Issuu on Google+

m y

NOVI SAD

PONEDEQAK 22. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22639 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA NAMERAVA PREPORUKOM DA OGRANI^I ZARADE

Samo sila obara direktorske plate

str. 5

GORAN JE[I]

Nekom smeta vojvo|anski DS str. 3

TE[KA TRAGEDIJA JU^E RANO UJUTRO U VRBASU

NASLOVI

Politika 2 Vojvo|ani u Vukovaru kr~e put politici 3 „[um” na taksama

Ekonomija 4 Dinar opet u glavnoj ulozi

Berza 6 Rusi grade nuklearku u Bugarskoj

Novi Sad 7 Prekr{ajne prijave malo koga {trecaju

Vojvodina 11 Najbr`i mesari „Mitinog mlina”

ANIKO MU[KIWA-HAJNRIH

Samo stranke mawina mogu na izbore str. 2

Dru{tvo

Tri mladi}a poginula na pru`nom prelazu str. 14

13 Osta}e krezuba banatska sela

Toplije

Najvi{a temperatura 10 °S

STANOVI NA LIZING MO@DA VE] OD MARTA

NIKOLA VUKOJA

Izgleda da je najgore pro{lo

str. 5

Dve re~i do krova nad glavom Ako bude dobre voqe i ne bude zastoja u proceduri u Skup{tini Srbije, gra|ani bi prve stanove na lizing mogli da kupe ve} narednog meseca. Za ovu varijantu zaintereso-

vani su i graditeqi u budu}i kupci, a najva`nije od svega je da novca za ovu namenu ima dosta, jer Be~ki sporazum o obimu kredita va`i i za lizing ku}e. str. 4

str. 15 – 18

SPORT

POSLOVNI PROSTOR TRA@I SUINVESTITORE

Oronule zgrade prave mesta novoj gradwi

str. 9

„ JO[ JEDNO ZLATO ZA ^UDESNOG AMANA

„ GRUZIJAC MEREBA[VILI PO UKUSU NAVIJA^A

„ VO[IN ODGOVOR NA ZVEZDINE MANIPULACIJE

„ ^EH KAROL BEK OSVOJIO GEMAKS OPEN


2

POLITIKA

ponedeqak22.februar2010.

DELAGECIJA POKRAJINSKE SKUP[TINE DANAS U VUKOVARSKO–SRIJEMSKOJ @UPANIJI

Vojvo|ani u Vukovaru kr~e put politici Delegacija Skup{tine Vojvodine danas boravi u jednodnevnoj poseti Vukovarsko-srijemskoj `upaniji, gde }e razgovorati o saradwi Vojvodine i te hrvatske `upanije na izradi dunavske strategije Evropske unije. Za taj evropski dokument, koji bi trebalo da podstakne razvoj zemaqa uz Dunav, a koji je jo{ u povoju, zainteresovana je i Srbija kao podunavska zemqa. Kako je najavqeno iz Pokrajinskog sekretarijata za regionalnu i me|unarodnu saradwu, u sastavu skup{tinske delegacije bi}e i potpredsednik Vlade Vojvodine i resorni sekretar Boris Barjaktarevi}, a sastanku s ~elnicima hrvatske `upanije prisustvova}e i

je jo{ u povoju – u fazi tzv. javnih konsultacija. To podrazumeva i konferencije o dunavskom konceptu, a jedna od wih bi}e odr`ana 25. i 26. februara u Budimpe{ti. – U~e{}e u izradi dunavske strategije }e uzeti 16 zemaqa, me|u wima i ~lanice EU. O~ekujemo da }e mi{qewe ~lanica EU o prolaznosti nekih projekata imati ve}u te`inu pa zato i imamo inicijativu da se mi u regionu nekako samoorganizujemo, na|emo zajedni~ki interes i zajedno “guramo” neke projekte – ka`e Barjaktarevi}. On, me|utim, obja{wava da je strategija u fazi u kojoj jo{ nema jasno i decidirano formuli-

DNEVNIK

RASIM QAJI]

Ni{ta od smawewa Vlade Od rekonstrukcije Vlade Srbije i smawewa broja ministarstava ne}e biti ni{ta, rekao je u intervjuu FoNetu ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji}, napomiwu}i da „pri ovoj pameti“ tu ideju ne bi ni lansirao. On je objasnio da je svojevremeno ideju racionalizacije „lansirao u najboqoj nameri, misle}i da bi to bio proaktivan politi~ki potez, koji bi Vladi sigurno doneo stabilnost i mir“. „Bila bi poslata poruka da se Vlada samo ne brani pritisnuta ekonomskim problemima“, dodao je Qaji} i objasnio da „na taj na~in ne bismo bili u defanzivi prema medijima i politi~kim oponentima“. „Video sam, me|utim, da reakcije, {to javne, {to neformalne, nisu bile nimalo pozitivne“, napomenuo je Qaji}, koji ne zna za{to je to tako, „ako se svi javno zala`u za rekonstrukciju“. Posle svega, od toga nije bilo ni{ta, nastavio je Qaji}, „a ja sam optu`en da sam izneo neozbiqan

predlog i da se bavim marketingom, {to meni ne pada na pamet, niti to znam da ~inim“. Govore}i o mogu}nosti izbora, Qaji} ih ne o~ekuje u ovoj godini i smatra da oni nikome ne bi odgovarali. Ne mislim da su izbori najgore re{ewe, ali je sigurno da bi veliki luksuz bio da u ovoj krizi izgubimo celu godinu, objasnio je Qaji}. Prema wegovim re~ima, „na{a privreda je jo{ u velikim problemima i to bi, u ekonomskom smislu, zna~ilo potro{eno vreme, {to za izbore, {to za kampawu“. Osim toga, Qaji} ne vidi {ta bi izbore moglo da izazove, s obzirom na to da vladaju}a koalicija jo{ ima stabilnu ve}inu u parlamentu. [to se ti~e wegove Socijaldemokratske partije Srbije, Qaji} ka`e da je ona sada opredeqena da ja~a partijsku infrastrukturu, dok }e o koalicijama razmi{qati kada izbori budu i raspisani. Upitan o regionalizaciji, kojom su sve sanxa~ke op{tine u{le u jedan region i prigovori-

ma da to zna~i opasnost od separatizma, Qaji} je podsetio da se upravo on zalagao za punu integraciju Bo{waka u dr`avni sistem Srbije. „Bilo bi suludo 2010. godine pomi{qati na bilo kakav politi~ki projekat koji bi zna~io izdvajawe Sanxaka iz ustavnog sistema ove zemqe“, poru~io je Qaji}. Mi drugu dr`avu nemamo i ne mo`e nikome iz Sanxaka biti boqe, ukoliko i Srbi-

ji ne bude boqe, dodao je Qaji}, isti~u}i „da smo, pre svega, opredeqeni da u~inimo sve {to mo`emo da Srbija izade iz ove ekonomske i socijalne situacije u kojoj se nalazi“. Logi~no je da onda svim regionima u Srbiji bude boqe nego {to je danas, objasnio je Qaji} i precizirao da model regionalizacije ne uvodi nikakvu podelu po politi~kim i administrativnim merilima, ve} da se radi samo o statisti~kim regionima. „Ni{ta vi{e ni mawe od toga. Upravo je smisao tog zakona da se pomogne siroma{nim podru~jima i da poku{amo, zajedni~kim projektima vi{e op{tina, da konkuri{emo za sredstva kod Evropske unije“, rekao je Qaji}. Svaka pri~a o nekakvom separatizmu je politi~ki iskonstruisana, smatra Qaji}, „i od bo{wa~kih nacionalista, i od ovih tobo`wih srpskih patriota“.

INTERVJU ANIKO MU[KIWA-HAJNRIH, DR@AVNA SEKRETARKA U MINISTARSTVU ZA QUDSKA I MAWINSKA PRAVA

Sve zbog gra|ana – Nema ni regije u svetu kojoj me|unarodna saradwa nije pomogla, a takav je slu~aj i s Vojvodinom, jer ta saradwa zna~i razvoj, i to za svakog gra|anina Vojvodine – ka`e potpredsednik vojvo|anske vlade Boris Barjaktarevi}. predstavnica Ministarstva inostranih poslova i evropskih integracija Hrvatske Tea Karaman. Po Barjaktarevi}evim re~ima, unapre|ewem saradwe s hrvatskim `upanijama, Vojvodina je dala pun doprinos i otvorila put politi~koj saradwi izme|u Srbije i Hrvatske. Dana{wi sastanak je, po wegovim re~ima, dobra prilika da se saradwa s Vukovarsko-srijemskom `upanijom poboq{a i da se postigne dogovor o zajedni~kom nastupu pri izradi dunavske strategije. – Strategija je bitna za obe zemqe, a koordinisanim radom mo`emo pove}ati {anse da projekti od obostranog interesa postanu deo evropskog dokumenta, dunavske strategije – naveo je Barjaktarevi}. On je za na{ list kazao da je izrada te stragegije pri~a koja

sanih prioriteta i da weno pisawe po~iwe za nekoliko meseci – u junu, tako da “nije momenat” za pri~u o konkretnim projektima na kojima bi Vojvodina i Vukovarsko-srijemska `upanija sara|ivale. O~ekuje se da }e dunavska strategija EU biti zavr{ena u septembru, a formalno usvojena u prvoj polovini 2011. godine, tokom ma|arskog predsedavawa EU, najavio je nedavno republi~ki vicepremijer Bo`idar \eli} iz Ulma, gde je u~estvovao na prvoj konferenciji o izradi tog evropskog strate{kog dokumenta. – Prvi put je danas u Ulmu Srbija tretirana kao punopravna ~lanica EU. Na partnerski na~in na samom po~etku u~estvujemo u izradi va`ne evropske strategije, i to nam daje veliku dozu sigurnosti da }emo uspeti i da kroz kvalitetne projekte dospemo do zna~ajnog finansirawa na{ih prioritetnih ideja – izjavio je tada \eli}. Ina~e, srpska vlada je pro{le jeseni osnovala posebnu radnu grupu koja }e se baviti u~e{}em u izradi dunavske strategije EU i u kojoj je predstavnik Vlade Vojvodine wen potpredsednik i sekretar za regionalnu saradwu. S. Nikoli}

SKUP[TINA SRBIJE

Poslanici u Zagrebu... ^lanovi Poslani~ke grupe prijateqstva s Hrvatskom u Skup{tini Srbije boravi}e danas i sutra u Zagrebu, gde }e razgovarati sa zvani~nicima Hrvatske. Prvog dana posete predvi|en je sastanak s potpredsednikom Hrvatskog sabora i predsednikom Me|uparlamentarne grupe prijateqstva sa Srbijom Nevenom Mimicom i ~lanovima ove grupe. U Hrvatskom saboru, delegacija iz Srbije razgovara}e s predsednikom Odbora za me|uparlamentarnu saradwu Miloradom

Pupovcem, saop{tila je Skup{tina Srbije. U saop{tewu se navodi da bi u utorak ~lanove Grupe prijateqstva s Hrvatskom trebalo da primi i predsednik Hrvatske Ivo Josipovi}. O~ekuju se i sastanci s potpredsednikom Vlade Hrvatske Slobodanom Uzelcem i ministrom inostranih poslova Gordanom Jandrokovi}em. U delegaciji Poslani~ke grupe iz Srbije bi}e Janko Veselinovi}, Nikola Novakovi}, Petar Kunti}, Radovan Radovanovi}, Momo ^olakovi} i Nebo{a Ran|elovi}.

... i Pragu Delegacija Odbora za inostrane poslove Skup{tine Srbije otputovala je u posetu ^e{koj koja }e trajati do srede, saop{teno je iz Narodne skup{tine. Delegaciju ~ine predsednik Odbora Dragoqub Mi}unovi} i narodni poslanici Vesna Pe{i} i Nikola Lazi}.^lanovi delegacije }e se, kako je najavqe-

no, sastati sa najvi{im predstavnicima oba doma ~e{kog parlamenta, gde }e im doma}in biti predsednik Odbora za spoqne poslove Senata Jir`i Dinstbir. Delegacija Odbora za inostrane poslove }e, kako je saop{teno iz Skup{tine, imati susrete na visokom nivou i u Vladi ^e{ke.

Samo stranke mawina mogu u~estvovati na izborima Do kraja upisa u posebne bira~ke spiskove nacionalnih mawina u Srbiji ostalo je mawe od dve sedmice, a ve}ina wih je ispunila ili je nadomak uslova za direktne izbore za nacionalne savete. A{kalije i Egip}ani su ve} pro{li ciqnu liniju. Upis dovoqnog broja pripadnika zajednice zavr{ili su Ma|ari, Ukrajinci, Bo{waci, Rumuni, Rusini i Romi. Po re~ima dr`avne sekretarke u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwe-Hajnrih, nekoliko nacionalnih zajednica te{ko }e uspeti da do isteka roka upi{e potreban broj sunarodnika za odr`avawe direktnih izbora. Albancima tako fali 18.000 potencijalnih bira~a, Bugarima 6.000, Buwevcima 7.000 qudi, Vlasi moraju da ih upi{u jo{ 15.000. Do sada su potpuno podbacili Grci, sa svega ~etiri upisana bira~a, i Slovenci, kojih u Srbiji ima vi{e od pet hiqada, ali ih se upisalo svega devetoro.  Zakon o nacionalnim savetima prvi put predvi|a direktne izbore za ~lanove ovih tela. Koja tehni~ka procedura se mo`e o~ekivati na izborima? – Izbore sprovode Centralna izborna komisija (CIK), izborne komisije u op{tinama i bira~ki odbori. CIK }e, izme|u ostalog, propisati obrasce i pravila, odrediti bira~ka podru~ja i imenovati sastav organa za sprovo|ewe. Sve te podatke objavi}e na vreme u „Slu`benom glasniku“.  Pripadnici pojedinih nacionalnih mawina, poput Ne-

od zloupotreba i kakve su kazne predvi|ene? – Procedure koje su predvi|ene za dostavqawe re{ewa o izvr{enom upisu u posebne bira~ke spiskove kao i overa svakog potpisa za podr{ku listama i kandidatima za elektore predstavqaju mehanizme za kontrolu i spre~avawe zloupotreba. Ukoliko neko ne postupa u skladu sa Zakonom, predvi|ene su prekr{ajne nov~ane kazne.  Koja je procedura za prijavqivawe kandidata i lista? – Izborne liste mogu predlo`iti grupe gra|ana upisanih u poseban bira~ki spisak, Foto: S. [u{wevi} odnosno organizacije, udru`ewa gra|ana, kao i politi~ke maca i ^eha, ra{trkani su po organizacije nacionalnih mawiteritoriji Vojvodine. Mo`e na. Izbornu listu mora podr`ati li se organizovati jo{ neki najmawe jedan odsto, a ne mawe od na~in glasawa osim klasi~50 upisanih bira~a. Na listama nog? mora biti najmawe 30 odsto mesta – Kada bude odre|ivao mesta za za `ene. Spiskovi za podr{ku moglasawe, CIK }e se ra}e biti potrukovoditi brojem pisani, a izborKada neka zajednica na lista se dopripadnika nacionalnih mawina koje stavqa CIK-u sakupi 6.000 `ive na podru~ju na najkasnije dve overenih potpisa, kojem }e biti organedeqe pre glamo`e pokrenuti nizovano bira~ko sawa. Kada je mesto. Na~in glasaelektorski naproceduru wa odre|en je Zako~in birawa u pipriznavawa statusa tawu, elektor nom pa, samim tim, nacionalne mawine mora biti prinema mogu}nosti da se organizuje neki padnik mawine novi na~in. i imati 100 ove Na koji na~in Ministar- renih potpisa podr{ke, potvrdu o stvo mo`e kontrolisati izbobira~kom pravu, pismenu izjavu o re, koji su mehanizmi za{tite nacionalnoj pripadnosti i dokaz

TRIBINA „SREBRENICA – IMA[ LI HRABROSTI?”

Neophodno osuditi zlo~in U~esnici ju~era{we tribine „Srebrenica-ima{ li hrabrosti?“ saglasili su se da parlament mora da osudi zlo~ine po~iwewe u Srebrenici 1995. godine i da ih kvalifikuje kao genocid, kako zbog `rtava, tako i zbog budu}nosti Srbije. Na tribini koju su organizovali mladi Liberalno demokratske partije, profesor prava Vesna Raki}-Vodineli} je rekla da nema sumwe da bi Deklaracija o Srebrenici trebalo da sadr`i osudu genocida. Raki}-Vodineli} je naglasila da razume debatu u srpskom dru{tvu o tome treba li doneti Deklaraciju u kojoj bi se osudili svi zlo~ini po~iweni na teritoriji biv{e Jugoslavije ili Deklaraciju o Srebrenici sa osudom genocida i istakla da se to de{ava i u drugim dru{tvima.

„Postoji sna`na potreba da gra|ani odre|ene dr`ave poku{avaju da umawe wenu odgovornost pa i na na~in {to }e be`ati od te{ke, najte`e kvalifikacije za ratni zlo~in- genocida“, objasnila je ona. Ona je podsetila na presudu Me|unarodnog suda pravde (MSP) u kojoj se navodi da Srbija nije odgovorna za zlo~in po~iwen u Sreberenici, ali i da se Srbija smatra odgovornom za nespre~avawe zlo~ina. Ipak, rekla je Raki}-Vodineli}, pravna obaveza Srbije da donese Deklaraciju kojom bi osudila zlo~in u Srebrenici ne postoji, ali postoje neke druge vrste obaveza kao {to su eti~ke, socijalne i generacijske. „Razumem koliko je ovaj zadatak te`ak sa dru{tvenog stanovi{ta.Mnoga druga dru{tva ~ije

dr`ave nisu bile osu|ivane ovako te{ko kao Srbija, a koje su imale potrebu da se suo~e sa nekim mra~nim delovima svoje pro{losti ~ekale su gotovo pola veka da se sa tim suo~e“, istakla je ona. Predstavnik holandske nevladine organizacije Impjuniti vo~ za Srbiju Marijana Toma ocenila je da je obaveza Srbije da, kako je rekla „iska`e po{tovawe odgovornosti i istinu o tome {to se desilo“. Prema wenim re~ima dono{ewe Deklaracije predstavqa istorijsku {ansu Srbije da po~ne izgradwu pristojnog dru{tva. Ona je dodala da zbog toga srpski parlament nema ni mogu}nost ni mo} da kvalifikuje ovo delo i da odre|uje da li je re~ o zlo~inu protiv ~ove~nosti, stra{noj tragediji ili genocidu.

o prebivali{tu. Elektore mogu imenovati i organizacije i udru`ewa.  Postoje li ograni~ewa u u~e{}u politi~kih partija na ovim izborima? – Politi~ke stranke mogu u~estvovati samo ako imaju predznak neke od nacionalnih mawina.  Koliko su mawine, koje ne uspeju da organizuju direktne izbore, na gubitku? – Ako neka od mawina ne sakupi dovoqan broj upisanih za direktne izbore, pa je prinu|ena da organizuje elektorske izbore, to ne predstavqa problem. Novi zakon predvi|a mnogo boqe organizovano elektorsko glasawe. Ovi izbori }e biti slo`eniji, ali mnogo lak{i za kontrolisawe.  Neke od mawina, poput crnogorske, jugoslovenske, goranske... jo{ uvek nemaju zvani~an status nacionalne mawine, pa samim tim ne mogu birati ni svoj nacionalni savet. [ta wima po novom zakonu preostaje? – Kada neka zajednica sakupi 6.000 overenih potpisa, mo`e pokrenuti proceduru priznavawa statusa nacionalne mawine. Me|utim, i nakon dobijawa tog statusa mora}e da sa~ekaju slede}i ciklus, kroz ~etiri godine, da bi mogli organizovati izbore za svoj nacionalni savet. Koliko znam, u tom procesu su Crnogorci i Jugosloveni. Na `alost, kasno su po~eli da bi se sada, u ovom ciklusu, prikqu~ili izborima za nacionalne savete. P. Klai}

Mawe politi~ara Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor saop{tio je da }e na predstoje}e izbore za ~lanove novog Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne zajednice iza}i s jedinstvenom listom. On obja{wava da }e se truditi da na toj listi bude mawe politi~ara, a vi{e predstavnika civilnog sektora, u prvom redu ma|arski intelektualci. „O~ekujem da budemo jedinstveni po pitawu politike i da nam se pridru`e i druge ma|arske politi~ke partije. Planiramo da na izbore za ~lanove nacionalnih saveta iza|emo s dobrim programom koji }e imati za ciq rad na {irewu na{e kulture, obrazovawa, informisawe i materweg jezika”, najavio je Pastor. A. A.


c m y

DNEVNIK

INTERVJU

POLITIKA

ponedeqak22.februar2010.

3

GORAN JE[I], PREDSEDNIK OP[TINE IN\IJA I POKRAJINSKI POSLANIK

Nekom smeta vojvo|anski DS Predsednik op{tine In|ija i pokrajinski poslanik Goran Je{i} uveren je u to da zbog obavqawa ove dve funkcije nije u sukobu interesa i ogor~en je zbog, kako ka`e, medijske kampawe koja se vodi protiv ve}inski izbaranih vojvo|anskih poslanika koji su i ~elnici u lokalnim samoupravama. U razgovoru za „Dnevnik“ on je ocenio da je Zakon o Agenciji za borbu protv korupcije, kojim je predvi|eno da svi funkcioneri koji imaju vi{e funkcija od 1. aprila mogu zadr`ati samo jednu, „probelamti~an jer sadr`i element retroaktivnosti, i zato {to je u koliziji s re{ewima iz Odluke o izborima za poslanike Skup{tine AP Vojvodine“. – Tuma~ewa koja se danas pojavquju, prvenstveno kroz medijsku kampawu, ali i od nekih ~lanova Agencije, protiv vojvo|anskih poslanika, problemati~na su i zbog toga {to zadiru u izbornu voqu, odnosno imaju intenciju da izazovu prevremene izbore u tre}ini vojvo|anskih op{tina na polovini mandata aktuelnog saziva. Ispada da su 15 vojvo|anskih poslanika, koji su istovremeno ~elnici u lokalnim samoupravama, najkorumpiraniji qudi u Srbiji. Pa mi nismo profesionalni poslanici, ja nisam nijednu dnevnicu podigao u Skup{tini Vojvodine, niti novac za putne tro{kove... – ka`e Je{i}. On smatra da }e u slu~aju da ovi poslanici budu „dovedeni pred svr{en ~in“, u tre}ini vojvo|anskih op{tina morati da se raspi{u prevremeni izbori. Po wegovim re~ima, taj izborni ciklus s dva izborna kruga stopirao bi proces preuzimawa novih nadle`nosti APV. – Zato mislim da eventualna odluka kojom bi se ve}inskim pokrajinskim poslanicima one-

mogu}ilo da mandat ostvare do kraja ne mo`e biti nikakva druga~ija nego politi~ka. I zato imam utisak da se ovde zapravo „dovode u red“ neki delovi Demokratske stranke, odnosno wen vojvo|anski odbor.  Zbog ~ega imate utisak da je posredi „dovo|ewe u red“ vojvo|anskih demokrata i ko bi mogao doneti takvu politi~ku odluku? – Mi imamo apsolutnu ve}inu u Skup{tini Vojvodine i ova kampawa svakako ne ide u korist vojvo|anskog DS-a. Na udaru su ve}inski poslanici koji su, ina~e, u velikoj meri obezbedili i pobedu DS-a na pokrajinskim izborima na osnovu rezulata koje su ve} ostvarili u svojim op{tinama, a o~igledno je da smo smetwa nekom u beogradskoj politi~koj eliti. Uostalom, ~ini se da je to nastavak one kampawe koja je i vi{e od godinu dana trajala i kod usvajawa novog Statuta Vojvodine. Danas je na meti 60 vojvo|anskih

Skupo i besmisleno  Mnogi se pitaju zbog ~ega u vladaju}oj vojvo|anskoj stranci postoji strah od prevremenih izbora, s obzirom na to da su i nedavni lokalni izbori u nekim op{tinama u Pokrajini potvrdili dominaciju DS-a? – Tu se ne radi o strahu od izbora, ve} o tome da se bez objektivnog razloga dovodi u pitawe legitimna ve}ina u Skup{tini Vojvodine. I ne radi se tu o rejtingu bilo koje stranke, jer je re~ o ve}inskim izborima u kojima je najva`nije ime i prezime kandidata. Sad bi mi trebalo da na|emo nove qude koji bi se kandidovali za izbore, koji bi, uz to, i prili~no ko{tali poreske obveznike, a bili bi birani na mandat od godinu dana, {to je besmisleno. A to nema nikakve veze s tim ocenama da mi, eto, ne damo foteqe. Ja sutra mogu podneti ostavku na poslani~ko mesto, ali bi to izazvalo komplikacije zbog postoje}eg izbornog sistema. Uostalom, vaqda ciq Agencije treba da bude borba protiv korupcije, a ne dovo|ewe u pitawe izborne voqe gra|ana Vojvodine.

li~no re{ewe i poznato u evropskoj praksi. Uostalom, mi smo nakon posledwih pokrajinskih izbora dobili mi{qewe Pokrajinske izborne komisije i tada{weg Republi~kog odbora za utvr|ivawe sukoba interesa, ~iji je pravni sledbenik dana{wa Agencija za borbu protiv korupcije, da nismo u sukobu interesa. Uz to, li~no sam tad od Odbora dobio i preporuku da uz ove funkcije ne mogu biti i savetnik potpredsednika Vlade Srbije, nakon ~ega sam, naravno, odstupio s te funkcije.  Da li ste zbog kampawe o kojoj govorite imali bilo kakvu komunikaciju s Agencijom za borbu protiv korupcije? – Po{to smatram da nisam u sukobu interesa, mislim da bi sama Agencija trebalo da svima za koje proceni da su u takvom sukobu, po{aqe obave{tewe. poslanika koji su izabrani po Tako je, uostalom, radio pretve}inskom modelu, iako smo jehodni Odbor za spre~avawe sudino mi i predsednik Srbije koba interesa. Ja takvo obaveBoris Tadi} izabrani na nepo{tewe od Agencije do sad nisam srednim izborima, na koje smo dobio. Niti je bilo ko od mojih i{li s imenom i prezimenom, a kolega u Skup{tini Vojvodine ne pod strana~kim obave{ten o tobojama. Pa zar je me da je u sukobu Ispada da su 15 to borba protiv interesa. Sem vojvo|anskih korupcije, da se {to to ~ujemo napada kredibikroz medijsku poslanika, koji su litet qudi koji istovremeno ~elnici kampawu, ili, imaju takav legipak, kroz neke u lokalnim timitet i koji su medijske izjave samoupravama, lideri u svojim pojedinih ~lanonajkorumpiraniji op{tinama? Miva Agencije, koji slim da to nije su, dok su bili qudi u Srbiji ciq tako va`nog ~lanovi navedezakona kao {to je nog Odbora, poovaj o Agenciji za borbu protiv krajinskim poslanicima dali korupcije, i ovaj zakon ne bi sasvim druga~ije tuma~ewe.  Kako }e se nakon 1. apritrebalo da se me{a u izborna pitawa. la pona{ati poslanici klu Ali, zbog ~ega je ovaj proba ZEV-a koji su i ~elnici u blem otvoren tek sad, a ne lokalnim samoupravama? Da kad je Zakon o agenciji za li su realne ideje o pokretaborbu protiv korupcije usvawu inicijative za ocenu jan, s obzirom na to da ga je ustavnosti ovog zakona? izglasala ista koalicija ko– Mi }emo, naravno, po{tovaja je na vlasti i u Pokrajini i ti Zakon i odluku Agencije. na republi~kom nivou? Ina~e, na sastanku poslani~kog – Tu je i pokrajinski parlakluba pro{le nedeqe razgovament napravio propust jer u vrerali smo o razli~itim mogu}nome dono{ewa tog akta nije ulostima, jer ne `elimo da trpimo `io amandmane kojima bi se takvu medijsku kampawu. Pa, u kroz zavr{ne odredbe tog Zakorepubli~kom parlamentu, prona preciziralo da se wegova tivno i Ustavu i Zakonu, sede primena u slu~aju ve}inski izagradona~elnici nekih gradova u branih pokrajinskih poslanika Srbiji, koji su u sukobu intereodla`e do okon~awa mandata aksa od 2006. godine jer su poslatuelnog saziva Skup{tine Vojni~ke mandate dobili preko izvodine. Naime, izborni sistem u borne liste. Mislim da bi poPokrajini druga~iji je od izkretawe postupka za ocenu bornog modela za republi~ke i ustavnosti ipak nanelo vi{e lokalne izbore, jer je kombino{tete nego koristi, s obzirom van, odnosno nala`e da svaka opna to da smo ina~e ve} nedeqama {tina mora imati barem jednog na meti negativne medijske kampredstavnika u vojvo|anskom pawe. parlamentu, {to je, ina~e, odB. Dragovi}-Savi}

RAZLAZ U STAVOVIMA DS-a I G17 PLUS U ZREWANINU

„[um” na taksama Demokratsku stranku je iznenadila odluka odborni~ke grupe G17 plus i SDPS – Pokret „Ravnopravnost“ u Skup{tini grada Zrewanina da podnese amandman na predlog odluke o komunalnim taksama, koja se na{la na dnevnom redu posledwe sednice lokalnog parlamenta odr`ane u petak. Ovakav potez ne bi bio ~udan da su dve pomenute partije u opoziciji. Me|utim, one, zajedno s demokratama, ~ine deo vladaju}e koalicije u Zrewaninu. Na pitawe da li je ~udno da stranka vladaju}e koalicije podnosi amandman na predlog lokalne vlasti, visoki funkcioner G17 plus Goran Kauri} odgovorio je za “Dnevnik” da u tome ne vidi ni{ta posebno, dodaju}i da to ne zna~i i distancirawe od koalicionih partnera iz DS-a. – Jesmo koalicija koja u ovom trenutku vodi grad Zrewanin, ali naravno da se ne sla`emo u svemu. Ta neslagawa nisu nepre-

U SUSRET REDOVNOM ZASEDAWU SKUP[TINE SRBIJE

Kre}e poslani~ko zagrevawe Poslanici srpskog parlamenta sutra }e, posle du`eg odmora, ponovo sesti u skup{tinske klupe da bi na vanrednoj sednici raspravqali samo o jednoj ta~ki dnevnog reda – predlogu zakona o skup{tini. To }e biti i svojevrsno “zagrevawe” uo~i starta redovnog prole}nog zasedawa, koje, po slovu Ustava Srbije, po~iwe prvog radnog dana u martu i traje narednih 90 dana. Na pitawe da li ve} ima nekakav plan o tome {ta bi se sve moglo na}i na dnevnom redu ovog zasedawa, predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} odgovara : “Imam, kako da ne”. – Prva sednica ne}e biti preduga. Na dnevnom redu ima}emo neka kadrovska pitawa, potom akta koja nemaju snagu zakona ve} odre|enih ugovora koje donosi Skup{tina – obja{wava Slavica \uki}-Dejanovi} u izjavi za “Dnevnik”. – O~ekujem da }e biti usvojen ~itav niz poreskih zakona i propisi o carini. To }e biti ta prva sednica, koja }e biti ne{to kra}a. Ve} planiramo i narednu, iza toga, a dnevni red za wu }e tek biti utvr|en. Po{to bi do starta redovnog zasedawa trebalo da bude usvojen i zakon o Skup{tini, “Dnevnik” je interesovalo da li }e biti nekih novina kod planirawa sednica, budu}i da }e parlament dobiti kolegijum.

kih grupa – o~ekuje Slavica \uki}-Dejanovi}. Na pitawe {ta po wegovom uverewu treba da bude prioritet na predstoje}em zasedawu, lider LDP-a ^edomir Jovanovi} upozorava za “Dnevnik” na to da “Skup{tina ne mo`e ignorisati `ivot”. – Uz potrebu redovne dinamike koja Skup{tinu usmerava ka obavqawu evropskih poslova, koji su svakako prioritet, poslanici moraju da daju politi~ki odgovor na inicijativu da se donese rezolucija o Srebrenici, ideje koju je li~no predsednik Srbije Boris Tadi} izneo u javnost – nagla{ava Jovanovi}. Potpredsednik LSV-a Bojan Kostre{ isti~e da zna da to {to bi on i wegova stranka `eleli ne}e biti me|u prvim ta~kama dnevnog reda prole}nog zasedawa. – Polako isti~e rok za dono{ewe zakona o imovini i o izvornim prihodima. To je ono {to je za mene i poslanike LSV-a u ovom trenutku prioritet – podvla~i Kostre{ u izjavi za “Dnevnik”. – No to ne}e sigurno biti, bar ne na samom po~etku zasedawa, iz prostog razloga {to Vlada jo{ nije pripremila ta dva zakonska predloga. LSV je oro~io negde do sredine marta da Vlada iznese svoj predlog. Ako se to ne desi, mi }emo krenuti samostalno u izradu predloga i insistira}emo na tome da

Okupqawe oko Srebrenice Jo{ uvek se ne zna kada bi rezolucija o Srebrenici mogla do}i na red, ali Slavica \uki}-Dejanovi} ne iskqu~uje mogu}nost da je parlament usvoji u martu. – Nije iskqu~eno da }emo prekinuti prvu sednicu redovnog zasedawa, ili ~im se ona zavr{i razgovarati o rezoluciji i izglasati je – ka`e predsednica, dodaju}i da tekst rezolucije „nije sporan“, ali da je tendencija predlaga~a tog teksta da okupi {to ve}i broj poslanika i da se {to {irom podr{kom osudi taj te`ak zlo~in. Slavica \uki}-Dejanovi} je za “Dnevnik” potvrdila da “SPS ne}e pisati tekst rezolucije, ali }e podr`ati rezoluciju o zlo~inima u Srebrenici”. – Sama priprema sednica bi}e uz neuporedivo ve}i anga`man ve}eg broja poslanika koji su na funkcijama potpredsednika Skup{tine i {efova poslani~-

ova dva zakona budu pod hitno doneta, iz prostog razloga {to je to uslov za zaokru`ivawe Statuta i Zakona o nadle`nostima Vojvodine. S. Stankovi}

REKLI SU

\uki}-Dejanovi}: Nema izbora dok postoji ve}ina Predsednica Skup{tine Srbije i funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je ju~e da vanrednih izbora ne}e biti dok postoji sada{wa vladaju}a ve}ina. \uki}-Dejanovi} je novinarima u Vaqevu rekla da Srpska napredna stranka mo`e da sakupi i „dva miliona potpisa gra|ana“ uz zahtev za vanredne parlamentarne izbore, ali da to ne zna~i ni{ta dok postoji stabilna vladaju}a ve}ina u republi~kom parlamentu sa Demokratskom strankom na ~elu“ Ona je ocenila da postoje neformalne grupe koje rade na stvarawu lo{eg izmixa SPS-a, ali nije precizirala o kojim grupama je re~.

\uri}: SNS prikupila 700.000 potpisa mostiva i na{ amandman je i{ao u pravcu iznala`ewa boqeg re{ewa, jer je ~iwenica da su komunalne takse izazvale ogromno nezadovoqstvo gra|ana. Stru~ne slu`be o~igledno nisu ba{ najboqe sagledale tu problematiku – kazao je Kau-

ri}, dodaju}i da to ne smatra nikakvim udarom na koaliciju. Sagovornik „Dnevnika” je priznao da to nije ~est slu~aj, i ujedno najavio da }e ih biti jo{ u narednom periodu. Na pitawe da li grupisawe odbornika G17 plus i SDPS-a ima za ciq stva-

rawe ja~e pregovara~ke pozicije s DS-om, Kauri} je istakao da se mo`e i tako protuma~iti. – Tehni~kom saradwom oja~avamo na{u poziciju unutar gradskog parlamenta, ali to nije lo{e ve} zna~i kvalitet – navodi Kauri}. @. B.

Srpska napredna stranka prikupila je do sada vi{e od 700.000 potpisa gra|ana za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, izjavio je u Beogradu funkcioner te stranke Marko \uri}. On je na konferenciji za novinare naveo da broj prikupqenih potpisa pokazuje da je vlast u Srbiji u „dubokoj krizi legitimiteta“ i ponovio zahtev za raspisivawem vanrednih parlamentarnih izbora.Funkcioner SNS je kritikovao predstavnike vladaju}e ve}ine zbog stava da je vlada stabilna i da nema potreba za vanrednim izborima i ocenio „da to hipnotizerski ponavqaju ne bi li sve ubedili u tako ne{to“.Po \uri}u, pred vladom su dva puta - da postupi odgovorno i raspi{e vanredne izbore ili da ignori{e voqu gra|ana koji tra`e promene.


4

EKONOMIJA

ponedeqak22.februar2010.

BANKARI PO^ELI DA ODOBRAVAJU ZAJMOVE U DOMA]OJ VALUTI SA FIKSNOM KAMATOM

Dinar opet u glavnoj ulozi

Ako se ve} zadu`ujete najboqe je da to bude u dinarima i uz fiksnu kamatu, rata }e vam tako biti ista iz meseca u mesec i ne morte da strepite od promena na kursnij listi. Ovaj velikodu{ni savet finansijskih stru~waka klijenti banaka uglavnom nisu mogli da

no. Krediti se mogu koristiti i za refinansirawe drugih zajmova. Sosijete `eneral tako|e nudi zajmove u dinarima fiksna kamata je godi{ewe 22,odsto rok otplate je do 60 meseci a depozit i u~e{}e nisu potrebni. Folks banka nudi dinarske kredite s fiksnom sto-

DNEVNIK

DR@AVNI KREDITI ZA „PUNTO”, NAME[TAJ, MA[INE…

Doma}e najboqe, ako je i jeftino Vlada Srbije i u 2010. godini kredit. Tako su, obnovili belu nastavqa sa subvencionisanim tehniku, kupili nov name{taj kreditima, a za te namene obezili tepih. Gotovo 14.000 be|eno je miliqudi vozi novi jardu i trista miliona evra. Uz Za subvencionisane “punto” kupqen kamatu ni`u od kredite obezbe|eno na kredit. Oko poqopritr`i{ne, na rasje milijardu i trista 1.600 vrednika do{lo polagawu su ismiliona evra je do traktora. Za plativi potroove godine jeftin potro{a~ki kredit, a {a~ki kredit da su zaista koriuslov je kupovina sni pokazuje lawdoma}ih proizvoda. Oni po ceski primer. Oko 30.000 gra|ana je ni i kvalitetu ne zaostaju za u 2009. godini uz pomo} dr`ave uvoznim. podiglo dotirani potro{a~ki

U 2010. godini dotirani kredit za “punto”, traktore, kamione i gra|evinske ma{ine otpla}iva}e se pet do sedam godina sa kamatom od 4,5 odsto. Krediti za name{taj, podne obloge, ku}ne aparate, gra|evinski materijal i poqoprivrednu mehanizaciju otpla}iva}e se do pet godina uz kamatu do {est odsto. “To su akcije koje nisu samo odgovor na krizu, nego su, rekao bih, potreban ekonomski patriotizam koji nije usmeren ni protiv koga, nego je namewen samo

podr{ci onome {to je na{e”, rekao je ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}. U jeftino kreditirawe za sada je ukqu~eno 37 banaka i lizing ku}a. Potro{a~ki krediti veoma su bitni jer podsti~u doma}u proizvodwu, a ciq dr`ave je da se tako sa~uvaju radna mesta i podstakne privredni rast. Samo pro{le godine odobreno je oko 50.000 dotiranih kredita vrednih gotovo 170 miliona evra.

STANOVI NA LIZING MO@DA VE] OD MARTA

Dve re~i do krova nad glavom Sigurnost doma}e valute pla}a se skupqim kamatama, {to u na{im uslovima nije zanemarivo poslu{aju jer su bankari u ponudi retko imali zajmove u doma}oj valuti, a fiksne kamate bile su pusti san. Ovih dana i one su se pojavile u ponudi, ali ovu zajmovi su skupqi od indeksiranih. Tako prosta ra~unica pokazuje da ukoliko bi stranka uzela zajam od 1.000 evra uz godi{wu kamatu od 15 posto gdi{we, na tri godine, cena novca bila bi 248 evra ukupno. Za dinarski zajam od 100.000 dinara uz kamatu od 22 odsto na istom nivou, a nakon isteka 36 meseci ukupni kamatni tro{ak bi bio 375 evra.Sigurnost doma}e valute pla}a se 127 evra {to u na{im uslovima nije za baciti. Kako to izgleda kada se krene od banke do banke? EFG ima odnedavno ima ove zajmove u ponudi. Kamata je fiksna a iznosi 20,86 efektiv-

pom i to gotovinske, potro{a~ke, za legalizaciju i za refinansirawe. Ovi potowi odobravaju se na rok od 60 meseci maksimalno bez u~e{}a depozita uz godi{wu efektivnu stopu od 20,06 odsto.Fiksnu stopu od 26,78 tako|e godi{we nudi u Hipo Alpe Adrija banka na pet godine a zajmovi se daju u gotovini ali i kao potro{a~ki i za legalizaciju. Erste banka nudi dinarske zajmove za refinansirawe stopa se kre}e od 20,78 do 24,21 odsto a rok vra}awa je 12 meseci. Kada su prethodnih godina bankari pitani za{to nema vi{e zajmova u dinarima onda je kao glanvi razlog navo`ena previsoka referentna stopa NBS ona je sada 9,5 odtso.To je duplo mawe nego lane ali su ovi krediti i daqe skupo. D. Vujo{evi}

PRIVREDA MORA DA POVE]A KVALITET PROIZVODA

Nauku vratiti u fabrike

Privreda Srbije nalazi se pred velikim izazovom da pove}a kvalitet svojih proizvoda i konkurentnost, kako bi olak{ala put na svetsko tr`i{te, {to nije mogu}e bez primene najnovijih nau~nih dostignu}a, a to se jo{ uvek te{ko sprovodi, ocenila je za Tanjug pomo}nica direktora Insituta za prehrambene tehnologije novosadskog Poqoprivrednog fakulteta Aleksandra Novakovi}. Ona tvrdi da je jako veliki problem “spustiti nauku u privredu”, ali Institut se trudi da besplatnom obukom i seminarima pomogne i

Ako bude dobre voqe i ne bude zastoja u proceduri u Skup{tini Srbije gra|ani bi prve stanive na lizing mogli da kupe ve} narednog meseca. Za ovu varijantu zainteresovani su i graditeqi u budu}i kupci, a najva`nije od svega je da novca za ovu namenu ima dosta, jer Be~ki sporazum o obimu kredita va`i i za lizing ku}e. A {ta to treba da se izmeni da bi stanovi mogli kod nas da se kupuju na ovaj na~in {to je odavno uobi~ajeno u zemqama EU kao i onima koje prolaze tranziciju - Dve su promenen neophodneobja{wava direktor Inteza lizinga Vlastimir Vukovi}. - Mora se omogu}iti da stan kupqen na lizing nakon isteka ugovora a kada su izmirene sve obaveze prelazi u vlasni{tvo korisnika lizinga. Kod nas je sada za nepokrentosti mogu} samo operativni lizing. To je najsli~nije klasi~nom zakupu pa posle isteka ugovora nepokretnost ostaje prvobitnom vlansiku a ne prelazi u ruke korisnika koji je pla}ao lizing naknadu. Budu}e

Mora se omogu}iti da stan kupqen na lizing nakon isteka ugovora, a kada su izmirene sve obaveze, prelazi u vlasni{tvo korisnika lizinga vlasi{tvo korisnika kod finansijkog lizinga mora biti jasno definisano. Druga bitna izmena odnosi se na poreski tretman. Kada se ugovor okon~a i korisnik lizinga postane vlasnik ~eka ga pla}awe PDV-a na ceo iznos ispla}ene sume za stan.To je kao kada bi kupac nakon otplate stana tu stopu platio na

celokupan iznos rata plus kamata. Zato je zahtev kompanija koje se bave finansijskim lizingom, da kupovna stana ili poslovnog prostora na kredit i na lizing ima isti poreski tretman. Tu bi se onda tako|e harminozovali sa ve}inom zemaqa EU. Ho}e li lizing naknada biti povoqnija od kamate ili tek }e

se videti i ra~unati. Kod valsni{tva razlika izme|u korisnika lizinga i kupca stana na kredit je u tome da prvi ne postaje vlasnik stana dok drugi odmah po useqewu mo`e da ga upi{e u zemqi{ne kwige uglavnom sa hipotekom. Kod lizinga hipoteke nema jer stan ostaje do ispuwewa uslova iz ugovora ku}i koja se bavi finansijskim lizingom. Zato nema ni tro{kova vezanih za hipoteku ni skupqawa prili~nog broja dokumenata za wu. U kompanijama koje se bave finansijskim lizingom smatraju da }e kupovina stanova biti zanimqiva te da bi i tu trebala dr`ava da omogu}i subvecije. [to se ti~e poslovnog prostora mogu}nosti su tako|e dobre. Jedino gde nema razloga za optimizam je skup{tinska procedura .Tu su se zaglavili mnogi zakoni dobre izmene i predlozi. Bilo bi dobro da izmene koje se odnose na finansijski lizing budu izuzetak.A posao nije veliki u na{im proposima treba izmneti tek par re~i . D. Vujo{evi}

SRBIJA MORA DA MEWA ZAKON O KONCESIJAMA

proizvo|a~ima i potro{a~ima.Institut sada radi, prema re~ima Novakovi}eve, na stru~nom usavr{avawu proizvo|a~a za upravqawe bezbedno{}u proizvoda, a ve} je organizovao niz obuka za sistem oznake geografskog porekla. “Promovi{emo za{titu na{ih proizvoda, kako hrane, tako i kulturno istorijskog nasle|a”, ukazala je Novakovi}eva. Posle dono{ewa Zakona o bezbednosti hrane, odr`an je prvi kurs za upravqawe analizom rizika, pri ~emu su kori{}ena iskustva austrijskog tehnolo{kog instituta.

Javno-privatno partnerstvo samo na otpadu Javno- privatno partnerstvo, koje je u svetu sve prisutnije i pomo}u koga su re{avani mnog infrastrukturni problemi, u Srbiji skro da i ne postoji. Ta~nije, ima ga ali bukvalno samo samo na otpadu. Kod nas je izgleda najlak{e uzeti kredit , raspisati tender , prodati, pokoniti ili na neki drugi na~in namamiti investitore, ali jo{ nismo probali isprobani recept.

naru o javno-privatnom partnerstvu u infrastrukturi, koji je organizovala kancelarija Svetske banke (SB) u Srbiji. \eli} je ocenio da razvoj infrastrukture nije mogu} bez privatno-javnog partnerstva, i ukazao da }e Srbija morati da upotrebi i druge oblike finasirawa, a ne samo direktno zadu`ivawe. \eli} je kazao da Srbija nema dovoqno dobar zakonski okvir za razvoj partnerstva

Dobro za zadu`ene zemqe KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,656

98,7548

99,3967

98,1623

Australija

dolar

1

65,1539

65,2191

65,643

64,8278

Kanada

dolar

1

69,7413

69,8111

70,2649

69,3922

Danska

kruna

1

13,2479

13,2612

13,3474

13,1816

Norve{ka

kruna

1

12,2133

12,2255

12,305

12,1521

[vedska

kruna

1

10,0336

10,0436

10,1089

9,9833

[vajcarska

franak

1

67,2778

67,3451

67,7828

66,941

V. Britanija

funta

1

112,775

112,888

113,622

112,211

SAD

dolar

1

73,1042

73,2874

73,8004

72,7377

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 2. 2010. godine

Stru~wak SB @ose Luis Gua{ isti~e da javno-privatnopartnerstvo mo`e i treba da bude jak instrument ulagawa u infrastrukturu. On navodi da ono dovodi do pove}awa broja radnih mesta i prihoda doma}instava, posebno u veoma zadu`enim zemqama kakva je i Srbija. Mo`da uskro I poku{amao. Naime, potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je da bi sredinom ove godine trebalo da se usvoje izmene i dopune Zakona o koncesijama. Va`e}i Zakon o koncesijama odgovara velikim, nacionalnim projektima, ali ne mo`e da zadovoqi potrebe lokalnih projekata. Zato }e u zakon biti unete odredbe koje bi se bavile i dugim formama javno-privatnog partnerstva, rekao je \eli} na semi-

javnog i privatnog sektora te se zato intenzivno radi na tome. Prema wegovim re~ima, Srbiji }e kao tranzitnoj zemqi biti potrebno da u finasijsku konstrukciju za izgradwu transpotne infrastrukture ukqu~i sve zainteresiovane partnere jer to ne}e mo}i da uradi sopstvenim sredstvima. Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i op{tina \or|e Stani~i} je ukazao da u Srbiji jo{ uvek nijednim za-

konom nije definisano javnoprivatno partnerstvo, kao ni procedura koju treba da primewuju partneri u tom poslu. Stani~i} je naveo da je do sada, na lokalnom nivou u Srbiji, javno-privatno partnerstvo uspostavqeno u nekoliko op{tina, iskqu~ivo u upravqawu komunalnim otpadom, i to radi pru`awa usluga, rekonstrukcije i izgradwe objekata. Stani~i} je istakao da je primena javno-privatnog partnerstva na lokalnom nivou dobar “alat” za podizawe nivoa usluga koje op{tine i gradovi pru`aju

gra|anima i da je to dobrodo{ao finasijski instrument za unapre|ewe stawa lokalne infrastrukture, ali samo u regulisanim uslovima koji su jasno definisali prava svih u~esnika. Profesor, Miroqub Labus, biv{i potpredsednik Vlade Srbije, ocenio je da primenu koncepta javno-privatnog partnerstva u Srbiji ote`ava visok rizik zemqe koji poskupquje ulagawa, ali i to {to taj model finasirawa pored poboq{awa kvaliteta usluga pove}ava i wihovu cenu. E. D.


