krasuljak pored stopala. Ubrala sam ga i zatakla u zadnji deo konjskog repa. Podsetio me na onaj koji mi je Lijam ubrao pre plesa, pošto smo se prvi put poljubili. Bilo mi je veoma neprijatno. Vrpoljila sam se, pokušavajući da smislim neku


temu za razgovor. ˝Pa, tvoj brat, Met... Pretpostavljam da je i moj brat. U svakom slučaju, htela sam da pitam kakav je˝, počela sam. Džoni se osmehnuo. ˝Sladak je. Veliki je gnjavator, pogotovo kad uveče zakmeči, ali je sladak. Imam njegovu fotografiju.˝ Izvadio je novčanik iz džepa i pružio mi ga. Sa osmehom sam ga otvorila da vidim bebicu. Dah mi je zastao u grlu kad sam videla fotografiju. Na njoj nije bila samo beba. To je bio porodični portret. Uplašeno sam posmatrala oca koji se ponosno osmehivao, jednom rukom grleći novu suprugu, a drugom Džonija, koji je držao plavokosu bebicu. Otac je izgledao starije. Kosa mu se promenila i malo osedela. Pogled mi se zaustavio na njegovim očima. Zapamtila sam ih kao tvrde, hladne i večno gnevne. Ovde je izgledao drugačije - veselo i srdačno. Zapravo, delovao je brižno i prijateljski nastrojeno. ˝Sladak je, zar ne?˝, reče Džoni. Sklonila sam pogled od oca i pogledala jednu zaista slatku bebicu - bucmastu, plavokosu, smeđooku i s ogromnim osmehom na licu. Zatim sam pogledala ženu na slici. Imala je smeđu kosu i sive oči, baš kao mama i ja. Lepo je izgledala. ˝Je li ovo tvoja mama?˝, pitala sam, pokazujući na nju. Osmehnuo se i klimnuo. ˝Jeste. Zove se Rubi˝, odgovorio je i uzeo novčanik. Nisam mogla da izbacim sliku osmehnutog oca iz glave. Da li se promenio? Pogledala sam Džonija. Izgledao je srećno. Nije imao modrice niti posekotine. Nije hramao, niti se trzao na svaki zvuk. ˝Pa, slažeš li se dobro s njim?˝, pitala sam. Tragala sam za reakcijom na njegovom licu. ˝Misliš na Meta? Da, on je dobar. Biće bolje kad poraste i kad bude mogao da radi više stvari˝, odgovorio je, slegnuvši ramenima. Progutala sam knedlu. ˝Ne, mislila sam na mog oca˝, pojasnila sam. Trudila sam se da ostanem mirna kad sam ga pomenula. Džoni je slegnuo ramenima i klimnuo, ali nije ništa rekao. ˝Sigurno ti je bilo teško kad se pojavio, nakon što si godinama bio sam s mamom˝, dodala sam, pokušavajući da iscedim odgovor. Da li je moj otac povređivao i njega, bebu ili njegovu majku? Palo mi je na pamet da je dobro što u tom domaćinstvu nije bilo devojčice. Fizičko nasilje bilo je ozbiljna stvar - Džejk je dobio mnogo batina - ali sam na sopstvenoj koži osetila kako seksualno zlostavljanje ostavlja psihološke ožiljke koji teško zaceljuju. Sećanja na nedelje ispunila su mi um. Ujela sam se za unutrašnju stranu obraza da ne bih zaplakala. Klimnuo je i oborio glavu. ˝Isprva je bilo poteškoća. Zajedno su duže od dve godine, pa...˝ Ućutao je i ponovo slegnuo ramenima. Otvorila sam usta da bih postavila novo pitanje, ali me je on preduhitrio. ˝Pa, koliko dugo ste ti i Lijam zajedno?˝, pitao je. Počupao je još trave i kotrljao je u šaci da bi napravio loptu. Osmehnula sam se pri pomisli na Lijama. ˝Nedelju i po dana.˝ ˝On je prijatelj tvog brata?˝, pitao je. ˝Jeste. Poznajem ga od četvrte godine˝, potvrdila sam. Volela sam da pričam o Lijamu. Mnogo mi je nedostajao. Navikla sam na celodnevno druženje s njim preko


vikenda, pa mi je teško padalo što smo se radnim danima viđali samo za ručkom. ˝Pa, reci mi još nešto o sebi˝, nastavila sam. Legla sam na stomak, spustila bradu na ruke i posmatrala ga. I on je legao na travu. Pričao je o svom životu, o onome što voli i ne voli. Dobro je vozio skejtbord. Vikendom je išao na takmičenja i izvodio vratolomije i trikove. Nedostajali su mu prijatelji. Nikad nije imao devojku. Pileći kari mu je omiljena hrana. Počela sam da mu pričam o mojoj, kad sam ugledala Lijama. Trčao je prema meni preko parkirališta. Izgledao je tako privlačno da sam pomislila da će mi pozliti. Skočilasam na noge i osmehnula se kad je stigao do mene i obgrlio me oko struka. Podigao me je i strastveno poljubio u usta. Halapljivo sam mu uzvratila poljubac. Posle nekoliko sekundi se odmakao. ˝Potrebno mi je neko vreme nasamo s tobom˝, prošaputao je i ponovo me poljubio, ovog puta znatno nežnije. Osmehnula sam se. ˝Baš sada? Zar ne možeš da sačekaš da se vratimo kući?˝, našalila sam se. Odmahnuo je glavom. ˝Ne, ali mogu da čekam do parkirališta iza teretane, pošto odbacimo Džejka˝, predložio je nestašno. ˝Možeš samo da sanjaš o tome, Lijame˝, rekla sam. Smejala sam se i kolutala očima. ˝Verovatno˝, složio se i pustio me. Zatim me je privukao sebi, smejući se mom izrazu lica. Džoni je ustao i počeo da se premešta s noge na nogu. ˝Hvala ti što si mi pričuvao devojku˝, rekao je Lijam s prijateljskim osmehom na licu. ˝Da, nema problema˝, nervozno je promrsio Džoni. Šutirao je travke. Tada je prišao Džejk i zbunjeno pogledao Džonija i mene. ˝Pa, pretpostavljam da ćemo se videti sutra. Hvala ti na druženju, Amber˝, dodao je Džoni smešeći se. ˝Da, bilo je zabavno. Hej, kako bi bilo da vidimo tvoj auto pre nego što kreneš?˝, predložila sam i pokazala glavom ka parkiralištu. Ponosno se osmehnuo. ˝Koja kola imaš?˝, radoznalo ga je pitao Džejk kad smo krenuli ka njima. Znala sam da će priča o kolima probuditi njegovu znatiželju. Osmehnula sam se i povukla Lijama ka sebi da bih ga usporila. Pustili smo Džejka i Džonija da idu ispred nas, kako bismo im obezbedili malo prostora za druženje. Džejk je morao da se uveri da je Džoni u redu da bi prestao da ga gleda popreko. Kad smo ih sustigli, Džejk je već sedeo za volanom ponoćnoplavog BMV-a Z4. Zaljubljeno je milovao upravljačku tablu. ˝Uh, sranje, ovo su baš lepa kola˝, rekao je Lijam omamljeno, prelazeći rukom preko krova razrogačenih očiju. Uhvatio me je za ruku i privukao k sebi. ˝Kupicu ti jedan ovakav kad postanem profesionalni hokejaš i kad budem zarađivao milione dolara˝, dodao je i prošao mi prstima kroz kosu. Onda me je pogledao u oči, a meni se činilo da gubim ravnotežu. Pribila sam se uz njega i gricnula ga za bradu. ˝Radije bih vozila ferari˝, našalila sam se.


Dramatično je uzdahnuo. ˝Pa, nadam se da ču potpisati za dobar tim, pošto si veoma zahtevna˝, odvratio je i nežno me poljubio. Posle desetak minuta balavljenja oko Džonijevih kola, odbacili smo Džejka na posao. Kad smo ostali sami u kolima, skočila sam na prednje sedište i uhvatila Lijama za ruku. I ja sam treperila od želje da budem s njim - što neće biti lako, pošto će mama biti kod kuće. Zadovoljno sam uzdahnula, posmatrajući ga kako vozi. U ovom trenutku je čak i maženje na kauču izgledalo kao boravak u raju.


OSAMNAESTO POGLAVLJE Sledećeg jutra doskakutala sam u kuhinju pošto se Lijam iskrao kroz prozor. Zatekla sam Džejka kako razgovara s mamom. ˝Dobro jutro˝, zacvrkutala sam. Majka me je iznenađeno pogledala. ˝Zašto si jutros tako srećna?˝, pitala je smešeći se. Uzvratila sam joj osmehom i suzbila kikot. Nisam mogla da joj kažem da mi je moj zgodni dečko dao neviđeno dobar razlog da budem nasmejana pre nego što se iskrao kroz prozor. Umesto toga sam samo slegnula ramenima. ˝Zašto ne bih bila?˝, odgovorila sam, ne gledajući u Džejka. On je verovatno znao uzrok mog dobrog jutarnjeg raspoloženja. ˝Pa, Džejk, imaš li nešto da mi kažeš?˝, zadirkivala sam ga. Odmahnuo je glavom kad sam sela pored njega. Izgledao je zbunjeno. ˝Nemam. Da li bi trebalo da imam?˝, pitao je, sumnjičavo podižući obrvu. ˝Da se nisi zaljubio u moju najbolju drugaricu?˝, pitala sam ga i nežno ga munula ramenom. Zagrcnuo se i prosuo kašiku pahuljica na kuhinjski pult. Brzo se pribrao i nacerio. ˝Ne sviđa mi se tvoja najbolja drugarica. To je tvoja specijalnost, sećaš li se?˝, sarkastično me je poklopio. Nisam mogla da se ne nasmejem. Neveštim pravdanjem samo je potvrdio moje sumnje. Da je bio ravnodušan prema njoj, zadovoljio bi se nekim neukusnim komentarom. ˝Aha, važi. Kako god ti kažeš, Džejk. Samo, znaj da te posmatram. Nemoj da je povrediš˝, upozorila sam ga, uzela činiju i spremila doručak. Lijam je ušao kad sam završila s doručkom. Osmehnula sam se. Znala sam da mi obrazi crvene. Ako je moje lice iole ličilo na njegovo, nije ni čudo što je majka pitala zašto sam tako srećna. Osmehivao se od uva do uva. ˝Dobro jutro˝, pozdravio nas je. U prolazu je munuo Džejka pesnicom u rame. ˝Dobro jutro, Lijame. Hoćeš li da doručkuješ?˝, ponudila ga je mama. Klimnuo je, zahvalno se osmehujući. ˝Naravno, Margaret, to bi bilo sjajno.˝ Zagrlio me je s leđa. ˝Ćao, Anđele. Nedostajala si mi sinoć˝, preo je. Čula sam majčin tihi uzdah. Pokušala sam da se ne nasmejem. ˝Jesam li?˝, rekla sam i pljesnula ga po ruci kad ju je zavukao između mojih nogu ispod pulta.


Nasmejao se i stao kraj mene. ˝Svakako. Dopalo mi se kad smo one večeri spavali zajedno. Možda će mi tvoja mama dozvoliti da to redovno radim od sada˝, naglas je razmišljao i posmatrao moju majku s mnogo nade. ˝Ne preteruj, Lijame˝, odvratila je, kolutajući očima. Nasmejao se. ˝Hej, vredelo je pokušati!˝, našalio se i zatakao mi kosu iza ušiju. ˝Oduvek si bio veoma drzak˝, promrmljala je majka vedro i spustila tri tosta ispred njega. ˝Pitala sam Džejka da li se zaljubio u Kejt˝, rekla sam Lijamu, da bih skrenula priču s mog seksualnog života i njegovog spavanju u mom krevetu. Sinoć sam razgovarala s njim o Džejku i Kejt. Rekao je da ništa nije primetio, ali da će ga danas pažljivo posmatrati meni za ljubav. ˝Nije valjda da ti se sviđa šesnaestogodišnjakinja, Džejk? Kakav osamanestogodišnjak bi sebi dozvolio da na taj način pogleda šesnaestogodišnjakinju?˝, pitao ga je Lijam, glumeći iznenađenje i ponavljajući Džejkove reči od pre nekoliko nedelja. Džejk mu je uputio upozoravajući pogled. ˝Ha-ha. Vas dvoje ste neverovatni˝, progunđao je i krenuo da se spremi za školu, odmahujući glavom. Kad je skrenuo na školski parking, gomila ljudi skupila se oko Džonijevog auta. Videlo se da ne uživa u razgovoru s momcima koji su hvalili njegova kola i devojkama koje su bestidno flertovale s njim, pokušavajući da ga osvoje. Džesika je, kao i obično, prednjačila u tim nastojanjima. ˝Uh, u ovoj školi stvarno ima neviđeno lakih devojaka!˝, šapnula sam Lijamu. Klimnuo je, neimpresioniran prizorom. ˝Nego šta.˝ ˝Možda bi trebalo da odeš da mu pomogneš. Izgleda kao da mu je veoma neprijatno˝, predložila sam i posmatrala ga molećivim pogledom. Uzdahnuo je i zakolutao očima. ˝Zašto si tako prokleto slatka od jutra do mraka?˝, pitao me je. Nežno me je poljubio i krenuo ka Džonijevom automobilu. Gledala sam kako maše rukama kako bi rasterao polovinu momaka. Obgrlio je Džonija i sa osmehom ga poveo kroz gomilu ka školi. Moj brat po maćehi gledao ga je sa zahvalnošću. Osmehnula sam se u sebi, jer sam zaista imala najboljeg dečka na svetu. Kejt je doskakutala do mene. ˝Gde je tvoj zgodni brat?˝, rekla je, ne gubeći vreme na pozdrave. Džejk je pročistio grlo iza nje. Okrenula se i osmehnula. ˝Izvini, trebalo je da kažem, zgodni brat po maćehi˝, ispravila se i namignula. Na trenutak se malo oneraspoložio, ali se brzo pribrao i razmetljivo nacerio. ˝Konačno si shvatila da nisam zainteresovan za tebe, ali ne odustaješ od namere da nam se uvučeš u porodicu˝, pecnuo ju je. Nasmejala se. ˝Otprilike. Možda sam prerasla plavušane, ili si izgubio čar˝, odvratila je. Umalo sam se zacenila od smeha. Videlo se da Džejk uživa u lovu.


Nikad nije želeo onu koju je mogao imati. Zaključila sam da mu se Kejt dopada zato što je prestala da se zanima za njega. Uvukla sam je u zgradu i ugledala Lijama i Džonija. Razgovarali su pored ormarića. ˝Zdravo˝, rekla sam i zagrlila Lijama oko struka. ˝Ćao, Amber. Pa, kako si danas?˝, ljubazno me je upitao Džoni. ˝Sjajno. A ti?˝, uzvratila sam. Pokušavala sam da se ne nasmejem kad mi je Lijam spustio ruku niz leđa i uhvatio me za zadnjicu. ˝Dobro sam.˝ Džoni je klimnuo. Kejt mu se zavodnički osmehivala. Lijam je pročistio grlo kad sam ga munula u rebra, ne bi li prestao da me vaćari nasred školskog hodnika. ˝Pričao sam Džoniju o hokeju na ledu˝, rekao je Lijam. Džoni je živahno klimnuo. ˝Da, u petak ču doći na utakmicu. Misliš li da bih mogao da sedim s tobom?˝, pitao je, gledajući me s nadom. ˝Sedi sa mnom, ako hoćeš˝, umešala se Kejt. Odmeravala ga je od glave do pete, oblizujući usne. Pocrveneo je i stidljivo se osmehnuo. ˝Hvala. Voleo bih˝, tiho je pristao. ˝Hajdemo na čas˝, predložila sam, kolutajući očima. Ovo dvoje će se spanđati. Kejt se, ako je suditi po njenom licu, neće smiriti dok ne bude njen. Izgledalo je da ni on nije ravnodušan prema njoj. Okrenula sam se, spremna da krenem ka učionici, kad sam ugledala Džesiku. Približavala mi se skamenjenog lica punog mržnje. Doslovce mi je bacila smeđu kovertu u šake. ˝I dalje mislim da si varala, ali svi kažu da bi trebalo da dobiješ novac, pa evo ti, emo kučko˝, gnevno je zarežala. Opa! Je li mi upravo uručila četiri hiljade dolara? Jesam li stvarno dobila novac od opklade? Kejt mi se približila. ˝Džesika, gubi se dok te nisam smrvila˝, gnevno joj je zapretila. Srećno sam se osmehnula. ˝U redu je, Kejt. Nema problema. Hvala ti, Džesika˝, rekla sam, ponosno mašući kovertom. ˝Pazi da je ne izgubiš˝, samozadovoljno je napomenula. Nisam sumnjala kako mašta o tome da će mi koverta ispasti kroz kanalizacione rešetke ili nestati u plamenu. Pala mi je na pamet sjajna ideja, koja će je silno razbesneti. Okrenula sam se ka Lijamu sa srećnim osmehom na usnama. Prišla sam mu i ćušnula kovertu u njegove farmerke, a s njom i celu šaku. Zastenjao je i preneraženo me pogledao. ˝Pričuvaj mi ovo. Kasnije ću je uzeti˝, izazovno sam rekla, a onda ga privukla u poljubac. Svi su klicali i tapšali. Momci su vikali ˝o, da˝ i ˝lepo˝. Osmehnula sam se na njegovim usnama i odmakla se od njega. Krajičkom oka videla sam kako Džesika juri u suprotnom pravcu. Prasnula sam u smeh, a Lijam me je zgrabio i ponovo poljubio, podigavši me s


poda. Tada je zvonilo za početak časa i svi su se zaputilika učionicama. Ostala sam s njim jer nisam htela da prekinem poljubac. Ne mogu da verujem da sam osvojila četiri hiljade dolara! Na šta da ih potrošim? Nežno me je spustio na pod. Široko se osmehivao. ˝Ovo je bilo tako zabavno. Nikad neću zaboraviti njeno lice˝, rekao je kroz smeh. ˝Tvoje lice je za pamćenje˝, ispravila sam ga i nežno mu zavrnula nos. ˝Pa, nisam očekivao da ćeš mi gurnuti novac u gaće, kao da sam striper.˝ Nacerio se i veselo odmahnuo glavom. ˝Na šta ćeš potrošiti pare, Anđele?˝, pitao je. Izvadio je kovertu iz farmerki i vratio mi je. Zagrlila sam ga. ˝Nemam pojma. Šta ćemo da kupimo? Polovina pripada tebi.˝ ˝Ništa mi ne treba. Već imam sve što bih poželeti mogao˝, odgovorio je i stisnuo mi zadnjicu. ˝Moju guzu. Samo nju želiš?˝, pitala sam kroz smeh. Nacerio se. ˝Tehnički gledano, to je sad moja guza, zar ne?˝, odgovorio je i poljubio me u vrat. ˝Za sada˝, zadirkivala sam ga. Odmakla sam se od njega i stala da se hladim kovertom. ˝Dobila sam ono što sam htela. Više nisam sigurna da u ovoj vezi ima ičega za mene.˝ Nasmejao se i zakolutao očima, a onda me obgrlio oko struka. ˝Hajde, otpratiću te na čas˝, predložio je i krenuo niz hodnik. Predala sam mu kovertu. ˝Hoćeš li da mi je pričuvaš? Nemam poverenja u sebe, verovatno ću je izgubiti.˝ Zatreptala sam na tu pomisao. Osmehnuo se i uzeo kovertu. Savio ju je napola i gurnuo u unutrašnji džep jakne. ˝A šta će biti ako je izgubim?˝, pitao je. Osmehnula sam se kad smo stigli do moje učionice. Privila sam se uz njega. ˝Moraćeš nekako da mi nadoknadiš štetu˝, prostenjala sam i poljubila ga, a onda hitrim korakom ušla u učionicu. Džesika me je gnevno posmatrala dok sam išla prema Kejt i Džoniju, i sela na mesto koje su mi sačuvali. Imala sam sreće što je profesor zakasnio na čas. U protivnom bih zbog nemarnosti završila na kaznenoj nastavi. Sledeći mesec je proleteo. Lijam je nastavio da bude najbolji dečko na svetu. Izvodio me je na sastanke, kupovao mi cveće i čokolade. Džejk je nastavio da se preterano zaštitnički ophodi prema meni. To se nikad neće promeniti. Moja mama se vratila na posao. Očekivali smo je za dve nedelje. Kejt je iz sve snage flertovala s Džonijem - na Džejkovo nezadovoljstvo. Lijam mi je rekao da je razgovarao s Džejkom o njoj. On nije hteo da bude s njom, samo mu se nije dopadalo što spopada nekog drugog, a ne njega. Izgleda da se osećao malo zanemarenim. Spavao je nekoliko devojaka da bi rešio taj problem i to mu je pomoglo. I naš odnos s Džonijem mnogo se promenio. Sprijateljili smo se. Bio je tako divan


momak. Činilo mi se da je sve samopouzdaniji. Mislim da je to imalo veze s Kejtinim uticajem. Izašli su nekoliko puta. Rekla mi je da ju je sinoć poljubio. Blistala je od sreće zbog toga. Istinski joj se dopadao, a mislim da se i ona dopadala njemu. To je bilo stvarno slatko. Džoni je već dve nedelje petkom išao s nama na hokejaške utakmice. Posećivao je i naše ˝žurke posle utakmice˝ i ostajao po nekoliko sati. Nikad nismo razgovarali o mom ocu. Nije mi postavio nijedno pitanje o njemu, a ni ja više nisam načinjala tu temu. Povremeno bi ga uzgredno spomenuo kad bi govorio o životu kod kuće. Svaki put bi me spopala mučnina i blaga panika. Danas je bila nedelja. Išla sam s Džonijem da ga gledam na takmičenju skejtbordinga. Poljubila sam Lijama kad se oko podneva parkirao ispred kuće i zakikotala se na njegov smrknuti izraz lica. ˝Prestani da se duriš, Lijame. Vratiću se za nekoliko sati˝, rekla sam. Dramatično je uzdahnuo. ˝Ali zašto ne mogu da pođem? Nedelja je moj dan˝, nezadovoljno je progunđao. Pokajnički sam se osmehnula. ˝Rekla sam ti da Džoni može da dobije samo jednu kartu. Zamolio me je da idem s njim! Prestani da kukaš. Videćemo se kasnije.˝ Ponovo sam ga poljubila i ustala. ˝Volim te˝, rekla sam i uzela ključeve i mobilni. ˝Volim te više, Anđele!˝, povikao je kad sam otvorila vrata i istrčala napolje. Džonijev automobil je bio parkiran na ulici ispred moje kuće. ˝Ćao˝, pozdravio me je sa osmehom kad sam stigla do njegovog sjajnog sportskog automobila. ˝Ćao. Jesi li pun pozitivne energije i spreman za takmičenje?˝, pitala sam ga. Klimnuo je. ˝Jesam, mada sam malo nervozan. Uvežbavam novu figuru. Nikako da je izvedem kako treba. Napraviću budalu od sebe ako budem pao na takmičenju˝, progunđao je mršteći se. ˝Nečeš pasti, Džoni. Imaj malo vere u sebe˝, strogo sam ga ukorila. Nasmejao se i zakolutao očima. Dovezli smo se do parka s ogromnom polukružnom rampom, montiranom za današnje takmičenje. Džoni je pokušao da mi objasni svoj sport, ali iskreno, njegova priča o skejtbordingu ulazila mi je na jedno i izlazila na drugo uvo. Tako je bilo sa mnom i sa sportovima. Zanimao me je isključivo ples. Stali smo u red ispred redara koji je pregledao karte. Posmatrala sam teren koji je obično bio ravan i pust. Danas je sve vrvelo od ljudi. Sedefi su, piknikovali, smejali se i slušali muziku. Progutala sam knedlu. Malo mi je pozlilo od pogleda na rampu. Bila je ogromna - najmanje pet metara visoka s obe strane. ˝Hm, Džoni, jesi li siguran u vezi s ovim?˝, pitala sam kad smo stigli do kućice. Predao je takmičarske propusnice i dobili smo žute narukvice, pa smo pušteni unutra. ˝Biću dobro, Amber. Ne brini.˝ Otpratio me je do oblasti za skejtere, gde su


takmičari čekali svoj red. ˝Sranje, Džoni, mnogo je visoko! Šta ako se povrediš?˝, pitala sam i progutala knedlu. ˝Hej, smesta prekini s tim. U kolima si mi poručila da imam vere u sebe, pa očekujem da je i ti imaš˝, rekao je sa osmehom. Bože, imam vere u tebe, ali ćeš se ozbiljno povrediti, ako padneš s tolike visine! Usiljeno sam se osmehnula i potisnula strah da će pasti i slomiti vrat. Duže od sat vremena samo smo sedefi i posmatrali druge takmičare. Izvodili su zapanjujuće trikove - salto, stoj na rukama, sve što se može zamisliti. Bilo mi je sve gore i gore. Nisam znala da li ću smeti da ga gledam kad nastupi. Srce je htelo da mi iskoči iz grudi kad su ga pozvali da se spremi. ˝O, bože. Molim te, budi pažljiv˝, zamolila sam ga. ˝Pokušaću. Ako poginem, ostavljam ti kola˝, odgovorio je namigujući. ˝Samo ako mogu da ih obojim u ružičasto˝, šalila sam se, da ne bi video koliko sam užasnuta. Nasmejao se i otišao na višeminutno zagrevanje. Nisam mogla da dišem kad je spiker konačno prozvao njegovo ime preko zvučnika i kad je krenuo da se penje stepenicama na vrh rampe. Stavio je skejtbord na ivicu, s gornjim krajem okrenutim uvis. Osmehnuo mi se dok je čekao signal za početak nastupa. Pokušala sam da mu uzvratim osmeh, iako je moj izraz lica verovatno više ličio na grimasu. Zviždaljka se oglasila i krenuo je. Panika me je savladala. Zažmurila sam. Slušala sam aplauze i uzvike, ali nisam smela da otvorim oči. Imala sam osećaj da će istog trenutka pasti i slomiti vrat. Posle sat vremena čula sam zaglušujući aplauz. Bar se meni činilo da je prošlo toliko vremena, iako njegov nastup verovatno nije trajao duže od jednog minuta. Usudila sam se da otvorim oči. Džoni je silazio niz stepenice, bez slomljenih kostiju ili krvi. Skočila sam i zatapšala sa svima ostalima, da bi izgledalo kao da sam gledala njegov nastup od početka. Sledeći put ću mu reći da ne mogu da idem. Samo sam mu protraćila kartu. Pritrčao mi je i čvrsto me zagrlio. ˝To je bilo strava!˝, poletno sam zacvrkutala. Nasmejao se i zavrteo glavom. ˝Stvarno? Jesi li me dobro videla kroz spuštene kapke?˝, pitao je i još jače se nasmejao. Bila sam uhvaćena na delu. Obratila sam mu se pokajničkim tonom. ˝Žao mi je! Nisam smela da te gledam. Bilo mi je muka od straha. Mnogo sam se uplašila. Jednostavno nisam smela otvorim oči. Žao mi je˝, izvinila sam se. Odmahnuo je glavom. ˝Ne izvinjavaj se. Sve je u redu. Razvalio sam˝, pohvalio se sa širokim osmehom na licu. Klimnula sam. ˝Znam, čula sam povike˝, rekla sam pomalo snebivljivim glasom. Grizla me je savest. Doveo me je ovamo da bih ga gledala i da bih mu pružila podršku. Nisam uradila ni jedno ni drugo. Bila sam nikakva sestra po očuhu.


