Issuu on Google+

c m y

noVi sad *

^etVrtak 31. Maj 2012. godine

godina LXX Broj 23451 Cena 30 dinara * 0,50 EUR

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

radni^kiH praVa i iMa i neMa u ugoVoriMa i ZakoniMa

Letujesebezregresa, aradibez toplogobroka? str. 4

NaSLovi

ekonomija 5 Kosti} ne odustaje od @abqa i Crvenke 5 Srbija na rubu du`ni~kog kolapsa

nov~anik 6 Komunalije i hrana pojedo{e standard

novi sad 7 Budu}nost donosi parkove, crkvu i stog zgrada

Zasedao glaVni odBor deMokratske stranke

U SOMBORU

Tadi}:Bi}e promena unutarDS-a

str. 2

u skup[tini VojVodine saMo 20 poslaniCa

8 Prilaz ku}ama ~ekali skoro dve decenije

Vojvodina 11 Samo snaga fabriku spasava

ekologija 12 Grade ekolo{ku u~ionicu na kanalu

Crna 15 Otkriveni u~esnici masovne tu~e u Mu`qi

Drugikrug zaobi{ao „ V a l c e n g r a d ”  p o Vojvo|anke s u n ~ a n o m  d a n u str. 3

str. 10

Zaposleni u nekiM [kolaMa sredweg Banata te[ko napla]uju putne tro[koVe

Na auto pu tu No vi Sad – Be o grad, kod ko vi qa

Kobnosletawe „renoa”

15 Zemunac u Crvenki gajio marihuanu

najvi{a temperatura 26° s

Foto: S. [u{wevi}

Toplo, mogu}aki{a

Mu{karac koji se nalazio u „renou” sa registarskim oznakama Ba~ke Topole poginuo je ju~e, oko 20 sati, na autoputu Novi Sad – Beograd, kod Koviqa. Prema prvim saznawima, do udesa je do{lo kada je automobil firme AIK Ba~ka Topola, koji se kretao ka Novom Sadu, iznenada udario u za{titnu

ogradu i potom sleteo s puta u kanal. Kako nezvani~no saznajemo, na mestu voza~a se, prema zate~enim dokumentima, nalazio P. E. (1952) iz Ba~ke Topole, koji je u udesu preminuo, dok je saputnik @. S. (1953) povre|en. Zvani~no saop{tewe o ovoj nesre}i o~ekujemo danas iz policije. M. V.

str. 16 – 20

Sport

n ana i nole sjajni na rolan garosu

n Fk jugoVi] oBele@aVa n ilija panteli] Vek postojawa o Majskoj nagradi

n oMladinCi srBije na eVropskoM prVenstVu

Op{tine vozaju prosvetne radnike

str. 13


2

POLiTikA

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

ZASEDAOGLAVNIODBORDEMOKRATSKESTRANKE

DANASSVE^ANOSTUDOMUNARODNESKUP[TINE

Tadi}:Bi}e promena unutarDS-a

Zakletvenajvi{ih zvani~nika

Lider demokrata Boris Tadi} poru~iojesino}nasednici Glavnog odbora stranke da DS`elidaformiranovuvladu, ali samo ako se budu po{tovali principi za koje se demokrate zala`u i najavio promene unutar stranke. Tadi} je rekao da su borba protiv siroma{tva, nezaposlenosti i borba protiv korupcije i kriminala osnovni ciqevi okokojihbitrebalodaseokupibudu}avladaSrbije. -DS}eu~initisvakinapor da se formira ve}ina oko ciqeva budu}e vlade. To, me|u-

iubudu}nostipreuzimatiodgovornost, iskqu~ivo u skladu sa interesima gra|ana Srbijeiuskladusaprincipima, programom i ideologijom Demokratskestranke-poru~ioje lider demokrata. On je izjaviodaspremandapreuzmeodgov orn ost za vo| ew e vlad e ukoliko DS na svim nivoima vlasti preuzme odgovornost i svom snagom stane iza wega. Za demokrate je mogu}e formirawe vlade samo sa onima koji su spremni da dele i dobroizloikojinemajurezervnupolitiku.

Demokratskastankanemanamerudaformira vladusastrankamakojenisusaiskreno{}u u~estvovaleuaktuelnojvladiSrbijeikojenisu bilespremnedauwojpodeleidobroizlo tim,nezna~idaidrugestrankenepoku{avajudaformiraju ve}inu u kojoj ne}e biti DS, ali mi nikako ne odustajemo od na{ih ciqeva, to je na{a temeqnavrednost-kazaojeTadi}.Onjerekaodajemogu}eda nek a drug a ve} in a form ir a vladu,alida„onanebivodila Srbijuudobrompravcu„. Tadi}jeistakaodaDSne}e odustatiodstrate{kihciqeva-modernizacije,reformei stvarawa dru{tva na koje }e gra|anibitiponosniinaglasio da demokrate ne odustaju, jersutoobe}aligra|anima. - Rezultati izbora bi}e dobri ukoliko DS bude u stawu daformiraparlamentarnuve}inu.  Ukoliko neko drugi bude formirao vladu put Srbije u EU ne}e biti izvestan-  naglasiojeTadi}iporu~iodasu preddemokratamate{keodluke, da je situacija u zemqi te{ka , ali ne i katastrofalna kakotoneko`elidaprika`e. Tadi} je rekao je da Srbija posle izbora nije ista zemqa, alidarazultatDSnaizborima~initustrankunezaobilaznim ~iniocem u politi~kim zbivawima u Srbiji.  Ciqevi DS ostali su nepromeweni i posleizbora,kazaojeTadi}i dodao da bi DS iz rezultata izbora trebalo da izvu~e pouku{tatrebamewati,a{tazadr`ati. - Nismo prekinuli ekonomske, bezbednosne i politi~ke procese za koje smo preuzeli odgovornost.Tozna~ida}emo

- Demokratska stanka nema nameru da formira vladu sa strankama koje nisu sa iskreno{}u u~estvovale u aktuelnoj vladi Srbije i koje nisu bilespremnedauwojpodelei dobro i zlo- rekao Tadi}, govore}ioizborupartnerakoji }e uz tu stranku i koaliciju SPS-PUPS-JS form ir at i budu}uvladu. Tadi} je ponovio da je sasvim sigurno ne}e formirati ni sa SNS i DSS, a da }e odmahnakonsedniceGlavnogodbora,akodobijepodr{ku~lanova,u}iupregovoresaostalim potencijalnim partnerima. -Tosamrekaopreizborai to ponavqam i nakon izbora. Demokratskastrankau}i}eu vlad u sa strank am a blis ke orijentacije i nema kompromisa oko evropskih integracija, kvaliteta makroekonomskepolitike,{tedwegdejeto potrebno na nivou dr`ave, a negra|ana-rekaojeTadi}. - Bi}e vremena da analiziramo rezultate, da vidimo ko je doprinosio, a ko nije, bi}e vremenadaseutvrdikosnosi odgovornost,auskladusatim bi}ekonsekvenciipromenau Demokratskoj stranci-  poru~iojeTadi}. Onje~lanoveGlavnogodbora podsetio da su promene i reformeideologijastrankei dasuneophodneizadru{tvoi zastrankuiodwihsenemo`e odu s tat i dok se ne priv ed u kraju.

^estitka AngeleMerkel KancelarkaSavezneRepublike Nema~ke Angela Merkel ~estitala je ju~e Tomislavu Nikoli}u pobedu na predsedni~kim izborimauSrbiji. „Nadamseda}etesesna`nozalagatizanastavakintegracije SrbijeuEvropskuuniju.Nema~ka}ebitipouzdanpartnervama iva{ojzemqiusprovo|ewuzatoneophodnihreformi“,naglasilajeu~estitkikancelarkaAngelaMerkel.Nikoli}jerazgovarao u Beogradu sa politi~kim direktorom Ministarstva spoqnih poslova Nema~ke Hansom - Diterom Lukasom. Kako je navedenousaop{tewuSNS,Nikoli}jeizrazio`equzanajboqominajbli`omsaradwomSrbijeiNema~ke,kakonaekonomskom,takoinapoliti~komplanu.Nikoli}iLukassaglasilisu sedasuevropskeintegracijeproceskojim}eSrbijaubudu}nosti obezbediti ekonomski napredak, a da bilateralna saradwa dvezemqemo`edabudepodignutanavi{inivo.

Pod kupolom  Doma Narodne skup{tine danas }e biti uprili~enedvesve~anosti.Najpre}enarodni poslanici u velikoj Sali polo`iti sve~ane zakletve na konstitutivnojsednici,dabipotomnasve~anoj,posebnojsesijito u~inio i novoizabrani predsednikSrbijeTomislavNikoli}. Od togmomentainovom{efudr`ave i parlamentarcima zvani~no po~iwedate~emandat.Kakosenajavquje,napolagawuzakletvebiti prisutan diplomatski kor, predstavnici me|unarodnih institucija u Beogradu, RIK, verski poglavari, rektori univerziteta, predstavnici najvi{ih dr`avnih funkcija,pravosu|e,vojska,policija,vlada,regulatornatela.Prviputnasve~ani~inpolagawazakletve bi}e pozvani i svi kandidatikojisutr~alipredsedni~ku trku. Svoje prisustvo potvrdio je i BorisTadi}, pa}ejedanuzdrugog sedetibiv{iiizabranipredsednikSrbije.UskladusaZakonomo Skup{tini Srbije, prva sednica parlamenta, a potom i posebna sednicanakojoj}eNikoli}polo`itizakletvu,po~e}euzintonirawehimne„Bo`epravde”,anove poslanikeinovogpredsednika}e naulazuuDomNarodneskup{tinedo~ekatipo~asnajedinicaVojskeSrbije. Uo~i starta novog skup{tinskog saziva ju~e je odr`ana i posledwasednicaskup{tinskogkolegijuma,komedanasprestajemandat. Ne mestu predsedavaju}eg do izbora ~elnika parlamenta sede}e najstariji parlamentarac izabran na listi „Preokreta“ Zaharije Trnav~evi} (86), a pomaga}e mu~etirinajmla|eposlanice–sa liste „Pokrenimo Srbiju”  JelenaBudimirovi} (27),ispredliste „Izbor za boqi `ivot” Jovana Joksimovi} (25), najmla|a me|u poslanicima koalicije SPSPUPS-JSgodinudanastarijaNevena Stojanovi} i Bojana Bo`inovi} izDSS,kojaima31godinu. Predsednica parlamenta Slavica\uki}Dejanovi} nakonsednice kolegijuma rekla je novinarimadanemasaznawada}enadana{woj  sednici biti izabrano novo skup{tinsko rukovodstvo, ali i da  ne iskqu~uje takvu mogu}nostda„akosebudedogovorilo o kadrovskim re{ewima, se po~neisatimaktivnostima”.

duze}aipreduzetnikaiKoalicijaudru`ewaizbeglicauSrbiji. Druga po broju osvojenih mandatajelista„Izborzaboqi`ivot - Boris Tadi}”, a 67 mandata telistesuraspodeqeninaDemokratsku stranku, Socijaldemokratsku partiju Srbije, Ligu socijaldemokrataVojvodine,Demohri{}ansku stranku Srbije, Zelene Srbije, Demokratski savez

Novavlada ujunu? Predsednica Skup{tine Srbije izrazila je ju~e uverewedabinovamoglavlada biti izabrana „relativno brzo“idabisetomoglodogoditi u junu. Ona je nakon ju~era{wesednicekolegijumarekladaje„izsatausat sve vi{e dogovora“, da se „pregovori o formirawu Vlade intenziviraju“ i da zato o~ekuje da „Vlada bude uskoroformirana“. Na pitawe novinara da li jemogu}edavladabudedogovorena do ponedeqka, \uki} Dejanovi} je odgovorila „da bitobilodivno,alidajei uzma{tutomaloverovatno“.

Ovako je bilo pre ~etiri godine

Na pitawe da li je spremna da vodiparlamentjo{jedanmandat, odgovorila je da }e „to odlu~iti skup{tinskave}ina“. -  Dosada{wi predsednik je imaoinekedrugeprofesionalne ambicije, ali ako to bude odluka skup{tinske ve}ine bi}e tako, reklaje\uki}Dejanovi}novinarima.Poposlovni~kojproceduri, predlogkandidatazapredsednika Skup{tineSrbijepodnosinajmawe 30 narodnih poslanika, a za predsednika}ebitiizabranonaj zakogajeglasalave}inaodukupnogbrojaposlanika. Skup{tinske stru~ne slu`be ve}sunapravileirasporedsedewanarodnihpredstavnika.NaKolegijumu nije bilo nikakvih primedbi na taj predlog, a najve}i broj poslani~kih grupa zadr`a}e mestakojasuimaleidosada. -Socijalisti~kapartijaSrbije }e biti tamo gde je bila, samo

}emosadapopunitisvamesta,~ak namnekainedostaju,reklaje\uki} Dejanovi}. Na pitawe ko }e zauzetimestanakojimasusedeli radikali,kojiuovommandatune}e imati poslanike, \uki} Dejanovi}jeodgovorila:„Ono{toje prirodno-SNS”. Novisazivrepubli~kogparlamenta, koji }e biti konstituisan danas, ~ini}e 36 stranaka, {to je za 14 stranaka vi{e u odnosu na prethodnisaziv,ukomesusenalazilipredstavnici22partije. Na listi „Pokrenimo Srbiju” su poslanici Srpske napredne stranke, Nove Srbije, Pokreta snagaSrbije,Bo{wa~kenarodne stranke, Pokreta socijalista, Narodne seqa~ke stranke, Romskepartije,Demokratskepartije Makedonaca, Pokreta privrednog preporoda i Pokreta vla{kogujediwewa.Natojlistisui Asocijacijamalihisredwihpre-

HrvataiIzvornisrpskipokret obnove.Listu koalicije SPSPUPS-JS ~ine istoimene tri stranke,stimdajeme|uposlanicimatekoalicijeijedanizPokreta veterana. Sa liste „Preokreta”predstavnikeuparlamentuima}eLiberalnodemokratska partija, Srpski pokret obnove, Bogata Srbija i Socijaldemokratska unija.URS je osvojila 16 mandata,koji}ebitiraspore|eni izme|u G17 plus, Zajedno za [umadiju,Narodnepartije,Koa- licijezaPirotiPokreta„@ivimzaKrajinu”. Unovomsazivuparlamentabi}e i Savez vojvo|anskih Ma|ara, koji }e imati pet poslanika, StrankademokratskeakcijeSanxaka,koja}eimatidvaposlanika, dok }e koalicije „Sve zajedno”, koju~inipetstranakanacionalnih mawina, koalicije Albanaca Pre{evske doline, koju ~ini ~etiri stranke i partija NOPO imatipojednogposlanika. S.Stankovi}

Nikoli}~etvrtipredsednikSrbije Kada danas bude polo`io zakletvu pred poslanicima Narodne skup{tine Tomislav Nikoli} bi}e ~etvrti predsednik Srbije. Srbija je od 1990. godine na ovamo imala samo tri li~nostikojesubileizabranipredsedn ic i dr` av e, Slob od an a Mil o{ ev i} a u dva mand at a, MilanaMilutinovi}a iprvog demokratskogpredsednikaBorisa Tadi}a koga su gra|ani dvaputabiralinatufunkciju.Prvi predsednik postao je

Slob od an Mil o{ ev i} pos le izbora decembra 1990. godine, a na tu funkciju je izabran i decembra 1992. godine, dok je najve}e poverewe gra|ana na izborima tako|e u decembru, ali 1997.godine dobio Milan Milutinovi}. Milutinovi} je na du`nost stupio januara 1998 i mandat mu jeistekaodecembra2002.godine. Srbijajezatimpostaromizbornom sistemu po~ev od septembra 2002. godine imala vi{e neuspelihpoku{ajadanaizborimado-

bijepredsednikajerjetadakandidat za {efa dr`ave morao da dobije 50 odsto plus jedan glas kakobipostaopredsednikRepublike. Tako je u tek u junu 2004, nakon ukidawa crenzusa 50 dosto plusjedanglas,naizborimapobedioBorisTadi}iujulustupionadu`nostpredsednikaRepublike, a Tadi} je i na slede}imizborimajanuara2008.godine ponovo pobedio Nikoli}a i po drugi put postao predsednik Republike.

