Page 1

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Jun 2019. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

www.topsrbija.com I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA broj 21

Snimila: Svetlana Dingarac


SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com


Mladi preduzetnici u poljoprivredi menjaju lice Srbije

Young Farmer-Entrepreneurs are Changing the Face of Serbia

Srbija je zemlja umnih, vrednih i poštenih ljuSerbia is a country of wise, hardworking and di. Riznica ukusa njenih tradicionalnih proizvoda honest people. The treasure trove of her traditional je svojevrsna ekskluziva koja ravnopravno parira products is quite exclusive and on the same levnajcenjenijim u svetu ukusima i mirisima. To je el with the world famous tastes and flavours. It is samo jedan od vrlo efikasnih načina da svako ko just one of the practical ways for those who want želi i može, upozna i doživi našu zemlju. Najveto know and experience our country to do so. The ća zasluga za kvalitet srpskih gurmanluka pripacredit for the quality of Serbian gourmet dishes da inovativnim majstorima njene pripreme, ali i goes to the innovative masters of the cullinary art, znanju preteklom i sačuvanom u domaćinstvima, but also to the know-how still alive in households starim i nekoliko vekova. as old as several centuries. Pa zašto Srbije, pored proverenih visokokvaliThe question is then why – in spite of the proven, tetnih prehrambenih proizvoda i specifičnih jela high quality food products and specialities which koja bukvalno nikog ne ostavljaju ravnodušnim, leave no one indifferent – Serbia is not in the list of nema na listi prestižnih svetskih kuhinja?! prestigious world quisines?! Neki smatraju da je jedan od uzroka uvozna Some people think that one of the reasons is the orijentacija države i iako poljoprivredna zemlja import-oriented policy of the state, contrary to the Srbija uvozi hranu, što destimulativno deluje na fact that Serbia is an agricultural land, a policy sve one vezane za kulturu hrane; neki problem that discourages all those related to food culture. Mihailo Berček vide u nedovoljnom angažovanju na popularizaciji Others attribute the problem to inadequate popuprehrambenih proizvoda i domaće gastro kulture; larizaion of local food products and domesic gasdrugi u proizvodima bez oznake zaštite geografskog porekla i bren- tronomical culture, yet others see the problem in products without diranju proizvoda; neki u propustima koji se odnose na ambalažu, the protected geographical indication mark and branding. There are etikete samih proizvoda neodgovarajućih kvalitetu samih proizvo- those who find reasons in packaging defficiencies, labelling and the da... very quality of products. Gorući je i problem pustih sela, o kojem se sve glasnije priča, ali There is also a burning problem of deserted villages, much talked bez rezultata na terenu. Ono što budi nadu je broj fakultetski obra- about, but without any offered solutions. What gives rise to some zovanih, mahom mladih ljudi, koji se samoinicijativno vraćaju na hope is the number of university educated, mostly young people, ruralna područja i započinju privatan biznis, rešavajući svoje egzi- who, of their own accord, go back to rural areas and start up pristencijalno pitanje i zahvaljujući svojoj energiji i znanjima, uglav- vate businesses as sources of livelyhood. Thanks to their drive and nom samoinicijativno, uspevaju da se za relativno kratko vreme, kowledge, and mostly their own initiative, they manage to find their predstave na prosperitetnijim i platežnijim tržištima. Oni se sve više place in more prosperous and financially more capable markets, in „nameću“ kao nosioci progresivnih ideja koje će osim njihovog lič- a relatively short time. They are gradually assuming the role of pronog položaja uticati na oporavak seoskih sredina. moters of progressive ideas which will, besides their own private Verujući da Srbija svetu ima da ponudi jedinstven i vrhunski positions, favorably affect the revival of rural areas. proizvod gastro kulture, predstave i doživljaj vezane za njega kao With a firm belief in the fact that Serbia has a unique and superb malo koja zemlja, ovaj broj Revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ gastronomical product and experience to offer to the world, this issue SRBIJE baziran je postignućima onih koji vraćaju nadu da ima još of the TOPSERBIA – THE BEST OF SERBIA magazine is based on vremena da se Srbija probudi, veru da je počelo stvaranje suštinsko i the achievements of the people who are restoring the hope that Servrednosno drugačije Srbije. bia still has time to wake up and who are inspiring the faith that the creation of a substantially different Serbia has started. Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije Mihailo Berček, Chief Editor TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE TOPSERBIA – THE BEST OF SERBIA „Fruške terme“ predstavljaju prvi luksuzni hotelski (TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE) kompleks u Srbiji koji objedinjuje devet termalnih bazena, najsavremenije konferencijske sale, SPA&Wellnes Centar, restoran i preko dvesta smeštajnih jedinica. Na površini od 29.000m², „Fruške terme“, postaće omiljeno Revijamesto TOPSRBIJA Najbolje iz Srbije 21 kako -za domaće takobr. i strane turiste. Banja Vrdnk Dizajnnoćenja, i tehničkokako uređenje: Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad iz godine u godinu beleži stalni porast Izdavač: Zoltan Rešnjak zbog svoje idealne lokacije, Nacionalnog parka Fruške 338/339 (497.11) gore, blizine gradova Beograd (70km) i Novog Sada Agencija za izdavanje novina Berček&Berček Fotografije: Mihailo Berček, TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije i aerodroma koji se nalazi samo 45 Kurucić, 21000 (23km), Novi Sad,tako Bulevar oslobođenja 141 Martinna Candir, Dragan Glavni urednik Mihailo Berček minuta vožnje. Web: www.topsrbija.com Mr Mirjana Maksimović i materijali -2019. Jun– Novi Sad

FRUŠKE TERME

E-mail: topsrbija@gmail.com oglašivača Prelepa priroda, preko 200 sunčanih dana u toku Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Štampa: Magyar Szo Lapkiado KFT godine,vazduh koji banju Vrdnik svrstava u red vazdužnih Mihailobanja Berčeki termo mineralni izvor glavni DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad su razlog odabira Mob.: +381 63 54 98 77 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 naše ponude za idealan boravak. Urednik: Elizabeta Berček CIP-Katalogizacija u publikaciji www.frusketerme.com info@frusketerme.com +381 63 495 477

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2019. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671


CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

4


SADRŽAJ Naslovna strana - sinimila: Svetlana Dingarac .................... 1

Begečka šargarepa kvalitetom osvaja svet ......................... 37

Hotel Olimp, Zlatibor ........................................................... 2

VIVO 2019 uvrstio Irig u sajamske gradove ..................... 38

Mladi preduzetnici u poljoprivredi menjaju lice Srbije ....... 3

Nema dobrog voća, grožđa i vina bez stručnog kadra ....... 39

Young Farmer-Entrepreneurs are Changing the Face of Serbia ................................................................. 3

Manifestacija sa stilom - II Novosadski salon vina ........... 40

Revija TopSrbija-Najbolje iz Srbije - Impresum ................. 3 CRVENI RED TAXI - taxi u koji imate poverenje .............. 4 TopSrbija-Najbolje iz Srbije br. 21 - Sadržaj ....................... 5 Privredna komora Vojvodine brojnim aktivnostima širi mrežu kontakata .......................................................... 6,7

INTERFEST - vrhunska vinska žurka ............................... 41 Oni su krivi što Srbija postaje zemlja dobrih vina ....... 42, 43 Sinergija mode i vina .................................................... 44,45 Tri veka rakijske i vinske tradicije porodice Lukić ............ 46 Vinski meni Vinarije Ivanović ........................................... 47

Kapija uspeha PKV za najkvalitetniju ugostiteljsku i turističku uslugu u Vojvodini .......................................... 8,9

Pčelarstvo je lep, težak, pre svega koristan posao ............. 48

VOĆARSTVO SRBIJE kao primer ostalim granama poljoprivrede ....................................................... 10

Pčelar zlata vredan ............................................................. 50

Agrol d.o.o. Temerin ........................................................... 11 Podrška Privredne komore Srbije poljoprivrednicima .. 12,13 FINS nezaobilazan faktor procene, ocene, verifikacije svih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ............ 14,15 JAKA ŽENA - JAKO SELO U BSC CENTRU ........... 16,17 GEOINFORMATIKA - novi studijski program za nove generacije ......................................................... 18,19

Fruškogorski lipov med proizvod sa potvrdom kvaliteta .. 49 Eko fungi - farma organskih šampinjona i bukovača po svetskim standardima .................................................... 51 Radanska ruža pročula se po organskim proizvodima ....... 52 Organska bašta jedne Beograđanke ................................... 53 Migracija iz grada u selo u službi egzistencije ................... 54 Budućnost malih proizvođača je u organskoj proizvodnji .. 55 Čiji je kulen najbolji? ......................................................... 56

Udruženje SREM-FRUŠKA GORA brendira vinsku regiju ....................................................................... 20

Decenija Lugarnice na Iriškom vencu i četiri leta Fruškogorske lugarnice ............................................... 57

Vojvodina i Republika Srpska - jedinstvo različitosti ........ 21

Bojčinska koleba ili primer kako se čuva nasleđe.............. 58

Vojvođanska prolećna rapsodija ................................... 22,23

Carlsberg Srbija d.o.o. Čelarevo ........................................ 59

Srednjovekovni piknik na Arači .................................... 24,25

Muzej piva Zrenjanin - od ideje do realizacije .................. 60

Аrhitektura i dizajn u funkciji podsticaja razvoja poljoprivrede i turizma .................................................. 26,27

Muzej piva u Čelarevu prvi u našoj zemlji, jedinstven u regionu............................................................ 61

Nagrade za urbanistička rešenja Hrama vina i Vinarije Probus ................................................................ 28

Sa Bojanom Glišić o Seoskom turističkom domaćinstvu Tomašević ...................................................... 62

Vino AVEN - vino obasjano sa tri zraka ............................ 29

Hajduci ponovo „haraju“ istočnom Srbijom ...................... 63

ORIGINAL SRBIJA - Pravo lice Srbije ............................ 30

SAMBA kafa, Vrbas .......................................................... 64

Eugen Chocolate - naša, a svetska čokolada ...................... 31

Golf City Centar, Novi Sad ................................................ 65

Spakovati lako, da li znaš kako - kratka priča o ambalaži i njenoj moći ............................................... 32,33

Hotel Premier Aqua, Vradnik ............................................. 66

Svetlosno-poetska fantazmagorija na fotografijama Svetlane Dingarac ......................................................... 34,35 Život na selu je blagoslov .................................................. 36

Etno kompleks Vrdnička kula, Vrdnik ............................... 66 Fruške terme, Vrdnik ........................................................ 67 Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu ............... 68

5


Privredna komora Vojvodine mrežu

U

godini kada obeležava 100 godina postojanja i rada, Privredna komora Vojvodine (PKV), jača i organizovanija nego ikada do sada, brojnim aktivnostima nastoji da opravda epitete koji je prate, a glavni je da je ona MESTO SUSRETANJA PRIVREDNIKA. Tako je bilo i na najvećoj sajamskoj manifestaciji u Srbiji i regionu - 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na kome se PKV i ove godine, zajedno sa vojvođanskim privrednicima, uspešno predstavila. Tokom sedam dana sajamske manifestacije, veliki broj domaćih i stranih privrednika, predstavnika institucija i medija, prisustvovao je na događajima koje je PKV organizovala na svom štandu u hali Master i paralelno u PKV. Predsednik PKV Boško Vučurević bio je deo delegacije Pokrajinske vlade na čelu sa predsednikom Igorom Mirovićem prilikom obilaska Sajma, kao i delegacije koju je predvodio predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor. Centralni događaj za vreme trajanja Sajma, bio je Poslovni forum sa privrednom delegacijom iz Nižnjegorodske oblasti, Ruska Federacija, koji je PKV organizovala u saradnji sa Trgovinskim predstavništvom RF u Republici Srbiji (RS) i Nižnjegorodskom oblasti. Tom prilikom, predsednik Vučurević istakao je da je RF tradicionalni i nezaobilazni partner RS u međunarodnoj privrednoj saradnji, a da su na Forumu prisutne 22 ruske kompanije iz metalske i hemijske industrije, medicinske opreme, IT sektora, u cilju povezivanja naše privrede sa privredom Nižnjegoradske oblasti i unapređenju robne razme-

Obilazak Sajma sa predsednikom APV Igorom Mirovićem

ne. Na Forumu je potpisan Sporazum o saradnji između PKV i Privredne komore Nižnjegorodske oblasti. - Povezivanje privrednika na ovaj način do sada se pokazalo uspešnim u saradnji sa komorama iz regiona, posebno u sektorima poljoprivrede, prehrambene i metalske industrije, kao i IT sektora - rekao je Vučurević. Nakon Foruma, delegacija iz PKV sastala se sa predsednikom Mirovićem, gde je sa Maksimom Čerkasovim Valerevičem, ministrom industrije, trgovine i preduzetništva iz Nižegorodske obalasti, iz Ruske Federacije, razgovarala o aktivnostima za realizaciju Sporazuma o saradnji AP Vojvodine i te ruske regije, koji je potpisan prošle godine. PKV je bila domaćin još jednog Poslovnog foruma sa RF, u saradnji sa Trgovinskim predstavništvom RF u RS i Ruskim izvoznim centrom, u kojem su učestvovali proizvođači poljoprivredne mehanizacije, a održani su i poslovni susreti privrednika članova Kantonalne privredne komore Tuzle i privrednika iz Vojvodine. Na inicijativu predsednika Vučurevića, u PKV održan je i okrugli sto predsednika regionalnih privrednih komora, gde je istaknuto da je zajednička sugestija da se nastavi sa organizovanjem poslovnih susreta privrednika i poslovnih foruma regiona i zemalja. Po završetku okruglog stola, prisutni predsednici privrednih komora bili su gosti na prijemu predsednika Mirovića. Uoči obilaska izlagača - privrednika sa predsednikom Skupštine APV Ištvanom Pastorom

6


brojnim aktivnostima širi kontakata U PKV obeležena su i dva značajna jubileja - 60 godina Savetovanja industrije ulja Srbije i 40 godina rada doo Industrijsko bilje Novi Sad, kao i Peto zasedanje Odbora za praćenje sprovođenja IPARD programa kojim predsedava ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Održani su i Poslovni susreti organskih proizvođača u organizaciji Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede i PKV, zajednička sednica Grupacije za pčelarstvo PKV i Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS, a PKV je pružila podršku i prvom Međunarodnom danu voćara. Sekretari Udruženja poljoprivrede PKV Jelena Drobnjak, Udruženja industrije PKV mr Zoran Trpovski i Udruženja usluga PKV Branislav Mamić, sa saradnicima, a na čelu sa predsednikom Vučurevićem, sastali su se sa mnogobrojnim inostranim delegacijama. U danima Sajma, PKV je na štandu Republike Tunis organizovala poslovne susrete predstavnika kompanija iz Tunisa i naših privrednika, koje su dočekali ambasador Republike Tunisa u RS Nj.E. Sejf Alah Redžib i počasni konzul Republike Tunis prof. dr Dragan Trivan. Oni su se zahvalili PKV na, kako je istaknuto, izvrsnoj saradnji i dodali da je 12 kompanija iz Tunisa zainteresovano za proširenje saradnje u Srbijom, a iz oblasti prehrambene industrije. U danima sajma, održani su poslovni sastanci i sa ministarkom poljoprivrede u Vladi Slovenije Aleksandrom Pivec, ambasadorima Kraljevine Maroka, Ujedinjenih Arapskih države Palestine, sa predstavnicima ambasade Demokratske Republike Konga, Arapske Republike Egipat, sa šefom Trgovinskog predstavniš-

B2B susreti sa delegacijom tuniskih privrednika

tva RF u RS Andrejom N. Hripunovim, sa članovima delegacije Egipatskog poljoprivrednog saveta za izvoz. - Naše učešće na Sajmu poljoprivrede bilo je izuzetno uspešno. Samo na štandu PKV održano je više od 50 poslovnih susreta, kako između PKV i privrednika i predstavnika institucija, tako i između naših i inostranih privrednika. Na štandu smo omogućili povoljan ambijent gde nas je posetilo mnogo poslovnih saradnika, proširili smo mrežu kontakta, povezivali privrednike čime su otvorene mogućnosti za izvoz naših proizvoda iz prehrambenog sektora u inostranstvo - izjavila je Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV za „Top Srbiju“. Udruženje poljoprivrede PKV ugostilo je na štandu i predstavnike Republičkog zavoda za statistiku iz Beograda, delegaciju Asocijacije proizvođača sira iz Mađarske, delegaciju Privrednog društva ADONIS-SKP, ovlašćenog predstavnika turske sajamske organizacije „Tuyap fairs“ za naš region, predstavnike Udruženja proizvođača mašinskih proizvoda Indije, predstavnike Poljoprivrednog i Fakulteta tehničkih nauka UNS, delegaciju asocijacije primarnih poljoprivrednih proizvođača „Vojvodina Agrar“ i mnoge privrednike iz zemlje i inostranstva. Štand PKV bio centralno mesto na Sajmu poljoprivrede

7


Kapija uspeha PKV ugostiteljsku i turističku

P

rivredna komora Vojvodine (PKV) krajem maja u hotelu „Šeraton“ u Novom Sadu po 27. put proglasila je najbolje u AP Vojvodini kada je u pitanju kvalitet usluga u ugostiteljskoj i turističkoj delatnosti. Ovo tradicionalno priznanje obuhvata statuetu „Kapija uspeha“ i Plaketu za kvalitet usluga u 2018. godini, a laureatima PKV uručili su ih predsednik PKV Boško Vučurević i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević. Na svečanoj dodeli priznanja, predsednik Vučurević čestitao je dobitnicima i istakao da se vojvođanski turizam značajno pozicionirao na turističkoj mapi na domaćem i stranom tržištu, ali da je zadatak svih nas da i dalje radimo na unapređenju postojećih i kreiranju kvalitetnih, novih turističkih proizvoda sa željom da učinimo našu pokrajinu još poželjnijom turističkom destinacijom. - Bez predanog rada, inovativnih ideja, konstantnog ulaganja, nema ni vrhunskog turističkog proizvoda. Verujem da će ova prestižna nagrada biti podstrek svima da zajedničkim snagama i dalje razvijamo i negujemo visok kvalitet usluga, a PKV će nastaviti da pruža podršku razvoju turizma - rekao je Vučurević.

Zajednički snimak slavodobitnika Da je turizam najbrže rastuća privredna grana u Republici Srbiji, rekao je tom prilikom i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i dodao da je prošle godine zabeležen rast od 11,2 odsto na nivou države, a u AP Vojvodini oko 8,5 odsto. - Trend rasta u oblasti turizma i ugostiteljstva ostvaruje se u kontinuitetu godinama unazad. U prilog tome govore i podaci

U ambijentu hotela Sheraton

8

da je u protekle četiri godine broj noćenja domaćih i stranih turista veći za oko 30 odsto u 2018. godini, u odnosu na 2015. U istom periodu, zabeležen je još brži rast prihoda sa 900 miliona na preko 1,3 milijarde evra, koliko je srpski turizam prihodovao u 2018. - podsetio je potpredsednik Milićević. Viši savetnik za turizam u PKV Dragica Samardžić, zajedno sa Komisijom za ocenjivanje obilazila je kandidate i istakla za „TopSrbiju“ da su na svakoj destinaciji tokom ocenjivanja turističkih i ugostiteljskih objekata, imali priliku da vide nešto novo, autentično, što oslikava Vojvodinu u svetlu njene etničke i kulturne raznolikosti. - Unapređenje postojećih i kreiranje novih turističkih proizvoda evidentno je u turizmu Vojvodine, o čemu govori i broj dobitnika na ovogodišnjoj dodeli priznanja. Imamo ugostiteljske objekte koji dugo posluju i svojim uspešnim poslovanjem i kvalitetom usluge su prepoznati kao nezaobilazna mesta za mnoge domaće i strane turiste. Isto tako, imamo turističke i ugostiteljske objekte koji relativno kratko posluju, ali svojim kvalitetom usluge i atraktivnošću turističke ponude, zavređuju da budu nagrađeni. Istakla bih i značaj turističkih agencija koje svoje poslovanje


za najkvalitetniju uslugu u Vojvodini

Kapija uspeha za vrdnički hotel Premier Aqua usmeravaju ka receptivnom turizmu, tj. privlačenju domaćih i stranih turista u Vojvodinu - naglasila je Dragica Samardžić. Ocenjivanje kategorisanih smeštajnih i ugostiteljskih objekata i licenciranih turističkih agencija obavlja se prema kriterijumima utvrđenim Pravilnikom o dodeljivanju priznanja za kvalitet ugostiteljskih i turističkih usluga, a obavlja ga tročlana Komisija koju čine istaknuti stručni turistički i ugostiteljski radnici iz privrede, obrazovnih institucija i profesionalnih stručnih udruženja. Na svečanosti se obratila i Ivona Borojević, predsednica Komisije za ocenjivanje koja je čestitala svim laureatima i istakla značaj priznanja „Kapije uspeha“. - Vojvodina sa svojim prirodnim bogatsvima i ugostiteljsko-turističkom ponudom čini pandan najvećim svetskim turističkim destinacijama. Istakla bih i kvalitet nagrade Kapija uspeha, jer u kontinuitetu iz godine u godinu PKV tako prezentuje našu prelepu Vojvodinu i zaista mislim da je reč o najprestižnijoj nagradi koja se plasira na teritoriji Vojvodine - kazala je Ivona Borojević. U ime dobitnika, na svečanosti se obratila Senka Prijović, menadžerka hotela „Šeraton”, koja se u ime svih laureata zahvalila PKV i Pokrajinskoj vladi na dodeljenoj nagradi i istakla da hotel „Šeraton“ na novosadskom i vojvođanskom tržištu posluje svega godinu i nekoliko meseci.

Visoko priznanje i za TA Panacomp - Zemlja čuda

Dobitnici priznanja KAPIJA USPEHA Za 2018. godinu, dobitnici „Kapije uspeha”, kao najvišeg priznanja za kvalitet usluga su: hotel „Šeraton“, Novi Sad - u kategoriji hotela za kongresni i poslovni turizam; Hotel „Premijer Akva”, Vrdnik - u kategoriji hotela za zdravstveni, velnes i spa turizama; „Vinarija Šijački“, Banoštor - u kategoriji vinarija; „Salaš 137“, Čenej - u kategoriji restorana domaće kuhinje; „Čarda Andrić“, Sombor - u kategoriji čardi, turistička agencija „PanaComp - zemlja čuda“, Novi Sad - u kategoriji turističkih agencija; turistička agencija „Magelan travel“, Novi Sad - u kategoriji turističkih agencija. Dobitnici Plaketa za kvalitet usluga u 2018. godini su ugostiteljsko-turistički objekat „Bački dvor“, Vajska - u kategoriji restorana sa prenoćištem; restoran „Etno kuća Dinar“, Vršac - u kategoriji restorana; Vinarija „Acumincum“, Stari Slankamen - u kategoriji butik vinarije; „Kongresni centar Master Novosadskog sajma“, Novi Sad - u kategoriji objekta za kongresni turizam; lovačka kuća „4 jelena“, Kać - u kategoriji lovačkih kuća; Ugostiteljsko preduzeće „Dani Turs“, Skorenovac - u kategoriji seoskog turizma; JP Putničko pristanište i marina „Apatin“, Apatin - u kategoriji marina; „Kaštel Šulhof“, Padej - u kategoriji seoskog turističkog domaćinstva. - Stoga, ova nagrada je još značajnija nama, jer je neko nakon tako kratkog vremenskog perioda prepoznao kvalitet usluge. Ova nagrada je značajna MK Grupi, koja je znala da prepozna razlog zašto baš na ovom mestu, u Novom Sadu treba otvoriti hotel, značajna je nama kao timu, koji je mlad, energičan, spreman za nove izazove. Mi smo srećni jer smo dobili ovu nagradu, koja će nama pre svega biti inspiracija za nove poduhvate i za dalje izazove koji su pred nama - naglasila je Senka Prijović.

U periodu januar-mart 2019. godine, u Vojvodini je broj registrovanih noćenja turista povećan za 4,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Od toga, broj noćenja domaćih turista povećan je za 7,2 odsto. Sa datim brojem registrovanih noćenja, Vojvodina je učestvovala sa skoro 13 odsto u ukupnim noćenjima turista u Republici Srbiji u periodu januar-mart tekuće godine. Trend rasta nastavljen je i u narednom tromesečju, pa se u ovoj godini očekuju i novi turistički rekordi.

9


VOĆARSTVO SRBIJE kao primer ostalim granama poljoprivrede

S

vedoci smo da je u poslednjih deset godina vozvodnje i okreću se radno intezivnoj proizvodnji, voćarstvo u Srbiji i Vojvodini doživelo značajne ćarstvu, povrtarstvu, pčelarstvu, lekovitom i aromapromene. Uvode se nove sorte, podižu se savretičnom bilju, vinogradrastvu i preradi. Imajući u vidu meni, intenzivni zasadi, tehnologija proizvodnje se da 75 odsto poljoprivrednih gazdinstava ima do 5 ha značajno promenila što sve omogućava visoke prinozemljišta i normalno je da se treba okrenuti intenzivse i visok kvalitet plodova. Za ekspanziju voćarstva noj biljnoj i stočarskoj proizvodnji. u Srbiji u prethodnoj deceniji je zaslušno znanje, Ukupna površina pod voćem je oko 183.602 ha. udruživanje i podsticajne mere od strane Republičkih Najveće površine se nalaze pod šljivom 72.116 ha ili i Pokrajinskih institucija za nove tehnologije prilago40 procenata, zatim pod jabukom 25281 ha ili 14 prođene klimatskim promenama. Po znanje se išlo u najcenata, pod malinom 26360 oko 14 procenata i pod razvijenije voćarske regije Evrope i šire, ali se sticalo višnjom 18.956 ha oko 10 procenata. i na stručnim predavanjima, savetovanjima, oglednim U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda 2017. Prof. dr Zoran poljima i u voćnjacima širom Srbije. Svedoci smo i grupa voće i povrće ubedljivo se nalazi na prvom meKeserović projekta Ministarstva za regionalni razvoj i rad javnih stu sa 27,9 odsto, a na drugom žitarice sa 18,3 odsti, ali preduzeća oko finansiranja starih i novih zadruga, koji i u uvozu, uvoz voća i povrća je takođe na prvom mestu je pokrenuo dalji razvoj voćarstva. sa učešćem od 19,1 odsto. U strukturi izvoza poljoprivrednih proKao i do sada Društvo voćara Vojvodine (DVV) i Departman izvoda 2018. grupa voće i povrće se isto nalazi na prvom mestu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu sa 23 odsto, a na drugom žitarice sa 19 odsto, ali i u uvozu uvoz Poljoprivrenog fakulteta u Novom Sadu ulaže napore da zajedno voća i povrća je takođe na prvom mestu. Vrednost uvoza ukusa Zadružnim savezom Vojvodine (ZSV), proizvođačipnog voća u 2018. godini bio je oko 238 miliona dolara. ma otvori put do znanja, da pored uvođenja savreIzvoz svežeg voća bio je oko 243.000 tona, a remene tehnologija se i udružuju kako bi povećali kordni izvoz je bio 2016. preko 340.000 tona. konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. Lane smo ubedljivo najviše izvezli sveže jaU tome značajnu ulogu ima i ZSV, koji svake buke, a onda sledi izvoz breskve, šljive, trešgodine predstavi najaktuelnije teme iz oblanje višnje i jagode. Izvoz zamrznutog voća sti voćarstva na skupovima, ali i u okviru polako raste i 2018. je bio oko 222.000 Cenovnika mašinskih usluga u poljopritona. Od zamrznutog voća ubedljivo najvivredi. Pored toga ZSV redovno učestvuje še izvozimo maline, a zatim sledi višnja i na Savetovanjima DVV koje je u periodu kupina. 2003-2018. samostalno ili zajedno sa DeMeđu 10 izvoznih poljoprivrednih proipartmanom za voćarstvo, vinogradarstvo, zvoda u 2017 godini nalaze se 3 voćne vrste hortikulturu i pejzažnu arhitekturu organizova- malina na 3 mestu sa vrednošću od 233,2 milo 15 savetovanja i jedan simpozijum iz oblasti liona dolara, jabuka na 4 mestu sa 122,4 miliona voćarsko-vinogradarske proizvodnje. Od 2003. dolara i smrznuta višnja na 8 mestu sa vrednošću godine je pokrenut je časopis „Voćarstvo Viod 59,2 miliona dolara. Takođe, prošle godini nogradarstvo“ i do ovog savetovanja iz štammeđu 12 izvoznih proizvoda nalaze se 4 voćpe izašlo ukupno 21 brojeva ovog časopisa ne vrste - malina, jabuka, višnja i breskva. i 4 biltena sa aktuelnim temama iz oblasti Zemlja u koju se najviše izvozi sveža voćarstva. DVV ima preko 400 članova. jabuka, trešnja, breskva, višnja i jagoda je Udruživanje voćara može da posluži kao Ruska federacija. Višnja sveža i smrznuprimer za obnovu zadrugarstva u Republici ta, kao i malina sveža i smrznuta se izvozi Srbiji. Voćarstvo se pokazalo dobrim moza Nemačku, Francusku, Belgiju, Švedsku delom razvoja nerazvijenih područja gde se i Austriju. Suva šljiva za SAD, Francusku i rešavanjem ekonomskih rešavaju i socijalni Rusku federaciju. Izvoz voća i prerađevina od i demografski problemi koji su sve izraženiji u voća u 2018. bio je oko 620 miliona dolara, a selima. Proizvodnjom voća se ostvaruje 10-20 puta rekordni izvoz je bio 2017. oko 680 miliona dolara. veća vrednost proizvodnje nego kod nekih ratarskih kultuUbedljivo se najviše zaradi na izvozu zamrznutog voća što ra, zapošljava se oko 20 puta više radne snage po hektaru nego pri govori da treba ići na proizvode više finalne vrednosti ili preragajenju pšenice. Pored toga veliko je angažovanje i radne snage u đevine sa dodatom vrednošću. Sveže voće je u proseku postizalo nizu pratećih delatnosti koje su vezane za voćarsku proizvodnju. cenu oko 0,89 dolara, a pripremljeno voće oko 1,82 dolara. Ovi Voćarstvo je pokrenulo i druge grane poljoprivrede. Sve više govore da je voćarstvo perspektiva Srbije i da treba ulagati u ovu Zadruge u Vojvodini, ali i u celoj Srbiji, menjaju strukturu proi- granu poljoprivrede.

10


11


Podrška Privredne komore Srbije

P

Aleksandar Bogunović (levo) predvodio je izlagače PKS na Sajmu poljoprivrede 2019. u Novom Sadu

oslednje tri godine Privredna komora Srbije (PKS) je u svojoj reorganizaciji napravila prvi značajan pomak dajući sektoru poljoprivrede daleko veći prostor nego što je to slučaj bio ranije. Od jednog udruženja za poljoprivredu danas egzistiraju četiri: Udruženje za biljnu proizvodnju, Udruženje za prehrambenu industriju, Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira i Udruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda. Od januara 2018. godine gospodin Aleksandar Bogunović se nalazi na poziciji sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju, i jedan je od aktera novog ustrojstva sa ambicijom da kroz ovakvu koncepciju, na nivou Srbije objedinjenog komorskog sistema, uputi snažniju i direktniju podšku razvoju poljoprivrede. Nov način rada od

12

PKS učinio ga je „servis timom“, u smislu nastojanja da kroz aktivnosti iznađe načine i dođe do svih privrednih subjekata, neposrednih proizvođača radi dobijanja informacija sa terena o njihovim potrebama, zahtevima, radi zastupanja njihovih interesa u ovoj privrednoj grani. - Govorimo o širokoj lepezi usluga i podrške i živoj, dinamičnoj i interaktivnoj komunikaciji PKS sa nosiocima poljoprivredne proizvodnje, od kojih dobijamo informacije šta je to što se od nas očekuje, gde i kome treba podrška, tražimo rešenja, sve u okviru nadležnosti Komore. Mislim da je to sada već prepoznato jer od ranijeg seta usluga koji je postojao sadašnji je dosta drugačiji i moderniji, i možemo da kažemo da pozicija koju PKS zauzima, sa permanentnim kontaktima sa Vladom i ministarstvima, daje prostora konkretnoj

pomoći privredi na jedan kvalitetniji način - objašnjava gospodin Bogunović. Kada je reč o aktivnostima na relaciji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - PKS i Ministarstvo privrede - PKS, gospodin Bogunovć ističe njihovu složenost i sveobuhvatnost, i odnose se pre svega na izmenu, dopunu propisa, prilagođavanje pravilnika, praćenje promena na međunarodnom nivou koje privrednicima omogućavaju bolje pripreme za nastup na tržištu. Prisutnost PKS u procesima donošenja novina od strane Ministarstva, po njegovom mišljenju je od krucijalnog značaja u smislu uključivanja zainteresovanih privrednih subjekata i pružanja pravog uvida u stanje na terenu donosiocima propisa, predikcije o mogućim efektima novih mera, predlaganja mehanizama uvođenja novina poljoprivrednih subjeka-


poljoprivrednicima ta. Značaj ovakvog pristupa saglasan je sa činjenicom da propise Ministarstva primenjuju privrednici, a na ovaj način usaglašeni, predstavljaju stimulativni, a ne limitirajući faktor razvoja poljoprivrede. Aktivnost PKS vezana je i za podršku nastupa poljoprivrednika na domaćim i inostranim sajmovima. PKS pod povoljnim uslovima organizuje nastupe kompanijama i svim pravnim licima, članicama PK. - Iako fizička lica nisu članovi Komore, osim kroz udruženja i zadruge, svesni smo da nema preradne industrije ako se ne dotaknemo primarne poljoprivrede. U tom smislu se trudimo da organizacijom nastupa poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi i sa zadatkom transfera znanja i tehnologija vezanih za poljoprivrednu delatnost, i na taj način pokušamo da pomognemo i primarni deo i da sirovina koju proizvode bude dobar, kvalitetniji i jeftiniji imput za prerađivački sektor - istakao je sekretar. Takođe je dodao, da koncept EU, uz poljoprivredu, obuhvata i ruralni razvoj koji otvara zanimljive mogućnosti za našu zemlju. Po njegovim rečima, 90% naše zemlje kategorizuje se kao ruralna sredina, a 50% stanovništva Srbije živi od poljoprivrede, za razliku od 2% stanovništva evropskih zemalja koji na ovaj način ostvaruju prihod, što govori koliko su druge privredne grane u Srbiji slabo razvijene. Napominje da ne moraju svi koji žive na selu da se bave poljoprivredom akcentujući turizam, stare zanate, lokalne tradicionalne proizvode. Kada je reč o ovim poslednjim, problem vidi u velikom broju zaštićenih proizvoda, ali malom broju nosioca zaštite i proizvoda koji su u realnoj proizvodnji. Pomažući tom sektoru PKS može da utiče na razvoj ruralnog, ali i na privredni i ekonomski razvoj lokala i doprineti da ljudi ostanu u tom području i zarade dovoljno sredstava za život. A to ne mora biti niti poljoprivredna proizvodnja, niti intenzivna proizvodnja velikog obima. - Hteli ne hteli priznati, Srbija je zemlja bogom dana za poljoprivredu. Ono što je kod nas veći problem je što je veći broj ljudi u tom poslu. Da bismo bili ekonomski isplativi moramo ili kao mali biti deo organizovanog sistema, zadruge, preduze-

ća i sl., koji uključuje veliki broj kooperanata, ili da postanemo toliko veliki da možemo da opstanemo sami. Ali, teško je danas u Srbiji bavite se ozbiljnijom poljoprivrednom proizvodnjom, a da niste izvozno orijentisani. Unazad 15-tak godina, Srbija ima pozitivan bilans u spoljnotrgovinskom razvoju poljoprivrednih proizvoda što govori da možemo da proizvedemo robu koja ima prolaz na strana tržišta. Činjenica je da poslednjih par godina naš rast stagnira i to je jedan od većih problema, proizišao iz toga što ne pratimo promene koje se dešavaju na tržištu u načinu proizvodnje, sortimenta, načina prodaje u okviru kojih su u zapadnim zemljama napravljeni značajni zaokreti. To može skupo da nas košta u narednom periodu. Dobro je što je u sektoru poljoprivredne proizvodnje intenzivirana priča o potrebi prisustvu digitalizacije i novih tehnologija, kao i o potrebama udruživanjima. Problem je što se to jako sporo dešava. Na svetskom tržištu teško da možete da se

su na druge. Sve je veći broj zemalja koje se okreću ka takvoj vrsti proizvodnje. Mi smo se do juče hvalili da smo jedna od retkih zemalja u kojoj proizvodimo malinu, danas je proizvode svi. Iako je možda naša najbolja, mi je ne prodajemo kao najbolju. Gospodin Bogunović ističe da je PKS svoj autoritet usmerila ka velikim firmama koje vuku za sobom veliki broj kooperanata. - Kada je u pitanju napred spomenuta malina, u kooperantskom odnosu imamo ogroman broj firmi, poljoprivrednih gazdinstava, a u suštini 20 onih preko kojih ide kompletan izvoz. PKS pomaže takvim firmama da dođu do tržišta, pokušava da ih poveže sa lancem dobavljača, oganizuje nastupe na međunarodnim sajmovima, obezbeđuje i kvalitetne B2B poslovne susrete. Kroz naša predstavništva u zemljama u kojima ostvarujemo veći izvoz, trudimo se da se još više povežemo i firmama koje žele da dođu do potencijalnih kupaca izađemo u susret i ukažemo im na poten-

Srpska jabuka cenjena i tražena na svetskom tržištu izborite za poziciju sa malim količinama. Možete da imate superkvalitetetan i jeftin proizvod, ali ako nemate potrebne količine ne možete naći adekvatnog kupca, osim ako niste deo HoReCa sektora, ali da biste došli do takvog kupca morate izlagati, stalno biti prisutni, promovisati vaš proizvod, morate nečim da se ističite u odno-

cijalne kupce njihovih proizvoda. Mora se raditi na dodatnoj vrednosti proizvoda jer, nije lako osvojiti novo tržište. To je proces koji košta, koji Komora ne može da iznese sama, bez pomoći države (Ministarstva privrede i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede), Razvojne agencije Srbije. A to sve ide jako sporo.