Dok smo čekali objavljivanje rezultata, Džoni mi je detaljno opisao sve što nisam videla. Budući da je nastupio među poslednjima, nismo predugo čekali. Nervozno sam mu stisnula ruku kad se glavni sudija popeo na binu. Molila sam se u sebi da bude dobro ocenjen. ˝Dakle, danas smo videli sjajne elemente. Sudije su bile veoma impresionirane, i zato bih želeo da čestitam svim takmičarima˝, obratio nam se s niskog pijedestala. ˝Pročitaću plasman, počevši od trećeg mesta. Treće mesto, s četrdeset četiri od mogućih pedeset poena, zauzeo je... Džoni Brajs.˝ Uzbuđeno sam ciknula i skočila na brata. Čvrsto sam ga zagrlila. ˝Džoni, to je sjajno! Tako sam ponosna na tebe˝, rekla sam, na ivici plača od sreće. Radosno se nasmejao. ˝Hvala ti, Amber. Moram da preuzmem trofej˝, rekao je i pokazao glavom ka bini. Klicala sam i tapšala kao blesava, dok se on peo na binu da preuzme mali bronzani trofej. Dotrčao je nazad, zagrlio me i okrenuo me ukrug. ˝Džoni, ovo je tako divno. Daj da ga vidim.˝ Doslovno sam mu istrgla trofej iz ruku. Razgledala sam mali bronzani trofej s čovečuljkom na skejtbordu. ˝Najsrećniji sam zbog četrdeset četiri osvojena poena. To je moj najbolji rezultat.˝ Ponosno se osmehnuo. ˝Hej, hoćeš li da idemo da nešto pojedemo i proslavimo? Ja častim˝, predložila sam. ˝Pristajem. Samo moram da se presvučem. Ne mogu da izađem ovako obučen.˝ Spustio je pogled na pocepanu majicu, skejterski šorts i prljave patike. Namrštila sam se. Nije mi bilo jasno zašto bi se presvlačio. ˝Ne zanima me šta nosiš˝, iskreno sam mu saopštila dok smo išli ka kolima. Nasmejao se s nevericom. ˝Amber, izgledam krajnje neugledno. Ovo je moja odeća za takmičenje. Uvek nosim iste stvari, zato što verujem da mi donose sreću. Pocepan sam i prljav. Povrh toga, znojav sam i ko zna šta još˝, negodovao je. Ušli smo u auto. ˝Skoknuću do kuće, pa ćemo otići u restoran˝, rekao je kad se isparkirao. Koje sranje! Hoće da idem kod njega kući? Mučnina mi je navalila u talasima. Nisam mogla da idem s njim. Nisam ni mogla ni želela da vidim oca. Zažmurila sam, pokušavajući da zadržim kontrolu nad sobom. Lijam nije bio ovde. Nisam želela da dobijem napad panike dok on nije tu. ˝Ne mogu da idem s tobom˝, prošaputala sam. Zbunjeno me je pogledao. ˝Ne možeš da ideš na večeru sa mnom?˝, pitao je. Posmatrao me je kao da sam skrenula pameću, verovatno zato što je to bio moj predlog. Odmahnula sam glavom. ˝Ne mogu da uđem u tvoju kuću, Džoni. Molim te, ne mogu da ga vidim˝, preklinjala sam ga dok je on nastavljao da vozi u suprotnom pravcu od moje kuće. ˝Govoriš o Stivenu?˝, smrknuto me je zapitao.


Klimnula sam, nesposobna da odgovorim zbog knedle u grlu. Ruke su mi drhtale. Zažmurila sam i pomislila na Lijama. Pokušavala sam da sačuvam zdrav razum. Zamišljala sam boju njegovih očiju, kosu kroz koju sam prolazila prstima i zvuk njegovog glasa. ˝Jesi li dobro?˝, zabrinuto me je pitao. Slabašno sam klimnula. ˝Ne želim da ga vidim, Džoni˝, šapnula sam i okrenula se da ga pogledam. Pokušavao je da istovremeno gleda mene i put. ˝Zašto?˝, tiho me je pitao. Odmahnula sam glavom. Nisam mogla da govorim o tome, pogotovo ne s njim. Taj čovek je bio njegov očuh, zaboga. Živeli su pod istim krovom. ˝Jednostavno ne mogu.˝ Molećivo sam ga posmatrala. S uzdahom je odmahnuo glavom. ˝Ionako nije kod kuće. Otputovao je na vikend s mamom i Metom. Neće se vratiti do kasno uveče.˝ Nije tu? ˝Jesi li siguran?˝, pitala sam. Počela sam da se opuštam. Klimnuo je, ohrabrujuće se smešeći. ˝Sasvim. Otišli su u Mersi na vikend kod babe i dede. Neće se vratiti pre deset.˝ Posmatrala sam ga da bih se uverila da ne laže ili da ne pokušava da me prevari. Činilo se da govori istinu. Džoni je bio veoma dobar momak. Ne bi mi uradio tako nešto, ne bi me lagao. ˝U redu˝, s oklevanjem sam se složila. Osmehnuo se i upravio pogled na put. ˝Pa, hoću li ikad saznati zašto Džejk i ti toliko mrzite Stivena?˝, pitao je. Zažmurila sam. Nisam htela da razgovaram o tome ni s njim, niti s bilo kim drugim. Čak ni Kejt nije znala mnogo toga o mom ocu i o onome što sam doživela u detinjstvu. ˝Džoni, ne želim da pričam o tome. To pripada prošlosti. Volela bih da u njoj i ostane˝, odvratila sam. U sebi sam se molila da promeni temu. Klimnuo je. Izgledao je pomalo razočarano i tužno. ˝U redu. Ali stojim ti na raspolaganju ako ikad poželiš da pričaš o tome. Znaš to, zar ne?˝, pitao je kad je skrenuo u veoma lepu ulicu. Klimnula sam, gledajući kroz prozor. Kuće su bile ogromne, sa skupocenim limuzinama na prilaznim putevima. Skrenuo je ka jednoj od njih. Ugledala sam veliko, bledoplavo zdanje. Izgleda da je mom tati dobro išlo. ˝Siguran si da nije kod kuće?˝, nervozno sam zapitala kad sam izašla iz auta. ˝Siguran sam. Nema njihovog automobila˝, potvrdio je, pokazujući na prazni prilazni put. Smirila sam se i krenula za njim. Jedva sam disala dok smo koračali pošljunčanom stazom ka ulaznim vratima. Uhvatila sam ga za zadnji deo majice kad je izvadio ključ i otvorio vrata. Zacerekao se. ˝ Amber, u kući nema nikoga˝, uveravao me je odmahujući glavom. Prebacio je ruku preko mojih ramena i uvukao me u kuću. ˝Hoćeš li nešto da popiješ?˝, pitao je kad smo stigli do kuhinje. ˝Ovaj, što da ne.˝ Kuća je bila predivna, puna luksuznih ukrasa i nameštaja. ˝Moj dom bi mogao da stane u tvoju dnevnu sobu i kuhinju˝, glasno sam razmišljala,


slabašno se osmehujući. Nasmejao se, bez mnogo veselja. ˝Ova kuća je lepa, ali je prevelika za nas. Ne znam zašto su morali da kupe tako skupu rezidenciju.˝ ˝Čime se moj otac bavi?˝, radoznalo sam pitala kad mi je dodao limenku pepsija. ˝Akcijama i hartijama od vrednosti. On je neki veliki broker ili tako nešto. Ne razumem se u to. Uglavnom, zarađuje velike pare˝, rekao je opuštenim tonom. Još se time bavi,razmišljala sam. Mešetario je na berzi i dok sam bila mala. Nisam htela da govorim o njemu. Dovoljno sam se plašila boravka u njegovoj kući. ˝Znači, ti i Kejt, je li?˝, pecnula sam ga, ne bih li promenila temu. Pocrveneo je i klimnuo. ˝Sjajna je˝, nervozno je promrmljao. Osmehnula sam se zbog izdajničkog rumenila na njegovim obrazima. Stvarno je bio divan. ˝Rekla mi je da si je poljubio˝, nastavila sam podignutih obrva. Očekivala sam detalje. Znala sam njenu verziju ˝savršenog poljupca˝. Htela sam da čujem njegovu. Klimnuo je. ˝Jesam. Da li ti je, hm, rekla da joj se dopao?˝, pitao je. Obrazi su mu još više pocrveneli. Nego šta nego joj se dopao! ˝Da, mnogo joj se svideo˝, potvrdila sam. Nasmejao se. ˝Pa, hvala bogu na tome.˝ Izgovorio je to s takvim olakšanjem da sam morala da se nasmejem. ˝Razmišljam da je pozovem na zvanični dejt. Znaš, da počnemo da se zabavljamo. Misliš li da bi pristala?˝, pitao je. Posmatrao me je s mnogo nade. Osmehnula sam se, gledajući njegovo zabrinuto lice. ˝Pristaće, naravno da hoće.˝ Veoma joj se dopadao. Želeće da se zabavlja s njim. Nasmejao se i prošao rukom kroz kosu. ˝Strava! Hvala ti, Amber.˝ ˝Presvući se, pa da odemo na klopu. Umirem od gladi˝, naložila sam mu i pokazala glavom na hodnik. ˝U redu. Dolazim za pet minuta.˝ Slegnula sam ramenima. ˝Istuširaj se, ako želiš. Sačekaću te.˝ ˝Hoćeš da kažeš da smrdim?˝ Nasmejao se dok je žurio kroz hodnik. ˝Pa, pokušala sam da budem učtiva˝, šalila sam se. Nacerio se i odskakutao uz stepenice. Sedela sam za kuhinjskim pultom i zadovoljno pila pepsi. Igrala sam se njegovim trofejom, kad sam čula da se ulazna vrata otvaraju. Neka žena je rekla: ˝Ne, daću mu lek. Posle toga će ići na spavanje.˝ Dah mi je zastao u grlu. Prenerazila sam se od užasa. ˝Jebeno nije prestajao da plače˝, brecnuo se moj otac. Skočila sam sa stolice tako brzo da sam zamalo pala. Zaobišla sam pult, da bi se našao između nas kad uđe u kuhinju. Srce mi je divljalo u grudima. Nisam mogla da dišem. Iza mene su bila vrata. Uhvatila sam se za kvaku. Očajnički sam htela da


pobegnem pre nego što uđe. Nisam bila spremna za susret s njim i neću dozvoliti da do njega dođe. Mahnito sam cimala kvaku, ali vrata nisu htela da se otvore. Bila su zaključana. Zarobljena sam! Osetila sam peckanje u očima. Onako bespomoćna sam se našla na ivici plača. ˝Žao mi je, Stivene. Brzo ću ga smestiti u krevet. Zaspaće˝, tiho je rekla žena. ˝Jebeno se postaraj za to. Boli me glava od njega˝, progunđao je. Gurnula sam ruku u džep i zgrabila mobilni. Nisam znala koga bih pozvala. Lijam i Džejk su bili predaleko, a Džoni verovatno pod tušem. Niko nije mogao da mi pomogne. Bila sam sama. Okrenula sam se prema vratima i čekala da uđe. Žuč mi se pela uz grlo. O bože, da li ću povratiti? Žena je ušla u kuhinju s uplakanim dečačićem u naručju, mazeči ga po leđima. Silno se uplašila kad me je ugledala. Videlo se da nije očekivala posetioce, ali brzo se pribrala. Ljubazni osmeh zamenio je izraz šoka. ˝Zdravo, izvini, nisam znala da je Džoni doveo prijatelje˝, rekla je. Bila je veoma lepa. Imala je smeđu kosu i sive oči, poput mame i mene. Klimnula sam, nesposobna da progovorim. ˝Džoni je doveo prijatelje?˝, pitao je otac kad je ušao na kuhinjska vrata. Zavrtelo mi se u glavi. Noge su mi klecnule kad sam ga videla posle tri godine. Izgledao je gotovo isto, samo malo starije, s nešto manje kose i više sedih. Pogled mu je bio tvrd i strog kao i ranije, drugačiji od onog na fotografiji koju mi je Džoni pokazao. Nimalo se nije promenio. Pogledom je premeravao svaki deo mog tela, dok sam ja stajala nesposobna da se pomerim ili udahnem vazduh. Osećala sam se kao malo dete. Bila sam užasnuta. Džejk nije bio tu da me zaštiti, a čovek koji je uništio naše detinjstvo stajao je na manje od pet metara od mene. ˝Amber˝, tiho je rekao i osmehnuo se. Srce mi se zaglavilo u grlu.


DEVETNAESTO POGLAVLJE ˝Amber?˝, ponovila je žena, gledajući nas naizmenično. ˝Tvoja ćerka Amber?˝, pitala je. Smešak joj se pojavio na usnama kada je otac klimnuo glavom, ne skidajući pogled s mojih očiju. Osećala sam se kao jelen koji gleda u farove. Samo sam čekala fatalni udarac. ˝Pa, drago mi je što sam te napokon upoznala. Toliko toga sam čula o tebi od Stivena i Džonija da imam osećaj da te već poznajem˝, rekla je srdačno, počastivši me toplim osmehom. Pokušala sam da joj uzvratim, da se pretvaram da je sve u redu i da se neću onesvestiti, da me od vriska koji bi uzbunio čitavu kuću ne deli samo pet sekundi. ˝I meni je drago što sam vas upoznala, Rubi˝, tiho sam odvratila, skrenuvši pogled s njega. ˝Šta radiš ovde, Amber?˝, pitao je otac podignutih obrva i s poluosmehom na usnama. Ledeni žmarci kliznuli su mi niz kičmu na zvuk njegovog glasa, dok sam očajnički pokušavala da se oduprem navali sećanja iz detinjstva. Njegov glas, pogled, retko pravo držanje i uvek stisnute pesnice proganjali su me u noćnim morama. I sada je stiskao šake. ˝Ja... došla sam s Džonijem. On se... on se presvlači˝, zamuckivala sam. Prekorevala sam sebe zbog mucanja. Setila sam se očevih starih pravila: stoj pravo, ne vrpolji se, govori jasno, ne mumlaj. Rubi se osmehnula. ˝Pa, divno je što si svratila. Hoćeš li da ostaneš na večeri? Mislim da ćemo naručiti hranu, pošto je frižider prilično prazan. Planirali smo da se vratimo kasnije, ali se Met razboleo, pa smose došli ranije˝, objasnila je i nežno poljubila bebu u glavicu. Izgledala s je kao dobra žena, predobra za mog oca, zlostavljača. Odmahnula sam glavom, jer nisam mogla da progovorim. Ruke su mi drhtale, pa sam čvrsto uplela prste. Pokušavala sam da sačuvam kontrolu nad sobom, da se ne bih sručila na pod i zajecala. ˝Jesi li sigurna da nećeš? To nije nikakav problem. Voleli bismo da ostaneš na večeri, je li tako, Stivene?˝, nastavila je, smešeći se u njegovom pravcu. Nije primećivala da proživljavam najgoru noćnu moru. Klimnuo je, dok mu je pogled putovao po mom telu. Krv mi se sledila u žilama. ˝Hvala, ali sam sigurna da neću ostati˝, rekla sam jedva čujno, a glas mi se slomio na kraju rečenice.


Dečačić se ponovo rasplakao u njenom naručju. Rubi se obratila Stivenu. ˝Daću mu lek, pa ću ga uspavati˝, rekla je i krenula ka ormariću. Izvadila je bočicu sa sirupom i kašiku. Otac je napravio nekoliko koraka ka meni. Uzmakla sam ka vratima. Dahtala sam i nespretno baratala telefonom, u pokušaju da pozovem Džonija - bio je najbliži. Kada bih samo mogla da ga pozovem i kažem mu da siđe u prizemlje, mogli bismo da odemo. ˝Kako si, Amber? Godinama pokušavam da te vidim, ali mi tvoj brat to ne dozvoljava˝, rekao je otac. Reč brat izgovorio je jetkim tonom. Džejk mi nije rekao da je pokušavao da me vidi. Zašto mi to nije rekao? Verovatno je mislio da me tako štiti. Pogledom sam zatražila pomoć od Džonijeve majke koja je vraćala sirup u ormarić. ˝Staviću Meta na spavanje, pa se vraćam da pristavim kafu˝, predložila je ljubazno. ˝Važi, ljubavi˝, odgovorio je otac, ne skrećući pogled s mene. Progutala sam knedlu. Nisam mogla da ostanem sama s njim. ˝Mogu li da pođem s vama?˝, pitala sam očajničkim tonom. Rubi me je iznenađeno pogledala. ˝Volela bih da vidim Metovu sobu, ako vam to ne smeta˝, bezočno sam lagala. Ni u kom slučaju neću ostati sama s njim. ˝Mislim da to nije najbolja ideja, Amber. Metu nije dobro. Drugi put ćeš razgledati njegovu sobu˝, umešao se otac pre nego što je Rubi stigla da odgovori. Osmehnula se. ˝Brzo se vraćam.˝ Izašla je iz sobe s dečačićem koji ju je grlio oko vrata. Trgla sam se i pohitala za njom, ali otac me je ščepao za zglob i zaustavio dok sam prolazila pored njega. Umalo nisam pala. Progutala sam vrisak koji je pretio da mi se iščupa iz grla jer nisam htela da mu pokažem koliku je moć imao nada mnom. ˝Prelepo izgledaš, Amber. Baš kao i tvoja majka u tim godinama. Oduvek si bila tako jebeno privlačna˝, preo je, oblizujući usne, dok je prelazio rukom po mom obrazu. Moje telesne reakcije su, na svu sreću, uznapredovale u poslednjih nekoliko godina. Više nisam bila slabašna, bespomoćna devojčica, koja neće ni pokušati da pruži otpor. Iz sve snage sam ga udarila kolenom u međunožje, iščupala ruku iz njegovog stiska i izjurila u hodnik najbrže što sam mogla. Nisam znala kuda da idem. Džoni me je dovezao, pa nisam ni pokušala da izjurim iz kuće. Potrčala sam uz stepenice i produžila hodnikom dok nisam videla vrata s natpisom ˝Ulazite na sopstveni rizik˝. To je sigurno Džonijevo utočište. Nisam trošila vreme na kucanje. Uletela sam u njegovu sobu i zalupila vratima za sobom. Histerično sam dahtala, naslonjena na njih. ˝Amber! Šta to, dođavola, radiš?˝, procedio je Džoni. Podigla sam glavu. Stajao je


ogrnut peškirom, mokar posle izlaska ispod tuša. Odmakla sam se od vrata i bacila na njega. Čvrsto sam ga zagrlila. Plakala sam, lica zarivenog u njegov vrat. Nisam obraćala pažnju na vodu koja je kapala po meni s njegove kose. ˝Šta nije u redu? Amber, zaboga! Šta se desilo?˝, pitao je očajničkim glasom dok me je milovao po leđima, pokušavajući da me smiri. ˝Moram da odem kući. Moram da odem kući i to smesta!˝, kriknula sam. Noge su me jedva držale. Oslanjala sam se na njega. Stiskala sam ga tako jako da sam ga verovatno povređivala, ali se nije bunio. ˝Šta nije u redu?˝, pitao je kad se malo odmakao od mene. ˝Džoni, molim te˝, grcala sam. Klimnuo je. Doveo me je do kreveta i pomogao da sednem. ˝Moram da se obučem˝, rekao je, crveneći. Klimnula sam i zatvorila oči. Pokušavala sam da zamislim Lijama. Morala sam da se smirim. Nisam mogla dozvoliti sebi da ovde doživim nervni slom. Čula sam kako se Džoni kreće po sobi i šuška odećom. Posle nepunog minuta uhvatio me je za ruku. ˝Spreman sam. Hajdemo˝, rekao je i pomogao mi da ustanem. Oslanjala sam se na njegovu ruku dok me je vodio ka vratima. Stao je s kad je dohvatio kvaku. ˝Hoću da mi obećaš da ćeš mi sve objasniti˝, rekao mi je, molećivo me gledajući. Klimnula sam. Pristala bih na svakizahtev ako to znači da će me odvesti s ovog groznog mesta. Prebacio je ruku preko mog ramena i privukao me k sebi kad je otvorio vrata, a zatim me poveo niz stepenice. Ukočila sam se kad je njegova majka izašla iz dnevne sobe. ˝Sranje! Otkud ti kod kuće?˝, povikao je Džoni. Tužnjikavo se osmehnula. ˝Metu je pozlilo. Sinoć se razboleo. Kunjao je čitavog dana, pa smo se ranije vratili kući˝, objasnila je i raširila ruke da ga zagrli. Odvojio se od mene. Jedva čujno sam zaječala kad me je ostavio samu. Hitro je zagrlio majku. ˝Nedostajao si mi˝, tepala mu je, lupkajući ga po leđima. Nežno ju je poljubio u obraz, a onda se izvukao iz njenog zagrljaja i stao u stranu. ˝I ti si meni nedostajala. Vidi, mama, moram da odvezem Amber kući. Potrebna je bratu˝, lagao je i ponovo me obgrlio. Tužno se osmehnula i zagledala u mene. ˝Jesi li sigurna da ne možeš da ostaneš na večeri, Amber? Stiven bi voleo da provede malo vremena s tobom.˝ Da provede malo vremena sa mnom? Da li me ova žena zajebava? Odmahnula sam glavom. ˝Ne mogu˝, šapnula sam. Moj otac se pojavio iza ugla pre nego što smo pobegli. Pribila sam se uz Džonija i stisnula ga tako jako da ga je sigurno zabolelo. Čvrsto me je zagrlio, iako nije znao zašto sam tako reagovala. Bio je uzoran brat. ˝Ćao, Stivene˝, ukočeno ga je pozdravio Džoni. ˝Ćao, Džoni. Zbližio si se s mojom ćerkom?˝, pitao je otac. Trgla sam se od njegovog neumoljivog glasa.