Pobedom na majskim izborimaovegodineNikoli}jepostao tek~etvrtali~nostkoja}e,nakonsutra{wegpolagawazakletve, biti izabrani predsednik Srbije. ^etiri li~nosti su u perioduod2002.godineobavqale funkciju vr{ioca du`nosti predsednika Republike kao predsednici Narodne skup{tine i to Nata{a Mi}i}, Dragan Mar{i}anin, Predrag Markovi}iaktuelnapredsednicasrpskog parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi}.

TVIT CRTICA Kogasisvetlo

(Na)ru{enugled

Savetnica za medije PSS Blagica Kosti} iznosi{pekulacijekobimogaosesti ukojuministarskufotequ,patakoidaje lider LDP ^edomir Jovanovi} potencijalni{efdiplomatije. -Ukoliko^edabudeministarspoqnih poslovaunovojvladikojekodsocijalista zadu`enzaga{ewesvetla-pitaseBlagicaKosti}.

Ko smeta pravosu|u, jedno je od pitawa kojese~ujeujavnosti.TakojeiRodoqub [abi} ju~ezabele`ionasvojojlajni. - „Poverenik za inforamcije i mediji ugro`avajuugledpravosu|a!?Ilitoipak radinekoizpravosu|a?-pitase[abi}.

Kadse`eni Figaro Funkcioner Pokreta radnika i seqaka Orhan Draga{ setio se lidera JedinstveneSrbije. - Dragan Markovi} Palma nije bio na „Figarovoj`enidbi”alimujeposlaotelegram!,na{alioseDraga{nalajni.

Oj,Srbijo Politikanemimoilazinipoznateli~nosti. Glumac Branislav Trifunovi} naveojenasvomtviternalogu: „Predsednik ne govori engleski, prestolonaslednik...OjSrbijome|ustativama”...

Buketilipredsednik Dali}epredsednikHrvatskeIvoJosipovi} do}inainauguracijunovoizabranog

predsednika Tomislava Nikoli}a jo{ se ne zna. Na nedavnom koncertu Beogradske filharmonijeuZagrebunijesepojavio. - Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} iakonijebionakoncertuposlaojeovajbuket gostima iz Beograda-  na svoj nalog uz slikuoka~ilajeBeogradskafilharmonija. Ostajedasevideho}elikodNikoli}a do}i li~no ili }e i wemu ~estitati sa cve}em.

VidimoseuSijetlu Kakotiizgledadankadasinavrhufirme kakav je Mi{kovi}ev „Delta Holding”? ^lanica borda direktora Marija Desivojevi} „pri~ala je” ju~e sa svojim fanovimanaTvitu: - Dobro jutro iz Sijetla. Da bi grad opravdaosvojnadimakipakromiwaki{a. Zavr{en trening, doru~ak, pa na konfeS.St. renciju.Vidimose...


c m y

politika

dnevnik

USKUP[TINIVOJVODINESAMO20POSLANICA

Drugikrugzaobi{ao Vojvo|anke @ene }e u novom sazivu Narodne skup{tine Srbije ~initi skoro tre}inu parlamenta i ima}e 81 od 250 mandata. Srpski parlament je u tom pogledu dostigao makedonski u regionu ili nema~ki me|u zapadnoevropskim zemqama, ali je daleko od {vedskog koji je s 45 odsto poslanica u vrhu ove svetske liste. S druge strane, zastupqenost `ena u Skup{tini Vojvodine jedva dosti`e 17 procenata i one }e me|u 120 poslanika imati 20 mandata. - Taman smo pomislili da }e se taj odnos posle ovih izbora promeniti, ali desilo se opet isto - ka`e potpredsednica pokrajinske skup{tine Branislava Beli} koja }e i u novom sazivu biti me|u poslanicima SPS-a. Na i me, voj vo |an ski sa ziv koji je konstituisan 2008. godine mandat je po~eo s oko 14 odsto `ena, tj. sa 17 poslanica, kojih }e sada biti tri vi{e. - Taj broj nije zadovoqavaju}i, a napredak je minimalan, iako imamo i institucije koje se bave rodnom ravnopravnosti - ka`e Beli}eva. Zamenica pokrajinskog ombudsmana za rodnu ravnoprav-

bi no va nog pro pro ci o nal nove}inskog izbornog sistema. Ona podse}a da je izmenama izbornog zakona i pokrajin-

Beli}:SPS`elimestopredsednika Skup{tineVojvodine - Dobro bi bilo da Skup{tina Vojvodine ima predsednika`enu - smatra potpredsednica aktuelnog saziva Branislava Beli} iz SPS-a. - Naravno, na{a stranka bi `elela mesto predsednika Skup{tine Vojvodine ali nismo mi ti koji uslovqavamo. Uvek smo bili korektan koalicioni partner i o~ekujemo da }e nam DS ponuditi korektnu saradwu koja }e biti u skladu s na{im izbornim rezultatima. Ali najpre treba sa~ekati da se zavr{e razgovori na{ih stranaka o formirawu republi~ke vlasti. nost DanicaTodorov-Ja{arevi} ka`e da kod Skup{tine Voj vo di ne po sto ji pro blem zastupqenosti `ena zbog kom-

ske odluke propisana obaveza da svaki tre}i kandidat na izbornoj listi bude iz mawe zastupqenog pola, {to je treba-

PIK:Unedequponovo glasaweu~etiri izbornejedinice U predstoje}u nedequ odr`a}e se ponovqeno glasawe za izbor pokrajinskih poslanika po ve}inskom sistemu u izbornim jedinicama Zrewanin III, Opovo, ^oka i [id. Pokrajinska izborna komisija saop{tila je ju~e da je za to glasawe, raspisano za 3. jun, donela Re{ewe o utvr|ivawu broja glasa~kih listi}a za izborne jedinice 17 - Zrewanin III, 37 - Opovo, 59 - ^oka i 60 - [id. Utvr|en je i broj rezervnih glasa~kih listi}a, koji se odre|uje u iznosu od 0,3 odsto od broja glasa~kih listi}a, navodi se u saop{tewu i dodaje da je za svako bira~ko mesto odre|en jedan kontrolni i jedan rezervni list. S.N.K.

lo da pove}a u~e{}e `ena u parlamentima, ali da se to odnosi na proporcionalni sistem po kom se bira pola vojvo|anskog parlamenta. U tom delu Skup{tine Vojvodine bi}e 28,3 odsto „`enskih mandata” (17 od 60), dok }e ih u drugom delu biti tek pet procenata, jer samo tri poslanice ulaze u parlament po ve}inskom dvokru`nom izbornom modelu. Ina~e, na ve}inskim izborima kandidovalo se 75 `ena, mnogo vi{e nego na pro{lim izborima, ali one uglavnom nisu pro{le u drugom krugu. - Pokazalo se da `ene jesu mo ti vi sa ne, ali ve ro vat no nisu imale dovoqnu podr{ku u stranci. Tako|e, gra|ani i gra|anke izgleda nemaju dovoqno poverewa i imaju pred-

rasude o `enama u politici pa biraju mu{karce, ne samo zbog strana~kog opredeqewa, nego i smatraju}i da oni imaju ve}u mo} u dono{ewu odluka - ka`e zamenica ombudsmana. Taj odnos mogu}e je promeniti, smatra potpredsednica Skup{tine Vojvodine Beli}, ve}om vidqivo{}u `ena u medijima i izmenom propisa. - Treba razmisliti {ta je doneo propis o svakom tre}em mestu na izbornoj listi. Mo`da je realno da bude svako dru go. Za ve }in ske iz bo re, mogu}e je propisati obavezu da npr. u Novom Sadu koji ima sedam izbornih jedinica, tri kandidata budu `ene a ~etiri mu{karci - navela je Beli}eva. Najpravi~nija slika parlamenta bila bi, smatra Danica Todorov Ja{arevi}, „pola-pola”, shodno udelu mu{karaca i `ena u stanovni{tvu, ali je propisana tre}ina „garant da }e se ~uti i `enski glas i da }e `e ne ostva ri ti ustav na prava o jednakosti i o odlu~ivawu„. - Nadam se da }e tako i biti, mada postoji opasnost da ih bude mawe u slu~aju ostavke poslanice koju onda ne bi zamenila iskqu~ivo `ena nego slede}i s liste - podse}a zamenica ombudsmana. @enska tre}ina trebalo bi da bude princip i u izvr{noj vlasti, {to bi, po wenim re~ima, pokazalo da dru{tvo napreduje i da „`ene nisu samo formalna snaga ve} da imaju {ta da unesu u politi~ki `ivot”. - Siroma{no dru{tvo, kakvo je na{e, treba da ra~una na taj resurs, ne samo u oblastima socijalnog starawa koje se vezuje za `ene, nego i u razvoju privrede ili finansijama - ka`e Danica Todorov-Ja{arevi}. S.Kova~evi}

PONOVQENIIZBORIZAPOKRAJINSKEPOSLANIKEUZREWANINU

Bo{wak:Lakrdija izbornekomisije

Kandidat Srpske napredne stranke za poslanika u Skup{tini Vojvodine Ivan Bo{wak iz Zrewanina ocenio je na ju~era{woj konferenciji za novinare da Gradska izborna komisija prekraja voqu gra|ana i ponavqa izbore u jednoj izbornoj jedinici u Zrewaninu. Bo{wak je podsetio da je u oba kruga ubedqivo pobedio protivkandidate ali da }e i tre}i put, 3. juna, stati na crtu kandidatu Socijalisti~ke partije Srbije DraganuTo{i}u. - Na izbornoj jedinici broj 40, u nasequ Zeleno poqe, Gradska izborna komisija je poni{tila glasawe za izbor poslanika po ve}inskom izbornom sistemu. GIK je u obrazlo`ewu naveo, a iz Upravnog suda je potvr|eno, da je „delimi~no

~etvrtak31.maj2012.

AGENCIJAZABORBUPROTIVKORUPCIJE

Prekr{ajnaprijava protivministra zdravqa Agencija za borbu protiv koruopcije podnela je u ponedeqak prekr{ajnu prijavu protiv ministra zdravqa ZoranaStankovi}a zbog kr{ewa Zakona o Agenciji, izjavila je dju~e direktorka te institucije Zorana Markovi}.Ona je objasnila da je boravkom u Danskoj na skupu o zdravstvu, tokom izborne kampawe, Stankovi} prekr{io zakon, odnosno odredbu kojom se zabrawuje tro{ewe dr`avnih resursa u stran~ke svrhe i dodala da je na tom skupu mini-

Gra|ani Srbije su izabrali Tomislava Nikoli}a za predsednika, ali i dosada{we stranke koje su ~inile ve}inu u parlamentu, ka`e BojanPajti}. „Glavni problem u drugom krugu predsedni~kih izbora bila je stvorena atmosfera da BorisTadi} ima ogromnu prednost i da u svakom slu~aju pobe|uje”, ka`e Pajti} i dodaje da je takva atmosfera dovela do toga da veliki broj bira~a koji bi podr`ali Tadi}a ostanu ku}i i ne glasaju. „Iskoristili su ~iwenicu da je tog dana bilo lepo vreme, i umesto na glasawe, jednostavno su s porodicom oti{li u prirodu na piknik”, ka`e Pajti}. On dodaje da je wegov posao dobro odra|en, po{to je ostvario dobre rezultate na pokrajinskom nivou.Pajti} ka`e da su demokrate jo{ pre izbora donele odluku da ne}e ulaziti u vladu sa SRS, SNS i DSS.

Goat  i:UlaziLDP Direktor „Transparentno sti Sr bi je” Vlad im ir Goati ka`e da }e vladu gotovo izvesno voditi DS i ko a li ci ja SPS-PUPSJS,a u vlast }e verovatno biti ukqu}ena i LDP.Goati je gostuju}i na B92 rekao i da izraz kohabitacija dolazi u obzir u polupredsedni~kim sistemima, gde predsednik ima deo izvr{ne vlasti, a da se u Srbiji taj izraz ne mo`e primeniti. „Ima}emo predsednika dr`ave iz jedne stranke, a vladu iz druge stranke, jer su vlada i predsednik u posebnim zgradama i metafori~ki i stvarno i nemaju prilike da se sudaraju i jedni drugima smetaju”, ocenio je Goati. On je naveo i da jo{ nije vreme za koncentracionu vladu, ali da je, ukoliko se `eli promena Ustava, verovatno neophodan „ad hok dogovor najva`nijih stranaka”.

Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Qaji} izjavio je da posle „politi~kog zemqotresa” izazvanog pobedom Tomislava Nikoli}a na predsedni~kim izborima Srbija mora da se suo~i sa novom kohabitacijom, uz ocenu da }e novu vladu formirati koalicije oko DS i SPS. “Moramo da se suo~imo s novom kohabitacijom iako su na{a iskustva negativna. I prva kohabitacija \in|i}-Ko{tunica i druga Ko{tunica-Tadi} obele`ene su `estokim politi~kim sukobima koji nisu dozvoqavali da reforme budu br`e i uspe{nije u celoj zemqi u svim segmentima”, kazao je Qaji} u intervju za nedeqnik „Novi magazin„. Druga mogu}nost je prepu{tawe celokupne vlasti Srpskoj naprednoj stranci {to bi prema Qaji}evim re~ima objektivno bio veliki rizik, pre svega za Demokratsku stranku. “Biti u opoziciji du`i vremenski period na Balkanu je rizi~no, pa i pitawe opstanka. Ako bi, u slu~aju da DS ustupi mandat za formirawe vlade SNS-u, u vladaju}oj koaliciji bio i SPS, s punim pravom bi tra`io da u op{tinama i gradovima budu iste koalicije. To bi zna~ilo da je DS iskqu~en na svim nivoima vla-

sti”, ocenio je on. Prema Qaji}u novu vladu }e formirati koalicije oko DS i SPS, a DS }e odlu~iti ko }e biti tre}i partner, koalicija oko LDP ili URS.

“Izme|u dva izborna kruga bila je ideja da se svim strankama sa ove ~etiri liste ponudi u~e{}e upravo da bi ve}ina bila {to stabilnija i da bi se izbegle mogu}nosti ucena”, kazao je Qaji}. On je dodao i da je SNS u lagodnoj poziciji: “Kritikuju javno {to ne}e biti u vladi, a mole Boga da ne budu u woj, ~ekaju da uradi te{ke stvari, da se oklizne i izdejstvuju izbore u koje bi SNS u{ao kao favorit.”

VESNAPE[I]IZORAN@IVKOVI] OPOSTIZBORNOJSRBIJI

Strankekaoklanovi sa{efovimabandi

usvojen“ prigovor Dragana To{i}a, nakon ~ega su izbori poni{teni. Delimi~no usvojen zna~i da nisu poni{teni izbori za predsednika Republike, iako se na izbornoj jedinici glasalo i za pokrajinske poslanike i za predsednika republike, i da kreatori ove lakrdije nisu uspeli u svojoj nameri da prekroje jasno izra`enu voqu gra|ana – rekao je Bo{wak i upitao da li to zna~i da na toj izbornoj jedinici izbori trebaju da traju sve dok ne pobedi odgovaraju}i kandidat. Bo{wak je kazao da se ishod ovih izbora mo`e i te kako zloupotrebiti u postizbornoj trgovini sa Socijalisti~kom partijom Srbije na lokalnom nivou. @.B.