13


FINS nezaobilazan faktor svih poljoprivrednih i

N

aučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS) tokom ove godine nastavlja sa planovima i aktivnostima zacrtanim Stategijom razvoja. Njegova vizija i misija je prepoznatljivost u Srbiji i regionu u oblasti proizvodnje i tehnologije hrane, njenog kvaliteta i bezbednosti. Zbog toga je FINS na stalnoj liniji dešavanja, bilo da se radi o domaćoj ili međunarodnoj sceni. U prethodnom periodu ostvarena je saradnja sa relevantnim institucijama, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvom prosvete, nauke i tehološkog razvoja, Pokrajinskom vladom. Prošle godine potpisan je Protokol o saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine (PKV), koja je po rečima, direktorice FINS-a, dr Olivere Đuragić, posebno aktivna u prethodne dve-tri godine i kao takva postala značajan faktor u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Po njenim rečima rad na jačanju i učvršćivanju tih veza, uključivanje u što više dešavanja koja se odnose na privredu i poljoprivredu naše zemlje, pored naučnoistraživačkog rada, jedan je od prioriteta ovog Instituta. U oktobru prošle godine, dr Đuragić i dr Radmilo Čolović, pomoćnik direktora za transfer, uz posredstvo PKV, posetili su

Dr Olivera Đuragić sa saradnicima na jednom od stručnih skupova

bi trebalo da rezultira saradnjom i na naučnom i na međuinstitucionalnom nivou. Sredinom aprila FINS je na poziv organizatora bio jedan od učesnika AMG konferencije u Beogradu pod nazivom: „Bezbednost hrane - budućnost zdrave Srbije“ koju je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Cilj je bio da se kroz panel diskusije predstave novine koje donosi novi Zakon o bezbednosti hrane, uz učešće najviših državnih zvaničnika, eksperata, predstavnika institucija, organizacija, kompanija i medija. S obzirom da se još uvek dobar deo hrane u Srbiji proizvodi na tradicionalan način, FINS u okvru svojih istraživanja i aktivnosti dosta pažnje posvećuje upravo tradicionalnim proizvodima. U sastavu FINS-a je ekspertsko-stručni tim za pružanje stručnog konsaltinga iz oblasti Tradicionalne hrane i Dr Milica Pojić na B2B susretima u Privrednoj hrane sa geografskim poreklom, u čiju nadležnost spada implekomori Vojvodine mentiranje standarda i podizanje Bursu, četvrti grad po veličini u Turskoj, nivoa produktivnosti, kompetentnosti i takođe veliki proizvođač prehrambenih konkurentnosti na tržištu malih proizvoproizvoda, gde je obavljen niz poslovnih đača, pre svega proizvođača tradiciosastanaka i razgovora, uz posetu Ministar- nalnih proizvoda u Vojvodini, kao što su stvu, PK i istraživačkim institucijama, što Petrovački i Sremski kulen, Futoški kupus

14

i dr. Za te i mnoge druge proizvode FINS je dao doprinos u procesu dobijanja oznake geografskog porekla, na osnovu njihove specifičnosti i posebnosti. FINS je bio i deo projekta „Riznica ukusa Vojvodine“ (Novi Sad, april 2019), luksuzne publikacije koju su zajednički kreirali i objavili DDOR Novi Sad, Udruženje konvivium „Slow Food Serbia“ i FINS. Publikacija je predstavljena na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Dr Predrag Ikonić sa FINS-a je tom prilikom govorio o kriterijumima kojim se stručan tim rukovodio pri izboru 44 autohtona proizvoda koji su našli mesto u ovom izdanju. Međutim, kredibilitet i respektabilnost FINS-a ne bi bio moguć da Institut ne drži korak i ne prati trendove, ulaže u novu opremu, radi na osposobaljavanju kadrova. - FINS je dobio mogućnost da u poslednjih godinu i po dana uključi dosta mladih studenata doktorskih studija na različite projekte, zahvaljujući finansijskoj potpori Ministarstva prosvete. Institut je iskoristio priliku da podmladi svoj relativno mlad kadar, ali smo dobili zaista mlade ljude na početku karijere, koji mogu od starta da se usmere na jednu oblast i na taj način razvijaju svoje veštine. Ono što nama uvek nedostaje je oprema. Činjenica je da FINS


procene, ocene, verifikacije prehrambenih proizvoda

ima odličnu opremu, ali stalna potreba za poboljšanjem onoga što radimo zahteva nabavku vrhunskih jedinica. Prošle godine smo imali sreću da je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost uložio 16 miliona dinara u kupovinu opreme i adaptaciju prostora za novu laboratoruju za molekularnu analizu hrane, koja nam je dala šansu da proširimo asortiman analiza na tržištu: detekciju prisustva GMO organizama, identifikaciju različitih vrsta mikroorganizama koji utiču na proces kvarenja hrane, detekciju porekla hrane, odnosno mogućnost utvrđivanja da li se radi o autentičnom proizvodu ili falsifikatu, a sve je to u planu za naredni

period. Trenutno se vrše obuke stručnjaka i nadamo se da ćemo uhvatiti korak sa svetom. Značajno za FINS kao instituciju je Odeljenje za senzornu ocenu hrane i mogućnost organizacije panela potrošača i rad na oceni određenih prehrambenih proizvoda, njihovih karakteristika, i na taj način učestvujemo u skeniranju tržišta i želje potrošača u pogledu hrane - objasnila je dr Đuragić. FINS je pregalačkim radom svojih stručnjaka zasnovanim na naučnim principima, postao nezaobilazan faktor procene, ocene, verifikacije svih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Vojvodini, Srbiji i regionu. Za svoje angažovanje i finalne učinke

permanentno dobija nagrade. Direktorica smatra da one služe da se institucija i zvanično pohvali za postignuća, ali da stučnjaci FINS-a veću pažnju pridaju neposrednoj saradnji i kontaktu sa proizvođačima. - Proizvođači su uspostavili kvalitetan odnos sa nama, verovatno i zato što pomoć nije uvek zasnovana na finansijskom momentu. Vrlo često delimo savete bez ikakve nadoknade jer smatramo da je to naša uloga. FINS je državna istitucija osnovana od strane državnih organa. Smatramo da je naša obaveza da služimo našoj zemlji, i da je naš naučnoistraživački rad primenjiv u praksi. To je naša uloga u društvu - smatra dr Olivera Đuragić.

15


Jaka žena - Jako

Sa članicama Kluba žena Belo Blato

G

eneralna skupština Ujedinjenih nacija je u sklopu rezolucije 62/136 od 18. decembra 2007. godine, 15. oktobar proglasila Međunarodnim danom žena na selu, u cilju prepoznavanja i isticanja značaja uloge žena i njihovog doprinosa razvoju ruralne zajednice. Ovo je jedan od alarma kojim se želi pokrenuti mehanizam za prevazilaženje paradoksa po kojem su žene priznati čuvari narodne tradicije i narodnog stvaralaštva, ali ne i kao poslovne žene, one koje donose odluke na svom imanju; one čija je uloga u proizvodnji hrane značajna, ali pozicija na tržištu rada veoma niska. I u Republici Srbiji se, posebno poslednjih godina,

16

vodi kampanja sa akcentom na osnaživanju seoskih žena putem raznih vrsta podrški. Mahom su to formalni prisupi problemu koji do sada nisu dali značajne rezultate. Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju - BSC centar (Bulevar oslobođenja 81, zgrada Dnevnika, Novi Sad) je u toku svog desetogodišnjeg rada u okviru obavljanja svoje delatnosti imao priliku da sarađuje sa udruženjima žena iz Vojvodine. U sastavu svakog od ovih udruženja su žene koje ne odustaju od svojih izmaštanih vizija. Zahvaljujući neiscrpnoj energiji, entuzijazmu i kreativnosti, opstaju i bore se za svoje mesto u sredinama u kojim žive, za svoj položaj u društvu.

Seoske žene vekovni čuvari tradicije Ovde nije reč o zapostavljenim, omalovaženim ženama, žrtvama patrijarhalnih obrazaca i tradicionalnog sistema vrednosti. Ovde je reč o vred-

nim i preduzimljivim ženama, koje pre svega zbog ogromnih obaveza u kući, bašti, ekonomiji, nisu bile dovoljno organizovane da nađu vrema za sebe.


selo u BSC centru Ceneći njihove napore i doslednost, BSC centar kao društveno odgovorna pokrajinska organizacija pokrenula je projekat: JAKA ŽENA - JAKO SELO. - Cilj nam je da zajednički uz pomoć savremenih tehnologija, napravimo iskorak u osnaživanju udruženja kako bi svoju kreativnost i uloženu energiju žene mogle da valorizuju na pravi način. U ovom projektu su u fokusu žene, njihovi ključni problemi, dileme, ideje. Stoga smo sve zainteresovane žene, a ima ih dosta, pozvali da dođu u prostorije BSC centra i sredinom marta održali uvodni sastanak, na kome je predstavljen projekat JAKA ŽENA - JAKO SELO. Tom prilikom vođen je razgovor o veštini i znanjima potrebnim za unapređenje poslovanja, planovima za predstavljanje udruženja žena u dvojezičnom dokumentarnom filmu i dogovarano o izradi dvojezične platforme za prezentaciju proizvoda - obavestila je direktorica BSC-a, gospođa Marija Vujaković. U BSC centru su, u okviru projekta, organizovane i četvoročasovne obuke, otvorene za sve učesnike: “Internet marketing”, 03. i 05. aprila - koje je vodila konsultant Milena Vilotijević; “ Moć pravih reči u predstavljanju i prodaji proizvoda i usluga“ - 10. i 12. aprila, takođe uz podšku Milene Vilotijević; Obuka pod nazivom “Nauči da kvalitetno nastupiš na tržištu” - 08. i 10. maja vodila je konsultant Svetlana Gašević. Tom prilikom ona je prezentovala izradu video reportažnog spota. Sve ove aktivnosti održane su u prostorijama BSC centra. Tokom narednih nekoliko meseci, predstavnici BSC centra, učesnici na projektu, novi-

Članice Kluba žena Vredne ruke Srpski Itebej među najboljima u Srbiji

Udruženje Socio ekologično Deč pokrenulo je projekat Terapijsko jahanje nari i snimatelji, obićiće svih 15 udruženja žena, učesnica na projektu, u njihovim sredinama, i kroz njihovo predstavljanje, razgovor o njihovih aktivnostima i budućim planovima, snimiti video materijal i poku-

šati da u domenu svojih znanja i nadležnosti, pomognu u zadvoljenju njihovih potreba. Govoreći o značaju internet portala, primeni savremenih znanja i moderne tehnologije kako bi žene - preduzetnice

postale ekonomski vidljive i snažne, kako u svojim sredinama, tako i šire, gospođa Marija Vujaković je iznela ideju o DONATORSKOM FRUŠTUKU, koji će biti organizovan u oktobru.

17


GEOINFORMATIKA - novi studijski

Sve je spremno za početak primene novog studijskog programa na PMF-u

O

d oktobra 2019. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu, na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, startuje novi, ekskluzivan i moderan studijski program - GEOINFORMATIKA. Prve godine će biti upisano ukupno 25 studenata, 20 se finasira iz budžeta i 5 samofinansirajućih. Četiri godine osnovnih akademskih studija GEOINFORMATIKE prilagođeno je potrebama tržišta, sa ciljem da odgovore na porast tražnje za stručnjacima geoinformatičkog profila u Srbiji. Ovaj program studente priprema i za učešće na međunarodnom tržištu rada preko freelance modela zapošljavanja. Završetkom ovog studijskog programa, stiče se zvanje Diplomirani geograf - Geoinformatika. Program je kreiran u sklopu projekta „Unapređenje primene geoinformacionih tehnologija u studijskim programima prirodnih nauka i dualnom obrazovanju“ kojeg je finansiralo Ministarstvo prosve-

18

te, nauke i tehnološkog razvoja i počeće sa realizacijom 1. oktobra 2019. godine. Time je PMF u Novom Sadu prvi fakultet koji je uvrstio ovaj studijski progam u svoj obrazovni sistem. Dr Lazar Lazić, redovni profesor i dirrektor na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, je istakao da u godini jubileja, kada ova obrazovna i naučna institucija proslavlja 50 godina postojanja, može da se pohvali novim studijskim programom - GEOINFORMATIKA, koju je nazvao „geografijom XXI veka“. - Pokušavamo da se prilagodimo naučnotehnološkim stremljenjima u svetu i da pomognemo i našoj državi, kojoj će sigurno biti potrebni stručnjaci ovog profila, jer će geoinformatika, odnosno geoinformacioni sistemi postati nezamenjive alatke u svrhu dolaženja do kvalitetnijih analiza i pravih zaključaka. Dr Lazić podseća da će u okviru ovog programa biti organizovana studijska

praksa, gde će studenti dolaziti u dodir sa realnim situacijama i suočavati se sa realnim problemima za koje će trebati iznaći rešenja. Po njegovima rečima pozitivno je to što će studenti svoju praksu obavljati kod potencijalnih budućih poslodavaca i već na studijama moći biti prepoznati kao kandidati za budući posao. Docent dr Mlađen Jovanović, vanredni profesor na Departmanu, i pored višegodišnjeg iskustva strahuje od početka sprovođenja novog programa izazvanog kasnom promocijom zbog dobijanja akreditacije krajem maja. - Kako bi budućim studentima izašli u susret, kreirali smo nešto „jednostavniji“ prijemni ispit koji bi uz prethodne pripreme i osnovna računarska znanja trebalo da prođu. Ovo je test i za nas, nastavnike. Na prvoj godini prevaga je na klasičnim geografskim i nekoliko geoinformatičkih predmeta. Studijski program smo kreirali u skladu sa potrebama tržišta, zahtevima


program za nove generacije

studenata, a mi smo se tim potrebama prilagodili. Voleo bih da na ovaj način pričamo o ovome u isto vreme, kada već budemo imali studente koji su uspešno završili prvu godinu i kada budemo imali veoma veliku tražnju za upis na ovaj studijski program - istakao je dr Jovanović. Dr Minučer Mesaroš je povodom novog studijskog programa rekao da će to biti još jedna prilika da PMF okupi talentovane i zainteresovane za ovu oblast mlade ljude, i da ih zadržimo u zemlji. - Osnovni cilj je da osposobimo naše studente da mogu da preuzimaju informatičke poslove koji mogu i na daljinu da se rade prema modelu freelance, da rade za poslodavca sa drugog kontinenta za visoke honorare. Da pružimo priliku mladima da se angažuju na kvalitetnim projektima, na istraživanjima koja se dugo godina već odvijaju na PMF-u i našem Departmanu - rekao je dr Mesaroš, i dodao da svake druge godine računari postaju dvostruko brži i dvostruko jefti-

niji, pa je to čak i za profesionalce iz te oblasti problem da isprate promene. Zato PMF fokus stavlja na najnovije metode, primene, praćenja tehnološkog razvoja i da je taj put otvoren i studentima, da mogu i oni da učestvuju u ovim istraživanjima, da rade sa opremom, softverima, platformama. Očekuje se da će ovaj studijski program maksimalno omogućiti studentima da budu u toku, kada su najnoviji trendovi i najnovija rešenja u pitanju. - Obezbedili smo sve da našim studentima omogućimo pristup najkvalitetnijim informacijama, metodama obrade podataka, u dobro opremljenim računarskim učionicama, sa najnovijim verzijama softvera, najmodernijim uređajima za snimanje, bespilotne letilice sa različitim mernim instrumentima, i da sve to znanje primene. Imamo sreću da se na Univerzitetu u Novom Sadu trenutno odvijaju neverovatne promene, da pomenemo BioSense istraživačku instituciju svet-

skog ranga, kolege sa FTN-a i Poljoprivrednog fakuleta, kao i PMF koji prate te trendove - rekao je dr Mesaroš. Dr Uglješa Stankov se osvrnuo na problem studenata po završetku studija. - Do sada, za razliku od drugih smerova na Departmanu, geografija nije bila toliko atraktivna na tržištu rada. GEOINFORMATIKA je upravo pokušaj sticanja atraktivnog obrazovanja za tržište rada. Geoinformatika obuhvata različite oblasti primene i naš studijski program pruža znanja i veštine od prirodnih do društvenih nauka, te mogućnost zapošljavanja u informatičkim kompanijama, u državnim institucijama, poput opština za kreiranje geografsko-informacionog sistema, zavodima za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, telekomunkacionim kompanijama, ali i kreativnim industrijama. Studenti mogu da se bave i naukom, a svoje znanje da provere i dalje razvijaju na stranim univerzitetima ili inostranim kompanijama - smatra Uglješa Stankov.

19


Udruženje SREM-FRUŠKA GORA brendira vinsku regiju

U

druženje proizvođača sticije u vinogradima i vinarijama; grožđa i vina sa oznaobezbeđeno je redovno informikom geografskog porekla sanje članova o svim promenama „SREM-FRUŠKA GORA“ primer u Zakonu vinu i podzakonskim je kako se zajedničkim snagama aktima. može ostvariti dobrobit onoga Brojne aktivnosti Udruženja, čemu su članovi posvećeni. U kao i njegov značaj, prepoznala ovom slučaju, to su fruškogorski je Pokrajinska vlada, Sekretarijat vinari i vinogradari i ambiciozni i za privredu i turizam i Sekretarijat stručni članovi koji ga vode, jer su za poljoprivredu, vodoprivredu i za samo tri godine aktivnog rada šumarstvo, koji su pomogli osnažiuradili više nego što je urađeno vanje kapaciteta kancelarije Udruna promociji ove vinske regije u ženja, izradu sajta i aplikacije za prethodne dve decenije. Zadovoljstvo nakon dobijanja oznake geografskog porekla za mobilne telefone, sprovođenje - Udruženje proizvođača grožterenske kontrole uz organizaciju fruškogorska vina završne degustacije za 153 vinske đa i vina sa oznakom geografskog porekla „SREM-FRUŠKA GORA“ osnovano je 2015. godine. Jedan etikete sadržane u Elaboratu „Sremski rejon/Srem“, kao i organizaod motiva njegovog ustanovljenja bio je da se putem udruženja, u ciju dva Salona vina Vojvodine u prethodne dve godine, Sajmu vina skladu sa Zakonom o vinu i pratećim aktima, zaštiti geografsko pore- BeoWine, u Beogradu. klo vina sa područja Srema (sremskog rejona koji obuhvata teritoriju Na inicijativu Udruženja, a uz podršku pomenutih sekretarijata Vlau opštinama Bačka Palanka, Beočin, Novi Sad, Sremski Karlovci, de AP Vojvodine, nabavljen je savremeni vinski analizator WineScan Šid, Sremska Mitrovica, Ruma, Inđija, Stara Pazova i Irig i jedinog, SO4, danskog proizvođača Foss, smeštenog na Oglednom dobru za Fruškogorskog vinogorja, koje se nalazi na višim vinogradarskim vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, Poljoprivrednog fakulteta u terenima na padinama Fruške gore i okružuje područje Nacionalnog Novom Sadu. Članovi Udruženja „SREM-FRUŠKA GORA“ i drugi parka „Fruška gora“, obuhvata delove 57 katastarskih opština - govo- vinari su prepoznali mogućnosti ovakvog uređaja, koji za samo nekorio je Slobodan Spasovski, sekretar Udruženja. liko minuta uradi kompletnu analizu vina, pa je broj očekivanih anaSekretar kaže da je jedan od ciljeva bio je da kroz liza na godišnjem nivu već premašen. Vinarima je na ovaj način data mogućnost kontrole svake faze oznaku geografskog porekla vina, nastavi slavna Krajem maja Ministarstvo vinogradarska i vinska tradicija Fruške gore. Prvi proizvodnje vina, koji na osnovu dobijenih rezultakorak na tom putu bio je Elaborat o proizvodnji poljoprivrede, šumarstva i vodo- ta znaju kako dalje treba da neguju vino sa ciljem privrede je usvojilo Elaborat o dobijanja još kvalitetnijih fruškogorskih vina. Za vina sa oznakom geografskog porekla „Sremski proizvodnji vina sa geografskim članove Udruženja omogućena je subvencionisarejon/ Srem“. O veličini poduhvata najbolje govori činjenica da u Srbiji trenutno pet vinogradar- poreklom „Sremski rejon/ Srem“. na cena za ove analize, višestruko manja od one u Time je Udruženje proizvođača skih rejona (Negotinski, Knjaževački, Subotički, akreditovnim laboratorijama. grožđa i vina „Srem - Fruška Šumadijski, Toplički), štiti oznaku geografskog U narednom periodu više pažnje će se posvetiporekla sa ukupno 30 vinarija, dok Sremski rejon/ ti razvoju zajedničkog proizvoda i, s tim u vezi, gora“ postalo nosilac oznake Srem reprezentuje 34 vinarije ovog Udruženja, što geografskog porekla, a 34 vinarije nabavci kompletne linije za proizvodnju penušavih znači da je više od 50% svih vinarija koje imaju vina. Nastaviće se sa organizacijom vinskih salona. i 147 etiketa pravo da koristi i vino sa geografskim poreklom iz Sremskog vino- ističe geografsku oznaku porekla. Udruženje je došlo do podataka koja vinarija ima gradarskog rejona. Plan je da se ove godine počne čime se potvrđuje njihov kvalitet. mogućnost za prijem turista radi degustacije, degusa izradom Elaborata za apelaciju „Fruškogorsko stacije uz hladno posluženje ili tople obroke, i onih vinogorje/Fruška gora“, što je i bio osnovni cilj sa smeštajnim kapacitetima. Prikupljeni podaci će osnivanja Udruženja. U osnivanju je učestvovalo 14 vinarija koje su biti korišćeni i za osmišljavanje konkretnih vinskih tura i predstavprepoznale dobrobit udruživanja i zaštite geografskog porekla vina, ljeni turističkim organizacijama i agencijama. Urađena je i aplikacija da bi se godinu dana kasnije priključile i druge vinarije, pa Udruženje za mobilne telefone Fruska_GoWine, koja nudi korisnicima osnovne danas okuplja 38 proizvođača grožđa i vina, a očekuje se prijem 6 podatke o vinarijama, njihovim vinima, radnom vremenu i kontaktinovih članica. ma na srpskom i engleskom jeziku. Benfiti udruživanja su brojni: članovima je omogućena razmena Udruženje je ostvarilo saradnju sa lokalnim proizvođačima preiskustava, kao i transfer znanja kroz saradnju sa naučno-obrazovnim hrambenih proizvoda, pre svega sa kućama sira, suvomesnatih proinstitucijama, pre svega sa Poljoprivrednim fakultetima u Novom izvoda, meda i sl., kako bi se svi lokalni proizvođači, koji mogu da Sadu i Beogradu; praćenje aktuelnih dešavanja u vinogradima i orga- utiču na bolju turističku ponudu, što bolje povezali. Cilj Udruženja nizacija predavanja i panela o bolestima vinove loze; između osta- koji se odnosi na brendiranje regije mogao bi mnogo da doprinese lih, organizovano je predavanje o mogućnostima finansiranja iz EU razvoju vinskog i turizma uopšte. Najbitnije je da se u aktuelnim glofondova; obezbeđena je redovna informisanost članova o konkursima balizacijskim procesima zadrži autentični idetitet, i to kroz turistički na kojima mogu ostvariti povrat novčanih sredstava za svoje inve- proizvod koji se nudi kako domaćim, tako i stranim turistima.

20


Vojvodina i Republika Srpska - jedinstvo različitosti

P

rvi „Sajam zavičaja - zavičaj kroz - Želeli smo da pokažemo zašto je privredu, turizam i kulturu“ odrvažno da TO Republike Srpske i TO žan je na Spasovdan, 06. juna u Vojvodina naprave jedinstven turistički Kongresnom centru „Master“ Novosadproizvod. Ove dve destinacije nude toliskog sajma, u organizaciji Pokrajinskog ko različitosti i svojim sadržajima mogu sekretarijata za regionalni razvoj, međuda privuku goste najrazličitijih interesonarodni razvoj i lokalnu samoupravu i vanja. Preporuka turistima koji dođu u Fonda za pružanje pomoći prognanim i ovoj region je da prođu sve što ima lepo raseljenim licima, u cilju jačanja, produkod nas, ali i sve prekrasno u Vojvodini bljivanja i razvoja postojećih i nalaženja - istakla je direktorica Nada Jovanović. novih oblika međusobne saradnje, inteTuristički poslenici RS predložili su gracije i povezivanja pripadnika našeg destinacije koje svaki turista obavezno naroda u Srbiji i regionu, kao i afirmaciju mora obići: tri nacionalna parka, „KoJabuka sloge napretka regiona u celini. zaru“, „Sutjesku“ i „Drinu“; prašume PePlodna saradnja Republike Srpske i Srbije, posebno u resoru rućicu, Lom i Janj, živopisne krajeve bogate rekama, planinama, turizma, krunisana je potpisivanjem Protokola o saradnji između jezerima, sa kontinentalnom klimom u visokoj Krajini, do mediteTO Republike Srpske i TO Vojvodine u okviru Dana Vojvodine u ranskog Trebinja. Za adrenalinske turiste ponuda predviđa outdoor Bijeljini, aprila ove godine. Povodom ovog događaja direktorica aktivnosti poput raftinga, hajlajner staze za penjanje, paraglajdinTOV, dr Nataša Pavlović, ovoga puta u ulozi domaćina i direk- ga, padobranstva. torica Nada Jovanović, ispred TO Republike Srpske na prvom Direktorica je pored Jahorine, najvećeg brenda RS, istakla i city „Sajmu zavičaja“, predstavile su putem filma, video i štampanog break destinacije, kao što su Banjaluka, Trebinje, Foča i Višegrad. materijala, turističke potencijale dve regije. Pomenula je najveće manifestacije: „Okej fest“ u NP„Sutjeska`“, - Upravo je Protokol o saradnji doveo do našeg okupljanja i pop festival u NP „Kozara“, kao i ZET festival na Јanjskim otopredstavljanja turističkih proizvoda naše dve destinacije, kako bi kama kod Šipova. Za vreme svakog od ovih festivala predviđene na što bolji način upoznali jedni drusu aktivnosti: penjanje na Maglić, ge, definisali zajednički, integrisani vožnja bicikala planinskim vrletima, turistički proizvod koji će doprineti spuštanje rečnim stazama. Pomenula boljoj prepoznatljivosti obe destinaje i nadaleko čuvene gastronomske cije, učvrstiti poziciju na turističkom specijalitete RS i put kvalitetnih tržištu. Osmišljeni programi, kao provina. TO Srpske promoviše i puteve izvodi uzajamne saradnje, imaju za duhovnosti na kojima se nalaze cilj unapređenje turističke ponude i drevni manastiri, kao deo bogate kuldovođenje većeg broja gostiju i u RS turno-istorijske prošlosti. i u Srbiju, odnosno Vojvodinu. ProtoZa afirmaciju RS kao turističke kol podrazumeva i zajedničko učešće destinacije i njenih turističkih proina projektima prekogranične saradzvoda važna je dostupnost destinacinje, kada su u pitanju verski turizam, ja i njihova bezbednost, a povoljnoj zaštićena prirodna dobra i aktivni turističkoj klimi sigurno doprinosi Prikaz tradicionalne srpske slave. odmor, kao i bogata kulturna baština pokretanje letova „Ryanaira“ sa banjaza koje smo već postavili ciljeve. U planu su i zajednički nastupi lučkog aerodroma. Za sada se letovi odvijaju na linijama Banjana dalekim tržištima, a otvara se mogućnost za dalje unapređenje luka - Stokholm, do Memingena kod Minhena, Brisela i Berlina, turističke ponude Vojvodine - saopštila je dr Nataša Pavlović. ali je plan uspostavljanja linija za Beč i Solun. Dan posle uspešnog nastupa na „Sajmu zavičaja“, Turistička - Definisanjem zajedničkih turističkih proizvoda RS i AP Vojvoorganizacija Republike Srpske je u Info-centru TOV održala kon- dine, te zajedničkim nastupima i promocijom potencijala ove dve ferenciju za novinare i turoperatore priredivši adekvatno predstav- destinacije nadam se dolasku još većeg broja turista nego do sada, ljanje turističke ponude ovog regiona. Pored trominutnog filma kako u RS tako i Vojvodinu. Prošle godine je broj dolazaka u RS „Nothing much but much more“ o turističkim potencijalima RS bio za 14,7 veći nego u istom periodu 2017., i za 22,3 %, kada su sa naglaskom na aktivanom odmoru, članovi KUD „Piskavica“ u pitanju noćenja. Nadamo se da ćemo u ovoj godini još više i još iz Piskavice su prikazom krsne slave i bogate slavske trpeze, pe- bolje raditi i promovisati naše dve destinacije, samim tim privući vanjem sa Кozare, uz pratnju starih instrumenata i jedinstvenim više stranih turista, povećati broj domaćih turističkih kretanja, iz pletenim kozaračkim kolom, demonstrirali bogato nasleđe Repu- RS u Vojvodinu i obratno, kao i broj dolazaka turista iz zemalja blike Srpske. okruženja - rekla je gospođa Nada Jovanović.

21


Vojvođanska Dr Nataša Pavlović

T

uristička organizacija Vojvodine, predvođena direktoricom dr Natašom Pavlović, ovog proleća je za predstavnike srpskih medija priredila studijsko putovanje čarobnim predelima panonske ravnice. Zadatak predstavnika medijskih kuća bio je da svoje utiske što vernije prenesu svojoj publici, da je isprovociraju na put otkrivanja malo poznatih, a dragocenih kulturnih, istorijskih, etnoloških, gastronomskih, sportsko-rekreativnih tačaka, podstaknu da istraže brojne

Ovde se kuvalo za Ginisa

Tikvara mogućnosti ovog područja. Vezivno tkivo ovih destinacija kojim su obuhvaćene opštine Bačka Palanka, Kikinda i Zrenjanin, bila su zaštićena prirodna i kulturna dobra, ljubav prema konjima i pivu. Da li ste znali da se u Vojvodini nalazi preko 20 zaštićenih prirodnih područja (PP, SRP, NP), i osam od 10 Ramsarskih područja u

22

Karađorđevo - carstvo konja Srbiji?! Da je najstariji nacionalni park u našoj zemlji NP „Fruška gora“ sa tim statusom od 1960-te?! bilazeći teritoriju opštine Bačka Palanka upriličena je poseta Muzeju piva u Čelarevu koji je kompanija Carlsberg Srbija u oktobru 2008., otvorila kao prvi te vrste u regionu. Slučaj je hteo da je poseta organizovana upravo na dan kojim je, posle jedne decenije pauze, obeležen povratak čuvenog Lav Premium piva. Fešta je organizovana u kompleksu Dvorca Dunđerski, koji je sa parkom koji ga okružuje, pod zaštitom države, kategorisan najvišim stepenom od izuzetnog (nacionalnog) značaja za Republiku Srbiju. Put je dalje vodio u posetu „Bageru“, izletištu i plaži, gde je u neposrednoj blizini Kaloš čarde smešten najveći kotlić na svetu, u kojem je 13. januara 2002. godine kuvana riblja čorba za 12.000 Bačkopalančana. PP „Tikvara“, na kojoj su „sevali“ blicevi, a dan dozvolio da se snime vrhunske fotografije, bila je prava senzacija. Poseta ergeli Karađorđevo, osnovanoj 1885., u istoimenom rezervatu prirode, danas u sastavu VU „Morović“, pružila je priliku predstavnicima medija druženje sa 118 grla lipicaner, nonijusima, engleskom punokrvnom i arapskom rasom konja, što je za sve bila prilika da ih pomaze, poneki uzjašu, provozaju se fijakerima, a svi su imali priliku da naprave spektakularne fotografije. Obilazak Muzeja konjarstva, obnovljenog hipodroma, štala, apostrofirao je veliki turistički potencijal ove destinacije. z Južnobačkog okruga put je vodio do administrativnog centra Severnobanatskog okruga - Kikinde, čiji su zaštitni znak poslednjih 20 godina sove. Domaćini su s ponosom predstavili najreprezentativnije gradske atrakcije.

