Page 1

Godina 61, broj 1528/29, januar/februar 2014. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

Zdravlje, energija i vitalnost

www.planinka.rs


Pravi izbor Pitanje koje sebi postavljaju svi mladi ljudi kada maturiraju je gde nastaviti školovanje?! Koji je pravi izbor? Kako se odlučiti između ponuđenih studijskih programa, između državnih i privatnih fakulteta i škola? Zašto upisati Visoku turističku školu?

Telefon: 011/ 2698 - 222, 2698 - 206, 3193 - 641, 3193 - 644, 3193 - 638, Bulevar Zorana Đinđića 152a 11070 Novi Beograd info@visokaturisticka.edu.rs www.visokaturisticka.edu.rs

• Zato što postojimo 47 godina i najstarija smo visokoškolska institucija u Srbiji koja obrazuje kadrove za potrebe turizma!

U manifestaciji „Ambasadori govore“ učestvovala je ambasada Indonezije koju je predvodio Nj. E. Samuel Samson.U okviru umetničkog programa predstavljen je deo bogate indonežanske kulture. • Zato što nastavu izvodi 13 doktora nauka, 11 magistara i 4 mastera nauka! • Zato što se nakon diplomiranja otvaraju brojne mogućnosti za brzo zaposlenje u struci! VII EX- YU Konkurs za grafiku okupio je veliki broj autora iz zemalja bivše Jugoslavije, a nagrađeni su i najbolji radovi studenata grafike.

• Zato što je školarina 60.000 dinara! • Zato što se školarina može platiti u pet rata! • Zato što se dobijaju besplatni udžbenici!

2 


• Zato što organizujemo i uzimamo učešće u kulturnim manifestacijama u kojima studenti mogu steći veliko iskustvo i proširiti svoja lična i profesionalna interesovanja.

Iranski orkestar “Ava” održao je koncert folklorne muzike na tradicionalnim instumentima, a nastupu, koji je organizovan u okviru Festivala iranske kulture i umetnosti – FADŽR, prisustvovali su najviši diplomatski predstavnici ambasade Iran.

• Zato što Škola organizuje manifestaciju „Ambasadori govore“ na kojima se predstavljaju najrazvijenije turističke zemlje! • Zato što realizuje sa Studentskim kulturnim centrom je­din­stvenu manifestaciju EX-YU Konkurs za grafiku! • Zato što studenti imaju priliku za stručno usavršavanje na Silafest-u, Kustendorf-u i Sajmu turizma u Beogradu!

• Zato što su studenti deo tima koji realizuje Međunarodnu naučnu konferenciju iz oblasti turizma, BITCO!

Međunarodna tu­ris­tička konferencija BITCO 2014, Tematski turizam u globalnom okruženju - prednost, izazovi i budući razvoj, organizuje se ove godine od 27 – 29. marta.

Rozana Sazdić

Moj izbor: Svet putovanja

  3


TURISTIČKE NOVINE Br.1528/1529 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Voja IVANOVIĆ; tel. 011/2612 - 844; mob. 064/ 356 85 04; e- mail: tn.ivanovic@gmail.com; ivanovic1@yahoo.com Direktor izvršne produkcije: Željko MILINKOVIĆ tel/fax: 381 11/2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs; zex.m@eunet.rs Urednik producent: Rozana SAZDIĆ; mob. 063/66 17 95; E - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com Novinari - saradnici: D. NOVAKOVlĆ, D. BAJIĆ, N. MIHAJLOVIĆ, R. JOVANOVIĆ, M. BUGARSKI; Stalni saradnici: Lj. ČEROVIĆ, G. GENOV, A. SENIČIĆ, M. MIRKOVIĆ, Ž. ŽUGIĆ, S. RADULOVIĆ, A.STEVIĆ; R. KRSTINIĆ, D. BOSNIĆ, V. VEŠKOVIĆ, I. CVETKOVIĆ, A. ILIĆ, T. VANIĆ, S.VLATKOVIĆ, D. DAVIDOVIČ, M. PRAIZOVIČ, D. IGNJATOV; Saradnici u broju: R.BOBIĆ, V.MARKOVIĆ, S. JOVANOVIĆ, D. PREMOVIĆ-ALEKSIĆ, VL. IVANOVIĆ, E.MIHIĆ, I.PAVLOVIĆ-BALDIĆ, P. VARNJU, P. JOVIĆ, Lj. KREC, J. DOŽIĆ, M. PETROVIĆ; Fotografije u broju: Arhiva TN, TOO, TOS i drugih ustanova, G. MATIĆ, S.MICIĆ, S. NIČIĆ, I. IVANOVIĆ, R. MILOJEVIĆ, B. VUKIĆEVIĆ-VUČKOVIĆ, N. NEŠKOVIĆ; Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Štampa: Kolor Pres d.o.o.; Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170 E-mail: office@kolorpres.com; Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs; Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra. Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

SADRŽAJ VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA PRAVI IZBOR......................................................................2 FOKUS.................................................................................................. 5 TOS ŠTA SE RADILO.............................................................................. 6 HORES ZAJEDNO SMO JAČI................................................................. 8 YUTA ZAŠTO POSTATI ČLAN............................................................ 8 UBS NOVA BERZA BANJA................................................................ 9 PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA EKONOMSKA DIPLOMATIJA............................................. 10 SAJAM U NIŠU .......................................................................... 12 NP FRUŠKA GORA........................................................ 14 BANJA JUNAKOVIĆ VAŠ DEO PANONSKOG MORA . ............................. 16 IVANJICE - SVA SI BRE KULTURNA........................ 18 GOLIJSKI KONACI.................................................................... 19 NA DOBROM PUTU ..................................................... 20 NA ISTOČNOJ STRANI KOPAONIKA.................... 22 ULAGANJE U BUDUĆNOST...................................... 23 TURIZAM KAO POKRETAČ RAZVOJA..........................24 BAŠTINA ZADUŽBINE STEFANA NEMANJE............................... 26 IN HOC SIGNO................................................................ 28 KOLUBARSKA BITKA................................................... 29 LOVNI TURIZAM............................................................ 30 STRUKA I NAUKA.......................................................... 34 APATIN GRAD PAPRIKAŠA I PIVA.......................... 36 VILBAL............................................................................... 38 AMANET............................................................................ 40 POŽAREVAC NA SAJMU TURIZMA ...................... 42 DANI KNJEGINJE LJUBICE........................................ 43

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13

NOĆ SREMSKE GASTRONOMIJE . ......................... 46

Naslovna strana: PROLOM BANJA

ŠID – GALERIJE, LOVIŠTA, MANIFESTACIJE......48

Godina izlaženja: 61, broj 1528/1529, Januar - Februar 2014.

IN MEMORIAM SLOBODAN ŠTETIĆ...................................................... 49

ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

ZAJEČAR – MAGIČNI GRAD............................................. 53

4 


F

O

K

U

Statistika

S

Tabela 1. Dolasci turista po statističkim teritorijalnim jedinicama UKUPNO Indeks 2013. 2013:2012

DOMAĆI STRANI Indeks Indeks 2013. 2013. 2013:2012 2013:2012

REPUBLIKA SRBIJA

2 192 435

105,4

1 270 667

100,1

921 768

113,8

Srbija – sever Beogradski region Region Vojvodine

1 066 081 718 943 347 138

111,4 108,8 117,1

377 287 182 006 195 281

104,0 96,1 112,6

688 794 536 937 151 857

115,9 113,9 123,6

Srbija – jug 1 126 354 Region Šumadije i Zapadne 791 545 Srbije Region Južne i Istočne Srbije 334 809 Region Kosovo i Metohija -

100,3 102,9

893 380 641 707

98,5 101,6

232 974 149 838

108,0 109,3

94,7 -

251 673 -

91,5 -

83 136 -

105,7 -

Tabela 2. Noćenja turista po statističkim teritorijalnim jedinicama UKUPNO Indeks 2013:2014

2013.

DOMAĆI Indeks 2013:2014

2013.

STRANI Indeks 2013:2014

2013.

REPUBLIKA SRBIJA

6 567 460

101,3

4 579 067

97,7

1 988 393

110,7

Srbija – sever Beogradski region Region Vojvodine

2 418 407 1 489 801 928 606

110,4 104,1 122,3

1 008 303 453 526 554 777

105,4 91,9 119,9

1 410 104 1 036 275 373 829

114,3 110,5 126,2

Srbija – jug 4 149 053 Region Šumadije i Zapadne 3 042 876 Srbije Region Južne i Istočne Srbije 1 106 177 Region Kosovo i Metohija -

96,6 102,1

3 570 764 2 613 333

95,7 101,7

578 289 429 543

102,9 104,7

84,1 -

957 431 -

82,3 -

148 746 -

97,9 -

Rezultat srpskog turizma u 2013. g 2013. godina je prošla, a neki rezultati su ostvareni. Republički zavod za statistiku Srbije kao i uvek revnosno je beležio podatke, odnosno ostvarene rezultate u godini iza nas, i mi ih Vam ovom prilikom prenosimo. Detaljniju analizu i zaključke prepuštamo Vama Tabela 4. Noćenja turista po izabranim turističkim mestima

Tabela 3. Dolasci turista po izabranim turističkim mestima UKUPNO DOMAĆI STRANI Indeks Indeks Indeks 2013. 2013. 2013:2014 2013:2014 2013:2014 2 192 435 105,4 1 270 667 100,1 921 768 113,8 2013.

REPUBLIKA SRBIJA Od toga: Beograd Novi sad Banjska mesta Vrnjačka Banja Sokobanja Aranđelovac – Bukovačka Banja Mataruška Banja Banja Koviljača Prolom Banja Gornja Trepča Vranjska Banja Banja Kanjiža Banja Junaković Banja Vrdnik Banja Rusanda Banja Palić Selters Banja Lukovska Banja Gamzigradska Banja Ribarska Banja Sijarinska Banja Banja Vrujci Planinska mesta Zlatibor Kopaonik Tara Divčibare Ivanjica Zlatar Rudnik Stara Planina Goč Ostala turistička mesta Niš Kragujevac Subotica Ostala mesta

687 547 117 499 405 768 156 240 50 629 26 050 4 767 20 644 12 831 9 814 4 943 10 720 7 110 16 570 3 575 20 135 6789 11 318 4 389 7 703 5 598 9 202 398 841 114 976 80 375 57 874 23 479 14 250 6 981 7 214 12 411 8 031 494 630 58 610 32 114 47 184 88 150

108,7 108,0 110,8 112,0 103,0 102,1 77,5 117,7 76,8 94,5 101,4 135,2 106,0 170,1 107,2 104,8 95,4 101,3 84,3 96,0 118,2 98,0 100,3 103,6 119,7 95,7 81,7 101,5 142,6 87,0 97,3 79,9 99,2 98,6 91,6 124,4 116,4

164 054 44 307 350 337 135,162 49 041 20 755 4 496 16 591 10 963 8 528 4 424 7 411 5 385 15 095 3 473 12 764 6 710 10 719 4 160 7 074 5 269 8 639 338 354 93858 70 301 52 498 21 962 13 274 5 895 6 670 10 155 8 031 314 810 29 927 16 300 28 201 58 805

95,3 95,6 108,3 111,0 101,3 101,1 78,4 107,8 79,2 92,0 100,1 124,0 105,5 166,8 121,8 94,7 95,3 101,0 85,1 91,2 122,9 96,5 97,0 101,2 118,5 93,3 79,1 101,1 139,6 85,3 89,1 79,9 95,8 100,3 110,7 117,1 117,2

523 493 73 192 55 431 21 078 1 588 5 295 271 4 053 1 868 1 286 519 3 309 1 725 1 475 102 7 371 79 599 229 629 329 563 60 487 21 118 10 074 5 376 1 517 976 1 086 544 2 256 179 820 28 683 15 814 18 983 29 345

113,7 117,3 129,4 119,0 205,7 106,4 188,5 65,0 114,1 169,3 107,7 212,8 21,1 128,3 107,9 71,8 238,3 73,4 129,4 124,3 116,1 128,7 127,7 159,0 106,6 161,4 166,0 105,7 96,9 77,8 137,0 114,8

UKUPNO DOMAĆI STRANI Indeks Indeks Indeks 2013. 2013. 2013:2014 2013:2014 2013:2014 6 587 460 101,3 4 579 067 97,7 1 988 393 110,7 2013.

REPUBLIKA SRBIJA Od toga: Beograd Novi sad Banjska mesta Vrnjačka Banja Sokobanja Aranđelovac – Bukovačka Banja Mataruška Banja Banja Koviljača Prolom Banja Gornja Trepča Vranjska Banja Banja Kanjiža Banja Junaković Banja Vrdnik Banja Rusanda Banja Palić Selters Banja Lukovska Banja Gamzigradska Banja Ribarska Banja Sijarinska Banja Banja Vrujci Planinska mesta Zlatibor Kopaonik Tara Divčibare Ivanjica Zlatar Rudnik Stara Planina Goč Ostala turistička mesta Niš Kragujevac Subotica Ostala mesta

1 277 692 240 512 2 134 497 594 804 306 506

102,6 108,9 103,0 117,6 100,0

274 570 77 534 1 953 295 531 574 301 179

84,1 101,7 101,3 117,0 99,2

1 003 122 162 978 181 202 63 230 5 327

109,2 112,7 125,6 122,8 173,6

66 460 45 450 171 809 60 655 104 300 33 000 53 639 43 658 76 962 28 146 37 635 164 439 72 564 59 410 53 017 51 426 39 513 1 558 126 455 759 341 299 226 935 101 766 71 757 16 368 47 117 35 907 49 241 1 130 999 92 860 82500 85 112 225 634

115,9 75,7 102,3 79,0 103,4 94,7 141,6 111,4 119,5 88,6 102,8 98,5 97,3 95,0 87,0 112,2 99,4 97,3 98,4 114,4 99,2 88,0 100,6 128,6 89,9 99,0 88,7 97,3 100,8 71,5 125,4 123,1

55 499 44 760 150 677 55 428 87 623 31 532 38 941 37 422 72 869 27 111 25 700 145 879 69 516 58 871 49 864 49 653 37 238 1 363 846 388 344 293 746 210 391 98 463 69 336 14 114 42 536 30 014 49 241 747 658 46426 31 852 46 537 162 164

115,3 75,9 100,2 79,0 100,6 93,7 122,3 108,8 117,9 102,1 95,9 98,5 96,5 95,6 84,6 121,6 98,8 94,3 96,7 112,3 98,2 87,3 99,6 123,2 86,8 90,4 88,7 96,0 102,4 95,7 122,2 120,0

10 961 690 21 132 5 227 16 677 1 468 14 968 6 236 4 093 1 035 11 935 560 3 048 539 3 154 1 773 2 275 194 280 67 415 47 553 16 544 3 303 2 421 2 274 4 581 5 893 383 341 46 434 50 648 38 575 63 470

119,3 120,3 79,2 120,2 243,8 130,5 157,8 19,9 121,6 120,1 58,3 156,1 35,4 110,7 125,2 109,3 128,7 115,2 118,4 140,3 176,7 191,8 100,0 99,2 61,7 129,5 126,2

  5


T

Šta se radilo Uobičajeno je da se početkom svake kalendarske i poslovne godine analiziraju rezultati iz prethodne. Pa da vidimo koje je sve aktivnosti sprovodila naša Nacionalna turistička organizacija u 2013-oj

T

uristička organizacija Srbije (TOS) je zvanični institucionalni nosilac promocije turizma Republike Srbije na domaćem i inostranom tržištu i obavlja poslove od značaja za razvoj informativno-propagadne delatnosti u turizmu Srbije. Njena delatnost je usmerena ka pozicioniranju turističkog proizvoda Srbije i turističkoj valorizaciji komparativnih prednosti naše zemlje, kao što su njen geostrateški položaj, istorijski, kulturni i prirodni identitet. To su zakonom definisani osnovni zadaci i ciljevi koje TOS ima svake godine. Pa da vidimo šta je TOS radio prošle godine. U 2013. TOS je učestvovao na 9 domaćih sajmova turizma. Organizovao je veliki broj prezentacija i konferencija za štampu na kojima su svoju turističku ponudu predstavile turističke organizacije opština i gradova kao i organizatori mnogobrojnih turističkih manifestacija i priredbi koje se održavaju u našoj zemlji. Održano je i nekoliko radionica u cilju edukacije kadrova u turizmu. U toku proleća i leta sprovedena je reklamna kampanja pod sloganom „Srbija - Jedno putovanje, bezbroj doživljaja – Od nas za nas“ radi podizanja svesti i podsticanja domaćeg stanovništva da putuje i provodi godišnji odmor u Srbiji. Istovremeno TOS je učestvovao na preko 30 inostranih međunarodnih sajmova turizma, između ostalog i na sajmovima turizma u: Londonu, Berlinu, Moskvi, Pekingu, Varšavi, Madridu, Rimu, Štutgartu, Geteborgu, Temišvaru, Sofiji, Milanu, Istanbulu, Briselu, Tel Avivu, Utrehtu, Ljubljani... gde je predstavljao našu turističku ponudu i kulturno blago Srbije. Osnovni elementi promocije su bile internet prezentacije preko zvanične internet strane TOS-a i društvenih mreža Facebooka, Twitter-a, Instagram-a, zatim video materijali i promotivni filmovi, kao i već pomenute prezentacije i konferencije za domaće i inostrane novinare. U toku prošle godine, Srbiju je u organizaciji TOS posetilo više od 230 stranih novinara iz: Nemačke, Francuske, Holandije, Belgi-

6 

O

S

stvo TOS-a preko 90 predstavnika stranih touroperatora je obišlo i upoznalo Srbiju. Osim ovih promotivnih aktivnosti TOS je aktivno učestvovao u radu više međunarodnih organizacija, od kojih ovom prilikom izdvajamo Svetsku turističku organizaciju i Evropsku turističku komisiju. Od posebnog je značaja i učešće TOS-a u realizaciji projekata ‘’Simulirana metodologija satelitskih računa za istraživanje i analizu Foto: Slava Micić turističkog tržišta u Srbiji’’ čiji je rezultat Izveštaj ‘’Serbia Travel & je, Porutagalije, Rusije, Hrvatske, Makedonije, Torism – Development Potential Crne Gore, Bosne i Hercegovine itd. Sve je to 2011-2023’’ u kome se nalaze predlozi za burezultiralo reportažama i novinskim člancima u duću turističku politiku Srbije. eminentnim turstičkim časopisima i dnevnim Mnogi će rezultate rada TOS-a meriti statinovinama i televizijskim emisijama. Uz posredstičkim podacima o turističkom prometu, koji nam govore da je u 2013. godine bilo 5,4% više dolazaka turista u odnosu na 2012. godinu, a noćenja više za 1,3% uz primetan rast broja dolazaka (113,8%) i noćenja (1107,7%) stranih turista i blagi pad noćenja domaćih turista (2,3%), dok je broj dolazaka istih na nivou 2012. godine. Merenje razultata rada TOS-a samo kroz statističke brojke je ipak malo nezahvalno, imajući u vidu opštedruštveni značaj međunarodne promocije Srbije radi formiranja novog bar malo pozitivnijeg imidža i promene negativnog stava koji deo međunarodne javnosti još uvek ima prema nama. Činjenice radi, potrebno je istaći da je sve gore navedeno ostvareno uz ograničena budžetska sredstva, uz ozbiljne najave da će sredstava u 2014. godini biti još manje, a ciljevi i zadaci ostaju isti, zakonski. A u međuvremenu TOS je započeo novu promotivnu kampanju Lifestyle Serbia o čemu su Turističke novine već pisale u prethodnom broju. Željko Milinković Lifestyle Serbia


7


H

K

O

R

Zajedno smo jači

rajem prošle godine HORES je u saradnji sa YUTA, sindikatima i viđeniijim predstavnicima turističke privrede digao glas i krenuo u otvorenu borbu protiv Vladinog predloga da se PDV na usluge smeštaja u hotelskim i drugim vrstama smeštaja poveća na 20%. Uvidevši argumente i snagu udruženja Vlada je poklenula i sada je pomenuta stopa PDV-a 10%. To nam govori o značaju strukovnog udruživanja i činjenici da što je udruženje brojnije sa svojim članstvom njegov glas se više uvažava. HORES danas broji preko 200 članova i njegovom sastavu ima preko 180 hotela, motela, hostela i ostalih smeštajnih objekata, a pristutni su i zna-

Y

čajni snabdevači ugostiteljsko-turističke privrede: opremom, nameštajem sirovinama i pićem. Objedinjavanjem interesa, hotelijera, restoratera, hostela i ostalih smeštajnih i ugostiteljskih subjekata, obrazovnih institucuja koje školuju kadrove za hotelijerstvo, dobavljača, proizvođača opreme i ostalih zainteresovanih kroz HORES on je profesionalan i uverljiv partner javnom sektoru i ostalim socijalnim partnerima u kreiranju opšteg privrednog i zakonskog okvira koji utiče na poslovanje i razvoj sveukupne hotelsko ugostiteljske privrede. Osnovni cilj HORES-a je proaktivan pristup u stvaranju što pogodnije ekonomske klime radi zaštite i promovisanja zajedničkih i strukovnih interesa svih svojih članica i stvaranje

U

Zašto postati član yuta

B

iti član YUTA svakoj turističkoj agenciji donosi određene prednosti u poslovanju. Evo nekih od njih: - Uvođenje standarda i novih tehnologija u poslovanje turističkih agencija. Restriktivnim uslovima prijema i kontinuiranim preispitivanjem rada članstva, YUTA je postigla da njene članice imaju zavidnu repatucaju na tržištu organizovanih putovanja. - YUTA je referentni pratner za usaglašavanje i dogovaranje sa nadležnim državnim organima u delu zakonske regulative, strateških mera i odluka države u vezi sa stvaranjem boljeg i povoljnijeg ambijenta za rad turističkih agencija. - YUTA predstavlja i zastupa interese svojih članica u međunarodnim i regionalnim asocijacijama. U toku 2014. i 2015. godine YUTA rukovodi Unijom asocijacija Jugo-istočne Evrope, član je ECTAA (Evropske asocijacije turističkih agencija i turoperatera EU). - Za svoje članice i njihove putnike obezbeđen je i besplatni pravni servis, daju se svakodnevne informacije i instrukcije za uspešno poslovanje članica YUTA iz oblasti turističkih, finansijskih, saobraćajnih,viznih i drugih propisa i oblasti. - Svakodnevno YUTA putem svog web sajta i elektronske pošte informiše svoje članice o aktuelnim informacijama iz domena rada turističkih agencija. Putnici, poslovni partneri, mediji mogu dobiti na web stranici www.yuta.rs informacije o celokupnoj ponudi članica za destinacije u Srbiji, ali i celom svetu. - Zaštita od nelojalne konkurencije u saradnji sa nadležnim inspekcijskim organima je trajna aktivnost YUTA.