Doskora{wa poslanica u Skup{tini Srbije Vesna Pe{i} ocenila je ju~e da je kampawa Borisa Tadi}a za predsedni~ke izbore izgledala kao da je unapred „bezecovao to mesto po nekom vi{em zakonu” i nazvala apsurdnim

Jovanovi}:Nisamrekao dajeRSgenocidna

to {to se nekome ko je izgubio izbore sada nudi premijerska funkcija. Pe{i} je, na skupu Politi~kog foruma, kao ad hok panela pojedinaca koji se zala`u za demokratsko dru{tvo, ukazala da je zbog toga, umesto dobijawa vlasti na izborima, politi~ka filozofija u metafizi~ku sferu, „da vlast i kraq poti~u od Boga”. „^emu onda izbori ako je ta filozofija promewena, ako su mesta unapred data i izbori samo nekakva fasada, a unapred znamo ko }e to da bude?”, zapitala je Pe{i}. Ona je ocenila da su stranke u Srbiji postale klanovi i interesne grupacije, „gde svaki taj klan ima {efa bande”, kao da ne podle`u pravilima izbora. „Postoji jedan glavni klan, to je Demokratska stranka, a zatim jo{ nekoliko sitnih klanova, koji su unapred napravili dogovor kako }e da glasaju. „Napravila se neka vrsta dvora. To i li~i na

„Mi smo slede}i sagovornik u formirawu nove vlade”, izjavio je u emisiji lider LDP ^edomir Jovanovi} za RTV. „Mislim da smo mi slede}i sagovornik, ne zato {to smo pretenciozni, ve} zato {to ni Boris Tadi}, a ni Tomislav Nikoli} ne `ele me|usobnu koaliciju. @elimo da u|emo u vladu. Ona treba da ponudi politi~ki program koji }e da traga za podr{kom”, kazao je on. Na pitawe da li bi politika LDP-a bila prihvatqiva novoj Vladi, Jovanovi} je kazao da je svima jasno kakav je wegov stav prema Bosni ,odnosno Republici Srpskoj. „Ja sam posledwi ~ovek koji }e moj narod gurati u tu slepu ulicu u kojoj vi{e nema mesta za nas. Nikada nisam rekao da je Republika Srpska genocidna tvorevina”, rekao je Jovanovi} i dodao da ga interesuje moderna i obrazovana Srbija.

star dao izjavu kao strana~ka li~nost. Markovi} je rekla da su jedina tri „iskakawa” tokom kampawa, osim posete Stankovi}a Danskoj, bili boravak lidera Demokratske stranke Borisa Tadi}a u Hanoveru i gradona~elnika Wujorka Rudolfa \ulijanija u Beogradu na poziv Srpske napredne stranke. Prema wenim re~ima, povodom posete \ulijanija se nastavqa postupak i Agencija tra`i odgovor ko je platio wegov boravak u Beogradu.

Qaji}:Rizi~noje bitiuopoziciji

REKLI SU Pajti}:Umestona glasawe,i{linapiknik

3

dvor i li~i na kraqa, ali nije kraq, nego Al Kapone”, smatra Pe{i}. „Kraq mora da se pozove na Boga”, precizirala je Pe{i}, „a ovde Boga nema, nego se pozivamo na novac i na interese”. Ona je zato predlo`ila da intelektualci apeluju na javnost da Tadi}, kao gubitnik izbora, ne mo`e da vodi novu Vladu, jer bi to, kako je ocenila, bila „velika sramota i bruka za Srbiju”. Biv{i zamenik predsednika DS Zoran @ivkovi} sada, kao wen obi~an ~lan, misli da Tadi} ne vodi strana~ku, nego neku svoju politiku, ~iji je ciq bio stvarawe organizacije koja }e u~initi sve da wen predsednik postane najomiqenija li~nost u dr`avi. To je u jednom trenutku i uspelo, rekao je @ivkovi}, ali se sve onda slomilo kada se nai{lo na probleme u zemqi, „kojima je Srbija bogata”. On je ocenio da je za DS sada re{ewe odlazak u opoziciju, jer je to „najboqe sredstvo za suo~avawe sa istinom”, {to bi bilo korisno i za stranku i za Srbiju. Za Srbiju, da bi videla {ta zna~i kada u vlasti nemate DS i wen potencijal, a za DS da bi se videlo ko }e, posle odlaska u opoziciju, ostati u stranci, najpre u wenom Predsedni{tvu. Tako }e se, prema oceni @ivkovi}a, videti motivi qudi koji su u proteklih pet ili {est godina u{li u DS, da li su po sredi ideali i `eqa da Srbija bude moderna evropska dr`ava, ili li~ni intzeresi, korupcija i kriminal.


4

ekonomija

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

RADNI^KIHPRAVAIIMAINEMAUUGOVORIMAIZAKONIMA

Letu  jesebezregresa, aradibeztoplogobroka? U ve}em delu privatnog sektora, poslodavci i sindikati jo{ se nisu saglasili o iznosu regresa i toplog obroka. U metalskom sektoru, poslodavci su spremni da mese~no isplate deo koji pripada radnicima, ali ne i ono {to odlazi u dr`avnu kasu, odnosno poreze na ta davawa. Me|u zaposlenima, koji iza sebe imaju godine sta`a, mnogo je onih koji prinadle`nost - regres, nisu nikad ni videli, a mnogima se ova, ali i stavka - topli obrok, ispla}uju u okviru zarade, pa budu}i da su ve}ini radnika one veoma male, ni ne znaju da su regres i topli obrok deo plate. Naravno, kao i uvek, ima i firmi, preduze}a i kompanija, koje redovno ispla}uju regres i topli obrok, ali ih je daleko mawe nego onih drugih. Naime, zbog krize, pro{ireno dejstvo Op{teg kolektivnog ugovora, zamrznuto je odmah po usvajawu, a ve}ina zaposlenih je u me|uvremenu ostvari-

NBSLANEIMALADOBIT

Narodna bankanije gubitnik

Narodna banka Srbije saop{tila je da je u 2011. godini imala dobit od ~etiri milijarde dinara, {to je za 1,9 milijardi dinara mawe nego u 2010. godini. Kako se navodi u saop{tewu, NBS je iz pro{logodi{we dobiti 2,8 milijardi di-

la ve}i deo prava iz tog ugovora. Najzna~ajnija stavka ti~e se isplate ve}eg toplog obroka i regresa. Zaposleni u javnim slu`bama izborili su se za to posebnim kolektivnim ugovorima, a u privatnom sektoru – pro{ireno dejstvo op{teg ugovora va`i samo u ~etiri industrijske grane. Po re~ima predsednika Saveza samostalnog sindikata Vojvodine

jasno odre|eno iznos, odnosno za one koji nisu potpisali kolektivne ugovore, to nije regulisano zakonom, dok u dru{tvenim preduze}ima, javnim delatnostima, obrazovawu, zdravstvu, nisu posebno izra`eni, ve} se primaju u okviru plate. - U sindikatu smatramo da se mora jasno odrediti koliko se sredstava odvaja za topli obrok, a

{to optere}uje poslodace, a va`no je da se precizno odredi iznos za te dve stavke, koje bi bile izvan plate, kako ne bi do{lo do zloupotreba. Takav na~in isplate toplog obroka i regresa trebalo bi da bude uobi~ajen, i to je intencija ako se `eli uvo|ewe reda u oblast rada - da radnici budu pristojno pla}eni i da mogu da `ive od svog rada. Stvarnost za mnoge radnike je druga~ija, jer recimo, za oko 100.000 metalaca, kolektivni ugovor potpisan je nedavno, a primena novog obra~una za topli obrok i regres o~ekuje se tek za tri meseca. Naravno, ukoliko nadle`ni iza|u u susret poslodavcima i ta davawa oslobode oporezivawa i zahtevu sindikata da osnova za obra~un ne bude minimalna, ve} prose~na zarada. Po re~ima Zorana Vujovi}a iz Samostalnog sindikata metalaca, minimalna zarada je socijalna kategorija i nije osnov za obra~un drugih kategorija kao

Blizuidaleko U Srbiji, za sada oko 300.000 radnika u privatnom sektoru ima prava po op{tem kolektivnom ugovoru, a on va`i za zaposlene u oblasti gra|evine, poqoprivrede, hemijskoj i metalskoj industriji Blizu potpisivawa bio je i sektor usluga, ali su, zbog aprilskog poskupqewa radnog sata, poslodavci izra~unali da nisu u mogu}nsoti da svojim radnicima pove}aju i topli obrok i regres. Milorada Mijatovi}a, te{ko je re}i koliko radnika prima regres i topli obrok, jer je situacija vrlo {arolika, negde je re~ o sasvim malim iznosima, jer nije

koliko za regeres i da je neohpdono da se ova sredstva solobode poreskih davawa - ka`e Mijatovi}. Isplata toplog obroka i regresa ne sme se posmatrati kao ne{to

ZAKULISNERADWENEKIHBANAKAIKONSULTANTSKIHKU]AOKOAKCIJAMTS-a

Spre~itivrbovawe akcionaraTelekoma Komisija za hartije od vrednosti obavestila je ju~e male akcionare kompanije „Telekom Srbija” da su u potpunosti samostalni i slobodni u izboru brokersko-dilerskog dru{tva ili ovla{}ene banke kod koje }e otvoriti vlasni~ki ra~un i preko kojih }e, kada se za to stvore uslovi, trgovati svojim akcijama. U obave{tewu na veb sajtu, Komisija je navela da ima saznawe da pojedine banke i konsultanti nude svoje usluge koje promovi{u na raznim predavawima, dostavom pamfleta, telefonskom pozivima i sli~nim aktivnostia, sami ili u saradwi sa udru`ewima akcionara i sindikatima „Telekoma Srbije”. Napomiwu}i da su ovakve aktivnosti dozvoqene samo ukoliko su jasno ozna~ene kao promotivne, a wihov sadr`aj u skladu sa

propisima koje ovla{}ene banke moraju da po{tuju, Komisija je naglasila da je ve} ovla{}enim bankama uputila pismene opomene. „Tako|e, pojedina udru`ewa ili sindikati tra`e od ~lanova da zakqu~e ugovore sa ta~no odre|enim bankama radi predstoje}eg trgovawa akcijama, ne otkrivaju}i pri tom prirodu svog odnosa sa preporu~enom bankom, niti kriterijume po kojima je izabrana banke, {to je suprotno propisima. Imaju}i u vidu navedeno, Komisija za hartije od vrednosti je uputila ovla{}enim bankama pismene opomene”, precizira se u saop{tewu. U ovom trenutku licencu Komisije za obavqawe delatnosti ima 39 brokersko dilerskih dru{tava i osamnaest ovla{}enih banaka. Komisija preporu~uje da se akcionari pre dono{ewa odluke o zakqu~ewu ugovora, upoznaju sa tarifom dru{tva kad kog `ele da otvore vlasni~ki ra~un i da kasnije ispostavqaju naloge za trgovawe, odnosno, sa visinom naknade koja se napla}uje za usluge otvarawa i vo|ewa ra~una hartija od vrednosti i provizije investicionog dru{tva ili ovla{}ene banke za trgovawe predmetnim akcijama. Gra|ani i zaposleni u „Telekomu Srbija” dobili su akcije, ali jo{ ne mogu da trguju dok se ne zavr{e organizacione i administracione pripreme za izlazak srpskog telekom operatera na berzu. Vlada Srbije usvojila je 20. aprila Zakqu~ak o besplatnoj podeli akcija Telekoma Srbija, odredila tr`i{nu vrednost kapitala u iznosu od 2,27 milijardi evra, a svaki gra|anin }e dobiti po 31 akciju, ~ija je po~etna cena 2,27 evra po jednoj akciji.

Joksimovi}:Mogudabiraju nara uplatila u buxet Srbije, a u posebne rezerve i osnovni ka pi tal cen tral ne ban ke upla}eno je 1,2 milijarde dinara. Fi nan sij ske iz ve {ta je za 2011. godinu NBS je dostavila Skup{tini Srbije, zajedno sa izve{tajem ovla{}enog revizora, koji je ocenio da kako je istaknuto, istinito i objektivno prikazuju finansijsko stawe NBS na kraju pro{le godine.

^lanovi Udru`ewa akcionara „Telekoma” prilikom u~lawewa su potpisali pristupnicu kojom su prihvatili da im konkretna banka bude agent u zastupawu i tu nema ni~ega nezakonitog, rekao je Tanjug u predsednik sindikata „Telekoma Srbije” Miroslav Joksimovi}, koji je kao i ostali sindikati u „Telekomu” ~lan ovog Udru`ewa. Udru`ewe akcionara ‘’Telekoma’’ je pre godinu i po dana, rekao je Joksimovi}, sklopilo sa Vojvo|anskom bankom sporazum o zastupawu ~lanova tog Udru`ewa u postupku raspolagawa akcijama „Telekoma”, me|utim, Udru`ewe nema koristi od tog ugovora, dok bi akcionari mogli da imaju.

Joksimovi} je istakao da svako mo`e da izabere brokersku ku}u koja mu odgovara i da se to ne postavqa kao uslov ~lanovima Udru`ewa, niti je uslov da se ispi{u iz Udru`ewa ako prihvate drugog brokera. „Sa Vojvo|anskom bankom smo potpisali, jer su dali boqe uslove od drugih - mawa provizija trgovawa, imaju filijale po celoj Srbiji, odradili su posao sa akiconarima NIS-a, sa oko 27.000 qudi, imaju iskustva, a tako|e su pobedili na tenderu za „Telekom” za korporativnog agenta, objasnio je Joksimovi} i naglasio da je jedan od glavnih kriterijuma za odabir bila i stabilnost u poslovawu te banke.

PRODATOSAMO17ODSTOOBVEZNICA

Nikoseneotima zadr`avnepapire Na aukciji petogodi{wih dr`avnih obveznica Republike Srbije, odr`anoj ju~e, prodato je 52.000 dr`avnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 520 miliona dinara.

{to je to topli obrok ili regres. Umesto da regres bude jednak minimalnoj zaradi, a topli obrok 20 odsto zarade, sindikat metalaca tra`i vi{e, da topli obrok iznosi 15 odsto prose~ne zarade, a regres da bude u visini 75 odsto te zarade. Poslodavci su spremni da mese~no isplate deo koji pripada radnicima, ali ne i ono {to odlazi u dr`avnu kasu. Kako ka`e Neboj{a Atanackovi} iz Unije poslodavaca Srbije, to bi bilo 8.500 dinara, ali kada se na to doda jo{ 63 posto za poreze i doprinose, dolazi se do velikih iznosa, koji nemaju smisla.

To predstavqa tek 17,33 odsto obima emisije, jer je ukupno ponu|ena vrednost emisije bila 3 milijarde dinara. Dr`avne obveznice su prodate po stopi prinosa od 15,01 od sto na go di {wem nivou, a na naplatu dospevaju 31. maja 2017. godine. Go di {wa ku ponska stopa iznosi 10 odsto, a isplata kupona vr{i}e se polugodi{we do datuma dospe}a. Planirano je da nerealizovani deo aukcije ponovo bude ponu|en investitorima na nekoj od na red nih aukcija.

Ina~e, u ve}ini evropskih zemaqa davawa za topli obrok i regres su oslobo|ena poreza, a stru~waci smatraju da su zahtevi poslodavaca opravdani, te da svako poresko rastere}ewe, podsti~e zapo{qavawe. Po re~ima ekonomiste Danila [ukovi}a, smawewa prihoda u buxetu, ukoliko se na ova sredstva ne bi pla}ao porez, mogao bi se re{iti, odnsono sredstva nadomestiti, ve}im oporezivawem bogatog sloja stanovni{tva i uvo|ewem progresivnog poreza na visoke dohotke, oporezovawem luksuzne robe i imovine. D.Mla|enovi}

NOVEGAZDE„ALPINE” UBEOGRADU

[pancinude koncesije Ministar za infrastrukturu i energetiku MilutinMrkowi}sastao se u Beogradu sa novim rukovodstvom „Alpine”, koja je ponudila Srbiji saradwu u infrastrukturnim projektima u vidu javno - privatnih partnerstava. [panska kompanija „F^” koja je ove godine postala stoprocentni vlasnik „Alpine”, ponudila je

saradwu u svim oblastima infrastrukture, a Mrkowi} je odmah predstavio [pancima mogu}nost u~e{}a u izgradwi dve deonice budu}eg autoputa od Beograda prema Crnoj Gori, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Qiga. Mrkowi} je kazao da je ponuda kompanije „F^” najava novog investicionog „buma” u Srbiji u narednom periodu napomenuv{i da }e obavestiti novog premijera o namerama te poznate kompanije. „Upravo su nam koncesije i potrebne za infrastrukturne projekte, kako bi mogli da relaksiramo buxet”, naglasio je ministar. Novi generalni direktor „Alpine” Francisko Havier Kordoba Donado je rekao da „F^” `eli da bude stalno prisutna na srpskom tr`i{tu, jer je veoma atraktivno.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom Vaqaonica bakra Sevojno a.d.