O

I

Prva stanica bio je PP „Blandaš“, iz 1896. u starom gradskom jezgru, šetalište Staro jezero (Števančeva bara), uređeno 60-ih godina XX veka, tada i gradsko kupalište. Obilazak Ateljea Terra, smeštenog u nekadašnjoj fabrici crepa, „Pogonu II” IGM Toza Marković, u objektu iz 1895. godine, obnovljenom 2010., sa svojih 600 m² predstavlja jednistven radni prostor za umetni-

Detalj iz centra Kikinde ke iz celog sveta. Neki od umetničkih radova od terakote mogu se videti u „muzeju na otvorenom“. Sve prisutne impresionirao je Muzej Terra, otvoren u decembru 2017. u zgradi manježa Vojne kasarne „Servo Mihalj“. U ovoj zbirci pohranjeno je oko 1.000 skulptura iz fundusa Simpozijuma Terra, neprocenjive umetničke vrednosti. Šetnja gradom vodila je Ulicom generala Drapšina, „zelenim tunelom“ grada, koja je u izboru sajta Architecture & Design, u


prolećna rapsodija Mamutica Kika konkurenciji 50 najlepših ulica na svetu zauzela 22. mesto, a završena posetom Narodnom muzeju i čuvenoj mamutici Kiki, upoznavanjem sa arheološkim, etnološkim, istorijskim, prirodnjačkim zbirkama i umetničkim odeljenjem sa galerijom. ut je zatim vodio u centar Srednjebanatskog okruga, grad na Begeju, kroz istoriju poznatom i kao Veliki Bečkerek, Petrovgrad, danas Zrenjanin.

P

Skulptura Nikole Zarića

ručja srednjeg Banata. Novinari su obišli i zgradu Torontalske županije, danas Skupštinu grada Zrenjanina, najreprezentativniju palatu starog gradskog jezgra. Podignuta između 1816 - 1820, zahvaljujući razvoju grada ubrzo postaje tesna, i od 1885-1887., vrši se njena rekonstrukcija i dogradnja, ali uz zadržavanje autentičnog izgleda. Bilo je reči o značaju Ulice Kralja Aleksandra I Karađorđevića u centru gra-

Jedna od zadužbina ove porodice je i Spomenik kulture, rimokatolička crkva svetog Jovana Krstitelja u Ečki pоdignutа 1864. nа mеstu stаriје crkve iz 1794. gоdinе. Poseta SRP „Carska bara“, autentičnom spletu ekosistema, sa izuzetno bogatim ekosistemskim i specijskim biodiverzitetom, situiranom u međurečju Tise i Begeja, udaljenom 15 kilometara od Zrenjanina

Narodni muzej Zrenjanin

Rimokatolička crkva u Ečki Simbol ovog grada su „četiri konja debela“ i Dani piva, i još mnogo štošta. Muzej piva u rekonstruisanom delu stare Zrenjaninske pivare sledi put dugu pivarsku tradiciju grada, sa najvećom privredno-turističkom manifestacijom - Dani piva. Narodni muzej Zrenjanin ustanovljen je 1906. kao Muzej Torontalske županije, a prve posetioce je primio 1911. godine. Unutar zbirki pet odeljenja Muzeja smešteno je preko 33.000 predmeta sa pod-

da, u kojoj svaka zgrada ima svoju priču. Ulica se nastavlja na Pešački most iz 1971., jedan od deset u gradu.Lovačka kuća Kaštel Ečka u istoimenom selu, sedam kilometara udaljenom od Zrenjanina, građena u engleskom stilu od 1816-1820., sa zanimljivom istorijom porodice Lazar, koja je imala uticaj na razvoj celog područja, privlači putnike iz celog sveta. Zabeleženo je da je na njegovom otvaranju 29. avgusta 1820. svoj prvi javni nastup imao devetogodišnji Franc List. Danas je ovaj hotelsko-ugostiteljski objekat pod patronatom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

probudila je sasvim drugačije emocije. U rezervatu u kojem živi veliki broj retkih i zaštićenih biljih i životinjskih vrsta, ova grupa je mogla da vidi zmiju beloušku, nekoliko kornjača, gaka (noćnu čaplju), divlje patke, vodomara (najmanju pticu na svetu koja se hrani ribom) i uznemirila par labudova koji se mirno „šećkao“ sredinom bare. Ovim taksativnim navodima pređenih kilometara izostale su napomene o ljubaznosti domaćina i njihovoj predusetljivosti, kao i osvrt na prebogatu i jednu od najboljih na svetu gastronomsku ponudu. ■

23


Srednjovekovni

KUD Folklorika iz Novog Sada

L

eta Gospodnjeg 1551. godine na prostoru današnjih ostataka sakralnog objekta iz srednjeg veka - Arače, odigrala se bitka u kojoj se, prvi put posle krstaških ratova ujedinjuju hrišćanske vojske protiv Osmanlija. Udruženje građana „Arača 95” godinama unazad nastojalo je da skrene pažnju na kulturno-istorijski značaj ovog lokaliteta. Pre dve godine obratilo se za podršku Turističkoj organizaciji opštine Novi Bečej (TOONB), na čijoj teritoriji se Arača nalazi, koja je prepoznala i vrednost i njen turistički kapacitet. Iste godine TOONB na čelu sa direktorom, gospodinom Sašom Dujinom, organizuje manifestaciju koja u startu uspeva da probudi interesovanje regiona za rekapitulaciju kulturno-istorijskih prilika vezanih za sredinu XVI veka i bitku vođenu na prostoru sela Arače, u blizini istoimenog sakralnog objekta, koja je obeležila kraj njenog aktivnog delovanja. - Manifestacija je upriličena povodom obnavljanja sećanja na jedan događaj i kroz oživljavanje borbe, njene simulacije, domonstriranje običaja, prikaza nošnji i viteških oklopa, muziku, plesove i instrumente, sirovine i jela tog vremena, pre svega da uz pomoć predstavnika viteških skupina naučimo nešto više o vitezovima, vi-

24

teškom kodu i njihovom položaju, obrazovanju, učešću u bojevima, ali i službi na srpskim srednjovekovnim dvorovima. U ovom drugom izdanju, u viteškim borbama učestvovala je nekolicina viteških družina iz Srbije, Rumunije i Mađarske, kao i u takmičenju u streličarstvu na platou oko kojeg su bile podignute jurte. Kulinarsko takmičenje na otvorenom sa brojnim ekipama iz regiona imalo je zadatak da pripremi starinska jela sa sastojcima iz tog perioda, od autohtonih vrsta govečeta (podolsko ili sivo stepsko goveče) i starih žitarica do začina... Interesantno je da nam ta jela pripremana na „otvorenoj vatri” ni danas nisu strana i inkorporirana su u savremenu kuhinju. Nije slučajno što se sve to događa u Novom Bečeju, geografskom centru Vojvodine, gde su ljudi sa različitih prostora od pamtiveka usmereni na suživot, jer je Panonska nizija oduvek bila mesto dolaska, prolaska i trgovine raznih naroda i narodnosti - objašnjava gospodin Dujin. Osim bogate ponude proizvoda starih zanata, program manifestacije oplemenilo je učešće dvadesetak kulturno-umetničkih društava iz Mađarske i Srbije, te koncert etno grupe “Rujno” iz Vrnjačke Banje. Biti na ovom svetom mestu, nalaže i moralnu obavezu prema slavnim

Dva priznanja za TONB

Pogled na gastro prostor precima, kao izraz dubokog poštovanja, prisećanja na događaje oko ove sakralne građevine. Prelepa gospa panonske ravnice spada u retko očuvane arhitektonske spomenike u Vojvodini. Burna i neistražena istorija celog lokaliteta, ostaci bazilike koji i dalje odolevaju zubu vremena, tajne koje kriju zidine i atarska zemlja koja je pokrila prošlost, čiju rekonstrukciju treba da podstaktne upravo ovakva manifestacija.


piknik na Arači

Veština srednjevekovnih konjanika

P

Svečani defile učesnika

rvobitna bogomolja nastala je u XI veku kao parohijska crkva ili kapela. Najraniji pisani trag o naselju Arača datira iz prve polovine XIV veka i kao parohija se pominje u popisu papskog desetka među katoličkim parohijama torontalskog arhiđakonata. Od malog seoskog naselja sa istim imenom kao i bazilika - Arača, razvilo se u bogato trgovište srednjeg veka sa manastirom i rezidencijalnim objektima vlastele. Pre turskih osvajanja, ona je bila kulturno-religijski i ekonomski centar sa velelepnim manastirom, crkvom i bogatim trgom. Ipak njena najranija istorija i dalje ostaje nepoznata. Ostaci sadašnje bazilike datiraju iz prve polovine XIII veka (1230. godine). Od XII do XV veka beleži se najintenzivniji razvoj naselja. Tokom XV veka Arača je više decenija pripadala srpskim despotima, najbližim savetnicima ugarskih vladara. Nakon Angorske bitke (1404.) uspostavljen je vojno-politički savez između ugarskog kralja Žigmunda i srpskog despota Stefana Lazarevića. Despot Stefan Lazarević dobija mnogobrojna dobra širom Ugarske pa i Araču. Nasleđuje ga Đurađ Branković, a nakon

njegove smrti na presto dolazi njegov sin Lazar, kojem padom Smedereva u turske ruke 1459., ugarski kralj Matija Korvin oduzima posede. Bečej postaje Silađijeva tvrđava. Nakon samo dve godine, Mihajlo Silađi biva ubijen i posedi se ponovo vraćaju ugarskom kralju, kada Arača dobija oblik franjevačkog manastira. U poslednjoj deceniji XVI veka ovaj manastir se gasi, a poslednji zapis je iz 1533. kada je na njegovom čelu bio gvardijan Janoš Nesti. Zna se da je kraj manastira postojala odbrambena tvrđava, koja je srušena, a da je ovaj manastirski kompleks uspeo da preživi vekove koji su usledili nakon mnogih bitki i pustošenja od strane osvajača. Osim društveno-ekonomskog momenta, nestanku ovog naselja doprinele su i promene koje su nastale u prirodnom okruženju naselja. Iščezlo je u isto vreme kad i obližnja naselja Galad i Oluš, što je verovatno posledica nestanka prirodnog vodotoka Galacke, koji je povezivao ova naselja. Izgubivši svoju prirodnu vezu sa rekom Moriš, ovaj vodotok je pretvoren u baru. Tako je nestalo desetak naselja sa obala ove Morišove otoke, među kojima i naselje Arača.

Simulacija viteških borbi

Streličari u akciji

Vitez i vitezina

25


Kuća sira Gorski, Jazak

Muzej meda Živanović, Sr. Karlovci

Arhitektura i dizajn u funkciji podsticaja razvoja poljoprivrede i turizma

P

rimeri agro-turističke ponude i savremene arhioperacija stotinak farmerskih porodica koje se bave tekture, koja doprinosi pokretanju i uvećavanju proizvodnjom sira i mleka, a TCCA (Tillamook County razvoja određene ruralne destinacije, kao i preoCreamery Association) је najpoznatiji proizvođač. Pobražaj jednog područja u poželjnu destinaciju pomoću red proizvodnje, kompleks već dugi niz godina ima i adekvatne arhitekture, tema su rada dr Slavice Stamatzv. „centar za posetioce” („visiting center”), koji predtović Vučković, doc. arhitekture i urbanizma sa Arhistavlja sve ozbiljniji turistički sadržaj. Projekat redizajtektonskog fakulteta u Podgorici, dr Vesne Kosorić, na, rušenja starog i izgradnje novog centra, sa značajno arhitekte i urbaniste (Švajcarska) i prof. dr Kose Golić većom površinom i raznovrsnijim sadržajema za sve sa Fakulteta za građevinski menadžment Univerziteta brojnije turiste, je pored edukativnog obilaska fabrike, „UNION - Nikola Tesla“ u Beogradu. One su u radu na predvideo i muzejski prostor sa interpretativnim ekspoplastičan način ukazale na ulogu i značaj dizajna u funknatima sa ciljem da ispriča priču o sto godina dugoj ciji podsticaja razvoja poljoprivrede i ruralnog turizma, istoriji kooperacije i proizvodnji sira i mleka, uz zabavnjenih funkcionalno obilikovanih karakteristika, estetino-interaktivne sadržaje, prostore za degustaciju i dr., zaciji jednostavnih proizvodnih procesa u cilju postizakojima se predlažu aktivnosti za višečasovni boravak Dr Slavica Stamatović nja osmišljenijeg, sadržajnijeg i komfornijeg boravka u gostiju u kompleksu. Vučković prostorima poput „kuća meda“, „kuća voća“, vinarija, Naracija, tj. pričanje priče - tzv. „Storytelling” prilifabrika sira i pršuta, maslinovog ulja i sl. Svoj rad oplemenile su kom obilaska jednog poljoprivrednog objekta je posebno važan sebrojnim primerima koji svojom originalnošću ukazuju na promišljene gment turističke ponude kome se posvećuje velika pažnja, i u kome projektantske ideje i investitorske odluke u kreiranju energetski efi- i sam proces proizvodnje postaje neka vrsta „artefact“-а. Butik mlekasnih i održivih sistema, koji osim što unapređuju i štite ambijent i kara pod nazivom „38°30°“ dobila je ime po koordinatama lokacije životnu sredinu, predstavljaju značajnu ekonomsku uštedu. u blizini sela Afyon Tazlar, u provinciji Afyonkarahisar u zapadnoj Osim boravka u ruralnoj sredini i upoznavanja sa procesima pro- Turskoj (Slash and Arkizon Architects, Istanbul). Objekat je razvijen izvodnje autentične hrane i pića, ruralni turizam postaje važan deo oko eliptičnog zelenog unutrašnjeg dvorišta, u potpunosti zastakljen, ukupne nacionalne turističke ponude, pa je strategija turističkog ra- kako bi gosti imali pogled na kompletan proces proizvodnje sira. zvoja većine zemlja, pa i Balkana, usmerena ka stalnom podsticanju U cilju nove marketinške koncepcije i uvećanja proizvodnje, itanjegovog razvoja. Pored brendiranih i zaštićenih poljoprivrednih pro- lijanska kompanija za proizvodnju prerađevina od svinjskog mesa izvoda, sastavni deo turističke ponude čine i mogućnost sagledavanja - SALPI, napravila je 2014. re-branding, što je podrazumevalo i otvaautentičnih prirodnih uslova, procesa obrade i nastajanja finalnih pro- ranje novog, inovativnog postrojenja za proizvodnju poznate vrste izvoda, i iz tih razloga arhitektura postaje važan činilac celokupnog pršute (Prosciutto di Norcia IGP), u Preci (Umbria, Italija), u NP proizvodno-turističkog procesa. „Monti Sibillini“. Ovaj proizvodni pogon (prosciuttificio) predstavlja prvo postrojenje te vrste koje se većom površinom nalazi pod zemljom (arh. Enzo Eusebi&partners, Nothing Studio). Objekat poArhitektura u funkciji proizvodnje hrane i pića Industrijski objekti poljoprivredne namene za arhitekte su postali vršine 7.000 m² čine dva dela: ukopan deo za proizvodnju pršuta i značajna inspiracija još od početka XX veka. Zadatak arhitekture je administatrivno-poslovni, vidljiv kao samostalna arhitektonska forda sačuva i zaštiti tradicionalne poljoprivredne objekte u funkciji pro- ma. Ukopavanjem proizvodnog dela postignuta je energetska efikaizvodnje hrane, kao važan deo ruralnog arhitektonskog nasleđa, ali i snost, kao i ekonomska ušteda vezana za održavanje krova i fasada. da ponudi savremena arhitektonska rešenja a za agro-turiste, prostor Posebna vrednost ovog rešenja je u uklopljenosti arhitekture u teren i pejzaž. U dvogodišnjem periodu nakon re-brendiranja, prihod komučini funkcionalnim i prisupačnim. Objekti za proizvodnju sira i pršuta su tek poslednjih desetak panije se uvećao nekoliko puta. Tržište maslinovog ulja je jedno od najviše rastućih u poslednje godina počeli da se masovnije otvaraju za posetioce. Fabrika sira u Tillamook-u, u Oregonu (Tillamook Cheese Factory, USA), je ko- dve decenije. Povećanje ukupne svetske proizvodnje, ali i prinosa,

26


Vinarikja Virtus, Žabari

rezultat su većih ulaganja u tu granu poljoprivrede i modernizacije proizvodnog procesa, posebno u zemljama koje nisu tradiconalni proizvođači, poput Australije, Tunisa, Čilea, Turske i dr. Jedan od najpoznatijih portugalskih brendova maslinovog ulja Oliviera da Serra, izgradio je novu, modernu fabriku, koja proizvodi dva miliona galona ulja godišnje, u Alentejo regionu, blizu gradića Ferreira do Alentejo (arh. Bak Gordon). Fabrika površine 5.600m², na parceli od 2.500ha, izgleda kao da se pojavljuje niotkuda u mirnom, blago talasastom pejzažu, vidljiva na horizontu, kada se približava lokaciji. Posebano važan deo objekta je ulaz za posetioce sa duplom visinom i atraktivnim spiralnim stepeništem, koje vodi na gornji nivo sa koga može da se posmatra proizvodni proces i uživati u degustaciji ulja. . U nizu projekata za pospešivanje razvoja agro-turizma nadležno crnogorsko ministarstvo je tokom 2017. predvidelo izradu projekta „Kuća maslina“, površine 1.100m², u Baru („Arhing inženjering“, arh. R. Alihodžić, J. Salković, E. Muzurović), zamišljenu kao proizvodni, administrativni i edukativni centar maslinara Crne Gore, središte raznih manifestacija, poput tradicionalne novembarske „Maslinijade“. Planirana je izgradnja manjeg pogona za preradu maslina po EU standardima, u kombinaciji tradicionalnih i modernih načina, gde će turisti moći da prate ceo proces, od ulaska plodova do flaširanja i pakovanja. Kuća pčela i meda i Kuća voća takođe je sve više. Proizvodnja meda je možda i najspecifičniji oblik poljoprivredne proizvodnje s obzirom da je dobim delom vezana za prirodne procese kretanja pčela. Poslednjih godina, posebno u urbanim sredinama, pojavilo se više projekata košnica standardnih formi, specijalno dizajniranih „kuća za pčele“ koje se postavljaju na ravnim krovovima, u parkovima i sl. Arhitektonski studio Snøhetta dizajnirao je seriju „urbanih“ košnica, koristeći geometriju saća i drvo u boji meda na krovovima zgrada u Oslu, kako bi se omogućilo pčelama da se nastanjuju i u urbanoj sredini. U Lilu (Francuska) su instalirane četiri košnice u parku u centru grada, kako bi se ojačao biodiverzitet. Savez pčelarskih organizacija Crne Gore pokrenuo je projekat „Kuća meda“ (Grbe, Danilovgrad), u cilju stvaranja uslova za unapređenje sektora pčelarstva, osnaživenje agrobiznisa i brendiranje kvalititenog crnogorskog meda. Objekat površine 625m², poseduje tri proizvodna pogona sa pratećim skladišnim i prodajnim prostorima. Ovaj objekat je isključio funkcionalnog karaktera i nije otvoren za turiste, što je njegov najveći nedostatak. I Savez pčelarskih organizacija Srbije je još 2011. naručio izradu projekta objekta za otkup i pakovanje meda „Dunavska kuća meda“, ali u nedostatku sredstava, do danas nije realizovan. Projekat „Kuće voća“ u Andrijevici je u fazi realizacije. Ovaj prostor će biti mesto otkupa i prerade voća u finalni proizvod, koji pretenduje da postane jedan od nacionalnih brendova. Prvonagrađeno konkursno rešenje za „Kuću voća“ („Arhing inženjering“), površine 1.500m², pored proizvodnog, predviđa i edukativno-poslovni blok, kafeteriju i izložbeno-prodajni prostor. Objekat je uređen na principima energerske efikasnosti i održivosti i predviđa primenu solarnih panela, a u sledećoj fazi i korišćenja geotermalne energije, mogućnost proizvodnje bio-gasa od otpada voća, energiju vetra i sl.

Vinarije i vinski putevi temelje svoju priču na vezi prirode i kulture određenog podneblja, vidljivu kroz razvoj vinskog turizma (donosi i do 20% od ukupnog prihoda od turizma godišnje). U mnogim poznatim vinskim oblastima vinski turizam predstavlja esencijalni vid turizma, glavnog ekonomskog pokretača tih oblasti. Pojedine regije sa dugom tradicijom produkcije vina kreiraju i nove, specifične sadržaje, npr. muzej posvećen istoriji vina „City of Wine Civilizations“ otvoren 2016. u Bordeaux. Države poput Austrije, razvijaju posebnu strategiju vezanu za vinski turizam („National Strategy of Wine Tourism” 1998). Značajan deo vinskog turizma su i „vinski putevi“ koji se javljaju u Nemačkoj 1920., ali tek 90-tih godina XX veka, razvojem savremenih vinarija i otvaranjem za javnost, postaju važan deo turističke ponude. Od velikog značaja je i veza vina sa gastronomijom, posebno kroz festivalske programe. Od svih tipova industrijskih objekata vinarije imaju posebno mesto u kontekstu inovativnih i savremenih arhitektonskih rešenja i dizajna (ambalaža, etikete i sl.). Tokom poslednjih decenija, mnoge vinarije na padinama Anda, u Mendozi (Argentina), jedanom od sedam najplodnijih vinogradarskih regiona na svetu, postale su respektabilna proizvodna čvorišta koja ostvaruju ogroman izvoz u sve delove sveta, za što su velikim delom zaslužna atraktivna arhitektonska rešenja vinarija i pratećih sadržaja. Razvoj vinskog turizma u Italiji intenziviran je nakon 1993., kada je fondacija „Wine Tourism Movement“ projektom „See what you drink“ („Da vidimo šta pijemo“), pokrenula otvaranje više do 100 vinarija u Toskani, pretvarajući ih u neku vrstu muzeja. Radi se o nizu dobro osmišljenih i vrlo inovatnivnih unutrašnjih i spoljašnjih prostora kojima se akcentiraju kako vizure u unutrašnjosti objekta (delovi proizvodnog procesa), tako i vizure toskanskih pejzaža. U Srbiji pozitivan primer je vinarija Virtus (Žabari, Kostolac), nominovana za prestižnu evropsku nagradu za arhitekturu Mies van der Rohe Award 2019. (arh. Branimir Popović, 2018). Dominantnom pozicijom na brdu, zahvaljujući arhitektonskom rešenju, obuhvaćen je kompletan pejzaž, kao i vinograd. Sirovi materijali poput cigle, betona, drveta ostvaruju stapanje sa okruženjem.

Dizajn poljoprivrednih proizvoda

U dominantnom potrošačkom društvu današnjice, dizajn doživljava svoju kulminaciju. Skoro da ne postoji proizvod koji nije dizajniran. Nikada do sada proizvodi, a posebno poljoprivredni (sir, pršut, med, masline, vino) nisu bili bolje upakovani i dizajnirani. Činjenica je da čovek najviše informacija dobija putem čula vida, a da dizajn značajno utiče na prodaju tih proizvoda. Iz tog razloga velika pažnja poklanja se dizajnu i prezentaciji finalnog poljoprivrednog proizvoda. Projekat vizuelnog označavanja proizvoda „Dobro iz Crne Gore“ Privredna komora Crne Gore započela je 2008., sa ciljem razvoja, pre svega, domaće poljoprivredne proizvodnje, povećanju izvoza, novih investicija i radnih mesta, jačanju nacionalnog identiteta, itd. Uspešno dizajniran znak (žig proizvoda) kao nosilac vizuelnog identiteta omogućio je da ova kampanja bude vidljiva i lako pamtljiva. Projekat „Agro dizajn - crnogorska kultura hrane“ deo je projekta „Kreativna Crna Gora - Identitet, imidž, promocija 2017 - 2020“, koji zajedno sprovode Ministarstvo kulture, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja i Fakultet likovnih umjetnosti, Cetinje, kroz predmete Grafičke komunikacije I i IV (prof. Ana Matić), i podrazumeva seriju radionica sa proizvođačima, a zatim dizajn piktograma (za sir, pršut, vino, masline i med) i dizajn tipskih etiketa za prozvode. Cilj projekta je da pruži pomoć crnogorskim poljoprivrednim proizvođačima u plasmanu njihovih proizvoda, pre svega kroz dizajn, jer je procenjeno da je čak 50% prodaje proizvoda zapravo bazirano na estetski prihvaljivom proizvodu. Takođe, samo prepoznatljivom ambalažom proizvoda je moguće kreirati prepoznatljivost nacionalnog identiteta, kakav je primer i nacionalna staklenka za med hrvatskog porekla koji je, u cilju zaštite i prepoznavanja, sproveo Hrvatski pčelarski savez.

27


Nagrade za urbanistrička rešenja Hrama vina i Vinarije Probus

Mirjana Vašut

N

a rubu NP „Fruška gora“, u selu Šuljam, dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, iznad koje se diže Šuljamača glavica, nikao je Hram vina (1.200m²), velelepan objekat za degustaciju, prezentaciju i čuvanje vina, koji nosi ime rimskog cara M.A. Probusa, koji je pre više od XVII vekova pregazio zabranu proizvodnje vina van Apeninskog poluostrstva, koju je 92. godine uveo car Domicijan. Želeći da ovaj hrabar istorijski čin jednog od rimskih careva rođenih u obližnjem selu Grgurevci, ostane upamćen, gospodin Milorad Milošević, je sa kapitalom stečenim 40-togodišnjim radom u Sloveniji i drugim zemljama zapadne Evrope, osim Vinskog hrama ustanovio i Vinariju (2.000m²) u svojim rodnim Velikim Radincima. U njoj će se uz brendirana vina proizvoditi i različite vrste rakija, kao i ulje od semenki bundeve, a planirana je i izgradnja hladnjače za čuvanje voća i povrća, čime će razvoj poljoprivrede ovog kraja biti dodatno podržan. Ova prelomna tačka, iz koje je vinova loza nastavila da se širi na Balkan i kontinentalnu Evropu, podizanjem ovog zdanja treba da bude mesto hodočašća vinskih turista iz celog sveta. Mirjana Vašut, diplomirani prostorni planer, direktor JP „Urbanizam“, smatra interesantnim da je investitor, gospodin Milošević, u ovom slučaju želeo da podizanje vinograda i prera-

28

Urbanistički plan Hrama vina du primarnih proizvoda uskladi sa izgradnjom Vinarije, a Hrama vina sa degustacijom proizvoda te Vinarije. On se obratio JP „Urbanizam“ iz Sremske Mitrovice koji je za njegove potrebe uradio plan detaljne regulacije u kojem je osnovna tema bila izgradnja Vinarije. JP „Urbanizam“ je zajedno sa arhitektom Zoranom Raševićem taj urbanistički plan uradio do elemenata urbanističkog projekta, koji je sadržao sve potrebne uslove za izgradnju i uređenje tog prostora, što gospođa Vašut ističe kao primer dobre usklađenosti urbanista i projektanata na zajedničkom radu u interesu investitora, sa pravilima uređenja, korišćenja savremenih trendova u izgradnji mali proizvodnih objekata, u funkcionalnom i estetskom smislu. JP „Urbanizamu“ je na 25. Međunarodnom salonu urbanizma održanom u Sremskoj Mitrovici 2016. godine, u kategoriji „Planovi detaljne regulacije“ za rad „Izmene i dopune PDR radne zone „Panonija Energy“ u K.O. Šuljam, Sremska Mitrovica, dodeljena treća nagrada, da bi godinu dana kasnije, na 26. Međunarodnom salonu u Nišu. dobili priznanje za Hram vina. Koliko je bilo potrebno da se sve usaglasi, upakuje i

izgleda baš kako je gospodin Milošević zamislio, gospođa Vašut kaže: - Što se tiče priprema i plansko prostorne i projektne dokumentacije za svaki pojedinačni objekat je, poštujući procedure, bilo potrebno oko godinu dana, dok je realizacija u prostoru tekla u skladu sa organizacijom posla investitora. Ono što nas planere, projektante i urbaniste raduje jeste da možemo da iz dana u dan pratimo realizaciju planske postavke, kako naši crteži prerastaju u stvarnost. Kada je Vinarija u pitanju, ona je u arhitektonskom smislu urađena kao jedan savremeni objekat sa modernim fasadama, materijalima uklopljenim u pejzaž ravnice. Hram vina je jedinstvena građevina sa kupolom i posebnom akustikom, u koji će biti smešten klavir i gde će se dešavati vrlo interesantni perfomansi umetničkog i kulturnog sadržaja, a pre svega prijem gostiju koji će doći da uživaju u predivnom pogledu sa velike terase tog Hrama na ceo Srem, prema Sremskoj Mitrovici i Savu. Vinarija bi trebala sa ovogodišnjom berbom da bude u funkciji, a Hram vina je u završnoj fazi realizacije enterijera.


Vino AVEN obasjano sa tri zraka

N

a vinskoj sceni Srbije krajem februara i zvanično je proslavljeno prisustvo nove vinarije na padinama Fruške gore. Vinarija AVEN bračnog para Dragane i Milana Injac registrovana je 15. oktobra 2018. godine. Pre toga, prvo javno predstavljanje imala je na prvom Sajmu vina u Inđiji, krajem maja prošle godine, gde je vino iz ove vinarije prepoznato među vinskim poznavaocima i dvadeset afirmisanih izlagača. Dragana Injac se te epizode seća kao izuzetno uzbudljivog razdoblja za vinariju u kojoj je sve brižljivo i dugo planirano, a onda ambalaža i etikete realizovane za jedan dan. - To je bio naš veliki početak za koji smo se upeli svim snagama i pripremili reprezentativan nastup. Na kraju nam je bilo drago i zbog lepih komentara i zbog toga što se čulo za vinariju. Sve to nas je podDragana Injac (desno) sa suprugom Milanom i Tatjanom Đuričić staklo da se ubrzamo i prateće delatnosti privedemo - Kod nas je uvek bilo vina, i to dobrog vina u kući. Imali kraju u rekordnom roku - kaže gospođa Injac. Vinarija beleži i značajno učešće na XVIII Danima vina u Ri- smo podršku prijatelja da proširimo proizvodnju, ali nikako da vici početkom marta. Njihova vina su tada osvojila dve zlatne, se stvari „nameste“. Ideja za otvaranje vinarije, stara nekoliko dve srebrne i dve bronzane medalje, ali gospođa Injac priznaje godina, je potekla od supruga. I mi jesmo imali vino, ali ništa samo jednu bronzu, jer je uzorak istog, dvadesetak dana kasni- drugo, a kao što je poznato, njega prate mnogi drugi elementi. je, na XIV Vinofest-u u Vršcu osvojio zlatnu medalju. Vinarija I sve smo jako dugo i brižljivo birali. Prvo vinograd, u Starom AVEN se predstavila i na II Novosadskom salonu vina u hotelu Slankamenu (1.7 ha), na potezu kod spomenika podignutom na mestu bitke iz 1691. godine, kada se radi o belim vinima. Grožđe „Park“ sredinom aprila. Jasno je da za započinjanje jednog novog projekta, danas nisu za crvena vina, Cabernet i Merlot, je iz Župe Aleksandrovačke dovoljni samo volja, želja, znanje, uz materijalna sredstva koja se kao rezultat dobre saradnje sa jednim gospodinom. Nadamo se podrazumevaju, već i originalnost, inovativnost, kao i jedan dru- i proširenju vinograda. Prošle godine je bilo dosta manje grožđa gačiji, subjektivniji pristup postavljenom cilju. To je uočio i brač- od očekivanog. Proizveli smo svega 10.000 litara, ali za početak ni par Injac kada se odlučio za podizanje svoje vinarije. Zato s smo zadovoljni - objašnjava naša domaćica. Vinarija AVEN proizvodi šest, uglavnom sortnih vina: Charrazlogom ukazujemo na činjenice koje treba naglasiti kada je ova vinarija u pitanju: vinogradarstvo i vinarstvo su porodična tradi- donnay, Rajnski rizling, Rose (od Cabernet Sauvignon), Merlot, cija; u Vinariji AVEN se primenjuje celovitost identiteta u skladu Cabernet Sauvignon, kao i kupažu od dve poslednje sorte. Vinska sa feng shui principima; po rečima, Tatjane Đuričić, enologa sa publika se sa ovim vinima može upoznati na raznim manifestacidugim stažom u kreiranju vrhunskih vina mnogih poznatih vina- jama, u nekim restoranima i u samoj vinariji. Degustaciona sala rija, koja je saradnju sa vlasnicima započela u avgustu 2018., ovo može da primi petnaestak gostiju, koji uz par odabranih vina i brižljivo usklađenim mezetlukom od lokalnih delikatesa, mogu mesto treba upamtiti pre svega po dobrim vinima. Ime vinarije osmislio je gospodin Injac vezujući ga za keltski ostvariti jedinstven doživljaj, u društvu vlasnika koji su vinograsimbol tri zraka (život, svetlo, istina). Dok spoljni zraci nose darstvo i proizvodnju vina odabrali za primarnu delatnost, sa amsimboliku muške i ženske energije, središnji označava harmoni- bicijama da u narednih godinu dana utrostruče proizvodnju vina. Povezanost sa turističkim organizacijama, pre svega TO Inđija, ju koja vlada između pomenutih energija i ima za cilj dostizanje savršenog balansa, što je i cilj vinarije u celini, kao i AVEN turističkim agencijama, brojnim partnerima zaslužnim za oblivina. Na ovaj simbol nadovezuje se feng shui koncept na kojem kovanje vinskog imidža ove vinarije, samo potvrđuje stav da u je zasnovan projekat energetskog uređenja prostora, koji se vidi njenom nastanku slučajnostima nije bilo mesta. O odlučnosti i ozbiljnosti svih upućenih na što uspešnije pozicioniranje vinarii oseća. Jedan od kreatora brenda Vina AVEN, dr umetnosti, Jelena De- je AVEN, pre svega na domaćem tržištu, jedinstvenost porodice janovska, polazeći od mota: „Vino koje ćete sa zadovoljstvom Injac, koja je uspela da okupi vrsne profesionalce, i sama ostala piti i poklanjati“, na ovaj način je uspostavila ravnotežu svih či- jedinstvena. Osim Dragane i Milana Injac u vinogradu i vinariji, i nilaca vezanih za Vinariju AVEN, AVEN vina, AVEN priču koja gde god zatreba, tu su njihovo dvoje dece, sin od 16 i ćerka od 13 teče ovako: Gospodin Injac je stasao u dalmatinskom vinogorju i godina. Uz njihovu dragocenu podršku i pomoć bračni par Injac vinogradu iz kojeg je njegava majka, ostavši bez muža, othranila gaji iskrenu nadu da porodična vinarija AVEN ima zagarantovanu budućnost. svoju brojnu porodicu.

