Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA, 31. OKTOBAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

c m y

N

GODINA LXVIII BROJ 22886 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

DRAGOQUB MI]UNOVI] ZA „DNEVNIK” IZJAVIO DA U VLADAJU]OJ KOALICIJI MORA BITI MAWE UCENA I NEPRINCIPIJELNIH KOMPROMISA

SRBIJA I KORUPCIJA

Neophodna je rekonstrukcija temeqa Vlade

Koferi, putevi i strana~ki klozeti

str. 6

NASLOVI

Predsednik Odbora za inostrane poslove Skup{tine Srbije i {ef Politi~kog saveta DS-a prof. dr Dragoqub Mi}unovi} izjavio je za „Dnevnik” da samo smawewe broja ministarstava u Vladi Srbije mo`da ne bi donelo veliku u{tedu u smislu smawewa administracije, ali bi svakako doprinelo efikasnijem radu samog kabineta. „Me|utim, na{ kqu~ni problem je samo funkcionisawe Vlade. Mislim da je potrebno resetovawe koalicionog dogovora, odnosno potrebna nam je rekonstrukcija duha koalicione vlade, wenih temeqa, da ona postane mnogo jedinstvenija, sa mawe ucena, {umova, neprincipijelnih kompromisa”, poru~io je profesor Mi}unovi} u intervjuu na{em listu. str. 3

„DNEVNIK“ NA BLISKOM ISTOKU: DREVNI BIBLOS – LEVANTSKI RAJ ISKONSKIH CIVILIZACIJA

OPQA^KANA AGROBANKA

INTERVJU NEDEQE

Mihajlo Panti}

str. 7

Teofil Pan~i}

Razbojnici oteli ~etiri milionastr. 2 BAUK INFLACIJE

Novi porez udara na sirotiwu

str. 4

Piransko pitawe

\or|e Pisarev Kako `ive pisci?

Crveno je boja zaqubqenih str. 19

Bora Oti}

Sun~ano, i toplo

Mira Dinar

Najvi{a temperatura 18 °S

@eqko Markovi}

Smrt u Privinoj Glavi

\or|e Randeq

Pozitivno razo~aran!

Zavarko prvi na svetu str. 10

PO^ELO ZIMSKO RA^UNAWE VREMENA: Samo da vas podsetimo da su u no}i izme|u subote i nedeqe pomerene kazaqke za jedan sat unazad.

„DNEVNIK” U POTRAZI ZA PRAVOJVO\ANIMA

Arhelije Panonac ili karika koja nedostaje

str. 16


2

DNEVNIK

nedeqa31.oktobar2010.

CITATI

Susret s Ta~ijem, ili bilo kojim legalnim predstavnikom Albanaca s Kosova, za mene ne predstavqa nikakav problem, ve} obavezu

Boris Tadi}, predsednik Srbije

Nisu spremni za dijalog

Izbori na KiM 12. decembra

NATO kao pre~ica

Predsednik skup{tine Kosova Jakup Krasni}i izjavio je da politi~ke stranke u Pri{tini u ovom ~asu nisu spremne za po~etak dijaloga sa Srbijom. „Ako ve} imamo vanredne izbore, onda bi bilo pravilno da dijalog po~ne tek sa konstituisawem novih institucija proisteklih iz tih izbora. Mi ne iskqu~ujemo mogu}nost da ve} u ovoj fazi po~nu pripreme za te razgovore, i da wih, naravno, nadgleda Evropska unija“, izjavio je Krasni}i, dodaju}i da Kosovo u ovom trenutku nema ni predsednika, ni {efa policije, ni guvernera banke, niti je usvojilo buxet za narednu godinu.

Kosovska {tampa najavquje da }e u utorak Skup{tina Kosova izglasati nepoverewe Vladi i da }e 12. decembra biti odr`ani vanredni izbori. Predsedni{tvo kosovskog parlamenta ju~e je odredilo 2. novembar za odr`avawe sednice na kojoj }e se glasati o kabinetu Ha{ima Ta~ija, a dnevnik „Ekspres“ pi{e da ve}ina poslanika podr`ava izglasavawe nepoverewa. „Padawem Vlade se o~ekuje otvarawe puta za vanredne izbore“, ocewuje „Koha ditore“, uz napomenu da vr{ilac du`nosti kosovskog predsednika Jakup Krasni}i te izbore mora da zaka`e u roku od 45 dana od pada Vlade.

Lider Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je da wegova stranka nema razumevawa za tvrdwe predsednika Srbije Borisa Tadi}a da politika u~lawewa Srbije u NATO nije realisti~na u narednim godinama. „Ta~no je da postoje predrasude koje uti~u na odnos na{eg dru{tva prema NATO paktu, ali je isto tako ta~no da je NATO pre~ica za ulazak Srbije u EU. Nijedna zemqa profila kao {to je Srbija nije mogla da u|e u EU bez te vrste bezbednosnog anga`mana koji je podrazumevao prethodno ~lanstvo u NATO paktu“, kazao je Jovanovi}.

CRNA HRONIKA

Sporazum, pa hap{ewe

NAORU@ANI TANDEM JU^E OPQA^KAO „AGROBANKU“ U NOVOM SADU

Razbojnici odneli najmawe ~etiri miliona dinara Dvojica razbojnika maskirani kapama-fantomkama i naoru`ani pi{toqima opqa~kali su ju~e oko osam sati ujutro „Agrobanku“ u centru Novog Sada, u @elezni~koj ulici 2. U momentu razbojni{tva u prostorijama banke nalazili su se ~uvar, kojeg su razoru`ali a pritom je dobio i udarac, i makar jedna slu`benica – ali ne i stranke. Wih dvoje su ostavqeni vezani, pre nego {to su pqa~ka{i utekli kroz pasa` prema Ulici Vase Staji}a. Po prvim saznawima, izgrednici su odneli najmawe ~etiri miliona dinara u doma}em i stranom novcu. Prema saznawima „Dnevnika“, policiji je poznat opis pqa~ka{a, a ima svedoka koji su ih navodno videli neposredno pre akcije kako se vrzmaju po obli`wem Trgu mladenaca u plavim kombinezonima, koji podse}aju na radna odela nekih komunalnih slu`bi u Novom Sadu. Prilikom pqa~ke oni su, da li namerno ili ne, govorili „~udnim“akcentom, saznaje na{ list. M. V.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je u Srbiji na osnovu Sporazuma o ekstradiciji ministarstava pravde Srbije i Crne Gore uhap{eno sedam osoba. Da~i} je rekao novinarima da je tokom no}i i jutra i u Crnoj Gori, na osnovu istog dokumenta, uhap{eno pet osoba. Ministar je precizirao da se me|u sedam uhap{enih u Srbiji, wih petoro tereti na osnovu poternice Interpola Podgorice za krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva. Da~i} je dodao da su svi uhap{eni izvedeni pre nadle`nog istra`nog sudiju koji im je odredio ekstradicioni pritvior. Sporazum o ekstradiciji izme|u Srbije i Crne Gore potpisan je ~etiri dana pre roka, a potpisali su ga u Beogradu ministarka pravde Sne`ana Malovi} i ambasador Crne Gore u Srbiji Igor Jovi~i}.

Priveden ra{~iweni monah Ra{~iweni monah Srpske pravoslavne crkve (SPC) Antonije Davidovi} koji je ju~e priveden ispred Srpske patrijar{ije pu{ten je posle dvoipo~asovnog zadr`avawa u Policijskoj upravi Stari grad u Beogradu. Monah Antonije uhap{en je zbog, kako je Tanjugu re~eno u Ministarstvu unutra{wih poslova (MUP), pojavqivawa na skupu ~iji je on organizator, a koji je policija zabranila. Antonije je pu{ten bez izvo|ewa pred prekr{ajnog sudiju. Monah Antonije je nekada slu`bovao u manastiru Crna Reka i lojalan je penzionisanom vladiki Artemiju. Policija je zabranila odr`avawe tog skupa ispred Patrijar{ije, kao i skupa u Pionirskom parku, koji su prijavili roditeqi uhap{enih tokom nereda 10. oktobra u organizaciji „SNP 1389“.

S V E T

Spre~en teroristi~ki napad

Mrkowi}: Ne{to u roku, ne{to posle

Policija i obave{tajne slu`be SAD spre~ile su u petak teroristi~ki napad, jer su uspeli da prona|u dva po{tanska paketa poslata iz Jemena u kojima se nalazio eksploziv. Sumwivi paketi su prona|eni u teretnim avionima koji su se nalazili u Dubaiju i Londonu. Paketi su bili adresirani na jevrejske ustanove u ^ikagu. Ameri~ki predsednik Barak Obama potvrdio je da su se u paketima nalazile eksplozivne naprave. „Naredio sam da se ne {tede napori u pronala`ewu onih koji su nalo`ili wihovu izradu, kao i da se istra`i da li ovi napadi imaju veze sa jo{ nekim teroristi~kim akcijama. Prema podacima kojima raspola`emo paketi su napravqeni u Jemenu“, izjavio je Obama.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da }e Vlada Srbije do kraja ove godine zavr{iti kompletnu tendersku dokumentaciju i raspisati tendere za sva gradili{ta na trasi Koridora 10 – od Horgo{a, preko Beograda, do Dimitrovgrada, Vrawa i Pre{eva. „Zavr{en je dogovor sa Evropskom investicionom bankom, to je zadwa tran{a od 250 miliona evra, i ta sredstva }e biti ulo`ena u deonice autoputa na delu od Proseka do Crvene reke i deonici od ^iflika do Pirota“, rekao je Mrkowi}. Obilaze}i radove kod Be{ke i kod Temerinske petqe, ministar je rekao da nema primedbe na dinamiku radova, napomiwu}i da }e rok koji je ranije dat, odnosno kraj godine, za severni krak Koridora 10 biti ispo{tovan. „Jedino }e biti opravdano ako pomerimo rok za zavr{etak obilaznice oko Subotice i izlaska na grani~ni prelaz Kelebija sa Ma|arskom za neki drugi mesec“, naveo je Mrkowi}.

Brazil za predsednicu? U Brazilu }e danas biti odr`an drugi krug predsedni~kih izbora na kojem }e gra|ani birati izme|u kandidatkiwe vladaju}e Radni~ke partije Dilme Rusef i kandidata opozicije @ozea Sera. Prema ispitivawu javnog mwewa, Dilma Rusef, koju podr`ava sada{wi predsednik Luiz Iwasio Lula da Silva, vodi ispred svog protivkandidata za 15 poena. U prvom krugu izbora odr`anom 3. oktobra Rusef je osvojila 46,6 odsto, dok je Sera, lider opozicije levog centra osvojio 32,7 odsto glasova. Dosada{wem, veoma popularnom brazilskom predsedniku da Silvi (65) istekla su dva mandata zbog ~ega on nema pravo da se kandiduje na ovim izborima. Tokom wegova dva mandata Brazil je izrastao u ekonomskog i politi~kog lidera u Ju`noj Americi i {ire, a naj{ire mase su osetile blagodet izlaska iz siroma{tva.

VESTI

Radovi kod Be{ke Merapi preti novim erupcijama U Indoneziji spasila~ke ekipe nastavqaju s poku{ajima da dopru do svih kojima je potrebna pomo} po{to su zemqu pogodili najpre zemqotres i cunami, a onda je proradio i vulkan Merapi. Prema posledwim podacima, poginulo je vi{e od 430 stanovnika, dosta je i povre|enih, a jo{ uvek se traga za nekoliko stotina qudi, koliko se sumwa da je nestalo posle udara cunamija u obale ostrva Sumatra. Stru~waci, ina~e, o~ekuju i nove erupcije 2.914 metra visokog vulkana, te upozoravaju lokalno stanovni{tvo da ostanu u skloni{tima.

Autoput od Novog Sada do Beograda bi}e danas povremeno zatvaran za saobra}aj, zbog radova na mostu preko Dunava kod Be{ke. Kako je najavqeno iz „Puteva Srbije“, autoputem se ne}e mo}i od 9 do 10.30 i od 12 do 13.30 ~asova. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje da koriste alternativne pravce.

TRIBINA U SKUP[TINI APV: „VOJVODINA DESET GODINA POSLE“

Prepoznati smo u Briselu, ali ne i u Srbiji Predsednik Skup{tine Vojistovremeno i predsednik najvevodine [andor Egere{i ocenio }e stranke u zemqi, „ima ve}u je da je 5. oktobar 2000. godine mo} nego vlast“. bio istorijska prekretnica, ali - Ono {to ne postoji nigde da {ansa da se Srbija transfordrugde jesu famozne blanko mi{e u moderno evropsko druostavke kao i delegatski sistem {tvo nije u dovoqnoj meri iskou parlamentu. Jer, mi nemamo pori{}ena. Egere{i je na Danu slanike nego delegate koje ne biotvorenih vrata u pokrajinskom raju gra|ani neposredno na izboparlamentu na temu „Vojvodina rima, ve} stranke koje imaju rok 10 godina posle“, kazao da su od deset dana nakon izbora da odo~ekivawa bila lu~e ko }e dobiti mnogo ve}a kad je mandat sa liste od Pokrajinska re~ o ekonomskoj 250 kandidata. Tisamouprava zavisi, me smo evoluirai socijalnoj sigurnosti, ali i u li iz jednopartijod odluka vrhova pogledu razvoja partijskih kartela i skog delegatskog vojvo|anske autou vi{eve}ine u dr`avnom sistema nomije. On je ukapartijski deleparlamentu zao i da je Vojvogatski sistem (Jovan Kom{i}) dina spremna da ukazao je on. Dobude pokreta~ka dao je da je to snaga evropskog razvoja Srbije, „idealnih deset dana za korupciali da u Srbiji ne postoji doju“, jer stranke arbitriraju o navoqno odlu~nosti da je u tome rodnim predstavnicima. - A gde podr`i. imate arbitra`u, tu po~iwe ko- U delu politi~ke elite i darupcija - naveo je Goati. nas je, na `alost, autonomija ru^lan Vojvo|anske akademije `na re~. Vojvodina je, me|utim, nauka i umetnosti profesor Jonajja~i adut Srbije na putu ka van Kom{i} ocenio je da je VojvoEvropskoj uniji. Prepoznali su dina deset godina nakon demonas i u Briselu i u regionima s kratskih promena dobila samo kojima sara|ujemo. I krajwe je „fasadnu autnomiju“. On je kazao vreme da to uvidi i na{a dr`ava da je maksima zadata krajem 80- istakao je Egere{i. Dodao je da tih godina „ili }e Srbija biti jeje pre deset godina bilo mnogo dinstvena, ili je ne}e biti“, dovi{e entuzijazma kad je re~ o jaminantna i danas u politi~kim ~awu pokrajinske autonomije, elitama, i to ne samo u opoziciji. ali da je pre godinu dana Statut - Aktuelne garancije autonoAPV usvojen u atmosferi lin~a mije, na `alost, vi{e li~e na i pla{ewa javnosti Vojvodinom. smokvin list, jer pokrajinska saPoru~io je da Vojvodina ipak ne mouprava zavisi, pre svega, od odsme da posustane u zahtevima za luka vrhova partijskih kartela i decentralizaciju, jer je to predupromenqive voqe ve}ine u drslov demokratizacije i evroin`avnom parlamentu - rekao je tegracije Srbije. Kom{i}. Direktor Beogradskog centra Novinar i publicista Dimiza qudska prava profesor Vojin trije Boarov kazao je da su poraDimitrijevi} ocenio je da su u `avaju}e posledice gubitka poVojvodini razvejani strahovi od liti~kog subjektiviteta Vojvocepawa dr`ave. On je kazao da je, dine, koji joj nije vra}en ni deset uprkos raznim paranojama koje se godina nakon demokratskih prosad vezuju za Sanxak, po~eo promena. U prethodnoj deceniji, preces koji ide u pravcu shvatawa da ma wegovim re~ima, uo~qiva je se iza za{tite mawina krije odtendencija pada u~e{}a Vojvodibijawe da se `ivi u grupi u koju ne u BDP-u Srbije, kao i prose~nas je smestio neko drugi. ne stope rasta Pokrajine u odno- Svi smo mi pomalo i ve}ina i su na stopu rasta Republike. Bomawina. Qudska prava su pre svearov je kazao i da nije poznato da ga individualna. ^ovek ima prali je Pokrajini preneto 50 odsto vo da bude Srbin, ili Ma|ar, ali sredstava, odnosno oko 500 milii da bude levi~ar, konzervationa evra od privatizacije preduvac, pravoslavac, ze}a s wene teriateista... I to torije kako je to Srbija je evoluirala treba da va`i i za predvi|eno zakoiz jednopartijskog svakog drugog - isnom. On je krititakao je on. Dimi- delegatskog sistema kovao i ustavno trijevi} je ocenio re{ewe po kojem u vi{epartijski da je u Srbiji kao Pokrajini pripadelegatski sistem dru{tvu jedan koda najmawe sedam (Vladimi Goati) lektivizam koji odsto sredstava nije prihvatao ~obuxeta Srbije, naveka kao indviduu zamenio nacivode}i da je 1987. godine pokraonalnim kolektivizmom. jinski buxet iznosio tre}inu rePredsednik „Transparentnopubli~kog. sti Srbije“ profesor Vladimir - Ako neki oblik politi~kog Goati smatra da je petooktobarorganizovawa toliko degradira ski prevrat bio trenutak „kad je Vojvodinu, onda se moraju tra`iSrbija krenula drugim putem“. ti druga re{ewa – u evropskim Me|utim, kako je naveo, oni koji okvirima i standardima autosu u borbu protiv tada{weg renomnog odlu~ivawa - ocenio je `ima krenuli samo zbog toga {to Boraov. Dodao je da se vojvo|annisu bili zadovoqni rezultatiski polti~ari ne usu|uju, ili ne ma politike vo|ene 90-ih, bili ose}aju ovla{}enima da uti~u na su „olovni tegovi“ koji su nakon dr`avnu politiku, odnosno da 2003. godine tu mladu demokratibrane interese Vojvodine. Naveo ju vukli unazad. Goati je ukazao je da tako uprkos tome {to u Vojna probleme sa izbornim sistevodini ima najvi{e onih koji su mom, kao i prevelikom mo}i zainteresovani za proces restipredsednika Republike koji, uprtucije niko u wihovo ime s pokrakos ceremonijalnim ustavnim jinskog nivoa vlasti to pitawe ovla{}ewima, zbog neposrednog ne pokre}e. na~ina izbora i ~iwenice da je Branka Dragovi} Savi}


nedeqa31.oktobar2010.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

PROF. DR DRAGOQUB MI]UNOVI]

KARMA KOMA

Nu`na rekonstrukcija temeqa Vlade Srbije N ok Evropska komisija brusi posledwa pitawa koja }e proslediti Srbiji u tzv. upitniku – zvani~nom instrumentu kojim EU procewuje pripremqenost neke zemqe da zapo~ne proces pristupawa Uniji – iz Brisela sti`u i upozorewa da je pro{lo vreme „pri~a za unutra{wu upotrebu”. Beogradu se, naime, otvoreno skre}e pa`wa da se ulazi u fazu evrointegracija kada je kvalitet va`niji od forme, {to zna~i da odgovori na postavqena pitawa naprosto ne trpe „op{ta mesta”, ve} moraju da odra`avaju situaciju na terenu. Na tom fonu je i stav predsednika Odbora za inostrane poslove Narodne skup{tine prof. dr Dragoquba Mi}unovi}a, koji tako|e ukazuje da se Evropskoj komisiji ne mogu, samo zarad formalnog ubrzawa procesa, ponuditi improvizovani odgovori, ve} da se svim segmentima upitnika mora pristupiti veoma ozbiqno. – Pred nama je ogroman posao: priprema odgovora na hiqade pitawa. Ali preciznih odgovora, ta~nih i lako proverqivih. Na `alost, nevoqa je {to je na{a administracija, od dr`avne do lokalne, dobrim delom zastarela ili partijski obojena, pa samim tim i nekvalitetna, te se, izme|u ostalog, veoma komotno odnosila prema statisti~kim podacima. Stoga jo{ uvek ima dosta toga izmi{qenog ili na{minkanog, a mi smo u situaciji kada upravo tim podacima treba da garantujemo na{u ozbiqnost pred Evropskom komisijom – obja{wava za „Dnevnik” profesor Mi}unovi}. On istovremeno skre}e pa`wu i na predrasudu da navodno raspola`emo sjajnim kadrovima, iako se zapravo pokazuje da, „kao u starim ruskim samoposlugama, imamo svega samo ne i onog {to nam treba”. – Tako }emo se sada suo~iti sa ~iwenicom da nam zapravo nedostaju qudi koji znaju jezike, visoko su obrazovani i dobro poznaju evropsko zakonodavstvo i pravila igre koja va`e u EU. No, sve to ipak ne treba da nas obeshrabri. Naprotiv, proces koji sledi moramo da iskoristimo kao podsticaj da ispravimo propuste. Ako to shvatimo zaista ozbiqno, onda i pored odre|enih mawkavosti mo`emo ubrzati put ka EU, tim pre {to neke stvari ipak jesu ura|ene, {to se jesmo pripremali – ka`e dr Mi}unovi}. z Izvesno je da }e upitnikom biti obuhva}eno i pitawe granice i stanovni{tva. Kako }emo odgovoriti? – To su teme o kojima }emo morati da se dogovorimo sa EU. Naprosto, da vidimo koje podatke oni mogu smatrati validnim a da wima istovreno ne prejudiciramo statusno re{ewe kosovskog problema.

D

z Predstoje vanredni izbori na Kosovu. Treba li tamo{we Srbe pozvati da na te izbore iza|u? – Vlada Srbije je do sada uglavnom zauzimala stav da na te izbore ne treba izlaziti jer mi ne priznajemo kosovske institucije. I {ta je to donelo Srbima na Kosovu? Rekao bih – ni{ta. Ostajali su u getu, potpuno pravno neza{ti}eni, bez ikakvog uticaja u institucijama iza kojih su stale najmo}nije zemqe sveta. I ne verujem da su time na bilo koji na~in pomogli ostajawu Kosova u sastavu Srbije ili omeli one koji su pri-

znali nezavisnost. Dakle, ta politika bojkota nije dala nikakav rezultat. Po meni, glas Srba se mora ~uti, odnosno potrebno je stvoriti uslove za to da se bez wihove saglasnosti neke odluke u Pri{tini ne mogu doneti. Ne znam da li }e Vlada Srbije sada zauzimati stav i kakav }e on biti, ali se nadam da }e se u svakom slu~aju voditi racionalnim a ne emotivnim razlozima. z Nedavno ste ocenili da u Srbiji ponekad nedostaje gra|anske hrabrosti. Ali ima li one politi~ke, koja podrazumeva viziju u vo|ewu dr`ave a ne samo povla|ivawe dnevnim raspolo`ewima bira~kog tela? – Vidite, `ivimo u svetu sredstava masovnih komunikacija i politi~kog populizma. Qudi emotivno reaguju na sliku uz koju se plasira ono {to o~ekuje da ~uje ve}ina bira~a ~iji vam glasovi trebaju. Naravno, to nije dobro za samu politiku, jer ne samo {to se gubi wen supstrat, nego se, {to je jo{ va`nije, racionalne odluke za-

Ko sme predsedniku na crtu? z Boris Tadi} }e na predstoje}oj Izbornoj skup{tini Demokratske stranke biti jedini kandidat za predsednika DS. Da li je to {to nema takmaca dobro ili lo{e za samu stranku? – Diskusija i takmi~ewe unutar samih stranaka jeste demokratski put da se do|e do najboqih re{ewa. Me|utim, kada je re~ o Tadi}u, imamo specifi~nu situaciju da je predsednik stranke istovremeno i predsednik Srbije. I svako dovo|ewe u pitawe Tadi}evog strana~kog liderstva krwilo bi wegov autoritet kao {efa dr`ave. Naravno, to ne zna~i da je nemogu}e da i neko drugi istakne kandidaturu za mesto predsednika DS-a, ali mislim da takav scenario nije realan. Kada je, pak, re~ o potpredsednicima DS-a, moj je stav da mora biti vi{e kandidata, da je nu`no voditi ra~una o rodnoj i regionalnoj zastupqenosti, te da bi na kraju Izborna skup{tina glasawem trebalo da se opredeli za najboqe. Pri tome bi vaqalo stvoriti uslove da svi budu u ravnopravnom polo`aju i da se kroz debatu do|e do imena onih koji }e se na}i u tom prvom rukovode}em e{alonu, jer je primarni interes stranke da na ~elu ima zaista najkvalitetnije kadrove. Dakle, potreban je dogovor. Uostalom, svrha upitnika i nije da nam odre|uje granice. z Ali taj odgovor }e nesporno biti tema rasprave u samoj Srbiji? – Mislim da je krajwe vreme da prestanemo da eksploati{emo kosovsko pitawe za dnevnopoliti~ke potrebe. ^iwenica je da mi na Kosovu nemamo vlast, niti tamo kontroli{emo situaciju, te to kakav }e biti wegov kona~an status ne}e zavisiti od toga da li }emo i kada upotrebqavati koji termin: ju`na srpska pokrajina, teritorija pod privremenom upravom Pri{tine, sused... To je poigravawe s virtuelnom stvarno{}u kojim se, u stvari, poku{ava osporiti sam proces pridru`ivawa Evropskoj uniji. Naime, jedan deo opozicije `eli da ka`e da je na{ put ka EU zapravo izdaja Kosova. Kao da oni Kosovo imaju u xepu, ono im je garantovano, wime raspola`u, a mi }emo ga, eto, zato {to ho}emo u EU, izgubiti. To je potpuno politi~ki neodgovorno zamajavawe javnosti.

mewuju populisti~kim. Hrabrost i zrelost pravog dr`avnika se ogleda u tome da otvoreno prizna kada ne{to zaista nije mogu}e, ali i da se svim silama trudi da ne{to u~ini mogu}im ako za to postoji i trunka nade. Kada govorimo o Kosovu, nesporno je da u prethodnim periodima nije bilo dovoqno hrabrosti da se tom problemu realno pristupi. I sada smo suo~eni sa ~iwenicom da }emo morati da se izjasnimo, jer vi{e ne}emo mo}i da se dr`imo nekog viruelnog plana i pri tome sabotiramo realnost koja nam se nudi i ka kojoj te`imo. z Da li o~ekujete da }e nam pred ulazak u EU ipak biti postavqen uslov priznawa Kosova? – Ne. To pitawe ne}e biti prepreka za na{e ~lanstvo, ali je sasvim sigurno da }e ulazak u EU zahtevati druga~iji stav prema tom pitawu, mnogo vi{e usmeren normalizaciji odnosa sa Pri{tinom. Izme|u ostalog, mislim da nam ne}e biti dozvoqeno da blokiramo put Kosova ka u Evropskoj uniji.

z Ukidawe blanko ostavki je ve} sad uslov za nastavak evrointegracija? – Ta~no. Blanko ostavke ne mogu opstati ako `elimo da se kandidujemo za EU, po{to u Evropi nije mogu}e da se na takav na~in ’delegira’ narodna voqa. Re{ewe je u promeni izbornog zakonodavstva, ali za to je potrebna politi~ka voqa, i tek }emo videti da li }e je biti. z Zbog ~ega je to toliki problem kada politi~ka scena Srbije sve vi{e ulazi u fazu da prakti~no svako mo`e sa svakim? – Populizam prodire kroz stranke i qudi su izgubili uvid u to ko ima kakav program. Kao rezultati imamo sve mawe programskih i ideolo{kih saveza, a sve vi{e trgovine. Upravo zato liderima stranaka i jeste u interesu da na raspolagawu imaju blanko ostavke, kako bi u direktnoj trgovini sa potencijalnim partnerima ~esto pravili neprincipijelne koalicije. I ~ini mi se da je u rukama bira~a jedini na~in borbe protiv ovako nakaradnog poimawa politike, jer samo oni mogu da kazne takvo pona{awe. z Da li ste za rekonstrukciju Vlade Srbije? – Mawi broj ministarstava je sigurno mogu}. To ne}e mo`da doneti veliku u{tedu u smislu smawewa administracije, ali }e svakako doprineti efikasnijem radu kabineta. Me|utim, na{ kqu~ni problem je samo funkcionisawe Vlade. Mislim da je potrebno resetovawe koalicionog dogovora, kako bi se stvorili uslovi da se do kraja mandata sprovode odluke koje se izglasaju na sednicama Vlade. Dakle, potrebna nam je rekonstrukcija duha koalicione vlade, wenih temeqa, da ona postane mnogo jedinstvenija, sa mawe ucena, {umova, neprincipijelnih kompromisa... z Da li je to realno, pogotovo u situaciji kada, recimo, partneri merkaju novac od „Telekoma” kako bi ga iskoristili za vlastitu predizbornu kampawu? – Uveren sam da jeste, u prvom redu zato {to ve} idu}e godine unutra{we pretwe vanrednim izborima vi{e ne}e biti bitne, jer i}i na birali{ta pola godine pre ili kasnije ne zna~i puno. Jednostavno, kako vreme bude odmicalo, ucewiva~ki kapacitet }e se smawivati. A drugo, pri~a o novcu od „Telekoma” mora da se re{i unapred, vrlo ~vrstim buxetskim projekcijama, upravo kako ne bi bilo nepristojnih `eqa i nakana. z Ponovo se pri~a o ulasku u NATO. Na jednoj strani imamo `estoke protivnike, i u vladaju}oj koaliciji, a na drugoj ocenu da bi takav korak zna~ajno doprineo preko potrebnoj investicionoj privla~nosti Srbije. – ^iwenica je da su 1999. snage NATO pakta bombardovale Srbiju mimo odluke Saveta bezbednosti i da je to bila nepotrebna i {tetna odmazda koja je odnela veliki broj `ivota i proizvela ogromna razarawa. Me|utim, treba imati u vidu da su u Alijansi mnogi na{i prijateqi, kao i to da `elimo da postanemo deo Evropske unije, ~ije su skoro sve ~lanice u NATO. Dakle, na jednoj strani imamo emocije, jer i ja sam se ose}ao poni`enim dok su padale bombe; na drugoj, pak, strani imamo racio koji nas podse}a na sve ono {to su nam uradili Nemci tokom Drugog svetskog rata, a posle su nam postali veoma pouzdan partner. Jednostavno, ne mo`ete ostati zauvek u nekom pravedno uvre|enom statusu – a na svoju {tetu. Negativan stav prema Alijansi postoji i opravdan je, ali predvi|am da }e on vremenom slabiti i da }e neki pragmati~ni razlozi prevagnuti, pogotovo kada u|emo u EU. No, u ovom trenutku to nije tema. Jo{ uvek smo mi jako daleko i od poziva da u|emo u NATO i od odluke {ta nam tada vaqa ~initi. z Jeste li za skoru promenu Ustava? – Iako neki misle da je najvi{i pravni akt nepromewiv poput Biblije, naravno da se on mo`e korigovati. Jer Ustav i jeste tu da prika`e stvarna obele`ja neke dr`ave: i wene granice, i unutra{we odnose, i odnose me|u qudima... Za razliku od Engleske, koja ga prakti~no i nema, ili Amerike, ~iji je na snazi du`e od 220 godina, mi smo i u pro{lom i u pretpro{lom veku promenili nekoliko ustava, jer nismo imali tu vrstu dru{tvenog konsenzusa oko temeqnih postavki ure|ewa dr`ave. Zato je i danas pitawe promene aktuelnog Ustava otvoreno. I potpuno legitimno. „ Miroslav Staji}

3

Piransko pitawe

ije to bilo ba{ tako davno kada smo hteli da objasnimo gre{nim Slovencima da su u silnoj zabludi – pa smo im slali i nekakvog Kurira Jovicu, `ivopisnu palana~ku suklatu, da im organizuje „miting istine“ na Tromostovqu – ali ti Slovenci ne htedo{e da slu{aju glasove razuma, nego se otcepi{e od nas. Pih, nacionalisti jedni. U me|uvremenu su, onako otcepqeni, na~isto propali, do~im smo mi, onako neotcepqeni, na~isto procvetali. No, to je istorija. U me|uvremenu, ti nacionalisti su izabrali jednog (polu)Srbina za gradona~elnika prestone Qubqane. I to ne jednom, nego dvaput, tek da ne bude zabune da im se prvi put omaklo. I to ga izabrali ne u nekakvim zakulisnim partijskim kombinatorikama, nego na neposrednim izborima, gde nema vrdawa: ko dobije vi{e glasova, wegov je Magistrat. Pa dobro, i na tog Jankovi}a (a ne Jankovi~a, je li) nekako smo obvikli, ali ti uvrnuti „be~ki kowu{ari“, kako im tepa{e jedna `alovita ~a~anska pojava koja se ne zove Veqa Ili}, odo{e i korak daqe. Ma, {ta korak – celu miqu! Nauti~ku! Jer, o primorju se ovde radi. Bio sam letos u Piranu, i stojim vam dobar: u celoj bo`anstvenoj Istri nema lep{eg i ure|enijeg grada na obali, ra~unaju}i sve tri dr`ave koje su Istru isparcelisale: Hrvatsku, Sloveniju i Italiju. Ono {to tada nisam znao, ali sada nisam nimalo iznena|en, jeste da je u tom Piranu mogu}e da na neposrednim izborima za gradona~elnika pobedi neko ko ne samo da se ne zove Matja` ili Bo{tjan, Mojca ili Pepca, nego se ~ak ne zove ni Zoran Jankovi}, Mitar Miri} ili tako nekako. Nego se zove, pazi sad, Piter Bosman (Peter Bossman). I prili~no je tamne puti, {to i nije naro~ito iznena|uju}e za pripadnika crne rase. I u Sloveniju se kadgod, studirawa medicine radi, doselio iz daleke, prijateqske i nesvrstane Gane. Koja je ~ak tamo dole u Africi, a {to je prili~no daleko, ne vidi se ni sa Fru{ke Gore, pa ~ak ni sa Trigava, koji je ne{to vi{i. Elem, zavr{io ~ovek medicinu, zaqubio se {to u Sloveniju uop{te {to u jednu konkretnu Slovenku, i ostao tamo, u zemqi na sun~anoj strani Alpa. Gradio u Piranu i uspe{nu lekarsku karijeru i ugled dobrog i po{tenog ~oveka i gra|anina. i eto ti ga sad: gradona~elnik. Mo`da ste ve} ~uli: Bosman je, u jednom od prvih gradona~elni~kih intervjua, rekao da `eli {to pre da poseti ba{ Novi Sad, od svih gradova, i da `eli da Piran ba{ s Novim Sadom razvije posebno dobre i bliske odnose. Ovi na{i, koliko vidim, malko zbuweni, ~e{kaju se po glavi, ~ekaju vaqda da im neko ko za wih ne{to ~ita (a vaqda i takve zapo{qavaju: one {to umesto wih ne{to ~itaju i ne{to znaju) objasni da li bi to bilo dobro – mawe za Novi Sad, vi{e za wih kao takve. Daj Bo`e da se na|e taj neko pa da im objasni da

oberu~ke prihvate ponudu, a ne da brukaju}i sebe obrukaju i nas. A {ta li to, mo`da se pitate, ovih {u}murastih oktobarskih dana toliko zaokupqa pa`wu na{ih gradskih i prigradskih otaca i majki, pa da mo`da i ne posti`u da se pozabave tim ~udnim „piranskim pitawem“? Tjah, sve ne{to mislim da su prezauzeti mogu}om prekompozicijom u gradskoj vlasti, u koju bi ponovo da se useli jedna Maja, podozrevam da je znate od ranije. Ma, {ta od ranije – oduvek, takore}i! Jer, nije li onomad ta Na{a Maja insistirala ba{ na tome da je oduvek znate? Da je ba{ ona ba{ ono dete koje ste vi|ali po novosadskim ulicama, da je ba{ s tim i tim i{la u tu i tu novosadsku osmoqetku i gimnaziju, da je jo{ wen deda imao advokatsku kancelariju Tu i Tu, i sve u tom smislu. Pa je jo{ i svom kadgod glavnom protivkandidatu u televizijskom duelu cini~no spo~itnula da ona, za razliku od wega, ne mora da izmi{qa svoje novosadske drugare iz klupe, ili tako ve} nekako. A taj protivkandidat, kojem je na nos natrqano kako nije pi{kio u pesak u trouglu izme|u Alma{ke, Saborne i Katedrale, zapravo je odrastao tu negde blizu, ni trideset kilometara vazdu{ne linije od Mileti}evog spomenika. Eh, mo`da je to blizu za mene ili vas, ali ne i za Maju: za wu je to bilo predaleko. I sad ja sve ne{to dumam: ako su Palanka ili ~ak Futog predaleko od Novog Sada, koliko li je tek Gana daleko od Pirana?! [ta bi bilo da je Bosman morao da prila`e publikumu svoje {kolske drugare neizgovorivih imena? Samo {to Piran, izgleda, nije imao svoju Maju da mu objasni neke va`ne stvari, ili je, pre }e biti, imao neku svoju Maju, ali je nije hteo slu{ati, nego je birao po pameti i savesti. A kad tako bira{, svaki }e tvoj izbor biti dobar: ako je to Piter iz Gane, onda neka je Piter iz Gane. Zato, kada vas slede}i put neko pita a {ta li je to ta Evropa, ne kao kontinent nego kao sistem vrednosti, a vi mu poka`ite na mapi taj mali, ali ne i provincijalni Piran, i ispri~ajte mu pri~u o Piteru Bosmanu. Ponekad, kako da vam ka`em, najbli`i put u Evropu mo`e da vodi ~ak i preko Afrike. „ Teofil Pan~i}

RETROVIZOR „ Savet ministara EU odlu~io je da zahtev Srbije za kandidaturu prosledi Evropskoj komisiji. Istovremeno, evropski ministri dogovorili su se da Srbija ne}e i formalno postati kandidat za ulazak u Uniju dok ne zavr{i saradwu s Ha{kim tribunalom, odnosno ne uhapsi Ratka Mladi}a. „ Londonski „Tajms” preneo je ocene specijalnog tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a da su Rade Bulatovi} i Vojislav Ko{tunica glavni krivci za to {to je Ratko Mladi} jo{ na slobodi. Ina~e, Vlada Srbije je podigla nagradu za informaciju o generalu na 10 miliona evra. „ Vlada Srbije i MMF dogovorili su se da izmene Zakona o PIO budu vra}ene Skup{tini pre kraja teku}e revizije kreditnog aran`mana, {to je i ura|eno. Srbija je, podsetimo, do sada iz kreditnog aran`mana sa MMF-om iskoristila oko 1,45 milijardi evra za ja~awe deviznih rezervi. „ Dinar je nastavio da slabi prema evru. Zvani~ni sredwi kurs evropske valute je dogurao do 107,339 dinara, {to je najni`a vrednost doma}e valute od uvo|ewa evra, objavila je NBS. Analiti~ari upozoravaju da postoji velika opasnost da kurs evra ve} po~etkom slede}e godine dostigne 120 dinara. „ Estradni umetnik Radi{a Uro{evi} podneo je neopozivu ostavku na mesto ~lana Upravnog odbora JP PTT. Kako je saop{tila wegova stranka Jedinstvena Srbija, Uro{evi} je to uradio „da bi za{titio sebe kao javnu li~nost, uspe{nog privrednika, dobrog doma}ina i porodi~nog ~oveka”.


4

DNEVNIK

nedeqa31.oktobar2010.

INTERVJU

MARIO \URAGI], [EF PREDSTAVNI[TVA RS U BRISELU

[to pre, to boqe a nedavno odr`anim „Otvorenim danima“ (Open days), najve}em predstavqawu regija u Evropi, koj su ove godine odr`ani pod nazivom „Evropa 2020: konkurentnost, saradwa i kohezija regija“ Republika Srpska je, preko svog briselskog ofisa u~estvovala u organizaciji skupa ~ija je tema bila „Inovativna re{ewa pri zapo{qavawu“, zajedno sa regijama iz Italije, [panije, Engleske, Ma|arske, Poqske i Kipra. - Ciq ovakvih skupova je da se olak{a razmena, debata i povezivawe stru~waka i politi~ara, koji se bave lokalnim i regionalnim razvojem, a u~e{}e RS na manifestaciji, koju organizuje Komitet evropskih regija i Evropska komisija doprinosi dodatnoj vidqivosti Srpske i wenoj afirmaciji u EU. @eleli smo da poka`emo da je sa svojim postoje}im administrativnim kapacitetima spremna i sposobna da kao i svaka druga evropska regija odgovori na zahteve koje postavqa EU - ocewuje u intervjuu za „Dnevnik“ Mario \uragi}, {ef Regionalnog predstavni{tva Republike Srpske u evropskoj prestonici. Na{ sagovornik pozitivno ocewuje dvogodi{wi u~inak ofisa na ~ijem je ~e-

N

zna~i da }emo stati nego, naprotiv, da trebamo nastaviti jo{ intenzivnije. Posebno bih istakao rezultate u iskazivawu pozicija i stavova RS po svim relevantnim pitawima u javnoj komunikaciji, bilo putem medija ili na skupovima u Briselu. Sve do nedavno to je bila skoro nemogu}a misija. Sretali smo se sa cenzurama raznih vrsta, dok danas sve to izgleda druga~ije i RS postaje pri-

Besplatno do obuke kadrova – Predstavni{tvo Republike Srpske u Briselu je do sada direktno bilo ukqu~eno u realizaciju projekta procene potencijala biomase u RS, izgradwe institucionalnih kapaciteta za pripremu i implementaciju projekata iz programa zajednice, te u nala`ewu partnera za u~e{}e u Okvirnom programu 7 za istra`ivawe i razvoj. Isto tako, u nekoliko navrata je, u saradwi sa drugim evropskim predstavni{tvima u Briselu, organizovalo obuke za qude iz RS na temu pripreme i implementacije projekata u okviru pojedinih finansijskih instrumenata. Zahvaquju}i toj saradwi obuku smo dobijali besplatno, ~ime smo ostvarili i finansijske u{tede za aktivnosti koje bi se morale sprovoditi u ciqu ja~awa sopstvenih kapaciteta. lu i isti~e dobru saradwu sa drugim predstavni{tvima, a wih je danas, ako neko jo{ nije upamtio, u tom gradu preko 300! – Sva dosada{wa komunikacija i kontakti pokazuju da su sva druga predstavni{tva, bez izuzetka, spremna na saradwu i pomo} po bilo kojim pitawima. Olak{avaju}a okolnost za takvu saradwu je ~iwenica da regionalna predstavni{tva u Briselu nemaju politi~ke predrasude i preduslove za bilo koje vidove saradwe i tako treba i da ih do`ivimo. z Kako biste ocenili dosada{we postojawe Predstavni{tva, da li su rezultati u skladu sa ciqevima koji su bili zacrtani prilikom dono{ewa odluke o otvarawu Predstavni{tva? – Verujem da smo do sada uradili dobar posao. Li~no sam zadovoqan, a mislim da su zadovoqni i u Vladi RS. To ne

hva}ena u me|unarodnoj saradwi jednako kao sve druge evropske regije. Kontaktima u Briselu i u~e{}em na raznim tematskim skupovima mi `elimo jo{ vi{e predstaviti RS i wene resurse, te je dodatno pozicionirati kao evropsku regiju politi~ki stabilnu, finansijski samoodr`ivu i opre|eqenu za evropske integracije. z Kao kqu~ni argument za otvarawe briselskog ofisa naj~e{}e se navodi mogu}nost da jedan region bude blizu „briselske vatre“ – dakle, mestu gde se lobira za odluke i gde se dele novci iz izda{nih evropskih fondova. Koliko ste na tim poqima bili uspe{ni? – Mislim da je pro{lo zlatno vreme u kojem su dr`ave ~lanice imale na raspolagawu izda{ne evropske fondove. Pro-

{lo je iz razloga {to se uvodi sve ve}a finansijska kontrola u pogledu kori{tewa tih fondova, a i sve mawe je novca na raspolagawu. Isto tako treba biti svestan dostupnosti evropskih fondova, posebno za dr`ave izvan EU, jer je ona uslovqena trenutnom fazom u procesu pribli`avawa EU, te potpisanim memorandumima sa EK o kori{tewu izvesnih fondova. Direkcija za evropske integracije BiH je jako malo uradila po tom pitawu ~ime je automatski ograni~ila aktere iz BiH da ravnopravno u~estvuju na javnim pozivima EK za finansirawe raznih vrsta projekata. U takvim okolnostima na{e predstavni{tvo nastoji prepoznati svaku {ansu za ukqu~ewe RS u mogu}a partnerstva za realizaciju projekata, informisati potencijalne subjekte o tome i pomo}i da kao takvi budu prihva}eni od strane nosilaca projekata i ostalih partnera u projektu. Smatram da je va`no i da {to vi{e qudi iz RS bude ukqu~eno u razne vidove me|unarodne saradwe. Na taj na~in ja li~no do`ivqavam i proces lobirawa, jer pripadam qudima koji ne misle da se ne{to zna~ajno mo`e desiti preko no}i i biti izdvojeno iz celine, nego da je svaki rezultat proizvod niza osmi{qenih aktivnosti i wihove uspe{ne realizacije. Pojednostavqeno mi{qewe da je lobirawe u su{tini kupovina aktera u jednom procesu radi ostvarivawa sopstvenih interesa je, po meni, nerealno i u Briselu neprimewivo. z Otvarawe svoje kancelarije u Briselu AP Vojvodina povezuje s potvr|ivawem kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. Ipak, Republika Srpska je to u~inila ~im je BiH potpisala SSP, u okolnostima kada kandidatura nije ni na vidiku. Koji je zapravo pravi trenutak za otvarawe „briselskog ofisa“? – Otvarawe „briselskog ofisa“ ne mora biti vezano za EU integracije. Po meni pravi trenutak je - {to pre to boqe. Brisel, odnosno EU je geopoliti~ki faktor i sve dr`ave biv{e Jugoslavije su zvani~no opredeqene da jednog dana postanu deo te organizacije. Predstavni{tvom u Briselu mi to i pokazujemo. Ali mi nismo u Briselu samo da se ~uje na{ glas ili iz o~ekivawa da }emo time obezbediti gomilu finansijskih sredstava iz EU fondova. Mi `elimo da nau~imo kako funkcioni{e EU, da razumemo procese i procedure, da saznamo {ta je potrebno nama da budemo ravnopravni sa drugima u smislu institucionalnih odgovornosti i obaveza, te na koji na~in da to postignemo, da usvojimo sve {to je dobro {to drugi imaju, a mi nemamo. Da budemo spremni, a ne zate~eni! „ Denis Kolunyija

BIV[I HRVATSKI ZATO^ENICI NE]E SE U VUKOVARU SRESTI SA BORISOM TADI]EM

O spomen plo~i ipak u Beogradu osledwih se dana dosta spekulisalo o tome da bi se tokom posete Vukovaru predsednika Srbije Borisa Tadi}a, koja }e biti realizovana u nastupaju}oj sedmici, {ef srpske dr`ave mogao sresti i sa predstavnicima Udru`ewa pravnika „Vukovar 1991“. Podsetimo, ovo udru`ewe je inicijator postavqawa spomen obele`ja na mestima nekada{wih logora s po~etka devedesetih „Staji}evo“ i „Begejci“, u okolini Zrewanina, u znak se}awa na nastradale dr`avqane Hrvatske. No, wihovom su se planu najpre o{tro suprotstavile desni~arske organizacije u Srbiji, da bi na{a dr`ava, na kraju, odlu~ila da ~lanovima „Vukovara 1991” ipak ne omogu}i da svoj naum sprovedu u delo. Stoga je najavqeni dolazak u Vukovar predsednika Tadi}a i wegovog hrvatskog kolege Ive Josipovi}a u nekim kom{ijskim medijima vi|en i kao prilika da se ponovo povede pri~a i o ovoj temi. Tim pre {to su me|u biv{im zato~enicima logora „Staji}evo“ i „Begejci“ i savetnik predsednika Hrvatske za braniteqe Predrag Mati} Fred – ina~e, tako|e ~lan Udru`ewa „Vukovar 1991“, koji je Tadi}u svojevremeno poklonio svoju kwigu „Ni{ta la`no“, u kojoj je opisao ratna de{avawa u granatiranom hrvatskom gradi}u – kao i vukovarski gradona~elnik @eqko Sabo. Me|utim, kako „Dnevnik“ saznaje od predsednika Udru`ewa pravnika „Vukovar 1991“ Zorana [anguta, poseta dvojice predsednika Vukovaru ne}e

P

poslu`iti za razgovore o eventualnom postavqawu spomen obele`ja u okolini Zrewanina. On je dodao da se predstavnici udru`ewa „Vukovar 1991“ ovog puta ne}e ni sastati sa {efom srpske dr`ave. – Ve} smo o tome razgovarali s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovi}em, odnosno obavestili smo ga o na{im namerama. I on je obe}ao da }e

Udru`ewe „Vukovar 1991“ je, ina~e, pre dve godine podnelo krivi~nu prijavu protiv nepoznatih osoba zbog ratnih zlo~ina po~iwenih u nekoliko srpskih logora nad ratnim zarobqenicima i civilima, a Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine ranije je saop{tilo da su u toku odre|ene provere kako bi se utvrdilo da li je pre 19 godina tamo zaista bilo zlostavqawa i ubijawa za-