8 

E

T

- Arbitraža YUTA je posebno značajna, jedina takva institucija u okviru turističke privrede koja je organizovana i uspostavljena prema Zakonu o arbitraži Republike Srbije, čije odluke su jednake

S

ambijenta za bolju budućnost ugostiteljsko-turističkog poslovanja. Sem toga HORES svojim članicama pruža raznu savetodavnu pomoć. Njihov tim stručnjaka raznim konsultacijama pruža punu stručnu pomoć iz oblasti opšteg poslovnog menadžmenta, pre-opening i projekt menadžmenta privrednim subjektima u oblasti ukupne turističke i hotelsko-ugostiteljske delatnosti. Sprovodi edukaciju, instuktažu, stručnu obuku kao i proveru znanja. Stručnim, svrsishodnim i pravnovaljanim savetima svojim članovima pomaže u oblasti opštih poslovnih i primenjivih rešanja, organizaciji poslovanja, upravljanja kadrovima, radno-operativnim pitanjima i temama iz ukupne poslove prodaje i marketinga, standarda kvaliteta i razvoja, komercijalnih poslova i nabavke, opremanja i održavanja objekata, bezbednosti zdravlja i zaštite, kao i drugih pitanja u vezi ukupne poslovne delatnosti privrednih subjekata. Svojim članicama HORES može izvršiti procene boniteta, vrednosti kapitala i imovine i sl. Može pomoći u definisanju potreba za gradnjom adaptacijim opremanjem kao i u tržišnom pozicioniranju i promovisanju proizvoda i usluga. Zato pridružite se HORES-u i ne zaboravite: ŠTO NAS JE VIŠE TO SMO JAČI!

A nja turističkih agencija, a u saradnji sa pridruženim članicama i iz oblasti obrazovanja ,saobraćaja, osiguranja, zaštite potrošača i sl. Na turističkim agencijama je da procene ove prednosti i ako to žele, da ih iskoriste tako što će se učlaniti u YUTA. Aleksandar Seničić

U godini jubileja, 60 godina od osnivanja Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA (1954-2014) ova asocijacija nastavlja sa već ustaljenim visokim standardima pre svega kada je reč o sigurnosti putnika. Kroz arbitražni sud YUTA, rukovodeći se isključivo međunarodnim pravnim dokumentima (Frankfurtska lista, direktive EU) već više od 12 god. Uspostavljaju se standardi, kada je reč o zaštiti putnika, ali i utvrđuju standardi za rad turističkih agencija u Srbiji. Već nekoliko godina broj

opravdanih tužbi putnika je minimalan u odnosu na broj realizovanih putovanja. Uobičajeni evropski prosek prigovora je od 3-5 %, dok se u Srbiji broj prigovora koji se odnose na članice YUTA izražava u promilima, što samo potvrđuje visok kvalitet i profesionalni odnos naših članica. Važno je napomenuti da od ukupno ostvarenog turističkog prometa koji se ostvari u Srbiji, članice YUTA ostvare čak 95 %. O prestižnom kvalitetu članica YUTA najbolje govore preporuka komisije Evropske Unije u Srbiji: ‘’PUTUJTE SA POUZDANIM TURISTIČKIM AGENCIJAMA, PROVERITE WEB SAJT www.yuta.rs ‘’

izvršnim sudskim odlukama i obavezujuće su za članice YUTA. - U okviru članstava koordinacija se obavlja preko upravnih i izvšnih organa asocijacije, a regionalno preko 10 čeptera (ogranaka) čija je uloga koordinacija na regionu u cilju uspostavljanja povoljnog ambijenta za rad i promociju turističkih proizvoda. - Esnafska saradnja se obavlja i koordinira kroz međusobna pridružena članstva sa reprezentativnim udruženjima ( HORES, Udruženje Banja, i dr.) - U okviru svog razvojno-edukativnog centra održavaju se kursevi iz različitih obalasti poslova-

Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije – YUTA Kondina 14 Beograd Tel: 011/ 32286 86 322 86 87 Fax: 011/322 41 37 www.yuta.rs

PUTUJTE SIGURNO SA TURISTIČKIM AGENCIJAMA ČLANICAMA YUTA


U druženje

banja

S rbije

Nova berza banja

Udruženje banja Srbije je, od svog osnivanja pre 44 godine, u okviru svojih aktivnosti posebnu pažnju poklanjalo organizaciji stručnih skupova.

U

periodu od 1990. do 2008. godine ovo Udruženje je organizovalo Turističku berzu banja, koja se od svog početka odvijala u dva glavna segmenta: izlagački (promotivni) i edukativno – stručni. Od 2009. Berza je prerasla u Kongres banja, koji je sve četiri godine, koliko je trajao, u pravom smislu reči bio međunarodni. Okosnicu njegovog koncepta činio je stručni segment, sa svim temama koje su

direktno vezane kako za banje i klimatska mesta kao turističke destinacije, tako i za zdravstvene ustanove u njima. Dugogodišnja međunarodna aktivnost Udruženja banja Srbije, i stalna saradnja sa sličnim asocijacijama u regionu, omogućila je organizaciju, a Srbiji čast da bude domaćin 3. Balkan Spa Samita, prošle godine u Aranđelovcu. I eto, posle više od dve decenije iskustva u organizaciji velikih skupova, Udruženje

20. Berza banja, Banja Junaković 24.-26. septembar 2014.

banja Srbije se oseća spremnim da na jednom mestu okupi ponudu i tražnju celog regiona. Biće to na 20. Berzi banja, od 24 – 26. septembra ove godine u banji Junaković. Nova Berza banja biće pravi B2B skup, po principu „hosted bayera“. Ovaj koncept će nam obezbediti prisustvo najvećih tur operatera iz Rusije, Bugarske, Makedonije, Albanije, Crne Gore, Federacije BiH, Republike Srpske, Hrvatske i Srbije. Ponudu će predstavljati RH centri i svi ostali smeštajni kapaciteti u banjama i klimatskim mestima Srbije.

Ovaj događaj se realizuje u tesnoj saradnji sa turističkom organizacijom Srbije (TOS) i Nacionalnom asocijacijom turističkih agencija (YUTA). Sa jasno definisanim zadacima i rokovima, ovo trojstvo iskustva i kompetencije garantuje uspeh 20. Berze banja. Berza banja će tradicionalna, i održavaće se svake godine u drugoj banji, aktivnoj članici Udruženja. Naravno, Berza banja neće biti samo B2B skup, jer će se paralelno odvijati stručno – edukativni skupovi, kao i predstavljanje ponude od strane proizvođača opreme za hotelijerstvo, velnes i spa centre, i slično. Berza banja će biti i svojevrsna promocija Apatina, kao opštine domaćina i jednog od pokrovitelja Berze. Udruženje banja će odmah nakon Sajma turizma u Beogradu izaći sa uslovima učešća na Berzi, pa pozivamo sve zainteresovane da budu deo ovog važnog događaja za turizam Srbije. Vladan T. Vešković

  9


P R I V R E D N A

K O M O R A

Ekonomska diplomatija

P

ostoji mnogo razloga za članstvo u Privrednim komorama. Osim što zastupaju interese svojih članova, pružaju informacije i stručnu pomoć u poslovanju i brojne mogućnosti za edukaciju, promociju, učešće u projektima, nastupe na tribinama, konferencijama i sajmovima. Za komorski sistem Srbije veliko je priznanje koje je nedavno dobila Privredna komora Beograda, odnosno, predsednik, dr Milan Janković. O čemu se radi?

10 

B E O G R A D A www.kombeg.org.rs 381 11 2641 355 lok. 129, 171, 192 turizam@kombeg.org.rs

„Svetska komorska federacija sa sedištem u Parizu, koja objedinjuje 12 500 privrednih komora na svetu, organizovala je svojevrstan izbor, tako što je 1200 komora dobilo mogućnost da predloži svoje kandidate. Privredna komora Beograda je bila jedna od njih, a nakon glasanja svih komora, koje je završeno krajem 2013. godine, broj tih glasova me je rangirao na 35. mesto. To je veliki uspeh za Privrednu komoru Beograda, i za mene lično, imajući u vidu da su konkurenti bile nacionalne komore Japana,


P R I V R E D N A Nemačke, Italije, Francuske, Holandije, Švedske, Grčke itd. Ukupno je izabrano 46 kandidata koji treba da učestvuju u radu Savetodavnog tela, a prvih 20 ima pravo glasa. Međutim, i samo prisustvo sednicama Saveta i učešće u radu je izvanredna prilika za

K O M O R A promociju Srbije i čitavog regiona. Naravno, i pre svega, i Privredne komore Beograda, koja predstavlja 50 hiljada preduzetnika i preko 40 hiljada firmi. Promocija Beograda kao grada investicija, promocija Projekta Beograd na vodi, može puno doprineti kreiranju slike našeg glavnog grada kao najboljeg me-

B E O G R A D A sta za život i rad. Ponosan sam što imam priliku da u tome učestvujem – istakao je dr Janković. Međunarodni sajam turizma u Beogradu je dobar povod da se predstavi beogradska privreda. Udruženje za ugostiteljstvo i turizam Privredne komore Beograda već tradicionalno organizuje izlagački štand za svoje članove i goste Komore. Poznati su po gostoprimstvu. „Nakon organizacije nastupa naših članica na Sajmu, brendiranje Beograda kao destinacije, biće jedan od prioritenih zadataka u radu Udruženja. Dakle, treba govoriti o Beogradu kao domaćinu kongresa, stručnih skupova i sportskih događaja, a ne samo o njegovom noćnom životu. Takođe, treba iznalaziti načine da se visokostručni kadrovi zadrže u Beogradu, i uopšte u ze-

mlji, a mislimo da je isto veoma važno stvoriti ambijent privređivanja, urediti glavni grad i napraviti određene ambijentalne celine. Radeći na zajedničkom cilju, možemo očekivati uspeh, zar ne? – rekao je Goran Janković, sekretar Udruženja ugostiteljstva i turizma. Roza Sazdić

  11


S

rbijom

15. Međunarodni sajam

turizma i aktivnog odmora „15. Međunarodni sajam turizma i aktivnog odmora“ održaće se od 03 – 05.04.2014. godine u prostoru hale „Čair“ u Nišu (Srbija). Sajam održan 2013. godine zabeležio je rekordni broj izlagača iz Srbije i regiona. Svoju ponudu je tada prezentovalo više od 120 učesnika, turističke agencije, turističke organizacije, hotelijeri, turoperatori, klubovi adrenalinskih sportova kao i mnogi učesnici u razvoju i plasmanu turističkih proizvoda. Na predstojećem sajmu 2014. godine učestvovaće i izlagači iz oblasti aktivnog odmora koji beleži sve veći trend rasta. Tim povodom poseban deo izlagačkog prostora hale je namenjen prezentaciji klubova i udruženja za ekstremne sportove iz cele Srbije. Na konferenciji pod nazivom “Avanturizam” koja će se održati 04.04.2014. godine u hali “Čair” izlagači će predstaviti svoje avanturističke programe, aktivnosti i događaje zasnovane na aktivnom odmoru, ekstremnim sportovima I turizmu posebnih interesa. Informacije: www.visitnis.com E-mail: dusica@visitnis.com, tijana@visitnis.com Prijave za konferenciju: jelena@visitnis.com Tel: + 381 18 250 222

Prvi sky race u Srbiji „Sokolov put“ 10. maj 2014, Niška Banja - Trem

Zamislite distancu polumaratona, od nivoa mora do Midzora. Jedna od najtežih jednodnevnih ruta u Srbiji, „Sokolov put “, sa najzahtevnijim usponom i sjajnim vidikovcima vodi vas duž grebena Suve planine, preko Koritnika, Crnog kamena, Mosora i Sokolovog kamena na Trem. Prvi Sky Race u Srbiji održaće se na Suvoj planini, 10. maja 2014. (u slučaju lošeg vremena pomera se za 11.maj). Po propozicijama Svetske federacije ova “Nebeska trka” spada u srednju kategoriju trka na planini. * Sky race – planinska staza dužine 22 – 50 km sa minimum 1.300 mnv uspona.” Organizator obezbeđuje gratis prevoz (BG-Niška Banja-BG), večeru dobrodošlice i kamp prostor za sve učesnike (ponesite šator, vreće za spavanje i dušeke). Informacije o Nišu i smeštaju: Jelena Todorović – jelena@visitnis.com +38169/15.23.351 • „Sokolov put“ - 22km • Okupljanje takmičara: 09.05. - 21.00h, Niška Banja • Početak trke: 10.05. – 08.00h • Start: Niška Banja • Cilj: vrh Trem • Dužina staze 22km sa 2.169 mnv uspona • Najviša tačka: 1.810 mnv • Najniža tačka: Niška Banja :280mnv • 1 osvežavajuća stanica na devetom kilometru • 3 kontrolne tačke • 4 izvora/stanice sa vodom • Planinari ne koriste osvežavajuće punktove,

12 

samo vodu mogu dopuniti na 13 km • Potrebna oprema: astro folija i pištaljka • Kotizacija 1000 din za trkače, 500 din za planinare • Paket dobrodošlice • Vremensko ograničenje za trkače 7 sati, a za planinare 10 . • Kod trkača se rangiraju prva tri mesta u muškoj i ženskoj konkurenciji, kod planinara samo prva mesta u obe konkurencije. https://www.facebook.com/sokolovput Rok za prijave 25. april 2014. Nagradni fond će biti objavljen najkasnije do 15.aprila. Više informacija i slanje prijava na: Marko Nikolić, marko@udruzenjefreestylera.com +38163/86.70.711

Niš Adventure Grad Niš, po svemu čudesan i neobičan, ima izuzetno povoljan geografski položaj. Smestio se u plodnoj nišavskoj kotlini, a štite ga i grle venci Suve planine, pitomi brežuljci Seličevice, grebeni Svrljiških planina i Kalafata, čineći takozvanu Nišku transverzalu dugu 140 km koja ljubiteljima prirode pruža čaroban doživljaj. Nišavskom kotlinom dominira reka Nišava, koja mirno teče gradom, a lepo uređen kej je mesto za rekreaciju i uživanje. Kroz Niš prolaze dva važna putna pravca koji spajaju Evropu sa Aziijom, od vajkada poznati kao „Via militaris“ u doba Rimljana i „Cari-

gradski drum“ u doba Osmanlijskog carstva. Kao „Kapija istoka i zapada“ nije mogao da izbegne nijedan vojni pohod, nijedan osvajački apetit, pa je u svom milenijumskom postojanju nebrojano puta osvajan, razaran i uništavan, i uvek vaskrsavao. Danas je Niš je moderan grad koji vešto spaja savremene tendencije sa duhom starih epoha. Važan je privredni centar, univerzitetski grad, grad mladih, a ovaj grad ima i svoj poseban duh. Njegovi su stanovnici ljudi posebnog mentaliteta, južnjačkog temperamenta, uvek spremni na šalu, na svoj i tuđ račun, gostoljubivi, veseli i dobrona-

TO NIŠ, Voždova 7 018 524 - 877 ton1@nadlanu.com ton2@nadlanu.com www.nistourism.org.rs merni. Čuvaju duh prošlosti, tradiciju, posebnost, dar za zabavu, pesmu i igru. Sve što rade, rade iz duše - „meraklijski“. Često kažu da „merak nema cenu“. U Nišu su živeli i radili mnogi pisci i pesnici, i najbolje srpske komedije su sa tematikom iz ovog grada. Priroda je Nišu podarila sve što je mogla, a ljudi su to vešto iskoristili i prilagodili uživanjima u prirodi. Čudesna je okolina Niša, pre svega Sićevačka klisura gde je pitoma reka Nišava na putu prema Sofiji usekla svoj tok između Svrljiških planina i Suve planine. Visoke stene Svrljiških planina su pogodne za alpinizam, sa njih se može leteti paraglajderom jer povoljni vetrovi i dobri klimatski uslovi tome pogoduju, pa se tu održavaju svetska i evropska takmičenja u paraglajdingu, a u tom delu reka Nišava pruža mogućnost i za vožnju kajakom. Iz obližnjeg mesta Sićevo koje je zanimljivo vikend naselje, pruža se zadivljujući pogled na Sićevačku klisuru. Poseban dragulj prirode je mala Jelašnička klisura, koja je proglašena za Specijalni rezervat prirode zbog svojih očaravajućih lepota i endemskih biljaka. Klisura je jedno od najomiljenijih izletišta Nišlija, sa stenama pogodnim za slobodno penjanje. Niš ima sve, pa i prelepu Nišku Banju koja datira još iz II veka. Smeštena je na šumovitom Koritniku visokom 808 metara, pa je, kao oaza zelenila i čistog vazduha, idealna za odmor i duge šetnje. Izvori termalne lekovite vode i gas radon koriste se u lečenju mnogih oboljenja, pa je banja poznata i izuzetno posećena. Bojanine vode Nišlije takođe rado posećuju, naročito planinari, zbog čistog planinskog vazduha i mnogo sunca. One su na severnoj strani obronaka Suve planine na kojoj su mnoga predivna uzvišenja kao što su: Mosor, Sokolov kamen, Devojački grob i najviši Trem (1810 m). Nišlije često posećuju i Kamenički Vis, smešten na ograncima Svrljiških planina odakle se uživa u pogledu na Niš. U širem prostoru Kameničkog Visa je Cerjanska pećina čiji kraj još uvek nije otkriven. Smatra se da je nastala pre više od 2 miliona godina i bogata je neobičnim pećinskim nakitom. Radoznalci i željni avanture, Niš i njegova okolina imaju toliko skrivenih i neverovatnih predela koje do sada sigurno niste videli. Takmičeći se sa prirodom, krenite u šetnju oko Niša, popnite se na neki od vrhova Suve planine i uživajte u nestvarnom pogledu sa brojnih vidikovaca ili u tandem letu paraglajderom. Ako pripadate kategoriji zaljubljenika u adrenalinske aktivnosti kao što su paraglajding, rafting, mountain biking, free climbing, jeep safari, ronjenje ili streljaštvo, okolina Niša je prava za vas. Dobrodošli u svet avanture!