29


ORIGINAL SRBIJA Pravo lice Srbije

J

edinstven ukus i visok kvalitet karakteristike su proizvoda kakav su Petrovački kulen, Ariljska malina, Pirotski kačkavalj, Sremski kulen, Futoški kupus, Vrbički beli luk, Fruškogorski lipov med, Kačerski med, Đerdapski med, i novi, jedanaesti član Asocijacije proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije ORIGINAL SRBIJA, Begečka šargarepa. Kvalitet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa zaštitom geografskog porekla, kao i prisustvo na najvećim domaćim manifestacijama i sajmovima, ovim proizvođačima okupljenim oko pamtljivog i simboličnog naziva ORIGINAL SRBIJA, doneli su vidljivost i prepoznatljivost, pa gde god da se pojave, tu su i gužve. Stevica Marković, predsednik brenda ORIGINAL SRBIJA i jedan od članova Udruženja „Leskovački ajvar“, saopštio je da je održana Skupština na kojoj je izmenjen Statut, pošto je asocijacija u međuvremenu porasla i pojavili su se razni interesi što je dovelo do potrebe prilagođavanja trenutnim potrebama članica. Na tržištu se sada nalazi jedanaest proizvoda sa sertifikatom na republičkom nivou. Jedino, zbog svoje specifičnosti, jer se radi o Mlekarskoj školi sa domom učenika „Dr Obren Pejić“ iz Pirota, Pirotski kačkavalj nije u „ravnopravnom“ članstvu, ali će, promenom Statuta ispunjavati uslove kao ostale članice. ORIGINAL SRBIJA potvrđuje da u našoj zemlji ima mnogo kvalitetnih proizvoda ali, iako mnogi proizvodi imaju kapacitet, odnosno potreban kvalitet, oni se na tržištu ne pojavljuju kao takvi. Za to su iz raznoraznih razloga, pre svega finansijskih, krivi sami proizvođači, ili lokalne samouprave, bez dovoljno sluha da se organizuju i pomognu proizvođačima realizaciju zaštite, i da se sa sertifikatima koji potvrđuju specifičnost proizvoda, nađu na tržištu. Sertifikacija se dobija na tri godine i svake godine potrebno ju je obnoviti od strane akreditovane sertifikacione kuće, koja potvrđuje da je proizvod taj ili ne u odnosu na parametre istaknute u elaboratu. Ona trenutno iznosi 15.500,00 dinara na godišnjem nivou, a uslovi će prilagođavanjem EU verovatno biti promenjeni. Po novom Zakonu koji je u pripremi, predviđa se peri-

30

od 2 - 3 godine da zaštićeni proizvodi krenu u proces sertifikacije. Ako u tom vremenskom intervalu to ne učine, proizvodi će biti brisani. Trenutno u Srbiji ima 57 zaštićenih proizvoda. Neki od njih su zaštićeni na svetskom nivou u Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu – WIPO (Lisbon System za međunarodnu registraciju oznaka porekla i geografskih oznaka), ali nemaju nacionalnu zaštitu. Značaj sertifikata je u tome što je on garant kupcima da ih proizvođači ne varaju, odnosno, da šest članova Udruženja „Leskovački ajvar“ proizvode samo onaj zaštićeni, i da je sve proverljivo. Svi ostali koji se hvale da proizvode Leskovački ajvar, Futoški kupus ili Kačerski med, a nemaju sertifikat, varaju. Paradoks je i da se na sajmovima pčelarstva pojavljuju oni koji se izdaju za proizvođače Homoljskog meda, a oni koji imaju med sa kvalitetom Homoljskog meda, zbog nemanja sertifikata, dozvoljavaju da im neko uzme ime i prisvaja kvalitet.

U planu članova ORIGINAL SRBIJA su nove aktivnosti. Ideja je da za Sajam etno hrane i pića u Beogradu sve članice organizuju mali karavan, da neki proizvodi dođu u Leskovac, da Leskovački ajvar „dođe na noge“ nekome u Golupcu u vreme održavanje lokalne manifestacije, jer još uvek mnogi ne znaju šta znači proizvod sa geografskim poreklom. Mnogi bi probali Sremski ili Petrovački kulen jer su čuli za njih, ali nemaju gde da ih kupe. Ili sok od Ariljske maline ili Đerdapski med. Cilj je da se razmenjuju međusobna iskustva, saradnja pre svega među članicama i ovi najkvalitetniji proizvodi pod brendom ORIGINAL SRBIJA predstave široj publici.


Eugen Chocolate - naša, a svetska čokolada „Uživajte u čokoladi, ali ne bilo uopšte ne zaostajemo za Evropom. i to kakvoj“ - poručuju Petar Jovanović i Đura jeste neka srpsko-evropska kombinacija Baran, vlasnici Eugen Chocolate d.o.o. jer uvoz sirovina je iz Nemaćke ili BelgiGložan (http://www.eugenchocolate. je, a tehnologija i ukusi su naši. Na kraju com), osnovane pre dvanaest godina sa možda jeste skupo, ali smo ostvarili ono ciljem da naprave jedinstven i kvalitetan što smo ispunili prvobitnu zamisao. proizvod - Made in Serbia. Paralelno su tekli procesi proizvodnje - Želeli smo da se bavimo proizvodčokolade sa osmišljavanjem ambalaže. njom i mada sam magistrirao na ulju na Kod nas u firmi su trenutno zaposleni i Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, akademski slikar i inženjer grafičarstva, sa prvobitnom idejom da se bavim uljidizajner i ambalažom smo se intenzivno ma, na kraju je ipak prevagnula čokolapočeli baviti u prve tri godine od osnivaPetar Jovanović (desno) i Đura Baran da. Kao tehnolog sam radio u više firmi, nja firme. Nikada nisam sasvim zadovoali mi je oduvek bila želja da imam svoju proizvodnju. Čokoladu ljan. Uvek smatram da može i bolje, ali obilazeći mnoge sajmove smo odabrali jer je bila deficitarna na tržištu, posebno ona visokog širom Evrope, neskromno mogu reći da naša čokolada, proizvekvaliteta, a mi smo želeli da napravimo nešto visokokvalitetno i sa dena u Srbiji ne zaostaje u bilo kojem aspektu za onim nastalim stanovišta samog proizvoda, i sa stanovišta ambalaže, kao i priče u Evropi. Eugen Chocolate se trudi da isprati svetske koja prati proizvod. Kada se kaže čokolada deluje jednostavno. Međutim proces je trendove. Imali smo projekat zajedno sa novosadsložen i nikada ne možete biti sigurni u njegovu izvesnost. Pogo- skim Tehnološkim fakultetom, proizvod koji je tovo kada smo počinjali, kao mala firma, nismo imali investiciju podržao i Fond za inovacionu delatnost Republike koja je sa sobom nosila ceo tehnološki proces, prostorije, mašine, Srbije, gde smo začeli proizvodnju funkcionalne sve to smo počinjali kao mini, pa smo rasli, što je ispalo dobro jer čokolade, dosta razvijenu u SAD i Evropi, gde se smo se sa svakim tim procesom mi saživeli. Krenuli smo bukvalno čokoladi dodaju neke prirodne komponente koje od nule, niko nam ništa nije ponudio servirano, nego smo sve sami će pojačati njihovu funkcionalnu vrednost. Pored razvijali, a opet to nas je dosta usporilo jer je tu bilo puno problema toga što je ukusna, slatka i prijatna, da ima više kako bi se svi parametri ispoštovali. Bilo je potrebno vreme da bi funkcionalnih poboljšanja se sve to uskladilo, da bi se na kraju dobio finalni proizvod visokog vezano za čoveka. Ovim kvaliteta, što je bio naš cilj. Odmah na početku je zaokružen proces konceptom želimo više da nekih proizvoda. Kasnije smo dodavali nove proizvode pa smo ra- se pozabavimo i da se podili njihove razvoje, ali proces je bio od starta definisan, od uslova, zicioniramo kao neka vrsta opreme, već prvih godina, da bi potom proširivali i poboljšavali. proizvođača zdrave hrane. Tako da ovo što danas imamo na početku nije bilo tako. Trenutno radimo na proTrenutno imamo tridesetak vrsta različitih proizvoda. Moji fa- širenju objekta, jer imamo voroti su čokolada sa 70% kakaoa, sa borovnicom i muškatnim limit u količini proizvodorahom, crna čokolada sa malinom. Volim specifične ukuse kao što nje. Za sada ne možemo da je mlečna čokolada sa morskom solju, crna čokolada sa biberom i odgovorimo nekim novim pomorandžom, sa višnjom i dr. Trudimo se da budemo malo dru- upitima. Za to su nam pogačiji, da te dodatne supstance, kao što su malina i borovnica, još trebne neke veće investiviše pojačaju antioksidaciono dejstvo same čokolade i da dobijemo cije. Podsticaja ima, ali su tzv. zdravu čokoladu. oni još uvek slabi i nadamo Među prvima na tržištu, i sa ovako specifičnom ponudom naša se da će se približavanjem mala firma još uvek traži svoje mesto u društvu velikih kompanija. Srbije EU to promeniti. U Probijanje na tržište je dugotrajan proces koji ni izbiliza nije zavr- svakom slučaju, dobro je šen. Za nas se čulo zahvaljujući kvalitetu od kojeg nismo želeli da da je sada tražnja veća od odstupimo. Nabavljali smo skupu i kvalitetnu sirovinu, što je pre- ponude. Problem je izvoz, duslov za kasniji proizvod. Insistirali smo da procesu u kojem se i to što nismo u Uniji nam otežava plasman robe u Evropu. Naništa na izvornosti sirovina ne gubi. Takođe dizajn i ambalaža svih šim proizvodima ne nedostaje kvalitet, ili neki sertifikat, nego jednaših proizvoda koju izrađuje naš tim dizajnera, da bude specifič- nostavno problem je granica na kojoj kamioni moraju da čekaju, na, prepoznatljiva i visokog kvaliteta. Nismo hteli ni od jedne te komplikovana carinska procedura, i niko od nas ne traži nešto što stavke da odustanemo. A tu je i priča koja sve to prati, a oslanja se mi nemamo ovde. Prava je šteta i što nas takve stvari u određenoj na Eugena (Savojskog), koja je kao lajtmotiv. Njen siže je da se na meri i koče ka nekoj većoj razmeni - zaključio je na kraju razgoovim prostorima još pre 300 godina konzumirala čokolada i da mi vora Petar Jovanović.

31


Spakovati lako, da li znaš kako kratka priča o ambalaži i njenoj moći

Petra Balaban

Mr

Petra Balaban, dipl. ing. tehnologije, mr grafičkog inženjerstva i dizajna i predavač na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu, godinama pokušava da temu ambalaže postavi u žižu interesovanja ovdašnje javnosti. Po njenim rečima, ambalaža je nauka, neiscrpno polje istraživačkog i eksperimentalnog rada. U ovom kratkom osvrtu na ambalažu fokus neće biti na tehnologiji pakovanja već na dizajnu ambalaže prehrambenih proizvoda iz radionica manjih proizvođača i pogona poljoprivrednih gazdinstava, neretko upućenih na sopstvene snage, čiji se proizvodi nalaze na tržištu, čak i na policama velikih trgovinskih kuća. Da li ste se zapitali kako bi izgledao život bez ambalaže? Neko će u šali reći da bi bilo manje otpada, ali zapravo, ambalaža je odelo jednog proizvoda. Ambalaža ne može da promeni suštinu jednog proizvoda, da poboljša njegov kvalitet, ali ga sigurno može učiniti dopadljivijim i poželjnijim, jer dizajn ambalaže utiče na imidž proizvoda. Institut za pakovanje Velike Britanije ambalažu (pakovanje) definiše kao sredstvo sigurne isporuke proizvoda krajnjem potrošaču, u dobro očuvanom stanju. Ambalaža ima snažan spoljni uticaj na potrošača. Ona istovremeno mora da prati potrošača i njegove potrebe. Zahtevnije tržište znači zahtevnije potrošače, a zadovoljavanjem potreba potrošača podiže se

32

njihova lojalnost i uvećava prodaja, kao i funkcionalni kvalitet proizvoda. Primarna uloga ambalaže je zaštita upakovanog proizvoda. Smanjenje troškova mora biti pažljivo izbalansirano između osnovnih tehničkih zahteva ambalaže za očuvanjem kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane i omogućavanja efikasne distribucije. Danas su dizajn i forma oni koji utiču i na izgrađivanje jednog brenda, njegovo čuvanje i zaštitu, i osim ekonomskih i funkcionalnih parametara velika pažnja je usmerena na ergonomske standarde (dizajn proizvoda prilagođen ljudskom

telu radi olakšavanja njegove upotrebe) i ekološku funkciju proizvoda (vodi brigu o životnoj sredini pažljivim odabirom ambalažnog materijala, o mogućnostima reciklaže i sl.). Ambalaža ima funkciju nosioca određenih informacija o samom brendu. Ona govori o odnosu proizvođača prema upakovanom proizvodu i prema kupcu. Što je ambalaža brižljivije i „pametnije“ osmišljena to će kod kupca lakše naići na prepoznavanje i simpatije. Time se postiže različitost od konkurentnih proizvoda: Kako proizvod prezentovati na tržištu? Koja je


uloga dizajna ambalaže u razvoju novog proizvoda? Iskustva govore da je bolja prodaja osrednjeg proizvoda u vrhunskoj ambalaži nego vrhunskog proizvoda u osrednjoj ambalaži. Veliku ulogu igra i stereotip po kome je „Lepo = dobro“, gde potrošači očekuju veći kvalitet hrane upakovane u vizuelno dopadljiviju ambalažu, te tako ona postaje indikator kvaliteta proizvoda. Marketinški put jednog proizvoda je posebna disciplina. On treba da se zasniva na principima zadovoljenja potreba potrošača i ostvarivanja dobiti na način da prava roba bude plasirana uz pravu cenu na pravo tržište. U marketingu važi pravilo 4P: proizvod treba da zadovolji potrebe i želje potrošača: da ima odgovorajuću cenu: takođe i odgovarajuću promociju koja podrazumeva proces informisanja, podsećanja i ubeđivanja potrošača da kupi određeni proizvod; na kraju distribuciju, mesto prodaje. Peto pravilo (5P) se odnosi na dizajn ambalaže. Ambalaža mora da ispriča priču (za 10 sec.) i objasni zašto je određeni

proizvod bolji od konkurencije. Ona treba da bude faktor prevage, da se kupac odluči upravo za taj proizvod. Kada kupac stane pred jedan proizvod tok njegovog razmišljanja teče u pravcu: „Cena jeste malo jača, ali su proizvodi stvarno kvalitetni, ukusni, a ambalaža prelepa!“, ili „Pakovanje je neodoljivo, nalik teglicama koje je u kredencima držala moja baka!“ Prosečan kupac u jednoj minuti prođe pored 300 različitih proizvoda. Istraživanja su pokazala da se 50-70% odluka o kupovini dešava na POS (point of sale-mesto prodaje); ubeđivanje traje 1.6 sec.; odluka o kupovini donosi se za 15 sec. U današnje vreme ambalaža je postala sredstvo komunikacije sa velikim potencijalom uticaja na uspešnost prodaje. Garancija za uspeh jednog proizvoda ne postoji, a loša analiza tržišta, loš marketinški pristup i loš dizajn ambalaže mogu biti neki od faktora neuspeha. Generalno važi da su troškovi ambalaže veći od 1/3 cene koštanja gotovog proizvoda. Kako skrenuti pažnju kupca u izobilju

proizvoda, kada je u pitanju konkurencija, konzumerizam, prezasićenost tržišta? Na koji način da se istakne novi proizvod da bi bio primećen na tržištu? Odgovor su neki našli u neuobičajenim rešenjima (kobasice u obliku tosta, eko dizajnu i sl.). Ni jedno rešenje nema garanciju pre no što izađe na tržište i prođe test potrošača. Zato je potrebno eksperimentisanje. Posebno poglavlje mr Petra Balaban smatra da bi se moralo posvetiti deklaraciji prehrambenih proizvoda, regulisanim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koja bi trebalo da omogući što bolju informisanost potrošača o karakteristikama prehrambenog proizvoda, njegovoj prirodi, identitetu, svojstvima, sastavu, količinama, trajnosti, zemlje porekla, načina proizvodnje... Međutim, odsustvo ili sa neusklađenost sa Pravilnikom, na ambalaži proizvoda poljoprivrednih gazdinstava i malih proizvođača hrane česta su pojava u našoj realnosti. To može imati kobne posledice i dovesti do stvaranja nepoverenja na relaciji proizvođač - potrošač.

33


Svetlosno-poetska fantazmagorija

O

Svetlana Dingarac -autor Rozana Sazdić

duvek je želela da bude pionir istraživač, svetski putnik koji otkriva svet. Forma kroz koju će to i ostvariti dugo je ostala nepoznata. O fotografiji nije ni sanjala, ali se ona desila i ispunila njen životni san koji sada proživljava. Svetlana Lana Dingarac rođena je u Beogradu, u porodici čuvenih građevinskih inženjera, dede Dušana i oca Slobodana Dingarca. U porodici u kojoj je, kao i svakoj drugoj srpskoj, bio prisutan kult sina naslednika, odgajana je po „muškom principu“, neustrašiva i borbena. Zvali su je Kalamiti Lejn, inspirisani legendarnom junakinjom Divljeg zapada, Kalamiti Džejn. Nasledila je i tatinu biblioteku, sa knjigama za jednog dečaka, Defoe-ov Robinzon Kruso, Stivenson-ovo Ostrvo s blagom... Porodična tradicija nalagala je da Svetlana Dingarac po završetku Matematičke gimnazije upiše Građevinski fakultet, ali svoju potrebu za putovanjem nije ispunila radeći na gradilištima diljem sveta, posredstvom neke od brojnih građevinskih kompanija tadašnje Jugoslavije, već sa fotoaparatom, otkrivajući neotkriveno, beležeći i zaustavljajući trenutke predela i života ljudi dalekih odredišta, danas prepoznatim rukopisom svog senzibiliteta. Zahvaljujući fotoaparatu obišla je neke od najatraktivnijih svetskih destinacija: Brazil, SAD, Kambodžu, Indiju, Finsku (Laponiju), Grčku i Maltu... U Jermeniji

34

je tokom 2013/14. kao turistički konsultant USAID-a, u ulozi autora potpisala turistički vodič za četiri tamošnje provincije, u koje je unela poetsku crtu i oplemenila fotografijama, dala svoj sud i procenu turističkih potencijala, ideje za pobošljanje i prezentaciju radi privlačenja stranih tursta. Isto to je radila i na Zelenortskim ostrvima. Više puta je boravila u Siriji, zahvaljujući prvom putovanju u tu zemlju u sopstvenoj režiji i članku o Palmiri, objavljenoj u JAT Review, koju je video sirijski

amasador, posle i ministar turizma Sirije, koji joj je, kao gostu iz Srbije, obezbedio vizu za desetodnevni boravak na festivalu „Put svile“ u toj zemlji. Kvalitet ranije obavljenih poslova bio je preporuka poziva koje je dobijala sa raznih strana sveta. Jedan posao je otvarao vrata drugom. - Fotografija u sprezi sa konsultantskim delom bavljenja turizmom, odvela me je na razna mesta, omogućila susret sa neverovatnim ljudima. Iako nisam putovala radi zadovoljstva, posao koji sam radila i volela, učinio je da u tim putovanjima uživam. Naporan je to rad, ali emotivna, socijalna, psihološka, umetnička satifakcija mog posla u potpunosti me je ostvarila i vodila na nove zadatke - rekla je Svetlana Dingarac. Njen rad, krunisan brojnim nagradama, beleži impozantan broj akcija i angažmana na velikim projektima. Autor je brojnih monografija, među kojima Monografije Rafinerije Pančevo, Monografije manastira Gradac na kojoj je radila osam godina. Ostvarila je veliki broj kolektivnih i samostalnih izložbi (Između neba i zemlje, 2001; Priče iz pastirske torbice, 2002; Bajka o Kamenu i vodi, 2010; Daleki susreti, 2010; Boje Brazila, 2010). Nepredviđene okolnosti uslovile su da aterira i okrene se nekim manje zahtevnim izazovima, ostajući verna fotografiji i svojoj neutoljenoj potrebi za nečim novim. U Srbiji reputaciju je, između ostalog, stekla

Rafinerija nafte Pančevo


na fotografijama Svetlane Dingarac

Čarobni Maglič kao ko-autor projekta „10 idealnih mesta duž Koridora X“ povodom OI u Atini 2004. godine; projektu TO Srbije „Tri idealna dana u Srbiji“ finansiranom od strane USAID-a: sličan koncept imao je i projekat „Tri idealna dana u Novoj Varoši“; „Beogradske priče“... Rad na snimanju Beogradske tvrđave 2010/11., probudio je u njoj interesovanje za „isčezle“ gradove srednjovekovne Srbije, značajne za našu istoriju. Tamo je shvatila da joj „leži“ snimanje tvrđava, doživljava i preživljava vreme kada je u njima cvetao život i uživa u tome. Svojim džipom neumorno obilazi tragove prošlosti, krčeći slabo prohodne puteve do ostataka kula i zidina. Tvrđava Petrus, kod sela Zabrega, 11 km od Paraćina, grad Ostrvica na planini Rudnik, tvrđava Koznik na obroncima Kopaonika, Tvrđava Maglič u Ibarskoj klisuri, Tvrđava Bač, najznačajnije i najbolje očuvano srednjevekovno utvrđenje na području Vojvodine, samo su neke od tvrđava koje će se objedinjene naći u jednom izdanju, koje bi trebalo da baci svetlo na jedinstvene spomenike arhitektonskog nasleđa, prebogatu istoriju koja se niti učila, niti se danas uči na način kako bi trebala. Prva serija fotografija će biti dostupna javnosti na izložbi u Narodnom muzeju u Velikoj Plani krajem godine. - U konačnom izdanju fotografije bi trebale da budu upečatljive, da ostave utisak, ali mora ih pratiti priča jer je važno preneti poruku. Na nekim mestima nemate ništa, samo fotogenično brdo. Ako se ne ispriča priča to ostaje lepo brdo. Mora se na interesantan način ispričati šta je tu nekada bilo - objašnjava Svetlana Dingarac i dodaje da je simptomatično što se gotovo na svim ta-

Petrova crkva u Novom Pazaru kvim lokalitetima nalaze aktivni kamenolomi, koji dovode u pitanje opstanak nekih od ovih gradova. Po njenim rečima rad na terenima u Srbiji nije ništa manje izazovan od egzotičnih krajeva dalekih zemalja. I ovde joj se dešavaju neverovatne stvari, upoznaje divne ljude. Jedan gospodin ju je izbavio kada se zaglavila na litici, između stena i provalije „vijajući“ idealno svetlo; meštani joj donose hranu, nude smeštaj, čak i zemlju da podigne neku kućicu, jer je mesto opustelo, bez ljudi. Na tim putovanjima stekla je i prijatelje.

mase, koje uslovaljavaju kretanje oblaka i pojavu magle. O Kozniku, gradu Orlovića Pavla, u narodu poznatom kao Jerinin grad, ispredena je legenda da je Jerina, gledajući sa grada poželela da se dolina ispuni jezerom. Prema nekim istraživanjima, na putu prema Goču pronađeni su ostaci priveza za čamce koji bude sumnju da li je priča o jezeru samo legenda. - Jednog jutra posmatrala sam maglu koja je ispunila dolinu poput jezera. Ova neverovatna scena probudila je maštu kako bi to bio lep prizor grada koji se ogle-

Kambodža - Prizor sa Tonle Sap jezera Fantastično je osetiti energiju i oduševljenje jednog ovakvog profesionalca, majstora fotografije, koji je bezmalo obišao ceo svet, video brojna čuda i nalazi lepotu i inspiraciju u kulturnoj baštini svoje zemlje. Za sada najviše u Magliču i Kozniku. Na Magliču je fasciniraju neverovatne promene svetla i vizura koje se iz dana u dan smenjuju, gde se sudaraju vazdušne

da u jezeru. Shvatila sam koliko su ljudi nekada imali smisla da izaberu lokaciju za grad ne samo po strateškom značaju, već i po lepoti. Sa mesta gde se uzdiže Ostrvica, vidi se pola Srbije. U rane jutarnje sate sa Koznika se vidi Rtanj - sa oduševljenjem govori Svetlana Dingarac. Fotografije: Svetlana Dingarac

35


Život na selu je blagoslov

B

elo Blato je banatsko selo na obodu Carske bare u blizini jezera Joca, okruženo Begejom, Tisom, trščanim ritovima. U njemu živi nešto više od 1.100 stanovnika, 11 nacija, govori sedam - osam jezika, a deca progovaraju na tri. Na ulici se najčešće može čuti tzv. „beloblatski“. Selo su osnovali Nemci sredinom XIX veka, kasnije se doseljavaju Slovaci, trenutno najbrojniji, za njima Bugari, Mađari, opet Nemci, Srbi... U centar sela vodi put omeđen drvoredom sibirskog bresta. Selo je poznato po rodama, koje imaju i svoj dan (19. mart). Zbog svojih posebnosti, prirodnog okruženja, kulturnog nasleđa, a pre svega po vrednim i ljubaznim Beloblaćanima, u selo su počeli da dolaze i turisti. Osnovna delatnost meštana bila je i jeste poljoprivreda i prerada trske. Selo je poznato po dobroj kuhinji kojoj je kumovalo mešanje različitih naroda i njihovih kultura. U selu nema domaćinstva bez dobre kobasice, šunke, slanine, krvavice, švargle... Puno je pravih majstora za svinjske i ovčije paprikaše, koji znaju da pripreme i specijalitete od ribe. Domaćice su vešte u pripremi raznih testa i kolača. Sve to Beloblaćani su spremni da podele sa svojim gostima i zato se Belo Blato poslednjih godina razvilo u značajnu ruralnu destinaciju. Atmosfera lepote različitosti u malom može se videti i na Salašu „Lujza“ Radmile i Ištvana Toškov. Radmila Toškov nikada ni sanjala nije da će se baviti turizmom. Započela je svoj biznis, podržana od svog supruga i dvojice sinova, Bojana i Dejana, nemajući predstavu šta je sve čeka, a sve zarad sećanja na selo Lujzu, u kojem je odrasla. Spajanjem nekoliko placeva i kuća na periferiji Belog Blata stvorila je svoju etno-bajku. Danas je to uređen prostor koji čuva duh starine i autentičnosti: počev od stoletnog duda, bunara i terase obložene još uvek zdravom, takođe više od sto godina starom trskom. - Počeci su bili teški. Posmatrajući dolazak turista, razmišljala sam kako bi bilo lepo da bar jedan autobus svrati do mene. To bi za mene, mislila sam tada, bila najveća sreća. Sada se borim sa 300 turista, odnosno 5 - 6 autobusa dnevno. Da sam to znala tada verovatno bih se uplašila, ali danas sve držim u malom prstu kaže Radmila. Prelomni trenutak za sve kasnije akcije, bila je odluka da se domaćinstvo bazira na uzgoju mangulica. Priča je tekla tako da su u tipično paorskom dvorištu držali preko 200 svinja. Pre dvadesetak godina, prvenstveno zbog zdravlja, u njhovo domaćinstvo „zalutala“ je mangulica, a 2008., kada su zbog poplave privremeno morali da napuste svoj dom, imali su 10 odraslih jedinki. Te jeseni, u želji da pokažu deci mangulice, posetili su ih prijatelji iz Beograda. Tada se rodila ideja za bavljenje turizmom: - Ulaganja su velika, a nemaš od koga da učiš, osim na sopstvenim greškama. Znam samo da treba ostati autentičan, bez glume i prenemaganja. Treba dosta da se radi, kuva, mesi, u vreme svinjokolja, koji takođe organizujemo, tope se čvarci i radi sve ono što radi jedna domaćica - kaže naša sagovornica i dodaje da radi od srca i da još uvek u tome uživa. Rado se priseća jedne od prvih grupa od 18 gostiju na Salašu „Lujza“. Suprug je kuvao gulaš, a ona pripremila sve ostalo. Iako je od početka bavljenja turizmom bio dogovor supružnika da nastupe domaćinski, sa obilnim porcijama i kvalitetom „kako za

36

Radmila Toškov, vlasnica Salaša Lujza u Belom Blatu porodicu, tako i za goste“, dok je iznosila prvu činiju primetila je pogled neverice starijeg, korpulentnog gospodina. Iznosila je domaćica činiju za činijom, a gospodinovo raspoloženje se popravljalo. Isti gospodin je kasnije dovodio grupe turista dabl dekerima. Komunikacija sa gostima je, po njenom mišljenju, ključna u ovom poslu. Sajmovi na kojima supružnici reprezetuju svoje domaćinstvo, isključivo na poziv Turističke organizacije grada Zrenjanin i prijatelja iz turističkih agencija, prilika su da se vide sa poznanicima, gostima koji su ranije posetili njihov salaš. Smatra da su iskustva onih koji su salaš već posetili i preneli ih prijateljima i rođacima, najbolja preporuka za dolazak novih gostiju. Pored svih svojih aktivnosti, gospođa Radmila Toškov je od prvog dana aktivna u „Klubu žena Belo Blato“, smatrajući ga „begom iz kuhinje“ u kojoj provodi puno vremena. Za udruženje kaže da je živo, da se uvek nešto dešava, i da sve članice rade srcem. Osim uobičajenih okupljanja sredom, druženja uz čaj, kafu, izlaganja na manifestacijama i sajmovima, ono potpisuje organizaciju tradicionalne, ovog oktobra 12. po redu manifestacije „Slatki dani“. - Udruženje predano radi i na promociji mesta. Po svemu je specifično. U njemu se svako dobro oseća. Slavimo dva Božića, dve Nove godine, Đurđevdan i Bajram, ali tako rade svi u ovom selu - objašnjava naša sagovornica uz napomenu, da je pre 10 godina bilo lakše organizovati rad i nastupe udruženja jer je imalo pomoć MZ. Od kada je to izostalo, mnogo ih je teže organizovati. I na kraju, zašto je salaš nazvan Lujza? Lujza je bilo selo, preteča Belog Blata. Osnovao ga je Lazar Lukač, vlasnik Kaštela Ečka, koji je u Beču 1780. godine zakupio imanje na ovom potezu. Veza između Salaša „Lujza“ i istoimenog sela, upravo je naša domaćica, gospođa Toškov, čiji je otac iz Teslića (BiH), 70-tih godina prošlog veka došao na Lujzu, gde je njegova ćerka provela bezbrižne dane detinjstva. Njena porodica je poslednja napustila imanje pred nadolazećom vodom, koja je ostavila pustoš, danas delom pod setvom, većim delom pod jezerom. - Danas imam svoju malu „Lujzu“. Iz stare Lujze doneta je stara peć, nekoliko satova, luster koji još nije pronašao mesto u novom domu - ispričala je Radmila Toškov, zadovoljna što je sve što voli sa svojom porodicom izgradila na ovom salašu.


Begečka šargarepa kvalitetom osvaja svet

Goran Zec

OZZ „Begečki povrtari“ Begeč osnovana je avgusta 1997., a 20 godina kasnije postala je vlasnik proizvoda sa geografskim poreklom. Pored „Futoškog kupusa“ i „Fruškogorskog lipovog meda“, „Begečka šargarepa“ je treći proizvod na teritoriji novosadske opštine sa zaštićenim geografskim poreklom, u čemu su Grad Novi Sad i Gradska uprava za privredu imali ogromnu ulogu i na ovaj način podržali povrtarsku, odnosno poljoprivrednu proizvodnju. Direktor OZZ „Begečki povrtari“ gospodin Goran Zec ističe da su zadrugari jedini proizvođači šargarepe u Srbiji koji su zaštitili geografsko poreklo svog proizvoda. Nosilac prava intelektualne svojine je ZZ „Begečki povrtari“ koja svake godine sertifikuje od 15 do 18 proizvođača. Zbirno, oni na površini od 500 - 600 ha, na godišnjem nivou proizvedu 25 - 30.000 tona šargarepe, od čega je 195 tona sa zaštićenim geografskim poreklom. Najveći proizvođač je Janko Medveđ, koji ovu povrtarsku kulturu uzgaja na 120 do 140 ha, a njegovim stopama su krenuli i ostali, kao npr. predsednik Upravog odbora ZZ, Marko Čanić. - Oni, koje mi nazivamo manjim proizvođačima, imaju proizvodnju na 50 jutara, i to sve pod sistemom „kap po kap“, koji do pre samo dve godne nismo imali - objašnjava gospodin Zec. On ističe da su zadrugari mimo uobičajene prakse, prvo

ostvarili zavidnu proizvodnju ne samo na prostorima Vojvodine i Srbije, već Balkana i Evrope. Da su se dokazali na tržištu, a sertifikaciju i zaštitu geografskog porekla „Begečke šargarepe“ započeli kada su osetili potrebu da budu zaštićeni na tržištu. Takođe podvlači značaj prisustva ovog brenda na domaćem tržištu koji je iznivelisao uvoz šargarepe u Srbiju, i to u kritičnom periodu tokom tri meseca: od sredine aprila do polovine jula, tokom kojih je uvoz šargarepe bio 100%, dok je u ostalim mesecima bio delimičan.: - Našom proizvodnjom smo eliminisali uvoz šargarepe, ne samo u ovim mesecima, već uopšte. Uvoz, ako ga ima, prisutan je u tragovima, i to zbog niže cene, a ne kvaliteta samog proizvoda, nemerljivim sa našom, domaćom šargarepom. Postigli smo da u tim kritičnim mesecima šargarepu čak i izvozimo. ZZ od ukupne proizvodnje izvozi od 70 do 80% ukupne proizvodnje. Naš sagovornik ističe, da se geografska zaštita „Begečke šargarepe“ odnosi na geografsko područje uzgoja, miniklimat i zemljište, i specifične karakteristike, kao što je ukus, miris, boja i procenat šećera u šar-

garepi. Sortiment i hibrid ne podležu zaštiti. - Proizvodimo konzumne sorte koje na ovom peskovitom terenu, teritoriji Begeča, delu futoškog i gložanskog atara, i čelarevskog uz Dunav, daju najbolji kvalitet ne samo u Srbiji nego i šire. Dolazili su kod nas stručne ekskurzije holandskih proizvođača šargarepe da otkriju na koji način postižemo taj domaći ukus, miris, boju... Došli su do zaključka da se ovde proizvodnja odvija na nezagađenom zemljištu koje je glavni „krivac“ za vrhunski kvalitet proizvoda - objašnjava gospodin Zec, i dodaje da zadrugari, proizvođači šargarepe potvrđuju da se od ove proizvodnje može živeti. I ne samo to. Oni su ostvarili zavidnu proizvodnju u evropskim razmerama. Po njegovim rečima potrebno je proizvesti određene količine kvalitetnog proizvoda, pa onda nema problema sa plasmanom. Ističe otvorenost za nove kooperante i za izlazak na nova tržišta. Od prošle godine ZZ „Begečki povrtari“ su članica Asocijacije proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije „Original Srbija“, značajnog u oblikovanju prepoznatljivosti proizvoda vrhunskog kvaliteta, sa zaštitom geografskog porekla.

