Issuu on Google+

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 22. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23503 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZADECENTRALIZACIJUPOQOPRIVREDE„PETDODVANAEST”

Nemogusesveodlukedonositi izjednogkabineta Nek ad a{ wi min is tar poq op riv red e, agroe k  onoms ki anal it i~ ar i stru~waksvetskihorganizacija Goran @ivkov ukazuje u razgovoru za “Dnevnik” da se ne mo`e ba{ mnogouraditinaplanudecentralizacijeupoqoprivrediSrbije. -Su{tinajedasedecentralizuje ruralni razvoj. Daqeodtoganemo`e,ali tojeveomazna~ajankorak. Prakti~no,trebalobisve da bude kao u Evropskoj uniji,odnosnodatr`i{ne mere budu jedne, zajedni~ke, ali da ruralni razvoj

POSTOJILISTRATEGIJAZAODBRANUAUTONOMIJEVOJVODINE?

NASLOVI

Novistatut, noviustavilinova politi~kakriza

INTERVJUNEDEQE

Sini{a Tuci}

{to vi{e pripadne regionima. Ako imate jedno tr`i{te,jednucarinu,shodnotomeproizilazeijedne tr`i{ne mere koje treba odvojiti od ruralnog razvoja - nagla{ava @ivkov, podse}aju}i na ~iwenicu da mi sad prakti~no i nemam o pol it ik u rur aln og razvoja, te da je lane, nakon rekonstrukcije odlaze}e vlade ukinuta Kancelarija za ruralni razvoj u SremskimKarlovcima. NaVojvodinije,elem,da priv la~ i inv es tic ije za sebe i da vodi politiku ruralnograzvoja. str. 5

str. 9

TeofilPan~i} Ministar u povratu

PosleodlukeUstvanogsudaSrbijeoponi{tavawu dela ingerencija Vojvodine u pokrajinskoj administraciji za sad niko ne`elidagovoriotomekakvi}epotezi uslediti,odnosnodali}esepokrajinski propisi, zasnovani na osporenim odredbama Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti APV,mewati.Ili}ese,mo`da,i}isno-

vomzakonskomincijativomkojabiomogu}ila da se odre|ene ingerencije donekle “sa~uvaju”krozdruga~ijezakonskeformulacije.Sdrugestrane,predsednikSrbije Tomislav Nikoli} rekao je da “ne zna da lijedr`avaustawudakaznipoliti~are kojiseprotivustavnopona{aju...”

str. 2 i 3

REPORTA@A „DNEVNIKA”: OTKRIVAWEAMERIKENASTOSTEPENI

U pot  raz  i za „^i~ a Tom  in  om kol  ib  om”

BoraOti} Navijawe

Dragana Boqevi}

Reforma reforme

JanBriza

^ija je Politika

Miklo{Biro Zrnce optimizma

str. 12

JEDANODNAJBOQIHDIZAJNERAUEVROPI

PavelSurovi oven~an lovorikama

str. 7

Sve`ije Najvi{a temperatura 26°S


2

dnevnik

nedeqa22.jul2012.

Vladaupetak

CITATI

Ne znam da li je dr`ava u stawudakaznipoliti~arekoji seprotivustavnopona{aju

TomislavNikoli}, predsednikSrbije

Srbijabiupetakmogladadobijenovuvladukoja}eimati18 ~lanovai16ili17resora,izjavio je lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i}a. O kadrovima SNS u novoj vladi odlu~i}e Glavni odbor stranke koji se odr`ava danas. Vu~i} je ponoviodabi„`eleodasebavi bezbedno{}u, odbranom i borbom protiv korupcije i kriminala”,aliidajezainteresovan za poziciju koordinatora bezbednosnimslu`bama,odnosnoza mestosekretaraSavetazanacionalnubezbednosti.LiderSNS jenaveoidajesigurnoda}enovi ministar spoqnih poslova biti karijerni diplomata, koji nije~lanSNS,dabiministarstvo sporta tako|e trebalo da vodinestrana~kikadar,ada}e kulturu voditi „~ovek koji je apsolutnoprihvatqivzasve”.

Skup{tinadobija predsednika Skup{tina Srbije bi sutra, u nastavku konstitutivne sednice, trebalo da izabere predsednika najvi{eg zakonodavnog tela, potpredsednike,apotomiskup{tinskaradnatela.PredlogkandidatazapredsednikaSkup{tineSrbije mora da podnese najmawe 30 poslanika predsedavaju}em u pisanom obliku.  Kako je saop{tio predsedavaju}i konstitutivnom sednicom Skup{tine Srbije Zaharije Trnav~evi}, kandidat za novog predsednika republi~ke skup{tine bi}e Neboj{a Stefanovi} iz Srpske napredne stranke.  „Iz neslu`benih izvora do menejestiglainformacijada}e to biti Neboj{a Stefanovi}”, rekao je Trnav~evi}, a Stefanovi}jeTanjugukratkorekaoda}e o tome biti odlu~eno na dana{wojsedniciGOSNS.

SKANDALOZNAPROMENAVLASNIKANAJSTARIJIHNOVINANABALKANU

^ijaje„Politika”?

mewalavlast,takosusemewali glavniurednici,kqu~ni~lanoviuredni~kogkolegijumaiureI bez skandala koji je izbio, |iva~kapolitika. bilobineprirodnodajedoma}a VACse,kaosuvlasnik„Polijavnostostalaravnodu{napovotike“,zasvetovremenikadnije dom promene vlasni{tva u „Pome{ao u ure|ivawe lista. To je litici“,najstarijimdnevnimnoprepu{taoovda{wimpoliti~avinamanesamouSrbiji,negoi rimanavlasti. na Balkanu. Jer, u pitawu je naMalo je verovatno da }e novi cionalna institucija. Kao {to suvlasnik„Politike“danastavi jeto,naprimer,„Wujorktajms“u VAC-ovupraksu.Jo{jemaweveSAD,„Tajm“uVelikojBritanirovatnoda}eAleksandarVu~i} ji,ili„Mond“uFrancuskoj. – [e{eqev omladinac i MiloIstinizavoqu,naskandaleu {evi}ev terminator slobodnih medijskojsferinisusasvimimumedija–lakodaseodreknedosanenizemqesadugomtradicijom da{wepraksedave}inskipartslobode{tampeisna`norazvinerubudu}ojvladiSrbije,ato jenim demokratskim institucijeSNS,ispustiprilikudapreujama.Primeraimamnogo. zme kontrolu nad ure|iva~kom Britancisuse,recimo,podipolitikomovoglista. glinanogekadajepredvegodine Vu~i}sesadakuneuvrednosti ameri~ki medijski magnat RuEvropskeunijeidrugihzemaqas pertMardokzapretiodakupovirazvijenom parlamentarnom denom najtira`nije {tampe i najmokratijom. Na jednu od tih gledanijetelevizijeovladabrivrednosti, i to onih temeqnih, tanskim medijskim vezanih za zna~aj prostorom. List slobode javne re~i, Malojeverovatnoda}eAleksandar „Gardijan“ je tim ukazao je jo{ pre Vu~i}–[e{eqevomladinaci povodom postavio dva veka Tomas Xepitawe „da li je ferson kada je reMilo{evi}evterminatorslobodnih Mardok na putu da kao: “Da je na meni medija–lakodaseodreknedosada{we postane britanski bilodadonesemodprak s edave } in s kipart n erubu d u } ojvla d i Berluskoni“? Aluluku o tome da li Srbije,atojeSNS,ispustiprilikuda zija je bila jasna s namtrebavladabez obzirom da su tada{tampe ili zemqa preuzmekontrolunadure|iva~kom {weg italijanskog sa{tampombezvlapolitikomlista premijera i medijde, ni za trenutak skog magnata optune bih oklevao ve} `ivalidaje,kontrolom{tampe pac VAC-ovog dela „Politike“ bihseodlu~iozaovodrugo”. ukoristsvojevlade,naneovelizapravoDS-ov„igra~“prekokoKotoneshvata–aVu~i}to, ku{tetudemokratijiuItaliji. jegovastranka,navodno,`elida o~igledno, ne mo`e da shvati – Skandal povodom transakcije i posle gubitka vlasti osigura la`nosekuneuevropskubudu}kojom je kompanija „Ist medija kontrolunadlistom.On,barza- nostSrbije.Neka`enarodbadagrup“ iz Moskve 29. juna kupila sad, za to nije pru`io nikakve vadavukdlakumewa,ali}udniod VAC-a 50 odsto „Politike“ pouzdanedokaze. kada. za 4,7 miliona evra obelodawen Esad,rukunasrce,istinajeda Prema tome, “Politici” je tek ovih dana. Me|utim, jo{ DS kontroli{e „Politiku“. predstojete{kidani.AiSrbiuveknemapouzdanihpodatakako, Istinajeitodaje,uvremekada ji. Jer, jao zemqi bez slobodnih zapravo,stojiizapomenutekomjepremijerbioVojislavKo{tumedija. U woj `ive neslobodni panijezakojudosadovdenikoninica, taj isti list bio pod konqudi. je ~uo. Nije jasno, isto tako, ni trolom wegove Demokratske (autorjenovinar za{to kompanija „Politika stranke Srbije. I tako, kako se izNovogSada) n Pi{e:JanBriza

a.d.“,kojajedirektnoiliindirektno u ve}inskom vlasni{tvudr`aveSrbijeikoja je vlasnik preostalih 50 odsto ove medijske ku}e, nije iskoristila pravo pre~e kupovine i tako spre~ilasumwivutransakciju. Medijska udru`ewa sada tra`eodnovevladedaispitaokolnostipodkojimajeprodatVACov deo „Politike“. To tra`e i neki politi~ari. Me|u wima je najve}udrekupodigaonovi{ef Srpske napredne stranke AleksandarVu~i}.IstionajjunakkojijeuvremeSlobodanaMilo{evi}abioministarinformisawa iostaozapam}enpogu{ewuslobodemedijakaoretkokoprewegauistorijiSrbije. Vu~i}tvrdidajesumwiviku-

VACjeidaqeve}inski vlasnik„Dnevnika”,ali... Medijska grupa VAC je i daqe vlasnik 55 odsto akcija novosadskog lista „Dnevnik”, a direktor „DnevnikVojvodinapresa”Du{anVlaovi}ka`eda nezna{tanema~kakompanijanameravadau~inisa svojimudelom. „DnevnikVojvodinapres”jepreduze}eukojem,pored „Vacove” „Medijagrupe Balkan”, mawinski vlasni~ki udeo od 45 odsto ima akcionarsko dru{tvo „Dnevnikholding”~ijijeosniva~Skup{tinaVojvodine. Vlaovi} je u izjavi  Tanjugu podsetio da je „VAC” u oktobru 2010. ponudio da svoje akcije, pod odre|enim uslovima, pokloni zaposlenima u „Dnevniku”,alidaje,kakoka`e,„Dnevnikholding”odbio takavpredlogpozivaju}isenapravopre~ekupovine.

„KodnasseuSrbijinekestvaribrkaju.Akoje ne{to moje vlasni{tvo, ne mo`e neko drugi da kontroli{ekomejamogudapoklonimsvojusvojinu.’Dnevnik’jeinstitucijakojajeva`nazaVojvodinuipostavqasepitaweza{to}eopetneko dadignedrekuakoVACprodasvojudeo,aspre~io jedaseakcijepoklonezaposlenima”,ka`eVlaovi}. U javnosti se pitawe vlasni{tva u novosadskom„Dnevniku”ponovopokrenulonakon{toje obelodawenodajeVAC,uokvirusvojestrategijepovla~ewaizSrbije,prodaoudeoulistu„Politika” „Ist media grupi” registrovanoj u Moskvi.

Vu~i}: Ukidawe zakona Vr{ilac du`nosti predsednika SNS Aleksandar Vu~i} najaviojeda}eaktuelniZakon o informisawu biti ukinut, i izneo sumwu da se Novostima dogodilo ne{to sli~no {to i Politici. „Ukinu}emo zakon i obezbedi}emo slobodu medija, ali to ne zna~i da }emo dozvoqavati razbojni{tvo i kriminalkao{tojeovo{tosedogodilosaPolitikom”.

„Istoto,saznajemo,dogodilose i sa Novostima”, rekao je Vu~i} Tanjugu,alinijeizneodrugedetaqe. Prema wegovim re~ima, netransparentne i nezakonite prodajebilojeiuslu~ajunekihprivatnihmedija.„[toseprivatnih medijati~etomo`edasedogodi, alikadjere~odr`avnimmedijima-nemo`e”,rekaojeVu~i}. U koalicionom sporazumu koji supotpisali~lanicebudu}evlade

stojida}e„upotpunostiobezbediti javnost i transparentnost vlasni~ke strukture u medijima, uzspre~avawekoncentracijevlasni{tva koja prevazilazi evropske standarde.” Na putu daqe demokratizacije dru{tva i medija, stranepotpisniceovogsporazuma }e sa posebnom pa`wom ponovo razmotriti izve{taj o medijima Savetazaborbuprotivkorupcije -navodiseusporazumu.

osle odluke Ustvanog suda Srbije o poni{tavawu delaingerencijaVojvodineu pokrajinskojadministracijizasad nikone`elidagovoriotomekakvi }epoteziuslediti,odnosnodali}e se pokrajinski propisi, zasnovani na osporenim odredbama Zakona o utvr|ivawunadle`nostiAPV,mewati.Ili}ese,mo`da,i}isnovom zakonskomincijativomkojabiomogu}ila da se odre|ene ingerencije donekle “sa~uvaju” kroz druga~ije zakonskeformulacije. Za ovu drugu opciju svakao je neophodnasaglasnostnoveve}ine kojatektrebadaseformiraurepubli~komparlamentu.Iako}etu ve}inu ~initi uglavnom stranke tradicionalno nenaklowene vojvo|anskojautonomiji,nijeiskqu~enodabinapredwaciupravo“dokazivawem”naovompitawumogli dapoku{ajudau~vrstesvojepozicijeubira~komteluuPokrajini, gde se na majskim izborima nisu proslavili.Uostalom,“autonoma{ewe”tojstrancinijebilotolikostranoniuposledwojizbornoj kampawi,ukojojsuseobilatokoristili nemo}i demokrata da re{epitawefinansirawaAPV. S druge strane, i pozicija pokrajinske vlasti umnogome je lagodnijanegouprethodnommandatu sobziromnatodavi{ene}ebiti unutarpartijskih stega za iskazivawe odre|enih zahteva prema centralnojvlasti,apresvegakada je re~ o demokratama koji su se prilikom usvajawa vojvo|anskog Statutalomiliizme|uautonomije i strana~ke lojalnosti. Te lomove pregremeo je i sam Statut, kojijezbogdiktatapartijskihgazda i koalicinih partnera iz SPS-aprekrajanudvanavratapre nego{tojedobiobefelrepubli~kogparlamenta. Oddemokratskihpromena2000. godine dogovori oko ustavnog definisawa polo`aja Vojvodine, a nakon2006.godineiokozakonskog regulisawa wenih ingerencija i finansija – bili su uglavnom trnoviti. Prva demokratska vlada Srbije i tada{wa parlamentarna ve}ina koju je imao DOS, umesto ustavnihpromenakojesuobe}aneu izbornoj kampawi kao i vra}awa autonomije Vojvodini, izglasala

P

POSTOJILISTRATEGIJAZA

Novi ilinova jetakozvaniomnibuszakon,kojim jePokrajiniustupqenpaketnadle`nosti iz ionako antiautonomisti~kogMilo{evi}evogustava. Iutomperiodurasporedvladaju}ih stranaka bio je identi~an na republi~kom i pokrajinskom nivou. Formirawem prve vlade VojislavaKo{tunice,DSiwenikoalicionipartneriuVojvodinibilisuopozicijacentralnojvlasti, atakosuidelovalisvedofamoznog ustavnog dogovora. Tada{we Izvr{nove}enijeselibilodase zameracentralnojvlasti.Banovinajeuzto,utomperiodu,nagove{tajustvanihpromenaiskoristi-

kovao ne samo od Platforme pokrajinskog Izvr{nog ve}a, ve} i odsvihostalihustavnihpredloga kojisudotadabiliuopticaju,kakoonihkojisudolaziliizDS-a, takoiizDSS-a,paiodustavnih predlogatada{weVladeSrbijei predsednikaSrbije. NovimUstavomautonomijaVojvodina ostala je daleko ispod nivoakojisepredlagaoPlatformom izBanovine,alisugavojvo|anske demokrateipakpodr`ale,uzargumentaciju da su u me|ustrana~kim pregovorima koji su prethodili ustavnom referendumu uspeli da izdejstvuju garancije buxetskog sledovawa za Pokrajinu, u visini

Novikov:Mawetenzija avi{eumerenosti Povodomu~estalihnapadapojedinihpoliti~kihakteranavojvo|anskopredstavqaweuBriseluiinicijativadakancelarijiFonda “Evropskiposlovi”budeuskra}enogostoprimstvouMisijiSrbijeu glavnomgraduEU,oglasioseidirektorovogfondaPredragNovikov:“Vojvo|aniu`ivajugostoprimstvousrpskojku}i,uku}ina{e zemqeuBriselu.InemogunidazamislimtajistorijskiobrtuodnosuSrbijepremaVojvodiniakobitobilodruga~ije”,rekaojeNovikov,ukazuju}idajezemqisadapotrebnapunaposve}enostekonomskomrazvoju,uzmawetenzijaavi{eumerenosti. M.S. lazapripremuplatformeukojoj surazra|enare{ewanovogustavnogpolo`ajaAPV.Namerajebila da se ta Platforma o polo`aju APVunovomustavu-kojasebazirala na zakonodavnoj, izvr{noj i delimi~noj sudskoj vlasti APV, te pravu Pokrajine na imovinu i izvorne prihode - ugradi u novi najvi{ipravniaktzemqe. Me|utim,ovajaktpotpunojedeplasirandogovoromoustavuizme|u lidera DSS-a Vojislava Ko{tunice, DS-a Borisa Tadi}a i tada{wegSRS-aTomislavaNikoli}a. Ovaj dogovor iznedrio je ustavnitekstkojisebitnorazli-

od najmawe sedam procenata republi~kogbuxeta.Itanormabilaje zaistanovinaunajvi{empravnom aktu, ali se wena realizacija kasnijepokazalanajspornijom. Tokovi novca izme|u Beograda iNovogSadabilisuposebnoproblemati~ni u posledwem sazivu, kada je na oba nivoa vlasti bila koalicija~ijisto`erjebilaDS. A prema tvrdwama samih pokrajinskihfunkcionera,zbogneispuwavawaoveustavneobavezezaposledwih pet godina pokrajinska kasaostalajezakinutazapreko60 milijardi dinara, odnosno – ceo jednogodi{wibuxet!

IMALIMESTAOPTIMIZMUUPOGLEDUNOVEVLADESRBIJE?

Zrncerazloga pokazati po{tovawe prema instituciji konkursa, a ne preko no}i smewivati diNakondugih70dana,forrekt or e javn ih predu z e} a; mirajuseobrisinovevlade. treba stru~nim nestrana~Za tu vladu nije glasalo 45 kim qudima ja~ati instituproc en at a onih koj i nis u cije koje imaju regulatornu iza{ li na izb or e, a za ulogu... stranke koje je formiraju Izjava Ivice Da~i}a da glasalojemaweodpolovine nova vlada nema nameru da onih koji su iza{li (a mozao{trava odnose sa vojvo`dabijo{maweglasalo,da |anskom vladom i da su ~lasu znali da }e se te stranke novi Ustavnog suda koji su udru`iti!). Pa, ipak, u javsit ua c ij u zam ut il i pos tanostisejavqajuznacioptivqeni od strane Demokratmizma. skestranke(madaseispostaQudskijebitioptimista. vilo da je sudija-izvestilac Kada su psiholozi koncipibliskaDSS-u),tako|euliva ralieksperimentukojemsu opt im iz am. Opt im iz am da hteli da doka`u da deprezdrav razum ne}e otvarati sivci nerealno pesimisti~nova konfliktna podru~ja. ki posmatraju realnost, reNesamouVojvodini. zultat eksperimenta je poI neki nagove{teni ~lakazao da depresivci ta~no novivlademogudatiosnova proc ew uj u rea ln ost, a da zaoptimizam.Mla|anuDin„normalni“ tu realnost poki}u, bez obzira na wegovu smatraju iracionalno optisklon ost pol it i~k om promisti~ki. Optimiskuitetu, mora mizam je, dakle, se odati priznapredu s lov menwe za uspe{ no Nadajmoseda}edubinakrizeprizvati talnogzdravqa. uvo| ew e PDV-a pametiionekojimajeyepbiova`niji Opt im iz am je kojejenapo~etku od~asti,ionekojimajemo}bila kar akt er is tik a togprocesasvima va`nijaodsudbinena{ihunuka i pol it i~k og delovalo kao nepon a{ aw a. Ismogu}amisija. tra` iv aw a poNad ajm o de se kaz uj u da, uprk os siln im Gestkojimsenudemestau da}ewegovave{tinauspeti razo ~ ar aw im a u pol it i~ a- vlad i i ~lan ov im a Dem oda sredi poreski sistem i re,uprkossilnimneispuwekratske stranke, nesumwivo obligacione odnose. Nemonim obe}awima politi~ara, jepozitivan.Ondemonstrigu}nost naplate potra`ivabira~i uvek iznova veruju u rarukupomirewaisimulawa nije samo aktuelna rak nova obe}awa koja politiciju nekakve „koncentracirana privrede, ve} i glavna ~aridaju. one“ vlade koja bi radila u brana dolasku va`nih inveIstra`ivawa tako|e poop{tem,anestrana~kominstitora. kazuju da se izbori, bez obteresu. Nadajmo se da }e dubina zir a {to skup o ko{ taj u, Dodu{e, on je jo{ daleko krizeprizvatipametiione uvekisplate,jerpodi`uopod „departizacije“ koju su kojimajexepbiova`nijiod timizamnaroda,pa~akiopsvi gromoglasno najavqiva~asti, i one kojima je mo} {tu produktivnost kao poli,akojujo{nikoninesabila va`nija od sudbine nasledicu tog optimizma! Da wadasprovede.Dabisede{ihunuka. nije tog bezrezervnog optipartizacija desila, trebalo Budimo optimisti, da bimizma, i sama demokratija je ponuditi mesto u vladi smoostalinormalni. kao na~in ure|ewa dru{tva nek oj komp et entn oj nep ar(autorjepsiholog bila bi u stra{noj opasnotijskojli~nosti.Trebaloje ianaliti~ar) n Pi{e:Miklo{Biro

sti. Jer, kada se svi gra|ani defin it ivn o razo ~ ar aj u u svoj e pol i t i ~ k o vo|s tvo i kada ne budu o~ekivali da iko od tih politi~aramo`edavodizemqu ka prosperitetu, razo~ara}e se i u demokratiju kaopoliti~kisistemitra`i}e ~vrstu ruku – „po{tenog i doslednog vo|u“. To smove}vi|aliuistoriji.I videli smo kako se to zavr{avalo. Ali, poku{ajmo i mi da prona|emo zrnce razloga za optimizam u pona{awu ~lanova nove vlade. Uostalom, kakoka`estarakineskaposlovica:nijeva`nodalije ma~ka crna ili bela, ve} da lilovimi{eve.


nedeqa22.jul2012.

c m y

dnevnik

ODBRANUAUTONOMIJEVOJVODINE?

KARMA KOMA

statut,ustav politi~kakriza No, nisu se unutarstrana~ka neslagawa prelamala samo na vojvo|anskom buxetu. Usvajawe vojvo|anskog Statuta bio je najo~igledniji primer unutarkoalicionog i unutarpartijskog “nadgorwavawa”. U polemici koja je u javnosti otvorena o vojvo|anskom Statutu i nadle`nostima, a koja je u nekim fazama podse}ala na politi~ki lin~, ~uli su se tako ne samo podeqeni stavovi stru~ne javnosti, stranaka, pozicije i opozicije, crkve, akademika, ve} i potpuno suprotstavqeni stavovi unutar DS-a, preciznije izme|u vojvo|anskog odbora i strana~ke centrale. Mo`da taj odnos najslikovitije obja{wava poruka lidera demokrata i tada{weg predsednika Srbije Borisa Tadi}a koju je izrekao u danu progla{ewa novog Statuta APV u Skup{tini Vojvodine: on je taj dan iskoristio za {etwu i razgovor s gra|anima Sremske Mitrovice jer mu je, kako je sam poru~io, to bilo va`nije tog dana. Statut je usvojen s velikim zaka{wewem u odnosu na ustavni rok, kao i Zakon o nadle`nostima. Re{avawe pitawa prihoda APV nije, me|utim, otvoreno ni u republi~kom parlamentu koji je u obavezi da donese to zakonsko re{ewe, niti u pokrajinskom parlamentu koji je mogao pokrenuti takvu zakonodavnu inicijativu. Tek je negativna odluka Ustvanog suda o Zakonu o nadle`nostima izdejstvovala kakav-takav bunt pokrajinske administracije zbog problema u finansirawu, dodu{e, tek kroz najavu da bi APV mogla to pitawe da pokrene pred Ustavnim sudom s obzirom na to da joj Ustav garantuje navedeni procenat buxetskih sredstava, koji do sad nikad nije u potpunosti ispo{tovan. No, ta polemika o finansirawu, ali i o vojvo|anskom Statutu u javnosti prakti~no nikad nije bila za-

Foto:F.Baki}

vr{ena, a te{ko}a je bilo i u preuzimawu novih ingerencija. Tako je, primera radi, Vojvodina na otvarawe kancelarije u Briselu morala da sa~eka da svoje kancelarije otvore Ni{ i Kragujevac. No, Ustavni sud procenio je da je taj napor bio uzaludan za Pokrajinu, jer joj je to pravo ukinuto. Kao i Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti, kao i famozni “glavni, administrativni centar”, kao i teritorijalna odre|ewe i niz drugih ingerencija, me|u kojima je u upravqawe Nacionalnim parkom Fru{ka gora... Iako su ova prava Vojvodine uki nuta danom stupawa na snagu odluke Ustavnog suda, jo{ uvek, dakle, nije poznata strategija delovawa pokrajinske administracije, a koja bi, su-

INTERVJU

3

Ministarupovratu

nanijenormalna,onanijezdrava,iwutreO badatinaanalizu.Kakvuanalizu?Kanda psihoanalizu.Toje,dakle,dijagnoza,abogmei

de}i prema dosada{wim izjavama wenih ~elnika, mogla biti usmerena na poku{aj odbrane autnomije. Predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajti} ocenio je u prvim rekacijama odluku Ustavnog suda politi~kom, te izrazio nerazumevawe za neke stavove iznete u wenom obra zlo`ewu. On se nije izja{wavao o tome kako }e daqe funkcionisati pokrajinska administracija, odnosno da li }e se pokrajinski propisi usagla{avati s tom odlukom, ali je poru~io, na primer, da }e Vojvodina zadr`ati predstavni{tvo u Brise lu, jer se, kako je naveo, ono formalno vodi kao odeqewe pokrajinskog Fonda Evropski poslovi pri Misiji Srbije. Ni ostali pokrajinski funkcioneri nisu bili konkretniji u pogledu daqih poteza, ve} su uglavnom izra`avali iznena|ewe zbog ospora vawa dela nadle`nosti Pokrajine. S obzirom na to da ni jedan pokrajinski propis koji proisti~e iz osporenih zakonskih odredbi nije ukinut, moglo bi se re}i da se odre |ena strategija odbrane autonomije ve} potiho i primewuje. Ona se, pak, svodi na i{~ekivawe formirawa nove republi~ke vlade od ~ijih }e poteza bitno zavisiti koji i kakvi potezi }e se vu}i u narednim nedeqama i mesecima u Vojvodini, s obzirom da je republi~ki parlament ipak jedini zakonodavac u zemqi. A sude}i po odluci USS-a o Zakonu o nadle`nostima, i Statut Vojvodine najverovatnije }e biti osu|en na novo prepakivawe. Pitawe je samo da li }e za to biti politi~ke voqe u Pokrajini, ili }e sve voditi politi~koj krizi. Ili pak ustavnim promenama koje ovih dana najavquju politi~ki akteri i predstavnici stru~ne javnosti, koji smatraju da Vojvodina treba da ima ve}i stepen autonomije iza kojeg }e stajati daleko preciznije definisane ustavne garancije. n BrankaDragovi}Savi}

terapija,aobejepoznatojnovinarkipropisao Ili},VeqaIli},poznatirecidivista.Naime, imlatarawejezikom-abogmeirukamainogama-ve}mujeranijebilosvojstveno,naro~ito kadasunovinariupitawu.Alinijetojedinopo ~emujeova`ivopisnali~nostrecidivista.Kakostvaristoje,ve}zakojidanIli}}eVelimirbitiiministarupovratu;jednomjeto,naime,ve}bio,mislim-ministar.Ilimo`dai dvaput, kako se uzme. U svakom slu~aju, gde je biotuseivra}a,adasevra}aistionakavkakavjeuvekbio,tobimo`damogloiznenaditi samonekogakobizaistaodgovaraoonomili}evskom lirskom opisu, nesuvislom poku{aju portretirawajedneli~nostikojanijeon,koja ~aknineli~inawega,pamujeotudatakore}i metafizi~kinezamisliva. I {ta je u svemu tome ~udno? Ba{ ni{ta, osim mo`da ~u|ewa samog. ^uditi se tome {tojeovajVeqaIli}kojinamsepomaqaiza horizontaizaklawanamsuncenanekolikonarednih obla~nih sezona tako napadno sli~an onomVeqiIli}ukojegpredobropamtimobilobikaodasestanete~udititome{to,{ta znam,SvetlanaRa`natovi}znatnovi{eli~i naCecunegonaBiliHolidejiliPatiSmit. Ta,nakoga}eli~itiSvetlanaakonenaCecu, tojestnasebe?Ta,nijeliwenasu{tinaba{ u toj wenoj cecastosti, kao {to je i Veqina sr` i bit u wegovom raspi{toqenom veqinstvu,uzkojepakprirodnoidetakavjezikitakvopona{awe,anenekosasvimdruga~ije,po kojembibioposveneraspoznatqiv,kao~ovek kojivi{enebili~ionasebe,negobili~iona nekouqudno~eqade? U nastavku ve} klasi~nog mu solilokvija, VeqajeIli}pripretionovinarkikojajeuzaludibezdozvoleuzimalaimewegovouusta da}ebiti„pravnoprevaspitana“zbogonoga {tojeowemugovorila,a{topowegovomrelevantnom mi{qewu neporecivo pokazuje da jojnedostajumnogeodkqu~nihdasakauglavi, vaqdaonihdasakakoje,kadasudobrozakucane, spre~avaju kobnu pojavu duvawa promaje krozistu.Esad,nalazimdausvemutomeima neke~udnenedoslednosti,{tavi{espektakularnog uskakawa u sopstvena usta, jer osoba koja „nije normalna“ ne mo`e biti „pravno prevaspitavana“ zarad onoga {to govori ili ~ini, po{to za takvu osobu, onu s opasnim mawkom odgovaraju}ih dasaka, nije nadle`no pravo,negomedicina,snaglaskomnajednuod

svojihnajuzbudqivijihoblasti.Kakoseondau glavi Ili} mr Velimira mire i sla`u dve stvarikojeseo~iglednome|usobnoiskqu~uju, to jest „nenormalnost“ i „pravna“ odgovornost? Nemogu}e je na to odgovoriti suvislo jertakvogslagawanemanitimo`ebiti.U~emujeondastvar? Bahatosti i poganluku uvek se nekako prirodno pri{qam~i i svekolika nesuvislost; nijeva`nodato{toka`emimanekogsmisla ibudeikakoodr`ivo,va`nojesamodasamja rekao{tamijenasrcui{tomije}eif,da samjasvojotrovi{trcaouokolinu,paakose nekoodwegaiugu{i-{tajatumogu?[tonijepazio? Ume|uvremenu,Magistarsenovinarkiizvinio,ka`una,hm,nagovorjednog~ovekabez~ijevoqeonnebimogaopostatiministar.Toje izviwewezvu~alota~noonolikoubedqivokolikoi„vojvo|anska“presudaUstavnogsuda,i tosviznamoinikonekrije-samIli}jo{i ponajmawe.Stomugromova,jo{senijenizaministrioave}jeupunojveqisti~kojformi, kaounajboqimdanima!Inebisveto,zarad svojeotu`neordinarnostiidepresivnepredvidivosti,nibilotemomovihredakadatona simptomatskomnivounepokazujejednuva`nijustvar.Pokazuje,naime,daovdenemabekstva odve~itogvra}awaistog,idanepostojineki kona~an i nenadma{iv broj uzastopnih saplitawaoistikamenposlekojihbitajkamenipak biojednomzauvekuklowensadruma,danesmetanormalnomsvetudaprolazi,bezstrahaod (verbalnihineverbalnih)odrona. Nije,dakle,Veqabitannaonajna~innakojibivoleobiti,aliVeqajeveristi~ki,dane ka`emveqisti~ki,prikazoblikastvarikoje dolazeuna{e`ivote,ilita~nije,vra}ajuse uwih.Atek{tosmomalo,malkicebiliprovetrili... Veqa je, dakle, i simptom, i metafora, i unapred ispostavqeni bilans jednog stawaukojenamtekvaqapo{tenouroniti.A tamone}ebitidobroi}ibezgasmaske:nije da je duboko, naprotiv, ali gadno zaudara na ovuvru}inu. n TeofilPan~i}

ZORANLILI],BIV[IPREDSEDNIKSRJOVLADISASPSPREMIJEROM

Trebajunamtrimilijardeevra idobriprojekti ova Vlada Srbije je po vra tak So ci ja li sti~ke partije Srbije na velika vrata u vlast i nadam se da }e tako ostati i nakon zavr{etka wenog manda ta. Si gu ran sam da SPS ima veliku {ansu, ali i mnogo odgovornosti i potrebe za uno{ewe energije nepohodne da se, koliko je mogu}e, promeni ambijent u zemqi, ekonom ski, so ci jal ni, i sva ki drugi, {to je u interesu gra|ana Srbije, izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ biv{i predsednik SRJ i potpredsednik so ci ja li sta Zo ran Li li}, koji je bio me|u zvanicama, stra na~ kim funk ci o ne rima i ~lanovima koji su u Sava centru pod istim krovom gde je i nastala, proslavili 22 godina partije, danas pod vo|stvom Ivice Da~i}a – mandatara za sastav nove srpske Vlade. l Mislite li da }e socijalis ti biti uspe{ ni u spojuputakaEUionogtradic ionalnog,kojisenaziva i patrio ts kim, a to je za{ titanac ionalnihidr`avnihinteresanaKosov u iMetohiji? - Pa, skoro da sam siguran, ob zi rom da do bro po zna jem ovo rukovodstvo SPS-a i ve rujem u ono {to Ivica Da~i} govori. Mislim da imaju do bru energiju, i da bar poku {aju da na neki drugi na~in vo de po li ti ku i pre ma Evropskoj uniji, ali uz neki minimum za{tite nacional nih interesa. Minimum, zaista minimum. l [ta zna~i taj „minimum“? - Te{ko je komentarisati to, bar nama koji smo od sva-

N

kodnevnih razgovora, dogovo ra, pregovora... ali mislim da neka „crvena linija“ mora da se uspostavi. Danas svi po liti~ari govore o nekoj „crvenoj liniji“, a mi ne znamo koja je ona i nadam se da }emo imati prilike da ~ujemo wih sa sada{wom privilegijom i

obavezom, da budu na vlasti i da nam ka`u {ta je taj minimum nacionalnih interesa i kada je u pitawu KiM, ali i drugi delovi Srbije. l Kolikosulikov iipolitika dana{ we svetkov ine SPS razli~iti od onih u dob a osniv a~a i prv og

preds edn ik a soc ij al is ta Slob odanaMilo{ ev i}a? - Te{ko je upore|ivati ovo vreme s onim. Svako je te{ko za sebe, a razli~iti su i ciqevi. Mi smo imali jedne ciqeve, koji su pre svega bili ekstremno nacionalni, a ovi danas mislim da imaju potpuno druga~iju obavezu, mo`da ~ak i mnogo te`u od one koju smo mi imali. l Mislite li da je DSS saVojislavomKo{tunicom navlastizapo~elaproces, aDSsapredsednikovawem Bor is a Tad i} a zav r{ il a aboliraweSPS-a? - Li~no ne volim tu re~ abolirawe. Bilo bi dobro da neko ka`e koje su to gre{ke koje je SPS napravio, pa da onda govorimo i o nekoj aboliciji. Po meni je SPS ovih godina pokazao da je izrastao u stranku koja veoma dobro poznaje evropske vrednosti, kao i one koje zna~e socijalni minimum za{tite na{ih gra|ana i da dobro vodi tu politiku. Ne bih uop{te govorio o gre{kama, kolika je wihova te`ina u odnosu na gre{ke koje su vlade unazad od 2000. godine do danas pravile ja zaista ne bih upore|ivao, i verovatno bi se iznenadili kada bismo to radili. l Ho}e li Vlada s premijerom Da~i}em mo}i da ispuni uslov e Bris ela u pog leduborb eprotivkriminala i korupc ije i mislite li da je mog u}a „sanaderizac ijaSrb ije“? - Nema potrebe govoriti o „sanaderizaciji Srbije“, ali zaista otvorena borba protiv korupcije i kriminala i svega onoga {to potresa dana{wu Srbiju je zaista neop-

hodna i neminovna. Ukoliko toga ne bude, sve ove druge vrednosti }e te{ko do}i do izra`aja. l Kada kao biv{ i {ef dr` av e koj i se bav io i spoqn om pol it ik om, a imali ste i svoje diplomats ke akt ivn os ti ang a`manim a u Lib iji, pog ledate da je pred form iraweVladeDa~i}biouBerlinu, a lider napredwaka Aleks and ar Vu~ i} u Va{ingtonu, {ta bi rekli da tousu{ tinizna~i? - Mo`da je nama upravo nedostajala ta dimenzija neke ozbiqnije otvorenosti i sarad we sa vo de }im svet skim silama. Nema~ka je vrh EU, i cela Unija je u senci Berlina. Ozbiqan dijalog sa Nema~kom je i ozbiqna prepo -

uvek postoji u Srbiji. l Danis uijedanidrug i oti{ li da vide koja je cena da Srb ija dob ije tih neophodnih tri milijarde evra? Da ne bi, kako je Vu~i}rekaogov ore}ioneophodnos ti tog novc a, „izg ubiliizem qu“? - Ma ne ve ru jem, si gu ran sam po{to dobro znam da se tri milijarde evra mogu nabaviti iz raznih izvora. Danas ima mnogo para u svetskim fondovima, a ima malo projekata. Prema tome, obaveza ove vlade je da ih ima {to vi{e, i to dobrih, pa }e pare do}i same od sebe. Bilo kakav poklon da do|e od strane Amerike ili Nema~ke je iluzija na koju ne treba ni ra~unati, jer danas niko nikom ni{ta ne poklawa.

Obavezanovevladejedaima{tovi{e dobrihprojekata,pa}eparedo}isameodsebe. Bilokakavpoklondado|eodstraneAmerike iliNema~kejeiluzijanakojunetrebanira~unati, jerdanasnikonikomni{tanepoklawa ruka za mnoge dobre stvari koje se mogu desiti ovde. Da ne govorim o Sjediwenim Dr`avama. Samo oni koji su nerealni mogu biti protiv dija lo ga sa Va {ing to nom, i stoga samo mo`e da se pozdravi odlazak Vu~i}a u Ameriku i Da~i}a u Nema~ku. Mislim da su oni i ozbiqni i odgovorni qudi, i da je dijalog koji su vodili sa kqu~nim zemqama samo u funkciji onoga {to ovde javno rade, a ne bilo ~ega {to mo`e da im se im pu ti ra kroz sva ko dnev nu politi~ku „klackalicu“ koja

l Da li ste u protekle ~etirigodinevladesoc ijal is ta s Dem ok rats kom strankomimaliprijateqe me|u dem okratam a i da li vamjenekoblizakiodnapredwaka? - Kako da ne, i danas imam prijateqe me|u demokratama, kao {to mi imamo i puno prija te qa me |u na pred wa ci ma. Svoje prijateqe ne mewam zavisno od politi~kih doga|a ja. l Nionivas? - Mislim da je tako. n Drag anMiliv ojev i}


4

dnevnik

nedeqa22.jul2012.

SlOBODNIPOSlANI^kImANDATIIUPOSTIzBORNOJSRBIJI

PATRIJARHIRINEJUNA^ElUNIJEPROTIV DOlASkAPAPEUNI[,AlI...

