Page 21

ponedeqak22.februar2010.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

21

U ZNAK SE]AWA NA NEDAVNO PREMINULOG KWI@EVNIKA MILORADA PAVI]A

Fondacija „Hazarski re~nik”

Robert de Niro i Dru Barimor u filmu „Svi su dobro”

DANAS NA NOVOSADSKOJ REVIJI FILMOVA SA FESTA

Svi su dobro Na reviji „Film 2010“ u Art bioskopu „Vojvodina“ na Spensu ve~eras se od 20 i 22 sata prikazuje film „Svi su dobro,“ rimejk Tornatoreove komedije “Stanno Tutti Bene”. To je pri~a o udovcu koji je ceo `ivot proveo radno (Robert de Niro) , a sve {to je zara|ivao davao je za izdr`avawe porodice. Kada se penzionisao,

shvatio je da je malo vremena provodio sa svoje ~etvoro dece i da je vreme da se ponovo zbli`e. Pokojna `ena je uvek bila glavni kontakt s decom, pa sada preuzima obavezu da brine o wima. Dobija ideju da okupi celu porodicu na ro{tiq za vikend. Sve je savr{eno organizovano, ali }e iznenada, kako to ve} biva, s dobrim razlogom deca po~eti da

otkazuju dolazak. Uprkos upozorewima doktora, on }e krenuti na put da iznenadi svoju decu i u`iva u wihovom uspehu i sre}i, a ono {to }e shvatiti jeste da je wihov `ivot daleko od savr{enog... Film je re`irao Kirk Xouns a u glavnim ulogama su pored de Nira, Dru Barimor, Sem Rokvel i Kejt Bekinsejl. V. C.

VE^ERAS U GRADSKOJ KU]I

Koncertna posveta Frederiku [openu Povodom obele`avawa velikog jubileja muzi~ke istorije – dvestote godi{wice [openovog ro|ewa, ve~eras u sve~anoj sali Gradske ku}e bi}e prire|en koncert posve}en se}awu na velikog poqskog kompozitora. Na ovom resitalu, koji je organizovao Kulturni centar Novog Sada, nastupi}e istaknuti pijanisti, profesori Akademije umetnosti, Marina Mili}-Apostolovi} i Milan Miladinovi}, koji }e tom prilikom izvoditi kompozicije Frederika [opena, kao i klavirska dela savremenih autora, inspirisana stvarala{tvom „pesnika klavira iz @elazove Vole“, poput „Etide“ Vasilija Mokrawca i „Balkanskih igara“ Marka Taj~evi}a. Uz Marinu Mili}-Apostolovi} i Milana Miladinovi}a, u muzi~kom programu u~estvo-

va}e i studenti klavirskog odseka Akademije umetnosti Stefan Raki} iz klase prof. Svetlane Bogino i Aleksandar \ermanovi} iz klase prof. Dorijana Qeqaka, koji }e se predstaviti interpretacijama [openovih etida, kao i mlada vokalna solistkiwa, sopran Radoslava Vorgi}, koja }e pevati dve solo-pesme ovog autora, komponovane na tekstove poqskih pesnika. Pored koncertnog predstavqawa [openovih dela i ostvarewa savremenih srpskih autora, program ovog resitala obuhvati}e i umetni~ku igru koreografiju mlade Ane Kazimi} na osnovu klavirske muzike Vasilija Mokrawca. Po~etak koncerta je u 19 ~asova, a ulaz je slobodan. B. H.