37


I

VIVO 2019 uvrstio Irig u sajamske gradove

rig, sedište jednog od najvećih voćarsko-vinogradarskih područja Srbije, zahvaljujući prvom Sajmu vinogradarstva i voćarstva, upisan je u sajamsku kartu Srbije. Organizatori Sajma „VIVO Irig“, Agencija za ruralni razvoj Opštine Irig, Udruženje „Agroprofit“ iz Novog Sada i Opština Irig, uz podršku profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, rešili su da dugu tradiciju uzgoja vinograda i voćnjaka unaprede i kanališu u željenom pravcu. Zamišljena kao privredno-edukativna manifestacija „VIVO Irig“ je u sajamsku ponudu uvrstila izložbu voća, prodaju vina i rakije, sadnog materijala, izložbu opreme za voćarstvo, vinogradarstvo i pčelarstvo, stručne i informativne panele. Cilj organizatora je bio da omogući što više druženja vrhunskih stručnjaka i proizvođača. Poljoprivredni proizvođači su na ovaj način mogli da dobiju odgovore od autoriteta iz oblasti svog delovanja. Doktori, profesori, da dobiju uvid o stanju na terenu iz prve ruke. Direktor Agencije za ruralni razvoj opštine Irig, gospodin Fedor Pušić, je istakao da je Irig zaslužio jednu ovakvu manifestaciju koja je u svom prvom, aprilskom izdanju, okupila preko 100 izlagača, koji su prepoznali da je ovo mesto gde mogu da izlažu svoje proizvode, ostvare poslovne i lične kontakte, prikupe neophodna znanja o savremenoj proizvodnji, trendovima, da se informišu o iskustvima drugih proizvođača. S druge strane, obaveza Agencije prema vinogradarima, voćarima, precima i budućim pokolenjima je između ostalog, da ovoj manifestaciji obezbedi kontinutitet dugog trajanja. Takođe je naglasio da se ozbiljnost organizacije ogleda u činjenici

38

da je Programski savet bio sastavljen od istaknutih profesora, uglednih proizvođača voća, vina, rakija, na čelu sa prof. dr Zoranom Keserovićem. - Meni je zadovoljstvo što je Opština Irig zajedno sa Agencijom za ruralni razvoj prepoznala značaj voćarstva i vinogradarstva na Fruškoj gori. Fruška gora i Irig su zaslužili da se jedna ovakva specijalizovana manifestacija, namenjena proizvođačima voća i vinove loze održi baš ovde. Fruška gora je postala prepoznatljiva ne samo u ovom regionu, nego i u Evropi po uvođenju savremenih tehnologija i po jedinstvenom modelu, da se intenziviranjem voćarske proizvodnje pokrene i razvoj pojedinih regija. Sa ekonomskim razvojem doprineli smo u rešavanju socijalnih i egzistencionalnih pitanja. Kako bi nam tek cela Srbija izgledala da imamo više ovako savremenih zasada i ovakvo uređenih prostora? Sigurno bi nam i pejzaži bili lepši - rekao je dr Zoran Keserović, istakavši važnost podrške države za tehnologije koje su prilagođene klimatskim promenama, jer samo ona zemlja koja razume da tehnologiju mora prilagoditi klimatskim promenatma može biti konkurentna u poljoprivrednoj proizvodnji. Predsednik opštine Irig, gospodin Stevan Kazimirović, ovaj grad je nazvao prestonicom vina i pozdravio odluku da se uvrsti u sajamske centre i to u onome što njegovi žitelji najbolje znaju da rade: - Reč je o proizvodnji grožđa, vina i voća. Otišli smo i dalje od grožđa i naučili da pravimo divna vina, a od voća rakije. Ali tu nećemo stati. Potrebni su nam kapaciteti prerade i čuvanja. Kažu statističari da smo po obimu vinograda među najvećim regionima u Srbiji i da imamo najsavreme-

nije voćnjake. Ali, tu nećemo stati. Imamo prostora za nove vinograde i voćnjake, za rasadnike i cilj nam je da prestanemo sa uvozom sadnog materijala. Realno je očekivati da uskoro voćnjake proširimo za 1.500 ha sa novim gazdinstvima koja će ući u ovaj posao. Jabuke će imati primat, ali ne vrste koje nemaju kupca. Počeli smo podizati nove zasade šljiva i tu ćemo koristiti iskustva naših prijatelja iz Osečine. Svetski standardi za kvalitet voća su sve viši, zato se morano valjano organizovati. Naredni korak će biti osnivanje zadruge i proizvodnih grupa sa ciljem da imamo poznatog kupca. Nismo bogati da bi tragali za kupcem. Naučili smo da su kvalitet i vrsta robe presudni - naglasio je gospodin Kazimirović i zahvalio se svima onima koji su pomogli da ovaj sajam započne svoj život. Podrška Vlade Vojvodine, Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ima realan značaj za razvoj ovog sektora jer je ona ne samo formalna, već i konkretna. Otvarajući ovu sajamsku manifestaciju, dr Saša Stevanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, je saopštio da je Pokrajinska vlada opredelila 190 miliona dinara za voćarsku proizvodnju, za podizanje novih zasada i voćnjaka. Podsetio je da je 2017. za vinarstvo opredeljeno 15 miliona dinara, godinu dana kasnije sredstva su duplirana, a ove godine iznose 50 miliona dinara. Za pčelarstvo, takođe prisutno na Sajmu, pre tri godine opredeljeno je pet, ove 25 miliona dinara. - Imamo kapacitete, zemlju, kvalitetne ljude, sposobne i vredne domaćine koje mogu svašta proizvesti - zaključio je dr Stevanović uveren u perspektivu voćarsko-vinogradarskog Iriga i cele zemlje.


Nema dobrog voća, grožđa i vina bez stručnog kadra

S

ledeći načelo da je danas poljoprivreda organizovana kao poslovno poduzetništvo, što prevazilazi tradicionalne okvire proizvodnje, od poljoprivrednika zahteva usvajanje dodatnih znanja. Od njega se očekuje da u svom radu primeni moderne tehnologije, poznavanje ekonomskih zakonitosti i plasmana robe na tržište, vođenje računa o ekološkim aspektima poljoprivredne proizvodnje, dobru informisanost, osposobljenost za permanentno konzumiranje novih saznanja i njihovu primenu. Praksa je pokazala da obrazovani poljoprivrednici brže usvajaju inovacije i primenjuju ih u svom radu, iz čega se direktno može izvući zaključak o potrebi obrazovanih struktura koje će imati pozitivan uticaj na razvoj poljoprivrede, a samim tim i sela. Zato je jеdan od prioritetnih zadataka agrarne politike u selu obrazovanje poljoprivrednika, a misija srednjeg stručnog obrazovanja da obezbedi mogućnost i uslove svakom pojedincu da stekne potrebne stručne kompetencije radi što efikasnijeg uključivanja u proces proizvodnje. Direktorica Srednje stručne škole „Borislav Mihajlović Mihiz“, gospođa Isidora Birinji, rezultate rada škole, situirane u voćarsko-vinogradarskom Irigu, pokušala je da sumira kroz desetegodišnji rad ove eminentne ustanove. - Obeležili smo prvih deset godina rada. Godine 2009., odlukom Skupštine AP Vojvodine, doneta je odluka o osnivanju prve srednje škole u Irigu. Ova godišnjica nam daje razlog za zadovoljstvo, jer smo od jedinice sa dva smera i 30-tak učenika izrasli u školu koja je odnegovala generacije učenika različitih područja rada. Imamo školsku ekonomiju, školsku zgradu i nadamo se, uskoro i učenički dom, i velike planove. Idemo u pravom smeru. Irig je područje na Fruškoj gori poznato po dobrom voću, grožđu, pa samim tim i proizvodnji vina, prerađevinama od voća i jakih alkoholnih pića. Plan upisa učenika u škole usklađuje se sa strategijom razvoja opštine Irig, a to je razvoj turizma i poljoprivrede, pre svega voćarstva i vinogradarstva. Iz tog razloga škola je opredeljena za upis kuvarskih tehničara, iz područja turizma, trgovine i ugostiteljstva, i jedina u Vojvodini koja obrazuje učenike za smer vinogradar - vinar tehničar, iz područja proizvodnje i prerade grožđa. SSŠ „Borislav Mihajlović Mihiz“, osim sopstvenih vinograda, gde učenici mogu da „odrade“ jedan deo prakse, neguje saradnju sa brojnim vinarijama Fruškogorskog vinogorja, sa ciljem osposobljavanja učenika za sve faze, od podizanja vinograda, do plasiranja (grožđa, vina), što je i jedan od motiva njihovog upisa baš na ovaj smer. Po rečima direktorice, na ruku ide i trend širenja vinograda i otvaranja novih vinarija, koje imaju potrebe za zapošljavanje novih kadrova: - Naši učenici imaju dobru perspektivu, s obzirom da je sve više vinarija, kao većih, tako i malih porodičnih, kojima su potrebni stručni ljudi i smatram da smo škola koja i znanjem i praksom, može da izađe u susret ovoj vrsti industrije. Imamo odličnu saradnju sa mnogim vinarima, i to jeste prednost za učenike to-

Isidora Birinji (druga s desna) sa saradncima i učenicima na jednoj od promocija škole kom školovanja, da uđu u samu proizvodnju i lakše pređu granicu škola - posao, a zašto da ne, i osnuju svoje vinograde. Ona ističe da će u narednom peridu akcenat biti na izgradnji učeničkog doma, koji bi omogućio učenicima iz udaljenijih sredina da pohađaju ove smerove. Trenutno škola raspolaže sopstvenim prevozom i deci iz Iriga, Novog Sada, Beočina, Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, obezbeđuje prevoz do škole. Sa učeničkim domom deca iz svih krajeva Vojvodine i šire, gde je razvijeno vinogradarstvo, mogla bi da pohađaju ovu školu. Za budući učenički dom izrađen je projekat, koji bi do kraja godine trebalo da bude prihvaćen i da se počne sa njegovom realizacijom. U tom smislu Irig bi mogao da postane jedan od centara srpskog vinogradarstva i vinarstva, a na školi je da tu vizuju podrži i omogući. Da je to realno govore brojne manifestacije posvećene vinu u Irigu. Dugo godina Pudarski dani bili su jedini koji su slavili vino, uz „Dane vina u Rivici“. Prošle godine je iz Novog Sada u Irig preseljen „Mačkov dan mladog Portugizera“, na opštu radost Irižana. Ove godine održan je prvi Sajma vinogradarstva i voćarstva „VIVO Irig“, a u ulozi jednog od organizatora pojavila se i SSŠ „Borislav Mihajlović Mihiz“. Od skora škola je potpisala protokolarni Ugovor o saradnji sa fakultetom EDUKONS, radi učešća na zajedničkim projektima. U planu su ogledni vinogradi i organska proizvodnja što ovu školu svrstava u red prestižnih institucija za stručno obrazovanje kadrova, sa dovoljnim znanjem da potraže zaposlenje ili da nastave školovanje. Srednja škola u Irigu ima i punu podršku Instituta za vinogradarstvo u Sremskim Karlovacima, stručne grupe vinogradara i vinara, a na nama je da im poželimo da im se ispune svi, gore navedeni planovi, i da se dalje razvija u cilju napretka znanja i zadovoljenja potreba tržišta.

39


Manifestacija sa stilom - II Novosadski salon vina

S

Zlatko Živanić

40

a ambicijom da na jednom mestu okupi najbolje na domaćem tržištu i ponudi vrhunsku platformu za degustaciju vina iz renomiranih vinarija Srbije i regiona, u Hotelu „Park“ je održan drugi Novosadski salon vina. Na ovoj prestižnoj vinskoj predstavi, uz veliki broj kvalitetnih vinarija, sproveden je bogat program radionica i masterklasova sa značajnim imenima iz sveta vina. Premijere, kako one koje se odnose na nove vinarije, tako i na nova vina iz afirmisanih vinskih kuća, prvi put predstavljena upravo na Salonu, bila su prava poslastica za posetioce. - Novosadski salon vina je već u svojoj drugoj godini, pored dva u Beogradu, postao najveći vinski događaj u zemlji. Prisustvo 91. izlagača, među kojima najznačajnijih vinarija iz cele Srbije, ali i Crne Gore, Makedonije, Italije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, sa preko 500 etiketa, te desetak odabranih proizvođača vrhunskih rakija, pružili su mogućnost posetiocima da se upoznaju sa trenutno najboljom ponudom vina i jakih alkoholnih pića iz ovog dela sveta - istakao je Zlatko Živanić, jedan od organizatora i direktor prodaje u Vinariji „Deurić“. Visoko postavljena lestvica na prvom izdanju Novosadskog salona vina ove godine je obogaćena brojem učesnika i pratećim programima. Prepoznavši kvalitet ponuđenog, Salon je dva dana vrvio od posetilaca koji su iskoristili ovu privileguju i dobiju pravu informaciju o najboljim vinima iz regiona. Za organizatore prijatno iznenađenje je bilo interesovanje publike za prateće programe, predavanja, degustacije i pre svega radionice sa zanimljivim temama i iskusnim predavačima, za koje se tražilo mesto više. - Za Novosađane je ovo nažalost jedina prilika gde mogu degustirati vina najznačajnijih vinarija kao i destilerija iz Srbije koje su izašle sa svim svojim perjanicama. Ima i nekoliko premijera, zanimljivih ne samo ljubiteljima vina već i restoraterima. Prateći programi organizovani su za sve ljubitelje vina, ali pre svega za one koji se bave vinom, somelijere, menadžere, vlasnike restorana, što se opet s obzirom na popunjenost (35 ljudi po radionici), po-

kazuju da je prepoznat njihov kvalititet objasnio je gospodin Živanić, dodavši da je Novosadski salon vina postao stecište vinskih stručnjaka, vinara, somelijera, trgovaca vinom, uvoznika i izvoznika, istinskih ljubitelja vina. Na ovom mestu se formiraju trendovi, pomeraju granice, predstavljaju noviteti, susreću lokalna vinska scena i svetski priznati stručnjaci. Ovakve manifestacije pomogle su da vina iz Srbije budu vidljiva i na evropskoj, pa i svetskoj sceni. Po rečima našeg sagovornika, „srpska vina“ snažno grabe napred, a najplastičniji pokazatelj su neutralne zemlje, sa većom potrošnjom od proizvodnje. Naime, kada su u pitanju Crna Gora, Bosna i Hercegovina, pre 10 godina vina iz Srbije nisu bila prisutna, a danas su dominantna na tim tržištima, ispred vina iz Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Rumunije itd. O kvalitetu vina govore i brojne nagrade sa najznačajnijih svetskih vinskih festivala. Decanter u Londonu, Beču, Minhenu..., pokazuju da su vina iz naše zemlje sve ozbiljnija, da idu uzlaznom linijom i da se jednako nose sa najboljim vinarijama sveta. Živanić takođe poručuje da je budućnost vina iz Srbije u autohntonim sortama: - Samo sa sopstvenim sortama jedna zemlja može da se pozicionira u vinskom svetu i napravi ozbiljnu distancu u odnosu na konkurenciju. Nažalost, mi još uvek nemamo dovoljno površina pod vinogradima i potrebno je mnogo veći broj vinograda i vinarija, ali sa akcentom na Tamjanici, Probusu, Prokupcu i njima sličnim sortama. Naš sagovornik nije zaobišao da pomene značajnu pomoć države ovom sektoru, od zakupa zemljišta preko podizanja vinograda, stubova, žice, do pomoći oko kupovine opreme, mašina... Vinari bi trebalo samo redovno da prate konkurse i budu spremni da dostave odgovarajuću dokumentaciju. Sve pohvale organizatorima. Udruženju Wine Identity, magazinu Vino & Fino, kao i Udruženju somelijera Vojvodine na sjajnoj fešti koja je i ovoga puta pokazala kako se odnosi prema vinu i njegovim kreatorima, njegovim ljubiteljima i poznavaocima.


INTERFEST vrhunska vinska žurka

Nataša Budisavljević Radišić

M

eđunarodni festival vina INTERFEST - najstariji međunarodni festival vina u Srbiji, po šesnaesti put je na gradskom trgu u Novom Sadu okupio tradicionalno dobro raspoloženu publiku, verne interfestovce, koji iz godine u godinu pomno prate dešavanja i novine, posebno na srpskoj vinskoj sceni, ali i u regionu, koristeći idealnu priliku koncentracije najboljih srpskih vinskih brendova na jednom mestu. Ovogodišnji INTERFEST je okupio više od sto proizvođača vina, predstavio preko 500 vinskih etiketa, kao i delikatesa iz zemlje i regiona. Pored domaćih vinarija, redovni učesnici festivala su proizvođači iz Hrvatske, a raritet ove godine

bilo je predstavljanje hrvatske vinarije sa Korčule. Gosti festivala mogli su da degustiraju vina iz Crne Gore, a nakon nekoliko godina odsustva, predstavljena su i mađarska vina. Prezentaciju i degustaciju mađarskih vina održala je najbolja somelijerka iz Mađarske - Helga Gal, u svečanoj sali Gradske kuće, koju je omogućio Nj.E. ambasador Mađarske u Beogradu, dr Atila Pinter. Mađarska će sledeće, 2020. godine biti zemlja partner ovog vinskog događaja, i osim najboljih vina novosadska pubika će upoznati njihove najveće vinske stručnjake. - Ovom degustacijom najavljena je buduća saradnja INTERFEST-a i mađarskih proizvođača vina, čemu se unapred radujemo, jer će se predstaviti najbolja vina naših severnih suseda, što će biti posebno osveženje kada je IINTERFEST u pitanju - istakla je predsednica Udruženja INTERFEST, Nataša Budisavljević Radišić, organizatorka ovog događaja. Ideja organizatora, da ponudi kvalitet više, implementirajući svoju drugu manifestaciju - Ukusi Vojvodine, koja je za dve godine trajanja (u septembru ove godine će biti održana po treći put) uspela da izgradi zavidan renome i da upotpuni ponudu, koju je publika sa odobravanjem prihvatila, u potpunosti je uspela. - INTERFEST je uvek imao u vidu da vino bolje „leži“ uz hranu. Zahvaljujći na-

Uparivanje: Kulen Karola Horvata i Frankovka Milana Ubavića

šem drugom festivalu - Ukusi Vojvodine, ostvarili smo bolji kontakt sa proizvođačima hrane pa ih ove godine na ovom događaju bilo nešto više. Izabrali smo najkvalitetnije proizvode kada je hrana u pitanju, i kada se to spoji sa kvalitetnim vinima dobili smo sjajan doživljaj za svakog sladokusca i ljubitelja vina - objasnila je Nataša Budisavljević Radišić. INTERFEST je i ovaj put uspeo da predstavi vinsku kartu sa najkvalitetnijim srpskim vinima, da privuče vinarije iz regiona i pokaže kako lokalna vojvođanska hrana odlično paše sa regionalnim vinima. Krajem 2018. godine, kao logičan sled fantastičnoj gastro fešti koja na najukusniji način oslikava gurmansku realnost Vojvodine, Udruženje INTERFEST, Novi Sad, je izdalo UKUSE VOJVODINE, istovremeno i priručnik o gastonomskoj kulturi i prebogatoj vojvođanskoj kuhinji, i vodič za domaće i strane turiste, gde mogu probati, doživeti i uživati u tim vojvođanskim specijalitetima. Tu su i recepti za supu od morke, sarmu, perkelt, paprikaše i gomboce... Vojvođanski hleb, sremački doručak, bački ručak, vršačku šunku... Ti je i spisak preko sto restorana, čardi, salaša, seoskih domaćinstava i vinarija, gde se ovi specijaliteti mogu probati. Dugo smo čekali na ovakav jedinstven i vredan informator koji bi morao bi da bude obavezna lektira svim turističkim poslenicima, da se nađe u info centru svakog turističkog subjekta širom Vojvodine, ravnice koja spaja Banat, Srem i Bačku, u kojoj se zvanično govori šest jezika i gde živi 26 nacija koje su, svaka na svoj način, umele da iskoriste plodnost zemlje i snagu sunca, i iznedre čudesnu vojvođansku kuhinju.

Rizling Gavre Botića odlično ide uz sir Zorice Radišić

41


Oni su „krivi“ što Srbija postaje zemlja dobrih vina Radionica pod nazivom „10 enologa, 10 vina, 10 vinskih priča“ zamišljena od strane organizatora, uspešnog vinskog dvojca, Igora Lukovića i Tomislava Ivanovića, da srpski enolozi pored kazivanja o sebi otkriju delić svojih profesionalnih tajni, izazvala je veliko interesovanje publike drugog Novosadskog salona vina održanom u hotelu „Park“. Šturost na davanju informacija iz ličnih života, nadomestili su nadahnutim storijama iz profesionalnog života, dičeći se produktom koji je obeležio njihov dosadašnji rad. Ovaj srpski Master class hrabro je otvorila diplomirani tehnolog Ivana Šijački iz Vinarije „Šijački“, Banoštor, opaskom da svaki enolog utka u vino koje stvara sopstvene emocije. Predstavila je Rizling Italijanski Šijački (u ovom slučaju ne Grašac), berba 2018, na čijem imenu, zbog činjenice da potiče iz porodičnog zasada starog 36 godina, insistira, a u koji je prvi put kročila sa tri godine. Seća se da je prvo naučila da vino toči, tek onda da ga i kreira. Jednog petka sva radosna po povratku iz vinograda pohvalila se mami da je, zajedno sa dedom kopala vinograd, a majka je, želeći drugačiju budućunost svom detutu, zaplakala. Sećanja na dedu, majčine suze, berbe poput svetkovina, htela ili ne, deo su svakog vina Vinarije „Šijački“. Rizling italijanski Šijački je zeleno-žute boje, izraženih kiselina, na nosu cvetnog, a na jeziku izuzetno voćnog karaktera sa aromama citrusa i zelenih jabuka. U završnici izražena mineralnost. Preporučuje se konzumacija na nižoj temperaturi 6-8°C. Etiketa nosi lik i potpis Milana Šijačkog, osnivača moderne vinarije. Ovo je vino sa kojim može da se počne i završi obrok, koje može da oraspoloži i nasmeje, onom kome se ne sviđa i da ga opsuje, ali nikog neće ostaviti ravnodušnim. Mladen Dragojlović je na vinskoj sceni Srbije prisutan poslednjih deset godina i jedan od onih za koje se vezuju neka od najnagrađivanijih srpskih vina, kao što su Kremen Kamen 2011 i Kremen 2012, Vinarije „Matalj“. Ovaj mladi enolog radi u nekoliko vinarija, pored pomente „Matalj“ u Vinariji „Lastar“, Stari hrast“. Predstavio se vinom Sila 2018, Vinarije „Milanović“, Surduk, poznatoj po vernosti autohtonim i novostvorenim sortama vinove loze, dokazujući njihov potencijal. Radi se o nepretencioznom, suvom stonom belom vinu od novostvorene sorte grožđa sa Instituta iz Sremskih Karlovaca, koja je zahvaljujući svom karakteru predodređena za proizvodnju kompleksnih i ozbiljnih belih vina. Na mirisu dominiraju arome breskve, jabuke i kruške. Na nepcima je živahna i veoma postojanih voćnih aroma, ne previše napadnih kiselina. Poslednjih godina ova sorta dala je mnogo dobrih vina, a znalci kažu da njeno dolazi. Tanja Grubišić je otkrila da stara vinarija novog imena „Vista Hill“, ex „Molovin“, ima vina iz vinograda za koji se tvrdi da ima najbolji Grašac (Graševinu) pa i Traminac u Evropi i to zahvaljujući idealnom geografskom položaju, povoljnim klimatskim uslovima, kvalitetu zemljišta i primeni najsavremenije tehnologije. Osvrnula se na svoj profesionalni početak kada ju je 2012. godine dočekala količina od 300 tona grožđa koju je trebalo „preraditi“. Koliko je

42

bila „uplašena“ toliko joj je i laskalo da joj je povereno 10 ha Grašca iz vinograda starog 45 godina, koji se nalazi na jednoj od najboljih fruškogorskih lokacija, u Molovinu, na samoj granici sa Hrvatskom gde se isto brdo sa druge strane zove Principovac. Ona je predstavila Vista Hill White Reserve 2012, veliko, slojevito vino, koje posle šest godina u boci postaje sve bolje. U njemu se prepoznaje polen, sušena kamilica, lipa, zrele kruške, kajsije i nešto medasto. Zaokruženo, bogato na nepcima, plemenito u svojoj eleganciji, skladno, ovo vino traje dugo, donoseći nove i nove slojeve aroma. Sasvim sigurno najbolji Grašac stvoren do sada u Srbiji. Raritet su i 4.000 boca ovog vina, od kojih se na tržištu pojavilo svega 2.500. Srđan Lukajić, enolog koji iza sebe ima 11 berbi. Ozbiljniji renome je stekao kreirajući vina za vinarije „Mačkov podrum“, „Temet“, i još nekoliko poznatih srpskih vinarija. Autor je, između ostalog, i penušavog vina Babaroga jedine novosadske vinarije, garažnog tipa, vinarije „Bjelica“. Danas je glavni enolog Vinarije „Zvonko Bogdan“, iz koje je predstavio vino Pinot Blanc, suvo belo sortno vino sa diskretnim bukeom obogaćenim aromom jabuke, kruške, dinje i nežnim tonovima belog livadskog cveća. Veoma elegantno i osvežavajuće vino prijatne, voćne završnice koje se servira dobro rashlađeno na temperaturi od 8 -10˚C. Ideja vodilja Srđana Lukajića u nastanku vina je da konačnim produktom učini ljude srećnim. Srećni ljudi čine i njega srećnim i zadovoljnim što je uspeo da im da razlog više za uživanje. Jovica Urošević, enolog Vinrije „Vinum“ iz Sremskih Karlovaca pozat i po svom „izletu“ u svet kraft piva, uspešan povratak reprezentovao je premijernom degustacijom Pinot Noir-a iz 2017. godine, odležalog godinu dana u delimično starim i novim hrastovim buradima. Za ovu sortu je rekao da je nestašna, da ima jako puno elegantnih tanina, i daje savet da se ne sme preterati sa drženjem u hrastu. Predstavljajući ovo vino pokušao je da dočara teškoće, nedoumice, probleme enologa, tehnologa, vinara u procesu nastanka vina, od planiranja proizvodnje, do finalnog proizvoda, kroz postavljanje mnoštva pitanja na koje je uvek potrebno dati nove odgovore. Poenta njegove priče bila je, da bar nekada, kada pijemo ovo vino, u podsvesti imamo predstavu kakve je muke imao neki vinar da nešto iz vinograda prenese u čašu.


Igor Luković sa generacijom srpskih enologa čije vreme dolazi Milorad Halavanja, koji je iz Kovilja „emigrirao“ na jug i postao glavni enolog relativno mlade Vinarije „Virtus“, zanimljive jer se nalazi u regiji gde gotovo da i nema vinarija, da su njihova vina autentična kao i sama vinarija koja je našla svoj put. Milorad za ovu vinariju vezuje i svoje prve ozbiljne korake. Njega i ovu vinariju vezuje zajednički počeci. Zasadi iz 2011. dali su prvu berbu 2013., i prva vina 2014. godine. Vinarija se proteže na 18 hektara od kojih je 15 u punom rodu. Milorad je predstavio Prokupac, srpsku autohtonu sorta, specifičnu za naš region, aktualizovanu tek poslednjih desetak godina. Mnogi vinari, verni srpskoj tradiciji, obnavljaju svoje vinograde sadeći Prokupac i time doprinose izgradnji i razvoju domaćeg vinskog identiteta. Prokupac, od kojeg nisu znali šta da očekuju, po rečima enologa, ukrotili su tek 2016. godine. Prokupac je sorta koja daje laganija vina i ne trpi puno drveta. Dobre rezultate je dao odležavanjem u srpskom hrastu - kitnjaku. Ovo vino je zagasito crvene boje, zrelog mirisa crvenog voća, sa aromama likera od višnje i kakaa koje dopunjuju karakteristične mineralne note. Na ukusu je voćno, mekano, sa izraženim slatkim taninima, dobro uklopljenim u njegovu elegantnu i uravnoteženu strukturu, a sazrevanje jednog dela ovog vina u hrastovim buradima doprinelo je njegovoj produženoj završnici. Najbolje se slaže sa crvenim mesom i jelima od divljači, jagnjećim pečenjem na temperaturi od 16 -18 °C. Jelena Živanović je glavni enolog i četvrta žena Vinarije „Aleksić“, pored sestara Dragane, Maje i Marije Aleksić. Nakon diplomiranja 2008. godine, ukazala joj se prilika da radi na mestu rukovodioca proizvodnje vina u jednoj od najboljih vinariji u zemlji, Vinariji „Aleksandrović“. To je bio presudan momenat da krene stopama ljudi koji su ostvareni u ovom poslu. Nije mala stvar da se kao sasvim mlad stručnjak bavite isključivo kvalitetnim sortama, da na raspolganju imate najsavremeniju opremu, tehnologiju i učite od čoveka, vrhunskog profesionalca. Mogućnost eksperimentisanja, proba, saznavanja novih tehnologija proizvodnje, različitih vrsta i stilova vina za nju su bili pravi benefit na startu karijere. Ovaj proces njenog izrastanja u čoveka koji voli svoj poziv trajao je četiri godine. Radeći u takvom okruženju shvatila je koliko je malo tradicije u današnjem vinarstvu. Danas zastupa stav da uz tradiciju treba koristiti nova saznanja, jer samo tako može da se ide u korak sa savremenim svetom. Ovakav stav doneo je 64 medalje na raznim vinskim festivalima (sa vinima Aleksić), motiv za dalji napredak. Godine 2012. je rešila da se osamostali, od tada počinje svoju vinsku priču. Taj period

se poklapa sa susretom sa sestrama Aleksić i od tada traje njihova saradnja. Jelena se predstavila čak tri vina - Smederevka penušavac, sorte sa velikim potencijalom, Cabernet Sauvignon (iz vinograda starog 35 godina), a učesnici radionice su mogli da probaju Merlot iz 2015. godine. Ni publika, poput nje, nije mogla da se odluči kojem od ovih vina da da primat. Tanja Đuričić, počela je svoj profesionalan rad enologa na Fruškoj gori, i još uvek je tu, i krivac za mnoga vrhunska vina afirmisanih srpskih vinarija. Tehnološki fakultet završila je u Novom Sadu, a svoju karijeru enologa započela u Vinariji „Navip“, gde su se proizvodila vina industrijskog kvaliteta. Ne baš zadovoljna sa takvim vinima odlučila se na angažman u vinarijama manjeg i srednjeg kapaciteta i saradnju sa vinarijama garažnih dimenzija. Ove poslednje su joj posebno drage zato što nema prevelikih tehničkih mogućnosti, ali ih nadomešćava entuzijazam, optimizam, ljubav njihovih vlasnika. Zato je ovoga puta odlučila da predstavi vino Fabula Lagun 2015, garažne Vinarije „Chichateau“ u Šišatovcu. Saradnju sa ovom vinarijom započela je 2012. godine kada je njihov vinograd dao drugi rod. Vino koje je predstavila je kupaža Cabernet Franc (50%), Merlot (30%) i Cabernet Sauvignon (20%) u kojem je sigurna da prisutni uživali. Mirko Niškanović , bio je jedini agronom, inženjer voćarstva i vinogradarstva u ovom elitnom krugu enologa. Prošao je sve faze razvoja i proizvodnje u fruškogorskoj Vinariji „Deurić“ u Maloj Remeti, najmlađoj od svih prisutnih vinarija, sa zasadima iz 2014. godine, i prvim vinima iz 2016. godine. Vinograd je i projektovao i sadio, i za razliku od drugih prisutnih, nikada ne može da se žali na grožđe ili da neki postupak u vinogradu nije dobro odrađen. Ovom prilikom predstavio je Probus iz 2016 godine, iz devičanske, nulte berbe iz sjajnog vinograda koji u sebi nosi večitu mladost. Dušan Karas, glavni enolog Vinarije „Kovačević“ u Irigu, jedan od glavnih stubova ove vinarije i vinske industrije Srbije. Za ovu priliku odlučio je da svoj rad predstavi vinom Fresco Bianco. Fresco Bianco 2017, od sorti Italijanski rizling, Župljanka, Neoplanta, je lagano osvežavajuće penušavo vino napravljeno Charmat metodom po ugledu na italijanski prosecco. Po rečima Dušana Karasa ovo nije neko veliko vino, ali je predstavljalo za njega najveći izazov da ga proizvede. Za njegovu karijeru presudne su tri godine. Prva je 2009. i početak rada u Vinariji „Kovačević“, kada nije znao „baš ništa o vinima“. Već posle par dana počelo je da stiže vino na preradu i ono je stizalo i stizalo. Radilo se u dve smene, a on se seća podrške svojih kolega, Sanje Jelić i čitavog tima koji radi na stvaranju vina. Druga je 2013. godina kada Vinarija kupuje stari Iriški podrum, započinje njegovo sređivanje, zatim i premeštanje proizvodnje iz stare vinarije u obnovljeni prostor Iriškog podruma. Mnogo izazova u poslu, eksperimenata, nepoznanica, a jedna od njih je i odluka proizvodnje penušavog vina 2016. Svi ovi izazovi ubrzali su proces njegovog profesionalnog rasta i sazrevanja. Pitanje je ne da li će biti novih izazova, već njihova priroda.