13


S

F

rbijom Ka međunarodnom priznanju

Ostrvska lepotica „Nacionalni park Fruška gora“

ruška gora je jedna od dve ostrvske planine Panonskog mora u severnom delu Republike Srbije – Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Sa dužinom od oko 75 km i širinom od 12 do 15 km., zahvata površinu od 255 km². Najviši vrh je Crveni Čot (539. m). Raznovrstan pejzaž, brdoviti predeli, skrivene doline i guste šume, brojni potoci, mnogobrojne biljne i životinjske vrste, tradicionalna ruralna naselja, učinili su da Fruška gora postane prvi Nacionalni park u Srbiji. Zbog izuzetnih prirodnih i kulturnih vrednosti i potrebe njihovog očuvanja, Fruška gora je 1960. godine proglašena Nacionalnim parkom. Područje Nacionalnog parka Fruška gora se pod određenim sistemom zaštite nalazi još od 1948. godine, kada je ovo područje proglašeno Narodnim izletištem sa namenom za odmor i rekreaciju stanovništva. Međunarodni značaj Fruške gore potvrđen je 1989. godine kroz uključivanje u IBA projekat. Od tada Fruška gora zvanično postaje Međunarodno značajno stanište ptica u Evropi (YU 031), na površini od 25.000 ha. Izvršena je revizija 1997. godine i povećana je površina obuhvaćenog područja na 42.000 ha (YU 006), takođe Fruška gora je značajno IPA i IBA područje. Od 2009. godine Nacionalni park Fruška gora je proglašen za Značajno stanište dnevnih leptira u Srbiji (PBA). Fruška gora je poznata destinacija za turiste i izletnike, kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Nacionalni park je popularna destinacija i za

ekskurzije đaka iz većih gradskih sredina (Beograd, Novi Sad, Sremska Mitrovica), ali i stanovnika opština na području Nacionalnog parka. Ovo je značajan resurs za razvoj turizma s obzirom na činjenicu da oko 3 miliona ljudi gravitira ka Nacionalnom parku. Najposećeniji lokaliteti u Nacionalnom parku su Iriški venac, Stražilovo i Zmajevac, gde se i nalazi većina turističkih resursa. Na Iriškom Vencu formiran je „Informativni

14 

centar Nacionalnog parka“, gde posetioci mogu dobiti sve potrebne informacije o Nacionalnom parku. U stalnoj postavci su sažete prirodne i kulturne vrednosti Nacionalnog parka.U neposrednoj blizini Centra ustanovljena je „Edukativna staza“ opremljena informativnim tablama i putokazima, sa svim neophodnim podacima o Nacionalnom parku i njegovim karakteristikama. Područjem Nacionalnog parka Fruška gora upravlja JP «Nacionalni park Fruška gora (Upravljač) koje je osnovano od strane Vlade Republike Srbije, a na osnovu Plana upravljanja na koji saglasnost daje nadležno Ministarstvo. Na području Fruške gore nalazi se preko 40 objekata za smeštaj različitih tipova i kategorija. Većinu smeštaja čine privatni apartmani i sobe. Postoji i nekoliko hotela – spa centara i eko kamp. Vrsta smeštaja Hoteli Pansioni/ Prenoćišta Moteli Apartmani i sobe Dečija odmarališta Planinarski domovi Kampovi

Broj objekata 12 4 1 15 2 11 2

Postojeći smeštajni vodiči i internet portali za Frušku goru pokazuju šarenoliku ponudu kategorisanih i nekategorisanih smeštajnih kapaciteta. Smeštajnih objekata ima na celoj teritoriji Fruške gore, ali su koncentrisani u većim naseljima (Sremski Karlovci, Bačka Palanka, Ruma, Sremska Mitrovica, Vrdnik i dr.). Nešto smeštajih kapaciteta nalazi se na obroncima planine. Hotelski smeštajni kapaciteti Fruške gore nude različite sadržaje, od regularnog smeštaja za odmor i boravak u prirodi do velnes i spa centara (hoteli Premier Aqua i Termal, oba u banji Vrdnik). Takođe, u centralnom delu Fruške gore (Andrevlje), ponudu upotpunjuje i mogućnost organizovanja kongresa, seminara i radionica sa svom pratećom opremom za navedene sadržaje. Na Fruškoj gori je izgrađen veliki broj privatnih vikendica od kojih su neke uključene u turističku ponudu za smeštaj gostiju, posebno na području naselja Vrdnik poznatog po banjskom kompleksu. Osim Vrdnika, koji je na južnim padinama Fruške gore, sa severne strane, u Čereviću i Banoštoru takođe se stvaraju manja jezgra smeštajnih kapaciteta u privatnoj svojini. Unutar granica Nacionalnog parka Fruška gora najpoznatije vikend

naselje se nalazi na lokalitetu „Čortanovačka šuma“ u sklopu kojeg je manji broj vikendica osposobljen za prijem gostiju. Najrazvijeniji oblik grupnog smeštaja na ovom području su planinarski domovi vezani za tradiciju planinarenja po Fruškoj gori. Najviše planinarskih domova nalazi se na istočnom delu Fruške gore, uglavnom na području grada Novog Sada. Ovi domovi su u vlasništvu planinarskih društava i u poslednje vreme, zbog nerentabilnosti kao posledice ekonomske situacije, izdaju se u zakup privatnim licima. Od 2013. godine otvoren je prvi i jedini (za sada) Eko kamp u okviru nekog Nacionalnog parka u Srbiji. Raspolaže sa 30 šatorskih parcela i 10 parcela za prikolice i autokuće. Opremljen je neophodnom sanitarnom i tehničkom opremom. Frušku goru krase brojne prirodne, kulturne i izgrađene atrakcije, i ta velika raznovrsnost profilisala je ovu planinu kao destinaciju izletničkog turizma. Najvažnije atrakcije su šume, biljni i životinjski svet, termomineralni izvori i banje, vinogradi i proizvodnja vina, kulturna baština, izletišta, jezera, adrenalin sportovi, lokalna hrana i piće, događaji. Položaj Fruške gore i blizina glavnih emitivnih centara, 60 km - Beograd i 10 km - Novi Sad, razlog su da je planina ispresecana brojnim putevima. Pored svih resursa kojima raspolaže Fruška gora, turizam nije doživeo punu ekspanziju i nije od ključnog značaja za socio-ekonomsku dobrobit područja. Kako bi se prevazišli određeni nedostaci, Upravljač je započeo pristupanje u EUROPARC Federation, radi dobijanja certifikata ECST – European charter of sustainable tourism u koji su uključena 37 Nacionalna parka Evrope. Pored brojne dokumenatcije i aplikacija, glavni adut je izrada „Strategije i Akcionog plana održivog turizma na području Fruške gore“ za period od narednih pet godina. Ova strategija i akcioni plan pružaju okvir za razvoj i upravljanje turizmom na Fruškoj gori, oblasti izuzetne prirodne lepote. Ona se bazira na principima održivosti koji uzimaju u obzir potrebu da se sačuva prostor i okruženje i njene posebne funkcije i da se održi kvalitet života lokalnih zajednica. U razvoj ove strategije uključeni su brojni akteri iz turizma i srodnih delatnosti, data je detaljna procena Fruške gore i njenih turističkih re-

sursa, potreba i mogućnosti, sa namerom razvoja turizma u održivim okvirima, zaštitom životne sredine i interesa lokalnog stanovništva. Strategija održivog turizma na Fruškoj gori u saglasnosti je sa lokalnim i nacionalnim dokumentima koji se odnose na datu oblast. Takođe, usaglašena je i sa principima Evropske Povelje za održivi turizam u zaštićenim područjima (European charter of sustainable tourism).

Pre izrade strategije, JP „Nacionalni park Fruška gora“ zajedno sa turističkim akterima osnovao je „Forum partnera za razvoj turizma“ (septembra 2013.) gde su definisane smernice za razvoj strategije održivog turizma: - da Np „Fruška gora“ bude priznat kao primer održivog turizma, - da posetioci steknu veću svest i razumevanje i poštovanje, u prirodnom, kulturnom, istorijskom i izgrađenom okruženju, - da turizam napravi pozitivan i održiv doprinos lokalnoj privredi i okruženju, - da se unapredi „turistička industrija“, - da se turizmom mora upravljati na način kojim se obezbeđuje kvalitetno iskustvo za posetioce, a minimizira uticaj na životnu sredinu i lokalnu zajednicu i - da se za razvoj održivog turizma i upravljanje turizmom na nivou koji se želi postići, mora funkcionisati kroz partnerski pristup sa svim ključnim akterima, koji će neposredno ili posredno biti uključeni u donošenje odluka i sprovođenje procesa. Formiranje „Foruma partnera za razvoj turizma“ je dobar početak za jačanje i formalizovanje, kao i dalje razvijanje i proširivanje privatnog i javnog partnerstva. Ukoliko bude teklo sve po planu, uskoro ćemo imati Nacionalni park sa našeg područja u društvu odabranih, koji su posvećeni održivom razvoju turizma. Tatjana Vanić foto: Goran Matić


15


SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU

! a r o m g o k s n Vaš deo Pano

Banja Junaković Apatin

Medicinske indikacije u banji ’’Junaković’’

N

a krajnjem severozapadu Vojvodine, 4,5 km udaljena od Apatina i Dunava, na samoj ivici prelepe hrastove šume nalazi se Banja „Junaković.“ Lekovitost vode, koja izvire sa dubine od 700 m, temperature oko 50oC, dokazana je analizom na Balneološkom institutu Medicinskog Fakulteta u Beogradu. Analiza je pokazala da Voda Banje „Junaković“ spada u kategoriju sulfidnih, alkalnih, murijatičnih, jodnih hipotermi, te da, za razliku od sličnih jodnih voda, pokazuje veći stepen mineralizacije i da obiluje većom koncentracijom rastvorenih čvrstih materija, a sem toga sadrži i više lekovitih elemenata. A dok veliki broj banja mora da dogreva vodu da bi je mogli koristiti za terapije, voda Banje „Junaković “ mora da se rashlađuje! Pored hemijske analize date su i balneo-terapijske indikacije. U skladu sa tim Banja nudi potpune i dobro organizovane programe rehabilitacije nakon preloma i ortopedskih

operacija, neuroloških i reumatskih oboljenja, kao i kod ginekoloških oboljenja. Banja se može pohvaliti uspešnim lečenjem određenih vrsta steriliteta kod žena, o čemu svedoči i album sa fotografijama dece čijem je dolasku na svet pomoglo lečenje u Banji „Junaković“. U dogovoru sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti ginekologije, u

planu menadžmenta je da osavremeni i ponovo pokrene različite programe za lečenje neplodnosti, koja se danas javlja kod svakog petog para u Srbiji. Dakle, ukoliko ste među pacijentima koji boluju od primarnog ili sekundarnog steriliteta ili hronične upale oboljenja male karlice, kao i ukoliko Vas muče degenerativni reumatizam, reumatoidni artritis, osteoartritis zglobova i kičme, vanzglobni reumatizam ili osteoporoza, ukoliko Vam je potrebna rehabilitacija nakon moždanog udara, povreda centralnog i perifernog nervnog sistema, kao i lečenje multiplaskleroze i polineuropa-

tije, čak i ako nakon preloma ili ortopedskih operacija treba da izaberete dobar rehabilitacioni centar, Banja „Junaković“ bi bila Vaša prava odluka! Bolesnički dan podrazumeva smeštaj sa punim pansionom, prvi i kontrolni pregled lekara, i u zavisnosti od paketa, do 3 ili 5 terapija dnevno. U zavisnosti od indikacije i vrste oboljenja, nakon specijalističkog pregleda i uzimanja anamnestičkih podataka pacijentu se određuje terapijska procedura u koje spadaju kineziterapija, hidroterapija, elektroterapije, magnetne terapije, laserske terapije, manuelne masaže i krioterapije ili termoterapije. Svaki od programa lečenja obuhvata kontinuirani nadzor terapijskih efekata i završava se edukacijom pacijenata o svemu na šta trebaju obratiti pažnju nakon završetka terapije. Pacijenti se edukuju o bolestima, lekovima, na koji način mogu da izbegnu rizike i kako da obogate svoj život.

Završni pregled se sastoji od procene rezultata lečenja i dobijanja otpusne liste. Naravno, sve se to odvija pod nadzorom stručnog tima lekara, terapeuta i medicinskih sestara, koje su na raspolaganju pacijentima 24 sata na dan. Iz ponude izdvajamo posebne popuste za lečenje penzionera, sindikate i udruženja. Za porodične odmore ili odmore za dvoje u ponudi su različiti paketi sa popustima i mnogobrojnim pogodnostima. Na predstojećem sajmu turizma u Beogradu, pored redovnih cenovnika posetiocima će biti podeljeni Vaučeri sa popustom od 10% za usluge smeštaja koji će moći da se iskoriste do kraja tekuće godine. Ono što je posebno interesantno jeste da su cene ostale na prošlogodišnjem nivou.

Informacije i rezervacije: 025 772 311 office@banja-junakovic.rs www.banja-junakovic.rs 16 


S

rbijom

Ribarska Banja

180 godina u funkciji zdravlja

D

avne, 1834. godine Miloš Obrenović posla banjsku vodu u Beč da se ispita, a kad stigoše nalazi, naredi da se narod leči. Od tada počinje da se piše moderna istorija Ribarske Banje, mesto izlečenja na hiljade i hiljade pacijenata. Ovde se na najbolji način spaja nauka, priroda i tradicija. Padine Jastepca i guste šume natkriljuju ovu čudesnu oazu i sve je u funkciji zdravlja - lepote prirode, vazduh, klima, lekovita, topla voda… a, pre svega, medicina.

Specijalna bolnica Ribarska Banja ima izuzetan tim lekara, sestara, terapeuta… Znanje i iskustvo su na njihovoj strani, a tu su i najveća priznanja - njihovi pacijenti. U lečenju i rehabilitaciji koriste se savremene metode i tretmani, novi aparati i procedure, pa nije slučajno što se za Ribarsku Banju uvek traži mesto više. Voda ima izuzetna svojstva, ali je blagotvorna i lepa reč i nega. Zato su mnogi ovde povratili svoje zdravlje, stali na noge i otišli iz Banje. Mnogi drugi dolaze da poboljšaju svoje

zdravstveno stanje. Privlači ih Wellness centar u Banji koji izgleda svetski i mondenski zvuči – ali, i tu je nauka u osnovi svega. Sauna pomaže u čišćenju organizma, slana soba radu respiratornog sistema, parno kupatilo oslobađa telesne toksine, hidromasaže i kupke učvršćuju tkivo, a sve programe i masaže kreirali su oni kojima je medicina struka. Zdravlje, lečenje, rehabilitacija, prevencija, tradicija, poverenje… već 180 leta!

  17


S

rbijom

Ivanjice - „Sva si bre kulturna“ Na oko 190 km od Beograda u jugozapadnoj Srbiji nalazi se varoš Ivanjica, osnovana davne 1833. godine ukazom Kneza Miloša Obrenovića

R

azvoj turizma u Ivanjici je počeo davne 1930. godine kada Ivanjica biva proglašena za „Turističko klimatsko mesto“. To potvrđuje i Vlada Republike Srbije kada Ivanjicu, 2000. godine na prostoru od 2156 ha, proglašava Vazdušnom banjom. Pored činjenice da je Ivanjica perjanica, pionir seoskog turizma u SFRJ, jedan od začetnika zdravstvenog turizma u SFRJ, i činjenice da je planina Golija, koja „sa visine nadgleda Ivanjicu“, proglašena za Park prirode i Rezervat biosfere (MAB UNESCO), i da je ovaj kraj poznat po gostoljubivosti („Ivanjičko gostoprimstvo“), ona ipak još mnogo toga može ponuditi svojim potencijalnim gostima. Ovoga puta (prateći godišnju

temu nacionalne promocije turizma Srbije) izdvojićemo KULTURU (kulturno nasleđe) ovoga kraja, odnosno kulturni turizam. Ivanjica je izuzetno bogata kulturno istorijskim nasleđem: Kameni most iz 1906. godine najveći jednolučni most na Balkanu. Za njegovu izgradnju je potrošeno oko 30. 000 kokošijih jaja, koja su služila kao vezivni materijal. Nalazi se u samom centru grada. Crkva Sv. Cara Konstantina i majke mu Jelene iz 1836 godine. Jako lepo uređena. U centru grada se takođe nalazi pored Kamenog mosta. Gradska čaršija u samom centru grada i glavna ulica su usled svoje specifičnosti i lepote zaštićeni od Zavoda za zaštitu spomenika kao ambijetalna celina. Spomenik čiča Draži Mihailovi-

18 

ću, Spomenik revolucije i Spomenik nastradalim Ivanjičanima u ratovima u BiH i Kosovu, predstavljaju jedinstven spoj tri istorije (četnička, partizanska i novijeg doba) u malom. Naime, ovi spomenici se nalaze u krugu od 30 - ak metara u samom gradu, pa ih to čini još zanimljivijim. Stara hidro centrala iz 1911 godine. Tada deveta u državi. I dan danas može da proizvodi struju, ali je više muzejskog karaktera. Spomenik Majoru Iliću na Javoru iz 1907. godine. Tada, 1876. Srbija se branila u granicama Beogradskog pašaluka od Turaka. Na tadašnjoj granici (36 km od Ivanjice) na Javoru

Srbiju je (sa svojom četom) odbranio čuveni major, pa je njemu u čast spomenik i podignut. Hadži- Prodanova pećina. Na 6 km od Ivanjice ka Guči. Trenutno nije aktivna za posete, ali se očekuje njeno kranje uređenje i stavljanje u funkciju turizma. Manastiri Kovilje i Pridvorica s’ kraja 12 veka. Građeni u vreme kada je građena i carska lavra Studenica. Rimski most. Nije iz doba Rimljana ali ipak datira negde između 15. i 16 veka. Na 16 km od Ivanjice ka Goliji. Palibrčki grob - Crkva Lazarica. Na 4 km od Ivanjice. Tu je po predanju i legendi vraćajući se sa boja na Kosovu „dušu Bogu predao“ jedan od 9 Jugovića - Boško. ...i još mnogo starih iskopina i spomenika koji govore da je pređašnje vreme ovog kraja bilo i te kako zanimljivo. A da opština Ivanjica brine o svojoj prošlosti, korenima i istoriji svedoči akcija započeta prošle godine. Radi se o Spomenicima krajputašima u ovom kraju. Opština Ivanjica je preko TOO Ivanjica započela uređenje pomenutih spomenika. Na Palibrčkom grobu i u selu Bratljevo adaptirane su grupacije ovih spomenika, tako da je nekih pedesetak spomenika (od ukupno oko 500 koliko ih otprilike ima) stavljeno u funkciju turzma. Ovi spomenici izuzetno lepo izgledaju. U planu je da se u 2014. godini nastavi sa adaptacijom još večeg broja ovih spomenika. Poznato je da je Ivanjica čuvena po odličnom gradskom i noćnom

Opasna varoš

Milinka Kušića 47, 32250 IVANJICA Tel/fax: +381 (0) 32 665 085 +381 (0) 32 650 290 e-mail: tooivanjica@eunet.rs tooivanjica1@eunet.rs ponovo vraćena u život je Nušićijada. To je svojevrstan festival kulture koji je za kratko vreme pobrao najveće moguće nagrade u državi. Tu su svi ministri, ministarke, sumnjiva lica, mister dolari itd. Svima je zabranjena nervoza, briga, ljutitost, sve kafane rade bez fajronta- a ako Vam to lično naredi Branislav Nušić onda ćete ga i poslušati. Ceo grad odiše duhom prave starogradske čaršije pa je tako „Kostimirana“ Ivanjica kao pre sto godina, kao u vreme samog

Branislava Nušića. Svi su kulturni, gospodstveni, dostojanstveni tako da gospodi „ Kiču i Šundu “ nema mesta na Nušićijadi. Mnogobrojne radionice, sekcije, pozorišne predstave, koncerti, izložbe daju Nušićijadi veliki pečat kulturnog festivala. A Vi ako ne verujete dođite kod nas i uverite se u sve ovo jer ste - kafanskom životu, ali i po svojim mno­gobrojnim manifestacijama: Sa­bor dvojničara i starih muzičkih in­stru­me­na­ta Srbije, Hajka na Vuka, Zvuci Golije, Javora i Mučnja, razna posela, Festival izvorne Srpske pesme... Najveća među njima, a posle 40- ak godina prinudnog mirovanja

VIDJENI ZA IVANJICU ... ili nas posetite u Hali 4 Beogradsko sajma turizma od 27. 02. do 02. 03. 2014. godine


priznanja

Golijski konaci

Turistički cvet

Dođeš kao gost – odeš kao prijatelj

G

olijski konaci su jedno od novijih seoskih domaćinastava koje se uvrstilo u turističku ponudu Ivanjice. Imajući u vidu da je u Ivanjici svojevremeno začet seoski turizam, što se na nekoliko mesta održalo i razvilo, Golijski konaci su jako dobar dokaz da Ivanjica i dalje može da razvija kvalitetna seoska domaćinstva za prijem turista. Goliski konaci se nalaze podno planine Golija, na 13 km od Ivanjice ka Goliji i na neki način su vrata,

kapija Golije. To seosko domaćinstvo poseduje nekoliko vajata, ili savremeno nazvano - bungalova, oko otvorenog bazena...Uz to,.gostima se u Golijskim konacima nudi dosta propratnih i dodatnih sadržaja, počev od mapiranih pešačkih staza, skupljanja planinskih plodova, spremanja zimnice, Bilo da to za goste rade domaćini, bilo da se spremanjem

zimnice koju će poneti kući bave sami gosti, koji mogu kupiti nadaleko čuveni ivanjički krompir, ivanjički sir, spremiti sebi za zimu ajvar, ili skuvati slatko od

šumskih jagoda, itd. Ako se na to dodaju izuzetno ljubazni domaćini, mlad bračni par koji se posvetio tom poslu i već 2-3 godine rade i stalno napreduju., ali se ne hvale brojem gostiju kojih je, jer dobar se glas daleko čuje, sve više u svako doba godine... To je domaćinstvo za koje i bukvalno važi krilatica da gosti odu zadovoljni, odnosno dođu kao gosti, a odu kao prijatelji. Katastarski, Golijskim konaci pripadaju selu Komadine i na granici su sa selom Kumanica. Domaćini su Draško

i Jasna Milosavljević. Domaćin inače važi za izuzetno veštog i poznatog stolara u ivanjičkom kraju i sve što je od drveta u domaćinstvu je napravio svojim rukamai nameštaj i igraonicu za decu, i igralište, što je za goste izuzetno zanimljivo. No da pustimo dobitnike „Turističkog cveta” za 2013. godinu da malo pričaju o sebi: Draško Milosavljević, domačin:: - Nalazite se u selu Komadine na 650. metara nadmorske visine.