Promena %

Cena 1.680

168.000

4,90%

321

92.120

Superprotein a.d. , Zrewanin

19,96%

1.130

2.471.310

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,24%

417

Veterinarski zavod Subotica a.d.

/ Pet akcija s najve}im padom

/

BELEX 15 (447,23 -0,53)

Promet

20,00%

/

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-0,07%

1.400

1.862.400

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-0,14%

4.394

162.578

387.621

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00%

2.352

131.696

/

Veterinarski zavod Subotica a.d.

4,90%

321

92.120

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

588

7.424.294

Promena %

Cena

Promet

-10,00%

27

4.860

Energoprojekt holding a.d.

-5,68%

415

4.150.000

Impol Seval a.d. , Sevojno

-8,57%

800

4.000

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,82%

485

746.910

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-3,33%

3.800

148.000

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,24%

417

387.621

Privredna banka a.d. , Beograd

-2,75%

177

43.692

Tigar a.d. , Pirot

-6,13%

352

19.010

Autoprevoz a.d. , ^a~ak

-0,63%

795

242.615

Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Cena

Promet

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

588

7.424.294

Veterinarski zavod Subotica a.d.

4,90%

321

92.120

BIP a.d. , Beograd

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

850

0,00

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,00

11.194

0,00

Imlek a.d. , Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Trivit Pek a.d. , Vrbas

0,00%

290

85.260

Agrobanka, Beograd

0,00

904

0,00

Be~ejska Pekara a.d. , Be~ej

0,00%

250

41.25

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.850

0,00

19,96%

1.130

2.471.310

Superprotein a.d. , Zrewanin

Sviiznosisudatiudinarima


MIROQUBLABUS

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

5

FISKALNISAVETTRA@IHITNUREAKCIJUDR@AVEIOZBIQNEREZOVE

Pogurati izvoz industrijom Nova vlada mora da smisli kako da podstakne izvoz, {to je nemogu}e u~initi samo re{avawem pitawa kursa nego i adekvatnom industrijskom politikom, izjavio ekonomista Miroqub Labus. Pad ponude deviza, a ne pove}ana tra`wa za wima, glavni je razlog poreme}aja na deviznom tr`i{tu, objasnio je

Labus i ocenio da intervencija Narodne banke Srbije nije dovoqna za stabilizaciju kursa. On smatra i da su osnovni fak to ri sla bqe wa di na ra mali izvoz i mali priliv kapitala. Ako se nastavi aktuelna ekonomska i monetarna politika, srpsku privredu u naredne tri godine o~ekuju trend pada BDP-a i suvi{e visoke kamatne stope, rekao je La bus na sku pu Ko mo re ita li jan sko-srp skih pri vrednika u Beogradu. On procewuje da u naredne tri godine ne}e biti ja~awa kursa i da }e realna kamatna stopa da oscilira oko pet odsto, {to je, prema wegovom mi{qewu, visoko i ne doprinosi oporavku privrede. Tokom ove godine mo`e se o~ekivati rast BDP-a od oko 0,4 odsto, {to je, kako smatra, suvi{e nisko. Labus je ka zao i da je in fla ci ja u aprilu relativno niska i iznosi 2,7 odsto.

Srbijanarubu du`ni~kogkolapsa Srbija bi ve} u ovoj godini mogla da upadne u krizu javnog duga, ukoliko ne budu preduzete odgovaraju}e mere, jer se rast duga ne zaustavqa i na kraju godine bi}e ve}i od 55 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), upozorio je danas Fiskalni savet. Istovremeno, buxetski deficit se pove}ava i na kraju 2012. godine, pre}i }e nivo od {est odsto BDP-a, naveli su ~lanovi Fiskalnog saveta na predstavqawu svog „Predloga mera fiskalne konsolidacije 2012-2016. godine”. U tom slu~aju, do kraja godine }e za finansirawe buxetskog deficita i otplatu glavnice prethodnog duga, biti potrebno da se obezbedi 2,5 milijardi evra novih zadu`ivawa. Predsednik Fiskalnog saveta PavlePetrovi} naglasio je da }e, da bi se izbegla kriza javnog duga, nova vlada odmah morati da sprovede o{tre mere za smawivawe buxetskog deficita, u ovoj i u narednoj godini, kao i mere za vra}awe javnog duga u prihvatqive okvire. U slu~aju da se te mere ne sprovedu, Srbiji preti „eksplozija” javnog duga i buxetskog deficita, {to podrazumeva „eksploziju” inflacije i kursa dinara, masovna otpu{tawa, pad plata i penzija, upozorili su ~lanovi Fiskalnog saveta. Kratkoro~ne mere podrazumevaju zamrzavawe penzija i plata, poresku reformu, koja ukqu~uje pove}awe PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno rezawe rashoda po{to je neophodno da se u 2012. i 2013. godini ostvare u{tede od milijardu evra, i dodatnih 1,1 do 1,2 milijarde evra u periodu od 2014. do 2016. godine, rekao je Petrovi}. On je precizirao da bi plate i penzije trebalo da budu zamrznute

BezMMF-a nevaqa

ri~in tvrdi da bi Srbija mogla da odustane od aran`mana sa MMF-om ukoliko bi na{la alternativne izvore finansirawa, ili ako bi priliv kapitala iz drugih izvora bio mnogo zna-

liona evra, i ono podrazumeva vra}awe modela fiskalne decentralizacije na staro, pre izmena zakona, zatim smawewe subvencija, koje su izda{ne i neselektivne, kao i

Moragoredabibiloboqe Prema wegovim re~ima, ove mere uslovile bi privremeno pogor{awe `ivotnog standarda gra|ana, ali je wihova primena neizbe`na jer bi u slu~aju odlagawa do{lo, ne samo do zamrzavawa, ve} i do obarawa plata i penzija, kao {to je to bio slu~aj u Rumuniji ili Letoniji. Uz mere {tedwe, 2014. ili 2015. godine bili bi nadokna|eni svi gubici, a do 2016. godine bili bi znazno prema{eni svi negativni efekti, dodao je Petrovi}. podrazumeva smawewe poreskog optere}ewa rada, sa 65 na 54 dinara na ispla}enih 100 dinara od januara 2013. godine, kao i pove}awe PDV-a na 22 odsto od jula ili pove}awe tog poreza na 20 odsto i smawewe plata i penzija za pet do {est odsto, {to je, prema re~ima Petrovi}a, ekonomski boqe re{ewe, ali je pitawe da li je politi~ki ostvarivo. Me|u kratkoro~nim merama je i dodatno rezawe rashoda za 400 mi-

ukidawe ili spajawe pojedinih agencija i vanbuxetskih fondova, rekao je on. Kako je naglasio Petrovi}, jasno je da potrebna u{teda od milijardu evra nije mogu}a bez zamrzavawa plata i penzija i poreske reforme, kao i da je na kratak rok potrebno znatno ve}e prilago|avawe rashoda nego prihoda. Uz ove mere, javni dug „zako~io” bi se u 2013. godini i po~eo bi da pada tako da bi se u 2016. godini spustio na oko 48 odsto BDP-a, a

ispod zakonskog ograni~ewa od 45 odsto pao bi 2017. ili 2018. godine, dodao je on. Sredworo~ne reforme, koje bi trebalo sprovesti od 2014. do 2016. godine, podrazumevaju smawewe buxetskog deficita sa tri odsto BDP-a u 2013. godini na nula odsto u 2016. i zna~e reformu penzijskog sistema, plata i zaposlenosti, javnih i dru{tvenih preduze}a, sistema subvencija, precizirao je Petrovi}. Govore}i o dilemi da li bi ovakav program {tedwe „ugu{io” privredni rast, on je istakao da je sna`no obarawe fiskalnog deficita najboqa politika za ve}i privredni rast jer bi time bio pove}an kredibilitet zemqe da je u stawu da odr`i makroekonomsku stabilnost, a kamate za zadu`ivawe privrede i stanovni{tva bile bi ni`e. Upitan da li je Srbiji potreban nastavak aran`mana sa MMF-om, Petrovi} je naveo da to nije neophodno ako bi vlada uspela da i bez te finansijske institucije sprovede ove mere, ali da bi sa MMFom to bilo mnogo lak{e, posebno imaju}i u vidu da Fond u o~ima stranih investitora predstavqa garanciju da }e mere stvarno i biti sprovedene. Predlog mera konsolidacije Fiskalnog saveta ukqu~uje i mere socijalne za{tite, po{to bi materijalno uslovqena pomo} doma}instvima i minimalne penzije bili izuzeti od zamrzavawa, i bio bi osnovan Fond za jednokratnu pomo} ugro`enim slojevima., naveo je on. Petrovi} je naveo da je ovaj program mera poslat izabranom predsedniku Srbije i svim parlamentarnim strankama. E.Dn.

PO^IWEISPLATA DAVNIHDUGOVA

Staredevize dobre zadinar Za isplatu stare devizne {tedwe, koja po~iwe 31. maja, obez be |e no je 220 mi li o na evra i to mo`e da stabilizuje devizni kurs, izjavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Goran Radosavqevi}. „Dr`ava izmiruje dug prema starim deviznim {tedi{ama preko Eurobanke EFG na ~iji ra~un je ve} preba~eno 70 miliona evra, do kraja maja }e biti prosle|eno jo{ 108 miliona, a do kraja juna preostalih 42 miliona evra”, rekao je Radosavqevi} . Devizna isplata po osnovu stare {tedwe, kako je ocenio Radosavqvi}, ne}e pove}ati potra`wu za devizama, odnosno izazvati slabqewe doma}e valute. On je objasnio da je dr`ava imala dovoqno novca na svom deviznom ra~unu za isplatu dospele rate stare devizne {tedwe i da je deo potrebne sume obezbe|en prodajom dr`avnih obveznica denomiranih u evrima u vrednosti 100 miliona evra. „Gra|ani koji budu podizali staru deviznu {tedwu opet }e je pre tva ra ti u {ted wu ili kupovati dinare, {to mo`e da sta bi li zu je de vi zni kurs”, istakao je Radosavqevi}.

U„SUNOKU”TVRDEDAPRI^AO[E]ERANAMA„HELENIK[UGARA”NIJEZAVR[ENA

EKONOMISTINEMAJUDILEMU

Istaknuti doma}i ekonomisti i privrednici ukazali su da je u interesu Srbije, imaju}i u vidu situaciju u kojoj se nalazi privreda na{e zemqe, da nastavi saradwu sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF). Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan \u-

od oktobra ove godine i tokom naredne godine, ~ime bi bila ostvarena u{teda od 200 do 300 miliona evra. Poreska reforma, koja bi donela u{tedu od 300 miliona evra,

~ajniji nego {to je to u ovom trenutku. I profesor na Megatrend univerzitetu Oskar Kova~ ocenio je da Srbija nema nikakav boqi alternativni put od saradwe sa MMF-om, zbog ~ega bi trebalo da radi na smawewu buxetskog deficita i javnog duga, dok se situacija na tom poqu nije „otela” kontroli. On je podsetio da je za nastavak aran`mana sa MMFom potreban rebalans buxeta, a u slu~aju da to ne uradi sada, Srbija bi pre ili kasnije morala da se nekome obrati za pomo}, „a MMF nam je na raspolagawu zato {to smo tamo punopravna ~lanica i imamo pravo na povla~ewe sredstava”. Predsednik kompanije Galeb grup Radoslav Veselinovi} mi{qewa je da srpska ekonomija ne mo`e bez podr{ke MMF, jer imamo veliku javnu potro{wu i administraciju.

Kosti}neodustaje od@abqaiCrvenke - MK grupa veruje da velike {anse postoje za pozitivan stav Komisije za za{titu konkurencije uz neke dodatne uslove. Tender je jo{ uvek aktuelan i jo{ uvek se ~eka kona~na odluka Komisije - izjavio je za „Dnevnik„ Qubi{a Radenkovi} direktor „Su no ka”, od go va ra ju }i na pitawe da li je MK grupa i daqe u igri za kupovinu {e}erana „Helenik {ugara” u Srbiji. - Va`no je razumeti da kada radi {e}erana, rade rudnici ugqa, potrebne su ogromne koli~ine mazuta, nafte, kamena. Na primer, za ~etiri meseca trajawa kampawe za MK grupu radi 400 kamiona 24 sata na dan. Pri tome, neto izvoz na 100 evra izvezenog {e}era je 80 evra. Na neto izvoz ~elika od 100 evra, realan neto izvoz nije ve}i od 20 evra, jer 80 posto ~ini uvoz. Dakle, 100 evra

ti pli ka tor ni uti caj in du stri je {e }e ra na sve u kup ne privredne aktivnosti ve}i od bilo koje druge proizvodne delatnosti u agraru i sveukupno posmatraju}i je jedan od najve}ih, kazao je on. - U odnosu na kapacitet koji ima, Srbija bi trebalo da pove}a ukupnu proizvodnu kvotu na 500.000 to na, od ~e ga je 200.000 za doma}e potrebe i

Ba~jo{nezna sudbinu

na {e}erne repe koju ova kompanija primewuje kre}e od 36 do 40 evra, zavisno od ugovorenih uslova, rokova isplate pariteta isporuke i referentnog kvaliteta.

[e}erne}eposkupeti KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`iza za za zadevize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

113,8800

116,2041

118,8768

113,5314

Australija

dolar

1

89,3948

91,2192

93,3172

89,1212

Kanada

dolar

1

89,0941

90,9123

93,0033

88,8213

Danska

kruna

1

15,3184

15,6310

15,9905

15,2715

Norve{ka

kruna

1

15,1278

15,4365

15,7915

15,0815

[vedska

kruna

1

12,6450

12,9031

13,1999

12,6063

[vajcarska

franak

1

94,8052

96,7400

98,9650

94,5150

V.Britanija

funta

1

142,5638

145,4733

148,8192

142,1274

SAD

dolar

1

91,2793

93,1421

95,2844

90,9998

Kurseviizovelisteprimewujuseod30.5.2012.godine

- Nema razloga za poskupqewe {e}era, ali to ne zna~i da ne}e postojati u nijansama fluktuacije u jednom ili drugom smeru u narednim mesecima. Na{a kompanija `eli da da doprinos stabilizaciji tr`i{ta i cene {e}era, kako za gra|ane tako i u privredi. Cena na{eg kilogramskog pakovawa prema trgovcima je ve} sada znatno ni`a od 80 dinara. Ovakav nivo cena je tr`i{no realan i ekonomski opravdan. Imaju}i u vidu dosada{wa iskustva u prometu ovakvom vrstom robe, o~ekujemo da cena u radwama ni u jednom trenutku do kraja godine ne}e biti ve}a od 95 dinara za kilogram - kazao je Qubi{a Radenkovi}. {e}era je isto kao kad izvezete 400 evra ~elika - ukazao je na{ sagovornik. Govore}i o otkupnoj ceni {e}erne repe prvi ~ovek „Suno ka„, kom pa ni je ko ja je u okriqu MK grupe, napomenuo je da se aktuelna ugovorna ce-

- U ovom trenutku je op{te prisutan pad cena {e}era i samim tim se smawuje prostor za eventualno korigovawe otkupne cene. Me|utim, pred nama je jo{ dug period do kampawe prerade {e}erne repe i mi }emo pa`qivo pratiti tr`i-

{te i nuditi adekvatne odgovore na nastale promene, ako se oni dese. I u ranijim godinama na{a je kompanija, uvek kada je za to bilo mogu}nosti, priznavala pozitivne razlike u ceni svojim kooperantima i na taj na~in delila benefite tr`i{ne situacije sa wima. Ovom prilikom treba podseti ti da sva ki pri ti sak na eventualno pove}awe cene {e}erne repe indirektno uslovqava i rast cene {e}era i posledi~no predstavqa udar na `ivotni standard stanovni{tva - naglasio je Radenkovi}. Ina~e, {e}erna repa u Srbiji zasejana je na oko 65.000 hektara, {to je za oko 10.000 vi{e nego pro{le godine. Za „Sunoko„ je do sada ugovoreno preko 30.000 hektara, usevi su sa~uvani, pravilno {ti}eni i negovani i u odli~nom su stawu. Radenkovi} je ocenio da su, bez ikakve sumwe, Srbiji potrebne ve}e kvote za izvoz {e}era. Treba ista}i da je mul-

Osvr }u }i se na po lo `aj fa bri ke u Ba ~u, jed ne od {e }e ra na „Su no ka”, Qu bi {a Ra den ko vi} je re kao da je u ovom tre nut ku je te {ko sa si gur no {}u od re di ti naj bo qi na ~in vra }a wa `i vo ta ovoj fa bri ci. Me |u tim, ovo pi ta we je i da qe fo ku su pa `we i raz mi {qa wa i sva ka do bra pri li ka si gur no }e bi ti is ko ri {}e na, na gla sio je. 300.000 tona za izvoz. Umesto da subvencijama, kao na primer u Hrvatskoj, dr`ava pomogne rastu proizvodwe {e}erne repe i pove}awu izvozne kvote {e}era, prepu{teni smo sami sebi. Primera radi, u Hrvatskoj proizvo|a~i {e}erne repe dobijaju od dr`ave 500 evra po hektaru, {to je u prose~nim uslovima jednako pove}awu cene od 10 evra po toni {e}erne repe. S druge strane Srbija je jedina zemqa na svetu u kojoj se gaji {e}erna repa, a proizvo|a~ima {e}erne repe ne dodequju subvencije - isti~e Radenkovi} . S.Glu{~evi}


6

nOv^Anik

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

KAKOSMO@IVELIPREKRIZE,AKAKONAMJESADA

Komunalijeihrana pojedo{estandard ELEKTRONSKIHIPERMARKET„UNIVEREKSPORTA”

Prekointerneta sti`uhleb, mleko...