SRBIJA I MMF

Tek sledi peglawe problema Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Piti} izrazio je o~ekivawe da }e Srbija uspe{no zavr{iti tre}u reviziju aran`mana sa Me|unarodnim monetarnim fondom i povu}i tre}u tran{u kredita, ali da joj tek predstoji ozbiqan posao na restrukturirawu javne potro{we, koji }e sa~ekati naredne misije MMF-a. “Fond nije vi{e strogi policajac kao {to je nekada bio, ali mislim da je vreme da mi

budemo sami prema sebi strogi, u onom segmentu u kome je va`no da se deo javne potro{we restruktuira”, istakao je Piti} u izjavi Tanjugu. Vlada bi, prema re~ima Piti}a, trebalo da ozbiqno radi na reformi penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, tako da dobijemo moderne sisteme koji imaju dugoro~ne i stabilne izvore finansirawa. “Mislim da je vreme toliko osetqivo da je va`no da se svaki dinar oprezno i kvalitetno tro{i. Potrebno je tro{iti zato {to je to jedini na~in da se nedostatak tra`we kompenzuje, ali budemo li tro{ili kako ne vaqa, populisti~ki, ne treba nam MMF da shvatimo da smo gre{ili”, istakao je Piti}. “Nije vreme za populizam, vreme je za ozbiqan reformski zahvat i nadam se da nam ne}e biti potreban MMF da to razumemo u potpunosti”, rekao je on isti~u}i da dolazi vreme novih izbora, a da iskustvo iz posledwih godina pokazuje sklonost ka davawu populisti~kih izjava, koje se kasnije ispuwavaju iz buxteskih sredstava. Piti} je naglasio, komentari{u}i najave o mogu}em odmrzavawu plata i penzija u ovoj godini, da ne vidi prostor za to, ukoliko Srbija ne napravi neke “fantasti~ne” rezultate.

ponedeqak22.februar2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

VESTI

^ETIRI TAKMACA ZA FABRIKU LEKOVA

Galeniku bi [tada, Alapis, Abot i OMNIA Nema~ka [tada, gr~ki Alapis, ameri~ki Abot i evropski investicioni fond OMNIA su kompanije koje su otkupile tendersku dokumentaciju za Galeniku, saznaje B92. U Agenciji za privatizaciju nisu `eleli da potvrde ovu informaciju, koju me|utim, nisu ni demantovali, uz obrazlo`ewe da je odlu~eno da imena potenci-

[to nas hvali „Erbas”

jalnih kupaca Galenike ostaju tajna zbog insistirawa jedne od kompanija koje su otkupile tendersku dokumentaciju. U Agenciji ka`u da je to jedini razlog zbog kojeg do 19. marta, kada je rok za podno{ewe “pisma o namerama” zainteresovanih kompanija, ne}e otkrivati imena onih kompanija koje su otkupile tendersku dokumentaciju.

VLADA NAMERAVA PREPORUKOM DA OGRANI^I ZARADE

Samo sila obara direktorske plate Kad god se predstavnici srpske vlade sretnu sa delegacijom MMF-a ponavqa se ista pri~a. Sve {to se od nas tra`i mi bezpogovorno prihvatamo i obavezujemo se da to sprovedemo u delo a ~im vidimo le|a delegaciji MMF-a ovde se nastavi po starom. Tako je i sa platama direktora javnih preduze}a i raznoraznih dr`avnih agencija. Prethodnih dana smo pred MMF-om ponovili da }e Vlada Srbije po{tovati ograni~ewe plata a u `ivotu su upravo direktorima javnih preduze}a i agencija one od po~etka godine odmrznute, odnosno posledwim danom pro{le godine prestao je da va`i zakon o privremenom smawewewu plata ~ime su one vra}ene na april 2009. godine kada su morale da se svedu na “samo” 190.000 dinara mese~no. Da je postojala voqa da se i daqe zauzdavaju prevelike plate direktora javnih preduze}a i dr`avnih agencija onda se zakon ne bi ograni~io na 31.decembar 2009. godine jer se znalo da }e nakon toga sve biti po starom i da }e svi jedva do~ekati da sebi vrate 100.000 dinara, a neki bome i vi{e od toga, {to se pokazalo kao ta~nim. Naime, ~im je prestala obaveza da plate ne mogu biti ve}e od 190.000 dinara ve}ina direktora javnih preduze}a vratila je sebi duplo ve}e plate kakve su ina~e imali pre usvajawa zakona. Kada su i u vlasti postali svesni da to ne}e vaqati jer im upravo povratak velikih plata direktora javnih preduze}a i agencija izbija iz ruku adut pred zaposlenima u istim da su zarade ove godine zamrznute u Vladi Srbije su se setili da

U{teda za minimalaca Koliko je za direktore javnih preduze}a i dr`avnih agencija preporuka Vlade Srbije o maksimalnoj plati od 220.000 bolna najboqe se vidi kada se uporede plate na koje su oni istekom zakona o privremenom smawewu plata vra}eni a sada bi trebali da ih umawe. Tako je direktor JAT ervejza po~etkom pro{le godine primao 379.181 dinar mese~no pa zna~i da sada treba da se odrekne oko 150.000 dinara. Direktor Telekoma bi preporukom Vlade izgubio oko 130.000 dinara mese~no jer bi umesto 354.879 primao 220.000 dinara. Prvi ~ovek EPS treba da se odrekne 120.000 dinara jer bi platu od 345.779 za toliko morao da smawi. Direktor Transnafte bi “kalirao” za 110.000 pa bi umesto 331.163 primio 220.000 dinara. ^elnici Centralnog registra treba da se odreknu 130.000 pa da umesto 356.205 dinara primaju novi limit od 220.000 dinara. U Agenciji za privatizaciju umesto 344.149 primili bi ~ak 120.000 dinara, a u Agenciji za osigurawe depozita umesto 322.598 mawe za 100.000 dinara... Ako se zna da je minimalna zarada u Srbiji, a prima je pola miliona zaposlenih, 15.900 dinara nije te{ko izra~unati koliko radnika radi za “odricawe” direktora koji budu po{tovali vladinu preporuku. Tako }e u{tedom na platu direktora JAT-a mo}i da se isplati ~ak 10 radnika sa miimalnom zaradom! donesu preporuku prema kojoj direktori mogu imti najvi{e 220.000 dinara mese~eno. Da-

INTERVJU

kle, preporuka treba da zameni zakon, a u Vladi veruju da }e se ona po{tovati, a u suprotnom,

5

direktori koji se o wu oglu{e bi}e pod lupom. Kako je svima jasno da se zapravo preti praznom pu{kom, jer neki od direktora javnih preduze}a nisu se pridr`avali ni pro{logodi{weg zakona a kamoli da }e poslu{ati preporuku, najavquje se da }e se pojedinim ~elnicima javnih preduze}a mewati ugovor o radu i to tako {to }e u wemu stajati da mogu zaraditi najvi{e 220.000 dinara mese~no. U Ministarstvu rada, koje je pored Ministarstva finansija zadu`eno da kontroli{e isplatu zarada u javnim preduze}ima, priznaju da do sada nisu imali uvid u wihovu kona~nu zaradu ve} samo u bruto prosek plata rukovodstva i zaposlenih. Upravo zbog toga ~ak ni u Ministastva rada ne znaju koliko je ta~no ko od direktora JP primio . Pomo}nica ministra rada Radmila Kati}-Bukumiri} o~ekuje da bi ugovor o radu za rukovodioce JP i dr`avnih agencija mogao da re{i problem nepo{tovawa preporuke. Ona isti~e da }e jednostavno u ugovoru o radu, koji }e posle preporuke nekim rukovodiocima biti izmewen, stajati ta~an iznos plate koji }e biti limitiran na maksimalnih 220.000 dinara, kako je Vlada i preporu~ila. To je, tvrdi ona, garancija da ne}e primiti vi{e nego {to pi{e u ugovoru. Ako ni to ne bude dovoqno onda }e Vlada smewivati neposlu{ne direktore JP. S obzirom na tro da su direktorima foteqe dodeqivne po partijskoj liniji nije nemogu}e da ih Vlada zare{i zbog nepo{tovawa preporuke o platama . Q. Male{evi}

Proizvo|a~ aviona Erbas ocenio da }e rast u putni~kom aviosaobra}aju u sredwoj Evropi biti prose~no 6,4 odsto godi{we do 2028. “Srbija je u dobroj poziciji da zabele`i rast ve}i od proseka regiona”, kazao je potpredsednik Airbusa Andreas Kramer srpskim novinarima koji su posetili sedi{te te kompanije u Tuluzu. Kramer je naveo da su prednosti Srbije strate{ki dobro postavqen aerodrom u Beogradu, koji je u sredi{tu Balkana, ukidawe viza i o~ekivani ekonomski rast. “Vidimo veliki potencijal za Srbiju i srpsku aviokompaniju”, rekao je on.

„\erdap” radi punom parom U hidroelektrani “\erdap 1” u januaru je ostvarana 20 odsto ve}a prozvodwa elektri~ne energije od planirane, izjavio je danas Tanjug u direktor ogranka HE “\erdap 1“ Qubi{a Joki} i naveo da je u prvom mesecu ove godine u toj hidroelektrani proizvedeno oko 576.000 megavat sati struje. Joki} je istakao da trenutna dnevna proizvodwa struje u “Derdapu 1” iznosi oko 16.000 megavat ~asova i dodao da je u februaru planirana proizvodwa elektri~ne energije od 442.000 megavat sati. Joki} je izrazio o~ekivawe da }e do kraja februara biti ne samo ispuwen ve} i preba~en plan proizvodwe struje za taj mesec. On je dodao da }e predvi|ani plan proizvodwe struje u ovom mesecu najverovatnije biti preba~en za vi{e od 20 odsto. Prose~na godi{wa proizvodwa struje u “\erdapu 1” iznosi 5,65 milijardi kilovat-sati.

Srbija zove kom{ije Srbija }e ove godine vi{e raditi na privla~ewu turista iz regiona i promociji kra}ih turisti~kih tura, izjavio je dr`avni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije Goran Petkovi}. Petkovi} je agenciji Beta rekao da }e Srbija morati vi{e da se bori da privu~e i zadr`i turiste, jer }e zbog oporavka privrede ove godine ponovo biti dostupne daqe i skupqe destinacije. Kako je rekao, Srbija }e poku{ati da dovede ve}i broj turista iz Ma|arske i Rumunije, {to se dobro pokazalo pro{le godine. “Poku{a}emo ponovo da privu~emo ve}i broj turista iz Slovenije, koji su se vratili nakon blagog pada u 2008.”, rekao je on i dodao da je potrebno nastaviti privla~ewe turista iz Bugarske, Makedonije i Gr~ke.

NIKOLA VUKOJA, DIREKTOR „UNIMETA“ U KA]U

Izgleda da je najgore jesenas pro{lo Po mnogo ~emu projekat koji je pokrenulo preduze}e „Unimet“ u Ka}u predstavqa jednu od najzanimqivijih investicija u Srbiji. Ne samo zbog toga {to je Gojko Kunovac doneo kapital iz [vedske pa se wegova investicija do`ivqava kao strano ulagawe, ve} i zato {to se na poslu koji je potpuno izvozno opredeqen okupilo nekoliko desetina podizvo|a~a, ~ime je stvorena davno zaboravqena, a sada preko potrebna mre`a tehnolo{ki sposobnih i tr`i{no konkurentnih preduze}a doma}e metalske industrije. Ova saradwa uspe{no funkcioni{e ve} godinama, ali je svetska ekonomska kriza dovela u pitawe i dokazanu izdr`qivost „Unimeta“ i wegovih kooperanata. Mada se po~etkom pro{le godine procewivalo da pad realizacije ne}e biti ve}i od desetak procenata, direktor „Unimeta“ Nikola Vukoja ka`e da su se problemi bili znatno ve}i. - Kriza nije po|ednako pogodila sve industrijske grane na

zapadu Evrope - obja{wava Nikola Vukoja. Neke su bile br`e, a neke sporije pogo|ene. Tako je trpila i na{a realizacija.

pravqati i negativni trendovi su donekle zaustavqeni. Ostaje nam da se nadamo da }e se pozitivne tendencije o~uvati i da }e

[vedska politika u slu`bi privrede - Na{ vlasnik nam ~esto obja{wava da je u [vedskoj ukupna politi~ka struktura u slu`bi privrede. Wima je jasno da politike nema bez privrede. Nijedan {vedski ambasador u posledwih 20 godina nije propustio da do|e u Ka}, da nas poseti i da se informi{e o poslovawu „Unimeta“. Doma}i politi~ari dolaze samo pred izbore. Birokratija je veoma ozbiqna prepreka, procedure i postupci su u`asno komplikovani, spori i selektivni. Nikada ne znamo da li }e se kamion s na{om robom na granici zadr`ati 30 minuta, pet sati ili znatno du`e. Nedavno nas je posetila carinska inspekcija, koja nam je zapretila da }e nas kazniti, jer smo jednu kompjuterski vo|enu ma{inu uneli u halu da ne kisne. Tek posle dugog ube|ivawa prona{li su stavku koja govori o za{titi CNC ma{ina i koja nas je oslobodila odgovornosti. Ali zato smo, kao dobra i finansijski stabilna firma, stalno na udaru nekih kontrola. ^udna je to neka logika, oni su dobri, imaju para, ajd’ da vidimo {ta se mo`e od wih uzeti!? Obim poslova u 2009. bio je za 40 odsto ni`i nego u prethodnoj godini. Pla{ili smo se jo{ ve}eg pada, ali se negde u septembru poslovna klima po~ela po-

2010. stvarno biti godina oporavka. z Ka`ete da se od pro{le jeseni situacija po~ela popravqati. Zna~i li to da ima

novih poslova i ko su ti novi naru~ioci? - Dve petine na{e proizvodwe su tzv. pozicioneri, odnosno mera~i protoka fluida. Preostalih 60 procenata produkcije odnosi se na delove za automobilsku, farmaceutsku, konditorsku i naftnu industriju. Na`alost, jo{ ne radimo za avionsku industriju, ali verujemo da }emo uskoro u}i i u taj segment. Pravilo na{e poslovne politike je da svake godine na|emo jednog velikog kupca. Sve do pro{le godine to smo i uspevali. Tada je do{lo do zastoja, koji je, sre}om, po~eo da se prevazilazi negde po~etkom pro{le jeseni. Pri tome treba imati u vidu da mi nemamo svoje proizvode, ve} da radimo uslugu. Svetske kompanije nam po{aqu svoju tehni~ku dokumentaciju i pitaju nas da li to mo`emo da uradimo, u kom roku i po kojoj ceni. Uglavnom smo uspevali da odgovorimo wihovim zahtevima i da postignemo konkurentne uslove.

Nikola Vukoja

Foto: B. Lu~i}

z Oko sebe vezujete oko 30 preduze}a u Srbiji. Ispuwavawe zahteva naru~ioca ne zavisi samo od „Unimeta“, ve} i od rada podizvo|a~a. Da li su se i oni svojim kvalitetom potvrdili kao konkurentni?

- Dokaz da smo konkurentni su sve ove godine koje opstajemo na tr`i{tu. Naravno i izuzetno dosledan sistem kontrole koji primewujemo. Mislim da je na{ odnos s kooperantima veoma korektan. Donosimo im poslove, obezbe|ujemo im opremu, koju oni kasnije otpla}uju svojom proizvodwom, nabavqamo im neophodan repromaterijal. Sve te poslove (livewe, za{tita metala...) mogli smo sami da organizujemo, ali smo procenili da je specijalizacija boqa i jeftinija varijanta. Uostalom, tako se proizvodwa organizuje i na Zapadu. Da smo konkurentni i da na{a proizvodwa ima tr`i{nu perspektivu mo`e se zakqu~iti i po tome {to se udeo realizacije, koji nam obezbe|uje sestrinska firma „Broveks“ u [vedskoj, smawuje, a da raste obim poslova koji sami obezbe|ujemo. Uostalom, ove godine }emo zapo~eti gradwu jo{ jedne proizvodne hale. V. Harak


6

BERZA

ponedeqak22.februar2010.

DNEVNIK

DRASTI^AN PAD PROMETA NA SRPSKOM TR@I[TU

Prepolovqena Beogradska berza TE[KO SE IZLAZI IZ RECESIJE

Kriza stanuje u [paniji [panija, ~etvrta evropska ekonomija, jo{ nije iza{la iz recesije, najve}e za posledwih pet decenija, a buxetski deficit je ve}i od 11 odsto. Vlasti u Madridu poku{avaju da uvere ~lanice evrozone da je {panska privreda u boqem stawu nego Gr~ka. Obe}avaju da }e smawiti javnu potro{wu za 50 milijardi evra, kao i rekordnu nezaposlenost. [panski premijer tra`i podr{ku svih parlamentarnih stranaka, jer, kako ka`e, od re{avawa krize zavisi ugled zemqe. Ekonomisti upozoravaju da bi mawak u buxetu [panije jo{ vi{e mogao da poquqa stabilnost 16 zemaqa koje koriste zajedni~ku valutu. [panija, sa armijom od ~etiri miliona nezaposlenih, na neslavnom je prvom mestu u evrozoni. Stopa nezaposlenosti je 20 odsto, a bez posla su najvi{e mladi. Sve je vi{e onih koji ne mogu da sastave kraj sa krajem. Svaki dan se samo u Madridu podeli 25 tona hrane, ali je i to malo, pa se mnogi vra}aju ku}i praznih ruku. U narodnoj kuhiwi isti~u da su do sada uglavnom hranu delili imigrantima, a sada je sve vi{e [panaca.

Tokom ~etiri dana trgovine protekle nedeqe na Beogradskoj berzi ostvaren je promet od 190 miliona dinara, ~ak 55 odsto mawi nego u drugoj sedmici februara. Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 zabele`io je pad od 0,28 odsto na nedeqnom nivou, dok je op{ti Belexline u istom periodu uve}ao vrednost 0,21 odsto, navela je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. Najve}i nedeqni rast cene ostvario je BIP, od 61 odsto, Progresu je cena porasla bezmalo 28 procenata a u`i~kim Putevima 24,5 odsto. S druge strane, u kategoriji gubitnika, na{li su se Politika sa minusom od gotovo 11 procenata, Vino @upa sa gotovo sedam I ^a~anska banka sa nepunih pet procenata. Pored skromnih vrednosti dnevnih prometa i stagnacije berzanskih indeksa, pro{lonedeqnu trgovinu obele`io je

i rast u~e{}a stranih investitora, istakla je Cvetkovi} dodaju}i da su oni bili prisutniji na strani kupovine. U nedeqnom prometu strani in-

vestitori su u~etvovali sa ne{to vi{e od 45 odsto, navela je Cvetkovi}. Najve}e interesovawe investitora vladalo je za AIK

bankom koja je po ko zna koji put, kako je rekla Cvetkovi}, ponela epitet akcije sa najve}im nedeqnim prometom sa gotovo 67 miliona dinara. U grupi akcija kojima se vi{e trgovalo su i Agrobanka i Energoprojekt sa 13 odnosno 11 miliona dinara prometa. Promet obveznicama stare devizne predstavqao je svega 13 odsto ukupnog nedeqnog a serijom A2016 je realizovano najvi{e, 6,2 miliona dinara. Na Produktnoj berzi je od 15. do 19. februara prodato 1.889 tona robe u vrednosti od oko 24 miliona dinara, {to je za 60,2 odsto vi{e nego prethodne nedeqe, objavila je ta berza. Berza je ocenila da je promet i daqe daleko ispod uobi~ajenih nedeqnih koli~ina kojim se trgovalo na berzi tokom 2009. godine i to zbog malog prometa kukuruza i p{enice. P rodeks se posle dvonedeqnog pada blago oporavio i sada je 145,40 indeksnih poena, {to je za 0,64 indeksnih poena vi{e nego prethodne nedeqe.

Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vrednost rometa

BIP a. d., Beograd

87

+61,11%

2.749.335

Progres a. d., Beograd

206

+27,95%

7.763.646

Putevi a.d., U`ice

1.209

+24,51%

94.754

Kompanija Fidelinka a. d.

316

+12,46%

339.518

Vital a. d., Vrbas

1.201

+4,43%

10.154.380

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vrednost rometa

Politika a. d., Beograd

126

-10,64%

3.150

Vino `upa, Aleksandrovac

8.400

-6,66%

226.800

^a~anska banka a. d., ^a~ak

16.004

-4,74%

961.600

Komercijalna banka a. d.

31.000

-4,02%

187.700

Jubmes banka a. d., Beograd

18.500

-3,72%

907.496

SPASAVAWE KOM[IJSKE PRIVREDE

Rumuniji 20 milijardi evra Me|unarodni monetarni fond (MMF) je odobrio dve nove tran{e anti - kriznog zajma Rumuniju u vrednosti oko 2,45 milijardi evra (pribli`no 3,32 milijarde dolara, objavqeno je no}as u Va{ingtonu. Saglasnost za dodelu druge i tre}e tran{e stabilizacionog zajma vladi u Bukure{tu dao je Savet direktora MMF -a, a nakon {to je rukovodstvo Fonda oklevalo, zbog politi~ke krize u Ruminiji, da odobri taj kredit u periodu od oktobra pro{le do januara ove godine. MMF je, ina~e, u maju pro{le godine odobrio Rumuniju stabilizacioni zajam od ukupno 9,36 milijardi evra (oko 12,6 milijardi dolara).MMF je upozorio da }e insisirati na doslednoj i potpunoj realizaciji stabizacionog programa za rumunsku privredu sve do kraja teku}eg kreditnog aran`mana izme|u dve strane. MMF, Svetska banka i Evropska unija su, ina~e, po~etkom pro{le godine zajedni~ki pripremili program spa{avawa posrnule rumunske ekonomije u okviru koga je predvi|eno da Bukure{t dobije oko 20 milijardi evra eksternih zajmova.

PANIKA ILI REALNA OPASNOST

Gr~ki virus preti i Evropi i Americi

KADA MI NE]EMO IMA KO HO]E

Rusi grade nuklearku u Bugarskoj Ruski ministar za energetiku evra, od kojih }e 400 miliona poSergej [matko izjavio je da su tro{iti u ovoj, a ostatak tokom se wegova zemqa i Bugarska spoidu}e godine. Realizacija tog velikog enerrazumele da na prole}e otpo~nu getskog projekta je bila odlo`eizgradwu atomske elektrane na zbog izbijawa globalne fi„Belene“. nansijske krize i pro{logodi[matko je o svim detaqima {we promene vlasti u Bugarskoj, oko izgradwe nuklearke „Beleisti~e se u izve{taju agencije ne“ ju~e u Sofiji razgovarao sa Itar - Tas. wegovim bugarskim kolegom Ruska agencija Traj~o Trajkonagla{ava da je vom, a u tim pregoRusija se ranije ceo aran`man oko vorima u~estvosaglasila da izgradwe nuklearvao je i {ef ruske Ruske dr`avne finansira izgradwu ke „Belene“ pokompanije za bugarske nuklearke stao neizvestan posle odluke neatomsku energiju i da u realizaciju ma~ke kompanije Sergej Kirijenko. tog projekta ulo`i „Mi smo se saRVE, koja je trebaoko 1,9 milijardu glasili da radovi lo da ima 49 odsto evra po~nu uskoro, ve} udela u atomskoj ovog prole}a, da centrali, da iza|e bi se {to pre pristupilo punoj iz tog posla. realizaciji tog projekta“, rekao Bugarska vlada je nakon toga je [matko po povratuku u Moskvu. prvo odlu~ila da zadr`i konRusija se ranije saglasila da trolni paket akcija u tom projekfinansira izgradwu bugarske nutu, ali je kasnije pristala da smaklearke i da u realizaciju tog wi vlastito u~e{}e kako bi priprojekta ulo`i oko 1,9 milijardi vukla strane investitore.

Situacija nastala zbog du`ni~ke krize u Gr~koj mogla bi da predstavqa samo po~etak mnogo ve}ih problema u me|unarodnim finansijama, tvrdi u najnovijem broju londonski privredni magazin „Ekonomist“. Poznati britanski nedeqnik navodi, citraju}i jedan skora{wi napis u dnevniku „Fajnen{el tajms“, da „gr~ka kriza dolazi u Ameriku“ i ocewuje da je „pani~an naslov“ u glasilu britanske poslovne elite usledio nakon {to je objavqeno da su tro{kovi osigurawa od dr`avnog duga porasli u 47 od 50 zemaqa u kojima postoji taj finansijski instrument. „Ulozi su veliki“, pi{e „Ekonomist“, uz opasku da bi „iznenadan gubitak poverewa u sve dugove pod dr`avnom garancijom, a posebno u ameri~ke dr`avne obveznice koje se smatraju svetskim merilom sigurne inve-

sticije, imao razorne posledice na jo{ varqiv oporavak svetske privrede.“ Isto tako, preterani strah od rizika povezanog sa dr`avnim obveznicama bi mogao da navede vlade na primenu prevremene fiskalne strogo}e, {to bi samo po sebi moglo da ponovo gurne svetsku privredu u recesiju, ocewuje „Ekonomist“. SAD i Britanija se nalaze, usled toga {to imaju sopstvene valute, u druk~ijoj poziciji od 16 ~lanica zone evra koje primewuju zajedni~ku nov~anu jednicu, navodi „Ekonomist“. Britanija i SAD nisu, me|utim, li{ene briga usled dina-

Istorija kao upozorewe Istorija finansijskih kriza je pokazala, kako podse}a „Ekonomist“, da javni dug ima tendenciju naglog rasta nakon kriznog perioda, a ~esto ga prati i dr`avna prezadu`enost.Gr~ka se isti~e po veli~ini svog duga, obimu buxetskog deficita i pesimisti~noj prognozi rasta s obzirom na velike javne tro{kove i nemogu}nost devalvacije, ukazuje list. Zabrinutost oko toga gde bi mogao da se ostvari rast je glavni razlog za{to su strahovi dosad bili usmereni, pre svega, na slabije ~lanice zone evra (ukqu~ju}i osim Gr~ke i [paniju i Portugaliju).

mike privrednog rasta i veli~ine duga, tvrdi list i podse}a da se vlada u Londonu i na po~etku ove godine suo~ava se velikim buxetskim mawkovima. Pesimisti brinu i zbog nivoa ameri~kog javnog duga, a posebno kineske uloge u wegovom finansirawu . Vest da je inostrana tra`wa ameri~kih obveznica u decembru zna~ajno pala i da je zvani~ni Peking prodao ve}i broj tih hartija od vrednosti je dodatno podstakla zabrinutost. Opstimisti me|u analiti~arima ka`u da nema razloga za brigu. Prema wihovom mi{qe-

wu, oni koji se pla{e naglog rasta rizika od dr`avne prezadu`enosti, posebno za SAD, pogre{no shvataju razloge za pove}awe dr`avnog duga i podcewuju ulogu obveznica kao sigurne investicije. Ve}ina finansijskih eksperata ipak upozorava na potrebu pravqena realnih sredworo~nih planova za smawewe deficita u svim zemaqa koje ga imaju, jer bi ina~e problem Gr~ke mogao da predstavqaju samo inicijalnu kapislu za mnogo ve}u krizu, zakqu~uje se u napisu londonskog „Ekonomista“.

RASTE CENA POPULARNE CRVENE RIBE NA SVETSKOM TR@I[TU

Bolest pogurala cene lososa Od po~etka godine cena atlantskog lososa koji nude norve{ki ribolovci u veleprodaji je porasla za 20,6 odsto, objavqeno je u Oslu na osnovu podataka nacionaln e statisti~ke slu`be. U pore|ewu sa istim periodom pro{le godine, kilogram lososa je za 32,5 odsto skupqi i na veliko se prodaje za 37 norve{kih kruna (6,3 dolara). Analiti~ri koji

se bave problemima prerade ribqeg mesa o~ekuju da }e rast veleprodajnih cena prouzrokovati poskupqewe filea i {nicli popularne crvene ribe. Do rasta cena lososa je do{lo zbog naglog smawewa ulova u ^ileu, drugom po veli~ini svetskom isporu~iocu posle Norve{ke, zbog {irewa virusa ~ija je pojava utvr|ena 2007. godine, izaziva~a infektivne anemije atlantskog

lososa. Navedena bolest lososa uni{tava crvena krvna zrnca ribe, ali za qude nije opasna jer se virus uni{tava prilikom pripreme hrane. Zbog brzog rasta izlovqavawa lososa cene ove ribe su posledwih godina bile u padu, tako da je ranije delikatesna riba postala pristupa~nija, ali je u posledwe vreme smawewe ponude zaustavilo trend pada cena.


[trajk upozorewa u „Novitetu” Radnici „Noviteta“ danas }e odr`ati {trajk upozorewa i na sat zaustaviti rad, da bi skrenuli pa`wu poslodavcu da su nezadovoqni {to plate kasne. Re~ je o januarskoj plati, a sindikat „Solidarnost“ u preduze}u zahteva da bude ispla}ena {to pre. U ovoj

Novosadska ponedeqak22.februar2010.

^a|ava magla i „ispravna” zamu}ena voda nitarne inspekcije, umiruju}im tonom re~eno da voda nije opasna po zdravqe. Bakterije su udarile na drugoj strani! Zadr`ale su se na priboru za jelo i izvesnom pawu i izazvale trovawa kod korisnika usluga novosadskog restorana „Petao“ i mesare „Papak 2“ u Petrovaradinu. Na Telepu su, pak, komparativni ekolo{ki faktori implicirali drugoja~ije konkluzije. Mladi i poletni u~enici O.[. „Jo`ef Atila“ zasukali su rukave i u {kolskom dvori{tu (jednom od najve}ih u gradu) zasadili 50 mladica zelenih borova. A lak{e se disalo i zbog jo{ jedne stvari. Pod naslovom „Uhap{en fantom s Telepa��� preneli smo saop{tewe SUP-a kako je uhap{en izvesni Stevan S. ro|en 1948. godine i da je osumwi~eni priznao ubistvo i silovawe sedamdesetogodi{wakiwe. Februara 1990. godine po~eo je i ciklus „Gluma~ki portreti“ na Tribini mladih. Na „meniju“ je bio Robert de Niro. U`ivalo se u kadrovima „Razjarenog bika“, Lovca na jelene“, „Posledweg magnata“, „Dvadesetog veka“... Nekako kao i danas, Novosa|ani su grcali u svakodnevnim permanentnim javnokomunalnim komplikacijama i neda}ama i sumultano su se ~udili kako to u svetu sve mnogo boqe funkcioni{e. Shvatili smo da je, recimo, „Rolan Garos“ u Parizu mogao po~eti i nekoliko meseci pre nego {to to godi{wi kalendar nala`e, iako je tada ulo`eno 170 miliona franaka u infrastrukturu poznatog teniskog kompleksa. Preko trotoara na Bulevaru oslobo|ewa 23 sru{ila se drvena ograda i nikom nije padalo na pamet da je odatle skloni. D. Apro

V REMEPLOV

Vojnici {titili `enske skitnice Namesni~ko ve}e za Ugarsku je posle u~estalih pritu`bi Koman-

de Petrovaradinske tvr|ave 22. februara 1820. naredilo novosadskom Magistratu da pohvata sve

Po~iwe Prole}ni sajam kwiga Prole}ni sajam kwiga bi}e otvoren sutra u 18 ~asova na prvom spratu Sportskog poslovnog centra „Vojvodina“. Kako su najavili organizatori iz Udru`ewa izdava~a i kwi`ara Vojvodine, peti po redu sajam traja}e do 3. marta, a dr`ava gost bi}e Slova~ka. Me|u izlaga~ima na}i }e se vi{e od {estdeset izdava~a iz Srbije, a dolaze i izdava~i iz Hrvatske i Bosne i Hecegovine. Organizatori o~ekuju vi{e desetina hiqada posetilaca. N. V.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

„Ako na{a drugarica iz razreda ne ide u [kolu u prirodi na Zlatibor, ne idemo ni mi“ poru~ili su tog februara 1990. godine u~enici jedne novosadske osnovne {kole i to u jeku ekonomske krize koja je potresala grad i dr`avu. Konstatovano je da roditeqi tog deteta rade u privredi, ali da ipak nemaju da plate 1.000 dinara kolika je bila tarifa onda{weg besplatnog {kolstva. Sve se to, me|utim, zavr{ilo hepi-endom jer su, pod pritiskom organizovane gerile u skamijama, ostali roditeqi tog odeqewa pristali da plate jo{ jedno putovawe. Pre ravno dve decenije na{ sused Ma|arska napravila je svoje de~je ali odlu~ne korake ka NATO paktu. I, dok je na Kosovu uvo|en policijski ~as, a narodi i narodnosti uveravani da Armija ~uva ustavni poredak, u Novom Sadu ra|alo se prole}e, a dr Radoman Bo`ovi} spremao se na privrednu turneju po vojvo|anskim varo{ima. [ampionska Vo{a remizirala je sa Indeksom (1:1). Upravo tih dana povela se ozbiqna rasprava o tome kakav vazduh udi{emo i kakvu vodu pijemo. Magla je na gradski asfalt aterirala s velikom koncentracijom ~a|i oba{ka i izmerene su vrednosti koje su bile do 50 odsto ve}e od dozvoqenih. Naj~a|avija bila su plu}a stanovnika Novog naseqa, a gadno su ka{qali i oni na Sajmi{tu, Limanu, Podbari... Slavinama je tekla mutna voda - bila je „ispravna, ali ne za pi}e“. S druge strane, u vodi na zatvorenim bazenima „Spensa“ (onog istog gde je zakup poslovnih prostorija 1990. bio skupqi nego na Stradunu ili Terazijama) prona|ena je „izvesna koli~ina bakterija“, ali je iz sa-

firmi veliki deo radnika dobija platu ispod minimalne cene zarade. Dan posle objave {trajka upozorewa poslodavac je na{ao novac i isplatio u petak dugovawe iz 2009. godine, ali to nije dovoqno da bi se od {trajka odustalo. Z. D.

SUTRA U SPC „VOJVODINA”

„`enske skitnice“ i lekarski ih pregleda. One, koje su bile zara`ene veneri~nim bolestima, a to su bile skoro sve, trebalo je da se izle~e i onda oteraju na prinudni rad. Ali, ova naredba je bila skoro neizvodqiva. Jer, namno`ile su se takozvane bludne ku}e koje su pose}ivali vojnici iz Tvr|ave, pa su i {titili `enski svet u wima. Pored toga, i policajci su neretko od vlasnika ovih „ku}a“, kako bi se danas reklo, uzimali „reket“, pa nisu „ni{ta ni ~uli ni videli“. N. C.

RAZMILELI SE ULI^NI PRODAVCI, ALI I INSPEKTORI

Prekr{ajne prijave malo koga {trecaju Lepo vreme i sunce izmamolo je ponovo uli~ne prodavce. Zbog toga komunalna inspekcija ponovo ima pune ruke posla. Za dva dana; u ~etvrtak i petak su napisili preko 30 zapisnika zbog zauze}a javne povr{ine, koji }e zavr{iti kod sudije za prekr{aje. Tr`i{na i veterinarska inspekcija su u nekim slu~ajevima oduzimale robu, ali u znatno mawem obimu u odnosu na kazne koje pi{u komunalci. Na Satelitskoj pijaci uli~nim prodavcima je oduzeta riba, kod Limanske banane, a kod Futo{ke 30 pari ~arapa. - Jedan uli~i prodavac zavr{io je u policiji i protiv wega }e biti podneta prekr{ajna prijava, jer je nasrnuo na inspektore. Za nedequ dana u proseku na{i inspektori napi{u po 75 zapisnika, a uli~ni prodavci su se toliko osilili da na osnovu tih zapisnika imaju po 200 prekr{ajnih prijava – ka`e za “Dnevnik” {ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev. Prema wegovim re~ima, od po~etka godine do danas inspekcija je napisala preko 500 prekr{ajnih prijava, ali prodavci ne haju za to. Uli~nih prodavaca najvi{e ima kod Fu-

Tribina o samopregledu dojki Edukativna tribina o samopregledu dojke “Dodir za miran san” odr`a}e se danas u 18 sati u sali Mesne zajednice “Omladinski pokret” u Ulici Omladinski pokret 11. Organizatori skupa su ova MZ i Dom zdravqa “Novi Sad”, a ciq je da se uka`e na va`nost preventivnog pregleda dojki kako bi se izbeglo dobijawe tumora. Od te bolesti, tokom 2008. godine hospitalizovane su 2.496 Novosa|anke, a na svetskom nivou bolest je iste godine bila uzrok smrtnosti u ~ak 22.2 odsto slu~ajeva. Predava~ na tribini je Vesna Imbrowev iz novosadskog Doma zdravqa. S. T.

Premijera „Rodoqubaca”

to{ke i Limanske pijace, kao i preko puta Limanske kod megamarketa “Univereksport”. - Tu prkeo puta Limanske pijace dolaze nakupci iz Futoga. Ranije su se na trotoar pewali kamionima, a od kada je donet nov Zakon o saobra}aju, robu dr`e na kartonima. Inspekcija im napi{e prijavu, oni odu, a poslepodne ih na{i qudi ponovo uhvate na istom mestu, pa se neretko de{ava da neki i dva puta dnevno budu ka`weni – poja{wava Jakovqev. Inspektori su i tokom vikenda nastavili da rade, u subotu su dve ekipe kontrolisale uli~nu prodaju u gradu i na Gradskom grobqu, a ju~e su bi-

li na Najlon pijaci. Inspekcija kontroli{e zauze}e javne povr{ine i u prigradskin naseqima. [ef Republi~ke tr`i{ne inspekcije za ju`no- ba~ki okrug u Novom Sadu Senka Kne`evi} potvrdila je za na{ list da je tr`i{na inspekcija zajedno s komunalnom od jutra do mraka na terenu. Od po~etka nedeqe do danas tr`i{na inspekcija je 12 puta oduzela robu. To su bili cve}e, garderoba, hrana i ostale stvari koje se prodaju po ulici. Ina~e, tr`i{na inspekcija u Novom Sadu ima prostor za uni{tavawe oduzetog cve}a, dok kubure sa skladi{tem za vo}e i drugu robu. Q. Nato{evi}

NA PLA]ENOM ODSUSTVU U „ZELENILU” BILA SAMO NEKOLICINA RADNIKA

Dug prepolovqen, odmori prekinuti

Od septembra pro{le godine do sada, pla}eno odsustvo u „Gradskom zelenilu“, od tristotinak zaposlenih, koristilo je samo 43 radnika. Uprava firme, ove odmore uvela je u nameri da u{tedi novac zbog finansijske situacije nastale zbog dugova i nedobijawa posla od grada, koji je, ina~e osniva~ preduze}a. Trenutno na pla}enom odsustvu su tri radnika. Mada je prvobitno bilo najavqeno da }e ovu zakonsku ali ipak nepopularnu meru svi rad-

VESTI

nici iskoristiti i da }e prinudni odmori biti zavr{eni u februaru, ispostavilo se da to nije ta~no. Portparol „Zelenila“ Ivan No`ini} ka`e da masovniji odlazak nije bio potreban, jer finansije nisu bile tako lo{e. Dug od oko 160 miliona dinara je prepolovqen, a tek zavr{ni ra~un }e pokazati koliko je preduze}e u{tedelo primewuju}i meru prinudnog odmora Na platnom spisku „Zelenila“ sada je 387 radnika, od kojih

je 90 anga`ovanih na odre|eno vreme. Wihov posao je vezan za sezonske poslove u Zimskoj slu`bi i u Rasadniku. Januarska plata ispla}ena je s prili~nim zaka{wewem, a nije ispla}en ni regres za pro{lu godinu. Me|utim, taj izdatak, u izvesnoj meri, zavisi i od izmirivawa obaveza grada prema „Zelenilu“. Preduze}e nije naplatilo 40 miliona dinara koliko je potro{ilo za kupovinu i jesewu sadwu cve}a u Novom Sadu. Z. D.

Sterijine „Rodoqupce“ premijerno }e izvesti studenti tre}e godine Akademije umetnosti, u klasi profesora Borisa Isakovi}a, u ponedeqak 22. februara u 20 ~asova. Premijera }e se odr`ati u Multimedijalnom centru ove Akademije, u Ulici \ure Jak{i}a 7. Na istom mestu bi}e prire|ena i repriza „Rodoqubaca“, u utorak 23. februara u 20 ~asova. I. D.

O~itavawe vodomera i brojila Radnici „Toplane“ o~itava}e od danas stawa na toplotnim brojilima i vodomerima za toplu vodu za februar. Mole se potro{a~i, posebno stanari u ku}ama da omogu}e radnicima pristup mernim ure|ajima u podstanici.B. M.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: Bulevar Cara Lazara 90 od 9 do 13 ~asova. Beo~in: Ulica Mihajla Pupina od 9 do 12 ~asova. Od danas do 26. februara bez struje }e biti ^ortanovci od 10 do 13 ~asova, vikend naseqe In|ijski breg. Futog: od 8 do 12 u ulicama Va{ari{ta i Rasadnika.

c m y


8

ponedeqak22.februar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizanci u pet porodica Blizanci: Aida i Edin - Almire Rexeplar i Izaxeta Jusufia, Aida i Ajete - Mehrije i Rasima Ga{ia, Jelena i Sandra - Mice Jovanovi} i Jovana Dumitrovi}a, Sara i David - Du{ice i Dejana ^akana, Ma{a i Viktor - Sawe i Dejana Eremi}a

Devoj~ice: Bojana - Jelene Nikoli} i Baneta Jovanovi}a, Zorica - Mirjane Balinovi} i Luke Jovanovi}a, Adrijana - Sawe Zeqko i Slobodana Vi{wi}a, Iva - Milice i Sa{e Raja~i}a, Vi{wa - Daliborke i Bojana Rodi}a, Milana - Gordane i @eqka Stan~evi}a, Milica - Du{anke i Dejana Bawca, Iva - Mirjane i Ivana Tucakova, Miona - Dragane i Save Do`i}a, Milica - Katarine [ipin-[ipke i Dragana [ipke, Milica - Bojane i \or|eta Kosti}a, Una - Sla|ane i Alfreda Kelemena, Ines - Katarine Bewa-Nemet i Ivana Nemeta, Duwa - Na|e i Milorada Jovan~evi}a, Nina - Marije i Ivana Miti}a, Milica Mirjane Vuleti} i Slobodana Simovi}a, Milica - Qiqane La`eti} i Earl Nataniel, Teodora - Dragane \uki}-Ani~i} i Gorana Ani~i}, Kristina - Zorice Vujkovi} i ^abe Juhasa, Petra - Milane i Ferenca Filepa, Ivana - Aleksandre i Predraga Popare, Na|a - Sawe i Miroslav Vidovi}a, Tamara - Marijane i Zorana Marinkova, Katarina - Marine i Du{ana Opa~i}a, Nata{a - Vesne i Sa{e Kosti}a, Dragana - Anite i Milana Be~kere~kog, Iskra - Dragane Bo{kovi}-Tomi} i Ranka Tomi}a, Elena - Anite i Gorana Cime{e, Branislava - Zorice i Slobodana Brkqa~a, Ana - Mirjane i \or|a Nau-

movskog, Mia - Dragane i Bojana Pavlovi}a, An|ela - Svetlane [o{ki}-Drobwakovi} i Gorana Drobwakovi}a, Milica Tee Dedi} i Dragana Jovi}a, Emilia Edite i Viktora Milovana, Milana - Jelene i Milana Kapetana, Tara - Mirjane i Nemawe Jovanovi}, Tijana - Gordane i Gorana Tadi}a, Nada Ana - Mirjane i Aleksandra \or|evi}a, Lenka - Ivane i Rastka Popovi}a, Jovana - Gordane Kosti} i Sa{e Rama~a, Olivera - Jovane ]iri} i Branislava Todi}a, @eqana - Sla|ane i Stanislava Dra`i}a, Bojana - Sandre Krajnov i Milivoja Mijatova, Nina - Sawe Krsti} i Ranka Marijanca, Ema Ivanke i Zdravka ]irkovi}a, Ma{a - Tawe i Vladimira Marjanskog, Anastasija Danijele i Todora Dopu|e, Ana - Rade i Bojana Batini}a, Ivanka - Du{anke i Dimitrije Ninkova, Sara - Zorke i Milo{a [obota, Fatima - Anite [akiri i Muhameda Beri{e, Martina - Nade`de Davidov i Miroquba Vujkova, Sowa - Ksenije i Sr|ana Nadrqanskog, Nikolina - Dragane i Mirka Korda, Teodora - Marijane i Vladislava Krsmanovi}a, Elena - Dragane i Vojislava Mali}a, Lena - Ivane i Sr|ana Spasojevi}a, Elena - Gabriele i Dalibora Radovi}a i Katarina – Jelena i Milan Zdravkovi}.

Ven~ani: Milica Krsti} i Zoran Krsti}, Milica Grujanac i Stevica Gajani}, Sne`ana Abramovi} i Arsenije Ilijevski, Jelena Jovi} i Nemawa Stojkovi}, Sla|ana Vje{tica i Goran Backovi}, Milena Kon~alovi} i Zoran Opa~i}

Sawa i Du{an Markovi} s }erkom Ivonom

De~aci: Nenad - Danijele i Predraga Dimitrova, Ilija - Biserke i Vojislava Cvijana, Vuka{in - Rajke i Predraga Trifunovi}a, Jovan - Marije i Sa{e Gospi}a, Neboj{a - Qubice i Dragoslava Mu{ickog, Andrija - Nade i Mladena Milanovi}a, Edvin - Kristine i @olta Papa, Aleksandar - Milostivne i Gorana Kondi}a, Filip - Branislave i Dalibora Borbeqa, Lazar - Danijele i @eqka Radi}a, Nemawa - Jelene i Gorana Nikoli}a, Strahiwa - Dragane i Darka Tordajia, Marko - Sandre i Dejana Lackovi}a, Nikola - Ivane i Bojana Gaka, Ogwen - Slavice i @elimira Mirkovi}a, Uro{ Svetlane i Jovana Boroskog, Aleksandar - Hane Dun|erov i Sa{e Slivwaka, Mikail - Branislave Ivanovi} i Izudina Jusovi}a, Nemawa - Ru`ice i Igora Maksimovi}a, Filip - Zlatke i Igora Si}a, Danilo - Nata{e i Sini{e Milosavi}a, Milan - Vesne i Stevana Duki}a, Luka Milene i @arka Kali}a, Mihailo - Ivane i Dragana [mawe, Andreas Aristotelis - Jelene i Mariosa Skutelisa, Marko - Ivane Vu~kovi} i Zorana Vi}entijevi}a, Jovan - Marije i Aleksandra Na|a, Nemawa - Slavice i Jovana Stevanova, Novak - Jovane Suva~arevi}-Pavlovi} i Stojana Pavlovi}a, Luka - Emine i Slavka ]ori}a, Mihajlo - Milice Simi} i Aleksandra Simeunovi}a, Aleksej - Daja-

ne Stanekovi} i Qubomira Po{ti}a, Aleksandar - Natalije i Vladimira Pro{i}a, Darko - Radmile i Sa{e Bun~i}a, \or|e - Nikoline i Miodraga Milosavqevi}a, Milo{ - Ane-Marije i \ura Lavrwe, Slobodan - Tomislave i Predraga Tasi}a, Mateja - Sla|ane i Gorana Skalickog, Luka - Tamare i Slobodana Stani}a, Stefan - Dragane i Jasmina Jankovi}a, Branislav - Biqane i Borislava Stoj{ina, Danilo - Sla|ane [api} i gorana Obradovi}a, Sergej - Tatjane Cicmil-Plemi} i Gorana Plemi}a, Stefan Milane i Aleksandra \uki}a, Luka Ivane i @eqka Kosanovi}a, Marko Gordane i Mladena Bobana, Jovan - Marijane i Bojana Kosti}a, Milo{ - Marine i Milana ^omi}a, Biqaj - Emine Itaj i Suqejmana Tataria, Mihailo - Marije i Aleksandra Andrija{evi}a, Luka - Jelene Bulatovi} i Vladimira Lekovi}a, Savan - Du{ice i Miodraga Pera}a, Petar Jelene i Aleksandra Galovi}a, Lazar Kristine Stanojevi} i Milovana Me{terovi}a, Du{an - Vesne i Stevice Toma{eva, Gligorije - Nade i Vladimira [ok~i}a, Andrej - Milene i Predraga Milo{~ina, Lazar - Jelene i Qubomira Spasi}a, Sava - Dragane Gostoji} i Bogdana Plani}a, Ugqe{a - Eleonore i Nikole Jokovi}a, Milo{ - Alise i Gorana Petrovi}a

Umrli: Milka Karanovi} (1947), Strahiwa [i{i} (2005), Slobodan ^obanovi} (1934), Bo{ko Mudrini} (1931), Sne`ana ^ekePavlov ro|. Pavlov (1956), Valentina Jovanovi}-\unisi} ro|. Jovanovi} (1964), Ranka Petrovi} ro|. Velebit (1925), Marija Golovi} ro|. Hegedi{ (1950), Viktor Ramazanov (1941), Vera Soldatovi} ro|. [e}erov (1922), Mile Nini} (1952), Jelena Kova~ ro|. Petrigala (1916), Jelena Vuleti} ro|. Premovi} (1926), \ur|ina Subotin ro|. Goja (1918), Lazar Niki} (1939), Miqazim Suqa (1914), Dragan Petrovski (1952), Milan Geri} (1941), Mom~ilo Kova~evi} (1961), Mileva Bjelobrk ro|. Radusin (1936), Emil Marku{ (1935), Jovan Mandi} (1950), Tomislav Modi} (1936), Miladin Papi} (1934), Marta Miji} ro|. Cilingeridu (1933), Ilinka Slijep~evi} ro|. Bo`i} (1941), [andor Lajko (1930), Kosta Vuletin (1951), Radoslavka Davidov ro|. Miqana An|i} i Predrag Konatar

Opan~arev (1931), Milica Nedi} ro|. Markovi} (1949), Lazar Dotli} (1929), Qubomir Pavlovi} (1956), Veqko \uri} (1933), Ru`ica Dap~evi} ro|. @eki} (1939), Milanka Dragosavqevi} ro|. Milinkovi} (1935), Stipan Gabri} (1938), Andra{ @uwi (1942), Vaso Ma`ibrada (1926), Jovan Damjeni} (1930), Jano{ Barawi (1942), Du{an Peji} (1922), Soka Xombi} ro|. Qubovi} (1922), Ru`ica \uji} ro|. Jankovi} (1936) Milena Stefanovi} ro|. Toma{ijevi} (1953), Nada Verna~ki ro|. Baj{i} (1932), Ana Jurik ro|. Halai (1942), Radinka Vigwevi} (1943), Milan Tarbuk (1946), Jovan Milunovi} (1938), Zuzana Su|i ro|. ^apeqa (1945), Eva Talo ro|. Majoro{ (1966), Du{an Paska{ (1933), Anka Vojni} ro|. Ru`i} (1934), Andrija ^asar (1957), Radovan Kriva~evi} (1940), @eqko Mirkovi} (1957), Branko Radulovi} (1950), Anto Dilberovi} (1939), Milo{ Malen~i} (1955)


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak22.februar2010.