43


Sinergija P

rolećni Serbia Fashion Week, održan u Master centru Novosadskog sajma, uz sjajna predstavljanja domaćih i stranih dizajnera, punih energije i glamura, organizovao je, između ostalog, i panel na temu „Brendiranje modom - moda i vino“. U ovoj diskusiji učestvovali su potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, gospodin Ivan Đoković, predsednik Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem-Fruška

odvažili na pokušaj da ustaljenu praksu, prisutnu u svetu tokom XX veka, prenesu na našu teritoriju i uvezivanjem dva vrhunska brenda doprinesu podizanju kvaliteta radi obostranog benefita. - I u vinu, kao i modi, potrebna je selekcija, emocija i stil. Ono šta obučete i šta pijete, govori o vama kao ličnosti - istakla je gospođa Horvat i dodala da se početkom zajedničke modno-vinske

no vino, što je, zajedničkim nastupom prema medijima i kupcima, donelo benefit obema stranama. Gospodin Bašić motiv za saradnju vidi u njihovom zajedničkom imenitelju - kulturi.

Ocenjivanje eksponata Sa SFW panela Brendiranje modom - moda i vino gora“, gospodin Gordan Bašić, predsednica SFW i Nacionalne komore za modu Srbije, gospođa Svetlana Horvat, i vizuelna umetnica, docent na Fakultetu savremene umetnosti u Beogradu, gospođa Jelena Blečić. Oni su govorili o svojim iskustvima i praksi dugo godina prisutnoj u svetu, naporima i potrebnim koracima da se moda, kao moćan vid komunikacije, poveže sa jednim drugim brendom - vinom. Po rečima gospođe Horvat, do ove saradnje došlo je na inicijativu pokrajinskog sekretara i predsednika Udruženja fruškogorskih vinara, koji su se

44

priče eksplicitno smatra gest čuvene Gabrijele Bonur, odnosno Coco Chanel, i njenu dizajniranu tašnicu 2.55 nonšalantno obešenu o rame, ostavljajući slobodnu ruku za čašu dobrog vina. Predsednica je istakla da je saradnja mode i vina sa modnog apsekta toliko prisutna da su se najveći svetski kreatori, Jean Paul Gaultier, Giorgio Armani, Roberto Cavalli, Donna Karan povezali sa vinarijama svoga kraja dizanirajući oblik boce, etikete, pakovanja. Korak dalje otišli su Stella Mccartney, Donatella Versace, Ralph Lauren, dizajnirajući posebne modele haljina za određe-

Po njemu, veza mode i vina se vidi nakon svake revije, kada se nazdravlja sa čašom lepog vina. Svako od nas prema prilici bira šta će obući i koje će vino piti. Svako onaj koji se bavi proizvodnjom vina mora biti sposoban da odgaji dobro grožđe i kreativan da ga pretoči u bocu, zatim da bocu, poput dizajnera, ili uz njegovu pomoć, odene. - Vojvodina nije prepoznata po vinu, a Fruška gora samo ako se posmatra istorijski. Pre 20 godina entuzijasti su krenuli sa investicijama u vinogradarstvo i vinarstvo i sada je potrebno pokazati kakva se vina mogu proizvesti u ovom kraju. Medalje sa prestižnih vinskih takmičenja govore o kvalitetu fruškogorskih vina. Da bi bili prepoznati u


mode i vina svetu, moramo da budemo prepoznati kod nas. Članovi Udruženja su razumeli zaludnost pojedinačne borbe za tržište, udružili se želeći da postignu više. Manifestacije poput SFW, Salona vina i sl., su prečica za promovisanje vinskog rejona Fruške gore. Cilj je vinski turizam i prodaja sa kućnog praga, koji uz pružanje dodatnih sadržaja stimuliše širu zajednicu da se uključi i poveže u tu priču - istakao je gospodin Bašić. Pokrajinski sekertar je podvukao da je u vinarstvu potrebna hrabrost, kao i u svetu mode. Smatra da je vino po-

materijalne produkcije. Tokom panela je istaknut ključni momenat SFW-a u izboru Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021, i da će moda i vino, koji se međusobno prepliću na polju kulture i kreativnosti, doprineti sve većem značaju Vojvodine kao modne i vinske sile. Doc Jelena Blečić je govorila o potencijalu mode i kako se može iskoristiti, posebno kada je u pitanju nešto unikatno, kakvo je naše etno nasleđe, u koje spada i vino sa Fruške gore. Ona smatra da ovaj segment ima ogroman

da učešćem u takmičenju „Mr.&Mrs. Bottle” na što originalniji način “obuku” flaše dizajnirajući za njih odgovarajuću „garderobu”.

Nataša Bodirožić sa svojim rešenjem izgleda „obučene“ vinske boce Vinska ruža organizatora za još bolja vremena srpske mode i vina slednjih godina postalo epicentar raznih dešavanja u Vojvodini i da polako postaje brend, koji će uz SFW postati vidljiv i na veoma konkuretnoj vinskoj i umetničkoj sceni EU i sveta. Gospodin Đoković modu smatra kreativnom ekonomijom, koju Pokrajinski sekretarijat od pre tri godine, prvi u Evropi, bespovratnim sredstvima pomaže, i to dizajnere, ne samo u domenu tekstilne industrije, kože, aksesoara, obuće, već i dizajn zvuka, filma, animacije i svih onih oblasti gde dodatnu vrednost stvara ime, ugled, za razliku od proste

potencijal, koji ne sme da se završi na salonskoj priči već da postane predmet kontinuiranog stvaralačkog procesa i delovanje. - Sve treba povezati u organizovani haos, jer smo zemlja koja nudi mnogo predivnih sadržaja, od ljudi, tradicija, proizvoda..., i moramo raditi na novoj paradigmi posmatranja nas samih, da bi se kao individue, ali i zajednica, bolje osećali - naglasila je umetnica, dodavši da brendiranje vina kroz modu može biti uspešno, a da je tako dokazali u modni dizajneri koji su se potrudili

Na kraju panela, od 40 učesnika, proglašeno je od strane nezavisnog žirija, deset finalista “Mr and Mrs Bottle”: Eymeric Francois, Suzana Perić, Bata Spasojević, Hana Sirćo, Nemanja Pantelić, Ivana Đurić, Sanja Veličković, Ana Vasiljević, Nataša Bodirožić (Atelier Cristonat) i Marija Đokić (Darmara). Njihovi radovi će krajem septembra biti izloženi na „Défilé à Paris” platformi u okviru zvaničnog programa Paris Fashion Week-a, a potom i na svim nedeljama mode na kojima budu učestovali dizajneri iz Srbije. Tako će uz modu, i fruškogorska vina stilom, elegancijom i kvalitetom reprezentovati našu zemlju.

45


Tri veka rakijske i vinske tradicije porodice Lukić

I

Slađana Lukić

z želje da zadrži što tešnju vezu sa rodnim krajem, beogradski advokat, gospodin Zvonko Lukić, uz veliku podršku svoje supruge Slađane, koja je sa snažnim identitetom pripadnosti patrijarhalnim vrednostima potkrepljenim zdravom energijom stanovnika Kosova, iz kojeg je došla na razmeđi milenijuma, odlučio je da od viševekovnog porodičnog poseda napravi održivo poljoprivredno gazdinstvo modernog imidža. PG „Podrum Lukić“ se bavi proizvodnjom vina i rakije. Destilerija i vinarija se nalaze u selu Babajić, između Ljiga i Banje Vrujci, 80 km od Beograda. Porodica Lukić je u posedu imanja preko 300 godina, što je prava retkost za Srbe, prinuđene na stalne migracije tokom svoje istorije. Gazdinstvo je kompleks od 40 ha: 10 ha pod voćem, 3 ha pod vinogradima, optimalna granica da bi mogao da se zadrži kvalitet, primarni princip kojim se ovo gazdinstvo vodi u proizvodnji vina i rakija. Od vinskih etiketa na tržištu su trenutno četiri: Chardonnay, Pinot Noir, Tajna - Tamjanika bela i Rose - Pinot Noir. U pripremi je Pinot Grigio koji će ove, ili sledeće berbe dati prva vina. Namera porodice je da podigne još jedan hektar zasada autohtonog Prokupca, čime bi paleta lokalnih vina, na zahtev turista, bila dopunjena. Na samom počeku stvaranja savremenog gazdinstva, zamisao je bila da se destilerija bazira na jednoj vrsti rakije, a sve ostale u količinima potrebnim za sopstvene potrebe. To se vrlo brzo pokazalo neodrživim, pre svega zbog zahteva tržišta. Međutim, DEKADA je bila i ostala perjanica „Podruma Lukić“, koja se, kao najnagrađivanije jako alkoholno piće, nalazi u luksuznom pakovanju (francuskog proizvođača), namenjena za izuzetne prilike i poklone. Plan proizvodnje isključivo rakija u luksuznom pakovanju se takođe nije ostvario, jer HoReCa uvažava kvalitet sadržaja, a ne ambalaže. Za komercijalne rakije odabrana je ambalaža Fabrike stakla Paraćin. Trenutno se u „Podrumu Lukić“ proizvodi osam vrsta rakija sa planom proširenje asortimana za još jedan proizvod. Centralno mesto zauzima DEKADA, vrhunska rakija u vrhunskoj ambalaži, destilat autohtonih vrsta šljiva Požegače i Ranke. Gospođa Lukić

46

sa žaljenjem kaže da je mali voćnjak ponajbolje šljive na svetu Požegače, na izdisaju zbog bolesti šarke, koja dovodi do njenog sušenja i brige više za porodicu. Specifičnost DEKADE proizilazi iz njenog boravka u hrastovim buradima, sa nekoliko duga dudovog drveta, što joj daje poseban šmek. Odlikuje je i starost. Na tržištu se nalazi DEKADA proizvedena 1997. do 2000. U ponudi su i komercijalnije šljive, minimum pet godina stare kupaže Požegače, Ranke, Čačanske rodne i Čačanske lepotice; kajsijevače, dunjevače (od autohtone Leskovačke dunje) odležale dve godine u hrastovim buradima (tzv. dunje barrique); ponos porodice je i jabukovača od starih zasada jabuka Kožara, posađane na međama, i koje jedne godine prerode, druge ih „ubije“ mraz, grad, pa tek svake treće - četvrte dostignu tehnološku zrelost; rakija od kruške vilijamovke; naravno loza. Sve prisutniji trend vinskog, odnosno rakijskog turizma, PG „Podrum Lukić“ je isprovocirao da pre dve godine uđe i u agro-turističku priču. Prema rečima gospođe Lukić, bio je to logičan sled u nastojanju iskorišćenja postojećih resursa. Naime, porodično imanje je do pre dvadesetak godina zauzimalo 20 hektara, kada je gospodin Zvonko Lukić, ne želeći da domaćinstvo zamre, započeo njegovo širenje. Kada je njegov otac 2007. godine umro, on sa svojom suprugom preuzima kormilo, tada već na 40 hektara imanja, sa objektima u staromoravskom stilu, koje je vekovima dodavala svaka sledeća generacija i prepoznala put razvoja u komercijalizaciji PG. Od pre dve godine „Podrum Lukić“ turistima pruža usluge vinskih i rakijskih tura, u završnoj fazi je osposobljavanje četiri apartmana, sa ukupno 10 ležaja. Uglavnom dolaze turisti u tranzitu, privatne i grupne ture turista istih profesija (pravnika, lekara...), namerni da obiđu malo turistički ekploatisana, skrivena mesta Srbije. Najvljene su ture stranih turista. Brigu o imanju vodi Slađana Lukić, koja u šali kaže da se dobro udala, ali i da su Lukići odabrali dobru snaju koja je unapredila domaćinstvo. Njena desna ruka je Snežana Bosanac, tehnolog, domaćica i konsultant u isto vreme. Punu podršku i pomoć pružaju im dr Miloš Lukić sa Instituta za stočarstvo i njegova supruga, brat i snaja gospodina Lukića. U toku berbe angažuju i do 20 sezonaca. - Na ovom imanju je živela izuzetno vredna, klasična srpska porodica, koja je svega imala dovoljno, ali se i svime bavila: držali su sve vrste životinja, imali razvijenu ratarsku i povrtarsku proizvodnju. Godine 2004., kada sam kao snaja došla u kuću, moj suprug i ja smo shvatili da nam put od Beograda do Babajića u trajanju od 45min neće predstavljati problem, i prepustili smo se zahtevima tržišta u onolikom obimu u kojem bi mogli da zadržimo kvalitet. „Podrum Lukić“ smo registrovali pre 11 godina sa namerom da uspostavimo održivu proizvodnju, ali još „pomažemo“. Planova ima, naslednika takođe. Posla je mnogo, a gazdinstvo poseduje i šume. Hrast - medunac koristimo za burad koju kasnije koristimo u proizvodnji. Interna šala je da sve umemo da napravimo osim buradi i flaša, ali kako je naš tim složan i umešan, svi su izgledi da ćemo i time ovladati - zaključuje gospođa Lukić.


Vinski meni Vinarije IVANOVIĆ

V

Dragoslav Gaga Ivanović

Ivan i Nadežda stasavaju uz svoje roditelje

Sa jedne od degustacija

inariju „Ivanović“ iz Aleksandrovca je 1919. osnovao pradeda Dragoslav Ivanović, obnovio ju je njegov unuk, koji je po starom običaju ovog kraja da muški potomci nasleđuju dedino ime, nosi ime Dragoslav Gaga. Godišnja produkcija vinarije trenutno je 60.000 boca. Porodica planira da podigne proizvodnju do maksimalnih 100.000 boca, jer više to ne bi mogla nositi predznak porodične vinarije, niti bi bilo moguće uspostaviti kontrolu nad kompletnim procesom, kao što danas Ivanovići uspevaju. Grožđe za vino, osim iz svojih zasada, površine 3.5 ha, kupuju od kooperanata sa kojima sarađuju 10-15 godina i koji rade grožđe po njihovim uputima. Ono što treba napomenuti vezano za ovu vinariju je što vino iz jedne ne pretekne u drugu godinu. Sve se proda, najviše na tržištu Beograda (u restoranima i vinotekama), a od pre nekoliko godina počelo je osvajanje i novosadskog tržišta. Vina iz Vinarije „Ivanović“ mogu se naći i prodajnim lancima Roda, Idea, Merkator, Aroma. Takođe je moguća i online prodaja www.ivanovicvino.com, mada Ivanovići naglašavaju da najviše vole da dočekaju goste, domaćinski u svojoj vinariji. Razlog tome je, na veliko zadovoljstvo gastro hedonista, njihov veliki hobi da za svoja vina kreiraju vinske đakonije. Principi slaganja vina i hrane su jasni, čak strogi, ali ih svako tumači na svoj način. Kažu da je najbitnije postići saglasje, tako da ni hrana, a ni vino ne nadvladaju ukus onog drugog. Stvaranje potpuno novog gastonomskog doživljaja veliki je izazov za same vinare, koji ne odolevaju iskušenju da svoja vina predstave i u ovoj dimenziji. Vina Vinarije „Ivanović“ su rodom iz Župe, male pitome kotline oivičene planinama Goč, Željin, Kopaonik i Jastrebac. Pouzdano se zna da su vinovu lozu u Župu doneli Rimljani, ali prva „srpska vina“ pominju se u Povelji Stefana Nemanje iz XII veka, u kojoj župske podrume i vinograde poklanja manastiru Studenici. S ob-

zirom da je Tamjanika, uz Prokupac, obeležje ovog kraja, što potvrđuje i često rabljena izjava: „Ako je Prokupac kralj Župe, onda je Tamjanika sigurno njegova kraljica“, ova priča počinje upravo sa Tamjanikom, stonim, suvim, belim vinom, raskošne zlatno-žute boje sa blagim zelenkastim plamičcima, koje nudi specifične arome muskata uz tonove tamjana, lekovitog bilja, obogaćene gotovo egzotičnim naletima ananasa ili jagode. Uz Tamjaniku porodica Ivanović predlaže korpice od masnog testa sa paštetom od vrganja posutom gorgonzolom. Prokupac, vino zagasite rubin boje, svežeg i složenog mirisa zrelog crvenog voća, zajedno sa umerenom, finom i dobro uravnoteženom strukturom, savršeno pristaje uzvišenim tonovima tradicionalne, lokalne srpske hrane, kao što je prebranac sa ajvarom. Barikirana Tamjanika No ¾, na predlog Ivanovićevih, servira se uz piletinu sa limetom i kaporom takođe u korpicama od masnog testa sa začinima sa kozjim sirom. Piletina u kombinaciji sa kozjim sirom odlično otvara „na ukusu“ barikiranu Tamjaniku, izraženo ekstraktivno vino sa dosta voćnih aroma, kandirane pomorandže, sušene kajsije, breskve. Kvalitetno suvo crveno vino No½ (kupaža Prokupca 50%, Cabernet Sauvignon-a 25%, Merlot-a 25%), intenzivne rubin crvene boje sa mirisnim tonovima zrelog crvenog voća, umereno punog ukusa sa dobro izbalansiranom strukturom, služi sa sa korpicama prelivenim crnom čokoladom sa suvom šljivom i orasima i paštetom od jagnjetine. Ovo vino, koje slovi za jedno od najboljih župskih kupaža sa ogromnim potencijalom za odležavanje, proizvedeno je od grožđa iz sopstvenih zasada, proizvedeno u količini od 2.000 litara, ili 3.000 boca. Pater familias, gospodin Ivanović je zadovoljan kvalitetom svojih vina, ali još više što je uspeo da svoju porodicu zadrži na okupu, i da s ponosom, ispred svoje vinarije stavi prefiks porodična. Sin Ivan (27) i Nadežda (30) izabrali su jedinstvenu priliku da kao vinari i kao ljudi, stasavaju uz svoje roditelje.

47


Marko Ivanović

Pčelarstvo je lep, težak, pre svega koristan posao

M

ed je i hrana i lek. Med i pčelinji proizvodi, polen, propolis, matični mleč su izvori zdravlja, neprijatelji bakterija i virusa. Prohlađen čaj zaslađen medom idealan je u borbi protiv prehlade. Jedna kašičica polena pokriva dnevne potrebe za vitaminom A. Propolis ubrzava zalečenje rana i ublažava herpes, manje opekotine i zapaljenja dok matični mleč usporava starenje kože i obnavlja njene ćelije. Porodica Ivanović iz Sibnice pod Kosmajem 30 godina druguje sa pčelama. Prvo se Zoran Ivanović „zarazio“ pčelama, onda je njegov sin Marko, profesionalni frizer, odlučio da pomogne ocu i nastavi ovaj, sada porodični biznis, u koji su osim njih dvojice uključene i njihove supruge, gospođa Mirjana i snaja Danica. Marko koji najčešće reprezentuje porodicu Ivanović na svim većim manifestacijama, poput Međunarodnog sajma pčelarstva na Tašmajdanu, sajmova u Beogradu i Novom Sadu, zadovoljan je interesovanjem posetilaca koji se u velikom broju zaustavljaju ispred bogato opremljenog štanda prepunog različitim, zanimljivim proizvodima. Osim klasičnog asortimana, lipovog, livadskog, suncokretovog, bagremovog meda, propolisa, mleča, tu su i bronhi mešavina dobra za pluća, med sa semenom koprive odličan za anemiju, atraktivna mešavina meda sa suvim voćem, ponekad i šumski med... - Trudimo se da sve što možemo iskoristimo, jer sve što dolazi od pčela je zdravo - kaže gospodin Ivanović i dodaje da je uvek najtraženiji onaj proizvod kojeg nema. Kada nema bagremovog

48

meda, kupci ga najviše traže. Bagremov med, uz livadski, je generalno najtraženiji, ali livadski izdvaja kao najkorisniji, najkompleksniji, jer u sebi sadrži najviše travki. - Bagremov ima samo bagremov cvet, suncokret, suncokretov, a livadski od mnogih biljaka po nešto - objašnjava Marko Ivanović. Takođe preporučuje svakodnevno konzumiranje meda. Jednu kašičicu bilo kojeg, polako rastopiti u ustima. Po njemu, nema nikakvog smisla „sručiti“ ga i zaliti hladnom vodom. Izlaganje i druženje sa ljudima je deo posla koji mu je drag. To su mesta za upoznavanje, razmenu mišljenja, iskustava. Ali, to je lepši i lakši deo. Smatra da status pčelara u Srbiji nije do kraja definisan. Ima mnogo posla. Porodica trenutno drži oko 400 košnica, koje tokom godine, poput savremenih nomada, seli na Frušku goru na lipovu, u Banat na suncokretovu, Rudnik na livadsku pašu. Žali se na nelojalnu konkurenciju prisutnu na tržištu. Kaže da je tržište preplavljeno „falš“ medovima, kako domaće proizvodnje, tako i iz uvoza, a cena nije nikakav garant, odnosno potvrda kvaliteta. Naime, kvalitetan med ima svoju cenu, ali po istoj se kupcima nude i proizvodi kojih ne bi smelo da bude na tržištu. Inspekcija vrši kontrolu, ali često se ne kontrolišu sporni uzorci. S druge strane, država, daleko više nego ranije, pomaže raznim subvencijama i podsticajnim merama što daje nade da će sledeći korak biti upravo u pravcu uspostavljanja reda na tržištu.


Fruškogorski lipov med proizvod sa potvrdom kvaliteta

F

ruškogorski lipov med je visokokvalitetan sertifikovan proizvod zaštićenog geografskog porekla proizveden od strane članova novosadskog Društva pčelara “Jovan Živanović”. Fruškogorski lipov med sadrži preko 60% lipovog polena, što je indikator njegovog visokog kvaliteta. Jеdinstvena svojstva Fruškogorskog lipovog meda potiču od posebnih bio-geografskih karakteristika Fruške gore i određenog postupka proizvodnje, definisanim “Elaboratom o zaštiti oznake geografskog porekla” za Fruškogorski lipov med. Ovakav lipov med je izuzetno redak, monofloralni med koji sadrži flavonoide (hrizin, pinocembrin, galangin), koji potiču iz propolisa, čime mu se dodatno uvećavaju korisna svojstva, značajni bioelementi i ima izvrsna hranljiva, preventivna i lekovita svojstva (antimikrobna, antiprotozoalna, antimikotična). Odlične rezultate daje u lečenju i suzbijanju nespecifičnih oboljenja disajnih puteva, kod upala disajnih i probavnih organa, i pojedinih bubrežnih oboljenja, te gnojnih rana i opekotina, kao sredstvo za izbacivanje štetnih materija iz organizma. Zbog intenziteta i specifičnosti određenih oboljenja, pre svega srčanih, pre konzumiranja potrebno je konsultovati se sa lekarom. Svesni potrebe unapređivanja proizvodnje, članovi Društva su inicirali pokretanje postupka zaštite oznake geografskog porekla za Fruškogorski lipov med. Oznake geografskog porekla su zajednički naziv za dve vrste zaštite u skladu sa Zakonom o geografskoj oznaci, a to su zaštita GEOGRAFSKE OZNAKE i IMENA POREKLA. Zaštita oznake geografskog porekla, čije ispunjenje daje zeleno svetlo za pokretanje proizvodnje, podrazumeva pisanje Elaborata o zaštiti geografskog porekla, u skladu sa Zakonom o geografskoj oznaci. Elaborat sadrži opis karakteristika po kojima se proizvod razlikuje od drugih proizvoda slične ili iste vrste, teritoriju na kojoj se proizvodi, kao i druge elemente bitne za raspoznavanje karakteristika proizvoda. Prijavom i registracijom kod Zavoda za intelektualnu svojinu registruju se naziv proizvoda i uslovi proizvodnje. Kontrola proizvodnje od strane akreditovanih kuća koje određuje Ministarstvo poljoprivrede, vrši se u svim fazama - kritičnim tačkama proizvodnje, uključujući pakovanje. Izrada „Elaborata o zaštiti oznake geografskog

porekla za Fruškogorski lipov med“, u saradnji sa PMF-om, Univerzitet u Novom Sada, omogućila je u novembru 2011. registraciju imena porekla za proizvod „Fruškogorski lipov med“, monofloralni med dobijen od medonosne pčele (Apis mellifera L.), sakupljanjem i preradom lipovog nektara sa područja Fruške gore. Zaštita proizvoda sa imenom porekla je najviši nivo zaštite, jer predviđa da se proces proizvodnje, prerade i pripreme u celosti odvija na području proizvodnje, za razliku od proizvoda sa geografskom oznakom, koji se može proizvoditi na nekom definisanom području, a da se taj proizvod pakuje na drugom. Proizvod koji ima zaštićeno ime kao proizvod sa imenom porekla je proizvod čija se proizvodnja mora obavljati na definisanom području i to u potpunosti. Ukoliko se ispune svi ti uslovi, kod Zavoda za intelektualnu svojinu se registruje tzv „svojstvo korisnika” i dobija sertifikat za tačno proizvedenu količinu. Rešenje Zavoda za intelektulnu svojinu za svojstvo korisnika se dobija tek kada se završi sertifikacija proizvodnje i ono se izdaje na rok od tri godine. Toliki je i rok za prodaju proizvoda. Tako npr. proizvod proi-

zveden 2017. godine, može se prodavati do 2020. Proizvod sa svojstvom korisnika sa GEOGRAFSKOM OZNAKOM dobija plavu markicu a sa svojstvom korisnika IMENA POREKLA crvenu markicu. Fruškogorski lipov med je jedini med u Srbiji koji ima sertifikovanu proizvodnju kao med sa IMENOM POREKLA, a na teglici nosi crvenu markicu Republike Srbije. Kao takav, Fruškogorski lipov med, egzistira na tržištu od 2014. godine. Fruškogorski lipov med je jedini proizvod sa IMENOM POREKLA kad su medovi u pitanju. Zaštitu GEOGRAFSKE OZNAKE imaju Đerdapski i Kačerski med. Nažalost, većina proizvoda koji imaju samo zaštićeno ime ili geografsku oznaku uveliko se prodaju na tržištu Srbije, a da nikada nije urađena kontrola proizvodnje, niti postoji dokaz o kvalitetu tih proizvoda. Sve ovo nije samo kršenje propisa, već dovođenje u zabludu potrošača. Među njima ima i proizvoda koji su veoma poznati na tržištu. Država za sada ne koristi mehanizme da zaštiti proizvođače koji zaista proizvode sertifikovane proizvode. Kupcima se zato savetuje oprez.

49


Pčelar zlata vredan

Slađan Simonović

S

lađan Simonović je pčelar iz Beograda. Ovim humanim zanimanjem profesionalno se bavi više od 20 godina. Iako živi u urbanoj sredini, na Senjaku, to ga ne sprečava da se uz veliki trud, ljubav, znanje i Božju pomoć, osim proizvodnje meda i proizvodima od meda, okrene i, kod nas manje poznatim, aktivnostima vezanim za spasavanje pčela. Ima oko 200 košnica sa kojima, poput svojih kolega - nomada modernog doba, stiže do svih krajeva Srbije.- Naše pčele su na kamionima, kontejnerima. Selimo ih od Istočne Srbije, Šumadije, do Fruške gore i Deliblatske peščare, obilazimo prostranstva gde su pčelinje paše izdašnije. Bagremova paša najbolja je u Homoljskim planinama, u Šumadiji su interesantna livadska prostranstva prema Rudniku, a oko Garaškog jezera ima bagrema. Fruška gora sa 30% površina pod lipovim šumama, iz milošte nazvana „medna“ ili „slatka“ planina, idealno je mesto za lipovu pašu, a Deliblatska peščara livadsku i suncokretovu - objašnjava pčelar. Kaže da nikada sve košnice nisu na istom mestu, kao i da je ova godina specifična, da je bagrem, zbog više sunca, ranije dospeo u punu snagu u južnoj Srbiji, pa su pčelari promenili ustaljenu rutu i koncetrisali svoja društva na južnim terenima naše zemlje Da među pčelarima nema konkurencije potvrđuje i naš sagovornik. Šuma, kvalitetnih terena ima dovoljno. Pravi problem pčelara predstavljaju tereni, jer su oni najbolji nepristupačni, a do njih treba doći velikim vozilima, kamionima. Pre nego

50

što pođu na pčelinju pašu pčelari obilaze i pripremaju terene, kose travu... Problem je i što se radi uglavnom o privatnim posedima, i potrebno je dogovoriti se sa vlasnicima o svim uslovima postavljanja košnica. Ukratko, dok su pčele na jednoj paši, pčelari već obilaze, pripremaju sledeću. Pčelarsko gazdinstvo „Simonović“ proizvodi pet vrsti medova: livadski, bagremov, lipov i suncokretov, šumski uglavnom svake treće godine. Osim medova, u prodaji se nalazi med u kombinaciji sa polenom i propolisom, med sa polenom, proposlisom i mlečom, med sa pergom - pored matičnog mleča, najlekovitijim proizvodom pčela, ustvari fermentisanim polenom, koji je 10 puta hranljiviji od običnog, izuzetno koristan za jačanje imuniteta, sprečavanje nastanka pojedinih bolesti i u procesu oporavka. Perga sadrži ceo kompleks vitamina B, vitamin E, nešto C vitamina, ceo sklop mikroelemenata daje organizmu svežinu. Svi ovi proizvodi plasiraju se na sajmovima, manifestacijama, izložbama. Želeći da što više iskoristi benefit pčela i njihovog prisustva, po ugledu na svetske api kolonije, Slađan Simonović je pod svojim imenom registrovao i poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi api turizmom, a jedan od turističkih proizvoda je i udisanje isparenja iz košnica. Ovaj svojevrsni api inhal centar u prirodnom ambijentu zasnivan je na apiterapeutskoj metodi koja poboljšava imunitet organizma, leči različita stanja i oboljenja, te čuva zdravlje uopšte. Dokazano je da udisanje vazduha iz košnica koji čine med, polen,

propolis, perga, matična mliječ i vosak, pomaže kod bronhitisa, astme, stresa, depresije, hronične bolesti pluća, hronične glavobolje i migrene, kod osetljivosti na infekcije, slabog imunološkog sistem, infekcija disajnog sistema. Osim blagotvornog, lekovitog dejstva akteri borave u prirodi i druže se, što je danas veliki benefit otuđenoj od prirode i ljudi navici savremenog čoveka. Od svega čime se Slađan Simonović bavi, javnosti je najatraktivnija njegova SOS ekipa za spasavanje i zbrinjavanje pčela. Radi se o urbanim pčelama, koje se same brinu o sebi, i koje su za svoja staništa izabrale šupljine, roletne, tavan, dimljake nečijih kuća. Ako je za utehu onima čije su kuće postale privremeno boravište za pčele, one biraju energetski dobra mesta. Dešava se da se stvore rojevi od kojih ljudi zaziru i plaše ih se. Tada na scenu stupa Slađan Simonović i po pozivu dolazi na lice mesta, i specijalnim usisivačem ih skuplja, stavlja u karantin i neko vreme vodi računa o njima. Ako su dobro, pridružuje ih svojim pčelama. Kaže da nema divljih i pitomih pčela, da su sve pčele iste. Onima koje „spasi“ daje adekvatniji smeštaj, hranu i čistu košnicu. U šali kaže da se one ne ljute jer život u šatoru menjaju za dvosoban stan sa punim frižiderom. Po njegovim rečima urbano pčelarstvo, koje doživljava ekspanziju po većim evropskim gradovima, kod nas je u povoju. Angažovan je na projektima, uglavnom poslovnih subjekata, koji gaje pčele na vidnom mestu u nameri da svojim klijentima pošalju poruku o značaju očuvanja prirode. Iako ima diplomu mašinca, Slađan Simonović sebe smatra pre svega ekologom, čovekom koji razmišlja i radi u saglasju sa prirodom - organski. Trudi se da živi na što prirodniji način i da se, koliko je to u njegovoj moći, ne naruši njen balans. U svom okruženju uvek ima desetak košnica. Pod motom „Čuvanjem pčela čuvamo sebe“ i uz činjenicu da „Od pčela zavisi svaki treći zalogaj u ishrani čoveka“ jedan je od neumornih pregalaca zdravijeg, čistijeg života usklađenog sa prirodnim dobrima.