˝Moram da idem˝, očajnički sam prošaputala i zarila prste u Džonijev kuk. ˝Videćemo se, narode˝, rekao je Džoni i okrenuo se. Postavio me je ispred sebe, tako da se našao između mene i oca kad smo krenuli ka vratima. Doslovno sam otrčala do njegovih kola. Sve vreme sam motrila ulazna vrata, za slučaj da krene za mnom. Znala sam da neće. Morao je da se pretvara pred ženom i Džonijem. To mi nije pomoglo da se izborim s panikom koja mi je bujala u grudima. Džoni me je zabrinuto posmatrao dok je žurno vozio. ˝Jesi li dobro, Amber? Veoma si bleda. Drhtiš˝, rekao je i uhvatio me za ruku. Klimnula sam. ˝Želim da idem kući˝, procedila sam. ˝U redu, odvešću te kući.˝ Milovao mi je šaku palcem dok me je vozio kući. Zažmurila sam. Nije se nimalo promenio. Stomak mi se okretao zbog načina na koji me je posmatrao. Lijam mi je bio preko potreban zbog panike koja je nezaustavljivo narastala u meni. Posle desetak minuta vožnje, tokom koje sam mislila isključivo o ocu, najzad smo skrenuli na prilazni put. Izletela sam iz automobila i utrčala u kuću. Molila sam se da je Lijam još uvek tu. Džejk i Lijam su pogledali preko naslona kauča kad su ulazna vrata tresnula o stočić u hodniku. Igrali su igrice. Lijamove oči su se raširile. Skočio je s kauča. ˝Šta se, kog đavola, desilo?˝, gnevno je zarežao. Ljutito je posmatrao Džonija koji je ušao za mnom. Bacila sam se na njega takvom silinom da sam ga zamalo oborila. Snažno sam ga zagrlila. Jecala sam, na ivici histerije. Samo Lijam je mogao da mi pomogne da sačuvam zdrav razum dok se moj svet raspadao. Zagrlio me je i okrenuo leđa Džoniju. Mišići su mu se zategli i nabubreli dok sam mu jecala na grudima. ˝Šta se jebeno događa?˝, besno je pitao Džejk. ˝Ne znam. Oblačio sam se kad je uletela u moju sobu i zaplakala. Džejk, ništa nisam uradio!˝, povikao je Džoni. Zvučao je pomalo uplašeno. Osetila sam nečiju ruku na ramenu i zajecala kad me je razdvojila od Lijama. Suočila sam se s razbesnelim pogledom mog brata. ˝Je li te povredio, Amber? Šta ti je učinio?˝, pitao je gnevnim tonom i uperio prstom u Džonija. Odmahnula sam glavom, nemoćna da progovorim. Misle da me je Džoni povredio? ˝Otišla sam kod njega. Nije trebalo da bude tamo˝, zakrkljala sam. Noge su popustile poda mnom. Na svu sreću, Lijam me je zadržao pre nego što sam se sručila na pod. Seo je na kauč, posadio me u krilo i sklonio mi kosu s lica, a onda me je nežno poljubio u obraz. ˝Psst, u redu je, Anđele. Sve je u redu˝, tepao mi je. ˝Ko nije trebalo da bude tamo? Neko mora da mi kaže šta se kog đavola desilo I TO ODMAH!˝, povikao je Džejk gnevno, iz dubine grla. ˝Tata˝, zakrkljala sam. Brada mi je zadrhtala kad sam videla bratovljevo besno, crveno lice.


Džejk se izbečio, skupio šake u pesnice i stisnuo vilice. Lijam me je čvršće zagrlio. I on se ukočio. ˝Videla si ga?˝, pitao je Džejk pretećim tonom. Klimnula sam. Usmerio je besni pogled ka Džoniju, kao da je on za to kriv. ˝Odveo si je u svoju kuću i dozvolio tom nitkovu da joj priđe?˝, planuo je Džejk. Džoni se trgao. ˝Nisam znao da je tamo! Nije trebalo da bude kod kuće. Vratili su se ranije, dok sam se tuširao˝, objašnjavao je Džoni. Podigao je ruke, zato što se činilo da će ga Džejk ubiti na licu mesta. Da pogled može da ubije, zaista bi bio mrtav. ˝Šta je uradio, Anđele?˝, šapnuo je Lijam i okrenuo moje lice prema sebi. Odmahnula sam glavom. Da li da im kažem? Nisam sumnjala da bi u vrlo, vrlo neposrednoj budućnosti otišli tamo i uvalili se u nevolju, ako bi saznali šta se dogodilo. ˝Reci mi˝, naredio je Lijam. Čvrsto sam ga zagrlila. Nisam mogla da ga lažem. ˝On... uhvatio me je za ruku. Rekao je da... da prelepo izgledam, da ličim na majku kad je bila u mojim godinama i da sam j-jebeno privlačna˝, šapnula sam. Jedva sam prevalila te reči preko usana. Govorila sam isprekidano, jecajući. Lijam me je tako čvrsto zagrlio da su me rebra zabolela. ˝Povređuješ me, Lijame˝, zakukala sam i zarila ruke u njegovu kosu. Smesta je popustio stisak, ali je bio tako ukočen da sam se uplašila da će dobiti čir. Džejk je uzeo ključeve. ˝Idem. Ideš li sa mnom, Lijame?˝, pitao je pre nego što se zaputio ka vratima. Zastenjala sam u šoku. Dođavola, ne! Ne mogu da dopustim da upadnu u nevolje! Lijam me je smesta podigao s krila i posadio na kauč. ˝Pazi na nju˝, odlučno je poručio Džoniju kad je ustao. ˝Ne!˝, vrisnula sam. Skočila sam i zgrabila Lijama za ruku. ˝Nemoj, Džejk!˝, preklinjala sam brata. ˝Neću mu dozvoliti da te ponovo povredi˝, procedio je Džejk. Odmahnula sam glavom. ˝Neće. Neće mi prići. Ja sam kriva. Nije trebalo da idem kod Džonija. Nije trebalo da rizikujem. Molim vas, molim vas, nemojte. Ako biste upali u nevolju, ne bih to mogla da podnesem. Potrebni ste mi. Neću moći da živim bez vas. Molim vas, ne ostavljajteme samu˝, preklinjala sam. Stiskala sam Lijamovu ruku da bih naglasila značaj mojih reči. ˝Molim vas.˝ Ponovo sam ga privukla k sebi. Uzdahnuo je, a onda se obratio Džejku. ˝Dobro je. Ne možemo ga napasti dok ne uradi nešto. Prošao je nekažnjeno. Ako ga napadnemo, mi ćemo se naći u nevolji˝, glasno je razmišljao Lijam. Opustila sam se. Lijam je ispravno sagledavao situaciju. Uvek bi temeljno razmislio o svemu - za razliku od Džejka. ˝Na šta si mislio kad si rekao da će je ponovo povrediti?˝, tiho je pitao Džoni. Sve troje smo pogledali u njega. Džejk je prvi progovorio. ˝Ništa. Mislim da je vreme da kreneš, Džoni.˝ Pokazao je glavom ka ulaznim vratima. Džoni je odmahnuo glavom. ˝Ne idem. Amber, obećala si mi da ćeš mi sve objasniti˝, rekao je. Posmatrao me je molećivim pogledom.


U pravu je, tako sam rekla. Džejk me je posmatrao i čekao moju odluku. ˝Rekla sam to˝, potvrdila sam, klimnula glavom i zažmurila. Ponovo sam se pribila uz Lijama. Bože, ovo će biti tako prokleto teško! LIJAM Ponovo sam seo i posadio je na krilo. Srce mi se još nije smirilo. Silno sam se uznemirio kad sam je video kako plače. Bio sam tako besan da me je vilica zabolela od stiskanja zuba. Trudio sam se da očuvam kontrolu nad sobom, jer sam hteo samo da se odvezem tamo i ubijem boga u tom nitkovu. Ali imala je pravo. Upali bismo u velike nevolje, a ona bi se još više potresla. Džejk je dao znak Džoniju da sedne na kauč preko puta nas. Obojica su izgledali krajnje nervozno. Amber se sklupčala u loptu na mom krilu. Podigla je kolena i zarila lice u moj vrat. Nežno sam je ljuljao dok je Džejk pričao Džoniju o zlostavljanju koje su trpeli u detinjstvu, o Stivenovom pokušaju da napadne Amber i kako smo ga pre tri godine šutirali iz kuće. Nije pričao o seksualnom zlostavljanju, zato što je odbijala da govori o tome. Džoni je samo sedeo, kršeći ruke. Zbunjeno sam se namrštio. Nije izgledao šokirano. Da je meni neko ispričao kako ga je otac godinama zlostavljao, bar bih se malo iznenadio. Posle desetak minuta spustio sam pogled na Amber. Spavala je u mom naručju. Izgledala je neverovatno tužno i krhko. Lice joj je još bilo crveno od plakanja. Mahnuo sam Džejku da bih mu skrenuo pažnju. ˝Smestiću je u krevet˝, šapnuo sam. Ustao sam i odneo je do sobe, pazeći da je ne probudim. Kad sam je spustio na krevet, zajecala je i privila se uz mene. Nekoliko minuta sam ležao pored nje, sve dok nije utonula u dubok san. Kad sam se uverio da se neće skoro probuditi, poljubio sam je u čelo i iskrao se nazad u dnevnu sobu. Džoni je zario lice u šake, a Džejk je izgledao zaista besno. ˝Šta nije u redu?˝, pitao sam, gledajući jednog pa drugog. Pogled mi se sreo sa Džejkovim. Izgledao je izuzetno nervozno i zabrinuto. Nisam ga često viđao u tom raspoloženju, zato što je oduvek bio veoma jak. Taj prizor je u meni probudio blagu mučninu. ˝Ponovo to radi. Nekoliko puta je udario Džonija i njegovu mamu˝, zarežao je Džejk zgađeno. Srce mi je zadrhtalo. Pre tri godine sam predložio Džejku da pozovemo policiju, umesto da ga umlatimo. Zahtevao je da bude po njegovom, da Amber ne bi bila podvrgnuta traumatičnoj istražnoj i sudskoj proceduri. U međuvremenu je našao nove žrtve. ˝Mama je prošle godine govorila da će ga ostaviti. Zatim smo se preselili ovamo. Rekla je da ćemo ovde početi iz početka i da će mu pružiti novu šansu. Nije pomoglo", tužno je dovršio Džoni. Kleknuo sam pored njega i spustio mu ruku na rame. Nisam ga dobro poznavao - bio je više Amberin prijatelj nego moj - ali sam znao da je dobar momak.


˝Džoni, da li tvoja mama još želi da ga napusti?˝, pitao sam, gledajući Džejka. Ličio je na tempiranu bombu. Znao sam da bi svakog trenutka mogao eksplodirati. Neću ga ispuštati iz vida. Kad kucne čas, biću pored njega, ali nismo smeli da prenagljujemo. Sve što uradimo mora izgledati kao samoodbrana. Džoni je slegnuo ramenima. ˝Ne znam, pošto nisam razgovarao s njom o tome otkako smo se preselili ovamo. Znam da se plaši za Meta. Još ga nijednom nije udario, ali on ima samo godinu dana˝, odvratio je. Glas mu se lomio pred navalom osećanja. Stisnuo sam ga za rame u znak podrške. Osećao sam ukus gneva u ustima. Džejk je sedeo pored Džonija. Potapšao ga je po ramenu, trapavo pokušavajući da ga uteši. Momci se ne snalaze u takvim stvarima. Amber bi savršeno odigrala tu ulogu. Bila je tako brižna i puna ljubavi. ˝Džoni, moraš reći majci da je zlostavljao i prethodnu porodicu. To bi je moglo naterati da ga napusti pre nego što naudi Metu˝, brižno je rekao Džejk. Džoni je klimnuo i ustao. ˝Idem kući. Prvom prilikom ću porazgovarati s njom.˝ I Džejk je ustao. ˝Džoni, zovi me ako ti zatreba pomoć. Zovi danju ili noću, u bilo koje vreme. Jesi li me razumeo? Možeš da dođeš ovamo s mamom i bratom ako vam zatreba utočište˝, rekao je odlučnim tonom. Bio je ozbiljan. Džejk je bio silan momak koji ne bi dopustio da iko naudi njegovoj porodici ili prijateljima, a Džoni je tehnički gledano bio član porodice. ˝Hvala ti. Sačekaću da Stiven ode od kuće i tada ću porazgovarati s njom.˝ Odlučno je klimnuo glavom, ali je izgledao tužno i pomalo uplašeno. ˝Pozovi me da me obavestiš kako stvar napreduje. Bio sam ozbiljan kad sam ti ponudio smeštaj. Mami to neće smetati, a i sledeće dve nedelje neće biti kod kuće˝, govorio je Džejk dok je pratio Džonija do vrata. Prebacio je ruku preko njegovog ramena. ˝Sve će biti u redu˝, uveravao ga je. Džoni je izgledao kao izgubljeni dečačić. Činilo se da nije spreman za ovakva iskušenja, ali će ga život naterati da prerano odraste, kao što je Džejka svojevremeno naterao. Džoni je uzdahnuo i spustio pogled na obuću. ˝Mislim da ne bi trebalo da pričate Amber o ovome. Nisu joj potrebni novi razlozi za brigu, da i ne govorimo o tome da još ne znam šta će moja majka reći˝, promrmljao je. Klimnuo sam. To je verovatno bila dobra ideja. Silno bi se zabrinula kad bi saznala za sve ovo, naročito za Džonija i Meta, a da i ne govorimo o mogućnosti da Rubi odluči da ga ne napusti. Reći ćemo joj ako dođe do toga. ˝Da, to je dobra ideja˝, složio sam se i klimnuo. ˝U redu, hvala. Videćemo se.˝ Tužno se osmehnuo i izašao iz kuće. Džejk se naslonio čelom na zatvorena vrata. ˝Lijame, moraš da mi daš makar jedan dobar razlog da ne odem tamo i prerežem mu grkljan˝, zarežao je, ukočen od glave do pete. ˝Nećeš to učiniti zato što ćeš završiti u zatvoru, a moj anđeo će ostati bez starijeg


brata zaštitnika˝, hitro sam rekao. Znao sam da će ga samo pomisao na Amber smiriti i zauzdati. Okrenuo se prema meni i uradio nešto što dotad nikada nisam video. Skliznuo je niz vrata, spustio glavu na kolena i zaplakao. Utroba mi se zgrčila od tog prizora. Toliko sam se razbesneo da sam morao da podsetim sebe zbog čega ja sam ne bi trebalo da prerežem vrat tom kopilanu. Seo sam pored Džejka i zagrlio ga dok je plakao. Verovatno je prvi put u životu davao sebi oduška na ovaj način.


DVADESETO POGLAVLJE AMBER Džonijev i moj odnos protekle nedelje bio je prilično zategnut. Znao je šta nam je otac radio - pa, ne baš sve. Džejk me je uveravao da mu nije mnogo pričao o onome što sam pretrpela, zato što je znao da ne želim da se to sazna. Rekla sam Džoniju da ne želim da govorim o tome i poštovao je moju želju. Češće se družio s Džejkom i Lijamom, nego s Kejt i sa mnom. Uvek su pričali prigušenim tonom. Ućutali bi se kad god bih prošla kraj njih. Ponekad sam se pitala da li govore o meni. Nisam ni htela da znam. Nikad više nisam želela da pričam o tom čoveku i, ako je njima bilo dovoljno da razgovaraju o meni i izostave me iz tih priča, još bolje. Kada sam u petak ujutru otvorila oči, Lijam je bio budan i tiho se oblačio. ˝Hej, da li se ti to spremaš da se iskradeš iz moje spavaće sobe posle noći zadovoljstva?˝, zadirkivala sam ga. Nisam znala zašto je pokušavao da neopaženo ode. Nikad se nije budio pre mene. Nasmejao se i prebacio majicu preko glave pre nego što se vratio u krevet. Gurnula sam prste u gajke na njegovim farmerkama i privukla ga k sebi. ˝Žao mi je što ne mogu da ostanem s tobom u krevetu. Da je po mome, nikad ga ne bih napuštao, ali imam posla danas, pa moram da idem.˝ Nežno me je poljubio. Leptirići su mi se razleteli po stomaku. ˝Šta ćeš raditi, ljubavniče?˝, pitala sam ga i privukla bliže sebi. Nisam mu dala da ustane. Osmehnuo se i prevrnuo na leđa, a onda me navukao preko sebe. ˝Ništa zanimljivo. Moram da sredim nešto za koledž, to je sve˝, odvratio je. Izgledao je nervozno. Da li me laže? Potražila sam uobičajene znake neiskrenosti u njegovim očima. Bio je malo napet i stiskao je vilice. Zbog nečega se neprijatno osečao. ˝Lijame, je li sve u redu?˝, zabrinuto sam ga pitala. Smesta sam donela sopstveni zaključak. Vara me... Sa osmehom je upleo prste u moju kosu. ˝Sve je u redu. Ne zamaraj tu lepu glavicu takvim mislima. Imam sastanak s nekoliko lovaca na talente. Samo ovo vreme im je odgovaralo˝, objasnio je. Još je izgledao nervozno.


Klimnula sam. Bilo mi je jasno da nešto krije od mene. Reći će mi šta je to kad bude hteo. Verovala sam mu. Bila sam sigurna da me neće prevariti - to je bila glupa misao. Znala sam da me voli. Nagnula sam se ka njemu da ga poljubim i gricnula ga za bradu. Voleo je da mu to radim. Čvršće me je stisnuo oko struka i dah mi se ubrzao. Osmehnula sam se i ujela ga za uvo. Uzdahnuo je. ˝Moram da idem, Anđele. Ne izazivaj me˝, zakukao je. Nasmešila sam se i uspravila se u sedeći položaj. Rešila sam da se malo poigram s njim pre nego što ode. Dramatično sam uzdahnula. ˝Dobro, izgleda da ću morati da se tuširam sama.˝ Ponovo je uzdahnuo. ˝Anđele, ne radi mi to, nije pošteno˝, progunđao je. Nisam mogla da se ne nasmejem zbog čežnjivog izraza na njegovom licu kad sam se skotrljala s njega. ˝Pa, lepo se provedi s lovcima na talente. Zadivi ih čudesnim darovima˝, poručila sam mu i još jednom ga poljubila. Zatakao mi je uvojak iza uva. ˝Volim te. Videćemo se posle škole.˝ Namrštila sam se. Ne dolazi u školu? ˝Ne dolaziš u školu posle sastanka?˝, pitala sam ga, razočarana što ga danas neću videti. S uzdahom je odmahnuo glavom. ˝Ne, ali videćemo se posle˝, obećao je. Ponovo me je poljubio kad je ustao iz kreveta. ˝Lijame?˝, pozvala sam ga, baš kad se spremao da izađe kroz prozor. Zastao je i radoznalo se okrenuo prema meni. ˝I ja tebe volim. Želim ti uspeh u pregovorima s lovcima na talente. Ne zaboravi, imaće srećeako budu sarađivali s tobom, a ne obrnuto˝, poručila sam mu. Lovci na talente su ga opsedali. Nije morao previše da se trudi da bi ih zadivio. Njegove sposobnosti su ga preporučivale. Osmehnuo mi se i namignuo, a onda se prebacio nogama preko prozora i iskočio napolje. Budući da sam ustala na vreme, istuširala sam se i sišla na doručak. Džejk je sedeo u pidžami, iako smo uskoro morali da krenemo u školu. ˝Ej, požuri, ako ne želiš da zakasniš˝, upozorila sam ga. Mrštila sam se pri pomisli na kaznenu nastavu. Odmahnuo je glavom. ˝Ne idem u školu, nije mi dobro. Zamolio sam Kejsija da te odveze, zato što Lijam ima sastanak s lovcima za talente˝, tiho je rekao. Džejk se retko razboljevao. Zabrinuto sam mu prišla i položila mu ruku na čelo. Nije bio vruć. ˝Mislim da nemaš temperaturu. Šta ti je?˝ ˝Nije mi dobro, to je sve. Vratiću se u krevet. Kejsi stiže za petnaest minuta˝, odvratio je. Ustao je i krenuo ka svojoj sobi. ˝Hoćeš li da ti nešto donesem?˝, pitala sam. Odmahnuo je glavom. ˝Biće mi dobro, Ambs. Vidimo se.˝ Mahnuo mi je preko ramena i nestao u hodniku. Kejsi me je oraspoložio na putu do škole. Oduvek mi je bio simpatičan i nikad mi se nije nabacivao, što mi je veoma prijalo. Momci su prestali da govore o meni


otkako se pročulo da sam u vezi s Lijamom. Kad smo se parkirali, ugledala sam Kejt, Saru i Šona i prišla im. ˝Ćao˝, rekla sam vedro. ˝Ćao, Amber. Gde su Džejk i Lijam?˝, pitao je Šon, gledajući preko mog ramena. ˝Lijam je na sastanku s nekim lovcima na talente s koledža˝, ponosno sam objasnila. ˝A Džejk je bolestan˝, dodala sam. Nadala sam da se nije negde ispovraćao i da neću morati da čistim za njim. ˝Zaista? I Džoni je bolestan. Jutros me je zvao˝, rekla je Kejt. Još je nije pozvao da izađu, iako mi je rekao da to namerava da uradi. Nisam joj prenela ono što mi je ispričao o njoj. Mislila sam da će biti bolje da to čuje iz njegovih usta. ˝I Džoni je bolestan? Nadam se da ne kruži neki virus.˝ Stresla sam se na pomisao da bih i ja mogla da se razbolim. ˝I ja. Hajdemo na čas˝, predložila je Kejt. Uhvatila me je podruku i povela me ka zgradi. Časovi su neverovatno sporo prolazili, možda zato što sam znala da neću videti Lijama na ručku. Povrh svega počela sam da se osećam loše. Zaboleo me je stomak i nisam mogla da ručam. Sjajno, i ja ću se razboleti! Pozvala sam Džejka da vidim kako mu je, ali nije mi se javio. Verovatno je spavao. Kejt me je odvezla do kuće zato što momci nisu bili tu. Polako sam hodala ka kući. Osećala sam se iscrpljeno i htela sam samo jedno - da spavam. Prekoračila sam preko praga i u hodniku zatekla kofere, kutije i gomilu crnih kesa za smeće punih koječega. ˝Džejk?˝, pozvala sam ga. Pitala sam se odakle je sve ovo došlo. Krenula sam ka kuhinji, iz koje su dopirali glasovi. Ugledala sam Lijama, Džejka, Džonija i Rubi s detetom u naručju. Pretpostavila sam da je to moj polubrat Met. Prošle nedelje ga nisam čestito videla, osim na trenutak, i to s leđa. Kog đavola oni ovde rade? Čekaj, zar Kejt nije rekla da je Džoni bolestan? Ne izgleda bolesno. ˝Ćao. Šta je ovo? Držite konferenciju?˝, dobacila sam. Rubi mi se slabašno nasmešila. Oči su joj bile pomalo crvene, kao da je plakala. Leđa su mi se automatski ukočila kad sam videla njeno tužno lice. Lijam mi je prišao i zagrlio me oko struka. ˝Anđele, imamo nešto da ti kažemo˝, tiho je progovorio. Progutala sam knedlu zbog njegovog tona. Reći će mi nešto loše. Džejk je preuzeo inicijativu. ˝Opet je to učinio, Ambs. Napustili su ga. Rekao sam im da neko vreme mogu ostati kod nas. Mama se slaže s tim˝, objasnio je. Rubi se rasplakala. Pogledala sam Džonija i shvatila o čemu se radi. Stresla sam se, kao da me je neko polio kofom hladne vode. Nije mi rekao da je zlostavljan? Naljutila sam se. Znao je šta nam je taj čovek učinio. Trebalo je da mi kaže! Otvorila


sam usta da se izvičem na njega, ali sam se predomislila zbog njegovog izraza lica. Izgledao je užasno tužno, pokajnički - i pomalo uplašeno. Kad sam shvatila da ga je zlostavljao čovek iz mojih noćnih mora, izvukla sam se iz Lijamovih ruku i čvrstozagrlila Džonija. Ne bi trebalo da se ljutim na njega. Samo mu je to trebalo povrh svih problema koje je imao. Najedanput je sve imalo smisla. Ni Džoni nije voleo da govori o njemu. Izgledao je nervozno kad sam ga pitala da li se dobro slaže s njim. Kad sam se prošle nedelje našla u njihovoj kući prilikom susreta, bio je veoma napet. ˝Mogao si da razgovaraš sa mnom˝, prošaputala sam i suze su mi potekle niz lice. Plakala sam zato što sam znala šta je doživeo i kako se oseća. Ja sam imala Džejka i Lijama da se brinu o meni. Džoni je bio najstariji. Verovatno se osećao dužnim da zaštiti mamu i brata. Uzvratio mi je zagrljaj. ˝Nisam hteo da te uznemiravam. Planirali smo ovo nedelju dana. Džejk i Lijam su mi danas pomogli u pakovanju dok je on bio na poslu. Odsustvovaće za vikend. Vratiće se tek u nedelju ujutru.˝ Odmakla sam se od njega i poljubila ga u obraz. ˝Sve će biti u redu. Ne brini, više te ne može povrediti.˝ Trudila sam se da zvučim uverljivo i odlučno. Okrenula sam se i zagrlila Rubi, iako sam je jedva poznavala. Procenila sam da joj je zagrljaj neophodan. Bebica u njenom naručju bila je predivna. Ličila je na nju, samo što je imala plavu kosu. ˝Kako si, Ambs?˝, pitao me je Džejk. Zvučao je zabrinuto. Glasno sam uzdahnula. Nije mi bilo dobro. Izgleda da me je sve ovo mnogo potreslo. ˝Zapravo, čudno se osećam˝, priznala sam. Trljala sam se po licu. ˝Anđele, prebledela si. Hoćeš li nešto da popiješ?˝, pitao je Lijam i krenuo ka meni. Prokletstvo, tako mi je vruće! Usne i prsti su me zagolicali. Uhvatila me je i blaga vrtoglavica.