9

KRIZA NE BIRA ZANIMAWA

POSLOVNI PROSTOR TRA@I SUINVESTITORE

Oronule zgrade prave mesta novoj gradwi Preduze}e „Poslovni prostor“ ove godine planira da raspi{e tender za suinvestitore za gradwu novih zgrada u Ulicama [afarikovoj 4, Kisa~koj 55 i na uglu Ulice Maksima Gorkog i Stra`ilovske. Na pomenutim lokacijama je planirano da se oronule zgrade zamene novim poslovno-stambenim i to u skladu s regulacionim planovima za ta podru~ja grada. Ovo je zapravo prva faza projekta, a za taj posao

}e ove godine biti izdvojeno 87 miliona dinara. Novac je namewen za izradu projektne dokumentacije, izdatke za gra|evinsku parcelu i komunalno opremawe. Tender za suinvestitora bi}e raspisan ~im „Poslovni porostor“ od „Urbanizma“ dobije UTU uslove naspram regulacionog plana. Kriterijumi }e biti veoma strogi, a oni koji se prijave na tender mora}e da imaju i garanciju banke da su dovoqno finan-

sijski jaki. Ovo preduze}e trenutno raspola`e sa 215.000 metara kvadratnih prostora. - Ovo nije prvi put da gradimo zgradu sa suinvestitorom, takav posao smo ve} radili 2005. godine na uglu ulica Radni~ke i Stra`ilovske. Jedina razlika je

na|emo partnera na tom delu bi trebalo da dobijemo 2.000 metara kvadratnih, a mo`da i vi{e, ukoliko neko putem javnog tendera ponudi – ka`e Cvijan i dodaje da su sve tri lokacije gradske gra|evinske parcele koje nemaju suvlasnika. Govore}i o druge dve lokacije nije mogao da precizira

Siva ekonomija pojela zanate Kriza u zanatstvu se ose}a ve} dvadesetak godina, a kriza kapitala u svetu jo{ vi{e je dovela u nezavidan polo`aj ovda{we privrednike, ka`e sekretar Me|uop{tinskog udru`ewa zanatlija Veqko An|eli}. Lokalna samouprava ne vodi ra~una o zanatstvu, a otvarawe zanatskih radwi prepu{teno je tr`i{tu i izboru pojedinca. - Nemamo dijalog s lokalnom samoupravom i za nas je veliko iznena|ewe {to su komunalne takse poskupele vi{e puta u odnosu na 2009. godinu. Nisu nas konsultovali - ka`e An|eli}. Smatra da treba osnovati komore, i preko wih uticati na regulativu, pre nego {to se usvoje u parlamentima. Zanatlije procewuju da uz jednu prijavqenu radwu posluje i jedna neregistrovana. Istovremeno o{tri propisi zahtevaju da se zanatlije strogo pridr`avaju regulative jer se propusti ka-

`wavaju visokim nov~anim iznosima. - U Zakonu o preduzetni{tvu siva ekonomija se pomiwe u delu kaznenih mera, i nigde vi{e, a zanatlijama s dugogodi{wim sta`om, koji su poznati kao uredne plati{e, nezamislivo je da se radi bez prijave biznisa isti~e An|eli}. U sada{wem privrednom trenutku ~ini se da je pekarima najboqe, jer se bez hrane ne mo`e `iveti. -U toj oblasti uvodi se standard HASAP koji zahteva ozbiqne nov~ane izdatke, {to pekare mo`e da dovede u nezavidnu situaciju, da li da rade, ili se okrenu drugom poslu - isti~e An|eli} i dodaje da posebno treba odr`ati stare zanate, te ih u~initi dostupne mladima da u okviru porodi~ne manufakture mogu da ostvare egzistenciju. Z. D.

HARIS YINOVI] 8. MARTA NA SPENSU

„Dnevnik” poklawa karte

Ugao ulica Maksima Gorkog i Stra`ilovske

Kisa~ka 55

{to smo tada prodali na{e poslovne objekte u ulo`ili novac u izgradwu sportske hale na Slanoj bari. Tada je zarada bila 2,3 miliona evra – objas{wava za „Dnevnik“ direktor Poslovnog prostora Marko Cvijan. Prema wegovim re~ima, kada sad budu tra`ili suinvestitora svi objekti koji pripadnu „Poslovnom prostoru“ osta}e u wihovom vlasni{tvu odnosno u vlasni{tvu grada. Ovi poslovni prostori }e se rentirati. Cvijan isti~e, da im novi Zakon o svojini ide naruku, jer }e na lokaciji Maksima Gorkog i Stra`ilovske imati zaradu. - Sada na toj lokaciji imamo 1.300 metara kvadratnih. Kad

[afarikova 4

CENTAR „SRCE“ OKUPQA SVE VI[E VOLONTERA

Broj~anik vrte besparica i qubavni jadi Centar „Srce“, nevladina organizacija za pru`awe podr{ke osobama u emotivnoj krizi i prevenciju samoubitstva, po~ela je novi ciklus obuke volontera koji `ele da doprinesu ovoj plemenitoj misiji. Trenutno tridesetak aktivnih volontera svakodnevno od 14 do 23 sata na smenu de`ura uz telefon na novom, besplatnom broju 0800300-303, kao i na mejlu vanja@centarsrce.org . Dolazak novih aktivista }e omogu}iti uvo|ewe novih smena, pa }e Centar pozive primati tokom 24 ~asa. Na poziv „Srca“ prijavilo se {ezdesetak potencijalnih volontera, mahom studenata humanisti~kih nauka: medicine, psihologije i pedagogije, ali i penzionera, profesora... Nakon zavr{ene obuke, kandidati koji se poka`u dovoqno stabilni da se nose s najte`im `ivotnim pri~ama i lomovima pozivara, koji mogu da ne sude i ne spo~itavaju ve} da slu{aju one koje nema ko da ~uje, radi}e u paru s iskusnim

volonterom, a posle probnog perioda }e se ukqu~iti u redovna de`urstva. Edukacija se sprovodi kroz radionice na kojima se simuliraju mogu}i pozivi, kako bi kandidati nau~ili da razlikuju zlonamerne, manipulativne koje upu}uju raznorazni ~udaci od pravih vapaja

za pomo}. Ali, svakome pozivu pristupa se krajwe ozbiqno, a anonimnost pozivara se po{tuje bez izuzetka. Me|utim, koordinatorka marketing-tima Centra „Srce“ Bojana Samarxija ka`e da svaki volonter najpre mora da prihvati da je pravo svakog ~oveka kako }e i da li }e `iveti.

- ^ak i kada pozivar ne krije suicidalne namere, volonter ga ne odvra}a od kona~nog ~ina, ne budi mu la`nu nadu kako }e se problem „ve} nekako re{iti“, jer osobe ~ak i u takvom emotivnom stawu primete neiskrenost. Umesto toga, kroz razgovor poku{ava da ga navede da sam u `ivotu prepozna ne{to {to je vredno `ivqewa ka`e ona i dodaje da, iako volonteri na tome nikada ne insistiraju, pozivari na kraju ~esto ka`u da im je razgovor pomogao i olak{ao muku. U 2009. godini volonteri „Srca“ su primili oko 1.500 poziva, {to je za 20 odsto vi{e nego u „pretkriznoj“ 2008. godini, a skoro duplo vi{e nego 2006. godine. Naj~e{}e zovu tinejxeri zbog qubavnih i problema u {koli, depresivne osobe koje se ose}aju „usamqene u gomili“, ali i qudi kojima je zbog gubitka posla ugro`ena egzistencija. I. Sabado{

koliko }e preduze}e ovde biti na dobitku po pitawu kvadrata, jer jo{ uvek ne zna kolika }e biti dozvowena spratnost zgrada po UTU uslovima. - U svakom slu~aju bi}emo na dobitku. Po pravilniku preduze}a, kada se ne{to poru{i i gradi novo Poslovni prostor uvek za jedan kvadratni metar dobije jedan i po. To primera radi zna~i, ako sru{imo objekat od 100 kvadratnih metara, dobijemo 150 metara kvadrata – poja{wava na{ sagovornik. Ako sve bude teklo po planu posao bi trebalo da bude gotov za dve do tri godine. Q. Nato{evi}

Veliki osmomartovski koncert popularnog peva~a Harisa Xinovi}a bi}e odr`an u Velikoj dvorani Spensa, na Dan `ena u 21 ~as. U bogatoj muzi~koj karijeri Xinovi} je otpevao brojne hitove, bez kojih ni danas nijedno slavqe ne mo`e da pro|e i ovo je odli~na prilika da ih jo{ jednom u`ivo podeli sa svojim obo`avaocima. Karte za koncert

se mogu kupiti na blagajni Spensa i u kwi`ari “IPS”, u Zmaj Jovinoj 15. U saradwi sa Studiom Berar, „Novosadska hronika“ poklawa ulaznice i za ovaj veliki koncert. Najbr`i ~italac koji se danas javi na broj 528765, od 13 do 13.05 ~asova, dobi}e dve karte za Xinovi}ev osmomartovski nastup. N. V.

Kwi`evno ve~e Jene Fi{era Prikaz kwige Jene Fi{era “Hronika olovnih vremena”, odr`a}e se danas u 18 sati u Klubu Jevrejske op{tine, na prvom spratu zgrade u Jevrejskoj

ulici 11. Na kwi`evnoj ve~eri u~estvuju novinar Tibor Adam i autor. Sve dodatne informacije dostupne su na telefon 6615750. Ulaz je slobodan. S. T.

DANAS U KARLOVA^KOM MAGISTRATU

Okrugli sto o p~elarstvu “P~elarstvo u Vojvodini i Srbiji” tema je okruglog stola koji }e danas u 18 sati biti odr`an u sve~anoj sali Magistrata u Sremskim Karlovcima. O stawu u p~elarstvu kod nas govori}e predstavnici Udru`ewa p~elara “Jovan @ivanovi}”, koje je i organizovalo skup, te gosti iz Novog Sada i drugih mesta. Z. Ml.

SAVETOVALI[TE ZA BRAK I PORODICU POMA@E ZAVA\ENIM SUPRU@NICIMA

Kriti~no posle pet i 15 godina braka

U svakom braku do|e do zasi}ewa. Qudi se mewaju, stare, umore se od sve vi{e briga i stresa. Pre~esto, uz sav stres i zbrku dana{weg na~ina `ivota, ne{to se mora trpeti, a to su uglavnom najbli`i i najdra`i. Ignorisawem problemi ne}e nestati. To je samo „pospremawe pod tepih“, a tako re{eni, ubrzo }e se ponovo pojaviti. Skoro svaki brak koji se na|e u krizi mo`e se spasti. Posebno je va`no da su oba partnera spremna da u to ulo`e trud, tvrdi Qiqana Bor|o{ki, savetnica u Savetovali{tu za brak i porodicu pri Centru za socijalni rad. - De{ava se da nam se javi samo jedan partner da se po`ali na drugog i da tra`i da razgovaramo s wim o promeni wegovog pona{awa. Me|utim, to tako ne mo`e da funkcioni{e. Potrebno je da oba partnera dobrovoqno do|u i da imaju zajedni~ku motivaciju da prevazi|u neda}e - dodaje Bor|o{ki. U Savetovali{tu za brak i porodicu ka`u da je u porastu broj klijenata koji su im se obratili sa slo`enim porodi~nim, part-

nerskim i drugim pojavama. Naj~e{}e se obra}aju za pomo} zbog poreme}enih partnerskih odnosa, a kriti~ne godine su nakon pet ili 15 godina bra~nog `ivota. - Nema pravila. Mnogo je promena u prvih pet godina braka, kao {to je ro|ewe deteta, pove}awe obaveza i novih situacija u kojima se ne mogu sna}i. Ostali uzroci su izostanak komunikacije, distanciranost, smawewe emocionalne vezanosti, pa tada do|e i do razvoda - ka`e na{a sagovornica. Savetovali{tu se obra}aju i mu{karci i `ene, ali ipak ~e{}e `ene, jer lak{e izra`avaju

svoja ose}awa, smatra savetnica. Prema wenim re~ima `ene u Savetovali{te dolaze kada vi{e ne mogu da trpe nezadovoqstvo ili neadekvatno pona{awe partnera. Mu{karci se javqaju nakon razvoda, naj~e{}e zbog dogovora o vi|awu s detetom ili radi boqe komunikacije s biv{om suprugom. Granica terapijskog, odnosno savetodavnog procesa u Savetovali{tu je tri meseca u kontinuitetu, a kasnije se pacijenti javqaju po potrebi. Usluge savetodavnog i psihoterapijskog rada, u okviru Savetovali{ta, besplatne su. I. Dragi}


ponedeqak22.februar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA ^ITAOCI PI[U SMS

c m y

10

DNEVNIK

065/47-66-452 & 063/366-977

Pora|awe {alterskog (ne)reda

U GERONTOLO[KOM CENTRU „NOVI SAD”

I bake i deke imaju svoj vrti} Gerontolo{ki centru „Novi Sad“ napravio je pun pogodak kada je u domu na Novom nasequ otvorio dnevni centar za stare qude, koji tokom prepodneva borave tamo dok su im deca i srodnici na poslu. Zamenica direktora te ustanove Slavica Popovi} rekla je „Dnevnik“ da trenutno imaju 18 baka i deka koji se lepo dru`e u „vrti}u“ za starije. – Ima mesta za 20 osoba, a u Centru za socijalni rad mogu se dobiti na{i flajeri, s uputstvom kako do}i do nas. Pravo na dnevni centar imaju `ene s navr{enh 60 i mu{karci 65 godina. Me|utim, naj~e{}e su to bake i deke starosti izme|u 75 i 88 godina – ka`e Popovi}eva. Osobe koje borave tamo obi~no pate od hroni~nih oboqewa ili

su polupokretni i poluzavisni, a ima i obolelih u po~etnoj fazi demencije i senilnosti koji `ive sami ili su tokom prepodneva sami u ku}i. Za sve wih je obezbe|en prevoz od mesta stanovawa do gerontolo{kog centra, kao i povratak ku}i. Radno vreme je od 6.30 do 17.30 sati, a za to vreme bake i deke imaju dva obroka, po potrebi i u`inu, meri im se pritisak, temperatura, puls, daje im se terapija. Korisnici koji imaju problema s reumatizmom ukqu~eni su u program elektroterapije i ve`bi. U slobodno vreme idu u {etwu, gledaju TV, imaju likovnu i muzi~ku sekciju, ~itaju novine. Ko `eli mo`e i da prilegne, a vaspita~i korisnicima peru kosu, {i{aju ih i pedikiraju. Cena jednomese~nog boravka u dnevnom centru mese~no staje 7.800 dinara. Q. Na.

PUPS obilazi bazu U Mesnoj zajednici „Ledinci“, danas u 17 sati bi}e odr`ana tribina Partije ujediwenih penzionera Srbije. O aktuelnim problemima s Ledin~anima }e razgovarati pod-

predsednik PUPS-a Milan Kora}, {ef poslani~ke grupe u Skup{tini Srbije Momo ^olakovi} i predsednik Gradskog odbora PUPS-a Miroslav [panovi}. I. S.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: „Meri i Maks“ (17), „Dobro do{li u Zombilend“ (18.30), „Mlad mesec“ (20). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop „Vojvodina“: na Spensu: aktuelnosti svetske kinematografije povodom Festa 2010, „Svi su dobro“ (20 i 22)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena „Jovan \or|evi}“: „Nabuko“ (19), scena „Pera Dobrinovi}“: „Nasrtaji na wen `ivot“ (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: „Pokondireni tikvan“ (20) Novosadsko pozori{te: gostovawe pozori{ta Kostolawi iz Subotice „Sardinija“ (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Japanska savremena naivna umetnost“ (do 28. februara). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni An|elija Milivoja Dan (1951) u 9.45 ~asova, Stevan Milenka Bogdanov (1937) u 10.30, Ru`a Mi{e Gruji} (1928) u 11.15, Ivan Petra Oluji} (1937) u 12, Ladislav Aleksandra Aladi} (1940) u 12.45, Jovo Ilije Malinovi} (1937) u 13.30, Dragiwa Stojana Ili} (1938) u 14.15 i Senka Milivoja Vlahovi} (1933) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu u 11 ~asova bi}e sahrawena Anica To{e Mikovi} (1927) (ispra}aj). Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawena Zora Jovana Teren~evi} (1927).

Za ~itaoca 061/13270... Prvo, ne zna{ da ra~una{. Nije 20. godina Slobine politike do 5.10.2000. godine. A penzije koje su svojim radom zaradili za starost sada tro{i. Tranzicija tj. lezilebovi}i, kafi}i, droga, kasni izlasci, lewost, bahatost i drugo. Neuspele privatizacije gomilawe nezaposlenosti. Pa onda daj iz buxeta za pomo}. A to je uzeto od penzionera. Hvala 062/272... *** Nisam pakostan, al kanda onaj odgore pazi da svi podjednako pro|u dobro ili lo{e, pa je onima {to se jeftinije greju i dobiju mesec dana sve zabadava, a i ne znaju {ta je lopata za sneg, malo ukinuo grejawe; tek da vide da nije ba{ sve tako idili~no. Mi ostali se grejemo na skup gas, a dogrevamo odgrtawem snega, pa jo{ u{tedimo i kaznu! 064/0484... *** Po{tanska {tedionica ju~e po podne - tri trudnice u devetom mesecu do{le da otvore kwi`ice za uplatu porodiqskog, dobile brojeve i ~ekale preko dva sata, a niko im nije ustao. Stidite se Novosa|ani. Kad su do{le na red, dobile su uplatnicu da plate pa ponovo na drugi {alter po broj. To nisu izdr`ale, oti{le su. Jedna je molila da je puste u vc ali nisu je pustili. Toliko o nama, o Po{tanskoj {tedionici kojoj je dr`ava dala monopol da ispla}uje porodiqsko. Gradona~elni~e, u~inite i vi ne{to da se ne ose}amo tu`no zbog ovakvih bezobzirnosti u na{em gradu. 063/570... *** Bravo ministre pravde. Prvo, privatni sudovi, tu`ilastva i uskoro privatni izvr{iteqi. Zar, to nije van sudska kontrola izvr{nih sudskih odluka, protivno zabrani iz ~l. 145 Ustava Republike Srbije? 063/1761... *** Kakva je strategija u kulturi Grada, ako Festival uli~nih svira~a dobija od grada dvanaest, a Zmajeve de~je igre sedam miliona dinara? 063/7775... *** Jel’ se ovako slavi Dan dr`avnosti, demokrate? Ovaj grad vodi porodica Adams!

Nema struje na praznik. Pa vi stvarno ho}ete da me~ka ne iza|e na Sretewe, pa da do|e {to pre prole}e da ne vidi svetlost. Stvarno, ako je ovo demokratija, onda boqe idite sa stolice i ugledajte se na Grke koji {trajkuju, pa }emo tako i mi jer je

Gr~ka kolevka demokratije! Neponosan Novosa|anin koji voli ovu zemqu Srbiju! 064/1627... *** Ne razumem odakle takvo uzrujavawe zbog nesta{ice grejawa u subotu. Pa u svim zemqama kod tolikog snega je nestajalo struje i grejawa. U Va{ingtonu je 300.000 stanovnika bilo dva dana bez struje. 064/4980... *** Gospodo op{tinari, sramota je za Novi Sad na {ta li~i poligon za obuku i polagawe voza~kog ispita!!! 063/589... *** Gospodine Pavli~i}u, svaki dan kad po|ete i kad se vra}ate sa posla pro|ete preko raskrsnice M. Gorkog i S. Musi}a, dignite malo

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

glavu prema uli~noj rasveti i vide}ete da pola rasvete ne radi. Za Va{u informaciju, ne radi ve} vi{e od {est meseci. 063/7730... *** Pitao bih ispektore {ta rade u Ba~kom jarku. [est kladionica neprijavqeno, poker aparati i nikom ni{ta. Da li ima tu zakona? Neka mi neko po{aqe adresu, da po{aqem za Beograd u ministarstvo finansije. Hvala. 061/2762... *** Pro{le nedeqe mi huligani razbili radwu, policije nigde, po~inilac nepoznat ali kad u toku dana poku{am da istovarim robu ispred svoje radwe brzinom svetlosti se pojavi policija i ka~i kaznu 5.000 din, a ja ostvarim dnevni promet do 4.000 din. Svaka ~ast novom zakonu, svaka ~ast. Preduzetnik. 063/551... *** Radnici „Magnohroma“ su shvatili ono {to se sve ~es}e ~uje. Boqe u zatvoru nego na slobodi, gde rinta{ danono}no i ni{ta nema{,a u zatvoru sve obezbe|eno. Sramota Demokrati. 064/2149... *** Bravo Da~i}u na zakonu o saobra}aju, nisi ostavio mogu}nost parkirawa za vreme istovara robe ispred prodavnice ni pet min, a mi ti punimo buxet. Kao gavrani, tvoji saobra}ajci nas love za kazne! SVAKA ^AST, da ste tako efikasni u hvatawu lopova koji nas svakodnevno pqa~kaju gde bi nam bio kraj! Vidimo se na izborima! 063/1190... *** Ako `elimo da imamo stabilan sistem grejawa, potrebno je pod hitno vratiti TETO gradu, po{to je gra|ena novcem gra|ana Novog Sada, a za potrebe Grada. Od kada je u EPS-u, u TE-TO ni{ta nije ulagano pa ni tri~ava za{tita od pada napona. 063/524... *** Nelagoda uvek kada sam videla da Kara|or|evi}i daju deci poklone (od kojeg, ~ijeg, novca?), a jo{ se pri tom i slikaju! 063/566...

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

INICIJATIVA ZA OBNOVU EVANGELISTI^KE CRKVE U VRBASU

Oronuli objekat opasnost za prolaznike VRBAS: Lokalna samouprava u Vrbasu pokrenula je inicijativu da se obnovi evangelisti~ka crkva u centru Vrbasa, koja zbog svoje oronulosti preti brojnim prolaznicima koji svakodnevno prolaze kraj we. ^lan Op{tinskog ve}a zadu`en za saradwu sa verskim zajednicama Boris Bijelovi} ka`e da je uspostavqen kontakt sa ambasadom Savezne Republike Nema~ke u Beogradu, Udru`ewem podunavskih [vaba, Ministarstvom vera Vlade Republike Srbije i Fondom za kapitalna ulagawa Vojvodine, kako bi se ukqu~ili u projekat obnove i za{tite ovog kulturno-istorijskoj spomenika ne samo Vrbasa ve} i celog regiona. Prema wegovim re~ima, prve procene su da je samo za spoqne radove i obnovu krova i fasade potrebno oko 16 miliona dinara.

- To je novac koji mi ne mo`emo obezbediti iz op{tinskog buxeta. Zato }emo poku{ati da u saradwi sa drugim institucijama prikupimo novac za spoqne radove i za{titimo objekat od daqeg propadawa - rekao je Bijelovi}. On je dodao da je potpuno jasno da nadle`na Evangelisti~ka cr-

ODR@ANA 13. SREMSKA KOBASICIJADA U [IDU

Najbr`i mesari „Mitinog mlina”

[ID: Na prvom delu 13. sremske kobasicijade u [idu, odr`anom u subotu, nastupili su najboqi mesari iz Republike Srpske, Republike Hrvatske i Srema, dok Slovenci nisu do{li zbog lo{eg vremena. Ta~no u 13 sati na startu su se pojavile takmi~arske ekipe: „Mitin mlin” iz [ida, bijeqinski restoran „Lovac”, KUD „Jednota” iz [ida i Biznis klub iz Republike Hrvatske. Hladna suzne`ica gotovo da je odlo`ila manifestaciju, ali veliki broj gledalaca iz tri dr`ave, wih oko 1.000 to nisu dozvolili. Oni su bili velika podr{ka organizatoru KUD „Jednota” iz [ida koji po 13. put tra`i najbr`e i najkvalitetnije mesare u svetu, za upis u ginisovu kwigu rekorda. Takmi~ewe je uprkos ki{i ipak odr`ano. U posebno {atorskom okru`ewu mesari su specijalnim mesar-

la je drugo mesto, KUD Jednota tre}e, a Biznis klub iz Republike Hrvatske ~etvrto mesto. Po odluci organizacionog odbora predsednik Stanislav \er~an dodelio je prelazni pehar i pehar koji pripada nosiocu takmi~ewa ekipi „Mitin mlin” za osvojeno prvo mesto. ^lanovi ove ekipe tri mesara dobili su svako po jedan ru~ni sat, na kome je ugravirano 13. sremska kobasicijada u [idu. Pehare za u~e{}e dobili su preostale tri ekipe. Najboqi mesar ove kobasicijade @iku Jovi}a ka`e da {esti put u~estvuje na Kobasicijadi. - Pro{le godine osvojili smo drugo mesto, a ove nam se posre}ilo. I kada otklonimo nekoliko sitnica {to su nam bili propusti ove godine, na 14. kobasicijadi 2011. bi}emo osposobqeni da za osam minuta sve ovo uradimo i ta-

Mesari ekipe „Mitin mlin”

skim pi{toqima usmrtili ~etiri sviwe, a takmi~ari su ih sa praznim koritima preuzeli i odneli u radni prostor. Tu je bio sme{ten je rem, sto, oranija sa toplom vodom i za~ini. Na znak organizacionog odbora ~iji je predsednik Stanislav \er~an ta~no u 13 sati po~elo je nadmetawe. [urewe i skidawe sviwske dlake u koritu, odvajawe ple}ki za kobasice i dizawe na rem, davawe uzorka za pregled trihinele, sve je to i{lo muwevitom brzinom. Bila je dozvoqena i upotreba plina, a potom su po~eli sevati mesarske sekire i no`evi. Za samo pet minuta i ~etiri sekunde na remu je ostalo samo dva buda. Ekipa „Mitin mlin” iz [ida ve} je izradila tri kobasice, a potom na obradi slanine, krmenadle i ostalih delova utro{ila je jo{ ~etiri minute. Ova ekipa obradila je krme u potpunosti za svega devet minuta i ~etrdeset sekundi i tako zauzela prvo mesto. Samo nekoliko desetina sekundi iza wih ekipa iz Republike Srpske „Lovac” osvoji-

ko se upi{emo u Ginisovu kwigu rekorda. U drugom delu takmi~ewa organizovano je takmi~ewe ko }e pre pojesti pet komada pe~enih kobasica od ekipe koju }e formirati dobrovoqci. Qute sremske kobasice donete su na sto pred {est takmi~ara dobrovoqaca. U toku jedewa kobasica svaki od wih je po`eleo ~a{u vode, me|utim propozicije su druga~ije. Bez vode i bez hleba treba pojesti pet komada kobasica. Od {est takmi~ara dvojica su odustala. Od preostala ~etiri najbr`i je bio Milan Lazi}. On je za pet minuta pojeo pet velikih qutih kobasica i za osvojeno prvo mesto dobio paket suhomesnatih proizvoda. Drugi deo ove kobasicijade nastavqen je u nedequ, kada su mesari i paori iz [ida doneli prosu{ene kobasice na ocewivawe. Ovu, 13. Sremsku kobasicijadu, „takmi~ewe u brzoj obradi mesa” su pesmom i svirkom propratili tambura{i u organizaciji Sremske televizije. D. Savi~in

kvena op{tina, u ~ijem je vlasni{tvu crkva, nije u mogu}nosti da sama obnovi objekat, i da nema koristi uru~ivati re{ewa gra|evinskih inspekcija o za{titi zgrade, kao {to je to bio slu~aj 2006. godine. - Moramo re{avati ovaj problem, ali ne mo`emo bez pomo}i. Imamo procenu tro{kova i o~ekujemo da u narednih godinu ili ne{to vi{e vremena uradimo barem spoqnu rekonstrukciju - rekao je Bijelovi}. Ina~e, ve} nekoliko godina {iri prostor oko crkve je obele`en sa nekoliko tabli upozorewa da je opasno prolaziti kraj objekta, ali bez obzira na to upozorewe, ovuda svaki dan prolazi ogroman broj qudi koji idu ka centru grada ili u medicinski centar, a ovuda idu i |aci iz vi{e vrbaskih {kola. N. Perkovi}

Na inicijativu Svetskog udru`ewa Dru{tva turisti~kih vodi~a jo{ od 1990. godine obele`ava se Svetski dan turisti~kih vodi~a i tada se organizuju razli~iti programi. Udru`ewe turizmologa Zrewanina tredicionalno, ve} osmi put obele`ava ovaj datum. Po~etak je u 19 ~asova, a ulaz je slobodan. @. B.

Seoska vojvo|anska `ena – evropska `ena ALIBUNAR: Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopranost polova Miroslav Vasin i pomo}nica za ravnopravnost polova Anita Bereti} boravili su u Alibunaru sa predsednikom op{tine Danijelom Ki{martonom gde su prisustvovali sve~anosti povodom uru~ivawa certifikata polaznicama sticawa osnovnog znawa u rukovawu sa ra~unarima. U ovom projektu, koji su organizovali resorni Pokrajinski Sekretarijat i Op{tina Alibunar u kabinetima Sredwe ekonomske {kole sa profesorima je u~estvovalo 30 nezaposlenih `ena iz svih mesta ove op{tine. One su u imale 60 sati obuke iz osnova informatike, tokom koje su savladale operativni sistem Vorda i Internet komunikaciju i stekle znawe za samostalan rad na ra~unaru. Ki{marton je ~estitao polaznicama uspe{an za-

vr{etak informati~kog kursa i rekao da je siguran da su se ove `ene osposobile za rad na ra~unarima {to }e im biti od velike pomo}i kada budu konkurisale za posao. Osim toga, trebalo bi da im bude od pomo}i prilikom pokretawa sopstvenog biznisa. Zahvalio se Pokrajinskom sekretaru za ulo`en novac i sa~iwavawu programa za budu}e kurseve usko stru~nih znawa za brojne zanate kojima }e se `ene na selu baviti. - Ono {to ste u~ile pravi je putokaz za zapo{qavawe, a pojam vojvo|anske `ene na selu nije dovoqan ako ne zna da radi na kompjuteru i ako ne govori nekoliko jezika. Pro{le godine u Vojvodini je takav vid osposobqavawa pro{lo tri hiqade `ena i preko 50 odsto ih je na{lo ili pokrenulo svoj posao. Veoma je va`no da se osposobite i za pravqewe projekata za kon-

Sela pribli`iti gradu SREMSKA MITROVICA: Nema vi{e spiska `eqa i dogovora izvan skup{tinskih klupa oko pojedinih projekata i programa za mesne zajednice. Skup{tina grada Sremska Mitrovica usvojila je odluku o kapitalnim investicijama za grad Sremsku Mitrovicu od 2010. do 2014. godine i tu odluku predstavila javnosti, a u njoj se ta~no vidi u {ta }e se investirati u kapitalne objekte na podru~ju grada, od rekonstrukcije ulica, gradnje kanalizacije, pre~ista~a otpadnih voda, pro{irewa vodovodne mre`e, rekonstrukcije starog vodovoda i drugi va`ni komunalni poslovi, koji }e se finansirati novcem buxeta grada, donacijama i u~e{}em gra|ana. U ovoj odluci posebno pada u o~i namera da se poboq{aju komunalni standardi u selima, da komunalna infrastruktura u selima dostigne gradsku, da se, kako ka`e gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}, stvore uslovi da sela dostignu grad. U ovoj godini u selima }e, biti ulo`eno vi{e od 56 miliona dinara iz bud`eta, donacija i novca me{tana sela, koji }e za ove poslove izdvojiti vi{e od deset miliona dinara. Po odluci o kapitalnim investicijama, za poboq{awe uslova `ivota u selima svake godine, do 2014. godi{wa ulagawa }e biti pribli`na ulagawima u 2010. godini. Za ovu godinu, prema odluci, predvi|ena su ulagawa u svim se-

lima, mada, najve}a }e biti u fru{kogorskim, koja su doskora bila gotovo zaboravqena. Tako }e u Le`imiru biti rekonstruisana zgrada {kole, po~e}e temeljna rekonstrukcija crkve Svetog Georgija, koja }e trajati naredne ~etiri godine i za taj posao je predvi|eno ukupno 20 miliona dinara. Gradi}e se novi i rekonstruisati postoje}i putevi i ulice, a predstoji i rekonstrukcija niskonaponske mre`e, i sanacija zgrade mesne zajednice. Kona~no je na red do{lo i selo [i{atovac, gde }e, pored rekonstrukcije puteva i asfaltiranja ulica u selu, biti sanirana i {kolska zgrada, ali i izgra|en teren za male sportove i ure|eno sto~no grobqe. U ovom selu sa oko dve stotine stanovnika spremni su da pored novca iz buxeta i donacija i sami u ove poslove ulo`e 1,55 miliona dinara. Prema ovim planovima bi}e renovirani i sanirani domovi kluture u Be{enova~kom Prnjavoru, Grgurevcima, Zasavici i La}arku, gde }e se pro{iriti de~ji vrti}, u koji }e ove i slede}e godine biti ulo`eno deset miliona dinara. U svim ostalim selima }e tako|e biti sagra|eni novi komunalni objekti – rekonstruisani putevi, kapele na grobqima, a u selu No}aj po~iwe gradwa kanalizacije i pre~ista~a otpadnih voda. To je investicija koja bi trebalo da bude za-

vr{ena 2014. godine, sa ukupnim ulagawem od 20 miliona dinara. - U tri sela }emo re{iti uklawawe `ivotiwskog otpada izgradwom sto~nih jama, a u selu Radenkovi} moramo urediti seosku deponiju, jer druga sela imaju kako -

tako re{en ovaj problem. Ohrabruje nas ~iwenica da su me{tani sela jo{ uvek veoma spremni da za pojedine poslove izdvoje i vlastiti dinar. @elimo da nam sela po infrastrukturi budu sve bli`e gradu i mislim da }emo u tome i uspeti. U naredne ~etiri godine javno preduze}e „Vodovod” ima u planu da regionalni vodovod dovede i do sela u ma~vanskom delu – No}aja, Ravwa i Radenkovi}a, kako bi celo poru~je grada Sremska Mitrovica bilo pokriveno vodovodom i ta investicija }e ko{tati 131 miliona dinara, a finansira}e se etapno iz buxeta grada Sremska Mitrovica – ka`e Branislav Nedimovi}. S. Bojevi}

ZABRAWENA PROMOCIJA KWIGE U ORGANIZACIJI „OBRAZA”

Policija intervenisala jer skup nije prijavqen CRVENKA: Jake policijske snage spre~ile su u subotu uve~e u Crvenki odr`avawe promocije kwige Qiqane Bulatovi} „Raport komandantu”, jer je organizator ove promocije organizacija „Obraz”. Promocija kwige je trebalo da se odr`i u Domu kulture u

Crvenki, ali je prvo direktor Doma kulture Tode Nikoleti} otkazao promociju uz obrazlo`ewe da ne mo`e da izda salu „Obrazu”, a zatim je i policija stigla sa zvani~nim re{ewem o zabrani ovog skupa. U obrazlo`ewu koje je policija iznela organizatorima, ka-

11

POKRAJINSKI SEKRETAR MIROSLAV VASIN U ALIBUNARU

U PLANU VELIKE INVESTICIJE U SREMSKOMITROVA^KIM SELIMA

Skup turisti~kih vodi~a ZREWANIN: Udru`ewe turizmologa Zrewanina i Sekcija turisti~kih vodi~a obele`i}e sutra, u Dvorani klasi~ne umetnosti zrewaninskog Narodnog muzeja, Svetski dan turisti~kih vodi~a. Tom prilikom @ivojin Radlova~ki }e predstaviti Rim kao popularnu turisti~ku destinaciju.

ponedeqak22.februar2010.

`e da skup ne mo`e da se odr`i jer nije prijavqen u skladu sa propisima. Ispred Doma kulture u Crvenki, oko 19 ~asova se okupilo stotinak qudi, a u neposrednoj blizini raspore|eno je nekoliko desetina policajaca koji su za ovu priliku do{li iz Sombora i drugih mesta Zapadnoba~kog okruga. Dvadesetak najvatrenijih ~lanova i simpatizera „Obraza” pro{etali su uz policijsku pratwu kroz centar Crvenke, a zatim su sa organizatorima promocije i autorkom kwige oti{li u lokalni kafi}. Policija se i ovde na{la u neposrednoj blizini, odnosno ispred kafi}a, a kada su Qiqana Bulatovi} i nekoliko drugih ~lanova „Obraza” poku{ali da se kratko obrate prisutnima, policija je u{la u lokal i saop{tila da se skup mora prekinuti i da se svi okupqeni moraju razi}i u najkra}em roku. Nakon kra}eg ube|ivawa prisutni su se razi{li, odakle je ve}ina oti{la do izleti{ta „Potok” gde ih je do~ekao predsednik Saveta MZ Crvenka Hercen Radowi} Keka, ali

je policija i tu intervenisala i gosti su morali da se razi|u. - Mislio sam da u Crvenki ne mo`e da se desi da bude zabrawena promocija jedne kwige, ali eto i to se desilo. Mislim da nikad u Crvenki nije bilo vi{e policije nego ve~eras, ~ak su nas i ovde na Potoku opkolili, kao da je u pitawu potraga za Ratkom Mladi}em, a ne zabrana promocije jedne kwige rekao je Hercen Radowi}. On je istakao, da ni policija ne zna zbog ~ega zabrawuje ovaj skup ve} se tra`e neke nepostoje}e neregularnosti u prijavi skupa, ali da je poseban slu~aj zabrana koju je doneo direktor crvena~kog Doma kulture. - Kao predsednik MZ ne mogu da prihvatim da se u Domu kulture tako odnose prema nekom ko je redovno zakazao promociju kwige. Vidim da je u organizaciji te promocije uglavnom omladina, zato }u slede}u promociju organizovati li~no ja i kada se ovde okupi preko hiqadu qudi, vide}emo da li }e onda poslati hiqadu i po policajaca na nas. Jednostavno ne mogu da prihvatim da se u Crvenki zabrawuje promocija bilo koje kwige i da vr{i represija gora odonih koje smo do sada vi|ali, Hercen Radowi}. N. Perkovi}

kurisawe u pristupnim fondovima EU, i to je jedan od na{ih prioriteta za ovu godinu – rekao je Vasin. On je dodao da ima neiscrpnih potreba za ovladavawem starih zanata, poizvodwi suvenira i stvarawu uslova za dovo|ewe stranih turista sa osmi{qenim programima iz bogatog vojvo|anskog sela, pa i spremawe doma}e hrane. On je naglasio da je ova organizacija seoskih `ena pravi primer za ostala naseqa u Vojvodini, najavio je da se sa sli~nim programima krene u celom Banatu, gde se u odnosu na Ba~ku i Srem mawe radilo sa `enama na selu. Rekao je i da }e ova Pokrajina u~estvovati u konkursu Ujediwenih nacija u okviru projekta o nasiqu u porodicama. Naglasio je da sada treba sa~initi konkretne projekte za pojedine poslove `ena na selu, Sekretarijat }e u tome zdu{no pomo}i. R. Jovanovi}

VESTI Obilaznica do kraja godine NOVI BE^EJ: Obilaznica oko Novog Be~eja na magistralnom putu M3, ~ija je gradwa po~ela pre nekoliko godina, bi}e ove godine zavr{ena. U Direkciji za planirawe, izgradwu, ure|ewe naseqa i za{titu `ivotne sredine op{tine Novi Be~ej raspisan je tender za najpovoqnijeg izvo|a~a, kako bi na vreme mogli po~eti pripremni radovi. Po re~ima direktora Direkcije Zoltana Guqa{a vrednost radova je 32 miliona 620 hiqada dinara. Radovi koje finansiraFond za kapitalna ulagawa Vojvodine, po~e}e na prole}e, a bi}e okon~ani deo kraja godine. Izgradwom zaobilaznice oko Novog Be~eja, izmesti}e sa tranzitni saoba}aj van grada, {to }e rasteretiti saobra}ajnice u nasequ i pove}ati bezbednost saobra}aja. M. K.

Subotica povoqna za investitore SUBOTICA: Odlukom NALED-a, Subotica kao jedna od tri op{tine i grada u Srbiji koji su ispunili sve uslove za ekonomski razvoj, dobila je sertifikat da je povoqna za sva investiciona ulagawa, kao i br`i ekonomski razvoj. Predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Vladimir ^upi} rekao je da Naled ima ciq da obezbedi saradwu izme|u privatnog i javnog sektora. - Subotica je jedna od tri op{tine koja je zadovoqila sve na{e uslove i time stekla setifikat da „povoqne ekonomske klime”. To je veoma va`no, jer pored o`ivqavawa privrede, mogu}e je priv~a}ewe stranih investitora i poboq{awe kvaliteta `ivota gra|ana - obja{wava ^upi}. Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} obja{wava da sada kada je grad u{ao u posed zemqi{ta Kasarne i kod Crvenog sela nema razloga da ne do|u strani investitori. Do sada je bio najve}i problem, jer nije bilo zemqi{ta u vlasni{tvu grada, gde bi strani investitori mogli da ula`u rekao je Vu~ini}. A. A.


DRU[TVO

ponedeqak22.februar2010.

DNEVNIK

c m y

12

SAMOHRANE RODITEQE SUDOVI SLABO [TITE, A GAZDE IZBEGAVAJU

Lak{e je i{~upati zub nego alimentaciju Tito po drugi put me|u Srbima Nagradni konkurs za u~enike sredwih {kola „Susreti s pro{lo{}u“ ove godine je raspisan na temu „Kult Josipa Broza Tita. Do`ivqaj obi~nog ~oveka“. Kako su ga pojedinci iz „mase“ videli, {ta im je zna~ilo u~e{}e na sletu ili no{ewe {tafete, kako su se ose}ali kad je Tito posetio wihovu {kolu ili fabriku, kako reagovali kad su ~uli da je umro, samo su neka od pitawa na koja |aci treba da potra`e odgovore. Tu „masu“ je ~inilo mno{tvo pojedinaca koji su do-

brovoqno ili protiv svoje voqe bili ukqu~eni u razli~ite aktivnosti kojima je gra|en i {iren Titov kult. Istra`iva~ki rad treba da je zasnovan na analizi istorijskih izvora, a va`ni su i usmeni iskazi starijih qudi. Ocewivawe radova povereno je `iriju sastavqenom od nastavnika istorije i istra`iva~a iz eminentnih nau~nih i visoko{kolskih ustanova Srbiji, a rok za predaju radova je 15. mart.

Liturgija vladike Atanasija u Prizrenu Administrator Eparhije ra{ko-prizrenske i kosovsko-metohijske vladika Atanasije ju~e je u Nedeqi pravoslavqa slu`io svetu arhijerejsku liturgiju u prizrenskom sabornom hramu svetog \or|a. Prisustvovalo joj je oko 200 vernika iz Prizrena i raznih krajeva Kosova, kao i tridesetak dece u tradici-

Pomo} `rtvama zavisnosti Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju nastavi}e saradwu s nevladinim sektorom na preventivi i suzbijawu socijalne patologije, posebno bolesti zavisnosti i AIDS-a. Podr`an je projekat Omladine JAZAS-a „Volonterski informator“, koji treba da pru`a psiho-socijalnu pomo} mladima, naro~ito `rtvama bolesti zavisnosti u Subotici, Somboru i Novom Sadu. Obezbe|ene su pare i za projekt Udru`ewa gra|ana za me|unarodne odnose i toleranciju – TIMS „Socijalni aspekti sporta i uticaj sporta na mentalno i fizi~ko zdravqe dece i odraslih“. S. N.

onalnoj litiji. To je bila prva arhijerejska liturgija u obnovqenoj crkvi, koja je, kao i ostale srpske pravoslavne svetiwe u Prizrenu, zapaqen u martovskim neredima 2004. U Prizrenu je obnovqen i obli`wi vladi~anski dvor, u koji }e ubrzo biti vra}eno sedi{te eparhije.

