Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 20. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22936 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IZBORNA SKUP[TINA DS-a POD LUPOM

\ilas kao osve`ewe

BANKARI PROTIV PREDLOGA ZAKONA O ZA[TITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA

Poziv na kriminal ili zavo|ewe reda? Foto: B. Lu~i}

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Pravednija raspodela i ja~a kontrola stranaka

Ekonomija

PREDIZBORNA SRBIJA

4 Skupqe fiksno telefonirawe 5 Od sve buke samo dve izmene za penzije 5 Socijalni kvadrat do 700 evra

@ivahno i radno u 2011.

Novi Sad 9 U „Toplani” veliki minus, u „Lisju” plus

str. 3

Vojvodina 11 Dom zdravqa u Irigu nema grejawe

Crna

Zima, zima, pa neka je… Ako se neko raduje zimi, to su svakako deca, koja odmah izjure na ulice da do~ekaju prve pahuqe. Igrama na snegu raduju se svi mali{ani, i to jo{ u najranijem detiwstvu, kada prave

INTERVJU SVETI NIKOLA: Srpska pravoslavna crkva i weni vernici proslavili su ju~e Svetog Nikolu, za{titnika moreplovaca, trgovaca, dece i studenata. Svetog Nikolu podjednako po{tuju i katolici i pravoslavci, a u Srbiji je jedna od naj~e{}ih slava i za{titnik pravoslavnih porodica. Smatra se da svi pravoslavni Srbi proslavqaju Svetog Nikolu, polovina kao krsnu slavu, a druga polovina kao gosti pravoslavnih doma}ina.

svog prvog Sne{ka Beli}a, ostavqaju malene tragove u belom prekriva~u i u`ivaju u vo`wi na sankama. Va`no je samo dobro se utopliti i juri{ na sneg. I. D.

DOBRIVOJ ANTONI], DIREKTOR JP NP „FRU[KA GORA”

Zamajac razvoja Srema i Vojvodine str. 4

Dru{tvo 14 Besku}nici spavaju u napu{tenim barakama 14 Veterinarski pregled mesa obavezan

Mogu}a ledena ki{a

Najvi{a temperatura 4°S

ZA[TO „VOJVO\ANKA” U JA[I TOMI]U ZVRJI PRAZNA PET GODINA POSLE POPLAVA?

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : U JU@NOJ BA^KOJ SVE VI[E KRIVI^NIH PRIJAVA ZA NASIQE U PORODICI

Pijani mu`evi mu{kost dokazuju pesnicama

str. 12

SPORT

13 Kawi`a: Izazvao po`ar i ugu{io se u stanu

str. 16 – 19

Gladni radnici poskidali inventar

str. 14

ZAKLELA SE POSLEDWA KLASA „OBAVEZNIH” MLADIH VOJNIKA NA SOMBORSKOM AERODROMU

Odlaze remci iz na{eg malog grada

str. 15

„ NORVE@ANKE ODBRANILE TITULU

„ REMI VOJVODINE I VOLGOGRADSKOG SPARTAKA

„ DANI GIMNASTIKE U NOVOM SADU


POLITIKA

ponedeqak20.decembar2010.

TEMA „DNEVNIKA”

c m y

2

DNEVNIK

STRANKE O^EKUJE PRERASPODELA NOVCA U PARLAMENTU

Pravednija raspodela i ja~a kontrola Stranke u Skup{tini Srbije svakog meseca iz buxeta izvuku vi{e od 55 miliona dinara. Zahvaquju}i aktuelnom, prili~no lo{em zakonu, i stranke koje u parlamentu imaju samo jednog predstavnika mese~no inkasiraju gotovo po milion dinara. Tako se doga|a da SRS, koji ima najvi{e narodnih poslanika, ubire blizu 13 miliona dinara, nasuprot DHSS-u koji, na konto jednog ~lana, inkasira 984.000. Novi zakon o finansirawu stranaka trebalo bi da promeni ovakvu praksu. Radna verzija je ve} odavno zavr{ena, a niko se do sada nije usudio da predvi|a koliko je jo{ ostalo do kona~ne. Nemawa Nenadi} iz organizacije “Transparentnost Srbija” za “Dnevnik” ka`e da su se sve stranke usaglasile oko radne verzije te da se zavr{etak pisawa tog zakona o~ekuje uskoro. Po wegovim re~ima, nov na~in finansirawa stranaka trebalo bi da olak{a dr`avnim organima saradwu s partijama, ali i da ih lak{e kontroli{u. S druge strane, nov zakon

mewa na~in na koji se finansiraju koalicije koje u~estvuju u radu parlamenta. – Po sada{wem zakonskom re{ewu, koalicije dobijaju no-

Najmawi vuku najvi{e U Republi~koj skup{tini trenutno sede predstavnici ~ak 20 stranaka, od ~ega je ve}ina tu dospela zahvaquju}i koalicijama. ^ak {est stranaka ima samo jednog predstavnika, koji svakog meseca u stranku iz buxeta unese po milion dinara. Koliko re{ewe nije uskla|eno pokazuje upore|ewe tih iznosa s nemerqivo brojnijim strankama, poput SRS-a ili DS-a, koje dobijaju 12, odnosno deset miliona. Novi zakon o finansirawu stranaka trebalo bi da za rad parlamentarnih stranaka obezbedi 0,15 odsto buxeta, {to je po sada{woj situaciji oko 663 miliona dinara godi{we. Dr`ava bi, po tom re{ewu, bila du`na da novac upla}uje do 10. u mesecu.

vac na zajedni~ki ra~un u toku kampawe i neposredno nakon we. Nakon toga, u periodu izme|u dva izborna ciklusa, koalicija ne predstavqa subjekat koji mo`e dobiti novac, ve} ga dobijaju sve stranke zasebno – obja{wava Nenadi}. – Nova radna verzija zakona druga~ije posmatra finansirawe stranaka. Predvi|eno je da koalicija kao takva ima pravo na neke pare ~ak i izme|u izbora, a da se novac koji dobija iz buxeta deli me|u ~lanicama koalicije prema wihovom sporazumu. Zahvaquju}i starom zakonu, svaka partija koja je pod sukwom koalicije u{la u Skup{tinu i ima bar jednog posla-

nika, mese~no inkasira najmawe milion Markovi}: Izborno jemstvo dinara. Novim zakonskim re{ewima Direktorka Agencije za bortakva opcija }e biti bu protiv korupcije Zorana izbrisana. Markovi} izjavila je ju~e da ne Nenadi} ka`e da je o~ekuje veliku raspravu u Skupzakonodavac ovim {tini Srbije kada je u pitawu poku{ao da postigne novi Zakon o finansirawu ponekoliko ciqeva. liti~kih stranaka, jer je wegova Najva`niji je, ka`e radna verzija usagla{ena sa on, da se izmeni to primedbama stranaka. {to su pojedine parPrema weni re~ima, novi tije s mawe zastupnipredlog zakona ima nov koncept ka do sada dobijale i politi~kim strankama omogu}uje da i daqe dobijaju odre|ena sredvi{e novca po glavi stva iz javnih izvora, ali i neograni~eno sticawe sredstava iz priposlanika nego one s vatnih izvora. “To zna~i da }e stranke sticati sredstva iz privatvi{e zastupnika. nih izvora u onoj meri u kojoj wihov politi~ki rad i program budu – Po sada{wem zaprivla~ni za davaoce priloga, odnosno donatore”, rekla je Markovikonu, sve partije koje }eva. Direktorka Agencije je navela da je radna grupa propisala su u parlamentu doobavezu da politi~kom subjektu koji na izborima ne osvoji vi{e od bijaju iz buxeta nojedan odsto glasova mora da vrati sredstva koja je od dr`ave dobio za vac na ravne ~asti. kampawu.Ona je istakla i da su u novom predlogu zakona dobijena Ostatak tog buxeta sredstva iz javnih izvora vezana za tro{kove kampawe, a ne za uspeh se deli prema tome na izborima, a da je uvedeno i izborno jemstvo, {to je garant da drkoliko koja ima po`ava naplati novac koji je dala za izborne kampawe. slanika. ^lanice koalicije u zbiru dobijaju mnogo vi{e novca nego da su izlazile onu svotu koja se strankama dePo sada{wem zakonu, postoje zasebno. Kada bi se novac dodeli na ravne ~asti. dve vrste finansirawa stranaqivao koaliciji, ne bi bilo – Uz finansijske benefite, ka: pla}awe redovnog rada bitno da li su svi ti poslanici opcija kojom bi se novac dodestranaka u Skup{tini i fiiz jedne ili iz qivao koalicijanansirawe izbornih kampawa. deset partija. ma umesto svakoj Kada je re~ o finansirawu reStranke u Skup{tini Uvek bi dobili stranci unutar dovnog rada, stranke ~iji su istu koli~inu Srbije svakog meseca wih ponaosob, predstavnici izabrani na iziz buyeta izvuku novca – smatra re{ava i neka borima iz buxeta dobijaju reNenadi}. vi{e od 55 miliona tehni~ka pitawa. dovnu apana`u. Za finansiraNo, ~ak i taTo olak{ava drwe izbornih kampawa, po sadadinara kvo re{ewe gubi `avnim organima {wem zakonu, deo novca dobijana snazi ukoliko posao jer ne moju svi koji u~estvuju na izboripro|u neke od modifikacija zaraju da razmi{qaju o unutarkoma. To zna~i da se pla}aju sve kona za koje se Nenadi} zala`e. alicionim odnosima. Postoji izborne liste, bile one koaliPo wegovim re~ima, postoji rejedan ra~un na koji se upla}uje cije, samostalne stranke ili {ewe kojim se novac deli isnovac, a stranke moraju same da grupe gra|ana. Drugi deo novca kqu~ivo prema broju osvojenih re{avaju kako }e taj novac rasdobijaju liste prema ostvaremandata. To automatski ukida podeliti – obja{wava Nenadi}. nom rezultatu. P. Klai}


POLITIKA

DNEVNIK

Izabrano novo rukovodstvo DS-a Skup{tina Demokratske stranke izabrala je Borisa Tadi}a za predsednika DS-a i Dragana \ilasa, Du{ana Petrovi}a, Bojana Pajti}a, Dragana [utanovca i Jelenu Trivan za potpredsednike. Po saop{tewu Izborne komisije 14. skup{tine DS-a, ukupno je glasao 2.701 delegat. Za predsednika DS-a Borisa Tadi}a glasalo je 2.543. Za predsednika Politi~kog saveta DS-a Dragoquba Mi}unovi}a glasalo je 2.485 delegata. Za Dragana \ilasa glasalo je 1.725 delegata, za Du{ana Petrovi}a 1.603, za Bojana

Pajti}a 1.535, za Dragana [utanovca 1.421, i za Jelenu Trivan 1.183 delegata. Vuk Jeremi} dobio je 981 glas i nije izabran za potpredsednika stranke. Za ~lanove Predsedni{tva DS-a izabrani su Zoran Alimpi}, Oliver Duli}, Milorad \uri}, Milovan Markovi}, Miodrag \idi}, Sa{a Paunovi}, Bo{ko Risti}, Vladimir Jovanovi} i Goran Bogdanovi}. Izabrani su i ~lanovi Statutarne komisije, Nadzornog odbora i 40 ~lanova stalnog sastava Glavnog odbora navodi se na kraju saop{tewa.

IZBORNA SKUP[TINA DS-a POD LUPOM

\ilas kao osve`ewe Analiti~ari su ocenili da su izbori na strana~ke funkcije ostali u okvirima o~ekivanog, te da pa`wu zavre|uje visok rejting gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa, koji je to zaslu`io, kako ka`u, svojim radom. Analiti~ar Milan Nikoli} je Tanjugu rekao da je izborna skup{tina potvrdila

Jeremi}: Neka govore pobednici - Ovo je dan onih koji su u subotu pobedili na izborima u Demokratskoj stranci oni danas treba da govore, izjavio je sino} novinarima u Kraqevu ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}. - Elementarna pristojnost ~oveku nala`e da ni svojim izjavama, ni svojim nastupom, ne skre}e pa`wu sa onih koji su pobedili, objasnio je Jeremi}. On nije `eleo da govori o svojim budu}im potezima, ali se zahvalio, kako je rekao, zna~ajnom broju qudi iz DS-a, koji su mu na izbornoj skup{tini ukazali poverewe. apsolutnu poziciju predsednika Borisa Tadi}a i Dragoquba Mi}unovi}a. Nikoli} ka`e da su izbori za potpredsednike

stranke protekli u okvirima o~ekivanog, iako "blago iznena|ewe i osve`ewe" predstavqa uspeh Dragana \ilasa, "koji je, svakako, jedan od najboqih gradona~elnika Beograda posle Branka Pe{i}a". – Najgore je pro{ao Vuk Jeremi} po{to je o~ito ta kosovska politika u koju se on previ{e uneo dala mr{ave rezultate – kazao je Nikoli}. Vuk Dejan Stankovi} isti~e Tadi}evu poruku politi~kim suparnicima da je datum narednih izbora 2012. godina. Izborni proces u DS-u je, ka`e Stankovi}, pokazao da se do uspeha u strana~kom `ivotu ne mo`e i}i pre~icom ve} da se mora biti blizak stranci i poznavati qude. O visokom rejtingu Dragana \ilasa Stankovi} je kazao da je re~ o ~oveku koji nije zaokupqen ideolo{kim temama i sukobima s ideolo{kim protivnicima i ~oveku koji, zbog uspeha u biznisu, ne namerava da politiku koristi za li~no boga}ewe. Analiti~ar Slobodan Antoni} smatra da, s obzirom na ekonomske, unutra{wopoli-

ti~ke i spoqnopoliti~ke okolnosti u kojima se odr`avala izborna skup{tina DS-a, ona nije odgovorila na izazove koji stoje pred vladaju}om strankom. – Moj utisak je da nije pokazana svest o dubini ekonomske krize, problemima i nameri da se tra`e odgovaraju}a re{ewa – rekao je Antoni}, i dodao da su uglavnom ponavqane one ranije utvr|ene standardne pri~e

Vuk i deca – Ne mo`e se to {to Vuk Jeremi} nije izabran za potpredsednika DS-a povezati s wegovom smenom, o kojoj su pisali mediji – tvrdi Zoran Stojiqkovi}. Lo{ tretman u stranci, po wegovom mi{qewu, mala je osveta za one koji nisu, kako ka`e, "deca stranke" i koji na pozicije do|u milo{}u {efa stranke. – ^inilo se od starta da Jeremi} ima ne{to mawe {anse od drugih kandidata, zato {to on nije partijski insajder, on je do{ao u stranku na predlog predsednika Tadi}a, i to odmah na dr`avne funkcije – ka`e profesor FPN-a. –

Najja~i utisak je da nema iznena|ewa. Svi smo o~ekivali da }e \ilas biti visoko pozicioniran, kao i svi koji imaju infrastrukturu. Za razliku od Pajti}a, pa i Petrovi}a i \ilasa, Jeremi} nije imao podr{ku u strana~koj infrastrukturi i ovo za ozbiqne analiti~are, koji su imali u vidu da mu je kampawa morala biti druga~ija i da je u nekoj meri bojkotovana, nije nikakvo iznene|ewe. Nadam se da to ne}e zna~iti osporavawe wegovih sposobnosti i kapaciteta, jer ~esto mo`ete biti popularniji me|u gra|anima nego u sopstvenoj stranci.

da je Srbija na evropskom putu, da treba da u|e u EU i da }e onda automatski biti re{eni svi problemi. – Nisu, me|utim, evidentirani problemi, kao ni da li postoje uslovi za ulazak Srbije u Evropsku uniju, pa ni {ta }e se, recimo, dogoditi, ako Srbija ne u|e u Uniju. Po wegovim re~ima, Jeremi} je dobio dosta glasova ako se ima u vidu struktura stranke, da je on neka vrsta autsajdera i da nije imao Tadi}evu podr{ku. Profesor Fakultwta politi~kih nauka u Beogradu Zoran Stojiqkovi} rekao je za B-92 da se, i pored toga {to je elektronski sistem brojawa glasova zakazao, ne mo`e dovesti u pitawe regularnost izbora u DS-u. – Nema prostora, ali je ipak to mala bruka, eto koliko je tehnologija oti{la daleko, ali neki na{i sistemi primene tako sporo, ali je to nepotrebno dodatno dramatur{ki obojilo ove relativno neizvesne izbore. E. D.

REKLI SU

Dejanovi}: Glasawe o buyetu 29. decembra

Dinki}: Nije iz na{e kuhiwe

– Poslanici }e predlog zakona o buxetu za slede}u godinu razmatrati u drugoj polovini ove nedeqe, dok }e o wemu glasati 29. decembra – izjavila je FoNetu predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}. – I ove godine }emo raspravu otpo~eti sa zaka{wewem u odnosu na Poslovnik, ali }emo do 29. decembra zavr{iti zakon o buxetu, jer je on preduslov svih drugih zakona. – Predlog zakona o buxetu za 2011. godinu i prate}i zakoni, stigli su u parlament u subotu uve~e – precizirala je ona, i najavila da }e poslanici te dokumente pred sobom imati u ponedeqak ujutru.

Lider Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki} ponovio je da je pomiwawe Ivice Da~i}a za mesto premijera samo novinarsko naga|awe i da nisu ta~ne spekulacije o tome da je to "lansirano iz kuhiwe G17 plus". Dinki} je izjavio da ozbiqnih razgovora o rekonstrukciji Vlade Srbije jo{ nije bilo, a da on "sada, godinu dana pred izbore, ne bi prihvatio mesto premijera". – Morate da pobedite na izborima da biste imali premijera, to je jedino ispravno – rekao je on u subotu uve~e na ni{koj RTV "Bel ami". Dinki} je, tako|e, rekao da bi rekonstrukcija Vlade imala smisla ako bi se svela na 15 ministarstava i ako bi bila zavr{ena do kraja januara.

ponedeqak20.decembar2010.

3

PREDIZBORNA SRBIJA

@ivahno i radno u 2011. [ta smo, dakle, imali: izbornu skup{tinu DS-a, osmi kongres SPS-a, {esti sabor SPOa, osmu godi{wicu G17 plus, a prvu SDPS-a i drugu SNS-a. Za dva i po meseca mali partijski stampedo: tri reizbora strana~kih lidera (Tadi}, Da~i}, Dra{kovi}) i isto toliko novih partijskih dokumenata i programa; platforma oko koje se u`urbano okupqaju pristalice regionalizacije zemqe i promene Ustava (po Dinki}u); socijaldemokrate (Qaji}eve) koje su u podizawu lokalne strana~ke infrastrukture stigle do Beograda; opozicioni napredwaci (Nikoli}evi) koji vlastima ispostavqaju pet zahteva, od kojih je prvi da raspi{u vanredne izbore... Iako na izbore sve i li~i, vlast tvrdi da ih slede}e godine biti ne}e.

Plan za izlaz To je sa strana~ke skup{tine DS-a pro{le subote ponovo poru~io novi-stari lider demokrata i predsednik Republike Boris Tadi}. Slede}a, 2011. godina bi}e radna, kako ka`e, da bi do izborne 2012. Srbija postala kandidat za Evropsku uniju. To je o~igledno i najve}i ulog koji }e demokrate poku{ati da kapitalizuju i s wim u|u u 2012. godinu, kada je ina~e redovan termin za odr`avawe izbora. Glasawe, kako smo pro{le subote ~uli, bi}e na prole}e. U martu, bio je Tadi} precizniji pre nedequ dana. DS je na skup{tini pre dva dana usvojio plan „koji vodi ka izlazu“ pod nazivom „Srbija 2020“. Po tom planu, koji nekim postpetooktobarcima mo`e zvu~ati i politi~ki deprimiraju}e, Srbija najkasnije za deset godina ulazi u EU, mada Tadi} veruje da se to mo`e dogoditi i ranije, 2016. Za sada je obe}ao radnu predizbornu 2011: nastavak reforme pravosu|a, restituciju, mandate u vlasni{tvu poslanika, novi zakon o finansirawu stranaka, vra}awe imovine ni`im nivoima vlasti, borbu protiv korupcije, dijalog s Kosovom... S druge strane, Vuk Jeremi} (to je onaj koji je ispao iz strana~ke trke, onaj mladi) na istoj skup{tini rekao je da „nijedan deo predizbornih obe}awa nije ostvaren“, zbog ~ega je, ka`e, neophodno govoriti i o sopstvenim gre{kama.

Pro{lost Gre{ke iz pro{losti nisu bile tema osmog kongresa SPSa, mada je tada reizabrani predsednik stranke Ivica Da~i} u govoru du`em od sata naglasio da su s pro{lo{}u ra{~istili, napravili radikalan rez i da su danas moderna partija levice. Istorijski, kako ga je Da~i} nazvao, kongres, doneo je socijalistima novi program i nova lica. U stranku su u{li poznati gejaktivista i jedan rediteq, {to se ve} sutradan kod koalicionog partnera socijalista, predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovi}a Palme, `estokog protivnika promocije homoseksualnih prava, ispostavilo kao iznena|ewe – zapravo najava da bi taj potez mogao ko{tati Da~i}a saradwe na nekim budu}im izborima. Da li bi to trebalo da zabrine Da~i}a, kome je Tadi}, u pozdravnom govoru koji je pred socijalistima zapo~eo s „dame i gospodo, drugovi i drugarice“, obe}ao i slede}u vladu? I ho}e li ponovo izborna matematika biti takva da Palma ponovo bude „kqu~ni ~ovek“ za formirawe proevropske vlade, a socijalisti opet u te{kim pregovorima i te{koj dilemi o tome s kim }e u vlast?

@ene U vrh SPS-a izabrano je i jedno novo `ensko lice. Da~i} je neposredno uo~i osmog kongre-

sa, nadomak Novog Sada u jednom hotelu na Fru{koj gori, prisustvovao sastanku Foruma `ena SPS-a, gde je nagovesto da }e ih u~initi zna~ajnim delom partije i poveriti im odlu~uju}e funkcije. Jer, „niste vi ovde da biste se bavile `enama, nego da vodite politiku. @enama }e se baviti neko drugi“, kazao im je Da~i}. @ene su u fokusu i SDPS-a Rasima Qaji}a. Po strana~koj evindenciji za Vojvodinu, one tu ~ine 41 odsto ~lanstva, {to je podatak koji sa zanimawem posmatraju. Nedavno su najavili da }e u Vojvodini 20. februara osnovati i pokrajinski odbor stranke, nakon tridesetak lokalnih. Spremaju se i za scenario o kojem se ve} du`e govori u pola glasa – da }e pokrajinski izbori biti u jesen 2011. U me|uvremenu, socijaldemokrate su u Beogradu osnovale gradski odbor, „krunu jednogodi{wih aktivnosti“. Qaji} je s tog osniva~kog skupa poru~io i da je nezadovoqan odnosom prema SDPS-u u koaliciji, i najavio tri zahteva za budu}e predizborne i postizborne saveze: dogovori „idu na papir“, samostalno delovawe u parlamentu i vlada ne ve}a od 17 ~lanova (sada{wa ih ima 27). Qaji} se, ina~e, odavno nudi da bude prvi u redu kada na dnevni red do|e rekonstrukcija Vlade. Mnogo toga obe}ano je tim povodom ve} za januar 2011, a najave su stizale s najvi{ih dr`avnih funkcija.

Levica i desnica Neki posebni zahtevi o budu}im izbornim savezima od lidera SPO-a Vuka Dra{kovi}a se ne ~uju. Srbiji za Evropu, ka`e on, treba i leva i desna ruka. I levica i desnica. Ali ona „jedina autenti~na evropska desnica“, za koju sebe SPO dr`i. Ta stranka u predizbornu godinu ulazi s dokumentom „Evropski program SPO-a“, zalagawem za ulazak Srbije u EU i NATO, kao i za „evropski status srpskog Jerusalima“, kako Dra{kovi}, kwi`evnik, decenijski vo|a SPO-a i biv{i ministar spoqnih poslova, danas vidi Kosovo. Kosova u regionalizaciji zemqe po SPO-u nema, i to je jedna od, na prvi pogled vidqivih, razlika u odnosu na koncept Ujediwenih regiona Srbije koji vodi lider G17 plus Mla|an Dinki}. Dinki}ev URS govori o sedam regiona, a Dra{kovi}ev SPO o pet. I jedan i drugi koncept, pak, predvi|aju regionalne skup{tine i vlade, a pre svega promenu Ustava, koja bi, ka`u, sve to omogu}ila.

Ustav Promenu Ustava zbog decentralizacije i regionalizacije zemqe najavio je svojevremeno i predsednik Srbije i DS-a Tadi}, ali ne za ovog mandata vlasti demokrata. Pa }e i to, o~ito, biti jedan od zaloga u predizbornoj 2011. On je i ovih dana, kao i nekoliko puta do sada u politi~ki zanimqivim trenucima, rekao da se protivi pravqewu dr`ave po feudima, navode}i da ga te ideje o regionalnim vladama i parlamentima podse}aju na Ustav iz 1974. Osim {to od vlasti tra`i da raspi{e vanredne izbore, SNS Tomislava Nikoli}a po~eo je da sakupqa 150.000 potpisa gra|ana za promenu Ustava da bi se broj poslanika smawio za polovinu i tako u{tedeo buxetski novac. Skup{tina bi, po wima, trebalo da ima 125 poslanika. Opozicioni SNS, koji je proslavio dve godine osnivawa, jo{ nema strana~ki program, a u novu 2011. ulazi u savezu s levi~arima Aleksandra Vulina i PSS-om Bogoquba Kari}a, trenutno nedostupnog srpskim pravosudnim organima. S. Nikoli}


4

EKONOMIJA

ponedeqak20.decembar2010.

PRIVREDNI SUD U ZREWANINU PROGLASIO STE^AJ U „PRO–BEKOMU”

Poverioci ostaju bez silnih milijardi Preduze}e “Pro–bekom” iz Zemuna, koje je do pro{le godine imalo sedi{te u Zrewaninu, oti{lo je u ste~aj. Tako je, nakon razmatrawa izve{taja ste~ajne

nuloj zgradi sme{tenoj neposredno kraj zrewaninske Policijske uprave, ve} mesecima je izazivalo kontroverze u javnosti. Javqali su se brojni poverioci, me|u wima i preduze}e “Aditivi i dodaci” iz Novog Sada, tvrde}i da su prevareni i da im “Pro – bekom” ve} du`e vreme duguje novac za isporu~enu robu. Od firme ~iji su ve}inski vlasnici Borivoje Be{ti} i Biserka Jawi}, banke, dr`ava ali i drugi mawi poverioci, uglavnom dobavqa~i, danas potraZgrada u kojoj se navodno nalazila `uju skoro dve miuprava „Pro-bekoma” lijarde dinara! U upravnice “Pro-bekoma” Ru`ice najboqem slu~aju oni }e uspeti da Miklo{ o ekonomsko - finansijnaplate i me|usobno podele tek skom polo`aju ste~ajnog du`nika, 125. deo pomenute sume, odnosno odlu~io zrewaninski Privredni najvi{e 16 miliona dinara, kolisud, u kome je pre nekoliko dana ko se nalazi u ste~ajnoj masi. odr`ano ro~i{te. Re{ewe o otvaBiv{i radnici i akcionari rawu ste~aja u “Pro–bekomu”, inaIndustrije mesa BEK iz Zrewani~e, u posledwih 12 meseci dva puta na, ina~e, ve} par godina optu`uju je “padalo” pred Apelacionim Borivoja Be{ti}a da stoji iza privrednim sudom. Odmah po propasti ove fabrike. Mada Beokon~awu ro~i{ta, kako saznaje{ti} tvrdi da ni “Pro – bekom”, mo, odr`ana je Skup{tina poveniti on li~no, nemaju bilo kakve rilaca “Pro-bekoma” u ste~aju i veze sa upropa{tenim BEK-om,

Ne odgovaraju na optu`be Na brojne optu`be poverilaca “Pro–bekoma”, i biv{ih radnika i akcionara Industrije mesa BEK, Borivoje Be{ti}, wegov sin Vladan Be{ti}, i wihova saradnica Biserka Jawi}, apsolutno nikada nisu odgovarali. Na{ list je u vi{e navrata poku{avao da stupi u kontakt sa ovim biznismenima, ali svaki na{ poku{aj da ~ujemo i drugu stranu zavr{avao se bezuspe{no. Ni drugi mediji u zemqi nisu imali vi{e sre}e. za predsednika je izabran Miodrag Popov iz AIK banke. U sastav Odbora poverilaca u{li su i predstavnici Banke Inteza, Rajfajzen banke, Vojvo|anske banke, HVB banke i Pireuz lizinga. Bankari su se jednoglasno, bez dvoumqewa, izjasnili za bankrot “Pro–bekoma”i prodaju preostale imovine. Ovo preduze}e, ~ija se uprava doskora, navodno, nalazila u oro-

ste~ajna upravnica Ru`ica Miklo{ je neposredno potvrdila da takva uveravawa nisu ta~na. Ona je, naime, informisala ste~ajno ve}e da }e joj poslovna dokumentacija “Pro - bekoma” biti naknadno predata, po{to se nalazi u zrewaninskom BEK-u. Ako “Pro – bekom” i BEK nemaju nikakve veze, nije jasno {ta onda poslovna dokumentacija jednog preduze}a tra`i u drugom? @. Balaban

INTERVJU

DNEVNIK

PVI ^OVEK „TELENORA” ]EL MORTEN JONSEN

Skupqe fiksno telefonirawe Generalni direktor “Telenora” u Srbiji ]el Morten Jonsen ka`e da }e posle prodaje Telekoma “Srbija” do}i do pove}awa cena u fiksnoj telefoniji. Jonsen je ocenio da se trenutno cene u fiksnoj telefoniji ve{ta~ki dr`e na niskom nivou. – Posle prodaje Telekoma “Srbija” verovatno }e do}i do pove}awa cena u fisknoj telefoniji jer mora postojati baza za investirawe kompanije u bu-

du}nosti. Taj balans trenutno ne postoji – kazao je Jonsen. On je ocenio da, u zavisnosti od toga ko bude kupio Telekom “Srbija”, bi}e najzna~ajnija promena u “igri” na srpskom tr`i{tu. – Ne zna se ko }e kupiti Telekom “Srbija”, ali po tome kako to sada izgleda, prodaja }e se dogoditi – kazao je on, dodaju}i da }e mnogo toga zavisiti od toga ko }e biti kupac.

– Ako “Telekom Austrije” kupi srpski Telekom, na srpskom tr`i{tu }e biti dva operetera mobilne telefonije i pretpostavqam da }e u tom slu~aju “Telekom Austrije” morati da proda “Vip mobajl” jer ne mo`e se seetdi istovremeno na dve stolice – rekao je Jonsen. – Me|u potencijalnim kupcima su i “Doj~e telekom”, “Oraskom”, a bilo bi zanimqivo i nadmetati se s kompanijom “Amerika movil” prvi put na evropskom tr`i{tu.

BANKARI @ESTOKO PROTIV PREDLOGA ZAKONA O ZA[TITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA

Poziv na kriminal ili zavo|ewe reda? Zakon o za{titi korisnika bankarskih i lizing usluga trebalo bi da se na|e pred poslanicima Skup{tine Srbije do kraja ove godine pa ako pro|e proceduru, primena bi trebalo da po~ne ve} prvih dana naredne. Prve reakcije na tekst koji su zajedno napisali stru~waci iz NBS-a i Ministarstva trgovine nisu ba{ pozitivne, a bankari su osuli naj`e}u paqbu po predlo`enom dokumentu. Generalni sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} izjavio je da }e pojedine odredbe nacrta zakona o za{titi prava korisnika finansijskih usluga poremetiti stabilnost i sigurnost bankarskog sektora ukoliko budu usvojene kao {to je predlo`eno. – Problem je u tome {to su finansijske usluge izjedna~ene s trgovinom, prodajom robe, poput prodaje ode}e i obu}e – rekao je Dugali}, napomiwu}i da }e neke od tih odredbi naneti {tetu bankarskom sektoru u Srbiji. Po wegovim re~ima, odredba da klijent banke mo`e odustati od kredita 15 dana po odobravawu zajma bez ikakvih posledica i tro{kova, a po isteku 30 dana od kori{}ewa kredita mo`e vratiti glavnicu s redovnim kamatama, bez pla}awa dodatnih, neprihvatqiva je. Posebna wegova primedba odnosi se na platne kartice jer je pred-

Ukoliko se zajam odobrava uz promenqivu kamatu, u ugovoru }e morati jasno da se nazna~i od ~ega ona zavisi. Ove propise banke }e morati da primewuju retroaktivno. Zna~i da }e, kada po~ne primena zakona, odredbe va`iti i za zajmove ~ija je otplata u toku. Bankari }e morati jasno da prika`u svoje usluge u reklamama. Jasno se mora re}i koja je efektivna kamatna stopa. Ukoliko banka nudi pozajmicu s

Ka`wava NBS

Zakon stimuli{e prevare sa karticama?

log novog zakona predvideo da po gubitku ili kra|i kartice klijent pla}a najvi{e do 150 evra tro{kove zloupotrebe, a preko toga ih pla}a banka koja je karticu izdala. – To je otvoreni poziv na kriminal – rekao je Dugali}. Autori predloga zakona su, pak, objasnili da je tekst ura|en u skladu s direktivama EU, a pitawe je koje su to evropske vrednosti koje }e nam uskoro biti zagarantovane kada se Zakon usvoji i po~ne primena. Banke }e morati da pismeno a besplatno obave{tavaju klijente

o stawu na ra~unu. Isto va`i i za tok otplate kredita, i to bar jednom godi{we. Izve{taji Kreditnog biroa kao i ga{ewe kartica i teku}ih ra~una vi{e se ne}e mo}i napla}ivati. Za podizawe ve}ih iznosa s ra~una ne}e se pla}ati provizija. Naknada za odobravawe kredita mora}e da se kre}e u rasponu od pola do jednog procenta sume pozajmice. Ukoliko je zajam indeksiran, vra}a}e se po kursu po kojem je i odobren. Klijent ima pravo da u roku od 14 dana odustane od odobrenog kredita a banka nema pravo da mu za to naplati penale.

Predvi|ene su nov~ane kazne za nepo{tovawe zakona, i to do pola miliona dinara. Kazne }e izricati NBS, a za te`e propuste previ|en je prekr{ajni postupak. nula odsto kamate, mora da naglasi koji su uslovi za ovaj zajam i kakvih sve tro{kova klijent ima. Potro{a~ka organizacija skrenula je pa`wu na to da mnogo naknada i taksa pada na teret klijenta, zatim da deo koji se odnosi na takse koje banke napla}uju nije uskla|en s na{im zakonom o obligicijama. Izgleda da nas ~eka vru}a rasprava u Skup{tini. Ono {to je izvesno je da }e klijenti nakon usvajwa zakona biti vi{e za{ti}eni nego sada. D. Vujo{evi}

DOBRIVOJ ANTONI], GENERALNI DIREKTOR JP „NACIONALNI PARK FRU[KA GORA”

Zamajac razvoja Srema i Vojvodine Za dva dana JP “Nacionalni park Fru{ka gora” obele`i}e pola veka postojawa, i to u godini kada je ponovo, predlogom Vlade i odlukom Skup{tine Vojvodine, vra}eno u okriqe Pokrajine. Sporazumom o prenosu osniva~kih prava s Republike na Pokrajinu, ovo javno preduze}e, zamajac Srema i Vojvodine, dobilo je novu priliku da ne samo nastavi tamo gde su prethodnici stali ve} i unese mnoge novine i otvori se za nove investicije i ulagawe da bi se iskoristili svi potencijali, od turisti~kih, sportskih do kulturno-istorijskih, kojima raspola`e. – Na pedesetogodi{wicu progla{ewa nacionalnim parkom usamqene ostrvske planine u Panonskoj niziji – Fru{ke gore, jo{ jednom se mora ponoviti i ista}i da je ona jedan od najlep{ih predela Vojvodine i Srbije, za izuzetnim prirodnim, kulturno-istorijskim i geolo{kim nasle|em – ka`e u razgovoru za “Dnevnik” generalni direktor JP “Nacionalni park Fru{ka gora” Dobrivoj Antoni}. – Ona koje je sve u sebi to sakupila s pravom je ponela naziv panonske lepotice. Osim ~asti koja pripada za vo|ewe jednog takvog od nacionalnog intertesa va`nog preduze}a, postoji i posebna odgovornost da poverewe koje nam je prenosom nadle`nosti ukazano bude opravdano u svakom pogledu i da

se i na delu poka`e kako se doma}inski mo`e upavqati ovim dobrom i koliko koristi u privrednom razvoju mogu imati op{tine na koje se ona naslawa. z [ta je sve ura|eno tokom ove godine i u kojem pravcu se okre}e NP “Fru{ka gora”? – Zapo~eli smo niz projekata s jasnim ciqem ja~awa kapaciteta preduze}a, opremawa ~uvarske slu`be, razvoja turizma kroz ure|ewe lokaliteta, kao i onih na o~uvawu i unapre|ewu biodiverziteta. U svim projektima sara|uje se sa stru~nim i nau~nim ustanovama u Srbiji,

lokalnim samoupravama, nevladinim organizacijama i me|unarodnim partnerima. U okviru projekta “Odr`ivi razvoj Nacionalnog parka” zapo~et je rad na stvarawu preduslova i izradu prvog eko-kampa u Nacionalnom parku da bi se oja~ali kapaciteti kroz razvoj odr`ivog turizma. z Formirana je i po~ela rad radna grupa za izradu master-plana odr`ivog razvoja Fru{ke gore do 2022. godine. [ta zapravo donosi ovaj dokument? – Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine finansira projekat

Mnogo posla za {umare i lovo~uvare z NP “Fru{ka gora” prostire se na vi{e od 25.000 hektara. Va{a nadzorna slu`ba svake godine ima pune ruke posla s onima koji naru{avaju i uni{tavaju Fru{ku goru. Koliko su lovo~uvari, {umari i ostali nadzornici u ovoj godini imali posla? – Podneto je 50 prijava za bespravnu se~u i kra|u drveta u vrednosti od 860.988 dinara. U ovoj godine podneli smo i osam prijava za kori{}ewe i stavqawe u promet za{ti}enih biqnih vrsta – 911 kilograma ruskusa i 40 kilograma br{qana, ~ija je ukupna vrednost 423.160 dinara. Imali smo i tri prijave zbog bespravne ispa{e stoke. Zbog krivolova ove godine podnete su prijave protiv lica koja su odstrelila tri srne, dva srnda}a i jedno nazime. Zabele`en je napad na lovo~uvara zbog spre~avawa krivolova pa se ukqu~ila i policija koja je podnela svoju prijavu. Zbog bacawa sme}a napisana je jedna prijava. I ribo~uvari su ove godine imali posla: napisana su 49 zapisnika za rekreativni ribolov i tri prijave za grabuqawe. Oduzeto je 36 mre`a od poznatih po~inilaca i 1.517 od nepoznatih, 23 vr{ke, 25 senkera, ~etiri struka i jedna sa~ma. Zabele`ena su i ~etiri napada na ribo~uvare.

“Master-plan odr`ivog razvoja Fru{ke gore”, ~iji smo mi inicijator jer smo izradili projektni zadatak. Univerzitet u Novom Sadu je nosilac poslova. Ministarstvo `ivotne sredine Srbije finansira projekat “Diverzitet entomofaune NP \erdap – komparativna analiza s diverzitetom entomofaune NP ’Fru{ka gora’” u okviru zajedni~kog projekta “Nacionalni parkovi na Dunavu”. Obnavqawe {uma hrasta kitwaka i za{tita orla krsta{a su projekti koje finansira Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine. Rade se i projekti “Zelena ostrva”, opremawe Informacionog centra i izgrada glavnog projekta edukativnog centra. S partnerom iz Nema~ke ura|en je projekat “Teledetekcija {umskih po`ara” koji je poslat preko Evropske komisije u Brisel na verifikaciju uz zahtev za finansirawe. I mnogo drugih projekata pripada tom masterplanu, za koji je utvr|ena dinamika ostarivawa da bi na osnovu wega Pokrajinska vlada i sve op{tine koje gravitiraju ka Fru{koj gori mogle uskladiti svoje razvojne planove jer }e svi oni imati korist kada se zajedni~ki projekat do 2022. godine realizuje. z Zna~i li to da }e sve sremske op{tine na Fru{koj gori kroz realizaciju master-plana imati koristi, ali i da }e i same morati da

u planove za sopstveni razvoj uvrste NP “Fru{ka gora” kao ozbiqnog partnera koji }e im otvoriti put ka br`em razvoju? – Da, jer }e Fru{ka gora u narednih nekoliko godina postati moderan razvojni region, zna~ajan za svih devet op{tina koje joj gravitiraju, ali i za Pokrajinu i celu dr`avu. Kroz master-plan }e se obezbediti maksimalna za{tita svih vrednosti i ekolo{ka odr`ivost, ali i razvoj {umarstva, lovstva, ribarstva, p~elarstva, poqoproprivrede i, posebno, eko-turizma. Sama ~iwenica da je izrada plana poverena najistaknutijoj nau~noj ustanovi – Univerzitetu u Novom Sadu – sasvim je siguran dokaz namere Vlade Vojvo-

dine da se do|e do kvalitetnog dokumenta koji }e biti osnov investirawa i daqeg razvoja, ali ne samo na{eg preduze}a ve} i svih op{tina koje gravitiraju ka Fru{koj gori. z Nagove{tava se i da }e jedno od najlep{ih izleti{ta na Fru{koj gori, Letenka, dobiti novi sjaj i da }e postati “vojvo|ansko Kovilovo”? – Upravni odbor Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine, preko Pokrajinskog zavoda za sport, izdvojio je 65.000.000 dinara za izradu projektno-tehni~ke dokumentacije za izgradwu i rekonstrukciju Omladinskog naseqa “Letenka”. Skup{tina grada Sremske Mitrovice pre dve godine donela je program za izradu plana detaqne regulacije lokaliteta Letenka. Iste godine izra|ena je i procena izvodqivosti s idejno-programskim re{ewima kompleksa “Letenka”. JP “Zavod za uranizam Vojvodine” izradilo je plan detaqne regulacije, a Skup{tina grada Sremska Mitrovica ga usvojila. Predstoji jo{ posla da bi se ceo projekat “sklopio”, ali kada se to uradi, Letenka }e postati lokalitet na kojem }e sportisti, ali i svi drugi rekreativci, mladi i deca, dobiti idealno mesto za sport, i to kako onaj na jedan dan, tako i na du`e vreme jer }e na jednom mestu biti sportski tereni, bazeni… Q. Male{evi}


EKONOMIJA

DNEVNIK

Kompjuteri u minusu Pove}awe poreza na dodatu vrednost (PDV) za ra~unare sa osam na 18 procenata ima}e mali prakti~ni i finansijski efekat za dr`avu. Ipak to }e imati ve}i negativan efekat na gra|ane i politiku informatizacije u Srbiji, ka`e predsednik Dru{tva za informatiku Srbije Nikola Markovi}. On je istakao da je pove}awe PDV-a za 10 odsto za ra~unare, mera koja je potpuno kontraproduktivna u odnosu na politiku koja se vodi generalno.

„U svetu je trend da ra~unari pojeftiwuju, a u Srbiji }e od Nove godine ra~unari da poskupe 10 odsto za gra|ane, {to je paradoksalno“, smatra Markovi}. Prema wegovim re~ima, Srbija, u pogledu informatizacije, dosta zaostaje za zemqama Evropske unije (EU). „Sa ovakvim stepenom informatizacije te{ko }emo u EU. U EU otprilike 80 odsto gra|ana ima Internet i oko 60 odsto gra|ana ima ra~unare, a kod nas je to sve za 20 odsto mawe“, upozorio je Markovi}. Saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa Sa{a \ogovi}, komentari{u}i pove}awe PDV za ra~unare, ocewuje da to ne}e izazvati veliko negodovawe jer je stopa PDV do sada bila niska. Negativni efekat vide}e se na kupovini gra|ana, ali ne}e doprineti zna~ajnom padu (ukupne) prodaje, smatra on. Kako je rekao, do kraja godine se mo`e o~ekivati porast prodaje ra~unara i ra~unarske opreme, a to }e dopuniti dr`avnu kasu. U ministarstvu finansija Srbije ka`u da }e PDV na kompjutere, ju`no vo}e i usluge hotelskog sme{taja biti pove}an sa osam na osamnaest odsto. Pove}awe PDV, prema proceni Ministarsva finansija, done}e dodatni prihod u buxetu za 2011. godinu od oko 1,5 milijarde dinara.

PREDSEDNIK PKS MILO[ BUGARIN

Gra|ani nisu osetili rast BDP-a Porast BDP-a prakti~no se nije ni osetio na rast standarda stanovni{tva, ka`e predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin. On dodaje da, sa druge strane, imamo oko 26 odsto nezaposle-

Valuta

koja je namewena izvozu“, ka`e Bugarin i dodaje da pove}awe izvoza za Srbiju predstavqa jedini izlaz iz ove te{ke situacije. On navodi da je „potrebno i pove}awe stranih direktnih

investicija - izme|u 3,5 i pet milijardi dolara, poboq{awe ambijenta za poslovawa privrednika, kako stranih, tako i doma}ih, kao i ulagawa pre svega u energetiku, infrastrukturu i poqoprivredu“.

Od sve buke samo dve izmene za penzije Nakon {to je Vlada Srbije krajem oktobra povukla iz skup{tinske procedure predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, on se sa samo dve konkretne izmene vra}a pred poslanike Skup{tine Srbije da bi, jer je to jedan od uslova, bio usvojen pre 22. decembra, kada o posledwoj tran{i novca za Srbiju odlu~uje bord MMF-a. U protekla dva meseca vodili su se nekakvi pregovori i razgovori sindikata i Vlade, ali je na kraju “veliki “ dogovor o spasu za sada{we i budu}e penzionere, kako su to obe}avali sindikati, izostao jer je svima jasno predo~eno da novaca za bilo kakvo ubla`avawe ve} utvr|enih pravila o penzijama nema. Jedino u ~emu je postignuta saglasnost, a svoj blagoslov na to dao je i MMF, jeste da minimalna penzija ne mo`e biti mawa od 27 odsto prose~ne zarade u Srbije i da se pomerawe starosne i radne granice za `ene odlo`i na dve godine, odnosno da ta pravila krenu 2013. godine. Drugim re~ima, `ene }e naredne i 2012. godine jo{ mo}i da idu u penziju s 35 godina radnog sta`a i 53 godine `ivota, a nakon toga sledi postepeno pove}awe, svake godine po ~etiri meseca, da bi na kraju i{le u penziju s 38 godina radnog sta`a i 58 godina `ivota. Sve ostalo u predlogu zakona ostaje isto kao i junu, kada

Podse}a se i da su ministri Duli} i Qaji} obe}ali da }e, odmah po potpisivawu, ovaj posebni kolektivni ugovor postati obavezuju}i pravni akt za sva preduze}a i zaposlene u grani gra|evinarstva i industriji gra|evinskog materijala. Potpisivawu granskog kolektivnog ugovora, prisustvova}e, kako je najavqeno i predsednik Unije poslodavaca Srbije Neboj{a Atanackovi} i ~lanovi pregovara~kih timova sindikata radnika gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala Srbije, granskog sinidkata gra|evine, gra|evinskog materijala, drvne industrije i putne privrede „Nezavisnost“ i UPS-a.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

nih i rast nezaposlenih za 1,5 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. „To zna~i da mi izlaz moramo da tra`imo u otvarawu novih radnih mesta, reindustrijalizaciji i pove}awu proizvodwe

POVRATAK POVU^ENOG ZAKONA O PIO U SKUP[TINSKU PROCEDURU

Kolektivni ugovor za gra|evince Kolektivni ugovor za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog matarijala Srbije potpisa}e sutra reprezentatitivni sindikati i Unija poslodavaca Srbije (UPS), saop{teno je iz UPS-a. Sve~anom potpisivawu granskog kolektivnog ugovora za ovu privrednu granu prisustvova}e i ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} i ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}. „Potpisivawe ovog ugovora predstavqa korak napred ka ostvarivawu realnog socijalnog dijaloga, kao jednog od uslova iz poglavqa 19. Upitnika o ispuwenosti uslova za pristupawe Srbije Evropskoj Uniji“, navodi se u saop{tewu.

ponedeqak20.decembar2010.

Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,2490

104,3360

106,7350

101,9360

Australija

dolar

1

76,0610

77,6133

79,3984

75,8282

Kanada

dolar

1

76,3848

77,9437

79,7364

76,1510

Danska

kruna

1

13,7243

14,0044

14,3265

13,6823

Norve{ka

kruna

1

12,9506

13,2149

13,5188

12,9110

[vedska

kruna

1

11,3334

11,5647

11,8307

11,2987

[vajcarska

franak

1

80,2454

81,8831

83,7664

79,9998

V. Britanija

funta

1

119,8980

122,3450

125,1590

119,5310

SAD

dolar

1

76,7922

78,3594

80,1617

76,5571

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 12. 2010. godine

Vojno postaje civilno Jedna od najve}ih izmena predlo`enog zakona je uvo|ewe vojnih osiguranika u sistem “civilnog” penzijskog i invalidskog osigurawa. Finansijsko poslovawe Fonda PIO obavqa}e se putem dva podra~una: za vojne osiguranike i za ostale, a nakon godinu dana preko jednog ra~una. Fond PIO }e od Nove godine preuzeti imovinu, obaveze, kapital i zaposlene na poslovima penzijskog i invalidskog osigurawa Fonda SOVO.

Konditori `ele strategiju Vlasnik kompanije „Pionir“ i „Alko grupe“ Miroqub Aleksi} izjavio je da bi dr`ava trebalo da posveti vi{e pa`we razvoju konditorske industrije, a za to je neophodna izrada dugoro~ne strategije u kojoj }e ta industrija biti prepoznata kao prioriet. Konditorska industrija ima vrhunsku tehnologiju, kadrove i kvalitetne proizvode, ali ne uspeva da se zna~ajnije nametne na stranim tr`i{tima zbog previsokih cena sirovina i repromaterijala koji je ~ine nekonkurentnom, rekao je on je u intervjuu za decembarski broj lista „Korak“ u izdawu Privredne komore Srbije (PKS). Aleksi} je naglasio da su i pored postoje}ih te{ko}a, zbog ote`anih uslova poslovawa, konditori uspeli da u spoqnotrgovinskoj razmeni ostvare suficit. „Za devet meseci ove godine, zakqu~no sa septembrom, u spoqnotrgovinskoj razmeni ostvaren je suficit od 47,3 miliona dolara, {to je za 9,5 miliona dolara, ili 25 odsto vi{e od vi{ka ostvarenog u pro{loj godini. Moram da naglasim, da su kapaciteti ove industrije znatno ve}i od doma}ih potreba pa moramo biti orijentisani na izvoz“, rekao je Aleksi}. On je precizirao da konditroska industrija vi{e od jedne tre}ine svojih proizvoda izvozi, od ~ega ~ak je plasman 90 odsto proizvoda ostvaren na tr`i{tima zemaqa - ~lanica CEFTA.

je upu}en u Skup{tinu Srbije. To, pak, zna~i da }e se penzije samo naredne i 2012. godine pove}avati u istom iznosu u kojem budu rasle plate u javnom sektoru, a nakon toga }e se uskla|ivati samo s tro{kovima `ivota. U predlog nije u{la odredba na kojoj su sindikati posebno insistirali, da penzije ne mogu biti mawe od 60 odsto prose~ne plate u Srbije, mada je svima jasno da }e, ne odmah, ali za nekoliko godina, penzije padati u odnosu na rast plata. Ni{ta se ne mewa ni kod ve} utvr|enih pravila za starosni uslov za radnike s beneficiranim sta`om pa }e tako mnogi koji su do sada imali uve}ani radni

sta` to pravo izgubiti, dok }e drugima biti pove}ana starosna granica za odlazak u penziju a beneficije ostavqene. Oko 6.000 radnika koji su progla{eni tehnolo{kim vi{kom, posebnom uredbom Vlade Srbije bi}e penzionisani, ali wih nema u predlogu o izmenama i dopunama Zakona o PIO jer je proceweno da je to oblast koju penzione reforme ne treba da ure|uju. Dakle, predlog izmena Zakona o PIO dodatno poo{trava uslove za penzionisawe, ali i na~in uskla|ivawa penzija. One }e se, naime, i daqe uskla|ivati dva puta godi{we, 1. aprila i 1. oktobra, ali }e procenat wihovog rasta biti znatno mawi nego do sada. Me|utim, te stro`e mere krenu}e tek 2013. godine, s obzirom na to da predlog sadr`i odredbu po kojoj }e se one dogodine i 2012. uskla|ivati s rastom plata. Sindikati tvrde da postoji dogovor s Vladom Srbije, mada to zvani~no nigde ne pi{e, da se prati odnos penzija i plata te da, ukoliko prose~na penzija padne ispod 60 odsto, dr`ava interveni{e. Koliko je zaista realno to o~ekivati, s obzirom na to da je Vlada odbila da takvo pravilo unese u zakon jer bi je to onda zaista obavezivalo, oseti}e penzioneri nakon 2013. kada penzije po~nu u stvarnom `ivotu sve mawim procentom da prate plate. Q. Male{evi}

5

Ve}i porez na imovinu Uve}ane ra~une za porez na imovinu 2011. }e dobiti svi, bez obzira na imovinsko stawe, ali uve}awe ne}e biti ve}e od 60 odsto u odnosu na re{ewe za 2010. Posle vi{enedeqnog naga|awa kako }e izgledati nova formula za obra~unavawa poreza na imovinu gra|ana, Ministarstvo finansija je kona~no objavilo predlog zakona. Ono {to ipak mo`e da ute{i, jeste ~iwenica da ra~un gra|ana u 2011. godini mo`e da bude ve}i maksimum 60 odsto u odnosu na ovu godinu. Prema aktuelnom modelu obra~unavawa poreza, na stan od 80 kvadrata, olak{ica na osnovu starosti je 70 odsto, pa je tako godi{wi porez oko 8.000 dinara. Prema novoj formuli obra~unavawa poreza, amortizacija je maksimum 40 odsto, {to zna~i da }e ra~un za porez na imovinu u 2011. iznositi oko 13.000 dinara.

Probni „fijat” 2011. godine Rekonstrukcija fabrike automobila „Fijat“ u Kragujevcu bi}e zavr{ena u prvoj polovini 2011. godine, najavio je generalni direktor kompanije „Fijat automobili Srbija“ \ovani de Filipis i dodao da }e prvo test vozilo novog modela „Fijata“ biti proizvedeno do kraja slede}e godine. De Filipis je precizirao, u intervjuu Tanjugu, da }e probno vozilo novog modela automobila, koji }e se proizvoditi u dve verzije - sa pet i sedam sedi{ta, „si}i sa proizvodne trake“ do kraja 2011. godine, a serijska proizvodwa }e po~eti na prole}e 2012. godine. Proizvodwa novog vozila }e biti locirana samo u fabrici u Kragujevcu, {to zna~i da }e taj poptuno novi model biti sli~an onome {to je ranije ura|eno u Poqskoj sa drugim modelom „Fijata“ koji se proizvodi samo u toj zemqi, kazao je de Filipis.

RAZVOJNA BANKA SAVETA EVROPE S 32 MILIONA EVRA POMA@E IZGRADWU STANOVA ZA SIROMA[NE

Socijalni kvadrat do 700 evra

U Vladi Srbije je s predstavnicima 12 lokalnih samouprava: Zaje~ara, Zrewanina, Kikinde, Kragujevca, Kraqeva, Kru{evca, Ni{a, Pan~eva, Pirota, Smedereva, U`ica i ^a~ka potpisan preliminarni sporazum o realizaciji izgradwe 1.700 stanova za socijalno stanovawe. Stanovi }e se graditi kreditom Razvojne banke Saveta Evrope od 32 miliona evra, uz u~e{}e gradova i op{tina, tako da je ukupna vrednost projekta oko 50 miliona evra. – U planu je izgradwa oko 1.800 socijalnih stanova na teritoriji Republike i to }e biti veliki gra|evinski poduhvat – ka`e ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli}. – [to je ve}i grad i ima vi{e so-

{aju s izgradwom jeftinih stanova, odnosno masovnom stanogradwom. Pomo}nik ministra Neboj{a Jawi} ka`e da je izgradwa socijalnih stanova nastavak aktivno-

Neprofitne agencije vuku pare Ministar Oliver Duli} ka`e da o~ekuje da }e sve one lokalne samouprave koje su do sada formirale neprofitne agencije za socijalno stanovawe dobiti deo para da bi socijalna izgradwa po~ela slede}e godine. On ka`e da jeftini stanovi (u okviru masovne stanogradwe), ~ija izgradwa je ve} po~ela, nisu socijalno stanovawe, ve} su to stanovi koji se grade za tr`i{te, a bi}e jeftiniji od tr`i{nih, a istog kvaliteta. On smatra da je „veoma va`no da u svim gradovima u kojima postoji velika tra`wa za stanovima i nerealna disproporcija izme|u cene kvadrata na tr`i{tu i realne cene, dr`ava kao investitor u|e na tr`i{te, da podigne kvalitet gradwe i spusti tr`i{nu cenu“. cijalnih problema, ima}e i ve}e gradili{te. Me|utim, gra|ani socijalno stanovawe ne treba da me-

sti Ministarstva na {irewu dostupnosti stanovawa, a stanovi }e biti nameweni porodicama koje

ne mogu pod tr`i{nim uslovima do}i do krova nad glavom. Od prvih 1.700 stanova za prodaju je planirano 1.200, po ceni izme|u 600 i 700 evra po kvadratu, a uslovi }e biti definisani zakonom o socijalnom stanovawu i kriterijumima koje propi{u op{tine. Kamatna stopa za kredite na 24 godine ne}e prelaziti ~etiri posto, a prose~na mese~na rata bi}e od 120 do 200 evra po doma}instvu. Jawi} ka`e da }e ostalih 500 stanova biti nameweno porodicama koje nisu kreditno sposobne, a koje }e mo}i da ih zakupe po 40 do 80 evra mese~no. ^im Skup{tina Srbije ratifikuje potpisani sporazum, izgradwa mo`e po~eti, {to se o~ekuje odmah po~etkom idu}e gra|evinske sezone. Stanove }e dodeqivati lokalne samouprave, a izgradwa je poverena op{tinskim i gradskim stambenim R. Dautovi} agencijama.


6

BERZA

ponedeqak20.decembar2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Ja~i dinar oslabio akcije NIS-a Ve} mesecima akcije Naftne industrije Srbije su najzanimqivije na doma}em finansijskom tr`i{tu, ali je protekle sedmice, za razliku od prethodnih nedeqa, cena skliznula na 480 dinara, {to predstavqa pad od 1,6 odsto na nedeqnom nivou. Razlog za povla~ewe tra`we brokeri potencijalno vide i u izrazitom ja~awu dinara tokom nedeqe koji se na me|ubankarskom tr`i{tu prometovao i ispod 104 dinara za evro. Naime, kada ve}inski vlasnik NIS-a bude otkupqivao akcije, wihova cena bi}e vezana za evro, pa ovo ja~awe dinara svakako ne odgovara onim investitorima koji nameravaju da na kratak rok zarade na trgovini hartijama doma}e naftne kompanije. S druge strane, Komisija za hartije od vrednosti za utorak 21. decembar najavila je da }e odr`ati konferenciju za me-

Akcija

dije na kojoj }e biti re~i o javnoj ponudi za preuzimawe akcija NIS-a odnosno o postupku, pravima i obavezi akcionara. Posmatrano u evrima promet na Beogradskoj berzi ove nedeqe iznosio je 5,63 miliona evra {to je pad prometa u odnosu na pro{lu sedmicu od 15,7 odsto. Pad prometa prati i znatno smawewe broja transakcija, i taj pad je na nedeqnom nivou 45,5 odsto, navode brokeri. Uprkos padu prometa oba indeksa bele`e rast vrednosti i to Beleks 15 nedequ zavr{ava na nivou od 673,10 poena, {to predstavqa plus od 1,6 odsto u odnosu na pro{lu nedequ, dok Beleks lajn trgova~ku nedequ zavr{ava na nivou od 1.293,62 poena {to na nedeqnom nivou iznosi pove}awe od 0,62 odsto. Najve}i rast vrednosti ove nedeqe ostvarili su Imlek od

Posledwa cena

11,09 odsto, prate ga prioritetne akcije Duvanske industrije Ni{ sa rastom od 5,23 odsto dok je na tre}em mestu Veterinarski zavod iz Subotice sa skokom cene od 4,75 odsto. Gubitnike nedeqe predvode u`i~ki Putevi sa padom cene od 13,9 odsto, Globos osigurawe iz Beograda ~ije su akci-

Vrednost prometa (din)

AIK banka, Ni{

3.598

162.247.914

NIS, Novi Sad

480

133.456.201

Imlek, Beograd

2.214

24.677.080

Agro, Dobanovci

600

15.180.000

AIK banka, Ni{

1.300

13.242.179

je jeftinije 10,68 odsto, i autoprevoznik Lasta sa padom od 9,09 odsto. Prvo mesto na listi najtrgovanijih zauzima ni{ka AIK banka sa prometom od 162,2 miliona dinara dok je NIS s pro{lonedeqnog prvog mesta skliznuo na drugu poziciju sa 133,4 miliona prometa. Na visokom petom mestu po prometu nalaze se prioritetne akcije AIK banke sa 13,2 miliona dinara prometa. Uzrok solidnom prometu le`i u ~iwenici da se bli`i 31. decembar koji je i prese~ni dan za dividendu. Strani investitori uzeli su 47,6 odsto u ukupnom prometu dok su na kupovnoj strani akcija pokazali dosta vi{e optimizma od doma}ih ulaga~a i uzeli velikih 60,4 odsto. V. ^v.

PROMENA NA^INA GLASAWA U ME\UNARODNOM MONETARNOM FONDU

„Cigla” }e biti glasnija Me|unarodni monetarni fond navodi da je savet guvernera odobrio reforme kojima }e zemqama u usponu biti ustupqeno ve}e pravo glasa u fondu. "To }e rezultirati preno{ewem vi{e od {est odsto kvota na dinami~ne privrede u usponu i zemqe u razvoju i vi{e od {est odsto sa previ{e predstavqenih zemaqa, na one koje su premalo predstavqene u MMFu", navedeno je u saop{tewu te institucije. Glasa~ki udeli u MMF-u imaju veliki zna~aj jer pru`aju zemqama mogu}nost da uti~u na odluke o kori{}ewu novca koji se pribavqa putem uplata zemaqa ~lanica. MMF je saop{tio da }e 10 ~lanica sa najve}im glasa~kim udelima ubudu}e biti SAD, Japan, vode}e sile u usponu - Kina, Brazil, Indija i Rusija, kao i Francuska, Nema~ka, Italija i Britanija. Davawem ve}eg prava glasa zemqama kao {to

su Kina i ostale privrede u usponu, "ova reforma }e omogu}iti da se u Fondu boqe odrazi realnost", kazano je u saop{tewu.

nim slovima, dobile nadimak BRIK, {to na engleskom zna~i cigla. Zemqe u usponu su u posledwih pet godina ve} dobile ve}u

Ve}i uticaj na politike MMF-a dobi}e Brazil, Rusija, Indija i Kina Svakako najve}i dobitnici su velike svetske ekonomije u razvoju: Brazil, Rusija, Indija i Kina. Ove ~etiri nove privredne sile ve} su, po po~et-

ulogu u MMF, ali preraspodela glasa~kih prava predstavqa veliko preure|ewe svetskog ekonomskog poretka, uspostavqenog u vreme osnivawa MMF

posle Drugog svetskog rata. MMF je kazao da }e ove izmeni oja~ati "legitimitet i efikasnost" te institucije. Izmene tako|e udvostru~avaju kvote finansijskog doprinosa ~lanica MMF, ~ime se resursi te institucije pove}avaju na oko 733,9 milijardi dolara po sada{wim kursevima, ukazao je Fond. Slede}i korak je ratifikacija predloga za preraspodelu kvota od strane ~lanica MMF, {to u mnogim slu~ajevima zahteva odobrewe u parlamentima tih zemaqa. MMF je ukazao da }e wegove ~lanice "preduzeti sve napore kako bi se taj proces okon~ao do jeseweg godi{weg sastanka MMF i Svetske banke u oktobru 2012". "Pozivam sve na{e ~lanice da {to br`e preduzmu korake, neophodne za usvajawe ovog paketa u dogovorenom roku", izjavio je izvr{ni direktor MMF Dominik Stros-Kan.

Olak{ice za Amerikance Ameri~ki predsednik Barak Obama je potpisao zakon o produ`ewu poreskih olak{ica, nakon dogovora koji je postigao sa republikancima. Tim novim zakonskim paketom se va`ewe 10 godina starog zakona o poreskim olak{icama, koji treba da istekne 1. januara, produ`ava za jo{ dve godine, a zakon o isplata naknada za nezaposlene za godinu dana. Obamina administracija `elela je da produ`i va`ewe tog zakona, ali samo na pojedince koji zara|uju do 200.000 dolara godi{we, odnosno 250.000 dolara za bra~ne parove, dok bi za najbogatije Amerikance takve

olak{ice bile ukinute. Republikanci su se sve vreme protivili tom planu i tra`ili da zakon bude produ`en u celini, {to zna~i i za bogate. Po{to su na kongresim izborima 2. novembra osvojili ve}inu u Predstavni~kom domu i pove}ali brojnost u Senatu, republikanska blokada zna~ila bi prestanak va`ewa tog zakona za sve Amerikance, {to zna~i i za sredwu klasu, koju su demokrate nastojale da za{tite svojim predlogom. Kako se procewuje, novim zakonom }e planirani prihodi u buxet SAD biti mawi za 858 milijarde dolara. O~ekuje se da taj pa-

ket obezbedi bar kratkoro~ni podsticaj ameri~koj ekonomiji, ali i pove}a nacionalni dug od 14 hiqada milijardi dolara koji se, kako neki strahuju, pribli`ava opasnom nivou. Ameri~ki ministar finansija Timoti Gajtner ocenio je da je "ovaj zakon dobar za ekonomski rast, za radna mesta, za porodice koje rade i one iz sredwe klase i za poslovni sektor koji `eli da investira i pove}a broj zaposlenih". Kongres je `urio s izglasavawem zakona, jer poreske olak{ice, uvedene 2001. i 2003. za vreme administracije Xorxa Bu{a, isti~u 31. decembra.

DNEVNIK

Napredovali i evro i berze Akcije na svetskim tr`i{tima su na kraju radne sedmice oja~ale, delimi~no podstaknute poskupqewem sirovina usled slabqewa dolara. Evro je, pak, napredovao prema dolaru nakon pove}awa poslovnog poverewa u Nema~koj u decembru na najvi{i nivo od 1991. zahvaquju}i sve ja~em doma}em sektoru koji poma`e nema~koj ekonomiji da napreduje br`e od ostalih slabijih ~lanica zone evra. U petak je prinos na irske i portugalske obveznice sni`en nakon {to je agencija za kreditne rejtinge "Mudis" snizila rejting Irske o|ednom za pet stepeni , na Baa1 sa negativnom prognozom, uz upozorewe da bi

moglo do}i do daqeg sni`ewa ukoliko Dablin ne uspe da stabilizuje svoju situaciju s dugom. Na valutnom tr`i{tu je evro oja~ao na 1,3311 dolar nakon {to je institut Ifo, sa sedi{tem u Minhenu, objavio da je poslovno poverewe u nema~koj pove}ano u decembru, tre}i mesec uzastopce. Nema~ki indeks akcija Daks oja~ao je ove godine vi{e od 17 odsto, nadma{iv{i rast ostalih velikih indeksa. Svetske akcije, merene indeksom MSCI vorld, od po~etka ove godine poskupele su vi{e od osam odsto, {to je, me|utim, mawe od rasta od 12,8 procenata koji je ostvario indeks privreda u usponu.

Indeksi spustili cenu nafte Sirova nafta je na kraju radne nedeqe na berzi u Wujorku pojeftinila na gotovo dvonedeqni minimum usled slabqewa berzanskih akcija, {to se kosi sa pokazateqima da ekonomski oporavak u SAD uti~e na smawewe nagomilanih zaliha goriva. Cena ameri~ke "lake" nafte za terminsku isporuku u januaru je na Wujor{koj robnoj berzi pala na 87,01 dolar za barel, dok je u isto vreme evropska "brent" nafta za isporuku u februaru na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila na 91,03 dolara za barel, prenela je agencija Blumberg. Protekle sedmice je cena nafte pala za ukupno 0,8 odsto, a

pro{le za 1,6 odsto. Na pojeftiwewe nafte je danas najvi{e uticalo slabqewe indeksa na berzama hartija od vrednosti, me|u kojima je i evropski indeks "Stoks Jurop 600". Nafta bi ove sedmice mogla da pojeftini zbog spekulacija da }e ameri~ko Ministarstvo energetike objaviti podatak o rastu zaliha te sirovine, nakon {to je ove nedeqe zabele`en najve}i pad zaliha u posledwih osam godina. Ve}ina analiti~ara koje je anketirala agencija Blumberg o~ekuje da }e nafta slede}e sedmice pojeftiniti, dok ~etvrtina prognozira da }e cena tog energenta porasti.

VESTI „Tviter” vredi 3,7 milijardi Veb sajt za slawe kratkih poruka "Tviter" je pove}ao kapital za 200 miliona dolara, u okviru transakcije kojom je vrednost kompanije dostigla 3,7 milijardi dolara. To je dosad najve}e pove}awe kapitala Tvitera, a nova finansirawa poti~u od fonda KPCB i ve} anga`ovanih investitora. "Tviter" je saop{tio i da su u wegov upravni odbor u{la dva nova ~lana. To su Majk Mekju, izvr{ni direktor personalizovanog digitalnog ~asopisa "Flip bord" koji po~iva na dru{tvenim mre`ama i ima potporu Tvitera i Dejvid Rozenblat, nekada{wi izvr{ni direktor reklamne platforme "Dabl klik" koju je 2008. godine kupio Gugl. Tviter, koji je formiran jula 2006. godine i na dan 1. novembra 2010. godine je imao 175 miliona korisnika, jedan je od najpopularnijih dru{tvenih sajtova, zajedno sa Fejsbukom, ~ije poslovawe investitori budno prate i nadaju se na kraju wegovom ulasku na berzu.

Ni luka ni sukwica Jedna od vode}ih {vajcarskih banaka - UBS banka uvela je novi, stro`i kodeks obla~ewa, kojim se radnicama zabrawuje da nose uske sukwe i ve{ta~ke nokte. U uputstvu na oko 40 stranica, do najsitnijih detaqa je opisan izgled "prikladno odevenog" radnika, odnosno radnice, od glave do pete, ukqu~uju}i oblik frizure, du`inu sukwe i boju ~arapa. Prema tom novom pravilniku, `ene ne bi smele da nose vi{e od sedam komada nakita, koji mora da bude diskretan, niti da nose kratke i uske sukwe koje "previ{e zate`u zadwicu". Pravilnik, tako|e, upozorava zaposlene da ne smeju da koriste jake parfeme, niti da se ose}aju po belom i crnom luku ili duvanu.

Kina kupuje po svetu Kineske direktne investicije u nefinansijske sektore 122 zemqe sveta dostigle su u 11 meseci ove godine 47,56 milijardi dolara. To je ne{to mawe od 47,8 milijardi dolara u istom periodu 2009, saop{tilo je ministarstvo trgovine te zemqe. Direktne kineske inve-

sticije u 2.786 preduze}a u svetu uglavnom su odlazile u Hongkong, Australiju, SAD i Rusiju. Najve}i deo investicija ulo`en je u sektore rudarstva, industrije, saobra}aja i usluga. Ukupne kineske direktne investicije u nefinansijske sektore drugih zemaqa u posledwih pet godina, zakqu~no sa 2010, dosti}i }e 220 milijardi dolara, pri prose~nom godi{wem rastu od 30 odsto. Time }e Kina izbiti na peto mesto u svetu po tom pokazatequ, {to je poboq{awe za 13 mesta u odnosu na listu od pre pet godina.

Slova~ka ne odustaje od evra Ministar spoqnih poslova Slova~ke Mikula{ Dzurinda je kategori~no izjavio da ne dolazi u obzir da Slova~ka odustane od evra. "Dozvolite mi da ka`em, odustajawe od evra u Slova~koj ne dolazi u obzir", kazao je Dzurinda. Burnu raspravu o evru u Slova~koj je pokrenuo predsednik Parlamenta, lider liberala, partnera u vladi premijerke Ivete Radi~ove, Rihard Sulik koji je izjavio da bi Slova~ka trebalo da prestane da naivno veruje u pri~e evropskih zvani~nika i pripremi rezervni "plan B" - povratak na krunu. "Evro je dobra stvar. Gre{ka je u nama, ne u zajedni~koj valuti. Politi~ari pozajmquju pare da se svide bira~ima. Zato nije dobro mewati pare ve} lo{e politi~are", rekao je Duzurinda.

Irska izlazi iz bunara Irska je u tre}em tromese~ju ostvarila skroman privredni rast, zahvaquju}i tome {to je jak izvoz uspeo da neutrali{e pad doma}e potro{we. U saop{tewu irskog ministarstva finansija se navodi da je bruto doma}i proizvod (BDP) te zemqe u tri meseca zakqu~no sa septembrom porastao za 0,5 odsto, nakon negativnog rasta od minus jedan odsto u prethodnom kvartalu. Uprkos tome {to je rast bio skroman, vlada u Dablinu je istakla taj podatak kao dokaz da Irska nije u opasnosti od drugog talasa recesije i da je na putu da ispuni stroge uslove navedene u paketu pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda.


Kontejneri za stanovawe postradalima Grupa preduzetnika okupqena oko DTD „Ribarstvo“ iz Ba~kog Jarka, najve}eg preduze}a u op{tini Temerin, gradona~elniku Kraqeva predala je na kori{}ewe dva kontejnera za stanovawe nastradalih u zemqotresu. Pre nego {to su doneli odluku o ovoj donaciji, preduzetnici su na ~elu s generalnom direktorkom „Ribarstva“ Mirjanom Srijemac posetili Kraqevo i okolna mesta i u razgo-

voru s gradona~elnikom Qubi{om Simovi}em saznali da im je ova vrsta pomo}i najpotrebnija. - Dok se ne zavr{e popravke ku}a, neophodno je smestiti najugro`enije porodice. Potrudili smo se da nabavimo privremeni sme{taj s ugra|enim sanitarnim ~vorom i tu{ kabinom, koji je u datim uslovima najhumanije re{ewe - rekla je Srijemac. Q. Na.

Humano ve~e medicinara

„Stazama jednog boema”

Humanitarno ve~e za pomo} Kraqevu pod nazivom „Umetnost za Kraqevo“ bi}e odr`ano sutra u 19 ~asova u amfiteatru dva Medicinskog fakulteta. U organizaciji pojedinih studenata tog fakulteta a uz pomo} Saveza studenata i Dekanata, na ve~eri poezije u~estvuju docent dr. Gordana Boji}, bend Medicinskog fakulteta i gitarista Vladimir Torbica. Fakultet se nalazi u Hajduk Veqkovoj ulici 3. A. L.

Promocija kwige autora Dragi{e Gileta Sekuli} “Stazama jednog boema”, koja se sastoji iz dva dela, odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Galeriji “Prometej”, na Trgu Marije Trandafil 11. Pored autora u~estvova}e i izdava~ Zoran Kolunxija i tambura{ki orkestar Mileta Nikoli}a. I. D.

Novosadska ponedeqak20.decembar2010.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 10 do 12 sati Avgusta Cesarca od broja 1 do 15 i 15a. Futog: od 8.30 do 11 sati deo Ulice Sowe Marinkovi}. Struja }e biti iskqu~ena u okviru redovnog odr`avawa mre`e.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

KASNI GRADWA [OSO „MILAN PETROVI]” NA NOVOM NASEQU

Nova {kola ni do Nove godine? ^ELNICI „SPENSA” PREGOVARAJU SA ZAKUPCIMA

Mawa kirija pod znakom pitawa

Rukovodstvo „Spensa” i predstavnici zakupaca lokala u Centru sasta}e se ove nedeqe, kako bi se razmotrila mogu}nost smawewa cene zakupa. Naime, poznato je da trvewe na relaciji menaxment „Spensa” - zakupci traje ve} godinama, najvi{e oko cene zakupa lokala i otplate dugovawa. Novi v.d direktora „Spensa” @ivko Popov ka`e da su dosada{wi pregovori dobro napredovali i da su oni zakupcima ponudili otpis kamate za dugovawa u ovoj godini, pod uslovom da se 30 odsto glavnice duga

plati do 24. decembra, a ostatak u narednih {est meseci. Kako ka`e, zakupci su ovom ponudom bili zadovoqni, dodav{i da su tra`ili i da cene zakupa lokala ne poskupquju, ve} da u narednom periodu ostanu na nivou iz ove godine. Pored toga, wihov predlog je bio i da se cene zakupa smawe za 50 procenata, ali Popov ka`e da je to previ{e.. Po wegovim re~ima, razmatra}e se mogu}nost da se cene smawe za bar deset ili dvadeset procenata, jer re{ewe treba da zadovoqi obe strane. B. M.

V REMEPLOV

Tra`ili osnivawe Ma|arske ~itaonice Senatori Paul Herger i Gavril Polzovi} zatra`ili su 20. decembra 1844. od Magistrata dozvolu da popi{u sve gra|ane koji `ele da stupe u ~lanstvo Ma|arske ~itaonice koju su nameravali da osnuju. Trebalo je da to bude {kola ma|arskog jezika, i to ne jeftina. Predvi|eno je da pristupnica iznosi 10 forinti srebra, a toliko i godi{wa ~la-

narina. To je bilo vreme bujawa velikoma|arskih ideja i odgovaraju}eg delovawa. Recimo, svi ~inovnici i ostali zaposleni nema|ari, zakonom su obavezani da u slu`bi koriste samo ma|arski jezik, umesto do tada zvani~nog latinskog. ^ak su i mati~ne kwige u pravoslavnim crkvama morale da budu pisane na ma|arskom jeziku. N. C.

Nova [kola za osnovno i sredwe obrazovawe “ Milan Petrovi}” na Novom nasequ, ipak, nije zavr{ena do kraja novembra, a kada }e biti, jo{ uvek se ne zna. Zamenik direktora “Poslovnog prostora” Sr|an Crkvewakov za “Dnevnik” ka`e da radovi kasne, te da ~ak ni svi spoqni radovi nisu zavr{eni, poput parternog ure|ewa. Da li }e sve mo}i da bude gotovo do Nove godine, Crkvewakov nije mogao da potvrdi. Kada je izgradwa po~ela, krajem 2009. godine, rok za zavr{etak radova bio je septembar ove godine. Prema re~ima direktora “Poslovnog prostora” Marka Cvijana do pomerawa rokova do{lo je usled lo{ih vremenskih prilika pro{le zime. U izgradwu nove {kole, koja se nalazi na uglu ulice Seqa~kih buna i Bate Brki}a, ulo`eno je oko 165 miliona dina-

ra. Kada bude gotov ovaj objekat ima}e 8.000 kvadratanih metara i bi}e opremqen po svim standardima neophodnim za boravak dece s invaliditetom. [kola je projektovana po principima dizajna sa specijalizovanim rehabilitacionoterapeutskim celinama. Za u~enike je predvi|en i internatski sme{taj, s kapacitetom od 40 le`ajeva, a {kolu bi trebalo da poha|a izme|u 500 i 600 |aka. Za tretman motori~kih poreme}aja kod dece predvi|en je bazen za hidroterapiju, kinezi-sala i elektroterapeutski blok, za u~enike s o{te}ewem vida tiflo kabinet i adekvatne senzorne sobe, a one sa o{te}ewem sluha audio-kabinet i specijalizovane u~ionice. U ovu {kolu }e i}i deca razli~itog tipa ometenosti, ali }e u woj biti organizovane i dokvalifikacije, prekvalifikacije, edukaci-

je i programi inkluzivnog karaktera. Planirano je da se u {koli izgradi polivalentna sala za edukacije, konferencije, seminare, koncerte, predstave i sli~no, kao i radionice za

prakti~nu nastavu u 15 obrazovnih profila sa prodajnouslu`nim prostorom, u~ionice, kabineti, fiskulturna sala, u~ionica i sportski tereni na otvorenom. A. Vidanovi}

ARHEOLO[KA ISKOPAVAWA NA DELU NOVE DEONICE BULEVARA EVROPE

Bili smo ovde i pre 70 vekova Arheolo{ki tim Zavoda za za{titu spomenika kulture zavr{io je iskopavawa na delu lokaliteta na Sajlovu preko kojeg }e pre}i nova deonica Bulevara Evropa. Iskopan je veliki deo pokretnih i nepokretanih dobara koja dokazuju kontinuirano naseqavawe ovog prostora unazad 7.000 godina. Ipak, tu poslu arheologa nije kraj. - Zavr{ili smo deo poslova po ugovoru, sada ostaje da se sve dokumentuje i analizira, {to je obiman posao. Tako|e, s obzirom da se arheolo{ki lokalitet na Sajlovu prostire na 10 hektara, na{i }e arheolozi i naredna dva meseca raditi na terenu – rekao je za “Dnevnik” direkotor Zavoda Milan \eran. Prona|ena pokretna dobra }e, kako obja{wava ]eran, nakon obrade i konzervacije biti predata Muzeju grada, u kojem }e ona biti i predstavqena javnosti. Lokalitet na Sajlovu lociran je na staroj, visokoj obali

Dunava, a planirana saobra}ajnica preseca lokalitet i staru obalu u zoni izme|u Novog grobqa i Rumena~kog puta. Na tom su potesu prona|eni ostaci ku}a karakteristi~nih za ovo podru~je, delovi izgorelih stambenih objekata, ulomci ku}ne grn-

~arije, nekropole, delovi radioni~kog materijala, kamenog i ko{tanog alata, `rvwa i ko{tani ostaci doma}ih `ivotiwa. Preliminarno datovawe iskopanih nalaza na terenu se`e od praistorije, od vremena neolita i najstarijih zemqoradni-

ka koji su `iveli na ovom prostoru pre 7.000 godina, preko naseqa iz kasnoanti~kog i potom sredwovekovnog perioda. S obzirom na to da su ova istra`ivawa ra|ena po svetskim standardima, postavqawem arheolo{kog kampa s odli~nom organizacijom, name}e se pitawe, u skladu s tim standardima, ho}e li ovakvo nalazi{te dobiti tretman kakav zaslu`uje. Sajlovo bi moglo da postane turisti~ka atrakcija, kada bi se izgradio arheolo{ki park u kojem bi mogla da budu pokazana i sva zna~ajna nepokretna dobra. Propu{teno je da se zbog nedostatka novca, sli~na stvar u~ini na Petrovaradinskoj tvr|avi kada je 2002. godine prona|en neandertalac. Ovaj vredni nalaz ostao je i daqe duboko u zemqi. Sli~na situacija desila se i 2007. godine prilikom arheolo{kih istra`ivawa u Katoli~koj porti. A. Vidanovi}

Koncert u ~ast velikom Bramsu U okviru serije koncerata pod nazivom “U ~ast velikom Bramsu” u Sinagogi }e ve~eras u 20 sati nastupiti istaknuti violinista Jovan Kolunxija i jedan od najboqih {vedskih pijanista Patrik Jablonski. Oni }e publici predstaviti sonate za violinu i klavir Johanesa Bramsa. Ulaz je besplatan. D. B.

c m y


ponedeqak20.decembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Na ludi kamen stalo 18 parova Blizanci: Selena i Strahiwa - Vesne i Gorana @ivanovi}a, Milan i Anastasija - Milene i Predraga Sen}anskog, Jovana i Danilo - Helene i Dragana Jovanovi}a, Julijana i Nikolina - Tawe Jojki}-Polovine i Dejana Polovine, Reqa i Ogwen - Bojane Raki}- Miti} i Zorana Miti}a.

De~aci Milo{ - Nikoline Kova~ i Milo{a Pavela, Mihajlo - Vere i Stipana Patari}a, Nemawa Sowe i Zorana Kuki}a, Andrija - Jelene i Bojana Oroa, Kosta - Bojane i Zorana Gali}a, Jovan - Radmile i Zorana Jovanovi}a, Aleksa Vesne i Lazara Jovi}a, Lav - Tatjane Milo{evi} i Bojana Terzina, Nikola - Nade i Radenka Veselinovi}a, Maksim - Silvije i Dra{ka Kova~evi}a, [enol - Xejrane i [ejvata Qajkoa, Aleksa - Nata{e i Milo{a Paripovi}a, Mihajlo - Tijane i Velibora ^alije, Aleks - ^ile i Arpada [tefanige, Matej - Bojane i Paneta Baji}a, Veqko - Vere i Dragana Samca, Bo{ko Sawe i Mirka Kondi}a, Milan - Mirjane i Milenka Na{aga}ina, Jakov - Jovane i Branka Jeli}a, Ivan - Smiqane i Sr|ana Teofanova, Strahiwa - Ane i Slobodana Gavrilovi}a, Nemawa - Biqane Xaki} i Gorana Elesina, Miwa - Ru`ice i Vlada @ivkovi}a, Du{an - Verice Vagner - Mla|enovi} i Zorana Mla|enovi}a, Wego{ - Edite i Branka Kne`evi}a, Ugqe{a Jelene i Marka Marku{e, Kristian - Katarine i Zoltana Kuglia, Andrej - Sawe Majstorovi}Rali} i @eqka Rali}a, Milan - Jelke Barac i Radoslava Ostoji}a, Du{an - Milice i Sa{e Markovi}a, Du{an - Darice i Milana Faranova, Stefan - Katarine i Slobodana Jovina, Miqan - Sanele i Dragana Slivke, Milo{ - Jovane i Todora Kosovca, Ivan - Dragane i Du{ana

Bunovi}a, Nikola - Tatjane An|eli}-Joveli} i Stojana Joveli}a, Mihajlo - Brankice i Mi}a Vi{ni}a, Luka - Nade i Radoslava Panteli}a, Andrej - Sla|e i Milovana Mihajlovi}a, Aleksandar - Branke i Miroslava Tasi}a, Vuk - Qiqane Srugar i Radovana Srugara, Filip - Maje i Nenada [trbca, Mihajlo - Marije ^ubjak i Jove Baji}a, Vojin - Ivane Risti}-An|elovi} i Milana An|elovi}a, Matej - Bojane i Igora Maji}a, Du{an - Jelene i \or|a Simi}a, Du{an - Tamare i Milana Vukovqaka, Leon - Mime Ba{i} Palkovi} i Marka Dragi}a, Vuk - Brankice i Milana Matijevi}a, Vawa - Manuele i Aleksandra Mladenova, Petar - Ivane i Velibora Mijanovi}a, Milenko - Zorice i Dimitrija Kati}a, Luka - Jovanke Simi}-Jovi{evi} i Nemawe Jovi{evi}, Stefan - Jovane i Nikole ^alo{evi}a, Sa{a - Ivane i Vladimira Piksijadesa, Vukadin - Bojane Struwa{ i Radeta Bo`ovi}a, Stefan - Sla|ane Pavlovi} i Zorana Kalabi}a, Marko - Sne`ane i Darka ^akqu{i}a, Martin - Ane i Janka Babjaka, Luka Leone Ili}ove i Jovice Ili}a, Strahiwa Aleksandre \uri} i Mi}a Luki}a, Stefan Milijane i Marka Pili}a, Dejan - Kristine i Aleksandra Petrovi}a, Goran - Branke i Steva Ja}imoskog, Viktor - Iboje i Borisa Monara, Tadej - Gordane i Damira Bogdana, Vladeta Ksenije i Vladana Zlati}a.

Ven~ani Vesna Vrba{ki i Velibor Vrba{ki, Jasmina Jan~i} i Marjan Lazi}, Julka Predin i Milorad @ori}, Marija Priji}-Sladi} i Milorad Qeskovac, Suzana Kataleni} i Fatmir Ga{i, Maja Gaji} i Dragan ^umi}, Qiqana Ili} i Dejan Mandi}, Maja Janka i Igor Skeli}, Tawa Maksi} i Predrag Kne`evi}, Du{ica Repac i Vladimir Ili}, Sawa Nedi} i Predrag Danilovi}, Darka Kojadinovi} i Du{an Jankovi}, Marijana Jeli} i Ivan Mojsilovi}, Isidora Doki} i Ivan Borov~anin, Helena Hrwak i Jovan Ili}, Anamarija Kemive{ i Dalibor Somer, Ranka Li~ina i Novica @ivkovi}, Marina @eki} i Filip Sto{i}.

Petrovi}i: Aleksandar, Kristina, Marina i prinova Dejan

Devoj~ice Milica - Julijane i Radovana Tubina, Anastasija - Jovane i Zorana Milin~i}a, Duwa - Kristine i Dejana Ostoji}a, Jana - Ksenije i Borisava Jankovi}a, Lana - Maje i Dejana Mihajlovi}a, Dragana - Jelene i Branislava Jegarca, Jelena - Tijane i Danka Borovi}a, Milena - Biqane i Miroslava Jovanovi}a, Andrea - Jasmine i Nikole Jem{i}a, Sara - Dijane i Sa{e Grive, Mirjana - Olgice Horwak -Uro{ev i Save Uro{eva, An|ela - Nikoline i Nikole Vajagi}a, Emilija - Svetlane i Elmira Alajbegovi}a, Kalina - Tawe i Ga{e Kruni}a, Duwa - Sawe i Sr|ana Kirilovi}a, An|elina Du{anke i Dejana Makivi}a, Katarina - Mirjane i Kornela Coceka, Aleksandra - Zorice i Dejana Stankovi}a, Lana - Tawe i Vase Livopoqca, Mila - Milane i Nenada Tati}a, Dragana - Jasmine i Dragana Budi}a, Milica - Danijele i Slobodana ]urguza, Mina - Jelene Dostani} i Sa{e Kuki}a, Isidora - Zorice i Darka Simi}a, Mia - Biqane i Velibora Jandri}a, Medina - Ivane Stefanovi} i Adisa Delime|ca, Marta - Aleksandre Eri} - Bukarice i Nemawe Bukarice, Milica - Qubice i

Marka ^upi}a, Alisa - Adriene Fekete i Dragana Medi}a, Na|a - Isidore i Nemawe Bo{kovi}a, Ema - Oline Dor~ove i Ivana Dor~e, Nikolina Sawe i Dragomira Te{anovi}a, Lena - Jelene i Dragana Stojanovi}a, Jovana - Milane i Nikole \ermanova, Duwa - Jasmine i Du{ana Pilipovi}a, Ma{a - Jelene i Jovana @ivkova, Valentina - Tatjane i Darka Rojke, Sofia - Bojane i Milana Kalo{trovi}a, Ma{a - Marijane i Jova Vu~ijaka, Marija - Maje i Du{ana Milutinova, An|ela Svetlane Markovi} i Bora Topi}a, Milica - Jovanke i Sa{e \eki}, Milica - Dragice i Gorana Grbi}a, Zorana - Danijele i Vitomira Uro{eva, Teodora - Qiqane i Milivoja Stojanca, Vi{wa Violete i Marka Rogo`arskog, Na|a - Nikoline i Milenka Kova~evi}a, Tawa - Sne`ane i Rajka Cvjetkovi}a, Lana - Vesne i Bori{e Radulovi}a, Damjana - Tijane i Branka Vaguri}a, Tijana - Biqane i Mi{ka Kordi}a, Haqime - \emiqe ]izmoli i Rasima Qamia, Una - Jovane Dutine-Je~menica i Mladena Je~menice, Nina - Nata{e Dejanovi} - Dan~etovi} i Sretena Dan~etovi}a.

Umrli Jovanka Vezili} ro|. Subotin (1956), Vladimir Simni} (1943), Du{an Marinkovi} (1937), Pavle Blatwicki (1935), Bogdan Bosan~i} (1932), @eqko Brkanli} (1953), Radosava Vozar ro|. Bawac (1924), Predrag Pavlovi} (1948), Andrija Mezei (1925), Sofija Jovanov ro|. Zlatarev (1924), Stanko Balaban (1927), Vasilija Brajovi} (1938), Slobodan Kresovi} (1922), Ro`a Vikor ro|. Veg{e (1923), Bo{ko Ranitovi} (1925), Ivan Atlas (1947), Radmila Kangrga (1921), Marko Kula{ (1932), Josip Molnar (1927), Svetlana Nestorovi} ro|. Maletin (1960), Dragan Popov (1960), Vladan Jovanovi} (1937), Qubinka Prodanovi} ro|. Vasi} (1948), Svetozar Stojanovi} (1924), Envera Kostelnik ro|. Bajramovi} (1935), Manda Dizdar ro|. Jaj~evi} (1933), Marija Horvat ro|. Peri{ki} (1931), Roza Ba~lija ro|. Malagurski (1922), Vlado Bursa} (1954), Pero Stupar (1931), Darinka Jovi} ro|. Nikola{evi} (1926), Quban ^akara (1938), Dragica Zlojutro ro|. Jovanovi} (1927), Milan Ivan~evi} (1934), [tefanija ]esarov ro|. Lovri} (1928), Melanija Stankovi} ro|. Tu~ev (1932), Jo`ef Pece (1935), Natalija Giduruci} (1925), Vladimir Risti} (1925), Zorica Kajgani} ro|. [arabok (1935), Toma` Kohn (1950), Milija Maja Janka i Igor Skeli}

Te{anovi} ro|. Markovi} (1925), Ana Mesaro{ ro|. Ko~i~ka (1935), Milica Obradovi} (1951), Miodrag Stojkov} (1927), Teodor A~anski (1929), Milica Dimitrov ro|. Kne`evi} (1933), Ana Radoj~i} ro|. Momi} (1920), Nada Stojanovi} ro|. Borovnica (1953), Mileva Bo{kovi} ro|. Dragosavac (1948), Stanija Vujinovi} ro|. Vulin (1926), Lazar Petrovi} (1927), Du{an Ivkovi} (1936), Mara \uki} (1924), Radmila Bognar ro|. Ivkov (1926), Jelena Kindernaj ro|. Terek (1922), Nikola Smiqani} (1941), Perka Macut ro|. Bogunovi} (1930), Anka Po~u~a ro|. Gu{avac (1933, Milena Krwetin ro|. Mandari} (1956), Vida Kati} ro|. Matijevi} (1932), Bo`o Blagojevi} (1959), Radomir Pani} (1933), Du{an Medi} (1955), \oka Kalu|erski (1930), Jevto Sre}o (1934), \or|e Nikoli} (1957), Du{an Popovi} (1930), Milo{ ^abrilo (1948), Sabira [utrak ro|. Mustaf~e (1926), Milan Ostoji} (1933), Vladimir Palan~anin (1953), Milojko Kuzmanovi} (1953), Dragan Rodi} (1946), Anica Agner ro|. [kuqan (1918), Miqa Drakuli} ro|. Nedi} (1950), Milena Radeta ro|. Radeta (1948), Vera Plav{i} (1948), Jelisavka Savin ro|. Lazi} (1938), Ilija Japunxa (1952), Marija Berec ro|. Na| Abowi (1956).


c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak20.decembar2010.

9

GSP I STRU^WACI ODMERAVAJU JAVNI GRADSKI PREVOZ

Nove linije za Telep i Adice? U pro{irewe i redefinisawe gradskih autobuskih linija, kako najavquju iz Gradskog saobra}ajnog preduze}a “Novi Sad” krenu}e se posle ura|enih ekspertiza Zavoda za urbanizam i Katedre za saobra}ajne sisteme Fakulteta tehni~kih nauka. Studija bi, kako saznajemo, trebalo da bude gotova uskoro i iz GSP-a svaki dan o~ekuju kona~ne rezultate. - Preliminarni podaci ka`u da 40 odsto putnika u gradu

mora presedati, {to pokazuje da mre`a autobuskih linija nije najboqe postavqena. Posle dobijenih rezultata zna}emo na koji na~in bi trebalo redefinisati mre`u linija i treba li, eventualno uvoditi nove. Telep i Adice bi mogle dobiti jo{ jednu liniju, sa autobusima maweg kapaciteta – rekao je asistent sa Katedre za tehnilogije transportnih sistema FTN-a Milan Simeunovi}.

U~enici Saobra}ajne {kole “Pinki” su u oktobru jedan dan bele`ili podatke o broju putnika na svim gradskim i prigradskim linijama. Kako za “Dnevnik” ka`e {ef sektora za razvoj GSP-a Branko Desnica dobijene informacije prosledili su u Zavod za urbanizam i na saobra}ajni odsek Fakulteta tehni~kih nauka. On o~ekuje, da nakon stru~nih procena, po~ne zajedni~ki projekat redefinisawa mre`nih linija.

Novi Sad je posledwih godina pretrpeo veliku urbanizaciju, a izgradwom dva nova bulevara potrebe za novim autobuskim linijama postale su sve izra`ajnije. - Posebnu pa`wu moramo obratiti i na infrastrukturne mogu}nosti samih naseqa i dobro odlu~iti koje ulice su pogodne za prolazak autobusa – zakqu~io je Simeunovi}. A. L.

SREMSKI KARLOVCI

O POSLOVAWU KOMUNALNIH FIRMI U OVOJ GODINI

U „Toplani” velik minus, u „Lisju” plus Mada je do kraja godine ostalo desetak dana, a zavr{ni ra~uni u firmama o ovogodi{wem poslovawu treba da budu gotovi tek krajem februara naredne godine, ve} sada se mo`e naslutiti kako }e gradske komunalne firme zavr{iti 2010. godinu.

upirala prstom na gubitke ovog preduze}a, koji su pre dve i po godine bili daleko mawi. Lane je JKP „Zelenilo“ imalo gubitak od oko deset miliona dinara. U firmi su oprezni i nisu `eleli da iznose procene za 2010 godinu, pravdavaju}i to

stoje u odnosima firme i zakupaca zbog neredovnog pla}awa kirije za lokale. Ti nauru{eni odnosi pri~alo se u javnosti znato ote`avaju poslovawe „Spensa”. Gubitak u poslovawu }e ostvariti JKP „^isto}a“. Pro{le godine je minus iznosio oko 54 miliona dinara, a i u prvom polugodi{tu ove nastavqen je trend lo{eg poslovawa, pa je tako za {est meseci minus na ra~unu bio oko 37, 5 miliona dinara.

dine dobit sigurno ne}e biti tolika, ve} prognozira da }e ra~un biti u plusu svega pet do deset miliona, i to zbog valutne klauzule, negativnih kursnih razlika i obra~una amortizacije. U 2009. godini „Stan“ je imao gubitak od oko 32 miliona dinara, a u 2008. godini ~ak 288 miliona. Taj iznos nije fakti~no stawe te godine, ve} kumulacija od ranije. Me|u komunalcima „Lisje“ i „Informatika“ tr~e ispred ostalih. U „Lisju“ ka`u da je

Ove godine „Spens” }e ostvariti dobit od oko pola miliona dinara, {to pomalo deluje nestvarno, po{to je lane preduze}e zabele`ilo gubitak od oko 84,2 miliona dinara

Nema sumwe da }e „Novosadska toplana” biti {ampion u gubicima. Trenutan dug od oko 930 miliona dinara te{ko da }e mo}i da se „ispegla” do kraja ove poslovne godine. Pretpostavqa se da }e minus na ra~unu ove firme biti znatno ve}i od onoga {to se javnosti servira. Podse}awa radi, „Toplana“ je gubitke imala i lane, a upravo je ova gradska vlast prilikom preuzimawa kormila upravqawa javnim resursima u Novom Sadu

~iwenicom da imaju nenapla}enih potra`ivawa i dugove koji oni treba da namire prema drugima. Ono {to ohrabruje jesu podaci koji dolaze sa „Spensa”. Naime, procena firme je da }e preduze}e ove godine ostvariti dobit od oko pola miliona dinara, {to pomalo deluje nestvarno, po{to je lane preduze}e zabele`ilo gubitak od oko 84,2 miliona dinara. Ove godine dosta se govorilo o problemima koji po-

^ITAOCI PI[U SMS

Kao i lane i ove godine gubita{ }e biti i Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“. Gubitak }e biti, pretpostavqa se, na lawskom nivou oko stotinu miliona dinara. U JKP „Stan“ su {trajkovali zbog minimalca koji radnici primaju ve} godinu dana. Razlog za kresawe zarada je lo{a finansijska situacija. Ali ra~un nije tanak, ako se pogleda polugodi{we poslovawe. Po kwigama je ostvarena dobit od 75 miliona dinara, ka`e direktor Sektora za finansijske i kwigovodstvene poslove Goran Ze~evi}. On dodaje da na kraju go-

rano govoriti o tome koliki }e saldo zabele`iti na kraju ove godine, jer im je ostalo da zavr{e i naplatu nekoliko zna~ajnih poslova. Ipak, navode da }e dobit biti bar pola miliona dinara. I lane su pogrebnici dobro radili, ostvariv{i dobit preko dva miliona dinara. „Informatika“ je pro{le godine bila na dobitku, ostvarila je neto dobit od 17.727 dinara, a nema sumwe da tako ne}e biti i ove. Me|utim, u „Informatici“ ne}e unapred da ka`u na koju sumu ra~unaju ove godine. Z. Deli}

065/47-66-452

Po{tujte radno vreme! Molim nadle`ne u Domu zdravqa Novo naseqe da ne{to preduzmu po pitawu po~etka rada, da se po{tuje bar ono {to su sami istakli - va|ewe krvi od 7 do 9 ~asova za decu, a sestra se le`erno pojavquje u 7.20? 064/6654... *** Ja stalno pi{em da je Petrovaradin peti to~ak na kolima, ali nekada i on zatreba, obavezno o izborima. Dobro je {to se gra|ani polako bude. ^estitam 0644471... 060/1367... *** E stvarno ste dosadni sa tom pokradenom strujom! Boqe napi{ite kako Informatika potkrada. Za stan od 26metara kvadratnih sam dobio za komunalije 6.000 dinara. Malo li je? 063/7244... *** U pravu ste 063/523 nije lepo pquvati po Titu i wegovima jer su deo na{e istorije, a u odnosu na ove {to nas sada vode bili su savr{eni, a ina~e ovi {to su sada na ~elu dr`ave uporno truju na{u omladinu da su jo{ uvek i za sve lo{e krivi oni od pre: Milosevi}, Tito, Kara|or|evi}i i tako redom.... 064/1202...

*** Po{tovani gospodine 063/7490... va{a vest, da je ~e{ka Vlada ministrima i premijeru smawila plate na ~etiri godine, nije zarazna bolest, te ne treba o~ekivati da se i na{a Vlada inficira od ^e{ke. Na-

{i ministri su se vakcinisali od takvih zaraznih i invazionih bolesti... Zdravo jako su otporni! S’po{tovawem! 063/523... *** Po{tovana redakcijo, hvala vam {to ste imali hrabrosti da pi{ete o radnici Gerontolo{kog centra koja nije usamqen

slu~aj. Drage kolege, podr`imo na{u koleginicu jer danas ona, sutra mi!! 063/8236... *** Taj pangasius je vrsta ribe iz prqavih reka Vietnama, a nikako nije som! Al {ta zna raja!! 062/263...

*** I radijatori zovu novog direktora! Dobri su na{i radnici-majstori koji otklawaju havarije. Dopadaju mi se jer kukaju zajedno sa nama, potro{a~ima Novosadske toplane 98,8 odsto. 066/9405...

*** Skup{tina grada je 21.09.2009 godine donela re{ewe da se trg na Podbari nazove po kompozitoru i etnomuzikologu Savi Vukosavqevu. Do danas nisu postavqene table sa nazivom niti ku}ni brojevi, {to ~ini veliki problem stanovnicima trga. Ko je nadle`an da to sprovede i da li }e neko zbog nemara odgovarati? 063/8550... *** Tekst u Dnevniku „Korupcija hara javnim nabavkama” podstakao me da se zapitam koliki je bio honorar grupe Van Gog, kad su posledwi put imali koncert, a to se mo`e proveriti po ugovoru i na osnovu pla}enog poreza. 062/8338... *** Predla`emo komadanta op{tinske vatrogasno-spasila~ke brigade, ul. Jovana Subotica 11 iz Novog Sada, druga Dragoslava Klisuru, za Februarsku nagradu. Grupa zabrinutih gra|ana zbog veoma, veoma lo{eg stawa za{tite od po`ara u na{em gradu. 066/9405... *** U pravu je 06564 ali krivac je na{a Maja, koja je potpisala ugovor i prevarila Devi}a i Novosa|ane, jer sad treba drugi da re{e. 064/2952...

U biblioteci kwigama tesno Broj kwiga u biblioteci “Branko Radi~evi}” u Sremskim Karlovcima, koja radi kao ogranak novosadske Gradske biblioteke, danas je tri puta ve}i nego kada je pre 30 godina otvorena. Ako se zna da je taj prostor prilikom adaptacije za biblioteku pre tri decenije projektovan za 7.500 kwiga, logi~no je pitawe kako je tako veliki broj naslova uop{te stao u wu. Svaki slobodni kutak iskori{}en je za odlagawe kwiga, ~ak su na nekim policama one poslagane jedna na drugu, mimo pravila struke, kako bi se dobilo na prostoru. Me|utim, situacija sa nedostatkom prostora sada je izra`enija nego ikad. Paketi sa novim naslovima stoje neotpakovani, jer bibliotekarka nema gde da ih stavi. - Prinu|ena sam da sugra|ene, koji rado poklawaju kwige, odbijem, {to im jako te{ko pada – obja{wava biliotekarka Suzana Sigeti. – Samo ove godine bilioteka je bogatija za 713 primeraka. Jedan od na~ina da se do|e do jo{ malo prostora za kwige jeste da se police postave na mestu koje nam sada slu`i kao ~itaonica. Zaposleni u ovoj bibiloteci se ve} dugi niz godina bore i s drugim neda}ama. Prozori su

dotrajali i ne dihtuju, elektroinsatalacije su u toj meri lo{e da zbog ukqu~ewa jedne od dveju termoakumulacionih pe}i, uvek dolazi do kratkog spoja. Za grejawe se koristi samo jedna i to ne u punom kapacitetu, pa je prili~no hladno. Ra~unar nije prikqu~en na internet, a neophodan je jo{ jedan da bi ~lanovi mogli da pretra`uju. Prema pre|a{wem dogovoru izme|u Gradske biblioteke i nadle`nih u karlova~koj op{tini, biblioteka u Karlovcima ostala je pod okriqem Gradske biblioteke, mada po zakonu lokalne samouprave treba da se staraju o svemu kada je bibliote~ka delatnost u pitawu. Raniji poku{aji sada{we garniture na vlasti u Karlovcima da se obezbedi drugi adekvatniji prostor za biblioteku nije urodio plodom, ali je zato bila uspe{na potraga za novcem za rekonstrukciju. Kako saznajemo u op{tini, ove godine je u Fondu za kapitalna ulagawa obezbe|eno devet miliona dinara za adapaciju. Me|utim, kada }e po~eti rekonstrukcija nisu znali da nam ka`u, jer to zavisi od dinamike pla}awa u Fondu, te projektne dokumentacije za koju je zadu`en Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture. Z. Ml.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Komi~ni „Poranio Milorad” Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak kwige “Poranio Milorad” Duleta Nedeqkovi}a. Re~ izdava~a: Protagonisti ovog sumanutog, moglo bi se re}i porodi~nog romana su izvesni Milorad i wegov daleki potomak Aleksandar. Ako je prvi gotovo mitski srpski seqak s po~etka pro{log veka, drugi je savremeni sofisticirani profesor sociologije na Filolo{kom fakultetu, a ujedno i mangup, mitska a`daja dana{wih dana. Dok Milorad svoju komunikaciju sa svetom obavqa dovikuju}i se s brda na brdo, Aleksandar to obavqa mejlovima i sms-porukama. Pa opet, uprkos ~itavom burnom veku koji se poslagao izme|u wih kao debeo, nepremostiv zid, i askur|el Milorad i wegov potomak Aleksandar mu~e istovetnu mu-

ku. Preplitawe istovetnih dilema i strahova dvojice junaka u drasti~no razli~itim vremenima i okru`ewima, obezbe|uje onu uskome{alu sr`, sam zamajac urnebesno komi~nog romana “Poranio Milorad”. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. V.

Promocija kwige o Tozi Veselinovi}u Kwiga Jove Vukovi}a “Toza – bombarder sa Salajke” o `ivotu i delu jednog od najboqih novosadskih i jugoslovenskih fudbalera Todora Toze Veselinovi}a, bi}e predstavqena sutra u 17 sati u prostorijama MZ “Salajka”, u [ajka{koj 26. Promociji }e prisustvovati pored autora i akter kwige Toza Veselinovi}. Z. Ml.


ponedeqak20.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

UZ PRISTANAK ODBORNIKA SO VR[AC

Gradi}e se fabrika vode u Pavli{u

Zajedni~ki snimak `irija i najuspe{nijih kulinara

ZAVR[EN PREDNOVOGODI[WI BE^EJSKI BEKSPO

Medova~a zasladila sajam BE^EJ: Prema o~ekivawu, posledweg dana sajma BEKSPO u sportskoj dvorani OSC „Mladost” bilo je najzanimqivije. Tome su doprineli Festival medova~e, kulinarsko takmi~ewe u kuvawu srne}eg paprika{a i nagradna igra. Svako je skuvao na sebi svojestven na~in izuzetno ukusan specijalitet od srnetine. @iri u sastavu Aleksandar Pavlovi}, Vladimir Pe{kanov, Nada Sretenovi} i Nikola Cerovi} nije imao lak posao. Epitet „zlatni srnda}” pripao je Rajku Spaji}u, drugoplasiran je bio Goran Popov, a tre}e mesto osvojio je Zdravko Li~ina.

Imaju}i u vidu da se prvi put odr`ava, Festival medova~e s 16 uzoraka rakije opravdao je o~ekivawa. Najvi{e razloga za radost imao je Jovan Velicki iz Be~eja, ~ija je firma „Vo}waci Velicki” u~estvovala s tri uzorka medova~e i pripala su joj prva dva mesta, a tre}i uzorak je podelio ~etvrto i peto mesto. Medaqa i poklon paket za tre}e mesto pripali su Neboj{i Vojnovi}u iz Ba~kog Gradi{ta. OSC „Mladost” tradicionalno je velikim peharom nagradio najure|eniji {tand sajma, ovog puta pehar je otputovao u Ma|arsku, jer je nagradu dobio {tand atraktivne bawe Morahalom. V. Jankov

Radovi 118 autora ZREWANIN: Ovogodi{wi Salon „30 sa 30„ bi}e otvoren ve~eras, u 19 ~asova, u Savremenoj galeriji Zrewanina, a izlo`bena postavka obuhvata radove 118 likovnih stvaralaca iz zemqe i inostranstva. Na konkurs, koji su po peti put organizovali Savremena galerija, Kulturni centar i autor projekta, akademski slikar Milu-

tin Mi}i}, pristigli su radovi vi{e od 200 autora. Izbor radova za Salon sa~inio je `iri u ~ijem sastavu su, pored autora projekta, bili urednica u Kulturnom centru Nada Pani} i akademski slikar Milenko A}imovi}. Odluku o nagra|enim autorima `iri }e saop{titi na otvarawu salona. @. B.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Alisa u zemqi ~uda” (18), “[i{awe” (19.45), “Jedi, moli, voli” (21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma “, “Nestajawe” i “Ka}ina sestra” (od 20), “Drugi svetovi” (22)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Pera Dobrinovi}”: “]elava peva~ica” (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a “Moment of muvment” (do 1. februara). Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka; “Neki vidovi apstraktnog slikarstva u Srbiji posle 2000. godine”, autor Vasilije B. Suji} (do 26. novembra)

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Igwat Da{ka Devi} (1937) u 10.30 ~asova, \ur|inka Lazara Mi{kov (1925) u 11.15 – ispra}aj, Slobodan Milana Rusov (1948) u 12 – ispra}aj, Stana Mileta Radi} (1931) u 12.45, Zorica @arka Dragovi} (1927) u 13.30, Jelena Jovana Pinter (1918) u 14.15, Oskar Janka Ki{ (1928) u 15, Radojica – Lale ^edomira Nikitovi} (1955) u 15.30 ~asova. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu u 13 ~asova bi}e sahrawena Katalin Aleksandra Daniel (1949).

VRAC: Odbornici SO Vr{ac usvojili su odluku da se naredne godine u Pavli{u izgrade postrojewa za pre~i{}avawe i industrijsku proizvodwu vode. Za te namene odbornici su jednoglasno usvojili ugovor o pru`awu komunalnih usluga za vodosnabdevawe i kanalizaciju izme|u op{tine i komunalca „Drugi oktobar”, kao i trilaterarni ugovor o kori{}ewu sredstava nema~kog KFW-a iz Frankurta na Majni, kao i republike i op{tine Vr{ac i „Drugog oktobra”, zatim poseban ugovor o sprovo|ewu ugovora o zajmu i finansirawu izme|u nema~kog KFW-a i republike Srbije. Odbornici su podr`ali ovakve odluke, a {ef odborni~ke grupe „Vr{a~ka regija-

evropska regija” Rajko Miqkov je rekao da vrednost ove investicije iznosi {est miliona evra. Od toga kredit od Nemaca iznosi 3,6 miliona evra, sa 6,17 odsto kamate godi{we, dok je 2,4 miliona donacija Nema~ke ili Evropske unije. Ostatak od 250 hiqada evra obezbedi}e |e se iz samodoprinosa ili iz drugih izvora. Predsednik op{tine ^edomir @ivkovi} je ocenio da je kreditna linija iz Nema~ke dobijena pod veoma povoqnim uslovima i da }e se izgradwom fabrike vode na najboqi na~in do}i do pija}e vode koja zadovoqava najstro`ije standarde o wenom kvalitetu. Vr{~ani se ve} vi{e decenija snabdevaju vodom za pi}e iz bunara kraj Pavli{a i

ona je po svom kvalitetu zadovoqavala kriterijume i zakonom utvr|enih normativa. Svojevremeno je i ovda{wa pivara za evropski nagra|eno pivo „{ampion” koristila vodu iz Pavli{a i weno pivo je bilo veoma tra`eno. Direktor komunalnog preduze}a „Drugi oktobar” Qubisav [qivi} je tine rekao da je jo{ daleke 1961. godine u Pavli{u izbu{eno 26 bunara, od koji se koristi17. To zadovoqava potrebe Vr{~ana, potro{wa vode jeskoro prepolovqena, veliki broj preduze}a je zatvoren. Ipak i toj vodi ima mangana i amonijaka, pa je izgradwa fabrike za preradu vode preka potreba. R. Jovanovi}

ZAVR[ENI RADOVI NA MOSTU KOD NOVOG KNE@EVCA

Preko Tise opet na dve trake NOVI KNE@EVAC: Uo~i minulog vikenda i sne`nih padavina zavr{eni su radovi na rekonstrukciji mosta na Tisi kod Novog Kne`evca, gde je saobra}aj ponovo uspostavqen na obe kolovozne trake. Za vrame radova izvo|enih od strane novosadske RJ „Mostogradwe” iz Beograda, koji su trajali od juna ove godine, saobra}aj se odvijao naizmeni~no jednom trakom i bio je regulisan semaforom. Radove na rekonstrukciji mosta finansiralo je JP „Putevi Srbije”. [ef gradili{ta Marko Jeftovi} iz „Mostogradwe” ka`e da su za pola godine obnovqne obe prilazne konstrukcije sa banatske i ba~ke obale, zamewene su sve dilatacione sprave koju su bile dotrajale, sanirani su betonski delovi mosta, postavqeni su novi asfaltni kolovoz, slivnici, pe{a~ka staza i za{titna ograda. Radovi su trajalio ne{to du`e nego {to je prvobirno planirnao zbog nepredvi|enih naknadnih po-

Most na Tisi kod Novog Kne`evca

slova, a tako|e i {to se u vreme radova nije obustavqan saobra}aj preko mosta na regionalnoj saobra}ajnici koja spaja severni Banat i Ba~ku. Nastavak radova na rekonstrukciji mosta predvi|en je za idu}u godinu, kada vremenski uslovi dozvole. Prema re~ima {efa gradili{ta Jeftovi}a, u planu je da se radovi obave na glavnoj konstrukciji mosta, odnosno oja~awe ~eli~nog dela konstrukcije, zamena no-

ADA: Doma}ini {estog me|unarodnog festivala rakije „Panalko 2010” koji se naizmeni~no svake godine odr`ava u Kawi`i i Adi, ovog puta bi}e A|ani, pa je po~eo prijem takmi~arskih uzoraka proizvo|a~a, koji traje do 20. decembra. Uzorci se preuzimaju svakog dana od 8 do 20 sati u restoranu „Laguna” u Adi (Ulica S. Kova~evi}a 33). Predsednik Organizacionog odbora Nandor Adanko ka`e da u konkurenciju za ocewivawe dolaze u obzir sve vrste prirodnih vo}nih rakija, izuzev onih sa ve{ta~kom aromom, a uz prijavu, potrebna je dostava i pola litre rakije uz uplatu kotizacije od 500 dinara, za {ta se dobija i ulaznica za petognevni novogodi{wi program koji se priprema u centru Ade na isteku ove godine. Me|unarodni stru~ni `iri ocewiva}e uzorke rakije 21. i 22. decembra u restornau „Laguna”, a dodela nagrada najboqim proizvo|a~ima predvi|eno je 30. decembra u 16 ~asova, pod {atrom u centru Ade. Proizvo|a~u najboqe rakije na festivalu uz sve po~asti sleduje i nov~ana nagrada od 20.000 dinara. Detaqnije informacije mogu se dobiti i telefonom u restoranu „Laguna” 024/853-220. M. Mr.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Foto M. Mitrovi}

sa~a koji su korodirali, izrada pe{a~ke staze, oja~awe ve{aqki zbog toga {to se most quqa prilikom prelaska vozila, popravka kolovoznih plo~a koje su u lo{em stawu.i bi}e ura|ena nova hidroizolacija i antikorozivna za{tita. Prvi put posle izgradwe mosta na Tisi izme|u Kawi`e i Novog Kne`evca, koji je zavr{en 1975. godine, obavi}e se wegovo farbawe, tako da }e biti u potpuno novom ruhu. M. Mitrovi}

Pobedniku 20.000 dinara

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

11

PLANIRA SE IZGRADWA STO SOCIJALNIH STANOVA

Kvadrati po neprofitnim cenama

Nikola Kusovac poku{ava da animira kupce

SLAB ODZIV NA HUMANITARNU AUKCIJU U VRBASU

Umetni~ke slike po po~etnoj ceni

VRBAS: Dvostruki jubilej Udru`ewa likovnih umetnika Vrbasa, koje ove godine slavi ~etiri decenije postojawa, koliko postoji i manifestacija „Jesewi likovni salon”, vrbaski umetnici su proslavili tako {to su svom gradu poklonili svih 45 radova koji su izlo`ewni na ovogodi{wem salonu. Radovi tridesetak likovnih stvaralaca ponu|eni su prethodnog vikenda na javnom nadmetawu koje je organizovano u likovnoj galeriji Kulturnog centra, a sav prihod namewen je fondu za izgradwu pravoslavnog hrama u centru Vrbasa. Licitacija slika, koju je vodio istori~ar umetnosti i likovni kriti~ar iz Beograda Nikola Kusovac, pretvorila se u pravu rasprodaju umetni~kih dela, a okupqeni su imali priliku da ih kupe po po~etnoj ceni od pet hiqada dinara.

-Za pohvalu je to {to su umetnici ovako {iroke ruku svoja dela dali za ovogodi{wi jubilarni Salon, a namenili za izgradwu Hrama, {to }e biti moderna i mo}na gra|evina u samom centru grada rekao je Kusovac, koji je vidno razo~aran zbog slabog odziva kupaca, odlu~io da sam kupi dve slike. Delimi~nom uspehu humanitarnog poduhvata vrbaskih umetnika pomogla je jo{ nekolicina prisutnih, uglavnom slikara, tako da je na kraju, desetak radova, ipak dobilo vlasnike po po~etnoj ceni. Prodaja preostalih dvadesetak radova, izlo`enih u Likovnoj galeriji Kulturnog centra, bi}e nastavqena do petka, 24. decembra, ali po dvostruko vi{oj pojedina~noj ceni od 10.000 dinara. N. Perkovi}

ZBOG ZAKASNELE NARUYBINE ZA GORIVO

Tri dana skra}eno zbog grejawa [ID: Zbog nedostatka goriva za grejawe u O[ „Branko Radi~evi}” u [idu pro{le nedeqe su uvedeni skra}eni nastavni ~asovi. Kako su rekli u Upravi {kole, u rezervoaru je ostalo samo 800 litara goriva, a za grejawe {kole nedeqno je potrebno oko 4.000 litara. Kako se saznalo, {kola je sa zaka{wewem obavestila lokalnu samoupravu o ovom problemu, pa gorivo nije moglo da se nabavi na vreme. Zbog toga je {kola pozajmila 1.700 litara goriva od podru~ne {kole u Kukujevcima, tako da nije morala da prekida nastavu. - U buxetu op{tine [id imamo osigurana sredstva za za grejawe svih {kola na podru~ju ove op{tine, pa tako i za O[ „Branko

Radi~evi}”. Da bi NIS obezbedio gorivo, moramo unapred da uplatimo i u roku od sedam dana ono sti`e u {kolu. Zbog hladnog vremena {kola je potro{ila vi{e od planirane koli~ine goriva, a nije obavestila lokalnu samoupravo o tome. Mi ne mo`emo na sebe da preuzmemo odgovornost o nastalom stawu u {koli, jer je to pitawe vezano za Upravu {kole, koja je trebalo odmah da reaguje - ka`e predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi}. Od zamenika direktora {kole Vukadina Bo`ovi}a saznali smo da je u subotu uve~e stiglo 8.000 litara goriva za grejawe {kole, tako da }e se nastava redovno odvijati. D. Savi~in

FABRIKA „GEZE” POKLONILA MAZUT ^EN]ANSKOJ [KOLI

Toplije i u~enicima i pred{kolcima

ZREWANIN: Nema~ka fabrika „Geze”, sme{tena u zrewaninskoj Industrijskoj zoni „Bagqa{”, poklonila je devet tona mazuta Osnovnoj {koli „Branko Radi~evi}” u ^enti, koju poha|aju 252 u~ePrijem kod gradona~elnika Milete Mihajlova nika i 42-oje dece pred{kolskog uzrasta. Vrednost {kolske, borave i deca pred{kolove donacije je oko 4.000 evra. Zaskog uzrasta – rekao je Mili}, zahvaquju}i na poklonu, direktorka hvaliv{i se ujedno i lokalnoj sa~en}anske {kole Vladana Mihajmoupravi {to je toj firmi, kako lovi} kazala je da se za zagrevawe je naglasio, u mnogim slu~ajevima prostorija ove obrazovne ustanoiza{la u susret. ve godi{we utro{i izme|u 35 i 40 Gradona~elnik Zrewanina Mitona mazuta. leta Mihajlov koji je, ovim povo- S obzirom na to da je ova godidom, organizovao prijem u Plavom na prili~no te{ka i za grad Zresalonu Gradske ku}e, napomenuo je wanin, i za nas koji smo buxetski da je donacija, u vremenu te{ke korisnici, donacija preduze}a krize, od velikog zna~aja. On je „Geze” svakako nam je zna~ajna – pozvao i sve druge da, ukoliko su u istakla je Mihajlovi}. mogu}nosti, pomognu {kolama. Direktor kompanije „Geze” VaFabrika „Geze”, ina~e, proizwa Mili} istakao je da firma, u vodi mehanizme za vrata, odnosno kojoj je proizvodwa po~ela krajem metalnu galanteriju za gra|evipro{le godine, `eli svake godine narstvo. Trenutno zapo{qava 79 nekome da pomogne i uputi donaradnika, a u planu je da do sredine ciju. idu}e godine broj zaposlenih do- Ovog puta odlu~ili smo se za stigne stotku. @. B. {kolu u ^enti, jer u woj, sem

ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov potpisao je u Vladi Srbije preliminarni sporazum o izgradwi stotinu stanova za gra|ane sa niskim i sredwim primawima. Mihajlov je naglasio da je projektom, koji se realizuje uz finansijsku podr{ku Banke Saveta Evrope, predvi|eno da 70 stanova bude prodato pod neprofitnim uslovima, a 30 izdato u zakup. Direktor „Gradske stambene agencije” Dejan ^apo obja{wava da je lokalna samouprava, da bi dobila pare za izgradwu ovih stanova, morala da sa~ini Stambenu strategiju, koja je i usvojena na nedavnoj sednici Gradskog ve}a. Kako je tom prilikom izvestila predstavnica Gradske uprave Mila Ratkovi} Pani}, Stambena strategija sadr`i, pre svega, analizu stawa, kako bi se sagledala struktura stanovni{tva, ekonomska situacija, infrastruktura i zemqi{na politika a posebna pa`wa bi}e posve}ena re{avawu

stambenih problema rawivih grupa. -Razgovaralo se i o lokacijama na kojima bi trebalo graditi stanove, a jedna od wih je u Pan~eva~koj ulici. Bitno je da one budu u sklopu drugih stambenih objekata. Ukoliko sve bude teklo po planu, od marta 2011. godine krenu}emo sa prvim koracima u realizaciji, {to zna~i da }emo odrediti lokaciju, zapo~eti infrastrukturno opremawe zemqi{ta, izraditi projekte za zgrade… - istakao je ^apo i potvrdio da }e prednost pri kupovini imati mladi bra~ni parovi, samohrani roditeqi i osobe sa invaliditetom, odnosno gra|ani sa niskim i sredwim primawima koji nemaju re{eno stambeno pitawe. Kako saznajemo, planirana je izgradwa ~etiri zgrade sa ukupno sto stanova, ~ija }e se veli~ina kretati izme|u 25 i 75 kvadrata. Po grubim procenama, cena kvadratnog metra iznosi}e blizu 700 evra. Kamatna stopa za kredite na

Jedno od gradili{ta u Zrewaninu

24 godine ne}e prelaziti ~etiri odsto, a prose~na mese~na rata }e iznositi od 120 do 200 evra po doma}instvu. Ostali stanovi }e biti nameweni porodicama koje ni-

^IJOM KRIVICOM DOM ZDRAVQA U IRIGU NEMA GREJAWE?

Novca nema, pa nema ni radova IRIG: Iako mo`e da zvu~i nezamislivo, pacijenti i osobqe Doma zdravqa u Irigu, kako sada stvari stoje, ne}e se ogrejati ove zime. Novi sistem za grejawe na gas i lo`-uqe ura|en je tek 60 odsto, a onda je izvo|a~ radova napustio objekat, jer obe}ani novac od 3,7 miliona dinara od Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine, ne sti`e.Dok je temperatura is-

okon~ani do po~etka grejne sezone. Izvo|a~ radova je, prema ugovoru, fakturisao prvu fakturu u iznosu od 340.000 dinara i to je nekako naplatio. Slede}a faktura od 610.000 dinara nikako da se naplati, me|utim, izvo|a~ i daqe nastavqa radove u visini od120.000 dinara i tada dobijam odgovor da Fond za kapitalna ulagawa da nema novca. Izvo|a~

Dr Jovanka Jankovi}

pod nule, u Domu zdravqu u Irigu koriste elektri~ne grejalice i uqane radijatore, ali i tu ima velikih problema, elektro-instalacije ne mogu da izdr`e optere}ewe, pa direktorka dr Jovanka Jankovi} uz sav posao, stalno kontroli{e da li su poga{ene sijalice i da li se iskqu~uju grejalice u pojedinim prostorijama, kako bi se u drugim ukqu~ile. - Tre}eg novembra 2008. godine odobreno nam je 3,7 miliona dinara za uvo|ewe grejne mre`e i posle raspisanog tendera, koji je tako|e odobrio Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine, radovi su po~eli u junu ove godine, da bi bili

obustavqa radove i mi smo zimu do~ekali bez grejawa. Poku{ala sam na sve na~ine da se radovi nastave, vi{e ne znam ni koga da zovem, prestali su da se javqaju na moje telefonske pozive, pomo}i nema. Op{tina Irig koja je i osniva~ Doma zdravqa, nema mogu}nosti da pritekne u pomo}, a mi, zajedno sa pacijentima, cvoko}emo – ogor~ena je direktorka Jankovi}. Samostalna zanatska radwa „Vojte~ki” iz Novog Sada je sredila kotlarnicu i opremila je na zemni gas i lo`-uqe, dovedene su gasne instalacije do kotlarnice, deo unutra{we toplotne mre`e je razveden – ura|eno je 60 odsto po-

sla i kada je izvo|a~ ostao bez para i shvatio da ne}e lako naplatiti svoje potra`ivawe, on se povukao, uz obja{wewe da }e radove nastaviti ~im mu Fond isplati prethodna dva ra~una za izvedene i primqene radove. - Ne vidim brzo re{ewe i nosim se mi{qu da poku{am da obezbedim donatore da se posao privede kraju. Mi smo od 2008. godine Dom zdravqa Irig, koji je do tada bio u sastavu rumskog Doma zdravqa. U 2008. godini smo od Nacionalnog investicionog plana dobili oko 450.000 evra za rekonstrukciju i sanaciju objekta i to je ura|eno veoma kvalitetno. Me|utim, ostalo je neura|eno grejawe i sada smo u velikim problemima, jer, nemamo zapravo uslova za normalan rad. Hladno je i pacijentima i osobqu, me|utim, sve poku{avamo da elektri~nim grejalicama i uqanim radijatorima obezbedimo kakvo-takvo grejawe i za pacijente i za osobqe - ka`e dr Jankovi}. Doktorka Jankovi} ka`e da je Dom zdravqa dosta dobro tehni~ki opremqen, ali da bi ovih dana moglo biti i problema i sa instalirawem novog rentgen-aparata, za koji treba obezbediti posebnu prostoriju i uslove. Savremeni renggen aparat nabavqen je sredstvima Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine, ali, za sada se jo{ ne zna kada bi on mogao po~eti da radi. -Ne}u odustati! Mnogi su neozbiqno shvatili ulogu Doma zdravqa u Irigu, {to je i dovelo do ovoga. Meni sada jedino preostaje da idem po firmama i tra`im donacije, kako bi i ostatak grejne mre`e bio ura|en do kraja zime ka`e dr Jovanka Jankovi}. S. Bojevi}

PET MILIONA ZA SOCIJALNE PROJEKTE

Prednost starima i invalidima SRBOBRAN: Op{tina Srbobran i Centar za socijalni rad dobili su od Ministarstva rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije skoro pet miliona dinara za realizaciju dva projekta unapre|ewa socijalne za{tite najstarijih korisnika usluga. Za projekat Slu`ba za integrisanu pomo} i negu u ku}i odobreno je 3,3 miliona dinara, dok je za projekat rekonstrukcije krova i opremawa prihvatne stanice odobreno 1,6 miliona dinara.Ugovore o sklapawu partnerstva na realizaciji projekata sa Ministar-

stvom rada i socijalne politike potpisao je na~elnik Op{tinske uprave Dragan [ar~ev. -Iskoristili smo {ansu da kao lokalna samouprava konkuri{emo za sredstva namewena op{tinama za poboq{awe socijalne politike. Iako nismo bili jedna od 44 najsiroma{nije op{tine koje su imale prioritet u dodeli sredstava, uspeli smo da svojim radom i dobro pripremqenim projektom skrenemo pa`wu onih koji su odlu~ivali i dobijemo zeleno svetlo za realizaciju na{ih ideja. Kroz odobrene projekte na{a op-

{tina }e dobiti blizu 50.000 evra, s tim da su sredstva namewena najsiroma{nijim sugra|anima kojima je neophodna socijalna usluga, prevashodno onim starijim i invalidima - rekla je direktorka Centra za socijalni rad op{tine Srbobran Biserka Veselinovi}. Ona je istakla da je kroz projekat Srbobran prikazan kao sredina „koja ima razvojnu perspektivu, razmi{qa o dobrobiti svojih gra|ana i sprema se da i u narednom periodu dodatno razvija socijalnu za{titu”. N. P.

su kreditno sposobne, a koje }e mo}i da ih zakupe po ceni od 40 do 80 evra mese~no. Predvi|eni rok za zavr{etak radova je prva polovi@. Balaban na 2013. godine.

Trihinela u ^urugu ^URUG: U mesu krma~e od 250 kilograma, u ^urugu je otkrivena trihinela. Meso je pregledano u veterinarskoj stanici „Borvet”, u kojoj je i otkriven ovaj parazit. Po re~ima vlasnika stanice dr Vladimira Borjana, ovaj opasan parazit u ^urugu nije nala`en ve} tri godine. Odmah je obave{tena inspekcija i meso je termi~ki uni{teno u kafileriji u Somboru. Iako ni u jednom uzorku vi{e nije prona|ena trihinela, apeluje se na gra|ane da donose meso na pregled da bi se izbegle neprijatnosti i eventualna zaraza. Dr Borjan ka`e da su gra|ani postali svesni opasnosti, pa oko 80odsto wih donosi meso na pregled. L.K.

Novogodi{wi koncert BE^EJ: Muzi~ka {kola „Petar Kowovi}” iz Be~eja odr`a}e ve~eras tradicionalni Novogodi{wi koncert. S obzirom na kvalitet rada u ovoj {koli i brojne nagrade koje u~enici osvajaju na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu, izvo|a~i }e imati {ta da poka`u, a posetiocima se ukazuje jedinstvena prilika da u`ivaju u muzicirawu talenatovane be~ejske dece. Koncert je }e se odr`ati u Gradskom pozori{tu s po~etkom u 18 sati i ulaz je besplatan. V. J.

Hor i 40 harmonika NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej, organizuje u ~etvrtak Novogodi{wi koncert Orkestra 40 harmonika i Me{ovitog hora Akademskog kulturno umetni~kog dru{tva „Sowa Marinkovi}” Univerziteta u Novom Sadu. Na reperoaru su dela starih majstora, duhovne muzike, ali i savrermenih autora od kojih su mnogi pisali muziku za orkestar harmonika u nastojawu da afirmi{u harmoniku kao koncertni instrument. Me{oviti hor AKUD „Sowa Marinkovi}” tako|e neguje muziku istinske vrednosti, radi na afirmaciji horskog pevawa i orijenti{e se na slo`ene akademske kompozicije koje zahtevaju vrhunsku inerpretaciju. Koncert }e se odr`ati u pozori{noj sali Doma kulture, a po~e}e u 20 sati. Ulaz je slobodan. M. K.


12

ponedeqak20.decembar2010.

KAKVI SVE POZIVI STI@U NA „92” U BEOGRADU

„Pobegla mi maca, pomozite” U sklopu beogradske policije, postoji centar koji prima sve pozive zabrinutih gra|ana, ali i kamerama bele`i svako sumwivo pona{awe. Svakog dana, operateri u komandno-operativnom centru u Beogradu, odgovore na vi{e od hiqadu poziva gra|ana. Uglavnom se prijavquju ubistva, saobra}ajne nesre}e, tu~e. Me|utim, polovina poziva, po re~ima operatrke Biqane Gruj~i}, je neosnovana. U se}awu joj ostaju sme{ni pozivi.

„Kada deca zovu pomo}, oni znaju da treba da zovu 92, to su nau~ili u {koli ili od roditeqa. Dobar dan - dobar dan, imam deset godina, pobegla mi maca, pobegao mi papagaj, zakqu~ala se vrata od stana - do|ite da razvalite. Ja uvek navodim primer za prevoz, nema no}nog autobusa da li mo`ete da me vozite ku}i“, ka`e Gruj~i}eva. Istinitost primqenog poziva mo`e da se proveri i iz samog centra, jer se u wemu nalaze ekrani na kojima se vidi svaki pedaq uzeg centra grada. Zamenik {efa smene KOC, Zoran Stankovi}, obja{nava da

je ceo sistem posve}en bezbednosti gra|ana. „Upravo se sa ovog mesta, svakog ~asa, 365 dana u godini vodi ra~una o bezbednosti gra|ana. Sva saobra}ajna ~vori{ta, zna~i svi beogradski mostovi su pod video nazdorom, u`i centar grada gde se obavqaju manifestacije. Sistem je vrlo efikasan“, obja{wava Stankovi}. Sa 59 kamera, koliko ih ima u gradu, upravqa jedan radnik u centru, pomo}u komandne palli-

ce i xojstika. Kada primeti neki sumwiv doga|aj, mo`e da ga uveli~a do najsitnih detaqa. Tako se otkrilo i ko je u petak prijavio la`nu dojavu bombe. Ne samo da radnici u Komando-operativnom centru mogu da znaju i prika`u svaki va{ korak ili pokret, ve} }e uskoro i mnogo efikasnije mo}i da {aqu patrole. Na jednom od monitora vide}e se ta~no gde se koja patrola, pa ~ak i interventna ekipa nalazi. Ovaj sistem je jo{ u eksperimantalnoj fazi, ali }e za svega par nedeqa, posle Nove godine po~eti i zvani~no da funkcioni{e. (B-92)

SUTRA NASTAVAK SU\EWA ZA SMRT FRANCUSKOG NAVIJA^A

Ve{tak o ubistvu Brisa Tatona Su|ewe optu`enima za ubistvo francuskog dr`avqanina Brisa Tatona 17. septembra pro{le godine u centru Beograda trebalo bi da se nastavi u utorak u Vi{em sudu u Beogradu saslu{awem ve{takatrasologa (onih koji ve{ta~e tragove) Miroslava Busar~evi}a. Busar~evi} je na osnovu tragova trebalo da utvrdi da li je Taton 17. septembra 2009. godine ba~en u prolaz izme|u gara`e i stepeni{ta na Obili}evom vencu u centru Beograda ili je sam pao u prolaz. Na su|ewe }e biti doneta i ode}a koju je pokojni navija~ nosio tragi~nog dana, spremiv{i se da prati fudbalsku utakmicu „Partizan“–“Tuluz“. Optu`nica tereti 15 navija~a „Partizana“ da su, kao saizvr{ioci, po~inili te{ko ubistvo jer su 17. septembra 2009. na Obili}evom vencu nasmrt pretukli Tatona, neposredno pred odr`avawe fudbalske utakmice „Partizan“–“Tuluz“. U bekstvu su \or|e Preli} i Dejan Puziga}a, koji su ozna~eni kao organizatori prebijawa francuskog navija~a. Gotovo svi optu`eni negirali su da su tukli Tatona, koji je 12 dana posle napada od posledica prebijawa preminuo u Klini~kom centru Srbije. Taton je u glavni grad Srbije stigao s prijateqima dan pred kobni doga|aj da bi navijao za klub iz svog rodnog grada, posvedo~ili su tokom su|ewa u junu wegovi roditeqi Alan i Suzan Taton. U optu`nici Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu navodi se da su napad na navija~e francuskog „Tuluza“, me|u kojima je bio i nastradali Taton, organizovali Preli} (25), zatim vo|a navija~ke grupe „Iridu-

}ibili“ Ivan Grkovi} (27) i Qubomir Markovi} (29), tako|e jedan od vo|a „Alkatraza“, i za sada nepoznati vo|a grupe „Rebels“. Kako se navodi, oni su pozvali mobilnim telefonima ostale okrivqene i druge za sada nepoznate napada~e. Svi su se na{li 17. septembra 2009. u Terazijskom parku gde je Puziga}a podelio bakqe i palice, a Vladan Suvajac (22) hirur{ke maske. Preli}, Markovi}, Grkovi} i Puziga}a nastavili su da mobilnim telefonima koordiniraju napad na francuske navija~e i svima su saop{tili da su oni u „Ajri{ pabu“ na Obili}evom vencu. U optu`nici se daqe navodi da su okrivqeni i za sada nepoznati po~inioci po~eli da lome inventar u kafi}u i da su zatim sustigli Tatona, tukli ga pored gara`e a potom bacili niz stepenice. Zbog krivi~nog dela te{kog ubistva sudi}e se Preli}u, Puziga}i, Markovi}u, Grkovi}u, Suvajcu, Jovanu Karbi}u, Draganu Tomasovi}u, Milanu Vujovi}u, Branimiru ^etniku, Stefanu Veli~kovi}u, Milanu Tarla}u, Bojanu Matijevi}u, Stepi Petrovi}u i Dejanu Stankovi}u. Optu`nica tereti okrivqene da su kao saizvr{ioci po~inili krivi~no delo te{kog ubistva jer su 17. septembra u Beogradu na Obili}evom vencu, u stawu ura~unqivosti, svesni svog dela i wegove protivpravnosti, pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu, ubili francuskog dr`avqanina Tatona Sinklera Petera Brisa. Okrivqeni Vladimir Bo{kovi} optu`nicom se tereti da je izvr{io krivi~no delo pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela i on se jedini brani sa slobode. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

„DNEVNIKOVA” TEMA U JU@NOJ BA^KOJ SVE VI[E KRIVI^NIH PRIJAVA ZA NASIQE U PORODICI

Pijani mu`evi skloni da mu{kost dokazuju pesnicama Nasiqe nad `enama obi~no se de{ava vikendom, u ve~erwim ~asovima, a po~inioci, naj~e{}e mu`evi, neretko su pod dejstvom alkohola. Sve je vi{e slu~ajeva koji zavr{avaju na sudu. Nasiqe u porodici, koje do pre nekoliko godina nije ni spadalo u krivi~na dela, otkako se preselilo iz prekr{aja javnog reda i mira u „krivicu“, po~elo je da sve ~e{}e, ali i br`e, dolazi do suda. – Naj~e{}e je re~ o slu~ajevima izme|u supru`nika, ali su `rtve i deca, kao i ostali uku}ani. U prvi mah se mo`e pomisliti na fizi~ke nasrtaje i povre|ivawa koja je najlak{e dokazati, ali ka`wive su i druge vrste maltretirawa i pretwi, kao {to su ugro`avawa spokojstva i du{evnog stawa ~lana porodice. U praksi se ispoqava da deca koja su o{te}ena nasiqem, ubrzo, na`alost, kopiraju roditeqe, i to im slu`i kao mustra kako da se jednog dana odnose prema svojim supru`nicama. Ona, tako|e, umeju da uzmu pravdu u svoje ruke te postaju osvetnici slabijeg, obi~no majke, pa presu|uju o~evima – ka`e za „Dnevnik“ {ef grupe za suzbijawe maloletni~ke delinkvencije u novosadskoj Policijskoj upravi Nenad Erdeqan. – Imamo problem u porodicama gde je jedan od ~lanova alkoholi~ar. Kad je re~ o mladima, veliku nevoqu, osim alkohola, predstavqaju psihoaktivne supstance. Oni ponekad ne biraju na~in da do|u do novca da bi omogu}ili sebi lep provod uz nezdrave navike, a pri tom nasiqem poku{avaju, mnogo puta i uspevaju, da dobiju iznu|eni novac od roditeqa ili neku stvar koju mogu vrlo brzo unov~iti, poput ku}nih aparata. U jednom mestu pored Novog Sada sedamnaestogodi{wi sin, koji je narkomanski zavisnik, uspeo je da nagovori majku i oca da se razvedu pod pretwom da }e u suprotnom nastaviti da ~ini nasiqe nad wima. I pored toga {to su ga roditeqi poslu{ali i razveli se, on je ostao da `ivi s majkom, ali je i daqe maltretira. Na kraju je ipak slu~aj do{ao do nas i suda i okrivqeni je morao biti izolovan u ustanovi za takve prestupnike. Erdeqan ka`e da neki put izgrednici stawe pod uticajem droge i pi}a sami uzimaju za olaka{avaju}u okolnost. – Ka`em „sebi“ jer sud ipak posebno obra}a pa`wu na to da ne do|e do „provla~ewa na ovaj na~in“ i meri stepen ura~unqivosti. Naravno, postoji nasiqe u

Izvor: Piolicijska uprava u Novom Sadu

porodici i bez u~e{}a alkohola i psihoaktivnih supstanci. Na ovom podru~ju je naj~e{}e qubomora povod za ovakve slu~ajeve.

Nenad Erdeqan

Ona se javqa kod ve} poreme}enih odnosa izme|u supru`nika. Na{ sagovornik obja{wava da se u nekim sredinama smatra da je prijaviti nasiqe sramota i dok to ne iza|e na videlo, a do|e do policije, pro|e mnogo vreme-

na. Po wegovim re~ima, zahvaquju}i sve boqoj informisanosti, `rtve su sad ohrabrene i mnogo vi{e se odlu~uju na to da iznesu svoje probleme. – Period strpqewa, stida i srama se mnogo skra}uje, br`e do|e do prijava i izjava o nasiqu u porodici. Ranije je to bila tabu-tema zbog na~ina vaspitawa. U ve}ini slu~ajeva se prvi slu~aj nasiqa ne prijavi odmah, ve} se obi~no trpi izvestan period i prijavquje se kad to prevr{i svaku meru. O{te}ena se lomi da li }e prijaviti slu~aj policiji odmah. Pitawe je da li }e uop{te prepoznati incident kao krivi~no delo. Obi~no treba ne{to krupno da se desi ili treba da se osokoli, ohrabri pred nekim drugim da bi se odlu~ila za prijavqivawe. Nema pravila, nekad prijave delo istog dana, a mo`e potrajati godinama do tog postupka. Obi~no se delo prijavquje na telefon 92 ili neko od kom{ija poziva policiju, ali informacija mo`e do}i i od lekara, Centra za socijalni rad, Savetovali{ta ili drugih ustanova, a ina~e je i zakonom propi-

Trend jezikom statistike Od 270 slu~ajeva u pro{loj godini, u 190 navrata mu`evi su osumwi~eni da su ~inili krivi~no delo nad svojom suprugom i decom. O~evima se pripisisuje da su na ovaj na~in u{li u krivi~no delo prema deci u 36 navrata, a `ena prema mu`u u 16 slu~ajeva, koliko i prema deci, dok se deci stavilo na teret da su nasrtala na roditeqe12 puta. Osumwi~eni su u 91 odsto slu~ajeva radnici, zanatlije ili zemqoradnici, a u preostalih devet prcenata su osobe s vi{om i visokom stru~nom spremom. Sre}om, nije bilo krivi~nih dela nasiqa u porodici sa smrtnom posledicom. Policija je lane izdala 760 upozorewa i podnela zahtev za pokretwe 332 prekr{ajne prijave u slu~ajevima porodi~nog nasiqa. Za prvih devet meseci ove godine zabele`eno je 211 ovih dela (u istom periodu lane bilo je ih deset posto mawe, a 2008. je bilo oko 40 procenata mawe). U 14 slu~ajeva `rtve su deca (do 14 godina), a najmla|e od wih imalo je samo ~etiri godine. Ispod 60 odsto krivi~nih dela nasiqa u porodici na podru~ju Ju`noba~kog okruga po~iweno je u Novom Sadu, a ostatak otpada na preostalih 11 op{tina na ovom podru~ju.

sana obaveza da se prijavi krivi~no delo. Tako|e, bilo bi korisno da `rtve nasiqa pribave lakarska uverewa zbog dokazivawa dela. Napomiwem, nasiqe u porodici ne zastareva tako brzo da se ne mo`e prijaviti posle du`eg vremena – ka`e Erdeqan. Na{ sagovornik se prise}a nedavnog slu~aja u kojem je majka u brakorazvodnoj parnici tra`ila od suda da se dete ne dodeli ocu koji `ivi u istoj ku}i sa svojim ocem jer, navodno, deda seksualno zlostavqa unuku. U takav slu~aj ulazi policija, saslu{ava, uzima dokaze, proverava ~iwenice u De~joj bolnici... Tako|e, ovih dana policija radi na slu~aju gde se biv{i suprug tereti da maltretira svoju biv{u `enu, i to pred wihovom ~etvorogodi{wom }erkicom jer se ne mo`e pomiriti s razvodom. – Vaqa napomenuti da mi slu~ajeve la`nog prijavqivawa, naravano, procesuiramo. U nekim brakorazvodnim parnicama, pogotovo kod dodele dece i odlu~ivawa suda o tome kojem supru`niku }e ona pripasti, neko od wih poku{ava la`nim prijavqivawem da do|e do benefita, a to je krivi~no delo. Nasiqe u porodici te{ko prestaje ako ne do|e do razdvajawa supru`nika. Mnogo puta to traje godinama. ^esto su boqi rezulatati ako do|e do razvoda, nakon kojeg sudija daje meru zabrane prilaska odre|enoj li~nosti ili odre|enom prostoru na 100 ili 200 metara pod pretwom drugih sankcija – navodi Erdeqan. – Apelujemo na `rtve porodi~nog nasiqa da ne }ute i ne trpe. ^ak i kad je te{ko dokazati ovo krivi~no delo u tom trenutku, dobro je da ima zabele`enog traga o policijskoj intervenciji. Sam izlazak patrole mo`e na izgrednika delovati preventivno – time }e biti makar upozoren na to da se nasiqe ne}e tolerisati. M. Vuja~i}

[EF PRAVNOG TIMA ZA ODBRANU LIDERA RADIKALA ZORAN KRASI]

[e{eq bez odgovora o ekspeditivnom su|ewu – Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, kome se sudi u Ha{kom tribunalu, ni na kraju osme godine pritvora nije dobio odgovor na pitawe ko kr{i wegovo pravo na ekspeditivno su|ewe, odnosno su|ewe u razumnom roku – izjavio je ju~e {ef pravnog tima za odbranu lidera radikala Zoran Krasi} na konferenciji za novinare, pod sloganom „Zaustavite ubijawe [e{eqa“. – Sudije Ha{kog tribunala same su priznale da je [e{eqevo su|ewe najdu`e po pitawu pritvora i da bi moglo da traje ~ak deset godina. [e{eq je gotovo pet godina ~ekao da mu po~ne su|ewe, a potom da tri godine su|ewa nije zavr{ena ni prva faza prvostepenog postupka.

Krasi} je rekao da se nastavqa odlagawe roka za razmatrawe da li postoje uslovi za osloba|aju}u presudu i da je najnoviji rok mart 2011. godine. On veli da se mo`e o~ekivati uskra}ivawe zdravstvene nege [e{equ povodom wego-

vih zdravstvenih smetwi. On je podsetio da je 15. decembra [e{eq, kada se pojavio u sudnici, tra`io ubrzawe postupka i da je odre|en rok od deset dana da uputi preliminarne podneske. Krasi} je podsetio na to da je su|ewe 37 optu`enih u Ninbergu trajalo mawe od godinu dana. Krasi} je rekao da je izmewen sudija u postupku za nepo{tovawe suda i da }e umesto Kevina Parkera, kome je istekao mandat, biti sudija Morisorn. U Ha{kom tribunalu danas po~iwe pauza koja }e trajati do pravoslavnog Bo`i}a, najavio je ranije Krasi}. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja u Hr-

vatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. [e{eq je 21. januara 2009. dodatno optu`en za nepo{tovawe Tribunala, zbog obelodawivawa imena i drugih li~nih detaqa tri svedoka, ~iji je identitet, po nalogu Pretresnog ve}a, bio za{ti}en od javnosti. [e{eq je 24. jula 2009. osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda i ta kazna mu je potvr|ena 19. maja 2010. godine, a 4. februara 2010. po drugi put je optu`en zbog objavqivawa u kwizi podataka o jedanaest za{ti}enih svedoka. [e{eq se dobrovoqno predao Ha{kom tribunalu februara 2003, a su|ewe mu je po~elo novembra 2007. godine. (Tanjug)


CRNA HRONIKA/DRU[TVO

DNEVNIK TRAGEDIJA U KAWI@I

Izazvao po`ar i ugu{io se u stanu U po`aru koji se dogodio u Kawi`i `ivot je izgubio me{tanin Miklo{ [. (34). Tragedija se dogodila u subotu ujutro ne{to pre osam sati u stambenoj zgradi u Apostolskoj ulici 5, u stanu na prvom spratu.

Dim su uo~ile kom{ije pa je, zahvaquju}i brzoj intervenciji Vatrogasne jedinice, po`ar uga{en i spre~eno da se pro{iri na ostale stanove, ali je u sobi kraj kreveta prona|eno be`ivotno telo nesre}nog Miklo{a [.

Zgada u Apostolskoj 5 u kojoj je do{lo do tragedije

Portparolka Policijske uprave u Kikindi Radojka Radanovi} potvrdila je za na{ list da je uvi|ajem, koji su obavili predstavnici policije, Tu`ila{tva i de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Subotici, ustanovqeno da je Miklo{ [. najverovatnije namerno sam izazvao po`ar. Po wenim re~ima, u po`aru nije pri~iwena ve}a materijalna {teta. Kako smo nezvani~no saznali, nesre}ni mladi} je u jednosobnom stanu `iveo s majkom i bio je bolestan, u nekoliko navrata se i le~io u Specijalnoj bolnici „Sveti vra~evi“ u Novom Kne`evcu. Navodno je Miklo{ [. vi{e puta pretio da }e se ubiti, a u subotu ujutru se posva|ao s majkom i zakqu~ao u sobu, pa je ona oti{la u Dom zdravqa da zatra`i pomo} lekara, a nesre}ni mladi} je, u me|uvremenu, izazvao po`ar paqevinom kreveta i ugu{io se od dima. M. Mr.

NOVI ISKAZ STANKA SUBOTI]A NA B-92

Cane: Marko Mi{kovi} me je upoznao s bra}om [ari} Stanko Suboti}, za kojim je Specijalni sud u Beogradu raspisao me|unarodnu poternicu zbog {verca cigareta, tvrdi da ga je Marko Mi{kovi}, sin Miroslava Mi{kovi}a, upoznao s bra}om [ari}, kao i da su ga oni pose}ivali u @enevi. Suboti} je u emisiji „Izme|u redova“ na TV B-92 izjavio da je Marko Mi{kovi} „odli~an drug i prijateq“ sa [ari}ima. On ka`e da o tome znaju i {vajcarsko tu`ila{tvo, kao i wegovi advokati. – Ja sam prakti~no pod nadzorom 24 sata. Tako da oni qudi sve znaju, i s kim se vi|am, ja sam u obavezi i da im ka`em, pogotovo kada dolaze qudi iz na{ih krajeva – rekao je Suboti}. – Izme|u ostalog, kada je Marko, zajedno s Dragim Mi}ovi}em i dolazio s tim qudima kod mene, ja sam to prijavio mojim advokatima i tu`ila{tvu, tako da su oni ~ak i proveravali ko su ti qudi, po{to sam imao neke kontroverzne informacije. Iz Srbije su dolazile informacije da su to qudi respektabilni, koji ula`u u Srbiju dosta, koji u Srbiji imaju dosta poseda, nekretnina, qudi koji su po{teni. Suboti} ka`e i da su, kada je do{lo do otkri}a da se Darko

„Delta M” kupovao {vercovane cigarete Suboti} je novinaru B-92 Jugoslavu ]osi}u predao svesku pisanu rukom, za koju je rekao da sadr`i ko je sve iz Srbije kupovao cigarete u Makedoniji koje nije prijavqivao Carini. Po Suboti}evim re~ima, sve je uredno zapisivao Danko [uturovski iz Duvanske industrije u Makedoniji. U sveci su zapisani iznosi novca i koli~ine cigareta, kao i preduze}a koja su ih kupila, izme|u ostalih i Mi{kovi}eva „Delta M“. Suboti} je pokazao i telegram za [uturovskog u kojem izra`ava zahvalnost Slobodanu Milo{evi}u zbog poslovawa s wegovim sinom Markom. On je tvrdio da su {verc cigareta organizovali DB i policija i da od svih qudi koji su u~estvovali u tome samo wega progone. Po Suboti}evim tvrdwama, on je slu~ajno u{ao u posao s cigaretama, a tada{we qude iz vlasti –{efa DB-a Jovicu Stani{i}a, {efa policije Radovana Stoji~i}a Baxu i direktora RTS-a Milorada Vu~eli}a upoznao je, navodno, zajedno sa Zoranom \in|i}em, koji je tada bio opozicioni lider. On je tvrdio da su se oni dogovarali kako da se suprotstave Slobodnu Milo{evi}u, a da su mu qudi iz vlasti obe}ali da }e dobijati lak{e dozvole za poslove s cigaretama, koje je on ve} vodio. [ari} bavio krijum~arewem kokaina, pojedini mediji po~eli i wega da petqaju u tu aferu, manipuli{u}i ~iwenicom da se poznaje sa [ari}ima. – Ali, ~udi me jedna druga stvar. Kako to da nisu rekli da su to drugovi i prijateqi Marka Mi{kovi}a? Za{to ih Marko Mi{kovi}, na primer, ne bi krio? Za{to se, na primer, u Mi{kovi}a ne bi sumwalo, s obzirom na to da su bi-

li dobri prijateqi? – rekao je Suboti}. Ipak, naveo je da, po{to nije znao ~ime su se bavili [ari}i, mogu}e je da ni Marku Mi{kovi}u to nije bilo poznato. Suboti} je priznao da je imao poslovne kombinacije s Darkom [ari}em, ali da, {to se tih poslova ti~e, nije ni ~uo da postoji sumwa od bilo kojeg zvani~nog organa.

Tijani} tu`i Caneta za klevete i la`i Direktor RTS-a Aleksandar Tijani} negirao je ju~e da je sa Stankom Suboti}em Canetom zajedno putovao u Nema~ku, a povodom optu`bi izre~enih u emisiji TV B-92 „Izme|u redova“, najavio protiv Suboti}a tu`bu za klevete i la`i. Tijani} je Tanjugu rekao da je wegov advokatski tim jo{ pro{le sedmice spremio tu`bu protiv „poznatog komi~ara“ Stanka Suboti}a, ali da je, ipak, sa~ekao nastavak wegove, kako je rekao, humoristi~ke serije pod naslovom „Kako sam svojim radom zaradio milijardu i po evra“ i da nema veze s ubistvima Vawe Bokana, generala Radovana Stoj~i}a Baxe, hrvatskog novinara Iva Pukani}a i bar petoro qudi u Crnoj Gori. – Nikada nisam putovao sa Suboti}em u Nema~ku. I to je lako utvrditi pomo}u spiska putnika. Ako la`e jednom, la`e u svemu. VAC je meni punudio mesto direktora medija za Jugoisto~nu Evropu i premiju od 1,5 milion evra za prelazak – rekao je Tijani}. Direktor RTS-a je rekao da je u Esen oti{ao sam na pregovore s Bodom Hombahom o prelasku. Pre odlaska je, kako je kazao, upoznao odgovorne qude iz Vlade Srbije s time da ide na te pregovore i {ta je wihova tema. – Na ve~eri s Hombahom i Canetom zatekle su me dve ~iwenice. Hombah je rekao da }e moj ugovor isplatiti Cane, a ne VAC, i neobi~na bliskost Hombaha i Caneta koji su se tokom ve~eri,

sasvim neubi~ajeno za Nemce i Nema~ku, pet puta poqubili jako blizu usana – naveo je Tijani}. Tijani} je ispri~ao da se nakon te ve~ere vratio u Beograd, obavestio vrh tada{we vlasti da ne mo`e da prihvati prelazak, i dodao da od tog trenutka po~iwe wegov sukob sa Stankom Suboti}em. Direktor RTS-a je negirao da je ikada u `ivotu napisao tekst o Suboti}evoj biografiji i da sve {to o wemu zna, a to, kazao je, zna pola Beograda, je da mu je Suboti} {io ven~ano odelo. On za Suboti}a ka`e da je bio vrhunski kroja~ koji obe}ava i da je „jedini `ivi svedok koji ga se se}a s naprstkom i iglom u ruci“. – To je razlog na{eg sukoba izme|u nevinog Suboti}a i mene krivca. U roku od sedam dana moj advokatski tim podnosi tu`bu protiv Stanka Suboti}a za klevete i la`i, a ja se stavqam na raspolagawe {vajcarskom tu`iocu i {vajcarskom sudu, kojem je on, navodno, podneo tu`bu protiv mene, da me pozove da dam izjavu na teme o kojima govori po{teni ~ovek Stanko Suboti} iza ~ijih tragova ostaje zadah novca i, ka`u upu}eni, le{evi nezgodnih svedoka – rekao je Tijani}. – Dakle, slede}e nedeqe moj advokatski tim podnosi tu`bu protiv Stanka Suboti}a i direktora i glavnog i odgovornog urednika B-92 Verana Mati}a, koji po drugi put otvara nacionalnu frekvenciju za la`i lica s poternice.

ponedeqak20.decembar2010.

13

GODINA PRIMENE POO[TRENOG ZAKONA O SAOBRA]AJU SMAWILA BROJ NESRE]A ZA TRE]INU, ALI PROBLEMI OSTAJU

Sad na putevima ginemo re|e i skupqe Za tre}inu je mawe bilo saobra}ajnih nesre}a tokom posledwih godinu dana, otkako se primewuje novi Zakon o bezbednosti saobra}aja, obznanio je direktor Agencije za bezbednost saobra}aja Stojadin Jovanovi}. To zapravo zna~i da je, prema jo{ nepotpunim podacima, ove godine na drumovima u Srbiji poginulo 650 qudi, {to je za 180 mawe nego lane, dok je povre|eno ne{to preko 17.000 osoba, odnosno 3.300 mawe nego u 2009. godini. Brutalna statistika upu}uje na kolikotoliko poboq{awe na{ih pora`avaju}ih voza~kih navika, na {ta su svakako uticale poprili~no drakonske kazne uvedene novim zakonom, ali, jezikom cifara, na putevima Srbije godi{we i daqe gine ~itavo jedno broj~ano respektabilno selo. Tako|e, lai~ko oko lako uo~ava da je strah od kazni nekom elementarnom redu nau~io sirotiwu i one na koje ni ina~e ne treba vr{iti preveliki pritisak, te da je na ulicama i daqe

opet itekako frustriraju}im prestupima, poput neka`wenog parkirawa na zebri, trotoaru, rezervisanom prostoru ili zauzimawu dva parking mesta odjednom i

Interesantna je ideja vlasti u centralnoj ^e{koj, gde su ispred krivina po~eli da postavqaju policajke od kartona, u prirodnoj veli~ini i u mini sukwama. Pa ko na takav prizor ne uspori... ostalo suvi{e onih koji se ose}aju suvi{e mo}nima da bi se osvrtali na tamo neke propise. Uostalom, statistika isto tako pokazuje i da se broj nesre}a u novembru pove}ao. Zna~i li to onda da samo ka`wavawe nije dovoqno i da za one najbahatije treba tra`iti jo{ rigoroznija re{ewa? Ili samo to da wih kazne i daqe nekako misteriozno mimoilaze, bilo da su niske ili visoke? Povla{}enih je uvek bilo i bi}e ih, na`alost, i daqe. Nevezivawe pojasa se polako ponovo vra}a u modu, a na ulicama se sve ~e{}e mogu ponovo videti automobili bez ukqu~enih farova, mada taj propis od starta nije najsre}nije re{ewe. Bahatiji ili oni koji sebi mogu da priu{te luksuz kazni i kaznenih bodova daju lo{ primer i ostalima a onda kre}e domino efekat, pospe{en saznawem da nije ba{ sve tako pokriveno kamerama kao {to se pri~alo, kao i da biti snimqen u prekr{aju ne zna~i automatski i pla}awe kazne. A tome svakako treba dodati i ~iwenicu da obiqe prekr{ajnih i krivi~nih prijava za saobra}ajne prestupe jo{ nije ni procesuirano i da suvi{e toga i daqe prolazi neka`weno. Pritom o “sitnim”, a

pritom obaveznog grebawa susednog automobila ne vredi ni tro{iti re~i. Jednostavno, bez sistemskih re{ewa koja }e podi}i nivo saobra}ajne kulture u Srbiji dugoro~nih pozitivnih efekata sasvim sigurno ne}e biti. Visoke kazne i strah od famoznog sabirawa negativnih bodova koje tera na ponovno polagawe voza~kog ispita bilo je kratkog daha i respekt voza~a pre-

Jednostavno, svako ko je iole prokrstario evropskim drumovima (kojima, je l’, toliko te`imo) brzo je mogao uvideti osnovnu razliku izme|u evropske preventivne i doma}e posledi~no kaznene poslovne politike saobra}ajne policije. Plasti~no, tamo }e policijska patrola biti postavqena ispred opasne krivine gde je dozvoqena brzina 40 km/h, kako bi svojom pojavom dodatno upozorila voza~a da priko~i i savlada je bez posledica, dok }e na{i saobra}ajci zauzeti busiju skriveni iza okuke i spremno naplatiti kaznu za prekora~ewe brzine onima koji su je pre`iveli… A kada ni to ne upali, ima i simpati~nih re{ewa poput onog u Kanadi, gde su na deonicama na kojima se `eli smawiti opasno jurcawe automobila po~eli lepiti trodimenzionalne fotografije o{te}ewa na kolovozu, koje voza~ima dok im se pribli`avaju izgledaju toliko realno da neminovno pritiskaju ko~nicu ne bi li svog qubimca sa~uvali od pogubnog o{te}ewa. Lepota ove ideje je {to se ovakve “rupe”, za razliku od klasi~nih saobra}ajnih patrola za koje ve} i vrapci znaju na kojim mestima se stalno nalaze, mogu seqakati po potrebi i tako uvek iznova iznena|ivati one koji ne mogu da odole prebrzoj vo`wi. Ni{ta mawe interesantna nije ni ideja vlasti u centralnoj ^e{koj, gde su ispred krivina po~eli da postavqaju policajke od kartona, u prirodnoj veli~ini i u mini sukwama. Pa ko na takav prizor ne uspori… Dodu{e, imaju}i u vidu kvalitet na{ih puteva, koji su istina uznapredovali na 93. mesto u sve-

Seks za volanom U istra`ivawu koje je u {est zemaqa sprovela kompanija „Jabra“, ~ak 70 odsto ispitanika istaklo je kako tokom vo`we jede ili pije, dok je 35 odsto priznalo da se presvla~e dok voze. Tako|e, 29 odsto ispitanika otkrilo je da se qube tokom vo`we, dok je 15 odsto priznalo da ~esto za volanom imaju seksualni odnos ili se s partnerom upu{taju u seksualne igrarije. Frizuru popravqa i {minka se 23 odsto u~esnica istra`ivawa, a 10 do 12 odsto qudi dok upravqa automobilom ~ita novine, magazine ili e-mailove. Svakako, najve}i broj ispitanika, ta~nije wih 63 odsto, galami i psuje na ostale voza~e. ma tome polako ali sigurno po~iwe da bledi. A i nije sve u ka`wavawu! Naravno, sem ukoliko zakon o saobra}aju ne slu`i puwewu buxeta, umesto pove}awu bezbednosti i smawewu broja saobra}ajnih nesre}a s tragi~nim posledicama.

tu, u odnosu na 127. poziciju u 2008. godini, nama tako ma{tovite ideje i nisu neophodne. Bilo bi nam sasvim dovoqno “samo” malo svesti da, gle ~uda, ipak nismo sami na putu kada sednemo za volan… A. Grube{a

ZA[TI]ENE VRSTE BEZ ZA[TITE

Ubistvo medveda ko{ta milion~e Za{tita `ivotiwa ostaje mr– Zna~i, ne govorimo o `utim ubistvo neke `ivotiwe, a drugo, tvo slovo na papiru, iako su ku}nim mravima ve} o ri|im. kazne su navedene po komadu, ugro`ene vrste u Srbiji za{ti{umskim mravima, koji se nala{to je besmisleno kod sitnih }ene visokim nov~anim kaznaze iskqu~ivo u prirodi, i niko glodara i insekata koji se mama, upozoravaju aktivisti za zane}e odgovarati zato {to je slusovno ubijaju trovawem. {titu `ivotiwa. Ministarstvo ~ajno nagazio na mrava, ali }e Ko }e to sve nadgledati, ko }e za za{titu `ivotne sredine, kaodgovarati ako je nekom prizapravo prijavqivati Miniko izve{tava B-92, po~etkom govrednom aktivno{}u ugrozio starstvu sve te {tete? Od repudine je propisalo zaibli~kog do op{tinsta velike nov~ane kaskog nivoa u Srbiji raSmrt vrapca ili vrane ko{ta}e ubicu di mawe od dve stotine zne za ubijawe za{ti}enih vrsta `ivotiwa. 25.000 dinara, a ubistvo pu`a ka`wava inspektora koji su zaUbistvo jednog medu`eni za sprovo|ewe se s 1.200 dinara dveda ka`wava se s miovog zakona. Za ka`walion dinara, zmije s vawe nisu odgovorni 200.000, a za{ti}ena je i bubastani{te, ve}u populaciju neke jer kad inspektor zavr{i svoj mara, za ~ije ubistvo kazna izza{ti}ene vrste – obja{wava posao, na scenu stupa sud. nosi 15.000. Smrt vrapca ili pomo}nica ministra Danica – Republi~ka inspekcija za vrane ko{ta}e ubicu 25.000 diBa}anovi}. za{titu prirode je podnela nara, a ubistvo pu`a ka`wava Udru`ewa za za{itu `ivotukupno 116 prekr{ajnih prijase s 1.200 dinara. U Ministarwa, me|utim, smatraju da }e i va, dve krivi~ne prijave i 16 stvu obja{wavaju da takav ceovi pravilnici ostati samo mrprijava za privredni prestup. novnik ipak ne mora da brine tvo slovo na papiru. Prvo, jer je Sam proces dono{ewa i odre|igra|ane jer iako su cene izrapotpuno izostala edukacija gravawa kazne i visine kazne je `ene „u komadima“, ubistvo |ana o tome koje su vrste zakostvar suda – ka`e na~elnica In`ivotiwe u sopstvenom stanu nom za{ti}ene, kako da ih prespekcije za za{titu `ivotne se ne sankcioni{e. poznaju i kome treba da prijave sredine Jasmina Jovi}.


14

DRU[TVO

ponedeqak20.decembar2010.

NAJSEVERNIJA „SRPSKA” OP[TINA U EVROPI JO[ BEZ NACIONALNE KU]E

Dr`ava gradi spone samo na re~ima

Najkompaktnija srpska zajednica u Ma|arskoj, sme{tena u selu Lovra nadomak Budimpe{te, danas je spona koja efikasno povezuje ovu dr`avu sa Srbijom. Mesta{ce u kojem `ivi oko 400 stanovnika, trenutno je kulturni centar Srba u Ma|arskoj, tamo funkcioni{e jedino pozori{te na na{em jeziku, ono je mesto gde se stvaraju spone sa maticom... I pored toga, „zahvaquju}i“ nerazumevawu nadle`nih u obe dr`ave, Lovra nikako da dobije „srpsku ku}u“ koja bi slu`ila za sme{taj gostiju iz Srbije koji `ele da posete ovo idili~no mesta{ce na Dunavu.

– Pojedini dr`avni sekretari iz tog ministarstva odu{evili su se idejom, ali prstom nisu mrdnuli da taj projekat za`ivi. Obra}ao sam se svim institucijama koje bi mogle pomo}i, pisao sam ~ak i predsedniku Borisu Tadi}u, koji je u Lovri boravio nedavno, ali nije urodilo plodom – pri~a Vidak. – Od velike galame, zaricawa u korene, na kraju niko ni{ta konkretno uradio nije. Pisao sam jo{ i predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajti}u, vladiki budimskom Lukijanu, te predsedniku srpske Vlade Mirku Cvetkovi}u, ali ni od koga do danas

DNEVNIK

ZA[TO „VOJVO\ANKA” U JA[I TOMI]U ZVRJI PRAZNA PET GODINA POSLE POPLAVA?

Gladni radnici poskidali inventar Nakon {to se 2005. godine Tami{ izlio i potopio ceo Ja{a Tomi}, pograni~no sredwobanatsko mesto u op{tini Se~aw, obnova je, zahvaquju}i solidarnosti i pravovremenom reagovawu Vlade Srbije i nadle`nih dr`avnih organa, obavqena efikasno. U rekordno kratkom roku izgra|eno je ~ak gotovo 300 novih ku}a i pet zgrada s ukupno 80 stanova. Ja{a Tomi} je skroz promenio izgled – od zaba~enog sela na samoj granici s Ru-

rom Srbije, po~eli su da se vra}aju u obnovqene ku}e i novoizgra|ene stanove. Prosperitet mesta tek se o~ekuje jer se najavquje otvarawe me|unarodnog grani~nog prelaza, koji }e biti najkra}a drumska veza izme|u vojvo|anskih mesta i susednog rumunskog industrijskog centra Temi{vara, sedi{ta tamo{we `upanije Timi{. Bode o~i, me|utim, {to jedna zgrada sa 16 stanova bezmalo pet godina stoji prazna. Pri~a je go-

Uskoro tender za zavr{ne radove? Predsednik Saveta mesne zajednice Ja{a Tomi} Novak Zubac nedavno je kazao da se gra|ani, ipak, stalno raspituju kada }e useqewe. Iz Ministarstva `ivotne sredine, koje je nadle`no za zgradu, sti`u uveravawa da }e uskoro biti raspisan tender za izvo|a~a zavr{nih radova. Od ovoga zavisi kada }e se stanari na}i pod svojim krovom, mada su u Ja{i svesni toga da je otklawawe posledica zemqotresa u Kraqevu pre~i posao za dr`avu od zavr{etka wihove zgrade koja “zvrji” prazna pet godina. munijom, pretvorio se u modernu varo{icu, gde postoje svi uslovi za savremen i udoban `ivot. Mnogi me{tani koji su svojevremno napustili Ja{u i egzistenciju potra`ili u drugim gradovima {i-

tovo neverovatna, a u Ja{i Tomi}u svi je izbegavaju, mada smatraju da ne snose nimalo krivice zbog apsurda koji baca ozbiqnu senku na solidarnost i akciju obnove nakon prirodne katastrofe. Zgra-

Prazna zgrada ~eka stanare

da je dobila naziv “Vojvo|anka” jer je novac za izgradwu obezbedila pokrajinska vlast. Me|utim, u fazi zavr{nih radova, izvo|a~ – zrewaninski Gra|evinsko-industrijski kombinat “Banat” – obustavio je izgradwu, navodno zbog problema oko pla}awa. Onda je ova neimarska kompanija sama zapala u te{ko}e, a radnici, kojima nisu bile ispla}ene plate, poskidali su iz stanova ve}

ugra|eni inventar za kuhiwe i kupatila. Zbog toga ve} godinama nema useqewa, a upu}eniji u problem tvrde da se ni novim stanarima ne `uri. Jednostavno, ne `ive u selu, stanove su dobili na ime sru{enih ku}a koje se nisu mogle obnoviti. Useqewe planiraju u budu}nosti, verovatno kada odu u penziju i vrate se u Ja{u da u`ivaju, pecaju na Tami{u... @. Balaban

HLADNO]A „PROZIVA“ NADLE@NE U BA^KOJ PALANCI

Potomak Lovrana, dugogodi{wi turisti~ki poslenik Du{an Vidak otkupio je, ne tako davno, dedinu ku}u u Lovri s namerom da od we napravi „srpsku ku}u“, svojevrsno kona~i{te za sve goste ovog seoceta. Napravio je projekat i prora~un i obratio se ovda{wem ministarstvu za dijasporu.

O Lovri Lovra je naseqe 40 kilometara nizvodno od Budimpe{te. Naseqavaju ga mahom Srbi pristigli iz Hercegovine daleko pre Velike seobe Srba. U selu radi osnovna {kola do 5. razreda na srpskom i ma|arskom jeziku, postoji pravoslavna crkva, a tu je i sedi{te veoma aktivnog Srpskog pozori{ta u Ma|arskoj. Selo je sme{teno na dunavskom ostrvu ^epel. – Ideja je da se ku}a mog dede adaptira u hostelski sme{taj, na korist svima koji `ele da posete Lovru. Ku}u bih na upravqawe dao seoskom parohu koji bi organizovao odr`avawe, a za uzvrat ubirao neki minimalan profit. Moj jedini uslov je da na ku}u oka~im tablu s imenom moje babe koja je u toj ku}i ro|ena i koja me je othranila – obja{wava Vidak. Potragu za finansijerima adaptacije ku}e Vidak je po~eo od Ministarstva za dijasporu, koje uop{te nije reagovalo.

nisam dobio bilo kakav odgovor. Veoma sam razo~aren {to ja mogu da dam ku}u, a cela dr`ava ne mo`e da izdvoji ne{to malo novca za prepravku da bi „srpska ku}a“ kona~no za`ivela. Lako je graditi spone me|u qudima na re~ima, treba ne{to i konkretno u~initi. Vidak ka`e da on u projekat ula`e ku}u, a od dr`ave o~ekuje da ulo`i u izgradwu. To je, ka`e, mala investicija, ali za wega ipak nedosti`na. Za ono {to daje, ne tra`i bilo kakvu naknadu. – Vezan sam za Lovru i rodbinskim i emotivnim vezama i stalo mi je da krene povezivawe tamo{wih Srba sa sunarodnicima iz Srbije. Vreme je da u~vrstimo veze na kulturnom, sportskom i privrednom planu. „Srpska ku}a“ mnogo bi olak{ala taj posao – ka`e Vidak, koji je u turizmu proveo 40 radnih godina. Kako isti~e, cene sme{taja bile bi simboli~ne, taman dovoqne da se ku}a odr`ava. Sme{taj bi bio ponu|en naro~ito mla|oj populaciji iz Srbije da bi se upoznala sa `ivotom Srba u Ma|arskoj, ali i dobila priliku da se za sitan novac na|e nadomak Budimpe{te. – Ja i daqe tra`im sponzora koji je sposoban da finansira unutra{we ure|ewe ku}e. Ku}a sada stoji i od we nema nikakve koristi, a zna~ila bi podjednako i Lovranima i wihovim gostima, koji danas moraju da odsedaju u okolnim mestima – ka`e Vidak. P. Klai}

Pokretne platforme u centru Beograda Podizno-spu{taju}e platforme namewene osobama s posebnim potrebama bi}e postavqene po~etkom idu}e godine u podzemnim pe{a~kim prolazima „Terazije“ i „Igumanova palata“ u Beogradu. Po re~ima gradskog sekretara za saobra}aj Dragoquba \akonovi}a, nakon postavqawa sedam platformi u centru grada i najfrekventniji prolazi „Zeleni venac“ i „U{}e“ dobi}e pokretne platforme. – Podizno-spu{taju}e platforme namewene su invalidima, trudnicama, majkama s kolici-

ma, kao i starijim osobama – rekao je \akonovi}. Platforme su napravqene od specijalnog stakla, te ne mogu biti lako o{te}ene, a iznad svake }e biti postavqene i sigurnosne kamere, koje }e raditi bez prestanka. Signal s kamere direktno }e se prenositi serviseru i Sekretarijatu za saobra}aj, a snimqeni materijal je mogu}e pretra`ivati 30 dana unazad. Na svakoj platformi bi}e ugra|en i panik-taster, koji }e, kada se pritisne, aktivirati GSM-karticu s deset memorisanih brojeva telefona servisera.

Besku}nici spavaju u napu{tenim barakama Dobro u{u{kani u svojim toplim stanovima i ku}ama retki `iteqi Ba~ke Palanke pomisle na svoje sugra|ane koji su bez doma, ogreva, hrane, ode}e, obu}e, a koji za dnevni boravak koriste ho-

trenutnog socijalnog zbriwavawa – isti~e direktorka ove institucije Nada Julinac. – Ali, to nije pravo i trajnije re{ewe, mada smo u nekoliko slu~ajeva do sada trenutno zbrinuli qude.

dala nadle`nim u lokalnoj samoupravi, predvi|ena izgradwa prihvatne stanice i prihvatili{te, odnosno dnevni centar i skloni{te. U prihvatili{tu mora da se uradi soba za izolaciju s doktorima i medicinskim sestrama, treba utvrditi da li je lice bolesno, da li je zara`eno... Po zbriwavawu, obave{tava se ovda{wi Centar za socijalni rad i druge slu`be koje treba da utvrde ko je i odakle je lice koje je zatra`ilo pomo}, jer oni kojima treba prihvatili{te

ji poru~uju da besku}nici treba sami da se prijave u prihvatili{te! Oni koji boqe poznaju ovu problematiku ka`u da je tako ne{to iluzorno o~ekivati jer zbog toga {to nisu znali ili objektivno nisu mogli da se obrate nekom od nadle`nih, besku}nici i postaju to {to su. Otkrije ih surova zima, a sugra|ani bi ih i sami mogli prepoznati i pomo}i im. Mada tokom dana, kada je u centru grada gu`va, malo ko prime}uje

Za narodnu kuhiwu potrebni sponzori

Ba~ka Palanka

love javnih institucija, ~ekaonice autobuskih stanica, Slu`be hitne pomo}i u Domu zdravqa... S mrakom moraju na ulicu, u ledenu no}, improvizovani krov nad glavom kroz koji pada sneg! Takve pri~e i ovog decembra u Ba~koj Palanci su pokrenuli temu izgradwe prihvatili{ta za besku}nike. – Gerontolo{ki centar kao dr`avna institucija pro{le jeseni u jednoj od svojih prostorija improvizao je prihvatili{e za sva lica koja se na|u u stawu

Lokalna samouprava jo{ ranije donela je odluku da se gradi prihvatili{te, pla}eno je 630.000 dinara za projekte koji su ura|eni, a zamqi{te s gra|evinskom dozvolom je u sklopu Gerontolo{kog centra. Mi kao dr`avna institucija ne mo`emo konkurisati kod dr`avnih fondova za finansirawe ovakvih projekata, ve} to treba da uradi op{tina, a do sada su propu{tena tri konkursa. Nada Julinac obja{wava da je projektima, koje je sve zajedno pre-

Kako sada stvari stoje, u op{tini s oko 61.000 stanovnika – nema besku}nika, ali nema ni narodne kuhiwe. Ako zvani~no nema besku}nika, a ima onih koji spavaju u da{~arama u samom centru grada, i to bez grejawa na debelom temperaturnom minusu, barem bi se mogla organizovati kuhiwa s makar jednim toplim obrokom tokom dana. Gladnih ima, ka`u i nadle`ni, ali nema sponzora koji bi finansirali prehranu sirotiwe barem tokom zime. Palanka ima bogatih qudi, ali i nekoliko svetski uspe{nih kompanija. Crveni krst je spreman da pru`i logisti~ku podr{ku za osnivawe i rad narodne kuhiwe, ali za opremu i hranu lokalna samouprava bi trebalo da potra`i sponzore ili da delom potegne za buxetskim parama, ka`u humanitarci. Tek kada bi se pro~ulo i kada bi nekoliko dana bilo kuvawa u takvim kuhiwama, videlo bi se koliko ovda{weg sveta gladuje i cvoko}e, a glad i cvokotawe uglavnom su ja~i od ponosa. za besku}nike obi~no su u stawu u kojem ne znaju ni gde su, ni ~iji su. Zbog toga malo oporo zvu~i obja{wewe pojedinih slu`benika ko-

izgladnelo lice, laganu i zapu{tenu ode}u i obu}u, odnosno vapaj za pomo}. M. Suyum

VREME JE SVIWOKOQA, ALI I TRIHINELOZE

Veterinarski pregled mesa obavezan Vreme je sviwokoqa, a s wim po~iwe i sezona trihineloze, zarazne bolesti koja spada u grupu zoonoza. Svake godine u Vojvodini se registruje mawi ili ve}i broj obolelih koji su jeli meso ili mesne prera|evine u kojima su bile u~aurene `ive larve. Iako je posledwih godina broj obolelih od trihineloze znatno mawi nego pre dvadesetak godina, oboqewe i daqe predstavqa stalnu potencijalnu opasnost za stanovni{tvo. Po podacima Instituta za javno zdravqe Vojvodine, iznetim u monografiji „Zdravstveno stawe stanovni{tva Vojvodine“, u 2008. godini prijavqeno je 126 osoba obolelih od zoonoza, od kojih trihineloza ~ini vi{e od 43 odsto. – Glavni izvor zaraze za ~oveka je zara`eno meso doma}e sviwe – ka`e veterinarka Katarina Jovani}. – Do oboqevawa ~oveka dolazi posle konzumirawa nedovoqno termi~ki obra|enog mesa ili mesnih prera|evina kao {to su kobasice. Trihineloza se javqa pojedina~no ili u obliku mawih ili ve}ih epidemija. Ve}e epide-

mije su uvek vezane za konzumirawe mesa i mesnih prera|evina iz istog izvora, na primer na svadbama, slavama, iz mesara... Iako ne postoji

Po podacima Instituta za javno zdravqe Vojvodine, iznetim u monografiji „Zdravstveno stawe stanovni{tva Vojvodine“, u 2008. godini prijavqeno je 126 osoba obolelih od zoonoza, od kojih trihineloza ~ini vi{e od 43 odsto izrazito sezonsko kretawe oboqewa, ipak se ~e{}e javqa u jesen i zimu, kada je sezona individualnih klawa doma}ih sviwa koje nisu veterinarski pregledane i kada se meso i mesni proiz-

vodi ne podvrgavaju odgovaraju}oj termi~koj obradi. Za spre~avawe {irewa trihineloze potrebno je da se meso doma}ih i divqih sviwa obavezno pregleda na prisustvo larve trihinele. Po re~ima na{e sagovornice, do zaraze vrlo ~esto do|e zato {to qudi smatraju da je sviwa uzgajana u wihovom sviwcu, gde nije imala mogu}nosti da se zarazi. – Larva se mo`e otkriti samo pod mikroskopom pa je zato neophodno da se posle klawa donese deo mi{i}nog dela dijafragme. Ukoliko se koqe vi{e sviwa iz istog sviwca, na pregled kod veterinara se mora doneti uzorak svake. Svake godine sve je mawe neispravnog mesa na koje nailazimo prilikom pregleda. Zahvaquju}i velikom naporu zdravstvenih i veterinarskih slu`bi kao i medijima koji svake godine upozoravaju na potrebu pregleda mesa, posledwih godina sve je mawe obolelih od trihineloze – ka`e na{a sagovornica. J. Barbuzan


REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

ponedeqak20.decembar2010.

15

ZAKLELA SE POSLEDWA KLASA „OBAVEZNIH” MLADIH VOJNIKA NA SOMBORSKOM AERODROMU

Odlaze remci iz na{eg malog grada d kad je jaaaaako davne 1944. napravqen, kroz somborski vojni aerodrom protutwalo je nekoliko armija i dr`ava, a da se on nije seizmi~ki pomerio koliko za no-

O

Nikole i posledwa klasa „obaveznih“ vojnika polo`ila zakletvu. A dan kao {to i treba da je pred sveca – ~uvara mornara i putnika. Severac dodu{e malo

Qubi majka svog sina vojnika

kat. Do`iveo je kompleks Aerostao, ali od snega ni oko da otvodroma (s velikim A) od 600 hekri{. Navejalo to, majko mila, tara da na wemu dirin~i robqe kao da neka sila brani prilaz, ne Drugog svetskog rata, da bra}a bi li produ`ila `ivot kasarni Rusi pole}u i ateriraju, vezu s kroz koju je ~esto i 11.000 vojniletewem zadr`i samo u imenu, da ka na godinu prolazilo. Ali ne u hladu wegovih topola planduju momci napabir~eni „od Vardara pa do Triglava“, ali i da ga Ameri ga|aju iz stratosferskih visina... No, do{lo i vreme da se, pod firmom Prvi centar obuke Vojske Srbije oprosti od „remaca“, momaka, ali i devojaka, koji civilno odelo mewaju za vojni~ko SMB, hteli – ne hteli. Dodu{e, u wemu }e se, osim centara u Vaqevu i Leskovcu, ubudu}e obu~avati Ugodni razgovor s generalom samo profesionalci i dobroda se Srbadija, prti nekako kroz voqci. [utanovac predlo`io, put od Sombora ka Apatinu, da predstavnici narodne voqe u prisustvuje „sve~anoj vojni~koj parlamentu aminovali i „zamrobavezi“ sinova, bra}e, o~eva, zli“ daqe obavezno slu`ewe vojkumova, drugara... Istina, bilo nog roka, pa je dan uo~i Svjatago je i onih koji su se do{li radi

modernih srpskih Jovanki Orleanki, „profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, `enskog pola“. A me|u regrutima bili su negda i sportske megazvezde Xaja, Nenad Steki} i ]urkovi}, gluma~ki asovi Quba Moqac, Bekjarev i Leka, pisci Du{an Kova~evi} i Nenad Proki}, politi~ari ^ovi} i Pomori{ki, pa svirci Zoran Simjanovi}, „Vlada i Bajka“ (oba komada) i Leo Martin. Do{lo to na zakletvu i Miqanu iz Kosovske Mitrovice, diplomiranom socijalnom radniku: – Po dvojica smo iz Mitrovice i Leposavi}a, a imamo i drugara iz Le{ka – pri~a momak, koji, po{to je u civilu zavr{io i sredwu medicinsku {kolu, pola`e zakletvu kao budu}i sanitetlija. – Pre svega ose}aj du`nosti i tradicije, zna{ kako se pri~a o vojsci i `enidbi – smeje se momak, obrazla`u}i razloge za{to nije ~ekao da se obavezno slu`ewe vojnog roka „zamrzne“. Na korak od wega, sredwove~na `ena se zarozala od pla~a i smeha u isto vreme i ~as qubi, ~as po licu miluje sina koji je netom pre stavio paraf na tekst zakletve. Nikoli se iz [apca kroz veliki sneg probili majka Dragica, otac Petar i najboqi drugar Aleksandar. – Zavr{io sam {kolu, nemam posao pa se prijavih. Da budem profesionalni vojnik nisam jo{ razmi{qao, ima se kad, da prvo ovo odradim k’o i moj stari – smeje se on, dok ponosni otac stoji s knedlom u grlu i od zime pomodrelih usana. Dragica se malo primirila, ali samo dok nisam priupitao je li ponosna na sina-vojnika. Po~e opet sa suzama i smehom, sve ti odmah jasno. Aca je student i na ovu posledwu obligatnu turu voj-

ske je zakasnio, a da li }e biti dobrovoqac zavisi od toga kako }e „ispeglati“ faks. Preko fudbalskog terena na kojem su bili postrojeni uo~i zakletve, kroz sneg do ~lanaka tr~i asker s pu{kom na ramenu i de~a~i}em u rukama. Pitam je l’ sin – nije, ro|o, ve} sin~ina, odgovara taze zavoja~eni otac, ~ijom prtinom prosto leti i zajapurena jo{ mla|a majka – vojni~ka supruga. Nikom ne smeta ni sneg ni {to je hladno, klinci qubopitqivo razgledaju oru`je

Do{ao sin~ina da ~estita tati

bezmalo ve}e od wih, probijamo se i do brigadnog generala \ura ]eli}a, koji je u ime General{taba i wegovog na~elnika Milojevi}a ~estitao mladim vojnicima. Hoda kroz gomilu qudi komandant Centra potpukovnik Lazar Ostoji} i zastava Srbije u pratwi mu, pa ga je i lako prona}i u ovoj gu`vi. Zastane kod svakog stola na kojem se tekst sve~ane zakletve potpisuje, rukuje se s, generalskom pa`wom pomalo zbuwenim, momcima i devojkama, a po pogledima sveta vidi{ kol’ko Srbin jo{ uvek voli i po{tuje vojsku, ne treba ti „Galupa“. Bila ona profi, dobrovoqna ili obavezna. Mili} Miqenovi}

LIBERALNIM METODAMA MI[A VREBALOV „VLADA” NOVIM BE^EJOM

Komunalce na ru~ku zahvalnosti gostio gradona~elnik Predsednik Op{tine Novi Be~ej Milivoj – Mi{a Vrebalov, kome je nedavno u Briselu uru~ena evropska nagrada kao liberalno-demokratskom politi~aru koji je postigao visoke rezultate na lokalnom i regionalnom nivou u sredini gde `ivi, po nonkonformizmu se u mnogo ~emu razlikuje od svojih srpskih kolega. Jer, dok su mnogi gradona~elnici nedodirqivi za obi~nu raju, Vrebalov svojim sugra|anima dozvoqava ~ak i da ga ga|aju balonima napuwenim vodom. Jedinstvenu privilegiju imali su pro{le i ove godine na tradicionalnim novobe~ejskim „Velikogospojinskim danima“. Prethodno su morali da plate 200 dinara po balonu, a sav novac prikupqen na tako originalan na~in bio je namewen deci s posebnim potrebama. – Ne bojim se takvog suo~avawa s gra|anima. Opasniji su zlonamerni koji ne cene moj rad, ali mi to ne govore, nego sve iza le|a. Ga|aju me

korektni, koji ka`u: „To i to si uradio lo{e“. To je posebno jedinstvena prilika za opoziciju – ka`e Vrebalov i, ipak, priznaje da udarci balona pomalo bole. Ovaj visoki funkcioner LDP-a nedavno je preuzeo i ulogu doma}ina, pa je sa svojim pomo}nikom Tomislavom Ratkovi}em uprili~io tradicionalni ru~ak zahvalnosti za radnike Javnog preduze}a „Komunalac“. Obu~en u beli mantil, kao pravi doma}in, pomno je pratio da nikome od gostiju ne bude prazan tawir ili ~a{a. – Ovaj lep obi~aj je uveden pre pet godina. Qudi iz “Komunalca” tokom “Velikogospojinskih dana” danono}no rade dok se mi gostimo, pa je sada red da im se revan{iramo. Zaslu`ili su oni taj ru~ak potpuno, jer se nadaleko pro~uo Novi Be~ej po ~istim i lepo ure|enim ulicama – obrazlo`io je Vrebalov razloge za svoje zaista liberalne gestove. @. Balaban

RAZGOVORI NA SOKAKU

Vitezovi i bra}a po `estini

rava, dobra doma}a „mu~enica“ iz vojvo|anskih bakarnih kazana je sve ~e{}e na vinskoj karti i eksluzivnih lokala, a u Senti je ~ak ustanovqen Red vitezova rakije Sveti Nikola. U ovo probirqivo dru{tvo za neko-

P

ima mu{terija, ali se ne mo`e posti}i cena koliko vredi, zbog "brqa" spravqanih na veliko u fabrikama, koja vo}e nisu ni primirisale. Vitezovi Milo{ i Danilo Kravi} i wihova destilerija "Bra}a Kravi}" iz Velebita su pobe|ivali ne samo u Senti,

na na{em podnebqu, isto toliko je zna~ajno {ta kreiraju qudi – dodaje Pastor. – Te specifi~nosti mogu biti dobar turisti~ki proizvod, ali i za to treba vreme, kao i za dobru palinku, od berbe pa dok iz kazana u ~a{ici ne ostane ono {to je vredno. Pokrajinska

Za trova~e nema zakona Za dobru kapqicu destilerije "Hubert 1924" Miroslavu Kne`evi}u u Banatskom Velikom Selu poma`e Kikin|anin Milan Jovanovi}. – Danas je vrlo te{ko na}i proizvod na kojem se mo`e zaraditi. Na rakiji – jer nema zakona koji mo`e spre~iti da neko na etiketi za {piritu{u napi{e da je vo}na. Ali, vrlo }e se brzo ~ista prirodna znatno vi{e ceniti jer ~im pre|u granicu ko{ta 20 ili 25 evra, a kod nas tek deset ili 12. Kajsija nam je ove sezone bila najboqa jer je rod bio slabiji pa su wena mineralnost, slast i aroma bili odli~ni, dok je lane kajsijeva~e bilo u izobiqu, ali lo{ijeg kvaliteta. Ona nam se ove godine pozlatila na mnogim doma}im i stranim takmi~ewima, a za duwu radi vreme, tek je prepe~ena i mora da odle`i – veli Jovanovi}. Od Goli}eve „laline kapqice” glava ne boli

liko godina primqeno je tek 11 majstora. Vite{kim odorama pre tri godine ogrnuti su Ferenc [oti, \ula Santo, Jo`ef Tot, Jano{ Sokola i Ferenc Bajtai, lane su im se pridru`ili Milo{ Kravi}, Miklo{ Na| i Andra{ Horkai, a nedavno Danilo Kravi}, Jo`ef Sabo i Ako{ Bene. – Za tu ~ast vaqa proizvesti dobru palinku od vo}a, ali ne samo jednom, ve} se morate godinama dokazivati, a ja sam za posledwe dve decenije priznawa dobijao na mnogim smotrama – obja{wava Sen}anin Ferenc Bajtai. – Ina~e, imam oko hektar vo}waka i najve}i je dobitak ako na pijaci uspem da prodam sve`e vo}e. Za dobru rakiju

Kawi`i, Temerinu, Ba~koj Topoli i Pali}u ve} i na ~uvenom festivalu palinke u ma|arskom gradu \uli. Poreklom Li~ani, svoj su brend nazvali "velebitska suza". – Tokom vi{egodi{weg rada stekli smo vi{e od 150 priznawa i postigli da je "velebitska suza" zaista ~ista kao suza, pa od we glava ne sme da zaboli. Sam naziv je posveta zavi~aju na{ih predaka koji su se posle Prvog svetskog rata naselili na sever Ba~ke – ka`e Danilo Kravi}. Da neke vojvo|anske rakije mogu postati brend, posebno one mirisne, od duwe, kajsije i drugog vo}a, smatra i pokrajinski sekretar za privredu I{tvan Pastor: – Sem onoga {to je Bog dao

kasa ovu delatnost podsti~e stidqivo, ne jer smo stidqivi, ve} {to su male mogu}no-

„Velebitske suze” peku Danilo i Milo{ Kravi}

sti. Ali pro{ao je period tap{awa po ramenu, qudima je pohvala pun tavan. Slavko Goli} iz Novog Kne`evca je osmislio "lalinu kapqicu".

Pastor postrojio vitezove palinke

– Formirali smo Udru`ene porodi~ne destilerije Vojvodine gde promovi{emo zajedni~ki nastup na tr`i{tu kvalitetnih rakija koje su sto odsto od vo}a, proizvedenih na podru~ju cele Srbije. Za sad imamo 32 ~lana, kojima poma`emo da dobiju papire neophodne za registrovawe pogona, a samo ove godine ih je sedam ozvani~ilo. Mo`da smo malo podbacili zbog lo{e godine, osetnog maweg roda i kvaliteta vo}a, pa je to pokolebalo neke da li i daqe da peku rakiju samo iz hobija – saznajemo od Goli}a. Dragoqub Vrebalov iz Novog Be~eja se `ali na ovu sezonu jer je u vreme opra{ivawa bilo prohladno, p~ele nisu obletale oko cvetova pa je rakije dovoqno tek za jutarwu ~a{icu da pokrene krvotok. Ina~e, Drago-

qub rakiju tretira kao "svetu vodicu", posebno {to je `estinu iz ovogodi{weg roda na jubilarnom me|unarodnom sen}anskom "Nikoqdanskom festivalu rakije" osve{tao sve{tenik. – Vo}ke su se malo odmorile pa }e vaqda idu}e godine boqe poneti. Treba i}i na o{triju rezidbu, da ga ne bude suvi{e, jer }e biti sitno. Mi smo fabrika pod vedrim nebom pa se tako i prilago|avamo. Ako ki{a ne pada, u su{nim periodima mo`emo zaliti vo}ke, ali kad ki{i previ{e, te{ko ih je za{tititi od gqivi~nih i drugih bolesti – dodaje Vrebalov. ^okansko Udru`ewe vo}ara i vinogradara "Kalem" okupqa tridesetak vo}ara i vinogradara iz ^oke, Sanada i Ostoji}eva. – Sve vi{e qudi `eli da o~uva tradicionalni na~in rakijawa, uglavnom za svoje potrebe i prijateqe, ali i komercijalnu prodaju. Zainteresovani su za podizawa novih vo}waka i vinograda jer se i na mawim posedima uz vi{e ulagawa mo`e ostvariti profit. Oslawamo se na iskustva starijih vo}ara, ali i mla|i su ve} izve{tili – ka`e Slobodan ^obanov. [ampionski pehar za kajsijeva~u ispe~enu od „novosadske rodne“ na sen}anskom festivalu pripao je Ivanu Paukovi}u iz Subotice. I on poput drugih predanih proizvo|a~a isti~e da je za dobru `estinu va`no kvalitetno zrelo vo}e i dosta truda oko pe~ewa. – Iskqu~ivo pe~em rakiju od sopstvenih duwa i kajsija; kad rodi, bude i rakije, ako je godina lo{a, ~ekamo narednu – optimista je Paukovi}. Milorad Mitrovi}


SPORT

ponedeqak20.decembar2010.

c m y

16

DNEVNIK

PROSINE^KI IMA VIZIJU NOVE ZVEZDE

Vrati}u pobedni~ki duh

Mario \urovski

IZ FK VOJVODINA

\urovski ~eka pravu ponudu Jedan od fudbalera Vojvodine kojem je rukovodstvo odborilo da karijeru ove zime nastavi u inostranstvu je i Mario \urovski. Za ovog igra~a ponudu su poslali Grci. Navodno je Ergotelis bio voqan da ga anga`uje. Me|utim, wihova ponuda nije zadovoqila ni ~elnike Vojvodine, ni samog \urovskog. - Javili su se u me|uvremenu i Turci. me|utim, ni wihova ponuda nije na nivou onoga {to o~ekujemo – ka`e direktor Miodrag Panteli}, koji se nada da }e \urovski, ipak, prona}i anga`man koji bi i wemu i Vojvodini omogu}ili uspe{an transfer.

Novogodi{wi koktel 27. decembra Tradicionalni Novogodi{wi koktel kojim u Fudbalskom klubu Vojvodina zatvaraju godinu na izmaku ovoga puta bi}e odr`an 27. decembra. Tog dana u 12 ~asova u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku staru godinu sa `eqama da nova bude jo{ uspe{nija, Vo{i }e po`eleti rukovodstvo, igra~i, radna zajednica, navija~i, sponzori i prijateqi kluba. Istog dana bi}e promovisana i “crveno-bela” vina FK Vojvodina poznatog proizvo|a~a – Podrum “Kova~evi}” iz Iriga. S. S.

Afelaj se oprostio od PSV pobedom Holandski reprezentativac i fudbaler PSV Ibrahim Afelaj oprostio se od kluba iz Ajdhovena pobedom na „Filips“ areni protiv Rode (3:1) po{to }e od januara karijeru nastaviti u slavnoj Barselone. Iako na svom opro{taju nije uspeo da postigne gol, Afelaj je od strane navija~a na kraju me~e dobio ovacacije, a na jednom delu tribina „Filips“ arene tokom celog me~a bila je razvu~ena ogromna zastava sa likom ovog igra~a.Golove za PSV postigli su Lens u 6, Berg u 53. i Xuxak u 68. minutu ~ime je klub zavr{io polusezonu na prvom mestu sa 41 bodom, ~etiri vi{e od drugoplasiranog Groningena. Zbog lo{eg vremena odlo`eni su me~evi Ajaks - Fejnord, AZ - NEC i Venlo - Utreht.

lona, ali mo`e mnogo boqe nego Novi trener crvedo sada! Ho}u da dominira i nano-belih ne obe}ava pada. Ne zna~i da }e desetorica „kule i gradove“, ali igra~a da budu na protivni~koj `eli ofanzivnu Zvepolovini, ve} da imamo loptu u zdu sa pobedni~kim mentaliteposedu i diktiramo ritam. tom. Robert Prosine~ki zna gde U prvom delu {ampionata crje do{ao. Ne samo {to je, kako veno–beli su ostvarili 11 pobeka`e, proveo najlep{e ~etiri godine karijere u Crvenoj zvezdi, ve} zato {to je pratio de{avawa u „svom“ klubu. Zahteva}e disciplinu iako nije diktator. Svestan je da wegov tim ne mo`e da igra kao Barselona, ali tvrdi da }e mu vratiti pobedni~ki mentalitet. - „Kad sam dobio ponudu Luki}a i Ad`i}a bila su mi va`na dva mi{qewa. Dobio sam podr{ku supruge i dece. I to je najbitnije. Zatim sam razgovarao sa saradnicima i prijateqima u reprezentaciji Hrvatske. Lako sam onda odlu~io da se vratim u moju Crvenu zvezdu. - poru~io je Robert Prosine~ki i Ivan Ayi} Prosine~ki. da, retko koju rutinski. Usledila je promocija u QuIma viziju pobedni~ke Zvetice Bogdana 1, koja je jake emozde. cije poterala na povr{inu. Do{ao sam da donesem pobed- Kako sam se ose}ao? Te{ko ni~ki duh ekipi. Imam utisak je opisati, emocije su navirale. da je u glavama igra~a da su druProveo sam najlep{e ~etiri gogi u gradu i dr`avi. Pokaza}u dine karijere u Crvenoj zvezdi, im da mogu da budu prvi. Vratioti{ao sa Marakane u najve}i }u im optimizam, uz dobar rad. klub na svetu Real. Se}awa su se Nisam diktator, ali tra`i}u motala po glavi, `ivot pi{e red i disciplinu. Da ne verujem romane… u uspeh ne bih ni dolazio. - jaSvestan je da ga ~eka te`ak san je Prosine~ki.-Ne tra`im posao. vreme kao alibi, ali je neop- Nisam lud pa da mislim da hodno. Nisam do{ao na {est Zvezda mo`e da igra kao Barsemeseci, ho}u da Zvezdu vratim u

stare dane, da redovno igra u Evropi… Hrvatski stru~wak zna da ne zavisi sve od wega. Da bih od igra~a zahtevao da izvr{avaju obaveze, moraju da budu zadovoqni, imaju redovnu platu. To je normalno za svaki

STANKOVI] OSVOJIO JO[ JEDAN PEHAR S INTEROM

Dekiju `ao {to nije po~eo me~ Dejan Stankovi} je podigao pehar namewen prvaku sveta. Sa Interom je osvojio FIFA klupsko svetsko prvenstvo savladav{i u finalu Mazembe iz DR Konga - 3:0. Zaslu`ili smo trofej. Zaslu`io ga je i predsednik Morati, navija~i i svi mi

Benitez tra`i tri poja~awa klub. Znam gde sam do{ao, ~eka me mnogo posla. I u moje vreme u Zvezdi se igralo zbog uspeha, ali i prilike da se ode u inostranstvo. Zvezda zimuje na „minus pet“ u odnosu na „ve~itog rivala“. - Gledao sam ve~iti derbi i nekoliko evropskih utakmica Partizana. Da se ne la`emo, crno–beli imaju dobar tim. Ne}u da nabrajam fudbalere, ali jasno je da su dobili mnogo igrawem u Ligi {ampiona“, podvukao je Robert Prosine~ki.

DEJAN SAVI]EVI] PORU^UJE IZ POGORICE

Zna se kako treba da igra Zvezda Dejan Savi}evi} je predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore, ~ija je reprezentacija najprijatnije iznena|ewe dosada{weg toka kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Poqskoj i Ukrajini 2012. Crna Gora je lider Grupe G,

va`nije ono {to }e se 4. juna desiti u Podgorici. Tada se sastajemo sa Bugarskom, trebalo bi da pobedimo. Samo da svi igra~i budu zdravi, vaqda }e se sasvim oporaviti Joveti} i Drin~i}. poru~io je Savi}evi}.

Dejan Savi}evi}

sa deset bodova iz ~etiri me~a, tri vi{e od Engleske, koja dodu{e ima utakmicu mawe. Gledam realno, te{ko je nositi se sa Englezima. Nama je naj-

Savi}evi} se osvrnuo i na dolazak Roberta Prosine~kog na klupu Crvene zvezde, ~ije su udarne igle na putu ka krovu Evrope i sveta bili upravo wih

u~estvovao od starta. Trener Rafa Benitez ostavio ga je na klupi i pru`io mu {ansu tek od 54. minuta. Kasnije je i asistirao Bijabijaniju za tre}i gol Intera. - @ao mi je {to nisam igrao od po~etka. Neke stvari ne mogu da sakrijem, uvek sam igrao

dvojica. Crnogorac podse}a da su u Qutice Bogdana apostrofirali to {to je Prosine~ki doneo harizmu. - Zar }e harizma da igra i pobe|uje?-, pita se Savi}evi} i nastavqa: -Zna se {ta je Zvezda. Pas, igra, potez, dribling... Sve je to urezano u klupskoj istoriji, od Miti}a, [ekularca, Xaji}a, Piksijeve i moje generacije... Zvezda sada nema imena na terenu, nema ni ekipu. To je problem. Neophodni su igra~i, ali i strpqewe kada je Prosine~ki u pitawu. On poseduje znawe, izuetna je li~nost i daj Bo`e da ima vi{e takvih. Osim u Zvezdi, Dejo je dubok trag ostavio i u Milanu. Ali, „rosoneri“ ga ne slu{aju. Komentari{u}i dosada{wi u~inak Milo{a Krasi}a u Juventusu, Savi}evi} je rekao: - Neka vide u Milanu koga su ispustili. Predlagao sam im i Krasi}a, ali i Vidi}a i Vu~ini}a- zakqu~io je Dejan Savi}evi}.

Doskora mu se quqala klupa, a po{to je osvojio titulu prvaka sveta u konkurenciji nedoraslih rivala, Rafa Benitez je po~eo da postavqa uslove. [panski stru~wak iz Intera je posle pobede nad Mazembeom (3:0) u finalu FIFA klupskog svetskog prvenstva ultimativno izjavio da `eli tri poja~awa. Treba mi podr{ka. - poru~io je Benitez. Igra~i su umorni i u klubu znaju da su nam neophodna tri poja~awa. I to, neophodna su nam odmah, a ne polovinom i krajem januara. Pred nama je mnogo utakmica i potrebno nam je da osve`imo kadar. On tvrdi da su mu tri poja~awa obe}ana. A jo{ niko nije doveden. Prema Benitezu, postoje tri opcije. Ili }e do}i tri nova igra~a i jo{ jedan defanzivac kao zamena Samjuelu ili mo`emo da nastavimo i u ovom sastavu do kraja sezone, pa da se na mene svali odgovornost za rezultate ili... Tre}a opcija je najradikalnija. - Neka se Inter obrati mom agentu. - zakqu~io je Rafa Benitez. igra~i. - po~eo je Stankovi}. [ta }u pamtiti iz ove sezone?, Kad bih mogao, zamrznuo bih sliku kada podi`emo pehar. Ose}aj je neverovatan. Me|utim, Stankovi} nije krio razo~arawe {to u finalnom trijumfu u Abu Dabiju nije

srcem i bio sam iznena|en {to nisam u timu od po~etka. - jasan je i iskren bio Dejan Stankovi}. On je u polufinalu „na~eo“ Seongam ve} u tre}em minutu posle ~ega je {ampion Evrope lako do{ao do pobede (3:0).

ZBOG TOGA [TO SE NIJE VRATO S ODMORA

Dujkovi}u otkaz

Fudbalski savez Sirije otpustio je selektora Ratomira Dujkovi}a, samo tri nedeqe pre po~etka Kupa Azije. Srpskog stru~waka }e na klupi nacionalnog tima zameniti Rumun Valeriju Tita. Predsednik Saveza Faruk Sireje naveo je da je Dujkovi}, koji je bio selektor od oktobra ove godine, smewen po{to nije ispo{tovao dogovoreni termin o povratku sa godi{weg odmora. Oglu{io se o na{e pozive prethodnih dana i nije se vratio sa odmora u planiranom ro-

ku. - precizirao je Sireje. Dujkovi} je posle razlaza sa mladom reprezentacijom Srbije, odnosno posle neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, potpisao dvogodi{wi ugovor sa FS Sirije na ~ijoj je klupi proveo mawe od dva meseca, zabele`iv{i samo pobedu nad Bahreinom od 2:0. Najve}i uspeh u trenerskoj karijeri ostvario je sa selekcijom Gane koju je odveo u ~etvrtfinale Mundijala 2006. godine, posle ~ega je bio i selektor olimpijskog tima Kine.


SPORT

DNEVNIK ITALIJANSKA SERIJA A

Juve zaustavqen, Napoli je drugi U trenutku kada su popodnevni me~evi 17. kola Serija A, ove nedeqe, ulazili u 90. minut, Juventus je bio na deobi drugog mesta, sa svega tri boda mawe od vode}eg Milana, a Napoli na „minus 5“ u odnosu na lidera. Kada su se utakmice zavr{ile, bilo je potpuno obrnuto. Napoli je drugi, a Juventus ~etvrti.Dva divna gola Ser|a Pelisijea u Veroni i Edisona Kavanija u Napuqu donela su potpuno obrnuti epilog dan posle poraza Milana od Rome na svom terenu (0:1). Juventus je protiv Kjeva kao gost vodio od 31. minutu, majstorskim pogotkom Fabija Kvaqarele. „Kvaqagol“ je makazicama uhvatio jednu loptu, zalutalu na peterac posle izvedenog kornera, pogodio rakqe i zatresao mre`u doma}ih - 0:1. Pre toga, u 15. minutu, golman Juventusa Marko Storari odbranio je penal Mikeleu Markoliniju, nakon {to je \or|o

gi~ni Edison Kavani. Urugvajac je, koji sekund posle Pelisijeovog gola u Veroni, primio loptu na 30 metara od protivni~kog golmana, okrenuo se, osmotrio situaciju pred sobom, dao sebi for tek da „namesti“ loptu na desnu nogu i poslao raketu koja umalo nije pocepala mre`u na stadionu San Paolo u Napuqu - 1:0. Vatreni navija~i plavih su upali u stawe euforije iste sekunde, Napoli je drugi, sa istim brojem bodova kao Lacio, koji je u uvodnom me~u dana „pre`iveo“ triler sa Udinezeom - 3:2. U napadu pre Kavanijevog gola, kapiten Napolija \anluka Grava izbio je loptu sa gol crte posle {uta Danijelea Korvije. Nekoliko minuta pre toga, tako|e pri rezultatu 0:0, sebi~ni Argentina Iwasio Pjati prome{ao je kompletnu, dodu{e razre|enu odbranu Napolija i potom hteo da se u{eta u gol umesto da doda loptu do Korvije, koji bi u tom trenutku imao prazan gol pred sobom. Pjatiju ni-

ponedeqak20.decembar2010.

PRED 48. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

@reb u sredu, prvi me~evi u subotu Iako ju~e bila slava Sveti Nikola nekoliko ekipa se prijavilo za tradicionalni 48. „Dnevnikovom” turniru u malom fudbalu. Izme|u ostalih u~e{}e su potvrdili Iris farm i i Trema trejd,a jo{ nekoliko ekipa su najavili da }e danas uplatitui kotizaciju,a to zna~i da }e ove godine broj ekipa daleko nadma{ti pro{logodi{wu brojku, kada je u~estvovalo 92 tima. Da ponovimo, turnir }e se ove godine igrati u maloj sali „Spensa”, gde su uslovi izvanredni, i to po starim pravilima pet igra~a u poqu i golman. Jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset fudbalera, ali ne mogu anga`ovati igra~a koji je ve} igrao za neku drugu ekipu na na{em turniru (igra~i ka`weni vremenskom kaznom od strane fudbalskih organizacija ne mogu da igraju na turniru). Ekipe moraju nastupiti u jednoobraznoj opremi i u ga}icama (trenerice su zabrawene). Parket na „Spensu” je izvanredan, pa nema bojazni od povreda. Kao i pro{le godine, nagradni fond bi}e oko 700.000 dina-

ra.U konkurenciji seniora pobedniku }e pripasti 400.000 dinara pod uslovom da se prijavi stotinak ekipa, a nov~anu nagradu mogu o~ekivati i veterani. Najmla|i }e tradicionalno dobiti sportsku opremu i prigodne poklone, a i najboqi pojedinci }e biti nagra|eni. Uplate za turnir primamo do srede u sportskoj rubrici „Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) , dana i sutra od 10 do 14 sati, a u sredu do 11 i na `iro ra~un broj 340 – 2511 -60 [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veMomenat s pro{logodi{qe utakmice Kofi haus - 19. decembar terani 12.000, stariji veterani: 11.500, kadeti: 10.000, onire ro|eni posle prvog janua~iti u kojoj }e kategoriji nastupioniri: 9.000 i mla|i pioniri: ra 1997. godine. Ove godine vepiti. I kod veterana jedan igra~ 7.000 dinara. terani }e igrati u dve grupe, u ne mo`e da nastupa za dve ekipe. Turnir po~iwe 25. decembra,a mla|oj mogu nastupati igra~i Turnir bi trebalo da se za`reb je u sredu u 12 sati u Kafeu koji su na dan utakmice napunili vr{i 9. januara, a pre i posle Indeksova tribina na \a~kom 35 godina, a u starijoj oni koji Nove godine igra}e se svakoigrali{tu. na dan utakmice imaju 45 i vi{e dnevno. Ako se prijavi vi{e od Kod mla|ih kategorija za kagodina. Za mla|e veterane mogu 100 ekipa, jedan deo turnira }e dete mogi nastupati igra~i koji da igraju i stariji fudbaleri, se odigrati i u velikoj sali su ro|eni 1994. i mla|i, za piooni iznad 45 godina, ali moraju „Spensa”. nire 1996. i mla|i, a za mla|e pise pre po~etka takmi~ewa odluG. K.

SUMIRANI REZULTATI SRPSKE LIGE - GRUPA VOJVODINA

Radost fudbalera Lacija posle tre}eg gola u me~u s Udinezeom

Kjelini sru{io Davida Moskardelija. Kjelini za taj start nije iskqu~en, ali jeste mladi Manuel \andonato u 52. minutu, nakon {to je kao posledwi igra~ odbrane sru{io rivala u kontra napadu.Od tog trenutka, Kjevo je bio tim koji je napadao, ali izjedna~ewa nije bilo do tre}eg minuta nadoknade, kada je posle centar{uta sa desne strane i glavometa na ivici {esnaesterca ispred Storarija, lopta „pala“ na nogu najboqeg strelca „Lete}ih magaraca“, Pelisijea. On je „uhvatio“ volej iz prve i sa 16 metara savladao nemo}nog Storarija i postigao {esti gol u sezoni. Juve je ispustio dva boda nekoliko sekundi pre kraja utakmice - 1:1, ali je ekipa bar zadr`ala seriju bez poraza od 23. septembra i utakmice sa Palermom u Torinu (1:3). Za to {to nisu prvi, fudbaleri Lui|ija Del Nerija mogu da zahvale pre svega velikom broju remija. ^etiri puta bjankoneri su odigrali 1:1 u posledwih sedam kola... To je iskoristio Napoli, koji je u nedequ zabele`io ~etvrtu uzastopnu pobedu minimalnim rezultatom, 1:0, a tre}i put Napolitanci stigli su do tri boda u nadoknadi vremena. Ovog puta, posle „bezbroj“ proma{enih prilika pred golom Le}ea, ali i nekoliko spa{avawa „`ivih glava“ na drugoj strani, utakmicu je re{io ma-

je bilo dosta {to je izbacio trojicu ~uvara, hteo je i golmana Napolija Morgana de Santisa, koji mu je „u{ao“ u noge i spre~io vo|stvo gostiju u 77. minutu. Lacio je iskoristio subotwi poraz Milana od Rome da mu se pribli`i na samo tri koraka. Nebesko-plavi su kao doma}ini pobedili Udineze - 3:2 (1:0). Ali, kako! Vodio je doma}in na rimskom Olimpiku dva puta, ali su gosti sa Friulija oba puta uspevao da izjedna~i. Me|utim, nije mogao i tre}i put po{to je rezervista Libor Ko`ak pogodio pobedu u 89. minutu - 3:2. Rezultati 17. kola: Lacio Udineze 3:2 (1:0) /Ernane{ 2, Bjava 52, Ko`ak 89 - San~ez 49, Deniz 61/, Kjevo - Juventus 1:1 (0:1) /Pelisije 90+3 - Kvaqarela 31/, Bari - Palermo 1:1 (0:1) /Masielo penal 54 Ili~i} 45/, Katanija - Bre{a 1:0 (1:0) /Lopez 33/, Parma - Bolowa 0:0, Napoli Le}e 1:0 (0:0) /Kavani 90+3/, Fiorentina - Inter (odlo`eno), ]ezena - Kaqari 1:0 (1:0) /Himenez 17/, Milan - Roma 0:1 (0:0) /Borijelo 68/. TABELA: Milan 36, Napoli 33, Lacio 33, Juventus 31, Roma 29, Palermo 27, Inter (-2) 23, Sampdorija (-1) 23, Udineze 23, Kjevo 21, \enova (-1) 21, Katanija 21, Kaqari 20, Bolowa 20,, Fiorentina (-1) 19, Parma 19, Bre{a 15, ]ezena (-1) 15, Le}e 15, Bari 10.

Jesen obele`io Dowi Srem

Na kraju jesewe sezone, u Srpskoj ligi Grupa Vojvodina, prvo mesto osvojili su fudbaleri Doweg Srema iz Pe}inaca.Za korak su zaostali Radni~ki(Nova Pazova), Dolina(Padina), Veternik Viskol ^SK Pivara.Sigurno je jedno da }e nastavak prvenstva, na prole}e, doneti mnogo neizvesnosti oko kona~nog prvaka. Odigrano je 120 utakmica, doma}in je slavio 67, gost u 19,a 39 utakmica zavr{eno nere{eno.Postignuto je 338 golova.Doma}ini su postigli 218 golova. Prema re~ima Predraga Ratkovi}a, komesara za takmi~ewe, kvalitet fudbala na utakmicama je bio vi{e nego dobar uz tako|e dobro su|ewe(po ocenama delegata).Propusta u radu slu`benih lica nije bilo.U jesewem delu ulo`ene su dve `albe. I to na utakmice: Veternik Viskol – Sloboda 2:2(9.kolo).Doma}in se

`alio na igra~a gostiju koji je bio pod automatskom kaznom.@alba je odbijena jer nije na vreme ulo`ena.I Temerinci su ulo`ili `albu(isti slu~aj kao i predhodni).@alba je uva`ena, pa je utakmica 14.kola Sloboda – Sloga registrovana (od 2:0, na 0:3).Pod automatskom suspenzijom igrao je Dragan [ibul. Sloboda je ka`wena i oduzimawem jednog boda. Opomenuto je 588 fudbalera (298 doma}in, 290 gosti). Iskqu~eno je 43 fudbalera (20 doma}in, 23 gosti). Sudije su svirale 29 penala (18 doma}in, 11 gosti). Postupak je vo|en protiv 37 fudbalera, devet trenera i jednog komesara za bezbednost (Goran Proli} je ka`wen samo opomenom), sa opomenom ka`wen je i Branislav Pa{i} (predstavnik Kikinde). Sa po ~etiri utakmice ka`weni fudbaleri: Miroslav Mare-

{~uk (Sloga), Ilija Raji} (Dolina), Ne|o Gavrilovi} (Sloboda) i Damir Vukanac (Veternik Viskol). - Treneri koji su pro{li ovoga puta samo sa opomenom su – ka`e Nikola Kudus dislipinac. – Milan Kovrilija (OFK Kikinda), Branko \oki} (Dolina), Nenad Vani} i Branislav Radakovi}(Radni~ki, Nova Pazova), Qubomir Kasalovi}(Mladost, Apatin), Dragan Ivani}(^SK Pivara), Vlada Nai}(Dowi Srem), Stojan Gruji}(Cement, Beo~in), Miroslav Loli}(Mladost, Ba~ki Jarak). - Su|ewe je bilo bez ve}ih primedbi – jasno }e Stanko Mati}, komesar za su|ewe. – Mla|e sudije su opravdale najvi{e, pre svega to su Stanti}, Jovanovi}, Mihajlovi}, Vu~kovi},Bo{kovi} i [utulovi}. B.R.

PORTUGALAC OCENIO SEZONU

Muriwo sebi dao ocenu 11 „Specijalni“ @oze Muriwo sebi dodelio posebnu ocenu za trenerski rad u 2010. godini. Shodno svom karakteru, sebi je dao 11 na skali od jedan do 10.[panski novinari su trenera Real Madrida zamolili da prokomentari{e svoj rad u teku}oj godini.

@oze Muriwo

Sa Interom je osvojio sve {to se moglo osvojiti, ali u „kraqevskom klubu“ zaostaje pet bodova za Barselonom, uz utakmicu mawe. Ni „petarda“ na Nou Kampu (0:5) nije poquqala samopouzdawe portugalskog stru~waka. - Na skali do 10, dajem sebi ocenu 11! Osvojio sam sva takmi~ewa koja sam mogao sa Interom, a u ovom trenutku sam i sa Realom jo{ u igri za sve trofeje. Ovo je bila savr{ena godina. - rekao je Portugalac. Muriwo se osvrnuo i na oporavak Kake, koji je u subotu odradio prvi trening posle operacije kolena u avgustu. - Imali smo lagani trening, tako da nije bilo nikakvog rizika od obnavqawa povrede. Kaka je dobio priliku da se ponovo ose}a kao fudbaler. U januaru }e biti potpuno spreman. - podvukao je Muriwo.

17

Ferguson sru{io Bazbija Iskusni, 68-godi{wi [kot je u nedequ oborio rekord Meta Bazbija. Ferguson je na klupi „crvenih |avola“ 8.811 dana, odnosno 24 godine, jedan mesec i 14 dana. Osvojio je 26 trofeja od kada je do{ao na „Old Traford“ 1986. godine, ukqu~uju}i 11 titula u Premijer ligi i dve Lige {ampiona.

Ser Aleks Ferguson

Nadao se Ferguson da }e obarawe rekorda proslaviti pobedom nad ^elsijem, ali je prvenstvena utakmica odlo`ena zbog nevremena. Bazbi je bio trener Junajteda od 1945. do 1969, kao i u sezoni 1970/71. VANREDNA SKUP[TINA BA^KE IZ SUBOTICE

Markovi} novi predsednik U prostorijama suboti~ke op{tine najstariji fudbalski klub u Srbiji Ba~ka 1901. odr`ala Skup{tinu. Za novog predsednika kluba izabran je Zoran Markovi}, koji je zamenuo Dragoslava Radowi}a koji je na polovini mandata s ~lanovima Upravnog odbora podneo ostavku.. - Znam da nas o~ekuje te`ak zadatak, ali se ne pla{im. Na{ ciq je povratak u Srpsku ligu. istakao je Zoran Markovi}. U narednom mandatu potpfredsednici kluba bi}e Grga Hrvacki i Stanko Bogojevi}, dok }e imena ~lanova Upravnog odbora biti odre|eni za nekoliko dana kada novi predsednik sazove sastanak. S. St.

Milidrag na kormilu Ba~ke Topole

USPEH VOJVODINE RMR U RUMUNIJI: [kola fudbala Vojvodina RMR u~estvovala je na me|unarodnom turniru u rumunskom Aradu, gde je u konkurenciji 16 ekipa iz Bugarske, Ma|arske i Rumunije postigla izvanredan uspeh:Novosa|ani su u konkurenciji igra~a ro|enih 2001. godine osvojili drugo mesto, dok su godinu dana mla|i fudbaleri osvojili prvo mesto.

Boje Vojvodine RMR na turniru u Rumuniji branili su: Vuka{in ]iri}, Marko Vrawkovi}, Stefan Majki}, Reqa Popovi}, Aleksa Simi}, Mirko Topi}, Luka Ili}, Miqan Vargec, Lazar Dimitrijevi}. De~ake je vodio trener Milo{ [trboja, a rukovodilac je bio prof. dr Radivoj Mika Radosav. I. G.

Fudbaleri Ba~ke Topole su jesewu sezonu zavr{ili na drugom mestu, u toku prvenstva trener Sa{a Spasojevi} je napustio klub i umesto wega na klupu je seo wegov pomo}nik Antun Patar~i}. S Patra~i}em Topolo~ani su igrali odli~no i na kraju sezone stigli do drugog mesta, ali je to bilo samo prolazno re{ewe. U pauzi posle serije razgovora Topol~ani su anga`ovali iskusnog stru~waka Zorana Milidraga, koji }~e tim preuzeti u januaru. Milidrag je tri godineradio u Spartaku. S. St.


18

SPORT

ponedeqak20.decembar2010.

DNEVNIK DANAS SE OKUPQA MU[KA REPREZENTACIJA

EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE U DANSKOJ I NORVE[KOJ

Po~iwe „operacija [vedska”

Norve`anke odbranile titulu Norve{ka – [vedska 25:20 (10:11) HERNING: MCH Arena, gledalaca: 11.004, sudije: Gjeding i Hansen (Danska), sedmerci: Norve{ka 2 (2), [vedska 4 (4), iskqu~ewa: Norve{ka 2, [vedska 4 minuta. NORVE[KA: Grimsbo, Molid, Alstad, Loke 5, Nostvold 2, Breivang 3, Hamerseng 5, Johansen, Frafjord 1, Larsen 1,

Plasman 1. Norve{ka 2. [vedska 3. Rumunija 4. Danska 5. Francuska 6. Crna Gora 7. Rusija 8. Holandija 9. Hrvatska 10. Ma|arska 11. [panija 12. Ukrajina 13. Nema~ka 14. Srbija 15. Island 16. Slovenija Haraldsen (13 odbrana), Suland 3 (2), Rigelhut, Mork 1, Stange, Herem 4. [VEDSKA: Flognman 3, Boson 1, Islas Helgeson 1, Roberts, Vil Freden 1, Kain (5 odbrana), Grubstrem (7 odbrana), Torstenson 3, Viberg, Gulden 7 (4), Heleberg, Valter, Hagman, Valen 1, Jakobsen, Johanson 3. Rukometa{ice Norve{ke odbranile su titulu evropskog {ampiona, po{to su u danskom Herningu pobedile selekciju [vedske sa 25:20 (10:11). Najboqe rukometa{ice Norve{ke osvojile su ~etvrti put uzastopno (peti

ukupno) titulu prvaka Evrope (2008, 2006, 2004, 1998) po{to im je u finalu [vedska bila ravnopravan rival samo u prvom poluvremenu. Pored pet titula prvakiwa Evrope, Norve`anke imaju i jednu olimpijsku titulu (2008) i naslov prvaka sveta (1999). Upravo su Olimpijske igre mesto gde Dankiwe „{iju“ Norve`anke. One imaju tri zlatne medaqe (1996, 2000, 2004), kao i jedno svetsko zlato (1997), dok selekcija [vedske nije imala zna~anije re-

Linea Torstenson MVP [ampionat u Danskoj i Norve{koj obele`ile su skandinavske rukometa{ice, pa su pored po jedne Rumunke i [pankiwe, one i zauzele sve preostale pozicije u ol-star timu EP. Levi bek [vedske Linea Torstenson izabrana je za najkorisniju igra~icu turnira (MVP), a najboqi strelac (53) i asistent (36) je Rumunka Kristina Neagu. U idealnom timu nalaze se - golman Katrine Lunde Haraldsen (Norve{ka), levo krilo Mie Augustesen (Danska), levi bek Kristina Georgiana Neagu (Rumunija), sredwi bek Gro Hamerseng (Norve{ka), pivot Heidi Loke (Norve{ka), desni bek Nerea Pena ([panija) i desno krilo Maibrit Kviesgard (Danska). Najboqa odbrambena igra~ica je Johana Viberg ([vedska).

Sva finala evropskih prvenstava NEMA^KA 1994: Danska - Nema~ka DANSKA 1996: Danska - Norve{ka HOLANDIJA 1998: Norve{ka - Danska RUMUNIJA 2000: Ma|arska - Ukrajina DANSKA 2002: Danska - Norve{ka MA\ARSKA 2004: Norve{ka - Danska [VEDSKA 2006: Norve{ka - Rusija MAKEDONIJA 2008: Norve{ka - [panija DANSKA/NORVE[KA 2010: Norve{ka - [vedska zultate, a najboqi plasman ostvarila je na EP 2006. kada je bila doma}in i kada je zauzela {esto mesto. I finale i duel za bronzu bile su reprize me~eva iz grupne faze, kada su ishodi bili potpuno druga~iji. U prvoj fazi, duelu Grupe A, u kojoj se nalazila i reprezentacija Srbije, Danska je pobedila Rumuniju 25:22, a u drugoj fazi, [vedska je nadigrala Norve{ku 24:19, {to je do kraja ostao jedini poraz Norve`anki na turniru. Naredno Evropsko prvenstvu u rukometu za `ene bi}e odr`ano 2012. godine u Holandiji. J. G.

27:23 25:23 24:16 32:30 25:22 27:25 27:24 34:21 25:20

PRVENSTVO NOVOG SADA

Rumunke tre}e @enska rukometna reprezentacija Rumunije osvojila je bronzanu medaqu na EP u Danskoj i Norve{koj, po{to je u borbi za tre}e mesto savladala jednog od doma}ina selekciju Dansku 16:15 (9:7). [est golova za Rumuniju postigla je Kristina Georgijana Neagu, ~etiri je dala Adrijana Nikoleta Nekita, a po dva Lonela Stanka i Valentina Elisei. U doma}em timu An Gret Norgard i Rike Skov bile su najefikanije sa po ~etiri pogotka.

@REB ZA SP U BRAZILU 2011.

Srbija na Hrvatsku Najboqe srpske rukometa{ice igra}e dvome~ sa selekcijom Hrvatske, u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, koje }e se od 3. do 18. decembra 2011. godine odr`ati u Brazilu. Na Svetskom prvenstvu u~estvova}e 12 ekipa iz Evrope - Rusija kao aktuelni {ampion, tri najboqe ekipe sa EP u Danskoj i Norve{koj (Norve{ka, [vedska i Rumunija) i osam reprezentacija iz kvalifikacija. Hrvatice su na Evropskom prvenstvu u Danskoj i Norve{koj, koje je ju~e zavr{eno u Herningu, osvojile deveto mesto, posle tri pobede (Island,

Selektor Veselin Vukovi} za danas je zakazao okupqawe mu{ke rukometne reprezentacije Srbije, kojoj predstoje pripreme za Svetsko prvenstvo, koje }e se od 13. do 31. januara odr`ati u [vedskoj. Reprezentacija Srbije }e igrati u grupi sa Danskom, Hrvatskom, Rumunijom, Al`irom i Australijom. Sa nedavno objavqenog {ireg spiska od 28 kandidata, na po~etak priprema selektor je pozvao 19 igra~a, Rajko Prodanovi} ~ije se obaveze u klubovima Tubi} (Handbold), Milo{ zavr{avaju ovih dana. Pored Kostadinovi}, bekovi: Mo~etiri igra~a iz nema~kih mir Rni} (Ceqe), Danimir klubova sa inicijalnog spi\urkovi} (Antekvera), David ska, koji imaju obaveze u svoRa{i} (Amaha), Nemawa Prijim klubovima do posledwih bak (Nant), Mladen bojinodana decembra (Ili}, [evi} (Monpeqe), Uro{ Mitro{um, \or|i}, Vu~kovi}), na vi} (Kretej), Marko Vujin prozivci ne}e biti ni desni (Vesprem), pivotmeni: Rastko bek Marko Vujin zbog privatStojkovi} (Kielce), Alem nih obaveza, ali }e se drugoToski} (Ceqe), Uro{ Vilovvima prikqu~iti u utorak. U ski (Vesprem). odnosu na sastav sa prethodNakon {est radnih dana u nog Evropskog prvenstva iz E~koj (Zrewaninu), Srbija }e Austrije, sada je jasno da u u okviru obele`avawa „Dana [vedskoj ne}e igrati Dejan srpskog rukometa“ 26. decemPeri}, Ivan Lap~evi}, Alekbra odigrati prijateqski sandar Stojanovi}, Petar Nesusret sa selekcijom Rusije, nadi}, Nikola Koji} i Daninakon ~ega sledi odlazak na jel An|elkovi}. mini pripreme u Tunis, gde }e Tako bi trebalo da se od dabiti odigrana i utakmica sa nas na raspolagawe selektoru doma}om reprezentacijom. S stave - golmani: Dimitrije po~etkom Nove godine, Pejanovi} (Terevije), Darko reprezentacija }e nastaviti Stani} (Koper), Radivoje Ripripreme u Kovilovu. stanovi} (Amaha), leva kriPlanirana je i prijateqska la: Ivan Nik~evi} (Granoutakmica sa Austrijom u qers), Dobrivoje Markovi} Beogradu, a 12. januara, (Kuenca), desna krila: Rajko odlazak put Malmea. Prodanovi} (Vardar), Dragan J. G.

Crna Gora i [panija) i tri poraza (Rusija, Danska i Rumunija), dok su izabranice Du{ka Mili}a zauzele 14. mesto. U ostalim parovima bara`a nalaze se: Nema~ka - Ma|arska, Hrvatska - Srbija, ^e{ka - Crna Gora, Holandija - Turska, [panija- Makedonija, Francuska Slovenija, Island - Ukrajina, Poqska Danska. Prve utakmice se igraju 4. ili 5. juna, dok su revan{i na programu nedequ dana kasnije 11. ili 12. juna 2011. godine. Prvi me~ Srbija }e igrati u Hrvatskoj, a revan{ na svom terenu. J. G.

Umag doma}in EP na pesku Izvr{ni odbor EHF-a je doneo odluku da Evropsko prvenstvo u rukometu na pesku, sedmo po redu, bude odr`ano od 11. do 18. jula 2011. godine u hrvatskom Umagu. Takmi~ewa }e biti odr`ana u seniorskoj mu{koj i `enskoj konkurenciji, a ovaj put }e u isto vreme i na istom mestu biti odr`ano i EP kadeta, koje je proteklog leta trebalo da bude odr`ano u Albeni (Bugarska), ali je otkazano zbog finansijskih problema u kojima se na{ao bugarski savez. Titule prvaka Evrope brane Italijanke i Hrvati, dok }e kod mla|ih kategorija svi poku{avati da ponove uspeh koji su na prvom EP za kadete postigli reprezentativci i reprezentativke Ma|arske. J. G.

Leskur pred ciqem U prostorijama N[K-a ostalo je da se odigra jo{ samo jedno kolo 80. jubilarnog prvenstva Novog Sada u {ahu. U osmom kolu izostao je susret na prvom stolu jer Pezeq, iz nepoznatih razloga, nije do{ao pa je izgubio partiju bez igre. Ostali rezultati su i{li na ruku Remeckom koje se posle pobede nad nepredvidivim Kokezom izdvojio na drugom mestu. Dva veterana, dva biv{a prvaka grada, Notaro{ i Iliji}, posle neo~ekivanih poraza u istom kolu izgubili su {anse za visok plasman pa su u narednom brzi remizirali. Posledwe kolo igra se u utorak od 19 sati. Rezultati 7. kola: Leskur – Pezeq 1:0*, Jevti} - Jovi} remi, Remecki – Kokeza 1:0, Dvorni} Pavlovi} 1:0, Mujagi} - Stojkovi} 0:1, Andrejevi} - Notaro{ 1:0, Mihi} - S. ^abarkapa remi, Iliji} - Dimitrijevi} 0:1, Ka~ar - Drowi} remi, Kreji} - Ra-

ji} remi, Terzi} - Milenkovi} 1:0*, Lukaji} – Ujhazi 0:1, Medar - G. Kova~evi} remi, Titov - Banovi} remi. Rezultati 8. kola: Leskur Andrejevi} 1:0, Stojkovi} - Remecki remi, Jovi} - Dvorni} remi, Dimitrijevi} - ^abarkapa 0:1, Pavlovi} - Jevti} 1:0, Pezeq - Mihi} 1:0, Kokeza - Ka~ar 1:0, Notaro{ - Mujagi} remi, Drowi} - Iliji} remi, Terzi} Kreji} remi, Raji} - Ujhazi remi, Kova~evi} - Banovi} 1:0, Lukaji} - Medar remi, Titov je bio slobodan. Tabela: 1. Leskur 6,5, 2. Remecki 5,5, 3-7. Jovi}, Stojkovi}, Pavlovi}, Dvorni}, ^abarkapa 5, 8-11. Andrejevi}, Pezeq, Dimitrijevi}, Kokeza 4,5, 12-17. Drowi}, Jevti}, Iliji}, Notaro{, Mihi}, Mujagi} 4, 18-23. Ujhazi, Ka~ar, Kreji}, Kova~evi}, Terzi}, Raji} 3,5, Milenkovi}, Lukaji}, Titov, Medar 2,5, 28 Banovi} 2 poena. B. D.

PRVENSTVO [PANIJE

Alemrija izgubila U utakmicama 16. kola {panske fudbalske Primere postignuti su slede}i rezultati:Almerija - Hetafe 2:3 (2:1)(U~e 7’, Uloa 25’ - Manu 30’, Miku 48’, Boateng 71’), Osasuna - Saragosa 0:0, Deportivo - Hihon 1:1 (1:0) (Aitami 12’ - Kastro 89’), Levante - Bil-

bao 1:2 (1:1) (Sasiedo 21’ - Gabilondo 10’, Martinez 73’), Viqareal - Majorka 3:1 (2:1), (Kazorla 11’, Rosi pen 35’, Nilmar 51’), Espawol - Barselona 1:5 (0:2) (Osvaldo 63’ - Pedro 19’ i 60’, Chavi 30’, Viqa 76’ i 84’), Sosijedad - Valensija 1:2 (1:1)(Prijeto pen 23’ - Kosta 45’, Adruiz 90’)

FRANCUSKO PRVENSTVO

Remi u So{ou U utakmicama 18. kola fudbalskog prvenstva Francuske, Lige 1, postignuti su slede}i rezultati: So{o - Bordo 1:1 (1:1) (Braun 35’ - Jusi 28’), Monpeqe - Okser 1:1 (0:0), (Belhanda 59’ - Traore 76’), Nica - Brest 1:1 (1:1) (Quboja 7’ -

Mar{al 14’), Ren - Valensijen 1:0 (0:0) (Kana-Bijuk 90+3), St. Etjen - Arl 2:0 (0:0)(Batles 51’ Rivije 52’), Tuluz - Lorijen 3:0 (1:0) (Ma}ado 15’ i pen 60’, Santander 67’), PS@ - Monako 2:2 (1:1) (Nene 40’ i 52’ - Pjugrenije 32’, Nikulae 88’).


SPORT

DNEVNIK

TRE]E KOLO EVROLIGE

A grupa

Vo{a ispustila pobedu

Rezultati morac 7:13, 11:10. 1. Primorac 2. Jadran 3. Va{a{ 4. Seged

Vojvodina - Spartak 10:10 (3:2, 3:3, 4:3, 0:2) NOVI SAD: Bazen SPC Vojvodina, gledalaca 500, sudije:Petik (Ma|arska), Tevle ([panija). Igra~ vi{e: Vojvodina 4 (2), Spartak 9 (4). Peterci: Vojvodina 2 (2), Spartak 1 (1). VOJVODINA: Marinkovi}, Mari}, Mitrovi}, Vuksanovi} 1, Mili~i}, Vapenski 4, Matovi}, Ovuka, Ran|i} 2, Ubovi} 1, Basara 2, Vasi}, Maksimovi}. SPARTAK: Fodor, Finajev 2, Dajdakov, ^e{ev, Fansili, Jur~i} 3, Strapan 1, Irisicev, Dalasov, Reke~inski 1, Lisunov 3, Agakarkov, Ivanov. Vaterpolisti Vojvodine igrali su nere{eno (10:10) sa ekipom Spartak iz Volgograda u tre}em kolu B grupe Evrolige. Posle dva poraza obe}ali su Novosa|ani da }e u~initi sve da pred svojom publikom zabele`e prvu pobedu . Dali su se od sebe izabranici Dejana Stanojevi}a kako bi to u~inili, ali na kraju ipak je presudilo iskustvo ruskog tima koji je uspeo da u fi-

ni{u sustigne prednosti od tri gola koju su Novosa|ani imali u tre}oj ~etvrtini. U prve dve deonice vodila se ia~ena borba u bazenu. Vojvodina je vodila, a Spartak sustizao rezultat. U fini{u obe ~etvrtine Novosa|ani su uspevali da do|u do minimalne predosti. Po~etkom tre}eg perioda igre Ran|i} je uspeo da Vojvodinu prvu put dovede u prednost od dva gola (7:5). Jo{ dva puta u ovom delu igre uspevali su doma}i da se odlepe, da bi kapiten Vapenski u posledwem minutu tre}e ~etvrtine iz peterca napravio razliku od tri gola(10:7). Me|utim, samo deset sekunde pre zvi`duka sirene Jur~ik je opet uhvatio prikqu~ak. U zavr{nici se odigrala prava bitka u bazenu Spensa. Vuji~i} je propustio priliku da re{i me~ na sredini ~etvrte deonice, pa je ubrzo stigla kazna. Rusi su preko Jur~ika i Rusunova uspeli da izjedna~e, a u zavr-

Ted Ligeti

Kefler najvi{e leteo Austrijanac Andreas Kefler trijumfova je na sedmim skiskokovima sezone koji su u okviru Svetskog kupa odr`ani u {vajcarskom Engelbergu. Kefler (26) je do drugog trijumfa ove sezone, a ~etvrte u karijeri, do{ao skokovima od 127 i 135 metara, ~ime je prekinio niz od ~etiri uzastopne pobede zemqaka Tomasa Morgen{terna, koji je slavio tokom prva dva dana u Engelbergu, a tre}eg je zauzeo drugo mesto, ispred Adama Mali{ iz Poqske. U generalnom plasmanu Svetskog kupa i daqe ubedqivo vodi Morgen{tern sa 605 bodova, ispred Keflera sa 480 i Hautamekija, koji je sakupio 351. NAredno takmi~ewe u ski-skokovima zakazano je za 29. decembar u nema~kom Oberstdorfu, prvim takmi~ewem u okviru tradicionalne turneje „^etiri skakaonice”, na kojoj titulu brani ba{ Kefler. Rezultati skokova u Engelbergu: 1. Andreas Kefler (Austrija) 265.1 (127.0/135.0), 2. Tomas Morgen{tern (Austrija) 258.8 (124.5/134.0), 3. Adam Mali{ (Poqska) 255.1 (119.5/137.0), 4. Pavel Kareqin (Rusija) 250.7 (127.0/129.5), 5. [tefan Hoke (Nema~ka) 248.9 (133.0/126.0)... Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Morgen{tern (Austrija) 605, 2. Kefler (Austrija) 480, 3. Hautameki (Finska) 351, . Larinto (Finska) 339, 5. Aman ([vajcarska) 311, 6. Mali{ (Poqska) 290...

0 0 1 1

1 1 1 2

31:21 31:32 26:26 26:35

6 6 4 1

C grupa

D grupa Rezultati 3. kola: Eger - Primorje 6:11, Jug - Barseloneta 14:9. 1. Jug 3 3 0 0 36:25 9 2. Primorje 3 2 0 1 26:24 6 3. Barseloneta3 1 0 2 25:31 3 4. Eger 3 0 0 3 24:31 0

Vaterpolisti Spartaka zaustavqaju {ut Sr|ana Vuksanovi}a

{nici su obe ekipe imale {ansu za pobedu. Prvo je priliku propustio Rus pa onda i Vapenski da bi se samo desetak sekundi pre kraja Vojvodina uspe{no od-

- Ovo mi je najboqa sezona u karijeri. Tajna je u tome {to sam fizi~ki spremniji nego ikada - poru~io je Ligeti. - Siprijan je bio najboqi danas, ali je napravio gre{ku u fini{u. Zaslu`io je da pobedi - skroman je bio Amerikanac. Rezultati veleslaloma u Alta Badiji: 1. Ted Ligeti (SAD) 2:31.99, 2. Siprijan Ri{ar (Francuska) +0.14, 3. Tomas Fanara (Francuska) +0.55, 4. Didije Ku{ ([vajcarska) +1.16, 5. Ondrej Bank (^e{ka) +1.30. Poredak u veleslalomu: 1. Ted Ligeti (SAD) 300 bodova, 2. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 165, 3. Siprijan Ri{ar (Francuska) 142. Generalni plasman: 1. Ted Ligeti (SAD) 321, 2. Silven Curbrigen ([vajcarska) 315, 3. Didije Ku{ ([vajcarska) 294, Mihael Valhofer (Ausrtrija) 294, 5. Lund Svindal (Norve{ka) 281, 6. Romed Bauman (Nema~ka) 259.

branila sa igra~em mawe i tako uspela da sa~uva bar bod u Novom Sadu. Trener Novosa|ana Dejan Stanojevi} ~estitao je svojoj

ali i ekipi Spartaka na prikazanoj igri na ovoj utakmici. - Potvrdili su Rusi ono {to smo znali o wima. Mi smo imali prednost od tri gola, a na kraju

smo mogli i da izgubimo jer su oni u posledwem napadu imali igra~a vi{e. Ova utakmica pokazala je {ta zna~i iskustvo u Evroigi, imali smo dobijenu utakmicu u rukama,a na kraju me~ se zavr{io remijem. - rekao je Dejan Stanojevi}. G. Malenovi}

OSMINA FINALA LEN KUPA

Kataro eliminisan Vaterpolisti Katara savladali su u Kotoru ekipu ekipu FTC Budimpe{ta rezultatom 6:4 (2:1, 1:2, 2:0, 1:1) u revan{ me~u osmine finala LEN kupa, ali su ipak eliminisani iz ovog takmi~ewa.Ma|arski tim je u prvom duelu slavio sa 11:5 pa je ukupnim rezultatom 15:11 pro{ao u ~etvrtfinale. Na opro{taju Katara od Evrope pred doma}om publikom, po dva gola dali su Igor @ivkovi} i

Dragan Bu|en, a po jedan Sr|an Barba i @eqko Paunovi}. Aqo{a Kunac i Tama{ Varga postigli su po dva gola za goste. 0U revan{ me~evima postignuti su slede}i rezultati: KOPER Sintez 21:19 (8:9 prvi me~), BRE[A - Spandau 8:10 (19:8), Kataro - FTC 6:4 (5:11), Kosice - HONVED 5:2 (8:14), ORADEA - Nant 10:5 (7:11), Panionios - Vuqagmeni 9:7 (9:7), Posilipo - MARSEQ 9:9 (7:8), SAVONA - Galatasaraj 15:3 (10:6)

ODR@ANA PRVA ERGOMETRIJADA U SRBIJI

Bor~ani najboqi, Vo{a tre}a KSS je ogranizovao prvu kajakasku ergometrijadu u Srbiji, takmi~ewe na kajak trena`erima koje je odr`ano u Ba~koj Palanci. Ekipni pobednik prve kajaka{ke ergometrijade je BSK iz Bor~e. Bor~ani su u konkurenciji 12 klubova, deset iz Srbije i dva iz inostranstva (Marsonija-Hrvatska, @usterna-Slovenija) iza sebe ostavili glavne

la je repezentativka Antonija Na| (Vojvodina NIS) koja se okitila zlatom na 500 m i bronzom na 200 m. -Ovo je bilo eksperimentalno tami~ewe u Srbiji i nadam se da }e prerasti u tradiciju. Ve} od naredne godine, gleda}emo da ovakvi skupovi postanu praksa i da ih uvrstimo u zvani~an kalendar-rekao je Mirko Ni{o-

Od 12 klubova, u~esnika, osam ih je osvojilo medaqe. Rezultati, devojke, 500m : 1.Antonija Na| (Vojvodina NIS) 2:07,09, 2.Olivera Moldovan (BSK) 2:17,14, 3. Milica Lazor (Vojvodina NIS) 2:26,18; Juniori, 1000m: 1.Simo Bolti} (Sintelon) 4:18,80, 2. Dimitrije Ko~inac (BSK) 4:30,12, 3.Marin Lipovac (Marsonija) 4:31,28; Seniori,

konkurente, ba~kopalana~ki Sintelon i novosadsku Vojvodinu NIS. Na prvom takmi~ewu na kajak trena`erima odr`anom u Srbiji „Srbija Open 2010“ ~iji je doma}in bila Ba~ka Palanka, najuspe{niji junior bio je Ba~kopala~anin Simo Bolti} (Sintelon) koji se domogao dve medaqe, zlata na 1000m i srebra u sprintu (200m). Kod seniora, najvi{e je pokazao reprezentativc i kandidat za OI u Londonu, Marko Tomi}evi} (Zemun) koji je bio prvoplasirani na 1000 m i tre}eplasirani na 200 m. U konkurenciji dama, titulu najboqe takmi~arke pone-

vi} predsednik K[ koji je zvani~no otvorio kajaka{ku ergometrijadu. Na takmi~ewu, prvom ovakvog tipa odr`anog u Srbiji, nastupilo je preko 60 kajaka{a koji su bili podeqeni u tri kategorije i nadmetali su se u pet disciplina olimpijskog programa, ~etiri u mu{koj i dve u `enskoj. Juniori i seniori su veslali na 200 m i 1000 m, dok su dame nastupile na 200 i 500 m.Nakon 33 odr`ane trke i ~etvoro~asnovnog programa, reprezentativci iz Bor~e osvojili su 5 odli~ja, 2 zlata i 3 srebra, slede ih takmi~ari iz Ba~ke Palanke i Novog Sada sa po ~etiri medaqe.

1000m: 1.Marko Tomi}evi} (Zemun) 4:02,13, 2. Luka Kne`evi} (Sintelon) 4:20,47, 3. Nemawa Rajinovi} (Zorka Kolor) 4:27,90; Devojke, 200m: 1.Nikolina Moldovan (BSK) 46,46, 2. Olivera Moldovan (BSK ) 47,00, 3.Antonija Na| (Vojvodina) 47,71; Juniori, 200m: 1.Kristijan Palfi (Bratstvo) 41,66, 2.Simo Bolti} (Sintelon) 42,64, 3. Nikola Toli} (Nauti~ki) 43,41; Seniori, 200m: 1.Milenko Na{aga}in(BSK) 38,28, 2. Bora Sibinki} (Vojvodina NIS) 38,37, 3.Marko Tomi}evi} (Vojvodina NIS) 39,34. Ekipni plasman: 1. BSK 33 boda, 2. Sintelon 28, Vojvodina 27..

stala na tre}em mestu sa sakupqenih 366 bodova. Naredna trka u SK bi}e odr`ana u francuskom Kur{evelu u utorak, za kada je zakazan slalom, dok }e slede}a superkombinacija biti odr`ana u italijanskom Sestrijereu 30. januara. Rezultati superkombinacije

Lidzi Von

takmi~ewa u superveleslalomu i slalomu ukupnim vremenom od 2:07.80 minuta. Iza we su se na{le Austrijanke Elizabet Gergl i Nikol Hosp. Vonova, zvani~no najboqa sportistkiwa SAD, zahvaquju}i dvostrukom trijumfu u Val d Izeru preuzela je vo|stvo u generalnom plasmanu SK sa 581 boda, tri vi{e od Marije Ri{ iz Nema~ke, dok je Gerglova zao-

2 2 1 0

Rezultati 3. kola: Olimpijakos - Partizan 7:9, Mladost - Barselona 10:4. 1. Mladost 3 3 0 0 29:20 9 2. Partizan 3 1 1 1 23:23 4 3. Barselona 3 1 1 1 20:24 4 4. Olimpijak. 3 0 0 3 23:28 0

Vonovoj superkombinacija Amerikanka Lindzi Von pobedila je na prvoj superkombinaciji sezone odr`anoj u francuskom Val d’Izeru, dan po{to je prethodno na istom mestu trijumfovala i u spustu. Aktulena {ampiona Svetkog kupa, do tre}eg trijumfa ove sezone, a 36. u karijeri, do{la je posle

3 3 3 3

B grupa

Nemilosrdni Ted Ligeti br`i u prvoj vo`wi, a Ligeti je kao drugoplasirani zaostajao 15 stotinki. Ipak, Amerikanac je bio boqi u drugoj, ostaviv{i Ri{ara 14 stotinki iza. Ligeti je ubedqivo prvi u takmi~ewu u veleslalomu, a preuzeo je vo|stvo i u generalnom plasmanu.

3. kola: Seged - PriJadran HN - Va{a{

Rezultati 3. kola: Pro Reko Budva 12:7, Vojvodina - Spartak . 1. Pro Reko 3 3 0 0 43:20 23 2. Spartak 3 1 1 1 21:31 4 3. Budva 3 1 0 2 21:25 3 4. Vojvodina 3 0 1 2 25:34 1

SVETSKI KUP

Ted Ligeti je pobedio i na veleslalomu za Svetski kup i tre}i put ove sezone.Biver Krik i Val D’Izer su ostali u najlep{em se}awu Amerikancu, a u nedequ se radovao i u Alta Badiji. Francuz Siprijen Ri{ar bio je naj-

19

ponedeqak20.decembar2010.

u Val d’Izeru: 1. Lindzi Von (SAD) 2:07.80, 2. Elizabet Gergl (Austrija) + 0.46, 3. Nikol Hosp (Austrija) + 0.69 4. Ana Feninger (Austrija) + 0.77, 5. Marija Ri{ (Nema~ka) + 1.25... Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Von (SAD) 581 2. Ri{ (Nema~ka) 578 3. Gergl (Austrija) 366 4. Mankuzo (SAD) 284 5. Poutiainen (Finska) 276 6. Maze (Slovenija) 273...


20

SPORT

ponedeqak20.decembar2010.

DNEVNIK

Parker lovac na grizlije

Najboqi ekipno: Lugo{, Bugarska, SD Vojvodina

MEMORIJALNI TURNIR „KRSTI] I YELATOVI]“ U NOVOM SADU

Novosa|ani tre}i ekipno Na Memorijalnom turniru „Krtsi} i Xelatovi}“ u organizaciji Sokolskog dru{tva Vojvodina odr`anom u Novom Sadu, ovaj klub je ekipno u mu{koj kategoriji zauzeo tre}e mesto. U vi{eboju u prvoj kategoriji (8 - 10 godina) najboqi je bio Bugarin Vladimir Hantov (70,500), ispred Hrvata Maura Nem~anina (Osjek) (69,800) i Lovre Juki}a (Marjan) (67,900). U drugoj kategoriji (11 12) pobedio je jo{ jedan Bugarin Vladimir Tu{ev (71,500) ispred Rumuna Lazara Krainiceanua (Lugo{) (70,700) i Petra Vafi}a (Partizan, Kostolac) (69,650). U tre}oj kategoriji (13 - 14) slavio je Ni{lija Petar Veli~kovi} (73,950) ispred Slovenaca Petera Lampreta (73,500) i Mihe [migoca (71,850. U ~etvrtoj kategoriji (15 - 16) zlato je pripalo Bo`idaru Marovi}u (Partizan Kostolac) 74,600, a srebro i bronza Ni{lijama Gavrilu Ili}u (74,350) i Du{anu \or|evi}u (74,159). U finalu po spravama kod mu{karaca u prvoj kategoriji (8 10) najuspe{niji je bio Bugarin Vladimir Hantov koji je osvojio tri zlatne medaqe (kow, razboj, vratilo), uz jedno srebro (preskok) i bronzu (parter). Od na{ih jedinu medaqu je uzeo Stefan Veselinovi} (SD Vojvodina). U drugoj kategoriji (11 - 12) Bugarin Vladimir Tu{ev je uzeo tri zlata (kow, karike, razboj), uz srebro (parter) i bronzu (preskok). Od na{ih takmi~ara najuspeniji je bio Pater Vefi} (Partizan Kostolac) sa zlatom (preskok), dva srebra (kow, razboj) i bronzom (parter) koju je podelio sa Ivanom Dejanovi}em (SD Vojvodina). U tre}oj kategoriji (13 14) po dva zlata su uzeli Petar Veli~kovi} iz Ni{a (parter, razboj) i Slovenac Peter Lampert (karike, preskok). Veli~kovi} je uzeo i tri srebra (karike, kow, vratilo). Kod devojaka u finalu po spravama u prvoj katego-

riji (8 - 10) najuspe{nija je bila Rumunka Adela Florea (Deva) sa zlatom (greda) i dva srebra (preskok, razboj). U drugoj kategoriji (11 - 12) Tamara Mr|enovi} iz Sokolskog dru{tva Vojvodina je uzela dva zlata (parter, greda) i dva srebra (preskok, razboj). U tre}oj kategoriji (13 - 15) Maja Pisarevi} (SD Vojvodina) je uzela zlato (parter), srebro (prsekok) i bronzu (razboj), a wena klupska koleginica Aleksandra Raj~i} zlato (razboj) i bronzu (preskok). Rezultati - Mu{karci, finale po spravama, prva kategorija, parter: 1. Nem~enin (Osjek) 13,250, 2. Juki} (Marjan Split) 12,600, 3. Hantov (Bugarska) 12,350. Kow: 1. Hantov 11,500, 2. Nem~anin 11,350, 3. Hristov (Bugarska) 11,050. Karike: 1. Hristov 12,100, 2. Miklav` (Slovenija) 11,200, 3. Sabo (Lugoj) 11,100. Preskok: 1. Hadleston (Bugarska) 12,950, 2. Hantov 12,700, 3. Juki} (Marjan) 12,300. Razboj: 1. Hantov 12,700, 2. Hadleston 11,950, 3. Nem~anin 11,700. Vratilo: 1. Hantov 11,000, 2. Sabo 10,950, 3. Veselinovi} (SD Vojvodina) 10,900. Druga kategorija, parter: 1. Madir (Marjan) 12,550, 2. Tu{ev (Bugarska) 12,500, 3. I. Dejanovi} (SD Vojvodina) i Vefi} (Partizan Kostolac) 12,450. Kow: 1. Tu{ev 11,450, 2. Vefi} 11,050, 3. Krainiceanu (Lugoj) 10,700. Karike: Tu{ev 12,350, 2. Baniciju (Lugo{) 11,150, 3. Krainiceanu 11,000. Preskok: 1. Vefi} 12,900, 2. Madir 12,850, 3. Tu{ev 12,800. Razboj: 1. Tu{ev 12,700, 2. Vefi} 12,350, 3. Vorkapi} (Ogulinski sokol) 12,200. Vratilo: 1. Krainiceanu 11,200, 2. Pecie (Lugoja) 10,850, 3. Vorkapi} 10,850. Tre}a kategorija, parter: 1. Veli~kovi} (Ni{) 13,150, 2. Lampert (Slovenija) 12,900, 3. Popa (Temi{var) 12,600. Kow: 1. [migoc (Slovenija) 12,400, 2. Veli~kovi} 12,050, 3. Daminesku (Re{ica) 11,800. Karike: 1. Lampert 12,600, 2. Veli~kovi} 11,650, 3. Nikoli} (Petriwa) 11,300. Pre-

skok: 1. Lampert 13,350, 2. Mr|enovi} (SD Vojvodina) 13,350, 3. Zima (SD Vojvodina) 13,250. Razboj: 1. Veli~kovi} i Vengerl (Slovenija) 12,850, 3. [migoc 12,700. Vratilo: 1. [migoc 12,000, 2. Veli~kovi} 11,300, 3. Veengerl 11,200. ^etvrta kategorija, parter: 1. Drejer (J. Afrika) 12,950, 2. \or|evi} (Ni{) 12,950, 3. Ciucu (Lugoj) 12,350. Kow: 1. Ku{an (Petriwa) 13,800, 2. Ki{ek (Slovenija) 12,850, 3. Kirini} (Vindija) 12,600. Karike: 1. Bo{wak (Makedonija), Ili} (Ni{) i Ku{an (Petriwa) 11,800. Preskok: 1. Angelov (Bugarska) 13,950, 2. Savu (Lugoj) 13,750, 3. Fota (Re{ica) 13,650. Razboj: 1. Marovi} (Kostolac) 13,100, 2. Ku{an 12,800, 3. Barbosa (Maja) 12,700. Vratilo: 1. Angelov 11,500, Ili} 11,450, Savu 10,500. Devojke, finale po spravama, prva kategorija,preskok: 1. Feijo (maja) 12,700, 2. Florea (Deva) 12,475, 3. Peng (Deva) 12,450. Razboj: 1. Vrsalovi} (Rijeka) 9,950, 2. Florea 9,900, 3. Peng 9,550. Greda: 1. Florea 13,050, 2. Bini{ka (Bugarsak) 12,150, 3. Vrsalovi} 11,600. Parter: 1. Peng 12,250, 2. Bo`ani} (Marjan) 11,850, 3. Feijo 11,400. Druga kategorija, parter: 1. Mr|enovi} (SD Vojvodina) 12,500, 2. Popovi} (Rijeka) 12,250, 3. Rahma (Tunis) 11,950. Preskok: 1. Jahjaui (Tunis) 13,075, 2. Mr|enovi} i Georgijeva (Bugarska) 13,000. Greda: Mr|enovi} 12,500, 2. Popovi} 11,550, 3. Po{~i} (Rijeka) 11,100. Razboj: 1. Po{~i} 10,350, 2. Mr|enovi} 10,05, 3. Popovi} 9,650. Tre}a kategorija, greda: Madir (Marjan) 12,850, 2. Mija~ ([i{ka) 11,700, 3. Cika~ (Studenci) 11,250. Parter: 1. Pisarevi} (SD Vojvodina) i Madir 12,100, 3. Cika~ 11,400. Razboj: 1. Aleksandra Raj~i} (SD Vojvodina) 10,500, 2. Madir 9,350, 3. Pisarevi} 9,150. Preskok: 1. Madir 13,250, 2. Pisarevi} 13,225, 3. Raj~i} 13,100. G. Malenovi}

Va`na godina za Novaka Novak \okovi} ozna~en je kao teniser sa najve}im izgledima da u narednoj sezoni razbije dominaciju Rafaela Nadala i Roxera Federera. Dodu{e, on je ve} boravio na drugom mestu ATP liste, ali je u me|usobnim okr{ajima sa [pancem i [vajcarcem tokom 2010. ostvario samo jednu pobedu, a ~ak {est puta izgubio. Predstoje}ih 11 meseci ozna~eni su kao „kriti~ni“ za dvadesettrogodi{weg Srbina, po{to }e se u januaru navr{iti tri godine od wegovog prvog i (za sada) posledweg grend slem trijumfa Australijan opena 2008. - Posle tog uspeha, Novak nije bio dovoqno konstantan na grend slemovima. Me|u nekoli-

ko polufinala, sme{teni su porazi od Safina u drugom kolu Vimbldona 2008, od Kol{rajbera u tre}em kolu Rolan Garosa 2009. i Hasa u ~etvrtfinalu Vimbldona iste godine. - stoji u tekstu. Uz podse}awe da je ~etvrtu godinu zaredom zavr{io kao svetski „broj tri“, autor konstatuje

da je Novak osvojio samo dva turnira (Dubai, Peking) i da na tom poqu nije bio mawe uspe{an jo{ od 2006! Za igra~a wegovog kalibra, ne mo`e biti zadovoqavaju}i ni bilans od tri polufinala na devet turnira Masters serije. Kao turnir na kojem je „ubrao plodove napornog rada i vere u sebe“ pomenut je US open i polufinalni me~ sa Federerom, u kojem je spasao dve me~lopte i pobedio petostrukog {ampiona. Mada razo~aran porazom od Nadala u finalu, Novak je tada izjavio da ima ose}aj da mu se „vra}a agresivna igra, neophodna za ostanak na vrhu“.

Francuz dao 37 poena, od kojih 16 u produ`etku za osmu uzastopnu pobedu San Antonija. Majami jedva u Va{ingtonu. Toni Parker odveo je San Antonio do osme uzastopne pobede, ukupno 23. u sezoni. „Mamuze“ su trenutno najboqi tim NBA lige (imaju samo tri poraza). San Antonio je slomio otpor Memfisa te`e nego {to se o~ekivalo, ali ve} je navikao navija~e na neizvesne zavr{nice. Igrao se produ`etak u kome je Parker dominirao. U posledwoj ~etvrtini i dodatnih pet minuta dao je 16 poena, od ukupno 37. U regularnom toku bilo je 100:100, a na kraju 112:106. - Dokle god pobe|ujemo, svejedno mi je kako to ~inimo - nije Francuza uzbudilo to {to je wegov tim morao da igra dodatnih pet minuta. Majami se zahuktao i ne posustaje. „Vezao“ je i 12. pobedu. Do-

Toni Parker

drugog najgoreg u ligi (u~inak Va{ingtona 6-19), ali mu ipak naneli sedmi uzastopni poraz. „Big 3“ ubacili su 72 poena, od kojih je Lebron D`ejms dao 32 (uz sedam skokova i {est asi-

Magi~ni Arenas i ~arobwak Luis Obavqen je veliki trejd - Orlando dobio Arenasa, Ri~ardsona i Turkoglua, Va{ington Luisa, a Finiksu pripali Karter, Pjetrus i Gortat. Orlando je ja~i za Gilberta Arenasa iz Va{ingtona, Xejsona Ri~ardsona i Hidajeta Turkoglua iz Finiksa, koji su u sklopu velikog trejda stigli me|u „magi~ne“. Ra{ar Luis je krenuo u suprotnom smeru i obreo se u Va{ingtonu. Prethodno, Orlando je u Finiks poslao Vinsa Kartera, Majkla Pjetrusa i Marsina Gortata, a „sunca“ su dobila i izbor prvog kruga na draftu, kao i tri miliona dolara. Jasno je bilo da Arenas nema budu}nost me|u „~arobwacima“ iz Va{ingtona po{to je ka`wen sa 50 utakmica bez plate posle pro{losezonskog mahawa pi{toqem u svla~ionici. Kada je klub iz glavnog grada na draftu uzeo plejmejkera Xona Vola, postalo je kristalno jasno da ne ra~una Gilbert Arenas na Arenasa. du{e, u glavnom gradu je dobio „na mi{i}e“ - 95:94. Lebron i drugovi namu~ili su se protiv najgoreg tima Istoka, odnosno

stencija), a Kris Bo{ i Dvejn Vejd su dodali po 20. Upravo je Vejd doneo pobedu gostima sa penala, 7,9 sekundi pre kraja.

Klipersi su „podivqali“. Imali su svih 11 poraza na gostovawima, a onda su zabele`ili dva uzastopna trijumfa. Posle slavqa u Detroitu, radovali su se i u ^ikagu, kome su naneli prvi neuspeh posle sedam pobeda - 100:99. Derek Rouz je „proma{io“ produ`etak sa linije slobodnih bacawa samo 0,8 sekundi pre kraja. Blejk Grifin je u pobedi ekipe iz Los An|elesa u~estvovao sa 29 poena, 12 skokova i ~etiri asistencije. Filadelfija je iznenadila Orlando. Dan posle poraza na svom terenu od Lejkersa, Lu Vilijams sa 24 poena, Andre Igudala sa 21 i Elton Brend sa 20 bili su najzaslu`niji za pobedu 97:89. Klivlend je prekinuo najgori niz od sezone 2002/03, jer su Kavsi posle deset gorkih pilula kona~no popili jednu slatku. Posle produ`etka savladali su Wujork - 109:102. Ponovo je sjajan u~inak Imao Kevin Lav, ali wegovih 43 poena i 17 skokova nisu bili dovoqni da Minesota izbegne poraz u Denveru (113:115). Rezultati: Klivlend - Wujork 109:102 posle produ`etka, Orlando - Filadelfija 89:97, Va{ington - Majami 94:95, ^ikago - LA Klipers 99:100, Denver Minesota 115:113, San Antonio - Memfis 112:106 posle produ`etka, Milvoki - Juta 86:95, Portland - Golden Stejt 96:95.

Metalac ho}e Vardu Ko{arka{ki klub Metalac iz Vaqeva poku{a}e na leto da anga`uje centra Prokoma Ratka Vardu. Varda je nedavno potpisao ugovor na mesec dana sa Poqacima, ali je svojim fenomenalnim igrama zaslu`io potom dobio ugovor do kraja sezone. Drugi ~ovek ko{arka{a Metal-

ca, profesor dr. Bo{ko \ukanovi}, brat predsednika kluba, smatra da nije nemogu}e da Varda narednog leta do|e u Vaqevo. Takav igra~, ~ovek i gospodin je potreban Metalcu. Varda zra~i ko{arka{kim znawem, vrhunskom lako}om igre, dobrotom i mudro{}u. Dajem re~, na}i

}u na~in da ga privolim da do|e u Vaqevo. - rekao je profesor \ukanovi}. Metalac se posle 11 kola u Srpskoj ligi nalazi u sredini tabele sa {est pobeda i bi}e veoma te{ko da ponove uspeh iz prethodnih sezona kada su igrali Superligu.

IN MEMORIAM

Radojica Nikitovi} Lale (1955.–2010.) Novosadska i srpska ko{arka izgubile su jo{ jedan svoj izdanak, ~oveka sporta, posebno `enske ko{arke, Radojicu Nikitovi}a Laleta. Ko{arka{ku karijeru zapo~eo je u Kuli, da bi potom dolaskom u Novi Sad igrao za lokalne klubove. Jo{ kao mlad opredelio se za trenerski posao, da bi krajem sedamdesetih godina pro{log veka va`io za jednog od perspektivnijih stru~waka na podru~ju Jugoslavije. Ogromno znawe i energiju ulo`io je u razvoj klubova ~ije je prvotimce u~io ko{arci i `ivotu. Najpre je vodio Slaviju-Univerzitet da bi potom pre{ao u Vojvodinu u kojoj je proveo vi{e od dve decenije, sa vrlo kratkim izletima u makedonsku Strugu i bosanski Ugqevik. Lale je uvek mislio na svoju Vojvodinu, dao je zna~ajan doprinos u stasavawu i razvoju mnogih generacija de-

voj~ica, s kojima je u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji u nekoliko navrata bio prvak Jugoslavije. Ogroman je udeo Radojice Nikitovi}a u selektirawu i sportskom obrazovawu sjajne generacije ko{arka{ica Vojvodine, koje su 2001. godine

osvojile Kup tada{we Jugoslavije. Jasmina Perazi} jedina Novosa|anka oki}ena olimpijskom medaqom je wegov najboqi u~enik. Qubav prema ko{arci bila je deo wegove li~nosti, znak raspoznavawa, a ogromno znawe, mo} animacije i stvarala~ki samopregor preporu~ili su ga u `ensku nacionalnu selekciju Srbije, a smrt ga je zatekla na mestu ~lana stru~nog {taba. Lale je bio i na ~elu `enskih seniorskih selekcija AP Vojvodine i Grada Novog Sada. Oti{ao je Lale u ve~nost, ostavqaju}i iza sebe velika sportska dostignu}a i mno{tvo svojih u~enica, koje uspe{no slede put ovog simpati~nog, dragog ~oveka. Sahrana Radojice Nikitovi}a Laleta je danas u 15.30 ~asova na Novom gradskom grobqu u Novom Sadu.


DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

M

ponedeqak20.decembar2010.

21

Prva qubav

oja prva qubav se zove Milica. Upoznali smo se na letwem raspustu 2009. godine u ^ortanovcima. Milica ima dugu, crnu, kovryavu kosu i plave o~i. Mla|a je od mene godinu dana. Dopala mi se ~im sam je ugledao, zato {to je uvek bila nasmejana i raspolo`ena. Sva deca su je obo`avala, pa i ja. Ona je smi{qala najlep{e igre i uvek je bila spremna na raznu nesta{luke. Jednog dana me je pozvala da idemo na reku na kupawe. Ja sam bio spreman i odmah smo krenuli. Nisam razmi{qao da treba da se javim babi i dedi. Oni

su se zabrinuli i tra`ili su me celo popodne. Kada smo se vratili s kupawa, baba je bila jako quta i kaznila me je. Pro{ao je letwi raspust i ja sam se vratio u Novi Sad. Slede}i put kada sam oti{ao u ^ortanovce, baba mi je rekla da su se Milicini roditeqi razveli. Ona sada `ivi u Beogradu s mamom. Nadam se da }emo se Milica i ja ponovo sresti i smejati na{im nesta{lucima. Milan Veselinov, IV-4 O[ „Milo{ Crwanski“ Novi Sad

Samo moje Stefan Igwatov, IV-1, O[ „Kosta Trifkovi}“, Novi Sad

P

Moja ulica pod snegom

ao je prvi sneg i prekrio moju ulicu. Pahuqice su padale kao srebrne zvezde. Letele su kroz ledeni vazduh i kru`ile oko ku}a. Kroz prozor sam posmatrao sne`ni tepih, po kojem su se deca grudvala i sankala. Golo drve}e je obuklo meke, bele bunde. Preko crvenih krovova je pala ne`na zavesa, koja kao da {titi domove.

Zima je po zamagqenom staklu iscrtala zale|enu prirodu. Blego Sunce obasjava Sne{ka Beli}a u mom dvori{tu. Moja ulica pod snegom blista. Reqa Ostoji}, III-1 O[ „Vuk Karayi}“ Srbobran

Svako ima svoje ne{to, svoj kutak, svoje mesto. U wemu ima sva{ta ne{to, malo tuge, malo sre}e, al kad nekog ba{ i ne}e da u wemu prona|e? Ipak je ovo mesto samo moje, u wemu se wi{u i ma{ta i boje. Za{to, da vam ka`em ne znam ba{ sada, boqe bi bilo da ostane tajna. Vuk Stanivukovi}, VI-g O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad

Konstantin Carevi}, I-1, O[ „23. oktobar“, Sremski Karlovci

R

Prole}e

Jovan Maksimovi}, II-5, O[ „Du{an Radovi}“, Novi Sad

S

Sawam otvorenih o~iju

vakog dana ja rado odlazim na spavawe. U snovima mi se sva{ta doga|a, nekada lepo a ponekad i ru`no. Ja se se}am samo onog lepog. Jedne no}i sam se na{ao u mno{tvu sveta. Pitao sam se {ta se to de{ava. Saznao sam da je izvla~ewe parova za turnir. Izdaleka vi~u moji druga-

ri da igraju na turniru i deca. Sebe sam video u dresu s medaqom koja visi oko vrata. Po~eli smo da vi~emo, ska~emo od sre}e i da se veselimo. Tako mi je bilo lepo da o~i nisam mogao da otvorim. ^uo sam kroz san da me mama budi jer je vreme za {kolu. Bilo mi je `ao da otvorim o~i jer }e sve nestati.

Ode leto, do|e jesen

ana jesen je stigla u na{ park. Vreme je ki{ovito, hladnije je. Trava je sve mokrija. Li{}e se pretvara u prelepu zlatnu boju. Drve}e se wi{e na vetru i govori li{}u da opada. Ptice se ~uju na sivom nebu. Korpe su pune zrelih plodova. ^uju se de~ji glasovi u {koli. Leptiri se vi{e skoro ne vide na cve}u. Miris ki{e preovladava parkom. Ki{a od li{}a samo {to nije po~ela. Iako sam se radovala letu, volim i jesen. Mila Krsti}, III-4 O[ „Prva vojvo|anska brigada“ Novi Sad

Poto~i} `ubori, vetar vijori. Stigla je lasta, ptica prole}a.

Moj san se ostvario ovog leta jer smo stvarno na ovogodi{wem turniru dobili medaqe, a ja sam pomislio da li je onaj moj san bio otvorenih o~iju. @ivan Raki}, III-5 O[ „Jovan Popovi}“ Bano{tor

Livada se {areni od raznobojnog cve}a. Stiglo je prole}e, olistalo drve}e. Strahiwa Ordina~ev, III-1 O[ „Vuk Karayi}“ Novi Sad

S

Natalija Svilar, III-1, O[ „Petefi [andor“, Novi Sad

To je moja zemqa

vako dete voli svoju zemqu ba{ kao i ja. Srbija je moja zemqa, u kojoj `ivim i u kojoj sam se rodila. Moja zemqa je za mene najboqa i najlep{a. Svaka zemqa ima svoje obi~aje i tradicije. Srbija je mesto gde qudi slave svoju krsnu slavu, najpoznatija srpska igra je kolo. To je stara igra, koja je jo{ od davnina poznata i koja se i danas igra. Ja u mojoj zemqi `ivim sre}no i zadovoqno, s puno veseqa i mnogo radosti. Jedino mi se ne svi|a {to mnogo qudi nema posla i nemaju gde da rade. Glavni grad moje zemqe je Beograd. To je mesto s najve}im brojem stanovnika. Naseqe u kojem ja `ivim zove se Ka}, selo gde se qudi uglavnom bave poqoprivredom i sto~arstvom. Valuta koja se u mojoj zemqi koristi je dinar. Srpska zastava je plavo, crveno bele boje, a grb je dvoglavi orao. Svoju zemqu nikad ne bih mewala jer su odatle potekli moji preci i jer ja tu `ivim. Jelena Ivi~i}, VI-3 O[ „\ura Jak{i}“ Ka}


22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak20.decembar2010.

DNEVNIK

DINKO TUCAKOVI] PO^IWE SNIMAWE DUGOMETRA@NOG FILMA

URU^ENE NAGRADE UDRU@EWA FILMSKIH UMETNIKA SRBIJE

„Doktor Rej i |avoli”

Priznawa Du{anu Makavejevu i Bori Dra{kovi}u

Rediteq i scenarista Dinko Tucakovi} po~e}e 21. decembra u Beogradu snimawe dugometra`nog igranog filma „Doktor Rej i |avoli“, u produkciji „Viktorija filma“. Pri~a je fokusirana na boravak legendarnog ameri~kog rediteqa Nikolasa Reja u Beogradu 60-ih godina pro{log veka, kada su „Avala film“ i wen direktor Ratko Dra`evi} poku{ali da u zemqi „sa one strane gvozdene zavese“ naprave balkanski Holivud. U to vreme ovim prostorima krstarili su Orson Vels, Frensis Ford Kopola, a kinematografijom su se bavili i poslenici kao Slobodan Seleni} ili Borislav Mihajlovi} Mihiz, u „mekoj diktaturi“ najve}eg filmofila me|u politi~kim liderima - Josipa Broza Tita, na- Dinko Tucakovi} vodi se u najavi projekta. CN“ na festivalu u Solunu, najScenario je dobio prvu nazna~ajnijem te vrste u regionu. gradu na konkursu Skup{tine Film }e se realzovati kao kograda Beograda, podr{ku Miniprodukcija sa partnerima iz strastva kulture i Filmskog Ma|arske (FilmTeam) i Hrvatske centra Srbije, kao i fonda „SE (Alka film), ali i sa „Avala fil-

mom“ i Jugoslovenskom kinotekom. Projekat je dobio podr{ku Fonfacije Nikolas Rej iz Wujorka, ~iji je direktor Sjuzan Rej, supruga rediteqa, sa kojom je potpisan sporazum o saradwi na Filmskom festivalu u Torinu. Autorski deo ekipe ~ine direktor fotografije Du{an Joksimovi}, scenograf Tijana Mari}, kostimograf Marina Vukasovi} Medenica. U gluma~koj podeli su Pol Marej u ulozi Nikolasa Reja i Dragan Bjelogrli}, Anica Dobra, Lena Bogdanovi}, Branislav Trifunovi}... Snimawe je planirano na lokacijama u Beogradu, Subotici, Zagrebu, Dalmaciji, Budimpe{ti u periodu od kraja decembra 2010. do maja 2011. godine usled potrebe odgovaraju}ih vremenskih i tehni~kih uslova, predvi|enih scenarijem. Premijera je u planu za 2011. godinu, u sklopu obele`avawa stogodi{wice ro|ewa Nikolasa Reja.

Film Petra Lalovi}a nagra|en u Italiji Film srpskog rediteqa Petra Lalovi}a „Kako se mo`e prodati nebo i toplina zemqe“ progla{en je za najboqi ekolo{ki film na festivalu u Maleskortu, obavestio je Tanjug beogradski producent „Globus film“. Na toj me|unarodnoj manifestaciji u Italiji u~estvo-

valo je vi{e od stotinu ostvarewa razli~itih `anrova. Delo na{eg poznatog dokumentariste „Kako se mo`e prodati nebo i toplina zemqe“ osvojilo je pro{le godine Gran pri „Statua rodinog gnezda“ na Evropskom festivalu filmova o `ivotnoj sredini u Sofiji.

Udru`ewe filmskih umetni- obrazlo`ewu `irija za prizna- `nu ulogu. On je zahvalio i „osoka Srbije (UFUS) pro{le je wa za `ivotno delo stoje samo bi koja je imala ogroman zna~aj u nedeqe na sve~anosti u Domu tri re~i „Hvala Vam, Mak“, od- mojoj biografiji i mom `ivotu, sindikata uru~ilo svoje godi- nosno „Hvala Vam, Boro“. mom saradniku i supruzi Maji {we nagrade i priznawa. NaMakavejev je izjavio da je „uz- Dra{kovi}“. grade za celokupno stvarala- budqivo dobiti nagradu od ovog U obrazlo`ewu nagrade Kara{tvo i doprinos srpskoj kine- udru`ewa koje je bilo dragoceno novi}u isti~e se da je on „svojim matografiji dobili su doajeni i va`no u mom `ivotu“. On se osobitim stvarala~kim stilom i Du{an Makavejev i Boro Dra- podsetio na studentske dane kada precizno vo|enim postupkom u {kovi}, a nagradu za filmsko je prva filmska projekcija na filmu ’Besa’ ostvario jo{ jednu stvarala{tvo u 2010. godini Sr- koju je „upao“ bez karte bila pro- re`iju visokog umetni~kog do|an Karanovi}, za remeta, potvr|uju}i se `iju filma „Besa“. kao autor i upisuju}i Udru`ewe je dodelilo se u `ive klasike srpi specijalno priznawe skog filma“. za doprinos izdavaKaranovi} je napo{tvu u oblasti filmmenuo da se tek kratko ske kulture Aleksandodequju nagrade autodru Backovi}u. rima od strane wihoMnogobrojne okuvih kolega profesiopqene kolege pozdranalaca. „Ovo je jedna vila je predsednica takva nagrada i utoliUFUS-a Vera Vlaji}, ko mi je dra`a, a tim podsetiv{i da se godipre {to u na{em udru{we nagrade ovog udru`ewu i danas sede mno`ewa dodequju tre}u gi qudi koji su mi vrlo godinu zaredom. Predpomogli u radu“, rekao Boro Dra{kovi} sednik Komisije za na- Du{an Makavejev je Karanovi}. grade bio je @arko Dragojevi}, a jekcija filma Puri{e \or|eviDiploma Backovi}u dodeqe~lanovi Bo`idar Ze~evi}, Mi- }a, istaknutog ~lana UFUS-a, na je za pomo} u objavqivawu roslav Leki}, Milan Kne`evi} koji je i danas bio prisutan. Ma- ~asopisa „Novi filmograf“ i i Dim~e Stojanovski. Odluke su kavejev je dodao da je svoj prvi drugih izdawa UFUS-a. Zahvadonete jednoglasno. profesionalni anga`man dobio quju}i, on je kazao da je zbog Na sve~anosti su prikazani kao asistent jo{ jednog od pio- qubavi prema filmu stekao poinserti iz filmova „Nevinost nira srpske kinematografije znanike, a zatim i prijateqe u bez za{tite“ Makavejeva, „Vuko- Zdravka Randi}a. UFUS-u. „U jednom trenutku var, jedna pri~a“ Dra{kovi}a i Dra{kovi} je istakao da za- ‘namestilo’ se da mogu da po„Besa“ Karanovi}a. Uru~uju}i hvaquje udru`ewu koje je i u we- mognem, pa sam to i uradio“, donagrade Dragojevi} je naveo da u govom `ivotu imalo veoma va- dao je Backovi}. (Tanjug)

OD SCENARISTA FILMA „PLANINA BROUKBEK”

Humor za `ene

Scenaristi „Planine Broukbek“ Lari Makmertri i Dajana Osana, dobitnici Oskara za taj film, spremaju dva ambiciozna vesterna. Prvi projekat je „The Color of Lightning“ koji }e re`irati Ridli Skot, a drugi „Empire of the Summer Moon“ koji }e re`irati Skot Kuper, rediteq ostvarewa „Crazy Heart“. Oba su adaptacije romana. Glavni junak filma „The Color of Lightning“ je oslobo|eni rob Brit Xonson koji se sa `enom i troje dece seli u Teksas gde `eli da zapo~ne nov `ivot. Dok je odsutan, Indijanci iz plemena Koman~i i Kajove ubijaju mu najstarijeg sina, a porodicu zarobqavaju. Xonson zimu provodi kuju}i planove za osvetu. „Empire of the Summer Moon“ je epska pri~a u stilu „Hrabrog srca“ o velikom ratniku Koman~a Kvanahu koji je 40 godina uspevao da zaustavi {irewa naseqenika na teritoriji svog plemena. Teksa{ki renxeri su i formirani da bi se borili protiv wega.Kvanah se smatra najve}im poglavicom Koman~a. Dobar deo pri~e posve}en je wegovoj majci, Sintiji En Parker; plavokosoj i plavookoj `eni koja je u pleme dovedena kao devetogodi{we kidnapovano dete. Kvanahova majka je bila jedna od najpoznatijih zarobqenica svog vremena. Ona je bila bela „skvo“ koja je odbila da se vrati me|u svoje, dok je na kraju nisu, protiv wene voqe, vratili teksa{ki renxeri.

Holivudska zvezda Natali Portman osnovala je sopstvenu producentsku ku}u i izjavila da namerava da snima humoristi~ke filmove za `ene, sli~ne „Mamurluku u Vegasu“. Glumica je za januarskim broj magazina „Vog“ navela da je uverena da i `ene vole raskala{an humor, mada se mnogi mr{te na vulgarnost kod `ena. @enama tradicionalno „nije dozvoqeno da budu lepe i zabavne“, smatra ona. Nominovana za Oskara za „Bliskost“, Natali Portman je poznata i po ulogama u tri nastavka „Ratova zvezda“, „Hladnoj planini“, „Slobod- Natali Portman noj zoni“, „V kao vendeta“ i „Druga Bolenova k}i“. Wena najnovija rola je u drami „Black Swan“ koja je po~ela da se prikazuje u ameri~kim bioskopima.

Dva nova vesterna

Scena iz filma „Black Swan”

NAGRADE „KRITIKS ^OJS”

Za „Crnog labuda” 12 nominacija Drama „Black Swan,“ (Crni labud) sa Natali Portman u glavnoj ulozi, dobila je rekordnih 12 nominacija za nagrade „Kritiks ~ojs“ (Critics’ Choice), ukqu~uju}i one za najboqi film i glumicu. U kategoriji najboqi film nominovana su i ostvarewa „127 Hours“, „The Fighter“, „Po~etak“, „The King’s Speech“, „Dru{tvena mre`a“, „Grad lopova“, „Pri~a o igra~kama 3“, „^ovek zvani hrabrost“ i „Winter’s Bone“.

„The King’s Speech“ i „^ovek zvani hrabrost“ dobili su po 11 nominacija. Kolin Fert nadmeta}e se za nagradu za najboqeg glumca, za ulogu kraqa Xorxa [estog u filmu „The King’s Speech“. Za uloge u tom filmu Helena Bonam Karter i Xefri Ra{ u konkurenciji su za nagrade za epizode. Nominaciju u kategoriji najboqi glumac dobio je i junak filma „^ovek zvani hrabrost“ Xef Brixiz.

NAGRADE BRITANSKIH KRITI^ARA

„Dru{tvena mre`a” ostvarewe godine Film „Dru{tvena mre`a“ u re`iji Dejvida Fin~era progla{en je za ostvarewe godine na dodeli nagrada „Ri~ard Atenboro“ koje dodequju britanski filmski kriti~ari. Na sve~anosti odr`anoj u Londonu, nagra|en je i scenarista filma „Dru{tvena mre`a“ Aron Sorkin. Kristofer Nolan je progla{en za re`isera godine, za ostvarewe „Po~etak“. Za glumca godine izabran je Kolin Fert ) za ulogu u filmu „The King’s Speech“ dok je u kategoriji glumica godine nagra|ena [ve|anka Nomi Rapas za rolu u filmu „Mu{karci koji mrze `ene“. Kloi Morec, koja je igrala u filmovima „Pusti pravog da u|e“ i „Fajter“, trijumfovala je u kategoriji zvezda u usponu. Majkl Kejn je dobio nagradu Legenda.

Nagrade „Ri~ard Atenboro“ dodequju se u 14 kategorija. Dobitnike u sedam kategorija biraju filmski kriti~ari a u ostalih sedam pobednike bira publika. U kategorijama ~ije pobednike odre|uje publika on-lajn glasawem, za najboqi animirani, najboqi porodi~ni i najboqi 3D film progla{ena je „Pri~a o igra~kama 3“. Za britanski film godine izabran je „Hari Poter i relikvije smrti“. nxelina Xoli je za ulogu u filmu „Salt“progla{ena za zvezdu 2010. Edvard Kalen, junak „Sumrak sage“ kojeg tuma~i Robert Patinson, izabran je za najboqeg filmskog junaka, dok je Kloi Morec dobila nagradu publike u kategoriji najboqi gluma~ki proboj.

Skorseze ponovo s De Nirom Re`iser Martin Skorseze potvrdio je da }e kriminalisti~ka drama „The Irishman“ biti wegova deveta saradwa sa Robertom de Nirom. Skorseze je naveo da bi snimawe moglo da po~ne idu}e godine. De Niro i Skorseze su prvi put zajedno radili 1973. na filmu „Opake ulice“ a zatim su snimili ostvarewa „Taksista“, „Wujork, Wujork“, „Razjareni bik“, „Kraq komedije“, „Dobri momci“, „Rt straha“ i „Kazino“. Film „The Irishman“ bi}e zasnovan na kwizi ^arlsa Branta „I Heard You Paint Houses“ o `ivotu zvani~nika sindikata Frenka „Irca“ [irana koji postaje pla}eni ubica. Prema re~ima Skorsezea, scenario }e napisati Stiv Zalijan koji je bio autor scenarija za rediteqeve filmove „Rt straha“ i „Bande Wujorka“. Skorseze trenutno radi na de~jem 3D filmu „Izum Igoa Kabrea“ koji }e u bioskope sti}i u decembru 2011.

Yerard Batler i Rejf Fajns na snimawu filma u Beogradu

PREMIJERNO NA BERLINALU

„Koriolan” Rejfa Fajnsa Rediteqski debi Rejfa Fajnsa, adaptacija [ekspirove tragedije „Koriolan“, bi}e premijerno prikazan na narednom me|unarodnom filmskom festivalu u Berlinu. Film, u

kojem igraju Fajns, Vanesa Redgrejv i Xerard Batler, bi}e prikazan izvan takmi~arske selekcije. Na Berlinalu }e premijerno biti prikazan i film „Pina“ Vima Vendersa, posve-

}en pokojnoj nema~koj koreografkiwi Pini Bau{. Festival }e 10. februara otvoriti vestern bra}e Koen „^ovek zvani hrabrost“. Berlinale }e trajati do 20. februara.


KULTURA

DNEVNIK KONCERT SIMFONIJSKOG ORKESTRA AKADEMIJE UMETOSTI I VOJVO\ANSKOG ME[OVITOG HORA U SINAGOGI

Popularna klasika Muzi~ki odsek novosadske Akademije umetnosti ve} decenijama predstavqa jedno od kqu~nih `ari{ta muzi~kog stvarala{tva Vojvodine, ~iji uticaj se najdirektnije odra`ava na relativno bogat i razvijen koncertni `ivot u Novom Sadu, dok intenzitet muzi~kih zbivawa u drugim gradovima pokrajine, po pravilu, ostaje znatno skromniji. Svest o potrebi da se ovaj o~iti odnos neravnote`e izmeni, kao i nastojawe da se i kulturni `ivot u drugim gradovima Vojvodine obogati zanimqivim i vrednim programom simfonijske muzike, bili su raz-

tove opere „Figarova `enidba“ koje je namah prikovalo pa`wu okupqenih mnogobrojnih posetilaca u gledali{tu Sinagoge, a potom je usledila podjednako impresivna interpretacija popularnog prvog stava iz Mocartove simfonije broj 40 u g-molu, ~ija je razbokorena, vedra, ali na trenutke i dramati~na melodika u energi~nom tuma~ewu dirigenta Andreja Bursa}a i dobro pripremqenog i kompaktnog orkestra zazvu~ala elegantno i dinami~no, u uspe{no izbalansiranom prepletu intonativno stabilnih deonica pojedinih orkestarskih grupa.

skog me{ovitog hora, a ova kompleksna kompozicija osobene, slojevite i mozai~ne strukture postavila je pred muzi~are neobi~no slo`ene zadatke. Pomenuta kompozicija je na jedinstven na~in povezala Betovenovu fascinaciju virtuoznim pijanisti~kim izrazom, wegovu simfonijsku muziku, kao i horsko stvarala{tvo ovog autora. Svojim formalnim i motivskim elementima deluju}i kao slutwa veli~anstvene Devete simfonije, razvijala se od po~etnog, kompleksnog i izuzetno zahtevnog improvizacionog klavirskog uvodnog stava, koji

Foto: B. Lu~i}

lozi zbog kojih je uobi~ajeni godi{wi koncertni nastup Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti ove godine uz izvo|ewe u Novom Sadu, realizovan u jo{ pet gradova pokrajine, pri ~emu je odabrani repertoar koncipiran tako da mo`e da zadovoqi i muzi~ke sladokusce, ali i da privu~e znatno {iru publiku. U okviru ciklusa „Klasika za sve“, koji je od 6. do 15. decembra obuhvatio nastupe u Zrewaninu, Senti, Somboru, Subotici, Pan~evu i novosadskoj Sinagogi, uz mlade muzi~are, ~lanove Simfonijskog orkestra AU pod umetni~kim vo|stvom na{eg renomiranog dirigenta Andreja Bursa}a, nastupili su i Vojvo|anski me{oviti hor, kao i istaknuta novosadska pijanistkiwa Rita Kinka, a program je ukqu~io izbor popularnih kompozicija i fragmenata iz opusa velikih be~kih klasi~ara Mocarta i Betovena. Ovo zanimqivo ve~e simfonijske muzike otvorilo je poletno i `ustro, a pritom skladno i precizno tonski uobli~eno izvo|ewe Uvertire iz Mocar-

Nastavak koncerta je doneo uspelo i dore~eno izvo|ewe Prvog stava Betovenove Simfonije broj 2, u logi~no i odmereno ostvarenoj gradaciji od laganog, eteri~nog i lirskog ada|a, do uzburkanog, o{trim tonskim akcentima ocrtanog „Alegra“, kao i interpretaciju efektnog, nesputanom ritmikom i kapricioznom melodiozno{}u ispevanog drugog stava sa oznakom „Alegreto“ iz Betovenove Sedme simfonije. Izbor najpoznatijih fragmenata iz simfonijskih dela ovog autora potom je, gotovo o~ekivano, zaokru`ilo izvo|ewe Prvog stava iz ~uvene Betovenove „sudbinske“ Simfonije broj 5 u c-molu, tamnih prizvuka i tragi~kih nagove{taja, doneto sa primerenom ozbiqno{}u, dramati~no i ubedqivo. Najupe~atqiviji trenutak i najozbiqniji izvo|a~ki domet ve~eri predstavqalo je ipak tuma~ewe Betovenove Koralne fantazije opus 80 u c-molu, pri kojem se na sceni okupio kompletni izvo|a~ki aparat, koji je ukqu~ivao i klavirsku solistkiwu, kao i peva~e Vojvo|an-

je pijanistkiwa Rita Kinka tonski ostvarila decentno i profiweno, nagla{avaju}i wegovu bliskost romanti~arskoj ekspresivnosti, preko {iroke varijacione tematske razrade osnovne teme uz blisko i inspirativno sadejstvo solistkiwe i orkestra, do veli~anstvenog, sve~anog izvo|ewa zavr{ne horske pesme.Na sli~an na~in kao i kasnije nastala „Oda radosti“, ona predstavqa Betovenovu muziku u wenom najuzbudqivijem vidu, u svoj wenoj velelepnoj majesteti~nosti i istovremenoj dubokoj i iskrenoj emotivnosti. Bio je to mo}an zavr{ni akcent ovog koncerta, koji je u dobrom svetlu predstavio visoke interpretativne mogu}nosti ovog mladog simfonijskog ansambla, koji je uz sigurno dirigentsko vo|stvo Andreja Bursa}a, kao i uz zapa`ene doprinose sjajnog Me{ovitog vojvo|anskog hora i vrsne klavirske solistkiwe prisutnim slu{aocima pru`io nesvakida{we upe~atqiv i sna`an muzi~ki do`ivqaj. B. Hlo`an

OD 3. DO 18. APRILA NASTUPI]E DVANAEST PLESNIH KOMPANIJA IZ SVETA

Osmi beogradski festival igre Osmi beogradski festival igre, na kome }e nastupiti 12 plesnih kompanija iz Belgije, Izraela, Italije, Slova~ke, Austrije, Holandije, SAD, Francuske, [vedske i Velike Britanije, bi}e odr`an od 3. do 18. aprila 2011. godine, najavili su organizatori. Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung rekla je na konferenciji za novinare da }e na festivalu 2011. godine prvi put biti dodeqena nagrada „Vip poziva“ doma}em stvaraocu koji `ivi i radi van Srbije, za kompletan umetni~ki opus i afirmaciju srpske baletske umetnosti. Prema wenim re~ima, prvi dobitnik tog priznawa je solista baleta i direktor Festival baleta u Providensu (SAD) Mihailo Mi{a \uri}, kome }e nagrada biti uru~ena tokom festivala, 13. aprila u Narodnom pozori{tu u Beogradu. „Sve~ano uru~ewe nagrade bi}e organizovano nakon nastupa Festival baleta Providens iz

SAD, koji }e u Narodnom pozori{tu izvesti predstavu ‘Koma’ koreografa Viktora Plotnikova“, rekla je Aja Jung. Osmi beograedski festival igre bi}e otvoren 3. aprila u Sava centru nastupom Kraqevskog flamanskog baleta iz Belgije, koji }e izvesti predstavu „Artifakt“ koreografa Vilijama Forsajta. Tokom festivala, beogradskoj publici }e se predstaviti i plesne kompanije iz Tel Aviva: trupa Suzan Delal sa predstavom „Pevac“ koreografa Baraka Mar{ala i trupa „Jasmin Goder“ koja }e izvesti predstavu „Qubavna vatra“ u koreografiji Jasmin Goder. Balet Torina }e nastupiti s predstavom „Na prvi dodir“ Matea Leva|ija, trupa Les Slovaks iz Bratislave s predstavom „Premijera“ i Balet Grac iz Austrije s predstavom „Skice“ Edvarda Kruga. Holandski plesni teatar }e na festivalu izvesti predstave

„27’52“ i „Bogovi i psi“ Jir`ija Kilijana, kao i predstavu „Kaktusi“ koreografa Aleksandra Ekmana, a Skapino balet iz Holandije }e izvesti predstave „Bravo ^arli“ Marka Gekea i „Holandija“ Eda Vuba. Na festivalu }e se predstaviti i Kompanija „Magi Maren“ iz Francuske s predstavom „May B“ Magi Maren, kao i Geteborg balet iz [vedske sa predstavom „La La Land“ koreografa Aleksandra Ekmana. Festival }e biti zatvoren nastupom trupe Vejna MekGregora „Rendom dance“ iz Londona, koja }e izvesti predstavu „F.A.R.“ koja je ra|ena u koprodukciji s Beogradskim festivalom igre. Ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} rekao je da je Beogradski festival igre postao centralna manifestacija u regionu i da privla~i zna~ajne svetske plesne kompanije i na taj na~in ima veliki zna~aj za razvoj plesa u Srbiji.

ponedeqak20.decembar2010.

23

ZAVRE[EN FESTIVAL MALIH I NEZAVISNIH PRODUKCIJA „FILMSKI FRONT“

Kino entuzijazam i okolne pri~e Projekcijom dokumentarnog filma „Mica i okolne pri~e“ (portret ~uvene Mice Trofrtaqke, estradne zvezde optu`ivane za {irewe {unda sedamdesetih godina pro{log veka) po scenariju i u re`iji Milana Nikodijevi}a i u produkciji NFC „Kino-klub Novi Sad“, kao i predstavqawem rezultata festivalske radionice „super 8 filma“, preksino} je u Novom Sadu zavr{en Festivala malih i nezavisnih filmskih produkcija „Filmski front“ (od 13. do 18. decembra „Studio M“ i Omladinski centar CK-13). Posle posledwe odjavne {pice, saop{teni su i dobitnici nagrada. Ovoga puta, nagra|enima su pripale „super 8“ filmske kamere. Pobednik strane selekcije je film „Big Bang Big Boom“ (kratka nenau~na pri~a o evoluciji i wenim mogu}im posledicama) autora iz Italije, sada ve} proslavqenog Blua sa wegovim duhovitim stop-kadar animacijam – crte`ima snimqenim u realnim prostorima, kao {to su stare fasade, ulice ili neki inustrijski objekti ili gra|evine. Najboqe ostvarewe u „Doma}insko-kom{ijskoj“ takmi~arskoj selekciji je kratki igrani film „@ena u qubi~astom“ rediteqa Igora Drqa~e iz Bosne i Hercegovine. Specijalnu nagradu `irija dobio je rediteq iz Poqske Toma{ Jurkijevi~ za kratki igrani film „Grandma Has Gone“. Odluke o ovim nagradama je doneo `iri „Filmskog fronta“ koji je radio u sastavu: rediteq iz Slovenije Karpo Godina

Iz filma „Big Bang Big Boom“ autora Blua najboqeg u stranoj selekciji

(predsednik), rediteq iz Srbije Milo{ Pu{i} i filmolog iz SAD Greg Dekuir. Na ovogodi{wem „Filmskom frontu“ je prikazano vi{e od 80 filmova, od kojih je 29 konkurisalo za nagrade u stranoj i „Doma}insko-kom{ijskoj“ slekciji (filmovi iz Srbije i regiona). Osim Revije dokumentarnog filma, vi|ena su, u programu „Martovska osmica“, i antologijska ostvarewa iz arhiva „super 8“ filmova Akademskog filmskog centra iz Beograda i Kino-kluba Novi Sad, kao i najboqi filmovi segedinskog „Super8mm“ festivala. U selekciji „Izvi|a~i“ premijerno je prikazan igrano-eksperimentalni kratki film „Biti prah“ Marka Ka}anskog, zatim prvi igrani film Sabol~a Tolnaija

„Nyari Mozi“ (snimio ga je svojevremeno na {esnaestmilimetarskoj filmskoj traci, tokom studija re`ije na novosadskoj Akademiji), kao i ostavrewa: „Truoble Girl“ Ivana Kne`evi}a (Srbija), „Luca“ Darka Oroza (Crna Gora) „Zlatna liga“ Ogwena Isailovi}a (Srbija) i „Otompotom brani Novi Sad“ Ivana Klepca i Slave Lukarova (Hrvatska). Kao i svih prethodnih godina, „Filmski front“ je i ove privukao mladu kino-entuzijasti~ki raspolo`enu publiku, ponudiv{i joj pogled u ovda{wu pro{lost kao i sada{wost malih i nezavisnih filmskih produkcija kao filmsko-stvarala~kih polazi{ta ili svesno odabranog, dugoro~nog opredeqewa. V. Crwanski

NOVO IZDAWE KAPITALNOG DELA AKADEMIKA ^EDOMIRA POPOVA

Istorija gra|anske Evrope U okviru edicije “Jazon”, Zavod za uxbenike je nedavno objavio trotomno delo akademika ^edomira Popova “Gra|anska Evropa 1770-1914” (Beograd, 2010). Prvo izdawe ove temeqno napisane studije objavqeno je pre vi{e od dve decenije u izdawu Matice srpske (Novi Sad, 1989). Kao deo zajedni~kog projekta koji je podrazumevao sinteti~ki obra|enu istoriju na{eg kontinenta od 1492. do 1945, prof. Dragoqub @ivojinovi} je objavio obimnu kwigu “Uspon Evrope 14921789” (Matica srpska, 1985). ^etiri godine kasnije (1989), iza{la su prva dva toma kwige prof. Popova “Gra|anska Evropa 1770-1871”, a tre}i deo (obra|uje period od 1871. do 1914) sada je objavqen u kompletu sa novim izdawem prethodna dva (Zavod za uxbenike, 2010). Hronolo{ki i tematski se nadovezuju}i na doba “uspona Evrope”, prva kwiga ^edomira Popova opisuje epohu Francuske revolucije i Napoleonovih ratova, dolazak gra|anske klase na vlast u Francuskoj, ali i pojavu burnih de{avawa na kontinentu (Gr~ki ustanak, Prvi i Drugi srpski ustanak,…). Drugi tom “Gra|anske Evrope”, sa hronolo{kim okvirom od 1815. do 1871. godine, jasno ukazuje na doba “restauracije” posle Napoleonovih ratova, mada neke dr`ave nije bilo mogu}e obnoviti (Mleta~ka republika, Dubrova~ka republika), dok se pojedine stvaraju (Kraqevina Italija, Nema~ko Carstvo) ili dobijaju dvojni status (Austro-ugarska). Tre}a kwiga je posve}ena razdobqu koje se u istoriografiji naziva “epohom imperijalizma”, otuda {to su najrazvijenije zemqe Evrope vodile trku oko podele sveta i uve}avawa i odbrane kolonijalnih imperija. Odavno se ose}ala potreba da se o razdobqu stvarawa gra|an-

skih dru{tava i modernih nacionalnih dr`ava nizom op{tih ili u`especijalizovanih studija popuni praznina u doma}oj istoriografiji. Posledwih godina prilike su umnogome popravqene nakon objavqivawa zna~ajnih dela o novijoj istoriji Evrope (M. S. Anderson “Evropa u 18. veku”, H.

Herder “Evropa u 19. veku”, X. M. Roberts “Evropa 1880-1945”, A. Tejlor “Habzbur{ka monarhija”, R. Klog “Istorija Gr~ke novog doba”,…). Interesanto, da u izdava~koj ponudi jo{ uvek ne postoje posebne istorije Francuske, Italije, Velike Britanije, Nema~ke, pa kwige poput “Gra|anske Evrope” mogu da poslu`e i kao dobar pregled novovekovne povesti ovih zemaqa. S posebnim zanimawem, Popov posmatra dru{tvena kretawa, ali i slo`ene fenomene industrijalizacije, razvoj nau~nih disciplina, doma{aje krupnih idejnih pokreta,

kao i najzna~ajnije domete u umetni~koj praksi. Autor ispituje uzroke idejnih previrawa i dru{tvenih preobra`aja koji su pokrenuli do tada uspavane energije u raznim delovima Evrope. Popov ukazuje da su politi~ke i idejne osnove gra|anskog dru{tva proistekle iz najplemenitijeg slogana svetske istorije: “Sloboda, jednakost, bratstvo”. Ova tri uzvi{ena na~ela Deklaracija je konkretizovala u ciq - slobodu, jednakost svih qudi pred zakonom, garantovawe privatne svojine nad sredstvima rada i proizvodwe, slobodi misli, re~i, pisawa (sloboda {tampe, ukidawe svih oblika cenzure) i organizovawa. To je bila epoha te{kih borbi za klasi~ne liberalne principe - odvajawe crkve od dr`ave, slobodu intelektualnog stvarala{tva, nezavisnosti duha, laicizovawe dr`ave, politike i obrazovawa. U predgovoru ovog vrednog trotomnog dela ^edomir Popov napomiwe da su prve dve kwige ostale iste kao u prvom izdawu osim pojedinih poglavqa koja su skra}ena, {to nije uticalo da one sadr`ajno i u interpretaciji ne{to izgube. Autor kwige nagla{ava da se ~itaocu mo`e u~initi da je srpskoj i regionalnoj (ju`noslovenska, balkanska) istoriji posve}eno vi{e prostora nego {to je to u epohi razvijenog gra|anskog dru{tva bio slu~aj. Me|utim, prof. Popov to ~ini da bi, s jedne strane, ukazao da se u stranim velikim sintezama evropske i svetske povesti ispoqavalo nepoznavawe ili hotimi~no ispu{tawe balkanske i srpske istorije, a, s druge, kako bi se naglasili upravo oni momenti nacionalne pro{losti u kojima je ona igrala va`nu ulogu u evropskoj istoriji novijeg doba. Sini{a Kova~evi}


24

SVET

ponedeqak20.decembar2010.

DNEVNIK

Sneg ometa saobra}aj {irom Evrope LONDON, PARIZ, BERLIN: Sne`ne padavine i niske temperature izazvale su pravi haos na putevima i prugama {irom Evrope, dok aerodromi ju~e odlo`ili ili otkazali stotine letova. [vedska se, prema pisawu medija, suo~ava s najhladnijom zimom u posledwih 150 godina.Na londonskom aerodromu "Hitrou" ju~e nije bilo dolazaka aviona, a odobren je samo mali broj poletawa po{to su piste zatvorene zbog snega i poledice. Aerodromske vlasti su najavile normalizaciju saobra}aja od danas. U Nema~koj, na frankfurtskom aerodromu, koji je najve}i u Evropi, otkazan je veliki broj doma}ih i me|unarodnih letova. Ju~e pre podne, samo na aerodromu u Frankfurtu, otkazano je 470 letova od blizu 1.400 planiranih. Pariz je pod snegom, a na me|unarodnom aerodromu "[arl de Gol" u subotu popodne je bilo otkazano

15 odsto letova. Mnogi su otkazani i na severozapadu Francuske. Sli~na je situacija i u [paniji, Holandiji i Danskoj. U Irskoj, sne`ne padavine najobilnije u posledwih nekoliko decenija, aerodromi u Belfastu i Dablinu

funkcioni{u uglavnom normalno, mada ima ka{wewa letova. Drumski i `elezni~ki saobra}aj tako|e su u haosu {irom Evrope. U Velikoj Britaniji, putevi su prekriveni snegom i poledicom i vlasti upozoravaju da su uslovi za vo-

`wu veoma rizi~ni. Stotine voza~a ostale su zaglavqene na putu na severozapadu Engleske, a policija im je dopremala hranu i vodu. U Italiji, glavni autoput, koji je ju~e bio zakr~en stotinama automobila, kamiona i autobusa, delimi~-

INTERVJU

VESTI Nesre}a u Sibiru MOSKVA: Jedna osoba je poginula, a 17 ih je povre|eno prilikom pada dvomotornog transportnog helikoptera na ruskom poluostrvu Jamal, na severozapadu Sibira, saop{tio je ju~e izvor iz Istra`nog odbora. Nesre}a se dogodila ju~e kada se helikopter Mi-8, u kome se nalazilo 18 osoba - 15 putnika i tri ~lana posade - sru{io 300 metara od heliodroma, u blizini `elezni~ke linije Obskaja-Bovanenkovo, javio je Itar-Tass. Ogranak transportne policije u okviru Istra`nog odbora pokrenuo je krivi~nu istragu o ovom slu~aju zbog kr{ewa vazduhoplovnih pravila. Federalna agencija za vazdu{ni saobra}aj saop{tila je da se helikopter avio-kompanije "Jamal" sru{io pri sletawu radi dopune goriva, a u wemu se nalazilo 15 geologa. (Tanjug)

Po`ar u hotelu TUGUEGARAO: U po`aru koji je rano ju~e zahvatio jedan hotel na severu Filipina povre|eno 12 osoba, a strahuje se da je 15 poginulo, saop{tila je lokalna policija a javio je AP. [ef policije provincije Kagajan rekao je da je vatra izbila u ranim jutarnjim satima u prizemqu petospratnog hotela i da je vatrogascima trebalo pet sati da ugase po`ar. U policiji ka`u da su mnogi gosti hotela bili u~enici koji su trebalo danas da pola`u ispit za medicinske sestre. Najmawe 12 osoba je odvedeno u bolnicu zbog lak{ih opekotina. Petnaest osoba se vode kao nestali, me|u wima je devet u~enika medicinske {kole. Nesre}a se dogodila u mestu Tuguerarao, 350 kilometara severno od prestonice Manile. (Tanjug)

PREMIJER PALESTINE SALAM FAJAD IZRAELSKOJ TELEVIZIJI

Plan osnivawa dr`ave ostaje na snazi

TEL AVIV: Palestinski premijer Salam Fajad izjavio je da wegov plan osnivawa palestinske dr`ave do avgusta 2011. godine ostaje na snazi. On je u intervjuu drugom kanalu izraelske televizije precizirao da Palestinci nemaju nameru da tra`e alternative, kao {to je unilateralno priznawe me|unarodne zajednice. Fajad je apelovao da Palestinci ne odustanu od nade da }e se da se uspostavi mir, prenele su svetske agencije. "Ne bi trebalo da budemo obeshrabreni jer nismo uspeli toliko mnogo puta ranije", rekao je Fajad, koji se smatra zaslu`nim za ekonomski razvoj na Zapadnoj obali i uvo|ewe reda i zakona posle decenije nasiqa. Palestinski premijer je hvaqen i zato {to preduzima korake da izgradi palestinsku dr`avu od po~etka i {to osu|uje nasiqe protiv Izraela. Fajad je porekao namere o unilatelarnom

progla{ewe nezavisnosti u trenutku kada neki palestinski zvani~nici poku{svaju da izdejstvuju me|unarodno priznawe za nezavisnu dr`avu na Zapadnoj obali, pojasu Gaze i isto~nom Jerusalimu, ~ak i bez sporazuma s Izraelom. "Ono ~emu sada te`imo je dr`ava Palestina. Mi ne te`imo jo{ jednom progla{ewu dr`avnosti. Ne te`imo unilateralnom priznawu nezavisnosti", kazao je Fajad, pori~u}i da postoji tzv. plan

B. Taj intervjuu je prvi koji je Fajad dao nekoj izraelskoj TV stanici otkako je postao premijer, 2007. godine. Fajad je iskoristo priliku da u intervjuu pozove na obnovu pregovora. Nir Hefec, portparol izraelskog premijera Bewamin Netanijahua je pozdravio izjavu Fajada, koji je i svetski priznat ekonomista. Palestinski predsednik Mahmud Abas i nekoliko wegovih najvi{ih savetnika su vi{e puta ponovili da tra`e alternative u trenutku kada su direktni mirovni pregovori prekinuti i SAD poku{svaju da posreduju indirektnim pregovorima. Bolivija se u subotu pridru`ila Brazilu i Argentini koji su nedavno priznali Palestinu na Zapadnoj obali s isto~nim Jerusalimom i pojasu Gaze, a Urugvaj je najavio da }e to u~initi slede}e godine. (Tanjug)

Sukobi u Minsku, pretu~en kandidat opozicije MINSK: U Minsku su sino} izbili prvi sukobi opozicionih pristalica i bezbednosnih snaga. Opozicioni kandidat Vladimir Nekqajev preba~en je u bolnicu zbog povreda glave, javio je Itartass. Kolonu od oko 200 opozicionara, koji su se uputili na Oktobarski trg, zaustavile su policijske snage, a ~ule su se i sna`ne eksplozije, kazao je ruskoj agenciji Aleksandar Feduta, predstavnik izbornog tima opozicionog kandidata Nekqajeva, lidera pokreta "Govori istinu". Prema najnovijim informacijama, Nekqajev je preba~en u bolnicu zbog povreda glave koje je zadobio u sukobu sa "qudima u crnim uniformama", na-

vodi Itar - Tass. Ne{to ranije provladin istra`iva~ki centar "ECOOM" saop{tio je da je, prema rezultatima izlaznih anketa, predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko osvoji}e vi{e od 76 odsto glasova iza{lih bira~a na predsedni~kim liderima. Luka{enko je, prilikom glasawa, rekao da na trgu ne}e biti okupqawa i da najavqene proteste organizuju "saboteri i banditi". Bira~ka mesta zatvorena su u 19 sati po centralnoevropskom vremenu, a pravo glasa iskoristilo je vi{e od 80 odsto bira~a, saop{tila je Centralna izborna komisija. (Tanjug)

no je ra{~i{}en, ali saobra}aj se odvija samo u jednom pravcu tako da je kolona vozila i daqe duga~ka vi{e kilometara. Nema~ka `eleznica je upozorila putnike na mogu}a ka{wewa. Sne`ne oluje i niske temperatu-

re pogodile su i skandinavske zemqe, posebno [vedsku i Dansku. U Kopenhagenu su otkazane desetine letova, a zbog sne`nih nanosa je u prekidu i `elezni~ki saobra}aj izme|u Danske i [vedske. (Tanjug)

Kina i Rusija pozvale Pjongjang na uzdr`anost PEKING: Kina i Rusija su pozvale Severnu i Ju`nu Koreju da po~nu razgovore, poka`u uzdr`anost i izbegnu korake koji bi mogli da pove}aju napetost na Korejskom poluostrvu. [ef kineske diplomatije Jang \ie~i ocenio je, u telefonskom razgovoru s ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, da je situacija na poluostrvu i daqe napeta i da postoji opasnost od daqeg pogor{awa. Dvojica ministara su se jednoglasno slo`ila da bi dve Koreje trebalo da poka`u maksimalnu uzdr`anost i izbegnu sve poteze koji bi mogli da izazovu oru`ani su-

kob na poluostrvu, preneo je Itar-tass. Ju`na Koreja je u subotu zavr{ila pripreme za po~etak artiqerijskih manevara na grani~nom ostrvu Jeonpjeong, koje je pro{log meseca bilo meta napada Severne Koreje, a Pjongjang je u petak zapretio Seulu odmazdom ukoliko sprovede predvi|ene ve`be. U napadu na Jeonpjeong poginulo je ~etvoro qudi. Artiqerijske ve`be, najverovatnije, ne}e biti odr`ane tokom vikenda zbog lo{eg vremena, a o~ekuje se da budu sprovedene u ponedeqak ili utorak. (Tanjug)

Napad na vojni autobus u Kabulu KABUL: Pet oficira avganistanske vojske je ju~e poginulo, a devetorica su rawena u napadu dvojice talibanskih bomba{a samoubica na vojni autobus kod Kabula, saop{tilo je avganistansko Ministarstvo odbrane. "Dvojica bomba{a samoubica su otvorila paqbu na vozilo koje je prevozilo oficire iz vojnog centra za obuku u Kabulu, a jedan od wih je potom sebe digao u vazduh", navedeno je u saop{tewu. Autobus je prevozio oficire za Xalalabad, grad na istoku Avganistana, u kojem su sme{tene baze NATO i avganistanske vojske, preneo je AP. Nasiqe u Avganistanu je ove godine dostiglo najvi{i nivo od me|unarodne vojne intervencije, koju su predvodile SAD, 2001. godine. U sukobima u Avganistanu ove godine ubijeno je 700 stranih vojnika, {to 2010. godinu ~ini najkrvavijom po me|unarodne snage, jo{ od svrgavawa talibanskog re`ima

pre devet godina.U Avganistanu je ju~e poginuo jedan pripadnik Me|unarodnih koalicionih snaga (ISAF), koje predvodi NATO i time je broj dostigao 700. U subotu su ubijena dvojica stranih vojnika - jednog je usmrtila bomba na jugu zemqe, a drugi je poginuo u napadu talibana na nemirnom istoku Avganistana, prenela je agencija Rojters. Pro{le godine ubijen je 521 vojnik, a od po~etka rata ~ak 2.270 wih. Od tog broja, oko dve tre}ine wih ~ine Amerikanci.U Avganistanu je trenutno prisutno oko 150.000 stranih vojnika. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROBERT MUGABE Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe zapretio je ju~e da }e delovati protiv kompanija iz zapadnih zemaqa koje su uvele sankcije wegovoj partiji zbog sumwi da je u~estvovala u izbornoj prevari i kr{ewu prava. "Rekli smo im da dobro razmisle da li `ele sankcije. Bi}emo veoma, veoma strogi, dotle da }emo odbiti investicije iz tih zemaqa koje su nam uvele sankcije", rekao je Mugabe.

MANU^ER MOTAKI Nedavno smeweni {ef iranske diplomatije Manu~er Motaki izjavio je ju~e da nije znao da }e biti smewen kada je po{ao u posetu zapadnoj Africi. Motaki je rekao agenciji Mehr da tokom putovawa nije dobio bilo kakvo obave{tewe o tome da je smewen i takvu odluku nazvao "nediplomatskom i uvredqivom". Za v.d. iranskog ministra spoqnih poslova je zvani~no postavqen Ali Akbar Salehi.

EVO MORALES Glavni tu`ilac Bolivije podneo je tu`be protiv 39 osoba zbog kovawa oru`ane zavere protiv predsednika Eva Moralesa. Optu`be su u vezi sa racijom koja je sprovedena 2009. godine u jednom hotelu u gradu Santa Kruz, u kojoj je policija ubila trojicu qudi, ukqu~uju}i jednog veterana iz rata u Hrvatskoj koji je ro|en u Boliviji.Morales je tada izjavio da su te osobe planirale da ga ubiju.

HOLANDSKI EKSPERIMENT

Struja od cve}a i bakterija BON: Holandski nau~nici do{li su na ideju da ba{ta u kojoj raste cve}e ili vo}e i povr}e proizvodi i struju kako bi wome mogla biti i osvetqena. Mo`da zvu~i neverovatno, ali ostvarewe te ideje je i te kako mogu}e. Na krovu jednog istra`iva~kog instituta Univerziteta u Vageningenu u Holandiji, u toku je neobi~an eksperiment. U dve ~etvrtaste kade sme{teno je po 12 plasti~nih kanti sa vodom i blatom u kojima nau~nici gaje razli~ite biqke. "Me|utim, biqke nemaju glavnu ulogu", izjavio je za nema~ki dr`avni radio "Doj~e vele" biohemi~ar David Sirk. „Ovde imamo biqke i bakterije koje rade zajedno. Princip je jednostavan: biqke fotosintezom proizvode ugqenik i oko 40 odsto te organske materije transportuju u tlo gde `ivi mno{tvo mikroorganizama - bakterija i plesni. A {ta smo mi uradili -

mi smo u tlo smestili takozvanu biolo{ku bateriju. To su dve elektrode u kojima rastu bakterije koje mogu da proizvode elektricitet", objasnio je on. Sirk koristi saznawe koje je staro pedesetak godina. Sva `iva bi}a prilikom varewa, ta~nije sagorevawem glukoze proizvode slabu struju. Ve}ina `ivih bi}a tu

slabu struju koristi za upravqawe procesima u sopstvenom telu. Me|utim, bakterije se osloba|aju tog elektriciteta, koji ve}inom odlazi u vazduh i spaja se sa kiseonikom. U anaerobnom okru`ewu, kada nema kiseonika, bakterije tra`e druge materije kako bi se oslobodile suvi{nog elektriciteta. To su pre nekoliko godina otkrili nema~ki nau~nici u Grajfsvaldu i izumeli mikrobsku bateriju skra}eno MFC. Bakterije u takvoj bateriji `ive u specijalnom hranqivom supstratu u kojem su uba~ene dve elektrode. Vi{ak elektriciteta koji bakterije proizvode ide direktno u negativni pol - u anodu. Struja te~e. Za ovu

bateriju kao i za svaku drugu va`i princip da iz we mo`e da isti~e samo onoliko energije koliko je u wu u{lo. To zna~i da je za kontinuirani tok struje potrebno je kontinuirano hraniti bakterije, {to ~ine biqake, koje rastu u supstratu i neprestano stvaraju glukozu. „To je u stvari prirodna solarna }elija. Biqke apsorbuju sun~evu energiju i daju je bakterijama, a bakterije proizvode elektricitet. Ovaj proces se odvija i dawu i no}u. Pro{le zime je nastao problem kada su se biqke smrzle. Ali ~im je otoplilo, proces je nastavqen", rekao je Sirk. U zavisnosti od doba dana, spoqne temperature i vrste biqaka, prozvodi se razli~ita koli~ina struje. Po kvadratnom metru 0,2 vata, a narednih godina bi to moglo da bude tri vata - na istoj povr{ini. (Tanjug)


BALKAN

DNEVNIK

PREDSEDNIK HRVATSKE IVO JOSIPOVI] O SLOBODI MEDIJA

Nedopustivo je da crni kapital kontroli{e medije ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je u subotu, u obra}awu na sve~anoj akademiji povodom 100 godina od osnivawa Hrvatskog novinarskog dru{tva (HND), da je sloboda novinarstva u Hrvatskoj danas ugro`ena zbog uticaja "crnog" kapitala koji ulazi u medije i ugro`ava wihovu slobodu. "Nedopustivo je da mediji budu kupqeni crnim fondovima isisanim iz javnih preduze}a i da slu`e nelegitimnim i nelegalnim interesima", rekao je Josipovi}, daju}i tako komentar na ~iwenicu da se u okviru istrage o aferi Fimi Medija preko koje je izvla~en novac iz javnih preduze}a proveravaju i tvrdwe da su novcem iz "crnih" fondova HDZ-a kupovani neki lokalni mediji. Povodom stogodi{wice osnivawa HND u suboti je u Novinar-

Ubijeni bugarski emigranati SOFIJA: U blizini portugalskog grada Al`u{trel, u ju`nom okrugu Be`u ubijeno je troje bugarskih emigranata. Bugarsko Ministarstvo inostranih poslova saop{tilo je ju~e da se radi o pedesetogodi{woj `eni i dvojici mu{karaca starosti 39 i 55 godina, kao i da je u toku utvr|ivawe okolnosti pod kojima su Bugari ubijeni. Mediji u Sofiji javili su ranije da su tela dvojice mu{karaca i jedne `ene prona|eni u blizini minibusa, parkiranog na oko 700 metara od puta. Tela je otkrio lokalni farmer, koji je i obavestio policiju. Prema navodima policije, ~iwenica da se je ubistvo dogodiolo na raskrsnici magistralnog puta govori da su Bugari uvu~eni u klopku. Istragu ometa ki{a, koja je i uni{tila va`ne dokaze. Prema prvim informacija istrage, `rtve su emigranti iz Bugarske, koji su se nastanili u oblasti Palmela. Policija u Portugalu ispituje dve verzije - prvu, prema kojoj su ubijeni Bugari `rtve mafije koja se bavi trgovinom qudima iz isto~ne Evrope i drugu - prema kojoj su wih troje vr{ili kriminalne radwe na teritoriji Portugala. (Tanjug)

skom domu u Zagrebu odr`ana sve~ana akademija kojoj su, pored Josipovi}a, prisustvovali i predsednik Sabora Luka Bebi}, kao i brojni zvani~nici i javne li~nosti, ali i diplomatski

Cecka Ca~eva

kazala da se referendum, koji je pokrenula vanparlamentarna stranka VMRO, mo`e sazivati samo o pitawima o kojima se izja{wava parlament. “Ukoliko bi Sobrawe trebalo da ratifikuje takvo ~lan-

nikad ne na|e", rekao je Josipovi}. Predsednik HND Zdenko Duka ocenio je da je stawe u novinarstvu na najni`im granama u novijoj hrvatskoj istoriji i istakao da je stawe u privatnim medijima te`e nego u javnim, a u regionalnim te`e nego u nacionalnim. "Kucnuo je krajwi ~as da negativne trendove u novinarstvu svi zajedno zaustavimo", izjavio je Duka. Prisutnima se obratio i {ef Sabora Bebi}, rekav{i da novinari treba da otkrivaju negativne pojave, ali da izbegnu izve{tavawe svojstveno `utoj {tampi. HND, koje danas ima preko 3.100 ~lanova, osnovano je 1910. godine kad ga je pokrenula grupa od tridesetak novinara me|u kojima i jedina tada{wa novinarka Marija Juri}-Zagorka, a za prvog predsednika izabran je Milan Grlovi}. (Tanjug)

DRUGI PI[U

„HDZ }e se raspasti”! SABORSKO: „Jutarwi list“ ju~e je objavjavio zanimqivu pri~u o izvesnom Luki Hodaku, {amanu koji je predvideo pad Ive Sanadera te hap{ewe ministara i tvrdi: "HDZ }e se raspasti"! Biv{i na~elnik Saborskog i {aman je u svom vigvamu redovno odr`ava "ples Sunca i Meseca". Sud ga je proglasio krivim {to je za do~ek Nove 2009. Wegov kompot od buni-

Luka Hodak

ke ubio je prvog suseda Ratka Bari}a. Osu|en je na dve godine uslovno na pet. Potom se sa wim sva{ta de{avalo. Odbio je da preda vlast u Saborskom, mesta{cu kod Karlovca, i demolirao mesno na~elni{tvo, pa se govorkalo da je zbog su|ewa pobegao u Brazil... Zagreba~kom dnevniku je Hodak 1. jula 2009, kad mu je javqeno da je ispuweno wegovo proro~anstvo, nimalo uzbu|ewu rekao: "Mo`da

Referendum o prijemu Turske u EU nepotreban SOFIJA: Predsednica bugarskog Sobrawa Cecka Ca~eva izjavila je da je referendum protiv ~lanstva Turske u EU, koja je kandidaturu dobila 11 godina a pregovore sa Brislom vodi pola decenije, nepotreban. Ca~eva je u izjavi za sofijski radio Darik

kor. Josipovi} je novinarima ~estitao {to su u razotkrivawu lo{e politike i korupcije u Hrvatskoj odigrali veliku ulogu, a daju}i svoj glas borbi protiv cenzure. On je rekao da novinari imaju slobodu da o svakom, pa i o wemu, pi{u dobro ili lo{e, ali da imaju jedinu obavezu da pi{u korektno i istinito. On je naglasio i potrebu da se jem~i sloboda i bezbednost novinarima, naro~ito onima koji pi{u o korupciji i istra`uju afere. "Nedopustivo je da nekog novinara prebiju i da se po~inilac

stvo, onda bi mogao da se organizuje referendum o ratifikaciji, ali ne i o tome da li Turska treba ili ne, da postane ~lanica Unije”, dodala je ona. Bugarska stranka VMRO i televizija SKAT za tri meseca, koliko je trajala akcija prikupili su oko 330.000 potpisa za sazivawe referenduma protiv ~lanstva Turske u EU. Vanparlamentarna stranka VMRO je zahtev za sazivawem referenduma obrazlo`ila strahom od asimilacije, navode}i da }e ih Turci asimilovati u potrazi za boqim `ivotom. “U Turskoj `ivi 70 miliona stanovnika, a u Bugarskoj jedva sedam, asimilova}e nas", upozorio je VMRO. Prema bugarskom zakonodavstvu referenduma o va`nim pitawima mo`e se sazvati i na osnovu 200.000 potpisa gra|ana. Turska mawina je najborijnija u Bugarskoj i prema raspolo`ivim podacima ~ine 9,6 procenata ukupne populacije. Bugarska je postala punopravni ~lan EU 1. januara 2007. Turska je status kandidata dobila 1999. godine, a pregovori sa Briselom vodi od 2005. godine. (Tanjug)

}e nevjernici sada shvatiti da {amanizam nije de~ja igra". Mesec i po ranije, kada je postalo jasno da }e Hodak zbog "afere bunika" biti izba~en iz HDZ, on je u novinarske mikrofone izdiktirao: "Ako padam ja, pada i Sanader"! „Jutarwi...“ je s rezervom pet meseci kasnije objavio i Hodakove izjave da }e Sanader "jo{ puniti novinske naslovnice", iako se povukao iz javnog `ivota, te da }e se brojne istrage usmeriti prema wemu. U istom je razgovoru rekao da su do tada otkrivene afere "predstave za javnost" te da se "u grotlo isisavawa novca jo{ nije taklo". Sedam meseci potom izbila je afera FimiMedija te{ka oko 100 miliona kuna. U januaru ove godine Hodak je rekao da }e "Jadranka (Kosor) mnogim kriminalcima do}i glave, i to onima iz stranke kojoj je na ~elu". Op{te je poznato {ta se slede}ih meseci dogodilo qudima na najva`nijim funkcijama u vladi: Sanaderu, Polan~ecu, Ron~evi}u, Kirinu... Hodak je pogodio da }e HDZ izgubiti predsedni~ke

izbore te da wihov kandidat ne}e "ni primirisati" drugi krug. Kako je sve to pogodio? Hodak energi~no pobija naga|awa: "Ni{ta nisam pogodio. Sve mi je rekao Svevi{wi, Veliki Duh"! „Jutarwi...“ je, naravno, morao da ga pita {ta mu je Veliki Duh jo{ rekao, kakva }e biti slede}a godina, {ta }e biti sa Sanaderom... "Uuu! Te{ka }e biti 2011, jer }e nam na naplatu do}i 20 godina lo{e karme nastale zbog ubijawa nevinih qudi i `ivotiwa. Sanader se ne}e izvu}i, ali nikada ne}e biti izru~en Hrvatskoj, jer }e mu Austrijanci suditi za kaznena dela iz ranijih godina koja }e se tamo tek otkriti. Za sobom }e povu}i 300 qudi", odgovara {aman. "Nadrapat }e i lokalni politi~ari, ne samo wegovi suradnici iz dr`avnog vrha. Wegova karma je stra{no lo{a, tek ako 55 posto svoje imovine podijeli sirotiwi, ima {anse za oporavak u duhovnom smislu. Ovo vrijedi za sve koji su sjedili u wegovoj vladi. Svi }e pasti, svatko na svoj na~in", predvi|a Hodak koji vidi da je velika odgovornost na Jadranki Kosor. "Ona je po{tena, ali i woj treba duhovna obnova. Osim toga, s ovakvim HDZ ne}e ostati na vlasti nakon izbora. HDZ mora ukinuti i s pozitivnim qudima osnovati novu stranku koja }e se temeqiti na izvornim na~elima HDZ", poru~uje Hodak. (FoNet)

Evropski proces {ansa za Hrvate u BiH ZAGREB: Predsednica Nacionalnog odbora za pra}ewe pregovora Hrvatske s EU i ~lan saborskog Spoqnopoliti~kog odbora Vesna Pusi} izjavila je ju-

Vesna Pusi}

~e da su "Hrvati najugro`eniji narod u Bosni i Hercegovini, a Hrvatska od 2004. nije imala nikakvu politiku prema BiH". Odgovaraju}i na novinarska pitawa, Pusi}eva je kazala da su "Hrvati najugro`eniji u BiH, jednim delom i kao rezultat politike Hrvatske prema BiH u 90-im godinama, a onda i kao rezultat drugih politika i tragedija koje su se tamo dogodile". "Bez Hrvata u BiH te{ko da ta zemqa mo`e opstati", rekla

je Pusi}eva. Uz ocenu da je hrvatska politika prema BiH u 90-im godinama bila katastrofalna, Pusi}eva je naglasila i da "od 2004. godine naovamo Hrvatska nije imala nikakvu politiku prema BiH". Ona smatra da Hrvati u BiH sada imaju mogu}nost da na svoju va`nost uti~u tako da budu nosioci evropskih procesa. "Oni svojim potencijalom kroz vezu sa Hrvatskom mogu biti transfer znawa, modela reformi i kontakata na putu BiH prema ~lanstvu u EU, i tu Hrvatska mo`e i treba bitno da doprinese", kazala je Pusi}eva. Prema wenim re~ima , nakon izbora 2011. godine na kojima }e do}i do promene vlasti, Hrvatska treba da krene sa regionalnom inicijativom za BiH u kojoj bi BiH bila nosilac projekta uz u~e{}e Hrvatske i Srbije sa zajedni~kim interesom da BiH postane ~lanica NATO-a. "Hrvatska i Srbija, kao kqu~ni susedi BiH, treba da deluju tako da u po~etku ne ometaju integrativne procese u BiH, a vremenom bi ih, po mogu}nosti, trebali po~eti pomagati", rekla je Pusi}eva. (Tanjug)

ponedeqak20.decembar2010.

25

MAKEDONIJA

Formiran Centralni savet srpskih organizacija

SKOPQE: Deset srpskih nevladinih organizacija u Makedoniji ujedinilo se u Skopqu, formiraju}i Centralni savet srpskih organizacija u Makedoniji. Za predsednika je ju~e izabran Dejan Ko{uti}, biv{i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i biv{i zamenik ministra za transport i veze. U pozdravnoj re~i ambasador

Srbije Tomislav \urin po`eleo im je uspeh u daqem radu. Nezvani~no, Centralni savet, uprkos tome {to ga ~ine nevladne organizacije, ima i politi~ke ambicije. Nakon najave izmena Izbornog zakona u zemqi, prema kojima mawine dobijaju zagrantovana poslani~ka mesta u Sobrawu, mogu}e je da u izbornu trku u|e i Centralni savet srpskih organizacija.

Konferencija veterana ratova biv{e Jugoslavije SKOPQE: ^etrdesetak veterana iz ratova od 1991. do 2001. godine sa prostoru biv{e Jugoslavije dalo je u subotu, na konferenciji koalicije REKOM u Skopqu, podr{ku formirawu regionalne komisije koja }e raditi na utvr|ivawu ~iwenica ratnih zlo~ina po~iwenih u biv{oj Jugoslaviji.

Veterani, porodice `rtava ratova i nevladine organziacije radi}e na zajdeni~kim dokumentima koje do 11. maja slede}e godine treba da usvoje parlamenti dr`ava biv{e Jugoslavije. Komisija treba da rasvetli ono {to, kako ka`u veterani, nije uspeo Me|unarodni tribunal u Hagu da bi zadovoqio pravdu. (Tanjug)

Partija VMRO-DPMNE i daqe najpopularnija SKOPQE: Vladaju}a VMRODPMNE premijera Nikole Gruevskog dobila bi najvi{e glasova, ukoliko bi sutra bili odr`ani parlamentarni izbori u Makedoniji, pokazali su rezultati ispitivawa javnog mnewa Instituta za politi~ka istra`ivawa iz Sko-

tivno, a 44,8 odsto negativno mi{qewe.U predsednika Makedonija \or|a Ivanova poverewe ima 45,8 odsto anketiranih gra|ana, a negativno 44,8 odsto. O lideru opozicije, predsedniku Socijaldemokrata Branku Crvenkovskom, prema ovoj anketi, pozitivno mi{qewe

Nikola Gruevski

pqa. Anketa je pokazala da bi 11,4 odsto ispitanika glasalo za najve}u opozicionu stranku - Socijaldemokratski savez Makedonije, 6,9 odsto za DUI ALija Ahmetija, 2,6 odsto za DPA Menduha Ta~ija. ^ak 29,5 odsto anketiranih ne}e glasati, dok 20,7 odsto wih jo{ ne zna za koga bi glasali. Gra|ani su podeqeni u odnosu na poverewe u premijera Gruevskog 45,9 odsto anketiranih imaju pozi-

ima 29,1 odsto, a negativno 61,5 odsto anketiranih. Od institucija, najpozitivnije je ocewen rad Kabineta predsednika dr`ave, a za svoje aktivnosti na re{avawu ustavnog imena dr`ave dobio je podr{ku od 53,4 odsto anketiranih gra|ana, dok 39,6 odsto wih imaju negativno mi{qewe.Anketa je sprovedena od 10. do 14. decembra, na reprezentativnom uzorku od (Tanjug) 1.100 ispitanika.

REPUBLIKA SRPSKA

Hladno}a odnela dva `ivota BAWALUKA: Slavko Kupre{ak (72) iz Jakupovaca kod Lakta{a i Milovan Ivankovi} (50) iz ^elinca su `rtve izuzetno niskih temperatura koje su, uz sne`ne padavine, izazvale brojne probleme u Republici Srpskoj. Lekari su utvrdili da je smrt Kupre{aka i Ivankovi}a nastupila usled smrzavawa, preneli su ju~e bawalu~ki mediji. Sne`ne padavine, pra}ene niskim temperaturama, zahvatile su podru~ja BiH pre dva dana. (Tanjug)


26

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak20.decembar2010.

DNEVNIK

DAMJAN VU^UROVI], NAJBOQI STUDENT NOVOSADSKOG UNIVERZITETA

Uvek te`i zlatnim ciqevima

Biografija Damjana Vu~uroOve jeseni upisao je doktorske vi}a za samo 24 godine vi{e je studije na studijskom programu nego impresivna. Nedavno je u saBiotehnologija, pa ga pitamo od mo nedequ dana poneo dva prekada datira wegova qubav prema sti`na priznawa – progla{en je hemiji i za{to je izabrao ba{ tu za najboqeg studenta Univerzioblast. teta u Novom Sadu u 2009/10, za {ta }e mu sutra biti uru~ena Nagrada Vlade Vojvodine, a ve} mu je dobio Godi{wu nagradu Srpskog hemijskog dru{tva, ~iji je ~lan time i postao. Izme|u gimnazijskih dana u rodnoj Senti i posledwih priznawa re|ale su se nagrade iz hemije, matematike, stranih jezika i sporta, a pored toga {to je najboqi diplomirani student UNS-a, Damjan je najboqi student u istoriji novosadskog Tehnolo{kog fakulteta (osnovanog 1959), koji je zvar{io godinu dana ranije i sa svim desetkama. Tu je sada Damjan Vu~urovi} na prvoj godini doktorskih studija, a od 2008. men– Interesovawe za hemiju, odtor je mla|im kolegama. nosno prirodne nauke, pojavilo – Presre}an sam {to sam nosise jo{ u osnovnoj {koli i gimnalac ovako zna~ajnih nagrada – kaziji, koje sam zavr{io u svom `e za „Dnevnik“ Damjan Vu~urorodnom mestu, Senti – veli Davi}. – Veoma sam ponosan na sve mjan. – Studijski program Bionagrade koje sam do sada osvojio, a tehnologija, modul biohemijsko posledwe dve mi posebno zna~e. in`ewerstvo na novosadskom Progla{ewe za najboqeg studenTehnolo{kom fakultetu me je ta Univerziteta u Novom Sad zainteresovao time {to se na predstavqa krunu mog dosadaovom smeru mikroorganizmi, za {weg studirawa. To je vrhunac koje se smatra da su samo ne{to koji se mo`e posti}i na osnovnim negativno za na{u okolinu, kosudijama u Srbiji. Svi misle da je riste u prizvodwi bioetanola, prosek 10 mogu} jedino ako sedi{ biogasa, alkoholnih pi}a, prei u~i{ po deset sati dnevno, ali hrambenih i farmaceutskih protajna je u redovnim odlascima na izvoda kao i obradu otpadnih vo-

Dobar i u sportu Pored ostvarenih vrhunskih rezultata na studijama i nau~noistra`iva~kom radu, Damjan se aktivno bavi odbojkom a leti dr`i i {kolu plivawa. – Sport mi je oduvek bio veoma bitan deo `ivota. I kada sam po~eo da studiram, uvek sam nalazio vreme za sportske aktivnosti. Smatram da bi svi trebalo ne~im da se bave jer bi tada sigurno bili zdraviji, sre}niji, ose}ali bi se ispuwenije i lak{e bi pristupali problemima koje im donose studije, posao, `ivot – preporu~uje svoje iskustvo Damjan. fakultet, redovnom radu, istrajnosti, upornosti i, naravno, da studirate ono {to volite. Dobra organizacija je kqu~ svega. Tako da u mom `ivotu ni{ta nije trpelo zbog u~ewa. Izlazio sam, dru`io se, bavio sportom...

da. Nakon zavr{enih osnovnih studija odlu~io sam da u tom smeru nastavim i doktorske studije. Smatram da je to oblast za koju u na{oj zemqi ima velikog potencijala, ali se moraju ulo`iti znatni napori. Nadam se da }u

svojom doktorskom disertacijom, koja }e se baviti proizvodwom bioetanola iz lignoceluloznih sirovina, doprineti br`em razvoju svesti o neophodnosti ove tehnologije kod nas. Damjan radi na Tehnolo{kom fakultetu kao istra`iva~ pripravnik, ali je i ranije u~estvovao u brojnim promotivnim aktivnostima svog fakuteta: na sajmovima obrazovawa, Festivalu nauke, dr`ao nau~no-popularna predavawa. – Srbija ima ogroman potencijal mladih mozgova, ali, na`alost, ne ula`e se dovoqno u wih. Trebalo bi da ih pokre}e sigurnost radnog mesta nakon zavr{enih osnovnih studija, me|utim, to nije slu~aj pa odlaze u inostranstvo, gde su do~ekani ra{irenih ruku. Napoqu se zna da se ulagawem u visokoobrazovani kadar – ula`e i u dru{tvo. @alosno je to {to stvaramo vrhunske stru~wake pa im dozvoqavamo da odu. Ne razumem ~iwenicu da ne postoji buxet za doktorske studije- isti~e Damjan. Iskreno ka`e da je i sam planirao da ode odavde, ali su mu qudi s Tehnolo{kog fakulteta iza{li u susret, pa po{to bi voleo da ostane da radi u Srbiji, prihvatio je wihovu ponudu. Jedino {to ga brine u ovom trenutku je da li }e dr`ava trajno re{iti i osigurati buxetsko finansirawe najboqih doktoranata. Izme|u ostalih priznawa, Damjan je jedan od samo deset studenata koji godi{we dobijaju nagradu „Prof. dr Vojislav K. Stojanovi}“, osvojio je presti`nu stipendiju Erste banke, kao i niz drugih i sva priznawa koja je osvojio su mu podjednako draga. - Sre}an sam {to ima qudi i organizacija koji `ele da nagrade na{ trud i rad, i da nam pomognu da lak{e zavr{imo {kolovawe i dostignemo krajwe `eqene ciqeve – nagla{ava da mu je `ivotni moto da uvek treba te`iti ka zlatnom ciqu i otkriva nam svoje daqe planove.– Slede}i ciq je zavr{etak doktorskih studija, iako sam ih tek zapo~eo, a usput bih voleo da upoznam {to vi{e qudi koji se bave istim stvarima kao ja, bilo na nekim nau~nim skupovima, zajedni~kim projektima i ispitivawima u zemqi ili inostranstvu. Naravno da bih voleo da ostanem da radim u Srbiji i da jednog dana prenosim svoje znawe i iskustvo mla|im kolegama – podvla~i on. Vesna Vukojev

SASTALA SE PRVA GENERACIJA DAQINSKIH STUDIJA NA NOVOSADSKOM VT[-u

Studenti s „neta“ ve`bali u`ivo Studije na daqinu, od po~etka {kolske 2010/11. godine, primewuju se na Visokoj tehni~koj {koli strukovnih studija, jedinoj dr`avnoj visoko{kolskoj ustanovi u Srbiji koja je za ovaj projekat dobila „blagoslov“ od nacionalne Komisije za akreditaciju. Akreditovana su dva programa osnovnih strukovnih studija – Za{tita od po`ara i Informacione tehnologije. Sve se odvija registrovawem na sajt {kole uz pomo} internetveze, a to zna~i da studenti putem interneta slu{aju predavawa, postavqaju pitawa, re{avaju zadatke, testove, konsultuju se s profesorima. Jedino {to se mora obaviti u sedi{tu {kole je polagawe ispita. Studirawe na daqinu je posebno oblikovano za osobe kojima je potrebno vi{e fleksibilnosti u ispuwavawu nastavnih obaveza – za one koji `ive na ve}oj udaqenosti, koji rade pa im priroda posle ne omogu}ava poha|awe redovne nastave ili iz nekih drugih razloga. Prva generacija koja se „odva`ila“ da studira na daqinu, 13 studenata iz Crne Gore i devet iz Srbije, sastala se u Novom Sadu minulog vikenda da bi prisustvovala laboratorijskim ve`bama, koje su obavezne iz fizike i hemije, jer je za takve predmete neophodna profesorska pomo} „u`i-

vo“. Ujedno, ovo je bila i prilika za boqe me|usobno upoznavawe i dru`ewe jer su do sada komunicirali samo putem interneta. – Ovakav na~in studirawa mi omogu}ava i da radim, a i da studiram ono {to volim, jer u Budvi ne postoji studijski program koji izu~ava za{titu od po`ara – objasnio je Ivan Cvijovi} iz Budve, dodaju}i da mu ne izostaje ni profesorska pomo} jer svaki student ima svog mentora koji ga usmerava, savetuje i bodri da na vreme zavr{ava svoje obaveze. Direktor VT[-a prof. dr Bo`o Nikoli} isti~e da je ciq ovog programa da studenti odgovorno shvate svoje obaveze, bez obzira na to {to studije na daqinu ne zahtevaju redovnu fizi~ku prisutnost, diploma strukovnog in`ewera za{tite `ivotne sredine – za{tite od po`ara, odnosno strukovnog in`ewera elektrotehnike i ra~unarstva – informacione tehnologije, mora da se opravda. Zato su izabrali mentore za svakog akademca, koji su 24 ~asa dostupni za bilo koji vid pomo}i, ali koji u isto vreme i proveravaju dokle su studenti dogurali u izvr{avawu svojih obaveza. Student kom je svakako blisko budu}e zvawe je vatrogasac iz Beograda Radule Vidojevi},

Na praksu u „Evropske poslove”

Konkurs za stipendije „The State of Exit” Konkurs za 25 stipendija u iznosu od po 500 evra koji dodequje Fondacija „The State of Exit“ u saradwi s kompanijom „Karlsberg Srbija“ otvoren je do 1. februara 2011. godine. Za stipendije mogu konkurisati studenti osnovnih, master i

doktorskih studija Univerziteta u Novom Sadu, koji planiraju studijska putovawa u ciqu li~nog usavr{avawa koja }e realizovati od 20. februara pa do kraja 2011. godine. Za sve studente koji `ele da u~estvuju potrebno je da u on-

lajn aplikaciji na sajtu Exitfest.org po{aqu biografiju, radna i volonterska iskustva, dodatne aktivnosti i edukaciju, preporuku profesora, kao i motivaciono pismo za `eqeno putovawe. Uslovi za konkurisawe su i da student ima prosek

ve}i od sedam, kao i da putovawe za koje aplicira ostvari u navedenom roku. Vi{e informacija o konkursima, programima i projektima Fondacije „The State of Exit“ mo`e se dobiti putem i-mejl adrese fondacija@exitfest.org. V. V.

koji ve} tri godine radi jedno od riskantnijih zanimawa, koje `eli da „overi“ i fakultetskom diplomom. – Prvo sam upisao Vi{u metalsku {kolu u Zemunu, ali nije mi odgovarao program redovnog studenta jer mi posao u smenama ne omogu}ava da stalno prisustvujem nastavi. Onda sam, na sre}u, ~uo od kolege, ina~e biv{eg studenta VT[-a, da se ovde primewuje studirawe na daqinu – ka`e Vidojevi}. Suboti~anin Ako{ Gabrijel, ~iji je otac svojevremeno zavr{io VT[, ka`e da mu odgovara ovaj pristup i da je olak{avaju}a okolnost to {to ne mora svakodnevno da putuje. S druge strane, ono {to bi se moglo nazvati manom „on-lajn“ studirawa je nedostatak kontakta s profesorima „o~i u o~i“ da bi na licu mesta mogli da dobiju odgovore na pitawa. – Ipak je druga~ije kada imate nekoga pored sebe da ga direktno pitate o postoje}em problemu, nego kada to morate da obja{wavate pismeno – istakao je Vladimir Danilovi} iz Obrenovca. Me|utim, zadovoqstvo {to mo`e sam raspolagati svojim vremenom i odre|ivati tempo rada nadokna|uje mawak li~nog kontakta s profesorom. I. Dragi}

Studenti Ekonomskog i Pravnog fakulteta, kao i oni na studijskim programima za{tite `ivotne sredine na Univerzitetu u Novom Sadu, do 24. decembra mogu konkurisati za u~e{}e u programu radne prakse u Fondu „Evropski poslovi“ AP Vojvodine. Ciq ove prakse je da se studenti neposredno upoznaju s radom Fonda i steknu uvid u prcese evropeizacije i uvo|ewa EU standarda u na{oj zemqi. Praksa }e se realizovati od januara do jula 2011, a dodatne informacije o na~inu konkurisawa mogu se prona}i na zvani~noj internet prezentaciji Univerziteta: www.uns.ac.rs. V. ^.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak20.decembar2010.

27

Nema vi{e moje plemenite mame. IZDAJEM apartman na Div~ibarama, CG, kablovska TV, sajt:divcibareapartamni. com. Telefon 063/374-149. 17570 SOKOBAWA - sobe, apartmani. Zimski odmor - Nova godina. U`i centar. Povoqno. www.sokotours.com. Telefoni: 063/8154-200, 018/880-100. 17048

Mila Mrazovi}

IZDAJEM stan, Branimira ]osi}a 1, sprat II, 41m2. Telefon 064/1121-658. 17752

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 17480

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/539-051, 063/521-559. 17519

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 16351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 17000 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 17499 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-5246, 063/835-98-16, 063/835-98-14 17765 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30. 17766 NUDIM ogrevno drvo bukva, grab, cer, hrast, bagrem, najpovoqnije cene, metarica 3900, rezano cepano 4100. Penzionerima rezawe gratis. 062/899-9321, 064/138-77-36. 17887 KUPUJEM sve vrste obojenih metala bakar, mesing, prohrom, aluminium, olovo, dolazim na ku}nu adresu, isplata odmah. Telefon 062/899-9-321, 064/138-7736. 17888

Isprati}emo je u utorak, 21. decembra, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

Pretu`na k}i Vana.

17930

U subotu, 18. decembra prestalo je da kuca dobro srce na{e sestre, take i bake.

Mila Mrazovi} O`alo{}ena sestra i porodice Radovi}.

17929

Umrla je na{a voqena tetka i baka

Mila Mrazovi} 1946 - 2010. Voqena Takice, zauvek si u na{im srcima. Aqa i Nemawa Radovanovi} sa decom. 17928

Umrla je na{a

@ivko [ajinovi} iz [evarica kod [apca 25. 7. 1927 - 18. 12. 2010. U srcu Tvom bili smo mi... @ive}e{ u nama zauvek Ti, i zadwe re~i Tvoje "Di{ite svi du{om jednom!"

Mila Mrazovi}

Tuguje za wom porodica Mrazovi}.

17927

Tvoji: Dobrila, Nevenka, Bane, Borko, Aleksa, Bojana i Ratko.

17917


28

^ITUQE z POMENI

ponedeqak20.decembar2010.

POMEN [est godina je pro{lo od kad nije sa nama na{a draga }erka i sestra

DNEVNIK

2

Posledwi pozdrav voqenoj majci, baki, dragoj Omamiki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Miqana Vu~i}evi} 1980 - 2004. Ve~no }e{ biti sa nama i u na{im srcima.

Jeleni - Iloni Pinter Porodica Polinski: }erka Aranka i unuka Maja.

Otac Mi{o, majka Gordana i brat Bojan. 17900

17909

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, tati i tastu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 12. 2010. godine preminula na{a voqena

Radojica Nikitovi} Lale

Duletu Mihajlovi}u

Ilona - Jelena Pinter

iz Suseka

1918 - 2010.

Na dana{wi dan se}amo te se sa tugom i ponosom. Sa po{tovawem tvoje: Supruga Zorica, k}erke Smiqana i Branka i ta{ta Rada.

Sahrana je danas, 20. 12. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Jano{, snaja Marta i unuci Gabrijela i Robert. 17899

17890

posle kratke i te{ke bolesti, preminuo u 55. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 20. 12. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav voqenoj majci, ta{ti, baki i prabaki

O`alo{}ena porodica

2 Nikitovi}. 17920

Opra{tamo se od tebe sa dubokom tugom i nevericom dragi na{

Jeleni Pinter Iloni

Katici

„MARKETPRINT” DOO NOVI SAD.

Posledwi pozdrav dragom bratu, ko{arka{kom zaqubqeniku

]erka Irena, zet Zoltan, unuci Margita i Zoltan sa porodicama Bernd, Hajdi, Bewamin, Klaudija i Cedric. 17897

17913

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

SE]AWE Petnaest godina nije sa nama na{a

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Lale ^uva}emo te u na{im srcima.

Katici Va{a dobrota i prijateqstvo }e nam ostati u ve~noj uspomeni. Neka vas an|eli vode i ~uvaju u nezaboravu.

Vesna Bawac

Omamiki

ro|. @igi} 1995 - 2010.

Tvoje ko{arka{ice iz „Slavija-Univerzitet”.

Nikola, Rada, Milutin, Slobodanka, Slavko i Er`ika.

^uvaju je od zaborava: mama, sestra, Jelisaveta, Sofija i wena Milana.

od wenih Beogra|ana.

17918

17892

17896

Posledwi pozdrav na{em velikom drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i strikanu

Preminuo je na{ dragi i voqeni otac i deda

Goran Radovanovi} Goranu - Gogiju od: Qubi{e, \i|anke i Kockaloneta.

Goranu

O`alo{}eni: sinovi Milovan i Milutin, }erka Dragana, snaja Suzana, sestra Goca sa porodicom i wegov najmiliji unuk Nikola. Sahrana je danas, 20. 12. 2010. godine, na ^enejskom grobqu, u 13.30 ~asova.

Po~ivaj u miru.

17921

17925

17923

od brata @arka, snaje i wegove Mime. Porodica Mrdakovi}. Po~ivaj u miru. 17922

Radojici Nikitovi}u Lakiju Oti{ao si neo~ekivano, iznenada ostaviv{i za sobom mnogo nedore~enog i nedovr{enog u delu `ivota koji si najvi{e voleo. „Basket” je za tebe i mene bio najsvetija i najuzvi{enija sporedna stvar na svetu. Wime smo bili okupirani od malih nogu, posvetili mu dobar deo `ivota i vrlo rano se opredelili za wegov nezahvalni i te`i deo - `ensku ko{arku. Ti si bio stvaralac koga su mnoge generacije ko{arka{ica obo`avale zbog plemenitosti, dobrote i o~inske brige za wih, jer si uvek nalazio opravdawa za wihove nesta{luke. Smatrao si ih nedodirqivim sveticama, a one tebe milosrdnim an|elom. Svi zajedno smo dugo godina tugovali i radovali se, ponajvi{e osvojenom Kupu Jugoslavije 2001. godine. Dragi moj Laki, u `eqi da zauvek ostane{ deo „ko{arka{ke pri~e” na dan tvoje smrti i mog 50-tog ro|endana mi koji smo te voleli i cenili tvoj samopregoran rad, osnovali smo ko{arka{ki klub za devoj~ice „LAKI BASKET” koji }e u budu}nosti besplatno obu~avati devoj~ice iz Novog Sada po tvojim principima i metodama. Ko{arci si dao sve, a ovo je samo deo onoga {to ti ona mo`e vratiti. Tvoj brat Dr. Lazar Panteli}. 17931


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

ponedeqak20.decembar2010.

29

Posledwi pozdrav istaknutom treneru, ~lanu Stru~nog {taba `enske seniorske reprezentacije Srbije

Posledwi pozdrav ko{arka{kom fanatiku, treneru poznatih srpskih klubova i selekcija Novog Sada, Vojvodine i Srbije

Radojici Nikitovi}u Laletu

Radojici Nikitovi}u Laletu

Ko{arka{ki savez Srbije.

Ko{arka{ki savez Vojvodine.

OG-1

OG-2

Posledwi pozdrav na{em istaknutom ~lanu, trofejnom treneru

Radojici Nikitovi}u Laletu

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dugogodi{wem treneru gradskih `enskih reprezentativnih selekcija i jedinom treneru osvaja~u Kupa Jugoslavije sa klubom iz Novog Sada

Radojici Nikitovi}u Laletu

Udru`ewe ko{arka{kih trenera Srbije.

Okru`ni Ko{arka{ki savez Novog Sada.

OG-3

OG-4

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

20. 12. 1989 - 20. 12. 2010.

Radojica Nikitovi} Mara Travar Bolna je i te{ka istina da sa nama nije na{a voqena }erka i sestra. Utehe nema, zaborav ne postoji, a bol i tuga u na{im srcima `ive}e ve~no. Zauvek o`alo{}eni Weni najmiliji. 17748

Posledwi pozdrav na{em najboqem treneru, najdra`em prijatequ i velikom ~oveku.

Laletu Bol na bol ide, tuga, tugu sti`e. Pitam se za{to? Odgovora nema.

^ika Lale, zauvek }e te biti u na{im srcima.

Kumovi Malki}i.

Matke, Milica, Ceca, Maja i Iva.

17926

17924

Radojici Nikitovi}u Laletu

~ika Laletu treneru, prijatequ i u~itequ od Mime sa porodicom Beqanski.

Buba i Dule Ini} sa porodicom.

17919

17916

Lakiju

od kuma Miodraga Lopi~i}a sa porodicom. 17915


30

06.30 08.20 08.35 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.02 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.00

Jutarwi program Mikijeva kujna Trolovi Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Znawe - Univerzitet Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Desilo se Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti ^emu... Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Kesten Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Mikijeva kuhiwa Momci iz kom{iluka, film Operski gala koncert 2. deo

06.45 07.10 08.30 09.00 09.30 10.00

Kuhiwica (ma|) Ninya tajna, film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Urbana yungla (ma|) Ma|arska narodna muzika iz Moldavije Tek ro|eni Grad an|ela Putevi nade Vesti (ma|) Zajedno Mikijeva kujna ^ari ribolova Dotiki (slov) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Pogled sa quqa{ke, film Doba zlo~ina 2 TV Prodaja

10.25 11.15 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.50 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak20.decembar2010.

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.40 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Info Vesti U ogledalu Tin in Info Vesti Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Sedmi dan Arena info Hronika op{tine Vrbas Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -Tv Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Iza mre`e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike No}ni program-reprize

Hrana i vino Put za Ejvonli NS klinci Objektiv Nemi svedok Lenija Objektiv Izme|u redova Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Vitra` Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Popodnevni program Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

[andor Egere{i

Na{i dani U novom izdawu emisiji na ma|arskom jeziku „Na{i dani” gost }e biti predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i koji }e govoriti o o usvajawu Dunavske strategije, wenim aspektima vezanim za Vojvodinu i svim prednostima koje }e ona doneti `iteqima Vojvodine. Urednik: Aniko Ro`a (RTV 2, 20.00)

10.00 Ful Tilt poker 11.00 Premijer liga: Arsenal–Stouk 13.15 Pregled NHL 13.45 Uskijavawe 14.15 Premijer liga: ^elsi - Man~ester Junajted 16.00 NBA: Toronto – LA Lejkers 17.45 Pravi NBA 18.15 Premijer liga 18.45 Holandska liga 19.45 Premijer liga 21.00 Premijer liga: Man~ester Siti - Everton 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled Premijer liga

Du{an Svilar

Pesma plus bingo U ve~era{woj emisiji gosti }e biti Bora \or|evi} i wegova „Ribqa ~orba”, Du{an Svilar kao i „Leksington bend”. Voditeqi: Suzana Man~i} i Dejan Panteli} (RTS 1, 20.55) 06.05 08.00 09.02 09.44 10.03 10.35 11.09 12.00 12.15 12.30 12.45 13.40 14.34 15.15 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.55 22.05 23.05 00.05 00.28 01.11

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 23.20 23.45 00.00 00.30 01.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Lov i ribolov Eko karavan O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Gastronomad Operativci Ciklus: Jovan Radulovi} „Bra}a po materi“, film Pozori{te u ku}i Visok napon, kviz Miris ki{e na Balkanu Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Pesma i bingo Upitnik Operativci Dnevnik Sjaj trulog novca No}ni bioskop: Na{a stvar, film

Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Film: Indijana Yons i ukleti hram Elenin duh Kad li{}e pada ^ari Survivor Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Kad li{}e pada Film: Teorija zavere Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

07.13 07.42 07.46 07.59 08.12 08.33 08.40 08.53 09.23 09.35 10.08 10.39 11.00 11.31 11.56 12.49 13.52 14.05 14.35 14.46 15.33 16.00 16.50 17.21 17.51 18.00 18.30 18.59 20.08 21.00 21.47 01.41 02.05 03.10

Kuvati srcem [umska {kola Ka`i mi ka`i Metro Erni Spajdermen Telmo i Tula Tuma~ewe kwi`evnog dela Mansarda 2 Jedna slika, jedna pri~a Arhitektura Vrele gume Total tenis Svetski izazov Obrazovno ogledalo ^elo fest Trezor Tuma~ewe kwi`evnog dela Mansarda 2 Jedna slika, jedna pri~a Arhitektura U svemiru Ovo je Srbija Filozofija Vode Srbije: \erdap Enciklopedija Koktel klub Razglednica Ruske bajke Umetnost [panije O~ajne doma}ice Tanka crvena linija, film U svemiru Trezor Umetnost [panije

Miranda Oto

Tanka crvena linija Drugi svetski rat bukti, a jedan odred ameri~ke vojske ima zadatak da oslobodi pacifi~ko ostrvo od Japanaca koje je od presudne strate{ke va`nosti. Film ne prikazuje toliko nasiqe i u`ase rata, ve} se koncentri{e na odnos ~oveka i prirode, rata i mira, dobra i zla. Uloge: [on Pen, Nik Nolti, Edrijan Broudi, Ben ^apli, Miranda Oto Re`ija: Terens Malik (RTS 2, 21.47)

07.05 07.15 07.25 07.30 07.45 08.35 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.02 14.00 14.30 15.01 15.50 16.00 16.05 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 20.32 22.35 22.30 23.45 00.00 02.00

Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Otvoreni studio Vesti Jagodica Bobica Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica² Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Dokumentarna serija Otvoreni studio Info Qubav u zale|u Rej~el Rej Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Na prvi pogled Film: Na vrhu 24 Vesti Milica² Film: Pomr~ina Dokumentarna serija

DNEVNIK

Radoslavka Despotovi}

Reakcija: Smrt bez pravde i ~asti U trenutku ukidawa redovnog vojnog roka, u Srbiji jo{ uvek nije razre{eno pod kakvim okolostima su `ivote izgubila petorica vojinka u Beogradu i Leskovcu. Roditeqi `rtava iznose ~iwenice, koje ukazuju na mogu}nost da su wihova deca ubijena... Autorka: Radoslavka Despotovi} (B92, 22.00) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Top {op 12.00 Na{a mala klinika 14.00 Dok. program 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Izme|u redova 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 2. svetski rat u boji 21.00 Vrati}e se rode 22.00 Reakcija 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Ubica u blizini 01.15 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

05.30 06.30 06.50 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.50 03.00

Valentina Farma Siti kids Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand narod pita Farma Film: Posle ki{e Siti Film: Izlazak iz senke

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 18.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.00 02.30 04.00 04.30

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija Jelena Tele{op Film: Klinac i ja Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti ]irilica Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija 7 `ivota ]irilica Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija Film Jelena

Anita Moris

Klinac i ja Usamqeno i emocionalno zanemareno dete iz bogate porodice se vezuje sa ~oveka koji ga je kidnapovao u toku neuspele pqa~ke wegovog oca. Prisiqeni na `ivot na putu, wih dvojica razvijaju topao i dirqiv odnos. Uloge: Deni Ajelo, Yo Pantolijano, Aleks Cukerman, Keti Morijarti, Anita Moris Re`ija: Den Kurtis (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavi parovi

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

ponedeqak20.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

SRE]A PUTUJE VOJVODINOM NA PRAZNI^NIM ^ESTITKAMA

Pi{e: Milkica Popovi}

Kim Koats

Tra`i se heroj Tuguju}i za suprugom koja je poginula u automobilskoj nesre}i, smetlar Lijam postaje junak kada spasi mladu devojku iz goru}eg automobila. S obzirom da je toliko riskirao `ivot za nepoznatu devojku, Lijam postane junak, ali nakon nekog vremena wegov hrabar ~in padne u zaborav... Uloge: Kuba Guding Yunior, Rej Liota, Kim Koats, Tomi Flanagan, Krista Kembel, Stiven Kozlovski Re`ija: Brajan Smrz (Nova TV, 22.00) 07.15 07.40 08.20 09.15 10.45 12.25 13.10 14.10 15.05 17.25 18.25 19.15 20.05 21.05 22.00 00.00 01.45 02.10 03.10 04.35

Jagodica Bobica, crtani Pepa Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Tra`i se heroj, film Kontrola, film Bra~ne vode Ezo TV Pauk IN magazin

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00

Mi, Evropqani Mra~na nauka Sinatra – mra~na zvezda Heroji, kult i kuhiwa Bo Brumel – taj divni ~ovek Misterije mumija Ko si zapravo ti? Mumija koja je do{la iz leda K.S. Luis Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac Mark Forster – dozvola za snimawe ^ovek pred tenkom Genije dizajna Indokina Snimawe rata Abrahamova deca K.S. Luis Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac

13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Bo`i}ni an|eo Crni lepotan Cvr~ak i mrav Putuju}e pri~e Na putu za Santa Fe Suza i wene sestre Putuju}e pri~e Vreme za `enidbu Kako se pripremiti za prvog unuka Sekretarica Beograd 011 U`ivaj 1 U`ivaj 2 Damer

06.00 Yoova palata 07.50 Majkl Yekson: To je to 09.40 Neobi~ni slu~aj Benyamina Batona 12.20 Nadimak 14.10 Princeza iz centra grada 15.50 Doktor Dulitl 4 17.15 Gospodin mama 18.40 Sve moje li~nosti 20.05 Slede}a stanica. zemqa ~uda 21.40 Na istok i dole 22.10 Karantin 23.40 Pogre{no skretawe 2: Kraj puta 01.15 Stileto

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 Pametni automobil, dok. film 11.05 Kod Ane 11.15 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.35 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.20 Normalan `ivot 15.00 Luda ku}a 15.35 Glas domovine 16.15 Hrvatska u`ivo 17.37 8. sprat, tok {ou 18.25 Kod Ane 18.39 Na{i i Va{i 19.30 Dnevnik 20.15 Latinica: Kako }emo `iveti u EU? 21.55 Poslovni klub 22.35 Dnevnik 3 23.15 Veliko, ve}e, najve}e, dok. serija 00.10 Uo~i Bo`i}a Simfonijski orkestar HRT-a 01.10 Hitna slu`ba 01.55 Eureka

00.50 Misterija Hejvena 01.50 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 03.50 Opasna tajna 04.50 Sudija Ejmi 07.40 Meklaudove }erke 09.40 Misterija Hejvena 11.40 Sudija Ejmi 12.40 Ne{ Briyis 13.40 Film: Udaj se za mene 15.30 Film: Bo`i} u oblacima 17.20 Film: Bo`i}ni an|eo 19.10 Film: Na{ prvi Bo`i} 21.00 Film: Danteov vrh 23.00 Film: @enska {kola

07.30 09.45 11.05 12.00 12.55 14.40 15.35 17.15 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 23.05 23.50 00.05 00.55 01.55

RTL ritam zona Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv s Tatjanom Juri} Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv tabloid RTL Danas U dobru i zlu Ezel Nema predaje, film Obra~un u malom Tokiju, 1. deo RTL Vesti Obra~un u Malom Tokiju, film Astro {ou Specijalni izve{taj, film

Nema predaje

Ema Tompson

Posledwa {ansa Harvi je u `ivotnoj dobi kad se ili u`iva u ste~enom uspehu ili po~iwe da se ose}a kao gubitnik koji se vi{e nema ~emu nadati. U wegovom slu~aju, po svim znakovima, Harvi pripada drugoj grupi... Uloge: Dastin Hofman, Ema Tompson, Lijen Balaban, Keti Bejker, Yejms Brolin, Eilin Atkins Re`ija: Yoel Hopkins (HRT 2, 20.45) 07.55 08.25 08.55 09.25 09.50 11.20 12.20 13.25 14.10 14.45 15.15 16.40 17.00 17.25 17.50 18.30 19.00 19.50 20.45 22.20 23.05 23.15 23.40 00.25 01.10

Mala TV [kolarci obave{tajci Jelenko Crno proro~anstvo Beverli Hils Lepom na{om Reporteri Eureka Mala TV Jelenko Dolazim ku}i za Bo`i}, film Yoni Bravo Hana Montana Dva i po mu{karca Ritam nedeqe @upanijska panorama Pametni automobil, dok. serija Hit dana Posledwa {ansa, film CSI: Majami Dnevnik plavu{e Nove avanture stare Kristine Blizu doma Ksena - princeza ratnica Ciklus Sinatra: Toni Roum, film

06.40 08.30 10.30 11.30 12.30 13.10 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.10 22.10 00.20

\avolovi vitezovi Intermeco 1 @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Intermeco 2 Ples u lancima @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Zemqa 2 Intermeco 3 Mali vojnici Zemqa Vajld No} ciklona

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Pakleni hotel Velika bela nada Uskrsnu}e Striptiz klub Moj tata lopov Dueti Evelin Kviz Granica Cena po`ude Slatke lutkice

Yejk je mladi i buntovni sredwo{kolac, uvu~en u nelegalni borila~ki svet. U tom svetu nai|e na veterana borila~kih ve{tina, koji }e mu otkriti sve tajne ultimativne borbe... Uloge: [on Faris, Dajimon Hunsu, Kam Gigandet, Amber Herd, Evan Peters, Lesli Houp Re`ija: Yef Vejdlou (RTL, 21.00)

Skupa umetnost s po{tanskom markom O

bi~aj slawa ~estitki je postojao jo{ kod Rane ~estitke su bile mawih dimenzija i obi~drevnih Kineza, koji su poruke dobre vono ih je izra|ivao sam po{iqalac u formi crte`a qe razmewivali povodom Nove godine, ili akvarela. Na wihovoj pole|ini je bio tekst, a dok su Egip}ani prenosili svoje pozdrave na svizbog ustrojstva po{te, morale su se slati u kovercima papirusa. Najstarija poznata evropska „ilutama. Ekspanzija anzihtskarti na na{im prostostrovana po{tanska karta“ izra|ena je 1400. u Enrima po~ela je 1896. Vrlo brzo su se ~estitke nagleskoj, povodom Dana zaqubqenih i ~uva se u Brimenski izdvojile i kroz podvrste: novogodi{we, tanskom muzeju. Iz tog pebo`i}ne, uskr{we, ro|enrioda poti~u i najstarije danske, imendanske, qubavru~no izra|ivane novogone... Ovaj novi vid komunidi{we ~estitke. kacije masovno je prihvaSlawe ~estitki prijate}en jer je gra|ansko druqima i porodicima se po {tvo svojim sistemom Evropi ustalilo u 19. veku vrednosti po{tovalo i me|u pripadnicima elitobele`avalo verske pranih klasa. Prvi primerci znike i datume va`ne u `ibili su relativno skupi, votu neke porodice. Obi~aj fini umetni~ki radovi i ~estitawa je pojednostadostavqani su li~no privqen, posebno kad su ~lanomaocima. Na popularnost vi porodice bili razdvoje~estitki uticalo je uvo|eni, a razmena ~estitki powe po{tanske marke 1840, stala deo svakodnevice, pa ali i ambicioznost {tamsu one, pored fotografija, para, razvoj grafi~ke tehpostale kultni predmeti. nologije i zapo{qavawe Prepoznav{i dru{tveni umetnika, pa su izradom zna~aj anzihtskarti za grajednostavnih one postale |anstvo, izdava~i su predupristupa~ne svima i slate zetni~ki brzo reagovali. su razli~itim povodima. U Mno{tvo tema i podtema Zapadnoj Evropi i Ameriuticalo je na stvarawe poci su najpopularnije bile sebne ikonografije, a vizuone posve}ene Bo`i}u, Daelni deo ~estitke je dopunu zaqubqenih, Sv. Patriwavao tekstualnu poruku s ku, Uskrsu, No}i ve{tica pole|ine. Svaka tema predi Danu zahvalnosti. Me|u stavqena je mno{tvom razpionirima u izdavawu ~eli~itih simbola vezanih Ovo pismo putuje da se s tobom rukuje stitki vredni pomena su: za odre|ene prigode. Pod Luj Prang, Kejt Grinavej, Ester Holend, Xorx K. uticajem novih umetni~kih pravaca, dizajneri su Vitni, Elen H. Klapsadl, Frensis Brendix, Xojs davali unikatna kompozicijska re{ewa, vizuelno C. Hala i Xorx Burkhard. unapre|ivali ~estitke i {irili wihovu ionako Prava je ekspanzija ~estitki nastupila je kraveliku popularnost. jem 19. i po~etkom 20. veka, kad nastaju i najlep{e. Putovawa po evropskim metropolama postala Tokom dva svetska rata jeste smawena wihova prosu moderna, ali i davala povod za slawe razglednidukcija, ali ne i zna~aj – u Prvom su se vojnici ca. Vrlo popularne bile su ilustrovane karte s preko wih dopisivali s poreprodukcijama dela porodicom i voqenim osobaznatih muzeja, interesantStizale u vojvo|anske domove ma. U me|uratnom periodu nim li~nostima, ali i ro~estitke i anzihtskarte iz karakteri{e ih veliki manti~nim scenama qubavAustrije, Nema~ke, Italije, broj tema, prilago|enih nih parova, decom koja se svim godi{wim prazniciEngleske, Rusije, ^e{ke, pa ~ak i igraju, idili~nim pejza`ima i zna~ajnim datumima, Amerike, sve pisane krasnopisom, ma ili `enskim likovima. pa mnogi izdava~i, {tampaUvozne ~estitke mogle su na jezicima koji su se govorili u se nabaviti u vojvo|anskim ri i kwi`ari anga`uju pre~anskim i dalekim krajevima kwi`arnicama, a najvi{e umetnike za wihovo dizajnirawe. Raznovrsnost mosu se kupovane tokom prativa ostaje i nakon Drugog svetskog rata, ali su znika, za ro|endane, imendane i slave. Zbog multiforme svedeniji i jednostavniji, kao i tekstovi. etni~ke strukture stanovni{tva, obele`avani su Od sredine 20. veka su na dopisnicama i anrazli~iti praznici, a najbrojnije su bile bo`i}zihtskartama danas zaboravqena obave{tewa o done, uskr{we i slavske ~estitke, kao i one slate na lasku gostiju, naj~e{}e u okviru u`e ili {ire pozna~ajne datume u `ivotu pojedinaca i wihovih porodice, i to povodom raznih praznika, kao i tokom rodica. One koje se ~uvaju u vojvo|anskim domovileta, kad su posete bile uobi~ajene. ma poti~u iz Austrije, Nema~ke, Italije, EnglePod uticajem Zapada Starog kontineta, u Vojvoske, Rusije, ^e{ke, SAD... Pisane su na srpskom, dini, tada oblasti na ju`nom obodu Habzbur{kog hrvatskom, ma|arskom, nema~kom, engleskom, ~ecarstva, prva serija dopisnica se pojavquje jo{ {kom, slova~kom, ruskom, rumunskom jeziku, a od1869, a naredne godine i druga. Obe su vezane za likuju ih krasnopis i ~itkost. razvoj po{tanskog saobra}aja i izazvale su pravi Razne vrste tekstualnih poruka na ~estitkama bum. Velika novina je bila u tome {to je tekst na daju osnovu za delimi~nu rekonstrukciju svakodopisnici mogao pro~itati ne samo primalac nego dnevnog privatnog `ivota u vojvo|anskim gradoi svako ko ju je imao u rukama. To je zna~ajno utivima. Mlado gra|ansko dru{tvo je, po ugledu na cala na promenu ove forme korespondirawa, koja Zapadnu i Sredwu Evropu, formiralo razli~ite je morala da bude dru{tveno prihvatqiva i uqudnavike i forme pona{awa. Pisma i anzihtskarte na. Kako je prepiska ipak imala i li~ni pe~at, banaj~e{}e sadr`e informacije o zdravqu, materilans izme|u privatnog i javnog je dopisnicu (kajalnom stawu, poslovima, doga|ajima, ali i intimsnije anzihtskartu) ~inio veoma vrednom. nim ose}awima i razmi{qawima.

Amber Herd

Tematska izlo`ba starih prazni~nih i prigodnih ~estitki “Sre}a putuje” je u staroj zgradi Muzeja Vojvodine (Dunavska 35 u Novom Sadu) od 21. decembra do 10. marta 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`ja budu}nosti Auta po meri Peta brzina Gra|evinske intervencije Kako to rade? Pre`ivqavawe Opasan lov Pre`ivqavawe udvoje Oru`ja budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.25 22.30 23.30 00.00

Skija{ki skokovi Biatlon Biatlon Plivawe Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Biatlon Svi sportovi Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Kowi~ki sportovi Fudbal Fudbal

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

ponedeqak20.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Stresan dan za vas. Budite pa`qivi ukoliko krenete na kra}e putovawe, a u komunikaciji nemojte sve uzimati zdravo za gotovo. U karijeri ste borbeni i istrajni, sna`ni i znate {ta ho}ete.

BIK 20.4-20.5.

Ponedeqak ba{ i nije jedan od va{ih omiqenih dana jer se te{ko ukqu~ujete u posao. Ipak, kada ve} krenete, ne}ete se zaustavqati tako lako. Mnogo sastanaka i {etwi, kontakata i tro{kova.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. decembar 2010.

Va{ Merkur je jo{ uvek retrogradan, i bi}e do kraja godine pa se trudite da zavr{ite zapo~ete aktivnosti i privedete kraju sve poslove. Me|utim, to ne}e i}i tako lako. Bez nervoze! Ne vidite ni po~etak ni kraj onome {to se de{ava pa ni kako spojiti sve okolnosti i poslove u jednu celinu. Ima i ovakvih dana kada se ne vredi mnogo truditi ve} sa~ekati neko boqe vreme. Prepu{tate drugima da se bave mawe va`nim poslovima, dok vas interesuju trenutni i pozitivni rezultati {irokih razmera. Qubavni odnos ulazi u fazu kada komunikacija i razumevawe postaju va`niji. U karijeri nailazite na dinami~nu i napetu atmosferu pa bi bilo dobro da sa~uvate `ivce. Nemojte se truditi da bilo kome bilo {ta va`no objasnite jer izgleda da niko ni{ta ne}e da prihvati.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Praznici, zimaske radosti, dobar su podsticaj za va{e dobro raspolo`ewe. Dru`ewa s povodom ili bez povoda, tako|e. Porodi~ni odnosi su uskla|eni. Imate dobre odnose s inostranstvom.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Daleka mesta, daleke destinacije, {iroki vidici i velike `eqe, ali bez optere}ewa. To je suma sumarum u pogledu mogu}nosti i uticaja nebeskih tela na vas. A nau~nici su dokazali sve to. U poslu, pogotovo onom privatnom, ne mo`ete da pohvatate sve konce. Nemojte se ni truditi u pogledu nemogu}eg. Neki saradnici i izvr{ioci imaju mnogo mentalnih optere}ewa i pritiska. [etwa!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Venera vam donosi li~ni {arm i lepotu. Zakasneli poslovi }e lo{e uticati na va{e planove jer }ete izgubiti kontrolu nad vremenom i kako ga {to celishodinije koristiti. Partner se trudi.

Obaveze se ni`u, jedne druge poklapaju poput talasa u neprekidnom nizu pa vam nije lako da opstanete na povr{ini i do|ete do vazduha. I dok jednom rukom zamahnete, drugom potonete. Vreme vikenda je pro{lo, vreme rada do{lo, pa hteli ili ne, morate se odazvati teku}im obavezama. Neka vas motivi{u praznici koji sti`u. Slavite sve slave i Nove godine, redom. Nemiri.

TRI^-TRA^

Kleptomanka o ludaku V REMENSKA

PROGNOZA

MOGU]A

Vojvodina Novi Sad

2

Subotica

0

Sombor

1

Kikinda

0

Vrbas

1

B. Palanka

2

Zrewanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

1

Pan~evo

4

Vr{ac

4

Srbija Beograd

3

Kragujevac

5

K. Mitrovica

5

Ni{

8

LEDENA KI { A

Evropa

NOVI SAD: U ponedeqak naobla~ewe s mogu}om kratkotrajnom ki{om i ledenom ki{om. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od –5 do 2. VOJVODINA: U ponedeqak ujutru mraz i magla po Sremu i na severu Ba~ke. U toku dana naobla~ewe s mogu}om kratkotrajnom ki{om, a mogu}a je i ledena ki{a usled zadr`avawa hladnog vazduha u prizemqu. Vetar slab do umeren jugoisto~ni, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritisak oko normale. Jutarwe temperature od –8 u Somboru na severu do –2 u Vr{cu, a maksimalne od 0 na severu Ba~ke do 5 na jugu Banata. SRBIJA: U ponedeqak malo toplije uz naobla~ewe s mogu}om kratkotrajnom ki{om, a na severu je mogu}a ledena ki{a usled zadr`avawa hladnog vazduha u prizemqu i magle. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od –8 do –1, a maksimalne od 0 na severu, gde }e biti magle, do 8 na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do subote toplije od proseka za ovo doba godine, uz maksimalne temperature i preko 10 stepeni u sredu, ~etvrtak i petak. U pojedinim oblastima zapadne i ju`ne Srbije mo`e biti magle. Za naredni vikend zahla|ewe. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara. O~ekuju se meteoropatske reakcije u formi nervoze, glavoboqe i bolova u kostima i zglobovima. Neophodna je dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

9

Rim

14

London

3

Cirih

5

Berlin

-4

Be~

3

Var{ava

-1

Kijev

-6

Moskva

-7

Oslo

-11

St. Peterburg -8 Atina

18

Pariz

3

Minhen

6

Budimpe{ta

-1

Stokholm

-5

Glumica Vinona Rajder (39) ka`e da ne razume za{to se cela javnost ~udi ispadima Mela Gibsona (54) kada je odavno poznato da „on nije svoj”. - Jo{ pre 15 godina, bila sam sa prijateqem koji je homoseksualac na jednoj holivudskoj zabavi. ^im ga je video, Gibson je napravio odvratnu, neukusnu {alu na ra~un gej qudi. Bio je pijan kao letva. Mene je zezao {to sam Jevrejka. Rekao je da je moja porodica „izbegla rernu”. Bila sam {okirana, nikada nisam ~ula takvu {alu na ra~un holokausta. Kada je pukla bruka oko wegovog hap{ewa nije mi bilo jasno za{to se qudi ~ude - rekla je Vinona koja je i sama problemati~na, budu}i da je nekoliko puta hap{ena zbog kra|e i posedovawa narkotika. Gibson je 2006. uhap{en zbog vo`we u pijanom stawu, i tada je na verskoj osnovi vre|ao policajca koji ga je uhapsio. Ove godine, rastao se od Ruskiwe Oksane Grigorijeve, koja ga je tu`ila zbog fizi~kog zlostavqawa.

VIC DANA Za{to plavu{a jede novine? - Da bi ~itala u sebi.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

356 (-27)

Slankamen

528 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

440 (-24)

Zemun

558 (0)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

548 (2)

Smederevo

622 (-2)

Ba~. Palanka 402 (-10) Novi Sad

444 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

588 (5)

S. Mitrovica

580 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

582 (3)

Beograd

511 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

493 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

550 (2)

NERA

Hetin

120 (0)

TISA

92 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

58 (-8)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 20.decembar 2010.