Issuu on Google+

BOJAN PAJTI]

POSLEDWI SRPSKI PRAVEDNICI

Vojvodina nikom ne}e ostati du`na

Jevreje spasavali i ~etnici i partizani

N O V O G O D I [ W I

NOVI SAD

31. DECEMBAR 2011 - 2. JANUAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

c m y

GODINA LXVIII BROJ 23305 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

SRE]NA NOVA

2012.

IVO JOSIPOVI]

Danas smo boqi qudi

ADAMOVI]I

Istorija i zaborav

VIDA OGWENOVI]

tra`ite nemogu}e ZA

gOVOrE I pI[U:

Teofil Pan~i}, Bora Oti}, Dragica Srzenti}, Aleksandar Ma}a{ev, Du{an Petrovi}...

NA[E prI^E:

EKSKLUZIVNO: U POSETI SVETSKOM DR@AVNOM NEPRIJATEQU BROJ 1

„Dnevnik” u Iranu

Dobrodo{li u rajski vrt; Rokenrol je `udwa za slobodom; Susret s korzikanskim separatistima... Slede}i broj „Dnevnika” izlazi u utorak, 3. januara, 2012. godine

str. 34

ZA[TO JE VOJVODINA SIMBOL DOBROG ZALOGAJA

trpeza za sit stomak i dugo pam}ewe

str. 30


2

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

CITATI

Moja najve}a gre{ka je to {to 2008. nisam iza{ao pred gra|ane i rekao da smo osvanuli u potpuno druga~ijem svetu i da nije mogu}e da ostvarimo sve {to smo obe}ali pre izbora

Boris Tadi}, predsednik republike Srbije

Referendum neustavan

Nikoli}:Makar maloboqe

PredsednikSrbijeBorisTadi} upozorio je da je najavqeni referendum na severu Kosova neustavan,dajeizli{anidavodiprodubqivawu krize. „Referendum mo`edaizazoveme|unarodnureakcijuini~emuneslu`i,jersviusvetuznajudaSrbinaseveruneprihvataju {irewe pri{tinskih institucija,amo`edovestiupitawe bezbednost na{ih gra|ana”, poru~iojepredsednikSrbijeiistakao da kod ovako va`nih pitawa nije dobro misliti samo o sebi. On je nakonferencijiupredsedni{tvu rekaodapoliti~kisubjekti,koji predla`uodre|enemere,morajuda obezbededatemerebuduuskladu saUstavom.Tadi}jeukazaodareferendumne}edoprinetinipoliti~komnitehni~komdijaloguBeogradaiPri{tine,nitidono{ewu su{tinskog re{ewa za status Kosova. On je rekao da }e Srbija predlo`itire{ewezaKosovokadaseprocenidajedo{aotrenutak daonomo`edabudedelotvorno.

Predsednik Srpske napredne strankeTomislavNikoli}po`eleo je gra|anima Srbije da im 2012.godinabudemakarmaloboqa odovekojajebilaveomate{kai prepunaisku{ewa,podse}aju}ida jenarednagodinaizborna.Gra|animaSrbije`elimdamakarmalo boqe`ive,danestrepeodsutra{wice, da se makar malo vrati osmehnalice,dasvakamladaporodicapo~nedarazmi{qaodobijawu deteta, rekao je Nikoli} u novogodi{woj izjavi FoNetu. Prema wegovoj oceni, pro{la je bilagodinaiznevereniho~ekivawa, i u kojoj nije dobijen status kandidataza~lanstvouEU.Nikoli}jeizraziouvereweda}evlast, zbogtoga,narednegodinenaizborimadastignekazna.“O~ekujemda gra|anisagledajusituaciju{tasu pro{li, {ta ih o~ekuje, ko vodi dr`avu,komo`edajevodi,idaodlu~epremasvojojsavesti,interesimai`eqidaboqe`ive”,rekao jeNikoli}.

POGLED IZ BRITANSKE AMBASADE

Londonnemadilemu Pi{e: Majkl Devenport 012.jegodinakojuuVelikoj Britanijio~ekujemosavelikim nestrpqewem, ponosom, ali i dubokim ose}ajem odgovornosti. London }e slede}e godine postatiprvigradnasvetukojije po tre}i put doma}in Olimpijskih i Paraolimpijskih igara. U jednomnovomme|unarodnomambijentupotrudi}emosedasvojimgostimaizdvesta~etiridr`avesveta,aliirekordnommultimilion- koje premre`avaju ogroman provimonojvrstiliderstvakoja`eskom auditorijumu koji }e Igre stor – po~ev od li~nih, porodi~qeienergijugra|anaisunarodnido`iveti putemmasmedija,prednih, vojnih ili nau~nih veza, do kakanali{eupravcuboqeg`ivostavimo Britaniju u druga~ijem sporta,saradweupoqumedicine, ta. svetlu. Uverensamda}e64godine borbe protiv organizovanog kriDe{avawauSrbijise,naravno, kasnije celokupno iskustvo Lonminala ili kreativnih industrine mogu posmatrati izolovano od donaiBritanijebitizna~ajnoboja. Imamutisakdaponekadanisacelokupneekonomskeipoliti~ke gatije,alibezsumwe veliko inemi nismo svesni koliko toga smo dinamikeuEvropiisvetu. Dubiponovqivo. zaprethodnih175godinau~inili naislo`enostekonomskekrizeje Olimpijska godina nam donosi zajedno,aliikolikotogajo{motolikadajeizvesnoda}emonapoi druge va`ne jubileje. W.K.V. `emo... pravqawuwenihbrojnihnegativElizabetaII }e5.junaproslaviti Mislim da je u trenucima bonih posledica zajedno morati da svoju ’dijamantsku godi{wicu’, `i}wihinovogodi{wihprijema, radimo dugi niz godina. U tom odnosno{ezdesetgodinaodstupadodeqivawa razli~itih godismislu }e odlu~no liderstvo, viwa na tron Ujediwenog Kraqev{wih priznawa, nezaobilaznog zionarstvo i me|unarodna saradstva i Komonvelta. Kraqevsko {opingaiporodi~nihokupqawa, waimatijo{ve}uvrednost. ven~awe, odr`ano u maju 2011, i itekako korisno rezervisati par Spremni smo da, kada se za to kraqi~ina Bo`i}na poslanica, trenutaka za ozbiqniji osvrt na steknu uslovi, pru`imo Srbiji nagovestilisunovuuloguiener- godinuzanama. Va`nojerazumeti svu podr{ku potrebnu za daqe gijukojukraqevskaporodicaunopozicijenakojimasenalazimo,a formalno pridru`ivawe evropsi u `ivote na{ih druskoj porodici dr`ava. U {tava i zajednica. Hra- 5. juna 2012. navr{ava se 175 godina 2012, ali i ubudu}e, preko brost,razumevaweisolisunampotrebnikreativan od kako je pukovnik ser darnost su se tokom 2011. i fleksibilan pristup Lojd Yory hoyis predao godine vi{e puta demonstvarima. Pristup koji }e akreditive srpskom knezu Milo{u kao rezultat dati realna strirani na delu, i u najte`im trenucima doprire{ewazapreostalaotvonosililak{emre{avawu rena pitawa, prvenstveno kriza i globalnih problema, po~esto i korisno izvu}i zakqu~ke uvezisaodnosimaizme|uSrbijei put ratova, ekonomskih lomova, kojinammoguolak{atisusretesa Kosova. Evropskilideri`elena sanirawa posledica teroristi~izazovimakojinampredstoje. deludavidepolitikukoja’kredikih napada, prirodnih katastroKaonekokojeve}godinudanau bilnouverava’uprivr`enostSrfa... Srbiji,mogudaka`emdajezanabije integrativnim procesima za Interesantnojeida}emoupramaizuzetnote{ka,alicelokupno ceoregionZapadnogBalkana. Dovo5.juna2012.uSrbijiimatiijeposmatrano–uspe{nagodina. Gobar primer ovakvog pristupa je dan ekskluzivan, bilateralan podina u kojoj su preduzeti odlu~i po~etak sprovo|ewa dogovora izvodzaslavqe. Togdanasenavr{akoraci–poputhap{ewaiizru~eme|uBeogradaiPri{tinaoslova175godinaodkakojemojpretwaposledwihha{kihbegunaca–u bodi kretawa, koji se primewuje hodnik pukovnik ser Lojd Xorx ciqu re{avawa nekih velikih i od26.decembra. MiuLondonuneHoxispredaoakreditivesrpskom bolnih pitawa za Srbiju i weno mamo nikakvu dilemu da je daqe knezuMilo{u,postaoprvidiplonajbli`eokru`ewe. Bilaje2011. {irewe jedinstvenog evropskog matski predstavnik Britanske tako|e i godina u kojoj su srpske prostorazdravoikorisnozasve, kruneuSrbiji,ipostavioosnove institucije i dru{tvo ispunili ispremnismodaradimozajednosa izuzetno bogatih i dinami~nih, brojneambiciozneciqevekojesu liderimausvimoblastima`ivodvosmernihodnosana{ihdr`ava, za sebe postavili krajem 2010. i, tauSrbijinaostvarivawuzajeddru{tavaikultura. Mojaambasa- duboko verujem, popravili ambini~kihinteresa. da}esetruditidatokomcelegojentukome`iveiradeva{igraSvim~itaocimaisaradnicima dine razli~itim doga|ajima, go|ani. Iz sopstvenog iskustva `i- „Dnevnika”,`elimzdravuiuspestovawima,projektima,usaradwi vota i rada u tranzicionim ze- {nu2012.godinu. sasvojimlokalnimpartnerimada mqamaznamkolikonekereforme (autor je britanski nov kreativni podsticaj vezama mogu biti zahtevne, i zato se diambasador u Srbiji)

2

UPRAVNI ODBOR ASOCIJACIJE MEDIJA

Javniinterespre~i odzakulisnihigara Neophodnoje{topreotklonitisvesumweozakulisnim poku{ajima kupoprodaje vlasni~kih udela u izdava~kimku}amaPolitikanovineimagazini,KompanijaNovostiiDnevnikVojvodinapres,isti~eseu zakqu~cimaUpravnogodboraAsocijacijemedijakoji suobjavqeniupetak.Imaju}iuvidumestoiulogusve trinovinsko-izdava~keku}eusistemujavnoginformisawagra|anaSrbije,neophodnojemaksimalnopo{tovawejavnoginteresauprocesupromenevlasni~kestrukturei{topreotklonitisvesumweozakulisnimpoku{ajimaprodaje,odnosnokupovinevlasni~kihudela,isti~eseusaop{tewu.

Neulaze}iuspekulacijekobimoglidabudupotencijalniprodavciikupcivlasni~kihudelaupomenutimmedijskimku}ama,UOAsocijacijemedijasmatra dajedr`avaobaveznadasveorganeipojedincekojije kaojednogodsuvlasnikapredstavqajuuovimposlovima,obave`enapotpunutransparentnost,po{tovawe zakona i ugovorima predvi|enih procedura. Svako druga~ije pona{awe zna~ilo bi kr{ewe zakona od onih koji su zadu`eni za wihovo sprovo|ewe, kao i grubonaru{avaweodnosanamedijskojsceniSrbijei toupravoutrenutkukadajenedavnousvojenomMedijskomstrategijomotvorenputzawenukonsolidaciju.

redsednikVladeVojvodine dr Bojan Pajti} izjaviojeda}esenaizborimakojisledekandidovatizajo{ jedanmandatna~elupokrajinske administracije,tedamunijeambicijapremijerskomesto,zakoje je nakon posledwih izbora imao podr{ku Predsedni{tva Demokratskestranke.Onjeunovogodi{wem intervjuu „Dnevniku“ otkrioida}ebitinosilacizborne liste DS-a na predstoje}im pokrajinskimizboirma. – Kandidova}u se za jo{ jedan mandat.Nijefrazakadka`emda smouovommandatumnogotogazapo~eli,{tobihvoleodazavr{imo.Tumislimnakonkretneprojekte, me|u kojima su izgradwa putne infrastrukture, tunela kroz Fru{ku goru, zdravstvenih ustanova...a`elimodanastavimo i programe zapo{qavawa koje smo zapo~eli i koji su, uprkos svemu, dali odli~ne rezultate. Uostalom, gra|ani Vojvodine su premasvimistra`ivawimavisoko ocewivali rad pokrajinske vladeimislimdabibilodobro da posao koji smo zapo~eli i nastavimounarednommandatu–kazaonamjedrPajti},kojijeipotpredsednikDemokratskestranke. Powegovimre~ima,zarazliku od prethodnih izbornih ciklusa, DSnapokrajinskimizborimane}e na izbornu listu ukqu~iti drugestranke,ve}samopredstavnikemawinskihzajednica,jerbi, kakoocewuje,potencijalnepredizbornekoalicijemogledovesti do apstinencije dela bira~a demokrata, koji se sa takvim udru`ivawima ne bi slo`ili. [ire koalicije su, dodao je, mogu}e jedinonakonizbora,iakojeuveren da}eDSiunarednojtrciosvojiti ve}inu mandata u Skup{tini Vojvodine. l Ipak, pokazalo se da je i u ovom mandatu bilo problema u funkcionisawu pokrajinske vlasti, pre svega u pogledu obezbe|ivawa novca za kapitalne investicije u vojvo|anskom buxetu, posebno u godini za nama, zbog ~ega je APV ostala du`na brojnim izvo|a~ima radova. Da li }e i kad ti dugovi biti izmireni? –Pokrajinanikomne}eostati du`na. Po~etkom godine }e oko milijardu dinara ostati neizmireno izvo|a~ima radova na investicijamauPokrajini,alio~ekujemda}eve}tokomjanuaratobitire{eno.Tonamjeva`no,nesa-

P

Foto: G. Muli}

mozato{tosmopokrenuliinvesticionicikluskakavsenepamtiuposledwetridecenijeuVojvodini, o ~emu svedo~e i statisti~kipodaci,ve}zato{tosuizvo|a~iradovanajvi{edoprineli tom ciklusu. Va`no je, dakle, da oni budu ispla}eni, jer se time podr`avaigra|evinskaisveone industrije koje su na wu kooperantskinaslowene. l Ali, statisti~ki podaci o nivou razvijenosti Vojvodine su sasvim druga~iji, odnosno ukazuju da APV siroma{i i da je trenutno na nivou nerazvijenog regiona? –Tonijeta~anpodatak.Tajpodatak se, naime, izvodi iz samo jednogparametra,atojeprose~na zarada.Dalijemogu}edaVojvodinaspadaunerazvijenijideoSrbije ako je skoro polovina stranihinvesticijakojesuu{leuzemqudo{louVojvodinuiakoVojvodnasagotovo40odstou~estvuje uizvozuSrbije?Problemje{to ti statisti~ki podaci ne o~itavaju prihode poqoprivrednih proizvo|a~a,amiznamodasuzna~ajniprofitiostvareniupravou oblasti agrara. Pa oko 50 posto na{eprivredejevezanozaagrar. Nemo`eVojvodinabitinerazvi-

jeniregionSrbije,akoVojvo|ani imaju mawe plate jedino od Beo- gra|ana. l Koliki je na tom poqu stvarawa realne slike o situaciji u Vojvodini problem {to APV nema statisti~ki zavod? – To jeste veliki problem, jer naprosto nemamo mogu|nost da raspola`emociqanimstatisti~kimpodacimaidanatemequwih mo`dajo{efikasnijereagujemo. ^iwenica jeste da i u Vojvodini imanerazvijenihdelova.Ali,podaci koji se objavquju su ipak kontardiktorni. I upravo stoga radimonatomedaseuokviruNovosadskog univerziteta formira statisti~ki centar, koji bi pratio privredna kretawa u Pokrajini.Tobinamsvakakoolak{alo iplanirawe. l A da li }e pokrajinska administracija inicirati i dono{ewe zakona o finansirawu APV, koji je trebalo da bude usvojen jo{ prilikom dono{ewa Statuta i Zakona o nadle`nostima? –Uposledwih20godinajedinizakonskipredlogSkup{tine Vojvodine koji se na{ao u proceduriSkup{tineSrbijebioje

crna hronika NA PONOVQENOM SU\EWU ZA UDES U NOVOM SADU

Opetpetgodinarobije zadvesmrtiu„jugu” Novosa|aninDraganRaci}(26)okrivqenzaizazivawesaobra}ajnenesre}epredvegodineuKisa~kojuliciuNovomSaduukojojsu`ivoteizgubili Neboj{aNikoli}(45)iAleksandarKalajxi}(44), osu|enjeju~enapetgodinazatvorauponovqenom postupkupredve}emVi{egsudauNovomSadu.Kaznajeistakaoionaizre~enauprethodnomprocesu. Predsednicave}aZlataRodi}-Kne`evi}napomenulajedapresudanijepravosna`naidaApelacionisudmo`edajepotvrdiilipreina~i. Onajeobrazla`u}ipresudunaveladajezapre}enakaznazatvorazate{kodeloprotivbezbednosti javnogsaobra}ajaoddvedo12godina,tedasuuovom postupku nalazi ve{taka ukazali da se okrivqeni voza~„audijaa6„minimalnokretaobrzinomod122 kilometranasat,dokpremaprethodnomve{ta~ewu ovabrzinanijebilaispod145kilometrana~as.U svakomslu~aju,utvr|enojedajebrzinabilave}aod dozvoqenevi{enegodvostruko,idajeRaci}imao preko dva promila alkohola u krvi (odnosno osam putavi{eoddozvoqenegranice). Nesre}a se dogodila oko {est sati ujutro u Kisa~kojulicinaraskrsnicisDositejevom.Nastradalisusenalaziliu„jugu”–jedanjeizdahnuonali-

cumesta,adrugijepodlegaopovredamaistogdanau Klini~komcentruVojvodine. - Sud je tako|e okrivqenom izrekao kao meru bezbednosti zabranu upravqawa motornim vozilima„B„kategorijeutrajawuodtrigodineidoneoodlukudamuseprivremeno,dopravosna`nosti presude, oduzme voza~ka dozvola jer mera zabraneupravqawamotornimvozilommo`edava`isamouperiodudokokrivqeninijenaizdr`avawu kazne. O{te}eni su sa svojim imovinsko pravnim zahtevom upu}eni na parnicu, a vreme koje je okrivqeni proveo u pritvoru ura~una}e mu se u izre~enu kaznu zatvora. Na ovu presudu pravo `albe imaju stranke koje nisu zadovoqne odlukom,kakobranilacokrivqenogtakoiVi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu – saop{tila je ju~e portparol Vi{eg suda sudija Svetlana Tomi}-Joki}. Nakon objavqivawa presude nekoliko osoba iz publikejeglasnoiskazalonezadovoqstvovisinom izre~enekaznesmatraju}idajeonablaga,apotomje nekouhodnikuuputiopsovkepremaokrivqnomkojije`urnonapustiosudnicuisud. M. Vuja~i}

Uhap{eneubicezlatarke PripadniciOdeqewazakrvne i seksualne delikte kriminalisti~ke policije Beograd, zajednosapripadnicimaSpecijalne antiteroristi~ke jedinice, uhapsili su Du{ana S. (1983)izop{tineSur~in,zbog sumwe da je 26. decembra ubio Sne`anuPaji},vlasnicuzlatare u Obrenovcu, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih po-

slova Srbije (MUP). Policija uhapsila i Gorana @ivkovi}a Goluba osumwi~enog da je ubio Sne`anuPaji}.Prilikomhap{ewa u Sur~inu, @ivkovi} pru`ao otpor i pucao na policiju,alisugapripadnicipolicije ubrzo savladali. Kod wega su prona|ena dva pi{toqa, saznajeRTS.Du{anS.sumwi~ise dajezajednosaGoranom@ivko-

vi}em Golubom 26. decembra u zlatari u Obrenovcu pri poku{ajupqa~kenaneopovredevlasniciradweodkojihjeonapreminula. Goran @ivkovi} je vi{estruki povratnik u izvr{ewu krivi~nih dela razbojni{tvazbogkojihsedojunameseca ove godine nalazio na izdr`avawu zatvorske kazne u KPZ „Zabela„.


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

INTERVJU

Dr BOJAN PAJTI], PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE

Vojvodinanikom ne}eostatidu`na zakon nadle`nostima 2002. godine, takozvani omnibus zakon, a potom i predlog Statuta pre dve godine. To pokazuje da incijative da se procedura za usvajawe zakona o finansirawu Vojvodine pokrene iz pokrajinskog parlamenta uop{te nisu racionalne, jer imamo negativno iskustvo sa takvim poku{ajima. A za{to se predlozi Skup{tine Vojvodine te{ko nalaze na dnevnom redu republi~kog parlamenta, nije pitawe za nas, ve} za one koji vode Narodnu skup{tinu. Ali ~iwenica je da bi i nama i republi~koj vladi `ivot bio lagodniji da je taj zakon donet i ja o~ekujem da se to pitawe razre{i. Jer, to je sistemski zakon koji se mora doneti. Podseti}u na to da je Demokratska stranka prilikom usvajawa novog Ustava Srbije predlagala da se to pitawe re{i Ustavom, tako da akcize na naftu i naftne derivate, alkohol i duvan budu deo koji pripada pokrajinskom buxetu. S tim se tad nije slo`ila jedino stranka G17 plus i to nije pro{lo, ali smo potom uspeli da se izborimo da se u Ustavu na|e odredba po kojoj najmawe sedam posto buxeta Republike pripada Pokrajini, {to je re{ewe koje daje izvesne finansijske garancije. Mi smo svesni da to re{ewe nije idealno, jer se usagla{ava svaki put prilikom dono{ewa buxeta Srbije ili wegovog rebalansa. Me|utim, ono je ipak omogu}ilo da mi u periodu od tri do ~etiri godine investiramo preko 400 miliona evra u infrastrukturu, zdravstvo i obrazovawe u Vojvodini. Zatim, da pokrenemo programe zapo{qavawa koji su omogu}ili da krajem novembra imamo mawe nezaposlenih nego u januaru ove godine, odnosno da je danas na prostoru APV bez posla mawe od 200 hiqada qudi, dok ih je na po~etku mandata prve pokrajinske vlade koju sam predvodio bilo preko 280

3

hiqada. A da nije ekonomske krize, uveren sam da bi rezultati bili jo{ impresivniji, posebno ukoliko se uzmu u obzir instrumenti kojima mi u tom pogledu realno raspola`emo. l Ipak, kako gra|ani Vojvodine mogu da razumeju to {to se dve godine nakon usvajawa Statuta nije ni{ta pomaklo na planu zakona o finansirawu nadle`nosti APV? – Ni ja ne vidim opravdawe za{to to jo{ nije ura|eno. Ta tema

regije u kojoj vi{e od dve tre}ine stanovni{tva ~ini ve}inski srpski narod nije realan. U Vojvodini ne postoji niti jedna stranka, niti jedno udru`ewe koje se za tako ne{to zala`e. l Ko zloupotrebqva Vojvodinu u politi~ke svrhe? – Stranke koje se protive svakoj reformi, svakoj evropeizaciji i modernizaciji na{eg dru{tva. To su stranke koje `ele da zaustave evropski put Srbije. A mi u DS-u u evropski put Srbije veruje-

kakvi problemi i sa kojim strankama postoje. Ali, to jeste strukturni problem i zaista je vi{e besmisleno da se kod svakog buxeta pregawamo koliko }e biti novca u vojvo|anskoj kasi. l U tom slu~aju DS-u onda ne bi smetalo da pokrajinski parlament pokrene takvu zakonodavnu inicijativu? – Takve ideje i konstrukcije poti~u od onih politi~ara koji nisu ~lanovi DS-a, a koji imaju poslanike u republi~kom parlamentu,

Neumesna pore|ewa sa SPS-om 90-tih l Pojedina analiti~ari smatraju da zbog trenutne politike DS-a ima prili~no sli~nosti izme|u metoda vladawa va{e stranke i SPS 90-ih godina? – Ta komparacija aposlutno ne mo`e da stoji. DS ima najvi{e poslanika u republi~kom paralemntu i najvi{e ministara u Vladi u Srbije, ali daleko od toga da je ona toliko suverana u vlasti kao {to je to svojevremno bi SPS. Uostalom, danas kqu~ne ekonomske poluge u Vladi ne dr`i DS nego G17 plus, dok u bezbednosnom sistemu te poluge dr`i SPS. A ekonomske i bezbednosne poluge su, ruku na srce, osnovne poluge upravqawa dr`avom. l Za{to je DS pristala na takav odnos podele vlasti, po „feudalnom“ principu? – Zato {to je formirawe ovakve ve}ine bila jedina alternativa nakon izbora 2008. godine. Druga opcija je bila da pustimo da se formira vlada radikala, DSS-a i SPS-a. Mislim da je ono {to smo u~inili ipak mnogo boqe nego da smo prepustuli da zemqu vode izrazito retrogradne i antievropske politi~ke stranke, uz sve probleme i mane koje je ovakav kompromis doneo. je najbolnija upravo pokrajinskoj amdinistraciji i mi stalno insistiramo da se to pitawe sistemski re{i. Ali za to je neophodno da se postigne konsenzus u parlamentarnoj ve}ini Skup{tine Srbije. l Postoji li u Beogradu strah od Vojvodine? – Mislim da ne postoji strah od Vojvodine kod onih polti~ara koji su racionalni i koji shvataju da je taj strah besmislen. Ali, postoji zloupotreba Vojvodine u politi~ke svrhe i proizvodwa strahova od Vojvodine kod gra|ana iz drugih delova Srbije. A stvaran strah da bi moglo do}i do secesije

mo, ma koliko on nekad bio i te`i i trnovitiji, jer taj put je jedina i politi~ka i ekonomska alternativa koju imamo. l I te stranke mogu da uti~u na dono{ewe odluka u Vladi Srbije? Ili mo`da problema u tom pogledu ima i u Demokratskoj stranci? – Problemi nisu u Demokratskoj stranci, ve} DS nema ve}inu u republi~kom parlamentu. Iako je najve}a stranka u kaoliciji, za svaki je zakon treba podr{ka svih ostalih koalicionih partnera. Nisam neko ko stvara ve}inu u republi~kom parlamentu i ne znam

ali im nikada nije palo na pamet da pokrenu takvu inicijativu. Zakoni se ne donose u Skup{tini Vojvodine, ve} u Skup{tini Srbije. Uostalom, ponavqam, iskustvo nam pokazuje da je najboqi na~in da se ovo pitawe ne re{i taj da se takva inicijativa pokrene u Skup{tini Vojvodine. A one koji tako revnosno zagovaraju takvu inicijativu niko ne spre~ava da je pokrenu u republi~kom parlamentu, gde bi ona ve} mo`da mogla i da urodi plodom. l Nije li takav odnos republi~kog parlamenta prema pokrajinskom nipoda{ta-

vaju}i prema voqi gra|ana Vojvodine? – Ne bih rekao da je to nipoda{tavawe gra|ana Vojvodine, jer i u pokrajinskom i u republi~kom paralmentu sede poslanici iz Vojvodine. Me|utim, to {to predlozi Skup{tine Vojvodine, koja je ovla{}eni predlaga~, ne sti`u do dnevnog reda republi~kog paralmenta, jeste problemati~no sa stanovi{ta Ustava. l Da li je doveden u pitawe proces evropskih integracija Srbije, ne samo zbog toga {to 9. decembra nismo dobili zeleno svetlo za kandidaturu, ve} zato {to su poruke na{ih zvani~nika prili~no obeshrabruju}e? – Ja se najvi{e pla{im, ne reakcija iz Brisela na poruke na{ih politi~ara, ve} toga da prolongirawe kandidature mo`e da dovede do znatnog smawewa podr{ke evrointegracijama me|u na{im gra|anima. Me|utim, DS ne vidi drugu alternativu Evropskoj uniji. I za Vojvodinu, kao regiju koja je bila uspe{na u privla~ewu stranih investicija, veoma je bitno da takvih investicija bude i ubudu}e. U svakom slu~aju, {ta god da se dogodi u pogledu na{e kandidature u martu, mi sebi ne mo`emo da priu{timo taj luksuz da odustanemo od evropskih integracija, jer smo ve} izgubili dosta vremena. l Vi tvrdite da je stav DS-a da Evropa nema alterantivu, ali se to, me|utim, ne bi moglo zakqu~iti iz prili~no evroskepti~nih izjava nekih va{ih strana~kih kolega koji su na visokim dr`avnim funkcijama? – Vizija i strategija DS-a je evropska Srbija, odnosno proces reformisawa dru{tva i kvalitetniji `ivot gra|ana. Tome mi te`imo kao stranka, ali je to i dr`avna politika. I u tom smislu smo i u~estvovali u re{avawu problema i savladavawu preperka

na putu ka EU, svesni da ti problemi s kojima se suo~avamo mnogo vi{e ti{te nas nego EU. I to treba razlikovati od pojedina~nih izjava koje govore o posledicima nesticawa statusa kandidata. Za Srbiju je neprihvatqivo uslovqavawe koje zna~i osporavawe teritorijalnog suvereniteta zemqe. Me|utim, iz Brisela to od nas niko i ne tra`i. To tvrde svi evropski zvani~nici. S druge strane, treba da bude jasno i da je protok robe i usluga sa Kosovom i privredna saradwa s tom pokrajinom u na{em ekonomskom interesu. I ja ne vidim da su u tom pogledu na{i interesi sukobqeni sa interesima EU. l Treba li onda Srbija ne{to da uradi do marta, ili ne, s obzirom da ~ujemo poruke na{ih zva~nika da }e biti nastavqena politika koja je do sada vo|ena, a koja nas nije dovela do zelenog svetla? – Politika koja se vodila jeste i{la u pravcu dobijawa statusa kandidata, a Evropska komisija je procenila da Srbija zaslu`uje taj status. Da nije tako, bilo bismo odbijeni, a mi nismo odbijeni ve} je odluka samo odlo`ena. Razlog prolongirawa kandidature pre svega vidim u problemima s kojima se u ovom trenutku suo~ava sama EU. U svakom slu~aju, uveren sam u to da }e i u narednom periodu Srbija biti veoma aktivna i da }e na racionalan na~in i}i u susret re{avawu problema s kojima se suo~avamo. l I vi ste nedavno poru~ili da politiku sredweg prsta treba zameniti politikom prst na ~elo. Zna~i li to da ipak ima razlike izme|u principa i strategije DS-a od na~ina na koji se oni realizuju u praksi? Ima li nezadovoqstva unutar Demokratske stranke zbog odlagawe kandidature? – Nema nezadovoqstva kod onih ~lanovi DS-a koji znaju {ta se sve ~ini da bi Srbija postala ~lanica EU i kojim su rizicima bili izlo`eni oni koji su tu politiku vodili. Kojim je rizicima bio izlo`en Zoran \in|i}, i kojima je danas izlo`en Boris Tadi}. Oni znaju da DS nije odstupila od svojih izvornih principa. A ti principi su modernizacija Srbije, reformisawe dru{tva i ~lanstvo u Evropskoj uniji. n BrankaDragovi}-Savi}

KARMA KOMA

Silvesterska tiranija {ta nas ~eka Useiusvoje kquse (Toplica Spasojevi}) obar odgovor za krizu mo`e biti samo okretawe tr`i{tima zemaqa koje nisu zahva}ene recesijom i anga`ovawem doma}ih neiskori{}enih potencijala, pre svega u energetici i poqoprivredi. Ni ova 2011. godina nije bila laka, ali smo mislili da }e naredna biti boqa. No, nastavili su se lo{i trendovi u Evropskoj uniji i ne ide nam na ruku ekonomska kriza u tri zemqe koje imaju najvi{e banaka u Srbiji, a to su Austrija, Italija i Gr~ka. Imamo kvalitetne menaxere, neiskori{}ene kapacitete i krajwe je vreme da se okrenemo sebi i sopstvenim potencijalima kako bi smo uspe{no odgovorili na izazove koje op{ta kriza nosi. Krajwe je vreme da ono {to znamo i {to imamo iskoristimo za razvoj na{e zemqe. Nema nam druge, jer se vi{e ne mo`emo oslawati na one koji su i sami u problemu. Imamo mogu}nosti da se okrenemo tr`i{tima koje nismo ili smo ih malo koristili, kao {to je Rusija, Kazahstan, Belorusija, Kina, Indija, zemqe iz sveta nesvrstanih. Sa svima treba uspostaviti saradwu jer, naprosto, nismo u prilici da biramo...n

D

n

ema goreg dana u godini od tog trideset i prvog decembra.Nitigoreve~eri–tonaro~ito!–odve~eri tridesetiprvogdecembra.Da jepravdenasvetunebitajdan ni osvitao, nego bismo, lako omamqeni, neosetno prelazili iz tridesetog uve~e u prvi januar izjutra, i ta~ka. Onako, kao kad putuje{ no}u, pa bla`enozaspi{jo{preBogojeva, a probudi{ se pred morskom pu~inom,kaodaizme|unijebilo ni~ega. Avaj, dok nauka ne dosegne taj stepen razvoja, stvari}estajatiovako:odnas }eseidaqetihtridesetiprvihdecembarao~ekivativi{e nego{tomo`emoiumemodati, a i mi }emo od drugih, od celog sveta koji nas okru`uje, odnekud zahtevati vi{e nego {toonmo`eiumedanampru`i, a mo`da i vi{e nego {to uop{tezaslu`ujemo. Sigurno je postojalo neko vreme kada qudi nisu ni znali,aikadsuznalinisumarili, da ba{ te no}i ispra}aju jednu i do~ekuju drugu godinu svog kratkog zemaqskog bitisawa.Nijedasutobilaveselavremena,noopet,imane~ega privla~nog u toj nehajnosti prema najbanalnijim manifestacijama protoka vremena. Sada je sve obrnuto, tiranija merewaimesarskograsecawa vremenskihodsekanaatomeu punomjezamahu,ijo{seodtebeo~ekujedaslavi{~iwenicu da si sve daqe od sopstvenog ro|ewa, a sve bli`e smrti, jo{ sopstvenijoj, po{to si u

me|uvremenu, tokom `ivota, nekako postao mnogo vi{e ti nego {to si to bio kad si se rodio. I sve to nakon {to te je savremena nauka uspe{no ubediladaseokane{ute{nih bapskih pri~a da }e{ – nakon kratkog perioda inkubacije novog stawa – vaskrsnuti na onomesvetu,zauvekveselobazaju}iVe~nimLovi{tima.Tako da su ti perspektive, kako godokrene{,prili~nojadne,i jo{sesu`avaju.Pasetionda raduj! Qudiipakustrajavajuutom mazohisti~kom ritualu sa zavidnom uporno{}u. Tiranija

frustracije koja se gomila u ~oveku kao nuklearni otpad. A ondaposlesviupore|ujume|usobno te svoje Do~eke onako kakoupore|ujuletovawapozakintosima,hurgadamai{armel-{eicima,ive}sveono{to qudi upore|uju kao majmuni ku...kuruze.Tojetektu`no,ta predvidqivost manifestovawa,tajstrahdaseune~emune zaostane i odnekud ne izostane,kaodaionakonisitvrdoi beznadno zakqu~an/zato~en u sebigdegodina~ebio,teili bilokojeno}i. Akovamsveovozvu~imrzovoqno i nadrndano, to je otud

ako vam sve ovo zvu~i mrzovoqno i nadrndano, to je otud {to slobodan ~ovek ne mo`e ne biti mrzovoqan kada se suo~i sa zapove{}u da se ima dobro provoditi jer to „svi” rade glajh{altovawa po~iwe ~ak i pre decembra, diskretnim raspitivawima od Marka i od Janka gde-}ete-na-do~ek, ba{ kao da neko ili ne{to zaista dolazi(a{tonebido{losamoodsebe,sveidagane}emo) pa ga vaqa – sve~ano odeven i umereno nacvrcan – sa~ekati nastanici,dagre{komneprodu`iuVrbas(gdega,ina~e,tako|e uzrujano ~ekaju, strepe}i da }e nepa`wom odjezditi do Topole).Ondaito~udodo|ei pro|e, malo ko se uistinu dobro provede, svi odrade obavezansastaviuploveujanuar sose}awemgoru{iceodruske salateioneneizvetrivepolu-

{to slobodan ~ovek ne mo`e nebitimrzovoqankadsesuo- ~isazapove{}udaseimadobroprovoditijerto„svi“rade (zapravo opona{aju}i ono {to im se ~ini da bi trebalo da ose}aju), isto kao {to ne mo`e ne biti vragolasto razdraganondakadamusenaredi daimabititu`anisnu`denu ime neke Op{te Stvari. Ne{toseu~ovekubuni,odupire, migoqi,ne{toho}enapoqeiz togkaveza,patotije. Pa ipak, moram priznati, pamtimbarjedanstvarnofenomenalan do~ek, proveo sam se savr{eno u svakom smislu, i sve je u meni i oko mene te

{ta nas ~eka Punoizazova (Aleksandar Vlahovi}) aredne godine bi}e te{ko odr`ati eksternu likvidnost zemqe i likvidnost buxeta, dok }e dr`ava biti suo~ena s nekoliko izazova. Prvi }e biti vra}awe dela dr`avnog duga od milijardu evra, dok je i 3,5 milijarde evra privatnog duga tako|e dospelo na naplatu, 600 miliona vra}awa dr`avnog duga iz kratkoro~ne emisije hartija od vrednosti dospeva za naplatu, a treba pokriti iz realnih izvora i deficit od 1,3 milijarde evra. Sve zajedno ~eka nas jako te{ka godina u kojoj }e biti te{ko odr`ati ravnote`u i likvidnost u buxetu. Vlada ne mo`e samo upotrebom fiskalnih instrumenata da pomogne realizaciji planirane privredne aktivnosti. Stoga o~ekujem da }e monetarna politika u 2012. biti redefinisana, te da ne}e imati samo jedan ciq, a to je ciqana inflacija, ve} i kreirawe nov~ane mase. To zna~i da bi preko razvojne banke, ~ije se osnivawe o~ekuje, monetarna politika mogla biti mnogo anga`ovanija. Mada strukturne reforme nisu popularne, pogotovo par meseci pre izbora, ve} sada treba misliti o periodu posle: bi}e neophodno preduzeti set me|usobno kompatibilnih mera koje }e zna~iti promenu strukture dr`ave. n

N

davne novogodi{we no}i bilo unekojizuzetnojharmoniji,kakvasekandavi{enijeponovila, niti }e se ponoviti. A negdeve}uvelikonakonsvanu}a, krenuo sam sa popri{ta tog provoda ku}i, dugom zagreba~kom Vodnikovom ulicom, uz ogradu Botani~kog vrta, nogu prednogu,sasme{komignori{u}iveselocincilikaweplavihtramvajakojisumepozivali u svoje sve`e podgrejane utrobe.Qudivoledaverujuda }eimnakonlepogdo~ekaigodina koju su do~ekali biti lepa, otuda vaqda sva ta frka okotesilvestarskeno}i.Mo`dasam,kozna,ijautoverovao tog jutra, `udno udi{u}i mladojanuarsku sve`inu aromatizovanu egzoti~nim zimzelenimbiqem.Asvudaokomene rasla je i ~vrsnula ta tek ro|enabeba,tagodinaGospodwa hiqadu devetsto devedeset i prva. Lepa je to beba bila, ne sporim,samojekasnijenekako ~udno porasla. Vaqda zato {tosehranilanagorelimqudskimmesom. ^uvajtesepredobrihdo~eka nove godine, ostavite ne{to sre}eilepoteizakasnije. n TeofilPan~i}


4

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

ZA „DNEVNIK” O 2012. GOVORI GLAVNI EKONOMISTA SVETSKE BANKE ZA SRBIJU LAZAR [ESTOVI]

{ta naS ~eka Izme|u optimizma ikatastrofe (Stojan Stamenkovi}) ra|ane Srbije ~eka veoma te{ka 2012, a puno toga }e, kada je re~ o ekonomskoj situaciji u zemqi, zavisiti i od de{avawa u evro zoni. Paralelno s krizom u EU, u Srbiji se sredinom naredne godine odr`avaju i izbori, a dobro je iz ranijeg perioda poznato da se pola godine pre wih ekonomska politika ne mewa i ne ispravqa se sistem. No, ~ak i da su izbori bili sada, mi ne bismo boqe `iveli dogodine. Rezultati ekonomske politike u Srbiji ne zavise od razvojne politike i sistemskih promena, jer su oni, mawe ili vi{e, ve} predodre|eni. Mogao bi se o~ekivati rast BDP od oko 2 odsto. Inflacija }e biti oko pet odsto a realna depresacija oko sedam odsto. Boqe ne}e biti ni posle 2012. godine. Postoji katastrofi~ni, prosocijalni, optimisti~ki i neoptimisti~ki scenario za izlazak iz te{ke ekonomske situacije. Katastrofi~ni je izvestan u uslovima inercije dosada{we ekonomske politike. Prosocijalni scenario zna~i prose~an rast BDP-a od 2013. do 2015. od oko tri odsto, rast potro{we izme|u dva i dva i po odsto godi{we, rast investicija od dva odsto. Posledice ovog scenarija su stabilizacioni program i smawewe privrednog rasta posle 2015. godine. Na kraju, optimisti~ki scenario predvi|a da Evropa i svet izlaze iz recesije na kraju naredne godine. Srbija bi tada morala imati stabilan finansijski sektor, kreditna izlo`enost banaka prema privredi bi morala biti na nivou 2011. godine, a priliv stranih direktnih investicija bi i u narednim godinama bio na ovogodi{wem nivou odnosno oko pet odsto BDP-a. Zaposlenost }e dogodine i 2013. opadati, a tek od 2014. godine }e po~eti zna~ajnije da raste. No, i ovde postoji neoptimisti~ki scenario: ako se kriza u Evropi nastavi i posle 2012. godine, kao i ako se zaustavi proces pristupawa Srbije EU. n

G

Investicijepresubvencija a dolazi te{ka godina, slu{amo ve} podu`e. S ne{to vi{e optimizma ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar [estovi}, ka`e za “Dnevnik” da uz nastavak reformi i prave mere u narednih dvanaest meseci – i ne mora da nam bude tako lo{e. – Na Srbiju }e se svakako reflektovati ono {to se doga|a na tr`i{tima u svetu i Evropi. Kriza je zahvatila i realni i finansijski sektor. Na nama je da se borimo da privu~emo {to vi{e investicija i smawimo nezaposlenost. A da bi se to postiglo, potrebno je da se svi koji donose odluke fokusiraju na novu strategiju rasta, koja podrazumeva ve}u otvorenost prema svetu. Ukoliko `elimo dinami~niji rast treba preispitati sve mogu}nosti za ve}i izvoz. Realno postoji mogu}nost da stopu rasta bruto dru{tvenog proizvoda sa 1,5 pomerimo na 2,5 odsto. Ukoliko bi nam to po{lo

D

s wima dolazi obuka radne snage, obu~avawe novim metodama rada i radnim navikama. To sveukupno podi`e kvalitete ekonomije. Ova i prethodne vlade su donosile mere u tom pravcu i one su dale rezultate, ali na tom poqu treba biti mnogo aktivniji. l Za Vojvodinu je poqoprivreda posebno zanimqiva, kako tu sti}i do „visoke tehnologije”? – Politika koja je u toj oblasti vo|ena prethodne decenije bila je kontraproduktivna, stalno su se mewale strategije pa samim tim i na~in rada. To je kod primarnih proizvo|a~a stvorilo neizvesnost. Nisu znali {ta mogu da o~ekuju ni u idu}oj sezoni, a kamoli u par narednih godina. Nesigurnost su podjednako ose}ali i mali proizvo|a~i i veliki sistemi i nisu mogli da planiraju budu}nost. Druga bitna stvar koja je negativno uticala je nedostatak

teta poqoprivrednih proizvoda i uvo|ewe standarda bezbednosti hrane, kako bi na{i proizvodi bili konkurentni na drugim tr`i{tim, a pre svega u EU. Zatim bi obuku trebalo usmeriti na proizvo|a~e. Treba da nau~e kako da rad prilagode novim tehnologijama i krenu u korak sa svetom. l Pre krize Srbija je mogla da ra~una na znatnu po-

mila 340 miliona dolara a to }e mo}i da se pove}a za jo{ 200 miliona dolara ukoliko se nastavi sprovo|ewe reformi. Kqu~no je da Srbija ne sme da zastane sa reformskim procesima, jer svi konkurentni u regionu dobro napreduju u tom pravcu. [to bi rekli, nastavak reformi je za na{e dobro. To je slo`en proces, ali to nije prete{ko – da bi se neke promene sprovele po-

mo} od me|unarodnih institucija pa i Svetske banke. Ona je prethodnih godina smawena. [ta nas ~eka u narednoj? – Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj nedavno su objavile novu stategiju za podr{ku Srbiji. Ona ~ak predvi|a i blago pove}awe sredstava sa na{e strane. Za naredne dve godine Svetska banka je pripre-

trebno je tek malo dobre voqe. Recimo, radno vreme inspekcijskih slu`bi na grani~nim prelazima mora se sinhronizovati s okru`ewem i EU. To bi smawilo tro{kove poslovnih qudi koji sa nama rade. Istovremeno taj potez ne iziskuje ni napore ni dodatni novac. Jedno od na{ih istra`ivawa pokazuje da za kontrolu jednog kontejnera na granici u Ma|ar-

Za naredne dve godine Svetska banka je pripremila 340 miliona dolara za pomo} Srbiji,a to }e mo}i da se pove}a za jo{ 200 miliona dolara ukoliko se nastavi sprovo|ewe reformi za rukom, imali bismo 20.000 novih radnih mesta. Srbija ima najni`e u~e{}e izvoza od svih biv{ih SFRJ republika u BDPu, konkurentnost nam je o~igledno na niskom nivou, pa bi i mawe pove}awe dalo bi dobre rezultate. l Kako pove}ati konkurentnost kada uglavnom izvozimio sirovine i proizvode ni`e faze prerade? – Ta~no, izvozimo proizvode sa, kako se stru~no ka`e, niskom dodatom vredno{}u. Svetska banka je nedavno uradila analizu u oblasti industrije i poqoprivrede u Srbiji i do{li smo do zakqu~ka da postoji realna mogu}nost da se unapredi kvalitet za {irok spektar roba i usluga, odnosno da se izvoze proizvodi s vi{im stepenom obrade. Osnovni razlog {to se Srbija na{la tu gde jeste, to je {to su investicije i{le u prethodnih deset godina najvi{e u uslu`ni sektor. Proizvodwa je bila daleko mawe interesantna, pa na ovo tr`i{te nisu u{le nove tehnologije. A to je jako bitno:

brojnih institucija koje treba da kontroli{u kvalitet. To je osnovni razlog {to danas nemamo ve}i izvoz mle~nih proizvoda ve}eg stepena obrade, a skoro isto va`i i za mesne prera|evine. Moraju se graditi kvalitetne institucije sposobne da rade sertifikovawe po zahtevima svetskog tr`i{ta. Nije slu~ajno {to nismo stvorili ta kontrolna tela u skladu sa svetskim merilima. To je odraz stalnih zaokreta u vo|ewu agrarne politike, izmena prioriteta... Pored toga, nama je agrarni buxet stalno bio u padu – bilo realno bilo nominalno. Wegovo u~e{}e u ukupnom buxetu je ispod proseka ne samo zemaqa Evropske unije ve} i onih u regionu. Danas, tako|e, postoje mogu}nosti da se novac namewen za poqoprivredu iz dr`avne kase racionalnije koristi. Recimo, umesto subvencija koje se daju po obradivoj povr{ini, a pokazale su se kao necelishodne, sredstva treba usmeriti na investicije u unapre|ewe kvali-

ao {to smo i obe}ali, preduzeli smo korake da niko ne mo`e da enormno zara|uje na hrani. Vlade Srbije donela je ju~e uredbu kojom se trgova~ka mar`a za osnovne `ivotne namirnice ograni~ava na 10 procenata, a to va`i za bra{no tip 400 i 500, {e}er, uqe, sviwsko, gove|e, pile}e meso i ribu, osnovne vrste mleka, jogurt... izjavio je za „Dnevnik” republi~ki ministar za poqoprivredu i trgovinu Du{an Petrovi}. – Uredba Vlade Srbije stupa na snagu danas, a {to je veoma va`no, ograni~eni su i rokovi pla}awa, i to na 60 dana – ukazao je ministar. – Za nepo{tovawe uredbe propisane su o{tre kazne od 200.000 do dva miliona dinara za pravna lica. Svesni smo da nije najboqe re{ewe kada se administrativnim merama reguli{e tr`i{te, ali postoje situacije kada nije mogu}e na drugi na~in uspostaviti ravnote`u na wemu. Po wegovim re~ima, poqoprivrednici }e slede}e godine od dr`ave dobiti vi{e novca i bi}e izmirene sve obaveze prema proizvo|a~ima. – To zna~i da }emo isplatiti sve {to je predvi|eno Uredbom o regresirawu ratarske proizvodwe u 2011. godini, odnosno davawe u iznosu 14.000 dinara po hektaru za posede veli~ine do 100 hektara. Ovaj novac }e biti ispla}en zakqu~no sa 31. januarom 2012. godine – najavio je mnistar Petrovi}. lKoliko }e agrarni buyet za narednu godinu biti ve}i od ovogodi{weg i gde taj vi{ak

K

skoj treba tri puta mawe vremena nego kod nas. Ono {to brine je da nema dobre voqe za ove promene. To pokazuje i zastoj u giqotini propisa, to je odli~an primer. Jednostavno po~ne se, pa se zastane. Rezultat su nepotrebni tro{kovi i nezadovoqstvo onih koji dolaze da posluju u Srbiji. l Srbija se ipak promenila za prethodnih deset godina kako smo napredovali? - ^esto nismo ni svesni koliko se toga izmenilo za prethodnih deset godina. Bankarski sektor je dobro reformisan, kada su kros - border krediti po~eli slabije da se odobravaju banke koje ovde posluju su uspevale da pove}aju zajmove privredi i obezbede rast. Stepen {tedwe tako|e govori da se vratilo poverewe u na{ sistem. Drugim re~ima, bankarski sektor je i u te{kim vrmenima pokazao stabilnost i da mo`e da pospe{i privredni rast. Oblast radnog zakonodavstva je tako`e reformisana u dobroj meri, ali ve} je vreme da se krene u novu fazu. Novac koji je namewen nezaposlenima treba usmeravati vi{e u prekvalifikaciju a mawe u sume koje dobijaju dok ~ekajaju novo radno mesto. Neophodna je reforma obrazovawa jer imamo skup sistem koji {koluje qude za 20. vek. l Koliko je Srbija izgubila {to nije dobila kandidaturu za EU? – Te{ko je to re}i u brojkama, ali bila bi nam bli`a najrazvijenija tr`i{ta i najva`niji izvori investicija. l Bitan savet za 2012? – Ima puno zakona koje smo doneli i oni zna~e harmonizaciju sa EU i razvijenim svetom. Ali kada ih donesemo, onda na{i politi~ari imaju obi~aj da ka`u kako smo va`an posao zavr{ili. A to je u stvari po~etak – jer kada se novi sistemski zakon donese, onda treba {to pre doneti i sva podzakonska akta i u~initi sve da se on i sprovede. Kod nas taj deo u praksi pre~esto izostaje. Zato izostaju i efekti i poboq{awa. Recimo, Zakon o planirawu i izgradwi je doneo dosta poboq{awa, ali je pro{lo dosta vremena od wegovog dono{ewa dok ga lokalne smouprave nisu implementirale. Tu mora do}i do ubrzawa. n Du{ankaVujo{evi}

I N T E R V J U : DU[AN PETROVI], MINISTAR POQOPRIVREDE

Paorimavi{e ipravedan planirate da usmerite? Kojim merama nameravate da unapredite izvoz? – Buxet Ministarstva poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede je ve}i za 47 odsto, odnosno iznosi 49,5 milijardi dinara, a agrarni buxet }e biti ne{to vi{e od 30 milijardi dinara. Idu}e godine }e biti ispla}ene premije za mleko u iznosu 800 miliona dinara kao i za umati~ena grla u iznosu 25.000 dinara po grlu, za {ta }e biti izdvojeno 300 miliona dinara, a sve na ime obaveze koju dr`ava ima za ~etvrti kvartal 2011. Obezbe|en je novac i za nastavak podsticawa proizvodwe mleka kroz premiju od pet dinara za litar i 25.000 dinara za umati~ena grla. Oko milijardu dinara predvi|eno je za podsticawe vi{egodi{wih zasada. Anga`ovawe 1.500 agronoma treba da pomogne poqoprivrednicima da vi{e zarade u idu}oj godini. Cela zemqa }e biti opremqena meteorolo{kim stanicama i laboratorijama za ispitivawe zemqi{ta, koje treba da dovedu do optimizacije primene mineralnih |ubriva i sredstava za za{titu biqa, a time

i do pove}awa proizvodwe, odnosno zarade. Nastavi}emo sa podsticajima za osigurawe poqoprivredne proizvodwe i pove}awe kapaciteta javnih skladi{ta, kako silosa tako i hladwa~a. lDa li su buyetom planirane subvencije po hektaru i da li }e povr{ine biti ograni~ene na 30 hektra ili... Vra}aju li se premije po kilogarmu za industrijsko biqe? – Politiku podsticawa ratarske proizvodwe }emo utvrditi do kraja januara, posle konsultacija sa udru`ewima poqoprivrednika i svim zainteresovanim u~esnicima. Veoma je va`no da ovi podsticaji dovedu do pove}awa proizvodwe i izvoza, i to tako {to }emo pove}ati izvoz prera|enih poqoprivrednih

proizvoda. O~ekujem da robne rezerve postanu veoma zna~ajan u~esnik u kreirawu agrarne politike za 2012. tako {to }e doprineti smawewu tro{kova proizvodwe. lKakve efekte o~ekujete od novih investicija u navodwavawu? – Kada je re~ o navodwavawu, za ovu va`nu agrotehni~ku meru predvi|eno je da se utro{i pet milijardi dinara. Ne{to preko tri milijarde dinara }e ko{tati ~i{}ewe postoje}e kanalske mre`e, {to }e omogu}iti navodwavawe 135.000 hektara obradivih povr{ina. Dve milijarde dinara predvi|eno je za izgradwu nove kanalske mre`e. Na ovaj na~in ulazimo u ostvarivawe ~etvorogodi{weg plana da Srbija ima milion i stotinu hiqada hekta-

Izvoz u Rusiju, Azerbejyan... – Subvencionisani krediti za poqoprivredne proizvo|a~e }e i naredne godine biti finansirani iz agrarnog buxeta {to treba da dovede do pove}awa poqoprivredne proizvodwe, odnosno sirovina za prera|iva~ku industriju – navodi ministar Petrovi}. – O~ekujemo da }e se pove}ati izvoz u zemqe EU, CEFTA, ali isto tako treba o~ekivati i pove}awe izvoza u Rusku Federaciju i Azerbejxan.


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

5

E K S K L U Z I V N O : ALEKSANDAR MA]A[EV, BRENDMEJKER, VIZUELNI UMETNIK I DIZAJNER

ApsurdnobrendiraweSrbije voj li~ni dru{tveni aniskusite ili bar da probate saga`man ne vidim samo u mi da je ocenite na osnovu nekagranicama vizuelne kulkvih relevantnih informacija. ture. Ponekad pi{em i predaNe bih poredio Srbiju i Wujork jem, nudim pomo} nevladinim prvo zato {to je jedno dr`ava, a organizacijama, a uli~ni prodrugo grad. Razli~ite kulture test i daqe vidim kao relativgeneralno gledam kao neuporeno dobro sredstvo da se na neki dive, tako da pore|ewa nemaju problem skrene pa`wa, ka`e za ba{ neku svrhu. Aspiracija da “Dnevnik” Aleksandar Ma}ase bude ne{to drugo potpuno je {ev, umetnik i kreator brendoapsurdna, ali od drugih kultura va svetskog glasa sa veoma mo`e mnogo da se nau~i. Na priozbiqnom karijerom u Sjediwemer, nije bitno koju diplomu nim Dr`avama, koji ne preza ni imate (i da li je imate) ili koja od kriti~kog dru{tvenog angavam je titula, nego {ta umete da `mana i kulturne provokacije. radite. Be~ejac rodom, Ma}a{ev je to l Klinci na „fejsu” provosvoje stremqewe i distancu prede sate, a vi imate nalog i na ma industriji propagande iska„tvitu” koji vam o~ito pomazao na jednoj izlo`bi u Beogra`e da opipate puls okolidu (gde je studirao i imao prvo ne... Koji medij je po vama dazaposlewe) sredinom protekle nas najuticajniji, da li TV decenije, ilustruju}i tvrdwu da jo{ uvek dr`i primat ili je se savremena reklamna ma{ina po~eo da zaostaje za internezasniva na gebelsovskom pravitom? I kakva je sudbina novilu da “sto puta ponovqena la` na? postaje istina”. – Zavisi gde se nalazite, kako l Imali ste uspe{nu i promedij funkcioni{e i ~emu qudi vokativnu izlo`bu o „brenimaju najvi{e pristup. U Srbidomaniji kao gebelsomaniji se i daqe gleda u TV kao u ma– Bitno mi je za po~etak da ji”. Kako vidite vlastiti gi~nu kutiju kroz koju vam se sve logo bude dobro nacrtan. Zvu~i dru{tveni anga`man danas? gotovo servira. Sedite, gledate kao ne{to {to se podrazumeva, – Da, to je bio projekat “Jozef i ne mislite, a sve mawe vi{e ali sam se ipak nagledao dobrih Gebels™” (www.goebbels.info) na sti`e iz jednog centra. Interideja koje u zavr{noj formi ne BELEF festivalu 2005. gde je netu je decentralizovan i sadrispuwavaju ni taj minimum pripoenta rada bila da je istina u `aj zahteva malo vi{e truda oko stojne vizuelne artikulacije. mas-medijima potpuno irelefiltrirawa informacija i Logo treba da radi dobar posao vantna. Mediji vam ne nude inkriti~kog promi{qawa. za klijenta i da {to boqe komuformacije nego pri~e, a na vama ^iwenica je da {tampane nonicira vrednosti kompanije, je da u te pri~e verujete ili ne. vine polako nestaju, po{to sve proizvoda ili usluge. U isto Problem nije u tome {to vreme treba da je prepoznapublika to ne zna, ve} zato tqiv u moru drugih. UzimaSlikakvalitetapre~aje {to je lak{e verovati neju}i u obzir dosta su`eno go sumwati u ono {to vam likovno poqe delovawa – odslikezemqe.Sumwamda}e se servira. Tipi~an prijer logo je uvek relativno ikodakupujekajmak mer “gebelsovske” komunijednostavan prikaz – i presa m ozbog\o k o v i } a kacione strategije je besozasi}enost tr`i{ta, pomu~no ponavqawe “Kosovo {to sve sada ima nekakav je Srbija”. I opet nije tu pitate vesti mo`ete da na|ete beslogo, zadatak izgleda dosta tewe da li je to istina ili ne, ve} platno na Internetu. Magazini `ak. S druge strane, savremeni {ta to zna~i. U pitawu su mitose polako prebacuju u formu za medijski uslovi zahtevaju fleklo{ki nacionalni problem ko~itawe na ajpodu i sli~nim ta- sibilna re{ewa, pa tu ima malo jim se kriju stvarni problemi bletima. Ipak, iz dosada{weg vi{e slobode. Nisu to vi{e znakao {to su nezaposlenost, nepiiskustva vidimo da “stari” me- ci klesani u kamenu. smenost, siroma{tvo, fa{idiji nikada ne nestanu. Papir l Koje su, po mi{qewu vizam... }e uvek biti nezamenqiv za od- zuelnog komunikatora poput l Kada poredite `ivot i re|enu vrstu publikacija. vas, tj. nekoga ko ima i doposao u Srbiji s onim u WuMeni je, recimo, zanimqivo dirne ta~ke sa svetom biznijorku, koje su po vama najznakako se sadr`aj presipa iz medi- sa - po`eqne top osobine me~ajnije razlike? Da li ose}aja u medij. Skoro je moj Inter- naxera koji dnevno uti~u na te da su neke od wih nesavlanet projekat ChromaTweet korporacijske odluke, a koje dive ili ipak imaju nekakav (www.chromatweet.com) zavr{io bi mogle da nas izvuku iz sazajedni~ki imeniteq? kao 100 metara duga~ak uli~ni da{we krize? – Predstava o drugim kultu- print u Wujorku. – Sumwam da }e menaxeri birama je opet ve}inom medijski l Kada kreirate novi logo, lo koga da vade iz krize. Prvo indukovana. Amerika je ili gla- {ta smatrate uspe{nim rezbog toga {to u Srbiji i daqe murozni obe}ani raj ili zla im- {ewem? Da li je u prvom plapostoji ta foteqa{ka kulturna perija ~iji je omiqeni sport po- nu vizuelna prepoznatqimatrica gde je najva`nije biti robqavawe nebeskih naroda. vost ili je jedino merilo direktor, jer onda ni{ta ne moDrugu kulturu morate li~no da ipak uspeh na tr`i{tu? ra da se radi. Bilo bi lepo, a i

S

I TRGOVINE

para otkup ra zemqi{ta pod navodwavawem. Svi prora~uni govore da je godi{wa neposredna {teta pola milijarde evra, a da je ukupna izgubqena dobit vi{estruko ve}a. lOtkupqiva~i su rak rana srpske poqoprivrede. Kada dr`ava da premije oni sni`avaju cene, kad se pove}a prinos zbog navodwavawa opet }e da ih obore; kako na}i balans i primorati otkupqiva~e da posluju korektno? – Mislim da je predvidqivost u poqoprivredi jedan od najva`nijih elemenata. O~ekujem da }e poqoprivredni proizvo|a~i imati predvidqivije uslove poslovawa. Ve} sada se mogu videti naznake kod ugovarawa tova sviwa, a o~ekujem da se isto desi i u proizvodwi `ivinskog i june}eg mesa. Dakle o~ekujem uspostavqawe ve}eg reda na tr`i{tu {to je, korak po korak, otpo~elo u 2011. godini. Uloga javnih skladi{ta, kako silosa tako i hladwa~a, bi}e od velikog zna~aja. Cena sto~ne hrane je stabilizovana. Tako|e, s Narodnom bankom Srbije vodimo razgovo-

re da stoka postane adekvatna garancija tako da seqaci ne moraju da daju pod hipoteku wive i kuce da bi dobili kredit. Kao {to sam rekao, politika subvencionisawa treba da nas dovede do toga da pove}amo proizvodwu industrijskog biqa koje }e biti pretvoreno u industrijske proizvode ~iji izvoz o~ekujem da bude zna~ajno ve}i nego 2011. godine. O~ekujem, naime, da u narednoj godini ostvarimo ve}i izvoz mesa i mesnih prera|evina i prera|evina od mleka. I kona~no, da sve ovo dovede do toga da u narednoj godini imamo stabilno snabdevawe doma}eg tr`i{ta kvalitetnim `ivotnim namirnicama po povoqnim cenama, kao i do toga da seqaci vi{e zarade nego u 2011. godini. lStalno se pravi razlika izme|u vojvo|anskiih i poqoprivrednika iz centralne Srbije, izme|u „malih” i „velikih”, izme|u ratara i sto~ara. Da li je to politi~ko ili ekonomsko pitawe... – Postoje o~igledne razlike izme|u poqoprivrednih proizvo|a~a u Srbiji. Dr`ava mora da prona|e na~in da podstakne i proizvodwu i velikih i malih, bez obzira da li se nalaze na severu ili jugu zemqe. Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede }e u~initi sve da ovakvu politiku unapredi u 2012. godini. nSla|anaGlu{~evi}

korisno da se promovi{e kultura proizvo|ewa i radost stvarawa. A {to se ti~e menaxmenta – da se promovi{e odgovornost, a ne pozicija. l Sajmon Anholt je pre neku godinu rekao: „Prose~ni dr`avqanin Britanije za ime Srbija vezuje dva pojma: rat i genocid. Kada budete uspeli da kreirate dve ideje ja~e od ove dve, a to – verujte mi – nisu maline, truba i spot na Si-En-Enu, verujte mi da }e se slika o Srbiji brzo promeniti”. Dakle, kako „brendirati” Srbiju? I da li uop{te ima smisla insistirati na „nacionalnom brendu”? – Brendirawe dr`ave zvu~i apsurdno. Ne mo`ete tek tako brendirati jedan veoma kompleksan sistem. Taj sistem je u slu~aju Srbije i dosta nedefinisan, jer je u pitawu relativno mlada zemqa, bez obzira na naturenu mitologiju o prastarom narodu. Uzmite za primer srpsku zastavu. Plava, bela i crvena su verovatno naj~e{}e boje koje se koriste za nacionalne zastave. Uz to jo{ stoji i grb ne sa jednom nego sa dve krune, iako je Srbija republika. Himna je “Bo`e pravde” iako je Srbija bar na papiru sekularna dr`ava. Prili~no jedna nestabilna slika u stilu “zakopavawe Tita i otkopavawe Dra`e”. A i ne znam ~emu bi brendirawe slu`ilo. Proizvod ne mo-

`e da se unapredi ako se samo prema`e, a koliko vidim, brendirawe se tretira kao mazawe. Brendirawe je dugotrajan, malo planski, a malo spontani proces kreirawa sistema vrednosti koji se nadodaje na solidno kreiran osnovni proizvod. Hajde recimo da krenemo od jednog aspekta, a to je slika Srbije u svetu. Da biste promenili tu sliku, prvo morate da promenite Srbiju. Mirko Ili} je u jednom skorijem predavawu spomenuo kako je besmisleno smi{qati neku dodatnu {minku kada je Beograd prekriven grafitima mr`we i neonacisti~kim krstovima. Pored toga u Srbiji imate ili prenaduvani nacionalni ponos ili pri~u kako je sve lo{e. Mo`da kada bi se to sve malo izbalansiralo... Pobede u tenisu ili na pesmi Evrovizije su dobar na~in da se Srbija stavi na nekakvu pozitivnu mapu, ali to nije dovoqno. S druge strane, ima dosta veoma pozitivnih inicijativa o kojima se uop{te ne pri~a. Slika Srbije koja se {aqe u svet je uglavnom re`imska slika. l Mo`e li „pozitivna slika” o nekoj zemqi da „prelomi” potro{a~a u belom svetu, ili }e on kupiti kajmak, ajvar, kajsijeva~u... iz Srbije samo ako ti proizvodi zaista vaqaju i upakovani su u dobro dizajniranu ambala`u, a ne zato {to dolaze iz zemqe Novaka \okovi}a, Egzita i Gu~e? – Zavisi kakvu sliku ta zemqa ima u kulturi u kojoj se nalazite. I da li je uop{te ta slika bitna. Koliko vam je bitno {ta stoji na kraju onog “madein”. Neke zemqe i daqe ne mogu da se re{e lo{e reputacije. “Madein China” automatski nosi stigmu da je u pitawu bofl roba iako se 80 posto stvari u Americi – proizvodi u Kini. To se ubla`ava time {to se pored onog “made in” dodaje i napomena gde je proizvod dizajniran. U svakom slu~aju, sumwam da }e iko da kupuje kajmak zbog \okovi}a. Prose~an potro{a~ samo `eli dobar proizvod za svoj novac. Tu je vi{e u pitawu slika kvaliteta, nego slika zemqe. Bez obzira {ta neko mislio o Nema~koj kao dr`avi ili kulturnoj sredini, svi imaju veoma visoko mi{qewe o ne~emu {to je nema~ki automobil. n ReqaKne`evi} n MiroslavStaji}

{ta naS ~eka Trebanam promenakursa (MiodragZec) ovoj dr`avi deset godina problemi su{tinski nisu re{eni a ne}e to biti ni 2012. godine. Dosada{we tri demokratske vlade stvari su re{avale time {to su ih odlagale. Kqu~ne reforme su zapo~ete, ali su ostale nedovr{ene. Malo smo se smirili nekoliko godina zbog pove}anih prihoda od privatizacije, ulaska kapitala kroz nove banke, tr`ne centre, a onda smo se po~eli previ{e zadu`ivati i sada naredna vlada mora promeniti kurs apsolutno i potpuno, jer }e problemi spoqne likvidnosti postati dramati~ni. Problem buxeta, unutra{we likvidnosti, izvoza... sve }e to naredne godine pokazati svoje pravo lice, jer }e destabilizovati makroekonomski sistem. Nijedna od strategijskih disproporcija, od kojih boluje na{e dru{tvo i na{a privreda – izme|u proizvodwe i potro{we, investicija i doma}e akumulacije, uvoza i izvoza, proizvodnog i neproizvodnog sektora, zaposlenih i nezaposlenih, penzionera i zaposlenih, centra i periferije, ro|enih i umrlih – nije re{ena. Svi ti parametri se pogro{avaju i mi smo jednostavno do{li dotle da strukturne promene, koje nismo preuzeli voqom, sada moramo silom. U tom smislu naredna vlada }e morati da re{ava ta pitawa i da pokrene reforme koje su neophodne ovom dru{tvu i bez kojih ono ne mo`e daqe. Javni sektor koji sada ima relativnu stabilnost zaposlenosti ne}e mo}i sa ovakvom privredom da funkcioni{e. Ovde su svi okrenuti na doma}u tra`wu a sada se moraju okrenuti ka izvozu jer ovde vi{e nema re{ewa. Da mi svi kupimo “punto” iz Kragujevca, to nije dovoqno da fabrika bude rentabilna. Ove godine je prodato 30.000 novih automobila, ali to ipak nije dovoqno i odmah je mogu zatvoriti. Ona mora da proda 200.000 do 300.000 automobila napoqu da bi opstala. Moramo se suo~iti s ~iwenicom da se model razvoja mora promeniti. To boli i otuda stalna odlagawa. Ali vi{e ne}emo mo}i ni da se zadu`imo, jer smo do{li do kraja puta. n

U


6

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : „VODEVOJVODINE”PRIPREMAJUREVITALIZACIJU JEDNEODNAJLEP[IHVOJVO\ANSKIHREKA

Jegri~ku~iste evropskinovci

{ta nas ~eka Izbori}e „pojesti” godinu (NikolaPavi~i}) ~ekujenasvi{ete{ko}anego pro{le godine jer ono {to smo planirali, nismo realizovaliitoseskupopla}a.Tekpo~etkom2013.uSrbijisemoguo~ekivati neki reformski koraci. Godinu samo zavr{ili s velikim spoqnotrgovinskim deficitom i dodatnosmosezadu`iliuzemqii inostranstvu.Nismosmawilijavnupotro{wu,kojajeglavnirazlog problemauSrbiji,ve}smojepove}ali.Ulazimou2012.koja}ebiti mnogote`a,jerjeukupnasituacija usvetuvrloslo`ena.Ono{toje zaSrbijuhendikepsuizbori.Mi }emo u najboqem slu~aju najesen imati novu vladu, pa }e toj vladi trebatijo{polagodinedanapravitemeqanprogramreformi,ito }e odneti celu 2012. Sudbina Srbijeugodiniprednamazapravozavisi od onoga {to }e uraditi 20.000 sredwih i malih preduze}a i kako }e se oni u te{koj ekonomskojsituacijisna}i. n

O

Udarpo penzionerima (ZoranPopov) i}e 2012. jo{ lo{ija nego 2011,  jer }e se ekonomska krizaprodubqivatiasamimtim srpska privreda jo{ vi{e tonuti. To }e pratiti pad `ivotnog standarda.Posebno}etonasvojoj ko`i osetiti deo stanovni{tva sa niskim primawima –  a presvegapenzioneri.Onisutre}inastanovni{tvakojaizdr`ava nesamosebeve}imnogeokosebe. Trebao~ekivatida}ewihov`ivotnistandardopastirealnoza okodesetodsto.Jestedaseplaniraju dva pove}awa  penzija u narednojgodini,alitolikomalada }eihinflacijapojestiiprenego{tostignudopenzionera. Ono{tona{ojprivreditreba zasadanijeninavidiku.Ovadr`avanemajasnuekonomskupolitikuito}etakobitii2012.godine. Jedino {to je dobro jeste izgradwaputevaalitojemaloda biseprekorenuloekonomskostaweudr`avi.Akoinovavladanastavidatro{isvojevremenapoku{ajedau|euEUinasre|ivawestawanaKosovu,ondaodekonomije ni u narednim godinama ni{ta biti ne}e. Nastavi}e da opadabrojzaposlenih,nezaposlenost }e i daqe rasti, `ivotni standard nastaviti trend pada, firme}esezatvarati.Minemamoindistrijuadr`avakojejenema i ne mo`e ra~unati na privrednirast. Realno je stoga o~ekivati da 2012. bude godina velikih protesta. Jer, ako neko ho}e da natera politi~are da rade kako treba, ondasuprotestijedinina~in. n

B

a~ka lepotica, Jegri~ka, uskorobimogladado`ivi drugumladost.Rekakojaje godinama bila sinonim za sportski ribolov, ali i navodwavawe plodnecrnice,posledwihjegodinagotovozagu{enaogromnimkoli~inamamuqa.^i{}ewekorita odtaloga,kojije,potvrdwamapecaro{a,dobrano„debqi”odnivoa vode,veomajeskuppoduhvat,zakoji, objektivno, do sada „Vode Vojvodine”nisumogledaizdvojepotrebannovac. Re{ewesesada,me|utim,nazire,jerje,kako„Dnevnik”saznaje, sto`erno vojvo|ansko vodoprivredno preduze}e, u saradwi sa partnerimaizHrvatske,uokviru IPAprogramaprekograni~nesaradwekonkurisalozaobimneradoveuslivuJegri~ke,kojibiobuhvatili i izmuqewe dela reke u op{tini Temerin, ali izgradwu ure|ajazapre~i{}avawevode,sve u ciqu spre~avawa daqeg wenog zaga|ewa. Projektom je tako|e predvi|eno i poribqavawe vodotoka, zatim ure|ewe rekreativne staze uz Jegri~ku, formirawe zasada autohtonih biqnih vrsta na obali, te postavqawe dokova za pecawe,ukqu~uju}iiposebnamestazaosobesainvaliditetom. Rezultatikonkursao~ekujuseu maju i ako aplikacija dobije „zeleno svetlo”, a za to postoje svi preduslovi, ure|ewe Jegri~ke bi se pridru`ilo listi od 10 me|unarodnih projekata, ukupno vrednih ~ak 15 miliona evra, u ~ijoj realizaciji u~estvuju „Vode Vojvodine“.Uzto,preduze}eu~estvuje u 18 doma}ih nau~no-istra`iva~kihistudijskihprojekata,kao iudvaprojektausaradwisaMinistarstvomzanaukuitehnologiju, a trenutno je u proceduri jo{ sedam aplikacija na razli~itim me|unarodnimkonkursima. Recimo, jedan od tih projekata se odnosi na pripremu strate{kih dokumenata za revitalizacijuBosuta,kaozajedni~kogvodotoka Srbije i Hrvatske, koji je tre}inomnana{ojteritorijias dve tre}ine kod na{ih zapadnih kom{ija. Ovaj projekat je, ina~e, izuzetnova`anizanasizawih, nesamozbogregulisawavodosnabdevawaBosuta,ukojemtokomleta imasvemawevode,negoizbognajavqene izgradwe kanala koji bi spojioDunaviSavu. – Svi partneri ukqu~eni u ove projekteodwihimajukorist,aposrednojeimajuigra|evinskaoperativa,te,podrazumevase,gra|ani, zbogkojih,ukrajwojliniji,sveovo i radimo: poqoprivrednici, pecaro{i, turisti... – ka`e za novogodi{wi „Dnevnik” direktor „Voda Vojvodine”prof.drAtilaSalvai, uznapomenudajezapreduze}eveo- mava`nodali}eSrbijauskoroj

B

budu}nostidobitistatuskandidata,odnosnodali}emo}idara~una inasredstvaizpristupnihfondovaanesamoProgramaIPA. Ina~e,veomava`nopoglavqeu me|unarodnomanga`ovawu„Voda” predstavqa i u~e{}e u projektu „Waterways Forward”, zajedno sa Fondom „Evropski poslovi”

nasloniti na Dunavsku strategiju.Podsetimo,upitawujestrate{kidokumentEU,koji}ebitijedanodtemeqanakoji}esepozivati aplikanti prilikom ispostavqawa zahteva za finansiraweaktivnostiuslivuVelikereke u predstoje}em buxetskom ciklusuUnijeod2014.do2021.godi-

bqivawe kanala Vrbas-Kula-Crvenka, ali do 2014. godine imamo dovoqno vremena za formulisawejo{jednogsetaprojekata~ija bi realizacija bila zna~ajna ne samo za vodoprivredu, ve} i za ekonomski i dru{tveni razvoj Vojvodine uop{te – ka`e prof. Salvai.

