Page 1

m y

NOVI SAD *

SUBOTA 5. DECEMBAR 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22563 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

BORIS TADI] I BOJAN PAJTI] JU^E U NOVOM SADU UGOSTILI SLOVA^KOG PREDSEDNIKA IVANA GA[PAROVI^A

Budu}nost nam je zajedni~ka – EU str. 2

HOLANDSKI [EF DIPLOMATIJE MAKSIM FERHAGEN ZA „DNEVNIK”

Ja odlu~ujem!

str. 2 NASLOVI

Ekonomija 4 Dinar pada, tresnuti ne}e

Poqoprivreda 6 Najvi{e zajmova za |ubrivo, ma{ine, zemqu...

Novi Sad 8 No}na prohibicija krajem slede}e nedeqe

Vojvodina 11 Zaostale plate propadaju na sudskom ra~unu

Crna 12 Stra`ar osumwi~en da je primio mito od robija{a

Prete`no obla~no

JU^E ODR@ANO PRVO KOLEKTIVNO VEN^AWE U NOVOM SADU

Foto: B. Lu~i}

Politika 3 Beogradske nacionaliste boli dogovor vojvo|anskih Srba, Ma|ara, Hrvata...

SPORT

str. 15 – 18

Letelo pedeset bidermajera str. 7

Najvi{a temperatura 9 °S


POLITIKA

subota5.decembar2009.

HOLANDSKI [EF DIPLOMATIJE MAKSIM FERHAGEN ZA „DNEVNIK“

Ja odlu~ujem! – Ja sam taj koji odlu~uje. Spoqnopoliti~ki odbor holandskog parlamenta je izneo svoj stav, ali ja sam taj koji ima posledwu re~ u ime Holandije po pitawu aktivirawa Prelaznog sporazuma sa Srbijom. Podseti}u vas na to da sam i u aprilu pro{le godine, kada su potpisivani Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu i Prelazni sporazum, pokazao da odluke donosim ja, a ne Spoqnopoliti~ki odbor Parlamenta – izjavio je za „Dnevnik“ ministar spoqnih poslova Holandije Maksim Ferhagen, pokazuju}i malu dozu nervoze zbog otvorenog nastupa predsednika Spoqnopoliti~kog odbora holandskog parlamenta Henka Jana Ormela koji je za na{ list eksplicitno rekao da su preporu~ili Ferhagenu da u ponedeqak

Maksim Ferhagen

glasa za primenu Prelaznog sporazuma. Ipak, iz onog {to je Ferhgen rekao „Dnevniku“, jasno je da vi{e nije pod znakom pitawa aktivira-

Zakqu~ak s poja~anim re~nikom Komitet stalnih predstavnika dr`ava ~lanica pri EU (Koreper) nije u potpunosti definisao tekst zakqu~ka za Srbiju, po{to je Holandija stavila rezervu, jer, kao {to je rekao Ferhagen, oni `ele ja~i re~nik pritiska na Srbiju i podr{ke Ha{kom tribunalu. Va`no je, me|utim, da nije dovedena u pitawe re~enica u kojoj se pomiwe po~etak primene Prelaznog sporazuma. – Ne postoji vi{e nikakva dilema u vezi s aktivirawem Prelaznog sporazuma sa Srbijom, a postoje}i nacrt zakqu~aka }e do`iveti samo male promene koje }e se odnositi na malo ja~i re~nik podr{ke radu Ha{kog tribunala i pritiska na Srbiju da nastavi saradwu s tim sudom sve do hap{ewa dvojice begunaca, Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a – preneo je „Dnevniku“ izvor blizak {vedskom predsedni{tvu EU.

I NATO pozdravio pomak Beograda u saradwi s Tribunalom U danu kada je Savet ministara NATO-a dao Akcioni plan za ~lanstvo Crnoj Gori a uslovni Bosni i Hercegovini, Severnoatlantski savez je jo{ jednom potvrdio da su vrata za Srbiju i daqe {irom otvorena. „Pozdravqamo posledwe korake koje je Srbija napravila u ciqu ja~awa saradwe s Alijansom. U skladu s na{om vizijom regiona, Alijansa }e nastaviti da bude otvorena za naj{iri mogu}i politi~ki dijalog i prakti~nu saradwu sa Srbijom“, ka`e se u zavr{noj izjavi sa sednice Saveta ministara NATO-a, u kojoj se, izme|u ostalog, pozdravqa napredak koji je Srbija napravila u saradwi s Ha{kim tribunalom.

we Prelaznog sporazuma, ve} samo re~nik koji }e biti upotrebqen u zakqu~ku Saveta ministara kojim }e to biti perfektuirano. – U stalnom sam kontaktu sa {vedskim predsedni{tvom EU u vezi sa sadr`ajem zakqu~ka, ali po{to se s vama stalno „dru`im“ na sednicama Saveta ministara, ne}u vam re}i ni{ta preciznije, da bismo imali razlog da razgovaramo i u ponedeqak – rekao je Ferhagen potpisniku ovih redova. – Jasno je da imamo nekoliko pozitivnih elemenata: pomak u saradwi Srbije s Ha{kim sudom, ton izve{taja Ser`a Bramerca... ali mi ho}emo da i u zakqu~ku budu sna`ni izrazi podr{ke radu Tribunala i glavnog tu`ioca, kao i da se jasno vidi pritisak na Srbiju da nastavi napore da uhapsi preostalu dvojicu begunaca. [ef holandske diplomatije je naglasio da }e, na wegovo insistirawe, Ser` Bramerc razgovarati i s ministrima spoqnih poslova EU u ponedeqak u Briselu, te da }e posle wegovog izlagawa i diskusije biti doneta kona~na odluka o sudbini Prelaznog sporazuma. Obja{wavaju}i za{to pozitivan stav Parlamenta ne zna~i automatski „zeleno svetlo“ Holandije u Savetu ministara za aktivirawe Prelaznog sporazuma, kao {to mu je ranije negativan stav vezivao ruke, na{ sagovornik je obrazlo`io da bi wegovo glasawe u Savetu ministara suprotno tom stavu moglo pruzrokovati potrese u Vladi. – Me|utim, s aktuelnom pozicijom Parlamenta samo imam slobodu da se samostalno odredim prema eventualnoj odluci o aktivirawu Prelaznog sporazuma. U svakom slu~aju, na osnovu onoga {to nam bude rekao Bramerc u ponedeqak, te formulacija koje }e biti upotrebqene u zakqu~ku, done}u odluku da li da glasam za aktivirawe Prelaznog sporazuma – objasnio je Ferhagen. @. Panteli}

DNEVNIK

c m y

2

BORIS TADI] I BOJAN PAJTI] JU^E U NOVOM SADU UGOSTILI SLOVA^KOG PREDSEDNIKA IVANA GA[PAROVI^A

Budu}nost nam je zajedni~ka – EU Predsednik Slova~ke Ivan Ga{parovi~ izrazio je, nakon sastanka s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em i predsednikom Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojanom Pajti}em sino} u Novom Sadu, uverewe da }e budu}nost dveju dr`ava biti zajedni~ka – evropska. – Srbija ispuwava ve} mnogo toga {to je preduslov za ulazak u EU. Srbija veoma ozbiqno shvata taj proces – kazao je Ga{parovi~, isti~u}i u prvi plan podr{ku svoje zemqe procesu evropskih integracija Srbije. On je izrazio i zadovoqstvo polo`ajem Slovaka u Vojvodini, odnosno Srbiji, navode}i da se malo koja zemqa mo`e pohvaliti takvim odnosom prema nacionalnim mawinama. Predsednik Tadi} ocenio je, odgovaraju}i na pitawa novinara, da bi bilo veoma korisno da Srbija ima racionalniju vladu, s mawe ministarstava. On je kazao da jo{ treba sagledati da li je rekonstrukacija Vlade mogu}a, dodav{i da se ona pre svega ti~e smawewa broja ministarstava. – To nije moja nadle`nost, ve} pre svega premijerova. Ali, kao prvi ~ovek jedne od vladaju}ih stranaka, uvek sam spreman da dam svoj doprinos – rekao je Tadi}, uz napomenu da je za rekonstrukciju Vlade neophodna i saglasnost svih partnera. Predsednik Srbije tako|e je istakao da „niko ne sme da nipoda{tava izve{taj Dr`avne revizorske institucije o realizaciji buxeta i ometa wen rad jer je re~ je o nezavisnoj instituciji koja postoji da bi kontrolisala druge dr`avne institucije“. – I kad sam prethodnih dana kritikovao pojedina ministar-

Tadi} i Ga{parovi~ u poseti muzeju na Petrovaradinskoj tvr|avi

Ka Evropskoj uniji korak po korak Predsednik Srbije upozorio je na to da treba sa~ekati odluku holandske vlade i parlamenta, kao i svih ostalih ~lanica Evropske unije, pa tek onda govoriti o odmrzavawu Prelaznog trgovinskog sporazuma i aplikaciji za ~lanstvo. U tom kontekstu, on je naglasio da Srbija ne}e podnositi aplikaciju za kandidaturu za ~lanstvo u Evropskoj uniji dok ne do|e pogodan trenutak za to, objasniv{i da ne}emo preskakati stepenice na svom putu ka Uniji. „Imamo mnogo obaveza na tom putu i treba da idemo korak po korak”, kazao je Tadi} nakon obilaska Petrovaradinske tvr|ave sa svojim slova~kim kolegom Ivanom Ga{parovi~em. On je naveo i da }e Srbija „do maksimuma“ nastaviti saradwu s Ha{kim tribunalom, tragaju}i za preostalom dvojicom optu`enika. „Ne}emo gledati {ta }e Evropa da ka`e, ve} {ta mi mo`emo su{tinski da uradimo”, istakao je predsednik Srbije. stva, to sam u~inio, pre svega, zbog komentara i diskreditacija koji su upu}ivani na ra~un dr`avnog revizora – rekao je {ef srpske dr`ave. Predsednik Tadi} je ocenio i da je Srbiji „mo`da“ potrebna promena Ustava, ali uz opasku da je za to nu`an {irok politi~ki konsenzus. – Nama jesu potrebne i politi~ke reforme, a u tom kontekstu

Slova~ki predsednik u Izvr{nom ve}u APV

Foto: N. Stojanovi}

Pajti}: Za ja~awe privredne saradwe U prepodnevnom delu posete Novom Sadu slova~ki predsednik susreo se s predsednikom PIV-a Bojanom Pajti}em, koji je izrazio zahvalnost Slova~koj na podr{ci koju pru`a evropskom putu Srbije. On je izneo i o~ekivawe o produbqivawu i politi~ke i privredne saradwe dveju zemaqa. „Razvoj privrede preduslov je da qudi boqe `ive. @elimo da oja~amo ekonomski polo`aj svih na{ih gra|ana. Mi `elimo da qudima obezbedimo radna mesta i uslove za `ivot, `elimo da mladi Slovaci ostaju ovde i da daju doprinos razvoju svog kraja”, rekao je Pajti}, i zalo`io se za osnivawe me{ovitog privrednog saveta Slova~ke i Vojvodine. Predsednik Slova~ke se, pak, zahvalio pokrajinskim vlastima na odnosu prema slova~koj nacionalnoj zajednici, kao i vojvo|anskim Slovacima „{to ~uvaju svoj jezik i kulturu i {to su lojalni gra|ani Srbije”.

[utanovac: Partnerstvo sa SAD Ministar odbrane Dragan [utanovac ocenio je, na kraju vi{ednevne posete Va{ingtonu i Ohaju, da je u svim razgovorima nai{ao na `equ da se odnosi SAD i Srbije unaprede, bez obzira na neslagawa koja postoje po pitawu Kosova. „Ve} u februaru na~elnik General{taba VS Miloje Mileti} poseti}e SAD, a u septembru o~ekujemo posetu komandanta Nacionalne garde SAD Krega Mekinlija, ~ime }emo u~vrstiti saradwu i produbiti odnose, imaju}i u vidu da `elimo da nastavimo da {kolujemo oficire u SAD“, rekao je [utanovac. On je dodao i da se stvaraju uslovi da se, nakon liberalizacije koju je omogu}ila EU, ostvare pozitivni pomaci u tom pravcu i od SAD.

mo`da i ustavne promene –- rekao je Tadi}, ipak dodaju}i da }e politi~ke reforme „mo`da“ mo}i da se sprovode i na osnovu usvajawa kqu~nih zakona, me|u kojima je naveo i promene izbornog zakonodavstva, „kako bi mawe stranaka ulazilo u parlament i kako bi i vlada bila mawa, u smislu koalicionog sadr`aja“. – To bi obezbedilo efikasnije i br`e dogovarawe i ve}u usmerenost energije na konkretne probleme. [ef dr`ave uveren je, ina~e, u to da su se u Srbiji dogodile vrlo zna~ajne unutra{we reforme, navode}i da danas prakti~no postoji konsenzus o politici evropskih integracija i odbrani Kosova i Metohije. – Tom konsenzusu pristupila je i Srpska napredna stranka. Desila se va`na unutra{wa reforma i ja veoma po{tujem taj iskorak te danas opozicione stranke – rekao je Tadi}. Komentari{u}i nedavnu potvrdu vojvo|anskog statuta i usvajawe Zakona o nadle`nostima, {ef dr`ave je kazao da u tom procesu nije `eleo da dozvoli „ekstremnim politi~kim organizacijama u Srbiji da imaju prevagu“. – Ni onima koji su za centralizam i unitarizaciju Srbije, niti onima koji su skloni da fragmentuju Srbiju i cepkaju je bez ikakvog ose}awa dr`avne i nacionalne odgovornosti za integritet zemqe – istakao je Tadi}, uz napomenu da nikad ne bi potpisao „nijedan zakon koji bi doveo u pitawe integritet dr`ave Srbije. – Prona{li smo, verujem, mogu}u i pravu meru. B. Dragovi}-Savi}

ZAOKRU@ENA PRVA NEDEQA RASPRAVE O KOSOVU PRED ME\UNARODNIM SUDOM PRAVDE

„Hiseni dokazao tvrdwe Srbije” ^etvrtog dana rasprave o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, Bolivija i Brazil ocenili su pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu da ona predstavqa kr{ewe me|unarodnog prava, dok je predstavnik Bugarske branio tezu da me|unarodno pravo ne zabrawuje deklaracije o nezavisnosti. Zastupnici Burundija ocenili su, pak, da stav Suda ne}e imati nikakav u~inak zato {to „Kosovo postoji kao ~iwenica“, s tim da su ipak zatra`ili od MSP-a da utvrdi da nema prava ni osnova za stvarawe novih dr`ava van procesa dekolonizacije. Zamenik {efa pravnog tima Srbije Sa{a Obradovi}, sumiraju}i tok prve nedeqe rasprave, ocenio je da je u sudnici potvr|ena tvrdwa Srbije da Kosovo, od pro-

gla{ewa nezavisnosti, ne raspola`e elementima dr`ave. „Jer, da nije tako, ministar spoqnih poslova Kosova Skender Hiseni ne bi sedeo sve ove dane u sudnici i pa`qivo slu{ao pravne argumente, ve} bi se bavio spoqnom politikom”, izjavio je Obradovi}. On je istakao da je ovo postupak davawa savetodavnog mi{qewa MSP-a u kojem se do sada pojavio najve}i broj dr`ava, {to „pokazuje koliko je on va`an za sistem UN“. „Time su, istovremeno, osporene i tvrdwe nekih na{ih oponenata da bi MSP trebalo da se uzdr`i od davawa savetodavnog mi{qewa u ovom slu~aju”, zakqu~io je Obradovi}. Rasprava u ha{koj Palati mira bi}e nastavqena u ponedeqak, izlagawem delegacija Kine, Kipra, Hrvatske i Danske.


POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

TAMA[ KORHEC, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA UPRAVU I PROPISE

Beogradske nacionaliste boli dogovor vojvo|anskih Srba, Ma|ara, Hrvata... Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne mawine dr Tama{ Korhec ocenio je da je najve}i zna~aj novog statuta Vojvodine to {to su prvi put definisane „op{te vrednosti, principi i ciqevi koji su temeq vojvo|anske autonomije“. On je u razgovoru za „Dnevnik“ istakao i da „ovaj dokument nije ni prazan, niti podzakonski akt“, ve} da je to „osnovni akt Pokrajine, koji je definisao veoma bitne vrednosti koje se ti~u Vojvodine: od multikonfesionalizma do vi{ejezi~nosti i do nacionalne ravnopravnosti i privr`enosti evropskim principima“. A te vrednosti, po wegovim re~ima, dugoro~no mogu stabilizovati i homogenizovati ovaj region. Korhec, ipak, ne krije razo~erewe zbog atmosefere koja je u javnosti stvorena tokom polemike o statutu i zbog na~ina na koji se centralna vlast opirala ispuwavawu ove ustavne obaveze gotovo 14 meseci. – Kao neko ko je od po~etka, u pogledu struke, bio rukovodilac projekta izrade novog statuta, osim kona~nog uspeha, pun sam gor~ine. Kao aplinista koji je zamislio da }e osvojiti neki vrh, pa je deset puta poku{avao, a devet puta su mu sekli kanape, izdavala ga oprema, me}ava mu onemogu}avala uspon... i onda se iz desetog puta popeo. @elim da ka`em da je bilo toliko niskih udaraca u tom procesu usvajawa statuta, toliko poni`avwa, toliko neprincipijelnosti, nestru~nosti... – izjavio je dr Korhec za na{ list. z Za{to je statut, odnosno rasprava o tom aktu, i{la ka tolikoj polarizaciju i radikalizaciji javnosti? – Nacionalisti~ke krugove u Beogradu izgleda najvi{e boli to {to statut Vojvodine predstavqa faktor integracije vi{enacionalne pokrajine. Jako im smeta taj pojam nacionalne ravnopravnosti. Jako im smeta {to su Srbi, Ma|ari, Hrvati, Rumuni i svi ostali na{li konsenzus, dok je politiku koja se vodila dve decenije obele`io princip nacionalne dominacije, {to potvr|uje i iskustvo biv{e Jugoslavije i iskustvo Kosova. A statut nudi alternativu. Zato se na granici krivi~nog dela – jer je re~ o raspirivawu me|unacionalne mr`we – poku{ava prikazati da statut poni`ava Srba u Vojvodini, te da je taj akt sredstvo dominacije Ma|ara, ili Rusina nad Srbima. To je, naravno, neta~no i nemogu}e. ^uju se i glasovi i poruke da }e se „odbraniti Srbija u Vojvodini”. Od koga? Pa

~iji je ovo statut ako nije Srba, ili i Srba? Iskreno se nadam da ti mehanizmi, koji su veoma uspe{no sejali strah i mr`wu krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina pro{log veka, vi{e ne prolaze u na{em dru{tvu, a naro~ito ne u Vojvodini. O tome, uostalom, svedo~e i izborni rezultati, jer oni koji igraju na tu kartu imaju sve mawu prohodnost kod gra|ana. To ipak ne zna~i i da su oni marginalni, i u tome i jeste realna opasnost. Ali, ako vrlo brzo doka`emo da su wihove tvrd-

bli~kog parlamenta obrazlo`ila predlog statuta Vojvodine. To je za mene apsurdno tuma~ewe, s obzirom na to da je Odbor za ustavna pitawa predlo`io samo da se donese odluka o davawu saglasnosti, a ne i statut. Dakle, meni su ponudili da sedim u Skup{tini, ali bez prava da reagujem. Me|utim, to nisam prihvatio, jer nisam toliki mazohista da slu{am sve te bolno niske udarce i komentare, a de nemam mogu}nost da ih stru~no diskvalifikujem i da doka`em koliko su te primedbe prazne.

Autonomija nije svrha za sebe – Usvajawe novog statuta ipak predstavqa zna~ajan napredak kad je re~ o autonomiji Vojvodine u Srbiji, i u kvanitativnom i u kvalitativnom pogledu. Naime, broj izvornih funkcija i poverenih nadle`nosti znatno je pove}an, tako da }e Vojvodina imati vi{e ’alata’ i vi{e mogu}nosti da u interesu svojih `iteqa poka`e i doka`e da autnomija nije svrha za sebe, ve} mehanizam kojim se mogu pokrenuti pozitivni dru{tveni procesi i ubrzati razvoj, kao i put u Evropsku uniju – naveo je Korhec. we o stvarawu nove nacije i sli~ne potpune nebuloze, te da je ovde re~ o boqem funkcionisawu dr`ave – onda }e prostor mr`we nastaviti da se su`ava. z Zbog ~ega niko iz Vojvodine nije predstavqao statut pred republi~kim parlamentom pro{le nedeqe, iako ste vi i {ef poslni~ke grupe ZEVa Dragoslav Petrovi} za to bili ovla{}eni od pokrajinskog parlamenta? – Ja sam predstavqao i branio statut pred ustavnim i zakonodavnim odborom Skup{tine Srbije. Me|utim, nakon toga je sekretar Narodne skup{tine dao tuma~ewe Poslovnika po kojem Skup{tina Vojvodina nije predlaga~ tog akta, ve} da je to Odbor za ustavna pitawa. I zato je predsednica repu-

z Uz progla{ewe novog statuta 14. decembra, vojvo|anski parlament treba da donese i odluku o sprovo|ewu najvi{eg pravnog akta APV. [ta }e konkretno ta odluka sadr`ati? – Taj propis regulisa}e prelazni re`im, odnosno propisa}e kako }e nastaviti da funkcioni{u stari organi u novom odelu, kakvom dinamikom }e se postoje}i propisi usagla{avati sa statutom i kakvom dinamikom }e se pojedine odredbe primewivati u budu}nosti. Na osnovu ove odluke, Izvr{no ve}e }e nastaviti da funkcioni{e kao pokrajinska vlada i svi akti PIV-a posta}e akti vlade APV. Tako|e, u odluci o sprovo|ewu statuta, preimenova}e se i akti vojvo|anskog parlamenta, tako da }emo imati pokrajinske

skup{tinske odluke koje }e imati normativni karakter jer se wima ure|uju odre|ena pitawa najbitnija za APV. One }e se, dakle, sadr`ajno razlikovati od obi~nih odluka, kao {to su osniva~ki akti ili odluke o nekim imenovawima. Uz to, neke odluke pokrajinske vlade }e postati uredbe i one }e imati karakter izvr{nog akta skup{tinskih odluka. Odlukom o sprovo|ewu statuta odredi}e se i rok za usagla{avawe svih ovih propisa sa statutom, a taj rok }e najverovatniji biti tri, ili {est meseci. Me|u prvim aktima koje treba doneti u tom roku bi}e odluka o pokrajinskoj upravi, {to je va`no zbog niza novih izvornih i poverenih nadle`nosti. Naravno, i ~lanovi PIV-a nastavi}e da rade kao ~lanovi pokrajinske vlade. z Zna~i li to da ~lanovi pokrajinske vlade ne}e biti preimenovani u ministre? – To }e se regulisati posebnom odlukom o pokrajinskoj upravi i novom odlukom o pokrajinskoj vladi, koje treba da se donesu u roku koji sam pomiwao. Vide}emo da li }e to biti definisano kao pokrajinska ministarstva ili kao pokrajinski sekretarijati, ili i jedno i drugo u zavisnosti od modela organa uprave, jer je to, u skladu s Ustavom i novim statutom, potpuna autonomna nadle`nost Skup{tine APV. z U kojoj meri to {to Zakonom o nadle`nostima nije definisano pitawe finansirawa ni pitawe pokrajinske imovine mo`e poremetiti dinamiku sprovo|ewa tog zakona i novog statuta? – Glavni nedostatak Zakona o nadle`nostima je u tome {to nije razre{io pitawe finansirawa. Ipak, imovinsko pitawe je mawevi{e re{eno. Naime, sad bar znamo {ta je pokrajinska imovina, jedino {to jo{ nije donet zakon o na~inu raspolagawa i upravqawa tom imovinom. Ali, na primer, sad je potpuno izvesno da 100.000 hektara {uma u kori{}ewu „Vojvodina{uma“ jeste pokrajinska imovina. Dakle, od stupawa na snagu ovog zakona to vi{e nije dr`avna svojina. A to ima konsekvence i u pogledu pla}awa naknada za to. Javno preduze}e „Vojvodina{ume“ je godi{we pla}alo dr`avi oko milion evra za kori{}ewe te dr`avne imovine. Me|utim, nesporno je i to da nere{enost finansija uvek dovodi u pitawe i kvalitet obavqawa pojedinih poslova i dinamiku preuzimawa odre|enih poslova. B. Dragovi}-Savi}

VESTI Svi smo pomalo levi~ari Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} ocenio je da je levici u Srbiji potrebna nova politika koja }e prekinuti unutra{we sukobe i vratiti je osnovnim idejama socijalne pravde. „Za novo doba je potrebna nova politika koja }e izvu}i pouke iz pro{losti i levicu vratiti na osnovne ideje, koja }e kona~no iza}i iz rovova iskopanih pre vi{e decenija i prekinuti praksu da su sukobi na levici najve}i mogu}i“, naveo je Da~i}, uz napomenu da sva istra`ivawa javnog mwewa ukazuju na to da ve}ina qudi u Srbiji, po stavovima za koje se zala`e, sebe smatra levi~arima.

Evropa za sve U okviru projekta „Evropa za sve“, koji realizuje kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije Bo`idara \eli}a, izvu~eno je pedeset gra|ana Srbije koji do sada nikada nisu putovali u zemqe EU i koji }e prvog dana vizne liberalizacije otputovati u Rim, Pariz, Berlin i Brisel. Za

subota5.decembar2009.

3

ZAKON O NADLE@NOSTIMA NA SNAZI OD 9. DECEMBRA

Razvojna banka ne mora da ~eka Novu godinu Ukaz predsednika Srbije Borisa Tadi}a o progla{ewu Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine i taj zakon objavqeni su u najnovijem „Slu`benom glasniku“ od 1. decembra. Ovaj zakon stupi}e na snagu osmog dana od dana objavqivawa, a primewiva}e se od 1. januara 2010. godine, osim odredaba nekoliko ~lanova koje se prakti~no primewuju odmah. Me|u wima je ~lan 8, u kojem je navedeno da APV ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadle`nosti, da se vrste i visina izvornih prihoda Vojvodine odre|uju posebnim zakonom, kao i da pare za vr{ewe poverenih poslova obezbe|uje Republika Srbija. Od dana stupawa na snagu Zakona o nadle`nostima primewuje se i ta~ka 14 ~lana 10, u kojem je navedeno da APV, preko svojih organa, osniva razvojnu banku u skladu sa zakonom kojim se ure|uje osnivawe, poslovawe i organizacija banaka.

Me|u ~lanovima koji se primewuju od dana stupawa na snagu Zakona je i ~lan 26, u kojem je navedeno da APV preko svojih organa osniva Pokrajinski zavod za za{titu prirode, i to zbog obavqawa poslova za{tite prirode i prirodnih dobara koja se u celini nalaze na teritoriji Vojvodine. Odmah se primewuje i ~lan 88, u kojem je navedeno da su nadle`ni republi~ki organi du`ni da preduzmu sve neophodne mere, ukqu~uju}i i obezbe|ivawe neophodnog novca, u ciqu preuzimawa novih nadle`nosti APV utvr|enih ovim zakonom – i to najkasnije do po~etka primene Zakona. Me|u ~lanovima koji se primewuju od dana stupawa Zakona na snagu je i ~lan 89, u kojem je navedeno da }e APV u odluci o buxetu za 2009. u posebnoj odredbi iskazati novac koji je iz buxeta RS prenet do stupawa na snagu ovog zakona za one nadle`nosti koje ovim zakonom preuzima Vojvodina. S. N.

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE PRIPREMA TU@BU USTAVNOM SUDU

Svaki dan `ivota statuta vodi bli`e dezintegraciji zemqe – Demokratska stranka Srbije podne}e Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti statuta AP Vojvodine i Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti APV – potvrdio je ju~e za na{ list potpredsednik DSS-a Borko Ili}. – Pravni tim DSS-a, koji sa~iwavaju eminentni doktori prava i ugledni stru~waci, i strana~ke i nestrana~ke li~nosti, rade na tome. On, me|utim, nije mogao da ka`e kada }e zahtev biti predat Ustavnom sudu. – ^im pre, to boqe. Jer, svaki dan sprovo|ewa ovakvog statuta i zakona vodi u daqu dezintegraciju zemqe – naveo je sagovornik „Dnevnika”. Ili} je pri tome napomenuo da se ni formalno Ustavnom sudu ne mo`e podneti zahtev za ocenu ustavnosti dok taj zakon ne stupi na snagu, a to je osam dana nakon objavqivawa u “Slu`benom glasniku”, kako to stoji u zavr{nim odredbama Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti. Zakon je, ina~e, objavqen u “Slu`benom glasniku” 1. de-

cembra, a stupa na snagu u utorak, 9. decembra. Od tada }e se i primewivati nekoliko odre|enih odredaba, a kompletan zakon od 1. januara 2010. – Prakti~no, mi smo prvi iza{li s analizom tog statuta, pa su onda za nama iza{li neki drugi, tako da ve} postoji tim qudi koji na tome radi i ne}e biti problem da se napi{e `alba Ustavnom sudu – ka`e potpredsednik DSS-a. Podsetimo, ranije je i predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadi} u intervjuu za agenciju FoNet navela da statut mo`e postati predmet ocene u postupku pred tim sudom tek kada dobije saglasnost Narodne skup{tine, bude objavqen u “Slu`benom glasniku” i potom stupi na snagu. Ona je, tako|e, napomenula i da, ako se dogodi da Ustavni sud za pojedina re{ewa statuta utvrdi da nisu u skladu s Ustavom, USS mo`e samo obesna`iti te odredbe, ali ne i urediti sporne odnose umesto nadle`nih organa. S. N.

REKLI SU putovawe, koje traje {est dana, dobitnici }e dobiti i xeparac od 200 evra. \eli} je najavio da }e ve} slede}e nedeqe na samitu EU – Zapadni Balkan predlo`iti da se iz evropskog buxeta odvoji zna~ajniji iznos kako bi {to ve}i broj qudi koji nisu imali materijalnih mogu}nosti mogao da putuje u Evropu.

KEP poma`e Kraqevu Direktor pokrajinske Kancelarije za evropske poslove Predrag Novikov i zamenik gradona~elnika Kraqeva Milan Samarxi} potpisali su ju~e sporazum o saradwi. Ovim dokumentom potpisnici su se obavezali na unapre|ivawe saradwe i ja~awe procesa regionalizacije u Srbiji, u pisawu evropskih projekata... „Vojvodina i KEP nastavqaju da poma`u lokalnim samoupravama da se anga`uju na planu regionalnog razvoja. Na{a zemqa ne mo`e pokrenuti svoj puni potencijal dok u pojedinim delovima ne postoje kapaciteti za izvo|ewe evropskih projekata”, izjavio je Novikov. P. K.

Vu~i}: Peru ruke umesto da ne{to rade POSLANI^KE TEME

Slaba elektronika Narodni poslanici su ju~e izlazili za govornicu kao u „stara dobra vremena”, po{to je sistem bio u kvaru i nisu mogli diskutovati sa svojih mesta. „Pozivam predsednicu Skup{tine da napokon utvrdi {ta se de{ava s elektronskim sistemom za koji su date ogromne pare”, izjavio je {ef kluba SRS-a Dragan Todorovi}. On je zapitao i kako po-

slanici mogu biti sigurni da su ta~na sva prebrojavawa, da li ima kvoruma, da li ih je glasalo 126, „kada se sve radi u nekoj sobici dole u Skup{tini” . Predsedavaju}a Gordana ^omi} (DS) odgovorila je da se sednica odvija u skladu s Poslovnikom, a da ga, zapravo, kr{i sam Todorovi} koji joj dobacuje sa svog mesta.

Pauza do utorka Parlament je s ju~era{wim danom okon~ao raspravu u pojedinostima o 26. ta~ki dnevnog reda – predlogu zakona o licencirawu ste~ajnih upravnika, a sednicu nastavqa u utorak, 8. decembra, kada su na dnevnom redu amandmani na predlog zakona o `igovima. Ova sesija, podsetimo, ima

ukupno 58 ta~aka, s tim {to poslanici treba da razmatraju samo jo{ nekoliko zakona, jer su ostale ta~ke ratifikacije me|unarodnih ugovora i izbor ~lanova Saveta RRA-e i Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije, na koje se ne podnose amandmani. S. Stankovi}

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} ocenio je da su izjave predsednika Srbije Borisa Tadi}a i ~lanova Vlade o dobrom i lo{em radu ministara komedija{ke i da time „dr`avni funkcioneri potcewuju i varaju gra|ane“. „Utrkivawe u dodvoravawu predsedniku Republike da niko od ministara ne misli da ba{ on lo{e radi, ali zna da neki drugi lo{e rade, ali zato {to je mnogo korektan ne}e da ka`e koji su ti koji lo{e rade, govori da `ivimo u zemqi prepunoj neodgovornosti i neozbiqnosti“, rekao je Vu~i}. On je ocenio da Vlada u celini radi lo{e, i da zato predstavnici vlasti ne treba da „izmi{qaju toplu vodu“, nego treba da se odr`e novi izbori.

Trivan: Tadi} (ne)}e presli{avati demokrate U beogradskom Centru „Sava“ danas }e biti odr`ana sednica Glavnog odbora Demokratske stranke. „Po{to je re~ o redovnoj sednici, nema nekih posebnih tema dnevnog reda. Raspravqa}emo o radu stranke izme|u dve sednice Glavnog odbora, a izve{taj }e podneti i lider stranke, predsednik Srbije Boris Tadi}”, za „Dnevnik” je izjavila portparolka DS-a Jelena Trivan. Na pitawe da li bi se predsednik Tadi} mogao osvrnuti i na rad prozvanih, ali neimenovanih dr`avnih funkcionera, Jelena Trivan napomiwe da „obra}awe lidera stranke nije ni{ta neuobi~ajeno”. „ Ali o ~emu }e on ta~no govoriti na sednici Glavnog odbora, ja to ne znam”, priznaje Jelena Trivan. S. St.


4

EKONOMIJA

subota5.decembar2009.

DNEVNIK

VREDNOST DOMA]E VALUTE OPADA LI OPADA

Dinar pada, ali ne}e tresnuti Dinar je u posledwih nekoliko sedmica oslabio vi{e procenata, ali stru~waci ka`u da je re~ tek o uobi~ajenim varirawima, karakteristi~nim za plivaju}i kurs. Oni navode da nema naznaka da bi moglo do}i do ozbiqnije depresijacije i uveravaju da nema razloga za paniku. Po ju~e objavqenom indikativnom kursu Narodne banke, evro je u Srbiji vredeo 96,5 dinara, dok se pre samo nekoliko nedeqa mogao kupiti za ne{to malo mawe od 94 dinara. To je odmah izazvalo spekulacije o uzroku takvog pada vrednosti doma}e valute, kao i ~ar{ijska o tome koliko bi dinar mogao “potonuti”. S obzirom na to da kurs dinara nije fiksan, ve} wegova vrednost zavisi od odno-

sa ponude i tra`we, ovakva fluktirawa doma}e valute de{avaju se redovno, ali gotovo nikad ne pro|u bez velikih pesimisti~kih prognoza o mogu}em daqem padu.

Ovakve oscilacije kursa se, ka`u stru~waci, kod nas redovno de{avaju pred kraj godine, a da li ih izazivaju banke koje moraju da plate dospeli dug, preduze}a koja imaju prekograni~ne kredite ili NIS, nije od presudne va`nosti Ekonomisti obja{wavaju da je doma}e me|ubankarsko devizno tr`i{te vrlo “plitko”, odnosno na wemu se trguje relativno malim svotama novca – tokom posledwih meseci to se

RADNICI ZREWANINSKE TEPIHARE PRED TRGOVINSKIM SUDOM

[est godina ~ekaju pare Biv{i radnici zrewaninske industrije tepiha “Proleter” najavili su da }e se 8. decembra okupiti ispred zgrade Trgovinskog suda u Zrewaninu da bi iskazali nezadovoqstvo zbog sporog i neefikasnog rada pravosudnih organa. Protestni skup

zakazan je u minut do 12 ~asova. Ovo }e biti jedan u nizu protesta koje nekada{wi radnici svojevremeno ugledne tepihare organizuju pred sudom. Revoltirani su {to ni gotovo {est godina nakon propasti fabrike ne uspevaju da naplate svoja potra`ivawa i tvrde da je razlog tome nea`urnost sudija Trgo-

li, jer su u me|uvremenu umrli – ne krije nezadovoqstvo predsednik Odbora poverilaca “Proletera” Stevan Kuzmanov. Ste~aj nad tepiharom otvoren je u leto 2004. godine. Imovina fabrike, procewena na 976 miliona dinara, iz petog poku{a-

ja, prodata je 2007. ruskom biznismenu Vladimiru Antonovu za 145 miliona. U ste~ajnoj masi, koja treba da se podeli, ima 170 miliona dinara. Ipak, jo{ traje spor s preduze}em NIP iz Novog Sada koje potra`uje 99,4 miliona dinara. Za to vreme radnici nikako da dobiju svoja 43 miliona.

Daktilografske gre{ke Mada postoji sudsko re{ewe o isplati dela duga radnicima u iznosu od 11 odsto, ni ono ne mo`e da se sprovede jer nikako da postane pravosna`no. Ometaju ga daktilografske gre{ke u sudu, a osporava ga i NIP iz Novog Sada, koji vodi odvojeni parni~ni postupak za naplatu svog potra`ivawa od 99,4 miliona dinara. vinskog suda. Zbog ~esto i neshvatqivih postupaka, koji su ponekad pravdani i takozvanim daktilografskim gre{kama, nikako da se stavi ta~ka na ste~aj u “Proleteru”, a radnicima isplati ono {to im pripada. – Posebno je interesantno {to su u dosada{wem postupku namireni svi poverioci, osim radnika, iako su oni ti koji su zaradili novac. Mnogi, na`alost, ne}e ni do~ekati da naplate ono {to su po{teno zaradi-

– Dosad su izmireni takozvani poverioci prvog reda, advokati, dr`avi su pla}ene sve takse, ste~ajna upravnica je naplatila svoj honorar od preko 4,4 miliona dinara... Po na{im procenama, tro{kovi ste~aja iznosili su vi{e od 60 miliona dinara. A od svih najboqe prolaze banke kod kojih je oro~en novac za raspodelu – ka`e zastupnik biv{ih radnika u Odboru poverilaca Milo@. Balaban rad Ili}.

PIRATERIJA NANOSI OGROMNE [TETE

Srbija izgubila 99 miliona dolara Srbija je 2008. zbog piraterije izgubila oko 99 miliona dolara prihoda, ocenio je “Majkrosoft” povodom Dana za{tite autorskih prava. Oko 40 odsto personalnih ra~unara u svetu radi pomo}u ilegalnog softvera, navodi se u ju~era{wem “Majkrosoftovom” saop{tewu, i dodaje da najve}u {tetu od nelegalnog softvera imaju korisnici, kompanije, ali i dr`ave, pre svega kroz gubitak prihoda. Osim materijalnih posledica, softverska piraterija ote`ava ulazak Srbije u Evropsku uniju,

dnevno kretalo uglavnom izme|u 20 i 30 miliona evra, tek ponekad ne{to vi{e. Stoga svaki iole ve}i otkup deviza lako mo`e dovesti do odre|enog pada vrednosti dinara, naravno,

Svetsku trgovinsku organizaciju i podsti~e razvoj organizovanog kriminala, navodi se u saop{tewu. Inspektori Poreske uprave }e uskoro zapo~eti novu seriju specijalnog treninga na kojem }e biti obu~eni kako da prepoznaju softversku pirateriju i efikasno primene Zakon o posebnim ovla{}ewima radi efikasne za{tite prava intelektualne svojine. Taj zakon tretira softversku pirateriju kao ozbiqan privredni prekr{aj, po prirodi prestupa sli~an utaji poreza.

pod uslovom da NBS ne interveni{e. Centralna banka nije intervenisala na doma}em deviznom tr`i{tu jo{ od zimus, o~igledno procewuju}i da aktuelna

plivawa dinara nisu drasti~na. U me|uvremenu je Naftna industrija Srbije prodata Rusima, a veliki priliv deviza je stabilizovao kurs na sada{wem nivou. Potom je postignut sporazum s Me|unarodnim monetarnim fondom i obezbe|ena zna~ajna podr{ka deviznim rezervama, pa kurs ve} mesecima miruje, uz mawe ili ve}e dnevne fluktuacije. Po navodima pojedinih medija, upravo je NIS “krivac” zbog toga {to dinar ovih dana slabi: navodno, ova kompanija prodaje velike koli~ine evra da bi platila neke dugove inostranstvu. Ipak, ekonomisti obja{wavaju da, s obzirom na to da nije bilo drasti~nih poreme}aja, nije ni naro~ito bitno ko je kriv. Ova-

kve oscilacije kursa se, ka`u stru~waci, kod nas redovno de{avaju pred kraj godine, a da li ih izazivaju banke koje moraju da plate dospeli dug, preduze}a koja imaju prekograni~ne kredite ili NIS, nije od presudne va`nosti.