Letiperje zapreleta~ima

SpoticaweoMoskvu ibezbednost Pi{e: @ivica Tuci} atrijarh Irinej Gavrilovi},retkodajeop{irnije intervjue, otuda je nedavni, agenciji Tanjug, koji je emitovan u tri dela, izazvao pa`wu javnosti, posebno analiti~ara,po{toseodnosinabrojnevrloaktuelne teme.Uodgovorusuiznetidosadanepoznati momenti, koji neke doga|aje stavqaju u drugi kontekst. Patrijarh je pozvao na jedinstvo, {to je u pluralisti~kim dru{tvima ideja dobrih namera, ali neostvariva. Ceo nacionalni i politi~kispektarsenemo`eujedinitiokoneke«velike» ideje,kakoovde,takoidrugde,utome nije tragedija. Pred srpskim dru{tvom o~iglednostoje«krupneodluke»,otudaseinovi predsednik, nekoliko dana ranije, kako je rekao, savetovao sa patrijarhom. [ta je u pitawu,sazna}emoteknajesen.Udrugomdelubilo jere~ionedolaskupapeBenediktaXVI uNi{ 2013. na obele`avawe 1.700. godi{wice MilanskogediktacaraKonstantinaotolerancijipremahri{}anstvu.Tajdolazakbi,ka`epatrijarh,bio«koristanzaSrbiju,srpskinarod idr`avu»,alioovomeima«razli~itihmi{qewa». Patrijarh iznosi dva razloga nepozivawa pape,kojidosadanisubilipoznatijavnosti: prvijebezbednost,koju,kakoonka`e,nikone mo`edagarantuje,jer«ovde`ivipunoizbeglica».TragedijazaSrbijubibiladasepapi«ne{todesi».Zato,eto,«nijesazrelovreme»zadolazakrimskogpoglavara. Udru`ewe izbeglica je protestovalo zbog oveizjave.Onasu,kakosusaop{tila,protiv papineposete,alinebiugrozilawegovubezbednost. Ovim povodom tra`e prijem kod patrijarha.Sigurnodaoninebibilijedinimogu}iizvorproblema. Ima«ovde»drugihsnaga–zilotskih,intelektualnih,politi~kih–kojimajeciqdase{to vi{e minimalizuje zna~aj okupqawa u Ni{u idu}egodine.Wimajeizuzetnostalodotoga daiznepravoslavnihcrkava,akove}komora dado|e,nestignupoglavari–nikatoli~ki,ni anglikanski,nitiprotestantski.Trebadasmo patrijarhu Irineju zahvalni da nam je razjasnioote`aneokolnostiukojimasepriprema ni{kisusret. Drugirazlogbiojeretkimanaliti~arima odavno poznat, sada ga i patrijarh potvr|uje, iakosuganekiupornodemantovali.Ruskipa-

P

trijarh Kiril ne bi bio spreman da do|e akobipapado{ao,adomi{qewaKirilaje SPC-u«veomastalo».Tako,uNi{2013.ne}e bi}e pozvan  papa, nego Katoli~ka crkva. Patrijarh Irinej ostaje o~igledno pri mnogoputaposledwihgodinaiznetomstavu,dabipowemudolazakpapebiopozitivan.AkopatrijarhKirilnebude`eleoda do|e, ukoliko dolazi carigradski patrijarhVartolomej,duhovnivo|asvetskogpravoslavqa–{tonijeiskqu~enojertakvesusrete sawimizbegava–ondausloveokupqawauNi{u diktira Moskva, {to nijedna samostalna, autokefalna,crkvanebitrebalodadopusti. Vidimo da i crkvena diplomatija nije bez uslovqavawa,pritisaka,mentaliteta«velikih sila i p « rava veta». U hri{}anstvu, tako|e u pravoslavqu,trebadadolazedoizra`ajaneki drugiprincipi,kojibiseobuhvatiliudefiniciju s« estrinskih odnosa». Uzeti jednom ne{to u«  obzir», povla~i kasnije pravo na druga uslovqavawa. Ponudu Bukure{tanske patrijar{ije iznetunanedavnomrumunskomsaborudaseproblemisaBeogradom,aliisaJerusalimom,re{avajudijalogom,patrijarhIrinejprihvata.On mislidasepoku{avadaseVlasisistokaSrbije«proglasezaRumune»,aBukure{ttrebada s« hvatiproblem» idapoka`e«dobruvoqu».Toi jestetako,jersekr{ikanonskovekovnopravo uveziekspanzijenatu|prostor,nezavisnood togakojaetnijagde`iviikakosekoose}a. Upravoslavqujenacionalnotolikopostalozna~ajnodatorazaraodnoseizme|ucrkava. Svepravoslavnisaborokomesegovorive}pet decenija, sada je daqi nego ranije zbog uslovqavawaizMoskve.Onbimoraodareafirmi{e principe re{avawa sli~nih me|upravoslavnihkonflikata.Svestranetrebadapoka`ukonstruktivnostifleksibilnost,aliida izbegnu  zao{travawa koja ostavqaju lo{u slikuopravoslavqu–danijeustawudare{avasvojeinterneprobleme. Zanimqivjeipatrijarhovpogledna«slu~aj Artemije».Saznajemodasuseoninedavnosusreli,alidistancajeostala.Upogledutogpitawapatrijarhsmatrada«nemanade:nepostojijeres,ve}raskol.Me|utim,ovopitawe,toliko aktuelno pre dve godine, dospelo  je u drugi plan. Svako ide svojim putem, pribli`avawa o~iglednone}ebiti.Sli~nihslu~ajevaimau drugimcrkvama–rumunskoj,bugarskoj,ruskoj. Pravoslavqeniujednojzemqivi{enijemonolitno,ve}pluralno.ReakcijaArtemijanapatrijarhovintervju,nijeizostala,kaoniodgovornawu.Sviostajunaranijimpozicijama.

eposmovamgovorili...“,asada je, me|utim, samo pitawe imaju li stranke obraza da ovako fraziraju}i likuju nad svojim proricawem od pre dve godine kuda }e nas sve to odvesti odluka Ustavnog suda o tome da odbornik raspola`esvojimmandatom. Stranke koje su periodu nakon majskihizboranasvojojko`iosetilikakowihoviodbornicishvataju slobodumandata,idanasverujukako jetakvaodluka~uvaraustavnostii zakonitostibiladubokopogre{na. Napu{tawe mati~nog strana~kog jataiprelazakudrugo,~akiideolo{ki suprotstavqeno, posebno je zabolelo one stranke koje su time izgubile unapred o{acovane funkcije u vlasti. A takvih preokreta bilojenapretekupostizbornojSrbiji. Dasedanasupitaju,sudijeUstavnog suda bile bi nesumwivo na istim pozicijama kao i 2010: da je mandat javnopravni odnos izme|u bira~a i narodnog predstavnika i ne mo`e biti predmet bilo kakvog ugovora privatnog prava. Kao i da slobodan mandat ne zna~i da je odbornik slobodan da raspola`e javnom funkcijom tako {to }e je preneti na partiju, koaliciju ili nekogtre}eg,ve}dajenezavisanislobodan u wenom izvr{avawu u op{teminteresu. Sudje,dakle,jasnostaviodoznawadanegledablagonaklononatzv. prelazne rokove, i „na ponude koje seneodbijaju“.StvarnostuSrbiji je,me|utim,ve}dugobilatakvadaje ovakva presuda delovala kao da tu stvarnostprkosnoingori{e.Azebwastranakasamoseuve}alakadaje, predimperativomdaqihevropskih integracija, pro{le godine ozakoweno ukidawe blanko ostavki i za poslanike zemaqskog parlamenta. Strah od toga {ta }e doneti prvi izbori, postao je otuda nepojamno velikjersepro{irionasvenivoe vlasti. Pri~ekojeposledwihnedeqakolaju javno{}u – o navodno solidno „te{kim“transferimaodbornika– trebauprviplandastavemoralne

L

svetonazore„konvertita“.Osvojiti odborni~komestonajednojlistia potom se, zahvaquju}i tom slobodnom mandatu, prikloniti drugom, obi~no nekom qutom neprijatequ, zaslu`uje svaku osudu javnosti. Em se kr{i izborna voqa gra|ana, em se,sa~uvajbo`e,odpolitikepravi pijaca,emse,navodno,dobronapla}enapodr{kadajeonimaskojimaje iovakomu~nodelitiistivazduh. Pitawekojesenepostavqa,anakonovogasename}e,jeste:otkudtakva li~nost, ispada sumwivih moralnihsvetonazora,naizbornojli-

Napu{tawemati~nog strana~kogjataiprelazak udrugo,~akiideolo{ki suprotstavqeno,posebno bolionestrankekojesu timeizgubileunapred o{acovane funkcijeuvlasti sti? Da li se neko pre sastavqawa liste uverio u kredibiltet kandidata,paiuwihovu~vrsture{enost daukolikobudeizabran,{titiinteresegra|ana,nasvena~inegledaju}idarealizujeprogramstrankei predizborna obe}awa? Pa da, do ukidawa vezanog mandata ni{ta od ovoganijebilotolikova`no:blanko ostavka bila je sasvim dovoqan Damoklov ma~ nad onima kojima mandatdodeqen,astrankamagarant lojalnosti. Videosnimakkojijeprocureotokomkampaweposvedo~iojeoprincipukojimseizvesnastrankarukovodilaprikreirawuizborneliste. Ibezdrugihsnimaka,asaempirizmomovda{wepoliti~kescene,jasna je rasprostawenost principa kojiseprevashodnozasnivana„minulim zaslugama“, nekom ~inu ili vezama, a ne na kvalitetima na prvommestu. Praksa negativne selekcije u strankamanaraslajeume|uvremenu dotihdimenzijadadvegodinenisu

bile dovoqne da se to re{i. Pitaweje,zapravo,kolikojeuop{tepotrebnodabisena{lore{ewe.Zato jegurnutopodtepih,itubiiostalodaseostvariosansvihu~esnika naizborima:da}epobeditiiu}iu vlast. Jersamobiulazakuvlasteliminisao strah da bi neko ideju o slobodnom mandatu mogao, hm, pre{irokodashvati.Dakle,sama~iwenicau~e{}auvlastitrebalobidaje dovoqancementuodnosustrankei odbornika. Samo takva vlast bila bisuperiornauodnosunanekedrugekombinacije. „Tonezna~idaodbornik,kaonosilacjavnefunkcije,mo`edajevr{i u sopstvenom interesu, nego u interesubira~a.Svedrugo,paikupovina poslanika i trgovina mandatima,suprotnojeUstavuipredstavqa zloupotrebu i funkcije i prava“,naglasilajeonda{wapredsednica Ustavnog suda Bosa Nenadi}. [ta smo do sada imali? Samo u afektuiznetupri~uoli~nominteresu konvertita. I o izneverenoj voqi bira~a. Ako se takve tvrdwe doka`u, pravosu|e bi vaqda znalo {tatrebadaradi.Aliakone,ciq jeiovakopostignut:dezavuisawei diskreditacija. Demantiji svaki putizgledajukaoskupqaweperjaiz jastukaistresenogs15.sprata. Zaonevezanezastubsramajedina jenadada}epriklawawenekojdrugojvlasti,zakojusuimdoju~egovorilidanemo`ebitisuperiornija, ve}dajeprotivprirodnaimra~na, zna~itiboqusaradwusonomnadr`avnom nivou. Samim tim, o~ekuju, da}ebitiivi{erezultata.Zawihovu sredinu. Tako su barem obrazlagalisvojesporneodluke. Akotakorazumejuinteresbira~a i samo su se wime rukovodili pri odluci da napuste staro jato, mo`e li im se prigovoriti da ne tuma~e ispravno zna~ewe slobodnog mandata? Tu samo nedostaje da bira~i kona~no shvate da wihov interes mora biti i strana~ki. A neobrnuto. n Denis Kolunyija

DRAGANABOQEVI],PREDSEDNICADRU[TVASUDIJASRBIJE

Reformapravosu|anapragureforme N

ematog„tajminga“ukojem bi bez odjeka pro{le najnovijeodlukeUstavnogsudaovra}awunereizabranihsudija i tu`ilaca, koje su Visoki savet sudstva i Dr`avno ve}e tu`ilaca odbili i na op{tem izboru 2009. godineiposle, urevizijireizbora.Istijeslu~ajikadjere~oodluci objavqenoj pro{le nedeqe kojom je utvr|eno da su neustavne ~ak22odredbeZakonaoutvr|ivawunadle`nostiAutonomnepokrajineVojvodine! Visokisavetsudstvajepovodom prveodlukekojomsuusvojene`albe120nereizabranihsudijainalo`enodabuduvra}eniuroku60dana,oceniodajeUstavnisud“preuzeo nadle`nost Visokog saveta sudstva da bira sudije, ~ime je naru{io Ustavom utvr|enu samostalnost i nezavisnost ovog organa”. Nakon{tojeusvojenojo{oko 200sudijskihi120`albinereizabranih tu`ilaca, nije bilo novih saop{tewa. Zapa`awao „tajmingu“,dasuodluke objavqene u  vakuumu vlasti, jer nova vlada nije formirana, a mo}nideloviodlaze}ejo{nemogu nidasagledajuokviresvojeposleizborne snage ili slabosti, kako se prime}uje na drugoj strani, ne oduzimaju te`inu ~iwenici da je, po oceni pravnih stru~waka, Ustavni sud svoje odluke doneo u okvirimava`e}egustava. Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} pozdravqaodlukeUstavnogsudaousvajawu `albi nereizabranih sudija i tu`ilaca.Onezapravosu|ezna~e po~etakotklawawa negativnihposledicareforme. -Ustavnisudjenaovajna~in,u stvari, fakti~kiponi{tioposledice reizbora u pogledu neizbora sudijakojisuod ranijeimalistalnusudijskufunkciju-ka`eBoqe-

vi},idodajedaseDru{tvusudija ta „odluka ~ini sasvim logi~na i pravnodosledna“.Me|utim,powenimre~ima,tastrukovnaasocijacijavidikaoproblemto{to je „u bri`qivo napisanoj odluci Ustavnisud,ustvarisamogovorio o gre{kama Visokog saveta sudstva“. - Jako se trudio da ne pomene svojuodlukuizjula2009,kojomjeu stvariodbacioinicijativu Dru{tva sudija za ocenu ustavnostiZakonao sudijama kojim je u stvari uveden reizbor. Izdvojila bih sudiju Oliveru Vu~i}kojajeodpo~etkatvrdiladajereizbor neustavan i uvekjeizdvajalami{qewestimuvezi. Naime, Ustavni sud jeutojsvojojodluci rekao da sam Ustav predvi|a prekid stalnosti sudijske funkcije i da je to opravdano prakti~nosvakiputkadado|edoreorganizacije dr`avnevlasti.Ono{tojeopasno jeste {to je ta odluka opstala u pravnomsaobra}ajuimo`edabude pravniosnovzabilokojuslede}u vlast,akoneovumo`danekuslede}udaponovovr{ireizborsudijaupozoravaBoqevi}.-A,reizborje ne{to{tojepokazalosvojestra{noliceuprotekle trigodinei {tojevaqdauverilosveuSrbiji da to nikad nije smelo da se desi. Strancimajetobilojasno,aline iuSrbiji.Nikadnemo`edasena|e dobro re{ewe kad se na takav na~inkrene Deostru~wakauoblastiprava, smatradaneka glasovitanaga|awa

o„tajmingu“objavqivawaodlukau su{tini pokazaju da se iz nekog razlogakojekudepomalozaboravilodajenadle`nostUstavnogsuda za{titanajvi{egpravnogaktadr`ave, Ustava, zakonitosti, qudskihigra|anskihprava,kaoikolikajemo}odlukatogsuda. - Sasvim sigurno je da postoje neke politi~ke okolnosti koje su verovatno uticale na to da se

Ustavni sud oslobodi, da tako ka`em, preterane politi~ke senzibilnostiprilikomdono{ewasvojih odluka – veruje i Dragana Boqevi}. Ne`ele}idaseupu{taurazmatraweokomentarimausmisluda seUstavnisudpreporu~ujenovim vlastima,predsednicaDru{tvasudija, pak,posebnonagla{avarealnostdajenamajskimizborimado{lodopromenepredsednikaRepublikeipromenekabinetapredsednika. -Napomenu}udajeuRezoluciji Parlamentarneskup{tineSaveta Evrope,kojajeusvojena25.januara

ovegodine,uta~ki10.81navedeno da „Parlamentarna skup{tina ostajezabrinutazboguticajakoji predsednikimanapravosu|e“. Reklabihdaverovatnoimarazli~itihvrstarazlogazbogkojihse Ustavnisuduvezisreizboromsudija, eto odjednom slo`io skoro u svemusaDru{tvomsudija,aliprvenstveno bih rekla da je odu{io tajuticajpredsednikaRepublikei wegovogkabinetanapravosu|ekojijebioizuzetnosna`an.Pritome je i ~itava wegova stranka na razli~itena~inevr{ilanezapam}enpritisaknapravosu|eimedije - navodiBoqevi}. Dru{tvosudijajenaSkup{tini odr`anoj 26. maja usvojilo Deklaraciju povodom reizbora sudija kao i revizije tog procesa u kojoj senaVisokisavetsudstvaodnosi ve}ibrojzna~ajnihzakqu~aka. -MismonavelidajeVisokisavetsudstvaapsolutnoizgubiosvaki kredibilitetipoverewei{irei stru~nejavnosti,kaoidaovajVisoki savet sudstva, iako je izabran pregodinudana,apsolutnonemavi{elegitimitetdanastavqadaodlu~uje o tako va`nim pitawima. Pomommi{qewuodlukaUstavnog sudakojomsuprihva}ene`albenereizabranih sudija je, na neki na~in, presuda i ovom i prethodnom sastavu Visokog saveta sudstva u jednom{iremsmislu,danisubili, da tako ka`em, dovoqno kvalifikovani da obavqaju taj odgovorni posaokojiimjedat.UDeklaraciji Dru{tvasudijaiuna{imsmernicamamismatramodajedo{lovremeda{toprebudeomogu}enodase upotpunostipromenisastavVisokogsavetasudstva.Utre}ojta~kije usvojen zakqu~ak da je  posledwa tre}inasudijaUstavnogsuda,petorokojejeizabraoVrhovnikasacionisud2010.godine,usukobuinteresa-isti~eDraganaBoqevi}.

Prvorazredna tema aktuelnog trenutka odnosi se na potencirawe pitawa eventualne promene Ustava Srbije, koje se pote`e otkakojedonet2006.godine. -Smatramdanemamestapromeni Ustava - ka`e Dragana Boqevi}.-Stvarjeutomekako}emose mi pona{ati i kako }emo primewivatiUstavizakonekojeimamo. Mislimda,ukolikopostojidobra voqa,moguiuokviruovogUstava da budu doneti sasvim kvalitetni zakoniuskladusevropskimstandardima i da na takav na~in mogu biti primewivani. Ne vidim razlogadaseUstavstalnomewa. Kadjeopravosu|ure~,predstoje}i period mo`da bi mogao da se ozna~i kao „reforma refome“, a

meqe pravne dr`ave i doveli sudijeitu`ioceunestabilanpolo`aj.Potrebnojeupotpunostirevidiraweprocesareformepravosu|a koja se sprovodi od 2009. godine, ocewuju Simon Gaborjo i Hans-Ernst Bo~er u izve{taju, komese,ka`uupu}eni,pridajevelikizna~aj.Uanalizioefektima procesaop{tegizborai„revizije reizbora“, kao i prate}ih propisa,ekspertikonstatujudaje„za sudijeuSrbijineizvesnostpostalaprincip“. Naru{avawe pravne dr`ave je takvihrazmeradajetajproceskod sudija izazvao ose}awe zastra{enosti{tojenespojivosawihovom nezavisno{}u. Neizvesnost polo`ajasudijaitu`ilacadoveojedo

@estokakritika EkspertiuoblastipravaevropskesudijeSimonGaborjoiHansErnstBo~erusvomizve{tajukaoprvipotezpredla`u„stavqawevan snageneophodnostiizborasudijakojisuujulu2009.godineobavqalisudijskufunkciju“.StatuskandidataSrbijeuEUmo}i}edaqeda serazvijesamoakoseuovojdr`aviustanovipovereweusudskuvlast iuspostaviwenanezavisnostinepristrasnost.Utompogledu,EUje zainteresovanazarazvojsituacije.Trebadelatikonkretnokakobi senapokonotvorileperspektivezademokratskopravosu|euSrbiji, podvla~iseuekspertskomizve{taju. UsamomvrhusvojihpredlogaGaborjoiBo~er,poredostalog,isti~u„potrebudasesprovedustrukturalnepromeneuinstitucijamakojesuu~estovavaleupostupcimaVSS,DVT,~akiUstavnomsudu“. izvesnojedaiskorakutompravcu mo`eo~ekivatipodr{kaipomo} Evropekojujezabrinulostaweposle reforme. Naime, evropskim institucijamajeprenekolikodana dostavqen izve{taj o refomi pravosu|auSrbiji,kojisusa~inili evropski eksperti  sudije SimonGaborjoiHans-ErnstBo~er. Sprovo|ewemreformeuSrbiji pravosu|e je pretrpelo talas udarakojisudubokouzdrmalite-

stvarnenesigurnosti.Susrelismo sesavelikimbrojemsrpskihsudijaitu`ilacaimo`emodaka`emo dauwihovimredovima,itogotovo kodsvih,vladastrah.Onisudubokozabrinutizasvojubudu}nostkojuvidekaonestabilnu.Ose}ajusve negativneposledicenepo{tovawa principa stalnosti i nezavisnosti,istaklisuuizve{tajuSimon GaborjoiHans-ErnstBo~er n Jaska Jakovqevi}


dnevnik

nedeqa22.jul2012.

5

ZA DECENTRALIZACIJU POQOPRIVREDE „PET DO DVANAEST”

Ne mogu se sve odluke donositi iz jednog kabineta ecentralizacija srpske poqoprivrede je svakako idejaokojojtrebarazmisliti, ali da bi ona zaista za`ivelamora}edaproteknemnogo vode Dunavom. Jer, iako sve izgleda jedostavno – prepreka imapuno.Presvegasemoraodreditiu~emujerazlikaizme|u Vojvodine i centralne Srbije ili gde su razlike izme|u, na primer, Ba~ke, Srema, Ma~ve, [umadije... Zatim pitawe je da li postoji razlika izme|u 100.000poqoprivrednihgazdinstava u Srbiji koja obra|uju od petdo30hektaraiistotoliko uVojvodinikojapre`ivqavajus istimtolikimposedom.Tako|e, moraseodgovoritiinapitawe da li `elimo poqoprivredu u kojoj}e10.000najbogatijihpao-

D

drugo, kao i za  investicije, su{are, savremene staje, mini ili maksihladwa~e,podizawezasada vo}a,vinograda... Nekada{wi ministar poqoprivrede, agroekonomski analiti~aristru~waksvetskihorganizacijaGoran@ivkovukazujeu razgovoru za “Dnevnik” da se ne mo`eba{mnogouraditinaplanu decentralizacije u poqoprivrediSrbije. -Su{tinajedasedecentralizujeruralnirazvoj.Daqeodtoga nemo`e,alitojeveomazna~ajan korak. Prakti~no, trebalo bi svedabudekaouEvropskojuniji,odnosnodatr`i{nemerebudu jedne, zajedni~ke, ali da ruralnirazvoj{tovi{epripadne regionima. Ako imate jedno tr`i{te, jednu carinu, shodno to-

TrebalobisvedabudekaouEvropskojuniji, odnosnodatr`i{nemerebudujedne,zajedni~ke, alidaruralnirazvoj{tovi{epripadneregionima (Goran@ivkov) ra u Vojvodini obra}ivati milionhektaraiblokiratiputeve kada im se ne svi|a agrarna politika, dok }e tiha paorska ve}ina seoske sirotiwe pre`ivqavatijedva? @elimo li poqoprivredu u kojoj}ejednaporodicaimati100 hektara i farmu sa sto krava, i ho}emo li, ulagawima iskqu~ivoutakvagazdinstvapredosti}ievropskuproduktivnost,konkurentnost...?Ko}edaodlu~ida lijepametnije200milionaevra godi{wepodelitizapremijeod 14.000 dinara po hektaru ili za sisteme za navodwavawe...? Ili mo`da ima para i za jedno i za

me proizilaze i jedne tr`i{ne mere koje treba odvojiti od ruralnog razvoja - nagl{ava @ivkov,podse}aju}ina~iwenicuda misadprakti~noinemamopolitiku ruralnog razvoja, te da je lane, nakon rekonstrukcije odlaze}e vlade ukinuta Kancelarija za ruralni razvoj u SremskimKarlovcima. Elem,poocenina{egsagovornika, decentralizacija poqoprivredetrebadaseogledauinvesticijama,netolikonatr`i{tu.Jer,kao{tojecelaEUjednotr`i{te,takotrebadabudei na{a zemqa, a na Vojvodini je, recimo,daprivla~iinvesticije

zasebeidavodipolitikururalnograzvoja. A,upravodecentralizacijaje, ~ini se, ideja koju }e u vo|ewu vojvo|anskog agrara pratiti novi sekretar za poqoprivredu i potpredsednikPokrajinskevla-

deGoranJe{i}.Kakojeistakao za“Dnevnik”,odlukeupoqoprivredi ne smeju biti centralisti~keisvakiregionmoraimatiposebanstatus,tejedecentralizacijapoqoprivredeuSrbiji neophodna. -Zapravo,svepoliti~keodlukedonosimocentralisti~ki.Takojeisapoqoprivredom.Tiqudi sede u Beogradu, naj~e{}e ne razlikuju kukuruz od p{enice, kamolije~amodp{eniceidonose mere agrarne politike tako {to se uglavnom tu formiraju lobiji koji guraju svoju stvar. Ali, uvek se ispostavi da su te mere nesprovodive na terenu ka`eJe{i}. Elem, da je do{lo pet do dvanaest i da se mora napraviti o{tarrezakone`elimodanam senajuspe{nijaagrarnapodru~ja

kojadajunajboqiproizvodiostvaruju najve}i izvoz zaglave u `abokre~iniproseka,pokazujei odlukaUstavnogsuda.Udelukoji se ti~e poqoprivrde zapravo je toliko nemu{ta da verovatno nionimakojisujepisalinijeja-

sna.Uglavnom,womeseVojvodini osporava dono{ewe, sprovo|ewe i nadzirawe mera agrarne politikeruralnograzvoja. -Zapravo,Ustavnisudkonstatuje da poqoprivreda spada u Ustavom utvr|ene oblasti u kojima autonomna pokrajina mo`e imati izvorne nadle`nosti, a zatim to u svom obrazlo`ewu progla{avaneustavnim.Kakosu uspeliutome?Tako{toonine razlikuju agrarnu politiku od mera agrarne politike. Ako je protivustavno donositi mere agrarnepolitikeondajesvedrugo {to je nabrojano u Zakonu o nadle`nostima APV a ti~e se poqoprivrede neustavno – jer i savetodavne slu`be su mera agrarnepolitike,ipokrajinski buxet za poqoprivredu je mera agrarne politike i mere za raz-

voj sto~arstva su mere agrarne politike... - obja{wava biv{a minisatarkapoqoprivredeIvanaDuli}Markovi}.-Akadpro~itateobrazlo`ewebi}etezauvekzahvalniiponizni{tovam jeVladadozvoliladaovegodine posejetekukuruz,anene{to{to je ministar smislio da je korisnije,aline}evambitijasnokakotodajo{uveknekoproizvodi mlekoidr`ikravekadznateda meredr`avnepolitikenisupodr`avalesto~arstvo.Inaravno, bi}e vam kristalno jasno za{to jevladasvakegodineimaladrugogministraidruguagrarnupolitiku. Pa Ustav je gotovo obavezujenato…

preduje kad neko u vladi mnogo boqezna{tajojtrebanegoonaj ko `ivi i radi u Vojvodini i izabranjeodstranegra|anaVojvodinenaslobodnimizborima… PomenimoikakavjestavPokrajinskog sekretarijata za poqoprivredupremaodluciUstavnogsudaSrbije.GoranJe{i},naime,poru~ujeda}eVojvodinapo{tovati odluku USS i ne}e sprovoditi agrarnu politiku ali}ezatosprovoditistrategijurazvojapoqoprivredesaakcionimplanom.Re~jeostrategiji poqoprivrede na rok od pet godina,u~ijoj}eizradiu~estvovatiUniverzitet,nau~niinstituti, sva struka i nauka, mediji i,

Ustavnisudkonstatujedapoqoprivredaspada uUstavomutvr|eneoblastiukojimaautonomna pokrajinamo`eimatiizvornenadle`nosti, azatimtousvomobrazlo`ewuprogla{ava neustavnim.Kakosuuspeliutome? (IvanaDuli}Markovi}) Aliono{tovamnikakone}e bitijasnoje–kakosvakaop{tinauSrbijiimasvojustrategiju (politiku) razvoja poqoprivredeidonosimereuskladusasvojom op{tinskom politikom, ka`eIvanaDuli}Markovi}. -Ne}evambitijasnonikako EUimazajedni~kuagrarnupolitiku,asvakazemqaimarazli~e merekojejeodabralauskladusa svojom poqoprivredom. I nikako vam ne}e biti jasno kako ste mogli da ikad pomislite da poqoprivrednikuLebanuipoqoprivrednikuBe~ejunisuistii da im trebaju razli~ite mere agrarne politike… I svakako vam ne}e biti jasno kako }e to poqoprivredauVojvodinidana-

naravno, vojvo|anska poqoprivredna udru`ewa. Prvi ~ovek vojvo|anskog agrara nagla{ava da}etajdokumentbitiizuzetno va`ana zbog politike subvencija,ajednaodidejajedaseudru`e sredstva Sekretarijata i Fonda zakapitalnaulagawaVojvodine, kojima bi se finansirali odr`ivi projekti, poput izgradwe sistemazanavodwavawe. A osnovno je da se izlobira kodEvropskeunijedaVojvodina dobije poseban status i da sredstvaizpretpristupnihfondova ne idu preko Ministarstva poqoprivrede,ve}direktnoprema Pokrajiniilokalnimsamoupravama,poru~ujeJe{i}. n Sla|anaGlu{~evi}


6

dnevnik

nedeqa22.jul2012.

PULS EVROPSKOG FILMA NA PALI]KOM FESTIVALU

Bogatstvoibez glamura a ovimfilmompro{log maja sam bila u Kanu, i verujete, ovde na va{em Pali}kom festivalu je mnogo lep{eiprijatnije,re~isuaustrijskeglumiceMaragareteTizelnazatavarawuFestivala,na kojem je film “Raj:Qubav” Ulriha Zajdla, ~ija je ona glavna junakiwa, osvojio Pali}ki toraw za najboqu re`iju. I mada seovaizjavamo`eu~initipreteranom,isuvi{ekurtoaznom,u wojsuzapravosabrani,sigurni smo,iskreniutiscigotovosvih gostujuiu~esnikafestivalana Pali}u. Izbor filmova, jasna profilisanost,samomestoigostoprimstvosastavnisudelovi Jir`i Mencl, I{tvan Sabo… videti realno stawe sveta kroz qubavne formule ove neglamukao i na desetine obe}avaju}ih optikumnogihmladihstvaralaca rozne ali bogate takmi~arske ili ve} etabliarnih mladih koji uveliko ispisuju istoriju filmskesmotre. filmskih autora, glumaca i filma i civilizacije. Kroz raJer, na jednom mestu videti producenata iz svih delova znovrsne filmske rukopise i filmove kao {to su  “Iza breEvrope. estetike, svet pokuqa sa velikih gova”KristijanaMun|ijua,“SaA ove godine o Festivalu se bioskopskihekrana,iusvojsvojoj movetar”BenedekaFligaufai, uveliko govorilo jo{ pre nego haot~inosti,barzamaolopostaje recimo “U magli” Sergeja Lo{tojepo~eo.Zaslugezatoprinamjasniji.Iakouo~ajnomstawu, znice, pa “Raj: Qubav” Ulriha padaju svetski poznatom i kod bli`i je i razumqiviji. Videli Zajdla… koliko smo to sem u na jetofilmoflipo~etku pomeski u`itak i nutim, i u poMo`eseprili~nota~noopipatipulsevropskog stvar svojevrbedni~komfilfilmaividetirealnostawesvetakrozoptiku snog aktivizma, mu festivala, mnogihmladihstvaralacakojiuvelikoispisuju toliko je i priod realnsoti istorijufilmaicivilizacije vilegija.Uzjo{ na~iwenoj glonadesetinevrlo balnoj metafodobrih ostvareri “Iza brda” wa u ostalim progaramima, kao nas omiqenom glumcu @an turskog rediteqa Emina Alpera, {to su “Paralele i sudari”, Mark Baru, dobitniku nagrade visokoestetizovanoj reintrepre“Mladi duh Evrope”,  “Eko “AlaksndarLifka”iovdenezataciji ve~itog “kosmi~kog” Dodoks”, {to nam je i ove godine boravqenoj i voqenoj  glumici stojevskog u “Idiotu” estonskog omogu}io Festival evropskog Miri Furlan, koja je predseda- scenariste i rediteqa  Rajnera filma na Pali}u u svom 19. izvalafestivalskim`irijem. Sarneta, bolno mra~noj  poemi o dawu.Utisakje,poizborufilFestivalnaPali}u,ve}dece- qudskom propadawa “@iveti” mova mnogo boqi nego neki od nijuiskqu~ivoevropskeprovenimladogruskogrediteqaVasilija prethodnihkadajebilo,mogu}e jencije,razviojeuslovnirefleks Sigareva...Utomdru{tvususezajeizbogslabijefilmske`etve, kodovda{wihfilmskihqudi.Taslu`eno na{la i dva doma}a, u dostapraznoghoda. ko,sredinomjulasvekegodine,posvetuzapa`enafilma“Klip”MaKao jedan od najzna~ajnijih u redgostiju-u~esnika,barnakoji jeMilo{i“Parada”Sr|anaDraregionu, filmski festival na dan tu se zateknu i mnoge doma}e gojevi}a.

S

Zelenovi}zadovoqan: „Tra`ilaseikartavi{e” D

irektor Fes t i v a l a evropskog filmanaPali}uRadoslav Zelenovi} izjavio je da je vrlo zadovoqan 19. izdawem te manifestacije,idasuve}po~ele pripreme za jubilarni, 20. festival,planiran za jul 2013. godine.„Sigurno da mo`emo biti zadovoqni kako je ovogodi{wi festival izgledao, pre svega zbog ~iwenicedasmouspeli da realizujemo sve  ono {to Mira Furlan i Radoslav Zelenovi] smo`eleliizamislili”,izjaviojeon.Premawegovimre~ima, pro{ao jako dobro, sada je obavezuju}a da tako „evropski film u Subotici ima jako uporinastavimo”, rekao je on. „[to se ti~e materi{te”. „Posle mnogo vremena na austrijskom jalnihsredstava,situacijajetakvakakvajeste, filmubiojevelikiredi~ulaseona~uvenarealiono{tojezanastako|evelikiproblemje~enica ‘Ima li neko kartu vi{e?’. Za nekoga stepromenatehnologijeprikazivawafilmova. kosebavifestivalima,nemalep{emuzikeza Taj deo sa digitalnom projekcijom festival je u{i”,istakaojedirektorPali}kogfestivala. do~ekaonespremnoitojene{tona~emutokom Zelenovi} je izjavio da su pripreme za idu}i godinemoramodaradimo”,naglasiojeon.Onje festival zapo~ete ve} tokom ovogodi{weg. naveodajeovegodineod80filmovasamodeset „Imali smo neke kontakte, iskoristili smo bilona35-milimetarskojfilmskojtraci.„Do{tosunaPali}uboravilinekiqudiizevropbrojedasmou{liutajprocesve}ovegodinei ske kinematogafije i po~eli pripreme za na- dobro je da smo svesni da bez toga nema ni ferednifestivalkojijejubilarni,alizanasje stivala.Nadamseda}emoitajkaoimnogedrutokaoisvakidrugifestival.Me|utim,~iwegeproblemetokomovedvedecenijere{itina nica da je ovogodi{wi, po op{tem mi{qewu najboqina~in”,zakqu~iojeZelenovi}.

Pali}uverovatnojo{dugone}e mo}i da konkuri{e ni Sarajevskom,niionomuMotovunu.Ni po sredstvima koja se ula`u u wega,nipotamoobaveznomprisutvu nekih od najve}ih, najglamuroznijih svetskih filmskih zvezda. Ipak,ovajfestivaljeproteklih godina nalazio na~ina i sredstava da dovede rediteqske veli~enekao{tosu:KenRasel, Teo Angelopulos, Ken Lou~,

filmaxije.Nijelakoodoletipali}koj atmosferi i uz specif~lniambijentalniu`itaknahraniti ~ula i razum izda{nom porcijom evropskog filma. Ko jednomdo|e,po`elidasevrati. Tokomuobi~ajenih{est-sedam festivalskih dana i no}i na Pali}u (Letwa pozorinica, Letwa terasa) i u Subotici (bioskopi “Jadran”,Otvoreniuniverziteti “Lifka”)mo`eseprili~nota~no opipati puls evropskog filma i

Danezaboravimo,festivalna Pali}usvelikompa`womirazumevawem u programu “Mladi duh Evrope” kao i dodeqivawem priznawa “Underground spirt” nezavisnim evropskim filmskim autorima(ovogodi{wilaureatjeJern Utiklen)neguje“rubne”filmske fenomeneuformikrajwenekonvencionalnih filmskih radova, netipi~nih dikumentaraca i svakovrsniheksperimenata. n Vladimir Crwanski

ta je boemska ~etvrt bez boema? I ima li ihvi{eilisunestali saMomomKaporom,~ovekomkojijeznaodau`iva,dabudeipesnik i pisac i slikar, sve {to `ivot mo`e da pru`i. I da li bi na{a i svetska kwi`evnost imala tako divne pesme da nije biloTinaUjevi}a,GustavaKrkleca,RadetaDrainca,neprevazi|enog Mike Anti}a? Za neke suonibilisamoobi~nialkoholi~ari, za druge boemi, znalci Ako se prih vat i weg ov a emocije, pozitivni duh Beograstroga definicija, boemi bi daiSrbije.Ikoga~ovekdapinamseopasnoproredili.Zbita,sakimedarazgovaraowima, qa, nije te{ko napiti se kao akonesaonimekojijenajboqi Vasa Popovi}, Tika Le{i}, poznavalac i hroni~ar Beograili@ikaLazi},ali~ikproda Milo{em Lazi}em, kolegom baj kada se otrezni{ da napii novinarem „Ilustrovane Po{e{ne{tokaooni?!Ilikao litike“. Lazi} }e ba{ boemski Mika Anti}! Probaj, kao Peo boemima: „U tom kolopletu tarKraq,daiza|e{napozornacvrckanih i tre{tenih odunicu!Pajo{idadobije{Dovek postoji jedna nimalo supbri~in prsten, namewen najtilnapodela,onanakavgaxijei boqem! dobrodu{ne, ali i ona za koju Budi kao Libero Markoni, jo{nijeizmi{qenpravialkopesnik, pisac, putnik-putopimetar. Naime, nije odgonetnuto sac, slikar i boem koji je za {ta boema odvaja od pijandure? sobomostaviozna~ajanlikovPo~emuserazlikuju? ni opus, ali i {ezdeset dve -Podelu-lakonskijetoobkwige poezije i pripovedaka, jasnio Slobodan Dan~e Manouz neznano koliko kwiga previ},slikarzakojegseverovalo pevapesnikasasvihmeridijadajeposledwipravibeogradski na.Onjebiojedinikomesui boem. Iza wegove profesorske Rusi zvani~no priznali da su face obitavao je duh preteriva~a u svemu i sva~emu,preuzvi{enkao wegove slike na kojima, samonaprvipogled,ima ne~eg suvi{nog. Sa svog uzvi{ewa posmatrao je ’grebatore’, one {to nadmeno voze svoje skupocene automobile ne shvataju}idawegovenao~are i sat vrede vi{e nego“mercedes”.Jer,Danilo je bio zaista najuredniji boem u gradu i nije bilo {ale kada je re~ o marki ode}e koju nosi (kravata nikad). Svoj preterano uredan izgledobja{wavaojetako{tojezasebetvrdio da je “posledwi pruski oficir”.Pri~asadaje, zbog toga, Jakov Grobarov jednom u kafanu doneo veliki {kolski uglomer da bi Dan~etu izmerio ugao nadlakticeuodnosunaramekadu sebe sateruje pi}e na eks. ^imbigavideli,prilazili su mu muzikanti i ludaci. Oni prvi, jer suznalidaumedaih~ujeiplati,apotowizato {to }e im re}i i ono {to ne sme da im ka`e niro|enipsihijatar. - Lako ti je da bude{ budala - tuma~io je svoj `ivotni stav. - Ali, na tebijeizbordali}e{ biti klo{ar ili boem. Ta crta se prelazi raSlobodan Markovi} dom…

[

QUBAV PREMA KAFANI

Posledwi ugraduko muprepeviJesewinabiliboqiiodoriginala.” Jedanodonihkojisuvredni pomena je i Miladin Kova~evi} alijas Jakov Ja{a Grobarov, pesnih i enciklopecija srpskihibeogradskihkafana. ^ov ek koj i je drug ov ao sa Brankom Miqkovi}em, Branom Petrovi}em i ve} pomenutim i neizbe`nim Liberom Markonijem. - Se}am se dobro Miqkovi}a,voleojedasediu„Pre{ernovojkleti„.Biojezaqubqen u Mad len u, stud ir al a je sa wim filozofiju. Prelepa devojka.Posledwiputsamgavideo u „Tri {e{ira„, kada je pri~ao kako `eli da ode iz Beograda i otputuje u Zagreb, iz koga se vi{e nije vratio pri~aoje Grobarov usvojojis-

SUBOTICA – GRAD

Tirkiznaplo~ica GradskommuzejuSubotice, u secesijskoj zgradi koja je izgra|ena 1906. prema projektu arhitekata bra}eVagoizPe{te,takore}itajanstveno traje izlo`ba „Secesija u suboti~kim riznicama“. [etaju}i glavnom ulicom, pe{a~kom zonom, prolaznika ni{tanenavodidaodlutau„secesiju na dlanu“, a koja je trajno, vrednoime|unarodno,obele`ilaovajgradnaseveru. - Drago nam je {to je izlo`baosecesijiprire|enaba{u ovoj zgradi, to potvr|uju i posetioci. Secesija obuhvatasve grane likovne umetnosti, a ne samo arhitekturu koju najvi{e zapa`amo na ulici, i sada se ovde sve uzajamno dopuwava ka`e za na{ list vi{a kustoskiwa Olga Kova~ev Ninkov, jednaodautorkiizlo`be(drugajekustoskiwaQubicaVukovi}Duli}). Zgradu Gradskog muzeja i danasobele`avajuoriginalnidetaqi iz vremena nastanka: tirkizneplo~icenaulazu,dvepti~ice koje gledaju jedna prema drugoj {to je signatura bra}e Vagokojase~estojavqanawihovimzgradama.

U

U pros tor ij am a koje odi{u toplom elegancijom,urawa se u svet likovne umetn os ti i upotrebn ih predm et a koji su trajno obele`ili secesiju u Subotici, prate}i ovaj evrops ki pokret u umetn os ti na prel as ku 19. u 20. vek, u kome su Olga Kova~ev Ninkov svakadr`ava,naci- Smatrale smo, ipak, da moja, utisnuli sopstveni pe~at, ramo da nazna~imo postojawe pa postoje belgijska (art nuvo), ma|arska, minhenska tj. arhitekture secesije. Vidi se narazglednicamaPali}aiSunem a~k a (jug ends til), be~k a, italijanska (floreale) sece- botice, na nekim uveli~anim fotografijama Gradske ku}e, sija. Ovde postoje primeri za Rajh lov e pal at e i Sin ag og e. ve}inu tih pravaca. Nije ~udno, jer je Subotica bila u to Ali,zapravo,celaizlo`bavi{e je bazirana na pokretnom vreme najrazvijenija na terikulturnom blagu – slikarskim torijidana{weVojvodine,ve}a od Novog Sada. Imala je delima, grafikama, fotografijama, primewenoj umetnosti stot in u hiq ad a stan ovn ik a, postojalajevelikakoncentra- kao {to su keramika, staklo, zatim na name{taju, medaqama cij a novc a, energ ij e, sam im koje spadaju u vajarstvo, {tamtimiumetnika... O koncepciji izlo`be na{a panimstvarima–kwigama,nosagovornica napomiwe da su se tama,pozivnicamazakoncerte, autorketrudiledaprika`usve tzv.sitnoj{tampi,nota-ra~uosimarhitekture,aliseniona nimakojisuprete~adana{wih nijemoglaizbe}i. fiskalnih ra~una koje dobija-


dnevnik

nedeqa22.jul2012.

OSLIKANA NA^INOM @IVOTA

boemi zna kom

Lako je da bude{ budala, na tebi je izbor: Jakov Grobarov

povesti za jedan od beogradskihlistova. Kak o sam pri~ a ~es to je zbogsvojihispadabioposeti-

NaokopavawukupusauPadinskoj skeli zaglavio je mesec dan a i to zbog dov ik iv aw a dvojicionda{wihisada{wih

„Av, av, av, samo nek je Tito zdrav”. Ova dvojica, iako me dobropoznaju,nisureagovali. Ali jesu trojica milicajaca, koji su stajali za {ankom smejao se Ja{a svojim izletima,priznav{idaniuzatvoru nije bilo dosadno, jer je tamo ~esto sretao legendu ^ubure Slobodana Markovi}a Libera. - Liberojeimaoobi~ajda, akopadaki{astavitawirpasuqa pod oluk, da bi imao ve}u porciju. Na Ja{ine izjave nije ostao imun ni na{ jedini nobel ov ac Ivo Andri}. Pro~itav{i Ja{ in u re~ en ic u „[to pre umre{, pre }e{ biti mrtav„,rekaomujeda to vi{e nikad ne sme da izg ov or i, ako `eli da bude pisac. - Ne znam {ta je time hteo da ka`e. ^udno se pona{ao ikadasevratioiz Stokholma. Rekao mi je: „Grobarove, sviva{iproblemi su re{eni. Oti|iteuponedeqakkod sek ret ar ic e u Udru` ew e kwi`evnika. Ostavio sam jedan koverat za vas” - gov or i Grobarov. U koverti je bilo2000dinara{to je Ja{a potro{io nadvefla{evina. Jednom boem uvek boem. AnijesamoBeograd bio steci{te boema. I Novi Sad pamti vreme kada su Janika Bala`, Mira Bawac, MikaAnti}gradiliduhgrada.

Libero Markoni: Znam da sam unikat SlobodanMarkovi},kwi`evnik,pesnik,novinarislikar,popseudonimuLiberoMarkoni,ro|enje26.oktobra1928.uSkopqugdemu se otac nalazio na du`nosti oficira vojske KraqevineJugoslavije.Ranodetiwstvoproveo uPe}i,zatim`iveouBeogradudokraja`ivota.UmrojeuBeogradu30.januara1990.Samje napisaouvodukwiguizabranepoezije“Jednom u gradu ko zna kom”. O sebi i svom shvatawu umetnosti izjasnio se ovako: “Umetnost je moj `ivot. Nisam se trudio da u svemiru na|em sli~nostsasobom.Znamdasamunikatidanemam dvojnika. Po svoj prilici, ne}u ni imati potrebedagaanga`ujem”. lac kazneno-popravnih ustanova. Uglavnom su ga hapsili zbogverbalnogdelikta,znate ononikoni{taprotivTita,a Ja{ajeba{tomnooogovoleo. Daizprikrajkaopleteponajve}em sinu na{ih prostora.