Sabo: Tadi}eva poseta potrebna je Vukovaru Gradona~elnik Vukovara @eqko Sabo potvrdio je u izjavi „Dnevniku“ da prilikom susreta s Tadi}em ne}e razgovarati o postavqawu spomen obele`ja u Staji}evu i Begejcima. „Predsednik Tadi} je upoznat sa inicijativom da se na tim mestima podignu spomen plo~e, ali mislim da je na lokalnim vlastima, u ovom slu~aju zrewaninskim, da odlu~uju o tome. Jer, ja kao gradona~elnik Vukovara odlu~ujem o davawu dozvole da li }e negde biti spomenik, nije to pitawe na dr`avnom nivou”, kazao nam je Sabo. Upitan da li o~ekuje incidente prilikom posete Vukovaru {efa srpske drave, s obzirom na to da neke stranke najavquju proteste, gradona~elnik je odgovorio odre~no, napomiwu}i da pojedinci, za koje se, kako ka`e, ne bi ni ~ulo ako ne bi iskoristili ovakve trenutke, time prikupqaju jeftine politi~ke poene. Sabo je podsetio da je inicirao Tadi}evu posetu i naglasio da je tako ne{to potrebno i Srbiji, i Hrvatskoj, i gradu Vukovaru. „To je jedna prilika za na{ zajedni~ki boqi i kvalitetniji `ivot”, ocenio je Sabo. organizovati susret predstavnika na{eg udru`ewa sa predsednikom Tadi}em, kome smo ranije uputili pismo s pozivom da nas primi. Ali do tog susreta bi do{lo u Beogradu. A pre toga o~ekujemo da Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije pokrene proces protiv odgovornih za zlo~ine u logorima „Staji}evo“ i „Begejci“ – kazao je [angut u izjavi za na{ list.

robqenika, kako to tvrdi hrvatska strana. Podsetimo, zatvarawe hrvatskih civila u logore „Staji}evo”, “Begejci” i “Sremska Mitrovica” u jesen 1991. godine bilo je obuhva}eno i optu`nicom Tu`ila{tva MKTJ protiv biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a, i u tom predmetu je kvalifikovano kao ratni zlo~in. „ @eqko Balaban

„DNEVNIK” ISTRA@UJE POSLEDICE SVE OPASNIJEG KLIZAWA DINARA

Inflatorni porez udara na sirotiwu osledwih dana dinar je na opareferentnu kamatnu stopu u nekoliko nasnoj nizbrdici i dostigao je navrata i ona je sada 9,5 odsto. U normalnim slabiju vrednost od kako je uveuslovima weno pove}awe uticalo bi na dena evropska moneta. Sve intervencije smawewe inflatornih pritisaka i na Narodne banke Srbije ostaju bez efekta, smawewe pritiska na kurs. No, kod nas se jer on }e ve} od sutra biti jo{ slabiji. dogodilo upravo suprotno: imamo rast inGuverner NBS Dejan [o{ki} ovih dana flacije i kursa, {to zna~i da je na{e trporu~uje da situacija nije bezazlena ali `i{te defektno i apsolutno ne funkcida „nije do{ao ni kraj sveta”. No, ekonooni{e po normalnim pravilima. Jedan od misti su slo`ni u oceni da nas, ukoliko razloga za to je svako preveliki utisak dr`ava hitno ne{to ne preduzme, u 2011. evra, odnosno ~iwenica da je dinar, kao godini o~ekuju dramati~ni zakonsko sredstvo pla}aproblemi sa kursom doma}e wa, u defanzivi, {to dovalute i – inflacijom! Ako inflacija pre|e prinosi da sve mere koje Po oceni onih koji se u mo`e da preuzme ne 10 odsto, mnogo }emo NBS ekonomiju malo vi{e razudaju efekta – ka`e ]umeju, umiruju}i tonovi koji je te`e kontrolisati librk. (Milan ]ulibrk) sti`u kako od guvernera, Po oceni ovog ekonotako i iz vrha same Vlade miste, najve}u cenu same Srbije – i to u trenutku kate ~iwenice da srpsko da je ve} svima jasno da }e ciqana inflatr`i{te ne reaguje po normalnim ekocija biti ve}a od planirane i da }e se nomskim principima pla}aju gra|ani. opasno pribli`iti dvocifrenoj – potvrJer, kako ukazuje, inflacija nije ni{ta |uje ranije izra`enu bojazan da je dr`ava, drugo do svojevrsna vrsta poreza koja se zapravo, smislila na~in kako da pove}a na wih svaquje. priliv u dr`avnoj kasi. Naravno, ceh }e – Sve ono {to je na po~etku godine koplatiti gra|ani. Jer, puwewe buxeta kroz {talo 100 dinara sada u proseku ko{ta inflaciju najvi{e }e pogoditi najsiro108. Drugo, oni koji su uzeli devizne krema{niji sloj . dite „grca}e” zbog rasta kursa jer }e teOd planiranih, maksimalnih osam od{ko mo}i da prate sve ve}u vrednost evra sto za ovu godinu, rast cena }e biti najvea sve mawu dinara. Pored toga, dug prirovatnije oko desetog procenta. Odustajavatnih kompanija je ve}i od 10 milijardi we od zacrtanog nivoa rasta cena i prakevra i svaki rast kursa pove}awa wihove ti~no kori{}ewe „inflatornog poreza” ne bi li se tako buxetski deficit sveo na 4,5 odsto dru{tvenog proizvoda, odnosno „Telekom” nije prikazao mawim, prakti~no je omogu}ilo siguran spas dr`avi da obavi rebalans. Naime, rast cena podi`e poreske prihode, s jedne Novac od prodaje „Telekoma” strane, dok sa druge di`e nivo bruto drumnogi vide kao spas za dinar, ali to {tvenog proizvoda. To {to rast i cena i }e, upozorava Milan ]ulibrk, samo kursa uti~e na standard gra|ana, naro~ina kratak rok zaustaviti pad domato onih koji su se zadu`ili u stranoj va}e valute. luti, dr`avi je u ovom trenutku o~igled– Ta~no je da }e se wegovom prodano mawa briga. jom obezbediti devizni priliv, no Ekonomista Milan ]ulibrk obja{wazabluda je i da to mo`e re{iti piva za na{ list da }e nam, ako dr`ava dotawe stabilizacije kursa. Jer, ukozvoli da inflacija pre|e nivo od deset liko dr`ava bude te devize prodavaodsto, trebati deset godina da se oporavila centralnoj banci kako bi dobijemo. ne dinare iskoristila za svoje po– Sigurno je da dinar ne}e prestati da trebe, odnosno za pokri}e deficita klizi i o~ekujem da }e evro do kraja godiu buxetu ili za finansirawe inne vredeti oko 110 do 115 dinara, a inflafrastrukturalnih projekata, ona }e cija}e tako|e rasti. Najve}a opasnost je ih ka NBS usmeriti mimo deviznog {to se olako prelazi preko ~iwewice da tr`i{ta i ta operacija se ne}e odje inflacija ve} probila gorwi planiraraziti na stawe kursa. Uzgred, NBS ni nivo za ovu godinu, jer ako prema{i de}e za tu koli~inu deviza, koju otkuset procenata, neuporedivo }emo je te`e pi od dr`ave, emitovati dinare. I kontrolisati. Za dr`avu i NBS je stoga naravno da se onda odmah postavqa boqe da sada pove}aju napore kako bi stapitawe kako }e ta pove}ana koli~ibilizovali cene. To zna~i da moraju da na dinara uticati na cene – ka`e vode odgovorniju fiskalnu politiku i ]ulibrk. restriktivniju monetarnu politiku kako bi se inflacija odr`ala ispod nivoa „crvene linije”. Jer ako je inflacija pre|e, obaveze prema kreditorima – navodi ]umora}e da se povuku drasti~nije mere, librk. {to }e usporiti privredni rast i direktPo wegovim reima, na dugi rok stabilno ugroziti oporavak zemqe – upozorava nosti dinara nema bez pove}awa izvoza i ]ulibrk. priliva deviza po osnovu direktnih straSagovornik „Dnevnika” ocewuje da pad nih investicija. doma}e valute nesporno nije dobar za – To je jedini na~in da }e pove}a ponustandard gra|ana, ali upozorava i na to da da deviza, kao {to je to bio slu~aj 2007. i je kurs posledwih godina ve{ta~ki odrdo prve polovine 2008. godine, kada smo `avan. Za stabilnu valutu su, naime, neoimali ~ak ja~awe dinara: podseti}u na to phodne strane direktne investicije, a da je vrednost evra za godinu i po dana pawih je u ovoj godinu bilo tek na ka{ikila sa 83 na 77 dinara – navodi ]ulibrk. – cu, a veliko je pitawe, ako se izuzme „TeNo, od tada imamo relativno slab priliv lekom”, da li }e ih biti i dogodine. stranih investicija, ote`ano je i zadu`i– Narodna banka Srbije }e, najavio je vawe i preduze}a i dr`ave u inostranto i guverner NVS, pod hitno morati da stvu, {to zna~i da i po tom osnovu smawen gasi po`ar, {to bi zna~ilo da }e poja~apriliv deviza. Kao posledica, do{li smo ti restriktivnost monetarne politike u situaciji da imamo nedovoqnu ponudu ne bi li inflaciju zadr`ala ispod desedeviza koja bi mogla da podmiri pritisak tog podeoka. Ne mo`e se, ipak, samom guna strani tra`we. I logi~na posledica verneru staviti na teret ~iwenica da je svega toga je rast kursa s kojim smo sada inflacija probila gorwi okvir. [osuo~eni. „ Qubinka Male{evi} {ki} je po preuzimawu mandata pove}ao

P


a uvozimo beli luk iz Kine, le{nik iz Gruzije, meso iz ne{to bli`ih zemaqa ta~no je, ali pitawe je da li su uvoz i ozlogla{eni lobi koji tu rabotu sprovodi najve}i problem sprskog agrara. Jer, uvozi i Nema~ka automobile, Francuska vina i sireve, ^e{ka pivo – pa {ta? Na`alost, poqoprivreda je u Srbiji de`urna moneta za potkusurivawe, i to pre svega politi~ka, pa tek onda ekonomska. Imamo mi i uvozne i izvozne lobije, imamo i {verc i monopole, a uz sve nemamo ni para. Ipak, pred svake izbore u ovoj se dr`avi neko seti da ma{e salatom, pasuqem ili krastvacima. Naravno da nije dobro {to kao agrarna zemqa moramo da uvozimo hranu, naravno da vlada i ministri moraju da se tuku i s lobijima i s monopolima, ali je istovremeno pri~a o uvozu za zemqu koja ho}e u Evropu puka demagogija koja nikome ni{ta dobro ne}e doneti – samo se odvla~i pa`wa od pravih problema. Danska uvozi `itarice i to skoro sve {to joj treba, a ima oranaca tek malo mawe nego Srbija. Ali Danska proizvede 30 miliona tovqenika godi{we, a mi deset puta mawe. Za{to? Pa zato {to ne mo`e u savremenoj poqoprivredi da svako proizvodi sve. Sva{tarewe nas je i dovelo na niske grane. Oni koji kritikuju, neka sami krenu u

D

Spas u udru`ivawu Doma}i proizvo|a~i {tite se kroz carine, odnosno kroz takozvanu ad valorem carinu i kroz sezonsku carinu koja se uvodi kada kod nas krene sezona prodaje. Problem je u Srbiji to {to proizvo|a~i nemaju robu u kontinuitetu, pa trgovinski lanci pribegavaju uvozu jer {to bi se baktali sa sitnim koli~inama i krpili asortiman. Re{ewe je, dakle, u organizovawu doma}ih proizvo|a~a u zadruge, asocijacije, udru`ewa, kako bi tr`i{tu mogli da ponude dovoqne koli~ine proizvoda adekvatnog kvaliteta i cena.

c m y

DNEVNIK

nedeqa31.oktobar2010.

5

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: DA LI JE UVOZNI^KI LOBI NAJVE]I PROBLEM SRPSKOG AGRARA?

A da dr`ava malo pogleda u ogledalo Izvoz

Uvoz

u milionima dolara

Mese~ne vrednosti izvoza i uvoza poqoprivrede i prehrambene industrije Srbije, u periodu januar 2009 – avgust 2010. godine

proizvodwu onoga {to mi neopravdano uvozimo. Eto wima zarade, a svima koristi. Istina je, zapravo, da je poqoprivreda jedina privredna grana u ovoj dr`avi koja vi{e izvozi nego {to uvozi. U su{tini, uz sve probleme, uz svu zaostalost i neorganizovanost, poqoprivreda nam jedina vaqa, ostalo ba{ i ne. Robna razmena sa svetom nam je u minusu pet ili {et milijardi evra godi{we, pri ~emu poqoprivreda napravi plus od preko pola milijarde evra. Pa gde je onda problem? Uop{te nije sporno da uvozni lobiji mogu da naprave ozbiqnu {tetu. No, da li su ba{ oni, kao {to tka`e ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, najve}i krivci za nesta{ice? – Pri~a o trenutnoj nesta{ici mesa u zemqi posledica je delovawa uvoznog lobija. Svako ko preporu~uje liberalniji uvoz na u{trb kvalteta je neko ko lobira zarad ve}eg profita, a s druge strane se neodgovorno pona{a prema sto~nom fondu. S mesom se ponavqa ista situacija kao nedavno s jesti-

vim uqem, kada je plasirana ~itava pri~a o nesta{ici uqa, a bilo je dovoqno uqa ne samo za doma}e potrebe ve} i za izvoz. Imamo uvozni lobi koji vr{i svakodnevne pritiske na Ministarstvo da se liberalizuje uvoz mesnih proizvoda. Ukoliko to uradimo, direktno }emo ugroziti na{u poqoprivrednu proizvodwu i na{e sto~are – tvrdi ministar. Uzgajiva~i sviwa, koji u celoj ovoj pri~i zapravo najvi{e stradaju, ne misle da je uvozni lobi generator problema. – Uvozni lobi postoji, i to su oni kojima je potreban uvoz i finasiraju ga, a re~ je o tri-~etiri najve}e mesne indistrije u Srbiji – ka`e za “Dnevnik” predsednik Udru`ewa uzgajiva~a sviwa Ferenc Major. On, me|u svim ostalima, kao najve}eg krivca za katastrofalnu situaciju u sviwarstvu vidi – dr`avu. Jer, upravo je dr`ava, veli, dozvolila da izme|u seqaka i mesne industrije postoje trgovci, odnosno klasi~ni prevaranti koji sa zvani~nog, registrovanog dogona

sticaj dr`ave. Ta udru`ewa bi, obja{wava, kao pravna lica trgovala sa otkupqiva~ima, {tite}i interese proizvo|a~a. Ako se to uradi, tvrdi Major, bi}e mawe i uvoza i uvoznih lobija. – Ograni~ewe kod na{e poqoprivrede je izuzetno niska kupovna mo} stanovni{tva i to je ve}a brana od bilo kakve uvozne za{tite – isti~e u razgovoru za “Dnevnik” Vojislav Stankovi} iz Centra za nau~no-istra`iva~ki rad Privredne komore Srbije. – Mo`e uvozna za{tita biti i nula: jednostavno, kupovna mo} je tako pala da smo i po potro{wi najva-

Izvozimo kukuruz, uvozimo kafu U prvih osam meseci ove godine najvi{e smo izvezli kukuruza (za 125,2 miliona dolara), {e}era 93 miliona, smrznute maline “ronald” u vrednosti od 60,8 miliona i p{enice za 40,1 milion dolara. Na uvoznoj strani me|u agrarnim proizvodima dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih” proizvoda: sirova kafa (40,7 miliona dolara), banane (20,8 miliona) i pomoranxe (16 miliona dolara). stoke dopremaju sviwe klanicama, {to poskupquje tovqenike za ~ak 20 procenata. – Otkupna cena `ive vage u klanici je 140 dinara, a ja dobijem 110 jer ne mogu klanici da sviwe prodam direktno, ve} moram da ih dam trgovcu koji ima dogon, a onda kod wega dolazi {vercer. E, on predaje stoku klanici, i uzima svoj deo. Kada bi seqak dobio tih 140 dinara, to bi bila druga pri~a. To je za nas ve}i problem nego uvoz mesa. Dr`ava je, dakle, kriva, jer je dozvolila mahinacije na tr`i{tu – nagla{ava Major. Po wegovim re~ima, jedno od re{ewa je da se sitni proizvo|a~i organizuju u udru`ewa, i to uz pod-

`nijih namirnica na za~equ na evropskoj lestvici. ^iwenica je, veli ovaj stru~wak, da dolazi do stvarawa ve{ta~kih nesta{ica, ali, ukazuje, taj uvozni lobi, nestabilnost i nesta{ice javqaju se upravo na tr`i{tu proizvoda koja su stalni vi{ak. – Trenutno, kada gledamo bilanse ponude i tra`we, nemamo nijedan proizvod na tr`i{tu koji je bilansno deficitaran. Imamo ~ak i suficit u snabdevawu mlekom, kao i uqem. Kod p{enice imamo slobodno tr`i{te i sada smo dostigli izvoz od 300.000 tona p{enice i bra{na, a bilansi nam omogu}avaju do 500.000 tona. Jo{ uvek nemamo deficit na tom tr`i{tu,

pa prema tome, zaista nema razloga za tolika zabrinutost da moramo donositi uredbe poput najnovije, o strukturi proizvodwe hleba. A ~ak i ukoliko se poka`e potreba da se uvezu odre|ene koli~ine p{enice za pokri}e doma}ih potreba, u tom bismo slu~aju samo uvezli kvalitetnije hlebno `ito – veli Stankovi} pitaju}i se za{to, recimo, sada slabo ide setva i za{to je dr`ava ne podstakne merama agrarne politike. Na{ sagovornik na kraju ukazuje na povoqne rezultate poqoprivrede Srbije u spoqnotrgovinskoj razmeni, ostvarene zahvaquju}i pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tr`i{tu EU, liberalizaciji u razmeni sa zemqama zapadnog Balkana (CEFTA) i kowunkturi, koja se i daqe odr`ava na svetskom tr`i{tu. Naime, bilans razmene poqoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom od januara do kraja avgusta ove godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od skoro 1,3 milijarde dolara, {to predstavqa rast od 5,6 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 623,3 miliona dolara je za 2,6 odsto ve}a nego lane. Tek, suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-avgust 2010. godine ima rast od 8,6 odsto i iznosi 649,9 miliona dolara. „ Sla|ana Glu{~evi}


6

e|unarodni dan borbe protiv korupcije, 9. decembar (kada su Ujediwene nacije 2003. godine usvojile Konvenciju protiv korupcije), Srbija }e ove godine do~ekati s indeksom percepcije korupcije od 3,5, {to je – prema organizaciji „Transparensi interne{enel“– dovoqno za 78. mesto od ukupno 178 „izmerenih“ dr`ava. To zna~i da i daqe imamo veoma ozbiqnih problema s tom nevidqivom silom koja dr`i ruku u xepovima smrtnih poreskih plati{a, tj. u na{oj javnoj kasi. Od biv{ih zemaqa SFRJ, iza Srbije je po indeksu korumpiranosti samo BiH. Otkud to da na{i gra|ani opa`aju korupciju kao sveprisutnu, ali istovremeno nemaju poverewa u dr`avne organe da prijave zloupotrebe? Prema podacima „Transparensija”, tek oko jedan odsto krivi~nih dela korupcije prijavi se nadle`nim organima, a jedan od kqu~nih razloga jeste nedovoqna za{tita ’uzbuwiva~a’. Rodoqub [abi} ka`e da u svom vi{egodi{wem radu poverenika za informacije od javnog zna~aja ni u jednom slu~aju nije prepoznao ’cinkaro{a’ koji je otkrivaju}i korupciju to ~inio iz zlobe i pakosti. Uvek su to bili zaista hrabri pojedinci koji su ukazivali na nezakonitost kojom se nanosi {teta dr`avi. Me|utim, {ta se pokazalo kao zajedni~ko slu~ajevima otkrivawa „drumske mafije” i nabavke „{arenih vozova”? Oni koji su na wih upozorili – ostali su bez posla. Stru~waci ve} godinama ukazuju na to da je najve}a i najopasnija korupcija u javnim nabavkama, finansirawu politi~kih stranaka, privatizaciji, gra|evinarstvu i tzv. prostornom planirawu. U ovim oblastima jedan dobar deo ogromnog novca sliva se u privatne i partijske xepove. A kakva je kaznena politika – to najboqe svedo~e afere „kofer~e“, „indeksi“, „putevi“, „vozovi“... gde se glavni akteri godinama izvla~e od ruke pravde. Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todori} smatra da je za borbu protiv korupcije najva`nije odrediti gde je glava hobotnice. “A ona je u politi~kim

M

DNEVNIK

nedeqa31.oktobar2010.

NEVIDQIVA RUKA IZVLA^I PARE IZ JAVNE KASE

Rang lista zemaqa

Koferi, putevi i strana~ki klozeti partijama”, tvrdi ovaj pravni ekspert. Ako je za utehu, i na{e kom{ije kukaju: predsednik Transparensi interne{enela Hrvatske Zorislav Antun Petrovi} ka`e da je ocena od 4,1 za indeks percepcije o korupciji u Hrvatskoj razo~aravaju}a i na istom nivou kao i pro{le godine. Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izjavio je da je korupcija „potpuno izjela“ hrvatsko dru{tvo, i da je borba protiv tog zla kqu~na za ulazak u EU. Ruku na srce, mo`da upravo zbog ve}e blizine ~lanstva u Uniji, tamo se stvari ipak pomi~u: jedan biv{i potpredsednik Vlade je u zatvoru, isti je slu~aj i sa {efom carine i ~uva-

ti izvori mogu da se koriste za procenu da li je do{lo do promene vi|ewa nivoa korupcije u toj zemqi u odnosu na prethodnu godinu.

Unakrsna pitawa

Nenadi}: Odgovornost pravosu|a Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija” Nemawa Nenadi} izjavio je ju~e da je korupcija ravnomerno raspore|ena u svim segmentima srpskog dru{tva, ali da gra|ani prepoznaju pravosu|e kao najpodlo`nije toj po{asti. „Nijedna oblast javnog sektora nije imuna na korupciju, obrasci su sli~ni i samo je pitawe gde i koliko ima prilike da se ona razvija“, rekao je Nenadi}. Govore}i o predstoje}em izve{taju Evropske komisije o napretku Srbije, on je izrazio uverewe da }e u tom dokumentu biti pozitivno oceweno pove}awe broja slu~ajeva sa elementom korupcije koje je otkrila policija, kao i broja procesuiranih takvih predmeta. Me|utim, upozorio je Nenadi}, najve}i problem je {to se mnogi od tih slu~ajeva ipak ne okon~aju presudom ili procesi teku jako sporo. rom kase vladaju}eg HDZ-a, i to zbog isisavawa miliona iz Hrvatskih autocesta, Hrvatskih {uma, HEP-a... a istra`ni organi su pod ozbiqnu lupu stavili i doskora{eg premijera. Transparensi Interne{enel (TI) defini{e, ina~e, korupciju kao zloupotrebu poverenog javnog posla u privatne svrhe. Indeks percepcije korupcije (IPC) je agregatni pokazateq koji kombinuje razli~ite izvore informaci-

ja o korupciji, i oslawa se na ankete o poslovawu koje istra`uje niz nezavisnih, uglednih institucija. Pri tome se istra`uju podmitqivost dr`avnih slu`benika, mito u javnim nabavkama, pronevere javnih fondova, kao i efikasnost dr`ave u borbi protiv korupcije. Naravno, korupcija je prikrivena aktivnost koju je te{ko meriti, ali vremenom, opa`awa Transparensija pokazala su se pouzdana. Jer, IPC se po pravilu zasniva na

~ak 16 razli~itih istra`ivawa 10 nezavisnih institucija: Univerziteta Kolumbija, Ekonomskog obave{tajnog odeqewa, Fridom hausa, Internacionala, Me|unarodnog instituta za razvoj menaxmenta, Trgova~ke me|unarodne grupe, Saveta za politi~ki i ekonomski rizik, Ekonomske komisije Ujediwenih nacija za Afriku, Svetskog ekonomskog foruma i Centra za istra`ivawe svetskih tr`i{ta. Ranije je IPC koristio i istra`ivawa javnog mwewa, ali sada se oslawa samo na mi{qewa stru~waka. Anketirani izvori su ~esto poslovni qudi iz razvijenih industrijskih zemaqa, pa se glas stru~waka iz mawe razvijenih zemaqa nije dovoqno ~uo, ali se i to promenilo tokom vremena. Sam indeks percepcije korupcije ocewuje zemqe na skali od 10 (veoma ~iste) do 0 (veoma korumpirane). Rezultati za ovu godinu su tako plod 13 istra`ivawa u periodu od januara 2009. do septembra 2010. Ako je zemqa obra|ena po jednom ili vi{e specifi~nih izvora podataka u posledwa dva izve{taja,

Te{ko}a je {to se korupcija prikriva i nemogu}e ju je direktno izmeriti, pa se koriste pribli`na merila. IPC koristi miks pitawa u rasponu od: „Da li imate poverewa u vladu?“, do: „Da li je korupcija veliki problem u va{oj zemqi?“. Kriti~ari isti~u probleme s definicijom pojma korupcije, ali priznaju da je IPC imao presudnu ulogu za otvarawe debate o korupciji. Me|utim, upozoravaju, kao izvor kvantitativnih podataka zarad pore|ewa na me|unarodnom nivou, IPC mo`e da bude instrumentalizovan. Poqe istra`ivawa se zato sve vi{e pomera ka akciono orijentisanom indeksu Me|unarodnog buxeta za partnerstvo ili Globalne integracije, koji ocewuju politiku zemqe u suzbijawu korupcije, i ne poku{avaju}i da procene nivo korupcije u celini. Koriste se dva kriterijuma: postoji li od jedne do druge godine promena od najmawe 0,3 poena u IPC rezultatu zemqe, i da li je pravac te promene potvr|en od vi{e od polovine izvora koji ocewuju doti~nu zemqu. Na osnovu toga su, recimo, pokazali od 2009. do 2010. napredak Butan, ^ile, Ekvador, BJR Makedonija, Jamajka, Kuvajt, Katar. Nazadovale su ^e{ka, Gr~ka, Ma|arska, Italija, Niger, SAD...

1 Danska............ 1 N. Zeland........ 1 Singapur......... 4 Finska........... 4 [vedska......... 6 Kanada............ 7 Holandija....... 8 [vajcarska.... 8 Australija..... 10 Norve{ka....... (...) 27 Slovenija....... (...) 62 Hrvatska......... 62 Makedonija..... (...) 69 Crna Gora....... (...) 78 Srbija.............

2010. 9.3 9.3 9.3 9.2 9.2 8.9 8.8 8.7 8.7 8.6

2009. 9.3 9.4 9.2 8.9 9.2 8.7 8.9 9.0 8.7 8.6

6.4

6.6

4.1 4.1

4.1 3.8

3.7

3.9

3.5

3.4

Nestabilne vlade, ~esto sa nasle|em ratnih sukoba, na dnu su rang liste: Avganistan i Majnmar su pretposledwi s ocenom 1,4 a Somalija je posledwa sa skorom 1,1. ^avezova Venecuela je 164, i lo{ije je rangirana u odnosu na Zimbabve i Kongo. Mo`da i zato je venecuelanski ambasador u Velikoj Britaniji, dr Semjuel Monkada, nazvao indeks percepcije korupcije „propagandom“. Govore}i za Bi-Bi-Si, on je rekao: „Bogate zemqe sastavni su deo korupcije siroma{nih zemaqa kada se govori o drogi, novcu, finansijskoj krizi... Privatne banke dobijaju milione funti javnog novca i niko to u bogatim zemqama ne naziva korupcijom“. S druge strane, {ef britanske trgova~ke komore u Danskoj Marijano Dejvis je poku{ao da objasni otkud to da su Danci na prvom mestu liste „Transparensija” sa indeksom od ~ak 9,4, {to ih mo`e okarakterisati i kao „narod ~istih ruku“: „Danski mentalitet je u velikoj meri pro`et skandinavskim kulturnim nasle|em poznatim kao jante, odnosno obi~ajnim pravilima, gde su skromnost, ta~nost i jednakost va`na merila za taj na~in `ivota. Zbog toga je neznatno malo trulih bogata{a, a jo{ mawe ozbiqno siroma{nih“! Eh, kako to daleko zvu~i. „ Reqa Kne`evi}

VELIKE EPIDEMIJE ZARAZNIH BOLESTI U VOJVODINI OBUZDANE VAKCINACIJOM

Kolera vi{e ne stanuje ovde aiti, koji se jo{ nije oporavio od razornog zemqotresa, sada se suo~ava sa stravi~nom epidemijom kolere. Broj `rtava konstantno raste: od izbijawa epidemije bolest je odnela vi{e od 300 qudi, a obolelo je skoro 4.700 osoba. Nakon januarskog potresa, u kojem je `ivot izgubilo vi{e od 270.000 qudi, jo{ uvek je oko 1,3 miliona stanovnika raseqeno i `ivi u prepunim {atorskim naseqima bez izvora pitke vode, zbog ~ega humanitarne organizacije strahuju da bolest u takvim uslovima mo`e po~eti da se {iri poput po`ara. Kako epidemije kolere na na{im prostorima nije bilo ve} dugi niz godina, na ovu bolest gotovo smo zaboravili. Sre}om, zahvaquju}i sistematskoj imunizaciji koja se u na{oj zemqi sprovodi, postignuti su zna~ajni rezultati u spre~avawu i suzbijawu ne samo kolere, nego i drugih opakih zaraznih bolesti. Protiv nekih smo, recimo, dostigli stadijum eliminacije, kao {to su de~ja paraliza – posledwi slu~aj zabele`en 1963 – i difterija, koju nemamo od 1976. godine. – Uzro~nik ovih bolesti najverovatnije jo{ uvek kru`i u populaciji, ali zahvaquju}i visokim obuhvatom rutinske vakcinacije dece, te bolesti se ne javqaju u klini~ko-manifestnom obliku, odnosno ne registrujemo slu~ajeve oboqevawa ve} decenijama – ka`e nam pomo}nik pokrajinskog sekretara za zdravstvo zadu`en za sanitarni nadzor, epidemiolog dr Vladimir Petrovi}. On navodi da je, recimo, veliki ili magare}i ka{aq sveden na povremeno javqawe u obliku pojedina~nih slu~ajeva koji se posle klini~ki ne potvrde jer se vrlo brzo u le~ewe ukqu~e antibiotici. Tako|e, zahvaquju}i vakcina-

H U SRBIJI SVEGA NA PROTESTIMA – SAMO MLADIH NE

Penzija kao fikcija obja{wava da bi mogu}nost zaposlewa naocijalni protesti bukte {irom ekokon {kolovawa umnogome pove}ala zaintenomski uzdrmanog sveta. U Evropi resovanost omladine za dru{tveni angaove godine svedo~ili smo brojnim `man, pa makar on ukqu~ivao {etwu na uli{trajkovima, blokadama, javnim okupqawici. Ovako, “wima penzija danas izgleda kao ma i, neretko, sukobima. Proteste uglavnom fikcija”, ka`e Trebje{anin, koga smo pitavode sindikalna udru`ewa, ~iji zajedni~ki li da li je tome vi{e doprineo lo{ ekonomimeniteq mogu biti esnafska, etni~ka, staski polo`aj ili uru{enost institucija drrosna, stale`na ili polna pripadnost. Ovaj `ave: talas nije mimoi{ao ni Srbiju, ali kada – Jesu problem i institucije. Na kraju uporedimo slike koje nas zapquskuju s telekrajeva, mladi bi morali biti vi{e ukqu~evizijskih ekrana, ne mo`emo a da ne primetini u dru{tveni `ivot i ismo jednu krupnu razliku: tra`ivawa pokazuju da ni kod nas se aktivizma laKod nas se aktivizma pet odsto wih nije aktivno }aju zreli i vreme{ni qudi, dok su u Zapadnoj la}aju zreli i vreme{ni, u dru{tveno-politi~kom Evropi mladi i te kako dok su u Zapadnoj Evropi `ivotu. Ignorisani su i spremni da „zagrizu me- mladi i te kako spremni na margini. Na posletku, kada aktutak“ kada su u pitawu wida „zagrizu metak“ elni mitinga{i u Srbiji ma trenutno naizgled neodu u penziju ili pomru, zanimqive teme, poput isti ti mladi koji su prespavali {etwe i reforme penzionog sistema ili pomerawa buntove do}i }e na rukovode}e polo`aje. starosne granice za ulazak u navedenu. “Dnevnik” je zanimalo kakve posledice mo– Primetio sam tu pojavu i mislim da se `e imati mladala~ki pasivizam po wihovu to de{ava zato {to u zapadnim zemqama pomo} rasu|ivawa i spremnost na delovawe, stoji razvijenija politi~ka kultura i svest jednom kada postanu zreli qudi na odgovor– rekao nam je psiholog @arko Trebje{anin. nim funkcijama. – Radi se o zemqama s du`om sindikalnom – Naravno da to nije dobro, ali ne samo tradicijom, ali mislim da je presudno to {to se ti~e ukqu~ivawa u politi~ki `ivot. {to mladi danas u Srbiji nemaju predstavu o Wihov sistem vrednosti je odraz onog sistetome da li }e se uop{te zaposliti. Deo wih ma koji vlada u dru{tvu, ne proklamovanog, ~ak ni ne misli da ostane ovde i oni to ne ve} sistema koji oni vide u realnosti. Najdo`ivqavaju kao svoj problem. ve}i broj mladih prihvata prizemni utiliVremena su se promenila, prelazak iz jedtarizam, materijalizam i hedonizam, ili se nog politi~kog sistema u drugi je u srpskom pona{aju nihilisti~ki i cini~no, {to nije slu~aju dosta bolan, me|utim, mladi su na dobro u svakom slu~aju. Ako su mladi bez japo~etku 21. veka u Srbiji i te kako pokazakog sistema vrednosti, a to se ne mo`e stvoli da su spremni da preuzmu odgovornost za riti preko no}i, kada porastu i zaposle se, svoju budu}nost. Danas je ta energija splato }e se i te kako odraziti na wihovo ponasnula, a Trebje{anin smatra da mlade ne {awe i stavove – realno je pesimisti~an treba otpu`ivati da snose glavnu odgovor@arko Trebje{anin. nost za polo`aj u kojem su se na{li i poli„ Igor Mihaqevi} ti~ki pasivizam koji gaje. Na{ sagovornik

S

Epidemije kod nas u 20. veku U pro{lom veku, u razdobqu izme|u 1914. i 1972. godine u Srbiji, odnosno u tada{woj Jugoslaviji, zabele`ene su dve velike epidemije: z od pegavog tifusa je 1914. obolelo izme|u 500.000 i 600.000 qudi, a broj `rtava se procewuje na oko 135.000. z od velikih bogiwa, variole vere, 1972. je obolelo 175 osoba a umrlo je 35 qudi. Od 22 miliona stanovnika SFRJ zbog epidemije velikih bogiwa vakcinisano je ~ak wih 18 miliona. ciji, sve vi{e se produ`avaju periodi izme|u epidemija morbila ili malih bogiwa, a i kada se jave, karakteri{e ih mawi broj obolelih. Tako je 1993. godine zabele`ena epidemija morbila u kojoj je obolelo vi{e hiqada dece na teritoriji Vojvodine; pet godina kasnije broj obolelih je bio upola mawi a 2007. u celoj Vojvodini razbolelo se smo 200 de~aka i devoj~ica. – Da je situacija dobra pokazuje odnos broja obolelih u epidemiji morbila kod nas i istovremenih epidemija u Zapadnoj Evropi i zemqama u okru`ewu. Tako je te 2007. u Nema~koj u epide-

Zaraze sti`u iz uvoza Kolera je crevna infekcija koju izaziva bakterija Vibrio cholerae iz zaga|ene vode ili hrane. U osnovi, bolest se lako le~i, ali je nevoqa {to ima kratak period inkubacije od samo nekoliko ~asova i mo`e da izazove akutnu dijareju, ozbiqnu dehidraciju i smrt ukoliko se adekvatne medicinske mere ne preduzmu na vreme. Na na{im prostorima velika epidemija kolere zabele`ena je jo{ za vreme Balkanskih ratova, a posledwi evidentirani slu~ajevi uvezene kolere u biv{oj Jugoslaviji registrovani su 1987. godine. Ina~e, i sada se svake godine u Evropi importuje dvadesetak slu~ajeva kolere, ali posledwe velike epidemije na Starom kontinentu zabele`ene su izme|u 1993. i 1994. godine.

miji malih bogiwa obolelo 5.000 osoba, u Londonu 2.000, koliko ih je registrovano i u Barseloni. Rumunija je tada imala ~ak 10.000 obolelih, a u ovom trenutku epidemija morbila jo{ uvek vlada u Bugarskoj sa 20.000 obolelih i dvadesetak smrtnih slu~ajeva – navodi Petrovi}. Po re~ima na{eg sagovornika za{tita vakcinom i visoki obuhvat stanovni{tva vakcinacijom dali su dobre rezultate i kod zau{aka i rubele, kod kojih se danas javqaju samo sporadi~ni slu~ajevi oboqevawa. Poznato je da infekcija trudnice rubelom mo`e da dovede do te{kog kongenitalnog oboqewa deteta, ali ovakvi slu~ajevi u Vojvodini nisu registrovani dugi niz godina. Uvo|ewem vakcinacije 2006. godine od hemofilusa influence tip B vi{e nisu registrovani te`i oblici meningitisa niti smrtni slu~ajevi, a vakcinacija je doprinela opadawu broja obolelih i od hepatitisa B Kako navodi dr Petrovi}, u planu je dono{ewe novog zakona i pravilnika o za{titi stanovni{tva od zaraznih bolesti. Jedan od pravilnika se odnosi na imunizaciju gde se planira pro{irewe kalendara vakcinacija, odnosno pro{irewe liste bolesti protiv kojih se vakcini{e. Tako se razmatra vakcinacija protiv infekcija izazvanih pneumokokom, kao i uvo|ewe kombinovane vakcine kako bi se smawio broj uboda injekcijom. Ina~e, sve je vi{e pokazateqa koji svedo~e da se, zbog klimatskih promena i globalnog otopqavawa, sve ~e{}e u Evropi registruje i pojava novih zaraznih bolesti, koje su do sada bile karakteristi~ne iskqu~ivo za tropske predele. – Promena klime uti~e i na prenosioce bolesti – obja{wava dr Petrovi}. – Kako se bele`i blago otopqavawe, tzv. vektorske zarazne bolesti, koje prenose insekti, polako se pomeraju ka severu. U Gr~koj i na jugu Makedonije do{lo je do takvih pomerawa, a na jugu Italije registrovani su, recimo, slu~ajevi malarije. Mi jo{ nemamo tako dramati~nu sliku da je promena klime uticala na pojavu nekih bolesti koje ranije nismo registrovali, ali se situacija mora neprestano nadzirati i pratiti. Za svaki slu~aj! „ Jasna Barbuzan


INTERVJU NEDEQE

MIHAJLO PANTI], PISAC

Vlast reaguje samo na svetlost reflektora snov svakog humanizma je uverewe da nas kwiga ~ini boqim i moralno osetqivijim, vaspitava i prosve}uje, izvodi iz mraka neznawa. Rekao nam je i da nas ~ini posebnim, ostvarenim, i vi{e svojim nego {to bismo bez we ina~e bili. Na to je, uprkos gubitku gotovo svih iluzija, spreman pateti~no da pristane. Za pisca Mihajla Panti}a ova vremena ne umeju da odgovore na pitawe {ta je pravi put, jer je oko nas bezbroj mogu}nosti pravih puteva. Smatra da u razorenom sistemu vrednosti kwi`evnost nije ono {to nekada bila, a {ta jeste – i sam se pita. “Mala mentalna relaksacija, produ`eni Fejsbuk, ku}ni monolog sa kompjuterom kojem je potreban neko tre}i, da igra ulogu ~itaoca, ozvani~eno pravo svakog misle}eg ~oveka da pi{e i misli {ta ho}e, a da to vi{e nikoga ne obavezuje”, govori Panti}, kog smo zamolili da nam prenese utiske sa beogradskog Sajma kwiga. – Sajam je ~udo. Ponekad mi se, izba~enom iz svakodnevice, ~ini da se zbiva u nekom drugom vremenu, na nekoj drugoj planeti. Samo, da ne bude sve tako savr{eno, pitam se gde je tu kwi`evnost. [to je vi{e ima, {to je ponuda sve ve}a, upravo ogromna, svet je prema woj sve ravnodu{niji. Ono {to je lako dostupno, i {to svi mogu, prirodno prestaje da nas interesuje. z Da li je Sajam kwiga otkrio i{ta novo o na{oj kwi`evnosti i gra|anima, ili je potvrdio ono {to ve} znamo? – Uglavnom to drugo. Na Sajmu se samo izrazitije vidi tranzicijska promena: novi izdava~i, nove kwige, novi pisci, i sve to za mawe od deset godina. S tim da glamur u stvari pokriva `ilavu strukturu i logiku na{minkanog buvqaka: svi sve prodaju i svi sve hvale, a vi{e niko nije siguran u stvarnu vrednost svoje robe. Ne {alim se, sve je, pa i kwi`evnost, postalo deo tr`i{ta, kakvog takvog, ali ipak tr`i{ta, i mo`da bi uvoz nekoliko stotina kineskih, a ne samo anglosaksonskih i ruskih pisaca doneo neko re{ewe. z Kwige redovno ~ita mawe od pet odsto gra|ana Srbije. Da li su ekonomska kriza i „tranzicija” dobar izgovor za takav skor ili je problem dubqi? – Mislim da je taj procenat jo{ mawi. I nije nikakva uteha {to je i u [vedskoj

O

ta da ka`em dok posmatram buquke kwiga upakovanih kao u nekoj brendiranoj modnoj ku}i? Da govorim o teroru korporacijskih izdava~a, jo{ gorem teroru mo}nih `ena - spisateqica povezanih sa politi~kim partijama i nevladinim organizacijama finansiranim iz "~udnovatih fondova"? Ili, tek, o povorkama kvaziznalaca kwi`evnosti oli~enim u usedelicama {kolovanim na bibliji: Xejn Ejr, ej, i na romanima Perl Bak, pa o bubuqi~avim agresivnim qubiteqima feministi~ke proze? [ta da ka`em dok posmatram buquke kwiga upakovanih kao u nekoj brendiranoj modnoj ku}i? Poznati pisci nepoznatih imena i jo{ nepoznatijih dela ponosno posmatraju sa naslovnih stranica spektakularno obojenih korica kwiga gde se utrkuju u ~asti i ponosu sa nepoznatom hordom nepoznatih tv voditeqki. Nikad ti diletanti ne}e shvatiti da roman ili pesma moraju biti malo ^udo, a ne anestezirani literarni sastav; iznena|ewe, druga~ije od `i-

[

nedeqa31.oktobar2010.

c m y

DNEVNIK

on otprilike isti. Izgovora ima vrlo mnogo, jedan od wih je da dana{wi ~ovek, u trci i strci za novcem, nema vi{e vremena da se negde usami i da ~ita. Jer, ~itawe je, kao i pisawe, usamqeni~ki posao, i zahteva da mu posvetite vreme, mnogo vremena. A wega, jednostavno – vi{e nema. z Kako spre~iti politiku da i daqe siluje kwi`evnost? – Politika je kao voda, svuda se provla~i i razliva, nekada se govorilo da

najpre po tome kojoj su politi~koj opciji skloni i kome pripadaju. Ja, me|utim, i daqe naivno verujem da pisci ne bi trebalo da pripadaju bilo kome i da je mesto kwi`evnosti i svake umetnosti iznad bilo kakve politike. z Koji doga|aj bi po vama bio neoboriv dokaz da je Srbija postala pravna dr`ava? – Mislim da nijedan pojedina~an doga|aj, ma kako veliki i zna~ajan bio, ne bi imao snagu kona~ne verifikacije. Vaqa uspostaviti ceo sistem pravila i u~initi da on svakodnevno, netraumati~no deluje, {to se odnosi i na svakog pojedina~nog gra|anina i na svaku instituciju. U Srbiji je, me|utim, pitawe ~asti da gra|anin vara dr`avu, a da dr`ava maltertira gra|anina. z Evropska unija trenutno razmatra kandidaturu Srbije, koliko su gra|ani svesni va`nosti tog procesa? – Verujem da ve}ina jeste, i voleo bih da jeste. Evo, da po|em od sopstvenog slu~aja: kao gra|anin sam vrlo svestan te va`nosti. Pretpostavqam da postoji jo{ neko meni sli~an. z Da li je iko u Srbiji shvatio poruku „moramo prvo po~istiti svoje dvori{te” i ako jeste – ko? – Meni se ~ini da ve}ina qudi koje poznajem uredno ~isti svoje dvori{te. Problem je, izgleda, s onima koji nemaju tu naviku, {to jedan zaprqa stotinu ne o~isti. Pri tom se na{a pa`wa medij-

Slatka tajna Prethodni gost intervjua nedeqe profesorka Svenka Savi} pitala je “na nevi|eno” Mihajla Panti}a koje bi cve}e poklonio `eni? – U mom slu~aju nije re~ ni o kondicionalu, ni o cve}u. Moj na~in svakodnevnog izjavqivawa qubavi je druk~iji, mawe konvencionalan. I neka ostane moja mala tajna.

pro`ima sve pore na{eg dru{tva. Tako i danas, samo momenat politizacije nije vi{e tako o~igledan, rekao bih da je lukaviji i perfidniji. Tome su doprineli i pisci svojim nepromi{qenim politi~kim anga`manom minulih godina, oni naprosto vole da se muvaju i petqaju oko vlasti, nikada ne}u razumeti za{to. I sada smo kod toga da se pisci, a ne wihove kwige, u javnom `ivotu vrednuju

ski usmerava na sve ono {to remeti regularnost `ivota. z Novi Beograd je scena va{eg `ivota, ali i ve}ine va{ih pri~a, otkud tolika privr`enost? – U tom gradu proveo sam ceo `ivot, u wemu sam rastao, i gledao sam ga kako raste, i u wemu }u, bo`e zdravqa, ostariti. Pisac treba da pi{e o onome {to najboqe zna. Eto, recimo da ja znam kakav je `ivot na Novom Beogradu. S tim

da tu nije re~ ni o kakvom doslovnom preslikavawu, ni o kakvom sitnom realizmu, ve} o poku{aju da se u wemu ugleda i ono {to je specifi~no i ono {to je univerzalno. z Objasnite nam magiju pri~a u odnosu na klasi~an roman i kako publika percipira dve forme? – Pri~a je osnov kwi`evnosti. Ona esencijalizuje `ivot, svodi ga na su{tinu, na bitnost. Sve ostalo je pitawe tehnike i opsega: i roman je velika pri~a, i film je pri~a, i drama je pri~a, i video-spot, i reklama, i na{a svakida{wica ima oblik pri~e. I svako treba da ide za onim {to voli, {to je najbli`e wegovom karakteru i afinitetima. Za mene je to kratka pri~a, od jedne do dvadesetak strana, na tolikom prostoru mo`e se sve re}i. Ve} sam to negde rekao: kratka pri~a je brz i strasan flert, roman je dug i dosadan brak. z Neposredan ste pisac, koliko vam to poma`e da se pribli`ite ~itaocu? – Pi{em ne misle}i o tome, pravo pisawe za mene ne porazumeva nikakve predumi{qaje, ono je takvo tek kada donosi iznena|uju}a otkri}a li~ne i op{te prirode. Ako ih neko prepozna i podeli sa mnom, a ima takvih, dobro jeste, to me ~ini radosnim i ispuwenim. z Kako unaprediti ve{tinu preispitivawa vrednosti u `ivotu, a kako u kwi`evnosti? – Vrlo jednostavno. @ivot ima u tom pogledu {ta da ka`e kwi`evnosti, a i kwi`evnost `ivotu, pod uslovom da se uzajamno ne ignori{u. Pisci, me|utim, ho}e, sasvim prirodno, da pobegnu iz ovog `ivota, da se izmaknu iz wega, a sam `ivot bagateli{e kwi`evnost. I u tome je sav problem. z Koji od sedam smrtnih grehova bi eliminisali u Srbiji? – Nisam siguran da je neodgovornost na listi smrtnih grehova. Ako nije, svakako je treba uvrstiti. Hajde da se ponovim: li~na i institucionalna odgovornost osnov su svakog ure|enog dru{tva. z Da ste slikar, u kom slikarskom pravcu bi se najlak{e izrazili? – Volim Van Gogovu sliku „Moja soba”. Univerzum malih, obi~nih, prili~no pohabanih stvari. A Van Gogu je svaki pravac tesan. „ Igor Mihaqevi}

SAJAM TA[TINE

Kako `ive pisci? „ Pi{e: \or|e Pisarev vota, a opet, `ivot u punom intenzitetu. Sme{no ili tragi~no? Svejedno, ne vaqa nijedno. [ta da ka`em dok posmatram buquke kwiga upakovanih kao u nekoj brendiranoj modnoj ku}i? Pokazuje se, ne samo u snu, nego i u praksi (pa i na javi) da boqe `ive oni pisci koji ne pi{u. U ovu kategoriju spadaju: piscipoliti~ari (bave se va`nim dr`avnim poslovima i imaju dobru i sigurnu platu i, naravno, nemaju vremena da pi{u. Kao podgrupa, postoje i pisci~inovnici: skoro isto, a rade jo{ mawe, ukoliko je to uop{te mogu}e); pisci-laureati (osim sporadi~nih slu~ajeva, na nagrade su pretpla}eni jedni te isti zaslu`ni pisci koje bogovi i kriti~ari obo`avaju, a nagrade dobijaju pisali ili ne, pa tako naj~e{}e biraju da se ne mu~e, to jest ne pi{u);

Planeta Nikad~uo Poluobrazovani umetnici nemaju pojma, ne razmi{qaju nio~emu, samo plasiraju svoje male, privatne pri~e koje zapravo nisu ni za po ku}i, a kamoli za ve~ne liste bestelera ili, ne daj bo`e, za prevod na engleski ili nema~ki... Ne zna{ {ta je gore, sramota {to zna{ da te takvi predstavqaju pred Drugima, iz velikog sveta, koji ti kao nije va`an, a opet, `eleo bi, bilo bi ti drago da o tebi i tvojim sunarodnicima imaju dobro mi{qewe. Ma, ne dobro, nego da prosto shvate, bez obzira izazivalo to kod wih mr`wu ili qubav, koliko ste va`ni, pametni, posebni. Najgora je, uostalom, tiha ravnodu{nost, blagi prezir, to, vrlo uvredqivo, {to ne znaju da li si na geografskoj karti u nekom buxaku Azije, Afrike ili Evrope. Ili na dosadnom Marsu. Prosto da po`eli{ da svi oni do`ive napad obu~ene barbike u poslepono}nim satima: bio bi to pravi astronomski specijalitet! Boqe

pisci-govornici (nastupaju na grobqima, va`nim konferencijama, godi{wicama i jubilejima, pa i na kwi`evnim ve~erima, a u zavisnosti od va`nosti prigode navikli su da ne odbijaju ni minimalne, ali ni maksimalne honorare i primaju i u naturi, npr. u elektri~noj rakiji, konzervama sa gove|im nareskom i ulaznicama za pozori{ne predstave – zabele`en je i honorar u vidu besplatne ~lanske karte za gradsku biblioteku, i, naravno, od tolikih govora ne sti`u da pi{u); pisci-novinari (samouvereni i drski. Probojni, a sigurnost im daje aktivno pisawe; naravno, gotovo svi ovi pisci zaboravqaju da im tekstovi `ive samo jedan dan, i da, pi{u}i nepregledne tovare dnevnih

da ti diletanti spremaju kwige za konzumirawe, nego {to ar~e hartiju na tri~arije. Dakle, tamo gde treba da napi{u re~, neka jednostavno nalepe ono {to re~ predstavqa: umesto da napi{u "poga~ica", da jednostavno zalepe pravu malu, toplu i mirisnu poga~icu netom done{enu iz obli`we pekare. Mo`e da bude i sa ~varcima, iako zna da bude neprijatnosti s masnim mrqama. A onda bi mi, jadni i prezreni ~itaoci, dotada pod wihovim terorom jer nije bilo izbora, postali gospodari sopstvene sudbine. Hm, slatke li dileme – da li pro~itati ili pojesti? Bilo bi malih nezgoda ukoliko se kwiga ~ita porodi~no: onaj do koga bi ona stigla na samom kraju, dobio bi osaka}enu, pojedenu kwigu. To bi bilo dobro, onda bi stvari najzad legle na svoje mesto jer bi se ubrzo pokazalo da su najboqi pisci vrhunski pekari i kulinari, a ne tamo neke glumice, nesvr{eni studenti `urnalistike ili plasti~ne voditeqke netom pristigle sa planete Nikad~uo.

tri~arija, zapravo vi{e ne pi{u svoje kwige); pisci-mu`evi (dobro su se udali, po sistemu kada ve} neko mora da me izdr`ava, neka to bude neko ko me voli; ova plemenita ideja se tokom vremena u potpunosti izopa~i i pisac i ne shvati kako se od genijalca koji ima svoju radnu sobu, svoj mir i sve vreme ovog sveta pretvorio u bedno pla}enog batlera sa punim radnim vremenom koje podrazumeva ne samo mewawe pelena, pla}awe ra~una i kuvawe ru~ka, nego i sve ku}ne popravke, snabdevawe, taksi usluge itd); piscipenzioneri (jedva do~ekali penziju da imaju slobodnog vremena za pisawe, a naravno zaboravili da su toliko ostarili i da su se toliko potro{ili da u wima vi{e nema ni mrvice strasti, a bogami ni voqe da sede za tastaturom i trlababalan, trlabamalan, trlababalan...); postoje i zaista uspe{ni pisci. Oni samo pi{u, imaju odli~ne tira`e, dobru zaradu i sre}ni su. No, ja jo{ nisam upoznao nijednog takvog pisca u ovoj dr`avi... [ta da ka`em dok posmatram buquke kwiga upakovanih kao u nekoj brendiranoj modnoj ku}i? @ivot se ne mo`e svesti na kwige, da parafraziram Ki{a, ali se ni kwige ne mogu svesti na `ivot: "I ja sam sada i sam jedva u stawu da napravim razliku izme|u te dve iluzije, izme|u `ivotne i kwi`evne istine". Kwige }e nas, na kraju svih krajeva, odvesti u terra incognitu gde, kako izgleda, ne}emo bolovati od nostalgije.