Eko fungi - farma organskih šampinjona i bukovača po svetskim standardima

K

ompanija „Eko fungi“ Padinska Skela, Beograd, jedina je u Srbiji, i jedna od tri sertifikovanih proizvođača organskih pečuraka u Evropi koja svoj koncept poslovanja zasniva na procesu prožimanja nauke i prakse, na proizvodnji zdrave, organske hrane namenjene širokoj potrošnji. Vlasnica„Eko fungi“, biolog Ivanka Milenković, svoje znanje i trud u razvoj tehnologije stvaranja visokokvalitetnog organskog proizvoda počela je da ulaže pre 30 godina. Filozofija firme počiva na stavu da u prirodi ne postoji otpad, za čega su zaslužne upravo gljive. Ono što je za druge otpad „Eko fungi“ koristi kao sirovinu za proizvodnju visokokvalitetne hrane, odnosno gljiva. Nakon zarvšetka ciklusa proizvodnje, istrošeni supstrati (hranljive podloge) ponovo odlaze na imanja organskih farmera gde se koriste za đubrenje. Nakon toga, prinose sa ovih imanja „Eko fungi“ ponovo otkupljuje i dehidratiše u svom pogonu u Padinskoj Skeli. Kompanija „Eko fungi” je 2013. godine pokrenula industrijsku proizvodnju gljiva po novoj tehnologiji koja u proizvodnji supstrata za uzgoj gljiva koristi otpad. Ideja je testirana na više od 100 različitih vrsta organskog i neorganskog otpada i dokazano je, da sve što poseduje celulozu može obezbediti hranu gljivi i time njen uspešan rast. Zahvaljujući primeni mikrobiološkog metoda, osim umanjenja emisije štetnih gasova nastalih usled sagorevanja, bitno su smanjeni i troškove proizvodnje. Projekat je rađen u saradnji sa beogradskim Poljoprivrednim fakultetom i Biološkim institutom. Inovacija je patentirana, a projekat „Eko Fungija” se našao kao jedan od 100 opisanih primera u publikaciji Plave ekonomije (ZERI), koja promoviše primere industrijske proizvodnje po principe or-

Eko fungi šampion kvaliteta Novosadskog sajma ganske proizvodnje, koji se mogu započeti brzo i jeftino. Stručni tim kompanije, predvođen Ivankom Milenković, svoj rad bazira na visokoobrazovanom menadžmentu i tesnoj saradnji sa naukom, prvenstveno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu. Proizvodnja gljiva u ovoj kompaniji danas je dostigla 120 tona šampinjona na godišnjem nivou, i oko 30 tona bukovača. Proizvodni proces se odvija u sedam profesionalnih tunela u kojima se odgajaju gljive pod strogo kontrolisanim uslovima. Dva od sedam tunela prilagođena su za uzgoj bukovača, i nešto su drugačji od pet tunela za uzgoj šampinjona. - Osim proizvodnje organske bukovače i šampinjona, ova kompanija je 2017. godine kreirala nekoliko vrsta mešavina na bazi jestivih gljiva i povrća, i tržištu ponudila jedinstvenu mešavinu organskog dehidratisanog povrća, koje pri dehidrataciji gubi vlagu, ali zadržava boju i hranlji-

vost. Za ovaj proizvod „Eko fungi“ je 2018. nagrađena na najvećem sajmu voća i povrća Fruit Logistica u Berlinu. Ovi miksevi su namenjeni savremenim poslovnim ljudima, najviše onima sa brzim stilom života koji sebi žele zdravo i kvalitetno da se hrane. Dovoljno je miks preliti vodom i začiniti po ukusu - kaže gospođa Marija Ognjenović, agroekonomista kompanije „Eko fungi“. Tako su se na tržištu našla četiri proizvoda, mešavine razlitih receptura od 12 vrsta povrća: dehidrirano povrće (kupus, zelena i crvena paprika, šargarepa) i šampinjoni; povrće (šargarepa, suvi paradajz, celer, peršun i praziluk) i šampinjoni; povrće (praziluk, šargarepa, tikvice) i šampinjoni; i povrće (praziluk, crni luk) i šampinjoni. Zahvaljujući kvalitetu ovih mikseva „Eko fungi“ su poneli pobednički pehar kvaliteta 86. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, u maju ove godine. Proizvodi „Eko fungi“ se mogu naći u objektima Super Vera u Beogradu, Univerexporta u Beogradu i Novom Sadu, prodavnicama zdrave hrane u Beogradu. Sve je veća potražnja za ovim proizvodima na tržištu Slovnije, Švajcarske, Nemačke i Kanade. Gospođa Ognjenović kaže da je proizvodnja organskih šampinjona retkost i u svetu. Tvrdi da je i pre uvođenja sertifikata u ovoj kompaniji strogo vođeno računa o proizvodnji i da je i tada svaka analiza kvaliteta mogla da prođe zdravstvenu ispravnost. Međutim, uzdržala se od komentara kvaliteta šampinjona na našim zelenim pijacama, čak i u prodavnicama, već poziva na oprez i kupovinu od pouzdanih proizvođača, onih kojima se veruje. Čak i u pečurkama koje su rasle u prirodnim uslovima nađeni su ostaci pesticida, herbicida i drugih otrova koji nisu poštedeli ni šumska staništa.

51


Radanska ruža pročula se po organskim proizvodima

S

ocijalno preduzeće “Radanska U „Radanskoj ruži“ nalaze se proizvodi RUŽA” doo Lebane, osnovano je poput cepkanog blagog i cepkanog ljutog 2015. godine kao neprofitno društvo ajvara, mackala (pikantni proizvod napravsa ograničenom odgovornošću i ciljem zaljen od pečenog paradajza koji se potom pošljavanja žena sa invaliditetom i socijalukuvava i dodaje se ljuta babura), peglano ugroženih žena radi dugoročne pomoći ne paprike, džemova od šipurka, kajsije, i njihovog ekonomskog osamostaljivanja. divlje jagode, šiljive..., sokova od praske Jedna od specifičnosti ovog preduzeća (vrsta vinogradarske breskve) i kajsije, je što posluje bez mašina. Zaposlene maslatka od divljih jagoda, dunje sa orasima, nufakturno proizvode organske proizvode divljih kupina, šljiva sa orasima, kajsije i od povrća i voća iz malih gazdinstava sa praske, delikatesi poput maliđana ili zenezagađenih obronaka Radan planine. Idelenog ajvara, ajvara od šiljače, slatka od ja osnivanja preduzeća bila je proizvodnja latica ruža, ajvara sa maslinama i maslinoorganske hrane kao potreba savremenog vim uljem pakovanim u teglicama od 210, čoveka koji teži zdravom načinu života 370 i 720gr. U kartonskoj ambalaži oblika iskorišćavanjem kvalitetnih sirovina, ali i tradicionalne srpske kuće sa tradicionaliskorišćenje veština i iskustava ovdašnjih nim srpskim ukusima, tzv.„Srpskoj kući“, žena u pripremanju najraznovrsnije zimnisadržana su tri različita proizvoda - teglica ce. Raritet je ručna proizvodnja, od branja i ajvara, slatko i džem. Ovo veoma maštivibiranja najzdavijih plodova, do pasterizacito pakovanje može da bude lep i ukusan je, koja se radi na najstariji način, termički poklon. u loncima, do pakovanja, bez konzervansa - Sve proizvedene količine, bilo da se po tradicionalnoj recepturi i sa puno truda i radi o ajvaru ili džemu, prodaju se. ObavStefan Denković ljubavi, bukvalno vođenje računa o svakoj ljeni su prvi izvozi za Švedsku prošle gotegli. To proizvodnju čini skupljom, ali je zato kvalitet proizvoda dine, ove godine kontigent ljutog ajvara kreće preko okeana za veoma visok.Stefan Denković (25) koji je u ovaj posao uklju- Meksiko. Ove godine preduzeće je na tržište izbacilo četiri nova čen pre tri godine posredstvom majke Ljiljane i ujaka, direktora organska proizvoda, a kompletnu proizvodnju otkupila je jedna preduzeća Predraga Stošića, kaže da je preduzeće startovalo sa austrijska kompanija. Radi se od organskom ajvaru, mackalu, pet žena, a sada upošljava 40. Ono je izraslo iz Udruženje žena peglanoj paprici i pinđuru. U toku su i javni radovi kojim će se „Ruža“, a članice su se dugi niz godina bavile starim zanatima ili unaprediti i povećati radni prostor. Početkom 2019., Ambasada radile kao gerontodomaćice. Međutim, tek osnivanjem ovog pre- Poljske je donirala sredstva za nabavku hladnječe za skladištenje duzeća, one su postale nezavisne, vidljive i društveno prihvaćene voća i povrća. Moram da naglasim da se zahvaljujući Caritasu iz i hvaljene. Po njegovim rečima, za osnovnu delatnost odabrana Beča naše preduzeću se rodilo, da je opstalo i da živi. Ove godine je veza prirodnih i ljudskih resursa, autohtono voće i povrće i smo dobili donaciju od Fondacije Ane i Vlade Divac koja će nam žena, koje od vajkada najbolje na svetu prave ajvar. Voće i povrće pomoći da kupimo lepilicu za etikete kao mala, ali značajna olakse isključivo kupuje od stalnih dobavljači, malih poljoprivrednih šica ženama - objašnjava naš sagovornik. prozvođača sa juga Srbije, a prvi put ove godine na preradu stiže Večito pitanje je kako možemo da se izborimo da naše kvalivoće i povrće iz organske proizvodnje sa dva hektara u vlasništvu tetne prehrambene proizvode, od sirovina odnegovnih na dobroj preduzeća. zemlji i punih sunca, zauzme neku značajniju poziciju u svetu? - Vrednim radom i organskim proizvodima za kratko vreme Stefan Denković jednostavno odgovara: pročuli smo se i u Srbiji, Evropi i svetu. Iz široke palete proi- Ukusima, kvalitetom, koji se sve više prepoznaju, i svazvoda najprepoznatljiviji smo po proizvodnji ajvara, koji je ove ko ko god da je probao naše proizvode imao je jednu rečenicu: godine osvojio svetsku (Njujork), evropsku (Pariz) i srpsku titulu „Vratili ste nas u detinjstvo, to je ukus koji je pravila moja baka!“. (Etno sajam hrane i pića Beograd) najboljeg, gde je konkurencija Mnogi od njih su iznenađeni što toga još uvek ima, da postoje najveća - kaže Stefan Denković, i dodaje da je položaj ljudi sa ljudi, preduzeća sa voljom i znanjem iz prošlosti, koji nas veinvaliditetom u našem društvu izuzetno težak i da se zahvalju- zuje za dom, porodicu, one koje smo voleli i kojima nije bilo jući ovom projektu ovim ženama, koje se lavovski bore za svoj teško da za nas pripremaju najčarobnije zalogaje. Ovo preduzeće integritet i egzistenciju, omogućio status zajednice, ali pre svega krasi i humanitarni rad. Paketi sa njihovim proizvodima našli su smopoštovanje i svesnost o tome da je to što rade i stvaraju kori- put do sigurnih kuća, dece u Zvačanskoj... Neki od proizvoda sno i značajno ne samo za njih već i društvo u celini. On je naveo „Radanske ruže“ mogu da se kupe u prodajnim lancima u Novom reakciju gospođe od preko 50 godina koja ga je dirnula, koja je Sadu i Beogradu. Kompletna ponuda može se poručiti preko sajta zaplakala pošto je prvi put u životu zaradila svoju platu. www.radanskaruza.rs.

52


Organska bašta jedne Beograđanke

G

Gordana Stanković

ordana Stanković iz Beograda, vlasnica Poljoprivrednog gazdinstva „MiMi bašta“, selo Progoreoci, opština Aranđelovac, u kojem živi manje od 900 stanovnika, bivša je advokatica koja je pre četiri godine donela odluku da se okruži zelenilom i živi bliže prirodi. U tome su je podržale njene dve ćerke, takođe okrenute nekim drugim vrednostima, Milica (32) doktor bioloških nauka, na ekologiji biljaka mora, PMF u Novom Sadu, i mlađa Natalija (31) arhitekta održive arhitekture sa diplomom Univerziteta u Švajcarskoj, koje joj pomažu i savetima i praktično. Njoj je dovoljno njihovo prisustvom kad god su u zemlji. Rođena i odrasla na beogradskom asfaltu, kaže da je imala sreće da su njeni roditelji, majka doktor bioloških nauka i otac veterinar, i sami ljubitelji prirode, uvek gledali da žive u kući sa dvorištem i baštom u kojoj je bilo i luka, paradajza..., i u kojoj je uvek imalo šta da se radi. Za Gordanu Stanković poslednjih deset godina, koje je provela u stanu, bile su najteže. Zato je donela hrabru odluku da svoje penzionerske dane započne na četiri hektara netaknute zemlje između Lazarevca i Aranđelovca. Uhvatila se u koštac sa raščišćavanjem zemljišta, analizom, koja je pokazala da je s obzirom na kiselost (4.8pH) bogom dana za uzgoj borovnice. Ali, pošto nije imala na raspolaganju potrebna sredstva za zaštitne mreže, odlučila se za Sibirsku borovnicu, odnosno Aroniju, drugu opciju na spisku svojih mogućnosti i želja. Poslušala je savet stručnjaka iz Superior-a iz Velike Plane i u vrlo tesnom vremenskom inter-

valu 3.200 sadnica je bilo posađeno, bunar iskopan, nabavljene pumpe i sistem za navodnjavanje kap po kap u funkciji. Pojavio se i problem, kada se na jednom delu parcele pojavila voda, i da ne bi plavila sadnice, bila je prinuđena da iskopa malo jezero, u koje je s jedne strana ulazila bunarska i ocedna voda, a s druge je bila pumpa koja je tu vodu sprovodila do laterarnih vodova. U fazi izgradnje je i funkcionalan objekat sa preradnim delom i delom za stanovanje. Dovođenje komunalne infrastrukture, gradske vode i struje, pravljenje drenaže ispod jezera, skupo su je stajali, urkos subvencijma dobijenim od Republike za kupovinu sadnica i navodnjavanje. Do sada je uspela da objekat natkrovi i da se posveti učenju vezanom za zemlju, aroniju i metode njenog ugoja i prerade, i razvojnim planovima buduće proizvodnje. - Priznajem da mi učenje najlakše pada, jer smatram da čovek kada prestane da uči prestane i da živi. Iako sam toliko toga morala da savladam, u tome sam jako uživala. Aronija se smatra za jednu od najzdravijih biljaka na svetu. Dobra je kako za prevenciju bolesti, i kada je bolest već prisutna. Sem vitamina A, B, C ,P i E, sadrži i saharide, celulozu, pektin, organske kiseline, antocijanid, zatim flavonide, folnu kiselinu, gvožđe, kalcijum, mangan, jod, fosfor, cink, molibden, kalijum i kobalt. Visok nivo antioksidanasa - 100g ploda sadrži oko 16.000 mikro molova a dnevna potreba je oko 5.000 ORAC jedinica što je oko 0,2dl 100% soka. Ako znamo da slobodni radikali svakodnevno napadaju ćelije ljudskog organizma, jasno je koliko je značajno unošenje antoksidanasa. Osim zaštite od slobodnih radikala, aronija se najčešće koristi za snižavanje holesterola u krvi, nivoa šećera, regulaciju probave, jačanje imuniteta i sprečavanje kardiovaskularnih bolesti.

Zanimljiva je i priča kako je ušla u organsku proizvodnju. Iako je imala nameru da se bavi nečim posebnim, ideja da to bude organska proizvodnja odredilo je zemljište, koje se u katastru vodilo kao

pašnjak, ustvari bila samonikla šuma u koju bar dvadeset godina niko nije kročio. Kontrola iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kragujevac zatekla je na zemljištu mahovinu i zahvaljujući tome vlasnica je uspela da dobije sertifikat proizvođača aronije proizvedene po organskim principima za samo dve, umesto tri godine.Plan je da ove godine prodaje aroniju u svežem stanju, a da sledeće, kada mašine i potrebna oprema budu u funkciji, krene sa proizvodnjom matičnog soka, čaja i sušene aronije i da to ponudi tržištu kao organski proizvod. Nakon četiri godine provedenih mahom na selu, velikog poduhvata i ne malih problema, Gordana Stanković oseća zadovoljstvo što je smogla hrabrosti i za životni prostor osmisli pravi mali raj po svom nahođenju i ukusu. - Želela sam da se sklonim iz grada, u kojem sam provela ceo svoj život. Dođete u poziciju kada završavate ono što ste u mladosti započeli, svoj profesionalni život, i onda vam preostaju posete pozorišnim predstavama, kulturnim događajima. Moj jedini cilj je bio da u 60-tim napravim jednu baštu u kojoj ću uzgajati sve što će mi biti potrebno, bez prskanja i ikakvih tretmana, proizvedeno na organski način, dobro za mene, dobro za druge i okolinu. Moram priznati da mi je u tome pomogla knjiga o organskoj bašti koju je napisala moja majka, prof. dr Vera Matanović (86), a koja je došavši da me poseti zadovoljno prokomentarisala: „Sada mogu na miru da umrem!“ Osećala sam njen ponos mojom odlukom, ali i odlukom moga brata koji je nekako u isto vreme učinio nešto slično, jer sam ubeđena da se ratovi za vodu već vode, a da onaj ko ima zemlju nikada neće biti gladan. Gospođa Stojanović kaže da uzgoj aronije nije zahtevan jer je biljka sama stvorila sistem odbrane od insekata, gljivica, virusa i bakterija. Unošećenje aronije u organizam čovek koristi sve prednosti te biljke. Zato se ne plaši da njena proizvodnja 100% prirodnog mlečnog soka neće naći kupca. Oni koji znaju, ne pitaju koliko košta mlečni sok iz „MiMi bašte“ proizveden u ograničenim količinama, i da naprave i neku malu zalihu za ne daj Bože.

53


Migracija iz grada u selo u službi egzistencije

R

azvoj sela i poljoprivrede se godinama unazad deklariše kao jedan od prioriteta u razvoju države, dok statistički pokazatelji podsećaju na sve teže stanje u ovoj privrednoj delatnosti i sve veći broj onih koji život na selu menjaju za život u gradu. Ipak, beleže se i ona drugačija iskustva, mladih ljudi, od 18 do 40 godina, koji se iz raznoraznih razloga odlučuju da započnu život na selu, ili se u njega vraćaju. Posebno su zanimljive storije onih sa završenom visokom školom, odlučnih da započinjanjem sopstvenog biznisa reše svoj egzistencijalni status. Oni sa sobom donose ne samo entuzijazam, sveže ideje, inovacije već ono što je najvažnije - znanje da sve ono što su zamislili sprovedu. Jedna od njih je i Čačanka, diplomirani politikolog za međunarodne odnose, Mina Ranković (27), koja se nakon završetka Fakulteta političkih nauka na Beogradskom univerzitetu suočila sa neusklađenošću tržišta rada i obrazovnog sistema, situacijom koja pogađa većinu mladih ljudi u Srbiji. Pošto nije mogla da nađe posao u struci, bila je prinuđena da radi poslove za koje često nije bila potrebna ni srednja škola. Kako ni nakon četiri godine traganja nije bilo izgledno da će se situacija promeniti, rešila je da izabere jednu od dve mogućnosti: da „iskoristi“ ono što ima ili da se spakuje, i poput mnogih svojih vršnjaka, budućnost počne da gradi u nekoj drugoj zemlji. Ali, pošto je shvatila da bi je, gde god da ode, čekali poslovi za koje je prekvalifikovana, što je ne bi učinilo srećnom, odlučila je da ostane u (na) zemlji. Olakšavajuća okolnost bila je što se njen otac od 2005. godine na malom seoskom domaćinstvu u selu Prijevor, osam kilometara od Čačka, iz hobija posvetio voćarstvu. Upravo su tamo, obe njegove ćerke, Mina i dve godine starija Draga, diplomirani ekonomista, koja se kao i njena sestra suočila sa istim problemom, odlučile da se okušaju u poljoprivrednoj proizvodnji i u nju inkorporiraju sva svoja znanja, sposobnosti i energiju svojih mladih godina. Sestre Ranković poljoprivredu delatnost trenutno sprovode na pola hektara, uzgajajući jagode, kupine i nešto malo kajsija i šljiva. - Planiramo da u skorije vreme osposobimo tri hektara i, budući da jagode gajimo

54

Mina Ranković uživa u svom poslu u plasteniku i van njega, ove godine uđemo u proces konverzije iz konvencionalne u organsku prouzvodnju, kada je u pitanju plastenička proizvodnja jagoda. Ona je već sada zasnovana na principima organske proizvodnje jer se u njihovoj zaštiti koriste samo dozvoljena sredstva, a zemljište poseduje kiselost predviđenu organskom proizvodnjom. Kasnije planiramo da se kompletno posvetimo organskoj proizvodnji. Još uvek se nalazimo u test fazi proizvodnje sokova i džemova, koju iz kućne varijante nameravamo da identičnim načinom proizvodnje, proširimo i određene količine plasiramo na tržište - objašnjava Mina Ranković. Iako je domaće tržište organskih proizvoda još uvek u procesu nastajanja, a broj poljoprivrednih proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom nedovoljan, uprkos brojnih prednosti u konzumiranju ovih proizvoda kojima se smanjuje unos toksičnih hemikalija, količina aditiva i boja u ishrani, povećava količina vitamina, minerala i antioksidanasa, a genetski modifikovani organizmi zaobilaze, naša sagovornica u njoj vidi budućnost i u koju, bez ostatka, veruje. Za nju je to način da se istakne

vrednost porodičnog posla, domaćih proizvoda sa ciljem zadržavanja u okvirima „male“ proizvodnje kao potvrde kvaliteta. - Svako ko vodi računa o sebi i svom zdravlju vodi računa šta jede. Svaki kupac zna da prepozna kvalitet i platiće uvek više ukoliko proizvod zadovoljava njegove kriterije. Smatram da imamo sigurno tržište za naše proizvode - kaže Mina Ranković, zadovoljna što je sa sestrom ovaj porodični biznis, za relativno kratko vreme podigla na jedan viši nivo, u čemu su pomogle i njihove godine i obrazovanje, i neočekivano mnogo onoga što su učile i naučile na fakultetima koji nisu vezani za poljoprivredu, mogle da primene na sektor poljoprivrede. Obe sestre govore engleski i nemački jezik, vrlo dobro se snalaze u oblasti informacionih tehnologija. Obrazovanje im je dalo potrebne kvalifikacije i za uspešnije ostvarivanje kontakata na domaćem i međunarodnom planu. Praćenje preko društvenih mreža rad domaćinstava u Hrvatskoj, R. Srpskoj, Crnog Gori, Rusiji i drugim zemljama, pružaju im uvid u savremena kretanja i uslov su ličnog napretka i konkurentnosti njihovog domaćinstva. - Pratim šta rade u drugim zemljama i ono što sam učila primenjujem u svom sopstvenom biznisu, a to ne bih mogla da radim za nekog drugog - potvrđuje Mina Ranković, zadovoljna svojom odlukom da ostane u Srbiji i krene sopstvenim putem, manje zadovoljna učešćem države u podsticanju mladih na selu, posebno žena. Svojim primerom lepe, učene, vredne, energične mlade žene koja ima šta da kaže, radikalno menja sliku aktera u procesu proizvodnje hrane, nosioca ključne uloge za dalji razvoj Srbije. Iz njenog ličnog ugla, put iz grada u selo logičan je potez svakog preduzimljivog čoveka koji veruje u sebe, a svojim primerom postavila je i putokaz kako taj put može da bude uspešan.


Budućnost malih proizvođača je u organskoj proizvodnji

N

ije uobičajeno u posleratnoj „žitnici Srbije“, pre toga voćarskom kraju, danas u nastojanju da se voćarske kulture u potpunosti vrate, gajenje bobičastog ili „sitnog“ voća, karakterističnog za brdovite krajeve centralne Srbije. Oni najodvažniji odlučili su se da odu i korak dalje. Među njima je i Mile Jović, vlasnik Poljoprivrednog gazdinstva „Jović“ iz Čuruga, koji od 2016. godine podiže malinjak zasnovan na organskim principima proizvodnje, sa ciljem proizvodnje organske maline i organskih proizvoda od maline. Ukupna površina pod malinom PG „Jović“ iznosi 3.4 hektara: 2.7 ha zasada Polke i 70 ari Polane. Zasadi su formirani sa prvoklasnim sadnim materijalom uz primenu svih agrotehničkih mera, opremljeni zalivinim sistemima, sistemima za orošavanje (tuširanje), i u završnom projektu zasene (betonski stubovi i žice su montirani), kako bi se zbog vremenskih uslova, temperatura spustila za 5 do 6°C i stvorili optimalni uslovi za uzgoj malina. Gospodina Jovića sa zasadom malina za koji kažu da je najmoderniji u Vojvodini, kada je organska proizvodnja u pitanju, očekuje registracija proizvoda organskog porekla. Izabrana sertifikaciona kuća Organic Control System doo (OCS) iz Subotice bi trebala do početka berbe u julu, kada malina dolazi na rod, privede kraju proces kako bi ovogodišnji rod bio sertifikovan kao organski. Osim konzumne organske maline, od ove godine PG „Jović“ je započelo proizvodnju džema od maline i nekoliko vrsta namaza (malina - đumbir; malina - vanila; kupina - malina - menta; kupina malina - cimet), kao i sirupa od maline, sve sa dodatkom organskog šećera, pod robnom markom NINA. I ovi proizvodi bi do početka berbe trebalo da budu sertifikovani kao organski. Zbog nedostakta potrebnih količina sirovine za proizvodnju džema, namaza i sirupa ovaj domaćin je prinuđen da određene količine maline iz organske proizvodnje nabavlja iz hladnjače. Isti slučaj je i sa kupinama, koje za sada mora da uzima od organskih proizvođača, pošto za svoje zasade (dva reda) čeka sertifikat, koji će mu omogućiti da ih ubaci u preradu i potpuno osamostali jer: - Ne želim da zavisim od drugih. Primetio sam da od raznih dobavljača dobijam različit kvalitet ploda, koji se razlikuje po ukusu, a time menja i ukus konačnog proizvoda, npr. džema. Ceo koncept ovog malog porodičnog biznisa je da našim kupcima garantujemo kvalitet i ujednačen

Mile Jović standard svih naših proizvoda, a to možemo da postignemo samo ukoliko u celosti kontrolišemo proces proizvodnje, od sirovine do teglice - kaže gospodin Jović, pionir registrovane proizvodnje organske maline u samom srcu Vojvodini. Odvažnost da to učini, po sopstvenom priznanju, dobio je prateći kretanja na tržištima Austrije i Holandije, gde žive njegova dva brata kod kojih često odlazi. Tokom godina primetio je da su poljoprivredni proizvodi iz organske proizvodnje za samo nekoliko godina gotovo sasvim potisnuli proizvode iz konvencionalne proizvodnje i na osnovu toga zaključio da će, sa manjim kašnjenjem, taj trend doći i kod nas. Nažalost, platežna moć u Srbiji je daleko od mogućnosti Austrijanaca i Holanđana, koji su kulturu života, koja se pre svega odnosi na njegov kvalitet, podigli na jedan viši nivo. - Ljudi drže do sebe i dosta pažnje obraćaju na organske proizvode jer im standard to dozvoljava. Naši organski proizvodi su skuplji. Zdrav čovek razmišlja da mu organski proizvodi nisu potrebni. Nadam se da će se to promeniti. Imamo sreću da se kod naših roditelja i njihovih roditelja, još uvek zadržao starinski način obrađivanja bašti,

ali ni to neće doveka. Ja ću pokušati da nađem put za moje NINA namaze i NINA džemove, da nađem način da ih izvezem jer smatram da su strana tržišta šira i platežnija - smatra Mile Jović. Odluka da se posveti organskoj proizvodnji po njemu je bilo jedini mogući pravac koji je mogao da sledi i u kojem je njegov zasad maline mogao da se zadrži. Nedostatak hladnjače, niska otkupna cena maline, neki su od razloga koji su ga opredelili za organsku proizvodnju, koju danas smatra svetlom budućnošću za male proizvođače, koji jednog dana mogu da prerastu u velike, jer svi znaju šta je zdravo, dobro i kvalitetno. A u kom pravcu će se gazdinstvo dalje razvijati, po mišljenju gospodina Jovića zavisiće od stanja na tržištu. Od tražnje zavisiće i dalje širenje zasada, a on lično bio bi zadovoljan kada bi dva tri proizvoda na tržištu bila prepoznata kao proizvodi specifičnog ukusa. PG „Jović“ je prvi put javno predstavljeno na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, sredinom maja ove godine, gde je na poziv Serbia Organica, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede predstavilo svoje proizvode. Prema broju zainteresovane publike reklo bi se vrlo uspešno.

55


Čiji je kulen najbolji?

N

ajeminentniji proizvođač kulena iz Bačkog Petrovca, Karol Horvat, vlasnik Poljoprivrednog gazdinstva za proizvodnju i preradu Petrovačke kobasice, jedan je od retkih koji se ne plaši da oda tajni recept ovog brenda, po kome je Bački Petrovac poznat u celom svetu. - Tajna Petrovačkog kulena je u njegovoj pikantnosti. Koristimo dosta ljute paprike i ne stavljamo biber. Visokokvalitetno meso, so, beli luk se podrazumevaju - kaže gospodin Horvat i naglašava važnost tradicionalnog načina proizvodnje, koji mu garantuje ne samo kvalitet, već i posebnost. Árpád Vujević, proizvođač i član Udruženja Lemeški kulen, kaže da je Lemeški kulen za svačiji ukus, reprezentativan proizvod sa geografskom zaštitom, koji se proizvodi po recepturi starih majstora iz Svetozara Miletića, koji su istu nasledili od još starijih. Jedino što se iz tog vremena promenilo, jesu mašine za mlevenje mesa. Sve drugo je ostalo isto, a čuvanje i negovanje izvorne proizvodnje današnje generacije smatraju svojom obavezom. U sastav Lemeškog kulena osim najkvalitetnijeg svinjskog mesa ulazi samo so i paprika, i to ona ekstra klase, koja se proizvodi u Svetozaru Miletiću. I to je onaj sastojak koji joj daje poseban kvalitet. Gaji se slatka, ljutkasta i jako ljuta. U kulen se stavljaju sve tri, pa kulen može da bude blag, blago ljut i baš ljut, i zato se kaže da Lemeški kulen zadovoljava sve ukuse. Pravilo kojeg se Lemešani strogo pridržavaju je da se kulen pravi isključivo zimi i za punjenje se koriste prirodni omotači - kate. Stevan Farkaš iz Udruženja „Sremska svinjokolja i kobasicijada“ kaže da je Srem, odnosno Šid, mesto gde se pravi najbolja kobasica u Srbiji, a da su Šiđani prvaci sveta u obradi mesa i proizvodnji domaćih, suvih fermentisanih kobasica. - Razlika između sremske i slovačke, odnosno petrovačke kobasice je u začinima. Petrovčani mnogo više koriste začinsku papriku od nas. U Sremski kulen, osim I i II kategorije mesa i malo slanine, ide kuhinjska jodirana so, ljuta i slatka paprika, biber i beli luk. Kisačani dodaju još i kim pa je i između dva slovačka brenda, petrovačkog i slovačkog, prisutan rivalitet - objašnjava gospodin Farkaš.

56

Pretpostavljamo da ni posle ovog objašnjenja nismo bliži odgovoru, i da je to ipak stvar ličnog ukusa svakog ljubitelja kobasice - kulena, koji ima svog favorita. Neosporna je činjenica da niko od njih nema problem sa distribucijom, i da potražnja uvek premašuje ponudu, a da je isključiv razlog limitirane proizvodnje želja da se zadrži postignut kvalitet. Na kraju krajeva uvek pobedi „kulen“. Lemeški kulen je najbolji

Petrovački kulen je najbolji

Sremski kulen je najbolji


Decenija Lugarnice na Iriškom vencu i četiri leta Fruškogorske lugarnice

N

edavno je velikom feštom obeleženo 10 godina rada „Lugarnice“ na Iriškom vencu, početne ideje iz koje će se razviti još jedna slična, ovoga puta nešto toplija, porodična priča nazvana „Fruškogorska lugarnica“ u Maloj Remeti (www. lugarnica.rs; restoran.lugarnica@gmail.com). U toj mlađoj, obeležen je jubilej starije, uz 300 zvanica, prijatelja, redovnih gostiju i partnera. Posebno slavlje priređeno je za 60 zaposlenih i njihove porodice. Nekima od njih, sa stažom dugim kao i jubilej, dodeljene su zahvalnice.

Iako se Ljiljana Dudaković-Jovanović potpisuje ispod kompletne organizacije „Fruškogorske lugarnice“, priznaje da za to najveće zasluge pripadaju njenom ocu, Stevici Jovanoviću. On je od 1974. prisutan u turizmu i ugostiteljstvu, prvo u okviru NacioFruškogorska lugarnica u Maloj Remeti nalnog parka „Fruška gora“, a kada je taj sektor ugašen, i u privatnoj režiji. Imao je dovoljno žiteljima, posebno ženama, da iznesu i prodaju hrabrosti, a i znanja, da šumarsku kuću, u kojoj proizvode iz domaće radinosti, od ručnih radosu bile kancelarije šumarskih inženjera zaposleva do sireva, meda, suvomesnatih proizvoda... nih u NP „Fruška gora“, uzme u zakup i pri saU ovoj fešti, sada već petoj po redu, učestvuju i mom planinskom vrhu, na prometnici Novi Sad meštani obližnjih sela. - Ruma, ustanovi prijatan ugostiteljski objekat Mnogi od tih proizvoda našlo se na meniju reokružen stoletnom šumom. Tri generacije na proslavi jubileja storana „Lugarnice“, doduše specijalizovanog i Pre nego što je registrovana kao poslovna jeprepoznatljivog po jelima od divljači: paprikašu/ dinica u Maloj Remeti, „Fruškogorska lugarnica“ je bila skromna gulašu od jelenske divljači i divlje svinje, kobasicama i špikovanim kuća za odmor njegove ćerke, koja je ovo mesto otkrila pre 17 godi- srnećim butom. Zbog ovakvog menija posećuju ih i domaći i strani na oduševljena blizinom manastira Mala Remeta, majkom Rafailom gosti, koji mogu da probaju i proizvode od mangulice. i sestrom Frosinijom, koje obitavaju u tom manastiru. Ali, poslovni - Od prijatelja, koga sam stekla od dana kada sam kročila u Malu nerv gospodina Jovanovića je, bez obzira na to što u to vreme selo sa Remetu, danas Poljoprivrednog gazdinstva „Opančić“, tačno nasvega 800 žitelja bez asfaltnog puta i uličnog osvetljenja za svakog spram „Lugarnice“ nabavljam mangulice, med, ukratko sve što se drugog ne bi bilo privlačno, prepoznao veliki potencijal ovog pro- proizvode. Dobro je i njima i nama i sa ovom saradnjom prosperiraju stora za razvoj. oba domaćinstva - objašnjava svoju poslovnu filozofiju naša sago- Počeli smo od vikend kućice i 6 ari placa, i sve što danas ima- vornica. mo, dva restorana, vinski podrum, smeštajne kapacitete sa 35 ležaja, Sledeće godine „Fruškogorska lugarnica“ će obeležiti pet godina sadržaje poput mini ergele i malog jezera, na bezmalo dva hektara, rada. Sumirajući pređen put, ova preduzetnica je, bez obzira što je izgradili smo bez kredita i subvencija, radom u kome su mi bezgra- sa porodicom angažovana 24/7, ponosna ostvarenim, izgrađenim i nično pomogli moji roditelji, suprug i ćerka. Sa rastom i razvojem osmišljenim; zadovoljna podrškom lokalnih, pokrajinskih i repunaše „Lugarnice“ otkrivali smo nove prednosti lokacije, njene lepo- bličkih organa i institucija. Predstavnici ministarstava i pokrajine te i mogućnosti. Jako sam zavolela ovaj krajolik u kome se mešaju odazvali su se pozivu povodom obeležavanja jubileja, dajući na taj lekovite ruže vetrova. Danas je dosta toga promenjeno. Do sela je način blagoslov ovoj hrabroj ženi i njenoj viziji oživljavanja sela. stigao put. Selo je sada osvetljeno, a u njegovoj okolini se nalaze tri Zadovoljna je najviše kada gosti kažu da u ovom ambijentu prodišu. plantaže jabuka, prestižna vinarija „Deurić“, i u sve to smo uvrsti- Ovu priču smo sami stvorili i to se oseti kada se uđe u naše dvorili turističku ponudu, što nas je i profesionalno i lično ispunilo. Do šte. Ovde nema ničeg veštačkog, nametnutog. Dobroj energiji doprisada su ostali nedirnuti ono što jednim imenom nazivamo - lepotom nosi i blizina manastira, ruža vetrova, miris zemlje... Ovde je čoveku života, cvrkut ptica sa kojim se budite, iskonska priroda koja vas dato da isprovociran prirodom, slobodno razmišlja o stvarima koje okružuje, miris cveća i lekovitih travki... - kaže gospođa Ljiljana Du- mu u sve nesnosnijoj gradskoj gužvi, ni ne padaju na pamet - ističe daković-Jovanović i obećava da će tako i ostati. Ljiljana Dudaković-Jovanović, koja osim team buildinga i seminara Iako priznaje da joj je glavni mentor u poslu bio otac sa njego- za poslovne ljude, sve više insistira na porodičnom odmoru, koji u vim ogromnim iskustvom, specijalizacija menadžmenta za turizam zavisnosti od interesovanja u saradnji sa Udruženjem za promocii ugostiteljstvo u InterCityHotel Wien, ukazali su joj na neophod- ju aktivnog odmora u prirodi - EXPLORER iz Novog Sada, oplenost isticanja autentičnosti jednog mesta i potrebu umrežavanja. Prvi menjuje vožnjom fijakerom i jahanjem, safarijem Fruškom gorom, korak bio je da poveže ljude iz sela. Osnivanjem Konjičkog kluba streličarstvom, plovidbom katamaranom Dunavom, panoramskim „Fruškogorski ždrebac“, posle 50 godina, Jovanovići su vratili ko- razgledanjem Fruške gore avionima sa Aerodroma u Velikim Radinnje u selo, a uspostavljenjem manifestacije „Konji ponovo kaskaju cima. Ono što „Fruškogorska lugarnica“ nudi je pre svega - mir, a to Malom Remetom“, poslednjeg vikenda septembra, omogućili svim danas malo ko može da obezbedi.