U Srbiji su nere{eno stambeno pitawe, nezaposlenost i neprimawe alimentacije najve}e brige samohranih roditeqa, a predrasude s kojima se suo~avaju na poqu karijere, ali i na emotivnom planu, uti~u na to da majkama i o~evima bez pomo}i drugog roditeqa, ostaje najmawe vremena za sebe. Kada se roditeqi razvedu, onaj koji izgubi starateqstvo nad detetom, u naj~e{}em broju slu~ajeva, pona{a se kao da je izgubio i dete. - Kada smo se mu` i ja razveli, }erke su ostale da `ive kod mene. On je tada po~eo da se pona{a kao da ta deca nisu wegova, nije hteo ni da ih vidi, ni finansijski da nam pomogne iako su }erke tad polazile na fakultet i novac nam je bio preko potreban. Tek smo sudski uspele da ga nateramo da redovno pla}a alimentaciju, ali je i ona bila dosta mala, po 75 evra za obe, u odnosu na wihove potrebe, a to su {kolarina, sme{taj, hrana, putni tro{kovi, garderoba – ispri~ala je za „Dnevnik“ Suboti~anka Milena \uri}. Kako su wena sestra, pa i jedan blizak ro|ak, tako|e razvedeni, upoznata je sa razli~itim shvatawima pomagawa i aktivnog u~e{}a u `ivotu deteta razvedenih roditeqa. - Sestra ima dva sina i pro{la je gotovo isto kao i ja. Biv{i suprug joj se ponovo o`enio, dobio decu i sad, iako se pre vi|ao sa sinovima redovno, sve mawe nalazi vremena za wih. Stariji sin hteo je da upi{e fakulet, ~ime on nije bio zadovoqan, jer je, kako je objasnio, to samo pove}avalo wegove tro{kove, umesto da se raduje {to

Deca umeju da eksploati{u zava|ene roditeqe

Razvedene `ene na lo{em glasu Prema iskustvu na{e sagovornice, mo`da je najokrutnija osuda sredine. Porodi~an status je, ispostavilo se, vrlo va`an sertifikat prilikom dru{tvenog prihvatawa, a Milena ka`e da su nakon razvoda skoro sve wene prijateqice po~ele da se boje za svoje mu`eve. - Kao da je to neka opasna, pa jo{ i zarazna bolest. Me|utim, najte`e mi je palo saznawe da se, raspadom braka, `ene tretiraju kao lo{i qudi. Kao da, ako sam razvedena, automatski sam lo{a `ena. Nikog zapravo ne zanima razlog razvoda, ve} samo ~iwenica da iza sebe imate propali brak i decu bez oca –ka`e Milena. dete ho}e da se {koluje i napreduje. I moja sestra je tek sudski postigla da otac wenih sinova redovno pla}a alimentaciju. No, kod brata je potpuno druga~ija situa-

cija. Iako su deca ostala kod wegove biv{e `ene, on se ponovo o`enio, ali niti jednog dana nije zaboravio da iz prethodnog braka ima dvoje dece. Kupovao im je sve

{to im treba, pomagao u {kolovawu, provodio vreme s wima... dok deca to nisu po~ela da zloupotrebqavaju, tra`ila su od wega motor, kasnije automobil, letovawa, skupu garderobu, a on je sve pla}ao jer nije `eleo da bude lo{ otac – prepri~ava na{a sagovornica. Da je te{ko povu}i granicu u ispuwavawu roditeqskih obaveza posle razvoda, upoznato je i oko 1000 ~lanova Udru`ewa samohranih roditeqa, prema ~ijim podacima oko 90 odsto roditeqa u Srbiji na svaki mogu}i na~in poku{ava da izbegne pla}awe alimentacije. Ona mo`e da iznosi od 15 do 50 odsto ukupnih primawa roditeqa kod kojega nije dete, umawenih za PIO doprinose i porez. Dok mali{ani ne po|u u {kolu, naj~e{}e se daje 15 odsto primawa, kasnije se taj iznos pove}ava. Alimentacija, prema zakonu, ne mo`e biti mawa od polovine sume koju dobijaju hraniteqske porodice. Nije samo nepla}awe alimentacije briga s kojom se bore samohrani roditeqi. Predrasude poslodavaca, koji }e te{ko zaposliti nekog od wih, misle}i da, zbog obaveza oko deteta, ne}e mo}i s punim kapacitetom da rade, pa i wihova otpu{tawa, samo su jo{ jedne u nizu pote{ko}a. U sekretarijatu za zapo{qavawe i ravnopravnost polova tvrde da je otpu{tawe samohranih roditeqa diskriminacija i naru{avawe qudskih prava. Ipak, kada ih otpuste sa radnog mesta, poslodavci to uglavnom rade pod drugim izgovorom, tako da su ovakvi slu~ajevi te{ko dokazivi. I. Brcan

Porast vodotokova u Srbiji, najugro`eniji Zaje~ar Ve}ina reka u Srbiji je u porastu, a najte`a situacija je trenutno u Zaje~aru, gde je iz poplavqenih naseqa evakusano vi{e od 100 osoba, dok je u op{tini Ub zbog izlivawa Tamnave poplavqeno vi{e od 3.000 hektara oranica.Specijalni timovi za spasavawe ~amcima su iz poplavqenih zaje~arskih naseqa evakuisali 113 osoba, izjavio je ju~e u Zaje~aru potpredsednik Vlade i ministar unutra{wih poslaova Ivica Da~i}. U opasnosti je preko 600 stanovnika, rekao je Da~i}

na konferenciji za novinare u Policijskoj upravi Zaje~ara. Sve raspolo`ive snage Sektora MUP-a za vanredne situacije iz Zaje~ara, Boqevca i Kwa`evca su, u posledwa dva dana, konstantno na terenu, postavqaju xakove sa peskom, podi`u nivo odbrane i poma`u ugro`enom stanovni{tvu, kazao je Da~i}. Prema wegovim re~ima, anga`ovani su i regionalni timovi za spasavawe iz Ni{a, Beograda i Novog Sada.Pripadnici Centra za

obuku Vojske Srbije u Zaje~aru ukqu~ili su se ju~e u odbranu od poplava najugro`enijih prigradskih naseqa. Republi~ki hidrometeoroloski zavod o~ekuje se da }e vodostaji na slivovima Mlave, Peka i Timoka ostati iznad granice vanredne odbrane od poplava. O~ekuje se da }e vodostaji na Velikoj Moravi, Ju`noj Moravi, Toplici, Ibru, Drini, Jasenici i na banatskim vodotocima i naredna dva dana ostati iznad granica redovne odbrane od poplava.

VAN BEOGRADA I NOVOG SADA TAVORE KLUBOVI, BETON I ME\UKASABNE LIGE

Sportske hale otvorene samo za partijske veselice Nema doma}ih novina i elektronskog medija kojima sportske strane i emisije nisu tira`na „nada i uzdanica“, pa je onda logi~no da Srbadija „najvolije“ da talambasi kako smo sportska nacija, te su nam sportisti najboqi izvozni proizvod i oba{ka ambasadori. Kad se trener ko{arka{a „Partizana“ naka{qe, a Pi`on ustane na levu nogu pred pres konferenciju, zabruji od Horgo{a do dowe Mitrovice. Malo im tercira Da~a Ikodinovi} s novosadskog bazena i to je uglavnom sve. Ostatak Srbije upiqio se u te prestone gradove doma}eg sporta, dok po varo{ima ostatka zemqe jubilarne nagrade za najuspe{nije sportiste obi~no pripadnu momcima i devojkama koji se u najboqem slu~aju loptaju u me|u-kasabnim ligama, gde je ozbiqna mogu}nost da „imaju lo{ dan“ protiv vihornih napada~a tima sa npr. Mil~i}evih sala{a, te dovedu u pi-

Ministarka s kandidatima za {ampione

tawe svoj te{kom mukom ste~eni beton-liga{ki status. Ima po provincijama i {ampiona koje oven~aju lokalni dru{tveno-sportski radnici zaslu`enim priznawima zarad postig-

nutih rezultata na svetskim prvenstvima, ma kolika bila popularnost sportova kao {to su preferans, pikado, bejzbol, bilijar sa „ki}om“ ili bez wega i plejada borila~kih ve{tina

tipa „mu-tai“, „kapoera“ i ostala bacawa sira niz padinu. Nemasovni, ali ipak „pravi“ sportovi tipa dizawe utega, rvawe, atletika, ili plivawe u pred~avi}evskoj eri, prosto su osu|eni na uzak krug zaqubqenika pa sledstveno tome eventualni svetski {ampionski dometi mladih Srbije u ovim sportovima medijski se pojavquju negde izme|u recepta za nedeqni ru~ak, mustre za kuki~awe i horoskopa za metereopate. Objasniti za{to je tome tako, nije neka velika mudrost. Po srpskim provincijama se zaboravilo ~emu slu`e sale za fiskuluturu i ini sportski objekti, pa i to u retkim slu~ajevima gde i postoje. Nekad velelepne sportske hale, bazeni, stadioni i ostali tereni, po pravilu sagra|eni jo{ u vreme „nenarodnog autokratskog re`ima“, umiru tek ne{to sporije od dinosaurusa, samo sporadi~no-potemkinovski se revitalizuju}i uo~i kakvog poli-

ti~kog blagdana ili ni~im izasporta u skladu s ekonomskim zvanom dodelom organizacije prilikama, pa klubovi naciopokojeg sportskog nadmetawa nalni prvaci mogu ra~unati i kontinentalnog zna~aja. U na celih 150.000 dinara godiolimpijski dugom me|uizbor{we. Retki ve~erwi termini nom periodu, ti objekti, po su, naravno, rezervisani za repravilu, ne otvaraju svoja vrakreativce koji sebi finansijta pre 10 sati ski mogu priupre podne, ne ra{titi skidawe Je l’ treba nekoga de popodne, visredwove~nog kendima, dr`avmasnog „plucera“ da ~udi {to su po nim i ve}im crsa stomaka sve savaro{ima srpske kvenim prazniwaju}i o negdacima jer, bo`e provincije sportisti wim svetlim godine {ampioni moj, i zaposleni sportskim perimaju sindikalu briyu, tabli}ima spektivama, a mana prava garanli ostatak vrei „Ne quti tovana Poveqom mena „otvorenih se ~ove~e”? UN. Kako retko dveri“ iskoriste koja sredwa {komala i sredwa la u provinciji ima fiskulpreduze}a zvana sportski kluturnu salu, kratki period kad bovi „Va{e dete ima talenat sportski centri rade, koristi upravo srazmeran dubini va{eg se za prihvat u~enika koji imanov~anika“. I onda se pitamo za{to su po ju taman toliko vremena da do srpskoj provinciji sportisti wih dotabanaju, presvuku se, zagodine {ampioni u brixu, tave`u pertle i bez znojewa opet bli}ima i „Ne quti se ~ove~e“... presvuku. Iz varo{kih buxeta M. Miqenovi} dodequju se novci za razvoj


DRU[TVO

DNEVNIK

Policija trenira i fino}u MUP je i na ovogodi{wem sajmu obrazovawa „Putokazi“ promovicao svoju obrazovnu ponudu. Maturantima ~etvorogodi{wih sredwih {kola, a me|u wima je bilo i 50 |aka iz beogradskih, koji su obi{li i Centar u Sremskoj

Kamenici, predstavqeno je jednogodi{wa osnovna policijska obuku, ali i mogu}nosti studija na Kriminalisti~ko policijskoj akademiji. Jednogodi{wa obuka u Kamenici, u skladu s reformom poli-

cije kojoj je ciq da postane servis gra|ana, diplomiranim sredwo{kolcima od 18 do 25 godina, bez obzira na pol, nudi se sticawe teorijskih i prakti~nih znawa neophodnih za ovaj poziv i izuzetni internatski uslovima s najsavremenijom opremom, kao i {estonedeqne praksu u policijskim stanicama. Uz to je svr{enim polaznicima obezbe|en posao u MUP-u. Zemunska Kriminalisti~ko-policijska akademiji nudi osnovne akademske, strukovne, te master i specijalisti~ke studije uskla|ene s evropskim standardima. Za buxetske studente je obezbe|en internat, kao i u Kamenici, u izuzetno dobro opremqenom i sadr`ajima bogatom kompleksu. Zainteresovanim sredwo{kolcima su sada{wi polaznici demonstrirali i ve{tine neophodne za budu}e poslove. D. Deve~erski

ponedeqak22.februar2010.

ZREWANINSKI STOMATOLOZI ZBOG PROPALOG TENDERA NEMAJU MATERIJALA NI ZA PLOMBU

Osta}e krezuba banatska sela Spor rad republi~ke Komisije za za{titu prava ponu|a~a, koja u nekim slu~ajevima ne po{tuje zakonom propisane rokove u odlu~ivawu, doveo je do alarmantnog stawa u pojedinim zdravstvenim ustanovama Srbije. Nea`urnost Komisije na svojoj ko`i osetio je i zrewaninski Dom zdravqa “Dr Bo{ko Vrebalov” koji od oktobra ne mo`e da kupi ni 40 kilograma gipsa za stomatolo{ku slu`bu! Dom zdravqa je, naime, lane raspisao tender za nabavku zubarskog materijala, ali ni nekoliko meseci kasnije zakonska procedura nije okon~ana. Tender je obustavqen zbog `albe jednog od ponu|a~a Komisiji za za{titu prava koja, i pored toga {to je po zakonu u obavezi da na zahtev odgovori u roku od 15 dana, to nije uradila. U me|uvremenu, zalihe ovda{we stomatolo{ke slu`be su se istawile. - Radimo sa posledwim koli~inama, a u seoskim ambulantama vi{e i nemamo materijala, usluge se pru`aju samo u hitnim slu~ajevima – potvrdio je za “Dnevnik” direktor Doma zdravqa u Zrewaninu Borislav \or|evi}.

Dentisti pacijentima mogu samo osmeh da ponude

Prema wegovim re~ima, odgovor Komisije je kona~no stigao, i to nakon {to je slu~aj procureo u javnost, pa ustanova na ~ijem je ~elu poku{ava ubrzano da sprovede obnovqeni postupak javne nabavke. - Nadam se da }emo ove nedeqe biti u prilici da naru~imo materijal i da }emo, ~im budu ispo{tovani zakonski rokovi, dakle za sedam – osam dana, imati

materijal kako bismo normalno nastavili sa radom – napomenuo je \or|evi}. I dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa Tomislav Stanti} u izjavi na na{ list osudio je dosada{wi rad prozvane Komisije. - Iako se od dr`avnog slu`benika o~ekuje da lepo pri~a o svim dr`avnim institucijama, to ovog puta ne}u u~initi.

DA LI JE SRPSKI JEZIK UGRO@EN ENGLESKIM IZ GLOBALNE „GUGLA[KE” KULTURE

Nepismeni novinari proizvode jo{ nepismenije ~itaoce Teorija prema kojoj su mladi u opasnosti da osiroma{e znawe srpskog jezika sve ~e{}om upotrebom engleskog je neta~na, ali je bila aktuelna i u Skreli}evo doba patrijarhalnog stava o mladima, smatra profesorka novosadskog Filozofskog fakulteta, sociolingvistkiwa dr Svenka Savi}. - Tinejxeri ~esto prave nove re~i, neologizme poput {atrova~kog, i kad pro|e ta faza, do|u na univerzitet i po~nu se prilago|avati akademskom govoru, da bi po zavr{etku fakulteta po~eli da upotrebqavaju svoj profesionalni jezik. On je ~udesno sredstvo kojim se uklapamo u sopstvenu socijalnu grupu i tu nipoda{tavawu mladih nema mesta - tvrdi Savi}eva.

Svetozar - Cele Dun|erski

tivnim odabirom novinara. Prema wemu, za nekoliko vekova na planeti }e ostati samo engleski jezik.

Ode i }irilica u istoriju Postojawe organizacija koje se bore za o~uvawe srpskog jezika i }irili~nog pisma Dun|erski razume, ali ga izlu|uju neobjektivnost, ksenofobi~nost i op{ta mr`wa prema svemu {to je nesrpsko koju ispoqavaju ~lanovi izvesnih “patriotskih” udru`ewa, neretko povezanih sa desni~arima i neofa{istima. U pedago{kom pogledu, neke od tih organizacija ~ine veliku {tetu. - Na`alost, moram razo~arati sva ta udru`ewa, da je nestajawe }irilice neumitno. Nisu za to krivi Srbi koji radije koriste na{e drugo pismo, ve} je sve mnogo globalnije i slo`enije. Ona }e ostati upam}ena kao svetla ta~ka na{e nacionalne istorije i, sli~no nema~koj gotici, biti predmet prou~avawa lingvista i istori~ara jezika. Uostalom, da li neki Nemac danas kuka nad starom goticom - retori~ki pita Dun|erski. No, wen fakultetski kolega, profesor pedagogije dr Svetozar - Cele Dun|erski misli da se srpski jezik osiroma{uje, a da u tom procesu mediji imaju zna~ajnu ulogu neselek-

- Krivi smo i svi mi, ukqu~uju}i ceo sistem obrazovawa, {to je naro~ito opasno. Prosvetare sumwive pismenosti prati negovawe kwi`evnog jezika zastarelim lek-

Prvo nau~e {atrova~ki, pa akademski jezik

tirama i prevazi|enim {tivima. Ignori{u se noviji autori koji pi{u bogatijim i savremenijim, a ipak “dovoqno srpskim” jezikom. Jo{ od porodice kre}e kvarewe na{eg jezika i {irewe nepismenosti uop{te, ka`e Dun|erski. Dr Savi} podr`ava teoriju da svaki jezik evoluira. Pomiwe primer Srba u Austrougarskoj; neki od wih smatrali su stra{nim {to su mnoge re~i koje upotrebqavaju stranog porekla, te je to put do gubqewa identiteta. - U Francuskoj i pogotovo Kini, dr`ave se bore za sopstveni kapital i imaginarni identiet, a na{ identitet je jednak i kad koristimo engleske re~i i srpske. Ako pitate Srbina za{to se ose}a Srbinom, odgovori}e “jer govorim srpski i pi{em }irilicu”, a Makedonac “zbog Aleksandra Makedonskog”, a da pitate Engleza da li se ose}a Englezom zbog pisma - za~u-

dio bi se. Nama su nametnuti stereotipi o identitetu i zato se na wima insistira kako bi se homogenizovala nacija - isti~e Savi}eva i dodaje da je Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost postalo aktivno, {to je dobro, ali ne i weno povezivawe s nacionalisti~kim stavovima i iskqu~ivostima. Oceniv{i budu}u kulturu kao “gugla{ku”, dr Savi} ka`e da }e deca informacije supqati s najrazli~itijih strana, a najva`nije je da internet od mladih ne na~ini lo{e qude. O poziciji dr`ave u neobi~nom “jezi~kom ratu” ka`e da je standardizacija srpskog jezika uvek politi~ko pitawe. “Trenutno se na{a vlada ne izja{wava previ{e o standardizaciji jezika, {to nije dobro. Smu{ena je situacija, vi{e je to letargija nego nau~na euforija. Va`no je da imamo puno sastanaka o standardizaciji srpskog i drugih jezika koje

Svenka Savi}

se govore u Pokrajini, jer izostaju va`ne diskusije: kako }e nam izgledati re~nik i gramatika”. Intervenciju dr`ave u ovako delikatnoj temi Dun|erski vidi kao potencijalno opasnu i vrlo diskutabilnu, ali ipak – mogu}u. - Dr`ava pametnom kulturnom politikom mo`e dosta, ali ne sve. U ovako radikalno kulturno i pismeno zapu{tenim dr`avama, pristalica sam neke vrste “prosve}enog apsolutizma”, gde nema mesta uplitawu crkve. Kako se Sava Nemawi} propagira kao ve}i prosvetiteq od Dositeja, ostaje mi nada u nekog “prosve}enog apsolutistu”, zvao se on i dr`ava, koji bi po~eo gr~evitu borbu za podizawe op{teg kulturnog i prosvetnog nivoa. Pa ko ho}e da slu{a Cecu, neka kupi ili “ispirati{e” CD, a radio i TV programe prepustiti kvalitetnijim sadr`ajima. Igor Mihaqevi}

NEBO NAD SRBIJOM I DAQE TRUJE 55.000 TONA MEDICINSKOG OTPADA

Opasno |ubre kriju eminentne bolnice Eko ministar Oliver Duli} pozvao je gra|ane koji imaju lekove sa isteklim rokom trajawa da ih ne bacaju u |ubre i kanalizaciju, jer }e uskoro apoteka organizovati wihovo prikupqawe. Najavio je da }e narednih meseci biti otvoreno i postrojewe u kojem }e se na 1.100 stepeni spaqivati pojedine vrste medicinskog otpada. A on je i u celom svetu sve ve}i problem. Godi{we u Srbiji nastane 46.000 tona medicinskog otpada, od ~ega je 9.600 infektivnog. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, do 2007. u na{im bolnicama dnevno je prose~no ostajalo 1,8 kg otpada po bolesni~kom krevetu, a kako postoji 51.000 i oko 15 miliona bolesni~kih dana godi{we plus 2.700 kreveta u vojnim i privatnim bolnicama, cifra je impozantna. Godinama u

jednom broju zdravstvenih ustanova upotrebqene igle i {pricevi, tupferi, zavojni materijal ~esto nisu razvrstavani niti sterilisani pre odlagawa u komunalni otpad. Iza nekih eminentnih ustanova ~esto se i danas mogu videti „brda“ ba~enih ampula, fla{ica i ambala`a od lekova. Problemati-

nedovoqno visokim temperaturama ili spaquju i ono {to ne bi smele, npr. plastiku, pa u atmoferu idu opasne materije. Tamo gde nije bilo „specijalnih“ spalionica, lo`a~i bolni~kih kotlarnica su u pe} sa ugqem ubacivali {priceve, ampule, gaze... U pojedinim ustanovama otpad su i radioaktiv-

U mnogim zdravstvenim ustanovama koje nemaju adekvatna postrojewa godinama su lo`a~i kotlarnica u pe} zajedno sa ugqem ubacivali {priceve, ampule, gaze i ~esto inficiran otpad ~an je i tretman farmaceutskog, biolo{kog i drugih otpada nastalih pri dijagnostici i le~ewu pacijenata. Samo jedan broj zdravstvnih ustanova sterili{e infektivni otpad. Spalionice su ~esto i danas neadekvatne, rade na

13

ne supstance. Nadle`na institucija za wihovo zbriwavawe kod nas je Instit za nuklearne nauke Vin~a. U toj grupi su i lekovi sa citostatskim agensima. Ministarstvo zdravqa Srbije je 2007. pokrenulo projekat „Teh-

ni~ka podr{ka u upravqawu medicinskim otpadom“. Za re{avawe ovog problema, kao jednog od kqu~nih za spre~avawa pojave zaraze i bolesti, EU je odvojila sedam miliona evra. Projekat je zavr{en juna 2009. i, kako je tad istakao ministar Tomica Milosavqevi}, sedam miliona nije cifra na papiru, jer je na 58 mesta uvedena procedura koja treba da se po{tuje. Upravqawe medicinskim otpadom je trenutno regulisano Zakonom o otpadu i posebnim procedurama koje su uskla|ene sa praksom EU. Poseban Pravilnik, koji }e preciznije definisati postupke o upravqawu razli~itim kategorijama otpada, koji su zajedno pripremili ministarstva `ivotne sredine i zdravqa, obuhvata skupqawe i razvrstavawe na mestu nastanka, pakovawe, obele`ava-

we, privremeno skladi{tewe, transport i bezbedno odlagawe. On }e istovremeno obavezati zdravstvene ustanove da do kraja godine u potpunosti urede sistem uprave medicinskim otpadom. Kadar je ve} obu~en i ustanovqene su interne komisije. Inspekcije dva ministarstva ima}e ingerencije i da kontroli{u primene ovog Pravilnika. I upravqawe farmaceutskim otpadom }e se ove godine precizno definisati Pravilnikom. Lekovi sa isteklim rokom vi{e nisu problem zdravstvenih ustanova, jer su farmaceutske ku}e posledwih pet godina obavezne da po isteku roka lekove adekvatno zbrinu. Poseban problem su medikamenti u Srbiju pristigli pre deset i vi{e godina. J. Barbuzan

Nema potpunog opravdawa za spor rad Komisije. Predmeti su tamo i ranije du`e stajali, nije zrewaninski Dom zdravqa prvi slu~aj. De{ava se da i mi u Ministarstvu ~ekamo po nekoliko meseci na odgovor. Ipak, prema novom Zakonu o javnim nabavkama Komisija ima veoma skra}en rok za tako ne{to, jer ranije nije bio toliko precizno definisan – objasnio je Stanti} i istakao da }e li~no od Vlade zatra`iti da se sli~ne stvari vi{e nikada ne ponove. Kako je naglasio, ovakvi slu~ajevi predstavqaju bumerang usled decentralizacije upravqawa dr`avom, imaju}i u vidu da su, zarad depolitizacije pojedinih procesa, formirane komisije mimo Vlade Srbije. - Onda dobijete jednu nezavisnu instituciju na ~iji rad u su{tini ne mo`ete da uti~ete. Recimo, ja nikada nisam nazvao nekoga iz Komisije za za{titu prava ponu|a~a ili Uprave za javne nabavke da bih urgirao, jednostavno jer to tako mora da bude – kazao je dr`avni sekretar. @. Balaban

Evropa kompjuterski opismewava Srbiju Od 1. do 5. marta, pod patronatom EU, Evropske komisije i Parlamentare skup{tine, te najzna~ajnijih tehnolo{kih kompanija i organizacija, odr`a}e se na hiqade manifestacija „e-Skills Week“ radi unapre|ewa nivoa informati~ke pismenosti. Akcija nije ograni~ena samo na ~lanice EU, ve} i zemqe kandidate, pa je i Srbija, prvi put, obavezna da u~estvuje. Nacionalni koordinator akcije u na{oj zemqi je Informati~ki savez, koji }e, s nadle`nim ministarstvima, kao i nizom doma}ih kompanija i organizacija, serijom manifestacija obezbediti besplatna polagawa za ECDL licence – Evropsku kompjutersku voza~ku dozvolu – najva`niji i najrasprostraweniji sertifikat informati~ke pismenosti, prihva}en i od Evropske komisije. Pozvani su svi koji se bave informati~kom obukom da obezbede i nagrade za najbr`e ili najboqe na testovima. Ova nedeqa e-ve{tina ima za ciq da poboq{a sposobnost kori{}ewa ra~unara kao uslov poslovawa u dana{wem svetu, jer stistika pokazuje da nepoznavawe ovih elementa prouzrokuje godi{we gubitke od oko milion evra na 250 zaposlenih, dok ova obuka, osim produktivnosti, podi`e i vrednost kompanija za ~ak 15 posto. Zato je EK 2003. donela Jedinstveni okvir transparentnosti kvalifikacija i kompetentnosti Europass, kojim je definisala ECDL kao nezavisan standard obuke na ra~unarima. Vlada Srbije je 2006. prihvatila taj standard svojom Strategijom razvoja informacionog dru{tva, a ovu obuku stalno sprovode Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, najve}a preduze}a, resorna ministarstva, AP Vojvodina i gotovo svi fakulteti. D. D.

Za komarce 300 miliona dinara Pokrajinska vlada je podr`ala Plan raspodele sredstava i povr{ina radi biolo{kog suzbijawa larvi komaraca na teritoriji Vojvodine u 2010. Za ovu svrhu je izdvojeno 300 miliona dinara, kojima }e biti nabavqeni preparati za tretirawe gotovo 106.000 hektara u svim op{tinama. S. N.


ponedeqak22.februar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

14

U BERKASOVU, KOD [IDA

Izgoreo u ku}i U po`aru u porodi~noj ku}i u selu Berkasovo, kod [ida, smrtno je stradao Qudevit [pani} (68), u selu poznatiji kao Qudva. Pretpostavqa se da je Qudevit nalo`io staru pe} u tro{noj ku}ici, koja se nalazi u [idskoj ulici, u kojoj je `iveo sam posledwih 20 godina, da je zaspao, a vatra iz pe}i je zahvatila stari krevet i ku-

}u brzo pretvorila u buktiwu. Qudevit je ina~e dugo godina radio kao zidar, a u posledwe vreme, kako svedo~e wegovi poznanici, `iveo je veoma te{ko, a bio je i bolestan. Qudevit [pani} nije imao rodbine u selu, a pre 20 godina wegova majka i sestra oti{le su na rad u Italiju i vi{e se nisu vra}ale u Berkasovo. S. B.

OSNOVNI SUD U SUBOTICI FUNKCIONI[E PO NOVOJ [EMI

Efikasnija pravda na severu Ba~ke Osnovni sud Subotica, koji na severu Ba~ke ima sudske jedinice u Kawi`i, Senti, Adi i Ba~koj Topoli a pokriva i op{tinu Mali I|o{, tre}i je po veli~ini u Vojvodini, posle sudova u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici. Vr-

predmeta, parni~ni za 260, s tim {to su zadu`eni i za ostavinske predmete, ali je u Subotici re{eno da ih rade sudijski pomo}nici pod nadzorom sudija iz Parni~nog odeqewa. Podru~je Osnovnog suda Subotica je u ovoj reformi osta-

Erne Berewi i Sowa Vidanovi}

{ilac funkcije predsednika Osnovnog suda Subotica Sowa Vidanovi} i zamenik za sudsku jedinicu u Kawi`i Erne Berewi saop{tili su na konferenciji za novinare u Kawi`i da ustanova dobro funkcioni{e nakon promena sprovedenih u okviru reforme pravosu|a i ima sve preduslove za efikasan rad. Naglasili su da je, osim rada na upisu svih predmeta, za prvi mesec i po re{eno vi{e od hiqadu predmeta, a vodi se ra~una o tome da pripadnici mawinskih zajednica do pravde do|u na materwem jeziku. Od 34 sudije, koliko je predvi|eno u Osnovnom sudu Subotica, upra`weno je jedno mesto jer je predsednik doskora{weg Op{tinskog suda Senta Ivan Hire{, iako je pro{ao reizbor, oti{ao u advokaturu, pa se o~ekuje da to mesto uskoro bude popuweno. Po ovogodi{wem rasporedu poslova, prvi zamenik vr{ioca predsednika Osnovnog suda u Subotici je Marija Ani{i}-Ador, dok su zamenici za sudske jedinice u Ba~koj Topoli ^ila Tilger, Kawi`u Erne Berewi i za Sentu i Adu Svetlana Radowi}. Na podru~ju Osnovnog suda Subotica ~etiri sudije su s podru~ja

lo bez deset sudija krivi~ara jer su tri pre{la u Vi{i sud, a sedam ih nije izabrano. U januaru je obavqen upis svih predmeta, pa je nove brojeve dobilo 21.582 predmeta koja su u radu, a tu je i 9.472 predmeta koji su re{eni, ali su jo{ u postupku zbog izjavqenih `albi, treba odlu~iti o sudskim tro{kovima, ili jo{ nije napla}ena kazna, tako da je ukupno re~ o oko 31.000 predmeta. V. d. predsednika Sowa Vidanovi} konstatuje da su u januaru, uz obavqawe upisa predmeta, ra|eni hitni i pritvorski predmeti, a od 1. februara sve sudije su ukqu~ene u rad, sva zakazivawa i su|ewa su u toku i obavqaju se sve sudske radwe. Ona predo~ava da je od 1. januara do 12. februara odra|eno 1.016 predmeta, od ~ega 36 krivi~nih, 51 istra`na, 118 parnica, 380 izvr{nih predmeta, 59 vanparni~nih i drugih. U novoj organizaciji posla pojedine sudije putuju i rade na podru~ju ~itavog suda, vode}i ra~una o tome da to bude {to ekonomi~nije, a da zbog pravde ne moraju da putuju stranke u postupku. Trenutno je anga`ovan dovoqan broj sudija porotnika, wih oko 60. Me|utim, problem pred-

Postupci na pet jezika Suboti~ki sud je u odnosu na druge vrlo specifi~an jer pokriva podru~je dve policijske uprave – Subotica i Kikinda, a osposobqen je za vo|ewe postupaka na ~ak pet jezika: srpskom, ma|arskom, slova~kom, rusinskom i hrvatskom. – Vodili smo ra~una o tome da pripadnici mawinskih nacionalnih zajednica imaju potpuni pristup pravdi u svakoj referadi. Na{e podru~je je po tome veoma specifi~no i o tome vodimo ra~una. Uzeli smo u obzir statute svih op{tina gde imamo sudske jedinice, gde su u slu`benoj upotrebi jezici nacionalnih mawina. Sistematizacija radnih mesta ura|ena u decembru pro{le godine je privremena, kona~an akt treba da se uradi u toku ove godine. Po privremenoj sistematizaciji, imamo jednog tuma~a koji je u sudskoj jedinici Ba~ka Topola, a na{ zahtev je da ih imamo u sedi{tu Osnovnog suda i svim sudskim jedinicama, da bismo omogu}ili da pripadnici mawina ostvaruju pravo na svom materwem jeziku – isti~e Sowa Vidanovi}. sudske jedinice u Kawi`i, po tri iz Sente i Ba~ke Topole i dva iz Ade. Po re~ima Sowe Vidanovi}, uz Krivi~no, Gra|ansko i Istra`no, novost je formirawe Pripremnog odeqewa, u koje su ukqu~eni sudijski pomo}nici koji }e se starati o tome da se poslovi obavqaju br`e jer su neka vrsta pomo}i sudijama. Do sada je broj predmeta po sudiji je bio mo`da mawi, ali je i broj sudijskih pomo}nika bio mawi od sada predvi|enog jer je predvi|en prijem jo{ wih 15, ~ime }e se rasteretiti rad sudija. To }e, po o~ekivawima Sowe Vidanovi}, dati pozitivne efekte. Suboti~ki sud spada u grupu sredwe optere}enih, gde je jedan krivi~ni sudija zadu`en za 230

stavqa {to ih na podru~ju pojedinih sudskih jedinica sada uop{te nema, kao {to je slu~aj u Senti i Adi, u Kawi`i ih je samo dvoje, pa moraju da putuju i porotnici. Problem je u tome {to nije bilo prijavqenih za obavqawe ove du`nosti, pa predstoji ponavqawe postupka i agitacija da bi se obezbedili porotnici na poru~ju sudskih jedinica gde ih trenutno nema. – Vodili smo ra~una o tome da kod podele predmeta optere}enost sudija bude podjednaka jer je to jedan od ciqeva reforme, po{to su ranije u pojedinim sudskim jedinicama sudije bile mnogo mawe optere}ene od kolega u ve}im sudovima – ka`e Sowa Vidanovi}. M. Mitrovi}

Ostaci smrskanog „golfa“

Foto: N. Perkovi}

TE[KA TRAGEDIJA JU^E RANO UJUTRO U VRBASU

Tri mladosti uga{ene na pru`nom prelazu Trojica mladi}a su poginula a jedan je te{ko povre|en u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u no}i izme|u subote i nedeqe oko 3.30 sati u Vrbasu, na pru`nom prelazu preko pruge Beograd – Subotica. U sudaru teretnog voza, koji je dolazio iz Subotice i „golfa 4“, registarskih oznaka

i detaqan uzrok nesre}e ne znamo jo{ uvek jer postupak istrage traje. Tela nastradalih su poslata na Institut u Novom Sadu gde }e biti izvr{ena obdukcija, i kada stignu nalazi zna}e se da li su bili pod dejstvom alkohola - saop{tila je sudija Mirjana Vigwevi}.

se ~ulo i kako voz gura vozilo ispred sebe po {inama gotovo punih sto metara. - ^im se ~uo taj prvi udarac, znao sam da se ne{to stra{no desilo. Ne{to kasnije, kada smo iza{li da vidimo {ta je, prizor je bio stravi~an. Kola potpuno smrskana, bez ikakvih {ansi da pre`ive ovaj sudar,

ri mladi}a, koja su tu no} sela u automobil, bili dobri poznanici, ali da nisu bili najbli`i prijateqi. Me|utim, u subotu uve~e oni su se na{li u gradu, a u momentu kada se desila nesre}a najverovatnije su krenuli da odvezu Marijana Markovi}a, koji stanuje u tom delu grada. Nikome nije jasno kako se do{lo do toga da se momci s „golfom“ na|u ispred teret-

Dan `alosti Na vandernoj sednici naju`eg op{tinskog rukovodstav, koja je odr`ana ovim povodom, ~lanovi Op{tinskog ve}a su izjavili sau~e}a porodicama poginulih mladi}a i odlu~ili da dana{wi dan, kada }e biti sahraweni nesre}ni mladi}i bude progla{en Danom `alosti. Poginuli Savo Ba}ovi}, Uro{ [u{i} i Aleksandar Roganovi}

NS 346-476, poginuli su Savo Ba}ovi} (1985), Uro{ [u{i} (1984) i Aleksandar Roganovi} (1987) sva trojica iz Vrbasa, dok je te{ke povrede zadobio, tako|e Vrba{anin, Marijan Markovi} (1985), koji se nalazi u bolnici. On je, u me|uvremenu, iz Op{te bolnice u Vrbasu preba~en na le~ewe u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremsku Kamenicu. Prema re~ima istra`nog sudije iz Vrbasa Mirjane Vigwevi}, do nesre}e je do{lo kada je „golf“, kojim je upravqao nastradali Savo Ba}ovi}, poku{ao da pre|e pru`ni prelaz, iako je rampa bila spu{tena i svetlosna signalizacija pokazivala da je zabrawen prelaz zbog nailaska voza. - U trenutku kada su poku{ali da pre|u prugu u pravcu Kule, na wih je naleteo teretni voz koji je i{ao iz Subotice i koji je vozilo odgura oko 85 metara daqe od mesta sudara. Trojica mladi}a su poginula na licu mesta, dok je ~etvrti zadobio te{ke povrede rebara, plu}ne maramice, glave, vilice i drugih delova. Ta~an

Zbog ove saobra}ajne nezgode, u intervalu od 3,35 do 8,20, bio je obustavqen saobra}aj na relaciji Vrbas-Kula, kao i

Prepolovqen broj udesa U Srbiji na oko 5,5 hiqada kilometara pruga i stani~nih koloseka postoji 2.374 putnih prelaza, od kojih je 470 obezbe|eno savremenim signalno-sigurnosnim ure|ajima, polubranicima i branicima, dok je ostalih 1.900 obezbe|eno znacima drumske signalizacije. Broj `rtava u udesima na pru`nim prelazima u 2009. godini bio je duplo mawi nego 2008. godine, ali se ipak dogodio veliki broj udesa zbog nepo{tovawa osnovnih saobra}ajnih propisa. Lane je bilo 60 udesa na prelazima u kojima je poginulo osam, a povre|eno 16 osoba, dok je 2008. godine nastradalo 15, a povre|eno 19 osoba. „@eleznice Srbije“ apeluju na sve voza~e da po{tuju znake drumske i `elezni~ke signalizacije i pona{aju se u skladu s propisima dok vozilom prelaze ukr{tawa pruge i puta. U Srbi su se ovog meseca na pru`nim prelazima dogodile dve te{ke tragedije. Pre ove u Vrbasu, 2. decembra u [apcu je ~etvoro stradalo kada se voza~ nije zaustavio na pru`nom prelazu bez branika, pa je u „jugo“ udarila lokomotiva. kretawe vozova na deonici pruge Subotica - Novi Sad. Prema re~ima qudi koji `ive u neposrednoj blizini mesta gde se dogodio kobni sudar, u momentu udara se za~uo strahovit prasak, nagon ~ega

NA PUTU U@ICE – MOKRA GORA

Poginuo u prevrnutom autobusu Jedna osoba je poginula, dok su tri lak{e povre|ene kada se ju~e ujutru prevrnuo autobus na regionalnom putu U`ice-Mokra Gora u Kremnima. Kako se navodi u saop{tewu u`i~ke policije, poginuo je Du{ko R. (22) iz Priboja, a tri putnika autobusa zadobila su lake telesne povrede. Nesre}a se dogodila ju~e ujutru u 3.20, kada je autobus koji je i{ao od U`ica ka Mokroj Gori iz za sada neutvr|enih razloga

~udo je da je taj jedan momak pre`iveo - ka`e jedan od o~evidaca ove saobra}ajne katastrofe.

sleteo s puta i prevrnuo se na bok. Tom prilikom putnik Du{ko R. ispao je kroz bo~no prozorsko staklo, a autobus se prevrnuo preko wega, nanev{i mu povrede od kojih je preminuo na licu mesta, navodi se u policijskom saop{tewu. Policija nije navela o kom autoprevozniku je re~. Tanjug , me|utim, prenosi da je re~ o autobusu „Ni{ ekspresa“ koji je saobra}ao na liniji Ni{-Sarajevo.

Rodbine i prijeteqi nastradalih momaka su u neverici, a porodice u {oku od iznenadnog bola i preranog rastanka od svojih najbli`ih. Oni koji su dobro poznavali ove momke ka`u da su se ~eti-

nog voza koji je dolazio iz Subotice. - Zaista ne znam kako je do{lo do toga. Nikome nije jasno za{to su krenuli da pre|u prugu i kako nisu videli da nailazi voz, jer je taj prelaz dosta pregledan. Sva trojica momaka koji su nastradali su imali mnogo prijateqa i niko ne mo`e da veruje {ta se to desilo - ka`e jedan od prijateqa nastradalog Aleksandra. Zla sudbina je tako htela da su vrbaski vatrogasci iz smrskanog automobila izvla~ili Sava Ba}ovi}a, svog kolegu koji je u Vatrogasnoj jedinici radio kao voza~. Prema re~ima, jednog od drugova Uro{a [u{i}a, on je u posledwe vreme boravio u Crnoj Gori, gde je i radio, a u Vrbas se vratio nedavno. - Neverovatno je kako se obi~an no}ni izlazak pretvorio u katastrofu u koju ve}ina od nas jo{ ne mo`e da poveruje. Kako su se na{li ispred tog voza, kako se nisu zaustavili, {ta im se to desilo, kako nisu videli da dolazi voz, zaista mi nije jasno {ta se desilo - ka`e jedan od Uro{evih prijateqa. N. Perkovi}

U BEOGRADU

Dva samoubistva za no} Jedna `ena ubila se preksino}, sko~iv{i sa zgrade u Kara|or|evoj ulici u Zemunu, saop{teno je iz slu`be Hitne pomo}i. U odvojenom slu~aju, jedan mu{karac je izvr{io samoubistvo u Ulici Jurija Gagarina u Beogradu. Za sada nije navedeno vi{e detaqa. Beogradska hitna pomo} je tokom prethodne no}i imala

119 intervencija, a dosta qudi se javqalo za pomo} zbog psihi~kih problema, rekla je ju~e portparolka te slu`be Nada Macura. Ona je tako|e rekla da su tokom no}i u dve saobra}ajne nesre}e u Beogradu lak{e povre|ena dva pe{aka. Jedna saobra}ajna nesre}a se desila u Bulevaru oslobo|ewa, a druga na Autokomandi. (Tanjug-Beta)


SPORT

DNEVNIK

UPRAVNI ODBOR RK VOJVODINA – @ELEZNI^AR IZDAO SAOP[TEWE

Zvezdine manipulacije ne}e pro}i RK Vojvodina, kao i ~itava sportska javnost Novog Sada i Vojvodine – @elezni~ar, `ali zbog incidenta i prekida jedne sportske priredbe i rukometnog me~a u kome su rukometa{i obe ekipe demonstrirali vrhunski rukomet i borbenost. Rukometa{i, rukovodstvo i ~itava sportka javnost Novog Sada iznena|ena je i razo~arana odnosom rukovodstva RK Crvena zvezda, prema sportskim prijateqima i prema Srpskoj Atini. Neta~ne su izjave rukometnih legendi iz rukovodstva Crvene zvezde da su do~ekani neprijateqski, da ih je publika vre|ala. Naprotiv , prilikom predstavqawa ekipa pobrali su aplauz od publike koja zna da ceni ime Crvene zvezde i wenih legendi. Tvrdimo slede}e: Petarda je prsla u terenu ispred zapisni~kog stola. Kako se tu na{la, ne sumwamo da }e nadle`ni organi to utvrditi. Petarda je prsnula izme|u nogu igra~a Vojvodine Radoj~i}a koji se u tom trenutku sagiwao u nameri da je izbaci iz terena, a da tom prilikom on nije povre|en. Trener Igor Butulija se nalazio najmawe tri metra od mesta gde je petarda ba~ena. Na licu mesta de`urni lekar dr Branka Bjelica je ustanovila da Igor

Butulija nije bio u nesvesti, da nema krvarewa iz uha i da nije bio dezorijentisan . Igor Butulija je pregledan u Klini~kom centru Novi Sad gde je od strane de`urnog lekara dr Slobodanke Lemaji} – Komazec lekara specijaliste ORL konstatovano da nema nikakvih povreda , a za stepen eventualnog zaglu{ewa Butulija nije hteo da se ispita, ve} je zatra`io da se to ustanovi u Beogradu. Ta~no u 23 ~asa Igor Butulija je sa ostalim igra~ima Crvene zvezde na-

Evidentan je pritisak da se pobeda dodeli ekipi koja nije htela da nastavi me~ pustio Novi Sad, bio je orjentisan, bez ikakvih vidqivih povreda. Sre}ni smo {to se rukometnoj legendi ni{ta nije po zdravqe dogodilo, ali smo nezadovoqni {to se poku{ava da se preko javnih glasila izvr{i pritisak na takmi~arske organe Rukometnog saveza da se dodeli pobeda ekipi koja nije htela da nastavi me~, iako su stvoreni uslovi za nastavak, prema tvrdwi zvani~nih slu`benih lica. Prosto je neverovatno da se niko ne `ali na posledice, kom-

pletna slu`bena lica sa zapisni~kog stola, na{ igra~ Marko Radoj~i} i kao predstavnik Crvene zvezde Nenad Peruni~i}, osim Igora Butulije koji je poznat u vremenu dok je bio igra~ po sli~nim gafovima. Svesni smo svoje odgovornosti , ali za prekid utakmice jedini i iskqu~ivi krivac je RK Crvena zvezda, koja poku{ava da za zelenim stolom manipuli{u}i javnosti dobije podedu, koju nikako nije mogla da ostvari na terenu . Tra`imo da se pregleda video snimak, pregleda medicinska dokumentacija iz Klini~kog centa Novi Sad , da se protiv Igora Butulije povede disciplinski postupak zbog simulirawa i prekida utakmice, kao i protiv odgovornih lica koja su spre~ila de se utakmica nastavi. Neverevotno je da predsednik rukometnog kluba Crvena zvezda Glavoni} sam prizna da je prekinuo utakmicu, a nije bio zvani~no lice na utakmici. Po{to Rukometni klub Crvena zvezda ve} vi{e puta izra`ava ~u|ewe, otkud navija~i na utakmici, mi smo kao klub ponosni na tu ~iwenicu da je hala bila ispuwena do posledweg mesta i to u ovom vremenu koje je veoma te{ko za rukomet, gde je wegova popularnost ozbiqno uzdrmana.

GENERALNI MENAYER CRVENE ZVEZDE NENAD PERUNI^I]

Mi{evi vode srpski rukomet

Generalni menaxer rukometa{a Crvene zvezde Nenad Peruni~i} rekao je na konferenciji za medije, povodom incidenta na prvenstvenoj utakmici s Vojvodinom u Novom Sadu, kada je posle bacawa topovskog udara o{te}en sluh treneru ekipe Igoru Butuliji, da „mali mi{evi vode srpski rukomet“. - Mo`da }e moja izjava biti prejaka, ali moram da ka`em da u srpskom rukometu glavnu re~ vode mali mi{evi. Ovom sportu nisu ni{ta dali i nemaju nikakvu te`inu. Svaka ~ast Mom~ilu Mandi-

}u koji je rukometu toliko toga dao jo{ dok je bio u Partizanu, ali pored wega svi ostali su jadni rekao je Peruni~i}. On je dodao da Crvena zvezde ne `eli da igra novu utakmicu. - Iako smo razmi{qali o toj opciji u prvi mah, do{li smo do zakqu~ka da to ne}emo da prihvatimo. Na taj na~in bismo ~astili Novosa|ane, koji su zaslu`ili visoku kaznu - dodao je Peruni~i}. Utakmica Vojvodina - Crvena zvezda prekinuta je u 30. minutu, kod rezultata 16:13 za Novosa|ane.

SUPERLIGA ZA @ENE

Preokret u nastavku Kikinda - Crvena zvezda 29:24 (13:15) KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca 650, sudije: Gruba~ki (Zrewanin) i Ra~i} (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Kikinda 4 (4), Crvena zvezda 6 (4), iskqu~ewa: Kikinda 18, a Crvena zvezda 6 minuta. Crveni karton \or|evi} u 53. (Kikinda). KIKINDA: Panti} (8 odbrana), \or|evi} 1, Kresoja 2, Ardala, @ivkovi}, Roki} 4, [tevin 9 (4), Gruji} 2, Mati}, Krpe` 5, Pavlovi}, Alma`an (4 odbrane), Nisavi} 6, Ristanovi}.

CRVENA ZVEZDA: ^oli} (22 odbrane), @ivkovi}, Bokari} 1, Bogosavqevi} 6 (2), Popovi}, Sekuli}, Filipovi} 6, @ivkovi}, Lukovi} 5 (2), Kokoresakovi}, Andri} 3, Kunovac, Steki} 3. Te`e nego {to se to o~ekivalo ekipa Kikinde do{la je do dva planirana boda u drugom nastupu pred svojim navija~ima i to protiv borbene ekipe Crvene zvezde iz Beograda - 29:24. Preokret je usledio u nastavku me~a. M. S.

ALEKSI MARI]U CIKLO KROS: Reprezentativac Crvene zvezde Aleksa Mari}, zvani~ni {ampion Srbije u ciklo krosu za voza~e do 23 godine i vice{ampion u kategoriji elita, pobedio je na Otvorenom prvenstvu Vojvodine odr`anom na Sun~anom keju u Studentskom parku u Novom Sadu po vetrovitom vremenu. Najboqa biciklistkiwa bila je vice{ampionka Srbije u ciklo krosu Vanesa Viktorija Durman iz novosadskog Fanatika. Organizatori su bili BS Vojvodine i klub Velo iz Novog Sada uz pomo} dru{tveno sportskih organizacija grada.

SRBIJA U ISTANBULU

Turci za probu Vaterpolo reprezentacija Srbije danas putuje u Istanbul, gde }e sutra u sportskom kompleksu „Enka“ u 17.30 ~asova po lokalnom vremenu (16.30 po na{em) odigrati utakmicu sa Turskom. Selektor Udovi~i} vodi slede}e igra~e na ovaj me~: Slobodan Soro, Branislav Mitrovi}, @ivko Goci}, Milan Aleksi}, Nikola Ra|en, Du{ko Pijetlovi}, Andrija Prlainovi}, Milo{ ]uk, Stefan Mitrovi} (Partizan Rajfajzen), Vawa Udovi~i}, Slobodan Niki}, Filip Filipovi} (Pro Reko), Sr|an Vuksanovi} i Boris Vapenski (Vojvodina). U stru~nom {tabu }e pored selktora Udovi~i}a biti i Vladimir Pavlovi}, Dejan Stanojevi} (treneri), dr Neboj{a Jeremi}, Goran Golubovi}, Milo{ ]iri}, Nikola Kuqa~a, a u IstaNbul putuju i Nenad Manojlovi}, v.d. predsednik Stru~nog saveta VSS, Marko Stefanovi}, generalni sekretar VSS i \or|e Peri{i}, prdsednik Me|unarodne komisije. - Po{to Turska nije rival koji mo`e ozbiqnije da nam zapreti odlu~ili smo da probamo neke druge varijante. Slavko Gak i Marko Avramovi} ostaju u Beogradu, Gojko Pijetlovi} se vratio u Kataro, dok Petar Filipovi} i Uro{ Kalini} imaju zdravstvenih problema, odnosno povredu - rekao je Udovi~i}. G. M.

ponedeqak22.februar2010.