Odnavedenih60ivi{ekwiga,tridesetdvesu zbirkepesama;Liberojepisaoiprepeve,putopise,reporta`e,kra}uprozu,drame,scenarija,prire|ivaoantologije...Nekeodkwigasu: “Poslesnegova”,“Svira~uli{}u”,“Mornarnakowu”,“Pijanciidudijagonalno”,“Sedampono}nihkazivawa u kqu~aonicu”, “Vedri utopqenik”, “Tri ~okota stihova”, “Umiqati apostol”, “Tamni banket”, “Ukletapesnikovano}nakwiga”,“Eleonora`ena Kilimanxaro”,“Jednomugradukoznakom”({tampanapovodom50godinaodpesnikovogro|ewai35 godina kwi`evnog rada), “^ubura me|u golubovima”(Liberovapoezijaicrte`i)...aposledwa,“Ju`nibulevar”,objavqenajeposlewegovesmrti.

velikana – Miroslavu Krle`iiOskaruDavi~u. -Krle`aiDavi~osedelisu zastolomuintimnomrazgovoru u kafani Bezistan. U jednomtrenutkusammaloglasnije,da~ujecelakafanaviknuo:

Vremekadaseukafanudolazilo na jutrawu kafu i ~itawe novinaodavnojepro{lo,boeme su zamenili neki klinci koji od takvog na~ina `ivota znaju samopesmu„Posledwiboem“. n Zorica Dragojevi}

U ZNAKU SECESIJE

na evropskoj mapi tenakasiiliurestoranu,au vremesecesijeslu`ilisuiza reklamu, pa su likovno ilustrovani. Imamo lepu kolekcijutoga. Nismo `elele da se ve`emo za jednu oblast stvarala{tva,

jednostavan. Trebalo je vremena da se sakupi materijal koji je sada izlo`en, jer se svi ovi predm et i nal az e na  raz nim odeqewimaumuzeju. Deo izl o` be pos ve} en je kwigama dizajniranim, narav-

Secesijska soba u punom sjaju

daprika`emo,naprimer,samo slikarstvo, ili ne{to drugo, kakobiqudishvatilidajesecesija bila sveobuhvatna i da nije postojala samo u arhitekturi,negousvimformama`ivota.Na{stru~niradnijebio

no, u duhu secesije. U to vreme {tampawe kwiga bilo je u uzlaz noj lin ij i, razv ij aj u se {tamparske tehnike, a mnogobrojnekwigekojesu{tampane na prostoru Austrougarske – u velikim centrima, cirkuli{u

ovim prostorima, pa se na izlo`bi mogu videti naslovi na nema~kom, ma|arskom, ~ak na italijanskomjeziku.Poskromnojopremiprepoznajusekwige koje su {tampane u Subotici, no one su dragoceni dokument koji svedo~i da su secesijski {abloni primeweni i u ukra{avawukoricaipoglavqa. Subotica je ozna~ena kao jedanodevropskihcentarasecesije.Od2007.nalazisenamapi me|unarodnih secesijskih puteva koja je napravqena u Barseloni koja je postavqena na int ern et u. Na toj map i je, uglavnom, zahvaquju}i secesijskojarhitekturi. Stru~nopreciznodefinisana, temeqno obra|ena, usagla{enihraznovrsnihcelina,zavodqiva,toplai,{todane,lepa, to su odlike ove izlo`be autorskogtimadvejukustoskiwa iz Gradskog muzeja Subotice koja }e trajati do aprila slede}e godine. A u septembru }e ovde biti odr`an me|unarodni stru~ni skup u okviru projekta „Putevi kulture - secesija“. n Bojana Karavidi} foto:Ka}a Lazuki}

7

SUSRETI: BREND DIZAJNER PAVEL SUROVI IZ KISA^A

„Diva” i „Strategija” oven~ani lovorikama Z

a nepunih godinu dana Pavel Surovi iz Kisa~a postao je slavodobitnik dva presti`na internacionalnatakmi~ewaudizajnusnajboqimre{ewimaipokazaodaiSrbijaima~imeda se ponosi u toj oblasti. Pre nekolikonedeqana13.Evropskom festivalu reklame, dizajna i komunikacija “AdPrint festival 2012” u Sofiji wegov rad pod nazivom “Strategija” progla{en je najboqim logo dizajnerskimre{ewemuEvropi. Kao nagrada pripao mu je Designangels (“an|elidizajna”) oskar,kojiovommladom~oveku zna~i utoliko vi{e jer je jedininastupionatomnadmetawukaopojedinac,doksudrugi u~esnici bile firme koje sebavemarketingomibrendovima. - Bio sam iznena|en kada sam saznao da sam pobedio pored tako velikih firmi iz sveta dizajna i marketinga ka`e Surovi, dodaju}i da u ovom poslu  nagrade otvaraju put.Akoihnemate,ka`e,onda steprose~ni. A wegov put po~eo je da se otvara lane, kada je na svetskomtakmi~ewunajboqihbrenodva “Hiii brand”, wegov logo “Diva” u konkurenciji 4.136 radova iz 60 zemaqa osvojio prvu nagradu.  Takmi~ewe je odr`anouKiniiJapanuisve radove ocewivao je sedmo~lani`iri,ukomsubilaisvetskabrendimenaVoliOliniz Britanije, te Amerikanci Xo DafiiBartKrozbi. - To je moj najve}i uspeh pri~a Pavel. - U u`u konkurencijuizabranoje208radova, adaqomselekcijomostalojeu igri 80. Od toga dva su bila moja.Re~jeoradovima“Diva” i “Mobi”. Najve}i brend eksperti u svetu su se izme|u ta dva re{ewa odlu~ili za “Divu”.Jakopunomizna~i{toje odluka o izboru mog rada za najboqi doneta saglasjem mi{qewa vi{e stru~waka. Sasvim druga~ije je kada odluku donosi jedan ~ovek, i to ima malodruga~ijute`inu.Jo{15 dizajnerskih re{ewa na tom svetskom festivalu je nagra|eno i oni su bili prezentovani javnosti krozvi{eizlo`biunekoliko japanskih i kineskihgradova. D o s a d a { w i uspeh Pavela Surovog rezultat je velikog radaiulo`enog truda i bilo bi sasvim o~ekivan da je on po profesiji dizajner. Me|utim, on to nije, alijesteveliki zaqubqenik u dizajniwimesebaviizhobija, uzsvojredovniposao:radikao internet marketing konsultantzafinskufirmuFertum. Wegov prvi kontakt sa dizajnom bio je 1995. godine dok

Nagrade sa Adprint festivala

jejo{i{aousredwu{kolu,u Istra`iva~koj stanici Petnica.Tamoseprviputupoznao spojmomvebdizajna,interneta, nau~io kako  kompjuterske mre`e funkcioni{u,  koja je razlika izme|u grafi~kog i dizajna internet stranica i mnogotogajo{. -Qubavpremadizajnunastavqa se i tokom studija ekonomije  i informatike u Bratislavi, gde sam otvorio i svoj prvi studio veb i ostalog dizajna - obja{wava Surovi. - U Slova~koj  2003. godine dobijam i prvu nagradu za dizajn. Bilajeupitawuprezentacija moje firme. Nakon toga sam

po~eo da  tra`im klijente i sklapam poslove. Moji radovi nastali tri godine unazad, od 2008. do 2010. kada sam  predavao na Fakultetu u Bratislavi marketi{ke  komunikacije iqudskeresurse,publikovani

su po svetu, najvi{e u Americi. Uz posao na fakultetu Pavel je neko vreme radio i u firmi svetskog glasa, nema~koj istra`iva~koj agenciji

GFK,gdeje,ka`e,rade}isvelikimbrendovimanau~iojo{ vi{e. - Uvek radim tri ili dve stvariistovremeno-ka`e.-I kad sam zaposlen,  radim ne{tozasebe.Tojemojafilozofija: uvek raditi dve ili tri stvari,jerposaomo`eteizgubiti,aovomo`etenastaviti. RaduGFK-umijepunodoneo, ali je to tempo koji prosto “spali”~oveka.Utojnema~koj

firmiradiosamosamdodevet sati, posle toga na Univerzitetu predavao, ali sam uve~e uspevao da crtam – da se opustim. Vuklo se to tako dve tri godine, ali to nije dobro zazdravqedefinitivno.Onda mi se ukazala prilika za ovaj konsalting, koji radim za Slova~kuiHrvatsku preko interneta. Razmi{qam da mo`da  uvrstim jo{ neku dr`avu. Situacijau Srbiji i Slova~koj kada je u pitawu dizajnjejakolo{a, ka`e Surovi, “jer se puno  krade”. Nekom se, prosto, dopadne ne~iji  logo, ne{to promeni i predstavitokaosvojedelo. - Sve {to uradim stavim na razneforume,da~ujemreakcije.Koho}euarenudizajnamora dasetakmi~isastudentimadizajna.Dabihseafirmisaomoraosamtodaradim.Mojciqje dato{toradimbudeoriginalno,svetsko,dasesvidikupcima i firmi. Puno treba raditi bez daqweg, samo svetski nivo mo`evampodi}irejting.Ovde kodnasfirmetrebaedukovati. Tek kada vide da konkurencija imane{tolep{e,di`uglavui tra`e i oni. To ih pokre}e. Mora{ im se nametnuti kao partner da im objasni{ i uputi{,jerdizajnjemnogovi{eod samogcrte`a-zakqu~ujenajboqibrenddizajnernasvetu. n Zorica Milosavqevi} Foto:N. Stojanovi}


8

dnevnik

nedeqa22.jul2012.

[ O R O M

S

I N T E R V J U : TAMARAOBROVAC,

B O R O M

Istrijanka nayez

Navijawe Ta de~ica {to ih policija sprovodi idu da navijaju. Ne idu ko {to je red, kad deca wihovog uzrasta idu organizovano kroz grad, dvoje po dvoje i da se dr`e za ruke. Jok, ovi su u gomili, namrgo|eni mamo mi ode nekolko vrsti navijawa. Neki put nam treba da navijamo a neki put ba{ i ne moramo. Navijali su kadgod i mali i veliki i mla|i i matoriji, kad god su znali {ta o}e i kud su naumili. Kad udare ove letwe vru}ine i stegnu omorine, stegnu derani kajase u ruke i navijaju dok se ne umore il dok ne potro{e svu pra{inu s puta. Radilo se to u paru, jedan je bio ko~ija{ a drugi deran je izigravo kowa. Taj {to je dr`o kajase moro je da bude zdravo i ve{t i kadar. Lak{e bi mu bilo da ko~ija{i s pravim kowima neg sa svojim drugarom. Ako je u {upi bilo starih kajasa, koristili su i wih, al najve}ma su kajasi za ove igrarije bili od manile. Nastave jedno ~etirpet manila i pove`u ih da nema kraja, ko kad bi napisali veliki krug, s prutom na vla`noj zemqi. E, ondak se dogovaraju ko }e da ko~ija{i a ko }e da pra{i. Taj {to pra{i ima slobodne ruke pa mo`e da ma{e ko pegaz. Manila ide za vrat pa ispod pazuva natrag do ko~ija{a, ko pravi kajasi. Tako se i ko~ija{i i navija. Kad ko~ija{ javi levi kajas, pra{ina ide levo, desnim ide desno a kad malko popusti kajase pra{ina ide pravo na ko~ija{a. Onaj napred, {to izigrava kowa, sve igra u mestu od radosti, ko lipicaneri kad paradiraju. Em vole, em mu godi, em ga pra{ina miluje po bosim tabanima pa sve gleda da ne proma{i da tabana dvared na istom mestu. Bude da ga ko~ija{ od silne pra{ine koju nadigne ni ne vidi, al tu su kajasi, pa ne mo`e ba{ sve da bude kako bi on teo. Zna se ko je ko~ija{ a ko di`e pra{inu. Kad se zasite, umore il ogladne pa kad do|u ku}i, ni ro|ena mater ih ne prepozna od pra{ine, samo im se o~i vide. U to doba ni voda ni sapun nisu bili skupi, sapun su `ene kuvale s jeseni i razlivale u kalupe, nije puno ko{to a o vodi je bila i pesmica: {to se ne bi kupali, voda nije skupa. ^askom voda spere pra{inu i de~urlija budu za astalom,

I

da divane kako je ko navijo, kako su i{li levo, desno, pravo, kasom, korakom, galopom, kako su igrali u mestu i {ta }e sutra ko da bude. Matori kad su ko~ija{ili, nisu ni morali da navijaju kad su i{li ku}i. A i kad krenu tamo, od ku}e, samo malko naviju di misle i kowi oma razumu. Jo{ ako su kowi wini, ta ti su sve umeli i pamtili, mogo je ko~ija{ da legne u kola i drema a oni sami navijaju di treba i kad do|u do ku}e stanu na kapiju. Takim kowima su kajasi slu`ili samo za paradu. Navijalo se, al se vi{e smotavalo i kormawivalo na biciklu. Ko navije odjedared i brzo smota korman, oguli}e nos. Oma se padalo s bicikla i to su radili samo oni {to su se alili. Vodilo se ra~una da se korman ne navija odjedared, de se bicikli ~uva i da se tera qudski. Kad se smota odjedared o}e i mantla da spadne i da isko~i jaje, odnak posle treba bajlag.

mu bili glavni a svi zajedno su navijali za te {to su im najbli`i, oma tu iza }o{ka. Navijalo se nedeqom, oko ru~ka. Ko je teo na utakmicu, moro je dobro da doru~kuje a da ru~a posle, kad utakmica bude gotova. Zato je svet, kadgod, sa igrali{ta i stadiona i{o pravo ku}i, na ru~ak, da se ne oladi i da supa ne bude zdravo gusta. Ne volu ni rezanci dugo da ~ekaju navija~e. Bilo je to vreme kad su ba{ izmi slili tranzistore i kad su u radiju `iveli mali qudi, na{i nevidqivi ku}ni prijateqi. Di }e{ lep{e neg da s prijateqem ide{ da navija{. Zato se nedeqom tranzistor nosio u ruki i dr`o na uvetu, da ne larma okolo i ne smeta drugima. Kadgod je na{ narod vi{e volo da {apu}e neg da slu{a i di`e larmu i galamu. Larmalo se i tap{alo minut-dva, kad kogod da gol. Ondak se pazilo i slu{alo. Jednim uve tom su slu{ali one male qude {to `ive u radiju i winom tranzistoru

Kadgod, ko je imo sat imo je i {ta da navija. Tek tu je navijawe bilo kumst. Ti satovi su imali federe i zdravo se vodilo ra~una da se ne pretera u navijawu, da ne puk ne feder. Nije ba{ bilo mlogo majstora koji su umeli da skrate feder a da sat ide kako treba. Navijalo se pa`qivo i lagano, navek u isto vreme, kad se feder odvije kolko treba. Nije svako bio kadar da navija a nije ni smeo, znalo se ko {ta sme i di je kome mesto. Do navijawa je trebalo da se naraste, doka`e, stekne poverewe pa tek ondak da se pri|e federima. Kadgod su se i gramofoni navijali. Tek je tu trebalo pogoditi meru. Ko je imo gramofon taj je bio il veliki gazda il veliki be}ar. To je, vaqda, prvi put i bilo da su i gazde i be}ari isto navijali. Kako se navija tako i svira. Prvo sve to bude lepo, al kad feder skomole plo~a se sporije okre}e, umesto `enskog bude ko mu{ki glas da peva, svirci ko da dremaju pred fajront pa usporili, al ~im se navije vaqano, opet bude svima lepo i svi se razumu. Ondak je do{lo doba da se navija za na{e. Svako je imo svoje, {to su

a drugim uvetom su slu{ali one {to gube pa se jede i diskutuju {ta bi bilo da nije proma{io i kako bi sad oni bili boqi. Bude i druk~ije, sportska sre}a je ondak jo{ bila `iva i zdrava, tranzistori su imali nove i jake baterije a narod je umo da navija i da u~i decu kako to treba i kako prili~i da se vladaju kad glede utakmice. I{lo se na utakmice kako je ko umo i mogo. Uglavnom se i{lom biciklom. Moglo se tako jel se u to doba po{tovala zabrana da biciklove nije slobodno krasti. Silne su rizike navija~i imali u to doba. Firme, fabrike i kombinati su radili, iz svakog oxaka se pu{ilo, gu`ve na kapijama su bile u {est, u dva, u deset no}u i ondak opet ujutro u {est i tako redom, dok ne do|e neki praznik, pa se ne radi po dva dana. Kad do|e ponedeqak ondak oni {to navijaju za te {to su ju~e pobedili porane, oprave se za poso i krenu malko ra nije, lagano. Usput, do posla, smi{qaju kako }e da jede ove druge, {to su ju~e izgubili. A ti {to su izgubili, mewali bi se da seku drva il da tovare ugaq, samo da ne slu{aju pobedni~ke navija~e. Ta i

LETOU\ALI \ali, sme{tenoj tik uz granicu sa Evropskom unijom, najve}a letwa fe {ta je bu~ovka za hramovnu slavu Sabor svetog arhangela Gavrila. Ve} ~etiri decenije za bu~ovku prire|uje se jedinstven festival peva~a amatera “\alinske muzi~ke sve~anosti”. Po uzoru na tri godine starije “Beogradske mu zi~ke sve~anosti” (BEMUS), dvesto kilometara severnije oku pqawe peva~kih talenata na severu Banata postalo je \AMUS. - Kome je jo{ do pevawa, kada su se kukuruzi osu{ili. Nikakve dodole im ve} ne mogu pomo}i - ka`u stariji \alinci, koji ne pamte kada ih je su{a ovako pritisla. Pred biv{om kafanom “Stari grani~ar” Jovan Popov - ]ulak, \alinac koji je decenijama dr`ao bife s imenom rodnog sela u Novom Sadu, pri~a da su bu~ovka koja je 26. jula i “\amus” ovoj put prire|eni nekoliko dana ranije. Pre su dolazili peva~i iz mnogih vojvo|anskih mesta, pa i {ire, ali prilike su se ipak promenile. - “\amus” su pokrenuli Mladen Zaki} i Kekica. Prerastao je u

U

kad }ute, samo kad ih pogledaju vidi se da se raduju i pobedi i zafr kanciji. Bude tako do srede, ondak ve} po~iwu prognoze i naga|awa kako }e biti u nedequ i ko }e biti boqi. Tu su ve} oprezni i jedni i drugi, nema za~ikivawa ko ponedeqkom, ne zna se {ta }e biti u nedequ i nije ba{ pametno srditi protivnika pred novo navijawe. Ide i novi ponedeqak, treba istrpiti ako bude druk~ije neg onomad. Otoju~ nas sve zaustavila policija na bulevaru. Popalili svetla i sirene, svi mi stali i ~ekamo, ide neko zdravo va`an pa treba tuda da pro|e, red je da ga pustimo a i zakon je taki. Oma je tu svima sum wivo bilo, nije tu ne{to {timalo. Kad ide kogod zdravo va`an, taj ne dangubi nego pro{i{a pa dal stigne da nam mahne il ne stigne. Ovo otoju~ je bilo zdravo sporo. Ko svatovi il, ne daj bo`e, sarana. Lagano policija a za wima de~urlija. Sve igraju u mestu al se kajasi ne vide. Da je umesto asfalta pra{ina, ne bi mi ni vidli ko to ide, od silne pra{ine. E, al na asfaltu je to druk~ije, ko i u demokratiji. Kadgod, dok nije bilo te moderne demokratije, ko~ija{ je navek bio natrag. Stojimo tako mi na semaforu {to uludo svetli i crveni, mewa i narod boju al se red po{tuje. Iza plave kugle ide gomila de~urlije, vidi se da su na raspustu i raspu{teni. Samo de~urlija, sredinom puta, lagano, ko oslobodioci kad su i{li a narod im klicao, al sad narod }uti. Gledam levo, gledam desno, oko mene svi ko oni ponedeqkom, dok su firme radile. Stojimo i sedimo, trpimo {to gubimo. Ta de~ica {to ih policija sprovodi idu da navijaju. Ne idu ko {to je red, kad deca wihovog uzrasta idu organizovano kroz grad, dvoje po dvoje i da se dr`e za ruke. Jok, ovi su u gomili, neve{to namrgo|eni, jednako obu~eni i o{i{ani i jednako mali, al prgavi, kobojagi. Tolko prgavi da policija mora da nosi i {titove i {lemove i pancire, zapravo. Kadgod su milicajci imali samo velike {ake i umeli da {opaju i vuku za u{i. Prut i pendrek su bili za velike i opasne likove. [iqokurani pro|o{e s pesmom na usnama, pro|e i policij ska pratwa, pro|e jo{ i dva-tri cr vena svetla na semaforu dok se nismo probudili i krenuli svako svojim putem, da i mi navijamo di treba i na koju }emo stranu. Pro|o{e i ta de~ica, malko da je koji od wih stariji od {estog razreda osnovne. Greota {to smo svi zinu li od ~uda i {to niko nije stigo da deranima objasni {ta je {ura i ~emu slu`i. I ko ima {uricu ima pravo da hoda trotoarom, zato su tako na{i {orovi i {iroki, da ima mesta da se komotno mimoi|emo a da ne navijamo zdravo. nBoraOti}

edna studentska pri~ica prerasla je u urbanu xezersku legendu. Po~etkom osamdesetih na studije sociologije na zagreba~kom Filozofskom fakultetu stigla je mlada Istranka. Gurala je disciplinovano, ali ne s previ{e inte resovawa. @ivela je kao podstanar i u slobodno vreme izbezumqivala kom{ije alt-saksofonom ~iji je zvuk prodirao kroz tanke zidove do najvi{ih spratove monta`ne petospratnice. Jednog popodneva, u ime iznerviranih stanara, na vrata je zazvonio gospodin u godinama s pripremqenom lekcijom o pravu radnih qudi na popodnevnu ti{inu. Ustuknuo je ugledav{i vi`qasti devoj~urak od metar i {ezdeset: na prvi pogled, golemi instrument ~inio se ve}im od we. “Koliko buke od tako sitne osobe”, izustio je zaprepa{teno, pre nego {to }e, o~aran tom disproporcijom, ponuditi kompromisnu satnicu, malo za wezinu svirku, malo za kom{ij sku popodnevnu sijestu. Danas je ta Istranka vode}a hrvatska xez muzi~arka, peva~ica i kompozitorka – Tamara Obrovac. U xez je unela dah istarskog dvoglasja i dijalekta, {to je prepoznao i Bi-Bi-Si, nominuju}i je za Vomeks nagradu u kategoriji etno-izvo|a~a, uz rame sa Manu ^aom i nedavno preminulom Seza rijom Evorom. Objavila je nekoliko albuma, odr`ala na stotine koncerata diqem Evrope, autorka je muzike za dvadesetak po zori{nih predstava, za kultni film “[to je mu{karac bez brkova” i jo{ nekoliko ostvarewa sedme umetnosti, a tvorac je i koncepta Valamar xez festivala u Pore~u.  Generacijastekojajeodrastala u zlatno doba jugoslovenskogroka,paipakvas je yez vi{e privukao. Da li je to posledica nepristajawanakretaweutabanimstazamailijexeznaprostovi{e odgovarao va{em senzibilitetu? - Mo`da pomalo oboje. U svakom slu~aju, nikada nisam bila sklona rok izra`aju, a do xeza sam do{lo polako, preko Arete Frenklin, Glena Milera i ameri~ke diskografske ku}e “Motaun”. Nakon zavr{ene sredwe muzi~ke {kole u Puli, gde mi je glavni predmet bila flauta, najve}i uticaj je imao susret sa

J

zagreba~kom xez scenom osamde setih. Tada sam se inficirala i, eto, jo{ sam bolesna.  Steklisteizuzetnureputaciju u svetu yeza izme|u ostalog i time {to nikada niste zloupotrebqavali etno zvuk, ve} ste ga ne`no uplitali u svoje melodije. Kakojeuop{tedo{lodotog spajawa istarske tradicije i yez globalizma? U jednom intervjuu ste priznali da je jedanodnajve}ih “krivaca”– va{abaka? - Kako znam ~esto re}i, xez je moja sloboda, a moji koreni su moja unutra{wa istina. To otprilike mo`e opisati spoj xeza i Istre, ~ija je geneza vrlo jednostavna potraga za originalno{}u i istinskim izrazom koji je za mene utemeqen pre svega u emociji. Baka Ulika je bila prenosilac cele te istarske tradicije i duha koja je deo mene, a koju sam preto~ila kako

sam najboqe znala u xez koji je moja muzi~ka baza. Posebno mi je bitno {to sam okru`ena muzi~arima koji moju muziku mogu oplemeniti svojim duhom i in terpretacijama, {to sve dopri nosi da taj muzi~ki amalgam funkcioni{e.  Koliko na vas i u kreativnom smislu uti~e to okru`ewe, prevashodno ~lanovi kvarteta i umetnici s kojima sara|ujete – pre dve ve~eristeuNovomSadunastupili sa Matijom Dedi}em, na albumu “Madirosa” svirali ste sa guda~kim kvartetom..? Ili kaoautor boqefunkcioni{etesami,u ~etirizida? - Pravo da vam ka`em, ne znam {ta mi je dra`e, sam proces stvarawa u samo}i ili deqewe muzike sa mojim divnim saradnicima na pozornici kada

Ritam„\amusa”krajspr`enih tradiciju i bez obzira {to je to sada samo na lokalnom nivou, zadovoqni smo svi da je opstao, da je kod nas nastupalo dosta peva~a, a i peva~ica. Deca imaju talenta i potencijala, pa `ele da se iska `u, da ih neko ~uje. Festival se do sada odr`avao u razli~itim lokalima, pa je dosta puta prire |ivan ovde u “Starom grani~aru”, kafani koju su dr`ali moji roditeqi Sima i Smiqa Popov. Naj vi{e se odr`avao u lokalu “Mladost” u Omladinskom domu. Radovan Nikoli~in je pevao na prvom \amusu 1972. godine. Umesto razgovora odmah je zapo~eo re~i omiqene pesme “Gde si sine no} proveo, dal si s dragom svjom bio”... Pri~a da je nastupao na “\amusu” dok se nije o`enio; nije nikada uspeo da pobedi, ali ne `ali, i nastavqa pesmom “O~i su moje mutne od dima, kr~ma se za tvara...” - Ko misli da boqe peva, neka se doka`e, svakome je dozvoqeno da peva na “\amusu”, a ja sam se ve} pokazao. Znam jo{ hiqadu pesama. Nikada nisam pobe|ivao na zato {to sam imao jaku konkurenciju, kako se to danas ka`e, od taj -

kuna - veli Nikoli~in. A kasnije u Piceriji „Andrea” me|u peva~ima je i wegov sin Milan. U negda{woj kafani “Mladost” i dvori{tu Omladinskog doma pod kro{wama divqih pomoranxi Du{an Kuzmanov je bio doma}in i organizator “\amusa”. - Bilo je ispo~etka lepo, dr`ao sam kafanu i kod mene je bi-

lo bar sedam-osam “\amusa” - prise}a se Kuzmanov. - Bilo je dobrih peva~a, gostiju i organizatora od kojih se uvek treba prisetiti sada ve} pokojnog Mladena Zaki}a, na{eg \alinca koji je advokatsku kancelariju dr`ao u Subotici. Zvani~ni organizator je oduvek bio Fudbalski klub “Grani~ar”, uz podr{ku Mesne za-

Natpevavaweu\alitraje~etiridecenije

jendice. Mladen mi je bio kum, dugo je dr`ao i Fudbalski klub i “\amus”, bio je majstor za to i advokatske profesije kojom se bavio, a iznad svega voleo je \alu. Tada je bio i pravi festival, a danas vi{e nema pravih peva~a, pa nisam bio ve} dve godine. Dugo je nam je dolazio da svira vojni orkestar iz Sente. Dolazili su da sviraju besplatno, zara|ivali smo mi kafexije od pi}a, nagrade za tombolu oduvek su obezbe|ivali sponzori, a prihod od ulaznica i{ao je u kasu Fudbalskog kluba. Za dve ve~eri bilo je po 600 do 700 posetilaca, lepo se radilo. “\amus” istrajava iz godine u godinu i mewa se, ba{ kao i \ala. Nekada su radile ~etiri kafane, za bu~ovku nije bilo mesta, a uve~e korzo se protezao od crkve u centru mesta sve do kraja sela prema Srpskom Krsturu. Svako jutro iz \ale je kretala redovna autobuska linija ATP “Vojvodina” prema Novom Sadu i Beogradu, a za bu~ovku i “\amus” linije su uvek poja~avane sa dodatnih dva-tri autobusa, da bi \alinci iz dijaspore do{li u zavi~aj. U me|uvremenu, uga{ena je autobu-

ska linija, zatvorene su i kafane – a “\amus” traje. Karoq Bi~kei koji je nekada u ba{ti kafane „Mladost” poslu`ivao goste pamti da je prodavano za jedno ve~e i 380 karata, plus posluga, muzika i u~esnici. - “\amus” je tada bio super. Svirala je kvalitetna vojna muzika, dolazili su nam i peva~i sa estrade, puno gostiju, tako da je bilo jako lepo. Vi{e nema te at mosfere, jer je sve mawe qudi u \ali, ostarilo se, ali i interesovawe je slabije. Pamtimo ono {to je nakd lepo bilo - veli Bi~kei. Ve} se uveliko smrklo, kada je u Piceriji “Andrea” po~eo da hvata ritam 41. “\amus”. Na bla gajni Nikola Novi~i}, dugogodi{wi predsednik Organizacionog odbora, a posledwih pet napla}uje ulaznice koje staju 100 dinara. Novac skupqa u najlonsku kesu. - U sre}nija vremena dolazilo je vi{e peva~a sa strane. Iz Qubqane nam je dvadesetak puta dolazio Sead Qubijanki}, koga smo uvek li~no obave{tavali o odr`avawu. Kod nas u \ali slu`io vojsku, dok je ovde bila karaula,


dnevnik

nedeqa22.jul2012.

MUZI^ARKAIKOMPOZITORKA

valisveprivilegije,aprekono}imarksizamzamenilipravoslavqem.  Kakotoracionalizuje{? -Takosuvaspitani,tosukodku}enau~ili:samodaj,nemaideologije, ne talasaj, pro|i {to boqe. Najgorijebuntbezideje.  Tesignaledobijajuioddr`ave? - To je bezobrazluk. Evo na lokalnom planu, niko nas umetnike nije pitao kakav treba da bude KulturnicentarNovogSada.Dovodimo na vlast optu`enu elitu, nesvesnu ukazanog poverewa. Od

na{wi otpori i inicijative nemaju smisleno estetsko promi{qawe.Tosuflajeri. Dizajnumestoestetike? -Da,aMagnetovsvakiperformans je imao pri~u koja se mogla razli~ito tuma~iti. Mo`da smo bili staromodni i reakcionarni, alimenijeestetikabilanaprvom mestuitonamdanasnedostaje. Kakosesnalazi{utakvom okru`ewu? - Treba ~itati {to stariju literaturu. Vra}ati se Dostojevskom, Kafki, gledati filmove Bergmana, Tarkovskog, Felinija.

komunizma,prekodiktatureSPSa, do diktature kapitala i sitnopartijskihinteresa.  Kriti~an si prema 5. oktobru? -Ne}udazloupotrebimovajintervju, ali qudi poput mog oca, @ilnika,Ti{me,kojisu90-ihizgarali, wih vlasti posle 5. oktobranisupozvaleninajedansastanakdaihpitaju{tadaseradi.Oni nineznajudaovipostoje.Potpuno negirawe,sve{tosu~iniliranije,oblikovalina{e`ivote,obezvre|eno je. Nisu oni bili la`ni disidentidesnogtipa,kojejenegovalaovadr`ava,onisusmetalijer subililevqiodlevih.Paradoks.  Slu~ajUstavnogsudaiVojvodine-kojenasi{tapitao? -Otkadpostoji,Vojvodinajebilaspecifi~anregioniovoje,jednostavno, nerirodno stawe. Qudi neuva`avajuonekojigovoreodecentralizaciji,jermisleda`ele raspaddr`ave.Onineprepoznaju kakostvarifunkcioni{u.Nezrelo,kaomalodetekojenemo`ene{to da dobije, pa legne na pod i pla~e.  Dositej, Andri}, Ki{... mi wihidaqenerazumemo? - U svakoj dr`avi na svetu postoje ludaci kao Milo{evi} i Tu|man, koji bi mogli do}i na vlast, ali te dr`ave su gradile svoje kulture vekovima i zato takviquditamosedeusvojimsobama.Nisunikoini{ta.  Rekaosidasumladilewi inezainteresovani? -Ikadimabunta,nemaznawa.S tim qudima se manipuli{e. Iza Magneta je stajala {kola koju je mojotacpokrenuo.Potpunajeiluzijadasemo`ebitibuntovnikzaradbunta.Tojelepomo`daugimnaziji i ne treba ga kvariti ni~im, ali mora se imati artikulacijaipodloga.Qudibrzonasednu napri~uantiglobalizma.Hajdemo prvodapre|emostepenicukojase zoveSrebrenica,padaondaru{imokapitalizam. n Igor Mihaqevi}

Ostanaknakredit Prethodnigost“Intervjuanedeqe”muzi~kiurednikBogica Mijatovi},pitaoje“nanevi|eno”Sini{uTuci}adalijeNovi SadidaqesrpskaAtina? -NajednomFejsbukstatususamnapisao“NoviSadjepropao kadajepostaosrpskaAtina”.CitiraobihovdeLuRida,izpesme“Maligrad”:“Jedinadobrastvaruvezismalimgradomjeto {tozna{damo`e{daganapusti{“.DajemNovomSadukredita jo{nekolikogodina... Odavnojetrebalouvestifilmsko obrazovaweusredwe{kole. Vra}amoseudevedesete? - Miizdevedesetihnikadanismo iza{li. Ni iz osamdesetih, 1986.jenapisanMemorandumSANUitaparadigmajesveja~aija~a.Mo`emomiovdeu“Izbi”tako da sedimo, jer svi skoro isto mislimo,alioti|inafakultet,gde profesori dan danas ponavqaju istupri~uizdevedesetih.Mlade generacijenisurazvilekriti~ki otklon,nisuimalenormalantok detiwstva;znase,upetomrazredu ~ita{ Toma Sojera, posle Keruaka. Danas buntovnici protiv Amerike i novog svetskog poretkaneznajuniprotiv~egasebore. Bune se zbog visokih {kolarina, krajwe utilitaristi~ki, umesto dasedignuprotivprofesora,wihovihideologijainacionalizma. Atosu~estoqudikojinemoralnopqujukomunizim,ukomsuu`i-

NAOPA^KE

{tvene pozicije. Da misle dugoro~no. Bio sam sedmi osnovne i zbog invaliditeta sam puno boravio kod ku}e, bio starmalo dete. Ranosamrazumeonekestvari,{to nijedobro,nebihtopo`eleobudu}im generacijama, boqe je slu{ati pank nego gledati dnevnike svakidan.Se}amse,RTSjepreneo intervjuBogdanaBogdanovi}akojijekazao“sveovo{tosesadade{avazavr{i}esetako{to}esvi tiqudi,misle}inaKrajinu,do}i uBeograd”.Pretilisumu,napadali ga, a jedini je govorio istinu. Intelektualacnesmedapovla|ujeop{temukusuistavu.  ^ak i kada nema {ta da jede? -Nesla`emse.^akikadnema{ dajede{–mo`e{.Nisamvlastan da postavqam tako visoke kriterijume,pitawejekakobihsejaponeoutakvojsituaciji,anikadanisambio.Nemogunikomedasudim.

 Ако је политика курва, колики је министров удео?

daBiban.Dvaputasedesiloda pobedepeva~iizSrpskogKrstura-pri~aNovi~i}. Ruvalstvo\alinacaiKrsturaca prisutno je od postanka ovih sela. \alinci se nerado prise}aju jednog leta, kada je zbog nesporazuma organizatora iSavetaMZ\alafinalnove~e prire|enouobli`wemKrsturu, pajesetofinalnove~eupri~ama naj~e{}e pomiwe posprdno kao“Krmus”. ^iniloseupo~etkuda}eovogodi{wi “\amus” biti mnogo skromniji, od lawskog jubilarnog. Sekretar MZ \ala Zoran Stoj~i}ivoditeqprogramaLukaPopov,doksugosterazgaqivali ~lanovi novobe~ejskog orkestra“Xi-bend”iQubi{aRaji},zbrojilisunapo~etkujedva devetpeva~a,alikadajetakmi~ewepo~elo,nekisusedodatno ohrabrilipajelistazakqu~ena sa 15. Pored peva~a iz \ale i Srpskog Krstura, bilo je u~esnika iz Mola, Novog Kne`evca...Zapobednika10.000dinara, azaostale–veseqedozore. Tkst i foto: Milorad Mitrovi}

 “Magnet”jebionajboqiotpor re`imu, {ta bi danas mogao? -Drugojevreme.Utomtrenutku, internet je imao jedan posto qudi u Srbiji. Postojala je informativnablokada,zbogkojesmo imalitakvustrategiju.Danas,nekodapo~nedaradine{tosli~no –brzobizavr{io.Posledvaperformansa,ve}biganekastrukturausisala. Kako? -Ponudilibimune{to.Danas Magnetnijepotreban,a{tajeste –`aomije,alinemamodgovor.Da-

 Ако вас мали Слоба окреће око малог прста, ви нисте ни за средњи.

bum,mo`danekivelikikoncert na kojem biste okupili svemuzi~areskojimastesara|ivali...? - Kada je u pitawu “Balkan vinds”, unazad dve godine nema, na`alost,nekihnovosti,{toje {teta,jerjebiovrlozanimqiv projekt.Sakvartetomjeu planu snimawe, a {to se ti~eokupqawasvihmuzi~araskojimasamradila, tonijelo{aideja.Treba}e mi, dodu{e, malo ve}a pozornica.  Koliko se Valamar yezfestivalrazlikuje odostalihletwihkoncertnih fe{ti du` Jadrana? - Iskreno, namera Valamar xez festivala je obogatiti turisti~ku ponuduPore~a,IstreiHrvatske. A ono {to razlikuje na{ festival od ostalih, osim programa, suzanimqivelokacijena kojima se festival odr`ava.Radiseoistorijskimlokacijama u centru Pore~a, poputEufrazijevebazilikeiLapidarija zavi~ajnog muzeja, a tu je i ostrvce Sv. Nikola “preko puta”Pore~a,nakojemsepozornicanalazidoslovnouzmore.  U kojoj meri realno yez festivalipoma`upromociji yeza i podsti~u mlade umetnike? - Mladi xez muzi~ari od po~etka festivala nastupaju na tzv. after parti xem-se{nima, na kojima imaju priliku svirati s velikim xez muzi~arima koji nastupaju na festivalu, a sviraju i dnevne promenadne koncerte u sklopu festivala. Ono {to je tako|e dobro, to je {to i mediji isprate celi festival,jersuipakvelikaimena u pitawu, te tako doprinose promocijixezmuzikeucelini. n Miroslav Staji}

 Posledice la`i i prikrivawapodru{tvosu... - Dok to ne ra{~istimo nema nam pomaka. Mogu da da citiram LordanaZafranovi}a,kojisebavi temom NDH. Rekao je “da bih mogaodarazmi{qamozlo~inima kojisu~iwenimomnarodu,moram prvodasesuo~imsnasle|emzlo~inakojejenekouimemognaroda ~iniodrugima”.^estootomerazgovaram s prijateqima, s kojima mogudapri~amobrojnimtemama, ali kad do|e pitawe Srebrenice, Sarajeva, Vukovara, isplivavaju razlikekojenasjakodele.Imamo pravo da promenimo mi{qewe i nisam od onih politi~ki korektnihqudi,alipostojenekegranice.  Kako se pogledati u o~i i do}idokatarze? -Jakosamvelikipesimista.Ne}uolakodavatianalogije,alievo: jednaNema~kaudobamoderneivelikihnada,odkojihjejednaifa{izam. Velike nade su i suo~avawesazlo~inomidenacifikacija. Mislim da ni mi sami, a ni kao dru{tvo, nemamo svest i vremena zanekivelikiprojekat.Tu{ansu smopropustili1999,kadaseistatus Kosova mogao jasno re{iti, a nedapostanepredmetpoliti~kih manipulacija,ukomesvakojpoliti~kojopcijitoodgovara.Novosadaka intelektualna elita je potpuno zakazala i najve}u odgovornostsnosepiscitakozvanepostomodernegeneracije,kojisuseuvukliuinstitucijeifakultete.  Overe~itimoguobezbeditinoveneprijateqe? -Nesmetamito.Mada,uzSrbijiuop{tenijepoentanapastinekoga, nego ga ignorisati. Strategija koja, na`alost, uspeva. Mada, jo{nisamvideodasepojavioneki na{TomasBertran,kojibipotpunoogoliovlast.  [ta je postmoderna inteligencijamoralau~initi? -Prvo,dasejasnoogradiodte politike, po cenu da izgube dru-

 Од политике направили мит, од мита – корупцију. Да би лакше обавили власничку трансформацију.

K

kukuruza pajepevaokaovojnik,posledolazio samo da bi ovde zapevao. Pevali su ovde svi peva~i koji su vredeli ne{to na severu Banata. Gledali smo da na{e takmi~ewepeva~aamateraizdignemo na vi{i nivo, prema na{im mogu}nostima.Sadaideslabije, ali kada rode p{enica, kukuruzi,suncokretipaprikaipopraviseekonomskasituacija,nadam seda}ei“\amus”bitikaopreo~ekujeNovi~i}. Novi~i}ukazujedaje“\amus” uvekvi{ezna~ioza\alincekoji`ivenastrani,adolazenabu~ovku.Nasvimdosada{wimtakmi~ewima samo nekoliko puta pobe|ivali su peva~i iz \ale, uveksegledalodapobedinajboqiidasene{touselude{ava. -Ko}epobediti,stvarjeukusa,nadahnu}aitrenutka,nikone mo`e unapred da proceni, ba{ kao i na mnogo poznatijim profesionalnim festivalima. Do sadajeza~etiridecenijeprodefilovalo prkeo hiqadu peva~a amatera. Od \alinaca dva ili triputajezaslu`enopobe|ivao Aleksandar Kuzmanov, pa ve} preminuliVasaArsenovi},^e-

a`edajeintimnoanarhista.Kr{ten,veruju}i,quti protivnik veronauke u {kolama.“Tojejedanodnajve}ih reformskih gafova. Bio sam na ~asuislu{aokakosepri~aoizostankuruskepodr{ke’99idali }eseRepublikaSrpskapripojiti Srbiji. Pravoslavno jednoumqe je zamenilo komunisti~ko. Pogledajte primer Zorana Petakova,kojijeosu|enzbogjednere~enice. Ako isti taj vladika u~estvujeusekularnom`ivotu,onda morarazumetidapostojequdikojinisuverniciida,kadaka`eda jegejparadaSodomaiGomora,morara~unatida}enekoiwihkritikovati. Vladike se pona{aju u suprotnosti sa novozavetnim ’ko tebe kamenom’, a kada bi patrijarhrekaodasekajemozbogSrebreniceizatra`iooprost,tobi biovrhunskiodrazonoga{topi{e u Novom zavetu”, govori nam Sini{a Tuci}, vanserijski pesnikskojimsedru`imopovodom wegove posledwe zbirke pesama “Metak”. Aktivista Dru{tvenog centra smatra da novosadske strukture gaje elementarno nepo{tovawe prema svojim gra|anima, jer smo mitikojitrebadasepitajukako da nam izgledaju ulice. “A mi se nepitamoni{ta.Zatetrinedeqe, koliko je DC bio u kasarni, kona~no smo se ose}ali da `ivimokakoho}emo.Takvostawejeod devedesetih gotovo incident. Istorijskog 22. decembra novosadski aktivizam je polo`io ispit i mladi qudi su dobili {amarodstruktura.Kadasmo13.januara videli bodqikavu `icu na kapiji–pavaqdajepostmoderna donelatodanemavi{ebodqikave`iceilogora?Porazilomeje to”,kazujeTuci},kogprvopitamo dalijeutehaprona|enanadrugoj lockaciji? -Nijetouteha,namajemestoneva`no.Bitnojedasesteknesvest ojavnomprostoru,madajekasarna bilaidealna.Vlastsetolikopoziva na Evropsku uniju, a to {to DC odavno radi je upravo deo evropskog identiteta i civilizacije.Misliosam4.oktobrada}e nova vlast biti ta koja }e od kasarni praviti kulturne centre, qudikoji}erazumetigra|ane,koji ne}e biti otu|eni. Na`alost, ve} u novembru se videlo da ne}e bititako. Zbirkapesama“Metak”? -Nazbircisamdosadanajdu`e radio, ~etiri godine. Poku{ao sam da dotaknem bitne dru{tvene teme,jednaodwihjeiSrebrenica. Potiskivawe i negirawe koje verovatnotrebadaobjasnipsihologija.Bojimsedasvikojinegiraju genocid podsvesno znaju da se to dogodilo, ali ne mogu da prevale prekousana.@ivelismoustabilnojsredini,imalisistem,prvera~unare,kwigekupovanenametar. Nismonisawalida}emosegrejatiwimauSarajevu.Tojeznakkoliko smo brzo civilizacijski pali, mu~ile su me te teme i morao samdaihnapi{em. Motivi za negaciju i potiskivawe? - U ovom patrijarhalnom svetu izgledadaihjesramota.Skrivaju istinu,kao{tosuuselimakrili decu sa invaliditetom, ili kada porodica nije imala mu{ko dete, pasudevoj~icebilede~aci.Toje svestprikrivawaila`neslikeo tomekakvismo.