7

ZEMAQSKI DANI TEKU

Pozitivno razo~aran!

P

ozitivno sam iznena|ena. I negativno razo~arana – tako po~iwe jedan od naj~itanijih komentara u najneverovatnijim dnevnim novinama otaybine moje nena~itane i nevaspitane, pa najvi{e i zato ostavqene da na evropskom dnu polako tiwa dok se uskoro i ne ugasi. ^itateqka je, pogodili ste verovatno ve} i sami, „pozitivno iznena|ena i negativno razo~arana“ zato {to je ba{ u tom omiqenom listu wena omiqena pevaqka Jelena Karleu{a po~ela da pi{e svoje intelektualne „doma}e uratke“ na temu „{ta sawam i {ta mi se doga|a“... Pozitivno je izna|ena {to Jeca uop{te pi{e, dakle ona i misli, dakle postoji (po Dekartu), ali je „negativno razo~arana“ {to je wena omiqena Jeca stala na stranu gej-populacije i Parade ponosa u Beogradu, koja jo{ nikako ne}e da se zavr{i. Ne}e pa ne}e. Dakle, posle Pamele Anderson Li (ili bez Li, vi{e se i ne se}am trenutnog bilansa prezimena najistaknutije holivudske seksualke), koja je ve} 3 - 4 godine glavna uvodni~arka najtira`nijeg dnevnog lista u Los An|elesu, moj zanat kolumnisti~ki dobio je jo{ jedno silikonsko pero. I ako ja ne mogu da `ivim od rada u novinama, drugarici Jeci, u narodu poznatijoj kao JK to izgleda polazi za rukom. Ako Predrag Ejdus ne mo`e da napuni pozori{te, Severina u ulozi Krle`ine barunice Kasteli itekako mo`e. I to je to. „@ivot je `ivot, a tuga je tuga, i za{to je uvek ti{ina kad zlatna ribica umire“, odvalio je jednom glupo i sasvim borhesovski besmisleno Papa Hemingvej, pa se zbog wegovog autorstva ta re~enica ne samo pamti, nego se ~ak i doveka ima smatrati jako tu`nom. Stawe je, dakle, slede}e: u Srbiji me|u {qivama najve}i, najboqi i najslavniji novinarikolumnisti bili su Jug Grizeq, Miqenko Smoje, Bogdan Tirnani} i Aleksandar Tijani}. Prva trojica su umrla na vreme, Aca Tijani} je promenio zanat, postao profesionalni prijateq izvesne drugarice Mirjane Markovi} (tako|e istaknute kolumnistkiwe), Slobin ministar informisawa, a sad posle velikog prevrata i pobede demokratske evropski orijentisane opozicije uzet je za do`ivotnog direktora RTS-a, javnog servisa gra|ana. U me|uvremenu, narod je sa sricawa onih desetina i desetina slova (zlobnici ka`u da ih ima ~ak 30, a u crnogorskom jeziku jo{ i vi{e) pre{ao na gledawe slikovnica, telopa, kajrona, reklamnih spotova ~esto prekidanim kojekakvim, pa ~ak i tu`nim ili bar ozbiqnim vestima, prestao sa ~itawem i razmi{qawem (ah, taj mu~ni proces) i sasvim se prebacio na gledawe i informisawe, pa me prosto ~udi da sam se iznenadio na vest o Karleu{i. Da, sad kad malo hladnije razmislim shvatam da me najvi{e iznena|uje samo to ose}awe da sam se zaista iznenadio. Ta uro|ena naivnost, mo`da i infantilnost, svakako su mi i ina~e jedini argument kad osobe suprotnog pola ube|ujem da sam „jo{te mlad“... Pa, zaista, kad smo ve} kod tog, ajd ba{ da vidimo za{to sam se ja to toliko iznenadio kad sam saznao da mi je izvesna `enska sa estrade – za koju sad odjednom svi oko mene znaju – postala „kolezinica“, kad sam i ranije jako dobro znao da u Srbiji svako mo`e da bude kolumnista, politi~ar i peva~. I onda mi sine. Jesam, znao sam, ali nisam znao da }e nekom uspeti da sve to bude u isto vreme... Jer Jeca nam detaqno opisuje kako ona istovremeno vozi auto, pu{i, telefonira i usput pi{e kolumne. Jedino {to jo{ ne mo`e da, dok pi{e svoje „odabrane misli velikih qudi“, istovremeno pravi i gurabije, nego joj nekako uvek ispadnu neke sitne rumba-kocke ili ajn{pricrolne. Ali je mla|a, pa i lep{a od mene, ne samo od mene nego ~ak i od mog druga Teofila Pan~i}a, koji nas u ovim istim novinama stalno rastu`uje nekim ordinarnim istinama. E, ba{ je neki. Nema on pojma da je `ivot u Srbiji jedna divota, da su na{e devojke i `ene najlep{e na svetu, da smo najtalentovaniji za sve ekipne sportove, da smo pametniji od svih kom{ija na Balkanu i od svih sapatnika u Evropi, dok su [koti {krti kao Piro}anci, ^esi piju ko Rusi, a Nemci se na Oktober-festu prosto raspadaju od hrenovki i piva, da su Kinezi `uti, a Afrikanci crni, pa ni sa Indijcima ba{ nije sve kako treba, a mi se najboqe razumemo u sportske kladionice. I s obzirom da ne umem da ~itam Los An|eles Tajms jer je uporno i svaki dan na nekom nepoznatom engleskom jeziku, Rije~ko kazali{te sa Severinom mi je dosta zaba~eno, jer stanujem izme|u Kabela i Indeksa, kod [tranda, onda }u ~itati ne samo Jecine kolumne nego i wena pisma ~italaca gde dosledno na desetinama stranica – ona daje podr{ku sama sebi. Bez ostatka }u redom ~itati te komentare u kojima se ponavqaju re~i tipa „svaka ~ast”, „skidam kapu”, „nastavi pisati” i potpuno }u ignorisati pisma Lepe Brene, Arkanove Cece i ostalih zavidqivih konkurentkiwa, koje kukaju u glas: „Joj, {atorske peva~ice narodwaku{e sad pi{u i kolumne. U`as!“ „ \or|e Randeq


8

DNEVNIK

nedeqa31.oktobar2010.

[ O R O M

S

B O R O M

Mira Dinar Mirina kafana se zvala „Posledwi dinar“. Izbili su u winoj ku}i prozor i vrata sa {ora, preopravili predwu sobu u kafanu i teraj, dan-no}! Nema ko nije bio Mirin gost i ko se nije lepo provo ad je Mira birala za koga }e, udala se za lepog ~oveka, mlad i lep, zavr{io Trgova~ku akademiju, otac mu bio napredan, ratovo po Rusiji i osto tamo. Imo je mlado`ewa i zemqe, al kanda da sre}e ba{ i nije imo. Ne one sre}e u qubavi, ve} one sre}e s politikom. Kad je u Somboru bilo samo dva auta, jedan je bio wegov. ^estit je bio Mirin mu`, nije gledo druge udava~e, a opet mu kurvarluk umalo nije glave do{o. Karta i politika su dve velike kurve, ni s jednom se span|o nije, al wegovi drugari jesu. Do|e Drugi svetski rat, oteraju ga u munka{e, radio je tamo paor{ag i koje{ta dok ga oslobodili nisu i vratili u Sombor. Obradovo se drugarima, pro{le su godine, ratno doba, najva`nije je bilo sa~uvati glavu, sve ostalo }e opraviti kad rat pro|e. E, al o~in diko! Nije to ba{ tako i{lo, kako se u zarobqeni{tvu divanilo {apatom, kad stra`ari po~nu da dremaju. Kod nas komunisti nisu dremkali, trebalo je raskrstiti s pro{lo{}u, novu dr`avu graditi, neprijateqe kazniti i vaqane nagraditi. [to je

K

vi{e ka`wenih, vi{e }e biti i nagra|enih, mislili su novope~eni komunisti. Najvi{e se opeko Mirin mu`, ondak je jo{ momak bio, nije imo Miru da ga brani od komunista i xangova. Kad se iz zarobqeni{tva vratio, proglase ga wegovi drugari koji nisu bili oterani, da je {urovo s okupatorom i krenu na wega da larmaju. Te ajd u komitet, ajd u miliciju, ajd u Mesni odbor, ajd u sud, ajd ovamo, ajd onamo i tako dan-no}. Lupali mu na kapiju, lupali na penxer, kiwili ga, ko da nisu bili drugari pre rata. Nit je, siroma, mogo da ne ide u zarobqeni{tvo nit je mogo babi da naredi da s Rusima ne paktuje i da ne ide od ku}e ~ak tamo. Umalo da vanta od te larme i lupe. Najgori su bili ti xangovi, u slobodi im izrasla krila, sad vi{e nisu bili kubika{i s a{ovima i lopatama, bili su sad sudije i borci za boqe sutra. Izbore se borci da se prave zadruge, da bi bilo zadruga- treba da bude i zemqe za orawe. Uzmu Mirinom mlado`ewi zemqu al obe}aju da mu ne}e biti lo{e u slobodi i budu}nosti, ko da su znali da }e se s Mirom u miru o`eniti. „Di se ja pojavim, tu cveta“, kazala mi je baka Mirjana, pre neki dan, kad sam bio kod we u Somboru. Navek se lepo nosila, kad se opravi, zaustavqale je `ene na {oru da je pitaju di je aqinu pazarila. Ka`e wima Mira da {ije kod {najderke i da je sama zapovedala kako da majstorica kroji i di da apciguje. O}e ondak i te {to pitaju da {iju kod Mirine majstorice, odvede ih ona, al kad haqina bude gotova skoro da se

posva|aju. Ne stoji wima tako lepo ko Miri, al {ta da im radi, isti materijal, isti kroj, ista majstorica, al ne vredi. Hvalila mi je Mira i zubara, doktora Lali}a, ponovila se zube pre dvadeset godina. „Otac ga wegov, ko da ih je u xepu dr`o, ko da je za mene ~uvo“. Napravio zubar protezu samo taku, malte ne da ovi novi

budu boqi od onih starih, {to ih je Mira komunistima pokazivala. I za zube su je pitali na sokaku, ko joj je pravio. Slala ih je kod istog zubara. Malo, malo, pa se neka `ali da joj ne stoje zubi ko Miri. „Pa ne mo`ete vi biti ko Mira“, govorio im je i doktor. Borila se Mira da decu i{koluje, ugled da sa~uva, kapital da stekne i taj cirkus oko nove vlasti da zaboravi. Slu`i je pam}ewe dobro, malko je noge bole al razume {to je to tako, ima osamdeset {est godina i dr`ala je kafanu. Tu ~ovek mora da je vazda budan i na nogama, ako ne}e da propadne

ko birta{. Mirina kafana se zvala „Posledwi dinar“. Izbili su u winoj ku}i prozor i vrata sa {ora, preopravili predwu sobu u kafanu i teraj, dan-no}! Nema ko nije bio Mirin gost i ko se nije lepo provo. U to doba je Sombor imo ~udo vojske. Kad su raspore|ivali u Odseku di }e ko da slu`i, birali su za te koji su bili malko va`niji i vi|eniji, da narukuju u Sombor. Znalo se da tamo idu glumci, fudbaleri, sportisti, peva~i. ^im prvi izlazak u grad dobiju, oni oma ajd kod Mire, ~uli su od onih {to su se skinuli iz armije pre wih di je je dobra kafana. Kad posledwi autobus stigne u varo{, ako je kogod gladan, oma sa stanice ajd kod Mire, navek je bila kadra da {togod iznese na astal. Muzika je stajala samo kad su mewali pokidane `ice na tamburama. Kad svirci odu da spavaju, ostave tambure u bircuzu a do|u oni {to su tek po~eli da se briju pa pitaju Miru jel greda da malko sviraju. Ta di im ne bi dala, volu deca. Tu su se i i{kolovali za tambura{e, eno ih i danas udaraju u tamburu. Bilo je puno boema u „Posledwem dinaru”. Spomenula je gazdarica i boemice, al se bojim da je ba{ nisam najboqe razumo. Uglavnom, svima je u kafani bilo lepo, niko sutra nije tajne odavao ko je kome u krilu sedio. Kad se peva, pije i veseli, sva{ta se i sme, ko ne sme i nije kadar – nek ni ne ide u bircuz. Kad posledwi petlovi kukuri~u ~uje se i taj posledwi dinar koji zvecka i posledni {pricer sti`e, se}a se baka Mira. Ka`u da niko nije umo da pravi {pricere ko ona.

Mira je sala{arsko dete, rodila se u Kuli, na sala{u. Nije {kolovani ugostiteq, ima samo pet razreda {kole. I{kolovo je `ivot i mu{terije, ko ume s qudima, ne trebaju mu velike {kole. Najgore je s pijanim svetom raditi, al bez tog u kafani nema ni posla ni novaca. Ko to nije kadar, nek ne ide u birta{e, nek izu~i za fudbalera il kakvog majstora. Umela je Mira jo{ s vrata da o{acuje mu{teriju. Jedne zime ulazi doteran gospodin, napoqu vetar solujava sneg a on nema ni kaput. Misli ona kakav je ovaj kad ni kaputa nema? Poslu`i ga, naplati, ode taj ko {to je i do{o. Sutra zove telfonom da ka`e kako je u „Posledwem dinaru” zaboravio kaput. Sva{ta mu je Mira kazala i opravila ga je da ide i tamo di je kaput izgubio. Posle je taj ponovo zvao, izviwavao se, na{o je kaput, setio se di je bio. Volela je da ugodi gostima, zato je kafana i radila dobro. Bila je ko baba @ivana iz Derowa, al nije dr`ala pi{toq za keceqom. Kad su teli da se potuku, onda ona stane izme|u wih, razvadi ih, donese jo{ jednu turu i oni zaborave {ta su teli i od tu~e ne bude ni{ta. Ko mladi petlovi kad ve`baju po avliji da se kqucaju i bore, pa kad vrabac proleti a oni stanu i zaborave {ta su po~eli. Nikog se Mira bojala nije i svima je mogla da oprosti, sem onim xangovima {to su umesto da kubikaju, kopali i rukama i nogama da joj mu`a upropaste. Al xaba im bilo, stekla je ona taman kolko treba, sin i }erka su svr{eni qudi, {kolovani, ima unu~ade i uspomenu na svoj bircuz. Bolu je noge pa ne izlazi ~esto, al kad je sretnu na {oru, vi{e je ne pitaju za haqinu i ko joj je zube pravio, svi je pitaju kad }e ponovo otvoriti kafanu. Na prole}e, veselo im Mira odgovori. Taman da onaj bez kaputa u|e komotno, da se ne sramoti. „ Bora Oti}

VOJVO\ANI NA IZLO@BI FRANCUSKIH VINA U BUDIMPE[TI

Do|oh, videh… edna od dveju atrijumskih sala popularne poslasti~arnice „@erbo” u srcu Budimpe{te, u isto tako poznatoj Vaci ulici, posledweg ~etvrtka u oktobru, imala je specijalnu misiju. Dve stotine vrsta vina, ali i vinskih destilata – kako to stru~waci ka`u, a mi ih obi~ni smrtnici nazivamo kowacima i armawacima – iz ~uvenih vinskih regija Francuske: Bordoa, Burgundije, dolina Loare i Rone, bilo je toga dana u „@erbou” izlo`eno i ponu|eno na degustaciju i

J

stva i prehrane omogu}ila je prvi put qudima iz Vojvodine da prisustvuju jednoj ovakvoj prezentaciji francuskih vina, koja je trebalo da bude edukativna za one kojima je namewena, a za izlaga~e iskorak u potrazi za novim tr`i{tima. ^itavo poslepodne tog 28. oktobra u Budimpe{ti Srbi su s katalozima u ruci i olovkom kojom su bele`ili impresije poku{avali da prona|u „sunce zarobqeno u bobici grozda”, kako ka`e profesor dr Slobodan Jovi} sa

tan za vojvo|anske vinare, kojima se ukazala prilika da uporede svoja sa vinima 15 vrsnih francuskih proizvo|a~a i sami odrede gde pripadaju u odnosu na vode}u svetsku naciju u proizvodwi vina. – Kupa`a „Chateau la Nerthe” jedino je ostavila utisak na mene od belih sorti, s obzirom da je vino punije, ima meko}u, strukturu, prijatan miris kao da je bilo u buretu, ali vrlo, vrlo kratko, a u

Foto : B. Lu~i}

Skra}uje put do `enskog srca, ali… Da bismo u vinu u`ivali sadr`ajno, treba da mu damo ne{to {to od nas tra`i, a to spada u domen vinske kulture, obja{wavao je profesor Jovi} putnicima u Budimpe{tu. „Vino tra`i postavqen sto, odelo, odre|enu ~a{u i, po mogu}stvu, preko puta stola osobu suprotnog pola”, stilu pripovedao je Jovi}. „E to je pravi vinski do`ivqaj. Jer, ne treba zaboraviti, vino je erotsko pi}e. Ono skra}uje put do `enskog srca i ~ini ga izvesnijim. Ali, treba ga se ~uvati. Vino je i dvoli~no. Ono }e brzo da vas zagreje, stvori}e vam `equ, a kad preterate – ne}ete mo}i da je ostvarite!”

[kole nikad dosta Dragica Samarxi} iz Privredne komore Vojvodine je najavila mogu}nost pro{irewa saradwe u pogledu edukacije vojvo|anskih proizvo|a~a i mladih stru~waka sa Poqoprivrednog fakulteta. „Srbija je destinacija gde se vino konzumira sve vi{e, ali treba znati kako i uz koja jela se pije, a to je ne{to u ~emu Francuska ima dugu tradiciju koju `elimo da prenesemo kod nas. Nadamo se da }emo slede}e godine zapo~eti sa takvim kursevima u Vojvodini, ali i slati na{e sugra|ane koji `ele da se edukuju u toj oblasti u Budimpe{tu kada budu tamo dolazili francuski stru~waci”, rekla nam je Samarxi}eva.

Kowak i armawak za posle jela Za kowak i armawak ka`u da je to „plamena du{a vina”, koja se dobija kad se iz wega destilacijom izdvoji alkohol i puno prate}ih aromati~nih komponenti. „To su lepi di`estivi, a ne aperitivi. Francuzi ih sada, `ele}i da prodaju kowak i armawak u ve}oj koli~ini i odupru se viskiju, preporu~uju kao aperitiv sa malo leda, {to je pre 10 godina bilo ravno skandalu”, navodi profesor Jovi}. u`ivawe vojvo|anskim vinskim stru~wacima i znalcima, ugostiteqima, vinarima, somelijerima, turizmolozima... Privredna komora Vojvodine u saradwi sa ku}om „Sopeksa” francuskog Ministarstva poqoprivrede, ribar-

Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu. Bacili su se u otkrivawe su{tine francuskih vina, koja zauzimaju, uz italijanska, lidersku poziciju u svetskoj proizvodwi ’pi}a bogova’. Pogotovo je ovaj neobi~ni vernisa` bio bi-

su{tini nije – ka`e somelijerka sa Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Qubica Radan. – To je vino po mom ukusu, a primetila sam da je ostavilo utisak na ve}inu vinoqubaca. A za sva ostala vina bih rekla da su prose~na . [to se belih vina ti~e, o~ekivala sam mnogo vi{e. Zapravo, sigurna sam da su pred nas izneta vina za {iru populaciju. Probala sam mnogo boqa vina iz na{ih podruma od proizvo|a~a koji imaju mo`da skromniju tehnologiju proizvodwe. Ali drago mi je

da su na{i vinari do{li ovo da vide, jer }e dobiti dodatni motiv da jo{ boqe rade. Jo{ o{triji u oceni bio je profesor Jovi}, koji ka`e da izlo`ena vina ne spadaju u kategoriju vrhunskih, jer se takva i ne iznose na ovakve prezentacije. – Bilo je nekoliko vina „{abli”, koja zaslu`uju pa`wu, jedan interesantan soviwon, ima lepih, ali ima i puno obi~nih vina – navodi profesor. – Ono {to je karakteristi~no za nas, ali i wih – sude}i po tome {to se u Bu-

dimpe{ti dalo probati – jeste te`wa vinara da im vina budu jaka. Tako ima belih vina sa 13,5 procenata alkohola kao i kod nas. Takava vina imaju prihvatqiv miris, {ta vi{e, lepa su, ali na ukusu padaju zbog suvo}e i dominacije alkohola. Sve u svemu, Francuzi su doneli vina koja imaju ni`u cenu i treba da na|u potro{a~e. To {to sam probao je dobro i skromno. No, veliko, za padawe u nesvest i lansirawe me|u zvezde, realno nije nijedno. Vinogradar i vinar iz Vr{ca Nikola Cucuq isti~e da su prezentovana pi}a, vinskim re~nikom re~eno, ’ispeglana vina’, perfektno tehnolo{ki ura|ena, ali da nijedno nije toliko impresivno da ostavqa bez daha. – Nekako je sve na nivou prose~nosti – ka`e Cucuq. – Ovo je jo{ jedan dokaz da ne mo`e da se ka`e da generalno jedna zemqa proizvodi boqa vina od druge. To definitivno zavisi od podruma, tehnologije, kvaliteta gro`|a... Mislim da su svi pomalo razo~arani u odnosu na o~ekivawa pre odlaska na put. Ono {to Francuzima u Budimpe{ti, a i ina~e, ne mo`e da se ospori je kontinuitet u proizvodwi vina. Prose~na starost zastupqenih proizvo|a~a bila je 250 godina: najmla|a vinarija je osnovana 1929, a najstarija – 1530. godine. „ Zorica Milosavqevi}

„DNEVNIK” U BI

Kad n dobra j aj mi ne{to sa slikama, o karateu ili bilo {ta za gledawe, rekao mi je ovih dana jedan zatvorenik, koji s mukom nari~e slova. Na}i }u mu ilustrovano, pri~a nam kapetan unutra{we plovidbe koji je do marta naredne godine na izdr`avawu kazne zbog petqawa s narkoticima, a ve} pet meseci zadu`en je za poslove bibliotekara u novosadskom Okru`nom zatvoru na Klisi. – U posledwe vreme se najvi{e uzimaju kwige vladike Nikolaja i religizona literatura; imamo, ina~e, vi{e primeraka Biblije, dok Kurana nema na policama. Dosta se ~ita i „Istorija Srba” od Vladimira ]orovi}a, ali i Hemingvej, Dostojevski, Harold Robins... – navodi zatvorski bibliotekar. Ekranizovana dela i monografije se ne tra`e, ali nau~na fantastika dobro prolazi, kao {to je “Logor koncentarcije” Tomasa Di{a i “Leva ruka tame” Ursule Legvin. Zanimqivo, tek krimi}i nisu ne{to na ceni, ba{ kao ni pesnici. Poezija se, zapravo, koristi samo kada vaqa pisati qubavna pisma – {to za inspiraciju, {to u ciqu ma`wavawa ideja i stihova. Erotskih kwiga nema, iako su veoma visoko na listi „dela koji se tra`e”. U veoma ~istoj prostoriji sa uredno poslaganim kwigama, toploj i zaba~enoj, pa samim tim i veoma tihoj, s pogledom na {etali{te zatvorenika i zidine, poslagano je oko 2.500 naslova. Ipak,~itav niz polica zjapi prazan. Na{ sagovornik ka`e da, zapravo, najvi{e fali pravna literatura: jedina kwiga na tu temu je Zakon o izvr{ewu krivi~nih sankcija, iako je puno onih koji bi rado pro~itali Zakon o krivi~nom postupku, ili se bar „upoznali s materijom”. Inventarna kwiga izgleda kao u svakoj drugoj biblioteci, s rednim brojem, datumom zavo|ewa, piscem, naslovom, brojem primeraka i duplikata, na~inom nabavke, kao i napomenom kao {to je, na primer –”nema”, a koja ozna~ava da je kwiga nestala, odnosno da se zagubila. Tako je i „Bonton” nestao – bi}e da je nekom trebao i posle izlaska iz zatvora. – O{te}ewa su slu~ajna i ja to brzo dovedem u red obi~no uz pomo} selotejpa, ali kwige su ve}inom o~uvane. Preporu~io me je, ina~e, cimer koji je bio bibliotekar pre mene. Rad u biblioteci je maksimum koji se mo`e izvu}i u ovoj situaciji – ka`e na{ anonimni sagovornik. On obilazi osu|enike jednom dnevno, pre ru~ka. Naru~ene kwige nosi u ruci ili u kesama – nema onih ~uvenih kolica na to~ki}ima, znanih iz ameri~kim filmovima jer, izme|u ostalog, ovde ima zama{an broj stepenika od bibioteke do osu|enika.

D


DNEVNIK

U P O T R E B A

Smrt u Privinoj Glavi elanholi~no dosadna ki{a, sitni Verovatno nikada ne}emo saznati detaqe, vez olovnog, gasovitog neba, bripremda nas oskudica informacija, dakako, zga kroz akusti~ni cilindar olune sputava da, bar, zamislimo nesu|enog kaka priqubqenog pod nagibom uz mokri palu|era Nikolaja kako pomalo s ose}awem stel bobuqi~ave fasade trouglastog zabakrivice, premda za to nema razloga, otvara ta perforiranog preciznom coklom, orokapiju svoje prwavorske veze i, ne razmi{ava krzno travwaka oko ku}e, kapqe sa {qaju}i o posledicama (a kome je od nas do strehe na grm ru`e puzavice (s granom oberazmi{qawa u takvim momentima) posve}u{enom o `ici za oluk) i veje na mu{katle je se lepotama prizemnog `ivota. I onda jedi petonije u crnim “saksijama” stilizovano jutro nestaje iz Privine Glave. Mu{ka nim od buri}a i opasanim elektri~no crposla. I premda nekako, bar mi mu{karci, venim obru~ima. Kapqavo cve}e drhti u imamo razumevawe za wegov postupak, Radiplasti~nim posudama pore|anim `enskim ~evi} nas, ipak, ostavqa u nedoumici – da li lewirom na podzidu zase~enom u bre`uqku je wegov odlazak bio ~in bekstva nezrelog ispod ~ardaka du` betonske kore kratke slabi}a od prete}eg braka, ili, pak, samo prilazne staze neogra|enog predweg dvori~in bekstva od najavqene ili mogu}e trudno{ta u stru~no razmno`enom rastiwu. Sce}e i odgovornosti za (bra~ne) posledice konografija ku}e u Privinoj Glavi, wena funkcionalna lepota, uravnote`eno disawe forme i sadr`aja, sugeri{u i letimi~nim uvidom, s ulice, da ovde `ivi vredan i zadovoqan, estetski osve{}en i – human, pa mo`da, ~ak, i sre}an svet. Me|utim, to je ku}a u sve`oj `alosti, ku}a s crnim florom, Crna ku}a, otkako je letos umro ~ovek, mlad ~ovek, koji je osmislio i vodio ovu porodi~nu manufakturu motivisan idejom da u woj realizuje svoj smisao i misiju pod Nebom. Smrt ga je presekla. I sada ~etiri `ene u crnom, bez mu{ke glave u ku}i, razmi{qaju kako da sastave pokidani `ivot posle odlaska Branka Andri}a? Biqana Andri} (supruga pokojnika): “Pre dve godine, kada je moj mu` ostao bez posla, doselili smo se iz [ida sa }erkama Branislavom i Sawom ovde u ku}u wegovih roditeqa, gde je Branko i ro|en... I sve ovo {to vidite, ku}u, {upe, ekonomiju, obnovio je i izgradio moj mu`. Ranio je bikove, obra|ivao zemqu. U februaru su mu dijag- Bez mu{ke glave u ku}i nosticirali kancer... hemoterapija, jedno zra~ewe... Umro je u junu.” je nije bio spreman da podeli sa svojom prMilanka Andri} (majka pokojnika): “Sawavorskom avanturom? Ili se izme|u ovo ranili smo ga gore na grobqu kod manastidvoje dogodio Trenutak i, mo`da, ni{ta dura. I{la sam, nesretnica, svaki dan na webqe od toga, ali Trenutak koji je u woj tragov grob, danas ne mogu, ki{a je... A i kalujao devet meseci, posle kojeg je ona, Velinka, |erice mi ka`u da ne vaqa i}i svaki dan na postala 1933. godine mama vanbra~ne }erke grob. Tugujem. Du{a me boli. Saranila sam Milanke! I – dok je Kova~evi}ka quqala sina. Kako daqe bez Branka? Nema vi{e kolevku u roditeqskoj ku}i u Privinoj Gla~oveka u ku}i.” vi, Radi~evi} je `uqao klupu sredwe ekoSpustimo se sada sedemdeset sedam godinomske {kole u [apcu. Izgledalo je da }e na u dubinu Privine Glave! Jedan mladi}, ro|ewe }erke reanimirati ovu manastirsku rodom iz Bingule, dolazi u manastir sa vezu, raspola`emo informacijama, koje unosvojom ili tu|om idejom da svoju personalse novo svetlo u ovaj neven~ani slu~aj, da je nost preda Crkvi. Me|utim, kalu|erski Radi~evi}, navodno, molio Velinku da “popripravnik Nikola Radi~evi}, isku{enik ku{aju zajedno”, ali wegovi roditeqi u Binme|u zidinama manastira Privina Glava, guli, navodno, nisu dali da se za wu o`eni, zabodenog me|u svetle i vodene polutke premda ni Velinkino srce, prema istom izfru{kogorskog perivoja iznad [ida, nije voru, koje je ranije, navodno, volelo Nikolu, izgleda bio skrojen za mantiju i mona{ki nije vi{e htelo da ~uje wega... I Nikola Raasketizam. Nepoznato nam je kada je i kako di~evi}, biolo{ki otac Milanke Kova~eprwavorska lepotica Velinka Kova~evi} vi}, o`enio se za drugu `enu i sku}io u Beozasvrbela wegovo oko, da li se sa wom spangradu. Rodili su Branka i \or|a. |ao i kradom sastajao kao isku{enik, ogreVelinkini roditeqi Jovan i Leposava {iv{i se o kalu|erski kodeks, ili je, zbog Kova~evi»}, vratili su se u me|uvremenu iz we, napustio manastir i pre{ao kod we u beo~inskog manastira ku}i u Privinu Glaku}u, {to bi bilo po{tenije i prema Crvu, bez sina Veqka, koji je – gle sad opet kokvi i prema curi. Izvesno je samo jedno: izincidencije! – oka~io mantiju o klin i, umeme|u mantije i sukwe, Radi~evi} se odlusto krsta, zaheftao petokraku na ~elo, gla~io za sukwu. Po{teno. I mnogi bi od nas viwao s pu{kom po Fru{koj gori i, kad se slabijeg karaktera. Uostalom, zato i jeste rat zavr{io, na{ao uhlebqe i krov u Novom bio isku{enik. Cura koja je isterala mu`Sadu. Velinka ustupa quqawe kolevke rodijaka iz manastirskog |aka `ivela je sama u teqima i, na poziv brata, pridru`uje mu se u porodi~noj ku}i pod zidinama Privine Novom Sadu, upoznaje milicionera Sretu Glave, otkako su joj roditeqi Jovan i LepoBir}aka i izlazi pred mati~ara sa uniforsava Kova~evi}, privremeno oti{li u mamom svog `ivota. Dobijaju sina i bliznakinastir Beo~in, gde im je sin Veqko, Velinwe. Velinka Bir}ak sve re|e iz Novog Sada kin ro|eni brat – gle slu~aja komedijanta! dolazi u Privinu Glavu, wen manastirski – bio kalu|erski pripravnik, isku{enik qubavni incident, vanbra~na }erka Milankoji je s igumanom sredio da mu roditeqi, ka Kova~evi}, koju su od kolevke odgajali dok on «“u~i za popa”, budu manastirski poLeposava i Jovan, sve joj je daqa, ne do`islu`iteqi. vqava je kao majku, egzistencijalno i emo-

M

ma i na osnovu kojeg poru~e naslov, a mi ih uslu`imo – pri~a nam Danijela Vukobratova. U posledwe vreme veoma ~itana “U zemqi {ahoviji” Dimitrija Bjelice jedan je od brojnih poklona Gradske biblioteke Novog Sada. Ali ne daruju kwige samo institucije: neretko to ~ine i pojedinci, ali ih i sami osu|enici poklawaju, pa je tako nedavno jedan {ti}enik po izlasku iz zatvora ostavio biblioteci “Tibetske narodne bajke”. – Ima slu~ajeva u kojima su nam pojedine osobe poklonile po 30 pa i 100 kwiga, mada se to ne de{ava ~esto. Posledwi put sam zatekla kod moje kancelarije, pre oko ~etiri meseca, gomilu lepih novih kwiga – dodaje Danijela Vukobrat. – Ina~e, nekad su na{i radnici, kada bi radili za Papir servis, sakupqali kwige koje prona|u i donosili ih meni, iako im niko nije rekao da to rade. Prepoznali su da kwiga vredi. „ Mi{a Vuja~i}

NAOPA^KE

Milera, “Travni~ka hronika” Ive Andi}a, “Knez Lazar i despot Stefan” @eqka Fajfri}a, “Tvorac grada” Perl Bak, “Carski rez i druge pri~e” Milorada Pavi}a, “La`ne boje” Ri~arda Pauela, “Istinite {pijunske pri~e”, ali i “Zdravi i vitki” (!?), te delo Fridriha Ni~ea zavedeno pod nazivom “kwiga o filozofiji”. – Biblioteka je otvorena u sklopu prevaspitne slu`be, odnosno slu`be za tretman, a u ciqu da podr`ava obrazovawe i podi`e kulturu osu|enika i da im pru`i novi model pona{awa. ^itawe kwiga u zatvoru ima informativnu, obrazovnu, zabavnu i terapeutsku svrhu – obja{wava za na{ list savetnik za tretman u prijemnom odeqewu novosadskog Okru`nog zatvora Danijela Vukobrat. Po wenim re~ima, redovan odlazak u biblioteku je kulturna tekovina koju ve}ina osu|enika nema u svom svakida{wem `ivo-

z Pred Wegovom pame}u svi argumenti padaju u vodu. On ostaje na brvnu.

Krimi}i nisu ne{to na ceni, ba{ kao ni pesnici. Poezija se, zapravo, koristi samo kada vaqa pisati qubavna pisma – {to za inspiraciju, {to u ciqu ma`wavawa ideja i stihova

Foto: S. [u{wevi}

su prvo Borislava (1952), moreplovac koji se usidrio i danas `ivi u Kanadi, Zoru (1959), udata u Molovin, Branka, umro kao beba od sedam nedeqa, i Branka (1961), koji je letos umro od raka... Milanka Andri} (pla~e): “Po~etkom ove godine – Branko je ve} le`o bolestan – dolazi mi na vrata nepoznat ~ovek i ka`e da se zove \or|e Radi~evi}... O, Bo`e! Mla|i sin mog oca Nikole, `ivi u Beogradu, saznao da ima sestru u Privinoj Glavi i `eqa mu je bila da me upozna. Zagrlio me, poqubio, briznuo u pla~. Imam sedamdeset sedam godina i tek sad smo se upoznali nas dvoje. Hvala mom bratu \or|u. U junu mesecu bio je na sahrani mog sina Branka, do{o je sa `enom i kad smo davali ~etrdeset dana... [ta je moj `ivot? Nisam bila sre}na u detiwstvu, a sada, evo, umirem nesre}na i u starosti. Moj `ivot je bio tragedija, kako ono narod ka`e, od povoja do pokrova.” Veje melanholi~na ki{a na Crnu ku}u u Privinoj Glavi, kvasi crne mu{katle i crne petonije. Cvetni aran`mani obrubquju sluzavu koru betonske staze koja se uspiwe pravo sa uli~nog asfalta prema kapiji prostranog betoniranog dvori{ta u elegantnoj `i~anoj ogradi i prema dvema ku}ama pastelnih fasada besprekorne urednosti, novijoj ku}i na bre`uqku do ulice i starijoj ku}i u produ`etku osvetqenoj velikim, starinskim prozorima. Tri dobronamerna i razdragana pseta tr~kaju po betonskom patosu avlije. @uti, devetogodi{wi ma~ak Marko, zeva pod nadstre{nicom. Piramida pokislih oblica ~eka da ih iscepa mu{ka sekira. Traktor «}uti polzami{qen pod nadstre{nicom. [tala je prazna, nema bikova. Sve je zamrlo, `ivot kao da je stao. Kako daqe bez Wega? U svakoj stvari ose}a se Wegovo prisustvo. „ @eqko Markovi}

z Samo narod koji je svestan svoje pameti zna koliko mu nedostaje.

tu. No, po{to u zatvoru imaju vremena na pretek, podsti~u se da ga provode kvalitatno – ~itaju}i. – Uprava je ovu ideju veoma lepo prihvatila. Prvi fondovi su dobijeni od Gradske biblioteke, od koje smo dobili i stru~nu pomo}. Wihov bibliotekar je uradio delimi~nu katalogizaciju i pokazao nam kako se radi. Onda smo ustanovili pravila. Dugo vremena je jedan vaspita~ bio zadu`en za izdavawe kwiga i pra}ewe wihovog vra}awa, te prijem novih ~lanova, sve dok se nije pojavio zgodan prostor u novoj zgradi. Time se stvorila mogu}nost da to vi{e ne radi vaspita~, ve} je otvoreno radno mesto za osu|enika. On podsti~e i obilazi zatvorena odeqewa. Imamo katalog kwiga, elektronski ura|en, koji je dostupan osu|enici-

z Pamet u glavu – glavu me|u noge.

– U biblioteku je u~laweno oko dve tre}ine zatvorenika, s tim da trojica ili ~etvorica jako brzo ~itaju kwige i stalno tra`e nove. Izdajem u proseku {est naslova dnevno. De{ava se da nekom istekne kazna, pa u tom momentu ne razmi{qa o vra}awu kwige biblioteci, i onda se ona pojavi nakon pola godine, kada je i{~itaju i ostali iz sobe. Uostalom, kwiga je najboqi na~in na~in da se ovde iskqu~i{ i skrati{ vreme – govori nam bibliotekar. Naslovi koji su uzeti na dan na{e posete ustanovi koji je nekad slovila za ’zatvor s pet zvedica’, pa je postala prebukirana – oslikavaju {arolikost interesovawa zatvorenika. Na spisku su se na{li: „Iluminati i Sionski priorati” Masima Introviwa, “Jar~eva obratnica” Henrija

z Pamet u glavu uteruje se odozdo.

nema erotike, je i fantastika

tivno pripada dedi i babi, pritom jo{ jedna osoba – rodom iz Bingule! – neo~ekivano upli»}e svoju biografiju u ovu prwavorsku sapunicu... Nikola Radi~evi} vi{e nikada ne}e do}i iz Beograda u Privinu Glavu, i }erka ga nikada ne}e upoznati, ali Nikolina ro|ena sestra Stevka, naprotiv, «“priznaje” Milanku, obilazi je i qubi u babinoj i dedinoj ku}i u Privinoj Glavi, dobija od devoj~ice i wenu fotografiju, i prosto bi bilo neverovatno da tu sli~icu ne poka`e svom beogradskom bratu. Milanka Kova~evi} udaje se sa sedamnaest ipo godina za Stojana Andri}a iz Privine Glave, napu{ta ku}u dede i babe, i premda je s (pokojnim) mu`em, po vlastitom priznawu, `ivela« “svakojako”, stvorili

Ilija Markovi}

IBLIOTECI OKRU@NOG ZATVORA NA KLISI

9

@ I V O T A

z Nije bilo daleko od pameti. Zato nam se obilo o glavu.

Foto: S. [u{wevi}

nedeqa31.oktobar2010.


SPORT

nedeqa31.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

10

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Pale i Poqakiwe Srbija - Poqska 3:1 (19:25, 27:25, 26:24, 25:22) TOKIO: Hala "Jojogi", gledalaca: 4.700, sudije: Loderus (Holandija) i Merkado (Portoriko). SRBIJA: Nikoli} 19, Brako~evi} 4, Malagurski 13, Kr-

Srbija je dobro po~iwala, a Poqakiwe hvatale prikqu~ak i sredinom seta prelazile u vo|stvo. Ipak, dramati~an fini{ je oba puta pripao izabranicama Zorana Terzi}a.

U drugom se Poqska izvukla iz deficita od 24:22, zatim odbranila jo{ jednu set-loptu na 25:24, ali su Nata{a Krsmanovi} i Jelena Nikoli} donele dva vezana poena za izjedna~e-

Dana{wi program A grupa (Tokio) Peru - Srbija Poqska - Kostarika Al`ir - Japan

(4.30) (7) (10)

B grupa (Hamamcu) Portoriko - ^e{ka Italija - Kenija Brazil - Holandija

(5) (7.30) (10)

C grupa (Macumoto) Kazahstan - Kuba Hrvatska - Tajland Nema~ka - SAD

(5) (7.30) (10)

D grupa (Osaka) Turska - Dominikanska Republika (5) Kanada - Rusija (7.30) Koreja - Kina (10) Sutra je na SP slobodan dan.

Bri`itka Molnar napada poqski blok

smanovi} 12, Majstorovi}, Molnar 13, Antonijevi}, Vesovi}, Ogwenovi} 1, Veqkovi}, Ra{i} 18, ]ebi}. POQSKA: Zenik, Ko{ek 3, Okunievska 10, Bednarek 1, Hlinka 6, @aroslinska 1, Verblinska 17, Sadurek 5, Volo{, Gajgal 9, Jagielo 5, Ka~or 15. Pao je jedan od najte`ih protivnika u prvoj fazi Svetskog odbojka{kog prvenstva - Poqska. Posle laganog po~etka protiv Kostarike (3:0), odbojka{ice Srbija sue u drugom kolu odigrala napet me~ sa zvani~no tre}om reprezentacijom Evrope i slavile rezultatom 3:1. Na{e odbojka{ice su igrale sve boqe kako je vreme odmicalo. Nije ih uzdrmao gubitak prvog seta, u kojem su vodile sa 14:8, a onda gledale kako Poqska sjajnom odbranom i blokovima pravi preokret do 16:19 i 17:21, posle ~ega je bilo jasno da je taj set olako prokockan. Drugi i tre}i set odvijali su se, donekle, po istom scenariju.

A grupa Kostarika - Al`ir Srbija - Poqska Japan - Peru 1. Srbija 2 2. Japan 2 3. Kostarika 2 4. Peru 2 5. Poqska 2 6. Al`ir 2

2 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Va`na pobeda Srpske odbojka{ice pobedile su jednog od najte`ih rivala u prvoj fazi SP i ne smeju to da upropaste u slede}oj utakmici. Slavqa posle me~a sa Poqskom (3:1) nije bilo. Terzi} je veoma iskusan trener i zna {ta je u subotwoj partiji moglo da bude boqe. - @ao mi je {to nismo mogli od po~etka do kraja me~a da izdr`imo pritisak, da u fazama kada se odlu~ivalo odigramo najmirnije i najbr`e, da na{a prepoznatqiva igra do|e do izra`aja - prokomentarisao je Terzi}. - Umesto toga, ~esto smo re{avali situacije individualnim kvalitetom, koji sigurno nije ve}i od kvaliteta koji poseduje Poqska. Ali eto, uspeli smo da zavr{imo posao. Nadam se da }emo nadaqe mo}i lak{e da igramo. Wega "posebno raduje na~in na koji smo dobili utakmicu". - Osim prvog, koji smo izgubili, re{avali smo setove na kraju. Poqska je ~esto imala po par poena prednosti, a mi dobijali. Kapiten Jelena Nikoli} bila je prezadovoqna ispoqenim timskim duhom i hrabro{}u mla|ih odbojka{ica. - ^ak i kada nam nije i{lo, znala sam da mora da bude dobro, jer smo se ba{ borile i igrale srcem. Pohvalila bih mla|e igra~ice, posebno Ra{i} i Malagurski, jer su pokazale da mogu da preuzmu odgovornost u trenucima odluke. Sawa Malagurski ukazala je na sjajnu atmosferu na terenu. - Delovale smo kao jedna i borile se za svaki poen. Ostvarile smo va`nu pobeda za nastavak takmi~ewa.

B grupa

6:1 6:3 3:3 4:3 3:6 0:6

3:0 3:1 3:1 4 4 3 3 2 2

^e{ka - Brazil Kenija - Portoriko Holandija - Italija 1. Brazil 2. Italija 3. Holandija 4. Portoriko 5. ^e{ka 6. Kenija

2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2

6:2 6:2 5:3 3:3 2:6 0:6

SAD - Hrvatska Tajland - Kazahstan Kuba - Nema~ka

4 4 3 3 2 2

1. Nema~ka 2. SAD 3. Tajland 4. Hrvatska 5. Kazahstan 6. Kuba

PREMIJER LIGA

Milija{ i Ivanovi} strelci Srpski reprezentavci Nenad Milija{ i Branislav Ivanovi} bili su strelci za svoje timove koji su ostvarili pobede u 10. kolu Premijer lige. Milija{ je bio strelac prvog gola za Vulverhempton u pobedi nad Man~ester sitijem od 2:1, dok je Ivanovi} u fini{u doneo pobedu ^elsiju na gostovawu Blekburnu (2:1). Posle du`eg vremena Milija{ se na{ao u startnoj postavi Vulvsa i on je dana{wom partijom pokazao da mu je tamo i mesto. ''Gra|ani'' su poveli u 23. minutu golom Adebajora iz penala, ali va`an trijumf Vulvsa za beg sa dna najavio je upravo Milija{ sedam minuta kasnije. Edvards je po~etkom drugog dela doneo prednost doma}ima koji su uspeli da se odbrane do kraja. Blekburn je dosta namu~io ^elsi, koji je na kraju ipak osvojio sva tri boda, i to zahva-

C grupa

2:3 0:3 2:3

quju}i Ivanovi}u koji je bio precizan glavom na drugog stativi posle centar{uta Awelke u 84. minutu. Doma}in je poveo golom Mvarzvarija, a izjedna~io je Anelka. Arsenal je te`e nego {to se o~ekivalo savladao gradskog rivala Vest Hem i to golom Songa dva minuta pre kraja me~a. Minimalni trijumf ostvario je i Everton protiv Stouka, a ne{to ubedqiviji bio je Fulam protiv Vigana (2:0) na Krejven Kotixu. Kasnije se sastaju Man~ester junajted i Totenhem. Rezultati: Arsenal - Vest Hem 1:0 (0:0) (Song 88.), Blekburn - ^elsi 1:2 (1:1) (Mvaruvari 22. - Anelka 39, Ivanovi} 84.), Everton - Stouk 1:0 (0:0) (Ajegbeni 67.), Fulam - Vigan 2:0 (2:0) (Dempsi 30, 44.), Vulvsi - Man~ester siti 2:1 (1:1) (Milija{ 30, Edvards 57. - Adebajor pen 23.).