- A ovaj domaćin je pintor, poznati majstor za drvo u ovom kraju, stolar, čovek koji sagradio 4 zgrade za stanovanje gostiju, pa domaćinsku zgradu i pomoćne objekte, pa trem kod bazena i igračke, park za decu. Sve uradio čovek svojim rukama, i nameštaj, i ukrase... itd. Stolice kod basena su izuzetno udobne i mogao bi lepo da zaradi samo njih prodajući. Draško: Sada ćemo da izgradimi suvenirnicu, gde ćemo prodavati nešto suvenira, a i naše proizvode: slatka, sokove, džemove..... Jasna Milosavljević: Ja pravim sokove, džemove, slatka... sok od kupine, maline, nane, praktično od svega što ovde može da se nađe. Sve je to domaće bez konzervansa, neprskano. Mi imamo i svoju bašticu pa gostima spremamo sve svoje proizvode ( povrće ). Sve je to naše i ništa od toga nismo kupili na pijaci. Draško je, inače, rođen 1974. godine, Jasna 1976. Imaju dva sina – Veljko je star 12 godina, a Vukašin 6. Voja Ivanović

  19


S

R

B

I

J

O

M

Zlatar

Na dobrom putu Prošle godine prvi put se Srbiji u 21. veku desilo se da jedna opština zajedno sa svojom turističkom organizacijom preuzme na upravljanje jedan hotel. Naravno, reč je o opštini Nova Varoš i hotelu ‘’Panorama’’ na Zlataru

Z

latar je planina velikog turističkog pontecijala. I kada je hotel koji je svojevremeno bio nosilac turističkog razvoja cele planine postao ne smo kočnica već i uzrok nazadovanja jednostavno se moralo nešto preduzeti. U maju prošle godine opština Nova Varoš je preko svoga sprotsko-turističkog centra ‘’Zlatar’’ hotel ‘’Panoramu’’ uzela u višegodišnji zakup i preuzela na sebe veliku odgovornost kako za očuvanje imovine i radnih mesta zaposlenih tako i za ekonomski rizik uloženih sredstava iz budžeta opštine. Kao i uvek kada se povuče hrabar potez bilo je suprostavljenih mišljenja. Zastupnici ideje da država nije dobar primer ‘’gazde’’ i da po svojoj prirodi može samo da neracionalno da upravlja imovinom jer nema interes da ostvaruje profit i da ne treba da se meša u proces privređivanja već samo da kreira zakonski okvir i da stvara uslove privatnom kapitalu za poslovanje bili su protiv. S druge strane bili su zastupnici ideje o aktivnom pristupu države u rešavanju kriznih situacija. Kakva je situacija skoro godinu dana kasnije? Da li je primer ‘’Panorame’’ dobar putokaz ili još jedan u nizu naših ekonomskih promašaja? O tome na kakvom su putu razgovarali smo da direktorkom sportsko-turističkog centra ‘’Zlatar’’ Ivanom Novaković. ‘’U periodu od 9. maja 2013. godine, kada je tursitičko-sportski centar ‘’Zlatar’’ preuzeo hotel ‘’Panoramu’’, do kraja iste godine ostvareno je preko 13 000 noćenja. U adaptaciju hotela do sada je uloženo oko 50 miliona dinara od strane opštine Nova Varoš i TSC ‘’Zlatar’’. Uskoro očekujemo završetak radova na adaptaciji

20 

Turističko-sportski centar “Zlatar” Karađorđeva 36 31320 Nova Varoš, Srbija Tel.: +381 33 61 - 621, 61 - 203 Mob.:+ 381 62 88 94 374; 63 31 99 71 ivanica.nova@gmail.com direktortsc@novavaros.rs hotelpanoramazlatar@gmail.com www.zlatar.org.rs;

još jednog dela objekta, tako da ćemo u funkciji imati 150 ležaja od kojih će 50 ispunjavati kriterijume i najzahtevnijih gostiju. Najveća popunjenost kapaciteta je bila u špicu sezone, od maja do septembra, kada su na našoj planini uživala deca na rekreativnoj nastavi, sportisti iz naše zemlje, kao i iz Rusije, koji su bili zadovoljni našim uslugama i ove godine su rezervisali ponovni dolazak. Pored ovih grupnih dolazaka imali smo i mnogo individualnih gostiju iz zemlje ali i iz inostranstva, najviše iz Velike Britanije, Francuske, Italije i zemalja iz okruženja. Zahvaljujući dobroj saradnji sa specijalizovanim agencijama za sportski turizam, do sada je ugovoreno za ovu 2014. godinu oko 8.000 noćenja sa sportskim klubovima. Prvi sportisti dolaze na našu planinu već prvom polovinom aprila. Postoje upiti za još oko 10 000 noćenja i očekujemo potvrdu rezervacija. Naravno, i ove godine očekujemo decu na rekreativnoj nastavi, ekskurzije, kao i veliki broj individualnih dolazaka. Trenutno cena polupansiona u dvokrevetnoj sobi iznosi 2.345 dinara i nadamo se da će i ona, pored netaknute prirode, uticati na odluku turista da dođu baš na naš Zlatar’’. Svakako ovim rezultatima hotela doprinose i turističke manifestacije koje organizuje TSC ‘’Zlatar’’ u saradnji sa opštinom. Tako je recimo krajem jula prošle godine po prvi put održan Zlatarfest koji je objedinio tradicionalne manifestacije kao što su recimo Zlatarska regata, Zlatarska sirijada, Sabor pevanja izvika i Zlatne ruke Zlatara. U tom periodu na Zlataru je bilo oko 15 000 posettilaca, a smeštajni kapaciteti u hotelima i privatnom smeštaju su bili popunjeni i preko 90%. Željko Milinković


S

R

B

I

J

O

M

Institut za rehabilitaciju

Centar anti – stres programa

Z

a mnoge ljude stres je toliko uobičajen, da je postao način života. Ipak, sposobnost organizma da toleriše stres ima određeni nivo, a nakon tog izaziva brojne zdravstvene probleme. U Sokobanjskoj 17 u Beogradu, u Institutu za rehabilitaciju, otvoren je Centar u kome će po najsavremenijim metodama sprovoditi sprovoditi anti – stres programi. U veoma lepom ambijentu nalaze se: • Slana soba • Sauna • Relaksaciona ručna masaža • Masaža u hidromasažnoj kadi (Jacuzzi) • Program doziranih vežbi opuštanja i istezanja na suvom uz stalni nadzor fizioterapeuta • Akupunktura (lekar specijalista fizijatar) • Mogućnost konsultacije lekara specijaliste fizijatra

Anti-stres programi su namenjeni onima koji su preopterećeni poslom, izloženi zahtevima, rokovima, štetnim uticajima fizičke neaktivnosti, dugo borave u zatvorenom prostoru, sede za računarima…i svima kojima je u ovom brzom, modernom dobu, potreban trenutak predaha. R. S.

INSTITUT ZA REHABILITACIJU

www. rehabilitacija.com

www.rehabilitacija.com Sokobanjska – Beograd Sokobanjska - Beograd 011 2660 266 2660 Selters - Mladenovac011011 8241266 100 Selters Mladenovac 011 8241 100 Vrmac - Prčanj +382 32 – 306 273 Vrmac – Prčanj +382 32 306 273

Institut za rehabilitaciju je prestižna institucija, ne samo Srbije nego i ovog dela Evrope, koji sprovodi kardiološku, pulmološku, neurološku, ortopedsku, reumatološku i dečiju rehabilitaciju. Tri organizacione jedinice „Sokobanjska 17“ Beograd, „Selters“ Mladenovac i “Vrmac“ Prčanj u

  21


S

R

B

I

J

O

M Brus

Na istočnoj strani Kopaonika

D

o vrha Kopaonika, turisti iz Brzeća ići će uskoro gondolom! Lepa vest obradovala je hotelijere u Brzeću, građane Brusa i zaljubljenike u ovaj predivan kraj. O tome se godinama govori, i konačno, krajem 2013, gondola će krenuti i povezati turistički centar Brzeće i skijaški centar Kopaonik! Doduše, veza je postojala i do sada, ali kapacitet gondole od 1800 – 2400 gostiju na sat, ne može se meriti sa žičarom Bela Reka, koja je mogla prevesti 400 skijaša dnevno. Osim kvalitetnije veze, ova vredna investicija značajno će uticati na ponudu Brzeća, zahtevaće izgradnju novih staza i hotela i drugih objekata koji bi upotpunili ponudu tog novog ski centra. Brzeće je vazdušna banja na nadmorskoj visini od oko 1100 m i pruža izvanredne

manifestacije, a možda će biti i baza odakle ćemo razvijati seoski turizam za koji postoji potreba i interesovanje. Podkopaonička sela imaju poseban šarm, izvornost,

a o gostoljublju i ukusima hrane, vode… ne treba previše trošiti rečI –Treća lokacija koja može biti interesantna investitorima je Srebrnac, u blizini istoimenog hotela, gde smo planirali i uradili projekte za

Turistička organizacija opštine Brus Brus, ul. Kralja Petra bb 037 825 185 toob@open.telekom.rs www.turizamopstinebrus.co.rs kompleks sa zatvorenim sportsko- rekreativnim sadržajima, otvorenim terenima školom skijanja - kaže direktor TOB-a, Zlatko Milenković. Sam grad Brus je vazdušna banja (od 1833. godine), a zbog izvora tople i hladne mineralne vode, reke Rasine i jezera Ćelije, sve je traženiji kao turistička destinacija. Termalna voda u Brusu ima lekovita svojstva i temperaturu od 27 C. Na lokaciji ovog izvora planira se gradnja Banje, sportsko-rekreativno – zdravstvenog kompleksa, hotela, sportskih terena…

U mestu postoje i sada bazeni i sportski tereni, a okolina Brusa je pogodna za maline, borovnice, kupine, pečurke, sve vrste povrća, vinovu lozu... Da se očekivati ubrzani razvoj Brusa s obzirom na njegove ogromne potencijale i želju i volju ljudi da razvijaju mesto u kome žive – tu, na istočnoj strani raja. Roza Sazdić

uslove za aktivan odmor i u drugim godišnjim dobima. Okruženje pašnjacima i šumom deluje blagotvorno na zdravlje, a blizina svetilišta Metođe (III vek), vodopada Jelovarnik (78 m), gejzira i vodenica- potočara daju puno mogućnosti za boravak u prirodi i šetnje. Drugi turistički kompleks se planira u blizini žičara Karaman i Jaram i biće namenjen sportistima. Na ovoj lokaciji izgrađuje se „Bruska kuća“ koju će koristiti Turistička organizacija Brusa. „Bruska kuća i drugi objekti učiniće da Jaram bude atraktivan i zimi i leti. Planiramo da ovde organizujemo sportske

22 


S

R

B

I

J

O

M

Ulaganje u budućnost

OPŠTINA VARVARIN Mirka Tomića 5 037 787 - 171 037 788- 848 www.varvarin.org.rs

V

arvarin je lep gradić na obali Velike Morave. Nije ucrtan u moderne turističke rute, ali svakako to zaslužuje. Varvarin ima sve - dugu istoriju, slavne pretke, bogatu kulturnu baštinu i ekološki zdravu sredinu. Čuveni Temnićki natpis iz X veka - dokaz da su Srbi tada znali za ćirilicu, pronađen je u ovom kraju, a brojni tragovi ranijih civilizacija svedoče da je ovde uvek bio dobro mesto za život.

Zemlja pored reka plodna, pitoma, pa su zasadi obilni po rodu i izuzetnog kvaliteta. Varvarinsko polje je idealno za ratarske kulture, sadnice i cveće, naročito ruže. A gde je zemlja dobra, plodna – takvi su i ljudi. Pitomu dolinu reka, Zapadne i Velike Morave, sa zapada natkriljuje planina Juhor. Nekada je na Velikom Vetrenu, najvišem vrhu bilo moćno utvrđenje, a danas se odavde pruža fantastičan pogled na oranice, pune pašnjake i kuće raštrkane u dolini. „Dičimo se i našim manastirima, crkvama, spomenicima kulture… Imamo šta da ponudimo turistima, ali kao dobri do-

maćini, želimo prevashodno da razvijemo naše resurse. Investirali smo u infrastrukturu, u podizanje energetske efikasnosti, a u toku su razvojni projekti: Rekreativni kompleks Sastavci i Sportsko rekreativni kompleks u gradu, koji mogu jednog dana biti veoma zanimljivi za turiste. Izgradili smo bazen i niz drugih sadržaja, za sada. U planu nam je da Varvarin približimo i vratimo reci, da uredimo staze za šetnju pored vode… I to je tek početak. Menjamo navike i ulažemo u budućnost - kaže predsednik Opštine Varvarin, Zoran Milenković. Rozana Sazdić

  23


S

R

B

I

J

O

M

Kuršumlija

Turizam kao pokretač razvoja

M

nogi znaju da se Đavolja varoš nalazi u opštini Kuršumlija. Poznata je i van granica Srbije i privlači veliku pažnju turista, naučnika, istraživača, umetnika i fotografa.

Mnogo se govori o obeležavanju IX vekova od rođenja Stefan Nemanja, jednog od najvećih srpskih vladara. Upravo je u Kuršumliji podigao svoje prve dve zadužbine – manastir Sv. Nikole, posvećen sinu Savi, i manastir Sv. Bogorodica, posvećen njegovoj ženi Ani. Da li je dovoljno poznato da se u okruženju Kuršumlije nalaze čak tri banjska centra? Zbog obilja termalnih voda u okolini, Sloveni su naselje nazvali Toplice, a i jedna reka i čitav kraj i danas nose to ime. Kroz Kuršumliju protiču Toplica, Kosanica i Banjska reka, a u okruženju su tri banje. Jugozapadno, na 11. ki­lo­me­tru, nalazi se Kuršum­lijska Banja sa više izvora

lekovitih voda, temperature od 14 do 68 C. Severozapadno, na 36. kilometru, nalazi se Lukovska Banja, koja nosi epitet „Banja sa najviše izvora“, sa temperaturom voda od 35 do 69,5 C . Južno, na 23. kilometru, nalazi se Prolom Banja, koju nazivaju i „Izvorom zdravog života“ zbog izuzetnih karakteristika Prolom vode. „Kuršumlija se naslanja na Kopaonik i Radan, i blizina planinskih centara i banja daje opštini značajne mogućnosti za razvoj turizma. Ali, ovo područje karakterišu i velike površine ekološki očuvanog poljoprivrednog zemljišta, postojanje obnovljivih prirodnih resursa pogodnih za proizvodnju električne energije, bogastvo šumskih plodova, lekovitog bilja i divljeg voća. Imamo veli potencijal za razvoj voćarstva i stočarstva, drvne industrije… Poznato je da je turizam važna privredna delatnost koja može puno doprineti razvoju opštine, regiona i zemlje u celini. To je naš put - da ogroman turistički potencijal, prirodne, kulturne i ljudske resurse, stavimo u funkciju tog razvoja – zaključuje Rodoljub Vidić, predsednik opštine Kuršumlija. Roza Sazdić

TO Kuršumlija www.tokursumlija.rs tokursumlija@open.telekom.rs 027- 380 963

24 


GRÈKA * ŠPANIJA * ITALIJA * BUGARSKA * CRNA GORA * TURSKA, EGIPAT, TUNIS, MALTA

PLAÃANJE U RATAMA

* Administrativnom zabranom, * Èekovima, * Platnim karticama, * Banèini krediti

èlan

member

Standard

Deèiji i omladinski turizam

Internationaler Bustouristik Verband e.V.


B

aština

Jedan nemiran duh

Devet vekova Stefana Nemanje

Nemanja je dva puta kršten. Prvi put po kato-

U Hilandaru je 3. februara 1199. ili ličkom obredu, jer je rođen u Ribnici (današnja 1200. godine i preminuo u dubokoj Podgorica) u Zeti, pošto su njegovi roditelji tamo izbegli kod rođaka usled nereda u Raškoj.Kada starosti monah Simeon. Prema se Zavida sa porodicom vratio u Rašku, Stefan hrišćanskom predanju, u trenutku Nemanja je po drugi put kršten – u crkvi Svenjegove smrti prostoriju je obasjala tih apostola Petra i Pavla u Rasu, (Petrova crsvetlost. Sledeće godine ga je Svetogorski kva u Deževi kod Novog Pazara) ovoga puta po sabor kanonizovao kao svetog Simeona pravoslavnom obredu. Sa tim krštenjem počinje Mirotočivog, jer su njegove mošti točile miro. Pre nego - Manastir Bogorodice kod Kuršumlije (pre 1168-1172), što se zamonašio Simeon - Manastir svetog Nikole kod Kuršumlije (pre 1168), je bio Veliki župan Raške, - Manastir svetog Đorđa u Rasu (Đurđevi stupovi) (posle 1168.godine), - Manastir Bogorodice Dobrotvorke (Studenica) (1183-oko 1191), veliki državnik i ratnik, jedan - Manastir Hilandar (1198), nemiran duh, osnivač duge i - Manastir svetog Nikole (Končul ili Kazinovići) na Ibru jake dinastije sposobnih vladara, koju po njemu i danas zovemo Nemanjići. Njegov sin Rastko (monah Sava) je 1208. godine preneo njegove posmrtne ostatke u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana koji su se borili oko vlasti. Nemanjine mošti su tada položene u njegovu zadužbinu Studenicu, u kojoj se i danas nalaze. Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja 26. februara po gregorijanskom, odnosno 13. februara po julijanskom kalendaru, kao Svetog Simeona Mirotočivog.

S

tefan Nemanja (živeo od 1113. godine do 13. februara 1199., a vladao (1166 / 1168 25.03. 1196.) je bio veliki župan Raške, sin srpskog vlastelina Zavide. Na vlast je došao između 1166. i 1168. godine, zbacivši sa vlasti svog starijeg brata i vizantijskog vazala Tihomira, koji je sa preostalom braćom (Stracimirom i Miroslavom) pobegao iz zemlje. Kasnije je Tihomir stradao u bici kod Pantina, a ostala braća su priznala Nemanju za vrhovnog vladara.

26 

i njegova karijera vladara, značajnog političkog faktora na Balkanu i u Srednjoj Evropi. Po dolasku u Rašku, Nemanja je kao udeoni knez dobio na upravu župe Toplicu, Ibar, Rasinu i Reku odnosno oblasti oko Toplice, Ibra, Rasine i


B

aština

U znaku velikog jubileja

Turistička organizacija opštine Novi Pazar Нови Пазар 28. новембра 2736300 Нови Пазар, T: +381 (0)20 338 030T: +381 (0)20 338 030info.tonp@yahoo.com info.tonp@gmail.com: tonp@live.com Website: http://www.tonp.rs Suve Reke. No, on time nije bio zadovoljan, te se sukobljava sa starijom braćom i pobeđuje ih. Avanture u njegovom životu počinju odlukom da u svojoj župi Toplici, nedaleko od svog dvorca podigne dva manastira. On lično je bio ktitor Sv. Nikole, a njegova supruga Ana manastira

posvećenog Presvetoj Bogorodici. Pri tome se nije konsultovao sa starijom braćom koja su ga zbog toga zatvorila u jednu pećinu u Rasu, ispod tvrđave. Nemanja se tada zavetovao da će, ako uspe da se oslobodi na najudaljenijem brdu koje

je video iz pećine podići hram Svetom Đorđu. I uskoro ga izbavljaju njegovi odani velikaši, a tada počinje obračun između Nemanje i njegove braće Tihomira (tada Velikog župana Raške), Stracimira i Miroslava. Obračun se završio njegovom pobedom.

Zatim slede borbe za održavanje na vlasti i širenje državne teritorije. Smenjuju se ratovi protiv Vizantije, od koje otkida krupne komade, sa ratovima protiv Ugara, Venecije i Dubrovnika. Čas je u savezu sa Vizantijom protiv Ugara,čas

sa Ugrima protiv Vizantije... Nudio je i savez Fridrihu Barbarosi i njegove krstaše lepo ugostio u Nišu, ali se tada nisu baš lepo rastali – krstaši su pljačkali, a Nemanjini Rašani se branili i išli u kontrapljačke, tako da od zajedničke borbe protiv Vizantije nije bilo ništa...