 Колико је ивици до Србије, толико је Србији до ивице.

promene “rukopisa” – jer kada komponujete za sebe i kvartet, to je obra}awe jednoj vrsti publike; bioskopska i teatarska se ipak razlikuju...Ilivastouop{tene optere}uje? -Razlikasvakakopostoji,jer seufilmuiteatruradioprimewenojmuzici,pri~emuistovremeno postoji ve}a `anrovska sloboda u artikulaciji rediteqevih`eqa,atmosferekoju `eli da do~aram... Kada radim svoju muziku, ona je, pak, utemeqena na emotivnom stavu iiskustvu. Kakva je sudbina ansambla “Balkan vinds”, u kojem stemuziciralisaumetnicima iz Bugarske, Rumunije, Turske,Makedonije,Srbijei Gr~ke?Nastavqatelirad?I kakvisuvamplanovikadaje u pitawu kvartet: novi al-

Kulturajejedinabrana odpoliti~kihludaka

Ili­ja­Mar­ko­vi}

se de{ava ono {to zamenepredstavqa su{tinu xeza, a to jeslobodaiimproviz ac ij a, a da se istovremeno ne izgubi su{tina same pesme.Dapa~e,toje nadogra|uje. Da li se va{ istarski etno-yez “primio” me|u mladim muzi~arima, idu li va{imtragom? - Za sada direktnone,usmisluprojekata inspirisanih istarskom muzikom, ali se pojavila (hvala Bogu)~itavaplejadamladihxez muzi~ara u Hrvatskoj, a dobar deouIstri,takodaperspektivasvakakopostoji. Autorka ste i filmske i muzikezateatar.Dolazili, s promenom “medija”, i do

SINI[ATUCI],PESNIK

 Ако Србија крене пут Европе, Београд ће преко Новог Сада.

seprimila ietno

I N T E R V J U ­ N E D E Q E

9


10

nedeqa22.jul2012.

dnevnik

Prestonica sveta odbrojava posledwe sate do Olimpijade


dnevnik

nedeqa22.jul2012.

AMERIKAU[OKUPOSLEUBILA^KOGPOHODASULUDOG„YOKERA”

Likofarban ucrvenosejaosmrt F

ilmskaindustrijakaoi ~itava ameri~ka javnostu{okusuzbogmasakrakojiseupetakuve~edogodiouAurori,ubliziniDenvera, tokom projekcije filma o Betmenu „Uspon mra~nog viteza”kadajeubijeno12qudi,a59 povre|eno, ~ime se premijera jednogodnajo~ekivanijihfilmskihhitovagodinepretvorilau tragediju.Ume|uvremenu,visokizvani~nikpolicijeWujorka RejmondKeliizjaviojedajenapada~XejmsHolmstokomsaslu{awarekaodajeonXoker,lik koji je neprijateq Betmena u filmu, i da je ofarbao kosu u crveno, kao i da deluje sasvim poreme}eno. PolicijauAurori,me|utim, nije htela da potvrdi da je Holmsizjaviotakone{to.Vlasti, za sada, ne navode motive napada, a FBI je saop{tio da nemaindicijadajeHolmspovezansabilokakvomteroristi~kom grupom.    Studio „Vorner Bros”brzojereagovaoiotkazao premijeru u Parizu, a otkazani su i svi planirani intervjui u Francuskoj. „Vorner Bros i filmski zvani~nici su duboko o`alo{}eni ovim {okantnim doga|ajem”,navodiseusaop{tewu ovog studija i dodaje da su wihove misli i molitve sa porodicama`rtavaipovre|enihu ovojtragediji. Prijateqi i rodbina odr`ali su bdewe uz sve}e za `rtve pucwave: oko 200 qudi okupilo naparkinguklinikeprekoputa biskopa „Sen~eri Aurora 16 multipleks” gde se odigrao masakr.ZastavenaBelojku}i,dr`avnim institucijama, ambasadama i vojnim bazama spu{tene sunapolakopqaitako}eostatido25.julauve~e,apoja~anaje i bezbednost u svim ve}im gradovimauzemqi. Policija nije saop{tila da li je osumwi~eni ne{to rekao posle hap{ewa, ali wegov stan je pun eksplozivnih zamki koje policijanemo`edademontira, ve}planiradadetoniraeksplo-

YejmsHolms

ziveuzpomo}robota.Policija jezbogtogave}evakuisalazgraduukojojsenalazistaninekolikoobli`wihzgrada,azatvori}eisaobra}ajuokolnimulicama. Holms se u bisokopu pojavio pod punom takti~kom opremom, sa{lemomigasmaskom,naoru`an mitraqezom, pu{kom i pi{toqem i mirno se predao po-

galno.[efpolicijeuAuroriDenOutsrekaojenakonferenc ij i za nov in ar e da je Holms u proteklih 60 dana u lokalnojprodavnicikupio~etiri pi{toqa i 6.000 komada municije. U prvim reakcijama gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg je posle ubistva kritikovao ameri~kog predsednika Baraka Obamu i predsedni~kog kandidata Republikanske partije Mita Romnija zbog odbijawadasepozabaveproblemomzakona o posedovawu oru`ja. Blumberg je ocenio da posle zlo~ina u Koloradu vi{e nije dovoqno da politi~ki lideri izraze sau~e{}e `rtvama, ve} damorajudapreduzmuakciju,kakobiograni~ilipristuporu`juuSAD. Tolikojesvakogdanaubistava izvr{enih vatrenim oru`jem, da to mora biti zaustavqeno.Tojestvaranproblem.Imamo pravo da od wih ~ujemo konkretno, a ne uop{teno, {ta }e u~initiuvezioru`ja,izjavioje Blumberg.

Rediteq„Betmena”:Divqa~ki~in RediteqfilmaoBetmenu„Usponmra~nogviteza”KrisNolantokom~ijeprojekcijejeubliziniDenveraizvr{enmasakr izjavio je ju~e da je taj napad „nepodno{qivo divqa~ki” ~in i izrazio „duboko `aqewe” porodicama `rtava. „Govorim u ime glumacai~itaveekipefilmai`eleobihdaizrazimna{eduboko`aqewezbogbezumnetragedijekojajezadesila~itavuzajednicu Aurore”, rekao je Nolan u saop{tewu koje je prenela wegovapredstavnicaza{tampu. sle masakra, a u ponedeqak }e prviputbitiizvedenpredsud. On je inteligentan i vredan pripadnik sredwe klase i nema dosije u policiji, osim saobra}ajnogprek{aja,navodeagencije. Poznanicika`udajebio~udanukomunikacijisaqudima, alineutolikojmeridabipobudio sumwu da je u stawu da izvr{i tako stra{an zlo~in. Policijaka`edajesvooru`je kojejeimaokodsebekupiole-

Ameri~ki Federalni istra`ni biro procewuje da gra|ani SAD imaju 200 miliona komada vatrenog oru`ja, dok nekoliko desetina miliona poseduju policijske slu`be, vladine agencijeifirmezaobezbe|ewe. Prema zakonima Kolorada, Xems Holms, koji je uhap{en zbog ubistava u bioskopu, imao je pravo da nosi automatsku pu{kuisa~maricukakvesukori{}eneunapadu. n E. N. L.

GASTRONOMSKIBRAKVINAIGOVEDINE

„Vinbovin” seba{ svi|anepcima dejajebqesnulauglavi @ana[arlaTastavija, predsednika jedn e od brojnih vinarskih asocijacija u Francuskoj. Pitao se: ako u Kobeu,uJapanu,uzgajajugovedinunato~enompivu,uKanadii [paniji ve} eksperimenti{u sa vinom, za{to bi Francuska bilauzaostatku ?Takoseovaj vinarodlu~iodasklopi„brak” izme|ugovedineivina.Smesta je dob io podr{ku poq op rivrednogsindikataFDSEA,nazvao svoj proizvod „vinbovin” (ne{to{tobipona{kizvu~a-

na dnevno, s obzirom na korpulentnost bika treba mu jedna, dojednaipolitravinadnevno. Za izvo|a~a vinizacije gove|eg mesa prijavio se izvesni Klod[abalije,vlasnikfarme u kojoj je svaki vi{ak goveda ionako osu|en na klanicu. Nakon berbe vinograda pro{le godine najpre je kominu izme{ao sa je~mom, dodao sena po voqisvakoggrla,isvezajedno zaliovodom.Presvegadabise stok a nav ik la na gro` |an i ukus.Nakonne{tovremenadolivaobisvakomgrlupodveli-

lo rogobatno kao „vinogovedina”) i potom za{titio ime «„pronalaska”». Prav ila eksperiment a postavqenasuveoma„qudski”:alkohol dodat u ishrani goveda moradabudeekvivalentanpreporu~enoj koli~ini zdravstvenihautoriteta~oveku.To}eda ka`e:akoseodraslomqudskom bi}u preporu~uje tri ~a{e vi-

tre „Sent-@eniesa”, izbacuju}ikominu.„Govedasuveomacenilaovunovinuuishrani”,ka`epomenuti[abalijeidodaje da je „mislio da bi mo`da muskatno vino vi{e doprinelo ukusu mesa”, {to }e u~initi slede}i put. Jer, boqe vino – boqemeso. Gastronomski brak vina i govedinenai{aojeinapodr-

I

{ku slavn og {ef a kuh iw e oven~anogzvezdicamaMi{lenovog vodi~a, Lorana Pursela.Powegovommi{qenuovako odgojena govedina daje najboq i efek at ukus u kad a se pripremanana~in„karamelizacije”, to jest kada se zape~e po povr{ini pre nego {to se ostav i u sops tven om saft u. Poursel, ina~e, u svojim restor an im a ve} du` e vrem e sprema „alkoholizovanu govedinu”uvezenuiz^ilea.Tvrdi dajezainteresovanzalokalnu proizvodwu i misli da }e novinu i ostali {efovi pariskih i inih luksuznih trpeza radoprihvatiti. Prviizasadajedinib-mol ovog eksperimenta u Francuskoj jeste svakako cena. Iako vinizacija u ishrani goveda trajesamo4meseca,poskupquje trostruko: standardno dobra ish ran a ko{ ta 5 evra dnevno, dok s vinom ska~e na 15. Nije te{ko izra~unati da najb oq i del ov i, bift ek na primer, dosti`u kod krajweg potro{a~abrojkuod100evra. Ako je verovati mesarskom sloganu da „sre}ne `ivotiwe dajunajboqemeso”,zaistanije nemogu}e da se ovaj brak vina i govedine pojavi i u na{im krajevima. Zamislimo da nas spopadne dilema: Draga, da li da ti za ro|endan kupim da nam ispe~e{ ramstek od pali}kog pinoa, ili biftek od fru{kogorskog bermeta? Ko bi odoleo osim, mo`da, same drage. n D. Simin

11

POGLEDIZZAGREBA:POLAGODINEMILANOVI]EVEVLADE

Problemi DragogVo|e Pi{e: Ana Dasovi} regovori i daqe traju i imam puno poverewe u svoje ministre, me|utim, nemam nameru da se u kriti~nom trenutku pojavqujem kao Bog iz ma{ine i veliki i dragi Vo|a“, kazao je na ovonedeqnoj sednicihrvatskevladewenpredsednik Zoran Milanovi}. Veliki i Dragi Vo|a ne}e se, naime, me{atiubolnepregovorevlade isindikataorezawupravaizkolektivnihugovorazazaposleneu javnimidr`avnimslu`bama,kojisuse,o~ekivano(zasveosimza VelikogiDragog)–zakomplikovali.No,nasre}u,onsene}eme{ati.Me{a}ese,akouspe–wegovnajboqiprijateqizpeskana Markovomtrgu.Onnijetakolepo vaspitan kao Zoran, pa mu ne smetadadrugimakradeigra~ke. Radimir^a~i}nemaproblema ni s demagogijom. „Otkri}u vam jednu ekskluzivu. Okosnica ove Vlade su SDP i HNS. Predsednik SDP-a je Zoran Milanovi}, aHNS-aRadimir^a~i}.[togod dasedogodiwihdvojicasigurno ostajuuVladi“,rekaoje,pak,on, istogdana.Temanisubilisindikati,ve}brodogradwa,jo{jedan od stotinu u`arenih hrvatskih problema.Da...tojezasad,jedina konstanta ove vlade. Da je sa~iwenaodkoalicijeSDP-aiHNSa.I~akiakozaboravimofamozne najave Prvog Potpredsednika hrvatske vlade (od miqa zvanog PPVRH) o odlasku: „Odlazimizpolitikeakomeproglase krivim (nakon nesre}e u Ma|arskoj 2010.)“, „odlazim iz Vlade akodoletanebudepomakauprivredi(nakonpobedenaizborima 2011.),„odlazimizVladeakorezultati u prva tri meseca idu}e godinenebuduboqiodprvatri meseca ove godine (jul 2012.)“, a niko vi{e u ovom mraviwaku ne mo`eignorisati~iwenicudasu pomacitakobolnosporiinedovoqni. Nije vi{e va`no ko odlazi, iline,nijetonikadnibilova`no, ta otu`na obe}awa i pretwe za pumpawe naslovnica odavno su prestala biti realan marketin{kiproizvod.No,{estmeseciMilanovi}evihkulaupesku iuvazduhu,i^a~i}evogga`ewa tu|ih igra~aka – ali i `ivota, doslovce i preneseno, i daqe ne donosinikakveodgovore,~akni one za pu{tawe magle. Svima je jasnokakoje{estmeseciprekratak period za promenu sistema kojijeve}dvedesenijebiosistematski pusto{en i koji je bio

P

osmi{qen da pusto{i, u ne{to {to bi trebalo da postane zamajac. Istojetakojasno i da mama EUitataSAD vi{e nemaju strpqewa ni novca za igrawe. No,daseo~ekivalovi{e,o~ekivalose.Najavqivalisuo`ivqavawe javnih preduze}a, danas i samPPVRHpriznaje:„Nismorealizovali ni 25 posto od realnog.“Obe}alisuda}eposlodavcimaugu{enimaubirokratijii porezima olak{ati poslovawe –

zaista misli da }e insistirawe na zastarelim, neekolo{kim projektima poput Plomina II i Omble dugoro~no doneti ikakav boqitak?Itosamozatodaupumpa bilo kakvu investiciju i doka`edajesposobanzato?Na`alost,situacijabezobzirana^a~i}a,nijeblistava–investitoriokakvimasmosawali,ugledne kompanije iz uglednih zemaqa, odavnosusepovuklinasigurnijalovi{ta.IstokjenoviZapad, pa^a~i}ifinanc-ministarLini}(kojise,uzsavnegativanpublicitet,pokazujekakoretkojakakarikaovevlade),mogubirati iz izloga broj tri: nepoznate

Kukukukuriku:ZoranMilanovi}

{est meseci kasnije poslodavci pretelock outom –zatvarawempogonaipreduze}ajervi{enemogu da rade. No, lock out u Hrvatskoj odavno je nastupio. Poslodavci ne}e zaista stupiti u {trajkjerionakonisudalekood wega.AKukurikuvladinepoma`enisveop{takriza,kakouregiji,~ijibiliderHrvatskatrebala biti, tako ni na globalnoj ravni,uvodamaukojimatrebada odr`imo glavu iznad povr{ine kada se utapaju mnogo boqi pliva~iodnas. Da, gospodine Milanovi}u, treba nam Bog iz Ma{ine. Ali neulikuideluRadimira^a~i}a,~ijiproblemnisubahatinastupi,ve}insistirawenabezo~noj preduzetni~koj politici sklapawa poslova sa svim i svakimedabisenamaknuokojidinar.Itojeoduvekbila^a~i}eva mana: on je lo{ politi~ar ne zato {to je bezobrazan, ve} zato {to nema {irinu pogleda daqe odsvogprivatnogprovincijskog gra|evinskog preduze}a. Zar jedan ~elnik jedne turisti~ke zemqesretkonedirnutimprirodnimlepotama,udana{wemsvetu

kazahstansko-ukrajinske kombinacijeuzpotporusumwivihitalijanskihsavetnika.Iteplanove poku{ati prodati zlo}udnom bankarskomsektorukojijeikod naspremre`iosveporeprivrednogisvakogdrugogpodru~ja. I zato Dragi Vo|a i wegovi prijateqi imaju mnogo ve}ih problema od tamo nekih HDZovaca koji bi desni~arili, ili prozivkinara~unbiv{ihlokalnihmuqa`a.Deus Ex Machina ili Ideja – novi, sve` zamah inventivnostiikreacije,kojemsenadacelisvetzamorenupornimmuqawem jednih te istih, nefunkcionalnih re{ewa – ono je {to svi u Hrvatskoj pri`eqkuju od Kukurikuilibilokojedrugekoalicije.Beztoga,Milanovi}evoj vladi ne}e pomo}i ni hrvatska HilariKlinton,uzsvosvojeznawe i diplomatske ve{tine, ni uigrana birokratska i glasa~ka ma{inerija,nislatkiletwizaborav:enoiSanaderodedaseodmorinamoru.Ipak,mo`dase,uz talase Jadrana, ququ{kawe uz klapski napev ili ritam Zr}a, rodikakvaidejaizajesen. (novinarka 24sata TV)

MOREGUTAMILIONSKIVREDNEKU]EUAUSTRALIJI

Obalasvekra}a, erozijapojelaicene ekretninevrednemilionedolarai~itava naseqa na australijskoj obali mogla bi u bliskoj budu}nosti da nestanu zbog rastanivoamoraisve~e{}iholujakaoposlediceklimatskihpromena. Umorskomgradi}uOldBar,uaustralijskojdr`aviNoviJu`niVels,obalajeizgodineugodinusvemawaive}jenestalonekih40metara,atri ku}euneposrednojblizinimoraprvesuosu|ene napropast. Australija i weni stanovnici se ponose svojim pla`ama i nekretninama koje su gradili na samojobalimora,a~ijecenesusesmatralenajvi{imiusvetu.Ume|uvremenujeolujnonevre-

N

mezbrisalope{~anesprudovekojisuslu`ilii kaonekavrstaza{titepreskupihku}a,aerozijaobaleje“pojela”wihovucenu,pasetakoprodaju za upola ni`u cenu od izvorne. Stru~waci smatrajudajetoteknagove{tajonoga{to~eka tajkontinet “Uovimolujnimnevremenima,imateperiodod potri,~etiri,petsatikadasenivomorapove}a zapo~etiri,petmetarauodnosunauobi~ajninivo.Akotomedodateiprogresivanrastnivoamorauslede}emveku,o~ekujemodaoveolujena~ine mnogo ve}e {tete”, upozorava Metju Ingland iz Centra za klimatska istra`ivawa. Prognoze govoreda}e~akimalirastnivoamorapoplaviti nekadaomiqenamorskanaseqaigradove, pa ~ak i sam centar Sidneja, sme{tennajugoisto~nojobali. Prema projekcijama za 2100. godinu,uistomriziku}ebitiistambeni objekti, vredni 63 milijarde australijskih dolara. Vlasnici ugro`enih ku}auOldBarusenalazeuistojsituacijiisvimorajusamidasesnalaze budu}i da osigurawe nekretnina nepokrivarizikodrastanivoamora iokeana.Ono{tojeupro{losti bio znak presti`a sad su klimatske promenestavileudrugiplanbudu}i da je priroda sru{ila snove mnogih Australijanacaoposedovawuku}ena obalimora. n E. N. L.


12

dnevnik

nedeqa22.jul2012.

REPORTA@A „DNEVNIKA”: OTKRIVAWE AMERIKE NA STO STEPENI

Uzaludna potraga za „^i~a Tominom kolibom” Pi{e: \or|e Randeq

kad mo`da tako i bilo, ali danas sigurno neva`i.Nezato {to su se i Ni{ i Novi Sad skoro udvos tru~ il i, jer je i ovde stigaonovitalasemigracije posleratovaizdevedesetih,negojekvakauprebrojavawu.Ovde se vi{e ba{ i ne isplati izja{wavati se kao Srbin, koliko godjetobiloradovi|enoislu{ano posle 1945. godine, kad su Srbi svetski rat zavr{ili na pobedni~kojstrani.Uostalomi sve druge etni~ke grupe se ovde pi{u kao „Amerikanci gr~kog, italijanskog, {panskog... porekla“{toonizapravoijesu,jer su za prave starosedeoce davno prona{li„kona~nore{ewewihovogpitawa“. ^ika{ki Srbi neizostavno meodvodeuNovuGra~anicu,pa ondaiumanastirSvetogSaveu Libertivilu,gdejegrobposledweg srpskog, tj. jugoslovenskog kraqa Petra II Kara|or|evi}a ipraznigroboviJovanaDu~i}a iSvetogvladikeNikolaja(Velimirovi}a).Prazni,jersuDu~i} i Vladika nedavno preneti usvojstarizavi~aj:uTrebiwei Leli}kod[apca.Acelimgrobqemdominiratriptih~etni~kihspomenika:|eneraluDra`i Mihajlovi}uivojvodamaPavlu \uri{i}uipop-Mom~ilu\uji}u. Dra`i su spomenik podigli ameri~ki piloti iz Drugog svetskograta,jerjezahvaquju}i ravnogorskim ~etnicima wih 400pre`ivelopadnateritori-

utovaosamjairanije, pa ~ak i tako daleko da daqe i ne mo`e{ zakora~itiadave}nepo~ne{ i ku}i da se vra}a{, ali na ovakav pakao – ili, kako je na{pokojnipesnikVujicaRe{in pevao, „grom i kakao“ – nisam nai{ao ni u pustiwi Gobi s one strane Kineskog zida, ni na obodima Sahare, u srcu `arke Afrike. „Ceo svet pro|oh,Jagodinunena|oh“,zavapio je Nu{i}ev Jovan~a Mi}i} iz Jagodine, postojbine }urana i ostalih „Palmi na otoku sre}e“.Ajajo{nenai|ohnatemperaturuod100stepeni. Neznamkakojevamaovihdananaplus40,alimo`etelivi uop{te zamisliti kako je tek meninaobalamajezeraMi~igen u^ikagu(dr`avaIlinois)pri temperaturi od 105 stepeni? I to jo{ i u hladu. Dodu{e niko vaspritomneteraidaidetepo hladu,{tomo`edavamolak{a, jer ipak imate mogu}nosti i da birate. Mo`ete i sun~anom stranomulice,kovambrani,tamo je ve}... pa dobro, ajd da ka`emsamo–druga~ije. Idasekona~noodam:re~jeo Farenhajtovih105stepeni,{to odgovara nama ve} nekako prihvatqivijoj brojci od 40 stepeniCelzujusa.ItajFarenhajt,i miqa,kaoiin~iijardi,jedini je ekskluzivitet kojeg se jo{ pridr`avaju dva naroda s dve straneokeana,kojenajvi{erazdvaja isti jezik (Xorx Bernard [o), dakle Englezi i Amerikanci,inikakonepriznajukoliko im to ote`ava kontakte sasvetom. Englezi su i tu, dakako, tvrdoglavija strana. Oni s prezirom gledaju na decimalni sistem, a pogotovo otkad su ga i sami usvojili. Na normalnoj temperaturi od 100 stepeni wima je sasvim logi~no da mi se po`ale kako je prelazak nadecimalnisistem jedan od glavnih uzroka zapadstandarda. I prosto mi do|e da im poverujem,ilibardase napravim da verujem, koliko je to glupo, monotono i prozai~nokadjekilometaruvekduga~ak hiqadumetara,a koliko je uzbu- Grob kraqa Petra II Kara|or|evi}a u manastiru dqivo pa i poe- Svetog Save u Libertivilu ti~nokadjednamiqavrediosam jepodnema~komokupacijom. furlonga, jedan furlong 220 Vode me moji doma}ini i na jardi, jedan jard - tri stope, a bejzbol-utakmicu ~ika{kih jednastopa-12palaca.Jednami- „medvedi}a“ i „sabqarki“ sa qa je u Engleskoj duga~ka Floride,itamovi{enisuSrbi 1853,18 metara, a u Americi zareklamneetnografskespoto1853,248,tekdasenepomislida ve nego pravi Amerikanci u suse“zgledali”. drugom-tre}em kolenu: navijaju, I jedni i drugi su mi nagla- ska~u,radujuseituguju,alime {avali da je pretvarawe kilonave~eruopetvodeusrpskukametara u miqu prosto kao pa- fanu „Beograd“, jedinu vaqda u suq: broj kilometara treba sacelom petomilionskom ^ikagu mopomno`itisapetipodeliti gdejebaruletwojba{tidozvosaosam.A{toseti~epretvara- qenopu{ewe.Aokolo,uOlbawa Celzijusovih stepeni u Fa- ni parku, restorani „Sarajevo“ renhajtove, to je tek “prste da i „Serbijan vilix“, gde se samo poli`e{”: dovoqno je tempera- srpskizbori,srpskipi{eiuzturuizmerenuuCelzijusimapo- di{e. mno`iti sa devet, podeliti sa Sutra{wi dan provodim u pet i dodati 32 stepena. I to razgledawu grada iz broda koji svaki put kad ti pogled skrene plovi rekom ^ikago, onom koju na toplomer, kako u ku}i, tako, [koti za svog Svetog Patrika paijo{komotnije,uvo`wi{iceluuzelenoofarbaju,anikad rokimameri~kimautoputevima mi ne}e biti jasno kako. Vodi~ iliugradskomkrkqancu. satimabrbqaizasipanaspoda@iteqistaresrpskekoloni- cima, ali Teodora Drajzera i je u dr`avi Ilinois ~esto }e „Ameri~kutragediju“nespomire}idaje^ikagonajve}isrpski we.Nire~ju.Atotijekaodau grad–posleBeograda–jeruweVi{egradunespomene{Andrimu `ivi 400.000 Srba. To je ne- }a, ili u Karlovcima Branka.

P

Ili kao kad bi u Novom Sadu Bata Kan Kan bio va`niji od Mileti}a. Wemu je va`no u kojimulicamajesnimqenkojiholivudskifilm,auglavnomonaj o lo{im i dobrim momcima, ili,kakosmotominekadgovorili, o lopovima i xandarima. Slabo i tek ovla{ spomiwe XorxaVa{ingtona,Linkolnai Xefersona,alizatojednogkraqa `vaka}e gume – ne vadi iz

tamoga–onastudentska1968,u svetu i kod nas. Koja ne}e biti obja{wenanikad,jertamoinema{tadaseobja{wava.Semda je jugoslovenska mladost bila nezadovoqna na{im komunizmomihteladagazamenikineskim!ItusevaqdaisamBogna nas sa`alio, da nam se ne „primi“~akitabudala{tina. Itusepostmodernizampokazao - vi{e sa eti~ke nego este-

prahu,TrumanovimjajimaiUnrinimpaketima,zbogkojihnam je cela Amerika mirisala na naftalin. A to je tad vaqda osetila i jedna od \ilasovih partizanskih `ena – Mitra Mitrovi}, ministarkakulture–ilisetog mo`da dosetila neka druga „tetaizkomiteta“,pajesarajevska „Svjetlost“uonojnezaboravnoj, a tada svakako najpopularnijoj

Brodom po reci ^ikago kroz ^ikago

usta. Te, nije on uvek pravio `vake. Po~eo je kao fabrikant sode.Aondazaokretnaposlovnom planu, sa sode na `vake. I namlatiosedolara.Svigaobo`avajuidivemusedoimbecilnosti i zablistaju na svaku cifru, na svaki podatak koliko ko{tanesamosvakazgradaokolo,negoisvakiwensprat.Neki milion i po, neki 40 miliona dolara.Jedanjedinisprat. Ato{tonespomiwuDrajzera, {to niko nije ~uo za Bila GejtsaiStivenaXobsai{tosu im va`niji Dilinger i Al Kapone,tomine{tojakopoznato.

ti~kestrane-kaopotpunonedostojankrajaonogveka,onogdivnogistra{nogXX stole}akoje jepregrmelodvatotalitarizma, dva svetska rata, slom svih imperija na planeti – od ruske i nema~ke pa sve do turske, otomanske, pa i engleskog kolonijalnog carstva u kojem, setite se,„suncenikadnezalazi“.Ali jedosetkaSergejaDovlatovazaistamo}na–pogodilajesvenas {to smo prvo bili kauboji i Indijanci, pa Titovi bomba{i imitraqesci,pazatim,~imsmo se opismenili Hajduk Stanko i Zeka Buquba{a, a na pragu pu-

de~joj ediciji „Lastavica“ {tampala svetski  omladinski bestseler „Oncle Tom’s kabin“ sa naslovomukojemsusvetrire~i

nikadvi{ene}eni~utijedno zadrugo.Ijasam,kaoive}ina povr{nih ~italaca, mislio da se sve to u Americi i dan-danasdoga|aja,anikosenijene{toposebnostaraodanasrazuveri. I slo`ili smo se da Amerika i Engleska bi}e zemqaproleterska. Znalo se da niko nikad ne}e pro~itati Marksov „18. brimer Luja Bonaparte“ (pro~itao sam ga,ina~e,ba{ove,2012.godinei najozbiqnijevamtvrdimdajevrhunski sastavqen), niti „Polo`ajradni~keklaseuEngleskoj“, ao„Kapitalu“dainegovorimo, alisedobropredvideloda}eovu srceparaju}u pri~u tetka-Harijete o starom dobrom ~i~a-Tomi mo}idasvari,pamo`daishvati svakodete.Idanasse,poslepola veka,se}amibojekoricatog(hm) de~jeg, omladinskog romana. Sve te „Lastavicine“ kwige bile su upadqivo oslikane pastelnim bojama(HektorMalo,„Bezporodice“,JurijOqe{a,„Tridebeqka“,ErikHobsbaum,„OIndijancima“...)samojeovabilanekako krem-braon-siva,kaovaqdaisvi oni potla~eni crnci na jugu Amerike. Isadsejaovdeudr`aviIlinois, u srcu Amerike, pitam – gdejedanas^i~a-Tominakoliba.Ovdevi{e~aknicrnacanema. To su sada sve Amerikanci afri~kog porekla. Jo{ kra}e: afroamerikanci. Jedan od wih im je ~ak i predsednik. Celih Sjediwenih Dr`ava. Kad ho}e dagapecnu,ka`udagabrkajusa nekim Osamom, jer im se imena razlikuju zaista samo u jednom jedinom slovu.  I podsete ga da ima dva imena. I da je drugo – Ibrahim, koje je u Americi za-

@iteqistaresrpskekolonijeudr`aviIlinois ~esto}ere}idaje^ikagonajve}isrpskigrad –posleBeograda–jeruwemu`ivi400.000Srba. Tojenekadmo`datakoibilo,alidanassigurno neva`i.Nezato{tosuseiNi{iNoviSadskoro udvostru~ili,negojekvakauprebrojavawu Taj narod nije zaslu`io Stivena Xobsa. On i nije bio ~ovek, nego jabuka, dakle – an|eo, pesnik,kreator.Iba{nawegaje Jesewin ciqao kad je o odnosu `ivota i literature napisao: „Pesma je jabuka, a `ivot crv u woj.“ „Najve}a tragedija mog detiwstva–smrtAneKarewine“, napisaojejednom,netakodavno, sad ve} pokojni Sergej Dovlatov,najra{~upanijikolovo|ai ina~erazbaru{enogpostmodernizma,kwi`evnogpravcakojije uspeoiostaviotragaotprilike ba{ onoliko koliko i najglupqiistorijskidoga|ajza`ivo-

bertetaGariKuperiKirkDaglas,iliDeloniBelmondo,dok nam je sve vreme Tom Sojer bio najboqi drug iz detiwstva. „Ti si,Tome,tolikopametanda}e{ jednomsvakakopostatipredsednik dr`ave“, divio mu se Haklberi Fin, i dodavao: „ali samo ako te u me|uvremenu ne obese“! Jasamkrozna{eogromnoseoskodvori{teihodao{uwaju}i se kao Vinetu ili mo`da Old [eterhend, pa se i danas ponosim{tojenamenevi{euticao Karl Maj nego Karl Marks. A dakakoinacelumojugeneracijuodraslunaameri~kommlekuu

Gle ~uda - bejzbol je veoma popularan

Na{ reporter kraj spomenika generalu Dragoslavu Mihailovi}u i vojvodi Pavlu \uri{i}u

iz naslova pogre{no prevedene na srpski, ili kako se ve} tada tajBHSjezikzvao.Dakleujakje ro|a~ki nazvan ~i~a, Tom je po na{kipostaoToma,awegovakabina (drvena ku}a ili brvnara) pretvorilaseusirotiwskukolibu.Itajse,eto,znaloda„izlogrobuprodaje“. Tuprvusocijalnudramukoja je zarazila Jugoslaviju posle oslobo|ewa pro~itali su ovde mil io n i. Nar avn o, na prv om mestu svi |aci nove bejbi-bum generacije iz pedesetih i wihoveosetqiveiodsuzaumacuranetetkeibake.Doksuzato vrem e o~ev i slu{ al i rad ioprenoseRadivojaMarkovi}ai, ako su ba{ morali, predsednikaRadni~kogsavetaupreduze}u i {efa Mesne zajednice na stalnim i neprekidnim „Zborovimabira~a“,datakosuzvali te sednice dok ono 50 godina nij e bil o izb or a. Kak av Breht, kak av Maks im Gork i, kakvi „Plodovi gneva“ Xona [tajnbeka–najva`nijatemaje bila kako crnci lo{e `ive u Americi, gde naravno, vlada trulikapitalizamizatocrnci nemaju nikakva prava, beli robovlasnicimoguidaihubiju bez ikakvih posledica, da odvoje decu od roditeqa, sestru od brata, `enu od mu`a i prodaju ih na razli~ita mesta i toliko udaqene farme gde

boravqeno,jerseovdezaboravi sve{tosedvadananespomiwe nateleviziji. Afroamerikanci su jednako uspe{ni kao i mnogi do{qaci izEvrope,nesamousportuina estradi,negoiubiznisu,nauci i umetnosti. Toni Morison je uz Hemingveja zapravo jedina Amerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za kwi`evnost. SveostalosubilidoseqeniJevreji i naravno jedan Nemac – ve} nare~eni Johan, tj. Xon [tajnbek. Nigde one sirotiwe, bede i tragedije celih porodica o kojima je pisala Harijeta Bi~erStou pre 150 godina, pre gra|anskogratauAmericiioslobo|ewacrnaca.Ne~ujuselelek ipla~i{krgutzuba.Polamiliona Srba je ovamo do{lo da „rade kao crnci“ i da sa wima podele wihovu te{ku crna~ku sudbinu.Danijeta^i~aTominakolibadanasba{tamonegde u Evropi gde dr`avom vlada jedan ~i~a-Tomin imewak, izabransamodabiseprkosiloBorisu Tadi}u koji nije uspeo da izvadi iz mora prsten koji su nekebudalebacilejo{pre{ezdesetgodina. A~i~a-Tomajeizabrannezato {tobilokoverujeda}egaonizvaditi,negodaivama,slatkemojekom{ije,budegore,paakomo`einajgore,koimeni{toje.


dnevnik

nedeqa22.jul2012.

13

TREND RA PORT: AHTEDRSKE,TROUGLASTEKRPICE

I Bog stvori `enu, a in`ewer bikini azmi{qamne{toovihdana,politi~arimoradasu na~istopoludeli.Itone samoovina{i,ve}ikolegeim {irom sveta. Umesto da lepo i kaoqudiodunagodi{wi–sun~ajuse,br~kajuiispijajuskupe koktele na nekom od rajskih ostrva i puste nas sirotiwu da se u znoju svom makar na trenutakbarjednemukere{imo–oni krenulidapucajuizsvihoru`ja. Preko bare tako Obama i Romni uveliko vode bitku za svaki glas, Evropa je sva u “nepopularnim” merama {tedwe, doksekodnasnaplus40kombinuje i prekombinuje ko }e sve biti deo nove vlade. I {to je najgore,izgledadasenikomeod wih ne{to i ne `uri previ{e. Amanqudi,zavr{avajteakoBogaznateibegajtenamoreona{emtro{ku!Nepitamo{tako{ta,samonaspustitedaseimi maloodmorimo. Lako}emomiondaibezpara, ibezmora,ibeznekihozbiqnijih planova na temu koji je deo zemqine lopte najlep{i u ovo doba godine. Nama je i [trand savr{en, samo da nas malo pustite na miru i da se novine i televizije, u skladu sa letwim {emama,bavenekimdosadnimi ve}stoputapre`vakanimtemama: kako sa~uvati frajera i vatru u vezi, kako zavesti onog pravog, kako izgledati zanosno i seksi, kako pobediti celulit...Anebismosebunilinida pred nas stave neku od ve~itih dilema: udati se ili ne, plavu{ailicrnka,prevaritiuvezi ili ostati veran, sladoled ili savr{enakila`a...Milina. Eto,naprimer,jednasavr{enaletwatemajesvakakoi~uveni bikini. Ne znam da li ste znaliilistemo`daume|uvremenu, slu|eni svim tim dnevno politi~kim de{avawima, smet-

R

nuli s uma, tek podatak vredan pa`wejestedajeoveseksitrougli}e osmislio ni mawe, a ni vi{enegoelektroin`ewer.Naime, Luj Rear u{ao je sada ve} davne 1946. godine u istoriju

tografije su, naravno, za tili ~as preplavile ceo svet, izazivaju}iistovremenoidivqewei skandal, ali i ogromno interesovawe.IuEvropi,iuAmericibikinijeprogla{enomnemo-

PosleBBvi{eni{tanijebilokaopre

kao otac bikinija. Poma`u}i majci u porodi~noj radionici doweg ve{a, patentirao je ovu ~uvenu krpicu, koja je od prvog trenutkaizvazivalaveomaburnereakcije.Jer,poprviputotkriveni pupak na javnom mestu jednakom je silinom uzdrmao i sablaznio svet, poput potresa koji su izazvale hidrogenske bombeba~enetegodinenaBikini,ostrvouMikroneziji,pokome je Luj, znaju}i kakav }e efekatizazvati,nazvaosvojpatent. Zapravo je najve}i problem u tom trenutku za na{eg genijalnog in`ewera bio da prona|e manekenku voqnu da se skine u bikini. Na kraju se kao najhrabrija pokazala striptizeta/erotska plesa~ica Mi{elin Bernardi, koja ga je, sve pred mno{tvom fotografa, odva`no obuklaibu}nulaseubazen.Fo-

ralnom ode}om, a jedan je ameri~ki modni novinar tom prilikom napisao kako on o `eni kojaganosiotkrivasveosimdevoja~kog prezimena wene majke...

PUT OKO SVETA

O kakvom se planetarnom cunamijuitabutemiugra|anskom dru{tvu zapravo radilo potvr|uje bez svake sumwe i podatak dasumoraledapro|ugodineda bi bikini  – u me|uvremenu rezervisansamozanajsmelijeili dameupitnogmorala–`enepo~ele masovno da nose. Prvo je srame`qivo po~eo da se pojavqujenamondenskimpla`amau Francuskoj i Italiji, a pravi uspon bikini je do`iveo tokom pedesetihgodinapro{logveka, kadasezanosnaBri`itBardou wemu pro{etala u filmu “I Bog stvori `enu”. Jednostavno, posleBBvi{eni{tanijebilo kaopre. Ova minijaturna varijanta kupa}ihkostimapostajevladar svihpla`a;bojesusveveselije, a cvetni dezen je u to vreme imaoapsolutnudominaciju.Bikininaprostopostajedrugako`aimoraojesavr{enodaprijawauztelo,tejestimuvezidizajnerima muke i glavoboqe zadavao previ{e “nafilovan” gorwi deo, koji je podse}ao na brushalter.Tomesedonekledosko~ilotokom{ezdesetihgodina–gorwideokupa}egkostima se sve vi{e smawivao, da bi se

NIKAD NE ODUSTAJ: Amerikanac Robert Rasel na{ao je na “iBeju” svoj sportski automobil koji mu je ukra den pre 42 godine. Rasel, koji nikad nije odustao od potrage za svojim automobilom koji je nestao iz wego vog doma 1970. godine, video je inter netu automobil za koji je verovao da je wegov. Obavestio je policiju koja je prate}i trag stigla do salona auto mobila, u kome se nalazio davno ukradeni qubimac.

KAO BRUS LI: Neko na koga bi Brus Li s pravom bio ponosan savladao je napada~a koji je u sumanutom pohodu na jednom kineskom univerzitetu ma~etom usmrtio dvojicu ~uvara, a jednog ranio. Kada je savladao ~uvare i krenuo ka kantini, napada~a je lete}im udarcem kao u kung-fu filmovima uspeo da savlada slu~ajni prolaznik. U to je prisko~ilo obezbe|ewe pa je daqi krvavi pir na sre}u spre~en.