Navike evropskih i svetskih potro{a~a prenose se polako i nana{e,tesuikupciuSrbiji svevi{eokrenutielektronskoj trgovini pa ~ak i kada je re~ o obi~noj,svakodnevnojkupovini. Primerzatojeonlajnservisza naru~ivaweidostavurobeeLAKOLIJE novosadske kompanije „Univereksport”, koji je zapravonajve}ie-hipermarketnana{improstorima.Odaprila,kada je ovaj internet du}an otvo-

-gotovimnovcem,~ekovima,ito uz mogu}nost odlo`enog pla}awa na 30, 60, 90 ili 180 dana, za minimalni iznos kupovine preko3.000dinara,kaoikreditnim idebitnimkarticama. - Ideja se rodila polovinom 2011. godine, kada smo analiziraju}itr`i{teelektronsketrgovine u Srbiji, shvatili da je tatr`i{nani{agotovopotpuno upra`wena i da kod nas postoji samo jedan trgovinski la-

Korisnicimasenudelakaibrzakupovinai asortimanodpreko12.000artikalauzbesplatnu dostavu,arobunaovajna~inmogudadobiju Beogra|ani,Novosa|ani,Suboti~aniiVr{~ani ren, do sada, raste zaintersovanost i broj potro{a~a koji, nastoje}idau{tedevreme,naovaj na~in kupuju namirnice, ku}nu hemiju, kozmetiku, ku}ne potrep{tine... Ovaj  servis korisnicima nudilakuibrzukupovinuiasortiman od preko 12.000 artikala najednommestu,uzbesplatnudostavu.  Robu na ovaj na~in mogu dadobijuBeogra|ani,Novosa|ani,Suboti~aniiVr{~ani,svakoga dana u terminima od 10 do 14iod16do20~asova.Prednost ovogservisajeina~inpla}awa

nackojiimatajviduslugeuponudi - ka`e za „Dnevnik” vo|a projektnogtima„Univereksporta”Goran@ivkovi}dodaju}ida do 1. jula ove godine traje promotivni period u kojem kompanija nastoji da predstavi svim kupcima na koji na~in mogu da {tedevreme,novacikojesvebenefite donosi kori{}ewe servisa eLAKOLIJE. U tom periodu kupcima je omogu}ena potpuno besplatna dostava do ku}nog pragauzminimalniiznoskupovineod1.500dinara,~akiakoim jeliftpokvaren. S.G.

Akoporedimoplateistandardkojismoimalipre~etiri godine sa sada{wim, mo`e samo da nas zaboli glava. U trenutkukadajeevrobionajslabiji,ujulu2008.iiznosio 78,5dinara,prose~naplataje bila 33.058 dinara, odnosno 421 evro. Prose~na plata ove godine iznosila je oko 40.000 dinara,imoglojezawudase kupi oko 360 evra. A cene namirnica i drugih potrep{tina i u ovom mesecu rastu, rasteievrotesemoguo~ekivati sam o nov a pos kup qew a. Dodu{e,premaposledwojstatisticiporaslesunamiplate, ali aprilskih oko 42.000 ne mog u se pos mat rat i kao „obi~ne” zarade jer je u mnogimfirmamaispla}enregres za godi{wi odmor, a pogurao ihjejavnisektor. Elem,saprosekomsmo2008. godine mogli da podmirimo tro{kove potro{a~ke korpe, a sada nam je potrebna barem jedna i po zarada. Na trpezu tro{ im o vi{ e od 40 ods to ku}nogbuxeta,azastanovawe, struju,gas,voda,prevoz~ak27 odsto prihoda u doma}instvu. Rec im o, pros e~ an ra~ un za stan od 50 kvadrata 2008. bio je3.000dinara,asadadvaputa toliko.  Upravo to su pravi pokazateqi na{eg `ivotnog stand ard a. Kad a podm ir im o trpezeiplatimora~uneostane tek pokoji cvancik. A gde smospramEvropenajboqegovoripodatakdajepro{legodineuprosekunahranudoma}instava u EU odlazilo 14,1 odsto ku}nog buxeta. Budu}i da pros e~n o dom a} ins tvo u Srbiji za hranu tro{i skoro polovinu porodi~nih prihoda, za druge izdatke, kao {to

Ukorpi200dinara Gra|anidnevno,uproseku,usupermarketimapazarerobu uvrednostiod600dinara. Za tu sumu mogu se kupiti samo najosnovnije namirnice: hleb, jogurt, mleko, pile}e meso i po kilogram krompira i jabuka.Me|utim,prose~anra~unumalimradwamajetekoko 200dinara. su kultura, rekreacija, odlazak u restoran... ostaje i po nekolikoputamawenego{to je uobi~ aj en o u zem qam a Evropske unije, u kojima je hrana mawe bitna stavka od

komunalija. Jedine zemqe EU u kojima se, poput Srbije, na hran u tro{ i vi{ e neg o na stan su Lit van ij a, Malt a, PortugaliRumunija,pokazuju podaci evropske statistike,

odnosnoEurostata.Zbogtoga prose~nom srpskom doma}instvu koje mese~no tro{i oko 48.000dinaraostajeteksvaki deseti dinar za kulturu i rekreaciju, odlazak u restoran ili obn av qaw e nam e{ taj a. Srbija je, na prvi pogled, u predn os ti kad su u pit aw u tro{kovi za stanarinu, vodu, strujuigrejawe,nakojeuSrbiji odlazi oko 15 odsto, a u EUskoro~etvrtinaizdataka. U strukturi potro{we srpskihdoma}instava,nakupovinuode}eiobu}eotpada4,8odsto. Pomenimo,potro{wadoma}instava u prvom tromese~ju ove godine je, prema procenama, ostvarila neznatan rast od 0,1 odsto desezonirano i pozitivno uticala na bruto doma}iproizvod(BDP),navedeno je u Izve{taju Narodne bankeSrbijeoinflaciji.Na rast potro{we ukazuje rast prometa u trgovini na malo, kao najzna~ajniji indikator, kojije,premaproceniNBS,u prvom kvartalu porastao za triodstodesezonirano.Realni prihodi doma}instava po osnovuzarada,penzijaisocijalnih primawa, kao osnovni izv or fin ans ir aw a pot ro{we, ostvarili su rast u prvomtromese~ju,~emujenajvi{e doprineo porast zarada. Reklo bi se - ohrabruju}i podaci. Ali, u to je te{ko uveritionekoji`iveodsrpskog proseka. Prema podacima Republi~kogzavodazastatistiku,doma}instvauSrbijikoja uprosekuimajuskorotri~lana u 2011. godini su mese~no raspolagala sa skoro 52.000 dinara. S.Glu{~evi}

MINISTAROLIVERDULI]JU^EURU^IOUGOVOREOKREDITIMAZAENERGETSKUEFIKASNOST

KR[EWEKONKURENCIJE UEVROPSKOJUNIJI

Karteli rastu uhrani

Naj~e{}i oblik kr{ewa konkurencijenatr`i{tuhraneuEU je formirawe kartela, fiksirawe cena ili podela tr`i{ta izme|ukompanija. Od2004.dokraja2011.ka`weno je 50 kartela koji su dogovarali cenehraneirazmewivalipoverqiveinformacije.Unekim~lanicamaprimetnojedavelikitrgovinski lanci ne posluju sa dobavqa~imauduhudobreposlovne prakse,{topremaocenamanadle`nihnespadaudelokrugzakonao za{titikonkurencije,alinadu`i rok ipak ugro`ava pravo potro{a~adabirajuproizvode. Uve}inizemaqadominiranekoliko velikih trgovinskih lanaca, a ulazak „malih trgovaca” natr`i{tenaro~itojete`akna lokalnom nivou zbog zakonskih prepreka i privatnih dogovora kojimaseko~iprodajazemqepogodne za izgradwu prodavnice. SrpskaKomisijazaza{titukonkurencije2011.jeprviputnov~ano kaznila kompanije koje kr{e konkurenciju. Pro{le godine je tako|e prvi put u dva slu~aja kompanije koje su prijavile sporazum koji ugro`ava konkurenciju, a u kojem su u~estvovale, oslobodila obaveze da plate nov~ani deo mere ze za{titukonkurencije.Takvoosloba|awemogu}ejesamouslu~ajuda kompanijaprvaprijavisporazum, kojinijeiniciralaitoprenego {to Komisija za wega sazna iz drugihizvora.

Zamenaprozora ivratana desetogodi{wizajam Ministar `ivotne sredine Oliver Duli} uru~io je ju~e prve ugovore bankama koje u~estvuju u programu unapre|ewa energetske efikasnosti u Srbiji,kojimjeobezbe|eno1,3milijarde dinara za rekonstrukcijuiadaptacijujavnihistambenihobjekata. Duli}je,nakonferencijiza novinare, istakao da je iz tog programa jedna milijarda dinara namewena za podizawa energetskeefikasnostijavnihustanova,apreostalih300miliona dinara za subvencionisawe kamatazakreditegra|animakoji mogu da ih uzmu radi pove}awa energetske efikasnosti porodi~nih ku}a ili stanova. Ciq programajepospe{ivaweracionalnog kori{}ewa energije u subvencionisani kredit za poSrbiji, `a{tita `ivotne srestavqawe izolacije, zamenu dine, ali i pomo} gra|evinskoj spoqa{we stolarije, kupovinu industriji Srbije u uslovima energetskiefikasnihpe}i,koekonomske krize tlovaiopremeza i anga`ovawe dokori{}ewe obnoZasub v en c i o n  i s a n i ma}ih gra|evinvqivih izvora kreditudinarima energije. skih preduze}a na od280.000dinara Gra|animoguda tim poslovima, rekao je Duli}, sarokomotplate uzmu dinarski subv enc io n is an i preds tav qaj u} i od60meseci kredit sa maksiProgram unapreika m at n omsto p om malnim iznosom |ewa energetske od4,95posto do 1,5 milion diefikasnosti u 2012. O~ekuje se mese~narataiznosi nara, bez u~e{}a, rokom otplate do da}enatajna~in 5.278dinara pet godina i trobiti rekonstrui{kovima obrade sanooko110{koodjedanodsto,anaraspolagawu la, zdravstvenih i kulturnih imjeikredituevrimasamaksiustanovaidrugihjavnihobjekamalnim iznosom do 15.000 evra, ta,kazaojeonidodaoda}ezauzu~e{}eod30odsto,rokomothvaquju}i sredstvima iz tog plate od 10 godina i tro{koviprograma gra|ani mo}i preko ma obrade kredita od 0,5 odsto, poslovnih banaka da podignu

U12banaka Prvih12banakakojimasuju~edodeqeniugovorizau~e{}eu tom programu su Komercijalna, Volks, Inteza, Prokredit, Eurobanka,Sosijete`eneral,Hipo,Kredi,^a~anska,Razvojna banka,KrediagrikoliPo{tanska{tedionica,kojesuve}po~eledaodobravajutekredite,aproceduratrajedvadotridana, re~enojenakonferencijiuVladiSrbije. naveo je Duli} i dodao da svaka banka pojedina~no utvr|uje detaqnijeuslovetihkredita.Duli} o~ekuje i da }e zahvaquju}i tim povoqnim kreditima u podizawe energetske efikasnoti stambenihobjekatauSrbijibitiulo`enookomilijardudinara i da }e na taj na~in biti rekonstruisano nekoliko hiqada objekata. Duli} je naveo primer da za subvencionisani kredit u di-

narimaod280.000dinarasarokomotplateod60meseciikamatnom stopom od 4,95 odsto mese~na rata iznosi 5.278 dinara. Tro{akzamese~nuratukredita se otprilike poklapa sa mes e~n im u{ted am a energ ij e koje gra|ani imaju posle rekonstrukcije stambenog objekta, pa se investicija isplati ve} za nekoliko godina, uakazaojeDuli}.

KADASEVE]JEDNOM ZAPOSLIMO

Prvaplata odlazi nadugove Prvu platu gra|ani uglavnom potro{e da bi podmirili dugove ili platili zaostale komunalne ra~une. Prema istra`ivawu sajta poslovi.infostud.com, u kojem je nedavno u~estvovalo 1.700 ispitanika,~ak35odstoanketiranihprvi zara|eni novac iskoristilo je upravo za vra}awe dugova. Svaki tre}iu~esnikistra`ivawaodprvezaradeodlu~iojedakupipoklonezanajbli`eida~astiprijateqeizlaskomilive~eromunekom restoranu.Akojesuditiprema~etvrtini ispitanika, prvi novac veomaradoibez`aqewatro{ise na dugo pri`eqkivani odlazak u kupovinu.Me|ustvarimakojedame naj~e{}e kupuju su garderoba, nakit,parfemialinimomcinezao- staju, iako novac tro{e na druga~ije proizvode. Oni naj~e{}e kupuju tehniku - poja~ala, kompjutere, monitore, ku}ne bioskope, igrice...Idokve}inaispitanika prvuplatuodmahpotro{i,petodsto wih odlu~i da je {tedi, pa su novacsklonilisastraneiliuplatili na {tednu kwi`icu. Isti brojanketiranihodlu~iojedazaradu ulo`e u dodatnu edukaciju, kao {to je kurs stanog jezika ili nekogdrugogzanata. Prvaplataunajmawempostotku odlazi na putovawe. Tako je svega dva odsto u~esnika ovog istra`ivawaodlu~ilodasvojprvozara|eni novac potro{i tako {to }e uplatitiletovaweiliotputovati unekustranuzemqu.