2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2

6:0 6:1 4:4 3:3 1:6 0:6

we. Tre}i set bio je prakti~no izgubqen za "plave", ~ije se vo|stvo od 11:6 lo{im prijemom servisa i blokovima protivni~kog tima pretvorio u ~etiri poena zaostatka (15:19). Usledili su prelomni trenuci ~itave utakmice - Srbija je brzo uspostavila ravnote`u i uzastopnim akcijama Jelene Nikoli} izjedna~ila na 20:20. Poqska je opet stekla lepu prednost (21:23), a na{e odbojka{ice se jo{ jednom vratile u `ivot i povele 24:23 blokom Milene Ra{i}. Pri rezultatu 25:24, u{la je u igru Jasna Majstorovi}, kao specijalista za servis i odli~no odradila posao. Prijem servisa na drugoj strani bio je lo{, a Nikoli}eva nije odbila "poklon" {ansu 26:24! Kada smo u ~etvrtom setu poveli sa 13:8 (serija 5:0 u re`iji Bri`itke Molnar), pa zahvaquju}i sve ~vr{}em bloku i sa 19:12, u~inilo se da je posao zavr{en. Nisu tako mislile Poqakiwe, koje su polako pri{le na 23:20, zatim izblokirale Sawu Malagurski, pa profitirale od nesporazuma na{ih igra~ica na servisu - 23:22... Pozvao je selektor Terzi} tajm-aut, smirenim glasom rekao {ta i kako daqe. Uz malo sre}e izborena je me~-lopta, koju je iz kontre realizovala Malagurski. Imamo i kvalitet i karakter, samo ovako da nastavimo.

D grupa

3:0 3:1 0:3

Rusija - Turska Dominikanska R. - Korea Kina - Kanada

4 4 3 3 2 2

1. Rusija 2. Koreja 3. Kina 4. Turska 5. Dominik. 6. Kanada

2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2

3:1 0:3 3:0 6:2 6:0 4:3 4:4 1:6 0:6

4 4 3 3 2 2

SVETSKO PRVENSTVO U BEOGRADU

Titule za Bitevi}a i Umi~evi}a Srspski karatisti Slobodan Bitevi} i Dejan Umi~evi} osvojili su zlatne medaqe na Svetskom prvenstvu koje se odr`ava u Beogradu, dok je Milo{

Slobodan Bitevi}

Jovanovi} uzeo bronzano odli~je. Slobodan Bitevi} je osvojio zlato u kategoriji do 84 kilograma savladav{i u finalu Tur~ina Karamologlua 1:0. To je bilo prvo zlatno odli~je za Srbiju po-

sle osam godina. Nedugo zatim naciju je obradovao i Dejan Umi~evi} koji je u finalu u kategoriji preko 84 kilograma savladao Egip}anina Mohanada Mohameda 4:0 i doneo drugo zlato Srbiji. Bronzanu medaqu u beogradskoj Areni ju~e je osvojio Milo{ Jovanovi} u kategoriji do 75 kilograma, koji je savladao [vajcarca Sahina. Na{ `enski kata tim za dlaku je ostao bez odli~ja. U borbi za bronzu Ivana Stepanovi}, Ana Kawuh i Duwa @eravi} izgubile su od Italijanki. Svetsko prvenstvo se zavr{ava danas. U prepodnevnom terminu su dueli za medaqe u katama pojedina~no za devojke i borbama mu{kih ekipa. Na{ mu{ki tim u borbama radi za zlato protiv Azerbejxana. U popodnevnom terminu radi}e se me~evi za bronzane medaqe u katama pojedina~no za mu{karce i borbama `enskih ekipa.

Jan Kotiz, Vilmo{ Zavarko, Ivan ^eh i [andor Farka{ na pobedni~kom postoqu

SVETSKO PRVENSTVO U RICINGU

Zavarku dva zlata i srebro Vilmo{ Zavarko(22)osvojio je dve {ampionske titule i jednu srebrnu medaqu na Prvenstvu sveta u austrijskom mestu Ricing. Zlatnim medaqama srpski reprezentativac okitio se u disciplini pojedana~no - klasik, kao i u kombinaciji, dok je srebro osvojio u disciplini pojedina~no – sprint i nauspe{niji je takmi~ar prvenstva. Ju~e u finalu klasi~ne varijante Zavarko je sjajnom igrom savladao Jana Kotizu iz ^e{ke sa 3:1 u setovima (181:161, 150:151, 158:150 i 162:156) i 651:618 u ~uwevima. Zavarku je ovo najboqi rezultat na prvenstvu sveta. Bronzane medaqe pripale su Ma|aru Atili Neme{u koga je Zavarko eliminisao u polufinalu i Slovaku Ivanu ^ehu. U kombinaciji, gde se sabiraju najboqi rezultati klasika i sprinta, Zavarko je sa 887 ~uweva (651 u klasiku i 236 u sprintu) bio boqi od Ma|ara Atile Neme{a koji je imao 869 ~uweva i Makedonca Branka Maneva sa 862 ~uwa. - Presre}an sam, ostvario sam ciq zbog koga sam se pripremao skoro pola godine – rekao je Vilmo{ Zavarko. – Bojao sam se, jer smo pre dve nedeqe sa Sportom iz Podbrezove osvojili ekipni Svetski kup u Skopqu. Te{ko je za tako kratko vreme tempirati ponovo formu za ovako te`ak turnir. Zavarko je igrao dva veoma te{ka me~a za jedno pre podne. Prvo je u polufinalu pobedio [andora Farka{a (Ma|arska) sa 4:0 u setovima (147:139, 154:153, 172:137 i 149:137),a potom i Jana Kotiza.. - Ose}ao sam umor i bol u levoj nozi i jedino me je to brinulo pred finale – objasnio je Zavarko.- Znao sam, me|utim, da je i rival umoran, i on je pro{ao kroz pakao da do|e do prilike da se bori za titulu. Finale je Zavarko po~eo fantasti~no, oborio je 1 81 ~uw u prvom setu. Prvih hicem u pune oborio je devetku, posledwim, 15. hicem u pune ponovo je srpu{io devet ~uweva. ^i{~ewe je tako|e po~eo devetkom.

- Jedina gre{ka koju sam napravio u ovom delu bila je u drugom setu. Nije me Kotiza pobedio, poklonio sam mu pobedu – bio je iskren Zavarko, U preostala dva seta, Zavarko je pokazao koliko je psiholo{ki jak. U takti~ki mudroj igri, dr`ao je protivnika na distanci, ~uvaju}i prednost koju je stekao u pune (105:88 u tre}em i 102:96 ~etvrtom setu) i sa po jednom devetkom u ~i{}ewu u ta dva seta priveo me~ kraju bez problema!

Bilans medaqa 1. Srbija 2. ^e{ka 3. Hrvatska 4. Ma|arska 5. Slovenija 6. Nema~ka 7. Makedonija 8. Austrija 9. Slova~ka 10. Italija

2 1 1 1 1 1 0 0 0 0

1 2 1 1 0 0 1 1 0 0

0 0 3 3 1 0 2 0 2 1

3 3 5 5 2 1 3 1 2 1

Srebrnu medaqu Zavarko je osvojio u sprintu. U finalu je pora`en od Atile Neme{a (Ma|arska). U setovima je vilo 1:1 (105:103 i 96:109) i odlu~ivale su tri dodatne „zlatne kugle“. Zavarko je sru{io pet, tri i sedam ~uweva, ukupno 15, protivnik {est, osam i osam ukupno 22 i osvojio titulu. Dve bronze su pripale Ma|aru Klaudiu Boanti koga je Zavarko eliminisao u polufinalu i Mekedoncu Branku Manevu. U `enskoj konkurenciji slavila je u veoma uzbudqivom finalu Slovenka Barbara Fidel. Pobedila je ^ehiwu Luciju Vaverkovu sa boqim rezultatom u ~uwevima 592:590, jer je u setovima bilo 2:2. Dve bronze osvojile su hrvatske kugla{ice Zdenka Orehovec i Ines Mari~i}. Fidelova je u polufinalu savladala Hrvaticu Mari~i} sa 3:1 (598:560), dok je Vaverkova bila boqa od Hrvatice Orehovec 2:2 (555:521). U kombinaciji slavila je Ursula Cimerman iz Nema~ke, ispred Ines Mari~i} (Hrvatska) i Gabrijele Drajko (Ma|arska) U bodovawu nacija Srbija je tre}a sa 154 boda. Najboqa je Hrvatska sa 161 poenom ispred Ma|arske sa 159.

Najboqi na svetu: Barbara Fidel i Vilmo{ Zavarko


SPORT

DNEVNIK VTA [AMPIONAT U DOHI

Elena Dementijeva

hodnih dana „{u{kalo“ da }e 29godi{wa Ruskiwa prestati sa aktivnim bavqewem tenisom, svet je mahom ostao {okiran kada je na terenu u Dohi uzela mikrofon u ruke i rekla: - Te{ko je re}i zbogom svima vama, obratila se Dementijeva

porodici, prijateqima i teniserkama, i svima se zahvalila na podr{ci. Na terenu su se pojavile i ostale u~esnice VTA {ampionata kako bi pozdravile sada ve} biv{u koleginicu. U wihovo ime Eleni se obratila sunarodnica, Vera Zvonareva: - Samo da ti ka`em hvala. Govorim u ime cele Rusije, koja je ponosna na sve {to si uradila za na{ tenis. Ti si inspiracija za sve devoj~ice koje su odrastale uz tvoje igre, rekla je Zvonareva i naterala suze na o~i kod gotovo svih prisutnih. Tako je zavr{ena karijera za ponos Moskovqanke, koja dodu{e nije osvojila gren slem titulu, ali jeste zlato na Olimpijskim igrama. Osta}e zapisano da je osvojila 16 turnira, stigla do tre}eg mesta na VTA listi... Jelena Jankovi} zavr{ila je takmi~ewe na posledwem godi{wem turniru u Dohi, po{to je

SRBIJA GRAN PRI 2010 U NOVOM SADU

[orak i Oder uzeli po dva zlata Pliva~ki miting pod nazivom „Srbija gran pri 2010“ odr`ava se u Novom Sadu na bazenu Slana bara. Za odli~ja se takmi~i 257 pliva~a iz 35 klubova iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Gr~ke, Makedonije, Crne Gore, Slovenije, [vajcarske i Srbije. Prvog dana odr`ano je {est disciplina u mu{koj i `enskoj konkurenciji. Najuspe{niji takmi~ari bili su Stefan [orak iz Kikindskog Banata i Slovenka Tjasa Oder (Fuzinar, Ravne), koji su osvojili po dve zlatne medaqe i to na 400 metara slobodno i na 400 metara me{ovito. Danas se takmi~ewa na Slanoj bari nastavqaju, a na programu je osam disciplina u mu{koj i `enskoj konkurenciji. Kvalifikacije po~iwu u 10 ~asova, a finala u 18. Gran pri se zavr{ava sutra. Rezultati, mu{karci, 50 slobodno: 1. Siqevski (Vojvodina, Novi Sad) 23,14, 2. Stojanovi} (Vojvodina) 23,30, 3. Kalargaris (Gr~ka) 23,33. 400 slobodno: 1. [orak (Banat, Kikinda) 3:57,61, 2. Hohl ([vim klub Bern, [vajcarska) 3:57,95, 3. Petri~ (Triglav Kraw, Slovenija) 4:00,30. 100 prsno: 1. Peri{i} (Novi

Sad) 1:04,65, 2. Milenkovi} (Ni{ 2005) 1:06,04, 3. Leki} (Crnica, Para}in) 1:06,10. 100 le|no: 1. Udicki (Kikinda) 56,63, 2.Ivanovi} (Sveti Nikola, Ni{) 58,61, 3. Slabe (Fuzinar) 59,34. 400 me{ovito: 1. [orak (Banat) 4:31,59, 2. Trajkovi} (Proleter, Zrewanin) 4:34,88, 3. Petri~ (Triglav Kraw) 4:34,99. 4h50 slobodno: 1. Vojvodina (Novi Sad) 1:32,17, 2. Proleter (Zrewanin) 1:34,64, 3. Kikinda 1:35,29. @ene, 50 slobodno: 1. Nikolovski (Vojvodina) 26,16, 2. Sagmajster (Fuzinar, Slovenija) 27,44, 3. Natla~en (Fuzinar) 27,52. 400 slobodno: 1. Oder (Fuzinar) 4:12,02, 2. Miler (Fuzinar) 4:14,73, 3. Bezan (Triglav Kraw) 4:15,47. 100 prsno: 1. Bogdanovi} (Dinamo, Pan~evo) 1:11,86, 2. Cvetkovi} (Vojvodina) 1:16,26, 3. Golob (Fuzinar) 1:16,43. 100 le|no: 1. Bezan (Triglav Kraw) 1:03,48, 2. Majeri~ (Fuzinar) 1:03,94, 3. Savovi} (Beogradski pliva~ki klub) 1:06,60. 400 me{ovito: 1. Oder (Fuzinar) 4:44,40, 2. Higl (Tami{, Pan~evo) 4:59,71, 3. Vukanovi} (Vojvodina) 5:02,56. 4h50 slobodno: 1. Vojvodina (Novi Sad) 1:49,52, 2. Partizan (Beograd) 1:45,06, 3. Sveti Nikola (Ni{) 1:57,35. G. Malenovi}

11

PRVA A MU[KA LIGA SRBIJE

Elena Dementijeva oti{la u penziju Ruska teniserka Elena Dementijeva izgubila je od Fran~eske Skjavone u tre}em kolu Braon grupe u Dohi i tako zavr{ila takmi~ewe (sa jednom pobedom i dva poraza). Ujedno, zavr{ila je i karijeru. Iako se pret-

nedeqa31.oktobar2010.

izgubila od Viktorije Azarenke iz Belorusije 0:2 (4:6, 1:6). Samanta Stosur je ranije obezbedila prvo mesto u Braon grupi, a takmi~ewe }e nastaviti i Karolin Voznijacki. Iz Plave grupe daqe idu Vera Zvonareva i Kim Klajsters. Za Voznijacki je trijumf nad Skjavone imao posebnu dimenziju. Mlada Dankiwa je nedavno postala 20. teniserka na vrhu VTA liste, a sada je napravila jo{ jedan korak daqe u istoriji - postala je deseta igra~ica koja }e zavr{iti godinu kao „broj jedan“. Braon grupa: Dementijeva (7) Stosur (5) 4:6, 6:4, 7:6, Voznijacki (1) - Skjavone (3) 3:6, 6:1, 6:1, Skjavone - Dementijeva 6:4, 6:2. TABELA: Stosur 2-1 (5:2), Voznijacki 2-1 (4:3), Dementijeva 12 (2:5), Skijavone 1-2 (3:4). Plava grupa: Klajsters (3) Azarenka (8) 6:4, 5:7, 6:1, Zvonareva - Klajsters 6:4, 7:5, Azarenka Jankovi} 6:4, 6:1. TABELA: Zvonareva 3-0 (6:0), Klajsters 2-1 (5:3), Azarenka 1-2 (3:4), Jankovi} 0-3 (0:6). Pobednica VTA {ampionata zaradi}e 1.550.000 dolara. VINER [TEDI[E SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Pobede Zvezde i Radni~kog Odbojka{i Crvene zvezde pobedili su u Beogradu ekipu Ribnice rezultatom 3:0, po setovima 25:10, 25:20, 25:21 u me~u drugog kola Viner {tedi{e Superlige Srbije. Radni~ki je u Kragujevcu bio boqi od Spartaka iz Qiga 3:1, po setovima 25:20, 21:25, 25:17 i 25:14. NLB LIGA

Ni Jang ne poma`e Crvena zvezda - Zadar 76: 89 Ko{arka{i Zadra pobedili su u Beogradu Crvenu zvezdu rezultatom 89:76 (23:18, 22:15, 21:20, 23:23) u prvom me~u petog kola Jadranske lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Marko Kar sa 28 poena. U doma}em timu najboqi je bio Nemawa Nedovi} sa 19 poena, dok je debitant Xamar Jang dodao 14. Zadar je ostvario drugu pobedu u ovoj sezoni, dok je Crvena zvezda zabele`ila i peti uzastopni poraz. Od po~etka me~a Zadrani su vodili imali su sigurnu prednost od desetak ko{eva, koju nisu ispu{ttali do kraja me~a.

Novosa|ani boqi u derbiju Vojvodina Srbijagas - Proleter Naftagas 83:66 (26:17, 19:12, 15:18, 23:19) NOVI SAD: Velika sala SPC Vojvodina, gledalaca 200, sudije: Li~ina (Zrewanin), Vlahovi} i Oqa~i} (Beograd). VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 4 (5as), Hajdukovi} 8 (4as), Toma{evi} 11 (9sk), Obri} 7 (1 trojka, 7sk), Fekete, Jevti} 1 (1trojka), Kne`evi} 3 (1), Rizni} 8 (2, 5sk), Marjanovi} 8, Popovi}, Radak 3, Kova~evi} 18 (3, 5sk, 4gr). PROLETER NAFTAGAS: Atanackovi} 18 (2, 4as), Bordo{, Vulin 4, Majki} 10 (5), ^u}, Trajkovi}, Orenovi} 7 (1, 7sk), Bara~, Gagovi} 11 (3, 6sk), @arkovi} 8 (4gr), Popovi}, Lambi} 8. Vojvo|anski derbi, pred veoma malim brojem gledalaca u sumornoj atmosferi prazne velike dvorana Spensa, pripao je ko{arka{ima Vojvodine Srbijagas. Od samog po~etka crvenobeli su bili tim koji je diktirao tempo i bio u vo|stvu, a imponovalo velika `eqa i borbenost u~enika trenera Radenka Varagi}a. Najavqivali su Zrewaninci da u Novi Sad dolaze da poku{aju da ostvare veoma va`nu pobedu na strani, ali od wihove `eqe nismo videli ama ba{ ni{ta. Proleter je delovao veoma

bledo, wegovi igra~i napravili su veliki broj gre{aka, pa je verovatno da su se gledaoci zapitali ~ime su to mislili da odnesu bodove. S druge strane predvo|eni veoma borbenim kapitenom Stefanom Hajdukovi}em, a onda i puca~ki zanesenim Dejanom Kova~evi}em, uz koje su bili i svi ostali igra~i iz Novog Sada, doma}ini su pove}avali prednost i na poluvreme oti{li sa 16 poena razlike (45:29). - Dobro smo odigrali u prvih dvadeset minuta, ali ne znam da li imamo snage da u istom stilu odigramo i u nastavku - rekao je na poluvremenu trener Vojvodine Srbijagas Radenko Varagi}. U tre}oj deonici videlo se da je strah stru~waka sa klupe tima iz Novog Sada bio opravdan, jer gosti su se za trenutak prenuli i predvo|enim Vuksanom Gagovi}em i Stefanom Atanackovi}em po~eli su opasno da prete. Poku{avao je Varagi} ~estim izmenama da zadr`i koliko-toliko sve`inu u svojoj ekipi, a veoma bitan igra~ za kona~ni uspeh Novosa|ana bio je povratnik iz Maroka Nenad Toma{evi}, wegovo iskustvo, ali i skaka~ke mogu}nosti, doneli su crveno-belima puno lopti i poena, pa je Vojvodina Srbijagas uspela da odoleva naletu Zrewaninaca i uvede utak-

Dejan Kova~evi}

micu u luku mirnog zavr{etka. Za ono {to su pokazali tokom svih 40 minuta Novosa|ani su nagra|eni aplauzom malobrojnih gledalaca, a sigurni smo da ekipa iz Zrewanina vredi mnogo vi{e od onog {to je prezentovala u Novom Sadu. Ovoga puta, me|utim, Proleter Naftagas je na{iao na raspolo`enijeg i boqeg rivala, tako da je kona~ni ishod samo logi~an sled onog {to se doga|alo na parketu. A. Predojevi}

NBA LIGA

Krsti} solidan u pobedi Oklahome Ko{arka{i Oklahome pobedili su u gostima ekipu Detroita rezultatom 105:104 u me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Durant sa 30 poena, dok je Nenad Krsti} ubacio 14 i imao sedam skokova i jednu asistenciju za 20 minuta u igri. Kod doma}ih, najboqi je bio Samers sa 32 poena. Minesota je na svom terenu savladala Milvoki 96:85. U pobedni~koj ekipi briqirao je Bisli sa 21 poenom. Darko Mili~i} je postigao dva poena i imao devet skokova za 25 minuta na terenu. Nikola Pekovi} je u igri proveo samo sedam minuta, a imao je dva poena i jednu uhva}enu loptu. Kod gostiju, najefikasniji je bio Maget sa 23 poena. Wu Orleans je na svom terenu nadigrao Denver 101:95. U doma}em timu najboqi je bio Pol sa 18 poena, dok je Predrag Stojakovi} postigao sedam poena i imao dve asistencije za 14 minutu. Kod gostiju istakao se En-

Dvejn Vejd po~istio Orlando

toni sa 24 poena. Golden Stejt je na svom terenu pobedio LA Kliperse 109:91. U pobedni~koj ekipi briqirao je Rajt sa 24 poena, dok je Vladimir Radmanovi} imao u~inak od {est poena, pet skokova i dve asistencije za 20 minuta u igri. Kod gostiju, najboqi je bio Gordon sa 19 poena.

U ostalim utakmicama NBA lige, postignuti su slede}i rezultati: Indijana - [arlot 104:101, Sakramento - Wu Xersi 100:106, Atlanta - Filadelfija 104:101, Klivlend - Toronto 81:101, Wujork - Boston 101:105, Orlando - Majami 70:96, Memfis - Dalas 91:90 i LA Lejkers Feniks 114:106.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga , istok DEBEQA^A: Spartak - Zadrugar, NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Ba~ka (P), STAR^EVO: Borac - Ba~ka 1901. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Vojvo|anska liga, zapad NOVI SAD: Indeks - Polet (S) (10 ~asova), NOVI SAD: Borac - Obili}, TURIJA: Mladost - Crvena zvezda, ERDEVIK: Sloga Radni~ki - Budu}nost (M). Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Stari grad (10 ~asova), BA^KI PETROVAC: Mladost - Vrbas, PETROVARDIN: Petrovaradin - Jedinstvo, STEPANOVI]EVO: Omladinac - @SK, GAJDOBRA: Hercegovac - Slavija, KOVIQ: [ajka{ - Tvr|ava, [AJKA[: Borac - @elezni~ar. Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Gradska liga Novog Sada ^ENEJ: ^enej - TSK, BANO[TOR: Proleter - Vinogradar, RAKOVAC: Borac - Ajaks, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Tatra, SUSEK: Partizan - Sremac, BUDISAVA: Dinamo - Ba~ka, SIRIG: Sirig - Mladost. Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Ko{arka NLB mu{ka liga - QUBQANA: Olimpija - Partizan MTS (19), ZAGREB: Zagreb - Cibona (17). IVBL `enska liga - BEOGRAD: Partizan - Jedinstvo (17.30). Prva B `enska liga - JAGODINA: Jagodina 2001 - Kraqevo (19), KOSOVSKA MITROVICA: Trep~a - Vrbas Medela (16), [ABAC: [abac - Kolubara Mladost (18.30), BEO^IN: beo~in - Moravac (18.15), U@ICE: Plej of - Radivoj Kora} MT (18).

Prva srpska mu{ka liga - Sever - NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Stara Pazova (17). Zajedni~ka KSV `enska liga - KIKINDA: Gimnazija - Vojvodina NIS (12). Druga srpska mu{ka liga Sever - RUMA: Ruma - Top (14), ^ELAREVO: Ba~ka Palanka Srem (17), KULA: Hajduk - Partizan (19), PAN^EVO: Dinamo - Kikinda (17), CRVENKA: Crvenka - Akademik (20), VR[AC: Mladost - Sveti \or|e (19).

Rukomet Superliga za dame - NOVA PAZOVA: Maks sport - Medicinar (20). Prva mu{ka liga - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Jagodina (19). Prva `enska liga - NI[: Naisa 2 - Proleter Superprotein (18.30), KRU[EVAC: Napredak - Metalac AD (18), BEOGRAD. ORK Beograd - Radni~ki Resavac (17.30).

Druga mu{ka liga, sever KA]: Titel XD - Hajduk (18), JABUKA: Jabuka - Apatin (20), IN\IJA: @elezni~ar - Ruma (19). Druga `enska liga, sever SREMSKA MITROVICA: Srem Morovi} - Apatin (16.30), PAN^EVO: Pan~evo - Jedinstvo (15.30), KIKINDA: Kikinda 2 - Vojvodina (19). Prva vojvo|anska `enska liga - NOVI KNE@EVAC: Obili} - Cement (15), BAJMOK: Topola - Rusin (13), BELA CRKVA: Mladost - Naftagas (16).

Odbojka Prva `enska liga - PRIJEPOQE: Putevi Trendeks - Vojvodina (18), ARAN\ELOVAC: [umadija - Sme~ 5 (18), QIG: Spartak - Vizura Super nova (17), KRAQEVO: Gimnazijalac - Jedinstvo (SP) (17). Druga `enska liga - sever KIKINDA: Ki 0230 - MD Zrewanin (14.30).

Druga mu{ka liga - sever NOVI SAD: NIS Vojvodina 2 - Srem 2006 (12), RUMA: Sloven - Dunav volej (19). Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NOVI SAD: Novi Sad 3 - Sloga (12.45). Prva vojvo|anska `enska liga - sever - BA^KI PETROVAC: Mladost - Spartak 2 (18). Prva vojvo|anska `enska liga - jug - NOVI BANOVCI: Omladinac - @iti{te (15), ZREWANIN: MD Zrewanin 2 - Kraji{nik (16). Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - STEPANOVI]EVO: Dubl - Vo{a (13), Novi Sad DDOR 2 - Mladost Ekspans 2 (15). Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - BE^EJ: Be~ej Mladost (19). Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - KOVIN: Radni~ki Prvi tempo (17), VELIKA GREDA: Plandi{te - Banat (14), ZREWANIN: Proleter Hercegovina (15).

Kuglawe Superliga (m) - NI[: Ni{ Put - E|{eg (12), GORWI MILANOVAC: Kraqevo - Apatin (12). Superliga (`) - ZREWANIN: Toza Markovi} - E|{eg (14.30). Prva liga, grupa Vojvodina (m) - NOVI SAD: Vojvodina Hajduk (11), ZREWANIN: Kristal - Vihor (11), BE^EJ: Polet - @elezni~ar (15), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Banat (10), KIKINDA: Toza Markovi} Dolina (13). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Petrovaradin (15), NOVI SAD: Novi Sad - Radni~ki (13). Prva vojvo|anska liga (m) KOVA^ICA: Slavia - Rotografika (13), NOVI SAD: Petrovaradin - TSK (11), KQAJI]EVO: Kordun - 13. maj (11). Druga vojvo|anska liga (m) VRBAS: Jadran (F) - Novi Sad (11), RUMA: Sloven - Radni~ki (10).


SPORT

nedeqa31.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

JELEN SUPERLIGA SRBIJE VOJVODINA DANAS IGRA S RADOM U BEOGRADU

Sna`an motiv Novosa|ana Za fudbalere Vojvodine u ovom ~asu Rad je najneugodniji suparnik. Vi{e je razloga za takav stav, a jedan od wih je i taj da Novosa|ani danas idu na noge boqe plasiranom timu.

poentirao jednu od dve {anse. Okrenuli smo se Radu, svesni da ako pru`imo igru kakvu znamo i mo`emo i ukoliko budemo imali vi{e koncentracije u zavr{nici, kadri smo da izborimo dobar rezultat – veli Milinkovi}.

Slobodan Medojevi} i Nikola Lazeti} svesni te`ine zadatka Foto: F. Baki}

- Svake godine neki tim iznenadi, a ove jeseni to je u~inio Rad. Nisu rezultati na{eg dana{weg doma}ina slu~ajni. Kolega Nikoli} zadr`ao je takore}i ceo tim na okupu. Beogra|ani igraju lepo, nadahnuto i bele`e zapa`ene rezultate. U sjajnoj formi su golgeter Dimitrijevi} i prido{lica iz Mladog radnika Luka. – ka`e Milinkovi}. I ne{to slabije kup-izdawe u Jakovu uklapa se u pri~u o va`nosti dana{weg duela. - Imali smo kontrolu me~a sve do 80. minuta sa Sremom, a onda smo uleteli u neobja{wivo ludilo. Sve bi bilo druga~ije da je Jao

Takore}i pred sam me~ bi}e poznato ho}e li najboqi igra~ Vojvodine ove jeseni, Kamerunac Oumaru Abubakar, zauzeti mesto u postavi. - Abubakar mnogo zna~i za na{u igru, nadamo se da }e mo}i da igra, ali je jo{ sve neizvesno – dan pre me~a nije bio siguran u zdravstveno stawe trener Vojvodine. Wegovo mesto verovatno }e zauzeti Nemawa Bilbija, jer u~inak Antvi Jaoa ne zadovoqava Milinkovi}a. - Bilbija je do sada pokazivao daleko vi{e kada je u me~ ulazio s klupe nego kada je bio

Gra|evinari optimisti Rad danas do~ekuju Vojvodinu, ekipe deli samo jedan bod, a ko pobedi zauze}e tre}u poziciju. - Mi smo u seriji, tre}eplasirani smo i `elimo nastavak pobeda. Opet, isto `eli i Vojvodina, sa novom ekipom i trenerom i ve}im ambicijama. Nadam se da }emo uz lepo vreme, pune tribine i ofanzivan fudbal opravdati epitet derbija. – ka`e trener gra|evinara Marko Nikoli}. [ef struke se ne obazire na tradiciju koja ka`e da Vojvodina nije slavila ve} pet godina. - Kao trener Rada slavio sam ~etiri puta protiv Novosa|ana i jedanput igrao nere{eno. Ali, to mi sada ne zna~i puno. Novi je me~, novi igra~i, kre}e se od nule. Ako `elimo novi trijumf moramo ponoviti disciplinu u igri. Nikoli} nema kadrovskih problema. Na raspolagawu mu je okosnica ekipe, koja je do sada i ostvarila sjajne rezultate. I. L. starter. Ne znam zbog ~ega je tako, zbog wegove mladosti verovatno. – smatra {ef struke crveno-belih. Rad je u posledwe vreme redovno bio boqi od Vojvodine. Posledwi duel u Novom Sadu obele`en je preokretom. Od 0:2, Rad je stigao do pobede od 3:2. Sve to poja~ava ozbiqnost pred dana{we gostovawe. - Umeli su gra|evinari da nas namu~e posledwih godina. To je samo dodatni motiv za nas. Optimista sam, uprkos ~iwenici da nas ~eka neugodan rival – veli Slobodan Medojevi}. Me~ na Bawici po~iwe u 13 sati, a o~ekuje se da Vojvodina izvede ovaj sastav: Brki}, Vuli}evi}, Mojsov, Trajkovi}, Pavlovi}, Medojevi}, Tumbasevi}, Lazeti}, \urovski (Katai), Mereba{vili, Bilbija. S. Savi}

HAJDUK DO^EKUJE CRVENU ZVEZDU

Punim gasom Cirkusu u na{em fudbalu nikad kraja. Tek {to je „ad akta“ stavqen vru} ve~iti derbi otvoren je stari dosije, „Slu~aj Kula“, u re`iji Nikole Xombe. Po tradiciji, finansijer Hajduka, iskoristi dolazak Crvene zvezde da se maksimalno eksponira i iska`e niz stavova koji nemaju dodirnih ta~aka sa sportom. Uvertira pred nedeqni okr{aj jo{ jednom je ukazala da fudbalski organi nemaju vi{e pravo na gre{ku, odnosno da klubove koji ne ispuwavaju ni elementarne uslove za takmi~ewe u eliti moraju izbrisati sa te mape. Uostalom, pro{li put je Xomba tra`io da pred praznim trbinama ugosti Zvezdu. - Sve {to se de{ava uo~i gostovawa u Kuli ne doprinosi smirivawu strasti i povratku publike na tribine. Mi ne mo`emo da se bavimo raznim kvrgama i xombama, ve} ostavqamo medijima da na svoj na~in uka`u i bore se protiv uo~enih anomalija- istakao je portparol crveno- belih Marko Nikolovski. Dakle, igra je ponovo u drugom planu, pa je trener Beogra|ana Aleksandar Kristi} za najavu me~ u Kuli „potro{io“ tek nekoliko kurtozanih re~enica. - ^eka nas tradicionalno neugodno gostovawe. Hajduk je ~vrsta i organizovana ekipa, posebno na svom terenu. Izuzetno cenim wihovog trenera Bekvalca, uz kojeg su po~eli da bele`e pozitivne rezultate. Verujem da }emo borbenom partijom, uz maksimalnu anga`ovanost svih igra~a izboriti pobedu- istakao je Kristi}. Z. R.

Neka pobedi fudbal Fudbaleri Hajduka na svom terenu do~ekuju Crvenu zvezdu. Susret pobu|uje veliku pa`wu, jer Hajduku gori pod nogama i svaki bod je veliki kao Kula, dok Crvena zvezda pobedom `eli da zadr`i korak sa Partizanom u trci za titulom {ampiona.

mo`e ra~unati, a tre}i je Komazec koji je pokazao ulaskom u igru u Smederevu i golom kojeg je postigao da se na wega tako|e mo`e ra~unati - nema tajni kod Bekvalca. S obzirom na zna~aj utakmice, kao i na sve {to se de{ava-

Bez ulaznice nema me~a Finansijer Hajduka Nikola Xomba izjavio je da }e wegovi igra~i napustiti utakmicu ako navija~i Crvene zvezde budu poku{ali da u|u na stadion bez ulaznica. Budu li navija~i Zvezde probali da u|u na stadion bez ulaznica, fudbaleri Hajduka }e napustiti teren. -najavio je Xomba. Xomba je istakao da ste~ajni upravnik Hajduka Nikola Krajinovi} ne mo`e da smawi cenu karata, jer mu to ne dozvoqava sud. - Ne mo`e on preko zakona, sud ne priznaje dodatne tro{kove, klub je u ste~aju i shodno tome ne smemo da pravimo dugove. Cena je 1.000 dinara i ko ne bude platio ulaznicu ne}e u}i na stadion. - poru~io je finansijer Hajduka. - Svetskim i evropskim {ampionima se ne preti, - ka`e Dragoqub Beklvalac trener Hajduka. Bez obzira u kakvoj situaciji se koji klub nalazi. Imamo problema, nwe mo`emo da ra~unamo na Mr|anina, Fejsu i Marjanovi}a. Mo`emo jedino obe}ati da }e igra~i pru`iti svoj maksimum, da }e izgarati na terenu. Ko }e zameniti standardne „hajduke“? - Oni koji ~ekaju svoju {ansu. I jedan i drugi Kova~evi} su pokazali da se na wih ozbiqno

lo kao „predigra“ ovom susretu strateg Kuqana Dragoqub Bekvalac je iskoristio priliku da poru~i: - Moja poruka je da pobedi fudbal, kako na terenu, tako i na tribinama. ^ini se, da je ovo poruka i svih istinskih fudbalskih zaqubqenika. Najverovatniji sastav Hajduka: Bra}, Pauqevi}, M. Kova~evi}, Radanovi}, V. Kova~evi}, Maksimovi}, Jovanovi}, Bogi}, @ivanovi}, Komazec i Petrovi}. \. Bojani}

Rezultat boqi od igre Partizan - Jagodina 3:0 (0:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 3.500, sudija Gogi} (Novi Sad), strelci: Moreira u 52. Ilijev u 86. Petrovi} u 90. minutu (iz penala). @uti kartoni: Krstaji} (Partizan), Ili}, Beqi} (Jagodina). PARTIZAN: Stojkovi} 6, Miqkovi} 7, Lazevski 6, Savi} 6, Krstaji} 6, Smiqani} 7 (Petrovi} 7), Tomi} 5 (Ilijev 7), Ili} 7, Moreira 7, Boja 6, Kleo 6 (Babovi} 7). JAGODINA: Bonxuli} 7, Simi} - (M. @ivkovi} 6), Proti} 6, Ili} 6, Nasti} 5, \ilas 6, B. @ivkovi} 5, Beqi} 6, Bojovi} 6 (\eni} 6), Ogwenovi} 6 (Vusqanin 6), [qivi} 6. Trijumf crno-belih je zaslu`en, ali je do{ao posle ne{to slabije igre uz to i uz pomo} pomo}nog sudije koji nije video da je Boja u ofsajd poziciji kod prvog gola. Beogra|ani se nisu proslavili u generalnoj probi pred revan{ me~ sa Bragom u sredu, ali to niko i nije o~ekivao. [ampion je me~ po~eo u najja~em sastavu, pred va`nu utakmicu u Ligi {ampiona. Ipak, nakon prvog poluvremena trener Stanojevi} bio je razo~aran. Partizan jeste diktirao ritam i bio mnogo boqi rival, ali je igrao sporo. Najboqi u duelu sa Proleterom Pjer Boja ovoga puta je potpuno

IN\IJA: In|ija - ^ukari~ki Stankom KRAGUJEVAC: Metalac - Habitfarm Javor U@ICE: Sloboda SP - BASK BEOGRAD: OFK Beograd - Smederevo ^A^AK: Borac - Spartak ZV BEOGRAD: Partizan - Jagodina

0:0 (_) 1:3 (1:0) 2:1 (1:1) 2:2 (1:1) 0:0 (_) 3:0 (0:0)

Danas KULA: Hajduk - Crvena zvezda BEOGRAD: Rad - Vojvodina 1. Partizan 10 2. C. zvezda 9 3. Rad 9 4. Vojvodina 9 5. Sloboda 10 6. OFK Beograd 10 7. Spartak ZV 10 8. Smederevo 10 9. Borac 10 10. Jagodina 10 11. Javor 10 12. In|ija 10 13. BSK 10 14. ^ukari~ki 10 15. Hajduk 9 16. Metalac 10

8 7 6 5 4 4 3 2 2 3 2 2 2 0 0 0

1 1 2 4 5 3 5 6 6 3 5 4 4 3 2 2

1 1 1 0 1 3 2 2 2 4 3 4 4 7 7 8

20:6 13:3 13:5 10:1 8:7 10:9 8:7 12:10 6:8 7:10 7:7 8:9 6:11 1:15 5:14 3:15

(13) (13) 25 22 20 19 17 15 14 12 12 12 11 10 10 3 2 2

U slede}em kolu (6/7. novembra) sastaju se- NOVI SAD: Vojvodina - Borac, SUBOTICA: Spartak ZV - In|ija, SMEDEREVO: Smederevo - Rad, BEOGRAD: Crvena zvezda - OFK Beograd, BSK Bor~a - Partizan, ^ukari~ki Stankom - Metalac,. JAGODINA: Jagodina - Hajduk, IVAWICA: Habitfarm Javor - Sloboda SP.

Vazdu{ni duel golmana Bonyuli}a i Klea

razo~arao. Upropasitio je nekoliko {ansi. A u 9. minutu zaobi{ao je i Bunxuli}a, ali je oti{ao ukoso. Samo malo kasnije Kamerunac je lo{e centrirao, u situaciji kada je Kleo bio sam na petercu. Slabo je igrao i Nemawa Tomi}. Najboqu priliku u prvom poluvremenu imao je Moreira. Ili} ga je lukavo izbacio pred jedinicu Jagodine, ali je ~uvar mre`e gostiju opet bio siguran. „]urani“, koji su imali peh na samom po~etku me~a kada je povre|enog Simi}a zamenio Mi-

lo{ @ivkovi} pripretili su samo u 38. minutu. Nakon centar{uta, Ogwenovi} je na petercu loptu zahvatio grudima, ali je i poslao pored gola. O~ekivano, drugo poluvreme umesto Tomi}a po~eo je Ilijev. I to je donelo rezultat. [ampion je `ivnuo i vrlo brzo postigao gol. Ipak, utisak je vo|stvo doma}ina prthodio ofsajd. Lopta je upu}ena u {esnaesterac, iza le|a odbrane gostiju zaka~io je Boja, ali u mre`u poslao Moreira, {to je verovatno i zbunilo pomo}nog su-

Kriza se nastavqa In|ija – ^ukari~ki Sankom 0:0 IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca: 500, sudija: Bogdanovi} (Kraqevo). @uti kartoni: Novakovi}, Dubqevi}, Kosti} i ^ovilo (In|ija), a [}eki}, Kico i Milovanovi} (^ukar~ki Stankom). IN\IJA: Poleksi} 8, Novakovi} 7, Joksimovi} 6 (\urovi}), Dubqevi} 6, Jak{i} 7, Kosti} 6, Davidov 7 (An|elkovi}), ^ovilo 7, Batioja 6 (Jankovi} 6), Isidorovi} 6, Bubalo 6. ^UKARI^KI STANKOM: [}eki} 7, Dragi}evi} 7, Vi{wi} 6, @ivanovi} 7, Petrovi} 6, Popovi} 7, Kuzmanovi} 6 (Nedeqkovi}), Kiso 6, Caki} 6, Ra{kovi} 7 (Stanojevi}), Stojmirovi} 7 (Milovanovi} 6). In|ija je nastavila seriju neuspeha na svom stadionu. Vezala je tre}i remi i to protiv fewera{a na tabeli. O~igledno promena trenera nije donela promene u igri zeleno-belih pa ni `eqene rezultate. In|iji preostaje da se u nastavku prvenstva gr~evito bori za opstanak iako je posle dosta dobrog starta izledalo da }e jesen zavr{iti u zlatnoj sredini. Gosti su ofanzivno po~eli utakmicu, imali su izglednu priliku ve} 2. minutu. Ra{kovi} je pro{ao levom stranom, u{ao u kazneni prostor, {utirao iskosa sa 5-6 metara ali je Poleksi} izbacio loptu u korner. Najpovoqniju priliku u I poluvremnu za zeleno-bele prokockao je Bubalo u 20. minutu. Dva puta je {utirao iz neposredne blizine ali je [}eki} najpre odbranio wegov udarac a onda je lopta oti{la pokraj gola. Doma}ini su u nastavku utakmice zaigrali ne{to agresivnije, Bubalo je ~e{}e prolazio desnom stranom a nakon wegovih centar{uteva u 63. i 64. minutu Davidov je prokockao povoqne prilike. Najpre je glavom sa {est metara {utirao pravo u golmana, a onda je natr~ao na povratnu loptu, opalio pod pre~ku ali je [}eki} izbacio u korner. Gosti su u fini{u utakmice mogli da stignu i do sva tri boda. Ra{kovi} je pobegao ~uvarima, u{ao u kazneni prostor ali je naizgled nemo}ni Poleksi} zahvatio loptu i skrenuo je u korner. Da. Vi}enti}

diju. Re|ale su se potom {anse doma}ina. Na asistenciju Miqkovi}a glavom je bio neprecizan Kleo, a ne{to potom udarac Boje zaustavio je Bonxuli}. U 85. minutu dlanove golmana gostiju zagrejao je Stefan Babovi} iz slobodnog udarca. Minut kasnije pobednik je re{en. Ilijev je iskoristio asistenciju Moreire i postigao gol. Kona~an rezultat postavio je Radosav Petrovi}, iz opravdano dosu|enog jedanaesterca, posle faula nad Babovi}em. I. Lazarevi}

Prazne mre`e Borac - Spartak Zlatibor voda 0:0 ^A^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca 400, sudija D. Krsti} (Beograd). @uti kartoni: Mari}, Igwatovi}, Duwih (Borac), Torbica, Stevanovi}, Antoni} (Spartak Zlatibor voda) BORAC: Milojevi}, Duwi} 5, Mari} 6, Masla} 6, Dmitrovi} 6, Mili~i} 5 (Stoj~ev 5), Igwatovi} 6, Kosti} 6, Kamberovi} 6 (Stojanovi} -), Kne`evi} 5, Nikodijevi} 6 (Va{ington 5). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Stevanovi} 6 (Noskovi} -), [arac 6, Simovi} 6, Brati} 6, Adamovi} 6 (Milankovi} -), Torbica 6, Veselinov 6 (Nikoli} -), Ubiparip 6, Antuni} 6, Miri} 6. Odavno, ono malo gledalaca {to se okupilo na stadionu kraj Morave nije bilo nezadovoqnije. Borac je u prvom poluvremenu imao jednu ozbiqniju i boqu priliku, bio je stalno na polovini Spartaka, pretio je i dva dobra udarca, pre svega Nikodijevi}a u 12. pa Mili~i} u 45. minutu, ali je izvaredno branio golman Aleki}, koji je poneo epitet najboqeg i najuspe{nijeg igra~a. Spartak se nije mnogo pretrgao da ugrozi gol Milojevi}a, bile su to akcije dosta spore, pa je bilo vi{e nego dosadno. Malo ozbiqnije je Spartak krenuo u nastavku, imao neku ideju, opasnije napade, Borac se jednostavno podelio na dve dela terena, napada~i stajali, a odbrana Borca odolevala onome {to je Spartak pripremao. Jedinu {ansu imao je Ubiparip u 46. minutu, ali je wegov {ut zavr{io preko gola. Bio je to me~ koji nije bio na visini superliga{a, jednostavno igra~i su igrali koliko su hteli, koliko su mogli, jer po oceni oba trenera kup utakmica je ostavila traga i na igra~ima. A. Stefanovi}


SPORT

DNEVNIK

13

nedeqa31.oktobar2010.

