MINISTARSTVO de na nivou od 2004. godine, samo je struktura promenjena na štetu domaćeg gosta. Dakle, imali smo Strategiju koja nije ispunila očekivanja. Da li smo zaista izgubili 10 godina u razvoju našeg turizma, ili je ipak postignut neki napredak? Prvo moramo da uzmemo u obzir neke činjenice koje su važne ako hoćemo da govorimo dokle se stiglo sa razvojem srpskog turizma. Srbija mora da ima strategiju koja neće biti spisak obaveza, naših želja, već realnih mogućnosti. Možemo mi da imamo i najbolju strategiju, ali ako nije bazirana na realnim pokazateljima, potencijalima i mogućnostima, ona će ostati mrtvo slovo na papiru.
Drugo, moramo jasno da definišemo prioritete, odnosno da sagledamo naše realne mogućnosti u pogledu turističkih destinacija koje zemlju mogu da vrate na turističku mapu Evrope. Jasno je da mi nemamo 50 top turističkih destinacija na kojima možemo da baziramo povećanje ukupnog turističkog prometa, ali sigurno možemo da računamo na najmanje desetak. Imamo Beograd kao važnu destinaciju koja privlači pola inostranih gostiju. Činjenica je da Novi Sad iz godine u
TN: Vi ste praktično prvi čovek srpskog turizma od aprila 2014. godine. Za ove skoro nepune dve godine imali ste prilike da upoznate sve bitne aktere srpskog turizma, da sagledate njegove prednosti i nedostatke. Koje su po Vama naše realne razvojne šanse kada je reč o turizmu i šta je potrebno učiniti da ih valorizujemo? Mi prvenstveno moramo da budemo svesni značaja koji turizam ima za privredu Srbije.
8
I naravno, da bismo sve potencijalne turističke destinacije iskoristili u punom kapacitetu, potrebna je bolja putna infrastrukutra, više aerodroma, više lou kost kompanija koje će prevoziti putnike do Srbije. Svakako, ono bez čega se ne može je bolje edukovana radna snaga u turizmu. Moramo da ulažemo i u ljude, a ne samo u puteve i u objekte.
Na predstojećim izborima sam fokusiran na to da koalicija u kojoj smo ostvari najbolji mogući rezultat. Ne možemo da razmišljamo o resorima dok se izbori ne završe. Personalna rešenja nisu toliko važna koliko je važno da turizam dobije adekvatno mesto i tretman u ekonomskoj politici nove vlade.
Ne treba zaboraviti ni da turizam nažalost kao privredna grana nije imao značajno mesto na ekonomskoj mapi Srbije. Čak su pojedini ministri privrede govorili da je turizam samo trošak.
Na tom putu, turizam mora da bude povezan i sa drugim privrednim granama kao što su poljoprivreda, trgovina, saobraćaj. Evidentno je da je napredak postignut, ali je to više proizvod inercije i potencijala koje turizam ima, nego organizovanog pristupa države ovom sektoru.
Bog nam je puno toga dao, ali ljudi moraju te potencijale da nadograde.
TN: Raspisani vanredni parlamentarni izbori i Vaš mandat je na isteku. Imajući u vidu raspored i snagu političkih partija da li očekujete da i narednom periodu vodite srpski turizam?
Ni postojeća strategija nije bila loš dokument. Ključna njena manjkavost je što su ciljevi bili nerealno definisani. Kada postavite lestvicu visoko, svaki put kada je ne preskočite jedino što sledi je razočarenje.
Međutim, čini mi se da i u javnosti sazreva svest o tome da turizam može da postane ne glavna, da se ne zanosimo, ali važna grana za ekonomski razvoj zemlje.
već je daleko bitnije da ono što imate znate da iskoristite.
Objektivno smo imali sreću što je premijer dao poseban značaj turizmu, pa i sam direktno učestvovao u promociji akcija koje smo organizovali, kao što je bio slučaj sa vaučerima. godinu raste kao turistička destinacija, a treba iskoristiti potencijale Dunava koji kroz Srbiju protiče u dužini od 588 kilometara. Taj potencijal je do sada bio potpuno neiskorišćen.
TN: Od turizma što neposredno što posredno u Srbiji živi ne mali broj ljudi. Generalno imate li neku poruku ili savet za sve njih?
Imamo planinske centre od kojih su neki već stekli značajnu međunarodnu reputaciju, a neki regionalnu.
Najvažnije je da se ostvari čvrsta koordinacija i partnerski odnos između turističke privrede, struke i izvršne vlasti.
Nikako ne treba zaboraviti i na tridesetak banja i oko 300 termalnih izvora kojima su potrebne nove investicije i ulaganja. Dobra razvojna šansa su i manifestacije koje okupljaju više stotina hiljada ljudi, kao što su festivali Egzit i Guča, prepoznatljivi daleko van granica Srbije. Šansu za razvoj turizma predstavljaju i ozbiljne kulturne i vinske rute, a da bismo sve to valorizovali moramo više da ulažemo u promociju i marketing jer u turizmu nije važno samo ono što imate,
Svako treba da radi svoj deo posla najbolje što može, i da svi gađamo istu metu, a ta meta je dalji rast turističkog prometa u zemlji. Od toga će koristi imati svi. Takođe, bitno je da postoji i jasna podela posla. Država treba da pravi osnovicu, odnosno, da gradi infrastrukturu i radi na promociji turističkih potencijala, a sve ostalo je na privatnoj inicijativi, preduzetništvu, hotelijerima i ugostiteljima. Siguran sam da bolji dani za turizam tek dolaze. Željko Milinković