I onda sledi veliki preokret: Oženio je Stefan Nemanja svog srednjeg sina Stefana Vizantijskom princezom i tako rešio mnoge probleme i stekao državnu nezavisnost, a pomoću najmlađeg sina Rastka (Sveti Sava) obezbedio uticaj na Svetoj Gori, obnovivši Hilandar, gde će kao monah i umreti, i tako pripremio temelje za nezavisnost Srpske pravoslavne crkve. No, nije Nemanja u životu samo ratovao i rušio. Osim obnove Hilandara i izgradnje obadva manastira u Belim crkvama (Kuršumlija), sagradio je i manastire na Ibru (Đurđevi stupovi, Končul i Studenica), a za njegovo ime se vezuje još desetak crkava i manastira. Uz to je i opravljao tamo gde je osvajajući razrušio, i gradio novo (dogradnje u Kotoru). Dakle, jedan nemiran čovek je nemirno živeo stalno ratujući, a umro je u miru, kao kaluđer, i još su se njegovi zavađeni sinovi izmirili nad njegovim moštima. Pripremili: Dragica Premović – Aleksić, i Voja Ivanović, uz pomoć TA SPC „Dobročinstvo”

  27


In hoc signo...

U znaku velikog jubileja

Urbanizam, arhitektura i umetnost

u doba Konstantina Velikog Piše: Ivana Cvetković, arh. - saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu

K

onstantinovo prihvatanje hrišćanstva kao zvanične religije označava prekretnicu u istoriji crkve, ali jedva da je uticalo na umetnost, jer su stare paganske ideje i motivi prihvaćeni i preneti dalje u potpunosti. Malo je direktnih promena u stilu koje se mogu pripisati hrišćanstvu, već one predstavljaju promene nastale kao rezultat evolucije. Premeštanje prestonice iz Rima, u latinskoj Italiji, u Konstantinopolj, u helenistički grčki svet, predstavlja prelomni trenutak, koji je za umetnost mnogo važniji. Razvija se nova, posebna kultura čiji su pokrovitelji i dvor i crkva. Razvojem hrišćanske arhitekture, neminovno se razvijala i menjala umetnost, a arhitektura i umetnost su prožeti svojevrsnom religijskom i mitološkom simbolikom. Najstariji očuvani primerci umetnosti ranog hrišćanstva mogu se naći u katakombama i datiraju s kraja II veka. Karakteristika slikarstva ovog perioda je da usvaja simbolične i alegorijske oblike. Odlikuje se neposrednošću crteža, jasnim i definisanim bojama, odsustvom perspective, kao i čistim formama. Način oslikavanja je verovatno uslovljen prostorima u kojima su nastajala ova dela. Zbog tamnih prostora u katakombama, oblici su morali biti jasno definisani, a boje žive, kako bi se uočila razlika. Hrist se nije pojavljivao u najstarijoj hriš­ ćanskoj umetnosti. Pojavljivao se kao alegorijska pretpostavka Filozofa, ili Dobrog Pastira.

Slike 5 i 6 – Delovi Konstantinove skulpture, Rim

Slike 2, 3, 4 – primena simbola u umetnosti ranog hrišćanstva: paun, ribe i jagnje

Slika 1. – Predstava Hrista kao Dobrog Pastira

Primećuje se velika potreba za upotrebom simbola, a neki od najčešće primenjivanih su: Krst – simbol hrišćanstva, palma – ideja mučeništva, sidro – simbol spasenja, golub - simbol duha i duhovnog mira, paun - simbol besmrtnosti, jagnje - simbol čistote i bezgrešnosti, riba - simbol za Hrista.

28 

slonovača, pozlaćena bronza, zidana opeka, idr). Kolosalna Konstantinova skulptura imala je jezgro od opeke, uokvireno drvenim ramom, preko koga je verovatno, bila pozlaćena bronza, dok su otkriveni delovi (glava, ruke i stopala) od fino obrađenog belog mermera. Dok glava ima apstraktniji izgled, ostali delovi tela su težili realizmu. Ipak, uočavaju se crte individualnog portreta – kukičasti nos, izražena vilica I istaknuta brada, koje su karakteristične na svim portretima Konstantina Velikog, i tipične za period kasne Rimske umetnosti.

Nakon što je proglašen za cara, Konstantin se angažovao oko dovršenja radova na impozantnoj bazilici, poznatoj pod imenom “Hram mira”, u Rimu, koju je započeo Avgust Maksencije. Kako bi zadovoljila potrebe hrišćanske religije, bazilika je pretrpela izvesne promene. Pravljena je po uzoru na paganske bazilike, ali za razliku od njih, hrišćanska bazilika je podužno orijentisana i njen glavni ulaz je na kraćoj strani objekta. Organizovana je tako da može da primi veliki broj vernika na jednom mestu i da obezbedi da se njihova pažnja usmeri ka oltaru. Nasuprot glavnom ulazu u Konstantinovu baziliku postavljena je Konstantinova statua, izrađena u akrolitskoj tehnici, uobičajnoj za ovaj period. Akroliti su kompozitne skulpture sačinjene od kamena i nekog drugog materijala (drvo,

Nova arhitektura sa ogromnim zidnim površinama zahtevala je novu dekoraciju, pa se burno razvija zidni mozaik, kao nova tehnika. Razvija se i menja simbolička predstava u bazilikama. Nakon uspostavljanja verske tolerancije 313. godine, nestala je potreba da se prikriva krst. Hrist, koji je u početku prikazivan kao mitski golobradi Orfej ili Hermes, dobija nove – hrišćanske attribute - oreol, krst, svečanu odeću. Simbol krsta se čak pojavljuje na državnom grbu, okružen vencem kao crux coronate. Uporedo sa krstom upotrebljava se i hristogram. Ovi simboli su se zadržali kao glavna obeležja hrišćanske religije do današnjih dana.

Slika 7. Hristogram


U S U S R E T V E L I K O M J U B I L E J U 100 godina PRVOG SVETSKOG RATA

Kolubarska bitka

K

olubarska bitka ili Suviborska bitka je jedna od najznačajnijih bitaka Prvog svetskog rata. Vođena je između vojske Kraljevine Srbije, s jedne strane, i vojske Austrougarske s druge strane. Trajala je 30 dana,

ponovo postaje neizbežno. 02. decembra austrougarska vojska ulazi u napušteni Beo­grad. I dok su svetske telegrafske agencije javljale o slomu srpske vojske, a delovi austrougarske vojske priređivale pobedničku paradu u Beogradu otpočela

Slavkovica bila su puna pojedinačnih i grupnih grobnica naše i neprijateljske vojske. Meštani i institucije opštine Ljig podizali su spomen obeležja koja je turistička organizacija Ljiga mapirala, a fotografije i lokacije postavila na intеrnet portale i na sve društvene mreže za trajni nezaborav i turistima i meštanima. Vladimir Ivanović

IZVODI IZ KNJIGA O KOLUBARSKOJ BITCI

P

od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine na frontu dugom preko 200 km od Suvobora, Ljiga, reke Kolubare, preko Lazarevca, Lajkovca, pa sve do Beograda. O ovoj bitci danas se uči u svim svetskim elitnim vojnim školama. Bitka se odvijala u dve faze. Prva faza bitke počinje 16. novembra kada su se srpske trupe posle poraza na Drini povukle na desnu obalu Kolubare i Ljiga u pokušaju da zaustave silovit proboj austougarske vojske. U tome su uspele na svega nekoliko dana. Kada austrougarska vojska 20. novembra borbu uvodi nove vojne snage povlačenje

je druga faza bitke. Krenula je velika protivofanziva. Sjajnim taktikom pregrupisavanja i koncetrisanog udara po neprijatelju general Živojin Mišić je zajedno sa svojim hrabrim vojnicima naterao austougarsku vojsku na povlačenje i nakon njenog poraza na Avali general Oskar Poćorek 14. decembra naređuje povlačenje preko Save. 15. decembra Beograd je oslobođen i time su završene borbe na balkanskom ratištu tokom 1914. godine. U ovoj bitci smrtno je stradalo sa obe strane preko 50 hiljada vojnika. Livade i njive u selima Gukoš, Kadina luka, Ba i

ukovnik Krsta Smiljanić, komandant Drinske divizije, sa položaja: “Generale, neprijatelj nastupa na celom frontu moje divizije: od sela Ba preko Građenika, od Kadine Luke ka Rajcu.” General Mišić: “Zahtevam najveću upornost u odbrani! Da se brani bajonetom i bombama kao juče! Da se Švabi zagleda u oči! Drugu naredbu nemam!” General Mišić, komandantu Dunavske divizije I poziva, Milivoju Anđelkoviću - Kajafi: “Vojnička zakletva nije data da se ispuni u kasarni i u miru, pukovniče. Mi vojnici smo se zakleli za jedan jedini dan. Za jedan čas. Samo je ženi uvek potrebna vernost. Otadžbina to jednom, ali do kraja zatraži. Došao je takav čas! Čujete li me, Kajafa!?” 1300 Kaplara Komandant bataljona potpukovnik Dušan Glišić postrojenim đacima: „Vojnici, kucnuo je čas! Otadžbina je u opasnosti. Ona vas poziva na branik! Ona traži vašu mladost, vaše mišice, vaše grudi da je branite! Budite njeni dostojni sinovi!“ Pukovnik Bacić Pukovnik Živojin D. Bacić, rodom iz Negotina, komandovao je 13. pukom Timočke divizije. Kolubarskoj bici se priključuje po naređenju komandanta 3. armije generala Pavla Jurišića Šturma. Zajedno sa svojim pukom štitio je povlačenje srpske vojske. Kada je ostao samo sa svoja dva ordonansa, iako smrtno ranjen, odbio je poziv na predaju. Austrijski general Aper je naredio da se pukovnik Bacić sahrani uz sve vojne počasti i da mu se podigne spomenk kao protivniku dostojnom poštovanja i divljenja. Ratni dopisnik pariskog žurnala Anri Barbi o pukovniku Živojinu Baciću zabeležio je:”...Pukovnik još diše. Austrijski general Aper naređuje da se pokuša sve kako bi se spasao život srpskom pukovniku. -Ovaj čovek je heroj - reče svojoj pratnji i priđe smrtno ranjenom pukovniku Baciću. -Zašto se niste predali gospodine pukovniče? -Srpski pukovnik se nikada ne predaje – odgovorio je i izdahnuo.” Tri austrijska puka otpratili su njegove posmrtne ostatke do samog groba, na kome je austrijski general dao da se napiše: “Ovde leži pukovnik Živojin Bacić komandant 13. srpskog puka, herojski poginuo na Gukošu” Danas je tu u livadi u kojoj je rasla i cvetala perunika spomenik izginulim ratnicima.

  29


LOVNI TURIZAM ( 5. deo )

Lovstvo i lovni turizam u nekim evropskim zemljama O lovnom turizmu, kao značajnom segmentu turizma u našoj široj javnosti, a sigurno i u delu naše turističke struke malo se zna. Nekada je ovaj vid turizma donosio značajan devizni prihod Srbiji, a naročito Vojvodini. Nesumljivo, i danas postoje pretpostavke da se ovaj vid turizma revitalizuje i da u bližoj budućnosti postane značajan faktor razvoja našeg celokupnog turizma. Iz tih razloga, Turističke novine kontinuirano posvećuju deo svog prostora ovoj temi, sve u cilju opšte edukacije i pokretanja inicijative da se ovom vidu turizma posveti adekvatna pažnja. Piše: Dr Vladimir Marković, docent PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad

S

trukturu inostranih lovaca u Srbiji uglavnom čine lovci iz: Italije, Nemačke, Austrije, Španije, Francuske, Mađarske, Velike Britanije, Grčke itd. U poslednjih nekoliko godina se uočava dolazak lovaca-turista iz Slovenije, Makedonije i Hrvatske, sa orijentacijom na odstrel srneće i sitne divljači. Podaci o emitivnim područjima u lovnom turizmu Srbije su veoma važni sa aspekta boljeg poznavanja ciljnih grupa na tržištu – adekvatno osmišljavanje i usmeravanje ponude (promocija i kanali prodaje) i obezbeđenost potrebnog kadra, naročito vodiča ili prevodilaca u lovu. U daljem tekstu ukratko ćemo se osvrnuti na stepen razvoja lovstva u: Italiji, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj. Iz nekih od tih zemalja nam dolaze lovci, a opet druge su nam potencijalna konkurencija. Italija je površine oko 301.000 km2, u kojoj ima oko 750 hiljada lovaca. U odnosu na evropski prosek od 14 lovaca po jednom kvadratnom kilometru, u Italiji na jedinicu površine dolazi 25 lovaca, što je svrstava među države sa velikom gustinom lovaca (www.face-europe.org). Taj podatak govori da je u Italiji vršen veliki pritisak na divljač i staništa, pa su vremenom mnoga staništa divljači postala zaštićena područja, a iz godine u godinu se povećava i broj zaštićenih vrsta divljači, tako da je i to jedan od razloga koji čini ovu zemlju velikim imitivnim područjem lovaca. U Italiji su skoro sva lovišta u privatnim posedima i najveći deo je pod ogradom u kojima se uzgaja divljač iz veštačke proizvodnje, tako da je i ovo jedan od razloga odlaska italijanskih lovaca u lov u insotranstvo. Lov-

30 

ne vrste koje se ovde nastanjuju su jelen evropski, srneća divljač, muflon, divlja svinja, zec, fazan, jarebica, prepelica, bekasina, rakun, šakal, lisica, divlja patka i ostale. U Nemačkoj ukupna lovna površina iznosu 357.025 km2. Od toga pod šumama 30% (104.920 km2), pod poljoprivrednim kulturama 54% (193.430 km2), vodene površine zauzimaju 2,2% (7.940 km2). Lovno produktivna površina iznosi 320.900 km2, skoro 90% ukupne lovne površine. U Nemačkoj je registrovano 338.580 lovaca, što čini 0,4% ukupnog stanovništva. U Nemačkoj je 2003. godine odstreljeno 7.295 evropskih jelena, 9.197 jelena lopatara, 573 muflona i 38.716 divljih svinja. Godine 1999/2000. je odstreljeno čak 1.049.646 grla srneće divljači (Trag, 2002). Evropski jelen je bio izuzetno rasprostranjena vrsta. Promenom stanišnih uslova, smanjivanjem šuma i povećavanjem površina pod poljoprivrednim kulturama broj jelena je drastično smanjen. Međutim, Nemci su uspeli da od 1958. do 2003. godine obnove fond divljači i realizuju odstrel od 7.295 grla u 2003. godine. Ukupan odstrel muflonske divljači realizovan u 2003. godini iznosio je 573 grla. Od 1998. godine atraktivnost ove divljači postepeno opada. Nemačka je u 2003. godini realizovala odstrel od 119.514 grla srneće divljači. Ekspanzija tražnje za srnećom divljači izuzetno je izražena u poslednjih nekoliko godina, a Nemci su kvalitetnim uzgojem ove vrste divljači uspeli da zadovolje tražnju lovaca i to više kvantitetom, a manje trofejnim kvalitetom divljači. Divlja svinja je manje atraktivna divljač u odnosu na jelena, lopatara i srneću divljač, te je u 2003. godini realizovan je odstrel 38.716 grla divljih svinja. Iz navedenog se vidi da su nemački lovci najviše orijentisani na lov krupne divljači, a Vojvodina svoju šansu ima u olovu trofejne srneće divljači, kao i jelenske divljači, za kojima tražnja u ovoj zemlji raste. Ukupna površina lovišta u Austriji iznosi 83.858 km2, od toga 38.780 km2 pod

šumom, i 35.000 km2 pod poljoprivrednik kulturama. Od ukupne lovne površine lovno produktivna površina iznosi 82.164 km2. Ukupna populacija lovaca iznosi 1,4% od ukupnog stanovništva, odnosno 118.000 lovaca (www.face-europe.org). U Austriji je u 2003. godini odstreljeno 46.607 grla jelena, 276.809 srneće divljači, 32.494 divljih svinja, 2.071 muflona, 481 lopatara. Godine 2005/06. godine odstreljeno je 280.474 grls, a 2006/07. godine odstreljeno je 258.264 grla srneće divljači (Lovec, 2007). U Austriji godišnji odstrel donosi produkciju mesa od 10,5 hiljada tona i prihod od mesa od 24.747.949 evra. Razvijenost celokupnog lovnog sistema u Austriji je na izuzetno zavidnom nivou (Armenski, 2008). Austrijski lovci takođe preferiraju lov na krupnu divljač, i iako je odstrel srneće divljači u Austriji veliki (od 250 do 300 hiljada grla godišnje), trofejna vrednost srndaća im je uglavnom manja, stoga veliki broj lovaca odlazi u inostranstvo u lov na trofejnu srneću divljač, kakva je redovni deo ponude u Vojvodini. Sa druge strane, važno je sagleadti i konkurenciju, kako bi se lovno-turistički prozvod što bolje poziconirao. Tako su zbog sličnih prirodnih odlika, i istih gajenih vrsta divljači, Mađarska, Hrvatska i Bugarska trenutno jedni od glavnih konkurenata lovno-turističkom proizvodu Vojvodine. Mađarska zauzima površinu od 93.000 km2, od čega lovna površina iznosi 89.000 km2. Broj lovaca u ovoj zemlji je svega oko 55 hiljada. Od svih lovaca najveći deo (51%) je starosti od 30 do 50 godina. Zanimljivo je to da je učešće žena lovaca 1,3%. U Mađarskoj su lovci organizovani u 715 lovačkih udruženja. Lovački savez gazduje preko lovačkih udruženja, a jedan deo lovišta, tačnije 17% pripada zemljoposednicima gde samo oni imaju pravo lova. Lov sa klopkama je zabranjen. Posebne dozvole se dobijaju za lov sa psima, kao za lov lukom i strelom i za sokolarenje. Lovne vrste sa kojima se gazduje su: jelen evropski, srneća divljač, muflon, divlja


svinja, sika jelen, zec, fazan, jarebica, rakun, šakal, lisica, divlja patka i ostale. Da je Mađarska konkurent na lovno-turističkom tržištu našoj zemlji, govori podatak da je u lovnoj sezoni 2007/08. odstreljeno 29.822 srndaća (14.991 grlo su odstrelili inostrani lovci); 23.842 srne (3.371 grlo su odstrelili inostrani lovci); 25.600 lanadi (2.330 grla su odstrelili inostrani lovci), odnosno od ukupno 79.264 odstreljena grla srne-

sezonu lova na srndaće 15. 04. i na taj način privukli veliki deo inostranih lovaca, pogotovo onih nestrpljivijih, koji su tada otkazali svoje lovove u okolnim zemljama. Kada su Srbija, Bugarska, Hrvatska i ostale zemlje otvorile sezonu 01. 05. Mađarska je opet očuvala konkurentsku poziciju snizivši svoje cene za 15%. Posle ove godine i ostale zemlje su pokušale da održe ovaj trend, ali sa mnogo manje uspeha. Naime

će divljači, čak 20.692 grla su ostreljena u inostranom lovnom turizmu (Državna baza podataka o lovnom gazdovanju,

kako u Mađarskoj postoji preko sto hiljada grla srneće divljači u lovno-turističkoj ponudi, bar 10% srndaća odnosno 1.000 grla

2008). Da Mađarska trenutno ima najbolju lovno-turističku ponudu za srneću divljač u Evropi, govori i sledeće. Naime, sezona lova na srndaća u Srbiji, Mađarskoj i svim okolnim zemljama je počinjala prvog maja. Godine 2005. Mađari su otvorili

do 15. 04. uspe da očisti rogovlje od basta i spremno je za trofejni odstrel. U drugim zemljama koji imaju mnogo manji fond, do sredine aprila ne bude za odstrel spremno ni stotinak grla, pa se tako i ponuda smanjuje (www.face-europe.org).