15

ZAVR[EN GEMAKS OPEN U BEOGRADU

Trijumf ^eha Karola Beka Srpski teniser Ilija Bozoqac pora`en je u finalu ~elenx turnira Gemaks open u Beogradu. On je izgubio od ~e{kog igra~a Karola Beka rezultatom 2:0, po setovima 7:5, 7:6, u me~u koji je trajao sat i 40 minuta. U veoma neizvesnoj borbi Bek je bio prisebniji u odsudnim momentima oba seta. Najpre je u prvom, kod rezultata 5:5, osvojio svoj servis, a potom je uzeo brejk Bozoqcu za prednost od 1:0 u setovima. U drugom delu me~a uspeo je da povede sa 4:2. Me|utim, Bozoqac je uspeo da vrati brejk, a potom i do|e do izjedna~ewa 4:4. Oba tenisera su bila sigurna na svoj servis do kraja, tako da je igran taj-brejk. Bozoqac je vodio 4:3 u tom delu me~a, ali je zatim Bek osvojio naredna ~etiri poena i do{ao do prve titule u Beogradu. Ovim trijumfom ^eh je u{ao me|u najboqih 100 na ATP listi, dok }e Ilija Bozoqac napredovati bar za 20 mesta. Karol Bek je za titulu na Gemaksu zaradio 13.500 evra i 125 ATP bodova, dok je Bozoqac bogatiji za sumu od 9.000 evra i 75 poena za svetsku rang-listu i tako|e ga o~ekuje zna~ajn napredak na svetskoj listi.

1. Borac 21 2. Metalac 21 3. Vojvodina 22 4. Beograd 21 5. Novi Sad 22 6. Tami{ 21 7. Proleter N.21 8. Napredak 21 9. Sloga 22 10. Mega V. 21 11. Ma{inac 22 12. Radni~ki B. 21 13. Ergonom 21 14. Radni~ki 0621

16 15 14 14 13 14 12 11 10 10 9 6 4 1

5 6 8 7 9 7 9 10 12 11 13 15 17 20

64:74 88:75

1736:1575 37 1670:1583 36 1733:1666 36 1779:1646 35 1708:1609 35 1609:1546 35 1754:1762333 1658:1623 32 1723:1710 32 1660:1712 31 1551:1749 31 1580:1657 27 1505:1608 25 1539:1810 22

Preostale utakmice 22. kola (23. i 24. februar): Tami{ Petrohemija - OKK Beograd, Proleter Naftagas - Radni~ki KG 06, Napredak - Ergonom, Mega Vizura - Radni~ki Basket, Metalac - Borac.

PRVA LIGA (@) Proleter - C. zvezda 62:64 Hemofarm - Kovin 88:51 Radni~ki - Spartak 78:62 Partizan - Vo`dovac 86:70 Vojvodina - ^elarevo 68:67 Rad. Kora} - Loznica (sino}) 1. Partizan 2. Hemofarm 3. C. zvezda 4. Vo`dovac 5. Vojv. NIS 6. Rad. Kora} 7. Proleter 8. ^elarevo 9. Spartak 10. Kovin 11. Radni~ki 12. Loznica

18 18 18 18 18 16 18 17 18 18 18 17

18 14 11 11 11 12 7 7 4 4 3 3

0 4 7 7 7 4 11 10 14 14 15 14

1540:1104 1494:1089 1363:1252 1377:1312 1277:1213 1235:1056 1138:1276 1187.1289 1207:1406 1195:1417 1138:1416 980:1301

36 32 29 29 29 28 25 24 22 22 21 21

PRVA B LIGA VATERPOLISTA Rezultati 11. kola: Spartak - [abac 12:11, Zemun - Rabotni~ki 8:12, Proleter @AK 7:12, Be~ej 2005 - Dinamo 8:4, Go~ - Singidunum 7:14. 1. @AK 11 10 2. Singidunum 11 9 3. Rabotni~ki 11 7 4. Be~ej 11 7 5. Zemun 11 5 6. [abac 11 4 7. Spartak 11 4 8. Proleter 11 3 9. Dinamo 11 2 10. Go~ 11 1

0 1 1 0 3 0 0 1 0 0

Prethodno je Bozoqac, u subotu, osvojio titulu u konkurenciji dublova, po{to je, u paru s Britancem Xejmsom

Delgadom, u finalu pobedio Dastina Brauna (Jamajka) i Martina Slanara (Austrija) sa 2:0, po setovima 6:3, 6:3.

PRVA MU[KA LIGA

PRVA LIGA (M) Ma{inac - Novi Sad Vojvodina S. - Sloga

Karol Bek

1162:61 30 1134:74 28 3100:77 22 4100:92 21 3116:10018 7101:11212 7 83:13112 7100:12410 9 80:146 6 10 85:145 3

Nastavak serije Ma{inac - Novi Sad 64:74 (14:31, 10:10, 14:16, 26:17) KRAQEVO: Dvorana kraj Ibra, gledalaca: 500, sudije: Mrdak, Milojkovi} i Vlahovi} (Beograd). MA[INAC: Ko~ergin 6 (2 trojke, 4 as), Jovanovi}, Radulovi} 6 (2), Rakovi}, Mila{inovi} 12 (2, 5 sk, 4 as), Popovi} 3, [estovi} 2, Bjegovi} 14 (4as), Arsi}, Bala{ 21 (2, 8 sk), Vuleti}, ^upkovi}. NOVI SAD: M. Kova~evi} 15 (1), Grubor, Grozdani}, Suboti} 6, Jan~ikin 5 (1), Qubojevi} 12 (1, 7

sk), Buni} 4 (7 sk), Pobri} 4 (6 sk); Raki} 18 (2), Miti}, S. Kova~evi} 10, Draga{. I u {estoj utakmici za redom ko{arka{i Novog Sada zabele`ili su pobedu i veoma ozbiqno istakli kandidaturu za plasman u Superligu. Posle pobede u Kraqevu nad neugodnim Ma{incem, Novosa|anima ostaje nedequ dana da se pripreme za izuzetno va`an susret i derbi narednog kola, u kojem, na svom terenu, do~ekuju ekipu Metalca. A. P.

TURNIR U MA\ARSKOJ

Srbiji {est medaqa Na omladinskom Me|unarodnom turniru u Ma|arskoj Tati reprezentativci Srbije osvojili su {est medaqa: dve srebrene i ~etiri bronzane. Najzapa`enije rezultate ostvarile su omladinke u ekipnoj i konkurenciji parova. B ekipa Srbije u sastavu Holok, Radowi} i \ur~ik stigla je do finala gde je posle velike borbe pora`ena od Francuske sa 3.2.

Srebro je osvojio i dubl stonoteniserki Aliz \ur~ik - Aleksandra Radowi}, dok su u ovoj konkurenciji do bronze stigla jo{ dva na{a para - Diana Holok Anelija Lupulesku i Andrea Todorovi} - Eva Tot. U pojedina~noj konkurenciji plasmanom u polufinale zapa`en rezultat ostvarila je Novosa|anka Andrea Todorovi}, a bronzu je osvojio i dublu juniora Vladimir Radowic Kristijan Dalea. S. S.

SUPERTURNIR U LINARESU

Tri remija

Na superturniru u Linaresu jo{ jedno nere{eno kolo. Vode}i Topalov u~inio je ovim remijem mali korak prema kraju turnira; a veliki prema prvoj nagradi i 70.000 evra {to je mala akontacija za veliki nagradni fond u wegovom predstoje}em me~u za titulu svetskog prvaka sa Anandom. Rezultati 7. kola: Arowan – Vaqeho remi (48), Ga{imov – Topalov remi (42), Geqfand - Gri{~uk remi (60). Stawe pole 7. kola: 1. Topalov 5, 2-4. Arowan, Ga{imov i Gri{~uk 3,5, 5. Geqfand 3, 6. Vaqeho 2,5 poena.

PRVENSTVO SRBIJE

Maksimalni Novosa|ani Hokeja{i Vojvodine slavili su na gostovawu u Pioniru protiv Crvene zvezde 4:2 i upisali osmu prvoliga{ku pobedu, ~ime su potvrdili sjajnu formu i najavili otvorenu borbu u finalu plej ofa, gde ih o~ekuje branilac naslova beogradski Partizan. U susretu koji nije imao rezultatskog zna~aja, jer je ve} odavno poznato da }e Spartak i Crvena

zvezda igrati ute{no finale, vi|en je dobar hokej i ~etvrta pobeda Novosa|ana. Tako }e Vojvodina kao prvoplasirani tim do~ekati Partizan, koji je izborio u~e{}e u finalu regionalne Slohokej lige. Jo{ uvek se ne zna ta~an kalendar i format zavr{nice prvenstva Srbije, ali }e stvari biti mnogo jasnije nakon zasedawa Upravnog odbora lige koji se o~ekuje po~etkom ove nedeqe. I. G.


SPORT

ponedeqak22.februar2010.

c m y

16

DNEVNIK

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

Jo{ jedno zlato za ~udesnog Amana [vajcarski skaka~ Simon Aman pobedio je i na velikoj skakonici na Zimskim olimpijskimigrama u Vankuveru. Osvojiv{i oba zlata u pojedina~noj konkurenciji Aman je ponovio podvig iz Solt Lejk Sitija 2002. godine i postao najuspe{niji sportista u ovoj disciplini u istoriji Igara. Srebrna medaqa pripala je, kao i na maloj skakaonici, Poqaku Adamu Mali{u a bronzana Austrijancu Gregoru [lirencaueru, pa je raspored na pobedni~kom postoqu „preslikan“ sa prvog takmi~ewa na maloj skakaonici. U prvoj seriji najboqi je bio pobednik takmi~ewa na maloj skakaonici, [vajcarac Simon Aman. Leteo je 144 metra i, uz solidne ocene, stekao prednost u odnosu na konkurente. Drugi je posle prvog nastupa bio Adam Mali{, a Poqak je sko~io 137 metara. Tre}i je bio Finac Mati Hautameki, ali je ve} posle prve serije broj kandidata za osvajawe medaqa ostao mali. Razlika izme|u prvoplasiranog Amana i {estoplasiranog Lojcla bila je ve}a od 20 bodova. Od takmi~ara kojima su davani izgledi da osvoje neku od medaqa posle prvog nastupa od olimpijskih takmi~ewa u pojedina~noj konkurenciji, i pored plasmana u drugu seriju, oprostili su se Slovenac Krawec, [vajcarac Kutel i Nemac Urman. Ma-

zme vo|stvo (133,5 metra) i zahvaquju}i sjajnom stilu stigao do svoje ~etvrte medaqe na Olimpijskim igrama. Vrhunac dana bio je drugi skok Simona Amana. [vajcarac je leteo 138

Hokeja{ki turnir U utakmicama tre}eg kola mu{kog dela hokeja{kog turnira u Vankuveru [vajcarska je u Grupi A bila boqa od Norve{ke 5:4, Slova~ka je u Grupi B nadigrala Letoniju 6:0, a Belorusija je u Grupi C savladala Nema~ku 5:3.

[vajcarac Simon Aman ponovio podvig iz Solt Lejk Sitija

ti Hautameki je i ovaj put u drugoj seriji sko~io lo{e i zavr-

{io iza [lirencauera. Austrijanac, pro{logodi{wi osvaja~

Fi{baherova prva u superveleslalomu Austrijanka Andrea Fi{baher nova je olimpijska {ampionka u superveleslalomu, dok je srebro pripalo Tini Maze iz Slovenije, a bronza Amerikanki Lindzi Von. Fi{baherova, koja je u karijeri ostvarila samo jednu pobedu u Svetskom kupu, i to pre dve godine, do trijumfa na Igrama u Vankuveru do{la je u vremenu od 1:20.14 minuta. Austrijanka je svojoj zemqi donela prvo zlato u alpskom skijawu na 21. Zimskim Olimpijskim igrama, a na mestu olimpijske {ampionke je nasledila sunarodnicu Mihaelu Dorfmajster. Na trci su u~estvovale i srpske reprezentativke Jelena Lolovi} i Nevena Igwatovi}. Lolovi}eva je zauzela 30 mesto sa ne{to vi{e od {est i po sekundi zaostatka u odnosu na pobednicu, dok Igwatovi}eva nije uspela da zavr{i svoju debitantsku trku na Olimpijskim igrama. Vonova, nova olimpijska {ampionka u spustu, je bila velika favoritkiwa za najsjajnije odli~je i u superveleslalomu, i kada je do{ao red na wu ostvarila je najboqe vreme, ali

Andrea Fi{baher

onda je na stazu iza{la Fi{baherova. Iako je malo ko to od we o~ekivao 24-godi{wa Austrijanka je za 74 stotinke nadma{ila vreme koje je postigla aktuelna osvaja~ica Svetskog kupa i tako je osigurala da zlato u superveleslalomu ostane u posedu Austrijanki,

po{to je titulu u Torinu, pre ~etiri godine, osvojila Dorfmajsterova. Fi{baherova je tako|e tada raspr{ila nade Vonove da osvoji jo{ jedno zlato na 21. Zimskim olimpijskim igrama jer su na programu jo{ ostale trke u slalomu i veleslalomu, disciplinama u kojima je najlo{ija. Potom je veliko iznena|ewe napravila Tina Maze, koja je sigurno odvezla najboqu trku karijere i smestila se izme|u Fi{baherove i Vonove. - Bilo je potpuno ludo - rekla je dvadeset~etvorogodi{wa Austrijanka posle osvajawa zlatne medaqe. Staza je prava, moralo je da se gazi od po~etka do kraja. Veoma zadovoqna je bila i Slovenka Tina Mazedok je nezadovoqna bila Lindzi Von uprkos osvojenom tre}em mestu.

Svetskog kupa, stigao je do jo{ jedne bronzane medaqe. Slede}i

Helner najbr`i U dohvatnoj trci mu{karaca zlatnu medaqu osvojio je [ve|anin Markus Helner, drugi je bio Nemac Tobijas Angerer, tre}i Johan Olson iz [vedske. Trka na 30 kilometara (15 klasi~nim, 15 slobodnim stilom) odlu~ena je u dramati~noj zavr{nici. Markus Helner stigao je do zlatne medaqe posle jednog ~asa, 15 minuta i 11 sekundi, sa 2,7 sekunde prednosti u odnosu na drugoplasiranog Tobijasa Angerera, bronza je pripala Johanu Olsonu. ^etvrti je bio Legkov, a medaqa je ruskom trka~u izmakla za jednu sekundu. Vode}i u Svetskom kupu, Norve`anin Peter Nortung, zavr{io je na 11. mestu. Trka je odlu~ena u posledwih 800 metara a malo je nedostajalo da Olson, lider na ve}em delu staze, ostane bez medaqe. Tre}eplasirani posle „klasi~nog dela“ trke Olson na polovini drugog dela koji se prelazi slo-

je bio Adam Mali{, poqski veteran je sko~io dovoqno da preu-

metara i ponovio podvig iz Solt Lejk Sitija, „vezao“ dve zlatne medaqe na istim Igrama i sa ~etiri medaqe u pojedina~noj konkurenciji postao najboqi skaka~ u istoriji Zimskih Olimpijskih igara. Prethodni rekord dr`ao je Finac Mati Nikenen koji je osvojio zlato na normalnoj skakaonici 1984. godine u Sarajevu, a potom se ~etiri godine kasnije u Kalgariju okitio najsjajnijim odli~jima na obe skakaonice. - Nemam re~i - bilo je prvo {to je izgovorio Aman. - [ta da ka`em? Bio sam veoma nervozan. Bilo je ba{ stresno iskustvo. Ipak, imao sam snage za taj skok i to je sjajno.

Tujtert blesnuo na 1.500 metara Novi olimpijski pobednik u brzom klizawu na 1500 metara je Holan|anin Mark Tujtert. Srebrna medaqa pripala je ameri~koj zvezdi [ejniju Dejisu, do bronzane je stigao Norve`anin Havard Boko. Sve je odlu~eno u posledwe tri trke, od {estorice posledwih takmi~ara od 37 finalista trojica su Mark Tujtert zavr{ili na podijumu, ~etvorica su se na kraju medaqu u {ort treku na stazi od na{li u {est najboqih. 1.000 metara, vremenom 1:23.747 Kineskiwa Jang @ou osvojila minuta. Bila je to druga zlatna je zlatnu medaqu u brzom klizamedaqa za Korejca na ovom wu na kratkim stazama ({ort takmi~ewu. Drugo mesto pripatrek) u trci na 1500 metara. lo je wegovom zemqaku, Li HoDrugo i tre}e mesto pripala su Suku (1:23.801), dok je tre}i bio takmi~arkama iz Ju`ne Koreje, svetski rekorder Apolo Anton Eun Bjul Li bila je druga a Ono sa vremenom 1:24.128 minuSeung Hi Park osvojila je bronta. Li Xung-Su je u Vankuveru zanu medaqu. Na ~etvrtom mestu osvojio i zlatnu medaqu u trci zavr{ila je Amerikanka Katna 1.500 metara 14. februara. rin Rojter a medaqa joj je, u Ono je osvojio svoju sedmu najbr`em sportu na Igrama, medaqu na Zimskim Olimizmakla za „~ak“ ~etiri stota pijskim Igrama i tako je postao dela sekunde. Li Xung-Su iz najtrofejniji takmi~ar iz Ju`ne Koreje osvojio je zlatnu SAD.

OSVAJA^I MEDAQA

Markus Helner

bodnim stilom bio je u vo|stvu sa ~ak 17 sekundi prednosti u odnosu na zemqaka Sedergrena, tre}i je bio Rus Legkov a ~etvrti jo{ jedan [ve|anin, Markus Helner. ^eh Luka{ Bauer, najboqi na 15 kilometara klasi~nim stilom, pao je na peto mesto i nastavio da „tone“ u plasmanu. Na tom prolazu Dario Kolowa, olimpijski {ampion na 15 kilometara, bio je na 10. mestu a za drugoplasiranim Sedergrenom zaostajao je samo tri sekunde. Kako su se takmi~ari pribli`avali ciqu Rus je smawivao prednost Olsona, ostali trka~i koji su bili u grupi koja je pratila [ve|anina tako|e pa je u posledwa dva kilometra vode}i u{ao sa samo pet sekundi vi{ka, a [ve|ani su na kraju imali najvi{e razloga za slavqe.

zemqa 1. SAD 2. Norve{ka 3. Nema~ka 4. J. Koreja 5. Kanada 6. [vajcarska 7. [vedska 8. Kina 9. Austrija 10. Francuska 11. Holandija 12. Rusija 13. Australija 13. Slova~ka 15. ^e{ka 16. V. Britanija 17. Poqska 18. Letonija 19. Italija 20. Japan 21. Belorusija 21. Slovenija 23. Estonija 23. Finska 23. Kazahstan 26. Hrvatska

zlato 6 5 4 4 4 4 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

srebro 7 3 6 4 3 0 1 1 2 1 1 2 1 1 0 0 3 2 1 1 1 1 1 1 1 0

bronza ukupno 10 23 3 11 4 14 1 9 1 8 1 5 2 6 1 5 3 7 4 7 1 4 2 5 0 2 0 2 1 2 0 1 1 4 0 2 3 4 2 3 1 2 1 2 0 1 0 1 0 1 1 1


Fudbaler Mladog radnika Juxin Sepuja pretu~en je u subotu u svom stanu na Banovom brdu. Razlog za napad na Sepuju je, najverovatnije, nepla}ena kirija. Oko 14 ~asova Sepuja je do{ao u stan, ispred zgrade se sreo sa dvojicom nepoznatih mu{karaca. Videla sam kad je Sepuja dolazio ku}i, bio je u dru{tvu svoje devojke. Nekoliko minuta posle ~ula sam galamu, a onda su se ~uli i udarci. Pre toga sam primetila da neki momci stoje na ulici, ali nisam na to obratila pa`wu. Nikada pre nismo imali problema sa sportistom, ali pri~a se da je imao neke neizmirene dugove - rekla je jedna od kom{inica. Posle incidenta igra~ je prevezen kolima Hitne pomo}i u Urgentni centar. Fudbaler iz Ugande do{ao je u Srbiju u januaru 2008. godine iz Jermenije. Igrao je za novosadsku Vojvodinu godinu dana, od po~etka 2009. do oktobra bio

Juyin Sepuja

je ~lan ^ukari~kog, a u oktobru se preselio u Mladi radnik. Stan na Banovom brdu pla}ao je ^ukari~ki, a Sepuja se ranije `alio da postoji problem sa pla}awem kirije.

„Arena sport” prenosi me~eve Jelen superlige ^elnici Zajednice superliga{a Srbije dogovorili su se sa televizijskom ku}om „Arena sport“ o prenosima fudbalskog {ampionata Srbije na toj TV stanici. Prema ovom sporazumu, svaki klub }e dobijati po 5.000 evra za prenos svoje utakmice. „Arena sport“ je druga televizija koja }e prenositi utakmice Jelen superlige, pored Radio televizije Srbije. Ve} u prvom prole}nom kolu, 27. februara, na Areni sport }e od 16 sati biti prenos utakmice Crvena zvezda - Jagodina, dok }e dan kasnije na programu biti me~ OFK Beograd - Spartak, od 13 sati.

ISKUSNI GOLMAN SE POVLA^I IZ DR@AVNOG TIMA

Di{qenkovi} napu{ta orlove Rezervni golman reprezentacije Srbije Vladimir Di{qenkovi} (28) najavio je da se povla~i iz nacionalnog tima zbog ~estih povreda. Di{qenkovi} je, samo nekoliko meseci pred po~etak Svetskog prvenstva, odlu~io da ne dovodi u pitawe nastavak klupske karijere, tako da }e ubudu}e

Vladimir Di{qenkovi}

braniti samo za Metalurg iz Dowecka, s kojim je nedavno potpisao ugovor do juna 2012. godine. Iskusni golman je tokom karijere ~esto imao probleme s povredama, naj~e{}e mi{i}a. Di{qenkovi} je uvek u bio naju`em izboru otkako je Radomir Anti} preuzeo selekciju Srbije, a na po~etku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, branio je na me~u s Farskim Ostrvima. Golman Metalurga je svojevremeno morao da napusti Evropsko prvenstvo za igra~e ispod 21 godine 2004. godine, kada se, brane}i za tada{wu selekciju SCG, povredio posle prvog me~a s Hrvatskom. Di{qenkovi} je debitovao za prvi tim reprezentacije jo{ 2004. godine i od tada je branio na sedam utakmica. Nekada{weg golmana Crvene zvezde bi na mestu rezervnog golmana mogli da zamene @eqko Brki} iz Vojvodine ili Bojan Isailovi}, koji nastupa za Zaglebqe. Srbija naredni me~ igra sa Al`irom tre}eg marta, a selektor Anti} }e spisak saop{titi u petak, 26. februara.

17

Dobar nagove{taj prole}a Vojvodina – Big bul 4:0 (2:0) VETERNIK: FC “Vujadin Bo{kov”, gledalaca 300. Sudija: Labus (Novi Sad). Strelci: Tumbasevi} u 16, Mojsov u 41, Mudrinski u 63. i \urovski u 74. minutu. VOJVODINA: Brki}, Vuli}evi}, Ple~, Mojsov, Nestorovi}, Tumbasevi}, Medojevi}, Novakovi}, Mereba{vili, Bilbija, Mr|a. Igrali su jo{: Kesi}, Smiqani}, Faber, \uri{i}, Karan, Mito{evi}, A|uru, \urovski, Stjepanovi}, Katai, Mudrinski. BIG BUL: Davidovi}, ^obanovi}, Dasovi}, Pani}, Vulobrat, Simeunovi}, Veselinovi}, Drobwak, @ivkovi}, Petkovi}, Mari~i}. Igrali su jo{: Mladenovi}, Trebovac, ]iri}, Savinovi}, Erak, Ga~i}, Kne`i}, Pr{i}, Despotovi} i Simi}. Po veoma hladnom i vetrovitom vremenu, a sasvim solidnom terenu za ovo doba godine, fudbaleri Vojvodine i Big bula odigrali su prijateqski me~ u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. Pobedio je superliga{, a oko 300 gledalaca imalo je zbog ~ega da se smrzava. Trener Vojvodine Branko Babi} bio je li{en usluga Du{ana Tadi}a (nema pravo da igra u prvom kolu s Hajdukom zbog kartona) i lak{e povre|enih Sadika Adamsa i \or|a [u{wara, ali generalno mo`e da bude zadovoqan izdawem obe postave. [ansu je od prvog minuta dobio Gruzijac Giorgi Mereba{vili i sa nekoliko poteza nagovestio je da je u wemu Vojvodina zaista dobila poja~awe.

Janko Tumbasevi} posti`e prvi gol

U prvom delu Big bul je izveo nekoliko odli~nih napada, a u 23. minutu Veselinovi} je pogodio stativu. Vojvodina je povela sedam minuta ranije golom Janka Tumbasevi}a. Bilbija je uputio loptu iz kornera,a Tumbasevi} je bio najvi{i u skoku i sa pet-{est metara glavom pogodio ciq. Na 2:0

povisio je Makedonac Daniel Mojsov, zakucav{i loptu pod pre~ku s desetak metara posle kratkog proigravawa Medojevi}a. U nastavku se rastr~ala i druga postava, re|ali su se napadi i {anse, a posle kornera \urovskog, mladi Ogwen Mudrinski je glavom lobovao su-

ALEKSANDAR LAZEVSKI, FUDBALER PARTIZANA

Novi po~etak Nastavak prvenstva se bli`i, ekipe svode ra~une sa priprema i razmi{qaju o prvom prole}nom duelu. Kristali{e se prvih jedanaest igra~a i oni koji im ozbiqno duvaju za vrat. Na le-

prema polomio je metatarzalnu kost desne noge, zbog koje je na prole}e 2008. odigrao jo{ samo ~etiri me~a. Slavi{a Jokanovi}, tada{wi trener, na leto ga je poveo na Taru, ali je La-

Aleksandar Lazevski

vom beku u Partizanu neprikosnoven je Marko Lomi}, a Aleksandar Lazevski je zdrava konkurencija. Mladi fudbaler (22) debitovao je za prvi tim Partizana u Lu~anima 2007. godine i postigao fantasti~an gol. Vezao je jo{ 13 me~eva, strelac bio jo{ tri puta, a onda je usledio maler. Na po~etku zimskih pri-

UEFA U BORBI PROTIV NAME[TAWA REZULTATA

Sudija Novo Pani} do`ivotno diskvalifikovan Evropska ku}a fudbala ozbiqno je krenula u borbu protiv name{tawa utakmica, a prva `rtva je sudija iz Bosne i Hercegovine Novo Pani}, koji je do`ivotno suspendovan zbog ume{anosti u montirawe utakmice mladih reprezentacija [vajcarske i Gruzije. Bez obzira na visoku ocenu koju je Pani} dobio od kontrolora utakmice, UEFA je do{la do neoborivih dokaza protiv arbitra iz Doboja. Zbog

ponedeqak22.februar2010.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

NA BANOVOM BRDU, U BEOGRADU

Pretu~en Juyin Sepuja

c m y

SPORT

DNEVNIK

toga mu je izre~ena kazna do`ivotne zabrane vo|ewa fudbalskih utakmica na svim nivoima, od me|unarodnih do me~eva nacionalnog {ampionata. Pored Pani}a, disciplinska komisija UEFA je izrekla kaznu od 16 meseci zabrane vo|ewa utakmica hrvatskom arbitru Tomislavu [etku, koji se tereti za kontaktirawe s kriminalnom grupom iz Berlina koju predvode kontraverzna bra}a [apina.

zevski ve} prvog dana do`iveo istu povredu, samo ovoga puta na levoj nozi. To je bio povod da talentovani defanzivac izgubi mesto u prvom timu i bude prekomandovan u Teleoptik. Da li }e sada Lazevski biti po{te|en malera, pita se i on sam. Goran Stevanovi} vratio ga je u prvi tim, kao alternativu Marku Lomi}u.

- Ne mogu opisati koliko sam sre}an zbog toga. Mladom fudbaleru sva{ta pro|e kroz glavu kod te`ih povreda. Taman sam po~eo da koristim priliku koja mi se ukazala, kada sam vi{om silom bio spre~en da se potpuno nametnem. Bio sam potpuno utu~en, ali sam morao da nastavim daqe. Trudio sam se u Teleoptiku, kod Zvonka Varge, kada je usledio Stevanovi}ev poziv. Drago mi je da Partizan jo{ uvek ra~una na mene – pri~a Lazevski. Kako ocewuje{ period proveden me|u opti~arima? - Kao spasonosni. Sre}a je da postoji i da sam, fakti~ki, ostao me|u crno – belima. Varga je znao moju situaciju i u skladu sa wom smo radili. A sve u ciqu da ponovo zaigram u Partizanu. Uspeli smo i eto me ponovo ovde. Jesenas sam odigrao 10 utakmica. Teleoptik ima dobru generaciju? - Da. Rezultati u Prvoj ligi su iznad svih o~ekivawa. Drugi su na tabeli, sa ~etiri boda mawe od Kolubare. Pobedili smo Banat u gostima 3:0 i to vam sve govori – isti~e Lazevski. Daqi planovi? - Ostati nepovre|en (smeh) i nametnuti se Stevanovi}u. Volim Partizan i voleo bih da ostavim trag u Humskoj. Na reprezentativnom planu ciq mi je da budem standardan u Makedoniji. I. Lazarevi}

POSLE RAZO^ARAVAJU]EG REMIJA SA SAMPDORIJOM

U Interu }ute, do daqeg

Nakon razo~aravaju}eg remija (0:0) protiv Sampdorije u 25. kolu Serije A, u milanskom Interu su se odlu~ili na bojkot medija i do daqeg ne}e biti izjava iz redova aktuelnog {ampiona Italije. Na ovakav potez u Interu su se odlu~ili pre svega zbog odluka sudije Taqaventa koji je u razmaku od samo sedam minuta iskqu~io oba centahalfa milanskog kluba - najpre Samuela, a potom i Kordobu. Svoje mi{qewe o sudijskim odlukama trener nero-azura @oze Muriwo jasno je pokazao tokom utakmice prekrstiv{i nekoliko puta ruke, aludiraju}i da na wima ima lisice. Ovakav potez ~elnika Intera li~i na blagu paniku u klubu Dejana Stankovi}a, po{to je tim vezao tri uzastopna remija, a po{to je Roma u nedequ savladala Kataniju, pri{la je na samo pet bodova zaostatka i ozbiqno je uzdrmala poziciju ekipe iz Milana.

Foto: B. Lu~i}

parni~kog golmana. Kona~an rezultat postavio je Mario \urovski. U svom stilu je u 74. minutu zalomio dvojicu protivni~kih igra~a na ivici kaznenog prostora i onda sna`nim udarcem, poluvisoko, smestio loptu u levi golmanov ugao. S. Savi}

Real `eli Vengera Fudbalski klub Real iz Madrida zainteresovan je da na mesto trenera ekipe dovede menaxera Arsenala Arsena Vengera, prenosi „Dejli mejl“. Prema navodima tog lista, predsednik Reala Florentino Perez sigurno }e otpustiti Manuela Pelegrinija ukoliko Real ispadne u osmini finala Lige {ampiona od francuskog Liona. Podsetimo, Lion je dobio prvi me~ minimalnim rezultatom 1:0. Madri|ani su nekoliko puta u posledwih pet godina imali ambicija da anga`uju Arsena Vengera, ali je on ostajao veran Arsenalu. Ipak, pre nekoliko meseci je izjavio da bi voleo jednog dana da radi u Realu jer je to „kruna karijere svakog trenera“. Tako|e, prvi ~ovek kraqevskog kluba Florentino Perez priznao je da se divi Vengeru i da bi bio „najsre}niji ~ovek na svetu kada bi on preuzeo Real“. Na listi potencijalnih kandidata nalaze se jo{ menaxer Liverpula Rafael Benitez i strateg milanskog Intera @oze Muriwo. Me|utim, Portugalac je bli`i opciji da se vrati u Englesku, gde se za wega raspituju Liverpul i Man~ester siti.

STRANE LIGE Engleska: Blekburn – Bolton 3:0, Aston Vila – Barnli 5:2, Fulam – Birmingem 2:1, Man~ester Siti – Liverpul 0:0, Vigan – Totenhem 0:0. Italija: Roma – Katania 1:0, Atalanta – Kjevo 0:1, Bolowa – Juventus 1:2, Kaqari – Parma 2:0, Fiorentina – Livorno 2:1, Palermo – Lacio 3:1, Siena – Napoli 0:0. Nema~ka: Frajburg – Herta 0:3, Verder – Leverkuzen 2:2, Volfsburg – [alke 2:1. [panija: Bilbao – Tenerife 4:1, Malaga – Espawol 2:1, Osasuna – Vaqadolid 1:1, Saragosa – Hihon 1:3. Francuska: Marseq – Nansi 3:1, So{o – Lion 0:4.


18

SPORT

ponedeqak22.februar2010.

LIGA [AMPIONA

Pionir na fajnal foru Kugla{ice srpskog prvaka suboti~kog Pionira, savladala su i u revan{ me~u ~etvrtfinala Lige {ampiona kao go{}e Junakovi} iz Bawe Junakovi} i plasirale su se na fajnal for ovog presti`nog takmi~ewa koji }e se odigrati u Bawi Junakovi} od 19. do 21. marta: Me~ je, zbog kvara kuglane u Bawi Junakovi}, odigran u Vrbasu i Pionir je slavio sa 3.175:3.288 (1:7). I u prvom me~u u Subotici bilo je 7:1 za Pionir. U redovima go{}i najboqa je bila iskusna Nevenka Jokovi} (581), dok je jedini poen kod doma}ih kugla{ica upisala dr`avna rekorderka Zorica Bara} (567). Sudio je srpski internacionalac Beogra|anin Dragi [tikovac. - O~ekivali smo pobedu – rekla je predsednik Pionira Er`ebet Molnar Gabor. – Jo{ ima rezervi, u pitawu su nijanse i do fajnal fora ima vremena da ih doteramo. Nama doma}i teren nije optere}ewe, na protiv; raduje-

Rezultati ^etfrinala Lige [ampiona - mu{karci: Zalagerseg – Beograd Po{tanska {tedionica 3.490:3.435 (7:1). Rezultati igra~a: Zoltan Feher – Sr|an [okac 0:1 (564:583, 1:3), Farka{ – Wego{ [aki} 0:1 (572:585, 2:2), Nemet - Dejan Zaki} 1:0 (578:539, 2:2), Neme{ - Goran Ostoji} 1:0 (590:589, 2,5:1,5), Laslo Feher - Dejan Jovanovi} 1:0 (618:589, 3:1), Boanta – Arpad Antal 1:0 (568:550, 2:2). @ene: Junakovi} (Bawa Junakovi}) - Pionir (Subotica) 3.175:3.288 (1:7). Rezultati igra~ica: Stevka Stojanovi} – Renata Vilov 0:1 (510:530, 1:3), Zorica Bara} – Estela Gere 1:0 (567:517, 4:0), Mima Bogdanovi} - Iboqa Tot 0:1 (509:550, 1:3), Marijana ]isar - Nevenka Jokovi} 0:1 (557:581, 2:2), Ivana Bulaji} - Jasmina Vojni} Tuni} 0:1 (510:566, 1:3), Milica Pavlic - Livia Santo 0:1 (131, igrala zamena Jasna Golub 391, ukupno 522:544, 1:3). mo se igrawu pred na{im navija~ima u Bawi Junakovi}. To je veliki motiv i podstrek. Pro{le godine smo bile druge u Ligi {ampiona, za{to ne re}i, ove godine `elimo stepenik vi{e! Srpski {ampioni, kugla{i Beogrda Po{tanske {tedionice, pru`ili su u Ma|arskoj jak otpor Zalaegersegu u revan{ susretu ~etvrtfinala Lige {ampiona. Beogra|ani su pora`eni sa

DNEVNIK

CRVENA ZVEZDA ^ETVRTI PUT OVE SEZONE BOQA OD NIS VOJVODINE

Bi}e ve}a borba u Kupu Srbije

^etvrti put ove sezone odbojka{i Crvene zvezde pobedili su NIS Vojvodinu i sada su u psiholo{koj prednosti nad Novosa|anima pred wihov naredni susret u polufinalu Kupa Srbije slede}eg vikenda. Iako su igra~i Vo{e bili u naponu forme, savladali Radni~ki i Partizan, nisu bili na nivou iz

- Zvezda je trijumfovala potpuno zaslu`eno i pokazala da nije slu~ajno na vrhu tabele. Odigrali smo katastrofalno u svim elementima i za razliku od na{eg pro{log duela, sada smo bili statisti na terenu. Moramo {to pre da zaboravimo ovaj duel i da ga smatramo kao svojevrsno otre`wewe. Bilo bi boqe da smo ovaj me~ dobili,

punom snagom i da je me~ bio ~udan. - Za oba tima je ovo bio ~udan me~, jer se ponovo sastajemo za nedequ dana, zato sam gotovo siguran da ni jedan tim nije odigrao punom snagom. Verovatno su svi razmi{qali o polufinalu Kupa. Bili smo dominatniji u servisu i bloku i uspeli smo da zatvorimo najja~e ta~ke Vojvodi-

3.490:3.435 (6:2) i ~asno se oprostili od u~e{}a. - Po~eli smo odli~no, poveli sa 2:0 i ~estitam Sr|anu [okcu i Wego{u [aki}u na sjajnoj igri. [aki} je i u Beogradu doneo jedini poen na{em timu. [teta {to Ostoji} nije osvojio i tre}i bod, jer bi tada bili u ogromnoj psiholo{koj prednosti i takvi me~evi su, obi~no, neizvesni do kraja – naglasio je Pavlovi}.

Povratak rukometa u Ba~koj Palanci Grupa biv{ih rukometa{a odlu~ila je da osnuje novi rukometni klub u Ba~koj Palanci koji bi trebalo da se zove RK ‘Ba~ka Palanka’. Radi se o `eqi da se rukomet vrati gradu, da se vrate gledaoci na utakmice i da se, na kraju krajeva, ovaj sport vrati samim rukometa{ima. Predsednik novog kluba }e biti Aleksandar Kukoq, a potpredsednici Branislav Simeunovi} i Branislav [obot. Formirana je Skup{tina kluba, Upravni i Nadzorni odbor i svi rukovode}i organi kluba. U Ba~koj Palanci je ve} postojao klub identi~nog imena kao novoosnovani, ali po{to on u zakonskom roku nije preregi-

strovan, grupa biv{ih rukometa{a je morala da krene ispo~etka i osnuje novi klub. - Imamo podr{ku svih generacija po~ev od Slobodana Mi{kova, Budi{e [arca, Zdravka Ra|enovi}a Belog do Dragana Suxuma i @arka [e{uma, a dobili smo podr{ku i od Sportskog saveza Op{tine i Op{tinskog rukometnog saveza. Svi papiri su predati u Ministarstvo sporta i ovih dana ~ekamo re{ewe o registraciji. Po dobijawu re{ewa }emo obavestiti sve o po~etku rada. Poku{avamo na ovaj na~in da vratimo rukomet gradu, ali ne kao obavezu. Naravno, o~ekujemo finansijsku podr{ku od svih. Roditeqi zovu svaki dan, zainte-

resovanost je velika i svi pozdravqaju ideju o formirawu kluba. Svaki dan imam pozive od biv{ih rukometa{a po svim pitawima. @elimo da vratimo rukomet rukometa{ima – rekao je predsednik novog kluba Aleksandar Kukoq. Treneri }e u po~etku biti nekada{wi rukometa{ Sintelona Dalibor Dado \urkovi} i Vladimir Trkuqa. Ako bude ve}i interes onda }e se i trenerski kadar pro{iriti. Novi klub }e u po~etku krenuti sa {kolom rukometa gde }e biti zastupqene sve kategorije dece, a od septembra bi se krenulo sa takmi~ewem od najni`eg ranga. J. J. – M. \. K.

Tomislav Doki} bio neuhvatqiv za blok NIS Vojvodine

tih me~eva i Beogra|ani su jo{ jednom trijumfalno napustili Spens i potvrdili pravilo da su me~evi crveno-belih timova mnogo neizvesniji u Beogradu. Ipak, oba trenera su se posle utakmice slo`ila da su me~evi Vojvodine i Crvene zvezde uvek pri~a za sebe i pobednika odlu~uje trenutna inspiracija.

jer bi to bio psiholo{ki podstrek za polufinale, ali sam siguran da }emo prikazati boqu partiju u na{em narednom susretu - istakao je Borislav Petrovi} sredwi bloker NIS Vojvodine. Korektor Crvene zvezde Tomislav Doki} mi{qewa je da ni jedna ekipa nije odigrala me~

Foto: F. Baki}

nine igre i to je presudilo. Odigrali smo dosta slabu utakmicu, ali sam siguran da }e biti boqe u Kupu, a ovim trijumfom smo dobili dodatno samopouzdawe. Ovo nam je ~etvrta pobeda ove sezone, ali sam siguran da }e Vojvodina igrati boqe u nastavku prvenstva, jer je kvalitetna ekipa - istakao je Doki}. M. Risti}

POSLE TRI VA@NE UTAKMICE NOVOSA\ANA U PET DANA

Vojvodina na dobrom putu Ilije Lupulesku

CRNO-BELI SE POJA^ALI

Lupulesku opet u Partizanu Stonoteniski klub Partizan od ju~e s vi{e optimizma gleda na rasplet u ovogodi{wem {ampionatu Srbije. Crno-beli su se poja~ali nekada{wim reprezentativcem Jugoslavije, iskusnim Ilijeom Lupuleskuom koji }e Beogra|anima zna~iti u fini{u sezone i borbi u plej-ofu, pod uslovom da se Partizan plasira me|u ~etiri najboqa tima. Lupuklesku je osvaja~ olimpijske

Vaterpolisti Vojvodine odigrali su tri izuzetno jaka susreta u roku od samo pet dana. Iako su sva tri izgubili, odli~no su se borili i pokazali da izrastaju u dobar klub, kojem je svakako mesto u evropskoj eliti. Oscilacije su jo{ uvek prisutne u igri, ali kako ka`e trener Dejan Stanojevi} ekipa

nena|ewe. Zbog velike `eqe uspeli smo da im pariramo tri ~etvrtine, ali smo ve} posle druge deonice polako po~eli da gubimo snagu. Na kraju smo izgubili, jer smo ostali bez snage - ka`e prvotimac Vojvodine Marko Ovuka. Samo dva dana kasnije na redu je bio duel sa Partizanom u Bawaluci u okviru dr`avnog

ni. No, i pored toga {to smo nastupili oslabqeni, kao i sa Jadranom (Vuksanovi}), pru`ili smo solidnu partiju. No, umor je u~inio svoje, a nedostajala su nam i dva kqu~na igra~a (Vuksanovi}, Filipovi}), pa nismo uspeli najboqe da pariramo Partizanu. Zato su uspeli da nas dobiju sa najve}om razlikom ove godine.

prvenstva Srbije, koji se ra~unao i za Evrointer ligu (7:14). - Susret sa Jadranom u kom smo dali maksimum ostavio je traga na nama, pa smo u susretu sa Partizanom bili premore-

Na kraju je u Novi Sad stigla i najboqa ma|arska ekipa Va{a{ u okviru Evrointer lige. U Budimpe{ti u prvom susretu Novosa|ani su izgubili 9:11, a sada su hteli da se revan{iraju i nastave niz ne-

bronze u seulu 1988. godine, a na najja~im evropskim i svetskim takmi~ewima za Jugoslaviju je osvojio 13 odli~ja. Kao ~lan Partizana od 1988. do 1992. godine s Partizanom je osvojio titulu prvaka dr`ave. Posledwih godina Lupulesku `ivi u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Igrao je za wihovu reprezentaciju, a predstavnik je i proizvo|a~a stonoteniske-sportske opreme “Kilerspin”.

In|ijac Kesi} sjajno ga|ao Strelci kragujeva~ke dru`ine ^ika Mata osvojili su prvo mesto na tradicionalnom 14. Kupu Zastava serijskom vazdu{nom pu{kom za kadete sa 1.059 krugova. U konkurenciji 12 ekipa na vatrenoj liniji postavqenoj u kragujeva~koj hali „Jezero“, drugo mesto sa 1.058 krugova pripalo je ekipi Mladosti iz In|ije, a tre}e Jagodini sa 1.021 krug. Titule u pojedina~noj konkurenciji osvojili su Jovana Mir~eski iz kragujeva~kog ^ika Mate sa 188 krugova i Igor Kesi} iz in|ijske Mladosti sa, tako|e, 188 krugova. Pojedina~ni rezultati „Kupa Zastava“ serijska vazdu{na pu{ka – kadeti: 1. Igor Kesi} (Mladost) 188, 2. Nemawa Milo{evi} („^ika Mata“) 180, 3. Stevan Jovanovi} („^ika Mata“) 180, 4. David Radivojevi} (Jagodina) 179 itd. Kadetkiwe: 1. Jovana Mir~eski („^ika Mata“) 188, 2. Nevena Miti} (Partizan) 183, 3. Melanija Zdravkovi} (Vrawe) 181, 5. Maja Lati} („Lukawac“, Pirot) 180 itd.

Marko Ovuka

je ipak na dobrom putu. Prvo su Novosa|ani odmerili snage sa mo}nim Jadranom iz Herceg Novog u svom bazenu na Spensu u okviru Evrolige (5:9). - U{li smo u duel sa Jadranom kako bismo napravili iz-

Foto: F. Baki}

pobedivosti u bazenu Slana bara. I umalo da tako i bude, ali u samom fini{u iskusni sastav Va{a{a, za koji nastupa nekoliko biv{ih i sada{wih reprezentativaca Ma|arske uspeo je da do|e do pobede (8:7). - Protiv Va{a{a nastupili smo bez tri igra~a (Marinkovi}, Filipovi}, Kalini}). @eleli smo da ostanemo nepora`eni na bazenu Slana bara, pru`ili smo i pored problema dobru igru, ali smo na kraju nesre}no izgubili. Naime, Novosa|ani su ~itavu utakmicu dr`ali prikqu~ak i nisu dozvoqavali rivalu da se odlepi na vi{e od dva gola razlike. Pred posledwi minut utakmice imali su i remi u xepu (7:7), ali su iskusni Ma|ari preko Kristijana Letaja 41 sekundu pre kraja do{li do pobede. Crveno-beli sada imaju kra}u pauzu pred nove izazove koji ih o~ekuju predstoje}eg vikenda. Milo{ Mili~i} je u sredu i ~etvrtak bio na pripremama reprezentacije, a potom su na pripremama bili Sr|an Vuksanovi} i Boris Vapenski, uz trenera Dejana Stanojevi}a, dok su zbog bolesti i povrede pripreme morali da otka`u Petar Filipovi} i Uro{ Kalini}. - Nastojimo da se oporavimo i {to boqe pripremimo za veoma va`an duel sa ekipom Beograda slede}e subote. To nam je glavni konkurent za drugo mesto u prvenstvu. Za nas je bitno da ponovimo rezultat od pro{le godine kada smo sezonu zavr{ili na drugoj poziciji iza Partizana - rekao je Ovuka. G. Malenovi}


LEKAR

DNEVNIK

ponedeqak22.februar2010.

19

Umerena konzumacija piva ja~a kosti

Stari name{taj {tetan za `ene emijska jediwewa koja se koriste u proizvodwi tapaciranog name{taja, rezervnih delova za automobile i elektronike mogu li{iti `ene radosti materinstva. Nau~nici ameri~kog Univerziteta Berkli su obavili istra`ivawe koje je pokazalo da se u krvi `ena mogu gomilati polibromovani difenil-etri (PBDE) ili takozvani antipireni, To su jediwewa broma koja spre~avaju paqewe materijala pri zagrevawu, zbog ~ega se wima tretiraju vatrostalni materijali, mebl {tofovi, izolacije u elektronici... Postoji vi{e od 200 takvih jediwewa, a wihovo nagomilavawe u organizmu se ~esto povezuje sa naru{avawem funkcije jetre i {titne `lezde. Izu~avawem wihovog uticaja na qude ozbiqno se bavi Svetska zdravstvena organizacija ~iji su stru~waci utvrdili da se te {tetne materije najvi{e nagomilavaju u organizmu `ena koje najvi{e vremena provode kod ku}e, kao i telu dece i mladih. U Evropi je primena komercijalnih antipirena zabrawena od 90-ih godina pro{log veka. Istra`ivawe ameri~kih nau~nika je pokazalo da difenil-etri, nagomilani u krvi `ena, znatno sni`avaju wihove {anse da zatrudne. Oni, sem toga, uti~u na nivo polnih hormona, zbog ~ega se kod trudnica pove}ava opasnost od poba~aja. (Tanjug)

H

adr`aj silicijuma u biolo{ki prihvatqivom obliku u pivu je toliko visok da wegova konzumacija u umerenim koli~inama mo`e blagotvorno da uti~e na zdravqe kostiju, ukazuje se u istra`ivawu nau~nika objavqenom u ameri~kom nau~nom ~asopisu za hranu i poqoprivredu. Autori publikacije su analizirali sadr`aj silicijuma u razli~itim vrstama piva, i utvrdili da se najve}a koli~ina ovog hemijskog elementa, oko 56 miligrama po litru, nalazi u sortama pripremqenim sa je~mom i hmeqom, dok su bezalkoholne vrste piva najslabije oboga}ene silicijumom.Nau~nici pri tom ukazuju da se najve}i sadr`aj silicijuma u pivu nalazi u obliku rastvorqive silicijumske kiseline H2SiO4, koju organizam lako apsorbuje. Prema podacima medicinskih istra`ivawa, silicijum je veoma va`an za razvoj ko{tanog sistema organizma, tako da autori istra`ivawa smatraju da umereno konzumirawe piva mo`e da potpomogne u le~ewu osteoporoze.