57


Sa Bojanom Glišić o Seoskom turističkom domaćinstvu Tomašević

N

ije jednostavno, ali neko mora biti prvi. U želji da podeli svoju ljubav prema selu, prirodi i domaćoj hrani sa drugima, gospođa Nina Tomašević, uz podršku porodice, počela je 2008. godine da u svoj dom, u selu Struganik, opština Mionica kod Valjeva, prima goste. Tako je Seosko turističko domaćinstvo „Tomašević“ Nine i Ratka Tomaševića, jedno je od tri domaćinstva u kraju, otvoreno za turiste. Njima se puna entuzijazma i znanja, pridružila njihova unuka, Bojana Glišić, sa diplomom master turizmolog Departmana za turizam Prirodno-matematičkog fa-

voćnjaka i šumskih plodova, koje gosti mogu sami nabrati. Gosti takođe mogu da kupe već gotove proizvode „Made in Tomašević“, ali se pre odlučuju za prvu varijantu. Obronci Suvobora bogati su lekovitim biljem i u ponudi je veliki asortiman čajeva, ali se takođe organizuje branje lekovitog bilja i sušenje u prirodnim uslovima. Za goste koje preferiraju aktivan odmor, domaćini organizuju pešačku turu, obilazak znamenitosti mesta i njegove okoline. Selo Struganik se nalazi na oko 100 km od Beograda, 30-tak od Valjeva, 17 km od Ljiga. Na

Bojana Glišić deli istu ljubav za selo i prirodu kulteta Univerziteta Novi Sad. Ono što je najvažnije, Bojana deli istu ljubav za selo i prirodu, kao i njenu baka i deka. - Zahvaljujući baki i deki zavolela sam selo, trpezu oko koje se mnogo toga dešavalo, a pre svega okupljala šira porodica. Tema sa kojom sam branila diplomski rad na osnovnim studijama bila je vezana za ruralni turizam. Sada sam u prilici da to znanje pretočim u praksu. Kažem da sam u potpunosti zadovoljna razvojem ove turističke priče, ali samo zato što ne volim da kažem da nisam. Ulažem mnogo napora i truda, ali nevolja je što u ovom kraju mladih ljudi nema, a sa starijima je komunikacija teška. Malo ko turizam prepoznaje kao mogućnost posla, dodatne zarade, ima onih koji mi se smeju. Ali, sigurna sam da ću uspeti da ostvarim sve ono što sam naumila - kaže Bojana Glišić objašnjavajući da ima dosta meštana kod kojih je prisutan bezrazložan, neopravdan strah, verovatno zbog neukosti, neobaveštenosti i slično. A šta sve Seosko turističko domaćinstvo „Tomašević“ ima da ponudi gostima koji dolaze na dan, dva ili više dana? Dosta toga, odgovara naša sagovornica. Boravak u prirodi, čist vazduh i jaka ali zdrava domaća hrana bez aditiva su njeni najveći atributi boravka u selu sa stotinak kuća i nešto preko 200 stanovnika. Povezivanje sa prirodom je za nju imperativ ruralnog turizma. U domaćinstvu nema mesta za salame i paštete, samo za domaće suvomesnate, sušene proizvode, kajmak i sir. Domaća jela, pite, variva, isključivo domaća hrana po bakinim receptima, a konzumira se pod vedrim nebom. Domaćinstvo „Tomašević“ daje gostima mogućnost samostalne pripreme zimnice, uglavnom slatkog programa, zbog velikog

58

samo 800 m od ovog porodičnog domaćinstva nalazi se rodna kuća vojvode Živojina Mišića, zakonom zaštićena 1974. kao kulturno dobro od velikog značaja, danas pretvorena u istorijsko-etnografski kompleks; Manastir Svetih apostola Petra i Pavla (1909), Spomenik prirode Ribnica, Šalitrena ili Velika Ribnička pećina, Muzej kamena, Kuća čaja, Stara škola, u kojoj je svoja prva slova učio i sam Živojin Mišić, iz 1839. godine. Banja Vrujci se nalazi na samo nekoliko minuta vožnje kolima, takođe i Ravna gora, Rajac, planina Suvobor, ali i Divčibare i mnogobrojne stare crkve i manastire. Seosko turističko domaćinstvo „Tomašević“ raspolaže sa četiri sobe (svaka soba ima kupatilo), ukupno deset kreveta, daje usluge noćenja, noćenja sa doručkom, polu i pun pansion. Gostiju ima i domaćih i stranih. Dok su stranci u prolazu, domaći, uglavnom iz Beograda i Novog Sada borave po nekoliko dana. Koja je magija seoskog turizma i šta očekuju turisti koji dođu u jednu malu, nepoznatu sredinu? Bojana Glišić kaže jeste priroda, jeste hrana, ali pre svega tradicija, vraćanje korenima, spoznaja nečeg novog, drugačijeg, iskonskog. U ovakvim sredinama se uči suživot sa prirodom, istorija, kultura jednog naroda, njihovi običaji, navike i to iz „prve ruke“, ono što na jednoj organizovanoj turističkoj turi nećete naći i doživeti. Ovde će gostu mnogo toga biti predočeno. Još više toga će, hteo ne hteo, sam otkriti. Ponudu Domaćinstva „Tomašević“ možete naći na linku: https://www.facebook.com/domacinstvotomasevic/ ili ih možete kontaktirati putem meila: domacinstvo. tomasevic@gmail.com.


59


Muzej piva Zrenjanin - od ideje do realizacije

U

druženje građana „Urbani forum“, na čelu sa Vojislavom Cvijićem, savetnikom za turizam Turističke organizacije grada Zrenjanin, u želji da sačuva tradiciju dugu više od 270 godina, odlučuje 2016. da obnovi prostor nekadašnje Zrenjanisnke pivare (Zrenjaninske industrije piva) koja je imala kontinuitet proizvodnje od 1745. do 2007. godine. Osim adaptacije prostora i ustanovljenja Pogled na Muzej piva u Zrenjaninu Muzeja piva, Udruženje je, uz podršku lokalne samouprave na čelu sa gradonačelnikom, gospodinom Čedomirom Janjićem, u februaru ove godine započelo sa- pravo da se nađe na prvom samitu Pokreta nesvrstanih, održanom radnju sa kompanijom „Carlsberg Srbija“. Rezultat toga je nova u septembru 1961. u Beogradu. proizvodna linija „Zrenjaninskog piva“ u pivari u Čelarevu, a od Na svom vrhuncu ZIP je zapošljavao oko 630 radnika, a piva svake prodate flaše dva dinara se izdvaja za izgradnju budućeg iz ove pivare osvajala su najsjajnije medalje za kvalitet u zemlji mini pogona u Zrenjaninu. i inostranstvu. Najstarija u regionu je pivara u Temišvaru iz 1718. Na Od kompleksa sa objektima različite namene, flašare, kompreteritoriji današnje Srbije, prvu je osnovao Abraham Kepeš sionog prostora, fermentora, tankova, Muzej piva smešten je u u Pančevu 1722. godine. Vršačka pivara, osnovana je 1742. mašinski deo, u varionu, odnosno „kuhinju“ piva. Reč je o objeknajverovatnije pristizanjem grupe nemačkih doseljenika iz tu koji je podigla Zrenjaninska industrija piva 1958-59. godine. krajeva u kojima se proizvodilo pivo. Pivaru u Zrenjaninu je Tu su se odvijali najvažniji procesi u proizvodnji piva: hmeljenje, 1745. osnovao Nemac, Sebastijan Krajcajzen. ukomljavanje i kuvanje. Objekat se sastoji iz četiri etaže, a u priProcvat Zrenjaninske pivare vezuje se za porodicu Dunđerski. zemlju se nalaze kazani za kuvanje sladovine, budućeg piva kao Tada najveći veleposednik i industrijalac sa ovih prostora, Lazar i bezalkoholnog pića Tut-gut. Ceo enterijer je obložen bračkim Dunđerski je 1891. godine od Bele Roža za 75.000 forinti preuzeo kamenom u devet boja, osim komandne sobe koja je naknadno pivaru u Zrenjaninu, i do 1911. vrši njenu temeljnu rekonstruk- dograđena. Sačuvano je oko 50% zatamnjenih stakala na fasaciju. Podigao je veliki kompleks, za koji je angažovao arhitekte di uvezenih iz Italije. Tu je i oprema koja je dovezena 1958. iz iz Praga. Pivo je rađeno po najboljoj, „plzenskoj“ Nemačke (iz čuvene firme Ziemann Sudwerk), tehnologiji, po kojoj je nastavljena kasnija proibakarni kazani kapaciteta i do 40 hiljada litara. zvodnja Zrenjaninskog piva. U vlasništvo mlaTri kazana se nalaze na jednom nivou, a veliki, za đeg sina Lazara Dunđerskog, dr Gedeona, pivara ceđenje, na drugom. prelazi 1917. godine, a on je, od 1922. do 1925. Gospodin Cvejić ističe značaj ovog brenda, zadalje proširuje. Godine 1938. umire dr Gedeon i snovanog na tradiciji kako za imidž grada tako i testamentom određuje troje svoje dece, Lazara, za turističku privredu: Dušana i Sofiju, za svoje naslednike. Poslednji - Obnova i ustanovljenje Muzeja (otvoren svavlasnik pivare bio dr Dušan Dunđerski, do njene kog radnog rada, a ulaz je slobodan) izuzetno znanacionalizacije 1945. godine. čajno jer je Zrenjanin grad piva koji baštini drugu Iz prve pivare, koja je imala dimenzije zanatske najveću manifestaciju posvećenu „tečnom hlebu“, pivare, a proizvodnja se merila na kofe, zahvajednu od najvećih u državi. Mi smo po svaku cenu ljujući ostavštini Dunđerskih, posle Drugog svetželeli da sačuvamo ovaj deo pivare u čemu smo skog rata nastaje pivski gigant Zrenjaninska induimali razumevanje lakalne samouprave, Zavoda strija piva (ZIP). Dnevna proizvodnja je tada bila za zaštitu spomenika kulture Zrenjanina i Muzeja 240.000 boca, odnosno oko 300.000, do rekornauke i tehnike iz Beograda. Objekat se već nalazi dnih 405.000 hektolitara godišnje. Osim piva ZIP Zrenjaninci ponovo dobili pod zaštitom države, nastojimo da to isto učinimo svoje Zrenjaninsko je proizvodio bezalkoholni napitak Tut-gut, pored i sa svim preostalim mašinama. Sve ovo ima smisla svetlo pivo kvalitetnog svetlog piva proizvodilo se i crno pivo jedino uz finalni proizvod. Cilj je osposobljavanje Porter ali i likeri i pelinkovac, čak i prirodno alkoholno sirće. Na manjeg proizvodnog pogona, koji bi zadovoljio potrebe grada za kraju i viski „Bela ruža“. Zbog izuzetnog kvaliteta, za koji je bilo pivom, da grad piva ponovo dobije svoje pivo. Od svih vidova zaslužno vekovno iskustvo, korišćenje isključivo prirodnih siro- gastro turizma, pivski danas donosi najveću zaradu. Takođe, na vina, hmelja, ječmenog slada, pivskog kvasca, i mekane begejske ovaj način će nekim ljudima biti obezbeđen posao, a njhovim povode, Šampion pivo, sa etiketom „Peace“ dobilo je ekskluzivno rodicama egzistencija.

60


Muzej piva u Čelarevu prvi u našoj zemlji, jedinstven u regionu

V

elikom slavljeničkom žurkom za saradnike, prijatelje, zvanice i pivopije, u prostranom parku dvorca Dunđerski u Čelarevu, u petak, 10. maja kompanija Carlsberg je obeležila povratak „zlatnog“ proizvoda LAV Premiuma, koji je od 1998. pa sve do 2008. nizao rekorde u proizvodnji, prodaji i popularnosti. Kompleks dvorca Dunđerski u Čelarevu, nekadašnjem Čibu, sa starim dvorcem, pratećim objektima i parkom je 1970. godine proglašen za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. Uz dvorac, 1892. godine, Lazar Dunđerski je podigao malu fabriku piva. Danas je kompleks zatvoren za posetioce, a ono što je vredno posete, je svakako Muzej piva kompanije „Carlsberg Srbija“ otvoren 2008. godine po uzoru na Centar za posetioce u Kopenhagenu. Na ovaj način komapnija „Carlsberg Srbija“ odlučila je da sačuva tradiciju i da se priča o pivari i njenom osnivaču, Lazaru Dunđerskom, čuje i širi. Muzejsku postavku čine predmeti korišćeni u izradi i skladištenju piva od pre više od 100 godina. Sačuvan je i ugostiteljski inventar iz prvih godina postojanja pivare, zapisi i dokumenta iz XIX i s početka XX veka. Posebno je značajna poslovna korespodencija i fotografije osnivača, Lazara Dunđerskog. Posetioci mogu da saznaju nešto i o osnivaču pivare i kompanije Carlsberg, Jakobu K. Jakobsenu. Gosti se uvek oduševe onim što vide i čuju zato što je to jedinstveno na ovim prostorima. U centralnom delu Muzeja postavljeni su i savremeni brendovi kompanije, od Lav piva, Tuborga, Carlsberga, Holstena, do uvoznog češkog Budweisser Budvara, irskog Kilkenny-a kao i Guinness-a. Istorijski podaci kažu da je Lazar Dunđerski, koji se obogatio zahvaljujući trgovini žitaricama sa Austrougarskom, kupovao zemlju, mahom u Vojvodini, i izgradio brojne spahiluke. Godine 1882. Lazar Dunđerski od naslednika Nikole Bezeredija kupuje dvorac, a na imanju podiže špi-

Detalj iz Muzeja piva u Čelarevu

ritanu, parni mlin, hmeljaru. Godine 1891. kupuje pivaru u Zrenjaninu, a već sledeće otvora pivaru malih kapaciteta na svom imanju u Čibu. Početni kapacitet pivare iznosio je 10.000 hl godišnje. Povoljni uslovi za gajenje ječma i hmelja omogućili su njen razvoj i proizvodnju Dunđerskog i Čib piva. Do 1975. proizvodnja piva iznosila je 150.000 hl, a tokom deve-

Sve više organizovanih poseta Muzeju desetih, zahvaljujući najmodernijoj opremi 1.200.000 hl na godišnjem nivou. U septembru 2003. fabrika je privatizovana, a njen većinski vlasnik postaje kompanija Carlsberg i time primljena u porodicu međunarodnog koncerna za proizvodnju piva. Proizvodnja piva proizišla je iz lošeg kvaliteta vode na ovom prostoru. Da bi

bila ukusnija, pri kuvanju, domaćini bi joj dodavali hmelj i ječam, ali samo zimi, jer se leti u takvom obliku nije mogla sačuvati. Zahvaljujući Louisu Pasteuru i pivskom kvascu, pivo se moglo praviti u sva godišnja doba. Sve posetioce i goste Muzeja piva u Čelarevu dočekuje i prenosi im ove crtice gospođa Ljiljana Radišić, kustos Muzeja. Dobra saradnja sa turističkim organizacijama, turističkim agencijama, urodila je plodom, tako da tokom cele godine veće grupe turista, pivoljubaca, sportista, posebno studenata, dolaze da posete Muzej, zainteresovani za istorijsku građu potkrepljenu sa više od 400 eksponata, koji svedoče o tome kako je u prethodnim decenijama od male radionice piva postala Čelarevska pivara, druga po veličini u Srbiji (iza Apatinske), ali i da degustiraju brendove. Tokom prošle godine zabeležen je rekordan broj od 1.600 posetilaca što, po rečima kustosta, za malo mesto poput Čelareva, nije zanemarljivo. U ovom prostoru se za studente i stručnjake odgovarajućeg profila, organizuju i razna predavanja. Poseta Muzeju je svakog četvrtka od 14:00 do 16:00. Za sve posetioce ulaz je slobodan, a degustacija brendova Carlsberg besplatna.

61


Bojčinska koleba

primer kako se čuva nasleđe

N

a obodu Bojčinske šume, zaštićenom prirodnom dobru, u selu Progar, nalazi se živopisni etno-kompleks koga čini etno-restoran „Bojčinska koleba“ porodice Milivojević i šest brvnara u vlasništu opštine Surčin, a sve to na zemljištu kojim Replika svinjarske kolibe gazduju „Srbijašume“. Ovo utočište, posebno Beograđana za vrelih letnjih dana, udaljeno od centra pre- kaže 23-godišnji Nikola Milivojević, student, koji je, kao i njegova stonice 30-tak kilometara, još je 70-tih go- mlađa sestra Aleksandra, učenica prvog razreda gimnazije, odlučio dina prošlog veka bilo poznato kao prirodni da nastavi ono što su njihovi roditelji započeli. U toj odluci krije rezervat. se zadovoljstvo obe strane, objašnjava mladi vlasnik. Roditelji, još Kada je 2006. godine Jovan Milivojević, puni radne energije, ne brinu brigu o tome šta će biti posle. Svojoj poznatiji kao Joca Šumar, pokrenuo ugo- su deci obezbedili razrađen i unosan biznis i obučili ih za sve vrste stiteljku aktivnost u kolebi-pletari, replici poslova. Mlađa generacija zadovoljna je jer je puna planova za nekadašnje svinjarske kolibe izgrađene na inovacije, nužne kada je razvoj turizma u pitanju, kako da privuku tradicinalan način, od drvenih stubova, gra- goste a da ne naruše savršen sklad parirode i komfora, koji savrena, blata i slame, u kojoj su čobani obitavali meni turisti potražuju. od proleća do kasne jeseni, imao je želju - Oko 95% gostiju „Bojčinske šume“ dolazi iz Srbije. Moj cilj Nikola Milivojević da dočara način života ljudi, jednostavan i će biti da dovedemo strane turiste. Posebno su interesantni turisti topao ambijent starog Srema, preko izvr- sa istočnih tržišta. Zato planiramo nastup na sajmovima na Dalesne ponude domaćih jela, posebno od mangulice. Bio je to jedan kom istoku, sa ujedinjenom turističkom ponudom Beograda. Za od prvih objekata sa kojim je počeo razvoj turizma u surčinskoj desetak godina na ovom mestu trebalo bi da bude mnogo stranaca, opštini. Igrom nesrećnog slučaja, u novembru 2010. godine ovaj znatiželjnih da upoznaju pravu, gostoljubivu, kulturnu Srbiju, pre objekat, koji je u međuvremenu stekao reputaciju jednog od najre- svega kroz kulturu ishrane, specijalitete od mangulica, kao srpskog prezentativnijih na beogradskim izletištima, je izgoreo, a porodica brenda. Za mene lično je to veliki motiv, podstrek za rad i razvoj Milivojević, podržana od opštiove priče, jer mangulice i ostane, institucija, pojedinaca, podile autohtone rase mogu da nam že, nov, moderan objekat, koji u „otvore vrata“ u svet, kao ukusna svom sastavu ima veliku salu kai zdrava hrana, kojom je čovečanpaciteta 100, malu salu kapaciteta stvo preokupirano, a za nas je re40 i baštu sa 200 mesta. Sećanje prezentativni momenat koji može na onu staru kuću sačuvano je u da utiče na ekonomski preobražaj vidu „Muzeja svinjarstva, autensela, a samim tim i grada. Opravtičnog narodnog graditeljstva“, danost ulaganja u ovom pravcu iza današnjeg restorana. Prostor vidim u onome što su srpske vinaje obogaćen i letnjom pozornirije bile pre dvadeset godina i gde com, koju je pre 10-tak godina su danas. I tamo je danas akcenat podigla Opština Surčin, i danas je na starim sortama grožđa, jer oni centar održavanja bogatog kulturkoji dolaze da upoznaju našu zenog leta u Bojčinskoj šumi. Tu je mlju, traže sve ono što je posebno Joca Milivojević uživa da provoza goste i trim staza, staze za duge šetnje i što nigde drugde ne mogu da savskom obalom. Posebnu atrakciju predstavlja prisustvo Konjič- probaju ili dožive. Mislim da je došao trenutak za autohtone rase i kog kluba „Bojčin“ i organizacija škole jahanja, vožnje fijakerom, kao što smo bili pioniri turizma na ovom području, tako ćemo biti terensko jahanje, kao i hipoterapija. Dugačka je lista aktivnosti u pioniri novog oblika turističke ponude - objašnjava Nikola Milikojima se gosti mogu oprobati tokom boravka u Bojčinskoj šumi. vojević. Ipak, ono zbog čega gosti najrevnosnije dolaze, i zbog čega se Joca Milivojević je pre podizanja prve svinjarske kolebe zatekao u vreme vikenda traži mesto više, jesu specijaliteti od manguli- tužnu sliku sela, kako ono ne treba da izgleda. Kao meštanin, koji ce. Kao nekada, i danas se u šumi na ekstenzivan način čuva oko je imao priliku, ali nije hteo da zarad grada napusti rodno selo, 300 svinja, autohtonih mangulica, u vlasništvu porodice, što uz uložio je puno energije, truda da nešto pokrene, da pokaže kako mangulice od kooperanata po Donjem Sremu, podmiruje potrebe selo može i treba da funkcioniše i osmislio model seoskog turizma restorana. koji uključuje mala poljoprivredna gazdinstva omogućavajući im - U toku je sprovođenje projekta izgradnje zanatske klanice i da poljoprivredne proizvode prodaju u svojim kućama. Ono što je prerade mesa, kako bismo „ozbiljnije“ nastupili na tržištu. Ali ni- najvažnije, pokazao je da selo može da živi, a njegova deca, da će kada nećemo dozvoliti da bilo šta da radimo preraste u industriju - tako biti i u budućnosti.

62


Dragoslav Milić

U

Hajduci ponovo „haraju“ istočnom Srbijom

strahu od hajduka predvođenih najpoznatijim, Ivanom Babejićem, koji je nosio nadimke „Robin Hud sa Homolja“, „Gorski car“, „Hajdučki poglavica“, nekada se govorilo: „Bez nevolje ne idi u Homolje!“ Homoljski odmetnici najviše su harali istočnom Srbijom (Homoljem i Zviždom), uglavnom zahvaljujući slaboj naseljenosti ovog dela zemlje. Iza njih ostali su mitovi i legende koje se i danas prepričavaju, a brojni toponimi koji su u svom nazivu sačuvali pridev „hajdučki” svedoče o njihovoj prisutnosti na ovim terenima. Tu su brojne pećine, od Ceremošnje u kojoj su se u XIX veku hajduci krili, do Hajdučke pećine i danas posetiocima nedostupne; Hajdučkog kladenca, izvora pitke vode na 844 mnv; istoimenog vidikovca nezaobilaznog na usponu do najviše tačke Homolja Štubej; Hajdučkog opanka, jednog od milion i po stalaktita u pećini Ceremošnji; lekovite Hajdučke trave ili Hajdučice; pa čuvenog Hajdučkog meda, te gurmanluka poput Hajdučke prženice, Hajdučkog jagnjeta ili „jagnjeta iz blata“ pripremanog između dva prepada na turske karavane, do Hajdučkog pasulja u kazanu, kojem ni danas niko ne može odoleti... Da li ste znali da Homolje na crkvenoslovenskom jeziku znači: skriveno, prećutano, pritajeno, baš onako kako su živeli tamošnji hajduci u okolini Kučeva, grada u srednjem toku zlatonosnog Peka. Danas je drugačije vreme. Planinske staze i bistra voda Peka i nebrojnih planinskih potoka, retki primerci očuvane prirodne arhitekture pećina Ceremošnje i Ravništarke, zdrava hrana, privlače putnike i sve veći broj organizovanih grupa turista. U nastojanju da pomire prošlost i sadašnjost, i podsećanjem na tradiciju ovog kraja zaintrigiraju goste Homolja, grupa zaljubljenika u prirodne retkosti Istočne Srbije svojem udruženju dali su ime „Hajdučki raj“. Udruženje ljubitelja prirode „Hajdučki raj“ Ceremošnja, registrovano je 05. decembra 2018. godine. Njihov zastupnik, gospodin Dragoslav Milić objašnjava da je motiv družine sastavljene od par momaka iz Ceremošnja i Smedereva da ostatku sveta prenese kompleksnu etno - eko priču ovog dela Homolja. Prvi organizovan nastup imali su u Lajkovcu na kulturno-običajno-turističkoj

manifestaciji „Hajdučki sastanak“, koju organizuje Turistička organizacija opštine Lajkovac, a čiji je autor direktor Milutin Ranković. Održanom uoči Đurđevdana, članovi Udruženja priredili su jedinstven performans: Dragoslav Milić je demonstrirao sviranje tradicionalnog instrumenta bušima, rikala, ili pastirske trube, članovi folklorne sekcije su izvodili narodne igre i pesme iz Kučeva i hodali na štulama, jer je poznato da je to bio način na koji se prelazila reka, a da noge ostanu suve. Štule su koristili i gazde, vlasnici, da ne bi ostavljali tragove obuće, leti u prašini, zimi u snegu. Okrugli tragovi štula dovodili su u zabunu lopove i prevarante koji nisu znali da je ovaj iz kuće izašao ili se upravo vratio. - Planiramo da u vreme letnjeg raspusta organizujemo eko komp za decu osnovnoškolskog uzrasta iz Smedereva. Program koji smo osmislili predviđa boravak od pet - šest dana u prirodi i aktivnosti poput branja lekovitog bilja i šumskih plodova, pripremanje autohtonih jela ovog kraja, upoznavanje sa domaćim životinjama, obilazak pećina Ravništarke i Ceremošnje i ako bude zaiteresovanih, obići ćemo neki od manastira u okolini. U terenskom radu pomoć će nam pružiti licencirani vodič, predsednik Udruženja ljubitelja prirode „Sladun“ iz Smedereva. Nastojaćemo da se družimo, sarađujemo sa društvima i udruženjima koja gaje slične vrednosti našim, da se širimo u pravcu promocije našeg etno nasleđa, naših korena. Podjednako ćemo se baviti negovanjem i očuvanjem tradicionalnih vrednosti i prirodnim znamenitostima i čudesnim prirodnim lepotama ovog dela Srbije - izjavio je za reviju TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE, gospodin Dragoslav Milić. Nekada su ovaj kraj putnici naširoko zaobilizali iz straha od susreta sa hajducima. Ovi današnji hajduci se trude ne bi li putnike u što većem broju privukli, čineći im dostupnim nagomilano bogatstvo prirodnih i ljudskom rukom stvorenih resursa, ukazujući im poslovično gostoprimstvo ovdašnjih domaćina i svoju ljubaznost. Udruženje ljubitelja prirode „Hajdučki raj“ ispričaće i poneku legendu o neustrašivim momcima koji su se iz ko zna kojih razloga odmetnuli u hajduke i za sobom ostavili nebrojane priče o skrivenim mestima o kojima se još uvek malo zna.

63


64


Golf City centar u srcu Novog Sada

U

okviru novosadskog Sportsko-poslovnog centra „Vojvodina“ (SPENS), otvoren je „Golf City“ centar, jedinstven sportsko-turistički kompleks u Srbiji. Cilj ovog, za grad važnog projekta, jeste promocija golfa putem organizacije škole golfa, rekreacije, aktivnosti u skladu sa sportskim duhom, etičkim principima i zdravim načinom života. „Golf City“ centar razvija aktivnosti promocije sa željom privlačenja pre svega dece, rekreativaca, iskusnih golfera, ali i svih spremnih na druženje uz ovaj, po rečima Saše Jokića, „najmasovniji individualni sport na svetu“. - Sadržaji „Golf City“ centra su između ostalih, „Driving range“ - za ispucavanje odnosno mesto dugih udaraca, gde može da se trenira sa svim štapovima; „Putting green“ - za vežbanje završnog udarca na zastavicu; „Putting course“ - mini golf teren sa devet polja za takmičenje i vežbanje kratkih udaraca na rupu. Takođe smo postavili i golf simulator na kojem može da se trenira, ali i odigra svih 18 rupa na nekom od 20 svetskih golf terena, a u zatvorenom prostoru, što je i atraktivno i zgodno, kako za treninge, tako i za one koji žele da igraju ali nemaju vremena da odu na veliki teren. To sve omogućava svakom ko dođe u „Golf City“ centar da može da odigra svoju partiju golfa - objašnjava gospodin Jokić. Rad „Golf City“ centra organizovan je po principu Golf akademije u trajanju od 12 sati, posle čega se do bija zelena karta i mogućnost igranja na terenima širom sveta. Još jedan od važnih ciljeva „Golf City“ centra je razbijanje predrasude da je golf skup, elitni sport, jer bukvalno svako može da ga priušti. Posebno je atraktivan za mlade, što su iskusili neki od naših mladih golfera koji su primećeni od skauta nekih američkih koledža i postali njihovi studenti sa bezmalo punim stipendijama. Osim nastavka školovanja otvaraju se uslovi za

kvalitetnim bavljenjem ovim sportom. U okviru „Golf City“ centra nalazi se i Club House, mesto okupljanja i druženja, koje je po pravilu u prijatnom ambijentu. Sve to uspeli su da uklope domaćini ovog kluba, koji je za vrlo kratko vreme stekao brojne pristalice uživanja na ovakav način. Osim za trenutke predaha, Club House je predviđen i za team building i korporativna okupljanja. I u tom segmentu je pridobio brojne klijente zadovoljne konkretnim aktivnostima i organizacijom istih. Po njima, najveća privilegija je da nauče osnove ove zanimljive igre, od pravila u golfu do udaraca, odigraju svoj prvi turnir, a sve to uz jedno lepo druženje.

Club House je predviđen za organizaciju prezentacija, promocija, kulturnih događaja, predstava kao i muzičkih događaja. - Ideja je da „Golf City“ centar živi ceo dan, što je omogućeno programima u Club House, ali i reflektorima koji dozvoljavaju igranje golfa svakog dana do 23:00 - kaže gospodin Jokić i sve su indicije da će tako i biti. „Golf City“ centar je prostor posvećen pre svega jednom atraktivnom sportu. Osim što će vidno pojačati turističku ponudu grada, nije teško pretpostaviti ekspanziju golfa ne samo na teritoriji Novog Sada, već i cele Srbije, jer dobar primer svi rado slede.

65


HOTEL PREMIER AQUA ETNO KOMPLEKS VRDNIČKA KULA Hotel Premier Aqua čini idealan spoj prirodnih lepota i mira Fruške gore sa najsavremenijom tehnologijom i komforom hotela visoke kategorije koji bogatstvom svojih sadržaja može odgovoriti na svaku želju gosta. Pozivamo vas da provedete nezaboravne trenutke, udahnete vazduh Fruške gore i osetite produhovljen mir fruškogorskih manastira te da doživite luksuz 5*. Izolovano od urbanog i ušuškano u dubokoj, netaknutoj prirodi, na samoj granici sa Nacionalnim parkom „Fruška gora“ smešten je etno kompleks „Vrdnička kula“ na samo par minuta udaljenosti od hotela „Premier Aqua“. Čist vazduh, miris lipove i borove šume koje okružuju ovaj kompleks i pogled na predivnu prirodu pružiće gostima mir i opuštanje za sva čula. Etno kompleks je dobio naziv po istorijskoj građevini Vrdničkoj kuli, koja je prema podacima podignuta u periodu kada su Rimljani bili naseljeni na ovom području. Do ovog istorijskog lokaliteta se može doći „stazom zdravlja“ za svega 20 minuta lagane šetnje od hotela "Premier Aqua". Pored udobnog smeštaja, gurmanskih specijaliteta, bogatog wellness i spa sadržaja, svi ljubitelji sporta mogu uživati na našim teniskim i multifunkcionalnim terenima koji su izgrađeni po najvišim standardima ili svoju snagu i sposobnost oprobati u Adrenalin parku koji predstavlja pravi izazov za svakog posetica. Isplanirajte svoj odmor i izaberite ponudu koja će biti najbolja za vas. Vaše zadovoljstvo je naš prioritet!

66

www.hotelpremieraqua.com www.etnoselo-vk.rs +381 22 21 55 333; Viber +381 63 566 357 rezervacije@hotelpremier.rs rezervacije@etnoselo-vk.rs


FRUŠKE TERME „Fruške terme“ predstavljaju prvi luksuzni hotelski kompleks u Srbiji koji objedinjuje devet termalnih bazena, najsavremenije konferencijske sale, SPA&Wellnes Centar, restoran i preko dvesta smeštajnih jedinica. Na površini od 29.000m², „Fruške terme“, postaće omiljeno mesto kako za domaće tako i strane turiste. Banja Vrdnk iz godine u godinu beleži stalni porast noćenja, kako zbog svoje idealne lokacije, Nacionalnog parka Fruške gore, blizine gradova Beograd (70km) i Novog Sada (23km), tako i aerodroma koji se nalazi na samo 45 minuta vožnje. Prelepa priroda, preko 200 sunčanih dana u toku godine,vazduh koji banju Vrdnik svrstava u red vazdužnih banja i termo mineralni izvor glavni su razlog odabira naše ponude za idealan boravak. www.frusketerme.com info@frusketerme.com +381 63 495 477


Profile for M.D.

Topsrbija br21  

Topsrbija br21  

Profile for dobri82
Advertisement