PROMOCIJA U SUBOTU U KARLOVCIMA

DANAS U HOTELU „PARK”

Kwigaovinogradarstvuivinarstvu Promocija 26. kwige-zbornika „Vinogradarstvo i vinarstvo u Vojvodini” bi}e odr`ana u subotu,2.junau10satiusve~anojsali Karlova~ke gimnazije. U programu u~estvuju vi{i kustos Muzeja grada Novog Sada Du{anka Markovi}, novinar Quba Vukmanovi}, istori~ar Jo`ef Sabo, publicista Bogdan Tane Ibrajter, gajda{Maksim Mudrini}.Utoku

promocijebi}euru~enapriznawa “Zlatno gu{~je pero”  autorima najvrednijih radova u ovoj kwizi Du{anki Markovi}, Qubi Vukmanovi}uiJo`efuSabou. Nakonpromocijeu12satiu~esnici }e obi}i izlo`bu „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”upalati„Ilion„,uUlici patrijarha Raja~i}a 16, gde }e ih poozdraviti direktorka Muzeja

Po~iweSvetskikongresvinskihvitezova

grada Novog Sada Vesna Nedeqkovi}-Angelovski.Unastavku}e biti emitovan i dokumentarni filmo~uvenojnovosadskojvinogradarskoj porodici Adamovi}, te prire|ena degustacija vina uz komentareglavnogiodgovorenog urednika ~asopisa „Svet pi}a” Petra Samarxije.Organizatorje Kulturno-istorijsko dru{tvo „P~esa”. Z. Ml.

Svetskikongresvinskihvitezova,koji}eokupiti vi{e od 120 u~esnika sa svih kontinenata, po~iwe danas u Novom Sadu. Sve~ano otvarawe skupa zakazano je za 19.30 sati u hotelu „Park”. Kongrestrajedo6.juna,aprogram}eseosimuNovomSaduodvijatiiuBeogradu.U~esnici}etokom boravka u Srbiji obi}i Sremske Karlovce, Suboticu, Pali}, Irig, Topolu, vinariju kod Aran|eovca, Vr{ac i imati prilike da probaju vinasaovogpodnebqa.

Novosadska ~etvrtak31.maj2012.

Hedonisti~kivikend

L

od petka do nedeqe odr`ati „Ritual fest”, koji }e okupiti brojne umetnike, bendove i diyejeve. Ovaj doga|aj pored provoda nudi}e i edukativne sadr`aje jer }e posetioci mo}i da nau~e kako se pravi saund sistem, modi fi ku ju ne u po tre bqi vi predmeti, `onglira... Za dobro raspolo`ewe bi}e zadu`eni brojni diyejevi i muzi~ ke gru pe, {to sva ka ko obe}ava provod koji }e noge terati na mrdawe. I kao {to smo na po~etku kazali, birajte {ta vi{e volite, posetite jedno od navedenih de{avawa i obradujte sebe. Najva`nije je da se naoru`ate dobrim raspolo`ewem i dru{tvom i provod je zagarantovan. Sezona fetivala je po~ela, zagrejte se pole}emo. B. Markovi}

SUTRA I U SUBOTU U TEMERINU

Pasuqijada okupqasladokusce Osmi„Binfestival”,ta~nije, tradicionalna “Temerinska pasuqijada”,odr`a}esesutrai usubotunatemerinskomva{ari{tu. Posetioce ~eka vrlo bogatprogram,aotvarawejezakazanozapetaku16~asova,kada }e biti otvoreni „Etno sokak”i„Slatkaulica”.Za17~asova istog dana zakazan je turnirujaxentu,od19satipo~iwe svirka nekoliko bendova, dok }e vrhunac ve~eri biti koncert „Ju grupe”, koji po~iwe u 22.45sata.

Usubotu,me|unarodnotakmi~eweukuvawupasuqapo~iweu 11 ~asova, a nakon toga sledi umetni~ki program i Humanitarna akcija „Najve}i ru~ak na Balkanu”,uokvirukoga}ebiti podeqeno4.000besplatnihporcija pasuqa. Ru~ak po~iwe u podne.U13~asovaslede„Ravni~arskeigre”,asatkasnijekuvaripredajuuzorkenaocewivawe. Progla{ewepobednikazakazano je za 19 sati, a zavr{etak manifestacijeu22~asauzvelikivatromet. B. M.

NaGradskomgrobqunemavode NaGradskomgrobqudanasne}ebitivodeod9do15~asova.Slavine}ebitisuvezbogradovanamre`i. Z. D.

Dvasatasuveslavine Bezvode}edanasod8do10~asovabitiuliceVladimiraNazora iSvetozaraMileti}a.Vodene}ebitizbogplaniranihradovana vodovodnojmre`i. A. Va.

V remeploV

Velikanpozori{ta MitaRu`i} Dimitrije Mita Ru`i}, ~lan Srpskog narodnogpozori{taodprvogdanawegovogosnivawa 1861.zvani~noje31. maja 1873. postavqenzapozori{nog upraviteqa. Tu du`nost je obavqao svedo1892.dabikasnijebioglavnirediteqi ponovo,aliprivremeno,upraviteq.Tuma~ioje [ekspirovei[ilerovelikove,kaoijunakeiz na{e narodne istorije. Svojom glumom, tada omiqenogromani~nogmanira,stekaojeveliki ugleducelokupnomSrpstvu.Umroje1912. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

eto sti`e, a to zna~i da po~iwe sezona raznoraznih festivala koji su poslastica za qubiteqe hedonizma i svih onih koji u`ivaju u dobrom provodu. Ve} u vikendu koji je pred nama sti`u dve manifestacije, dijametralno razli~itog karaktera, pa ko voli nek izvoli. Temerin ili Petrovaradinska tvr|ava. U mestu nadomak Novog Sada odr`a}e se sada ve} tradicionalna „Pasuqijada” nas kojoj }e se okupiti majstori varja~e sa svih strana. Posetioce tako o~ekuje dobar zalogaj, brdo zabavnih sadr`aja, koncerata i {to{ta drugog. Dakle, ukoliko ste qubiteqi jela od pasuqa i zabave pod otvorenim nebom Temerin je va{a destinacija u petak i subotu. S druge strane, na Petrovaradinskoj tvr|avi }e se

U ponedeqak, 4. juna u rektoratu Beogradskog univerziteta bi}e odr`ana dva predavawa. O planovimarazvojasrpskogvinarstvagovori}estru~ni saradnik u Ministarstvu poqoprivrede Darko Jak{i}, a prof. dr Slobodan Jovi} sa PoqoprivrednogfakultetauZemunuodr`a}epredavaweo vinimaSrbije. Ovoje47.kongresvinskihvitezova,adoma}ini organizator skupa je Udru`ewe Evropski vinski vitezovi„SvetiGeorgije”. Z. Ml.

[TA URBANISTI PLANIRAJU NA SPOJU LIMANA I TELEPA

Budu}nostdonosiparkove, crkvuistogzgrada Prema planovima „Urbanizma” deo grada du` Ulice Ive Andri}a trebalo bi da postane stambeno-poslovna zona za ure|enim parkovima. Kako je objasnilaarhitektkiwaovogpreduze}a Ta{ana Kri{anovi} zbog specifi~nogpolo`ajaoveteritorijeuodnosunasusedne,kaoi planiranih saobra}ajnica, urbanistisujeopredeliliza,takozvani,op{tegradskicentari parkovskepovr{ine. -Teritorijaizme|uBulevara caraLazara,UliceIveAndri-

wu bile bi visoke do sedam spratova, dok bi poslovni objekti imali do 20 eta`a. Ju`nideoovecelinebiobipretvoren u park koji bi povezao okolna poru~ja- Telep, Limane iobaluDunava.Uplanujeiizgradwa verskog objekta koji bi seuklopioucelinuparka. Ipak, kako saznajemo, stopirana je izgradwa dela prostora du`UliceIveAndri}a,kojije sa druge strane ograni~en Ulicom Sime Matavuqa, dok se ne donesuplanovidetaqneregula-

Prostor izme|u Bulevara cara Lazara, Ulice Ive Andri}a i Ulice heroja Pinkija predvi|ena za park. Na uglu ulica Ive Andri}a i Heroja Pinkija planiraju se zgrade za stanovawe visoke do sedam spratova, dok bi poslovni objekti imali do 20 eta`a }aiUliceherojaPinkijatreba dabudeure|enipark.Ambijent treba da formira prirodnu oazu, a ostavqa se i mogu}nost pravqewa podzemne gara`epredo~ilajeKri{anovi}. Ona je objasnila da se u delu kojijenalazinaugluulicaIve Andri}a i Heroja Pinkija planiraju poslovni ili stambenoposlovniobjekti,kojibisegradili tako da „jedna parcela predstavqajedanblokzgrada,sa jedinstvenom podzemnom gara`om”.Zgradenamewenestanova-

cije. Tako|e, ova zabrana, zbog istih razloga, ti~e se i severnogdelakasarneMornarice,dela odbrambenog nasipa, ali i Univerzitetskogparka.Kakosu objasnili u „Urbanizmu”, formirawe magistrale koja treba daobuhvatiiUlicuSimeMatavuqaidopredomostanaDunavcu, promenilo je deo dosada{wihurbanisti~kihplanova. - Ceo prostor, izuzev dela oivi~enogBulevaromcaraLazara,UlicomIveAndri}aiUlicomherojaPinkija,realizova}e

senaosnovuplanadetaqneregulacije. Odbrambeni nasip mo`e serealizovatiinaosnovuurbanisti~kogprojekta,{to}ezavisitiodna~inanakojiseovateritorijabudenadvisila-kazala jeTa{anaKri{anovi}.

Sagovornica,pak,nijemogla danavedekadseplanirarealizacija plana, jer to ne zavisi od„Urbanizma”ve}odsredstava koje bi obezbedio Grad, odnosnoinvestitori. A. J.

NA REKLAMNOM PROSTORU U ULICI KRAQA ALEKSANDRA

Maturskipanoikrasecentar Maturski panoi odeqewa novosadskih sredwih {kola koja suu~estvovalana konkursuGrada „Javni poziv odeqewima maturanata{kolske2011/12.godine“, postavqeni su na reklamnom prostoru u Ulici kraqa Aleksandra. Inicijativu da se reklamniprostor u UlicikraqaAleksandrakoristiutesvrhe pokrenuo je gradona~elnik Igor Pavli~i} kako bi maturski panoi i daqe krasili centarNovogSada. Na reklamnom prostoru u Ulici kraqa Aleksandra izlo`enje21panosafotografijama matrunataiz Saobra}ajne{kole „Pinki“–tehni~arPTTsaobra}aja PTT-41, Tehni~ke {kole „PavleSavi}“–hemijsko-tehnolo{kitehni~ari,4-11, Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin“–odeqeweT-43, Sredwemedicinske{kole„7.April“–medicinske sestre-tehni~ari, 4-

1, Poqoprivredne {kole sa domom u~enika Futog – poqotehni~ari 4-1, Elitne privatne sredwe ekonomske {kole – ekonomski tehni~ar 4-1 i odeqewa

carinskitehni~ar4-2, Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin“ – R42, Sredwe ekonomske {kole „Svetozar Mileti}“ – birotehni~ar 4-5, Tehni~ke

{kole „Mileva Mari}-Ajn{tajn“ – {umarski tehni~ar ST-41, Poqoprivredna {kole sa domom u~enika Futog – cve}ar-vrtlar3-13itehni~arhortikulture 4-5, Tehni~ke {kole „Mileva Mari}-Ajn{tajn“ – stolar-ogled D 32, Elektrotehni~ke{kole„MihajloPupin“– T45 I odeqewe E33, Tehni~ke {kole „Mileva Mari}-Ajn{tajn“ – arhitektonski tehni~ar-ogledno - A41, [kole za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}“ – B@F3, Tehni~ke {kole „MilevaMari}-Ajn{tajn“–gra|evinskitehni~arzavisokogradwuV41, Sredwe{kole„SvetiNikola“NoviSad–ekonomskitehni~arE4, Tehni~ke{kole„Mileva Mari}-Ajn{tajn“ – fotografi Graf 41 i Prve privatne sredwe medicinske {kole „Hipokrat“–F4. Q. Na.

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak31. maj2012.

PROJEKAT INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

Vaspitawe zazdravqedece

Institut za javno zdravqe Vojvodine pokrenuo je projekat „Vaspitawe za zdravqe dece”, koji podrazumeva edukaciju osoba kojeradesdecom,te}eponovosadskimosnovnim{kolamabiti podeqeniposebnopripremqenipriru~nici.Projekat}eobuhvatiti teme o adolescenciji i pubertetu, li~noj higijeni, oralna higijena i higijena {kolskog prostora. Pored teorijskog dela; priru~niksadr`iikreativneradionicezaradsdecom.Na~elnicaCentrazapromocijuzdravqadecesInstitutadrOqaNi}iforovi}[urkovi}istaklajedadecaiomladinatrebadau~e ozdravqu,nesamoodsvojihroditeqaiodzdravstvenihradnika, negoiodu~iteqa,pedagogaipsihologau{kolama.Ovajprojekat }eserealizovatiinarednegodinestim{to}ebitiobuhva}ene noveteme,aliisteva`nostizazdravqedece. I. D.

dnevnik

Obele`en Svetskidan multipleskleroze Svetskidanmultiplesklerozeobele`enjeju~enaTrguSlobode. Nastupilo je udru`ewe „Vera, qubav i nada” kao i inkluzivni hor „Ison” kojim je rukovodioMi{aBlizanac.Organizator manifestacije je Dru{tvo multiple skleroze Vojvodine koje sadr`i 13 op{tinskih organizacija, a ve}i-

na wih se predstavila svojim ru~nimradovimanatezgamapostavqenimucentru. Svetski dan ove bolesti se u svetu obele`ava od 2009., a kod nasod2010.godinekadajeDru{tvo multiple skleroze Vojvodinetako|eorganizovaloakcijuucentrugrada. A. Va.

Foto:R.Hayi}

KLISANSKA ULICA EME GOLDMAN VI[E NIJE VIRTUELNA

Prilazku}ama~ekali skorodvedecenije BIV[I U^ENICI [KOLE „IVAN GUNDULI]”

Okupiliseda proslave50godina malemature Razred 8a se 50 godina nakon male mature okupio u svojoj osnovnoj {koli „Ivan Gunduli}”ievociraostareuspomene. Prisutnih17u~enikageneracije 1962. pozdravila je sada{wa direktorica {kole  Lidija Rakita kojaimjepoklonilamonografiju{kole. -Bilojepravozadovoqstvoda udovoqimo biv{im maturanti-

ma da se okupe u svojoj {koli i prisete vremena koja su pro{la iqudikojisuovdenekadradili. Svim ostalim biv{im u~enicimakoji`eledaobele`ejubilej, vrata {kole su uvek otvorena reklajedirektorica. Nakonobilaska{kole,biv{i 8asepreseliouobli`wirestorandauzkafunastavedaseprise}ajupro{lihdana. A. Va.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Danteovabalada” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana”u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve od 13do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bitidarivani po pri¬me¬rkom kwige „”Danteovabalada”EduardaGonzalesaVijawa uizdawu„Monoi Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”u tr`nom centru “Merkator”. Surovi zapadni svet i paganski topli jug, obrazovana i napredna omladina naspram neobrazovane starije generacije odane tradiciji, snovi i magija

nasuprot rasko{i i porocima LasVegasa,kriminalciiokrutneubiceme|unaivnimipo{tenim pregaocima... Sve ove kontrastne svetove povezuje jedna nit – qubav. Meksikanac Dante, kojiseposlemnogobrojnihpoku{aja dokopao Amerike, uspeo je da se posle deset godina o`eni svojom prvom qubavi, devojkom iz rodnog sela. Wihova k}erka be`isproslavesvogpetnaestog ro|endanasmomkomukogasezaqubila i tada po~iwe Danteovo pute{estvije.Upotrazizak}erkom,udru{tvumagarcaVergilija,DanteprelaziAmerikuuzdu` i popreko u kamionetu starom vi{edecenijainatomputusesusre}esgalerijomlikova. A. Va.

VESTI Promocijakwige Vladimira Jokanovi}a

Posmatrawe Venere natvr|avi

Promocija kwige pesama „Izlet iz ni{tavila”, autora Vladimira Jokanovi}a, odr`a}e se ve~erasu19~asovauVelikojsaliOgrankaSrpskeakademijenaukauNovomSadu,UlicaNikole Pa{i}a6.Govori}ePeroZubac, prof.drDraganStani} iprof. drMilorad@iki},dok}estihove ~itati Miodrag Petrovi}. Gostve~eribi}epijanistaBogdan\or|evi}. G. ^.