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Bikovi prejaki za kanarince

Milanovi} trostruki strelac

Novi Sad - Big bul Radni~ki 0:5 (0:2) NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca: 300, sudija: Sremac (Ruma). Strelci: Strelci: ^i`ik u 11, \ukanovi} u 38, Babi} u 51, Simeunovi} u 63. i Veselinovi} u 75. minutu. @uti kartoni: Simeunovi}, Jakovqevi} (Novi Sad), Savinovi}, \ukanovi}, Mla|enovi} (Big bul Radni~ki). NOVI SAD: Vesi} 6 (od 64. Obradovi} 6), Pandurov 6, Josimov 6, Simeunovi} 6, Jakovqevi} 6, Bajat 6, \orovi} 6, Bogunovi}, \uki} 6 (od 46. Ze~evi} 6), Milovac 6, , Kav~i} 6 (od 52. Popin 6). BIG BUL RADNI^KI: Davidovi} 7, Savinovi} 7, ^i`ik 8, Babi} 7, Vukobrat 7, \ukanovi} 8 (od 85. Perovi} -), Drobwak 7, Grbovi} 7 (od 46. Veselinovi} 7), Mla|enovi} 7 (od 76. Vukmir -), Petkovi} 7, Simeunovi} 8. Utakmica u Novom Sadu protekla je u dominaciji gostiju koji su tokom ve}eg dela susreta diktirali tempo, bili br`a borbenija i u odbrani ~vr{}a ekipa. [i|ani su do vo|stva do{li uz dosta sre}e u 11. minutu. Posle topovskog udarca ^i`ika s 20 metara, lopta je u kaznenom prostoru zala~ila Jakovqevi}a i prevarila Vesi}a. Posle primqenog gola, kanarinci su imali dve prilike. Prvu je u 14. minutu propustio Milovac, da bi u 25. minutu Kav~i}ev udarac sa 25 metara zavr{io pored gola gostiju. Drugom pogotku Big bula predhodila je dobra akcija Novosa|ana. Josimov je uputio dubinski pas

Radost fudbalera iz [ida

za Bogunovi}a, a u duelu o~i u o~i sa golmanom Davidovi}em, br`i je bio ~uvar mre`e [i|ana. U slede}em napadu gosti su do{li do novog gola. Loptu je prihvatio \ukanovi} po levoj strani, {utirao iz prve u gorwi ugao Vesi}a. Ni promenu u timu kanarinaca nisu doneli ni{ta novog, fudbaleri Big bula su ubrzo postigli i tre}i gol. Povreda Vesi}a , dodatno je olak{ala posao gostima. Do kraja susreta, vi|ena su jo{ dva pogotka "mesara". Put do mre`e Novosa|ana na{li su Simeunovi} u 63. i rezervista Veselinovi} u 75.minutu utakmice. I. Grubor

Radni~ki (S) - Kolubara 1:0 (0:0) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija Spasi} (Surdulica), stelac Rikanovi} u 85. minutu. @uti kartoni: Lazarevski, Ivanov, Mili} (Radni~ki), Brajovi} (Kolubara), RADNI^KI: @akula 7, Lazarevski 7, \uli} 7, Dabi} 8, Vidovi} 7, Tomanovi} 7, Zeli} 7, Ivanov 6 (Mili} 6), Pe{i} 6 (Petrovi} -), Resanovi} 6, Dubaji} 6 (Rikanovi} -). KOLUBARA: N. Rankovi} 7, Marinkovi} 6, Jovanovi} 6, Rajkovi} 6 (Opsenica -), M. Rankovi} 6, A{kovi} 6, Dobra{inovi} 6 (Kali~anin -), Obradovi} 6, Brajovi} 6, Medi} 7, Stojanovi} 6. Prvo poluvreme protekao je bez ve}ih uzbu|ewa, vredno je bilo zabele`iti {ut \uri}a iz slobodnog udarca, ali je zavr{io u rukama golmana gostiju. Bilo je jo{ poku{aja Zeli}a i Medi}a, ali bez rezultata. Nastavak je bio interesantnije i sadr`ajniji. Radni~ki je izborio terensku incijativu, {ansu utakmice imao je Resanovi} ali sa svega sedam metara {utirao je ta~no u golmana Rankovi}a. Najbli`i pogotku bio je Tomanovi} koji je sa 30 metara uputio

N. Sad - B. bul Radni~ki Radni~ki (S) - Kolubara Banat - Sin|eli} Be`anija - Mladost (L) BASK - Mladi radnik Zemun - Teleoptik Napredak - Dinamo Danas Srem - Proleter Radni~ki 1923 - Novi Pazar 1. BASK 13 2. Banat 13 3. Proleter 12 4. Novi Pazar 12 5. Sin|. (Ni{)13 6. Mladost (L)13 7. Radni~ki (S)13 8. Radni.1923 11 9. M. radnik 13 10. Novi Sad 13 11. Napredak 13 12. Teleoptik 12 13. Big bul 13 14. Zemun 13 15. Be`anija 13 16. Srem 12 17. Dinamo 13 18. Kolub.(-3) 13

9 6 6 6 6 5 5 5 5 5 5 4 4 3 3 1 1 0

2 2 6 1 4 2 4 2 3 4 5 3 5 3 4 2 3 5 3 5 2 6 4 4 2 7 5 5 4 6 7 4 2 10 5 8

0:5 1:0 2:2 0:0 1:0 1:2 2:0 (13) (13)

21:7 14:9 20:11 14:9 15:11 13:8 11:9 16:11 14:14 18:20 14:16 14:17 16:15 11:12 8:11 9:12 3:26 6:19

29 24 22 22 21 20 20 19 18 18 17 16 14 14 13 10 5 2

Veternik Viskol - Kikinda 7:0 (3:0) VETERNIK: Stadion Veternika, gledalaca: 100, sudija: [arka (Vr{ac). Strelci: Milanovi} u 4, 41. i 82, [vowa u 39, Vasi} u 60, Babi} u 87. i Markovi} u 88. minutu za Veternik. @uti kartoni: Mili}ev, Bodro`i} (Kikinda).

sa najefikasnijom ekipom u ligi. Po igri mora se re}i zaslu`eno. Gosti su se uglavnom branili, ali su i napadali, ~ak su dva puta iz daqine zapretili, ali se Tankosi} istakao. Imali su doma}ini inicijativu, napadali ali sve je to bilo

livojev 6 (Stija~i} 6), Baji} 6 (Aleksi} -), Popov 6 (Klabec -), Kele~evi} 6, Mihajlovi} 6, Ranimirov 5. Nastavili su fudbaleri Sloge tradiciju dobrih izdawa protiv Vr{ca i osvojili va`ne bodove uo~i dva uzastopna gostova-

Foto: F. Baki}

kim i preciznim {utem primorao na predaju solidnog golmana Kolubare. J. Dukat

Banat - Sin|eli} 2:2 (2:2) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 600, sudija Matovi} (Kragujevac), strelci: Paunovi} u 17. (iz penala), Vujovi} u 29. za Banat, a Urtu{i} u 7. i Kosti} u 45. minutu za Sin|eli}. @uti kartoni: Jeremi}, Paunovi} (Banat), Zdravkovi} (Sin|eli}). BANAT: Kne`evi} 7, Ristovi} 7, ]ulibrk 6, Jeremi} 7 (Milojevi} 6), Stamenkovi} 6, Grumi} 7 (Samarxi} -), Paunovi} 6 (Kujunxi} -), Zoni} 7, Metua 8, Vujovi} 7, Jovandi} 7. SIN\ELI]: Zdravkovi} 6 (Jovi} 6), Stankovi} 7, Stojanovi} 7, Stefanovi} 5 (Markov 6), Komadina 7, Kosti} 7, A. Jovanovi} 7, Kolarevi} 6, J. Jovanovi} 7, Kurtu{i} 7, Stefanovi} 6. U derbiju kola fudbaleri Banata nisu uspeli da ostvare pobedu a ovo im je tre}i remi na doma}em terenu. Poveli su gosti posle evro gola Kurtu{i}a koji je {utirao sa ivice kaznenog prostora u 7. minutu. U 17. minutu sudija Matovi} opravdano je dosudio jedanaesterac, koji je u gol pretvorio Paunovi}. Posle dobre kombinacije fudbalera doma}eg tima i duge lopte Jovandi}a Vujovi} je matirao golmana Zdravkovi}a. U drugom minutu sudijske nadoknade Kosti} je uspeo da prevari doma}u odbranu i rutinski postigne pogodak. U drugom poluvremenu doma}in je poku{ao udarcima iz daqine, me|utim gosti su bili bli`i pogotku i u 82. minutu propustili kolosalnu priliku. Posledwa {ansa na utakmici zabele`ena je u 90. minutu kada je iz slobodnog udarca poku{ao Ristovi}, ali je golman Jovi} odbranio wegov {ut. N. Jowev

Danas Pali} - Tekstilac Ites Dowi Srem - Cement 1. Radni.(NP) 12 2. Dowi Srem 11 3. ^SK Pivara12 4. Veternik 12 5. Dolina 12 6. Senta 12 7. Vr{ac 12 8. Solunac 12 9. Cement 11 10. Tekstilac 11 11. Sloga (T) 12 12. Mlad. (BJ) 12 13. Pali} 11 14. Sloboda 12 15. Kikinda 12 16. Mladost (A)12

8 7 6 6 7 5 4 4 4 4 3 3 2 2 1 0

3 1 3 1 5 1 5 1 1 4 4 3 5 3 4 4 3 4 3 4 4 5 3 6 4 5 3 7 4 7 2 10

3:0 2:0 0:0 1:0 7:0 1:1 (14.30) (14.30)

22:5 21:9 27:10 24:12 14:17 21:10 12:12 20:18 16:12 11:12 16:15 12:22 14:19 18:25 7:29 8:36

27 24 23 23 22 19 17 16 15 15 13 12 10 9 7 2

U slede}em kolu (6/7.novembra) sastaju se: Mladost (BJ) - Sloboda, Kikinda - Solunac, Senta - Veternik Viskol, Dolina - Radni~ki (NP), Cement - ^SK Pivara, Tekstilac Ites - Dowi Srem, Vr{ac - Pali}, Mladost (A) Sloga (T).

U slede}em kolu (6/7. novembra) sastaju se: Proleter - Banat, Radni~ki (S) - Radni~ki 1923, Mladi radnik Novi Sad, Mladost (L) - BASK, Novi Pazar - Be`anija, Big bul Radni~ki Zemun, Teleoptik - Srem, Sin|eli} Napredak, Kolubara - Dinamo.S

projektil, ali lopta je pogodila pre~ku. Pred Dubaji}em se isto ukazala solidna {ansa, me|utim i wegov udarac Rankovi} je uspeo da zaustavi. Fini{ me~a je doneo radost Somborcima. Petrovi} je dobro uposlio Rikanovi}a koji je ja-

Sloboda -Mladost (A) Sloga (T) - Vr{ac ^SK Pivara - Dolina Radni~ki (NP) - Senta Veternik Viskol - Kikinda Solunac - Mladost (BJ)

Gu`va pred golom Kikin|ana u Veterniku

VETERNIK VISKOL: Bjeki} 7, Be~eli} 7, [arac 6, Vasi} 7, [vowa 7 (Vukov 7), Vukasovi} 7, Mijailovi} 7 (Markovi} 7), Josimovi} 7 (Faber 7), Milanovi} 9, Babi} 6, Mili~evi} 7. KIKINDA: Ivkovi} 5, Bodro`i} 5 (Vukmanovi} 5), Babi} 5 (Jankovi} 5), Belevac 6, Ili} 6, Vlaji} 5 (Mili}ev 5), Utr`en 5, Spahi} 6, Gra|in 6, Cvijanovi} 5, Kresoja 6. Fudbaleri Veternika ubedqivo su na svom terenu savladali mladi sastav Kikinde 7:0. Izabranici Du{ana Miji}a sve vreme utakmice su imali inicijativu i na kraju zaslu`eno zabele`ili ubedqiv trijumf. Ve} u prvom poluvremenu posle dva gola Mladena Milanovi}a i jednog Gorana [vowe bilo je jasno da }e doma}i igra~i lako nadvisiti mlad i neiskusan tim gostiju. Vetreni~ani su i u nastavku nastavili u istom ritmu, da bi sa jo{ ~etiri gola, od ~ega tri u fini{u utakmice lako matirali Kikin|ane. M. Popovi}

^SK Pivara - Dolina 0:0 ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 300, sudija: Spasi} (Novi Sad). @uti kartoni: Mandi} i Bo{wakovi} (^SK Pivara), Aleksi} i Kra~unov (Dolina), Crveni karton. Kra~unov u 67. minutu (Dolina), ^SK PIVARA: Tankosi} 7, Vukanovi} 6 (Jakovqevi} 6), Jevi} 6, Pavlovi} 6, Mandi} 6, Balinovi} 6, Bo{wakovi} 6, Jankov 6, Kne`evi} 6 (Ivkovi} 6), Sladojevi} 6, Jovani} 6 (Momi} 6). DOLINA: Aleksi} 7, Staji} 6 (Ili} -), Nedu~i} 7, Kra~unov 7, Smederevac 6 (Tomin 6), Ostoji} 6, Ivani{evi} 6, [alipurovi} 6, Kova~evi} 6 (Raji} 7), To{kov 6, \okovi} 6. Oslabqeni gosti kako ka`u bez ~etvorice standardnih igra~a, a i sa igra~em mawe od 67. minuta osvojili su bod u susretu

nekako jalovo, bez pravog udarca na gol, a ono {to je i i{lo u okvir gola bilo je siguran plen golmana Aleksi}a, junaka utakmice. V. Vujanovi}

Solunac - Mladost (BJ) 1:1 (0:0) RASTINA: Igrali{te "Milan \eli}", gledalaca 150, sudija Svetlana Bili} (Ruma), strelci: Bani} u 65. za Solunac, a Baji} u 78. minutu za Mladost. @uti kartoni: Koji}, Vukovi} (Solunac), Kantar, Vi{ekruna (Mladost). SOLUNAC: [ari} 6, Ismaili 6, Puri} 6, Mandi} 6, Bani} 6, Cime{a 6, Grumi} 6 (Kova~evi} -), Bogunovi} 6, Koji} 7, Hostijeslavski 6 (Vukovi} 6), Stankovi} 6 (@igi} -). MLADOST: Vasiqevi} 6, Kantar 5, S. Rati} 6, Isak 6, N. Rati} 6, Stojanovi} 6 (Vi{ekruna 6), Radoja 6, Budej~evi} 6 (\uki} -), Baji} 6, Xogovi} 6, Pavlovi} 6 (Luki} -). Kvalitet igre obe ekipe na nivou najni`ih liga. Na`alost tome se i jo{ prirodalo i dosta lo{e su|ewe Svetlane Bili}, za koju se mo`e re}i da je sudila na {tetu oba tima, me|utim ipak je vi{e o{tetila doma}e igra~e. Wene odluke su bile dosta nerazumne pogotovo kod izjdna~uju}eg pogotka za goste. M.Jovi~evi}

Sloga - Vr{ac 3:0 (2:0) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 200, sudija Vu~kovi} (Ba~), strelci: Zamaklar u 38. ^epi} u 40. i Mare{}uk u 85. minutu. @uti kartoni: Miqanovi} (Sloga), Ranimirov, Rajda (Vr{ac). SLOGA: Peji} -, Baji} 7, Bubwevi} 7, Miqanovi} 7, Vu~kovi} 7, Kova~evi} - (M. Tomi} 7), Sviti} 7, Zamaklar 8, ^epi} 8, Mare{}uk 8 (Klisura -), D. Tomi} 7 (Milovi} 7). VR[AC: Donovi} 7, Motorov 6, Beqin 6, Rajda 5, Babi} 5, Mi-

Vojvo|anska liga - istok U 12.kolu postignuti su slede}i rezultati: Dinamo - Radni~ki (Z) 2:0, Budu}nost (SC) - Ba~ka Topola 0:1, Kozara - Proleter 2:0, Jedinstvo - AFK 2:1, Obili} - Radni~ki (B) 2:0.

Vojvo|anska liga - zapad U 12.kolu postignuti su slede}i rezultati: Ba~ka (BP) - Dunav 2:0, Metalac AV - Radni~ki (I) 1:1, Jugovi} - Omladinac 1:0, 1. maj - Radni~ki (SM) 3:1.

Foto: F. Baki}

wa. Imperativ pobede uticao je da Temeinci od prvog minuta preuzmu inicijativu, pa je bilo samo pitawe trenutka kada }e gosti potpisati kapitulaciju. Prodor mladog Sviti}a i asistenciju Baji}a iskoristio je vezista Mile Zamaklar i sa peterca postigao vode}i pogodak. Radost nije ni utihnula a ko{arka{ki visoki Du{an ^epi} je prome{ao odbranu gostiju i udvostru~io kapital. Minut kasnije Mare{}uk je odli~no izveo slobodan udarac, ali pre~ka je spasila blede goste. Igrawe rukom defanzivca Rajde nije promaklo odli~nom sudiji Vu~kovi}u, pokazao je na belu ta~ku a nameru Zamklara pro~itao je Donovi} i skrenuo loptu u korner. Pet minuta kasnije Miroslav Mare{}uk je u slalomu nanizao trojicu igra~a, u{ao u kazneni prostor i rutinski postavio kona~an rezultat. M. Meni~anin

Sloboda - Mladost(A)3:0 (0:0) NOVI KOZARCI: Stadion Ilija Panteli}", gledalaca oko 400, sudija Mihajilovi} (Vr{ac), strelci: Ba{tovanov u 47. Malinovi} u 75. i [ibul u 87. minutu. @uti kartoni: [ibul (Sloboda), Vujin, Veselinovi}, Petrovi}, Rahi}, Vijloglav (Mladost). SLOBODA: @ivkov 7, Vasiqevi} 7, Jankovi} 7 (^onka -), Kewalo 7, Petrovi} -), Lani{tanin 7, Ostoji} 7, Miti} 7, Ba{tovanov 8, Geci} 8, [ibul 8, Malinovi} 8 (\ur|evi} -). MLADOST: Grbi} 7, Bjedov 6, Rapaji} 6, Gagi} 7, Jovanovi} 6

(Milenkovi} -), Veselinovi} 7, Petrovi} 6 (\umi} -), Ra{i} 7, Peruni~i} 6, Major 6, Vujin 6. Kona~no radost i za fudbalere Slobode koji su ostvarili zaslu`enu pobedu. Doma}in je u prvom poluvremenu bio nadmo}niji, imao nekoliko prilika. U nastavku igre ve} u 47. minutu radovali su se doma}i fudbaleri. Udarcem sa nekih 30 metara Darko Ba{tovanov postigao je efektan pogodak. U 75. minutu bilo je 2:0 za Slobodu, a strelac je Mirko Malinovi}. U samom fini{u susreta u listu strelaca upisao se i [ibul koji je iz gu`ve postigao pogodak. M. S.

Radni~ki (NP) - Senta 1:0 (1:0) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 600, sudija Gajdobranski (Novi Sad), strelac: Rni} u 39. minutu. @uti kartoni: Isailovi} (Radni~ki), Nikolin, Popov (Senta). RADNI^KI: DIzdarevi} 7, Kova~evi} 7 (Jovanovi} -), Puni{i} 8, Livajac 7 (Keki} -), Isailovi} 7, \eri} 7, Bale{evi} 7 (Kne`evi} 7), Rni} 8, ^eprwa 8, Bo{kovi} 7, Romi} 7. SENTA: Vukobrat 7, Farka{ 6, Kaka{ 7, Na| 6, Gruji} 6, Cvetkovi} 6 (Vasin 6), Jovi} 6, Popov 7, Besla} 6 (Stojanov 6), Nikolin 7, Milojev 7. Odli~na utakmica u kojoj obe ekipe od prvog minuta do posedwem igrale punom snagom. Posle nekoliko brzih akcija Radni~ki je do{ao u vo|stvo nakon odli~no izvedenog slobodnog udarca, Rni} je sa oko 30 metara sna`no {utirao, Vukobrat je kratko odbio loptu, pritr~ao je Rni} i zakucao u mre`u. U drugom poluvremenu nastavqena je dinami~na i sna`na igra, a Radni~ki je imao nekoliko odli~nih prilika. U 74. minutu Kne`evi} je izbio ispred golmana, oboren je s le|a na petercu ali sudija nije pokazao na belu ta~ku. J. Vukovi}

BUNDES LIGA

Novi poraz [tutgarta Fudbaleri Hamburga, [tutgarta i Verdera, do pre nekoliko godina veliki rivali za titulu {ampiona Nema~ke, ponovo su pokleki u novoj sezoni i pretrpeli poraze u dana{wim me~evima 10. kola Bundeslige. Hamburg je izgubio na gostovawu kod do sada posledweplasiranog Kelna sa 2:3, po{to je Slovenac Milivoje Novakovi~ postigao het-trik za doma}e. Srpski reprezentativac Gojko Ka~ar igrao je svih 90 minuta za Hamburg. [tutgart je izgubio na gostovawu kod nema~kog prvaka iz 2009. godine Volfsburga sa 0:2. Zdravko Kuzmanovi} je na terenu bio do 70. minuta. Verder je na svom terenu u Bremenu izgubio od Nirnberga sa 2:3, iako je vodio sa 1:0. Rezultati: Bajern - Frajburg 4:2 (1:0) (Demikelis 39, Gomez 61, Timo{~uk 73, Kros 80. - Rajsinger 64, Brafhajd 87. ag), Sent Pauli - Ajntraht 1:3 (1:1) (Zamrano 4. - Gekas pen 42. i 71, Kjao 90.), Kajzerslautern - Menhengladbah 3:0 (0:0) (Tifert 72, Nemec 84, Laki} 88.), Keln - Hamburger 3:2 (2:2) (Novakovi} 11, 29. i 85. - Petri} 15, Min 24.), Volfsburg - [tutgart 2:0 (1:0) (Kjaer 6, Xeko 76.), Verder - Nirnberg 1:3 (1:1) (Almeida 5. Gundogan 45. i 74, Eki}i 48.).


Novosadska nedeqa31.oktobar2010.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

ODR@ANA TRADICIONALNA 11. „KUPUSIJADA”, OVAJ PUT U DUPLOJ ORGANIZACIJI

Futo`ani prepolovili glavicu kupusa U Futogu, vojvo|anskoj prestonici kupusa, ju~e se {irio ~arobni miris ovog povr}a. Razlog tome bila je tradicionalna 11. „Kupusijada“. Dodu{e, za razliku od prethodinih godina, ovaj put druga~ija jer

ekipa u odnosu na lokaciju ispred KIC-a. Ipak, na oba mesta bila je sjajna i vesela atmosfera, a kupus se kr~kao na 100 na~ina, iako je podela manifestacije bacila poprili~nu senku na sam doga|aj i u`i-

mo s kuvawem, narodu koji do|e besplatno }emo deliti porcije - poru~io je Stani{in. Tik uz wega, bila je sme{tena i ekipa sindikata „Solidarnost“. Oni su kuvali kiseli kupus sa suvim kostima, napomiwu}i da wihov kazan ima i simbiliku jer opisuje stawe i ekonomsku krizu u dr`avi. - Ove godine odlu~ili smo da kuvamo kiseli kupus, jer je i narodu sve kiselo. Ako se ovako nastavi, slede}e godine kuva}emo kupus bez kostiju, a za onu narednu godinu pitawe je da li }emo imati i kupusa samo napola u {ali nam je kazala ~lanica ekipe Gordana Griji~i}.

li ~lanovi DS, DSS-a, SRS-a, SPS-a, Jedinstvene Srbije, LSV-a... Na ovu „Kupusijadu“ je, u privatnom aran`manu, do{ao i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, koji je rekao da mu je `ao {to se ova priredba zabavnog karaktera prepolovila. - Ru`no je to {to se desilo i, po meni, bi sve trebalo da se vrati kako je i bilo. Nije trebalo politika da me{a prste, jer „Kupusijada“ treba da ima opu{tenu i sve~arsku atmosferu - istakao je Jovanovi}. Ipak, bilo je tu i pravih zaqubqenika u kuvawe, a jedan od wih je i Zoran Jano{ev, koji je s dva drugara kuvao „meso s kupusom“. Naime,

Era i Bora Obe „Kupusijade“ po~ele su u 10 sati, a onu kod KIC-a otvorila je ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo dr Aleksandra Novakov-Miki}. Tako|e, obe „Kupusijade su imale svoj zaseban zabavni program, pa su tako nastupili zvezde „Granda“ i peva~i Era Ojdani} i Bora Drqa~a. Naravno, u skladu s podelom, Ojdani} je nastupio kod sportske hale, a Drqa~a u centru Futoga. su umesto jedne istovremeno odr`ane dve kupusijade, na razli~itim lokacijama. Mesna zajednica je doga|aj organizovala kod sportske hale u Futogu, a KIC „Mladost“, Udru`ewe „Futo{ki kupus“ i Poqoprivredna {kola na od ranije dobro poznatoj lokaciji ispred Kulturno informativnog centra. Na toj novoj „Kupusijadi“ ispred sportske hale bilo je mawe izlaga~a i takmi~arskih

vawe u specijalitetu na kome Futog gradi svetsku slavu. Mnogi su zbog toga razo~arani, pa i Futo`an Stanimir Stani{in, koji se takmi~io u kuvawu ispred hale. On nam je rekao da je `alosno {to je politika morala i u ovu manifestaciju da ume{a prste. - @ao mi je {to je tako ispalo, ali ipak sam do{ao na ovu kupusijadu, jer to organizuje na{a mesta zejednica i ovde nema politike. Kada zavr{i-

V REMEPLOV

Beseda o Banovi} Strahiwi Ceo intelektualni Novi Sad se 31. oktobra 1935. okupio u Matici srpskoj da ~uje predavawe dr Gerharda Gezemana, rektora Nema~kog univerziteta u Pragu. Na te~nom srpskom jeziku, govorio je o liku Banovi} Strahiwe, uzoru ~ojstva i juna{tva. Dr Gezeman je bio ugledan nau~nik u Evropi i veliki prijateq srpskog naroda. Mnogo je zadu`io na{u kulturu objaviv{i ~uveni Erlangensi rukopis, najstariji zbor-

nih srpskih narodnih pesama. Sa srpskom vojskom je pre{ao Albaniju, a to nije morao! O tom stradawu objavio je i posebnu kwigu. N. C.

A ovako kod KIC-a

Ovako je bilo ispred sportske hale

Veselo je bilo i ispred KIC-a, a takmi~ara i gostiju je bilo mnogo vi{e nego na drugoj lokaciji. Ovde su se smestile i sve politi~ke stranke, pa su tako svoje kulinarsko i drugo ume}e pokaza-

u wihov kupus je na jednu i po glavicu kupusa, i{lo tri vrste mesa - 50 odsto ov~etine i po 25 posto sviwetine i junetine. Naravno, ubacili su u kazan~e i neizbe`ni crni luk, {argarepu, alevu papri-

ku, kuvani paradajz... Preko puta ove, takmi~ila se i ekipa „Tozino soka~e“ sa Novog naseqa. Oni nisu krili pobedni~ke aspiracije, a dobitna formula wihovog kuvawa kupusa je to {to stavqaju ~e-

ETI^KI KODEKS OVOG MESECA U SKUP[TINI GRADA

Strana~ki interes zameniti javnim Predlog odluke „Izjava o prihvatawu obaveze po{tovawa eti~kog kodeksa pona{awa funkcionera lokalne samouprave u Srbiji“ na}i }e se pred odbornicima gradskog parlamenta najverovatnije ovog meseca. Ukoliko ova odluka bude usvojena, vi{e od 200 imenovanih funkcionera (od upravnih odbora, osnovnih {kola, pa sve do gradona~elnika) potpisiva}e izjavu kojom se obavezuju da }e obavqati svoju funkciju po zakonima i u interesu javnosti, a ne li~nom, grupnom ili strana~kom.

Ta pisana izjava }e, izme|u ostalog, obuhvatiti i obavezivawe na transparentnost u radu, odgovorno pona{awe prema gra|anima, medijima i kolegama. Izjava jo{ uvek je u izradi u Savetu za pra}ewe primene eti~kog kodeksa, ina~e radnog tela Skup{tine grada, koji je utvrdio na~elan izgled izjave koju }e ~elnici potpisivati. Izjava se formira na osnovu Eti~kog kodeksa pona{awa funkcionera lokalne samouprave u Srbiji, a taj dokument donela je Skup{tina stalne konferencije gradova i op{tina 2004. godine, koji je usvojila

i Skup{tina grada. Za~koqica sa pisanom izjavom je {to ne postoji obaveza da je funkcioneri potpi{u, ali postoji na~in da se oni u javnosti „opomenu“, ka`e za „Dnevnik“ predsednik Saveta za pra}ewe primene eti~kog kodeksa Jadran \or|evi}. - Ukoliko neki funkcioneri ne potpi{u izjavu, ovo telo }e obavestiti javnost, pa onda mediji mogu osnovano da pitaju partije, ili grupu gra|ana koja je imenovala funkcionera, za{to wihov predstavnik nije potpisao - rekao je \or|evi}. N. V.

USKORO PRED KARLOVA^KIM ODBORNICIMA

Do Stra`ilova edukativnom stazom Nacrt plana detaqne regulacije saobra}ajnice Sremski Karlovci – Stra`ilovo na}i }e se pred odbornicima Skup{tine op{tine Sremski Karlovci na narednoj sednici, koja bi trebalo da bude odr`ana slede}eg meseca. Na usvajawe je upu}ena verzija koja predvi|a da se izgradi edukativna umesto pe{a~ke i biciklisti~ke staze na delu Nacionalnog parka “Fru{ka gora” , gde je na snazi re`im za{tite prvog stepena. Edukativna staza bi}e duga oko stotinu metara i izgra|ena od prirodnih materijala, prema uslovima koje je postavio Pokrajinski za-

vod za za{titu prirode. Nacrt ovog plana dva puta je bio na javnom uvidu zbog toga {to su se vlasnici dve parcele usprotivili da trasa biciklisti~ke i pe{a~ke staze prelazi preko wihovog vlasni{ta. Op{tinari i predstavnici Zavoda za za{titu prirode su, nemaju}i drugu mogu}nost, predlo`ili da se staze na spornoj deonici prekinu i umesto wih napravi takozvana edukativna staza od prirodnih materijala. Predlog je ugra|en u nacrt plana i na drugom javnom uvidu nije stavqena nijedna primedba. Z. Ml.

Foto: F. Baki}

tiri vrste mesa, dodaju}i kowsko meso kao tajno oru`je. Na`alost, ove godine se nije kr~kala sarma za Ginisa, ali su qubiteqi ovog jela mogli da je kupe po ceni od 60 dinara za porciju. Q. Nato{evi}

Ve{ ma{ina izazvala po`ar U po`aru koji je izbio ju~e oko 15 sati u stanu na osmom spratu, na Bulevaru oslobo|ewa 139, izgoreo je deo kupatila, kao i vrata od ostave i sve plasti~ne stvari u stanu, ali niko nije povre|en. Intervencijom tri vozila pripadnika Vatrogasne brigade „Novi Sad“, po`ar je vrlo brzo uga{en. Vatru je najverovatnije izazvala ve{ ma{ina koja se zapalila prilikom prawa ve{a. Komandir voda interventne vatrogasne jedinice Ivanko Ladi{i} nam je rekao da je u stanu bio veoma gust dim, ali se, na svu sre}u, po`ar nije ra{irio po ~itavom stanu. - Kada smo stigli, upla{ili smo se da neko mo`da nije ostao u stanu po{to su vrata bila otkqu~ana. Kada smo ga detaqano pregledali i ustanovili da je prazan, po~eli smo da gasimo vatru - istaka je Ladi{i}. Na teren su iza{la dva vatrogasna i vozilo s platformom, koje se na svu sre}u nije koristilo, jer nije moglo da pro|e do zgrade zbog stubi}a, pa su vatrogasci okolnim putem stigli do ulaza u zgradu. Q. Na.


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa31.oktobar2010.

TRGOVCI I PROIZVO\A^I SVE VI[E „ZAKIDAJU” NA KOLI^INI I KVALITETU NAMIRNICA

Burek s jogurtom, umesto sa sirom Kriza udara sa svih strana, a novosadski trgovci i proizvo|a~i prona{li su na~in kako da za istu cenu prodaju, ili boqe re}i podvale jeftiniju robu. Jedan od primera je {to se u pojedinim gradskim pekarama iz bureka sa sirom izgubio najskupqi sastojak – sir, pa se on pravi s jogurtom. - ^esto kupujem burek sa sirom u pekari na Limanu 4, me|utim, u posledwih nekoliko puta u wemu uop{te nije bilo sira. Kako kod ku}e ponekad pravimo gibanicu s jogurtom, poznajem taj ukus, pa sam shvatio da je ustvari i ovaj burek napravqen s jogurtom, {to mi je na kraju potvrdila i radnica u pekari. Pre nekoliko dana isto sam pro{ao u pekari u Jevrejskoj ulici – ka`e za “Dnevnik” Limanac Bojan ^ekrxin. Mo`da je najilustartivniji primer {tedwe na u{trb potro{a~a u pakovawu listova futo{kog kupusa za sarmu.

Mnoge Novosa|anke su primetile da se umesto deset listova, koliko pi{e da ih ima, u pakovawu sve ~e{}e mo`e izbrojati samo osam ili devet.

Iako se prilikom zakidawa na kila`i, gra|ani obra}aju tr`i{noj inspekciji, ~itateqka koja je poku{ala da ovaj slu~aj prijavi resornoj inspekciji

USKORO U KARLOVA^KOJ SLU@BI ZA NAPLATU JAVNIH PRIHODA

Poreski dug na dlanu

Poreski obveznici u Sremskim Karlovcima za mesec dana mo}i }e u op{tinskoj Slu`bi za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda da dobiju informaciju o tome da li i koliko duguju za porez, {to do sada nije bio slu~aj. Ve} sada u op{tinsku poresku slu`bu pristi`u izvodi, ali }e za otprilike mesec dana svi tehni~ki uslovi za takvo ne{to biti obezbe|eni, pa }e osim podataka koliko je poslato re{ewa za porez u ovoj slu`bi biti mogu}e dobiti i informacije o tome kolika je naplata.

Za nepune dve godine koliko je utvr|ivawe i naplata javnih prihoda pre{la u nadle`nost lokalne samouprave, baza podataka je u velikoj meri sre|ena i dostava uredna. [ef poreske slu`be u karlova~koj op{tini Qiqana Jerkov i pored toga podese}a gra|ane, pogotovo one koji su nakon smrtnih slu~ajeva u porodici postali naslednici nepokretnosti, da do|u i podnesu poresku prijavu. To su, po wenim re~ima, bili obavezni i ranije da ~ine, ali }e uskoro biti primewivane stro`ije sankcije za neispuwavawe obaveza. Z. Ml.

zavr{io se prebacivawem ingerencije na poqoprivrednu, gde su oni, opet, kazali da se obrati tr`i{noj. - Ovakvih prevara trgovaca i proizvo|a~a pre je bilo mnogo mawe. Za vreme Tita, na primer, bilo je nezamislivo da neko podvali burek s jogurtom umesto sa sirom. Sada je to sve ~e{}i slu~aj, ne samo u Novom Sadu ve} svuda u Srbiji, a jedino su krive inspekcije zato {to ne rade svoja posao. Wihove nadle`nosti su isprepletane, ne zna se jasno koja je inspekcija za {ta zadu`ena i to je najve}i problem – obja{wava predsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije i Udru`ewa potro{a~a Vojvodine Goran Papovi}. Kako ka`e, kupcima je uskra}eno pravo prijave da su o{te}eni, jer ne znaju kome treba da se obrate, a sve zbog toga {to ih inspekcije stalno upu}uju na neku drugu.

Domi{qatost i alavost trgovaca potvr|uje i slede}i primer - paket ~okoladica “eurokrem blok”, koje su se nedavno u originalnom pakovawu prodavale obmotane selotejpom, {est komada po ceni od pet, pojedini prodavci prodavali su pojedina~no. Skinuli su selotejp, {to je prouzrokovalo skidawe boje sa ambla`e, ali su zaradili koji dinar vi{e. No, nisu samo trgovci po~eli da “zakidaju” na kvalitetu i koli~ini namirnica. Sva je ~e{}a prilika da prozivo|a~i smawuju originalno pakovawe, recimo vegetu, mlevenu papriku, kafu i pojedine za~ine, kao i paste za zube i {ampone za kosu. Prozvod smawe za pet ili 10 grama, ili 10-20 mililitara, a cenu zadr`avaju. Tako je ambala`a gotovo nepromewena na golo oko, pa kupci, ako boqe ne pogledaju ni ne znaju da su za iste pare pazarili mawe. I. Brcan

OVE GODINE GRAD BOGATIJI ZELENILOM

[est sadnica na pose~eno stablo Sugra|ani se neretko `ale, sa pravom, kako im smeta se~a stabala u Novom Sadu, strepe}i da }e grad ostati i bez ono malo zelenila kog ima. Me|utim, u „Gradskom zelenilu“ ka`u da je ove godine odnos posa|enih i oborenih stabala 6:1, {to zna~i da se na svako ukloweno drvo posadi {est novih sadnica. Naravno, mnogi nisu skloni da u ovo poveruju, ali portparol pomenutog preduze}a Ivan No`ini} napomiwe da se drve}e uklawa pre svega zbog starosti, potom se seku stabla `enske topole, koja izazivaju

alergije, a ne{to je, kako ka`e, moralo biti pose~eno i zbog izgradwe novih saobra}ajnica. Takav je slu~aj u Gunduli}evoj ulici gde je nekoliko stabala ukloweno ali, kako saznajemo, uskoro tu sti`e novo drve}e, dok se nova stabla na Trgu slobode o~ekuju ve} za nekoliko dana. Prema informacijama iz „Zelenila“ ove godine se najvi{e sadilo u delovima grada sa malo zelenila, a u okviru akcije „Drvo `ivota“ zelenilom je oboga|eno i sre|eno pet {kolskih i 11 pred{kolskih dvori{ta u gradu. B. M.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: „Legenda o ~uvarima“ (11 i 18), „Rezervni igra~i“ (19.45), „Po~etak“ (21.30). Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu, Sinemanija „Trougao obmane“ (19), „Opasne misli“ (21.30). POZORI[TA

Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

De`urna apoteka danas }e biti farmaceutska ustanova „23. oktobar“ na Bulevaru oslobo|ewa 41. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“ na Bulevaru Mihajla Pupina 7. B. M.

Predstava za decu Na pozori{noj sceni Gimnazije „Laza Kosti}“ u Ulici ]irila i Metodija, danas u 11 sati bi}e odigrana predstava za decu „Mala prodavnica ~uda“. Cena karte je 200 dinara, a za rezervacije od pet i vi{e karata cena iznosi 150 dinara. Q. Na. NO] VE[TICA

Maskenbal u CK13 U Omladinskom centru CK13 ve~eras u 22 ~asa po~iwe veliki maskenbal povodom No}i ve{tica, na kom }e svirati novosadski sastav “Ragman”; a pridu`i}e im se beogra|ani “The Martians”. Ulaznice ko{taju 200 dinara, a maskirawe je po`eqno i obavezno, navode organizatori u obave{tewu. Crna ku}a se nalazi u Ulici vojvode Bojovi}a 13. N. V.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

MUZEJI

GALERIJE

De`ura apoteka „23. oktobar”

Grkokatoli~ka crkva

Pozori{te mladih mala sala „Baba Jaga“ (11).

Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

15

Rimokatoli~ke crkve

AKTIVISTI DSS-a JU^E PRAVILI NOVU SAOBRA]AJNU PETICIJU

Veterni~ani zahtevaju semafor ^lanovi Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije ju~e su na raskrsnici kod jedinog semafora u Veterniku organizovali proteste i priku-

pqali peticiju zbog, kako ka`u, velikih saobra}ajnih problema u ovom prigradskom nasequ. Za dva sata, peticiju je potpisao preko 200 Veterni~a-

na, zatra`iv{i tako da im se napravi jo{ jedan semafor na raskrsnici prema Fe{teru, da Veternik u|e u prvu zonu gradskog prevoza i da se zabrani prolazak kamionima kroz Ulicu kraqa Petra. - Mi smo ovu akciju zapo~eli jo{ pro{le godine i do sada smo skupili preko 2.500 potpisa. Me|utim, gradska vlast nema sluha kada su Veterni~ani u pitawu, {to pokazuje da nas tretiraju kao gra|ane drugog reda istakao je predsednik Mesnog odbora DSS-a Ilija Srebro. On je dodao da ovo nisu jedini problemi koji mu~e `iteqe ovog dela grada, jer ni ispred osnovne {kole nema le`e}ih policajaca, a u ve}ini ulica Veterni~ani se i daqe suo~avaju s problemima vezanim za kanalizaciju i atmosferske otpadne vode. Q. Na. Foto: F. Baki}

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova


nedeqa31.oktobar2010.

c m y

16

po~etku bi... Dobro, de, na tom poqu se ni najve}i autoriteti ne sla`u, pa }emo taj deo vojvo|anske istorije da presko~imo i vratimo se do „bliske” nam pro{losti, kada su se na ovim prostorima tokom vi{e miliona godina smewivale razne velike vodurine. Naravno, zakqu~no sa Panonskim morem, a potom istoimenim jezerom koje je, {log veka malo znalo, odnosno vetokom sredweg pleistocena (pre rovalo se da nalaza iz tog perioda oko 500.000 godina), lagano ’oteo bivstvovawu qudi mo`e biti saklo’ iz na{ih krajeva, ostavqajumo u pe}inama i potkapinama. Me}i za sobom nepreglednu mo~varu |utim, ~uveni sarajevski arheolog iz koje su se izdizale Fru{ka go\uro Basler, koji je u to vreme u ra i Vr{a~ke planine. severnom delu Bosne otkrio paleIna~e, u ta pradavna vremena olitske tragove na otvorenom, tosmo se vratili ne zato {to su se kom obilaska Vojvodine ukazao je pojavili dokazi da je izvesni Arna mogu}e lokalitete na kojima bi hiledin~anin pecao kitove i ajkuse mogli o~ekivati sli~ni nalazi. le, ve} zato {to je ta na{a „morska – \uro nam je otvorio o~i, ukaistorija” tokom milenijuma iznezao na to gde da tra`imo, na kojoj drila ravnicu kojom su, jo{ za ledubini, i ja sam samo godinu dana denih doba, po~eli da bazaju mamukasnije otkrio prvi paleolit, isti, dugodlaki nosorozi, medvedi... to~no od Iriga, gde sam prona{ao A kad je bilo wih, moralo je biti kosti mamuta, kremene alatke... – i qudi, ili bar wihovih dalekih pri~a nam arheolog evropskog glapredaka. Na `alost, po{to nemasa Predrag Medovi}. – Kada je pomo dva svedoka koji bi potvrdili ~etkom ovog veka po~elo ozbiqnida je australopiteje istra`ivawe kus tragao za hranom na PetrovaraZa lov je koristio izme|u Iriga i Sidinskoj steni, kopqe, luk i strelu, riga, a dokazi tog pozvan sam kao wegovog bivstvovakonsultant. Poa za ribolov harpun wa nestali su pod de{teno govore}i, belim naslagama leo~ekivao sam da sa kojima je okon~ano pretvarawe }emo u najboqem slu~aju prona}i Panonske nizije u najplodnije mezolit (prelazna faza od starievropsko tlo, moramo verovati u jeg kamenog doba ka mla|em), ali tvrdwe arheologa da je prvi Vojvonam se u lesu javilo i kremeno oru|anin zapravo bio – neandertalac. |e neandertalca. I to je za sada [alu na stranu, u temeqima arnajstariji nalaz u Vojvodini, koji heologije nije senzacionalizam svedo~i da je ovde i pre sedamdeset ve} ozbiqan nau~ni pristup, pa se hiqada godina bilo qudi. tako, upravo zbog ~iwenice da niStalna vatra i {atori od `ivoje bilo materijalne potvrde o botiwskih ko`a pomogli su tom naravku ranih qudskih vrsta u na{em praprapretku da pre`ivi {im krajevima, dugo pretpostahladna razdobqa jo{ uvek traju}eg vqalo da su Vojvodinu „otkrili” ledenog doba. Za lov je koristio tek kromawonci u mla|im fazama kopqe, luk i strelu, a za ribolov starijeg kamenog doba (pre trideharpun. Vitlawe divqih `ivotisetak hiqada godina). Me|utim, wa bilo je opasan zanat: trebalo je nalazi{te na Petrovaradinskoj savladati mamuta, jelena, stepskog steni, peto takve vrste u Evropi, kowa ili bizona, a pri tome ne zapotvrdilo da je ovde i pre vi{e od vr{iti izga`en u niskoj travi. 70.000 godina `iveo praistorijDodatne muke su tom prvim Vojvoski ~ovek koji je ime dobio po do|aninu pri~iwavale i nesnosne lini Neander u Nema~koj. me}ave `ute pra{ine i sitnog peO „vojvo|anskom paleolitu” se ska, po{to je bio svedokom pojo{ krajem pedesetih godina prosledwe faze navejavawa lesa u Pa-

U

„DNEVNIK” U POTRAZI ZA PRAVOJVO\ANIMA

klih vekova, jo{ uvek ima onih vaqanih i nedirnutih terasa koje kriju mnoge arheolo{ke tajne – navodi dr Medovi}. Na Tvr|avi su, recimo, otkriveni i ostaci vinkova~ke kulture, rasprostrawene tokom ranog bronzanog doba naro~ito na podru~ju Slavonije i Srema. Istovremeno se u Ba~koj i ju`nom Bawoneolitska kultura i dobila natu razvija tzv. rana vatinska, a ime. Na{i preci, koji su do tada u na severu Banata mori{ko-mogrupama i{li za izvorima hrane, krinska kultura. Za wima, u sredlogoruju}i na terasama ili u powem bronzanom dobu, sledi ~uvena luzemunicama blizu pojili{ta, vatinska grupa, koja stupa u diprihvatawem zemqoradni~ke kulrektne odnose sa mikenskom kulture prakti~no su zapo~eli eru turom. Mikenci su, naime, dolazi’sedela~kog’ stanovni{tva – ka`e li u ove krajeve zbog trgovine, a dr Medovi}. wihov uticaj je otkriven u iskoDruga kolonizacija Vojvodine pinama ne samo u Vatinu, nego i na se vezuje za tzv. Vin~ance, s tim da Feudvaru, lokalitetu na Titelse paralelno u Banatu razvijala skom bregu. Dakle, ve} u to doba ’potiska grupa’, u osnovi veoma smo duboko zagazili u transfer sli~na, ali sa ipak nekim osobekultura, {to }e postati i obele`nim karakteristikama, koje su se je Vojvodine. najboqe videle na keramici. ZaPosle potowih burnih migrapravo, u to vreme ve} po~iwe mecionih doga|aja, koji su kulmini{awe stanovni{tva, putovalo se, rali u 12. veku pre nove ere kada je trgovalo, trampili su se minerave}ina ovda{weg `ivqa bila li kojih na jednom podru~ju nije prinu|ena da napusti svoje domobilo ali na drugom jeve – jer im je ste... I polako se ulanebo zamra~io Vitlawe divqih zilo u bakarno doba. i poqa pre`ivotiwa bilo je Na `alost, ni o toj krio pepeo koranoj bakarnodopskoj veoma opasan zanat ji su ru`e vekulturi na ovim protrova donele storima ne zna se ba{ sa Islanda napuno, jer je otkriveno svega nekokon katastrofalne erupcije taliko nalazi{ta, od kojih je najimo{weg vulkana Hekla – krajem zda{nije ^erna voda III na levoj bronzanog doba po~iwe relativobali Dunava. Zanimqivo je da su no miran period u istoriji ove tu istu kulturu ~e{ki i slova~ki zelene doline. U vekovima koji su arheolozi prozvali ’Boleras’, pa usledili mewale su se civilizaje na kraju zakqu~eno da se radi cije, dolazili su i odlazili naroprakti~no o istom naseqeni~kom di, ostavili su u Vojvodini svoje talasu, pri ~emu je jedan pratio tragove i Sarmati, Skiti, Kelti, Dunav, a drugi pro{ao iza KarpaDa~ani, Rimqani… ta ka sredwoj Evropi. I svi ti tragovi, davni i davna– Iako smo dosta toga saznali o {wi, koji nas laike fasciniraju i praistorijskom `ivotu u Vojvodihrane nam ma{tu, istovremeno ni, jo{ uvek smo, zapravo, tek na ulivaju nadu arheolozima da }e jedpo~etku. I zato se i daqe iznenanog dana na Fru{koj gori, Vr{a~|ujemo kada ne{to novo prona|ekim planinama, Titelskom bregu, mo. A ne bismo trebali da se iznemo`da na Temerinskoj petqi ili na|ujemo, jer je, objektivno, iz fiSajlovu, {to da ne, ili uz neku renansijskih ali i nekih drugih razku, pod naslagama crnice i jaloviloga, sistematski veoma malo isne, ugledati lobawu na{eg arhiatra`ivano. Uveren sam, recimo, skur|ela koji je pogledom isprada samo na prostoru Petrovaratio odlazak posledweg mamuta iz dinske tvr|ave, premda je dosta Vojvodine. Ili je istog pojeo! „ Miroslav Staji} slojeva uni{teno tokom prote-

Arhelije Panonac ili karika koja nedostaje

nonsku niziju, koja se zavr{ila tek pre oko 12.000 godina. Ali sve to je nekako pregurao i do~ekao dolazak kromawonaca. U blizini arheolo{kih iskopina kod Gradine na Bosutu navodno je izvesni paor prona{ao kremena oru|a za koja su beogradski arheolozi procenili da se radi o mezolitu, prvom takve vrste na ovim prostorima. Istina, ti nalazi iz potpuno nepoznatih razloga nikada nisu dokumentovani, ali i sam profesor Medovi} je uveren u to da tragova mezolita u Vojvodini mora biti. Kako god, ~iwenica je da tek treba prona}i tu „ka-

riku koja nedostaje” u qudskom bivstvovawu na panonskom tlu, s obzirom na to da su prva ’formalizovana naseqa’ u ovoj na{oj ravnici stara ’tek’ oko 7.000 godina. – Radi se o naseqima osnovanim nakon prve kolonizacije iz Male Azije. Rezultat susreta tih ranih zemqoradnika-kolonista koji su doneli znawe o uzgajawu `itarica, sa ovda{wim mezolitskim lovcima i ribolovcima, najboqe se vidi na Lepenskom viru, dok su u Vojvodini najstarija takva naseqa prona|ena kod Ba~a, zatim Perleza, i, naravno, u Star~evu kod Pan~eva, po kojem je ta sred-

DNEVNIK


МУЗИЧАР И НОВИНАР ЗЛАТОМИР ГАЈИЋ ОДБРАНИО ПРВИ СРПСКИ НАУЧНИ РАД О РОКУ

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

nedeqa31.oktobar2010.

17

СВИРКЕ

Милан Младеновић је видео између светова ИН

A

Т

В ЕР

ЈУ

sistent na odseku `urnalistike novosadskog Filozofskog fakulteta Zlatomir Gaji} nedavno je odbranio magistarski rad na temu „Poezija Milana Mladenovi}a kao kwi`evna i medijska ~iwenica”, postav{i prvi nau~nik u Srbiji koji je uveo rok poeziju u akademske krugove. Novinara na{eg lista i muzi~ara, Vojvo|ani ve} znaju po minucioznom uhu i peru, te radu u grupama Les Komers, Ministarstvo Qubavi, Minstrel, Plavi somot, Neodoqivi i Modern Kvartet. - Ide ju mi je dao no vi nar „Dnev ni ka” Mi {ko La zo vi}, kada sam s wim radio feqton u listu povodom deset godina od smrti Milana Mladenovi}a, pri~a nam Zlatomir. - Prou~avaju}i pesnika i idola shvatio sam da wegovo delo ima veliku kwi`ev nu vred nost i po ku {ao sam da tu ideju proguram u nau~nim krugovima. Nai{ao sam na ogromnu podr{ku pri~a nam novope~eni magistar, dok nas po hva la ma prekida na{a urednica kulturne redakcije Nina Popov, rekav{i da je odbrana wegovog rada mnogim uglednim qudima u~inila veliko zadovoqstvo i da se ne iz ne na di mo ka da we gov rad preraste u monografiju. Kako je fakultet reagovao na tvoju ideju? - Zapravo, i{lo je u obrnu tom sme ru. Moj men tor, pro fe sor Dra gan Sta ni}, pitao me je jo{ na predavawima postdiplomskih studija da li bih pisao ne{to o rok poeziji. Smatrao je da je potrebno baviti se grani~nim podru~ijima kqi`evno sti. Te ma se sa ma po ja vi la i mo je kolege su se jednoglasno slo`ile. Ko je, zapravo, Milan Mladenovi}? - Divan ~ovek koji je uspeo da zaviri dubqe izme|u svetova, da oseti {ta se skriva u tom me|uprostoru, u qudskoj du{i. Po{lo mu je za rukom da to lepo uobli~i u umetnost i ostavi u amanet budu}im generacijama. Wegov talenat - dar ili prokletstvo? - Dar, ali uz wega ide odre|ena vrsta bola, kada sazna{ neke stvari koje se kriju izme|u dva sveta, koje nisu idealne. On je to jako ose}ao, ti{tilo ga je i javio mu se taj velt{merc. Mogao je da bude i druga~iji, destruktivan ili agresvan, ali nije, ve} je bio sposoban da iznese svoje unutra{we impresije. [ta misli{, da li je mnogo patio? - Ne verujem. Mislim da je bio u stawu u kom su wegove misli bile uperene ka re{ewima. Mnogo je razmi{qao i bio anga`ovan. Ko je zaista ~uo i razumeo Milana? - Qudi sli~nog profila i senzibiliteta, a wih je osamdesetih bilo vi{e nego danas. Urbana generacija koja je naizgled imala sve. Tako je i sada, samo se ukus promenio, urbane generacije su izgubile naklonost ka umetnosti. I daqe ima ta kvih qu di, in te lek tu a la ca po faksovima, medijima, kafanama, ali to nije trend - biti pametan i fin. Za{to ? - Vreme se mewa, nigde nije tako. Moramo biti svesni da nismo najgori na svetu, mi smo samo jedan od odraza globane situacije. To svi vide kada otvore o~i, otputuju. Prave vrednosti postaju stvar elitizma. Tvoja magistarska literatura su @iki}, Albahari...?