DVADESET PRVO POGLAVLJE Bila sam neodređeno svesna dosadne, piskave buke. Glava mi je pulsirala s jedne strane. Zažmurila sam da odagnam bol. ˝Anđele?˝, oglasio se Lijam pored moje glave. Zaječala sam i okrenula glavu ka njegovom glasu. Osećala sam se grozno, kao da sam u nekom mehuru. Konačno sam otvorila oči i videla ga kako se naginje preko mene. Bio je divan, kao i uvek, samo što je sad izgledao zabrinuto. Mrštio se i stiskao vilice. ˝Ćao˝, rekla sam promuklo. Pokušala sam da zanemarim glavobolju i nasmešim mu se. ˝Hvala bogu. Uplašila si me.˝ Zvučao je kao da je odahnuo. Nežno me je poljubio u čelo. ˝U redu. Mogu li da uđem, da bacim pogled?˝, začula sam odlučni ženski glas. Osvrnula sam se oko sebe. Nisam znala gde sam. Bila sam ušuškana na malom krevetu. U sobi su bile police i ormarići - samo što smo se kretali. Osećala sam vibracije odozdo. Lijam se sklonio u stranu, a žena u zelenom kombinezonu se nagnula preko mene. ˝Zdravo, Amber. Kako se osećaš?˝, pitala je i osvetlila mi oči baterijskom lampicom. Odgurnula sam joj ruku i pogledom potražila Lijama. ˝Gde sam?˝, pitala sam, blago uspaničena. Kako sam se, kog đavola, ovde našla? Bila sam u kuhinji kad mi je pozlilo... ˝U kolima hitne pomoći, draga moja. Onesvestila si se i snažno udarila glavom o kuhinjski pult˝, objasnila je. Uhvatila me je za ruke i položila ih na moje grudi. ˝Moram da te pregledam. Dvadeset minuta si bila bez svesti.˝ Ponovo mi je osvetlila oči i klimnula. Izgledala je zadovoljno. ˝Boli li te glava?˝, pitala je. Bol mi je sevnuo kroz glavu kad me je blago pritisnula iza uva. Prosiktala sam kroza zube. ˝Mislim da će ti ovde trebati nekoliko šavova˝, zaključila je, pokazujući glavom na povredu. Pružila sam ruku Lijamu. Spremno ju je prihvatio i poljubio mi prste. Nije skidao pogled s mog lica. Bio je veoma potresen. Posle nekoliko minuta smo se zaustavili pred bolnicom. Zakotrljali su krevet iz kola hitne pomoći. ˝Mogu da hodam˝, negodovala sam jedva čujnim glasom. Osećala sam se glupo


zato što su me gurali u bolnicu na tom krevetiću. ˝Žao mi je, dušo, ovo je standardna procedura. Došla si s upaljenim svetlima, moraš da se voziš na krevetu˝, rekla je, namigujući mi. Jedva sam se osmehnula. Lijam se nasmejao, ali to nije bio njegov uobičajeni smeh. Zvučao je napeto i nimalo veselo. Ugurali su me u bolnicu, a zatim u odeljak opasan zavesom. ˝Šta se desilo, Anđele?˝, pitao je Lijam. Nagnuo se preko mene i nežno me pomilovao po glavi. Slegnula sam ramenima i trgla se kad me je bol ponovo prostrelio. ˝Ne znam. Osetila sam blagu vrtoglavicu i onda sam se probudila s tobom u kolima hitne pomoći˝, objasnila sam. Ničeg drugog se nisam sećala. ˝Nasmrt si me prepala. Obećaj mi da to više nećeš raditi˝, rekao je. Zakikotala sam se zbog njegove preterane brižnosti. ˝Lijame, ne mogu da ti obećam nešto što ne mogu da kontrolišem˝, zadirkivala sam ga kroz smeh. Uzdahnuo je i nagnuo se napred da me poljubi. Razbuktao je požar u mom telu. Kad se zavesa razmakla pred doktorom, povukao se. ˝Ups, izvinite. Da li da se vratim kasnije?˝, šalio se doktor. Nervozno sam se nasmejala. Postidela sam se što nas je zatekao kako razmenjujemo nežnosti u bolnici. ˝Možete li nam dati još pet minuta?˝, uzvratio je Lijam, a doktor se nasmejao. Dok mi je pregledao oči, proveravao povredu na glavi i piskarao po beležnici, Lijam me je sve vreme čvrsto držao za ruku. ˝Dakle, onesvestili ste se. Jeste li danas imali nekih tegoba? Jeste li uzimali nešto što ne bi trebalo?˝, sumnjičavo me je odmerio. ˝Mislite na droge i tako to?˝, pitala sam preneraženo. Da li ti ličim na jebenu zavisnicu? Klimnuo je i posmatrao me sa iščekivanjem. ˝Ne, nisam ništa uzela. Danas sam se osećala neobično, imala sam neku mučninu˝, priznala sam. Ponovo je nešto zapisao. ˝Jeste li jeli?˝ Razmišljala sam o tome - jesam li jela? Pojela sam tost za doručak, ali nisam ručala, zato što mi je bilo muka. ˝Hm, ne baš. Bilo mi je muka za ručkom.˝ ˝Pa, verovatno se o tome radi. Jeste li u poslednje vreme bili izloženi jačem stresu? Polažete li ispite, tako nešto?˝, pitao je, pišući po beležnici. Stres. Auh, to je blagi opis moje stvarnosti. Otac zlostavljač se vratio u grad s novom porodicom. Pre nedelju dana sam ga ponovo srela, prvi put otkako je pokušao da me siluje. Upravo sam saznala da zlostavlja i tu novu porodicu, koja je potražila privremeno utočište u našem domu. Stres jednostavno nije bio dovoljno jak izraz da opiše ono što mi se u poslednje vreme dešavalo. ˝Amber?˝, obratio mi se doktor kad je moj odgovor izostao. ˝O, da. Hmm, da, moj život je u poslednje vreme prilično stresan˝, potvrdila sam. Ujela sam se za usnu. Stres stvarno nije bila odgovarajuća reč za ono što mi se dešavalo.


˝Pa, stres može prirediti kojekakva iznenađenja. Morate redovno jesti. Daćete krv da bismo obavili ispitivanja. Poslaću nekoga da vam zašije posekotinu. Ostaćete još nekoliko sati u bolnici da bih proverio je li pad izazvao nekakve posledice˝, rekao je i blago se osmehnuo. Zatim je izvukao iglu iz ormarića. Razrogačeno sam pogledala Lijama. Mrzela sam igle. Lijam me je poljubio kad mi je doktor prišao. Zažmurila sam i prislonila usne na njegove. Uživala sam u njegovom ukusu. ˝U redu je. Sve je gotovo. Prosledio sam uzorke. Rezultati će biti gotovi za jedan sat˝, rekao je doktor. Bacio je iglu u smeće i napisao nešto na bočici. Spustila sam pogled na ruku i ugledala komad bele trake preko kuglice od gaze na unutrašnjoj strani lakta. ˝Vi ste to već uradili?˝, pitala sam. Ali ništa nisam osetila! Doktor i Lijam su se nasmejali. ˝Nego šta, gotovo je. Tajna je u skretanju pažnje˝, glasno je razmišljao doktor, cereći se. Osmehnula sam se Lijamu; odsad pa nadalje biće sa mnom kad god budem primala injekciju. ˝Dobro, bolničarka će vam za nekoliko minuta zašiti glavu. Verovatno ćete ostati ovde još dva ili tri sata˝, rekao je kad je krenuo prema zavesi. Klimnula sam. ˝Može li moj dečko da ostane sa mnom?˝, pitala sam s nadom, držeći se za Lijamovu ruku. Nisam želela da ostanem sama na ovom sterilnom mestu. ˝Naravno, nema problema. Možete imati jednog posetioca, ali morate reći gomili koja se raspituje za vas da se raziđe˝, napomenuo je. Zakikotao se kad je izašao iz odeljka i navukao zavesu za sobom. Gomila? Pogledala sam Lijama, a on se osmehnuo. ˝Svi su došli. Morao sam ga izguram Džejka iz kola hitne pomoći kad su rekli da samo jedna osoba može da se vozi s tobom˝, rekao je, ne bez izvesne krivice u glasu. Osmehnula sam se i stisnula ga za ruku. ˝Pa, drago mi je što sam ugledala tebe, a ne Džejka, kad sam se probudila. Hvala ti.˝ Sagnuo je glavu i nežno me poljubio. ˝I meni je drago što sam bio tu.˝ Uzdahnuo je. ˝Idem da im kažem da si dobro i da bi trebalo da se vrate kući˝, rekao je i ustao. ˝Požuri, molim te. Važi?˝ Osmehnuo se. ˝Nastojaću da se što pre vratim˝, obećao je. Poljubio me je u čelo i brzo izašao. Žmureći sam osluškivala zvuke prijemnog odeljenja i čekala da se vrati. Vratio se posle pet minuta, sa sendvičem i pićem. ˝Hej, ne znam da li smeš da jedeš. Moraćeš da sačekaš bolničarku koja će ti zašiti posekotinu. Nisam propustio šivenje, zar ne?˝, zabrinuto me je upitao. ˝Ne, nisi ga propustio.˝ Nasmejala sam se brižnosti koju je iskazivao u svakom trenutku. Seo je na stoličicu i uhvatio me za ruku. Bolničarka je došla nekoliko minuta


kasnije. Zašila mi je posekotinu na glavi. Imala sam šestšavova. Lijam mi je neprestano odvlačio pažnju. Bio je najdelotvornije sredstvo protiv bolova poznato čoveku. Kad bih mogla da ga pakujem u bočice i prodajem, obogatila bih se preko noći! Doktor se posle sat i po vremena vratio. ˝Pa, dobili smo rezultate vašeg uzorka krvi. Niste se onesvestili zbog nedostatka hrane˝, rekao je. Ozbiljno me je posmatrao. Lijam se ukočio pored mene i stisnuo me za ruku. Toliko se naginjao na stolici da se ne bih iznenadila kad bi pao. ˝Dobro, šta je onda u pitanju?˝, radoznalo sam ga upitala. Nije moglo biti ništa previše ozbiljno. Imala sam samo šesnaest godina. Jela sam raznovrsnu hranu. Nisam pušila. Napila sam se samo jednom u životu. Nisam bila gojazna. Redovno sam vežbala. Po mom mišljenju, nije ni trebalo da se razbolim. ˝Trudni ste˝, rekao je doktor. Prasnula sam u smeh. Prokletstvo, baš je duhovit, zamalo me nije namagarčio. Odmahnula sam glavom, kikoćući se. ˝Ozbiljno, šta je u pitanju?˝ Skrenuo je pogled s mene na Lijama. ˝Trudni ste˝, ponovio je. Naglo sam prestala da se smejem. Ne mogu biti trudna. Ne, ovo je greška. ˝Ne mogu biti, uzimam pilule. Uzimam ih svakodnevno. Nisam propustila nijedan dan. Uzimam ih tačno u osam, svakog jutra˝, bunila sam se i žustro odmahivala glavom. Mora da je nešto drugo u pitanju. Pogledala sam Lijama. Zurio je u doktora otvorenih usta. ˝Pa, kad ste imali poslednju menstruaciju?˝, pitao je doktor. Ponovo sam pogledala Lijama. ˝Pre dve nedelje. Za dve nedelje ću imati sledeću˝, rekla sam samouverenim tonom. ˝I kakva je bila pre dve nedelje? Obilna kao i obično?˝, pitao je doktor. Ponovo se raspisao po beležnici. Obilna kao i obično? Razmislila sam o tome. Zapravo, bila je neobično laka, ali to je zbog pilula. Kejt mi je rekla da olakšavaju menstruaciju. ˝Bila je lakša, ali sam je sigurno imala pre dve nedelje. Ne mogu biti trudna˝, odlučno sam tvrdila. ˝Ponekad se lake menstruacije javljaju u trudnoći. Koliko dugo koristite pilule?˝, pitao je. ˝Šest nedelja˝, tiho sam odvratila. Ovo ne može biti tačno. Molim te, reci mi da je ovo neka ogromna greška, ili jedna od onih emisija sa skrivenom kamerom, u kojoj će neko svakog časa iskočiti iza zavese i povikati: ˝Namagarčeni ste!˝ ˝Jeste li počeli da je uzimate prvog dana menstruacije?˝, pitao je. Odmahnula sam glavom. ˝Dve nedelje posle toga. Kakve to ima veze?˝, pitala sam zabrinuto.


˝Pa, kad počnete da uzimate pilulu, morate da je uzmete na prvi dan menstruacije ako želite da odmah počne da deluje. Ako ne započnete tretman na propisani dan, morate da koristite kondome sedam dana. Jeste li isprva koristili kondome?˝ Zastenjala sam posle njegovih reči. Nisam pažljivo pročitala uputstvo. Samo sam preletela preko njega, zato što mi je Lijam smetao i odvlačio pažnju. Pretpostavila sam da ću biti zaštićena od prvog dana, pa nismo koristili kondome. Lijam je ćutke posmatrao doktora. Učinilo mi se da je prestao da diše. Sedeo je tako nepomično da je podsećao na statutu. ˝Doneću ultrazvučni aparat. Osmotrićemo situaciju, važi?˝, predložio je doktor ljubazno, a zatim je nestao iza zavese. ˝Lijame?˝, šapnula sam. Malo sam se uplašila. Nikada nisam videla tako nepomičnu osobu - to nije bilo prirodno. Nije odgovorio. U glavi mi je vladala zbrka. Molila sam se da je u pitanju greška, da će doktor prisloniti ultrazvučni aparat na moj stomak i nasmejati se zbog velike greške u laboratoriji. ˝Lijame?˝, ponovo sam procedila. Ni ovog puta nije reagovao. Doktor se vratio. Gledala sam kako nanosi gel na moj stomak i pritiska stvarčicu sličnu malom mikrofonu na njega. Onda je počeo da je pomera po klizavoj koži. Sranje, samo neka bude greška. Molim te, molim te, molim te! Zastao je i klimnuo. ˝Da, zaista ste trudni. U četvrtoj ste, možda petoj nedelji, ako je suditi po veličini ploda. Hoćete li da ga vidite?˝, ponudio mi je spravicu. Oči su mi se raširile od užasa. ˝Neću.˝ Odgurnula sam je od sebe. Nisam želela da ga vidim, zato što posle toga ne bih mogla da uradim ono što je neophodno. Nije dolazilo u obzir da rodim bebu. Premladi smo i to bi sve upropastilo. Tek smo se zbližili. Previše toga se dogodiloza kratko vreme. Lijam će uskoro otići na koledž. Ne možemo da imamo bebu. Nisam htela da uništim njegove snove. Oduvek je želeo da profesionalno igra hokej i neću mu to oduzeti. Nisam mogla da gledam spravicu. Nisam mogla da vidim bebicu, zato što sam morala da ostanem jaka. ˝Ne želite da je vidite?˝, pitao je doktor. Izgledao je malo zbunjeno. Odmahnula sam glavom. ˝Ne. Želim da abortiram˝, odlučno sam rekla. Lijam se trgao. Ispustila sam uzdah olakšanja. Hvala bogu, konačno! ˝Abortus? Šta? Zašto?˝, povikao je, šokiran mojim recima. Ustuknula sam pred njegovim užasnutim pogledom, kao da sam predložila ubijanje foke ili nešto slično. ˝Zato što moram˝, odvratila sam, izbegavajući njegov pogled. Obratila sam se doktoru. ˝Mogu li to danas da obavim? Šta mi je potrebno za to?˝, nervozno sam pitala. ˝Pa, postoje dva načina. Prvi je medicinski abortus koji podrazumeva pilulu danas i sutra. On bi u osnovi izazvao period. Drugi je hirurški, koji se izvodi pod opštom anestezijom. U tom slučaju bi sve bilo uklonjeno˝, objasnio je poslovnim tonom.


Zgrčila sam se. Ni jedna ni druga varijanta nije mi se dopadala, ali nisam imala izbora. Zabranila sam sebi da mislim o onome što je u meni kao o bebi, sićušnom krhkom Lijamu, zato što tako neću moći da ga se otarasim. ˝Možete li da nas ostavite nasamo?˝, zatražio je Lijam. Doktor je klimnuo i izašao. ˝Anđele, šta to radiš?˝, pitao me je kad smo ostali sami. Uhvatio me je za ruke i pogledao me kao da sam skrenula pameću. ˝Lijame, ne možemo da imamo bebu! Ja imam šesnaest godina, a ti ideš na koledž. Jednostavno ne možemo˝, objasnila sam, odmahujući glavom. Zabrinuto me je posmatrao. ˝Anđele, razmisli o tome, molim te! Volim te, i ti voliš mene. Želeo bih da jednog dana imamo decu. Hoću da kažem, sranje, ovo je mnogo ranije nego što sam mislio, ali...˝ Duboko je izdahnuo i nervozno prošao rukom kroz kosu. ˝Ne možemo, Lijame. Pobogu, ideš na koledž u Boston. Ne mogu sama da podižem bebu. Ne budi smešan!˝, povikala sam, odmahujući glavom. Nije trezveno razmišljao. Prišao je krevetu i ispružio se pored mene. ˝Anđele, samo me saslušaj, molim te˝, preklinjao me je. Klimnula sam. Nisam znala šta bi mogao reći ili predložiti da popravi situaciju. Nije bilo drugog izlaza. ˝Volim te više nego bilo šta na svetu. I pre ovoga sam se spremao da odbijem stipendiju i pođem u obližnji koledž˝, počeo je. Htela sam da mu kažem da je to jako glupo, ali mi je pokrio usta rukom. Molećivo me je posmatrao. ˝Nameravao sam da te zamolim da pođeš sa mnom u Boston, ali nisam mogao da ti tražim da napustiš dom, Džejka i prijatelje. Zato sam odlučio da ostanem ovde s tobom˝, rekao je, slegnuvši ramenima. Bože, bio je tako prokleto sladak i pažljiv. Ali to nije imalo nikakve veze s činjenicom da bi zbog bebe verovatno morao da odustane od koledža i da se zaposli, a ja bih morala da se ispišem iz škole pre diplomiranja. Osmehnuo se i nastavio da me ubeđuje. ˝Uspećemo - znam da će nam moja mama pomoći. Završićeš školu vanredno ili ćemo naći bebisiterku da čuva bebu dok si ti u školi. Možda bi moja mama mogla da je čuva˝, predložio je glasom punim nade. ˝U tebi je naša prva beba, Anđele. Zajedno smo je napravili. Molim te da razmisliš o ovome. U početku će biti teško, ali imaćeš sve što poželiš, za sebe i bebu, kad potpišem ugovor s profesionalnim timom˝, ubeđivao me je, nežno me milujući po stomaku. ˝Lijame, ne želim da ti uništim budućnost˝, prošaputala sam. Nasmejao se i poljubio me. ˝Anđele, ti si moja budućnost˝, rekao je. Pogledala sam njegovo divno lice. Plave oči su mu iskričile od ljubavi dok mi je milovao stomak. ˝Nisam ovo uradila da bih te zarobila˝, nervozno sam objasnila. Nasmejao se i zakolutao očima. ˝Zarobila si me kad si imala četiri godine. Nosila si tamnoplavu haljinicu s mašnom na leđima i bele dokolenice. Zarobila si me čim


sam te prvi put video. ˝Ovo je˝, prstom mi je nacrtao šaru na stomaku, ˝samo bonus. Naravno, očekivao sam ga za pet-šest godina, ali i dalje je bonus˝, rekao je sa osmehom. Ostavio me je bez daha svojom samouverenošču. Možemo li da uradimo ono što tvrdi? Da li bi ostao ovde sa mnom? ˝Da li bi se stvarno odrekao stipendije i ostao ovde sa mnom?˝, pitala sam, blago zaprepašćena. Tako je vredno radio da bi je obezbedio. Pružila mu se neverovatna prilika. Da li je spreman da je se odrekne zarad mene i bebe? Slabašno se nasmejao. ˝Anđele, razumeću ako budeš želela da se rešiš bebe zato što je ne želiš, ali ne čini to zbog mene. Želim da ostanem ovde s tobom. Odbio bih stipendiju i da nisi zatrudnela˝, uveravao me je, grleći me. Zarila sam se licem u njegove grudi i zatvorila oči. Želela sam da jednog dana imam dece s njim. Zamišljala sam kako držim bebicu s njegovim plavim očima i neposlušnom kosom. Istini za volju, u tim maštarijama bila sam mnogo starija nego sad, ali sam ipak mogla da zamislim takvu budućnost. I dopadala mi se. Možda ćemo uspeti. Bebi neće manjkati ljubavi. Kad prođe prvi šok, ljudi će razumeti. Nisam nimalo sumnjala u pomoć Lijamove mame, a i Džejk bi bio sjajan ujak pošto se bude smirio. Lijam se malo odmakao od mene. ˝Kunem ti se da ću biti najbolji tata na svetu˝, obećao je. Osmehnula sam se. Ni na sekundu nisam sumnjala u to. Poljubila sam ga i privukla u zagrljaj. Mnogo sam ga volela, više od bilo čega na svetu. Znala sam da ćemo uspeti. Bićemo mala porodica. Prekinuo je poljubac da me pogleda očima punim nade. ˝U redu˝, složila sam se. Nasmejao se i ponovo me poljubio. Pomerio se tako da je jednim delom tela bio na meni. Primetila sam da mi nije opterećivao stomak. Bio je izuzetno nežan. Počeo je da me ljubi u vrat, a onda se spuštao sve niže i niže. Podigao mi je majicu i poljubio me u stomak pre nego što se osmehnuo. ˝Volim te˝, šapnuo je. ˝Volim vas oboje.˝ Te reći su mi izmamile osmeh na lice. Čvrsto sam ga zagrlila. ˝I ja tebe volim, tatice˝, našalila sam se. To ga je nasmejalo. Zagrlio me je i legao pored mene. Položila sam mu glavu na grudi i osluškivala otkucaje njegovog srca. Prebacio je ruku preko mene, a šaka mu je počivala na mom stomaku. Nežno me je mazio vrhovima prstiju. Poljubila sam ga u grudi. Nikako nisam mogla da shvatim zašto tako dobar, prelep, sladak, brižan, zabavan, talentovan i odgovoran momak želi baš mene. Kako je mogao ovoliko da me voli? Morala sam da se osmehnem. Ležala sam mu u naručju i osećala se kao najsrećnija devojka na svetu. Imaću bebu s čovekom koga volim.


