Issuu on Google+


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Dr Risti}

Bauk gripa kru`i vazduhom 3 Vakcinacija kao preventiva protiv virusnog oboljenja respiratornog trakta Ko se boji zime jo{ 4 Infekcije u hladnom zimskom periodu Probada, `ari, ste`e 5 Angina pektoris Manje je vi{e 6-7-8 Gojaznost preti da uni{ti ~ove~anstvo Oprez za stolom 8-9 Zemljani sve deblji i deblji Bolje spre~iti nego le~iti 10-11-13 Akutni ishemijski mo`dani udar Original falsfikata 14 Deca i kompjuteri U dru{tvu je lak{e 14 Kolektivni sportovi va`ni u vaspitanju dece Ko`a sve „pamti“ 14-15 Rezultati kampanje za prevenciju malignog melanoma

Redakcija 11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38 Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764 www.dr-ristic.co.yu e-mail: zcentarªdr-ristic.co.yu Va{a pitanja mo`ete slati na: casopisªdr-ristic.co.yu

BAUK GRIPA KRU@I VAZDUHOM dr Danka Grudi}, lekar op{te medicine

Virus gripa se prenosi kaplji~nim putem. Provetravanje prostorija, ve}e koli~ine vitamina C, izbegavanje ve}ih skupova i, kona~no, vakcinacija - preventiva protiv gripa o~ekuje u toj godini. Preporu~uje se osobama sa hroni~nim bolestima srca, plu}a ili bubrega, dijabeti~arima, osobama starijim od 65 godina, deci, osobama iz javnih slu`bi kao {to su zdravstveni radnici, policija i vojska. Vakcinacija se obavlja u dve doze kod osoba, koje se prvi put vakcini{u tako da je druga doza u razmaku od mesec dana u odnosu na prvu dozu, a jednom dozom ukoliko su se vakcinisali prethodnih godina.

Ipak, da je briga o zdravlju zajedni~ki imenitelj i bogatih i siroma{nih potvr|uju statisti~ki pokazatelji. Primera radi, istra`ivanja pokazuju da vi{e od polovine odraslog stanovni{tva Srbije, ta~nije 54 posto, ima problem prekomerne uhranjenosti. Podaci o zemljama bogatog Zapada variraju, ali, tako|e, potvr|uju sli~an statisti~ki pokazatelj. Naro~ito kada je re~ o najmo}nijoj ekonomskoj sili danas, SAD. Amerikanci su danas najgojazniji narod. Ili, danas od {e}erne bolesti u svetu boluje 171 milion stanovnika, a procenjuje se da }e oko 2030. godine biti 376 milona obolelih od {e}erne bolesti. Dalje, u Evropi se godi{nje registruje vi{e od 50.000 novih slu~ajeva malignog melanoma (u Srbiji oko 400). Iz ovog, samo malog dela, statisti~kih pokazatelja, mo`e se zaklju~iti da i bogate zemlje nemaju ni{ta manje problema sa zdravljem. E, tu ve} ima smisla globalizacija. Zdravlje je o~igledno, ipak, zajedni~ka briga. Zdravlje mo`e i mora da bude - univerzalno. Jedan sasvim neupadljiv podatak mo`da to najbolje ilustruje. SAD su nedavno donele jednu, na prvi pogled, ~udnu deklaraciju o higijeni u kojoj upozoravaju da je pranje ruku od izuzetne va`nosti za zdravlje populacije te se u deklaraciji, koja ima zvani~ni karakter odluke Ministarstva zdravlja, na prost na~in opisuje kako i kada prati ruke. Tako, prilikom boravka u SAD u svim javnim toaletima (bilo da je re~ o ekskluzivnim hotelima ili restoranima uz autoput) mo`ete videti upadljivo istaknuta upozotenja o va`nosti pranja ruku. Rekli bismo, zar tako bogata dr`ava mora da dr`i najprizemnije lekcije svom stanovni{tvu!?! O~igledno, mora. Za{to ne i mi? Pravo pitanje i zato smo sre}ni {to smo pre nekoliko brojeva na poslednjoj strani na{eg ~asopisa prikazali slikovito "kako ispravno prati ruke". Sa tim prvim korakom po~inje zdravlje. Ovi primeri nam daju podstrek da nastavimo da na jednostavan i razumljiv na~in pi{emo o razli~itim temama iz oblasti zdravstva u nadi da tako na{e ~itaoce edukujemo kako da {to bolje vode ra~una o svom zdravlju. A, stru~na ekipa na{ih vrsnih lekara je uvek tu da im {to bolje pomogne da ostvare svoje pravo na zdravlje. DZ Dr Risti}

2

365 dana uz Vas

Vakcinacija kao preventiva protiv virusnog oboljenja respiratornog trakta

PO^ETAK 21. veka nametnuo je dilemu da li }e proces globalizacije definitivno uni{titi individualnost, naroda, veroispovesti, razli~itih grupa i, kona~no, lepotu individualnosti svakog ~oveka pojedina~no. Ali, name}e se i pitanje koliko je stvarna i realno mogu}a globalizacija u svetu siroma{nih i bogatih u kome deca u jednom delu planete umiru od gladi, bez lekova, vakcinacije... Surove ~injenice demantuju mo} univerzalnog, globalnog sveta u kome svi imaju jednaka prava, a primarno pravo je nesporno - pravo na zdravlje.

broj VI decembar 2007.

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Op{ta medicina

ZDRAVLJE JE UNIVERZALNO

Sadr`aj

Dr Risti}

> GRIP ili influenca je akutno virusno oboljenje respiratornog trakta, koje naj~e{}e karakteri{e poreme}aj op{teg stanja, a pra}eno je pojavom povi{ene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mi{i}ima i zglobovima, bolovima u grlu i ka{ljem. Virus gripa se prenosi kaplji~nim putem tj. kapljicama izba~enim u toku kijanja ili ka{ljanja. Po{to je virus relativno otporan mo`e da pre`ivi u spoljnoj sredini i pri ni`im temperaturama. Inkubacija, tj. period od kontakta sa obolelom osobom do pojave prvih simptoma bolesti je jedan do tri dana. Period trajanja zaraznosti je tri do pet dana kod odraslih, a do sedam dana kod dece od pojave prvih simptoma. Grip se mo`e pojaviti u bilo koje godi{nje doba, ali je naj~e{}i pred po~etak zime kada se ljudi nalaze u ve}im grupama u zatvorenim neprovetrenim prostorijama. Grip je oboljenje gde u toku bolesti mo`e da do|e do pojave komplikacija do kojih naj~e{}e dolazi zbog sekundarne bakterijske infekcije. Naj~e{}e komplikacije su upala plu}a i opstrukcija disajnih puteva. Le~enje gripa je simptomatsko {to podrazumeva uzimanje lekova za sni`avanje povi{ene telesne temparature i glavobolje, vitamina C, pove}an unos toplih napitaka i odmor. Kod ve}ine osoba sve tegobe prestaju posle sedam dana. Komplikacije se le~e obi~no antibioticima, ali isklju~ivo pod nadzorom i po nalogu lekara po obavljenom pregledu. Stoga, mo`e se re}i da grip treba shvatiti ozbiljno, a preventiva je najva`nija . Preventivne mere podrazumevaju najpre redovno provetravanje prostorija u kojim se boravi, naro~ito u zimskom periodu, izbegavanje ve}ih skupova ako je mogu}e, unos vitamina C i, naravno, vakcinaciju protiv gripa. Vakcinacija protiv gripa ne spada u obavezne vakcinacije, ali se preporu~uje. Vakcina protiv gripa se pravi po preporukama Svetske zdravstvene organizacije u zavisnosti koji soj kod tipa gripa se

NEBESKI UTICAJ Re~ "influenca" poti~e od latinske re~i influentia {to zna~i uticaj. Taj naziv su dali Italijani, po~etkom 16.veka, zato {to su mislili da je nastala usled uticaja nebeskih tela. Danas se zna da grip uzrokuju virusi iz porodice Orthomyxoviridae, rod Influeza virus .