- Oni su moderni Vukovi Karaxi}i. Zaslu`ni su {to je Milanovo delo ostalo i opstalo. Re gi stro va li su prave vrednosti, wihovo delo je nemerqivo,

@

@

@

@

@

@

Џаба наука без пера и жица

@

@

@

@

Н

@

@

va `no da ima pu bli ku. Ne bih se slo`io s bilo ~ijom analizom wegovog dela, jer nije voleo da razdvaja pesme od muzike, to mu je bila celina. Mo`da sam neskroman, ali Maks Brod, koji je bio Kafkin mecena, imao je zadatak da spali sva wegova dela kada ovaj umre. On to nije u~inio i ostalo nam je wegovo delo. Tako i Milan mo`da ne bi pristao na ovo, ali sam to uradio u ime kwi`evnosti. Jednog dana }e{ i ti biti citiran...? - Moje delo je pinoirsko, ali mi to nije bila `eqa, da budem prvi u ne~emu. Bitno je da je rokenrol u{ao u nau~ne krugove. To smatram svojom misijom koju sam zapo~eo u nauci i novinarstvu – da animiram {to vi{e mladih qudi. Koliko je to odgovoran posao? - Ose}am odgovornost prema velikom delu... i ovom intervjuu (smeh), uvek je rizik kada stupa{ u blizak odnos s medijima. Imao sam odgovornost prema delu i wegovim qubiteqima i poznavaocima, da li }u uspeti da do~aram pravu vrednost i su{tinu tog dela. Po svemu sude}i, uspeo sam barem delimi~no. Da li su Milanu najve}e priznawe dali muzi~ari, koji znaju da se EKV prosto – ne dira i ne koketira s wom? - Nesumwivo da je to veliko priznawe. Najve}e je ipak ono od publike, to }e ti svaki muzi~ar re}i. Retko se kad kolege tako usaglase, neko je postao reper u poslu i zaista je nedodirqiva svetiwa. Jedan koji je prevazi{ao sve okvire, veliki poeta. Da li ga i koliko \ule iz „Van Goga” plagira? - \ule je pravi sledbenik, vidi se da je bio Milanovo dete i razvijao se pod wegovim okriqem. Muzika benda Van Gog je mawe kom plek sna, we mu mo `da fali ono {to je Milan imao – bend iza sebe, Margitu, Bojana, @iku i ostale bubware. \ule ima dobre qude, ali je autorski izo lo va ni ji, jed no stavnija mu je muzika i forma. Ho}e li roku biti boqe kada ga elita bude slu{ala, kako re~e Divqan? e mogu da zamislim da sam - U ko mer ci jal nom nau~nik, bez muzike i novismislu da, ali time bi narstva. Drago mi je da ba{ se rok pretvorio u ne„Dnevnik”, koji je ~uvar {to {to mo`da postokulture ovog regiona, ji na Zapadu – u narodima prostor za rok nu muziku. Kod nas je to i nas koji se time stvar ukusa, mogli bi o bavimo. Da tome diskutovati dugo, {irimo ukus, Sava ali ~ini mi se da praSavi}, mla|e kova, intelektualna elilege, ti i ja. ta i daqe slu{a RNR. Moj ukus vi{e Ali ona se ni za nema precizan {ta ne pita u ovoj zepravac. Od famqi...? ze do faze, - Odrasla je i vaspislu{am soul, ta na na ro ku, ni je xez, od klasi~nog roka spremna na kompromis do hevi metala. s takvom prodajom. Saundtrek na{eg `ivota Basista si i ne mo`e da mewa svetokriti~ar, koje diskove i pokre}e na akciju. ve klinci moraju obavezno da nabave? Mo`e samo da odr`ava - Ovako, na prvu loptu: vatru. Majls Dejvis, Ximi Ko se naj vi {e „grebe” o rok? Hendriks, Ajron Mej- Narodwaci. Mo`da den, Red Hot ^ili je to legalno, imixom. Pepers i Bili Holidej. To su mi treUvek su postojali oni nutni favoriti. koji utiru i oni koji slede. Sve je to preraslo u rok, pop ili folk - zabavu za milione. Nema neke razlike izme|u MTV-ja ili „Pinka”, svi se bave glupostima. Rok }e `iveti u delima onih koji imaju da ka`u ne{to {ire i dubqe. Игор Михаљевић

zato moj rad postoji danas. To je bi la je di na do stup na li te ra u tra, uz prevedene nau~ne radove sa Zapada, jer se tamo ro ken rol odav no pro u ~a va kao poetska forma. * Da li je se}a we pra vih qudi najve}e pri zna we za Milana? - Bilo bi mu drago da ima sled be ni ke i da ga qudi razumeju, to je svakom umetniku po treb no. On je bio za tvo ren ~o vek, ali mu je bilo

@

@

@

СТИЖЕ НАМ ГАРАЖНИ ЗВУК

The Fuzztones у ЦК 13

egendeameri~koggara`nogzvuka,nakon30godiЛ napostojawasti`u8.novembraprviputuSrbiju,itouOmladinskicentarCK13!Ovo}ebitiwihovjedinikoncerturegiji!Kadagovorimoorivajvalgara`nojsceni{ezdesetih,kojajenaZapaduza~etaosmdesetihgodinapro{logveka,prvibendkojipadanapametjesigurnoTheFuzztones. Tridesetgodinadugaiplodnakarijeraovogameri~kogsastavaogledaseu78vinilnihiCDizdawa, od kojih 15 ~ine albumi. Tu je i beskona~na lista singlovanakojima}eteprona}idrhtavilogobenda Fuzztones. Po~etak osmdesetih nije bilo naro~ito sre}no vremezapopularnukulturu.Pankujeotupelao{trica,hard-rokpostajaosvevi{ehard,awuvejvjejo{ uvekbioujaslicama.Mladimajetrebalasve`akrv, ne{toiskrenoizabavno.Spasjeprona|enureanimaciji gara` rok kulture {ezdesetih. Bilo je to zlatno doba u kulturnom razvitku Amerike (~itajte biv{e Jugoslavije) kada je skoro svaka ku}a imala gitaru,asvakaulicamakarjedanbend. DoprinosgrupeFuzztonesponovnomo`ivqavawu ~arobnog duha {ezdesetih je neizmeran. Zato danas sapravomimastatuskultnogbenda.Logobenda,lobawa i ukr{tene voks fantom gitare, postao je za{titniznakkojimseusveturaspoznajuqubiteqii poznavaocigara`nogzvuka. Fuzztoneskojisupostalivelikoime,sa~uvalisu komad magi~ne nezavisnosti i slobode koju su prona{li u {ezdesetim godinama pro{log veka. Neka takoiostane... Kartezaovajkoncertmogudasekupeukancelariji Omladinskog centra CK13 radnim danima od 10 do16~asova.Cenakarteupretprodajije1000dinara,abrojkaratajeograni~en.Nadankoncertakarta }eko{tati1300dinara.

ТОП 10 - ОКТОБАР 2010. 11. Eminemfeat.Rihanna – Love The Way You Lie 12. LadyGaga – Alejandro 13. KatyPerry – Teenage Dream 14. KatyPerryfeat.SnoopDogg – California Gurls 15. TajoCruz – Dynamite 16. YolandaBeCool&Dcup – We No Speak Americano 17. FloRidafeatDavidGuetta – Club Cant Handle Me 18. B.o.b.featH.WilliamsofParamore – Airplanes 19. EnriqueIglesiasfeat.Pitbull – I Like It 10. Shakirafeat.Freshground – Waka Waka

ВРЕМЕПЛОВ

Ко?

ngleski bend The Who izdao je dupli album „Quadrophenia„ 19. E oktobra 1973. godine. Za samo deset dana, 29. oktobra, wihov {esti po redu album dobio je priznawe – “Zlatnu plo~u”. Na ameri~koj listi zadr`ao se 40 nedeqa, dok je na britanskoj proveo 12 nedeqa. Dupli album „Quadrophenia„ predstavqao je muziku za film „The Who„ i drugu rok operu istoimene grupe. Radwa filma govori o socijalnom okru`ewu, muzici i psiholo{kim de{avawima iz perspektive engleskog tinejxera Ximija, koji 1964-65. godine `iveo u Londonu i Brajtonu. Londonska grupa The Who, osnovana je 1964. godine, a Roxer, Pit, Xon i Kejt su bili prepoznatqivi po fantasti~nom rok zvuku i energi~nim nastupima, na kojima su lomili i razbijali svoje instrumente. Grupa je ostala upam}ena po karakteristi~nom Pitovom svirawu gitare i neverovatno velikim uticajem na muziku i mlade. Osvojili su brojne nagrade, a sa hitovima “My generation”, “Baba O’Riel”, “Who are You”, “I Can’t Explain” prodali su preko 100 miliona albuma. Д.Влашки SVAKENEDEQEPREDLOGE,PRIMEDBE,POHVALEI SUGESTIJEMO@ETESLATINAe-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio:SavaSavi}


18

DNEVNIK

nedeqa31.oktobar2010.

^EKA LI SJEDIWENE DR@AVE NAKON 2. NOVEMBRA DRUGA REPUBLIKANSKA REVOLUCIJA?

^aj od presahlog optimizma ve osim poraza kandidata Demokratske partije, ovaplo}enog u gubitku ve}ine najmawe u jednom domu Kongresa, dalo bi, sude}i po istra`ivawima javnog mwewa i silnim projekcijama, {okantnu notu ishodu predstoje}ih izbora za ameri~ki Kongres koji se odr`avaju 2. novembra. Prvi kongresni izbori nakon predsedni~kih, po tradiciji, percepiraju se kao svojevrsni referendum o radu i politici stanara Bele ku}e, a u zavisnosti od toga proizilaze i izborni rezultati. Izbori u utorak se u tom pogledu ne}e razlikovati i koliko god da budu lo{i po Baraka Obamu, ipak bi bilo prerano za stavqawe ta~ke na wegove dugoro~ne politi~ke ambicije. Pomiwe se u kontekstu mogu}eg izbornog ishoda sve vi{e tzv. Druga republikanska revolucija – prva se dogodila pre 16 godina, kada su na polovini prvog Klintonovog mandata republikanci popravili prethodni skor za 58 mandata i tako, prvi put nakon 1954. godine, osvojili ve}inu u Predstavni~kom domu. Posre}ilo im se i u Senatu, i dr`ali su oba doma po svojim kontrolom do 2006. godine. Temeqe}i kampawu na talasu lo{eg Obaminog rejtinga i nezadovoqstva Amerikanaca, pre svega ekonomskom situacijom (procenat nezaposlenosti ve} du`e vreme zakucan na tek ne{to mawe od 10 posto, enormni stimulativni paketi privredi i gra|anima bez o~ekivanih efekata, zjape}a buxetska ruperda od neverovatnih 1,56 triliona do-

uzdu` i popreko u nastojawu da podr`i kandidate demokrata i ohrabri sve one melanholi~ne bira~e koji su 2008. sledili wegov poziv da se krene u promene, te wegova supruga Mi{el, potpredsednik Xozef Bajden, pa ~ak i Bil Klinton koji se s Obamom ba{ i ne miri{e, to zna~i da je alarmni signal dobio dre~e}u crvenu boju. [ta bi zna~ila eventualna kohabitacija republikanaca i Obame nakon 2. novembra? Republikanci-

dolara (pomiwu se ukidawe pojedinih agencija i u{tede u oblastima obrazovawa), odbrane Bu{ovu tekovinu blage poreske politike – u {ta spadaju i povlastice za bogatije slojeve, te da, {to gorqivo pri`eqkuju, iz svih cevi napadnu Obamino do sada najve}e dostignu}e – reformu zdravstvene za{tite. Ciq je da se uspore napori da 2014. godine po~ne puna primena kqu~nih segmenata tog kolosalnog poduhvata kojim se omogu}ava da

Izlaznost

ma ozbiqno „radi posao“ jedino nezamislivo dobar rezultat, kakav ni sami ne o~ekuju, koji bi im omogu}io da imaju adut za Obamin suspenzivni veto. Naime, Ustav dozvoqava ameri~kom predsedniku da ne potpi{e ukaz o progla{ewu zakona, a na to ga mo`e primorati jedino to da zakon u identi~nom obliku ponovo bude usvojen u oba doma Kongresa – kvalifikovanom ve}inom. Dakle, republikanci, kako stvari stoje, ne}e biti u prilici da se zakonodavno razme}u, ali, {to nije nimalo naivno, mogu biti kadri da spre~e usvajawe zakonskih predloga iz Obamine agende, od kojih mu zavisi platforma za kampawu 2012. godine. Kako god, lideri republikanaca ve} su obelodanili plan za aktivnost u Kogresu: nameravaju da skre{u federalne tro{kove za 100 milijardi

zdravstvenu za{titu dobije jo{ 32 miliona Amerikanaca. Rat ovaj put nije me|u kqu~nim izbornim temama: ~ak 45 posto gra|ana vidi ekonomiju kao najve}i problem s kojim se suo~ava zemqa. Kritike republikanaca na ra~un Obaminih mera, koje su imale za ciq ekonomski i privredni oporavak zemqe, natopqene su licemerjem (republikanci su listom glasali protiv tih mera, ali su bez stida uzimali donacije za kampawu od kompanija kojima je na osnovu tih mera ubrizgavana finansijska injekcija radi izbegavawa propasti), postaju}i o{trije i li{ene svake politi~ke korektnosti kako je rastao pokret koji je ime, ali i razlog postojawa – otpor centralnim vlastima – pozajmio od doga|aja iz 18. veka, ~uvene „Bostonske ~ajanke“ .

S

Na izborima u utorak o~ekuje se visoka izlaznost, negde oko 41 posto ili oko 90 miliona glasa~a, {to je u nivou proseka ranijih izbora, 1994. i 2006. kada su bira~i tako|e bili visoko motivisani da promene ve}inu u Kongresu. Na to upu}uje i podatak o rekordnih 7,7 miliona glasa~a koji su svoje pravo iskoristili tokom tzv. ranijeg glasawa. lara...), republikanci o~ekuju da zvani~no u januaru preuzmu u najmawu ruku Predstavni~ki dom, ne otpisuju}i do kraja mogu}nost iznena|ewa na izborima za Senat. A, ~im se u kampawu ukqu~io i sam predsednik, prelaze}i Ameriku

Pokret koji je nastao u prvim danima Obaminog mandata odavno je prevazi{ao okvire gra|anskog aktivizma, uobi~ajenog za SAD, i od sile koja je trebalo da mobili{e nezadovoqne da se okupe oko republikanaca, ubrzo je postala i politi~ka sila, koja je svoju snagu dokazala prilikom izbora kandidata republikanaca za novembarske izbore. Ono {to su republikanci isprva do`ivqavali kao saveznika, skrenulo je u me|uvremenu pa`wu na ne{to {to se u utorak mo`e obiti o glavu obema vode}im strankama u SAD: nezadovoqstvo va{ingtonskom politi~kom elitom, pa tako i na~inom na koji se

~arima kao kasti: na zahtev da se opredele za jednog od tri ponu|ena kandidata (demokrata, republikanac i kandidat ^ajanke), izme|u 10 i 15 posto ispitanika je reklo – ni za jednog! Kakav je odnos gra|ana prema Va{ingtonu dosta dobro oslikava trka za guvernere. Poznato je da Baraka Obama trenutno ne u`iva veliku popularnost me|u gra|anima (oko 44 posto prema posledwem Galupovom istra`ivawu), i to, sledstveno, povla~i slabiji rejting koji imaju kandidati demokrata, naro~ito u dr`avama koje ne slove kano klisurina upori{ta te „Ja nisam ve{tica...” stranke (poput Kalfornije i WuRecesija? Da, kako da ne! Kandidati za kongresne izbore potro{ijorka, recimo). Guvernere, kao ~elli su za kampawu, a ovo nisu kona~ne cifre, oko 3,6 milijardi dolanike izvr{ne vlasti u dr`avama, ra. Kandidati se nisu libili da u spotovima ocrne suparnike, padagra|ani pak ne identifukuju tolile su ~ak i optu`be za izdaju nacionalnih interesa. Bilo je, narako s Obamom pa ni sa samim stranvno, i onih za rubriku “bizarno”, a tu je bez premca najsjajniji biser kama, a ni s famoznim va{ingtonspot ~uvene Kristine O’Donel koji po~iwe antologijskim re~ima: skim salonima i kabinetima, gde, „Ja nisam ve{tica, ja sam kao vi...“ dodu{e, i ina~e ne sede, pa tako u pojedinim dr`avama kandidat demokrata za guvernera ima izgledupravqa zemqom. Strah da }e reputora). Republikancima je, ergo, ponije {anse da pobedi republikanca blikanci pod pritiskom „~ajanetrebno da osvoje dodatnih 40 mesta nego, s druge strane, wegov strara“ jo{ vi{e skrenuti u desno i taza preuzimawe Predstavni~kog dona~ki kolega koji tr~i za Senat. ko jo{ vi{e produbiti podele u ma; u trci za Senat pak moraju da Ovakvo poimawe stvari, zapravo, dru{tvu, visi kao Damoklov ma~. U zadr`e svih 18 mandata i da dodatide u prilog demokratama samo tom slu~aju, fotorobot kandidata no uzmu 10 mandata koji su do ju~e utoliko {to ih spasava potpunog republikanaca na predsedni~kim pripadali demokratama, i tako }e debakla, budu}i da prognoze govore izborima 2012. ve} postoji. Skloimati ve}inu. Veoma te{ko, u svada bi mogli da izgube guvernere u nost ka ~aju se podrazumeva. kom slu~aju vi{e kada je re~ o ~ak 10 dr`ava (od 26 koliko tre„Ponovo se suo~avamo sa izboriPredstavni~kom domu. nutno dr`e). ma koji treba da poka`u da li veruPoliti~ari su svatili poruku Pomiwano nezadovoqstvo Obajemo u na{u sposobnost samouprave da je Va{ington postao omra`ena minom politikom, na {ta ukazuje i ili, pak, po~iwemo da nizak rejting, odnosno verujemo da uski inteprocenat gra|ana koji Temeqe}i kampawu na talasu lo{eg lektualni krugovi na (ne)odobravaju ono {to Kapitol hilu mogu da radi, pokrenulo je raspraObaminog rejtinga i nezadovoqstva znaju {ta je za nas najvu o tome da li }e Obama Amerikanaca, pre svega ekonomskom boqe, napisala je pre uspeti da se izbori za drusituacijom, republikanci o~ekuju da preuzmu nekoliko dana na svom gi mandat. U ovom trenutu najmawu ruku Predstavni~ki dom Fejsbuk profilu Saku, samo 39 posto Amerira Pejlin, kandidatkanaca smatra da predsedkiwa za potpredsednik zaslu`uje da bude reinicu SAD pre dve godine i jedna od destinacija, a politi~ari u tom zabran, dok wih 54 odsto misli da najprominetnijih figura pokreta gradu, iz rakursa gra|ana, „samodoObama treba da se pridru`i kole„^ajanka“ (mogu}e i wen kandidat voqni i samo`ivi skotovi koje gama koji su u Beloj ku}i proveli 2012. godine): wena podr{ka pojeproblemi gra|ana ne doti~u“. Nije samo ~etiri godine. dinim kandidatima „^ajanke“ – kao ta teza od ju~e, ali ju je ^ajanka izIstorija, me|utim, svedo~i da {to je blago re~eno kontroverzo{trila do granica kad se eliti u visok, odnosko nizak rejting prednoj, po sopstvenom priznawu veglavnom gradu prvi put okre}e `esednika na polovini mandata nema {ti~arewu u mladosti sklonoj ludac. Gra|ani su umorni od dvosnagu relevantne predikcije: u ovo Kristini O’Donel, koja je kakvu ju partijskog ancien regime, i ove godidoba ve} pomiwane 1994. godine, saje bog dao po~istila staru repune nezavisni kandidati prvi put mo je 38 posto gra|ana smatralo da blikansku va{ingtonsku „kuku“ na dobijaju zna~ajniju podr{ku u isBil Klinton zaslu`uje drugi manunutarstrana~kim izborima – batra`ivawima. Istra`ivawa javdat, a on je i pored toga nakon 1996. rem je u ~etiri senatske trke odrenog mwewa u Nevadi zaslu`uju bez problema zadr`ao spava}u sobu dilo ko }e se u utorak suprotstaviozbiqnu analizu jer sugeri{u nai ~uveni sto u Ovalnom kabinetu. „ Denis Kolunyija ti demokratama. rastuju}u odbojnost prema politi-

Plug and PRAY

PUT OKO SVETA

BONDOV AUTO: Jedan od napoznatijih automobila koje je vozio filmski {pijun Yejms Bond, specijalno opremqeni srebrni “aston martin” iz “Goldfingera” i “Operacije grom”, prodat je na aukciju u Londonu za 2,9 miliona funti. Automobil, opremqen izumima koje je u filmu potpisao genijalni Kju, kupio je jedan ameri~ki biznismen.

MORAO: Sud u Brazilu doneo je odluku da firma Mekdonalds mora da isplati 17.500 dolara od{tete svom biv{em menayeru koji se ugojio gotovo 30 kilograma za 12 godina rada u toj kompaniji. Tolika kila`a otuda {to je radnik morao svaki dan da proba uzorke hrane kako bi se uverio da je kvalitet poslu`enih jela u skladu sa Mekdonaldsovim standardima.

SPAMERI: Protiv generalnog direktora kompanije “Despmedija” Igora Guseva, koji va`i za najve}eg spamera u svetu, moskovski pravosudni organi su podigli optu`nicu. Gusev se sumwi~i za prodaju falsifikovanih farmaceutskih preparata, me|u kojima je i vijagra, posredstvom partnerskog programa “Glavmed”, {to im je donelo promet od 120 miliona dolara.

BRAVO ZA OCA, BRAVO ZA MAJKU: Tamnoputi lekar iz Pirna, poreklom iz Gane Peter Bosman (54) izabran je za gradona~elnika tog grada u drugom krugu lokalnih izbora u Sloveniji. “ Moja pobeda pokazuje visok nivo tolerancije u Sloveniji“, izjavio je za medije doktor Bosman, ~lan partije Socijaldemokrata, koji je osvojio 51 odsto glasova ispred svog protivkandidata, biv{eg jugoslovenskog pliva~kog reprezentativca Darjana Petri~a.

Da se za trenutak vratimo na to koga Amerikanci biraju u utorak. Naime, svake dve godine Amerikanci biraju ~itav saziv Predstavni~kog doma Kongresa (435 mesta), tre}inu od 100 senatora (ove godine ne{to vi{e od toga – 37) i tre}inu guvernera saveznih dr`ava (ove godine tako|e 37). Demokrate su na novembarskim izborima 2008. osvojili ve}inu u oba doma Kongresa: 257 mesta u Predstavni~kom domu (218 potrebno za kontrolu) a u Senatu su utvrdili ve}inu sa 57 mesta (51 potrebno je za ve}inu a demokratama su se pridru`ila i dva nezavisna sena-

MEGALOMANIJA: U poqskom gradu [viebodzinu polako raste gigantska figura Isusa Hrista, koja }e po najavama graditeqa biti ve}a od one u Riju de @aneiru. Ono {to je u po~etku trebalo da bude “mala ba{tenska figura” sada je jabuka razdora ~ak i me|u samim vernicima. Od svega najvi{e zabriwavaju upozorewa in`ewera da }e se zbog slabih temeqa figura raspasti za 20 godina.

Na `alost, danas vi{e ni{ta ili gotovo ni{ta ne ide bez kompjutera. U me|uvremenu, verujem, te glupe sprave, prvobitno ina~e smi{qene da bi olak{ale rad homo sapinesu, doprinele su brojnim qudskim tragedijama,. Evo primera: dolazite stresirani s posla i `elite da kupite ne{to za ve~eru, kao i stru~ak cve}a za lep{u polovinu da biste ubla`ili lo{e vibracije zbog va{e ju~era{we sva|e. Supermarket je prepun, vremena je malo, ulazite u zmiju kupaca pred kasom i ba{ u trenutku kada su va{e potrep{tine stigle na red – sistem pada. Kasirka se osvr}e, tra`i pomo}, dovikuje poslovo|u, ali do wega nije lako do}i. Posle pola sata tragawa tokom kojih se nestrpqivo preme{tate s noge na nogu, on sti`e iz najudaqenijeg dela supermarketa. Vidno besan, kqucka po jo{ nekakvim komandama na kompjuterskoj kasi, koje, na `alost, ne koriste ni~emu. “Ve} tre}i put ove nedeqe!”. Imate dve mogu}nosti: ili da sa~ekate dok se serviser ne pojavi i do|ete prekasno ku}i, ili da i bez toga do|ete prekasno ku}i. U oba slu~aja dobi}ete grdwu jer va{a boqa polovina vam ionako posle posledweg sukoba ne veruje ni jednu jedinu re~, i pretpostavqa da ste to namerno uradili – sa ili bez kupovine. Ako ste profesionalno upu}eni na kompjuter, dobro znate {ta je to pad sistema – naprosto katastrofa. Bespomo}no, poput

malog deteta, sedite u birou ili pogonu, i ne mo`ete da uradite s ugovorima, va{e naruxbe su bez odziva i blejite kao tele u {arena vrata. A ako ste ra~unar kupili u samoposluzi, mo`ete da zaboravite na servis i odmah naru~ite virtuelni sanduk. Ukoliko uz kupovinu ide i tehni~ka podr{ka, zna~i da }ete morati da sa~ekate – pa niste vi jedini koji ima problem. Pravo tuma~ewe onoga ’PnP’ iliti ’Plug and Play’ (ukqu~i i zaigraj) je zapravo ’Plug and PRAY’. Zanimqivo bi bilo uraditi statistiku, koliko je veza i brakova puklo zato {to su mu{ki partneri vise ispred elektronskih xuboksova. On vi{e ne progovara ni tri bele s partnerkom, ili daje neke nerazumqive znake od sebe: “Daunlodovawe jepe-gea jo{ uvek traje, je{}u kasnije”. Dakle, ako razmi{qate o nabavci ra~unara za sebe, to je prilika da pomislite i na ono {to bi moglo da vas spre~i – koliko {ete naneti bola i patwe sebi i svojoj okolini. „ Filip Gerig


c m y

DNEVNIK

nedeqa31.oktobar2010.

19

a krova Libana, planine iznenaditi da ru~ak za ~etvoro „DNEVNIK“ NA BLISKOM ISTOKU: DREVNI BIBLOS – LEVANTSKI RAJ ISKONSKIH CIVILIZACIJA koja je sa kedrom za{titplatite 15 evra, iako ste se bogato ni znak istoimene blisladili sa`om (vrsta libanskog skoisto~ne dr`ave, vijugavim sahleba) i labneom, aurmom od jagwevremenim autoputem spu{tamo se }ih iznutrica zape~enom s jajima, ka Bejrutu. Bacamo pogled na zaolahmeom sa mlevenim mesom, kao i stale znamenke rata o~ite na polibanskim picama od kojih je jedna nekom zdawu izre{etanom projekposuta samo za~inima bila pravo tilima i i{aranom crnilom od otki}e. dima, ali }utke trpimo tu nepravSvako jutro ovda{wi ribari du koja je usud negda{weg mondenizbacuju na obalu svoj bogati skog raja Bliskog istoka. Krajoulov, pa mo`ete da kupite sve {to lici plene na~i~kani vilama i zamislite, od hobotnica, ligwi, drve}em neobi~nog izgleda zbog U{etali smo ka starom suku, razdrevnom lukom na~i~kanom riime, te Svetom [abelu, kalu|eru visove ka kontinentu po kojima orada do jastoga. Legendarni Pepe naleta vetrova. Poneki Druz u li~itom od mnogih koje }ete videbarskim ~amcima i luksuznim jahkoji je ~udotvorio jo{ za `ivota. belasaju velike statue Hrista i Abed, ~ovek koji je sa ovog sveta uobi~ajenoj crnoj nacionalnoj noti u Libanu ali i ostalim araptama. – I danas ~ini ~uda, mo`da i viBogorodice. Brojne crkve svedooti{ao pre tri godine u 95. letu {wi s belom kapicom na glavi, skim zemqama, jer on nosi ~ak i Kroz prolaz iznad koga se sme{e nego onda kada je bio `iv u 18. ~e o ve}inskoj hri{}anskoj popu`ivota, i sam je imao ribarsku koga vidimo uz put, samo je deo ne{mek stare Firence sa svojim vestio elitni restoran „Lokanda“, a veku. @iveo je u manstiru Sv. Nalaciji u gradi}ima koji su se, nabrodicu, ali je otvorio i restoverovatnog spleta modernog i likim drvenim kapcima, poput u wemu brojne suvenirnice koje~etala u brdima iznad Biblosa, gde lik perlama, nanizali od Bejruta ran “Kod Pepea” i pretvorio ga u tradicije, evropskog i levantonih na mostu Vekio koji zatvaraga - od okamewenih fosila praisu sada wegove mo{ti – obja{wava do Biblosa, pa nemate ni ose}aj kulinarski raj. U to vreme je Bilskog, mirisa naj xet-set parfema ju ulice poplo~ane sitnim makastorijskih `ivuqki do nezaobinam maronitkiwa qubazno prekida ste napustili negda{wi „Pabos otkrio svetski xet set, opsei arapskih opojnih nota koje su riz Bliskog istoka“, kako su jo{ dali su ga biznismeni, holivudski nad`ivele vekove, kao i pri~e iz libansku prestonicu zvali pre glumci, politi~ari, dr`avnici i „1001 no}i“. iscrpquje}eg 19-godi{weg gra~itava plejada onih plave krvi. Vo|eni `ustrim Osamom, tak|anskog rata. No, feniks se diWihovi pohodi su “Kod Pepea” sistom iz Damaska, hrlimo ka jedgao iz pepela i kao da prolazimo zabele`eni na hiqadu fotogranom od najstarijih kontinuirano kroz bliskoisto~nu bajku dok nas fija: tu su portreti @akline i nastawenih gradova na planeti – Osama vozi ka drevnom gradu i Xona Kenedija s decom, bio je tu i Biblosu. Nije ova wegovim arhitek@ak [irak, pa magi~na Bri`it drevna naseobina tonskim me{aviBardo, bo`anstvena bosonoga dobila ime po Bi- Ka`u da je sam bog El nama Fenikije, plesa~ica Ava Gardner, nezabobio osniva~ grada bliji, ve} obrnuEgipta, Mesopotaravni “Svetac” Roxer Mur… to. U kolima premije, a onda i svih Slavna francuska peva~ica Mikome su Feni~ani biramo po onom onih civilizacija rej Matije je u Biblosu odr`ala dali ime po brodu {to su istori~akoje su u trenucima koncet koji je potom na vinilu ri zapisali o najve}e imperijalu{ao u milione domova, a ~uveni drevnom gradu i wegovom imenu. ne slave do{le do wegovih bedeistra`iva~ mora @ak Kusto daTu na obalama Sredozemqa nikla ma vo|eni Ramzesom Drugim, Sarrovao je Pepeu svoj {e{ir. U`ije pre oko 7.000 godina prva neogonom, Dariusom, Aleksandrom vao je ovde xet-set sve do gra|anlitska naseobina, a weni stanovVelikim, Cezarom, Salahudiskog rata, ali taj razma`eni monnici lovili su ribu i napasali nom, Tamerlanom, Hulagi Kadenski svet ne pamti dugo, pa mu stoku na obli`wim visovima. U nom... nije trebalo mnogo da zaboravi tre}em milenijumu pre nove ere I sada centrom Biblosa domimesto koje je svojevremeno ucrtao dolaze im Feni~ani i grade relinira rimski put sa kolonadom stuu svoje destinacije za provod... giozni centar drevnog carstva. bova ispresecanom `ivopisnim No, bio je u pravu Pepeov sin Ka`u da je sam bog El bio osniva~ olijanderima, kojima su nekada kada je istakao moto: “Dobre stvagrada, kome su Feni~ani dali ime ~uo bat karuca i kowa rimskih leri nemaju kraj”. Da ponovo svoj po nazivu broda Biblos, koji je gionara, a u suna~nom oktobargrad vine u svetske orbite u~iniprevozio papirus. I upravo papiskom danu i mi wime osvajamo ovaj la je mnogo jedna dama, predsednirus je udario Biblosu pe~at glavrajski gradi}, najlep{e pla`e Leca presti`nog Me|unarodnog fePla`a koja je privukla i Yona Ficyeralda Kenedija, gospo|u mu @aklinu i wihovu sitnu de~icu nog trgovinskog centra u tim vevanta i tople vode Mediterana. stivala u Biblos Latife Lakis. menima. Anti~ki Grci, koji su se tada prvi put susreli sa papirusom, nazvali su ga po gradu iz kojeg Grobnice u plamenu je stizao – biblos. Dok prolazimo rubovima BejruIspod povr{ine zemqe, silaze}i kroz oble rupe u duboki ta ~ije zlataste kamene gra|evine mrak bilboskih katakombi, otkri}ete zaboravqene masivne nadvisuju savremena arhitektonsarkofage feni~kih grobnica. Me|u wima je posebna grobnica ska zdawa u kvartu Solidad, poput kraqa Hirama. Put }e vas svako odvesti i pored persijskih zihotela „For sizns“ i stabene dina, do ostataka feni~kih hramova posve}enih wihovim bogoapartmanske nemani „Maritim“ vima. Lokalni vodi~i }e vam objasniti kako su kraqevske grobsa livrejisanim portirima, te nice Fenikije gorele pod najezdom divqih Amarita, koji su uni„Bejrutskih vrtova“ u izgradwi – {tavali drevni grad. Tada je goreo i rekonstruisani Hram Obene~eg naj{a{avijeg i najestraliska, nezaobilazan na ovom na{em putu kroz vekove. vagntnijeg vi|enog do sada – tabla pred nama pokazuje da smo 37 kilometara udaqeni od @bela, {to je daju}i molitvu. Kada je ~ula da Spektakl muzike, glume i plesa arapski naziv za Biblos. Pred nasmo iz Srbije i pravoslavne vere, odr`ava se u rimskom amfitetru ma izbor: moderan autoput uz koji ka`e nam da je i Sv. Maron bio tokom jula i avgusta, a dolazak vese ni`u savremene gra|evine u kopravoslavac i da je iz Rusije stilikih zvezda svetskog muzi~kog jima su sme{tene banke i prodavgao u Siriju, u Alepo, a potom u neba ponovo je drevni grad vratio nice svetskih brendova; ili onaj brda Breda iznad planine Sre}e, na mapu vaskolikog xet-seta. uz more, na~i~kan palmama, hotegde mu je sada grob me|u hramoviKada smo krenuli u Biblos polima i pla`ama. ma ranohri{}anskog perioda. ~ele su oktobarske ki{e koje podI jedan i drugi izbor imaju U`itak ovde ne se}aju na one nasvoju dra`, poput pogleda na plapru`a samo istori{e letwe, i reka Na svakom koraku vetnilo Mediterana ili zelene ja. Na to su nas tobiblosa je pocrPogled iz ~uvenog restorana „Kod Pepea” Put Rimqana neka znamenitost, kom {etwi gradom venela. Me{tani damom, na~i~kane prodavnicama i lazne kopije starog feni~anskog stalno vra}ali mi}e vam re}i da je poput male stare restoranima. pisma prona|enog na bronzanoj risi, ne samo pitto „od krvi zaquKi fak, sava, baj crkve sv. Marona Preko malog trga na kome su plo~i u Biblosu, pohrawenog dakog mediteranskog bqenog“. Naime, u Na svakom koraku u ovom gradu do~eka}e vas wegovi nasmejaostaci hrama starog Rima, s desne nas u Nacionalnom muzeju u Bejruvazduha pro{aranog selu Naher Ibrani, prijatni i izuzetno qubazni `iteqi. Pozdravqaju na sa “Ki strane je xamija s koje se prolama tu - najednom uplovite u mirisni talasima sve`ine koji silazi sa him nadomak grada ubijen je Adofak, sava, baj“, na tri jezika - arapskom, francuskom i engleglas mujezina, a sa leve stara krmir. U {paliru smo starih oleanplanina, nego i svakojakog cve}a, nis, jer se zaqubio u Afroditu, a skom. Pravi reprezent tog iskrenog i otvorenog modela ponasta{ka tvr|ava iz 12. veka, sa ardera, ~ije isprepletane kro{we te za~ina po kojima je prepoznabogovi nisu dopu{tali tu qubav i {awa je Ra{id Jazbek, ~iji je “O kafe” steci{te i “domorodaheolo{kim parkom Fenikije s kokriju nebo nad gradom. Staza se vitqiva libanska kuhiwa. Kada smo nisu mu oprostili. Od tog vremeca” i “osvaja~a” sa svih kontinenata, jer se u ve~erwim satima sa jim je srasla. Okolinom, pak, dojugavo i strmo spu{ta ka obali. kod hrane, gladni u Bilbosu ostati na pa do danas, svake godine u okterase wegovog malog lokala pru`a veli~anstveni pogled na mominira dvorac na brdu, posebno Na svakom koraku neka znamenine}ete. Ako vam je voqa, mo`ete se tobru, kada je Adonis ubijen zbog re i stari krsta{ki dvorac, a dok sedite za malim stolovima moosvetqen u zvezdanim libanskim tost, poput male stare crkve u kosnabdevati u supermarketima qubavi, reka pocrveni. Takva je `ete da u`ivate u zvucima leute i ~avrqate sa zanimqivim quno}ima. Kao da stra`ari nad grajoj smo jednu maronitkiwu zatekli evropskog izgleda i sadr`aja, no ostala za nama u gradu istorije, dima u Biblos prispelim od Austrije do Australije. dom, wegovim qubaznim `iteqikako se moli Svetom Maronu, po na svakom koraku je restoran, a mitova, legendi i zemaqskog raja. „ Dragan Milivojevi} ma, pe{~anim pla`ama i mirnom kome je maronitska crkve dobila ima ih za sva~iji xep, pa se nemojte

S

Crveno je boja zaqubqenih


20

nedeqa31.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK


c m y

DNEVNIK

OGLASI

nedeqa31.oktobar2010.

21


22

nedeqa31.oktobar2010.

AGENCIJA, iskqu~ivo za bra~no posredovawe u zemqi, inostranstvu. Organizuje do~ek Nove godine za ~lanove i sve slobodne. Pozovite. Tel. 021/496-382. 13929

ZLATIBOR - Izdajem de-luks apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa. Telefoni: 031/511-159, 064/23-71985, 065/511-159-9. 13788

ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih. Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367482, 063/471-644. 13809 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Tel. 021/6399-305. 13661

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 13662

PREVODI - sa i na engleski uz mogu}nost sudskog pe~ata. Brzo, ta~no, povoqno i sa iskustvom. Telefon 063/583-062. 13595 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 13663 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, raume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/216-54-24. 13683 PREVOZ nepokretnih i osoba sa invaliditetom sanitetskim vozilom na svim destinacijama. Dugogodi{we iskustvo. Telefon 063/594-494. 11657 NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefon 063/527-459, www.solisnekretnine.com. 392048

OGLASI

NA TELEPU izdajem name{tenu sobu, kuhiwu, kupatilo i predsobqe, ima tri le`aja, poseban ulaz, grejawe na gas. Telefon 021/503-224. 14017 SALAJKA - izdajem komfornu sobu poseban ulaz, povoqno. Telefon 6341-660, 064/50-13-174. 13679 IZDAJEM sobu u dvosobnom stanu, poseban ulaz, kablovska, telefon itd, od 10. novembra, centar, @elezni~ka 23. Telefon 6614-985. 13772 IZDAJEM name{tenu sobu za jednu devojku nepu{a~a, iz Vojvodine, upotreba kuhiwe i kupatila. Telefon 021/301-027. 13782 IZDAJEM jednokrevetnu komfornu sobu sa centralnim grejawem za jednog u~enika - studenta mu{karca. Telefoni: 021/445350, 062/8359-133. 13904 IZDAJE se komforna soba za studenta, u centru, sa upotrebom kuhiwe i kupatila za 70E. Telefon 064/303-76-22. 13964 IZDAJEM name{tenu sobu sa dva le`aja, centralno grejawe i upotreba kupatila, prvi sprat kod satelitske pijace. Telefon 021/6393-610, 504-629. 13968 IZDAJEM dvokrevetnu sobu, {iri deo centra, za jednu ili dve devojke, sve novo. Telefoni: 064/2234-770, 021/633-1033. 13988

IZDAJEM sobu za jednu devojku sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narodnog fronta br. 62. Telefoni: 061/1165-465, 021/63-62-512. 13989

IZDAJEM stan za studentkiwe u Slova~koj br. 8, name{ten. Tel: 060/604-22-97. OG1 IZDAJEM komforan, name{ten stan 30m2 u novogradwi, 30 m2 iskqu~ivo zaposlenoj osobi. Telefon 060/28-300-85. 14005 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na prvom spratu preko puta Supa. Telefoni: 063/5530-55, 064/032-2-042. 13670 IZDAJEM jednosoban stan, poseban ulaz, grejawe na gas. Telefon 6416-793. 13781

DNEVNIK

IZDAJEM jednosoban stan name{ten ve{ ma{ina kod @elezni~ke stanice. Prednost zaposlenima 130E+ depozit. Telefon 021/6317-327, Mobilni 063/1644-223. 13690 IZDAJEM dvosoban stan u ku}i bra~nom paru na du`e vreme, Svetosavska. Dogovor. Telefon 064/495-23-19. 13855 IZDAJEM jednoiposoban stan sa dva kuhiwaks elementa i lavaboom na Grbavici za 140 E. Telefon 6363-736, . 063/77-33-462. 13990 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod stanice. Tel. 021/6369163, 064/304-75-99. 13991 IZDAJEM garsoweru novu, name{tenu od 1. 11. 2010 ili odmah. Vuka Karaxi}a br. 5. Telefoni 063/826-18-29 i 063/89863-97. 13482

IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, 40m2, kod Limanske pijace, III sprat, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534276. 13685 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Radni~koj kod Spens-a. Telefon: 063/8424-397. 13709 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2, Rumena~ka 51, I sprat, lift, terasa, telefon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 13713 IZDAJEM dvosoban prazan stan 52m2, tre}i sprat, Podbara, ul. Jug Bogdana, pogodan za porodicu, cena: 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 13716 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 13718 IZDAJEM lepo name{tenu novu garsoweru, 24m2, centar, Ul. Kosovska, odvojena kuhiwa, prvi sprat, lift, terasa, cena 140E. Telefon: 021/544-540, 063/517290. 13719 IZDAJEM prazan stan 28m2, kablovska, telefon, Detelinara, Starine Novaka 15. Telefon 6618-219. 13736


DNEVNIK

OGLASI

IZDAJEM praznu garsoweru 28m2, Ulica Gogoqeva 29 (Grbavica). Telefon 021/464-256. 13762 IZDAJEM lepo name{ten stan kuhiwa, kupatilo, centralno grejawe, tihi deo grada. Blizu `. stanice. Telefoni: 6216-613 Mira, 6335397 Danilo. 13799 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Ul. \. J. Nik{i}a 6, Novo naseqe. Telefoni: 021/6336-253, 065/5530-726. 13800 POVOQNO izdajem trosoban komforan stan, 81m2, visoki parter, Fru{kogorska 41, Liman I. Telefon 063/526-234. 14024 NA BULEVARU cara Lazara, preko puta Doma zdravqa, u zgradi broj 88, izdajemo porodici, na du`e vreme, nov prazan dvosoban stan 47m2, na 5. spratu i sopstveno parking mesto u dvori{tu. Zgrada ima dva lifta. Prijave na telefon 021/459-946. 14033 IZDAJEM renoviranu garsoweru kod Satelitske pijace, CG, KTV, nov name{taj, iskqu~ivo studentkiwi ili studentu. Useqivo od 1. 12. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 13810 IZDAJEM povoqno name{ten dvoiposoban stan pored sajma. Telefon 064/1473956. 13827 IZDAJE se garsowera 28m2 Suboti~ki bulevar, nova zgrada, name{tena, 2 le`aja, klima, terasa. Telefoni: 064/4491226, 6366740. 13828 IZDAJEM name{tenu sobu, kuhiwu, kupatilo za jednu osobu, poseban ulaz, parno grejawe. Heroja Pinkija 82/A. Zvati od 14h-20h. Telefon 505-330. 13831 HITNO izdajem prazan stan, 84m2, mo`e za stanovawe i kancelarije. Cena vrlo povoqna. Mese~no pla}awe. Dogovor mogu}. Telefoni: 6335-282, 063/8653-620. 13843 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace. Ulica Laze Kosti}a. Cena 150 evra. Telefon 064/46-011-33. 13847 IZDAJE se povoqno dvosoban komforan name{ten stan u strogom centru na drugom spratu. Informacije na telefon 021/552-802. 13888 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Grani~arskoj ulici, nov. Telefon 063/543-710. 13898 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru Novog Sada povoqno. Telefon: 6431-917 i 063/808-5454. 13923 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u okolini `eqezni~ke stanice. Telefon: 063/560852. 13930

IZDAJEM poluname{ten trosoban stan sa CG, telefonom i kablovskom blizu satelitske pijace za ozbiqnu porodicu, 170E mese~no. Telefoni: 064/43-603-42, 021/511-793. 13934 VOJVODE MI[I]A, troiposoban, prazan, svetao stan, 86m2, dve terase, kupatilo sa WC, zasebni WC, tre}i sprat, lift, centralno, kablovska, internet, 280E. Telefon 064/1751594. 13936 IZDAJEM de luks garsoweru 24m2 ulica Toplice Milana (Bul.oslobo|ewa), slobodna od 1. 11. 2010. Telefon 064/1485086. 13939 IZDAJEM nov stan 32m2 na Salajci, 130E. Telefon: 063/7034150. 13941 IZDAJEM novu garsoweru 26m2 sa kuhiwom, Bulevar Evrope, zgrada Zoned. Telefon: 021/494-148 i 064/223-4532. 13942

nedeqa31.oktobar2010.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 52m2, peti sprat, lift, cg, telefon, interfon, terasa, za dvoje studenata, Liman 4. Telefon 063/733-55-81. 13943 KOMPLETNO name{ten stan u zgradi, 1. sprat, kod Limanske pijace, Pu{kinova, CG, tel, kablovska, za tri osobe, 200E. Telefoni: 063/85-11-906, 021/6363798. 13948

IZDAJEM name{ten stan 26m2, telefon, centralno grejawe u {irem centru. Telefon: 548-083. 13982 IZDAJEMO renoviran mawi dvosoban stan u ku}i, strogi centar, dve odvojene prostorije, ~ajna kuhiwa, CG, ve{ ma{ina. Telefoni: 459-053, 064/197-1144. 13987 IZDAJEM garsoweru i dvosoban stan na Limanu II i na Novom nasequ, vrlo povoqno! Telefoni: 065/2019-004, 021/6624325, www.solis-nekretnine.com. 392037 IZDAJEM jednosoban stan na Bul. oslobo|ewa, tre}i sprat, dva le`aja, TV, ve{ ma{ina, plakari, sve novo, 210 evra mese~no! Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 392038 IZDAJEM name{tenu, novu garsoweru od 26m2, na Somborskom bulevaru. Cena: 120E. Tel. 021/6618-222. 391969 IZDAVAWE ku}e za stanovawe ili poslovni prostor, sa dvori{tem, pogodno i za obdani{ta, {kolu i sl. Na najboqim lokacijama u gradu! Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 392036

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 392187 KUPUJEM klasi~an dvosoban stan oko 50m2, ukwi`en, starije gradwe, okolina Betanije, @elezni~ke stanice, do 50.000 evra. isplata u ke{u! Telefon 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com. 392045

HITNA PRODAJA!!! Centar dupleks od 80m2, odli~an u kvalitetnoj zgradi! Cena 74.000 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra: 12187), www.solis-nekretnine.com. 392110 PREDUGOVARAWE - na Novoj Detelinari, 30m2, cena 30.000 evra, drugi sprat, pla}awe na rate do useqewa. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra: 14306), www.solis-nekretnine.com. 392074

OKOLINA najlon pijace funkcionalan mawi jednosoban stan u zgradi, papiri uredni, grejawe centralno gas, cena samo 16.500E. Telefon 069/2097863. 13931 [IRI centar garsowere 24m2 i 27m2 po 1150E/m2. Mogu}nost povrata PDV-a. Ekstra gradwa. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 13950 PRODAJEM garsoweru od 21m2 sa izdvojenom kuhiwom u centru kod pozori{ta 16.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 13977 NOVA DETELINARA, garsowera, ukwi`ena, 1. sprat, 25m2. Telefon 062/543-816. 13978 HITNO prodajem novu ukwi`enu garsoweru na drugom spratu kod Socijalnog za 31.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 13983

23

PRODAJEM 1-soban stan, kod Saobra}ajne {kole, II sprat, lift, bez ulagawa, 36m2, cena 40.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893. 13405 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 13711 PETROVARADIN, useqivi stanovi: 30m2 - 32.000E, prvi sprat, 48m2 - 42.000E, nov, 62m2 54.000E, Blok 8. Telefon 063/585-076. 13861 PRODAJEMO jednosoban stan, 31m2 kod Socijalnog na drugom sprtu za 38.500. Stan ima terasu. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 13972 CENTAR - ukwi`ena mawa garsowera, pogodna za izdavawe! [afarikova ulica, cena 28.000 evra! Telefoni: 065/465-8834, 021/427-277, ({ifra: 11675), www.solis-nekretnine.com. 392067 NOVA garsowera, 23m2, cena 19.500 evra! Hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra: 13792), www.solis-nekretnine.com. 392068 IZUZETNA PONUDA - garsowera na Limanu IV, interesantnog rasporeda sa kuhiwskom ni{om sa svojim prozorom i terasom, 30m2, cena 34.000 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520231, ({ifra: 14148), www.solisnekretnine.com. 392069 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 27m2 na prvom spratu sa terasom u blizini Ribqe pijace. Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra: 13930), www.solis-nekretnine.com. 392070 UKWI@ENA, odli~na garsowera od 27m2 kod Socijalnog, odli~na za izdavawe! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 13900), www.solis-nekretnine.com. 392071

ODLI^NA nova ukwi`ena garsowera od 26m2, cena 34.000 evra. Pla}eno parking mesto, ostava, biciklana. Kompletno name{tena. Telefoni: 060/0189422, 021/427-277, ({ifra: 10927), www.solis-nekretnine.com. 392072 PRODAJEM garsoweru pred useqewem od 17m2, Telep. Cena 15.000E. Tel. 066/502-1984, 021/66-22-677. 391960 PRODAJEM novu pred useqewem garsoweru od 30m2, Ul. heroja Pinkija. Cena: 22.500E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222. 391961 HITNO prodajem novu useqivu garsoweru od 26m2 kod Sajma. Cena: 30.900E. Tel. 066/502-1984, 021/6618-222. 391962 PRODAJEM ukwi`enu, novu garsoweru, Ul. Petra Drap{ina. Cena: 28.350E. Tel. 065/2769594, 021/6618-222. 391964 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru od 31m2 na Novom bulevaru. Cena 35.100E. Tel. 064/1972102, 021/6618-222. 391967 NOVA, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Telefon 063/777-6233. 392025 LIMAN, novija garsowera, 35m2, cg, lift, terasa, ptv. Telefon 421-185. 391977 KOD „DNEVNIKA“, garsowera, 24m2, novija gradwa, cena 28.300. Telefon 472-1661. 391978 CENTAR, blizu fakulteta, garsowera, 27m2, 1. sprat, cg, ukwi`en. Telefon 422-149. 391979 NOVI BULEVAR, dve useqive garsowere od po 25m2, 1. sprat, gradila Budu}nost cena 27000. Tel. 423-208, 528-599. 392254 NOVA DETELINARA garsowera od 24m2 na drugom spratu, cena 28000 sa PDV-om. Tel. 528599, 423-208. 392257


24

nedeqa31.oktobar2010.