APV, koji je fokusiran na unapre|eweunutra{wihplovnihputeva, infrastrukture, socio-ekonomskograzvojaikohezije,aukojemu~estvuje~ak17partneraiz9

ne. A upravo kao va`na nota u Strategiji nalazi se i revitalizacijakanalskogsistema,odnosno unutra{wih plovnih puteva, jer jeocewenodaseradioizuzetnom

U „Vodama Vojvodine” su, ina~e,naro~itoponosninau~e{}eu globalnim nau~nim projektima: preduze}ejeusaradwisaUniverzitetomuNovomSaduuovomtrenutku,ukqu~enoudvaprojektaiz FP7 programa, glavnog instrumentaEvropskeunijezafinansirawenau~nihistra`ivawairazvoja,kojijenasedmogodi{wemnivoute`akfascinantnih50milijardievra!!!Izsamojednogodtih projekta „Vode” }e povu}i 90.000 evra,koji}eimomogu}itidanabavespecijalnemerneure|ajenajnovijegeneracije,povezaneputem satelita, za monitoring vla`nosti zemqi{ta i odre|ivawe normezalivawazapojedinekulture. –Saprojekatimaurealizaciji isonimaskojimasmokonkurisali,realnogovore}i,dobranosmo iscrplina{eunutra{wekadrovske resurse, jer sve preuzete obavezemorajubitiozbiqnoistru~no ispuwene – napomiwe prof. Salvai.–No,kakonemamonameru daispu{tamoprilikekojeseukazuju otvarawem novih i novih evropskih konkursa, u narednom periodu}emopoku{atidatajproblemre{imozapo{qavawemmladih,obrazovanihqudisaUniverziteta,alineusamomjavnompreduze}u,negoanga`ovawempoprojektima,izkojih}esefinansiratiiwihovezarade. n Miroslav Staji}

[irisemre`azanavodwavawe Ugodiniprednama„VodeVojvodine”planirajuzna~ajno{irewe sistema za navodwavawe, potvrdio nam je prof. dr Atila Salvai. Re~jeoizgradwinekolikoregionalnihhidrosistemaiposledwih dana2011.okon~anisujavnitenderizaprojektovawe,nakojimasuse zasvojemestouovompoduhvatunadmetalemnogedoma}eprojektantske,gra|evinskeivodoprivredneku}e.„Uovomtrenutkujenavojvo|anskevodotoke,1.000kilometaraosnovneijo{20.000kilometara detaqnekanalskemre`eprakti~nonaslowenopolamilionahektaraoranica,dokbirealizacijapredvi|enihprojekatazna~ilada}e setepovr{inezna~ajnouve}ati.Drugaje,na`alost,pri~adali}e iukojojmeritopoqoprivredniproizvo|a~iiskoristiti,sobziromnatodase,premazvani~nojstatistici,ve}godinamauVojvodininavodwavasvega30-takhiqadahektara”,navodidirektor„Voda”. dr`ava~lanicaEU,plusSrbijai Norve{ka. Ukupna vrednost projekta je 2,8 miliona evra, a uloga Vojvodine u projektu je da doprinese unapre|ewu regionalnih akcionih planova i strategija za razvojkoje}ebitiintegrisaneu strate{kedokumenteEU. Projekat se sprovodi do kraja 2012. godine, sa mogu}no{}u nastavka kroz naredne konkurse Evropske unije. Za o~ekivati je, ina~e,da„WaterwaysFornward”budeijedanodprojekatakoji}ese

privrednomituristi~kompotencijalu. –SvikanaliuVojvodini,apogotovo oni iz osnovne kanalske mre`e,imajumultufunkcionalni karakter, odnosno primarno su gra|eni za odvodwavawe i navodwavawe,alimogudasekoristei zaplovidbu,turizamirekreaciju, vodosnabdevawe industrije... Mismove}pripremilinizprojekatakoji}eimatiupori{teuDunavskojstrategiji,poputonogkojiseodnosina~i{}eweiprodu-

{ta nas ~eka Pre`ive}emo (KostaJosifidis) ontinuirana neizvesnost i stagniraju}a inertnost su kqu~ne re~i koje }e nas `uqati tokom slede}e godine (i, po svoj prilici, teku}e dekade). U makroekonomskom smislu, o~ekuje nas daqe ugro`avawe ekonomske aktivnosti i na~ina `ivota, uzrokovano eksternim faktorima - globalna recesiona tendencija,evropskaagonijaukonsolidavawu integracionih procesa i pre`ivqavawa evropske i monetarneunijeievra,kaogodiobiqemonihinternih –izborniciklus,hroni~nazavisnostodstranihinvesticija,platno-bilansna i buxetska neravnote`a, neadekvatne strukturne i sektorske politike, nedostatak strategija kriznog pre`ivqavawa i dugoro~nograzvoja. U mikroekonomskom kontekstu,pojedinacifirme}emorati dasebaveiskqu~ivosobom,dase organizujupoprincipunajni`ih tro{kova, bez zadu`ivawa, da {tedeenergijuisredstva... Ostajemootud,nemiposmatra~i svetske i evropske geopoliti~keigeoekonomskeprekompozicije, hroni~nog nedostatka mentora(izme|uanglosaksonskog igermanskog,ilibli`egZapada i daqeg Istoka, ili dalekog Zapadaibli`egIstoka),sudbinski zavisnici vlastitog mentalnog sklopa i nasle|a. Batrga}emo se namalomprostoru(ne)definisanogfeudaiekonomije,neodri~u}ise~iwenice,ipak,dasmonajbli`i sopstvenom teritorijalnom i emotivnom odre|ewu, a to jedasmoevropskanacija. Dakle,bi}etojo{jednabiolo{ka godina disawa ni`eg, ali ipak neprekinutog intenziteta nasvimnivoima(pojedinac,firma,dr`ava),kalendarskiispuwenadvojkamaijedinicama.No,mi smoidaqegenetskiiiskustveno `ilavi,pre`ive}emoiwu. n

K

Te{koibolno (Milan]ulibrk) aredne godine ne ~eka nas ni{tadobro.Veomasumale {anse da }e biti ostvaren rast BDP od 1,5 odsto kao {to tvrdi premijerMirkoCvetkovi},zato {to je i po~etkom 2011. godine tvrdioda}erastbititriodsto, pasmawiona2,5,panadva,asada bi ve}ina ekonomista bila sre}naakobiimalibilokakavrast. Ono{tojevelikiproblemjeste dasmomiudvaposledwakvartala ovegodineve}u{liurecesiju– privrednipad,{tozna~ida}ena jednojtakvojsilaznojputawibiti te{ko preokrenuti stawe u privredi i pove}ati privrednu aktivnost pogotovo ako imamo u vidudajecelaEvropa,apogotovo na{i glavni spoqni partneri, u krizi. Bilobisuperako2012.zabele`imobilokakavrast,takodave} sadamo`edasepri~adajepredvi|enastopaod1,5odstoprevi{e optimisti~kainijerealna.Ako, pak, imamo nerealne pretpostavke,ondajejasnoda}ebitidodatnihproblemaatozna~idamawak ubuxetune}ebitikolikojepredvi|en nego mnogo ve}i. To opet zna~ida}edr`avamoratidodatnodasezadu`ujedabiizmirila sveobavezekojejeplanirala,ato zna~ida}emoondaunarednomperiodu za kamate i vra}awe duga moratidaodvajamojo{vi{enovcaida}ebitimawenovcazapotro{wu, a sve to zna~i da }emo `ivetigorenego{tosmo`iveliovegodine.Te{kojeo~ekivati ida}esenegativnitrendpove}awa nezaposlenosti zaustaviti. Jednostavno nema ni jednog realnogosnovadabilokoverujeda}emo odjednom po~eti da otvaramo radnamesta.Rekordnastopanezaposlenosti,kojajeve}sada22odsto,mo`ebitijo{ve}ajermnoge firme }e 2012. godine do`iveti bankrotisamojepitawedanakada }e ta sada prikrivena nezaposlenostugledatisvetlodanaipokazatipravostawe.n

N

Qubinka Male{evi}


c m y

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

7


8

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

„DNEVN IK”OTK RIV A:KO SU NA[I „PRAVEDNICI ME\U NARODIMA”

Jevrejesuspasavali ipartizanii~etnici io sam u Zemunu 1941, a oti{ao u partizane ujesen 1942. Do jula ’42. bio sam na prinudnom radu kod Nemaca. Prvo smo radili u zemunskom Magistratu. Se}am se, patos je bio namazan uqem, a Nemci su tra`ili da se opere i bude `ut. Dali su nam masnu sodu, kolena su nam stradala, ali naravno da niko od wih nije na to obra}ao pa`wu...” Ovako je svoju potresnu `ivotnu pri~u zapo~eo Danilo Fogel, jedan od Jevreja koji su strahote Drugog svetskog rata pre`iveli zahvaquju}i, izme|u ostalog, po`rtvovawu dobrih qudi koji su ih krili. Re~ je o 128 gra|ana Srbije, kojima su kasnije uru~ene medaqe „Pravednika me|u narodima”. Oni su se na{li u Galeriji pravednika Muzeja se}awa na `rtve holokausta „Jad Va{em” zahvaquju}i predsednicima novosadske i zemunske jevrejske op{tine Goranu Leviju i Nenadu Fogelu, a „Dnevnik” je dobio priliku da iz prve ruke ~itaocima prenese utiske aktera najve}e drame u qudskoj istoriji. Danilo Fogel je kao 18. godi{wi mladi} prinudno radio na vi{e lokacija. Na Sanitetskom slagali{tu Kraqevske jugoslovenske vojske bilo je posebno neugodno kada je stradalo Smederevo. „Nemci su do{li s kamionima da tamo nose sanitetski materijal. E, to su bili opasni gadovi, terali su nas, po`urivali kundacima na rad. A opet, bio je tu jedan obi~an vojnik, Jeger se zvao, iz Frankfurta. Bio je izuzetno blag i dobar prema nama. ^ak nas je pu{tao u {ator da se odmaramo, dok je on ~uvao stra`u ako nai|u oficiri. Zatim, u kowskoj vojnoj bolnici u Zemunu rukama smo ~istili {tale, nisu nam dozvolili lopate, a najgore je bilo u kova~nici, gde su potkivali kowe. Naterali su me da dr`im mazgu koja se ne mo`e potkivati kao kow – woj se vezuje noga, pa se obori na zemqu. Tresnula me je o zid nekoliko puta, bio sam plav kao {qiva. Nemci su u`ivali u tome, smejali se”, prise}a se Fogel. Wemu je 26. jula 1942. do{la Ru`ica Po`ar i javila mu da se te no}i skupqaju svi Jevreji iz Zemuna i {aqu u logor te da se javi to ve~e u Gardo{ku ulicu kod Dimitrija Staki}a, aktiviste u pokretu. Naime, paralelno s prinudnim radom, organizacija jevrejske omladine „Ha[omer HaCair„ (socijalisti~ki pokret unutar jevrejske organizacije, koji je spremao ~lanove za odlazak u Palestinu, da izgrade novu jevrej-

B

vih dana navr{ila se 21. godina od prvih vi{estrana~kih izbora u Srbiji. U me|uvremenu izlazili smo osam puta na birali{ta. Samo u dva slu~aja su bili redovni, dok su svi ostali bili vanredni. No, ma koliko birali ponuda je uvek bila ista. „Miks” istih politi~ara izlazio je na izbore bez noviteta ~ak i u sopstvenim redovima. Posledwi „novi politi~ar” koji se pojavio na srspkoj politi~koj sceni, i imao sre}e da odmah u|e u vlast, jeste Jovan Krkobabi}, lider PUPS-a i aktuelni potpredsednik Vlade Srbije. Za{to je to tako i za{to nema novih politi~ara na srpskoj politi~koj sceni za novogodi{wi „Dnevnik” odgovara profesor dr Jovica Trkuqa sa Pravnog fakulteta u Beogradu. – Dva su razloga za to. Prvo, na politi~koj sceni Srbije dominiraju politi~ari koji ne vide daqe

O

sku dr`avu) se 1941. kolektivno prikqu~ila narodnooslobodila~kom pokretu. - Kod Staki}a sam zatekao bra}u Josipa i Benka Beherano, kada po~iwe moj ilegalan `ivot. @ao mi je {to ne znam sva imena kod koga smo

Grozdana i Borivoje Bonyi}

bili. Najdu`e smo bili kod Martine Levec, Slovenke, tri meseca. Bili smo sme{teni na tavanu. Na stanu je imala ~etiri nema~ka oficira, najstariji se hvalio ~lanskom kartom Nacional-socijalisti~ke partije koju je imao mali broj Nemaca, a ina~e je bio komandant zemunskog aerodroma. Ona je bila vrlo hrabra. Jednom sam si{ao da popravim kau~, kad upade onaj glavni i pita, „ko je to”? Ka`e Martina da sam stolar. On je bio zaqubqen u wu do u{iju i sve {to bi ona rekla bilo je zakon. Posle desetak dana, zove me ona opet da popravim {alter za struju. Taman otvorim {alter, eto wega ponovo. Pita opet „ko je to„, a ona ka`e elektri~ar. „Kako elektri~ar, li~i mi na onog stolara”. A ona }e: „Ne li~i, stolar je bio bez kape, a ovaj ima kapu....” On je bio toliko zablesavqen da je i to prihvatio - pri~a nasmejani Fogel. Posle mesec dana je si{ao dole i bio predstavqen kao sluga. Jedno ve~e Nemci su se me|usobno raspravqali, pa ka`e jedan, koga su ina~e zvali „komunista” – da ne}e mo}i stalno da se narod dr`i pod okupacijom. A komandant ka`e: „Mi imamo snagu da to dr`imo, mi smo najja~a rasa, nema izgleda da se oni oslobode„. Ovaj bio uporan, pa ka`e: „Neka to traje i sto godina, oni }e se opet osloboditi”, a ovaj ni pet, ni {est: „Ne}u biti `iv, ba{ me briga {ta }e biti”.

- I tu rasprava krene o „ibermen{u„, nad~oveku. I pita mene jedan {ta ja velim. „Ni{ta, o tome je pisao Ni~e...” A nekoliko dana pre toga ispostavilo se da je komandant pisao sestri da je u toj gra|anskoj porodici video klavir i radio. Ona se zaprepastila – kako je mogu}e da ti divqaci s Balkana znaju {ta su radio i klavir? Martina je bila stra{no uvre|ena, bila je veliki patriota. Kad se dogodilo to sa „ibermen{om”, pita Nemac Martinu: “Otkud sluga zna za Ni~ea”? A ona wemu „Eh, pa kod nas ne mo`e svako da bude sluga, mora fakultet da zavr{i prvo”. To je bila wena osveta. Nemci su jedanput pomislili da je gore ne{to sumwivo, a to smo mi bili krivi. Dobili smo neke orahe i razbijali ih tegom za ve`bawe o dimwak. Dole zve~i, a Martina nas psuje kroz {pajz. Komandant je zgrabio pi{toq, a Martina ga jeuveravala da su na tavanu ma~ke. Zaqubqen ~ovek, pa je odustao. Mislim da je jedan od wih sumwao da krije ne{to, onaj „komunista” koji je posle rata pisao Martini. Osim tavanskog `ivota, Danilo Fogel krio se i u nekoj nedovr{enoj ku}i, zatim u Ribarskoj ulici, opet

Miroslav Bonyi}

na tavanu nekoliko dana. Tada mu je doma}in doneo cigarete, ali on nije pu{io. Me|utim, gledaju}i kroz prozor~e Zemun, uli~na svetla no}u, wegov grad, smu~ilo mu se {to ne mo`e da iza|e na ulicu i zapalio je prvu cigaretu, od muke! Potom je usledio `ivot s dva studenta, Perom i Brankom, kod sviwske pijace, gde je bio predstavqen kao izbeglica iz Maradika. - Martina je morala da ode u partizane. Komandant je insistirao da ode s wim u Nema~ku, ona nije znala {ta vi{e da mu ka`e, pa mu je rekla da je jevrejskog porekla, samo da ga se otarasi. On ka`e „neka, samo ti pristani„. Ova pravednica me|u narodima je pre`ivela rat i do`ivela duboku starost. Fogel je posle boravka na tavanu Levecove oti{ao u partizane. Ranije nije mogao, zbog ofanzive na Fru{ku goru. „Moglo se pored usta{a iza}i, ali je bilo rizi~no. Zemun je 1941. bio pod upravom folksdoj~era i krajem ’41. su usta{e preuzele vlast, a tu se motao gestapo, `andarmerija, crnoko{uqa{i, folksdoj~eri, specijalna policija i usta{e. Iza{li su najesen, rano izjutra, kada radnici idu na posao. „^iko, ho}e{ me povesti”, je bila lozinka za prevoz autom. Usta{e nisu obra}ale pa`wu na wih od silnih radnika. Sporednim putevima oti{li su u Batajnicu, a posle po raznim sremskim selima dok u januaru nisu zavr{ili u Bosni, gde im je komandovao Marko Peri~in Kamewar, narodni heroj. Benko je odustao od te ideje i vratio se u Beograd, jer se pla{io da ga ne uhvate. Zanimqivo, bra}a su i daqe `iva: Benko u Mariboru, a Josip u Novom Sadu. - Na prole}e sam dobio pegavi tifus i bio u komi 21 dan. Posle sam vra}en i Srem i tu sam radio na terenu, u sreskom komitetu. Hteo sam da se vratim u jedinicu ali nisam bio sposoban za pe{a~ewe prise}a se Fogel, s kojim ne mo`emo a da ne razgovaramo o fa{izmu u Srbiji danas. - @ao mi je {to nema pravog reagovawa na te pojave, da se zna vi{e o srpskom fa{izmu. Ce-

la stvar je zamagqena, kao da se izbegava antifa{isti~ka borba, samo za proslave ili posete stranih dr`avnika. Srame`qivo to rade, kao da je sramota biti antifa{ista. U takvoj dru{tvenoj klimi nije ni ~udo {to se javqaju mladi s idejama fa{izma. Poreme}en je ~itav niz

„Pravednika”. - Moj otac je bio slu`benik u op{tini, imao je ~este kontakte sa Daj~om i bili su prisni. Kada su Nemci naredili da Jevreji nose `ute trake s Davidovom zvezdom, zapamtio sam to na ulicama Aleksandrovca, oduzeto im je i oru`je. Moj otac je vratio pi{toq

Ladislav Daj~ i wegova `ena Julija

vrednosti. Kako je mogu}e da se ~etnici izjedna~avaju sa partizanima? Ako je to mogu}e, onda je sva{ta mogu}e. To me je povredilo, ne mirim se s tim, ali je ~ovek nemo}an, {ta da uradi. Ni poslanici koji su bili protiv nisu ni{ta uradili - rezimira Fogel. Na{ sagovornik umalo nije oti{ao u Izrael. U ratu su mu stradali otac, mati i dva brata – preko 20 ~lanova {ire porodice. Ostao je sam, dok nije upoznao svoju sada{wu `enu Zoru, devoja~ko Raki}, i zaqubio se. Pri~a o ratnim stradawima i patwi, dakle, ima i drugu stranu – onu herojsku, humanu. Borivoje i Grozdana Bonxi} jedni su od 128 srpskih pravednika me|u narodima, a wihov sin Miroslav ispri~ao nam je da je pred rat, 1939, u Aleksandrovac do{ao bra~ni par Daj~, Julija i Ladislav. Bili su mladi lekari, zaposleni u zdravstvenoj zadruzi, prijatni i lepo primqeni. Julijin otac Karlo, industrijalac iz Zagreba, ose}aju}i probleme koje donosi usta{ki pokret, preselio se u Aleksandrovac i umro tri dana pred izbijawe rata. Imali su veliku porodicu u Vojvodini, gotovo celu pobijenu u holokaustu, {to je naizgled sre}nu pri~u dovelo do tragi~nog kraja. - Uprkos drakonskim pretwama, Srbi su pomogli nedu`nim qudima - kazuje nam Miroslav Bonxi}, koji je u ime roditeqa primio medaqu

Ladislavu Daj~u, no}u, zakucav{i mu konspirativno kroz prozor. „Boro ~ekaj, ja sam to predao„, re~e lekar. “Slu{aj doktore, uzmi, treba}e ti”, nije pristajao otac, dodav{i: “Zapamti, ako te neko ugrozi, ima{ pravo da brani{ `ivot!” U to vreme, major jugoslovenske kraqevske vojske Dragutin Keserovi} je na planini @eqin po~eo da okupqa qude za borbu protiv Nemaca. Formirao je Rasinski ~etni~ki odred, gde staje na ~elo kao “vojvoda kopaoni~ki”. Na Jastrebcu je okupio qude i krenuo 24. septembra 1941. na Nemce. Napad na Kru{evac je imao delimi~an uspeh, zauzet je centar grada i bio je to zna~ajan datum, iako se zavr{io neuspe{no. Dra`a Mihailovi} je okupio qude na Ravnoj gori, a Kosta Pe}anac na podru~ju Toplice, pa se Keserovi}, videv{i da Pe}anac direktno sara|uje s Nemcima, odlu~io da pri|e Dra`i. - Upravo u to vreme, dr Daj~ odlazi na @eqin, u selo Rogav~inu. Le~io je rawenike. Julija je imala problema, jer je bila okru`ena mu{kim jedinicama, te{ko je bilo skloniti se od pogleda. Kada su Bugari napadali preko Aleksandrovca, Daj~ovi su mar{irali zajedno s ~etnicima, Ladislav kao lekar u {tabu Keserovi}a. Julija je gore i zatrudnela, pa je trebalo obezbediti normalan poro|aj. Na @eqin su dolazile engleske i ameri~ke vojne misije, imao sam prilike da ih vi-

INT ERV JU: DR JOVICA TRKUQA, PROFESOR PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU

Kameleonisuna{asudbina od svojih bankovnih ra~una i partijskih kabineta i oni su po definiciji protiv novih tj. druga~ijih politi~ara i politi~kih ideja. Porazni saldo wihove vladavine je: dr`avna tragedija, razarawe sto`ernih nacionalnih institucija, pqa~ka prirodnog i dru{tvenog bogatstva, legalizacija nezakonito ste~ene imovine, izgon najsposobnijih i najobrazovanijih, zatirawe sredwe klase i drasti~no osiroma{ewe ve}ine stanovni{tva. Na taj na~in, oni su razorili bitne pretpostavke demokratske pravne dr`ave i vladavine prava, ustoli~ili samovla{}e u pravu, makijavelizam u politici i elemente diktature u vlasti.

Mladi jedina nada – Mladost Srbije najzad mora uzeti svoju sudbinu u svoje ruke. Ona ne sme dozvoliti nama, neodgovornim o~evima koji smo potro{ili wihovu budu}nost, da ih odvu~emo u bespu}e istorije i povampirenog sredweg veka. Ti novi klinci koji nisu skrojeni po modelu partijskih ketmana i briselskih birokrata EU, jedina su nada i spas ove nesre}ne zemqe; posledwa {ansa da Srbija iza|e iz mra~nog tunela i iskora~i u moderno dru{tvo pune slobode, istinske demokratije i kvalitetnijeg `ivota.

Drugi razlog je vezan za politi~ke stranke koje, na`alost nisu u stawu da iznedre nove politi~are druga~ije od ovih kvazi lidera i kvazi politi~ara. Potezi koje vuku i vlast i opozicija su pragmatskopoliti~kog karaktera, bez {ire dr`avni~ke i politi~ke strategije, sra~unati na zadr`avawe ili preuzimawe vlasti po svaku cenu.  Da li je dve decenije dovoqno vremena da se „stvore” novi politi~ari sa druga~ijim re{ewima i ponudama? – Sa ovakvom politi~kom elitom na ~elu, Srbija je posledwih decenija ratovala, smawivala se, siroma{ila do afri~kog nivoa, pro`imala se najgorom korupcijom i kriminalom i srqala u nacionalnu, ekonomsku, dru{tvenu i politi~ku katastrofu. Posle 5. oktobra 2000. godine podigla se magla koja je pokrivala ovo tragi~no stawe, ali maske politi~ara jo{ nisu pale. U mete`u na{e pogibeqi i daqe se igra novi ketman. U srpskoj tragediji koja u posledwoj deceniji ima sve odlike anti~ke tragedije – glumci umesto lica imaju maske. To su: rodoqupci (profesionalni izbaviteqi nacije i dr`ave), kvazilideri

(mali fireri nedorasli vremenu, nacionalnim ciqevima i potrebama), kameleoni (koji mewaju partije, programe i sponzore kao ko{uqe) i na kraju uboge pri{ipetqe i statisti. Budu}i da tu nisu pomogli ni ratovi, ni NATO bombe, ni dosovska

mladi qudi u ~ijoj je neokrwenoj i neokaqanoj mladosti posledwa {ansa za spas ove nesre}ne zemqe.  Za{to se srpski intelektualci ne ukqu~uju u politiku? – Odgovor na ovo pitawe nije nimalo jednostavan. Po mom sudu srpskih intelektualaca je u protekle

Mali glumci u velikim ulogama – Tragedija je Srbije {to je wena sudbina u rukama nesposobnih iz posledwih redova, ponavqa~a iz magare}ih klupa i mangupa iz na{ih redova. Velika je nevoqa srpskog naroda, s dalekose`nim tragi~nim posledicama, {to je u sudbonosnim zbivawima od pada Berlinskog zida do danas imao nesre}u da mu vo|e budu mali glumci u ozbiqnim istorijskim ulogama, bez dr`avni~ke vizije i jasne strategije. Srbi u XX veku nisu imali politi~are dorasle vremenu, nacionalnim ciqevima i potrebama. Na putu Srbije u bespu}e glavnu ulogu su imali lideri re`ima kao voza~i i lideri opozicionih stranaka kao suvoza~i. Rame uz rame sa wima bila je i danas je nadobudna, sujetna, potkupqena i medijski promovisana srpska inteligencija. demoratija i transparentnost, nadam se da }e, mo`da, pomo}i biologija – „neki novi klinci” }e kona~no ukloniti maske i male glumce u velikim rolama. Nadam se da }e na sre}u srpskog naroda umesto dosada{we generacije srpskih politi~ara do}i, i da ve} dolaze, ovakvi, novi

dve decenije bilo suvi{e u politici. Rezultati wihovog operativnopoliti~kog delovawa prvo je bila izdaja intelektualaca, a potom autokompromitacija intelektualaca u Srbiji. U dramati~nom vremenu od 1990. do danas srpski intelektualci su se kretali razli~itim pu-

tevima. Prvi put je bio put rezigniranog „bacawa pera u trwe” i dizawe ruku od intelektualnog rada i stvarawa. Na tom putu se na{la ve}ina na{ih intelektualnih poslenika zate~ena asimetrijom izme|u velikih o~ekivawa i sumorne realnosti koja je grubo razotkrila izneverene nade. Drugi put je bio put politi~kog anga`mana. Ulaze}i u politi~ku arenu oni su sagoreli kao nau~nici i istra`iva~i, a potom kompromitovali i potro{ili ionako skroman kredit inteligencije u Srbiji. Tako je formirana politikantska, vazalna inteligencija sa~iwena od brojne armije politi~kih analiti~ara, eksperata, novinara, urednika ...  Da li je postojao i tre}i put za na{u intelektualnu elitu? – Tre}im putem je i{ao mali broj na{ih intelektualaca, smatraju}i da je on jedino primeren wihovom qudskom i profesionalnom anga`manu. Re~ je o intelektualcima koji su odbili da nacionalisti~kim strastima i imbecilnim politi~kim odlukama pribave intelektualni i moralni autoritet, nisu postali promoteri mr`we i rata; nisu za ra~un svojih


dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

a svetlucavom ekranu vidi se kako ruke u hirur{kim rukavicama skidaju venu, prepari{u je i vra}aju u grudni ko{ kao bajpas. Radi se endoskopski, poput laparoskopije, iz dva reza i hop – u tunelu ispod ko`e kre}e pipava intervencija da se pomogne pacijentu ~iji je vitalni sistem u kvaru. Zatim, zamena kompletne aorte u slu~aju cepawa i raslojavawa najve}eg krvnog suda u telu! Tako je operisao mladi}a od 25 godina, s uro|enom manom i disekcijom aorte. Mewa se bolesna aorta novom, koju zovu i ’slonova surla’. Postavi se u dowem delu grudnog ko{a i tamo visi kao surla, da se lak{e prihvati... Onda operacije s ve{ta~kim zaliskom, koje znaju da potraju 6, 7, 8, 9, 10, a najdu`a u kojoj je radio bila je – 17 sati! Veliki krvni sudovi prave se od dakrona, ima ih i od goreteksa. Kada su krenule prve zamene aorti, skidane su s kadavera (preminulih qudi koji su zave{tali organe). Potom je Debejkiju palo na pamet da proba s ve{ta~kim materijalom. Wegov otac je bio libanskog porekla – trgovac tkaninama, pa je Debejki pitao nekog od wegovih kolega: ima li neki materijal s kojim bi mogli da se mewaju krvni sudovi, ~vrst a elasti~an? Mo`e, ka`u, ima tih novih perlona, verlona, viwona, najlona... I uzme on i sa{ije deo ve{ta~kog krvnog suda – postoji slika kako na `eninoj singerici {ije protezu kao kakve ga}e, {to je kasnije i patentirao... Tako to krene, od ideje. Parodi, pionir endovaskularne hirurgije koji je prvi uradio kompletnu zamenu velikog krvnog suda, uzeo je kredit i napravio svoju manufakturu: sam je pravio endovaskularne proteze. Proteza se doprema kroz periferne krvne sudove do bolesnog mesta, bukvalno gura kroz ruku ili nogu po vo|ici, plasti~noj sajli, i onda se ekspandira. Desi se i da pukne, da prokr-

N

Danilo Fogel

dim u Aleksandrovcu. Major Bejli, desantiran na @eqin, prilikom doskoka se jako povredio i tri meseca bio u krevetu, a le~io ga je Daj~. Radosav Bonxi}, moj stric, `iveo je u ku}i sa 36 ~lanova porodice, gde su smestili i Bejlija, in`ewera u Trep~i pre rata, naturalizovanog Engleza prezimena Beli}! Pri~a meni stric da ga je Bejli, neposredno nakon Teheranske konferencije 1943, pitao: „Ko }e u ovoj zemqi da pobedi?”. A Radosav }e: „Pa ovi na{i”, misle}i na ~etnike, a on wemu, izme|u wih dvojice, podigne englesku bluzu i poka`e petokraku sa srpom i ~eki}em. Preba~en je posle u dolinu Ibra, jer je dobio direktivu da ide kod partizana. O Bejliju vi-

Martina Levec

{e ni{ta nismo ~uli - pri~a nam istori~ar Bonxi}. Julija Daj~ je sme{tena u bogatu ku}u Predraga Zdravkovi}a i o~i{}ena od va{aka. Odmorila se, ali tu nije moga da se porodi – daleko je od grada i nema dece u ku}i. Sme{tena je posle kod Borivoja Bonxi}a, koji je bio „mozak cele operacije„. Zvali su je Radojka, nosila je seqa~ku ode}u, a problem je bilo we-

sponzora pristali da pquju po vlastitom narodu; po cenu represije, izgona, jezive marginalizacije, poni`ewa i bede – uspeli da sa~uvaju svoju autonomnu kriti~ku poziciju. Ipak, najve}e zlo nije ulazak vode}ih srpskih intelektualaca u politi~ku arenu. Najgore je to {to oni nisu uradili svoj posao, nisu uradili ono {to su po zanatu i profesiji morali da urade – da kao nau~nici, umetnici, stvaraoci ponude stru~ne i kompetentne odgovore na izazove vremena. Naprotiv, oni su pokazali

no bledo lice, zbog stalnog boravka u zatvorenom prostoru. U ku}i Bonxi}a je sa~ekala odluku gde }e se poroditi. - Trebala nam je ku}a s malom decom i wihovim pla~em. Nas je bilo preko 30, ali niko ispod {est godina. Nikakav kontakt nismo imali s wom, nismo smeli zbog konspiracije! Odatle je oti{la u ku}u u Vlatkovac kod Slobodana Kne`evi}a, obrazovanog seqaka. Tu je bilo nekoliko dece i tamo se porodila. Deca su morala plakati u duetu, jer ako bi selo ~ulo, vest bi se mogla pro{iriti. Selila se ~esto, uvek u ku}u s malom decom, i te{ko je bilo na}i poverqivog ~oveka spremnog da sebe i porodicu stavi na te{ku kocku - prise}a se Miroslav Bonxi}. Do oktobra 1944. Daj~ovi su `iveli tamo, na mestu gde je ~etni~ki pokret bio formiran i rasformiran. ^uvalo ih je 50 porodica u malom Aleksandrovcu, gde je i 219 Slovenaca bilo skloweno. U Kru{evcu je major Keserovi} do~ekao mar{ala Miqajeva, komandanta ruskih snaga koje su preko Morave i Jasike do{le do Kru{evca i krenule prema Kraqevu. Partizani su stigli sat - dva kasnije, do{lo je do sukoba, i tu je ~etni~ki pokret pukao i po~eo da se povla~i prema Bosni. Tu su se najverovatnije Daj~ovi prvo obreli, a zatim i ostali s partizanima. Ladislav Daj~ je kraj rata do~ekao u pan~eva~koj bolnici, a Julija je postavqena za direktorku stacionara za `ensku ratnu siro~ad u Kikindi. Do 1951. je bila tamo, da bi nakon toga oti{la sa sinom Mi{kom, prekr{tenim u Ilan, u Izrael. Umrla je pred kraj devedesetih godina pro{log veka. Wen suprug, me|utim, nije mogao da podnese smrt skoro kompletne porodice Daj~ u Vojvodini. Te`ak du{evni udarac bio je prejak za lekara koji je sebi okon~ao `ivot morfijumom, u bolnici u kojoj je radio. n Igor Mihaqevi}

da su nedorasli vremenu, nacionalnim ciqevima i potrebama. Primer za to je Memorandum SANU iz novembra 1986. godine, koji je imao pretenzije da bude „srpski nacionalni program”, a koji je posle 25 godina jo{ nedovr{en tekst. Za{to? Ako su ikada u tegobnoj povesti Srbije srpski intelektualci morali da ponude odgovore na srpsko nacionalno pitawe, morali su to da urade protekle dve decenije kad je Srbija do`ivqavala dr`avnu tragediju i novu Golgotu. n Qubinka Male{evi}

vari sa strane, probije zid aneurizme – ni{ta nije savr{eno, ali i to je boqe nego ~ekati kadavere kojih nema dovoqno za komercijalnu upotrebu... Proteze su skupe, jedna ko{ta od 15 do 20.000 evra, ali uskoro... Pa i kompjuteri su pre 20 godina bili luksuz,,. Ovako po prilici zvu~i sirov materijal skinut s diktafona, a govori profesor dr Pavle Kova~evi}, jedan je od vode}ih kardiovaskularnih hirurga kod nas, ~ovek sa vi{e hiqada komplikovanih zahvata u rukama. I pored sve rutine, sirova je i wegova borba u mesu, kostima i krvi za `ivot pacijenta. Dobro oko i sigurna ruka, godine specijalizacija i prakse, sve to se podrazumeva, kao i sati na nogama koji `ivot nekom zna~e. I jo{ uvek mu nije dosta, stalno uvodi nove metode i operativne zahvate i sawa da podigne nivo pra}ewa svetskih trendova u instituciji u kojoj provodi radni vek, kao na~elnik Odeqewa za ste~ene sr~ane mane na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Pionir je tzv. minimalno invazivne hirurgije sr~anih zalistaka i hirurgije grudne aorte: sa profesorom Kiferom iz Pariza uradio je prvu kompletnu zamenu aorte ekstraanatomskom rekonstrukcijom u ovom delu Evrope – ali i daqe ne mo`e da zamisli svoj posao bez stalnog razvoja i ~esto rizi~nih prodora u novo. - Kod nas se, ina~e, dobro radi i na{i rezultati su uporedivi s onima najboqih svetskih institucija. Problem je i daqe u sferi jo{ uvek neosvojenih tehnologija, kao {to su neke, uslovno re~eno, u

9

SUSRETI: PROFESOR Dr PAVLE KOVA^EVI], KARDIOVASKULARNI HIRURG

Dolazivreme superhirurgije svetu ve} konvencionalne tehnike, pa do onih koje su, na`alost, jo{ daleko od nas u tehnolo{kom, finansijskom i organizacionom pogledu, poput transplantacije, ugradwe ve{ta~ke leve komore ili endovaskularne hirurgije, ~ija je primena po~ela ali je jo{ uvek u po~etnom stadijumu. U ovom trenutku ga najvi{e kopka, eto, da operi{e uz pomo} robota. To je najsavremenija tehnologija, ka`e, koju mu je pokazao kolega Tomislav Mihaqevi} u Klivlendu. ^itav zahvat se odvija virtuelno, uz pomo} ru~ica. Profesor Kova~evi} je i sam to poku{ao u Americi pa u Kini, ~isto da se informi{e. Glavni pekin{ki hirurg, general Gao, kojeg je upoznao kada je bio u Klivlendu, pozvao ga je u Peking, u bolnicu Kineske oslobodila~ke armije koja je opremqena sa 55 operacionih sala, hiqadu kreveta i robotima hirurzima. – ^e{}e hirurg kontroli{e robota, ali ima i operacija u kojima robot sve obavi na osnovu zadatog programa. Kada je hirurg supervizor, koristi se telehirurgija i telemanipulacija – na jednoj strani robot radi, na primer za{iva konce, a na drugoj hirurg pote`e ru~ice poput nekog klinca na plejstej{nu, koje preko sistema portova prenosi hidraulika kao naredbe: jedna ru~ica robota dr`i kameru, druga instrumente, tre}a materijal koji se ugra|uje... a robot radi {ta mu se ka`e. Komande su no`ne i ru~ne – obja{wava Ko-

va~evi}. – Pribli`i{ kameru, zumira{, promeni{ ugao, radi{ na malom prostoru a poenta je da iz malih rezova, recimo iz ~etiri rupe na telu, mo`e{ da zameni{ ceo zalistak. Ni ne vidi se srce, nego samo dao aorte i mali deo srca. Kamera pokazuje radno poqe hirurgu u trodimenzionalnom

lita, i bila je neka vrsta ekscesa. Danas, pak, odvija se obi~nom internet koncekcijom, u realnom vremenu. Takve operacije za~eli su Amerikanci zarad misija na Mars, kada se postavilo prosto pitawe, kako operisati u kosmosu – i {ta ako tamo negde, milion kilometara od Zemqe, astronautu pukne slepo crevo? Ali za{to je uop{te bitna ta suprehirurgija budu}nosti? Pro-

vremena, nego zato {to pokazuje vrednost institucije, organizaciju i uhodan mehanizam koji stoji iza cele operacije. Tu u~estvuju imunolozi, osobqe za pripremu pacijenta, hirurzi, anesteti~ari – i po stotinu qudi u okviru jedne bolnice. I tako, sve ovo deluje pomalo kao da kosmonaut pri~a pilotu Jata kako da leti na Mesec (uostalom, zar takav {ou Ameri nisu

fesor Kova~evi} ima lakonski odgovor: ako nisi u toj pri~i tehnolo{kog napretka – nisi deo sveta. Danas u svakoj ku}i imamo kompjutere, a do pre 20 godina nije ba{ izgledalo da }e takva tehnologija preuzeti dobar deo na{e svakodnevice. Stoga predla`e da se ustanovi katedra za biomedicinski in`iwering, jer to vidi kao na{u budu}nost. Ako ve} ne mo`emo da pravimo robote, mo`da mo`emo neke sastavne delove za wih, pa }emo imati koristi od toga, dodaje. Kao nekada kada su se u Sremskoj Mitrovici pravili ventili za rols-rojsa, ili u Trsteniku hidraulika za boinga. – Danas je osnovno sa {to mawe trauma uraditi operaciju. Ranije se govorilo ’veliki rez – veliki hirurg, mali rez – mali hirurg’. Ali vi{e nije tako: mali rez je bitan jer se wime dobijaju mnogo mawe postoperativne traume i komplikacije. Boqe je za pacijenta da umesto velike za{ivene rupe u grudima ima ~etiri male – i posle pet dana od operacije mo`e da se vrati u pun pogon. Menaxeri, biznismeni, oni kojima je vreme novac, na taj na~in brzo idu ku}i i vra}aju se na posao, a ne da tri meseca ne mogu da voze kola, i da pri svakom ja~em ko~ewu mo`e da im pukne grudna kost, posle ~ega opet sledi bolna operacija u kojoj se gubi puno krvi... Tako|e, robotika ima primenu i zbog boqe vizuali-

snimili u Arizoni pa jo{ uvek tvrde da su sleteli tamo?). Ali, meditira Pavle Kova~evi}, ~ovek jednostavno mora da pomera granice, a mi to te{ko i pojedina~no, a kamo li na nivou institucija pratimo. A kontra pitawe glasi: da li time ~itave grupe bolesnika osu|ujemo na smrt? – Kada imate u`asan bol u grudnom ko{u, {ta }e vam hirurg koji ne}e da stavi svoj ugled na kocku zarad va{eg spasavawa? Tra`i}ete nekog ko }e rizikovati da bi vas operisao. A taj rizik se smawuje sa uvo|ewem novih tehnologija - uveren je Kova~evi}. Stoga nije pitawe da li, nego kako do osvajawa novih tehnologija {to pre. Ameri~ki predsednik Obama je o~ito znao kuda da se dene kada je krenuo u reformu zdravstvene za{tite – oti{ao je ba{ na Kliniku Klivlend, koja je poznata po svojoj posebnoj filozofiji u pomerawu granica. Kova~evi}ev kolega Tomislav Mihaqevi} koji je tamo pre{ao tamo s Harvarda, predo~io je prvom ~oveku SAD mogu}nosti koje razvija robotska hirurgija, ali kao samo jedan od 15 hirurga na klinici koji su svaki u svom domenu – u vrhu struke. Sve wih ustrojava menaxement koji razmi{qa strate{ki, a doktori samo rade svoj deo posla. A uprava posla pipa puls tr`i{ta – pa tako Klinika Klivlend prodaje u Abu Dabiju fran{izu od 4 milijarde dolara. Klinike su brendovi, poput Koka kole, Levisa nude svoju licencu, organizaciju posla... Samo jedna bolnica u Klivlendu ili Hjustonu ima duplo vi{e operacionih sala nego cela Srbija. U Teksa{kom medicinskom centru u Hjustonu je zaposleno 157.000 qudi, a Klinika Klivlend je najve}i poslodavac u dr`avi Ohajo sa 37.000 zaposlenih! To je prava industrija: Klivlend ima ’ekspoziture’ i u Vakuveru, na Floridi, Bliskom istoku... a po~ela je skromno – osnovala su je ~etvorica vojnih lekara posle Prvog svetskog rata. Ipak, mali broj wih razmi{qa na wihov na~in. “Mi jo{ uvek restriktivno razmi{qamo, izvozimo qude a ne pozicioniramo institucije”, konstatuje Kova~evi}. U isti mah, kardiovaskularne bolesti u svetu, a pogotovu kod nas, prvi su uzrok smrtnosti populacije i u~estvuju sa vi{e od 30 odsto, daleko ispred onkolo{kih ili nekih drugih bolesti. Na{i bolesnici su i procentualno mnogo mla|i nego oni u Zapadnoj Evropi ili Americi, u proseku za deset ili vi{e godina. Prose~no se godi{we u Srbiji uradi oko 4.000 operacija, ali su potrebe mnogo ve}e. Kako ih pokriti bez primene novih tehnologija? n Reqa Kne`evi}

Zarada i u{teda Hirurg u Klivlendu uop{te ne radi celu operaciju – wegovo vreme je skupo – nego asistenti, ~ak i sestre obu~ene da “otvaraju i zatvaraju” bolesnike, obja{wava Kova~evi}. Po{to obavi kqu~ni deo operacije, hirurg ide u svoju kancelariju, uzima telefon i diktira operativni nalaz. “Pitao sam kolegu, dobro Tomislave, kome to diktira{, sekretarici? Ne, to ide u Atlantu. Pa dobro, {ta se de{ava u Atlanti? Oni to prosle|uju, ka`e. Gde? Pa u Indiju. Otkud to, pitam. E tamo su kancelarije sa stotinama daktilografa koji kucaju. Nekoliko lekara prekontroli{e grube gre{ke u medicinskim izrazima, i onda se sve vrati internetom nazad. Hirurg pogleda da li je sve napisano kako treba, zatra`i neku korekciju i – nalaz je gotov”. Obja{wewe je prosto: uprava je izra~unala da takva stranica izve{taja ko{ta 30 centi, a kada bi zaposlili svoje daktilografe, ko{tala bi ih – 50. I to je jo{ jedan dokaz globalne povezanosti, a nama nikako nije jasno kako da igramo u tom svetu. kristalu, i on sve vidi u 3D tehnici. Instrumenti su veli~ine posla santimetra - santimetar i veoma pokretqivi. A dr Kova~evi} je o tome slu{ao jo{ 1997. godine u Bejrutu u Libanu, od ~uvenog hirurga profesora Karpentijea, koji je najavio tu vrstu operacija, i pomislio je: “Pri~a bezveze, nema velike hirurgije bez ’o~nih proteza’”. Ali, ve} posle desetak godina ujeo se za jezik – jer je ta “bezvezna pri~a” evo postala rutina. Prva interkontinentalna operacija ura|ena je pomo}u robota jo{ 1996. godine, iz ^ikaga u Strazbur preko sate-

zacije – kamere danas hirurgu mnogo boqe pribli`avaju operativno poqe od lupe s kojom se radi na klasi~an na~in. Potpuna zamena tehnologije, me|utim, veruje na{ stru~wak, jo{ uvek je daleko: roboti koji se ubacuju u praksu jo{ uvek ne mogu da preuzmu primat, pa i jedna napredna Klinika Klivlend jo{ uvek ima godi{we svega 5 do 10 posto operacija uz wihovu pomo}. Prema wegovom vi|ewu transplantacija srca je vrhunac integracije u okviru medicinske struke, ne zato {to je te{ka – najlak{e je u{iti srce i to traje sat


31.decembar2011-2.januar2012.

danu kada je Srbiji prolongirano davawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU, Hrvatska je potpisala pretpristupni ugovor i na{e }e zapadne kom{ije referendum o ulasku u evropsku zajednicu naroda odr`ati 22. januara. U ekskluzivnom intervjuu za novogodi{we izdawe „Dnevnika”, hrvatski predsednik dr Ivo Josipovi} je ponovio da }e wegova zemqa nedvosmisleno podr`ati svoje susede na wihovom putu u EU, uz opasku da „zemqe koje ostaju izvan integracija nemaju dobru perspektivu”. – Hrvatskoj je izuzetno i vrlo iskreno stalo da Srbija bude stabilna, da se razvija, i da {to pre postane integralni deo institucija Evropske unije – poru~io je dr Josipovi}. l Ukojojjemerirealnabojazan da bi zaustavqawe Srbije na putu evrointegracija ili wenoodustajaweod~lanstvau EU ozbiqno ugrozilo stabilnostregiona? – Pre svega, {to se politike EU ti~e, nema govora o zaustavqawu Srbije, ili bilo koje druge zemqe regiona, na putu evrointegracija. Stav Evropske unije, koji sam li~no ~uo od svih dr`avnika s kojima sam se sastao, kao i od ~elnika evropskih institucija, vrlo je jasan: politika pro{irewa je uspe{na politika. Ona se nastavqa jednakom ozbiqno{}u za sve zemqe Zapadnog Balkana, a ritam i dinamika napredovawa u najve}oj meri ipak zavise od administrativnih, bezbednosnih, privrednih i iznad svega politi~kih kapaciteta pojedinih dr`ava. Isto tako, mislim da nijedna zemqa regiona, sve i da ho}e – a to je na granici nezamislivog – ne mo`e sebi da priu{ti odustajawe od ~lanstva u EU. Pogledajte samo primer krize u Gr~koj, i zamislite {to bi se dogodilo da Gr~ka nije imala toliku i takvu podr{ku ostalih zemaqa Evropske unije. Da uop{te i ne spomiwem ogromne razvojne mogu}nosti koje je ~lanstvo u Uniji donijelo novim ~lanicama – to su vrlo merqivi pokazateqi, i nema zemqe koja nakon ulaska u ~lanstvo nije od toga profitirala. Prema tome, mislim da je bojazan koju spomiwete potpuno nerealna. A ako je bilo ko u politi~kom smislu i zloupotrebqava, to je direktno {tetno za interese Srbije, i cele regije, a posledi~no i za interese Hrvatske i EU.

U

I N T E R V J U : DrIVOJOSIPOVI],PREDSEDNIKREPUBLIKEHRVATSKE

Danas smo i boqi qudi i boqa dru{tva l Mo`eliseuovomtrenutku,kadasuzastaliiBeogradi PodgoricaiSkopqe,oSarajevu da i ne govorimo, ipak ne{to u~initi da region uhvati br`ievropskivoz? – Ne treba od svakog zastajawa praviti dramu – pogledajte samo na primeru Hrvatske, kako je izgledalo na{ proces pridru`ivawa EU. Bilo je etapa koje su i{le vrlo brzo, delova koji su i{li vrlo sporo, bio je neko vreme i zastoj – i to zbog politi~kih razlo-

hrabrosti politi~kih elita da napravi odre|ene poteze, pa i rezove, koji mogu biti vrlo bolni i politi~ki skupi. Ima, naravno, i dosta faktora koji su izvan mo}i zemaqa koje se `ele u~laniti u EU, poput krize evrozone ili pojedina~nih interesa nekih ~lanica. Me|utim, ako imate jasan ciq, ni{ta vas ne mo`e zaustaviti. Ili, da citiram ~estu repliku iz ameri~kih filmova: „Niko nam nikad nije obe}ao da }e biti lako“. Nije lako. Te{ko je. Ali je

Pitaweidentitetajetemeqno qudskopravo l Iako su na~iweni pozitivni pomaci u vezi sa Sporazumom Srbije i Hrvatske o me|usobnoj za{titi mawina, vojvo|anskiHrvaticenedaimadostaprostorazapoboq{awewihovogstatusa.Uzto,HrvatiuVojvodinio~ekujuikonkretniji odnosmaticekadajere~otzv.buweva~kompitawu.Ho}elise inakojina~inzvani~niZagrebanga`ovatipotompitawu? – Mi smo zadovoqni napretkom koji je ostvaren u obostranoj za{titi na{ih mawina. Predsednik Tadi} i ja svaki svoj susret iskoristimo i da se obratimo pripadnicima bilo srpske mawine u Hrvatskoj, bilo hrvatske u Srbiji jer je to iznimno va`no, i za wihov ose}aj sigurnosti i prihva}awa, i za promociju prava mawina uop{te. Prostora za poboq{awe uvek ima, mi smo intervenisali i direktno po nizu pitawa, poput pitawa uxbenika za decu koja poha|aju hrvatsku nastavu, ali tih teku}ih stvari ima dosta. [to se ti~e buweva~kog pitawa, nije Zagreb pozvan da bilo kome odre|uje kako }e se ose}ati ili izja{wavati. Pitawe identiteta li~no je pitawe i temeqno qudsko pravo. Me|utim, `elimo se aktivnije ukqu~iti u kontakt me|u zajednicama, da poku{amo stvoriti neku pozitivnu komunikaciju, pa se mo`da na kraju ispostavi da razlike i nisu tako velike, ako ih uop{te i ima. Upravo bi i hrvatska zajednica u Srbiji trebala nastojati da deluje integrativno, da otvori komunikaciju s onima koji se ose}aju Buwevcima, a ne da ih tera od sebe. ga. Pregovarawe o ~lanstvu u Evropskoj uniji se, zapravo, pogre{no naziva pregovarawem: to je prilago|avawe standardima i pravilima EU. O tim standardima i pravilima nema pregovora – vrlo jednostavno, ne u~lawuje se Evropska unija u zemqe Zapadnog Balkana, nego obrnuto. Brzina, u najve}em delu, zavisi od zemaqa koje se `ele u~laniti, zavisi od

Svetska agenda

WORLD AGENDA JANUARY: JANUA po~iwe ChinaÕs year godina of JANUAR: kineska zmaja, za koju se veruje da donosi izobithe dragon begins, believed to bring qe, napredak i dobru sre}u onima koji abundance, prosperity and good su ro|enitothose u tom born znakuunder its sign fortune Azerbaijan, Azerbejyan, Pakistan, Morocco, Maroko, GvateGuatemala takemesta up their mala i Togoand }e Togo zauzeti kaoseats nestalne ~lanice u Savetu bezbednosti as non-permanent members of the UN FEBRUARY: FEBRUA aktivisti Arts activities inu50 FEBRUAR: umetnosti 50 zemaqa obele`i}e 200. godi{wicu countries mark the bicentenary of ro|ewa romansijera ^arlsa Dikensa Victorian novelist Charles Dickens

2 0 1 2 MAY: MAJ: M potpuno pomra~ewe Sunca, koje }e mo}i da se vidi iz Kine, An annular Japana, SAD i is Kanade, na potesu solar eclipse unutar zami{qene linije izme|u visible from China, Gvayua,the Tokija i Albukerkija Japan, U.S. and Canada, with Guangzhou, Tokyo and Albuquerque the central path

kraqica Elizabet Elizabeta Queen Elizabeth IIII slavi svoj dijamantski celebrates her jubilej – jubilee 60 godina na diamond britanskom prestolu Ð 60 years on the British throne MART: ruski premijer MARCH: RussiaÕs MART: Vladimir Putin ponovo }e Prime Minister Vladimir poku{ati {ef Putin bidsda topostane win re-election dr`a ve i da zameni dr`ave as president after agreeing Dmitrija Medvedeva to switch roles with incumbent tom polo`aju polo`a ju na tom Dmitry Medvedev

mogu}e, i sasvim je realno – Hrvatska je najboqi primer za to. l Jednom ste izjavili da predrasude ko~e politiku da odlu~no krene napred. Ipak, u Srbiji je sve prisutniji strah da}eHrvatska,kadau|euEU,poku{atidaiskoristitupoziciju kako bi u svoju korist re{ila sve sporove sa Beogradom, po~evodgranicenaDunavu? AUGUST: NASAÕs $2.5 billion AVGUST: AVGUS T: NASA-ina Nau~na laborattorija orija Mars, vredna 2,5 milijarde Mars Science Laboratory , a robotic novembru dolara, lansirana u nov embru 2011, rover launched in November 2011, is prista}e istdue to landnaonCrvenu the redplanetu planet da to bi learn prijem~iva ra`ila da li je prijem~iv a za `ivot SEPTEMBER: krajwi The deadline for SEPTEMBAR: rok za SAD da povuku Avganispov the U.S.uku to 33.000 removevojnika 33,000 iz troops from tana i tako smawe wihov broj to Afghanistan, reducing numbers na 68.000 68,000 from 101,000 in June 2011

OCTOBER: OKTOBAR: OK kineska Komunisti~ka parChinaÕs Communist tija se priprema zafor najve}u Party gears up the smenu u posledwih deset most sweeping change of godina, jer }e potpredsednik Yivice-president \inping preuzeti od Hju as Xi Jinping \intaoa mesto generalnog takes over from Hu Jintao sekretara partijegeneral sekret as the partyÕs i {efa dr`a dr`ave and state secretary president

JUNE: Egypt}eelects dobitiits JUN: Egipat novogpresident predsednika nakon the new following svrgavawa2011 s vlasti Hosnija February revolution Mubaraka februaru 2011. that oustedu Hosni Mubarak

APRIL: krstarewe A 12-night APRIL: koje }e re-enacts predstaviti cruise „Tita nikovu” plo„Titanikovu” TitanicÕs fateful vidbu, u sklopu voyage sve to mark obele`avawa the centenary stogoof di{wice najve}eg the worldÕs most brodoloma u istoriji famous marine disaster

u Francuskoj }e biti zavrFranceÕs close trka {ena predsedni~ka tpresidential rka izme|u race pits Socialist candidate socijalisti~kog kandidat kandidata a against Fransoa Holanda i aktuelnog incumbent Nicolas Sarkozy dr`ave {efa dr`a ve Nikole Sarkozija

dnevnik

c m y

10

Poland and Ukraine}e biti Poqska i Ukrajina biti doma}ini Evropskog host the Euro 2012 prvenstva u fudbalutournament football JULY: London JUL: biti JUL JU L: London }ebecomes bit prvi grad ucity kometo}e se the the first host po tre}i put Olympics three times, odr`ati having done so in Olimpijske igre 1908 and 1948. toga 1908. (pre toga The 14th i 1948). Paralympic avgustu U avgustu Games slede 14.in follow paraolimpijske August, igre, koje }e featuring ukqu~it i ukqu~iti 20 sportova sports 20

NOVEMBER: u SAD The U.S. holdsvaju its odr`avaju NOVEMBAR: se odr`a 57. predsedni~ki izbori, na kojima }e Barak ObamaObama poku{ati da osvoji with Barack bidding sa jo{ drugi u trci trci to winmandat a second and final uvek nepoznatim term as presidentizaziva~em against iz as reda an yetrepublikanaca unconfirmed Republican challenger Formula 1 racing trke Formule 1 vra}aju se utoSAD petoreturns the posle U.S. after Former Mexico State biv{i meksi~ki pauze, i to swith agodi{we five-year absence governor dr`avni Enrique guverner Pe–a Enrike nagradom Ostina Grand Prix in Austin, Texas Pewa offers Nijeto najve}a je hope aVelikom Nieto the best nadaMexicoÕs centristi~ke centristi~ke PRI to DECEMBER: Ju`noafri~ka South AfricaÕs for centrist DECEMBAR: stranke PRI da }e postati postat i vladaju}a ANC izabra}e kanwin the presidency it held ruling ANC partija party chooses a candidate dr`ave noviover {ef70 dr`a ve until 2000 for didata didat a za predsedni~ke izbore 2014. for years the 2014 presidential election Research: Kate Edgley Pictures: Getty Images, Associated Press

– Nema nikakvog razloga za takav strah. Prvo, Hrvatska je politi~ki sazrela, sama je iskusila {to zna~i kada te sused blokira, i u Hrvatskoj danas nema nikog od ozbiqnijih politi~ara koji bi se u odnosu sa susedstvom koristio metodama saplitawa nogu, ucenama i blokirawem. Ne znam da li ste primetili, ali Hrvatski sabor je na svojoj posledwoj sednici, i to po predlogu HDZ-a, doneo Deklaracijuopromicawuevropskih vrijednostiuJugoisto~nojEvropi u kojoj se jasno ka`e: „^vrsto je stajali{te Republike Hrvatske da otvorena pitawa izme|u dr`ava, koja su bilateralnog karaktera, kao {to su, na primer, grani~na pitawa, ne smeju ko~iti pristupawe dr`ava kandidata u Evropsku uniju, od po~etka procesa do stupawa na snagu Ugovora o pristupawu“. l U na~elu ste se saglasili sa ocenom novog hrvatskog {efa diplomatije Vesne Pusi} da bi povla~ewe me|usobnihtu`bizagenocid biloobostranokorisno.Postoji li ipak bojazan da bi takavkorak„otvoriobok”za napad nacionalista, ili politika koja pledira da bude dr`avni~ka ne treba da se obazirenateisli~nevrste pritisaka? – Iskreno: izbor izme|u nacionalnog interesa i straha od nacionalista nije uop{te izbor. Ja sam predsednik Republike Hrvatske i moj je osnovni posao u~initi sve kako bih za{titio i promovisao vitalne interese moje zemqe. A re{avawe sporova iz pro{losti takav je interes. Ako kroz pregovore tu`be u~inimo bespredmetnima, ako re{imo probleme koji nas optere}uju, nema potrebe nastavqati spor. Me|utim, ako ne na|emo re{ewe, odgovor je sasvim druk~iji. l Uvekste~vrstostajalina stanovni{tu da je „istinska oskva 2010, Prvomajska parada: Crvenim trgom `ena gura u invalidskim kolicima baku koja s osmehom klima glavom i gleda okolo u to {arenilo zastava, tezgi, radno i sve~ano odevenih qudi. ^uje se internacionala i druge mar{evske, sindikalne pesme, a u masi oko we, rabo}i klas se sjatio. Skromno obu~eni komunisti~ki lider Zjuganov, grmi s bine protiv tajkuna i vlasti, a tu su, bogami, i drugovi Lewin i Staqin s kojima se starica slika, i vi{e za sebe mrmqa: „He, he, va{ar“... Ovako izgleda jedna sekvenca dugometra`nog dokumentarnog filma „Jedna `ena - jedan vek” scenariste i rediteqa @elimira @ilnika, koji publika u Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu, Motovunu, Wujorku i {irom sveta po pravilu isprati velikim aplauzom, pre svega zbog neverovetne junakiwe filma, stogodi{we Dragice Srzenti}. Tokom projekcije s ushi}ewem odahne kad vidi da vreme{na `ena, zastane s pri~om i zapali po koju cigaretu. A kroz tu wenu `ivotnu pri~u ocrtava se ~itav 20. vek, kao i nepobedivi duh osobe koja je do`ivela {to{ta – i eto, iza{la kao pobednik. Dugove~na `ena `ive i brze pameti, izuzetne memorije i razoru`avaju}eg osmeha, koja }e 19. novembra 2012. napuniti sto godina, pre 64 godine na tom istom mestu podno zidina Kremqa, bila je u vrtlogu svetske istorije: 1948. kao kurirka nosila je Titov odgovor Staqinu. Nije znala ni{ta o sadr`aju pisma, zbog kojeg su ona i wen mu` Vojo Srzenti} kasnije, te{ko ispa{tali. – On nije trebalo da ide u zatvor, bio je ~ist ~ovek, mawe je kritikovao nego ja. U prvom pismu koje sam nosila u Moskvu 1948. godine su, navodno, kritikovali mog mu`a da nije dao Lavrentijevu, ruskom ambasadoru u Beogradu,

M

sloboda odre|ena merom slobodeonihskojima`ivimo”,te datopodjednakovrediizapojedince,izaetni~kegrupe.Srbi u Hrvatskoj su unazad godinama bili u HDZ-ovoj vlasti, ali je ipak ostalo otvoreno mno{tvotema.Kolikojereal-

ih u velikom delu i izvr{ava. Sigurno je da ima i problema, da se na nekim lokalnim nivoima stvaraju i prepreke, ali posao dr`ave je da to re{i. l Veoma ste negativno ocenili Zakon o ni{tetnosti... O~ekujete li da }e ga novi sa-

Radoznaosam l Svese~e~{}ecitirajuizjavekojeosvanunaVa{em„Fejsbuk”profilu.Zna~ilitodaseinaovimprostorimakona~nomewaodnospoliti~arapremagra|animaida,upravoposredstvomdru{tvenihmre`a,prestajudabudu„nedodirqivi”zakritike,predloge,sugestije,aliizavisniodtradicionalnihmedija? – Meni je direktna komunikacija s gra|anima dragocena, a „Fejsbuk” i nove tehnologije otvorile su ogromne mogu}nosti za taj direktan kontakt. Uostalom, na mesto predsednika dr`ave izabrali su me konkretni qudi, ja sam im odgovoran, i pona{am se u skladu s tim. Razli~ita razmi{qawa vam mogu samo pomo}i, da mo`da doznate ne{to {to niste znali, da o nekoj stvari razmislite i na drugi na~in. Ja sam radoznao, po{tujem razli~ita razmi{qawa i `elim ~uti {to vi{e stavova. To mi je samo od koristi. no o~ekivati da sada, kada formalnone}ebitideoMilanovi}evogkabineta,nekapitawaipakbudure{ena? – U Hrvatskoj politici vi{e, osim mo`da u redovima krajwe desnice koja je objektivno vrlo mala, ne postoji nikakav problem u odnosu prema mawinama, naprotiv. Iako, po svemu sude}i, srpska mawinska stranka ne}e biti deo vlade, podr`a}e novu vladu. I ~iwenica da SDSS ne}e biti u vladi ni na koji na~in ne}e ugroziti re{avawe preostalih pitawa koja su bitna za srpsku zajednicu u Hrvatskoj. U SDP-u, na primer, deluje niz vrlo istaknutih politi~ara koji su etni~ki Srbi. Iz rezultata izbora razumno je pretpostaviti da je ~ak i vi{e Srba glasalo za SDP i wegovu koaliciju nego za SDSS. Ali ni to nije bitno – bitno je da je Hrvatska demokratska zemqa koja zna svoje obaveze prema pripadnicima mawina, i koja

zivSaborapovu}i,aliidali }ete insistirati na tome da {to pre dva dr`avna tu`ila{tva sednu i pro~e{qaju sve optu`nice,kakobisekona~no otklonila svaka mogu}nost za daqe sporove po pitawu procesuirawaratnihzlo~ina? – Predsednik nove vlade Zoran Milanovi} jasno je izrekao svoj stav o „korisnosti“ ovog zakona, i ja sam siguran da }e novi saziv Sabora imati druga~iji, racionalniji i mawe demago{ki stav u odnosu na ovaj problem. Ono {to je nu`no jeste da se napravi precizan, transparentan i ~vrst dogovor koji osigurava da se qudi koji su po~inili zlo~in primereno kazne, ali da raznorazne „optu`nice“, pisane u opskurna vremena i od opskurnih institucija, ne budu zloupotrebqavawe za politi~ke igre. Li~no mislim da svaka dr`ava treba da preuzme obvezu procesuirawa svojih gra|ana za koje po-

S U S R E T I : DRAGICASRZENTI],

Sve ih svojom informacije koje je ovaj tra`io. A on mi je rekao da ga je ovaj pitao o problemu koji nije bio u wegovom sektoru. Potom su na{i rekli da su ga napali zbog Staqinovog pisma kada je vra}en odgovor na Titovo pismo, da bi ga pokrili, za{titili. Me|utim, to nije ta~no – pri~a Dragica za „Dnevnik“. – Ja sam vi{e kritikovala nego on. Govorila sam „za{to mi imamo posebno snabdevawe dok se drugi qudi po menzama vrlo slabo hrane?“ Dajte da se nekako raspodeli da svi jednako dobiju. A to je bilo odmah posle rata, 1945, 1946, i odmah su osnivani posebni magacini za snabdevawe rukovodilaca. Nije bilo preporu~qivo da se neko nad tim moralno i politi~ki zgra`ava, pa i u samim redovima komunista i revolucionara. ^ak da to rade i oni s partizan-

skom spomenicom. Revolucija je, zato, odlu~ila da po~ne da jede svoju decu, onu koja su ispoqavala kriti~ko mi{qewe. – To je bila prva moja gre{ka. Potom je kod nas u Beograd do{ao jedan Ulciwanin iz skromne porodice kumova mog svekra. On je zatra`io da mu pomognem i da ga oslobode slu`ewa vojnog roka jer `eli da u~i... Zaposlila sam ga kao kurira u Ministarstvu (spoqnih poslova). Ja sam mislila da to nije ni{ta stra{no, ali to mi je pripisano kao velika gre{ka. Ubrzo je doneta Rezolucija Informbiroa. Nije se slagala s tim tvrdim stavom Moskve, ali ni s tim da su Rusi neprijateqi. „Oni su nam pomogli u osloba|awu, kosti su ovde ostavili“, ka`e. „Ceo `ivot su nas u~ili da su nam Rusi prijateqi, suprotno nisam mogla da prihvatim“.


dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

11

POZAJMQENIINTERVJU: BORISAKUWIN,RUSKIPISAC

Nismomaladeca, aliho}elitoPutin primetiti? E

stoji osnovana sumwa da su po~inili ratni zlo~in. Ina~e, nezavisno od toga ho}e li nova vlada ukinuti taj zakon, nameravam tra`iti na Ustavnom sudu ispitivawe wegove ustavnosti.  Sredwo{kolciuNema~koj i Francuskoj imaju isti uxbenikistorijeitakodaseobrazuju u tradiciji “isprepletenihistorija”.DalijetozaSrbijuiHrvatskunedosti`nabudu}nost? – Treba u~iti od drugih, ali nije nu`no da se re{ewa mogu naprosto kopirati. Novo vreme donosi nova re{ewa. Pomirewe podrazumeva i suo~avawe s istinom, s razumevawem ~iwenica o tome kakvi su zlo~ini po~iweni navodno „u ime naroda“. Svaki zlo~in ima ime i prezime, i {to vi{e imena i prezimena budemo znali, a zlo~inaca kaznili, to }emo biti bli`e razumevawu zajedni~ke pro{losti. To da }emo imati razli~ite emotivne reakcije, to je sasvim sigurno, i na kraju krajeva normalno. Tragedija Vukovara je mene, kao ~oveka, kao Hrvata i kao gra|anina Hrvatske, zauvek promenila. Kao i tragedija Srebrenice. Kao i tragedija kolona izbeglica s plasti~nim vre}icama u rukama. I siguran sam da u Srbiji `ive milioni qudi koji ose}aju to isto. Kao politi~ar, ra~unam na te qude, ra~unam na na{u kolektivnu pamet, sposobnost da priznamo gre{ke i snagu da nastavimo daqe.

 Da li se sla`ete sa Stjepanom Mesi}em da „Srbija ne mora priznati Kosovo, ali da moradopustitidaregijakomunicira i funkcioni{e”? Koje bi, po Vama, bilo najboqe re{ewe za izlazak iz aktuelne pozicijekojao~iglednoproizvodi frustracije samo jedne strane–srpske? – Pitawe najboqeg re{ewa nije pitawe za mene, to je stvar koja se mora re{avati pre svega me|u stranama u sporu. Ono {to je bitno jeste da se izna|e re{ewe kako regija, i odnosi u regiji, ne bi bili talac nekog bilateralnog odnosa. Hrvatska je priznala Kosovo, i mi se u skladu s tim i pona{amo. Va`no je, i za Srbiju i za Kosovo, da koriste regionalni potencijal, da koriste solidarnost i politi~ku i tehni~ku pomo} koju mo`emo dati, da defini{emo zajedni~ke interese, i da se za wih borimo. Vremena su vrlo ozbiqna, posebno u ekonomiji – i niko sebi vi{e ne mo`e priu{titi ni sebi~nost ni zatvarawe. Treba donositi racionalne odluke, koje mo`da kratkoro~no i mogu boleti, ali su dugoro~no u interesu gra|ana na{ih dr`ava. A u wihovom je interesu zaista jeste da sve zemqe regije komuniciraju i funkcioni{u.  Ostala je upam}ena Va{a izjava da „ne pretendujete nikomeuregijisolitipamet,nitipopovati,alidanameravate promovisati vrednosti za

koje se zala`ete”. Da li ste u osnovi zadovoqni dosada{wimfeed-backomlideraregionai{tabitomoglojo{i}i naboqekadasuupitawuodnosinaovimprostorima? – Imam izuzetno dobre osobne odnose sa svim predsednicima u regiji, mi smo ~esto u direktnom kontaktu, i razgovaramo vrlo otvoreno i vrlo iskreno i o najte`im stvarima. Verovatno su na{i odnosi po kvalitetu i iskrenosti dosta iznad op{te percepcije o odnosima me|u zemqama u regiji, ali to tako ide – neko mora voditi. Prirodno je da to budu oni koji imaju i najve}u politi~ku odgovornost. Ima puno toga {to mo`e i mora i}i na boqe, i verujem da }e nova hrvatska vlada po~eti konkretno re{avati otvorene teme, od granica do imovinskih pitawa. Moramo kona~no re{iti sva pitawa koja su ostala kao posledica rata, pro{lo je dvadeset godina i to treba zavr{iti. Treba nam i vi{e zajedni~kih projekata, ova regija je infrastrukturno zapu{tena, to je zna~ajan potencijal za ulagawa. Moramo razvijati i vrlo konkretne ideje o zajedni~kim nastupima na tre}im tr`i{tima – ne mo`emo na{e gospodarske odnose svesti samo na razmenu dobara. I treba nam samopouzdawa, i samopo{tovawa – pre{li smo vrlo dug i te`ak put, ima jo{ zahtevnih deonica, ali danas smo sigurno i boqi qudi, i boqi politi~ari, i boqa dru{tva. Ja sam optimista. n Miroslav Staji}

j, ne}e to mo}i tako ako `elite da vas Putin ~uje! - uzviknuo je, vire}i ispod svojih zlatnih `i~anih nao~ara Boris Akuwin. „Weeeeeet!” zaurlala je sada gomila glasnije, mnogo glasnije nego kada je Akuwin prvi put upitao: „@elite li da Putin ponovno postane predsednik Rusije?” Najpopularniji ruski savremeni pisac, Boris Akuwin je oduvek bio i veoma anga`ovan intelektualac, te se sada pojavquje i u ulozi jednog od predvodnika masovne pobune gra|ana protiv Putinove vlasti: – Verujem da rusko dru{tvo prolazi kroz prirodna razdobqa rasta – izjavio je Akuwin za „Globus”. – Svaka dr`ava prolazi kroz odre|eno razdobqe vlastitog od-

Medvedev odstupe svlasti? –Rusiji je potrebno ne{to vrlo jednostavno: demokratija koja normalno funkcioni{e. Sigurni smo da }e do toga do}i, ali kojom brzinom i uz koliko problema, to uglavnom zavisi od onoga {ta }e Putin da uradi. Ako bude svojeglav i nerazuman – onda se miran proces mo`e pretvoriti u revoluciju. Imamo dovoqan broj usijanih glava i budala na obe strane.

Sukobsastvarno{}u – Mislim da je ovaj dana{wi Putin u sukobu sa stvarno{}u, odnosno da uop{te ne shvata {ta se doga|a – ocewuje ~uveni ruski pisac. – Predugo je izolovan i wegovi mu savetnici ne daju da vidi svet onakav kakav zaista jeste. Predugo je okru`en laskavcima. On se ne zna koristiti internetom i wegova slika sveta nastala je na temequ ~lanaka i dokumenata koje mu serviraju wegovi pomo}nici. Mislim da se zbog toga pona{a tako autodestruktivno. rastawa i `ivota; neke su dr`ave adolescenti, neke su ve} odrasle, neke su u sredwim godinama. Rusija je upravo polo`ila maturu i postala adolescent; mi vi{e nismo dr`ava tinejxer. Problem Putinovog re`ima jeste u tome {to nije primetio tu kqu~nu metamorfozu i nastavio da se prema narodu pona{a kao da se radi o deci. Trenutno je na{e dru{tvo zrelije od na{e vlade. Ona mora promeniti svoju politiku ili naprosto – oti}i. Naravno da me, kao pisca, ta dru{tvena i istorijska promena sna`no intrigira. @elim da uradim sve {to mogu kako bi pomogao u ovoj tranziciji, da ona pro|e mirno i bezbolno.  Kakve konkretne promene suRusijipotrebne?I{tobise tomoralodogoditidaPutini

 Reklistedemonstrantima: “Bi}etote{kagodina,alibi}e toujednoina{agodina”.Dali jeRusijanatospremna?Naime, Putin i Medvedev u`ivaju podr{ku vojske i obave{tajnih struktura.Nisuliwihdvojica jo{uvekprevi{ejakidabiste se na ulicama borili protiv wih? –Oni su bespomo}ni kada su na{e metode u pitawu. Mi smo otvoreni, transparentni, mi nismo nikakvi zaverenici i o svemu govorimo naglas, onlajn. Zato nema nikakvog smisla da prislu{kuju na{e telefone. Isto tako, nema nikakvog smisla da hapse na{e lidere jer ih mi nemamo. Ako vlast odlu~i da preduzme bilo kakve radikalne, stroge mere, to }e samo pove}ati snagu na{e opozicije. A

@ENAKOJAJEODNELATITOVODGOVORSTAQINU

jepobedila dugove~no{}u Ali, to je opet bila gre{ka – kuriri istorije „nisu tu da misle i govore nego da postupaju po nare|ewu“. U paketu s Dragicom su i Voja optu`ili da je {pijun, a u pozadini wegovog „slu~aja“ je bila sva|a ponosnog Crnogorca s Kardeqom oko pomo}i koja je vozovima i{la u Sloveniju, dok su druge republike gladovale. Protivio se i Kidri~u, odnosno wegovom sedmogodi{wem planu, „zbog koga su platile bosanske {ume, a slovena~ke nisu ni taknute”. Uhap{eni su istog dana, 31. maja 1951. godine. Dragici je odrezano 10, a Voji 15 godina. Dr`ali su je ~etiri i po godine u zatvoru u Stocu, Voja je pet i po odle`ao na Golom otoku. Mu~ili su je, ponekad i tukli. Do`ivela je veliko razo~arewe i nepravdu. Kad je iza{la iz zatvora 1955, bila je bez stana, oduzeto joj je i radno mesto i sta`, kao da nikada ni{ta nije radila. Jedino joj nisu uzeli partizansku spomenicu, sva druga odlikovawa jesu. Vojo je iza{ao 29. novembra 1956. Udba ih je stalno pratila, a biv{i drugovi su be`ali od wih, samo Svetozar Vukamnovi} Tempo, u ~ijem {tabu je bila tokom rata, nije. Kada je na Terazijama srela ^edu Minderovi}a, kwi`evnika, zbog kojeg je prodala deo svog porodi~nog nakita i dala mu da plati stan, on je izbegao susret. Tako i Vojin i Dragicin ven~ani kum Ko~a Popovi} nije imao snage da im pri|e. Jedi-

ni koji su joj u Beogradu ponudili pomo} bili su Hugo Klajn i wegova `ena Stana, advokat Miodrag Popovi} (otac Sr|e Popovi}a) i profesor Veqko Kora} i wegova supruga, roditeqi @arka Kora}a. Iza{la je s robije bolesna (stradala joj je {titna `lezda) i dok je jo{ i{~ekivala Voja trebalo je da sa operi{e. U potrazi za poslom oti{la je u Istru, odakle je rodom, iz porodice Vitolovi}, u seoce Soviwak, kod majke i brata koji je imao ~etvoro dece i hra-

borac u ratu, ima i odlikovawa“, govorio bi on. A oni bi na to rekli: „Ako je tako, neka ide da kopa“. „Pa vaqda mo`e da radi i prost administrativan posao da mo`e da `ivi“? A meni je samo rekao: „Ne sekiraj se, ne mogu mi ni{ta“... Potom je oti{la i u Zagreb kod prijateqa, dr [ilovi}a, gde su je ube|ivali da ostane. Wegova `ena, sestra ~uvenog Branka Gavele, pozvala ju je da bude kod wih... [to imaju oni, ima}e i ona. Ina~e, [i-

JedinikojisujojuBeograduponudilipomo} bilisuHugoKlajniwegova`enaStana, advokatMiodragPopovi}(otacSr|ePopovi}a) iprofesorVeqkoKora}iwegovasupruga, roditeqi@arkaKora}a nio porodicu kao {ofer u kamenolomu. Mu~ili su se pa nije htela da im bude na teretu. Srela je jednog {kolskog druga, agronoma, upravnika poqoprivredne stanice. Rekao joj je: „Dragice napi{i molbu, a ja }u da zatra`im administrativnog slu`benika za stalno“. Bila je zadovoqna i s malom platom jer joj je trebao novac da mo`e da ide u posetu Voju na Goli otok, barem jednom mese~no, i da mo`e da mu odnese ne{to hrane. – Ali oni iz Udbe u Bujama, stalno su zvali tog mog druga da me otpusti. „Qudi, pa ona je bila

lovi} koji je bio u penziji bio je ministar zdravqa, pa diplomata. Srela je i neke Golooto~ane u Zagrebu i oni joj reko{e: „Dragice idi kod Krle`e, mi tamo u Enciklopediji radimo u arhivi, pa poku{aj i ti tamo da dobije{ posao“. Stoga je oti{la je kod jednog Istranina, Mije Mirkovi}a, akademika, kojeg je znala jo{ kao |aka pazinske gimnazije u kojoj je bio i wen najstariji brat Viktor za vreme Austro-Ugarske, pa su bili prijateqi. „Mijo znam da si dobar s Krle`om, radio si ekonomski deo enciklopedije“, ka`em. A on

}e: „Ja sam se s Krle`om razi{ao zato {to je on tamo uzeo klerofa{iste“. I vi{e se nije zanimala za taj posao. Kada je Vojo do{ao s Golog otoka najpre su po{li u Ulciw, gde je imao porodi~nu ku}u. A tamo – pet porodica i meteorolo{ka stanica! Zamolila je predsednika op{tine kojeg je poznavala iz rata, da tim qudima nekako prona|e stanove, {to nije bilo ni malo lako. Kada se to sredilo do{li su praznu ku}u: sve je bilo odneto. Nisu imali ni{ta, sem Vojove invalidnine, jer bio je rawen u ratu. Ipak, posle otopqavawa odnosa izme|u Jugoslavije i Sovjetskog saveza, kada je Staqin umro (1953) i kada je 1956. Hru{~ov do{ao u Beograd, vlast je malo ubla`ila stvari. Srzenti}i su dobili penziju 1962. Odlukom Okru`nog suda u Beogradu je rehabilitovana, a stara presuda je poni{tena 26. februara 2007. godine. Revoluciju su dizali {egrti, seqaci i studentarija, a Dragica je imala sre}e da upozna intelektualce, da se dru`i s wima. Wen najstariji brat Viktor je studirao u Beogradu agronomiju i pevao u Narodnom pozori{tu, a s wim se dru`io vrlo blizak prijateq Vitolovi}a Otokar Ker{ovani, koji

je te 1930. godine kada je do{la u Beograd sa 17 godina iz internata u Zagrebu, ve} bio osu|en na 10 godina robije. Otokar ju je pose}ivao jo{ dok je bila u Zagrebu i donosio kwige o socijalizmu, pri~e Maksima Gorkog... Jo{ 1917. kada je wen brat bio mobilisan, Otokar je do{ao iz Pazina sa svojim bratom i preuzeo brigu o Vitolovi}ima, o ~etiri sestre i dva brata. – Znala sam da je levi~ar jer je bio hap{en, da se bavi politikom i da je komunista. I pomislila sam „ako je on komunista to mora da je dobra stvar“. U tim {kolama u Zagrebu bile su devojke iz bogatih porodica trgovaca i industrijalaca, pa su uzimale iz kioska da jedu, {to mi nismo mogle. Recimo, zagrizu jabuku pa je bace... Ja sam to videla kao bezobrazluk, nepravdu. Tu sam se upoznala s levi~arima za ceo `ivot. Htela sam da `ivot bude pravedan, da ne bude da neko ima sve a da drugi gladuje i borila sam se za taj ideal. Upoznala sam beogradske intelektualce, levi~are i komuniste koji su se okupqali oko „Nolita“ - Pavla Bihaqija, Velibora Gligori}a, Gustava Krkleca, Veselina Masle{u, Radovana Zogovi}a, Ko~u Racina...

{to se ti~e vojske i policije – oni su protiv Putina kao i mi ostali. Mo`da ~ak i vi{e. Ako bi generali naredili vojnicima da pucaju, sumwam da bi oni, ili policajci, tu naredbu poslu{ali.  [tao~ekujeteda}esedoga|ati idu}ih meseci, pre predsedni~kih izbora po~etkom marta?DalijePutinspreman daupotrebisilu? –Tri su mogu}a scenarija za idu}e mesece. Prvi je da }e Vlada pokrenuti neke polumere zbog kojih bi demonstranti trebalo da popuste. To bi vodilo do smawewa Putinovih ovla{}ewa i ja~awa opozicionih snaga. Drugi je scenario da }e Putin koristiti represivne mere. To bi vodilo u krvoproli}e i revoluciju. I, kona~no, tre}i je scenario da vlast shvati kako je jedini na~in da weni qudi ostanu na funkcijama taj da budu korak ispred reformskih procesa. U tom bi slu~aju vlast ~ak imala i javnu podr{ku, ali bi cena toga bili novi izbori za parlament i pravo politi~ko nadmetawe za izbore za predsedni~ku funkciju. n Bisera Fabrio U „Nolitu“ je srela i kwi`evnika Jovana Popovi}a, za koga se udala 1931. Popovi} je, zajedno sa Svetozarom Popovi}em i Vojislavom Vu~kovi}em januara 1935. pokrenuo „Nedeqne informativne novine“ iz kojih je kasnije nastao NIN. ^asopis je izlazio samo nekoliko meseci, a ure|ivan je u wihovoj ku}i... I danas su na Dragicinom sto~i}u u stanu u Ulici Narodnih heroja na Novom Beogradu – Politika i Nin. („Ali to nije vi{e ono {to je nekad bilo, kada sam 1935. sara|ivala i radila za Nin“). Od Popovi}a se kasnije razvela i udala za komunistu Voju Srzenti}a 1936. Ve} 1941. se prikqu~ila partizanima i provela ~etiri godine pod oru`jem. Dragicin zadatak 1944. je bio da ide u London i predstavqa jugoslovenski oslobodila~ki pokret, i da jednom nedeqno govori na Bi-BiSiju, u programu za Jugoslaviju. Kada se, u martu 1945, vratila, bila je na spisku odabranih za formirawe novog ministarstva spoqnih poslova FNRJ. Pripremali su kadrove za ambasadore, sve do 1948. I kako da se ~ovek ne divi toj `eni: Gadamer, nema~ki filozof koji je `iveo u tri veka, ro|en 1899. a umro 2001, a koga sam imao priliku da upoznam, nije znao da se smeje kao ona. Odista neverovatan duh. – [ta da radim: takva sam kakva sam. Da je bilo sre}e, ja ne bih sve ovo pro{la, ne bih bila politi~ar, bila bih muzi~ar. U internatu smo imali klavir, moja bra}a su bili muzi~ari odmalena, poznata je cela porodica po muzikalnosti, i ja sam vi{e volela da sviram nego da radim zadatke. I verovatno sam imala nekog talenta za to, ali nisam imala mogu}nosti jer bih u Zagrebu morala da pla}am stan u kome je i klavir, a ko bi to meni platio? I smeje se. nReqa Kne`evi}


31.decembar2011-2.januar2012.