S

- Ispitali smo sadr`aj silicijuma u velikom broju sorti piva, i utvrdili uticaj polaznih ingredijenata i procesa pripreme na taj sadr`aj ka`e istra`iva~ ^arls Bemfort.- Najbogatije silicijumom su vrste piva pripremqene uz je~am i hmeq, dok p{eni~ne sorte sadr`e mawu koli~inu tog elementa. (Tanjug)

NA KLINICI ZA GINEKOLOGIJU I AKU[ERSTVO U NOVOM SADU

Pomo} `enama s nevoqnim mokrewem linika za ginekologiju i aku{erstvo, popularno Betanija, odnedavno obavqa urodinamska ispitivawa za one `ene koje imaju problema s urinarnom inkontinencijom, odnosno nevoqnim gubqewem mokra}e. To je u~estali zdravstveni problem me|u `enskom populacijom koji negativno uti~e na kvalitet `ivota i uzrokuje depresiju. - U~estalost urinarne inkontinecije u svetu iznosi 3 do 55 odsto, a {to je `ena starija ona se ~e{}e javqa. Stres inkontinencija je naj~e{}i tip i nastaje zbog slabqewa vezivnomi{i}nih struktura karli~nog dna. Fizi~ko naprezawe, kijawe, ka{qawe dovode do povi{ewa pritiska unutar trbuha kao i u mokra}noj be{ici i tada mokra}a isti~e. Stres inkontinecija je veoma ~esto udru`ena sa spadom materice ili zidova vagine, a ulogu u wenom nastanku imaju genetika,

K

Anomalija na hromozomu uzrok gojaznosti rupa francuskih nau~nika iz Lila je zajedno sa kolegama iz Velike Britanije, [vajcarske i drugih evropskih zemaqa otkrila novi uzrok gojaznosti vezan za anomaliju na 16. hromozomu. Nedostatak veoma malog dela tog hromozoma (mikrodelecija) dovodi do nestanka 30 razli~itih gena. Ta promena je kod gojaznih qudi mnogo ~e{}a nego u op{toj populaciji. Me|unarodna grupa nau~nika smatra da se opasnost od pojave te{ke gojaznosti pove}ava za 5.000 odsto kod osoba koje su nosioci „delecije“ na 16. hromozomu. Iako tek treba ta~no utvrditi koji su geni izaziva~i gojaznosti, oni pretpostavqaju da ti isti geni imaju ulogu i u razvoju mozga i dodaju da oblast hromozoma 16 uti~e na pojavu {izofrenije i autizma, dva oboqewa koja u mnogim slu~ajevima prate gojaznost. Rezultati wihovog istra`ivawa daju osnova da se daqe ispituje mogu}a povezanost izme|u gojaznosti i neuropsihijatrijskih oboqewa. (Tanjug)

G

vaginalni poro|aj, prethodne operacije u maloj karlici, gojaznost, pu{ewe, hroni~ni zatvor i hroni~ni ka{aq, te`ak fizi~ki rad, starewe i menopauza. Neke od ovih faktora, kao {to je broj poro|aja ili te`ina deteta na ro|ewu ne mo`emo eliminisati, ali neke kao {to su lo{e navike i stil `ivota, mo`emo – obja{wava za “Dnevnik” ginekolog dr Qiqana Mladenovi} Segedi, dodav{i da, osim stres inkontinencije postoje jo{ i urgent-

na, kojoj prethodi iznenadni jak nagon na mokrewe i prelivna, koja se retko javqa kod `ena. Dr Mladenovi} Segedi savetuje svim `enama koje imaju neki od navedenih simptoma da se jave na le~ewe, jer }e odlagawe problema na~initi mnogu ve}u {tetu za nekoliko godina. - Na pregledu se najpre radi ginekolo{ki pregled, pa ukoliko je potrebno pregled unutra{wih genitalnih organa, a zatim se pacijentkiwi predla`e urodinamsko ispitivawe, kojim se dokazuje postojawe urinarne inkontinecije, odre|uje tip i na taj na~in se postavqa dijagnoza. Ovi pregledi su besplatni, ali se zakazuju, a pacijentkiwa se hospitalizuje na dva dana – ka`e na{a sagovornica. Na

Per{unom na gastritis otovo da nema osobe koja nije osetila izvesne tegobe u radu digestivnog trakta. Mnogi povremeno pate od lo{eg varewa, pra}enog nadimawem i bolovima u `elucu. Uzrok ne le`i samo u tome {to qudi ne jedu ono {to bi trebalo, ve} i u tome {to se neredovno hrane ,uzimaju vi{e hrane nego {to im je potrebno ili jedu brzu hranu i razne vrste peciva umesto kuvanog jela. Kao posledica takvog na~ina ishrane mnogi pate od mo`da najrasprostrawenije boqke dana{wice - gastritisa. On obuhvata nekoliko razli~itih tegoba koje su rezultat nespecifi~ne upale `eluca. Pored navedenih razloga,gastritis mo`e nastati i zbog konzumirawa velike koli~ine alkohola, dugotrajnog kori{}ewa lekova kao {to su aspirin ili brufen ili infekcije bakterijama, naj~e{}e bakterijom Helikobakter pilori. Simptomi gastritisa su pe~ewe u gorwem delu stomaka, mu~nina, gubitak apetita, ~esto podrigivawe i gasovi, ose}aj naduvenosti posle jela.

G

Nele~en gastirits mo`e da doprinese nastanku ~ira na `elucu i zato treba preduzeti sve {to je neophodno da se stawe sanira. Ako imate problema sa `elucem i crevima, mo`ete probati neki od proverenih narodnih recepata: Pola kafene ka{i~ice istucanog semena per{una preliti ~a{om vode, ostaviti da odstoji osam sati i piti u toku dana u malim gutqajima. Ili, ~etiri ka{ike narendanog korena per{una preliti ~a{om kqu~ale vode, posle 15 minuta procediti i piti po malo tokom dva dana. Ishrana mora da je raznovrsna.Na jelovniku moraju da budu prirodni proizvodi: mleko, kefir ili kiselo mleko, mlad sir, jaja, povr}e, vo}e i prirodni sokovi. Ukupan unos hrane, zajedno s te~no{}u, ne treba da prema{uje tri kilograma. Hranu je po`eqno uzimati ~etiri do pet puta na dan, najboqe uvek u isto vreme. Paziti da jelo ne bude ni vru}e ni previ{e hladno. Hranu bi trebalo pripremati na pari i jesti u usitwenom obliku ili kao pire. J. B.

pregled se dolazi sa urednim laboratorijskim nalazima kompletne krvne slike, urina, urinokulture, vaginalnog sekreta i Pap brisa. - Ako se potvrdi da urinarna inkontinencija postoji planira se le~ewe, koje zavisi od te`ine simptoma i ostalih dijagnoza, a terapija mo`e biti konzervativna ili operativna. Ipak, najboqe rezultate daje kombinovawe ove dve terapije. U pitawu se Kegelove ve`be (ja~awe mi{i}a karli~nog dna), koje pacijentkiwa radi sama kod ku}e, upotreba hormonske terapije i primena elektrostimulacije mi{i}a karli~nog dna. Na na{oj Klinici se od 2006. godine koristi savremeni aparat za intravaginalnu elektrostimulaciju, a terapija traje 10 dana – rekla je dr Mladenovi} Segedi, naglasiv{i da i kombinovawe svih konzervativnih metoda dovode do potpunog izle~ewa ili zna~ajnog poboq{awa. - Ukoliko navedena terapija ne da o~ekivani rezultat, `ena se podvrgava operaciji, ~ija vrsta zavisi da li je stres inkontinecija udru`ena sa genitalnim spadom. Ako jeste, naj~e{}e se odstrawuje materica i podi`e vrat mokra}ne be{ike, a ako nije, operacija se na Klinici radi novim, savremenim procedurama i minimalno invazivnim metodama, koje traju kratko, a prema literaturnim podacima, u vi{e od 86 odsto slu~ajeva dovode do izle~ewa – zakqu~uje „Dnevnikova“ sagovornica. I. Brcan

Tr~awe bez patika boqe za zglobove r~awe bez patika je boqe za zglobove, ustanovio je istra`iva~ s ameri~kog univerziteta Harvard Danijel Liberman. Liberman je do{ao je do tog zakqu~ka obaviv{i istra`ivawe na velikom broju trka~a, obuvenih i neobuvenih, u SAD i isto~noj Africi, pre svega Keniji, zemqi iz koje poti~u mnogobrojni trka~ki {ampioni. Istra`ivawem, ~iji su rezultati objavqeni u nau~nom ~asopisu „Nej~er“, ustanovqeno je da qudi koji tr~e bosonogi od detiwstva prilikom pravqewa koraka prvo stavqaju predwi ili sredwi deo stopala na zemqu, a tako tr~e i kada su obuveni. Za razliku od wih, osobe koje oduvek tr~e obuvene u patike prvo stavqaju petu na tlo, prenose}i na zglobove veliki deo telesne te`ine, {to dovodi do povreda. Liberman, me|utim, ne poziva trka~e da naglo promene navike, ve} postepeno, da ne bi do{lo do povreda. On predla`e da vreme tr~awa ili udaqenost koju trka~i pre|u bosonogi u po~etku ne prelazi 10 odsto ukupnog vremena tr~awa ili udaqenosti koja se pre|e tokom jedne sedmice. (Tanjug)

T

Genetska mapa raka ko`e i plu}a G rupa britanskih nau~nika je prvi put sa~inila kompletnu genetsku kartu dva ~esta oblika raka - ko`e i plu}a - koja bi mo-

gla da rezultira preokretom u lecewu tih bolesti, objavqeno je u nau~nom ~asopisu „Nej~er“. Nau~nici iz instituta „Sanger“ u Kembrixu i wihovi ameri~ki i holandski saradnici su izradili mapu genetskih promena koje su stvorili tumori kod pacijenata obolelih od raka plu-

}a i malignog melanoma, raka ko`e koji mo`e da bude smrtonosan. Te genetske karte koje otkrivawu mutacije DNK, izaziva~e raka ko`e i plu}a, mogle bi narednih godina da unaprede na~in na koji se te bolesti dijagnostikuju i le~e, a pre svega izradu terapija „po meri pacijenata“, kao i boqe razumevawe na~ina na koji organizam poku{ava da „popravi“ o{te}ewa izazvana rakom i spre~i {irewe bolesti. Piter Kempbel, jedan od stru~waka za genetiku raka koji je u~estvovao u istra`ivawima, istakao je da je impozantan broj od 33.345 mutacija otkrivenih kod melanoma i 22.910 otkrivenih kod raka plu}a. Rak izazivaju genetske promene, pre svega mutacije DNK, koje mogu da izazovu spoqni faktori - duvanski dim, {tetne hemijske supstance ili ultravioletni (UV) zraci koji podsti~u neke }elije da se pove}avaju na nekontrolisan na~in. (Tanjug)


20

FILMSKA PLANETA

ponedeqak22.februar2010.

DNEVNIK NAJGLEDANIJI U VELIKOJ BRITANIJI

Dan zaqubqenih Romanti~na komedija "Valentine's Day" (Dan zaqubqenih) u re`iji Gerija Mar{ala okon~ala je osmonedeqni boravak nau~nofantasti~nog hita "Avatar" na prvom mestu liste najgledanijih filmova u britanskim bioskopima. U filmu "Valentine's Day" igraju En Hatavej, E{ton Ku~er, Xenifer Garner, Xesika Alba, Xuli-

Iz turskog filma „Med“

ZAVR[EN FESTIVAL U BERLINU

mu da tra`i svoga oca koji je zara|ivao za `ivot skupqaju}i med u {umi. Kako se Polanski nalazi u ku}nom pritvoru u [vajcarskoj, nagradu je umesto wega primio producent Alen Sard, javile su svetske agencije. Nagrada `irija oti{la je rumunskom filmu „If I Want to Whistle, i Whistle“.

Polanskom nagrada za re`iju Roman Polanski je „veoma zadovoqan i po~astovan“ Srebrnim medvedom za re`iju koji je dobio na 60. me|unarodnom filmskom festivalu Berlinu, izjavili su producenti koji su u subotu uve~e primili nagradu wegovo ime.“Razgovarali smo sa wim odmah posle ceremonija. Veoma je zadovoqan i po~astovan svojim tre}im medvedom“, izjavio je francuski producent Alen Sard. Francusko-poqski re`iser osvojio je Zlatnog medveda za najboqi film za „]orsokak“ 1966, i specijalnu nagradu `irija za „Odvratnost“ godinu dana ranije. Sard je dodao da je Polanski „zbog te{kih okolnosti“ bio spre~en da do|e na Berlinale. Re`iser je u ku}nom pritvoru u [vajcarskoj gde ~eka odluku o eventualnom izru~ewu Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama ~ije ga pravosu|e tereti za „ilegalne seksualne odnose“ sa maloletnicom. Slu~aj datira iz 1977. „@ao mi je {to nije sa nama ve~eras, ali mi je rekao da ne bi do{ao ni da je slobodan, jer kad je posledwi put krenuo na neki festival, zavr{io je zatvoru“, naveo je Sard a prenele su svetske agencije. Polanski je uhap{en u septembru, kad je sleteo na aerodrom u Cirihu, kuda je bio doputovao da bi prisustvovao tamo{wem filmskom festivalu.

Za najboqu glumicu progla{ena je [inobu Teraxima, koja je igrala u japanskom filmu „Caterpillar“, a nagradu za najboqeg glumca dele Grigori Dobrigin i Sergej Puskepalis, koji su se pojavili u ruskom filmu „How Ii Endend This Summer“ (Kako sam zavr{io ovo leto).Taj film je dobio i nagradu za izvanredan doprinos umetnosti. Za izuzetan umetni~ki doprinos u kategoriji kamera Srebrnog medveda je osvojio Pavel Kostomarov za film „Kako sam zavr{io ovo leto“. Za najboqe scenariste 60. Berlinala progla{eni su Kinezi Vang ]an’an i Na Xin za scenario za film „Tuan Yuan“. Nagradu Alfred Bauer, koja se dodequje u znak se}awa na osniva~a festivala za posebnu inovaciju osvojio je rumunski rediteq Florin Serban za film „If I Want to Whistle, i Whistle“. Za najboqi debitantski film progla{en je „Sebbe“ {vedskog rediteqa iranskog porekla, Babaka Najafija. Po~asne Zlatne medvede za celokupno umetni~ko stvarala{tvo dobili su nema~ka glumica Hana [igula i scenarista i rediteq Volfgang Kolhase. Berlinale je otvoren 11. februara, a zvani~no je zavr{en ju~e, 21. februara. Na festivalu je prikazano 400 filmova, od kojih se 20 takmi~ilo za „Zlatnog medveda“.Sedmo~lanim `irijem predsedavao je proslavqeni rediteq Verner Hercog.

DE NIRO I SKORSEZE PLANIRAJU

Nastavak ili rimejk „Taksiste” Glumac Robert de Niro i re`iser Martin Skorseze planiraju da snime nastavak ili rimejk zajedni~kog kultnog filma "Taksista" iz 1976. De Niro bi tako mogao ponovo da zaigra ulogu Trevisa Bikla, nestabilnog taksiste i veterana iz Vijetnamskog rata koji je opsednut namerom da po~isti ulice Wujorka od nasiqa i zlo~ina. Nakon tri i po decenije, slavni filmski tandem razmi{qa o snimawu nastavka ili rimejka ~uvenog filma, saznaje se iz iz-

De Niro i Skorseze na snimawu „Taksiste” 1976. godine

vora Berlinala koji dodaju da Skorseze ima, tako|e, u planu da zajedno sa De Nirom realizuje jo{ jedan film o mafija{ima, prenose agencije. Isti izvori navode da bi u projekat bio ukqu~en i kontroverzni rediteq Lars fon Trir kao i scenarista "Takiste" Pol [reder. Skorseze je zajedno sa De Nirom snimio osam filmova. "Taksista", u kome pored De Nira glumi i Xodi Foster, bio je nominovan za ~etiri Oskara. (Tanjug)

sti~ki porodi~ni film Krisa Kolambusa "Percy Jackson and the Olympians: The Lightning Thief". Slede bolivudski film "My Name is Khan", ostvarewe "Nepobedivi" u kojem Morgan Frimen tuma~i Nelsona Mandelu, "A Single Man" u re`iji modnog kreatora Toma Forda, film za decu "Alvin i veverice 2" i animirani film "Astro Boy".

Entoni Hopkins kao podmornica

„Zlatni medved” turskom filmu Nagrada „Zlatni medved“ za najboqi film na 60. Berlinskom festivalu dodeqena je turskom filmu „Honey“ (Med), dok je za najboqeg re`isera progla{en Roman Polanski za film „Skriveni pisac“ (The Ghost Writer). Film „Honey“, na turskom „Bal“, je pri~a o {estogodi{wem de~aku koji odlazi u {u-

ja Roberts, [irli Meklejn i Tejlor Svift. "Avatar" u re`iji Xejmsa Kamerona na{ao se na drugom mestu najgledanijih filmova protekle sedmice u bioskopima Velike Britanije, objavio je londonski list "Gardijan". Horor triler "Vukodlak" je tre}i na listi, crtani film "Princeza i `abac" je ~etvrti dok je na petom mestu avanturi-

Engleski glumac Entoni Hopkins izjavio je da tajna wegovog gluma~kog uspeha u trilerima i horor filmovima le`i u nastojawu da se pona{a "kao podmornica", preneo je Bi-Bi-Si wuz. "Mislim da je su{tina u tome da treba biti miran... Ne ~initi previ{e toga i samo pustiti da se situacija razvija", rekao je dobitnik Oskara za ulogu Hanibala Lektera u kriminalisti~kom trileru iz

1991. "Kad jagawci utihnu". Ameri~ki filmski institut proglasio je Hanibala Lektera najboqim filmskim negativcem svih vremena. "Treba se odupreti `eqi da se previ{e trudite. Veoma je te{ko glumcu da to izbegne uvek `elite da se dokazujete. [to mawe - to boqe." Entoni Hopkins (72) trenutno ima ulogu u rimejku trilera "Vukodlak" iz 1941. (Beta)

Film o Ingmaru Bergmanu Danska rediteqa Suzana Bir snimi}e ~etvorodelni film o `ivotu legendarnog {vedskog re`isera Ingmara Bergmana, objavio je list "Varajeti". Snimawe }e po~eti na jesen 2011, a film }e u bioskope sti}i na prole}e 2012. Buxet filma je 12 miliona dolara, {to je jedan od

najskupqih projekata koje finansira {vedska televizija SvT. Scenario za film napisa}e {vedski pisac Hening Mankel, koji je o`ewen Bergmanovom }erkom Evom. Novi film Suzane Bir "The Revenge" (Osveta) u bioskope }e sti}i u avgustu. (Beta)

Rediteqka Suzan Bir

Harison Ford omiqeni „predsednik” Harison Ford je omiqeni ameri~ki predsednik, bar kad je o filmovima re~, pokazalo je jedno istra`ivawe javnog mwewa.Ford je dobio 38 odsto glasova u onlajn anketi ~ije je rezultate objavio Wujork dejli wuz. Titulu omiqenog predsednika Ford je dobio zahvaquju}i

filmu "Vazduhoplov jedan" iz 1997. u kojem igra predsednika Xejmsa Mar{ala koji spasava porodicu i taoce od otmi~ara koji su oteli wegov avion. Majkl Daglas je dobio 21 odsto glasova zahvaquju}i filmu "Ameri~ki predsednik" iz 1995, a isto toliko je dobio i Bil

Pulman za "Dan nezavisnosti" iz 1996. Morgan Friman je dobio 13 odsto glasova za predsednika u "Dubokom udaru", a Xek Nikolson sedam odsto za ostvarewe "Mars napada!", jo{ jednu pri~u o Zemqi kojoj preti katastrofa iz svemira. (Beta)

Madona ponovo iza kamere Nakon "Filth and Wisdom", prvog filma koji je pre dve godine re`irala, Madona namerava da se ponovo vrati iza kamere. Po pisawu ameri~kog ~asopisa "Varajeti", kraqica popa }e snimiti film o romansi ameri~ke raspu{tenice Volis Simpson sa budu}im britanskim kraqem Edvardom VIII koja je izazvala ogroman skandal. Za ulogu Volis, ~ija je udaja za Edvadra VIII gurnula englesku monarhiju u jednu od najozbiqnijih institucionalnih kriza u svo-

Madona

joj dugoj istoriji, spomiwe se Vera Farmiga, jedna od nominovanih glumica za ovogodi{weg Oskara za najboqu `ensku ulogu u filmu "U vazduhu" (Up in the Air). Madona trenutno pi{e scenario za film u saradwi sa Aleksom Ke{i{ijanom koji je 1991. godine re`irao film "U krevetu sa Madonom". Edvard i Volis, koji su nakon abdikacije dobili titule vojvode i vojvotkiwe od Vindzora, `iveli su sre}no do kraja `ivota u Francuskoj i Americi

U RE@IJI ORENA MOVERMANA

OD APRILA U BIOSKOPIMA

Dokumentarac o Dorsima Dokumentarni film o grupi Dors "When You're Strange" sti}i }e u ameri~ke bioskope 9. aprila. Narator u filmu je holivudski glumac Xoni Dep, a re`irao ga je Tom Disilo. Film je skoro u celini zasnovan na arhivskim snimcima koji u ve}ini nikada nisu prikazani. Film, koji }e se prikazivati u ograni~enom broju sala, premijerno je prikazan na pro{logodi{wem Sandens festivalu. Me|u wegovim producentima je nekada{wi menaxer "Dorsa" Xef Xampol. "When You're Strange" je snimqen uz podr{ku ~lanova legendarne grupe Reja Manzareka, Xona Densmora i Robija Krigera, kao i naslednika Xima Morisona. U nekoliko intervjua, Manzarek je kazao da je doku-

Dorsi u bekstejyu, Frankfurt 1968.

mentarac "protivotrov" filmu "Dorsi" Olivera Stouna. Posle Sandensa, film je prikazan na festivalima u Berlinu, Dovilu i San Sebastijanu. U dokumentarcu, koji traje 90

minuta, mogu se videti snimci snimqeni od osnivawa benda 1965. do Morisonove smrti 1971. Muzika iz filma bi}e u prodaji od 30. marta. (Beta)

Pri~a o Kurtu Kobejnu Oren Moverman re`ira}e film o `ivotu pokojnog peva~a grupe "Nirvana" Kurta Kobejna, objavio je "Holivud riporter". Izraelski re`iser, ~iji je pro{logodi{wi rediteqski debi "The Messenger" dobio dve nominacije za Oskara, bi}e i scenarista filma o Kobejnu. Materijal o Kobejnovom `ivotu, muzici i samoubistvu delom }e pote}i iz biografije koju je 2001. objavio ^arls R. Kros "Heavier Than Heaven: A Biography of Kurt Cobain". Gas van Sant je 2005. snimio dramu "Posledwi dani", koja govori o danima pred Kobejnovu smrt. Moverman i Alesandro Kamon su za film "The Messenger" nominovani za Oskara za originalni scenario. Vudi Harelson je dobio nominaciju za epizodnu ulogu u tom filmu.

Kurt Kobejn


ponedeqak22.februar2010.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

21

U ZNAK SE]AWA NA NEDAVNO PREMINULOG KWI@EVNIKA MILORADA PAVI]A

Fondacija „Hazarski re~nik”

Robert de Niro i Dru Barimor u filmu „Svi su dobro”

DANAS NA NOVOSADSKOJ REVIJI FILMOVA SA FESTA

Svi su dobro Na reviji „Film 2010“ u Art bioskopu „Vojvodina“ na Spensu ve~eras se od 20 i 22 sata prikazuje film „Svi su dobro,“ rimejk Tornatoreove komedije “Stanno Tutti Bene”. To je pri~a o udovcu koji je ceo `ivot proveo radno (Robert de Niro) , a sve {to je zara|ivao davao je za izdr`avawe porodice. Kada se penzionisao,

shvatio je da je malo vremena provodio sa svoje ~etvoro dece i da je vreme da se ponovo zbli`e. Pokojna `ena je uvek bila glavni kontakt s decom, pa sada preuzima obavezu da brine o wima. Dobija ideju da okupi celu porodicu na ro{tiq za vikend. Sve je savr{eno organizovano, ali }e iznenada, kako to ve} biva, s dobrim razlogom deca po~eti da

otkazuju dolazak. Uprkos upozorewima doktora, on }e krenuti na put da iznenadi svoju decu i u`iva u wihovom uspehu i sre}i, a ono {to }e shvatiti jeste da je wihov `ivot daleko od savr{enog... Film je re`irao Kirk Xouns a u glavnim ulogama su pored de Nira, Dru Barimor, Sem Rokvel i Kejt Bekinsejl. V. C.

VE^ERAS U GRADSKOJ KU]I

Koncertna posveta Frederiku [openu Povodom obele`avawa velikog jubileja muzi~ke istorije – dvestote godi{wice [openovog ro|ewa, ve~eras u sve~anoj sali Gradske ku}e bi}e prire|en koncert posve}en se}awu na velikog poqskog kompozitora. Na ovom resitalu, koji je organizovao Kulturni centar Novog Sada, nastupi}e istaknuti pijanisti, profesori Akademije umetnosti, Marina Mili}-Apostolovi} i Milan Miladinovi}, koji }e tom prilikom izvoditi kompozicije Frederika [opena, kao i klavirska dela savremenih autora, inspirisana stvarala{tvom „pesnika klavira iz @elazove Vole“, poput „Etide“ Vasilija Mokrawca i „Balkanskih igara“ Marka Taj~evi}a. Uz Marinu Mili}-Apostolovi} i Milana Miladinovi}a, u muzi~kom programu u~estvo-

va}e i studenti klavirskog odseka Akademije umetnosti Stefan Raki} iz klase prof. Svetlane Bogino i Aleksandar \ermanovi} iz klase prof. Dorijana Qeqaka, koji }e se predstaviti interpretacijama [openovih etida, kao i mlada vokalna solistkiwa, sopran Radoslava Vorgi}, koja }e pevati dve solo-pesme ovog autora, komponovane na tekstove poqskih pesnika. Pored koncertnog predstavqawa [openovih dela i ostvarewa savremenih srpskih autora, program ovog resitala obuhvati}e i umetni~ku igru koreografiju mlade Ane Kazimi} na osnovu klavirske muzike Vasilija Mokrawca. Po~etak koncerta je u 19 ~asova, a ulaz je slobodan. B. H.

„RAM[TAJN” USKORO U BEOGRADU, A KARATA SVE MAWE

Dobrodo{li i bez starih hitova Odbrojavawe za sve qubiteqe koji su na doma}em terenu `eqno i{~ekivali „Ram{tajn“, jedan od najja~ih bendova dana{wice, po~elo je jo{ davno, ali sada }e sat da bude jo{ glasniji, jer je iz Arene „Beograd“ stigla vest da je vi{e od pola kontingenta karata za koncert 20. marta ve} prodato. Radi se o broju od preko osam hiqada, pribli`no toliko je i ostalo, a cene se i daqe kre}u od 2.990 (parter) do 4.950 dinara („fan pit“), pa ko do sad nije skupio ceo iznos najboqe bi bilo da po`uri. Dodatne informacije i rezervacije organizatori nude putem sajtova www.arenabeograd.com i www.tickets.rs. Ako neko sumwa da je iza vesti o ogromnom, ~ak i re-

teresovawu za sve albume i pogotovo koncerte, plasmanu na toplistama i priznawima, te{ko da bi mu trenutno pandan mogli biti i veliki „Metalika“ ili „AC/DC“, a o „Lajbahu“ koji im je

Qubiteqe „Ram{tajna“ donekle mo`e da brine podatak da na aktuelnoj turneji repertoar ~ini jako malo pesama iz prvog dela karijere, kada su antologijski mo}no i upe~atqivo zvu~ale numere

gionalnom interesovawu za beogradski nastup „Ram{tajna“, neka svoju skepsu dobro izvaga sa `eqom da na delu vidi bend ~iji su koncerti planetarna atrakcija, ili jo{ boqe, neka proceni sa koliko novca je spreman da je plati. Za{to „najja~i“ bend dana{wice?! Zato {to od „industrije“ kakvom se karakteri{e zvuk „Ram{tajna“ ja~eg nema, a sude}i po in-

Sedi{te Fondacije bi}e u Legatu Milorada Pavi}a u Beogradu, a u wenom radu dvojci predsednika }e pomagati Odbor sa petoro ~lanova sa srpskog jezi~kog podru~ja i {estoro sa drugih, stranih. Prema programu, Fondacija bi u narednoj deceniji radila na izdavawu Pavi}evih Sabranih dela u vidu kwiga i CD formatu i po mogu}nosti dvojezi~no (srpsko-

engleski), zatim na organizovawu tri stipendije koje su nazvane po Pavi}evim delima. Jednokratna godi{awa stipendija za dvoje mladih slavista, nazvana „Lovci na snove“, davala bi se za rad na kwi`evnoistorijskim temama koje su obele`ile Pavi}ev rad ili za radove o wegovom stvarala{tvu.Stupendija „Unutra{wa strana vetra“ bi se davala studenatu ili doktorantu srpske kwi`evnosti na novosadskom Filozofskom fakultetu, a za drugu istoimenu bi mogli da konkuri{u studenti sa svih fakulteta u Srbiji. Stipendija „Unikat“ podrazumeva jednomese~ni studijski boravak u Srbiji stranog umetnika koji bi za to vreme odr`ao vi{e radionica i jedno umetni~ko ve~e. Me|unarodna kwi`evan nagrada „Pavi}“ bi se dodeqivala svake godine 15. oktobra na pi{~ev ro|endan u wegovom Legatu i laureat bi narednih dana imao nastupe u Beogradu i Novom Sadu.Kako je rekao Damjanov, registracija Fondacije je u postupku, a osniva~i su planirali da ve} 2011. prvi put dodele internacionalnu kwi`evnu nagradu „Pavi}“. (Tanjug)

NOVE KWIGE

Dendizam i dekadencija O fenomenu koji je doprineo razumevawu modernisti~kog kulturnog obrasca govori kwiga Barbe d’Orvijia “Dendizam i dekadencija” (“Ukronija”, Beograd 2009), u podnaslovu “O dendizmu i Xorxu Bramelu”. Prvi put objavqena 1845. godine, ova kwiga je istovremeno i biografija i filozofski esej. D’Orviji, autor ~uvene zbirke pri~a “Dijabolik” (1847), odredio je pre Bodlera pojam dendizma. Me{aju}i istorijske ~iwenice i anegdotske detaqe, autor daje sliku Xorxa Bramela (1778-1840) ~ijem je ukusu i sudu londonsko visoko dru{tvo bilo podre|eno tokom dvadeset godina. Jo{ aktuelni i vrlo relevantni tekst tematizuje dru{tveni fenomen dendizma kroz lik ~uvenog engleskog kico{a (Bramel) koji je svojim odevawem uspostavio klasi~an kanon mu{ke elegancije, a izjavama u{ao u anale dosetki dokonih engleskih aristokrata. Zadivqen wime, autor govori o duhovnoj uzvi{enosti koju takav stav nosi sa sobom, i o wemu kao jedinoj mogu}oj alternativi materijalizmu dehumanizovanog kapitalisti~kog dru{tva. Napisan u doba najve}e

fascinacije fenomenom dendizma, tekst je bio popularan sve do prvih decenija 20. veka, kada dru{tveni tip dendija po~iwe da i{~ezava. Barbe d’Orviji je jedan od klasika francuske literature, a wegova kwiga “Dendizam i dekadencija” se mo`e smatrati kqu~nom publikacijom koja se bavi distinkcijama fino}e, stila i elegancije. Esejisti~ko-biografskim analizirawem paradigme engleskog dendija, autor pozicionira individualizam kao temeqnu gra|ansku povlasticu nasuprot “impostiranim hipokrizijskim `ivotnim normama”. Iako promovi{e ideal u odevawu i pona{awu, d’Orviji dendizam tuma~i i kao jasan intelektualni stav, kao na~elo koje ide puno daqe od urbane hladnokrvnosti i besprekorne ode}e. Kada su se 30-tih godina 19. veka pojavili prvi dendiji, bilo ih je lako prepoznati po ele-

Mit aktuelan i danas Pripadaju}i tradiciji slobodnih duhova, iz dana{we perspektive zakqu~uje se da Bramel kao protivte`a unificiranosti, konzumerizmu i korporativnom konceptu `ivqewa, predstavqa savr{en model za 21. vek. Koriste}i na~ela D’Orvijevog literarnog junaka koji dendijevskim mo}ima kontrira bur`oaskoj svakida{wici, dolazimo do definicije savremenog dendija, koja se ne zasniva samo na pukom artizmu spoqa{weg ve} i na tradiciji samosvojnog individualca oslowenog na vrednosti evropske gra|anske kulture novijeg doba. Jer, mit o dendizmu je aktuelan i danas. Elitizam koji on u sebi sadr`i mo`e da figurira kao protivte`a nekvalitetu masovne kulture koja nas okru`uje.

Zanimqiva etimologija Iako je uobi~ajeno tuma~ewe naziva benda „Ram{tajn“ to da je inspirisano nesre}om na aeromitingu u gradi}u Ram{tajn-Mizenbah, u opticaju je i mi{qewe da je mnogo ta~niji „~ist“ prevod slo`enice. „Ram{tajn“ bi u toj varijanti bio kamen (kamena kugla) kojim se uni{tavaju (razvaquju) gra|evinske konstrukcije i prepreke.

Fondacija Milorada Pavi}a „Hazarski re~nik“ bi}e uskoro osnovana, jer je registracija u postupku, najavio je prof. dr Sava Damjanov koji }e biti jedan od predsednika Fondacije kao „duhovni sin“ pisca, dok }e drugi predsednik biti Pavi}eva udovica kwi`evnica Jasmina Mihajlovi}. Odluka o osnivawu Fondacije, ~iji je smisao negovawe kwi`evnog nasle|a akademika, istori~ara kwi`evnosti, pesnika, prevodioca, pisca pripovedaka i romana, pre svega, globalnog hita „Hazarskog re~nika“ iz 1984, saop{tena je na u ~etvrtak kraju kwi`evne ve~eri posve}ene uspomeni na nedavno preminulog Pavi}a (1929-2009) u prepunoj Maloj sali Kolar~eve zadu`bine. Damjanov je kazao da je najva`niji ciq Fondacije „daqa afirmacija Pavi}eve kwi`evne ba{tine na svim nivoima (nau~ni, medijski, elektronski, druge umetni~ke prakse -film, drama, slikarstvo, strip...) i da je ona pravno i finansijski autonomna, a weni prihodi poti~u od pokroviteqa iz zemqe i inostranstva, kao i od samostalnih delatnosti“.

gantnom stilu, ali i rafiniranom jeziku i u`ivawu u razbibrigama. U metafizi~koj fazi razvoja ove specifi~ne dru{tvene kategorije, pesnik [arl Bodler ga je smatrao stawem duha, gotovo religijom, i tvrdio da nema veze s materijalnim (“za savr{enog dendija elegancija je simbol aristokratske nadmo}i pameti”). Takozvani kasni dendizam (kraj 19. i po~etak 20. veka) pamti se po Oskaru Vajldu, Gabrijelu D’Anunciju, Skotu Ficxeraldu, Ivlinu Vou. @enski dendizam je gotovo vek mla|i od mu{kog. Prva ga je prihvatila ~uvena kurtizana Kora Perl, a proslavile su ga Greta Garbo, Marlen Ditrih, Tamara de Lempicka, Ketrin Hepbern. Sini{a Kova~evi}

U IZDAWU „SAMIZDATA B92” GRAFI^KI ROMAN VILA AJZNERA

Ugovor s Bogom

svojevremeno bio uzor i da ne govorimo. Uprkos tome {to posledwi albumi „Ram{tajna“ ne poga|aju u metu onoliko koliko su to ~inili prva dva-tri, bend iz Berlina (Nema~ka) i daqe je veoma, veoma popularan, a to je nedavno dodatno podgrejano albumom ironi~nog naslova „Liebe ist fur alle da“ (Qubav je tu za sve) koji prate opsceni naslovi i stihovi pesama, poput onih u numeri „Pussy“, za koju je snimqen i jednako provokativan video spot.

poput „Rammstein“, „Heirate mich“, „Du riechst so gut“ ili „Asche zu asche“. Ono {to iste te qubiteqe mo`e da hrabri, podaci su sa foruma na kojima se wihovi skoriji koncerti ocewuju samo najvi{im ocenama. Uvek ostaje nada da }e ba{ u Srbiji, gde nikad nisu bili, a gde je publika najboqa (kako bi glasila uobi~ajena ovda{wa prerasuda), odsvirati i koju pesmu bonus. Samo da ne bude kao sa „Pepersima“... I. Buri}

Izdava~ka ku}a „Samizdat B92“ iz Beograda objavila je grafi~ki roman „Ugovor s Bogom“, prvi deo trilogije Vila Ajznera. Objavqen bez ikakve pompe 1978. godine, taj grafi~ki roman stekao je popularnost o kakvoj Ajzner nije mogao da sawa. Bila je to prekretnica kako za wega tako i za umetnost stripa uop{te. Osim {to je ozna~avalo ro|ewe potpuno nove forme - grafi~kog romana, to izdawe je za autore stripa predstavqalo i po~etak nove ere u kojoj su slobodnije mogli da po~nu da se bave ozbiqnim temama, oslobo|eni uverewa da strip prvenstveno mora da bude duhovit ili zabavan, ali u svakom slu~aju jednostavan.

Nekoliko meseci pre smrti, Ajzner je odlu~io da ujedini u jedinstvenu trilogiju tri svoje najve}e poluautobiografske grafi~ke novele ~ija je radwa sme{tena u Aveniju Dropsi - mitsku ulicu Wujorka, kako je on pamti iz svog detiwstva. Naslov kwige „Ugovor s Bogom“ odabrao je prema prvoj, uvodnoj pri~i, koja je ujedno i misao vodiqa svih ostalih. Vil Ajzner (1917-2005), jedan je od najve}ih ameri~kih strip crta~a, autor je legendarnog stripa „The Spirit“, koji je po~eo da izlazi 1940. godine. U svojoj {ezdeset i prvoj godini napravio je revoluciju stripom „Ugovor s Bogom“, kojim je strip pomerio u kwi`evne vode. (Beta)


22

SVET

ponedeqak22.februar2010.

Talibani odbili Karzaijev poziv na mir KABUL: Talibani su ju~e odbili najnoviji poziv predsednika Avganistana Hamida Karzaija na mir, uprkos tome {to je NATO pro{le subote pokrenuo veliku ofanzivu na ja~a upori{ta talibana u ju`noj provinciji Helmand. Karzai je pre dva dana u parlamentu pozvao talibane da prihvate wegov mirovni predlog, da se odreknu savezni{tva sa teroristi~kom organizacijom Al Kaidom i pridru`e vladi, javile su agencije.

„Kazrai je marioneta koja ne mo`e predstavqati gra|ane, niti vladu ove zemqe. On je korumpiran i okru`en qudima kojima je jedini ciq li~no boga}ewe“, izjavio je portparol talibana Kari Muhamed Jusuf, odgovaraju}i na Karzaijev poziv.Talibani su odbacili sve Karzaijeve mirovne predloge do sada i tra`e da se pre bilo kakvih razgovora o miru iz Avganistana povuku svi strani vojnici. (Tanjug)

DNEVNIK

Sandej tajms: Netanijahu odobrio ubistvo lidera Hamasa TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu odobrio je po~etkom pro{log meseca ubistvo komandanta palestinskog Hamasa Mahmuda al-Mabhuha, ubijenog 20. januara u Dubaiju, prenose ju~e izraelski mediji pisawe „Sandej tajmsa“. U op{irnom izve{taju, zasnovanom na izvoru bliskom Mosadu, britanski list navodi da je Netanijahu dao {efu slu`be Meiru Daganu zeleno svetlo za operaciju u emiratu na sastanku u Midra{i - Mosadovom {tabu u severnom predgra|u Tel Aviva.Isti izvori navode da se grupa agenata obu~avala za mi-

siju tajno u jednom telavivskom hotelu. Iako je Mosad znao za mnoge bezbednosne kamere postavqene {irom emirata, agenti su iznena|eni sposobno{}u policije u Dabaiju da nabavi sve snimke osumwi~enih na tako efikasan na~in.Mosad je dobio informaciju da Mabhuh planira da putuje u Dubai i zapo~eo rad na planu o ubistvu u hotelu u kome bude odseo. Nije se predvi|alo da }e operacija biti posebno rizi~na, niti komplikovana i Netanijahu je navodno rekao agentima Mosada: „ Narod Izrael ra~una na vas. Sre}no“.

IZRAEL NE PODR@AVA KU[NEROV PREDLOG

UKRATKO

Palestinci `ele dr`avu 2011. godine

Me|unarodna misija u Nigeru NIAMEJ: Me|unarodna misija koju ~ine predstavnici Ujediwenih nacija i afri~kih zemaqa stigla je ju~e u Niamej, prestoniocu Nigera, kako bi razmotrila situaciju u dr`avi nakon vojnog pu~a kojim je predsednik dr`ave Mamadu Tanxa svrgnut sa vlasti, javqa AFP. U delegaciji su predstavnici UN, Afri~ke unije i Ekonomske zajednice dr`ava zapadne Afrike. „Dolazimo da zajedno ispitamo situaciju koja vlada u Nigeru. Sasta}emo se sa aktuelnom vla{}u i razgovarati“, rekao je za AFP Mohamed Ibn ^ambas iz Ekonomske zajednice zapadnoafr~kih dr`ava. U Nigeru je u ~etvrtak izvr{en vojni pu~. „Visoki savet za obnovu demokratije“, odnosno hunta, svrgnuo je {efa dr`ave Mamadua Tanxu nakon kratkih borbi oko predsedni~ke palate. Politi~ka situacija u Nigeru napeta je otkad je Tanxa pro{le godine promenio ustav, {to mu je omogu}ilo da dobije tre}i predsedni~ki mandat. (Beta-AFP)

JERUSALIM: Izrael se protivi ideji o priznavawu palestinske dr`ave pre zavr{etka pregovora o wenim granicama,

Ubijen vo|a ekstremista MANILA: Filipinski marinci ju~e su ubili jednog od vo|a organizacije Abu Sajaf i jo{ pet islamskih ekstremista u napadu na wihov logor na ju`nom ostrvu Jolo, saop{tili su predstavnici filipinske vojske. Napad na logor Abu Sajaf, organizacije koja se smatra povezanom sa Al Kaidom, usledio je posle izve{taja obave{tajnih slu`bi da se tamo nalaze dvojica vo|a te organizacije, rekao je potpukovnik Benxamin Dolorfino. ^etvoro civila, nezavisno jedan od drugog, potvrdili su na identifikaciji da je me|u poginulima jedan od vo|a Abu Sajafa Albader Parad, za kojim je raspisana poternica zbog otmice troje pripadnika Crvenog krsta pro{le godine. (Beta)

izjavio je ju~e jedan izraelski zvani~nik. „Nametati spoqa jedno toliko pristrasno re{ewe suprotno je samoj ideji mira. Priznavawe (dr`ave) dok nisu re{eni sukobi bilo bi samo dolivawe uqa na vatru. To bi gurnulo Palestince da budu jo{ nepopustqiviji i u~inilo da svaki kompromis bude nemogu}“, rekao je za AFP taj zvani~nik koji je tra`io da mu se ne navodi ime. Priznavawe palestinske dr`ave pre kraja pregovora predlo`io je {ef francuske diplomatije Bernar Ku{ner. On je u intervjuu za jedan francuski list izjavio da se „mo`e razmatratia“ progla{ewe i „neodlo`no priznavawe“ palestinske dr`ave ~ak i pre pregovora o wenim granicama. „Pitawe koje se postavqa u ovom trenutku jeste

izgradwa realnosti: Francuska obu~ava palestinske policajce, u pojasu Gaze nastaju kompanije... Mo`e se razmatrati brzo progla{ewe jedne palestinske dr`ave i weno neodlo`no priznavawe od strane me|unarodne zajednice, ~ak i pre pregovora o granicama“, rekao je Ku{ner za „@urnal du diman{„. Palestinski premijer Salam Fajad rekao je da smatra da palestinska dr`ava treba da bude kreirana „i ~iweni~no, i na terenu“ tokom 2011. godine, besz obzira na napredak u pregovorima sa Izraelom. Palestinski predsednik Mahmud Abas, koji dva dana boravi u poseti Francuskoj, na~elno je prihvatio indirektne pregovore sa Izraelom, pod okriqem SAD. Palestinci zahtevaju da wihova budu}a dr`ava bude zasnovana na granicama pre izraelskoarapskog rata vo|enog u junu 1967, kao i da wena prestonica bude Jerusalim. Izraelsko-palestinski pregovori su u zastoju. (Beta-AFP)

Drugi britanski list „Sandej miror“ objavio je ju~e da britanski ministri veruju kako su paso{i te zemqe, koje je koristio deo agenata, tajno kopirani na izraelskom me|unarodnom aerodromu

Ben- Gurion. Tako je {estoro Britanaca useqenih u Izrael ne`eqeno ume{ano u zaveru za ubistvo. Islamisti~ki Hamas je odmah optu`io Izrael za smrt Mabhuha, osumwi~enog za otmicu i ubistvo dva izraelska vojnika jo{ pre dve decenije. Mabhuh je bio jedan od osniva~a vojnog krila Hamasa. Zamenik {efa diplomatije Izraela Dani Ajalon izjavio je u subotu da nema dokaza koji povezuju Izrael sa ubistvom Mabhuha u sobi luksuznog hotela, i pored detaqnog izve{taja o na~inu na koje je hamasovac ubijen. (Tanjug)

Skroman prijem dalaj–lame u SAD BEVERLI HILS: Tibetanski dalaj lama je posle susreta sa predsednikom Barakom Obamom, izjavio da nije uvre|en zbog skromnog prijema u Va{ingtonu i da razume da ameri~ki {ef dr`ave mora biti prakti~an, iako se zala`e za qudska prava {irom sveta. Duhovni vo|a budista u kineskoj autonomnoj provinciji Tibet, koji `ivi u egzilu, rekao je ameri~koj novinskoj agenciji Aso{iejtid Pres kako shvata da predsednik Obama mora da uskladi `equ da podr`i dalaj lamino zalagawe za ve}u autonomiju Tibeta sa nastojawem da ne naquti vlasti Narodne Republike Kine.

„Nisam razo~aran. Oja~ao sam za posledwih {est decenija i ne smatram da su politi~ki gestovi va`ni. To mi ni{ta ne zna~i. Va`ni su mi li~ni susreti“, rekao je dalaj lama. (Tanjug)

Molotovqev koktel ba~en na sinagogu KAIRO: Molotovqev koktel ba~en je ju~e na sinagogu u egipatskoj prestonici Kairu, ali nije bilo `rtava i nije pri~iwena nikakva materijalna {teta. Nepoznati mu{karac bacio je Molotovqev koktel na sinagogu [ar Ha{amajim u prometnoj ulici u Kairu, koji je izazvao mawi po`ar, prenela je Srna. Policija je saop{tila da se napada~ registrovao u hotelu

preko puta sinagoge i da je bacio torbu u kojoj je bio Molotovqev koktel, pre nego je pobegao. U Egiptu je dugo `ivela brojna jevrejska zajednica, koja je 40-ih godina brojala oko 80.000 qudi, dok se procewuje da u toj zemqi danas `ivi nekoliko desetina uglavnom starijih Jevreja. U Egiptu je preostao i jedan broj dobro ~uvanih sinagoga. (Tanjug-Beta)

PORTUGAL [AQE POMO] @RTVAMA NEVREMENA NA MADEIRI

U poplavama najmawe 38 mrtvih

LISABON: Broj nastradalih u poplavama i klizi{tima na portugalskom ostrvu Madeira popeo se na 38 i dok spasila~ke ekipe pretra`uju pogo|ene oblasti, strahuje se da bi moglo biti jo{ `rtava. „Ima 38 mrtvih, ali taj broj jo{ nije kona~an“, izjavio je regionalni sekretar za socijalne poslove Francisko Ramos, dodaju}i da }e se potraga za telima stradalih nastaviti a da se o~ekuje pomo} ekipa sa kopnenog dela Portugalije. Vi{e od 100

qudi je povre|eno, a oko 200 je ostalo bez domova, zbog ~ega su morali da se presele u privremena skloni{ta. Jaka ki{a je u subotu izazvala klizi{ta i poplave koji su nosili mostove i blokirali puteve, zbog ~ega su neki delovi ostrva, popularne turisti~ke destinacije, ostali odse~eni, preneo je Rojters. Zvani~nici zadu`eni za civilnu za{titu na ostrvu izjavili su da znaju za 32 smrt-

na slu~aja i da ne mogu da potvrde izjavu Ramosa, ali da vatrogasne slu`be i daqe tragaju za nestalim osobama. Premijer Portugalije @oze Sokrates posetio je u subotu uve~e Madeiru i obe}ao svu pomo} koja je potrebna regionalnim vlastima. Koli~i-

na ki{e koja je u subotu pala ve}a je od one koja u proseku padne za mesec dana, kazali su metereolozi, dodaju}i da se narednih dana ne o~ekuju ve}e ki{e na ostrvu u Atlantskom okeanu. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DILMA RUSEF Vladaju}a brazilska Radni~ka partija podr`ala je Dilmu Rusef {eficu kabineta sada{weg predsednika da se kandiduje na izborima zakazanim za oktobar.Rusefovu je li~no predlo`io predsednik Lula da Silva, koga zakon spre~ava da na ~elu dr`ave bude tri mandata za redom. Rusefova, ekonomista po obrazovawu i obe}ala je poresku disciplinu i ekonomsku stabilnost ukoliko pobedi.