KAZNA: Kako se iskaquje bes zbog ka{wewa vozova, pokazali su qutiti putnici u predgra|u Kaira. Nakon 30minutnog ~ekawa na voz, na prugu su nabacali drva i kamewe, te je voz, dolaze}i velikom brzinom, delom isko~io iz {ina. U nesre}i su povre|ena ~etiri putnika.

koji u dowem delu ~ak nisu ni spojeni,ve}sevezujutrakama,a praveseodmre`astihiprovidnih materijala. Negde u to vreme zabele`en je i prvi toples naobalijezerauMi~igenu,~iji je tvorac austrijski modni kreator Rudi Gernrajh. Potom krajemosamdesetihtangepostaju neobi~no popularne na pla`amaBrazila,odaklesepo~etkomdevedesetihselenaameri~keievropskepla`e. Itako,micpomic,stigosmo lagano do dana{wih dana. Leto je bez svake sumwe nezamislivo bezseksitrougli}a,pri~emuu wihovom izboru vlada potpuna sloboda – svaka `ena mo`e da izabere model po meri i ukusu. Nosiseapsolutnosve:jednodelni i dvodelni kupa}i kostimi, monokini,visokoiniskokrojenega}ice,topoviipu{apgrudwaci... A {to se novotarija ti~e,akojeverovatidizajnerima, zakojugodinu{eta}emoubikinijukoji}emewatibojuuzavisnosti od toga da li je suv ili mokar, modelima koji }e se su{itiurekordnomrokuili,pak, uop{tene}eupijativodu.Usvakom slu~aju, putovawe se nastavqa... n Jasna Budimirovi}

PISMO„DNEVNIKU”IZPARIZA

Sveprisutni nevidqivi tolma~i Pi{e: Du{an Simin

PRAVO U NARU^JE: Sedmogodi{wu devoj~icu iz Bruklina, obolelu od autizma, ples na prozorskom simsu umalo je ko{tao `ivota. Nesvesna svog polo`aja, u jednom momentu izgubila je ravnote`u i pala. Sre}om, tu se na{ao kom{ija Stiven Bernard koji je uspeo da je uhvati pravo u naru~je. Devoj~ica je pro{la bez ijedne ogrebotine, ali je wenom spasiocu konstatovano istegnu}e tetive na le voj nadlaktici.

sedamdesetih stiglo do i danas prepoznatqivog izgleda koji ~ine dva minijaturna trougla, zbogkojihjemaloprespomenuta striptizeta ve} tada izgledala unajmawurukukaoopatica... Danasjesvetoistorijaite{kojeizamislitinakojimjei kakvimsvemukamabilaprelepa Ester Vilijams koja, pla{e}i se osude okoline, nikako nije htela da za potrebe filma obu~e bikini, te su morali ugovoromdajeprimorajunatajodva`ni ~in. S druge strane, puno lak{e bezobrazne trougli}e su prihvatile Merilin Monro, Rita Hejvort, Ursula Andres, SofijaLoren,ne{to kasnije i Rakel Vel~ i Bo Derek, kojesuzajedno save}pomenutomBB,uvelikoj merizaslu`nezaogromnupopularnost bikinija sve do dana{wihdana. Svojdoprinosdalasui“deca cve}a”,kojakrajem{ezdesetihi po~etkom sedamdesetih godina otpo~iwuborbuprotivustaqenihdru{tvenihnormi,azaseksualne i slobode u odevawu. Ta nam je borba, na radost brojnih pripadnika ja~eg pola, donela mini sukwe, providnu ode}u i jo{mawibikini.Ga}iceigrudwak dobijaju formu trouglova,

rema uvre`enom ube|ewu prevodilacjenekokoprovodi sate okru`en re~nicima,upotrazizanajta~nijimre~ima da do~ara duh onoga {to je autor dela hteo da izrazi. Ova predstava bila je nekada ~ak i u modi,samo{tojeva`ilazaprevodiocekojiradezaizdava~kudelatnost.Dasevremenamewajuizvesno jepobrojuidomenuukojimasesve vi{e prevodilaca tra`i, podse}a nasBarbaraKiraqufrancuskomdnevnikuMetro. Akopogledamookosebe, zorom kada otvorimo o~i, otkri}emo da smo okru`eni predmetima koji nisu samokwige,alisuzahtevali prevodio~eve usluge. Nijere~samootehni~kim spravama i wihovim uputstvima,ve}iosamimnovinamakoje~itamonamaterwemjeziku:tre}inasvakog novinskogizdawakrijeusebiporeklo u nekom stranom jeziku. Ne postoji ni jedan unutra{wo-politi~ki komentar ~ija tema, na~in argumentovawa,kriti~kiugao,pozivawenavrednosti,nijezasnovan naprincipimadugetradicije,koja dolazi iz starogr~kog, preko latinskog,doengleskogilifrancuskog i, u posledwa tri veka, brojnih drugih jezika. Mo`da je na{a navikadanezapa`amoovu~iwenicupotisnulava`nostprevodilaca ustranu,kaotolikopodrazumevaju}u–dakleneva`nu. ZaFrancuzeseka`eda,aisami topriznaju,nisutalentovanizajezike.No,posledwihdecenijamladisudoveliupitaweovoube|ewe. Svevi{egovorejezike,ainteres

P

impokazujenapredakipremajezicimakojinisudominantniuzapadnom svetu, kao {to su kineski, japanskiilihindu. U brojnim napisima saznajemo da mladi, slede}i profesionalne afinitete, biraju jezike koji se profesionalnoname}u.Logi~noje znati danas engleski, sve dominiraju}e tehnologije dolaze preko/kroz wega. Ali ako se ho}e napredakuekonomskimimplantacijama,utrgovini,nemogu}ejezaobi}i azijske zemqe. Stoga kineski postajemoda.

Pore~imaDeboreFar`i-Ague, predsedniceDru{tvafrancuskih prevodilaca,ve}inamladihnedolazi vi{e u profesiju iz specijalizovanih{kolazaprevo|ewe.Dolaze pre~icama. Zavr{e uglednu visoku{koluzain`ewereilitrgovinu,gdejestranijezikponekad ijeziknastave,ipotomodlu~eda sedajuusamostalnuprofesijuprevodioca. Nije ih malo, tako|e, da nakonprvihiskustavauprofesiji izaberuprevo|ewekaove}iizvor zarade(budu}idaposlaimanapretek).Izvesnojedasvibaratajusvi{e jezika. Ovo potvr|uje da dan{wiprevodiociizasebeimajunetipi~neputevedolaskaubran{u. Tr`i{teve}razvrstavaprevodiocepodomenimai,{tojeizra-

zito neophodno da bi se ozbiqno zaradilo, obavezuje na specijalizacije. Nije isto znawe prevesti patentnu dokumentaciju za neki hemijski pronalazak, takmi~arska pravila za rasne pse ili zakonsku dokumentaciju vezanu za nekiugovor.Po{toihve}inazapo~iwekarijeruunekojagenciji, specijalizacijasebrzoilogi~no name}e. Posebnosunaceniprevodioci kojiradezahitneslu~ajeve,ka`e Mirjam Laga iz Idea Tradusstion. Weni klijenti pla}aju po evro za desetak re~i (sve zavisiodtogakolikojejezikredak). Dominantno je prevo|ewe na materwi jezik,stim{tonetreba izgubiti iz vida da je Francuska naseqena stranim prevodiocima nasvojejezike,akojise smatraju, tako|e, bran{om. Budu}i da tr`i{te ~ine preduze}a i institu}ije svih domena i `anrova, vezana za }eo svet,to je sasvim razumqivo. Kolikosepredstavaoprevodio}upromenila(uodnosunaonuspomenutunapo~etkuteksta)govori ipojavaprevodila~kihkompjuterskihprograma(CAT – Computer Achisted Translation). Ovi su najkorisniji kada se ve} jezik dobro zna. Zahvaquju}iwima,vremeprevo|ewa se skra}uje i, prema tome, uve}avamogu}nostzarade. Takobisenaovomkratkomtekstukojizavr{avamo,uprevoduna francuski, moglo zaraditi, 57 evra (578 re~i). Za jednu kucanu stranicu,prizna}ete,nijenimalo. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)


14

nedeqa22.jul2012.

dnevnik


SPORT

dnevnik

nedeqa22.jul2012.

^ELNICIBELORUSKOGNAFTANATVRDE:

TURNIRU[VAJCARSKOMG[TADU

Sudijeuticale narezultat

Tipsarevi} se„pretplatio” nafinala

^elnicibeloruskog Naftana uputili su `albu organima UEFA zbog nepriznatoggolaume~udrugogkolakvalifikacijazaLiguEvropeprotivCrvenezvezde. Crveno-beli su u Vicebsku slavili4:3,aliseprirezultatu3:2u68.minutudogodiosporni momenat kada je lopta pre{lalinijUZvezdinoggola. Me|utim, sudije nisu signalizirale pogodak, usledila je kontra Beogra|ana i gol Kasalicezapotvrdupobede.Belorusisuzbogtogaposlali`albuu Nion,svesnidaosimsuspenzije sudija iz Finske ne}e ni{ta promeniti. „Utakmicuizme|uNaftanai Crvenezvezdeobele`ilojekontroverznosu|ewefinskiharbitara.Sudijajeprvou65.minutu propustio da kazni grubu igru odstranegostiju,umomentukadaseAleksandarKobecspremao da{utirakagolu.Najgoresedogodilotriminuteposlekadaje posle {uta Kobeca nekoliko

SpornidetaqnautakmiciuVicebsku

igra~aZvezdebilonagol-liniji,alinijespre~iloluptudaje pre|e.AlisudijaToniAsumaje re{io da ne prizna pogodak. Ta odlukajeunajmawurukusporna, da ne ka`emo i pristrasna. Na te`inidobijaitime{tojeve} uslede}emnapadupostignutgol nadrugojstrani. Iz o~iglednih razloga smo odlu~ili da se `alimo na rad

sudijaizFinskekojisudirektno uticali na ishod utakmice. Znamo da ona ne mo`e biti poni{tena, ali ne mo`emo da ignori{emo rekaciju i rad sudija”,navodiseusaop{tewuNaftananazvani~nomsajtubeloruskog kluba. Revan{ me~ izme|u Crvene zvezde i Naftana igra seslede}eg~etvrtka,26.julaod 20.30~asovana„Marakani”.

VELIKAPIJACASVAKEGODINEUMADRIDSKOMREALU

Muriwoteraidovodi Real @ozea Muriwa ne nagomilavaigra~e.Uprethodnedve godinedo{loje11,aoti{lodeset fudbalera. Ipak, Real enormnotro{iuodnosunasume kojedobijazasvojeigra~e...

Ipak, ova pri~a ima i drugu stranu. Igra~ikojisuodlazili,atosu uglavnom bili razlazi posle istekaugovorailisimboli~naobe{te}ewa,donelisuRealuprihod

@ozeMuriwome|uigra~imaReala

[ta mislite, da li je @oze Muriwo vi{e potpisivao ili prodavaoigra~euRealuizMadrida?Odgovor}evasmo`daza~uditi! Odlaskom Fernanda Gaga u Valensiju ove nedeqe, deseti fudbaler napustio je Real od kadajepredvaletanabelomkowu kasom iz Milana stigao „Specijalni” Portugalac. U istom periodu, Mu je na Bernabeudoveosamojednogigra~avi{e,aosvojioKupuprvojiligu udrugojsezoni.

od32milionaevra(prosekod3,2 miliona po igra~u). Jedanaestoricakojasudo{lauistomperiodu, ko{tala su slavni klub 130 milionaevra(11,8uproseku). Najve}ibrojigra~aodlazioje niza{ta,paidveistinskelegende kluba poput Raula Gonzalesa ([alke) i Hoze Marije Gutija (Be{ikta{). Za „x” oti{li su i KristofMecelder([alke),Mamadu Dijara (Monako) i Rojson Drente(Everton). Jedinikojijeutomperiodudo{aobezobe{te}ewa,nera~unaju-

}ipromocijeizmladogtima„Kastiqe” i odlaske/povratke sa pozajmica, bio je Hamit Altintop. Wemu je pro{log leta bio istekaougovorsaBajernomizMinhena, a sada je prodat Galatasaraju za3,5milionaevra. Real je zaradio i na Serhiju Kanalesu (7,5) i Fernandu Gagu (3,5)kojejeprodaoValensiji,kao iEzekijeluGaraju(Benfika,5,5), Rafaelu van der Vartu (Totenhem, 9), ali i putem procenta u transferu Antonija Kasana iz SampdorijeuMilan(5). Muriwo ovog leta nije doveo jo{ nijednog igra~a, ali je u prvom prelaznom roku potro{io 74,5, a u drugom 55 miliona evra. DolazilisuredomAnheldiMarija(Benfika,25),SerhioKanales(Rasing,4,5),PedroLeon(Hetafe, 10), Sami Kedira ([tutgart,12),RikardoKarvaqo(^elsi, 8), Mesut Ozil (Verder, 15), NuriSahin(Dortmund,10),Hoze Kaqehon (Espawol, 5), Rafael Varane (Lans, 10) i Fabio Koentrao(Benfika,30). Prenego{to„eksplodira”nova transfer bomba u Madridu i do|e, recimo, Luka Modri} i to zacifruodoko45milionaevra, za o~ekivati je da klub napusti jo{barjedanilidvojicaigra~a. Prvi na udaru je veteran Karvaqo, kojeg o~ekuje ili transfer iliraskidugovora,a„favoriti” su jo{ Lasana Dijara, Esteban Granero,paiKaka,zakojeg}enekoipakmoratidaizdvojipozama{nusumunovca. (MONDO)

MADRI\ANI@ELELUKUMODRI]A

RealpritiskaTotenhem [panska „Marka”, naklowena Realu,tvrdidajemadridskiklub „poklonio”RafaelavanderVarta i Emanuela Adebajora Totenhemu. Sada Real `eli uslugu nazad-uviduLukeModri}a. RealMadrid~inisvedadovede Luku Modri}a ovog leta. Madri|ani,kao{tosutoradilikadasu„lomili”AleksaFergusona da proda Kristijana Ronalda, i ovog puta vr{e medijski pritisakna~elnikeTotenhemadapopusteiprodajuHrvata. Pored toga {to sam Luka Modri} odbija da trenira i novom menaxeru Andreu Viqa{u-Boa{u poru~uje da „nije psihi~ki spreman da po~ne pripreme”, Real preko sebi naklowenih listova„Marke”i„Asa”~estoplasirapri~eukojimaseobra}adirektno predsedniku Totenhema DanijeluLivaju. Tako ga „Marka” u novom broju podse}ana31.avgust2010.godine, posledwi dan tada{weg letweg prelaznog roka, kada je Real na-

pravio ustupak Totenhemu i prodao mu Rafaela van der Varta po sni`enoj ceni od devet miliona evra,iakojetr`i{naiznosila11. „Marka” tvrdi da je Real tada imaoponuduBajernaizMinhena od20miliona,alidajeizli~nih razloga, Florentino Perez u~inio Totenhemu. Sada prvi ~ovek Reala `eli uslugu nazad. Ta~nije,neusluguve}daTotenhemprvo popusti prema svom igra~u u nameridagapo{aqeuLosAn|elesgdetreniraju„pevci”,adrugo damaloporazmisliocenikojaje „nabijena”na45milionaevra. Ovajlistpodse}aidajeReal odustaoodnameredaprodu`ipozajmicuEmanuelaAdebajorapro{logleta,pa~akidanije`eleo daotkupiugovorvisokognapada~aodmati~nogkluba,Man~ester sitija i da je na taj na~in pomogaoTotenhemudadobijeAdebajoranapozajmicu.„Marka”konstatuje da je sa Adebajorom Totenhemostvariomnogeva`nepobede ovesezone...

Tipsarevi} na drugomuzastopnomturniru stigao do zavr{nice. U polufinalu pobedio@anaPolaMatijeaposle 124minuta-7:6,6:3. Osladila se {qaka Janku Tipsarevi}u.Ostvariojesedmu uzastopnu pobedu i stigao do drugogfinalaukarijerinatoj podlozi.PosleMercedeskupau [tutgartupro{lenedeqeima}eprilikudaosvojiitrofeju G{tadu. Osmitenisersvetaiprvinosilacnaturniruu[vajcarskoj savladao je u polufinalu Pola AnrijaMatijeaiufinalu}ese danas(11sati)sastatisaToma{omBelu~ijem. Namu~io se Janko u drugom kolu sa Austrijancem MartinomFi{erom(uprvombioslobodan),zatimje„po~istio”Jana Henrihau~etvrtfinalu,aonda munijebilolakoniprotivMatijea, 172. tenisera sveta - 7:6, 6:3. TrebanapomenutidajeMatije mnogo boqi igra~ nego {to govori plasman na ATP listi, jer je dugo odsustvovao zbog povrede. Francuz je pru`io sna`an otpor favorizovanom Srbinu u wihovom {estom duelu. Prvijenapraviobrejk(2:0),ali jeBeogra|aninodmahuzvratio2:1.Unarednihdevetgemovanijebilobrejkova,iakojeMatije imao dve set lopte pri vo|stvu 6:5,pajemaratonskiset(72minuta)odlu~enutaj-brejku. Obojica su imala po tri set lopte do rezultata 10:10. Onda jeJankonapaodrugiservisprotivnikainateraoganagre{ku, a onda odli~nim drugim servisomipreciznimforhendomstaviota~kunatajprvideome~a12:10. Tipsarevi}a ba{ „nije hteo” prviservisuzavr{nici,alije uprkos tome uspeo da povede. U nastavkujeSrbinbioboqi,ali nije iskoristio ~ak {est brejk loptiuprvadvagemanaservis Matijea, koji se „izvla~io”

uglavnom dobrim servisima. Ali, kona~no ga je 28-godi{wi Srbin „slomio” za 4:2. Iskoristio je sedmu brejk loptu u tom delu me~a (ukupno 2/8). Posle 124 minuta Tipsarevi} je obezbedioplasmanufinale-6:3. Sve vreme drugog seta slaba ki{aje„hladila”igra~e,ame~ nije prekidan. Srpski teniser sada vodi 4:2 u me|usobnim susretima sa Matijeom. Prethodno,posledwiputsusesrelijo{ 2009.

Bili ovi „ustupci” Reala iskreni i velikodu{ni prema Totenhemu ili se radilo o zameni teza,Totenhemu}ebitite{koda zadr`i Modri}a, koji je ve} iskazao„gra|anskuneposlu{nost”. A,vi{eputasepokazalota~nim da„kadRealne{toho}e,ontoi dobije”.

vimme~drugogkolaisadasamu finalu,podsetiojedrugireket SrbijenamukusaFi{erom. Upitan kako je tako drasti~nonapredovaouigrina{qaci, odgovorioje: - Psiholo{ki sam ja~i nego ranije,mojduhsedi`e’odprvog do posledweg poena, a i mnogo sam radio na drugom servisu {to je naro~ito va`no za igru na{qaci. Osvrnuo se i na pobedu nad Matijeom.

JankoTipsarevi}

Tipsarevi} }e igrati svoje desetofinaleukarijeri.Dosada ima tri titule. Sa Belu~ijem, koji je u polufinalu posle dvataj-brejkapobedioBugarina Grigora Dimitrova, sastajao se dvaputa.Brazilac,trenutno60. naATPlisti,biojeboqi2009. u Indijan Velsu, a Janko mu se revan{irao pro{le nedeqe u [tutgartuupolufinalu. Prednost Brazilca moglo bi dabudeto{tojeimaonekoliko satidu`iodmoruo~ifinalau nedeqnommatineu. - Nije mi bilo lako da se naviknemnaG{tad,kojisenalazi na 1000 metara nadmorske visine posle dolaska iz [tutgarta, alisre}om,uspeosamdapre`i-

-Uprvomsetuodlu~ilaje~ista sre}a. Obojica smo igrali dobro.Ali,kadasamgaosvojio, unastavkusambioboqi,propustio {est brejk lopti pre nego {to sam iskoristio sedmu... Ne mogudabudemsre}niji. Wegov protivnik u borbi za trofej bi}e Belu~i, koji je 2009.osvojiotituluuG{tadu. -Wemuovdevi{eodgovarada igra nego u [tutgartu, gde sam ga pobedio posle tri te{ka seta,aliakoostanemagresivani oteram ga od osnovne linije, imam{ansudagapobedim,zavr{iojeJankoTipsarevi}. Turnir u G{tadu igra se za nagradnifond358.425evra.

TURNIRUKARLSBADU

^anboqaod Jankovi}eve

VesnaDolonc

Doloncosvojila turniruDowecku Srpska teniserka Vesna Dolonc osvojila je titulu na ITF turniruuDowecku.OnajeufinalubilaboqaodMarije@oaoKelerizPortugala6:2i6:3.PortugalkajenaturniruuDowecku,kojijeimaonagradnifondod50.000 dolara, bila peti nosilac, a na VTAlistizauzima176.mesto. Na{ateniserkanijebilanosilac,alijezatouprvomkolueli-

minisala sedmog nosioca Turkiwu Kajlu Bujuka~kaj. U drugom je bila boqa od Ukrajinke Aqone Sotwikove, a u ~etvrtfinalu od druge Ukrajinke Valentine Ivawenko. U polufinalu je Vesna eliminisala~etvrtognosiocaUkrajinkuSvitolinusa6:1,7:5.VesnaDolonc je trenutno 216. teniserka sveta.

Morezmoselektor Francuskiwa LukaModri}

15

Ameli Morezmo izabrana je za novog selektora francuskog Fed kuptima,saop{tilajeFrancuska teniska federacija. Francuskiwa, koja je 2004. bila najboqa teniserkasveta,natommestuzameni}eNikolasaEskidea. Morezmojeukarijeriosvojila 25 titula, ukqu~uju}i trofeje na Australijan Openu i Vimbldonu 2006.godine.Onajeosvojilaisrebrnu medaqu na Olimpijskim

igramauAtini,a2009.izvani~no sepovukla. Morezmojeizjaviladajenanovom poslu ~eka veoma te`ak zadatak,alidajespremnadaseposveti uloziselektoraupoptunostiida poku{a sa reprezentacijom da se domogneSvetskegrupe.Francuskiwesuu2012.eliminisaneuprvom koluSvetskeII grupe,alisuizborile opstanak nadigrav{i u apriluSlovenijusa5:0ume~uplej-ofa.

SrpskateniserkaJelenaJankovi}zavr{ilajebrzonastupi uameri~komKarlsbadu,eliminisanajeu~etvrtfinalu. Jankovi}eva je na „doma}em terenu” pora`ena od 161. teniserkesveta,Jung-Jan^ansaKineskogTajpeha. ^anova je posle vi{e od tri sataborbei15brejkovanaobe strane slavila sa 2:1 (6:7(4), 7:6(8),7:5). Me~umestukojesenalaziporedSanDijega,budu}eJelenine rezidencije,obele`iojeo~ajan servisobeteniserke,posebnou prvadvaseta.UobasuJelenai Jung-Jan imale po tri brejka, i obasure{enautaj-brejku.

JelenaJankovi}

Jankovi}eva je u petom gemu tre}eg imala dve brejk {anse, aliihjepropustila,{toje^anovaiskoristilaikaznilave} u slede}em za 4:2. Teniserka sa KineskogTajpehajepotomimala servis za me~, ali je Jelena lako stigla do „ribrejka” i {ansezapreokret.Imalajetri na5:5,ponovoihjeprokockala, iopetje^anovakaznilatoiskoristiv{i drugu brejk {ansu stiglado7:5utre}emsetu.


16

sport

nedeqa22.jul2012.

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA NEMA^KE

Alonsu pol pozicija na Hokenhajmu [panac Fernando Alonso za volanom Ferarijaosvojiojepolpozicijuzadana{wuVelikunagraduNema~keuFormulijedan.Trenutnilider{ampionataje na stazi Hokenhajm do druge pol pozicije za redom ove godine do{aouvremenuod1:40,621.Wemu}e dru{tvouprvomredupravitiaktuelnisvetskiprvakNemacSebastijanFetelizRedBula,kojijeza odli~nim Alonsom po ki{i zaostao405desetinki.Iakojeukva-

FernandoAlonso

lifikacijamaizvezaotre}evreme AustralijanacMarkVeberizRed Bulamora}edasepomeripetmesta unazad, pa }e startovati sa osmog mesta, jer je zaradio kaznu zbog promene mewa~a. Naime, Red Buljesaop{tiodajezboghidraulike koja je popustila odlu~io da promenimewa~uVeberovomboliduzbog~egaovajne}emo}idastartujesatre}epozicijekojujeosvojio. Umesto wega s tre}eg mesta krenu}e Nemac Mihael [umaher iz Mercedesa, kome }e dru{tvo u

drugomredupravitizemqakNiko HilkenbergizForsIndije.Tre}i redrezervisanjezaVenecuelanca PastoraMaldonadaizVilijamsai BiritancaXensonaBatonaizMeklarena.Batonovklupskikolegai zemqakLuisHamiltonkrenu}esa Veberom iz ~etvrtog reda, dok }e prvudesetoricukompletiratijo{ jedan Britanac Pol di Resta iz ForsIndijeiFinacKimiRaikonenizLotusa. Osim Vebera istu kaznu pomerawapetmestaunazaduodnosuna postignut rezultat na treningu zaradili su i Francuz Roman Gro`an i Nemac Niko Rozberg. Voza~ Lotusa zabele`io je 15. vreme, ali }e krenutisa20pozicije, a pilot Mercedesa je bio17.ukvalif i k a c i j a m a , ali }e startovatikao22. Mada je kraj tre}eg treningaobele`iojakpqusak,voza~eje napo~etkukvalifikacijado~ekala suva staza. Prvi deo kvalifikacijajejediniivo`enunormalnim uslovima. Bilo je uzbudqivo dokraja,aumalouprvomdelunijeotpaoi[umaher,kojijenekako uspeo da se probije u drugi, a kasnije i tre}i deo kvalifikacija. Izme|u prvog i drugog dela treningapo~elajedapadaki{a,asvi suodmahpohitalinastazudapostignu {to boqa vremena dok se ki{a ne poja~a. I pored lo{ih

UKOLIKO VIGINS POBEDI NA TURU

Oland obe}ao |uskawe FransoaOlandprihvatioponuduBredlija Viginsa da zajedno |uskajuunedequnaJelisejskimpoqima,akoovajtrijumfujenaTurd’Fransu. Britanac Bredli Vigins velikijefavoritzapobedunaak-

{weposetebiciklisti~komkaravanu, tokom 18. etape od BlawakadoBriv-la-Gajara. Vigins (32) uo~i pretposledwe etape ima 2:05 minuta prednostiuodnosunazemqakaKrisa Fruma, koji je drugoplasiraniugeneralnomplasmanu.

BredliViginsiFransoaOland

tuelnom izdawu ~uvene Trke okoFrancuske. On je pre po~etka Tura izrazio `equ da u slu~aju osvajawa prvog mesta odigra pobedni~ki „brejkdens”sanovimpredsednikomFrancuskeFransoomOlandom,kojijeu petakjavnoprihvatioponudu! „Za{to da ne? Samo mislim da }u morati da uve`bam neke pokrete, rekao je prvi ~ovek Francuske prilikom ju~era-

Sobziromnatodajeju~evo`enhronometar,adajeposledwa etapa uvek mawe-vi{e formalnost,jasnojedasamoveliki pehmo`edaskinesavrhaveteranaekipe„TimSkaj”. -Viginsjekompletanvoza~i bilobimidragodavidimwegovupobedu.Frumjetako|eveoma dobar, ovo je na Turu bila britanskagodina,dodaojeFransoa Oland.

uslova samo je Serhio Perez na kratko izleteo sa staze. Iako su voza~itra`ilidasetreningprekinezbogvelikekli~inevodena pistitose,ipak,nijedogodilo.U tom delu ispali su Brazilac FelipeMasaizFerraija,dvojacZaubera Japanac Kamui Kobaja{i i Meksikanac Serhio Perez, te Gro`an,RozbergiBrazilacBruno Sena iz Vilijamsa. U tre}em delu kvalifikacija vodila se uzbudqiva borba za pol poziciju, a tome su doprineli i jako te{ki uslovinastazizbogjakeki{e.Na po~etkujevi{evoza~akonkurisalo za prvo mesto, ali su na kraju pol poziciju odlu~ili Alonso i Fetel. Staza Hokenhajm je duga 4,574 kilometara, vozi se 58 krugova ili 306,458 kilometara. Ovo je jedna od najravnijih pista u karavanu Formule jedan. Bila je test staza Mercedesa, a kako je od 1970. po~ela da se koristi u Formulijedando`ivelajedosta prepravki. Po{to je izuzetno brazanawojjebiloidostatragedija,pajekrivinamai{ikanama usporavana. Po~etkom pro{le decenije zvani~nici FIA su tra`ili da se redezajnira i skrati, a taj posao je poveren HermanuTilkeu.Itakoredizajniranajetrpelakritike,aonda jestazabilapredraskidomugovora sa najbr`im cirkusom. me|utim ugovor sa Hokenhajmom produ`enjedo2018.stim{tose VN Nema~ke jedne godine vozi na Hokenhajmu, a jedne na Nirburgringu.PredvegodinepobediojeupravoAlonso,a2008.Hamilton. Trkastartujedanasu14~asova. G. M.

U SUSRET 30. LETWIM OLIMPIJSKIM IGRAMA U LONDONU PAU GASOL ]E NOSITI ZASTAVU [PANIJE NA OI

Ja }u dati telo, a Nadal svoj duh Najboqi {panski ko{arka{ PauGasolnijemogaodaverujeda }e ba{ on zameniti povre|enog teniseraRafaelaNadalauulozi barjaktaranaotvarawuOlimpijskihigarauLondonu,27.jula. Zvezda Los An|eles Lejkersa bila je gotovo {okirana. Gasol nije mogao da veruje da je dobio prednostuodnosunaSaulaKraviota,kojisetakmi~iukanuuivesla~aKarlosaPereza,~ijajedisciplinadvojacbezkormilara. -Idaqemijete{kodapoverujem,rekaojeGasol. -Ho}udaka`emda}umisliti naRafusvevremedokbudemnosio {panskuzastavuida,iakoonne}e biti prisutan svojim telom na otvarawu,wegovduh}enositiceo na{tim,ukazaojeGasol~astnajboqem {panskom teniseru svih vremenaiwegovomdobromprijatequ. ZaGasola,bitinacionalnibarjaktar,velikaje~astiobaveza. - Neverovatno sam ponosan na to{to}ubitibarjaktar,{to}u nositi zastavu u ime svih na{ih sportista.Nemasumwedajetopo-

PauGasoliRafaelNadal

sebaniemotivantrenutakzamnogena{equde.Moguve}daosetim jezu. Bi}e to veliki trenutak u mojojkarijeri,rekaojeGasol. Uprvimah,[pancisura~unali da }e zastavu poveriti jednom od dvojice svojih najtrofejnijih olimpijaca, jedrili~ara Ikera

I [panija kao Drim tim UpripremnojutakmicizaOI uLondonu,[panijajepred10.000 navija~auLaKoruwideklasirala Argentinu - 105:85, u me~u u kojemjeimalai29poenaprednosti.

Armada je u jednoj od dve najte`e provere pred start Igara deklasiralapremamnogimnajavama tre}eg favorita - Argentinu. U prijateqskoj utakmici izme|usrebrnihibronzanihiz

Srbija druga Rukometna reprezentacijaSrbijezauzelaje drugo mesto na Skandinavija openu u Kristijan{tadu. Ekipa Veselina Vukovi}aufinalujepora`enaodDanske30:28(16:12). Najefikasniji ekipi Srbije biojeIli}sa{estgolova,po~etiri su postigli Nik~evi} i Stojkovi}, a po tri [e{um, Toski} i Vujin. U sastavu Danske Mikel Hansen je bio najboqi sa osamgolova. [ampioniEvropeiprvifavoritizazlatonaIgramauLondonukrenulisuodli~noiimalisu sredinomprvogdelai{estgolovaprednosti(12:6).Na{timjedo poluvremenasmawiona16:12,au drugomdelujevi|enapotpunoizjedna~enautakmica. TimVeselinaVukovi}ajeufini{u utakmice pri{ao Dancima nasamogolzaostatka(29:28),ali dopotpunogpreokreta,ipak,nije do{lo. Ovo je rukometa{ima Srbije bila pretposledwa provera pred startIgara,posledwipripremni me~orlovi}eodigrati26.julasa doma}inom Igara Velikom Britanijom. DANSKA: Landin, Mogesen 3, Lauge 1, Markusen 1, Egert 7 (3), Speleberg, Knudzen 4, Svan Hansen1,Lindberg2,ToftHansen1, Kleverli, Sondergard 2, Mikel Hansen8,Nilsen. SRBIJA: Marjanac, [e{um 3, Vujin 3, Nik~evi} 4, Toski} 3, Stani}, Ili} 6 (2), Stojkovi} 4, Markovi} 2, Mili}, Prodanovi} 1,Rni}2,^utura,Vu~kovi}.

Odtada,igraojezaKlivlendKavalirse(200409),MinesotaTimbervulvse(2009/10),DalasMeverikse(2011),WuOrleansHornetse(2011)iBostonSeltikse(2011/12),sakojimajeodradiofini{pretpro{leicelupro{lusezonu. Pavlovi}jenasevero-zapadSADstigaouskloputrejdaizme|utritima,Portlanda,Bostonai HjustonRokitsa. NajboqasezonadosadauNBAligibilamuje 2006/07,kadajeodigrao67utakmicazaKavse,po~eo na 28, ubacivao prose~no devet poena, uz 2,4 skokai1,6asistencijapome~u.Pro{lesezoneu Bostonuimaojesimboli~anu~inakod2,7poenai 1,6skokovapome~u,zasvega1,7minutauigri.

Martineza i Havijera Fernandeza. Ipak, vi{estruki olimpijski {ampioniodlu~ilisudapresko~e vi{e~asovnu ceremoniju otvarawakakobise{toboqepripremili za takmi~ewe, jer obojica vukupovrede. (MONDO)

PRIPREME FURIJE ZA TURNIR U LONDONU

NA TURNIRU U KRISTIJAN[TADU

Sa{a Pavlovi} na Pacifiku U trejdu izme|u Portlanda, Hjustona i Bostona, Pavlovi} je stigao me|u Blejzerse s kojima je potpisao trogodi{wiugovor. Sa{a Pavlovi} igra NBA ligu od 2003. godine, promenio je veliki broj klubova, igrao u obe konferencije, ali nikada nije bio bli`i Pacifiku, odnosno oti{aozapadnije. Potpisivawem trogodi{weg ugovora sa PortlandBlejzersima,nesu|enireprezentativacSrbije u 29. godini prona{ao je sedmi NBA anga`man,odkadajepredevetgodinadebitovaounajja~ojligisvetakaoko{arka{JuteXez(2003/04).

dnevnik

DuelPablaPri|onijaiMarkaGasola

Ako}enekomo}idasesuprotstaviameri~komDrimtimunako{arka{komturniruuLondonu,to }e biti {ampioni svega osim Olimpijskihigara-[panci.

SELEKTOR BRITANIJE PIRS:

Ko pobedi Brazil osvaja OI

SelektorOlimpijskeselekcijeVelikeBritanijeStjuartPirs nije bio zadovoqan posle poraza odBrazila,alijedodaodakouspe dasavladaBrazilosvajazlato. -Znalismokoliko}edobroodigrati. Oni su sjajna ekipa. Sada shvatamokolikojeozbiqanposao koji nas ~eka, jer ko pobedi Brazil osvoji}e zlato. Oni se verovatno pripremaju za Olimpijske igreposledwedve,trigodine.Mi smoodigralidvame~aipolakose privikavamojedninadruge.Imamojo{petili{esttreningapre me~asaSenegalom. TrenerBrazilaManoMenezesje u~inio sve da wegova ekipa bude glavnifavoritzaolimpijskozlato. -Preranojeuovomtrenutkugovoriti o kandidatima za medaqu. Nekitimovisuboqepripremqenioddrugih.Zanasjetobiladobra provera, ali ne brinemo se {tosuna{irivalimoglidavide ukakvojsmoformi.Ovautakmica jebilava`nadasemiuigramokao tim-rekaojeMenesez. BraziljeupetakuMidlzbrou savladaoVelikuBritaniju2:0.

Pekinga 2008. godine, u La Koruwi, [panija je deklasirala Argentinu u prvoj ~etvrtini i „to je bilo to” - 105:85 (33:13, 28:23,22:31,22:18).

Ujednomtrenutku,prednost ekipeSer|aSkariolaiznosilaje29poenaprednosti. U prvoj ~etvrtini, [panci suubacili13od20poku{ajaiz igre!?Sdrugestrane,gau~osi, olimpijski {ampioni iz Atine 2004. godine, u prvih deset minutaubacilisu~etiriod15 {uteva ka ko{u i od te {tete nisuseoporavilidokraja. Nasve,nadovezalisuseproblemiManua\inobilija,LuisaSkoleiPablaPri|onijasa prekr{ajima rano u drugoj ~etvrtini, tako da Argentinci nisunimoglidodatnodastegnu odbranu i zaustave doma}ine, koji su imali podr{ku oko 10.000navija~a. I[panciiArgentincipre puta u London odmeri}e snage sa ameri~kim „Drim timom”, koji je ove nedeqe deklasirao Veliku Britaniju u Man~esteru. [PANIJA: Kalderon 16, Fernandez 12, Qul 9, Rejes 10, PauGasol17,Navaro10,Klaver 13, San Emeterio 10, Ibaka 6, Sada2. ARGENTINA: Pri|oni 9, \inobili 19, No}ioni 16, L. Gutijerez 2, Skola 18, Kampanco, H. Gutijerez 7, Delfino14,Levija,Hasen.

REPREZENTATIVAC [PANIJE MATA:

Olimpijsko zlato da potvrdimo dominaciju Reprezentativac[panijeHuan Mata rekao je da furija `eli osvajawem zlatne medaqe na OlimpijskimigramauLondonuda potvrdistatusnajboqefudbalske nacijenasvetu.[panijajetrenutnoprvaksvetaiEvrope,ajedina je selekcija koja je osvojila tri velika takmi~ewa zaredom (dva EPijednoSP). - Ho}emo zlato, kako bi svima bil o jas no da je [pan ij a fudbalska nacija broj jedan na svetu. Mo`emo da se nosimo sa pritiskom.Svipri~ajuoduelu [panijeiBrazila,alimenene zanima to. I}i }emo utakmicu po utakmicu - naveo je igra~ ^elsija. Mata je na Evropskom prvenstvu bio strelac posledweg, ~etvrtoggolaufinaluprotivItalije(4:0).Onjenaveodabiprednost selekcije Velike Britanije mogladabude~iwenicadaigrana svomterenu. -VelikajekonkurencijanaOI. [panijaimamnogodobrihigra~a, nismosamo\ordiAlba,HaviMartinezijatu.Svakifudbalerjeva`anuna{ojekipi-naveojeon. Mat a je pro{ le sez on e sa ^els ij em osvoj io i Lig u

HuanMata

{amp io n a i eng les ki FA kup. - Sawam olimpijsko zlato kako bi zaokru`io sjajnu prvu sezonu u Engleskoj. Nisam verovao da u samonekolikomesecimogudaosvojimtolikova`nihtrofeja.Veoma samsre}anzbogtoga-dodaojeon. [panskiigra~naveojeidamu uprava ^elsija nije pravila probleme{to}ekompletanpripremniperiodzaslede}usezonuprovestisanacionalnimtimom. Selekcija[panijeuprvomme~unaOIigra26.julaprotivJapana.


SPORT

dnevnik

nedeqa22.jul2012.

17

USUSRET30.LETWIMOLIMPIJSKIMIGRAMAULONDONU PREDSEDNIKSRPSKOGOLIMPIJSKOGKOMITETAVLADEDIVAC:

PRIPREMNAUTAKMICAUMONCI

Italijani spretniji Mu{ka seniorska reprezentacijaSrbijepora`enajeuprvomprijateqskomme~uprotiv Italije u okviru priprema za OlimpijskeigreuLondonu. Italija je u dvorani Palaiper u Monci, pobedila Srbiju 3:0 /(25:23, 26:24, 25:23), posle 87minutaigre. Igor Kol ak ov i} i Mau r o Beruto,treneriSrbijeiIta-

lije,dogovorilisusedaseodigrai~etvrtiset,kojijepripao Italiji sa 25:15, posle 18 minutaigre. Odbojka{kafederacijaItalije je najavila da }e deo prihoda sa me~eva biti upla}en Fondu „\akomo Sintini”, za med ic ins ka ist ra` iv aw a u oblasti onkologije i hematologije.

VUKOVI]ODABRAO15OLIMPIJACA

OtpaliMili} iStojkovi} Selektor mu{ke rukometne reprezentacijeSrbijeVeselin Vukovi}saop{tiojespisakod

nu”otpalisuStrahiwaMili} i Rastko Stojkovi}. Kao 15. igra~, odn os no rez erv a koj a imapravodaposleprvog kruga bude registrovana za takmi~ewe, izabran je @arko [e{um. Naspiskusugolmani Dark o Stan i} i Drag an Marj an ac, kril a Ivan Nik~ evi}, Dobrivoje Markovi} i Rajko Prodanovi}, bekovi Momir Ili}, Nen ad Vu~k ovi},MomirRni},Nikola Manojlovi}, DaRastko Stojkovi} i Veselin Vulovi} libor ^utura, Marko 15igra~azaOlimpijskeigreu Vujin, Ivan Stankovi} i piLondonu.Saspiskaigra~akoji votmeni: Alem Toski} i Bojan su bili na „Skandinavija opeBeqanski.