– Sada{wa de{avawa s kursom rezultat su toga {to banke i preduze}a sada servisiraju dugove i {to je u toku nabavka energenata, a to su poslovi za koje su potrebne velike koli~ine deviza – objasnio je ekonomista Goran Nikoli}. V. ^v.

NEMA ZIDAWA BEZ GRA\EVINSKE DOZVOLE

Slede i hap{ewa divqih graditeqa Iako je novi Zakon o planirawu i izgradwi iza{ao u susret svima koji su do wegovog stupawa na snagu, 11. septembra ove godine, gradili bez gra|evinske dozvole i omogu}io im, gde god je to mogu}e, legalizaciju izgra|enih objekata, pomo}nica ministra za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Aleksandra Damwanovi}Petrovi} izjavila je da se izgradwa bez potrebne dokumentacije, na`alost, nastavqa. Da bi se izgradwi objekata bez gra|evinske dozvole stalo na kraj, u resornom ministarstvu su odlu~ni da preduzmu najo{trije mere protiv onih koji kr{e zakon. S tim u vezi ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} najavquje i prva hap{ewa investitora koji grade bez gra|evinske dozvole, jer se takvo pona{awe tretira kao krivi~no delo za koje je zapre}ena kazna zatvora do osam godina. Novi zakon je dao ve}a ovla{}ewa gra|evinskim inspektorima, koji, u ciqu suzbijawa bespravne izgradwe, mogu zatvoriti gradili{te i zape~atiti ma{ine ukoliko neko poku{a da gradi bez gra|evinske dozvole, s tim {to }e se to kvalifikovati kao krivi~no delo, sve s ciqem da se divqa gradwa zaustavi u temeqima. Me|utim, gra|evinske inspekcije susre}u se na terenu s mnogo

Novi zakon je dao ve}a ovla{}ewa gra|evinskim inspektorima, koji, u ciqu suzbijawa bespravne izgradwe, mogu zatvoriti gradili{te i zape~atiti ma{ine ukoliko neko poku{a da gradi bez gra|evinske dozvole problema jer su proteklih meseci zabele`eni slu~ajevi da su i posle izricawa zabrane nastavka izgradwe radovi nastavqeni, iako investitori nemaju gra|evinsku dozvolu. U vreme pripreme novog zakona prvobitno je planirano da se legalizuje samo ono {to je izgra|eno do 2003. godine, ali se popustilo pod pritiskom svih gradona~elnika, koji su tra-

`ili da se omogu}i legalizacija svega izgra|enog do stupawa na snagu zakona. Me|utim, Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} ka`e da je, otkako je to prihva}eno, krenuo veliki talas nove bespravne izgradwe. U vreme popu{tawa zahtevu gradona~elnika, od wih se tra`ilo da garantuju da se u wihovoj sredini vi{e ne}e graditi bez dokumentacije, {to

su oni i obe}ali, oslawaju}i se na a`urniji rad gra|evinskih inspektora. Svi koji `ele da legalizuju objekte izgra|ene do 11. septembra moraju u roku od {est meseci od stupawa na snagu zakona podneti zahtev za legalizaciju, ako to ve} nisu uradili. Me|utim, to ne zna~i da u tom periodu mogu i daqe zidati bez neophodne dokumentacije, a kamoli zapo~iwati novu izgradwu. Oni koji se odlu~e na takav korak bi}e goweni krivi~no i ne gine im zatvor, poru~uju nadle`ni. U Ministarstvu obaj{wavaju da je novi Zakon maksimalno i{ao u susret onima koji su gradili bez dozvole. Za objekte koji su izgra|eni bez gra|evinske dozvole do stupawa na snagu novog zakona, a koji se ne mogu legalizovati, ne}e biti dono|ena re{ewa o uklawawu do pravosna`no okon~anog postupka legalizacije. Pravosna`nim okon~awem postupka kojim se odbija zahtev za legalizaciju sti~u se uslovi za uklawawe objekta, a pravosna`ni akt nadle`ni organ bez odlagawa dostavqa Gra|evinskoj inspekciji. Gra|evinski inspektor tada donosi re{ewe o ru{ewu. Me|utim, posebno treba da se paze oni koji i posle 11. septembra poku{avaju da prevare zakon. R. Dautovi}

NIP-u 15 milijardi dinara Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} izjavila je da }e za NIP iz dr`avnog buxeta za narednu godinu biti izdvojeno 15 milijardi dinara. Ona je u Zaje~aru, na skupu “Regionalizacija u interesu Srbije”, rekla da }e od tog novca osam milijardi dinara biti iskori{}eno za izgradwu Koridora 10 i za autoput do ju`nog Jadrana.

– Prvi put }e iz NIP-a biti izdvojeno dve milijarde dinara za infrastrukturne projekte u 40 najnerazvijenijih op{tina u Srbiji – rekla je ministarka Verica Kalanovi}, i dodala da }e u narednoj godini novcem iz NIP-a biti finansiran i razvoj komunalne infrastrukture.

3. 12. 2009.

1.136,73969

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (699,73 -1,41%)

Promet

Po{tanska {tedionica, Beograd

20,00

6.600

13.200

Za{tita na radu, Beograd

20,00

612

612.000

AIK banka, Ni{

-1,96

2.651

3.319.338

Sunce, Sombor

19,35

3.700

325.600

Komercijalna banka, Beograd

-4,03

30.076

11.098.150

AIK banka PB, Ni{

17,74

1.294

5.176

Energoprojekt holding, Beograd

-0,45

879

2.753.727

6,67 Promena %

800 Cena

800 Promet

Agrobanka, Beograd

1,02

8.807

1.206.561

Univerzal banka, Beograd

-2,41

7.300

146.000

Graditeq, Kikinda

-12,00

45.760

320.320

Soja protein, Be~ej

-1,80

1.038

1.212.040

TE - TO, Senta

-11,75

3.050

15.250

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,62

2.549

50.980

Globos osigurawe, Beograd

-8,91

797

283.700

Imlek, Beograd

-1,10

1.615

2.411.182

Mlekara, Subotica

-8,50

915

45.750

Metals banka, Novi Sad

2,89

7.975

4.577.548

-7,62 Promena %

3.078 Cena

30.782 Promet

Privredna banka, Beograd

0,00

763

0,00

Tigar, Pirot

-2,67

730

93.490

Metals banka, Novi Sad

2,89

7.975

4.577.548

Meser Tehnogas, Beograd

0,18

7.071

247.500

Soja protein, Be~ej

-1,80

1.038

1.212.040

Alfa plam, Vrawe

-2,49

8.327

1.290.701

Sunce, Sombor

19,35

3.700

325.600

Telefonija, Beograd

0,00

1.808

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,83

589

145.483

Jugolek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Dunav osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Graditeq, Kikinda Veterinarski zavod, Subotica

-12,00

45.760

320.320

-1,83

589

145.483

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima


DNEVNIK RASPODELA BUYETSKOG KOLA^A

subota5.decembar2009.

PRIVREDNICI TRA@E NOVE SUBVENCIJE

VESTI

Pogubno ukidawe jeftinih kredita

Mawe predsedniku, premijeru...

Predstavnici banaka u Srbiji ocenili su ju~e da program subvencionisanih kredita treba da bude nastavqen i u 2010. godini da bi se podstakla ulagawa u razvoj i investicije.

Predlogom buxeta za 2010. godinu predsedniku Republike, premijeru i Narodnoj skup{tini smawena su sredstva u odnosu na planirana za ovu godinu. Najvi{e }e buxet biti smawen predsedniku Srbije, koji }e naredne godine raspolagati sa 157.353.000 dinara, umesto 202.633.000 dinara, koliko je bilo planirano za rashode u 2009. Skup{tina }e imati na raspolagawu 741 milion dinara, a wene

stru~ne slu`be jo{ 863 miliona, {to je oko procenat mawe nego {to je bilo planirano ove godine za rashode najvi{eg zakonodavnog tela. Ukupni rashodi Vlade i wenih tela s kabinetima premijera i potpredsednika, pove}an je 3,4 posto i bi}e ne{to mawi od 1,64 milijardu dinara. Premijer }e imati na raspolagawu 34 miliona, 2,1 odsto mawe nego ove godine, a Generalni sekretarijat Vlade 317 miliona, petinu mawe nego {to je bilo planirano za 2009. Kabinetima ~etiri potpredsednika Vlade razli~ito su umawena sredstva kojima }e raspolagati. Kabinet prvog potpredsednika ima}e 34.615.000 dinara, odnosno 0,5 odsto mawe nego ove godine, a potpredsednik za evropske integracije 39.826.000 dinara, {to je umewewe od 0,4 procenata. Najve}e pove}ewe iz dela buxeta predvi|enog za rad Vlade planirano je za Koordinaciono telo za Pre{evo, Bujanovac i Medve|u, koje }e raspolagati s 421 milionom dinara, deset posto vi{e nego {to je bilo planirano za 2009. I Savetu za borbu protiv korupcije odre|eno je uve}awe fonda, pa }e 2010. za rad tog Vladinog tela biti izdvojeno 24 miliona dinara, deset miliona vi{e nego ove godine.

EKONOMIJA

– Drasti~an prekid bi mogao izazvati negativne finansijske posledice – izjavio je u Privrednoj komori Srbije predsednik Odbora za bankarstvo i osigurawe Vladimir ^upi}.

Kako je rekao, obustavqawe treba sprovoditi postepeno, da prelazak na kredite po tr`i{nim uslovima ne bi doveo do naglog rasta kamata i pove}awa tro{kova poslovawa privrede.

– Posebno je va`no obezbediti u buxetu pare za investicione kredite, za kojima je u 2009. tra`wa bila slaba, {to ukazuje na oprez privrednika u dugoro~nom zadu`ivawu – rekao je on.

POLA DR@AVNE KASE TREBA DA NAPUNI POREZ NA DODATU VREDNOST

Sudbina Srbije u rukama PDV-a U predlogu buxeta za narednu godinu predvi|aju se prihodi od 655,97 milijardi dinara, {to je 35 milijardi vi{e od planiranih za 2009. Dr`ava }e ve}i prihod imati od akciza i PDV-a, a mawi od poreza na dobit. U obrazlo`ewu predloga buxeta, planirani prihodi porede se s procenom prihoda u 2009. godini od 620 milijardi dinara, {to je 29 milijardi mawe od prihoda utvr|enih rebalansom u aprilu. Najavqeno je da }e Vlada slede}e sedmice usvojiti drugi rebalans, koji bi kona~no utvrdio prihode i rashode za 2009. U strukturi prihoda planira se pove}awe prihoda od PDV-a i od akciza, posebno na duvanske proizvode, dok je planiran mawi prihod od carina i poreza na dobit preduze}a. Prihodi od PDV-a u predlogu buxeta iznose 325,2 milijarde dinara, {to je polovina prihoda koji su planirani za ceo buxet. To je 23 milijarde vi{e nego u aprilskom rebalansu buxeta, a 28 milijardi vi{e od procewenog prihoda za 2009. godinu. Dr`ava planira da od akciza dobije 131,5 milijardu, i to 65,5 milijardi od derivata nafte, 54,4 od duvanskih prera|evina i 11,6 milijardi od ostalih akciznih roba. Uporede|uju}i predlog buxeta za 2010. godinu s rebalansom iz

Optimizam u ra~unu Vlada Srbije procenila je da }e 2009. biti zavr{ena padom s bruto doma}eg proizvoda od tri odsto i inflacijom od 7,5 procenta, navodi se u obrazlo`ewu predloga buxeta Srbije za 2010. godinu. U 2010. godini planira se porast BDP-a od 1,5 posto, na 3.160 milijardi dinara, i smawewe inflacije na {est odsto. aprila 2009. godine, rebalans je predvi|ao 117,3 milijarde prihoda od akciza – 61,6 od nafte, 43 od duvana i 12,7 od ostalih akciznih roba. – Pore|ewa radi, treba dodati da je Poreska uprava Srbije u prvih 11 meseci ove godine prikupila 465,5 milijardi dinara poreza i akciza, {to

je 0,2 posto vi{e od planirane 464,4 milijarde dinara, izjavio je ju~e direktor te uprave Dragutin Radosavqevi}. On je kazao da }e Poreska uprava u 2009. godini od poreza na dodatu vrednost, na dohodak, na dobit preduze}a i od akciza prikupiti ukupno 515 milijardi dinara, {to je pet

milijardi vi{e od plana. Po podacima Poreske uprave, od janura do novembra napla}eno je 269,2 milijardi dinara PDV-a, 3,3 posto vi{e od plana, 63,9 milijardi dinara poreza na dohodak, {to je 8,7 odsto mawe od plana, i 27,3 milijardi dinara od poreza na dobit preduze}a, ili 4,9 odsto mawe nego {to je planirano. Ukupan prihod od akciza za prvih 11 meseci 2009. godine bio je 105 milijardi dinara i 100 miliona dinara mawi je od plana, objavila je Poreska uprava Srbije. Radosavqevi} je tako|e potvrdio da je predlogom buxeta za 2010. godinu predvi|eno da PDV ~ini 49 odsto javnih prihoda, akcize 20 odsto, od poreza na dohodak gra|ana o~ekuje se 12 odsto prihoda, od poreza na dobit preduze}a tri odsto, a ostalih 16 odsto su carine i nefiskalni prihodi. Direktor Poreske uprave ocenio je da je predlog buxeta za 2010. godinu realan i da je plan poreskih prihoda u potpunosti ostvariv. Radosavqevi} je izrazio i uverewe da }e deficit buxeta u 2010. godini biti mawi od planiranih 107 milijardi dinara zbog privrednog rasta, ve}eg poreskog kapaciteta poreskih obveznika i ve}ih prihoda koje }e Poreska uprava ostvariti. D. U.

5

Buyet u Skup{tini Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} kazala je ju~e da je predlog buxeta za 2010. stigao u parlament, i najavila da }e sednica s tom ta~kom dnevnog reda biti odr`ana krajem slede}e nedeqe. Buxet }e, kako je navela, biti usvojen do 20. secembra. Zavr{ni ra~un buxeta za 2008. }e, po wenim re~ima, biti razmatran na sednici Odbora za finansije, pri ~emu poslanici imaju mogu}nost da iniciraju plenarnu sednicu na tu temu. Predsednica parlamenta je kazala i da se ne mo`e izricati osuda pojedinim ministarstvima povodom izve{taja Dr`avne revizorske institucije pre analize izve{taja.

Japan u Srbiji – Srbija je interesantna za ulagawa japanskih privrednika – izjavio je koordinator programa Japanske agencije za me|unarodnu saradwu za pomo} malom i sredwem biznisu u Srbiji Kobaja{i Hideo. On je prilikom posete Biznis-inkubatoru u Kru{evcu rekao da je prednost Srbije u tome {to je i u doba socijalizma imala razvijen privatni sektor i {to je posle negativnih uticaja koje su joj donele sankcije, sa~uvala zna~ajne resurse.

Revizija pokazala haos – Revizija je pokazala da u javnoj upravi vlada haos, a da bi se sektor doveo u red, u{tede moraju biti ve}e nego {to bi se to izvelo otpu{tawem zaposlenih – izjavio je istra`iva~ Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov. On je kazao da je najve}a cena neure|ene javne uprave odustajawe od pregovora za pristupawe Evropskoj uniji. – Zemqe lo{ije od nas dovele su u red svoj javni `ivot zbog pridru`ewa EU. Kada krenu pregovori s EU, podsta}i }e reforme institucija, a prve teme }e biti koliko je administracija sposobna, transparentna i koliko tro{i – kazao je Gligorov.

JEDNI ^INOVNICI ]E DOBITI OTKAZ, A DRUGI POSAO

Umesto u{teda, ve}i tro{ak za }ate GRA\ANI O SMAWEWU ADMINISTRACIJE

Polovina protiv otpu{tawa

Plan Vlade Srbije za smawewe broja zaposlenih u javnom sektoru i dr`avnoj administraciji ne podr`ava polovina gra|ana, pokazala je anketa agencije za istra`ivawe javnog mwewa “Medijum–Galup”. Taj predlog uop{te ili uglavnom ne podr`ava 48 odsto anketiranih, 39 procenata gra|ana ga

uglavnom ili potpuno podr`ava, dok je 13 odsto neodlu~no, navodi se u istra`ivawu sprovedenom u oktobru na 1.000 gra|ana. Gotovo 50 odsto gra|ana smatra da }e predlo`ene mere za smawewe broja zaposlenih u dr`avnoj administraciji imati negativne posledice, odnosno {trajkove radnika.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

93,8806

95,7965

97,9998

93,5932

Australija

dolar

1

57,5566

58,7312

60,082

57,3804

Kanada

dolar

1

58,9776

60,1812

61,5654

58,797

Danska

kruna

1

12,6098

12,8671

13,163

12,5712

Norve{ka

kruna

1

11,0746

11,3006

11,5605

11,0407

[vedska

kruna

1

9,0409

9,2254

9,4376

9,0132

[vajcarska

franak

1

62,2757

63,5466

65,0082

62,085

V. Britanija

funta

1

103,086

105,19

107,609

102,771

SAD

dolar

1

62,3584

63,631

65,0945

62,1675

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 12. 2009. godine

Mada }e plate buxetkih korisnika i penzije i naredne godine biti zamrznute, u buxetu za narednu godinu bi}e ipak vi{e novca za plate zaposlenih, i to 1,5 posto, odnosno dve milijarde dinara. Ministarka finansija Diana Dragutinovi} obja{wava da u trenutku izrade buxeta – a za plate je planirano 182,6 milijarde dinara – nije imala ta~an broj onih koji }e u raznim ministarstvima od Nove godine ostatiti bez posla, ali ni ta~an broj onih koji }e u wima

zaposlenih i projektovali tu masu zarada korigovanu za ra~un nekih funkcija koje }e biti tek formirane u MUP-u. Ovo ministarstvo mora da pove}a broj zaposlenih zbog procesa pridru`ivawa EU – objasnila je ministarka Dragutinovi}. Ona tvrdi da }e, tek kada bude jasno koliko ko{taju oni koji }e dobiti otkaz, znati da li je planirano uve}awe zarada realno ili ne, dodaju}i da }e, ukoliko se poka`e da je to vi{e nego {to je potrebno,

Ko je solidaran Da li na pove}awe od dve milijarde za zarade uti~e i najava nekih ministara, o kojoj sada svi }ute, da }e od Nove godine prestatiti da se primewuje privremeni Zakon o solidarnom porezu na plate javnog sektora iznad 40.000 dinara, ~ime }e se one prakti~no “odmrznuti”, za razliku od svih drugi koje ostaju zamrznute jo{ godinu dana? Jo{ nema potvrde, ali ima opravdanih razloga da se veruje da su ministarstva uspela da ubede ministarku finansija da im omogu}i vra}awe na stare plate pa se zato planira vi{e para za plate ~inovnika u Vladi. dogodine dobiti posao. Time je potvrdila da }e jedni ~inovnici dobiti otkaz dok }e na wihovo mesto do}i neki drugi, pa se s prvom mo`e postaviti pitawe {ta je s obe}anom i najavqenom u{tedom u dr`avnoj upravi i lokalnoj samoupravi ako }e umesto jednih platu primati drugi. – Po{tonismo imali ta~an broj, po{li smo od brojke koja je ne{to mawa od istog broja

uslediti automatsko prebacivawe tog novca za zarade u buxetsku rezervu iz koje }e se finansirati otpremina za one koji ostanu bez posla. Me|utim, zakonski predlozi o smawewu broja zaposlenih u dr`avnoj administraciji su ve} u proceduri. Naime, kada poslanici Skup{tine Srbije usvoje zakone o racionalizaciji broja zaposlenih u dr`avnoj upravi i lokalnoj samou-

pravi, oko 10.000 zaposlenih }e od Nove godine ostati bez posla. Ako se jo{ uvek ne zna – a ministarka tvrdi da je tako – da li }e oni zaista naredne godine i ostatiti bez posla, kao ni koliko je to “malo mawi broj” u odnosu na postoje}i, to bi moglo zna~iti da je neko odlu~io i da ih ne otpusti sve ve} samo da ima zakonski okvir da to mo`e iskoristiti kada bude hteo. Jer, kako druga~iji objasniti ~iwenicu da su zakonski predlozi, s jasnom najavom koliko je qudi vi{ak i po kojem kriterijumu, upu}eni na usvajawe a da se, s druge strane, ne zna koliko novaca }e wihovim odlaskom, odnosno otkazom, biti u{te|eno?

Po projekciji buxeta za narednu godinu, umesto ~inovnika koji }e osloboditi postoje}a radna mesta, bi}e primqeno oko 1.200 novih slu`benika. Od tog broja u Ministarstvu unutra{wih poslova posao }e dobiti oko 900 slu`benika. Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost zaposli}e 15 slu`benika, dok }e kod poverenika za ravnopravnost do posla do}i 11 novih radnika. Agencija za borbu protiv korupcije primi}e 47 slu`benika, a poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti 38. Dr`avna revizorska institucija u narednoj godini zaposli}e jo{ 18 radnika. Q. Male{evi}


6

POQOPRIVREDA

subota5.decembar2009.

DNEVNIK

SMIRIVAWE NA BERZI I PAD PROMETA

P{enica i kukuruz po staroj ceni

JO[ PARA ZA VOJVO\ANSKU POQOPRIVREDU

Wivama i ribwacima 40 miliona

Pokrajina je za sredwe poqoprivredne {kole, nove komasacije i revitalizaciju vojvo|anskih ribwaka izdvojila 40 miliona dinara. Ugovore s onima kojima je ovaj novac namewen potpisao je sekretar za poqoprivredu Daniel Petrovi}. [kole su za opremawe ili sanaciju sistema za navodwavawe na ekonomijama dobile vi{e od 13 miliona dinara. Za nove komasacije izdvojeno je 15 miliona, a one }e biti realizovane u katastarskim op{tinama Ba~ki Petrovac, Kulpin, Despotovo i Adorjan. Ukupna vrednost potpisanih ugovora iz oblasti ribarstva je 12

miliona dinara. Na osnovu projekata revitalizacije ribqih plodi{ta u Vojvodini dodeqeno je 4,1 miliona dinara; za sufinansirawe nabavke mati~nog materijala – matica riba (autohtoni {aran – divqi tip i liwak) za postoje}a ve{ta~ka mrestili{ta obezbe|ena su 2,5 miliona, dok je za sufinansirawe nabavke opreme za ribo~uvarske slu`be dato 2,9 miliona dinara. Finansirawu neprofitnih organizacija, programskih aktivnosti udru`ewa sportskih ribolovaca, seminara, savetovawa i rezerve sredstava za slu~aj akcidentnih situacija, nameweno je 2,5 miliona dinara. S. G.

In|iji novac za navodwavawe Sekretarijat za poqoprivredu je op{tini In|ija, na osnovu sprovedenog konkursa, iz pokrajinskog buxeta odobrio kori{}ewe bespovratnih 3.850.000 dinara za izradu prethodne studije opravdanosti navodwavawa poqoprivrednih povr{ina u op{tini. Studiju }e raditi Institut za vodoprivredu „Jaroslav ^erni“ iz Beograda u saradwi s Agencijom za ekonomski razvoj op{tine In|ija. Godi{wim programom za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta za 2009. godinu u op{tini In|ija, a u ciqu poboq{awa uslova za poqoprivrednu proizvodwu, posebno u oblasti vo}arstva i povrtarstva, pitawe navodwavawa re{i}e se na celoj teritoriji op{tine. Pri tome }e se maksimalno koristiti raspolo`ivi vodni resursi radi podizawa prinosa poqoprivrednih proizvoda, odnosno da bi se pove}ale povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta dostupne za navodwavawe. S. B.

Dobra trgovina Bilans razmene poqoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar–oktobar 2009. godine pokazuje da je izvoz od 1.561,1 miliona dolara 3,8 odsto mawi u odnosu na 2008. godinu. Uvoz, vredan 1.023,8 miliona dolara, mawi je 14,9 odsto od uvoza ostvarenog u istom lawskom periodu. Ukoliko se nastavi trend zapo~et u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivredno-prehrambenih proizvoda, do kraja godine realno je o~ekivati izvoz od oko dve milijarde dolara, uvoz od oko 1,3 milijardu dolara i suficit oko 700 miliona dolara. Povoqni rezultati spoqnotrgovinske razmene u sektoru poqoprivrede ostvareni su zahvaquju}i pogodnostima koje ova grana privrede ima u preferencijalnom statusu na tr`i{tu EU, zatim, liberalizaciji u razmeni sa zemqama Zapadnog Balkana (CEFTA) i konjunkturi koja se na svetskom tr`i{tu popravqa.

Protekla nedeqa je donela pad 1,28 posto u odnosu na prethodnu {to je bezmalo 23 odsto pro{loprometa, kako koli~inski, tako i nedequ. Drugi segment je kuponedeqnog prometa ove robe. Cena vrednosni, no i pored toga on je prodaja s pla}enim tro{kovima se kretala od 9,80 do 10 dinara kiiznad proseka ovogodi{wih nelagera do kraja godine, ~iji je logram, uz ponder cenu od 9,90 dideqnih prometa. nara, {to je pad od 1,59 odPosle du`eg vremena sto u odnosu na prethodnu promet p{enice donosi Ponderisana nedeqna cena p{enice nedequ. najve}i nedeqni obim trZrnom soje se trgovalo u iznosi 11,83 dinara kilogram, govawa. Ovonedeqnu kupo{to je rast od 1,28 posto u odnosu koli~ini od 25 tona, po prodaju mo`emo podeliti 30,70 dinara kilogram. Ako na prethodnu nedequ u dva segmenta. Prvi se odse sudi po ovonedeqnom nosi na promet p{enice s prometu, mo`e se govoriti promptnom isporukom od 2.250 topromet iznosio 1.700 tona, a cena o stabilizaciji cena sojinog komna. Cena se kretala od 11,40 do 12 se kretala od 11,80 do 12 dinara pleksa. Kupoprodaja mineralnih dinara kilogram bez jasno izrakilogram. |ubriva azotnog kompleksa je u `enog cenovnog trenda. PonderiJedan od razloga za ovonedeqni potpunosti o`ivela ove nedeqe, sana nedeqna cena iznosi 11,83 pad prometa je kupoprodaja kuku{to je i logi~no s obzirom na pedinara kilogram, {to je rast od ruza. Prometovano je 1.185 tona, riod godine u kojem smo. U prilog

PAORI NEZADOVOQNI AGRARNIM BUYETOM

Vi{e nego lane, ali i daqe premalo Agrarni buxet za narednu godinu bi}e ve}i od lawskog, ali paori nisu dobili ono {to su tra`ili i nisu zadovoqni. Ako predlo`eni ukupan buxet dobije zeleno svetlo u parlamentu, seqa~ka kasa iznosi}e 24 milijarde dinara i bi}e za ~etvrtinu te`a od ovogodi{we. Po re~ima ministra poqoprivrede Sa{e Dragina, koji je najavio i ve}e subvencije i investicije, paori }e dobiti tre}inu nacionalnog buxeta. Ni po wemu to nije dovoqno ali, kako ka`e, nastoja}e da se kola~ koji je agraru pripao podeli na najboqi na~in. – Iz buxeta je agraru nameweno oko 20 milijardi dinara, {to je veliki pomak spram pro{logodi{wih 15,5 milijardi. Imamo i sopostvene prihode izme|u ~etiri i pet milijardi. Veoma je va`no to {to je ostalo oko ~etiri milijarde za kreditne linije – kazao je Dragin, napomiwu}i da je poqoprivreda jedina ostvarila ekonomski rast, te je zaslu`ila vi{e. Podsetimo, poqoprivredna udru`ewa tra`ila su da agrarni buxet iznosi {est odsto nacionalnog. – I ovim buxetom dr`ava je dokazala koliko joj je stalo do poqoprivrede. Mi s tim ne mo`emo i}i u investicije, sve }e zavr{iti na to malo subvencija koje }emo podeliti. Ni{ta ozbiqno ne mo`e se tim parama uraditi i s takvim buxetom agrar nema nikakvu perspektivu – ka`e predsednik udru`ewa Klub 100P plus Vojislav

Da vi{e ne bude politike – Ovogodi{wi buxet nije bio ekonomski ve} politi~ki. Nije ~ak bio ni socijalni, jer ako ga dobija svega 60.000 qudi, ne mo`e se ni tako okarakterisati. Naredni je malo boqi, ali agraru definitivno treba vi{e – ka`e biv{i ministar poqoprivrede Goran @ivkov. – Posle svih tih najava – i predsednik dr`ave i premijer i ministri su se zauzeli – o~ekivao sam vi{e. Da je barem iznad 4,5 odsto ukupnog buxete, ne{to bi se moglo uraditi. Sada je pitawe samo kako ga najefikasnije raspodeliti i vaqa nastojati da bude ekonomski. A to zna~i vi{e para za pove}awe konkurentnosti, odnosno za investicije. Male{ev, dodaju}i da su na{i paori jo{ daleko od pretpristupnih fondova tako da jedine pare mogu dobiti iz agrarnog buxeta. Po wemu, zakazali su i ministar koji vodi ovaj resor i seqaci jer je trebalo svi vi{e da se anga`uju. – Sumwali smo da }e na{ zahtev biti ispuwen i da smo organizovali pravi protest pre raspodele buxeta, videli bismo da li dr`ava

za nas ima vi{e para ili ne – ka`e Male{ev. U Udru`ewu seqaka Subotice podse}aju na to da je jo{ lane napravqena velika gre{ka, a sada se potvr|uje. – Ovo je jo{ jedan skok unazad. Ve} je velika nepravda napravqena u poqoprivredi jer se ispostavilo da je malo gazdinstava koji dobijaju dr`avnu pomo} u vidu subvencija, povlastica... A mnogi

UZ GARANCIJE VOJVO\ANSKOG FONDA

Najvi{e zajmova za |ubrivo, ma{ine, zemqu... – Garancijski potencijal Garancijskog fonda Vojvodine je 2,65 milijrade dinara, ili 29,5 miliona evra, i do sada je dato 916 garancija za projekte iz svih vojvo|anskih op{tina – izjavila je direktorka Fonda Teodora Vlahovi} na wegovom predstavqawu u Kawi`i, ocewuju}i da je za pet godina postojawa Garancijski fond ispunio svoju ulogu na pospe{ivawu kori{}ewa kredita za razvoj poqoprivrede i drugih privrednih delatnosti. Me|utim, mogu}nosti fonda ne koriste se u svim sredinama podjednako, pa je tako iz kawi{ke op{tine do sada bilo samo {estoro zainteresovanih, od kojih je dvoje odustalo u toku realizacije. Teodora Vlahovi} je konstatovala da je u saradwi s Fondom za razvoj Vojvodine i komercijalnim bankama, osim garancija za kratkoro~no kreditirawe nabavke mineralnih |ubriva i stimulaciju izvoza, kod sredworo~nih kredita najvi{e garancija dato za nabavku poqoprivredne mehani-

ovoj tvrdwi ide podatak da je promet amonijum-nitratom iznosio 600 tona, od ~ega se kupoprodaja 50 tona po ceni od 16,25 dinara kilogram odnosi na promptnu isporuku, a ostalih 550 tona na robu koja je oslobo|ena tro{kova lagera do kraja februara slede}e godine. Prometovano je i ureom u koli~ini od 50 tona, a po ceni od 22 dinara kilogram.

Biznis za `ene Pomo}nica direktorke GF-a Vojvodine Marijana Maksimovi} je naglasila da je za razvoj `enskog preduzetni{tva obezbe|en garancijski potencijal od 200 miliona dinara, od ~ega za 120 projekata za preduzetnice i `ene osniva~e malih preduze}a koje ve} imaju firme a posluju mawe od tri godine, kao i 80 za start-ap kredite za nezaposlene `ene s evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe za zapo~iwawe biznisa. Po wenim re~ima, do sada je realizovano 130 projekata preuzetnica uz anga`ovawe garancijskog potencijala u iznosu od 1,6 milion evra, otvoreno je 520 novih radnih mesta, konkurs traje do iskori{}ewa garancijskog potencijala i vrlo rado se daje podr{ka zapo~iwawu porodi~nog biznisa. Do sada je podr`ano oko 80 odsto projekata u oblasti `enskog preduzetni{tva za proizvodne, uslu`ne i druge delatnosti, a na konkursu za ovu godinu ima jo{ slobodnih para.

zacije, razvoj `enskog preduzetni{tva i kupovinu poqoprivrednog zemqi{ta. Dodala je da je za korisnike kredita prednost {to je procedura za dobijawe garancija kra}a nego prilikom direktnog obra}awa bankama za kori{}ewe komercijalnih kredita. Uz to, banke za garancije za kredite uzimaju od 2,5 pa ~ak i do pet odsto, dok wihovo obezbe|ivawe posredstvom Garancijskog fonda staje svega 0,5 odsto, a za kredite za razvoj `enskog preduzetni{tva se ne obra~unavaju nikakvi tro{kovi. Ona je najavila da }e idu}e godine na konkursima, koji }e biti raspisani u februaru, osim nabavke poqoprivredne mehanizacije, projekata `enskog preduzetni{tva i kupovine poqoprivrednog zemqi{ta, biti otvorene i nove kreditne linije za nabavku opreme na osnovu sporazuma Srbije i Italije uz podr{ku banke Inteza, kao i za projekte unapre|ewa energetske efikasnosti i obnovqivih izvora energije. M. Mitrovi}

su se zadu`ili, napravili investicije, obnovili farme i ostali su bez podsticaja. To je ogromna {teta, a ni u narednoj godini ne}e biti ni{ta boqe – ka`e predsednik ove paorske organizacije Arpad Ki{. – Ako poqoprivrednici na{oj dr`avi ne trebaju, {ta }e Evropi? Izgubi}emo svaki evropski podsticaj i podr{ku. Jo{ jedna falinka na{e agrarne politike je to {to nema direktnih pla}awa za poqoprivrednike, a trebalo bi promeniti i sistem subvencija i jo{ mnogo toga korigovati. Ministar Dragin je, govore}i o agrarnom buxetu za narednu godinu, najavio i uve}awe davawa po hektaru u odnosu na ovogodi{wa, bespovratnih investicija, unapre|ewe skladi{nih kapaciteta za `itarice i vo}e i povr}e i subvencija za mineralna |ubriva, na koja }e, osim individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a, mo}i da ra~unaju i zadruge i instititi u poqoprivredi. Najavio je do kraja godine usvajawe svih uredbi za narednu godinu, i izrazio nadu da }emo u}i u 2010. s 13 novih zakona u poqoprivredi. Podsetimo, u~e{}e agrarnog u ukupnom buxetu je od 2004. do ove godine smaweno s 5,3 na 2,2 odsto. Prakti~no, tek svaki 15. poqoprivrednik je imao neke vajde od dr`ave. Imaju}i to u vidu, uz tri odsto nacionalnog buxeta i 2010. }e za agrar biti godina tavorewa. S. Glu{~evi}

Lak{e do para Strate{ko opredeqewe Srbije za ulazak u Evropsku uniju postavilo je i nove izazove Poqoprivrednoj stru~noj slu`bi (PSS) i poqoprivrednim prozivo|a~ima u na{oj zemqi, re~eno je na otvarawu prvog seminara PSS-a za unapre|ivawe savetodavnog rada, koji se odr`ava na Zlatiboru. Pomo}nik ministra poqoprivrede za ruralni razvoj Slobodan Teofanov je podsetio na to da je PSS, s 215 savetodavaca, od ove godine dr`avna institucija i da deluje u okviru Ministarstva, s osnovnim zadatkom da bude spona izme|u wega i proizvo|a~a. – Uloga savetodavaca }e posebno do}i do izra`aja kada Srbiji budu dostupni pretpristupni fondovi EU, ali i stru~na pomo} poqoprivrednicima u ostvarivawu prava koja im pripadaju po osnovu raznih subvencija, kao i prilikom konkurisawa za odre|ena kreditna i druga sredstva koja dr`va dodequje u ciqu podsticaja proizvodwe – rekao je Teofanov. On je najavio da }e rad savetodavaca biti regulisan zakonom, koji }e se uskoro na}i pred Vladom Srbije i poslanicima Narodne skup{tine.


Pla}aju se ra~uni za osam godina unazad

Novo radno vreme Kontakt centra Kontakt centar “Informatike”, zbog pove}anog obima posla, ima novo radno vreme. Radim danima bi}e otvorena od 7 do 19, a subotom od 7 do 13 sati. Ina~e, svih sedam dana 24 ~asa u funkciji je govorni automat. Q. Na.

Oko 200 Novosa|ana koji su osam godina dugovali za ra~une objediwene naplate, uplatilo je dug na osnovu ra~una koje {aqe “Informatika” i na taj na~in u{tedeli, jer nisu morali da plate kamatu. - Gra|ani su na osnovu nepla}enih ra~una prema komunalnom sistemu grada du`ni 900 miliona, a samo kama-

ta je preko 400 miliona dinara {to svakako nije mala stavka. Zato svi koji uplate dugovawe do 31. decembra plati}e samo glavnicu i sudske tro{kove – isti~e PR menaxer u tom preduze}u Gordana Gale{ev i dodaje da su i pre ove odluke mnogi gra|ani tra`ili da plate samo glavnicu, jer im je kamata bila skoro kao i ra~un.

Pravo na ovo imaju svi oni koji nisu pla}ali komunalije od 2000. do 2008. godine. Podsetimo, od ovog meseca kre}e nagra|ivawe revnosnih gra|ana koji na vreme izmiruju ra~une. Prvih hiqadu kroz koji dan dobi}e ra~une s iznosom nula, {to zna~i da }e biti po{te|eni pla}awa jednog mese~nog ra~una. Q. Na.

Novosadska subota5.decembar2009.

Navika je ~udo puno nezgra|eno a na najve}em delu je uzgajana, naravno, detelina. Za mawe od veka, ovaj deo grada prerastao je u nepregledne blokove zgrada oivi~ene ulicama i bulevarima. I... me|u wima pijaca, potpuno preure|ena, zadu`ena da snabde vo}em i povr}em desetine hiqada novih i starih kom{ija. Teorijski, idealna lokacija za biznis, prakti~no – tezge u potpuno rekonstruisanoj hali ostado{e bez novih zakupaca. Nema ih, nisu se ni javili na

licitaciju. Niko, sem petoro starih trgovaca. Za ure|ewe prve klimatizovane pijace u gradu, potro{eno je preko 16 miliona dinara. Nadle`ni procvat o~ekuju s prole}a, a kom{iluk ne usvaja i uporno odbija navikavawe na {oping me|u detelinarskim tezgama. Skupo im, pa zeleni{ pazare na Ribqoj i Futo{koj pijaci, ili u megamarketu. Nema logike, sve sre|eno... blista. Dok nove tezge i{~ekuju da ugoste biq~ice sa na{ih wiva, a kupci uredno obilaze krug pijace, mo`e se zakqu~iti da ponuda bez potra`we ne ide. Za sada... S. Tanuryi}

„Hari Mata Hari” na Spensu Popularni peva~ zabavne muzike iz Sarajeva Hari Vare{anovi}, nastupi}e ve~eras u 21 sat, u Velikoj dvorani SPC

„Vojvodina“. Ovo je nastavak velike turneje i promocije novog albuma „Sre}a“. B. P. P.