INTERVJU

c m y

12

dnevnik

NEBOJ[A RADMANOVI], ^LAN PREDSEDNI[TVA BOSNE I HERCEGOVINE

Davnojeme|unarodnazajednica trebalodaodeizBiH onitoring tim Saveta Evrope nedavno je iza{ao sa veoma negativnimizve{tajemoBosniiHercegovini,konstatuju}idajekrizau BiH„najte`aod1995”,tedasuza toglavnikrivciMiloradDodik iRepublikaSrpska. –Izve{tajkaodajesastavqenu Sarajevu,jerono{topi{euizve{tajumoglismodapro~itatmou medijimakojiizlazeuSarajevui da~ujemoskorosvakidanodpoliti~arakoji`iveuSarajevu –ka`e u ekskluzivnom intervjuu za novogodi{we izdawe „Dnevnika” ~lan Predsedni{tva BiH Neboj{aRadmanovi}.–Ina~e,samizve{tajje, kada bismokrenuli~iwenicupo~iwenicu, velikimdelom neta~an,iakomoramre}idaimai onihstvarikojenismo, atrebali smodauradimo. l Ipak, zapre}eno je iskqu~ewem BiH iz Saveta Evrope ukoliko se ne po~ne sa ispuwavawem obaveza navedenih u tom izve{taju, a one se u prvom redu odnose na formirawe Saveta ministara i reformu Ustava. –Ta~nojedaimanekihpri~ai sugestija koje se mogu smatrati i kaopretwe,nomoramre}idaSavetEvropenemani{tasaformirawem Saveta ministara BiH, i dazbogtogaonitunemogudaprete. No, kada je pitawu reforma Ustavauonomdelukojiseodnosi naprovo|ewepresudasudauStrazburu, imaju pravo. Me|utim, sve tepretweizgledajuprili~nobesmisleno: iskqu~itievropskuzemqu, a da u Savetu Evrope ima i onihkojigeografskisamodoti~u Evropu, blago re~eno je ~udno; i drugo,ako}enasiskqu~ivati, kako}eposlenare|ivatiitra`iti dane{touradimo.Tek,jamislim dasetoipakne}edesiti. l Naslu}uje li se nekakav izlaz iz politi~ke i institucionalne krize u kojoj je BiH? Ili }e se ostvariti predvi|awe gospodina Dodika da ovakva

M

dr`ava ne}e u}i u EU ni za 50 godina? –Krizajestevrloozbiqnaionaje plod nedogovarawa kqu~nih politi~kihfaktorauBiH, aliiplodnesnala`ewa me|unarodne zajednice koja ho}e dakomanduje, ane}e niza{ta da odgovara, ve}samokritikuje iz daqine. U takvoj situaciji BiH jeste vrlo daleko od EU, u svakom slu~aju mnogo daqe nego {to je bila pre tri godine.I tujestekqu~na gre{ka EU. Ta gre{ka je u tome {to nam nije omogu}eno da apliciramo za kandidatskistatuskadasmo imalimnogo,mnogo boqi izve{taj no {togaimamo sada. l Kolika je krivica me|unarodne zajednice za krizu u BiH? I mo`e li se dogoditi da se ona „izvu~e” i ostavi Srbe, Bo{wake i Hrvate da sami sre|uju stvari, makar i vrqikama? – Mislim da mi sami treba da sre|ujemo stvari u BiH, naravno, nevrqikamanisli~nimsredstvima, nego demokratskim kapacitetima koje smo izgradili i koje imamo.Dakle,akoiztoguglagledamo,ondajeme|unarodnazajednicadavnotrebaladaseizvu~eiode iz BiH. Ovakva me|unarodna zajednica, koja je ovde vrlo brojna, savrlovelikimplatama,koji~itajunovinekojeizlazeuSarajevu i na bazi wih prave izvje{taje, potpunojenepotrebna,asvremena na vreme uzima bi~ u ruke i ka`wava uglavnom politi~ke predstavnikejednognaroda.Takvanam me|unarodna zajednica ne treba,

onani{tanedoprinosi,onasamo kvari odnose u BiH, protivno onome{to`elimo,demokratijui vladavinu prava. Svi wihovi potezisupotpunoobrnuti.Me|unarodna zajednica ovde treba, kao {totrebaiudrugimzemqamaZapadnog Balkana, da pomogne savetodavno i, naravno, ekonomski, kao{tojesvuda pomagalakadasu zemqepristupaleEU. l Kakvu danas ulogu Beograd i Zagreb imaju u BiH, a kakvu bi mogli da imaju u svetlu sve ~e{}ih ocena, koje se ~uju iz dela me|unarodne zajednice, da je „Dejton prevazi|en”? –IHrvatskaiSrbijaimajumawuulogunego{tobi,pomommi{qewu,imogleitrebaledaimaju. Naime, obe su garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma, dakle, imaju obavezu da vode ra~una o BiH,imajuobavezudavodera~una o konstitutivnim narodima koji

`iveuBiH,avezanisuzajednui druguzemqu.Tako|e,dvesutozemqekojeimajunajdu`egranicesa BiH, a imaju sa BiH i veliku spoqno-trgovinskuiuop{teekonomskurazmenu.Dakle,Beogradi Zagrebimajumnogovi{erazloga davodera~unaitrebadavi{evodera~unaoBiHnego{tosada~ine.Na`alost,verovatnozabavqenesvojimproblemima, onenevode dovoqnora~unaniosvojimnarodima,nioBiHucelini,itonije, po mom mi{qewu, ni na koji na~indirektnovezanozaovupri~u otomedaje„Dejtonprevazi|en”. l U kojoj se meri „kosovska kriza” odra`ava na prilike u Bosni i Hercegovini? Imaju li osnova nagove{taji da bi ta refleksija ~ak mogla dovesti do podele BiH? –Kosovskakrizanijedirektno vezana sa podelom dr`ave BiH, iakobinekianaliti~ariilisa-

mozvanianaliti~arimoglidaizvla~etunekesli~nosti.Naravno, ta se krizareflektujenaBiH,jer se de{ava u na{em neposrednom susedstvu, ali se reflektuje i na ~itavuEvropu,ina~itavuEU, a mo`dainanekeme|unarodneodnose koji prevazilaze evropska pitawa. A tome moramo dodati i daBiHnijepriznalaKosovoida ne}e priznati Kosovo, jer legitimnipredstavnicisrpskognaroda u institucijama BiH, u koje i samspadam,ne}enikada,preBeograda,di}irukuzato.Moglibismotakonabrajatijo{ nekestvarikojesezbogtekrizeose}ajuu BiH,alitobinasodvelounekom drugomsmeru. l Strahuje li se u BiH da bi se mogla na}i na udaru paketa mera, koji su spremili Evropska komisija i ministri unutra{wih poslova zemaqa ~lanica Unije, za ubrzanu suspenziju vizne liberalizacije? –Dasestrahuje,strahuje se kad god neko preti takvom mogu}no{}u.Alitvrdim daEvropanema razloga da brine zbog uvo|ewa vizneliberalizacijena~itavom ZapadnomBalkanu,aBiHjesamo deo tog procesa. Radi se o vrlo malom broju stanovnika ukupno, tezaistate{komo`edasegovori o nekakvoj poja~anoj `eqi da setra`i aziluzemqamaZapada. ^inimise~akobrnuto,dajetaj fenomen vi{e bio izra`en pre uvo|ewavizneliberalizacije.S druge strane, tvrdim da smo na tom poqu usvojili sve evropske norme,~aksunamidokumentiboqi nego u nekim evropskim zemqamazato{tovi{eotomevodimo ra~una. U svakom slu~aju, mislim da nam vize ne}e vrati i datonetreba da sedesi. l Bosna i Hercegovina 31. decembra zavr{ava dvogodi{wi mandat u Savetu bezbednosti. Mo`e li se re}i da je to bila uspe{na misija, ili joj, kako pojedini analiti~ari su-

ARUNDATI ROJ TVRDI DA

Sarajevskitabloid Pi{e:MuharemBazduq akozvano povla~ewe crte za odlaze}om 2011. godinommogu}eje,naravno,iz gomileperspektiva.Izglobalne, recimo,uformispiskasvihsru{enihdiktatoraisvihzemaqau kojimasuodr`animasovniprotesti(ame|uwimadefinitivnonisusamooneiztre}egsveta)ili, naprimer,uvidusvojevrsnogsmrtopisa, nabrajawa zna~ajnih qudi koji su svet napustili ba{ u ovojgodini,odNoviceTadi}ado KristoferaHi~ensailiodStivaXobsadoAnteMarkovi}a. Iz bosanskohercegova~ke perspektive, najlak{e je, onako na prvu loptu, posmatrati 2011. kao godinu bezvla{}a. (Naime, mada su izbori odr`ani 3. oktobra 2010.vlastnadr`avnomnivoujo{ nije formirana.) Ipak, ne samo jerjevaqdauposledwemmogu}em trenutku(sreda,28.decembar)dogovor o formirawu vlasti ipak izgledapostignut,va`nijeje,mo`da,ukazatinajedandrugifenomen. Nekibudu}iistra`iva~bi,naime, i vrlo povr{nim uvidom u novinske i digitalne arhive, o 2011.godiniuBosniiHercegovini, a naro~ito u Sarajevu, mogao ste}i~udnovatutisak:dajere~o vremenskom intervalu u kojem se ovaj deo sveta pretvorio u turisti~ku atrakciju za holivudske zvezde, uporedivu vaqda s Azurnomobalom.Ufrekvencijipojavqivawa na udarnim stranicama novinaiudarnimminutimaradijskihitelevizijskihdnevnika,na mestima,dakle,obi~norezervisanim za politiku, predwa~ila je An|elinaXoli,nonijemnogozaostajalaniPenelopaKruz,apred

T

we-vi{eistoucelomsvetu.Iste ovepersoneprivuklebimasupaparaco-fotografabilogdedasu sepojavile.Ono{tojeovdedruk~ije jeste projektovawe nerealnih nada u Holivud. Od ovih se filmova, naime, o~ekuje puno, a o~ekivawa su prili~no kontrasamikrajgodinepridru`ioimse diktorna.Sjednestrane,nekise iXonTravolta. nadaju “utvr|ivawu istorijske [tajeuzrokovakvojtabloidiistine“ i “ispravqawu istorijzacijijavnogprostora?Istiniza skihnepravdi“,adrugiopet“povoqu, nije re~ o klasi~noj tra~zitivnombrendirawu“imaltene tematici. Nije se, dakle, toliko “pozitivnomuticajunaturizam“. (baremnaudarnimmestima)pisaIzistorijejepoznatoda(ekoloowihovomprivatnom`ivotu, nomski) te{ka vremena pogoduju koliko o “wihovom interesu za interesu za ki~ i `utilo, na nanas“.Nijese,dasemalopoigramo ~in na koji vlaga pogoduje bu|i, re~ima, insistiralo na wihovim gqivicama i raznoj gamadi. Teprijateqicama {ka vremena poili prijateqigodujutako|emeOno {to je ovde ma, ali jeste na sijanskim nadadruk~ije jeste ~iwenici da su ma i te`wi ka ove glumice i projektovawe nerealnih deus ex machina ovajglumac“vere{ewima. Ranada u Holivud liki prijateqi cionalno posmana{e zemqe“. traju}i, dakle, Toseprijateqstvo,kao,iskazuje nije te{ko razumeti ni interes ufilmovimakojesusnimili,snizana{eslavnegoste,askoroni maju ili planiraju snimiti. Ano~ekivawa koja se medijski pod|elinaXolijezatemusvogre`isti~uipotpiruju.Ono{toje,meserskogprvenca(Uzemqikrvii |utim, malo te`e razumeti jeste meda)izabralaratuBosniiHerta neizqe~iva naivnost i to cegovini; Penelopa Kruz igra autokolonijalno podastirawe glavnu ulogu u filmu Venuto al pred zvezdama iz belog sveta, ta mondo talijanskog re`isera Serinfantilna idealizacija likova |ijaKastelita,kojifilmzapra- sastranicaglory magazinaisabivo snima po istoimenom romanu oskopskihplatana~ijisemotivi svoje supruge Margarete Macan- konsenzusom progla{avaju svetini,apo{tosedeoradwezbivau ta~ki ~istim i idealno humaniSarajevu, deo filma je tu i sni- sti~kim. Ne treba, naravno, numqen;XonTravoltapaktektre- `noi}iniudrugukrajnost,upobadasnimafilmKillingSeason ko- svema{wi cinizam i smatrati ji}etako|ebititematskilinko- slavneglumcenekakvim“zlimduvan na bosanske krvave devedese- hovima“kojisegostenana{ojnete. sre}i. Oba ova ekstrema su proDasenela`emo,infotainment me- vincijalna. Izlaz je u meri, sredijski sektor funkcioni{e ma- dozemnoj (mediteranskoj), rekao

biAlberKami.Ipak,nijenida setameradadenau~iti.Vi{eje uro|ena,reklobise,kaotalenat. Ima ono divno mesto kod CrwanskoguKomentarimauzItaku gde se opisuje odlazak na{ih pisacauPariznakonPrvogsvetskograta.KakosuRastkoPetrovi},Du{anMati},Bo{koTokin i naro~ito Sibe Mili~i} bili odu{evqeni francuskim kwi`evnicima, pari{kom literarnom atmosferom i naro~ito wihovim interesom za Jugoslovene “zbogzajedni~kihuspomenaizrata“. Bez neke misionarske poze, onako skoro usput, Crwanski za sebeka`edanijedeliotoodu{evqeweidodaje:Janikadnisamverovaouiskreninteresbogata{a premasiromasima. Ima ne~eg lekovito mudrog u toj re~enici Crwanskog. Izvagana je apotekarski. Ne pori~e se mogu}nost interesa bogata{a prema siromasima, ali se pori~e mogu}nostiskrenostitoginteresa.Aakojene{toizvesno,zagodinu2012.igodinebudu}e,akougodini2012.sveneodedovraga,onda je to postojawe jaza izme|u bogatih i siroma{nih, jaza za koji je Krle`a govorio da se zbog wega glagolimatiiglagolnematimewajuporazli~itimkowugacijama. Sumwa u iskrenost interesa bogata{a prema siromasima dugoro~noje,dakle,dobitak,ustvarima individualnim i u aferama (geo)politi~kim, zarad dostojanstva,aiina~e.Tojsumwijestemestonaudarnimstranicamanovina i udarnim minutima radijskih i televizijskihdnevnika,namestima rezervisanim za politiku, jer tajesumwapoliti~ka~iwenica. (autorjekwi`evnik izBiH)

geri{u, „to uop{te nije trebalo”? –Ne mo`esere}inijedanodta dva odgovora koja se sugeri{u. Razlozisuslede}i: tojeogroman iobimanposaokojisedesiouove protekledvegodine,dabisemogloodgovoritisa’da’ ili’ne’,odnosnotrebalonamjeilinamnije trebalo, da li smo dobro radili iline.Tekpredstojiperiodkada }emoanaliziratitih700dana,koliko smo bili ~lanica Saveta bezbednosti i tih oko 500 razli~itih sastanaka, govora, istupa, izjava,dokumenata... kojesmoimalizatedvegodine.Krozodre|ena pitawa koja su se raspravqala u Savetubezbednostdo{lesudoizra`ajapodelekojeimamouBiH, i tonetrebakriti.Nanekimasmo postizalisaglasnost,imislimda smookotogamogliboqedadelujemoiunutarBiH,jersepokazalo da je mogu}e usaglasiti se i oko te{kih pitawa. Ali bilo je, ne treba kriti, i nekih ne`eqenih propusta, ali o wima }emo govoritinekomdrugomprilikom. l Jedno vreme je ulazak u NATO bio strate{ki ciq BiH. Kakvo je danas raspolo`ewe kada je u pitawu ~lanstvo u Alijansi? –Pravihprocenakakvojeraspolo`eweuBiHucelinikadaje u pitawu NATO nemamo. Znamo samoop{teocene,atojedauRepubliciSrpskojnisuzaNATO,a uFederacijiBiHjesu.Su{tinaje da razne institucije u Evropi i svetu,paisam NATO, nisu iskoristile jedan optimizam, koji je postojaopremaevroatlanskimintegracijama u BiH, pa se u RepubliciSrpskojjavionesamoskepticizam,negoipotpunonegirawe napretkapremaNATO-u.Danasje stoga jasno da srpski predstavnici RS u institucijama BiH ne}e glasati za ulazak u NATO savez pre referenduma u Republici Srpskoj,alidotogajo{ ima vremena. n MiroslavStaji}

Pobune bliskona uvena indijska kwi`evnica i antiglobalistkiwa ArundatiRojupozorilaje dasumo}niciuEvropi–ukqu~uju}iizri~itoivelikemedije–prepunistrahadasestvarnosuo~esa aktuelnomkrizom,tepotezimakojevukuzapravosamokupujuvreme. –DokjeEvropanekadarazvijala zasebeidejeslobodeijednakosti, istovremenojekolonizovaladruge zemqe,zapo~iwalagenocidipraktikovala ropstvo – i sve to u neshvatqivim dimenzijama. ^itavi narodi su uni{teni. Belgija je ubilauKongudesetmilionaqudi. Nemci su iskorenili u Zapadnoj AfriciHererose.Genocidjeslu`io stvarawu sirovinske baze za industrijsku revoluciju, koja je utemeqilakapitalizamina~ijoj osnovisunastaleidejemodernedemokratije.Iupravotajkapitalizamjedoveododana{wekrize,koja je koliko ekonomska toliko i ekolo{ka...–navodiautorkakwige„Bogmalihstvari” l Mo`e li Evropa sebi jo{ uvek da pomogne ako odmah ukine kapitalizam? Ima li ne{to jednostavnije? – Nekada je bilo. Ali u na{im okeanimauskorone}ebitiribada plivaju.Svugdeusvetunestajuizvorivode.Ki{ne{umeseuni{tavaju,dabisestvorilastani{taza goveda. Sve to pokazuje koliko je kratkoro~na i uska bila zapadnoevropskadefinicijaslobodeijednakosti do sada. Ona uvek ide na ra~undrugoga.Ne`elimnidaporeknem vrednost evropskim idejama–aliwihovosprovo|eweupraksu pod uslovima kapitalisti~ke

^

profitabilnosti je Evropu i sve nasdoveladota~kenakojojdanas stojimo: ne previ{e udaqenu od sloma. l Ali uprkos tome postoji evropski model: EU kao zajednica nacija koje su se odrekle ratova? –Alitajmodelse,netrebazaboraviti,ipakizvornotemeqina dvasvetskarataiholokaustu.^inimisedasedanasEvropskaunija odr`ava zajedno na materijalnim vrednostima, obe}awu dobrog `ivotazasve.No,toobe}awejedanas uzdrmano i napetosti i podele su istotakoizvesne.IIndijajesavez naroda, verovatno mnogostrukijihodceleEvrope.Alinasdanas dr`i, pre svega na obodima u Ka{miruinaseveroistoku,indijska armija. Ipak, s obzirom na to kudadanassvetide,menijesvejednote{kodarazmi{qamugranicamazemaqailisaveza. l Nisu li Evropa i Indija suvi{e veliki da bi se wima moglo upravqati? –Mo}nicinerazmi{qajudanas nievropskiniindijski,negoglobalno.Na{evladeve}du`evreme kontroli{u banke i multinacio- nalna preduze}a. Ponekad pomislimdasueliteodsvihna{ihzemaqauspeledastvorejednunaciju usvetu.Odaklegledajunasvetdole kao na sobe za slu`in~ad. Ako neko protestuje, po{aqu vojsku, policiju,osobqezanadzor,pri~emuwihovavojskaipolicijazajedno radi i razmewuje tajne informacije, kako bi kontrolisala poslugu. Ali uprkos tome, sluge su svenemirnije.Nahorizontusevi-


dnevnik osledwih{estmesecisva istra`ivawajavnogmwewauSjediwenimDr`avamapokazivalasuisto:dame|usimpatizerima Republikanske strankenepostojikonsenzusotomekoje najboqipredsedni~kikandidatte stranke i ujedno dostojan protivkandidat,dozvoli}emosebitudrskost da prejudiciramo, Baraku Obaminapredsedni~kimizborima koji }e biti odr`ani 6. novembra 2012.godine. Me|utim,spribli`avawemkokusauAjovi–prvoguserijiod56 unutarstrana~kih izbora u saveznimdr`avamaiameri~kimteritorijama, luksuz zami{qawa idealnogrepublikancauOvalnojkancelarijiBeleku}epredistra`iva~imapolakojepo~eodasepovla~ipredpritiskomsuroverealnostiimatematike. Od letos kada je spisak aspiranata na predsedni~ku nominaciju Republikanskestrankebiopoznat, republikanci su se vezivali pre svegazastavoveiuverewakojesu aspirantiiznosili.Ipak,kadabi se u anketama do{lo do sposobnostiaspiranatadaiza|uObamina crtu i eventualno ga pobede, uvek jenatojcediqciostajaosamojedan –upravoonajpremakojemseodpo~etkagajilavelikarezerva. Konstantnodrugime|uaspiratnima,MitRomni,biv{iguverner Masa~usetsa,tosviznaju,nijemiqenik dobrog dela glasa~ke baze “Velike stare partije”, kako od miqazovuRepublikanskustranku, pre svega onog konzervativnog dela.Uspe{nibiznismensaseveroistoka, trka~ za nominaciju Republikanske stranke u pro{lom izbornom ciklusu, mormon po religijskomuverewuinikadaprevi{e radikalan, od starta je izazivao podozrewe me|u onima od ~ijih glasova zavisi wegova politi~ka

P

31.decembar2011-2.januar2012.

UAJOVI3.JANUARAPO^IWEVI[EMESE^NAPREDIGRAZAAMERI^KEPREDSEDNI^KEIZBORE

Republikanskosito: ko}enacrtuObami? sudbina.Pa~akikadajeukampawipovremenoradikalizovaoretoriku,uveksupostojaliradikalniji i konzervativcima bliskiji aspiranti.Akadsuistitipadali u o~ima bira~a, da li zbog razotkrivawasopstveneslabosti,spornihstavovailiseksualnihskandala, po svaku cenu se tra`io novi miqenik,poprincipu–samodane budeRomni. Itajtrendnijezaustavqenni nedequ dana pred izja{wavawe gra|anaAjove.KadajeWutaGingri~a,nekada{wegpredsedavaju}eg Predstavni~kog doma ame-

BarakObama

WutGingri~

ri~kog Kongresa, zadesila sudbina naglog topqewa rejtinga koju su ve} bolno iskusili kongresmenka iz Minesote Mi{el Bahman, guverner Teksasa Rik

Mo`datajuzletne}ebitidovoqandaSantorumpobedi,iakokokusuAjovizbogbrojnihspecifi~nosti,kakoistorijasvedo~i,pru`a mogu}nost za velika iznena|ewa.No,tojesvakakoprili~nojasna poruka Romniju, trenutno ne samo favoritu za pobedu u Ajovi, ve}izadobijawenominacijeunastavku trke, naro~ito kad na red do|u dr`ave u kojima su u ve}ini bira~i sa istan~anim konzervativnim,patakoireligioznimuverewima. Sezona unutarstrana~kih izborauRepublikanskojstrancitraja-

MitRomni

Peri i nekada{wi predsednik uprave Godfather’s Pizza Herman Kejn (koji je u me|uvremenu pod pritiskom javnosti zbog seks skandala “suspendovao” kampa-

wu), me|u gra|anima te savezne dr`avepo~eojenaglodarastedo ju~e maltene otpisani Rik Santorum,biv{isenatorizPensilvanije.

Dobrodo{lo700novinara!

Male{ansezaiznena|ewe

KokusomuAjoviseve}40godinaozvani~avapo~etakizborne godineuSAD.Zbog,~inise,pomaloprenaduvanogzna~ajakoji se poklawa toj dr`avi, aspiranti na predsedni~ku nominaciju tuprovodenajve}ideosvojekampawe,asrazmernotomekrwei svojebuxete.Kampaweutojdr`avinaj~e{}esesvodinali~ne kontakteaspiranatasabira~ima,od~ega,tvrdise,izavisiishodglasawanakokusu,pasespravommo`ere}idasu`iteqi Ajoveme|uretkimAmerikancimakojisuuprilicidasepovi{eputarukujuirazgovarajusabudu}impredsednikomSADili makarwegovimprotivkandidatom.Ovelikojmedijskojpa`wi, kojaporedpoliti~keve}decenijamaizazivazavistdrugihameri~kihdr`ava,svedo~ipodatakdajezaizve{ta~ekojisuuAjovudo{lidapratekokusplanirannovogodi{wipartinakojem seo~ekujeido700novinara.

Me|u aspirantima za predsedni~ku nominaciju RepublikanskestrankejeiRonPol,kongresmenizTeksasa,kojijejednom je ve} bio predsedni~ki kandidat – 1988, ispred Libertarijanske stranke. Posledwih nedeqa ovaj politi~ar striktnih libertarijanskihube|ewa,bele`irastpopularnostiuistra`ivawimajavnogmwewa,iakogave}ideokonzervativaciidaqe neprihvata,presvegazbogzalagawazaizolacionisti~kuspoqnupolitikuSAD.Jediniaspirantkojisene}enadmetatiuAjovijeXonHantsmen,biv{iguvernerJuteibiv{iameri~kiambasadoruKini,kojijefokusirannaprajmariuWuHemp{iru, 10,januara.Iakopoliglota,ugla|eniodmeren,ijediniodaspiranata s iskustvom u spoqnoj politici, Hantsmen je, me|utim, odulaskautrkusuverenivladarza~eqalisteaspiranata,smalim{ansamadabinasamimizborimamogaodaiznenadi.

SVETSKIMO]NICISAMOKUPUJUVREME

sevide horizontu

depobune.USAD,gdesamdu`eboravila,govornaulicamasepromenio.Tojedosadabilonezamislivo. l Kladite se na novi protestnipokretnaZapadu? – Ko bi jo{ to pomislio da }e ameri~kistudentikojimajedosadasipanouglavudajesocijalizam opasnijiodside,iznenadaiza}ina ulice s parolama protiv k « lasnog rata»? l Mislite li da je kriza u Evropi i u SAD nova prilika kojaseukazalasiroma{nimana ovomsvetu?

–Ovakrizanepoga|asamosirotiwu,tojetako|eikrizabogatih.Stvarivi{enemogutakoda idu. Stari na~in vi{e ne funkcioni{e. U SAD 400 qudi posedujeonolikokolikoimapolovina ameri~kog stanovni{tva. U Indiji 100 qudi raspola`e sa vlasni{tvom vrednim ~etvrtine brutodru{tvenogproizvoda.Bez velikihpromenataj}esesistem slomiti. l Ho}eliondasvibitisiroma{niji? Ili }e se bogatstvopravednopodeliti? –Ili}edo}idopotpunogsloma,ili}enastatimilitarizovanezone,ukojima}ebogatimo}i da`ivesamome|u~uvarima,kako bisuzbilisvevrsteotpora–od mirnog, preko vojnog, do teroristi~kog.TebitkesedanasuIndijive}biju.Pitawejedalisnaga predstavqawa koju imaju mnogi koji te probleme ozbiqno shvataju,mo`ebilogdedadoprinesewihovomre{avawu.Janeverujemuto. l Dakle,vi{eneverujeteu upravqawe krizom, nego u revoluciju? – Nama je potrebna nova mo} predstavqawa, jedna nova definicijaodzna~ajazanapredak,nova definicija slobode, jednakosti, civilizacije i sre}e na zemqi.Vremeneograni~enogindividualizmajepro{lo.Pritome se ne zala`em samo za moralnu obnovu niti pozivam na dobru stranu~oveka.Samoka`em:onakokakostvaristoje,ne{to}ese desiti.Evropajesamopo~etak. n E. N. L.

}e bezmalo {est meseci, sve do krajajuna.Me|utim,zarazlikuod strana~kogkalendaraodpre~etirigodine,ovogodi{wijedizajniran tako da trku za predsedni~ku nominaciju prati neizvesnost gotovodosamogkraja.Danebudezabune,svojeunutarstrana~keizbore organizova}e i Demokratska partija,aliwihovishododavnojepoznat:BarakObama}esasvimsigurnoponovobitipredsedni~kikandidattepartije,bezozbiqnihtakmaca u unutarstrana~kom odmeravawu. Sve drugo bi, tako nas u~i istorija,bilopogubnozapredsednikakojitra`ireizbor. Bezobziradaliseunekojdr`aviorganizujekokus(okupqaweaktivistastrankeucrkvama,bibliotekama, dru{tvenim centrima… kojikrozvi{esatnudiskusijiagitujuzasvojefavorite)iliprajma-

13

ri (klasi~an odlazak na bira~ko mestoizaokru`ivawekandidata), wihovasvrhajedaseodrededelegati za strana~ku konvenciju, na kojojseobi~notokomletwihmeseci,zvani~nonominujepredsedni~kikandidat.Brojdelegataizneke dr`ave zavisi od wene veli~ine aliiodtogadaliorganizujekokusiliprajmari.Po{tojesvakoj dr`avi ostavqeno da autonomno izaberena~inizboraaliialokacijudelegata,mo`esedogoditida iz jedne dr`ave pobednik unutarstrana~kog nadmetawa pokupi sve delegateilipakdasedelegatipodeleproporcionalnoaspirantima kojisuosvojiliglasove. Od 2285 delegata koliko }e se na}inakonvencijiRepublikanske stranke,zadobijawepredsedni~ke nominacije potrebna je polovina delagata plus jedan (1143). Izbornikalendariizbornapravilane omogu}avajunijednomaspirantuda dotebrojkedo|eprekrajaaprila, a sva je prilika tek kasnije. Ali, osim{to}ebitiiscrpquju}i,kalendar unutarstrana~kih izbora nosi prili~an problem za one aspirantekojikuburesfinansijama,aliisaslabijominfrastrukturom na terenu. Prikupqawe delegata na ka{ikicu podrazumeva velikuaktivnostnaterenuipla}awe skupih reklama u medijima. Od svih aspiranata, Romni jedini nasvojojstraniimainfrastrukturuiz2008.godine,kojojne}ebiti potrebno puno da se reaktivira, timprejerbiv{iguvernersuvereno vodi u koli~ni prikupqenog novca.Ameri~kiizborisuveoma, veomaskupaavantura,acenasurovogsuo~avawastimnaj~e{}ejeizlazakizizbornetrke. Sviaspiratnisu,zasad,maksimalnofokusiraninaizborekoji sledeujanuarunakonAjove–Wu Hemp{ir,Ju`naKarolinaiFlorida.Teizborepotradicijiprativelikipublicitet,pasetako na wima svaka pobeda komotno mo`eduplora~unati.Naime,kogamedijitokomjanuaraproglase za izrazitog favorita u trci i poklone mu pristojnu pa`wu, taj mo`e da se nada da }e u nastavku trke na svoju stranu privu}i dobar broj i daqe neopredeqenih, aliionihkojivoledabuduuzpopularne i pobednike. I, ni{ta mawe va`no, one koji su spremni da doniraju novac. Taj efekat je bio i te kako uo~qiv u trci za predsedni~ku nominaciju demokrata2008.godine. n Denis Kolunyija

SANKCIJEPROTIVIRANA ZNA^ILEBIOBJAVURATA?

Pretwama napretwe ankcijeprotivIranasuobjavaratai moglebidadovedudopravograta,izjavio je republikanski kandidat za predsednika SAD Ron Pol, poznat po svojim izolacionisti~kim i neintervencionisti~kimstavovimauspoqnojpolitici.OnjedodaoidabinajavqenablokadaOrmuza,moreu- zakojiPersijskizalivpovezujesaArapskim morem,odnosnoIndijskimokeanom,bilalogi~na mera kojoj bi Iran bio primoran da pribegne u slu~aju ameri~kih sankcija na iransku prodaju nafte. Kroz moreuz Ormuz prolazi oko 17 odsto svetske nafte ili oko 15,5 miliona barela dnevno, pa bi iranska blokadaozbiqnopogodilasvetskotr`i{te. KongresmenizTeksasasmatradabiAmerika trebalodagledasvojaposlaidaondanebi bilo pretwe novim ratom. „Ako do|e do zatvarawa Ormuza, sve bi moglo da se svali na na{aple}a.[taakosecenanafteduplirau slede}ih mesec-dva?„ rekao je Pol pristalicama okupqenim na predizbornom skupu u Ajovi. TeheranjepretogaodbacioupozorewaVa{ingtonaupogledustrate{kogmoreuzainaglasioda}eRevolucionarnagarda„napretwe(SAD)odgovaritipretwama”.„Minesumwamo u na{e odbrambene sposobnosti i mogu}nost da za{titimo na{e vitalne interese”, rekao je zamenik komandanta Revolucio- narne garde, brigadni general Hosein Salami.Podsetimo,tojebioodgovorzvani~nika iranske vojske na upozorewe ministarstva inostranihposlovaAmerike„ne}etolerisati bilo kakav prekid prolaza kroz moreuz Ormuz”. Zamenik predsednika Irana MohamedRezaRahiminajaviojeovenedeqeida}e u slu~aju embarga na izvoz nafte wegove zemqe Iran blokirati moreuz kroz koji je transportuje{estinasvetskog„crnogzlata”. Iran, podsetimo, odr`ava desetodnevne vojneve`beume|unarodnimvodamazalivaza kojiadmiraljeHabibolahSajarirekaodabi gabilo„izuzetnolakozatvoriti”.n

S


31.decembar2011-2.januar2012.

d gra|anskog rata u Libanu 80-ih godina pro{log veka `eleo sam da budem novinar spoqnopoliti~ke redakcije. Makar moderna istorija Bliskog istoka je, u najgrubqem, istorija ratova i sukoba me|u tamo{wim dr`avama, narodima i verskim grupama. I verovatno bi taj spisak mogao da se nastavi... Po~eo je taj region da me zanima, s nadom da }e mi postati i profesionalna orijentacija, da bih makar poku{ao da doku~im – za{to je kolevka civilizacije toliko prokleto mesto za `ivot. Kolega Borivoje Erdeqan po~eo je da izve{tava sa Bliskog istoka 1961. godine, u vreme su|ewa nacisti~kom zlo~incu Adolfu Ajhmanu. Napu{tao ga je, i vra}ao mu se, kao stalni dopisnik ili kao specijalni izve{ta~. Ili nekim drugim povodom, samo da bi oti{ao ponovo. Na na{em prvom susretu pre nekoliko godina doneo mi je, na pozajmicu, kwigu o gra|anskom ratu u Libanu. Ako mi ne{to nije bilo poznato – da nau~im. Ono {to ne pi{e o kwigama, ~uo sam od wega. Nekoliko upe~atqivih pri~a o ratnom ludilu koje je razorilo tu ina~e prelepu zemqu, o qudima koje je do mr`we zaslepelo to ludilo, ali i o onome {to i uprkos svakom ludilu, uspeva da opstane. Na Bliskom istoku, naro~ito. Raz go vor za no vo go di {wi broj „Dnevnika“ po~eo sam pitawem koje ranije nisam stizao da mu postavim. Nije da nisam bio radoznao da ~ujem odgovor na pitawe – da li je s toliko Bliskog istoka u krvi, uspeo da razume taj region – ali mi se onda ~inilo va`nijim da

S u S r e t i : borivoJe erdeqan

O

Sto godina republike kine

Carstvojepalo 1.januara iko nije smeo da rizikuje svoju glavu da bi ca- vojnog komandanta Lija koji je bio u voqi Englezima, ru kazao istinu i dvehiqadegodi{wa kineska {to je umirilo zajednicu stranaca i lokalne politiimperija sru{ila se kao kula od karata pre ~are. Ali Li nije bio revolucionar i nije hteo da preta~no sto godina, 1. januara 1912. Sunovrat je po~eo uzme zadatak, pa su morali {to milom, a vi{e silom, jo{ u Opijumskom ratu od 1839. do 1842. godine koji je da ga „ubede“. Ubrzo se ustanak pro{irio i na druge vodio gotovo nezainteresovani car Daoguang sa En- gradove, a neke provincije su iskoristile priliku da glezima, jedan od posledwih izdanaka dinastije \ing u proglase nezavisnost, me|u wima Tibet i Mongolija. istoriji. Car je mislio da je wegova ogromna zemqa Carska ku}a je poku{ala da spase {to se spasiti neporecivi centar sveta, ali s tim se nije slagao iza- mo`e: u posledwem poku{aju reforme proglasila je ziva~ – Velika Britanija. Britanske topovwa~e s mo- ustavnu monarhiju. Svemo} cara je napukla, a \ingovi ra su kontrolisale gradove i trgovinu i protiv wih su zamolili mo}nog generala Juana [ikaija da postanije pomagala nikakva crna magija niti tajno supero- ne premijer. Juan se klatio neko vreme izme|u revoluru`je – ostarelom generalu Jangu koji je trebalo da cionara i lojalnosti dinastiji, ali je ubrzo shvatio spase Kinu preostalo je samo da izvesti cara o „veli- da mu se pru`a prilika da ugrabi vlast. Pokazalo se ~anstvenoj pobedi“ koja se nikada nije dogodila. da su autoritarne tradicije ja~e od jo{ mladog duha [ok je bio velik: car Daoguang je 1842. morao da se republikanstva. Juan nije podnosio nikakvu konkupovu~e, i da otvori kineske luke za trgovinu kako je to renciju, i ve} na prvim izborima 1912, po{to je pobeiz Londona zahtevano, kao i da ustudio Sunovu Nacionalnu partiju pi Hongkong Britancima. Ve} 1856. (Kuomintang) proglasio ih je drPrema zvani~nom vi|ewu, usledio je Drugi opijumski rat i po`avnim neprijateqima, a wihoto je bila novo je Kina morala da ustukne: 1860. vi poslanici su morali da napuumar{irali su Francuzi i Britanste parlament. Sun je izbegao u nedovr{ena revolucija ci u Peking, a Daoguangov sin \anJapan, da bi se u decembru 1915. feng koji je bio na prestolu je morao Juan krunisao za cara. Republika da kapitulira. Kina je postala masan feud evropskih koja jedva da se probudila, ve} je bila ukinuta. Dodusila, gorak svojim `iteqima. Carstvo je upalo u haos {e, Juan se ubrzo povukao i tri meseca kasnije umro od gladi i bezbrojnih pobuna koje su izme|u 1851. i 1864. trovawa, ali se republika nije uspostavila. ko{tale `ivota milione qudi a zemqu opusto{ile. – Prema zvani~nom, vi|ewu 1911/12. dogodila se neU tu iscrpqenu zemqu vratio se 1883. godine 17-go- dovr{ena revolucija. Kao jedini ishod va`i da je di{wi sin seqaka Sun Jatsen. To je bio prvi takt u okon~ano carstvo. Okona~ali su, tako se ka`e, tu rejednom novom komadu koji je iznenada po~eo: sloma voluciju komunisti 1949 – ka`e Pekin{ki istori~ar carstva i nastanka republike. Vratio se u svoj kraj i s Vu Si. jednim prijateqem je hodo~astio u seoski hram, gde se Po wegovim re~ima, u revoluciji je zapravo samo nalazila gipsana statua posve}ena „severnom caru“. car sru{en; na wegovo mesto su do{li predstavnici Do{ao je do we i odlomio komad sredweg prsta. „Vidi- Kuomintanga, ~iji je kasniji vo|a ^angkaj{ek postao te: odlomio sam caru prst. A on se jo{ uvek smeje. Da protivnik Maoa. li stvarno verujete da jedan takav mo`e da nas za{ti– Ali ostatak aparata vlasti nije bio promewen, i ti?“ Sunov nastup nije bio dobro prihva}en u selu, i tako su problemi ostali nere{eni. S komunisti~kom on je ubrzo morao da otputuje. Prona{ao je uto~i{te revolucijom iz 1949. nije se puno popravilo: i tada je u Hongkongu, po~eo da studira medicinu i – pre{ao u vrh sistema zaposednut pod druga~ijim motom... hri{}anstvo. Ali nije imao mira: od 1905. va`io je za Posle Drugog svetskog rata odigrao se, zapravo, kovo|u revolucionarnog ujediwewa grupa koje su bile na~ni ~in dvoboja izme|u komunista i nacionalista. protiv dinastije \ing, sve do tzv. Revolucionarnog Pobedila je Maova partija, i preostale trupe Kuosaveza. mintanga su sa svojim vo|om ^angkaj{ekom pobegle na Prvog januara 1912. godine Sun je u Nankingu pro- Tajvan. Tako je iskustvo iz 1911. ostalo u zape}ku istoglasio republiku, ali iako su mnogi u wemu videli rije. Ameri~ki istori~ar Dejvid Strand je o tome pre idealnog vo|u, tj. predsednika – ve} je bilo kasno. Dva nekoliko meseci objavio kwigu pod karakteristi~i po meseca pre toga, 9. oktobra 1911, jedna revolucio- nim naslovom: „Nedovr{ena republika“. U pravom narna grupa u zemqi, u Hankou u blizini Vuhana, izve- trenutku bi, mo`da, ne{to od republikanskih ideala la je akciju posle koje je policija ubila trojicu akti- iz pro{losti o politi~koj jednakosti i u~e{}a u javvista, ali to je bila inicijalna kapisla oru`anog nom `ivotu – moglo i da se ostvari u najmnogoqudniustanka: revolucionari su upali u skladi{te oru`ja i joj zemqi sveta. grad je ubrzo pao u wihove ruke. Preneli su vlast na n E. N. L.

N

dnevnik

c m y

14

Razumeti ukojisi razumem - priznao mi je Erdeqan. - Ali, nekako mi najte`e pada {to se ovde malo ko trudi da ga razume, i umesto toga poku{avamo da ga propustimo kroz ma{inu za mlevewe mesa. Ne mo`e to tako, to je po mnogo ~emu jedinstven region o svetu. Wegova veza sa Bliskim ima korene u okru`ewu u kojem je rastao, a u me|uvremenu je, ho}e da prizna, postala i porodi~na tradicija. Wegov otac je, obja{wava, bio doktor teolo{kih nauka i fokus wegovog akademskog ra-

su mi pri ja te qi „za me ri li“ {to nisam obi{ao neke druge svetske gradove, Wujork, London... Ja sam, me|utim, i vi{e nego zadovoqan – slu`bovao sam dosta godina tamo gde su bili centri starih svetskih civilizacija. U Kairu sam `iveo {est godina a odlazim tamo 45 godina, bio sam dopisnik i iz Atine i Jerusalima, pohodio i Irak i Iran... A {to se ti ~e dru gih i pri vla~ ni jih gradova, bez lo{e primisli, wih ~ovek mo`e da poseti i sa

... i Jaserom arafatom

turisti~kom agencijom. Bliski istok je izazov i svako ko ga poseti vremenom se identifikuje s tim delom sveta. Da, po sto je su ko bqe ni in te re si; da, ne idemo daqe od arapskoizraelskog sukoba, ali ako ih sve razlo`i{ i ako ih pa`qivo propusti{ kroz filtere, uo~i}e{ kako svi ti narodi tamo imaju i puno toga zajedni~kog. Dok sam `iveo u Jerusalimu, svedo~io sam za mene jed nom neo bi~ nom do ga |a ju. ^uo sam neku galamu i muziku, i po ode}i, muzici i mirisima pe~enog mesa bio sam ube|en da je u pitawu neka arapska svetu razgovoru sa Jichakom rabinom kovina. Ispostavilo se da je u slu{am iskustva iskusnog nota bio je Stari zavet i hebrejski pitawu bio narodni praznik vi na ra spoq no po li ti~ ke re jezik. I wegova }erka se kao koji su proslavqali oni koji dakcije. istori~arka umetnosti bavi tim se ne do kraja ta~no nazivaju - Od prvog odlaska 1961. na delom sveta, pre svega Jerusaliarapskim Izraelcima, odnosno Bliskom istoku sam u vi{e namom: svoju doktorsku tezu posveto su Jevreji koji su u Izrael vrata slu`bovao, kao stalni dotila je upravo Jerusalimu i wedo{li sa severa Afrike. pisnik „Politike“ iz vi{e gragovom uticaju na stvarawe novih Od kraja Drugog svetskog radova, odlazio povremeno, ili centara hri{}anstva: Carigrata nije bilo dekade kada se u sam tamo{wa zbivawa odavde da, Moskve i Beograda. tom regionu nije ratovalo. Ako pratio. I, {to vi{e vremena - ZaNovogodi{we ove 53 godine kolislavqe ko tamo{wi narodisveta imaju dosta {irom prolazi, sve mawe ga do kraja sam u SAD: novi narstvu mnogo pu ta Londonska toga zapojedni~kog, loSkakawe gi~nosaje17pi Britanija: Filadelfijska Italija: m parada pantomimi~ara na kojoj bogato kostimirani qudi igraju uz muziku akusti~arskih grupa oslawaju}i se na evropsku i afri~ku ba{tinu

zornica najve}e novogodi{we dnevne parade duga je vi{e od tri kilometra i ukqu~uje preko pola miliona posmatra~a procesije

visokog Kavurovog mosta u hladni Tibar; opasna tradicija, ustanovqena 1946. godine, koja okupi na hiqade turista i stanovnika Rima

datumska granica

Brazil: Brazilci igraju, pevaju, mole se i bacaju cve}e u more za Jamawu, bogiwu okeana i za{titnicu ribara i pre`ivelih brodolomaca

ATLANTIK

PACIFIK

Filipini: Narod kupuje Rumunija: Izvo|a~i idu od 12 razli~itih okruglih ku}e do ku}e u seoskim plodova vo}a – svaki za po jedan podru~jima (i sve vi{e po mesec – da mu donesu sre}u. gradovima) igraju}i i pevaju}i Najvi{e se nabavqa gro`|e zarad odbrane od zlih duhova

Ju`na Afrika: U 17. veku su robovi bi li bili spre~avani da slave Novu godinu 31. decembra, pa su umesto toga oni to ~inil i ~inili 1. januara. Tu tradiciju je do danas nastavio karneval minstrela.

Australija: Ro{tiqawe u dvori{tu i `urke na pla`i u i{~ekivawu jednog od verovatno najspektakularnijih novogodi{wih vatrometa na celom svetu

Nova godina u drugim kulturama (prikazana prema Gregorijanskom kalendaru) JAN

1. jan. Gregorijanski kalendar

FEB

MAR

23. jan. 22. feb. Kina/ Tibet Vijet(Losar) nam (godina zmaja/Teta)

APR

M MA AY AY MAY

14. mart Siki (Nanak{ahi)

JUN

JUL

21. mart 1. apr. Persija Asirci (Noruz), Iran – Bahai, Kurdi, Zoroastrijanci Zoroastri janci

AVG

13. apr. Tai (Songkran)

SEP

OKT

14. apr. [ri Lanka (Sinhala/ Tamili)

NOV

17. sept. Jevreji (Ro{ ha{ana)

DEC

15. nov. Muslimani (Al hiyra /Muharam)


dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

15

novinar

narod do{ao

Borivoje Erdeqan

tawe {ta ih razlikuje toliko dasuuvekspremnizaratovawe? -Logikeutomdelusvetanemaba{uvek-napomiwemojsagovornik. - U ratovima nisu uvekistiniprotivnici,nisaveznici, i to je tako odvajkada. Poseban kuriozitet je to {to seutomdelusvetasusre}uali isukobqavajutrimonoteisti~ke reliije, koje tu imaju ili svoje kolevke ili najva`nija sveta mesta. Postoji to ve~no pitawe Jerusalima, grada koji se ne nalazi ni na reci, ni na moru,nitijeikadabionaglavnim trgova~kim putevima, dakleninekadanaputusvile,niti dana na putu nafte. I opet, ve}hiqadugodinaokotoggrada se lome kopqa i vode ratovi. Ali, kad odete tamo, ~ak i na kratko,ose}ateuvazduhudataj grad ima neku magnetnu privla~nostkojainicirarazli~ite manifestacije a onda sve to reflektuje u stvarnost taj do`ivqajJerusalima. A{toseti~elogike,postoji ta stara pri~a koja mo`da i najboqe opisuje Bliski istok: po`elela {korpija da pre|e svetu reku Jordan i zamolila korwa~udajeprebacinadrugu obal u. Korw a~ a isp rv a nij e htela, naravno, pla{ila se za sopstveni `ivot, ali je nakon uveravawa{korpijedajojnije u interesu da potonu zajedno, na kraju ipak pristala. Me|utim,nasredinireke{korpija ipak ubada korwa~u, a na korwa~ino: za{to, pobogu, gde ti jetulogika?{korpijajojodgo-

vori: pa ovo ti je logika Bliskogistoka. Kao kolega kolegi, podario mijesavetkojijeonprihvatio od, za wega, ikone ovda{weg spoqnopoliti~kog novinarstva, Predraga Milojevi}a: da biuspe{noobjasniosvojim~itaocimazbivawaokojimaizve{tava{, najpre je potrebno da razume{narodme|ukojisido{aoikroztuprizmutrebaposmatrati i analizirati zbivawa. Nezavisno od od toga {ta ka`e ili radi re`im, vlast. Jer, samo prezentovawe politi~kihodlukanijeni{tavi{e odprimitivnepartije{aha. - Dana{we izve{tavawe o tom regionu u na{im medijima jevrlopolovi~noineprofesionalno. Svi su postali stru~waciop{teprakse,sviseusve razumeju, za sve {to ti treba – tu je internet. Da me ne razu- me{pogre{no,internetjesjajnastvar,aliuna{emposlutrebadaimaulogupomo}nogsredstva.Svejetoposledicamedijskog siroma{tva i neke na{e samouverenosti da je svet onakavkakvog`elimodavidimo.A rezultatjetodajedanaste{ko na}ipouzdanmedijkojiimadoslednu liniju u dono{ewu stvarneslikesvetaukojem`ivimo. Pa seti se samo kako se izve{tavalo o Libiji, pa tu je bilostvarnosvega... Kadsmove}Libije,nebibilo profesionalno da nisam upitaozaprocenu–gde}esezavr{iti ono {to je pre godinu danazapo~etouTunisu? -Nebime~udilodasesvezavr{itamogdejeipo~elo.Evo, u Libiji i Egiptu se pokazalo datajprvikrugnijebiodovoqan da bi se zavr{ilo onako kako ti narodi misle da zaslu`uju.USirijisada{wire`im nemo`edaopstane,suvi{edugotosvetraje,suvi{ejekrvavoitoneprviput.Protestiu Zalivu su u}utkani, a sve ovo skupa ne ~ini lagodnim `ivot na saudijskom dvoru. Ne znam kada }e se zavr{iti, ali, po{teno govore}i, ne vidim ni u jednojoddr`avaarapskogsveta nekidemokratskimodelvladawa koji je primeren 21. veku. Svitinarodizaslu`ujuda`ive normalno i dobro u svojim zemqama, sa dobrim vlastima, alimise~inidajo{nisublizutoga. n Denis Kolunyija

Proslave novog leta

N

ova,2012.godinapo~iweunedequ,1.januara.Novugodinuprvi}e do~ekatimalobrojnistanovniciLajnostrvakojapripadajurepubliciKiribati,ucentralnomdeluTihogokeana.Ovaostrvase nalazenaistojgeografskojdu`inikaoinpr.Havajskaostrvaipotome 1.januarbitrebalodanaobeskupineostrvado|eistovremeno.Me|utim,izadministrativnihrazlogame|unarodnadatumskagranicazao- bilaziKiribate(danebii{laprekowih)itakoihsme{taposebnu vremenskuzonu(vremepoGrini~u+14sati).NakonKiribata,Novagodina}esti}inakrajwiistokAzije,zatimuAustraliju,papotompreko Japana,Kine,Indijeidrugihazijskihdr`avado}i}euEvropuiAfriku,dabinastavilaprekoAtlantikadoobaameri~kakontinentasvedo pacifi~kihostravaAmeri~keSamoe,NijueiMidvejskihostrva. Ina~e,snadomda}enaredniperiod`ivotabitiboqi,lak{iilep{i,qudisuodpamtivekado~ekivalinarednugodinuprinose}i`rtve bogovima i prire|uju}i gozbe. Istorijsko je pitawe, me|utim, kada zapravopo~iwenovagodina.Imalogikedatobudenadanzimskekratkodnevice,jerposletogaobdanicapostajesvedu`a,ano}svekra}a.TakosuradiliHeleniiStariSloveni.AliVaviloncii,upo~etku,Rimqani, novu su godinu slavili negde oko prole}ne ravnodnevice {to istotakonijelo{ere{ewe,jerjetodobakadaprirodapo~iwedase budi,adanipostajudu`iodno}i.Asircisu,opet,smatralidasegodinemewajuuseptembru,ondakadapro|ejesewaravnodnevica. Kakogod,pitawekadapo~iweslede}agodinazapravonidanasnije re{enouglobalu.Jevrejijeslave6.septembra,Kinezinegdekrajemjanuarailipo~etkomfebruara(usvakomslu~ajuslavejedvenedeqe).Ortodoksnipravoslavcisedr`estarogkalendarapaNovugodinuisk~qu~ivodo~ekuju14.januara(madaonitvrdedajeto1.januar).Onidrugi, prose~nipravoslavci,mnogosufleksibilniji.Onislavei1.i14.januar. Usvakomslu~aju,kodnasjetakokaoje.Iu2012.ns~ekadolazakprole}a20.martau06:14;letopo~we21.junau01:08;jesen,pak,22.septembra u 16:49, a zima 21. decembra u 12:12. A ko se i malo intresuje za astronomiju,nikakonesmepropustitiprelazVenereispredSunca5/6 juna–slede}i}esedogoditi11.decembra2117.te}egabitimalote`edo~ekati. I,da:uprkosmnogimnajavama,`eqamaio~ekivawima,2012.ne}ese dogoditinijedansmaksveta.I{lus! n Aleksandar Zorki}

„ DN E VN I K ”  N A L I C U ME S TA: SuSrEt S korzikanSkim SEParatiStima

Paralelna atmosfera u mediteranskoj razglednici centru grada. Republika slavi. Mo`da }emo u opu{tenoj atmosferisaznativi{e.

n Pi{e: Mario Kanaet aizgled tipi~an dan u inostranstvu na novinarskomzadatku.Podneu Bastiji,gradi}unaseveroistoku Korzike. Grad je, a po ~emu drugom u ratovima bogatoj povesti, ime dobio po tvr|avi iz koje je poniknuo(franc.Bastille -tvr|ava).„Di~i”sejednimodnajve}ih procenata nezaposlenih u celoj Francuskoj–oko20posto.Tose ne vidi na ulicama, sve je {areno,punocve}a,automobilisurelativnonovi,qudidobroodeveni, trajektna luka nova i savremena… Dan je Francuske republike, 14. juli. Ulice drugog po veli~inigradanaostrvu(prvije glavnigradAja~i)sanevi{eod 45hiqadastanovnika,prepunesu u`urbanih qudi. U vazduhu se ose}a sve~ana atmosfera, francuske trobojnice vijore se s ve}ine zgrada, ali prido{lica s Balkana oseti}e paralelnu atmosferu, ne{to napeto i opipqivo u zraku. Zati{je pred buru,ili–ta~nije,tihuburuispod svih tih fasada mediteranske „razglednice”. Pewemo se vijugavim stepenicamaujednojodmnogihbaroknih zgradauBastiji.Poku{avamoda prona|emosedi{tejedneodnekoliko lokalnih politi~kih stranakakojeusvomprogramuneizo- stavno imaju re~i „Korzika” i „nezavisnost”. Kucamo na masivna,visokadrvenavratakojaseni malo ne razlikuju od svih onih kojevi|amoposli~nimbaroknim gra|evinamanaBalkanu.Nikone odgovara.^ekamojo{malo,kucamojo{parputaiodustajemo.Da lizboguzaludnogpewawaisila`ewa,ilizbogpodnevnevru}ine navrelommediteranskomasfaltu–uhvatilanasje`e|.

N

Le|ima okrenuti zidu Pristojna klimatizovana gra|anskakafanaprekoputa~inila se kao pravo uto~i{te. Dok smo naru~ivalipi}e,pitamokonobaradaliznagdemo`emodana|emo gospodu iz stranke. Samo se pomaknuo u stranu i oslobodio nampogledpremadnukafanegde smo ugledali dva kr{na Korzikancakojisubilizazadwimstolom. Sedeli su le|ima okrenuti zidu. Konobar je samo namignuo mahnuv{iglavomuwihovomsmeru,otresaokrpompostoluioti{ao. Ustajemo i prilazimo im. Dva kr{na momka prate nas pogledom,akadasushvatilidaprilazimo ba{ wima, po~eli su se me{koqiti na stolicama. Kolegajepristojnopozdravioirekao da smo novinari te da bismo voleli da razgovaramo o politi~koj situaciji na Korzici. Pristalisu. Pijupivo.Ka`udaretkoimajuprilikudarazgovarajusnovinarima. @ale se na represivnu

politiku Francuske koja zanemaruje wihove posebnosti, jezik i kulturu. ^istokrvi su i beskompromisni separatisti koji balansiraju na granicilegalnosti.Po{tujusve ostalesli~neevropskepokrete. Nama su izgledali odlu~no, ali istraumatizovano. Neprestano su sumwi~avo gledali u smeru svakog novog prido{lice, ne skidaju}ipogleddokseneuvere da ih ne ugro`ava. Odeveni su jednostavno,aliuredno.Nenose odela,nikravate,samopantaloneiko{uqe.^inisedasuizredova radni~ke klase, verovatno ribariililu~kiradnici.Odaje ih preplanula ko`a. Ka`udasuKorzikanci ponosni i vredni qudi, da vole `ivot, hranu,pi}eiveseqe. Me|utim, to }e kao svojuposebnostisticati svaki narod u Evropi. Tra`imo daqe.

LibertaperYvan! Na putu do hotela uo~avamo mno{tvoplakatanakojimajelicetipi~nog,pomalogrubog,Korzikanca.Plakatisuizku}neradinosti, jednostavne crno-bele fotokopijeiliispisani~ar{avikojevisesazidova.Ispodlika pi{e „Colonna„, uz rije~i podr{ke „Liberta perYvan„. Re~ je o svojevrsnom korzikanskom heroju.ImemujeIvanKolona,korzikanskomnacionalistiivelikom zagovornikusamostalnosti.Osu|en je 2007. godine za ubistvo prefekta Korzike, Kloda Eriwaka.Ubistvosedogodilo6.februara1998.godine.@rtvajepogo|enastrimetkauvrat.Puca-

Crne siluete Korzikanski jezik nama laicima zvu~i kao me{avina italijanskog, {panskog i portugalskog. Prava mediteranskajezi~na Podr{ka korzikanskom heroju salata. Izgovaraju re~i na svom no je iz pi{toqa koji je godinu jeziku, tek toliko da nam poka- dana ranije ukraden kada je pro`u,anamase~inikaodaslu{a- vaqeno u jednu `andarmerijsku mo italijanski s portugalskim stanicu. Nakon toga, usledila je naglaskom. Zaista, potpuno se jednaodnajve}ihpolicijskihporazlikuje od francuskog. Me|u- teraufrancuskojistoriji.Ubitim,osimjezika,nismouspelida cu su uhvatili u te{ko pristusaznamonijednudruguposebnost pa~nim korzikanskim planinakoju oni isti~u, a da istu sklo- ma.Takosezavr{ilawegovahajnostnemajuiFrancuzi,odnosno du~ka pri~a. Ivan Kolona tredrugi mediteranski, latinski nutno slu`i do`ivotnu zatvornarodi (po{teni, vredni, lepe skukaznu.Tvrdidajenevina`rim`eneisl.).Nakonrazgovora tvafrancuskogmedijskoglin~a. u kafani, odveli su nas istim MnogiKorzikancimisleisto. onim vijugavim stepenicama u Nema taksija! svojestrana~keprostorije. UlazimoustansavisokimtaNekolikosatikasnije,sve`i vanicama.Nazidovimasuplaka- i odmorni {etamo centrom Bati na kojima je Francuska pred- stije.Suncejenazalasku,neboje stavqenakaoqutitigeneralko- crveno poput krvi. [tandovi su jiagresivnodovikuje„Ti{ina!” punihraneipi}a,qudislave,jei prstom preti psu na kojem pi- du, piju. Na ulici nema puno po{e „Korzika„. Ima tu i ne{to licajaca,tekuobli`wimuli~isimboli~nih plakata na kojima cama vidimo parkirane policijsucrnequdskesiluetespu{ka- ske kombije i automobile. O~ima u rukama (za~udo, nije kala- glednojedafrancuskapolitika {wikov, nego ameri~ki M16). neprestanog naseqavawa domiIakosuna{idoma}inilegalni cilnihFrancuzanaostrvoipak politi~ki predstavnici, plaka- dajerezultate.Me|utim,neuspetinaspodse}ajunasli~nemate- vajudanadma{eodnossnaga:51% rijale irske IRA-e i baskijske naspram 49% u korist onih koji ETA-e. Ne dopu{taju nam da to nisuzaodvajaweKorzike.Taposnimamo.Svenamjejasno.Odla- lovi~nost u na{em slu~aju ipak zimo bez spoznaje po ~emu su nije bila prosek na ulici. VaKorzikanci posebni i za{to ne {arska atmosfera s mediteran`ele da `ive u Francuskoj. Od- skimpedigreomnijedalao~ekilu~ilismodaseodmorimodora- vane rezultate. Qudi su nerado nihve~erwihsatikadajezakaza- pri~ali o razlikama. ^inilo no veliko slavqe i vatromet u namsedasatimaisatimauglav-

nom nailazimo na centraliste, lojalne Francuze. Od separatistanitraga,niglasa. Nakon {to smo odgledali spektakularanvatromet,odlu~ilismo(opet)daskoknemodokafaneipotro{imoostatakno}i. Nakon neobaveznog razgovora s konobarima,zakletimKorzikancimakojitako|enisudalineko jasnijeobja{wewesvojoj`eqiza nezavisno{}u, pa smo odlu~ili potra`imotaksi.Putdokreveta nijekratak,hotelnamjedvadesetak kilometara od centra grada. Ostavqamkolegeukafaniikre}em u potragu za taksi stajali{tem.Posle45minutalutawapo {irem centru grada i nailaska na nekoliko praznih stajali{ta zataksiste,zakqu~ujemdasusvi verovatno zauzeti jer razvoze pripite slavqenike. Ulazim u kafanu. Pitam konobara kako je mogu}e da ba{ ni jedan jedini taksinijenaraspolagawu.Onse smeje, dovikuje ne{to svojim kolegama koji tako|e „pucaju” od smeha, okrene se prema nama i, blagonaklono se osmehnuv{i, na francuskom ka`e: “Taksisti su na{iKorzikanci,nekaseFrancuzi na svoj praznik sami voze svojimku}ama.”

Presudna razlika Lojalnostkorzikanskihtaksista ideji nezavisnosti nije nas ba{ razveselila. Kolega je pitaokonobare,dvamladamomka–dalibinasoniodvezlido hotela. Ponudio im je 20 evra. Pristalisu.Polasatakasnije, konobarskadugano}sezavr{ila,anaspetnaguranihumalom renouklijutreskalosenaputu prema hotelu. Posledwih kilometar-dva kolega je opet odlu~io da oku{a sre}u. Nagnuo se laktovimanavoza~koisuvoza~kosedi{teiupitao:„Hajdesad zakraj,stvarnomireciteu~emujerazlikaizme|uvasiFrancuza”. Konobar voza~ ve} je pomalo nervoznoodbijaodarazgovarao tome, o~ito vidno rezigniran ~iwenicom da nama ni{ta nije jasno. Parkirao je ispred hotela, a kolega je iz xepa izvadio nov~anicu od 20 evra i pru`io mu je. Konobar - voza~ samo se okrenuo, pogledao u nov~anicu, pauwegaiupitao:„Stvarno`eli{dasazna{u~emujerazlika izme|u mene i jednog Francuza?”. Kolega potvrdno klimne glavom. Mladi Korzikanac nastavi:„Francuzbitiuzeonovce,aja,eto,ne}u!”.Nasme{iose jo{ jednom i blago odgurao od sebe koleginu ruku s nov~anicom.Bogatijiza20evraijednu mo`da banalnu, ali verovatno slojevituspoznaju,dugosmomahali na{im Korzikancima dok je wihov automobil nestajao u no}i. (autor je producent u Al Yaziri)


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

16

epotadecejelepotaokojoj VIDAOGWENOVI],KWI@EVNICAIREDITEQKA INTERVJU pri~ate, neprepoznata, a nadohvatruke.Natelevizijiprikazujuporodicesasedmoro ili osmoro dece, gde se mali{anijednodrugomdouveta,isti~ukaotrofejnipoeni,bezobzira {to svi spavaju u dva kreveta i `ive u krajwoj oskudici. Na sve strane trubimo o pospe{avawu natalitetainari~emonadizumirawemSrba,arubrikeokriminaluvrveodfotografijamentalno nepodobnihroditeqakojizlostavqajusvojporod.Siroti{tapuna napu{tene dece, tu`no gledaju u lKoji nauk srpsko dru{tvo ili uskog intelektualnog opsega. kamerukadihsnimajuinesme{e mo`e izvu}i iz mukotrpnog Oni na pozori{te gledaju kao na se,bezobzira{toihnatopotse- otre`wewaPavlaIsakovi}a? potencijalno minsko poqe. Oni }ajupaziteqice. –Ikadbigledali{tebilosaod pozori{ta tra`e zabavu, a ne Gdesutiparovikojimasenije mo jedan gledalac, ni tada ne bi otre`wewe. Naprotiv otre`wen dalo da budu roditeqi, {to ne moglodaseta~nopredvidikoji}e glasa~,nijesiguranglas. provode vikende sa tom decom, nauk on iz we za sebe pro~itati. lZna~i li to da su iskrena {toihnevodenaizlete,upozo- Kadbiotre`wewedru{tvabilo uverewauovomdru{tvuivreri{te,nakola~e?[toimne~i- tako jednostavna stvar, ko bi `amenuapsolutnoprevazi|ena? tajubajkeinecrtajuveselecrte- liopozori{nogtruda.Uostalom, –Pa,nebiseba{reklodasuu `e?Kovolisamodetekojejesam tadabipozori{teilepakwi`evnekom trendu. Na wih se sad kod rodio, taj je pogre{an roditeq. nostvladalisvetom,ilibibili nasgledakaonanekinostalgi~ni Itidarodavcikojidajudvesta- skupocena spasila~ka ekipa. Ni recidiv u se}awu na vreme jednare ko{uqice iz kokosti, bratjih su wihova deca stva i jedin„Plav krug i u wemu zvezda” postoji. izrasla,papri~ajuo stva.Akolitomsvomgestuvi{e ko su ta uveTo je neograni~eno popri{te nego Indijci o dorewakodnas na{ih `eqa od kojih se mnoge mogu ispuniti bro~instvima majke i tada bila samo pesmom, ili u pesmi Tereze.Ilepotudaiskrena, najrivawamineprepoboqesevidi znajemokaolepotu,negotomani- reklamne poruke, ma kako dobro potome{tosmonaprvojkrivini festujemo kao otu`nu samilost, izvedene ne posti`u ciqano srenasrnulinasvojenajbli`esusede govoriza“Dnevnik”kwi`evnica di{tekruga,~estoba{sasvimsui bra}u u jednakosti i zajednii rediteqka Vida Ogwenovi}, protno,alionira~unajudaseot{tvu. kojajeuo~inovogpriznawa„Ko- por slama ponavqawem, po sistelUniverzalna poruka „Seo~i}evo pero” re`irala „Seobe”, mukineskekapi.[kolskopozoriba„ogledaseu...? predstavu jubileja 150 godina {te je nekad bilo o~igledna na–Nijenerazumnoninerealno Srpskog narodnog pozori{ta. stava,zapravodramatizovanpou~tra`itinemogu}e.^akjetodonePitali smo je, koliko joj je ta niprimer,alibojimsedasetim kle i smisao `ivota. Kad bismo simbolikabitna? ske~evimapozori{niukuskodde`eleliitra`ilisamoono{toje –Simbolikamo`danebibila ce razvijao upravo u pogre{nom mogu}e, `ivot bi bio “kamena tolikobitna,ustvaribilabisa- pravcu. Pozori{ne predstave nauspavanka”,{tobirekaopesnik. mostvarmogu}escenskeatrakciime nemaju tu frontalnu pedagolSmisao „Plavog kruga i u jedanijere~oinscenacijijednog {kumo}kojuimnekadpolitika,a wemu zvezde„ je zapravo putoodsto`ernihromanana{egjezinekadcivilnii{kolskiprogravawedowih? kaukojemjeistinitoiizma{tamipripisuju. –Jeste.Onipostoje.Tojeneonoprepletenotakodasesimboli lVa{stavjedasepoliti~agrani~enopopri{tena{ih`eqa istvarnipodacime|usobnopriribojema{testvaralaca? od kojih se mnoge mogu ispuniti rodnodopuwujuipodr`avaju.Cr– To je nasle|e iz ideolo{ke samopesmom,iliupesmi. wanski naslojava prozne i poetdr`ave. Ideologija, zasnovana na lNedosti`nisu? ske opise i iskaze slobodno slekontrolisanom dozirawu pa`qi–Dosti`nisuuglavnomkaopede}i sopstveni spisateqski imvo trimovanih i podobno prednasni~ka istina. Sudar svetova napuls i tako osvaja poziciju da pregnutih ideja, metaforu do`istajekadmishvatimodaonajbesistorijsko prikazuje kao igru vqavakaosubverzivniizrazzbog krajnikrugne}edaseograni~ii simbola. Eto ta simbolika jeste wenemogu}evi{ezna~nosti.Ba{ svede na splet na{ih ambicija, a va`nazaovupredstavu. kaoi~ovekiskqu~ivihshvatawa, nionazvezdaizwegovogsredi{ta

L

dnevnik

Nijenerazumno tra`itinemogu}e iwenuvanbra~nutrudno}uiudajuzaAjn{tajnakojinijepokazaoneko veliko interesovawe za odgajawe deteta. MilevaMari}jestudirala vredno, ali s povremenim gubitkom samopouzdawa. Jednom je ~akinapustilatajstudijigradCirihipre{la da studira biologiju na medicinskoj {koli u Hajdelbergu. Ipak, vratila se, po svemusude}izbogqubavipremakolegi. Nije nastavila studij, ali je  pomagala svom darovitom mu`u. Nekimqudimasklonim mitologizaciji i preuveli~avawu, sve je to zvu~alo dosta skromno i vaqda previ{e `enstveno, pa je lansirana tezadajesveteteorijske radove ona smislila,aambicozniAlbert prisvojio.Ustvari,dobra,zaqubqenaipodatnaMilevajedozvolila daseonproslavi,samo dabiostalauzwega,ma iudubokojwegovojsenci. Tim “najboqim namerama” poplo~an je putraznimizmi{qotinama i potpuno nepotrebno je odvelo pri~u otojizvanrednoj`eni, na sasvim sporedan kolosek. lUporedite junakiwu iz Va{eg romana „Prequbnici„sasrpskom elitom danas, sli~nostirazlike? –Nisamdobartuma~ sopstvenih tekstova, aliznamdasumisena odbijadanamsespustinaramei `alopojke nad gubitni~kom sud- ulici,iliuholupozori{ta,ili postane na{a trofejna epoleta. binom. Vi{e ~udi {to se nikad ponekad u avionu, obra}ale nepoTada mi po~nemo da zapoma`emo: timjubilarnimpovodimanepi{u znate~itateqke,tvrde}idasuse izdaja,izdaja... govori da smo tu bitku izme|u prepoznaleuwenojli~nosti.DalZa{toseidentitetuSrbiostalogizgubiliizato{tosetu nasje,kao{toznate,~itawekwiji tuma~i tako ekstremno, od svaki velika{ borio za svoj ra- ga elitna navika, pa wih treba navodnelako}egubqewaeven~unimaliposed,nehaju}iza,uto smatratipripadnicamana{eelitualnimulaskomuEUdowegovremeve}prili~nora{~ivijanu, te.O~iglednoimasli~nosti. ve neuni{tivosti kroz gubitlOcenitenivojavnoggovora Kne`evinu. Da su se okupili i ni~kupolitiku? razvili neku zajedni~ku odbram- uSrbiji? – Identitet, taj tako pomodni benuliniju,ne{tobimo`daipo– Zagrcnut netrpeqivo{}u, termin koji je toliko politizo- stigli. No, taj nauk, kao {to vi- ostrvqenporicateqskimizlivivan, da ~im ga majedaibesa,nerizgovorite,svi vozan, predinfar„Najboqim namerama” poplo~an je put na}ule u{i, ktno napet, psoraznim izmi{qotinama i potpuno je o~ekuju}i ili va~ki, kletveni, a nepotrebno odvelo pri~u o Mlevi Mari} neku bara`nu re|e re~it, ubeodbrambenu vadqiv i osmehnut. na sasvim sporedan kolosek tru,ilipakneTada pomi{qam kurugalicutidaipakimanade. pa: kakav ti je to kr{ od mobil- dite nismo nau~ili ni iz tadal[tagonina{verbalnikanog, kvari ti identitet. Ta na{a {wegporaza,niiztolikihposle nibalizam? pri~aoidentitetuseustvaride- wega. A {to se ti~e na{eg anti–Samoqubivavoqazamo},li~li na vi{e grupa. Imate iseqe- fa{isti~kog pokreta, jedne zai- na nesigurnost, zavist, surevwini~ku pri~u, zasnovanu na {kol- stasvetleta~keuna{ojistoriji, vostinarcizam,zatimose}aweneskojlektiriinarodnimizrekama nemogudashvatimovo“distanci- ispuwenosti, glad za estradnim o na{oj patrijarhalnoj gostoqu- rawe” i “prawe ruku”. ^ovek ne uspehom,samoqubqe,samoqubqe... bivosti, po`rtvovanom pritica- mo`e da poveruje svojim o~ima lZa{to su gra|ani toliko wuupomo}staromislabijem,mo- kadgledaislu{aozbiqnequde neosetqivinasvirepostjeziralnoj~istoti,ilipakonudoma- kakosmno{tvomeufemizamamu- ka? }upredizbornuotomekakojena{ drujuokvislin{kojVladijednog –Kulturagovoraseve}poodavidentitet na{a snaga, a to je da Nedi}a,aantifa{isti~kiotpor nosmatraverbalnompozom.Ceni smo radni, vredni, lako u~imo, a smatraju donekle energijom za- se takozvani opu{teni govor, uz te{ko zaboravqamo. A ima i ona blude.LiberalnojEvropitakvim mno{tvonespretnihanglicizama maloruralnija:kadristi}iiute- istupima delujemo prili~no ne- i po{tapalica, uz sna`nu gesti}iinastra{numjestupostajati. razumqivo. kulacijuispontanopodvu~enopo Malojenaroda,iligrupa,ilikolMo`elisegovoritioMi- kojom psovkom. To se do`ivqava lektivakojisenebiprepoznaliu levi Mari} kao o svojevrsnoj kaoprirodanizrazli~nosti,{to ovim identitetskim osobinama. paradigmi na{eg odnosa sa zna~idaprvoka`e{,paposledu[ta}emotomiondaizgubitikad Evropomilismoiodte`ene go i jo{ nemu{tije obja{wava{ se pridru`imo Evropskoj uniji? na~inili mit „za doma}u upo- {tasitimemislio.Utu{emusu Mislimdabitajpojamidentiteta trebu”? seubacilibesprizornineuroti~trebalomaloboqerazjasniti.Za– Mileva Mari} jeste i mo`e ninapada~i,takozvaniprofesiosadjetokodnasuglavnomnarodna bitivrlore~itprimerprodira- nalni negatori kojima su psovke pesma, ili lapidarna gra|anska wa evropskih liberarnih ideja u najboqidokazi,apretwenajefikritikapri~emuseijednaidru- na{ekrajeve.Vojvo|anskiSrbin, kasnijaodbrana.Itosveu`ivo, gastranaslu`ihiperbolizacija- austrijskioficir,borisedawe- javno,bezuzmaka.I{tasedesilo, ma. gova k}er zavr{i gimnaziju van- umesto osude, oni su postali nalOtkud tolika potreba da redno, vodi je od grada do grada, rodniherojikoji.Wihovozagrcslavimoporaze:sviznajukada jertadato`enskojdecinijebilo nuto psova~ko urlawe je mera jajebilaKosovskabitka,aprak- dozvoqeno.Zatimje{aqena,uto ~ineargumenta. ti~nonikokadajeSrbijaoslo- vreme,izrazitomu{kifakultet, lDalijetouvezisa ~iwebo|enaodTuraka,dainegovo- Ciri{kuPolitehniku,gdejepri- nicomdajeuSrbijinacionalrimo {to se gotovo stidimo jemniispitstrog.Zartonijesa- niduhja~iodgra|anskog? velikeulogekojusmoimaliu svimizuzetanstavizave}esredi–Htelabihnaovova{epitawe antifa{isti~kompokretu? ne, a kamoli za mala sela Ka} i daodgovorimodre~no,alineznam – Da, ta neprestana komemora- Titel iz kojih je ona krenula u dalimogu. cijaKosovskebitkejenekavrsta svet?Spunorazumevawajepodneo nIgor Mihaqevi}


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

[ O R O M

Za do~ek je red da sve bude celo. Celo dru{tvo da se skupi, celo prase da se ispe~e, cela gajba piva... ro|e cela godina. Celu no} }e svet biti budan da do~eka Novu godinu.E,saddal}eiova{to ide biti cela, o~in }e je znati. Jedni divane da o}e, drugi se pona{aju ko da ne}e pa nas magar~ekakokojistigne.Oni be}ari {to su kadgod `ivili u Ju`noj Ameriki u Andima, gore na vr’ brega, izmislili su kalendar koji ne mo`e da dotegnedokrajaidu}egodine. Dve su stvari mogu}e: Il su oni na bregu boqe vidli od nas {to smo u doqi i na ravnomilimjenestalo’artijepa su stal i u bux ak u dec emb ra 2012. Mo`e biti da im je nestalo artije pa nisu teli da idu u doqu samo ~erez otog a kad se nakupilo da pazare za artijusuzaboravili.Amo`da suimaliipre~ihstvarinego daonomadtolma~ekako}enamabiti.Kandadasuionimislilidasmokadriitodauradimosami. Slavi}emo Novu godinu ode kod nas na ravnom ko i do sad, kako su nas nave`bali kad su propisalidajeva`nijaodBo`i}aidasekitijelkaumesto

P

krizbana. To {to je slobodno, to }emo i raditi. Kolko je to sve pametno, vidi}emo posle, kad i Nova godina izda. Umesto celog, evo trifrtaqa be}arca: „Ala volem kad godina izda,sveposkupi-pojeftini...“ Zado~ekjereddasvebudecelo.Celodru{tvodasesakupi, celo prase da se ispe~e, ceo lonacsarmedabude,celagajba piva,celafla{arakije,dase neokrwiparkobasicaidase potro{i ceo film u aparatu. I ove godine mora}emo da biramoo}emol’jareilpare.Celaplataodezaceluno}.Mlogo sveta je ve} o`alilo platu i poskidali su crninu posle pogodine,odkadsuposledwu primili. I sirotiwa }e slav it i kraj svet a, mi smo ga opevali jo{ pre pola veka i film smo snimili, bi}e skoro prop ast svet a, nek propadnenije{teta. [teta je samo {to }em o otk rw it i od svegacelog{tobudenaastaluaresto }em o ostav it i za dog od in e, da nam sve bud e okrw en o napo~etku. Po{ ten svet se kod nas zlopatio celog veka da uvati korak,alkandape{kei u papu~a to nisu bili kadri. Qudi `ive ceo vek,alsvakiimasvoji nisu jednaki. Jednak je samo divan da se taj i taj patiocelaveka,onajjecela veka bio po{ten, tre}i je bio luftika, onda je bilo i be}ara, `deretina, lodera, vrednih,~uvarnih,onih{tosucelogvekastudiraliinikadnisu {kole zavr{ili, bilo je i taki’ {to su cela veka kwige ~itali,ovce~uvali,sedilina {oru,celavekaostalineo`eweni... ta svega ima, al ucelo. Volemo o `ivotu da divanimo ucelo, makar {to navek neko

S

17

B O R O M

Red je da bude celo

ka`e da je moglo jo{, al eto, ukralisepao~li. Imamo mi i celo jutro, ceo dan,celove~eiceluno}.Tek to niko kadar nije da razmrsi

od kad do kad je {ta,alsesvirazumemokadseocelomdivani. Danasdecavi~u„To,lave“a mismouwinimgodinamaola-

vu slu{ al i od ~ik a Du{ ka: “Ne pitajte {ta je jeo. Taj je jeo{tajehteo-tramvajCEOi oblak a jed an deo! Stra{ no, stra{no“. To {to je nama kadgod bilo stra{no, mlogi danas ni ne znajudapostoji,celegodinese kwig a ne la} aj u, stra{ no, stra{no. Ozbiqanposaotra`idamu se ~ovek posveti ceo. Wegovibidaceobudewini ondak se pokrja na polak, ko onaj Mikin lebac iz Garavog sokaka: “Mar{ napoqe iz na{egsokaka,kadneume{ da sawa{. Da te pokrqam na pola-ko lebac. Eto“! Kadbrujiceloselo, ondak to ne vaqa. Kad god bruj i, lo{ a je vest.Kadseceloselo skupi,tomo`edabude dobro, ako do|u s poklonima i nasmejani. Ako krenu s kukom i motikom, bi}e belaja. Srpski na~in pla}awa i izmirivawa duga podrazumeva da se nikad ne vra}a ceo iznos, u Srbiji je prirodno „da me sa~eka{ malo“. Na{ ceo voz uglavnom ima jednu lokomotivu i jedan vagon a i taj jedanjeceoi{aran,vi{eli~i na cirkuski neg na putni~ki vagon.Celefabrikenamcele godinestojeukorovu.Ceosvet radidokmidangubimo.Moderno je u Novom Sadu da obi~an svetceluno}~uvastra`upred

zgradommilicije,dakogodzajutraneu|eprewihpopaso{ illi~nukartu.Stanuuredi umiruidostojanstveno~ekaju celuno}icelojutrodamilicija po~ne da radi svoj beneficirani poso. Kao nagradu, ako do|u na red, dobiju paso{ illi~nukartuanekiijednoi drugo.Narodunesmetadaltamo na {oru stoje celo vreme ili se ka`e sve vreme. Svo vreme{krgu}uzubimadanebi cvokotali. Od cvokotawa o}e celaplombadaispadne. Doksudedaibababilimla|i, unuci su ceo raspust bili kod wih. Odavno ode kod nas zim i ne grej em o cel u ku} u. Prolazimtakoovihdanakroz sela i u celom glavnom {oru sa sokaka ni u jednoj ku}i ne gore sijalica, makar {to je tekpetsatiposlepodne.^udo ukolkojecelihku}apomra~ina. Ima struje al nema nikog. Celezvrndajuprazne. Volo bi da vam cela idu}a godina bude vesela, da platu dobijate ucelo – cele godine, da ceo radni dan i radite, da ceo godi{wi odmarate, da za slede}u zimu svi imamo ~etir cele zimske gume, cele ga}e i cele ~arape, cele ra~une da pla}amosomsehom,celuno}da spavamoanedasevrpoqimodo zore,ceobokaldavambudemalo kad nazdravqate, da celu {unkuiznesetepredgoste,ceo kom{il uk da poz naj ete, ceo dandastenasmejani,celekwigedapro~itate,celidabudete zdraviidasevolemocelimsrcem.Sre}navamNovagodina! n Bora Oti}


18

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

e|ujubilejimakoji}eseobele`avati u 2012. godini jedan od najkontroverznijih, barem u svetuumetnosti,svakako}eseticativekaodsmrtipiscaKarlaMaja.Dilemei opre~na mi{qewa ti~u se literature kojujepisaoali}eneminovnobitire~i opercepcijiwegovogdela,onojdokjepisacbio`ivi,posebno,onojkojajedo{la pardecenijapowegovojsmrti.Kona~no, svakako}ebitire~iiowegovom`ivotu,ukomesusesmewivaliusponiipadovi,slavaipodsmeh. Karl Maj nije oduvek bio miqenik sre}e. Ro|en je 1842. godine u  siroma{nojporodici,kaopetood14-torodece (odkojihdevetoronijepre`ivelo).Prvihpetgodinabiojeslep.Kakojepisao usvojojautobiografiji,zawegajenajva`nijaosobauporodicibilabaka,kojaje, madaneobrazovana,bilaro|enipripoveda~–sposobnadao`ivilikovesvojihkazivawa.Majjebiodobaru~enikazanimalagajeimuzikapajeprivatnou~ioda sviraikomponuje.^iniloseda}estvarikrenutinaboqekadjeMaj,poslemature,po~eodapoha|a{koluzau~iteqe. Me|utim,zbogkra|e6sve}a(kojejehteo da odnese ku}i) izba~en je iz {kole. Ipakuspelomujedasevratialijevrlo brzo optu`en da je ukrao ~asovnik sobnomkolegi.Osu|enjeiposlatuzatvora oduzeto mu je pravo da se bavi u~iteqskimposlom. Poizlaskunaslobodu,bezmogu}nosti dasezaposli,Majse„izdr`avao“sitnim kra|amaiprevaramazbog~egajeponovo hap{enizatvaran.Uzatvorujemnogo~itaoido{aonaidejudaisampi{ekwige –~akjena~inioispisakkwigakoje}eda napi{e. Nakon bekstva prilikom sprovo|ewa u zatvor i novog utamni~ewa, 1874.Majsevra}auroditeqskidom,intenzivnopi{ei{aqesvojeradove~asopisimakojisuutovremebiliuekspanziji. Veliki tira`i rezultirali su pokretawemnovihizdawakojasutra`ila autorezabavnogiuzbudqivog{tiva.Maj je, uglavnom anonimno, pisao sentimentalnepri~eizseoskog`ivota.BrojtakvihradovanijepoznataliMajjebiovrlo vredan i tako pekao spisateqski zanatisticaobrojnupubliku.Ipak,neredovnihonorarinisubilidovoqnidapokrijusvetro{koveskromnog`ivota. Madasevi{eputaobavezivaoda}eu nekom ~asopisu iskqu~ivo objavqivati novepri~e,noveleiliromane,Majjeparaleno sara|ivao, pod pseudonima, i s drugim~asopisima.Od1875.dosvojesmrti,Majjepisaoiobjavqivaobezprestanka,atira`iizdawaukojimajeobjavqivaodostizalisupostotinuhiqadaprimeraka. Me|utim, wegova finansijska situacijanijeraslabrzokaotira`i,madajedokraja`ivotaipakzaradiobogatstvonasvojimkwigama.Od1892.po~iwe publikovawe kwiga u posebnoj ediciji podjedinstvenimnaslovom„Sabraniromani Karla Maja“. I kad su mu vrata uspeha i slave {irom otvorena, Maj polakopo~iwedagubiose}ajzarealnoida

M

POVODOM DIKENSOVE GODINE

Nos gospo|ice Betsi Dikens i ostali romanopisci viktorijanske Engleske „objavili su svetu vi{e politi~kih i socijalnih istina no {to su ih napisali svi profesionalni politi~ari i moralisti zajedno...“ (Karl Marks, 1. avgusta 1854, u tekstu „Engleska bur`oazija“, u „New York Tribune“ – Marksisti~ka arhiva na Internetu, http://marxists.org/archive/marx/works/1854/08/01.htm) rviromanzaodraslekojisamu nekim potowim, navodno privla~nijim `ivotu pro~itala bio je David autorimaikwigama. Koperfild. Privukle su me koS wima odlazi ceo jedan svet, sentirice, potamnela sepija, uokvirena fotomentalan,aliiironi~an,romantizovan, grafija postarijeg, mr{avog ~oveka, razaliigorkorealisti~an,bogat,raznovrbaru{enekose,ucrnomodelusbelimprstan,rasko{an.Odlazeprostorigostiosimako{uqeikravatom.OnjespodignuniceuBorou,ukojojSemVelerpo~iwe tomrukomstojaoporedsto~i}asneobi~svoju karijeru li~nog sluge i pratioca nim, tananim nogama na kome se nalazi gospodina Pikvika, kr~me u kojima se otvorenakwiga.Unaslovuprepoznatqidobrojedeimnogopije,ukojimaseto~e vomijebiloime–David,podse}alojena staut,porter,grog,rumodananasa,xini jednogod`ivopisnihlov}ena~kihstararakijaodvewe,industrijskapostrojewa ca.Aondajeproradila~arolijapripoveprekrivena~a|uiidili~niseoskiproda~akojikazujeosvomro|ewuiprvimisstoriispresecani`ivicama...Godinesu kustvimaizmeniprepoznatqivepozicije mitrebaledasaznamdajerakijaodvewe deteta.I,naravno,gospo|icaBetsiTrokoju pije Veler stariji, ustvari, klekotvud,kojaprislawanosnaprozorskostava~a, i da probam „u`ivo“ englesko klo tako da se „za tren „krepko crno pivo“ okapotpunospqo{tioi (ostrige i engleski Prevodi Dikensovih sav pobeleo“... Mislim pudingnidandanaskod romana ubrzano da je upravo ta~nost tog mene nisu ni opisa, koju sam potom i pribli`no opravdali nestaju s polica eksperimentalno proveugled koji im je dat u javnih biblioteka ravalapribijaju}inosuz jelovniku Dikensovih okno ot{krinutog projunaka). Odlaze sirozoraispredkojegdr`imogledalo,u~initiwskislamovikojenikakvomilosre|e la da s poverewem u|em u svet qudi neonemo`eulep{ati,periferijskagrobqa bi~nihimenakojisudodanaszadr`aliza osen~ena stravom anonimne sirotiwske menesvojuprepoznatqivu`ivotnost. smrti, mala, uredna ku}a gospo|ice Danas, nepunih dvesta godina od svog Betsi,saokruglomlepezomnaprozorui ro|ewa (7. februar 1812 – 9. jun 1870), spisima zatrpani sudovi i advokatski ^arls Dikens je jo{ uvek poznato ime, buxaci, sudnica u kojoj sude Vrdalami ugledni pisac, „najzna~ajniji engleski Prepredewakovi}u i osu|uju ga na proromanopisac XIX veka“, ali i pisac ~ija gonstvo, na o~aj celog sedmog ~etiri, i se dela udaqavaju od {irokog kruga la|agospodinaPegotija... „neakademskih“~italaca,svevi{ezamagOdlaze qudi, osobewaci, dobri~ine, qena protokom vremena, ekranizacijama, putnici, progoweni, varalice. Pod ruku biografijama, ~itavom jednom metaliteidu popravqeno-nepopravqeni Xob raturom, pozori{nom, filmskom i teleTroteriwegovprotegqasti,ma{toviti vizijskomprodukcijomkojapoputokeana gazda i kompawon, zavodqivi gospodin zapquskuje svet Dikensovih romana, udaXigl,SemVeleriwegovotac,`rtvavlaqavaju}i ga iz ~itala~ke vizure. stiteneodoqiveprivla~nostiza`enski Porodi~niibra~ni`ivot,odnosiprema svet, odlazi nespretni prosac Davidove supruzi Katarini, svastici Xorxini, dadiqe, ve~ito uspavani debeli momak mladojqubavniciElenTernan,prostori Xo,ko~ija{Barkis,vernaPegoti,lakokrozkojejeprolazioiukojimajestvarao, mislena gospo|a Niklbi... Te~e zabavna postaju,~inise,va`nijiodonoga{taje povorka o{trokon|i i gun|ala: gospo|a stvarao, nekakav surogat i koncentrat Korni, gospo|a Radl, `estoka gospo|ica kwi`evnogdela.Pitawedalijeiskime Sali Bras, gospodin Grimvig i mra~ni pisac varao suprugu, paradoksalno proizvo|a~ igra~aka Takelton, zvani zgra`awenad(ne)moralomviktorijanaca, GrubiTaklton...Odlazezlo~inciinevapaiwihovognajuva`enijegpisca, ispuwaqalci, idu gospodin i gospo|ica va rekonstrukcije `ivota i rada, zaklaMerdston, pra}eni zveketom wenog waju}i samo delo. Da i ne govorimo o matalnognakita...Inemateekranizacisrpskomkulturnomikwi`evnomprostoje koja ih mo`e vratiti ako ih sami ne ru, na kome Dikens polako ali, ~ini se, sretnetenastranicamaDikensovihromasigurno ostaje neizbe`ni deo lektire na. S wima }ete sresti i upe~atqivi, samo za budu}e angliste, dok je wegov `ivi,slikovitisvetjednogpro{logvreOliver,obaveznalektira mojegeneracije menaisvevremenuslikuqudskeprirode, (poklonzaodli~anuspehusedmomrazreneverovatne zaplete i sasvim realne du osnovne {kole, recimo), za one koji situacije, predrasude, stereotipe i `iv danasstasavaju, samojo{jednoodslikovipronicqivuviduprirodusveta. te filmske siro~adi, qupki de~ak koji Mo`da}eihnapolicejavnihbibliopra}enhorompeva:„Hteobihjo{...“ teka i u ruke novih ~italaca vratiti Prevodi Dikensovih romana (od Mite Dikensovagodinaukojuulazimo.Mo`da ]ori}a, Dragomira Jankovi}a, Sime }etomepogodovatiivremekrizekojese Matavuqa i Veqka Mili}evi}a do Luke prostire pred nama u neodre|enu Semenovi}a, Save Nikoli}a, Ni}ifora budu}nost,ukomecrnitonoviDikensove Naumova, Ogwana Radovi}a, Aleksandra prozene}e,na`alost,bitisamorefleks Vidakovi}a, @ivojina Simi}a, Svetlane jednog davno pro{log vremena, i u kome Velmar Jankovi}, Mihaila \or|evi}a, }e, upravo zato, i svepro`imaju}i humor DeseMileki},BorivojaNedi}a...)preseDikensovbitisvepotrebniji,kaopredah, lili su se, ili se ubrzano sele u depoe nadaiuteha. velikih biblioteka i nestaju s polica n Qiqana Pe{ikan - Qu{tanovi} javnih biblioteka, ustupaju}i mesto

P

to godina posle smrti autora najve}eg, legendarnog vampira, grofa Drakule, pi{e se i raspravqaotomfenomenuhiqaduputavi{enegokadajekwi`evno{tivootransilvanijskomvladarukojipijekrvobjavqeno1897.inamahpostalopopularno me|u pi{~evim savremenicima. AbrahamBremStoker(1847-1912)zapravoje biobiznismenaxerlondonskogpozori{ta„Liceum“,adabidopuniosvojaprimawapisaojetekstovezapotrebepozori{ta,aliionda{wihizdava~a.Kako sutadabileumodihororpri~eo~udnim,nestvarnimbi}imakojaugro`avaju Britanskuimperiju,Stokerjeodlu~io da na tu temu napi{e pozori{no delo. Prethodnojekonsultovaove}postoje}e kwigeovampirimaizdobaMeri[eli, autorke „Franken{tajna“, ali najvi{e gainspirisaojedanesejEmiliXerardo transilvanijskimsujeverjima. Brem Stoker nikada nije posetio Transivlaniju, koja je tada bila deo

S

Stoker i wegovi junaci

VEK OD SMRTI KARLA MAJA: MAJSTOR

Taj divqi, me{a stvarnost i fikciju, identifikuju}isesasvojimjunakomOld[eterhendom.NasvojimturnejamapoNema~kojpojavqivao se odeven kao u [eterhendovu ode}u(ukojojseradofotografisaodr`e}i pu{ke „ubicu medveda“, „srebrnu pu{ku“i„henrijevku“),davaodvosmisleneizjaveizkojihsemoglozakqu~itida je u kwigama opisivao svoje do`ivqaje, pasuobo`avaocislalipismaadresirananaOld[eterhenda–a1895.seuselio uvilukojujenazvao„Old[eterhend“. Maj se fotografisao i u ode}i svog drugogvelikogheroja,KaraBenNemsija, protagoniste romana iz Orijentalnog ciklusa, ali je publici ipak bio dra`i kao pustolov sa Divqeg zapada. Tokom1899.i1900.MajputujenaSredwiistok,nateritorijekojejeopisivao

wen doktorata Nema~ko-Ameri~kog univerziteta. Godine1908.MajodlaziuSADiobilazinekaodmestakojajeopisaousvojim vesternkwigama,aposleovogputovawa pi{e~etvrtideosageoVinetou,poglaviciApa~a.BrojkwigakojejeKarlMaj za `ivota objavio prema{uje 70, ali se ukupanbrojtomovawegovihsabranihdelaidaqepove}avabudu}idaistori~ari otkrivajudelakojajeobjavioipoddrugimimenima. Kaoukupantira`wegovihkwiganaj~e{}esenavodi200milionaprimeraka, od~ega100milionananema~komjeziku, zbog~egajeMajubedqivonaj~itanijipisacnema~koggovornogpodru~ja.Wegove najpoznatije kwige su: „Vinetu”, „Old [urhend”, „Blago u Srebrnom Jezeru”,

u svom Orijentalnom ciklusu romana. Premazapisimawegovedrugesuprugena tim putovawima je do`iveo dva nervna sloma{tojesamopoja~alowegovgubitakose}ajazarealnost.Ipak,Majurednovodisvojputnidnevnikizkogaodmah objavquje pojedine delove. U Nema~koj se,me|utim,razbuktavajupolemikewegovoj besramnoj samopromociji {irewem legende o Old [eterhendu, kao i manipulacijamasreligijskimtekstovima koje je kao protestant objavqivao u katoli~kim ~asopisima. Po povratku s putovawa,Majsesuo~avasanegativnim odijumomstru~nejavnosti,madajeidaqe popularan me|u masama obi~nih ~italaca.Skandalsala`nimpredstavqawemzadoktoranaukaizgla|enjedobija-

„Sin Lovca na medvede” (ciklus od Divqemzapadu),„Krozpustiwu”,„Krozdivqi Kurdistan”, „U Balkanskim gudurama”, „Kroz zemqu Arbanasa”, „@uti haramba{a”,“Sablast{ipra`ja”(Orijentalni ciklus), „Lav krvave osvete”, „U la|ama Vavilona”, „Tvr|ava u planinama”,„Ukrajusrebrnoglava”... Karl Maj je prevashodno pisao laku avanturisti~kuliteraturukojasede{avanaegzoti~nimlokacijama(odTurskei Arapskog sveta, preko Balkana do DivqegZapadaiJu`neAmerike)uraznim istorijskimepohama.Avanturepodrazumevajuopiseputovawa,susreteikontaktesalokalnimstanovni{tvom,aliiakciju,konflikteisukobe.Majjeinsistiraonafunkcionalnimopisimaidijalo-

STO GODINA OD SMRTI BREMA STOKERA, AUTORA

Vampir Habzbu{kemonarhije.Ipak,napisaoje „Drakule“ je, me|utim, do`ivela samo delo koje vi{e od jednog veka pobu|uje jednoizvo|ewe.Ipak,pri~ajebilaisuinteresovawezaovajdeoEvrope,zaobivi{edobradabijeStokertektakood~ajei,posebno–zasujeverjerumunskog bacioidramajepreto~enauroman,konaroda.GlavnijunakromanaoDrakuli jijeaktuelanvi{eodstogodinaidojestvorennaosnovubiografijerumun`iveojebezbrojizdawanagotovosvim skog grofa Vlada Cepe{a (1431-1476) jezicima sveta. Ipak, Stokerovo kwikogasupoocuzvalijo{iDrakul,{to `evno delo i mit o grofu Drakuli pona rumunskom zna~i – stali su svetski |avo.AdodatakCepe{ brendtekposleautoRumunija se u celu je, pak, dobio zbog krrove smrti. Tome je vampirsku furtutmu vavog obi~aja da zarodostadoprinelaiprbqene Turke, ali i va,nelegalnanema~ka ukqu~ila tek posle uhva}ene lopove, kaekranizacija romana. pada ^au{eskua `wava nabijawem na Prvi film snimqen kolac.Kolacsenaruje1922.godinepodnamunskomka`e„ceapa“paotudanadimak zivom„Nosferatu-simfonijastrava“,a Cepe{. Istorijska biografija Vlada Drakulujeigraonema~kiglumacMaks Cepe{aka`edajebiosurov,aliveoma [rek. obrazovan i pravedan vladar, borac za Kadajere~o„Drakuli“BremaStokedru{tvene odnose zasnovane na radu i ra,vaqaprimetitidawegovojpopularpo{tewu,anenaneraduilopovluku. nostistalnodoprinoseiokolnostikoPre pisawa romana „Drakula“ Stoje izviru izvan kwi`evnih kvaliteta ker je punih sedam godina prou~avao ovogdela.Posleprveekranizacije,udofolklorevropskihnaroda.UTransilvicaBremaStokerajepoku{aladazavaniji,kaoinana{improstorima,bilo {titiautorskaprava,jersepisacnijeo je prili~no rasprostraweno verovawe tomepobrinuoza`ivota.Uintelektuda pojedini qudi, koji su zbog te{kih alnim krugovima tog vremena digla se nedelaza`ivotaprokliwani,niposle zbogtogavelikapra{ina,{tojeuticasmrti ne nalaze svoj mir, nego postaju lo i na pove}awe broja ~italaca samog vampiri. No}u duh vampira napu{ta romana.Kasnije,1931.godine,uAmerigrobnicu i luta me|u qudima. Prema ci je snimqen novi film „Drakula“, a timverovawima,vampirinapadajuqude ulogu vampira dobija ma|arski glumac dokspavajupiju}iimkrv. Bela Lugo{i. Kako se filmska induPrvobitnaStokerovanamerabilaje, strija razvijala, formira se poseban kako rekosmo, da napi{e pozori{nu `anrfilmskeprodukcije–hororfilpredstavu.SurovivladarVladCepe{je movi,apoduticajemfilma{iromsveta uzet kao model za glavnog junaka, a kao sera|aju~itaveorganizacijeiudru`einterpretatora lika Drakule autor je waspiritualista. video glumca i direktora pozori{ta Rumunija se, kao „zemqa porekla“ Henrija Irvinga. Pozori{na verzija grofa Drakule, ukqu~uje  u ove „vam-


c m y

dnevnik PRI^A KOJI JE U WIH POVEROVAO

ma~ku sredinu i narod, mada u gotovo svakom romanu Maj ima bar jednog Nemca kao u~esnika pri~e. U poznim godinama trpeo je kritike zbog agresivne samopromocije kakva do tada nije zabele`ena u literarnim krugovima: iz dana{we vizure mo`e se re~i da je Maj bio prete~a savremenih pisaca bestselera i reklamnih kampawa koje prate svaku wihovu kwigu. Najte`e primedbe, ipak, i{le su na ra~un autorovog nepoznavawa materije kojom se bavi: kriti~ari su mu listom zamerali {to nije bio ni na jednoj od lokacija koje opisuje, {to je, po wima, nedopustivo i oduzima verodostojnost de-

lima. Naravno, ovakav stav samo potvr|uje da je Maj uspeo da bude uverqiv i ubedqiv, da wegovi opisi `ive i da se pri~e do`ivqavaju kao dokumentarne. Krunski argument za diskvalifikaciju Maja - da nije bio na licu mesta pa ne mo`e relevantno da o wima pi{e - besmislen je (po wemu je svaki pisac istorijskih romana o uni{tenim gradovima i civilizacijama - {arlatan) i zlonameran. Kona~no, Maja je, ni krivog ni du`nog, zadesila sudbina da ga vo- Leks Barker koji je pre toga u nele i qudi koji su po~inili velika kim filmovima glumio Tarzana, a zla u XX veku. Adolf Hitler i Al- Vinetu je bio Pjer Bris. bert [per bili su kao de~aci oduTokom slede}ih godina u Jugo{evqeni wegovim kwigama i to su slaviji su snimqeni „Vinetu, 1. kasnije javno govorili – Hitler je deo“ (1963), „Vinetu, 2. deo“ (1964, tvrdio da ga Maj inspiri{e, da ga me|u statistima je i Stole Aranno}u ~ita kao {to ~ita velike fi- |elovi}), „Princ petrolej“ (1965, lozofe ili Bibliju, i da je Vinetu Stjuart Grenxer tuma~i Old [ursjajan vojskovo|a od koga treba u~i- henda a me|u statistima je i Du{ko ti. Vo|a Tre}eg rajha je i naredio Jani}ijevi}), „Vinetu, 3. deo“ {tampawe „Vinetua“ u tira`u od (1965, me|u statistima je i Alek300.000 primerasandar Gavri}), ka koji su pode„Old [urhend, 1. Na svojim turnejama po deo“ (1965, me|u qeni nema~kim vojnicima. Pi- Nema~koj pojavqivao se statistima je i sac Klaus Man Bata @ivojinoodeven kao optu`io je Maja vi}), „Vinetu i Old [eterhend da je bio mentor polukrvna ApaHitlera i nacinat{i“ (1966, mesta. Ve} tri decenije mrtvi pisac |u statistima je i Marija Crnobonije mogao sam da se brani, ali su ri), „Vinetu i wegov prijateq Old to u~inili brojni velikani me|u Fajerhend“ (1966, Fajerhend je Rod kojima je i Albert Ajn{tajn. Kameron, me|u statistima je i BoMaj je, pored proze, ~lanaka i po- ris Dvornik).... lemika, objavqivao drame i muzi~Filmovi su snimani na lokacike kompozicije a proza mu je adap- jama u vi{e tada{wih republika: tirana za pozori{te. Posle wego- Plitvicama, Rijeci, Peklenici, ve smrti osnovani su muzej i zadu- Rovawskoj, Zadru, Obrovcu, `bina Karla Maja. Tokom 1920-tih Crvenoj Luci, Benkovcu, Krki, snimqena su tri filma po wegovim Trebiwu... Svi su imali dobru delima ali nisu sa~uvana. Ipak, sa- pro|u u evropskim bioskopima, a u ~uvan je film iz 1936. Posle Dru- Jugoslaviji je, naravno, najpopugog svetskog rata prvi filmovi po larniji bio Vinetu. delima Karla Maja snimqeni su Ipak, slava Vinetua i Karla 1958. i 1959. Najpoznatiji, pak, sni- Maja polako je bledela kako su mani su tokom 1960-tih, ukupno wih deca ro|ena 1960-tih odrastala, a 17, od kojih je ve}ina ra|ena po ro- nove generacije nisu videle te manima o Vinetuu i Old [urhendu. filmove. Kwige su, istina, mogle Ovim filmovima Divqi zapad i da se na|u u biblitekama (novih vestern, kao `anr koji se wime ba- izdawa nije bilo) ali su se vremevi, preba~eni su na teritoriju na promenila i donela nove junake. Evrope koja je uspe{no glumila U Nema~koj je Karl Maj, uprkos Ameriku. Prvi film u seriji bio svim manama i osporavawima, je „Blago u Srebrnom jezeru“ sni- postao i ostao klasik, ali je van te mqen 1962. na teritoriji tada{we kulture ipak pomalo zaboravqen. Jugoslavije (u Nacionalnom parku Mo`da je predstoje}i jubilej priPlitvice), u koprodukciji sa Ja- lika da se nove generacije {irom dran filmom. Ve}inu sporednih Evrope podsete ovog majstora uloga igrali su jugoslovenski velikih avantura. glumci a najve}a zvezda filma je n IlijaBaki}

ROMANA KOJI JE STVORIO MIT O DRAKULI

kao brend

Drakulin zamak Bran

pirske” procese tek posle pada komunizma. Prvi je zna~aj tog mita za rumunski turizam shvatio biv{i resorni ministar Dan Matej Agaton. U Bukure{tu je 1995. organizovan i svetski kongres drakulista, na kome se vodila `estoka debata izme|u istori~ara i spiritualista. Taj skup je propra}en bogatom inicijativom tek stasalih rumunskih biznismena. Jer, tokom skupa servirana je crvena rakija, ponu|eni su i prvi suveniri s likom Vlada Cepe{a, a organizovani su i izleti do rodnog grofovog grada – Sigi{oare. Istori~ari su se uporno protivili „skrnavqewu“ istorije i lika ovog vladara. Ipak je na kraju pobedio – biznis.

Zahvaquju}i biv{em ministru Agatonu, danas {irom Transilvanije postoje hoteli, moteli i razne kafanice koje turistima nude pone{to od atmosfere sujeverja naroda tih krajeva, sve zajedno upakovano u Drakulin brend. U okolini Bra{ova i u gradu Bistrica podignuti su novi hoteli „Kod Drakule“ i „Kastel Drakula“, gde se svake godine prire|uju posebni sredwovekovni spektakli za strance koji po`ele da ih za novogodi{wu no} podilazi jeza. U atmosferi najlu|e no}i gostima prilaze mladi}i obu~eni u kostime vampira, zamole ih za ples ili {etwu po mra~om krugu hotela. Oni koji uzimaju sme{taj u takvim hotelima no}u ~uju razne

19

F I L M S K A  2 0 1 2 :  BORBA ZA PAR^E TR@I[TA

novi svet zima, nenametqivom, jasnom i razumqivom pripovedawu (bez stilisti~kih bravura) koje je blisko obi~nom ~itaocu. Tek je u poznim, simbolisti~ki orijentisanim kwigama iza osnovne pri~e gradio vi{ezna~ewske horizonte. Zbog jedinstvene kombinacije egzotike i avanture Maj je pridobio naklonost {iroke publike, od de~aka u pubertetu do najstarijih generacija ni`eg i sredweg stale`a. Ova popularnost bila je jedan od razloga osporavawa u literarno-akademskim krugovima koji su zazirali od pu~ke literature. Maj je zapao za oko i nacionalistima koji su mu zamerali {to je nakon po~etnih radova „zaboravio“ ne-

31.decembar2011-2.januar2012.

neprijatne zvuke ili prime}uju „neobja{wivo“ pomerawe stvari po sobi. Atmosfera sujeverja je ugra|ena i u na~in pripremawa i servirawa hrane. Za trpezom se slu`e specijaliteti za koje se pretpostavqa da su se pripremali pre vi{e od pola milenijuma na dvoru Vlada Cepe{a. Sve po~iwe sviwokoqem, sa puno krvi, brutalnosti, da bi se zavr{ilo slu`ewem vina iz podruma kakav je imao Cepe{. Pro{le godine izdava~ka ku}a „Humanitas“ iz Bukure{ta je objavila novi roman o Drakuli „@ivi le{“, koji su napisali Stokerov praunuk Dejker Stoker i pasionirani scenarista horor filmova Jan Holt. Praunuk Brema Stokera je, naime, pregledaju}i pradedinu zaostav{tinu, na{ao neiskori{}ene podatke i uspeo da u istom stilu napi{e nastavak pri~e o Drakuli, {to je, bar u Rumuniji, dalo jo{ vi{e krila kultu o vampirima. Naravno, turisti~ke agencije nisu ostale skr{tenih ruku pa svaka ozbiqnija turisti~ka grupa u Rumuniji obavezno ide i u posetu Sigi{oari i Drakulinom zamku Bran. Sigi{oara je, ina~e, jedan od najo~uvanijih sredwovekovnih gradova na istoku Evrope. Obi~nom gra|aninu Rumunije sve to, ipak, izgleda ~udno. U novinskoj anketi o tim novim turisti~kim trendovima jedan sredove~ni sagovornik je prokomentarisao: „Ne znam kakvi su to qudi koji umesto da se za Bo`i} ili Novu godinu vesele uz na{u prelepu muziku, po`ele da ih pla{e maskirani vampiri. Ali dok ima takvog sveta, Cepe{ nam i daqe donosi dobre pare“. n PetarTomi}

Prepakivawe i 3D servirawe e} se sve zna: u predstoje}oj filmskoj godini veliki ameri~ki studiji ponudu su uveliko sa~inili po oprobanom receptu u borbi za par~e tr`i{ne torte – dosta starog u novom pakovawu, zatim nastavci ili prikveli bombasti~nih serijala, par spektakularnih akcija, primetan broj filmova strave od kojih nekoliko sa zombijima, ne{to komedija, pa i romanti~nih, i jo{ ne{to mawe pravih drama – holivudski je miks za slede}u godinu. Na kraju, ili na prvom mestu po omiqenosti kod naj{ire publike, bi}e u 2012. i pristojna koli~ina dugometra`nih crta}a, {to novih, {to nastavqenih, po tre}i i ~etvrti put. Sasvim sigurno ve}ina o~iju }e biti uprta u novu bondijadu „Skyfall“ (sti}i }e u novembru) sa Danijelom Krejgom u ulozi tajnog agenta 007, verovatno posledwi put. Film je re`irao sofisticirani Sem Mendes, a u gluma~koj ekipi, pored sada ve} standardne Xudi Den~, i novoprido{li je Havijer Bardem. Pri~a se ~uva u strogoj tajnosti, mada ona ve} u nekoliko novijih nastavaka i nije toliko ni va`na (ako je ikada i bila), koliko sugestivna, stavrnosti bliska atmosfera i naturalizam koji je u serijal uneo sam Krejg. Bi}e to i godina u kojoj }e, kako se o~ekuje, bioskope napuniti i „The Hobit: An Unexpected Journey“, koji po Tolkinu ponovo radi Piter Xekson, tvorac fantasti~ne trilogije „Gospodar prstenova“, i

V

3“. U ovom nastavku, zanimqivo je, uz standardnog Vila Smita i Tomija Li Xonsa, igra i Ema Tompson. Sa{u Barona Koena, napoznatijeg kao Borat, gleda}emo u filmu „Diktator“ Larija ^arlsa. Koen je ovoga puta protagonista „herojske pri~e o diktatoru koji rizikuje i sopstveni `ivot kako bi se osigurao da demokratija nikada ne}e sti}i u zemqu koju toliko voli da kiwi“. Mesec juni je rezervisan za „Madagaskar 3: Europe `s Most Wanted“ u 3 D tehnici koji }e nastaviti da o`ivqava lude avanture zebre, niskog kowa lava, `irafe i ostale antropomorfne `ivotiwske dru`ine. U julu }e nas nadkriliti Betmen u nastavku sage o mra~nom vitezu. „The Dark Knight Rises“ je re`irao Kristofer Nolan. Glavni deo gluma~ke ekipe ~ine Kristijan Bejl, Majkl Kejn, Gari Oldman, Tom Hardi, En Hatavej. Nad serijalom se poput tamne Betmenove seneke nadvilo pitawe da li }e to biti i wegov kraj? I Betmena i filmske serije. A tu je i ~etvrti nastavak popularnog crta}a Ledeno doba „Ice Age: Continental Draft“, naravno, u 3 D tehnologiji. A da bude hit, o~ekuje se i od akcione drame „Zabavni Spajdermen“ u re`iji Marka Veba, tako|e u 3 D tehnici. Prema najavama, pri~a se bazira na susretu tinejxerske problematike sa onim {to nosi upliv nadqudskog. Avgust bi u svetskoj bioskopskoj di-

to ovog puta u 3 D tehnologiji. Film u bioskope sti`e polovinom decembra 2012, a Bilba Baginsa igra Martin Frimen. Kada je re~ o velikim studijima, ~iji producenti ozbiqno, a mo`da i jedino misle o tr`i{tu, za wih postoje samo dva godi{wa doba: leto i zima. Ta~nije, vreme letweg raspusta i odmora, i vreme oko Bo`i}a i Nove godine. Sve ono izme|u je mawe va`no, mo`da i nebitno. Dakle, pored pomenuta dva filma, koji }e se pred publikom na}i u decembru, nekako u isto vreme slede}e jo{ neke velike premijere. Najpre je tu dugometra`ni crtani 3D film „Life of Pi” u re`iji proslavqenog Anga Lija (o de~aku koji posle potonu}u broda s wegovom porodicom i porodi~nim ZOO vrtom poku{ava da pre`ivi u ~amcu, sa sve gladnijim bengalskom tigrom, hijenom, zebrom i oragutanom – adaptacija bestselera Jana Martela). A bi}e tu i „Veliki Getsbi“ u re`iji Baza Lurmana, nastao po ~uvenom romanu Skota Ficxeralda, u kojem igraju igraju Leonardo di Kaprio, Tobi Megvajer, Isla Fi{er, Keri Maligan... Kventin Tarantino }e nam pred kraj slede}e godine ponuditi pravi vesteren naslovqen sa „\ango bez lanaca“ sa Semjuelom L. Xeksonom i Kristofom Valcom u glavnim ulogama, a pri~a je o oslobo|enom crnom robu koji postaje lovac na ucewene galave... Akcioni triler „Lovac ubica“ potpisuje majstor `anra Antoan Fuka, a pri~a je sme{tena u miqe ameri~kih mornari~kih foka. Pored militaristi~ke fikcije, malo stvarnosnog sti}i }e nam sa „Ubistvom Bina Ladena“ oprobanog rediteqsko - scenaristi~kog tandema Ketrin Bigelou i Mark Bol (Katanac za bol). Naslov sve govori, a kuriozitet je da je scenarista, rade}i na pri~i, do{ao do nekih poverqivih podataka ameri~ke administracije. Pored „Velikog Getsbija“ tu je i jo{ jedan rimejk: „Les Miserables“ (Jadnici) po Viktoru Igou, koji je re`irao Tom Hoper. U filmu igraju zvezde Hju Xekmen, Rasel Krou i En Hatavej. Akcioni ratni, pa jo{ i SF film „World War Z“ s Bredom Pitom u glavnoj ulozi re`irao je Mark Forster. Pri~a govori o svetskoj kataklizmi izazvanoj napadom zombija qudo`dera!? U decembar 2012. se udenuo i Stiven Spilberg s biografsko istorijskom dramom „Linkoln“, u kojoj naslovnu ulogu igra Danijel Dej Luis (dakle, eto mu jo{ jedne sigurne kandidature za Oskara). Inventar prole}no-letwih potencijalnih hitova po~iwemo sa mesecom majem u kojem nas o~ekuju do sada uvek uspe{na SF akciona komedija „Qudi u crnom

stribuciji mogli obele`iti jo{ jedan rimejk nekada omiqenog filma i jo{ jedan, uslovno, nastavak. Prvi je SF akcioni triler „Totalni opoziv“ u re`iji Lena Vajsmana, a sa Kolinom Farelom, Xesikom Bil, Kejt Bekinsejl i Itanom Houkom. I ova verzija, kao i ona koje se jo{ se}amo sa Arnoldom [varcenegerom u re`iji Pola Ferhovena, zasnovana je na romanu Filipa K. Dika. Uslovno nastavak serijala o Bornu sti`e nam s filmom „The Bourne Legacy“ Tonija Gilroja. U ~etvrtom nastavku nema Meta Dejmona, i u neku ruku, prema najavama rediteqa, re~ je novoj postavci cele pri~e. Me|u zanimqive, iako nisu sme{teni u udarne mesece, spadaju i filmovi „Argo“ (premijera je u septembru) u re`iji Bena Afleka koji se bavi pri~om o izbavqewu {estoro Amerikanaca tokom krize s taocima u Teheranu 1979. godine. Sledi, u oktobru, SF akciona avantura „Cloud Atlas“ Toma Tikvera sa Tomom Henksom, Hali Beri i Hjugom Vivingom u glavnim ulogama. Tu je i rimejk legendarnog horora „Teksa{ki masakr motornom testerom“ u 3 D tehnici koji se u mnogome oslawa na originala Toba Hopera iz 1974. godine. ^ak je i sniman na identi~nim lokacijama. Uz to ide i 3 D rimejk Karpenterovog hita „No} ve{tica“. I na kraju ovog preglada predstoje}e velikobioskopske filmske 2012. godine, evo i bliske nam, teku}e zimske ponude. U januaru bi trebalo da vidimo Diznijev klasik „Lepotica i zver“ , sada u 3D verziji, zatim nastavak serijala „Underworld: Awakening“. U februaru bi se mogao pogledati film „The Woman in Black“ Xejmsa Votkinsa sa Danijelom Redklifom (Hari Poter) u glavnoj ulozi. U martu bi mogao biti zanimqiv „Gavran“ u re`iji Xejmsa Mektigua sa Xonom Kjuzakom, inspirisan poezijom i `ivotom Edgara Alana Poa. Ovaj triler se odvija tokom posledwih Poovih dana kada se on na|e usred istrage o serijskom ubici. Podse}amo, neke od scena su snimane u Gradi}u, u Petrovaradinu. April bi trebalo zasladiti sa animiranim 3 D filmom „Dorothy of Oz“ nastalim po kwizi Roxera Stentona Bauma, unuka pisca „^arobwaka iz Oza“ L. Frenka Bauma. Dakle, stara pri~a ima nastavak. Uop{te uzev, po logici tvoraca svetskog filmskog mejnstrima, izgleda da je sve dobro ve} snimqeno, samo ga vaqa malo osve`iti, preurediti, razvu}i kao testo i iznova na lepo postavqenom stolu, servirati. Pa kome prija, nek puno ne bira. n VladimirCrwanski


31.decembar2011-2.januar2012.

dnevnik

c m y

20

P O Z N A T I  N O V O S A \ A N I : VASILIJEJOVANOVI],QUBITEQKWIGA

Vitezbibliofilskogreda re Drugog svetskog rata Novi Sad je imao oko 40 hiqada `iteqa i dve antikvarne kwi`are; danas, Novosa|ana ima deset puta vi{e, a antikvarne kwige, za sada, ne prodaje niko. Ali ovo nije pri~a o stawu duha u gradu koji pretenduje da bude jedna od kulturnih prestonica Evrope, ve} o Vasiliju Vasketu Jovanovi}u (73), ~oveku koji ceo `ivot druguje sa kwigama i sa qudima koji vole kwige. Pre neki dan Vaske je zatvorio „Orfelin“, jedinu novosadsku i vojvo|ansku antikvarnicu za kwige, koja je skoro 17 godina bila autenti~na kulturna adresa, i gotovo poput anti~kih trgova, mesto na kome je svaki posetilac bio u pravu. Vasilije Jovanovi} je celog veka imao posla s kwigama: bio je i bibliotekar i korektor i kwi`ar i antikvar, a najmawe trgovac, iako je znao da zlatara donosi mnogo profita na malo prostora, a u kwi`ari je obrnuto. Znao je i da je pro{lost uvek dubqa od sada{wosti, pa se sa najvi{e strasti posvetio starim naslovima, kwigama

P

koje imaju i sopstvenu istoriju i skrivenu lepotu . Zbog toga mu je u „Orfelinu“ bilo najkomotnije, mada je prve dve godine antikvarnicu dr`ao u jednosobnom stanu. A posle toga dogodilo se malo ~udo: pija~ni bircuz „Koviq“ je prestao da radi svoje, a u taj lokal na uglu Gimnazijske i Zmaj Jovine uselio se „Orfelin“. I novine su pisale o tome, a senzacionalno otvarawe kwi`are namesto kafane nije se ponovilo nigde u svetu. Mada je, po{teno govore}i, u svakom gradu vi{e kafana nego kwi`ara. – Kada sam se preselio u tih osamdesetak kvadrata koji pripadaju Gradskoj biblioteci, Florika [tefan je u „Dnevniku“ objavila Pozdrav „Orfelinu“ – se}a se Vaske Jovanovi}. – To bilo lepo za ~itati, ali mi je „za{kripalo“ {to je ona kafanu „Koviq“ nazvala pajzlom, iliti }umezom! Bilo mi je malo `ao, jer sam se setio na{ih sredwo{kolskih dana u Zmaj Jovinoj gimnaziji i prvih tajnih ~a{ica alkohola. Posle sam sreo Floriku, rekao sam joj da je bila prestroga i da mo`da ni ne zna ka-

SpomenarsvetogVasilijaOrfelin{kog Jedan od dokaza da rukopisi ne gore i da su ve~ni, jeste „Spomenar“ svetog Vasilija Orfelin{kog. To je podebela kwiga, zapo~eta 1995. godine, i sada otvorena, koju su ispisivali stalni ili povremeni posetioci „Orfelina“. Neki su i crtali, poput Gradimira Smu|e, koji je svojim nesta{nim, prepoznatqivim potezima ovekove~io Vasketovo dobro}udno lice. A Vujica Re{in Tuci} ga je krstio, nazvav{i ga sveti Vasilije Orfelin{ki. Ra{a Popov je podvukao da je Vaske – aristokrata kwi`arstva. Upisali su se i Du{ko Trifunovi}, Milutin @. Pavlov, Lazar Bojanovi}, Florika [tefan, Dragomir Pop Novakov, Slavuj Haxi}, Slobodan Ma{i}, Miroslav Egeri}, Goran Babi}, Milan Nenadi}, Frawa Petrinovi}, Svetlana Brankovi}, An|elko Erdeqanin, Qubomir Andri}, Du{an Beri}, Milorad Gruji}, Danilo Kabi}, Ninus Nestorovi}, Pavel Domowi...

avod za uxbenike je najstariji, najve}i i najugledniji izdava~ uxbenika u Srbiji. Ku}a koja 55 godina radi u slu`bi srpske prosvete i wen je sastavni segment - karika koja povezuje Ministarstvo prosvete sa vaspitnoobrazovnim ustanovama, {kolama. Osnovan je zbog potrebe da se celovito i kvalitetno re{i pitawe izdavawa uxbenika za rad u osnovnom i sredwem obrazovawu, (selektivno objavquje i univerzitetske uxbenike) i da se osnovno u~ilo obezbedi za sve predmete i sve kategorije u~enika, uz po{tovawe odgovaraju}ih standarda i nastavnih programa. O tome kakav je danas polo`aj Zavoda u uslovima „liberalizacije” delatnosti izdavawa uxbenika za „Dnevnik” govori Tatjana Bobi}, urednica u Zavodu za uxbenike: – Iako lider me|u izdava~ima, Zavod je danas u slo`enoj situaciji. U Srbiji danas 70 izdava~kih ku}a objavquje uxbenike! U takvim okolnostima postavqa se pitawe zdrave i nezdrave konkurencije i jo{ mnoga pitawa... Ako smo hteli da demonopolizujemo uxbeni~ko izdava{tvo, onda smo to uradili na jedan potpuno pogre{an na~in i oti{li u drugu krajnost. Izdava~ke ku}e koje objavquju uxbenike otvaraju se u okvirima porodi~nih manufaktura i potiskuju nacionalnog izdava~a! Na tr`i{tu uxbenika je op{te {arenilo, pojavilo se mno{tvo nekih sli~nih kwiga koje se takmi~e samo u tome koja }e biti {arenija. l O~ekivaloseda}eukidawemmonopolabitiohrabrena konkurencija,atimeibogatija ponuda, ve}a mogu}nost izbora za u~enike i nastavnike. Dalisetoidogodilo? – Zdrave konkurentnosti nema jer je u potpunosti razvodwena nedostatkom originalnosti, kreativnosti u autorskom pristupu, nema ~ak ni kreativnosti u likovnom oblikovawu uxbenika. Bavila sam se analizom konkurentskih uxbenika za predmete

Z

ko je wen suprug, moj drug Aleksandar-Sa{a Fori{kovi}, svoje prvo pi}e, kao i ja, kradom popio ba{ u „Koviqu“... U „Orfelinu“ je, ka`e, stekao nove prijateqe, ali i nova znawa. – Nau~io sam, na primer, da su samo ruke oxa~ara, |ubretara i rudara prqavije od mojih, jer su preko wih pre{le tone starih, pra{wavih kwiga. Jednom je neka `ena donela kofer pun kwiga sa tavana. Po~eo sam da ih razvrsta-

vam, pa nisam ni primetio da su me napale buve; posle sam se jedva otrebio, a sli~nih dogodov{tina je bilo na pretek... Qude koji su navra}ali u „Orfelin“, kwige su povezivale na razli~ite na~ine. Jedni su prelistavali, drugi ~itali, tre}i nudili na prodaju, po neko je „zaboravqao da plati“. Debatni klub je zasedao svakodnevno, uz Vasketovu besplatnu kafu, a teme su bile stvar demokratskog odabira – od

pija~nih do akademskih. Enciklopedija Novog Sada je pretresana slovo po slovo. Kad nije bilo posetilaca, a Vaske bi morao ne{to da zavr{i u varo{i, „Orfelin“ je ~uvao Stevan Vujkov; danas vi{e nema ni wega ni kwi`are. Svi znaju da Vaske nikada nije mario za politiku, pa mu otuda pravo da iskreno ka`e kako je u wegovu kwi`aru redovno dolazio samo jedan politi~ar - Zoran Vu~evi}. On je u „Orfelin“ navra}ao pre nego {to je postao vlast, i dok je bio na polo`aju, a i posle toga. Po prirodi posla, Vasilije Jovanovi} je tesno sara|ivao sa Bibliotekom Matice srpske. Tamo je nosio na proveru i procenu stare i retke naslove. ^esto su i zadr`avali kwige koje su wima nedostajale, a preko „Orfelina“ su svoje fondove dopuwavale i druge zna~ajne institucije kulture i nauke. U na{oj najstarijoj nau~noj biblioteci - BMS, od 2011. godine postoji i Legat Vasilija Jovanovi}a, sa signaturom VJ. Vaske je poklonio oko pet hiqada kwiga, sopstvenih ili otkupqenih, sa potpisima i posvetama autora, prire|iva~a, prevodilaca. Wegovom zaslugom, o kojoj ne `eli da pri~a, Mati~ina Biblioteka raspola`e zaostav{tinom pokojnog profesora Vladimira Otovi}a – najve}om na svetu zbirkom od oko 1.300 kwiga i drugih dokumenata o Wego{u, izme|u ostalog i sva wegova dela neprocewive vrednosti. – Radili smo zajedno supruga Milka i ja, pomagala su i deca, ali ona su odabrala druge puteve i profesije. Naradio sam se, dosta je, `alim samo za mrtvim prijateqima. Mada, i wih mogu da vidim i ~ujem, jer je Mi{a Belegi{anin snimio divan film o „Orfelinu“

i nazvao ga “Susret sa duhovno{}u“. Tu su i oni kojih vi{e nema na ovom svetu... I mada je pitawe bilo po malo suvi{no, interesovalo nas je ~ime }e se zanimati penzionisani Vasilije Orfelin{ki? – Po drugi put planiram da obi|em bukiniste, jer u Parizu `ivi na{a }erka. Tako|e }u bodriti svog kolegu Milenka Lemija Vlaisavqevi}a, koji uz mnogo administrativnih i drugih muka poku{ava da u Novom Sadu otvori antikvarnicu. I}i }u na promocije kwiga mojih prijateqa, ~ita}u, vodi}u unuku na xez-balet, a suprugu u pozori{te... Slu{aju}i na{ razgovor, gospo|a Milka se sme{kala i potvr|ivala mu`evqeve re~i. Kada smo wu pitali za godine provedene u „Orfelinu“, rekla je samo jednu re~enicu: „Ja sam vodila trgova~ki deo, bilo je te{ko vreme sa mnogo problema, a ni jedan – nikada – u mom `ivotu nije napravio Vasilije...” n Radmila Lotina

KAKOSE(NE)PI[UUYBENICI: TATJANABOBI],UREDNICA UZAVODUZAUYBENIKE

Struka,zanati{tanceraj

fizika i tehni~ko i informati~ko obrazovawe. Uxbenike za ove predmete i sama ure|ujem u Zavodu. Pojavquju se uxbenici u velikoj meri nalik uxbenicima u izdawu Zavoda za isti predmet. Posledwi primer je uxbeni~ka vertikala za tehni~ko i informati~ko obrazovawe, od 5. do 8. razreda, u izdawu jedne izdava~ke ku}e, koja jo{ ~eka Odobrewe Ministarstva prosvete. ^ak su im i korice sli~ne na{im, do te mere da ni boju nisu promenili. l KosusaradniciZavodaza uybenike na stvarawu uybenikainastavnihsredstavaikakonastajejedanuybenik? – Saradnici su nam iskusni prakti~ari u nastavi, metodi~ari - stru~waci u oblasti obrazovawa, nau~nici i stru~waci sa katedri fakulteta i nau~nih instituta u Srbiji, kao i akademici. Uxbenik je obavezna i osnovna kwiga za nastavnika i u~enika, jedan je od primarnih izvora znawa. To je kwiga koja ima veoma konkretna odre|ewa i funkcije. Posebnost joj je u tome {to treba da uspostavi prisnu vezu izme|u nastavnika i u~enika. Nijedna kwiga nije toliko dinami~na, procesualna i otvorena kao uxbenik. Dodala bih da je i najtira`nija i najprodavanija kwiga. Sve ovo vodi zakqu~ku da je re~ o najkomplikovanijoj kwizi koju stvaramo u kompleksnom

postupku sastavqenom iz vi{e faza. Pisawe uxbenika je poseban zanat koji prevazilazi struku koju neko poseduje. Zavod je tokom vi{e decenija svoga postojawa odnegovao autorske timove koji su, zbog svoje temeqitosti, metodi~nosti i sistemati~nosti u pisawu, dosegli visok stepen specijalizacije u domenu stvarawa uxbenika. U na{im autorskim timovima su prakti~ari iz nastave, univerzitetski profesori i metodi~ari, kao i stru~waci pri nau~nim institutima. Kada formiramo autorski tim, nastojimo, ako je to mogu}e, da do|emo do qudi koji su pre{li put od u~ionice do fakultetske katedre.

sleni likovni i grafi~ki urednici, lektori i korektori. Mo`e se re}i da su upravo ove slu`be kapital po kom se Zavod umnogome razlikuje od ve}ine drugih izdava~a uxbenika. Posledwu ocenu o kvalitetu uxbenika daju Zavod za unapre|ewe vaspitawa i obrazovawa, Nacionalni prosvetni savet i Ministarstvo prosvete. Odobravawem uxbenika i wegovim uvo|ewem u {kolu, ne prestaje rad na uxbeniku. Uva`avaju}i odjeke iz {kolske prakse i prosvetne javnosti uop{te, kao i druge stru~no-pedago{ke analize, mi neprekidno radimo na poboq{avawu narednih izdawa. Unapre|ivawe uxbeni~ke

– Dobro je toliko koliko dobro zvu~i. Dobro je ako nastavnik treba da se odlu~i i da odabere jednu od tri mogu}e opcije, u tom slu~aju mogu da presude neke sofisticirane razlike u korist kvaliteta. Ako nastavnik fizike treba da se opredeli za jedan od osam uxbenika fizike koji su mu trenutno na raspolagawu, treba da provede u razredu osam godina, svake {kolske godine primewuju}i jednu od kwiga. Devete godine mo`e da se opredeli za onu koja mu najvi{e odgovara. Uxbenik se ne mo`e procewivati golim prelistavawem, to je `iva kwiga koja se potvr|uje kroz nastavni proces u interakciji nastavnik–u~enik.

voqno kompetentan, zar ne treba Komisija za procenu kvaliteta uxbenika pri ZUOV-u to da uradi?” Bojim se da smo do{li do znaka jednakosti izme|u dobrog i lo{eg uxbenika, i da neki drugi kriterijumi, a ne kvalitet, opredequju nastavnika. l Neretkose~ujuprimbedbe roditeqadaseuybenicibrzo „razlistaju”. ^ime ste u Zavodu unapredili tehni~ki  kvalitetuybeni~kihizdawa? – Sve kwige u izdawu Zavoda za uxbenike imaju {iveni povez. Na zadwoj korici svake kwige nalazi se hologram, kao za{titni znak originalnosti. Ove godine sve uxbenike radnog karaktera od{tampali smo na voluminoznom ekolo{kom papiru, ~ime smo znatno olak{ali |a~ku torbu. l [ta nam generalno nudi Zavodzauybenikekadajeupitawuuybeni~kaprodukcija? – Zavodova produkcija uxbenika je celovita, zaokru`ena uxbeni~ka produkcija: koncepcijski razra|ena vertikala uxbeni~kih kompleta od po~etnog razreda do mature, za sve predmete, zajedno sa nastavnim sredstvima. U prate}oj opremi nimalo ne zaostajemo za evropskim standardima, jer uxbe-

l Da li je, uop{te, nastavniktajkojibitrebalodaodredikojijeuybenikboqi? – U kontaktima sa nastavnicima, ~esto se izdvaja jedna reakcija: „Za{to ja da odlu~ujem koji je najboqi uxbenik, da li sam do-

ni~kim kompletima pridru`ujemo multimedijalne dodatke (interaktivne CD-romove, audio i video materijale i softversku podr{ku) koji treba da osavremene nastavni proces. n Og. S.

KapitalnaizdawaZavoda – Produkcija uxbenika je bila i ostala osnovna i najzna~ajnija delatnost Zavoda, me|utim, raspon produkcijske lepeze u Zavodu je daleko ve}i. Nemogu}e je ne pomenuti velika i zna~ajna dela srpske nauke i kulture u vidu sabranih i izabranih dela Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovi}a, Stojana Novakovi}a, Josifa Pan~i}a, Jovana Cviji}a, Svetozara Markovi}a, Svetozara Mileti}a, Qubomira Tadi}a, Jovana Skerli}a i drugih. To su vrhunska dela srpske intelektualne ba{tine koja su rezultat uspe{ne saradwe Zavoda sa institucijama kao {to su SANU, Matica srpska, univerziteti u Beogradu i Novom Sadu i dr. Deo tima su svakako stru~ni konsultanti i recenzenti. To su po pravilu predstavnici struke sa mati~nih fakulteta, metodi~ari i prosvetni savetnici i nastavnici. Koordinaciju izme|u svih ovih saradnika i poslova vr{i predmetni urednik. U Zavodu ima nas 26 predmetnih urednika, odgovaraju}ih po struci za svaki predmet i svaki obrazovni profil (za svaku {kolu), za uxbenike na srpskom jeziku, kao i {est urednika za uxbenike na jezicima nacionalnih mawina. Tako|e, u Zavodu su zapo-

kwige je neprekidan proces iz kojeg proizilazi wegova dinami~nost. l Kakogledatenanovupraksu da nastavnici sami biraju uybenik?Dalisetopokazalo kaodobroililo{e?


c m y

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

21


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

22

dnevnik

lu~ajno ili ne, tek pre nekoliko godina VI [ E  OD I S TOR I J E : ONI SU DEO NOVOSADSKE PRO[LOSTI kada su fasade svih ku}a u Zmaj Jovinoj i Ulici kraqa Aleksandra u Novom Sadu obnovqene novcem iz gradske kase, iz neobja{wivih razloga dve su ostale nedirnute. Vlasnica jedne od wih, ku}e u Kraqa Aleksandra 4, pejza`ni arhitekta Vesna Vider ka`e da su uzaludna bila sva pisama upu}ena gradskoj vlasti na ~elu sa Majom Gojkovi}, prepuna molbi da se i ta vreme{na lepotica obnovi. Odgovor je bio uvek isti: u buxetu nema para za to, ili obnova fasade te ku}e nije u planu za ovu godinu. Te{ko je razumeti bez vaqanog obja{wewa za{to je to kojih mu je najboqe i{ao karlova~ki bermet. BiAdamovi}i su `iveli u Ulici kraqa Aleku~iweno i kada se pogleda niz Ulicu kraqa lo je to doba kada je filoksera uni{tavala vino- sandra 4, u ku}i sagra|enoj u drugoj polovini 19. Alaksandra, a znaju}i kome je ta ku}a pripadala, grade, a on je putuju}i po svetu uvideo da su ame- veka po nacrtima Jo`efa Sautnera. Gra|evina name}e se pitawe da li je to namerno ura|eno. ri~ke podloge otporne i da na wih mogu da se na- je imala izlaz i ~inila celinu s objektom u proJesu li to recidivi pogroma kojem su nekada{wi kaleme stotine sorti koje su bile aktuelne tada. du`etku, koji gleda na Pozori{ni trg. Vilu vlasnici prelepe ku}e u samom centru Novog SaZakupio je od novosadskog Magistrata zemqu „Elita„ na Trgu mladenaca, koju Novosa|ani da u toku i nakon Drugog svetskog rata bili iz1893. godine i podigao rasadnik iz kojeg je izla- znaju pod imenom Adamovi}eva palata, Sa{a je lo`eni? zila loza koja je obnovila fru{kogorsko vino- sagradio 1911. i izdavao kao stambeno-poslovni – Bojim se da }e pasti plo~a s balkona na negradarstvo. Isprva je u rasadniku koji se pro- prostor. kog prolaznika – ka`e nam gospo|a Vider. – Pistirao na 30 jutara zemqe radilo 400 do 500 raU toj ku}i u Kraqa Aleksandra 4 odrasla je i sala sam svima u gradu, jer mi nemamo para da binika i kalemara, i bilo 420 vrsta loze. Iz Alek- Vesna. Na`alost, u vreme wenog ro|ewa, 1955. lo {ta uradimo. Ku}a je pod za{titom, ali kada sandrovca, kako je u me|uvremenu rasadnik na- godine i odrastawa, prilike ni blizu nisu bile bi makar balkon obezbedili, bilo bi dobro. Nizvan, kalemovima kojih je bilo na stotine hiqa- kao izme|u dva svetska rata, u doba vrhunca ekosam ni{ta postigla. Dvori{te je u katastrofalda, snabdevao je [andor ne samo Srbiju, Crnu nomske mo}i porodice. Deo ku}e koji sada izlanom stawu, mnogo je stanara, a nejasni vlasni~ki Goru, Rumuniju, nego i Al`ir, pa ~ak i Kinu. zi na Pozori{ni trg bio je takozvani radni deo, odnosi. Ja sam za to da svako svoje vlasni{tvo Oko rasadnika je nastalo naseqe, jer je u najbo- gde su bile kancelarije, sobe za poslugu, de~je ure|uje, ali ako je to spomenik sobe, u kojima su Vesnine kulture, treba pomo}i. Zar treba ka Hil da, Austri jan ka ba da se sru{i ako nema ko da poreklom, majka, dadiqe i podupre takav zahvat? Mislim ostalo osobqe, provodile da se u Novom Sadu ne prepoznadan. Deo koji gleda na Uliju prave vrednosti, pa ku}e pocu kraqa Aleksandra je naznatih qudi nisu obele`ene, tuzivan gospodski, {to doristi~ki valorizovane, i kao voqno govori o nameni. U ta kve deo tu ri sti~ ke po nu de dvori{tu je bila i {tala s grada. Svaka fasada im pri~u, kowima, koji su bili qujezgro Novog Sada je ono {to mu bav Vesnine majke i dede. Porodica Sa{e Adamovi}a daje dra`. Lepe su i nove fasade, – Deda je jako voleo koali treba ~uvati patinu. Preduwe i nije mario za automozimqivi qudi kao {to su bili bile kao wegov brat Stemoji pretci su napravili ovaj van, advokat koji se smatra grad. Svuda u Evropi svako mevla sni kom pr vog auta u sto ~uva stari deo grada. Poglegradu – ka`e Vesna. – Svadajte Qubqanu, ona je sa~uvala kog dana je ko~ijama i{ao u izgled od sredweg veka. Oni niobilazak vinarije i vinosu prosekli bulavar kroz barokgrada. Moja majka je u ofini deo grada. cir skom ja ha~ kom klu bu A pretci o kojima Vesna Vibila jedina `ena. Bila je der pri~a, qudi koji su utkali jako ve{ta sa kowima i u deo sebe u pro{lost Novog Sada, mnogim turnirima je nadjakoji su zadu`ili mnoge ne samo u hala oficire. Kao sasvim ovom gradu nego i daleko {ire, a mala jednom je uspela da se pri tom do`iveli veliku neiskrade iz ku}e. Na zaprePorodica Aleksandra [andora Adamovi}a pravdu, u ~emu na`alost nisu jepa{}ewe svih, na{li su je dini, jesu Adamovi}i. To je porodica po kojoj je qe vreme tamo radilo i tri hiqade radnika, ko- u {tali kako mirno spava kraj nogu kowa. deo grada dobio ime Adamovi}evo naseqe ili ji su se tu sku}ili. Pri~a se da je i sam [andor, Aleksandar Adamovi} Sa{a osim {to se ba[andor - telep, mada se ono sada re|e koristi, i znaju}i {ta u tom poslu i uop{te zna~i dobar vio poslovima u vezi sa proizvodwom gro`|a i koju sada spomiwu i oni koji znaju. Vi{e je onih kalemar i radnik, podizao ku}e za wih. Tako je, vina, bio je cenzor Narodne i Qubqanske krekoji to ~ine nesvesno, kada je re~ o palati na Tru stvari, dana{wi Telep nastao zahvaquju}i fi- ditne banke, ~lan uprave Produktne berze, mnogu mladenaca, nekada{wem wihovom vlasni{tvu. lokseri, ma kako to rogobatno zvu~alo, jer je re~ gobrojnih privrednih i nacionalnih dru{tava, Nezaobilazno mesto Adamovi}i su, ta~nije jedan o opakoj biqnoj bole{tini. te potpredsednik Rotari kluba. Svakodnevno je ogranak porodice, dobili u nedavno otvorenoj Pradeda je vremenom shvatio da nije dovoqno odlazio na kafu u restoran hotela „Kraqica izlo`bi o vinogradarstvu Fru{kogorja u Sremsamo kalemiti, nego treba i gajiti lozu, pa je ku- Marija„, gde je imao svoj sto, i sa bra}om i priskim Karlovcima. Oni su to i zaslu`ili jer su u pio izme|u Kamenice i Rakovca 200 hektara ze- jateqima, divanio. Sunovrat Adamovi}a po~iwe toj oblasti i u proizvodwi vina dali najvi{e i mqe i zasadio vinograd - ka`e Vesna. – Proiz- wegovom smr}u 1938. godine od posledica napada bili pravi vizionari. vodwa je bila savremena za ono doba. I ne samo `u~i. [est meseci kasnije umire i wegova sta– Moj pradeda Aleksandar Adamovi} [andor proizvodwa gro`|a, nego i vina. rija k}i Aleksandra, posle ~ega celo imawe, fado{ao je sa svojom familijom u prvoj polovini [andoru se u tom poslu pridru`io sin Alekbrika, palate, padaju na ple}a supruge Hilde i 19. veka iz Sremske Mitrovice u Novi Sad – pri- sandar koga su zvali Sa{a, jedno od petnaestodvanaestogodi{we k}erke Anastasije. Dela bre~a Vesna Vider. – Pradeda je bio dobar trgovac i ro dece koje je rodona~elnik vinskog klana mena re{ile su se prodajom fabrike, ali prave Hilda Adamovi} ono {to se danas zove preduzetnik. Zavr{io je u imao sa Anastasijom Kondoro{i, |erkom ponevoqe nastupile su tokom rata, a nastavile se i Pe{ti Reserovu trgova~ku {kolu, a u Trstu i znatog novosadskog advokata \or|a. Sa{a je nakon wega. Anastasija je tokom rata odlazila u Gracu obavqao praksu. Jedan je od retkih trgova- studirao vinogradarstvo u Klosternojburgu u Rakovac i Kamenicu kowskom zapregom po groca koji je imao licencu da trguje po celom Austriji i Monpeqeu u Francuskoj, i odmah je `|e, vo}e i vino, prolaze}i kroz razne carinske Austrougarskom carstvu. Sa takvim preduzet- ste~eno znawe u inostranstvu primenio u o~ei vojne kontrole, i zavr{avala poslove u vinoni~kim duhom koji je posedovao, prepoznao je da vom i svom vinogradu. U Kamenici iznad danagradu i vinariji... Na jednom od tih tura to~kom je vino ne{to {to je bitno i {to bi imalo pro- {weg nadvo`waka prostirali su se Adamovi}e|u, i posvetio se trgovini vinima i rakijom, od vi vinogradi i velika vinarija sa podrumima, Porodi~no stablo ka~arom, pecarama i stanom za Vesna Vider i wena deca, Jelena i Marko Miupravnika. Jedan podrum je prilo{evi}, jedini su potomci Aleksandra Sa{e mao 25 va go na vi na, a dru gi Adamovi}a. Dagmar, k}erka dr Fedora Adamovi200.000 litara. Bile su tu i }a, jednog od dvojice sinova Sa{inog ro|enog prostorije za ko~ija{e i ostabrata Stevana, poznatog po tome {to se svim sile radnike, {tale... Da je Sa{a lama zalagao da se ne ru{i deo Jevrejske ulice i dostojan naslednik oca koji je wegova ku}a zbog gradwe pozori{ta, jedina nosi umro 1906. godine, moglo se zaovo ~uveno prezime, ali ona nema dece. Sa{ina kqu~iti na osnovu ideje u kom sestra Marija bila je udata za dr Nikolu Gavelu pravcu porodi~ni posao po weu Zagrebu, Emilija za arhitektu Stevana Slavnigovom mi{qewu treba da ide. }a u Novom Sadu, Melanija za Anastasa Pahanija Svoju viziju uspe{no je i realiu Trstu, Olga za dr \uru Trifkovi}a, sina Koste zovao osnivawem akcionarskog Trifkovi}a. Marta, Julijana, Sofija, Vera i dru{tva „Fru{kogorac„ za proIvana se nisu udavale. Sa{a je imao jo{ dva braizvodwu penu{avog vina, koje je ta, \uru i Dimitrija. nazvano „Biser„. Proizvodio je vrhunska vina kojima je snabdevao ne samo kraqevski dvor Kara|or|evi}a, nego i Bakingemje nagazila na minu i spletom sre}nih okolnosti sku palatu. ostala `iva, ali sa o{te}ewem sluha na jedno Bermet je bio [andorov fa- uho. Raciju je izbegla zahvaquju}i zalagawu ofivorit, a Sa{in vino koje je samo cira, koji je bio sme{ten u wihovu ku}u. Anastazija Adamovi} on proizvodio i to od 1924. godiOno {to razli~ite vojske nisu tokom rata ne kada mu je ro|ena druga k|er- uni{tile, po{lo je za rukom posleratnoj vla- moglo `iveti. Mama je u to vreme bila u ZagreVesna Vider ka Anastasija. Re~ je o vinu sti, iako su Adamovi}ke za vreme trajawa sukoba bu na studijama i trebalo je i za to izvojiti no„Medchentraube„ ili na ma|ar- pomagale na mnogobrojne na~ine pobednicima. vac. One nisu pri~ale puno o tome {ta su pre`iskom „Leanka„ (devoj~icino vi- Isterane su s imawa, na koje se nikad vi{e nisu vele {to je i razumqivo, jer je to bilo traumano), koje je po Vesninim re~ima, vratile. ^ak nisu dobile agrarnom reformom ti~no iskustvo. Ja sam prvi put povodom ove izzapravo bilo cuvee (kuve). Po- ni deo koji je bio zakonom zagarantovan onima lo`be videla lokalitet vinograda i vinarije. sledwa boca „Leanke„ popijena koji zemqu obra|uju svojim rukama. Vinarija i Od mame sam poku{avala da izvu~em podatak kaje tridesetak godina nakon {to ostale zgrade na imawu su sru{eni, vinogradi da bismo prolazile tuda, gde je to bilo. Obi~no je po~ela proizvodwa, na Ana- pova|eni, ~okoti popaqeni. Ni od fabrike, bi odgovarala: „Tamo negde, nije va`no, vi{e nistasijinoj svadbi. iako je ona bila prodata, nije ostalo ni{ta. Po- ~eg nema, ni kamen nije ostao„. Idu}i tamo, vi– U mojim svatovima pilo se ru{ena je, i na wenom mestu, u dana{woj ulici dela sam da podrum postoji, fasada je izmewena, jo{ nekoliko fla{a starog vina Petra Drap{ina, podignuta je stambena zgrada. a crveni mermer sa stepeni{ta letwikovca u Ra– pri~a Vesna. – I kada nije vi{e – Sve im je oduzeto, a u ku}u su jo{ za vreme kovcu primetila sam na nekim ku}ama u selu. bilo Adamovi}evih vina, u na{oj rata po~eli da useqavaju qude, i treba zahvali- Mama je podnela zahtev za povra}aj imovine. ku}i se ono visoko kotiralo. Mo- ti mojoj baki {to je uspela da ih se re{i i neka- Iskreno, nemam velika o~ekivawa od toga, ali ja majka Anastasija, Sa{ina da{wi gospodski deo ku}e sa~uva za nas – pri~a bismo voleli makar da ovu ku}u dobijemo nazad. k}erka, zavr{ila je vinogradar- Adamovi}eva unuka. – Radni deo nije vi{e na{. No va`nije od toga mi je da prava slika o Adamostvo u Zagrebu i ja sam od we u~i- Tamo su neki otkupili stanove koje su dobili, vi}ima kao qudima izuzetnog preduzetni~kog la o vinima. Mislim da su za qud- dva ili tri stana je baka prodala odmah posle duha i pripadnicima gra|anskog stale`a koji su ski rod proizvodwa hleba i vina rata da bi imale ~ime da se izdr`avaju. Prodala ne{to decenijama stvarali, iza|e na videlo. Palata Elita jedno od najve}ih dostignu}a. je i klavir, kamin i ko zna {ta sve jo{ da bi se n Zorica Milosavqevi}

S

Adamovi}i,porodica kojujeprekriozaborav


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

23

S U S R E T I :  NADA MOMIROVI], PRVA DAMA MODNE KU]E „MONA“

Srpkiwe zahtevne modenke S

T R E N D  R A P O R T :  STARO ZA NOVO, PA SVE IZ PO^ETKA

@iveli!

viprazniciba{umejudabudunaporni!Tokomgodinese(onakouhodui vazdaizme|ujednognapolazavr{enogidrugogtekotpo~etogposla)nekakojo{igombamosaproblemima,maweilivi{euspe{nokrpimodane,nedeqeimesece,nastoje}idaiodonihmawesre}nihtrenutaka,akoni{tadrugobar ne{tonau~imo.Budetusvega:smeha,suza,nervirawa,qubavi,~e`we,snova,nespavawaimelanholije,aondado|etovelikofinale,kadabismo,htelimitoiline, morali da podvu~emo kakvu - takvu crtu. Vreme ra~unawa svega u~iwenog, svega propu{tenog,svegazapo~etog,paupu{tenogisvegatrajnoizgubqenog.Kodmene pri~u(ve}tradicionalno)otvaravelikospremaweiglancawestana–ribampatose, perem prozore, bri{em pra{inu i polako, ali sigurno sti`em do jedinog preostalognereda,onogsamosvogikrajweintimnog,ukojemsetokomprethodnih 365danapunotoganakupilo.Svegatuima.Ipra{tawa,idivnihtrenutakaspoznajepravihistina,ipovre|ivawa,inerazumevawa,ineponovqivolucidnih(a opetdubokoistinskih)dru`ewaizbli`avawasadragimqudima... Rukunasrce,moglasamiboqe;moglasambitimawetvrdaikrutaunekimsvojimstavovimaitakosa~uvati,sadave}izgubqenog,prijateqa;moglasambititolerantnijapremavlastitimslabostimaitakovi{evoletisebe;moglasambiti nekadhrabrija,adrugiputopetmudrija,amoglasamiboqerazumetiqudeizsvog okru`ewaitakosesa~uvatiodbrojnihrazo~arawa,zakojasam(evo,priznajem) sama(udru{tvuteksvojihprevelikiho~ekivawaoddrugih)najvi{ekriva. Naravno,svaka,paionanajbaksuznijagodina,doneseipunotoganezaboravno lepog.Izvedranebaionakopogubqeneizme|udvao~aja/posla/sastanka/sva|e/bezna|a,iznenadinasfantasti~nimqudimaitrenucima,zakojenisaminismosigurni~imesmoihzaslu`ili.Iba{kaotajmojmalisvet,niplanetanijemirovala tokom2011.Akojesuditipomagazinu»Tajm«,obele`iojujedemonstrantkaotakav. Drugimre~ima,~ovekkojise,bezobziranaveru,nacijuibojuko`e,pobunioprotivsistema–protivugwetavawaidiktaturejednoumqa.Godinuizanaspamti}emoiponestvarnimuspesimaNovaka\okovi}a,ven~awuizbajkeKejtMidltoni princaVilijama,svetskojekonomskojkrizi,odlaskuBerluskonija,propastiGr~keineizvesnojsudbiniujediweneEvrope.Azijusutreslicunamiizemqotres, modnisvetjo{jednomjeodu{evioRobertoKavali,plakalismozbogEjmi,asmejaliseHolivuduzbognovihqubaviirazvoda.Takosuugovoroqubavidokraja`ivota u, sada ve} godini iza nas, (zbog n » epomirqivih razloga«) raskinuli Demi i E{ton,doksepoprincipu„tre}asre}a”ovihdanaverilaBritniSpirs. [toselokalati~e,onjeve}tradicionalnodremao,tesuide{avawavredna pri~evi{enanivouincidenta.[etalismo,rekreiraliseiunterhaltovalina doteranomKeju,augodiniizanasgradskiipokrajinskiociobradovalisunas „presvu~enom”zgradomSrpskognarodnogpozori{ta,ukojemsmo,osimpremijera „Seoba”iopere„Mileva„,naovogodi{wemSterijinompozorjubiliuprilici dapogledamodvefantasti~nepredstavedragognamsusedaOliveraFrqi}a:„Kukavi~luk”i„Prokletbioizdajicasvojedomovine”. Osve`ewejesvakakobilaiizlo`baplakatajednogodnajpoznatijihsvetskih dizajnera Mirka Ili}a u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, zatim horska natpevavawauokviru„Kantata”,„MajstoriMargarita”imjuzikl„^arobwakiz Oza”uNovosadskompozori{tu,aufolder„zanezaborav”zaslu`noodlaziinekolikokonceratauSinagogi.Na{aje(uznemirena)palankamesecimadivanilao razvoduNata{eBekvalaciDa~eIkodinovi}a,aovihdanakona~noilepevestio jednojnovojqubavime|’ovda{wimselebovima,okojoj}emoverovatnovi{episatidogodine,kadsestrastimalosmire,ana{itazegolup~i}iodlu~edasvojuvezupostavenanovi(~itajvereni~ki)nivo... Itakomicpomic,krpicupokrpicuitra~potra~pregurasmonekakojo{jednugodinu.Prednamaje2012.ukojojnas(poprincipu„ne{tostaro”i„ne{tonovo”),poredostalog,o~ekujeOlimpijadauLondonu,120godinapresti`nogmodnog magazina„Vog”,daqinastavakekonomskekrizeipropastsveta,akojeverovati drevnimMajama.Predstojinamizbornagodina,koja}e(akojeverovatiastrolizima)biti„veomaburna”,zanajpoznatijesvetskedizajnere2012.uznakujepakvedrihbojai{arenila,doknumeroloziporu~ujudanaso~ekuje„energijabrojapet”, zakojuka`udaje„kolikogovorni~ka,tolikoiratni~ka,kolikokonstruktivna, tolikodestruktivna”...Tek,jednojeizvesno–dosadnonambitine}e,aznatekako n Jasna Budimirovi} ka`u:nebrinite,uvekmo`eipunogore.

O

vetskimodnimagoviza2012.predla`u mnogo stilova i boja. Cvetne otvorenehaqinebojementeibundeve,kaoinaranxastu,alijamislimdana{e tr`i{tetone}eprihvatiti–re~isuNade Momirovi},vlasniceporodi~neModneku}e „Mona“, koju su potro{a~i odabrali za najomiqeniji doma}i odevni brend u 2011. godini. Ovaposlovna`enausvetumodenedavno sevratilaizMilana,jerdabisekora~alo ukoraksasvetskimdiktatimaiimaginacijamamodneindustrije,kojapoku{avanasve na~inedabudesve`a,vi{eniko,nimikoji seodevamo,anidoma}ikreatori,neostaju u stavu „eks katedra“. Globalne TV modne mre`eiinternetnudemnogo,aliumoduse „gazi“nalicumesta,jerje,pore~imana{e , materijale treba osetititi u direktnim vizuelnim kontaktima, a i ova umetnost modnog dizajna nosi „{mek“, miris, kao i umetni~koplatno. Putuju}i po centrima svetskog modnog diktataodWujorka,Londona,Pariza,Rima doMilana,kaonajpresti`nijiinajbli`i wenomukusubiraposledwi,prestonicumode i umetnosti, ~iju Galeriju Vitorio Emanuele,nezaobilazeninajzvu~nijasvetskaimana.Onasmatradajenamanajbli`ai najprihvatqivija italijanska linija i stil.Pritomje,utragawusasvojimdiznajerskimtimomzamodnimizrazomkojiide ukoraksasvetom,uspeladasvojimmodelima da specifi~an glamur vidqiv na brojnimrevijama,fe{nvikovima,nesamouSrbiji,ve}iuinostranstvu.Tanotapratii oneve~erwe,posebneprilike,aliisvakodnevnitrenutak,biloposlovniilivanwega. Okrenuta `eqama doma}ih potro{a~a Nada Momirovi} smatra da se ovde ne ide

slepo za diktatom svetskihmagova,jerjekodku}e odavnoizgra|enodre|eni stil. –Na{iqudi}eseokrenutisafaristilui„mornarskoj“ kombinaciji, na pruge i tufne, beloj, plavoj,crvenojive~itojboji peska.Itouglavnomulanu,prirodnommaterijalu, kojijenajzahvalniji.[to seti~etrikota`e,tako|e sammi{qewada}eseradije opredeliti u sezoni 2012. za boje koje }e mo}i danoseinastupaju}egprole}aileta,aliinarednadvailitri–konstatujevlasnica„Mone”. Wena modna ku}a uspela je da izgradi prepoznatqivstil,kojiodgovaraimladim devojkama i starijim poslovnim `enama, a istijeslu~ajikadajeupitawuimu{kalinija.Uwihovimmodelima,kakoobja{wava, potro{a~imogudabuduisportski,ielegantnoodeveni,aidalakokombinujutadva stila,jerposti`uvi{enamenskuupotrebu artikala.Toseodnosinaitirkota`uina ta{ne,aposebnonaproizvodeodko`e. –Poznatismopotome{toradimoveoma male serije u kolekcijama za svaku sezonu, jersmomalotr`i{te.Usuprotnom,potro{a~ibisesretaliuistojilisli~nojode}i,atona{iqudinevole.Me|utim,toje za bisnis vrlo nezahvalno, jer poskupquje proizvodwuicenamaterijala.Velikisvetskimodnibrendoviimajulanacprodavnica usvimgradovima,pocelomsvetu,alisuzato mladi ~esto uniformisano odeveni. Uglavnomnosejednostavnemajice,dukseve,

Prefiwen vojvo|anski ukus „Mona“dvaputagodi{weodr`avamodnerevijeuBeogradu,Podgorici,Sarajevui Skopquionesudalekovi{eodpoku{ajadatobudemodnispektaklsli~anonomna [panskomtrgu.„Sa~etiristalnadizajnera,kojipratetrendovemedijaiodlascimana svetskesajmovemodeiraznerevije,uspelismodaosmislimotakveproizvode”,obja{wavaNadaMomirovi},isti~u}idajekupacna{egpodnebqaitekakoinformisani probirqiv.USrbiji,CrnojGori,MakedonijiiBiH„Mona“imavi{eodpedesetprodavnica,akakoukazujena{asagovornica,onesesnadbevajunana~inkojinajvi{eodgovaratompodnebqu.„UVojvodini,aposebnouNovomSadu,na{ipotro{a~iimajujako istan~anukus,prefiwen,pasamimtimradwuiprofili{emodruga~ijenegoudrugim gradovima”,obja{wavavlasica„Mone”.

en~awe veka princa Vilijema i wegove izabranice KejtMidltonpoocenive}inesvetskihmedijapredstavqanajva`nijimodnidoga|aj2011.Ven~anica,kojuje zamladunapravilaSaraBarton,asistentkiwaAleksanderaMekkvinainaslednicawegovemodneku}e,naizuzetanjena~inspojilatradicijuimodernost.Notajehaqina donela i „artisti~ku viziju karakteristi~nu za stil samog Aleksandera Mekkvina”, na taj na~in odaju}i po~ast~uvenomkreatoru,kojijepro{legodinepo~iniosamoubistvo,teosiguralaopstanakwegove,tipi~noengleske modne ku}e. Posebnu notu kreaciji dala je ~ipka u gorwemdeluhaqine,napravqenauRoyal School of Needlework tehnikom s po~etka 19. veka: vez je bio toliko slo`en i rafiniran da su upu}eni procenili wegovu vrednostna~ak250.000funti. Umodnimdoga|ajimakojisuobele`iliprotekloleto svakakoseubrajai{utkartakojujeXonGalijanodobio odku}eDiorzbogantisemitskihuvredakojimaje–pijan iverovatnodrogiran–ujednompari{kombaruzasuopar zasusednimstolom.Odselebritijakojisu„osvajali”modne ~asopise neprikosnovena je bila Ledi Gaga, koja je u 2011.osvanulana~ak36naslovnica.Pomnogima,upravo jetodokazdajemodaukrizi,jerte{kodamodnaikonamo`ebiti`enakojajesvojmodniizrazzamenilakonceptualnim akcijama u kojima sirovi bifteci igraju glavnu ulogu. Ipak, mo`da }e se na kraju pokazati da }e 2011. ostatinajvi{eupam}enapo„demokratizacijivisokemode”.Naime,novinarkaVogajeizra~unaladajerazlikau ceniizme|uVersa}eko`nejaknesazakovicamaubutiku oveku}eisli~nejakne,kojujeateqeVersa}eekskluzivnonapraviozaH&M –suvih5.526dolara!Inaravnodasu seovepotoweprodavalekaokokiceubioskopu,pastoga ine~udi{tojeH&M ve}najavioda}eovegodinesli~an poduhvatnapravitisaavangardnommodnomku}omMarni. n E. N. L.

V

Modni doga|aj 2011.

farmerkeiko{uqekojesuutrendu,atek kasnije kad se osamostale, polako po~iwu datra`esvojstil–obja{wavanamovamodistkiwaiposlovna`ena. Vlasnica „Mone” napomiwe da talasi svetske krize zapquskuju i doma}u modnu industriju,patimeiwenumodnuku}u,ali daonaupornoopstaje,jerseadaptiralaposlesvihratova,inflacije,pote{ko}a,koje jedo`ivqavalaodosnivawa1989.godine. –Cenematerijalaseupodobqavajusvetskojekonomskojkrizi,paseunarednojgodinio~ekujemda}emodniartiklibitijeftiniji.Materijalikojisepravesamawesastavaijeftinijomobradom,posledwedve, trigodineu{lisunavelikavratasvetske modneindustrije.Sadaseufabrikamatkanina zati~emo dosta sivog materijala, ali na{tampanog,atozna~idaono{tojebilo predvi|eno za tu sezonu nije prodato. Mi koji smo redovni kupci tih materijala u inostranstvutoprepoznamo.Razneaplikacijena{tofovimasujedanodpokazateqa dajekriza... Ipak, po re~ima na{e sagovornice, potro{a~iuSrbijiseupornostimnemire. –Posvakucenuidaqeho}edabudukvalitetno,lepoimodernoodeveni,auzto`eletrajnijikomadode}e,adapritomecena budepristupa~na,povoqna.Tozna~idaho}e da bude moderan, da se prepozna uticaj trenda,adabudedovoqnoklasi~an,padato {tokupimo`edanosinarednihpargodina. Rukovode}isetime,do{lismodokqu~ana{eg uspeha, a mislim da je to i jedan od kqu~nihfaktorazaopstanakmodeuSrbiji–ukazujevlasnica„Mone“kojastogastalnomoradabalansiraizme|udizajnerskogi komercijalnogsektorasvojeku}e. I mi, uostalom kao i cela planeta, oko bacamonaono{toizbacujunajzvu~nijakreatorskaimenaiku}e,aliionisaZapada itekako dobro otvorenih o~iju i velikom pa`wompratenaletKine,nesamokadajeu pitawu ode}a koja se plasira na kineskim pijacama,ve}izbog~iwenicedasuprinudili Zapad da zna~ajno spusti cene svojih proizvoda.NadaMomirovi}namotkrivada Kinezi na evropskom tr`i{tu diktiraju ~akicenukrzna,iakoganemaju: –NajuguItalijenabavqamoko`u,ana severuuglavnommeterijalzata{ne,dokse uokoliniFirencesnadbevamotekstilom. KadasmouItalijunedavnodo{lidakupimokrzno,iznenadilonasjekolikojeposkupelo–obja{wavaprvadama„Mone”.–ProdavcisunamreklidasuKinezisveotkupiliijo{poru~ili,takodaonisadadiktirajucenukrzna.Akrznojeneophodno,jerje uvekumodi,posebnosadakaonezamenqivi detaqsezone. n Vladimir \uri~i}


24

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

Квантитет задовољавајући,

КА ИЧ А З МУ ЦЕН И С БИЈ Р У С 0 11. 2

orwom re~enicom bi se u najkra}em mogla opisati muzi~ka godina koja je za nama. Posle detaqno sprovedenog popisa albuma objavqenih u Srbiji ove godine, do{li smo do brojke koja prelazi 100 snimqenih i publikovanih izdawa. To svakako nije malo, ali kada se ima u vidu da veliku ve}inu ~ine free download izdawa, koja su u potpunosti preuzela primat u odnosu na klasi~ne kompakt diskove (ili kako je to sad popularno re}i “hard copy”), jasno je da od napretka izdava{tva u Srbiji jo{ uvek nema ni{ta i da se uglavnom i daqe sve svodi na individualnu upornost bendova, koji se trude da {to ve}i krug slu{alaca upoznaju sa svojom muzikom.

G

ИзДАВАшТВО S obzirom na to da Gruvawe pre svega prati scenu u Novom Sadu i Vojvodini, osvrnu}emo se najpre na stawe u na{em dvori{tu. U Novom Sadu, najagilniji i prakti~no jedini izdava~ je Studentski kulturni centar. Iako na prvi pogled nije tako brojna kao ranije, ovogodi{wa produkcija SKC-a i daqe je za svaku pohvalu: godinu su po~eli s drugim albumom pank legendi Dva minuta mr`we, a zavr{ili je s novim izdawem somborskog „Line Outa“. Ono {to je karakteristi~no za wihovu ovogodi{wu ponudu je iskakawe iz uobi~ajenog pank-rok koloseka, pa su tako u 2011. godini do svojih izdawa do{li i bendovi kao {to su Azil 5, Zion Crew, Lazar Novkov & Frame orchestra, dreDDup, Josip a lisac ili ve} spomenuti Line Out. Ipak, da ne bude da su sasvim zapostavili pank-rok, tu su Tetrapank, Red Union i zrewaninski Sukob Interesa. Poseban kuriozitet je ~iwenica da je SKCNS ove godine objavio i split izdawe dva benda iz Kosovske Mitrovice (!) Hosenfefer & Psychosonic Boris, koje smo u`ivo videli i na “To be punk” festivalu. Kao izdava~ se opet istakao Egzit festival, ali prvenstveno kroz svoju Exitmusic online etiketu. Pred sam ovogodi{wi festival na toj etiketi pojavili su se pored ostalih i Darkvud Dab, Generacija bez budu}nosti, Ringi{pil, Disciplina ki~me, Ne`ni Dalibor, Kanda, Koxa i Neboj{a, Killo Killo Banda, Vroom i Eva Braun. Na `alost, ~im je festival zavr{en utihnula je i Exitmusic onilne etiketa, o~igledno namewena pre svega promociji samog Egzit festivala. Ipak, ostaje kao veoma pohvalna ~iwenica da je tokom pauza izme|u nastupa na Egzitovim binama sa razglasa pu{tana muzika bendova ~ija su izdawa objavqena na Exitonline etiketi. Ako ni{ta drugo, bar je tih tridesetak hiqada qudi svake ve~eri moglo da ~uje makar deli} onoga {to imaju da ka`u srpski bendovi. Iako veoma raznovrsni bendovi postoje i u ostalim ve}im gradovima, poput Sombora, Subotice, Be~eja, Kikinde, Zrewanina, Rume, Sremske Mitrovice, Vr{ca i Pan~eva, u {ta se ekipa Gruvawa uverila snimaju}i specijalne emisije o wihovim scenama, izdava{tvo je u tim gradovima misaona imenica. Bendovi uglavnom objavquju samostalna free download izdawa ili se odlu~uju za neke od poznatijih onlajn etiketa kao {to su Serbian metal portal, Nocturne music magazine ili Manekeni Bigza. Izuzetak koji potvr|uje pravilo je album “Samo povr{no i komercijalno” pan~eva~kog girl-punk benda Vibrator u rikverc, koji je objavio Kulturni centar Pan~evo. Kada bi svaki kulturni centar pokazao sklonost da objavi barem po jedan album godi{we, mo`da bi do svojih izdawa do{ao jo{ po koji vojvo|anski bend. Ostale izdava~ke ku}e deluju u Beogradu i mawe-vi{e kontinuirano objavquju izdawa. I ove godine aktivni su bili Long play, Odli~an hr~ak, PGP RTS i Multimedia, ne{to mawe One records i Ammonite, a zna~ajan doprinos u onlajn izdava{tvu dao je regionalni MTV, koji je za slobodno preuzimawe ponudio nove albume bendova S.A.R.S, Kr{, Tea Break, Mistake Mistake i Samostalni referenti. КОНцЕРТИ Na planu poboq{awa infrastrukture za odr`avawe rok svirki, ove godine se jo{ mawe odmaklo. Ne ra~unaju}i Novi Sad i Beograd, svega desetak gradova u Srbiji ima klubove u kojima se u kontinuitetu odr`avaju svirke. Uglavnom su to mawi prostori, siroma{no opremqeni i veoma ~esto “igraju samo jedno leto” (klasi~na pri~a: ove sezone je rok klub, ve} slede}e kladionica. Nema narod para, mudro }e re}i gazda). I dok je u Beogradu situacija jo{ koliko-toliko podno{qiva (renovirani Dom omladine sa tri sale, SKC, KC Grad, Gan klab, Danguba, brojni prostori u Bigzu...), u Novom Sadu stawe je iz godine u godinu sve kriti~nije. “Treme” vi{e nema, od klubova u koje stane 200-300 qudi ostali su samo “Rut 66” i “CK 13”. U posledwih nekoliko meseci najredovnije su svirke u “Crnom Biku” i “Rusinskom domu”, ali od nekakvog pravog rok ugo|aja tamo ne o~ekujte bog zna {ta, bar dok se ne odrade ozbiqni rekonstruktivni zahvati. SKC Fabrika nikako da krene s redovnim de{avawima, bilo je tokom godine nekoliko odli~nih koncerata i festivala, ali za verovati je da }e tek nakon nedavne nabavke dugo o~ekivane opreme agilna ekipa iz novosadskog SKC-a krenuti u redovnije organizovawe koncerata. Kada govorimo o festivalima, Egzit je i daqe bez konkurencije. Ovogodi{wi se nije mnogo razlikovao od nekoliko posledwih, posetioci iz inostranstva i daqe su gotovo izjedna~eni s doma}ima (ako ne i brojniji), line-up je aktuelan i prili~no raznovrstan, komentari “za{to ovaj, a ne onaj bend” neizbe`ni, ali sada kada je pro{lo ve} pola godine i u prodaji su uveliko ulaznice za naredni Egzit, lepo je setiti se da su letos tvr|avom kora~ali Xarvis Koker, Nik Kejv, Xejson Kej, Bet Gibons i ostale face. Karakteristika ovogodi{we koncertne ponude je i definitivni povratak novosadskog Koncerta godine. Obnovqen 2010. na talasu romanti~nih emocija, Koncert godine je ponovo na Spensu okupio (pre svega novosadsku) omladinu `eqnu velikih rok spektakala u kombinaciji s hektolitrima piva. Kada je objavqen line-up ovogodi{weg koncerta, ve}ina reakcija je bila da se ne razlikuje mnogo od spiska bendova sa istog doga|aja iz ’96. ili ’97. godine, {to je mo`da i najboqi pokazateq stawa u kome se doma}a rok scena generalno nalazi. A da bismo dali i svoj skromni doprinos koncertnim de{avawima u gradu, ove godine jo{ organizovanije smo krenuli sa koncertnim de{avawima u Studiju M, u kome se svakog meseca odr`avaju svirke pod sloganom “Gruvawe u`ivo u Studiju M”. U toku 2011.godine, u Studiju M je sviralo ravno dvadeset bendova: Stranded, Kr{, Drum’n’zez, Zemqa gruva, The Mothership orchestra, Nova, Repetitor, Multietni~ka atrakcija, Sewn, Pry, Uvertira, The BluesHammer band, Threesome, Super confusion, Gernika, Hype, ^BS, Ne`ni dalibor, Tona i Concrete Sun. Ulaz na sve ove svirke je bio i bi}e slobodan, a sve koncerte smo snimali i emitujemo ih u emisiji koja se zove kao i serijal “Gruvawe u`ivo u Studiju M”. U najboqih pet po na{em mi{qewu spada i “najve}i mali festival u Vojvodini” Kulpin fest. Iz godine u godinu, ovaj festival koji vodi grupa entuzijasta okupqenih oko benda Lude Krave i udru`ewa YMCA, trudi se da napravi sve boqi festival, uprkos nezavidnoj finansijskoj situaiciji i neizbe`noj ki{i, koja svake godine ne propusti da dobrano pokvasi teren FK Kulpin i publiku na festivalu. Ovogodi{wi festival trajao je dva dana, a izme|u ostalih nastupili su Mar~elo, S.A.R.S, Piknik, Pero Deformero, Tea Break, Plug’n’play, Hype i doma}ini Lude Krave. @urka na ki{i bila je za pam}ewe!

ТОП ЛИСТА ГРУВАЊА - ДОГАЂАЈИ ГОДИНЕ 1. KONCERT GODINE 2. EXIT 2011 3. TO BE PUNK 4. KULPIN FEST 2011 5. 100. GRUVAWE

D

oajen rok `urnalizma na ovim prostorima, novinar i urednik na radiju i u {tampi, impresario i prijateq zvezda, avanturista i, pre svega roker, Petar Peca Popovi}, u posledwe vreme figurira kao konstanta i na kwi`evno-publicisti~kom nebu. Svedok epohe kod nas i u svetu, koju bezmalo pola veka pomno prati iz ugla najmasovnijeg kulturnog pokreta novije civilizacije, u godini za nama objavio je drugu kwigu se}awa „Biti rokenrol”, ovog puta na zvezdane trenutke i li~nosti rokenrola u Srbiji, u pomalo neobi~noj formi koautorstva sa kwi`evnikomrokerom Mihajlom Panti}em. Spisateqski dvojac je dopunio kolekciju „Srbija i komentari„ izdava~ke ku}e „Slu`beni glasnik„, u kojoj se po pravilu javqaju duo autori, nadahnuto posve}en fenomenu rokenrola koji je kod Srba i ostalih „bratskih„ naroda za`iveo na neki svoj, ovda{wim qudima svojstven na~in, i ostao zna~ajan kroz sve te{ke godine, do danas. Ro|en u posleratnom Beogradu, tik nakon generacije Lenona, Xegera i ostalih koji su stvarali dana{wu pop kulturu, Popovi} se kao mlad radoznalac i entuzijasta aktivno ukqu~io u medijsku stranu rokenrola, naj~e{}e u zahtevnijoj ulozi od samog izve{ta~a ili reportera, uglavnom i sam neposredno ume{an u sva bitna de{avawa tog tipa na potezu od Triglava do \ev|elije. Po~eo je kao novinar nedeqnika „Gong„, da bi kao urednik kvalitetnih i uticajnih mese~nika „Xuboks„ i „Rok„, od rok novinarstva na srpskohrvatskom jeziku na~inio ozbiqnu instituciju. Toj masovnoj pri~i dao je i onaj tre}i, nakon izvo|a~a i publike, neophodan deo: relevantan kriti~ki ugao. U istoj misiji boravio je i na radio i TV talasima, gde je „Rokumentima„ i drugim nebrojenim nastojawima kr~io put za proboj ideja o slobodi izra`avawa kroz muziku „deka-

Peca Popovi} i Yoni [tuli}

INTERVJU:PETARPOPOVI],

Рокенрол је жуд ideja u interesu. Poku{ao sam da se setim perioda kroz koji sam pro{ao, pa je ova kwiga moja privatna istorija kroz muziku i neke od pesama koje su bile va`ne od 1964. do 1996. Nisam hteo da pi{em o 21. veku, jer verujem da muzika pripada generaciji koja je stvara, a ja sam `eleo da ostanem sa muzikom uz koju sam ostario. Odnos generacija se, izgleda, danas promenio: nekada je rokenrol bio izraz mladih, dok su odrasli slu{ali narodwake, i bila je jasna granica, a sada je sve malo druga~ije. Kako to protuma~iti? - To je donela demokratizacija medijske scene, a sve je posledica u`asa devedesetih, kada je uloga urednika svedena na patriotsku liniju, pa su muzi~ke programe ure|ivala deca ili {valerke vlasnika stanica, dok su pravi urednici, {to bi rekao Bogica Mija-

Џони више није довољно леп A kako na{ najve}i (samo)izgnanik, Xoni [tuli}, odoleva da se ne vrati? - To je izabrao, a i onako ne mo`ete da pobegnete od svoje sudbine. Niko u kra}em periodu nije vi{e uradio, a onda se izmakao da vidi kako to izgleda. Stra{no je moralan i vredan, u stawu je da i 12 sati dnevno radi, a kad je pri~ao da }e prevesti 14 kwiga mi smo se smejali, a on je odr`ao datu re~. Ali i kad ne pristane na ne{to on to ne}e nikada uraditi. Mislim da ose}a ne{to prema ovom prostoru, u toku je sa de{avawima ~ak i na dnevnom nivou. Ali, najve}i fenomen je pobediti svog najve}eg neprijateqa, kojeg svako od nas ima u sebi. I Xoni se nosi sa svojim. Rekao mi je da nije vi{e dovoqno lep da iza|e na scenu, ali mislim da ga vi{e mu~i to {to zna da samo jedanput mo`e da do|e na ovu teritoriju i pokupi pare. dentnog„ Zapada i wenih ovda{wih sledbenika. A kada bi neko od velikana, poput Kleptona ili Tine Tarner, imao koncert u Beogradu, nastup bi ~ekao u Pecinom dru{tvu, razmewuju}i iskustva sa velikih hipi-festivala iz godina kada je rok bio sasvim mlad. Taj deo li~ne istorije upakovan je u autorski prvenac ovog ve~nog mladi}a, „Rokopise„ objavqene 2008. godine, da bi aktuelnim duoizdawem vratio fokus na lokalnu scenu i nezaboravne Zlatne de~ake, Siluete, Ju grupu i Smak, te kasnije zna~ajne pojave srpskog rokenrola, Boru ^orbu, Bajagu, Ekatarinu Veliku i ostale. O saradwi sa sugra|aninom Panti}em, rok istoriji, aktuelnostima i nezaobilaznim Ju rok zvezdama, razgovaramo u ku}i Popovi}a na Dediwu, kroz koju je pro{lo mawevi{e svako zvu~nije ime ovda{weg i globalnog rokenrola. - Kad mi je pisac i urednik u „Glasniku„ Goran Petrovi} spomenuo koautorstvo sa Mihajlom Panti}em, bila mi je ~ast da ne{to radim, a da to nadogradi neko ko je napisao 40 kwiga i neke od najlep{ih evropskih pri~a, dobitnik Andri}eve nagrade, a na kraju i svira~. Mika i ja smo i{li u istu gimnaziju, Desetu beogradsku, mada ne u istim generacijama i to su dve razli~ite poetike, a i on je partizanovac, a ja zvezda{, ali eto, i to je mogu}e ako je vi{a

tovi}, bili bugarski proizvo|a~i piratskih diskova tipa „Najlep{e rok balade„ ili „Najlep{e pop pesme„. Sa druge strane je bila muzika koja je imala dimenziju potrebe tog vremena, kvazipatriotska, sa upori{tem u najni`im strastima, pa je cela generacija odrasla misle}i da je to wihov rokenrol. Beograd je uvek imao funkciju da sve sa {ire teritorije isfiltrira i da mu da dimenziju vrednosti, ali su osim talentovanih qudi oduvek dolazili i oni koji su be`ali iz mawih mesta gde su bili sme{ni, da bi svoje negativne vrline gurali u prvi plan i postajali zvezde, {to je teror koji i danas do`ivqavamo. Na{e zvezde su nekada bile poznate po pesmama, a sada su poznate jer su „selebriti„, a ne prodaju ni jedan kvalitet koji je neophopdan da se iza|e pred publiku i bude razli~it. Toga vi{e nema. Kako sada gledate na odnos Srba i rokenrola kroz istoriju? Ima li nade? - Od prva tri imena u ovoj kwizi, Iskri, Zlatnih de~aka i Silueta, niko nije objavio prvu plo~u u Beogradu. E to je sramota. A to }e i kasnije biti sudbina novog talasa va`nih autora. Sada se slavi jubilej 60 godina Produkcije gramofonskih plo~a Radio televizije Beograd (PGP RTB) i svaka reklama ka`e „Sa ponosom predstavqamo...”. [ta to sa ponosom

predstavqaju? Nekog jadnog peva~a narodne muzike koji je uvek bio niko i ni{ta, tre}a liga, marginalac... To je dokaz kako je cela stvar uru{ena. Ali zanimqivo je i da je PGP u ono vreme, bez sluha za beogradske bendove, ipak objavio prvu plo~u sarajevskih Indeksa. [ta je kqu~ te pri~e? - Obaveza da se bude jugoslovenski, ali se stidelo beogradskog. I to je najve}i problem. Ju grupa je uradila prvi album za zagreba~ki „Jugoton„, a Smak je oti{ao u „Suzi„ u Qubqanu. Imali ste generacijski jaz, qudi nisu razumeli {ta se to doga|a na na~in na koji su trebali. Muzika uvek pripada jednoj generaciji, a ako ta generacija nema autoritet da stane iza te muzike u medijskoj infrastrukturi, ako nemate ono {to se u svetu zove skauting i poverewe izdava~a, onda tu nema posla. Nikola Karaklaji} je, uz moj mali doprinos, za „Ve~e uz radio„ snimao doma}e sastave, kao Dogovor iz 1804, Dah, Dag, S vremena na vreme... Po~etkom sedamdesetih u PGP-u je direktor bio Bo`a Koci}, koji je voleo nekoliko nas mla|ih, pa mu mi ka`emo da uzme Tajm, ili Bregovi}ev solo album, ili Jadranku Stojakovi}, ili da vrati Smak iz Qubqane i ulo`i pare da naprave posao, i on to uradi jer je imao poverewa u nas. Ispada da su ovi sa zapada bili liberalniji, da su br`e i boqe sve shvatali? - Ne, nego je Sini{a [karica, urednik u „Jugotonu„, bio muzi~ar, a i studirao je u Beogradu, pa je znao kada bi se ne{to novo pojavilo, a i pitao bi. Tako se i pojavio „Paket aran`man„, kad sam mu rekao da ta tri benda jo{ nemaju dovoqno materijala za samostalna izdawa, ali da mo`e da se sastavi ne{to zajedni~ko. Prave}i Bum festivale mi smo promovisali doma}e snage, jer smo svake godine uz velika imena imali ne{to, postojalo je interesovawe, svugde je bilo desetak hiqada qu-

Нови Сад је

Kako ste vi Beogra|ani sv kerski Novi Sad? - Delom sam odrastao u Novo vog pogleda sa Tvr|ave. I danas kupim ne{to u pekari „Violeta sam bio u Vojvodini. U Studij zahvaquju}i Angelu Vlatkovi} va i kolega, Mi}a Joki}, Vita |elko Maleti}, Karoq Kova~, veze su i daqe jake. Novi Sad je su pro{le muzi~ke nevrednost A da li je moglo biti vi{e da? - Imam utisak da je Novi Sa mnogo: od Detli}a i De~aka sa i mrava i Ranog mraza, do Labor ravog sokaka. Mitar Suboti} tek sada vidite koliki je bio w meri~ke muzike. Kad Bebel @ ona }e po~eti da pla~e, jer je S od vatre u Brazilu. Upravo je N sku kulturu. To je veliki grad isti problem kao Beograd, samo


dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

квалитет још увек дискутабилан

,ROKNOVINARIPUBLICISTA

дња за слободом

o a e a -

I e i i i a a a , e e u u z e -

di bez reklame i sponzora. To je daqe rezultovalo plo~ama, ozbiqnim diskografijama, pa Bitlsi ovde nikada nisu prodali toliko albuma kao Bijelo dugme, ili Rolingstonsi kao Ribqa ~orba, ili Aba kao Bajaga. Radili smo svetsku stvar na na{em jeziku, jer to je tada bilo veoma va`no. Dalijenapo~etku,ranih{ezdesetih, bilo te{ko proturatiidejeZapada,pomalo~udneza onda{weprilike? - Uvek je bilo te{ko. Ipak, Jugoslavija je 1961. stala na ~elo nesvrstanog pokreta, pa vi{e nije mogla da pripadne ni jednoj strani, morali smo da se otvorimo. U tom je kontekstu va`nost qudi poput Mike Anti}a, koji je kroz „Dnevnik„ pokrenuo ~asopis „Ri-

rat i primirje, a sve ostalo je luksuz, u koji smo se mi uvalili 1968. posle demonstracija, kada je medijski prostor jo{ liberalizivan. Sistem je uvideo da nema instumente da pobedi, pa je neko pametan rekao da nas puste pomalo. Onda su Radio Beograd i Radio Novi Sad bili svetionici ka istoku, prema Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Rusiji. Pu{taju}i doma}u i stranu muziku ~inili smo veliku stvar za proboj te kulture na istok. To }e jednog dana morati da bude istorijski opevano (smeh). Pomalo filozofsko pitawe: iz ove perspektive, {ta je ustvarirokenrol? - I daqe je to `udwa za slobodom, samo {to je {ezdesetih imao drugi socijalni kontekst, ali su

prema svojim vrednostima. Bojim se da nam danas mawka autoriteta. I od navodnih stubova srpstva, Crkve, Akademije nauka, „Politike„ i „Crvene zvezde„, ostale su, na`alost, samo krhotine. Kao u~esnik svih de{avawa, kompetentni ste da date komentarnanekeodkqu~nihkarijera u ovda{wem rokenrolu. Da lijesveslutiloda}eBregovi} bititakovelikkao{tojeste? - Nije, jer je na po~etku bio na lo{em glasu kao kleptoman, pa su mu svi govorili da ne ide van granica da ga ne bi uhapsili zbog kra|e pesama. Ipak, Venders je rekao da sve {to ti se dopada uzme{ ako ose}a{ da }e{ od toga napraviti ne{to jo{ boqe. Ali, da mi je neko rekao da }e wemu danas najmawe zna~iti prostor biv{e Jugoslavije... Svi mi smo gubitnici, jer smo izgubili Jugoslaviju, ali su muzi~ari sa ozbiqnim karijerama dobitnici, jer su dobili ceo svet. Posle svega {to je Bregovi} napravio nemamo vi{e pravo da sumwamo u taj talenat, jer je prepoznat od Koreje do Ju`ne Amerike. Gledao sam prenos iz Montreala, posle wega nisu smeli da iza|u ni Nik Kejv ni Lionard Koen, jer je sve oduvao sa svojim orkestrom. Na xez festivalu u Montereju je imao 45 minuta nastupa, i bis od sat i 15. Novine su sutradan pisale da to tamo nije do`iveo ni Majls Dejvis. To su velike karijere. Otkud ponovo tako velik kult obo`avawa Milana Mladenovi}a me|u mladim generacijama? - @ivimo u vremenu preispitivawa i tragamo za klasicima u svim umetnostima, pa i u rokenrolu. A Milan jeste klasik, ali je u stvari lik Ekatarine Velike, jer oni su bili tvora~ko jezgro, Kao Bitlsi - jednaki u studiju, ali je Milan bio glas, koji

-

, a u u i , -

25

Goran Bregovi}, Peca i Bora \or|evi}

tam„, ili Nikole Karaklaji}a i Angela Vlatkovi}a. Ta tri neosporna autoriteta u Beogradu i Novom Sadu pokrenula su prve stvari i progurala „Muzi~ki magazin„, „Sastanak u 9 i 5„, „Xuboks„, „Koncert za mladi ludi svet„, „Ve~e uz radio„... Prvi program svake dr`avne radio stanice ima samo dve funkcije - da objavi

рокерски град

vih ovih godina do`ivqavali ro-

om Sadu, a i daqe `ivim od tog prs ako prolazim kroz Vojvodinu, a ne ta„ u Temerinskoj ulici, kao da i niju „M„ smo pravili va`ne stvari, a }u nikla je generacija mojih drugoSimurdi}, Bogica Mijatovi}, An, Dragan Gojkovi}, Bora Oti}... Te e bio prva brana, jer tamo nikad niti. Nikad! etoga{tojeiza{loizNovogSa-

ad mali za ono {to je dao, a toga je a Dunava, preko Neoplanta, Cvr~ka ratorije zvuka i Lune, kasnije i Gaje radio 10 godina ispred drugih i wegov zna~aj za afirmaciju ju`noa@ilberto ka`ete da ste iz Srbije, Suba poginuo brane}i wene snimke Novi Sad morao da ba{tini evropd, koji ima svoj puls i ritam, ali i osaznawe da si dobar ti je dovoqno.

se ti ideali vremenom izgubili. Nije bilo isto slu{ati kako kr~i Radio Luksemburg, dok danas na internetu u sekundi imate sva~iju biografiju u dometu. A onda ste imali avanturu samo da do|ete do te pesme, te plo~e, bila je to faza ludog entuzijazma i zanesenosti, dok danas sve mo`ete da daunloudujete, da slobodno kradete. U kwizi se, kroz pri~u o Pop ma{ini, posebno osvr}ete na gradskiduhisamodovoqnost.U kakvom je stawu duh velegrada danas? - Najve}a falinka Beogra|ana je nedostatak ambicije. A kada neko napada velik grad iz malog, svojim vozom on donosi i svoje strahove i nade kako }e taj grad primiti wegove kofere i snove. A kad ste odavde vama je dovoqno samo da znate da ne{to mo`ete. Sada su, da se ne la`emo, veliki gradski duhovi oti{li, mislim na Du{ka Radovi}a, Zorana Radmilovi}a, Du{ana Prelevi}a, Bogdana Tirnani}a, Momu Kapora..., mada je samo Prele ro|en u Beogradu. To {to su radili Bajaga ili Partibrejkersi ima stra{an gradski naboj, ali }e verovatno morati da pro|e istorijska distanca da se to primeti. Ovo mesto oduvek ima neku magnetsku vrednost koja je privla~ila najtalentovanije umove iz regije, ali je moglo da bude i neraspolo`eno

je napisano umeo da iznese tako da mu apsolutno verujete. Takvi se ne ra|aju ~esto. Ideja davawa wegovog imena platou u Beogradu i ulicama u Zagrebu i Sarajevu je najve}e ispravqawe nepravde prema ~itavoj sceni i dokaz da na{ emotivni zavi~aj, u kojem smo odrasli i u~estvovali u wegovom definisawu, poseduje vrednosti koje ne mogu da se zaborave i izbri{u. Wemu vreme ide u prilog. Jedno te{ko, hipoteti~ko pitawe:kojezavasve~nibrojjedanurokenrolu? - Jeste komplikovano, ali danas mislim da je to Brus Springstin, jer podrazumeva sve {to smatramo rokenrolom: i rokabili, i folk, i soul, i ritam i bluz, i energiju novog talasa, i socijalnu dimenziju da bez stida i straha progovori o Americi kao uzro~niku svega dobrog i svega lo{eg, uz na~in na koji je napunio 60 ne odstupaju}i od svojih stavova, dok drugi tr~e za raznim stranama. Nema lo{ album, za razliku od Dilana, sa ~ime ne moramo da se slo`imo, ili Rolingstonsa ~ijih }emo pola plo~a zaboraviti. Uz to je i odbio da nastupi na promocijama dva predsedni~ka kandidata, ali je na kraju pevao za Obamu, i pogre{io. Istorija }e to pokazati. ZlatomirGaji}

Tokom 2011.godine Gruvawe je pokrenulo i svoj sajt koji je dostupan na adresama www.gruvanje.com odnosno http://gruvawe.rtv.rs . Na sajtu objavqujemo najnovije vesti, priloge iz emisija, recenzije koncerata i novih izdawa, najave koncertnih de{avawa i premijerne spotove doma}ih bendova. Posetiocima sajta omogu}ili smo da jednom dnevno glasaju za bendove na top listi i na taj na~in uti~u na wen redosled. Posebno va`an odeqak sajta je download sekcija, gde bendovi imaju prilike da “oka~e” sopstvene snimke i na taj na~in stignu do ve}eg kruga slu{alaca. Krajem godine na sajtu Gruvawa organizovali smo glasawe posetilaca za izbor najboqeg doma}eg benda u 2011. godini. Glasawe je trajalo deset dana i moglo je da se glasa samo jednom. Ponudili smo spisak od 30 bendova koji su po na{em mi{qewu zaslu`ili da se na|u u “u`em izboru”, uz jedan jedini uslov – da je bend tokom ove godine objavio zvani~an album. Glasalo je vi{e od 2.000 posetilaca sajta, a rezultat glasawa je slede}i:

БЕНД ГОДИНЕ ПО ГЛАСОВИМА ПОСЕТИЛАЦА 1. S.A.R.S.(Beograd) 2. ISKAZISVEDOCI(Pan~evo) 3. ZION CREW (Sombor) 4. LUDE KRAWE (Ba~ki Petrovac) 5. ZAA(Kru{evac)

WWW.GRUVANJE.COM

66. TEA BREAK (Beograd) 67. KILLO KILLO BANDA (Novi Sad) 68. CONCRETE SUN (Novi Sad) 69. SIX PACK (Smederevska Palanka) 10. AZIL5(Novi Sad)

S obzirom na to da je ciq Gruvawa afirmacija i promocija novih snaga na doma}oj muzi~koj sceni, u svakom izdawu na{e emisije trudimo se da takvih bendova bude {to vi{e. Najve}e nam je zadovoqstvo kada neki bend postane poznat, probije se nekom zanimqivom pesmom ili spotom, ili odsvira dobar koncert, pa ga svi odjednom znaju – a mi ka`emo “ih, pa kod nas su bili u emisiji jo{ pre dve godine”. Tokom skoro tri godine od kako je Gruvawe na programu RTV-a, obi{li smo gotovo sve va`nije klubove za svirke u Vojvodini i pripremili priloge o barem 200 bendova. Ko ne veruje, neka proveri na na{em You tube kanalu! Imaju}i u vidu takvo iskustvo, poznavawe scene i prilika na woj, dozvolili smo sebi i to da predvidimo ko bi od nadolaze}ih snaga mogao naredne godine da se uzdigne stepenik vi{e i u|e u “vi{i rang doma}ih bendova”. Britanska muzi~ka {tampa, najboqa na svetu, ima za to savr{enu kovanicu “the next big thing”. Spisak je bio poduga~ak – od jo{ uvek sredwo{kolaca iz novosadske Uvertire, preko ve} afirmisanih surfera iz Threesoma ili kikindskih metalaca Doownstroy, pa do ovogodi{wih pobednika Demofesta, benda Pli{ani Mali{an iz Gorweg Milanovca. Nakon sabirawa glasova, izbor je pao na novosadsku te{ka{ku postavu Concrete Sun. Ameri~ki stoner/sludge zvuk kakav nije karakteristi~an za novosadsku scenu, ~vrsta svirka i odli~an frontmen, glavne su osobine ovog benda, koji postoji od 2007. godine. Tokom 2011. objavili su CD “Sky is high” u samostalnoj produkciji, a nagradu Gruvawa za najve}u nadu, koja ukqu~uje i podr{ku M produkcije RTV-a kroz snimawe pet pesama u studijima Radio Novog Sada, iskoristi}e da snime novi EP naredne godine.

ТОП ЛИСТА ГРУВАЊА - НАЈВЕЋЕ НАДЕ У 2012. 1. CONCRETE SUN (Novi Sad) 2. THREESOME (Beograd) 3. BOLESNA [TENAD (Beograd) 4. TETRAPANK (Novi Sad) 5. UVERTIRA (Novi Sad) Sli~no kao i kod studijskih albuma, i na top listi Gruvawa ove godine bilo je stotinak pesama, ta~nije 112. Neke od wih zadr`ale su se na listi i po nekoliko nedeqa, druge su, opet, bile samo jednom na listi, da bi odmah ispale. Sve do pokretawa sajta i direktnog glasawa gledalaca za odre|enu pesmu, top listu je ure|ivala ekipa Gruvawa po svom ukusu. Nakon {to smo sastavili spisak svih emitovanih spotova/singlova u Gruvawu tokom ove godine, glasali smo za deset najboqih i do{li, moglo bi se re}i i do o~ekivanog rezultata – singl godine je pesma “To rade”, benda S.A.R.S. Iako su mnogi kriti~ari spremni da tvrde kako je S.A.R.S. i daqe “one hit wonder” bend, zahvaquju}i neverovatnom uspehu pesme “Bu|av lebac”, ovi vredni momci (i devojka) iz beogradskog predgra|a postali su protekle godine jedna od najve}ih regionalnih atrakcija i uz Dubiozu kolektiv bend koji je sigurno odsvirao najvi{e koncerata po biv{oj Jugoslaviji. Po~etkom godine objavili su drugi album “Perspektiva”, a tokom godine i singlove “To rade” i “Mir i qubav”. Uspe{no kombinuju}i ska, rege i pop, u kombinaciji sa po nekim hip-hop ili etno motivom (ili ~ak folkom, {to im se najvi{e zamera), uspeli su da stvore sopstveni stil, koji o~igledno ima prolaz kod publike od Triglava do \ev|elije J U svojim tekstovima, me|utim, S.A.R.S. ni malo nije blag i veoma o{tro opisuje stawe u dru{tvu, op{tu apatiju i pona{awe vlasti. Upravo pesma “To rade” najboqi je primer takvog izraza, podcrtana odli~nim spotom Ivana Stojiqkovi}a, u kome se klinci “igraju rata” nose}i na glavama maske sa likovima politi~ara iz regiona. ^iwenica da je taj spot bio “na ledu” na nekim TV kanalima dovoqno govori, kao i to da ga je na You Tubeu u trenutku pisawa ovog teksta pogledalo oko 530.000 qudi. Na top listi Gruvawa spot za pesmu “To rade” bio je ~etiri nedeqe na prvom mestu. Na vrlo visokom drugom mestu na{e godi{we liste singlova je bend The Mothership Orchestra iz Po`ege. Iako je wihov album “Song for you” objavqen 2010. godine, melanholi~ni singl “Dare you” ekranizovan je po~etkom ove godine i par nedeqa proveo je u vrhu Gruvawe top liste. Tre}eplasirani su anti global etno pank heroji iz Sombora, Neozbiqni pesimisti, koji iz godine u godinu prerastaju u sve ozbiqniju koncertnu atrakciju. Spot za pesmu “Sunce tu|eg neba” snimali su u Parizu, tokom evropske mini-turneje i on najavquje wihov novi album, koji bi kao i prvi trebalo da se pojavi u produkciji SKCNS-a, ve} po~etkom 2012. godine. Na ~etvrtom mestu godi{we liste singlova je beogradska thrashpunk postava Bolesna [tenad. Na prvi pogled deluju neozbiqno, a zapravo, kao i S.A.R.S, vrlo inteligentno i s puno humora provla~e svoje subverzivne misli. Animiranim spotom za “Infostan” skrenuli su pa`wu na sebe, a taj spot je imao sli~nu sudbinu kao “To rade” i na nekim TV kanalima nije ba{ dobrodo{ao. Mo`da zbog prvog stiha “Ne}u da pla}am pretplatu...”. Pregled godi{we top liste zavr{avamo na petom mestu, na kome se nalazi beogradska tro~lana surf postava Threesome. Pobedom na bawalu~kom Demofestu 2010. godine stekli su priliku da u idealnim uslovima za mlad bend snime debi album, {to su ove godine i u~inili. Kuriozitet je da se album “Adriatica” pojavio i na vinilu, {to se zapravo sav{eno uklapa uz surf kao muzi~ki izraz. Snimili su sjajan spot za “Chasing the car bandits”, a brojnim koncertima dokazali da se instrumentalna muzika ne mora po pravilu slu{ati samo u ku}nim uslovima. Evo kako izgledna TOP 20 godi{we liste singlova Gruvawa:

ТОП ЛИСТА ГРУВАЊА - НАЈБОЉИ СИНГЛОВИ У 2011. 91. S.A.R.S - To rade 92. THE MOTHERSHIP ORKESTRA - Dare You 93. NEOZBIQNIPESIMISTISunce tu|eg neba 94. BOLESNA[TENAD- Infostan 95. THREESOME - Chasing the Car Bandits 96. XANAX - Svetli dan 97. [INOBUSI- Bluz novog dana 98. VROOM - Privremeno stawe 99. PLUG’N’PLAY - The One 10. ZAA - Fire 11. GBB- [trafta

12. NEOZBIQNIPESIMISTIDivan dan 13. SVINAPOD- U{}e 14. BLOCK OUT - Beograd spava 15. 16OSAM23Binaw, bas, gitara i glas 16. GOBLINIIma nas (u`ivo) 17. LUDE KRAWE - Petar Pan 18. PIKNIK- Mr{ na radno mesto 19. KILLO KILLO BANDA - Da sam znao 20. GRATE - Lepqiv mrak


31.decembar2011-2.januar2012.

dnevnik

c m y

26

U NOVOM SADU ODMAH POSLE NOVOGODI[WIH PRAZNIKA SVIRA ^UVENI CIGANSKI ORKESTAR„TARAFUL HAIDUCILOR”

Muzika iz du{e i znamo da smo najboqi – {eretski je ~uveni vi o li ni sta Ni ko lae Neak{u, osniva~ „Taraful Hai duci lor”, pro ko men tari sao pre deset godina vest da je wego va ci gan ska ban da do bi la presti `nu Bi-Bi-Si jevu „Vorld mjuzik” nagradu. U me|uvremenu su odr`ali na hiqade koncerata, svirali sa Kronos kvartetom, stigli da se uz Xonija Depa i Kejt Blan{et pojave na filmu i u~estvuju na revijama modnog kreatora Jo~ija Jamamota... A 3. januara nastupi}e i u novosadskoj Sinagogi. Kada su Neak{ua svojevremeno pitali zbog ~ega prebogati svet sa Zapada tako sna`no reaguje na wihovu muziku, stari violinista je odgovorio: „To ih podse}a na ne{to {to su izgubili – muzi~ku tradiciju. Jer muzika rumunskih Cigana nije tako daleka od wih koliko se to na prvi pogled ~ini. A mo`da je i zapadna publika pomalo umorna od svih tih wihovih velikih muzi~kih zvezda, hladnih i dalekih, dok smo mi, eto, obi~ni qudi koji iz srca sviraju ne{to iz vor no, auten ti~ no...” Po~etkom osamdesetih godina pro{log veka Zapad je zapqusnuo veliki muzi~ki talas koji je stigao sa razli~itih krajeva sveta, naro~ito iz Ju`ne Amerike i Afrike. I kako bi te novopristigle muzi~ke materijale odvojili od ostalih i pribli`ili ih kupcima, grupa engleskih izdava~a ih je svrstali u posebnu grupu koju su nazvali – „Vorld mjuzik” . Ova odrednica je bila ~isto tehni~ka i obuhvatila je sve oblike vanzapadne muzike – od tradicionalne, etni~ke, do raznih oblika fuzije. Me|utim,

M

ona ubrzo postaje mnogo vi{e od puke nalepnice na rafovima, jer ono kqu~ no {to je „Vorld mjuzik” zapravo ponudio svetskoj muzi~koj industriji bila je – sve`a krv. I stoga ne ~udi da su se pod uticajem neobi~nih ritmova i druga~i-

lu Kle`aw dru`e}i se sa tamo{wim lautarima i slu{aju}i tradicionalnu muziku, da bi na kraju, odu{evqeni, odlu~ili da na turneju po Belgiji povedu Nea~uovu cigansku bandu, koja }e ubrzo postati poznati diqem sveta pod imenom - „Tara-

sta Viorel Vlad. – Pre svega, imamo sasvim drugu predstavu o svetu izvan rumunskih granica, u pore|ewu s onom kakvu smo imali u komunizmu pod ^au{eskuom. Imamo, naravno, i duga~iji, neuporedivo boqi `ivotni standard i uop{te mnogo bo-

Nikolae Neak{u: Legendarni violinista preminuo je 2002. godine

Od Kle`awa do srca Pariza: „I daqe bri`o negujemo muziku rumunskih Cigana”

jih energija neke od zvezda te industrije, poput Pola Sajmona i Pitera Gebrijela, odmakle od klasi~ne rok i pop scene i okrenule istra`ivawu. Tako|e tragaju}i za ne~im novim, dvojica belgijskih muzi~ara, Stefan Karo i Mi{el Vinter, na preporuku {vajcarskog etno muzi ko lo ga Lo rena Abera otputovali su u Rumuniju. I celo su leto proveli u se-

ful Hai duci lor” ({to bi u slobodnom prevodu sa rumunskog zna~i lo “mali haj du~ ki bend”). Uspeh je bio potpun i “Taraful” ve} 1991. snima prvi album “Muzika rumunskih cigana”, koji odmah dospeva u sam vrh “Vorld mjuzik” top lista. – @ivot nas muzi~ara, ~lanova”Tarafula”, radikalno se od tada promenio – pri~a ekskluzivno za “Dnevnik” kontrabasi-

qi `ivot. Za ovih 20 godina uspeli smo da upoznamo i veliki broj ~uvenih muzi~ara, kao i mnoge druge poznate li~nosti. A, ruku na srce, zahvaquju}i „Taraful Haiducilor” i na{e selo Kle`aw je postalo poznato ne samo u celoj Rumuniji, ve} je ono sada va`na ta~ka na svetskoj mapi, jer ga zbog nas pose}uju no vi nari, muzi ko lo zi, brojni turisti...

Tokom devedesetih “Taraful” je odr`ao vi{e od hiqadu koncerata {irom sveta, koje su pratila jo{ ~etiri albuma, od kojih im je „Band of Gypsies” iz 2001. i doneo Bibisijevu nagradu. Na`alost, nenadma{ni Nikolae Neak{u, po mnogima najboqi rumunski violinista svih vremena, umire 2002, ali wegova ciganska banda ostaje na okupu i nastavqa s turnejama, a snima i dva izuzstno uspe{na albuma: “Nastavak avanture...” (2006) toliko je fascinirao muzi~kog kriti~ara Krisa Niksona, da je napisao kako “genijalno interpretirane ciganske melodije nose slu{aoce naglava~ke, ali sa ose}ajem zabave i radosti”; slede}i, “Ma{karada” (2007), bio je, pak, svojevrsna posveta “Tarafula” velikim kompozitorima, poput Bartoka i Ha~aturijana, koji su u svojim delima bili inspirisani ciganskom muzikom. Posledwi wihov album, “Band of Gypsies 2” snimqen je ovog leta u saradwi sa “Ko~ani orkestrom”, ciganskim truba~kim ansamblom iz Makedonije. Mada su tokom protekle dve decenije znali da poka`u kako

im druga~iji muzi~ki izrazi nisu strani, o ~emu svedo~i i saradwa sa Kronos kvartetom, ipak su u osnovi sve ovo vreme ostali verni kulturi i tradiciji rumunskih Cigana. “Qudi treba da po{tuju na{u kulturu i da prihvate Cigane kakvi jesu. Neki od na{ih obi~aja mo`da su te{ko razumqivi, ali muzika i kultura su jedno. To je jedinstvo. Nije dovoqno voleti ne~iju muziku, a mrzeti one koji je sviraju”, govorio je Neak{u. – I daqe bri`no negujemo muziku koja po stilu i na~inu izvo|ewa pripada kulturi rumunskih Cigana, {to se mo`e ~uti i na “Band of Gypsies 2” – Nea~uovim tragom nastavqa Viorel. – Istina, ponekad su pome{ani i razni stilovi, ali tradicionalnoj muzici ne preti nikakva opasnost od fuzije sa modernom muzikom sve dotle dok je pevaju zajedno i mladi i starije generacije i dok se interpretira na tradicionalnim instrumentima kao {to su violina, cimbal, kontrabas, harmonika ili frula. To je muzika za du{u i iz du{e i nadam se da ne}e nikada nestati... n Miroslav Staji}


o{ je jedna uspe{na godina iza Gradskog duva~kog orkestra u Zrewaninu, me|u retkima u nas od te sorte u Srbiji, osnovanogsadve}davne1973.Jedna godina a puno nastupa, nekoliko gostovawainahiqadeslu{alaca. Itakosunanovozrewaninskiduva~ipronelislavunajve}ebanatske varo{i, Vojvodine i Srbije, pokazav{i svetu da se ovda{wa truba daleko ~uje. Predstavio se ansambl koji broji ~etrdesetak ~lanova, me|u wima profesora, studenata,|aka,ve}dokazanihmuzi~ara, letos na dva internacio- nalnafestivalaususednojMa|arskoj,uDunaujvaro{uiMaku,gdesu nastupiliuokviruproslaveDana ma|arske dr`avnosti i prvog ma|arskogkraqaSentI{tvana. PoddirigentskompalicomBranislavaGagi}aiImrea\ermana, Zrewaninci su na 15. festivalu duva~kih orkestara i ma`oretkiwa, koji se svake godine odr`ava na gradskom trgu u Dunaujvaro{u, biliudru{tvuorkestaraizSubotice,Zenice,Soltaigradadoma-

J

c m y

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

27

ZREWANINSKIGRADSKIDUVA^KIORKESTARODU[EVQAVAIKODKU]EIUGOSTIMA

„Kaqinka” u srcu Nema~ke }ina.Duva~iizZrewaninasvirali su i na ostrvu Salki u Dunavu, gde stanovnici tradicionalno obele`avaju dr`avni praznik. Udru`eni sa tamo{wim orkestrom, Zrewaninci su, izme|u ostalog,odsviraliima|arskunacionalnuhimnu. – Po{to je bio wihov dr`avni praznik, 20. avgust, doma}i ansambl trebalo je da izvede ma|arsku himnu – pri~a za “Dnevnik” Branislav Gagi}, predsednik Upravnog odbora Gradskog duva~kog orkestra, diriginet, muzi~ar i profesor u zrewaninskoj Sredwoj muzi~koj {koli “Josif Marinkovi}”. – Ali, tamo{wi orkestar bio je u ne{to okrwenom sastavu.Zatosuupitali\ermanada liimamonoteidalibismoimali

ne{toprotivdaodsviramodr`avnu himnu Ma|arske. I naravno da smo to u~inili. Eto, desilo se da strani ansambl izvodi himnu susednedr`ave–nawenomterenu. Iste ve~eri, Gradski duva~ki orkestar je u sredi{tu ma|arskog dela Banata, gradu Mako odr`ao gala koncert, zajedno sa doma}im orkestrom koji slovi za najboqi duva~kisastavuMa|arskojiukom aktivno nastupa vi{e od stotinu ~lanova. Pun hvale za na{e muzi~are, dirigent orkestra u Maku i predsednik Svetske asocijacije duva~kih orkestara, maestro Jo`e{ ^ikota, i ovoga puta bio je izvanredan doma}in, a brojna publika na koncertu pozdravila je Zreaninceovacijamaipozvalaih daponovobudegostiwihovog`ivopisnog mesta na reci Mori{,

Zadovoqni svojompublikom

tridesetakkilometaraisto~nood dije. Jer, izabrali smo lep reperTokom kratkog boravka u NeSegedina. toar. Izme|u ostalog, tamo, u Is- ma~koj,~lanoviGradskogduva~kog Septembra meseca be~kere~ki to~nojNema~koj,izvelismoiru- orkestra iskoristili su, ina~e, muzi~aripredstavilisuseina7. sku “Kaqinku”. Sjajno su reagovaprilikudaposeteiLajpcigicrinternacionalnom festivalu du- liNemci,inesamooni.Podigli kvu Svetog Tome, u kojoj je svojeva~kihorkestara,jednomodnajve- smonarodnanoge. vremenosviraonaorguqamaigde }ih na svetu, uprili~enom u neDuva~i iz Banata do`iveli su, je i sahrawen Johan Sebastijan ma~komgraduGrimi,kodLajpciga. tom prilikom, ovacije izvode}i i Bah. Bili su jedini predstavnici Sr- [trausov “Radecki mar{”, “Sne–Gdegoddaputujemo,zaistase bije i jugoisto~ne Evrope na ovoj `ni valcer” i austrijsku narodnu odli~no provedemo, bez obzira manifestaciji koja je okupila pesmu,apotomizazajedni~koizvo- {to ~esto, za tih nekoliko dana, blizu50duva~kihorkestaraizce- |ewe nekoliko popularnih kompo- zbog obaveza, ali i dru`ewa sa logsveta-izJapana,Brazila,KazicijasaorkestromizAustrije. kolegama iz drugih zemaqa, malnade, Francuske, ^e{ke… teneneodspavampo{tePoseban spektakl bio je no ni sat vrem en a. U Zrewaninci u Ma|arskoj sve~ani defile ulicama autobusuuglavnomnekosvirali i winu dr`avu himnu, Grime, kao i zajedni~ki ris tim o ins trum ent e, muzi~ki program na tamonego pevamo. Zbog drmajer je doma}i orkestar imao nekih {wemstadionu. wa prilikom vo`we nekadrovskih problema –Jedinstvenjedo`ivqaj zgodno je svirati, a mosvirati na fudbalskom glibismoizubedapogustadionu, pred prepunim tribina– Tajna na{e popularnosti, ka- bimo–Gagi}}euzsmeh,dodaju}i ma–prise}aseGagi}.–Tadasunakouinostranstvu,takoume|udo- da se u hotelima i svira i peva, stupili svi orkestri zajedno. Onma}ompublikom,le`iutome{to aliida~estonisuoni„zvezdevedasmoimalipauzuazatimjesvaki setrudimodapokrijemosvemuzi~- ~eri”.–Ba{nedavnosedogodilo ansambl zasebno dobio po petnae- ke`anrove,odklasikeipopular- daisplaniramoranijiodlazakna stakminutadasepredstaviucen- ne klasike, preko evergrina i xe- spavawe,aliokanismouspelida tru grada, na bini, postavqenoj za,dozabavnihinarodnihkompo- sklopimo jer su gosti iz Italije pod{atoromkojiprimanekoliko zicija – veli na{ sagovornik. – celu no} svirali za svoju du{u. hiqada qudi. Uprkos tome {to je @elimo da zadovoqimo sve ukuse, Na kraju nam nije preostalo nibilo puno doma}ih izvo|a~a, mi jer je to dobro za popularizaciju {ta drugo nego da ustanemo iz smo pobrali najve}i aplauz i naj- muzike.Netrebabitistrogo`an- krevetaidaimsepridru`imo. vi{ejequdiigralouzna{emelo- rovskiopredeqen. n @eqko Balaban

l Bi}eboqe. Po~etniudaracizvodi palica. l U~inilismosve danambudeboqe. Ibiloje.

l Boqesutraje nadugom{tapu, kanapu i{argarepi. uprestupnojgodini.

NAOPA^KE

Na{eprednostisubilevi{estruke i inostrani partner ni nije imao previ{e razloga da se razmi{qa. Mnogobrojna i iskusna stru~na radna snaga, oba{ka jeftina,infrastrukturaobezbe|ena,subvencijek’ovrata...Komparativna prednost nam je bila ~iwenica da smo se sa nema~kim partnerom zajedni~ki opredelili za potpuno ekolo{ku ~etku govwu{uodkojeo~ekujemoda}e

l Boqevlasturuci negoSrbijauEvropi.

bitnijih momenata, pored nama omiqenog ~u~avca, ti je svakako onasanitarna~etka,unarodupoznataikaogovwu{a.Jer,kadne}eba{svedaode,proxara{zericuiklozetk’onov. Nakon raspitivawa kod na{ih eminentnihstru~wakaijo{eminentnijihinstituta,izradevizibiliti studije, do|em do podatka datisenajboqe~etkepraveuNema~koj,jersvakoodnasznadasu,

l Petokolona{i, sre}anvam5.oktobar!

Komparativna prednost nam je bila ~iwenica da smo se sa nema~kim partnerom zajedni~ki opredelili za potpuno ekolo{ku ~etku govwu{u od koje o~ekujemo da }e biti jedan od aduta na{e spoqnotrgovinske razmene

bitijedanodadutana{espoqnotrgovinske razmene. Naim  e, dok sveostale~etkenasvetunasvom krajuimajuoneplasti~nebodqe, koje~estoostanuulitane,aine ~iste ba{ najboqe, mi smo se opredelili da taj vitalni deo ovog sanitarnog instrumenta budeizra|enodvune.Jerbo,uSrbiji ima ovaca za {i{awe koliko ti du{a ‘o}e, ali niko ne zna {ta }e sa vunom, koja je, znaju i po~etnici u eko-biznisu, najekolo{kiji od svih materijala. Ne znam kako je to sa drugim, da re~em,tu|imovcama,aliovena{e i vole da se redovno {i{aju, pa nam repromaterijala nikad ne mo`eusfaliti. Kadsamsvestavionapapir,ispalojeiboqenego{tosamo~ekivao.Stotinaknovihradnihmesta na koja }emo primiti na{e strana~ke aktiviste, koji su i ina~estru~wacizaovusanitarnu oblast, ali marketin{ki momenatcelogpoduhvatajenemerqiv, pogotovokadtoinozemstvo,apri tome mislim na Evropsku uniju, postaneuvoznozavisnoodna{ih ~etki. Zamisli da ih pritera, a mi lepo krk, nema vi{e ~etki... Sankcije...Ikakoondadanasodbijuzaulazakuporodicurazvijenihevropskihnaroda,kadimli~nakigijenazavisiodnas. n Aleksa pl.Adetovi}

l Rezultatjenere{en: kolikojeSrbiji doEvrope, tolikojeEvropi doSrbije.

poredautomobilaimedicine,nema~ke ~etke govwu{e „di beste”. Malo se izguglam, stupim u kontakt sa jednim potencijalnim investitorom iz Minkena, ponudim muuimena{emalelokalnesamoupravebesplatnogra|evinskozemqi{te (dobro-de, manipulativne tro{kove smo ipak odradili preko {urwajine agencije za nekretnine), dr`avne subvencije za otvarawe novih radnih mesta obligatno, i... dok si dlanom o dlanpo~eumojojmalojvaro{ida ni~e nov-novcat objekat namewen proizvodwigorepomenutih~etki.

l Izbori}ebiti izme|u1.aprila i5.oktobra.

{to je preokrenuo u mozak, sa {tampawa novina prebacio na pogrebni aksesoar, odnosno mrtva~kesandukeodtopolovine,jer tije,majkanemoj,smrtjediniizvestanposaouSrbiji,itojo{od Topalovi}anaovamo.Alipo{to samtuve}zakasnio,moraosamda prona|em ne{to bez ~ega ti ni na{, a bogami ni evropski uqu|en ~ovek nikako ne mere. Samo seodsebenametnulo.Sanitarije! Iporedsilnih{qivapoSrbiji, nemo`‘dabidnedateba{nikad onapotrebanepriteraiulatrinunenagna.Atamo...Jedanodnaj-

l Budeliinova kaoova, pre`ive}emostoposto.

o{lo vreme, majkane moj, da se rekatapultira ova pro{lagodinaidasekuju planovizaunapred,jertimi,da re~emodgovorniqudi,nismovezani okovima sada{wice k’o prostsvet,negovazdamoramoda gledamo u budu}nost. Da nisam razmi{qao makar jedan izborni ciklus unapred ne bih ti ja ovde sedeoevove}osmagodinica. Dokseovimojinesretniciiz kom{ilukadovijaju{ta}eikako }e,jave}imamkecaurukavu,sve samdotegaotamandaeksplodira oko \ur|eva dne, kad smo najpotrebitiji lepim vestima i perspektivom.Elem,shvatiosamjai pre onog zadriglog jagodinskog knezadasepatriotizamnesipau traktore, pa sam povremena studijska putovawa u inozemstvo, zna~i dvared mese~no, pored {opingakoristioizasamoedukacijuokojojnemerebitire~iutuzemstvu. Jer, {ta smo mi, kada i koganau~ili?Daje{kola~emu,i ja bih je zavr{io, a vi’{ me sad. Gdesamja,agdesuoni{treberii odlika{i!? Ja u kabinetu, a oni nazavoduzazapo{qavawe. Daklem,utombelomsvetusam shvatio da sinergija nove tehnologije i ekologije daje prave rezultate.Imatamonazapaduna{e mile pokrajine jedan {to je to shvatio i pre mene, pa se nakon

Ilija Markovi}

Vizibiliti studija za ~etke govwu{e D

l Grabqivice, sre}avampevala labudovupesmu.

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

l Jedandannavlasti vaqa kao365

Zrewanin ~esto sa sobom nosi nekakvu usud, jednostavno ne pra{ta uspeh, pa ovda{wa istaknuta imena ve}u podr{ku dobijaju van granicavaro{kogatara,negousvomgradu.Ali,Branislav Gagi} tvrdi da to nije slu~ajsaGradskimduva~kim orkestrom. „Mi zaista imamo svoju publiku, koja nas ceni i koja nam je verna. Upravo 7. decembra imali smo sve~ani godi{wi koncert i Velika sala u Kulturnom centru bila je mala da primi sve zainteresovane. Qudi su stajali sa strane i sedeli na stepenicama. Doista volimo i po{tujemo tu publiku, i uvek prikupqamo kritike i vrlo rado reagujemo na wih. Podseti}uvasdasmopo~elidasviramousaliSkup{tinegrada, a onda smo videli da je ona mala. Pa smo nastupali upozori{tuiuvidelidani tonijedovoqnovelikiprostor.[toseGradskeuprave ti~e,naravnodabipodr{ka mogla biti adekvatnija, mada je, ~ini mi se, shvatila zna~aj ovakvog ansambla, u kom rade svi profesori duva~kihinstrumenataizMuzi~ke{kole,biv{i|aci…”


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

28

dnevnik


dnevnik

V I [ E  O D  I S T O R I J E : vasiliJe DaMJanovi], tvoRac pRve sRpsKe aRitMetiKe

31.decembar2011-2.januar2012.

„ D N E V N I K ”  O T K R I V A : Ko Je ]iRa Falcione na slici Milana Kowovi]a

Tu`nasudbina verskog O konvertita

B

iojetovelikidanzafamilijuDamjanovi}a,neustra{ivebojxije, koqenovi}e i senatore somborske. Shodno Alternativi, togadanapaterfamiliasDamjanovi}a,Jovan,posledwikapetanmilitarnevaro{isomborske,izrukusvogaprethodnika,prvog velikogbirovauistorijiSombora,MartinaPar~eti}a,primiojeinsignijebirgermajstera,gradona~elnikaodpredvegodineslobodnei kraqevskevaro{iSomborske.UnegdawemdvorugrofaBrankovi}a okupilosesve{tone{tozna~iuovojvaro{iodnekihtrihiqadedu{a,nebil’uprisustvukatoli~kogipravoslavnogklira,alii`upanijskihvlastiicarskogizaslanika,nazo~ilopredajigradskevlasti urukepravoslavnogSrbina,~uvenogmilitaraikapetana,JovanDamjanovi}a,kojijeprveraneuslavuwegovogcarskogikraqevskogveli~anstvaLeopoldaPrvogzadobiojo{podzidinamaBeograda‘17 godine.Crnomawast,prekog,nekobirekaoidivqa~nogpogleda,JovanDamjanovi}jeulivaopoverewesvojimsaborcimada}eigradom upravqati onako kako je upravqao somborskom grani~arskom regimentom.Strogo,alipravedno.Ne}eJovangledatikojekojevere,kakosekrstiiukojucrkvuide,ve}dalije~ovekidaliznareda. Dokuzblaginaklon~lanovaunutra{wegSenata,iklicaweprostog puka,primazlatanlanac,znak~astiizvawavelikogbirova,sudije varo{kog,wegovnaslednikiprvenacVasilijeprihvatamukalpakod samurovineiudivqenogledasvogaocu,obasjanogpo{tovawemSomboraca.ZnaVasilijedajeocasvetozaradionasabqu,nakrviznoj {tojedecenijamaunazadprolivaozaslavnuku}uHabzburga,malomu je~udno{totigrubijanirase~enihusana,polupanihglava,osaka}enihudovasasuzomuo~imaposmatrajusvognegdawegkapetanaupotpunonovojulozi,znaonakomalendajeovopo~etakjednognovogdoba, dobaukomeseli~naiporodi~naslavane}esticatiuplamenubitaka,ve}dobaukome}esedopo~astiuspiwatisamooninajpametniji inajve{tiji.Ive}tadaznadasene}ezadr`atiovde,uovomblatu kojesesjeseniiprole}atakogustolepipoopancimai~izmama,u blatukojezimidokostimrznealetiseuoblakefinepra{inepretvara.ZnaVasilijeda}ega ovaj zlatan lanac birovski odvesti daleko, daleko, na krajsveta,pajo{idaqe.... Vasilije Damjanovi}, sin drugogporedugradona~elnika,aposledweggrani~arskog kapetana somborskog Jovana, prisustvovaojeovomdoga|aju 1751godine,ive}tadasemoglo pretpostaviti da }e sin ovog uglednika varo{kog dalekosti}i.Nepregledneoranice{tomujeotacJovanna sabqudobioodbe~kog}esarskog dvora bile su garancija da }e ste}i najboqe mogu}e obrazovawe i da }e videti sveta. Dalekovidost o~eva odvelagajeputPo`una(Bratislave)iVenecijeukojima jevisoke{koleizu~ioipostao jedan od najobrazovanijihSrbasvogvremena.Pored materweg , srpskog, govori, „Novajaserbskaja ~ita i pi{e na ma|arskom, aritmetika”jednaje nema~kom, latinskom, francuskom, rumunskom, slova~odprvihkwiga kom... sara|uje sa Avramom pisanihna Mrazovi}em i za mre`u srpnarodnomjeziku skih{kolaunastajawupi{e uxbenike. SasamotridesetidvegodineurepubliciSvetogMarka,Veneciji, izdajeuxbenik„Novajaserbskajaaritmetikailiprosto`enastavlenijekhesapu„,prvusrpskuaritmetiku,~ijajejedinstvenostiutome dajejednaodprvihkwiga,davnopreDositeja,(izuzevpredgovora)pisanihnanarodnomjeziku,~imejeVasilijeDamjanovi}staouzbokjednomZaharijuOrfelinu.Ovodelojeporedsvojeoriginalnostivezanezasamnarodnijezik,predstavqalojo{jedanpresedan,ustru~nom smislu,po{toDamjanovi}poprviputusrpskomjezikudajestru~ne izrazeiaritmeti~ketermine.Na`alost,madaunikatnainepismenomnarodutakopotrebitakwiga,Damjanovi}evaaritmetikanijekori{tenausrpskim{kolama,itozbogsamogautora. Naime, nakon {kolovawa i brojnih pute{estvija po Evropi tog vremena,VasilijesevratiouSombori,pougledunaoca,zapo~eopoliti~kukarijeru.Utomejebiouspe{an,pasekaonasledni~lanUnutra{wegSenataisamdomogaotitulevelikogbirova,gradona~elnikasomborskog,alijeVasahteojo{vi{e.Ponesenvlastitimpregnu}em, obrazovano{}u i vrednostima, slavnim porodi~nim imenom i ogromnimporodi~nimimawem,asuo~ensapreziromokolineubelom svetu,Vasilijeseodlu~ionanesvakida{wipotezi–pokatoli~iose. Ovimpotezomjezapravo`eleodasebedovedeupozicijujednogodliderasvihJu`nihSlovenauHabzbur{kojmonarhiji,alijenavlastitozaprepa{teweotkriodanesamodamuovoverskokonvertitstvo nijepomogloupoliti~kojkarijeri,ve}mujedonelognevipotpuni prezirsunarodnika.Odba~enodsvojih,kaokonvertitnikadaprihva}enod„rimokatolikaRascijana”odnosnoBuwevaca,aliiUgaraiNemaca,VasilijeDamjanovi}jenaotmenaputovawaijalovepoliti~ke projektepotro{iocelokupnoimaweiumro1792.godineuSomboru kaopukiiprezrenisirotan. Crk’odabogda![tamijesvetotrebalo?Daiposledwijoba|pqujezamnomkadsokakomprolazim.Zamnom!?Sinomkapetanskimisenatorskim,samimsenatorom,velikimvaro{kimbirovom...Tajslinavi,prqavi,smrdqivisvetkojineznanikolikorupauglaviima,za mnomdapqucaidamezapi{ava.Prostaciidivqaci,{tosejo{u kukuruznoj{a{ikao`ivotiwepare,oni}emeniocaimaterdapsuju,blatomdasenamenenabacuju!?Pa{taakosampreverio!Ceosvet uRimgleda,asamosemine{topravimopametniimimosveta.GuslamooDu{anuiMilo{uaumiremoodsu{iceublatudokolena, sva|amosekaociganinava{ari{tudoknamseceorazvijenisvet smejeiprezirenas.Kotimosekaoze~evidabimakarkojedetepretekloiizzipkeiza{lo,jernamjemolitvava{qivogipolupismenog popaibajalicakrezubebabeva`nijaodmedicineibilokakvenauke i{kole.Crkavamokaotu|avojska,tu|etopovskomeso,koqemose me|usobnozaraddrugihipametnijih,nasvojenemislimo.Dokle!? Dokle!? n Mili} Miqenovi}

29

Remek-deloo~udaku

dstarihSomboracasamslu{aovesele pri~e o wihovom sugra|aninu – ~uvenom osobewaku ]iri Falcionu, ovekov~enomnasliciMilanaKowovi}a.Najvi{e sugapamtilipo„nemogu}oj”ode}iipona{awu uvaro{i.Obukaobisepapagajski:crvenepantalone,`utprsluk,{arenako{uqa,ko`nama{na, {e{ir visok pola metra, lula ve~ito u ustima,uruci{tapkojisesavijao,ru`aureveru... Na trotoaru je zadirkivao `ene, govorio glasnoi{tonebismeo,u`ivaodagaprolaznici vide takvog kakav je bio: ~udak u varo{i. Pri~alose:]iraimakolekcijusa200ko`nih ma{ni,nadesetine{e{ira,{areneode}ebez broja...Dabijednusvojuwivu„doterao”daima oblik trougla, kupio je sve susedne plativ{i petostrukovi{e.Ku}ujegradiotakodajojlicebudeudvori{tu,advori{nideopremaulici.Zaqubqenukowe,davaojexambasimagrdne paredanava{arimakupedvakowasaidenti~nim{arama.Kadmujejednakobilauginula,podigaojojjespomenik,astihnaplo~inapisao na latinskom. UpismuMilanuKowovi}uuo~ina{ihrazgovorao]iriFalcionui odrugimSomborcimanawegovimslikama,pomenuosamiwegove re~i: „To su moji qudi“. Na wegovim slikama nije samo sun~ana ravnica, nego i weni „mali qudi”, naj~e{}e Somborci, poznati u varo{i pone~emuli~nom–~itavajegalerijawihovih likovasaupe~atqivimo`iqcima`ivotaudu{i, u re~i, u gestu, u licu, {to ih izdvaja od obi~nog.Ilisubekrije,voledau`ivaju,nehaju}i za brige. Boemi, mudraci i dokoli~ari birtija,umetnicilumperaja.Bogohulniciivika~i, ru{ioci varo{ke vrline. Qudi bolne osameiizgubqenogu`ivotu.Sviindividualci bezdvojnika...Kowovi}ihjesretao,upoznavao, razgovaraoswima.Voleoihtakvekakvisubili,bezmaske.Pozivaobiihuateqeinaplatnoprenosiosvojdo`ivqaj~ovekovogudesa–tu`an, dramati~an, groteskan. @ive na Kowovi}evimslikamaiuna{ojlikovnojumetnosti. Kowovi}jejavio:na{emrazgovoru}esepridru`itikwi`evnikJano{Herceg,romansijer, pripoveda~,esejist,prevodilacAndri}aiKrle`enama|arski.Onisustariprijateqi,zajednosupoznavaliivoleliteSomborce,aHerceg ih je me|u prvima video na Kowovi}evim

koje,{tajeikakoradio,doklestigao,za{tose sunovratio–portretjekwi`evni. – ^udnovati ]ira Falcione - zvali smo ga [andor, bio je moja davna inspiracija –pri~ao je Kowovi} o junaku svoje znamenite slike. – Obla~ioseslikarskiizanas,slikare,bioje vanredan.Ali,uvaro{i,obu~enusvomstilujarko{areno,prolaznicimajeli~ionapapagaja, a bio ko~operan. Jo{ pre rata pozivao sam ]iruuateqedagaslikam,alinijehteo.Jednom jetra`io~akstodinaradamipozira,aposle sene}kao,vaqdadameodbije. Herceg je ispri~ao da su ]irini preci u SomborstigliizItalije.Bilisupreduzimqivi trgovci - gvo`|ari. Zaradili su imawe, a ]irinojebilonajve}e:umeojedastekneida ~uva. – ]ira je bio originalna figura, uvek obu- ~enelegantno,alinasvojuruku.OdelajekupovaoustaretinarnicamauPe{ti–donosiobi punekofere.Rasparivaoihikombinovaonova posvomukusu.Uvaro{isepojavqivaoobu~en unikatno. Ko{uqa: {arena, prugasta ili na cveti}e.Prsluk:`utilicrven,odsomota,svelikim srebrnim pucadima. Sako: pepita. ^ak{ire: crvene, grao, krem ili karirane, ispod kolenauzane,agoremalobri~es-li~ilesuna {unku.[e{ir:visok,utonusodelom,aliprepravqenog fazona – podse}ao je na kaubojski. Lula:drvena,metalna,odkosti–imaoje~itavu zbirku.[tapudesnojruci,savijaose,kaoodgume.Uvekjeimaoru`uureveru.

Milan Kowovi}

]ira Falcione

Jano{ Herceg

platnima.Onjejo{1951.pisaou„Hidu”daKowovi}nikadanijezanemario~oveka:„Najuzbudqiviji do`ivqaji wegovog `ivota izviru iz odnosa prema qudima... Jer se kod Kowovi}a upoznajemo,kaoikodBalzaka,nesamosaqudimave}isasudbinama.”USomboru,ka`eKowovi},Hercegmuje„duhomnajprisnijiprijateq“. Ovdesudeloviizdu`ih zapisaona{imrazgovorima: ...Zimskijedan,hladno,promi~esneg.UKowovi}evomateqeunaspratuGradskogmuzejasvetlo,toplo.Slikenazidovima,na{tafelaju,nastolubuket~etkica.Urazgovorimaudva poslepodna,o`ivelasuse}awanaSomborcena Kowovi}evimslikama –onesuipoznatepowihovim imenima: „Jo{ka Holpert“, „Bife kod Strahiwe“,kafansko„Dru{tvoBronef“,„^ika\uraKopor{o{“,„RibarBala`“,„BabaKukula“,„TunaKekez“,„Aurelnotaro{“...Swima suifijakeristi,prosjaci... Kowovi}pri~akao{toislika:velikimpotezima. ^oveka obele`i u nekoliko markantnihre~enica.Va`an jewegov,slikarski,do`ivqaj: {ta ~oveku zra~i iz du{e, {ta je `ivot usekaonawegovomlicu–tajopisjesna`ani `iv.Hercegseleporaspri~ao~ovekusaslike:

– ]irusuznalisviSomborci,aidanasowemupri~ajukaoo~udaku –ka`eKowovi}.– Pamtimgaizvaro{i:obu~enonako{arenopo|eu {etwu,adecasesjate.Malonaodstojawu,merkajuga,hrabrijimune{toidobace,pabe`.]ira bi povikao: „Hej, klipani!” I {tapom bi pripretio.Mogaojedase{ega~i–biojebogat. Wegova familija imala je prili~no imawe, a ]iru je uzimala da je malo nastran. U deobi imawadobiojesvojtal–mislim40jutara,ali jeodtogastekao170jutara.Wegovisupropali, aonnije.Znaojedaekonomi{e.Upo~etkunije rasipao,pasenakupilo,abiojei{krtac. Herceg je slikovito opisao i ]irine neobi~nedo`ivqajezbog~udnogodela. – Jadaomise: „Zna{liti,Jano{e,kakose narodpokvario -stra{no!”I{aojepe{tanskom ulicom koja vodi u staretinarnice, a u susret mu prilazi neka gospo|a. Zaustavqa ]iru,ka`e:„Qubimruke!”Ipozivagagore, usobu.„Jasamgluv,ne~ujem!”–braniose]ira. Kazao je: „Pokvareno je da dame tako sa mnomgovore.”A~imjepo{aodaqe,drugadamamuvi~e:„Hej,stari,hajdedaigramo{ah!” Iprstomjepokazalanawegovibercigernalikna{ahovskutablu!Jedneno}iuSomboru biojeprimoran,naulici,daostanepotpuno go!Nastradaojeumete`upridolaskusrpske vojske,1918.Vra}aoseku}ikasno.Nepoznati ~oveksezagledaou]irinokitwastoodelo,u wegauperiorevolveriviknuo:„Stoj!“ ]ira wemu:„Stojti!Nisamjatvojpajto{!“ Nepoznatiupericev]iriutrbuh,kri~i:„Skini kaput!“ ]ira wemu: „Skini ti!“ Nepoznati o{trozapoveda:„Skini~ak{ire!“ ]irawemu:„Skiniti!“ Onajponovopripretirevolverom i podvikne: „Izuvaj cipele!“ ]ira je izuo nove novcate cipele od jelenske ko`e. Krajprepadanaulici,]irajeopisaoovako: bio je go-naglavimuostao {e{ir,auruci

]iru su odveli Rusi Na`alost, kad su se ]irine bezazlene |avolijesuo~ilesabrutalnimbezvla{}emulice,krajjebiotragi~an.Hercegjetopamtio. – Kako se dogodilo da ]ira ne bude sahrawenugrobnicikojujesebipodigao?Videosam gakadsugavodili.Biojebolestan.Imaojena sebi pepita iberciger, {e{ir, u ruci {tap. I{aojesasuprugom Elzom,avojnicisugapratili.Polasatakasnije,naulicisamsreoElzu,pitamgdeje~ika[andor?Reklaje:„Odeli sugapartizani,ameneisterali.”Kazalisujoj daideku}i,aonatonemo`ekadsu]iruzadr`ali,bolesnog,potrebnamujenega.Oti{laje

{tap!Po`uriku}i,okreneseionomdo|o{u vikne:„Idiudupe!Ba{sammudobrokazao!“ ...Kowovi}jehvalio]irinupostojanost:nijegovorioizkwiga,negoizsvojeglave.Imakolikodajebio,{toka`u,ludak,uvekjeglasnokazao {tamisli,~akikadjetobiloopasno.Hercegpamti]iruiizdanaracijema|arskihfa{istauNovomSadu,1942.PoSomborujevikao: „Sadaidemkodvelikog`upanadamuka`em:{ta smomi?Jesmolimivarvari?Sada}utosveda ka`em.”VikaojetoikadjeposetioHercegau gradskojbiblioteci,gdejebiozaposlen. UsusretimasHercegom,`ovijalni]iraje vi{eputaponovio`equdagauva`enikwi`evnikopi{eusvojojpri~i.Kazaoje:„Voleobito dapro~itadokje`iv“.

dapotra`inekogadauti~edagapuste.Znamda je]iraimaoneku`enuiz[arvara,slu{kiwu.Verovatnojetu`enui{}u{ao–znaojeponekaddabudegrub.KadsuRusiipartizanivideliwegovuspoqa{wostionajwegovdvorac, smatralisudajebur`uj.Amo`dajeitaslu{kiwareklane{toprotivwega. – Slu{kiwajemoralabitikodku}eusedamsatiuve~e-dodaojeKowovi}.-Onajezakasnila, a ku}na vrata su bila zakqu~ana. I dokjeslu{kiwalupalauvrata,nai{lisuRusi.Reklaje:gazdajenepu{taunutra.Rusisu u{lii]iruodveli.

– Pitaome:ko}ewegaovekove~iti?Verovao jedajetozaslu`iozato{tojeSomborupokloniosvojeimawe: sala{i170jutaraoranica,pod uslovomdasetuurediuzornodobropoqoprivredne{kole.Ispri~aoje:naimawujesebipodigaospomenik-dasevidiipamtikojedarodavac sala{a i wiva. Kazao je: spomenik je delo vajara, a zapravo je to bio obi~ni zanatlija majstorMiler. Ikadjespomenikbiogotov,Milerjelaskao ]iri: „Sad izgleda{ kao car Viqem!” Neo~ekivano,]irina`enaElzajezapitala:„Agdesu ]irineu{i?”]iravrisnenamajstora:„Gdesu miu{i,j... teapostol”Milerjenemo}nopriznao:„Svejeizlivenoubetonu,iu{imogubiti samo zalepqene!” ]ira se jadao: „Zamisli: zalepqene u{i! Odmah sam pomislio: eto, ja, kaostatua,stojimufoajeu{kole,ado|eneki balavac,uhvatimezau{iimojeu{iostanuu wegovimrukama!Datospre~im,u{i}uza{rafitivelikimmuter{rafovima“. ...U]irinojprirodibilojeparadoksa:`eleojedabudeovekove~en-podigaojesebispomenikinudioHercegudagaopi{eupri~i,ali seupornoopiraopozivimaKowovi}adagamaestroslika. – Utoku~itavogmogsomborskogslikarskog `ivota–pri~aojeKowovi}-`eleosamdami ]ira do|e u ateqe, ali nije hteo. Govorio je: „Milane,nemamnovacadateplatim“. Nijevredelo{tosamobe}ao:„Ja}uvamaplatitidaseditekaomodel“. ]irasepredomisliotek1944, kadsuNemciu{liuSombor. Jednogadanaujunu,sreosamgaba{predna{omku}om,aonqut, vi~e:„[taovderadeNemci?”Kazaosam:„Nemojtevikati,~ika[andore!”Onjo{glasnije: „[ta?Za{todanevi~em?”Svasre}a{tosam gapozvao:„^ika[andore,do|itedanaskodmene,ja}uvasslikati.”Ido{aojetogadanauateqe-tadajebiouku}iujneVuki}evi}ke.]ira jebiousvomrasko{no{arenomodelu.Postavio sam ga u fotequ, da sedi komotno. Pomi{qaosam:{taakosepredomisli!Zatosamslikaobrzo–zavr{iosamportretzanepunsat. ZadovoqansobomnaKowovi}evojslici,]iraseuputioHercegu,dasepohvali. – Ispri~aoje:„NaslikaomesinDa{eKowovi}a.Zna{kako?Tajjelud!Zna{kakotajradi? Ovako:uzmepemzluislikakaosasabqom!Taj seizobli~i.TojepravidivqiRac!Kadsambio gotov na slici, skinuo sam {e{ir, lupio ga u patos,Kowovi}azagrlio,poqubio:remek-delo! –Iako je ]ira bio {krtac,`eleo je da kupi sliku - pamti Kowovi}. - Nije hteo da do|e u ateqe,nego mi je slao na{eg dragog Somborca doktora Radu Simonovi}a, prijateqa i lekara pesnika Laze Kosti}a.Nudiomijemnogo-hiqadupengazasliku,{tojebilofantasti~noza ]iruciciju.Pravajesre}a{tomuslikunisam prodao–dajebilakodwega,nestalabi.Wegovojerazvu~eno.Imao jeku}unaBalatonu,uPe{ti,uSomborudve,asvejepropalo.Nakrajuje ispalodasamgajedinijaovekove~io. Kowovi}jeponovio:sre}anje{to]irinijeprodaosliku–ionabinestalakaoimnogo wegovog. – Kaodasampredose}aoda}etaslikabitiu nekojgaleriji.Mislim:mo`dajetomojanajboqa slika. BilojekakojeKowovi}i`eleo:kadaje1945. znamenitikolekcionarPavleBeqanskiposetioKowovi}a,odmahmusedopaoportret„]ira Falcione“ i kupio ga je za 6.000 dinara za svojuSpomen-zbirku,savi{eod180antologijskihdela36umetnika-slika,skulptura,tapiserija...Beqanskijesvoje`ivotnodelo-turiznicumodernesrpskeumetnosti,poklonioVojvodini,ionajeuNovomSaduotvorena1961. n Quba Vukmanovi}


31.decembar2011-2.januar2012.

a hiqade prasi}a zavr{i}e uo~i novogodi{wih praznika na ra`wu, pe}urama, rernama i pekarskim pe}ima u slavu godine nove kao “`rtveni ulog” za ispra}aj stare, i nadawu da }e i pored strepwiodekonomskih,finansijskih  i politi~kih nevoqa, 2012. biti mnogo boqa. Nova godina u Vojvodini ~eka}e se s velikim i{~ekivawa sa, danas, neizbe`nomprasetinom.Malojepoznatodajeupravotoomiqenope~ewe jednoodnajstarijihjelakojasedanaspripremajuuVojvodini,pogotovu{tojedopretridesetakgodina za Lalu bio greh da zakoqe praseilijagwe,zato{tojenu`da terala paore da odgajaju doma}e `ivotiwe i koqu ih tek kad im „do|evreme”. Stvarawem Sirmijuma i ja~awem rimske imperije, po~etkom noveere,Rimqanisuprire|ivali sve~anostiu~astplodovakojisu zna~ili`ivot–ipeklipraseili nazimenara`wu.Premazivalisu ga medom, a punili kobasicama, smokvamaiiznutricama.Takope~eno,prasesepostavqalonanoge, uz neophodne dr`a~e i iznosilo natrpezu,doksugostikidalikomademesaisladiliseuzvino.Gajewe vinove loze, a onda i proizvodwuvina,zapo~eojerimskicara Marko Aurelije Prob, za ~ije jevladavineod277.do282.godine, prviputvandana{weItalije,posa|enavinovalozanaFru{kojgori–nabrduGlavica,kodsela[uqama. Zalogaji prasetine zalivanisuobilatogutqajimatogprvog fru{kogorskog vina, kojem su se, zbog ja~ine i tada{we nedorasle tehnologije, dodavali med, trave, lovor,pa~akibiber. Vojvodina je, upravo zbog istorijskog nasle|a, obi~aja ali i atributadajevelikiproizvo|a~ hrane,sinonimdobrogjela,lepih uspomenaiprovoda.Imadasenajede{kadsamopomisli{na|akonije raznih vrsta, a kamoli da ih proba{!Gastronomskukartuovde sukrojiliTurciiNemci,Srbii Ma|ari,Slovaci,Rimqani,Rumuni, Rusini, Austrijanci i mnogi drugi... pa i izbeglice u posledwimkrvavimsukobimanatlunekada{weJugoslavije.UVojvodinu i, posebno Novi  Sad, donele su sa~ i ra`aw, magi~ne sprave za spremawejagwetine,paiprasetine.Nekadajekuhiwabilasiroma{naidoticalasedometaoskudiceproizvodwehraneitekpokojeg karavanarobekojijesistokanosio za~ine i egzoti~ne biqke ka zapaduiobratno.Vremenomjepostajalabogatijazanovaiskustvai savremeniju i akturelniju proizvodwuhrane. Turcisudonelimnogenovineu ovekrajeve,aliikodnarodakoje su primoravali da s wima idu na sever, u pohode prema Be~u. Oni suprete~ekori{}ewaorijentalnihza~inaidana{wegro{tiqau ovim krajevima, uveli  su sarmu, burek,puwenupapriku,raznepite,baklave,tulumbe,urma{icei

N

dnevnik

c m y

30

N A [ A P R I ^ A : ZA[TO JE VOJVODINA SIMBOL DOBROG ZALOGAJA I PRIJATNOG DO@IVQAJA

Trpezazasitstomak idugopam}ewe kadaife. Tada nije bilo turisti~kepromocije,alisunekizapisiiusmenepri~eostalezasva vremena.Tatarskibiftekidanas nosi naziv po Tatarima, turskom narodukojiprete`no`iviuRusiji. U vreme ratnih pohoda i stalnih migracija i seoba, hrana

restoranima ili luksuznim partijima. UVojvodinisejeduidrugajela koja nisu termi~ki obra|ena i imaju veliku populartnost. [unka, slanina, dimqena kobasica, pe~enica, suvi vrat, ~varci i kolenicaizazivajupa`wusvih~ula

sti da se zimi pe~e u rerni i za bundevaru.Alinijenaodmetprobati ~orbe, ~uspajze, slane varijantepuwewabundeve,aliislatki{e. Izasupaidemesosasupe.Wega pravesosevi.Jo{uvekneizbe`ni. Nisu stvoreni ovde, ali su se u

Kom{ilukihlepodo~ekaikuvaricaiznesejelonasto.Kom{ijapogledaujelo,pausvoju`enu, pa u kom{inicu, pa opet u jelo i izusti:„Kom{inice,zaistaizgledadivno.Alibibiloboqedanapravite zapr{ku od aleve paprike,datomaloprome{atekakobi jelodobilocrvenubojuidadobijeteodtogva{eggrenadirmar{a –nasuvo!“ Grenadir mar{ je dobio naziv po tome {to se lako kuvao u vojni~kimkazanimai{tojesit,pa je vojska mogla da dugo izdr`i mar{eve. Negde se zove testo s krompirom,auVojvodinijenajvi{eodoma}ennaziv–nasuvo.Specifi~nojeipotome{toseuzwegamoguslu`itirazli~itesezonske salate, pa ~ak to ima i svoj red.Zimi–kiselikupusilikiseli krastavac, u prole}e – zelena salata,uleto–sve`isitnoseckanikrastavcisbelimlukomisir}etom, a u jesen sve`i kupus ili paradajz.

ra, pavlake i limuna. Verujte da uztojelonajboqeidevino„MirnaBa~ka“–ka`edrLasloDujmovi}, vlasnik podruma „Vindulo“ izTemerina Jedno od najkvalitetnijih mesa jedivqa~.UVojvodinijeimadosta,naro~itoonekrupne.Divqa~ imamawemasno}aimaweholesterola, a u ogra|enim lovi{tima imamogu}nostidajedeizdraviju hranu. Meso nije jeftino, ali je ukusno.Ribajetradicionalnojelo u Vojvodini, oivi~enoj trima rekama–Savom,DunavomiTisom. Ribauglavnomva`izaposnajela, iako ima i masnije ribe. One uglavnom sadr`e nezasi}ene masnekiseline.Spremaseuglavnom „klasika“.^orbe,paprika{i,pr`enariba,aliimaipikanterija. Somovskeglaveispodsa~a,alaska bela ~orba, {aran na ra{qama, {tuka u mundiru, puwena {tuka, somovski paprika{ bez kostiju, {kembi}i od soma, perkelt od {tuke,perkeltodke~ige.

Astal {aren: mo`e s rezancima, a mo`e i bez, ako ima fri{ka hleba

se~uvalaonakokakojemogla.Ta- mnogobrojnih gurmana i hedonitarski kowanici su patentirali sta,aliiradoznalaca.Deotogreizumkakodasa~uvajunekenamir- pertoara dugujemo Nemcima, koji niceudu`emperioduiporedne- suskolonizacijomu18.vekuuvepovoqnih vremenskih uslova, na- li {unku, mesne prera|evine i ro~itoleti.Par~egovedineili nizpravilaraznovrsnijegiracikowetine koje bi dobijali kao onalnijegkori{}ewamesa. sledovawe, uvijali su u krpe ili Vojvo|anisuposebnoosetqivi par~adko`e,stavqalipodsedlo na{unku,kojasepraviodzadweg i nastavili da sviwskog buta. ja{u.PodpritiOstavqa se sa Gastronomsku kartu skom tela kowaslaninomdebqiovda{wu krojili su nika,mesonesanetrido~etiri modasetawilo, prsta. Na~iwe Turci i Nemci, ve} mrvilo i se posle 6-7 meSrbi i Ma|ari... ferm ent ir al o. seci,kadjojmeso U kratkim pausazri,aistigne zama, kad nije bilo vremena, uzi- doma}i paradajz. Se~e se na prst mali su se par~i}i i tako meki, debqine–daseosetipodjezikom! maltenesamleveni,jo{maloise–Sviweodkojihseprave{unckaninekimo{trimpredmetom– ke trebalo bi da te`e od 140 do jelisusenabrzinu...Ijahalose 180 kilograma – ka`e prof. dr daqe.Tatarbiftekjeidanasjed- Slobodan Tojagi}. – Preporu~uje noodnajcewenijihjela.Pravise se suvo soqewe i odle`avawe do od june}eg filea koji se sameqe, {est nedeqa. Va`no je kako se dodamusedvadesetakza~inaion- usoli,paondadimi,atomorada dasetakopresnoma`esputerom se radi na „hladnom“ dimu i, najna tost. Prija mu belo vino ili zad,kakose~uva. penu{avac, a slu`i se u elitnim Jednoodbitnihobele`javojvo|anskekuhiwejei–ka{ika.Neda sebaci,ve}daswomjede.Dodu{e, akosejedepreteranomnogo,uzmawe fizi~kih aktivnosti, de{ava se, na`alost, i ono prvo. Vojvo|anskasve~arska,`utailizlatna supa,zavisnokakojegdezovu,jedno je od najbla`enijih i najukusnijihjela.Pogotovuakosepravi odknedliukojimajepile}axigerica glavni sastojak. Ima tu jo{ osam drugih dodataka, ali knedle dobrojsupidajujo{boqiutisak. Ta supa se pravi od me{anog `ivinskogijune}egmesa.Alisuneprikosnovene mor~ija i supa od fazana.^orbaodparadajzasetako|e odoma}ila, prave se i druge ~orbice,razli~itipota`i,alije interesanto da nije obi~aj i masovna pojava da se kuva ~orba od bundeve.Ta~arobnabiqkakojaje usvetuosvojilamnogenacionalne kuhiwe,kodnasseuglavnomkori-

Vojvodini veoma dobro primili. Sosodparadajza,miro|ije,vi{awa, belog luka, paradajza i rena dobro do|e u raznim prilikama. Jedesedabisepopravioukusmesa,aliiziznavike.Pri~aska{ikomnastavqaseuraznimvstama nekada{wih „fast fud“ jela, kojasusespremalanabrzinukad su ~eqadi dolazila ku}i s wive. Dok su ba}e namirivale, `ene su na brzinu kuvale  paradajz ~orbe „s ka{ikom vaqu{aka“, taranu, krompirpaprika{ipeklemo~ei pr`enice. Testa su bila laka za brzupripremu,aliisita.Kadse ~ovekumori,dobromudo|ene{to da na brzinu utoli glad. Neizbe`nisurezanci.Najvi{esupoznati oni opevani u Bala{evi}evoj pesmi „Al se nekad dobro jelo“. Rezanciilinasuvosmakomjeduse zavremepostova,alimo`ekaodesertikadsemrsi.Aliimaidrugihpri~aorezancima.Najrasprostrawenijeinajjeftinijejekadse napravi testo ili nasuvo s krompirom.Aliitoprostojelomo`e dasezakomplikuje. Uvelikomgradusuunekaboqa vremena, `ivele dve gospo|e, poreklomsasela,udatezaoficire. Kom{inice. I {ta bi pre podne radile,dokafenisale,tra~arile, aondapredru~akbr`eboqe`uriledaspremene{tozajelo.Jednog dana, pita jedna kom{inica drugu:„[tadanaskuva{“?„Grenadir mar{„, odgovori ova. I tako nekoliko puta, dok onoj prvoj ne dosadi da kuva nasuvo, pa izgrdi mu`a. Etovidi{.Danisizastavnik, da si pukovnik kao kom{ija i mi bismo imali novaca za grenadir mar{,anesamozaovoprostonasuvo. Celapri~ajetrajalamesecima, aondakom{inicakojakuvanasuvoubedimu`adaoduukom{iluk, jersudobilipozivnaru~aknakojem }e biti slu`en grenadir mar{.Spremi{eseiodo{e.

Vojvodina na tawiru Rediteq Petar Latinovi} i scenarista Miroslav Bo`in, tandempoznatpoTVserijalu„^ardenaDunavu“snimanovitelevizijski serijal „Vojvodina na tawiru“. Predvi|eno je da se snime 52 emisije o jelima koja se jedu u Vojvodini. Ne radi se studijski,ve}seidepoterenuibele`ezanimqividetaqionastankupojedinihjela.Emisije}eimatiedukativni,aliidokumentarnikarakter,ausvakojemisiji}esegledalaciznenaditi pripremomtradicionalnihjela. Istovremenoseradiiistoimenivojvo|anskikuvar.Uwemu}e senalaziti250recepatapoznatihive}zaboravqenihjela.Svakojelo}eimatipri~u,sadr`ajsastojakaodkojihsepravi,vi{e fotografija,na~inpripremeipreporukupi}akojeseuklapauz tojelo.Obaprojektabitrebalodabudugotovaidu}egodine.

Sve~arska supa s knedlama

[trudla s makom

–Janajvi{evolimbeluribu– Nasuvo  se pravi jednostavno. Od bra{na, jajeta, soli, vode... pa isti~e Petar Lapu Bra{a, vlakadsetoumesiondaseprokuva,a snik „^arde kod Bra{e“. – Riba u drugoj posudi se kuva krompir. mijeskorosvakidannajelovniku. Poslekuvawasetestoikrompir Spremamjenasvojna~in,agostispoje,pasenapravizapr{ka...Si- mapreporu~ujemdajejeduuprirotoje,alisezapolasataogladni. di, uz dobra pi}a i tambura{e. I za to postoji recept: iseckajte Svakaribajedobra,alinijelo{e nasitnekockicedimqene{unke {to ~ovek ~e{}e mo`e sebi da (mo`e i pra{ka, ali i mesnata priu{ti da jede meso tostolobislaninica), uzmite me|u prste i ka.Onosadr`idostaomega3kiselinekoja„{mirgla“krvnesudove. pospiteponasuvu! Jeloiprovodneidubezdobrih Na vojvo|anskim trpezama aktuelnesuraznevrstetestaislat- pi}a.Vojvodinaimasolidnavina ki{a.[trudle,bundevare,slatke ~ijisekvalitetsvevi{epoboq{ava.Onamoguda i slatke gibapoprave utisak o nice, sitni koRezanci ili hrani i pi}u kao la~i, galu{ke, {ne nokle, nasuvo s makom jedu se obliku hedonisti~kihshvatawa. gomboci, taza vreme postova, – Kao {to ~o{ci, torte... ali mo`e i kao desert vekmo radobroda Svaka doma}isa`va}ehranu,tacajepravimajstorzaspravqaweodre|enihjela, koisvakigutqajvinabitrebalo aliimaivrsnihkuvara.\akonije da dotakne nepce. Onda sva ~ula suizazovneimalokogaostavqaju prorade i blagodeti tog bo`anravnodu{nim. Paprika{i, gula- skog pi}a do|u do izra`aja. Ne {i,perkelti,tokawi...Togavaq- treba `uriti, u`ivajte polako – datolikojo{imasamouMa|ar- ka`e poznati sremskokarlova~ki skoj.UVojvodinisekuvasviwsko, vinar i p~elar @arko @ivanojune}e,tele}e,gove|e,pile}e,pa- vi}. A kad je ve} o u`ivawu  re~. ~ije, gu{}ije, }ure}e meso, pa cubok,belibubrezi,brizle,paonda Onoumedabudeinezgodno,akomu s krompirom, bez mesa, a mo`e i seneposvetipa`wa,kao{to~okadimamladihkrompiri}adase vekmo`edado|eunezavidnusitui oni kuvaju. Sve varijante, sem aciju,akoporedhraneipi}azanetokawasadr`equtuislatkuale- mariidrugevrsteu`ivawa.Otome na{ ~uveni enolog, prof. dr vupapriku. –Tokawjejeloturskogporekla Slobodan Jovi} ima izreku: „Ne i danas se uglavnom kuva u Erde- dozvolidatenikadane~ekajubequ. Kod nas se mawe kuva, ali ga lovinoi`enaukrevetu.Vino}e negujemo. Mi pravimo bor{o{ seugrejati,a`ena–ohladiti!“ tokaw, odnosno jelo s puno biben Miroslav Bo`in


c m y

dnevnik

UPOTREBA @IVOTA

31.decembar2011-2.januar2012.

31

SlU^AjNemA^kogmAjorAlUk[i]AiliPri^AoiSkUPqewUiPrA[tAwU

GospodinUdickii wegovausnaharmonika ospodinPredragUdickiizSremskeMitrovice,vlasnikku- kombetonskikrstjebioispodprozora,isvakogdanasilaziojena }e na @itnom trgu, ~ovek u osmom krugu `ivota s izrazom «“quqa{ku”,ineslute}idagasprozoranema~kekomandenekoposkoro neprekidne osmehnutosti i dinami~ne gestikulacije smatra... rukama,svojemisli(se}awa)izra`avarazgovetnoiprecizno,duho“Ijednogsun~anogmajskogjutra,~etrdeset~etvrte,tamansamse vito, poga|aju}i s lako}om u samu su{tinu stvari – svaki novinar ’zaquqao’nalan~anikukrsta,kadodjedaredizpravcakomandeiskrpo`eleobitakvogsagovornika–idoga|aje,situacijeidatumere|a snunema~kivojnikusivozelenojuniformi,opasandugombelomkesaskorofaktografskomsistemati~no{}u(~ijeporeklomo`dapo- ceqom”,pri~agospodinUdickiiizvitrineuzimasvojukwigu«Na ti~e iz wegove pravni~ke biografije). I premda se, s vremena na klackalici `ivota», prelistava je na trenutak i ka`e: “« Da, evo te vreme,kaodanamsepravda,po`aliu{aqivomtonunaizvesnama- pri~e...Mund harmonika,takosamjenazvao!”Isprstomme|ustrala“zakre~ewa”umemoriji,wegovusumwunablagudemenciju–po- nicamakwige,stoje}inasredsobe,nastavqapri~u:“Spustiomije slu`imosejezikomwegovestruke–smatramoneosnovanom,sobzi- {akunarame,evo,ovako,prijateqski,verovatnoneo~ekuju}ida}u romnatodaje,bar,tokomna{egrazgovora,gospodinPe|apokazao setakoupla{iti...Aba{mejeiznenadioiprepao!Trgaosamseu brilijantnu sposobnost rekonstrukcije doga|aja od pre sedamdese- strahu,skoroizgubioravnote`una’quqa{ki’i,dasenibihizvrtakgodinaisamodvaputabiominimalno“korigovan”odsvojesu- nuonabeton,mahinalnosamseuhvatiozarukutogvojnika,kuvarau prugegospo|eAnkice.Onaje,pak,dubokuitragi~nuistorijusupru- komandi.Znate,usta{esumiubileocairo|enogbrata–ibratod gove porodice, “prostudirala”, ka`e, skoro do najsitnijih detaqa, ujakaLazarDekanskistreqanjeuMitrovici–`iveosamuovojkudelomizwegovihistra`iva~kihsaznawaise}awa,delomizporo- }i sa majkom Qubicom, uvijenom u crninu, slomqenom tugom i kodi~nearhiveizaostav{tineUdickih;wenedragocene“digresije”i {marnimno}ima,`iveosamsa`enomkojojsudvadetetaumrla,jeddodatnaobja{wewaomogu}ilisunamdau|emodubqeuslo`eniide- nodeteimu`streqani...Jasamjojbioposledwautehaijedinismilikatnivenskisistemovestaresrpskevojvo|anskeporodice. saokojijejo{odr`avaou`ivotu!Imo`da,tada,jo{nisamrazumeOtkudUdickiuSremskojMitrovici?^izmarkikindskiMilan vaosmisaomaj~inihre~iipona{awa,dubinuwenetugeiprezira Udicki,dedamogsagovornika,«iwegovasuprugaJelena,Sremicaiz prema ’krvolocima’ u nema~kim i usta{kim uniformama, koji su Jarka(“Ranojeostalabezroditeqa,u~iteqskodete,imoralajebi- prolazilitrgom,ispodna{ihprozora,poredkrsta,stra`ariliistisme{tenaunekidomuKikindi,gdesusespan|ali.”»),doselili predkomandesazastavomTre}egrajha,alizatosamimaopermanentsu se s dva deteta u «pograni~nu vojni~ku Mitrovicu 1882. godine; nitiwaju}istrahizazorodtihneprijateqskihuniformisasjaj`iveli su najpre u ku}i u sada{woj Kraqa Petra ulici i dr`ali nimmetalnimdugmetimaizna~kamaskukastimkrstovima”,rekon~izmarskidu}anna@itnomtrgu,aume|uvremenusura|alipotom- strui{emigospodinUdickidoga|ajodpresedamdesetakgodina,koke–desetorodecenabroju,me|uwimaiJovan(Eugen),potowikwi- jijezauvekobele`iowegov`ivot.Nema~kivojnikuhvatiogajeza `evnik,iBo{koUdicki,kratko~izmar,zatimko`arskitrgovac, ruku,prijateqskimtonomigestikulacijomohrabriojeupla{enog zemqoradniki–sala{ar,otacmogsagovornikagospodinaPredra- de~akadapo|esawimuzgradukomande,gdejezawega,Pe|u,aponaga(“Mojkolegasapravosu|ana{aojestarosrpskoprezimeUdicki re|ewumajoraLuk{i}a,pripremiojednunema~kuposlasticu. PredragUdicki:“Nema~kioficirpokloniomijeusnuharmonikui u Temi{varu!”). Gospo|a Ankica, ro|. Damjanovi}, Beogra|anka, “Gladjebilasastavnideomog’ratnog’detiwstva,oposlastici nau~iomedasviram...” `enakojavodibriguodatumima,ka`emida}euaprilu2013.godi- sammogaosamodasawamuonovreme,uostalomkaoidrugadecau nebitita~novekotkadaUdicki`iveusvojojku}ina@itnomtr- Mitrovici,paipaksamslagaovojnikadasamdoru~kovao–nijemi mejesvevremeposmatraosaosmehomidobronamerno.Govoriojena gu.Bo{koUdickio`eniosezaQubicuDekanskiizpoznatestare bilodowihoveu`ine–samodaizbegnemodlazakuwihovukoman- ~e{komjeziku,pasamdoneklerazumevaoono{to`elidamika`e. mitrova~keporodice,swomjedobio~etvorodece,predratalalio du,samodasevratimmajcigorenaspratuna{uku}u”,pri~agospo- Uzpomo}majke,kojojsamsveispri~ao,rekonstruisaosamtajna{ ko`arsku trgovinu, posvetio se kupovini zemqe, jutro po jutro, i dinPredragUdickiiovakousvojojliterarnojverzijitogdoga|a- prvisusret.Shvatiosamdau^e{kojimasinamojihgodinaidame osnovaosala{UdickihkodVelikihRadinaca.Svazemqaisala{ jaudrugomlicuopisujeunutra{wuscenografiju“Nema~kegradske jevi{edanaposmatraokrozprozorkadsamseigraonakrstu”,rebi}eimoduzetiposlerata(“Uspelismodavratimo34jutra.”). ku}e”na@itnomtrguukojojje«“rezidirao”majorLuk{i}:“U{li ~egospodinUdickiiizvitrineizvadikutijicusausnomharmoniHronologijasmrtiuporodi~nomgnezduBo{kaiQubiceUdicki su u lepo name{tenu ve}u sobu sa uramqenom, na zidu, velikom sli- komsugraviraniminicijalima:M. HOHNER –MADE IN GERMANY. izSremskeMitrovice,zapo~elajesa{estogodi{wimMilanom– kom Adolfa Hitlera. Mama mu je rekla da je to najgori ~ovek na “OvumundharmonikupokloniomijemajorLuk{i}onogdanakaprvimitadajedinimwihovimdetetom–kadajemali{anpaosa~ar- svetu, najve}i krivac za rat koji je za wega beskrajno dugo trajao. damejepozvaoukomandunaposlasticu”,nastavigospodinUdicki. daka,pokrqaoobenogei,posledi~no, –“Se}amse,prvojepri{aopijaninu,zasviraoneumro od tuberkuloze kostiju. I, ako ku prijatnu melodiju, a onda udarao po dirkama... sada,bar,izazovemousebislikuan|edo-re-mi-fa... i zahtevao da ga pratim... Gut! Gut! lakojijedoju~etr~aozaleptiri}ima Ondamijetutnuou{akukutijicusausnomharmopodvori{tu,adanas,predo~imao~ajniku.’Oddanasjetvoja’,rekaoje,alimoramdananih roditeqa, prikovan za postequ, u~imdasviram...Kako?On}emibitiu~iteq!Veumireubolovimaodtuberkuloze,po`ba}emosvakogdana.Kadgodiza|emnakrst,moku{ajmo–akojetouop{temogu}e–da ramsasobomdaponesemmundharmoniku,aon}e “vizualizujemo”ali idarazumemozamezvatina’~as’ukomandukadmeugledakrozprostra{uju}e veli~anstvenu dramu `izor. I tako sam svakog dana odlazio kod majora votaismrti,umirawejednog(Milan) Luk{i}a!I,sad,evo,davamodsviramprvumeloira|awedrugogdeteta(Konstantin). dijukojumejenau~io...Ovuariju,kojujeproslaviGospo|aAnkica,kojojjesuprugprepulaMarlenDitrih,smatralisufa{isti~komhimstioovajdeopri~e,ka`emidajeKonnombrojdva.Mnogogodinaposleratapesmajedostantin Koqa, drugo dete, ro|en kao `ivela satisfakciju da nije fa{isti~ka pesma”, medicinski fenomen: srce mu je bilo re~egospodinUdicki,harmonikuprineseustima na desnoj polovini grudnog ko{a, jeiodsviraprvetaktovepesmeLili Marlen. tra i pankreas tako|e “ispreme{ta“I,danastavim,mesecdanakasnije,alitadsmo ni”. Dobio je fras sa {est meseci. I senasdva,ve},dobropoznavali–majkaje,razume umro je kao beba. Posle dve detiwe se,bilaupu}enamoje’~asove’harmonikeukomansmrti,ro|eweLazarevo,desiloseBodi–zatra`iojedagaodvedemuna{uku}u,daod {kuiQubicikaonekakvo~udobo`imajke~ujekakosustradalimojotacibrat.Zgroje! I, premda obele`en tragedijom, ziosenadbestijalno{}uusta{a!Udu{ijemrzeo `ivot u porodici Udicki polako se Hitlera!Rekaojemajcidajesvestanda}ezbogtostabilizuje i, posledi~no, 1. januara ga{tojeu~inio,premdajetou~iniodaspasisvo1936.godine,uwihovojvelikojku}ina juporodicuoduni{tewa,rekaojeda}edosmrti @itnomtrgu,ra|aseiPredragPe|a, `ivetiosramo}en,akomuuop{teuspedasevrati ~etvrtoiposledwewihovodete. u^e{ku.Imaojeose}ajkrivice.Jasam,ka`e,iz^ovek~iju`ivotnupri~uobjavqudao moju ^e{ku. Na{a ku}a na @itnom trgu pojemu“Dnevniku”ta~nonawegov76rostala mu je neka vrsta ispovedaonice, dolazio je |endan, gospodin Pe|a Udicki, zamekodnas,razgovarasamajkom,otvoraodu{u...^ak nik okru`nog tu`ioca u penziji, mejeifotografisao,pamo`dateslikeidanas autorjedanaestkwigapoezijeiproze postoje negde tamo u ^e{koj. Dugo je majka bila (“Iovekwigesudokazdasam,mo`da, sumwi~ava. Ali ne{to je u wegovim o~ima govozalutao u pravosu|e!”) i slikar amarilodajeiskrenidaseuwegamo`eimatipoveter(“Po~eosamsasuvimpastelomotAnicaiPredragUdickiusvojojku}inasremskomitrova~kom@itnomtrgu Foto:Slobodan[u{wevi} rewe. I majka i ja smo mu verovali. I danas mikako sam u penziji i to ispuwavaju}i slimdanismopogre{ili.” obavezu prema akademskom slikaru, profesoru Brani Joleru, kod Noge su mu odmah upale u meko}u velikog ~upavog tepiha... U uglu so“[tasesmajoromLuk{i}emdogodiloposlerata?”upitahsagokojegsamimaopeticuizcrtawa.”),ka`emidasuwegovoodrastawe be, a pored drugog prozora, nalazila se prostrana ko`na foteqa, a vornika.“Dalisevratiousvoju^e{ku?” isazrevaweproticali“podoptere}ewemcrnihmarama”,ipoku{a- u drugom uglu se {epurio sjajni crni pijanino..”Uko`nojfoteqi “KadsuseNemcipovla~iliizgrada,do{aojekodnasdasepovadamipribli`istawesvojemajkeQubice,`enekojasedosmrti sedeojemajorLuk{i}! zdravi.Irekaojemaminanema~komda}esejednom,akopre`ivi, zakovalaucrninuikojujeporodi~natragedijadoveladodowegka“Nogesumidrhtaleodstraha.Majkajeofa{istimaiwihovom akoganeosudekaooficirafa{isti~kevojske,vratitiuMitromenadu{evnogbola,alii`ene~ijejesrce,pretrpev{izastra{u- vo|igovorilasvenajgore...da,svenajgore...asada,evo,stojimpred vicuda~ujedalijewegovu~eniknau~iodasviranamundharmoniju}eudare,osu|enona`ivotudrugojdimenziji,smoglosnagedasve wihovim oficirom Luk{i}em i taj besprekorno uredan ~ovek u ci...” toizdr`isa~uvanograzuma,dasenerasprsne,daoprosti.Gospodin uniformi,toplogosmehaikulturnogiprijateqskogopho|ewa,od“Ijesteli?” Udickiimaoje{estgodinakadasuuwihovuku}una@itnomtrgu jedaredru{isveono{tosamoNemcima~uo...” “Jesam,imamihnekoliko...Retkosviram!Ineznamnotalno.Ali 1942.godinebanuleuniformesaslovom“U”nakapama,odvelisumu “PrezimeLuk{i}nezvu~imiba{nema~ki”,prekinuhnatrenu- ’honerica’ majora Luk{i}a, ima za mene poseban zna~aj!” re~e gooca Bo{ka i osamnaestogodi{weg brata Lazara, da bi tri godine tak gospodina Udickog. – “Doma}i [vaba? Hrvat»»? Lu`i~ki Sr- spodinUdickiiodsviranamjo{nekolikomelodija.Zatimnastavi:“Itako,Nemcisunapustiligrad...Ikadsamsutradaniza{ao kasnije–kadaistra`iteqiratnihzlo~inabuduiskopavalimasov- bin?” nakrstdaseigram,saharmonikomuxepu,amajoraLuk{i}anijebinegrobnicenalediniporedmitrova~kogpravoslavnoggrobqara“^eh!” lo na prozoru komande da me pozove, bilo mi je prazno oko srca. diidentifikacijestreqanihgra|ana–jedna`enaucrnom,Qubi“^eh?” caUdicki,iwendevetogodi{wisinPe|a,bilivo|eniodtelado “^eh,da-da...A,kakoje,pitatese,majorLuk{i}dospeodabude Pro{lesumnogegodine,harmonikusam~uvaoipovremenosvirao. tela,svedokonanijeidentifikovalasvogsuprugaBo{kaUdickog. oficir Tre}eg rajha? Bio je ucewen `ivotom svoje porodice»: ili IondasemajorLuk{i},jednogdana,ba{kao{tojeobe}ao,vratio “Uveknamjebilokrivokadaseneodre|enogovoriloipisalodaje svizajednoulogor,on,~e{kioficirsatekzavr{enomakademijom, u Sremsku Mitrovicu!” – Gospodin Pe|a Udicki uze u ruke svoju masovnostreqaweuMitrovicipo~iniookupator”,ka`egospodin wegovamlada`ena,sin~i}itekro|ena}erkica,iliuvojskuTre- kwiguNa klackalici `ivota spri~omomajoruLuk{i}u,pogleda Pe|a.“^emuprikrivawe?Masovnostreqaweizvr{ilesuusta{e!”» }egrajha,zajednosaostalimmladim~e{kimoficirima,kojisuta- usvojusupruguAnkicu,wenoliceobasjaosmeh,inastavi:–“Dokje GimnazijalacLazarUdickinijebiome|ustreqanimauMitrovi- ko|estavqenipredultimatumokupatoranasamompo~etkurataka- trajalapromocijamojekwige,ikadsamsema{ioharmonikekojame ci.UbilisugauJasenovcu. dajeHitleranektiraowihovuzemqu”,objasniomijeslu~ajmajo- jekao`eravicapeklauxepu,odjedaredsamupubliciugledaomajoGospo|aAnkica(otvara kutiju):“Lazarevade~a~kaqubavbila raLuk{i}agospodinPe|aUdicki,aliiizmeneisteraonekoliko raLuk{i}a!Biojeuuniformi~e{kevojske.BiojemladileptrijeVeraVuja{kovi},kasnijeprofesorkafrancuskogjezikaumitro- dilema:Kakosvetozna?Mo`eliseverovatiuiskrenostoficira desetpetogodi{wak,istionakavkakvogsamgaupoznao1944.godine. va~kojgimnaziji.Sa~uvalismowihovapisma.Pe|ajebiopo{tar.” kojijeve}~etirigodineslu`ioufa{isti~kojvojsci? Sedeojeupubliciisme{iomise...” Ku}aUdickihna@itnomtrgubilajeuprvomkom{ilukunema~“Kakosvetoznam?Mesecdananakon{tomejevojnikdoveoukoPrihvatihovuemotivnuliterarnuzavr{nicusagovornikaiupikekomande,sme{teneuzgradinekada{weghotela«“Zvezda”(danas mandunaposlasticu,majorLuk{i}jedo{aokodnasirazgovaraosa tahgauistomtonu:“KakostemajoraLuk{i}auop{teprepoznali muzi~ka{kola“PetarKraw~evi}”),nekolikodesetinametaraod mojommajkomQubicom,odli~nojegovorilanema~ki.” posletolikogodina?” velikogbetonskogkrstausredi{tutrga,postavqenognaplo~amas “^imesuvasposlu`ili»»ukomandi?” “Srcem”,re~egospodinUdicki. nekolikostepeni~astihnivoaiogra|enogukrasnimgvo`|emslan“A,da!–Grizprelivenslatkimodtre{awa.Posadilisumeza Ibilajeovojednaodnajlep{ihpri~aoiskupqewuipra{tawu ~anikom od debelih karika na stubovima, zgodnim da ih deca sa stoistavilimiportiklicuokovrata.Smazaosamposlasticuve- kojesamzabele`ionakontinentuSremu. @itnogtrgaupotrebekao«“quqa{ku”.Osmogodi{wemPe|iUdiclikombrzinom,halapqivo,pojeosam~akimrvice.MajorLuk{i} n @eqko Markovi}

G


31.decembar2011-2.januar2012.

carskom Be~u carski mo`ete da pro|ete, i to po najpre – na tamo{wem buvqaku. Svake subote sjati se tamo dvadesetak hiqada qudi, koji se nadaju da }e im se posre}iti da natr~e i kupe baroknu ili bidermajer ~a{u, komadi} nakita iz 18. ili 19. veka, dobru sliku nekog starog evropskog ali i srpskog slikara, altvin ili majsen porcelan, predmete primewene umetnosti be~ke secesije ili Viner verk{tata.... Ima tu i komada name{taja koje su dizajnirali Jozef Hofman, Kolo Mozer, Oto Vagner, isko~e odnekud ~a{e Antona Kotgasera, Lecovo i Mozerovo staklo, srpske i ruske ikone, ka`u da bude i slika srpskih slikara koji su studirali, radili i `iveli u Be~u ili Minhenu. Me|utim, kao i na svakom buvqaku, vaqaju se i falsifikati, replike i raznorazni bofl. Pa ko voli neka izvoli.

U

Konov set sto~i}a od 2.500 evra

c m y

32

dnevnik

LOV NA ANTIKVITETE U AUSTRIJSKOJ PRESTONICI

Carskipazarna be~kombuvqaku Ali nemojte to nikako propustiti. Buvqa pijaca se odr`ava svake subote na be~kom Nahmartu, u samom centru centra grada, na 200 metara od ~uvene zgrade Secesije. Oko dvestotinak prodavaca, od kojih je svaki drugi s na{ih prostora i krajeva, prodaje {ta stigne i po cenama koje izvuku iz va{eg nov~anika. U celini, daleko je skupqe nego na pijacama u Budimpe{ti, ali je opet upola jeftinije no {to biste to isto platili u gradskim antikvarnicama.

Ono najvrednije {to ovde mo`e- slikari, i da nije bilo wega, ne bi te na}i i {to bi bilo za ponos sva- bilo ni Nade`de Petrovi}, ni kom kolekcionaru, ali i muzeju, svih onih slikara koji su izme|u svako su komadi stakla, srebra, ke- dva rata srpsko slikarstvo priramike ili nakita be~ke secesije bli`ili evropskoj umetnosti. Ovi art dekoa, nastali od 1903. do de je pre svega problem u caru i ca1933. u ~uvenoj radionici Viner revini, jer on je imao mogu}nost i verk{tat, za koju su radili i Gu- pravo izbora, i novac i savetnistav Klimt, Oskar Koko{ka, Ko- ke.... lonam Mozer, Jozef Hofman i Dok tra`ite be~ku secesiju, mnogi drugu umetnici koji su utr- ono na {ta }ete sigurno natr~ati li put modernizmu 20. veka. Isti- su prodavci antikviteta iz na{ih na, da na|ete ne{to {to je uradio krajeva. Ima mnogo qudi iz SrbiKlimt mawa je verovatno}a nego je i u Be~u i na Nahmartu. Najvida vas u decembru na Nahmartu {e ih je iz Po`arevca i okoline, zvekne grom, ali zato, ipak, mo`e- a me|u na{ima ima dve vrste trgote kupiti deo istorije umetnosti – vaca starinama. Jedni sakupqaju @urka je svake subote u srcu carske Vijene recimo, name{taj koji je arhitek- stvari po be~kim ku}ama, a drugi katkad u ve}em broju nego same sijskih komada, Xoni s uzdahom ta Jozef Hofman dizajnirao za ~u- po rimskim iskopinama u Srbiji. Be~lije. pri~a kako je pre nekoliko godiveni be~ki kabare „Fledermaus” Ovi prvi rade naj~e{}e na iseqe– Sve je po~elo s Vukom Karaxi- na na{ao i prodao dve vrhunske (slepi mi{) oko 1907. godine. Sig- wima ili preseqewu porodica uz}em – ka`e kroz osmeh Mile iz Po- stolice koje su na aukciji dostinirane stolice izra|ene u manu- du` i popreko Be~a, a ono {to `arevca i dodaje da je “Vuk prvi gle cenu od 80.000 evra. On ih je, fakturi J&J Kon ili Tonet proda- preostane i {to im gazde stanova Srbin koji je po Be~u prodavao an- ka`e, skupo platio, jo{ skupqe ju se od 300 do 500 evra, zavisno od poklone, odnesu ili svojoj ku}i tikvitete”. prodao, ali daleko mawe nego {to o~uvanosti, dok za poznati sece- ili na buvqak. Oni prodaju slike, Mile, me|utim, tvrdi da izme|u su izlicitirane. Radilo se o stosijski set od ~etiri sto~i}a, tako- satove, staklo, karamiku i ine anwega i tvorca srpske pismenosti licama koje je Jozef Hofman di|e Hofmanovo delo, prodavac koji tikvitete. Prodaju i polovnu odepostoji velika razlika. zajnirao za sada ve} ~uveni Purje ina~e na{e gore list, – Vuk je iz Srbije izno- kersdorf sanatorijum. Nema drutra`i 2.500 evra. Takav Mnogo je, dakako, onih koji ma{taju sio prave ikone i kwige, a ge nego da verujemo Xoniju da je set u be~kom „Doroteumu” se ne mo`e kupiti za mada }e ovde na}i Hofmanovu srebrnu mi falsifikovne rimske bilo ba{ tako. starine – obja{wava Mile. Mnogo je, dakako, onih koji mawe od 4.500 evra. `ardiweru vrednu 100.000 evra – Ima i sli~nosti, jer i ja i {taju da }e na}i Hofmanovu sreIna~e, car Frawa iliili sto Adolfa Losa, ali... Vuk smo to radili da bismo brnu `ardiweru vrednu 100.00 ti Franc Jozef nije bio pre`iveli. evra. Ili sto Adolfa Losa od qubiteq be~ke secesije, }u, lonce, {erpe i tawire... Ovi Uz Miletove opservacije treba 20.000 evra, ali... posebno ne Gustava Klimta, ali je drugi prodaju rimsko staklo, nododati da je sli~no i to {to ni jeUz na{e gastarbajtere na pijazato obo`avao jednog Srbina koji vac, oru`je, kop~e, alke... Re~ju, dan ni drugi nisu uhva}eni na delu, ci kolo vode Ma|ari, ^esi i Sloje uradio tridesetak wegovih poiznose Viminacijum i Sirmijum ali je to ve} druga i duga pri~a. vaci. Nakon {to su u centralnoj treta. Radi se, naravno, o Paji Joiz Srbije. Ali ne morate se plaXoni iz Beograda, ve} skoro Evropi pale sve grani~ne kontrovanovi}u. Kakav je ukus imao kaj{iti. Skoro 90 posto onog {to je dve decenije nastawen u Budimpe- le, prodavci s budimpe{tanskog zer Franc, tako mu je pro{la i castiglo iz Srbije kao rimska anti{ti, na povremenom radu na bu- E~erija, iz Bratislave ili Brna revina. Poretreti Gustava Klimka u stvari su obi~ni falsifikavqaku na Nahmartu, doneo je ko- presele se svake subote u Be~. To ta danas vrede preko 100 miliona ti koji Srbije nisu ni videli. Nonov set sto~i}a koje je dizajnirao zna~i da se na Nahmartu obi~no evra po komdu, dodu{e `enski, a vije staklo je obra|eno kiseliJosef Hofman. Tra`i za wih skupi sve najvrednije {to se tona{ Paja ako dobaci dvadesetak nom, bronza isto tako, pa se sve to 2.500 evra i ka`e da je to korekt- kom sedmice prikupi po ku}ama hiqada evra – odli~no. Ovo ne tremalo dr`i pod zemqom i rezultat na cena. Verovatno i jeste gleda- sredwe Evrope. Naravno, mogu}e ba shvatiti kao omalova`avawe svega toga su “rimski antikviteju}i be~ke antikvarnice, ali dok je da vam se onda posre}i i carski Paje Jovanovi}a, jer on je uradio ti” nameweni lakovernim turihvali svoju robu od tonet solica pazar na be~kom buvqaku. ono najte`e: otvorio je put kojim stima koji opsedaju be~ki buvqak do kon aufingera i ostalih secesu u srpsku kulturu stigli mnogi n Dejan Uro{evi}


z stresne svakodnevice ~esto sam, u mislima, be`ala na Bora Boru ili Sej{ele. A onda mi se posre}ilo daposetimjednooddvaodredi{ta izsvojihsnovaidasveono{toje pratilodvonedeqniputna{etro~laneekipe,zamenebudevi{eod dalekogmestausredIndijskogokeana.Dabude–drugisvet. Sej{elskaostrva.Najvi{eli~e nazemaqskubajku:belipesak,prozirnavoda,tropskepra{ume...Destinacijanakojuseuglavnomodlazidaseni{taneradi,samou`iva –obi~noizborupravoven~anih– aliikojaima{tadaponudizaone kojitra`evi{eodsuncaipeska. Gdese`iviodprirodeisprirodom.Inalaziapsolutnimir. Na oko 450 kvadratnih kilometararaspore|enasugranitnaostrvasatropskim{umamaiplaninama i, jo{ brojnija, ravna koralna ostrvakojasepru`ajukaisto~nim obalama Afrike. Od 115 ostrva, oko90hiqadaqudinaselilojetek svako{esto.OstrvoPraslinkrijenajlep{upla`unasvetu,aostrvoLaDignaj~e{}efotografisanepla`eureklamnimkampawama. Aldabra i Ostrvo ptica raj su za one koji vole `ivotiwe, Ostrvo Deniz za qubiteqe rowewa, Friget i De Ro{ za one koji biraju luksuz,aSevernoostrvozaonekoji,iznadsvega,ceneprivatnost.Na svakoodwihbrzosesti`egliseromilimalimavionomsaglavnog ostrva Mahe, na kome `ivi 90 odsto stanovni{tva! Dokaz lepote arhipelagajesteilegendadajena jednomodostrvabiobiblijskirajskivrt! „Dobrodo{liuraj“,bi}eire~i kojima }e nas na Maheu do~ekati na{voza~–adokrajaputaposta}e mnogovi{eodtoga,Gito. Iznena|eweve}priprvomobilasku:vo`walevomstranomizrazito strmim i krivudavim ulica-

I

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

33

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: SEJ[ELI

Dobrodo{liurajskivrt Pi{e:Nata{aMiju{kovi} ma,iplanine,nalikonimaiz„Gospodara prstenova“. S obzirom na todasezonatrajecelegodine,iznenadilo nas je i to {to nema gu`ve.Brzosmoseuveriliiza{to: pla`a ima u izobiqu pa veliki broj qudi na jednom mestu, naprosto, nije mogu}. Ne skrivaju}i ponos,Gitonamjepokazivaonajlep{e uvale, simbol glavnog grada – kopijuBigBenakaose}awenavremedoksubilibritanskakolonija, aliikakoserazbijakokosiu`ivaudoma}empivu.TihdanauViktoriji, najmawoj prestonici na svetu(imasamojedansemafor),sve je bilo neuobi~ajeno u`urbano. Jer, posle skoro ~etiri decenije ponovo se odr`avao karneval, na komesuu~estvovalipredstavnici dvadesetakzemaqa. Na Sej{elima prate potrebegostijui,istovremeno,neugro`avaju prirodu. S ostrvaMaheuputilismosenanajbli`i Siluet. Ostrvo sa najve}om nadmorskom visinom i izrazito bujnom vegetacijom, stvoreno za one koje nikad ne dr`i mesto. U avanturu kroz {umupoveonasjestru~ni vodi~kojinamjegotovona svakom koraku pokazivao jednu od brojnih endemskih vrstaflore:biqkukojaizrasta direktno iz lista, zatim

Yinovska korwa~a u miraz Korwa~e,nalikonimanaGalapagosu,te{keokodvetone,`iveoko dvaveka.ImaihgotovokolikoistanovnikaSej{ela,alinikonezna kakosudospelenaSej{ele.Ipak,odkadselovezamesoimast,znatnoihjemawe.Nekadsuiku}niqubimci.Tradicijanala`edadevoj~ici,poro|ewu,roditeqipoklawajuba{korwa~u.Sre}om,izgubio seobi~ajdaseku}niqubimacpojede,kadasedevojkauda.

onu ~ije seme sadr`i vi{e kofeina nego seme kafe, i {umu jedinstvene vrste palme, koko de mera, simbola Sej{ela. Endemska vrsta palme xinovskih listovaiplodakojidosti`eido 25kilograma,adospelajeinazvani~nisej{elski pe~at – `ivi oko dva veka.Tojesuvenir bez kojega gotovo nijedan turista ne odlazi sa Sej{ela...

A mi smo morali nazad, sada nizbrdo, u pratwi vodi~a u odli~noj kondiciji, {to je bio najte`i zadatak na putovawu. Za mo`da najluksuzniji spa centar na Sej{elima, na `alost, nijebilovremena. Ro|endan me zatekao na najluksuznijem ostrvu arhipelaga, Frigetu,kojejeranijihgodinabiloizborMajklaDaglasaiKetrinZite Xons, Breda Pita najpre s Xenifer Aniston, pa An|elinom Xo-

li...Rasko{savr{enouklopqenau prirodu–jednapla`ajeprogla{enanajlep{omnasvetu–iprivatnost.Gostizsvakeod16vila,koja sezano}pla}a4.000evra,mo`eda po`eli {ta god i kada ho}e. Batlerzadu`enzanassme{iosesve vreme, vaqda i zbog toga {to, ne skrivaju}izate~enost,nismoimali`eqa.Redovnimgostimaostrva, kasnije}enampriznati,nijestrano da zatra`e doru~ak na drvetu u tri ujutro, padaseonda pred om is le ipo`elesve isto – samo napla`i.

Ni{ta mawe luksuza ni na De Ro{u, na jugu arhipelaga.Ravnokoralnoostrvo, {irokotamantolikodaavionsleti. Vile u kojima no} ko{ta od 3.000do10.000evra.Mobilnitelefoninerade,pajemirzagarantovan.Kaoirasko{napla`ikojase no}u pretvara u restoran; sve}e utiruputdostolovaribeivina. Sej{elisuprvazemqauIndijskom okeanu koja je 70-ih godina pro{log veka proglasila Eksklu-

zivnu ekonomsku zonu oko 300 kilometara od obale, kako bi svoje vodeza{titilaodstranihflota.

Kreolska kuhiwa Ribaipirina~osnovsusej{elskekuhiwekojaje,kaoposledica porekla Sej{elaca, me{avina francuske, engleske,kineskeiafri~ketrpeze. Pr`ena,pe~ena,grilovanaili ribaumotanaulistbanane,uz salateodplodovamora,soseve ipovr}ekaododatak,karakteristi~anjekreolskiobrok. Ribolov je, posle turizma, druga najva`nijagranaprivrede,alukau Viktorijidrugausvetupokonzervirawutune.Sre}uim,kakosunam rekli,kvaresamopiratiizSomalije. Legende o neustra{ivim istra` iv a~ im a, opasnim piratimaisurovimbitkama za blagom, i daqe `ive. Mnoga mesta nazvana su po piratima, a potraga zablagomkojesuzakopali, jedna je od turisti~kih atrakcija. Ostrvo Friget gusari su nekada godinama koristilikaoskrovi{te.Dajejedanodslavnihpiratakojije po~etkom 18. veka osu|en na smrtve{awemba{tuzakopao blago,biojeube|eniJanFleming, autorlikaXemsaBonda. Pored pri~a o piratima, jo{ `ivivekovnatradicijalokalne magijegri-gri.Iakojezvani~no zabrawena krajem pedesetih godina,nekime{taniseidanasza pomo}obra}ajulokalnomvra~u, odkogatra`enapitkei~arolije za sre}u, qubav ili osvetu.

Me|utim, o tome ne `ele da govore. Zaverovaliiline,tek,Sej{elisunekadbiliostrvonakojesu sesultani,kraqeviiarhiepiskopi slali u progonstvo. Kasnije su naSej{elepobegli~lanoviiranskeporodicePahlavi,dabi70-ih godina, po~eo da dolazi xet set: BitlsXorxHarisoniglumacPiterSelerszaqubilisuseuostrva i kupili zemqu. U novije vreme, pripadnici xet-seta, poput onih kojipohodeFriget,aliibritanskiprin~evskiparkojijeSej{ele odabraozamedenimesec.Nipoliti~ari ne zaostaju: Barak Obama, ToniBler,RonaldRegan,aliijedanodnajbogatijihqudinasvetu, BilGejts.

Kosovo na Sej{elima Naizlaskuizglavnoggrada Viktorije, naseqe Kosovo. Za vreme rata na KiM, 1999-te, tek se naseqavalo, kom{ijesenisudobroslagale,tejetakoidobiloime. LepotakojujeprirodadalaSej{elima, kao i tropska klima tokom cele godine – temperature se kre}uod24do32stepena–odli~an su vetar u le|a turizmu. Najvi{e, wenistanovnici.Utosunasuverili prodavac ribe na pijaci u ViktorijizbogkogasamnatrenutakpomisliladasamnaSiciliji, voza~ Gito, peva~ica Mi{el, studentRene,kaoisve{tenikGr~ke pravoslavne crkve otac Sergios, portparol predsednika Sej{ela Sr|ana Jano{evi} i predsednik XejmsMi{el. Legenda ka`e da, ako probate lokalni specijalitet bredfrut, sigurno}etesevratitinaostrvo. Meniseba{dopao.n


31.decembar2011-2.januar2012.

dnevnik

c m y

34

E K S K L U Z I V N O : „DNEVNIK” U IRANU, SVETSKOM DR@AVNOM

I na zabrawenim sva vam se vrata Pi{e:Na|aPetrovski otovosvakogdana,{tounovinama, {to na televiziji, o Iranu neka nova vest. Zlokobna, prete}a, ru`na, o tome kako tamo `ive neki zlokobni, prete}i,ru`niqudikojispremaju nuklearnooru`je(koje,ina~e,nikonema)izaratilibiprotivcelog sveta (u kome, ina~e, niko ne ratuje). „[tavimisliteoIranu?[ta mislisvetonama?“ ^esto su to pitali Iranci, zabrinuto, qubazno, tu`no mene i mojuvisokogorskuekipu,kadasmo, sa uredno odobrenim vizama, do{li turisti~ki u Iran, na dvadesetakine{todana.Svrhaboravka: ekspedicijanaDamavand,5.671metarvisokuplaninu,izatimobilazakdobrogdelazemqeukojoj`ivi 78milionaqudiikojaseprostire na teritoriji trostruko ve}oj od Francuske:odKaspijskogjezerado Persijskog zaliva, izme|u Iraka, Azerbejxana, Jermenije, Kazahstana i Rusije, Avganistana, Turkmenistana,PakistanaiTurske. „Kakojetamo?Jesteliba{moralidaidete?“ E,tosunassanevericompitali kadasmosevratili,kaodasmodo{li iz nekih podzemnih laguma, pukomsre}omumakav{iKerberovim~equstima. Trebalipodse}ati,aizgledada treba,dasaprostoraIranapoti~ejednaodnajstarijihsvetskihcivilizacijakojanamjeostavila,izme|uostalog,iprvupovequoqudskim pravima u istoriji ~ove~anstva, napisanu u 6. veku pre nove ere. Iranski identitet i persijskakulturaodr`alisusevekovima i ostavili nam u nasle|e kwi`evnost, medicinu, filozofiju, arhitekturu, umetni~ka dela, matematiku i astronomiju, bez kojih dana{wisvetnebiobioisti. Ida,jesam,potpunosamop~iwena Iranom. To je, najpre, neverovatnobogatariznicahiqadugodi{wih znawa i iskustava, ~iji se arheolo{ki i graditeqski draguqi broje, bez preterivawa, me|u naj~udesnija mesta na svetu. Nema komeseodlepotei~udanijeoteo uzdahuosvitzorenaisfahanskom trgu Naf~exahan, ili Imamovom trgu, ba{ kao glavnom junaku u kwizi„Medikus“,engleskomsiro~etu,kojiizblatwavogsredwovekovnog Londona kre}e da studira medicinuuPersijiisti`e,posle neverovatno dugog putovawa, na ovaj pravougaoni trg sa fontanama,naranxomilimunomucvatu,i palatamaixamijamakojimanidan danasposofisticiranostiilepotinemapremca. Ali, o graditeqskim i prirodnimlepotamaIrana,drugiput.Jer najsna`niji utisak o Iranu ostavqaju–Iranci.Zatojeovopri~ao wima. Iran je zemqa u kojoj `ive najtopliji, najsrda~niji i najgostoqubivijiqudikojesamdosadasrela,itojeono{tojeuapsolutnom

G

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: JERMENIJA, pOSTSOVJETSKO-HRI[]ANSKO-KAVKASKI MAgI^NI SVET

@ivot u senci Ararata Pi{e:MilicaPopovi} d uzbu|ewainedostatka vremena,predputnisam stigla ni da pro~itam kratkiise~akLonelyPlanet izdawaoJermeniji.Sve{tasamznala bilo je da poka`em geografskulokacijuovedr`avenamapi, uzmalolutawapogledompoKavkazu;dasumitskaplaninaAraratikowakglavnisimbolizemqeidaodpo~etka20.vekasvet}utiojednojod najve}ihtragedijanovijeistorije–turskomgenocidunadJermenima. UJerevansmosleteline{toprepono}i.Dok ne stignete do {altera za izdavawe viza, aerodrom vas mo`e zavarati svojim izgledom zapadnoevropskihvazdu{nihluka.Zadr`avqaneRepublikeSrbije(ive}inuostatkasveta),vizese izdajunaaerodromuiko{tajuokotrievra.Pogled i nedostatak osmeha, kao i nivo znawa engleskog jezika, ipak vas ubrzo podsete da ste u postsovjetskojzemqigdevojskaipolicijaidaqenosestareuniforme,animetodesenisuzna~ajnopromenile. Na moju veliku `alost, nije bilo vremena za posetuisu{enomjezeruSevanilibrojnimmanastirimaiznajranijeghri{}anskogperioda–na-

O

Sve je u krugu tri trga

Umetnika ima, ne ba{ i kupaca

ime,Jermenijajeprvanacijakojajenadr`avnom nivou primila hri{}anstvo. Kratki boravak u unutra{wosti,izprofesionalnihrazloga,sveo se na hotel Aghveran, velelepan objekat izgra|enuvremesocijalisti~kepro{losti,sadaotkupqenodstranenekogpredstavnikatranzicioneekonomskeelite.PutdoAghverananijepomogao upoznavawu prirodnih lepota Jermenije, delom{toosvetqewanaputevimauglavnomnema, a delom zato {to i samih puteva neretko – nema. Taksista se koristio samo jermenskim i ruskimjezikom,teiutrenutkukadsmoseizgubiliuplaninama,nismobilisigurnidalismona putu za konfliktnu teritoriju Nagorno Karabaha(radiseosukobukojive}punedvedecenije trajesasusednimAzerbejxanom,na~ijojteritorijisenalazispornateritorijave}inskinaseqena Jermenima) ili }e, ipak, sve biti u redu. Drugimre~ima,znaweruskog}evamzna~ajnopomo}ipriposetiJermeniji.Ipaksvevi{eJermenau~iengleski,sobziromnatodasezemqa ubrzano ukqu~uje u politiku bliskog susedstva Evropskeunijeiaktivnou~estvujeuraduSaveta Evrope, a u proteklom semestru je, zajedno s Poqskom,predsedavalaiBolowskimprocesom. No, ve}ina stanovni{ta pod dugogodi{wim nasle|omruskogkaoprvogstranogjezikaaliiruskekinematografijeitelevizijskeprodukcije, uglavnomtajjezikgovorikaojedinistrani.

PrviutisakkojiostavqaprestonicaJerevan jestedaseradionekakvojeklekti~nojme{aviniMoskve,NovogBeograda,Pri{tineiBejruta. I pretpostavqam Teherana, ali to ne mogu datvrdim,po{touTeheranunikadnisambila. CentarJerevanasemo`eobi}ipe{kezajedan dan, iako postoji metro linija, uz brojne mar{rutke (minibuseve koji operi{u razli~itim unutargradskim i me|ugradskim linijama) i taksije. Negde izme|u Trga Republike, Trga [arlaAznavuraiTrgaSaharova,krijusenizovi buvqaka, stambenih zgrada o{te}enih u zemqotresu krajem osamdesetih, te novih, modernih,jo{uveknenaseqenih„golubarnika”.Atu siixipovi,„Versa}e”i„HugoBos”butici,kino„Moskva”iopera,kaoibrojnineonskinatpisizbogkojihnikadanistesasvimsigurnida liulaziteukockarnicu,bar,restoranilibordel. Upodno`juspomenikaMajkeJermenije,koji poput Ararata nadgleda grad, nalazi se vernisa` – otvorena pijaca radova lokalnih likovnihumetnika.NaTrguRepublikeu{u{kanesu, pak, Nacionalna galerija i Muzej nacionalne istorije, koji krije bogatu arheolo{ku kolekcijunajboqeo~uvanihnalazi{taizperiodaranogipoznogbronzanogdoba.Naprimer,svakakovredividetinajstarijucipelunasvetu–staruoko5.000godina,koju}etena}iuovommuzejuo~uvanukaodajeju~eproizvedena–podizajnusli~nukamperscipelama.Brojniartefakti uizuzetnoo~uvanomstawusu,ina~e,posledica povoqne mikroklime arheolo{kih nalazi{ta, aliiisu{ivawajezeraSevan,kojejehiqadama godina~uvaloitakvoarheolo{koblagokakvo sudrveneko~ijebronzanogdoba. Qubazno stanovni{tvo, ukoliko prebrodite jezi~kubarijeru,spremno}evasuputitiutajne jermenskekuhiwe.Vrlo~estojermenskinacionalnirestoraniusvojmeniukqu~ujucelokupnuponudukavkaskihspecijaliteta,ilibargruzijskihsusedaskojimaJermenijaimatradicionalnodobreodnose.Jermenskakuhiwapredstavqa susret kultura, dovode}i na isti tawir bliskoisto~neukuse(turskeilibanske),ponekikineskispecijalitet,kaoibogatiizborvo}a za dezert. Obrok tradicionalno traje nekolikosatispauzamazakafu,uznebrojenezdravice nakon kojih sledi ispijawe votke, po mogu}stvudoma}e–odkajsije.Akonekolikosati kasnije i daqe stojite na nogama, zavredi}ete po{tovawe doma}ina i verovatno biti prinu|enidaodr`itesvojuprvuzdravicu–isamim tim,popijetenaiskapjo{jednuturuvotke. U Jermeniji `ivi ne vi{e od tri miliona stanovnika,dokjeskorodesetmilionaJermena rasutoposvetu–najve}adijasporasenalaziu SjediwenimAmeri~kimDr`avama,Francuskoj iLibanu...Me|uwimasuiAndreAgasi,[er, Gari Kasparov, Atom Egojan... Nacija bogate istorije, jedan je od biblijskih naroda ~ija istorijamitolo{kipo~iwenaplaninikojase vi{e ne nalazi na wihovoj teritoriji kao posledica brojnih migracija, progona i, najzad, turskoggenocidauperioduizme|u1915.i1922. godine,ukojemjeokomilionipoJermenaizgubilo`ivot.PosetaJerevanuobaveznoukqu~uje posetumemorijalnomcentru,gdegorive~navatrauimese}awana`rtvegenocida,dokumentimaskromnoopremqenmuzejialejazimzelenih sadnicakojesusvetskivelikodostojnicisadili u ime odavawa priznawa jermenskim `rtvama, i me|u kojima se nalazi mlada sadnica iz 2007. koju je zasadio predsednik Srbije Boris Tadi}. Na izlasku iz grada, na putu do aerodroma, sledi nepregledni niz kockarnica. Uz pogled nabqe{te}ereklame,kojihjepoputonihuLas Vegasu tu{ta i tma, idu i neure|eni prilaza istim,anemogu}ejenezapitatisekojestrukturedru{tvamogusebidapriu{tekockawena obodu grada i da li je mogu}e da tranzicione elite ima toliko da mo`e da donese profit stotinama kazina. Novoizgra|eni aerodrom ~astibesplatniminternetom,alinasamomizlaskuizzemqe,kolikodaipaknebistezaboravili u kom regionu ste bili – uzimaju vam otiskeprstiju.Izkojihrazloga–priznajemda mi je ostalo nepoznato. No, bar ta nere{ena misterijajedovoqnodobarrazlogdaseuskorijevremeorganizujejo{jednaposetaovojzemqiizme|ukontinenataikultura.n

U yamiji, sa `enske strane

raskorakusasvim {to mo`emo da zamislimo ako smoi{taotojzemqi ~itali, slu{aliiligledali u ovih posledwih trideset i ne{to godina. Otkako je svrgnut {ah Reza, uz obilatu pomo}Zapada,paondado{aoHomei- ni,tako|euzpomo}Zapada,patokomosmogodi{wegratasIrakom i potom me|unarodnih sankcija i izolacije,pasvedosada{wepretwe bombardovawem, Iran prati reputacijaneprijateqabroj1,podstreka~a terorizma, svetskog zlikovcaiveliketamnicekojagu{i sve{tojequdsko. Najpre,nisamanisamverovala da}emosetolikoslobodnokretatipotojzemqiida}enamotvarati vrata i najve}ih politi~kih iliverskihhramovasamozato{to smostrancikojisuseusudilidau vremenajgoresvetskeanatemeimaju petqu i otvorenost duha da im do|u u posetu. Nije tu bilo nikakvog „tradicionalno srpsko-iranskogprijateqstva”,nitinekedrugepovlastice;zanas,zaSrbiju,ve}inanijenikad~ula.Onikojijesu, znalisuzaBosnu,parwihzaNovaka \okovi}a, poneko jo{ za Ke`manaiVidi}a. Aonikojisu~ulizaBosnu,boqe re~eno, bili su tamo, jer su se devedesetihboriliuSarajevu,Visokom...Srelasamdvojicu:jednogu teheranskom muzeju draguqa, drugoguzabitika`vinskexamije.Prvimijerekaodaseboriosamuslimanskombra}om,alidasmomiSrbidobriqudi;drugije,pak,pokazao rukom da smo ubice, koqa~i. Kadsammuistimgestomuzvratila da i za Irance ka`u da su „koqa~i“,osmehnuose,pasmosenakraju islikali.Tomijebiojedininelagodan trenutak tokom celog boravka. Ustvari,una{ojgrupioddvadesetak~lanova,kojabiserazbilau slobodne strelce ~im smo imali nekog slobodnog vremena za samostalnoistra`ivawe,smapomuruciibezikakvoglokalnogvodi~a, niko nije imao nijedno zaista lo{eiskustvo,naprotiv.Nekisu~ak zalutaliuMexlis,iranskiparlament,veomaatraktivnearhitekture u obliku piramide, misle}i da jetomuzej.Inesamo{toihnisu uhapsili,negosuimqubaznopokazalizgraduiodvelidojednog~lana parlamenta, koji im je ispevao stihoveisvojomrukomihkaligrafijomispisaoidaonapoklon. Drugimasu,opet,otvaralivratazatvorenihxamijaipu{taliih da fotografi{u grobove imama i unutra{wost nekih nevernicima definitivno zabrawenih mesta. Tre}esuIranci,nakojebislu~ajnonabasaliipitalizaput,vodilisvojimku}amaugoste,vozalii vodali po gradu, poklawaju}i im svu svoju pa`wu, vreme i qubaznost.Iskreno,nigdesenismoose}alitakodobrodo{lo,takosigur-

no, i toliko me|u sebi sli~nima, iako nas je apriori delilo sve: predrasude, vera i jezik na prvom mestu. Irancisuidare`qiviineposredni.Dokisprednekih„quqaju}ihminareta“(nasvakipunsatnekoseuspnenajedanminaretikad gazaklati,onajdrugi,udaqendesetakmetara,tako|epo~neozbiqno dasemrda)}askamoodoti~nomfenomenusaAminom,wegovistariji ro|aciizHarmatananamsvimadonose posude sa ~uvenom poslasticom-sladoledomod{afrana.@enakojanamgaprinosinatacnije zabra|ena, jer Amin je tradicio- nalni, starovremski Iranac. Ali smo upoznali i modernog, „andergraund“ Iranca, kojih tako|e ima mnogo,posebnouvelikimgradovima. Vlasnik je la`nog „Starbaks” kafea, koji ima sve kafe kao u

Trg imama Homeinija, drugi je

„Starbaksu”,pa~akivelikusliku Roberta de Nira na zidu – samo {tomusekafezovenekakodruga~ije.Swimseispri~asmoidobismonapoklon{oqeslogotipom. Ipak, tinejxerke koje ~avrqaju me|usobomnafarsiju,neznajunijedan strani jezik i potpuno su umotane u crne ~adore kao pingvin~i}i.Alitoimipaknesmeta danamseprveobrate.Nafarsiju, pa{ta.Anekegospo|e,vrlotradicionalno obu~ene, videv{i da {etamoparkom,pozvalesunasdve dasednemoswimaipopijemo~aj. Ikakvajetoradostbilakadasmo prihvatile.Jo{mizvoniuu{ima kikotgomiledeceidesetak`ena kada je jedna od wih srame`qivo stavilananosmojevelikenao~are zasunce.


NEPRIJATEQU BROJ 1

mestima otvaraju

Azadi kula, ponos Teherana

po veli~ni na svetu i jedan je od najlep{ih

Sitnatrinaestogodi{waFeresteh,An|elka,potpunopokrivena crnim ~adorom, skakutala je me|u namainadostadobromengleskom cvrkutalakaolastaprevode}inam da do|emo obavezno kod wih u Homs,svetigrad.Insistiraju,ka`e, da budemo wihovi gosti: bi}e

Iranska nova godina Nouruz, iranska nova godina, najve}i praznik, tek je u martu,vaqdaoko21.pona{em kalendaru.Powihovom,iskreno,nisamshvatila,jerpostoji ipersijski,svakodnevniizvani~ni, solarni i verski, lunarni,izapadni.Zoroastrejci imaju i svoj, solarni, a opet druga~iji. Zbog toga u uglu iranskih dnevnih novina i imate tri datuma. Pa uzmite kojivamsenajvi{esvi|a. piletine sa sosom od nara i guste ~orbaodpatlixana.Itonijebio pozivredaradi.Uostalom,duboko religioznaSara,okruglihobraza, ozarenonasjeuvelauxamiju,napunila nam {ake toplim, lepqivim urmamaiizqubilanaskadsmoodlazile.Dodu{e,dokjeJelenasedelanapragubogomoqepoku{avaju}i da ve`e pertle na starkama sa sve urmama u rukama, nesmotreno otkriv{ilistjednenoge,Sarase hitro bacila na wu da je pokrije, svazajapurena,alinimalonequbazna. Govorili su mi da }e nam se u Iranumo`dadesitidanasgra|ani,aneverskapatrola,upozoriti danismoobu~enipoverskompropisu. U po~etku mi je malo bila frkaodte„verskepolicije“,dame ne privedu zbog bosih nogu, crvenoglakailipramenakojiizviruje. Nosila sam marame, naravno,

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

kao i sve ostale `ene iz grupe od trenutka sletawa na teheranski aerodromi{lampavuduga~kuode}u,alitoopetsvezajednonijeba{ izgledalomnogostrogoismerno. Dodu{e,kakonigdenisuzabraweneboje,{arenilismosekaopapagajiispredHafizovoggrobauSirazu.Ajasamjo{umislilaidami marame dobro stoje, pa mi to sve nijebilomrskobezobzira{toje na40stepeniipakbilopretoplo. Me|utim,~inisedajeiznekog razlogastrogostverskihdu{ebri`nikaozbiqnopopustilaposledwihgodina,jersmovi|aliparove po parkovima i javnim mestima, kaoimnogoveomadoteranihina{minkanih `ena, koje su izgled prilagodilenekimsvojimtuma~ewimatradicionalnogdreskoda;uz to,ujednomtaksijusmosvevreme slu{aliLejdiGagudokjevoza~gotovo|uskao.Svudasmosekretali ume{ovitomdru{tvuibiliokru`enipredstavnicimaobapola,koji ba{ i nisu bili u rodbinskim vezama, kako bi to mule zapovedale. Svi smo se i slikali zajedno (Iranciveomavoledavampoziraju,ajo{vi{edavasslikajumobilnimtelefonima). Ipak, kada smo upale u mu{ki deovagonaumetrou,svisuseokrenuli,madavi{eradoznalo,negos negodovawem. Ubrzo smo videli deovagonaodvojenstaklenimvratima na kojima je pisalo „samo za `ene“.Zapravo,`enemogudasevoze u mu{kom delu, ali mu{karci nikakonemoguu`enskom.Ka`uda nekad,kadasezadesidauavionuna lokalnomletu`enatrebadasedne poredmu{karca,sviputnicisko~enanogeipo~nunekeneverovatno uigrane brzometne rokade i pretumbavawakakobisesvenamestilouskladusaverskimpropisima.Ipak,ujednomgraduuprovinciji,uvelikomhoteluukomejena recepcijiurednostajaoplakatkojijeupozoravaodase„ne}e~ekira-

tiosobekojenisuobu~eneu~ador ilishixabom“,konobarnamjerukompokazaodaslobodnomaknemo „to“sglave. Iranci, tako|e, mimo uvre`enog mi{qewa, po{tuju monoteisti~ke religije i mnogo wih ima starozavetna imena. U Isfahanu postojilepjermenskikvartsaizu- zetnobogatofreskoslikanimpravoslavnim crkvama, a po celom Iranujemnogozoroastrijskihhramova. ^ak je par sagovornika na{lo za potrebno da mi ka`e kako onipo{tujuJevrejeidanemajuni{taprotivwih,tedanerazumeju re~i svog predsednika kojima se negiraholokaust.„Na{problemje izraelskadr`ava,aneJevreji.JudaizamjepriznatareligijauIranu“,obja{wavalisumi. Nismo insistirali na pri~i o politici,veri,alisumnogiIrancisamiotvaraliteteme,utaksiju, u muzeju, na trgu... I gotovo su jednoglasni: oni kao zemqa imaju pravo da razvijaju svoj nuklearni program u „mirnodopske svrhe“, kao i svaka druga zemqa. „Zasto smomigorioddrugih?Pogledajte istoriju,nismovodilinijedanrat van svoje teritorije od 18. veka. Samosmosebranili.Ikadasunas Ira~aninapali,ikadasukoristili hemijsko oru`je, Savet bezbednostijetodozvolio.Nasjestotine hiqada sakatih iza{lo iz tog rata.[tosmovammiuvekkriviza sve..?“ Iako su tre}a svetska sila pokoli~inamanaftnihrezervii prirodnoggasa,zbogpropalihindustrijskihpostrojewazapreradu nafte~estomorajudauvozederivate.Abudu}idajeugradovimazaga|ewe veliko, uglas }e vam re}i dajenuklearnaenergija„mnogoboqazaIran–izekolo{kihrazloga“. U Iranu je 70 odsto stanovni{tva mla|e od 30 godina, mnogi studiraju,aZemqajetre}anasvetu po broju blogera i internet se masovnokoristi.NaFacebook profilima, istina zakloweni iza mnogoprstenovaza{titeila`nih imena,ka~eseslikesludih`urki nakojimadevojkepostajlingu,garderobi,mini}imailepotinezao- staju za na{im najlep{im sugra|ankama. Iranci, dakle, vole internet ba{ kao i poeziju. Svaki Iranacuku}iima,poredKurana, inekuzbirkuOmaraHajama,Sadija, Hafiza ili Ferdosija. Sadi i Hafiz sahraweni su u [irazu, i reka hodo~asnika iz cele zemqe svakodnevnopreplavqujeobamauzoleja. Ispred Hafizovog groba pri tome stoje i ~ita~i sudbine, jermnogiIranciverujudaidanas va`e saveti ovog velikog pesnika iz dalekog 14. veka i neretko va`ne odluke donose iskqu~ivo u skladu s tuma~ewem onog stiha na komeseotvorizbirkaDivan-e-Hafez–„Hafizovidivani“. Poezija je vezana i za iranski nacionalni sport, zurhane, jer se uzponekibubawipevawe,zavreme treningarecitujustihoviepovao juna~koj i slavnoj iranskoj pro{losti. A zurhane su, ina~e, spoj dervi{kog obreda, rvawa, treningasnageive{tinei–plesa.Trener/verskivo|asedinagalerijisa bubwemiritmi~nimglasomizgo-

Iranke su zaista prelepe: Nazin

35

Piknikovawe je deo svakodnevice

Na bazaru i sati prolaze za tren: presko~iti bazawe po wima neoprostiv je greh

vara stihove, daju}i ritam i komandepelivanima,kojiunekojvrstiosmougaonerupe-ringadeotreninga ve`baju uz pomo} hoklica, metalnih lanaca, }uskija i buzdovana,potomservu,aondaseinaizmeni~novrteokosvojeosekaodervi{i. Borci se tako|e povremeno ogla{avaju, ponavqaju}i molitve uwkavimglasovima,ilikli~u}iu slavu Alija, veoma zgodnog {iitskog imama iz sedmog veka, ~ija je slikanazidume|ufotografijama velikihpelivana.Ceospektaklje ~udesan,anamajebioiposeban,jer treba re}i da zapravo nije dozvoqenodamu`eneprisustvuju,vaqdazboghormonskognabojauvazduhuaiuskihko`nihga}aukojima pelivanive`baju.Nakrajuu~iteq u Ferdosijeve stihove ume}e pozdravi`equzadobrozdravqeza goste iz Srbistana, na{e prijate-

@ivopisne bazarske `ile SvakigraduIranuimasvoj pokrivenibazar.Teheranskije najve}i;uwegovimkilometarski dugim `ivopisnim bazarskim`ilama,kojesegranajuna svestranekaogradugradu,rodilesuseiumrlesveprevratni~keideje,zapo~elisvirevolucionarni talasi, pokreti, uticajiiideje,zakuvalasesvakapromenakojajeuzdrmalazemqu.Komepresuditeheranska bazarska~ar{ija,tajpreuzima iligubivlast.Oti}iuIrana nedatisebiparpoparsatilutawanasvakomodwegovihbazara, neoprostivi je greh. Takvu galeriju upe~atqivih, filmskihlikovaiprizorane}ete sresti nigde u svetu. A ima}ete pride i mogu}nost da kupite su{ene glogiwe, beli dud,krive{tapi}esu{enesurutke i velike listove aloe, najsla|e urme i sirove pista}e,pasvedopersijskihtepiha, najfinijih marama i ogrlica odtirkiza.Uostalom,gde}ete jo{ videti ~ipkaste brushaltere svih boja i razne modele crnih~adora–uistomizlogu? qe. Svi horski prihvataju, a mi smo,bogme,dirnuti. NekolikostvarimejeveomaiznenadilouIranu,iuosnovime|u sobomnemajunikakveveze,aliodra`avaju sve kontraste i svu kompleksnostovezemqe.Jednaodwih su - plasti~ne operacije. Samo u Teheranu ima oko pet hiqada hirurga-plasti~ara,kojimahomoperi{u–noseve.UmodernomIranu je izgleda hit ne samo imati novi nos,negoisvimastavitidoznawa kako je „nov” isti~u}i na javnim mestima flaster~i} iznad nozdrva.Uostalom,srelismoveomamnogomladih`enastim„modnimdetaqem”nalicui,razumese,razgovor na tu temu je veoma po`eqan. Tvrdilisunamda~akimadevojaka koje bi silno volele da operi{u nos,teuo~ekivawudazatoskupe pare, {etaju flaster~i} tek onako. Koliko god to delovalo paradoksalno,kultlepoglicauIranu

jeneverovatan,ipo{tojenosjedino {to se zapravo vidi na `eni, onda se ula`e veliki trud da ono izgleda{tolep{e. Drugi paradoks je da od svih opasnostikojepreputazami{qate da vam mogu pretiti u Iranu, ipostavi se da je zapravo najopasnije – pre}i ulicu. U Teheranu, gradu od petnaestak miliona stanovnika,saobra}ajnihaosjenezamisliv.Uzgredbudire~eno,predsednik Ahmadinexad je stru~wak ba{zaoblastsaobra}aja!?Propisi,semaforiisaobra}ajcikaoda nepostoje;videlismovo`wuusuprotnojtraci,kojajevoza~udelovala„praznije“,kaoibaletskepiruete voza~a no}u u svadbenoj povorci. Najboqi trik da se pre|e ulica je da se zalepite za nekog Iranca, udahnete vazduh i – otisnetese.Poslenekogvremena,naviknete, bude gotovo zabavno. Li~i na ples, mo`da pre na koridu. [tosjeutomedapratiteritami opustitetelo,trinapred,dvanazad,kukovilevo,zanesidesno,potr~i,stani,pogleddesno,asadbr`e...Ole! Od te gungule Iranci be`e u parkovekojisuogromni,izuzetno bujniisre|eni,sabrojnim~esmama,klupama,bazenimasazlatnim ribicama,kaskadama,velikimdrvenim vewacima i velikim {ahovskimtablamaodugla~anogkamenauoblikupe~urke.Svudasui sprave za ve`bawe u prirodi. Piknikovawejeobo`avanasvakodnevna aktivnost. Kao da ceo Iran ru~a na }ilimima koji su prostrti na svakoj zelenoj povrsininakojumo`edasenai|e.Nose se termosi i kutujice, ro{tiqi i }ase. Okupi se cela u`a i {irafamilija,samawomive}om decom, igra se badmington, voze roleri... Ipak, nigde trava nije uga`ena, nigde se papiri} ne ostavqazasobom.Piknikujesei u ~arobnim parkovima Isfahana pored najlep{ih mostova na svetu, lep{ih od lucernskog i firentinskogzajedno,iu[irazu,u naj~uvenijimba{tamaIrana,kojevaqdanajvi{eli~enaonomestokojesezoverajem.Ijasamsvoj ro|endan proslavila ru~kom na travi, na iranski na~in, u parku blizumuzejatepihauTeheranu. Najlep{iro|endan,ikad.n


31.decembar2011-2.januar2012.

dnevnik

c m y

36

PO^IWE33.DAKARRELI–^ETVRTIUKOJEMU^ESTVUJEINA[GABORSAGMAJSTER

Jurwavaodobaledoobale d Atlantskog do Tihog okeana, preko pampasa i }udqive Atakame u ^ileu, do kondorovih visina u Andima – to }e, u najbitnijem, biti zadatak za 465 posada, svrstanih u ~etiri e{alona, koje }e 1. januara iz Mar del Plate (Argentina) krenuti u 8.373 kilometara duga~ko 33. izdawe Dakar relija. Uz Argentinu i ^ile, u kojima se od 2009. silom prilika odr`ava najpoznatiji reli na svetu, ove godine dakaristi }e prvi put voziti i po Peruu, u ~ijem }e glavnom gradu Limi, 15. januara biti okon~ana trka. “El Dakar” je, dakle, po~eo da se {iri po Latinskoj Americi, {to organizatorima dozvoqava da dodatno raspale svoju ma{tu u osmi{qavawu mar{rute, dok zemqama doma}inima do-

O

nosi sasvim solidne prihode: evo Argentina je lane, {to direktno {to indirektno, prihodovala 280 miliona dolara od relija. Ipak, `eqa organizatora da reli zahvati i deo Brazila zasad ostaje pusti sanak, budu}i da se toj ideji, kako se nezvani~no mo`e ~uti, o{tro protivi Argentina. A s gau~osima se, je li, ne treba igrati, jer je ipak lavovski deo od pro{logodi{wih 5 miliona (!) posmatra~a, trku pratilo upravo u Argentini. Argentinci su, svedo~e u~esnici trke, ludi za fudbalom ali, tvrde, jo{ su lu|i za reli sportom. Drugi kuriozitet ovogodi{weg izdawa jeste ujedna~avawe kubika`e motocikala. Kad ve} ne mogu da u potpunosti obezbede ravnopravnost u~esnika, orga-

nizatori su makar uveli pravilo po kojem }e na startu svih 185 motociklista oni morati da imaju ma{ine do 450 kubika. I pored toga, takmi~ari iz top 20 }e u mnogome biti u prednosti u odnosu na ostatak e{alona, pre svega po iskustvu – u pitawu su mahom prekaqeni dakaristi, a mnogi od wih su ujedno i profesionalci koji se tokom ~itave godine pripremaju za Dakar voze}i Svetski {ampionat. Uz to imaju i tehni~ku i svaku drugu podr{ku od svojih timova. Vo`wa na motoru od 450 kubika predstavqa}e izazov za Suboti~anina Gabora Sagmajstera kao jedinog predstavnika Srbije na wegovom ~etvrtom nastupu na r « eliju nad svim relijima», budu}i da je sva tri prethodna u~e{}a zavr{io na motoru od 690 kubika. Sagmajster je u Ju`nu Ameriku otputovao s fabri~kim KTM-om od 450 kubika i 75 kowskih snaga, uveren da

}e mu wegove performanse omogu}iti do sada najboqi plasman na Dakaru. – Imam vi{egodi{we iskustvo na takmi~ewima sa motorima od 450 kubika, ali ovo }e svejedno za mene biti ne{to novo – rekao nam je Sagmajster uo~i odlaska na Dakar. – Ako ma{ina izdr`i, sigurno i ove godine sti`em na ciq trke, a iskreno se nadam da }u zavr{iti plasmanom me|u prvih 40. Po mom mi{qewu, ovaj motor mo`e da izdr`i najvi{e sedam dana, pa zato nosimo rezervni agregat. Specijali }e biti kra}i nego ranijih godina, {to zna~i da }e biti i mnogo te`i, zato smatram da }e ovaj lak{i motor biti korisniji od 690-ke za savladavawe prepreka na Dakaru. Itinererom je predvi|eno da Dakar konvoj, sa~iwen od 185 motocikala, 171 automobila, 33 kvoda i 76 kamiona, prvih pet dana projezdi po dosada{wim u~esnicima tek delimi~no poznatim rutama po Argentini. Kawoni, isu{ena korita reka, pesak i pampasi nisu zaobi|eni, da ne brinu. [estog dana reli, nakon savladavawa vrhova Anda, ulazi u ^ile, gde takmi~are ~eka suo~avawe sa Atakamom i wenim visokim dinama, a spu{tawe sa wih, kako nam je to ranije posvedo~io Sagmajster, izaziva samrtni strah. Oni koji pre`ive Atakamu i ostanu u trci, u posledwim etapama u Peruu dobi}e, ako im nije bilo dovoqno, jo{ dina, ~ija beskrajnost se mo`e meriti samo s onom koju su dakaristi u pro{losti pre`ivqavali u Mauritaniji.

Brojkeislova l 742ukupanbrojtakmi~araimehani~ara l 465 vozila: motocikala, kvodova, automobilaikamiona l 260akreditovanihnovinaraprati}etrku l 133 takmi~ara iz Francuske, po ~emusunajbrojniji l 71 godinu ima najstariji u~esnik trke,FranciskoRegunaski l 63takmi~arskibrojGaboraSagmajstera l 27Peru}ebiti27.dr`avakrozkoju je protutwao Dakar reli od prvog izdawa1979. l 20godinaimanajmla|iu~esniktrke,LukasBoneto l 14etapanaDakaru2012 l 11`enau~estvujeuovogodi{wojtrci U konkurenciji moticikala treba o~ekivati tradicionalno, i pomalo ve} dosadno, odmeravawe snaga KTM-ovaca Marka Kome i Sirila Deprea, suverenih vladara ovom kategorijom u poslednih {est godina. Naser Al Atija poku{a}e da odbrani titulu u kategoriji automobila, ovaj put u Hameru timu Robija Gordona, budu}i da se Folksvagen i wegov veoma uspe{ni fabri~ki tim do daqeg povukao s relija. Bi}e zanimqivo pratiti kako }e pro}i vatreno kr{tewe pet posada « mini kantrimena koje }e predvoditi Stefan Peterhansel, u poku{aju da do|e do svoje 10 titule na Dakaru. Kod kamionxija }e, po svemu sude}i, prvi put nakon ~itave ve~nosti biti neizvesno, s obzirom na to da na ovogodi{wem reliju ne}e voziti Kamazovi asovi - Vladimir C « ar ^agin, i wegov ve~iti rival Firdus Kabirov. n Denis Kolunyija


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

37

ma jedna somborska leV I [ E O D I S T O R I J E : [Andor GoMbo[, ZAborAVqenI oLIMPIJSKI [AMPIon IZ SoMborA genda s kraja 19. veka o dvojici mladi}a koji su neki nesporazum `eleli da re{e dvobojem. Po{to su ustanovili da ni jedan ne ume da rukuje ma~em, pokrenuta je inicijativa za osnivawe Somborskog postao je 1912. i tu je mnogo na- 1930. godine. Evropski prvak vala~ke akademije „Alaimo“. Gombo{, rekav{i da se, sportskog udru`ewa. To je i u~io od trenera Arpada [loce- bio je u Budimpe{ti 1926. i Vi- Ogledao se u sva tri oru`ja i iako smatra da je kazna u~iweno u prole}e 1887. godira i Lasla Bor{odija. {iju 1927. pojedina~no i u Lije- odu{evio publiku, kao i sve maprestroga, ne}e `aline, a ma~evala~ku sekciju dobio Me|utim, vrhunske rezultate `u 1930. i Be~u 1931. ekipno. Do ~evaoce. O tome je kratku vest ti – jer namerava da zaje da vodi Aleksandar-[ana DeGombo{ je postigao tek kada je prvog svetskog prvenstva u ma- objavio i somborski list „Uj hivr{i karijeru. metrovi}, nastavnik gimnastibrigu o wemu preuzeo Italo ~evawu 1937. u Parizu od 1922. rek“. Me|utim, sredinom marta Ta~no je da vrhunski ke u nekoliko ovda{wih srpSanteli, osvaja~ zlatne i srebr- godine odr`avani su turniri isti list objavquje informacisportista u svakoj situskih {kola, koji je posle {kone medaqe na Drugoj olimpija- pod nazivom me|unarodna prven- ju da je Ma|arski ma~evala~ki aciji treba da slu`i za lo vawa u Drezdenu puto vao di, koji je od 1897. godine `iveo stva, u stvari nezvani~na svet- savez suspendovao Gombo{a na primer, ali zar su sudiEvro pom i upo {est meseci zbog toga {to je, je nepogre{ive i zar znao mnoge spornavodno, u Trstu prigovarao su~ak ni jedan Gombo{ nitove, pa i ma~evadijama i time ukaqao ugled vrje smeo da im ka`e da su we. Wegov zada hunskog sportiste. pogre{ili?! Mo`da je tak bio je da obuIstina je da je Gombo{ kao Ma|arski ma~evala~ki ~i i po menutu veliki majstor ma~evawa bio savez zaista bio princidvojicu mladi}a. pozvan da demonstrira svoje pijelan i imao isti arNema sa~uvanih znawe polaznicima akademije. {in prema svim ~lanopodataka o tome On je to i ~inio na najboqi vima. U tom slu~aju se da li je sve ovo na~in. Me|utim, na plan{i je mo`e razumeti i ova odplod ma{te ili uvek `eleo da pobedi i nije luka. Ali, treba sagleistiniti doga|aj, bilo mogu}nosti da nekom pro- dati i sve druge ~iweniali nespor na je gleda kroz prste. Pogodak u ce, a jedna od najbitni~i weni ca da je ma~evawu ozna~ava se paqe- jih svakako je da Gomma~evawe za wem sijalice i tu ne bi treba- bo{ nije zaslu`io da na kratko vreme polo da bude dileme. Ali, sudija ovakav na~in zavr{i kastalo veoma popuu Trstu poku{ao je da ubedi rijeru. Tako nije dobio larno me|u mlaGombo{a kako, tobo`e, nije priliku da i 1932. godi[andor Gombo{ dima u Somboru. imao pogodak – ve} se sijalica ne bude ~lan ma|arskog Prema nekim gre{kom upalila! Kada se ta- zlatnog olimpijskog tipo daci ma, Samo kvo „su|ewe“ ponovilo, olim- ma. Razo~arawe {to na takav ~evawa. Nije poznat ishod, ali stal ni ma~eva je u {tampi nagla{eno kako la~ki klub osno„majstor nije zaboravio one Po~asno mesto van je 1891. godisjajne poteze kojima je svojevrene. Te go di ne u Kada sam pre vi{e od 30 godina po~eo da prikupqam gra|u za meno odu{evqavao qubiteqe Finale olimpijskog turinra u Amsterdamu: Marci (Italija) - Gombo{ (Ma|arska) leto, {est nedekwigu o somborskim olimpijcima, u Me|unarodnom olimpijma~evawa i bio jedan od najboqa s ma~evaocima radio je Maru Budimpe{ti i s bratom \or- ska prvenstva. Gombo{ je 1926. u skom komitetu nai{ao sam i na ime ovog vrsnog ma~evaoca ro|eqih na svetu“. ton Endredi, ma|arski olimpi|om dr`ao ma~evala~ku akade- Budimpe{ti i 1927. u Vi{iju nog 1895. godine u Somboru. Da bih do{ao do podataka potrebnih Iako je odlaskom na studije jac. Italijanski trener \ovamiju. Uneo je mnogo novina u osvojio ova dva turnira. Bio je u za du`i tekst morao sam da pregledam mnogo stranica na interGombo{ postao stanovnik Buni Bartoli somborske ma~evaotrena`ni proces i Gombo{ je velikoj formi i jedini rivali, netu, zatra`im pomo} i podatke od Nacionalne biblioteke „Sedimpe{te i retko dolazio u ce podu~avao je 1902. godine i bio najboqi primer uspe{nosti uz kolege iz reprezentacije, bi~ewi“ u Budimpe{ti, prelistam novine na ma|arskom jeziku korodni grad, ipak je jednom za dr`ao „Ma~evala~ku akademiwegovog sistema. Studije medi- li su mu Italijani. je su u to vreme izlazile u Somboru... Nisam, na `alost, uspeo da protivnika na plan{i imao ju“, a nasledio ga je jo{ poznacine zavr{io je 1919, a od 1923. Na IX olimpijadi 1928. godine prona|em ro|ake, jer bih time sigurno upotpunio ovu pri~u. U Somborca. Re~ je o Erneu [tetiji zemqak Etore Falketo, od godine ozbiqnije se posvetio u Amsterdamu bio je ~lan ma|arkwizi u kojoj se nalaze male romansirane biografije 41 somborbleru, mo`e se re}i pioniru 1907. godine. Sve to govori koma~evawu. Skrenuo je na sebe pa- skog tima koji je u ma~u osvojio skog olimpijca – [andor Gombo{ zauzima po~asno mesto. ma~evawa u Somboru, koji je kao liko su pa`we sportski radni`wu stru~waka na dr`avnom pr- zlatnu medaqu. S obzirom na nareprezentativac Be~a u prijaci posve}ivali nastojawima da venstvu 1920. godine kada je ~in `ivota i veliko iskustvo, teqskom susretu sa reprezentase mladi {to boqe obu~e u ruosvojio osmo mesto. U to vreme mogao je Gombo{ sigurno jo{ pijski {ampion je protesto- na~in napu{ta plan{u u potpucijom Budimpe{te ma~ ukrstio kovawu ma~em, sabqom i floMa|arska je imala mnogo sjajnih nekoliko godina uspe{no da se vao. Nije `eleo da mu se oduzi- nosti ga je odvojilo od sporta u upravo sa evropskim prvakom retom. Kao gimnazijalac, [anma~evalaca i kada jedan do tada bori na plan{i. Me|utim, sled ma pobeda na nesportski na- kojem je toliko postigao. PoGombo{em. dor Gombo{ zainteresovao se nepoznat takmi~ar stigne u fi- doga|aja naglo je okrenuo wego~in, naro~ito ne protiv po- svetio se lekarskom pozivu. U izraelskom gradu Netawi za ma~evawe, a ovom spor tu nale dr`avnog prvenstva, jasno vu sportsku karijeru u drugom ~etnika. Neko od zvani~nika Jo{ jednom je uzeo ma~ u ruke u 1981. godine otvorena je „Ku}a ozbiq ni je se po svetio odla je da je re~ o talentu. Titulu pravcu. Po~etkom 1931. godine, je o tom „incidentu“ obavestio leto 1937. godine na molbu reslavnih sportista Jevreja“. Od skom na studije medicine u Buprvaka Ma|arske prvi put je na poziv italijanskog olimpijMa|arski ma~evala~ki savez, zervnih vojnih stare{ina i u 1997. godine u ovoj Ku}i slavnih dimpe{tu 1911. godine. ^lan osvojio 1924, zatim 1927. i 1929. ca Eduarda Alaima, Gombo{ je u ko ji je o{tro re a go vao. Na egzibicionoj borbi iza{ao na je i [andor Gombo{. Ma|ar skog atletskog kluba kao ~lan ekipe, a pojedina~no Trstu u~estvovao u radu Ma~evest o suspenziji oglasio se i megdan jednom instruktoru man Du{an Kolunyija

I

Doktor i za ma~evawe

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : ZA[to u [Ahu dAnAS neMA hArIZMAtI^nIh LI^noStI KAo [to Su bILI tAq I FI[er?

Legende vi{e ne stanuju ovde maju 2012. u Moskvi }e se za titulu prvaka sveta u {ahu boriti Vi{vanatan Anand i Boris Geqfand. I premda je nagradni fond vi{e no pristojan – 2,5 miliona dolara – interesovawe za ovaj me~ svetlosnim je godinama udaqeno od onog koje je vladalo za, recimo, okr{aje Fi{era i Spaskog ili Karpova i Kasparova. O tome svedo~i ~iwenica da i kada poku{ate da „izguglate” neku informaciju vi{e o ovom me~u, bi}ete prinu|eni da se prethodno probijete kroz ~itavu {umu linkova koji vas upu}uje na svetle (i one druge) trenutke u {ahovskoj istoriji. Drugim re~ima, najava duela Ananda i Geqfanda nije vest zbog koje se potresao svet. Uostalom, i sam Karpov je nedavno otvoreno priznao da je „do{ao posledwi trenutak za {ah – mora-

U

mo da vratimo autoritet {ampiona sveta”... – Doba harizmati~nih li~nosti, kada se vi{e cenila `ivahna igra figura i kada se pe{aci nisu prebrojavali, jo{ je prisutno u nama, iako je nepovratno prohujalo – obja{wava za „Dnevnik” Bogoqub Dankovi}, me|unarodni sudija. – Pojavom rejtinga velemajstori se vi{e ne cene i prepoznavaju po `rtvama i kombinacijama za {ahovskom tablom, ve} po brojkama. Danas su ta{tina i strast rejtinga gospodari {aha. Igra miliona preokrenula se u igru – za milione. Surovi profesionalizam! Po Dankovi}evim re~ima, potezi vrhunskih igra~a sada ne odstupaju ni za jotu od procene najmo}nijih ma{ina za analizu. – Nekada su igra~i igrali svaku partiju na pobedu, a danas im je ciq da ne izgube – zbog rejtinga.

[ah je pretrpeo te`ak udarac kada se Kasparov povukao

Ako izgube rejting, ne}e biti pozivani na ekstra turnire a onda nema ni ekstra honorara. A ba{ rizik u partijama i wegove (ne)o~ekivane `rtve su stvorile harizmu legendarnog Mi{e Taqa, dok se harizma Bobi Fi{era ogledala u tome {to je doneo {ahu po{tovawe koje zaslu`uje. Dosledno je branio svoje stavove i bio spreman za svaku `rtvu. Dana{wi uslovi za igru na najvi{em nivou, navodi sagovornik „Dnevnika”, sa staklenim zvonom koje razdvajaju igra~e od publike, izvanredni su za vrhunske igra~e.

– Svaki od asova iz svetskog vrha pri~a je za sebe – ka`e [olak. – Isto tako je i na na{im prostorima. Uzmite za primer Ivani{evi}a, {ahovskog veseqaka, kome na lepr{avoj igri i `rtvama koje pra{te na sve strane zavide i {ahisti iz vrha rejting liste. Ili svestranog Vu~kovi}a, {ampiona Evrope u problemskom {ahu, koji ne igra mnogo, ali u svojim retkim nastupima redovno tu~e pripadnike svetske elite. Zapravo, {ahovska igra izgubila je veliki deo svoje harizme samo na na{im prostorima. Jer, {ah je u vreme stare

Promewen je sistem vrednosti – Za{to u {ahu danas nema vi{e harizmati~nih li~nosti kao {to su bili Taq i Fi{er? Mislim da je odgovor na ovo pitawe prili~no jednostavan – ka`e velemajstor Du{an Popovi}. – Promewen je sistem vrednosti. U vremenu u kome `ivimo izgleda da novac predstavqa sve. A mi se ne bavimo profitabilnim sportom, nema nas na televiziji kao nekad, gubi se interes medija za {ah. To je jedan od glavnih uzroka. Fi{er i Kasparov su u svoje vreme imali mnogo ve}i uticaj u dru{tvu nego danas recimo Karlsen i Kramnik, i to im je pomoglo da do|u u `i`u interesovawa pa je samim tim i {ah bio popularniji. To je sve stvar razlike vremena u kome `ivimo i u kom se `ivelo. – Me|utim, upravo ih to na neki na~in i otu|uje od qubiteqa {aha i prisnosti doga|aja s wima – navodi Dankovi}. – Mo}ne ma{ine za analizu partija su omogu}ile da {ahisti danas mogu da reprodukuju najja~e poteze a mawe da stvaraju. [to bi rekao jedan moj prijateq: ko ima boqu ”memoriju pam}ewa”, taj je boqi. Po re~ima velemajstora Dragana [olaka, zanimqivih qudi, pogotovo u {ahovskom vrhu, ipak ima, „kao {to je uvek bilo i kao {to }e uvek biti”.

Jugoslavije imao visok polo`aj u dru{tvu. Otuda mo`da subjektivni utisak da je danas harizmati~nih li~nosti u {ahu mawe. I velemajstor Aleksandar Kova~evi} se sla`e da nemamo novih Gligori}a i Qubojevi}a i zbog toga {to smo u posledwih 20 godina od raspada SFRJ, promenili nekoliko dru{tvenih sistema i dr`ava, a o ratovima da se i ne govori. – Uz to, do`iveli smo da nam je {ahovska orgaznizacija potpuno obezglavqena i ne zna se {ta i kako treba da radi. Zato

Legendarni me~ Spaski - Fi{er

se nisu dovoqno razvili neki veliki potencijali kao {to su Miladinovi}, Ivani{evi}, Perunovi}, [olak... Me|utim, ni u svetu nema vi{e li~nosti kao {to su bili Mi{a Taq i Bobi Fi{er. Jednostavno, vremena su se promenila. Oni su `iveli i igrali u zlatno doba 60-tih i 70tih godina pro{log veka. To su bila vremena procvata jedne epohe, vremena hipi pokreta i Bitlsa. Jo{ se nije nazirao kraj oba dru{tvena sistema: ni socijalizma ni kapitalizma. A danas se sve ubrzalo, sve je nervoznije i napetije. I to se oslikalo i u {ahu. Velemajstor Kova~evi} ipak napomiwe da je savremeni {ah pretrpeo te`ak udarac odlukom Garija Kasparova da vi{e ne u~estvuje na turnirima. – On je bio vrlo jaka li~nost i posledwi od velikih svetskih {ampiona. Posle toga nastao je haos u {ahovskoj organizaciji, prestali su da se igraju klasi~ni me~evi za svetskog {ampiona. Posle wega smo imali nekoliko vrlo dobrih igra~a kao {to su Kramnik, Anand, Ivan~uk, [irov, Geqfand, ali su svi oni `iveli i igrali nekako u senci Kasparova – ka`e Kova~evi}.

Za Krasoja Notaro{a, dobitnika nagrade “Jovan Miki} Spartak” za `ivotno delo, ma koliko to paradoksalno delovalo, upravo su velika ekspanzija {aha, kao i ulazak u eru kompjuterskog {aha, „krivci” {to vi{e nema takvih harizmati~nih li~nosti poput Taqa, Fi{era, Botvinika... niti takvih planetarnih {ahovskih doga|aja kao {to su bili pojedini me~evi za prvaka sveta (Botvinik - Smislov, Fi{er - Spaski, Karpov - Kasparov ), ili grandioznih turnira koji su trajali mesec i vi{e dana, poput Amsterdama 1946, Moskve 1956, Bleda 1961, Havane 1962... – Nekada je bilo mnogo mawe vrhunskih {ahovskih doga|aja koji su se zbog toga `eqno i{~ekivali, pomno pratili, uglavnom preko {tampanih medija, i dugo pamtili, a junaci tih turnira bile su istinske sportske i medijske zvezde – navodi Notaro{. – Danas u obiqu {ahovskih doga|aja te{ko je sve to pratiti, i naravno sve se brzo zaboravqa, a {ahovski {ampioni nemaju vremena da postanu harizmati~ne li~nosti jer brzo dolaze nova, mla|a i uspe{nija lica. n E. N. L.


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

38

dnevnik

„DNEVNIKOV” IZBOR NAJBOQIH SPORTISTA AP VOJVODENE ZA 2011. GODINU ATLETIKA 1. Mihail Duda{ (Vojvodina, Novi Sad) 2. Dragana Toma{evi} (Sirmijum, Sremska Mitrovica) 3. Ivana [panovi} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Marija Vu~enovi} (Srem, Sremska Mitrovica) 5. Dragutin Topi} (Vojvodina, Novi Sad)

BOKS 1. Marija Pavlov ( [ajka{i, @abaq) 2. Vawa Ba~i} (Spartak, Subotica) 3. Denis Memetovi} (Spartak, Subotica) 4. Sabo Florijan (Spartak, Subotica) 5. Sebastijan [a}iri (Lupus, Novi Sad)

VATERPOLO 1. Boris Vapenski ( Vojvodina, Bovi Sad) 2. Nemawa Ubovi} ( Vojvodina, Novi Sad) 3. Milo{ Marinkovi} ( Vojvodina, Novi Sad) 4. Milo{ Mili~i} (Vojvodina, Novi Sad) 5. Marko Matovi} ( Vojvodina, Novi Sad)

VESLAWE 1. Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} (Danubijus 1885, Novi Sad) 2. Milo{ Stanojevi} (Tami{, Pan~evo) 3. Milo{ Urukalo (Danubijus 1885, Novi Sad) 4. Zorica Mr|a (^urug, ^urug) 5. Milica Slijep~evi} i Miona Mitrovi} ( Danubijus 1885, Novi Sad)

GIMNASTIKA 1. Bojan Dejanovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 2. Aleksandra Raj~i} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 3. Tamara Mr|enovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 4. @arko Atanasovski (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 5. Robert Me{ter (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad)

DIZAWE TEGOVA 1. ^aba Na| (Banat, Zrewanin) 2. Milo{ Kne`evi} (Spartak, Subotica) 3. Igor Tomi} (Radni~ki, Sombor) 4. Dejan Pei} (Spartak, Subotica) 5. Bo{ko Miqu{ (Kamen, In|ija)

NAJBOQE: VESLA^ICE IVA OBRADOVI] I IVANA FILIPOVI]

Zaveslajpozaveslaj-London koposledwiizborzasportistuVojvodine, u istoriji dugoj 55 godina, nije bio jedan od najboqih, onda je svakakobiojedanodnajlep{ih.Akakoine bikadasuprvadvamestazauzeletrivrhunske sportiskiwe, lepe i {armantne devojke, Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} su dobilenajvrednijipehar(dublskul),aAntonijaNa|drugipovrednosti.Iva,~lanica Danubijusa 1885, je ve} godinama neprikosnovena u Pokrajini, a ove godine joj se prikqu~ila klupska koleginca Ivana u dublskuluionesunaEPuPlovdivuosvojile srebrnu medaqu. Tako su Iva i Ivana nastaviledominacijuvodenihsportovazapo~etu 2004. godine na „Dnevnikovoj„ ve~nojlisti. -Uvekseiznovaobradujemkadanekoprimeti i nagradi na{e rezultate, mukotrpan radiodricawa.Nikoodnastokomtreninganerazmi{qadatoradimodabibilijednogdanaizabranizanajboqe,ve}bave}ise sportomtrudimosedabudemonajboqi.Sigurnodaje„Dnevnikova„nagradazanaspodstrek i to nam predstavqa reper, odnosno standar,zanaredniperiod-reklajeIva,a potomsenadovezalaIvana:-De{avaseda namponestanemotivacije,danamneide,a upravonagradeineketakvestvaritepodsetedamora{daispun{svojaitu|ao~ekivawa. Biti sportista zna~i boriti se za presti`, da doka`e{ da si najboqi. Kada nekoprepoznadasinajboqitostvaraodre|eni standard, granicu-crtu koju u narednomperiodumora{dapresko~i{. PrethodnezimeuAmerici,gdestudiraju,IvaiIvanasamoinicijativnosuseleu isti~amaciodmahibrzozakqu~iledabi mogledaseoprobajuudublskulu.[ansusu dobile na EP i stigle do srebrne medaqe.Me|utim,olimpijskuvizujo{uveknisu overile,anamernesu. -JediniiprimarniciqnamjedaseplasiramonaOlimpijaduidatamoostvarimo {to boqi plasman. [ansu }emo imati na kvalifikacijama 23. maja u [vajcarskoj, a nadmeta}e se posade koje nisu obezbedile odlazak u London. Kvalifikova}e se samo podveposade-reklajeIva,akakva}eim bitikonkurencijasaop{tilajeIvana:

A

DRUGOPLASIRANA: KAJAKA[ICA ANTONIJA NA\

TRE]EPLASIRANI: KARATISTA SLOBODAN BITEVI]

Sawamolimpijsku U~enikpreti u~itequ! medaqu S K ajaka{icaAntonijaNa|jeidaqejeneprikosnovenauVojvodini.Ova{armantna Bezdanka, koja nastupa za novosadsku Vojvodinu, 2008. je bila najboqi sportista u izboru na{eg lista, a ove godine podigla je pehar kao drugoplasirana. Antonija je na Evropskom prvenstvuuBeograduosvojilasrebrnumedaquu disciplini jednosed na 1.000 metara, dok je u

KARATE 1. Slobodan Bitevi} (Dinamo, Pan~evo) 2. Sawa Cvrkota (Zadrugar, Lazarevo) 3. Reqa Mijanovi} (Tikvara, Ba~ka Palanka) 4. Stefan [emlal (Radni~ki, Kovin) 5. @ivojin Nikoli} (Tikvara, Ba~ka Palanka)

KAJAK I KANU 1. Antonija Na| (Vojvodina, Novi Sad) 2. Milenko Zori} (Sintelon, Ba~ka Palanka) 3. Antonija Panda (Dunav, Bezdan) 4. Marko Novakovi} (Be~ej, Be~ej) 5. Vladimir Turbarov (Vojvodina, Novi Sad)

BICIKLIZAM 1. Gabor Kasa (Spartak, Subotica) 2. Marko Popovi} (Ris sajkling, Novi Sad) 3. Boris Popovi} (Ris sajkling, Novi Sad) 4. Dejan Vidakovi} (As, Apatin) 5. Jovana Crnogorac (Novi Sad)

- Tek u [vajcarskoj }emo znati kakva }e biti konkurencija, ali u svakom slu~ajubi}e`estoka.Nadamseda}enaspovrede zaobi}i i verujem da }emo svakom rivalumo}idaiza|emonacrtu.Dotada naso~ekujemnogotreninga. ZarazlikuodIve,Ivanajeprviputu `estokom ritmu treninga, daleko od toplogdoma.Me|utim,kakoka`etojojte{konepadapo{tojedr`isjajnaatmosferaiprijatnodru{tvoureprezentaciji, a odli~no se uklopila sa cimerkom Ivom, u kojoj je na{la pravu drugaricu. Iva napomiwe da sada sa Ivanom mnogo lak{e pre`ivqava `estoke treninge i daplusimaskimdapodeli`ensketajne. Pitali smo mlade dame da li }e se eventualno oprobati u jo{ nekoj disciplini. -Imamomogu}nostdaveslamoiudvojcu, u kojem nemamo ba{ neko iskustvo, alibismovoleledaseoku{amoidavidimo dokle idu na{e sposobnosti. Ono {to je sigurno, na kvalifikacije za Olimpijadu}emoi}iuonojdiscipliniu kojoj budemo najbr`e - konstatovala je Obradovi}eva,anapitawe{taimnajte`epadaFilipovi}evajerekla:-Dr`ati postavqeniciqufokusu,zatimneobra}ati pa`wu na usputne uspone i padove, bitisvakodnevnioraspolo`enimotivisanzatreninge... DabisestiglouLondontreba}ehiqade i hiqade zaveslaja, svakodnevnih vi{esatnih treninga, koncentracija i motivacija... - Silan rad i napore ubla`ujemo internim {alama, ~esti smo go{}e Beogradske filharmonije, idemo na izlete, jpapravasmovelikaporodica-reklaje Ivana. -Uveslawusebiidrugimastalnodokazauje{dadamo`e{br`eitojenaja~i motivdastigne{do`eqenogciqa.Kada si na vodi ~uje{ samo kako veslo zaseca talase i vesla{, vesla{... - ka`e Iva i dodaje da se nada da }e wena dva mla|a brata, Sa{a i Vawa, nadma{iti wene i tatinerezultate. n Jovo Gali}

olimpijskoj disciplini ~etverac na 500 metara naSvetskomprvenstvuuSegedinubiladeveta,sa AntonijomPandomisestramaNikolinomiOliverom Moldovan, ~ime je izborila olimpijsku normu.Naravno,nadr`avnomprvenstvujeosvo-

jilazlatnumedaqu,pajojjeovegodinepripalai Spartakovanagrada. -Ovapriznawasuzanassportisteveomazna~ajna, jer iz wih crpimo snagu i motiv za daqi rad.Izuzetnosamsre}nai{tosamuspeladaizborim olimpijsku vizu, jer mi silno `elela da u~estvujemnaIgramauLondonu.UPekingu,na`alost, nisam u~estvovala, a falilo mi je tako malo. Zato mi se san sada ostvario. Trudi}usedaposti`emjo{boqerezultate i osvajam medaqe - rekla je Antonija. l Do olimpijske vize nisi stigla u svojoj disciplini (K1-1000), nego u ~etvercu. -Da,mojadisciplinanijeolimpijska,pasmoodlu~ilidasastavimo~etverac kako bi nas vi{e oti{lo na Olimpijskeigre.Mewalismosastav pre Svetskog prvenstva i onda smo Antonija Panda, sestre Nikolina i OliveraMoldovanijakona~nouspeledaosvajawemdevetogmestauSegedinuizborimonormu. l Za koju disciplinu }e te se opredeliti za Olimpijadu? -Izbornotakmi~ewejeumajuili junuitada}eseodlu~iti{ta}eko da vesla. Naravno, vesla}emo ~etveraci{tanamjo{budedozvolioprogramnaIgrama. l Kakva su tvoja o~ekivawa u Lndonu? - Velika. @eqa mi je da na Olimpijskimigramauzmemojednuodmedaqa.Tomijesanikadabiuspelabilabitokrunamojekarijere. l Vrhunski sporti imaju malo slobodnog vremena, {to podrazumeva da se eventualno zapostavi {kola. - Zavr{ila sam na Fakultetu za sportiturizamzanastavnikafizi~kog vaspitawa. Sada sam upisala master studije na istom fakultetu. Kad god imam vremena idem na fakultet, pasezahvaqujemsvimanarazumevawu za moje sportske obaveze. Kada jednog dana budem zavr{ila sportsku karijeru, `elela bihdaradimu{kolikaonastavnik,jerveomavolimdecuiradsawimamipri~iwavavelikozadovoqstvo-istaklajeAntonijaNa|. n Gordana Malenovi}

lobodan Bitevi}, karatista pan~eva~kog Dinama, je na dobrom putu da po broju trofeja prevazi|e svog trenera, legendarnog Predraga Stojadinova. Ovaj sjajni borac, ina~e apsolventFakulteta za fizi~ku kulturu, u 2011. godini osvojiojeevropskozlato u borbama, u kategorijido84kilograma, naPrvenstvuuCirihu,gdejebioprogla{en i za najboqeg takmi~ara.S obzirom na talenat, mladost i dosada{we uspehe opasno preti u~itequStojadinovu dagaprevazi|e. Zahvaliose„Dnevniku” na novom priznawu (pro{le godinebiodrugoplasirani) i obe}ao nove uspehe. – Za samo godinu danapostaosam{ampionsveta,Evropei Balkanauborbamai zbogtogasamizuzetnoponosan.Najzaslu`nijizamojeuspehejetrenerPredragStojadinoviovoisvadruga priznawadelimsawim.Karatejeveomapopularansport,konkurencijaje`estokaidabiopstaomora{daseodtakmi~ewadotakmi~ewananovodokazuje{-ka`eBitevi}. Slobodanusutek24godineipredwimsujo{brojniizazoviitakmi~ewa. -Realnogledaju}i,prvaksamsvetaiEvropeilogi~nojeda}esvi htetidapobede{ampiona.Aja,eto,hteobihdaostanemnajboqi.Zar mitrebaja~imotivzajo{`e{}irad,amladsamivrememijesaveznik. Bitevi}seuvelikopripremazatakmi~ewauu2012.godini. -Svakodnevnove`bamstreneromStojadinovom.Prvinastupimam ve}15januaranaParizopenu,apotomsledi,umajunaTenerifama, PrvenstvoEvrope.@eqamijedasedomognemjedneodmedaqa,najsjanijune}udaobe}avam,timpre{to}enaokupubitinajboqiborciiz celeEvrope-napomenuojeSlobodanBitevi}. n Mi{a Pavlovi}


31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

39

„DNEV NI KOV” IZ BOR NAJ BO QIH SPOR TI STA AP VOJ VO DE NE ZA 2011. GO DI NU

KO[ARKA 1. Mladen Jeremi} (Hemofarm [tada, Vr{ac) 2. Du{ko Buni} (Vojvodina Srbijagas, Novi Sad) 3. Boris Savovi} (Hemofarm [tada, Vr{ac) 4. Marko [utalo (Hemofarm [tada, Vr{ac) 5. Biqana Stankovi} (Hemofarm [tada, Vr{ac)

KUGLAWE 1. Robert Erw{i (Senta Visa Prom – Senta, Segedin) 2. ^ongor Baraw (Senta Visa Prom – Senta, Beograd) 3. Bala` Kova~ (E|{eg – Ba~ka Topola) 4. Maja \uki} (Radni~ki – Novi Sad) 5. Livija Santo (Pionir – Subotica)

ODBOJKA

„DNEV­NI­KO­VA”­VE^­NA­LI­STA 1. 1957. Dobroslav Krsti} (fudbal) 2. 1958. Olga Gere (atletika) 3. 1959. Maja \uki} (tenis) 4. 1960. Novak Roganovi} (fudbal) 5. 1961. Petar Benedek (boks) 6. 1962. Olga Gere (atletika) 7. 1963. Branislav Simi} (rvawe) 8. 1964. Branislav Simi} (rvawe) 9. 1965. Branislav Lon~ar (streqa{tvo) 10. 1966. Gorinka Erski – Kovrlija (kuglawe) 11. 1967. Zvonko Vujin (boks) 12. 1968. Branislav Simi} (rvawe) 13. 1969. Sreten Damjanovi} (rvawe) 14. 1970. Desanka Perovi} (streqa{tvo) 15. 1971. Sreten Damjanovi} (rvawe) 16. 1972. Zvonko Vujin (boks) 17. 1973. Slavko Obadov (yudo) 18. 1974. Ivan Frgi} (rvawe) 19. 1975. Ivan Frgi} (rvawe) 20. 1976. Momir Petkovi} (rvawe) 21. 1977. Refik Memi{evi} (rvawe) 22. 1978. Milorad Stanulov (veslawe) 23. 1979. Milan Jani} (kajak) 24. 1980. Slobodan Ka~ar (boks) 25. 1981. Refik Memi{evi} (rvawe) 26. 1982. Mirjana \urica (rukomet) 27. 1983. Zoran Kalini} (stoni tenis) 28. 1984. Zoran Pan~i} i Milorad Stanulov (veslawe)

RU KO MET

RVA WE

STO NI TE NIS

1. Milo{ Bari{i} ( Vojvodina, Novi Sad) 2. Stevan Popov (Vojvodina, Novi Sad) 3. Qubomir Jo{i} ( Jugovi} Unimet, Ka}) 4. Slavica Koperec ( Nopal, Ba~ka Palanka) 5. @ikica Milosavqevi} ( Dinamo, Pan~evo)

1. Davor [tefanek (Sparta - Subotica) 2. Petar Balo ( Proleter Zrewanin) 3. Dejan Frawkovi} (Spartak - Subotica) 4. Mate Neme{ (Spartak Subotica) 5. Zoltan Varga (Radni~ki Sombor)

1. \or|e Bor~i} (Banat, Zrewanin) 2. Aneta Maksuti (Senta, Senta) 3. Aliz \ur~ik (Senta, Senta) 4. Marko Petkov (Banat, Zrewanin) 5. Aleksandra Radowi} (^oka)

29. 1985. Monika Sele{ (tenis) 30. 1986. Momir Rni} (rukomet) 31. 1987. @arko Petrovi} (odbojka) 32. 1988. Gordana Perku~in (stoni tenis) 33. 1989. Senad Rizvanovi} (rvawe) 34. 1990. Margita Tot (kuglawe) 35. 1991. Monika Sele{ (tenis) 36. 1992. Aranka Binder (streqa{tvo) 37. 1993. Mladen Miqkovi} (karate) 38. 1994. Miodrag Panteli} (fudbal) 39. 1995. Nemawa Mirosavqev (streqa{tvo) 40. 1996. Aleksandra Ivo{ev (streqa{tvo) 41. 1997. Aleksandar Jovan~evi} (rvawe) 42. 1998. Andrija Geri} (odbojka) 43. 1999. Arpad [terbik (rukomet) 44. 2000. Vasa Miji} (odbojka) 45. 2001. Aleksandar [api} (vaterpolo) 46. 2002. Sne`ana Peri} (karate) 47. 2003. Slobodan Bo{kan (odbojka) 48. 2004. Iva Obradovi} (veslawe) 49. 2005. Dragan Zori} i Ogwen Filipovi} (kajak i kanu) 50. 2006. Dragan Zori} i Bora Sibinki} (kajak i kanu) 51. 2007. Dragan Zori} (kajak i kanu) 52. 2008. Antonija Na| (kajak i kanu) 53. 2009. Na|a Higl (plivawe) 54. 2010. Boris Vapenski (vaterpolo) 55. 2011. Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} (veslawe)

STREQA[TVO

TENIS

Nemawa Mirosavqev (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790) 2. Ta{ana Bogatinovski (Pan~evo 1813) 3. Dragan Markovi} (SD Novi Sad 1790) 4. @arko Trifuwagi} (SD Novi Sad 1790) 5. Tijana Kolarik (Pan~evo 1813)

1. Sa{a Stoisavqevi} (Vojvodina, Novi Sad) 2. Sa{a gavrilovski (Polet, Vr{ac) 3. Denis Bejtualhi (Vojvodina, Novi sad) 4. Marina Ka~ar (As, Novi Sad) 5. Ivana Jorovi} (Elit, Novi Sad)

1.

1. Milan Kati} (Vojvodina NS seme, Novi Sad) 2. Mihajlo Stankovi} (Vojvodina NS seme) 3. ^edomir Stankovi} (Vojvodina NS seme) 4. Danica Radakovi} (NIS Spartak, Subotica) 5. Milorad Kapur (Vojvodina NS seme)

PLIVAWE 1. Na|a Higl (Tami{, Pan~evo) 2. Ivan Len|er (Proleter, Zrewanin) 3. ^aba Sila|i (Proleter, Zrewanin) 4. Radovan Siqevski (Vojvodina, Novi Sad) 5. Stefan [orak (Banat, Kikinda)

FUDBAL 1. Slobodan Medojevi} (Vojvodina, Novi Sad) 2. Marko Miri} (Spartak Zlatibor vode, Subotica) 3. Abubakar Oumaru (Vojvodina, Novi Sad) 4. Branimir Aleksi} (Spartak Zlatibor vode, Subotica) 5. Bojan Bra} (Hajduk, Kula)

YUDO 1. Predrag Nikolajevi} (Dinamo, Pan~evo) 2. Milica @abi} (Partizan, Novi Sad) 3. Miqana Miqakovi} (Partizan, Novi Sad) 4. Vesna Rankovi} (Partizan, Novi Sada) 5. Jovana Rogi} (Slavija, Novi Sada)

[AH 1. Dragan [olak (N[K, Novi Sad) 2. Robert Marku{ (N[K, Novi Sad) 3. Du{an Popovi} (N[K, Novi Sad) 4. Aleksandar Kova~evi} (N[K, Novi Sad) 5. Aleksandar In|i}( Mladost, Nova Pazova)

SPECIJALNA  PRIZNAWA STK Spin Milo{ Sekuli} Dobrivoj Trivi}

NAJBOQI  SPORTISTI Prvo mesto: Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} - veslawe Drugo mesto: Antonija Na| kajak Tre}e mesto: Slobodan Bitevi} - karate


SPORT

31.decembar2011.-2.januar2012.

c m y

40

dnevnik

KALENDAR NAJZNA^AJNIJIH DOGA\AJA U 2012. GODINI

VN Japana (Motegi) 14. oktobar VN Malezije (Sepang) 21. oktobar VN Australije (Filip ajsland)28.oktobar VN Valensije (Valensija) 11. novembar

LETWE OLIMPIJSKE IGRE London (Velika Britanija) od 27.julado12.avgusta

Dakar reli Od1.do15.januarauArgentini,^ileuiPeruu

Plivawe Evropsko prvenstvo u velikim bazenima Antverpen (Belgija) od 21. do 27.maja Evropsko juniorsko prvenstvo u velikim bazenima Antverpen (Belgija) od 4. do 8. jula Evropsko prvenstvo u kratkim bazenima [artr (Francuska) od 22. do 25.novembra Svetsko prvenstvo u kratkim bazenima Istanbul(Turska)od12.do16. decembra

Streqa{tvo Evropsko prvenstvo vazdu{nim oru`jem Vierumaki (Finska) od 11. do 22.januara

Balkansko prvenstvo u dvorani (Istanbul,18.februar) Svetsko prvenstvo u dvorani (Istanbul,9.-11.mart) Novosadski polumaraton (25.mart)

Balkanijada u kros-kantriju (Koa~eli,31.mart) Prvenstvo Balkana u maratonu (Beograd,21.april)

Miting Dijamantske lige (London,13.i14.jul) Juniorska Balkanijada (Smederevo,14.jul)

Tenis

Vaterpolo Evropsko prvenstvo za seniore Ajndhoven(Holandija)od16.do 29.januara Olimpijski kvalifikacioni turnir za mu{karce Edmonton (Kanada) od 1. do 8. aprila Fajnal - for Lige {ampiona od11.do13.maja Finalni turnir Svetske lige od12.do17.juna Evropsko juniorsko prvenstvo Kan en Rusilos (Francuska) od 2.do9.septembra Svetsko juniorsko prvenstvo Pert(Australija)od1.do9.decembra

Beogradski maraton (21.april) Miting Dijamantske lige (Doha,11.maj) Miting Dijamantske lige ([angaj,19.maj) Trofej Beograda (19.maj) Beogradski internacionalni miting(29.maj) Miting Dijamantske lige (Rim,31.maj) Miting Dijamantske lige (Eugen,2jun) Miting Dijamantske lige (Oslo,7.jun) Miting Dijamantske lige (Wujork,9.jun) Juniorska Balkanijada (Ekisehir,23.i24.jun) Evropsko seniorsko prvenstvo (Helsinki,27.jun-1.jul) Miting Dijamantske lige (Pariz,6.jul) Svetsko juniorsko prvenstvo (Barselona,10.-15.jul)

Svetski kup London (Velika Britanija) od 17.do29.aprila Svetski kup Milano (Italija) od 13. do 21. maja Svetski kup Minhen(Nema~ka)od21.do28. maja Svetski kup Peking(Kina)od16.do25.juna

Biciklizam Svetsko prvenstvo u ciklo - krosu Koksijde(Belgija)od28.do29. januara

Svetsko prvenstvo na pisti Melburn(Australija)od4.do8. aprila \iro d’ Italija od 5. do 27. maja Tur d’ Frans od30.junado22. jula Vuelta Espawa od18.avgusta do9.septembra

Gimnastika Evropsko prvenstvo trambulina St.Peterburg(Rusija)od12.do 14.aprila Svetsko prvenstvo u akrobatici Lejk Buena Vista (SAD) od 16. do18.aprila Evropsko seniorsko prvenstvo u sportskoj gimnastici za mu{karce Monpeqe(Francuska)od23.do 27.maja Evropsko prvenstvo u ritmi~koj gimnastici Ni`wiNovgorod(Rusija)od30. majado3.juna Svetsko prvenstvo u aerobiku Sofija(Bugarska)od1.do3.juna

Formula jedan VN Australije (Albert park) 18.mart VN Malezije (Sepang)25.mart VN Kine ([angaj)15.april VN Bahreina (BIK)22.april VN [panije (Kataluwa)13.maj VN Monaka (Monte Karlo) 27. maj VN Kanade (@il Vilnev) 10. jun VN Evrope (Valensija)24.jun

VN Britanije (Silverston) 8. jul VN Nema~ke (Hokenhajm) 22. jul VN Ma|arske (Hungaroring) 29.jul VN Belgije (Spa)2.septembar VN Italije (Monca)9.septembar VN Singapura (Singapur) 23. septembar VN Japana (Suzuka)7.oktobar VN Koreje (KIC)14.oktobar VN Indije (Delhi)28.oktobar VN Abu Dabija (JasMarina)4. novembar VN SAD (Ostin)18.novembar

Vn Brazila (Interlagos) 25. novembar

Otvoreno prvenstvo Australije (16.-29.januar) Otvoreno prvenstvo Francuske (27.maj-10.jun) Otvoreno prvenstvo Engleske (25.jun-8.jul) Otvoreno prvenstvo SAD (27.avgust-9.septembar) Finale Dejvis kupa (16.-19. novembar)

Atletika

Moto GP Svetsko prvenstvo VN Katara (Doha)8.april VN [panije (Herez)29.april VN Portugala (E{toril)6.maj VN Francuske (LeMan)20.maj Vn Kataluwe (Kataluwa)3.jun VN Britanije (Silverston)17. jun VN Holandije (Asen)30.jun VN Nema~ke (Sa{enring)8.jul VN Italije (Mu|elo)15.jul VN SAD (LagunaSeka)29.jul VN Indijanapolisa (Indijanapolis)19.avgust VN ^e{ke (Brno)26.avgust VN San Marina (Misano) 16. septembar VN Aragona (Motorlend) 30. septembar

Evropsko prvenstvo u kroskantriju (Budimpe{ta,9.decemvbar)

Ko{arka Finalni turnir Kupa Srbije, mu{karci (Ni{,16.-19.februar) Fajnal-for Evrolige (Istanbul,11.-13.maj) EP U-20 mladi}i (Slovenija, 12.-22.jul) EP U-16 devojke (Ma|arska, 12.-22.jul)

EP U-16 mladi}i (Litvanijai Letonija,19.-29.jul) EP U-18 devojke (Rumunija, 26.jul-5.avgust) EP U-18 mladi}i (Litvanijai Letonija,9.-19.avgust) Kvalifikacije za Evrobasket mu{karaca (15.avgust-11. septembar) EP U-20 devojke (Ma|arska, 16.-26.avgust)

Fudbal Finale Kupa Srbije (16.maj) Finale Lige {ampiona (Minhen,19.maj)

Miting Dijamantske lige (Monako,20.jul) Se ni or ska Bal kan di ja da (Edrene,21.i22.jul) Miting Dijamantske lige (Stokholm,17.avgust) Miting Dijamantske lige (Lozana,23.avgust) Miting Dijamantske lige (Birmingem,26.avgust) Miting Dijamantske lige (Cirih,30.avgust) Balkanijada u polumaratonu (Kavarna,1.septembar) Miting Dijamantske lige (Brisel,5.septembar) Svetsko prvenstvo u polumaraton (Kavarna, 6. oktobar) Novosadski maraton (14. oktobar)

Evropsko prvenstvo (PoqskaiUkrajina,8.jun-1.jul)

Hokej na ledu Svetsko seniorsko prvenstvo Top Divizije (4.-20.maja Finskai[vedska) Svetsko seniorsko prvenstvo Divizija 2 grupa A (12. 18.april Rejkjavik,Island) Svetsko prvenstvo za igra~e do 18 godina, Divizija 2, grupa B. (20. - 26. mart (Novi Sad,Srbija)


NajboqisvetskiteniserNovak\okovi}prosto je oduvao sa terena Roxera Federera rezultatom6:2,6:1iplasiraoseufinalerevijalnogturnirauAbuDabiju! Srbin je posle samo 45 minuta naterenu(!?)iza{aonakrajsanajtrofejnijimigra~emuistoriji,a kqu~ni deo me~a desio se pri rezultatu4:2uprvomsetu,jerjenakontogaosvojiodevetgemovaunizu.\okovi}jebiovi{enegozadovoqanizdawemprotiv[vajcarca. -Videlosedasmoobojicaidaqe van ritma. Ipak, nije moglo boqepo~etinovusezonunegoubedqivom pobedom nad Roxerom. O~ekujemefinaleinadamsetrofeju.Onopravounovojsezonitek sledi. -  poru~io je Novak \okovi},kojegufinaluo~ekujeDavid Fererkojijelakos6:3,6:2pobedioRafaelaNadala Me~ izme|u \okovi}a i Fereraigraseusubotuod14sati.

Ra{i}i ]urkovi} prekobrojni DavidRa{i}iDanimir ]urkovi} ne}e nastupiti za na{u reprezentacijunaEvropskom prvenstvu,koje}eod15.do29.januarabitiodr`anouSrbiji.Vukovi} }e preostalih 20 igra~a okupiti odmah, 1. januara, u StarojPazovi. Na spisku su ostali: Darko Stani},StrahiwaMili},Dragan Marjanac, Ivan Nik~evi}, Dobrivoje Markovi}, Milo{ Kostadinovi}, Rajko Prodanovi}, Alem Toski}, Rastko Stojkovi}, Bojan Beqanski, Momir Ili}, @arko[e{um,NenadVu~kovi}, Momir Rni}, Nikola Manojlovi}, Dalibor ^utura, Petar Nenadi}, Luka Mitrovi}, Marko VujiniIvanStankovi}.

41

49.TRADICIONALNIDNEVNIKOVTURNIRUMALOMFUDBALU

TURNIRUABUDABIJU

Novak po~istio Federera

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

Carigradkrozigleneu{i Trostruki osvaja~ tradiconalnog Dnevnikovog turnira u malomfudbalaekipaCarigrada(sadasaprezimenomLazinsala{)krozigleneu{iprovukao se u drugu fazu takmi~ewa. Za prolaz Carigradu je bio potreban nere{en rezultat, a 40 sekundi pre kraja  THC River je vodios2:1.tadajenascenustupio  Branko Zrni} postavio je kona~nih 2:2. Me|utim mora se re}idajeCarigradutokume~a proma{io dva penala ,a da je s beleta~kesamoFilipovi}bio precizan, dok je golman Spasi} odbranio{uteveRakowcaiZrni}a.DvaputajevodioTHCRiver golovima Igora Kokanovi}a ali nisu imali snage da do krajazadr`evo|stvo. Bukova~ki Gaga plas koji je bio na rubu provalije, sjajnom

najavio borbu za sam vrh. Jo{ vi{egolovavi|enojenasusretuTodorKoloraiIndeksbojsa ukojojjepobedapripalaTodor Koloru 5:1, a junak dana bio je Stefan Kremenovi} koji postigao tri prelepa pogotka. Nije mawk al o borb en os ti i

kvaliteta u susretu veterana Radio Planete i Kafea Dva kraq a koj u su „plan eta{i” predvo|enizaistasjajnomplea- dom, Ler inc om, Drak ul i} em, Vrawe{emiOti}emdobilasa ubedqivih6:0. I.Grubor M.Risti}

Ponedeqak,2.januar

MomenatsautakmiceRTVVojvodina-Panagra

igrom  ubedqivo je savldao Konobu Orkus i plasirao se u nokaut fazu na{eg turnira, a utakmicu je obele`io mladi FilipBaji}satripogotka.Golovinisunedostajaliususretu

Rezultati Mla|i pioniri: Automoda - Kimko 4:1,  Radio Planeta Zora0:1, Kadeti: Lemiks - Novi Sad Detelinara 3:0, Todor Kolor Indeksbojs5:1 Veterani:KafebarTaverna-ADSInterkomerc3:0(p.f),RadioPlaneta-KafeDvakraqa6:0. Seniori:RTVVojvodina-PanagraKulpin0:0,SocijalistiUniverzitetski sportski savez 1:8, Troglav - Visoka tehni~ka {kola0:4,CarigradLazinSala{-THCRiver2:2,GagaplastKonobaOrkus4:0,DOOArgentino-KafeApolon4:5,Sporthaus-Nomadi1:1,FKNoviSad-Kako}emo,lako}emo7:1.

izme|uSocijalistaiUniverzitetskogsportskogsavezakojusu studenti dobili 7:1. Najboqi u redovimastudenatabilisuVigwevi}, Desnica, @eravica i fudbaler Novog Sada Milorad Balabanovi}, U susretima mla|ih pionira izme|uAutomodeiKimkakaoi RadioPlaneteiZorepobedesu pripale Automodi 4:1 i Zori 1:0.BriqiraojeStefanKosti}akojijepostigaodvagolaupobedi Automode i Filip Ili} koji je u fini{u susreta doneo ekipiZorevrednupobeduiplasmanudrugikrug. Kod kadeta Lemiks je zahvaquju}idvostrukomstrelcuMilanu Spremu rutinski savladao Novi Sad Detelinaru sa 3:0 i

9.25: Fu yu Mo de na grad wa – Bi li jar klub Tr le (k)  10.00: Po du na vqe – Mla de na de (k)  10.35: IM fri zer ski sa lon – La vo vi (k)  11.10: STR Ba na na – Ka fe Ta ver na (v)  11.45: \a~ ko pi va ri jum – Akva park (v)  12.20: Tr ~i ka – In deks (p)  12.55: Alf – Ka fe Apo lon (p)  13.30: Auto pre vo znik [u ca – Me wa~ ni ca Ris (p)  14.05: Agro mar ket – Maks bet (s)  14.40: Pa na gra Kul pin - To mi ca kom pa ni (s)  15.15: Stu dio Be rar – OFK Fu tog (s)  15.50: Me ri di ja na – Yun gla {i (s)  16.25: Ka fe Re ne – Iris farm (s)  17.00: Kro sing tim – Mi haj lo MDM (s)  17.35: DOO Ar gen ti no – Ka fa na Bi bli o te ka (s)  18.10: Ka fe Dva kra qa – Auto ku }a Se ku li} (s)  18.45: Kan kon – Vi to rog pro met (s)  19.20: Me wa~ ni ca Ris – Adri ja na sta klo Mi li }e vi} (s)  19.55: Pro le ter – Ra dio Pla ne ta (v)  20.30: Pe ka ra Pe rec – Ma pod (s)  21.05: Fruk ta trejd – Zo ra (v) 

Utorak,3.januar 9.35:  1/1 - naj bo qi tre }i (mp) 10.10: 3/1 - 2/2 (mp) 10.45: 1/1 - 4/2 (p)  11.20: 3/1 - 2/2 (p) 11.55: ^e tvr ti dru gi - pe ti dru gi (k) 12.30: 6/1- naj bo qi dru gi(k) 13.05: Dru gi dru gi - tre }i dru gi (k) 13.40: 6/2 -pe ti pr vi  14.15: 16/1 - 17/2 14.50: 17/1- 16/2  15.25: 11/1-6/2 16.00: 5/1-7/2  16.35: 4/1-1/2 17.10: 14/1-16/2 ili17/1 17.45: 13/1-15/2 18.20: 12/1-8/2  18.55: 2/1-3/2 19.30: 10/1-9/2 20.05:  STR Ba na na – ADS In ter ko merc (v)  20.40: Fruk ta trejd – \a~ ko igra li {te (v)  


Novosadska 31.decembar2011-2.januar2012.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

De`urstvazanovogodi{we praznike Dom zdravqa: Za vreme novogodi{wih i bo`i}nih praznika od 7 do 20 ~asova de`ura}e lekari Slu`be op{te medicine i medicine rada u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj”, u Ulici zmaj Ogwena Vuka 19, dok }e pedijatri i stomatolozi gra|anima biti na raspolagawu 24 sata u objektu „Rumena~ka”, Rumena~ka ulica 102. Patrona`ne sestre i ekipe Slu`be ku}nog le~ewa de`ura}e svakog dana od 7 do 20 ~asova. Telefoni za dodatne informacije za pedijatriju u objektu „Rumena~ka”

krvi da ne}e raditi za vreme novogodi{wih praznika. Prvi radni dan je sreda 4. januar, a radi}e i u petak 6. januara do 11.30 ~asova. Na dan Bo`i}a 7. januara ne}e raditi. Marketi: “Idea” prodavnice super formata, koje se nalaze u Rumena~koj ulici 150 i Bulevaru vojvode Stepe 32, 31. decembra radi}e do 19 sati, a 1. januara ne}e raditi. Kupci }e u ovim objektima mo}i ponovo da pazare od ponedeqka 2. januara, kada }e ovi prodajni objekti biti otvoreni od 9 do 19 sati.

UKarlovcima lekarinerade Dom zdravqa u Sremskim Karlovicima ne}e raditi tokom novogodi{wih praznika, pa Karlov~ani u slu~aju potrebe mogu i}i u Petrovaradin, gde lekari de`uraju do 10 sati, a nakon toga u Dom zdravqa u Zmaj Ogwena Vuka. Karlova~ki Dom zdravqa po~iwe da radi u sredu, 4. januara. Ni De~ji dispanzer ne}e raditi do 4. januara, a de`urstvo je organizovano u ambulanti u Rumena~koj 102 u Novom Sadu. Apoteka u Domu zdravqa posledweg dana 2011. godine radi do 13.30 sati i praznuje do 4. januara. Apoteka „Apolonija” danas radi do 14 i bi}e zatvorena samo 1. januara. Drugog dana Nove godine radi uobi~ajeno, od 8 do 19.30 sati, dok }e apoteka „Leut si” u Tr`nom centru danas biti otvorena do 14 ~asova, a 2. januara do 21 sat. Po{ta danas radi do 13 sati, a prva tri dana u 2012. godini }e biti zatvorena. Erste banka je otvorena danas do 12 i nakon novogodi{wih praznika po~iwe da radi uobi~ajeno 4. januara. Banka Inteza bi}e zatvorena do srede, 4. januara, kao i Op{tinska uprava. Z.Ml. 4879 - 360, za „Jovan Jovanovi} Zmaj” 4879 - 594, za stomatologiju u ambulanti „Rumena~ka” 4879 - 301. De`urne apoteke: Tokom prazni~nih dana radi}e de`urne apoteke. U nedequ 1. januara ceo dan de`ura apoteka „Sajmi{te” u Ulici rumena~ka 106, ~iji je broj telefona 021/ 4770464 i 063/ 643-088. De`urne apoteke u ponedeqak 2. januara i utorak 3. januara su „Sajmi{te” i apoteka „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7, ~iji je broj telefona 021/ 4720-756 i 063/ 643- 072. Tako|e, apoteka „Bulevar” svih prazni~nih dana radi}e i no}u. Zavod za transfuziju krvi obave{tava dobrovoqne davoce

Maloprodajni objekti “Univereksporta” 31. decembra radi}e do 18 sati, a 1. januar je neradni dan. U ponedeqak 2. januara pro davni ce “Uni verek sporta” radi}e do 20 sati, a 3. januara po ustaqenom radnom vremenu. “Merkator S” radi}e 31. decembra do 17 sati, a 1. januar je neradni dan. Od utorka 2. januara “Merkator” }e raditi prema redovnom radnom vremenu. Pijace: Osim Najlon pijace, koja }e biti otvorena od 6 do 14 ~asova u nedequ 1. januara nijedna pijaca ne}e raditi. U ponedeqak 2. januara i u utorak 3. januara sve pijace }e raditi prema rasporedu za nedequ, od 6 do 14 ~asova.

Po {ta: po slovni ce Po {te ko je se nalaze u objek ti ma „Univereksporta” i Megamarketu „Roda” 31. decembra }e raditi do 17 sati, dok }e ostale poslovnice raditi po uobi~ajenom radnom vremenu za subotu. Po{ta ne}e raditi 1. decembra, a {alteri }e ponovo biti otvoreni u ponedeqak 2. januara, kada }e sugra|ani svoje obaveze mo}i da zavr{e u Po{ti u Megamarketu „Roda” u Temerinskoj bb, koja }e raditi od 8 do 20.30 sati. Tako|e, 2. januara od 7 do 19 sati radi}e i poslovnice u “Univereksportu 021” u Teo do ra Man di }a23, „Al ba” na Futo{kom putu 93, Supermarketu “Univereksporta” u Narodnog fronta 73a i u Ba~koj Palanci na Novosadskom putu 7a. Po {ta u Super mar ketu “Univereksporta” u Temerinu, koji se nalazi u Ulici novosadskoj 142, 2. januara radi}e od 7 do 12 sati. U utorak 3. januara od 8 do 20.30 sati radi}e Po{ta u Megamarketu „Roda” u Temerinskoj bb, a od 7 do 20 sati radi}e po{te u objektima “Univereksporta 021”, „Alba”, Supermarketu u Narodnog fronta 73a i Novosadskom putu 7a, dok }e po{ta u objektu Univereksporta u Temerinu raditi od 7 do 12 sati. “Gradsko zelenilo”: Klizali{te na [trandu 31. decembra }e raditi od 10 do 13.30 sati dok }e 1.januara biti zatvoreno. Od 2. januara klizali{te }e raditi redovno, ponedeqkom, utorkom, sredom, ~etvrtkom i nedeqom od 10 do 19.30, a petkom i subotom od 10 do 21.30 sati. Gradska ba{ta na Futo{kom putu 31. decembra }e biti otvorena od 8 do 16 sati, a 1, 2 i 3 januara ne}e raditi. Cve}ara „Cvet” (Katoli~ka porta 4) i „Narcis” (Bulevar Mihajla Pupina 11) 31. decembra bi}e otvorene od 7.30 do 19 sati, a 1, 2 i 3 januara ne}e raditi. “Novosadska toplana”: Kol centar „Novosadske toplane” }e, u slu~aju primedbi na kvalitet grejawa ili potrebe za informacijama u vezi s radom preduze}a, biti dostupan sugra|anima 31. decembra od 7 do 20 ~a-

V remeploV

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od 29. decembra u 7 sati do 30. u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Dragana Lon~ar, Maja Pravica, Jovana Terzin Budi{in, Tatjana Nikitovi} i Radmila Lemaji} Ki{geci iz Novog Sada, Sne`ana Cetojevi} iz Titela, Sawa Struhar iz Ba~a i Milena Ka~avenda iz Zmajeva.

Besplatanparking Radnici „Parking servisa” 1, 2 i 3 januara ne}e napla}ivati parkirawe u gradu. Parking se ne}e pla}ati ni za Bo`i}, 7. januara. Za do~ek Nove godine u saradwi sa saobra}ajnom policijom de`ura}e ekipe pauk slu`be.

kom novogodi{wih praznika biti na raspolagawu od 6 do 22 ~asa, a u slu~aju potrebe za hitnim intervencijama mo`e se pozvati de`urna ekipa na brojeve telefona 4881-103 i 4881-104. „Informatika”: Centrala preduze}a „In for mati ka” u Ulici cara Lazara 3 i nova blagajna na Bulevaru oslobo|ewa 38 radi}e 31. decembra po redovnom radnom vremenu, od 7.15 do 13 ~asova. Ra~uni „Informatike” mo}i }e da se plate u bankama koje sara|uju sa ovim preduze}em u skladu sa radnim vremenom banaka, a otvorene }e biti i dislocirane blagajne od 8 do 12 ~asova. U ponedeqak i

ni ogranci ne}e raditi 31. decembra. U petak 6. januara odeqewe „\ura Dani~i}” u Dunavskoj 1. radi}e od 7.30 do 13 ~asova, a ogranci od 7.30 do 15 sati. Muzej Vojvodine ne}e raditi od 31. decembra do 3. januara, a neradni dani su i 7. i 8. januar. Spens: Sportski i poslovni centar “Vojvodina” bi}e otvoren 31. decembra do 18 sati. Za to vreme gra|ani }e mo}i da posete bazen u slede}im smenama: 9-11 sati, 12-14 i 15-17; a ledenu dvoranu od 9.30-11 sati, 11.3013, 13.30-15, 15.30-17. Spens 1. januara ne}e raditi. U ponedeqak, 2. januara dnevne smene na bazenu bi}e: 9-11 sati, 11.45-

13.45, 14.30-16.30, 17.15-19.15, dok je termin 21-23 sata rezervisan za no}no plivawe. Istog dana ledena dvorana bi}e otvorena za posetioce: 9.30-11 sati, 11.30-13, 13.30-15, 16-17.30, 1819.30, 20-21.30 i 22-23.30. DP “Novi Sad-Gas”: Naplatna blagajna DP “Novi Sad-Gas” u Ulici Teodora Mandi}a 21 i u Ba~koj Palanci u Ulici kraqa Petra Prvog 15 radi}e u subotu 31. decembra do 12 sati. Ove blagajne 1. i 2. januara ne}e raditi, a ponovo }e biti otvorene u utorak 3. januara, kada }e raditi do 12 sati. Tokom prazni~nih dana na teren }e iz la zi ti de `ur ne eki pe ovog pred u ze }a, a su gra |a ni kvar mogu da prijave na broj telefona 021/ 6413-900. NSZ: Fi li jala no vo sadske Naci o nal ne slu`be za zapo {qavawe, prema Zakonu o dr`avnim i drugim praznicima ne}e raditi u ponedeqak 2. januara i u utorak 3. januara 2012. godine. Kako obave{tavaju iz NSZ-a prvi radni dan kada se nezaposleni mogu javiti svojim savetnicima je sreda 4. januar 2012. godine.

NajboqimladinovinarDejanStoji~i}

Foto:N.Stojanovi}

Petrovaradinskoj tvr|avi 1960. A 1. januara 1979. u Sremskoj Kamenici, u Dvorcu, otvoren je savremeni Hidrometeorolo{ki zavod Vojvodine. Kod Bege~a je 2. januara 1944. Dunav pre{lo sedam mladi}a i ~etiri devojke iz Novog Sada, da bi u selu Be{enovo bili slu{aoci dvonedeqnog ideolo{ko - polito~kog kursa. Ostalih 15 slu{alaca bili su iz Srema, a predava~i su bili ~lanovi pokrajinskih rukovodilaca KP i SKOJ - a. N.C.

utorak, 2. i 3. januara, „Informatika” ne}e raditi. Biblioteka: Odeqewe Gradske biblioteke „\ura Dani~i}”

PRIJEMZAPREDSTAVNIKEMEDIJAUGRADSKOJKU]I

Prviputvetru izmerilipritisak Novosadski trgovci `itom, Simeon Peri{i} i Avram Vukovi} postali su ortaci 1807, ali ve} slede}e godine Peri{i} je umro. Wegova udovica Ana odmah je pokrenula parnicu protiv Vukovi}a tra`e}i razdvajawe orta~ke imovine. Svi nadle`ni sudovi su se ovim predmetom bavili sve do 31. decembra 1845. kada su naslednici „zara}enih strana potpisali qubavno pomirewe”. Prva meteorolo{ka merewa vetra, obla~nosti i atmosferskog pritiska obavqena su na

sova i u nedequ 1. januara od 8 do 22 ~asa, te potro{a~i mogu pozvati broj 0800-100-021. Slu`ba reklamacija }e korisnicima to-

Na novogodi{wem prijemu za predstavnike medija u Gradskoj ku}i gradona~elnik Igor Pavli~i} uru~io je Godi{wu nagradu za najboqeg mladog novinara u Novom Sadu za 2011. godinu Dejanu Stoji~i}u novinaru Radija 021, kao i poklon pohvaqenom mladom novinaru radija Novi Sad Norbertu [inkovi}u. Tom prilikom gradona~elnik se zahvalio predstavnicima medija {to prate rad gradske vlasti i izve{tavaju javnost o va`nim projektima. - O~ekujem da }emo u narednoj godini imati podjednako dobru saradwu i da }emo, mi kao izvr{ioci odluka i zakona, vi kao budni kriti~ari, zajedno doprineti stvarawu boqeg dru{tva. Svi mi koji se bavimo javnim poslom imamo odgovoran zadatak, a to je da stvari mewamo na boqe i da uvek vodimo ra~una o op-

{tem interesu. To nije nimalo jednostavno i potrebno je mnogo zalagawa, truda i odricawa. Izuzetna mi je ~ast {to imam priliku da uru~im nagradu najboqem mladom novinaru, jer je va`no da uka`emo na prave vrednosti i da uvek pohvalimo one koji to zaslu`uju – naglasio je gradona~elnik Pavli~i}. Prema re~ima prof. dr Dubravke Vali} Nedeqkovi} Novosadska novinarska {kola i Grad Novi Sad tradicionalno dodequju ova priznawa kako bi skrenuli pa`wu na mlade novinare, koji svakodnevno, kvalitetnim sadr`ajima iz razli~itih oblasti ispuwavaju medijski program. U sastavu komisije za dodelu priznawa bili su predsednik komisije Dejan Pralica (Filozovski fakultet) i ~lanovi Nedim Sejdinovi} i Agne{ ]ur~i} Asodi. Q.Na.

DAnASugrADu DE^AKE: Dragana Male{evi}, Marijana @ivkovi}, Biqana Milo{evi}, Milica Brki} i Sawa Velemirov iz Novog Sada, Dragana Lali} iz Ba~kog Gradi{ta, Jasna Jovanovi} iz Futoga, Qiqana Male{evi} iz Be~eja, Tawa Ciganovi} iz Temerina, Dijana Ili} iz ^elareva, Milica Siri{ki iz Sremske Kamenice i Jana Raki} iz Kulpina.

BIoSKopI BioskopArena

1.januar „Parada”(15.20,17.50,22.30,22.20),„Najmra~nijisat” (20.15,18,22.25,22.45),„Alviniveverice3:urnebesni brodolom”(16),„NovagodinauWujorku”(17.45,20.10, 22.40), „Misija spasiti Bo`i}” (15.10), „[erlok Holms:igrasenki”(17.20,22.35,20),„Ma~aku~izmama” (15.30, 16.10, 16.20), „Nemogu}a misija: protokol duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Sumrak saga: praskozorje” (18.10),„Pono}uParizu”(20.30).

2,3i4januar „Parada” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „Najmra~niji sat”(18,20.15,22.2522.45),„Alviniveverice3:urnebesnibrodolom”(12.20,14.15,16),„Novagodinau Wujorku” (17.45, 20.10, 20.40), „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „[erlok Holms: igra senki” (17.20, 20, 22.35), „Ma~ak u ~izmama” (11,12.1013.45,15.30,16.10,16.20),„Nemogu}amisija:protokolduh”(19.45,22.15),„Sumraksaga:praskozorje”(18.10),„Pono}uParizu”(20.30),„Kungfu panda 2” (14.30), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30), „DedaMrazovmalipomo}nik”(11.30i13.30)


DVEGRADSKEINSTITUCIJENAMETILOPOVA

ArhivuiMuzejuukradenioluci Istorijski arhiv i Muzej grada vidno su o{te}enisobziromnatodasuimuno}iizme|u29.i30.decembraukradenioluciipri~iwena{tetaodoko20.000dinara.„Dnevnik”je uMuzejugradasaznaodaovakavvidvandalizma traje ve} mesecima, s tim {to je u posledwe vremepoja~an.UMuzejuka`udasulopovinajpreskinulibakarneoluke,kojisucewenina tr`i{tu, a ubrzo su nestali i pocinkovani, koji su trebali da zamene ukradene. Umesto oluka,trenutnoArhiviMuzejimajupostavqenekanalizacionecevi,{tonijeadekvatnazamenasobziromnatodasudirektnougro`ene postavkekojesetrenutoovdenalaze. Na snimku kamere ove ustanove, vide se triosobekojelomeolukeiodnoseih,ali

zbog lo{eg kvaliteta snimka nije mogu}e odrediti kako ta~no izgledaju. Problem predstavqaivisina{tete,jerjeuiznosod 20.000dinaraura~unatoipostavqawecevi, odnosno, „ruke majstora”. To zna~i da bi {tetaiznosilamaweod15.000dinara.Policijajeiza{lanauvi|ajina~inilazapisnik,ali,premaKrivi~nomzakonuSrbije, za krivi~no delo sitne kra|e, utaje ili prevare,predvi|asedasedelogonipoprivatnojtu`bi,ukolikojevrednostoduzetih stvari ispod 15.000 dinara. Onima koji samitra`epravdunasuduostajedasenadaju da}eonajkojiihjeo{tetiobitika`wen nov~ano,ilizatvoromdo{estmeseci. A.J.

Umestoolukakanalizacionecevi

Ki~maNovogSadaidepreko mostadoautoputa projekat koji se radi u gradu.Nadamseda}emo naredne godine sve~ano otvoriti novi bulevar, koji}eotvoritipotpuno novu viziju razvoja gradainovulazuNovi Sad,ismatramoda}eon biti zna~ajan zamajac privrednog razvoja grada-rekaojePavli~i}. Bi}e izgra|ene i dve kru`neraskrsnice.JednapreKanala,kaoveza saPrivrednikovomulicom,adrugaposleKanaFoto:N.Stojanovi} la prema autoputu, kao smoradiliprethodnihgodina,a veza sa Primorskom ulicom. U izgradwa pomenute deonice sa planujeiizgradwanadvo`waka mostom preko Kanala je najve}i preko `elezni~kih postrojewa,

Pe{a~ewe doPopovice Planinarsko smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje u ponedeqak2.januaratradicionalno postnovogodi{we okupqawe na Petrovaradinskoj tvr|avi ispodsataipe{a~eweodtogmesta, preko Ribwaka, pored Dunava i Sremske Kamenice do Popovice. Vodi~ }e biti Dragan ]iri}, a polazakjeu9sati.Svebli`einformacijemogusedobitinabroj telefona064-615-2399. A.L.

31.decembar2011-2.januar2012.

du`ine oko 450 metara. Izvo|a~ radova na drugoj i tre}oj etapi ~etvrte deonice Bulevara Evrope je preduze}e „Borovica transport”izRume,avrednostposla je blizi milijardu i po dinara. Izvo|a~ radova na prvoj etapi ~etvrte deonice je preduze}e „Put”,aavrednostposlajeblizu milijardudinara. PredsednikSkup{tinegrada Aleksandar Jovanovi} istakao je da gradwa novih bulevara omogu}uje olak{an ulazak i izlazak iz grada, rastere}ewe gradskihsaobra}ajnica,kaoida }e izgradwom ~etvrte deonice BulevaraEvropeokolnozemqi{tepostativrloatraktivnoza ulagawa. B.M.

SRS:Gradprezadu`en PredsednikGradskogodboraSrpskeradikalnestranke\ura| Jak{i} natradicionalnojsumiraju}ojgodi{wojkonferencijiocenioje dajeovagodinazagradbilate{ka.“PotpunejesuludaodlukaGradao zadu`ivawuuiznosuod35milionaevra,nebilisefinansiralikapitalnirashodi.Neznamosamokoliko}etirashodiko{tatigra|ane, jernamnikoizvlastiotomenedajeodgovor”,rekaoje\ura|. Powegovommi{qewuovojeubedqivonajgoraodlukavladaju}eve}ineuwenommandatu,abuxetza2012.neodra`avarealnostawe. - Prihodna strana je precewewa i ne mo`e biti ostvariva u toku 2012.sadrugestranerashodnastranajepodcewena.Zabriwavaju}podatakjeida~etvrtinabuxetazavisiodzadu`ivawa.Poredgrada,zadu`i}eseiJKP„Vodovodikanalizacija„uiznosuod16,5milionaevra, a„Toplana”jeve}uzajmila800milionadinarazapla}awedugova-nastavioje\ura|. Prekomernazapo{qavawapartijskihslu`benika,kakoka`epredsedniknovosadskihradikala,kulminiralasuu2011.inepostojijavno preduze}ekojanijepove}alobrojzaposlenih. A.L.

43

NOVOGODI[WE^ESTITKE

Pavli~i}: Zdravqeispokoj Gradona~elnik Igor Pavli~i} ~estitao je svim Novosa|anima sre}nu Novu godinu i po`eleo im dobro zdravqe, mawe problema,avi{espokoja,radostiitolerancijeu2012.godini. -Krajgodineuvekjeprilika dasumiramoutiskeosvemu{to smouradiliuprethodnomperioduiva`nojedakontinuirano radimonasebikakobibilijo{ boqi. Neka u 2012. bude vi{e

PO^ELAGRADWAPOSLEDWE,^ETVRTEDEONICEBULEVARAEVROPE

GradwamostaprekokanalaDTDpredstavqapo~etak izgradwe ~etvrte deonice BulevaraEvrope,anastavak radovanatrasibulevaraobuhvata potes od Rumena~kog putadoautoputaE-75ukupnedu`ineoko3.100metara. Budu}imost,na~ijemjegradili{tu bio i gradona~elnik Igor Pavli~i}, bi}e duga~ak 176 metara, ima}e dvekolovoznetrake,pe{a~keibiciklisti~kestaze. -U{ilismounajve}iinfrastrukturni projekat od kada smo preuzeli odgovornostzaupravqaweNovimSadom, a to je ~etvrta faza Bulevara Evrope. Ona je kruna onoga {to

c m y

novosadska hronika

dnevnik

me|usobnog razumevawa i podr{keonima,kojimajepomo}najpotrebnija. @elim svima, koji su u prilici, da predstoje}e prazni~nedaneproveduukrugu porodiceiprijateqa,aposebno se zahvaqujem onima koji }e praznike provesti radno i doprinetidaproslavaNovegodine protekne u najboqem redu i dobrom raspolo`ewu- rekao je Pavli~i}. N.R.

Filipovi}:Karlovcima statusgrada Predsednik karlova~ke op{tine Milenko Filipovi} ~estitao je novogodi{we i Bo`i}ne praznike gra|anima Sremskih Karlovaca, po`elev{i im lep{i, humaniji i ispuweniji`ivotuNovojgodini. “Malo je gradova koji imaju tako inspirativnu pro{lost i tako obavezuju}u budu}nost kao Sremski Karlovci. Izgled i ugled mesta koje neizmerno volimo,rezultatsuvekovnogtrudaumnihqudikojisuuKarlov-

cima ro|eni, u wima `iveli, {kolovaliseiradili. Ugodinikojajeprednama,aliiuonima koje }e potom do}i, moramo ~uvati i sa~uvati  Karlovce i nastaviti da ih oplemewujemo. Ne}ebitilako,alizarjegeneracijama pre nas bilo? Budimo slo`ni, nepokolebqivi i kada jenajte`e, iuspe}emounameri daKarlovcima,presvega,obezbedimo status grada”, navodi se uFilipovi}evoj~estitki. Z.Ml.

IZA2012.GRADONA^ELNIKPREPORU^IO:

Besplatanprevoz zapenzionere “Besplatnegodi{wekartezagradskiiprigradskiprevozkojeu`ivapovla{}enakategorijaputnikaspodru~jaGradaNovog Sadava`i}edo1.martanarednegodine.Izradanovihgodi{wih karata ko{ta}e osam stotina dinara, a gradski prevoznik }e obavestiti javnost kada }e po~eti sa izradom ovih karata za 2012.godinu”,saop{tenojeizGradskogsaobra}ajnogpreduze}a. Preduze}ejedobilopreporukuodgradona~elnikaIgora Pavli~i}a da i 2012. gradski prevoznik odobri besplatan prevoz za povla{}ene kategorije putnika, me|u kojima su najbrojniji penzionerastarijiod65godina.Lanejeovupovlasticuu`ivalooko30.000putnika. Z.D.

POLICIJSKAUPRAVA

Registracija prekosajta Elektronskozakazivawetermina za podno{ewe zahteva za registraciju vozila po~e}e od srede 4. januara 2012. godine, a za to je neophodna registracija na sajtu www.euprava.gov.rs. Mo`e se zakazati samo jedan terminutoku14danaiprijavqeni

mora biti vlasnik vozila ili ovla{}enolice. [alter sala Policijske upraveuNovomSadune}eradititokomnovogodi{wihpraznike,asradom}epo~etiusredu4. januara. G.^.


44

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

Sudoku 1

upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Sudoku 2

VIC DANA

Немавишевицева оПерицииПлавуши! Перицајезавршио школу,аплавуша сеофарбала.


dnevnik

oglasi

31.decembar2011-2.januar2012.

45


46

31.decembar2011-2.januar2012.

ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 44246 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 44216 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 44217

oglasi

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 44218 POUZDANA penzionerka poma`e starijim osobama oko nabavki i vo|ewa doma}instva po dogovoru. Telefon 063/895-66-77. 44287

SREMSKI KARLOVCI nov dvosoban stan u centru mewam za ve}i u Novom Sadu uz moju doplatu. Telefon:063/548-906. 44395 STAN u Herceg Novom 182 m2 mewam za stan u Novom Sadu ili prodajem. Telefon 062/132-8-193. 44155 MEWAM plac na Glavici 3.600 za stan u Novom Sadu ili prodajem. Telefon 062/132-8-193. 44156 STAN 33m2 i lokal 32m2 ukwi`eno mewam za stan oko 70m2 - dogovor. Telefon: 064/144-69-83. 44329

IZDAJEM garsoweru, 24m2, poluname{tena, kuhiwa, klima, SBB ve{ ma{ina, 13000 Kaplara 12, ju`na strana, VI sprat, odmah useqiv. Telefon 063/80-744-11. 43894

dnevnik IZDAJEM super name{tenu garsoweru blizu Instituta Sremska Kamenica. Telefoni: 021465815, 064/2044331. 43945 IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan u Ul. Novosadskog sajma. Telefon: 063/765-3632. 44522 IZDAJEM nename{tenu garsoweru na Limanu III. Telefon 6369-484, 064/5785389. 44007 SAJAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sprat, cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100eura + depozit+ 40 eura re`ije. Telefoni: 063/16128-73 i 064/596-58-74. 44173 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Ul. mitrova~ka 33. Telefon 504118, 062/8337-987. 44180 IZDAJEM name{ten stan u strogom centru 34m2 (2 sobe, kuhiwa, kupatilo), CG, kablovska. Telefon 064/8390053, 6613-074. 44192 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru 30m2, centar sa telefonom, kablovska, centralno, nova zgrada. Telefoni: 021/552270 i 064/11-36-076. 44226 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru na Grbavici. Pla}awe mese~no, depozit. Telefoni: 069/3006133, 021/300613. 44233 IZDAJEM komforan jednosoban stan u Stevana Hristi}a, drugi sprat, CG, lift, terasa. Telefon 0606395877. 44245 IZDAJEM dvoiposoban komforan stan sa gara`om u naju`em centru grada. telefon 063/74-00-209. 44270 IZDAJE se trosoban, prazan stan u porodi~noj ku}i, ozbiqnoj porodici. Sremska Kamenica, Rade Kon~ara 55. Telefon 021/462-143, 063/72-135-40. 44304 NOVA garsowera, nov name{taj, na Somborskom bulevaru do Liman IV, male re`ije, 120E + depozit. Telefon 064/100-4575. 44318 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru, cena 140E, depozit obavezan. Telefon: 063/758-2599. 44321 IZDAJE se prazan jednosoban stan, 32m2, IV sprat (nije posledwi), lift, telefon, kablovska, Bra}e Ribnikar 10. Telefon 063/7543-841. 44325 IZDAJEM mawi dvosoban stan, tre}i sprat, Bul. Kraqa Petra I kod ma{inske {kole, ima kuhiwske elemente nove od 10. 01. 2012. Telefon: 064/5760716, 063/808-9080. 44337 JEDNOSOBAN, name{ten stan na Futo{kom putu (Satelit), centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120e. Telefoni: 021/63-66882, 064/819-50-93. 44417 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 0216432205, 063548314. 44420 IZDAJEM u centru, blizu fakulteta dvosoban name{ten stan. Telefon 063/669292. 44002 IZDAJEM poluname{ten stan u centru, bez agencije, ozbiqnom bra~nom paru na du`e vreme sre|en, udoban. Dimitrije Avramovi}a 160e. Telefon 511-988. 43991

JEDNOSOBAN name{ten stan sa terasom, prednost bra~ni par, Novi Sad, Liman, Balzakova, blizina Doma zdravqa, kablovska, telefon Telefon: 064/4908499. 44497 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru grada. Telefon 060/100-61-63. 44482 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 44m2, Novi Sad, Ul. Bore Prodanovi}a br. 15, cena 150E + tro{kovi. Telefon: 064/28-38-000. 44517 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefon: 063/765-3632. 44521 OD 25. DECEMBRA izdajem stan dvosoban, Milenka Gr~i}a, 2.sprat, komplet renoviran, name{ten samo sa kuhiwom, na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 44541

KUPUJEMO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/621-52-60, 021-66-21-797. 44413 ZA POZNATE KUPCE hitno potrebni limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/250-02-13. 559807

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, drugi sprat, CG, lift u izgradwi, direktno od investitora. Telefon 063/1071111. 44012 SREMSKI KARLOVCI, centar, prodajem nov, ukwi`en, dvosoban stan. Telefon: 063/548-906. 44394

PRODAJEM opremqen apartman-stan u centru Zlatibora, veli~ine 30m2, ili mewam za stan u Novom Sadu, veli~ine 55 60m2. Telefon 064/18-400-60. 43757 NOV useqiv dupleks 88m2, 3. i 4. sprat, dole dnevni boravak sa kuhiwom,WC, gore tri sobe, jedna redovna, isto~na strana, CG, cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963, www.avenia-nekretnine.com. 559769

GARSOWERA, Valentina Vodnika, 1. sprat, 25.000e, jednosoban, Temerinska, visoko prizemqe, idealan za lokal, 28.000e, Cviji}eva, 36m2, 29.000. Telefoni: 061/601-93-93, 021/6621-797. 44401 PRODAJEM novu ukwi`enu garsoweru na prvom spratu u Ul. Janka ^melika za 29.000. Telefon: 6447-622 i 063/540165. 44489


dnevnik

oglasi

31.decembar2011-2.januar2012.

HITNO ukwi`ena garsowera 32m2 kod Socijalnog . Cena 36.000. Telefon 063/540-165. 44495 HITNO prodajem jednosoban stan u strogom centru Novog Sada za 39.000, mo`e i za poslovni prostor. Telefon: 6447-622 i 063/540165. 44493 JEDNOSOBAN, 37m2, peti sprat, kod Ma{inske {kole, ukwi`en, lift, useqiv, 34.000E. Telefon: 060/4183223 i 064/1143730. 44503 JEDNOSOBAN 33m2, Omladinskog pokreta, peti sprat, bez lifta. Telefon 062/8901199. 44543 CENTAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Tel. 060/621-1685. 559794 SALAJKA, garsowera, useqiva, 21m2, useqivo, papiri uredni, 17.000E. Tel. 064/21560-90, 021/526-622. 559784 JANKA ^MELIKA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 16.500E. Tel. 021/526-622, 064/188-74-91. 559788 PRODAJEM garsoweru 24m2 u izgradwi 695E/m2. U Novom Sadu. Telefon 062/577-595. 559760 PRODAJEM garsoweru 14.500E, kod Stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 559756 UKWI@ENA - useqiva garsowera 28m2, CG, odli~na gradwa, sendvi~ zid, ekstra oprema. Cena 32.700 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779, www.avenianekretnine.com. 559770 HITNO!!! Nova Detelinara 24m2, useqiva, ukwi`ena garsowera, 1. sprat, terasa, CG. Cena 26.000 evra. Telefoni: 064/823-6618, 021/6614-200. 559773

47

WEGO[EVA 30m2, ukwi`en, prizemqe. Telefon 062/645-869. 44544 HITNO!!! Kraqevi}a Marka: 22m2, useqiv, ukwi`en stan u zgradi, visoko prizemqe, CG, ostava u podrumu... Cena 23.000 evra. Telefoni: 064/8236621, 542-779, www.avenianekretnine.com. 559774 PRODAJEM jednosoban stan 46m2. 550E po m2. Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105. 559758 USEQIV 33m2, ukwi`en jednosoban stan, mogu} jednoiposoban, klasi~an raspored, CG, cena 23.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604, (www.avenianekretnine.com). 559767 ALEKSE [ANTI]A, pla}ene komunalije, pred useqewem, 39m2, I sprat. Tel. 063/780-99-09, 021/526622. 559787 @. STANICA - Bulevar: 31m2, ukwi`en, prazan, jednosoban 1. sprat, CG, klasi~an raspored, cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779, www.avenianekretnine.com. 559780 GRBAVICA, blizina Limanske pijace, na prodaju klasi~an jednosoban stan od 32m2. Lift, terasa. Cena 33.000E. Tel. 060/621-1685. 559795

PRODAJEM stan 65m2 na Keju (pogled na Petrovaradinsku tvr|avu). Telefon 064/244-6258, 021/886989. 44076 PRODAJEM dvosoban stan 59m2 na IV spratu. Liman. [ekspirova ul. Telefon 021/372-587. 44081 PRODAJEM dvosoban komforan stan u Petrovaradinu kod {kole. Telefon 063/7400-209. 44271


48

31.decembar2011-2.januar2012.

oglasi

PRODAJEM dvosoban stan 55m2 u blizini @elezni~ke stanice, hitno za 43.000. Telefon: 063/540-165. 44491 DVOSOBAN stan 47m2, lift, terasa, ukwi`en, kod Novosadskog sajma. Telefoni: 060/418-3223 i 064/1143730. 44504 PRODAJEMO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165. 44487 PRODAJEM lep jednoiposoban stan 43m2 u blizini `eleni~ke stanice za 46.000 sa PDV, useqiv. Telefon: 6447-622 i 063/540165. 44488 JANKA ^MELIKA Avijati~arsko naseqe, prvi sprat, ukwi`eno, prodaja a mo`e i za izdavawe, name{ten komplet osim ve{ ma{ine. Telefon 062/8901199. 44542 CENTAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. Povoqno! Tel. 060/621-1685. 559796 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2 ni`e spratnosti, isto~na strana, lepa, terasa, useqiv po dogovoru. Tel. 065/250-02-13. 559808 BETANIJA - 37m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, CG, odli~an raspored, cena 38.100 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 559776 NOVA DETELINARA, useqiv, jednoiposoban, I sprat, 37.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 559782 NOV - 37m2, odmah useqiv jednoiposoban stan, 1. sprat, terasa, CG, lift, cena sa PDV-om 40.200E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779. 559766

dnevnik

NOV jednoiposoban, 28m2, odli~an raspored, Nova Detelinara, CG, Cena sa PDV-om 29.250 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 559771 HITNO i povoqno!!! Avijacija 48m2, useqiv, ukwi`en, terasa,CG, PTV, lift. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/661-4200. 559772 PRODAJEM jednoiposoban stan u mansardi, 450E/m2. Brzo gotov. Na Novom nasequ u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 559757 PODBARA: jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom, 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG, gradsko... Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 559763 HITNO!!! Novo naseqe jednoiposoban useqiv stan u mansardi, nova zgrada, 39m2, odvojena kuhiwa... Cena 27.800 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 559764 HITNO!!!! 60m2, ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 46.350 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963. 559765 POVOQNO: 60m2 - Bulevar, kod Lutrije, dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG. Cena 51.500 evra, nije fiksno. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779. 559762 RENOVIRAN, 50m2, @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukw`en, odmah useqiv! Cena 46.400 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614-200. 559775 STEVANA MOKRAWCA, ukwi`en dvosoban, I sprat, 63m2. Tel. 063/780-99-09, 021/526-622. 559786 SOMBORSKI BULEVAR, 56m2 - 37.000E, uredni papiri. Telefoni: 526-622, 064/188-74-91. 559791

UKWI@EN - zgrada stara 5 godina, useqiv odmah, dvosoban, 52m2, 2. sprat, terasa, ekstra raspored. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 559779 EKSTRA raspored: 44m2 dvosoban, Nova Detelinara, 1. sprat, terasa, CG, brzo useqiv. Cena sa PDV-om 47.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 559781 RUMENA^KI PUT, noviji, prazan, odmah useqiv, ukwi`en stan od 53m2 za samo 42.200E. II sprat, terasa. Tel. 063/775-9121. 559797 SEQA^KIH BUNA u blizini {kole, ukwi`en dvosoban stan od 44m2, terasa. Cena 36.000E. Tel. 063/775-9121. 559798

PRODAJEM stan u Rumena~koj 9, trosoban, 83m2, prelepo ure|en. Telefon 063/1021-405. 44026 HITNO trosoban stan kod Socijalnog, ukwi`en, stara gradwa, cena po dogovoru a prihvatam i evre. Bez posrednika. Telefon 061/269-20-66. 44157 PRODAJEMO dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon: 6447-622. 44486 PRODAJEMO dvoiposoban stan 72m2, ukwi`en, cena 56.000, prvi sprat, proto~na topla voda. Telefon 6447622, 063/540-165. 44494 MAKSIMA GORKOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! Tel. 063/504799. 559799 HITNA PRODAJA dvoiposobnog, ukwi`enog stana od 56m2 na Bulevaru Ja{e Tomi}a. Cena 40.000E. Tel. 063/777-6233. 559800


oglasi

dnevnik

PARK SITI!!! Dvoiposoban stan od 70m2. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 559809 SALONSKI!!! Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500-213. 559810 NOV ukwi`en trosoban stan u blizini Ribqe pijace od 66m2 odli~nog rasporeda u ekstra zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 559811 BEOGRADSKI KEJ, 81m2, II sprat, lift, terase. Ukwi`en, odli~an raspored, hitna prodaja. Cena 83.500E. Tel. 063/777-6233. 559804 BULEVAR OSLOBO\EWA, vojna zgrada, odli~an trosoban stan od 71m2, 5. sprat, lift, terasa. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 060/6211685. 559801 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, odli~an trosoban stan novije gradwe. III sprat, terasa. Ukwi`en. Mogu}nost prodaje sa gara`om. Tel. 063/108-8017. 559802 TROSOBAN 71m2 ukwi`en, useqiv, Novo naseqe, 1. sprat, terasa, CG, lift, komplet renoviran, odli~an raspored, cena 63.900E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963m (www.avenianekretnine.com). 559778 HITNO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 93m2, nov, ukwi`en odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Mo`e kredit. Cena 93.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963. 559768 GRBAVICA - odli~an trosoban dupleks od 70m2, ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG... Cena 61.300 evra. Telefoni: 064/8236604, 021/661-4200, (www.avenia-nekretnine.com). 559777

GRBAVICA, {estosoban stan od 159m2, zgrada, tri godine, lift, ukwi`en, 4. sprat, mogu}nost gara`e sa parking mestom. Telefon 066/450-655. 43782 PRODAJEM odli~an ~etvorosoban stan, Vase Staji}a, II sprat, luks ukwi`en. Telefon 063/504-124. 44459 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 42594 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV. Mo`e zamena za dvoiposoban uz doplatu. Telefon 0216369008. 44187 ^ETVOROSOBAN stan 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000E. Telefon 064/200-3103. 43017 PRODAJEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon: 063/8150622. 43574 LAZE KOSTI]A, ukwi`en, prazan, odmah useqiv troiposoban salonski stan 100m2, I sprat, terasa. Renoviran. Cena 113.000E. Tel. 063/101-0664. 559803

LIMAN III, blizina Limanske pijace, ukwi`en, troiposoban stan od 65m2. Lift, terasa. Cena 59.800E. Tel. 063/692-917. 559805 VOJVODE [UPQIKCA, hitno, 95m2, nov, useqiv ~etvorosoban stan po povoqnoj ceni 72.000E. Tel. 063/108-8017. 559806 PARK SITI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500213. 559812 KOD OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 065/250-02-13. 559813

PRODAJEM ku}u, 180m2, sa dva lokala i dva stana na 850m2, u Bra}e Ribnikara. Mo`e gradwa zgrade 4+potkrovqe. Telefon 060/0846-036. 43724 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419375. 43725 KU]A u Vr{a~koj ulici povoqno prodajem, 650/100. Telefon: 0631662567. 44045 SAJAM - Bulevar ku}a 440m2, restoran 135m2, inventar, autoperionica, 65m2 sve u radu, 4 stana po 35m2, 3 garsowere po 20m2 front 400m2 plac, ukwi`eno vlasnik 1/1. samo 640e m2 - zamena. Telefoni 063/161-28-73 i 064/596-58-74. 44175 KOMFORNU ku}u 120m2 u ^eneju prodajem ili mewam za stan. Plac 1350m2 prate}i objekti, ukwi`ena. Telefon 063/766-7793. 43987 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-19977. 44011 KA] prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom, mo`e zamena za stan. Telefon 064/249-39-22. 44452 BOCKE - Sremska Kamenica, prodajem novu ku}u, Ul. Jasmina 93, sa pogledom na Novi Sad. Telefon 063/750-9394. 44423 PLAC na Banstolu 2000m2 ravan, voda i struja, vikend zona, mo`e zamena za auto uz doplatu. Telefon 0600122472. 44174 OBRATITE PA@WU!!! Ekstra sala{ ^enej uz asfalt+pet jutara zemqe, dva trosobna stana, cg, trofazna struja, radionica. Telefoni: 021/66-21-797, 021/6215-260, 063/598-463. 44415

PRODAJEM 4.000m2 plac na Ka}koj petqi sa T.S. i telefonima. Telefon 063/504-124. 44460 PRODAJEM povoqno dva placa po 16m {irine h 50 du`ine, lepa lokacija, {iroka ulica, struja, voda blizu. Telefon 6319989. 43902 PRODAJEM gra|evinski plac u Rumenki 7500m2 u selu za parcelisawe. Telefoni: 6215584, 064/1148427. 43905 PRODAJEM plac 5 ari, Klisa, Gorwe livade na placu gradska voda, pored placa struja, plin, telefon, dozvoqena gradwa. Telefoni: 021464-594, 063511587. 44224 PLAC, Rumenka, gra|evinsko podru~je, 1738m2, front 12m, pored glavnog puta, kompletna infrastuktura, 5 km od Novog Sada. Telefon 021/6338-818, 063/524-391. 44350 UZIMAM zemqu u arendu, potez Futog, Veternik, Bege~, Rumenka, Kisa~. Pla}am po{teno. Telefon 0642921329. 44429 WIVA - 3 jutra izme|u Karlovaca i Bukovca, idealna za vo}wak, vinograd prodajem. Telefon 064/2016350. 44234 PARAGOVO, plac 1.800m2, na glavnom putu za Venac, kod pe~eware Katun. Telefon 063/86-26-504. 44332 PLAC u Rakovcu Salaksije 8,47ari, pogled na Novi Sad, blizu puta, pored puta prolazi: voda, telefon, gas, kanalizacija. Telefon 021540620. 44446 KLISA, nova okretnica, dva spojena placa po 12.000e, Rumenka, ekstra novija spratna ku}a, dva stana+lokal, 65.000e. Telefoni: 021/621-5260, 063/598-463. 44402 PRODAJEMO lepu ku}u na ^ardaku od 180m2 sa placem od 1000m2, ku}a ima gara`u, eta`no grejawe. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 44492

TELEP, ku}a 115m2, plac 560m2, ukwi`ena, cena 82.500E. Telefon: 060/4183223 i 064/1143730. 44505 PRODAJEM zemqu K.O. Novi Sad - 4, Gorwe Sajlovo 15h385- 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgrdawu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40. 44490 PRODAJEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105. 559759 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi kod autoputa. 35.000E. Telefon 063/26-77-80. 559761 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambenoposlovni prostor. Tel. 526622. 063/11-24-911. 559789 KA], ku}a 120m2/600m2, bez ulagawa, ukwi`ena, 52.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526622. 559783 TROSOBNA ku}a od 80m2 stambenog prostora na placu od 300m2 u strogom centru Ka}a. Izuzetno povoqna cena, 41.200E. Tel. 060/621-1685. 559793 RAKOVAC, na prodaju plac od 1500m2. Asfaltni put i svi prikqu~ci do placa! 13.000E. Pozovite 063/7776233. 559792 BANO[TOR, ukwi`ena vikendica sa pogledom na Dunav, plac 1100m2, cena 31.000E. Tel. 063/780-99-09, 021/526-622. 559785

IZDAJEM uli~ni lokal, odmah useqiv, 18m2, sa izvodom za lavabo-{ampoweru, ]irpanova 21. Telefon 063/80-744-11. 43895 IZDAJEM opremqenu autoperionicu 80m2 na dobrom mestu u Novom Sadu pogodnu i za druge delatnosti. Telefoni: 064/1345-770, 064/128-99-16. 44419 LOKAL kod Sajma 32m2, ukwi`en - prodajem ili mewam za stan 50 - 60m2, moja doplata. Telefon: 064/14469-83. 44330 IZDAJEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene. Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791, 064/27-80-303. 42931

31.decembar2011-2.januar2012.

NOVI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 40.000E. Hitno! Tel. 526-622, 063/11-24-911. 559790

IZDAJEM gara`u u centru 20m2 ispod zgrade Kosan~i} Ivana, mo`e i za magacin 50e. Telefon 511-988. 43992

KUPUJEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 021/822-714 i 063/7081-939. 44228 FIAT UNO, troja vrata, 55ks, benzinac, teget plavo, prva reg. 1997, 600e. Telefoni: 6338-818, 063/524391. 44352 BUBU folksvagen 1200, oldtajmer, 1974. god. 3.200e. Telefon 6338-818, 063/524391. 44351 KUPUJEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824-611. 43416 PRODAJEM Renault Clio, 1.2 authentique, godina proizvodwe 2002. registrovan do oktobra 2012, pre{ao 148.000km, prvi vlasnik, redovno servisiran. U paketu i ~etiri letwe gume. Telefon za informacije: 069/1557-100. 44229

TERMOAKUMULACIONA pe} 3 KW, ispravna, o~uvana, 60E. [poret „Gorewe�, odli~an, 35E. [poret na butan, o~uvan 25E. Telefon 0641122706. 44428

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 43674 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44182 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 44345 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e, name{taja, sanitarija, popravke, vrata prozori roletne brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta. Telefon 065/6824-398. 44370 MAJSTOR za krov, ako curi i vla`i, ~i{}ewe oluka, popravka dimwaka, krovne prozore, postavqawe krova. Telefoni: 6434-313 i 064157-14-04. 44391 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, (dvori{te). Telefon 6612570 od 9-12 i 15-19. 44447 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 41654

49

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 42539 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15725-14. 42540

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409. 41220 PRODAJEM radove srpskih slikara: Eski~evi}, Trifunovi}, Kowovi}, Aralica, Belozanski, [erban, Ipi}, Kumri}. Sve informacije na telefon 064/8055-001. 44473

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 43517 SVIWSKE POLUTKE prodajem. Telefoni: 6416874, 063/7748578. 44027

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida - {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana, deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797. 44221

PRODAJEM opremu za frizerski salon, hitno, povoqno. Telefon: 063/8213288 i 021/423-188. 44347 PRODAJEM bukova i bagremova drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Isporuka brza i ta~na. Telefon 063/7719142, 061/617-22-19. 44208 UGAQ Kostolac 6300 dinara, drva sa Fru{ke Gore, cepana i rezana, meka 2800 dinara, tvrda 3500 sa prevozom. Banovi}, kocka 12.500 din. Su{eni vreoci 11.900 din. Telefon: 063/514558 i 063/536-386. 44265 ^ISTIMO podrume i tavane, ure|ujemo ba{te i dvori{ta, otkupqujemo sekundarne sirovine i vr{imo selidbe sa radnom snagom. Telefon: 063/8387926. 44267 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 44309 PRODAJEM kiosk, mo`e se rasklopiti i preneti. Pogodan za razne namene. Telefon 066/92-87-573. 44314 PA@WA - besplatna struja, napravite sami male elektrocentrale na vetar uz pomo} na{ih planova za samo 1500dinara. Telefon: 021/836-153. 44499


50

^iTUQe l POMeni

31.decembar2011-2.januar2012.

3

44353

Milan Agbaba

Aleksandra - Sa{u Zeremskog

30. 12. 2001 - 30. 12. 2011.

1977 - 2009.

Slobodan Luki}

Dana 2. januara 2012. godine navr{ava se godina od kada nema na{e drage mame i kake

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

TU@NO SE]AWE na na{eg sina jedinca

Milena Lon~ar O`alo{}eni: supruga Jordanka, }erka Branislava, sin Vladimir.

POMEN

3

Sedam dana kao sedam godina...

Dana 1. januara 2012. godine navr{i}e se tri godine od kako nije sa nama na{

dnevnik

Zar je mogu}e da je ne{to {to je bilo tako istinski veliko i dobro, nestalo brzo i iznenada, ba{ sada na najlep{oj stazi `ivota?

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Voqeni sine, oti{ao si iz na{eg zagrqaja, da ~eka{ Novu 2009. godinu, nikad se nisi vratio ku}i svojoj. Sale, neka ti je laka zemqa i po~ivaj u Bo`jem miru, neka te an|eli ~uvaju. O`alo{}eni do groba: otac @are, majka Qiqa Zeremski iz Ba~ke Topole.

Dani i godine su te{ke bez Tebe. Nisam Te mogla sa~uvati, smrt je bila ja~a od mene, ~uva}u Te ve~no od zaborava.

od kom{inica i kom{ija iz zgrade Bo{ka Buhe 10.

Supruga Nada.

44141

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Miodragu Milanovi}u

44539

44148

5

5 Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav stricu

Tvoj Bo}o i tvoja Jeja.

44515

JEDNOGODI[WI POMEN

Milke Dra`i} ro|. Kozarev

Marija \ukanovi} 1935 - 2011.

na{oj najdra`oj

Draga na{a mama, mnogo nam nedostaje{, mislimo na tebe i ne mo`emo te nikada zaboraviti.

Sahrana je u ponedeqak, 2. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Sne`ana, zet Dane, unuka Ivana sa suprugom Igorom i unuk Stevan.

Tvoje }erke Nada i Beba sa porodicama.

Dragomiru Baji}u od: sinovca Milorada i sinovice Rajke sa porodicom.

od: sestri}a Dragana i sestri~ine Milice sa porodicama.

44537

44538

44546

44418

POMEN na{em dragom

na sina i unuka

SE]AWE

Dragomiru Baji}u

5

5

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Qiqani Bla`evi}

Milo{u Pavlovi}u 1. 1. 2007 - 1. 1. 2012.

obele`i}emo u subotu, 31. 12. 2011. god. u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kosta - Kole Aleksandar - Sa{a Zeremski dipl. in`. agronomije 1956 - 2008.

Ne postoji vreme koje mo`e ubla`iti na{ bol za tobom. Kao ve~nost, dugih godina pet bez tebe.

Dragomiru Baji}u

1977 - 2009.

Tvoji najmiliji.

Sine moj i unu~e moje, oti{li ste iz mog `ivota kao rosa sa cve}a. Za vama je ostala stara majka i baba da tuguje do groba. Mama i baba Mara Zeremski iz Turije.

44545

44139

Uvek }e te voleti tvoji: mama Slavica, tata Bo`idar, seka Dragica sa porodicom. 44469

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dobrom, nezamenqivom, neponovqivom i nadasve voqenom

Rajku An|elkovi}u

Ifju Gaboru

Osta}e{ zauvek u na{im srcima i mislima. Porodice: Frani} i Savi}. 44548

Branislav Popov

Aleksandar Titov

1947 - 2010.

44535

44536

5

5

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav zetu

Sa qubavqu i ponosom ~uva}emo te od zaborava.

Dragica, Sowa i Tawa.

Tvoji najmiliji: Mira, Ivan i Branislav.

44338

44470

Dragomiru Baji}u

od sestre Milene Svir~ev sa porodicom.

od svastike Stojanke [imi} sa porodicom.

44533

44534

5

5 Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Dragomiru Baji}u

1951 - 2011.

Nedostaje{... Da se raduje{ na{im uspesima, da nas hrabri{, savetuje{, da voli{.

od brata Mom~ila Zari}a sa porodicom.

42733

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom obele`i}emo danas, 31. 12. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

POMEN

od {uraka Ba{i} Vuka{ina sa porodicom.

Dragomiru Baji}u

„Nema ve}e boli, nego se u nevoqi sje}ati sretnih dana�. Dante Vera, Norbert i Izabela.

Dragomiru Baji}u

od: sestri}a Slobodana i Zorana sa porodicom.

44531

Dragomiru Baji}u od brata Rajka sa porodicom. 44532


^iTUQe l POMeni

dnevnik

5

31.decembar2011-2.januar2012.

3

51

POMEN

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

JEDNOGODI[WI POMEN

Lozo Marjanovi} 2010 - 2012.

Dragomir Baji}

Dana, 1. 1. 2012. navr{avaju se dve godine od kako nisi sa nama. Uvek si u na{im srcima.

Sahrana je u subotu, 31. 12. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu u Stepanovi}evu. Polazak iz kapele.

Supruga Desa, sin Dragan i }erka Biqana sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Vukica, }erke Nedeqka i Veselka, sinovi Mladen i Dragan sa porodicama.

44498

44530

Posledwi pozdrav

Dana, 5. januara 2012. godine navr{ava se dvanaest godina od smrti na{e drage

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nam je preminula draga majka, svekrva i baka

Dr Dragoslav Joji} Dragomiru Baji}u

specijalista internista 3. 1. 2011 - 3. 1. 2012.

Nade Xelebxi}

Desanka Petrovi} 1925 - 2011.

ro|. Teofanovi} od Sime Zeqkovi}a sa porodicom.

U na{im si mislima, uspomenama i se}awu. Tvoji: Aca, Jelica, Borko i Bogdan.

44529

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

44502

POMEN

Dragi na{, protekla je godina tuge i bola od kako si nas napustio. Ovaj svet je druga~iji bez tebe, a dani olovni. Tvoja qubav, razboritost, stalo`enost i dobrota mnogo nam nedostaju. Volimo te.

Sahrana je u subotu, 31. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: sin Miroslav, snaja Zaga i unuke Tamara i Biqana. 44518

3

Nano, s qubavqu i lepim se}awem }emo te ~uvati u na{im srcima.

Supruga Sun~ica i }erka Olga.

44526

Milan Simin

Mnogo nam nedostaje{!

2. 1. 2008 - 2. 1. 2012.

Du{ko Kosanovi} 21. 8. 1964 - 3. 1. 2009.

U srcu i mislima uvek }e{ imati svoje mesto kod tvojih najmilijih.

Antalu

44525

Posledwi pozdrav od: brata Jo`eta i snaje Marike sa }erkom Leonorom i wenom porodicom.

Oti{ao je zauvek na{ dragi suprug i otac

Desanka Petrovi}

Vladeta \ini} 2001 - 2012. Sklopim o~i - pa Te vidim, i u snu te zadr`avam. Ne dam jutru da Te vodi, tako stvarnost zavaravam. Supruga Magdalena, }erka Milena i sin Slobodan. 44500

44524

Preminuo je na{ dragi

Tre}eg januara se navr{avaju tri godine od kako nas je napustio na{ voqeni sin i brat. Vreme prolazi, a na{a tuga i bol ne}e pro}i nikada.

Rajko An|elkovi} Sahrana je 31. 12. 2011. godine, u 14 sati, u Ka}u.

S neizmernim bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da nas je zauvek napustila

Tvoji: unuci Sr|an i Ivana, snajka Rada i prijateqi Qubica i Krstan. Tvoji: mama, sestra i bra}a.

44519

44527

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac

O`alo{}eni: supruga Dragica, sinovi Dragi{a i Du{ko. 44528

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Antal Bajus

Slavica Soldatovi}

Miodrag Milanovi}

4. 4. 1957 - 30. 12. 2011. Sahrana }e se obaviti 31. 12. 2011. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je 31. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. Wena plemenitost, dobrota i velikodu{nost osta}e nam u trajnom se}awu, a wena blagost, pravednost i istrajnost biti zvezda vodiqa.

Dragici Gruji} O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Mirjana, Sa{a, Svetlana i Sandra.

44523

profesor 1931 - 2011.

od: Cuke i Srbe sa porodicom.

44485

Zauvek s tobom: suprug Petar i }erka Kristina sa unucima i zetom Dragomirom.

44520

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od velikog i po{tovanog ~oveka i divnog oca. Sahrana je u subotu, 31. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Vesna i sin Vladimir.

44506


52

^iTUQe l POMeni

31.decembar2011-2.januar2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dnevnik

TU@NOSE]AWE Pro{lesudvetu`negodineod kako`ivimobezna{egPi{te.

3

Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

SE]AWE Pro{lojepetgodinaotkakonijesanamana{voqeni otacisuprug

\oki Plav{i}u iz Koviqa Se}awa ne blede, tuga ne prolazi, u na{im srcima i mislimaosta}e{zauvek. Tvojinajmiliji: k}erkaMarica isin Stevan saporodicom. 44481

Ru`ica Plemi}

I{tvan Povazai

7. 1. 2011 - 31. 12. 2011.

diplomirani pravnik u penziji 1951 - 2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 31. 12. 2011. godine dati godi{wi pomen na{oj voqenoj majci i baki, na{em an|elu Ru`ici, na Gradskom grobqu, uNovomSadu.

POMEN La`u da vreme le~i sve, bez tebe,svejete`e. Zauvektvoji: sinGoran saporodicom i }erkaMirjana saporodicom.

Du{anu Nikoli}u Du{i iz Titela

Slavuj Haxi} 3. 1. 2007 - 3. 1. 2012. Tvoj lik i dobrota ostaju doveka u na{im se}awima, qubaviipo{tovawu. Milo{, Jovan iMirjana.

Tvoja dobrota i tvoj nasmejani likuvek}eostatime|unama.

Ilona, Agika i^ila.

TvojatetkaSmiqa, bra}aDragoslav iRadoslav saporodicama.

44461

44453

Idaqe`ivi{una{imsrcima.

44438

POMEN Dana, 31. decembra 2011. godine navr{ava se godina od smrti na{e drage i voqene mame, bake i ta{te i 2. januara 2012. godine navr{ava se {esnaest godina odsmrtina{egdragogivoqenogtate,dedeitasta

Sa{a Subotin

TU@NOSE]AWE

POMEN

1. 1. 2005 - 1. 1. 2012.

na

44496

^ETRDESETODNEVNI POMEN momdragom

mr Branku Mu{icki 1928 - 2. 1. 2006.

iz Beo~ina

Vidosave Utvi} Save Utvi}a

Uspomenunatebe~uvaju: brat\or|e, bratanicaSvetlana, zetMika,unukeJelena iMilica.

iz Rume

Sava Zari}

iz Rume

Spo{tovawem,ihvala. O`alo{}enek}erke Ivanka, Verica iDara saporodicama.

Rado te se se}amo i mislimo natebe. TvojasestraMilica isestri~inaBrana saporodicom.

Uvek }emo te se se}ati i voleti. Tvoji:supruga, }erke, zet, unuka iunuci.

44339 44507

Posledwi pozdrav sestriitetki

dragoj

44454

Du{anu Nikoli}u Du{i

Dana, 2. januara 2012. godine navr{ava se {est godina, an|elimili.

dava}emo 5. 1. 2012. godine, uTitelu. Ostavio si veliku prazninu. Mnogominedostaje{.

1921 - 1955. iz Be~eja

44508

POMEN

31. 12. 1999 - 31. 12. 2011.

Branka Su{a

ro|. Mirilov

1988 - 2006.

Ostavila si veliku prazninu, alitvojosmeh,dobrotaiqubav koju si nesebi~no pru`ala `ive}euna{imsrcimaive~no naspratiti. Squbavqu,tvoji: Bata i Ru`ica.

Qubica Horvatski ro|. Diwa{ki 1921 - 1999. iz Srbobrana

Nikola Radovi} Milena Lon~ar

1987 - 2006.

Koliko re~i je potrebno da iska`emosvojbol??? Ve~no te volimo i nikada te nikadane}emozaboraviti.

Veselinka ]ur~i} Seka Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji:suprugDragomir, sinIlija,unukeMilica iJelena isnajaVida.

BratDragan,snahaJelena i tetinian|eliDu{an iDuwa.

JEDNOGODI[WI POMEN

Uvek ste u mom srcu i mojim mislima. Porodica. Va{a}erkaDu{ica.

44399

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga mamaisvekrva

44439

44193

TU@NOSE]AWE nadrageroditeqe

Posledwi pozdrav dragomkom{iji

na{em

Lidija Nikoli} profesor klavira Saqubavquiponosom~uva}emo teodzaborava. Tvojinajmilijisinovi saporodicama.

44514

44451

Posledwipozdravbratu

3

Julijana Dimitri} Ilonka

POMEN

28. 12. 2005 - 28. 12. 2011.

Dana,2.1.2012.godinenavr{ava se ~etrnaest godina od smrti na{e drage supruge, majke, svekrveibabe

Qupku Mari}u

Nena Crevar ro|. Tatalovi} 1918 - 2011.

Veselinka ]ur~i} Seka

Dragi Baji}u

iz Vilova Po dobrom }emo te pamtiti, s qubavqu od zaborava ~uvati, saponosompomiwati. Tvoja}erkaMilica, unukGoran i zetVladimir Medakov. 44512

44477

Ve~novasvoleva{emame @eqka iSofija.

IN MEMORIAM

44511

Pro{lo je sedam dana od kako nas je napustila na{a voqena mama,babaita{ta

iz ^uruga

Pavle Lazi}

Uvek}e{bitiuna{imsrcima.

Bog vas je uzeo sebi, na{e ruke ne mogu da vas zagrle, ali iz na{egsrcanikonikadane}e.

ro|. Mirilov iz Vilova

Aleksandar Ivkov Brati} Ve~noo`alo{}eni: mamaMilanka,tataDu{an i sestraNena saporodicom.

44513

Pro{lo je sedam dana od kako nije sa nama na{a draga supruga,majka,bakaisvekrva

44425

TU@NOSE]AWE Dana, 4. januara 2012. godine navr{ava se dvadeset jedna godina tuge i bola za prerano izgubqenimsinom.

Milan Horvatski

SuprugaMilanka.

Veselinki ]ur~i} Seki

POMEN

SE]AWE namojedrageroditeqe.

SinMilutin i snaha Slavica Crevar. odbrataOstoje Zeqkovi}a saporodicom.

44547

Zoran Dimitri}

odwegovih kom{ija iz zgrade br. 18.

31. 12. 2007 - 31. 12. 2011.

\ur|inke Jovi}

Uvekusrcuimislima:}erke Marine,unukeAleksandre sa porodicom isestre Zore Doji}. 44509

44364

PorodicaJovi}. 44516

44510


^iTUQe l POMeni

dnevnik

PETOGODI[WI POMEN

31.decembar2011-2.januar2012.

POMEN

3

53

SE]AWE

Nevenka Perkovi} 1952 - 2009.

Qubomiru Peuli}u

Zaboravqam, stari datumi su broj. Zaboravqam, vi{e nisam neko tvoj. Kad poletim bol me razbije o dno, za druge me tugo nije ostalo. Ako me pamti{ jo{ se lice moje tu`no smeje, bez tebe dane rasipam ko perje. Tvoja Tawa sa porodicom.

1935- 2007. Dana 1. 1. 2012. godine navr{ava se pet godina od kako nisi sa nama. Mnogo mi nedostaje{ i nikad te ne}u zaboraviti. Tvoja Vida. 44059

Nevenka Perkovi} Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. ]erke: Vera, Milica i sestra Qubica sa porodicama. 44400

44331

Dana 3. 1. 2012. godine navr{ava se osam tu`nih godina.

Mi{a Jevremovi}

GODI[WI POMEN

POMEN

Danas, 31. 12. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, obele`i}emo godi{wi pomen dragoj

31. 12. 2006 - 31. 12. 2011.

1970 - 2011.

Dipl. in`. Vojislav Sto{i}

U`e`i, tugo, kandilo! Potpali `uta tamjana! Sutra je ravno godina kako mi nema Damjana.

Nikola Bugarski

1947 - 2004. Pretu`na sam {to te vi{e nema sa mnom. Mnogo mi nedostaje{. Neka te An|eli ~uvaju.

Milevi Matejin

Volim te do neba! Koki.

Porodica Perku~in.

Prolaze godine, a tebe nema, uzalud ~ekamo da nam do|e{. Ne prihvatamo surovu istinu. Za nas ti i daqe `ivi{ sa nama, u na{im mislima, pri~ama, suzama i svemu {to podse}a na tebe.

44396

Supruga Milka.

44387

Tvoji: Julkica, Bojan i Vuka{in. 44398

42181

DVOGODI[WI POMEN

Dana 31. 12. 2011. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg voqenog oca i supruga.

Qubi{a Mihajlovi}

Qubi{a Mihajlovi}

POMEN na{em dragom

Qubi{a Mihajlovi} Pro{le su dve tu`ne godine od kako nisi sa nama.

Godine prolaze, a tuga i bol u srcu ostaju.

O`alo{}eni: supruga Mirjana i deca Darko i Sa{a.

Tvoja sestra Jenei Milica sa porodicom.

Sestra Qubica sa porodicom.

44065

44408

Sa qubavqu i zahvalno{}u trajno pamtimo na{u sestru, baku i majku.

DVOGODI[WI POMEN

@ivanu Vukajlovi}u profesoru 31. 12. 2001 - 31. 12. 2011. Se}awe, qubav i tuga ne prolaze... Porodica. 44372

44407

POMEN

3

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu, tastu i dedi odr`a}e se 31. 12. 2011, u 11 sati u Alma{koj crkvi.

POMEN SINU

Sa{i Julka Bo`i} 2. 1. 2000 - 2. 1. 2012. iz Sremskih Karlovaca

\or|e Dimitrijevi} Pal~ika

Sestra Zora Muti}, unuke Olivera Polin i Branka Zemunski sa svojim porodicama i sin Du{an Mi}i}.

Nestao si za tren i ni{ta nije kao pre. Suze, tuga i bol ne mogu da te vrate, qubav i se}awe na tvoj dragi lik, dobrotu zauvek ostaju u nama. Tvoji: supruga Ka}a, k}erka Slavica, zet @are, unuke Maja i Lela.

44207

44164

Uvek }e{ biti u na{im srcima i rado }emo te se se}ati.

Navr{ava se godina bez tebe i daqe ne verujemo da se vi{e ne}emo videti, puno te volimo, mislimo na tebe i jako nam nedostaje{. Kad zatvorim o~i, tvoj nasmejani lik je uvek sa nama... Uvek si bio i ostao u na{im srcima. Tvoja supruga Rada i }erke Lea i Ma{a.

44348

SE]AWE

Dana 4. januara 2012. godine, navr{i}e se godina dana od kako nije sa nama na{a draga

Petar ^onki}

Simo ]ori}

28. 12. 1998 - 28. 12. 2011.

1930 - 2011.

Sofija Mi{~evi} ro|. Kowevi}

Uvek si u na{im mislima.

44169

Navr{ava se godina tuge i bola za tobom sine, a bol i tuga ve~no }e da traju. Ne pitaj odkud ki{e odjednom pqusnu ja~e, to mo`da i nije pqusak ve} suze tvoje majke koja za tobom pla~e. Tvoji: mama, brat, }erke i supruga.

44349

POMEN Pro{la je godina dana od kako nije sa nama na{ dragi

Dragica Maletin

Ve~no o`alo{}eni: }erke, unu~ad i zetovi.

Sa{i 1976 - 2011.

Uspomenu na tebe tata, ~uvamo u srcu.

Po~ivaj u miru. Porodica Kne`evi}. 44067

]erka Biqana i supruga Milica. 44185

Neizmerno zahvalni za sve {to nam je pru`ila. ^uva je od zaborava wena porodica. Porodice Mi{~evi} i Pe{evi}. 44385


Tv PROGRAM

31.decembar2011-2.januar2012.

SATELITSKA TELEVIZIJA

SUBOTA, 31. DECEMBAR 2011.

07.00 Кухињица 08.05 Стањенапутевима 08.10 Новогодишњеноте,програм задецу 08.25 УвончићиМаргарета,цртани филмов 08.45 МарцелкоидедаБонифац, цртанифилм 09.00 Вуковвидеобуквар-словоД 09.25 КукликисоваВихуела 09.30 Хајдесамномуобданиште 10.00 Питамсе,питамсе 10.30 Новогодишњикораци,програмзадецу 11.00 Путевинаде 11.30 Агромозаик 12.00 Вести 12.10 Еко:Алтајскиспоменар 12.40 Знаменитежене:ЈеленаКон, док.прог. 12.55 Таласон 13.05 Безупута 14.00 Фаца 15.10 Петказање 16.20 Скривенакамера 17.00 ТВДневник 17.30 Спорту2011.–преглед 18.00 Снежнекраљице 19.30 ТВДневник 20.00 Новогодишњипрограм 20.05 „Апсолутноромантично“ 21.00 Музикабезграница 22.00 НовогодишњитаблоидНС 23.55 Новогодишњиспотичеститка 00.00 Концерт:ЗвонкоБогданмикснајбољихнаступа 01.25 ДејанПетровић„БигБанд“ 02.05 Концерт:ЗдравкоЧолић 04.35 Концерт:Гарависокак 06.05 Концерт:Легенде

КОНЦЕРТ

ЗвонкоБогдан

06.30 07.30 08.35 09.00 10.00 11.05 12.30 12.40 14.15 15.55 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 01.25 03.00 05.50

09.00 09.30 09.40 09.55 10.00 11.30 13.00 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 18.45 19.15 20.30 21.00 00.15 04.15 06.00

06.00 07.30 08.00 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.00

Музичкосвитање ГласАмерике ТВПродаја Свеоживотињама Концерт ЕТВ Зеленапатрола Хало,председниче Простор Белилукипапричица Војвођанскевести Здрављејелек Дискавери Вишеодоткоса Војвођанскевести Ћаскање Новогодишњипрограм

Радош Бајић

Нова година у Петловцу У кафани „Код Јакоја“у Петловцу организован је дочек Нове 2012. године. Јакоје је позвао најбољи оркестар из Београда да у новогодишњој ноћи забавља Петловчане. Они пристижу у групама – син Драган, Радослав, докторка Ивана и Јелена... Улоге:Љиља Стјепановић, Олга Одановић, Нада Блам, Мирко Бабић,Милорад Мандић, Ненад Окановић, Недељко Бајић,Радош Бајић Режија: Петар Станојловић (РТС1,21.05) Серијскипрограм Сокаче Документарнипрограм Витраж Цртанифилм Годинепролазе Ленија Личнагрешка Вести Евонаскодвас Вести ИнспекторМорс Вести СедамНСдана Најбољилек Вести МузичкимирисиМедитерана Новогодишњипрограм СпецијалнаемисијаНСсрцем ДиректанпреносдочекаНове годинесаТргаслободе 02.00 Филм:Бившаљубавница

06.30 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 16.30 17.00 17.05 18.00 21.30 22.00

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.50 12.04 12.10 13.52 14.00

15.26 15.30 16.30 (РТВ1,00.00) 17.24 19.01 19.20 19.30 20.05 21.05 22.45 Изнашегсокака 01.00 ТВБаштина 02.45 Чијијетосалаш-Победнички 04.13 салаш,емисијанамађ.са титл.насрпском 04.55 Кухињица(мађ) Добровече, Војводино(слов) ПредањеоКежмарку,филм (слов) Вести(мађ) 06.30 Златнатамбурица2011. 07.45 Клубзаискуснежене,филм 09.00 Новогодишњеноте,програм 11.00 задецу 12.00 Вуковвидеобуквар-словоД 13.00 Питамсе,питамсе 14.00 Светтишине 16.00 ТВДневник(хрв) 17.00 ТВДневник(слов) 18.00 ТВДневник(рус) 19.00 ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица(мађ) Новогодишњипрограм-забавномузичкиколажна10језика (НовосадскаТВ,22.00) Филмскимаратон:Он,онаи клонирана,филм Лепаприча,филм Ферпектнизлочин,филм

Директан пренос дочека Нове 2012.године с Трга слободе

Ноди МедаЧарли Телешоп Вести Барби у божићној причи Ловци на змаја Тајни свет меде Бенџамина Пресовање Телешоп Вести Срећназвезда –Први српски таленат -Финале Телешоп Вести Парови –преглед дана Парови –вече Телемастер Честитка информативе Мито&Цо,новогодишњи ситком А сад адио,филм Насловнастрана -квиз Једна жеља,једна песма Парови –Новагодина Играни филм Тајна породичног блага,филм

07.00Знањенапоклон 08.20Филм:Суђењезлатном ретриверу 10.00СунђерБобКоцкалоне 10.30ПингвинисМадагаскара 11.00 ВестиБ92 11.35 Пријатељи 12.35 Штребери 13.15Џетсет 13.45Филм:Возу3и10заЈуму 16.00ВестиБ92 16.35Филм:Божићуземљичуда 18.30Вести 19.05Пријатељи 19.40 Нашамалаклиника 20.35ВеликаСрбија 20.40Филм:Полицијскаакадемија 4:Грађанскапатрола 22.20ВеликаСрбија 22.25Џетсет 22.55ВеликаСрбијаНГспецијал 23.30КонцертЗдравкаЧолића, пренос 00.30ВеликаСрбија 00.35Филм:Бетмен 02.40Филм:ЛаБамба 04.25ВеликаСрбија 04.55 Нашамалаклиника

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњипрограм Вести Жикинашареница Дизни на РТС Дневник Време,стањенапуетвима Лајањеназвезде,филм Вести Тенис:Мубадалаворлдтенис шампионшип2011(АбуДаби), пренос (Програмзависи одпреносатенискогмеча) Вести Непобедиво срце Београдска хроника Бин,филм Слагалица Време Дневник Непобедиво срце Нова година у Петловцу Новогодишњи програм Слава,филм Ватренелоптице,филм КонцертЗвонкаБогдана Непобедиво срце

Кобра Домаћин Филм:Мајсторишампита Домаћине,ожени се Жене Радна Акција Филм:Астерикс против Цезара Жене са Дедиња Певај Брате Галилео Вести

Концерт Дина Мерлина у Београду (Прва,00.15) 19.15 20.00 20.25 21.10 00.00 00.15

Аси Лото Кад лишће пада Први глас Србије-концерт Честитка Концерт Дина Мерлина у Београду 02.15 Филм:Апокалипто

09.30 Премијерлига,класик: Тотенхем-Челси 10.00 ЕБЕЛ:Медвешчак–Орли Знојмо 12.00 Премијерлига,магазин 12.30 НајаваПремијерлиге 13.15 ПравиНБА 13.45 Премијерлига:Манчестер јунајтед-Блекбурн 16.00 Премијерлига: Арсенал–КПР 18.00 АТПАбуДаби 21.30 НБА:ЛАЛејкерс–Денвер 00.00 Спортклуб,новогодишња здравица 00.15 ЗабавнаПремијерлига 00.45 Новогодишњимикс

dnevnik

c m y

54

06.15 Концертзадобројутро: Узпесмуивино 07.34 Финска-земљахиљадујезера, поноћногсунцаиполарне светлости 07.56 Волетимузику 08.05 Ајронмен,странасерија задецу 08.26 Бернард,серијазадецу 08.30 Срећни клинци 08.52 Блеја 09.00 НовогодишњаЗујалица 09.27 Најлепше бајке света на српском знаковном језику:Пинокио 09.32 Ђоле из џунгле 10.45 Финска-земља хиљаду језера, поноћногсунцаиполарнесветлости 10.55 Новогодишњи календар 11.00 Клиника вет 11.31 Финска-земља хиљаду језера, поноћногсунцаиполарнесветлости 11.45 Новогодишња Плава птица 12.13 Тенис:Мубадалаворлдтенис шампионшип2011(АбуДаби), пренос 13.46 Крозгодину-Међународни спорт 14.00 Тајначаробнетикве,филм (Програмзависиодпреносатениског меча) 15.34 Финска-земљахиљадујезера, поноћногсунцаиполарнесветлости 15.57 Зубићвила,филм 17.25 Потеразановомгодином 17.49 КонцертЗвонкабогдана 18.32 Екофајл-Сунчеватрпеза 19.05 Сладакживот,филм 22.00 НовогодишњиБинго 22.40 Концерт ЗдравкаЧолића(Ушће) Новогодишњипрограм 00.10 БраћаБлуз,филм 02.36 Плавушаијошвећаплавуша, филм 04.09 Екофајл-Сунчеватрпеза

Плавушаијош већаплавуша Комедија о две секси плавуше које се у право време, нађу на погрешном месту. Након што случајно сведоче мафијашком обрачуну у којем је убијена једна особа, гангстерикојирадезамафијашког боса замене их са плаћенимубицама. Улоге: Памела Андерсон, ДенисРичардс Режија: ДинХамилтон (РТС2,02.36)

07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 22.45 23.40 01.30

Четири венчања -Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон,Кејт и осморо деце Удварање у мраку Богата млада,сиромашна млада Л.А.Инк Уштедети купујући Краљ посластичара као кувар Нисам знала да сам трудна Храна -Од задовољства до зависности Уз осмех довека Потомак Моја супруга је свингер Како сам постао Чез Уштедети купујући

АнђелинаЏоли

Животили нештослично ЛејниКериганјеновинарка каснихлокалнихвестиверена за играчку звезду бејзбола.Утренуткукадаприхвати новизадатак–причуоуличномпророкуЏекуцкуњенживоткренедругимпутемјерјој је предвдео свега недељу данаживота... Улоге: Анђелина Џоли, ТониуШалуб,ЕдвардБрнс Режија:СтиванХерек (РТЛ,22.00) 08.10Црвенекапице 08.40Икс-Мен 09.00ПопПикси 09.40Зојинтајниживот,филм 11.25Златнидечко,филм 13.10Мушкарацсцрвеном ципелом,филм 15.00Мадагаскар,филм 16.40Смокинг,филм 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00Граддухова,филм 22.00Животилинештослично, филм 23.55Победнициигрешници,филм 01.55Златнидечко,филм 03.25Мушкарацсцрвеном ципелом,филм 04.55РТЛДанас

08.10 Кинотека-циклускласичног вестерна:Човекбеззвезде, филм 10.06 Кућниљубимци 10.39 ТојеЕвропа 11.09 ГодишњиконцертАнсамбла ЛАДО 12.00 Дневник 12.30 Арктичкаприча,док.филм 13.52 Духовниизазови 14.22 ФотографијауХрватској 14.35 Прапочециживота,док. серија 15.35 Јеловнициизгубљеног времена 15.55 Катаринскибал 17.20 Дубровачкипророк,док. филм 18.25 Лепомнашом 19.30 Дневник 20.11 Новогодишњипрограм 20.15 8.спрат,токшоу 21.00 Плессазвездама 22.30 Певајмојупесму,музички шоу 00.30 Лепомнашом-новогодишњи специјал 01.40 ТомиславБралићиклапа ИнтрадеизАрене 02.50 ДаворРадолфииРевијски оркестарХРТ-а 03.55 БорисНовковић 05.05 Музичкиспотови-највећи хитови

07.55 08.20 08.50 09.20 10.40 11.55 13.55 15.00 15.40 17.15 19.01 19.30 20.00 21.50 23.39 01.25 03.15 05.05 06.45

05.40 07.15 08.45 10.15 11.45 13.15 14.45 16.15 17.40 19.15 21.15 22.40

Девојчицаизбудућности МалаТВ Тролови Гарфилд,филм СунашцеБобиидискоцрви Шејн,филм КСаутомагазин 4зида Златнизмај,филм БриџитЏонс2:Наивици памети,филм Леоновазима Музика,музика...Новагодина Свакоггостатриданадоста, филм Плаћеницидаблес,филм Бриљантин,филм Брзина,филм Фрафити,филм Селомојемало,филм Манитуоваципела,филм

Љубавииздаја И другипутбиједваБожић... ДокторкаКвин Прошловреме ГрадбезБожића Смртупородици БиоједномједваБожић… ПоследњицигларуАмерици Кадпрошлостсустигне Божићнапесмазаједнудиву Божићзаожењене Убиствоузатворском дворишту

ПамелаАндерсон

06.00ВОА 06.30Изавести 07.00Маратоон 08.30Сваштарица 09.00ЗдрављеиВи 09.30Филм:Манитуоваципела 11.00 Топшоп 11.30 Кефалица,најбоље 12.00Филм:Срцезарокенрол 14.30 Шарено 16.00Концертмикс: МасимоиАрсен 17.00Чаролијечарнадар 18.30Милица²,новогодишња 19.00Мангавашоу 20.00Играживота 22.00Гласовито 00.00Новогодишњачеститка 00.05Србијамикс 00.10Филм:Погрешноскретање најезеруТахо 02.30Мангавашоу 03.00Филм:Четвртират

07.00 08.00 11.30 12.00 13.30 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 02.00 04.00

ДобројутроМињаиВлада Филм: Кототамопева Сити Папарацо Цеца-Ушће Шопингхоличарке Маланевеста Новогодишњимагазинин НовагодинасаЛеонКиш Наслеђеједнедаме Грандовонародновесеље Филм:Тренутакпредности АцаЛукас-дочекнове годинеуАрени 06.00 Филм:Гладијатор

Televizijski program za 1. i 2. januar 2012. nalazi se u TV Magazinu.

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља Путописна емисија Сијај,сијај,срећна звездо Замена Шпијун на штиклама Балкан Експрес Деца шпијуни Торенте 1 Мој живот у ружичастом Замена

06.00 07.40 09.40 11.20 13.10 14.45 16.45 18.30 20.40 22.10 00.10 02.35 04.30

Ванредне мере Хелбој Последњи владар ветрова Сети ме се 500дана лета Краљев говор Паклене улице 4 Рок барка Смрт на сахрани ЛадyГага Пресентс Новогодишње изненађење Фајтер Оклопни транспортер

Кејт Хадсон

Сваког госта три дана доста Моли и Карл заљубљени су и срећни. Све у њиховом животу је савршено: Карл има добру каријеру и плату у компанији Молиног оца,имају лепу кућу и довољно новца,слажу се у свему.Једини облак који се надвија је Карлов најбољи пријатељ... Улоге:Овен Вилсон,Кејт Хадсон, Мет Дилон, Мајкл Даглас Режија:Ентони Русо (ХРТ 2,20.00)

04.00 06.00 08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Далеко од очију Чаура:Повратак Риба звана Ванда Мистична пица Жена француског поручника Откачени професор 2: Клампови На чају са Мусолинијем Очајнички тражећи Сузан Фриџек Далеко од очију Тинејџерке у земљи играчака Мистерија


tv program

dnevnik

INTERVJU

31.decembar2011-2.januar2012.

55

ИВАН БОСИЉЧИЋ, ГЛУМАЦ

Нова година у знаку ишчекивања ћерке Г

лумац Иван Босиљчић, когa је шира телевизијска публика заволела гледајући романтичне ТВ серијале екранизоване по романима Мир Јам, прво „Рањени орао”, а потом „Грех њене мајке”, поново је у жижи интересовања, јер се емитује „Непобедиво срце”. У разговору за наш лист, глумац је открио да ће 2012. дочекати у ишчекивању ћерке. Сазнаћемо и зашто је пу-

стио бркове, као и да ће 29. децембра извести по последњи пут своје музичко-поетско вече, али да за пролеће припрема нови спектакл. l Улога у „Рањеном орлу“ вам је донела велику популарност,мислите ли да и улога у „Непобедивом срцу“ може да донесе исти публицитет. За коју сте улогувише везани?

СлободаМићаловић-ЋетковићиИванБосиљчићу„Непобедивомсрцу”

- Док радим на улози углавном уживам у процесу с колегама, разговору с редитељем и тумачењу штива. Мој задатак као глумца је да дам свој максимум и да се поред свих потешкоћа на снимању, мало и забавим. А, да ли ће популарност расти или падати, то је ствар среће. Дакле, размишљање и тактизирање на ту тему је пуко губљење времена. је романтичнија l Која филмска веза са Слободом Мићаловић, у претходној или овој серији? - У овој причи је однос главних јунака дефинитивно зрелији и компликованији. Чини ми се да смо Боба, Шотра и ја потрошили троструко више времена и маште у разговорима о Мирославу и Милени. Но, препустио бих публици да одгледа „Непобедиво срце” до краја и пресуди који је однос романтичнији, јер сам сигуран да, ко није читао књигу, не може ни да наслути драмске обрте који ће се тек десити. l Да ли сте лично романтични у приватном животу? - Трудим се да будем, али сам углавном предузимљив, ужурбан и задихан од посла као и сваки други мушкарац 21. века. l Певање сте везали за глумачки позив,наступали као солиста у „Дому синдиката”а сада поново у „Мадлениануму”. Да ли је тешко градити препознатљив и глумачки и певачки стил? - Захвалан сам на могућности да наступам кроз музичко поетске вечери јер сам на тај начин успео да искорачим у свет музике, мало се освежим, а опет останем у оквирима глумачке бранше. Нисам ни први ни последњи глумац који ради овако нешто, то

је стари рецепт за добру забаву и уживање. А опет, верујем да је сваки човек уникатан. Самим тим је и препознатљив у милион других. Не ослањам се на планско грађење препознатљивог имиџа. Ценим да треба бити доследан себи и свом таленту и да је то најбољи начин да се издвојите од клишеа. Нарочито у времену глобализације у коме живимо. l Када ћете наступити пред новосадском публиком? - 29. децембра извешћу по последњи пут у Београду своје музичко-поетско вече „Љубав је само реч”, а након тога идем на ма-

Сценаизсерије„Рањениорао”

ли распуст, из оправданих породичних разлога. Али верујем да ћу Новосађанима већ на пролеће представити свој нови наступ. И жељно ишчекујем тај моменат, јер је за мене сваки од мојих претходних концерата у Новом Саду био за памћење. l Какав сте репертоар спремили за концерте? - Љубав јесте само реч, ако се не претвори у дело. То говорим из личног искуства. Новоизабра-

ни комади поезије и музике ће свакако бити у складу са тим. Но, о том потом. l Дешава ли се да некад слушајући музику код куће запевате са супругом Јеленом Томашевић? - Веровали или не, ретко. Кад Јелена пева, мени увек застане дах. Ћутим, слушам и топим се. l Који жанр највише волите и шта сматрате да Вам највише лежи? - Најузбудљивији је мјузикл, најинтригантнија драма, најинспиративнија комедија. И како ја сад да издвојим било који кад сваки носи титулу “нај”… l Постоји ли неко посебно месте где спремате улоге? - Апсолутно свуда. Посматрати људе, преслишавати се, преиспитивати себе, расправљати с колегама, певушити, рецитовати могу било где и било кад. Често ми се деси да ме пред позоришне премијере у сред ноћи пробуди лик који припремам и док не прођем сав текст од почетка до краја не могу да заспим. Лако ми је кад радим драму, тад лежим и говорим. Али кад је премијера мјузикла, тад морам да устанем и одиграм све кореографије, па, не дај, Боже да ме неко види. Можда би било боље да сам на ово питање одговорио да улоге спремам у позоришту, ха, ха, ха… l Изменили сте стил пустивши бркове,постоји ли неки посебан разлог за то?

- Снимање телевизијске серије „Јагодићи” и „Шешир професора Косте Вујића” је разлог пуштања бркова. Но, мој отац, чувени ужички брка, убеђен је да сам свој изглед изменио овим детаљем због њега. Мислим да ће се силно разочарати кад буде видео да сам пре неки дан обријао бркове. l Били сте на реци Јордан на погружењу,како се то десило? - За Васкрс 2009. године сам посетио Израел и Јерусалим. Као врхунац обиласка Свете земље био је сусрет с реком Јордан. Ово је место на коме и верујући и неверујући осете предукус раја. Свакоме желим да закорачи Светом земљом, јер је то искуство које суштински очишћује биће. l Које вам је најфасцинантније путовање до сада, и шта посебно желите да видите? - У Јерусалим бих могао да се враћам сваке године и молим Господа да имам могућност да своју породицу одведем тамо бар једном. l Како ће изгледати ова новогодишња ноћ, и који вам је до сада најлепши дочек? - Ову новогодишњу ноћ ћу провести у ишчекивању једне посебне цурице које ће тек доћи на овај свет. Сад у потпуности проживљавам значење речи „дочек”. l Шта бисте пожелели читаоцима нашег листа за 2012.? - Мир у души, без обзира на то шта се дешава око нас. n Владимир Ђуричић

NAJAVE NOVOGODI[WEG PROGRAMA

Потера за Новом годином Емисија редитеља Филипа Чоловића и сценаристе Наташе Дракулић, прича је о девојци Марини која, нажалост, мора да дочека Нову годину сама у Београду, док је њен вољени дечко Миша на путу у иностранству. Марина пролази кроз окићени Београд, усамљена, гледа заљубљене парове и пита се коме ће бити теже, Миши или њој? Из њеног размишљања отварају се питања где прво на свету долази Нова година? Те новогодишње ноћи, заједно са Марином, пратићемо долазак Нове године у целом свету. (РТС2,17.30)

Жене

Нова година са Леом Киш

Жене проводе новогодишњи дан са онима који су обележили 2011.годину. Опуштено и у празничној атмосфери разговараће са бројним гостима: композиторком Александром Ковач, глумцима Нином Јанковић, Тамаром Драгићевић, Христином Поповић, Гораном Јевтићеми МишомСамоловим, одбојкашицом Мајом Огњеновић, астрономом Немањом Мартиновићем, победником Првог гласа Србије Давором Јовановићем. За музички штимунг побринуће се дечији хор Александре Ковач, док ће на самом крају засвирати труба ДејанаПетровића. (Прва,12.00)

И овог викенда када испраћамо стару, а дочекујемо Нову годину, припремили смо вам два весела издања емисије ове популарне водитељке. Леа ће угостити Зорану, Наду Топчагић, Халида Муслимовића, Кемала Монтена,НедуУкраден, ЛепуЛукић и УснијуРеџепову. (Пинк,18.00)

Игра живота

Мангава шоу

Први глас Србије - концерт

Ова 2011. година била је година изазова, стрепње и кризе. Има ли у таквом времену места за славље? Имамо ли снаге да упркос свему будемо срећни? Није мало оних који верују да управо најтежа времена рађају најлепшу уметност. Музичко-плесни шоу „Игра живота“ зато доноси једно путовање кроз време и свет, плес кроз кризе које су устукнуле пред лепотом живота, музике и игре. Плесачи Позоришта на Теразијама, Тања Бошковић, КУД Талија и балетски ансамбл Амадеус доносе нам 20 чувених музичких тема и плесова који су победили и најтежа времена. (Авала,20.00)

Наша мангава (на ромском, „жеља“) је да и у животу буде тако. Зато смо, свесни да се добро славље не може замислити без циганске музике, решили да овај шоу посветимо Ромима и тако што ће уз Ођилу и Данилушку у овом програму наступити и млади Роми окупљени око „Р Поинта”. Уз то овај шоу ће карактерисати и то што ће уместо најава музичких нумера пред сваку плесно-музичку тачку гледаоцима своје поруке слати Роми различитих генерација. Биће то прилика да уживајући у уметничкој природи народа који кроз све невоље пролази са оптимизмом и песмом, разбијамо сопствене стереотипе о Ромима и чујемо шта су и њихове жеље. (Авала,19.00)

Давор,Игор,Невена,Дарија,Александра,Филип,Ана,Адријана,Душан иТатјанапеваће домаће и стране хитове, а за смех и шалу побринуће се најбољи шоумен ИванИвановићуз свесрдну помоћ популарних лица Прве ТВ. Емисију отвара Иван Ивановић који ће нас насмејати својим бритиким и ироничним шалама и коментарима али овај пут, не на рачун политичара или естраде већ, ни мање ни више, своје куће. Главне музичке звезде емисије су наравно топ десет финалиста Првог гласа Србије који ће загрејати атмосферу до усијања највећим домаћим и иностраним хитовима, народним и забавним мелодијама које су традиционално на празничном репертоару. Водитељи Прве ће се појавити у најнеобичнијим издањима и занимљивим водитељским комбинацијама, а духовитим најавама увеселиће новогодишњу ноћ. (Прва,21.10)


56

dnevnik

c m y

31.decembar2011-2.januar2012.

[TA KA@U ZVEZDE 2012.

Mo`e i gore

oVan

LaV

STreLaC

Nova godina }e za vas biti produktivnija i boqa finansijski, pogotovo u svom prvom delu. Bilo da }ete avanzovati na poslu ili }ete pridodati jo{ neke zna~ajne projekte koji }e vam doneti dodatne pare, tek, sledi pove}awe prihoda. Automatski, i raspolo`ewe }e biti boqe pa i mogu}nost tro{ewa, {opinga, izlazaka i provoda. U privatnom biznisu }ete biti maksimalno anga`ovani do leta. Od juna-jula, usredsredi}ete se na partnerski odnos. Septembar }e biti povoqan za nove aktivnosti. Po{tujte svoj poriv za slobodom i dru`ewem.

Pred vama je pre svega radna godina, kada }e vam posao i sticawe novca biti na prvom mestu. To je ono {to }e biti aktuelno i {to }e vam se davati kao uspeh i napredak. Morate biti izuzetno vredni i anga`ovani, ali istovremeno i {tedqivi. Ne}ete dozvoliti da vam bilo {ta poquqa sistem vrednosti. Pri tome }ete biti veoma samostalni i dobar organizator. Prvi deo godine je stabilniji i boqi u tom smislu. Leto }e vam doneti tople sun~ane i qubavne dane, u kojima }ete u`ivati u potpunosti. A partnerska veza mo`e za`iveti ve} od februara.

BIk

DeVICa

Po~etkom godine }ete veoma sporo, ali uporno, uspostaviti nova pravila i poslove koji }e vam doneti ~vrstu materijalnu osnovicu i poboq{awe. Sve }e te}i svojim tokom, kako u karijeri, tako i u qubavi. Obnovi}ete neki privatni posao ili saradwu. Zanimqivi doga|aji po~iwu da se de{avaju od juna, i traja}e do kraja ove 2012. i tokom cele slede}e 2013. godine. To je vreme u kojem }ete kombinovati razne mogu}nosti, raditi na sve strane, putovati i provoditi se. Lo{e veze }e se raspasti, a one dobre opstati. Nove qubavi od februara do aprila, pa u septembru.

Ju pi ter }e kre nu ti kroz va{ znak i tu boraviti sve do juna. To zna~i da }e vam kona~no krenuti u svim segmentima u pozitivnom pravcu. Mo}i }ete da ozvani~ite neke odnose i poslove, da birate dru{tvo i budete vi{e produktivni i materijalisti~ki opredeqeni u svemu. Brani}ete svoje stavove i dr`ati do li~nog integriteta. Postoji mogu}nost da se ugojite pa preduzmite mere za zdrav `ivot i lepo telo. Qubav posebno mo`e cvetati u martu, oktobru i novembru. U drugom delu godine vam predstoje bar dva posla u isto vreme i u~estalija putovawa.

Pred vama je godina li~nog anga`ovawa, {tedwe i ozbiqnog rada. U prvom delu godine }ete imati inicijative i snage na pretek. Mo`ete avanzovati u karijeri, pogotovo tokom prole}a, uz podr{ku iskusnijih kolega i tesnu saradwu s pretpostavqenima. Oni koji nisu zadovoqni poslom, ne bi trebalo da o~ekuju bitnije promene, {to ne zna~i da ne treba da se trude. Finansijska situacija }e biti ustaqena. Pred kraj godine sledi olak{awe i rastere}ewe. Za qubav je dobar januar i februar, te oktobar i novembar. U vezi i braku – idealizam i romantika.

BLIzanCI

Vaga

Sve planove i okolnosti }ete morati usmeriti u odre|enom pravcu, po zakonu i zvani~nim pravilima. Pogotovo kada, sredinom juna, u va{ znak u|e Jupiter, kao sudac koji donosi presude. Od tada pa sve do kraja go di ne ima }e te mno {tvo mo gu} no sti pred sobom, pogotovo onih poslovnih, i bi}e va`no na koji na~in ih re{avate i radite. Neka sve bude javno, ozvani~eno. U tom smislu je mogu}a i zvani~na veza, brak, deca, {to je lepo, ali i pomalo stresno. Period posebno povoqan za qubav i provod je od aprila do septembra.

U va{em znaku }e, sve do oktobra, boraviti Saturn pa }ete biti ozbiqni i odgovorni, optere}eni nekim te{ko}ama koje }e uticati na to da sazrite i postanete mudriji. Razlikova}ete bitno od nebitnog, delova}ete samostalno u svemu, strpqivo i ambiciozno. Dugoro~ni planovi }e se ostvarivati tokom proteka vremena, ali na osnovu va{eg truda i rada. Ste}i }ete vi{e samopouzdawa i samopo{tovawa, pogotovo u odnosu na druge. Stalni partner }e se odupirati rutini i navikama, `ele}i neki vid promena i dinamike, na {ta vi ne}ete biti spremni u potpunosti.

rak

[korpIJa

U karijeri vas o~ekuje pomalo haoti~na situacija koja }e iziskivati uvo|ewe odre|enih promena i novina. S prijateqima }ete imati dobre i korisne odnose pa je mogu}e da zajedni~ki uspe{no poslujete. U svakom slu~aju }ete se dobro provoditi. Budite pa`qivi u saobra}aju u prvoj polovini godine. Poslovni projekti }e posebno za`iveti u aprilu, maju i junu. A qubav tokom leta i u decembru. Partner je izgleda odlu~io da vas ne ostavi na miru, bilo kako bilo. S obzirom na to da ste porodi~no opredeqeni, ima}ete mogu}nosti pro{irewa i ure|ewa svog doma.

Mars }e boraviti u znaku De vi ce, al he mi ~a ra, u pr vom delu godine, {to }e uticati na dozu perfekcionizma i ana li ti~ no sti kod vas. Bi}ete otvoreni za dru`ewe i saradwu s prijateqima, trude}i se da im pomognete. A zatim }ete se od jula povu}i, ~uvaju}i svoje tajne strasti i poslove. Mogli biste i otputovati na daleku destinaciju. Sledi septembar, kada }ete sna`no o`iveti na li~nom planu, anga`uju}i se oko svega i svih u svom okru`ewu. Ima}ete fanati~no izra`enu energiju, bi}ete direktni i ne}ete nikoga {tedeti. Te{ko onom ko vam se na|e na putu!

V remenSka -4

Subotica

4

Sombor Kikinda

4 4

Vrbas

3

B. Palanka

4

Zrewanin S. Mitrovica

4

Ruma

3

Pan~evo

2

Vr{ac

2

2

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

1

Ni{

2

Bi}ete stabilni u karijeri, sve do oktobra. Mo`ete napredovati, dokazati svoje kvalitete i poboq{ati poslovnu strukturu. Na li~nom planu }ete delovati izuzetno sna`no i uporno, nekome hladno i fatalno. Nasle|ena poslovna situacija iz prethodne 2011. godine }e ostati nepromewena tokom januara, ali ve} od februara }ete imati jasniju i odre|eniju mogu}nost napretka i boqe saradwe s kolegama. Mogli biste regulisati nekretnine u svoju korist. Qubavni odnos }e se razvijati od po~etka godine do leta, na stabilnim osnovama. Gradite svoj emotivni zamak.

VoDoLIJa U va{em znaku je Neptun, bog mora, koji vam smeta na li~nom planu, u smislu idealizovawa partnera i nemogu}nosti da jasno sagledate svoju poziciju. Ali, od februara }e on oti}i, poput magle koja se podigla i nestala, pa }ete biti u mnogo boqoj poziciji za sve. U poslu }ete nailaziti na osobe kojima ne mo`ete verovati, ali va{a kreativnost i sposobnost snala`ewa, pogotovo kroz neke nove ideje, poduhvate i projekte, sasvim }e do}i do izra`aja. Qubav }e vas poga|ati poput gromova iz vedra neba, posebno od februara do leta.

rIBe U va{ znak }e u februaru uploviti va{ za{titnik Neptun, {to je dobra vest. Bi}ete potpuno svoji na svom. Boqe }ete plivati kroz `ivot i boqe se snalaziti u svim situacijama, bile one bistre ili mutne. Nagla{ena intuicija }e vam dodatno pomo}i. Potreba za qubavqu i qubav sama }e biti prisutna ve} u januaru, pa strasna u avgustu i opet u oktobru. Veza ili brak vas vreba od jeseni, {to i nije tako lo{e re{ewe. Istovremeno, postoji mogu}nost seobe i mnogo putovawa. Finasijska situacija }e se popraviti od februara. U`ivajte u svakom trenu!

`emo o~ekivati mnogo vi{e saznawa o svemiru i kosmi~kih putovawa. NASA je ve} otkrila planetu sli~nu na{oj, Kepler 22-B, na kojoj bi u budu}nosti qudi mo`da mogli `iveti. Me|utim, kako se pozitivne stvari budu razvijale, tako }e se uporedo de{avati i negativne. Ne}e postojati te`a i protivte`a pa }e posledice doga|aja biti van kontrole. Mo`emo o~ekivati nove bolesti, nova rati{ta, bez upozorewa, revolucionarne pobune u pojedinim dr`avama, promene vlasti i sistema. I tako, sve dok ~ovek kona~no ne postane ~ovek. A to zavisi od stawa svesti svakog pojedinca. Evropa }e se dobro organizovati u procesu prevazila`ewa ekonomske krize, ve} u prvom delu godine. Od leta }e za`iveti poslovawe i me|udr`avna saradwa, intenzivnija trgovina i turizam. Prema na{oj dr`avi }e biti fleksibilniji u drugom delu godine. Srbija ne}e mewati svoju zvani~nu politiku, ni u svom usmerewu prema EU, ni u odnosu na teritiorijalne granice. Bilo bi dobro da se aktuelni politi~ari {to vi{e dogovaraju sa stranim zvani~nicima. Tako|e, trebalo bi u prvom delu godine da se u~ine ozbiqni napori u ja~awu poqoprivrede i finansijske stabilnosti u dr`avi. Izbori u maju }e biti veoma neizvesni. Mo`emo o~ekivati mno{tvo koalicija, koalicije koalicija, koja }e stvoriti atmosferu potpune neizvesnosti i nesigurnosti. U toj situaciji, svakodnevno }e se pojavqivati pitawa koja treba re{avati, u svim oblastima, i koja nikako kona~no da se re{e. Prosvetari }e i daqe {trajkovati, {to }e se negativno odra`avati na obrazovawe i davati lo{ primer u~enicima. Bilo bi dobro da se od septembra sprovede neki vid reorganizacije obrazovawa i {kolstva. Na li~nom planu, qudi }e biti impulsivni, nestrpqivi, snala`qivi i pomalo detiwasti. Trebalo bi i moglo bi do}i do li~nog i kolektivnog osve{}ivawa i bu|ewa. U vremenu koje dolazi, treba da budemo svesni sebe i situacije u kojoj smo. Treba biti pozitivan, vredan, `iveti ispravno, i u qubavi. Sre}na nam 2012. godina!

prognoza

И

Vojvodina Novi Sad

JaraC

Stigla nam je ta ~uvena 2012. godina! Postoje razna predvi|awa za tu godinu: od toga da }e Zemqu pogoditi velika planeta Niburu, {to NASA zvani~no pori~e, zatim da }e se 21. decembra 2012. na{ Sun~ev sistem i planeta Zemqa na}i u sredi{tu Mle~nog puta, {to se zbiva svakih 26.000 godina pa je neizvesno {ta se tada mo`e desiti, sve do toga da se drevni kalendar Maja zavr{ava s ovom godinom. Ali, nemojte da brinete. Zavr{etak jednog astronomskog i astrolo{kog perioda ozna~ava po~etak slede}eg, novog doba! Ono {to je nau~no potvr|eno jeste da nas ~eka sna`na erupcija solarnih oluja, koja se u ciklusu ponavqa svakih 11 godina. Predvi|a se da }e u 2012. godini biti znatno ja~a, tako da postoji mogu}nost da zna~ajno o{teti veliki broj satelita koji se kre}u oko Zemqe. To bi zna~ilo da }e biti naru{en i prekinut komunikacioni sistem, Yi-Pi-Es, mre`a mobilnih telefona, satelitski TVprogram itd. Mnogo se govori o elektromagnetnoj energiji koju emituje sama planeta Zemqa, ali i mi kao qudska bi}a. Spomiwu se mogu}e reakcije planete na sve ono {to joj ~inimo. Sve to je astrolo{ki potvr|eno i mogu}e. Iznenadni zemqotresi, cunamiji, aktivirawe vulkana, sasvim su izvesni. Nivo vode }e polako rasti, a ledeni bregovi }e se topiti. Ako pogledamo situaciju u svetu danas, bankari dr`e svet u rukama. Vojna industrija, farmaceutska, kriminal, droga i zlostavqawe qudi – to je crna hronika ~ove~anstva. Sve dok ~ovek ne bude voleo ~oveka, qudska civilizacija ne}e napredovati. Godina 2012. ozna~ava po~etak novog vremena, kada }e se stvari de{avati iznenada i burno. Do}i }e do revolucionarnih pronalazaka, {to }e doneti razvoj u svim oblastima: u nauci, privredi, tehnologiji, medicini, genetici, itd. S obzirom na veliki broj stanovnika na planeti, problem ishrane }e se re{avati ne samo genetski modifikovanom hranom ve} proizvodwom hrane u velikim zgradama – staklenicima. Sledi napredak u kori{}ewu novih resursa energije i preradi otpada. Svest qudi o zna~aju o~uvawa prirode i eko-sistema na na{oj majci Zemqi bi}e sve prisutnija. Mo-

облака И сунца

НОВИСАД: Делимично облачно ујутру уз пуно сунчаних периода током дана. Ветар умерен северозападни, а током дана у слабљењу и скретању на западни. Притисак око нормале. Минимална температура -1, а максимална 4 степена.. ВОЈВОДИНА: Већином суво време уз сунчане периоде, а слаб снег ће падати током преподнева само понегде на југу. Новогодишња ноћ ће бити сува и хладна. Ветар умерен северозападни, током дана постепено слаби и скреће на западни. Притисак око нормале. Минимална температура -2, а максимална 4 степена. СРБИЈА: Хладно, на северу суво а у осталим крајевима облачно са снегом. Касније по подне и до вечери снег ће престати па ће новогодишња ноћ бити сува и хладна. Ветар умерен северозападни, а током дана у слабљењу и скретању на западни. Притисак у постепеном порасту. Минимална температура -2, а максимална 5 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Првог дана Нове године ујутру мраз, а током дана сунчано. Од 2. јануара следи отопљење уз релативно високе температуре за ово доба године, а краткотрајна киша је могућа 3. јануара. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике ће бити нешто повољније, али већина хроничних болесника и даље може осећати своје уобичајене тегобе, па им се саветује редовно узимање прописане терапије. Опрезност се препоручује нервно лабилним особама. Од метеоропатских реакција могућа је безразложна нервоза. У саобраћају је неопходан повећани опрез.

VoDoSTawe DUnaV

TamI[

Bezdan

94 (-5)

Slankamen

190 (1)

Ja{a Tomi}

Apatin

150 (2)

Zemun

245 (-4)

Bogojevo

129 (7)

Pan~evo

270 (-2)

Ba~. Palanka

142 (8)

Smederevo

450 (-2)

Novi Sad

129 (8)

Tendencija opadawa i stagnacije

SaVa

N. Kne`evac

181 (-5)

Tendencija stagnacija

Senta

238 (-5)

STarI BegeJ

Novi Be~ej

306 (0)

Tendencija opadawa

Titel

184 (0)

nera

Hetin

86 (36)

TISa

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 139 (-11) Beograd

Kusi}

199 (-4)

38 (0)

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum. Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276


Dnevnik 31.decembar 2011. -2.januar 2012.