Deset{ansizamedaqe Predsednik OKS Vlade Divac rekaojedausportuuvektrebate`iti boqem i da je zato osnovni ciqna{egtimauLondonudabude uspe{nijinegouPekingu. SrbijajenaprethodnimOlimpijskimigramaosvojilatrimedaqe,aDivacsenadadabiuLondonu broj odli~ja mogao da bude izme|upetideset. -Radimonatomedana{isportisti budu maksimalno spremni, presvegadanapravina~inpredstavqaju zemqu, a sa rezultatima kojesuostvariliukvalifikacionom delu mislim da imamo i velike{ansedaosvojimonekemedaqe. OnjeoceniodaSrbijaimadesetrealnih{ansizamedaqu,ali dajejakote{koprognozirati,jer usportumnogotogazavisiodtrenutnogose}aja. -Uovomvremenu,kadajetehnologijanavisokomnivou,nemavelikihiznena|ewa.Kadsamrekao deset{ansi,tozna~idawihdeset imarealne{ansedaosvojimedaqu,odnosnodasunatrenutnojpoziciji u svetu, me|u tri u svojim disciplinama.Prvo\okovi},najboqi sportista sveta, imamo ^avi}a,kojiimatre}evremeusvojoj disciplininasvetuovegodine,pa strelcekojisuovegodinenasvojim takmi~ewima osvajali medaqe.Tosunegdena{iglavniaduti, uznormalnovaterpolisteinadamoseodbojka{e,pamo`dakajaka{eivesla~e.Imamopotencijal,a {ta}eodtogabiti-vide}emo,istakaojeonuintervjuuzaTanjug. Prema wegovim re~ima, veoma je va`no po{tovati olimpijski

Vlade Divac

duh i poruku osniva~a olimpijskog pokreta Pjera Kubertena da jeva`nou~estvovati,alidajesasvim logi~no da jedan sportista kad ve} do|e na takmi~ewe `eli dauradiine{tovi{e. -Mikaoorganizacijaisvina{isportisti`elimodanapravimodobarrezultat,atojenaravno osvajawemedaqa.Imamo{ansuda napravimone{tolepoidasesvi vratimo iz Londona sa osmehom, konstatovaojeDivac. Kaoigra~Divacjedvaputau~estvovaonaIgrama,uSeulu1988.i Atlanti1996.godineiosvojioje dvesrebrnemedaqe. -Mnogojelak{enaterenu,pre svega{toimateparobaveza,jesu one naporne i dosta toga treba uraditidabido{liupozicijuda osvojitemedaqe.Alijesveispla-

REPREZENTATIVKESRBIJEPRIPREMAJUSEUBEZDANU

Kajaka{icesaDunava uLondon Kajaka{ice`enskog~etverca, koji }e nastupiti na OlimpijskimigramapripremajusenaDunavukodBezdana,gde}eostatido 3.avgusta. Tada}ena{edevojkeputovati uLondon,gde}e6.avgustaveslatiupolufinalu. AntonijaHorvat-Panda,Antonija Na|, Renata Kubik i Marta Tibor, u Londonu nastupaju u discipliniK-4500m.Iakosuu~etvercukojijeobezbedioolimpijsku vizu bile sestre Moldovan, Nikolina i Olivera, stru~ni {tabjeodlu~iodaumestowihna IgramaveslajuKubikiTibor. -Ovaj~etveracjenaokupubio osam godina, s tim da smo imali jednogodi{wupauzuiumestoNa|oveuwemujebilaMiqanaKne`evi}. Tokom zajedni~kog veslawa ostvarile smo zapa`ene rezultateaizdvojilabihbronzesa SP2007.uDuizburguiEP2008.u Milanu. Na|ova se u potpunosti uklopila s nama, znamo se od ranije, sve smo ro|ene Bezdanke i u~ile smo isti stil veslawa. Mnogoboqefunkcioni{emonego sa sestrama Moldovan po{to onegajedrugistilveslawa.Ina~e, de{avalo nam se i ranije da do|emo u te{ku situaciju, ali smonakrajuizlazilekaopobednice. Na EP u Beogradu ovaj ~etverac je bio peti. [to se ti~e ciqanaOIzapo~etaknekabude ulazakufinale,jerkonkurencija je strahovita po{to }e u~e-

stvovatisamodeset~amaca,ka`e Antonija Horvat-Panda najiskusnija~lanica~etverca. Ve} tre}u nedequ devojke se nalaze u Bezdanu, gde }e ostati svedo3.avgusta,kada}ekrenuti zaLondon.Polufinalnetrkena

nakontroliidoktorjeupotpunosti zadovoqan, ba{ kao i ja. Novoformirani ~etverac ima mnogoboqume|usobnukomunikacijuiatmosferu,aiboqesepoznajemo.Plasmanufinalejeciq, amedaqabibilane{toizuzetno,

^etverac Srbije na jednom od posledwih treninga

program su 6. avgusta, a finale dvadanakasnije. - Na`alost, ne}emo biti na otvarawu Igara, {to meni ide u prilogdase{toboqeoporavim. Oporavaktrajepremao~ekivawu, terapijeuNovomSadukoddrDu{ana Mari}a u specijalizovanoj ortopetskoj ordinaciji urodile suplodom,svakogponedeqkasam

isti~e Antonija Na|, koja zbog povrede zgloba {ake radi po posebnomre`imu. RenataKubikdopretrinedeqespremalasesaMartomTibor da se takmi~i u dvojcu, pa joj je prelazaku~etveracte{kopao. -Bilasamiznena|enaodlukom strukeicelusedmicusamtugovala,alisamuspelapsihi~kidato

SUKOBUAUSTRALIJIZBOGAVIONSKIHKARATA ZALONDON

Dameekonomskom amu{karcibiznisklasom Olimpijske igre u Londonu jo{ nisu ni po~ele, a Australijujepotresaovelikiskandaljersuko{arka{icetezemqeuglavnigradVelikeBritanijeputovaleekonomskom,ako{arka{ibiznisklasom.Javnostjeogor~ena,~ujuseoptu`bezaseksizam,pogotovozbog~iwenicedaje`enskitimAustralijenaposledwatriolimpijskaturnira(Peking,Atina,Sidnej)osvojiosrebro,aprethodnouAtlanti1996.godine bronzu. Sa druge strane, mu{karci nikada nisu osvojili medaqu, a najboqi plasman ostvarili su u Sidneju2000.iAtlanti1996.godinekadasubili~etvrti.Ovajslu~ajuAustralijijereprizaizJapana,

po{tojewihova`enskafudbalskaselekcija,aktuelniprvaksveta,putovalaekonomskomklasomnaOI, dokjemu{kitimi{aobiznisklasom. -Preispita}emona{upolitikukadasuupitawuputovawa.@elimodaosiguramojednakostzamu{kei`enskeselekcijeubudu}nosti-navodiseusaop{tewuaustralijskogolimpijskogkomiteta. Predstavnicako{arka{kogsavezatezemqeKristinaKinelireklajedanepostojiizgovorzaovakavpotez u21.veku. -Stvarjejo{~udnijasobziromdajena{`enskitim jedanodnajboqihnasvetu-navelajeKineli.

prevazi|em pozitivnim razmi{qawem.Godinamazajednoveslamo, sem posledwe sezone, sjajan smotiminadamsefinalu,aonda {ta nam bog da. Ovo nam je prva Olimpijada,pamo`damisedesi damisenogeodsekukadado|emu London,reklajeKubikova. IMartaTiborsmatradanije ni{tatakostra{noto{tosuse wihdveiznenadaumestuudvojcu na{leuK-4. - Sve ide dobro, ose}aj je isti. Nije bilo lako posle dvojca, za kojismosespremaledugo,ponovo sevratitiu~etverac.SRenatom samu~ilaive`balaod11.godine. MalosepribojavamozaAntoniju Na|dali}eizdr`ati,{tedimoje maksimalno i nadamo se olimpijskomfinalu,reklajeTiborova. Na pripremama u Bezdanu je i „rezerva“ Milica Starovi} iz novosadskogLimana. -Povredaiizle~eweAntonije Na| su nepredvidivi, zato je Milicatuzanedajbo`e,onase utojulozisjajnosna{laimnogo nam je pomogla. ^iwenica je da se jedan ~etverac stvara dugo i svakapromenamo`edagaizbaci izkoloseka.Uklapaweistvarawe~etvercajeprocesdugnajmawe dve godine, zato je bilo besmisleno da eksperimenti{em. Ako bude neophodno, Milica se jakodobrouklopilaijakojedobra u sparingovawu, tako da je sve pod kontrolom, ka`e selektorJano{Panda

nirano,svevamjespremno.E,sad smomiupoziciji,negovorimsamozasebe,negozasvemojesaradnikeuOlimpijskomkomitetu,da poku{amo na{im mladim sportistima da obezbedimo najboqe mogu}e uslove. Mislim da smo to u posledwe dve godine uradili i zbogtogaio~ekujemodobrerezultate. Divac }e tokom Igara, kako je naveo, ispuniti sve funkcionerske obaveze, ali najve}i deo vremena potrudi}e se da provede uz na{e sportiste, me|u kojima na`alostnemako{arka{a. -Menijejako`ao{tona{areprezentacijanijedeoolimpijskog turnira,iakomislimdasmoimalikvalitet.Mo`daje~aklak{e osvojiti medaqu, nego se uop{te plasirati na Olimpiske igre.

Ipak,svakakoda}unac}vremena daodemipogledamparutakmica. Onjeiskoristioprilikudase zahvalisvimpartnerimaoddr`aveprekoMinisarstvasporta,grada Beograda, AP Vojvodina i sponzorima {to su omogu}ili srpskim sportistima da sprovedu planpripremazaIgreuLondonu. -CeoprojekatLondona2012zapo~elismomnogoranijenego{to setoobi~noradi.Izprostograzloga, {to smo `eleli da budemo sigurni da }emo obezbediti sredstva za pripreme na{ih sportista.Ujanuaruifebruarusmoimaliveomajakuzimu,gdejednostavnonijemoglodasetreniranapoqu,tusunamnajvi{eproblemazadavaliatletskisportovi,takoda smomoralidaihpo{aqemouJu`nu Afriku, na Tenerife i Kopar.Azatojebilopotrebnosredstava koje smo obezbedili mnogo ranije,kazaojeon. Za kraj, Divac je rekao da su pripreme za Zimske olimpijske igreuSo~iju2014.inaredweletweuRiju2016.godineve}po~ele. -Tojemo`danovina,alivelikuzahvalnostdugujemmojimsaradnicimakojisuposledwihparmeseciradilidanono}noiosmislili programe za So~i i Rio. Mi smo ve} krenuli, iako se London jo{nijenizavr{io.Trebate`itidana{imsportistimaobezbedimonajboqemogu}euslove,nesamonaovimprostorima,jerukolikoosvajajumedaqeibele`edobre rezultate onda moraju da imaju elitne uslove, jer su oni, ipak, najboqi ambasadori na{e zemqe, zakqu~iojeDivac.

NoleiMa{ase spremajuzaIgre Drugi teniser sveta Novak \okovi} se vratio na teniske terene posle poraza u polufinaluVimbldonaodRoxeraFederera. Novak se posle poraza i gubitka prvog mesta na ATP listikratkoodmaraosasvojom devojkom na Kipru. Najboqi teniserSrbijesvihvremenase vratiotreninzimaipriprema-

„]ao drug ar i, i zvan i~n o sam se vratio u „kancelariju”. Krenulisutreninzi,Marijai ja preb ac uj em o koj u lopt ic u preko mre`e. Verujte mi ne {tedi me ni malo”, napisao je Novak na svom zvani~nom Tviterprofilu. Nije tajna da su Ruskiwa i Srbin u veoma dobrim odnosi-

Novak \okovi} i Marija [arapova

mazasvojidruginastupnanajve}oj svetskoj smotri sportista. U pripremama za predstoje}e Igre Noletu poma`e tre}ateniserkasvetaMarija[arapova. Ma{a i Novak su sparingpartneri,asamNovakka`e da ga Ruskiwa ni malo ne {tedi.

ma.Novakjesvojevremenoopona{aoMarijuusvojim~uvenim imitacijama, a vrlo ~esto se pojavqujuureklamamazajedno, aliiujavnosti. Zanimqivojeda}eobojenosti zastave svojih zemaqa na sve~anom otvarawu Igara 27. jula.

Hiqadequdinaulicama Monfisodustao Londonazbogbakqe odIgara

Vi{ehiqadaqudiiza{lojeju~enauliceLondona kako bi videlo olimpijsku bakqu koja }e „krstariti” prestonicom Velike Britanije do po~etka Igara slede}egpetka.Iakosuorganizatoribilizabrinutizbog tradicionalno promenqivih vremenskih uslova na Ostrvu,danasuLondonusijasunceinemanaznakada}e setopromeniti. Prva stanica olimpijske bakqe bila je kraqevska opservatorija u Grini~u, a potom je preba~ena na 140. godinastari,alirestauriranibrokKatiSarknaobaliTemze.Bakqu}ekrozLondonnositirazli~iteosobekoje}epredstavqatisvojelokalnezajednice. Sve~ana ceremonija otvarawa Olimpijskih igara odr`a}ese27.julananovoizgra|enomstadionuuLondonu.

FrancuskiteniserGaelMonfisodustao je od takmi~ewa na Olimpijskim igrama zbogpovredekolena.Monfis,kojije17.na ATP listi, odustao je od takmi~ewa samo dan po{to je [panac Rafael Nadal saop{tiodane}eu~estvovatinaIgrama. Francuskog tenisera zameni}e @ilijen Beneto, koji }e u singlu predstavqati Francusku uz @o-Vilfreda Congu, @ila SimonaiRi{araGaskea.Beneto}eigrati i u dublu sa Gaskeom, a Conga sa Majklom Lodrom.Monfis(25)nijeigraoovesezone naRolanGarosuiVimbldonuzbogproblemasakolenom.


18

sport

nedeqa22.jul2012.

POLUFINALE EP ZA IGRA^E DO 20 GODINA U SLOVENIJI

Orli}imaizmaklo finale Srbija - Litvanija 68:73 (17:21, 13:16, 22:16, 16:20) QUBQANA: Dvora na Sto`ice, gledalaca: 800, sudije: SRBIJA: Cvetkovi} 15, Lambi} 4, Miqenovi} 4, Dangubi}, Bogdanovi} 16, Mitrovi} 2, Gujani~i} 8, Lukovi}, Be{ovi} 4, Drenovac, Marinkovi} 4, Nasti} 11. LITVANIJA: Vaiteneuskas 11, Pukis, Aniulis, Ulanovas 11, Redikas 7, Gidraitis, Mokevi~ius 2, Sabonis, [ukas 14, Cizauskas 13, Jakstas 5, Butkevi~ius 10. Mlada ko{arka{ka reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira u finale Evropskog prvenstva u Sloveniji. Nakon sedam vezanih pobeda, orli}i su u polufinalu naleteli na litvansku minu i u neizvesnoj penal zavr{nici morali da ~estititaju vr {wacima sa Baltika. Na kraju Srbija - Litvanija 68:73. Srbija }e danas (18 ~asova) u susretu za tre}e mesto i bronzanu medaqu igrati protiv pora`enog iz duela [panija - Francuska. Izabranici selektora Aleksandra Xiki}a nisu imali svoj dan. Iako su

Plasmanod 5.-8.mesta Letonija - Gr~ka Nema~ka - Slovenija

76:74 65:53

Srbija - Litvanija [panija -Francuska

68:73 (sino})

Polufinale

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Grinasistirao Vojvodina - Sloga 3:0 (1:0) NOVISAD: Fudbalski centar „Vujadin Bo{kov”, gledalaca 200, sudija I. Brdar (Irig). Strelci: Jao u 38. i 79. i Brankovi} u 67. minutu. VOJVODINA: Supi}, Radoja, Nasti} (Brankovi}), Karan, Milovi} (Joki}), Grin, [kuleti} (Bojovi}), Smiqani}, Beleti}, Jao, [u {war. SLOGA: Jergi}, Subajxi}, Radovanovi}, Kova~evi}, Stanojev, Slijep~evi}, Markovi}, Grahovac, Samarxi}, Zuki}, Sila|i. Igrali su jo{: Vasiqevi}, Ekme~i}, [tef, Dragoqevi}, Joci}, Sankovi}, Mijajilovi}, Simovi}, Guberini}, Ze~evi}, Baji}, To{i}. Kombinovani sastav fudbalera Vojvodine imao je uspe{nu proveru protiv srpskoliga{a Sloge iz Temerina. Novosa|ani su potupno zaslu`eno po-

bedili rezultatom 3:0, a u znaku boqe igre svih 90 minuta. Prvi pogodak pao je posle kornera s desne stra ne i kombinacija Grin - [kuletin, a realizator je bio Jao. U drugom poluvremenu vi|ena je jo{ boqa igra oba protivnika, a istakao se, s dve sjajne asistencije, Grin za drugi i tre}i gol. Gosti su se pokazali kao vrlo ozbiqna, takti~ki zrela i potkovana ekipa. Nakon utakmice pomo}ni trener crveno-belih Spasoje Jela~i} rekao je da je stru~ni {tab zado voqan odnosom igra~a prema utakmici i da su u ovom susretu isprobali nekolicinu potencijalnih kandidata za revan{ me~ u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope u koju Vojvodina u ~etvrtak igra u Litvaniji. D. ^apeqa

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Lemaji}odlu~io Draviwa - In|ija 0:1 (0:0)

Litvanskarampa:LukaMitrovi}

nadsko~ili rivala (42 - 33), lo{ procenat {uta iz igre i 11 proma{enih slobodnih bacawa ko{tali su ko{arka{e Srbije finala. Na drugoj strani, Litvanci su boqe otvorili me~. Poga|ali su Cizauskas, [ukas i Butkevi~ius iz svih pozicija, pa je Litvanija na prvi odmor oti{la sa ~etiri poena vi{ka (21:17). Usledio je period boqe igre na{ih ko{arka{a koji su u 17. minutu poveli 28:27. Ipak, uporni Litvanci na odmor su oti{li sa predno{}u 37:30. Kako su zavr{ili prvo, tako su nastavili u drugom poluvremenu. Najve}e vo|stvo zeleni su stekli u 22. minutu (44:33). Ipak, poenima Cvetkovi}a, Bogdanovi}a i Nasti}a u fini{u tre}e deo-

nice Srbije je opet povela 51:50. Posledwih 10 minuta, vi|ena je velika neizvesnost i rezultatska klackalica. Serijom 5 - 0 (trojka Miqenovi}a i dvojka Cvetkovi}a), orli}i su ~etiri minuta pre kraja poveli 64:61. Dve izgubqene lopte i nekoliko proma{aja sa linije penala u~inili su svoje. Koncentrisaniji u samoj zavr{nici i nepogre{ivi sa penala bili su Ulanovas i Cizauskas, za veliko slavqe i pobedu Litvanije 73:68. Najefikasniji u redovima Srbije bili su Bogdanovi} sa 16 i Cvetkovi} sa 15 poena, kod Litvanije [ukas 14, Cizauksas 13 i Vaiteneuskas sa 11 ko{eva. I. Grubor

PRIPREMNE UTAKMICE U KLADOVU I LOZNICI

Porazimladih `enskihselekcija Mlade srpske ko{arka{ice, uzrasta do 18 i 20 godina, do`ivele su poraze u pripremnim utakmicama od Francuske, odnosno Turske. @enska juniorska reprezentacija Srbije pora`ena je od selekcije Francuske u drugom kontrolnom me~u odigranom u Kladovu 43:62 (15:23, 9:12, 8:15, 11:12). Go{}e su od samog po~etka preuzele kontrolu igre i rezultata i sasvim zaslu`eno stigle do ube dqivog trijumfa. Izabranice trenera Zorana Kova~i}a nisu us pele da ponove igru iz prvog me~a kad su slavile 48:42. Reprezentativke Srbije imale su peh na samom po~etku me~a jer je centar Dragana Stankovi} zadobila neugodnu povredu. U jednom duelu dobila je jak udarac u glavu i izbijeno joj je nekoliko zuba, zbog ~ega nije mogla da nastavi me~. Ovaj nemio doga|aj kao da je uticao na na{e junirke koje do kraja utakimce nisu uspele da pro na|u `eqeni ritam i suprostave se, veoma kvalitetnoj i fizi~ki dominantoj selekciji Francuske.

dnevnik

SRBIJA: Bo{wak, Nikoli} 2, Vidakovi} 7, Kova~evi} 12, Stepanovi}, Topuzovi} 4, Stana}ev 9, Vu~kovi}, Jankovi} 12, ^orto 2, Stankovi} 3, Bo{kovi} 12. FRANCUSKA: Fagwe 1, Badi 2, Tur~inovi} 6, Epupa 16, Ture 14, Lithard, Devilrs 2, Ajaji, \aldi Tabi 6, Mane 3, Gaje 10, Sisoko 2. @enska U20 selekcija Srbije nije uspela da ni u tre}oj kontrolnoj utakmici u Loznici savlada reprezentaciju Turske u okviru priprema za Evropsko prvenstvo koje se sredinom slede}eg meseca odr`ava u Debrecinu (Ma|arska). Za razliku od prva dva susreta odigrana u dvorani „Lagator“ (46:54, 44:53) izabranice trenera Radenka Varagi}a su odli~no po~ele, sredinom druge ~etvrtine imale i 15 poena prednosti, ali su u neizvesnoj zavr{nici, ipak, pora`ene 52:54 (20:13, 16:15, 7:13, 9:13). „Imali smo tri veoma kvalitetne provere koje }e nam dosta koristi. Iako nismo uspeli da pobedimo selekciju Turske iz me~ u

me~ smo igrali sve boqe, {to je svakako ohrabruju}e. Selekcija Turske u svojim redovima ima }ak ~etiri igra~ice koje igraju proseku igraju deset minuta u Evroligi. Upravo je wihovo iskustvo bilo presudno u ovom trome~u. Zadovoqan sam kako su se reprezentativke borile, igrale u odbrani, dok smo jo{ daleko od prave {uterske forme i igre u napadu”, zakqu~io je Radenko Varagi} , prvi trener `enske U20 reprezentacije Srbije. SRBIJAU20: K. Stankovi} 10, Mi{kovi}, ^oli} 8, Dijan 2, Raji} 18, To{kovi} 4, J. Stankovi} 5, \or|evi}, Gapi}, \uki}, Brajkovi} 5, Vida. TURSKAU20: Gakir 14, Duman 8, Derin 1, Jildiz, Akgun 7, Cora 13, Kavurma~oglu 3, Guler 2, Turkukmar, Zuveja 2, Karasu 2, Basaran. @enska U20 reprezentacije Srbije od 27. do 29. jula u~estvova}e na turniru u Francuskoj, gde }e joj rivali pored doma}ina biti jo{ selekcije Rusije i Belgije.

PRIJATEQSKI DUEL JUNIORA U NOVOM BE^EJU

UbedqivosMa|arskom Mu{ka juniorska reprezentacija ubedqivo je u Novom Be~eju savladala vr{wake iz Ma|arske 103:70 (28:17, 20:14, 32:14, 23:25). Izabranici selektora Dejana Mijatovi}a od samog starta nametnuli su `estok tempo, agresiv nom odbranom i preciznim {utevima u napadu konstantno su pove}avali prednost i jo{ jednom dokazali da su odli~noj formi iako su u jeku pri prema za Evropsko prvenstvo koje ih o~ekuje u Li tvaniji i Letoniji za tri nedeqe. - Odmorili smo neke igra~e, pru`ili priliku kandidatima koji nisu putovali na turnir u Fran cusku ili su imali mawu minuta`u. Odigrali smo sasvim dobro protiv zonske odbrane koju forsira selekcija Ma|arske. Agresivnom igrom i presingom po celom terenu naterali smo ih da izgube ~ak 26 lopti. Nisam zadovoqan skok igrom, jer je ri val u tom segmentu bio ravnopravan {to nikako ne sme da se ponovi u sutra{wem me~u, istakao je Dejan Mijatovi} , selektor juniorske reprezenta cije Srbije. SRBIJA U18: Risti} 2, ^vorovi} 5, N. Jankovi} 8, Rebi} 13, An|u{i} 12, [ali} 8, Pot 10, Ku tle{i} 14, Nikoli} 13, M. Jankovi} 8, Dobri} 4, \ukanovi} 6.

NikolaRebi}

MA\ARSKA U18: Tot 2, Zalaj 2, Simon, Vel kej 7, Perl 13, Varadi 5, Pap, Somo|i 15, Kova~, Garamvo|i 6, Jakaob 4, Molnar 16.

Stadion u Slovenskim Kowicama, gledalaca: 200, sudija: Jamnik (Slovengradec). Strelac: Lemaji} u 64. minutu. DRAVIWA: Ulm, Dra{ko vi}, Bogdanovi}, Klako ~ovnik, Holmec, Ribi}, Pristovnik, ^erenak, [tante, ^ak{, Kot nik. Igrali su jo{: Kokal, Borovi~, Zebnik. IN\IJA: Milinovi}, Livaja, Dukanac, Tom~i}, Kolarov, Krsti}, Tomanovi}, Zeli}, Dimitrov, Dubaji}, Pavkovi}. Igrali su jo{: Dizdarevi}, Savi}, Keki}, Petrovi}, Stevan~evi}, Lemaji}, Stankovi}, Markovi}. In |ija je na tre}oj kontrolnoj utakmici u Sloveniji stigla do druge pobede. Slavila je protiv slovena~kog drugoliga{a Draviwe (0:1) golom koji je, posole kornera Markovi}a sa leve strane, glavom postigao mladi centarfor Lemaji}. Sastav ze leno-belih je bio nadmo}niji svih 90. minuta, imao je nekoliko izuzetno povoqnih prilika pa je rezultat mogao biti i ube -

RadostIn|ijaca

dqiviji. Naredni protivnik In |ije je Dinamo (Tbilisi) a igra se 23.jula. D. Vi }enti}

POSLE 19 GODINA U JUVENTUSU

Gde}e DelPjero Legendarni fudbaler Juventusa Alesandro del Pjero rekao je da jo{ ne zna gde }e nastaviti karijeru. Del Pjero je doputovao u Japan na humanitarnu utakmicu ~iji ciq je sakupqawe novca za `rtve pro{logodi{weg cunamija. - Jo{ ne znam gde }u da idem. Bi}e to za mene velika odluka da posle 19 godina u Juvnetusu odaberem neki drugi klub. Ipak, sa novim timom po~e}u i novu avanturu i verujem da }u u`ivati u fudbalu, kazao je Del Pjero japanskim medijima. Je dan od naj bo qih igra ~a Italije svih vremena ima ponude iz SAD, Argentine i Azije. Wemu je na kraju pro{le se zone istekao ugovor sa Juventusom. Del Pjero je za selekciju Italije odigrao 91 utakmicu, a sa Azurima je 2006. godine osvojio titulu svetskog prvaka. Ovaj fudbaler je i rekorder Juventusa po broju utakmica i pogodaka.

NOVOPAZOV^ANI RADE PUNOM PAROM

Jo{~etiriprovere Na terenu i oko terena Radni~kog ve} tri nedeqe radi se punom parom. Trener Nenad Vani} i pored ote`anog rada zbog nesnosne vru}ine uporno sprovodi svoj pripremni plan rada. Na to ga jo{ obavezuje nekoliko novih igra~a Probne utakmice su pokazale da se ekipa priprema u dobrom pravcu. Radni~kom je pristupilo nekoliko novih igra~a. To su: Petar A{}eri} iz Dunava (St. Banovci), golman Marko Milo{evi} (Zemun), Nikica Ko{uti} (Al Hazar), Milan Radin (Senta), Uro{ Markovi} (Vaqevo), Nema wa Trajkovi} (BASK) i Bulatovi} (Vo`dovac). - Mada na probi ima jo{ sedamosam igra~a, kompletira}emo tim sa jo{ jednim veznim i jednim pro dornim napada~em. U tom slu~aju Radni~ki }e imati solidno pokrivene sve pozicije u timu – na-

gla{ava trener Vani}. Klub su napustili Milo{ Rni} (Novi Pazar) i Kosta Baji} (^ukari~ki). Za sada je Radni~ki odigrao tri kontrolne utakmice. Pobe|en je Proleter iz Novog Sada 1:0, Hajduk iz Beograda 5:0, dok je sa bugarskom ekipom iz Stare Zagore igrano nere{eno 3:3. - Do po~etka prvenstva ugovorena su jo{ ~etiri susreta. Sa gr~kim Etnikosom na stadionu Ku}e fudbala 25. jula, sa Dunavom u Starim Banovcima 28. jula, sa kom{ijskim Dowim Sremom u Pe}incima 2. avgusta, a generalka je 4. avgusta sa ^ukari~kim na stadionu Ku}e fudbala ili Jedinstva u Staroj Pazovi. Raspored nam ba{ nbije bio naklowen. Prvenstveno prvoliga{ko kr{tewe zapo~iwemo u Zrewaninu, onda se pred svojom publikom sastajemo sa renomiranom Kolubarom iz Lazarev-

ca. [ta je tu je. Ciq nam je da ovu godinu zavr{imo u sredini tabele, a potom da se pewemo ka vrhu – nagla{ava Radi{a Orlovi}, sportski direktor Radni~kog. Dok se na pomo}nom i glavnom terenu ~uje samo glas trenera Nenada Vani}a, a igra~i }utke izvr{avaju postavqene zadatke, oko stadiona ovih dana vri od radnika i zujawa {vajs aparata. Sprema se postavqawe nove ograde ispred tribina, posebno se priprema deo tribina za gostuju}e navija~e. Za nekoliko dana bi}e postavqene nove ku}ice za obe ekipe, delegata kao i posebna mesta za novinare. Istovremeno }e se adaptirati slu`bene kancelarije i sanitarne prostorije. Planirana izgradwa tribina na severnoj strani i semafori radi}e se tek slede}e godine. Jovan Vukovi}

JEDINSTVO IZ RUMENKE PO^ELO PRIPREME

FinaleKupaprioritet Sa pripremama za novu szeonu zapo~elo je Jedinstvo. Rumen~ani su u pro{loj sezoni nakon jesewe titule u prole}nom delu do`iveli nekoliko poraza, malo su posustali, pa je nakon ~etvrtog kola ostavku podneo trener Vladimir [powa a na wegovo mesto stigao je Du{ko ]uqak. Zbog toga je uprava na ~elu sa Draganom Zeqkovi}em batalila trku za vi{i rang i sve snage usmerila na u~e{}e u Kupu. - Preuzeo sam ekipu u trenutku kada nam nije i{lo. Dogovorili smo se da u hodu podmladimo ekipu koja }e stasati za slede}u sezonu. Nismo pogre{ili, nametnuli su se \eki}, Mar~ok, [otra i Stamenkovi}. Igre u Kupu i plasman u finale na teritoriji FS Vojvodine, a pre toga osvojen pehar Kupa

Novog Sada istinski je uspeh. Savladali smo boqim izvo|ewem je danaesteraca Crvenu zvezdu. Krenuli smo u Kupu fenomenalno i na putu do finala savladali novog prvoliga{a novopazova~ki Radni~ki kod ku}e, boqim izvo|ewem jedanaesteraca, a potom u gostima tre}eliga{a temerinsku Slogu (2:0) a potom i Borac u Star~evu (3:0) sa ponosom isti~e ]uqak. U narednoj sezoni dres Jedinstva ne}e nositi iskusni golman \uri} (Mladost, Luki}evo), Saveqev se vratio u ba~kopetrova~ku Mladost a talentovani Pastor najbli`i je tre}eliga{ima ^SK-u ili Mladosti iz Ba~kog Jarka. - Na prozivci se pojavilo 20 igra~a, me|u kojima su i novajlije Mati} i Pupovac. U hodu }emo se poja~avati, iskqu~ivo sa mla|im

igra~ima kojima }e Jedinstvo biti odsko~na daska u daqoj karijeri. U prvih deset dana radi}emo na sticawu snage, odigrati oko {est utakmica 26. ^SK, 28. Veternikom 01. avgusta sa Jugovi}em i jo{ dve-tri provere. Na ovakav korak odlu~ili smo se zbog utakmice finala Kupa koju bi trebalo da igramo 12. ili 13. avgusta, nedequ dana pre starta prvenstva No vosadske podru~ne lige u kojoj su nam ambicije visok plasman. Naravno, potajno se nadamo da }emo nakon osvojenog pehara Kupa Srbije na teritoriji Gradskog fudbalskog saveza u Rumenku doneti i onaj pobednika Kupa Vojvodine. Vojvo|anski liga{ Dunav nije nepremostiva prepreka - istakao je na kraju sa puno optimizma ]uM. Popovi} qak.


Novosadska nedeqa22.jul2012.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnASUgrADU BIoSKopI Arena: „Diktator” (15.10, 16.45), „Sne`ana i lovac” (22.35), „Prometej” (19.30), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 13.45, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.05, 21.55, 22.20), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.30, 17.30, 20.15, 21.50, 22.45), “Uspon mra~nog viteza” (20.30)

mUZeJI muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

De`uraapoteka „Sajmi{te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj106de`uradanasod 7.30 do 20.30  sati. No}no de`urstvo, ve~eras od 20 do su-

tra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”.OvaapotekanalaziseuBulevaruMihajlaPupina7.

Letwa{kolavina Jednomese~nikursovinimau organizaciji Asocijacije somelijera,vinaraivinogradarapo~e}e 15. avgusta u Novom Sadu. Predava~iutojsvojevrsnojLetwoj {koli vina bi}e diplomirani in`ewer poqoprivrede i somelijer Qubica Radan i diplomiranitehnologIvanSmajlovi} uzpodr{kuprofesorasa Novosadskog univerziteta. Na ovom kursu polaznici }e imati prilikudanua~ekakodaprepoznajukvalitet,aromevina,kako

igdedakupedobrovinoiupare uz hranu, a sazna}e i kako da u`ivajuuvinima.Polaznicima }e biti obezbe|ene skripte i vinske~a{e. Broj polaznika je ograni~en na15.Prijaveseprimajunabrojeve telefona 065/8633122 i 064/2295680inamejladresuljubicaradan@yahoo.com. Vi{e informacijaosvemumo`eseprocitati  i na fejsbuk stranici Asocijacije somelijera, vinara ivinogradara. Z. Ml.

V remeploV

„Bankut”seprimio nana{ojzemqi Poqoprivredno odeqewe BanskeupraveDunavskebanovineuNovomSaduje22.jula1938. objavilosaop{teweoprvimrezultatima`etvetegodine.Po-

kazalo se da je od inostranih sortip{enicenajboqa„Bankut 1205”. Wome je zasejano 3.260 hektara oranica i dobijen prose~an prinos od 15 metarskih centi po hektaru, {to je bio onovremeni rekord. Ova sorta }e se verovatno odoma}iti kod nas, jer se za idu}u setvu pripremaodgovaraju}a koli~inawenogsemena, po{to ona najvi{e odgovara zemqi{tu u delovima Banata, Pomoravqa i [umadije. N. C.

SAHRANE Danas}enaGorwemstaromgrobquuFutogubitisahrawena RadojkaMirkaSimi}(1934)u13~asova.

hronika

BASTION NA DUNAVU ^UVA ZAVI^AJNU ISTORIJU

Tajanstvenosttvr|ave privla~ituriste Poznata i kao Gibraltar na Dunavu,Petrovaradinskatvr|avajeglavnisimbolNovogSada i neizostavni deo turisti~ke ponude.Uprkoswenojatraktivnosti i istoriji dugoj vi{e od 200godina~inisedaovakamena stena„`ivi“~etiridanazavreme„Egzit“festivala,aostalih 361danpadneuzaborav.Kustosu MuzejuGradaSini{aJoki} isti~edabidalekovi{etrebalo iskoristiti jedinstvenost Tvr|ave. -Zavi~ajnaistorijajetone{to {to je zapostavqeno, ali veoma va`no, a Muzej grada, Istorijski arhiv i Muzej Vojvodinegodinamaradenaja~awu i pribli`avawu gra|anima te istorije.„Egzit“jedostapomogao popularizaciji Tvr|ave, alinijedovoqnodastrancisamoznajudapostojiTvr|ava,nego je bitno da do`ive ambijentalnu celinu, a verujte mi, vodio sam u obilazak turiste iz svih krajeva sveta i niko nije ostao indiferentan na autenti~nupri~ukoju~uvaPetrovaradinska tvr|ava - isti~e Joki}. Podzemne i vojne galerije, kojesadr`esimboleipredmete kao dokaz austrijske carevine tokom 161 godine na ovim prostorima,pro{legodinejeobi{lo 10.190 posetilaca, a Muzej Gradaiautenti~neizlo`bevideloje15.261qudi. Po re~ima na{eg sagovornika turistima je jako privla~na pri~a o istoriji Petrovaradina, posebno onima koji vole istoriju umetnosti i vojnu istoriju. -Dosadanisamsreoosobukoja ne voli te intrigantne i zanimqivepri~e.Ono{toizaziva najve}e odu{evqewe su podzemnevojnegalerije,jertopratimisticizam,tajanstvenost.U MuzejuGradasmopostaviliizlo`bu, mape, plan bitki, na osnovu kojih mo`emo da objasnimokakojefunkcionisaood-

Foto:F.Baki}

brambeni mehanizam Tvr|ave,kakosuvojnici tamo obitavali, gde su palilibakqe,kakosuse hranili, gde su se nalazile pu{karnice, minske galerije, toparnice, dakle prezentovana je celaorganizacija`ivotaupodzemquikadase to ispri~a na pravi na~in, nema ko ne ostane odu{evqen. Pritom, tamo je prijatno, jer kada je napoqu vru}ina, unutra je 12 stepeni, pa se rashladite,kadajezimi minus, tamo je opet 12 stepeni, te se ugrejete. Lepoambijentalnoosvetqewe, autenti~an prostor, dobra pri~a, zanimqiva postavka - to je potpuno ekskluzivno, ne{to{tonematenigde -sposebnim`aromobjasniojeJoki}. Sagovorniksmatrada potencijali Tvr|ave ni izdaleka nisu iskori{}eni, uprkos mnogim kapitalnim granama koje su tu sazdane.

Poboq{awe gastronomske ponude KustosuMuzejuGradaSini{aJoki}smatradabiinaplata parkinganatvr|avispre~ilamasovnonekontrolisanoparkirawe,asdrugestranebiomogu}ilaogromneprihode,zaodr`avawe ~uvarske slu`be i postavku mobilijara na Tvr|avi. On ka`e da bi poboq{awe gastronomske ponude otvarawem tipskihrestorana,gde}equdipitilokalnopetrovaradinskopivo, jesti ribqe paprika{e po receptima lokalnih kuvara i sli~no,doprinelobibogatijojturisti~kojponudiTvr|ave.

-Tvr|avajekomplekskulturno istorijskih spomenika, koja se prostire na 110 hektara, tolikotogaimadapru`i,asdruge strane je nepristupa~na. Problemparkinganajeveliki. Autobusi s turistima ne mogu da se pewu gore, te bi spasonosno re{ewe bilo, ne{to {to postojisvugdeusvetu,dakle,ne treba ni{ta da izmi{qamo, a tojeorganizovanprevozputem vozi}ailifijakera.Natajna~inseomogu}avaipanoramsko razgledawe.Zatim,bilobido-

bro da osim hotelske kategorije, postoji i jeftinija varijanta sme{taja,poputhostela-navodiJoki}. Novosa|aninipronalaza~ Veqko Milkovi} od davne 1960. godine, dakle preko pola veka, istra`uje Petrovaradinsku tvr|avuokojojjeobjavio vi{ekwiga,aka`eda jo{mnogotogaimada u~i o ovom bastionu kojikrijemnogotajni i misterija. Smatra datvr|avatrebadaistakne i svoj alternativni aspekt, pored konzervativnog. -Dokjetvr|avabila vojni objekat nije se smela lansirati pri~a o nekoj misterijiienigmi,danebi izazivali amatere istr`iva~e i razne avanturiste da tu dolazeidastradajuzbog radoznalosti. Ali ni tada se nije razmi{qalo samo na vojni~ki na~in, jer od tada postoje neki magijski simboli. Kod dvorske kapije postoje ~etiri kugle koje li~e na sazve`|e vage, a jedan od graditeqa jebioLui|iMasinikojiseizme|u ostalog bavio i astronomijominijeslu~ajnostdaje18. oktobra u 11 sati po~ela izgradwa sada{we tvr|ave, a zodija~ki znak je u tom periodu, upravo,vaga-ukazaojeMilkovi}. I. Dragi}

NA [TRANDU SVE SE VRA]A U NORMALU

Umesto{atora, terenzaodbojku Mada je popularni festival zavr{en pre nedequ dana, nekolicina “egzita{a” odlu~ila je da produ`i boravak u na{em gradu, te su kamp na [trandu, koji je zvani~no radio do utorka, napustili tek prekju~e. Tako kupali{te polako poprima svoj stari izgled,atomesusenajvi{eobradovali qubiteqiodbojkenapesku,kojisupo-

novodobilisvojteren.Zaonesamalo vi{e avanturisti~kog duha, na pla`i jepostavqenaistenazapewawe,temogu da oprobaju svoju snagu i izdr`qivost, ali i hrabrost. Posetioci koji ipakne`eleprevi{edanapre`usvoje mi{i}ena30stepeni,mogudaseizvalenape{kiriu`ivajuusuncuilise rashladeuDunavu. A. Va.

Foto:R.Hayi}


20

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa22.jul2012.

dnevnik

FLAMENKOOSVAJANOVOSA\ANKE

Plesuzavrelihstrasti iemocija Nazivajuga„plesomstrasti”, jerjeflamenkoplesemocijeodre|enog trenutka, ples individualca i dozvoqene improvizcijeiliekspresijeemocijekoja seutomtrenuose}a.Novosa|anigaple{u,jerkrozwegaizbacuje iz sebe sve {to mo`da ne sme da se ka`e naglas, a neki, vremenom, sa govora tela krenu iusmenodaseizra`avaju.Kako ka`e instruktorka flamenka Dragana Doj~inovi}, Novosa|ankepitajuzaplesidolazena ~asove, odu{evqene mi{qu da }eba{onedagazaigrajuuprelepimhaqinamanatufniceisa cvetomukosi.Ipak,kakonavodi, ovaj andaluzijski ples sva-

kompojedincuotvaramogu}nost zali~nido`ivqaj. - Pokret, ritam i kostimi su onopo~emujeovaumetnostprepoznatqiva, ali flamenko nudi itra`iodizvo|a~amnogovi{e. Ve}inaplesovajesimbiozasre}e i dobrog raspolo`ewa onoga kojeodlu~iodazaigra.Motivi za ples su razli~iti, ali retko koupatwimo`edaigra,poka`e kolikomujezaistate{ko,aovaj plesjeobjediniosveteemocijereklajeDoj~inovi}. Ona je podsetila da je {panskaistorijapunaratova,borbi i patwi, a da je flamenko nastaouporodi~nimzajednicama kojesuseskrivaleupe}inamai

Foto:S.[u{wevi}

DRU[TVENICENTARUKINESKOJ^ETVRTI

na modelu „ro|ewe – `ivot – smrt–ponovnoro|ewe”.

Flamenkoisimboli~nopredstavqa procesindividualizacijekojasebazira namodelu„ro|ewe–`ivot–smrt– ponovnoro|ewe” poqima, gde su pevale i ma{tale o izgubqenoj slobodi, qubavi, prijateqima. Upravo zvog wegove istorije,ovajplesvode emocije,a,kakoobja{wava sagovornica, prvi nivo razvojaemocionalne zrelosti kod svakog ~oveka je mo}ose}awa,drugi je biti svestan te emocije, a tre}i izraziti je. Flamenko i simboli~nopredstavqaprocesindividualizacije koja se bazira

- Flamenko izvo|a~ mora krozsvojnastupdaseoslobodi emocijasakojimasemo`dajo{ nije ni sam suo~io. Do samog kraja plesa~ te`i da poka`e publici kako se snagom uma i pokretimamo`eprevazi}isvaka qudska te`ina. Neko u`iva u pokretima, tehnikama brzog kuckawa,kojeuritmupravimelodijuikojepoja~avadinamiku nakojupublikauvekpozitivno i iznena|uju}e reaguje. Drugi, ipak, prate emotivni razvoj kodigra~aimuzi~araitimese empati{usasvakimemotivnim do`ivqajem,doktre}iu`ivaju u celokupnom performansu predo~ila je Dragana Doj~inovi}navode}idajeflamenkoveoma zahtevan i tra`i mnogo

koncentracije za savladavawe novih pokreta i tehnika, koji zajednotrebadaseharmonizuju ujednucelinu. Ipak, ba{ zbog wegove prirode, takmi~ewa u flamenku nisu ~esta, ve} su o vi{e festivali na kojima svako prezentuje svoje vi|ewe plesa. Premare~imaDoj~inovi},merilokvalitetaiprofesionalnostiseogledaubrziniipreciznostikuckawaudatomritmu, poznavawu flamenko `anrova i savladavawu ostalih tehnika,ali„beznekogli~nog pe~ata,flamenkoigra~usvetu flamenkanemo`ebitiposebnocewen”. - Meni je flamenko antistres,gdesveneprijatneemocije pretvorim u ne{to kreativno,auistovrememijepuwewe baterija.Jednomre~ju,flamenkojeosloba|awe.Svakoodnas trebadana|enekisvojflamenkoidanapravisebi`ivotkakvimnegde`elida`ivi,daga senebojiidasesuo~isasvim {toveoma`eli-zakqu~ilaje DraganaDoj~inovi}. A.Jerini}

MILENKOFILIPOVI]TRE]IPUTNA^ELUOP[TINESREMSKIKARLOVCI

Prosperitetuz doma}inskogazdovawe SremskiKarlovcisume|uprvim op{tinama u Vojvodini posleop{tihizboraumajuformiralilokalnuvlast.Na~eloop{tinetre}iputzaredomstaoje Milenko Filipovi} (DS), koji na pitawe kako ocewuje prethodna dva mandata, ka`e da je u tomperiodumnogotogaura|eno, alidajemogloivi{e. - Zadovoqan sam svim onim {tojeura|enouproteklihosam godina,alidajemoglovi{e,jeste, a da sam ja mogao vi{e, sigurno bih to i u~inio - ka`e Filipovi}.-Vi{enegovidqivisurezultatiobnoveiizgradweobjekata,alismosvakakoizuzetnomnogouradilinapromociji Karlovaca. To je sada grad koji se ne prepoznaje samo u okvirima Srbije, nego znatno {ire, izvan granica dr`ave. Karlovcipostajuono{totreba da budu i {to su  nekada bili. Mnogo dr`avnika, predsednika vlada, ministara, ambasadora i turistajedo{loutomperiodu. Uspeli smo da Karlovce pred-

MilenkoFilipovi}

Karlovaca, moderna zgrada Fakulteta za menaxment, hotel sa petzvezdica,teinvestiranodo sada 10 miliona evra u radnoj zoni Prosjanice u izgradwu naftnog skladi{ta i postrojewa,{totrebadaobezbediradna mesta za sedamdesetak Karlov~ana. - Ono {to smo zapo~eli, nastavi}emo.Radi}emonatomeda zavr{imo bioskopsku salu do

Otvarawevidikovcauseptembru VidikovacnaMagar~evombregu,poFilipovi}evimre~ima, najverovatnije}ebitiotvorenpredGro`|ebal,useptembru,a dotada}ene{tomalopreostalihradovabitizavr{eno. Postavqen je pozla}en krst, skulptura Du{ka Trifunovi}a, gra|evinskiradovisuzavr{enigotovostopostotno-ka`epredsednik karlova~ke op{tine. - Treba jo{ postament oblo`iti mermerom,ceoobjekatprikqu~itinavodovodiopremitimobilijarom.  Karlov~ani ne treba da brinu od uru{avawa padina Magar~evogbregazbogkanalizacije,jerjeprojektompredvi|ena nepropusna septi~ka jama, koja }e se redovno prazniti.Moramo gapripremitinajmawemesecdanaranije,kakobisvipozvanina tajdanodalipriznawepesnikukomejevidikovaciposve}en. stavimo u svim svojim vrednostimaokru`ewuiEvropi. Govore}ioKarlovcimauposedwihosamgodina,prvi~ovek op{tineisti~edajeutomperioduizgra|envidikovacucentru

kraja,koja}eusu{tinibitivi{enamenska,ali}eprevashodno slu`itizaodr`avawekongresa ikandidovatiKarlovcezagrad kongresnog turizma. Ostalo je jo{ mnogo toga da se uradi, po-

put kompletne obnove infrastrukture.Gra|enaprevi{edecenija,unekolikoetapa,saraz-

ne kanalizacije i wenu rekonstukciju, gde je to neophodno, ali i izgradwu atmosferske, koja je od posebnog zna~aja za Karlovce uzimaju}i u obzir veliki broj potencijalnih klizi{ta.Uzto,name}eseipotreba organizovawasaobra}ajanadruga~ijina~in. -Ovegodinesmouspelidarekonstrui{emo Petrovaradinsku ulicu,  izgradimo tamo pe{a~ku stazu koja nikadnijepostojala i tako stvorili uslove zabezbednijisaobra}aj-isti~e predsednik op{tine. - Postoji jo{ mnogo toga o ~emu razmi{qamo,aliovoo~emusamgovoriojene{toza{tasmatramoda bimoglobardasezapo~neu~e-

Radi}emonatomedazavr{imobioskopskusalu dokraja,koja}eusu{tinibitivi{enamenska, ali}eprevashodnoslu`itizaodr`avawe kongresaikandidovatiKarlovcezagrad kongresnogturizma(MilenkoFilipovi}) li~itimprojektimaimaterijalima,vodovodnamre`a,recimo, jetolikodotrajaladajojjeneophodnapotpunarekonstrukcija. Toiziskujeogromnepare.Kako senalazimoseute{komvremenu i moramo biti svesni da }e novaca u buxetu biti sve mawe, trebatra`itialternativnena~ine za finansirawe tag kapitalnog zahvata. Jedan od wih je aplicirawe kod me|unarodnih fondova u postupku pridru`ivawa Srbije Evropskoj uniji. Onogmomentakadanamseu~ini damo`emodo}idoparazaobnovumre`e,tada}emopristupiti izradiprojektaikrenutiure{avawepitawavodosnabdevawa Karlovaca na najboqi mogu}i na~in-ka`eFilipovi}. Tutrebadodati,podse}ana{ sagovornik,idovr{etakfekal-

tirinarednegodine.Gotovosam siguran da }emo zavr{iti kongresnusaluitakodoprinetida Karlovci postanu jo{ pose}enijiipopularnijigrad,{tobi gra|animaomogu}ilodapru`awemuslugaposetiocima,zarade. Mnogo toga je ostalo da se u~ini,ka`eFilipovi},navode}i za primer Stra`ilovo, Dvorsku ba{tu, Sta`ilova~ki potok, priobaqe... Kad je re~ o ovomposledwem,dodaojedajednaodozbiqnihpreprekazarealizacijuvizijaidonetihplanova detaqne regulacije u priobalnoj zoni, prolazak pruge velikihbrzinakrozmesto,{toje pitawe zbog kojeg su odr`ani mnogobrojni sastanci sa nale`nima u potrazi za  najboqim re{ewemzaKarlovce. Z.Ml.