Sto mladenaca istovremeno na ludom kamenu Pedeset bidermajera, iz ruku isto toliko upravo udatih nevesti, poletelo je ju~e u istom trenutku posle ~ina sve~anog kolektivnog ven~awa u hotelu „Park“. Nekoliko minuta ranije, uz direktan televizijski prenos, mladi}i i devojke u glas su uzviknuli „da“, ~ime su se obavezali na ve~nu qubav. Prvo kolektivno ven~awe u istoriji Novog Sada istovremeno je obele`ilo i po~etak prvog internacionalnog „Sajma ven~awa“, u organizaciji agencija „Interfest“ i „Wu luk“ i uz pokroviteqstvo Grada Novog Sada. Manifestacija najavqena kao „sajam za modernu mladu“ po~ela je ju~e i traja}e tokom celog vikenda u ekskluzivnim prostorijama hotela „Park“. Iz gradskog buxeta za ovu sve~anost izdvojeno je oko 800.000 dinara, a ju~era{wem ven~awu prisustvovao je i i zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}. Zajedni~ki korak na ludi kamen Igi} je ocenio kao upravo onu manifestaciju koja }e Novi Sad uvrstiti me|u evropske gradove koji neguju tradiciju sve~anih ceremonija kolektivnog ven~awa. Sa svih strana ju~e je ura|eno mnogo kako bi sve~ani dan za stotinu zaqubqenih bio nezaboravan. Po~elo je modnom revijom ven~anica, a plesa~i iz „Bolera“ tancovali su u ritmu valcera. U holu hotela svirao je kamerni orkestar i pevala operska peva~ica, a pored fontane u dvori{tu, kuda su mladenci paradirali, svirali su tambura{i. Dok je mati~arka ~itala onaj prepoznatqivi tekst „Budite qubomorni, ali ne jedni na druge, ve} na va{u

Koncerti beogradskih sastava „Petrol” i „Banana rejv” odr`a}e se ve~eras u Omladinskom centru „CK13“ u 21 ~as. Karte se mogu kupiti u pretprodaji na {anku kluba ili u „Mungosu“ po ceni od 300 dinara, a na ulazu u klub karta }e ko{tati 400 dinara. N. V.

V REMEPLOV

Lov postao narodna zabava divqa~ upisana u takozvanu op{tenarodnu imovinu. Pre Prvog svetskog rata zvani~no pravo na lov mogli su da koriste samo pripadnici vi{ih stale`a, dok je posle tog rata, u zvani~nim

VESTI Razmena zimske opreme Razmena zimske opreme bi}e odr`ana danas od 9 do 13 sati na platou ispred Gradske kafane na Spensu. Prodajno mesto je 100 dinara. Q. Na.

Romski dan u biblioteci

zemqi, dok je novi zakon pravo na lov sna`no demokratizovao. Ipak, tek zakonom iz 1947. lov je, u privrednom smislu, progla{en za op{tenarodno dobro, dok je

hronika

JU^E ODR@ANO PRVO KOLEKTIVNO VEN^AWE U NOVOM SADU

„Petrol” i „Banana rejv” u CK13

Ovde je ugarski zakon o lovu iz 1883. va`io sve do 5. decembra 1931. kada je donet Zakon o lovu Kraqevine Jugoslavije. Stari, sredwovekovni zakon vezivao je pravo na lov za vlasni{tvo na

Gradske inspekcije imaju otvoren telefon 6614-163, na koji gra|ani do 22 ~asa radnim danom mogu da iznesu primedbe, sugestije ili pak da prijave sve {to se odnosi na komunalni (ne)red u gradu. Na ovaj broj, na primer, mogu se prijaviti lokali koji rade du`e od propisane gradske odluke o radnom vremenu kafi}a. Posle 22 ~asa, gradske inspekcije za istu svrhu imaju drugi broj telefona 6621-600, a taj broj je otvoren i tokom vikenda. Gra|ani mogu sa gradskim inspekcijama da komuniciraju i elektronskom po{tom - adresa je: gradnovisad@sbb.rs. Z. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o~etkom dvadesetih godiP na 20. veka podru~je dana{we Detelinare bilo je pot-

Kome prijaviti bu~ne kafi}e

lova~kim dru{tvima bilo sve vi{e seqaka, zanatlija, malih ~inovnika...A samo u Vojvodini je 1988. bilo registrovano oko 26 hiqada lovaca. N. C.

Povodom Nedeqe materweg jezika, ve~eras od 19 sati u Gradskoj biblioteci u Dunavskoj ulici broj 1 odr`ava se Romski dan. Uvodnu prezentaciju o jeziku kao sredstvu sporazumevawa i samoispoqavawa u Roma odr`a}e I{tvan Farka{, a Jovan Bogdanovi} }e govoriti na temu “Jezik koji nas spaja i razdvaja”. Ve~e }e obele`iti vi{e plesnih ta~aka i izvedbe romskih pesama. Za kraj je najavqena i panel tribina o jezicima i kulturi Roma. S. T.

qubav...“, s jedne strane dopirala je izmaglica ve{ta~kog dima i po glavama su im padali mehuri}i od sapunice. Posa|en je i bor koji bi trbalo da sve prisute prise}a na sve~ani dan i na ~ije grane su mlado`ewe zaka~ili srebrne plo~ice sa imenima 50 parova. Sajam ven~anica traje jo{ danas i sutra, a ulaz je besplatan. Zami{qen je kao okupqawe svih koji se bave proizvodwom ili pru`aju usluge vezane za ~in ven~awa, mogu}nost povezivawa srodnih privrednih delatnosti i kao {ansa za mala i sredwa preduze}a. Tako|e, predvi|ene su i modne revije na kojima }e u~estvovati poznate li~nosti (izme|u ostalih i fudbaleri Vojvodine), te ceremonijalni valcer svih parova, uz poseban svakodnevni program za sve posetioce. D. Apro Foto: B. Lu~i}

NA BULEVARU KOD FUTO[KE PIJACE NI^E PARKING ZA PEDALE

Oko kamere ~uva}e bicikle Radnici „Parking servisa“ po~eli su da postavqaju, na Bulevaru oslobo|ewa kod Futo{ke pijace, dr`a~e za bicikle, a kako ka`u u pomenutom preduze}u ovaj posao bi}e zavr{en za nedequ dana. Tada }e isti radovi zapo~eti kod Spensa u delu prema studentskom gradu, pa }e tako Novi Sad imati ukupno pet javnih mesta za ostavqawe dvoto~ka{a. Mogu}e je da }e ovi dr`a~i dobiti i nadstre{nice, a za razliku od Trga galerija, [tranda i javne gara`e kod Srpskog narodnog pozori{ta, ovi parkinzi ne}e biti ogra|eni metalnom konstrukcijom jer, kako ka`u u „Parking servisu“ `eqa im je da parkinge prilagode mestima na kojima se nalaze. I nove lokacije za ostavqawe bicikala ima-

Foto: N. M.

}e video nadzor, tako da Novosa|ani ne}e morati da strepe kada ih ostavqaju, i misle o tome da li }e biti ukradeni. B. M.

Pe{a~ewe do ^erevi}a Planinarsko - smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ sutra organizuje pe{a~ewe od Beo~ina do ^erevi}a, preko vrha Erdeq, Ravnog brega, Orlovca, Lazarevog groba i Kalu|erice. Polazak je u 7.10 sati sa autobuske stanice linije 79 za ^erevi}. I. S.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

subota5.decembar2009.

c m y

8

DNEVNIK

KOMUNALNI INSPEKTORI NAJAVQUJU O[TRU KONTROLU

Foto: R. Hayi}

Bezalkoholna novogodi{wa no}

„Prijavi nasiqe” Forum `ena Demokratske stranke ju~e je obele`io akciju „16 dana aktivizma u borbi protiv nasiqa nad `enama“ u okviru me|unarodne kampawe. Materijal pod nazivom „Pomozi joj! Prijavi nasiqe“, koji je deqen na Trgu slobode u 13 ~asova. Predsednica Foruma `ena pri Gradskom odobru Vesna Miqu{ navela je da je veoma va`no da osobe koje trpe i prijave nasiqe, kako bi nasilnik bio sankcionisan. Prema wenim re~ima porastao je broj prijava nasiqa, jer su `ene svesnije i boqe informisane o pravima koja im pripadaju. I. D.

TRIBINA O KORI[]EWU INTERNETA ZA NAJMLA\E

Klikni bezbedno

Kako da pametno i bezbedno koriste internet u~enicima Osnovne {kole „Qudevit [tur“ iz Kisa~a, ju~e su obja{wavali predstavnici Ministarstva za telekomunikacije i informaciono dru{tvo i Centra za prevenciju devijantnog pona{awa mladih Novi Sad. Tribini je prisustvovao i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}. Ciq kampawe „Klikni bezbedno-za{tita dece na internetu“, koju je pokrenulo Ministarstvo, je da upozori decu, roditeqe i nastavnike na to kakve sve opasnosti mogu da vrebaju na internetu, ali i da im poka`e na koji na~in da bezbedno koriste sve dobrobiti globalne mre`e. Isto predavawe je ve} odr`ano u pojedinim novosadskim {kolama. A. V.

Uskoro koncert „Van Goga” Grupa “Van Gog” odr`a}e koncert slede}e subote u velikoj dvorani SPC „Vojvodina. Prodaja karata po~ela je ju~e i ulaznice se mogu na}i na Spensu, u prodavnicama “Mamut” i ko{taju 700 dinara za parter, odnosno 900 za tribine. Uz kupqenu kartu posetioci }e besplatno dobiti DVD sa dokumentarnim filmom o nastajawu filma “Lavirint”, snimqenom u Beogradu i Los An|elesu. Nastup }e obele`iti kako nove pesme s aktuelnog albuma “Lavirint” tako i stari hitove grupe. Nastup po~iwe u 21 ~as. Ig. M.

Ni u novogodi{woj no}i prodavci u marketima ne}e smeti da prodaju alkoholna pi}a posle 23 sata, zbog gradske odluke o zabrani koja bi trebalo da stupi na snagu slede}e nedeqe. Komunalna inspekcija }e i tada biti na terenu i kontrolisati prodavnice. Glavni komunalni inspektor Sr|an Jakovqev rekao je za „Dnevnik“ da inspektori ne}e mo}i da iskontroli{u ba{ sve prodavnice kojih u gradu ima nekoliko hiqada. - Zato }emo u narednim danima u prodavnicama prekontrolisati izve{taje fiskalnih ra~una, a na osnovu wih vide}emo da li je neko od 23 do 6 sati prodavao alkohol. Ukoliko jeste, inspekcija }e pisati prekr{ajnu prijavu – obja{wava Jakovqev i dodaje da ova odluka nije uperena protiv gra|ana.

Prema wegovim re~ima, prodavci koji rade no}u, mo}i }e da pozovu policiju ukoliko pripit kupac bude insistirao da mu proda alkoholno pi}e. - S obzirom da }e se uskoro formirati komunalna policija, koja }e zapravo i obavqati ovaj deo poslo, na{a inspekcija }e ovo raditi samo u prelaznom periodu – najavquje na{ sagovornik. Ako se alkohol bude prodavao i na Trgu slobode, komunalni inspektori ne}e kontrolisati prodaju, ve} }e im pisati prekr{ajne prijave ako nisu legalni prodavci. Inspekcija je ve} po~ela da skupqa podatke koliko prodavnica u gradu ima i koje rade celu no}. Kazne za nedozvoqeno prodavawe alkohola za odgovorne su od 250 do 25.000 dinara, a za preduzetnike od 2.500 do 250.000 dinara. Q. Na.

ZVONA ZVONE ZA PIVO PRED RADWAMA I POD ZVEZDAMA

No}na prohibicija krajem slede}e nedeqe No}nim pivopijama ostao je rok od najvi{e dve sedmice da ispred omiqene radwe iskape posledwu fla{u pre stupawa na snagu gradske odluke o no}noj prohibiciji. Skup{tina Novog Sada pro{log petka donela je odluku po kojoj se zabrawuje prodaja alkoholnih pi}a u prodavnicama u zoni stanovawa izme|u 23 i 6 sati. Odluka }e po~eti da se primewuje osam dana po objavqivawu Slu`benog lista grada, {to se prema informacijama iz lokalnog parlamenta o~ekuje tokom slede}e nedeqe. To zna~i da bi prodavnice i supermarketi koji rade 24 sata dnevno trebali da prestanu sa prodajom piva, vina i rakije izme|u 15 i 20 decembra. Ukoliko inspektori i nakon toga otkriju radwu koja prodaje alkohol posle 23 ~asa, pravno lice plati}e za ovaj prekr{aj od 2.500 do 250.000 dinara, a odgovornom li-

cu sledi kazna izme|u 250 i 25.000 dinara. Na~elnik Uprave za inspekcijeske poslove @eqko Radulovi} za „Dnevnik“ je potvrdio da im je povereno inspekcijski nadzor prodavnica u zoni stanovawa kao i da su u toku pripreme

za novu du`nost. Prema wegovim re~ima odr`an je sastanak sa predstavnicima tr`i{ne inspekcije i o~ekuje se dogovor o tome da li }e eventualno do}i do wihove saradwe. - Inspekcija }e se uglavnom raditi uvidom u fiskalne tra-

ke. Trgovci ih svaki dan odla`u i postoji obaveza wihovog ~uvawa u trajawu do ~etiri godine. Naravno, kontrolu }emo raditi i neposredno na terenu kao {to je slu~aj sa kontrolom rada ugostiteqskih objekata, ali }e akcenat ipak biti na fiskalnim ra~unima - objasnio je Radulovi}. Podsetimo, inicijativa za ovu zabranu potekla je letos iz Saveta za javni red i mir i bezbednost, a zatim je prihva}ena i u Gradskom ve}u i Skup{tini grada. Isti savet je jo{ ranije predlo`io i da se ograni~i i radno vreme ugostiteqskih objekata (23 radnim danima i dva sata kasnije vikendom), gradona~elnik Igor Pavli~i} je pre nekoliko meseci najavio da }e i kafi}i biti pod embargom, ali se taj predlog jo{ uvek uobli~uje u Upravi za privredu i propise. D. Apro

Deda Mraze, daj nam svetla [ta radi komunalna inspekcija zadu`ena za Petrovaradin? Sede uvaqeni u foteqe i primaju platu za nerad dok se prosta~ine parkiraju na svakom mestu. Da „~uveni“ inspektori za|u slu~ajno u Preradovi}evu, videli bi da nema zelenih povr{ina i da godinu dana stoji parkirana olupina ispred broja 67, kao i druge krntije. Prozivam inspekciju i ponovo }u se oglasiti za nedequ dana ako ne{to ne u~ine. 064/9126... *** Mo`e li se urediti gradskom odlukom da se kontejneri za sme}e dr`e u dvori{tima zgrada, a ne na ulici? 063/1033... *** Koga `elimo na Trgu za Novu godinu? Mi iz Rumenke, ta~nije iz Kosovske ulice, `elimo samo tri bandere da nam deca mogu iza}i slobodno na ulicu za Novu godinu, da bace koju petardu. Hvala ako je pro~itao neko ko je nadle`an za ovu skromnu `equ. 060/0388... *** Pitamo se: Odakle tolike `eqe otpu{tenih kampera iz „Drap{ina“ da nam se vrate u

firmu gde nema plate i rade za xabe? U`eleli se da rade? Ne! @ele novi udar: Kada u|u u firmu, pokrenu}e ste~aj firme! 064/0863...

*** Po kom urbanisti~kom planu zidaju trospratnicu na starom Iri{kom putu preko puta Lova~kog doma, na 200 metara do samog puta. Kako }e bez kanalizacije? Gde je inspekcija? Ili je vlasnik za{ti}en kao {to su i zidovi kojim se opasuju bogati u vikend zoni? 064/2859... *** @andarmi Beograda maltretirali na derbiju novinara Kurira! Isti dan policajci udarili desetogodi{we dete u rukama oca na ulici... Molim Vas, objasnite nam, da li je to do{la neka neprijateqska strana policija koja mrzi Srbe? Nije vaqda na{a?! S po{tovawem! 064/1121... *** [ta smo mi radnici ATP Vojovodine krivi, pa da nam posle Devi}a sada i ste~ajni upravnik pri~a kako samo treba da proradi stanica? Ni na{i unuci to ne}e do`iveti. 065/6798... *** De~ja ambulanta Veternik. Dete sedam dana sa temperaturom bez terapije. Tek 5. dan rade se analize na zahtev roditeqa. Rezultati posle dva dana!? Jako

lo{i-leukociti dva. Dr usput konstatuje da je verovatno novi grip, ali po{to je detetu ve} hvala Bogu boqe neka u ponedeqak ide u {kolu! Ka`e da ponove analize za desetak dana. Po{to imaju bebu bolesno dete (9 god) neka izoluju! To {to ga oni u ~ekaonici nisu ‘izolovali’ nema veze. Zakqu~ak: mi {to pla}amo zdravstveno osigurawe bacamo pare, a nemamo ih vi{ka. Vaqda nismo normalni. 064/2660... *** Mala ispravka za broj 063/ 8418... Dosta radnika Future plus nije dobilo platu ni za jun, sve ostalo napisano je istina. 064/8902... *** Ima radnika u Futuri plus u ste~aju koji su primili majsku platu i od tada ni{ta. Radimo u ste~aju, a gospodina ste~ajnog upravnika ne zanima {to nema plate i {to su mu radnici gladni. Dr`avo ma}eho vi ste ovo hteli. 064/2032... *** [ta je sa preostalim bar`ama na Dunavu? Kada }e biti uklowene? 065/4747...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

POREZ NA IMOVINU IZNENADIO NOVOSA\ANE

Kvadrat (pre)jako puni gradsku kasu? Sugra|anka D. D. neprijatno se iznenadila kada je pre nekoliko dana dobila Re{ewe za pla}awe poreza na imovinu. Umesto 1.977 dinara koliko je do sada pla}ala godi{wi porez za 20 kvadrata stana u Petrovaradinu, zadu`ewe na novopristiglom re{ewu iznosilo je 3.111 dinara. Upore|uju}i pro{logodi{we i novo re{ewe shvatila je da je pove}ana tr`i{na vrednost nekretnine, pa ukupno pove}awe poreza ne iznosi 45 odsto, kako je je re~eno na {alteru Gradske uprave ve} je za deset odsto vi{e. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} ka`e da je a`urirawe cena nekretnina ura|eno u skladu sa preporukom Republi~ke poreske uprave –

dinara (910 evra) – objasnio je Makari}. I pored zvani~nog obja{wewa na{oj sagovornici nije jasno zbog ~ega je pove}ana cena nekretnine, kada cele godine niko

Umesto nekada{wih 1.977 dinara poreza za 20 kvadrata stana u Petrovaradinu, novo zadu`ewe iznosi 3.111 dinara. Cene nekretnina a`urirane u skladu sa preporukom Republi~ke poreske uprave, jer godinama nisu mewane. Protivargument glasi: pada cena stanova, nema potra`we, a ni kredita ustanove koja cene nije korigovala godinama unazad. - Tako je cena kvadrata u Petrovaradinu bila 60.000 dinara (oko 650 evra) {to je znatno ni`e od realne cene. Posle pove}awa, gra|ani }e za kvadratni metar stana pla}ati 85.463,00

ni{ta ne gradi, padaju cene stanova jer nema ni potra`we, a ni kredita. Tako|e ne razume zbog ~ega su sko~ile cene stanova u Petrovaradinu kada je poznato da je najve}e interesovawe za nekretnine uz novoizgra|ene bulevare.

Od ponedeqka i `ensko „Raskr{}e” Pri centru za odvikavawe od narkomanije “Raskr{}e” od ponedeqka po~iwe sa radom rehabilitaciona komuna iskqu~ivo za devojke i `ene. Objekat }e se nalaziti na ^eneju, a otvarawu }e prisustvovati pokrajinska sekretarka za informisawe Ana Tomanova-Makanova. Projekat je finansiran iz sopstvenih prihoda, re~eno nam je iz “Raskr{}a”. S. T.

VESTI Festival autorske muzike Prvi novosadski festival autorske muzike pod nazivom „Sviraj malo svoje“ odr`a}e se ve~eras od 20 ~asova u klubu „Trema“. Ideja festivala je promocija i okupqawa publike na smotri aktuelnih rok sastava sa

doma}e scene, koji se bave autorskom muzikom. Na festivalu }e nastupiti grupe „Azil 5“, „Gruv orkestra“, „Nova mitologija“, „Triger“ i trio „Super konfuzija“. Ulaz je slobodan. E. Nh.

Radionica `onglirawa u CK13 Sutra u Omladinskom klubu CK13 od 15.30 do 19.30 bi}e odr`ana nesvakida{wa radionica `onglirawa. Specijalno za ovu priliku iz Sarajeva dolazi majstor u poi ve{tini Nina Hilgert. Poi prestavqa fuziju sporta i umetnosti, plesa i `onglirawa.

Humanitarna izlo`ba U okviru obele`avawa Me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom, ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za socijalnu za{titu Sawa Stojanovi}, otvorila je sino} u galeriji „Macut“ izlo`bu radova sa slikarskih kolonija. Izlo`ba je prodajnog karaktera i traje do 11. decembra. I. D.

Za besplatnu Poi radionicu vaqa poneti ~uweve, teniske loptice, ali i obi~ne ~arape mogu da pro|u. Menaxment kluba planira od januara da besplatne radionice `onglirawa uvede u redovan program koji }e se realizovati jednom mese~no. N. V.

- Od kraja pro{le godine do danas cena stana u Petrovaradinu je drasti~no sni`ena. Znam za koli-

lion dinara na milion i sedamsto hiqada dinara, {to je oko 7.500 evra vi{e – tvrdi D. D uz negodovawe. Podsetimo, do sada je naplata ovog nameta bila obaveza Republike ~iji se poreznici nisu ba{ pretrgli da novac uteraju u kasu. Koliko su nadle`ni u Republici smatrali ovaj prihod va`nim svedo~i i podatak da su za gradsku op{tinu zadu`ili cela dva ~oveka. Sude}i po najavama gradskih ~elnika da }e se prihodi u buxetu po ovom osnovu pove}ati za 40 odsto ~ini se da je dosta novca izgubqeno proteklih godina. S druge strane, Grad se ba{ potrudio da napuni kasu. Pove}awe poreza na imovinu

Skala cena Prema re{ewu koje je Gradsko ve}e donelo krajem leta, utvr|eno je da je prose~na tr`i{na cena kvadratnog metra objekta u novosadskoj op{tini za stanove i stambene zgrade 95.000,00 dinara. Za poslovni prostor cena kvadrata je 120.000,00 dinara, zgrade za odmor 32.000 dinara, gara`e i drugih objekata 56.000,00 dinara. U Petrovaradinu tr`i{na cena stana i stambene zgrade je 85.463,00 dinara/ m2, poslovnog prostora 73.988,55 dinara/m2, zgrade za odmor 29.730,05 dinara/m2, a gara`e i drugih objekata 45.795,47 dinara/m2. Me|utim na kona~nu cifru koja predstavqa porez na imovinu pored tr`i{ne vrednosti nekretnine uti~e i broj ~lanova doma}instva, amortizacija i mnogi drugi faktori. ko novca su prodavani stanovi u kom{iluku, a koliko sada vrede. Tr`i{na vrednost u mom slu~aju pove}ana je sa ne{to vi{e od mi-

za 45 odsto u godini ekonomske krize, otkaza, smawenih primawa u~inilo je ovaj izdatak zna~ajnim za ku}ni buxet. L. Nikovi}

subota5.decembar2009.

9

ZBOG POSETE SLOVA^KOG PREDSEDNIKA GA[PAROVI^A NOVOM SADU

Gradska ku}a bila zatvorena

Gradska ku}a ju~e je je bila zatvorena za gra|ane zbog posete predsednika Slova~ke Ivana Ga{parovi~a Novom Sadu. Kako smo nezvani~no saznali u Gradskoj ku}i, zaposleni u ovom delu Uprave imali su brojne obaveze zbog dolaska Ga{parovi~a koje bi ometale redovan rad. Iz istog razloga nije bila otvorena ni {alter sala. Skup{tina grada je radila redovno. L. N.

Trudnicama preti H1N1 Svim trudnicama zaposlenim u obrazovawu, medicinskim ustanovama ili drugim delatonostima u kojima su u kontaktu sa qudima trebalo bi omogu}iti lak{e dobijawe bolovawa da bi se za{titile od mogu}eg izlagawa virusu novog gripa. To je

poruka performansa pod nazivom „Sa~uvajmo dva `ivota“, odr`anog ju~e u Gradskom odboru Srpskog pokreta obnove. @ene SPO apelovale su na lekare i zdravstvene komisije da budu maksimalno fleksibilni prema trudnicama. N. V.

„An|eoska bajka” umesto „Pal~ice” Predstava „Pal~ica“ ne}e se sutra odigrati zbog bolesti jednog od glumaca, umesto najavqene igra}e se „An|eoska bajka“ u 11 ~asova u Pozori{tu mladih.

Svi oni koji su kupili karte mogu ih iskoristi za predstavu „An|eoska bajka“ ili }e im novac biti vra}en na blagajni pozori{ta. N. V.

OVA SEZONA POSNA, [TA GRAD PLANIRA ZA SLEDE]U GODINU?

Parcele donose 600 miliona U Zavodu za izgradwu grada planiraju da naredne godine od prodaje i davawa u zakup zemqi{ta zarade oko 600 miliona dinara, re~eno nam je u preduze}u. Ove godine zna~ajno je smawen prihod od zemqi{ta, zbog, kako ka`u u ZIG-u, recesije, ali i tromese~ne blokade zbog stupawa na snagu novog Zakona o planirawu i izgradwi i procedure dono{ewa odgovaraju}ih gradskih odluka u kojima su primeweni novi zakonski mehanizmi. Nakon {to su usvojene dve gradske odluke koje odre|uju na~in prodaje i zakupa gradskog zemqi{ta, kao i procedure za wegovo komunalno opremawe u ZIG-u procewuju da u decembru i januaru ipak ne}e biti previ{e zainteresovanih, po{to su ova dva meseca tradiconalano “mrtva sezona” zbog praznika. Zbog toga, navode iz ZIG-a, do kraja godine ne}e biti ogla{avane nove par-

cele, osim onih koje su ve} na sajtu preduze}a, a tako ne}e biti ni stavqeno u promet zemqi-

lokacija za poslovno-admnistrativne delatnosti u Veterniku, Sremskoj Kamenici, Rumenki, Rimskim {an~evima, ali i u ulicama Baj~i @ilinskog i Teodora Mandi}a na Salajki. ^etiri parcele u radnim zonama Sever 1 i 2 namewene su privredi, a jedna, kraj “Kabelovog”

ma, ali i ~etiri placa na Klisi, jedan u Petrovaradinu i tri na Telepu. [to se ti~e zemqi{ta koje je “otvorila” ove godine izgra|ena etapa Bulevara Evrope, ono }e biti predmet trgovine kada se izmesti stara ran`irna stanica i kad zemqi{te bude pre-

Zemqi{tem kod novoizgra|enog dela Bulevara Evrope trgova}e se kada se izmesti ran`irna stanica

{te na Bulevaru oslobo|ewa 29 koje je licitirao “Aleksandar”, zatim ga nije platio, te mu je ono oduzeto. Na sajtu ZIG-a mo`e se videti da je trenutno u ponudi osam

igrali{ta, sportsko-poslovnoj nameni. Za investitore u stanogradwu u ponudi su parcele du` Ulice Kornelija Stankovi}a, jedna u starom delu Bulevara Evrope, i dve kraj novoizgra|enog Somborskog bulevara. Nude se tako|e i po jedna parcela na Novom nasequ, Podbari i Telepu. Oni koji `ele da kupe gradsko zemqi{te za porodi~ne ku}e, mogu ga na}i u prigradskim mesti-

dato gradu. Nedavno je Zavod za izgradwu grada potpisao ugovor sa Saobra}ajnim institutom CIP iz Beograda, na osnovu kojeg }e biti ura|en idejni projekat i studija opravdanosti za drugu etapu novosadskog `elezni~kog ~vora, ~ime bi se stvorili uslovi da se izme{tawem ran`irne stanice oslobodi 30 hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta. S. Krsti}


subota5.decembar2009.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop "Jadran": "Pada}e }ufte" (11,17 i 18.30), "Posledwa ekskurzija" (20 i 21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma (do 24. decembra)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}": "Trubadur" (19), Scena "Pera Dobrinovi}": "Tri sestre" (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: "Pal~ica " (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka", Tematska izlo`ba "Kada u kujni vlada red..." Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu" (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: (devoj~icu i de~aka): Jelena Mu{icki iz Novog Sada i Tamara Petrovi} iz Vajske, DEVOJ^ICE: Milica Prodanovi}, Andrijana Kos, Sumeja Bequqi, Fikreta ]osovi} i Marika Sikimi} iz Novog Sada, Alena Tarnoci iz Pivnice, Danijela Pilipovi} iz Ba~kog Jarka, Dobrila Jorgi} iz Rumenke, DE^AKE: Dragana Tucakov, Katica [ajin, Jelena Kolarski, Danijela \or|i}, Elizabeta Maksimovi}, Du{ka Josipovi} iz Novog Sada, Valerija Savin iz Ka}a,Natalija Kindlajn iz Zrewawina, Dragana Uzelac, Biqana Nef iz Ba~ke Palanke, Jelena Hurak iz Silba{a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas u 9.45 sati bi}e polo`ena urna Dragana Qubi{e Mladenovi}a (1947), u 10.30 Bojane Slavoquba Antonijevi}a (1938), a bi}e sahraweni Vasilije Jak{e Petrovi}a (1923) u 11.15, Vera Slavka Krsti}a-ispra}aj (1938) u 12.00, Iban Petra Radoj~i}a (1938) u 12.45, Stevan Nenada Ba{i}a (1933) u 13.30, Ilija Mirka Gle|a (1931) u 14.15, Vojislav Luke Suba{i}a (1930) u 15.00 ~asova. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahraweni [imica [ima Draga{ (1922) u 13.00 i Petar Stevana \eri}a (1934) u 15.00 sati.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK SMAWUJE SE BROJ ZARA@ENIH NOVIM GRIPOM

Mu{karci nisu imuni na virus

ZREWANIN: Broj obolelih od novog virusa tipa A H1N1 u posledwe dve nedeqe u Sredwobanatskom okrugu je u stagnaciji i ~ak blagom opadawu, zakqu~eno je na ~etvrtom po redu sastanku Okru`nog stru~no – operativnog tima. Ipak, me|u zara`enima pove}an je broj dece {kolskog i pred{kolskog uzrasta, od pet do 14 godina starosti. U posledwih {est meseci, od kada je registrovan prvi slu~aj novog gripa, u zrewaninskoj Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}” le~ena su ukupno 92 pacijenta, od ~ega 49 na infektivnom i 43 na pedijatrijskom odeqewu. Me|u obolelima dominiraju pacijenti mu{kog pola – od 49 obolelih na infektivnom odeqewu, ~ak 31 je mu{karac. Kako je saop{teno posle sastanka Okru`nog stru~no – operativnog tima, od osam uzorkovanih slu~ajeva, ~etiri su potvr|ena serolo{kom analizom u Institutu

„Torlak”. Klini~ka slika je sredwe te{ka. Dve osobe se nalaze na respiratoru, kod 22 je radiolo{ki verifikovana upala plu}a, a 47 pacijenata je le~eno antivirusnom terapijom. -U toku su pripreme za imunizaciju prioritetnih grupa u skladu sa naredbom o progla{ewu pojave epidemije zarazne bolesti i akcionim planom, a u zavisnosti od broja doza vakcina koje }e biti distribuirane Sredwem Banatu. Nadle`ni u op{tinskim upravama u Sredwobanatskom okrugu imali su obavezu da do ~etvrtka sa~ine spiskove zaposlenih u dr`avnim i javnim slu`bama, anga`ovanih na poslovima koji obezbe|uju funkcionisawe zajednice i koji radi toga podle`u vakcinaciji i da ih dostave domovima zdravqa i Zavodu za javno zdravqe - istakli su ~lanovi Okru`nog operativno – stru~nog tima. @. B.

SUTRA HUMANITARNI KONCERT ZA „KOLEVKU”

Plesom i pesmom do nove kupole

SUBOTICA: Pod pokroviteqstvom gradona~elnika Subotice Sa{e Vu~ini}a peva~ i kompozitor Vlado Georgiev i Osnovna baletska {kola R « ai~evi}» odr`a}e sutra humanitarni koncert pod nazivom „« Umetnici za Kolevku”», a ~iji }e celokupni prihod i}i za zamenu kupole na zgradi Doma za decu i omladinu. Sa{a Vu~ini} je istakao da }e Grad i idu}e godine organizovati dva-tri sli~na humanitarna koncerta, kao i B « al gradona~elnika». Direktorica „« Kolevke”» Mirjana ^abri} posebno se zahvalila Baletskoj {koli „«Rai~evi}»” na pomo}i oko ukqu~ivawa petoro dece „« Kolevke”» u program.

-« Ovo je najklasi~niji oblik inkluzije o kojoj mnogi pri~aju, a na woj se uglavnom vrlo malo radi. Za ovo nemamo ni projekat ni novac, nego je sve na dobrovoqnoj bazi, u ~emu se posebno isti~e vlasnica Baletske {kole Natalija Rai~evi}.» Kako je ^abri} navela, za zamenu kupole na zgradi „« Kolevke”» potrebno je oko 400.000 dinara, a najve}i deo planiran je upravo iz prodaje ulaznica, ~ija }e cena iznositi 2.000 dinara. Ona je dodala da }e od oko 200 mesta u velikoj ve}nici Gradske ku}e, gde }e koncert biti odr`an, 50 biti odvojeno za radnike „« Kolevke”». Z. R.

KAMPAWA ZA DIZAWE EKOLO[KE SVESTI

^ist kanal kao krajwi ciq

VRBAS: U Vrbasu je ju~e zapo~ela promotivna kampawa projekta Remedijacija Velikog ba~kog kanala, u koju }e biti ukqu~ena javna preduze}a, nevladin sektor, te institucije, ustanove i organizacije op{tina Vrbas i Kula. Poku{aj podizawa ekolo{ke svesti kod gra|ana Vrbasa odvija}e se kroz dve faze, promociju {tedwe pija}e vode i promociju prikqu~ewa na kanalizacionu mre`u. - Promocije }e se odvijati kroz postavqawe bilborda, ogla{avawem u sredstvima informisawa i deqewem promotivnog materijala uz ra~une JKP „Standrad”. Za u~enike }emo pripremiti posebne sveske na ~ijim }e koricama biti tretiran ovaj problem, dok se za gra|ane pripremaju razglednice i majice sa temama iz ekologije - saop{tila je nacionalni koordinator projekta Dobrila Simi}.

[ef slu`be in`eweringa u vrbaskom JP „Direkcija za izgradwu” Tomislav \ivuqskij izrazio je o~ekivawa da }e kampawa dati pun doprinos kona~nom re{avawu problema Velikog ba~kog kanala. -Svi sa novim predlozima i novih aktivnostima su dobrodo{li. Prvi deo kampawe, posve}en {tedwi pija}e vode, zavr{ava se 15. februara, a zatim sledi druga faza, posve}ena promociji prikqu~ewa na kanalizacioni sistem i ona }e trajati do polovine aprila. U to vreme, nadamo se, po~e}e i gra|evinski radovi na izgradwi centralnog postrojewa za preradu otpadnih voda, {to bi trebalo da bude novi va`an korak u projektu Remedijacije Velikog ba~kog kanala, ~emu svi te`imo rekao je \ivuqskij. N. Perkovi}

subota5.decembar2009.

NOVA REKORDNA LICITACIJA NA PALANA^KOJ PIJACI

Godi{wi zakup 510.000 dinara BA^KA PALANKA: Drugog dana licitacije za jednogodi{wi zakup tezgi na Me{ovitoj pijaci u Ba~koj Palanci zainteresovanima je ponu|en prodajni prostor u robnom delu. Prethodnog dana u zelenom delu pijace postignut je rekord, jer je prva tezga izlicitirana na 311.000 dinara plus PDV, a drugog dana oboreni su svi rekordi u istoriji ove pijace. - Najve}i izlicitiranu cenu dostigla je tezga u drugoj zoni robnog dela pijace i iznosi 510.000 dinara plus PDV – ka`e Ana @igmund, sekretar op{tinskog Javnog komunalnog preduze}a „Komunalprojekt” koje upravqa Me{ovitom pijacom u ovom gradu. – Sve izlicitirane cene su bez PDV, a u prvoj zoni robnog dela, na primer, najvi{u cenu dostigla je tezga

Tezge zlata vredne

za koju treba platiti 350.000 dinara. Puno je tezgi izlicitirano na preko 200.000 dinara, a u

Zaostale plate propadaju na sudskom ra~unu ^OKA, NOVI KNE@EVAC: Biv{i radnici AD „Tera rustika” iz ^oke, nekada{weg „Rada”, ogor~eni su i ose}aju se prevarenim, jer nikako da naplate svojih {est minimalnih plata iz 2004. Od 28 biv{ih radnika, koliko se spori sa biv{om firmom, wih 21 imaju izvr{no re{ewe Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu, na ~ijem ra~unu su ve} du`e vreme deponovane pare od prodaje dva firmina stana, namewene za namirewe zaostalih zarada. Me|utim, ~itav spor iskomplikovan je kada je pre nepuna dva meseca jedna radnica, koja je nezakonito dobila otkaz i tako|e se spori sa firmom, jo{ pre privatizacije, podnela zahtev za izuze}e postupaju}eg sudije i Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu. I dok na ra~unu Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu od prodatih stanova stoji 1,785.000 dinara, o{te}eni radnici koji su uglavnom bez posla na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, snalaze se kako znaju i umeju, a nekima je zbog nepla}enih ra~una iz domova iskqu~ena struja i voda. Biv{i radnici „Tera rustike” na ime {est zagarantovanih plata o~ekuju da naplate po 42.000 dinara i kamatu, po drugom sporu koji

-Radnici su s pravom ogor~eni {to im novac do sada nije ispla}en, jer se na ra~unu Suda obezvre|uje. Kada su radnici postigli dogovor da odustaju od daqih `albi i da im se isplati bar glavnica duga bez kamate, jer od raspolo`i-

Zora [trbac

BE^EJ: Odred izvi|a~a „Ivo Lola Ribar” iz Be~eja ovog vikenda organizuje tradicionalnu akciju Dan be~ejskih izvi|a~a. Ju~e po podne okupili su se be~ejski skauti u svom Centru na Radarskoj stanici, za danas u 10.30 sati zakazana je sve~ana sednica i potom prigodni program, a sutra po podne zavr{ava se trodnevni skup u koji su ukqu~eni i izvi|a~i iz Ba~kog Petrovog Sela, Ba~kog Gradi{ta i Novog Be~eja. V. J.

Zgrada Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu

jo{ nije okon~an potra`uju i otpremnine, a posebno su ogor~eni jer je biv{a direktorka Kristina Vuji}, uspela da dobije za sporni period zaradu u punom iznosu i otpremninu od oko 600.000 dinara, tako {to su joj dosu|ene ma{ine preduze}a, pa su prodate.

ni za glavu ni za rep" i najvi{e ispa{taju. Voza~ Karoq Eri} iz Ostoji}eva dodaje da je radio deset godina, da su neki posle otkaza uspevali da se uposle u ciglani u Senti, ali da je i ona prestala da radi.