Posle nekoliko sati najzad sam otpuštena iz bolnice. Lijamu je naloženo da me budi na svaki sat vremena, kako bismo bili sigurni da nisam dobila potres mozga. Složili smo se da nikome ne govorimo za bebu. Bilo je veoma rano. Još smo se navikavali na to - nismo hteli da nam se iko meša u život. ˝Da pozovem taksi?˝, pitala sam Lijama kad me je izveo iz bolnice. Čvrsto me je držao. Osmehnuo se. Prethodnih nekoliko sati je to neprestano radio. Bio je zaista uzbuđen zbog vesti da će postati tata. ˝Nemoj. Džejk nam je ostavio auto i otišao kući s Džonijem. Dao mi je ključeve˝, objasnio je i poveo me na parking. Pomogao mi je da uđem u kola - čak mi je vezao i pojas. Naslonila sam se glavom na naslon i zažmurila. Biće mi teško da lažem brata. Nisam to volela, niti sam umela to da radim, ali ću morati, i to najmanje nekoliko nedelja. Prvo ćemo morati da sačekamo da se slegne prašina oko problema s ocem zlostavljačem. Taman ćemo se pribrati i organizovati. Još uvek sam imala novac od opklade. Ništa nisam potrošila. Njime ćemo pokupovati sve potrepštine za bebu. Dovezli smo se do moje kuće. Nisam ni izašla iz kola, kad je Džejk izleteo napolje i širom otvorio vrata automobila. Zagrlio me je i podigao sa sedišta. ˝Sranje, svi smo se nasmrt prepali zbog tebe!˝, ukorio me je. Sa osmehom sam ga zagrlila. ˝Izvini. Valjda ti je jasno da nisam planirala da se onesvestim pred svima i udarim glavom o kuhinjski pult, zar ne?˝, sarkastično sam odvratila i zakolutala očima. Uzdahnuo je i uzmakao. ˝Pa, šta su rekli? Zašto si se onesvestila?˝, pitao je zabrinuto. O, sranje, šta da kažem? Lijam je pročistio grlo. ˝Stres je uzrok svemu. To, i činjenica da od jutros nije stavila zalogaj usta˝, rekao je i prišao mi. Nemo sam mu se zahvalila. Bio je bolji lažov od mene. Džejk se zagledao u mene. Nije krio nezadovoljstvo. ˝Zašto, kog đavola, nisi jela čitav dan?˝, prekorio me je. Slabašno sam se osmehnula i dozvolila Lijamu da me uvede u kuću. ˝Džejk, pusti je da uđe i da sedne, pa viči na nju koliko ti je drago˝, opomenuo ga je Lijam. Odmahivao je glavom, mada sam videla da se trudi da prikrije osmeh. Džejk je ušao za nama i seo pored mene na kauč. I Džoni i Rubi su nam se pridružili. Svi su me zabrinuto posmatrali. ˝Prestanite da se brinete. Sve se desilo zbog nedostatka hrane, niskog nivoa šećera ili tako nečeg. Sad mi je dobro, zaista˝, uveravala sam ih. Pokušavala sam da ne izgledam kao neko koga grize savest. Nadala sam se da Džejk neće poludeti kad sazna novost i da neće ubiti Lijama na


mrtvo ime zato što mu je napumpao sestru. U tom trenutku odlučila sam da ću mu lično saopštiti istinu, i da mu neću dozvoliti da se približi Lijamu pre nego što se smiri. ˝Morali su da joj zašiju ranu na glavi. Moram da je budim na svaki sat vremena da bih se uverio da je sve u redu. Zbog toga ću spavati ovde večeras˝, rekao je Lijam, najviše zbog Rubi. Džejk je već znao da će Lijam spavati kod nas. Zevnula sam. Bilo je skoro devet. Htela sam da legnem, da stavim tačku na dugi, stresni dan. ˝Idem na spavanje, narode. I, Rubi, zaista mi je drago što te ponovo vidim. Žao mi je što nisam imala priliku da te bolje upoznam˝, rekla sam s pokajničkim osmehom. Osmehnula se. ˝Sutra ćemo razgovarati, dušo. Ne brini. Reci mi ako ti noćas išta zatreba. Džejk je rekao da mogu spavati u sobi tvoje majke. Tamo ćeš me pronaći˝, brižno mi se obratila. ˝U redu. Laku noć, narode. A ti, dragi moj, idi po svoje stvari, ako ćeš spavati ovde˝, sa osmehom sam podsetila Lijama. Smesta je ustao. ˝Važi. Odmah se vraćam.˝ Nežno me je poljubio u čelo, a onda je otišao da kaže roditeljima da će ˝zvanično˝ prenoćiti kod nas. Pogledala sam svoj odraz u ogledalu kad sam ušla u spavaću sobu. Kosa mi je bila užasna. Veliki zavoj iza uva pokrivao mi je sveže šavove. Sivkasta koža i tamni podočnjaci upotpunjavali su žalosnu sliku. Iako sam grozno izgledala, nisam mogla da se ne osmehnem kad mi je ruka pronašla put do stomaka. Kliznula sam u krevet, ne misleći na pidžamu. Želela sam da osetim Lijamovu kožu na sebi. Došao je posle petnaest minuta. Izgledao je tako zgodno da mi je došlo da zaplačem. Blago sam protrljala stomak ispod prekrivača. Potajno sam se nadala da nosim dečačića i da će biti isti tata. Skinuo se u bokserice i legao pored mene. Iznenađeno je zastenjao i odmakao se da me odmeri razrogačenim očima. ˝Jesi li gola?˝ Osmehnula sam se. ˝Aha. Mislila sam da ćeš se potruditi da izvučeš najbolje od mene pre nego što se ugojim i poružnim˝, zadirkivala sam ga. Nasmejao se i zakotrljao preko mene. Jedva me je doticao. ˝Anđele, nikada nećeš biti ružna˝, prošaputao je zaljubljenim glasom. ˝ A više kilograma samo će značiti da će biti više tebe da volim˝, dodao je, mazeći mi stomak. Osmehnula sam se i privukla ga u poljubac. Život s Džonijem, Metom i Rubi zaista je bio fantastičan. Rubi je ispekla palačinke u subotu ujutru, a dan sam provela čavrljajući s njom i igrajući se s predivnim mlađim polubratom. Rekla mi je da planira da ostane u gradu zato što Džoni nije hteo da menja školu. Kejt je svratila po podne. Džoni ju je konačno pozvao da zvanično izađu - što je


oberučke prihvatila. Bili su tako slatki. Dodirivali su se i flertovali. Kejt je govorila stvari zbog kojih je Džoni crveneo. Bio je veoma neiskusan. Budući da sam poznavala Kejt, mogla sam da se kladim da neće predugo ostati takav. Lijam me je obasipao značajnim osmesima i koristio svaku priliku da mi dodirne stomak. Rubi, Džoni, Kejt i Met u nedelju su otišli u celodnevni obilazak zoološkog vrta. Hteli su da promene ambijent i da Rubi skrenu pažnju s činjenice da će se moj otac danas vratiti s poslovnog puta i zateći poruku da ga je napustila i odnela sve njihove stvari iz kuće. Promenili su brojeve telefona, tako da nije mogao da ih zove ili da sazna gde su. Hteli su da aktivno provedu vikend, pošto bi ih sedenje kod kuće nateralo na razmišljanje od kog nisu mogli imati nikakve koristi. Sedela sam na kauču i čitala, s nogama u Lijamovom krilu, dok je on igrao igrice s Džejkom, kad je telefon zazvonio. Htela sam da odgovorim na poziv, ali me je Džejk preduhitrio. Svaki mišić u telu mu se ukočiočim je čuo sagovornika. ˝Šta, kog đavola, hoćeš?˝, zarežao je i skočio s kauča. Uspravila sam se u sedeći položaj tako brzo da mi se malčice zavrtelo u glavi. ˝Jesi li jebeno pijan?˝, gotovo je vrištao. Posmatrala sam ga. Pozlilo mi je, zato što sam znala da razgovara s ocem. ˝Da, pa šta? Šta ćeš učiniti, matori?˝, procedio je Džejk. Pocrveneo je od besa. ˝Odjebi, pošto ne želimo da te vidimo. Ne. Ne želi da te vidi. Kunem ti se da ću te ubiti ako joj se približiš˝, zarežao je i okrenuo se ka meni. ˝U stvari, znaš šta? Zajebi to i dođi ovamo, i to brzo. Kod kuće smo, dođi da porazgovaramo o svemu˝, rekao je Džejk. Šta to radi? ˝Džejk?˝, prostenjala sam. ˝Naravno. Zapamtio si gde je kuća, jelda? Apsolutno. Vidimo se uskoro˝, rekao je Džejk. Prekinuo je vezu i zavitlao telefon preko sobe. Nije se polomio zato što je udario u drugi kauč. ˝Džejk, on neće...˝ Zanemela sam. Nisam mogla da završim rečenicu. Džejk se okrenuo prema meni i skamenjeno me pogledao. ˝Hoće. Idi u susednu kuću˝, naredio mi je. Obratila sam se Lijamu za pomoć. Posmatrao je Džejka s istim tvrdim izrazom lica. ˝Lijame, reci mu da je to glupo!˝, prošaptala sam dok su mi suze tekle niz lice. Lijam nije gledao u mene. Bio je zauzet nemom komunikacijom s najboljim prijateljem. Skočila sam s kauča i dograbila telefon. Htela sam da pozovem oca i sprečim njegov dolazak. Nisam mogla da dozvolim da dođe, ne dok su ova dvojica ovako izgledali. Džejk mi je istrgao telefon iz ruke. ˝Neće prestati da te maltretira, Ambs. Želi da se vidi s tobom. I veoma je ljut zato što ga je Rubi ostavila. Zna da sam im pomogao. Komšija je video moj automobil na prilaznom putu. Mnogo je kivan na mene. Zbog toga moram da mu kažem da odjebe zasvagda˝, rekao je i čvrsto me zagrlio. Odlučno sam odmahnula glavom. Nisu to imali na umu. Neće razgovarati s njim. Džejk i Lijam će ga ubiti na mrtvo ime kako bi mu utuvili u glavu da odjebe


zasvagda. ˝Molim vas, nemojte. Uvalićete se u nevolje. Molim vas?˝, prošaptala sam. Stomak mi se zgrčio od strepnje. ˝Nećemo ako on prvi počne˝, odvratio je Džejk, gušeći osmeh.


DVADESET DRUGO POGLAVLJE LIJAM Prva pomisao mi je bila da moram držati Džejka pod kontrolom. Želeo sam da ubijem tog seronju koliko i on, ali sam znao da moramo biti izuzetno oprezni. Prekršićemo zakon ako ga zaskočimo čim otvori vrata. Obećao sam Džejkovoj majci da mu to neću dozvoliti. Neću mu dopustiti da robija zbog te ništarije. Mom anđelu je potreban stariji brat, pogotovo s bebom na putu. Druga pomisao mi je bila da moram odvesti svoju devojku i bebu odavde. ˝Hajdemo, Anđele. Vodim te kod mene˝, rekao sam. Uhvatio sam je za ruku i razdvojio od Džejka. Istrga je ruku iz moje i presekla me gnevnim pogledom. ˝Nigde ja ne idem! Neću ti dopustiti da ovo uradiš. Ni tebi, ni njemu. Ne možete tek tako da ga prebijete. Upašćete u velike nevolje. Tako ste glupi!˝, povikala je, a krupne suze su joj se kotrljale niz lice. ˝Anđele, moraš da kreneš, i to odmah˝, naredio sam. Neću dozvoliti da se nađe u blizini tog čoveka, nema šanse, zato što neću moći da se suzdržim, a da i ne govorimo o obuzdavanju Džejka, ako je makar i pogleda na pogrešan način. Žustro je odmahnula glavom. Uvek je bila tvrdoglava. Obično sam to voleo - ali ne i sada. Dobro, jebiga, sama je to tražila. Zgrabio sam je i podigao kao mladoženja mladu. ˝Lijame, da se nisi usudio!˝, povikalaje. Pocrvenela je od besa dok se borila da se spusti. Odmahnuo sam glavom. Kasnije ću se pozabaviti njenim besom. Neće se dugo ljutiti na mene. Istrpeću jednu noć durenja, ali ću znati da je u potpunosti sigurna. Zagrlila me je oko vrata i zajecala dok sam je iznosio iz kuće. Duboko sam uzdahnuo. Osetljiv sam na njene suze. Poljubio sam je u glavu. ˝Psst, dajem ti reč da će sve biti u redu. Moram da te odvedem na bezbedno mesto da bih mogao da se usredsredim na Džejka, važi?˝, rekao sam joj iskreno. Stigli smo do moje kuće. Brzo sam otvorio vrata i pošao ka kauču. Seo sam na njega s njom u krilu i nežno je ljuljao. ˝Molim te, nemoj da upadneš u nevolje, Lijame. Molim te˝, preklinjala me je, čvrsto me grleći.


˝Neću. Moram da se vratim u tvoju kuću. Ti ostani ovde i ne mrdaj dok ne dođem po tebe. Jesi li me razumela? Možeš li to da učiniš za mene?˝, pitao sam je očajničkim tonom. Zašmrcala je i odvojila se od mene, ni ne gledajući me. ˝U tom slučaju, samo idi˝, brecnula se, sišla mi s krila i sela na kauč. Ovo joj se ni najmanje nije dopadalo. Uzdahnuo sam, gledajući njeno gnevno lice. ˝Volim te, Anđele. Potrebno mi je da znam da ste ti i beba na sigurnom˝, objasnio sam. Poljubio sam je u obraz i pomilovao po ravnom stomaku. Borio sam se s nagonom da se osmehnem pri pomisli na moju bebu koja raste u njoj. Ta srećna bebica u narednih osam meseci biće joj bliže nego bilo ko drugi. Na neki način sam joj zavideo. Klimnula je i zažmurila, a neme suze su joj se kotrljale niz lice. Ustao sam i krenuo. ˝Lijame?˝, pozvala me je kad sam stigao do vrata. Okrenuo sam se, nadajući se da ću videti njen osmeh. ˝I ja tebe volim. Ako zaglaviš u zatvoru zbog ubistva, čekaću te˝, rekla je bez trunke emocije. Nije se šalila. Iskreno je verovala da ću završiti iza rešetaka. Otišao sam bez reći. Nisam imao šta da kažem. Bila je veoma ljuta na mene. Moraću da uložim silan trud da bih joj se iskupio za ovo. Prvi put sam uradio nešto što nije htela i to mi je veoma teško padalo. Otrčao sam kod Džejka i zatekao ga kako šparta dnevnom sobom. Bio je ubitačno besan. ˝Džejk, moraš da me saslušaš.˝ Uhvatio sam ga 256 za ramena i okrenuo prema sebi. ˝Znam, znam. Ne mogu da mu uradim ništa ako nešto ne pokuša. Planiram da razgovaram s njim i da mu kažem da zauvek odjebe od nas, ali, ako mi priđe, kunem se...˝ Zaškrgutao je zubima. Nije morao da završi rečenicu. Znao sam šta će učiniti, i da to neće biti bezbolno. Automobil se posle desetak minuta zaustavio ispred kuće. Uhvatio sam Džejka za ruku kad je skočio s kauča. ˝Jebeno se smiri. Jesi li me razumeo?˝, naredio sam. Klimnuo je. Krenuo sam ka ulaznim vratima i otvorio ih. Nitkov je stajao na pragu i gnevno me posmatrao. Šake su me svrbele od želje da ga davim sve dok ga ne zadavim. Nisam ga video otkako smo ga pre tri godine izbacili iz kuće sa sve stvarima. Izgledao je identično kao tada. ˝Lijame Džejmse, malčice si porastao, jelda?˝, rekao je. Odmerio me je od glave do pete, s ružnim kezom na usnama. ˝Stivene Vokere, jesi li prestao da zlostavljaš devojčice?˝, odvratio sam. Stiskao sam kvaku tako čvrsto da su me prsti zaboleli. Ošinuo me je besnim pogledom i progurao se u kuću. ˝Gde su, dođavola, Džejk i Amber?˝, prodrao se. ˝Ovde sam. Amber nije tu˝, pribrano je odgovorio Džejk. Možda će ostati miran. ˝Mali govnaru! Oduvek si pravio nevolje! Gde su moja žena i sin? Povešću i Amber sa sobom, samo da znaš!˝, zaurlao je Stiven. Krenuo je ka hodniku koji je


vodio u zadnji deo kuće. Bes je rastao u meni kad god bi izgovorio ime mog anđela. Nekoliko puta sam duboko udahnuo. Moraću da budem jak. Džejk se nasmejao. ˝Da, naravno˝, sarkastično je odvratio. Imao sam utisak da je želeo da navede oca da nešto uradi. Možda je planirao da ga pusti da mu zada nekoliko udaraca, kako bi mogao da se poziva na samoodbranu. ˝Gde su?˝, vrisnuo je Stiven. Uvek je imao lošu narav. Džejkove usne su se preteći zgrčile. ˝Matori, znaj da ću te ubiti ako se ikad približiš mojoj sestri˝, zarežao je. ˝Jesi li me razumeo? Moraš da odeš iz grada. Odmah. Ovde nema ničeg za tebe. Ni Rubi te ne želi. Niko te ne želi˝, procedio je. Osmejak mu je zaigrao na licu kad mu se Stiven približio stisnutih pesnica. ˝Za sve si ti jebeno kriv! Ti i Amber ste razjapili ta prokletaprljava usta i rekli Džoniju šta se desilo. Sve ste uništili! Uvek si bio ništavni govnar. Trebalo je da ti gurnem majku niz stepenice kad mi je rekla da je trudna s tobom!˝, gnevno je urliknuo Stiven. Znao sam šta će se desiti, ali nisam bio dovoljno brz da to sprečim. Džejk je zgrabio oca. Tresnuo ga je o zid i izbio mu sav vazduh iz pluća. Pojurio sam i ščepao Džejka. Razdvojio sam ga od oca baš kad se spremao da ga udari. ˝Ne tako! Džejk, ne tako˝, povikao sam, pokušavajući da ga obuzdam. ˝Pusti me! Ubiću ga. Lijame, pusti me!˝, vrisnuo je. Bacakao se i pokušavao da se oslobodi mog stiska. ˝Džejk, smiri se!˝, začuli smo Amberin napeti glas iza naših leđa. Krv mi se sledila kad sam je čuo. Šta je ovde tražila! Svi smo se okrenuli u pravcu njenog glasa i ugledali je na vratima. Odmah sam pustio Džejka i pošao ka njoj, ali se njen otac našao između nas i uhvatio je za zglob. Ustuknula je i pokušala da iščupa ruku iz njegovog stiska. ˝Ti! Jebeno si sve upropastila!˝, vrisnuo je na nju. Mržnja i gnev su proključali u mojim venama. ˝Pusti je, i to odmah!˝, zarežao sam kroz stisnute zube. Jedva sam kontrolisao gnev. Srce mi je bubnjalo u ušima, a ruke drhtale od silnog besa. Ubiću ga ako je ne pusti za tri sekunde. Okrenuo se prema meni. Mržnja mu je izobličila lice. ˝Jebi se! Ona je moja ćerka! ˝, povikao je i cimnuo Amber ka sebi. Okrenula se i pokušala da ga odgurne. Lice mu je otvrdlo. Bacio sam se napred baš kad ju je udario po licu. Uhvatio sam ga za košulju i udario posred lica. Uživao sam u krckanju njegovog nosa pod mojom pesnicom. Ponovo sam zamahnuo i udario drugi i treći put. Nisam obraćao pažnju na bol u ruci. Telo mu je posle četvrtog ili petog udarca malo omlitavelo. Ljuljao se na oslabljenim nogama. Tresnuo sam ga o zid da ne bih morao da ga držim. Udarao sam ga i udarao. U te udarce ulio sam sav gnev, povređenost i bespomoćnost koje sam ikad osetio dok sam gledao kako moja devojka plače dok ne zaspi. Nikad više neću dozvoliti ovom čoveku da je povredi. Škljokao se na pod i


pokrio glavu rukama, ali ja nisam prestao. Nisam mogao da prestanem. Počeo sam da ga šutiram. Džejk me iznenada zgrabio otpozadi. Nabio mi je lice uza zid. ˝Nemoj! Nisam završio s njim! Pusti me, dođavola. Skidaj se s mene!˝, urlao sam. Očajnički sam pokušavao da ga zbacim sa sebe da bih ubio čoveka koji je život mog anđela pretvorio u pakao. Odgurnuo sam se o zid da bih se oslobodio. ˝Amber je povređena, Lijame˝, rekao je Džejk i ponovo me nabio uza zid. Prislonio je ruku uz moj vrat. ˝Pusti me. Pusti me da ga dokrajčim!˝, povikao sam. Otimao sam se svom snagom. ˝LIJAME, AMBER JE POVREĐENA!˝, povikao je Džejk. Čekaj, šta je rekao? Amber? O, bože... ˝Šta? Gde? Gde je ona?˝, očajnički sam zavapio. Nisam video kad se to desilo. Ošamario ju je. Pala je. Posle toga mi je samo on bio pred očima. Džejk me je pustio. Potražio sam je pogledom. Ležala je na boku, sklupčana u fetusni položaj. Žmurila je i stiskala vilice, a lice joj se preobrazilo u bolnu masku. Pritrčao sam joj i nagnuo sam se nad njom. ˝Anđele?˝, prošaputao sam milujući njen obraz, crven od udarca. Zajecala je i pokušala da se pokrene. Pravila je prigušenu, iskidanu buku. ˝Boli me, Lijame. Molim te, mnogo me boli˝, vapila je i očajnički me posmatrala. Delovala je užasnuto. Bila je tako uplašena da sam pomislio da će mi srce stati. ˝Šta te boli?˝, pitao sam. Pokušavao sam da je utešim. Spustio sam poljubac na njen bolni obraz. Sve će biti u redu kad joj donesem malo leda. Nedelju dana će imati gadnu modricu, ali će potom sve biti u redu. ˝Stomak˝, zakrkljala je, jecajući. Okrenula se licem ka podu i histerično zaplakala. Boli je stomak? Spustio sam pogled i video da ga je pokrila rukama. Ugledao sam i krv koja joj je curila niz nogavicu farmerki. Srce mi je stalo. Nisam mogao da dišem. Video sam samo krv. Čuo sam samo njeno jecanje i cviljenje. AMBER Kad sam čula da su se kola zaustavila ispred naše kuće, skočila sam sa kauča i potrčala ka prozoru. Trgla sam se kad sam videla da izlazi iz vozila i žurno korača ka kući. Pozlilo mi je. Nisam mogla da dozvolim da to urade. Uvaliće se u velike nevolje. Umreću ako Lijam nastrada zbog ovoga. Ujela sam se za usnu, grozničavo razmišljajući. Možda mogu da odem tamo i budem još jedan svedok koji će potvrditi da je on započeosukob. Reći ću da su momci postupali u samoodbrani. Još jedan svedok svakako bi bio od pomoći. Duboko u sebi znala sam da će me Lijam ubiti zbog ovoga, ali bila sam sigurna da ću pronaći način da mu se iskupim.


Istrčala sam iz njegove i potrčala ka našoj kući. Iznutra je dopirala vika. Dobro poznati strah, koji mi se u detinjstvu neprestano peo uz kičmu i izazivao drhtavicu, ukopao me je u mestu. Nisam mogla da se pomerim, kao da sam zaleđena. Čula sam njegov glas. Vikao je. Krv mi se sledila - ali tamo su bili Džejk i Lijam. Uvek su se brinuli o meni, uvek. Htela sam da vidim kako zadaje prvi udarac, da bih mogla da svedočim o tome. Toliko sam mogla da uradim za njih. Prikrala sam se vratima. Nisu bila zatvorena, samo priškrinuta. ˝Za sve si ti jebeno kriv! Ti i Amber ste razjapili ta prokleta prljava usta i rekli Džoniju šta se desilo. Sve ste uništili! Uvek si bio ništavni govnar. Trebalo je da ti gurnem majku niz stepenice kad mi je rekla daje trudna s tobom!˝, gnevno je urlao moj otac. Zastenjala sam zbog užasnih reči koje je otac izgovorio. Bio je grozna osoba, ali je ovo bilo stvarno nisko, čak i za njega. Čula sam udarac i komešanje. Otvorila sam vrata i videla kako Lijam drži Džejka i kako se očajnički trudi da ga razdvoji od mog oca, koji je stajao naslonjen na zid, gnevno ih posmatrajući. ˝Ne tako! Džejk, ne tako!˝, vikao je Lijam na Džejka, koji se bacakao u njegovim rukama. Džejk se nije smirivao. Lice mu je bilo crveno od besa. Samo ja sam mogla da ga zaustavim kad je bio u takvom raspoloženju, jer nije mogao da me gleda potresenu. ˝Džejk, smiri se!˝, očajnički sam zavapila. Kad je prestao da se otima, Lijam ga je odgurnuo i zaprepašćeno me posmatrao, a i pomalo uplašeno. Krenuo je ka meni, a krajičkom oka sam zapazila da se i otac kreće. Presekao mu je put i zgrabio me za zglob pre nego što sam stigla da se pomerim. Snažno me je stisnuo. Lice mu je bilo crveno od gneva. Trgla sam se kad me je snažnije stisnuo. Bol mi je prostrujao uz ruku. Pokušala sam da se oslobodim, ali nije hteo da me pusti. ˝Ti! Jebeno si sve upropastila!˝, vrisnuo je na mene i zario mi nokte u kožu. Nisam mogla da dišem. ˝Pusti je, i to odmah!˝, naredio mu je Lijam. Izgledao je tako besno da me je uplašio. Otac se okrenuo prema njemu, ali nije me puštao. ˝Jebi se! Ona je moja ćerka˝, procedio je. Povukao me je za ruku i izgubila sam ravnotežu. Zateturala sam se prema njemu i osetila alkohol u njegovom dahu. Izvila sam se i cimnula rukom da bih se oslobodila. Još me nije puštao. Položila sam ruku na njegove grudi i iz sve snage ga odgurnula. Nije se pomerio ni za centimetar. Videla sam da mu se ruka pokrenula. Zatvorila sam oči. Znala sam da će me udariti. Pogodio me je u desni obraz. Imala sam osećaj da mi je glava eksplodirala. Pomutilo mi se pred očima, izgubila sam orijentaciju i tresnula leđima o kredenac. Najgori bol koji sam u životu osetila prostrelio mi je stomak i donji deo leđa. Imala sam utisak da sam probodena dugim sečivom. Uhvatila sam se za kredenac i pokušala da ustanem, sikćući kroza zube. Džejk mi je pritrčao, uhvatio me i položio


me na pod. Zatim se naslonio na kredenac. ˝Sranje. Ambs, kako si?˝, pitao me je očajnim glasom i priljubio mi glavu na grudi. Pokrila sam stomak. Pokušavala sam da dišem uprkos oštrom bolu. ˝Loše˝, zakrkljala sam. O, ne. Beba! ˝Lijam? Gde je Lijam?˝, pitala sam i otvorila oči. Osvrnula sam se oko sebe. Jedva da sam išta videla od suza. Čula sam stenjanje i dahtanje. O bože, nije valjda... Molim te, reci mi da ne radi to! Treptala sam gledajući kako Lijam udara mog oca. Lice mu je bilo iskrivljeno od gneva. Neće prestati da ga udara dok god bude disao. Dešavalo se upravo ono čega sam sam se najviše plašila. Ostaću bez Lijama i bez njegove bebe. Srce mi se lomilo u milion komada. ˝Zaustavi ga˝, s mukom sam prošaputala. ˝Neću. Nek ga ubije˝, odgovorio Džejk. Odmahnula sam glavom. ˝Zaustavi ga! Zbog mene, molim te! Potreban mi je. Reci mu da sam povređena. Potreban mi je", zastenjala sam pod naletom mučnine koja me je nagonila na povračanje. ˝Lijame˝, očajnički sam zavapila, glasom jedva nešto jačim od šapata. Džejk se odvojio od mene. ˝Zaustaviću ga˝, rekao je i pojurio. Zakotrljala sam se u stranu, podigla kolena do grudi i spustila ruke na stomak. Bože, samo da ne izgubim bebu! Zažmurila sam, boreći se s bolom. Lijam me je nekoliko sekundi kasnije pomilovao po obrazu, koji me je ponovo zaboleo. ˝Anđele?˝, šapnuo je. Zvučao je tako zabrinuto da mi se srce iznova slomilo. Kako da mu kažem da gubim bebu? Bio je tako srećan zbog nje. Kako da izgovorim tako nešto? Htela sam da ga zagrlim i da ga pustim da me drži dok sve ovo ne nestane. On može da popravi sve, da učini da sve bude u redu. Pokušala sam da ustanem i zastenjala od novog talasa bola. ˝Boli me, Lijame. Molim te, mnogo me boli˝, promrmljala sam i pogledala njegovo savršeno lice. Briga je ostavila duboki trag na njemu. Izgubiću sve. Završiće u zatvoru. Biću prepuštena samoj sebi. Kako ću živeti bez njega? ˝Šta te boli?˝, pitao je kad se nagnuo da me poljubi u obraz. ˝Stomak.˝ Nisam želela da gledam kako ga preplavljuje saznanje da gubim bebu. Okrenula sam se ka tepihu i zajecala. Ja sam bila kriva za sve. Trebalo je da ostanem u kući, kao što mi je rekao. Beba bi bila bezbedna da sam samo ostala kod njega, a Lijam ne bi morao da ide u zatvor. Napao je mog oca samo zato što sam se ja pojavila. Ne bi to učinio da sam ga poslušala. Zašto nisam mogla da ostanem tamo gde mi je rekao? ˝Džejk! Zovi hitnu pomoć!˝, očajnički je povikao Lijam. Nežno me je pomilovao po potiljku. ˝Psst, sve je u redu. U redu je, Anđele˝, tepao mi je. Okrenula sam glavu ka njemu kad me je zagrlio. Ležao je pored mene. Kako je moguće da me još teši? Kriva sam za sve - zašto ne viče na mene?