FUTO[KI PUT novija zgrada, 24m2 garsowera, ukwi`ena, prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefon 528-137. 392190 RUMENA^KA novija garsowera 21m2 na tre}em spratu, odvojena kuhiwa, ima terasu. Telefon 528-137. 392191 NA BULEVARU EVROPA investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom-uredni papiri. Cena 28.000 Evra. Tel: 451-318, 523193. 392220 KOD RIBQE PIJACE u novoj zgradi odmah useqiva prazna garsowera 23m2 terasa, pro{ao tehni~ki prijem. Tel. 451-523, 063/550-387. 392221

U NOVOSADSKOG SAJMA u novoj zgradi garsowera 29m2 na 3. spratu cena 33000. Tel. 451318, 060/0730-577. 392222 U DANILA KI[A mala garsowera 20m2 gleda na dvori{te idealna za izdavawe, 22000. Tel. 451-318, 065/4443-455. 392223 UKWI@ENA garsowera od 18m2, odmah useqiva, lift, CG, Ul. Kosan~i} Ivana, cena 23.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607. 392134 USEQIVA garsowera u zgradi 17m2, Nova Detelinara, 3. sprat, grejawe. Cena: 15.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621. 392141 NOVA DETELINARA, novija, ukwi`ena,odmah useqiva garsowera za 23.900. Telefon 6366952. 392156 BULEVAR OSLOBO\EWA, klasi~na ukwi`ena garsowera, cena 26.800. Telefon 064/220-9565. 392157 MI^URINOVA, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera od 26m2. Telefon 636-6952. 392158 NOVO NASEQE, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv stan od 28m2 za 31.500. Telefon 6366952. 392160 LIMAN, kod pijace, odli~an ukwi`en 1.0 stan od 30m2. Telefon 636-8429. 392159 RADNI^KA ulica - 29m2, 3. sprat, odmah useqiv jednosoban stan, odvojena kuhiwa... Cena 36.100 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 392154 GOGOQEVA. Jednosoban, 27m2, 3. sprat. Ukwi`en, useqiv. Odli~an! Cena: 36.200. Tel. 021/547-779, 064/823-6621. 392135 NA LIMANU 4, 30m2 useqiv, ukwi`en stan, terasa, lift, cena 35000. Tel. 523-193, 451-318. 392224 [ONSI, 38m2 jednosoban, lift, ukwi`en 39.100. Tel. 444107, 633-7853. 392206 PARISKE KOMUNE 38m2, jednosoban, lift, terasa, odmah useqiv 39.700. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 392207 TURGEWEVA 30m2, jednosoban, odmah useqiv 33.000. nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs Tel. 444-107, 633-7853. 392208 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528137, 661-2262. 392192 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv JS 29m2, Nova Detelinara, II sprat, nov-neuseqavan, lift, dvori{na strana, bambusov parket, pla}ene komunalije u celosti, cena: 29.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 392244 BULEVAR OSLOBO\EWA, jednosoban, 41m2, lift, terasa, ukwi`en. Telefon 421-185. 391980 LIMAN 3, jednosoban, 40m2, 3. sprat, lift, terasa, ukwi`en, renoviran, cena 48.410. Telefon 472-1661. 391981

CENTAR, kod Ribqe pijace, jednosoban, 42m2, 1. sprat, mo`e biti jednoiposoban, lift, terasa, ukwi`en. Telefon 472-1660 391982 HITNO - nov pred useqewem, jednosoban stan u mansardi, lift, podne povr{ine 48m2, redukovane 40m2, cena sa PDV-om 27.800 evra. Telefoni: 064/8236600; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs. 391937 @ELEZNI^KA STANICA, klasi~an jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, 30m2, prvi sprat, ukwi`en cena 30.900. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391938 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, Bul. vojvode Stepe, odli~an stan, hitno, cena: 35.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 391999 PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan od 31m2, Ul. Narodnog fronta. Cena: 36.100E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222. 391963 STAN u @elezni~koj ulici, 36m2, pred useqewem, cena 36.000 evra. Telefoni: 064/2003103, 021/427-277, ({ifra: 19429), www.solis-nekretnine.com. 392073 HITNA PRODAJA! Jednosoban stan od 36m2 na Telepu. Mirna ulica, cena 29.000 evra, nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra: 13809), www.solis-nekretnine.com. 392075 GRBAVICA - Bra}e Ribnikara, 32m2, drugi sprat, lift, CG, cena 36.000 evra! Telefoni: 064/449-1270, 021/451-570, ({ifra: 13881), www.solis-nekretnine.com. 392077 ATRAKTIVAN mawi jednosoban stan na lokaciji Cara Du{ana, 27m2, delimi~no name{ten, hitna prodaja, cena 28.000 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra: 13647), www.solis-nekretnine.com. 392079 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan, 38m2, ukwi`en, prazan i odmah useqiv, u blizini @elezni~ke stanice... Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra: 13764), www.solis-nekretnine.com. 392080

DVOSOBAN 55m2, ukwi`eno, povoqno, vlasnik, bez agencije, preko puta `. stanice, drugi sprat, ekstra lokacija, 55.000E. Telefon 063/518-781. 13804 UKWI@EN dvosoban 55m2 na dobroj lokaciji, drugi sprat, lift, terasa. Telefoni: 6546976, 065/33333-177, 065/3333-188. 13956 AVIJATI^ARSKO naseqe, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816. 13976 PRODAJEM dvosoban stan kod Robne ku}e na Novom nasequ za 49.000. Telefon 6447-622. 13980 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan od 55m2 kod @. stanice za 50.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 13981

OGLASI PRODAJEMO mawi ukwi`en dvosoban stan kod @ stanice na drugom spratu za 43.500. Telefon 6447-622. 13984 PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan na Limanu za 54.000. Telefon 6447-622. 13985 VLASNIK stana prodaje jednoiposobni stan 36 m2 u ul. Janka ^melika 58 ukwi`en. Telefon 063/7781-123. 13894 PRODAJEM 1, 5-soban stan, useqiv, centar, 7. sprat, potkrovqe, lift, 56m2 podne povr{ine, bez ulagawa 40.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893. 13404 JEDNOIPOSOBAN odli~nog rasporeda, cena 39.250E. Mogu}nost povrata PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 13955 PRODAJEMO jednoiposoban stan 39m2 kod Sajma za 38.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 13979 ODLI^AN jednoiposoban stan od 36m2 na prvom spratu, Gunduli}eva ulica, ukwi`en, mo`e kredit! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra: 14052), www.solis-nekretnine.com. 392081 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na tre}em spratu, Somborski bulevar, povrat PDV-om, odli~an! Hitna prodaja! Mogu} kredit! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 13104), www.solis-nekretnine.com. 392082

SAJAM - jednoiposoban stan od 47m2 na tre}em spratu, ostaje kuhiwa i ugra|eni plakar. Ukwi`en, cena 49.000 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 14293), www.solis-nekretnine.com. 392083 [IRI CENTAR - jednoiposoban stan od 35m2, nov, useqiv, dodatno opreman. Cena 40.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 12145), www.solis-nekretnine.com. 392084 JEDNOIPOSOBAN od 40m2, Bele Wive - Podbara, ~etvrti sprat, novogradwa, 80% izgra|enosti, uli~no orjentisan. Cena 27.000 evra. Telefon 063/76163-64, ({ifra: 12078), www.solisnekretnine.com. 392085 HITNO prodajem sre|en jednoiposoban stan kod SUP-a. ^etvrti sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en 43m2, cena 44.500 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427277, ({ifra: 14326), www.solisnekretnine.com. 392086

MLADENOVAC - 25.maj, nov jednoiposoban stan od 40m2, useqiv, u prizemqu, cena 31.000 evra. Zamena za Novi Sad! Telefon 063/761-63-64, ({ifra: 14040), www.solis-nekretnine.com. 392099 JEDNOIPOSOBAN, 36m2 ukwi`en - mo`e kredit, terasa, lift, CG, nova zgrada, cena 44.400 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6606. 392126 UKWI@EN - 40m2 - odmah useqiv, jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, perfektan raspored, cena - 43.300 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6608. 392127 PRODAJEM nov, pred useqewem, jednoiposoban stan, od 37m2+12m2 terasa, na Telepu. Cena: 37.100E. Tel. 063/759-7133, 021/6618-222. 391959 PRODAJEM nov, neuseqavan jednoiposoban stan od 32m2, drugi sprat, Ul. heroja Pinkija. Cena: 33.000E. Tel. 063/759-7133, 021/6622-677. 391968 PRODAJEM nov, jednoiposoban stan kod Ribqe pijace, cena 36.000E. Tel. 065/276-9594, 021/6622-677. 391965 PRODAJEM odli~an, nov, useqiv jednoiposoban stan od 40m2 na Novom bulevaru. Cena: 45.650E. Tel. 064/197-2102, 021/6618-222. 391966 JEDNOIPOSOBAN, Laze Kosti}a – centar, 41m2, II sprat, nov, odmah useqiv; B. wive – centar, brzo useqiv, 36m2, cena 41.500 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 392009 JEDNOIPOSOBAN odmah useqiv nov stan u blizini Limana i Bulevara Evrope, drugi sprat, terasa, 34m2, cena 32.950E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391939

DNEVNIK

GRBAVICA, nov jednoiposoban, odmah useqiv stan, prvi sprat, terasa, lift, 35m2, cena 43.300. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391941 BULEVAR u blizini Betanije, nov - odmah useqiv jednoiposoban stan, 40m2, retovan sprat, terasa, cena 46.350. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391942 GRBAVICA - nov odmah useqiv jednoiposoban stan, redovan sprat, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, cena sa PDVom 50.350. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391943 DETELINARA, jednoiposoban, 33m2, 5. sprat, odli~an, name{ten, cena 28.840. Telefoni: 421-185, 066/910-8280. 391983 N. NASEQE, jednoiposoban, 33m2, 4. sprat, lift, cg, terasa, cena 32.450. Telefon 422-149. 391984

TELEP, jednoiposoban, 31m2, 1. sprat, terasa, nov, cena 31.930. Telefon 472-1661. 391985 CENTAR, kod Futo{ke pijace, povoqno, jednoiposoban, 2. sprat, lift, terasa, noviji, cena 42.750. Telefon 422-149. 391986 HITNA PRODAJA!!! Nov, odmah useqiv JIS 31m2, H. Pinkija, dvostrano orijentisan, {panska keramika, tu{ kabina, pvc stolarija, parking, cena samo 24.000 mo`e i na rate!!! Tel. 021/6616-324, 063/536-212. 392243 \UR\A BRANKOVI]A- kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefon 528-137. 392194 NOVO NASEQE odli~anog rasporeda jednoiposoban stan 52m2, ukwi`en, 49.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 392197 PRODAJEM u {irem centru, mawi jednoiposoban stan, 33m2, terasa. Lift. Mo`e i na subvenciju. Pozovite 021/451-318,523193 Sifra-41313. 392225 NA SOMBORSKOM BULEVARU mawi jednoiposoban stan 30m2 sa odvojenom kuhiwom i terasom, 36800. [ifra 44244. Tel. 451-318, 523-193. 392226 JEDNOIPOSOBAN stan od 44m2, 1. sprat, na Novom nasequ. Ukwi`en. Odmah useqiv. Cena 41.200 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6606. 392138 [ONSI - 38m2, ukwi`en - odmah useqiv stan, 4. sprat - redovna eta`a, lift, CG, cena 38.200 evra. Telefoni: 021/424963, 064/823-6610. 392139

NOV jednoiposoban stan u Rumena~koj ulici, 45m2, odli~an raspored, lift, terasa, CG. Cena: 49.850 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6602. 392140 NOV - 35m2, jednoiposoban - brzo useqiv, lift, CG, cena sa PDV-om 39.850 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6618. 392151 NOV, 34m2 - jednoiposoban, 2. sprat, terasa, grejawe, odli~an raspored. Cena 33.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601. 392142 USEQIV - 39m2 - jednoiposoban stan, grejawe, dvori{na strana, perfektan raspored, cena - 38.200 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607. 392144 U ZGRADI od fasadne cigle prodajem stan od 38m2 na IV spratu sa liftom, ukwi`en odli~an, cena 39.500. Telefon 6368429. 392161 BULEVAR, ]irpanova ulica, prodajem nov 1.5 stan po ceni od 49.700. Telefon 636-6952. 392166 N. DETELINARA, nov, odli~an, odmah useqiv 1.5 stan od 42m2, povoqno. Telefon 6368429. 392167 NOVO NASEQE prodajem ukwi`en 2.0 stan po ceni od 53.500. Telefon 636-8429. 392162 GRBAVICA, povoqno prodajem ukwi`en renoviran 2.0 stan od 47m2. Telefon 636-6952. 392163

LIMAN, odli~an renoviran klasi~an ukwi`en 2.0 stan 56m2 cena 58.750. Telefon 636-6952. 392164 [IRI CENTAR, prodajem nov brzo useqiv klasi~an 2.0 stan sa odvojenom kuhiwom 49m2 cena 53.500. Telefon 636-8429. 392165 UKWI@EN - odmah useqiv dvosoban stan, centar - 48m2, 1. sprat, terasa, CG za 46.400 evra mo`e kredit. Tel. 021/6614-200, 064/823-6602. 392136 GAGARINOVA. Dvosoban, ukwi`en, lift, terasa, odr`avan... 55m2 za 50.500 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6606. 392137 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu. Ekstra gradwa. Useqiv u decembru. Tel. 021/451-318, 523193. 392227 PRODAJEM mawi dvosoban stan 43m2. Blizina centra. Useqiv, uredni papiri. Cena 44300 evra. I sprat. Tel.021/ 451-318, 065/444-34-55, [ifra-43926. 392228 PRODAJEM dvosoban stan u Ul. Gogoqevoj, 51m2, dupleks. Useqiv. Cena 52000 evra. Ukwi`en. Pozovite na 021/523-193, 065/444-3455. 392229 PRODAJEM hitno - useqiv dvosoban stan na Limanu, 45m2, VI sprat, terasa. Lift. Ukwi`en. Cena 52000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193, [ifra43848. 392230

NA N. NASEQU Vojvode Stepe 50m2 II sprat, prazan. Hitno. 41200. [ifra 43133. Tel. 451318, 523-193. 392231 NOVO NASEQE, Partizanskih baza 60m2, dvosoban, odvojena trpezarija, odmah useqiv, ukwi`en www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 392209


OGLASI

DNEVNIK

NOVOSADSKOG SAJMA 55m2, dvosoban, noviji, odmah useqiv, klima, plakar 54.600 nije fiksno www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 392210 LIMAN II 58m2, dvosoban, ~etvrti sprat, lift, dve terase, dva sanitrna ~vora 65.000, www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 392212 NOVA DETELINARA, kod Sajma 47m2, dvosoban, tre}i sprat, lift, terasa, odmah useqiv, 49.000. Tel. 444-107, 6337853. 392213 LIMAN TRI hitna prodaja dvosoban stan 50m2 na drugom spratu sa liftom, u dobrom stawu za 52.000. Telefon 528-137. 392198 LIPOV GAJ dvosoban stan 60m2 odli~an raspored, ukwi`en, ima terasu. Telefon 528137. 392199 LIMAN novija zgrada zidala „Budu}nost“ dvosoban stan 54m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 661-2262. 392196 STARA DETELINARA dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en 47.400, i dvosoban 47m2 na VP za 36.600. Telefoni: 528-137, 661-2262. 392193 KLASI^AN dvosoban 50m2 + 30m2 terase, centar, Radni~ka, 11. sprat, ukwi`en, 41.000. Tel. 063/517-846. 392180 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, II sprat sa liftom, sa name{tajem i opremom iz Italije, ukwi`ba, 50.500. Tel. 063/517-846. 392181 HITNO prodajem dvosoban stan 58m2 Ulica Pariske komune, ima dve terase, sprat IV sa liftom, gara`a 15m2 po `eqi, sve ukwi`eno I/I. Tel. 021/528-599, 423-208. 392256 LEP, sre|en dvosoban stan 53m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda, blizina @elezni~ke stanice, odli~na cena. Tel. 6624-218. 392251 HITNA Prodaja!!! Odmah useqiv prazan DS 58m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat, lift, terasa, klima, dvori{na strana, sre|en, ukwi`en, cena samo 55.000!!! Tel. 021/6616-324, 425653. 392246 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 63m2, centar, I sprat, nova zgrada, terasa, odvojena kuhiwa+trpezarija, lift, cg, klima, odli~an raspored, ukwi`en, cena samo: 59.000! Tel. 021/6616324, 425-653. 392247 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, I sprat, terasa+ostava, odv. kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola, cena samo: 34.600 sa PDV-om! Tel. 021/6616-324, 425-653. 392242 KOD FUTO[KE PIJACE, odli~an, klasi~an, dvosoban, ukwi`en, 60m2, odmah useqiv, renoviran, cena 53.000. Telefon 421-185. 391987 DETELINARA, 47m2, dvosoban, 2. sprat, ukwi`en, klasi~an, renoviran, mo`e kredit, cena 39.150. Telefon 422-149. 391988

BULEVAR EVROPE, nov useqiv - ukwi`en stan, 47m2, redovan sprat, terasa, lift, cena 51.500. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391945 NOV ukwi`en stan, Nova Detelinara, prvi sprat, trasa, lift, 53m2, odvojena kuhiwa, cena 51.850. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391946

GRBAVICA, ukwi`en dvosoban stan, prvi sprat, terasa, kuhiwa odvojena sa svojim prozorom, 47m2, 51.500. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391947 HITNO - ukwi`en nov dvosoban stan 55m2, lokacija: Bulevar oslobo|ewa, redovan sprat, terasa, lift, cena 54.600. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391948 DVOSOBAN, Liman I, 60m2, odli~an raspored novija zgrada; Liman II, 65m2, bez ulagawa, ukwi`en, lift. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 392004 DVOSOBAN, Grbavica, odmah useqiv, 54 m2, cena 53.000 evra; Detelinara - Sajam, ukwi`en, III sprat, odmah useqiv, 47m2, cena: 49.000 evra. Tel. 021/450 417; 064/189-38-87. 392007 DVOSOBAN, Liman III, 56m2, izuzetan stan, odmah useqiv, bez ulagawa; Liman II, 61m2, odmah useqiv, ukwi`en. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 392008

PRODAJEM odli~an, nov neuseqavan dvosoban stan od 50m2 na Novom bulevaru. Cena: 57.100. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222. 391970 RADNI^KA ULICA, u neposrednoj blizini SUD-a ukwi`en dvosoban stan od 50m2. Pogodan i za kancelarijski prostor. Cena 55.500E. Telefon 063/775-9121. 392026

LIPOV GAJ, dvosoban ukwi`en stan koji se mo`e preurediti u dvoiposoban, kvalitetna gradwa, 70m2, cena 77.000E. Telefoni: 064/823-6600. 391953 ODMAH USEQIV, ukwi`en dvosoban stan u Novosadskog sajma, 55m2 - 54.600 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6618. 392128 ]IRPANOVA. Dvosoban, noviji, ukwi`en stan od 60m2. Bez ulagawa. Cena 51.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6608. 392129 DETELINARA. Dvosoban, 47m2, prvi sprat, ukwi`en, mo`e kredit. Cena: 36.600 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610. 392130 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik. Telefon 063/7726-845, ({ifra: 19490), www.solis-nekretnine.com. 392087 DVOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, 1.000 evra/m2, hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520231, ({ifra: 13779), www.solisnekretnine.com. 392088 KOMFORAN dvosoban stan od 54m2, u blizini Betanije, sa mogu}no{}u preure|ewa u trosoban, idealan za miran porodi~ni `ivot, cena 52.600 evra! Telefoni: 063/855-7109, 021/427277, ({ifra: 13294), www.solisnekretnine.com. 392089

PRODAJEM odli~an, komforan dvosoban stan kod Futo{ke pijace, 59m2, cena 51.500 evra. Telefon 063/855-7109, ({ifra: 14050), www.solis-nekretnine.com. 392090 ODLI^AN, ukwi`en i renoviran stan na Limanu IV, 49m2 na tre}em spratu! Fotografije i skicu stana pogledajte na na{em sajtu... Telefoni: 065/2019011, 021/427-277, ({ifra: 13844), www.solis-nekretnine.com. 392091 UKWI@EN stan na Novom bulevaru, dobar raspored, kuhiwa sa prozorom, terasa, lift, 47m2, cena 51.500 evra. Telefoni: 065/465-8834, 021/451-570, ({ifra: 12186), www.solis-nekretnine.com. 392092 UKWI@EN noviji stan blizu Bulevara, 55m2, lift, terasa, prazan, odmah useqiv, hitna prodaja, cena 54.600 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 14308), www.solis-nekretnine.com. 392094 [ONSI - 53m2, \. N. Johana, prvi sprat, lift, CG, odli~an raspored, cena 53.000 evra! Telefoni: 064/449-1270, 021/427277, ({ifra: 14131), www.solisnekretnine.com. 392095

ODLI^AN dvosoban stan na Grbavici od 47m2, ukwi`en, prazan, bez ulagawa, povoqno! Telefoni: 063/855-7109, 021/427277, ({ifra: 14143), www.solisnekretnine.com. 392096 UL. BRA]E KRKQU[, ~etvrti sprat bez lifta, bez terase, ali odli~an dvosoban i ukwi`en stan od 54m2, cena 41.000 evra! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 14301), www.solis-nekretnine.com. 392097 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 15.000 evra! Telefon 063/761-63-64, ({ifra: 14334), www.solis-nekretnine.com. 392098

HITNO, prodajem stan 93m2, Somborska ulica, dvori{na, terasa, podrum, ve{ernica. Gradila Budu}nost. Telefon 063/821-9683. 13787 VASE STAJI]A. Prodajem trosoban ukwi`en stan, 75m2, drugi sprat. Dvostrano orijentisan, renoviran. Mo`e zamena za mawi. Vlasnici. Telefoni: 064/117-22-95, 064/144-24-65. 13897 NOV useqiv neuseqavan trosoban 72m2, prvi sprat, odli~an raspored, cena 51.500E. Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 13957

TROSOBAN STAN 85m2, Drage Spasi}, 1. sprat, kompletno renoviran, 105.000E, nije fiksno, vlasnik. Telefon 064/1993027. 13958 PRODAJEM trosoban komforan stan 81m2, visoki parter, Fru{kogorska 41, ukwi`en, Liman I. Telefon 063/526-234. 14025 LIMAN III - Balzakova, dobar odr`avan dvoiposoban stan, klasi~nog rasporeda, sve iz hodnika, 72m2, cena 74.200 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra: 16629), www.solisnekretnine.com. 392100 HITNO prodajem mawi dvoiposoban stan, 50m2 na Novoj Detelinari, ukwi`en, odli~an, cena povoqna! Telefoni: 064/1340459, 021/427-277, ({ifra: 13919), www.solis-nekretnine.com. 392101 SALAJKA - 62m2, nov, useqiv, drugi sprat, ~isti papiri, cena 64.000 evra sa PDV-om! Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra: 13925), www.solis-nekretnine.com. 392102 DVOIPOSOBAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra: 14089), www.solis-nekretnine.com. 392103 KOMPLETNO sre|en, odmah useqiv dvoiposoban stan od 70m2 na Limanu IV. VII sprat, lift, terasa. Cena 74.000E. Telefon 063/777-6233. 392027 NOVO NASEQE, ukwi`en dvoiposoban stan na prvom spratu, terasa, uredno odr`avan, 70m2, odvojena kuhiwa sa trpezarijom - odli~an raspored, cena 65.950. Telefoni: 021/427088; 021/520-966. www.total-nekretnine.rs . 391949

CENTAR - hitno, useqiv nov dvoiposoban stan, terasa, lift, podne povr{ine 56m2 korisne 49m2, cena sa PDV-om 51.050. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391944 DVOIPOSOBAN nov useqiv stan na Telepu u blizini Limana, kwi`ewe 1/1, prizemqe, 48m2, cena 38.100. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391940 CENTAR, dvoiposoban, 60m2, 1. sprat, odli~an raspored, dvori{na strana, cena 65.630 sa PDVom. Telefon 421-185. 391989 DETELINARA, dvoiposoban, 54m2, ukwi`en, renoviran, pvc, cena 50.470. Telefon 422-149. 391990 ROTKVARIJA, B. Beri}a, dvoiposoban, ukwi`en, povoqno, cena 56.650. Telefon 472-1661. 391991

nedeqa31.oktobar2010.

ILIJE BIR^ANINA noviji dvoiposoban stan 60m2 na tre}em spratu sa liftom za 63.000. Telefon 528-137. 392201 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Tel. 444107, 633-7853. 392215 U CENTRU u novoj useqivoj zgradi mawi dvoiposoban stan 50m2 lift terasa 52000. Tel. 523-193, 451-318, 065/4443-455. 392234 LIMAN III, ukwi`en dvoiposoban stan 74m2, blizina Limanske pijace. Tel. 6624-218. 392252 NOV, 62m2, odmah useqiv, dvosoban - mogu} dvoiposoban, 3. sprat, grejawe, parket, terasa cena - 36.100 evra. Tel. 021/542779, 064/823-6604. 392132 USEQIV, 51m2 - dvoiposoban Novi bulevar - Zoned-ova zgrada, 5. sprat, terasa, CG. Cena: 63.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6608. 392145 NOVA DETELINARA, nov, odli~an, mawi 2.5 stan po ceni od 61.800. Telefon 636-6952. 392168 TELEP, prodajem nov brzo useqiv mawi 2.5 stan po ceni od 38.100. Telefon 636-8429. 392169 KEJ, ukwi`en 3.0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda po ceni od 67.000. Telefon 636-6952. 392170 GRBAVICA, prodajem odli~an, nov, ukwi`en 3.0 stan na II spratu po ceni od 77.250. Telefon 636-8429. 392171 MAKSIMA GORKOG, kod {kole „\or|e Nato{evi}“, prodajem 3.0 salonski stan na I spratu po ceni od 92.700. Telefon 064/220-95-65. 392173 NOVI BULEVAR, odli~an ukwi`en, nov odmah useqiv 3.0 stan od 75m2. Telefon 636-6952. 392174 TROSOBAN 81m2, Liman I, Fru{kogorska, I sprat, dvori{no, velika terasa, ukwi`en, 87.500. Tel. 063/517-846. 392182 NOV, ekskluzivan trosoban 95m2, Bul. Jovana Du~i}a, II sprat sa liftom, italijanskim name{tajem, „Gorewe“ kuhiwa. Tel. 063/517-846. 392183 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, dva sanitarna ~vora 103.000, www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 392214 INVESTITOR prodaje trosoban stan 70m2 u L. Kosti}a - centar. IV spratu. Useqiv do novembra 2010. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Tel: 021/451-318, 523-193. 392232 PU[KINOVA 70m2 trosoban renoviran, ukwi`en cena 72000 evra. Tel. 021/528-599, 423-208. 392255 BEOGRADSKI KEJ trosoban stan 72m2 ukwi`en cena 66.000, hitno. Tel. 528-599, 063/1114142. 392258 NA SOMBORSKOM BULEVARU odli~an mawi trosoban stan 63m2 na prvom spratu, terasa, kuhiwa sa prozorom, wc odvojen od kupatila, novo, cena 68000. [ifra 44180. Tel. 523193, 060/3088-993. 392235

25

NA BEOGRADSKOM KEJU 72m2 trosoban stan ukwi`en lift terasa, 67000. Hitno. Tel. 451-318, 523-193. 392236 U MAKSIMA GORKOG 70m2 na drugom spratu deqiv na dva po ekstra povoqnoj ceni od 82400. Tel. 451-318, 523-193. 392237 NA LIMANU II kod Jovan Popovi} {kole 78m2 II sprat u odli~nom stawu, dvostran povoqno, 82500. Tel. 523-193, 060/073-0577. 392238 TROSOBAN stan u Gagarinovoj ulici 70m2 terasa u dobrom stawu 58000. Tel. 523-193, 060/073-0577. 392239 NOVO NASEQE 76m2, trosoban, odmah useqiv, lift, terasa 74.000 nije fiksno, www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 392216

HITNO! Odmah useqiv perfektan TS 56m2, Salajka, nov, odmah useqiv, ekstra kvaliteta + gratis terasa od 8m2, dvori{na strana, parking, sig. vrata, upotrebna dozvola, cena: 60.500. Tel. 021/425-653, 6616-324. 392248 HITNA PRODAJA!!! Nov TS 72m2, po~etak Adica, I sprat, dve terase, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, pvc, kl. parket, grejawe, cena: 49.500! Tel. 021/6616324, 425-653. 392245 CENTAR, trosoban, 57m2, visoko prizemqe, sve iz hodnika, odli~na gradwa, cena 48.450 sa PDV-om. Telefon 472-1660. 391992 KOD SAJMA, ukwi`en, trosoban, 3. sprat, 56m2, cena 54.800. Telefon 422-149. 391993 POVOQNO, Liman 4, trosoban, 70m2, cena 72.100, renoviran, terasa koja ne ulazi u kvadraturu stana. Telefon 421-185. 391994

CENTAR - trosoban odmah useqiv stan, 75m2, centralno grejawe, lift, nije dupleks ni posledwi sprat, cena 65.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391950 CENTAR nov odmah useqiv trosoban stan, hitna prodaja samo za ke{, redovan sprat, terasa, centralno gradsko grejawe, 69m2, cena sa PDV-om 70.550, Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391951 GRBAVICA ukwi`en trosoban stan u novoj zgradi, redovan sprat, terasa, lift, 63m2, cena 77.250E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391952 BRANIMIRA ]OSI]A, lep trosoban stan povr{ine 67m2, III sprat, ima terasu. Uredni papiri, novija gradwa. Telefon 060/621-1685. 392028 U BLIZINI @elezni~ke stanice, klasi~an trosoban stan od 76m2. Lift, terasa. Cena 67.000E. Hitna prodaja! Telefon 060/621-1685. 392029


26

nedeqa31.oktobar2010.

TROSOBAN, Liman I, Sun~ani kej, bez ulagawa; pov. 83m2; Liman II, 78m2, II sprat, dvostrano orijentisan, hitno, cena: 83.500 evra. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 392006 ODLI^AN trosoban stan na Grbavici, potpuno renoviran, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, tri terase. 72m2 po ceni od 86.500 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra: 14366), www.solis-nekretnine.com. 392109 SUN^ANI KEJ - klasi~an trosoban stan, 83m2, dobar raspored, odli~na zgrada, cena 108.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra: 16540), www.solis-nekretnine.com. 392105 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra: 14664), www.solis-nekretnine.com. 392106

CENTAR - Ribqa pijaca, Ul. @arka Vasiqevi}a br. 5, zgrada od crvene fasadne cigle. Izuzetno retka ponuda, treba pogledati!!! 86m2 na drugom spratu, 120.500 evra! Postoji dogovor! Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 13860), www.solis-nekretnine.com. 392107 PRODAJEM stan od 82m2 na prvom spratu u Ul. M. Dimitrijevi}a, Grbavica! Ukwi`en, odmah useqiv, name{ten, gara`a u zgradi od 20m2! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 13510), www.solis-nekretnine.com. 392116 TROSOBAN dupleks - [umska ulica, Telep, 47m2+22m2, novogradwa, 80% izgra|enosti, pla}awe na rate, cena 36.000 evra. Telefoni: 063/761-63-64, ({ifra: 14314), www.solis-nekretnine.com. 392108 DVOIPOSOBAN stan na Grbavici, nov, ukwi`en, neuseqavan dupleks od 71m2 na ~etvrtom spratu, lift, terasa, cena 62.500 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra: 12683), www.solis-nekretnine.com. 392104 TROSOBAN dupleks 63, Gogoqeva, 5. sprat, lift, odvojeno kuhiwa, trpezarija, ukwi`en, 69.000. Tel. 063/517-846. 392185

LIMAN IV, odli~an, 130m2, ~etiri spava}e sobe, veliki dnevni boravak, dva sanitarna ~vora, vlasnik, 130.000E. Telefoni: 063/213-246, 063/7757-617. 11081 GRBAVICA novi neuseqavani luks, ~etvorosobni 98m2 i petosobni stan, 140m2 redovne eta`e. Telefoni: 6456-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 13951 PRODAJEM troiposoban stan na Grbavici bu Vojvo|anskoj 2, prvi sprat, 72m2, 1100E/m2. Telefon: 551-638/021, nije agencija. 13940 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 11103 NOV ukwi`en luks 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, extra, oprema 200.000 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 13952

NOV ~etvorosoban stan 81m2 dupleks, Cara Du{ana, prodajem ili mewam. Telefon 063/537446. 13974 HITNO!!!! Troiposoban - 65m2 - Kosan~i} Ivana, 4. sprat, terasa, lift, CG, ukwi`en - mo`e kredit, odmah useqiv, cena 64.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604. 392131 LIMAN II, klasi~an porodi~ni troiposoban stan, 94m2, odli~an raspored, cena 105.000 evra. U cenu mo`e i mawi stan. Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, ({ifra: 13461), www.solisnekretnine.com. 392111 NA GRBAVICI, Vojvo|anska ulica, odli~an troiposoban stan, potpuno renoviran, odmah useqiv na prvom spratu. Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra: 19671), www.solis-nekretnine.com. 392112 HITNO prodajem - stan od 92m2 na drugom spratu na Salajci! Odmah useqiv. Nov, cena 925 evra/m2 + povrat PDV-a od 8%! Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra: 19648), www.solisnekretnine.com. 392119 TROIPOSOBAN, Bul. oslobo|ewa, 96m2, odli~na zgrada, odli~an raspored, dvori{no orijentisan, IV sprat, lift, 92 000 evra. Tel. 021/450-417; 064/12897-97. 392003 POVOQNO, troiposoban, 82m2, na Grbavici, ukwi`en, cena 76.000. Telefon 421-185. 391995

LIMAN DVA odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, u dobroj zgradi, ukwi`en za 103.000. Telefoni: 528-137, 6612262. 392202 MAKSIMA GORKOG 90m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, pogodan za ordinacije ili kancelarije, 108.000. Tel. 444-107, 633-7853. 392217 BULEVAR, noviji, ukwi`en stan od 93m2 na I spratu. Telefon 060/750-55-70. 392175 NOVO NASEQE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3.5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Telefon 636-6952. 392176 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na I spratu (ceo sprat) pogodni i za poslovni prostor 063/82-88-377. 392177 ^ETVOROSOBAN Haxi Ruvimova - 83m2. Izuzetan raspored funcioni{e kao dve odvojene celine, sre|en. Ukwi`en - mo`e kredit. Cena: 72.700 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236602. 392143 NOV ~etvorosoban 90m2, Sajam, Janka ^melika, III sprat, dupleks, dva kupatila, ostaje deo name{taja, 72.000. Tel. 063/517846. 392186 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefon 528-137. 392200 KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, 108.500. Tel. 444-107, 6337853. 392218

OGLASI NA BULEVARU EVROPE petosoban nov useqiv prazan stan sa parking mestom 110m2 cena 91000 ~isti papiri. Tel. 451318, 060/075-3782. 392240 SAJAM, ~etvorosoban, 83m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 68.392. Telefon 422-149. 391996 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Pred useqewem. Telefon 063/101-0661. 392030 EKSTRA sre|en ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana. Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten. Telefoni: 063/7726-845, 021/520231, ({ifra: 14092), www.solisnekretnine.com. 392120

PRODAJEM ~etvoroiposoban salonski stan u centru. 132m2+60m2 tavana, pripadaju}a podrumska prostorija i gara`a. Cena 190.500 evra. Bez ulagawa. Telefoni: 063/7-315-135, 021/427-277, ({ifra: 17603), www.solis-nekretnine.com. 392121 HITNO i povoqno prodajem petosoban dupleks od 90m2 na Grbavici, cena 78.300 evra. Telefoni: 065/2019-004, 021/427277, ({ifra: 18685), www.solisnekretnine.com. 392122 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com. 392113 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja, cena 110.000 evra! Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, ({ifra: 12712) www.solis-nekretnine.com. 392114 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com. 392115 IZVANREDAN, kompletno renoviran, funkcionalan ~etvorosoban stan od 104m2 na Novom nasequ. Mo`e zamena za mawi! Telefoni: 065/2019-013, 021/451570, ({ifra: 14042), www.solisnekretnine.com. 392117 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com. 392124

AUTENTI^AN salonski stan od cca 300m2 sa pripadaju}im tavanom iznad celog stana. Centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Stan ukwi`en, prvi vlasnici...Telefoni: 064/2003-103, ({ifra: 11561), www.solis-nekretnine.com. 392125 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra: 13867), www.solisnekretnine.com. 392123 ^ETVOROSOBAN dupleks, 91m2, u odli~nom stawu na Grbavici. Tel. 6624-218. 392253

NOVI SAD - TELEP ku}a 130 m2 plac 650m2 radionica 100 m2, cena 80.000 E. Telefon 062/9733-406. 14008 PRODAJEM {est jutara zemqe u Futogu, Stankova dolina. Telefon 065/555-91-270. 14013 PRODAJEM ku}u bez posrednika, Ul. Ru`in Gaj br. 26, Novi Sad. Telefon: 6392-021. 10709 KOMFORNA ku}a u Salajki, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/649-4367. 13093 KU]A u Suboti~koj ulici sa nus prostorijama 120m2, plac od 600m2. Telefon: 062/543-816. 13967 KU]A u Padini kod Kova~ice 129m2 na 7.5 ari placa, useqiva. Telefon 064/1454430. 13794 VRDNIK, ran~ od 1.5 ha, sa petosobnom vilom, 10 apartmana, bazenom, teniskim terenom, vo}wakom i izvorom. Telefon 063/1180-607. 13960 KU]A u Rumenki samo stolarija fali, plac 1.100m2 opasan zidom. Mo`e zamena za stan ili auto i doplata. Telefon: 062/543-816. 13969 PETROVARADIN - ku}e za ru{ewe: 100/500-70.000E, 50/1000 70.000E, 50/700 - 45.000E. Lepe lokacije. Telefon 063/152-0521. 13862 ZLATIBOR, ku}a P+PK, 140m2, plac 450m2, prazna, ukwi`ena. Mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu i okolini, 70.000E. Telefon 063/152052-1. 13859 EKSKLUZIVNO prodajemo odli~na rusti~na prizemna ku}a u Bockama. 195.000E. Telefon 021/457-262, zvati pre podne radnim danom. 13907

IZDAJEM zemqu, 7 jutara u arendu, na Klisi. Telefoni: 021/453-548, 021/6416-892. 13754 PRODAJEM na Zlataru, 200m preko puta od Instituta - Zavoda, atraktivan plac, povr{ine 11 ari 72m2, sa brezama i borovima, prelepim pogledom na okolne vrhove, urbanisti~kom dozvolom, projektom i iskopanim temeqom za gradwu. Ukwi`eno vlasni{tvo, put, struja i voda na placu.Cena 45.000 Eura. Telefon 062/96-77-618. 13708 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 13.000E Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 13953 PRODAJEM gra|evinski plac 1000m2 u Sadovima. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 13954 PRODAJEM plac ispod Barutane, 1.050m2. Telefon 062/543816. 13965 PETROVARADIN - placevi 500m2/13.500E, 1400m2/15500E, 3300m2/73000E - glavni put, 1000m2/ 20000E... Telefon 063/585-076. 13858 IZDAJEM ili prodajem ku}i kafi} 45m2, opremqen, na Telepu, preko puta hotela „Duge“, 150E mese~no. Telefon 064/31443-44. 13876 PRODAJEM na Klisi iza Neoplante pola jutra zemqe, pogodono za ba{tu. Cena 4500E. Telefon 064/314-43-44. 13877

DNEVNIK PRODAJEM iza Neoplante na Klisi, jutro zemqe 5500m2, pored puta front 400 metara, cena 16.000E. Telefon 064/314-43-44. 13880 PRODAJEM plac, Tranxament, 4.000m2, individualna gradwa. Telefon 062/543-816. 13973 U SKLOPU Hinsa, Primorska, plac 6.646 m2 gra|evinsko, sve na placu, hitno. Telefon 062/543-816. 13975 PRODAJEM 2 jutra prvoklasne zemqe na Zmajeva~kom drumu Klisa - Novi Sad. Telefon 021/6412-737. 14007 PRODAJEM plac sa mawim legalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408. 13744 PRODAJEM u Ledincima jutro i po zemqe, 8400m2, blizu voda i struja, cena 16.000E. Telefon 064/314-43-44. 13879 PLACEVI, [irine, Alibegovac, 812 m2. Telefon 062/543816. 13970

ALIBEGOVAC, plac 2000m2, zapo~eta ku}a od oko 150 m2, sve na placu. Telefon: 062/543-816. 13971 PRODAJEM vikendicu na Puckaro{u K.O. Petrovaradin. Telefon 066/8044-133. 13778 BAWA „VRUJCI“ plac 6, 5 ari, vrlo povoqno. Telefon: 014/80-155, 064/1945-678. 11468 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cene izuzetno povoqna. 13563 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 392040 KUPAC iz inostranstva kupuje ku}u ili plac u Srem. Kamenici, u blizini instituta! Ke{ isplata! Telefon 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 392041 ADICE - odli~na odr`avana, ukwi`ena ku}a sa dve stambene jedinice, 150m2 na placu od 500m2, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor za zamenu! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 30660), www.solis-nekretnine.com. 392062 ODLI^NA, lepo odr`avana, porodi~na ku}a na Avijaciji, 170m2 na placu od 370m2, gradsko centralno grejawe. Cena 180.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 30893), www.solis-nekretnine.com. 392063 KU]A u blizini Pokrajinske bolnice. Prizemna, trosobna, ukwi`ena na 75m2 na placu od 300m2. Hitno i povoqno! Telefoni: 065/2019-010, 021/451-570, ({ifra: 30616), www.solis-nekretnine.com. 392064 U MIRNOJ ULICI na Telepu, blizu Limana IV, na placu od 600m2 ku}a od 250m2, odmah useqiva, nova. Telefoni: 063/7726845, 021/520-231, ({ifra: 30903), www.solis-nekretnine.com. 392065 TELEP - ukwi`ena ku}a od 360m2 na placu od 600m2! Novije gradwe, lepo arhitektonski re{ena. Cena 260.000 evra. Telefoni: 063/7-315-135, 021/520-231, ({ifra: 30914), www.solis-nekretnine.com. 392066 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno pr+I+potkrovqe, 62.000. Tel. 444-107, 633-7853. 392204

TELEP, nova ku}a 255m2, plac 530m2, ukwi`ena, eta`no grejawe, odli~na 170.000, mo`e zamena za stanove. Tel. 444-107, 6337853. 392205 U BLIZINI Bulevara Evrope, lepa porodi~na ku}a 110/604m2. Tel. 6624-218. 392250

KOMPLETNO sre|ena, ukwi`ena, petosobna spratna ku}a u Zdravka ^elara - Futog. Ku}a 154m2, plac 5 ari. Cena: dogovor. Mo`e zamena za stan. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 392150 PETROVARADIN - ku}a na glavnom putu - 240m2 stambeno (4-soban stan, podrum, gara`a, kotlarnica), plac 1200 (18x67m), ukwi`ena, odmah useqiva. Cena: 130.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601. 392152 KU]A, Petrovaradin, ukwi`eno 175m2, plac 980m2, cena 70.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 392010 KU]A, Sr. Kamenica 190/500, mirna lokacija, sva infrastruktura, odmah useqiva, hitno, cena: 89.500 evra, ^ardak ku}a 120/1000, ukwi`ena 75.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 392005 TATARSKO BRDO, odli~na nova ku}a, 185m2, dva kupatila sa hidromasa`nim kadama, sendvi~ zid, cena 150.000, Telefoni: 064/823-6600. 391955 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna ku}a od 300m2, plac 500m2, ukwi`ena, vredi videti, odmah useqiva! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 30892), www.solis-nekretnine.com. 392059 SREM. KAMENICA - odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com. 392060 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra: 30334), www.solisnekretnine.com. 392061 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 528-137. 392188 KU]A u centru Veternika, dva stana - 100m2, plac 459m2. Odli~na lokacija. Ukwi`eno! Cena: 72.100 evra - mo`e dogovor. Tel. 021/6614-200, 064/823-6607. 392153

LIPOV GAJ, ukwi`ena petosobna ku}a u nasequ Lipov Gaj, 140m2, cena 131.000E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 391954 IZUZETNA PONUDA - Bawa Vrdnik, plac u zoni vila, 750m2 sa svim prikqu~cima i na asfaltu. Cena 18.500 evra. Telefon 065/2019-010, ({ifra: 70279), www.solis-nekretnine.com. 392052 POPOVICA - prelepa ku}a, 120m2, kompletno sre|ena, komforna, plac 2.300m2, pogled na grad! Mogu}nost zamene za skupqu ku}u u Kamenici i Tatarskom brdu. Telefoni: 064/1340459, 021/427-277, ({ifra: 30821), www.solis-nekretnine.com. 392058


OGLASI

DNEVNIK

BOCKE - ku}a - prizemqe + sprat + potkrovqe 240m2, plac 813m2, ukwi`ena, kvalitetno gra|ena, eta`no grejawe. Cena: 67.000 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6604. 392147 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 392049 GRA\EVINSKA parcela sa ukwi`enim objektom, povr{ina placa 600m2, dozvoqena gradwa Pr+1+Pk. Pla}awe novcem i kvadratima... Telefon 064/2003-103, ({ifra: 30909), www.solis-nekretnine.com. 392054 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Telefon 064/2003103, ({ifra: 70147), www.solisnekretnine.com. 392051 PRODAJE se autenti~an vojvo|anski sala{ u ataru ^eneja sa pet jutara zemqe. Cena 90.000 evra. Telefon 063/527459, ({ifra: 70237), www.solisnekretnine.com. 392056 PLAC na Paragovu, 3.5km od mosta Slobode, 800m2, pogled na Novi Sad, asfalt na 20m, uvedena voda i struja, odli~an, hitna prodaja! Cena 24.000 evra. Telefon 065/2019-011, ({ifra: 70295), www.solis-nekretnine.com. 392050 PLAC, gra|evinski, Bocke, 985m2, odli~an, lep pogled, Popovica 1008m2, gra|evinska zona. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 392000 PLAC, Kamenica, Vojvode Mi{i}a - Vojnovo, 630m2, jedini plac u ulici pre broja 33. Tel. 063/128-97-97. 392001 PLAC, Fru{ka gora, 22.000m2, pogled na Novi Sad, mo`e kompenzacija. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 392002 GRA\EVINSKI placevi Mi{eluk III, kolektivna gradwa, mo`e deo kompenzacija. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 391998 PRODAJEM gra|evinske placeve na ^ardaku 3000-5000, i na Novom nasequ od 500 do 3500m2. Tel. 021/423-208. 392259

IZDAJEM poslovni objekat 200 m2 na Glavnom putu u Veterniku. Telefon 063/510-224. 13590 IZDAJEM prostor do ulice 47m2 u ulici Maksima Gorkog 28 u prizemqu. Telefon 064/157-0304. 13775 IZDAJEM u zakup lokal 37m2 na Novom Nasequ Novi Sad. Telefon 422-409. 13807 IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice isklu~eni. Telefon 061/63399-87. 13856 IZDAJEM lokal 16m2 na Suboti~kom bulevaru 40B L-3. Telefon 064/23-93-801. 13870 PRODAJEM - izdajem (130E), ukwi`en lokal 41m2 + ba{ta, Novo naseqe 26.500E. Telefon 064/146-5474. 13906 IZDAJEM lokal 55m2 u Ul. Janka Veselinovi}a preko puta pijace. Telefon: 063/543263. 13925

IZDAJEM ekstra sre|en lokal 80m2, Bulevar oslobo|ewa 67. Mo`e za sve namene, povoqno. Telefon 063/505-257. 13926 PROSTOR od 90m2 kod Limanske pijace za restoran ili prodavnicu prepustio bi uz dogovor. Telefon 069/1353783. 13944 IZDAJEM sre|en lokal 20m2, Dunavska 23, pasa`, odli~an poslovni prostor, cena 100E. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lok.266. 13959 IZDAJEM lokal, u Janka Veselinovi}a, pogodan za trafiku ili mewa~nicu. Telefon 062/543-816. 13966 IZDAJEM lokal 29 m2 na Grbavici B. Ribnikara, telefon, klima, al. portal. povoqno. Telefon 060/0846-036. 13992 HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, ispuwava uslove za apoteku, izlog do ulice, cena 41.000E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 13715 PRODAJEM lokal u Ka}u, 60m2, na placu 200m2, lako pretvoriti u stan. Telefon 064/249-39-22. 13844 ATRAKTIVAN lokal za tihe delatnosti 50m2, prizemqe + galerija opremqen name{taj, alarm, parking... 32.000E. Telefon: 061/512-6888. 13922 HITNO prodajem dvosoban stan od 54m2 na Podbari po 750E. Telefon 063/7021058. 13962 HITNO prodajem lokal od 56m2 u Haxi Ruvimovoj po 1350E. Telefon 063/7021058. 13963

IZDAJEM lokal od 30m2, Dunavska 2. Telefon 6391-069. 14012

IZDAJEM uli~ni lokal od 25m2 sa magacinskim prostorom od 80m2, Futo{ka ulica. Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, ({ifra: 80318), www.solis-nekretnine.com. 392039 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Telefon 063/520296, www.solis-nekretnine.com. 392055 USEQIV uli~ni lokal u Mi~urinovoj, 50m2, cena 42.000 evra. Hitna prodaja! Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra: 80166), www.solis-nekretnine.com. 392047

UKWI@EN poslovni prostor 230m2, na placu 306m2, Telep, sa kolskim ulazom, proizvodwa, maloprodaja, magacin, 110.000. Tel. 063/517-846. 392179

PRODAJEM gara`no mesto 218 na drugoj eta`i spratne gara`e na Limanu. Telefon 063/549-096. 13693 PRODAJEM gara`u, 26m2, 4m visine plafona, podna i zidna keramika, centralno grejawe, topla voda, na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a 7A, u Novom Sadu. Cena 15.000 evra. Telefon 063/620-281. 13727

nedeqa31.oktobar2010.