Hrvatska raspolaže sa izuzetnim prirodnim resursima koji su interesantni za domaće i za strane lovce-turiste. Međutim, samo bogatstvo divljači i lovnih područja predstavljaju nedovoljno korišćene potencijale za razvoj lovstva i lovnog turizma. Hrvatska raspolaže sa 5.173.000 ha lovnih površina. Od tih površina 1.673.000 ha su državna lovišta, a 3.500.000 ha čine 700 zajedničkih lovišta. Hrvatska broji oko 55 hiljada lovaca. U lovištima se gaje i love jelen, jelen lopatar, srna, divokoza, muflon, divlja svinja, medved, a od sitne divljači zec, fazan i divlja patka. Izgrađeni su brojni lovno-tehnički objekti i lovačke kuće u kojima odsedaju lovci. J.P. „Hrvatske šume“ su prepoznale važnost turističkog potencijala šumskih ekoloških sistema te podstiču razvoj lovnog, sportskog, rekreativnog, zdravstvenog, ekološkog i seoskog turizam. Gostima „Hrvatske šume“ na kopnu i na moru nude komforan smeštaj i boravak u prirodi. Gostima željnim aktivnog odmora nude dodatne sadržaje kao što su organizacija lova, foto-safari, planinarenje obeleženim planinarskim stazama, skijanje, škole u prirodi, obilazak prirodnih, istorijskih i kulturnih znamenitosti kraja u kojima borave, te razne druge turističke usluge (www.hrvatskesume.com). Cilj turističke delatnosti „Hrvatskih šuma“ je razvoj održivog turizma, koji podrazumeva jedinstvo i ravnotežu četiri osnovna načela, sadržana u pravilu 4E (ekologija, ekonomija, edukacija, etika). Bugarska se nalazi u jugoističnoj Evropi, i osim kopnenih granica ima izlazak na Crno more. Površine je oko 111.000 km2, i broji oko 110 hiljada lovaca. Reljef i klima su takvi da se uzgajaju kako pernate tako i dlakave vrste divljači. Osim podunavskih i primorskih lovišta, postoje nizijska, brdska i planinska lovišta. Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva čini napore za dovođenjem što većeg broja lovaca-turista zbog nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta. Bugarska ima oko 16.000 grla jelenske divljači, 4.300 lopatara, 70.000 grla srneće divljači, 45.000 divljaih svinja, preko 2.000 muflona, oko 1.800 divokoza, oko 800 medveda, 120.000 fazana, 310.000 jarebica i mnogo drugih lovnih vrsta. Iako postoji veliko bogatstvo u pogledu broja i kvaliteta divljači i trofeja, posebna pažnja se daje održivom razvoju, zaštiti i daljem unapređivanju lovstva. Ulaskom u Evropsku Uniju Bugarska postaje znatno pristupačnija za inostrane lovce, i postaje poznata destnacija za lov krupne divljači. U Bugarskoj su dosada odstreljena četiri jelena čiji su trofeji bili svetski rekordi. Takođe su odstreljeni divlja svinja i divlja mačka čiji su trofeji svetski rekordi, a odstreljen

  31


LOVNI TURIZAM ( 5. deo ) je i muflon čiji je trofej drugi u svetu (www.face-europe.org). Na osnovu iznetih podataka, može se zaključiti da su lovstvo i lovni turizam u konkurentskim zemljama u okruženju na većem stepenu razvoja, te da predstavljaju ozbiljnu pretnju daljoj i većoj ekspanziji ovog vida turizma kod nas. S druge strane, podatak da se u međunarodne lovno-turističke tokove uključuje sve veći broj lovaca iz sve više zemalja (naročito onih iz okruženja) pruža nadu da bi se dobrom politikom cena i određenim naporom u povećanje brojnosti divljači i trofejne strukture, mogla stvoriti konkurentna pozicija u regionu. Istraživanjem zvaničnih internet prezentacija, odnosno Veb sajtova nacionalnih lovačkih saveza i organizacija, utvrđeno je da (osim jednostavnih prikaza stranica) ni na jednom navedenom sajtu nije prisutna primena geografskih informacionih tehnologija koje bi doprinele boljoj organizaciji lovnog turizma i njegovoj promociji, tako da upravo ova činjenica može poslužiti kao motiv za primenu ovih tehnologija u lovni turizam i lovstvo naše zemlje, što bi takođe doprinelo konkurentnosti na lovno-turističkom tržištu.

32 

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog PMF-a

U

proteklih 50-ak godina razvoja Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo postao je jedna od najpoznatijih visokoškolskih i naučnih institucija iz ovih oblasti u regionu. Osnovne delatnosti Departmana su nastavno-obrazovna, naučno-istraživačka i izdavačka. Danas, u skladu sa zahtevima i propozicijama Bolonjske deklaracije, nastava se realizuje kroz osnovne akademske, diplomske akademskemaster i doktorske studije. Nastavno-obrazovni proces se sve vreme sprovodi kroz sinergiju kabinetske i terenske nastave i stručne prakse. Osim kabinetske nastave, sastavni deo studija je i obavezno pohađanje terenske nastave i stručne prakse na osnovu čega studenti stiču praktična iskustva neophodna za buduće pozive. Sadržaj terenske nastave i stučne prakse razlikuju se u zavisnosti od nivoa studija, usmerenja, modula i godine studija, ali je njihova svrha uvek ista – da studenti neposredno u stvarnosti stiču jasne percepcije, trajne predstave i životno činjenično znanje koje će im koristiti da bolje shvate teorijske sadržaje. Terenska nastava pruža mogućnost studentima da se pod vođstvom profesora i asistenata upoznaju sa planinama, rekama, pećinama, lovištima, divljači, hotelima, motelima, restoranima, banjama, zaštićenim dobrima, selima i gradovima Srbije i instranstva. U zavisnosti od usmerenja i modula, neki od studenata će stručnu praksu sticati u hotelima,

u turističkim agencijama, u naučno-obrazovnim institucijama, u lovištima ili restoranima, ponekad u Novom Sadu, ponekad po Vojvodini, ponekad po čitavoj Srbiji, a ponekad u Grčkoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Velikoj Britaniji, ponekad po nekoliko dana, a ponekad i po nekoliko meseci... I to nije sve.. Pored terenske nastave i stručne prakse koje su obavezne, studenti imaju mogućnost da dobrovoljno učestvuju na terenima po Srbiji – preko Društva mladih istraživača „Branislav Bukurov“ (www.branislav-bukurov.com) registrovanog na Departmanu ili studentskim razmenama i kongresima širom Evrope preko Evropske geografske asocijacije čiji je član Departman (www.egea.eu). Jedini uslov je da volite prirodu, kamping, putovanja i druženje... Međunarodna aktivnost u okviru Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, odvija se i kroz programe mobilnosti studenata i profesorskog osoblja, kao što su: ERASMUS MUNDUS, Campus Europae, CEEPUS i dr. Pomenuti programi, omogućuju studentima i profesorima usavršavanje na velikom broju Univerziteta u Evropi iz oblasti geografije i turizma. Tokom poslednjih nekoliko godina, naši studenti i nastavnici su preko ovih programa boravili u Italiji, Austriji, Portugaliji, Hrvatskoj, Sloveniji, Španiji, Tajlandu...


33


S

t

r

u

k

a

i

n

Marketing koncept Prolom Banje (primer iz prakse) Na tržištu se neprestano vodi borba za opstanak i razvoj svakog preduzeća. Da bi preduzeće iz te borbe izašlo kao pobednik ono mora pre svega da zna šta je njegova misija, koji su mu ciljevi i kako sve to da ostvari. Dobar primer iz naše prakse za to je Prolom Banja Piše: Jovanović Slaviša dipl.ecc., pomoćnik direktora Prolom Banje Uvod Na tržištu se neprestano vodi borba za opstanak i razvoj svakog preduzeća. Da bi preduzeće iz te borbe izašlo kao pobednik ono mora pre svega da zna šta je njegova misija, koji su mu ciljevi i kako sve to da ostvari. Dobar primer iz naše prakse za to je Prolom Banja. Ključne reči: banjski turizam, kvalitet usluga, misija, swot analiza, konkurentska prednost, lojalnost potrošača.

B

Tržišna orjentacija

anjski turizam spada u jedan od najranijih oblika turizma. Banje su našle svoje mesto hiljadama godina unazad kada su drevne civilizacije koristile ova prirodna lečilišta i doživljavale ih kao izuzetno bitan deo svoje kulture. Terapeutska svrha banja se iz vremena Rima kao siroko rasprostranjena i gotovo besplantna održava i danas kada doživljava i svoj vrhunac. Današnje banje su kombinacije drevnih tradicija i modernih objekata koje ne služe samo radi lečenja već i radi prevencije, načina zdravog života i relaksacije. Banje nalaze svoje zasluženo mesto u savremenom društvu kao jedinstvene adrese na koje možete doći i zadovoljiti potrebu za zdravim životom. Danas se zdravlje ne doživljava kao isključiva odsutnost bolesti već kao filozofija života i vredan cilj svakog od nas, jer nikada ranije u istoriji čovečanstva zdravlje nije imalo veću cenu. Turizam je prešao put od privilegije bogatih pa sve do masovne pojave i potrebe današnjice. Današnji klijenti imaju sve

34 

proširenije zahteve što nas hotelijere kao davaoce turističkih usluga promorava da našim aktivnostima na svim nivoima damo sve od sebe radi zadovoljenja potreba naših gostiju. Otvaranje granica najmnogoljudnijih zemalja poput Rusije i Kine i njihovo aktivno učešće u svim svet-

a

u

k

a

skim procesima promenilo je karakter kako globalnih tako i odnosa na turističkom tržištu. Bogati „Zapad“ dobija dostojnu konkurenciju sve otvorenijeg „Istoka“ prema turizmu. Nove destinacije i nove zemlje poput naše se pojavljuju kao važne tačke na turističkoj karti sveta. Zahvaljujući tome u Prolom Banji se iz godine u godinu povećava broj noćenja inostranih gostiju. Kvalitet naše banje su prepoznali gosti iz Bugarske, Poljske, bivše SFRJ ali pogotovo iz Rusije (čiji se broj konstantno povećava). Prolom Banja definitivno spada u red banja koja može parirati kako domaćim, tako i banjama u okruženju i odgovoriti izazovima savremenog turizma. U prilog tome govori činjenica da ove godine obeležavamo 50 godina uspešnog rada i razvoja, a ovakvim jubilejom se malo ko u oblasti turizma može pohvaliti. Tržišno smo orijentisani, nismo u sistemu zdravstva, i to nas ne sprečava da svojim kvalitetom privučemo, ne samo domaće, već i inostrane goste.

Cilj i misija

Kako uspevamo da ovoliko dugo budemo u samom vrhu banjskog turizma i hotelijerstva? Odgovor je: visokim kvalitetom usluga koje pružamo i praćenjem potreba naših gostiju. Kvalitet usluga je kategorija koja je od vitalnog značaja za dugoročne i kratkoročne poslovne rezultate u savremenom banjskom turizmu. Misija kojom se vodimo glasi: „Naš glavni cilj je da budemo broj 1 banja (banjski hoteli i lekovita voda) u Srbiji, sada i u budućnosti, spremni da privučemo i internacionalne klijenta.“


S

t

r

u

k

Osnov poslovanja Prolom Banje je lekovita Prolom voda i samim tim zdravstveni turizam. Indikacije Prolom Banje su: bolesti bubrega i mokraćnih puteva, bolesti organa za varenje, bolesti kože, reumatizam i bolesti perifernih krvnih sudova. Činjenica je takođe da smo u proteklih nekoliko godina u samoj banji puno uložili i to konstantno činimo (renoviranje smeštajnih kapaciteta, otvaranje spoljnog bazena, izgradnja kongresne dvorane, uvođenje HACCP standarda, renoviranje wellness centra, crkva Sv. Preobraženja sa visećim mostom ...). Na taj način uspeli smo da privučemo goste koji ne dolaze samo radi lečenja već i radi odmora i prevencije. Jedna od retkih banja koja je uspela da smanji prosečan broj godišta gostiju na 52 godine, jer smo uspeli da srušimo uvreženo mišljenje da je banja asocijacija za bolest. Imamo veliki broj gostiju sa malom decom, goste koji menjaju more za banju, ali i one srednjih godina, kao i penzionere. Danas uspešno poslovno upravljanje hotelima nameće potrebu marketing orijentacije u poslovanju. Marketing strategiju i marketing miks hotela konstantno prilagođavamo novim okolnostima u eksternom i internom okruženju. Usled čestih promena potreba naših gostiju blagovremeno vršimo korekciju marketing strategije i prilagođavamo marketing miks zahtevima tržišta u cilju što uspešnijeg poslovanja. Kako ostvarujemo postavljene ciljeve? Tako što određujemo ciljnu grupu, izrađujemo marketing plan, određujemo ŠTA, KAKO, KADA i KO radi u okviru tima, vršimo kontrolu realizacije marketing plana kao i analizu ostvarenih rezultata. Jedino na taj način možete saznati da li ste na dobrom putu ka ostvarenju svoji ciljeva ili ne.

a

i

Ukoliko sagledamo SWOT analizu mozemo utvrditi u kom pravcu se moramo kretati kako bi ostvarili planirane ciljeve i postavljenu misiju. SWOT ANALIZA SNAGE: - Lekoviti faktor Prolom vode - Sinergija Prolom Banja/Prolom voda - Okruženje (prirodni faktori, brojni kulturno istorijski spomenici) - Organizacija i zaposleni - Kapaciteti kojima raspolažemo ŠANSE: - Bolje korišćenje lekovitih prednosti - Otvaranje ruskog tržišta - Otvaranje aerodroma u Nišu - Vezivanje za mrežu zdravstvenog sistema Srbije

SLABOSTI: - Loša infrastruktura puteva - Ne koristimo dovoljno svoje lekovite prednosti - Neurbanizovana okolina banje

PRETNJE: - Nizak životni standard korisnika naših usluga - Ubrzani razvoj drugih banjskih centara - Povezanost drugih banjskih centara sa zdravstvenim sistemom

Ono čemu takođe posvećujemo pažnju je konstantno praćenje potreba naših gostiju i njihovu reakciju na preduzete inovacije. To činimo uz pomoć sistema praćenja kvaliteta tj. internog monitoringa (ankete, lični kontakt sa gostima, povratne informacije putem upitnika...). Na osnovu toga blagovremeno reagujemo na sve ono čime gosti nisu bili zadovoljni tj. preduzimamo korektivne mere jer je činjenica da je zadovoljstvo potrošača usko povezano sa kvalitetom. Osluškujemo želje, potrebe i zahteve naših gostiju i težimo da im udovoljimo, jer jedino tako možemo graditi na temeljima postavljenog kvaliteta. Prihvatanje važnosti znanja i veštine zaposlenih kao i proces inoviranja su izu-

n

a

u

k

a

zetno značajne. Svesni smo da je učenje kroz uvođenje inovacija faktor uspeha u razvoju novih proizvoda u hotelijerstvu jer jedino takav pristup omogućava učenje na greškama. Dobar kvalitet je uslovljen kvalitetnom uslugom i nivoom kulture usluživanja. Zato konstantno organizujemo sisteme treninga kako za zaposlene tako i za menadžment bilo interno bilo eksterno. Možemo se pohvaliti izuzetno mladim kadrom koji zahvaljujući svom znanju i iskustvu menadžmenta uspeva da odgovori na postavljene zahteve. Svet je danas povezan on line, što je i nas kao banju primoralo da veliku pažnju posvetimo savremenim tehnologijama, boljim softverima, društvenim mrežama i on line bookingu. Permanentno se povećava procenat gostiju koji rezerviše smeštaj ili traži potrebne informacije putem internet koji predstavlja važan instrument u dostizanju konkurentske prednosti. Zahvaljujući tome preko 70% naših gostiju spadaju u kategoriju lojalnih gostiju. Zadovoljan gost je izuzetno vredna „imovina“ naše banje zato što zadovoljstvo naših gostiju stvara od potencijalnih lojalne goste. Povećanjem ovog procenta ne samo da se mnogostruko snižavaju troškovi marketinga, već se privlače i novi gosti jer „dobar glas se daleko čuje“. Tabela br. 1 Hotel “Radan’’ broj ležaja i ostvareni broj posetilaca i noćenja Broj Broj Godina Broj noćenja ležaja posetilaca 2010. 395 13 964 62 651 2011. 395 15 186 64 938 2012. 395 14 844 65 056 Izvor: Zavod za statistiku

Zaključak

Resursi i sagledavanje potreba potencijalnih gostiju su samo jedan deo slagalice koju je neophodno sklopiti da bi preduzeće na tržištu uspešno poslovalo. Osnovni resurs sa kojim Prolom Banja raspolaže je voda koja leči: bolesti bubrega i mokraćnih puteva, bolesti organa za varenje, bolesti kože, reumatizama i bolesti perifernih krvnih sudova. To samo po sebi sugeriše opredeljenje da je zdravstveni turizam osnova njenog poslovanja. Odredili smo misiju i ciljeve koje želimo da ostvarimo. Neprekidno inoviramo naš turistički proizvod u cilju privlačenja novih i zadržavanja starih gostiju i pratimo njihove reakcije kako bi mogli pravovremeno da reagujemo.

  35


S

rbijom

Gastronomski i turistički

Ozbiljan izdavački poduhvat

vodič kroz Apatin Ilustrovati jednom knjigom turističku i gastronomsku ponudu jednog većeg mesta, uz to i značajnog turističkog mesta u Srbiji, kao i bilo gde u svetu, uopšte nije lako. A takav su poduhvat ovih dana izveli u Turističkoj organizaciji Apatina

O

istorijatu Grada piva i paprikaša, o tome šta u njemu ima zanimljvo, kako će Vas dočekati, o simbolima grada, o spomenicima i umetničkim delima, šta gde jesti, gde se osvežiti i odmoriti, gde se lečiti i od čega... Saznaćete iz knjige čiji je Glavni urednik direktor TOO Apatin, Mile Đukić, urednik MSC Tijana Božin, autor teksta Miroslav Božin, a autori fotografija Branko Milešević i Jovan Lakatoš, čuveni Laki.... Suizdavači su Design pre – press i „Studio 53” iz Novog Sada, a „Birograf ” iz Apatina je odradio štampanje ove značajne knjige.

36 


N o v a

i z d a nj a

Predstavljanje

Jedan odličan itinerer

K

ada se udruže ljudi dobre energije, koji žele nesebično da podele znanje, njihove ideje lako postaju stvarnost. Pred nama je itinerer kroz Frušku Goru u 23 staze. Prepešačio ih je sam autor, zaljubljenik u planine i član Planinarskog saveza Srbije od 1971. godine. Tokom svog dugog planinarskog staža Borivoje Veljković se popeo na 52 vrha preko 2000 m, a najdraži mu je Crveni Čot, sa 539 m nadmorske visine, najviši vrh Fruške gore. Novosađanini obožavaju ovu „Panonsku lepoticu“, pa je njegov zemljak, Dušan Kojičin, vlasnik izdavačke kuće „Samarija“, rado objavio itinerer sa naslovom „Upoznajte Svetu frušku goru pešice“. Planinarske staze po Fruškoj gori su predstavljene grafički, sa brojem sati i varijantama za povratak, prigodnim tekstom i odličnim fotografijama. Inicijatori obeležavanja ovih planinarskih staza bili su svojevremeno članovi prvog turističko - planinarskog društva „Fruška gora“( 1924) u Novom Sadu. A da posetioci nisu obilazili izletnička mesta, manastire, spomenike istorije i kulture, staze bi zarasle u korov… Takođe, da „Samarija“ nije prepoznala značaj publikacije, ona ne bi našla put do čitalaca. Zaista, vodič je lako čitljiv, pregledan i obiluje vrlo korisnim servisnim i turističkim informacijama, a nije namenjen samo planinarima, već svima koji žele da poneki sat provedu u šetnji i uživaju u lepotama Fruške gore. Itinerer se može naći u objektima izdavača u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Kuća „Samarija“ priprema turističke brošure o Sremskim Karlovcima, o hramovima i svetilištima u Novom Sadu, koje će biti štampane i na engleskom, nemačkom, francuskom i ruskom jeziku. Rozana Sazdić

Manastir Sv. Nikole

  37


S

rbijom

Novi sportovi

Vilbal

VILBAL je novi timski sport, osmišljen u Srbiji u Vladičinom Hanu sa ciljem da sportistima, sportskim stručnjacima i ljubiteljima sporta ponudi nova pravila, novi prostor, nove izazove i ciljeve igre

V

ILBAL je sport direktno ispirisan fudbalom - „igrom nogama sa loptom“ koja je i najpopularnija među ljubiteljima sporta ali je konceptualno potpuno drugačiji , usudili bismo se reći, atraktivniji, dinamičniji, kompleksniji i sadržajniji. Sve što je lepo u FUDBALU postoji čak i u većoj meri i u VILBALU, tu najpre mislimo na potez, dribling, šut, štop, pas i ostalo što nas je sve skupa i privuklo toj igri a sve što je negativno, nepravedno, polemično i neproduktivno u FUDBALU ne postoji u VILBALU. Sve je ovo u praksi, na prvoj, slobodno možemo reći i istorijskoj utakmici 7-og septembra 2013. godine, u Vladičinom Hanu na stadionu FK „MORAVA“ i prikazano. KRUG je ne samo univerzalni simbol već i savršen geometrijski oblik koji se na žalost ne eksploatiše u savremenim i popularnim, timskim sportovima, a koji pruža potpuno nove mogućnosti kretanja igrača u prostoru i načine stizanja do pobede. Broj, oblik, položaj i bodovanje golova je nešto sa čime se prvi put srećemo u sportu, nešto što uz oblik i dimenzije terena čini ovaj sport toliko uzbudljivim, inovativnim i tako drugačijim od ostalih sportova da nema sumnje da je u Srbiji nastao jedan izuzetan i vrlo dragocen sportski proje-

kat koji može mobilisati nove generacije sportista, stručnjaka, ljubitelja sporta i to ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou.