RAFAEL KOREA Ekvadorski predsednik Rafael Korea izjavio je ju~e da je stavqawe Ekvadora na me|unarodnu listu zemaqa koje zaostaju u borbi protiv prawa novca licemerna kazna zbog veza sa Iranom. “To je imperijalizam u svom najosnovnijem obliku. To nema nikakve veze sa borbom protiv prawa novca“. Ekvadorske banke imaju odgovaraju}e pravilnike da spre~e prawe novca i finansirawe terorizma.

YEJN FONDA Xejn Fonda se nedavno podvrgla plasti~noj operaciji i navela da je ponosna svojim podmla|enim izgledom. „Sredili su mi bradu i vrat i uklonili podo~wake“, napisala je 72-godi{wa filmska zvezda na svom blogu. „Promenila sam i frizuru, da bi qudi pomislili da sam se podmladila od nove frizure“, dodala je. Xejn Fonda je navela da pi{e kwigu o starewu.

@ene u ameri~koj vojsci na udaru napasnika LONDON: Seksulani napadi na `ene u ameri~koj vojsci poprimaju sve ve}e razmere. U istra`ivawu o `enama veteranima ura|enom 2003. godine koje je sproveo Univerzitet iz Ajove, utvr|eno je da je 30 odsto od 500 `enskih veterana prijavilo silovawe ili poku{aj silovawa.Ono {to jo{ vi{e brine je podatak da je Ministarstvo odbrane procenilo u svom godi{wem izve{taju za 2009. godinu da oko 90 procenata silovawa u vojsci ostane neprijavqeno. Marti Riberio je ro|ena u vojni~koj porodici. Wen deda i otac su slu`ili u avijaciji, a ona je celog `ivota `elela da slu`i u artiqeriji. „Spustila sam pu{ku i pro{etala da popu{im cigaretu, tada sam bila napadnuta“, izjavila je Roberio za Bi-Bi-Si opisuju}i kako je silovana u Avganistanu. Ona se prikqu~ila vojsci po{to je zavr{ila {kolu i u martu 2003.

poslata je u Irak. Iako je volela svoj poziv, sve vreme su je psihi~ki maltretirali i zvali „vojna Barbika“. „Nisam ni slutila koliko }e mi biti te{ko“, istakla je ona britanskom radiju.Poslata je 2006. u Avganistan. „U ratnoj zoni treba da nosite pu{ku sve vreme. Ja sam odlo`ila oru`je i oti{la da popu{im cigaretu i tada sam bila napadnuta“, izjavila je ona. U tom trenutku napada~ je odvukao me|u generatore za proizvodwu struje i slovao. „Da sam imala pu{ku uz sebe mo`da bih mogla da spre~im napad. Ali, da sam upotrebila oru`je verovatno bih zavr{ila u zatvoru“, dodala je ona. Riberio je oti{la kod nadle`nih gde joj je re~eno da }e, ukoliko bude podnela tu`bu, biti optu`ena za povredu du`nosti jer je ostavila pu{ku bez nadzora u ratnoj zoni {to je prekr{aj za koji je zapre}eno vojnim sudom.

Kongresmenka Loreta San~ez

I tako je ona }utala, a mu{karac koji je napao pro{ao je neka`weno. „Bila bi to moja re~ protiv wegove, a oni mi ne bi poverovali“, dodala je Riberio. Kada se vratila iz Avganistana, nikome nije pri~ala o tome {ta joj se dogodilo. Kako ka`e, ose}ala se kao da je sve to wena gre{ka. Kongresmen Loreta San~ez, koja u~estvuje u radu pododbora za

vojni personal, ka`e da ukoliko se `ene odlu~e da prijave silovawe, obi~no bivaju izba~ene iz vojske. Dr Kajli Vitli, direktor Ameri~kog odseka za prevenciju seksualnih napada, sa svoje strane, ka`e da je `rtvama veoma te{ko da se odlu~e da prijave seksualni napad.Jedan od razloga je to {to nakon prijave svi znaju za slu~aj. „Wihova komanda zna, svi u jedinici znaju i to uti~e na spremnost jedinice“, izjavila je ona. Riberio je, u me|uvremenu, poku{ala da podigne ovaj problem na politi~ki nivo.Ona sada radi u Asocijaciji `ena vojnika koja se zala`e za boqi tretman `ena vojnika i veterana. „Ovo radim da bih jednoga dana mogla da podr`im svoju k}erku kada poraste i ka`e mi da `eli da radi ono {to ja radim. Ali, ako bi me u ovom trenutku pitala, ja bih joj rekla ne“, istakla je Riberio. Ilijana Rupi}


REAGOVAWA POVODOM NAPADA NA LIDERA CRNOGORSKE OPOZICIJE MEDOJEVI]A

Strahuje za `ivot, ali odbija za{titu policije PODGORICA: Napad na lidera crnogorskog opozicionog Pokreta za promene (PZP) Neboj{u Medojevi}a osudili su vladaju}a Demokratska partija socijalista(DPS) Mila \ukanovi}a i stranke parlamentarne i neparlamentarna opozicija Dok DPS o~ekuje da }e nadle`ni dr`avni organi u~initi sve da bi se utvrdile okonosti vezane sa ovaj incident, lider opozicone Nove srpske demokratije Andrija Mandi} zatra`io je hap{ewe kontroverznog crnogorskog biznismena Branislava Brana Mi}unovi}a. Lideri parlamentarne opozicije, Socijalisti~ke narodne partije Sr|an Mili}, Mandi} i Medojevi} zatra`ili su od predsednika Crne Gore Filipa Vujanovi}a da hitno sazove sednicu Saveta za odbranu i bezbednost na kojoj bi se razgovaralo o problemu organizovanog kriminala u toj dr`avi i kojoj bi i oni prisustvovali.^lanovi Saveta su, osim Vujanovi}a, predsednik parlamenta Ranko Krivokapi} i premijer Milo \ukanovi}. Medojevi} je u subotu saop{tio da ga je neposredno posle napada telefonom pozvao Krivokapi}, koji je lider mawe ~lanice vladaju}e koalicije, Socijaldemokratske partije, kao i ambasador SAD u Podgorici Roderik Mur koji je, kako je rekao lider PZP-a, izrazio zaprepa{}ewe da ga je napao neko blizak Branislavu Mi}unovi}u. U anketama, koje su mediji sprovodili tokom proteklih godina, Mi}unovi} je na drugom me-

stu na listi 10 najmo}nijih qudi u Crnoj Grori, posle premijera \ukanovi}a. Medojevi} i Mandi} su posledwih dana povodom slu~aja Darka [ari}a, koga srpski Interpol tra`i zbog sumwe da je organizovao {verc vi{e od dve tone kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu, naveli da je Mi}unovi} ume{an u {verc narkotika, kao i da je „~ovek broj jedan” u Crnoj Gori, koji

krugovima sa izuzetnim vezama u regionu i {ire. Mediji navode i da je on u beogradskoj javnosti ozna~en kao „{ef crnogorskog podezemqa“, a da je on sam takve pri~e okvalifikovao „kao obi~ne la`i“. Preko svoje porodice i qudi od poverewa, kako se navodi, kontroli{e igre na sre}u, turizam, zabavu, a vlasnik je i nekoliko atraktivnih nekretnina na primorju.

Neboj{a Medojevi} i Andrija Mandi}

se pita pri dono{ewu svih zna~ajnijih dr`avnih odluka. Crnogorski mediji tvrde da bra}a Milo i Aco \ukanoiv} i Mi}unovi} predstavqaju crnogorsku „veliku trojku“ mimo koje, u wihovoj {irokoj sferi delovawa, ne mo`e biti doneta nijedna krupnija odluka. Pritom se navodi da Mi}unovi} sam za sebe voli da ka`e da je „Titovo dete“ i da su mu ciqevi ispuweni obnavqawem crnogorske dr`avnosti. Va`i, tvrde mediji, za najve}eg autoriteta u crnogorskim poslovnim

Iako veoma uticajan, o Mi}unovi}u se zvani~no, ipak, ni{ta ne zna, pa ni kako on sada izgleda jer se u javnosti skorije nije pojavila neka wegova fotografija. Medojevi}a, koji je ve} bio na udaru kritika predstavnika crnogorske vlasti i medija zbog izjava datih nedavno u Beogradu da je Crna Gora talac organizovanog kriminala i o povezanosti premijera \ukanovi}a sa odbeglim Darkom [ari}em, napao je Nenad Mi}unovi}, bratanac Branislava Mi}unovi}a.

Napada~ je, po Medojevi}em svedo~ewu, od lidera PZP-a zahtevao da mu ostavi na miru familiju, ina~e bi mogao biti i „fizi~ki likvidiran“. Policija je odmah privela tridesetogodi{weg Nenada Mi}unovi}a, a kako je saop{teno, u wegovom nasrtaju na Medojevi}a i pretwama lideru PZP nije bilo elemenata krivi~nog dela pa }e protiv napada~a biti podneta prekr{ajna prijava zbog osnovane sumwe da je prekr{io Zakon o javnom redu i miru - fizi~ki napad i ozbiqne pretwe. Bo`idar Mi}unovi}, brat Branislava Mi}unovi}a i Nenadov otac, oglasio se ju~e zahtevaju}i da ih Medojevi} ostavi na miru. On je zapitao i kada je to Medojevi} sa wegovim bratom Branom pio kafu da bi mogao tako da ga napada, kao i da napadom na Brana, lider PZP-a proziva celu porodicu {to wima, ka`e, pravi velike probleme. Lider Pokreta za promjene Neboj{a Medojevi} izjavio je ju~e da strahuje od likvidacije i da o~ekuje da }e narednih dana biti jo{ napada na wega. On je ocenio da je subotwi napad na wega „mafija{ka poruka da prestane da se bori protiv kriminogenih organizacija i organizovanog kriminala“. Medojevi} je odbio policijsku za{titu, oceniv{i da mu to jo{ nije potrebno, uprkos subotwem napadu na wega, saop{tila je Uprava policije. (Tanjug)

c m y

BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak22.februar2010.

23

Eksperti iz Brisela u martu u Podgorici BEOGRAD, PODGORICA: Po~etkom narednog meseca u Podgoricu dolaze eksperti Evropske komisije za pravosu|e u okviru pripreme mi{qewa o zahtevu Crne Rore za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Wihov dolazak pada u jeku o{tre i neprijatne debate na crbogorskoj politi~koj sceni, pa i izvan we, o spremnosti te zemqe da se obra~una sa organizovanim kriminalom u svetlu „slu~aja [ari}“. Ta spremnost preispituje se svakodnevno, sa novim povodima, ukqu~uju}i najnoviji - napad na lidera opozicionog Pokreta za promjene Neboj{e Medojevi}a, jednog od najglasnijih kriti~ara crnogorskog dr`avnog vrha, kojeg optu`je za institucionalnu, ali i personalnu povezanost sa kriminalom. Kad je re~ o Darku [ari}u, koji se dovodi u vezu sa {vercom tri tone kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu, Srbija je uverena da je on u Crnoj Gori gde se nalazio i desetak dana pre raspisivawa poternice srpskog ogranka Interpola za wim. Crna Gora tvrdi da nije, ve} da se, prema wihovim oprerativnim podacima, nalazi u jednoj od dve evropske dr`ave sa kojima oni imaju dobru komunikaciju. Predsednik Srbije Boris Tadi} nedavno je ocenio da kriminalna grupa osumwi~enog Sari}a predstavqa pretwu nacionalnoj bezbgednosti Srbije I svim wenim gra|anima. Predsednik Srbije do sada je vi{e puta ponovio da je borba protiv organizovanog kriminala za Srbiju zna~ajnija od ~lanstva u EU, a svakako presudna u ostvarivawu tog ciqa.

Veselin Veqovi}

Crnogorski premijer Milo \ukanovih je, nekoliko dana kasnije, rekao da je Crna Gora otvorena za saradwu sa svima koji `ele da se bore protiv organizovanog kriminala, ali da se pritom mora imati u vidu da je ona nezavisna dr`ava I da ne prima naloge sa drugih adresa.Stav da crnogorski nadle`ni organi ne sara|uju u dovoqnoj meri sa srpskim kolegama povodom „slu~aja [ari}“ bio je povod da direktor Uprave policije Crne Gore Veselin Veqovi} i glavna tu`iteqka Ranka ^arapi} poku{aju da odgovornost za [ari}evo bekstvo prebace na Srbiju. Oni su Srbiju optu`ili da krije podatke u vezi sa ovim slu~ajem s namerom da Crnu Goru predstavi kao „sigurnu ku}u za kriminalce“. Direktor srpske policije Milorad Veqovi} I specijalni tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} izjavili su da raspisivawe poternice za Darkom [ari}em pokazuje jasnu nameru da ciq nadle`nih srpskih organa jeste wegovo hap{ewe. (Tanjug)

Rumunski socijaldemokrati Rudari i petu no} proveli izabrali novog lidera u jami Bio~ki stan BUKURE[T: Viktor Ponta postao je ju~e novi predsednik glavne opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), pobediv{i sada{weg lidera stranke Mir~eu Xoanu. Biv{i rumunski tu`ilac, 37-ogodi{wi Ponta osvojio je 856 glasova, u odnosu na 781 glas koji je Xoana dobio na izborima koji su odr`ani posle partijskog kongresa, prenela je ameri~ka novinska agemncija Aso{iejtid pres. Ponta je {ti}enik biv{eg premijera Adriana Nastasea, a o~ekivalo se da }e Xoana bez te{ko}a ponovo biti postavqen na ~elo SDP. Kongres za izbor novog predsednika PSD

Viktor Ponta

protekao je u znaku sukobqenih struja i podela, interesnih grupa, o{tre borbe za

Gr~ki carinici ju~e prekinuli {trajk ATINA: Gr~ki carinici su se ju~e vratili na posao, prekinuv{i {estodnevni {trajk koji je u celoj zemqi izazvao o{tru nesta{icu automobilskog goriva, izvestila su lokalna glasila u Atini. Carinici su {trajk po~eli pro{log penedeqnika, protestuju}i na taj na~in protiv mera vlada usmerenih na smawewe javne potro{we, nakon {to je Gr~ku pogodila te{ka du`ni~ka kriza, prenosi agencija Itar Tass. Ministarstvo finansija Gr~ke je, ina~e, podnelo prijavu protiv u~esnika {trajka nadle`nom dr`avno sudu koji je u subotu objavio da je protest carinika nelegalan. Predstavnici gr~kih carinika su prvobitno najavili da }e {trajk trajati najkra}e do 25. februara, ali su zbog navedene sudske odluke i ~iwenice da je ju~e oko 85 odsto doma}ih benzinskih pumpi ostalo bez goriva za automobile, bili

prinu|eni da u nedequ ponovo otpo~nu rad. U Gr~kjoj je, ina~e, za 24. februar zakazan op{ti {trajk zaposlenih u dr`avnom i privatnom sektoru, a tom protestu bi mogli, kako navode dobro obve{teni izvori u Atini, da se prikqu~e i carinski slu`benici. Vode}e dr`ave 16 - ~lane zone evra, u ~ijem sastavu je i Gr~ka, ju~e su se principijelno dogovorile da vladi u Atini odobre zajmove i kreditne garancije u vrednosti 20 do 25 milijardi evra, kako bi se izborila sa najve}om du`ni~kom krizom od kako je zemqa postala ~lanica Evropske unije. Gr~ka je sada, prema re~ima doma}ih i stranih analiti~ara, optere}ena dugovima u vrednosti ve}oj od 300 milijardi evra, a ekonomska stabilizacija u zemqi je nemogu}a, prema svemu sude}i, bez izda{ne i obilne spoqne finansijske pomo}i. (Tanjug)

vlast u partiji, a meta o{trih napada bio je Mir~ea Xoana, koji je na decembarskim predsedni~kim izborima sa samo 70.000 glasova razlike izgubio od Trajana Baseskua. Socijaldemokratska partija sada je u opoziciji jer je vladaju}a Demokratska liberalna partija (PDL) na prethodnim parlamentarnim izborima osvojila nekoliko mandata vi{e i pravo da formira vladu. U rumunskom parlamentu su predstavqene tri politi~ke partije - demokratski liberali su na vlasti a socijaldemokrate i Nacionalna liberalna partija u opoziciji. (Tanjug-Beta)

PODGORICA: ^ezdeset rudara nik{i}kog Rudnika boksita proveli su petu no} u jami Bio~ki stan zahtevaju}i po{tovawe kolektivnog ugovora, isplatu otpremnina i uplatu sredstava u stambeni fond. Rudari zahtevaju pokretawe proizvodwe u jami, a izri~iti su i u zahtevu da dosada{wi predsednik Sindikata, Ratko Radulovi}, koji je smewen 30. decembra, napusti kancelarije radni~ke organizacije, javila je TV Crne Gore. Rudari nisu prihvatili poziv ministra ekonomije Branka Vujovi}a i predsednika Sindikata @eqezare Janka Vu~ini}a da napuste jamu.

Vujovi} je u subotu, posle ~etvorosatnog boravka u jami, ocenio da su uslovi izuzetno lo{i i da se on zbog toga veoma pla{i za zdravqe tih qudi. Podgori~ke „Vijesti“ pi{u da je premijer Milo \ukanovi} pro{log ~etvrtka o{tro kritikovao ukupan rad vlade, posebno pojedine ministre za koje smatra da bi morali biti boqi i odgovorniji. Povod za takav \ukanovi}ev istup bio je, navodi list, novi {trajk u Rudnicima boksita tokom kojeg su radnici saop{tili da je premijer prekr{io obe}awa koja im je dao tokom wihovog prethodnog protesta u vreme novogodi{wih praznnika.

„Vijesti“ pi{u da je \ukanovi} bio revoltiran i da je ministrima o~itao lekciju, posebno onim zadu`enm za ekonomsku i socijalnu situaciju u zemqi, {to ga, kako se navodi, nisu na vreme obavestili da mo`e do}i do ka{wewa dela obaveza prema radnicima Rudnika boksita. Premijer je, dodaje se, kritikovao i ukupan rad vlade i zatra`io od svih ~lanova da deluju kao tim, da budu boqi i odgovorniji u poslu, indirektno poru~uju}i da svi oni koji nisu kadri da kvalitetno rade svoj posao, treba da odu sa funkcija. (Tanjug)

DRUGI PI[U

Ekspanzionisti~ke pretenzije Albanaca MOSKVA: Iako privremene institucije na Kosovu i Metohiji, kao i zvani~na Tirana, negiraju da je ujediwewe deo wihovih planova, u Pri{tini je 2008. objavqena karta hipoteti~ke velike Albanije koja ukqucuje teritorije zemaqa koje se granice sa sada{wom istoimenom dr`avom, pi{e moskvoski dnevnik „Pravda“. „Predmet albanskih pretenzija je Pre{evska dolina na jugu Srbije. (Albanski) nacionalisti u susednoj Makedoniji tako|e pretenduju na polovinu teritorije, ukqu~uju}i prestonicu Skopqe, kao i na jedno od najva`nijih svetih mesta Bugarske i Srbije iz tog doba Ohridski manastir“, ocenio je u autorskom tekstu „Velika Albanija pretenduje na polovinu Evrope?“ ruski ekspert za Balkan Vadim Truha~ov. Truha~ov je podsetio da su 17. februara navr{ene dve godine

„otkako su albanske vlasti na Kosovu proglasile nezavisnost“ i da je otcepqewe ju`ne srpske pokrajine od tada priznalo „samo 65 od 192 dr`ave ~lanice Ujediwenih nacija“.

„Me|utim, mnogi Albanci smatraju da je nezavisnost pokrajine gotova stvar, i prvi korak ka stvarawu velike Albanije, u koju, pored Albanije i Kosova, treba da u|u i neke oblasti Makedonije, Crne Gore, Srbije i Gr~ke“, navela je „Pravda“.

U Makedoniji `ivi vi{e od pola miliona Albanaca (oko 25 odsto stanovni{tva zemqe), u Crnoj Gori 45.000 (7-8 odsto), u tri op{tine u Pre{evskoj dolini na jugu Srbije 60 hiqada Albanaca, a u gr~koj oblasti Epir skoro 500.000 (pet odsto ukupnog stanovni{tva) ~ine Albanci, navodi list. Prema „Pravdi,“ na Kosmetu, po{to je tokom posledwih 10 godina pokrajinu napustilo vi{e od 250.000 Srba, `ivi ne{to mawe od dva miliona Albanaca, koji ~ine ~ak 90 odsto stanovni{tva. Truha~ov obja{wava da „u skladu sa normama Ujediwenih nacija, pravo na samoopredeqewe imaju narodi koji nemaju svoju dr`avnost“ i da s obzirom da Albanci imaju svoju nacionalnu dr`avu, ~in jednostranog progla{ewa nezavisnosti privremenih institucija u Pri{tini predstavqa „najgrubqe kr{ewe me|unarodnog prava“.

U tekstu se napomiwe da albanska dijaspora predstavqa jedan od glavnih finansijskih izvora privremenih vlasti u pokrajini. „Stotine hiqada Albanaca `ive u Italiji, Nema~koj, [vajcarskoj, Turskoj, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i nizu drugih zemaqa. Mnogi od wih su veoma uticajni, poput biv{eg direktora CIA Xorxa Teneta, holivudske zvezde Xejmsa Belu{ija i biv{eg kongresmena Xozefa Diogardija“, naveo je moskovski dnevnik. U tekstu se navodi i da „dobrostoje}i predstavnici albanske dijaspore daju mnogo novca u ciqu podr`avawa globalnih planova svojih sunarodnika na Balkanu“. „Za sada je najmirnije u Crnoj Gori. Tamo etni~ki Albanci ~ine oko osam odsto stanovni{tva. Me|utim, s obzirom na visok natalitet, wihov udeo raste, tako da verovatno nije daleko trenutak kada }e tamo{wi Albanci polagati pravo na ju`ne oblasti zemqe“, upozorava Truha~ov. (Tanjug)


24

ponedeqak22.februar2010.

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

Terorizam: zlo~in ili ratni ~in Glas Amerike ogu}nost da se navodni organizatori napada na Sjediwene Dr`ave 11. septembra izvedu pred ameri~ki federalni sud i tu`ba koja je podignuta u Detroitu protiv tzv. bo`i}nog bomba{a, Umara Faruka Abdulmutalaba, izazvali su polemiku me|u Amerikancima. Pitawe koje se postavqa je da li je terorizam zlo~in ili ratni ~in. Ukoliko se ostvari ono za {ta se predsednik Obama zala`e, samoproklamovanom glavnom organizatoru napada na SAD 11. septembra, Kalidu [eiku Mohamedu, sudi}e civilni sud. Nigerijac, Umar Faruk Abdulmutalab, koji je optu`en da je poku{ao da sru{i ameri~ki avion na Bo`i}, najverovatnije }e se tako|e na}i pred civilnim sudom. Oba slu~aja podstakla su raspravu o tome da li teroristi~ki napadi na Sjediwene Dr`ave treba da se tretiraju kao ratni ~in ili zlo~in. O tome }e odlu~iti ~iwenica da li }e optu`enima suditi federalni ili vojni sudovi. Predsednik Obama zahteva da se nekim od optu`enih sudi u ameri~kim civilnim sudovima, me|utim u isto vreme, kako je 1. februara rekao gra|anima u jednoj op{tini, Al Kaida vodi rat protiv Zapada. „Mi smo u ratu sa vrlo specifi~nom grupom – Al Kaidom i wenim ekstremisti~kim saveznicima koji su metastazirali {irom planete, koji bi napali nas, na{e saveznike, vojne baze i ambasade u ce-

M

lom svetu i {to je najtu`nije, napali bi nevine qude bez obzira na wihovo poreklo i versko opredeqewe“, rekao je Obama. Protivqewe da se teroristima sudi u federalnim sudovima - gde optu`eni imaju brojna prava - na Kapitol hilu sve je ve}a. „Da, to je rat; teroristi~ki rat koji su ekstremisti objavili Americi i Zapadu“, smatra republikanski senator, Kristofer Bond.

Majkl Svetnam iz Instituta za politi~ke studije u Potomaku ka`e da tretirawe teroristi~kih dela kao zlo~ina ne bi trebalo da spre~i vladu da koristi ratna sredstva. Na primer, ka`e Svetnam, postoji na~in da Abdulmutalabu sudi ratni sud. „Da li su to zlo~ini - naravno da jesu. Da li su ratni zlo~ini? Gotovo sigurno da jesu. Ne bi trebalo da dozvolimo da nas to {to ih smatramo zlo~inima spre~i da,

kada je neophodno, koristimo ratna sredstva i obrnuto“, ka`e on. Podsekretar za unutra{wu bezbednost, ^arls Alen smatra da su razlike nejasne „potrebna su sva raspolo`iva sredstva, diplomatija, policija, obave{tajci i vojska. Smatram da moramo punom snagom da se kre}emo u tim pravcima“. Me|utim, otpravnik poslova delegacije EU u Sjediwenim Dr`avama, Angelos Pakratis, ka`e da terorizam ne potpada pod pravnu definiciju rata - “borba protiv terorizma je, naravno, prioritet broj jedan u smislu ja~awa sigurnosti i budu}nosti na{ih gra|ana. Ali ova borba mora da se vodi me|unarodnim pravom i u okviru zakona”. Teroristima bi mogao da sudi civilni sud u Wujorku gde su po~iweni napadi Svetnam smatra da su me|unarodni zakoni – sli~no propisima koji ne dozvoqavaju da seteroristima sudi kao neprijateqskim ratnicima – zastareli i da bi ih trebalo mewati - „mi smo u ratu sa Al Kaidom i drugim radikalnim grupama i me|unarodno pravo }e se, svojim uobi~ajenim sporim tempom, prikqu~iti u narednoj deceniji ili za par vekova, ali to ne}e spre~iti qude da umiru, a ni nas da se borimo protiv wih“. Predsednik Obama skre}e pa`wu da je borba protiv Al Kaide tako|e rat ideologija, te da Sjediwene Dr`ave moraju da u~ine vi{e u saradwi sa muslimanima koji, ve}inom, ne podr`avaju nasiqe. Ravi Kana

Neprilike perspektivnog politi~ara Toronto star ve se odigralo u dva dana a po~elo je od toga da je dvadesetogodi{wa studentkiwa Kristen Lukas prenela Toronto staru SMS poru-

S

ku u kojoj joj kandidat za gradona~elnika Toronta, Adam \imbroni (32), ka`e da se pojavquje u javnosti sa svojom partnerkom Sarom Mekkveri samo iz politi~kih razloga. Lukasova je, tako|e, navela da je sa \imbronijem (desno) u vezi du`e od godinu dana, {to zna~i da je sve po~elo kada je ona imala svega 19 godina. Ona je otkrila i da je \imbroni podelio sa wom poslovnu tajnu o pove}awu cena prevoza, i to

mnogo pre nego {to je poskupqewe stupilo na snagu. Tog istog dana je \imbroni objasnio da wih dvoje kontaktiraju samo kroz SMS poruke i razgovore na javnim mestima, a ka`e i da je upoznao wenu majku, kada je odvezao do ku}e. Ka-

ko je insistirao, pre nekoliko meseci poku{ao je da prekine vezu i prestao da kontaktira sa wom. No, \imbroni, mladi i perspektivni politi~ar, tek prijavqeni kandidat za gradona~elnika Toronta, gradski poslanik i direktor TTC-a, priznao svoju vezu sa izuzetno mladom studentkiwom Kristen Lukas i, dan nakon toga, u sredu, povukao svoju kandidaturu za prvog ~oveka grada.

U prvom trenutku nije delovalo da }e qubavni jadi mladog \imbronija napraviti dramati~an obrt u wegovoj tek zapo~etoj karijeri. On se izvinio svojoj partnerki Sari Mekkveri, porodici i prijateqima za bol i neprijatnosti koju im je naneo svojim neprili~nim pona{awem, prvi politi~ki komentari su govorili da }e bira~i svojim glasawem dati svoj stav o ovoj aferi, qudi iz wegovog tima nisu verovali da }e afera sa studentkiwom pokvariti wegov san da postane gradona~elnik Toronta. Ostali pretendenti na mesto gradona~elnika uglavnom nisu ni `eleli da komentari{u detaqe iz privatnog `ivota svog konkurenta, a Roko Rosi je dodao i da ne `eli da komentari{e otkrivawe poslovnih informacija o poskupqewu prevoza, jer veruje da bi to trebalo da bude predmet istrage. U sredu je, ipak, sazvana konferencija za {tampu, na kojoj se \imbroni kratkom izjavom duboko izvinio zbog veza sa drugim `enama i brzo iza{ao, a wegov saradnik Kevin Bolije je, u wegovo ime, saop{tio: „Wegova kampawa za mesto gradona~elnika se zavr{ila.“ Najmla|i ~lan gradskog saveta povla~i se na nekoliko dana, a potom }e se, kako je najavqeno, vratiti na mesto predsednika TTC-a i ve}nika za Davenport. Ovu najavu svesrdno je podr`ao i gradona~elnik Dejvid Miler, iskazuju}i puno poverewe \imbroniju uprkos seks skandalu. Mnogi, a posebno mladi koji su ga do`ivqavali kao svog kandidata, `ale {to je do{lo do ovakvog obrta u karijeri ‘zlatnog de~ka’ Toronta, ali je veliki broj ube|en da on mora da se vrati na scenu, jednostavno zato {to je mudar, ambiciozan i potreban.

Homoseksualci sre}ni u Nema~koj Doj~e vele ada je nema~ki ministar spoqnih poslova Gido Vestervele po~etkom januara otputovao u Japan i Kinu, na put je poveo i svog `ivotnog saputnika. To je bila novina u diplomatskoj praksi, ali mediji se nisu mnogo uzbudili… - To nije nikakvo ~udo u zemqi u kojoj je gradona~elnik glavnog grada - i premijer grada-pokrajine Berlina - homoseksualac Klaus Voverajt. Homoseksualnost u nema~koj politici nije privilegija odre|enih stranaka, ve} je svuda podjednako rasprostrawena. Homoseksualni gradona~elnik milionskog Hamburga Ole Van Bojst je demohri{}anin; {ef poslani~kog kluba Zelenih u Bundestagu je homoseksualni Folker Bek. [ef diplomatije Verstervele je liberal. No, wihovih postignu}a mo`da ne bi bilo da se za prava takvih mu{karaca svojevremeno nije borio - Detlef Mike. Taj (sada penzionisani) u~iteq je 1974. godine izgubio posao kada se saznalo za wegovu seksualnu sklonost. Ali, nije se dao - re{io je da se brani i bori za svoja prava. Bio je to hrabar korak: „Kolege su me podr`ale, i to mi je bilo veoma va`no. Bila je to emotivna podr{ka, a sindikat mi je pru`io politi~ku podr{ku. Mi smo tada insistirali da se o toj tabu-temi razgovara, i ne samo o woj, ve} generalno o seksualnosti. Tada je Ustavni sud saop{tio da na prosve}ivawu treba da radi i {kola, a ne samo roditeqi.“ Godine 2001, u Nema~koj stupio na snagu Zakon o registro-

K

vanom `ivotnom partnerstvu. On homoseksualnim parovima garantuje ista prava koja imaju bra~ni partneri. Ustavni sud upravo razmatra tu`bu protiv Zakona o zabrani usvajawa dece za homoseksualne parove. Detlef Mike ka`e:

„Jo{ smo poprili~no udaqeni od potpune ravnopravnosti koja bi zna~ila da narod smatra da je homoseksualnost ne{to sasvim prirodno i razumqivo. Mislim da }e to biti stalna kulturna borba i spor sa ortodoksnim predstavnicima i protestanata, i katolika, i Jevreja i muslimanskih zajednica. To }e uvek biti poqe napetosti.“ Mike smatra da ne}e do~ekati vreme neograni~ene ravnopravnosti homoseksualaca, ali prenosi da je, kada vidi kako je drugde u svetu, sre}an {to kao homoseksualac `ivi u Nema~koj. Marsel Firstenau Sa{a Boji}

Gruzija sahrawuje sanka{a Radio Slobodna Evropa uga vlada gruzijskim planinskim gradi}em Bakurianijem uo~i sahrane dvadesetjednogodi{weg sanka{a Nodara Kumarita{vilija, koji je poginuo na treningu uo~i po~etka Zimske olimpijade u Vankuveru. Kumarita{vilijevo telo je u utorak uve~e stiglo u Tbilisi, gde ga je na aerodromu sa~ekalo preko hiqadu qudi, ukqu~uju}i predstavnike Pravoslavne crkve i sportiste. Telo poginulog sanka{a je zatim preba~eno u wegov rodni grad koji se nalazi u planinama, 180 kilometera zapadno od glavnog grada. Rodbina i prijateqi su zatim uneli kov~eg sa telom, koji je bio umotan u crveno-belu gruzijsku zastavu, u porodi~nu ku}u u kojoj su majka i sestra neute{no plakale. Porodica i prijateqi ne `ele da prihvate tu`nu istinu i ogor~eni su oba{wewem Svetskog sanka{kog saveza i organizatora Olimpijade da je Kumarita{vilijeva smrt posle-

T

dica wegove gre{ke, a ne prebrze i opasane staze Visler. David Kumarita{vili, otac poginulog sportiste, koji je i sam bio {ampion u sawkawu, rekao je da je staza na kojoj se razvija brzina od 150 kilometara na sat suvi{e opasna: „To je neprihvatqivo. Sigurnosne mere su tako|e morale da budu poja~ane — mislim na mre-

`e i struwa~e oko stubova. Krivina na kojoj se ovo desilo je upravo ona koje se pla{io. Rekao mi je: ‘O~e, ovo je ta~ka koje se bojim’.“ David Koko{vili, Kumarita{vilijev drug iz detiwstva, ka`e da je poginuli sanka{ `eleo da nastavi stopama svoga oca. „Ovo je velika tragedija. On je od sedmog razreda po~eo ozbiqno da trenira i poha|a sportske kampove,“ rekao je Koko{vili. Bakurijani je sportski gradi}, koji je dao trojicu od osam ~lanova gruzijskog olimpijskog tima. Jedan od wih je i Kumarita{vilijev partner u dvojcu, Lavan Gure{ide, koji se povukao iz pojedina~nog takmi~ewa posle nesre}e, zbog {oka. Kumarita{vili se spu{tao brzinom od 144,3 kilometra na sat, posle ~ega je izgubio kontrolu nad sankama, izleteo sa staze i udario u neoblo`eni potporni stub. Staza na Visleru je i ranije bila smatrana najbr`om na svetu, a iako nisu preuzeli krivicu, organizatori su je skratili kako bi je usporili.


STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

Du{ica

Nemawa

Nekada je ovo bilo najlep{e doba godine po studentskom kalendaru: januarsko-februarski rok tek zavr{en, prole}e skoro na pragu, jun daleko, a oktobar jo{ daqe. U vreme pre bolowske reforme studenti bi kolektivno zapadali u zen, ne mare}i previ{e ni za tek na~eti semestar, a kamoli za uslove upisa u narednu godinu studija. Reforma i novi propisi doneli su evropski prenosive bodove – ESPB – i utvr|eno je koliko ih minimum treba sakupiti da bi se naredna godina studija upisala na teret buxeta. (Po zakonskoj skali, u {kolskoj 2009/10. godini mora se ostvariti najmawe 54 ESPB-a za buxetski status.) Pitali smo studente Novosadskog univerziteta znaju li

Jovana

ponedeqak22.februar2010.

Filip

@olt

Marina

ZNAJU LI STUDENTI KOLIKI JE MINIMUM BODOVA ZA BUYETSKI STATUS U 2010/11.

U igri brojeva ra~unica ponekad u minusu koliko }e im trebati bodova da se u akademskoj 2010/2011. godini upi{u kao buxetski. Nemawa, prva godina filozofije: – Nisam siguran, ali koliko znam, 46 bodova. Vaqda... Ali, koliko god da treba, bez obzira na tu igru brojeva, siguran sam da }u

uspeti jer sam se upisao na studije koje me zanimaju, a prvi ispitni rok je pro{ao dobro. Du{ica, prva godina prava: – Za upis druge godine na buxetu treba}e 54 boda. Mislim da }e nama s prve biti te{ko. Gradivo je obimno, a jo{ nismo navikli na re`im svakodnevnog u~ewa.

Jovana, druga godina biologije na PMF-u: – Treba 54 boda. Ne svi|a mi se to {to su zahtevi svake godine sve ve}i. Mislim da se ide na to da {to vi{e studenata padne na samofinansirawe. @olt, druga godina ma{instva na FTN-u:

– Ove godine potrebna su 54 boda. Ne smeta mi ovaj broj jer sam dobro pro{ao u ovom ispitnom roku. Filip, tre}a godina ekonomije: – Studiram po principu tri plus dva, tako da }u morati da o~istim sve da bih se upisao na ~etvrtu godinu. Mislim da }e granica za buxet biti 42 boda.

ZA STUDENTE ZAVR[NIH GODINA „EDUKONSA” PRAKSA U KOMPANIJAMA, BANKAMA, HOTELIMA...

O~i u o~i s realnim poslovawem

Univerzitet „Edukons“ u Sremskoj Kamenici potpisao je sporazum o saradwi s 12 organizacija iz oblasti finansija, hotelijerstva, velikih privrednih sistema: Hipo Alpe-Adrija bankom, Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, JKP „Informatika“, „Mlekoproduktom“, Koncernom „Bambi-Banat“, HTUP „Park“... Sporazum }e, izme|u ostalog, omogu}iti studentima zavr{nih godina da ste~ena znawa i ve{tine provere i primene u praksi u ovim firmama i institucijama, a pre svega da neposredno vide kako funkcioni{e realni sektor. Direktor Regionalne filijale Hipo Alpe-Adrija banke u Novom Sadu Miodrag [kori} obja{wava da je ova banka i dosad na srpskom tr`i{tu, pogotovo na teritoriji Vojvodine, sara|ivala s odre|enim fakultetima koji {koluju kadar za bankarski i, uop{te, finansijski sektor. - Takva }e biti i ova saradwa s Univerzitetom „Edukons“, a u na{oj banci ve} imamo zaposlene qude koji su zavr{ili neki od wegovih fakulteta. Sada }emo poku{ati da, ukqu~ivawem studenata u

sti informacionih tehnologija i telekomunikacija. S druge strane, rado smo prihvatili inicijativu „Edukonsa“ da uspostavimo saradwu i omogu}imo wihovim studentima da vide {ta je to poslovawe u realnom vremenu u oblasti Miodrag [kori} Tamara Stani{i} Zoran Deli} Jelena Kova~evi} kojom se bavi praksu i kroz projekte s nastavnija }e sutra biti najtra`enija i da „Informatika“. Do kraja teku}e cima „Edukonsa“, zajedni~ki nase uz pomo} svojih profesora wiakademske godine, a shodno mogu}pravimo i studijski program koji ma vi{e pozabave, a ne da tro{e nostima na{e firme, mogli bismo }e podr`ati i prakti~ni deo nasvoju energiju na neke stvari koje primiti desetak studenata. stave, gde }emo mi iz banke pokuim ne}e biti od koristi u praksi – Za studente na{eg univerzi{ati da svoja znawa i iskustva – ka`e [kori}, i isti~e da se u tet veoma je bitno {to mogu da prenesemo studentima. Kroz takve profesionalnom radu ne prime}uostvare svoju poslovnu praksu u zajedni~ke module najboqe }emo je razlika u kvalitetu kadra koji bitnim kompanijama iz Srbije, obu~iti akademce za ono {to ih sti`e s dr`avnih i privatnih ali i me|unarodnim, iz javnog sek~eka sutra, kad diplomiraju i po~univerziteta. – Studijski progratora... Na praksi mo`emo da pronu da rade. Nijedan posao ne mo`e mi su sli~ni, a stru~nost zavisi verimo kvalitet znawa ste~enog se do kraja nau~iti dok ~ovek ne naj~e{}e od individualnih kvalina fakultetu, a verujem da }e stupo~ne konkretno wime da se bavi. teta pojedinaca i od wihove denti koji se dobro poka`u na Na nama je da poka`emo studentistvarne `eqe da ne{to nau~e. praksi mo}i i lako da se zaposle u ma koje su to ve{tine i znawa ko– Kao firma koja gleda u budu}dobrim kompanijama – ka`e stunost, trudimo se da smo u toku sa dentkiwa tre}e godine Fakulteta savremenim de{avawima u svim za uslu`ni biznis (Fabus) Tamara Znawu treba i samopouzdawe oblastima koje pokriva na{ deloStani{i}, nagla{avaju}i da zakrug poslovawa – isti~e direktor stupa Studentsku organizaciju Asistentkiwa na „Edukonsovom“ Fakultetu poslovne ekonoJKP „Informatika“ u Novom Sa„Edukonsa“. mije, na smeru turizma, Jelena Kova~evi}, koja je diplomirala du Zoran Deli}, a da je ovo realOna isti~e da poznaje vi{e dona Fabusu, ukazuje na to da su studenti i dok je ona studirala nost, a ne puka floskula dokazuje brih studenata svog fakulteta kopredlagali da se organizuje ovakva praksa. navode}i primere saradwe s faji su se posle diplomirawa odli~– Shvatili smo da je teorija koja se u~i „ap tu dejt“, ali to nikultetima Novosadskog univerzino zaposlili. Tako|e dodaje da su je dovoqno, nismo mogli da razvijemo onu vrstu samopouzdawa teta, pre svega s FTN-om. – U poprofesori na „Edukonsu“ veoma potrebnu da bismo sutra mogli tra`iti posao sigurni da smo sledwe tri godine vi{e od 15 wiposve}eni radu sa studentima, da kompetentni da ga odmah vaqano obavqamo. Potrebu za tim, u hovih studenata je odradilo prakse na ve`bama insistira na tome sve ve}oj meri, prepoznavala je i svaka naredna generacija stusu u na{em preduze}u, dok je FTN da svaki student do|e do izra`aja, denata i davala jasne signale, koje je menaxment Univerziteta organizovao seminare za na{e zaorganizuju se razli~ite debate... prepoznao i sada realizovao zapo~iwu}i saradwu s ovoliko poslene, sve u ciqu unapre|ewa V. ^eki} kompanija i institucija – ka`e Jelena Kova~evi}. na{eg poslovawa, posebno u oblaFoto: S. [u{wevi}

25

Iz godine u godinu se mewa, bilo je 34, pa 36 bodova... Pro{le godine smo tek mesec dana nakon po~etka semestra saznali koliko bodova nam zapravo treba... Pre bolowskih uslova upisa, fakulteti bi trebalo da uvedu bolowska pravila nastave. Sada smo tek na pola puta. Marina, tre}a godina veterinarske medicine na Poqoprivrednom fakultetu: – Koliko znam, za upis na ~etvrtu godinu treba}e mi ukupno 145 bodova. Nisam sigurna koliko bodova treba s tre}e, ali mislim da je to {est-sedam ispita. Sada sam ve} polo`ila tri, tako da verujem da }u uspeti da skupim koliko treba. I. Sabado{ Foto: S. [u{wevi}

AKADEMCIMA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA DOSTUPNE STIPENDIJE BASILEUS I JOINEU-SEE

Od [vedske do Turske po znawe

^lanstvom u programima mobilnosti Basileus i JoinEU-SEE, koje finansira Evropska komisija, Univerzitet u Novom Sadu omogu}io je svojim sada{wim i biv{im studentima da konkuri{u za stipendije za studirawe u inostranstvu. Najvi{e stipendija predvi|eno je za razmenu, a, u zavisnosti od toga da li su na osnovnim, master, doktorskim ili postdoktorskim studijama, kandidati mogu konkurisati za razmenu od {est, deset ili 22 meseca. Uslovima konkursa propisano je trajawe stipendija, koje su dovoqno visoke da pokriju sve tro{kove `ivota i studirawa u inostranstvu. U okviru programa Basileus mo`e se konkurisati za studije na

nu (Holandija), Levenu (Finska), Rigi (Letonija), Bolowi (Italija), Brnu (^e{ka) i Vilwusu (Litvanija). Konkurs za stipendije JoinEU, kao i onaj za preostale Basileus stipendije namewene mobilnosti

Pokreni se! Prirodno-matemati~ki fakultet i Kancelarija za me|unarodnu saradwu Univerziteta u Novom Sadu organizuju prezentaciju programa mobilnosti studenata, koja }e se odr`ati 24. februara u Klubu nastavnika PMF-a, na drugom spratu departmana za matematiku i za fiziku, s po~etkom u 11 sati. Pod geslom „Pokreni se!“, studentima }e ovom prilikom biti predstavqene mogu}nosti za dobijawe stipendija za sve nivoe studirawa – be~elor, master i doktorski, i za sve oblasti, te programi mobilnosti Basileus, JoinEU-SEE i Campus Europae. univerzitetima u Gentu (Belgija), Nici (Francuska), Lundu ([vedska), Rimu (Italija), Qubqani (Slovenija), Sofiji (Bugarska), Zagrebu (Hrvatska) i Hajdelbergu (Nema~ka), dok JoinEU-SEE nudi mogu}nost za studirawe na univerzitetima u Gracu (Austrija), Turkuu (Finska), Granadi ([panija), Ankari (Turska), Groninge-

u akademskoj 2010/11. otvoreni su do 12. marta. Prijavqivawe je onlajn, preko veb-sajtova tih programa: www.basileus.UGent.be, odnosno: www.joineusee.eu. Kandidati s Univerziteta u Novom Sadu pre prijavqivawa trebalo bi da se informi{u o ovim programima na veb-sajtu UNS-a: www.uns.ac.rs. V. ^.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


26

Z

DNEVNIK

Moja drugarica

Pri~a jednog Bagrema

dravo! Ja sam Bagrem Bagremovi}. @ivim u parku u jednom lepom gradu Novom Sadu. Svakog dana gledam kako se de~ica igraju oko mog stabla. Imam ose}aj da sam najpose}enije mesto u gradu. Volim da vidim jedan zaqubqeni par kako sedi zagrqen ispod moje kro{we i zaklawa se od sunca. Moji cveti}i imaju toliko opojan miris da ko god pro|e pored mene ode u nekakvo stawe. Ups! Da li bi voleli da znate ne{to vi{e o meni. Kako god, ja }u vam to re}i. Ve} sam vam rekao kako se zovem i gde `ivim. Mali beli cveti}i koji vise na mojim granama li~e na ki{obrane koji me {tite kad padaju ki{e. Moji grane su pogodne da se deca spretno kao majmun~i}i pewu po wima. Stablo mi je visoko i hrapavo. Na

U

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak22.februar2010.

oja najboqa drugarica je MSara. Ona ima sme|e svetlu-

suncu se preliva u bezbroj nijansi sme|e boje. Kad do|e leto i sunce vrelo dobijem veliki {e{ir sastavqen od listi}a raznih nijansi zelene boje. Nemojte da mislite da sam bezose}ajan. Naprotiv, imam mnogo lepih osobina. Veoma sam ne`an, umiqat, dru`equbiv i jo{ mnogo toga. Da vam ka`em ne{to. Veoma je lepo biti bagrem i najpose}enije mesto u gradu. Vidimo se nekom drugom prilikom. ]ao.

cave o~i i kratku braon kosu koja je meka kao svila. Slatka je i uvek nasmejana. Nekad se pravi va`na, ali to joj opra{tam jer je dobra drugarica. Ona ima puno dobrih osobina. Uvek se igra sa svakim,

Do{la nam je jesen `uta, pomalo je quta... Hladna ona mojim gradom luta. Punu korpu vo}a nama nosi i `uto li{}e {to pada po kosi. Oblaci nam sivi kru`e {to ne vole da se dru`e; sada mesto lepih dana igra kolo ki{obrana.

Tamara Dmitrovi}, V-b O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

da zavija, pa sam i ja po~ela da zavijam. Kada sam to uradila, vuk mi je pri{ao i ja sam ga pomazila. Slede}eg jutra sam oti{la kod onih qudi. Kada sam do{la, pitala sam ih za{to su `ivotiwe tako dobroe prema meni. Oni su mi odgovorili da ja mogu da pri~am sa `ivotiwama. Iznenadila sam se i nisam mogla da verujem. U tom trenutku sam se probudila i videla da je to bio samo san. Jelena Jawi}, III-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Ana Kalini}, III-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Jesen

Bila sam u zemqi ~uda

ve~e, posle napornog dana, zaspala sam i po~ela da sawam. Sawala sam ~udan san. Sawala sam da sam jednoga dana krenula s roditeqima na logorovawe u {umu. Kada smo stigli oti{la sam sama u {umu da pro{etam. dok sam i{la videla sam iza drveta neke ~udne qude koji su igrali. Krenula sam do wih da vidim ko su. Kada sam im pri{la, zamahnuli su nekim {tapom i ja sam pobegla kod roditeqa. Dok sam be`ala srela sam vuka koji je hteo da me napadne. On je po~eo

uvek pomogne prijatequ u nevoqi i jo{ puno toga. Ona mi je najboqa drugarica zato {to je uvek spremna da pomogne drugarima i da se igra. Na{a omiqena igra je igra beba. U toj igri se pravimo da smo nemogu}e bebe, a mamu to izlu|uje. Najva`nije je imati druga, jer bez wega bi ti bilo uvek dosadno.

Vawa Abrli}, VI-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Vujadin Milanovi}, III-3, O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

Slovo S Slovo S k’o suza, slovo k’o ime, suzuki k’o igra. Slovo S k’o suza bistra kad zapla~e{ pojavi se tada. Emilija Petkovi}, III-5 O[ „Triva Vitasovi} Lebarnik” La}arak

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

Denis Mrdaq, I-e, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

V

Ti, Telus, odlu~i

rhovni bog Rimqana sazvao je sve svoje bogiwe i bogove i izdao im nare|ewa i zadatke. Pozove Telus, bogiwu zemqe i plodnosti, da prona|e najplodniju zemqu na kugli zemaqskoj. Telus je krenula. Dugo je putovala dok nije nai{la na jedan breg pored nekakave reke. Razgledala ga je i videla da je dovoqno visok da ga reka ne mo`e poplaviti, ali se mo`e navodwavati. Onda je sagradila se-

bi i slugama kolibe. Posle nekoliko godina uverila se da je zemqi{te plodno i odlu~i da se tu nastani. Na vrhu brega sagradila je crkvu, a uz wu i mali grad. Ba{ kad je sve zavr{ila setila se da nije gradu dala ime. Dugo je razmi{qala kakvo ime da mu da, ali joj ni{ta pametno nije padalo na um. Odlu~ila je da pita vrhovnog boga. Kada mu je rekla za svoj problem, on joj je odgovorio: Ti, Telus, odlu~i sama.

Ti, Telus to mo`e{. ^uv{i to sluge po~e{e da uzvikuju: Ti Telus odlu~i, ti Telus odlu~i! I ona odlu~i: zva}e se Titelus. Posle jednog veka dva posledwa slova su se izgubila negde u kukuruzi{tima na bretu. Ostalo je svega pet slova. Od tada, pa do danas ovo se mesto zove Titel, a breg Titelski breg. Hvala bogiwi Telus. Teodora \akovi}, III-1 O[ „S. Mileti}” Titel

Boje na pijaci

ktobar nam je doneo puno slatkih O darova. Vredni qudi obrali su wegove darove i doneli nam na pijace.

Milo{ Dimitrov, II-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Sve pijace u gradu prepune su lepih boja. Izgledaju kao bakin {areni tepih. Na jednoj tezgi plave se krupne {qive. Uz wih se rumene crvene jabuke. Druga tezga puna je `utih kru{aka i qubi~a-

stog gro`|a. Sve se {areni i miri{e na bogatu jesen. Uskoro }e nam do}i ki{ni dani, a za sad u`ivamo uz puno jesewih plodova i boja. Awa Rackovi}, II-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad


MRE@A

DNEVNIK

ponedeqak22.februar2010.

27

Nobelova nagrada za internet rednik italijanskog izdanja magazina Wired, Rikardo Luna, nominovao je internet za Nobelovu nagradu za mir. U obrazlo`ewu predloga navodi se da nominuje internet zbog doprinosa dijalogu i postizawu konsenzusa u komunikaciji. „Internet mo`e da se nazove prvim oru`jem masovne konstrukcije, kojim mo`emo da iskorenimo mr`wu i konflikte, a da propagiramo mir i demokratiju“, izjavio je Rikardo Luna u obrazlo`ewu nominacije.

U

Wegova inicijativa nai{la je na {iroku podr{ku, me|u kojima je i dobitnica Nobelove nagrade za mir iz 2003. godine, iranska aktivistkiwa za qudska prava [iril Ebadi. Magazin Wired je najavio da }e intezivno voditi kampawu za svoj predlog u septembru. Jo{ uvek nije poznato ko bi primio ovu nagradu u slu~aju da Nobelovu nagradu za mir osvoji internet. Naga|a se da bi to mogao da bude Vin-

ton Grej Sarf, koga nazivaju i „ocem interneta“. I pored velike podr{ke za nominicaju interneta za Nobelovu nagradu za mir, mnogi smatraju da su male {anse da se to i ostvari, naro~ito nakon pro{logodi{we, pomalo kontroverzne, odluke da se Nobelova nagrada za mir dodeli ameri~kom predsedniku Baraku Obami, zbog ~ega se o~ekuje da }e odluka o ovogodi{woj nagradi biti „konzervativnija“. (Mikro)

Kamkorderi visoke definicije edavno razvijeni 3MOS sistem visoke osetqivosti snima slike `ivahnih boja na svetlim ili tamnim, osvetqenim mestima. U`ivajte u slikama profesionalnog kvaliteta, jasnim detaqima i ja~ini rezolucije od 1080/50p za snimawe (Full-HD 1920x1080, 50 progresivno snimawe). Uz pomo} 35mm {irokougaonih so~iva sve mo`e biti obuhva}eno samo jednim snimkom. I novorazvijena opcija POWER O.I.S. (opti~ki stabilizator slike) omogu}ava dobijawe slika profesi-

HS700/TM700/SD700 korisnicima omogu}ava istinsko u`ivawe prilikom snimawa u rezoluciji od 1080/50p (Full-HD 1920x1080,50 progresivno snimawe), a u kombinaciji sa naprednim 3MOS sistemom svakom snimku daje lepotu koja prevazilazi sve dosada{we standardne kamkordere. HS700/TM700/SD700 Snimawe ovim vrhunskim modelima u rezoluciji od 1080/50p (Full-HD 1920 x 1080, 50 progresivno snimawe) daje veoma jasne slike, bez gubqewa na detaqima i treperewa kao pri standard-

sku veli~ine 240GB HDD tako i na memorijskim karticama SDXC, SDHC, ili SD. Visoko osetqivi sistem 3MOS omogu}uje efektivno ra~unawe piksela na pokretnom snimku od 7.590.000 piksela. Pomo}u novorazvijene tehnologije biva pove}ana osetqivost, a smawena buka tokom pravqena snimaka na mestima sa slabim osvetqewem. Na taj na~in 3MOS sadr`aji poput izvrsne reprodukcije boja, visoke rezolucije i bogate gradacije stvaraju izuzetno `i-

onalnog kvaliteta bez zamagqewa pri snimawu sa 18x inteligentnim zumom. Kompanija ”Panasonik” je nedavno predstavila tri kamkordera 3MOS visoke rezolucije od 1920x1080p koji predstavqaju najvi{i standard dana{wice na tr`i{tu kamkordera visoke rezolucije. Nova linija modela

nom1080 interlejs snimawu. Filmovi koji su snimqeni u ovoj rezoluciji (Full-HD 1920 x 1080p) mogu da budu pregledani na nekom od modela VIERA TV uz 1080p i to veoma jednostavnim povezivawem kamkordera sa VIERA TV modelom. Drugi model HS700 mo`e da snima podatke kako na hard di-

vopisne snimke sa svetlih ili tamnoosvetqenih mesta. [iroko dijametralna so~iva F1.5 predstavqaju za{titni znak svih Leica so~iva. So~iva sa sna`nim 12x opti~kim zumom unapre|ena su tehnologijom „Inteligentna rezolucija” u Crystal EnginePro tehnologiju za ra~unsku obradu slike, kako bi proiz-

N

vela novi 18x inteligentni zum. Svi novi modeli su tako|e opremqeni 35mm {irokougaonim so~ivima koja su idealna za druga~ije situacije snimawa kao {to su li~ni portreti i grupni snimci u zatvorenom prostoru i snimci predela na otvorenom. Na novim modelima postoji opcija „Inteligentni automatski” koja omogu}ava jednostavno pravqewe video snimaka. Osim {to smawuje zamu}ewa i dopu{ta korisnicima snimawe u toku hodawa, opcija „Aktivno“ omogu}ava i snimawe jasnih slika u razli~itim stilovima od {irokog ugla do zumirawa. Osim toga, novi modeli sadr`e opciju za prepoznavawe. Pomo}u ove opcije bivaju prepoznata lica registrovanih objekata i automatski biva postavqena wihova ekspozicija i fokus. Na primer, ovo je veoma korisno za postizawe jasnog snimka de~jeg lica u grupi. Ovi kamkorderi sadr`e i ru~nu opciju za ve}u kontrolu u snimawu namewenu talentovanim amaterskim fotografima koji ne `ele da se oslone samo na automatsko pode{avawe. Ovakvim ru~nim pode{avawem biva pru`ena intuitivna kontrola pri zumirawu, fokusirawu, pode{avawu blende i osvetqewu kao i brzini poklopca. Sa dodacima kao {to su EVF (electronic view finder) i mikrofon mogu}a je i ve}a intuitivna kontrola. Nove tehnologije poput opcije za ukidawe buke vetra (the Wind Noise Canceller) koja je evoluirala iz funkcije za se~ewe zvuka vetra (Wind Cut function) dopu{ta kamerama da detektuju i suzbiju samo buku vetra dok prirodni zvuci poput `ivog ambijenta ostaju.

Struja iz yempera za puwewe mobilnih telefona ahvaquju}i otkri}u istra`iva~a iz Kalifornije, uskoro }e biti mogu}e kori{}ewe ode}e za prikupqawe energije, objavqeno je u Los An|elesu. U budu}nosti, qudi }e mo}i da iz pantalona ili xempera, na primer, pune svoje mobilne telefone ili laptopove. Istra`iva~i s Univerziteta Berkli otkrili su na~in kako da dobiju energiju direktno iz pokreta, kao i da proizvedu izuzetno tanke, savitqive solarne panoe velike energetske efikasnost, javqa agencija Ansa. Oni su proizveli nanovlakna koriste}i plasti~nu mate-

Z

Nau~nici generi{u potencijal od 40 milivolti simuliraju}i pokrete tela

Italija blokira „Pirate”? orba protiv piraterije uzima zamah u Evropi, a jedan od koraka koji se Italijani spremaju da naprave jeste blokirawe poznatog torrent sajta The Pirate Bay. Ovaj sajt je ve} bio na udaru italijanskog zakonodavstva – prvi poku{aj blokirawa je bio u avgustu 2008. godine, ali su se internet provajderi `alili vi{im sudskim instancama i dobili spor, jer po zakonu strani sajtovi nisu mogli da budu blokirani zbog kr{ewa autorskih prava, tako da je Pirate Bay uskoro ponovo bio distupan. Ali, sada se stvari mewaju – Vrhovni sud je odlu~io da provajderi ipak mogu da budu primorani da blokiraju pristup i stranim sajtovima. Tako|e, torrent sajtovi

B

mogu da budu progla{eni ilegalnim zbog kr{ewa autorskih prava, iako oni to u su{tini ne rade, ve} se na wima samo nalaze odgovaraju}i linkovi. Sada ostaje samo da se donese odluka da li }e se nova pravila primeniti na Pirate Bay (po svoj prilici ho}e) i da li }e se slu~aj izneti i na Evropski sud. Upu}eni smatraju da ovakvi potezi ne}e imati gotovo nikakvog efekta na smawewe piraterije, jer se zabrane lako prevazilaze – kada je Pirate Bay bio prvi put blokiran, dovoqno je bilo postaviti alternativno ime domena (labaia.org) i sve je funkcionisalo kao pre, a ima i mnogo drugih na~ina da se filtrirawe zaobi|e.Svejedno, borci za za{titu autorskih prava }e ovu odluku proglasiti jo{ jednom pobedom.

riju (poliviniliden fluorid) sposobnu za prikupqawe energije. Pomo}u posebnih tehnika tkawa nanovlakana, opisanih u ~asopisu Nano Letters, nau~nici su uspeli da generi{u potencijal od 40 milivolti simuliraju}i uobi~ajene pokrete tela, a sada rade eksperimente sa {irim pokretima, na primer tokom plesa. Nanovlakna izgledaju potpuno isto kao ona kod obi~nih tkanina, samo {to mogu da proizvedu energiju. Bila bi neprimetno utkana u tkaninu kori{}enu za izradu ode}e. (Tanjug)

Lenovov netbuk-tablet ineski “Lenovo” je novu 2010. godinu po~eo sa pregr{t noviteta, a izgleda da }e tako i nastaviti. Novi model iz IdeaPad serije predstavqa pravo iznena|ewe. Model S103t je netbuk sa 10“ ekranom 16:9 formata osetqivim na dodir koji se mo`e rotirati tako postati tablet prenosnik. Pokre}e se zahvaquju}i Intel Atom N450 procesoru, do 2 GB RAM-a i do 320 GB HDDom, u zavisnosti od konfiguracije.

K

Od konekcija tu su dva USB porta, VGA port, LAN i WLAN, kao i Bluetooth u nekim modelima. Dolaziti }e sa Windows7 Home Starter OS-om i Lenovo Natural Touch softverom za upravqawe dodirom. Uz to, spomenimo i vrlo sve`i dizajn samog ure|aja, kao i autonomiju od ~etiri sata sa 4}elijskom baterijom ili sedam sati sa 8-}elijskom baterijom. Prvi primerci o~ekuju se kod nas uskoro, a cena }e zavisiti od konfiguracije.

Pet milijardi vlasnika mobilnih telefona rema rezultatima istra`ivawa koje je objavila International Telecommunication Union (ITU), broj korisnika mobilnih telefona {irom sveta narastao je na 4,6 milijardi, a ove godine }e prema{iti brojku od pet milijardi. Predstavnici ITU-a isti~u kako je ovaj rast dobrim delom podstaknut rastom broja korisnika u zemqama u razvoju, i kako globalna kriza nije imala zna~ajnog negativnog uticaja na potra`wu za komunikacionim uslugama. U zemqama u razvoju posebno su zna~ajne zdravstvene i usluge kao {to je mobilno bankarstvo koje ~esto

P

koriste qudi koji uop{te nemaju standardan ra~un u banci. Zajedno s porastom broja korisnika mobilnih telefona, raste i broj korisnika mobilnog Interneta. Prema procenama ITU-a, broj pretplata na mobilni {irokopojasni pristup Internetu prema{i}e brojku od jedne milijarde tokom ove godine, dok je pro{le godine ta brojka bila oko 600 miliona. Tako|e se najavquje kako }e u narednih pet godina broj korisnika koji pristupaju Internetu preko mobilnih ure|aja prema{iti broj korisnika fiksnih linija prema Internetu.

Novi „Princ Persije” u maju “Ubisoft” je potvrdio da }e se Prince of Persia: The Forgotten Sands za sve platforme pojaviti 18. maja. Prince of Persia: The Forgotten Sands je novi nastavak hvaqenog “Ubisoftovog” serijala koji na radost mnogobrojnih fanova nastavqa pri~u Sands of Time, a govori o poseti glavnog junaka bratovom kraqevstvu u Indiji, gde nalazi palatu pod opsadom zombija. Autori ka`u kako }e verzije za DS, PSP i Wii biti razli~ite od onih za Xbox 360, PlayStation 3 i PC, a prema dodatnim informacijama sve }e se pojaviti 18. maja, iako neki du}ani jo{ uvek navode juni za verziju za PC. Vaqa naglasiti kako }e se igra pojaviti usporedo s filmskom adaptacijom Prince of Persia: The Sands of Time, a nadamo se da }e za razliku od sli~nih zajedni~kih projekata ipak zadr`ati kvalitetu ranijih izdawa.


28

ponedeqak22.februar2010.

OGLASI z ^ITUQE ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 96079 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-8599491 495, 66-18-846, 6614-274. EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 98984 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/61722-19, 021/6-413-575. 98933

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri

DNEVNIK

pozdrav

dragoj

K Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Bosiqki Prodanovi} Tvoja qubav i dobrota osta}e ve~no u nama i sa ponosom je ~uvamo od zaborava. Postoji jedno mesto odakle te niko ne mo`e uzeti, to je na{e srce u kojem }e{ ve~no `iveti. Tvoj osmeh se ~uje, ali ne mo`emo plakati i nasmejani biti. Sestra Mira sa sinom Edijem.

Dobrivoje Petkovi} Sahrana je danas, 22. 2. 2010. godine, u 14 sati, na Novom grobqu u Kuli. O`alo{}ena supruga Elizabeta, }erke Brigitte i Jasmina, sin Dragan, unuci Olivera, Milan i Du{an i praunuk Vawa, Marko, Rajka i Vlada. Dragi na{, sa~uva}emo te od zaborava.

99579

Bosiqki Prodanovi}

pozdrav

dragoj

Posle duge i te{ke bolesti u 83. godini preminuo je moj suprug

Bosiqki Prodanovi} Bosi

od stanara iz ulaza Rumena~ki put 19.

od: sestre Du{anke i zeta Branislava sa porodicom Pankov.

99568

99564

Du{an Stojisavqevi} Sahrana je u utorak, 23. 2. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Mileva. 99573

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

dragom

POMEN

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Sahrana je u 15 ~asova, u Futogu. O`alo{}eni: supruga Sava, }erke Marica i Slavica sa porodicom.

Srpski ti}u, {to sedi{ sa Lazarom i ostalim junacima prenesi im da nikada ne}emo zaboraviti Vas {to ste `ivot svoj dali za Kosovo.

Majki} Bori

PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv, mo`e i zakup. Telefon: 063/89-23-168. 99495

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96798

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 98934

Tvoja neute{na }erka Slavica i unuke Nina i Sandra.

Bori Majki}u Bio si i osta}e{ na{ najdra`i sin i brat

od porodica: Mati} i \uki}.

Nedostaje{ nam mnogo. ^uvamo te od zaborava i pomiwemo te svaki dan. Tvoji najmiliji.

99574

Posledwi pozdrav bratu

22. 2. 2000 - 22. 2. 2010. iz Stepanovi}eva Uvek }e{ biti u na{im srcima.

99518

Posledwi pozdrav bratu

\or|u Markovi}u

Du{ku

Sestra Jovanka i brat Vojo.

Veqko Vidakovi} sa porodicom.

99575

99585

Tvoji najmiliji.

OG-2

Posledwi pozdrav dragom sinu i bratu

@ika Vuli}

99582

SE]AWE

Mladen Dabi}

Bio si i ostao zenica oka moga, tatice moj voqeni. Osta}e{ zauvek u mom srcu.

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu 800 metara od asfalta, blizu fabrike vode i hladwa~e ispod Fru{ke gore u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 98918

\or|u Markovi}u

22. 2. 2006 - 22. 2. 2010.

Tvoji „Grobari� - Novi Sad.

OG-1

Posledwi pozdrav mom dragom tati

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru Novi Sad - Nova Detelinara bez posrednika. Telefoni: 021/6394-519, 063/8734795. 99472

POMEN

Zoranu Vujovi}u Vujketu

Majki} Bori

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 99170 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 97774

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

99487

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 19. 2. 2010. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

\or|u Markovi}u \onsu

Tvoji: majka Dragica, sestre i bra}a sa porodicama.

Od Mi{e i Lele sa decom.

OG-3

99580

\or|e Markovi} 1953 - 2010. Sahrana dragog nam pokojnika je 22. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, u Kru{edol Selu. O`alo{}eni: supruga Melanija, sin Veselin, }erka Ana-Marija, snaha Maja i unuk Luka. 99571


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

ponedeqak22.februar2010.

Posledwi pozdrav bratu

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, sestra i prijateqica

Jovo Malinovi} Jovi Malinovi}u

1937 - 2010. od porodice Krsti}: Jovice, Zorice, Nikole i Radeta.

od brata Du{ana Malinovi}a sa porodicom.

Zora Peren~evi}

1937 - 2010.

Jovi Malinovi}u

Sklopi{e se jedne plave o~i, prestade da kuca jedno veliko srce. Hvala za sve moj voqeni o~e i neka ti je laka crna zemqa.

preminula 20. 2. 2010. godine posle duge i te{ke bolesti. Sahrana je u ponedeqak, 22. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Voli te tvoja }erka Marica Milinkovi}.

O`alo{}eni: suprug, porodica i prijateqi.

99562

99566

99563

99583

POMEN

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i dugogodi{woj prijateqici

2002 - 2010.

prim. dr Qubica \urovi}

Savi Miokovi}u od brata Dane sa porodicom. 99587

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci i baki

Zori Peren~evi}

Draga Qu{o, sa tugom koju vreme ne le~i, qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji: Oqa, Ela i Joco.

od porodice Juri}.

99519

99569

Qubici Vorkapi} 27. 4. 1918 - 20. 2. 2010.

Zori Peren~evi}

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima, se}awe na tebe `ive}e zauvek.

Posledwi pozdrav dragom stricu

Tvoji najmiliji. od porodice Vukovi}. Sahrana drage nam Qubice obavi}e se u utorak, 23. 2. 2010. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu.

99567

Dragan Radusinovi} Savi Miokovi}u

99581

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav voqenom Draganu.

od sinovice Jelene sa porodicom.

Porodice: Kokar i Milin~i}.

99586

99578

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 68. godini preminuo

Nataliji - Nanici Mikovi} S qubavqu, wena kuma Katarina Stojanovi} sa porodicom.

99572

Dragan Radusinovi} Sava Miokovi}

1961 - 2010.

O`alo{}eni: supruga Borka, }erka Milena i sinovi Marko i Mladen.

Dragi Drag~e, osta}e{ ve~no u na{im srcima sa osmehom na licu. Puno te vole tvoji: Neboj{a i Gordana. Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u utorak, 23. 2. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

99584

99577

Sahrana je danas, ponedeqak 22. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu iz kapele u Sr. Karlovcima.

3

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga mama i baka

Posledwi pozdrav sinu i bratu

Nanica Mikovi} Naca

Posledwi pozdrav dragom proti

ro|. Sr|anov Wenu nesebi~nu roditeqsku qubav, odanost i po`rtvovanost kojom nas je obasipala ~uva}emo kao najve}e blago. Ispra}aj }e se obaviti na Alma{kom grobqu u Novom Sadu, u ponedeqak, 22. 2. 2010. godine, u 11 sati, a sahrana je istog dana u Srbobranu na pravoslavnom grobqu, u 13 sati.

Draganu Radusinovi}u Du{anu Blizancu

od: oca Danila, brata Zorana, snaje Verone i bratanaca Igora i Dejana.

O`alo{}eni: sin Dejan sa porodicom i k}i Ksenija sa suprugom.

99570

99565

Igor Mirovi}. 99588


06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak22.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Na{i stranci Bajko kviz Vesti Zabavni program Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Vesti Iz studiija M Vesti Preokret Vesti Irena Hus, film ^udesni svet TV Dnevnik Tajna hrane: Kvasac Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnevnik Potro{a~ki reporter Sportska hronika Folder kultura Tre}e lice Rusije Vojvo|anski dnevnik Duel struna No}na smena Irena Hus, film

Duel struna U ve~era{woj emisiji }e nastupiti tambura{ki orkestri “Jo{ ovu no}” iz Novog Sada i “Lale” iz Novog Kne`evca, koji }e izvoditi pesme po izboru specijalnih gostiju emisije - istaknutog glumca Mime Karayi}a i profesora klavira baletske {kole u Novom Sadu Desanke Kozarev. Autor i voditeq: Vi{eslav Rankovi} D. Petkovi} (RTV 1, 22.30)

06.00 07.30 08.00 08.10 08.35 09.00 10.20 11.00 11.45 12.20 12.30 15.00 15.30 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Stari zanati Vju Tin in Modni magazin Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu Vju Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure Kviz „Milioner“ ^uvaj me Vojvo|anske vesti Hedonist

Hrana i vino Nodi Objektiv S vetrom u le|a Lenija Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Radionica Istraga Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

06.50 07.15 08.40 09.10 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.50 23.30

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Sigetfestival (ma|) Tvr|ava pod opsadom, film Zajedno Vesti (ma|) Tajna hrane: Nar Ru~ak na lepe o~i Svetkovine Dotiki (slov) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Eva magazin (ma|) Porodica Serano Heroj na{eg doba Tarzan

13.00 18.00 21.15 01.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, Film, 02.00 No}ni program.

09.00 Tenis: ATP 500 Memfis, finale 11.00 Tenis: ATP 500 Dubai 15.00 NBA u`ivo 15.30 Evroliga Magazin 16.00 Tenis: ATP 500 Dubai 20.00 Pravi NBA 20.30 Pregled ATP Masters 500 Memfis 21.30 Pregled Serije A 22.30 MU TV: Everton – Man~ester junajted 00.15 NBA u`ivo

Lov i ribolov: Dowa Austrija Ekipa emisije boravila je na jezeru Panorama, pored seoceta Barndorf, u blizini Tulna, a 50 kilometara od Be~a. Na ovom, jednom od najlep{ih {aranskih revira odr`ano je takmi~ewe u pecawu {arana, koje je trajalo 72 sata. Autori: Jovan Simonovi} i Sr|an Despot (RTS 1, 10.05) 06.05 08.00 09.06 09.20 09.36 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.32 12.47 13.33 14.33 15.06 15.59 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.05 21.05 21.10 22.00 23.05 00.00 00.22 01.05 02.33 03.18 04.12 04.41

06.30 07.20 07.50 08.45 10.05 11.00 11.10 12.00 12.30 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 00.25 00.30 01.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Lov i ribolov Eko karavan Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Ono kao qubav Pozitivna energija Mansarda 2 Visoki napon, kviz Greh wene majke Dnevnik RT Vojvodine [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Rim Dnevnik Jedinica No}ni bioskop Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Oko Lov i ribolov

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Ro|en da pre`ivi Film: Kaskader Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Crveni orao Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.02 07.32 07.32 07.58 08.22 08.24 08.28 08.39 08.43 09.11 09.15 09.39 09.53 10.45 11.00 11.27 11.54 13.00 14.00 16.00 16.39 17.39 18.07 18.55 21.00 22.00 22.50 00.25 00.55 01.39 03.11 04.09 05.01 05.32

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem Saobra}ajna kontrola Saobra}ajna kontrola \ole iz yungle Ozi bu-pingvini Adi pod morem Tragom na{e nauke Muzi~ki spotovi Neverovatne `ivotiwe [toperica [toperica U senci oblaka Enciklopedija Reli Nauka 2009 Obrazovno ogledalo Koncert Kemala Geki}a Trezor Yejn Ejr, film Ovo je Srbija Tranzionik Razglednica ZOI: Pregled dana ZOI: Ski skokovi, ekipno, prenos Pregled Premijer lige Bostonski advokati Festove premijere: Orkestar u gostima, film Hronika Festa No}ni bluz Yejn Ejr, film Trezor Pregled Premijer lige Tranzionik Razglednica

07.00 10.00 10.35 11.35 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.20

TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti Nacionalna geografija Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Reakcija Film: Opsada, 2. deo: Mra~na teritorija Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

Bli~ (Hepi, 13.00)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 12.00 12.30 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45 19.00 19.30 19.55 20.00 21.15 22.15

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - u`ivo Mobto Daniela VIP Veliki brat - u`ivo Balkan parti VIP Veliki brat - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto VIP Veliki brat Sva ta ravnica VIP Veliki brat - veliki mozak 23.15 VIP Veliki brat - u`ivo 01.00 Film: Pokretna meta 03.00 Film: \avoqi plen

05.00 07.00 07.45 07.56 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.40 11.02 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

Muzika Lude godine Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Sigma 6 Do neba [adou rajders Presovawe Kvizi} Bli~ [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.45 23.05 23.55 00.05 00.10 01.10 02.00 03.40 04.45

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Kartel Imperija Kin ]irilica Zagrevawe i gol Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Srce Zakleti na }utawe Zagrevawe i gol Dok. program Vremenska prognoza

Ronit Elkabec

Orkestar u gostima Kada sve~ani aleksandrijski policijski orkestar krene iz Egipta u Izrael, wegovi ~lanovi i ne pomi{qaju da }e usput imati mnogo problema. Kada slete na aerodrom, shvate da se wihovi doma}ini nisu pojavili. Uloge: Sason Gabai, Ronit Elkabec, Salih Bakri, Halifa Natur, Imad Yabarin Re`ija: Eran Korlin (RTS 2, 22.50)

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.20 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 03.00 03.30 05.00

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni, dok. serija Napad tigrova, dok. serija Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zdravqe i Vi Top {op Poslovni dan Top {op Napad tigrova 2 Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: ^udo u Liverpulu Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Film: ^udo u Liverpulu SMS Slatka moja Poslovni dan

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina. 08.00 Svetiwama u pohode, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi, 01.00 Politikon.

Mi{el Yonson

Pokretna meta Lovac na glave, kome je `ena trudna i koja ga tera da na|e normalan poslao, upada u klopku ratovawa izme|u mafije i ruskih gangstera i biva optu`en za ubistvo... Uloge: Majkl Dudikof, Bili Di Vilijems, Mi{el Yonson, Patrik Galager Re`ija: Demijan Li (Pink, 01.00)

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

ponedeqak22.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 4

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Dru Barimor

E. T. Za vreme posete Zemqi, grupa vanzemaqaca biva slu~ajno otkrivena od grupe qudi. U toj panici, prido{lice na Zemqu pobegnu u svoj brod i napuste je, ali zaboravili su na malenog vanzemaqca, koji se tada na|e posve sam, ostavqen, na wemu nepoznatoj planeti. Ubrzo na|e prijateqa u 10-godi{wem Eliotu… Uloge: Henri Tomas, Dru Barimor, Piter Kojoti, Robert Meknafton, [on Fraj, K. C. Martel Re`ija: Stiven Spilberg (Nova TV, 20.55) 08.15 10.05 10.40 11.30 12.30 13.20 14.10 15.10 16.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.55 22.40 22.55 23.55 00.25 01.20 02.20

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine E. T, film Vesti Nestali Sajnfild Post mortem Vidoviti Milan E.T, film

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00

Hendl, `ivot pop ikone Detektivi brodskih olupina Vampirska princeza @iveo Pakistan Bo Brumel – taj divni ~ovek Tajne Renesanse Najva`nija utakmica u `ivotu Rat na Arktiku Moj dnevnik Kraqevski dnevnici Ernest Hajnkel – san o letewu Hitlerov omiqeni plemi} Abrahomova deca Carstvo mora Tokio: Dan kada se zavr{io rat Ko si zapravo ti? Iza kulisa Vijetnamskog rata Moj dnevnik Kraqevski dnevnici Ernest Hajnkel – san o letewu

15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko ^ovek iz grada Sala{ u Malom ritu Ni{ta bez mame [arada Tajna Kaspara Hauzera Jaguarov skok U`ivaj Dok |avo ne sazna da si mrtav

06.00 Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 08.00 Porodica Seviy 09.50 Uhvati Smarta 11.40 Filmovi i zvezde 12.10 Stariji sin 13.40 Ze~ica na koleyu 15.15 Eragon 16.55 Ima{ petqu? 18.30 Qubav boli 20.05 Belami 22.00 Prava krv 22.45 Ananas ekspres 00.35 Egzistencija

07.10 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Kineski zid: Mongolski osvaja~i, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.40 Normalan `ivot 15.40 Mewam svet 16.10 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Dnevnici jedne dadiqe, film 21.55 Potro{a~ki kod 22.35 Otvoreno 00.00 Na rubu nauke 00.55 Zvezdane staze 01.40 Pri~e Rut Rendel: Zidovi vo}waka 02.40 Pri~e Rut Rendel: Koprena je pala 03.30 U tu|oj ko`i 04.20 Skica za portret 04.35 Potro{a~ki kod

06.00 07.00 08.00 10.00

03.00 05.00

U divqini Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Iza kemere: Pri~a arlijevih an|ela Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Tra~ Sudija Ejmi Xordan Medijum Deli} sekunde Gresi iz pro{losti Dinastija: Izme|u seksa, pohlepe i manipulacije Osvetnik U divqini

08.30 10.35 11.05 11.35 12.05 12.55

Astro {ou Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Ekskluziv Ve~era za 5

12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

SERIJA

Dadiqa 08.48 09.05 09.30 10.05 12.30 13.05 13.20 13.35 13.53 14.08 14.25 15.10 16.00

18.20 18.55 21.10 22.10 23.00 23.15 00.05 04.00

^arobna plo~a 2 Pustolovine Marka i Goge Vip Muzi~ki klub Evergrin Vip Muzi~ki klub Ton i ton Etika TV vrti} ^arobna plo~a 2 Kod Ane Zvezdane staze Na rubu nauke ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: Kanada - SAD, snimak ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: [vedska - Finska, snimak ZOI Vankuver 2010: Bob dvosed, snimak ZOI Vankuver 2010: Umetni~ko klizawe, snimak @upanijska panorama ZOI Vankuver 2010: Skokovi - ekipno Bitange i princeze Dr Haus ZOI - pregled dana ZOI Vankuver 2010: Skokovi - ekipno, snimak U tu|oj ko`i ZOI Vankuver 2010.: Umetni~ko klizawe - ples slobodno, prenos

SERIJA

Dr Haus Haus i ekipa sre}u se s tinejyerkom koja se onesvestila tokom bo`i}ne predstave u {koli. Uskoro saznaju da je problemati~na devojka trpela nasiqe od sredwo{kolskih kolega… Uloge: Hju Lori, Liza Eld{tajn, Omar Eps, Robert [on Leonard, Yenifer Morison, Yesi Spenser, Piter Yejkobson (HRT 2, 22.10)

06.50 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Mi~el Intermeco 1 Moja slatka debequca Marfijev zakon Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Intermeco 3 Lulu na mostu Dr Finli Seksualni `ivot @ene fudbalera Prevera

04.00 06.10 08.00 10.00

Bla`enstvo Bili Batgejt Smoki i bandit Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi Qudi od ~asti Pobuna na vojnoj akademiji Tihi beg Kako biti normalan Sve ostaje u porodici Bla`enstvo Prqava Bez daha

12.10 14.20 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Maksvel odlu~i da kupi novi prsten za Fren pa ga Silvija odvede u radwu ujaka Stenlija, kao ~lana porodice. Do{av{i tamo, predomisle se i vrate po prsten u Kartije. Zahvaquju}i prstenu, Fren je spomenuta u dru{tvenoj kolumni, ali pogre{no napisanog imena… Uloge: Fren Dre{er, ^arls [ognes, Nikol Tom, Benyamin Salisburi, Medlin Zima, Danijel Dejvis (RTL, 17.35)

Fren Dre{er

13.50 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00

Drugo lice Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Xejms Bond 007: Operacija Svemir, film 22.10 Kikbokser 4, film 00.00 Voz smrti, film 01.40 Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Budu}i svet Kako to radi Stvarno velike stvari Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Stvarno velike stvari Generalka Razotkrivawe mitova Kako to radi ^udovi{ta iz reke Nakon ujeda Pre`ivqavawe Divqe i bez cenzure Generalka Opake ma{ine

06.40 07.25 08.25 10.00 11.00 12.00 12.30 13.30 14.30 15.00 15.30 16.30 17.30 18.00 18.45 19.00 20.45 22.45 00.15 01.00

Hokej na ledu Hokej na ledu Umetni~ko klizawe Biatlon Alpsko skijawe Zimski sportovi Hokej na ledu Biatlon Alpsko skijawe Zimski sportovi Biatlon Umetni~ko klizawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Zimski sportovi Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Umetni~ko klizawe

[umadinac me|u qudo`derima Konga M

ilan Jovanovi} Morski bio je lekar, istra`iva~ i etnograf“. Dr Dini} je bio vitez profesor Velike {kole i Vojne akadeKara|or|eve zvezde, a pismom mu se zahvalio i mije u Beogradu, a neko vreme i doktor li~no belgijski kraq Leopold. U beogradskom na prekookeanskim brodovima austrijskog “Loj~asopisu “Iskra” Dini} je objavio putopis “Srpda”. Kad se po~etkom osamdesetih godina na{ao ska pisma iz Konga”. Bio je pravi ponositi strana obali @utog mora, nije se bez razloga bojao nac, koji je Zapadnu Evropu smatrao svojom drumr`we koju je kinesko stanovni{tvo gajilo pregom, duhovnom domovinom. Uspeti u tom velikom ma belcima. U Hong Kongu je posebnu pa`wu pobelom svetu bio je poseban ciq. Zato ne ~udi {to svetio majkama koje svoju decu dr`e u korpama na je na po~etku svog putopisa pri~a kako su ga zadile|ima kako bi mogle da ih istovremeno quqaju vqeno posmatrali slu`benici `elezni~ke stai ~u~e}i rade. Poku{avao je da odbije usluge nice u Briselu i bili zahvalni kad im je podelio rik{e: „Da re~em pravo, moja se demokratska ulaznice koje su omogu}avale da razgledaju velepriroda bunila kad me je tamo vozao ~ovek. Nelepni brod kojim se otisnuo ka Africi. Ploveprijatno je gledati svog sa~oveka u ulozi tegle}e }i kraj Monrovije, prestonice Liberije, prve `ivotiwe.“ afri~ke nezavisne dr`ave, nije mogao se odupre„Cela Hina poludi o novoj ti a da predsedni~ku palatu godini“, zabele`io je Jovanone zapi{e pod navodnicima. vi}. Vredan narod koji tokom Dini} je opisao razne obi~itave godine radi, posle ki~aje Kongoanaca, pa i qudoneske Nove godine dve sedmi`derstvo. ce u`ivao u karnevalima i ne„Ovaj obi~aj rasprostraradu. Praznovawe je toliko da wen je gotovo po svoj teritosu svi koji nisu spremili zariji dr`ave. Kod nekih plelihe bili osu|eni na glad. Vemena to je, tako re}i, narodna rovao je da je obi~aj karnevala institucija i praktikuje se i raznobojnih maski stigao u otvoreno. Kod wih pojesti Evropu ba{ iz Kine. Jovanosvog bli`weg pravo je zadovi} je pomalo idealizovao kivoqstvo koje se tra`i. Kod neski narod. Tvrdio je: „Barudrugih i ako se naro~ito ne tom se Hina slu`i od vajkada, tra`i, ipak se ne ustru~avaju ali samo da ru{i stene i grada ga obelodane kad im se pridi putove; od nas je nau~ila lika uka`e.“ puniti oru`je wime! Pravda Druge vrste jela nisu tolii sila u Hineza su identi~ni ko odbijale balkanskog putpojmovi, a to obja{wava {to nika: „O korwa~ama nije poje wihova dr`ava kroz tolike trebno da reknem da se one ovvekove stajala ~vrsto, dok su de mnogo tro{e, a ~orbaod se oko we drobile druge pa i Karikatura o krvavoj belgijskoj wih izredna, kojom i mi odponestajale.“ ^etvrt veka pre upravi Kongom ~iwemo svaki ru~ak i ve~eru. Rusko-japanskog rata iz 1904, Tro{i se vrlo rado jedna osoJovanovi} se pitao se da li }e miroqubivost isbita fela velikih gu{terova – do metar i po duto~waka uticati na Evropqane ili }e „ti narodi `ine. Meso mu je bledo-crveno, kao od prilike u dodiru s nama prisvojiti, kao Japanci, divqu, mlado tele}e i pripremqeno u formi bifteka, osvaja~ku }ud na{u i po~eti da nas tamane oru`zaista je vrlo ukusno... Kad se pak ubije jedan hijem {to smo im mi utisli u ruke?“ popotam, to je prava sve~anost u selu. Nije ni ~uKosta Dini} je ro|en 1854. u Brusnici kraj do, jer on da i do 3.000 kila mesa i zahrani celo Gorweg Milanovca, studirao je na Velikoj {koli selo za dva tri dana. Pe~enica od hipopotama kad je 1874. osu|en zbog svojih politi~kih uvereisto je ukusna kao i od vola...“ wa. Tek {to je oslobo|en, naredne godine napuDr Kosta Dini} bio je, me|utim, po svoj prili{ta studije i pridru`uje ustanicima u Bosni. Tu ci nesvesni svedok najsurovije kolonijalne vlase upoznao s budu}im krasti koju je Afrika imala qem Petrom I. Po zavru novom veku. Slep za {etka Velike isto~ne mra~nu stvarnost, Dini} Lekar Milan Jovanovi} Morski krize odlazi u Pariz i je pripisivao Belgiji i pi{e kako je iz ideolo{kih studira medicinu. Wegowenom kraqu Leopoldu razloga u Hong Kongu poku{avao da va doktorska disertacija, iskorewivawe ropstva u odbije usluge rik{e: „Da re~em objavqena na francuskom Africi: „Najve}a zaslujeziku, privukla je veli- pravo, moja se demokratska priroda ga i slava pripada kraqu ku nau~nu pa`wu. U vrei wegovom malom no hrabunila kad me je vozao ~ovek me trijumfa radikala i brom narodu belgijskom, u ulozi tegle}e `ivotiwe” uspostave slobodoumnog {to su posledwi tragovi ustava iz 1888. vratio se u ove gadne trgovine i{~eSrbiju i radio kao op{tinski i sreski lekar u zli. Kraq Leopold uzeo je inicijativu za uniPirotu i Smederevskoj Palanci. Biran je i za po{tewe ropstva i sve ratne ekspedicije izdr`aslanika. Ipak, promene re`ima i stalni premevao je iz svoje vlastite kase. Po cenu ogromnih {taji podstakli su dr Dini}a da opet napusti Srnov~anih `rtava i skupocenih `ivota belgijbiju. S porodicom putuje u [vajcarsku, gde postaskih sinova koji su hrabro pali na bojnom poqu je li~ni lekar kneza Petra. Posle povratka Kabore}i se protivu varvarstva i `rtvuju}i se za ra|or|evi}a, Dini} je bio ~lan u`eg kruga kracivilizaciju i svog velikog kraqa, trgovina roqevih poverenika. Umro je u Beogradu 1907. bqem, potpuno je uni{tena. Ovo civilizatorsko Dva puta, 1896–99. i 1899–1903, Dini} je u Kondelo, Evropa je priznala kraqu Leopoldu i u gu radio za belgijsku vladu. Kao lekar Dru{tva znak priznawa, dala na upravu najve}i deo cen`eleznica, jedan je od ranih posetilaca tropske tralne Afrike i titulu suverena nezavisne drAfrike, neki biografi tvrde ~ak i „prvi srpski `ave Kongo.“

Kwigu ^edomira Anti}a „^ETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA” u izdavu “Evolute” iz Beograd, mo`ete naru~iti putem telefona 065/ 678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

ponedeqak22.februar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Va{a Venera je u znaku Riba, romanti~na i duhovna, {to doprinosi nerealnom i idealizovanom odnosu prema voqenoj osobi. Mogao bi da vam se udvara neko nov, a opet dobro poznat. Umetnost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

22. februar 2010.

Danas ste podlo`ni nervozi i nemirima, pa se nemojte mentalno i suvi{e tro{iti. Kra}i put je pod neizvesnim okolnostima. Odnosi u karijeri su zna~ajni za vas, ali niste u situaciji realizacija.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

32

Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste dezorganizovani i nesta{ni, nestalni. Partner vodi svoj `ivot, svi|alo se to vama ili ne. Tro{karite novac, olako i u prolazu. Budite pa`qivi u saobra}aju. Rastrzani ste na mnogo strana i te{ko da mo`ete sve posti}i. Okolnostima koje vas dodatno optere}uju se ne nazire kraja. Partner vas podr`ava i savetuje. Vernost i poverewe su veoma va`ni. Zbog retrogradnog Marsa u va{em znaku, mo`ete se na}i pod pritiskom svog okru`ewa. Postavqaju vam se nemogu}i zahtevi i zadaci. S obzirom na to da ste car svog carstva, vi zapovedate! Qubavni odnos vam mnogo zna~i jer doprinosi va{em samopouzdawu i emotivnoj smirenosti, daje smisao svemu, da istrajete, da mo`ete raditi svoj posao na pravi na~in. Ceweni ste i ozbiqni.

VAGA 23.9- 23.10.

Umetni~ki ste nastrojeni. Avantura za pam}ewe, putovawe u raj, bli`i ili onaj daqi, tropski!? Ovo je vreme za ostvarewe nekih snova koji vas dr`e ve} izvesno vreme. Samo u`ivajte, dok traje.

[KORPION 24.10- 23.11.

Iako je Mars jo{ uvek retrogradan pa vas dr`i u mestu, polako pokazuje tendenciju usporavawa i zaustavqawa, tako da se va{im mukama nazire kraj. Budite strpqivi, i bez drama!

STRELAC 24.11- 21.12.

Odapnite svoju strelu direktno u beskraj, {to daqe, to boqe. Va{ nivo aspiracije je veoma visok. Okolnosti vam idu u prilog, za pozitivne promene u svakom domenu. Ula`ete u svoj dom.

JARAC 22.12-20.1.

Neke poslove i dogovore mo`ete realizovati na na~in druga~iji od onog koji ste planirali. Budite fleksibilni i otvoreni za promene, eksperimentisawe i rizike. Saradnici imaju svoj stil i ritam.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Reguli{ete zvani~ne poslovne papire, otvarate ili zatvarate firmu, dobijate paso{ i podvla~ite crtu. Zar{avate staro, da biste po~eli ne{to sasvim novo i uspe{nije, kreativnije. Sledite svoju zvazdu.

RIBE 20.2-20.3.

Sre}an vama ro|endan! Sre}na je i qubav u kojoj se nalazite, sada ja~e i vi{e nego ikada. Pred sobom imate nebrojene mogu}nosti napretka i optimizma na li~nom planu, pre svega. Status.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Smawila grudi i stawila se

TOPLIJE

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

8

Sombor

8

Kikinda

9

Vrbas

9

B. Palanka

9

Zrewanin

9

S. Mitrovica 10 Ruma

10

Pan~evo

90

Vr{ac

10

Srbija Beograd

10

Kragujevac

10

K. Mitrovica

9

Ni{

10

Evropa

NOVI SAD: Ujutro slab mraz. Tokom dana toplije i delimi~no obla~no uz sun~ane periode i umerenu ko{avu. Pritisak u opadawu. Temperatura od -3 do 9 stepeni popodne. VOJVODINA: Ujutro slab mraz. Tokom dana toplije i delimi~no obla~no uz sun~ane periode i umerenu do poja~anu ko{avu. Pritisak u opadawu. Jutarwa temperatura od -3 do 0, maksimalne od 8 do 10 stepeni. SRBIJA: Ujutro slab mraz. Tokom dana toplije nego u nedequ i delimi~no obla~no. Slaba ki{a je mogu}a tokom popodneva u centralnim i ju`nim predelima zemqe. Ko{ava }e duvati u pomoravqu i podunavqu. Pritisak u opadawu. Jutarwa temperatura od -6 do 1, maksimalna od 5 do 10 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak jo{ toplije uz novo naobla~ewe sa ko{avom i slabom prolaznom ki{om. U sredu ki{a. U ~etvrtak malo ni`e temperature, u prvom delu dana ki{a popodne razvedravawe. U petak toplije i sun~ano.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Posebno se oprez savetuje osobama sa psihi~kim tegobama, sr~anim bolesnicima i astmati~arima. Kod meteoropata se o~ekuju nesanica, nervoza i reumatski bolovi.

Madrid

13

Rim

13

London

5

Cirih

8

Berlin

4

Be~

6

Var{ava

3

Kijev

0

Moskva

-10

Oslo

-14

Zanosna plavu{a Xesika Simpson, glumica i peva~ica, u posledwe vreme ~esto se nalazi na udaru kritike javnosti jer se zapustila i udebqala. Me|utim u novom izdawu „Alura� Xesika je pokazala da je seksi i da se stesala. Simpsonova je na fotografijama zapawuju}e vitka, ali ima znatno mawe grudi. Iako je ovim potezom ve}inu ostavila bez daha, peva~ica je iznova dala materijala za naklapawe. Naime, tabloidi su uvereni da su Xesikini kilogrami nestali zahvaquju}i magi~nom Foto{opu.

VIC DANA Pri~a plavu{a sa de~kom: - Joj, opet mi se ide u Australiju! - A kad si ti to bila u Australiji, du{o? - Ma, nisam nikada bila, nego mi se i ju~e i{lo!

SUDOKU

St. Peterburg -10 Atina

14

Pariz

11

Minhen

7

Budimpe{ta

6

Stokholm

-13

7

DUNAV

TAMI[

35 (3)

Slankamen

281 (15)

Apatin

93 (0)

Zemun

374 (20)

Tendencija porasta

Senta

338 (7)

Bogojevo

92 (1)

Pan~evo

390 (24)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Ba~. Palanka

120 (8)

Smederevo

542 (12)

Titel

297 (15)

NERA

Novi Sad

155 (5)

Hetin

460 (60)

202 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

TISA

Tendencija porasta

Kusi}

3 4

9

2

5

2

9

328 (21)

216 (38)

4

5

312 (10) S. Mitrovica 408 (68) Beograd

3 6

6 VODOSTAWE

1

4

2

7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 2

4

8

3

5

9

6

1

7

5

9

1

6

7

2

3

8

4

7

3

6

8

1

4

9

5

2

6

8

3

4

2

7

5

9

1

4

1

3

1

5

7

9

6

3

2

4

8

5

3

4

9

2

4

1

8

5

7

3

6

4

7

2

5

3

8

1

6

9

3

6

9

7

4

1

8

2

5

8

1

5

2

9

6

4

7

3

7

5 2

6 7

9

3

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 22.februar 2010.