Novosa|ani}eimatipriliku dapomo}uteleskopaposmatraju tranzit planete Venere ispred Sun~evogdiska6.junaod5do7 ~asova ujutru na platou ispred muzejanaPetrovaradinskojtvr|avi. Ovo je redak astronomski doga|aj, a slede}i }e se desiti tek 2117. godine. Teleskopsko posmatrawe organizovalo je Astronomsko dru{tvo „Novi Sad”, a otvoreno je za sve zainteresovane. G. ^.

„Sijaju}ajabuka” Izlo`bafotografijaWujorka, pod nazivom „Sijaju}a jabuka” autorke Aleksandre Jakovqevi}, bi}eotvorena usubotu,2.juna,u20 ~asovauTuristi~kojorganizaciji NovogSada,UlicaModene1. Fotografijesuna~iweneukombinacijisaumetni~kimneonom kojije napravioBranimirBajac.Ovakav tip izlo`be i kombinacija umetni~kih pravaca prvi put }e biti predstavqeni Novosa|anima. Ulazjeslobodan. A. J.

Novimejl Kancelarije zamlade NovosadskaKancelarijazamladepromenilajemejladresunakoju se mogu slati sve informacije odzna~ajazaomladinu.Novaadresa je infokzmns@gmail.com. Kancelarija se nalazi u Ulici @arka Zrewanina 2, a broj telefona je 488-2-871.Radnovremejeponedeqkom, sredom i petkom od 7.30 do 15.30 ~asova, a utorkom i ~etvrtkomod11.30do19.30. A. J.

Stanovnici Ulice Eme Goldman na Klisi skoro dvedecenijesumukumu~ili da ona ne bude vi{e virtealna i da im se omogu}i prilaz ku}ama. Problem je bilo re{avawe imovinsko-pravnihodnosa sa vlasnicima parcele predvi|ene za put. Posle dugih pregovora sa osam suvlasnika parcele, uz u~e{}e i gra|ana koji su direktnoineposrednobili zainteresovani za re{ewe ovog problema, Zavodzaizgradwugradajezakqu~iosporazumsasuvlasnicima o kupovini polovine parcele koja jepredvi|enazaulicu. Svemu tome prethodila je izmena urbanisti~kog plana, pa je {irina ulice smawena sa devet na {est metara odnosno

trimetradu`inomcelebudu}e ulice,kakobivlasniciobjekatauUliciEmeGoldmanimali

dinara, shodno wihovim suvlasni~kimdelovima.Tako|e, i `iteqi su sakupili pozama{nusumunovca.Ura|enojeiparcelisawe. Ina~e, regulaconi plan Klisanskog puta koji obuhvata ovaj potez predvi|a regulaciju UliceEmeGoldmandu`ineoko149 metara i {irine 12 metara, ukupne povr{ineoko1.790 kvadratnihmeatara,takodaseregulacijaulicesaju`nestrane pro{iruje, a  sa severne se su`ava za oko 8,5 metara. Osim, pregovora sa vlasnicima, na predugo re{avawe imovinsko-pravnihodnosa se~ekaloikakobiseubuxetu grada obezbedio novac Foto:S.[u{wevi} za isplatu naknade za preupristupsvojimku}ama.Zapredzimawe,odnosnootkuppredmetmetnuparceluZIGjesuvlasninogzemqi{ta. cima isplatio oko 2,5 miliona D. Ig.

PRVACI O[ „PETEFI [ANDOR” JU^E UMALO DA NE ODU NA EKSKURZIJU

Roditeqisamiunajmiliautobus Roditeqi u~enika Osnovne {kole„Petefi[andor”ju~esu se po`alili na{em listu da su wihova deca imala pote{ko}e prilikompolaskanajednodnevnu ekskurziju na Pali}, jer se umesto dogovorena dva, a pojaviosamojedanautobus. -Uorganizaciji„Ati}tursa” prvacijetrebalodaodunaekskurziju na Pali}. Okupqawe je bilo zakazano za pola osam, a kretawe za osam sati ispred {kole.Jedanautobussenijepojavio. Predstavnik „Ati}„ tursajerekaodasuzakupiliautobus,alidajeonoti{aonadrugu stranu i da uop{te ne mogu da do|u u kontakt sa voza~em tog autobusa - pri~a jedan od roditeqa~ijejeimepoznatoredakciji.

Tako|eimjere~enodapomenuta turisti~ka agencija nema rezervniautobus,dajetonormalno da se de{ava jer je te{ko na}i slobodanautobusumaju.Zbogtoga su se roditeqi sami organizovali,pozvali“Be~ejprevoz”iobez-

- Prvaci ove {kole trebalo jesna{advaautobusadaotputujunaPali}.Me|utim,jedanbus senijepojavioi~imsamtosaznao do{ao sam do dvori{ta {kole. U me|uvremenu sam saznaodasetajautobuspokvariou

Neposrednoprepolaskanajednodnevnuekskurziju naPali},ispred{koleseumestodogovorenadva autobusapojaviosamojedan bedili autobus. Tako da su deca oti{lanaeksurzijuu10~asova. Mi{a Mihajlov turisti~ke agencije„Ati}turs”potvrdioje za na{ list pri~u roditeqa i rekao je da mu se ovako ne{to nijedogodilood1992.godine,od kadaiorganizujeekskurzije.

^ITAOCI PI[U SMS

inostranstvu i nije bilo nikakve {anse da stigne na vreme. Poku{ali smo ~ak da nabavimo i drugi autobus sa 50 sedi{ta, alitonamnijepo{lozarukom, jersusvimahomnaakskurzijama -ka`eMihajlov.Dodajedajeondapredlo`ioroditeqimadase

ekskurzijaodlo`izanekidrugi dan, ali da ve}ina roditeqa to nije prihvatila, jer su se deca jakoradovalaovomdanu.Mihajlovpotvr|ujedasuondaroditeqi na{li jedan veliki i jedan minibusidasusasatipozaka{wewadecakrenulanaekskurziju. -^inimisedajesamali{animakrenuoijedantata.Nadam seda}eselepoprovesti,ana{a turisti~ka agencija je predlo`iladirektorudadecuzbogove neprijatnosti ~astimo jednim izletom do Fru{ke gore. U ponedeqak}etimpovodomroditeqiimatisastanakinadamseda }eseovozavr{itiizletom,kakobinanekinna~inispravili ovu neprijatnost - zakqu~io je Mihajlov. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Doktorile~enanormu Pla}awe zdravstvenih radnika po broju pacijenatajesme{no!!Panezahtevasvaki pacijent, odnosno dijagnoza, jednako anga`ovawe zdravstvenih radnika. Kako }e taj radizmeriti,ba{mezanima. 063/4797… *** Selektore Mihajlovi}u napravili ste velikugre{ku!Izvo|ewehimnenijemuzi~kata~kaizGrandparade,himnasenepeva, himnaseslu{austavumirnookrenutilicempremazastavi![tabisedesiloakobi sve{tenik isterao iz bo`ijeg hrama sve vernikekojinepevajuverskepesmezavremeobreda?Vimorate{topredaseizvinetegospodinuQaji}uzbognepravdekojuste munaneli! 064/8726... *** Psi lutalice na Limanu 1 preuzeli vlast, terori{u sve. Najglasniji su no}u oko 2 sata, me|usobno organizuju „svojevrsne duele” besomu~no laju}i. Laka i mirna no}Limanci.[ifra:„[interi~e`wolimanska”. 069/3003... *** “Galenika” ne}e vi{e proizvoditi “brufen”!No,netrebadanastobrine,uvozi}emogaizNema~ke!Mojkomentarjetusuvi{an! 064/2466...

*** PrvikoraknovogselektoraSini{eMihajlovi}a je pozitivan, mada je negativan. Naime, igra~ koji ne po{tuje kodeks pona{awa, tj. odbija stvarawe kulta moralno sposobnih da svojim primerom iska`u

spremnostzasportskonadmetawedisciplinomigre,kaoidrugo{tojedeoreprezentativaca kao velikih profesionalaca. Bilo bidobrokadabiseidrugipridru`iliMihinojakcijisveuciquzaboqiimixSrbije. 065/9137...

*** ^itam.Ponovopravdawepolicijedajeza wihovu neefikasnost iskqu~ivi nedostatak mawak policajca. Me|utim, i sa mawkom policajacaibezna~elnikawihovaefikasnost, naro~itonaza{titiqudiiwihoveimovine moralabidabudeve}abar30odsto. 063/5243… *** TriputaskupqastrujauEvropinego kod nas. Dajte vi nama evropske plate i penzije, a ne kao {to ste dali evropske cene. Kako da se `ivi i pla}a sa ovom platomipenzijom?Nemo`eseni`iveti ni pla}ati. Dug je period pet godina nemewatipresednika.Akonebudenarodudobroilibarmaloboqe,mewamosvakih {est meseci. ^ovek radi, dobije zara|enupenzijuiumestodaodtezara|enepenzije`iviipla}aobaveze,onnema nizajednonizadrugo.Pozdrav 065/5503... *** Gotovo stakog dana u autobusu 77 na linijiNoviSad-St.Rakovac,ve}svim putnicimaznanpijanacpevaizsveggrlai teturasepoautobusu.Imalivoza~tuneke nadle`nosti (makar opomena da sedne i u}uti),ilismoostavqenidanasmaltretira? 064/2615...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

9

NASTAVQENO ISKQU^IVAWE DU@NIKA

BezvodeStararan`irnastanica Zbog vi{emese~nog nepla}awa i stvarawa duga koji je ve}i od milion dinara, ju~e su sa vodovodne mre`e iskqu~eni objekti „@eleznica Srbije“ koji su bili prikqu~eni na vodovodnu mre`u na Futo{kom putu. Iskqu~eni su Slu`ba vu~e, Stara ran`irna

stanica i pripadaju}i stambeni objekti du` Bulevara Evrope, saop{teno je ju~e iz „Vodovoda i kanalizacije”. Kakosu ju~e saop{tili iz “Vodovoda”, iz Nastavnog centra policije na Klisi jo{ se niko nije pojavio da bi regulisao dug, ili

napravio sporazum o reprogramu. Nisu iskqu~eni samo zbog nedostatka ekipe koja bi obavila skidawe vodomera na toj lokaciji. - Ukoliko ovakva situacija ostane i danas, Nastavni centar }e biti iskqu~en sa vodovodne mre`e u toku radnog dana. Do

petka je ostavqen rok preduze}ima „Albus“, „AMB Grafika“ i biv{em „Gaga plastu“ da izmire ceo ili deo duga i naprave sporazum o reprogramu. U suprotnom i ova preduze}a }e biti iskqu~ena sa vodovodne mre`e - zakqu~uje se u saop{tewu. Q. Na.

„^isto}a”preticrvenimkartonom Na adrese prvih dvadeset najve}ih du`nika JKP „^isto}a“ ju~e je uputila je upouzorewe u kojem se navodi da }e, ukoliko svoja dospela dugovawa ne izmire u roku od 48 sati, biti uskra}eni za uslugu odno{ewa sme}a.

Na spisku du`nika koji su dobili upozorewa nalazi se Spens, JKP „Gradsko zelenilo“, JP „Radosno detiwstvo“, hoteli „Park“ i „Leopold“, „Neobus”, „Univereksport”, „Tu{„, JP „@eleznice Srbije”, „Petar Drap{in a.d.”, „[ipons”, „Vojvo-

dina{ped a.d.”, „Agrovojvodina komercservis a.d.”, „Neoplanta”, „Interservis”, „Sajam d.o.o.”, „Autovojvodina”, „Albus”, „Dunav grupa agregati”, „Vobi haus” i „Interprogres in`ewering d.o.o.”. A. Va.

Gradskeobveznice ~ekajuja~idinar

VESTI „GoranBarei Majke”uFabrici Koncert grupe „Goran Bare i Majke” odr`a}e se u petak 8. juna u 21 ~as u Fabrici Studentskog kulturnog centra, Bulevar Despota Stefana 3. Legendarni zagreba~ki bluz rok sastav predstavi}e svoj novi album „Te{ke boje” s kojim je ve} pobrao mnogobrojne nagrade. Karte za koncert mogu se kupiti u CD [opu „Mungos„, Wego{eva broj 14, u prodavnici “Gigstiks” u Ulici Kraqa Aleksandra broj 12 u Pariskom magazinu. Prvih 200 karata se prodaju po promo ceni od 800 dinara, potom karta iznosi 1.000 dinara, a od utorka 5. juna cena }e biti 1.200 dinara. A. L.

Iskqu~ewa struje NoviSad: od9do12 ~asova Jegri~ka od 1 do 13, Branislava Bukurova 42, Jelene Lozani} 3 i 5, od 2 do 12, Dake Popovi}a od 1do 23 i od 4 do 28, Alibegovac dva od 1 do 7 i od 2 do 8. ^erevi}: od 8.30 do 13.30 sati deo ulice Fru{kogorska, od mosti}a prema Fru{koj gori; od8.30do13 ~asova vikend naseqe Bare, Wive, Potoraw, Mala Testera i Kalu|erica. Svilo{: od 8.30do13 ~asova celo naseqe. Grabovo: od8.30do13 sati celo naseqe. Lug: od8.30do13 sati celo naseqe. Bano{tor: od8.30do13 sati celo naseqe sa vikend naseqima Gradina, Prqu{a, Kru{evqe, Duga Me|a i deo vikend naseqa Koru{ka. Kisa~: od 8.30 do 13.30 sati Bene{ova 1, 1a i 2, Vojvo|anska od 10 do 66 i od 11 do 55. ^enej: od8do 16 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Ledinci: od 7.30 do 14 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa i vikend naseqima Liparija i Brestovi. Stari Ledinci: od 7.30 do 14 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa i vikend nasequ Klisa.