„RAM[TAJN” USKORO U BEOGRADU, A KARATA SVE MAWE

Dobrodo{li i bez starih hitova Odbrojavawe za sve qubiteqe koji su na doma}em terenu `eqno i{~ekivali „Ram{tajn“, jedan od najja~ih bendova dana{wice, po~elo je jo{ davno, ali sada }e sat da bude jo{ glasniji, jer je iz Arene „Beograd“ stigla vest da je vi{e od pola kontingenta karata za koncert 20. marta ve} prodato. Radi se o broju od preko osam hiqada, pribli`no toliko je i ostalo, a cene se i daqe kre}u od 2.990 (parter) do 4.950 dinara („fan pit“), pa ko do sad nije skupio ceo iznos najboqe bi bilo da po`uri. Dodatne informacije i rezervacije organizatori nude putem sajtova www.arenabeograd.com i www.tickets.rs. Ako neko sumwa da je iza vesti o ogromnom, ~ak i re-

teresovawu za sve albume i pogotovo koncerte, plasmanu na toplistama i priznawima, te{ko da bi mu trenutno pandan mogli biti i veliki „Metalika“ ili „AC/DC“, a o „Lajbahu“ koji im je

Qubiteqe „Ram{tajna“ donekle mo`e da brine podatak da na aktuelnoj turneji repertoar ~ini jako malo pesama iz prvog dela karijere, kada su antologijski mo}no i upe~atqivo zvu~ale numere

gionalnom interesovawu za beogradski nastup „Ram{tajna“, neka svoju skepsu dobro izvaga sa `eqom da na delu vidi bend ~iji su koncerti planetarna atrakcija, ili jo{ boqe, neka proceni sa koliko novca je spreman da je plati. Za{to „najja~i“ bend dana{wice?! Zato {to od „industrije“ kakvom se karakteri{e zvuk „Ram{tajna“ ja~eg nema, a sude}i po in-

Sedi{te Fondacije bi}e u Legatu Milorada Pavi}a u Beogradu, a u wenom radu dvojci predsednika }e pomagati Odbor sa petoro ~lanova sa srpskog jezi~kog podru~ja i {estoro sa drugih, stranih. Prema programu, Fondacija bi u narednoj deceniji radila na izdavawu Pavi}evih Sabranih dela u vidu kwiga i CD formatu i po mogu}nosti dvojezi~no (srpsko-

engleski), zatim na organizovawu tri stipendije koje su nazvane po Pavi}evim delima. Jednokratna godi{awa stipendija za dvoje mladih slavista, nazvana „Lovci na snove“, davala bi se za rad na kwi`evnoistorijskim temama koje su obele`ile Pavi}ev rad ili za radove o wegovom stvarala{tvu.Stupendija „Unutra{wa strana vetra“ bi se davala studenatu ili doktorantu srpske kwi`evnosti na novosadskom Filozofskom fakultetu, a za drugu istoimenu bi mogli da konkuri{u studenti sa svih fakulteta u Srbiji. Stipendija „Unikat“ podrazumeva jednomese~ni studijski boravak u Srbiji stranog umetnika koji bi za to vreme odr`ao vi{e radionica i jedno umetni~ko ve~e. Me|unarodna kwi`evan nagrada „Pavi}“ bi se dodeqivala svake godine 15. oktobra na pi{~ev ro|endan u wegovom Legatu i laureat bi narednih dana imao nastupe u Beogradu i Novom Sadu.Kako je rekao Damjanov, registracija Fondacije je u postupku, a osniva~i su planirali da ve} 2011. prvi put dodele internacionalnu kwi`evnu nagradu „Pavi}“. (Tanjug)

NOVE KWIGE

Dendizam i dekadencija O fenomenu koji je doprineo razumevawu modernisti~kog kulturnog obrasca govori kwiga Barbe d’Orvijia “Dendizam i dekadencija” (“Ukronija”, Beograd 2009), u podnaslovu “O dendizmu i Xorxu Bramelu”. Prvi put objavqena 1845. godine, ova kwiga je istovremeno i biografija i filozofski esej. D’Orviji, autor ~uvene zbirke pri~a “Dijabolik” (1847), odredio je pre Bodlera pojam dendizma. Me{aju}i istorijske ~iwenice i anegdotske detaqe, autor daje sliku Xorxa Bramela (1778-1840) ~ijem je ukusu i sudu londonsko visoko dru{tvo bilo podre|eno tokom dvadeset godina. Jo{ aktuelni i vrlo relevantni tekst tematizuje dru{tveni fenomen dendizma kroz lik ~uvenog engleskog kico{a (Bramel) koji je svojim odevawem uspostavio klasi~an kanon mu{ke elegancije, a izjavama u{ao u anale dosetki dokonih engleskih aristokrata. Zadivqen wime, autor govori o duhovnoj uzvi{enosti koju takav stav nosi sa sobom, i o wemu kao jedinoj mogu}oj alternativi materijalizmu dehumanizovanog kapitalisti~kog dru{tva. Napisan u doba najve}e