Srbija, kao dokazana sportska velesila u brojnim timskim sportovima i zemlja koja je upravo u sportu potvrdila svoj identitet, je prvi put u svojoj istoriji u prilici da pred svetom i svetskom sportskom javnošću kandiduje jedan originalan, sadržajan, smislen i pre svega atraktivan timski sport. VILBAL je sport koji je pažljivo i godinama osmišljavan, baziran na mašti

38 

i dobrim i lošim iskustvima postojećih sportova, pre svega da bi svetsku sportsku scenu učinio raznovrsnijom i da bi razbio prisutnu monotoniju u svetskom sportu i


sportskom medijskom prostoru. Više od 50 godina je prošlo a da svetu nije ponuđen neki novi sport koji bi zadovoljio urođenu ljudsku radoznalost i želju za novim sadržajima, te se sport u odnosu na sve ostale sfere ljudskog delovanja pokazao kao ubedljivo najkonzervativnija ljudska delatnost, iako pruža beskrajne mogućnosti za eksperimentisanje. VILBAL se pre svega sviđa onima koji ga igraju... i to je najbitnije... Niko vas, danas ne može sprečiti da igrate ono što vam se dopada... Niti vas iko može sprečiti da ga gledate... Da ga snimate... Da ga popularišete... Možda vam ovo zvuči preambiciozno, ali VILBAL je krenuo svojim putem, TOČAK se zavrteo i ma koliko da smo siromašni, bespomoćni,

kao zemlja i kao pojedinci i ma koliko nam okolnosti određuju sudbinu i ograničavaju aktivnosti, VILBAL ĆE USPETI pa bilo to za 5 -10 ili 40 godina ali će uspeti.... Iz jednog jedinog razloga.... MNOGO JE DOBAR SPORT Predrag Jović

vilbalsport@gmail.com

  39


Amanet

O

n se ne izdiže iz vode kao Venecija, ali se u vodi ogleda njegovo trajanje i njegova budućnost. Izrastao je na obalama dveju reka, a dotiče ga danas i jedno jezero. Snagom i lepotom Kruševac je zaustavio mnoge tokom svog vekovnog postojanja. Reke su proticale, a ljudi su ostajali – da stvaraju i da žive na njihovim obalama. Voda je suština života i čovekova bit. Generacije ispred nas poštovale su božansku prirodu vode. Zar najlepše gradske trgove i parkove u svetu ne ukrašavaju baš fontane, vodoskoci i česme? Zar voda nije bila inspiracija brojnih slikara, pesnika i pripovedača? A umornom putniku šta je bolje ponuditi nego čašu sveže, hladne vode? Nekada je voda pokretala žrvanj, posle parne lokomotive, pa električne turbine…i, svuda je donosila život. Voda je kretanje u budućnost, odrednica budućeg života generacija koje dolaze posle nas. Dajmo im reč da će uživati u čistoti reka, jezera i lepoti pejzaža! Voda je sveta, kao što treba da bude i reč!

40 


Turistička organizacija grada Kruševac Ul. Majke Jugovića 3 www.turizamkrusevac.com

  41


S

R

B

I

J

O

M

TO Požarevac na 36. sajmu turizma Na tradicionalnom sajam turizma u Beogradu koji se održava od 27.02. do 02.03. 2014. turistička organizacija Požarevca zajednički nastupa sa turističkim organizacijama iz Petrovca na Mlavi, Golupca, Malog Crnića i Kučeva

Z

ajedničkim nastupom na sajmu ove turističke organizacije predstaviće veći deo turističke ponude Braničevskog regiona i upoznati potencijalne posetioce sa atraktivnim motivima ovog okruga. To je ujedno i dobar korak ka nekim daljim projektima i inovacijama uz saradnju svih turističkih organizacija Braničevskog okruga. Beograski sajam pruža mogućnost da se još više promoviše Požarevac, grad koji ima dugu tradiciju i kulturno-istorijske znamenitosti, i potencijale koji još nisu dovoljno iskorišćeni i valorizovani. S toga će tim koji će predstavljati turističke potencijale Požarevca na sajmu predvoditi nova direktorka turističke organizacije Davorka Mitrović.

cije domaćim i stranim gostima, tim pre što oni do sada nisu dovoljno promovisani kako u Srbiji, tako i van nje. Važno je istaći da Turistička organizacija Požarevca realizuje nov projekat vezan za izradu flajera na kojima će se naći manastiri, crkve, Okružno zdanje, spomen park Čačalica i još mnogo toga vezano za grad. Požarevljani su ponosni na svoje manifestacije koje okupljaju veliki broj posetilaca. Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane da posete predstojeće manifestacije u organizaciji Turističke organizacije Požarevca i uvere se u gostoprimstvo ovog kraja, a to su: 10. Uskršnji etno festival u Poljani koji se održava 21.04.2014. godine i gde će posetioci moći da uživaju u prezentaciji etno

Turistička organizacija Požarevca će i posle ovog Sajma turizma nastaviti sa promocijom svojih atraktivnih turističkih motiva: arheološkog nalazišta Viminacijum, Ergele Ljubičevo, Požarevačkog mira i turističko - sportske manifestacije Ljubičevske konjičke igre sa ciljem brendiranja grada Požarevca kao poželjne turističke destina-

hrane, narodne radinosti, običajima i folkloru, kao i “ mirisnu ” manifestaciju, 7. Festival cveća koji će se održati 10 i 11.05.2014. godine. Gde god da krenete prema istočnoj Srbiji, od moćnog Đerdapa, odnosno Dunava do predivnih

42 

sela Homolja – čeka Vas po koja zanimljivost i grad Požarevac. Nešto smo Vam najavili i predstavili, a nešto ćete sami otkriti.

Videćete da se u ovom kraju više nego bilo gde u Srbiji mešaju stvarnost i legenda, tako da je teško spoznati granicu između njih. Dođite i uverite se u izuzetne vrednosti koje imaju Požarevac i okolina. Isidora Pavlović - Baldić

Turističko informativni centar Požarevaca Moše Pijade br. 1, 12000 Požarevac tel: (+381 12) 544 155; faks: (+381 12) 544 156; www.topozarevac.rs e-mail: topozarevacinfo@gmail.com


S

R

B

I

J

O

M

Gornji Milanovac

Dani kneginje Ljubice u Vraćevšnici Dva veka je prošlo od kada je knez Miloš Obrenović sa porodicom živeo u Gornjoj Crnući, nadomak manstira Vraćevšnica, a narod ovog podrudničkog i gružanskog mesta čuva uspomenu na to vreme, u kome posebno mesto ima kneginja Ljubica

U

oganizaciji Izvorne pevačke grupe „Crnućanka“ i Turističke organizacije opštine Gornji Milanovac, prve nedelje juna meseca osmi put se održava manifestacija „Dani kneginje Ljubice“ u Vraćevšnici. Ova manifestacija nastala je sa željom da se sačuvaju tradicionalne vrednosti ovog kraja i uspomene na period posle Drugog srpskog ustanka (koji je podignut u Takovu 1815. godine), kada je porodica kneza Miloša Obrenovića živela u konaku u Gornjoj Crnući, nedaleko od manastira Vraćevšnica. Njihov dom, bio je prvi konak, prvog kneza Kneževine Srbije, koji je tri godine (1815-1818) praktično predstavljao svojevrstan dvor u kome je knez Miloš obavljao državničke poslove i gde su se okupljali viđeniji ljudi tog vremena. Kneginja Ljubica ih je ljubazno dočekivala i posluživala po starim srpskim običajima. Dostojanstvene pojave, hrabra i rečita, odana porodici, kneginja je bila primer srpske žene domaćice, supruge i majke. Trudila se da neguje najlepše narodne običaje, koji se prenose na generacije i ostaju trajno da žive na ovim prostorima. Po predanju, kneginja Ljubica je organizovala prela na kojima su žene i devojke prele, pri tom pevale izvorne narodne pesme i gde su služena nacionalna jela koja se pripremaju u ovom kraju. Grupu najboljih samoukih pevača, kneginja je nazvala „Crnućanka“, koja pod istim nazivom još uvek postoji i posle dva veka neguje izvornu narodnu

Manifestaciju prati i uveličava od prvog dana, pesnik Dobrica Erić, koga je ovaj kraj iznedrio, a koji je kroz svoje stihove odslikao Gružu i na najlepši način predstavio svoj zavičaj širom sveta. Učesnik manifestacije je gospođica Nataša Popovska, koja delovima iz monodrame „Na kafi kod kneginje Ljubice“svaki put ispriča neko novo poglavlje iz života kneginje Ljubice. Tradicionalno gostoprimstvo naroda ovog kraja predstavljaju devojčice u narodnoj nošnji koje poslužuju goste i posetioce domaćim kolačima. Manifestacija iz godine u godinu ima sve više učesnika i posetilaca. Mira Mirković foto: Branka Vučićević-Vučković

pesmu i na najlepši način predstavlja kraj iz koga potiče. Manifestacija „Dani kneginje Ljubice“ počinje u manastiru Vraćevšnica, parastosom knegiinji Ljubici i prigodnim programom u porti manastira, a zatim se nastavlja u školskom dvorištu u centru sela. Na pozornici pod vedrim nebom, ukrašenoj predmetima iz Ljubičinog vremena, smenjuju se zdravičari, pevačke grupe i folklorni ansambli iz raznih krajeva Srbije i Republike Srpske.

TO opštine Gornji Milanovac Cara Dušana br.2, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/720-565; 720-566. e-mail: togm@open.telekom.rs info@togm.org.rs web: www.togm.org.rs

  43


NIŠ

Kalendar događaja za 2014. god Period u godini

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avgust

Septembar

Oktobar

Novembar Decembar

44 

ton1@nadlanu.com ton2@nadlanu.com www.nistourism.org.rs

Naziv događaja

Datum održavanja

Mesto i vreme održavanja

Organizator

napomena

MINI FEST

tokom ili neposredno posle beogradskog FESTA (28.0209.03.2014.)

/

NKC

početak marta 08/09.03.2014 mart

Niško sajmište Grad Niš Grad Niš

Pro Media professional Safari klub NKC

   

22.03.2014.

Velika sala Kluba Vojske

SKC

mart 03/05.04.2014 početak aprila

Grad Niš Hala Čair Dom Vojske

Atletski klub “Plemenito srce” TON Pro Media professional

   

19/20.04.2014

/

Safari klub

10/11.05.2014.

Niška Banja-Suva Planina

TON i Savez ekstremnih sportova Srbije

“Sky race”

12/18.05.2014 24/25.05.2014 27.05/01.06.2014 31.05.2014 01/05.06.2014 03/08.06.2014 prva polovina juna početak juna

Sićevo Grad Niš Sićevo Sićevo Grad Niš Gračanica Kamenički vis /

Galerija savremene likovne umetnosti Safari klub NKC NKC NKC i TON NKC BAUK Pro media professional & Banker radio

             

07/08.06.2014

Grad Niš

Safari klub

Dan niškog Univerziteta (program folklor. Ansambala, horova, pozorišta)

15.06.2014

Dvorište Univerziteta (Banovina)

SKC

Arheološko istraživanje- iskopina Balanica

20.06/20.07.2014

Sićevo

Galerija savremene likovne umetnosti

Svetski dan Muzike Internacionalne horske svečanosti Međunarodni festival folklora Medijana fest - leto u medijani Nisville Jazz festival Filmski susreti Dani Bureka Likovna kolonija Sićevo URBAN fest Muzički festival Nisomnija “Etno susreti” Niška Banja Književna kolonija Sićevo Auto moto fest – Sajam Automobila 15.Shooting rally Sajam zdrave hrane „ZDRAVA HRANA – PRIRODNO NIŠ“, „OPEN NIŠ 2013“ (Međunarodno takmičenje u gađanju glinenih golubova),

21.06.2014 početak jula 17/21.07.2014 jul/avgust 14/17.08.2014 kraj avgusta kraj avgusta 01/10.09.2014. 01/05.09.2014 početak septembra početak septembra 16/20.09.2014 prva polovina oktobra 04.10.2014

/ Letnja pozornica Letnja pozornica Grad Niš Niška Tvrđava Letnja pozornica Grad Niš Sićevo Tvrđava Tvrđava Niška Banja Sićevo Hala Čair Grad Niš

SKC NKC SKC GO Medijana Nišville produkcija NKC Unija Pekara, TON Galerija savremene likovne umetnosti SKC NKC Udruženje žena “Kruna”, TON NKC City markting centar Safari klub

                         

09/10.10.2014

Niško sajmište

Pro Media professional

25/26.10.2014

Grad Niš

Safari klub

NIMUS

oktobar/novembar

Dani Stevana Sremca Niški sajam knjiga i grafike Dečiji sajam „Vilin grad” Novogodišnji koncert Akademskog hora

Sajam ZELENE GRADNJE I EKOLOGIJE „Ženski reli“ (Nagrada carica Teodora), Književna nagrada „BRANKO MILJKOVIĆ“, Godisnji koncert folklornog ansambla ORO, povodom Dana studenata Maraton 15. medjunarodni Sajam turizma i aktivnog odmora Sajam obrazovanja „Moja Karijera – Moj izbor „SAFARI CUP 2014“ (Međunarodno takmičenje u praktičnom streljaštvu-IPSC Sportsko-turistička manifestacija, planinski maraton “Sokolov put” Grafička radionica Nišavska regata Međunarodna kolonija Umetničke fotografije- Sićevo Dani Žalfije Dani Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene Dečija umetnička kolonija Gračanica Beck’stvo u prirodu Manifestacija „Sremčeve priče“ “Off road”4x4 - “Catena mundi-via militaris” (Tradicionalni program-gradska slava),

NKC

novembar novembar/decembar decembar

Sala niškog Simfonijskog orkestra Grad Niš / Niško sajmište

NKC NKC Pro Media professional

   

kraj decembra

Hol Univerziteta

SKC


ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И СПОРТ ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ У ГУЧИ 032 / 854 110 domtrube@yahoo.com www.saborguca.com


J

ubileji

Noć sremske gastronomije U duhu januarskih praznika i svetkovina, krajem januara u Rumi, je održana i jedna turistička priredba. Povod, petogodišnjica rada Fonda Turistički klaster Srem

P

o meri jubileja, održana je svečana sednica Odbora osnivača Fonda Turistički klaster Srem i realizovana priredba pod nazivom “Noć sremske gastronomije”, kao uporište za kreiranje još jednog bitnog elementa novog turističkog proizvoda Srema. Bila je to prava prilika da se demonstriraju Na nedavno održanoj manifestaciji NOĆ SREMSKE GASTRONOMIJE u organizaciji Sremskog turističkog klastera i stručnjaka sa PMF-a, pokazano je slaganje hrane i vina, kao osnovni elementi vinske ali i gastronomske kulture. Izbor vina uz hranu strogo je individualan, ali serviranje vina sa hranom podrazumeva brojna pravila, bonton i tradiciju. Pri serviranju treba znati koja vina najbolje odgovaraju za pojedine vrste jela. Jelo i vino treba tako kombinovati da ukus i kvalitet jednog i drugog dođu do maksimalnog izražaja, odnosno prema vrsti jela treba odabrati najpogodnije vino kako bi obrok, kao celina, bio što kvalitetniji, ukusniji i prijatniji. Osnovno pravilo prilikom posluženja je da nijedno vino ne sme biti nadvaladano svojim prethodnikom: lagana pre teških, suvo pre slatkog i belo pre crvenog. Hrana i vino posluženi na proslavi 5 godina postojanja Sremskog turističkog klastera: I gang: Sremska kobasica od mangulice, kozji sir; Vino: Sauvignon Akacia 2011, vinarija Mačak (priprema: Rezervat prirode ‘’Zasavica)

specijaliteta i sremskih vina. Atmosfera, radna i svečana. Mesto susreta i degustacije, kako i priliči turističkom događaju, kongresna sala i restoran novog, Hotel-a Park Ruma. Osim prilike da ih sremska gastronomija i turizam još čvršće poveže, za sve učesnike ovog događaja bio je to povod i prilika da se bolje upoznaju, druže i zabave

46 

drugih gradova iz Srbije i Vojvodine, još jednom je istaknut značaj i doprinos delovanja turističkih klastera na unapređenju ambijenta za razvoj turizma. Najavljena je saradnja tri srpska klastera na pripremi EU projekata, promovisan protokol o saradnji i predstavljene aktivnosti na inplementaciji SEE projekta Atrijum u Sremu, kojim će sremski gradovi dobiti podršku na formiranju turističkih proizvoda kulture. Prezentovane su aktivnosti u okviru aktuelnog projekta “Lajk srem” i istaknut značaj upošljavanja jednog lica na realizaciji započetih aktivnosti: izrada nove Turističke mape

II gang: Sremska fahita sa povrćem u paradajz sosu; Vino: Rose 2012, vinarija Veritas (priprema: Hotel ‘’Park’’ Ruma)

III gang: Gratinirane pečurke sa tri vrste sira; Vino: Pinot Noir 2011, vinarija Mačak (priprema: Restoran ‘’Arena’’ Iriški venac)

IV gang: Presovana prasetina sa pekarskim krompirom i dinstanim crvenim kupusom; Vino: Cuvee 2011, vinarija Veritas (priprema: Pečenjara ‘’Šale’’ Ruma)

tekovine regionalnog partnerstva ove organizacije, ozvaniči prijem novih članica, podseti na uradjeno, prezentiraju aktuelne projektne aktivnosti, predstave zacrtani planovi i još jednom afirmišu turistički potencijali Srema, ovog puta u vidu zanimljivih gastronomskih kombinacija sremskih

5. godina Fonda Turistički klaster Srem

uz izvrstan muzički repertoar benda ‘’Giba’’ koji je mamio na pesmu, igru i aplauze. U prisustvu gostiju, predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji već treću godinu podržava aktivnosti Fonda Turistički klaster Srem, predstavnika sremskih i

V gang: Pita sa budnevom i jabukama, štrudle sa makom; Vino: Baron - crveni i beli bermet 2012, vinarija Aleks (priprema: Pekara ‘’Pegaz’’ Ruma)

Srema No.3., podrška kreiranju sertifikovanog asortimana suvenira i širenje informativne i promotivne platforme sajta Fonda TKS: www.sremturizam.org, kao pretpostavke kreiranju prepoznatljivog profila kancelarije klastera i stvaranju uslova za njen održiv rad. Puno kreacija, ukusa i mirisa na početku sremske turističke sezone. Onima, koji su tog dana bili sprečeni da dođu i onima koji tek planiraju da posete Srem, zakazujemo neki novi susret u Sremu. Do tada, ako dolazite u Srem, preporučujemo da probate neku od proverenih sremskih gastronomskih kombinacija. Duška Davidović


S

R

B

I

J

O

M

Vinarija Aleks

Bermet i dalje plovi

T

itanik je bio jedan od najvećih i najluksuznijih brodova s početka XX veka. Potonuo je, zna se, na prvoj plovidbi preko okeana, a s brodom su otišle, kako legenda kaže, i brojne boce bermeta. „Prema vinskim kartama na Titaniku se zaista služio bermet, sa drugim poznatim i skupim pićima. To je dokaz da je bermet bio na ceni i pre stotinak godina. Kako je proizvod koji se spravlja po posebnoj proceduri, samo u Sremskim Karlovcima, imao takvu reputaciju? To ne čudi one koji znaju da je ovo piće steklo svetsku slavu 1863. godine - tada je bermet porodice Patrijarha Rajačića dobio prvu zlatnu medalju. Prema njihovoj recepturi i sertifikatu proizvodim ovo božansko piće, a trudim se i da nastavljam tradiciju i kvalitetom vina osvajam prve nagrade na takmičenjima – s ponosom kaže vlasnik Vinarije ALEKS, Nenad Ratković. Vaša Vinarija je zaista ukrašena brojnim peharima, zlatnim medaljama i priznanjima…Ali, ovde su i suveniri? „Da, suvenir Sremac sa bermetom je proputovao čitav svet. Bio sam u mnogim državama u regionu, pa čak i u Kini, a tamo gde ja nisam stigao, otišao je suvenir. Prepoznatljiv je – čovek u sremačkoj narodnoj nošnji drži piće koje se proizvodi u ovom podneblju. Ono što je važno je da ta priča govori o našoj tradiciji i čuvanju kulturnog identiteta.

Zašto ste napravili nov suvenir sa Titanikom? „Slike i predmeti nekada govore više od reči. Onome ko ne poznaje istoriju bermeta, brenda, koji je ovoj zemlji svojevremeno otvorio mnoga vrata, biće jasnije kada vidi suvenirTitanika sa flašom bermeta, koliko ovo božansko piće treba da se ceni… s tom razlikom, što bermet još uvek „plovi“!

Nenad Bermet Aleks Ratković Vinarija Aleks Novi Sad Paje Markovića 26 tel. 021/6338-605 tel/fax 021/446-493 Mob. 065 / BERMET A 063 / 66-78-95 http://www.vinarija.aleks.izlog.org/

  47


S

rbijom Galerije, lovišta, manifestacije

Šid Opština Šid je u jugozapadnom delu Vojvodine, na šumovitim obroncima Fruške gore, na tromeđi Republike Srbije, Hrvatske i Republike Srpske što predstavlja izuzetan potencijal za privredna ulaganja. Autoputom E 70 Šid je povezana na međunarodni pravac. Opštine zauzima površinu od 687 km², od čega je četvrtina pokrivena šumama izuzetno bogatim krupnom i sitnom divljači. Veliki deo opštine je pored reka Save, Bosuta i Studve i jezera kod Erdevika i Sota.