Okosnicabudu}eg kulturnog`ivota? Aktivisti Dru{tvenog centra ve} neko vreme koriste barakuuKineskoj~etvrtiukojoj sudosadaorganizovalitribine iizlo`be,aidejaobudu}imsadr`ajima ne mawka. Kako ka`u iz Dru{tvenog centra, najva`nijejenaglasitidaseovdene radi o zauzimawu ili oduzimawujavnogprostora.Ukontekstu DC-anaj~e{}esuupotrebqavanititermini,ausputseizgubila su{tina ideje Dru{tvenog centra. - Mi nismo ovde do{li da otimamoizauzimamo.Zarazlikuodkasarne,ovdequdineboravesvevreme,ve}samokadase ne{toorganizuje.Ovajprostor smo zatekli u stra{no lo{em stawu,o~istilismogaiuredili, kako bismo ga koristili za sadr`ajezakojesmatramodasu potrebni i korisni dru{tvu. UkolikoGradna|edrugunamenu ovom prostoru, za koju smatraju da je korisnija od DC-a,

mi}emoseodavdeiseliti-ka`uizDC-a. Aktivisti Inicijative za dru{tveni centar u{li su zimus u nekoliko napu{tenih objekata iz kompleksa kasarne „DrAr~ibaldRajs”uFuto{koj ulici,anedugopotomihjevojna policija iz kasarne izbacila. Tada se, u razgovorima sa gradskim vlastima, Kineska ~etvrt pomiwalakaomogu}aopcijakada je u pitawu prostor za Dru{tvenicentar,me|utimdokonkretnih re{ewa nije se do{lo. Ina~e,ovajkvartjeunadle`nosti preduze}a „Poslovni prostor”,me|utimwegovanamenaje i daqe nedefinisana. Gradona~elnik Igor Pavli~i} po~etkom godine najavqivao je da }e, nakonobnovevodovodneikanalizacione mre`e i poplo~avawa puta, Kineska ~etvrt postatijedanodvode}ihpunktovanovosadskogkulturnog`ivota. J.Zdjelarevi}

UUTORAK24.JUNANA[TRANDU

Koncert zelenihbendova Koncertomzelenihbendova,koji}eseodr`atiuutorak24.julau20satinaCentralnojbinina[trandu,bi}eotvorenaLetwazelenabiblioteka.Nastupi}emladiineafirmisaninovosadski bendovi “Ravidi”, “Nekst kodeks”, “Babrege”, “Klajd”, a na koncertu}eseizvoditiiautorskepesmenatemu“Za{tita`ivotnesredine”,kojesuizabranenakonkursuzanajzelenijupesmu grada.ULetwojzelenojbiblioteciodr`ava}eseiradionicepod nazivom“Budikreativannarecikla`nina~in”,amladi}eimatiprilikudanau~enakojina~inmoguodpapirnogidrugogotpadadanapravekorisnepredmetezaupotrebu.Osimoveradionice, u~esnici}emo}idapro|uikurs“Letwetajneuspe{nogu~ewa”. Radionice,kojeorganizujePokretgoranaNovogSada,odr`ava}e sesvakogdanaod19sati,akaoulaznicusugra|ani}emoratida donesudvepraznealuminijumskelimenkeilipolakilogramapapirazarecikla`u.Svakoddanabi}edodeqenaipojednabesplatna~lanarinazaGradskubiblioteku,adobi}ejeu~esnikkojidonese najvi{e otpada. Sugra|ani se za radionice mogu prijaviti putemmejlaoffice@pokretgorana.org.rs . N.R.

^i{}ewepeska naOficircu Radnici „Gradskog zelenila“ }e sutra u ranim jutarwim satima po~eti~i{}ewepeskanaOficircuru~noima{inamaza~i{}ewe peskakoje}ezaovuprilikubitidopremqenesa[tranda.Ovaakcijajepoklon„Gradskogzelenila“qubiteqimaOficirskepla`e i`iteqimaPetrovaradina. A.Va.

„STILOSART”I„DNEVNIK”DARUJU

„Tatinedevoj~ice” TasminePeri Izdava~kaku}a„StilosArt”u saradwisa„Dnevnikom”dariva}e danasdvoje~italacasapojednim primerkom kwige „Tatine devoj~ice” Tasmine Peri. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, kojisejaveod16do16.05 satina brojtelefona528-765. Kwige~itaocimogudapreuzmuuprodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj ulici 28. Radno vreme prodavnice je radnimdanomod7.30do20~asova, asubotomod8do19~asova. One su mo}ne, uspe{ne, lepe. OnesusestreBolkon.Tatinedevoj~ice, miqenice londonskih paparaca. Serena je najlep{a engleska glumica, Venecija glamurozni dizajner, Kamila politi~kazvezdauusponu,aKejturednica presti`nog ~asopisa. Me|utim,novacislavanemogudakupe qubav.Kadasuwihovogoca,osvedo~enog aristokratu i prikrive-

nogsadistuprona{limrtvog,pokazalosedajesvaka}erkaimala razloga da ga ubije i da wihovi `ivotinisuba{takosjajni.Odjednom se pred na{im o~ima otkriva ~itava mre`a spletki, zaveraiizdaje. A.L.


oglasi

dnevnik

DAMA, dr`avqanka EU, `eli upoznati mu{karca za `ivot i rad u EU sa diplomom medicinske ili tehni~ke struke. Telefon: 062/853-6901. 56767

IZDAJEM sobe u Zelenici, novo, ku}a sa puno hlada, upotreba kuhiwe, 9 minuta do mora, 6 evra po osobi. Telefon 064/1844-777. 56538 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, povoqno. Telefon 00382/32371-657, 063/10-62-862, 060/0237857www.ban ic ev ics mjes taj-risan.me 56701 KOPAONIK - BRZE]E, vila Omorika, apartmani 50m od `i~are, pogodno za porodi~ni sme{taj. Telefon 064/405-3912. 56731 IZDAJEM sobe i dvokrevetni komforan apartman sa ili bez upotrebe kuhiwe, u blizini bazena bawa Vrdnik. Telefon 063/75-11-606. 56815 POVOQNO izdajem dve sobe apartman u Kumboru kod Herceg Novog, 100m od pla`e. Telefon 021/881.003, 063/14-77-199. 56929 BAWA KAWI@A - sobe sa kupatilom i upotrebom kuhiwe, cena 4 E. Telefon: 024/877-016 i 066/954-22-45. 57039

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 56858 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 56859 ^ASOVE bezbedne vo`we daje instruktor svih kategorija. Prvi ~as gratis ! Telefon 063/8072-928. 56952 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 56993

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 56860 VI[I FIZIOTERAPEUT MASER, poma`e kod oduzeto sti, {loga i reume. Primewuju se ve`be, masa`a i aparati. Dolazak po pozivu. Telefon 064/216-54-24. 57016

GRBAVICA. Izdajem novu ekstra potpuno name{tenu garsoweru, I sprat, sa terasom, 25m2. Telefon 063/888-0-826. 56033 IZDAJEM name{tenu garsoweru, kod stanice. Telefoni: 021/454-655, 062/454655, 064/179-68-48. 56300 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 35m2 na Novom nasequ. Telefon 063/7793-185. 57062 IZDAJEM name{tenu garsoweru M. Gorkog 6, ispred Spens-a. Telefon 063/511939. 56381 PETROVARADIN, izdajem jednoiposoban stan 36m2 u stambenoj zgradi, 2. sprat, CG, lift. Telefon 0230/27-153 i 063/80176-20. 56537 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, Ulica cara Du{ana, 27m2, sa terasom, liftom, KTV, drugi sprat, od 1. 8. 2012. Telefon 063/29-12-14. 56788 ODLI^AN! Na Bulevaru Ja{e Tomi}a, prazan dvosoban, povoqno! Telefon 063/352-473. 56862 IZDAJEM kompletno name{tene garsowere na Limanu, Narodnog fronta i kod Novosadskog sajma, Ulica Pasterova. Telefoni: 063/8-453-577, 463-717. 56864 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Sajma, cena 130E plus depozit. Telefon 063/538-413. 56882 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu. Cena 200 evra. Telefon 064/3531-161, Smiqka. 56884 IZDAJEM stan bra~nom paru kod Limanskog parka. Telefon 6624-448. 56934

GARSOWERA Grbavica, Aleksandar gradwa, nov name{ten, bela tehnika, klima, pla}awe mese~no, depozit. Telefon 0648882630. 56941 IZDAJEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bule varu kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148. 56946 IZDAJEM name{tenu garso weru, u blizini fakulteta. Is kqu~ivo studentima! Telefon 063/8072-928. 56953

IZDAJEM garsoweru 20m2, top lokacija, Spens II sprat, name{tena, odvojena kuhiwa. Telefon: 063/344-711. 56954 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u centru Novog Sada, Ulica Stra`ilovska. Cena 150E. Telefoni: 064/4222-235, 6500-758. 56974 DVA zaposlena momka koji `ive u ~etvorosobnom stanu na Grbavici, tra`e cimera, cimerku. Pla}awe mese~no, depozit. Telefoni: 069/300-61-33, 021/6300613. 56977 IZDAJEM garsoweru pored Dnevnika, kompletno opremqenu od 1. avgusta, 120 E. Telefon: 063/7321-755. 56986 OD PRVOG SEPTEMBRA izdajem name{ten stan od 34m2, u ekskluzivnoj zgradi blizu Spensa i fakulteta. Telefon 064/612-19-12. 56996

I Z D A J E M poslovni prostor P+s (100+100) u novom sadu, Ulica slobodana seleni}a 46.

Telefoni: 063/815-3-759, 064/114-3-079.

56853

IZDAJEM name{ten stan sa klimom, CG, telefon, 42m2, u centru, Hilandarska ulica, za bra~ni par. Telefoni: 064/1500-918, 021/464-594. 57015

IZDAJEM dvosoban, 40m2, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500467. 5703 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 57057 IZDAJEM jednosoban prazan stan n Detelinari. Telefon 021/895-362. 57063 IZDAJEM name{tenu garsoweru 28m2 na Novoj Detelinari, useqiva od 1. 8. 2012. godine. Telefon 060/0359633. 57082 U PONUDI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19004, www.solis-nekretnine.com. 631664

ZAPOSLENOM mu{karcu nepu{a~u potreban mawi stan ili ku}a na ~uvawe u odsustvu vlasnika uz mawu nadoknadu u NS, okolini.Telefon 064/45436-26. 56851

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 57047 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202. 57053 POTREBNI UZAKUP: repre zentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 57054 POTREBNI U ZAKUP na du `i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519533. 57055 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533. 57056

KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632639

CARA DU[ANA, nov dupleks, 80m2, dva kupatila, ukwi`en, 58.000 evra, Sajam, dupleks, 83m2+gara`a 17m2, ukwi`eno, dva kupatila, klime. Telefon 063/587-602. 57067 PRODAJEM u centru ^elinca (Bawa Luka) stan, 57m2 prizemni, 82m2 dvori{te. Dozvoqena nadogradwa. Cena 23.000 evra. Telefoni: 00387051/553-851, 065/575-841, 0049/163-987-98-43. 57006

PRODAJEM garsoweru od 26, 4m2, odmah useqivu, sa terasom, klimom, na II spratu, u u`em centru grada, bez posrednika. Telefon 063/8633-215. 57011 PRODAJEM garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41-521. 57013 GARSOWERA, Nova Detelina ra, blizina Sajma, ekstra, 28m2 - 32.000. Telefoni: 021/450-417, 063/189-3887. 57033 CENTAR, garsowera prizemqe, dvori{no orjentisana samo 8500E, plac Klisa 10.500E, Karaga~a 6500E, 5000m2 za pumpu odli~na lokacija. Telefon: 063/598463, 021/662-1797. 57046 PRODAJEM jednosoban stan 39m2, Sajmi{te, 4 sprat, lift, useqiv, bez ulagawa, 38.000E. Radnim danom zvati posle 16 ~asova.Telefon 064/846-88-13. 56839 PRODAJEM jednosoban stan u centru 29m2, visoko prizemqe, kvalitetan, ukwi`en. Telefon 063/154-4292. 56899 JEDNOSOBAN, Liman I, 40m2, prvi sprat, ukwi`en, bez ulagawa, ekstra, 42.000. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797. 57031 PRODAJEMO jednosoban stan u Rumena~koj ulici za 31.000. Odmah useqiv i ukwi`en. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 57071 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952,www.bomil.rs. 632640 BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632641 SATELIT, novija ukwi`ena garsowera, cena 18.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632642 NOVO NASEQE, S. Hristi}a, ukwi`ena garsowera za 24.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632643 POVOQNO! Odmah useqiva GA, 19m2, Salajka, nova, odvojena kuhiwa, legalizovana, sve odvojeno, grejawe, bez ulagawa, cena: 13.500! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 631656

nedeqa22.jul2012.

NOVO NASEQE 20m2 - ukwi `ena, odmah useqiva garsowera, CG, lift, cena - 20.500 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 631614 PRODAJE SE odmah useqiva, novija bez ulagawa, komplet name{tena garsowera u blizini „Matice srpske”, drugi sprat, 25m2, cena: 28.500 evra. [ifra: 23158.. Tel. 021/520-231; 060/01894-22, www.solis-nekretnine.com. 631666 CANKAREVA ul, 25m2, 1. sprat, lift, CG, useqiva ukwi`ena, cena - 26.000 evra i 27m2 za 27.500 evra CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Tel. 064/823-6610, 021/542-772. 631612 ODMAH USEQIVA ukwi`e na garsowera u centru, novija gradwa, 22m2, drugi sprat, terasa, lift, eta`no grejawe na gas, cena: 24.700 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 631619 UKWI@ENA garsowera, prodaje se sa svim novim stvarima i tehnikom u stanu, novija zgrada „Budu}nost gradwa”, ~etvrti sprat, terasa, lift, cena: 26.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 631620 NA NOVOJ DETELINARI garsowera 19m2 na prvom spratu u novoj zgradi pred useqewem. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 631630 U TOPLICE MILANA 25m2, odli~na nova garsowera na prvom spratu. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003459. 631631 DETELINARA, 19m2- 15.000E. Odmah useqiva garsowera u zgradi. Telefoni: 063/444-743, 021/522-177. 632678 CENTAR, garsowera, 33 m2, 31000 evra, V sprat, nema lifta, odli~no za rentirawe, sa name{tajem. Telefoni: 021/522177, 063/1124-911. 632681

UKWI@ENA garsowera od 26m2 na Podbari. II sprat, povoqno! Cena 27.000E. Uz stan parking prostor u dvori{tu zgrade. Telefon 060/621-1685. 632691 HITNA prodaja odli~ne, novije garsowere kod Sajma. 25m2, I sprat, lift, ukwi`en. Cena 26.000E. Telefon 063/692-917. 632692 LIMAN DVA odmah useqiva, ukwi`ena garsowera sa odvojenom kuhiwom 26m2. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 632724

21

LI^NO prodajem kompletno renoviran jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwi`en, Antona Urbana. Telefon 063/174-4091. 632725 KOD LIMANSKE PIJACE jednosoban stan 40m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528137, 063/538-166. 632726 DETELINARA, jednosoban, ukwi`en 26m2, terasa, ~etvrti sprat 22.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 632740 MILETI]EVA, jednosobni 34m2, IIIsprat, plus tavan, cena povoqna. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 632686 OKOLINA CARADU[ANA, 39m2, IIsprat, cena dogovor. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 632687 UKWI@EN, klasi~an jednosoban stan 29m2, bez ulagawa, ni`a spratnost. kod @. stanice. Telefon 6615-117. 632720 KOD MERKATORA i Limanskog parka jednosoban stan, ukwi`en brzo useqiv, ni`e spratnosti!!! Telefon 063/500213. 632710 U ALEKSANDROVOJ ZGRADI na Bul. oslobo|ewa 39m2, nov, neuseqavan ekstra stan, cena 46.300, {ifra 1003431, www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 451-318, 523-193. 631632 NOVA DETELINARA, Haxi Ruvimova 26m2, prvi sprat, ukwi`en, kqu~ u ag. {ifra 1003616, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 451-318, 065/850-66-16. 631633 NA LIMANU 3, 27m2, ukwi`en stan kod Limanskog parka, cena 28.900, {ifra 1003010, www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 451-318, 523-193. 631634 JEDNOSOBAN stan 33m2 na drugom spratu u ukwi`enoj zgradi kod Satelitske pijace cena 22.500, {ifra 1003687, www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 451-318, 523-193. 631635 JEDNOSOBAN stan u centru kod Keja i \or|e Nato{evi} {kole, 32m2, ukwi`en, cena 39.400, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003682. Tel. 451-318, 523-193. 631636 NOVA ukwi`ena zgrada na Grbavici, lep stan, 30m2 na II spratu, cena 36.500. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1002587. 631637 ODLI^AN jednosoban stan u Drage Spasic na Limanu I, 45m2, cena 46.350. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1003571. 631638 LUKS - Petra Drap{ina 25m2 + 2m2 zidane ostave u podrumu, totalno odvojena kuhiwa sa prozorom, ukwi`en - useqiv, 2. sprat, terasa, isto~na strana, cena dogovor. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 631609 S. DETELINARA, ukwi`en 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 632644


22

oglasi

nedeqa22.jul2012.

GRBAVICA, nov, neuseqavan jednoiposoban stan, na prvom spratu. Cena 52.200 evra. Telefon 060/02-01-000. 56891 PRODAJEM dvosoban stan, 52m2, ukwi`en, cg, kablovska, Ulica Branimira ]osi}a. Bez posrednika. Telefon 063/8941238. 56861 SATELIT, ukwi`en dvosoban stan, 48m2 na drugom spratu. Cena 30.000 evra. Telefon 060/02-01-000. 56893 DVOSOBAN, Liman II, mo`e dvoiposoban, 61m2, ukwi`en, 52.000. Telefoni: 021/450-417, 063/128-97-97. 57025 DVOSOBAN, Telep, 42m2, 24.000 evra, jednosoban, 30m2 16.000 evra. Telefoni: 450-417, 064/189-3887. 57029 PRODAJEMO na Novom nasequ dvosoban stan za 37.000, stan je u blizini robne ku}e i ambulante. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 57072 PRODAJEMO dvosoban stan na Grbavici kod {kole za 38.000. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 57074 PRODAJEM dvosoban komforan stan, 60m2, na Limanu, kod Doma zdravqa, Ulica Balzakova. Cena 58.000 evra, vlasnik, mo`e zamena za dva mawa ili mawi uz va{u doplatu. Telefon 064/148-56-77. 57079 ODLI^AN JIS, 36m2, Podbara, IIIsprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa + gara`a, odmah useqiv, cena samo: 39.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 631657

KOSAN^I] IVANA 40m2 jednoiposoban - ukwi`en - useqiv, 4. sprat od 5 spratova, terasa, lift, CG, cena - 40.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424963. 631618 PRODAJEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odr`avan bez ulagawa. [ifra: 22733.. Tel. 021/451-570; 063/433738, www.solis-nekretnine.com. 631667 PRODAJEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra: 20555.. Tel. 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 631668 NA NOVOJ DETELINARI, hitna prodaja ukwi`enog stana od 40m2, nova zgrada sa liftom, stan ima i terasu, ~etvrti sprat, cena samo 33.500 evra. [ifra: 23372.. Tel. 064/2003103, www.solis-nekretnine.com. 631669 NOVIJI, ukwi`en, jednoipo soban stan na Grbavici, 36m2, cena: 41.000 evra. [ifra: 23053.. Tel. 021/427-277; 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com. 631670 PRODAJEM jednoiposoban stan 40m2 na 1. spratu na Novom nasequ kod Gerontolo{kog centra po veoma povoqnoj ceni. [ifra: 23263.. Tel. 064/3432969, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 631671 BULEVAR OSLOBO\EWA kod Futo{ke pijace 41m2 - jed noiposoban, useqiv-ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli ~an raspored, cena - 44.350 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604 (www.avenia-nekretnine.com). 631604

UKWI@EN jednoiposoban stan, prodaje se sa svim stvarima i tehnikom u stanu, podne povr{ine oko 35m2, redukovane povr{ine 29m2, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om: 29.300 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 631621 HITNO - nov - useqiv jednoiposoban stan, tre}i sprat, terasa, lift, 35m2, Nova Detelinara, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena: 35.900 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 631622 CENTAR, 46m2, Petra Drap{ina, peti sprat, odmah useqiv, {ifra 1003593, povoqno!!! 41200. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 451-318, 065/850-66-16. 631639 CENTAR, Stra`ilovska, 41m2, 46350, {ifra 1003665, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 065/850-66-16, 523-193, 451-318. 631640 BULEVAR, ]irpanova, 41m2, prvi sprat, nov odmah useqiv, 48.400. {ifra 1003595, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193, 065/850-66-16. 631641 DVA STANA na Telepu. Prvi, 42m2 na Vp cena 27.000 odmah useqiv i drugi 30m2 jednosoban cena 18.000. Oba stana su predata na ukwi`bu. [ifra 1003508, www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 451-318, 523-193. 631642 CENTAR, ukwi`en jednoiposoban stan 44m2, povoqno. Telefon 6615-117. 632721 GRBAVICA, ukwi`en stan 45m2, izuzetno sre|en. Telefon 6615-117. 632722 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48m2, gradila „Budu}nost”. I sprat, lift, terasa, ukwi`en. Cena 43.300E. Telefon 063/692-917. 632693 ODLI^AN stan u centru-Stevana Musi}a 44m2. Ima terasu, ukwi`en. Povoqno! Ce na:41.200. Telefon 060-6211685. 632694 SAJAM, 40m2, ukwi`en, odli~an, odmah useqiv, 36.000E. Telefoni: 021/522-177, 062/89-56705. 632679 NOVI SAD, Nova Detelinara, 47m2-41.200E, ukwi`en, odli~an stan. Mo`e kredit. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90. 632674 SALAJKA, odli~an JIS, stan, II sprat, 38m2-36.500E, terasa. Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90. 632675 CENTAR grada, ukwi`en odli ~an jednoiposban stan, 40.500E. Telefoni: 062/522-177, 062/8956-705. 632676 CENTAR, pe{a~ka zona, ukwi `en jednoiposoban 33m228.000E. Telefoni: 021/522-177, 062/89-56-705. 632677 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS, 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov - neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwi`en, cena: 24.900. Tel. 021/523-700, 063/536212. 631662 CARA DU[ANA, ukwi`en jednoiposoban, 38.5m2, IIsprat, gradila Dijagonala. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 632671

SOMBORSKI BULEVAR, jednoiposoban stan, preduseqewem, 26.000E. Telefoni: 021/526-622. 063/444-743. 632672 GRBAVICA, kod Limanskog parka,odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 632646 NOVA DETELINARA, nov, useqiv 1.5 stan od 35m2 na III spratu, cena 36.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 632647 HITNO!!! Nov!!! Novo naseqe jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat, lift, ukwi`en 32.900. Telefoni: 528-137; 063/538-137. 632727

BULEVAR OSLOBO\EWA preko puta Dnevnika nov, ukwi`en stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 632729 GRBAVICA jednoiposoban stan 37m2 drugi sprat, lift, dvori{no orjentisan, ukwi`en. Telefon 063/538-166. 632730 NOVO NASEQE, 37,5m2, II sprat, cena 34000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 632685 LIPOV GAJ moderno opremqen, kompletno name{ten, dvosoban stan na prvom spratu, ukwi`en. Telefon 063/8117331. 632731 KOD SPENS-a retko u ponudi nov dvosoban stan 55m2, zgrada sa liftom, ima terasu. Telefon 063/538-166. 632732 CENTAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/811-7331. 632728 SAJAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tele foni: 444-107, 633-7853. 632741

GRBAVICA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 632742 BRANIMIRA ]OSI]A 60m2, Isprat, terasa, ukwi`en, o~uvan 59.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tele foni: 444-107, 633-7853. 632743 GRBAVICA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwi`en, cena 57.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632648 BULEVAR, 2.0 stan od 60m2 na I spratu, ukwi`en, cena 49.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632649

NOVO NASEQE, odli~an klasi~an ukwi`en 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.500. Te lefon 636-8429, www.bomil.rs. 632650 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwi`en na 47m2, cena 35.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 632651 GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2, cena 53.600. Telefon 063/82883-77. 632653 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.800, mo`e i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632657 PARTIZANSKIH BAZA, 63m2, dvosobni, lako dvoipo sobni. Povoqno. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 632688 DVOSOBAN 54m2 noviji stan na Novom nasequ. Ukwi`en, ima terasu. Povoqna cena, 38.200E. Telefon 060/621-1685. 632696 MI[E DIMITRIJEVI]A 52m2, odli~an raspored, ukwi`en. II sprat, terasa, cena 46.000E. Telefon 063-10-10-664. 632697 NOVI SAD, prodajem nov neuseqavan DS 51 m2, I sp, 54000 evra. Telefon 063/1124-911. 632683 LIMAN II, odli~an dvosoban stan 58m2, u funkciji dvoiposobnog. Cena 51.500E. Telefon 063-7776-233. 632700 NOVO NASEQE, [onsi, 54m2, drugi sprat, odli~an pozovite!!! Cena 47.300, {ifra 1001160, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 631643 CENTAR, Radni~ka visoki parter, 67m2 idealno za kancelarije. www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003626. Tel. 523-193, 451-318, 062/882-95-88. 631644 KOD DUNAVSKOG PARKA dvosoban stan, 55m2, na 4. spratu sa liftom, ukwi`en, prazan, za renovirawe, 61.800. Tel. 451318, 523-193, wwwnekretnine-mojdom.com, {ifra 1002839. 631645 NA NOVOM NASEQU dvoso ban stan, 52m2, u Seqa~kih buna, IIIsprat, za renovirawe, cena 45.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 631646 UKWI@EN dvosoban stan Nova Detelinara, 46m2, peti sprat, lift, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena: 38.100 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 631623 NOV - odmah useqiv dvosoban stan, 46m2, cena sa PDV-om i parking mestom, redovan sprat, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena: 46.900 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 631624 UKWI@EN dvosoban stan na Novom nasequ, 64m2, ~etvrti sprat, terasa, lift, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena: 47.400 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 631625 LUKS Cara Du{ana - 39m2 - nov - dvosoban stan - neuseqavan ukwi`en, 2. sprat, lift, Cg, dvori{no orjentisan cena sa name{tajem. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com). 631605 VOJVODE BOJOVI]A 44m2 useqiv dvosoban stan, 2. sprat, ukwi`ena zgrada, terasa, lift, CG, isto~na strana, cena 50.000 evra, nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 631607 ZGRADA od Budu}nosti perfektan dvosoban stan 48m2 ukwi`en - prazan, sa odvojenom kuhiwom, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena - 42.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610. 631608

dnevnik PRODAJE SE dvosoban stan na Grbavici, ukwi`en, 41m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, isto~na strana, odli~na terasa, mo`e i kredit. [ifra: 22396.. Tel. 063/520-296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 631672 HITNA PRODAJA, za renovi rawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, starija zgrada, cena: 44.000 evra, mo`e prodaja na bankarski kredit! [ifra: 23072.. Tel. 064/134-04-59; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 631673 PRODAJEM 55m2 dvosobnog stana na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena: 53.500 evra. [ifra: 22515. Tel. 021/520-231; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 631674 ODLI^AN dvosoban stan na Novoj Detelinari. Tre}i sprat, ukwi`en, mo`e i kredit, 51m2, po~etna cena: 54.000 evra. [ifra: 21347. Tel. 021/451-570, 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 631675 NOV - 44m2 - dvosoban - odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, pro{ao tehni~ki prijem, perfektan raspored, ju`na strana, cena sa PDV-om 41.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236601. 631611 HITNA PRODAJA! Kod glavne po{te DS, 43m2, PR - sam u dvori{tu, kolski ulaz, parking, ukwi`en, cg, visina plafona 4.8m, pogodan i za P.P, cena: 35.500! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 631654 HITNA PRODAJA! Odli~an DS, 50m2, Novo naseqe, K. Dejanovi}, lift, ukwi`en, cena: 37.500. Tel. 021/523-700, 063/536212. 631655 HITNO!!! 54m2, ukwi`en - odmah useqiv dvosoban stan, sre|en - bez ulagawa, lift, terasa, CG, TPV, zgrada stara 8 godina, cena - 38.100 evra. Tel. 064/8236604, 021/424-963 (www.avenia-nekretnine.com). 631616 HITNO! Nov, odmah useqiv DS, 36m2, Somborski bulevar, I sprat, terasa, odv. kuhiwa + trpezarija, dvori{na strana, odli~an, cena samo: 31.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 631659 NOVA DETELINARA, DS, 49m2, J. ^melika, V sprat, lift, nije zadwi, predivna terasa, odvojena kuhiwa, dobar raspored, nov - bez ulagawa, ukwi`en, useqiv, cena samo: 48.500! Tel. 021/523-700, 063/536212. 631660 CARA DU[ANA, ukwi`en 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632645

BEZ POSREDNIKA prodajem stan 61m2, III sprat od ~etiri, CG, terasa, nema lift, Rumena~ka kod Sajma. 45.000 E. Telefon 063/701-6367. 56831 LIMAN IV, na odli~noj lokaciji prodajem ukwi`en dvoiposoban stan od 80m2 po ceni od 70.000E. Telefon 064/888-3428, 063/605-089. 57050 LIMAN IV, 3,0 stan na prvom spratu 78m2, uz Dunav, 1300 kaplara. Kvalitetna zgrada, zelenilo. Telefon 063/524-133. 55416 PRODAJEM u centru odmah useqiv trosoban stan, 80m2, na drugom spratu. Cena dogovor. Telefon 063/714-35-81. 56968 PRODAJEM nov stan u centru trosoban, 68m2, na prvom spratu ukwi`en cena 63.000E. Telefon: 060/02-01-000. 57034 PRODAJEMO klasi~an trosoban stan kod robne ku}e na Detelinari, 62m2, za 45.000. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 57073 LIMAN 4, novija zgrada koju je gradila Budu}nost, fasadna opeka, dvoiposoban stan od 60m2, odli~no organizovan, dvostrano orjentisan. [ifra: 23127. Tel. 063/520-296; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 631676

PRODAJE SE dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu, u blizini {kole, Pitagorina ulica, prvi sprat, 61m2, sa pripadaju}om podrumskom prostorijom i gara`om, cena: 56.500 evra. [ifra: 23321. Tel. 021/451-570; 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com. 631677 NOVA DETELINARA, nov stan, sjajna struktura, dvoiposoban 60m2, 2 kupatila, cena sa PDVom 68.000E. [ifra: 23455. Tel. 021/6624-325, 063/14-15-800, www.solis-nekretnine.com. 631678 DVOSOBAN - funkcioni{e kao dvoiposoban, 59m2 - velika zastakqena terasa, ukwi`en odmah useqiv, fasadna cigla, cena - 42.000 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6601. 631606 LIMAN - 60m2 - zgrada od Budu}nosti - 10 god stara, dvoiposoban, lift, terasa, ukwi`en useqiv odmah, odli~an raspored, cena - 65.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601 (www.avenia-nekretnine.com). 631610 UKWI@EN dvoiposoban dupleks stan, 67m2, Bulevar Evrope, novija zgrada - kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena: 49.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 631626 UKWI@EN dvoiposoban stan na Limanu 3, 66m2, redovan sprat, terasa, lift, cena: 62.850 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 631627 GRBAVICA, 63m2, „Aleksan dar”, prazan odmah useqiv, 60.800 - {ifra 1003488. Tel. 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 631647 LIMAN 4, 60m2, tre}i sprat, zidala „Budu}nost” odli~an, {ifra 1003531. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine.com. 631648 NOVA DETELINARA 67m2, visoki parter, nov, odmah useqiv, 59.000, {ifra 1003612, kqu~ u agenciji. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 451-318, 065/850-66-16. 631649 U BLIZINI {kole na Limanu II, odmah useqiv dvoiposoban stan od 68m2. Lift, terasa. Povoqno, 60.000E. Telefon 063/777-6233. 632701 PRODAJEM odli~an renoviran stan 65m2 kod Limanske pijace. Lift,terasa. Ukwi`en! Hitno! Cena 57.500E. Telefon 063-7776-233. 632698 LIMAN IV, Banovi} Strahiwe, 62m2, renoviran, odmah useqiv. Cena 46.500E. Telefon 063-7776-233. 632699 GUNDULI]EVA ULICA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 34.000E. Telefon 060/621-1685. 632695

NOVA DETELINARA, lep stan 68m2, dobar raspored, zidala Budu}nost, povoqno. Telefon 6615-117. 632723 KOMPLETNO renoviran 66m2 na Bulevaru oslobo|ewa, IV sprat, odmah useqiv. Cena 64.000E. Telefon 0606211685. 632706 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i vrti}a na mirnom mestu de luks sre|en stan od 65m2, prvi sprat!!! Nesvakida{wa ponuda. Pozovite!!! Telefon 063/500213. 632711 DRAGE SPASI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Telefon 063/500-213. 632712 OKOLINA BULEVARA, zgrada od fasadne cigle, na mirnom mestu u zelenilu, odli~an 2.5 stan, bez ulagawa, I sprat, ukwi`en cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632662


oglasi

dnevnik

NOVA DETELINARA, mawi, noviji, ukwi`en 2,5 dupleks stan za 37.100. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 632654 NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 632652 LAZE KOSTI]A, ukwi`en dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. elefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 632670 KEJ,ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 632659 BULEVAR OSLOBO\EWA 74m2, dvoiposoban, isto~na strana, lift, dve terase, ukwi`en 68.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 632744 GRBAVICA 76m2, brzo useqiv, odli~an dupleks, IIIsprat sa liftom 70.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 632745 BRA]E JOVANDI] odli~an stan bez ulagawa 50m2 u funkciji dvoiposobnog, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 632733 RUMENA^KA kod doma zdravqa dvoiposoban stan 61m2, klaso~na gradwa, ukwi`en, mo`e kredit za 46.500. Telefon 063/538-166. 632734 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Mo`e sa gara`om. 65.000E. Telefon 063/1088017. 632703 NOVO NASEQE, kod crkve na Savini izvanredan trosoban stan 86m2, I sprat, dve terase, ukwi`en. 75.000E, hitno! Pozovite 060/621-1685. 632704 ODLI^AN pravi trosoban stan kod SUP-a, Berislava Beri}a 77m2. IIIsprat, lift, terasa, ukwi`en. Cena:72.000. Telefon 060-6211-685. 632705 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 632655 DETELINARA, prodajem klasi~an ukwi`en 3.0 stan od 62m2 na IIIspratu, cena 53.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632656 LIMAN III!!! Kod Nisa i Limanskog parka trosoban stan od 77m2, ukwi`en odmah useqiv, svetao!!! Telefon 063/500-213. 632713 KEJ!!! Sa pogledom na Dunav trosoban stan od 112m2, tro stran. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 632714 GRBAVICA, 86m2, noviji, ukwi`en, odmah useqiv stan sa terasom. Izuzetno povoqna cena 51.500E. Telefon 060/6211685. 632702 LIMAN 2, Resavska 82m2, prodajemo ekstra luks stan u odli~noj zgradi i prelepoj lokaciji, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 631650 SAVINA - Novo naseqe 90m2 trosoban stan, 1. sprat, odmah useqiv - ukwi`en, terasa, CG, odli~an raspored, cena - 72.100 evra. Tel. 021/6614-200, 064/8236601. 631613 BULEVAR, trosoban stan sa ga ra`om, odli~no odr`avan, ukwi`en, sa potpuno opremqe nom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra: 23380. Tel. 065/20-19010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 631679 KLASI^AN, ukwi`en troso ban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena:72.000 evra. [ifra: 22773. Tel. 021/520-231; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 631680

PRODAJE SE trosoban stan u centru kod Dunavskog parka 80m2, 1. sprat. Cena 94.800E. [ifra: 18088. Tel. 021/427-277, 063/14-15-800, www.solis-nekretnine.com. 631681 NOVO NASEQE - Savina, pravi trosoban stan povr{ine 86m2, drugi sprat, ukwi`en i odmah useqiv. Cena samo 76.000 evra. [ifra: 23131. Tel. 021/520-231, 064/2003-103. 631682 HITNA PRODAJA! Perfek tan TS, 91m2, Stra`ilovska, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, mo`e biti i ^S, novija zgrada, ukwi`en, cena: 98.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 631661 TROSOBAN, nov - odmah useqiv stan 59m2, 3. sprat, lift, terasa, CG, perfektan raspored, cena - 62.200 evra. Tel. 064/8236610, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 631617

PRODAJEM ~etvorosoban stan, 1. sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/659-046. 56900 ^ETVOROSOBAN, Liman II, Ravani~ka, ekstra, 110m2. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797. 57026 ^ETVOROSOBAN, u`i centar, I sprat, 113m2+terasa, salonski, odli~an stan. Telefoni: 021/450-417, 063/189-38-87. 57028 TRG MLADENACA, troiposoban ukwi`en stan od 116m2, na tre}em spratu sa liftom i velikom terasom. Cena 105.000 evra. Telefon 060/02-01-000. 56890 HITNO prodajem troiposoban stan 127m2, centar, 2 kupatila, CG, podrum, terasa 25m2. Telefon 063/8150-622. 56992 UKWI@EN troiposoban stan, 95m2, Grbavica, gara`no mesto u ceni, dupleks - peti sprat, terasa, lift, cena: 73.350 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 631628 BALZAKOVA, komforan troiposobni, IIsprat, izuzetno povoqan. Telefoni: 528-599, 063/111-4142, 063/111-8085. 632689 U BLIZINI {kole „\ura Da ni~i}„ troiposoban stan izuzetnog izgleda na prvom spratu od 103m2. Hitno. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 632715 RENOVIRAN troiposoban stan 88m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace, I sprat, lift, terasa, ukwi`en. 82.500E. Telefon 063/777-6233. 632707 CENTAR, okolina Keja i Ribqe pijace,odli~an 3.5 salonski stan, cena 80.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632660 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Tele fon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 632661 LIMAN ^ETIRI lep troipo soban stan 93m2, odli~nog ras poreda, ukwi`en, mo`e redovan kredit. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 632736 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 632735 GRBAVICA,ODLI^AN 5.0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + gara`a gratis. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 632663 LIMAN, odli~an, ukwi`en stan od 94m2 na IIspratu, reno viran, 88.600. Telefon 063/74221-80. 632664

GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 632665 HITNO - povoqno u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000 odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632666 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 632667 BULEVAR EVROPE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4.0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 632658 PRODAJEM salonski stan od 137m2 u neposrednoj blizini Dunavskog parka, IIsprat, terasa, ukwi`en. Cena 142.000E. Telefon 0631010-664. 632708 EKSKLUZIVNO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, Isprat, lift, terase. 1200E/m2! Telefon 063/777-6233. 632709 DUNAVSKI PARK!!! Odli~an ~etvorosoban stan na jako lepom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500213. 632716 LIMAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 632717 NOVO NASEQE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 632718 NOVA DETELINARA, 130m2 direktna prodaja od investitora „Moj dom”, terasa 30m2, fenomenalan dupleks, cena dogovor sa PDV-om. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 631651 KEJ, 100m2, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle, prelep stan, bez ulagawa, 117.000, {ifra 1003139, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 631652 KEJ, 112m2, sa prelepim pogledom na tvr|avu i Dunav, 129.000, {ifra 1003110. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine.com. 631653 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv ^S, 95m2, kod Socijalnog, nov, III sprat, terasa, perfektan, ostaje nov name{taj, parking, ukwi`en, cena samo: 72.500. Tel. 021/523-700, 063/536212. 631658 EKSKLUZIVNO! Salonski stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, 12m2 terase, ukupna povr{ina 116m2, na Trgu mladenaca. Cena 100.000 evra. [ifra 22245. Tel. 021/520-231; 064/2003-103. 631683

PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 55621 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996. 56933 PRODAJA - ZAMENA komforne ku}e u Salajci, 150m2 potkrovqe, nusprostorija 20m2, gara`a 40m2, 600m2 placa, 175.000E. Mogu} svaki dogovor. Telefon 021/6330-016. 57064 PRODAJEM ku}u u Gardinovcima. Telefon 064/40-26-694. 56872

KU]A Veternik - stambenoposlovna 300m2. Ukwi`ena, komforna, mo`e u cenu mawi stan, gra|evinski materijal ili ku}a u Bege~u. Telefon 065/823-89-60. 56876 PRODAJEM ku}u 50m2, pomo}ni objekat, septi~ka jama na Puckaro{u, Petrovaradin u procesu legalizacije. Plac 8 ari - vinograd, vo}wak.Telefon 021/6-321-714, 021/455-744. 57014 PETROVARADIN - ku}a 220m2 + 100m2, plac 930m2, useqiva, ukwi`ena 1/1, kod {kole i pijace, 57.000E, mo`e na otplatu. Telefon 063/152-052-1. 57058 PETROVARADIN - glavna ulica - ku}a 10 godina stara, stambeno 140m2+50m2, lokal 80m2, izlazi na dve ilice, bez ulagawa, 180.000E. Telefon 063-585-076. 57059 PETROVARADIN - prazni placevi i ku}e za renovirawe, ekstra lokacija. Telefon 063/152-052-1. 57060 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 56870 KU]A, Sremska Kamenica, kod policijske {kole, ukwi`ena, 106m2, na placu 800m2, sa gara`om. Cena 80.000 evra. Telefon 060/02-01-000. 56892 POPOVICA, nova ku}a, 110m2 sa bazenom, 8x4, plac 500m2 i nova ku}a, Rakovac, monta`na 90m2, gara`a 20m2, plac 800m2. Telefon063/587-602. 57068 PRODAJEM ku}u 85m2 u Ba~kom Gradi{tu. Cena 10.000E. Telefon 063/175-74-96. 55526 PRODAJEMO ku}u 100m2 u Rumenki sa pomo}nim objektom i gara`om, Ulica Mladena Stojanovi}a br. 12. Telefon 063/897-33-32. 56790 PRODAJEM zapo~etu ku}u (suteren) i useqive nusprostorije u Ba~koj Palanci. Sva infrastruktura. Telefon 6046-599, 060/6046-599. 57083 BEO^IN, ku}a 140m2 sa 3 lokala, velikim dvori{tem i nusprostorijama, 40.000E. Telefon 063/845-8757. 56812 PRODAJEM placeve u centru ^eneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 54742 POVOQNO prodajem ba{tu veli~ine 4 000 m2, nalazi se blizu ku}a u selu Koviqu. Telefon 62-105-24. 56873 PRODAJEM kod ^elinca (Bawa Luka) 1 hektar plodne zemqe, pored rjeke Vrbawe. Cena 12.000 evra. Telefoni: 0038051/553-851, 065/575-841, 0049-163-987-98-43. 57007 POPOVICA - lova~ki dom, plac 2200m2, vikendica, voda, struja, gas, puno vo}a, 50m od puta, cena 30E/m2. Telefon 063/585-076. 57061 FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 8km od Novog Sada, 5.300m2, plac, put, struja, vodaizvor, lep pogled. Telefon 064/288-61-71. 55963 GRA\EVINSKI PLAC, Po povica, 1006m2, 23.500. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797. 57027 PRODAJEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/2287-731. 55423 HITNO prodajem plac u Sremskoj Kamenici, cena dogovor. Telefon 064/031-98-99. 56949 LEDINCI, 2500m2, fantasti~an urbanizovan plac za izgradwu porodi~ne ku}e P+1+Po, ravan, dobar pogled, svi prikqu~ci, hitna prodaja 7E/m2. Vlasnik. Telefon 063/560-298. 57041 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 56869 PRODAJEM komfornu trosobnu ku}u u Sremskim Karlovcima, grejawe gas, blizu centra, cena 25.000E. Telefon 064/0438702. 56809

nedeqa22.jul2012.