˝Tako mi je žao˝, rekla sam. Ovo će sve pokvariti; neće me više želeti jer sam ubila bebu. Poljubio me je u čelo. ˝Anđele, nemaš razloga da se izvinjavaš˝, prošaputao je. Mazio mi je stomak, tako blago da sam jedva osećala njegov dodir. ˝Ja sam kriva za ovo˝, rekla sam i ponovo zajecala. Žustro je odmahnuo glavom i odmakao se od mene. Srce mi se slamalo. Znala sam - sad će me ostaviti. Ustao je i prišao mom ocu, koji je pokušavao da ustane s poda. Počeo je da ga udara uz kišu psovki. Džejk ga je oborio na pod. ˝Prestani! Idi kod Amber, odmah!˝, naredio je, streljajući ga gnevnim pogledom. Lijam je klimnuo i dotrčao do mene. ˝Podići ću te, važi?˝, tiho je rekao. Odlučno sam odmahnula glavom. Nisam htela da se pomerim. ˝Ne, nemoj. Molim te, nemoj˝, rekla sam jedva čujnim glasom. Bol je bio tako oštar da mi je pozlilo. I on je izgledao kao da trpi bolove dok mi je sklanjao kosu s lica, ljubeći me i šapćući reči utehe. ˝Gde je jebena hitna pomoć?˝, vrisnuo je na Džejka. ˝Na putu je. Šta joj je?˝, pitao je Džejk i kleknuo pored mene. Stisnula sam Lijamovu ruku. Nisam htela da se potuku ako Džejk odlepi zbog bebe. ˝Trudna je, Džejk˝, objasnio je Lijam, ljubeći mi obraz. ˝T-trudna?˝, zamucao je Džejk. Lijam je klimnuo, i dalje me zabrinuto posmatrajući. ˝Nateraću te da platiš za ovo, govnaru mali!˝, povikao je moj otac s vrata. Džejk i Lijam su hteli da ustanu, ali sam uhvatila Lijama za ruku. Nisam htela da ponovo ostanem sama. ˝Gubi se odavde pre nego što te ubijem. Kunem se bogom da ti glava neće dugo ostati na ramenima ako izgubi bebu˝, zagrmeo je Džejk. ˝Džejk, molim te˝, prošaptala sam. Nisam želela nove nevolje. ˝Beba? Trudna je? Koja kurvica˝, prezrivo je rekao otac. Lijam je ustao. Gnevno lice mu je poprimilo grimiznu boju. U tom trenutku sam čula sve glasniju sirenu kola hitne pomoći. Okrenuo se ka meni i slabašno se osmehnuo. ˝U redu je, Anđele. Pomoć stiže. Sve će biti u redu˝, tiho je rekao. Podigla sam glavu i videla da je otac otišao. Džejk je stajao na vratima, čekajući hitnu pomoć. Lijam me je posmatrao, a u predivnim plavim očima ogledala mu se zabrinutost. Toliko sam ga volela da ne bih umela da živim bez njega. Kako ću se snaći kad me ostavi i ode na koledž, kad ostanem sama sa sećanjima i snovima o onome što je moglo biti? Bolničar je dotrčao s Džejkom. ˝Šta se desilo?˝, pitao je Lijama. ˝Trudna je. Anđele, da li si udarila stomak ili tako nešto?˝, pitao me je Lijam. Čvrsto me je stiskao za ruku. Klimnula sam. Nisam smela da se pomaknem da se bol


ne bi pogoršao. Ionako je već bio nepodnošljiv. ˝Koliko dugo je trudna?˝, pitao je bolničar. ˝Pet nedelja˝, odgovorio je Lijam. Molećivo ga je posmatrao. ˝U redu. Prebacićemo te do bolnice. Pregledaću te u kolima hitne pomoći. Da li te negde boli, Amber?˝, pitao je bolničar. ˝Bole me leđa i kukovi.˝ Trgla sam se kad mi je pomogao da se okrenem na leđa. Klimnuo je. ˝To se ponekad dešava. Izgleda da si imala spontani pobačaj˝, rekao je tužnim glasom. Klimnula sam. Već sam to znala. Bol je bio previše prokleto jak da bi se radilo o bilo čemu drugom. Lijam me je neprestano držao za ruku i nemo me posmatrao, s neizmernom tugom u očima. Lice mu je bilo maska žalosti. Bio je duboko potresen. Neće moći da mi oprosti. U bolnici sam odgurana u odeljak. Doktor je odmah stigao. ˝U redu, Amber. Pregledaću vas da bih video je li vam grlić materice otvoren˝, objasnio je dok je navlačio rukavice. Užasnuto sam pogledala Lijama i čvršće ga stisnula za ruku. ˝Psst, sve će biti u redu. Ovde sam. Sve je u redu˝, smirivao me je. Nežno me je milovao po licu slobodnom rukom. Bolno sam kriknula dok me je doktor pregledao. Sveže suze ovlažile su mi obraze, a Lijam ih je presretao poljupcima. Posmatrao me je slomljenog srca. ˝Žao mi je, grlić materice je otvoren, što znači da je spontani pobačaj u toku. Neophodno je da pristupimo proceduri koja će ubrzati započeti proces. Tek ste u petoj nedelji. To je najbezbedniji i najlakši način˝, objasnio je doktor i bacio krvave rukavice u stranu. ˝O kakvoj proceduri govorite?˝, pitao je Lijam. ˝U pitanju je hirurška intervencija kojom ćemo odstraniti sve tragove trudnoće. Zahteva opštu anesteziju˝, objasnio je. Posmatrao me je pomalo tužnim pogledom. Progutala sam knedlu. Hirurška intervencija? ˝Je li to bezbedno?˝, pitao je Lijam. Još čvršće me je stisnuo za ruku. Doktor je klimnuo. ˝To je najbezbedniji način. Možemo sačekati da se sledeće nedelje sama oslobodi pobačenog ploda, ali bi to podrazumevalo povećani rizik od infekcije. Za Amber će biti najbolje da ga brzo odstranimo.˝ Klimnula sam. Htela sam da se ovo što pre završi, a ne da krvarim nedelju dana uz neprestane bolove. Lijam je ćutke čekao moju odluku. ˝Pristajem˝, promucala sam i zažmurila. ˝U redu. Idem da obezbedim operacionu salu. To je veoma brza procedura. Posle nje ćete biti vraćeni ovamo˝, objasnio je doktor. Klimnuo je Lijamu pre nego što se udaljio žurnim korakom. Obratila sam se Lijamu kroz suze. ˝Žao mi je. Ja sam kriva za sve.˝ Odlučno je odmahnuo glavom. ˝Hoćeš li prestati to da govoriš? Nisi ti kriva.


Prestani sa samoosuđivanjem. Kriv je onaj nitkov, a ne ti.˝ Nežno me je poljubio u čelo. Glasno sam šmrcnula. Poželela sam maramicu da obrišem nos. ˝Nije tako. Nije trebalo da napuštam tvoju kuću. Naredio si mi da ne izlazim. Trebalo je da te poslušam. Ubila sam našu bebu˝, jecala sam. Srce mi se ponovo slamalo. Pažljivo se popeo na krevet i zagrlio me. Trudio se da me ne pomera. ˝Nisi ni za šta kriva. Nisi ubila bebu, Anđele. Neke stvari se jednostavno dese. Znaš da duboko verujem da se sve dešava s razlogom. Nije trebalo da dobijemo bebu. Nisi ti kriva. Ako uopšte postoji krivac, onda sam to ja. Možda te ne bi udario da mu nisam rekao da te ostavi na miru˝, tiho je dodao. Odmahnula sam glavom i zarila licem u njegove grudi. Čvrsto sam ga grlila. Krivica je bila isključivo moja, ne njegova. ˝Volim te˝, šaputao mi je u uvo, sve dok se doktor nije vratio da me odvede u operacionu salu. Koračao je pored mog kreveta do operacione sale. Tu su ga zaustavili. Nežno me je poljubio, a oči su mu blistale od tuge. ˝Biću ovde kad se probudiš. Volim te više od svega˝, obećao je. Osmehnula sam se na te reči. Još me voli. Još me želi. Nadala sam se da nije to govorio zato što sam bila potresena i u bolovima. Molila sam se da je bio iskren kad je rekao da će me želeti i posle ovoga. LIJAM Čim mi je nestala iz vidokruga kada su je odgurali kroz vrata operacione sale, skliznuo sam na pod i zario glavu u šake. Trpela je ogromnebolove, a ja ništa nisam mogao da učinim za nju. Izgubili smo bebu. Iz nekog idiotskog razloga krivila je sebe, iako je to bila odgovornost njenog oca. Stisnuo sam šake u pesnice i pritisnuo ih na oči. Pokušavao sam da ne mislim o njemu. Hteo sam da odjurim odavde i da mu otkinem glavu - ali nisam mogao. Morao sam da budem ovde kad se moja devojka probudi. Imala je dovoljno briga i bez toga. Verovao sam u ono što sam joj rekao. Da nam je tako bilo suđeno, dobili bismo tu bebu. Ne bismo je izgubili da neka viša sila nije tako htela. Oduvek sam verovao da se sve dešava s razlogom - ali mi to nije pomagalo da lakše podnesem gubitak bebe, savršene bebice koju sam zamišljao kao sliku i priliku majke. Zažmurio sam i naslonio glavom na zid. Čekao sam da izađe. Jedva da sam primetio Džejka, koji je seo pored mene i prebacio ruku preko mog ramena. ˝Izgubila je bebu˝, promrmljao sam. Džejk se ukočio pored mene. ˝Razumem. Biće dobro˝, uveravao me je, stiskajući me za rame. Bio sam iznenađen što me nije napao zato što sam mu je sestra zatrudnela, ali iskreno, bilo me je baš briga. Nije mogao da mi nanese veći bol od ovog koji me je trenutno pritiskao. Samo je moj anđeo mogao da me povredi više od ovoga. Samo je


ona imala moć da me dokrajči. Posle četrdesetak minuta izgurali su je iz operacione sale. Još je spavala pod dejstvom anestezije. Brzo sam ustao i zabrinuto je pogledao. ˝Da li je dobro?˝, pitao sam očajničkim tonom, cupkajući pored kreveta koji su gurali hodnikom. ˝Sve je prošlo kako treba. Sve smo odstranili. Biće dobro. Za sat vremena počeće da se budi. Zadržaćemo je preko noći i otpustićemo je sutra po podne. U međuvremenu bi trebalo da se odmori˝, rekao je doktor. Klimnuo sam i krenuo u njenu sobu. Seo sam pored kreveta i držao je za ruku. Džejk je ćutke sedeo pored mene. Nismo imali ništa da kažemo, ništa što bi nam pomoglo da se bolje osećamo. Posle pola sata osetio sam kako joj se ruke kreću. Hitro sam poskočio kad je otvorila oči. Drugi put u tri dana ovako se budila. Molio sam se bogu da se to više nikada ne desi, zato što nisam bio siguran da bih to podneo. ˝Zdravo, Anđele˝, promrmljao sam, milujući je po nadutom licu. Modrica se polako stvarala na mestu udarca. Okrenula je glavu ka meni, ali nije otvorila oči. ˝Ostao si˝, prostenjala je. Sićušni osmeh joj je zaigrao u uglovima usana. Je li moguće da je pomislila da ću je ostaviti? ˝Naravno da sam ostao.˝ Nežno sam je poljubio. Zajecala je i slabašno stegla moju košulju kad mi je uzvratila poljubac. ˝Toliko te volim, Lijame˝, prošaptala je. ˝Znam da me voliš, ali te ja volim mnogo više˝, odvratio sam. Niko nikada nikoga nije voleo kao ja nju. Džejk je pročistio grlo, pa sam se odmakao od nje, ne puštajući joj ruku. Prišao joj je i čvrsto je zagrlio. ˝Žao mi je što si izgubila bebu, Ambs˝, rekao je. Izgledao je i zvučao iskreno. Klimnula je i jedva primetno se osmehnula. ˝Da, i meni˝, rekla je slomljenim glasom. ˝Pozvaću Rubi, Džonija i tvoje roditelje, Lijame˝, rekao je Džejk. Poljubio ju je u obraz i nestao iza zavese. Obezbedio nam je privatnost. ˝Hoćeš li da legneš pored mene?˝, pitala je promuklim glasom. Klimnuo sam i pažljivo legao na krevet pored nje. ˝Da li te nešto boli?˝ pitao sam kad sam je zagrlio. ˝Ne baš. Telo mi bridi, ali ništa kao ono odranije.˝ Promeškoljila se na krevetu i trgla. Zažmurio sam i zario licem u njen vrat. ˝Moraš prestati da me toliko plašiš. Dobiću srčku zbog tebe˝, pecnuo sam je u pokušaju da je oraspoložim. Nasmejala se bez mnogo veselja. ˝Tako sam umorna.˝ Okrenula je glavu i šćućurila se uz mene. ˝Onda spavaj˝, šapnuo sam i pokrio je, da bi joj bilo toplo.


Nekoliko sati je spavala, budeći se s vremena na vreme. Dobila je lekove protiv bolova i rekla je da je dobro. Posle nekoliko sati dozvolili su joj da ustane iz kreveta i ode u kupatilo u pratnji dve sestre - što joj se nije dopalo. Bolničarka je došla u devet. Obratila mi se s tužnim osmehom na licu. ˝Žao mi je, ali vreme za posete je isteklo. Moram vas zamoliti da se udaljite˝, rekla je obzirnim tonom dok je pomagala Amber da se namesti na krevetu. ˝Stvarno? Zar ne mogu da ostanem? Neću praviti nikakve probleme, molim vas. Spavaću na stolici. Nećete ni znati da sam ovde˝, molio sam je. Namestio sam facu koja je tako dobro palila kod Amber. Uzdahnula je i zakolutala očima. ˝Dobro, ali, ako iko pita, kaži da si se ušunjao ovamo. Jasno?˝ Sa osmehom je zavrtela glavom. Uzvratio sam joj osmehom. ˝Hvala.˝ Dakle, ova faca pali i kod drugih. Džejk se pozdravio s nama i obećao da će doći rano ujutru i doneti nam presvlaku. Kad je otišao, probala je da mi napravi mesta na krevetu i trgla se, ali je pokušala da prikrije bol. ˝Spavaću u stolici, Anđele˝, rekao sam. Plašio sam se da ću je u snu prignječiti. ˝Molim te˝, preklinjala je. Prokletstvo, zašto nikad ne mogu da odbijem ovu devojku? Uzdahnuo sam i skinuo patike. Popeo sam se u krevet i legao pored nje. Privila mi se na grudi i plakala sve dok nije zaspala. Probudio sam se veoma rano. Neko me je drmao za ruku. Podigao sam glavu i ugledao dva muškarca koji su me mrko gledali. Zatreptao sam. Uplašio sam se da ću upasti u nevolju zato što sam se zatekao u bolnici posle isteka vremena za posete. ˝Lijam Džejms?˝, rekao je jedan od njih. Klimnuo sam i tiho se uspravio. ˝Da˝, prošaptao sam, da ne bih probudio Amber. Nisam uspeo. Promeškoljila se i trgla kad je videla dvojicu nepoznatih ljudi u svojoj sobi. ˝Lijame Džejmse, hapsimo te zbog nanošenja teških telesnih povreda. Ne moraš ništa da kažeš, ali sve što kažeš može biti upotrebljeno protiv tebe na sudu. Imaš pravo na advokata. Dobićeš branioca po službenoj dužnosti ako nemaš novca da angažuješ advokata˝, recitovao je dok me je hvatao za ruke. Nanošenje teških telesnih povreda? Onaj nitkov je podneo tužbu?


DVADESET TREĆE POGLAVLJE AMBER Žustro sam se pridigla u sedeći položaj. ˝Šta, kog đavola, govorite?˝ Lijam mi je spustio ruku na rame. ˝Lezi˝, strogo mi je naredio. Namrštila sam se. Kakva budala, hapse ga, a on brine za mene? ˝Ovo je tako glupo! Ne možete ga uhapsiti. Nije on kriv!˝, očajnički sam kriknula na dvojicu muškaraca koji su gledali kako Lijam obuva cipele. Nisam znala zašto je tako miran. Da li je očekivao ovako nešto? ˝Primili smo ozbiljnu žalbu, gospođice. Moramo da je istražimo˝, odvratio je jedan od njih. Nije se ni potrudio da me pogleda. Lijam je odmahnuo glavom. ˝Anđele, sve je u redu. Ne brini˝, uveravao me je. U redu? Kako ovo može da bude u redu? Obratio se čoveku koji ga je držao za ruku. ˝Mogu li da poljubim devojku na rastanku? Upravo je pobacila˝, zamolio je tipa koji ga je držao za ruku. Izraz mu je malčice smekšao i pustio ga je. Lijam me je lagano poljubio u usne. ˝Volim te, Anđele. Ne potresaj se zbog mene. Moraš da se odmaraš˝, govorio mi je, nežno me milujući po licu. Uspaničila sam se kad se odvojio od mene. Nisam mogla da se rastanem s njim. Bio mi je potreban. Zagrlila sam ga oko vrata i odbila da ga pustim. ˝Molim vas, ne odvodite ga od mene, molim vas! Nije on kriv, ja sam kriva, ja sam za sve kriva. Trebalo je da ostanem u njegovoj kući. Nije trebalo da idem svojoj, molim vas˝, preklinjala sam. Uplela sam prste u Lijamovu kosu i jecala mu na ramenu. ˝Gospođice, morate da ga pustite˝, naredio je isti tip. Još jače sam ga zagrlila. Verovatno sam ga povređivala, ali se on nije žalio. ˝Gospođice!˝, prodrao se. Lijam me je nežno pomilovao po rukama i izvukao ih iz svoje kose. Kad se iščupao iz zagrljaja, odmakao se da me pogleda. U očima mu se videlo koliko je nervozan i zabrinut. ˝Volim te˝, zavetovao se i ponovo me poljubio u usne. ˝I ja tebe volim˝, šapnula sam. Nisam verovala svom glasu. Lijam je ustao. Policajac mu je odmah povukao ruke na leđa i stavio mu lisice. Lijam nije skidao pogled s mene. Srce mi se ponovo slamalo. Mislila sam da ništa ne može biti gore od gubitka bebe. Prevarila sam se.


Gledala sam kako ga izvode iz sobe. Pozlilo mi je kad sam ostala sama. Nisam mogla dopustiti da se nešto ovako desi. Ja sam bila kriva za ovo. Vrtelo mi se u glavi. Pokušavala sam da smislim rešenje ili plan. Mogla sam da podnesem tužbu protiv oca. Tako bi se saznalo da me je on prvi udario, a Lijam bi bio pušten zato što me je samo branio. Ali to ne bi bilo dovoljno da ga puste, zar ne? Imao je pravo da me brani, ali se izbezumio. Nikad neće poverovati da je sve što je uradio učinio u samoodbrani. Pokrila sam lice rukama. Pokušala sam da nešto smislim. Lijam je bio u nevolji zato što je moj otac podneo tužbu protiv njega. I dalje će biti optužen, čak i ako podnesem tužbu protiv oca. Odgovaraće za nanošenje teških telesnih povreda, bez obzira na samoodbranu. Učinio je to, iako je bio isprovociran. Nisam smela da rizikujem i da se nadam da će biti pušten. Šta ako ne bude? Šta ako završi u zatvoru i ako ga izgubim? Preostalo mi je samo jedno - da nagovorim oca da povuče optužbe. Uzela sam telefon i pozvala Džejka. Odgovorio je posle drugog zvona. ˝Džejk, Lijam je uhapšen˝, rekla sam. ˝Šta, dođavola, pričaš? Nema šanse!˝, povikao je tako jako da sam odmakla telefon. ˝Džejk, trebalo bi da izađem iz bolnice danas. Možeš li da mi doneseš odeću?˝, pitala sam ga. Pokušavala sam da zvučim pribrano. ˝Mogu. Stižem za dvadeset minuta˝, rekao je. Čula sam veliku galamu u pozadini. Verovatno je bacao sve moje stvari u torbu ili nešto slično. ˝Hvala ti˝, prekinula sam poziv i prislonila hladnu plastiku na čelo. Razmišljala sam. Da li je postojao neki drugi način? Ništa mi nije padalo na pamet. Ruke su mi drhtale. Bila sam đavolski uplašena. Ipak sam ukucala očev kućni broj u telefon. Dugo je zvonilo. Javio se baš kad sam htela da odustanem. Zvučao je sanjivo. Stresla sam se od jeze kad sam ga čula. Zažmurila sam. ˝Halo? ˝ Uspeo je da zvuči zastrašujuće, iako je izgovorio samo jednu reč. ˝Amber ovde˝, rekla sam i progutala knedlu. Zlobno se nasmejao. ˝I šta mogu da uradim za tebe, Amber?˝ ˝Hoću da povučeš optužbe protiv Lijama˝, odgovorila sam. Trudila sam se da zvučim samouvereno. Ponovo se nasmejao. ˝Ne pada mi na pamet. Taj seronja mi je slomio nos! Trebalo bi da vidiš šta mi je uradio s licem!˝, povikao je. Trgla sam se. Kako je moguće da me plaši, iako razgovaramo telefonom? ˝Molim te, molim te, ne radi ovo, molim te˝, preklinjala sam, zadržavajući suze. Uzdahnuo je. ˝Hoćeš da povučem optužbe?˝ ˝Hoću˝, odvratila sam, brišući suze s lica. ˝Dođi kod mene da popričamo o tome˝, ponudio je. Dlake na rukama su mi se


nakostrešile od njegovog zabavljenog glasa. Da odem do njegove kuće? O bože, da li se šali sa mnom? ˝Molim te, povuci optužbe. Dobro znaš da si me prvi udario, molim te˝, preklinjala sam ga. Žuč mi se pela uz grlo. Očigledno je uživao u pretnji koja se njegovom zaslugom nadvijala nad mojom glavom. ˝Dođi kod mene da popričamo o tome˝, ponovio je. Pogledala sam na sat. Džejk će doći za deset minuta. ˝Mogu li da povedem Džejka?˝, pitala sam, iako sam znala da je to najgluplje pitanje koje sam postavila u životu. Zašto bi mi dozvolio da ga povedem? Kad bi se Džejk našao u njegovoj blizini, ne bi morao da se brine za optužbe zato što bi verovatno ležao u grobu pored nekog zabačenog puta. ˝Ne. Ne mešaj tog nitkova u ovo!˝, brecnuo se. Progutala sam pljuvačku uprkos knedli koja mi je rasla u grlu. Da li sam zapravo bila sposobna da ovo uradim? Da li ću moći da odem tamo i razgovaram s njim? Znala sam odgovor na to pitanje. Uradila bih sve za Lijama. Ubila bih oca, ako bi ga to sprečilo da podnese tužbu. Progutala sam strah. ˝U redu, doći ću za sat vremena˝, složila sam se i prekinula vezu pre nego što sam imala prilike da se predomislim. Duboko sam udahnula, očajnički pokušavajući da suzbijem napad panike. Morala sam da ostanem jaka. Opružila sam se po krevetu i pokušala da se smirim. Ne smem da budem previše unezverena kad Džejk stigne, zato što me u tom slučaju neće ostaviti samu. Ležala sam i brojala kvadratiće na tavanici. Pokušavala sam da ne mislim ni na šta drugo. Stigla sam do broja 867 kad je Džejk ušao u sobu. Izgledao je izuzetno umorno i potreseno. Mogla sam da se kladim da noćas nije dobro spavao. Nežno me je zagrlio. Pokušala sam da se ne trgnem kad mi je bol sevnuo u stomaku i kukovima. ˝Sranje, Ambs, ovo ne valja.˝ Odmahnuo je glavom. Izgledao je ljuto i zabrinuto. Klimnula sam. Morala sam brzo da ga se otarasim. ˝Džejk, idi u policiju i vidi šta možeš da uradiš za Lijama. Pustiće me tek po podne˝, naložila sam mu, stiskajući ga za ruku. Klimnuo je, ali je izgledao zabrinuto. ˝Jesi li sigurna da nećeš da ostanem pored tebe, makar nakratko? Jesi li dobro?˝ Klimnula sam i slabašno se osmehnula. ˝Moram znati da li je Lijam dobro. Uradi to za mene ako možeš˝, zatražila sam, pokazujući glavom ka vratima. Ponovo me je zagrlio. ˝U redu. Zvaću te ako išta saznam.˝ Poljubio me je u teme i spustio torbu s mojom odećom na pod pored kreveta. ˝Pozovi me kad te puste. Doći ću da te dovezem kući˝, rekao je. Zagrlila sam ga još jednom, da ga ne bih lagala u lice. ˝U redu. Molim te, idi u policiju i vidi možeš li išta da uradiš.˝ ˝Važi. Vidimo se uskoro.˝ Ohrabrujuće mi se osmehnuo pre nego što se okrenuo i


izleteo iz sobe. Sačekala sam da odmakne pre nego što sam pritisnula dugme za poziv na zidu. Ubrzo se pojavila bolničarka. ˝Zdravo, kako se danas osećaš? Hoćeš Ii još malo lekova protiv bolova?˝, pitala je ljubazno. Odmahnula sam glavom. ˝Neću, želim da napustim bolnicu. Brat me čeka u automobilu. Mama je doživela nesreću. Moram da krenem˝, lagala sam, prebacivši noge preko kreveta. ˝Amber, ne možeš tek tako da odeš. Juče si imala hiruršku intervenciju˝, ukorila me je bolničarka. ˝Doktor mi je rekao da po podne mogu da odem kući. Otići ću samo nekoliko sati ranije˝, rekla sam. Podigla sam torbu koju mi je Džejk doneo i počela da se oblačim. Trzala sam se pri svakom pokretu. Bolničarka mi se ljutito obratila iz dubine grla. ˝Amber, ne bi trebalo da ustaješ iz kreveta! Nakon što te danas po podne otpustimo, moraćeš da ležiš još nekoliko dana˝, objasnila je mršteći se. ˝Znate, cenim vašu brigu, ali iz ovih stopa odlazim iz bolnice. Ne možete da me držite ovde protiv moje volje. Znam svoja prava. Mogu da izađem ranije ako potpišem formular na kom piše da odlazim protivno preporuci lekara. Takvim papirom se štitite od podizanja tužbe˝, odlučno sam rekla. Počela je da me nervira. Nisam imala vremena za raspravu. Pogledala me je blago zaprepašćeno, a onda je klimnula glavom. ˝Idem po doktora˝, promrmljala je i požurila ka vratima. ˝Recite mu da ponese formulare. Ne mogu da čekam˝, zatražila sam, grizući usnu. Bila sam nestrpljiva. Htela sam da što pre izbavim Lijama iz nevolja. Obukla sam se i sela na krevet. Nervozno sam posmatrala drugu kazaljku na satu. Doktor se pojavio posle čitave večnosti od tri minuta. Strogo me je posmatrao. ˝Amber, ne preporučujem napuštanje bolnice˝, ukorio me je. Odmahnula sam glavom. ˝Majka je doživela ozbiljnu nesreću. Moram da odem do nje s bratom. Čeka me u kolima. Moram da krenem iz ovih stopa. Pokažite mi gde da potpišem.˝ Klimnula sam ka papirima u njegovoj ruci. S uzdahom mi je predao formular. Pokazao je na dno papira. ˝Ovo je u osnovi izjava u kojoj piše da sam vam preporučio da ostanete u bolnici i da odlazite protivno mom naređenju˝, objasnio je dok sam se potpisivala na tri mesta koja mi je pokazao. Klimnula sam i vratila potpisani formular. Uzela sam torbu. ˝Morate da budete oprezni, Amber. Vratite se ovamo ako osetite slabost ili vrtoglavicu. U slučaju obilnog krvarenja, snažnih bolova i jačih menstrualnih grčeva morate smesta doći ovamo˝, upozorio me je zabrinuto. Klimnula sam. ˝Hoću. Moram da krenem. Hvala na svemu što ste učinili za mene˝, rekla sam i zakoračila ka vratima. Nisam se osvrtala. Najbržim mogućim korakom odšetala sam do prvog taksija u nizu i izrecitovala očevu adresu.


Dok sam se vozila, izvadila sam mobilni. Proverila sam bateriju i napravila novu porodičnu grupu s Džejkom, Lijamom, Džonijem, Rubi i mamom. Otkucala sam poruku Džejku, koju sam nameravala da mu pošaljem kada stignem na odredište. Procenila sam da od policijske stanice do očeve kuće ima petnaest minuta brze vožnje - dovoljno vremena da otac povuče optužbe i da Džejk stigne do tamo pre nego što se išta desi. Nadala sam se da sam pravilno procenila situaciju. Kada se taksi zaustavio ispred njegove kuće, ruke su mi drhtale od nervoze. ˝Je li s tobom sve u redu, dušice?˝, pitao me je taksista. Zabrinuto me je posmatrao. ˝Da, dobro sam. Hvala vam˝, promrmljala sam. Platila sam vožnju i nekoliko puta duboko udahnula da bih se smirila. Čim su se vrata taksija zatvorila, poslala sam prethodno otkucanu poruku Džejku: Kod oca sam. Molim te, odmah dođi po mene. NE ZOVI ME. Amber


DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE Pokucala sam na vrata i zadržala dah dok sam čekala da odgovori. Otvorila su se gotovo istog trenutka. Na njima je stajao čovek zbog kog sam izgubila bebu i zbog kog je moj dečko optužen za nanošenje teških telesnih povreda. Lice mu je bilo u haosu. Nije lagao kad je rekao da ga je Lijam dobro udesio. Nos mu je bio kriv i nadut, maltene svaki centimetar lica mu je bio crven i bolan, a imao je i dve velike modrice na oba oka. Ponosila sam se Lijamom. Znala sam da ne bi trebalo tako da se osećam, ali moj dečko je bio opasan tip. Osmehnuo se. ˝Uđi, Amber. Kako si?˝, obratio mi se ljubazno. Da li me zavitlava? Pita me kako sam? Prošla sam pored njega i ignorisala to pitanje. ˝Hajde da preskočimo etikeciju. Šta želiš od mene da bi povukao optužbe protiv Lijama?˝, pitala sam. Nadala sam se da mi glas ne podrhtava. Zlobno se nacerio. Okrenuo se i sigurnim korakom krenuo ka dnevnoj sobi. Očekivao je da ču ga pratiti. Čim se udaljio, otključala sam vrata tako da Džejk može samo da ih gurne kad bude ulazio. Nakon toga sam krenula za ocem. Samo da ovo upali, molim te. ˝Sedi˝, naredio mi je. Seo je na kauč i pokazao na mesto pored sebe. Znala sam da bi trebalo da mu ugađam i da sednem što bliže, pa sam mu prišla. Okrenula sam se prema njemu, spremna da pobegnem, ako zatreba. ˝Pa, čija je beba? Ili možda ne znaš?˝, pitao je cereći se. Gnev i tuga zapretili su da se otmu kontroli kad je progovorio o mojoj bebi. ˝Izgubila sam je, zahvaljujući tebi. Zašto si me udario?˝, pitala sam, potiskujući suze. Nasmejao se i odmahnuo glavom kao da sam rekla nešto glupo. ˝Jebeno si dobila ono što si zaslužila!˝, gnevno je viknuo. ˝Udario si me i oborio na pod. Zbog toga sam izgubila bebu. Lijam te je zato udario˝, odgovorila sam kontrolisanim glasom. ˝Taj mali seronja je uvek pravio probleme˝, zarežao je i stisnuo pesnice. Progutala sam knedlu. O bože, ovo ne funkcioniše! ˝Ti si kriv. Došao si u našu kuću da bi se tukao. Hteo si da se to desi˝, izazivala sam ga. Klimnuo je, a lukavi osmeh mu se pojavio na licu. ˝Da, nadao sam se da ću navući bedu na vrat tvom jebenom bratu, ali me je ona baraba iz komšiluka sprečila


u tome. Džejk je uvek bio problematičan. I u detinjstvu je umeo da mi smeta˝, zarežao je, besno odmahujući glavom. ˝Džejk te je sprečavao da me tučeš. Sprečio te je kad si pokušao da me siluješ. Da li o tome govoriš?˝, pitala sam ga. O bože, molim te, molim te da odgovori na pitanje! Gnevno me je pogledao. ˝Silovanje? Zajebi tu priču, nije to bilo silovanje. Ti si moja ćerka. Dugovala si mi to za sva sranja koja sam morao da progutam. Bila si jebeno zrela za branje˝, rekao je i polako me odmerio. Koža mi se naježila od njegovog pogleda. Čvršće sam stisnula mobilni telefon u džepu. ˝Misliš da godinama možeš da tučeš suprugu i dvoje dece, da seksualno zlostavljaš ćerku i da pokušaš da je siluješ. To je u redu?˝, pitala sam drhtavim glasom. Zastenjao je. ˝Pretvorili ste mi život u pakao! Čvrsta ruka je bila neophodna da biste naučili da slušate. Disciplinovao sam vas, to je sve˝, procedio je. Ustao je s kauča i prošao rukama kroz kosu. ˝Disciplinovao si nas? Jednom si tako jako udario Džejka u stomak da dva dana nije jeo. Slomio si mu ruku i rebra. Uterao si nam strah u kosti. Nismo smeli ništa da radimo da se ti ne bi ljutio!˝, povikala sam da bih ga isprovocirala. Krenuo je prema meni i brzo sam ustala, kako bih lakše pobegla ako budem morala. ˝Džejk je sve to zaslužio! Trebalo je da ga zadavim čim se rodio!˝, povikao je i tresnuo šakom o stočić za kafu. Zacvilela sam. Klimnuo je. ˝Da, moraju da nauče da me poštuju. I gde je Rubi uopšte?˝, pitao je. Gledao me je pravo u oči. ˝Vratila se u Mersi˝, lagala sam. Gnevno je zarežao i prevrnuo stočić za kafu. Ustuknula sam kad mi je zamalo pao na noge. Hajde, Amber, možeš ti to! ˝Hoću da povučeš optužbe protiv Lijama i napustiš grad˝, rekla sam mu trezvenim glasom. Nasmejao se i zakolutao očima. ˝Da, to se neće dogoditi. Reći ću ti nešto. Povući ću optužbe protiv te barabe ako dođeš da živiš sa mnom.˝ Pogađao se sa mnom, polako me odmeravajući od glave do pete. Utroba mi se zgrčila. Spopala me je mučnina i blaga vrtoglavica. Shvatila sam da ne dišem i isprekidano udahnula. ˝Ne. Povući ćeš optužbe, napustiti grad i prestati da dosađuješ mojoj porodici. I kad kažem porodici, mislim i na Rubi, Džonija i Meta˝, rekla sam odlučno. O bože, ovo će upaliti! Nisam mogla da se ne nasmejem kad sam izvadila telefon iz džepa i pritisnula komandu pošalji. Posmatrao me je kao da sam poludela, zbog čega mi je sve bilo još smešnije. ˝A zašto bih to učinio?˝, pitao je zabavljeno.


Osmeh mi je zaigrao u uglovima usana. ˝Zato što ću otići u policiju ako to ne učiniš. Ispričaću im sve o onome što se dešavalo kad smo bili mali. Veruj mi da hoću. Ostaćeš u zatvoru mnogo duže od Lijama, i bićeš u mnogo gorem delu zatvora, rezervisanom za silovatelje i pedofile.˝ Prasnuo je u smeh. ˝A ko će verovati prljavoj kučki poput tebe, napumpanoj u šesnaestoj? Ja sam cenjeni berzanski stručnjak. Mogu da platim najbolje advokate, koji će saseći tvoj slučaj u korenu. Osim toga, nemaš dokaza. To se desilo tako davno da će biti tvoja reč protiv moje˝, zarežao je i zakoračio prema meni. Žuč mi se pela uz grlo. Molila sam se da Džejk nije daleko. Koliko vremena je prošlo otkako sam poslala poruku? ˝Grešiš povodom toga. Imam tvoju izjavu˝, ispravila sam ga. Sa osmehom sam izvadila mobilni. Ponovo me je pogledao kao da sam glupača. ˝Ovi telefoni su pametnestvarčice, imaju brojne funkcije - kameru, muziku, digitron... diktafon˝, rekla sam i podigla obrve. Prošla sam kroz meni i pustila razgovor koji sam upravo snimila. Posmatrala sam njegovo lice sa zadovoljnim osmehom. ˝Pa, čija je beba? Ili možda ne znaš?˝ ˝Izgubila sam je, zahvaljujući tebi. Zašto si me udario?˝ ˝Jebeno si dobila ono što si zaslužila!˝ ˝Udario si me i oborio na pod. Zbog toga sam izgubila bebu. Lijam te je zato udario.˝ ˝Taj mali seronja je uvek pravio probleme. ˝ Zaustavila sam snimak. ˝Čuo si dovoljno ili želiš da ti pustim sve što je snimljeno? Da li se sećaš svega što si rekao, svega što si priznao? Zlostavljanje, pokušaj silovanja˝, nabrajala sam, cereći se kao mahnita. Zgrabio je telefon, bacio ga na pod i zdrobio petom. Potiskivala sam želju za smehom. ˝O, tata, taj telefon je bio skup. Znaš li koliko danas košta novi novcati ajfon?˝, pitala sam sarkastično. Zadovoljno se iskezio. Očigledno je mislio da je pobedio. ˝Sad nemaš ništa.˝ Ščepao me je za zglob i privukao k sebi. Nasmejala sam se i klimnula glavom. ˝U pravu si, nemam. Ali moja porodica ima. Upravo sam im poslala snimak. Ima ga još pet ljudi. Završiće u policiji ako smesta ne skineš te prljave, perverzne ruke s mene˝, odbrusila sam mu samozadovoljnim tonom. Ruka mu je poletela. Ošamario me je po obrazu pre nego što sam stigla da se pripremim. Zaječala sam jer me je udario po već povređenom mestu. Ostala sam na nogama. Nikad ga u životu nisam više mrzela. ˝Povući ćeš optužbe i zauvek napustiti grad! Nimalo ne sumnjam da će svih pet pomenutih snimaka završiti u policiji ako to ne budeš učinio. Ozbiljno ti govorim. Povuci optužbu i gubi se, pa nećeš biti krivično gonjen. Želim da Lijam bude slobodan˝, naredila sam mu.


Ništa drugo mi nije bilo važno. Snimci će ostati kod nas. Ako nam se ikada približi, lako ću ga optužiti i smestiti iza brave na duže vreme. Ako ne želi da bude optužen za pokušaj silovanja, zlostavljanje dece i nekoliko napada s teškim telesnim povredama, moraće da uradi ono što tražim. ˝Ista si kao tvoj jebeni brat!˝, povikao je otrovnim tonom, cimajući me za ruku. Ponosno sam se osmehnula. ˝Shvatiću to kao kompliment. Džejk je najbolji brat na svetu.˝ ˝Kučkice˝, prosiktao je. Iščupala sam ruku iz njegovog stiska. ˝Pozovi ih. Povuci optužbu. Želim da razgovaram s njima kad to učiniš, da bih se uverila da si stvarno tako postupio˝, naredila sam. O moj bože, upaliće! Stvarno će upaliti. Automobil se naglo zaustavio ispred kuće i Džejk je uleteo u kuću nekoliko sekundi kasnije. Približavao nam se stisnutih pesnica, s ubilačkim sjajem u očima. Presekla sam mu put podignutih ruku. ˝Džejk, sve je u redu. Samo razgovaramo. Odlučio je da povuče optužbu i napusti grad. Je li tako, Stivene?˝ Izgovorila sam očevo ime podrugljivim tonom. Džejk me je zaprepašćeno pogledao, a onda me je uhvatio za ruku i gurnuo iza sebe. Šibao je oca gnevnim pogledom. Uh, kad bi pogled mogao da ubije! Uhvatila sam ga za ruku i nežno stisnula da bih mu privukla pažnju. ˝Sve je u redu, Džejk, samo se smiri. Pobrinula sam se za sve˝, rekla sam, iako sam se borila sa željom da ga pustim da ga ubije. Ali nisam mogla da dopustim bratu da upropasti svoj život. ˝Pobrinula si se za sve?˝, pitao je, ne ispuštajući očevo lice iz vida. On je izgledao uplašeno. Nisam se čudila njegovom strahu - Džejk je umeo da bude prokleto strašan kad je hteo. ˝Pozovi ih i povuci optužbe˝, naredila sam. Otac se zlobno iscerio, a onda se okrenuo i dohvatio telefon. Džejk mi se tada obratio. ˝Šta se desilo? Šta prokleto radiš ovde?˝ Osmehnula sam se. ˝Pogledaj telefon.˝ Smrknuto je izvadio telefon iz džepa. ˝Jedna govorna poruka˝, pročitao je. Otvorio ju je i pustio. Posmatrala sam njegovo lice dok je slušao. Izgledao je besno, šokirano, pa radosno. Gurnuo je telefon u džep i ponosno me pogledao, a onda me čvrsto zagrlio. Noge su počele da popuštaju poda mnom. Morala sam da sednem, da se odmorim. Samo sam želela da spavam. ˝Džejk, završi ovo. Samo budi miran, molim te? Napustiće grad. Poslala sam poruku mami, Lijamu, Džoniju i Rubi. Postaraj se da učini ono što je obećao. Lijam mora biti slobodan˝, rekla sam i sela na fotelju iza njega. ˝Jesi li dobro?˝, pitao je zabrinuto.


Klimnula sam i osmehnula se. ˝Ništa mi ne fali. Samo moram da sednem. Preuzmi odavde i ostani miran˝, odgovorila sam. Bila sam sve opuštenija, zahvaljujući saznanju da više neću morati da razgovaram s njim. Džejk će sve završiti - uvek je to radio. Gledala sam kako otac poziva policiju i povlači optužbe. Nakon toga ih je Džejk pozvao. Potvrdili su da su optužbe povučene i da protiv Lijama ništa neće biti preduzeto. Zaštitnički se nadnosio nada mnom, stojeći kao barijera između mene i oca. Po ko zna koji put pomislila sam kako je zaista najbolji brat na svetu. Posle desetak minuta okrenuo se ka meni. ˝Možemo da idemo, Ambs.˝ Uhvatio me je za ruku i podigao s fotelje. Poveo me je ka vratima, ne skidajući pogled s oca. ˝Bolje bi ti bilo da se ne vraćaš, matori. Kad te sledeći put budem video, ubiću te ili ću otići u policiju da podnesem tužbu. Ne mogu da odlučim koja mi je od te dve opcije draža. Najradije bih gledao kako nestaješ u plamenu˝, rekao je dok mu se osmejak prikradao na lice. Bilo je očigledno da zamišlja tako nešto. Nije se šalio. Nisam nimalo sumnjala da bi ga Džejk ubio. Bila sam prilično sigurna da bi Lijam to učinio, ako Džejk ne bi uspeo u tome. ˝Hoću da već danas odeš iz grada!˝, zarežao je Džejk i zalupio vratima. Odveo me je do kola i pomogao mi da sednem. Bez reći je seo za volan i dodao gas. Zaustavio je automobil i isključio motor posle dva minuta mahnite, opasne vožnje. Stisnuo je volan tako snažno da su mu zglobovi pobeleli i tako stegao vilice da sam se uplašila da će mu zubi popucati. Znala sam da je besan na mene. Morala sam da se suočim s njegovim besom. Nekoliko puta je duboko udahnuo, pokušavajući da se smiri. ˝Šta je to, kog đavola, bilo?˝, konačno je procedio. Zatreptala sam i pokajnički ga pogledala. ˝Džejk, upalilo je.˝ ˝Znaš li koliko si jebeno glupo postupila? Razmisli o tome. Šta bi bilo da nije upalilo? Šta bi bilo da nisam dobio tvoju poruku? I šta bi bilo da je odlučio da te povredi, ili nešto još gore?˝, povikao je i besno 0 udario po volanu. Trgla sam se. Toliko je vikao da mu je glas odjekivao po skučenom automobilu. ˝Džejk, žao mi je. Morala sam da to učinim. To je bio jedini način da oslobodim Lijama. Imamo snimke. Zbog njih neće smeti da nam se približi˝, objasnila sam. Molila sam ga da prihvati moje razloge, ali je on samo ćutao i razočarano škrgutao zubima. ˝Trebalo bi da budeš ponosan na mene˝, šapnula sam i umiljato ga pogledala. Duboko je uzdahnuo. ˝Ponosim se tvojom idejom, Ambs, ali ne i jebeno idiotskim postupcima. Upalilo je, ali to ne znači da si bila u pravu. Trebalo bi da budeš u bolnici, zaboga. Kako si uopšte izašla odande? Molim te, reci mi da se nisi išunjala iz bolničke sobe i da te ne traže˝, rekao je s kiselom grimasom na licu. Nasmejala sam se i odmahnula glavom. ˝Izašla sam na sopstveni zahtev i odgovornost. Dobro mi je, samo moram da legnem. Izležavaću se kad mi puste


dečka iz pritvora˝, objasnila sam. Poslednja misao mi je izmamila osmeh. Džejk se vragolasto nasmejao. ˝Znaš šta? Prestaću da vičem na tebe. Lijam će biti veoma ljut kad sazna za ovo. Nek se on nosi s tim˝, rekao je. Nasmejao se kad je upalio motor. Zastenjala sam. Imao je pravo. Lijam će pobesneti kad sazna da sam se izložila opasnosti. Nisam smela da razmišljam o njegovoj reakciji. Džejk me je pogledao i ponovo se nasmejao. ˝Pa, drago mi je što od sada neću morati da te krotim. Lijam će preuzeti tu dužnost.˝ I ja sam morala da se nasmejem. Činilo se da mu je malo laknulo. ˝Treba li da se vratiš u bolnicu?˝, pitao je. Odmahnula sam glavom. Dobro sam se osećala, ako se izuzme umor. Morala sam da legnem. Ništa me nije bolelo, ali sam se osećala kao trkač posle maratona. ˝Dobro sam, zaista. Hajdemo po Lijama, pa idemo kući˝, rekla sam i spustila glavu na naslon. Htela sam da me dečko što pre zagrli. ˝Rekli su mi da neće biti tako skoro pušten i da će procedura oslobađanja iz pritvora potrajati više od jednog sata. Odvešću te kući. Tamo ćeš ga sačekati.˝ Ohrabrujuće se osmehnuo i uključio u saobraćaj. Čim smo skrenuli na prilazni put, Rubi i Džoni su istrčali iz kuće. Zabrinuto su me posmatrali. ˝O, Amber, jesi li dobro, dušo?˝, pitala je Rubi. ˝Dobro sam. Samo sam umorna.˝ ˝Kakva je ono poruka? Jesi li otišla kod Stivena?˝, smrknuto me je pitala Rubi. Klimnula sam i molećivo pogledala Džejka. Htela sam da legnem. ˝Sve ću ti objasniti, Rubi. Ambs mora da se odmori˝, umešao se Džejk i poveo me ka spavaćoj sobi. Zahvalno sam se osmehnula. Bila sam na ivici snaga. Počela sam da shvatam šta sam učinila. Bila sam neverovatno glupa. Pokušala sam da zamislim sve što je mogao da mi uradi. Blago sam zadrhtala i potisnula grozne misli. Ništa se nije desilo. Priča je bila gotova. Imala sam sreće. Džejk je ušao za mnom u sobu i spustio torbu na pod. Skinula sam cipele i obučena legla na krevet. Džejk je uzdahnuo i tužno me pogledao. ˝Ambs, stvarno mi je žao što si izgubila bebu. Znaš to, zar ne?˝, tiho je upitao. Klimnula sam. ˝Da, znam. Bio bi neviđeno kul ujak˝, zadirkivala sam ga, slabašno se osmehujući. Nasmejao se. ˝Da, razmazio bih to dete do srži. Koristio bih svaku priliku da ga nutkam šećerom, u inat tebi i Lijamu.˝ Nasmešila sam se. ˝Kladim se da bi.˝ Zagrlio me je i poljubio u obraz. ˝Bila si stvarno hrabra. Ponosim se tobom. Ali nemoj da ponoviš tako nešto˝, strogo me je upozorio. Klimnula sam i zevnula. ˝Neću. Hoćeš li da odeš po Lijama?˝ Odmahnuo je glavom. ˝Neću. Zamoliću Džonija da to učini. Ne želim da te gubim iz vida dok se ne uverim da je onaj nitkov otišao.˝ Klimnula sam i sklopila oči. Morala sam da spavam. Bila sam fizički i emotivno iscrpljena.


* * * Probudila sam se kad sam osetila da neko leže na krevet. Otvorila sam oči i videla Lijama kako se spušta pored mene. Osećanja su me preplavila i smesta sam se rasplakala. Zagrlila sam ga. Nikad u životu nisam se nikome toliko obradovala. Milovao me je po kosi i nežno me ljuljao, spuštajući usne na moj vrat. Uvek je to radio kad bih se uzrujala. Uplela sam prste u njegovu kosu i poželela sam da ga nikada više ne pustim. Nikada više nisam želela da se rastanem od njega, makar i na trenutak. ˝U redu je, Anđele. Sve je u redu. Kako si?˝, tiho me je pitao. Odmakao se od mene da bi me bolje video. Predivne plave oči bile su mupune brige dok mi je pipao otečeni obraz. Osmehnula sam se i poljubila sam ga, a onda sam se privila uz njega. ˝Dobro sam. Tako mi je drago što te vidim˝, rekla sam, milujući ga po predivnom licu. Prošao je rukom kroz moju kosu i nekoliko minuta me nežno posmatrao. ˝Džejk mi je rekao šta si uradila˝, rekao je strogo. Progutala sam knedlu i namrštila se. Znala sam da mi sleduje gadno ribanje. ˝Žao mi je, morala sam˝, pokajnički sam promrmljala. Zario se licem u moj vrat. ˝Neću vikati na tebe, ako si to očekivala˝, rekao je i zakikotao se. Ispustila sam vazduh koji sam nesvesno zadržavala i opustila se. Odmakao se od mene da bi me pogledao. ˝Veoma sam ljut na tebe. Mrzim to što si učinila, ali ne želim da povećavam pritisak kome si izložena. Toliko toga si pretrpela˝, kazao je tužnim glasom i položio ruku na moj sada prazni stomak. ˝Reći ću ti samo ovo: nemoj više nikada da stavljaš sebe u takvu situaciju. Nikada nemoj da se izlažeš opasnosti. Razlozi me ne zanimaju. Ne postoji nijedan dovoljno dobar razlog da stradaš. Jesi li me razumela?˝, zarežao je. Hitro sam klimnula glavom. Videla sam da je ozbiljan. Bio je luđački besan i hteo je da kaže mnogo više od toga, ali nije, zbog bebe. ˝Razumem.˝ Klimnula sam pokajnički. ˝Volim te, Lijame. Toliko te volim.˝ Bio mi je nešto najvažnije na svetu. Sve što se desilo pomoglo mi je da shvatim koliko ga volim. Uradila bih sve za njega. Suočila bih se s najgorom noćnom morom zbog njega. ˝I ja tebe volim, Anđele˝, prošaptao je i nežno me poljubio. Ubrzano smo disali kad se odvojio od mene. Zadovoljno sam uzdahnula i opustila se u njegovom zagrljaju. ˝Lijame, mogu li nešto da te pitam?˝, promrmljala sam i stegla mu košulju. Klimnuo je. Uhvatio me je za ruku i upleo prste s mojim. ˝Želiš li još uvek da budeš sa mnom? Budi iskren. Da li me još želiš, nakon izgubljene bebe i svega ostalog?˝, pitala sam, grickajući usnu. Užasavala sam se negativnog odgovora. Ustuknuo je i pogledao me kao da sam poludela. ˝Anđele, oduvek sam te želeo. Uvek ću te želeti. Zauvek˝, žustro je odvratio.


Nasmešila sam se, dok je sreća narastala u meni. U redu, pitaj ga. Hajde, Amber, možeš ti to. Duboko sam udahnula pre nego što samistresla iz sebe ono što me je opterećivalo. ˝Kad si saznao da sam trudna, rekao si da si razmišljao da me pitaš da se preselim u Boston s tobom˝, nervozno sam rekla. Klimnuo je. ˝Jesam.˝ Izgledao je blago zbunjeno, kao da ne shvata kuda ova priča vodi. ˝Boston je velika prilika za tebe, zar ne? Kad bi mogao da biraš, otišao bi tamo, zar ne?˝, pitala sam. Tražila sam potvrdu pre nego što nastavim. Izgledao je još smetenije. ˝Da, ali u redu je, želim da ostanem ovde s tobom. Ti si mi najvažnija na svetu˝, odvratio je i nežno me poljubio u slepoočnicu. Odmahnula sam glavom. To nije bio odgovor koji sam htela da čujem. ˝Lijame, odgovori mi iskreno i ne razmišljaj o meni. Boston je najbolje rešenje za tvoju karijeru, zar ne?˝ Klimnuo je. ˝Jeste, ali...˝, počeo je. Položila sam mu ruku na usta da bih ga ućutkala. ˝Hoću da krenem s tobom, ako me još želiš. Rekao si da si nameravao da me pitaš da krenem s tobom. Jesi li se predomislio?˝, pitala sam, pogleda uprtog u njegovo preneraženo lice. Bilo mi je jasno da sam ga iznenadila. Nije odgovorio, samo me je gledao širom otvorenih očiju. ˝Lijame, hoćeš li da pođem s tobom?˝, ponovila sam. Nežno sam ga stisnula za ruku. ˝Učinila bi to za mene?˝, pitao je, a srce mi se topilo od njegovog zaljubljenog pogleda. Klimnula sam. ˝Da, sledila bih te gde god da pođeš.˝ ˝Ali ostavićeš toliko toga za sobom, Anđele. Školu. Prijatelje. Džejka. Dom˝, prošaptao je, milujući moj povređeni obraz. ˝Da, ali bila bih s tobom, tako da bi bilo vredno svake žrtve.˝ Slegnula sam ramenima. ˝Kako sam uopšte dobio devojku poput tebe?˝, pitao je, i dalje me milujući po obrazu. ˝Možda si u prošlom životu bio ubica˝, zadirkivala sam ga. Nasmejao se. Klimnuo je glavom. ˝Bio sam serijski ubica˝, našalio se i oboje smo prasnuli u smeh. Nagnuo se ka meni i tako me nežno i pažljivo poljubio da sam se osetila kao najposebnija i najsrećnija devojka na svetu. Prerano je prekinuo poljubac. ˝Hoćeš li da se preseliš u Boston sa mnom, Anđele? ˝, pitao je. Čvrsto sam ga zagrlila. ˝Rado.˝ Novi početak bio mi je neophodan. Toliko toga mi se ovde dogodilo da sam morala da odem negde i počnem iznova. Zaboraviću na sve i okrenuti pogled ka budućnosti - mojoj i Lijamovoj.


EPILOG Pet godina kasnije LIJAM Pogledao sam na sat i oštro usisao vazduh. Bilo je skoro pola tri. ˝Pite, moram da krenem! Hoće li ovo biti gotovo ili ne?˝, povikao sam. ˝Da, šefe. Samo ti idi. Biće gotovo, ne brini. Pozovi me kad kreneš i uradiću ovo malo posla što je ostalo, važi? I srećno!˝, povikao je. ˝Važi. Zdravo i hvala ti˝, odgovorio sam dok sam istrčavao iz zgrade i uskakao u kola. O sranje, molim te, samo da ne zakasnim! Panično sam se dovezao do koledža. Trčao sam poljanom najbrže što sam mogao. Bilo je deset do tri. Počeće za deset minuta. Provlačio sam se kroz gužvu i tražio ih. Odmah sam primetio Meta. Sedeo je i pogledom pretraživao gomilu. Razmahao se kao pomahnitao kad me je video. Nisam mogao da se ne nasmejem. Neki tip mi je presekao put kad sam se zaputio ka njima. ˝Jao, ti si Lijam Džejms! Mogu li da dobijem tvoj autogram? Ozbiljno, ja sam tvoj najveći obožavalac˝, govorio mi je oduševljenim glasom, dok je žena pored njega bunarila po torbi, tražeći papir i olovku. Nasmejao sam se. Izgleda da su svi bili moji najveći obožavaoci. Pedeset puta dnevno slušao sam istu priču. ˝Naravno.˝ Ljubazno samse osmehnuo i pružio ruku da uzmem olovku. Napisao sam svoje ime na parčetu papira i potapšao tipa po ramenu. ˝Moram da sednem na svoje mesto.˝ ˝Da, naravno. Hvala!˝, radosno je viknuo. Široko se osmehivao i s ljubavlju gledao moje ime na papiriću. Znao sam da se nikad neću navići na ovakve stvari. Ljudi bi se strašno uzbudili kad bih se potpisao na papricu. Istina je da sam igrao za jedan od najboljih hokejaških timova u Americi, ali sam na kraju dana bio običan čovek. Nisam sebe smatrao posebnim. Bio sam samo Lijam. Imao sam sreće da dobro zarađujem radeći ono što volim. Mali broj ljudi može da se pohvali time.


Probio sam se kroz gužvu i seo na kraj njihovog reda, a Met mi je odmah seo u krilo. ˝Ej, klinac! Jesi li bio dobar?˝, pitao sam ga. Počeo sam da ga golicam, a on se smejao i cupkao na mom krilu. ˝Je li sve spremno?˝, pitao je Džejk, široko se osmehujući. Namrštio sam se i klimnuo. ˝Jeste. Čoveče, tako sam nervozan.˝ Ruke su mi se od jutros znojile. Nasmejao se i odmahnuo glavom. Njegova devojka Šarlot nagnula se prema meni. ˝Biće sve u redu. Samo se smiri˝, uveravala me. Šarlot je bila divna osoba. Šest meseci se zabavljala sa Džejkom i on je bio veoma zagrejan za nju. Bila mu je prva prava devojka i zapravo mi je izgledalo kao da će njihova veza potrajati. Mahnuo sam roditeljima, koji su se, kao i obično, ponosno smešili i razgovarali s nepoznatim ljudima pored sebe. Osmehnuo sam se. Moja mama bi uspela da započne razgovor i s nemom osobom. ˝Zdravo, Lijame˝, pozdravila me je Margaret, koja se provlačila između redova da bi me zagrlila. ˝Zdravo, Margaret. Kako si?˝, pitao sam je i uzvratio joj zagrljaj. Nisam je video pet meseci, zato što je putovala s novim suprugom Gregom. ˝Sjajno. Greg nije mogao da dođe - zaglavio se na nekoj promociji u Tajlandu. Žao mu je što nije s nama˝, smrknuto je odvratila. Nasmejao sam se. ˝Pa, gledaj da mu odneseš gomilu fotografija.˝ Met mi je skočio s krila i pojurio ka majci. Osmehnuo sam se Rubi. Ona, Džoni i Met su još živeli u našem gradu. Često smo se viđali. Dolazili su nam u goste za praznike i slično. Imali smo više nego dovoljno mesta za posetioce. Uzvraćali smo posete, kad god smo mogli. Džoni i Kejt nisu dugo bili zajedno. Posle godinu dana su raskinuli, ali su ostali dobri prijatelji. Kejt nikako nije mogla da se skrasi. Nepopravljivo je flertovala. Trenutno je ˝široko zahvatala˝, kako je volela da kaže. Bila je i ostala Amberina najbolja prijateljica, pa nas je često posećivala. Kad bi došla u goste, morao sam da je držim podalje od mojih saigrača, da ih ne bi pojela za doručak. Mnogo toga se desilo u poslednjih pet godina. Stiven Voker, Džejkov i Amberin otac, uhapšen je godinu dana posle našeg odlaska u Boston, zbog krađe novca od klijenata. Služio je šestogodišnju zatvorsku kaznu zbog pronevere i zloupotrebe službenog položaja. Nije ni pokušao da stupi u kontakt s njima. Svi smo čuvali Amberin snimak, u kom je priznao zlostavljanje. Dogovorili su se da će ga tužiti ako im ikad izađe na oči. Iznenada su svi zatapšali. Srce mi je ubrzalo dok sam pogledom pretraživao gomilu u potrazi za njom. Ugledao sam je levo od bine. Razgovarala je s drugaricom Samantom. Izgledala je neviđeno dobro u plavo-sivoj ceremonijalnoj odeći. Nisam je video čitavog dana, pošto smo se rastali odmah posle doručka. Mislila je da sam na treningu, ali se prevarila. Umesto toga sam joj pripremao iznenađenje kao poklon za


diplomiranje. Amber će danas diplomirati plesnu koreografiju. Bio sam neverovatno ponosan na nju. Poslednjih nekoliko godina na koledžu se ubila od rada. Diplomirala je s najvišim ocenama. Svojski sam se trudio da saslušam govor čovečuljka na bini. Prešao je na spisak diplomaca. Diplomirani studenti su se rukovali i uzimali diplome. Nisam mogao da se usredsredim na ono što se dešavalo na bini - pozlilo mi je od silne nervoze. Nisam mogao da skinem pogled s Amber - bila je tako lepa. Oduzimala mi je dah kad god bih je video. I paparaci su je voleli. Sledili su nas u stopu, zbog potencijalnih fotografija i intervjua. Dopadala im se priča o našoj petogodišnjoj vezi. Voleli su Amber i tačka. Redovno se pojavljivala u časopisima i novinama. Objavljivali su njene fotografije u kupovini s prijateljicama, takve stvari. Svima je bila predivna, i ljudi su joj prilazili i tražili autograme koliko i meni. Amber je sve to smatrala izuzetno zabavnim i neumorno me je zadirkivala kad god bismo izašli na ulicu. Ljudi su me često pitali kako sam uspeo da ostanem normalan, uprkos slavi i novcu, i uvek bi dobijali isti odgovor. Ništa od toga mi nije bilo bitno; jedino mi je moj anđeo bio istinski važan. Ona je bila sve što mi je potrebno. Ako bih sutra ostao bez svega što imam - velike kuće, automobila, novca - ne bih ni trepnuo. Dok god mogu da je zagrlim svake večeri, biću najsrećniji momak na svetu. Čuo sam kako dekan uzvikuje njeno ime. Osmehnuo sam se i zatapšao kao blesav. Blistala je dok je pogledom pretraživala gomilu. Ugledala me je i ponosno mahnula diplomom. Namignuo sam joj i posmatrao je kako srećno silazi s bine. Nervozno sam se meškoljio u stolici dok se ceremonija primicala kraju. Trljao sam šake o pantalone, ne bi li se osušile. Nikad u životu nisam bio ovako napet. Pet minuta kasnije podeljena je poslednja diploma. Gledao sam Amber kako se probija kroz gužvu i ide prema nama. Stigla je do mene, zagrlila me oko vrata i poljubila. Podigao sam je i okrenuo ukrug, uživajući u njenim usnama na svojim. Odmakla se od mene i nasmejala se. Izgledala je tako srećno da mi je srce zaigralo u grudima. ˝Čestitam˝, rekao sam sa osmehom. Ponovo me je poljubila. Zagrlio sam je još jače i zastenjao. Ni posle pet godina nisam mogao da je se zasitim. S oklevanjem sam prekinuo poljubac, svestan da njen šestogodišnji polubrat sedi pored nas, krevelji se i peva: ˝Amber i Lijam, to su srca dva.˝ ˝Hvala ti. Zabrinula sam se kad te nisam videla u publici. Mislila sam da nećeš moći da stigneš.˝ Spustio sam je na tlo i zatakao joj neposlušni uvojak iza uva. ˝Ne bih ovo propustio ni za šta na svetu˝, odvratio sam. Grlila se s članovima porodice. Met ju je, kao i obično, zagrlio oko nogu, tako da nije mogla da mrdne. Obožavao je svoju stariju sestru - i nisam mogao da krivim zbog toga. Na kraju krajeva, ko ne bi obožavao mog anđela? Morao bi biti lud.


Sagnuo sam se da ga razdvojim od nje i uhvatio ga za noge. Smejao se, tako okrenut naopačke. ˝Pa, šta ćemo sad? Hoćete li da odemo na piće?˝, predložila je Amber. Uh, sranje! Svi su me pogledali. U redu, još malo pritiska, kao da već nisam jebeno prestravljen! Pročistio sam grlo. ˝Hm... zapravo, Anđele, hteo sam da te izvedem. Imam nešto da ti pokažem˝, odgovorio sam, pazeći da se ne odam. Upitno je podigla obrvu. ˝Da? Šta želiš da mi pokažeš?˝, pitala me je i ponovo me zagrlila. Poljubio sam je u nos. Mrzela je iznenađenja. Uvek je tako bilo, ali nisam hteo da se odam. Previše sam se potrudio da sačuvam tajnu. ˝Moraćeš da sačekaš, to je iznenađenje˝, odvratio sam. Znao sam da verovatno umire od znatiželje. Namrštila se i popreko me pogledala. Morao sam da se nasmejem. ˝Jesi li spremna da kreneš?˝, pitao sam je. Klimnula je. Pogledao sam njenu porodicu, i svi su se kezili kao maloumnici. Moja mama je plakala od sreće. Zatreptao sam. Dobro, narode, smanjite doživljaj! Amber se zakikotala. Zbunjeno je vrtela glavom, gledajući ih. Očigledno joj nije bilo jasno zašto se tako ponašaju. ˝Kasnije ćemo se videti kod nas. Neko od vas ima ključ, zar ne?˝, pitala je. Džejk je zazveckao ključevima ka njoj. ˝Idi. Videćemo se kasnije˝, naložio joj je. Obgrlio sam je oko struka i krenuli smo ka bini. ˝Pa, kako je bilo na treningu?˝, pitala je. ˝Hm, onako˝, lagao sam dok sam otvarao vrata automobila. Ponovo me je poljubila kad je sela. Osmehivala se, očigledno ponosna na sebe zbog diplomiranja. Čim sam zatvorio suvozačka vrata, pozvao sam Pita i rekao mu da krećemo. AMBER Nešto se očigledno dešavalo. Ponovo sam ga pogledala. Zbog nečega je bio strahovito nervozan. Sedeo je neprirodno pravo za volanom. Ovo nije bio normalni, opušteni Lijam kog sam obožavala. Zaustavili smo se posle dvadeset minuta vožnje i površnog razgovora o vremenu i ceremoniji dodele diploma. Široko se osmehnuo i izašao iz automobila. Smrknuto sam se osvrnula oko sebe. Dobro, gde smo, kog đavola? Mislila sam da me vodi na večeru. Izašla sam iz vozila. Uhvatio me je zaruku i poveo ka zgradi sa staklenim vratima. Zaustavili smo se ispred njih. Ako se ne varam, u njoj je bila napuštena teretana ili tako nešto. Izgledala je sveže renovirano, prekrečena u lepu krem boju i sa zamenjenim prozorima. ˝Pa, šta misliš?˝, pitao je Lijam i zagrlio me s leđa.


Šta mislim o čemu? Šta propuštam? ˝Ovaj, sjajna je?˝, zbunjeno sam slegnula ramenima. Nasmejao se. ˝Nemaš pojma o čemu govorim, zar ne?˝ Pokajnički sam se osmehnula. ˝Nemam. Izvini, ljubavniče, treba li da znam?˝ ˝Pa, vidiš li zgradu ispred sebe, sa staklenim vratima?˝, pitao je. Klimnula sam. Zbunjeno sam se pitala šta se dešava. ˝Tvoja je.˝ Moja? O čemu priča? Okrenula sam se prema njemu, ne prekidajući zagrljaj. ˝Lijame, ne razumem te, dušo. Žao mi je˝, rekla sam zbunjeno. Osmehnuo se i lako prešao prstima preko mog obraza. ˝Kupio sam je za tebe i renovirao je. To je sada plesni studio˝, objasnio je. Oštro sam uzdahnula i zinula od iznenađenja na njegove reči. Bože, nije valjda! Proučavala sam njegovo lice da bih videla da li se šali, ali se on samo radosno osmehivao. Nije se šalio. ˝O bože, Lijame, zezaš me!˝, ciknula sam i bacila se na njega. Zagrlila sam ga oko vrata. Razgovarali smo o otvaranju studija pošto diplomiram, ali me je ubedio da ipak sačekam godinu dana. Kladim se da je to rekao samo da bi me danas iznenadio! Bože, imam savršenog dečka! ˝Hvala ti, hvala ti, hvala ti!˝, uzbuđeno sam klicala. Nežno me je poljubio. ˝Nema na čemu. Hajde, idemo da razgledamo studio.˝ Okrenuo me je ka vratima sa srećnim osmehom na usnama. Jedva sam obuzdavala uzbuđenje kad mi je predao ključ od zgrade. Ruke su mi toliko drhtale da nisam mogla da ga gurnem u bravu, pa je on to učinio umesto mene. Kad smo ušli, briznula sam u plač. Iz malog predvorja ulazilo se u dva ogromna plesna studija, s ogledalima preko celog zida i divnim drvenim podovima, savršenim za ples. ˝O, Lijame, ovo je savršeno!˝, povikala sam. Nasmejao se. ˝Unajmio sam dizajnera. Promenićemo sve što ti se ne dopada, važi?˝, odvratio je. Uhvatio me je za ruku i poveo unutra. ˝Hajdemo uz stepenice˝, predložio je, pokazujući ka zadnjem delu prizemlja. Klimnula sam. Uzbuđeno sam skakutala pored njega. Oduvek je bio neverovatno pažljiv i šarmantan. Ovih poslednjih pet godina bio je najbolji dečko koji se poželeti može, bolji nego što sam ikada mogla da sanjam. Na spratu je bila mala prostorija za odmor s bilijarskim stolom, stolom za hokej i barovima sa sokovima i hranom. Tu su bile i garderobe s tuševima i sve što uz to ide. Uhvatio me je za ruku i poveo ka poslednjim vratima. Ponovo je izgledao izuzetno nervozno. Prestao je da se smeši. ˝Je li sve u redu?˝, pitala sam ga. Čvršće sam ga zagrlila oko struka, a osmeh mi nije silazio s lica. Volela sam ga do bola. Progutao je knedlu i otvorio vrata. Virnula sam u polumračnu prostoriju. Izgledala je divno na drhtavoj svetlosti stotina sveca, odraženoj na zidnim ogledalima. Crveni i


ružičasti baloni prekrivali su svaki centimetar tavanice. Neki su bili vezani za zadnji deo stolica. Svuda je bilo buketa crvenih ruža. Crvene i ružičaste ružine latice pokrivale su drveni pod. Prizor je bio divan. Zapanjeno sam ga posmatrala. Sa osmehom me je uveo u sobu i zatvorio vrata za nama. Doveo me je do sredine prostorije. Mislila sam da će mi srce iskočiti iz grudi. Sve je bilo toliko romantično da mi je stomak zatreperio, a koža me zagolicala. Nežno me je poljubio pre nego što je kleknuo na koleno ispred mnom. Oči su mi se ispunile suzama kad sam shvatila šta sledi. Oduprla sam se nagonu da viknem da pre nego što me je zaprosio. Izvadio je crnu kutijicu iz džepa, podigao poklopac i otkrio predivni dijamantski prsten koji je sigurno koštao čitavo bogatstvo. ˝Anđele, zavoleo sam te na prvi pogled. Uvek si postojala samo ti. Uvek ćeš postojati samo ti. Želiš li da se udaš za mene?˝, pitao je vrlo nervoznim tonom. Progutala sam knedlu. Bože, hoću li moći da progovorim? ˝Da˝, prošaptala sam. Na licu mu je zaigrao osmeh od kog staje srce i izvadio prsten iz kutije. Uhvatio me je za ruku i stavio mi prsten. Savršeno mi je pristajao. Lako je poskočio, zagrlio me i strastveno poljubio. Srećno sam se osmehivala na njegovim usnama. Prekinuo je poljubac i naslonio čelom na moje. ˝Toliko te volim˝, šapnuo je. ˝Volim i ja tebe.˝ Nikad mi neće biti dosta tih reči. Kako četiri kratke reči mogu da opišu sva moja osećanja prema ovom čudesnom dečku? ˝Mogu li da te zamolim za prvi ples u tvom plesnom studiju, buduća gospođo Džejms?˝, pitao je, a oči su mu se sjajile od uzbuđenja. Osmehnula sam se kad sam čula te reči. Gospođa Džejms. Jedva sam čekala da to postanem. ˝Naravno, budući mužu˝, odgovorila sam. Srce mi je prebrzo tuklo u grudima. Lijam je i posle toliko godina jednim osmehom umeo da me navede da u trenutku zatreperim od glave do pete. Izvadio je mali daljinski upravljač iz džepa i pritisnuo nekoliko dugmića. Začula se muzika. Uzdahnula sam kad sam je čula. To je bila naša pesma. ˝Amazed˝, od benda Boyz II Men.Privukao me je na grudi i čvrsto me zagrlio. Zadovoljno sam uzdahnula. Može li ovaj dečko biti savršeniji? Nisam skidala pogled s njega dok smo igrali. Čvrsto me je držao, a jedna ruka mu je počivala na mom vratu, prstiju upletenih u moju kosu. Ubrzano sam disala, upijajući svaki milimetar njegovog divnog lica. Priljubila sam se uz njega i uživala u dodiru njegovog čvrstog, zategnutog tela. Htela sam da ovaj čarobni trenutak potraje zauvek. ˝Lijame, možeš li biti romantičniji od ovoga?˝, prostenjala sam, milujući mu grudi dok smo se njihali uz taktove naše pesme. Osmehnuo se. ˝Pokušaću. Pitaj me ponovo za pedeset godina˝, prošaputao je.


Nežno me je poljubio, i osećala sam se kao da mi je ukrao dah sa usana, dok mi je srce snažno lupalo. Niko nije bio srećniji od mene u ovom trenutku. Imala sam savršenu porodicu, novi plesni studio o kom sam sanjala odmalena, a čovek mojih snova upravo me je zaprosio. Život ne može biti bolji od ovoga. Zaista sam se osećala kao najsrećnija devojka na svetu.


O AUTORKI Kersti Mozli je odmalena obožavala da čita. Svake noći bi ostala budna do sitnih sati i plaćala cenu za to sledećeg dana u školi. Kada je odrasla i otkrila platformu Wattpad, skupila je hrabrost da objavi nešto što je napisala. Sedam miliona čitalaca kasnije, objavila je debitantski roman Dečko koji mi kuca na prozor, koji je ušao u najuži izbor za najbolji YA roman na sajtu Goodreads. Kersti je takođe supruga, mama, ponosni zavisnik od čokolade i beznadežno romantična. Živi u Norfoku u Engleskoj sa mužem i sinom. Scan: marrica73 Obrada: Dolly Epub: macanderson Za BalkanDownload: Vuk

Decko koji mi kuca na prozor kirsty moseley  
Decko koji mi kuca na prozor kirsty moseley  
Advertisement