O

pštinsko sedište je Šid, grad Save Šumanovića, najznačajnijeg srpskog slikara prve polovine XX veka. Šid je veoma živ kulturni i poslovni centar sa oko 20.000 stanovnika. Opština Šid, kao i druge opštine u Vojvodini, u čiji sastav ulaze delovi niskih vojvođanskih planina, ima sa prirodno-turističkog aspekta prednost u odnosu na opštine u kojima je uglavnom zastupljena monotona ravnica. U severne delove šidske opštine zalazi zapadno krilo Fruške gore koja svojim prepoznatljivim pejzažom privlači pažnju - predeli obrasli prelepom šumom, planinski potoci, pravoslavni manastiri i fruškogorska naselja. U nižim delovima opštine srećemo sasvim drugačiji pejzaž – ravnica, spori rečni tokovi i veća naselja. Upravo je ovaj sudar pejzaža na relativno malom prostoru posebno interesantan. Po dolasku u centar opštine – grad Šid, važno je obići Galeriju “Sava Šumanović ”posvećenu umetniku koji je stvarao u Parizu i Šidu. Galerija je osnovana 1952. godine. Umetnički fond galerije broji 417 dela - 350 ulja na platnu i 67 skica u raznim tehnikama. U stalnoj postavci galerije je od 80 do 120 slika. Odmah pored Galerije je Muzej naivne umetnosti “Ilijanum”- koji čuva legat poznatog srpskog slikara - naivca – Ilije Bašičevića Bosilja, i nekoliko slika naivnih umetnika iz zemlje i inostranstva. Mora se posetiti i Spomen kuća Save Šumanovića. To je porodična kuća sa ateljeom u kojoj je slikar živeo i radio, a pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture. U neposrednoj blizini Šida, na obroncima Fruške gore su brojni stari fruškogorski manastiri, od kojih se brojem posetilaca izdvajaju: manastir Privina Glava u istoimenom selu, i manastir Sveta Petka, u blizini sela Berkasovo. Mnogobrojni posetioci iz zemlje i inostranstva pristižu u ove dve svetinje. Na suprotnoj strani opštine, na 106. kilometru autoputa od Beograda prema Zagrebu, uz levu obalu Bosuta, je memorijalna kompozicija Spomen obeležje “Sremski front”- monumentalni spomenik podignut na mestu proboja Sremskog fronta, u čast boraca poginulih za vreme završnih borbi u drugom svetskom ratu (21. oktobar 1944. – 14. april 1945.). Ovaj memorijalni kompleks je izuzetan turistički potencijal, prvenstveno zbog svog istorijskog značaja za čitav Balkan.

48 

Uprkos tome, i dalje je malo posetilaca, te je urađen projekat pod nazivom “Zapadna kapija Srbije”, da bi ovaj dragulj zablistao zasluženim sjajem. Pored navedenih kulturnih turističkih potencijala, u opštini se nalaze i brojni manje posećeni, ali to ne umanjuje njihov kulturni i istorijski značaj. Nedaleko od Spomen obeležja “Sremski front” je lovište Vojne ustanove “Morović”, okruženo gustom, većinom hrastovom šumom (kompleks bosutskih šuma), od 27.000 hektara, prepunom raznovrsne divljači i ptica. U okviru lovišta je velelepna Titova vila, vila Košuta, i bungalovi za smeštaj, restoran i prostor za šetnju i rekreaciju. Ovo lovište je izolovano od buke i idealno je mesto za odmor i rekreaciju, pravi raj za lovce i jedno od najpoznatijih lovišta, ali ne i jedino na teritoriji Šida. U blizini Vojne ustanove je selo Morović, udaljeno od Šida 15 km - ušuškano u bosutske šume, na obalama reka Bosut i Studva koje premošćuje sa četiri mosta. Ostaci nekadašnje tvrđave Marije Terezije ukazuju na bogatu istoriju ovog kraja. Za posetioce i turiste koji su ljubitelji prirode i ribolova opština Šid može da ponudi izlete i boravak, pored reka Bosuta i Studve, na tri veštačka jezera: Sot, odmah pored Šida, i jezera Bruje i

Moharač, pored sela Erdevika, od Šida udaljenog 15-ak kilometara. Prelepa, očuvana priroda, mir i tišina, čista voda, raznovrsni biljni i životinjski svet ukazuju na velike mogućnosti za razvoj, ribolovnog, pa i sportsko-rekreativnog, kupališnog i kulturno-zabavnog turizma.Za sada ova jezera nisu u funkciji kakva im po njihovoj vrednosti pripada, ali uz velike napore NP Fruška gora i opštine Šid, nadamo se da će se te mogućnosti realizovati.

Važno je istaći da je srdačno lokalno stanovništvo voljno da ugosti svakog dobronamernog posetioca, kao i da ga kroz brojne običaje i kulinarske specijalitete upozna sa svojom kulturom i tradicijom. Iz ove želje proizašle su manifestacije koje se organizuju na teritoriji Šida i koje su sve brojnije i posećenije. Cilj je da se ove manifestacije razviju, kako ne bi bile samo lokalnog karaktera, i da se dovede što veći broj turista i postignu bolji ekonomski efekti. U najposećenije manifestacije ubrajaju se Sremska kulenijada, Sremska vinijada, Moto susreti, Vidovdanski susreti, Sremska fijakerijada, Sremski svinjokolj i kobasicijada, Dani zavičaja, Šidsko kulturno leto, i brojne druge. Organizacijom manifestacija postigli smo znatan uspeh što se tiče povećanja broja posetilaca, i domaćih, i stranih. Ipak, Šid još uvek ne ostvaruje značajne privredne rezultate u turizmu, koji je svakako neiskorišćeni potencijal opštine. Broj posetilaca je i dalje na nezavidnom nivou. Naime, kroz opštinu Šid prođe dosta putnika u tranzitu koji se ne zadržavaju duže od jednog dana. A i veliki je broj ekskurzija, koji takođe ne noće u našoj opštini, jer Šid nema smeštajne objekte većeg kapaciteta ležaja. Postoji nekoliko manjih modernih smeštajno-ugostiteljskih objekata sa kvalitetnom ponudom, Ti objekti su većinom u Šidu, a cene su veoma pristupačne – restoran i prenoćište “Anđelin san”, “Zelengora”, “Dallas GiZ”, “Poljoplod”, zatim u Moroviću vile “Srna” i “Košuta”, zanimljiva etno kuća “Gagijevo sedlo” i prelepa vila “Sunce”. Šid ima veliki broj klasičnih restorana, restorana domaće kuhinje, kafe barova, restorana brze hrane, prodavnica široke potrošnje, itd. Nekoliko seoskih domaćinstava se bavi seoskim turizmom, postoje prelepe etno kuće i vile u kojima je moguće osetiti pravi duh ovoga kraja. Turistička organizacija Šid ima za osnovni zadatak promovisanje postojećih i afirmaciju potencijalnih turističkih atraktivnosti. Svoju osnovnu funkciju promocije TO Šid ostvaruje nastupima na brojnim sajmovima turizma u zemlji i inostranstvu, i saradnjom sa raznim medijskim kućama. Treba istaći razvijanje saradnje sa Turističkom organizacijom Srbije, Turističkom organizacijom Vojvodine, Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i poljoprivredu, i drugim institucijama koje se bave turizmom. U pogledu na protekle godine, broj turista se povećao, što ukazuje na pozitivne efekte do sada odrađenog marketinga, no zbog ograničenih finansijskih sredstava, nije moguće realizovati sve planove TO Šid. . Informativni centar Turističke organizacije Šid je stalno na raspolaganju postojećim i potencijalnim turistima, a uz to, sve informacije moguće je pronaći na našoj internet prezentaciji, gde pored osnovnih informacija, redovno ažuriramo i podatke o dnevnim događajima. Radmila Bobić Turistička organizacija Šid Cara Lazara 7 22240 Šid tel/fax: 022 710 610            022 710 661 e-mail: tourismsid@gmail.com web site: www.tourismsid.rs


Kada utihne Dunav

In memoriam

Oproštaj od velemajstora vodičkog posla

Sećanje na Slobodana Štetića. Jedno nedeljno jutro u septembru mesecu prošle godine dunavski kruzeri su utihnuli. Proneo se glas da Slobodana Štetića više nema i da će neko drugi pričati o ’Balkanskoj slagalici’ i objašnjavati inostranim turistima istoriju našeg stvaranja i naše raskole.Velika neverica među turističkim radnicima jer su se mnogi tek čuli sa njim i proveravali da li je sve u redu sa programima za sledeću nedelju. Ništa neće biti isto u predavanjima o stvaranju Jugoslavije i istoriji kriza na Balkanu koja je on maestralno izlagao i napisao u svojoj knjizi ’ Yugoslav puzzle’. Još jedan bard vodičkog posla nas je napustio. Svi koji su poznavali Slobodana, bilo da su ga voleli ili ne, divili su se njegovom znanju i njegovoj ličnosti. Za ugled posla turističkog vodiča uradio je mnogo, a još više za usmeravanje mladih ka ovom poslu pomažući im nesebično. Svojim radom kao turistički vodič i prevodilac učinio je mnogo na promociji naše zemlje širom sveta jer se na prste mogu nabrojati zemlje u kojima nije bio. Malobrojni su oni koji znaju da je on kao diplomirani ekonomista bio i među prvima koji je radio u marketing službi hotela Interkontinental Beograd osamdesetih godina prošlog

veka; bio direktor Centra za urbanu tehnologiju; pripremao otvaranje predstavništva Turističkog

Oproštaj turističkog vodiča Predraga Đorđevića od kolege Slobodana Štetića Životno nepravedno, iznenada, urušio se veliki deo ’Vjeruju’ sveta moje i naše profesije koju bezgranično volimo, koju smo inatno stvarali, u koju ulažemo nesebično, bezrezervno i koju tvrdoglavo čuvamo i negujemo. Dragi moj Slobo, taj tvoj višedecenijski tal u našoj životnoj i profesionalnoj slagalici sada će nam nedostajati. Mi koji smo se družili i prijateljevali sa tobom znamo dobro šta si sve uradio i koliko si doprineo za dobrobit našeg posla i zvanja koje često iz neznanja i laičkog nipodaštavanja mnogi nisu znali i nisu hteli da cene. Možda nemam celokupni uvid, a i sada ne mogu da se setim svih naših kolega i koleginica kojima si pomagao, koga si sve obrazovao, naučio, obučio, koliko si predavanja i lekcija na seminarima održao, a bezbrojni sastanci i skupovi koje si organizovao ili kojima si prisustvovao vremenski verovatno bi bili dovoljni za još jedan pun penzioni staž. Kao diplomirani ekonomista mogao si da radiš u bilo kom preduzeću i da imaš stalni radni odnos, ali si više voleo da ostaneš u turizmu kao slobodna profesija, kao

vodič. Neko, kako se to obično spontano dešava, u jednom trenutku je spoznao Slobine prave vrednosti, neomeđeni radni kapacitet i uspeo je da ga ubedi da radi za stalno kao pretstavnik našeg turizma u Španiji gde je i proveo nekoliko godina. To je za Slobu ipak bilo samo iskustvo više u velikoj gami poslova koji se svim dobrim i iskusnim vodičima, hteli oni ili ne, uvek konstelacijski otvaraju i nude. U zlatnom dobu našeg turizma, u nekadašnjoj Jugoslaviji ti si Slobo bio jedan od vodećih, pravih autohtonih vodića koji je spojio u svom radu sve što je bilo najbolje, recimo to sada, ako ranije to nismo isticali i upotrebimo pravu i jedinu moguću reč, iz “beogradske škole turizma”. sav taj naš napor, trud, zalaganje i tada najkreativniji, najmoderniji, i najinovativniji put razvoja turizma odmah je prepoznat i valorizovan, tako brzo da i mi vodiči u Srbiji nismo tada bili toga svesni.. Prvo su spontano, inače poslovično i nacionalno skeptični Slovenci, počeli da angažuju naše vodiče za tur lidere i pratioce grupa. Onda je sledilo i direktno međunarodno priznanje i bum na evropskoj pozornici turizma. Tada si, Slobo, počeo mukotrpan i pionirski po-

Beograd na 36. Beogradskom sajmu turizma

dija sa nekadašnjeg festivala Beogradsko proleće, koje će uz pomoć Turističke organizacije Beograda ovog proleća nastaviti tradiciju. Treći dan sajma najavljuje promociju Savamale, ambijentalne celine Beograda kakav je nekad bio i kakav bi mogao da bude još privlačniji i zanimljiviji Beograđanima i turistima. Istog dana, a u skladu sa duhom i tradicijom Savamale, održaće se promocija i degustacija srpskih vina In Vino, uz muziku iz perioda između dva rata. U okviru promocije Beograd na rekama, četvrtog dana sajma Turistička organizacija Beograda će najaviti 11. Beogradski karneval brodova, tradicionalnu gradsku manifestaciju koja će se održati 5. jula na Savskom pristaništu, Beogradski festival piva, Latino maraton i Fish fest. Na Bini Hale 4 umetnički ansambl Ministarstva odbrane “ Stanislav Binički ” će nastupati u 14 č. Kao medijski partner Turističke organizacije, Radio Laguna će pripremiti poseban muzički program u skladu sa temama nastupa i pobrinuti se za atmosferu na štandu TOB-a.

Na 36. Beogradskom sajmu turizma, koji se održava od 27. februara do 2. marta, Turistička organizacija Beograda će predstaviti turističku ponudu našeg grada, u 4 posebne programske celine. Prvi dan biće posvećen obeležavanju stogodišnjice početka Velikog rata koncertom umetničkog ansambla Ministarstva odbrane “ Stanislav Binički ”. Podsećanje na Srbiju i Beograd tog doba, dočaraće: Marš na Drinu, Tamo daleko, Marš vojvode Stepe, Kraljevo kolo, Oficirsko kolo Drugi dan biće posvećen jubileju 60 godina od osnivanja Turističkog saveza Beograda. Posetioci sajma imaće priliku da se sete ili saznaju više o turizmu u glavnom gradu u prošlom veku uz pomoć ansambla “ Stanislav Binički ”, i melo-

saveza Jugoslavije u Madridu i rukovodio njime sredinom osamdesetih godina prošlog veka, radio kao pomoćnik direktora predstavništva turističke agencije ’Ina’ u Madridu; bio član projektnog tima ‘National Geographic Magazine’ na projektu ‘Vizantijska umetnost na tlu Jugoslavije’; clan Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca za engleski i španski jezik. Bavio se psihologijom turizma, držao predavanja iz ove oblasti i pripremao materijale za magistarski rad na tu temu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Dok su se, pod jakim sunčevim zracima, sestra Snežana, koleginice i kolege opraštali od Slobodana, posebno je to želeo da uradi i jedan od prvih licenciranih vodiča u Jugoslaviji, Srbiji i Beogradu - Predrag Đorđević: sao putovanja i vođenja stranih i domaćih turista po Evropi i svetu. Zajedno sa kolegama iz našeg Udruženja uspeo si da” otvoriš strano tržište” i obezbediš siguran način i put za u to vreme zavidnu zaradu. To je zahtevalo skoro stalno odsustvovanje od kuće i iz zemlje koje se odrazilo i na tvoj privatni život. Ipak sve svoje životne principe i želje si ostvario i ispunio. Sin Ognjen je uspešan, svoj čovek. Tvoj entuzijazam i privrženost profesiji uspeo si da na najbolji način preneseš i svojoj sestri Snežani koja je postala dobar stručnjak iz oblasti usko vezane za naše zanimanje, koja je ne samo profesor, već i koleginica vodič koja je uvek brinula o nama na stručnom i socijalnom planu i koja je uvek govorila: “Bracika je moj prvi i najbolji učitelj”. Bilo bi nepravedno sada i dalje biti epski opširan i hronološki nabrajati sve tvoje i naše uspehe, rezultate, oduševljenja ali i teškoće, razočaranja i patnje koje nam je profesija donosila i priređivala na stručnom i privatnom planu i naravno u životu. Dragi naš Slobo neka ti je slava, večnaja pamjat i laka zemlja.

U okviru poslovnih aktivnosti tokom prva dva dana sajma, 27. februara u 13 časova Turistička organizacija Beograda će potpisati Protokole o saradnji sa Grand Casino - om Beograd, a 28. februara u 13 časova sa Beogradskim sajmom. U četvrtak u 13:45 časova održaće se prezentacija suvenira Beogradska marama, kreatorke Marijane Mateus. Takođe, na štandu Turističke organizacije Beograda predstaviće se Sekretarijat za privredu i Telekom Srbija. Na 36. Beogradskom sajmu turizma, uz oko 1.000 izlagača iz velikog broja zemalja, učestvovaće i renomirani medij World Travel Channel iz Turske u organizaciji Turističke organizacije Beograda. Ekipa ove televizije je prošle godine boravila u Beogradu, kada je snimila putopisni film o Beogradu, a ove godine će snimiti film o ovogodišnjem sajmu turizma i dešavanjima u Beogradu u tom periodu . Turistička organizacija Beograda Odnosi s javnošću

  49


Касноантичка палата „Феликс Ромулиана” једна је од најсјајнијих примера римског дворског-меморијалног градитељства, задужбина императора Гаја Галерија Максимијана (293-311 г.н.е.). Палата је добила назив по мајци императора Галерија-Ромули. Налази се надомак села Гамзиград, 11 километара северозападно од Зајечара. Због својих јединствених архитектонских обележја, али и због лепоте и квалитета сачуваних уметничких дела, на првом месту мозаика, као и због чињенице да се ради о још увек живом археолошком налазишту, Ромулиана је 2007. године уписана на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине. Широј јавности је мање позната чињеница да је две године пре чувеног Константиновог Миланског едикта из 313. године, Галерије 30. априла 311. године, донео у Никомедији едикт којим је обустављен прогон хришћана. По својој лепоти, величини, очуваности и светски значајним археолошким налазима палата надмашује остале споменике из тог периода у Триеру, Милану, Солуну, Истанбулу и Никомедији. Мозаички теписи који су прекривали подове палате представљају највиши домет мозаичке уметности свога времена и ренесансу мозаичке уметности познохеленистичког раздобља. Прво место припада јединственој представи бога Диониса, затим Венатори (Царски ловци на дивље звери) и Лавиринт. Два значајнија експоната са касноантичког локалитета: Глава Галерија, израђсна од црвеног порфирита, скупоценог „царског камена» и Пиластар од туфопешчара, на коме су у медаљонима приказани тетрарси, изложени су 2013. године у Колосеуму у Риму, поводом прославе 1700 година Миланског едикта. Сакрални комплекс на брду Магура, на око 1 км удаљености од главне капије, сачињавају два маузолеја, Галеријев и Ромулин. На том месту је обављен обред апотеозе, односно то је место где су цар и његова мајка уведени у ред божанства. Комплекс на брду Магура није само у свету јединствен споменик, већ уједно и последњи сведок овако обављеног чина дивинизације владара и чланова његове породице.

ГИТАРИЈАДА Гитаријада је фестивал неафирмисаних рок бендова који спада у ред најстаријих музичких догађаја ове врсте у свету. Историја овог фестивала датира с краја шездесетих година прошлог века, када су се у Зајечару појавили први рок састави, који су брзо стекли велику популарност међу младим Зајечарцима. Посебну вредност овом фестивалу даје то што је током скоро полувековног постојања био одскочна даска са које су многи бсндови и појединци / Галија, Викторија, Бјесови, Казна за уши.../доспели у највише висине рок музике на простору бивше Југославије и Србије. Поред тога, овај Фестивал је угостио најзначајније групе домаће рок музике као и неке од назначајнијих представника европског и светког рока. Захваљујући томе, Гитаријада је у правом смислу постала бренд Зајечара, по коме је овај град познат на свим меридијанима света. Чињеница да је 47. по реду (2013.) године окупила више од 100.000 љубитеља рока упућује на закључак да ова манифестација има сасвим извесну будућност.

50 


Ризница времена и лепоте Мало је градова где се тако непосредно сусрећу мистерије из прошлости и тековине савремене цивилизације, као што је Зајечар, град на истоку Србије -срце чудесне и још увек свету недовољно познате Тимочке крајине. Писана сведочанства о овом граду само су крајичци једне велике тајне која још чека да буде откривена до краја. Авантуристички дух и радозналост су искра сваког открића и напретка и нека нова, за сада, неоткривена страна велике књиге живота овде ће бити отворена. Довољан разлог да се дође у Зајечар.

  51


Profile for Saša Dobo

TURISTIČKE Novine januar - februar 2014.  

TURISTIČKE Novine januar - februar 2014.  

Profile for dobosasa
Advertisement