Vakcinacija dece je spacifi~na obzirom na njihov uzrast pa se deca vakcini{u manjim tj.de~jim dozama i to za decu od {est meseci do navr{ene tri godine u dve de~je doze u razmaku od ~etiri nedelje, ukoliko se prvi put vakcini{u, a jednom dozom ukoliko su vakcinisana prethodne godine. Deca starija od tri godine se vakcini{u dozama za odrasle po istom protokolu tj. ako se prvi put vakcini{u daju im se dve doze u razmaku od ~etiri nedelje. Deca starija od osam godina se vakcini{u kao odrasli tj. dobijaju jednu dozu. Period od vakcinacije do pojave imunog odgovora organizma je dve do tri nedelje, pa bi u tom vremenskom intervalu trebalo izbegavati kontakt sa obolelima od gripa.

>

TRI „OPASNA“ TIPA Postoje tri tipa virusa gripa: A, B i C. Tip A obuhvata tri podtipa, koji su povezani sa epidemijskim i pandemijskim pojavljivanjem ovog oboljenja, tip B je va`an za epidemijsko i regionalno {irenje, a tip C je povezan sa sporadi~nim oboljevanjem i malim lokalizovanim epidemijama.

Kontraindikacije, tj. razlozi za{to se ne biste vakcinisali, su trenutna infekcija respiratornog trakta, povi{ena telesna temperatura, neka druga zarazna bolest, alergija na jaja i perje. Vakcinacija protiv gripa se prekida u trenutku kada se na nivou zemlje proglasi epidemija gripa. Kona~no, na{a topla preporuka je da se vakcini{ete kako bi bili dobrog zdravlja u toku zime i u`ivali u svakom zimskom danu.

3


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

ORL

Infekcije naj~e{}e prouzrokuju respiratorni virusi, ali se ~esto na ove infekcije nadove`e i bakterijska superinfekcija. Deca i stariji - najugro`eniji SA dolaskom hladnijih dana pove}ava se u~estalost infekcija gornjih i donjih disajnih puteva. Respiratorne infekcije i danas dominiraju u akutnoj patologiji zimskih meseci. Tako se u ovom periodu naj~e{}e sre}u dijagnoze kao {to su prehlada, grip, rinitis, sinuzitis, faringitis, traheitis, bronhitis... Ili su, {to je naj~e{}e, ove infekcije udru`ene pa je istovremeno zahva}ena sluznica vi{e segmenata disajnog stabla ili svih gornjih respiratornih puteva. Kao nej~e{}i razlozi poja~anog oboljevanja u zimskim mesecima navode se nepovoljni mikro i makro klimatski uslovi (neodgovaraju}a temperatura i vla`nost vazduha), zaga|enje vazduhasmog, lokalna trauma/iritacija, slaba i nepravilna ishrana, smanjenje op{te otpornosti, zamor, mehani~ka opstrukcija u nosu (naj~e{}e usled krive nosne pregrade), itd. Infekciju naj~e{}e prouzrokuju raspiratorni virusi, ali se ~esto na ove infekcije dodatno nadove`e i bakterijska superinfekcija. Oboljenje se naj~e{}e razvija pod klini~kom slikom nazeba ili prehlade sa inkubacijom od nekoliko sati do nekoliko dana.

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Interna medicina

dr Milena Pavlovi}, spec. ORL

Infekcije u hladnom zimskom periodu

4

Dr Risti}

Izvor infekcije je ~ovek, a infekcija se prenosi kaplji~no, tzv. fligeovim kapima, koji imaju domet i do jednog metra od obolelog, koji ih izbacuje putem kijanja i ka{ljanja. U po~etnoj fazi bolesti javljaju se op{ti simptomi kao {to su jeza, talasi hladno}e i toplote, glavobolja, malaksalost. Temperatura je ili lako povi{ena ili visoka, {to je ~e{}e u dece, a od lokalnih simptoma javljaju se ose}aj suvo}e i pe~enja u nosu, grebanje, svrab ili golicanje u grlu. U drugom stadijumu, posle nekoliko sati, javlja se pogor{anje op{tih simptoma, pojava obilne sekrecije iz nosa, za~epljenje nosa, privremeni gubitak ~ula mirisa, nazalan govor i suzenje iz o~iju. Posle nekoliko dana sekret iz nosa postaje zamu}en, gust, beli~aste ili `u}kaste boje. Postepeno se simptomi smiruju i posle sedam do 10 dana dolazi do izle~enja. Ako se na virusnu infekciju nadove`e i bakterijska, temperatura mo`e da bude umereno povi{ena, sekret postaje zeleno`ut, a proces ozdravljenja je znatno sporiji. Mora se naglasiti da je kod novoro|en~adi i odoj~adi kao i kod starijih osoba klini~ka slika znatno te`a i ozbiljnija i da u nekim slu~ajevima mo`e dovesti i do znatnog smanjivanja ionako uskog lumena grkljana, {to zahteva mere urgentne terapije. Tako|e, klini~ka slika sinuzitisa u dece naj~e{}e je atipi~na, sa odr`avanjem respiratornih simptoma i posle desetog dana. Bolest se mo`e dijagnostikovati na osnovu klini~ke slike, epidemiolo{ke ankete, leukopenije, mirne sedimentacije eritrocita. Eventualno se radi i rendgenski pregled plu}a. Naravno, u slu~aju postojanja i bakterijske infekcije nalazi u krvnoj slici }e biti druga~iji (leukocitoza sa predominacijom granulocita u leukocitarnoj formuli, povi{ena sedimentacija...). Dragocene podatke daju nam i brisevi nosa i gu{e, koji se moraju uzeti pre zapo~injanja eventualne antibiotske terapije, jer je ve} posle tri dana nalaz u gu{i sterilan. Kao korisna laboratoriska metoda primenjuje se i serodijagnostika, koja se zasniva na otkrivanju specifi~nih antitela, koje organizam stvara u borbi protiv odre|enog mikroorganizma. [to se terapije ti~e ona nije kauzalna ve} je simptomska. U principu, ne postoje efikasne vakcine protiv raspiratornih virusnih oboljenja, jer izaziva~ svake bolesti ima vi{e serotipova pa prema tome i komplikovanu antigenu stukturu. Primenjuju se samo kapi ili sprejevi za nos, toaleta nosa fiziolo{kim rastvorom, antipiretici, sredstva protiv suvog ka{lja, topli ~ajevi, utopljavanje. Antibiotici imaju zna~ajno mesto u le~enju bakterijskih komlikacija, naro~ito kod starih i hroni~nih pacijenata. Le`anje i mirovanje je potrebno ako postoji povi{ena teperatura, a kod starijih i u periodu rekonvalescencije. Imunitet posle ovih infekcija je kratkotrajan, jer ne postoji unakrsni imunitet izme|u razli~itih serotipova ovih virusa pa se raspiratorne infekcije mogu ponavljati vi{e puta i to u kratkim vremenskim razmacima. Prognoza ovih infekcija je uglavnom dobra. Me|utim, plu}ne komplikacije znatno pogor{avaju prognozu, a va`nu ulogu igra i uzrast bolesnika, te`ina klini~ke slike i postoje}a hroni~na oboljenja. Za{tita (prevencija) podrazumeva op{te za{titne mere, a to su izolovanje bolesnika, izbegavanje obolelih, izbegavanje velikih skupova, ~esto provetravanje prostorija, no{enje za{titne maske. Specifi~na profilaksa se bazira na masovnoj aktivnoj imunizaciji stanovni{tva (vakcina protiv gripa), mrtvom ili atenuiranom vakcinom, ~ime se posti`e dobar lokalni imunitet. Jedini nedostatak je {to imunitet ovako postignut traje 6-12 meseci, pa se vakcinacija mora ponavljati svake godine, tj. pre sezone gripa.

365 dana uz Vas

Angina pektoris

PROBADA, @ARI, STE@E... Iznenadni bol u grudima, lokalizovan iza grudne kosti, koji se {iri u levu ruku i rame, a traje od pet do 20 minuta, mo`e da uka`e na anginu pektoris KORONARNA ili ishemijska bolest srca, sa klini~kim oblicima (angina pektoris, infarkt miokarda, sr~ana dekompenzacija, sr~ane aritmije i nagla sr~ana smrt), naj~e{}a je bolest srca i vode}i uzrok smrti u na{oj zemlji. ^e{}a je kod mu{karaca nego kod `ena, posebno posle 40. godine `ivota. Naj~e{ci uzrok ishemijske bolesti srca je ateroskleroza koronarnih arterija, koja dovodi do postepenog su`enja (stenoze) krvnih sudova i smanjenog snabdevanja sr~anog mi{i}a krvlju, kiseonikom i hranjivim materijama (ishemija). TIPI^NI SIMTOMI Osnovni simptom angine pektoris je pojava bola u grudima po tipu stezanja, probadanja, `arenja ili pritiska. Bol je je lokalizovan iza grudne kosti, tipi~no se {iri u levu ruku i levo rame, re|e u vrat, donju vilicu, difuzno po grudnom ko{u ili izme|u lopatica. Traje naj~e{}e pet do 20 minuta. U nestabilnoj angini pektoris bol se ne provocira fizi~kim stresom, istih je karakteristika, ali traje du`e od 30 minuta i ne popu{ta na nitroglicerin. Ja~ina bola varira, od tek blagog pritiska u sredini grudnog ko{a (stabilna angina pektoris), do vrlo jakog bola pra}enjenog lupanjem srca, znojenjem, mu~ninom i ose}ajem bliske smrti (nestabilna angina pektoris ili infarkt miokarda). Napad bolova mo`e da bude provociran fizi~kim naporom, emocionalnim stresom, naglim izlaganjem hladno}i, obilnim obrokom, preteranim pu{enjem i konzumiranjem alkohola, seksualnim odnosom, ru`nim snovima i naglim promenama vremenskih prilika. PRVO - DIJAGNOZA Pa`ljivo uzetim anamnesti~kim podacima o prisutnim faktorima rizika za nastanak koronarne bolesti - povi{en arterijski krvni pritisak, {e}erna bolest, gojaznost, pu{enje, povi{en holesterol u krvi, stres, smanjena fizi~ka aktivnost, nasle|e, dolazimo do dragocenih podataka o uzrocima nastanka koronarne bolesti. Fizikalnim pregledom i snimanjem EKG-a u mirovanju dopunjujemo osnovnu dijagnostiku. Treba znati da je EKG u mirovanju kod bolesnika sa stabilnom anginom pektoris kod najve}eg broja pacijenata normalan. Tada se za postavljanje ispravne dijagnoze koriste dopunski pregledi me|u kojima va`no mesto zauzima UZ srca sa kolor i pulsnim dopler merenjima. Tako|e je potrebno da se urade i testovi optere}enja na bicikl ergometru ili pokretnoj traci, kako bi postupnim fizi~kim optere}enjem izazvali subjektivni ili objektivni znaci ishemije sr~anog mi{i}a (elektrokardiografske i hemodinamske promene). Ako je ergometrijski nalaz pri submaksimalnom ili maksimalnom optere}enju negativan, smatra se da se ne radi o koronarnoj bolesti.

Primena ostalih dijagnosti~kih postupaka (SPECT, MSCT ili invazivna koronarografija, koja predstavlja direktan uvid u anatomiju koronarne mre`e krvnih sudova) u principu je rezervisana za bolesnike kod kojih je postavljena dijagnoza angine pektoris, a treba ustanoviti lokalizaciju i stepen su`enja koronarnih arterija, proceniti o~uvanost funkcije leve komore i mogu}nost nastanka akutnog infarkta miokarda i iznenadne sr~ane smrti. IMA LEKA Le~enje angine pektoris po~inje, pre svega, eliminisanje faktora rizika, a potom se primenjuje medikamentozna terapija, koja podrazumeva suzbijanje i spre~avanje napada. U suzbijanju napada angine pektoris nitroglicerin se primenjuje sublingvalno, naj~e{}e u obliku spreja, koji deluje ve} za sedam sekundi, a trajanje dejstva je izmedu 15 do 30 minuta. Nitroglicerin {iri periferne venule i time dovodi do pove}anja koronarnog krvotoka i smanjenog optere}enja sr~anog mi{i}a, ~ime se smanjuje njegov rad i potreba za kiseonikom. Ako, uprkos uzimanju jedne doze nitroglicerina bolovi ne prestaju, mo`e se uzeti jo{ jedna doza. Ne popusti li bol na dve doze (bol traje du`e od pola sata), bolesnik treba hitno da pozove kardiologa, koji }e obaviti pregled i proceniti {ta dalje da se uradi. Kad je re~ o spre~avanju napada angine pektoris uzimaju se nitrati dugotrajnog delovanja (isosorbiddinitrat - Isosorb, isosorbid-5, aminomononitrat - Monizol, molsidomin - Molicor) koji deluju na isti na~in kao nitroglicerin, ali im delovanje nastupa sporije (nakon 30 minuta) i traje du`e (osam do 12 sati, u retard oblicima do 24 sata). Kardioselektivni beta blokatori (atenolol, metoprolol, bisoprolol, nebivolol) suzbijanjem simpati~ke stimulacije, usporavaju frekvencu srca, smanjuju snagu kontrakcije sr~anog mi{i}a, potrebu za kiseonikom i arterijski krvni pritisak. Kalcijumski antagonisti (verapamil, diltiazem, nifedipin, amlodipin, lerkanidipin), blokadom ulaska kalcijuma u sr~ani mi{i} i glatke mi{i}e perifernih krvnih sudova, dovode do pada arterijskog pritiska, smanjuju kontrakcijsku snagu sr~anog mi{ica, usporavaju sr~anu frekvenciju (verapamil, diltiazem) i {ire sudove. Istovremeno je, dakle, pobolj{ana koronarna cirkulacija i smanjena potreba ishemi~nog sr~anog mi{i}a za kiseonikom. Acetilsalicilna kiselina (aspirin), u dozi od 75 do 100 mg dnevno, inhibira agregaciju trombocita i time spre~ava nastajanje koronarne tromboze (infarkta miokarda). Klopidogrel (Plavix, Zylt) 75 mg dnevno poja~ava dejstvo Aspirina, tako|e inhibira agregaciju trombocita i spre~ava stvaranje krvnog ugru{ka. Kod te`ih oblika bolesti i kod prisustva udru`enih oboljenja, posebno neurolo{kih, predstvalja indikaciju za kombinovanje sa Aspirinon u sklopu dvojne antiagregacione terapije. Blagovremeno postavljena dijagnoza, redukcija faktora rizika, adekvatna terapija i redovne kardiolo{ke kontrole spre~i}e razvoj te`ih oblika ishemijske bolesti srca. dr Goran Popovi}, spec. interne medicine - kardiolog

5


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Endokrinologija

Dr Risti}

Gojaznost preti da uni{ti ~ove~anstvo

MANJE JE VI[E Prema poslednjim istra`ivanjima vi{e od polovine odraslog stanovni{tva u Srbiji, ta~nije 54 odsto, ima problem prekomerne

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

respiratorne insuficijencije. Kod androidnog tipa gojaznosti masno tkivo se nagomilava u predelu ramena, grudnog ko{a i abdomena. Direktno dovodi do pove}anja endogenih triglicerida. Metaboli~ke posledice ovog tipa gojaznosti predstavljaju Sindrom X ili Metaboli~ki sindrom koji obuhvata hiperinsulinemiju, hipertenziju, dislipidemiju i intoleranciju glukoze. U odnosu na uzroke nastanka postoje odre|eni tipovi gojaznosti: nasledna, gojaznost uzrokovana fizi~kom neaktivno{}u ili hiperalimentaciona, gojaznost uzrokovana metaboli~kim ili endokrinolo{kim poreme}ajima, oboljenja CNS (traume, tumori hipotalami~ke regije, koja je odgovorna za regulaciju ose}aja gladi i sitosti i koja dovodi do gojaznosti) i jatrogena gojaznost zbog primene medikamenata (kortikosteroidi, antidepresivi).

te`ine, od ~ega je 17,3 odsto gojazno

GOJAZNOST je ozbiljno hroni~no oboljenje koje mo`e dovesti do medicinskih komplikacija koje umanjuju kvalitet `ivota i skra}uju du`inu `ivota, a ~ije le~enje ima visoku cenu. Gojazne osobe imaju ve}i morbiditet i mortalitet (svakih pola kilograma preko idealne telesne te`ine skra}uje `ivotni vek za mesec dana). Osoba koja ima 10 odsto vi{e od svoje normalne telesne te`ine izlo`ena je pove}anju rizika od smrtnog ishoda od 13 odsto, pove}anje te`ine od 20 odsto pove}ava rizik smrtnosti za 25

odsto, a pove}anje te`ine od 30 odsto ~ak za 42 odsto. Najve}em riziku su izlo`ene gojazne osobe u srednjem i starijem `ivotnom dobu. Osoba koja je pre{la 45 godina `ivota i ima 12 kg vi{e iznad svoje normalne telesne te`ine mo`e da o~ekuje prose~no skra}enje `ivota od 25 odsto, odnosno umesto da dostigne osamdesetu, kraj `ivota se mo`e o~ekivati ve} u {ezdesetoj godini zbog infarkta srca ili mo`danog udara.

6

UMERENOST, PRE SVEGA Gojaznost nastaje kao posledica uno{enja vi{ka energetski hranljivih materija i ispoljava se talo`enjem masnog tkiva u organizmu, odnosno prisustvom preterane koli~ine telesne masti. Gojaznost je vode}i problem zdravlja ljudi {irom sveta kako u razvijenim tako i u zemljama u tranziciji. Prema poslednjim istra`ivanjima, koje je objavio IZZS iz 2000. godine vi{e od polovine odraslog stanovni{tva Srbije, ta~nije 54 odsto, ima problem prekomerne uhranjenosti, pri ~emu je 36,7 odsto odraslih predgojazno, dok je 17,3 odsto gojazno.

GLADNI I KAD NISU Etiologija gojaznosti je slo`ena i temelji se na genetskim faktorima i ~iniocima spolja{nje sredine. Genetski faktori imaju va`nu ulogu u nastanku gojaznosti. Dokazano je prisustvo leptina (peptid-faktor sitosti) u masnim }elijama, a u neuronima hipotalamusa otkriveni su receptori za leptin. Kod gojaznih osoba pove}ana je koli~ina ne samo insulina ve} i leptina. Navike u ishrani sti~u se jo{ u detinjstvu kada se razvija sklonost ka hiperkalorijskoj hrani koje majke prenose na svoju decu. Na brzinu pra`njenja `eluca i ose}aja gladi i sitosti uti~e vrsta hrane. Ako se unosi brzo svarljiva hrana, pra`njenje `eluca je br`e, pa se javljaju kontrakcije tj. ose}aj gladi. Balastne materije u hrani smanjuju iskoristljivost hrane, smanjuju skokove glikemije i posledi~nu hiperinsulinemiju. Fizi~ka aktivnost je vrlo va`an ~inilac u nastanku gojaznosti. U dana{nje vreme ~ovek sve manje vremena posve}uje rekreativnim aktivnostima, radije sedi ispred televizora ili kompjutera. Psiholo{ki ~inioci tako|e imaju va`nu ulogu u nastanku gojaznosti.

Razli~ita distribucija masnog tkiva je u visokoj korelaciji sa odre|enim bolestima i patolo{kim stanjima. Gojaznost se deli na androidnu (mu{ku) i ginoidnu ( `ensku). Kod ginoidnog tipa gojaznosti vi{ak masnog tkiva se nagomilava potko`no, u donjim delovima tela, oko karlice i na butinama. Kod ovih osoba je uo~ena ve}a sklonost ka pojavi mehani~kih komplikacija u vidu ote`anog kretanja, insuficijencije periferne venske cirkulacije i

Gojazne osobe jedu i kada nisu gladne, kada su u stresu, depresiji ili su napeti i usamljeni i na taj na~in poku{avaju da re{e problem. Gojaznost je naj~e{}e posledica preteranog uno{enja hrane visoke energetske vrednosti uz malu fizi~ku potro{nju. Komplikacije gojaznosti su brojne i veoma te{ke. Nastaju usled direktnog uticaja same gojaznosti ili indirektno u sadejstvu sa drugim faktorima rizika (hipertenzija, dijabetes, hiperlipoproteinemije).

365 dana uz Vas

Naj~e{}e i najte`e komplikacije su kardiovaskularne, pre svega hipertenzija koja je genetski determinisana, a gojaznost dovodi do njenog ispoljavanja i pogor{anja. Oko 30 odsto osoba koje imaju telesnu te`inu preko 15 kg ve}u od normalne imaju hipertenziju. Zbog novonastalih krvnih sudova u masnom tkivu pove}ava se zapremina vaskularnog prostora, pove}ava se minutni volumen srca, kao i potro{nja kiseonika. Kiseonik se tro{i tri puta vi{e u odnosu na normalno uhranjene osobe, a sr~ani rad se pove}ava od 40-140 odsto prete`no na ra~un leve komore

>

KORAK PO KORAK Gojaznost je bolest koja zahteva pre svega ~vrstu odluku i `elju gojazne osobe da smr{a, a potom i potpunu promenu navika i na~ina ishrane i `ivota da bi se postigao gubitak telesne te`ine, ali i odr`ao u du`em vremenskom periodu. Vreme postizanja `eljene te`ine je individualno, ali ono {to je va`no jeste postepeni gubitak (2-3 kg mese~no), obzirom da brzi gubitak dovodi do jo{ br`eg vra}anja na po~etnu telesne te`ine.

pri ~emu dolazi do hipertrofije i masne infiltracije sr~anog mi{i}a, {to koronarni krvni sudovi ne mogu da prate. Dalje komplikacije dovode do ishemijske bolesti srca. Masno tkivo potiskuje dijfragmu i plu}a i smanjuje plu}nu ventilaciju zbog ~ega dolazi do kompresione atelektaze, zastojnog brohitisa, ote`ane eliminacije sekreta {to vodi ~e{}im bronhopulmonalnim infekcijama, emfizemu i razvoju hroni~nog plu}nog srca. SKUPO PLA]ENE GRE[KE

Usled masne infiltracije skeletnih mi{i}a ote`ano je vra}anje venske krvi iz donjih ekstremiteta, {to pogoduje ~e{}em razvoju varikoziteta i tromboflebiti~kih promena. Gojaznost je ~esto pra}ena bolestima `u~ne kese u vidu hroni~ne upale i kalkuloze. Dugotrajna gojaznost je pra}ena masnom infiltracijom jetre - steatoza je na|ena u 68-94 odsto gojaznih osoba. Prisutna je i opstipacija zbog unosa hrane siroma{ne balastnim

7


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

materijama. Zbog pove}anog optere}enja kod gojaznih su ~este degenerativne promene naro~ito na velikim zglobovima donjih ekstremiteta (kolena, kukovi, lumbalna ki~ma). Istra`ivanja su pokazala da je kod gojaznih osoba pove}ana smrtnost od malignih bolesti za jedan i po put, posebno kod pacijenata sa BMI preko 35 kg/m2. Gojazni mu{karci ~e{}e obolevaju od Ca prostate i Ca debelog creva, a kod gojaznih `ena ~e{}i je Ca endometrijuma, dojke i `u~ne kesice (to se obja{njava pove}anim nivoom estrogena ~ija se aktivna forma stvara u stromi masnog tkiva). Metaboli~ke komplikacije su veoma ~este, posebno kod androidnog tipa gojaznosti koji je pra}en insulinskom rezistencijom i posledi~nom hiperinsulinemijom, koja dovodi do pove}ane sinteze triglicerida i VLDL ~estica u jetri i smanjenje HDL holesterola u plazmi {to predstavlja osnovu za razvoj Metaboli~kog sindroma odnosno Sindroma X. U le~enju gojaznih osoba se primenjuje niskokalori~na dijeta uz umerenu fizi~ku aktivnost {to se odre|uje prema individualnim karakteristikama same gojazne osobe. Tako|e se mo`e primeniti i medikamentna terapija. Kao najbolji, najefikasniji i najbezbedniji lek se navodi Xenical (Orlistat). Mehanizam dejstva ovog leka je u spre~avanju resorpcije masti iz hrane, tako da one ne dospevaju u organizam ve} se putem stolice izbacuju u spolja{nju sredinu. Lek nije svemogu}, odnosno njegova primena ne isklju~uje primenu niskokalori~ne dijete, jer bi u protivnom u~inak leka bio skromniji. Prema tome, savet gojaznim osobama bi bio da se pre zapo~injanja dijete i eventualne primene leka obrate specijalisti

>

Dr Risti}

Zemljani sve deblji i deblji

OPREZ ZA STOLOM Posledice vi{ka kilograma su vi{estruke, od ozbiljnih oboljenja kao {to su {e}erna bolest, povi{en pritisak, pa sve do depresije

Gojaznost se danas smatra civilizacijskim problemom broj jedan. Gojaznom osobom smatramo onu ~iji je indeks telesne mase ve}i od 25 u odnosu na osobe istog uzrasta i pola. Gojaznost nastaje zbog postepenog pove}anja telesne te`ine, izazvana talo`enjem masnih naslaga. Takvo nagomilavanje masnog tkiva uvek je posledica uno{enja ve}ih koli~ina hrane nego {to je potrebno

IZRA^UNAJTE SAMI Po preporuci SZO stepen uhranjenosti se izra~unava primenom BMI (Body Mass Index), koji predstavlja odnos telesne mase u kilogramima i kvadrata telesne visine izra`ene u metrima. BMI = TM ( kg) / TV ( m2)

Kategorija uhranjenosti

BMI

Mr{avost

< 18,5

Normalna uhranjenost

18,5-24,9

< 80 `

< 94 m

Prekomerna

>25

> 80 `

> 94 m

Predgojaznost

25-29,9

80-88 ` 94-102 m

Gojaznost

> 30

> 88 `

Gojaznost I stepena

30-34,9

Gojaznost II stepena

35-39,9

Gojaznost III stepena

> 40

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

KRU[KA ILI JABUKA Dva osnovna tipa gojaznosti su: 1 ) androidni tip - "mu{ka" gojaznost - sna`na muskulatura, nagomilavanje masti u gornjem delu tela (masne naslage upredelu stomaka-jabuke) 2) ginoidni tip - "`enska" gojaznost - normalna muskulatura i nagomilavanje masti u donjem delu tela (masne naslage u predelu bokova- kru{ke). Gojaznost nije samo estetski problem. To je i medicinski problem jer dovodi do velikog broja tegoba i poreme}aja u radu mnogih organa kao {to su: • {e}erna bolest • pove}ana opasnost od oboljenja srca i krvnih sudova • pojava povi{enog pritiska • preoptere}enost mnogih orana (bubrega, jetre....) • reumati~ne tegobe • smanjena op{ta otpornost organizma na infektivne bolesti • smanjeno samopouzdanje • nezadovoljstvo sobom (a ~esto i drugima) • smanjeni kontakti sa suprotnim polom • smanjena koncentracija • depresija Gojaznost najpre re{avamo smanjenjem dnevnog unosa hrane. Ali, ono mora biti vo|eno na pravilan na~in i stru~no. Nijedna dijeta ne odgovara svim osobama i ne deluje kod svakog na isti na~in. Va`no je da svaki re`im ishrane bude individualno odre|en, i to je jedini na~in da dijeta da prave rezultate. Pre KRU[KA PROTIV JABUKE

Obim struka

nego {to se osoba odlu~i za neku dijetu mora se utvrditi trenutno zdravstveno stanje organizma i tako odrediti pravilnu dijetu u skladu godinama, visinom, trenutnom te`inom i vrstom posla koji obavlja. Svako smanjenje telesne te`ine mora biti postepeno i lagano. Naglo i osetno smanjenje telesne te`ine je fiziolo{ki {tetno i opasno, a mo`e dovesti i do drugih vrsta estetskih problema i naravno brzog vra}anja izgubljenih kilograma. A, prednosti smanjenja kilograma su zna~ajne jer doprinose: • Smanjenju krvnog pritiska {to dovodi do smanjene mogu}nosti sr~anog udara • Smanjenju bolova u le|ima, jer je smanjen pritisak na ki~mu koja je stub na{eg tela • Pobolj{anju cirkulacije i samim tim smanjenju mogu}nosti zakr~enja krvnih sudova • Pove}anju fizi~ke efikasnosti i pokretljivosti, tj. energije u organizmu • Povi{enom samopouzdanju, boljim kontakatima sa okolinom, ve}em zadovoljstvu sobom i kontakatima sa osobama suprotnog pola

iznad stuka ispod struka

Jelena Suboti}, nutricionista

> 102 m

endokrinologije, koji bi u sadejstvu sa dijeteti~arem napravio najbolji program le~enja {to je za svaku osobu individulano, a svakako bi pacijentu bio velika podr{ka u toku perioda le~enja koji ~esto nije ni kratak ni lak. dr Violeta Vuki}evi} dr Sla|ana Drobnjak

8

Dr Risti}

UZROCI I POSLEDICE Dakle, pove}ano uno{enje hrane u du`em ili kra}em periodu dovodi do gojaznosti. Ali, pored toga postoje jo{ neki faktori koji mogu dovesti do gojaznosti, a to su: • hormonalne neravnote`e u pojedinim periodima `ivota (adolescencija, menopauza...) • smanjenje fizi~ke aktivnosti • nedovoljna funkcija tiroidne `lezde (hipotiroidizam) • poreme}aj u radu polnih hormona • nepravilan rad hipofize

U sastavu Doma zdravlja "Dr Risti}" postoji i radi CENTAR ZA GOJAZNOST gde }e vam stru~ni tim lekara pomo}i da savladate ovaj ~esto do sada "nere{ivi" problem.

9


365 dana uz Vas

Neurologija

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Dr Risti}

Akutni ishemijski mo`dani udar

BOLJE SPRE^ITI NEGO LE^ITI Nagla otupelost ili slabost jedne strane tela, ote`an govor, oslabljen vid, vrtoglavica, jaka glavobolja, mu~nina - sve su to po~etne tegobe koje ukazuju na AIMU

PODACI u Srbiji pokazuju da je 2003. godine naj~e{}i uzrok smrti `ena bio akutni ishemijski mo`dani udar. Tako|e, zabrinjava i ~injenica da je ovo neurolo{ka bolest sa najve}im stepenom invalidnosti - ~ak 20-30 odsto pre`ivelih vi{e nije sposobno za samostalan `ivot. Ra~unice pokazuju da tro{kovi le~enja, rehabilitacija i posebno, vi{egodi{nja bolovanja, dr`avu ko{taju izme|u 60 i 230 hiljada dolara. Sve to govori da je ovo bolest o kojoj }e dru{tvena zajednica, stru~na medicinska javnost i pojedinci svakako sve vi{e razgovarati. Pritom, ovo je i obolenje o kojem vladaju zablude. Na`alost, ~esto se misli da je mo`dani udar bolest starije populacije, a poslednjih dvadesetak godina praksa je pokazala da se sve ~e{}e de{ava osobama mla|im od 45 godina. Valja znati da tome doprinosi u velikoj meri savremeni na~in `ivota. U faktore rizika na koje pojedinci mogu da uti~u su pu{enje, gojaznost, masno}e u krvi, fizi~ke neaktivnosti, alkohol... Dakle, da bi spre~ili nastanak mo`danog udara prvo moramo da znamo o ~emu je re~ i kako ubla`iti faktore rizika da ne bi do{lo do ne`eljenih posledica.

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

• [ta je akutni ishemijski mo`dani udar? Akutni ishemijski mo`dani udar (AIMU) se defini{e kao `ari{ni ili globalni poreme}aj mo`dane funkcije koji naglo nastaje, traje du`e od 60 minuta, a posledica je poreme}aja mo`dane cirkulacije ili stanja u kome protok krvi nije dovoljan da zadovolji metaboli~ke potrebe nervnih }elija za kiseonikom i glukozom.

>

ZABLUDE

>

ASPIRIN

• [ta je tranzitorni ishemijski atak ili TIA? Tranzitorni ishemijski atak (TIA) je kratka epizoda neurolo{ke disfunkcije koja traje maksimum do 60 minuta. Prouzrokovana je nedovoljnim snadbevanjem kiseonikom i glukozom pojedinih delova mozga ili mre`nja~e oka, pri ~emu se dijagnosti~kim metodama snimanja mozga (CT, MR) ne registruje prisustvo akutnog mo`danog udara. Mo`e da se manifestuje istim simptomima kao i pravi mo`dani udar, s tim da je za tranzitorni ishemijski atak karakteristi~no i naglo smanjenje o{trine ili potpuni gubitak vida na jednom oku. Dijagnosti~ki i terapijski postupak za TIA isti je kao za AIMU. Osobe koje su imale TIA imaju oko 17 puta ve}i rizik od AIMU (neposredno posle TIA i tokom narednih mesec dana) u odnosu na one bez ovih epizoda.

365 dana uz Vas

• Ko mo`e da dobije mo`dani udar? Kod na{ih ljudi preovladava mi{ljenje da je mo`dani udar bolest starije populacije. Dugo se i u stru~nim krugovima provla~io takav stav, ali epidemiolo{ka istra`ivanja obavljena posednjih dvadesetak godina pokazala su da mo`dani udar nije nu`no ograni~en samo na populaciju starijih osoba (vi{e od 55 godina), ve} da se u zna~ajnoj meri de{ava i osobama mla|im od 45 godina.

• Neke brojke o akutnom ishemijskom mo`danom udaru? Podaci u Srbiji pokazuju da je od ukupnog broja smrtnih ishoda u 2003. godini AIMU bio prvi uzrok smrti kod `ena (12,44% mu{karaca i ~ak 18,38% `ena), a 2002. godine prvi uzrok smrti u bolni~kim uslovima. Osim {to se radi o bolesti sa veoma visokim stepenom mortaliteta, podjednako je ozbiljna i ~injenica da je ovo neurolo{ka bolest sa najve}im stepenom invaliditeta. Ra~una se da se oko polovine svih pre`ivelih vrati nekoj vrsti zaposlenja, a da oko 20-30 odsto nije sposobno za pre`ivljavanje bez pomo}i drugog lica, dok se 16 odsto ovih bolesnika zbrinjava u institucijama za negu obolelih. Osim {to ovo dramati~no remeti `ivot u porodici i okru`enju bolesnika to predstavlja i veliko materijalno optere}enje za dru{tvenu zajednicu, pa se ra~una da tro{kovi le~enja jednog bolesnika sa AIMU tokom ~itavog njegovog `ivota (ra~unaju}i hospitalizaciju, rehabilitaciju, odsustvovanje sa posla) iznose od 59.800 do 230.000 dolara. • Koji su faktori rizika za nastanak mo`danog udara? Faktori rizika za nastanak mo`danog udara dele se na one koji se ne mogu i one koji se mogu modifikovati. U faktore, koji se ne mogu modifikovati spadaju: pol, starost, rasna i etni~ka pripadnost i nasledni faktori. Nau~na istra`ivanja su pokazala da mu{karci obolevaju ~e{}e nego `ene u svim starosnim grupama, ali je smrtnost ve}a kod `ena. [to se ti~e `ivotnog doba, dokazano je da u~estalost akutnog ishemijskog mo`danog udara zna~ajno raste sa godinama starosti, a rizik od pojave ove vrste mo`danog udara duplira se u svakoj novoj dekadi `ivota posle 55 godine. Pripadnici crne rase imaju gotovo dvostruko ve}i rizik od obolevanja od akutnog ishemijskog mo`danog udara u odnosu na pripadnike bele rase. Podaci o postojanju AIMU u ~lanova naju`e porodice pove}avaju rizik za njegov nastanak kod svakog pojedina~nog ~lana te porodice. U faktore rizika za nastanak AIMU, na koje se mo`e uticati spadaju: povi{en arterijski krvni pritisak, {e}erna bolest i poreme}aj regulacije nivoa {e}era u krvi, pu{enje, pove}anje nivoa masno}a u krvi, sr~ane bolesti, a me|u njima posebno se isti~u: fibrilacija pretkomora, dilatativna kardiomiopatija, postojanje ve{ta~kih valvula, druga oboljenja sr~anih zalistaka, zatim gojaznost, fizi~ka neaktivnost, zloupotreba alkohola, pove}an

Primena aspirina ne spre~ava pojavu prvog AIMU, za razliku od infarkta srca, ali se savetuje davanje ovog leka bolesnicima sa vi{e faktora rizika. Primena drugih antiagregacionih lekova bilo samih ili u kombinaciji sa aspirinom, ne preporu~uju se u primarnoj prevenciji AIMU. Davanje antikoagulantnih lekova savetuje se kod bolesnika sa potencijalnim izvorom embolusa u srcu, a to su pre svega bolesnici sa atrijalnom fibriliacijom i ve{ta~kim sr~anim valvulama.


365 dana uz Vas

>

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

ALARM • Kako se manifestuje mo`dani udar? Mo`dani udar manifestuje se slede}im naj~e{}im tegobama: • NAGLO nastala otupelost ili slabost polovine lica, slabost ili oduzetost ruke i noge, a posebno na istoj polovini tela • NAGLO nastala konfuznost, ote`an govor i razumevanje govora • tegobe sa vidom u jednom ili oba oka • te{ko}e u hodu, ose}aj nestabilnosti, vrtoglavice, te te{ko}e u koordinaciji pokreta • NAGLO nastala jaka glavobolja, koja ranije nije postojala, pra}ena mu~ninom, povra}anjem i poreme}ajem stanja svesti

nivo homocisteina u krvi, upotreba oralnih kontraceptiva. Osobe koje imaju arterijsku hipertenziju imaju tri puta ve}i rizik od AIMU. U~estalost AIMU raste sa pove}anjem i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, a terapija hipertenzije redukuje rizik od nastanka AIMU za 36 odsto-42 odsto. U~estalost AIMU raste sa pove}anjem nivoa {e}era u krvi tako da je dva puta ve}a kod dijabeti~ara u odnosu na bolesnike sa grani~nim vrednostima {e}era u krvi. Pu{enje cigareta povezano je sa 50 odsto ve}im rizikom od AIMU i kod `ena i kod mu{karaca u svim starosnim grupama. Prekid pu{enja vra}a rizik na uobi~ajeni za populaciju za dve do pet godina. Korekcija poreme}aj metabolizma masti u krvi, koji se manifestuju pove}anjem nivoa holesterola i triglicerida u krvi, redukuje rizik od nastanka AIMU za 20-30 odsto. Procenjuje se da osobe, koje imaju bilo kakvo simptomatsko ili

Dr Risti}

asimptomatsko sr~ano oboljenje imaju dva puta ve}i rizik za razvoj ishemijskog mo`danog udara u odnosu na one bez bolesti srca. Fibrilacija pretkomora je veoma zna~ajan faktor rizika, jer je odgovorna za nastanak gotovo 50 odsto AIMU. • Kako se smanjuje rizik od nastanka prvog mo`danog udara? • Krvni pritisak treba da bude sni`en do normalnih vrednosti (<140/<90 mm Hg, ili <135/80 mm Hg kod dijabeti~ara) pomo}u izmene na~ina `ivota ili putem lekova. • Iako nije dokazano da je striktna kontrola glikemije kod dijabeti~ara povezana sa smanjenjem rizika od AIMU, na njoj ipak treba insistirati da bi se izbegle druge komplikacije dijabeta. • Lekovi za sni`enje holesterola (statini) se preporu~uju kod bolesnika u visokom riziku. • Pu{enje cigareta treba obustaviti. • Treba obustaviti prekomerno uzimanje alkohola (vi{e od dva pi}a dnevno za mu{karce i vi{e od jednog za `ene), dok lako do umereno pijenje mo`e imati protektivni efekat na AIMU. • Savetuje se redovna fizi~ka aktivnost (brze {etnje: 15-20 min. za 1600 m, tr~anje, vo`nja bicikla, aerobik). • Savetuje se dijeta sa malo soli (manje od 6 g dnevno), bogata nezasi}enim mastima, vo}em i povr}em i vlaknima (najmanje 5 porcija vo}a i povr}a ili vi{e od 400 g dnevno). • Osobe sa pove}anim telesnim indeksom ("body mass index") treba da uvedu dijetu za mr{avljenje pod nadzorom lekara. • Hormonsku supstitucionu terapiju (estrogen/progesterol) ne bi trebalo primenjivati u primarnoj prevenciji AIMU. • [ta raditi kada se jave prvi simptomi? Od najve}eg je zna~aja da se osobe sa navedenim tegobama [TO JE MOGU]E PRE obrate lekaru. Kada se radi o mo`danom udaru mo`e se re}i "Vreme je `ivot", jer oni pacijenti koji unutar sat do sat i po od po~etka simptoma uspeju da budu preba~eni do specijalizovanih ustanova za le~enje akutnog mo`danog udara imaju znatno ve}e {anse za povoljniji ishod bolesti. Naime, danas i u na{oj zemlji postoji mogu}nost da se u specijalizovanim jedinicama za mo`dani udar da najadekvatnija mogu}a terapija mo`danog udara u ovom trenutku, a to je tromboliti~ka terapija, ~iji je cilj da razlo`i tromb koji je akutno za~epio odre|eni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog mo`danog udara. • Kako smanjiti rizik od ponovnog nastanka mo`danog udara? Medicinski zna~aj AIMU le`i, izme|u ostalog, i u ~injenici da ima tendenciju ka ponavljanju. Stopa ponavljanja AIMU varira od 4 odsto-14 odsto godi{nje. Generalno posmatrano, ponovljeni AIMU je naj~e{}i u toku prvih 30 dana od inicijalnog doga|aja i u tom periodu se odigra 30 odsto ponovljenih ishemi~kih doga|aja. Vi{e od 50 odsto pre`ivelih od AIMU ima odre|eni stepen invaliditeta i funkcionalne nesposobnosti. Ponavljanje AIMU mo`e voditi u vaskularnu demenciju ili mo`e biti va`an okida~ nastanka demencije kod starijih osoba. Dakle, sekundarna prevencija AIMU je od ogromnog zna~aja. Od najve}eg zna~aja u sekundarnoj prevenciji mo`danog udara je le~enje faktora rizika za aterosklerozu, tj. prestanak pu{enja, smanjenje krvnog pritiska, kontrola telesne te`ine i nivoa {e}era u krvi, kao i primena antitromboti~kih lekova, kao {to je aspirin. Ovo su istovremeno i mere za smanjenje rizika od koronarnih ishemijskih doga|aja. dr Miodrag Manigoda specijalista neurologije

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Neurologija

365 dana uz Vas

Deca i kompjuteri

ORIGINAL FALSIFIKATA ZA razvoj dece najva`nija je `iva re~, pa`nja i razumevanje roditelja. Naravno, ne mo`emo prenebregnuti `ivot u 21. veku i savremena dostignu}a, koja on nosi. Tako, neobi~no je danas izneti tvrdnju kako komjuteri kvare detinjstvo i sve vi{e zamenjuju roditelje. Treba zapravo voditi ra~una da do toga ne do|e. Prvenstveno, va`no je znati za koji uzrast deteta su podobne vrste kompjuterskih aktivnosti te koliko dete u nekom uzrastu mo`e da zadr`i pa`nju pored kompjutera. Svaki uzrast nosi svoje zahteve, ali i ograni~enja pa je od presudne va`nosti znati meru. Tako, detetu od tri godine ne treba dozvoliti da uz kompjuter boravi vi{e od 15 minuta, petogodi{njaku nikako vi{e od pola sata, a sa {kolskim uzrastom to se vreme, shodno interesovanju, u toku dana pove}ava. Svakako, va`no je sve vreme znati {ta dete radi na komjuteru. Dakle, pratiti njegov rad i razvoj

uz kompjuter. Jer, kao i svaka druga zanimljiva aktivnost i zanimanje kompjuterima mo`e dosegnuti nivo zavisnosti. To se naj~e{}e vi|a kod dece na po~etku rane adolescencije (12 godina pa nadalje) i ~e{}e u porodicama koje nemaju dovoljno vremena da se bave detetom. Pored ~injenice da kompjuteri nude brza saznanja o svim mogu}im pitanjima, uz kompjutere idu i neki ne`eljeni zdravstveni problemi kao {to su zavisnost, konjuktivit, kao i epilepti~ni napadi, koji se javljaju vrlo retko i to samo kod fotosenzitivnih osoba koje reaguju na frekvencu treperenja slike i na jake kontraste u zamra~enoj sobi. Negativan efekat mo`e da bude i brzina kojom se mladi prebacuju s jedne na drugu komjutersku aktivnost, ali i nedostatak ~itala~ke "`e|i" za knjigom. Po{to su informacije, dobijene putem komjutera brze, {arene i blje{tave, ~ini se da sputavaju ma{tu klasi~nog ~itaoca, a stvaraju konzumenta, zavisnog od blje{tavila, ponekad ~ak izolovanog od realnosti. Istovremeno, "veliki, {areni svet kompjutera" stvara i ve{ta~ki ose}aj mo}i, nestvarnu mogu}nost igre sa `ivotom gde rezervni `ivoti kao da postoje i kao da ih je mogu}e osvojiti. Stvarni, realni `ivot je ne{to drugo, nikako fikcija i nikako imitacija. dr O. Aleksi}-Hil

Kolektivni sportovi va`ni u vaspitanju dece

U DRU[TVU JE LAK[E KOLEKTIVNI sportovi mogu da budu zna~ajan podsticaj u pravilnom odrastanju deteta po{to je ~ovek prevashodno dru{tveno - socijalno bi}e koje pripada razli~itim grupama tokom `ivota, po~ev{i od porodice, zabavi{ta, {kole, nacije, preduze}a... Nekim grupama pripadamo ro|enjem, a neke biramo prema razli~itm motivima. Pripadanje odre|enoj grupi podrazumeva i prihvatanje njihovih vrednosti, normi pona{anja koje su univerzalne za grupu, bez obzira na individualne razlike. Mlada osoba `eli po svaku cenu da je prihvati grupa. Od grupe se dobija ose}anje za{ti}enosti, sigurnosti, uz podre|ivanje dela li~nog u korist grupe. Me|utim, grupa unosi i me{ana ose}anja, zbunjenost kod mladog ~oveka kod koga ne postoje jasne granice - u grupi se mo`e izgubiti ose}anje li~nog identiteta. Mlada osoba u grupi se pona{a prema krajnostima: od imitiranja i bezuslovng prihvatanja svih pravila pona{anja grupe vr{njaka do potpunog otpora prema normama i vrednostima grupe

odraslih. Iz ovih razloga mladi su najosetljiviji za razli~ite pa i {tetne forme grupnog okupljanja. [to je osoba u ranom detinjstvu dobila manje ose}anja sigurnosti i stabilnosti to je podlo`nija {tetnim uticajima (incidenti, alkohol i droga naro~ito izra`eni u grupama). Uklju~ivanje deteta u sport, naro~ito kolektivni, omogu}ava mu da sazri u grupi i pripremi se za samostalan i odgovoran `ivot. Manja deca se sa vi{e te{ko}a uklapaju u grupu. Tek tokom tre}e godine u stanju su da se uklju~uju u neke grupne igre, {to je izrazitije u {kolskom periodu. Ova saznanja su va`na roditeljima i osobama, koje se bave adolescentima, kako bi na prihvatljiv i privla~an na~in privukli mladog ~oveka na kora~enje ispravnim putem. Na ovom putu uloga sporta je neprocenjiva. dr Olivera Aleksi}-Hil, de~ji psihijatar

13


365 dana uz Vas

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Dermatologija

Dr Risti}

Rezultati kampanje za prevenciju malignog melanoma

KO@A SVE „PAMTI“ U Evropi se godi{nje registruje vi{e od 50.000 novih slu~ajeva malignog melanoma. UV zraci najve}i neprijatelj ko`e. Od maja do novembra svakog 15. u mesecu u Domu zdravlja Dr Risti} besplatan pregled mlade`a RANO otkrivanje karcinoma ko`e, malignog melanoma posebno, od neprocenljive je vrednosti za obolelog, jer je veli~ina, zapravo debljina melanoma, u direktnoj korelaciji sa mogu}no{}u izle~enja. Ove godine, DZ Dr Risti} se pridru`io Evropskoj kampanji borbe protiv melanoma, defini{u}i 15-i dan u mesecu kao "melanoma dan", tj. dan besplatnog pregleda mlade`a. Prvi put je takva akcija organizovana 15 maja da bi se nastavila i narednih {est meseci, a sa osnovnom idejom rane dijagnostike malignog melanoma i samim tim pove}anja {ansi za zdrav i kvalitetan `ivot, ali i sa ciljem

>

bezbedna i neinvazivna dijagnosti~ka metoda, DERMOSKOPIJA, u~inila se dostupnom delu populacije koji, iz razli~itih razloga, ovakvu vrstu pregleda uglavnom nikada ranije nije koristio. Naime, zapa`eno je da se najve}i broj pregledanih prvi put obratio dermatologu za pregled mlade`a. Ve}ina je imala `elju da ih pregleda i pored ~injenice da nisu imali nikakve senzacije, niti su uo~ili promene na njima, dok je manji broj pacijenata bio na pregledu zbog uo~ene promene mlade`a. Pojedini su bili na pregledu zabrinuti zbog izgleda ili brojnosti promena, da bi dermoskopom bilo uo~eno da to nisu mlade`i ve} sun~ane keratoze, seboroi~ne bradavice, epiteliomi, mekani fibromi, itd. Dermoskopskim pregledom je mogu}e odvojiti pigmentovane promene na ko`i od onih koje to nisu, a me|u pigmentovanim,one koje su mlade`i od drugih.U grupi mlade`a mogu}e je klasifikovati normalne, benigne mlade`e s jedne i maligne sa druge strane, ali i grupu onih koji su benigni sa odre|enim malignim potencijalom, takozvane displasti~ne mlade`e. Pregledani pacijenti, kod kojih je pigmentna lezija vi|ena kao maligna ili u tom smis-

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

posle izvesnog vremena suncem nastala o{te}enja postaju trajna. Sa svakim osun~avanjem ona se zbrajaju i vi{e nikada ne potiru te se ka`e da "ko`a sve pamti". Tako se negativni efekti UV zraka akumuliraju tokom `ivota. Izrazit faktor rizika predstavlja ekscesno osun~avanje, sa opekotinama, u de~jem uzrastu, naro~ito opekotine kod osoba svetle puti ili onih sa crvenim pigmentom. Tako|e su rizi~ni takozvani displasti~ni mlade`i, dakle oni nepravilnih ivica, promera ve}eg od {est milimetara, sa vi{e tonova jedne boje ili vi{e razli~itih boja, ali naravno i mlade`i koji se izdi`u iznad nivoa ko`e, oko kojih se javljaju novi mali "mlade`i", koji svrbe, krvare spontano, bole, itd. Rizik za obolevanje od malignog melanoma je ve}i

365 dana uz Vas

kod osoba koje ih imaju preko 100 (ili 50) i ukoliko ima podataka o obolevanju od melanoma u porodici. Akcija besplatnih pregleda mlade`a je pobudila veliku pa`nju pacijenata. Globalne klimatske promene, ali i menjanje na~ina kori{}enja slobodnog vremena,doveli su do pove}anja broja obolelih od karcinoma ko`e. Sprovedena akcija u DZ Dr Risti} je dala vi{estruke rezultate. Pacijenti su dobili informacije o stanju svoje ko`e, vrstama promena i eventualnom riziku od maligne alteracije. Na dalje terapijske procedure upu}eni su oni kojima je to bilo neophodno. dr Nina Avakumovi}, dermatovenerolog

Dom zdravlja Dr Risti} 2007. za nama

[TO RANIJE TO BOLJE Rano otkrivanje melanoma je zna~ajno koliko i prevencija. Ukoliko se otkrije u ranom stadijumu, tumor se mo`e le~iti efikasno i bez posledica. Ukoliko je tumor manji od jednog milimetra hirur{kim uklanjanjem se posti`e izle~enje. [anse za izle~enje su manje sa pove}anjem debljine tumora. Nemelanomski karcinomi su manje agresivni od melanoma, ali su zato deset puta ~e{}i. Na njih se ~esto ne obra}a pa`nja, jer nekima godinama prethodi prekarcinomska lezija, dok drugi pokazuju vrlo spor rast. Ali i oni mogu biti `ivotno ugro`avaju}i, bilo lokalnim destruktivnim rastom ili rasejanjem malignog procesa. prevencije ove opake bolesti. Tako je svaki pacijent (u proseku 35 osoba dnevno) pedantno intervjuisan o faktorima rizika slede}im pitanjima: • da li je u detinjstvu bilo opekotina ko`e nakon izlaganja suncu (jedna ili vi{e) • da li ko`a pocrveni pri sun~anju pre nego {to pocrni (uvek, retko, nikada) • da li je neko u porodici (u krvnom srodstvu) ili sam pacijent imao melanom ili drugi tumor ko`e • da li koristi fotoprotektivna sredstva (uvek, retko, nikada) • da li pose}uje solarijum, Nakon uzimanja anamneze pristupalo se pregledu koriste}i dermatoskop. Svako od pacijenata je dobio detaljne informacije o vrsti promena, o riziku i, naravno, uputstvo o terapijskim procedurama. Tako|e, pacijenti su informisani o {tetnosti UV zra~enja (prirodnog i ve{ta~kog), kao i drugih faktora rizika… Ovakvim shvatanjem preventivnog i terapijskog zdravstvenog rada, jedna delikatna i precizna, a pritom

lu rizi~na, upu}eni su na hirur{ko uklanjanje ili pak na drugu protokolarnu proceduru. Povratnu informaciju,o rezultatu histo-patolo{ke analize promena predlo`enih za hirur{ko odstranjivanje,dobili smo od manjeg broja pacijenata,ali je pozitivan nalaz u smislu malignog melanoma verifikovan kod dva pacijenta,fibrosarkom kod jednog,{to je od izuzetnog, `ivotnog zna~aja za pacijenta.Najvi{e ekscidiranog materijala su bili bazocelularni epiteliomi(uglavnom pigmentovani),displasti~ni nevusi,zatim seboroi~ne veruke ,.... U Evropi se godi{nje registruje vi{e od 50.000 novih slu~ajeva malignog melanoma (u Srbiji oko 400) tako da se broj novih slu~ajeva pove}ava za tri do {est odsto godi{nje. Kao najva`niji faktor, koji uti~e na pojavu malignog melanoma isti~e se ultravioletno zra~enje. UV zraci o{te}uju genetski materijal ko`e, slabe lokalni imunitet ko`e, ali dovode i do op{teg pada imuniteta. Telesni mehanizmi reparacije uspevaju jedno vreme da anuliraju nastala o{te}enja, ali kako se i ti mehanizmi iscrpljuju,

i ovo smo mi 14


11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu, e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.co.yu


Interni časopis Doma Zdravlja "Dr Ristić" broj 6 Decembar 2007