fascinacije fenomenom dendizma, tekst je bio popularan sve do prvih decenija 20. veka, kada dru{tveni tip dendija po~iwe da i{~ezava. Barbe d’Orviji je jedan od klasika francuske literature, a wegova kwiga “Dendizam i dekadencija” se mo`e smatrati kqu~nom publikacijom koja se bavi distinkcijama fino}e, stila i elegancije. Esejisti~ko-biografskim analizirawem paradigme engleskog dendija, autor pozicionira individualizam kao temeqnu gra|ansku povlasticu nasuprot “impostiranim hipokrizijskim `ivotnim normama”. Iako promovi{e ideal u odevawu i pona{awu, d’Orviji dendizam tuma~i i kao jasan intelektualni stav, kao na~elo koje ide puno daqe od urbane hladnokrvnosti i besprekorne ode}e. Kada su se 30-tih godina 19. veka pojavili prvi dendiji, bilo ih je lako prepoznati po ele-

Mit aktuelan i danas Pripadaju}i tradiciji slobodnih duhova, iz dana{we perspektive zakqu~uje se da Bramel kao protivte`a unificiranosti, konzumerizmu i korporativnom konceptu `ivqewa, predstavqa savr{en model za 21. vek. Koriste}i na~ela D’Orvijevog literarnog junaka koji dendijevskim mo}ima kontrira bur`oaskoj svakida{wici, dolazimo do definicije savremenog dendija, koja se ne zasniva samo na pukom artizmu spoqa{weg ve} i na tradiciji samosvojnog individualca oslowenog na vrednosti evropske gra|anske kulture novijeg doba. Jer, mit o dendizmu je aktuelan i danas. Elitizam koji on u sebi sadr`i mo`e da figurira kao protivte`a nekvalitetu masovne kulture koja nas okru`uje.

Zanimqiva etimologija Iako je uobi~ajeno tuma~ewe naziva benda „Ram{tajn“ to da je inspirisano nesre}om na aeromitingu u gradi}u Ram{tajn-Mizenbah, u opticaju je i mi{qewe da je mnogo ta~niji „~ist“ prevod slo`enice. „Ram{tajn“ bi u toj varijanti bio kamen (kamena kugla) kojim se uni{tavaju (razvaquju) gra|evinske konstrukcije i prepreke.

Fondacija Milorada Pavi}a „Hazarski re~nik“ bi}e uskoro osnovana, jer je registracija u postupku, najavio je prof. dr Sava Damjanov koji }e biti jedan od predsednika Fondacije kao „duhovni sin“ pisca, dok }e drugi predsednik biti Pavi}eva udovica kwi`evnica Jasmina Mihajlovi}. Odluka o osnivawu Fondacije, ~iji je smisao negovawe kwi`evnog nasle|a akademika, istori~ara kwi`evnosti, pesnika, prevodioca, pisca pripovedaka i romana, pre svega, globalnog hita „Hazarskog re~nika“ iz 1984, saop{tena je na u ~etvrtak kraju kwi`evne ve~eri posve}ene uspomeni na nedavno preminulog Pavi}a (1929-2009) u prepunoj Maloj sali Kolar~eve zadu`bine. Damjanov je kazao da je najva`niji ciq Fondacije „daqa afirmacija Pavi}eve kwi`evne ba{tine na svim nivoima (nau~ni, medijski, elektronski, druge umetni~ke prakse -film, drama, slikarstvo, strip...) i da je ona pravno i finansijski autonomna, a weni prihodi poti~u od pokroviteqa iz zemqe i inostranstva, kao i od samostalnih delatnosti“.

gantnom stilu, ali i rafiniranom jeziku i u`ivawu u razbibrigama. U metafizi~koj fazi razvoja ove specifi~ne dru{tvene kategorije, pesnik [arl Bodler ga je smatrao stawem duha, gotovo religijom, i tvrdio da nema veze s materijalnim (“za savr{enog dendija elegancija je simbol aristokratske nadmo}i pameti”). Takozvani kasni dendizam (kraj 19. i po~etak 20. veka) pamti se po Oskaru Vajldu, Gabrijelu D’Anunciju, Skotu Ficxeraldu, Ivlinu Vou. @enski dendizam je gotovo vek mla|i od mu{kog. Prva ga je prihvatila ~uvena kurtizana Kora Perl, a proslavile su ga Greta Garbo, Marlen Ditrih, Tamara de Lempicka, Ketrin Hepbern. Sini{a Kova~evi}

U IZDAWU „SAMIZDATA B92” GRAFI^KI ROMAN VILA AJZNERA

Ugovor s Bogom

svojevremeno bio uzor i da ne govorimo. Uprkos tome {to posledwi albumi „Ram{tajna“ ne poga|aju u metu onoliko koliko su to ~inili prva dva-tri, bend iz Berlina (Nema~ka) i daqe je veoma, veoma popularan, a to je nedavno dodatno podgrejano albumom ironi~nog naslova „Liebe ist fur alle da“ (Qubav je tu za sve) koji prate opsceni naslovi i stihovi pesama, poput onih u numeri „Pussy“, za koju je snimqen i jednako provokativan video spot.

poput „Rammstein“, „Heirate mich“, „Du riechst so gut“ ili „Asche zu asche“. Ono {to iste te qubiteqe mo`e da hrabri, podaci su sa foruma na kojima se wihovi skoriji koncerti ocewuju samo najvi{im ocenama. Uvek ostaje nada da }e ba{ u Srbiji, gde nikad nisu bili, a gde je publika najboqa (kako bi glasila uobi~ajena ovda{wa prerasuda), odsvirati i koju pesmu bonus. Samo da ne bude kao sa „Pepersima“... I. Buri}

Izdava~ka ku}a „Samizdat B92“ iz Beograda objavila je grafi~ki roman „Ugovor s Bogom“, prvi deo trilogije Vila Ajznera. Objavqen bez ikakve pompe 1978. godine, taj grafi~ki roman stekao je popularnost o kakvoj Ajzner nije mogao da sawa. Bila je to prekretnica kako za wega tako i za umetnost stripa uop{te. Osim {to je ozna~avalo ro|ewe potpuno nove forme - grafi~kog romana, to izdawe je za autore stripa predstavqalo i po~etak nove ere u kojoj su slobodnije mogli da po~nu da se bave ozbiqnim temama, oslobo|eni uverewa da strip prvenstveno mora da bude duhovit ili zabavan, ali u svakom slu~aju jednostavan.

Nekoliko meseci pre smrti, Ajzner je odlu~io da ujedini u jedinstvenu trilogiju tri svoje najve}e poluautobiografske grafi~ke novele ~ija je radwa sme{tena u Aveniju Dropsi - mitsku ulicu Wujorka, kako je on pamti iz svog detiwstva. Naslov kwige „Ugovor s Bogom“ odabrao je prema prvoj, uvodnoj pri~i, koja je ujedno i misao vodiqa svih ostalih. Vil Ajzner (1917-2005), jedan je od najve}ih ameri~kih strip crta~a, autor je legendarnog stripa „The Spirit“, koji je po~eo da izlazi 1940. godine. U svojoj {ezdeset i prvoj godini napravio je revoluciju stripom „Ugovor s Bogom“, kojim je strip pomerio u kwi`evne vode. (Beta)

Dnevnik 22.februar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Dnevnik 22.februar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"