Ayfer tunc noc zelene carobnice

mi je obujmio list, milovao ga je. Bio je omamljen, nije se ustručavao. Nisam ni ja.

Iako smo sjedili u mračnom dijelu sobe, Osman nas je vidio. Pravio se da nas ne vidi. Zbog toga mi je duša krvarila, punila se bijesom. Što mi je nutrina bila ispunjenija krvlju, boli i bijesom, sve sam predanije mrsila basistovu kosu. Dodirivala sam mu kapke. Prstima prelazila preko njegovog masnog nosa. Osjećala toplinu njegovog daha. Basist je mislio da mi se njegova kosa i lice sviđaju. Nisu, gadili su mi se.

Kad sam krenula na spavanje, još su sjedili. Više nisu bili pri sebi. Basist se zasitio mojih nogu, htio je više. To sam pročitala u prodornom pogledu koji mi je uputio kad sam im poželjela laku noć.

Moje slutnje su se ostvarile. Nekoliko dana kasnije došao je k nama.

Osman nije bio kod kuće. Bio je u studiju s budalama od 'svojih dečkiju'. I basist je trebao biti ondje. Očito im je servirao neku laž i došao misleći da ću biti sama.

Nisam bila. Kod nas je bila 'mala Lejlica'. S punašnom Lejlom sićušnih ručica i nožica pila sam crno vino i razgovarala o jedinoj temi koja nam je bila zajednička - o muškarcima. O Osmanu. O Teomanu. O svima ostalima.

Mekana slatkasta Lejlica bila je zaručena za Teomana. Mislila je da će se uskoro vjenčati. Bila je sigurna.

I ja sam bila sigurna do one noći kada sam presudila našoj ljubavi.

Lejlica je bila sladak curetak. Bila je puno mlađa od mene. Imala je lijepo lice i bila je naivna. Odbijala je upoznati laž. Ponašala se kao da ne postoji.

Kao da laž, zloća, mržnja, izdaja, divljaštvo, zasjede, stupice, jal, osveta, pakost, pohlepa, patnja, gnjev, prkos, nasilje, mučenje, osveta, jad, masakr, bol, žalost, poraz, iskušenje, katastrofo, nepravda, tirani, propadanje, zlostavljanje, uništenje, prijezir, siromaštvo, odvratnost... uh! ne postoje ni na svijetu ni u rječniku.

Njezina obitelj još nije bila zastrašujuće, nepojmljivo bogata, ali je imala zastrašujuće snažno zaleđe. Njezina je obitelj imala zaštitu Direktora Uluča.

On je bio Lejlin slavni ujak. Bila je sigurna da će ujko Direktor Uluč zaštititi nju, njezinu obitelj, njezinog ljubljenog Teomana i, ukratko, cijeli njezin život od sveg zla.

Varala se. Nekoga zaštititi od zla bila je prava akrobacija, pitanje ravnoteže. Gore spomenuta ravnoteža je veoma osjetljiva stvar. Kao kad staneš na nagaznu minu. Jedan pogrešan pokret i letiš u zrak. Završiš u komadima. I punašna Lejlica će uvidjeti da griješi, da je svijet zapravo pakao.

Ja ću joj to pokazati. No ni sama nisam znala da će se to dogoditi te večeri, da ću sićušnu debeljuškastu Lejlicu osobno poučiti.

Iako je Tanja bila kod kuće, basistu koji me prepoznao otvorila sam ja.

14