Milivoj Savin

vog novca ne}e mo}i sve da se namiri, usledio je zahtev jedne radnice za izuze}e Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu i o wemu jo{ nije odlu~eno - ka`e pravnik u Savezu samostalnih sindikata Kikinda Milovan Gatari}, koji zastupa biv{e radnike ~okanske „Tera rustike”.

Mihajlov je istakao da su `iteqi naseqenih mesta do sada u mesnim kancelarijama mogli da pribavqaju izvod iz mati~ne kwige ro|enih i uverewe o dr`avqanstvu, dok su za ostale dokumente morali da dolaze u Gradsku upravu. Posle realizacije projekta za koji je dobijen novac me{tani }e u svojim selima mo}i da dobijaju i ostale papire. Proces modernizacije mesnih kancelarije traja}e oko {est meseci. @. B.

Dan be~ejskih izvi|a~a

prvom krugu licitacije u zelenom i robnom delu izlicitirano je preko 75 odsto tezgi.

MUKE BIV[IH RADNIKA AD „TERA RUSTIKA” U ^OKI

Modernizacija mesnih kancelarija ZREWANIN: Dr`avni sekretar Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Du{ko Radakovi} uru~io je ju~e gradona~elniku Zrewanina Mileti Mihajlovu re{ewe o dodeli 2,1 miliona dinara. Lokalna samouprava, naime, konkurisala je na posledwem javnom pozivu ovog ministarstva za raspodelu sredstava od igara na sre}u, i to projektom modernizacije rada mesnih kancelarija u selima na teritoriji grada Zrewanina.

11

Foto: M. Mitrovi}

Lo`a~ Ferenc Hir{ iz ^oke, koji je posle 24 godine ostao bez posla u "Tera rustici" petu godinu ne mo`e da na|e stalni posao, pa je trenutno na evidenciji nacionalne slu`be zapo{qavawa, veli da radnici da u svemu ni poslodavca ni sudove "ne mogu da uhvate

On smatra da je u re{avawu spora zatajio Sud i napomiwe da je u odnosu na ostale ipak u povoqnijoj situaciji, jer je mla|i i uspeo je da se zaposlni. Me|u onima koji ~ekaju {est minimalaca je i Zora [trbac, nekada{wa direktorka „Rada”. Ona je nezadovoqna jer je Sud bio mnogo ekspeditivniji u slu~aju potra`ivawa biv{e direktorke Kristine Vuji}, koju je zastupala advokatska kancelarija iz Sente, a ukazuje da nadle`ni organi nisu daleko odmakli u postupawu po krivi~noj prijavi „Tera rustike” koja je podneta u januaru 2008. godine. - Po nalogu Akcijskog fonda posle raskida kupoprodajnog ugovora ura|en je popis, kojim smo ustanovili da nedostaju mnoge ma{ine koje su prodate, ~ak je ise~ena i odneta pruga u du`ini od 300 metara u vrednosti dva miliona dinara. Koliko znam krivi~nu prijavu Tu`ila{tvu podnosila je i policija, a tek sada se sprovode istra`ne radwe. I novi vlasnik iz Beograda koji je kupio firmu, tako|e je zainteresovan da se ra{~isti sudbina opreme koja je prodata - ka`e Zora [trbac. Predsednik Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu Milivoj Savin smatra da su advokati zapetqali ~itav slu~aj, ~ime je blokiran rad Suda, a zbog reorganizacije u sudovima predmeti se pakuju i za nekoliko dana predstoji wihova selidba u druge sudove, u Kikindu, Zrewanin ili Apelacionom sudu. - Zahtev za izuze}e Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu se obra|uje i prosledi}e se Vrhovnom sudu Srbije u Beogradu u ponedeqak ili utorak, tako da samo ostaje da se odlu~i o zahtevu, preuzimawe predmeta od strane Op{tinskog sud u Kikindi koliko znam usledi}e u drugoj polovinom decembra - ka`e Savin. M. Mitrovi}

U „Komunalprojektu” ka`u da su ove godine odredili relativno visoko u~e{}e u licitaciji, a iznosi 20.000 dinara, ~ime }e mali broj onih koji su licitirali odustati od pla}awa. Rok za pla}awe je 11. decembar, a posle toga naknadno }e biti zakazan drugi krug licitacije za tezge koje nisu na{le zakupca. U drugom krugu po~etna cena bi}e umawena za 20 odsto, mada se i ovoga puta videlo da ona ne uti~e puno na zakupce, jer su ovog puta pojedinci izlicitarali ~ak i 10 puta ve}u cenu od po~etne. Komunalci o~ekuju da }e od zakupa tezgi za 2010. godinu inkasirati oko devet miliona dinara, a da }e oko 10 odsto tezgi ostati slobodne i wih }e koristiti uglavnom oni koji se periodi~no pojavquju na pijaci. M. Suyum

VESTI Podr{ka razvojnim projektima VR[AC: Pre po~etka sednice Skup{tine op{tine Vr{ca, odborni~ka grupa SRS od pet odbornika, izjasnila se da od ove sednice vi{e ne predstavqa dosada{wu stranku, ve} svaki odbornik nastupa kao pojedinac, a predstavqa}e stavove svoje izborne jedinice i mesta. Ipak predsednik SO Stevica Nazar~i} je tra`io da za narednu sednicu odrede ~elnika ove odborni~ke grupe. Na po~etku sednice Qubisav [qivi} je tra`io da se izostavi ta~ka o detaqnoj regulaciji vetroelektrana u Zagajici, tvrdiv{i da to mo`e da ugrozi interese op{tine. Predsednik Op{tine mu je odgovorio da izbor investitora obavqaju u Pokrajini i da svi imaju pravo da u~estvuju sa ponudama. Nakon usvajawa plana za izgradwu dve vetrewa~e, usvojen je set odluka o izradi Generalnog plana Vr{ca. Kako se, po re~ima predsednika Op{tine ^edomira @ivkovi}a, pojavio veliki investitor za izgradwu kapaciteta u Tehnolo{kom parku, koji planira zapo{qavawe velikog broja radnika i izvoz na rusko tr`i{te, ukazala se potreba da se prostor za to ustupi po ceni po kojoj je otkupqen. Kako je odlu~eno, u narednom periodu uradi}e se plan o izgradwi trga Konstantina Spasi}a, {to }e doprineti lep{em izgledu grada. R. J.

Dan volontera BE^EJ: Kancelarija za mlade op{tine Be~ej i Omladina JAZAS Be~ej obele`i}e ve~eras na prigodan na~in Me|unarodni dan volontera. Kako praznik volonterizma ove godine proti~e u znaku borbe protiv klimatskih promena, to }e akcenat biti stavqen na ovu aktivnost. Skup je zakazan pod krovom Gradskog pozori{ta i po~e}e u 19 sati, kada }e se u holu deliti edukativni i promotivni materijal. Od 20 sati u Pozori{nom klubu bi}e odr`ana besplatna projekcija dokumentarnog ekolo{kog filma „Era glupih”, ~iju je globalnu premijeru 22. septembra u 160 gradova 75 zemaqa sveta videlo vi{e od milion qudi. Ciq ovog filma je da se usmere aktivnosti na podizawu svesti javnosti o va`nosti problema klimatskih promena. Posle projekcije filma, od 22 do 2 sata iza pono}i, u organizaciji Udru`ewe „Vesela subota” odr`a}e se zabava, u kojoj }e nastupiti DJ Fakir. V. J.


12

CRNA HRONIKA

subota5.decembar2009.

DNEVNIK

UHAP[EN RADNIK KAZNENO-POPRAVNOG ZAVODA U SREMSKOJ MITROVICI

Stra`ar osumwi~en da je primio mito od robija{a Ju~e su inspektori Policijske uprave iz Sremske Mitrovice uhasili Milana T. iz Sala{a No}ajskog, zaposlenog u slu`bi stra`e u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo primawa mita. Milan T. se tereti da je jo{ letos od jednog zatvorenika u KPZ-u primio mito od 2.000 evra da bi mu obezbedio odre|ene povoqnosti pri izdr`avawu kazne. Po nezvani~nim saznawima, Milan T. nije mogao da ispuni zahteve ovog robija{a koji je,

Sremskomitrova~ki zatvor

AUSTRIJANAC PREMINUO POSLE NESRE]E KOD VRBASA

Koban sudar „{kode” i kamiona Austrijski dr`avqanin K. H. P. (1940) preminuo je u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu od posledica povreda zadobijenih u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e na podru~ju Vrbasa, saop{tila je novosadska Policijska uprava. Po prvim saznawima, on je svojom „{kodom“ na-

leteo na kamion koji je vozio Milinko B. (1967) iz Velike Plane u trenutku dok je to teretno vozilo obavqalo polukru`no okretawe. Policija je protiv Milinka podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da je po~inio te{ko delo protiv bezbednosti saobra}aja. M. V.

PRITVORENI HORGO[ANKA I SUBOTI^ANIN

Blagajnicu terete za prisvajawe pazara Policijski slu`benici u Kikindi i Kawi`i li{ili su slobode i s krivi~nom prijavom priveli istra`nom sudiji Okru`nog suda u Subotici Anitu F. (1972) iz Horgo{a, zbog osnovane sumwe da je po~inila krivi~no delo pronevere, i Miodraga S. (1973) iz Subotice, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nesavesnog rada u privrednom poslovawu na {tetu DOO „Intermol“ iz Beograda. Istra`ni sudija je Aniti F. i Miodragu S. odredio pritvor u trajawu do 30 dana i doneo re{ewe o sprovo|ewu istrage.

Osumwi~ena Anita F. je, kako se se navodi u saop{tewu Policijske uprave u Kikindi, od oktobra 2006. do avgusta 2009. u svojstvu blagajnika na benzinskoj stanici „Horgo{ 2“ u Horgo{u, upla}ivala mawi dnevni pazar i razliku novca prisvajala. Ona se tereti da je na taj na~in za sebe ostvarila protivpravnu imovinsku korist od 6,8 miliona dinara. Miodrag S. tereti se da je u istom periodu blagajnici Aniti F. omogu}io da upla}uje umaweni iznos dnevnog pazara i prisvoji deo novca koji joj je bio poveren na rad. M. Mr.

PO ZAVR[ETKU JU^ERA[WEG SU\EWA U NOVOM SADU

Okrivqeni najavio {trajk gla|u – Samo da znate, sada kad se vratim u pritvor, ne}u ni{ta ni da jedem ni da pijem. Po~iwem {trajk gla|u – rekao je ju~e u novosadskom Okru`nom sudu po zavr{etku glavnog pretresa Branko ^erevicki (50), okrivqen za te{ko ubistvo, obra}aju}i se sudiji Zlati Rodi}-Kne`evi}.

Mesto obra~una u stra}ari

– Zbog ~ega, Branko? – upitala je sudija. – Vi razmislite za{to! – rekao je ^erevicki izlaze}i iz sudnice, ali stekao se utisak da nije ostalo jasno zbog ~ega je konkretno okrivqeni nezadovoqan. Po navodima optu`nice, ^erevicki je 2. maja ove godine u Novom Sadu, pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu, ubio Vasu Kavraju. Wih dvojica su se, stoji u optu`nom aktu, sreli na uglu ulica Haxi Ruvimove i Ilije Bir~anina, a potom su se posva|ali i potukli. Razmenili su vi{e udaraca, nakon ~ega

nezadovoqan uslugama, progovorio. Osumwi~eni se odmah na{ao iza brave, a dobri poznavaoci prilika u KPZ-u su iznena|eni ovakvim wegovim postupkom, jer stra`ari, zapravo, i nemaju uslova da zatvorenicima izdejstvuju povoqnije uslove prilikom izdr`avawa kazne. Odmah posle hap{ewa Milan T. je priveden istra`nom sudiji Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici Dejanu Kne`evi}u, koji mu je, posle saslu{awa, odredio pritvor od mesec dana i otvorio istra`ni postupak. S. B.

je Vasa u{ao u obli`wu ku}u u kojoj je boravio, a Branko je krenuo za wim i nastavio da ga udara. Kada je povre|eni Vasa pao na du{ek, ^erevicki je, smatra Tu`ila{tvo, izudarao o{te}enog nogama i oko metar dugom drvenom letvom po glavi i telu, nanev{i mu te{ke telesne povrede od kojih je preminuo na licu mesta. Ranije, ^erevicki se branio tvrdwama da je kobnog dana bio pijan, da je izgubio kontrolu i udarao Vasu zato {to je on ru`no govorio o izvesnoj Nadi \or|evi} s kojom je ^erevicki hteo da se o`eni. Okrivqeni, rodom iz Rakovca, do pritvarawa je bio besku}nik, bez li~nih dokumenata. Po iskazu ve{taka psihijatra proizlazi da Brankova odbrana u delu koja govori o stepenu pijanstva u vreme izvr{ewa krivi~nog dela „ne pije vodu“, jer je takva doza (litar rakije i dva litra piva) smrtonosna. Ve{takiwa je preporu~ila ^erevickom meru obaveznog le~ewa od alkoholizma u ustanovi zatvorenog tipa, jer, kako je rekla, dosada{wa le~ewa nisu dala rezultat. Datum nastavka su|ewa nije poznat zbog nastupaju}eg reizbora sudija. D. Kn.

PREDSEDNICA VRHOVNOG SUDA DOBILA PORUKU IZ AMERIKE

Pretwe smr}u Nati Mesarovi} Predsednici Vrhovnog suda Srbije Nati Mesarovi} stiglo je pismo u kojem joj se preti smr}u zbog su|ewa optu`enima za ubistvo Zorana \in|i}a, javio je B-92. Na adresu Vrhovnog suda stiglo je pismo koje je potpisala, kako su se nazvali, „Grupa [umadinaca iz dijaspore, SAD, Evanston, Ilionis“ u kojem se Mesarevi}evoj preti smr}u i iznosi niz neprimerenih komentara u vezi sa su|ewem optu`enima za ubistvo premijera Zorana \in|i}a. Kako je saop{teno iz

Vrhovnog suda, pismo }e biti prosle|eno MUP-u i ameri~koj ambasadi u Beogradu, preko koje }e biti stupqeno u kontakt sa slu`bom FBI, s obzirom na to da je pismo poslato iz ^ikaga i da ima niz oznaka putem kojih bi se moglo do}i do autora pretwi. U Sudu ka`u da o~ekuju da }e nadle`ni otkriti pojedince i grupe koji se usu|uju da ugro`avaju `ivot nosilaca vlasti u zemqi i ~lanova wihovih porodica da bi na taj na~in mogli uticati na rad najvi{ih institucija u zemqi.

U ZREWANINU OSU\EN ZORAN VIDOVI], OPTU@EN ZA UBISTVO ZORANA OMAQEVA

Canetu 13 godina robije Ve}e Okru`nog suda u Zrewaninu, kojim je predsedavao sudija Ile{ Bako{, osudilo je Zrewaninca Zorana Vidovi}a (34), zvanog Cane, na 13 godina zatvora, zato {to je u prvostepenom postupku utvr|eno da je 22. januara ove godine ubio prijateqa i sugra|anina Zorana Omaqeva (27). Zlo~in se dogodio oko 23.30 ~asova, u kafe-kladionici „M i M“, koja se nalazi na @itnom trgu u Zrewaninu. Sat ranije Vidovi} je u ugostiteqski objekat do{ao u dru{tvu Milana M., a ubrzo se posva|ao s Omaqevim, koji je u lokalu bio anga`ovan kao pripadnik obezbe|ewa. Iza{li su zatim ispred kafi}a, gde su nastavili da se prepiru. Vidovi} je napustio mesto budu}eg krvavog obra~una i oti{ao ku}i po pi{toq. Kada se vratio u kafi}, pozvao je Omaqeva da iza|e, a po{to je ovaj to odbio, ispalio je dva metka u wega. Nakon {to je ovaj pao na pod, Vidovi} mu je jo{ ~etiri puta pucao u le|a. Po navodima ve{taka, optu`eni za ubistvo je u vreme zlo~ina bio u „stawu alkoholne opijenosti“, ali ura~unqiv. Uhap{en je dan kasnije, kada je i sproveden istra`nom sudiji Okru`nog suda u Zrewaninu, koji mu je nakon saslu{awa odredio pritvor od 30 dana. Vidovi} }e ostati u pritvoru do pravosna`nosti presude. Sudija Ile{ Bako{ potvrdio je ju~e za „Dnevnik“ da je NA GRANI^NOM PRELAZU KOD SRPSKE CRWE

Spre~en {verc cigareta Na prelazu Srpska Crwa na granici s Rumunijom spre~en je poku{aj krijum~arewa 1.594 paklice cigareta stranog porekla s ukrajinskom akciznom markicom, saop{teno je ju~e iz Uprave carina. Cigarete su otkrivene na ulazu u zemqu u automobilu marke „pasat“, kojim je upravqao ukrajinski dr`avqanin C. V., a koji je za carinsku kontrolu prijavio opremu za kuhiwe (ma{ine za mlevewe mesa, kuhiwske no`eve i aparate za espreso kafu). Kontrolom automobila otkriven je dogra|eni bunker iza naslona zadweg sedi{ta, u kojem su prona|ene cigarete. Protiv voza~a C. V. pokrenut je prekr{ajni postupak, a roba, kao i vozilo, privremeno su oduzeti od okon~awa postupka, isti~e se u saop{tewu. (Tanjug)

advokat osu|enog tra`io da wegov brawenik, do pravosna`nog okon~awa sudskog postupka, bude pu{ten na slobodu, ali da je Vidovi} sam zatra`io da i pre toga bude upu}en na robiju. Po Bako{evim re~ima, tokom su-

Mesto krvavog obra~una

|ewa Cane se pokajao zbog krvavog pira, govore}i da mu je `ao {to je usmrtio Omaqeva jer mu je bio stari prijateq. Vidovi} je, ina~e, odranije poznat sudskim organima. Pre nekoliko godina, prilikom saslu{awa pred istra`nim sudijom, sko~io je kroz prozor kan-

celarije u nameri da pobegne! Za wim je svojevremeno bila raspisana i poternica, a na{ao se i na optu`eni~koj klupi Op{tinskog suda u Zrewaninu zbog toga {to je fizi~ki nasrnuo na policajca.

Lazara O. Drugi policajac Nenad K. uspeo je da ga savlada. Ve} je boravio iza zatvorskih re{etaka jer je bio osu|en za poku{aj ubistva. I pokojni Omaqev je iza sebe imao kriminalni dosije. Izme-

Zoran Omaqev

U vreme dok mu je ime bilo na poternici, policija je Vidovi}a otkrila dok je izlazio iz automobila u Ulici 12. vojvo|anske brigade u Zrewaninu. Zamolili su ga da pre|e u slu`beno vozilo, ali on je pru`io otpor i u jednom trenutku potegao no` i nasrnuo na policajca

|u ostalog, on se teretio za nedozvoqeno stavqawe u promet opojnih droga. U vi{e navrata je prodavao heroin u pisamcima, tako {to je pre isporuke robe, mobilnim telefonom dogovarao koli~inu narkotika i mesto dostave ve}em broju Zrewaninaca. @. Balaban

SU\EWE U NOVOM SADU IVU \UKANOVI]U ZBOG NAORU@AWA

Sporni eksploziv mora grunuti Ve}e novosadskog Op{tinskog suda, kojim je predsedavao sudija Rade Kalajxija, ju~e je, u nastavku dokaznog postupka na su|ewu Ivu \ukanovi}u, optu`enom za posedovawe ve}e koli~ine eksploziva i naoru`awa, naredilo da se obavi dopunsko ve{ta~ewe balisti~ara eksperimentalnom metodom. \ukanovi}a je policija li{ila slobode 16. juna ove godine, kada je u wegovom stanu i gara`i zate~eno naoru`awe. Posle salu{awa kod istra`nog sudije pu{ten je da se brani sa slobode, ali je odmah potom, uporedo s reagovawima u medijima i ministra policije Ivice Da~i}a, sme{ten u pritvor, gde se i sada nalazi. Sudski ve{taci su ju~e, na osnovu fizi~ko-hemijskih svojstava ispitanog eksploziva, izjavili je da su wegova brizantna svojsta u potpunosti o~uvana te da bi, ako bi ga aktivirali inicijalnom kapislom, proizveo eksploziju. – Imaju}i u vidu sastav koji je utvrdio ve{tak, potpuno sam si-

guran u to da bi do{lo do eksplozije kad bismo ga aktivirali. Radi se o fabri~ki izra|enom eksplozivu, formacijskom, pravqenom za potrebe vojske ili za neke druge radne zadatake – izjavio je ju~e ve{tak balisti~ar Dejan Beli} koji je ve} radio u ovom postupku osnovni i dopunske nalaze. – Da je u pitawu neka nepoznata sme{a, kao ku}no spravqen ekploziv, tada bi se moglo postaviti pitawe da li bi eksplodirao. Ipak, posle vi{e od stotinu ve{ta~ewa ekploziva i ekplozivnih naprava ni ja, ni kolege iz struke, ne bismo sumwali u brizantnu mo} formacijskog ekploziva, odnosno wegovu sposobnost da ru{i ili wegovu razornu mo}. Re~ je o eksplozivu koji ne gubi tu mo}, bez obzira na to da li je pro{ao rok trajawa od 20 godina. Mislim da nema potrebe aktivirati ekploziv, ali prihvati}u ovo dopunsko ve{ta~ewe i rok suda za to – dodao je Beli}. Nakon ovog izlagawa, branilac Iva \ukanovi}a advokat Ne-

nad Suvajxi}, napomenuo je da za wega nije va`na ekplozivna mo} ni u slu~aju da se radi ve{ta~ewe o atomskoj bombi jer, kako je rekao, wegov brawenik nije imao umi{qaj niti svest da je u wegovoj gara`i ekploziv. – To je si`e na{e odbrane – podvukao je Suvajxi}. – Po mom mi{qewu, bespotrebno je sprovoditi dopunsko eksperimentalno balisti~ko ve{ta~ewe da bi se dokazalo da li je eksploziv brizantan. O~igledno radimo istragu dok je moj brawenik vi{e od pet meseci u pritvoru, znam da to nije gre{ka suda, ali... Predsednik tro~lanog sudkog ve}a sudija Rade Kalajxija naglasio je da se sporni eksploziv mora aktivirati po pravilima struke da bi se razjasnile ~iwenice, i prokomentarisao da je u postupku prihvatao predloge stranaka, saslu{ao sve svedoke i prikupio nalaze ve{taka. Nastavak su|ewa zakazan je za 18. decembar. M. Vuja~i}


DRU[TVO

DNEVNIK

subota5.decembar2009.

13

BALKANSKI DOKTORI PRIZNALI SVOJE PROFESIONALNE GRE[KE

Umro pacijent kog je lekarka proglasila zdravim

Zrewaninsko finale Kupa tolerancije – Tolerancija se u~i od malih nogu, naro~ito u sredinama posebnim po tome {to u wima `ivi mnogo qudi razli~itog porekla, vera i obi~aja. Zato Vojvodina i jeste rodno mesto tolerancije. Deca moraju da nau~e da ono {to je drugo nije tu|e, nego na{e, i bilo bi vi{e nego korisno da manifestacija s tom porukom idu}e godine za`ivi u celoj Srbiji – kazao je ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} na otvarawu finala Kupa tolerancije 2009, koji se do nedeqe odr`ava u Zrewaninu. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i smatra da su u Vojvodini najve}e bogatstvo multieti~nost, multikulturnost i multikonfesionalnost, napomiwu}i da je tolerancija najboqi od-

govor na sve negativne tendencije na{eg dru{tva. Kup tolerancije odr`ava se u okviru projekta pokrajinske vlade i Saveza za {kolski sport "Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini". Ciq je dru`ewe i me|usobno upoznavawe razli~itih nacionalnih zajednica i unapre|ivawe me|uetni~kog uva`avawa mladih. Sportska takmi~ewa i kulturni sadr`aji odr`avani su od 19. do 25. novembra u sedam vojvo|anskih gradova i op{tina i na wima je u~estvovalo oko 3.000 osnovaca i sredwo{kolaca. Za danas je zakazan i prijateqski revijalni ko{arka{ka utakmica funkcionera Izvr{nog ve}a Vojvodine i grada Zrewanina. @. B.

O lekarskim gre{kama danas se govori mnogo vi{e nego ikad, pa nije retkost da pred sud stignu lekari optu`eni za profesionalnu gre{ku. Sama definicija lekarske gre{ke je vrlo {iroka i tokom parnice te{ko dokaziva, {to ne koristi nikom, ni pacijentima, ni lekarima, ni pravosu|u. A ona je bila tema prvog u nizu seminara koje organizuje Lekarska komora Vojvodine. Da je interesovawe za ovu temu veliko svedo~i puna sala novosadskog "Master centra", gde su se okupili lekari, predstavnici wihovih komora iz zemqe i inostranstva, advokati, sudski medicinari, tu`ioci, sudije... Skup je, sem ~elnika LKV-a dr Zorana Bulatovi}a, pozdravio i pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri. – Lekarska gre{ka podrazumeva nebrigu i lo{e stru~no postupawe, a ne`eqeni efekat le~ewa je lo{ ishod koji se de{ava {ta god lekar preduzeo – obja{wava direktorka LKS-a dr Tatjana Radosavqevi}. – Ta dva pojma se ~esto me{aju. Lekarske komore imaju sudove ~asti koji se time bave, a kako je to deo javnih ovla{}ewa koje im je dr`ava prenela, ovom problemu smo pristupili vrlo odgovorno. Protokoli le~ewa moraju da budu obavezni – kod nas jo{ nisu svi napravqeni, ali je u planu da se svi izrade do 2015. Tad }emo jasno mo}i da defini{emo gre-

Te{ko se i retko medikusima oduzimaju licence

{ku, {to }e podrazumevati i br`i odgovor svih organa koji su merodavni da sude o gre{ci u le~ewu. Svoja iskustva u radu preneo je i Brane Dobnikar, generalni sekretar Zdravni{ke zbornice Slovenije, koja postoji ve} 17 godina, ali, kako ka`e, to je kratak period u odnosu na rad ovakvih komora po Evropi.

– Nekoliko godina posle osnivawa dr`ava je na nas prenela deo javnih ovla{}ewa, {to je bio prvi korak u regulisawu medicinske profesije – obja{wava Dobnikar. – Iako {titimo interes lekara, krajwa svrha te regulacije je za{tita interesa pacijenta. Ve} od 1995. stalno stru~ni nadziremo rad lekara, na{a komisija svake

KAKO TO VLADA NAMERAVA DA STUDENTIMA OLAK[A UPIS

Dr`ava svoj ceh i ne pomiwe Ba{ kao {to je i obe}ao ministar prosvete prof. dr @arko Obradovi} – nakon pro{lonedeqnog Vladinog ispuwavawa pet od {est zahteva beogradskih studenata u protestu – dr`avni fakulteti (u celoj Srbiji) dobili su dopis "o odluci Vlade da se studentima olak{a upis naredne godine". [ta to konkretno zna~i – na

fakultetima ne mogu da odgonetnu jer u dopisu nigde ne pi{e da }e dr`ava namiriti {kolarine za studente koji su ostali ispod buxetske crte iako su u prethodnoj godini stekli zakonskih od 48 do 60 bodova, a upravio je to bio jedan od studentskih zahteva. Zato je dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici prof.

Zlatko Eme|i najboqi student Novosadskog univerziteta Senat Univerziteta u Novom Sadu odlu~io je da nagradu za svog najboqeg studenta u akademskoj 2008/9. godini dodeli Zlatku Eme|iju, diplomiranom in`eweru ra~unarstva i automatike s FTN-a, ~iji je prosek na ovim zahtevnim petogodi{wim studijama ~ista desetka. S ovako dobrim "performansama" Zlatku nije bio problem da upi{e doktorske studije, i to na presti`noj Politehni~koj {koli u Lozani. U naju`oj konkurenciji za "titulu" najboqeg studenta UNSa bilo je jo{ troje vrhunskih diplomaca: Bojan Ba{i}, matematika – PMF, \ur|a Kerkez, kontrola kvaliteta i upravqawa `ivotnom sredinom – PMF i Du{anka Milanov, informatika – TF "Mihajlo Pupin", pa su u kona~nom izboru presudni bili i uspesi na takmi~ewima, ukqu~enost u nau~noistra`iva~ki rad, poznavawe stranih jezika... Senat je re{io da za ovogodi{wu Svetosavsku nagradu Ministarstva prosvete predlo`i \ur|u Kerkez.

Pan~eva~ke `rtve nasiqa dobi}e azil Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova je s Fondom B-92 i gradom Pan~evom dogovorio da se u okviru projekta „Za na{u decu" izgradi skloni{ta za pan~eva~ke `ene i decu, `rtve porodi~nog nasiqa. Socijalno ugro`enom delu stanovni{tva Direkcija za robne rezerve Vojvodine isporu~i}e 12.000 paketa s prehrambenim artiklima i sredstvima za li~nu higijenu, vrednim gotovo 38 miliona dinara. Pomo} }e biti dostavqena preko Kancelarije za inkluziju Roma, centara za socijalni rad op{tina Ba~ki Petrovac, Vrbas, Oxaci i Ba~ka Palanka, Kola srpskih sestara Eparhije ba~ke, Udru`ewa distrofi~ara Ju`noba~kog okruga i novosadskog Crvenog krsta. S. N.

Besparica stimuli{e i crni humor

dr Bo`idar Lekovi}, na sednici Senata Novosadskog univerziteta, jo{ jednom apelovao da svi studenti s ostvarenih 48 do 60 ESPB-a budu finansirani iz buxeta, jer su mnogi od wih, zbog limitirane kvote od "plus 20 posto", upisani kao samofinansiraju}i. Po dosad dostavqenim podacima, na fakultetima u sastavu UNS-a 438 akademaca pla}a {kolarinu u 2009/10. iako imaju dovoqno bodova za buxet. Lekovi} je ukazao i na to da Vlada treba da preuzme obavezu finansirawa dodatnih mesta na master studijama. Jedan od studentskih predstavnika u Senatu pitao je {ta da ka`e kolegama koji nisu na buxetu ali bi potencijalno mogli biti, "da li i daqe da pla}aju {kolarinu, odnosno rate"? Dekani i prodekani slo`ili su se da treba da nastave da pla}aju, a novac }e im fakulteti vratiti kad dobiju odluku Ministarstva da }e se wihove {kolarine namiriti buxetskim parama. V. ^eki}

\ACI IZ SENTE, ALIBUNARA, RUSKOG KRSTURA I BA^KOG PETROVCA U KAMENI^KOM POLICIJSKOM CENTRU

godine obi|e oko 150 lekara, bilo na osnovu prijava ili bez wih. Ina~e, godi{we nam stigne oko 200 `albi na rad lekara, no uglavnom ne zbog lekarske gre{ke, ve} zbog lo{e komunikacije doktora i pacijenta. Za 17 godina nekoliko puta je licenca oduzimana na kra}e vreme, ali jednoj lekarki i trajno. Ta lekarki op{te prakse je le~ila pacijenta obolelog od malarije homeopatski, bez primene protokola zvani~ne medicine. Pacijent je umro, iako je lekarka samo koji sat pre smrti tvrdila da je s wim sve uredu. I Hrvatska lije~ni~ka komora imala je primera te{kih gre{aka kad je doktorima izre~ena najte`a kazna, ali retko, jer je za ve}inu pritu`bi dokazano da nije bilo gre{ke u le~ewu. – U po~etku rada komore, pa i sad, bilo je otpora lekara {to komora ima pravo da izri~e i ovako te{ke kazne, {to govori da qudi ne poznaju pravu svrhu komore – ka`e sekretarka hrvatske komore Nikolina Budi}. – Komora ima ovla{}ewe da izdaje licence, ali i da ih oduzme. To je na{e ovla{}ewe jer je struka najmerodavnija da o tome odlu~uje. Za pet godina postojawa oduzeli smo dve licence, ali ne zbog stu~nih gre{aka, ve} zbog povrede kodeksa medicinske etike. J. Barbuzan

VESTI

Ratni, radni i nekategorisani invalidi Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, po septembarskom izve{taju, ima 22.438 osoba s invaliditetom, {to je izuzetno malo jer se procewuje da ih u Srbiji oko 800.000. Me|u prijavqenima Birou rada najbrojniji su oni s osnovnom {kolom (8.068), pa im i to znatno ote`ava tra`ewe posla. Najvi{e je na evidenciji NSZ-a ratnih vojnih (4.202) i invalida rada (10.908), a velik je i broj onih kojima sistem socijalne sigurnosti Srbije "ne priznaje" invalidnost (2.148). A odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu invalida treba da omogu}e i nekategorisanima da ostvare prava po osnovu invalidnosti. Invalidi se suo~avaju i s predrasudama poslodavaca, kojima je novi zakon namenio i finansijske stimulaciji za wihovo zapo{qavawe. Takvom politikom je obuhva}eno 4.664 osobe, a od jula do septembra posao su dobile 82. NSZ je osnovao i Centar za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe invalida.

Plavci legitimi{u i s „jo napot” – Ako ono {to vidite ovde, kad odete u svoje sredine, ispri~ate vr{wacima, vi ili neko od wih opredeli}e se za to da posle zavr{etka sredwe {kole zavr{i i osnovnu policijsku obuku, procenat pripadnika mawinskih zajednica u policiji }e se pove}ati i time biti ispuweni zahtevi na{eg demokratskog dru{tva za ravnopravnosti u svim, pa i u ovoj sferi `ivota – rekao je pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici grupi od pedesetak sredwo{kolaca, Ma|ara, Rumuna, Rusina i Slovaka. Oni su do{li iz Sente, Alibunara, Ruskog Krstura i Ba~kog Petrovca da posete ovaj Centar u okviru akcije kojom MUP i Sekretarijat za obrazovawe me|u pripadnicima mawinskih zajednica populari{u obuku za policijski kadar. Jege{ je obe}ao i da }e wegov sekretarijat pomo}i

Centru da pripadnicima mawinskih zajednica obezbedi pripreme i za polagawe prijemnog ispita i u~ewe materweg jezika tokom obuke. – Posle ~etiri decenije sredwo{kolskog obrazovawa, pre dve godine smo pre{li na jednogodi-

{wu obuku, na koju primamo svr{ene |ake – rekla je direktorka Centra za osnovnu policijsku obuku Biqana Pu{kar. – U skladu s reformama u MUP-u, reformisano je i {kolstvo, pa su sada na{i polaznici momci i devojke od 18 do 25 godina, koji se obu~a-

Uz diplomu sleduje i garantovan posao

vaju da budu servis gra|ana, {to je, u skladu s me|unarodnom praksom i kod nas, osnovna uloga policije. To radimo u najboqim uslovima, savremeno opremqenim u~ionicama i kabinetima za teorijsku nastavu, te na poligonima i objektima za obuku, ali i na praksi u policijskim stanicama. Interesovawe je ogromno, pa je lane za 120 mesta konkurisalo vi{e od 5.000 kandidata. Doma}ini su goste, posle upoznavawa s istorijatom, programom obuke i pokaznih ve`bi, proveli kroz kompleks Centra koji na 15 hektara obuhvata internat s komfornim dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, restoran, klub, otvorene i zatvorene sportske terene, ambulantu, frizerski salon, biblioteku, ~itaonicu, uz napomenu da su {kolovawe, sme{taj i ishrana besplatni, a sve polaznike po zavr{etku obuke ~eka posao. D. Deve~erski

Nastavak obnove Tekelijanuma Izvr{no ve}e Vojvodine je za daqu obnovu zgrade zadu`bine Save Tekelije u Budimpe{ti namenilo devet miliona dinara. Time se nastavqa realizacija sporazuma koji su 2005. potpisale pokrajinska vlada i Eparhija budimska i stvaruju se uslovi za nastavak tradicije boravka |aka u Tekelijanumu, ustanovi nemerqivo zna~ajnoj za srpsku kulturu i obrazovawe. Tako se doprinosi o~uvawu nacionalnog identiteta preostalih Srba u Ma|arskoj i negovawu dobrih odnosa sa severnim susedima.


14

KULTURA

subota5.decembar2009.

DNEVNIK NAGRADA „MILICA STOJADINOVI] SRPKIWA”

Dobitnica Tawa Kragujevi} Kwi`evna nagrada "Milica Stojadinovi} Srpkiwa" za ovu godinu dodeqena je Tawi Kragujevi} za zbirku pesama "Staklena trava", saop{tio je Zavod za kulturu Vojvodine (ZKV). Odluku je ve}inom glasova doneo `iri Odbora 33. kwi`evnih susreta "Milici u pohode", koji je radio u sastavu Zoran \eri} (predsednik),

Dragana Beleslijin, Frawa Petrinovi}, Aleksandra \uri} i Vladimir Ris. Nagrada, koja se sastoji od reqefa u bronzi s likom pesnikiwe Milice Stojadinovi} Srpkiwe i nov~anog iznosa, bi}e dobitnici uru~ena 11. decembra u ZKV, na sve~anom otvarawu tradicionalne manifestacije "Milici u pohode".

„"VIDEOMEDEJA” U NOVOM SADU OD 11. DO 13. DECEMBRA

NA POZORI[NIM SUSRETIMA U BR^KOM

Pobedio „Brod za lutke” SNP-a Predstava "Brod za lutke" Milene Markovi} u re`iji Ane Tomovi} i izvo|ewu Srpskog narodnog pozori{ta, osvojila je prvu nagradu na 26. pozori{nim susretima Bosne i Hercegovine u Br~kom. Susreti, koji od pre nekoliko godina imaju regionalni karakter, po~eli su 26. novembra, i sino} su zavr{eni sve~anom dodelom nagrada, i predstavom "Folklorna magija" Dje~jeg pozori{ta

Republike Srpske iz Bawaluke izvedenom u ~ast pobednika. U konkurenciji su bile predstave iz Bosne i Hercegovine (Bosansko narodno pozori{te Zenica, Narodno pozori{te Republike Srpske Bawa Luka, SARTR Sarajevo, Narodno pozori{te Sarajevo i Kamerni teatar 55 Sarajevo), Hrvatske (Satiri~ko kazali{te "Kerempuh" Zagreb) i Srbije (Zvezdara Teatar Beograd i Srp-

Bogat takmi~arski i revijalni program

Na konkurs za program 13. me|unarodnog video festivala "Videomedeja", koji }e biti odr`an od 11. do 13. decembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, u toku avgu-

lekciju odabrali su 67 radova iz preko 30 zemaqa od kojih su 54 video radovi i kratki filmovi (narativni i apstraktni video radovi, animacije, eksperimentalni kratki filmovi), dok je

sko narodno pozori{te Novi Sad). O nagradama je odlu~ivao `iri u sastavu: dramska umetnica Mira Bawac, dramski pisac iz Zagreba prof. Darko Luki} i rediteq iz Sarajeva Ahmed Imamovi}. "Brod za lutke" je dobio nagradu za najboqu predstavu u celini, a umetni~ki direktor i selektor ovih susreta bio je Sr|an Vukadinovi}. N. P-j.

U UTORAK, 8. DECEMBRA, PROMOCIJA U SNP-u

Kwiga drama Milene Markovi} U utorak, 8. decembra, u Srpskom narodnom pozori{tu bi}e promovisana kwiga drama (“Nahod Simeon”, “Brod za lutke”) Milene Markovi}, ovogodi{we dobitnice zna~ajne umetni~ke

nagrade “Todor Manojlovi}”. U promociji }e u~estvovati: Jasna \uri~i}, dramska umetnica, Svetislav Jovanov, dramaturg, Vladimir Arseni} u ime izdava~a (Gradska narodna biblio-

teka, Zrewanin) i autorka Milena Markovi}. Promocija po~iwe u 18.00 ~asova u Gorwem foajeu scene “Pera Dobrinovi}”. N. P-j.

NOVOSADSKO POZORI[TE/ UJVIDEKI SINHAZ GOSTUJE U ATEQEU 212

„Pomoranyina kora” pred Beogra|anima

Novosadsko pozori{te/ Ujvideki sinhaz gostova}e ve~eras u beogradskom Ateqeu 212 s predstavom “Pomoranxina kora” Maje Pelevi} u re`iji Kokana Mladenovi}a. Uvek aktuelna pri~a o mu{ko – `enskim odnosima govori o pogubnom uticaju medija na komunikaciju izme|u mu{karaca i `ena danas,

ali i qudi generalno, o gubqewu identiteta i autenti~nog „ja“ i utapawu u osredwost i jednoli~no „mi“.U glavnim ulogama su Andrea Jankovi} i Aron Bala` a izvrstan partner im je hor `ena u kojem su: Livia Banka, Emina Elor, Agota Ferenc, Edit Farago, Gabriela Crnkovi}, Terezia Figura i go{}a iz Subotice Elvira Gal.

Predstava se igra na ma|arskom jeziku uz simultani prevod na srpski. I Ateqe 212 ima na svom repertoaru "Pomoranxinu koru" Maje Pelevi}, u re`iji Gorana Markovi}a, i ono }e tako|e gostovati s ovom predstavom 17. decembra na sceni Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaz. N. P-j.

U KWI@EVNOJ OP[TINI VR[AC

Oma` Pavi}u U znak po{tovawa prema svom biv{em ~lanu i velikom piscu koji je oti{ao u svet ve~nosti, Kwi`evna op{tina Vr{ac prire|uje u ponedeqak u 18 sati oma` autoru ~uvenog "Hazarskog re~nika". Milorad Pavi} je vi{estruko bio vezan za KOV i Vr{ac. U Sterijinom gradu objavqena je 1991. vi{ejezi~na kwiga o recepciji romana Hazarski re~nik u svetu. Godine 1989. KOV

je predlo`io Pavi}a za Nobelovu nagradu. Veliki znalac kwi`evnih prilika u Evropi i svetu, bio je ~lan i predsednik u dva mandata `irija za dodelu Evropske nagrade za poeziju KOV. Po pripoveci Milorada Pavi}a dobila je naziv istoimena biblioteka KOV-a u kojoj su {tampani vode}i svetski pisci danas. Ina~e, u biblioteci Nesanica KOV }e uskoro {tampati

kwigu razgovora sa Miloradom Pavi}em sa simboli~nim nazivom "Ja sam gatara". Razgovor je vodio Petru Krdu. Na izlo`bi koja }e biti otvorena u poslovnom centru "Bahus" bi}e izlo`ene Pavi}eve kwige kako na srpskom, tako i na bezbroj stranih jezika. Osim ovoga, posetioci }e mo}i da pogledaju i foto-izlo`bu sa temom Pavi} u "Vr{cu i me|u Vr{~anima".

INTERZON: „ODBROJAVAWE” – KONCERT I DRU@EWE

„Tudo{ok” u „Izbi”

Nakon pro{lonedeqnih akcija - retrospektive video programa "Od slike do muzike i nazad" u Art klinici i tribine "Kome i za{to (ne) treba Interzon festival" u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, serijal programa kojim }e se Me|unarodni festival aktuelne muzike "Interzon" privesti kraju, nazvan "Odbrojavawe", nastavqa se ve~eras (21.30 ~asova) u kafe-galeriji "Izba" koncertom sastava "Tudo{ok" (Nau~nici) iz Ma|arske. Dadaisti~ko-fank-disko-xezpank-nau~ni~ka atrakcija iz Budimpe{te pre nekoliko godina ostvarila je veoma zapa`en nastup u okviru "Interzon" festivala, a "Tudo{ok" ovaj put dola-

Sastav „Tudo{ok”

ze da promovi{u novi album "I Live Science!" koji su snimili u Moskvi za "Bad Taste Records". "Tudo{ok" se i daqe bave spontanom muzikom duha s temama sek-

sa, stanarskog prava, opravdanosti samoubistva... "Tudo{ok" je ina~e osnovan 1987. godine upravo u Novom Sadu, ali iz provobitne postave u bendu je jo{ uvek samo frontmen Bela Marija{. "Odbrojavawe" Interzon festivala sutra se nastavqa u Omladinskom centru "CK13" od 16 do 20 ~asova akcijom "Second Hand + Female Side of Interzone", u okviru koje }e posetioci mo}i da kupe neke od promotivnih materijala s prethodnih izdawa manifestacije (majice, bexevi, plakati) i slu{aju muziku izvo|a~ica zastupqenih u koncertnim programima. I. B.

Jedan od radova s predstoje}e „Videomedeje”

sta i oktobra stigla je 461 prijava iz 59 zemaqa sa svih kontinenata. Urednici Ivana Srem~evi}, Dragan @ivan~evi} i Aleksandar Davi} u takmi~arsku se-

wih 13 iz domena medijskih instalacija (video instalacije, net projekti, softver, video igre), koje }e biti prikazane u formi izlo`be.

"Videomedeja" }e tradicionalno kao specijalni program festivala ugostiti i izabrane radove samo doma}ih autora putem selekcije "Made in Serbia 2009". U revijalnom delu publika }e mo}i da stekne uvid i u savremenu video scenu Holandije zahvaquju}i saradwi s "Netherlands Media Art Institute" iz Amsterdama. "Artycok.tv/ Audiovisual" predstavi}e najboqe video radove studenata i profesora Akademije umetnosti iz Praga koji se bave nekomercijalnim internet televizijama koje prate centralnoevropsku umetni~ku scenu. Na "Videomedeji" }e svoj kutak u okviru prate}eg programa imati i festival "Videoformes" iz Francuske, ba{ kao i radovi ~lanova `irija Vladimira Freliha i Ivana [ijaka, koji }e uz Joke Balintijn, umetnicu iz Holandije, birati najboqi video rad, odnosno medijsku instalaciju. I. B.

KONCERT VOJVO\ANSKIH SIMFONI^ARA

Zanosna lepota [openove muzike Po ve} ustaqenom dobrom mlade pijanistkiwe Kler Huobi~aju, drugi po redu koncert angsi. Mlada pijanistkiwa koja Vojvo|anskih simfoni~ara je {kolovawe po~ela u sedmoj filharmonije prire|en u novoj godini u Filadelfiji, veoma sezoni obuhvatio je zanimqiv i rano je ispoqila izuzetan izprivla~an repertoarski izvo|a~ki dar. Studirala je muzibor, pru`iv{i novosadskoj puku na Kertis institutu u Filablici priliku i za upoznavawe delfiji u klasi Eleonor Sokosa sjajnim gostuju}im muzi~arilov, osvajaju}i najvi{a priznama iz inostranstva. Za diriwa na velikim muzi~kim kongentskim pultom na{ao se tom kursima u SAD, da bi od 2007. prilikom renomirani italinastavila usavr{avawe na Vijanski dirigent \ulio Zveqasokoj {koli za muziku u Hanodo, a posebnu pa`wu ovda{wih veru, kada po~iwe intenzivno i qubiteqa muzike privukao je nastup sjajne mlade pijanistkiwe Kler Huangsi iz SAD, koja je u svojoj devetnaestoj godini, prakti~no jo{ u svom studentskom dobu, danas ve} postala jedna od najperspektivnijih i najcewenijih klavirskih solista svoje generacije. Program koncerta otvorilo je izvo|ewe Betovenove Koncertne uvertire Egmont, opus 84, dela mo}ne ekspresivnosti, koja je u tuma~ewu Vojvo|anskih simfoni~ara pod dirigentskim vo|stvom maestra Zveqada zazvu~alo skladno i upe~atqivo. Ovaj opus bogate Kler Huangsi zvu~ne fakture, koji na jedinda koncertira na starom kontistven na~in su~eqava resko aknentu, izvode}i dela {irokog centovane odseke burne dramarepertoarskog obuhvata, od tike i tanane liri~nosti u tuopusa baroknih majstora, klama~ewu novosadskog ansambla si~nih i romanti~arskih komdobio je solidno tonsko uoblipozicija do savremene muzike. ~ewe, ostvareno u `ivom dijaPijanistkiwa pritom neguje logu precizno iznijansirane poseban afinitet prema [opezvu~nosti deonica guda~kih i novoj muzici, {to je nedvosmiduva~kih orkestarskih grupa. sleno prikazao i wen nastup u Centralni deo programa Novom Sadu. Izvode}i solipredstavqalo je izvo|ewe Konsti~ku deonicu [openovog certa za klavir i orkestar broj koncerta Kler Huangsi prika1 Frederika [opena, jedno od zala je iskonsku, plemenitu munajslo`enijih dela romantizikalnost i besprekornu virtu~arskog pijanisti~kog reperoznu tehniku, koja je pritom u toara, ~ija interpretacija je na svakom trenutku bila podre|enajboqi na~in predstavila vrna muzi~kom izrazu. Pristuhunske i u svim aspektima vanpiv{i opusu velikog poqskog serijske izvo|a~ke kvalitete kompozitora usredsre|eno i

delikatno, mlada pijanistkiwa ostvarila je nadahnutu i pro`ivqenu interpretaciju koja je uzbudqivo, u jarkom svetlu osvetqavala ~arobni melodijski kolorit i bogatu ekspresivnost [openove muzike neprolazne, zanosne lepote. Burni aplauzi osvojenih slu{alaca po zavr{etku izvo|ewa ovog dela izmamili su jo{ dva nastupa mlade pijanistkiwe „na bis“, koja je tom prilikom `estoko i bravurozno odsvirala

izuzetno zahtevnu „Karmenfantaziju“ Vladimira Horovica, a potom i podjednako efektnu i virtuoznu parafrazu na temu „Rondo a la turka“ savremenog xez pijaniste Fazila Saja, pokazuju}i na taj na~in opravdanost tvrdwe da je re~ o pijanistkiwi „sa najbr`im prstima na svetu“, koju je govore}i o Kler izrekao Vladimir Krajwev. U zavr{nom delu koncerta usledilo je jo{ izvo|ewe rane, mladala~ke Simfonije u C-duru @or`a Bizea, kompozicije razigrane i inventivne melodioznosti, koja je na zanimqiv na~in zaokru`ila ovo uspelo koncertno ve~e. Borislav Hlo`an


c m y

SPORT

DNEVNIK

subota5.decembar2009.

15

U KEJPTAUNU IZVU^ENI SASTAVI GRUPA ZA SVETSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI 2010. GODINE

B

A

C

D

Ju`na Afrika

Argentina

Engleska

Nema~ka

Meksiko

Nigerija

SAD

Australija

Urugvaj

Ju`na Koreja

Al`ir

Srbija

Francuska

Gr~ka

Slovenija

Gana

E

F

G

H

Holandija

Italija

Brazil

[panija

Danska

Paragvaj

Severna Koreja

[vajcarska

Japan

Novi Zeland

Obala Slonova~e

Honduras

Kamerun

Slova~ka

Portugal

^ile

Srbija u grupi s Nema~kom, Australijom i Ganom Fudbalska reprezentacija Srbije }e na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi (od 11. juna do 11.

Australija jedna od najboqih reprezentacija Azije i Okeanije, a Gana koju vodi Milovan Rajevac, biv{i trener Vojvodine, je prva obezbedila plasman s

Raspored me~eva u D grupi 13. jun – DURBAN: Nema~ka – Australija 13. jun – PRETORIJA: Srbija – Gana 18. jun – PORT ELIZABET: Nema~ka – Srbija 19. jun – RUSTENBURG: Gana – Australija 23. jun – JOHANESBURG: Gana – Nema~ka 23. jun – NELSPRUIT: Australija – Srbija ne{to vi{e od sat i po, a `rebom je rukovodio sekretar FIFA @erom Volke, uz pomo} prelepe ju`noafri~ke glumice [arliz Teron. U programu su u~estvovalii i Dejvid Bekam, nekada najboqi atleti~ar sveta Etiopqanin Hajle Gebreselasi-

(16) (20.30) (13.30) (13.30) (20.30) (20.30)

qubavna pri~a, po{to je „lako zaqubiti se u Afriku“. - Kao organizacija imamo puno poverewe u Ju`nu Afriku. Dove{}emo vam najboqe fudbalere na svetu, {to je velika privilegija za jednu zemqu - rekao je Blater.

Stankovi} zadovoqan Nema~ka

Efenberg i Breme sre}ni Legende nema~kog fudbala [tefan Efenberg i Andreas Breme bili su sre}ni posle `reba. - Nema~ka mora da bude prva u grupi. Protiv Australije moramo da osvojima sva tri boda, a to je apsolutno izvodqivo i protiv Gane, odnosno Srbije - smatra [tefan Efenberg. Andreas Breme tako|e smatra da panceri ne}e imati te`ek zadatak u grupi D. - Nema~ka ima lepu priliku u grupi D. Gana je interesantan protivnik, Australija i Srbija su lak{i rivali. Moramo da pro|emo daqe.

Kapiten orlova Dejan Stankovi} smatra da je Srbija mogla i gore da pro|e u `rebu. -Ralno, mogli smo i mnogo gore da pro|emo u `rebu - bio je prvi kometar fudbalera Intera. - Svaka utakmica je te{ka, a ako bi rangirao protivnike po kvalietu, u ovom trenutku, na prvom mestu bila bi Nema~ka, zatim Gana, pa Australija. Ne `elim da ka`em da smo favoriti u grupi, ali sigurno da imamo kavlitet. Vide}emo… Stankovi} je na svom prvom Mundijalu u Francuskoj 1998. godine igrao protiv Nema~ke. Jugoslavija je vodila 2:0, ali je me~ na kraju, ipak, zavr{en bez pobednika (2:2). je, pa igra~ kriketa Makaja Ntine, kapiten svetskih prvaka u ragbiju Xon Smit, najboqi ju`noafri~ki fudbaler Metju But i prva fudbalerka Crnog kontinenta Sindi Ludlu. Nesporedno pred `reb, predsednik Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) Sep Blater izjavio je da je wegov odnos prema Crnom kontinentu jedna

Srbija

na{em kontinentu. Svi se ose}amo privilegovani {to je Ju`noj Africi povereno da bude doma}in Mondijala - izjavio je veliki borac protiv rasizma i aparthejda. Mendela je izrazio uverewe da }e predstoje}i spektakularni doga|aj ostaviti trajan pe~at me|u svim qudima. - Dokaza}emo da je afri~ko tlo zaslu`ilo da organizuje svetsku fudbalsku smotru - poru~io je Mendela. Prvu utakmicu reprezentacija Srbije }e igrati 13. juna

igramo sa Ganom, veoma kvalitetnom reprezentacijom, koju predvodi Esjen iz ^elsija. Zadovoqan sam `rebom jer moramo imati poverewe u sebe. Ovo nam je velika {ansa. Do sada sam bio optimista i nemam razloga da to vi{e ne budem - rekao je Anti} i analizirao ostale protivnike iz grupe: - Igramo ponovo sa Nemcima i mislim da obaramo rekord, zajedno s Brazilom, u me|usobnim duelima. Veoma kvalitetna reprezentacija, ali tu smo da poka`emo sebi da mo`emo i koliko mo`emo. Sledi

Biv{i predsednik Ju`ne Afrike, dobitnik Nobelove nagrade za mir Nelson Mendela, rekao je u video poruci uo~i `reba za fudbalsko Svetsko prvenstvo da sport ima mo} da inspiri{e i ujedini qude. - Fudbal u Africi ima posebno mesto u srcima qudi i zato je veoma va`no {to }e prvenstvo sveta prvi put biti odr`ano na

JOAKIM LEV, SELEKTOR NEMA^KE

Interesantna grupa Australija

jula 2010. godine) igrati u D grupi s Nema~kom, Australijom i Ganom. Ovo je ne{to lak{i `reb nego onaj pre ~etiri godine, kada je Hajdi Klum uvrstio na{e fudbalere u grupu smrti, ali nije ni malo lak. Nema~ka je trostruki svetski prvak,

Crnog kontinenta na Mondijal. Uz malo sre}e mogli smo i boqe pro}i, ali na prvi pogled se ~ini da smo pro{li dosta dobro i da imamo realne {anse da se na|emo u drugom krugu. Program u Me|unarodnom konvencijskom centru trajao je

Selektor Nema~ke Joakim Lev ovako je prokomentarisao sastav D grupe: - D grupa je veoma interesantna. S Australijom smo igrali na Kupu konfederacija i pobedili 4:3. Srbiju veoma respektujem, pokazali su snagu Srbi u grupi s Francuskom i oni }e dr`ati kqu~ D grupe. Gana je uvek imala fudbalere ekstra klase i se}am se jo{ wihove igre u duelu s Brazilom na Svetskom prvenstvu 2006. godine.

Gana

sa Nema~kom, u drugom me~u 18. juna sasta}emo se sa Ganom u Port Elizabetu, a u tre}em kolu igra}emo sa Australijom u Nelspruitu. Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} izrazio je zadovoqstvo rivalima na Svetskom prvenstvu 2010. u Ju`noj Africi. - Svi rivali na SP su ozbiqne reprezentacije. Prvi me~

duel sa Australijom. Nema malih reprezentacija na SP. To je tre}a utakmica i do tada }emo znati kako stojimo. Srpski selektor smatra da wegovi izabranici imaju velike {anse za plasman u drugi krug. - Ja sam zaista optimista konstatovao je Anti} i dodao da }e se uskoro znati gde }e biti kamp orlova. G. Kova~


SPORT

subota5.decembar2009.

Raikonen u Sitroenu Biv{i svetski {ampion Formule jedan Kimi Raikonen potpisao je jednogodi{wi ugovor sa Sitroenom i slede}e sezone }e u Svetskom reli {ampionatu (VRC) voziti za tu ekipu. Raikonen je na kraju sezone u F1 napustio Ferari, gde ga je zamenio Fernando Alonso. Finac je `eleo da se vrati u Meklaren, ali je britanska ekipa potpisala ugovor sa novim svetskim {ampionom Xensonom Batonom. - Potpisao sam jednogodi{wi ugovor sa Sitroenovom ekipom Red Bul Junior. Radujem se po~etku moje prve reli sezone - naveo je {ampion F1 iz 2007. godine. Po{to je potpisao na godinu dana, Raikonen bi 2011. mogao da se vrati u bolid F1 i to u ekipu Red Bula.

Spartak u Obrenovcu

U 7. kolu Super lige Srbije odbojka{ice Spartaka o~ekuje derbi me~ u Obrenovcu. Doma}i TENT-a nalazi se jedno mesto ispred Spartaka, a u odli~noj je seriji pobeda. Bez obzira na to trener golubica Sa{a Nedeqkovi} ima dobitnu kombinaciju. - Dobro smo se spremali za Obrenovac, ~ak smo krenuli na gostovawe dan ranije da bi ekipi obezbedili jedan trening u specifi~noj obrenova~koj sali. Mnogo toga }e zavisiti od igre Spartaka. Ako nametnemo prepoznatqiv ritam, uz servis koji udaqava protinvika od mre`e i sili ga na napade sa krajeva gde ~eka na{ dobar blok, mo`emo do}i do bodova. Naravno, doma}e igraju sjajno, wima bih prepustio, ipak, ulogu blagog favorita, a u svojim redovima imaju i najboqeg poentera dosada{weg dela takmi~ewa, Oliveru Kosti} - kazao je Nedeqkovi}. N. S.

JUGOVI] DOMA]IN PRIBOJU (19)

Doterali cara do duvara Sa dva uzastopna poraza Ka}ani su doterali cara do duvara, pa sada iz `abqe perspektive motre na zbivawa u gorwem domu superliga{ke tabele. Danas u dvoranu Hram sti`e borbeni sastav Priboja. Trener gostiju Kraqevski je skockao ekipu po meri sredine prvenstvene tabele, ali veliki broj igra~a i trener sa strane podgrejali su nerealne ambicije kod qubiteqa rukometa iz Priboja, koji smatraju da se mo`e i vi{e i boqe od onog {to je do sada ostvareno. Ka}anin Jovan Kukobat je pru`io zapa`enu partiju na gostovawu u Zrewaninu i sigurno }e predstavqati jedan od kqu~nih {rafova u ma{ineriji kojoj je trener Jordovi}, ovih dana, dotezao {rafove. Pa, zameni~e kapitena, ho}e li Ka}ani kona~no zaigrati u prepoznatqivom, pobedni~kom stilu? - Ekipa je zapala u malu krizu, bilo je dekoncentracije i izostanka sre}e, ali se isto tako iskreno nadam da je to za nama - ka`e golman Kukobat. Treba da zbijemo redove i ne smemo vi{e sebi da dozvolimo takav luksuz da kod ku}e gubimo bodove. Jo{ su ostala dva me~a, Priboj i Metaloplastika, pobede bi nas vinule u gorwi deo tabele, a porazi u dowi. Mnogo smo radili na ispravkama gre{aka i treba da u svojoj ku}i odigramo hrabro i borbeno i sa~uvamo bodove. Glavna opasnost preti od doju~era{weg klupskog druga Marka Stupara? - Iza sebe ima sjajnu sezonu, malo ga je povreda omela. Naravno, dobro nas poznaje, ali to nema nikakve veze. Wemu }e biti ciq da nas pobedi, a nama da ga u tome spre~imo. Oni u Ka}, pretpostavqam, dolaze da pobe-

REPREZENTACIJA SRBIJE OTPUTOVALA NA "TROFEJ MLADOSTI"

Po medaqe u Zagreb

Kompletna reprezentacija Srbije u streqa{tvu otputovala je u Zagreb gde }e danas i sutra u~estvovati na "Trofeju mladosti" u ga|awu vazdu{nim oru`jem. Na spisku su - pu{ka, seniori: Nemawa Mirosavqev (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790), Stevan Pletikosi} (^ika Mata, Kragujevac), Dragan Markovi} (SD Novi Sad 1790). Seniorke: Lidija Mihajlovi} (Ni{), Aranka Binder (SD Novi Sad 1790) i Andrea Arsovi} (Partizan, Beograd). Juniori: Marko @ivi} (Ni{), Arsenije Todorovi} (Lukawac, Pirot) i Igor ^otra (Zvezdara, Beograd). Juniorke: Ivana Maksimovi} i Dragana Todorovi} (obe Novi Beograd U{}e) i Ta{ana Bogatinovski (Pan~evo). Pi{toq – seniori: Damir Mikec (Policajac, Beograd), Andrija Zlati} ("Aleksa Dejovi}", U`ice), Dimitrije Grgi} (Akademac, Beograd). Seniorke: Jasna [ekari} i Zora-

na Arunovi} (Crvene zvezda, Beograd), Aleksandra Ristovi} (Zvezdara, Beograd). Juniori: Milo{ Milanovi} ("Aleksa Dejovi}", U`ice), Milo{ Katani} (Crvena zvezda, Beograd) i Boris Kotogan (Kikinda). Juniorke: Bobana Veli~kovi} i Ana Simi} (Bor 030), Jovana Petrovi} (Jagodina). O tro{ku klubova putova}e jo{ desetak strelaca i trenera. Danas }e ga|ati pi{toqa{i za "Trofej Mladost", a bi}e odr`an i trome~ reprezentacija Srbije, Hrvatske i Slovenije. Sutra }e se ga|ati za „Trofej Mladosti“ vazdu{nom pu{kom. Ukupni nagradni fond je oko 6.000 evra. Pro{le godine na{i strelci su se iz Zagreba vratili sa pregr{t osvojenih odli~ja. Ovo takmi~ewe bi}e prva provera u ga|awu vazdu{nim oru`jem ~ija kruna }e biti Evropsko prvenstvo u Merakeru u Norve{koj od 7. do 13. marta. G. M.

DNEVNIK

c m y

16

PARTIZAN PORA@EN I U TULUZU

Ponovo sami sebe pobedili Priliku za osvajawem nekog boda u ovogodi{wem ciklusu Lige Evrope fudbaleri Partizana mora}e da potra`e protiv [ahtjora, u Beogradu. Crno–beli su pora`eni i u Tuluzu i tako ostali na nuli i posle pet odigranih kola u grupi J. Ni{ta novo nije vi|eno na stadionu ,,Munisipal“. Srpski {ampion je u principu pobedio samog sebe, totalna defanziva i ovoga puta se osvetila crno–belima. Koncentracija je popustila kod kornera doma}ina u 54. minutu i primqen je gol. Partizan je propustio priliku da se otvorenom igrom izmeri sa Francuzima. Posebno {to utakmica za vaqak nije imala nikakav takmi~arski zna~aj. Me|utim, Goran Stevanovi} ponovo je izveo 4-2-3-1 formaciju, i ~ini se, napravio gre{ku. Namera da se pre svega sa~uva gol ponovo je propala i pretrpqen je novi poraz. ^udi ovakva opredeqenost Stevanovi}a, ako se zna da je vaqak u Ligi Evrope primio najvi{e golova. Mladi fudbaleri izgube se u takti~kim zadacima i izostaje o{trica u napadu.

Partizan je trebalo da iskoristi upravo svoje godine i presingom nametne `estok tempo igre. Pred {ampionom su jo{ dve utakmice u jesewem delu srpskog {ampionata. Vide}emo kako }e se pona{ati posle poraza u Francuskoj i ho}e li zadr`ati korak sa Crvenom zvezdom. Najva`nije, ima}e na raspolagawu skoncentrisanog Adema Qaji}a. - Ne zanimaju me informacije pristigle iz Man~estera. Jo{ sam ~lan Partizana i da}u sve od sebe protiv OFK Beograda i Mladog radnika. @elim da pomognem crno–belima, a na kraju polusezone vide}emo {ta }e se desiti – rekao je Qaji}. Goran Stevanovi} bio je zadovoqan izdawem ekipe u Tuluzu. - Izgubili smo i to je lo{e, me|utim, prikazali smo dobru igru na ,,Munisipalu’’. Primili smo gol posle jednog karambola, a svoje {anse nismo iskoristili. Idemo daqe, ne}emo potonuti – rekao je trener crno–belih, koji se ve} okrenuo sutra{wem prvenstvenom duelu s OFK Beogradom. I. Lazarevi}

NLB LIGA

Vr{~ani u Pioniru Jovan Kukobat

de, ali mi im poru~ujemo da tra`e drugog rivala za va|ewe. Ima li povre|enih? - Ima rovitih, ali svi }e stegnuti zube i iza}i u `eqi da

trijumfujemo - optimista je Kukobat. Utakmica Jugovi} - Priboj igra se u 19 ~asova u Hramu. J. Gali}

ZREWANINCI GOSTI PARTIZANA

Motivisani na parni vaqak Rukometa{e Proleter Naftagasa danas u Beogradu o~ekuje utakmica protiv Partizana u kojoj Nafta{i nemaju {ta da izgube, jer su crno-beli apsolutni favoriti, ali se od ekipe trenera Bjelice o~ekuje da pru`i kvalitetnu partiju i tako nastavi seriju dobrih rezultata. Pred ovaj me~ stru~ni {tab Zrewaninaca nema problema oko sastava tima, a treba o~ekivati da }e igra~i koji budu istr~ali na parket pru`iti maksimum i pokazati da poseduju kvalitet. U prethodnim susretima crveno-bele krasila sjajna igra u odbrani, pa se svi u klubu nadaju da taj segment igre mo`e i da odlu~i pitawe pobednika u dvoboju s Beogra|anima. - Nama je ovo jedna od najlep{ih utakmica, jer bukvalno nemamo {ta da izgubimo, a pru`a nam se

prilika da odigramo me~ za svoju du{u i tako promovi{emo mlad tim - rekao je Momir Rni}, sportski direktor Nafta{a. - Pored ne{to lo{ijeg starta u {ampionatu u posledwih nekoliko prvenstvenih duela uhvatili smo dobar ritam i to bi trebalo da bude obrazac kako da igramo s kvalitetnijim timovima od nas. Mislim da je najlep{e igrati kada ne postoji rezultatski pritisak, kada igra~i rastere}eno mogu da prika`u sve {to znaju, a ne retko se de{ava da i favoriti izgube bodove na svom parketu. Voleo bih kada bi se to dogodilo danas, jer bi to bio motiv vi{e za na{ neiskusan tim, koji je na dobrom putu da ve} u narednim me~evima, pogotovo kada igramo kod ku}e, obezbedi opstanak. N. Jowev

Prodanovi} operisan Desna strana na{eg reprezentativnog rukometnog napada izba~ena je iz igre. Posle Marka Vujina, na operacionom stolu zavr{io je i Rajko Prodanovi}, a jo{ uvek je nejasna situacija oko povrede Aleksandra Stojanovi}a. Rajko Prodanovi}, nekada neuhvatqivo desno krilo Jugovi}a, sada ~lan {panskog premijerliga{a Antekjere, pote{ko}e sa kolenom ose}a ve} nekoliko meseci, zbog ~ega je wegov u~inak u klupskom i reprezentativnom dresu bio gotovo simboli~an. - Pre dva sata sam iza{ao iz operacione sale, gde mi je doktor operisao meniskus i izvadio deo hrskavice koji se odlomio i verovatno mi pravio probleme - pojasnilo je desno

krilo reprezentacije Srbije. Re~eno mi je da }u pauzirati tri meseca, ne toliko zbog meniskusa koliko zbog hrskavice, koja treba da se regeneri{e. Na`alost, mora}u da propustim EP u Austriji. ^iwenica da su Vujin i Prodanovi} do{li pod no` na isteku polusezone jasno govori o poziciji u kojoj se nalaze profesionalni rukometa{i koji se `rtvuju za interese klubova. Da su se blagovremeno podvrgli hirur{kom zahvatu, mo`da bi Vujin i Prodanovi} zaigrali na EP u Austriji. Ovako, brinu}emo velike brige, zajedno sa selektorom Seadom Hasanefendi}em, koji se na po~etku mandata suo~io s pote{ko}ama. J. Gali}

Pehovi sa povredajanovi}em i Ma~vanom na cenama prate u stopu kotrskoj poziciji, dok }e Bori{arka{e Hemofarma sov ponovo rotirati sa Jagod[tada ove sezone. nikom na poziciji ~etiri. Iz Pre samo desetak dana Stevan ove situacije se ne mo`e i naKaraxi} je bio zadovoqan {to {a je obaveza da i ve~eras kao je imao na raspolagawu sve i na narednim utakmicama igra~e, da bi se na posledwoj utakmici protiv Triunfa povredio robusni centar Kati}. U takovj atmosferi Vr{~ani ve~eras izlaze na parket Pionira u `eqi da se suprotstave zahutkaloj Crevnoj zvezdi u derbiju jedanestog kola NLB lige. - Sve povrede koje smo od po~etka sezone bile su mehani~ke prirode. Izuzev Pavkovi}a, sve su to bile povrede visokih igra~a. Kati} je uhvatio dobru formu, na posledwe dve utakmice postigao je po 19 poena. Protiv Triunfa, kada se utakmica lomila, zadao je dosta muke odbrani doma}ina. Na na{u `alost, naprsla mu je kost {ake, morao je da napusti Boban Marjanovi} parket i po svim procenama za wega je prvi deo prigramo maksimalno. Neke od venstva zavr{en, s obzirom na tih me~eva moramo da dobijemo to da }e morati da pauzira najkako bismo zadr`ali {anse za mawe do kraja kalendarske goostvarewe ciqeva u sezoni. dine - rekao je uo~i ve~era{we Crvena zvezda je u velikoj utakmice trenere Hemofarm formi, to uostalom potvr|uju [tada, Stevan Karaxi}. i nihovi rezultati na posledU nastaloj situaciji stru~wim utakmicama. O~ekuje nas ni {tab poku{a}e da prona|e paklena atmosfera u Pioniru. alternativna re{ewa pod koPro{le godine smo dobro {em. igrali u takvoj atmosferi, na- Kati} }e nam puno nedostadam se da ni sada ne}emo iznejati, a wegovo odsustvo pokuveriti – isti~e Karaxi}. {a}emo da nadoknadimo s MarJ. Turkoane

NOVOSA\ANI DANAS U VAQEVU

Najzad kompletni Iako se prema predsezonskim najavama o~ekivalo da Novi Sad i Metalac igraju veliki derbi i odlu~uju o plasmanu me|u prve tri ekipe na tabeli, do toga nije do{lo jer su Novosa|ani, najpre zbog povreda, zabele`ili nekoliko lo{ih rezultata i nalaze se u sredini tabele. Danas, kona~no kompletni, gostuju u Vaqevu, a kapiten Novosa|ana Goran Pobri} o~ekuje neizvesnu utakmicu.

- Najzad smo svi na broju, pa me~ ~ekamo u najja~em sastavu. Dobro poznajemo ekipu Metalca koja u svojim redovima ima nekoliko odli~nih igra~a. Uloga favorita je na wihovoj strani pre svega jer igraju na svom terenu, ali ~iwenica da u duel ulaze sa imerativom pobede, ide nam u prilog. Ako odigramo rastere}eno i agresivno u odbrani, mo`emo do zanimqive i neizvesne zavr{nice, nadam se i trijumfa - kazao je Pobri}. M. R.


SPORT

DNEVNIK JELEN SUPERLIGA – 14. KOLO Subota NOVI SAD: Vojvodina - Habitfarm Javor BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Mladi radnik BOR^A: BSK - Crvena zvezda SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Smederevo JAGODINA: Jagodina - Metalac

13 13 13 13 13

Nedeqa

KULA: Hajduk - Borac 13 BEOGRAD: Rad - Napredak 13 BEOGRAD: Partizan - OFK Beograd 13, TV 1. Crvena zvezda 13 11 1 1 23:4 34 2. Partizan 13 10 3 0 27:9 33 3. Vojvodina 13 7 3 3 21:7 24 4. OFK Beograd 13 7 3 3 17:8 24 5. Spartak ZV 13 5 5 3 15:8 20 6. Jagodina 13 5 3 5 15:15 18 7. Smederevo 13 4 4 5 13:16 16 8. Borac 13 5 1 7 11:16 16 9. Javor 13 3 6 4 9:11 15 10. Mladi radnik 13 3 5 5 8:16 14 11. Metalac 13 4 2 7 6:15 14 12. Hajduk 13 3 4 6 13:17 13 13. Napredak 13 3 4 6 11:17 13 14. BSK 13 3 4 6 9:17 13 15. Rad 13 2 5 6 11.17 11 16. ^ukari~ki 13 2 1 10 8:24 7 U posledwem jesewem kolu (12/13. decembra) sastaju se – KRU[EVAC: Napredak – Vojvodina, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Rad, SMEDEREVO: Smederevo – Jagodina, BEOGRAD: Crvena zvezda – Spartak Zlatibor voda, OFK Beograd – BSK, PO@AREVAC: Mladi radnik – Partizan; ^A^AK: Borac - ^ukari~ki Stankom, IVAWICA: Javor – Hajduk.

ZVEZDA NA KARABURMI GOST BSK-a

Bodovi za jesewi lovor U taboru Crvne zvezde su arhivirali bolan poraz u derbiju i prekid uspe{ne jesewe serije. Sve su glasnije konstatacije da ih kiks protiv kom{ija nije uzdrmao. - Derbi ve} pripada pro{losti. Nije bilo prijtano, ali moramo da budemo jo{ ja~i, izvu~emo odre|ene pouke i trgnemo se u fini{u sezone. Plan je jasan, u preostala dva duela (BSK i Spartak) `elimo maksimalan u~inak, {to }e biti dovoqno da zimsku pauzu sa~ekamo na liderskoj poziciji, {to opet prema{uje sva o~ekivawa koja smo imali na startu sezone- ka`e sve boqi Aleksandar Jevti}. Zvezda }e danas na Staroj Karaburmi biti gost novajliji u elitnom dru{tvu, ekipi BSK.

- Logi~no je da nam pripada uloga favorita, a mo`emo da je opravdamo ako u susret u|emo maksimalmo motivisani i skoncentrisani, kako bismo nametnuli na{ stil i ritam igre. Bodove u ovakvim duelima nikada ne upisujemo unapred. Na terenu se treba potvrditi protiv rivala koji mo`e da bude neugodan, jer im je uvek kolektivna igra u prvom planuobjasnio je {toper Beogra|ana Milan Viloti}. Trener Petrovi} ne}e mo}i opet da ra~una na rovitog kapitena Lazeti}a, a van stroja je i povre|eni Bogdanovi}. Izosta}e zbog kartona i Igwatijevi}, dok }e napad predvoditi oporavqeni centarfor Leki}. Z. R.

NOVOSA\ANI DO^EKUJU IVAWI^ANE

Desetkovani na Smederevo

Doma}in ru{i Javorov bunker

Ne}e biti lako treneru Spartaka Zlatibor vode Zoranu Milinkovi}u da sastavi tim pred dana{wi me~ sa Smederevom. Povrede i kartoni po~iwu da kroje tim golubova, ali i pored toga u redovima suboti~kog superliga{a nema mesta za pesimizam. - Jeste, istina je da imamo problema sa sastavom. Zbog kartona, `utih i crvenih, ne}e mo}i da nastupe Dragan [arac i Igor Popovi}. Bilo je i pitawe ho}e li Vidak Brati} mo}i da zaigra, a tek smo pred posledwi trening dobili kona~no potvrdu da na wega mo`emo da ra~unamo – ka`e Milinkovi} Izosta}e i ubojiti centarfor Voja Ubiparip. - Na{ centarfor zbog povrede ne mo`e da pomogne ekipi. Iako nam nedostaju standardni igra~i, pokazali su momci da su svi spremni da daju svoj maksimum, pa da se taj nedostatak ne oseti. Ube|en sam da }e tako biti i ovoga puta, da }e momci izgarati na terenu i u posledwem jesewem kolu na Gradskom stadionu u Subotici obradovati na{u sjajnu publiku - ka`e Milinkovi}. Trener Spartaka Zlatibor vode ima samo re~i hvale za protivnika: - Smederevo je me|u najboqim ekipama Superlige Srbije. Imaju gosti vrlodobar sastav sa~iwen od iskusnih igra~a poput Komadine, Jovanovi}a, Mladenovi}a i ostalih. Ne boje se nadigravawa na doma}em terenu ili u gostima, a profitira}e samo gledaoci koji }e, nadam se, mo}i da u`ivaju u dobroj igri. Kako god da se zavr{e preostale dve utakmice u sezoni, verujem da su igra~i Spartaka dokazali kakav karakter imaju i da zbog toga ve} sad zaslu`uju sve pohvale - zakqu~io je Milinkovi}. Mogu} sastav Suboti~ana: Jovani}, Pu{kari}, Miri}, Bo{kovi}, Milankovi}, Brati}, Miji}, Torbica, Misini, Jawu{, Veselinov. N. S.

kom{ije nov~anom kaznom. Opravdan potez Dimitrijevi}a daje doprinos u borbi da se zaustavi huliganizam u na{em fudbalu. Zvezdi je zbog propusta u organizaciji utakmice (redari na jugu nisu vaqano obavili pretres) izre~ena maksimalna nov~ana kazna 600.000 dinara. Sankcionisan je i brutalan start Sr|e Kne`evi}a kada je nagazio napada~a crveno- belih Dejana Leki}a, pa mu je sudija Stankovi} pokazao crveni karton. Partizanov defanzivac mora}e na prinudni odmor od tri utakmice. Time je Dimitrijevi} stavio ta~ku na incidente u 137. ve~itom derbiju. Z. Rangelov

PRED 47. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV“ TURNIR U MALOM FUDBALU

NS tim prerastao u seniore Kako se pribli`ava po~etak 47. taradicionalnog „Dnevnikovog“ turnira u malom fudbalu tako je i interesovawe sve ve}e,a po~ele su da sti`u i uplate. Ju~e su u~e{}e na na{em turniru potvrdili Gumatik, Fortuna iz Be~eja, Agromarket,a Vitorog je jo{ jednom potvrdio da }e igrati u svih pet kategorija. Me|u prijavqenima je i ekipa NS tim, koja je pro{le godine osvojila prvo mesto u konkurenciji kadeta, sada }e mom~i}i igrati sa seniorima. - Prerasli smo konkurenciju kadeta - ka`e jedan od igra~a NS tima Bo{ko Todorov. - Znamo da nam ne}e biti lako sa seniorima, ali `elimo da nastavimo kontinuitet bnastupa na „Dnevnikovom“ turniru. I Bilding invest i Klaris i mnoge druge ekipe pre{le su ovaj put, nadamo se da }emo za koju godinu i mi igrati u zavr{nici. Svi smo aktivni igra~i, nekolicina nas igra u podmlatku Indeksa, a ostali u Slaviji. Turnir po~iwe u subotu 12. decembra,a prijave }emo primati do srede kada }e se u Indeksovoj tribini u 12 sati obaviti `reb . Na{ turnir je najstariji na ovim prostorima (po~eo je

1961. godine), a dele se i najve}e nagrade. I ove godine, kao i pro{le, prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru. Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni budu}nost ove revije. Zbog toga smo odlu~ili da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati 8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000).

Igra}e se po starim pravilima, s pet igra~a u poqu i golmanom I kod veterana situacija je sli~na kao i pro{le godine: ako se prijavi vi{e od petnaest ekipa i wih }emo nagraditi nov~ano, pobednika s 50.000 dinara. Kod veterana pravo nastupa imaju svi fudbaleri koji su napunili 35 godina, bez obzira da li su aktivni ili ne. Prijave za turnir primamo u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spra-

17

BRIGE SUBOTI^ANINA

Partizan dva me~a bez publike Partizan }e morati da plati i papren ceh usled nekorektnog pona{awa svojih navija~a u 137. ve~itom derbiju, koji su u drugom poluvremenu polomili i zapalili veliki broj stolica. Crno-beli }e naredne dve utakmice u kojima su doma}ini morati da organizuju bez prisustva publike, a u kasu Zajednice uplati}e i 200.000 dinara. Dakle, ve} u nedequ u duelu s OFK Beogradom tribine u Humskoj bi}e prazne, ali }e ovaj susret prenositi televizija. Zamenik Disciplinskog sudije Drak~e Dimitrijevi} posegao je za rigoroznijim merama, u odnosu na pro{li derbi u kojem se dogodio sli~an incident, s tim {to je tada goreo sever. Zvezda je tada sankcionisana jednim me~om bez publike, a

subota5.decembar2009.

tu radnim danom od 10 do 14 sati i na `iro-ra~un [ahovskog kluba „Dnevnik“ 340 - 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. Igra}e se po starim pravilima - s pet igra~a u poqu i golmanom. Svaku ekipu sa~iwava deset igra~a i rukovodilac ekipe, u toku turnira mogu da se mewaju sastavi, ali jedan fudbaler mo`e da igra za samo jedan tim, bez obzira na konkurenciju. Igra~i koji su ka`weni vremenskom kaznom od bilo kojeg saveza ne mogu da nastupe na turniru. U prvih nekoliko kola igralo bi se vikendom, a u zavr{nici po ubrzanom ritmu - svakodnevno. Na po~etku turnira ekipe }e biti raspore|ene po grupama, a potom }e se u zavr{nici igrati na ispadawe. [ema je ista kao i ranijih godina, a vodi}emo ra~una da najboqe ekipe u predtakmi~ewu ne igraju u istim grupama. G. Kova~

U pretposledwem kolu Jelen superlige fudbaleri Vojvodine danas do~ekuju Javor. Ivawi~ani neguju specifi~an stil i ve}i deo utakmice igraju tako da se prakti~no svih 10 igra~a nalazi iza lopte. Strpqivo ~ekaju gre{ku rivala i onda ubojito kre}u u kontre. Na takvu prepreku Novosa|ani }e nai}i i u dana{wem me~u, ali prema wihovim izjavama spremni su da sru{e Javorov bunker. Kapiten Vojvodine Dragan Mr|a ka`e: - Treba da zaboravimo poraz na Bawici i okrenemo se Javoru. Poznato nam je kako igraju Ivawi~ani, a ja sti~em utisak da wima nije ciq da postignu gol, ve} samo da ga ne prime. Nas interesuje iskqu~ivo pobeda i potrudi}emo se da je ostvarimo – isti~e golgeter crveno-belih. Iskusni Marsel Ple} veli da }e povrede nekih igra~a i crveni

Duel Ple}a i Obradovi}a

[u{war na klupi Vojvodina forsira svoje talente, pa je tako najavqeno da }e danas prvi put u prvenstvenom me~u na klupi sedeti omladinac, golgeter \or|e [u{war. Re~ je o sedamnaestogodi{waku koji je ponikao u novosadskom Ajaksu u ~ijim redovima je bio od 5. maja 2003. do 29. avgusta 2005. godine kada je pre{ao u Vojvodinu. [u{war je skrenuo pa`wu golovima, stigao i do kadetske reprezentacije Srbije, po~eo da igra za prvi tim na nekim prijateqskim me~evima, a nedavno je licenciran za takmi~arsku sezonu u seniorskom pogonu. Svakako da }e }e ovaj potez biti dodatni stimulans za mladog fudbalera. karton Tumbasevi}a svakako uticati na sastav tima. - Promene su nu`ne, pa zato svako od nas mora da prebaci stoprocentni u~inak ako mislimo da pobedimo. U suprotnom, ne}emo imati {ansu

da slavimo – upozorava Brazilac. [ef stru~nog {taba Branko Babi} po{tuje dana{weg gosta. - Sla`em se s Mr|om da treba da zaboravimo na Rad, ali samo ukoliko je grupa igra~a izvukla

Foto: F. Baki}

pouke iz tog duela. Moramo da budemo odgovorni prema obavezama. [to se Javora ti~e, ta ekipa je veoma disciplinovana, iz defanzivne formacije nastoji da preko muwevitih kontri stekne prednost i onda je prepoznatqivim stilom sa~uva. Promene u sredwem redu mogu da nam zadaju odre|ene probleme, mada }e o nastupu A|urua prakti~no odlu~iti lekar ekipe dr Borko Vukosav neposredno pre me~a – rekao je Babi}. O~ekuje se da Vojvodina danas istr~i u sastavu: Brki}, Vuli}evi}, Ple}, Lovri}, Kizito, Pekovi}, Medojevi}, Stjepanovi}, Aleksi}, Tadi}, Mr|a. Dana{wi me~ na stadionu “Kara|or|e” u Novom Sadu po~iwe u 13 sati, a ulaz je slobodan. S. Savi}


18

SPORT

subota5.decembar2009.

OVOG VIKENDA PO^IWE PRVENSTVO SRBIJE

Partizan – Vojvodina u Bawaluci Prvenstvo Srbije za finalnom duelu Kupa Srbije s vaterpoliste startuje nama - rekao je Stanojevi}. danas, a ve} u prvom koPred Novosa|anima je naporlu odigra}e se derbi. na nedeqa, u kojoj bi trebalo da Voqom `reba snage }e odmeriti odigraju ~etiri utakmice, plus dve najboqe ekipe u dr`avi Parreprezentativni duel u Rumuniji tizan Rajfajzen i Vojvodina. Pou Svetskoj ligi. vodom otvarawa bazena „Akvana“ - Dolazimo u period kada }emo odlu~eno je da se ovaj me~ odigra imati vi{e utakmica nego treu, u Bawaluci. Sve~anost }e uveli~ati i delegacija Vaterpolo saveza na ~elu s predsednikom Veliborom Sovrovi}em. Trener Vojvodine Dejan Stanojevi} istakao je da ovaj susret ima zna~aj zarad popularizacije sporta u Republici Srpskoj. - Od svojih igra~a tra`im da u ovaj, kao i u svaki drugi duel u|u bez straha i daju svoj maksimum. Moramo da u {to ve}oj meri ispariramo Partizanu i popravimo igra~a vi{e. Trenutno me brinu izostanci igra~a sa treninga zbog {kolskih obaveza, jer real- Marko Ovuka (desno) no igramo sa deset igra~a, pa je izostanak nekolicininga. To jeste te{ko, ali je done ve} hendikep. No, to nam ne bro za individualni napredak sme biti alibi. Igramo na nekododao je Stanojevi}. Marko Ovuka je ka`e da se liko frontova i za nas sve utakPartizan i Vojvodina dobro mice imaju isti zna~aj. Ne o~ekupoznaju. je nas lako prvenstvo, moramo da - Partizan je vrhunska ekipa, a opravdamo sve ono {to smo odimi iz godine u godinu napredujegrali do sada. Prvenstvo je dugo, a mo. Pre ~etiri godine lako smo Ni{ je pokazao kvalitet u polu-

gubili od wih, a sada se ta razlika smawuje. Oni su i daqe kvalitetniji i zato su favoriti u ovom duelu. No, ukoliko mi nastavimo s ovakvim radom mogli bi se u budu}nosti ste}i uslovi i za iznane|ewe. U posledwih nekoliko utakmica s Partizanom odigrali smo dobro zonsku odbranu, pro-

Na|a vodi u Tursku Pliva~ka reprezentacija Srbije okupila se danas u Nacionalnom trena`nom centru u Ko{utwaku, a put Istanbula na Evropsko prvenstvo u malim bazenima krenu}e u ponedeqak. Prvenstvo Satrog kontinenta odr`a}e se od 10. do 13. decembra, a me|u evropskom elitom na}i}e se i 11 srpskih pliva~a. Reprezentaciju predvodi svetska prvakiwa na 200 metara prsno Na|a Higl. Pored we boje Srbije u Istanbulu }e braniti: Miroslava Najdanovski, Marica Stra`me{ter, Jovana Bogdanovi}, An|elka Petrovi}, Milica Ostoji}, Ivan Len|er, ^aba Sila|i, Radovan Siqevski, Boris Stojanovi} i Stefan [orak. G. M.

^estitka Mitrovi}u

Foto: F. Baki}

blem nam je igra u napadu i wihov jak presing. Ostaje nam da probamo sa proplivavawima da im ispariramo, a da li }emo u tome uspeti, zavisi i od rivala, kao i od nas - rekao je Ovuka. Utakmica u Bawa Luci igra se ve~eras u 18 ~asova. G. Malenovi}

@enske ekipe u Trofeju LEN Ovog vikenda dve srpske `enske ekipe poku{a}e da izbore plasman u daqi tok Trofeja LEN. Vaterpolistkiwe Vra~ara igra}e u {panskom gradu Mataru. Rivali su doma}i istoimeni klub,

DNEVNIK

nema~ki Hohenlimurger i francuski Lil. Ta{ 2000 igra}e u Zagrebu. Rivali su Mladost, Mediterani i Vest London. U daqe takmi~ewe vodi plasman na jednu od prva tri mesta. G. M.

Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} ~estitala je Dra`enku Mitrovi}u na obarawu svetskog rekorda. Na{ paraolimpijski reprezentativac bacio je disk na do sada neverovatnih 31,19 metara. - Presre}na sam {to ste jo{ jednom prikazali na{u zemqu u najboqem svetlu. Upisali ste weno ime u istoriju paraolimpijskog sporta na najboqi mogu}i na~in. @elim Vam da nas i u budu}nosti radujete novim medaqama i novim rekordima - navodi se u ~estitki ministarke omladine i sporta Sne`ane Samarxi}-Markovi}.

NIS VOJVODINA DO^EKUJE PARTIZAN (19, RTV 1)

Desetkovani u derbiju Ove sezone odbojka{i NIS Vojvodine igrali su veoma dobro sa ekipama iz doweg doma lige, ali su iz tri derbija (Partizan, Crvena zvezda, Radni~ki) i{~upali svega bod. Pred derbi drugog dela nadmetawa u Superligi situacija u novosadskom liga{u ni{ta nije ru`i~astija nego pre nekoliko kola, nastavqaju se problemi crveno-belih s povredama i bolestima. Od starta sezone NIS Vojvodina je svega jedan ili dva me~a odigrala u planiranoj postavi, jer su se redom povre|ivali ^urovi}, Petrovi}, Ivovi}, Vemi}, Mutap~ija, Radi}, a najnoviji izostanak ubele`i}e libero Goran [kundri} koji se povredio na zagrevawu pre me~a ^elenx kupa u Kakwu. To }e biti veliki problem za Novosa|ane jer, pored ~iwenice da igraju desetkovani u ritmu sreda-subota, u goste im dolazi Partizan. Beogra|ani su prekinuli lo{ niz od tri poraza trijumfom u me~u sa Spartakom iz Qiga i puni samopouzdawa dolaze u Novi Sad. - Od te{kog poraza od Crvene zvezde pre nekoliko kola sve u na{em timu funkcioni{e veoma dobro. Treniramo odli~no, ali nas i daqe prate pehovi i imamo velikih problema sa sastavom ekipe. Povre|eni [kundri} (koleno) sigurno ne}e nastupiti na dana{wem me~u i zameni}e ga mladi Kapur iz na{eg drugog tima. Odigra}emo ponovo, silom prilika, u kombinovanoj postavi, ali ma koji tim Vojvodine da zaigra, ima kvalitet. Nastavi}emo prema ranijem planu, po`rtvovano i hrabro i nadam se da mo`emo do bodova - re-

Milo{ Vemi}

kao je trener NIS Vojvodine Nikola Salati}. Jedan od ranije oporavqenih kapiten Milo{ Vemi} isti~e va`nost dana{weg me~a. - Ovo je najte`a situacija u timu za ovih {est godina koliko igram za prvi tim. Povrede i bolesti nam mnogo ote`avaju, pre svega trenirawe, i u situaciji smo da neki ~lanovi stru~nog {taba glume igra~e na treninzima. Ovo je za nas najbitnija utakmica jer nas je Partizan nadigrao u prvom delu sezone. Bez obzira na sastav, verujem u ovu ekipu i nadam se da mo`emo do trijumfa i osigurawa mesta me|u prve ~etiri ekipe, te lak{e situacije pred po~etak mini-lige. Trijumf bi sa nas skinuo veliki pritisak - istakao je Vemi}. Utakmica se igra u maloj sali SPC Vojvodina u 19 ~asova, uz prenos na RTV Vojvodina, a ulaz na tribine je 100 dinara. M. Risti}

Otvoreno prvenstvo Srbije Ovog vikenda }e se u novosadskom Sokolskom domu odr`ati Otvoreno prvenstvo Srbije u mu{koj i `enskoj sportskoj gimnastici, kao i finale gimnasti~ke lige za devojke. O~ekuje se u~e{}e takmi~ara iz svih

na{ih klubova. Danas je na programu takmi~ewe u vi{eboju na Ovorenom prvenstvu Srbije, kao i finale gimnasti~ke lige, dok }e se sutra odr`ati finale po spravama. Takmi~ewe danas po~iwe u 10.30, a sutra u 10 ~asova. G. M.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal

Rukomet

Prva liga Srbije - SOMBOR: Radni~ki - ^SK, LU^ANI: Mladost - Be`anija. Oba me~a po~iwu u 13 sati.

Superliga (m) - PAN^EVO: Dinamo – Metaloplastika (20), SMEDEREVO: Smederevo – Kolubara (18), KA]: Jugovi} – Priboj (19), BEOGRAD: Partizan – Proleter (18.30), PKB – Crvena zvezda (16.30), KUR[UMLIJA: Planinka – Crvenka (19). Superliga (`) - [ABAC: Medicinar – ^a~ak (20.30), ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ – Jagodina (18), NI[: Naisa – Crvena zvezda (18.30), BEOGRAD: Radni~ki – Dinamo (17.30). Prva liga (m) - VRAWE:Vrawe – Zlatar (19), TEMERIN: Mladost – Rudar (18), KRU[EVAC: Napredak – Novi Pazar (17.30), MOKRIN: Crvena zvezda – Zaje~ar (19). Prva liga (`) - PIROT: Pirot – Nopal (18). Druga liga (m) - JABUKA: Jabuka – Ruma (19). Druga liga (`) - NOVI SAD, SLANA BARA: Vojvodina – Apatin (15.30), TEMERIN: Temerin – Halas Jo`ef (20).

Ko{arka NLB liga (m) - BEOGRAD: Crvena zvezda - Hemofarm (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Partizan (18), ZAGREB: Cedevita - [iroki (17), ZAGREB: Zagreb - Helios (20), PODGORICA: Budu}nost Zadar (19.15). Prva liga (m) - ZREWANIN: Proleter Naftagas OKK Beograd (19), VAQEVO: Metalac - Novi Sad (19.30), KRU[EVAC: Napredak - Borac (20), BEOGRAD: Radni~ki Basket - Ergonom (18). Prva liga (`) - KOVIN: Kovin - Proleter (20), SUBOTICA: Spartak - Crvena zvezda (19.30), BEOGRAD: Vo`dovac Hemofarm (15.30), ^ELAREVO: ^elarevo - Radni~ki (19). Prva B liga (m): ^A^AK: Mladost - Vrbas Karneks (18), IN\IJA: @elezni~ar - Radni~ki (O) (20), VRAWE: Jug Crnokosa (16.30), JAGODINA: Jagodina - Beovuk 72 (19), BEOGRAD: Vizura Smederevo - Vojvodina (15.30), LESKOVAC: Zdravqe - FMP 2 (18). Prva srpska liga - sever (m): SUBOTICA: Spartak - Topola (17.30), OXACI: Oxaci Veternik (19), STARI BANOVCI: Dunav - Sport Ki (18), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Jedinstvo (17). Prva srpska liga - sever (`): ZREWANIN: Proleter Proleter (NS) (20.45). Druga srpska liga - sever (m): KOVIN: Radni~ki - Krajina Grme~ (17), STARA PAZOVA: Stara Pazova Crvenka (18), RUMA: Ruma Akademik (16), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka Hajduk (B) (20).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - NOVI SAD: NIS Vojvodina - Partizan (19), SMEDEREVO: Smederevo Radni~ki (20.30). Viner {tedi{e `enska superliga - BEOGRAD: Vizura Klek (19.30), U@ICE: Jedinstvo - Dinamo azotara (19), OBRENOVAC: Tent - Spartak (S) (20). Prva mu{ka liga - STARA PAZOVA: Jedinstvo - GIK Banat (19), FUTOG: NS As Jagodina (17), PAN^EVO: Borac - Ni{ (17). Prva `enska liga - NOVI SAD: Vojvodina - Kolubara (18), BEOGRAD: Radni~ki NIS petrol - Radni~ki (K) (20), Vizura Super nova - Pu-

tevi (16.30), ARAN\ELOVAC: [umadija - Novi Sad Pionir petrol (20.30), LAZAREVAC: Lazarevac - Jedinstvo (SP) (17). Druga mu{ka liga - sever FUTOG: FOK - RFU (20), NOVI SAD: Petrovaradin Spartak (20), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - Apatin (20). Druga `enska liga - sever FUTOG: Futog - VST (14), ZREWANIN: Zrewanin 023 Varadin BMG gradwa (19), SUBOTICA: Spartak 2 - Mladost (13). Prva vojvo|anska `enska liga - sever - BA^KA PALANKA: Merkur - Blok aut (16). Prva vojvo|anska `enska liga - jug - NOVI SAD: NS volej tim - Vr{ac (13), [ID: Maks @iti{te (18), KRAJI[NIK: Kraji{nik - NS tim (18), SREMSKA MITROVICA: Sloga - Dinamo2 (14).

Vaterpolo Prva A liga - BAWA LUKA: Partizan Rajfajzen - Vojvodina (18), OBRENOVAC: TENT - Beograd (20.30), NI[: Ni{ - Student (20). Prva B liga - OBRENOVAC: [abac . Rabotni~ki (21.45), SUBOTICA: Spartak - Singidunum (20), KRU[EVAC: Go~ - Dinamo (19), BE^EJ: Be~ej 2005 - @AK (19), ZREWANIN: Proleter - Zemun (20).

Stoni tenis Mu{ka superliga – BEOGRAD: Stak – Partizan (10), KIKINDA: Kikinda – Crvena zvezda (18), SMEDEREVO: Smederevo – Vojvodina (18.30). @enska superliga – NI[: Josip Kolumbo – Vr{ac (16), NOVI KNE@EVAC: Obili} - ^elarevo 817), SENTA: Senta – Banat (17).


LEKAR

DNEVNIK

P

Lepak za grudnu kost ova hirur{ka tehnika, koja koristi lepak da bi se spojili delovi namerno lomqene grudne kosti prilikom operacija na otvorenom srcu, ubrzava oporavak i znatno smawuje bolove koje pacijent trpi, zakqu~ili su kanadski stru~waci s Univerziteta u Kalgariju. Standardna praksa je bila da se delovi grudne kosti posle pomenute operacije spajaju `icom. Nakon toga su potrebne nedeqe dok kost ne zaraste, a pacijentima su za to vreme ~esto potrebni jaki lekovi protiv bolova, objasnio je dr Pol Fedak, kardiohirurg iz Medicinskog centra Futhils u Kalgariju. Novom tehnikom delovi lomqene grudne kosti se uz pomo} adhesiva „kriptonit“ spajaju u roku od nekoliko sati, umesto nekoliko nedeqa. (Tanjug)

N

Mlekom u dugove~nost rupa australijsko-britanskih nau~nika ustanovila je da konzumirawe vi{e od 400 miligrama kalcijuma dnevno, {to odgovara koli~ini od 3,3 deci mleka ili dva jogurta, podsti~e du`i `ivotni vek. Sireve i puter, me|utim, treba izbegavati, jer zasi}ene masne kiseline i holesterol koje oni sadr`e podsti~u sr~ana oboqewa. Nau~nici iz Instituta za zdravstvena istra`ivawa u Kvinslendu, u Australiji i sa Univerziteta u Bristolu, u Velikoj Britaniji do{li su do tih zakqu~aka prate}i du`i vremenski period prehrambene navike britanskih porodica. Mle~ni proizvodi omogu}avaju unos u organizam proteina, vitamina i minerala, koji imaju glavnu ulogu u odr`avawu zdravqa kostiju i smawuju opasnost od mo`danih udara, ali nau~nici nisu uspeli da doka`u da kalcijum deluje i protiv koronarnih oboqewa. (Tanjug)

G

19

Ko`a iz mati~nih }elija

Kokice i koka-kola kao tri hamburgera osetioci bioskopa koji odlu~e da se za vreme filma po~aste sredwim pakovawem kokica i nekim bezalkoholnim napitkom unose na taj na~in koli~inu kalorija koju sadr`e tri hamburgera, sa jo{ dvanaest ka{i~ica butera odozgo, pokazala je nova ameri~ka studija. Sredwe pakovawe kokica i bezalkoholno pi}e imaju 1.160 kalorija, a sadr`e i 60 grama {tetnih zasi}enih masnih kiselina, {to je koli~ina koja

subota5.decembar2009.

rupa francuskih nau~nika uspela je prvi put da proizvede funkcionalno qudsko tkivo ko`e od embrionalnih mati~nih }elija ~oveka. Nau~nici, predvo|eni Markom Pe{anskim i Kristinom Balde{i, obavili su demonstraciju postignutih rezultata „in vitro“, prikazuju}i kako se tkivo ko`e mo`e stvoriti u laboratorijskim uslovima, kao i „in vivo“ na mi{evima kojima je transplantovano tako dobijeno tkivo ko`e. Ukoliko budu}a ispitivawa budu dala pozitivne rezultate, postupak bi mogao da bude primewen u rekonstituciji

G

se normalno konzumira tokom tri dana, saop{tio je ameri~ki Centar za nauku u javnom interesu. Taj nivo zasi}enih masno}a ravan je onom iz paklice putera, a kalorije odgovaraju dvema paklicama putera. ^ak i mala porcija kokica, koju podele dve osobe, dovoqna je da se namiri dnevna doza zasi}enih masti - one vrste masno}a koje zakre~avaju arterije i dovode se u vezu sa sr~anim bolestima.

qudskog epiderma u neograni~enoj koli~ini, posebno kada se radi o opekotinama. Trenutno su potrebne tri sedmice kako bi se uzgojile li~ne }elije osoba s ope-

kotinama pre nego {to se primeni samotransplantacija. Tokom tog perioda pacijent je izlo`en opasnosti od pojave dehidratacije i infekcije. (Tanjug)

PANDEMIJA NOVOG GRIPA NE MIRUJE

Virus se seli na istok vetska zdravstvena organizacija je saop{tila da je virus A H1N1 postao dominantni virus gripa u svetu. U nekim zemqama virus sviwskog gripa predstavqa 70 odsto od svih ispitanih virusa gripa. Ni u na{oj zemqi nije registrovan drugi virus gripa sem H1N1, pa se zato i smatra da je svako, ko ima gripozne simptome, zara`en tim virusom. Iako se ve}ina qudi oporavi od bolesti bez potrebe za medicinskim le~ewim, registrovani su ozbiqni slu~ajevi

be sa hroni~nim oboqewima i trudnice ali da i mlade i zdrave osobe mogu tako|e da se razbole i razviju komplikacije. Kako u Svetskoj zdravstvnoj organizaciji tvrde virus H1N1 izgleda dosta stabilan. Uzorci

S

me|u populacijom starom ispod 65 godina, osobama koje obi~no nisu u rizi~noj grupi tokom sezona epidemija gripa. Konstatovano je da su podlo`niji zarazi oso-

I mawe doze vakcina efikasne I

stra`ivawe sprovedeno na 4.000 pacijenata pokazalo je da jedna doza od 7,5 mikrograma „Novartisove“ vakcine protiv aktuelnog gripa A (H1N1) bez „a|uvansa“, dodatnog sastojka koji pospe{uje weno dejstvo, omogu}ava odraslima efikasnu za{titu od tog gripa. Istra`ivawe je pokazalo i da „a|uvans“ MF59, sadr`an u drugoj varijanti „Novartisove“ vakcine, qudski organizam dobro prihvata i da bi on mogao da omogu}i da se u~etvorostru~e rezerve vakcina. Samo jedna doza od 3,75 mikrograma vakcine „Influenca A (H1N1)“ s „a|uvansom“ MF59 se, prema rezultatima istra`ivawa, pokazala veoma efikasnom u za{titi dece starosti od tri do osam goidna i odraslih starosti od 18 godina navi{e. (Tanjug)

uzeti {irom sveta pokazuju da su skoro nepromeweni u odnosu na uzorke uzete kada je virus prvobitno identifikovan u aprilu. Zato ne treba podcewivati efikasnost vakcine. Vakcinacije protiv novog gripa su u toku u vi{e od 20 zemaqa i do sada nisu zabele`eni nikakve opasne nuspojave. One koje se kod nekih qudi javqaju su crvenilo i blagi otok na mestu ubrizgavawa vakcine, a mogu}a je i blaga temperatura. Me|itim sve ove nuspojave traju svega dan dva. Ina~e, Svetska zdravstvena organizacija saop{tava da se virus H1N1 seli na istok, preko Evrope i Azije, po{to je izgleda dostigao vrhunac aktivnosti u delovima zapadne Evrope i SAD. Ali iz te organizacije upozoravaju da postoje naznake da }e se epidemija novog gripa u pojedinim delovima severne hemisfere pribli`iti vrhuncu. J. B.

Ozbiqna konkurencija virusu gripa ok je trenutno sva pa`wa javnosti usmerena na grip, naro~ito pandemijski, ameri~ki stru~waci upozoravaju da jedan veoma zarazan sezonski virus uzima znatno ve}i danak nego sezonski grip, naro~ito kod mla|e dece. Re~ je o respiratornom sincitijalnom virusu (RSV), kojim se ve}ina dece zarazi ve} do svoje druge godine i koji je „potcewen“, isti~e dr Florens Bur`oa iz Bostonske de~je bolnice. Deca iz Bostona mla|a od sedam godina su tokom posledwe dve zime dva puta ~e{}e pose}ivala hitnu pomo}i i {est puta ~e{}e bivala hospitalizovana zbog

D

infekcije RSV-om nego usled infekcije virusom sezonskog gripa. Kod zaraze RSV-om dva puta se pove}ava verovatno}a daqih poseta hitnoj pomo}i i kori{}ewa antibiotika u odnosu na infekciju sezonskim gripom. Bostonski stru~waci isti~u da sve re~eno ukazuje da je nu`an znatno ve}i anga`man na za{titi od zaraze RSV-om, a ona se prete`no ostvaruje na isti na~in kao i prevencija zaraze virusom H1N1 - ~estim prawem ruku, kori{}ewem sredstava za dezinfekciju ruku na osnovu alkohola i ostajawem kod ku}e kada se bolest pojavi. Ekonomski teret infekcije

RSV-om je tako|e visok, nagla{aavaju bostonski stru~waci. Roditeqi dece zara`ene tim virusom u proseku tri puta vi{e odsustvuju s posla nego roditeqi mali{ana obolelih od obi~nog gripa, a kod dece mla|e od dve godina odsustvovawe roditeqa s posla je gotovo pet puta ~e{}e. Tokom pet posledwih sezona gripa u Bostonu je u proseku bilo po gotovo 5.300 poseta dece mla|e od sedam godina slu`bi hitne pomo}i zbog akutnih respiratornih bolesti, pri ~emu je ~etvrtina te dece bila zara`ena RSV-om, a samo 11 odsto sezonskim gripom. (Tanjug)

Grip i bakterijske infekcije SAD je registrovan zabriwavaju}i rast oboqewa izazvanih bakterijama pneumokokama me|u pacijentima zara`enim gripom A (H1N1), saop{tila je dr En [a~et iz ameri~kih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). U Denveru, jednom od „kontrolnih“ gradova CDC-a, u oktobru je registrovano 58 slu~ajeva zaraze pneumokokama, ~ak tri puta vi{e nego u normalnom periodu, bez pandemije. Pneumokoka je bakterija koja napada plu}a, a ponekad i krvne sudove, i to obi~no osoba starijih od 65 godina. U Denveru su, me|utim, te bakterije registrovane kod pacijenata mla|ih od 60 godina, me|u kojima je skoro tre}ina u po~etku bila dobrog zdravstvenog stawa. Grip, kako smatraju nau~nici, mo`e da istawi sluznicu na respiratornim putevima, zbog ~ega je organizam osetqiviji na pneumokoke. (Tanjug)

U

Nezdrave navike umawuju sposobnost mi{qewa koliko ~ovek ima problem da se seti neke re~i ili gde je ostavio kqu~eve, mogao bi da razmisli o tome koliko dugo neguje iz-

U

vesne nezdrave navike u svom `ivotu, poru~uju francuski stru~waci. Ve} su neka ranija istra`ivawa opadawe misaonih i memorijskih sposobnosti dovodila u vezu sa nezdravim navikama, kao {to su pu{ewe, potpuno uzdr`avawe od

alkohola, nedovoqna fizi~ka aktivnost i nedovoqno dnevno konzumirawe vo}a i povr}a. Doktor Severin Sabia i wene kolege iz pomenute bol-

nice su na uzorku od 5.123 odrasle osobe utvrdili da {to ~ovek ima vi{e navedenih lo{ih navika, ve}i je rizik da }e patiti od tzv. „kognitivnog deficita“. Pra}eni mu{karci i `ene, koji su tokom sedamnaestogodi{weg perio-

da akumulirali najvi{e nezdravih navika, bili su pod tri puta ve}im rizikom od slabqewa sposobnosti mi{qewa i dva puta ve}im rizikom od opadawa pam}ewa nego oni ispitanici koji su imali najmawe nezdravih navika. Po{to je uzet u obzir uticaj godina, pola i socijalno-ekonomskog statusa, francuski istra`iva~i su utvrdili da su pu{a~i pod pove}anim rizikom da poka`u najgore rezultate na testu pam}ewa, verbalnog i matemati~kog mi{qewa. I trezvewaci su imali znatno lo{ije rezultate nego osobe koje su pile jedno do 14 alkoholnih pi}a nedeqno, a gore rezultate sklone su da ostvare i osobe koje su jele mawe od dve porcije vo}a i povr}a dnevno. Mu{karci i `ene koji su prijavili nizak nivo fizi~ke aktivnosti tokom sredweg i starijeg `ivotnog doba, tako|e su bili pod ve}im rizikom od kognitivnog deficita. S obzirom da se nezdrave navike mogu mewati, francuski tim se zala`e za ve}u promociju zdravog `ivotnog stila da bi se qudi za{titili od kognitivnog opadawa u kasnijem `ivotnom dobu. (Tanjug)

Lepo sawaj i mr{avi ako je te{ko poverovati da se u snu mo`e mr{aviti, istra`ivawa ameri~kih nau~nika dokazuju direktnu vezu izme|u telesne te`ine i du`ine sna. Apetit ~oveka kontroli{u dva hormona - grelin (hormon gladi) i leptin (hormon sitosti). Ukoliko se ~ovek nije dovoqno odmorio u wegovom organizmu raste sadr`aj hormona grelina, koji stimuli{e apetit, a opada sadr`aj leptina koji suzbija delovawe grelina i stvara ose}aj sitosti. Istra`iva-

I

~i su utvrdili znatno ve}i nivo grelina u no}nom periodu kod qudi koji pate od nesanice. Nastali hormonski debalans poja~ava apetit u toku dana, {to za posledicu ima pojavu gojaznosti. Pored debalansa izme|u grelina i leptina, nedostatak sna uti~e i na ve}e sintetisawe hormona stresa kortizola, koji pove}ava `equ za grickawem visokokalori~nih i ukusnih namirnica kako bi se poboq{alo raspolo`ewe. U velikom mozgu se proizvodi hormon rasta, koji u fazi

dubokog sna poma`e organizmu da preradi masno}e u kalorije, ~ime se odr`ava normalna te`ina i smawuje vi{ak. U slu~aju nedovoqnog sna dolazi do nagomilavawa masno}e. Smatra se odrastao ~ovek mora da spava najmawe 7,5 sati dnevno kako bi spre~io porast telesne te`ine. Rezultati istra`ivawa navode na pomisao da se pojavio novi trio pravila koji obezbe|uje odr`avawe normalne te`ine - dijeta, umerena fizi~ka aktivnost i kvalitetan san. (Tanjug)


20

SVET

subota5.decembar2009.

Napad na policiju u Nema~koj BERLIN: Najmawe deset nepoznatih osoba, prekrivenih lica, bacale su na policiju u Berlinu i Hamburgu kamewe i zapaqiva sredstva, pri ~emu su dva policijska automobila zapaqena, javqaju nema~ki mediji navode}i da ovo nije prvi napad na policiju u Nema~koj. Nadle`ni organi ispituju slu~aj napada na policiju i ca-

rinu, javqaju mediji, ukazuju}i na to da deo Hamburga u kome je do{lo do napada va`i kao sedi{te anarhisti~ki orijentisane levice. Eksperti upozoravaju na opasnost od pojave levo orijentisanog terora, kao u vreme RAF-a. " Danas gore automobili, sutra }e ku}e, a prekosutra qudi. Tako je RAF teror tako|e po-

DNEVNIK

U Atini povre|ena dva policajca

~eo", upozorio je Rainer Vent, predsednik sindikata nema~ke policije.Prema postoje}oj dokumentaciji organizacija RAF je prestala da postoji 1998. godine. Kada je re~ o najnovijem napadu na policiju, mediji podse}aju da to nije prvi put i da su pre nekoliko dana nepoznate osobe zapalile jedan policijski auto u Berlinu. (Tanjug)

ATINA: Dvojicu policajaca, koji su patrolirali Atinom, ju~e je napala i povredila ve}a grupa maskiranih napada~a, javila je agencija ANA, navode}i da su policajci preba~eni u bolnicu.Napada~i, podeqeni u dve grupe od po dvadesetak, napali su policajce kamenicama, {ipkama i drugim predmetima, nakon ~ega su pobegli.Jake policijske snage su po~ele potragu za napada~ima.

^LANICE NATO PODR@ALE NOVU OPERACIJU U AVGANISTANU

Saveznici {aqu dodatnih 7.000 vojnika BRISEL: Zemqe ~lanice NATO-a posla}e najmawe 7.000 dodatnih trupa da podr`e rat u Avganistanu pod vo|stvom SAD, saop{tio je ju~e generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen. "Najmawe 25 zemaqa }e poslati svoje vojnike u misiju za 2010. go-

dinu", izjavio je Ramusen na samitu NATO-a u Briselu, pozdravqaju}i odluku dr`ava da "svoje re~i sprovedu u delo". "To je solidarnost na delu i ima}e sna`an uticaj na terenu", rekao je Rasmusen, prenela je agencija Rojters. Dodatne jedinice zemaqa ~lanica

NATO-a pridru`i}e se trupama od 30.000 ameri~kih vojnika koje je predsednik SAD Baraka Obama odlu~io da po{aqe kao pomo} za borbu protiv talibanskih pobuwenika.Va{ington je pozvao saveznike koje ve} imaju trupe u Avganistanu da po{aqu oko 10.000 do-

datnih trupa. Mnoge vlade, me|utim, suo~avaju se sa negodovawem javnosti, koja sve vi{e sumwa u uspe{nost misije, naveo je Bi-BiSi. Dr`avni sekretar SAD Hilari Klinton ranije je izjavila da je odgovor ameri~kih saveznika u

Jedan taliban koji je zatvoren u Pakistanu tvrdi da je vo|a Al Kaide Osama bin Laden u januaru i februaru ove godine bio u Avganistanu. On je rekao da se po~etkom godine sastao sa poverqivim kontaktom koji je 15 do 20 dana pre wihovog susreta video Bin Ladena u grani~noj oblasti u Avganistanu. U avganistanskoj provinciji Gazni na istoku zemqe sve je ve}e prisustvo talibana, a avganistanske i koalicione snage ne zalaze u veliki deo te oblasti, naveo je BBC. Biv{i analiti~ar CIA Brus Rajdel izjavio je da je pri~a mogu}a i da bi je trebalo istra`iti.Rajdel je izjavio da se zna da je Bin Laden `iv i da se nalazi negde du` granice izme|u Pakistana i Avganistana. NATO-u pozitivan, ali da su glavni saveznici jo{ uzdr`ani, misle}i pre svega na Nema~ku i Francusku, koje jo{ nisu odlu~ile da li }e poslati jo{ vojnika. Sa novim poja~awem ukupan broj stranih trupa u Avganistanu bi}e oko 140.000, ali ni to ne}e biti dovoqno da se savladaju talibani. Rasmusen je predstavio nov plan operacija NATO-a u Avganistanu, koji predvi|a pove}awe trupa, humanitarne pomo}i i obuku avganistanskih snaga bezbedno-

sti, kao i napore da se prihvate talibanski pobuwenici koji pristanu da predaju oru`je. Ciq ameri~kih vlasti je da avganistanske snage preuzmu kontrolu sredinom 2011. godine, kada bi trebalo da po~ne povla~ewe americkih trupa iz Avganistana. To, me|utim, ne zna~i da }e me|unarodne snage napustiti zemqu i, kako je naglasio Rasmusen, predati je nazad u ruke terorista i ekstremista, naveo je Rojters. (Tanjug)

Samoubica aktivirao bombu u yamiji

Uskoro novi START MOSKVA: Ameri~ko-ruski pregovori o novom sporazumu koji }e zameniti sporazum o smawewu strate{kog naoru`naja (START) "privode se kraju" , saop{teno je ju~e. "Intenzivni napori s ciqem potpisivawa, pravno obavezuju}eg, bilateralnog sporazuma o novom smawewu i ograni~ewu strate{kog oru`ja, privode se kraju". Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama zadu`ili su svoje delegacije koje ve} {est meseci vode pregovore u @enevi da zakqu~e novi strate{ki sporazum do 5. decembra, kada sada{wi sporazum START isti~e. (Beta-AFP)

Bin Laden po~etkom godine bio u Avganistanu

ISLAMABAD: U napadu na jednu xamiju u Ravalpindiju, gradu pored Islamabada gde se nalazi pakistanski general{tab, poginulo je najmawe 30 qudi, saop{tio je ju~e pakistanski ministar unutra{wih poslova Reh-

man Malik. On je izjavio da su napad izveli islamisti~ki ekstremisti, prenosi agencija Frans pres. "Dvojica napada~a samoubica aktivirali su eksploziv unutar xamije, a od siline eksplozije

sru{io se krov zgrade", rekao je Malik . "Prema prvim informacijama vi{e od 30 osoba je poginulo, a veliki broj je povre|en", dodao je on.Portparol vojske general Atar Abas rekao je agenciji Frans pres da su teroristi kojih je bilo "svakako vi{e nego jedan" u{li u xamiju tokom velike molitve petkom i aktivirali eksploziv. Ovo je najnoviji u seriji ekstremisti~kih napada koji su pogodili Pakistan od sredine oktobra, kada je vlada otpo~ela ofanzivu protiv Al Kaide i talibana na severozapadu zemqe. . (Beta-AFP)

Ovaj doga|aj usledio je posle apela predsednika Karolosa Papuqasa da se godi{wica ubistva 15-godi{weg tinejxera Aleksisa Grigoropulosa, stradalog 6. decembra pro{le godine u Atini od policijskog metka, obele`i na miran na~in.Apel za uzdr`anost ju~e je uputio i premijer Jorgos Papandreu, ali je ubrzo posle toga do{lo do sukoba policije i studenata, koji su `eleli da se}awe na

ubijenog Grigoropulosa iska`u na Univerzitetu ekonomskih nauka, zatvorenom zbog epidemije novog gripa.Po{to su studenti bili uporni u svom zahtevu, policija je, da bi uspostavila red i mir, upotrebila suzavac. U Gr~koj se strahuje da bi danas i sutra moglo do}i do reprize nasiqa vi|enog pro{le godine {irom Gr~ke, posle ubistva Grigoropulosa. (Tanjug)

Rusija formira ambasadu u Vatikanu MOSKVA: Ruska pravoslavna crkva pozdravila je ju~e odluku dr`ave da podigne nivo diplomatskih odnosa sa Vatikanom, oceniv{i da }e to omogu}iti efikasniju saradwu dr`ave i hri{}anskih crkava u odbrani eti~kih normi u svetu, javila je agencija Itar-Tass. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je prekju~e, na dan susreta Predsednik Medvedev i papa Benedikt XVI s papom Benediktom 16. u Vatikawe). On je dodao da su „katoli~ke nu, nalo`io da se predstavni{tvo strukture na teritoriji Rusije Rusije formira kao ambasada, podotvorene za saradwu sa RPC - crse}a Itar-Tass. Navode}i da teokvom ve}ine“. lo{ka pitawa ostaju za dijalog Zvani~ni diplomatski odnosi dve crkve, predstavnik Ruske PraRusije i Vatikana bili su prvi voslavne crkve(RPC) je rekao da put ustanovqeni 1816. godine, pose „odnosi sa Rimokatoli~kom crsle pola veka prekinuti su na skokvom razvijaju u razli~itim pravro 30 godina, a posle drugog prekicima“, kao i da se situacija proda odnosa 1917. godine, obnovqeni menila u odnosu na devedesete gosu 1990. godine na nivou zvani~nih dine, kada ju je karakterisao katopredstavnika, podsetio je Itarli~ki prozelitizam (preobra}aTass. (Tanjug)

Jo{ tri smrtne presude zbog sukoba u Sin|angu PEKING: Kineski sud doneo je ju~e jo{ tri smrtne presude optu`enim za ubistva ili druga krivi~na dela po~iwenih tokom etni~kih sukoba u julu u provinciji Sin|ang na krajwem zapadu zemqe, kada je gotovo 200 osoba izgubilo

`ivot i na stotine povre|eno, javila je kineska novinska agencija Sinhua. Ju~era{wa odluka suda u regionalnom centru Urum~iju usledila je po{to je sud prekju~e izrekao pet smrtnih presuda a dva lica osudio na do`ivotnu robiju. Dvojica osu|enika na smrt su Ujgu-

ri, dok je tre}i Han Kinez, prenela je agencija Rojters dodaju}i da su planirana nova su|ewa u~esnicima leto{wih nemira. Tokom pro{log meseca u Kini je izvr{eno devet smrtnih presuda nad osu|enicima za nasiqe u sukobima izme|u pripadnika muslimanske etni~ke zajednice Ujgura i ve}inskog stanovni{tva - Han Kineza. Mnogi Ujguri osu|uju nedavne vladine restrikcije vezane za wihovu veru i kulturu kao i , kako tvrde, masovni priliv Han Kineza koji dolaze u neke oblasti da bi tu ostali, svode}i tako Ujgure starosedeoce na mawinu, naveo je Rojters. Britanska agencija podse}a da je 5. jula i kasnije u etni~kim sukobima- koji su po~eli protestima protiv napada na ujgurske radnike u ju`noj Kini- ubijeno ukupno 197 qudi ve}inom Han Kineza, dok je vi{e od 1.600 raweno. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MUSA DADIS KAMARA Neuspeo atentat izvr{en je preksino} na vo|u vladaju}e vojne hunte u Gvineji, kapetana Musu Dadisa Kamaru, koji je lak{e povre|en, saop{tili su zvani~ni izvori te zemqe. Na Kamaru je pucao {ef wegove li~ne garde koji je posle atentata uhap{en. Na predsednika pucano u vojnoj bazi Kundara, u Konakriju. Musa Dadis Kamara do{ao je na vlast u Gvineji vojnim pu~em pre 11 meseci.

LEONARDO DIKAPRIO Leonardo Dikaprio pozajmi}e glas animiranom junaku {to }e biti prvo u~e{}e tog glumca u nekom animiranom filmu, objavio je dnevnik Varajeti. Dikaprio }e dati glas Xeku Frostu u filmu "The Guardians", film }e okupiti pet popularnih junaka de~jih pri~a me|u kojima su Bo`i} Bata i Bo`i}ni zeka. U engleskom folkloru, Xek Frost je vilewaka koji simbolizuje ledeno zimsko vreme.

HELEN MIREN Britanska glumica Helen Miren dobi}e nagradu za celokupnu karijeru za "izvanredan i trajan" doprinos filmu i televiziji. Dobitnica Oskara za glavnu ulogu u "Kraqici", nagradu }e dobiti na dodeli priznawa @ene na filmu i televiziji, u Londonu. Miren (64) nominovana je po~etkom nedeqe za nagradu Spirit za ulogu `ene Lava Tolstoja u filmu "Posledwa stanica".

Za sedu kosu krivi su mama i tata KOPENHAGEN: Roditeqi, odnosno geni, a ne stres, zaslu`ni su za srebrnasti preliv na kosi ne`nijeg pola, pokazuje novo istra`ivawe koje je obuhvatilo bliznakiwe. Nau~nici su prou~avali vi{e od 200 istovetnih i onih koje to nisu danskih bliznakiwa starosti izme|u 59 i 81 godine i zakqu~ili da genetika vi{e od drugih faktora, poput stresa, na~ina ishrane ili pu{ewa, boji kosu u belo. Dokazano je da gotovo da i nema razlike kako sedi kosa onih koje dele iste gene, odnosno identi~nih bliznakiwa. Me|utim, sestre bliznakiwe ~iji se geni razlikuju ne sede istovetno, navodi se u rezultatima istra`ivawa objavqenim u `urnalu PLos One. I ravnomerni gubitak kose, prema istom istra`ivawu, povezan je uglavnom sa genetikom, dok je opadawe

vlasi sa temena u vezi sa faktorima iz okru`ewa i `ivotnim stilom. "Protiv sede kose ne mo`ete da se borite jer je sve u genetici koja je izvan va{e kontrole", ka`e Nina Goud iz Britan-

skog udru`ewa dermatologa. Wen kolega i vode}i istra`iva~ u Unileverovom projektu doktor Dejvid Gan ukazuje da postoje brojne teorije koje obja{wavaju za{to qudi sede razli~ito ali da nema mnogo nau~nih dokaza koji bi ih podr`ali. Sponzor istra`ivawa Unilever vlasnik je robnih marki za negu kose Dav, Sansilk, Bed hed. "Rezultati svakako upu}uju na to da uticaj okru`ewa nije va`an koliko smo ranije mislili", rekao je Gan dodaju}i da su za pojavu srebrnih vlasi krivci neki zna~ajniji faktori od vi{e ili mawe stresnog `ivota neke `ene. "To zna~i da kod ve}ine qudi seda kosa nema veze sa onim {to rade ve} se pripisuje genetskim faktorima van na{e kontrole, odnosno, stil `ivota nema veliki uticaj na to kada }e kosa

po~eti da gubi boju", smatra i Goud, priznaju}i da, naravno, postoje izuzeci. Doktor Dejvid Fi{er sa Instituta za kancer iz Bostona, koji je tako|e istra`ivao kako neko osedi, sla`e se da genetika verovatno ima kqu~nu ulogu. Me|utim, on navodi da postoje dokazi da i izlagawe nekim hemikalija mo`e da podstakne pojavu sedih vlasi. Sedokosi u svakom slu~aju ne treba da brinu jer bela kosa, osim {to se u narodu vezuje za umnost, zrelost i iskustvo, mo`e, prema nekim japanskim istra`ivawima, da bude korisna u borbi protiv raka. Japanci su naime utvrdili da tokom starewa }elije koje daju boju kosi u korenu dlake izumiru i kosa po~iwe da sedi. Smatra se da te }elije same od sebe imaju o{te}en DNK i time potencijal da postanu maligne. (Beta)


BALKAN/ OGLASI

DNEVNIK BUNDESTAG O ZAPADNOM BALKANU

Panevropskim snagama potrebna podr{ka BERLIN, 4. decembra ( Tanjug )- Poslanici vladaju}e ''crno (demohri{}ani)-`ute(liberali)" koalicije su u Bundestagu u osnovi podr`ali evropsku integraciju zemalqa Zapadnog Balkana, ali ne i predlog opozicione Socijaldemorkatske partije (SPD) o ve}oj podr{ci nema~ke vlade procesu ukqu~ivawa tih zemaqa u Evropsku uniju (EU), prenose ju~e nema~ki mediji. ''Proevropskim snagama na Balkanu je potrebna na{a podr{ka'', rekao je politi~ar SPD, zadu`en za evropska pitawa, Ditmar Nitan u Bundestagu, tra`e}i od vlade u Berlinu ve}i anga`man, kako bi do{lo do ponovne dinamike u procesu pristupnih razgovora zemaqa Zapadnog Balkana. Peter Bajer, ekspert za evropska pitawa iz redova demohri{}ana, kancelara Angele Merkel je upozorio da ne sme

CRNA GORA Korak do NATO BRISEL: [efovi diplomatija NATO-a odobrili su ju~e Akcioni plan za ~lanstvo Crnoj Gori, dok Bosna i Hercegovina jo{ treba da sprovede nu`ne reforme. Akcioni plan kqu~ni je korak ka punopravnom ~lanstvu u zapadnoj vojnoj alijansi. Crna Gora je kandidaturu za ~lanstvo u NATO podnela pro{le godine, a BiH ove godine. Kada je o BiH re~, proceweno je da postoji zastoj u re{avawu politi~ko-institucionalnog preustrojstva, {to se smatra preduslovom za uspe{no vo|ewe pregovora o ~lanstvu. (Beta)

Osniva se razvojni fond PODGORICA: Dosada{wi Fond za razvoj i Direkcija za mala i sredwa preduze}a u Crnoj Gori bi}e transformisani u akcionarsko dru{tvo Investiciono-razvojni fond, sa ciqem da se okon~a privatizacija prodajom kapitala koji je ste~en u procesu privrednog restrukturirawa. Predlog Zakona o investiciono-razvojnom fondu utvrdila je ju~e Vlada Crne Gore, a ministar finansija Igor Luk{i} je novinarima objasnio da }e ta nova institucija imati i "garantnu ulogu" za investitore, kao i u podsticawu izvoza. Vlasnik tog Fonda }e zasad biti samo crnogorska vlada, ali postoji mogu}nost da kasnije wegovi akcionari postanu doma}e i inostrane banke, kao i osiguravaju}e organizacije. Luk{i} je, nakon sednice Vlade, tako|e, saop{tio da je Vlada utvrdila i Akcioni plan za unapre|ewe poslovnog ambijenta u Crnoj Gori. (Beta)

Gunter Krihbaum

do}i do ''omek{avawa'' kriterijuma za pristup EU i da zato ne bi imalo smisla izno{ewe termina pristupa pre zavr{etka pristupnih razgovora. „Zapadni Balkan ne sme biti neevropsko ostrvo usred Evrope'', upozorio je poslanik vladaju}ih liberala Oliver Luk{i} i pledirao za pojedina~nu

proveru svakog kandidata, kada je re~ o pristupnim pregovorima.Predsedavaju}i Komisije za evropska pitawa Gunter Krihbaum je rekao da demohri{}ani imaju interes za to da se zemqe zapadnog Balkana osposobe i pripreme za Evropu, ali da tu va`i "princip pojedina~nih zasluga". On se kriti~ki osvrnuo na nesporazume izme|u Makedonije i Gr~ke oko imena i rekao da se o~keuje da se bilateralni problemi ne di`u na nivo EU. Vladaju}a koalicija demohri{}ana kancelara Merkel i liberala {efa diplomatije Gvida Vestervela, kako se ka`e, stoji iza odluka EU-samita u Solunu o EU-pristupu zemaqa Jugoisto~ne Evrope, ali smatra da se tu mora raditi o pregovorima, s otvorenim rezultatom, ~iji ishod zavisi od u~iwenog napretka u procesu demokratizacije. (Tanjug)

Nekrolog „Gardijana” patrijarhu Pavlu LONDON: Britanski dnevnik „Gardijan“ ju~e je objavio nekrolog o srpskom patrijarhu Pavlu u kome navodi da se on na miran i tih na~in ophodio prema svima, da je odisao dubokom duhovno{}u i mudro{}u i da je u`ivao veliko po{tovawe me|u vernicima, ali i me|u onima koji to nisu. „Gardijan” u detaqnoj biografiji patrijarha Pavla navodi da je on na ~elo Srpske pravoslavne crkve do{ao u te{kim vremenima i da je bilo trenutaka kada su se wegovi postupci ~inili kontroverznim, preneo je BBC. Na primer, potpisao je zajedni~ko saop{tewe sa predstavnicima muslimanske i katoli~ke zajednice u kojem se osu|uje me|uverska mr`wa i nasiqe u Bosni, dok je istovremeno ostao blizak sa liderima bosanskih Srba. Tako|e se, pi{e „Gardijan”, kolebao izme|u osude i podr{ke za Slobodana Milo{evi}a. Mo`da je bio politi~ki naivan,

ali se wegova najve}a briga uvek odnosila na narod i na crkvu, a

umeo je i da se javno izvini kada bi shvatio da je na~inio gre{ku za{av{i u politi~ke vode, naveo je Gardijan. (FoNet)

Uvoz 817 gigavata PODGORICA: Crna Gora planira da u 2010.godini uveze 817 gigavat sati elektri~ne struje, jer }e wen elektroenergetski deficit iznositi 19 odsto ukupnih potreba. Prema energetskom bilansu koji je usvojen na sjednici Vlade, proizvodwa elektri~ne struje u Crnoj Gori idu}e godine bi}e pove}ana za vi{e od 16 odsto, a najvi{e zahvaquju}i proizvodwi u Termoelektrani Pqevqa koja }e, kako se o~ekuje, biti ve}a za oko 80 odsto. Ministar za ekonomiju Branko Vujovi} najavio je ve}u proizvodwu elektri~ne struje i u hidrocentrali "Peru}ica", {to je rezultat rekonstrukcije wenih proizvodnih kapaciteta. (Beta)

Nedeqnik srpske mawine od ju~e na kioscima ZAGREB: Nedeqnik srpske nacionalne mawine u Hrvatskoj "Novosti" od ju~e se prodaje na kioscima {irom zemqe. Deo tekstova pisan je hrvatskim jezikom i latinicom, a deo srpskim jezikom i }irilicom. Osim tema vezanih za srpsku nacionalnu mawinu, novine obra|uju sve relevantne politi~ke, dru{tvene i kulturne doga|aje u Hrvatskoj. "Novosti" izlaze od kraja 1999. godine, ali su distribuira-

ne putem mre`e lokalnih ve}a srpske nacionalne mawine, nevladinih udru`ewa, Srpskog kulturnog dru{tva "Prosveta" i Srpske pravoslavne crkve. Najnoviji, 520. broj "Novosti" {tampan je u 8.000 primeraka. Za list pi{u i poznati hrvatski i srpski novinari. Glavni urednik je Rade Dragojevi}, a izdava~ Srpsko narodno ve}e. Novine se finansiraju sredstvima Saveta za nacionalne mawine Republike Hrvatske. (Beta)

subota5.decembar2009.

21


22

subota5.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

subota5.decembar2009.

23

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara lazara 85/15, kablovska, internet. Telefon 064/153-20-10. 91509 IZDAJEM nov ~etvorosoban luks name{ten stan, 100m2, II sprat, dva sanitarna ~vora, centar, sa gara`om, cena 430E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 91523 IZDAJEM dvosoban stan u Petrovaradinu blizu tvr|ave od 50m2 I sprat, komplet name{ten, centralno grejawe, klima, telefon, za parove ili studente. Telefon 063/8740-405 91632 IZDAJEM jednosoban stan u novoj gradwi, Ul. Do`a \er|a. Telefon: 064/31-77927. 91584 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 91525 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 42 m2, Ul. Lov}enska br. 9 kod Spensa u Novom Sadu.Telefon: 063/511-939. 91532 IZDAJEM stan 63m2, CG, klima, sa name{tenom kuhiwom, Ul. Mileve Simi} 8, Slana Bara. Telefon 4780380, 064/136-0012. 90817 IZDAJEM novu, praznu garsoweru 28m2 na du`e vreme. Gogoqeva, zvati do 22 sata. Telefon 464-256. 91694 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Mi~urinovoj ulici, cena 170e plus depozit 150e. Telefon 064/1372108. 91323 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Petrovaradinu, posebno struja i posebno grejawe na gas, Ul. Ka~i}eva br. 44A. Telefon: 021/6435049 91547

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021451-472, 6621-797, 6618-184, 91840 063-598-463. POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621797, 6618-184, 063-598-463. 91839

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, hitno potrebna garsowera do 30.000E i dvosoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598463, 064/502-5379. 91838

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici - Zimski odmor, sobe, apartmani, povoqno! Telefoni: 063/8154200, 018-880-100. 90656

^ASOVI klavirne harmonike, u~ewe nota, mnogo notiranih pesama, kola. [umadija, Vojvodina, Bosna. Mail: rarum_carum@ yahoo.com. Mobilni 062/961-27-30. 91623

PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2 nov u strogom centru. Stan je uli~ni na I spratu, pogodan i za poslovni prostor. Telefon 064/384-7065, 021/553-368 91618 KREDIT subvencionisani: povoqno jednoiposoban stan Nova Detelinara, 41m2, drugi sprat, cena: 1.133e/m2, povra}aj PDV. Telefoni: 021/544540, 063/517-290. www.aleks-nekretnine.com 91522


24

OGLASI z ^ITUQE

subota5.decembar2009.

PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369-008. 90770 PRODAJEM dvbosoban stan 53 m2 ukwi`en name{ten I sprat terasa, sve iz predsobqa, vlasnik, Detelinara, robna ku}a. Cena 45.000 E.Telefon 064/256-47-16, 062/876-0641. 91832

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 76186

DNEVNIK

^ETVOROGODI[WI POMEN dragom suprugu i ocu.

Tu`nim srcem obave{tavamo da je na{ dragi suprug, otac i deda, na{ Pera, preminuo 4. 12. 2009. u 76. godini.

Petar \eri} PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban stan na Bulevaru oslobo|ewa br. 15, sprat 4, terasa, kablovska, lift. Telefon: 063/688-680. 91665 BULEVAR KRAQA PETRA, renoviran ukwi`en, odmah useqiv dvoiposoban stan 58m2, visoki parter, terasa, podrumska ostava. Telefon 064/150-6-814, 064/2664107. 91088

PRODAJEM troiposoban stan Liman IV ili mewam (ku}a, stan), ima vi{e kombinacija. Telefon 021/6369008 izuzetno sre|en. 90772

PRODAJEM ku}e u Ka}u 107m2 110m2 Sun~ani breg, ukwi`ene, cene povoqne. Telefon 064/503-8504. 91438 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6, 5 E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14 91389 PRODAJEM, ku}u, centar Novog Sada, 150m2, bez dvori{ta, gradsko grejawe, odmah useqiva. Cena 700E/m2. Telefon 063/501-962. 91643

IZDAJEM gara`u na Novom Nasequ u blizini {kole. Telefon: 061/31-21-951. 91552

„MINI BUS ZASTAVA“, 20 sedi{ta, 2003. godi{te, klima. Telefon 064/0499084. 91635 NA PRODAJU Dacia Logan, 1.4, 2006. godi{te, pre{la 40.000km, boja metalik crvena, ful oprema, klima, plin. Cena 6.500 evra. Mo`e i otplata na lizing. Telefon 063/306-843. 91640

PRIRODNI preparati protiv {uqeva - hemoroida, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/24055-49. 91462

Nedostaje{ nam, mnogo. Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava.

Sahrana je danas, 5. 12. 2009. godine, u 15 sati, na Veterni~kom grobqu. Ispra}aj je u 14 sati iz ku}e `alosti u Ul. Kraqa Petra I, br. 33, Veternik. O`alo{}ena supruga Danica, sin Stevan i unuk Marko.

Tvoji, Milica i Dejan. 91947

91948

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Posledwi pozdrav dragom deveru i stricu

Ani Ivi}

Petru \eri}u

ro|. Ninkovi} Ve~no }emo te ~uvati u srcima na{im. Hvala ti za tvoju bezgrani~nu qubav i dobrotu. Sestra Mara, zet Milo{ sa sinom Goranom i wegovom porodicom.

Po~ivaj sa an|elima. O`alo{}ena snaha An|elija i Danica \eri}. 91944

91952

BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 021/6413-575. 91526 TA^NA mera, na prodaju drva bukva, hrast, grab i bagrem. Iscepano, izrezano 3.000, u metrice 2.700 sa prevozom. Telefon 064/144-2533. 91659 DRVA, bukva, cer, hrast, jasen, bagrem, cena 2.800 meterice, sa prevozom izrezano. Telefon 064/958-2103 i 064/910-1289 91745 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85496

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Posledwi pozdrav dragom stricu i dedi

Ani Ivi} ro|. Ninkovi}

Petru \eri}u

Ve~no }emo te ~uvati u srcima na{im. Hvala ti za tvoju bezgrani~nu qubav i dobrotu. Sahrana je danas, 5. 12. 2009. godine, u 14 ~asova, u Mladenovu. Brat Petar sa sinom Draganom, }erkom Milkom i wihovom decom.

Uvek }emo se sa qubavqu i po{tovawem se}ati na{eg strike. Jelica i Miodrag Radulovi} sa decom.

91950

Sa velikim bolom i tugom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ suprug i otac

Dragi na{

SE^EMO i orezujemo kriti~na stabla (drve}e) sa i bez dizalice. Telefon: 063/84-26-876. 91713 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Garancija non - stop. Telefoni: 6393-737, 064/160-47-25 91634 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefon 6612-570, od 9-12 i 15-19. 91704 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 91385 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete i prodajem drva i ugaq. Telefon: 6618-846, 063/8485495, 6614-274. 90989

Posledwi pozdrav ~ika Peri od porodice Novakovi}.

91856

KIOSKU brze hrane potrebna radnica na neodre|eno vreme sa validnom sanitarnom kwi`icom i polo`enim higijenskim minimumom. Rad u tri smene. Uslovi odli~ni. Telefon 064/64-16-461. 90824 TRA@IMO aktivne, vredne, komunikativne saradnike za prodaju iz kancelarije. Javiti se na 069/306-7086 ili 301-559. 91600 VREDNE i komunikativne osobe tra`im za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/51491939 406, 021/402-035.

Petar \eri}

Pavel Greksa

Vojislav Spaji}

91945

Posledwi pozdrav dragom stricu, dedi i pradedi

Petru \eri}u

ro|. 1958. Sahrana dragog nam pokojnika je u ponedeqak, 7. 12. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Sre}ni i ponosni {to smo te imali i ve~ito u srcu i du{i }e{ ostati. O`alo{}eni: supruga Nada, }erke Vesna i Milica.

Po~ivaj u miru Bo`ijem! Dragi strika, uvek }emo se rado se}ati tvoje dobrote i tvog plemenitog lika. Tawa, Sa{a, Oqa i Goga sa porodicama. 91946

91934

Na{a draga

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Bogosave puno te volimo i zauvek }emo te ~uvati u na{im srcima.

Ru`ica Bukvi} Qubica, Vladimir, Nina i Neboj{a.

Veri Krsti}

1925 - 2009. preminula je 4. decembra 2009. u 85. godini. Sahrana je u subotu, 5. 12. 2009. godine, u 13 sati, na grobqu u Zmajevu. O`alo{}eni: }erka Nada, unuka Marina, unuk Milan, zetovi Slavko i Sreten.

91941

91942

Ne mo`emo da se mirimo sa istinom da ne}emo se dru`iti vi{e. Gizela, Tibor i Daniel sa porodicom. 91943


^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav najdra`em kom{iji

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je u 62. godini preminuo na{ dragi

Sa nevericom, tugom i bolom opra{tamo se od na{eg oca i dede

od porodice Vekow.

O`alo{}eni wegovi: Mirjana, Lena, Ra{a, Gaga i Pe|a.

Du{ana Babi}a

Sa qubavqu }emo ~uvati uspomenu na wega.

91937

Posledwi pozdrav dragom kumu

91920

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi. Tu`nog srca opra{tamo se od na{eg dede

Ivanu Radoj~i}u

Du{anka Mihajlovi} sa porodicom.

91919

Posledwi pozdrav najdra`oj kumi

Veri Krsti}

Vojina Suba{i}a

30. 7. 1938 - 3. 12. 2009.

O`alo{}eni: }erka Vera, zet Zoran, prija Dragica i unuci Jovana i Mitar.

@ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Porodica Popovi}.

Kuma Slava sa porodicom. 91940

91898

Veoma tu`ni i u velikoj neverici da nas je iznenada napustila na{a voqena Verica tu`na srca opra{tamo se od we.

Wene koleginice i kolege s posla.

Sin Borislav, snajka Angelina i unuci Andrea, Dojran i Duwa.

Posledwi pozdrav bratu

Du{anu Babi}u

Kolektiv „Goga“ sau~estvuje u bolu na{e koleginice Mire povodom smrti wenog supruga

1930 - 2009.

Sahrana je u ponedeqak, 7. 12. 2009. godine, na grobqu u Sremskoj Kamenici, u 13 ~asova.

91951

25

Vojislava Suba{i}a

Bogosav Popovi} Peri \eri}u

subota5.decembar2009.

91918

91935

Umro je na{ otac, svekar i deda

Posle kratke i te{ke bolesti umro je moj stari

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 12. 2009. godine preminuo na{ voqeni

Vasilije Jak{e Petrovi} 1923 - 2009.

Vera Krsti} Verica

Sahrana je danas, 5. 12. 2009. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu.

1930 - 2009. O`alo{}ena supruga ]etna.

Drage uspomene i lepe trenutke provedene sa wom, ~uva}emo u na{im srcima i pamti}emo do kraja `ivota.

91911

Sa tugom u srcu obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 3. decembra preminula moja draga sestra Puno su je voleli: Milica, Nemawa, Jovana i Voja.

Sahrana je danas, 5. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Nada, k}er Vera i sin Borislav.

91916

91931

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu, dedi i pradedi

Vasilije Jak{e Petrovi}

Vojislav Suba{i}

O`alo{}eni: sin Branko, snaha Jela, unuci Nemawa i Nikola.

91913

Vera Krsti} ro|. 1938. godine Ispra}aj je danas, 5. 12. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena sestra Erna - Cucika @i`aki}. 91908

Posledwi pozdrav

Bogosav Popovi} Vasiliju Jak{e Petrovi}u

24. 9. 1948 - 4. 12. 2009. Posle duge i te{ke bolesti, u 61. godini preminuo je na{ kolega Bogosav Popovi}, dugogodi{wi rukovodilac Slu`be pravnih i administrativnih poslova.

O`alo{}eni: }erka Radmila, zet Budo, unuka Jasmina, unuk Miroslav i praunuci.

Menaxment i svi zaposleni u Radio-televiziji Vojvodine saose}aju u bolu wegovih najbli`ih - supruge Mirjane, }erke Lene i sina Ra{e.

tetka Veri od: Mi{e, Du{ke i Nine @i`aki}.

91915

91909

5936/P


26

^ITUQE z POMENI

subota5.decembar2009.

SE]AWE

DVOGODI[WI POMEN

DNEVNIK

SE]AWE

^ETRDESETODNEVNI POMEN

29. 11. 1959 - 29. 11. 2009. Na{ dragi otac, deda i pradeda

Nenad Mileti}

Jovica Veqovi}

16. 1. 1977 - 5. 12. 2001.

2008 - 2009.

Godine ogromne tuge i bola. Kad si bio najboqi, najlep{i, najpravedniji...Mnogo si `eleo, mnogo zapo~eo...Iznenada su se ugasili tvoji snovi. Sve rane vremenom zarastu, ali ova od tvog odlaska }e za nas ostati zauvek. Tvoji: sin Nemawa, brat Predrag, roditeqi @ivko i Dobrila.

„Ja sam prelepo `iveo, to sam jedino znao, ako ti jave: umro sam, ne veruj, to ne umem...“ Za prave boeme ne postoji vreme ni prolaznost. Sin Uro{, }erka Karmen, zet Mi{a i unuke Bjanka i Helena.

91928

91903

Pro{lo je tu`nih devet godina od kada nije sa nama

Jovanki Glamo~ak Ve~no }e{ `iveti u srcima tvojih najmilijih. Suprug Mile, }erke Quba i Mira sa porodicama.

^ETRDESETODNEVNI POMEN svom dragom i voqenom tati

Slobodanki - Bobi Gavrilovi}

Pavle - Pajo Stani} Plemenitost, nadarenost i neponovqivost, osnova su se}awu, postojawu i neograni~enom trajawu.

odr`a}e se 5. 12. 2009. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Familija Stani} sa rodbinom i prijateqima.

Golub Zindovi}.

91921

91904

91902

3

[ESTOMESE^NI POMEN

3

Nenadu Anti}u Neute{ni sin Predrag. 91751

POMEN

6. 12. 2002 - 6. 12. 2009.

POMEN

\or|e Galovi}

Mi}o Kruni} Radojica Obri} Nikad te ne}emo zaboraviti.

Brat Gojko sa porodicom.

Svetko Kurte{

Navr{ava se pola godine od na{eg rastanka. Tim povodom }emo danas, 5. 12. 2009. godine, u 10 ~asova, posetiti tvoju ve~nu ku}u i obele`iti pomen. Tuga, bol i samo}a moj Miko, nikad ne}e pro}i, uvek su u meni i sa mnom. Tvoja Vera.

Vreme prolazi, ali uspomena na tebe je ve~na.

91917

POMEN

POMEN Navr{ilo se ~etrdeset dana od kako je preminula na{a voqena majka, baka i ta{ta

Mirjana

Tvoja k}erka Svetlana ^amxi} sa porodicom.

Tvoji: Vladimir, Stojan i Slavica.

91912

91927

Dragi Tajka, ni 6 meseci, ni 6 godina, ni ceo `ivot nije dovoqan da te zaboravim.

5. 12. 1998 - 5. 12. 2009.

ro|. Petrovi} 91910

91933

POMEN dragom suprugu, tati i dedi.

Slavko [ebez 5. 12. 2003 - 5. 12. 2009. Tu`an je ovaj pozdrav koji ne mo`e{ ~uti. Uvek s najlep{im upomenama i se}awem, `ali}e za tobom tvoji najmiliji.

POMEN Navr{ava se sedam godina od smrti na{e majke i godina od smrti na{eg oca

Stane

Nikole

1936 - 2002.

1938 - 2008.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se navr{ava {est meseci od kako nas je napustio na{ voqeni

Toga dana, u 12 ~asova poseti}emo wegov grob, odati po~ast, okititi ga cve}em i zaliti suzama. Ima ne{to te`e od smrti, `ivot bez tebe. Uz tebe bila sam sre}na i sigurna. Hvala za sve godine. @ive}e{ i daqe u mom srcu.

Porodice: La}arak i Mi{kov.

Uvek uz tebe, tvoja neute{na supruga Galovi} dr Dragica.

91923

91905

JEDNOGODI[WI POMEN

Danas, 5. 12. 2009. godine poseti}emo wihov grob u Ba~kom Jarku. ]erka Qiqana i sin Zoran sa porodicama.

Veqko Despi Pomen }emo odr`ati 6. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena supruga Seka. 91680

Dana, 7. 12. 2009. navr{avaju se tri godine od kako nas je napustio na{ brat, otac i svekar

Aleksandar Dima{evi} Aca Makedonac

3

Stevandi}

U nedequ, 6. decembra 2009. godine navr{i}e se tu`na godina bez moje drage supruge

Dok je nas, tvoj lik i delo }e se pamtiti. Tvoji: sestra Miroslava, sin Perica i snaja Valerija.

91925

91938

Danas, 5. 12. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu obele`avamo ~etrdesetodnevni pomen.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Porodica Milivoj{in i Sen}anski.

Dana, 5. 12. 2009. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od smrti mog supruga

1933 - 2009.

Milena La}arak

S qubavqu i po{tovawem uvek u na{im mislima.

91739

\or|a Galovi}a

O`alo{}ena porodica.

ro|ena \or|evi}

91907

Aleksandar - Aca Topka

S po{tovawem i ponosom na na{e prijateqstvo Ostoja.

Vera Milivoj{in

91738

Danas, 5. 12. 2009. godine, u 11.30 sati, na Alma{kom grobqu odr`a}emo pomen na{im voqenim

Tinke Bulatovi} ro|. Siri{ki

Radovan Zec An|ele na{, nikada ne}e{ biti zaboravqen od onih kojima si zna~io i zna~i{ sve. Zauvek tvoji najmiliji: supruga Qubica, k}erke Marijana i Jasmina. 91936

Jelki Zagor~i} Aleksi Zagor~i}u ro|. Maleti} Braci 1942 - 2008.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da }u danas, 5. 12. 2009. godine, u 12 ~asova, odr`ati parastos na Alma{kom grobqu.

1929 - 2001. Suprug Vojin.

Sinovi @arko i Stevan sa porodicama. 91924

91901

Petar \eri}

Posledwi pozdrav ~ika Peri od porodice Malin.

91949


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SE]AWE

POMEN Devet godina nije sa nama na{ voqeni

6. 12. 2002 - 6. 12. 2009.

Radojica Obri}

Navr{ava se godinu dana od smrti na{eg voqenog

Miladin Popov

1937 - 2000. Ne postoje re~i kojima se meri tuga, niti godine koje }e te izbrisati iz na{ih srca.

Uvek si u na{im srcima i mislima.

Tvoji najmiliji.

Tvoje, supruga Dragica i k}i Tatjana.

91733

Save Arsikina

POMEN Na dana{wi dan pre pet godina moj sin jedinac preselio se u ve~nost.

Tim povodom }emo danas, u 11 ~asova polo`iti cve}e na wegovu ve~nu ku}u.

1950 - 2004. diplomirani pravnik Neka te u ti{ini ve~nog mira prati maj~ina qubav ja~a od zaborava.

S qubavqu i tugom ~uvaju uspomenu wegovi najmiliji.

O`alo{}eni: majka Jelena, sin Sr|an, sestra Qiqana Gantar sa porodicom iz Amerike.

91730

91778

GODI[WI POMEN na{em dragom

Svemu si nas nau~io, bio nam podr{ka i uzor, samo nas nisi nau~io kako daqe bez tebe. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

91706

Vera Krsti} Verica

iz Stepanovi}eva Danas je tvoj ro|endan, umesto nas an|eli neka ti ga ~estitaju.

Tvoja Vukica sa decom i unucima.

91705

91690

GODI[WI POMEN Danas se navr{ava godina, otkako nas je zauvek napustila na{a draga

Du{anu Babi}u

91880

Du{anu Babi}u Duletu

Posledwi pozdrav dragom

\urici Mandi}u

Weni, Vukica, Sr|an i Ne{a.

od wegovih drugova sa basketa: Mari}a, Tome, Stoleta, Simketa, Alekse, Vinka, Jari}a, Qube i Dr Ivanova.

Se}awe na tebe ~uvaju: tetka Dragica i te~a Ivica sa porodicom.

91932

91836

91852

Dana, 8. 12. 2009. godine navr{ava se deset godina od kako se upokojila na{a draga

Bol i tuga ne prestaju. Svaki dan mi sve vi{e nedostaje{.

Nikad te ne}e zaboraviti: Jelica, Dragan, Nikola i Nata{a [uput.

91881

Posledwi pozdrav dragom

od brata Du{ana Vasi}a sa porodicom.

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i kumove da je 4. 12. 2009. godine u 99. godini preminuo na{ dragi otac, svekar, deda i pradeda

Aca Rus Bata

od brata Branka Vasi}a sa porodicom.

Drage uspomene i lepe trenutke provedene sa wom, ~uva}emo u na{im srcima i pamti}emo do kraja `ivota.

Dana, 7. 12. 2009. godine navr{ava se pet godina od kako nas je napustio na{ voqeni

Radmila Duki} Dada

Posledwi pozdrav dragom

Slobodan Man~i}

Posledwi pozdrav velikom drugu

Tvoji: }erke Nadica i Goga, unuci Branislav i Boris, zetovi Miko i Brano i neute{na supruga Milica.

27

Du{anu Babi}u

Milovana Radivojevi}a

91757

Veoma tu`ni i u velikoj neverici da nas je iznenada napustila na{a voqena Verica tu`na srca opra{tamo se od we.

Prolazi tu`na godina bez na{eg taje

subota5.decembar2009.

Du{anu Babi}u

od brata Gojka Vasi}a sa porodicom.

91879

Dragica Risti}

JEDNOGODI[WI POMEN

Petar Hajder Sahrana je danas, 5. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, u Turiji.

Posledwi pozdrav

Pomen }emo odr`ati u utorak, 8. 12. 2009. godine, u 11 ~asova. Uspomenu na wenu dobrotu, plemenitost i qubav koju nam je pru`ala ~uvaju od zaborava weni najmiliji: suprug Milan, sinovi Dragan i Davor sa porodicama. 91877

Darinka Rocanov Bol i prazninu u na{im srcima mo`e ispuniti samo se}awe na Tebe i tvoju dobrotu. Ponosni smo {to smo te takvu imali. Neute{ne }erke Branka i Svetlana i suprug Mile. 91784

GODI[WI POMEN

Darinka Rocanov iz Srbobrana Vreme prolazi a bol i tuga za tobom nikad. Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe. Po~ivaj u miru. ]erka Svetlana, zet Mile, unuci Ilija i Nenad 91782

O`alo{}eni: sin Milo{ sa porodicom, sin Marko sa porodicom, }erka Stana sa porodicom i unuk Perica.

Jovo Kraqevi}

3

Stevanu Ba{i}u

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako se upokojila na{a draga i nikad pre`aqena baba Mica

od porodica: Svir~evi}, Jelovac i Bandin.

1953 - 2008. Dana, 7. 12. 2009. godine, navr{ava se tu`na i bolna godina. Jednogodi{wi pomen odr`an je 28. 11. 2009. u crkvi u Sremskim Karlovcima u prisustvu najbli`ih prijateqa. „Zauvek }e me boleti onaj deo du{e gde `ivi qubav i se}awe na tebe. I posle tebe ostaju pri~e, slike i uspomene. Voleo si `ivot i `iveo ga punim srcem. Nisi ga napustio, samo si se preselio u moje se}awe i ve~no }e{ `iveti u mom srcu.“

91854

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

Milica \uragin ro|. Vujkov 1913 - 2009. iz ^uruga Hvala ti za dobrotu i qubav koju si nam pru`ila i neka tvoja du{a na|e spokoj i mir u Carstvu nebeskom.

Radmili [im{i} Radi S qubavqu i tugom tvoja supruga Jasna.

Miri [uput Vreme prolazi, se}awe na Tebe zauvek ostaje.

Ostajemo u neverici, tuzi i bolu. Tvoje kolege i koleginice iz Neksusa.

91797

91887

91884

O`alo{}ena porodica.