27

PRODAJEM gara`u od 17 m2 u suterenu stambene zgrade u Gogoqevoj br. 14.

Telefon

063/520-245 13145

PRODAJEM ili izdajem gara`u, 20,6m2, Lasla Gala 28. Telefon 063/88-78-302. 13746 PRODAJEM ukwi`enu gara`u u ulici Kraqevi}a Marka 10, 21 m2. Telefon 064/1570304. 13777

FIRMA prodaje teretno vozilo seat - inca 2003. god, cena: 1.900E. Telefon 064/1468106. 13815 OTKUP vozila do 20 godina starosti, ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, realna procena i isplata odmah. Telefon 064/846-88-70. 11656 AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39. 11894 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim po pozivu, pla}am maksimalno. Telefoni: 064/33-77695, 021/824-611. 11895 OTKUPQUJEM automobile, po pozivu dolazim, procewujem i ispla}ujem odmah, mogu i havarisana. Telefoni: 021/824-885, 064/150-1200. 11979 PRODAJEM opel korsu 1.7D, 44/60, 1999, registrovan, bela, 3 vrata, 5 brzina, 5 sedi{ta, 2300E. Telefoni: 021/454-179, 063/597-434. 13738 PRODAJEM skuter YIYING ELITE 50 kub. povoqno. Telefon 064/23-93-801. 13868

PRODAJEM TRAKTOR Rakovica 120 sa mercedesovim motorom, presu wegler, 630, zetor 4320 star 3 godine. Telefon 013/347-365 i 063/212-693. 13684 PRODAJEM alat zbog starosti: bansek, to~kovi pre~nik 50 cm, abrihter, no`evi 32 cm, apipang za limariju 1 m i inkubatore. Tel.: 022/570-787. 13685

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 13949 KUPUJEM name{taj: trosed + dvosed+ foteqa, ugaone garniture, sto+stolice. Telefoni: 451-032, 063/8626542, 069/626542 Mirko. 13961

TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/17018-63. 10669 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Tel. 021/731-895 i 064/1289-487. 11382 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 11897

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 13551 KADA SERVIS obnova glazure uvoznim materjalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefoni: 021/6321332, 065/543-68-96. 13700 PE]KAR - zidam kaqave pe}i i kamine i otkupquujem kori{}ene. Imam nove pe}i sve boje - moj materijal. Telefoni 064/155-4029, 6301-524. 13846

PRODAJEM prozore dim. 140/140 i balkonska vrata 140/210, 80/210 polovna dobro o~uvana, ofarbana sa venecijanerima, vrlo povoqno. Telefon 525-328, 064/204-0927. 13848 LEGALIZACIJA objekata /tehni~ki izve{taj, projekat, izvedenog stawa, zapisnik o ve{ta~ewu/, projekti za izgadwu brzo i povoqno, saveti. Telefon 525-328, 063/595-837. 13849 OTAC i sin vr{imo sve molersko farbarske radove, brzo i kvalitetno. Telefoni: 021/791-615, 064/0765-195. 13891 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 13909 PARKETAR, sve parketarske usluge, postavqawe parketa, hoblovawe i lakirawe, klasi~an parket, laminat, tarket, bambus, brodski pod. Telefoni: 021/526-514, 063/84-47-504. 13919

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516, 064/1572514. 12480 PRODAJEM novije kolor televizore, sve veli~ine, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514. 12481 KUPUJEM Sony televizore sa lo{om slikom neispravnim ekranima i druge televizore, svu belu tehniku ispravnu neispravnu, ubedqivo najboqe pla}am. Telefon 063/7288587. 13986

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 3792

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 11835 PRODAJEM zidni barokni stoje}i sat, dvotega{. Telefoni: 063/773-05-32, 061/173-34-85. 11836

NA PRODAJU napuqski mastif mu`jak star 9 meseci. Inforamcije na telefon 062/421-711. 13620 PRODAJEM vakcinisane toj ku~i}e crne pudlice. Telefon 021/6319-776. 13753

INOSTRANA firma za transport tra`i rukovodioca, koordinatora, sekretaricu. Poznavawe stranog jezika, iskqu~ivo osobe sa iskustvom i timski rad. e-mail tony@uniontransit.it 13737 POTREBNA dva radnika SSS na istovaru i utovaru robe, jedan voza~ B kategorije za kombi vozilo i rad na utovaru i istovaru istog, jedan voza~ C i E kategorije, pred penzijom. Samo ozbiqni, probni rad obavezan. Rad na terenu, deset sati dnevno. Telefon 063/501557, Vlada. 13759 ZA KWIGOVODSTVENE i administrativne poslove potrebna radnica do 35 godina, sa sredwom ekonomskom {kolom i po mogu}nosti praksom. Telefon 021/423-386. 13808 KU]NA nega bolesnih, hendikepiranih, dece, starih, medicinske, gerento, kurirske usluge, {etwa bolesnika, odr`avawe ku}ne higijene, kuvawe, nabavka potrep{tina. Telefon: 021/400-148. 13927 AGENCIJA potra`uje: medicinske sestre, gerontonegovateqice, doma}ice ku}e, konobarice, stolare, montere, kuvarice za poslove u Evropi, Moskvi, primorju. Telefon: 021/400-148. 13928

BUKVA hrast i bagrem cer povoqna cena sa prevozom. Telefoni: 064/144-25-33, 061/6740173. 13659 PRODAJEM lo` uqe, naftu, 3 bureta od 200 litara i 3 prazna bureta od 200 litara. Telefon 021/504-629. 13723 ^ASOVNI^AR prodaje alat. Otvorite samostalnu radwu. Telefon 883-213. 13885 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 066/95084-65, 063/7-222-859, 066/941-6861. 13945 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 062/9767-004, 066/950-50-74. 13946


28

^ITUQE z POMENI

nedeqa31.oktobar2010.

Odlazi u zagrqaj an|elima na{a po{tovana

Marija Lazi} ro|. Mudrinski 1968 - 2010.

Lena Semnic ^uva}emo u srcima plemenitost i dobrotu.

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac, svekar, tast, deda, pradeda i brat

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE

3 DESETOGODI[WI POMEN na{oj dragoj mami i baki

wenu

Milan Lazi}

Nenad i Grozdana \ilas sa decom.

kroja~ iz Srbobrana 1980 - 2010.

14079

Milost i spokoj du{i mojoj miloj prijateqici i kumi.

2002 - 2010. U utorak, 2. 11. 2010. godine navr{ava se osam godina od prerane smrti na{eg supruga i oca.

Geza Mesaro{ Porodica Lazara Lazi}a.

1925 - 2010.

Wegovi najmiliji.

preminuo 24. 10. 2010. 14062

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

Lena Semnic

Tvoju qubav i dobrotu smrt nije ugasila. Zauvek tvoja deca i unuci: Qubica, Milenko, Dejan i Sla|ana.

Dragom prijatequ posledwi pozdrav od porodica Brati} i Mr|a.

14090

13755

13841

Qubav i dobrotu kojom nas je obasipao ne}emo nikada zaboraviti. Se}awe na wega ve~no }e nas grejati u srcima i davati nam snagu.

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

31. 10. 1971 - 31. 10. 2010.

31. 10. 2008 - 31. 10. 2010.

Branko Koneski

Pokoj mu plemenitoj du{i.

14073

1. 11. 1981 - 1. 11. 2010.

Jeleni Dejanovi} ro|. Fu~ik od porodica Mali} i Fu~ik.

O`alo{}eni: Miklo{, Marietta, Katarina, Robert, Minu~er, Geza, Arpad, Kinga, Marijana, Viktor, Lara i Margit sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Voqeni na{, bez pozdrava sa nama oti{ao si pre 29 godina. Mi te jo{ nosimo u na{im mislima i ~uvamo u srcima, `ive}e{ dok mi `ivimo. Tvoji: Vidan, Sa{a, Qiqa, Branislava i Mira.

14065

Lena Semnic

Ivanki Ovatrlov

Polagawe urne }e biti obavqeno 5. 11. 2010. u 17 ~asova, u crkvi Srce Isusovo (Jezus Szive), ^epel, Budimpe{ta.

O`alo{}eni: Marta, Berislav i Olivia s porodicama.

Tu`nim srcem javqamo da je preminula na{a voqena majka, baka i svekrva

Jasmin Feti}

Zdravko Jahura Majka Mara i Milan~e nikad zaboravqeni.

13947

14049

TU@NO SE]AWE

Mila moja mama

26. 10. 1995 - 26. 10. 2010.

Sahrana je u ponedeqak, 1. 11. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni sinovi: Robert i Andrej, snaha Marija, unuci Boris, Isidora i Hana.

Tihomir Kremenovi}

Dara Popovi} ro|. Berar Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

Malo je re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{, sa ponosom te spomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i sa tugom u srcu `ivimo bez tebe. Tvoji najmiliji.

13681

14040

[ESTOMESE^NI POMEN @ivot je prolazan, a se}awe u na{im srcima osta}e ve~no, jer voqeni nikada ne umiru

Pro{le su dve godine kako nije sa nama na{

14056

1

Jelena Dejanovi}

Pet godina je pro{lo od kako je napustio ovaj svet

1915 - 2010.

Dragiwa Kalaba 1985 - 2010.

Sahrana }e se obaviti 1. 11. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Velinka Prodanovi} Vera

1922 - 1995.

Moja qubav i tuga za tobom su ve~ni.

O`alo{}ena sestri~ina Jelena sa porodicom.

Tvoja }erka Nada.

14064

14055

Tu`nim srcem javqamo da je na{ dragi otac i deda

Oto Moldvai

Pa{ko Deli}

Tvoji najmiliji.

14032

Dana 29. 10. 2010. godine napustila nas je na{a draga

Pomen }emo obele`iti danas, 31. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu. Brat Slobodan sa decom, unu~ad i praunu~ad.

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na wega. Porodica Moldvai.

13839

13728

SE]AWE

Brunet Elemer glavni urednik uxbenika 2005 - 2010.

S qubavqu i po{tovawem mislimo i ~uvamo uspomene na wega.

Wegovi najmiliji.

Mitar Pavlovi} preminuo dana 29. 10. 2010. godine, u 76. godini. Ispra}aj je u Futogu, na Starom grobqu, 31. 10. 2010. godine, u 11 ~asova. O`alo{}ena deca, unuci i praunuci.

14020

Darinka Gvozdenovi}

31. 10. 2006 - 31. 10. 2010.

ro|. Dozet Sahrana je 1. 11. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoja mama Slavka, supruga Er`ika, }erka Sawa, zet Vawa, unuka Beti i unuk Miwa.

14074

13935

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi, majci i baki

Nikola V. Crni}

Milki Jankovi}

1923 - 2010.

16. 2. 1932 - 21. 9. 2010.

ro|. Brestovac

Sahrana je u ponedeqak, 1. 11. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Oti{ao si, ali nas nisi napustio. Ti si uvek sa nama, mi to znamo. Volimo te i zauvek }emo te voleti.

Wezini: Lidija, Bojan, Jelena i Ma{a.

14075

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a

Miroslav Vi{wi~ki

Dragica ^eple

Weni najmiliji.

Sahrana je danas, 31. 10. 2010. godine, u ^erevi}u, u 14.30 ~asova. O`alo{}ena porodica.

14086

14071

Dragi moj Nikola, svaki dan bez tebe mi je sve te`i i te`i. Svi te mnogo volimo, kao {to si i ti nas voleo. Tvoji: supruga Ivanka, sin @eqko i k}i Gordana sa porodicama. 14000


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi cimeru

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav mom prijatequ i radnom kolegi

nedeqa31.oktobar2010.

29

Posledwi pozdrav bratu

Milorad ]ur~in Filip 31. 10. 1995 - 31. 10. 2010.

Feti} Jasminu Xaletu od Cimija.

Posledwi pozdrav kumu

ro|. @uti}

od: Steve, Ru`ice i Uro{a.

od Juge sa porodicom.

14085

14084

14058

Sa velikom tugom i bolom se opra{tamo od na{eg

Milica Vladisavqevi}

Jasminu

Jasminu Feti}u

Dana 29. 10. 2010. godine, u 88. godini prestalo je da kuca srce na{e mile majke. Wena qubav, dobrota i plemenitost osta}e zauvek u na{im srcima.

Jeca ]ur~in 15. 6. 2010 - 31. 10. 2010.

Posledwi pozdrav

Postoje ose}awa koja se ne bri{u, ose}awa koja ne blede, bol koji ne jewava i osmeh koji se pamti. Tiho spavajte u miru ve~nosti. ]erka Zorka, zet Simo, unuci Slobodan i Miodrag sa suprugama i praunuci Filip, Vawa, Zarije Lav i \or|e.

Ostaju da za wom tuguju: wene k}eri Du{anka i Slavenka, zet @eqko, unuci Korana, Ivana i Davor.

Sahrana je u ponedeqak, 1. 11. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 14069

13881

Jasminu Feti}u

Xaletu

Bra{e

od Zorana Batkovi}a sa porodicom.

Mila i Dragana sa porodicom. od [iqe i Grabusa. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Neka te an|eli ~uvaju. 14083

14081

14072

Jasmin Feti} 1971 - 2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mom Bra{i

Bebo moja truntava, za{to me ostavi kada si rekao da }emo zajedno ostariti? [est godina si mi govorio Cikili volim te najvi{e na svetu! Kako sada da `ivim bez tvoje neumorne qubavi! Volim te! Tvoja Slavica.

Milica Vladisavqevi} ro|. @uti} Posledwi pozdrav dragoj tetki od porodica [krbi} i Ivo{evi}.

14070

14068

Xaletu

Jasminu

Sa tugom i bolom javqamo svim prijateqima i poznanicima da nam je na{ dragi i voqeni kolega

od Pekija i porodice Luka~.

od: Kamenog, Stanka, Grbe i Comija.

14080 14067

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Jasmin Feti} Jasminu od: Dragoquba, Sne`ane, Du{anke i Sare Uli}.

pozdrav

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i se}awima. Obele`io si na{ `ivot.

S bolom i tugom, kom{inica Danijela.

Vesna, Tina i Tea.

14076

14082

14063

Posledwi prijatequ

Jasmin Feti}

Mnogo toga smo obe}ali jedno drugom i ni{ta nismo stigli da ostvarimo, a sada si oti{ao tako iznenada i odjednom.

Feti} Jasmin ro|. 1971 - 2010.

dragom

Posledwi pozdrav

preminuo u svojoj 39. godini `ivota. Ispra}aj milog i dragog nam pokojnika obavi}e se u ponedeqak, 1. 11. 2010. na Gradskom grobqu u 15 ~asova, a sahrana u utorak, 2. 11. 2010. u Vranduku (Zenica).

Jasminu

Jasminu od drugara iz Kamenice: Steve, Krabe, Pete i Neleta.

14060

Bio si predobar za ovaj svet. Ve~no }emo te ~uvati u srcu.

Gradska uprava grada Novog Sada.

Porodica Vrago~anski. 14061

1089/P


TV PROGRAM

nedeqa31.oktobar2010.

07.00 TV Ba{tina 08.00 Vesti 08.05 Renyeri u Ju`noj Americi, film 09.35 TV Fonija, kviz 10.00 Ma{taonica 10.30 Kad zazvoni 11.00 Brazde 12.00 Vesti 12.10 Verski nedeqnik 13.05 Dodati `ivot godinama 14.00 Kviz „Koliko se poznajemo” 15.00 Vesti 15.10 Tabloid 16.00 [tikla papu~a 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane: Celer 17.30 Skupqa~ du{a, film 19.00 Igra 19.30 TV Dnevnik 20.10 Zabavni program 20.30 Present 21.00 Grad an|ela 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Sportska hronika 22.50 No}na smena 23.20 Klasik rok 23.50 Iz studija „M“ 00.45 Tabloid 01.40 [tikla papu~a

07.30 08.10 09.00 10.30 11.45 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.30 22.00 22.30 00.05

Glas Amerike Beli luk i papri~ica Zelena patrola Travel Bila jednom jedna nedeqa Filmski program Art boks Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta Razgoli}eni Vojvo|anske vesti Ulovi trofej Hronika op{tine @abaq Vrele gume Vojvo|anske vesti Vino i vinogradarstvo Vojvo|anske vesti Filmski program: Posledwi penal - 2. deo Glas Amerike

07.00 07.45 08.00 09.00 09.22 09.27 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 15.55 16.30 16.55 18.00 19.30 19.45 20.12 20.35 21.00 22.00 22.45 23.15 23.43 00.06 00.36 01.05 02.05

Yory Kluni

03.20 04.28 05.12 05.37

Jednog lepog dana

Dolores Milo{ev

Kad zazvoni Novo izdawe emisije bavi se osetqivim problemom osobama s posebnim potrebama. Autorke zajedno sa u~enicima nekoliko osnovnih {kola istra`uju koliko smo spremni da prihvatimo one koji su druga~iji od nas... Voditeq: Dolores Milo{ev (RTV 1, 10.30)

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.30 Agro mozaik 08.00 Velikogospojinski dani N. Be~ej - koncert Milana Del~i}a Del~e 08.30 Izlog strasti 10.40 Pri~e iz Indije (slov) 10.50 Edukativni film za decu (slov) 11.00 Duhovka (slov) 11.25 Verska emisija (slov) 12.00 TV Magazin (rum) 13.00 Brazda (ma|) 13.30 Ma|arska narodna muzika 14.00 Trio 14.30 Bdewe, dok. film (rum) s titl.na srp. 15.00 Nedeqni magazin (rom) 16.00 Izravno (hrv) 16.30 Svjetionik (hrv) 17.00 Ukrajinska panorama 17.30 Spektar (buw) 18.00 Makedonsko sonce 18.30 ^igu (ma|) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Tre}e lice Rusije 20.00 TV Magazin (rus) 21.00 Put Roma (rom) 22.30 TV Sport (ma|) 23.00 Iz dubine mora, film 00.15 TV Prodaja

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 14.15 14.29 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.29 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

Put za Ejvonli Ugro`eni NS klinci Svet divqine Drum Ubistva u Midsameru Neon siti Kursna lista Radionica Srbija koju volim Ugro`eni Svet divqine Portfolio Kursna lista Objektiv Neon siti Hrana i vino Sedam NS dana Objektiv Kursna lista Pres klub Evo nas kod vas Sedam NS dana Koncert Objektiv Ubistva u Midsameru

SERIJA

Put za Ejvonli Uloge: Yeki Barouz, Sara Poli, Meg Rafman, Sedrik Smit, Lali Kado (Novosadska TV, 09.00)

10.00 Ragbi: Australija – Engleska 12.00 Ruska liga: Zenit - Alanija 14.00 Najava FA kup 14.30 Premijer liga: Wukastl–Sanderlend 16.30 ATP Montpelije, finale 18.00 NBA: Wu Yersi – Majami 20.45 NBA u`ivo 21.15 Portugalska liga: Leirija–Sporting 23.00 Poker 00.00 Moto GP Portugal – Trka Moto GP 02.00 Premijer liga: Bolton–Liverpul

06.05 08.00 09.06 11.01 12.35 13.00 13.15 13.54 14.36 15.00 15.45 16.40 17.08 18.27 19.00 19.30 20.04 21.02 23.05 23.50 00.05 00.50 03.05 03.41 04.30 04.53 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli plejsa Dnevnik Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Gastronomad Sat Selo gori a baba se ~e{qa Rokovnik Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Jednog lepog dana, film Uvi|aj Dnevnik Qubavnice Egzit Vreme je za bebe SAT Srpski isto~nici Gastronomad TV prodaja Verski kalendar

05.30 06.30 09.00 11.30 14.00 15.20 16.30 18.00 18.25 21.00 23.30 00.30 03.30 05.30

Doma}in Do|i na ve~eru-Omnibus Film: Diverzanti Survajver Gumu{ Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Ja volim Srbiju Vesti Apsolutna mo} Film: Uzimawe `ivota Fajront republika Survajver-bez cenzure Film: Diverzanti Top spid

Kulturako aresipe Vreme odluke Dozvolite... Ben ten Male pri~e Zanimawe dete Mama, EBU drama Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Brazde UNHCR-povratak: Kosovo Interfejs Put oko sveta Kulturako aresipe Srpski isto~nici Put humanizma Samo u... Olimpijski krugovi Magazin Lige {ampiona Karate - SP, finale, snimak Odbojka (`): Peru-Srbija Total tenis Oktobarski salon Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Portreti Jelen top deset 30 godina „Dragstora ozbiqne muzike“ U svemiru Iza granica 55. me|unarodni beogradskig sajam kwiga Vikend evronet Karate - SP, finale (r) Hokej - SLO liga: HK Partizan - HDK Maribor Odbojka (`): Peru-Srbija Jelen top deset U svemiru Iza granica

ODBOJKA (@)

^ak i kada nemaju problema sa novcem, mnogi samohrani roditeqi nemaju nimalo lak `ivot. Upravo to se dogodilo uspe{nom novinaru Yeku Tejloru, kada mu je biv{a `ena neplanirano ostavila k}erku. Sli~na stvar se doga|a i arhitekti Melani Parker. Uloge: Yory Kluni, Mi{el Fajfer Re`ija: Majkl Hofman (RTS 1, 21.02)

DNEVNIK

c m y

30

Peru–Srbija (RTS 2, 18.00)

SLOBODNA ZONA NA B92

Mostar junajted

Ove nedeqe pogledajte film o tome kako jedan fudbalski tim vra}a veru u ponovni zajedni~ki `ivot Hrvata i Bo{waka u gradu na Neretvi. Mensud se borio u ratu brane}i svoj rodni grad Mostar i Stari most. Re`ija: Klaudija Tosi (B92, 00.05) 06.55 Film: Dru`ina sa slatkog potoka - Pqa~ka{ iz mo~vare 08.05 Beograd za po~etnike 08.30 Znawe na poklon 11.00 Potraga 11.30 Film: Kletva 13.05 Vrati}e se rode 14.00 Izme|u redova 15.00 Ta divna hrana 16.00 Vesti B92 16.30 Film: No} u ku}i moje majke 18.30 Vesti B92 19.05 Na{a mala klinika 20.00 Veliki brodolomi Jadrana 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Patrola 00.05 Slobodna zona na B92: Mostar junajted 01.25 Veliki brodolomi Jadrana 01.30 Ukqu~ewe u B92 Info

06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 17.45 19.30 20.00 00.00

Farma Dobro jutro Farma Siti Grand hitovi Farma Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Film: Tikvoglavi 4: Krvavi sukob 02.45 Siti 03.00 Film: Katastrofa 06.15 06.45 07.00 07.30 07.50 10.00 10.10 10.35 11.30 12.00 12.15 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 17.35 18.00 18.30 19.30 19.50 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00 04.00 05.00

Denis napast Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Otvoreni studio Top {op Vesti u 12 Otvoreni studio Top {op Vesti u 14 Milica: Specijal Otvoreni studio Monk Pandemija 2 Otvoreni studio Vesti u 18 Pop mjuzik Milica: Specijal Otvoreni studio Monk Film: \avo nosi Pradu Top of the Pops Vesti Ve~e sa Yulsom Holandom Pandemija 2 Monk Pop mjuzik Ve~e sa Yulsom Holandom

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.30 04.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Pinokio, gospodar mraka Vinks Kilari Jaha~ senke Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U realnom `ivotu, rijaliti {ou Iz iks u iks Neo~ekivani `ivot Tele{op Dok. program Zabavni program Telemaster VIP taksi Neo~ekivani `ivot Film: Operacija Odiseja 2. deo Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Iz iks u iks Riko{et Film Dokumentarac Zabavni program Neo~ekivani `ivot

Pinokio, gospodar mraka Kada ne`ni \epeto napravi igra~ku i po`eli da ima sina, dobra vila u~ini da igra~ka postane `iva. Lutka, pod nazivom Pinokio, jo{ uvek nije qudski de~ak. On mora to da zaradi realnim dokazivawem da je on hrabar, iskren i nesebi~an. Glasovi: Dik Yons, Kristijan Rab, Mel Blank, Marion Darlington (Hepi, 10.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

nedeqa31.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

19

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi} 08.05 09.00 09.40 10.10 11.40 11.55 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.50 17.40 18.45 19.30 20.15 21.10 21.55 00.10 Yejson Koneri

Merlin

02.05 03.40

Prijateqi Nora Fora TV kalendar Luis Mawinski mozaik Pastel Dnevnik Plodovi zemqe Rijeka: More Nedeqom u dva Mir i dobro Dajana, kraqica srca, dok. film Lepom na{om Globalno selo Dnevnik 1 protiv 100, kviz Stipe u gostima Moram spavati, an|ele, film Slu`io sam engleskog kraqa, film Melinda i Melinda, film Lepom na{om

Britaniju je zatekla invazija Saksonaca. [rewe hri{}anstva je smawilo mo} pagana i domorodaca na tom podru~ju. Mladi Merlin, sin smrtnice i demona, poseduje razne mo}i... Uloge: Yejson Koneri, Debora Mur, Garet Tomas, Graham Mektevi{, Pol Kuran Re`ija: Dejvid Vining (Nova TV, 15.10) 08.00 08.35 08.50 09.20 09.35 10.05 10.35 11.05 12.55 15.10 17.00 17.10 19.15 20.05 21.05 22.45 00.30 02.00

Timi Tim, crtani ^ugington, crtani Ben 10 Kinder surprajz memori kviz Automotiv Magazin Lige prvaka Novac Heroji Dadiqa u nevoqi, film Merlin, film Vesti Supertalent, {ou Dnevnik Periferija siti Nuklearna opasnost, film Red karpet, {oubiz Odred smrti, film Tajna meta, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Normani 11.00 Pol Pot – putovawe na Poqa smrti 12.00 Tajm tim godina 13.00 Ku}a iz ~etrdesetih 14.00 Dan kada je umro Yems Din 15.00 Lovci na naciste 16.00 Verdijevim stopama 17.00 Putovawa i otkri}a 18.00 Gospodari rata 19.00 @iveo Pakistan 20.00 Kraqi~ina sestra 22.00 Posledwi bastion samuraja 23.00 Drevni kineski sportovi 00.00 Verdijevim stopama 01.00 Putovawa i otkri}a

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.50 09.20 11.15 12.45 13.40 14.40 16.15 17.45 19.35 20.05 22.15 23.05 00.00 01.20 02.50 04.20

Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Gwurac Ubiti kraqa Sivi kamion crvene boje Jedinstveni Liland Vatreni ples Sekretarica Nole {ou Lepotica i tiranin Trauma

Beli lovac, crno srce Osi i Ted Zvezdane staze: Nemezis Moja gr~ka avantura Prva damska detektivska agencija - Lepota i po{tewe Prva damska detektivska agencija - Dijamant iz Bocvane Astro Boj Smrt na sahrani Rej~el se udaje Holivud na snimawu Sumrak saga: Mlad mesec Prava krv – Oslobodi me Prava krv Nogom i rukom Ikarus Transporter Ubrzawe 2: Visoki napon

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 22.00 23.00 01.00 02.00 03.00 04.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red Poru{eno Zakon i red Poru{eno Zakon i red Dijagnoza ubistvo Mirna luka

08.20 08.45 09.10 10.25 11.25 12.25 14.10 15.50 17.30

Bakugan, crtani Crvene kapice, crtani Jesen sti`e, Duwo moja Malkolm u sredini Jezikova juha Kolumbo: Trag ubistva Goli pi{toq 3, film Kraq {korpiona, film Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Turska, dok. film RTL Danas Ekskluziv s Tatjanom Juri} Hrvatski top model baj Vawa Rupena CSI Majami Krug, film Astro {ou Pad crnog jastreba, film

18.30 19.05 20.00 21.40 23.25 01.25 02.25

Krug 2 Rada Mi~el

Melinda i Melinda Sede}i u wujor{kom bistrou, ~etvoro prijateqa pisaca, raspravqaju o `ivotu. Zakqu~uju}i da identi~an niz `ivotnih okolnosti jednom mo`e dovesti do komi~nih, a drugi put do izuzetno dramati~nih i tragi~nih situacija grade pri~e o krhkoj i senzibilnoj Melindi... Uloge: Rada Mi~el, Vil Ferel, ^ivetel Ejiofor, Kloi Seviwi, Amanda Pit, Yoni Li Miler, Valas [aun, Leri Pin, Bruk Smit Re`ija: Vudi Alen (HRT 1, 02.05)

07.25 Odbojka, SP (`): Hrvatska Tajland, prenos 09.05 Zlatna kinoteka: [arada, film 10.55 Dan Reformacije, prenos iz evangeli~ke crkve u Osijeku 12.05 Biblija 12.20 I. [tivi~i}: Tambura{i (2. deo) 13.25 Odbojka SP Japan (`): Hrvatska - Tajland, snimak 14.15 Hokej na ledu, EBEL liga: Medve{~ak - Olimpija, prenos 16.30 Olimp - sportska emisija 16.55 Rukomet, kvalifikacije za EP 2012: Litvanija Hrvatska 18.30 Olimp - sportska emisija 19.30 Gara`a 20.05 Spartak, film 23.10 Posebni dodaci 23.45 Filmski butik: Vol Strit, film

06.00 Akapulko H.E.A.T. 13.00 Ku}a 4. Dome, smrtonosni dome 15.00 Angus 17.00 Tango Argentino 19.00 De~ko iz kraja 21.15 Smrtonosna vrelina 23.00 Kqu~evi ka slobodi 01.00 Misteriozni ~ovek 02.50 Bojeva glava

04.00 06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Petak trinaesti Slovo srama Mala prodavnica u`asa Muqatori Spikizi Pobuna u koko{iwcu Smrt joj lepo stoji Autoput Hvata~ pacova Petak trinaesti Fantasti~na tela Ludi za matorkama 2.

[est meseci posle neprijatnog susreta sa zastra{uju}om Samarom i wenom ubistvenom videotrakom, Rej~el i wen sin Ejden napu{taju grad jer misle kako }e sigurnije iveti u malom seoskom mestu... Uloge: Naomi Vats, Sajmon Bejker, Dejvid Dorfman, Elizabet Perkins, Geri Kol, Sisi Spajsek Re`ija: Hideo Nakata (RTL, 23.25)

Naomi Vats

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe udvoje Pre`ivqavawe Uni{tavawe! Opasan lov Razotkrivawe mitova Novi svet Usporen snimak To mogu i ja Limarska radionica Peta brzina Trgovci automobilima Razotkrivawe mitova Makintajer Kako pre`iveti katastrofu Interventna jedinica Majamija Iza re{etaka Istraga zlo~ina Razotkrivawe mitova

05.45 07.15 07.45 08.45 10.00 12.30 13.30 18.15 19.15 20.15 20.30 22.30 22.45 00.15 01.15

Automobilizam Reli Automobilizam Tenis Stoni tenis Automobilizam Tenis Stoni tenis Automobilizam Motosportovi Boks Svi sportovi Tenis Automobilizam Motosportovi

22.50

Nerado [umadinac ide u vojnike emawa i Bojan dobijaju poziv za regrutaci}e u po bela dana, anonimna pisma koja pi{u poluju. Dvojica mladi}a – koji nose razli~ita pismeni patrioti inspirisani u policiji, pretprezimena – dobijaju poziv istog dana we telefonom, strah za starije sinove koji su istom po{tom. Jedino ih spaja moje ime, sumwa u upravo dobili pozive za vojsku, besparica, sabla„na{eg Slobu”, „moja izdaja”. Razgovor s advokasna usamqenost me|u qudima koji do ju~e bejahu tom, porodi~nim prijateqem, ne donosi utehu. prijateqi, drhtawe ruku moje `ene Marije koja „Ako ih ne skloni{, regrutova}e ih i posle neki jo{ nema 40 godina... dan poslati na Vukovar. Otuda se ne}e vratiti. Po|oh u klozet i u{av{i, shvatih da sam u Ne oklevaj. Tvoji protivnici svakako ne}e”. Priklopci: ~etvorica sna`nih momaka u ko`nim vin~am mu o sva|i s Antonijem Isakovi}em. Advokat djakama obru{i{e se na mene. Tukli su me marqiska~e: „Jesi li lud da izaziva{ tog izlapelog tivo, no, sre}om, smetaju}i jedni drugima. „Dosta!” pa? Taj je streqao svog dedu kad je bio na vlasti – i to ne be{e jedini koga je streqao. Sad misli da je opet na vlasti. Sklawaj decu, ~ove~e!” Antonije mi je jednom rekao, sve~ano kao da otkriva posledwu tajnu svetu: „U ratu je sve dozvoqeno“. Tog nauka se sigurno pridr`avao kao mladi borac Prve proleterske, mir i kakvi-takvi zakoni pokvarili su mu zadovoqstvo raspolagawa tu|im `ivotima i sudbinama. @ivoti mojih sinova za wega su sitnica o kojoj ne bi razmi{qao ni pet minuta. Kao ni wegovi komandanti, s kojima se savr{eno slagao u ratu i posle rata, koji nisu oklevali da `rtvuju desetine hiqada srpskih mladi}a u besmislenoj i vojni~ki neuspe{noj ofanzivi na Sremskom frontu 1945. ~ija `rtva be{e Slavu pre`ivelo i ruinirano „topovsko meso” i moj otac. Moj prijateq je svakako u pravu. Ipak oklevam. re~e neki o{tar glas. „Mar{ napoqe!” Momci No}ima me mu~i glupost koje ne mogu da se oslosmesta iza|o{e poslu{no kao psi}i. Preda mnom bodim. Moji sinovi bi}e prvi dezerteri u na{oj je stajao poznati kriminalac, nazovimo ga X: `iv porodici. Ve} gotovo 200 godina Stevanovi}i raje i sposoban da me stigne bilo gde u ovoj zemqi i tuju za ovu zemqu, gluvo i bez pogovora, uglavnom uradi mi {ta ho}e. „Bila je gre{ka!”, re~e qubauzalud i na svoju {tetu. Svaka generacija ima bar zno. „Pozivam te na pi}e!” Idu}i pored wega, snajednog mrtvog. Iz istorije moje porodice razumeo `nog, besprekorno obu~enog, sigurnog u sebe, izasam {ta zna~i izraz „topovsko meso”. Odavno sam |oh na no}nu ulicu, misle}i: zapamti sve {to viodlu~io da prekinem taj smrtonosni krug koji di{, to je posledwe {to }e{ videti. Nije vredelo stvaraju nesavesni politi~ari i zalu|en narod. ni poku{avati be`ati, ~ovek be{e bar 20 godina Za{to sad oklevam, mu~en mla|i od mene, iskusan ubiatavizmima, kajawem, buca. Sedoh pored wega u novi dalastom gri`om savesti? BMW. Dok smo se vozili U klozetu no}nog kluba ~etiri Nagon oca je svakako ja~i pustim ulicama, pomislih: sna`na momka u ko`nim od svakog la`nog ili pozna~i, bi}e to revolverom vindjakama su me tukla marqivo, gre{nog patriotizma. Taj koji }e izvaditi ispod pazuali sre}om, smetaju}i jedni nagon tra`i da moji sinoha, nasloniti mi ga na glavu vi `ive, ko{talo me to drugima. „Dosta! Mar{ napoqe!”, i povu}i okida~. Ali nema ili ne. Neka rodoqupci vaqda nameru da prqa svoja o{trim glasom ih prekide {aqu svoje sinove u rat. A skupa kola i sutra mewa popoznati kriminalac i momci siguran sam da ne}e. Oni stavu sedi{ta? Strah be{e iza|o{e poslu{no kao psi}i uporno la`u druge da bi nestao iz mene, bio sam otuboqe lagali sebe. peo, bez `eqe da se branim. *** Ali on ne u~ini ni{ta, voZa spasavawe na{ih sinova postoje dva na~ina i zio je sve daqe od centra. U jednom udaqenom no}oba zavise od mene. Prvi da se prikqu~im prodavnom klubu nas dvojica popismo po dva viskija na cima magle i iza dimne zavese patriotskih fraza wegov ra~un, }ute}i. Mo`da se on ~udio mojoj ravsakrijem svoje sinove. To je neprihvatqivo za menodu{nosti, mo`da mu je bilo dosadno na zadatku ne kakav jesam, na stranu {to sam zakasnio i bi}u koji nije radio sa `arom. „Ajde, odve{}u te ku}i!” sumwiv, niko mi ne}e poverovati – i kazni}e me, re~e X. „Da ti se ne zabriwavaju `ena i deca! primera radi, upravo uni{tewem sinova. Drugi je Treba da pripazi{ na wih! Ovo su luda vremena, da negde sklonim ~itavu porodicu i ~ekam da prosva{ta se de{ava!” |e sva ta ve{ta~ka, na silu proizvedena buka naPred mojom zgradom, svog an|ela ~uvara upitah. cionalizma {to izaziva rat u kojem bi da ne u~e„Koliko mi dana dajete?” „Sedam! I nemoj da nam stvuje: ve} posle prvih poraza ve}ina nacionalipravi{ probleme! Zbogom, Vidosave!“ Stoje}i sta }e promeniti plo~u, jedni }e postati umereni, sam na trotoaru, tupo svestan da sam `iv, rekoh drugi miroqupci. Dakle, moj izbor je ve} izvr{en zbogom svom gradu, kwigama koje sam ovde napisao i jedini mogu}. i koje nikada ne}u napisati, prijateqima koji to *** vi{e nisu. Izra~unah: ovde sam proveo 30 godina Sedeo sam za {ankom no}nog kluba stotinak mei tri meseca, vi{e od pola `ivota. Probudih Matara od stana i mislio: oti}i ili ne. Ve} meseciriju. „Vreme je da se spremamo. Polazimo”. Ona ne ma `ivot u Beogradu je nepodno{qiv. Ludilo raupita kada i kuda. Spremi se brzinom koju nikad ta, glupost masa, potkupqena inteligencija, baharanije nisam video. Koliko li je puta u glavi poti re`im ube|en u svoju pobedu, la`i, nasiqa, novila te pokrete, zapo~ela to bekstvo na koje ubistva po ulicama, kriminalci koji upadaju u kusam se ja jedva odlu~io kad su me naterali?

N

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

nedeqa31.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

31. oktobar 2010.

Nedeqa je, dan za odmor. Ali nemate mira pa biste lutali i bili anga`ovani, i to je sasvim OK. Aktivan odmor je najboqe re{ewe. Na Zapadu ni{ta novo, a na Istoku jo{ mawe. Dru`ite se s decom i prihvatite wihove nemire. Izlazak s voqenom osobom, ako je imate.

VAGA 23.9- 23.10.

Ozbiqni ste za svoje godine. Neko }e zaboraviti pone{to pa biste mogli odlo`iti neke susrete ili obaveze, i to je sasvim OK. Bez optere}ewa, imate vremena, koje ina~e veoma brzo prolazi jer vreme je relativna kategorija. Mo`ete biti u stawu van vremena, uvek i svuda.

Pazite koga primate u svoj dom da vam neko ne bi poremetio komfor. Nedeqom mo`ete ujutru dugo spavati i izle`avati se, a bilo bi po`eqno da vam partner donese kafu, |us i doru~ak na tacni u kreveti}, dok gledate TV iz svojih jastu~i}a. Ni{ta mawe niste zaslu`ili.

[KORPION Prozvani ste da odigrate glavnu ulo24.10- 23.11. gu, bili vi toga svesni ili ne. Od vas se o~ekuje pone{to svojom intuicijom pa pogodite {ta i kako. Partner je uvek tu, u blizini, zlu ne trebalo, ali i na radost, obostrano zadovoqstvo. Dobro funkcioni{ete i razumete se }ute}i.

BLIZANCI Samo veselo, ako mo`e. Posedujete 21.5- 21.6. kapacitet za ozbiqne poslove ili u~ewe, sami sa sobom, u nekom izolovanom prostoru. Tako|e, mo`ete prou~avati neke provokativne teme, bez dileme. Usredsre|eni ste na ostvarewe svojih `eqa. Prvo ih defini{ite kao takve.

Brojni izazovi poput varnica su saSTRELAC 24.11- 21.12. mo propratne pojave koje ne jewavaju. Dakle, vodite zanimqiv `ivot, kao da ste na raftingu ili aero-mitingu, bilo da ste na poslu, u ku}i ili na nekom tre}em mestu. Tome se nema {ta dodati ni oduzeti, i to }e vas pratiti i nadaqe.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Dostojanstveni ste i dr`ite do sebe, tako da vas i drugi respektuju na pravi na~in. Ukoliko radite i nedeqom, onda imate dobru poziciju za pregovore i postavqawe odre|enih uslova. Iskoristite svoju prednost i nemojte previ{e o~ekivati od `enskih bi}a koja mnogo obe}avaju. Promenqivog ste raspolo`ewa i bilo bi najboqe da se danas igrate sa svojom decom ili ih ne~emu podu~avate. Poka`ite im kako svet mo`e biti glamurozan ukoliko ga tako kreiraju i do`ive. Izvedite decu negde u javnost, radi zajedni~kog dobrog i lepog provoda. Kra}i put je prijatan i promena bi vam dobrodo{la. Zato nemojte mirovati, ~ak i ako su okolnosti pune pote{ko}a. Uvek postoji neko re{ewe koje se name}e samo po sebi. Zaboravite na posao nedeqom. Hobi je dozvoqen, pa u`ivajte u onome {to volite i `elite da radite.

JARAC 22.12-20.1.

Nedeqa je divan dan kada mo`ete biti sami i obnoviti izgubqenu energiju. Mo`ete disati usporeno i meditirati da biste smirili duhove, mo`ete otkazati dru`ewa da biste se odmorili. Ina~e vas prijateqi i poznanici ne ostavqaju na miru u ovom periodu. Uvek ne{to!

Samo da je zanimqivo i inspirativVODOLIJA no! @ivot kao qubavnik je najboqi jer 21.1-19.2. vas ne mo`e razo~arati ni prevariti, pa ni slagati, ni izmanipulisati. Kako? Tako {to ga sami sebi kreirate po svojoj meri i potrebi, po svom rasporedu vremena i obaveza. Dakle, stvarajte!

RIBE 20.2-20.3.

Riba ribi grize rep, i to je ba{ zabavno. S voqenom osobom razmewujete lepe i romanti~ne trenutke. Ne ume svako da bude hedonista poput vas, dok se opu{teno odmarate i u`ivate. Ugodite sebi i partneru jer, sve je u sintezi. Neka dan {to du`e traje, a pogotovo no}!

TRI^-TRA^

Osvetoqubiva Yesika V REMENSKA

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

14

Sombor

14

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zrewanin

17

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Pan~evo

17

Vr{ac

17

Srbija Beograd

18

Kragujevac

16

K. Mitrovica 16 Ni{

17

Jedno od najpoznatijih ameri~kih TV lica Xesika Simpson navodno je u jednom restoranu vidno pijana, napala devojku svog biv{eg supruga Nika Lahija i brutalno je izvre|ala. Xesika je te ve~eri vi|ena u restoranu „Red O” u Holivudu, kako u`iva u romanti~noj ve~eri sa svojim de~kom Erikom Xonsonom i wegovom majkom. U tom trenutku u restoranu se pojavio Xesikin biv{i suprug Nik s novom devojkom Vanesom Minilo. Simpsonova se navodno uzrujala nakon {to je gotovo dva sata gledala kako wen biv{i mu` grli novu devojku, pa je utehu potra`ila u alkoholu. Kada se ve} dobro napila po~ela je s vre|awem. - Nadam se da se Vanesi svi|a nova ode}a koju sam joj ja kupila, s obzirom na to da je Nik uzeo sav moj novac - urlala je Xesika.

Evropa

I TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna do 16 stepeni. VOJVODINA: Sun~ano i toplo. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu poja~an. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna 18 stepeni. SRBIJA: Ujutru na zapadu, jugu i istoku Srbije slab mraz i magla. U toku dana prete`no sun~ano. U pomoravqu i podunavqu }e duvati umeren jugoisto~ni vetar uz toplije jutro. U ostalim predelima vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -3, a maksimalna 18 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak toplo vreme za ovo doba godine uz temperature iznad 15 stepeni i umereno naobla~ewe. U pomoravqu i podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. U utorak i sredu promenqivo obla~no uz slabqewe vetra i mogu}u slabu kišu u zapadnim i ju`nim predelima Srbije. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za ve}inu hroni~nih bolesnika. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima se preporu~uje da redovno uzimaju terapiju. Neophodno je adekvatno odevawe i fizi~ke aktivnosti u skladu sa dnevnim temperaturama. Meteoropatske reakcije u formi glavoboqe i nervoze najizra`enije }e biti u ko{avskom podru~ju. U saobra}aju je potrebno pove}awe pa`we.

Madrid

14

Rim

21

London

14

Cirih

11

Berlin

14

Be~

14

Var{ava

11

Kijev

11

Moskva

7

Oslo

7

VIC DANA [aqe Lala iz bawe telegram Sosi: - Soso, {aqi mi ‘iqadu dinara, lekar mi produ`io kuru! Posle par dana sti`e mu odgovor: - Lalo evo ti dve ‘iqade, ka`i mu neka ti je malko i podebqa.

SUDOKU

St. Peterburg 8 Atina

20

Pariz

16

Minhen

15

Budimpe{ta

12

Stokholm

11

3

6

8 1

1

4

6

7 9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

140 (12)

Slankamen

274 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

214 (10)

Zemun

328 (0)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

336 (-12)

Ba~. Palanka

205 (9)

Smederevo

482 (-6)

Novi Sad

218 (7)

Tendencija porasta i stagnacije

1 6 5 9 7 3 4 8 2 TISA

9

SAVA

N. Kne`evac

227 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

276 (-2)

NERA

Hetin

66 (-6)

-4 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 302 (24) Beograd

Kusi}

3

9

6

8

8 2 7 1 5 4 3 6 9

2

4 9 3 6 2 8 7 1 5 5 7 1 2 9 6 8 3 4

278 (1)

2

8

5

5 40 (0)

4

9

2 4 8 5 3 7 6 9 1

6

2

9 3 6 4 8 1 2 5 7 6 8 4 7 1 5 9 2 3

8 1

2

3 2

9

3 5 9 8 4 2 1 7 6

3

7 1 2 3 6 9 5 4 8 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 31.oktobar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement