Issuu on Google+

piše Maria Giovanna Fossati Ritualno nazdravljanje hrvatskog Dondolaša i Mamuthonea iz  Mamoiade MAMOIADA. Njihov izgled je prestrašan: oblače ovčju kožu, nose krabulju (napravljenu od bikovih kostiju), a na lice  nanose crnu boju. Na Karneval u Mamoiadi upadaju Grobnički dondolaši, atraktivne maske iz Hrvatske koje  predstavlja pedesetak muškaraca­zvijeri koji usmjeravaju pažnju na sebe i s vremena na vrijeme kradu pozornicu  sličnim barbarskim maskama.  Odnosno, Mamuthonesima iz Mamoiade, Thurposima iz Orotellija, Boesima i Merdulesima iz Ottane koji su  jučer ulicama sela oživjeli jedinstveni karnevalski festival. Dondolaši se kreću u paru, međusobno se udarajući u  veliko zvono koje svaki od njih nosi vezano na leđima. Slijede kretnje u ritmu tradicionalne glazbe koju sviraju  glazbenici tijekom povorke a koju pojačavaju  urlici „životinjskih kazališnih ljudi“. Izraz lica je patnički i oslobađajući  kao kad duša izlazi iz tijela i sudjeluje u natprirodnoj aktivnosti. Na taj su način pastiri Grobničkih planina stoljećima tjerali divlje životinje iz svojih šuma kako bi zaštitili svoju stoku:  Dondolaši (doslovno prevedeno zvona) strašili su divlje zvijeri, posebice ako su bili praćeni krikovima pastira  obučenih u životinje, koji su s rukama uzdignutim prema nebu tjerali zlo s pašnjaka. Žrtveni ritual koji obilježava  barbarsku tradiciju u kojoj se ritualni element nametljivo vraća kroz karnevalske prikaze.  Mamuthonesi   otvaraju   povorku   čarobnim   plesom   kojim   predstavljaju   antički   i   misteriozni   ritual   kako   bi  umilostivili urod:  kreću se u dva paralelna reda, pogrbljeni pod težinom zvona, bok uz bok s Issohadoresima koji  „bacaju“ šale kako bi kradomice „uhvatili“ pozornost lijepih mladih djevojaka. Mala kazališna predstava koja i same  gledaoce uključuje na scenu. Za njima idu sardinijski „rođaci“: Thurposi iz Orotellija, Bohesi i Merdulesi iz Ottane;  prvi su tamni likovi stisnuti u svoje crne kapute, dok drugi predstavljaju životinje koje opisuju, putem improviziranih  interpretacija, osobe, uloge i situacije iz života na selu. Međunarodna pučka fešta u kojoj su maske u središtu pozornosti, čuvari narodne kulture gdje kazališna  predstavljanja nalikuju jedno drugom, a ponekad se suprostavljaju i oživljavaju predstavu koja zahtijeva i glumačke  vještine. Kiša je jako padala jučer popodne u Mamoiadi, ali nije zaustavila impresivan broj posjetioca koji je svakog  puta sve veći.  Ove godine su organizatori događanja – Muzej mediteranskih maski, Općinska uprava, društva Proloco i  Atzeni­Beccoi – htjeli proslaviti europske maske kroz povorku bez granica, ali prije svega na konferenciji (koja se  održala u subotu), a okupila je dvadeset i sedam zemalja članica staroga kontinenta s predstavnicima nekih od  najvažnijih etnografskih muzeja koji čuvaju arhaične simbole Karnevala: od Normandije, preko Flandrije do Pirineja. Nit vodilja koja ih sve pokreće je zajednički projekt „Immask. Focus sur les tradicion masquèes  européennes (usmjerenost na europsku tradiciju maškaranja)" na čijem je čelu MUM, međunarodni Muzej  karnevala i maškara u Bincheu, malom gradiću Valonske regije u Belgiji. Objašnjava koordinator muzeja masaka iz  Mamoiade, Mario Paffi: „U okviru eurospkoga projekta, uloga društva je najvažnija kod zadaće očuvanja  nematerijalne baštine narodnih tradicija. To je put usmjeren ka valorizaciji kultura naroda“. Put kojeg zemlja  Mamuthonesa želi cijeloga prijeći, a dokaz je međunarodna radionica koja je jučer i u subotu Mamoiadu učinila  europskom prijestolnicom tradicionalnih masaka zahvaljujući sudjelovanju stručnjaka, akademičara i predstavnika  raznih europskih društava.

Potom se povorka nastavila kretati kroz gužvu u ulici Vittorio Emanuele II, prolazeći trgom Europa, pa se  uspinjala ulicom Vittorio Emanuele III. Ako je istina da je cijeli svijet jedno selo, karnevalski jezik najsnažnije  ujedinjuje narode: Grobnički dondolaši ponudili su hrvatsko vino kojeg su u povorku donijeli nadstojnici ceremonije  na kolicima. Mamuthonesi, Thurposi i Merdulesi odgovorili su na poziv svojim crnim vinom Cannonau. Nakon  povorke za „muškarce­zvijeri“ zabava se nastavila: šetali su zajedno sa sardinijskim maskama ulicama sela koji je  na jedan dan postao raskrsnica najstarijih tradicija.  21. veljače 2011.



Članak La Nuova Sardegna