Tvoja Nena sa porodicom.

91863

91865


28

^ITUQE z POMENI

subota5.decembar2009.

Navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog brata i ujaka

^ETRDESETODNEVNI POMEN

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE

TU@NO SE]AWE

Mirjana Maksimovi}

Pera Kova~evi} ^ebac

ro|. Kova~evi} 1994 - 2009.

1987 - 2009.

SE]AWE

Danila Baj~eti}a Tuga za tobom ostaje u nama zauvek.

Milan Starovlah Sa po{tovawem spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo u srcu. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Sestra Milosava Ili} sa porodicom.

Tu`ne, }erka Sun~ica i supruga Marija. 91866

Bolna se}awa traju ve~no. Parastos }emo odr`ati 6. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, u Alma{kom hramu. Pozivamo sve koji je se se}aju da istom prisustvuju. Weni najmiliji.

91878

Wemu i wegovim roditeqima odr`a}emo parastos u Alma{kom hramu, 6. 12. 2009. godine, u 11 ~asova. Pozivamo sve koji ih se se}aju da istom prisustvuju. Wegovi najmiliji.

S qubavqu ~uvam uspomenu na Tebe.

Tvoja }erka Ksenija. 91533

91554

91555

Posledwi pozdrav

Borko Nikoli} 5. 12. 1997 - 5. 12. 2009.

SE]AWE

\urica Mandi} Ivan Radoj~i}

Milo{ Stani{i} Radojka Kozi} 28. 11. 1994 - 2009.

Stevanu Ba{i}u Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Brat Bo{ko, snaja Vida, Brana, Maja i Reqa.

Sa tugom se opra{tamo od na{eg {kolskog druga Ivana. Wegovo iskreno drugarstvo i prijateqstvo ne}emo nikada zaboraviti.

1989 - 2009.

Supruga i }erka Dragica, deca i unuci Zoran i Jasna sa porodicama. 91288

91883

Dana, 4. 12. 2009. godine umrla je na{a voqena majka i baka

VIII b generacija 1956/57, III Me{ovite gimnazije u Novom Sadu.

3

Milomir Milunovi} Mi{a

Draganu Zdjelari}u

O`alo{}ena porodica.

obele`i}emo danas, 5. 12. 2009. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Voqeni ne umiru dok postoje oni koji ih vole. S qubavqu i tugom wegovi najmiliji: supruga Desanka, }erka Nada, sin Dragoqub, snaja Sne`ana, unuci Branko, Bo`idar i Dobrila.

91888

91138

DVOGODI[WI POMEN

Sahrana je u Temerinu, danas, 5. 12. 2009. godine u 14 ~asova, na grobqu u Starom \ur|evu.

2. 12. 2007 - 2. 12. 2009.

91536

OSMOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu, ocu i dedi

91882

Marija [ite

Danas, 5. decembra, u 10 ~asova, obele`i}emo godi{wi pomen na Ka}kom grobqu. Te{ko je pomisliti da te vi{e nema, ali uspomenu na tebe nosi}emo u srcu i ~uvati te od zaborava. Tvoj brat Dragan, snaja Dragica i sinovci Du{ko, \or|e i Vladimir Mandi}.

Vreme prolazi a tuga i bol za tobom ostaju. S puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i najlep{a se}awa na tebe. Tvoje, supruga Kajka i }erka Buba sa porodicom. 91559

POMEN Navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{ dragi

Najdra`i, voqeni brate

SE]AWE

Triva Anti}

Vreme prolazi, bol i tuga ostaje.

1949 - 2007. U ve~noj `alosti Tvoja porodica. 91466

Bo`o Jawo{ Sretimir - Sre}a Dendi} Sa ponosom Te spomiwemo, s po{tovawem nosimo u srcima i volimo kao {to si Ti nas.

POMEN

POMEN

@ivko Kanazir Slavka Kanazir @ica 1957 - 2004.

Tu`na i bolna godina je pro{la od kako te nema, dragi brate. Uspomenu na tebe zauvijek }emo ~uvati u na{im srcima.

1933 - 1979.

Nada Jeli} 2005 - 2009.

Sretni {to su nam bili deo `ivota. Voqeni nikada ne umiru.

Wihovi najmiliji. Bra}a @arko i Slavko sa porodicama.

Tvoja sestra Quba i porodica Vlaovi}: Seja, Dragan i Daca.

Tvoji najmiliji. 91891

91468

91893

Dragoslav Rimski Draga

JEDNOGODI[WI POMEN 1948 - 2008.

91565

2005 - 2009. SE]AWE 5. 12. 2004 - 5. 12. 2009.

1934 - 2002. Dana, 7. 12. 2009. godine navr{i}e se sedam godina od smrti na{eg dragog i nikad zaboravqenog supruga, oca, tasta i dede.

Bo`o Jawo{

Nada Jeli}

Slobodan Krkqu{ Bobe

Ostala je jedna velika praznina, se}awe koje ne bledi, dobrota koja se pamti i tuga koja ne prestaje. Ve~no }e te u srcu nositi i od zaborava ~uvati tvoji najmiliji: supruga Vukica, sin Milan i unuk Aleksa. 91896

Tvoji najmiliji.

91549

}ur~ija

Dragi na{ Bobe, sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo te od zaborava.

Vreme prolazi, a bol i tuga nikada.

Tvoji najmiliji.

Tvoja Qiqa.

91446

91567


POMENI

DNEVNIK

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

subota5.decembar2009.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

29

POMEN Pro{la je godina od kada je umrla na{a draga i plemenita mama i majka

dragoj supruzi, mami i svekrvi

Darinka Kragujevi} ro|. Grkovi} i pro{lo je dvadeset godina od kada je umro na{ plemeniti i dragi tata i deda

Qubomir Majki}

prof. dr Milorad Kragujevi}

5. 12. 2000 - 5. 12. 2009.

lekar

Uvek tuguju za tobom tvoji najmiliji. 91614

DVOGODI[WI POMEN mom dragom suprugu

Petru Panteli}u

Ratki Bosan~i} Draga Ratka, 13. juna napustila si na{ dom. Uporna si bila u `ivotu i mnoge si nam `eqe ispuwavala i zato ti mnogo hvala. Ostali su neostvareni zajedni~ki snovi, mnoge neispuwene `eqe, velika praznina u na{im srcima i ponos na takvu `enu, majku i svekrvu. ^uva}emo ve~no u na{im srcima i mislima uspomene na tvoj divan lik u na{im `ivotima. Za voqene zaborav ne postoji.

Navr{avaju se dve godine bola i samo}e ne veruju}i istini da te vi{e nema. Znaju}i koliko sam te volela ali nikada ne}e{ znati koliko mi nedostaje{. Tvoja supruga Seka.

Pomen }emo im davati na Pravoslavnom grobqu u Senti, u subotu, 5. decembra 2009. godine, u 11 ~asova.

Du{anu Proti}u

Supruga Julka, sestra Marija, k}erka Marija i unu~ad Na|a i Du{an.

91594

3 GODI[WI POMEN na{em voqenom

91648

DVOGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

Suprug Borislav, sinovi Nenad i Vladimir i snaha Evelin.

Milo{u Ubovi}u obele`i}emo danas, 5. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tuga i bol za tobom ostaju u nama i nikad ne}e pro}i. Tvoji najmiliji. 91652

91658

91621

PETOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE na dragog brata

Dana, 9. decembra 2009. navr{i}e se {est tu`nih meseci od kako me je napustio moj suprug

Slavki Dedi} Milenko Brzak Svoju tugu pretvorili smo u ponos {to smo te imali.

obele`i}emo u nedequ 6. decembra, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u prisustvu rodbine i prijateqa. Parastos }e se odr`ati u 12 ~asova.

Supruga Tina sa decom.

S tugom i po{tovawem weni: sestra Vukica, zet Toza, Boba, Brana i Petar sa porodicama.

1929 - 2007.

Milorada Jovanovi}a

Milorad Jovanovi} Japi

5. 12. 2004 - 5. 12. 2009.

Godine prolaze, a tugu ne odnose. Ostaje bol u srcu, a suza u oku. Dragi Bato, koliko nam nedostaje{ nikad ne}e{ saznati a ono {to boli nikad ne}e prestati.

Uzalud ka`u da vreme tugu i bol bri{e, {to ide daqe boli sve vi{e. Uvek si sa nama u na{im srcima i mislima. Sestra Lela, zet E~ika i sestri} Milan.

Wihova deca.

odr`a}emo na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas, 5. 12. 2009. godine, u 11 ~asova. Nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji.

Isaija Na|alin Isa 29. 1. 1932 - 9. 6. 2009. Ve~no o`alo{}ena tvoja Mira.

Tvoji najmiliji.

91661

91663

91656

91639

POMEN Danas, 5. 12. 2009. godine obele`avamo ~etrdesetodnevni pomen dragom suprugu, tati i dedi

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako je preminuo na{ ~ika Aca

^ETRDESETODNEVNI POMEN Pro{lo je tu`nih 40 dana od smrti na{e

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

Aleksandar Topka

O`alo{}eni: supruga Vema, }erke Svetlana i Branislava sa decom.

Slobodan i Jovana sa porodicama.

91430

91548

Jelena Maravi} Lela

ro|. Stankov

Vreme prolazi, bol i praznina ve~no ostaju. Pomen obele`avamo danas, 5. 12. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu. Weni najmiliji.

Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe. Hvala ti za sve {to si nam nesebi~no pru`ala. Tvoji: suprug Nova, }erka Ru`ica sa porodicom i sestre Zorica i Bo`ana.

91585

91647

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj mami, baki i prabaki

3

SE]AWE Dana, 8. decembra navr{i}e se deset tu`nih godina od kada nas je napustila na{a voqena

Milani [ovqanski

Anice Simin Milomiru - Miletu Bogdanovi}u

91529

ro|. Palan~anin - Tabakova Voqeni nikad ne umiru, utehe nema, zaborav ne postoji, a qubav prema tebi je ve~na. Uspomenu na tebe ~uva}e tvoji najmiliji: suprug Du{an, snaja Nada i dever \uro sa porodicom, stri~evi}i \or|e i Paja sa porodicama. 91679

SE]AWE

5. 12. 1994 - 5. 12. 2009.

[est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako je preminuo moj dragi suprug

Du{an Popovi} Navr{ava se petnaest godina od kako nisi sa nama, ali si stalno u srcima i pri~ama po{tovan i nezaboravqen.

Zorki Petrov

Aleksandar Topka Nema vi{e mog Ace, za kojim }u tugovati dok sam `iva. Dragi moj Aco, hvala ti ta dugogodi{wu qubav i pa`wu. Po~ivaj u miru, qubavi moja. Tvoja supruga \u|a. 91546

iz Bege~a Uvek }e{ biti sa nama. Tvoji najmiliji. 91593

Tvoji: supruga Jelena, deca \or|e i Mila sa porodicama. 91664

Milan Cicmil Vreme prolazi, ali ne le~i tugu i bol. Zauvek u tuzi, tvoji najmiliji.

91683


30

07.00 08.00 08.05 08.55 09.20 09.45 10.00 10.05 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.40 15.00 15.10 15.30 15.55 16.30

TV PROGRAM

subota5.decembar2009.

Kuhiwica Vesti 1989.-ta - godina loma Zvrk Neverovatne pri~e Hajde sa mnom u obdani{te Vesti Bez puta Wive Vesti Slobodna tema Zabavni program Hercegovci Petkazawe Wu{kawe Vesti Plej gejms Zeleni sat Dnevnik bicikliste 5 Tu sasvim blizu

06.05 08.00 09.05 11.00 12.36 13.05 13.18 13.20 13.25 14.00 14.52

Modni magazin (Panonija, 23.40) 06.00 08.00 08.35 09.50 11.00 12.30 15.30 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.50 23.00 23.40 00.10

Muzi~ko svitawe Jutarwi program Glas Amerike Nacionalne sinergije Art boks Bez cenzure Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Pop korn Ulovi trofej Halo predsedni~e Film Vojvo|anske vesti Modni magazin Glas Amerike

15.43 16.39 16.41 18.30 19.00 19.01 19.30 20.09 20.16 21.10 21.50 23.37 01.28 02.20 03.08 03.24 03.49 03.56 05.22 05.48

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Mansarda Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Jesen sti`e Duwo moja Na{ auto na{im gledaocima Nevestin otac, film Kvadratura kruga Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Jesen sti`e duwo moja TV bingo Rambo, film Moma~ko ve~e, film Jesen sti`e, Duwo moja Vi i mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Leti, leti pesmo moja mila Dolinom Ibra kroz vekove Slagalica, kviz Verski kalendar

ODBOJKA

Vojvodina – Partizan (RTV 1, 18.55) 17.00 17.20 17.30 18.00 18.30 18.55 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.30 01.00

06.33 07.25 10.00 11.30 12.30 12.40 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.30 00.00

TV Dnevnik Tajna hrane: Orah Centar sveta ^emu... Meteorologija Zajedno Odbojka: Vojvodina - Partizan, prenos Dokolica Beltango Vojvo|anski dnevnik Preokret Zdravko ^oli} - Bawa Luka ^arde na Dunavu Ni~iji `ivot, film

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Muzi~ka emisija (slov) Vesti (ma|) Ispovesti jednog la`ova, film Crtani film Bajko kviz Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Kad ku}a nije tesna TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Su~eqavawa (ma|) Nedeqni ru~ak, film TV prodaja

11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Dok. program @ivot na Marsu Granice nauke Film Radionica Objektiv Mr Bin Najboqi lek Katapultura @ivot na Marsu Objektiv Istraga Buntovnici

11.30 12.30 13.00 13.30 15.45 16.00

Pregled Evrolige Francuska liga – Najava Real NBA NBA: Klivlend – ^ikago NBA u`ivo Dejvis kup, finale: [panija – ^e{ka - dubl Francuska liga: Valensijen – Monako Francuska liga: Bordo – Nans NBA akcija ACB Liga: Real Madrid – Valensija

19.00 21.00 23.00 23.30

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

Rado{ Baji}

TV lica: Rado{ Baji}

06.17 Znawe imawe 07.15 TV lica... kao sav normalan svet 08.05 Adi u svemiru 08.10 Gde raste crvena paprat, film 09.45 Verski mozaik Srbije 10.30 Klinika vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Leti, leti pesmo moja mila 14.55 Drugi vek 15.55 Fudbal - Premijer liga, prenos 17.50 Total tenis 18.05 Reli 18.25 Fudbal - Premijer liga, prenos 20.24 Fudbal-Jelen super liga 20.55 Svet sporta 21.25 Bolesti organa za varewe 21.55 Art zona 22.25 Borba za `ivot 23.17 Dodela nagrade „Virtus“ za korporativnu filantropiju, snimak 00.45 25. Beogradski yez festival 01.20 Vrele gume 01.48 Fudbal: Premijer liga 05.11 Borba za `ivot

06.00 06.30 07.30 09.10 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 16.15 17.00 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.45 01.50 02.30 03.00

Glas Amerike Slavni Svi vole Rejmond-omnibus Sva{tarica Top {op Za dobar dan Tuk na luk Oranica Vesti Top {op Qubav za sva vremena Slike `ivota Milica² Na{a formula zdravqa Vesti Present Genius domus Beli svet Zlo~ini iz pro{losti Film: Kapetan Le{i Zaustavno vreme Milica² Zlo~ini iz pro{losti Glas Amerike Qubav za sva vremena Milica Doma}a muzika

O porodici, posve}enosti poslu, o qudima sa kojima radi, qubavi prema selu i vi{e od 600.000 mejlova koje je dobio, govori}e popularni glumac, koga danas identifikuju sa srpskim doma}inom Rada{inom. Autor i voditeq: Tatjana Peternek-Aleksi} (RTS 1, 14.52)

07.15 08.00 09.10 10.30 13.00 14.00 16.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 00.30 01.30 02.00 03.00 05.00

e-TV Doma}in Fajront republika Survajver Na terapiji Film: Ni na nebu ni na zemqi Crni Gruja Foks dosije Kviz: Ke{ taksi Serbijan open Viking Film: Izme|u slobode i smrti Top spid Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Ni na nebu ni na zemqi Ameri~ko rvawe - bez milosti

DNEVNIK

Elen Pejy

Yuno Kada tinejyerka Yuno neplanirano ostane u drugom stawu, shvata da premalo zna o `ivotu da bi mogla da bude dobra majka. Ipak, odlu~uje da ne abortira, ve} da dete rodi i da ga da na usvajawe. Uloge: Elen Pejy, Majkl Cera, Yenifer Garner, Y. K. Simons Re`ija: Yejson Rajtman (B92, 22.00) 07.00 08.15 08.40 09.05

12.05 13.30 14.00 16.00 16.35 17.20 17.25 18.00 18.30 19.05 19.30 20.00 22.00 23.45 00.20 00.45

Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Barbi sa labudovog jezera Veliki brat, u`ivo Vesti za osobe o{te}enog sluha Popodne TV Travel magazin Film: Longinovo kopqe Vesti B92 Bu|elar Dvougao Potraga Patrola Vesti B92 Vrlo va`ni Oplaneti se Veliki brat - Veliki mozak Film: Yuno Kalifornikacija Nadrealiti {ou Film: Longinovo kopqe

07.00 08.30 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 01.30 03.15 03.30 05.10

Jutro sa Ne{om Risti}em U sosu Farma (u`ivo) Vikend vizija Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Siti Farma (u`ivo) Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Farma Film: Hoda~ po vatri Farma (u`ivo) Film: Groznica subotom uve~e Siti Film: Strah ta~ka kom Film: Hoda~ po vatri

11.00 12.00

06.00 06.22 06.47 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.47 10.00 10.32 11.17 11.45 12.17 12.43 13.05 13.35 14.18 14.43 15.10 15.33 16.05 18.35

Pokojo omnibus Skipijeve avanture Nodi novi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi novi Meda Rupert Eon Kid omibus Papirmanija Sporti} Dinosaur King Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Idemo u`ivo Skajlend Taina [amang King Sa Sa{om u avanturu Idemo u`ivo Skajlend Bekstvo sa ostrva [korpiona Film [oping mania

18.55 Telemaster 19.30 NLB liga: Crvena zvezda - Hemofarm [tada, prenos 21.15 Film 23.00 Fritajm 23.55 Telemaster 00.05 Vremenska prognoza 00.10 Gavran 00.50 [oping mania 01.15 NLB liga: Crvena zvezda - Hemofarm [tada (r) 03.00 Film

NLB LIGA

Crvena zvezda – Hemofarm [tada (Ko{ava, 19.30)

Bred Pit

Beli svet Pogledajte pri~u o Nikoli Tesli koji spasava svet od vanzemaqaca u jednoj video igrici. Za slede}u godinu planirana je ekranizacija ove kompjuterske igre, a glavnu ulogu }e tuma~iti Bred Pit. Voditeqka: Irena Jerkovi} (Avala, 19.30)

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije. 07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Film, 01.00 Tok {ou.

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.


DNEVNIK

subota5.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Kejt Bekinsejl

Podzemqe Rat izme|u vampira i vukodlaka nastavqa se i zao{trava, a dobro ~uvane tajne izlaze na videlo. Otkriva se zamr{ena pro{lost i razlozi zbog kojih zara}eni klanovi vekovima vode nemilosrdnu borbu, koja postaje sve brutalnija. Vampirica Selena je ubila svog nekada{weg za{titnika Viktora, jednog od vampirskih vladara... Uloge: Kejt Bekinsejl, Skot Spidmen,Toni Kuran, Derek Yejkobi, Bil Najgi, Stiven Mekinto{ Re`ija: Len Vajsman (Nova TV, 22.10) 08.15 08.30 08.55 09.20 09.40 10.40 11.40 12.35 14.25 16.45 17.00 17.45 19.15 20.00 22.10 00.15 02.20 03.20

10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Graditeq Bob, crtani Vinks, crtani Dora istra`uje, crtani Gormiti, crtani Doma}ice iz visokog dru{tva U sedmom nebu Smalvil Odmor iz snova, film Povratak u budu}nost, film Vesti Kod Ane Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Bourneov identitet, film Podzemqe 2, film Ameri~ki predsednik, film Vidoviti Milan Zelena miqa, film

Pri~e iz groba Gering: Jedna karijera @ivot pod Napoleonom Kolonijalni svet Elvis Prisli: Posledwa 24 ~asa Klondajk: Potraga za zlatom [ta je zaista potopilo Meri Rouz Gospodar Sipana Pri~e iz groba Gering: Jedna karijera Skrivena deca Ku}a iz ~etrdesetih Genije fotografije Rat na Arktiku [ta je zaista potopilo Meri Rouz

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Malo Korigan Aladin Manituova cipela Inspektor Jo{ ovaj put Blind heat Divqe ulice Prokletstvo {korpiona od `ada 00.00 Lateks dive 02.00 Planeta X

06.00 Dodela evropskih filmskih nagrada 2008 07.30 Vavilon 5: Izgubqene pri~e – Glasovi u tami 08.40 ^ovek raketa 10.15 Gubitnik 11.35 Kit 13.05 10.000 godina pre nove ere 14.50 Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega 16.45 Dobra godina 18.40 37. Godi{wa nagrada za `ivotno delo - Majkl Daglas 20.05 Vrhunska igra 22.05 Bi}e krvi 00.40 Vazduh koji di{em 02.10 Pukotina 04.00 Ptica na slobodi 05.30 Filmovi i zvezde

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Vin~ester 73, film 09.45 Skica za portret 10.18 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Jelovnici izgubqenog vremena 15.00 Reporteri 16.05 Evromagazin 16.55 Kulturna ba{tina 17.10 Dok. film 17.45 Svirci moji 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Ples sa zvezdama, 1. deo 21.35 Ples sa zvezdama, 2. deo 22.30 Filmski vikend Meg Rajan: Dokaz `ivot, film 00.50 Palata s re{etkama, film 02.30 Uvrnuto putovawe, film 04.00 Dokumentarni film 04.30 Svirci moji 05.15 Oprezno s an|elom

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 14.00 16.00 17.00 18.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Dodir an|ela Viwar Hil Gardijan Morska patrola Put ka Bo`i}u @urke nikad ne prestaju Biti Erika Kingdom 2 Pomorska patrola Zakon i red Banka Zakon i red An|eo u porodici

08.40 09.05 09.45 10.45 11.10 13.00

Bikeri s Marsa, crtani Ben 10, crtani Tajna ~okolade Jedna od de~kiju Tajna, film Predsedni~ki trg: Vesna Pusi} i Dragan Primorac Gradski kauboj, film Premijer liga: Vest hem - Man~ester junajted, prenos Zvezde ekstra: Kijanu Rivs Diskaveri: Atlas - Japan, dok. film Porodi~ni kamen, film Boomerang, film Porkijeva osveta, film Vatrena stihija, film

13.45 15.55 18.00 19.05 20.00 21.50 23.55 01.30

Porodi~ni kamen

Meg Rajan

Dokaz `ivota U Tekali, koja je posle Kolumbije drugo najve}e sredi{te kokainskih bandi, za ameri~ku naftnu kompaniju radi in`ewer Piter Bovman. Iako je voli, zaokupqen je poslom i zanemaruje sve usamqeniju i sve nesretniju `enu Elis. Odlaze}i na teren, wega i grupu drugih qudi otmu revolucionari koji otimaju bogate qude zbog novca... Uloge: Meg Rajan, Rasel Krou, Dejvid Mors, Pamela Rid, Dejvid Karuso, Mario Ernesto San~ez, Gotfrid Yon Re`ija: Tejlor Hakford (HRT 1, 22.30)

07.45 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 08.10 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 08.40 Na kraju ulice 09.05 Ninin kutak 08.15 Danica i deva 09.20 Pripoveda~ 09.45 Kokice 10.15 Ekstremne `ivotiwe, dok. serija 10.45 Parlaonica 11.40 Igrajmo se 11.55 Briqantin 13.50 Hrvatski pisci na TV ekranu 15.00 Volim fudbal 18.00 Izme|u zemqe i neba, dok. serija 18.53 Biver Krik: Svetski ski kup (M) - spust, prenos 20.10 HNL, prenos 22.10 Dobre namere 23.25 No} u pozori{tu 01.05 Gara`a

07.00 13.00 15.00 16.45 19.00 21.30 23.20 01.00

Dr Finli Korumpirani Zimske nevoqe Nomadi Karlitov put Most zmajeva Protivmere Ro|en da pobedi

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Otkopan Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Smoki i bandit Xez peva~ U potrazi za Ri~ardom Ovo je Spinal Tap Majmun~e Mra~na sudbina Carstvo vatre Otkopan Bez daha Prinuda

U danima usustret Bo`i}u, porodica Ston se okupqa u svom porodi~nom domu. Roditeqi Sibil i Keli vesele se {to }e se opet na istome mestu na}i svo wihovo petoro dece, savr{eni sin Everet, neo`eweni Ben, gluvi homoseksualac Ted, ponovno trudna Suzana i neukrotiva Ejmi. Prido{lica u ovom dru{tvu je Everetova verenica Meredit, konzervativna i puna predrasuda... Uloge: Sara Yesika Parker, Dermot Mulroni, Dajen Kiton, Kler Dens, Rej~el Mekadams, Kreg Ti Nelson, Luk Vilson, Ti \ordano, Elizabet Rejser Re`ija: Tomas Bezuka (RTL, 20.00)

Sara Yesika Parker

10.00 Kako pre`iveti u opasnim situacijama 10.55 Megagraditeqi 11.50 X-ma{ine 12.45 ^uda Azije koja je ~ovek napravio 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 Pametwakovi} 15.30 Razorna laboratorija 16.25 Kako to radi? 16.55 Kako se pravi? 17.20 ^uda Azije koja je ~ovek napravio 18.15 Megagraditeqi 19.10 X-ma{ine 20.05 Ameri~ki ~operi 21.00 Uli~ni obi~aji 2008. 21.55 Peta brzina 22.50 Kako pre`iveti u opasnim situacijama 23.45 Opasan lov 00.40 Izgubqeni raj 01.40 U deli}u sekunde

08.00 10.00 11.30 13.00 14.15 16.00 17.45 19.00 20.30 22.00 23.05 23.15 01.55

Jedrewe Karling Biatlon Kros-kantri skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Bilijar Alpsko skijawe Alpsko skijawe Bilijar Zimski sportovi Borila~ki sport Zimski sportovi

Dobro raspolo`ewe u ~a{i i fla{i D

etaqne studije pokazuju da je 95 odsto samouAko patite od niskog nivoa energije i motivacije, bica bolovalo od izle~ivog psihi~kog poreverovatno }ete postati mawe aktivni i ukqu~iva}eme}aja. Sli~no je i kod qudi koji nefatalno te se u mawi broj aktivnosti u kojima biste ina~e poku{aju samoubistvo. Na`alost, ~ak i u ovo vreme u`ivali. A to vas dovodi u dvostruku opasnost. Prvo, vrhunske tehnologije i „~udesnih izle~ewa“, ve}ina neaktivnost mo`e pogor{ati depresiju jer je povezaqudi koji bi mogli imati koristi od psihoterapije – na sa smawewem koli~ine va`ne hemijske supstance u nikad je ne dobiju. Zato su samoubistva jo{ tragi~nimozgu koja se zove serotonin. Kako se wegov nivo smaja i ~esto ostavqaju o`alo{}ene prijateqe i rodbiwuje, obi~no se pogor{ava i raspolo`ewe, {to daqe nu da sebi postavqaju bolno pitawe: „Za{to nisam iscrpquje va{u energiju. Drugo, ako radite sve mawe insistirala na tome da potra`i pomo}?“ stvari u kojima biste ina~e u`ivali, ose}a}ete sve Depresija je ozbiqna bolest koja ugro`ava `imawe zadovoqstva, tako da }e stradati i va{ ose}aj vot. Ukoliko se ne le~i, jedna od {est depresivnih samopouzdawa i uspe{nosti. osoba }e izvr{iti samoKlini~ka depresija se ubistvo. To je stopa odra`ava i u va{em na~inu smrtnosti od oko 15 odrazmi{qawa. Dr Aron Bek sto. Bilo koja bolest s je intenzivno pisao o kogovako visokom stopom nitivnoj trijadi, koja za smrtnosti smatrala bi se sobom povla~i razmi{qaozbiqnom bole{}u, pa wa osobe o 1) sebi, 2) samom ipak na{e dru{tvo `ivotu, ukqu~uju}i doga|a(ukqu~uju}i i mnoge osije i qude oko we, i 3) budu}guravaju}e kompanije i nosti. Depresivni qudi su zdravstvene planove) naskloni negativno polarizostavqa da tretira deprevanim {ablonima u razmisiju kao problem niskog {qawu. Kao rezultat, moguprioriteta. }e je da }ete biti razo~araKlini~ka depresija obni sobom, izgubiti intereuhvata ~itav niz ozbiqsovawe za druge ili }ete na nih simptoma koji traju `ivot uop{te gledati neganajmawe dve nedeqe (a tivno, i verovatno izgubiti obi~no du`e), iz dana u nadu da }e se va{ `ivot dan. Mo`da }ete otkriti ikada poboq{ati. Mo`da da niste u stawu da u`iva}ete biti izlo`eni riziku te u stvarima u kojima ste samosputavaju}eg pona{aranije u`ivali, ukqu~ujuwa, kao {to je povla~ewe od }i i mnoge va{e omiqene qudi koji vas vole, odustaaktivnosti i interakciju jawe od va`nih aktivnosti s drugim qudima. Veroi novih mogu}nosti, te zavatno ste i nezadovoqni nemarivawe sopstvenog sobom – imate premalo sazdravqa. Ovaj proces mo`e mopouzdawa, povi{eno postati toliko drasti~an ose}awe krivice, stida i da smrt po~ne da vam deluje bezvrednosti. Nivo enerkao jedina mogu}nost. gije vam je verovatno ni- Malo zainteresovani za seks i `ivot Klini~ka depresija izuzak, {to vam ote`ava ~ak zetno dobro reaguje na tei obavqawe svakodnevnih rapiju: vi{e od 80 odsto Ukoliko se ne le~e, jedna od {est `ivotnih zadataka, a kaosoba koje potra`e pomo} moli no{ewe s ve}im budu znatno boqe. Ako bodepresivnih osoba }e se ubiti. problemima. Koncentralujete od depresije, mo`da Svaka bolest s 15 odsto smrtnosti cija vam je verovatno nase ose}ate beznade`no i smatra se vrlo ozbiqnom, ru{ena negativnim misuicidno, ali budite sveali dru{tvo i zdravstvenom slima o tome kako se stvasni toga da suicidne misli ri lo{e odvijajaju i kako politikom nastavqa da je potcewuje opasno prelaze preko ~iste vi lo{e. Va{a o~ekiwenice da }ete s vremenom vawa od budu}nosti su crgotovo sigurno biti boqe na, tako da ose}ate kao da ste zarobqeni u stawu miuz terapiju. Izuzetno je va`no da zapamtite da je bezzerije. Uz sve to vam je i poreme}en san i izgubili nade`nost simptom va{eg poreme}aja, a ne ta~na ste apetit ili hvatate sebe kako se prejedate da biste procena va{eg situacije. Uz terapiju }e beznadeubla`ili emotivni bol. Va{e interesovawe za seks `nost nestati, kao i ostali depresivni simptomi. je verovatno znatno umaweno, kao i zainteresovanost Svaki put kad u svoje telo unesemo alkohol ili za `ivot uop{te. drogu, na{a percepcija se iskrivquje. To nekad mo`e Biti klini~ki depresivan ne zna~i neizostavno biti prijatno iskustvo, kao {to je uzimawe mawe dobiti suicidan. Me|utim, kada se depresija zakomplize sedativa da se smawi anksioznost pri letu aviokuje drugim psihi~kim poreme}ajem ili `ivotnim nom ili opu{tawe uz ~a{u vina tokom ve~ere. No, stresovima, pove}avaju se {anse da }ete razmi{qati ba{ taj efekat neke qude motivi{e da koriste supo samoubistvu. Iako pouzdano znamo da periodi klistance koje mewaju raspolo`ewe kao primarni na~in ni~ke depresije nekada pro|u sami od sebe nakon neubla`avawa emocionalne uznemirenosti. koliko meseci, rizi~no je ne ~initi ni{ta, jer deNa`alost, kad qudi po~nu da se {ablonski oslapresivni qudi ~esto ne mogu da vide da }e se stvari waju na supstance koje mewaju raspolo`ewe da bi se promeniti naboqe i to ih samo po sebi mo`e u~iniose}ali boqe ili iza{li na kraj s te{ko}ama, dovoti sklonijima razmi{qawu o samoubistvu. Uz to, de sebe u prili~nu nevoqu. simptomi depresije ~esto imaju osobinu samoodr`aRedovna prekomerna upotreba psihoaktivnih supvawa, {to, ukoliko se ne le~e, mo`e dovesti do postanci, ukqu~uju}i pivo i vino, pre ili kasnije vodi gor{awa stawa. ka biohemijskoj toleranciji i zavisnosti. Kwigu Tomasa E. Elisa i Kori F. Wuman „IZABERI @IVOT” (Kognitivna terapija suicidnosti) mo`ete po ceni od 850 dinara, u koju je ura~unata i po{tarina, naru~iti od izdava~a “Psihopolisa” u Novom Sadu, preko telefona 021/ 473–6664 (9–14 ~asova), ili sajta www.psihopolis.edu.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

subota5.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Subotom pripadate porodici. S decom mo`ete poraditi sve ono {to niste tokom radnih dana. Istovremeno ste i dru{tveni, te }ete rado iza}i s prijateqima u neki restoran ili {etwu. Akcija!

BIK 20.4-20.5.

U svom domu imate `ivu `urku, pa i dinami~an odnos s uku}anima. Pospremite danas ku}u i dovedite sve u savr{en rad. Pazite koga primate u goste, da vas ne bi neprijatno iznenadili. Bez `urbe.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

9

Sombor

8

Kikinda

8

Vrbas

9

B. Palanka

8

Zrewanin

8

S. Mitrovica

8

Ruma

9

Pan~evo

9

Vr{ac

7

Srbija Beograd

8

Kragujevac

8

K. Mitrovica 10 Ni{

9

Mesec danas izlazi iz va{eg znaka, {to je idealno samo za u`ivawe i meditaciju. S obzirom na to da je neradni dan, ili bi bar trebalo da bude, pospremite po ku}i ono {to mo`ete i {to treba. Izlet s decom? Osetqivi ste na temu porodice i dece, tako da vam je potrebno vi{e partnerovog vremena i razumevawa. Inicijativa je na vama, mada niste uvek najboqe shva}eni. U qubavi zanos i ma{ta. Putovawa? Uznemiravaju vas okolnosti na koje ne mo`ete uticati. Ovog vikenda }ete biti anga`ovani, hteli – ne hteli. Trudite se da popravite finansijsku situaciju. Dru{tvo vas ne napu{ta. Igrajte se!

[KORPION 24.10- 23.11.

Imate mnogo posla, {to onog na radnom mestu, {to privatno, tako da ne}ete gubiti vreme na marginalne stvari. Mo`ete planirati putovawe udvoje, ili s decom, po sopstvenoj `eqi.

STRELAC 24.11- 21.12.

Dalekose`ne planove na kojima radite ve} izvesno vreme, ostvari}ete uz malu pomo} velikih prijateqa. Ume}ete da cenite wihov doprinos. U partnerstvu ste dru`equbivi i zabavni. Slavqa!

JARAC 22.12-20.1.

Partner gubi strpqewe, za razliku od vas koji ga imate na pretek. Poslovno mo`ete biti anga`ovani nonstop, pa i vikendom, ukoliko `elite. Obavezama i nekim mogu}nostima ne vidi se kraj.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Divan dan za vas! Potro{ite ga u svom stilu i maniru, uprkos svima onima koji bi da vam pokvare raspolo`ewe. U`ivajte u svojoj slobodi i {etwama bez ciqa i pravca. Sve je neponovqivo.

RIBE 20.2-20.3.

Posle nirvane dolazi bura i samsara, koja }e opet pro}i, i to se tako smewuje, poput godi{wih doba. Na vama je da prihvatite ono {to vam se servira ispred nosa i da radite s okolnostima. Optimizam!

Glumica Kejt Bekinsejl je novo lice jedne vrste votke. Mo`da i niste qubiteqi ove `estine ali sigurno biste postali kada bi je pili iz Kejtinih ruku. Upravo na to su i ciqali qudi iz promotivnog tima kada su odabrali zanosnu glumicu kao za{titno lice za novu kampawu. U kampawi je Kejt Bekinsejl predstavqena kao seksi zanosna brineta koja se od platinaste plavu{e pretvorila u zlo~estu crnku.

OBLA ~ NO

Evropa Madrid

NOVI SAD: Prete`no obla~no i ve}i deo dana suvo, mada nije iskqu~ena mogu}nost pojave kratkotrajne slabe ki{e. Vetar slab severRim ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 8 London stepeni. VOJVODINA: Prete`no obla~no. Ponegde je mogu}a pojava kratkoCirih trajne slabe ki{e, ali u ve}ini predela ostaje suvo tokom dana. Vetar Berlin slab severni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 9 stepeni. Be~ SRBIJA: Obla~no, ponegde je mogu}a kratkotrajna ki{a, ali u veVar{ava }ini predela ostaje suvo. U retkim oblastima su mogu}i sun~ani intervali. Vetar slab isto~ni, a zatim severni. Pritisak ispod normaKijev le na jugu i oko normale na severu. Minimalna temperatura 2, a maksiMoskva malna 10 stepeno. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i ponedeqak Oslo promenqivo obla~no i ve}inom suvo uz povremene sun~ane intervale. U utorak i sredu obla~no uz prolaznu slabu ki{u izme|u ova dva dana. St. Peterburg U drugoj polovini idu}e sedmice hladnije vreme. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~nim bolesnicima se preporu~uje da redovno uzimaju terapiju i da se pridr`avaju saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija najizra`enije }e biti glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima. Oprezno u saobra}aju!

VIC DANA

11 15 12 5 6 6 5

Ispovedao se Lala: - Mene je Bog dvared darivo. Jedared kada mi je dao moju Sosu, a drugi put kada mi ju je onomad uzo.

2

SUDOKU

1 1 0 16

Pariz

12

Minhen

4

Budimpe{ta

7

Stokholm

4

1

6

3

8

7

8 4

1 5

VODOSTAWE DUNAV

Zbog prisustva te{kog Saturna u va{em znaku, koji se tu veoma dobro ose}a, mo`ete biti spokojni i mudri. Samo}a i povla~ewe vam pru`aju mogu}nost da sazrite na li~nom planu. ^itajte kwige.

@estoka Kejt

PRETE`NO 8

Budite pa`qivi u saobra}aju i funkcioni{ite bez velike panike i frke. Ne mo`ete vi{e no {to mo`ete, pa se nemojte preopteretiti obavezama. Mogu} je sukob sa {irom rodbinom ili susedima.

VAGA 23.9- 23.10.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

5. decembar 2009.

TAMI[

TISA

Bezdan

56 (-3)

Slankamen

201 (7)

Ja{a Tomi}

Apatin

120 (-4)

Zemun

262 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

275 (7)

Bogojevo

107 (-5)

Pan~evo

282 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Ba~. Palanka

124 (0)

Smederevo

460 (6)

Titel

204 (8)

NERA

Novi Sad

131 (0)

Tendencija stagnacije

Hetin

88 (-10)

6 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

225 (10) S. Mitrovica 182 (27)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

210 (9)

8 7

4

2

4

4

9

5

1

9 3

56 (-2)

8

7 3

4

7 9 2

3 1

2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

5

3

6

8

1

9

4

2

4

1

8

2

5

9

3

7

6

2

9

6

7

3

4

5

1

8

9

3

4

8

6

2

7

5

1

1

6

7

3

9

5

2

8

4

5

8

2

4

1

7

6

3

9

3

4

9

5

2

8

1

6

7

6

7

1

9

4

3

8

2

5

8

2

5

1

7

6

4

9

3

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 5.decembar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you