23

PRODAJEM hektar i po oranice u Sremskim Karlovcima, cena 1E/m2 i 2 jutra za vo}wak, povoqno. Telefon 063/1477181, blizu mesta. 56808 SREMSKI KARLOVCI prodajem vikendicu na Stra`ilovu 40/2500 plac tvrd put, cena 12.000E. Telefon 063/1477-181. 56807 KLISA, prodaje se dobra starija prizemna trosobna ku}a 130m2 ukupne povr{ine, na placu od 1100m2, mirna ulica, ukwi`ena, cena povoqna! [ifra: 31307.. Tel. 064/134-0459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 631665 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 632668 ZONA NOVOG BULEVARA, lepa porodi~na ku}a 100/600. Telefon 6615-117. 632719 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tele foni: 444-107, 633-7853. 632738 TELEP, ku}a za ru{ewe 120/460, dozvoqeno Pr+Sp+Po, u blizini Futo{kog puta, Severni Telep 85.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 632739 SLANA BARA, ku}a, Pr+Pk, 120m2, plac 718m2, front 8 m, cena 37.000E. Telefoni: 021/526-622. 063/11-24-911. 632673 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv, I sprat ku}e na Bockama, ^S, 94m2 sa pripadaju}im delom placa 350m2, kolski ulaz, parket, grejawe, 2 terase, ostava, ukwi`eno, cena samo: 28.500! Tel. 021/523-700, 063/536212. 631663 KUPUJEM obradivo zemqi{te na teritoriji Vojvodine iskqu~ivo od vlasnika. Telefon 063/1124-911. 632684 POVOQNO, plac 400m2 sa ku}om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole milicije u Sr. Kamenici. 34.000E. Telefon 063/7776-233. 632690 NOVI SAD, Slana Bara, 215 m2, plac 480 m2, cena, dogovor. Telefon 063/1124-911. 632680 STARI LEDINCI - gra|evinski placevi od 600m2 do 1500m2, voda, struja, telefon na placu, gas na 50m, cena 12 evra po m2. Tel. 064/823-6604, 021/661-4200. 631615 PRODAJEM obradivo zemqi{te 15 ha (7+8) cena dogovor. Telefoni: 021/522-177, 063/1124-911. 632682 PRODAJEM dva placa sa vikendicom na ^erevi}koj skeli (Futog). Mo`e automobil i razlika u novcu. Telefoni: 063/89-70-668, 065/8970-668. 57106

IZDAJEM lokal od 25 m2 na Grbavici, u Ul. Lasla Gala. Telefon: 064/146 3188. 56989 IZDAJEMO lep, komforan lokal, od 1. avgusta, ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a. Pogodan za sve namene. Telefon 063/729-31-35. 56582 NOVA DETELINARA 150m2, lokal u na{oj zgradi na uglu Veselina Masle{a i Koste Racine u jednoj eta`i, www.nekretnine-mojdom.com, direktna prodaja od investitora. Tel. 451318, 523-193. 631629 CENTAR, Zmaj Jovina 14m2, prizemqe, poslovni prostor u Lupusu 21.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 632737

IZDAJEM lokal 30 m2 kod Sup-a, Kraqa Petra I, bio frizerski salon a mo`e i kancelarija. Telefon: 065/501-4477. 56976 IZDAJEM lokal 82m2, na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa Bulevara, pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju. Telefon: 063/455-600. 56978

KUPUJEM vitrine za kwige. Telefon 063/512-560. 56601

POSLOVNO-KANCELARIJSKI PROSTOR, Nova Deteli nara, 120m2, pet telefonskih linija, name{taj, 49.000. Telefoni: 021/450-417, 063/189-3887. 57030 POSLOVNO - KANCELARIJSKIPROSTOR, Lasla Ga la, luks, 35m2, 31.500. Telefoni: 021/450-417, 063/189-3887. 57032

CENTAR 17m2, odli~na velika gara`a u samoj zgradi, glavna vrata daqinski, visina 3,5m. 100 metara od Sinagoge i pozori{ta, mo`e da bude i magacin. Vlasnik. Telefon 063/560-298. 57042

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno. Isplata odmah. Telefoni: 064/33-77-695, 824-611. 55560 PRODAJEM Jugo skalu 55c, sa ugra|enim gasnim ure|ajem. Registracija produ`ena do marta 2013. godine. Telefon 064/4417037. 56972

GA[ENI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280

PRODAJEM pe} na gas za eta `no grejawe. Telefon 021/6341-521. 57012

KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-6896. 56617


24

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa22.jul2012.

JORGANXINICA. Ru~no {ijem noveirenoviramstarejorgane,du{ekeijastukeodvuneiperjasvih dimenzija.Telefon463-362. 56586 MOLERSKI RADOVI - povoqno. Telefon: 064/230-6898, 6435-231. 56757 ZIDAR izvodisvemawegra|evinske radove, popravke krova, ograde, betonirawe, pomo}ne objekte, dimwake. Telefoni: 6434-313,064/1571-404. 56785 VODOINSTALATER pru`a sveuslugeudelatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada,lajsneokokade. I vangrada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864,021/6394167. 56883 MOLERSKO - FARBARSKE USLUGE radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstorMiki. 56954 MOLERSKA RADWA - najpovoqnijeradimomolerskeradove, demit fasade, adaptacije iskusni, odgovorni majstori odmah slobodni. Telefoni: 021/882-133,063/518-346. 56956 KLIME: ugra|ujem, servisiram, popravqam. Brzo i kvalitetno. Telefon063/500-073. 56971 OTAC ISIN vr{emolerskofarbarskeuslugekvalitetnoi povoqno. Telefon 060/0765195, 064/0765-195,021/791-615. 57020 HIDRO-IZOLACIJA svih vrstaravnihkrovova,podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova. Garancija. Telefoni: 021/731-895, 064/128-94-87 i 060/0731-895. 57081 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i iotkupqujemkori{}ene,imam novepe}i-mojmaterijalzaizradu pe}i! Telefoni: 064/1554029,021/630-1524. 57103

MELEMI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316. 55166

[TENAD ma|arskog pulija, vakcinisani. Telefon 064/14629-75. 57009 PRODAJEM {tence, zlatnog retrivera, star 2 meseca. Telefon:061/149-04-06. 57010

STOLARSKOJ radionici potreban stolar sa profesionalnimodnosompremaposlu.Telefon063/510-235. 56813 KU]NA NEGA - gerontolo{ke, medicinske kurirske uslugezabolesneistare.Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon021/400-148. 57002 AGENCIJA za zapo{qavawe poslodavcimauNovomSadu,inostranstvunudisveprofileradnika. Potrebne bebisiterke, gerontonegovateqice, trgovkiwe, sprema~ice,doma}iceku}e.Telefon021/400-148. 57003 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksneplatemogu}dogovor!Telefon636-6952,www.bomil.rs. 632669

Posle kratke i te{ke bolesti izgubili smo na{u voqenu}erku

dnevnik

Posledwipozdravna{ojdragojmami

VesnuMedi} ro|.Carevi} 1968.godine kojanamjebilazvezdavodiqau`ivotu.

VesniMedi}

Ve~nozawomtuguju: mamaAn|elka itataMihajlo.

OG-4

Saneizmernimbolomitugomusrcuposledwipozdrav ro|enojsestri

Mama,zauvek}e{bitiuna{immislimaisrcu.Dani bez tebe vi{e ne}e biti isti. Pozdravi}emo se sa tobom posledwi put u utorak, 24. 7. 2012. godine, u 15 ~asova,naGradskomgrobquuNovomSadu. Gospod da ti podari ve~ni mir, a nama utehu na{e neizrecivequbavi.

Tvojio`alo{}eni: }erkeMirjana iMarina isuprugAleksandar. VesniMedi} ro|.Carevi} OG-3

izdalekeAmerike Milan,Nina,Nikola iBiqana.

Dragamojasekili,ostavilasivelikuprazninuibolu momsrcu.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

OG-5

Posledwipozdravdragojsestri

VesnaMedi} PosledwipozdravodsestreMirjane saporodicom. OG-6

P O M E N

Mihailu Crkvewakovu Mi{i Squbavquipo{tovawemosta}e una{emlepomse}awu.

Preminuojeotacna{esnahe

VesniMedi} 22.7.2009-22.7.2012.

Zauvek}e{namostatiusrcima.

Svastika Rada,Predrag iGavrilo saporodicom.

SestraRadmila saporodicom. OG-7

KUPUJEM zlatnike,dukate,napoleone, lomqeno zlato, stari srebrniizaltninovac,medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180,021/451-409. 44681 PRODAJEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast ta~na mera, po potrebirezanoicepano.Telefon064/143-3409,021/6419-439. 56535 PRODAJEM motor za ~amac, kori{}er godinu dana, Merkuri 4. Telefoni: 60-46-599, 060/60-46-599. 57084 ^ISTIM podrume,odnosim{ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846,063/84-85-495. 56763 PRODAJEM ~etvorostranu ma{inuzadrvo,veomapovoqno. Telefon:021/890-216. 56764

57118

Upokojio se i Bogu predstavio na{kum

Posledwipozdravdragojsnajki

Mihailo Crkvewakov

DanicaRankov

Lakamuzemqa. Dok`ivimomi,`ive}e{itiu na{imsrcima.

VesniMedi} Draga Vesna, pro`ivesmo mnoge godine dru`e}i se. Mnogo lepih doga|aja sa smehom ispratismo. Sada je do{aotrenutakdasezauvekpozdravimo.

Tvoji:Jovica,Mila iSawa.

Spo{tovawemitugom Sa{kaiDraganMaletin.

Po~ivajumirudragikume!

Tvoji,svekarMilo{ izaovaJelena. OG-8

Mihailo-Mi{a Crkvewakov

Porodice:Star~evi}, Zagorac,Kqai} iIli}. 56866

57117

OG-2


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminulana{amajkaibaka

Posledwipozdrav

RadojkaSimi} Sahrana je 22. 7. 2012. godine, u 12.30~asova,naGorwemstarom grobquuFutogu. O`alo{}eni:sinMirko, }erka @ivana,snajaMira iunu~adDragan,Mirko iSofija saporodicom.

MarijiBala} Po~ivajumiru.

nedeqa22.jul2012.

S E ] A W E

25

S E ] A W E

nana{edrage

Dokni}e

MilosavaDragoje Lau{evi}Lau{evi}

VeqkoMilka

1928-1991.1924-1992.

2002-2012.1968-2012.

OG-1

S E ] A W E

Pro{lojedesetgodinaodsmrti na{emilemajkeibake Porodice: Ga{i} iArbutina.

ZoranLau{evi}

Novica-NoleJelica

1949-2008.

1979-2012.1968-2012. Vesna i deca,Milka,NadaiDragiwa.

MiliceJergi} 57119

Posledwi pozdrav Teodorinoj mami

Pamti}emova{uroditeqskuibratskuqubavdokraja `ivota. Milan iVesna. 57035

57075

i ~etrdeset godina otkako nije sanamana{dobarotacideda Posledwipozdravdragojkumi

DVADESETPETOGODI[WI POMEN

SimaJergi}

P O M E N 

Sa ponosom vas pomiwemo i qubavqu~uvamoodzaborava.

Va{ek}eri:Ka}u{a iDragiwa,unu~adIvana iBo`idar.

Zorica Dimitrijevi}

Zorici Dimitrijevi} Teodorinekolegesaposla.

Hvala rodbini i prijateqima koji sa po{tovawem ~uvaju uspomenunana{enajmilije.

57114

57113

Posledwi pozdrav Teodorinoj mami

Qubica[igud

Nema te vi{e. Ne verujem. Razum ka`e jedno, srce ka`e drugo. ^ekam da se pojavi{. Nadam se da je ru`an san. U se}awu mi tvoj nasmejani lik, vedar duh. Takvu sam te videla posledwi put, takva si bila uvek. Nema te. Ostala praznina, bol i tuga. I opet neverica.^astmije{tosamte poznavala. Mirno mi spavaj, moja Zorka, i neka te an|eli ~uvaju.

Zorici Dimitrijevi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminuona{voqeni WenakumaDarinka.

ro|.Ka}anski

Du{anLeti} diplomiranipravnik Du{ko,voleosiivoqenostao. Sa ponosom i qubavqu ~uvamo teodzaborava.

Ve}trigodinenamnedostaje{. Nedostaju tvoja blagost, radost idobrota. Hvalazasve.

Tvojsuprug \or|e i}erkaBrana saporodicom. Mama ibrat saporodicom.

TvojaJasna sadecom Miroslavom i Banetom iPe|a. 57120

Mihailo CrkvewakovMi{a

Zorici Dimitrijevi}

8.10.1947-16.7.2012.

od: Nata{e, Miroslava iMirjane.

57115

P O M E N 15-godina

57112

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 7. 2012. godine u 78. godini preminuo na{ dragi tata, deda, svekaritast

56799

57022

Stugomibolomobave{tavamodajena{amama,ta{ta ibakaiznenadapreminula19.7.2012.godine.

Sahranajeuponedeqak,23.7.2012. godine,u15~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu. Oti{ao si prebrzo, prerano i neo~ekivanozasvenas. Ve~na tuga ostaje u srcima tvojihnajmilijih.

SuprugaQiqana, }erke Nata{a iJelena, zetoviNikola iDamir, unuciMilica,Nemawa iLeon.

ZoricaDimitrijevi} ro|.1960.

RadeSamarxija SahranajeobavqenaukruguporodicenaGradskomgrobqu. O`alo{}enaporodica. 56973

57116

P O M E N Dana,23.7.2012.godine,navr{ava setu`nih~etrdesetdanaodkako nasjenapustilavoqenamajkai baka

MilenkoRadukin

Sahranajeuponedeqak,23.7.2012.godine,u12~asova, naGradskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:}erkaTeodora, zetAleksandar iunukFilip.

Posledwipozdravdragombratu

57105

Posledwipozdravdragojujni

Dana,9.8.2012.godine,navr{ava se godina od kada nije sa nama, na{adraga

22.7.1997-22.7.2012. Saponosom~uvamouspomenuna tebe.

MilicaRosi} medicinskasestra 24.7.1998-24.7.2012. Tvoji:suprugaMarica, k}erkaBeba isinBata saporodicama.

Neka te ~uvaju an|eli, jer si zaslu`ila.

SestraQiqana. 56969

57051

Tren~iNikoli}u JelenaFilipovi} Pomen}eseodr`atiu10~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni:sinBora,}erka Nada,zet Sre}ko,snajaJagoda, unuci Sini{a,Ogwen iJovana. 57111

od:sestreQiqane saporodicom,}erkomMajom isinom@eqkom.

MarijiBala}

BojanaIli}

Ve~no}emo~uvatiuspomenuna tebe.

Sahrana je danas, 22. 7. 2012. godine,u13~asova,u@abarima.

Tvoji:Dragan, Sava iDragica saporodicom.

57108

57109

Godi{wi pomen }emo odr`ati danas, 22. 7. 2012. godine, u 11 sati,napravoslavnomgrobquu Sremskoj Kamenici. Uspomenu natebe~uva}emove~no. BratMilan saporodicom. 57110


26

07.00 08.00 08.05 08.35 08.55 09.20 09.45 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.50 19.30 20.05 21.00 21.45 22.00 22.35 23.05 00.00 00.40 02.00

tv program

nedeqa22.jul2012.

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Новосадско дечије лето Музички фестивал „Шкољкице“ Страшне приче за плашљиву децу Уличаролије Кад зазвони Бразде Вести ЕКО –Шуме Војводине Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т)око нас Икона,филм 2.део ТВ Дневник Освајачи Империја Новазанимања Војвођански дневник Спортска хроника Грување Империја Икона,филм 2.део Последњи бег на Балкану

Писмаиз ХерцегНовог (Панонија,14.00) 07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

ГласАмерике Причеизкњижаре Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Писма из Херцег Новог Војвођанскевести Здравље и Ви Ногенапут-путподноге Војвођанске вести Уловитрофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм:Фојловрат,6.део Глас Америке

Освајачи

10.10 10.20 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 01.05

Кухињица-мађ. Српски екран,емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Последњи бег на Балкану Хроника филмског фестивала „Палић 2012“ Нова занимања Како...?–Вода за пиће Дечијифолклорнифестивал (слов) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) ДУРИНДО 2012.,мађарска народна музика Под истим кровом Пасодобле,док.филм (рум) језику са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава:Томка Миклош (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Филмска премијера:Мамут, филм ТВ Продаја

14.14 14.51 15.05 15.15 16.05 16.08 17.00 17.43 18.27 19.01 19.30 20.05 20.57 22.36 22.41 00.20 00.35 01.03 01.44 02.00 02.03 02.46

Изузетна док ументарноедукативна серија представљачетиривеликаосвајача: Александра Великог, Наполеон  а Бонапарту, Петра Великог и Сулејмана Величанственог, и њихов утицај на стварањеитокисторије.Видећемо реконструкције најузбудљивијих и најдраматичнијихраздобљауисторији... Режија:РобертМаршал (РТВ1,20.10)

06.30 07.30 08.00 08.25 08.50 09.50

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.38 13.05 13.20 13.31

03.28 04.03 04.57 05.48

06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци,од суботе до суботе 08.45 Зове море 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Зове море 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Зовеморе 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.00 Дивљапланета 15.30 Време је на мојој страни 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.30 Храна и вино 18.10 Неон сити 18.00 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африкаодврхадодна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 23.00 Серијски програм

06.45 АТП Хамбург и Гштад 1/2Финала 11.00 АТП Гштад финале 13.00 Премијер лига 14.00 АТП Хамбург финале 16.00 Премијер лига класик:Манчестер јунајтед–Астон Вила 16.30 Гранд При 17.00 Украјинска лига:Металург З – Днипро 19.00 Фудбал:Кејп Таун –Манчестер јунајтед 21.00 АТП Атланта финале 23.00 Кошарка пријатељска:Француска –Бразил 00.45 СББ Вукови –Љубљана Силверхоукс

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Филм,15.30Спорт,16.30АБС шоу,17.00Недељни магазин, 17.30Дечији програм,19.00Филм,20.30АБС шоу,21.00Филм,23.00Недељни магазин,00.00Филм,02.00Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом:Вања Грбић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Срећни људи Сејшели-Краљевско летовање Луд,збуњен,нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Срећни људи Откачени професор,филм Вести Филм:Торенте3:Неспособан заштитник Дневник Егзит2011. Сејшели-краљевсколетовање Гастрономад Вести(03.00,04.00,05.00) Луд,збуњен,нормалан Балканском улицом:Вања Грбић Сасвим п��иродно Сат Срећни људи Верски календар

ЏадаПинкетСмит

Откачени професор Симпатични научник Шерман Кламп у првом делу из 1996. године пок ушава да смршаузпомоћчаробногнапитка, али постаје изузетно непријатна личност. Нак он чудотворногдејстванапитка, Кламп губи на тежини и мења изглед до непрепознатљивости... Улоге: Еди Марфи, Џада ПинкетСмит,ЏејмсКобурн Режија:ТомШедијак (РТС1,20.57)

05.00 06.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.15 21.30 01.00 02.00

Домаћин Дођи на вечеру Галилео Филм:Тамна олуја Езел СтавСрбије Вече са Иваном Ивановићем Филм:Роки 3 Вести Филм:Убиство по ставкама Филм:Троја Трачара Кобра

НАПОМЕНА:Ако Србија буде играла за 3. место Европског првенства у кошарци (за младедо20),пренос ће бити на РТС 2 у 17.55, а ако буде играла у финалу,утакмица ће бити на РТС 2у 00.40.

Транзиција, снимакпозоришне представе „Тврђава театар” у Смедеревује,учетиригодинетрајања, постао фестивал који својој публици пружа могућност да види представе из програма светских фестивала тог жанра. Ове године, у част свечаног отварања 4. Амбијенталног фестивала „Тврђава театар”, у Великом граду средњевековне тврђавеуСмедереву,наступилаје немачк а трупа ПАН.ОПТИКУМ,сапредставом„Транзиција”. (РТС2,21.00) 06.02 07.00 07.45 07.51 08.01 09.01 09.26 09.30 09.45 10.01 10.34 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.02 14.30 15.00 15.58 16.43 16.49 17.00 17.25

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Дозволите.. У фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Под отвореним небом Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници КрозСрбију Великани музичке сцене Биографије Датум Верскикалендар Српске спортске легенде Бициклизам:Тур де Франс, пренос 18.25 Олимпијски кругови 18.57 Концерт ЈУ групе 19.54 Датум 20.00 Верски календар 20.14 Изгубљени светови 21.00 Транзиција,снимакпозиришнепредставе (Отварањефестивала„Тврђаватеатар”уСмедереву) 21.50 Јелен топ десет 22.39 Ја,ми и други 23.18 Бициклизам:Тур де Франс, преглед 23.44 Викенд Евронет 00.15 Српскеспортскелегенде 00.40 Биографије

dnevnik

07.00 08.30 10.30 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.10 19.45 20.00 21.00 23.20 23.55 00.15 03.00

Инспектор Валандер Добра земља Топшоп Вести Б92 Пријатељи Као случајно Интернат Вести Свет на длану Наша мала клиника Џет-сет Вести ВеликаСрбија СунђерБобКоцкалоне Гладијатори Филм:Бетмен Вести Б92 Спортски преглед Филм:Путевидроге Филм:Мусолинијева кћи,1.и 2.део 05.30 УкључењеуБ92Инфо

РаселВонг

Уточиште Невернажена Едвард и Кони Саммер имајусавршенживот:срећан брак, сина од осам година, лепу кућу у предграђу. Али, кадасеслучајансусретКони са заводљивим странцем претвори у жестоку аферу, страст постаје опсесија, а права цена преваре почиње даузимаданак. Улоге: ДајенЛејн,Ричард Гир,ОливијеМартинез Режија:ЕдријанЛајн (Пинк,01.00)

06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45

19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

ВОА Маратон Филм:Далтри Калхун Србија у ритму Европе Универзум Топ шоп Филм:Квар Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Обични људи Мини серија Мирослав Лазански:Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Универзум Одељење за специјалне жртве Мућке специјал Филм:Духови Мини серија Мућке специјал Филм:Далтри Калхун

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.00 03.30 04.00

ДајенЛејн 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

06.00 06.30 08.00 09.20 09.50 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.30

Виса је мафијаски бос, предакопасногкланакојиверуједаможепронаћиантичко благо. Он ће ангажовати Патрик а, Селину, Крита и Праифа да му помогну у потрази. Ова група није једина која тражи закопано благо, похлепна група разбојник а изненадиће их на самом почеткупута. Улоге: Расел Вонг, Мајк Би,ИнтраЏаренпура Режија:ТанапонМаливан (Хепи,23.00)

18.15 19.30 20.00 21.00 22.20 00.00 01.00 03.00 05.00

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Острво диносауруса,анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа,док.програм Телешоп Вести Летњиковац Вести –сеча емисије Телешоп Док.програм Телемастер Моја Србија Јелена Уна,филм Једна жеља,једна песма Уточиште,филм Агенција Ћирилица Моја Србија Јелена

Добро јутро Филм:Алвин и веверице Шопингхоличарке Топ спид Академија дебелих -преглед дана Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Први посластичар Србије Национални дневник Нове курсаџије Тренутак истине Академија дебелих -избацивање У рингу Филм:Неверна жена Филм:Апокалипса андроида Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa22.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

10

FEQTON

27

КОЛЕКТИВНИ ПОРТРЕТ ШЕЗДЕСЕТОСМАША

Љубиша Рајић 09.55 Спасавањеоронулих грађевина 10.50 Јединственекућезаодмор 11.45 Компулзивногомилање 16.20 Л.А.Инк 17.15 Богатамлада,сиромашна млада 18.10 Посластичарскиас 19.05 Спасавањебеба 20.00 Највећигубитник 20.55 Пацијентисанеобичним здравственимпроблемима 21.50 Ургентницентар 22.45 Мушкарацудругомстању 23.40 Л.А.Инк 00.40 Највећигубитник 01.40 Пацијентисанеобичним здравственимпроблемима

08.00 Дневник скулптура 11.00 Геније и геометрија:Трагови наших тајанствених предака 12.00 Изгубљени древни градови 13.00 Средњи век 14.00 778–Песма о Роланду 15.00 Тајна несталог шпијунског авиона 16.00 Ален Прост,трка кроз живот 17.00 Непревазиђене 18.00 Поздрав 19.30 Једном браћа 21.00 Бити Мухамед Али 22.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Човекова историја 00.00 Капија просвећења 01.00 Мајка Тереза –Светица таме

08.00 09.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловциназмајеве ОзиБу Гневузору 72дана Пољубац Меденимесец Хладнииграч БраћаГрим Остермановвикенд Еротскифилм Еротскифилм

Хладнииграч У класичном казину у Лас Вегасу, највећи коцк арски баксуз скида клетву са себе кадасезаљубљује,навелико згражавање свог шефа. Он је најбаксузнији човек у вегасу,његовалошасрећаје заразна, што користи његов шеф,какобималерисаоигру великихкоцкарскихмагова... Улоге:ВилијамМејси,МаријаБело,АлекБолдвин Режија:ВејнКрамер (Синеманија,18.00)

07.40 Златна кинотека:Последњи крик,филм 10.19 Убиства у Мидсамеру 12.00 Дневник 12.24 Плодови земље 13.20 Сплит:Море 14.00 Недељом у два 15.06 Мери Хигинс Кларк:Срећан дан,филм 17.13 Мир и добро 17.56 Баштованка 18.23 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 У регистратури 21.00 Јозеф,филм 22.30 Дневник 3 23.04 Хроника фестивала играног филма у Пули 23.21 Др Оз,ток шоу 00.05 Недељом у два 01.05 Мери Хигинс Кларк:Срећан дан,филм 02.35 Убиства у Мидсамеру

18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 02.00

Дијагнозаубиство Дображена Браћаисестре Филм:Останиприбран Филм:СедамСинбадових авантура Свепозакону Триреке Поморскапатрола Браћаисестре Дображена Филм:Факторстраха Триреке Филм:Љубавзаувек

08.25Мојиџепниљубимци 09.35Бен10:Ултимејтејлијен 10.20Колумбо 12.30ПороциМајамија 14.45Победничкитим,филм 16.40Сигуранплан,филм 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00Часниљуди,филм 22.20ЦСИМајами 01.00Астрошоу 02.00РТЛДанас 02.35Безцензуре,авантуристичка док.серија

Часниљуди Карл Брашер, рођен 1931. године у породици црних берача памука, придружује се америчкој морнарици, где се има прилике да се упозна с БилијемСандејем,легендарним морнаричким рониоцем, такођер дететом сиромашне надничарскепородице... Улоге: Роберт де Ниро, Куба Гудинг Џуниор, ШарлизТерон,ХалХолбрук Режија: Џорџ Тилман Џуниор (РТЛ,20.00)

ШерилЛи

Вампири Џек је ловац на вампире којисумуудетињствуубили родитеље.ОтаданебираначинедаимсеосветипричемумупомаженајбољипријатељЕнтони.Алибиткаизмеђу људи и вампира добије друго значење када Ватикан открије да вођа вампира Јан Валекнастојидадођедолегендарногцрногкрстакојиби муомогућиоданападаљуде инасунчевомсветлу... Улоге: Џејмс Вудс, ДанијелБолдвин,ШерилЛи,Томас Јан Грифит, МаксимилијанШхел Режија:ЏонКарпентер (ХРТ2,22.02) 08.09Пријатељи 09.05 Веселе тројке 09.30 Силвестрове и Чичијеве тајне 09.50 Мерлин 10.38 Библија 10.48 Портрет Цркве и места 11.00 Костање:Миса,пренос 12.10 Филмска матинеја:Томов поноћни врт,филм 13.55 Тајне,филм 15.25 Вечепопуларнеклапске песме-Каштела2012. снимак 16.30 Градитељ бродова,док. филм 16.54 Олимпијци 17.25 Шериф у Њујорку 18.37 Хрватске олимпијске медаље 20.00 Коњаници,филм 22.02 Филмски бутик:Вампири, филм 23.51 Музички специјал 00.21 Ноћни музички програм

МаријаБело

06.00 Срећа је топло ћебенце, Чарли Браун 06.45 Џек 08.35 Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса 09.55 Дадиља Мекфи и велики прасак 11.45 Штрајк на Божић 13.10 Париз експрес 14.50 Откриће лажи 16.30 Замена 18.10 Холивуд на снимању 18.40 Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса 20.05 Трансформерс 3:Тама Месеца 22.35 Борџије 23.30 Чаробни град 00.25 Оружје 02.05 Јацкасс 3.5 03.30 Вес Кравенова нова страва у Улици брестова 05.25 Холивуд на снимању

09.00 12.00 13.00 14.00 16.00

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20

Банданамоторима Песмаизсрца Неухватљиваистина ЗавераМастергејт Налинијиватре Безбожића Утехаирадост Преговарач Биографија-КлајвОвен Шашавиробијаши Нитивидим,нитичујем Убиствонапланинисенки

Поноћникаубој Сексизвер Светлавелеграда Даниславе Ф/X –Убиствотриком Удатазамафију МесечинаиВалентино Самокадасесмејем Поноћникаубој Еротскифилм Еротскифилм

РобертдеНиро

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција Производња спортске опреме То могу и ја Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Људско тело Суперљуди Стена Лија У потрази за борбом Најбољи остају Опасан лов Чудовишта из реке

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.30 18.00 21.00 21.30 22.00 00.45 01.15

Рели ГП3 Бициклизам Скијашки скокови Супербајк Сви спортови Бициклизам Аутомобилизам Суперспорт Супербајк Тенис Бициклизам Мотоспортови

Малограђани сакривени под шеширом

Ш

Када стигну кући, не пресвлаче се јер за њих неездесетосмаши су некад сањали о колективима и сличним алтернативним облици- ма ралике између одеће коју носе напољу и оне кома становања, о којима су читали, а поне- ју носе унутра. Мада понекад имају старе фармерке кад их и доживели када су били у иностранству. и стари џемпер за по кући. Али никада кућни капут Међутим, искуство заједничких станова, становања и сличне ствари које подсећају на декаденцију. Шездесетосмаши су окружени сатовима јер никас родитељима и вишекреветних соба у студентским домовима учинили су да су се временом ипак опре- да немају времена, али ни за живу главу не би на седелили за идилу језгрене породице (о којој, иначе, бе ставили неки прескуп ручни сат чак и да имају на теориској равни мисле све најгоре, сем, наравно, пара за њега. Њихов избор су функционални, јефтикад се састоји од два шездес етосмаша јер два минуса дају плус). Ипак, искрено говорећи, њихова тежња за међусобним дружењем чини да они још увек живе у некој врсти великог колектива, мада су стамбено одељени. Најкраће речено, пошто нису успели да измене свет, а свет је делимично успео да измени њих, они су се повукли у свој затворени простор и из њега први пут озбиљно изашли на Студентски трг 15. јуна 1992. у 12 сати. Шездесетосмаши се не узбуђују много због одеће и због тога моСтудентски бунт ’92,разлог да се прекину 24године “илегале” рају много да пазе на њу. Они знају да својом одећом сигнализирају при- ни стаови, на пример „своч„ и слични. Не цене јефпадност једној одређеној групи, то јест оној групи тине моделе скупих произвођача, не зато што нису коју баш брига за одећу. У она времена су на Запа- убеђени у квалитет, већ зато што им то личи на туду носили војничке јакне, џемпере, фармерке и па- ђе перје. Шездесетосмашице на себи носе минимум тике (сем зими када су мењали обућу). Те су војнич- накита. Цене накит од дрвета, керамике и сребра, а ке јакне, иначе, носили из протеста против милита- пластику и злато избегавају. Једноставан прстен, један елегантан брош, неупадљива, али лепо обликоризације и рата у Вијетнаму. Данас још увек иду у фармеркама и џемперу, ма- вана огрлица, то су ознаке које одмах указују ко је да се понеки мушкарци већ усуђују да обуку одело испод њих. Шездесетосмаши никада не носе никаи ставе машну. Истина, уз помало збуњен осмех. А кав прстен сем бурме, а и њу не воле. Уопште, шенеке шездесетосмашице се већ виђају у понечем здесетосмашима је страно кићење. Своје навике у облачењу преносе на своју децу. што личи на италијанску или француску одећу. Док су им деца бебе, преСексуално изазовна одећа зиру сваку поделу на плау облику хеланки ипак још Шездесетосмаши једу што во за бате и ружичасто за увек нема прођу. А можда неки значај имају и године и остали свет,али избегавају цревца секе. Тако настављају да их облаче и када порасту у које су шездесетосмаши- на жару и друга масна јела.Почели до дечака и девојчица. це зашле. Помало остају су да једу салату на крају обеда јер Ипак, када им се пружи елементи етничке одеће, су то видели негде у Француској. прилика да своје кћери али блузе с домаћим везом Пре з и р у љу д е ко ј и смр д е на бе л и обуку у женску одећу, биникада нису биле поуларрају не кратке сукњице не колико индијске мара- лук,али не и пужеве с белим луком испод којих вире беле паме. И понеки ретки палемучне гаћице као на рестински шал. Ципеле ипак остају строго функционалне и висо- кламама за одгој деце по доктору Споку, већ комотке потпетице су и даље неприхватљиве. Али су зато не сукње од меког индијског памучног платна дуге прихватљиве плитке ципеле с дебелим гуменим ђо- до чланка и блузе широких рукава, које нису много ном. Наравно, лети носе сандале од коже, ако је ика- практичне за верање по грању у парку, али које поко могуће – онакве какве је правила и продавала казују да њихови родитељи имају укус. Шездесетосмаши воле да сами спремају храну. „Копитарна„. Шездесетосмаши носе лаку одећу, али никад кошуљу раскопчану допола. Они могу Али не воле готова јела, помфрит, кечап и брзу храбити све, али никада распојасани. И никада у кући ну. Они цене француску и италијанску кухињу и не седе у гаћама. Кад време то налаже, на глави но- имају разноврсну и здраву исхрану. Шездесетосмасе платнену капу, француску капу или качкет, али ши мушког пола радо спремају храну. Не стиде се шешир не јер он означава да је испод њега чисти тога да их било ко затекне у кухињи и не осећају нималограђанин. Пастелне благе боје, радо смеђе, ни- какву потребу да се правдају да праве нешто за шта шта дречаво, ништа нападно, али дискретно еле- је ипак потребна мушка рука. Шездесетосмаши вогантно или спортски, то је одећа шездесетосмаша. ле да спремају егзотична јела када нађу оно што им И мушкарци се не либе ведрих боја, али само онда је потребно за њих, али им новац и тржиште знатно кад оне нису у моди. Шездесетосмаши, наиме, пре- ограничавају распон. Наравно, они једу све што и остали свет, али избегавају цревца на жару и сличзиру моду. Оно што носе, треба да има џепове. Чак и кад ни- на нездрава масна јела. Чак почињу да једу салату су новинари, шездесетосмаши се не одвајају од па- на крају обеда, јер су то видели негде у Француској. пира и писаљке (никако златне или позлаћене), по- Из дубине душе презиру људе који смрде на бели што се никада не зна кад ће ти на памет пасти добра лук, али пужеви с белим луком су, ако им се уопште идеја и чији ћеш број телефона морати да забеле- укаже прилика да то једу, права ствар. И, подразумљиво, пију вино уз јело. жиш (за семинар на јесен).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

nedeqa22.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Недељајеприличнорадназавас,билодаспремате,мајсторишете илисебавите интелектуалним пословима. Ипак, вишесеодмарајтеи поведитерачунао свомздравственомстању. Сасвојомдецомквалитетно проведитевреме.

BIK 20.4-20.5.

Можете ујутру дуже спавати, али ће вамтакоуизлежавањупроћи цеодан.У свомдомустекреативниисклони томе да угодите укућанима, гостима или некомдрагомбићускојимсеразумете.Посаоиприпрема запосао,илипутовање?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. jul 2012.

Овог викенда можете бити веома маштовитиипродуктивни.У свомдомуорганизујтеживужуркуиличајанку сдрагимособама.Азатимсеупутите негде где је добар провод јер вас не држиниместо нивреме.ЉубавјеОК.

Чувајте своје тајне, да их неко не би искористио или вам закомпликовао дане.Путујтештодаљетобоље,билосамиилис друштвомјерниједногтренутка нећетебитисами. Планирајтепословну сарадњусособомодауторитета.

Још данас се одморите јер вас од сутраочекуједалекодинамичнији период.Тоимавезеисвашимрођенданом, али и већим личним ангажовањем. Још данас спавајте дуже, опуштено,безбригаиобавеза. Породица.

Навидикусулакшеилепшеситуацијепасеприпремите психолошкизабољу радну седмицу. Рад и зарада нису једнинисадржај накојитребадасведетесвоједаневећјошмного тога.Више се шетајтеидишитепунимплућима.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Излазите из острашћене фазе па покушајте да се опустите, тек толико дабудетесвесниионедругестранеи околности на које не можете утицати. Решаватезначајнеикапиталнеситуацијеуколико донесетепаметнеодлуке.

Заваснемамира,нитренутка.Било дапутујетеилисетек активноодмаратенедељом,нијевамдосадно.Окупирани сте партнером, у једнини или множини,друштвом,јавношћу.Бавите сеомиљеним спортом,каохобијем.

Атмосфераувашемдомуиодноси с укућанима заслужују пажњу и време.Јошувекстестубкућеибићетеи надаље.Обавезекојевас ломеиодвлачеиздомасуподношљивопролазне.Чувајтесвојепсихичко здравље.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Жутижутују,ацрвенипутују.Штасте виодлучили?Уколиконе можетедасе договоритеспартнером,немојтечасити ничасавећ искориститесвојемогућностизадобарпроводипроширивањевидика,у билокојемсмислу.Претеривање.

Размислитепреноштонештоодлучите.Немојтеићигрлому јагоде,ношени унутрашњим импулсом и жељама, јер то није довољно, плус је пролазне природе,поготовоувашемслучају.Данасбисте примарно једно,сутрадруго.

Уколикостесеуправовратилисмора, одморни и поцрнели, немојте журитинапосаовећсеодморитеододмора.Уколикоконстантно радите,времеједанестанетеунепознатомправцу,поготовонакон бурнеседмице.

TRI^-TRA^

Спас за животиње V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

22

Sombor

22

Kikinda

26

Vrbas

25

B. Palanka

24

Zreњanin

25

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Panчevo

24

Vrшac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

27

K. Mitrovica 29 Niш

Италијански супермодел Елизабета Каналис снимилајејошједнурекламу за организацију за заштиту животиња ПЕТА. У видео материјалу Елизабета демонстрира како се осећају животиње којевласницинависокимтемературама оставесатимазакључанеуколима.Манекенкаупропагандномспотуприказује свесимптометоплотногудара,апелујућипритомнавласникедатаконешто нечинесвојимљубимцима. Удругомвидеукојијеснимила,Елизабета захтева од власника кућних љубимаца да их не изводе напоље током врелих дана: „Уколико је нама претопло, будите сигурни да је претопло и нашим псима”, каже лепотица која се преизвесногвременаиобнажилазарад праваживотиња.

30

VIC DANA

Evropa

НОВИ САД: У недељу знатно свежије и облачно са честом кишом и пљусковима у првом делу дана,а током поподнева више сувог времена и ређу појаву кише. Ветар умерен северозападни. Притисак око нормале. Минимална температура 15°Ц,а максимална до 24°Ц. ВОЈВОДИНА: У недељу знатно свежије и облачно са честом кишом и пљусковима у првом делу дана,а током поподнева више сувог времена уз повремене сунчане периоде и ређу појаву кише. Ветар умерен северозападни.Притисак око нормале.Минималне температуре од 15°Ц до 17°Ц,а максималне од 22°Ц на западу до 26°Ц на југу Баната. СРБИЈА: У недељу освежење са кишом и пљусковима са грмљавином.На југу и даље топло уз ређу појаву пљускова крајем дана. Ветар умерен северни и северозападни. Притисак око и мало испод нормале.Минималне температуре од 13°Ц до 19°Ц,а максималне од 21°Ц на северу и западу до 32°Ц на југу и истоку. Прогноза за Србију у наредним данима: У понедељак на западу свеже, а у осталим пределима опет мало топлије. Биће и променљиво време уз повремену кишу и пљускове,падавине ће бити чешће на западу. Од уторка остаје нестабилно време,али и топло уз честу појаву пљускова са грмљавином,а могуће су и локалне непогоде праћене градом. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: O~ekivana bio meteorolo{ka situacija mo`e nepovoqno uticati na sve hroni~ne bolesni ke. Glavoboqa, neraspolo`ewe i bolovi u kostima i zglobovima mogu}e su meteoropatske reakcije. Neohodna je i pove}ana opreznost u saobra}aju.

Madrid

38

Rim

28

London

23

Cirih

20

Berlin

21

Beч

23

Varшava

21

Kijev

24

Moskva

24

Oslo

19

St. Peterburg 20 Atina

37

Pariz

24

Minhen

19

Budimpeшta

25

Stokholm

22s

Наконоперацијегрудипита докторпацијенткињу: -Ијестелизадовољни савеличином? -Дадоктореалијаимам јошједнужељу,желимдаимам малокрупнијеочи. -Немапроблема,сестропокажи госпођирачун.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

213 (2)

Slankamen

244 (18)

Apatin

304 (4)

Zemun

271 (13)

Bogojevo

292 (10)

Panчevo

286 (12)

Smederevo

458 (2)

Baч. Palanka 282 (16) Novi Sad

241 (19)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

192 (-4)

S. Mitrovica

46 (8)

Tendencija porasta

Senta

264 (1)

Beograd

214 (12sp)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

224 (17)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

102 (14)

TISA

-50 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 22.jul 2012.