- Obveznice }e biti ponu|ene kao vid {tedwe svim gra|anima Srbije, fizi~kim licima, privrednim dru{tvima, ali i ponovo bankama, osiguravaju}im ku}ama i fondovima. Naime, po Zakonu o javnom dugu gra|ani mogu da kupe hartije od vrednosti, koje izdaju lokalne samouprave - predo~ava sagovornik.

kalna vlast o~ekuje da }e Novosa|ani biti zainteresovani, po{to }e imati boqe uslove za {tedwu nego u bankama. Podsetimo, kupac obveznica druge tran{e je Unikredit banka, kao pokroviteq emisije, a grad }e narednih 12 godina vra}ati dug sa fiksnom kamatom od 6,25 odsto. Gradski odbornici

^ekaseiformirawenovogGradskogve}a. Tre}atran{abi}ezavr{enazamesecdomesec ipodana.Nemausporavawaradovaiprojekata kojejeGradzacrtao,jerparazatoima. Ovutran{uobveznicaod{estmilionaevra mo}i}edakupujuigra|ani

da bude pu{tena tre}a tran{a municipalnih obveznica, u iznosu od {est miliona evra, wu }e mo}i da kupe i gra|ani

Dodaje i da bi uskoro trebalo da bude zavr{ena {tampana publikacija sa obja{wewima i primerima otplate za gra|ane. Gra|anima }e obveznice kupovati kuponima od po 100 evra, a grad }e dug vra}ati sa fiksnom kamatnom stopom od {est odsto na godi{wem nivou i rokom otplate od 12 godina. Lo-

SPOR IZME\U „POSLOVNOG PROSTORA” I SINDIKATA „SOLIDARNOST”

Ratespre~avaju iseqewe? Na osnovu zakqu~ka Osnovnog suda danas bi sudski izvr{iteqi trebali da isele sindikat „Solidarnost” iz prostorija u Sremskoj ulici 9 a. Me|utim, iz „Poslovnog prostora” koji upravqa ovim poslovnim prostorom, ju~e su saop{tili da su spremni na dogovor sa sindikatom, ali nisu konkretno naveli kako }e danas reagovati. U sa op {te wu „Po slov ni prostor” navodi da }e otplata duga sindikatu „Solidarnost Novi sindikat”biti omogu}ena zakqu~ivawem sporazuma o izmirewu duga na rate, dok }e potpisivawe ugovora o tome uslediti kada se donese odluka Upravnog odbora”. Ka`e se u saop{tewu da je „Solidarnost - Novi sindikat” bes pravno ko ri stio pro sto ri je u Sresmskoj ulici 9 a. „Solidarnost”je u Sremskoj ulici 9 a od novembra 2006. godine, ali po{to nije pla}ao kirije, „Poslovni prostor „ je pokrenuo sudski spor zbog duga od oko 470.000 dinara. Predsednica sindikata „Solidarnost” Gordana Koji} ka`e da je „Solidarnost” sprem-

na da pla}a zakup, ali da to do sada nisu ~inili jer „Poslovni prostor „ nije bio spreman na to. - Pisali smo nedavno Upravnom odboru predze}a da smo voqni da se potpi{e sporazum o zakupu i dug platimo u ratama - kazala je Gordana Koji}. Prema wenim re~ima nesporazum je nastao jer je zakupac prostorija u Sremskoj 9 a bila Asocijacija slobodnih nezavisnih sindikata (ASNS). Taj sindikat, isti~e Koji}, je koristio prostorije, sve dok se Okru `ni od bor ASNS na Skup{tini Okru`nog odbora sindikata nije izdvojio. - Tada je osnovan sindikat „Solidarnost” i mi smo po~eli da koristimo prostorije u Srem skoj uli ci. Me |u tim, ASNS nije otkazao ugovor o zakupu, a „Poslovni prostor” je pokrenuo sudski spor zbog ne pla}awa kirije protiv ASNS. Vi{e puta smo poku{avali da objasnimo „Poslovnom prostoru” da ASNS nema veze sa zakupom, ve} da preduze}e treba da potpi{e ugovor sa sindikatom „Solidarnost„ - objasnila je Gordana Koji}. Z. Deli}

U SUBOTU U DE^JEM KULTURNOM CENTRU

ZvuciiigreAfrike

O obi~ajima, tradiciji i na~inu `ivota poznatih afri~kih plemena deca }e imati priliku da ~uju na kreativno - edukativnoj radionici „Zanimqiva Afrika - Bogovi su pali na...” u subotu 2. juna u De~jem kulturnom centru, Mite Ru`i~i}a 1. Radionica, koja }e se odr`ati od 10.30 do 13 ~asova, podrazumeva slu{awe zvuka afri~kih bubweva i kreirawe zanimqivih plesova. U kreativnom delu deca }e izra|ivati Masai ukrase za glavu i zve~ke od „korwa~inog” oklopa. I. D.

Okrpqenesveudarnerupe Krpqewe udarnih rupa po kolovozu u Sremskim Karlovcima je zavr{eno. Ova sanacija kolovoza ko{tala je karlova~ku op{tinu 1.467.740 dinara sa PDV-om. Na taj na~in popravqena su najve}a o{te}ewa u 28 ulica. Radove je izvelo preduze}e „Vojvodinaput-Ba~kaput.” Z. Ml.

OD POZORI[TA DO DUNAVSKOG PARKA

[etwomprotiv duvanskogdima

TRE]A TRAN[A JO[ NIJE PU[TENA

^lan gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} rekao je za “Dnevnik” da tre}a tran{a obveznica jo{ uvek nije pu{tena, jer se trenutno ~eka formirawe nove gradske vlade. - Sem toga, ~ekamo da se stabilizuje kurs evra, jer nam ne ide na ruku ovako slab dinar. Ipak, sigurno je da }e i tre}a tran{a biti zavr{ena za mesec do mesec i po dana. Ovo, ina~e, ne usporava radove i projekte koje je Grad zacrtao da uradi, jer novaca za to ima i sve te~e po planu - istakao je Makari}. Prva prodaja tran{e obveznica bila je u iznosu od 15 miliona evra, druga je na ra~un grada legla u aprilu, na ra~un gradskog buxeta stiglo je 14 miliona evra. Ka-

U KARLOVCIMA

su pro{le godine usvojili odluku da se Grad zadu`i 35 miliona evra izdavawem municipalnih obveznica, koje }e biti potro{ene za zavr{etak radova na izgradwi Bulevara Evrope, kao i za izgradwu kanalizacione mre`e u prigradskim naseqima. Q. Nato{evi}

Jednosatna {etwa protiv pu{ewa posve}ena obele`avawu Svetskog dana bez duvanskog dima odr`a}e se danas u centru Novog Sada. Polazak je u 12 ~asova, ispred Srspkog narodnog pozori{ta, a zatim }e se kolona kretati do Dunavskog parka, Zmaj Jovinom i Dunavskom ulicom. Svi posetioci dobi}e informacije i flajere o {tetnosti pu{ewa, a oni koji budu re-

{ili da se oslobode pu{a~ke navike, mo}i }e da se upi{u u grupu za odvikavawe od pu{ewa u Centru za prevenciju Doma zdravqa, koja }e po~eti s radom 4. juna. [etwu organizuju novosadski Dom zdravqa i Institut za javno zdravqe Vojvodine u saradwi sa Sredwom medicinskom {kolom „7. april”. I. D.

U SPOMEN-ZBIRCI PAVLE BEQANSKI

Audio–vodi~krozmuzej Od sutra }e posetiocima Spomen-zbirke Pavla Beqanskog biti omogu}eno audio-vo|ewe kroz stalnu postavku, putem Telenor mre`e. Spomen-zbirka je, povodom 120 godina od ro|ewa Pavla Beqanskog, u sradawi s Telenorom pokrenula projekat „Art tura”, koji }e posetiocima omogu}iti da na lak i jednostavan na~in obi|u muzej i upoznaju se s kapitalnim delima moderne umetnosti. Telenor audio vo|ewe bi}e dostupno od sutra do 31. decembra ove godine korisnicima svih mre`a, ali je za Telenorove korisnike besplatno. Pozivom na broj 063/9814 posetioci }e dobiti informacije o 54 dela iz stalne postavke, u trajawu od 27 minuta.

Radionicazamali{ane Povodom obele`avawa Me|unarodnog dana deteta, De~ja dramska sekcija „Pozori{tance Dvori{tance - osnove„ odr`a}e se sutra u 10 ~asova, u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog. Deca }e u~iti o osnovama scenskog prostora i na taj na~in biti u prilici da prate po~etke nastajawa pozori{ne predstave. Sekcija je organizovana u saradwi sa Teatrom 34 i PU „Radosno detiwstvo”, a u~e{}e je besplatno. J. Z.

SUTRA NA \A^KOM IGRALI[TU KVALIFIKACIONI TURNIR

Basket~arolija „jedannajedan”

Re gi o nal ne kva li fi ka ci je za najpoznatiji svetski turnir u basketu „1 na 1” Red Bull King of the Rock, odigra}e se u petak, u Novom Sadu, na \a~kom igrali{tu. Pod obru~om }e se na}i 64 igra~a iz Novog Sada, Beograda, Kragujevca, Skopqa i Podgorice, a 12 najboqih u~estvova}e na finalnom turniru u Beogradu, koji }e se igrati 9. juna. Pro{logodi{wi pobednik finalnog turnira je na{ su gra |a nin Du{ an Dom ov i} Bulut koji je predstavqao Srbiju u Alkatrazu na globalnom turniru. Du{an zato ove godine ne igra kvalifikacije jer se direktno plasirao na finale u prestonici. Na svetskom finalu Bulut je bio me|u 32 najboqa basketa{a na planeti po be div {i iko nu ame ri~ kog stritbola Xo{a Kraqa Mareja. Sjajni {uter sa Limana je na stu pa ju }i za eki pu Ko zuf \ev|elije postao i najboqi strelac prve makedonske lige. - Na \a~kom se igra najboqi basket i turnir }e biti odli~an. Uba~eni su igra~i i iz Crne Gore i Makedonije, pa o~ekujem jo{ boqi kvalitet u odnosu na lane i duplo ja~i turnir. Odigrao sam profesionalnu sezonu u Makedoniji, tako da sam fizi~ki spreman. Ove godine igra}u rastere}enije, ali }e biti i te`e jer }e svi biti motivisani da me pobede, s obzirom da branim titulu - rekao je za „Dnevnik” najboqi srpski basketa{. Takmi~ewe na popularnom \a~kom po~iwe u 12 i traje do 16 sati, a u slu~aju ki{e igra}e se u maloj sali Spensa. Prijava za u~e{}e mo`e da se po{aqe

Novosa|anin Du{an Domovi} Bulut, svetski mag basketa Foto: K. Pondela

na mejl kingoftherock@redbull.rs. a kotizacija je 500 dinara. Upla}en novac osvaja pobednik kvalifikacija. Borba za krunu Stene i planetarnog {ampiona je 22. septembra. U~estvova}e pobednici 24 me|unarodna finalna

turnira i 33 ameri~kih kvalifikacija a i najboqih pet igra~a koji su osvojili drugo mesto na ameri~kom tlu,kao i {ampioni iz 2010. i 2011. Ajzeja „Klu~“ Bouman i Hju Bejbi{ekXouns. D. Igwi}


VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak31.maj2012.

Против дуванске индустрије СУБОТИЦА: “Стоп уплитању дуванске индустрије”, тема је Светског дана против дуванског дима који се обележава данас. Тим поводом, Завод за јавно здравље у Суботици реализује низ активности и акција посвећених разоткривању уплитања дуванске индустрије са циљем да се минира Оквирну конвенцију о контроли дувана. - Скоро шест милиона људи ће умрети ове године због болести које су повезане са употребом дуваном, од тога више од 600 000 људи су непушачи изложени дуванском диму. Број особа који годишње умиру због глобалне епидемије употребе дувана могао би да се повећа на осам милиона до 2030. године. Пошто је усмртила 100 милиона људи у 20. веку, употреба дувана могла би да убије милијарду људи у 21.веку. Како се повећава број

држава које у потпуности испуњавају обавезе из Оквирне конвенције, тиме су напори дуванске индустрије да поткопају овај уговор све снажнији. Уплитање дуванске индустрије представља сталну претњу напорима на контроли дувана. Дуванска индустрија је у прошлости користила, а и сада је наставила да користи, разноврсне тактичке потезе, како би обликовала и утицала на политику контроле дувана. „Убризгава“ огромне суме новца, као своје „добротворне прилоге“, у социјалне програме у целом свету да би формирала позитиван имиџ у јавности под маском корпоративне друштвене одговорности. Чак се укључује и у програме превенције пушења међу младима - рекла је начелник Центра за промоцију здравља Суботица мр сц. мед. НадаКосићБибић. С.И.

Годишњи концерт плесача

БЕЧЕЈ: Плесни клуб „Макс денс“ из Бечеја традиционално, седми пут у континуитету, годишњим концертом завршава школску сезону. Преко две стотине учесника, чланова клуба свих узрасних категорија и гостију, представиће се на вечерашњем концерту, који се одржава у Градском позоришту Бечеј, с почетком у 20 сати и улазнице, по симболичној цени од 100 динара, су у продаји. Биће то прилика да суграђани први пут уживо поздраве Робетину Купчо и Александру Радић као нове-старе шампионке у диско денсу, јер су у недељу освојиле титуле државног првака на првенству Србије у Крагујевцу. Исто важи и за сребрни дуо деце Срна Пивнички – Катарина Сокола, односно бронзани јуниорски пар Сара Боројевић – Ана Еремин, пошто су све извадиле визу за Европско првенство у модерним плесовима, које ће се одржати од 5. до 7. јула у Данској. Како су у „Макс денсу“, поред диско денса, почели с тренинзима Зумбо фитнеса, комбинацији л��тино, меренге, реге, салса, фламенко и хип хоп ритмова, биће то и својеврсна промоција светског фитнес хита, чиме се потврђује да Бечеј прати светски плесни тренд. В.Ј.

Фестивал неконвенционалних позоришта

АПАТИН: Од 4. до 6. јуна у Апатину ће се одржати 34. Фестивал неконвенционалних позоришних сцена Војводине.Првог дана након отварања Фестивала представиће се Драмски студи Културног центра Апати с представом „Женски разговори“ Душка Радовића. Исте вечери наступиће и Позоришни клуб „Гест“ из Сечња с представом „Пандорина кутија“. Наредног дана наступиће Позориште ВХВ из Башког Брестовца представом „Ода равници“ од Петера С. Бутка. Последњег дана Фестивала чланови Драмског студија атеље младих из Панчева извешће представу „Кривина“ Танкреда Дорста, а КУД-а „Змај“ из Ирига представу „I am filing black“ Ј.П. аутора Цветина Аничића.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Arena: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.15), „Hepi fit 2” (13.10), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (21.45), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (20.10, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15)

POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te,Scena „Pera Dobrinovi}”, Sterijino pozorje, UK „Vuk Karayi}”, Radionica Integracije, Fond Krug Beograd „Bunar” (21), Scena „Jovan \or|evi}” balet „[ampawac i jagode” (20.30) Pozori{temladih,mala sala „^arobnica iz Ulice Bon`ur” (18)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: SawaAn|i} iz La}arka (dva de~aka), DEVOJ^ICE: Violeta Dragi{i}, Marina Kevac, Danijela Taminxija, DanijelaDrobwak, BarbaraPrica, BojanaSandulovi} i Hristina^adinoska- Savki} iz Novog Sada, SuzanaFarka{ iz Vrbasa, SunitaRustemi iz Petrovaradina, TatjanaMitrovi} iz Be~eja, SvetlanaHlipec iz Ba~kog Gradi{ta i QiqanaDimitrijevi} iz Paragova, DE^AKE: MirjanaZmijanac, Marija@ivanovi}- Milenkovi}, i Gordana Mili}evi} iz Novog Sada, Maja Devi} iz Be{ke, Suzana Prokin iz \ur|eva, Olivera Stanarevi} iz Temerina, Andrea @ivkovi}- Mu{kiwa iz In|ije, Jelena Stameni} iz Beograda i Erika[ija~i} iz Srbobrana.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Jagica Slavka Vujkov (1919) - ispra}aj u 11.15 ~asova, Danilo Petra Tojagi} (1940) u 12 ~asova, Miqka Miloja [kvarek (1940) u 12.45 ~asaova, Lazar Lazara Ivandeki} (1928) u 13.30 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Bosiqka Simeuna Qubi~i} (1936) u 13 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Milena Cvetka \uri~i} (1936) u 15 ~asova.

c m y

10

СЛАВАВРШЦАИЕПАРХИЈЕБАНАТСКЕ

МиланПоповић почасниграђанин ВРШАЦ: Своју градску и славу Епархије банатске Свети Теодор Вршачки Вршчани су јуче прославили бројним верским и другим манифестацијама. У холу Градске куће одржана је велика свечаност, на

штине Чедомир Живковић, предсденик СО Јовица Заркула и светски привредни Милан Поповић. Након тога, Никанор је Вршчанима честитао честитао славу града и Епархије банатске. Уз честитку сла-

Групни портрет добитника награда сдомаћинима

којој су, уз присуство бројних друштвених и привредних гостију, уручена три највећа друштвена признања града. Прво је, уз појање црквеног хора, обављено је резање славског колача, а саслужење овом свечаном чину обавили су владика вршачки Никанор и водећи свештеник Румунске павославне цркве. Уз владику Никанора сечење славског колача обавили су председник оп-

ве, председник општине Чедомир Живковић је грађанима поручио да ће се трудити да се сви обједињени трудити да градимо Вршац, да га направимо још лепшим местом за живот житељаове општине. Образложење о награђенима је поднела чланица општинског већа за туризам МаријаКулић. Највеће друштвено признање општине - почасни грађанин Вр-

шца Милану Поповићу уручио је председник општине Чедомир Живковић и захвалио му се за његова бројна доброчинства и хуманост према грађанима ове општине. Поповић је овом граду подарио бројне спортске објекте, помогао дечије и здравствене установе финасирао је рад народне кухиње у граду и још пет места у Србији, донатор је храма Светог Саве у Београду и бројних хуманитарних акција широм Србије. Уз захвалност на призњање, Поповић је рекао да је своје детињство и велики део младости провео у Вршцу и обећао да ће и даље помагати хуманитарне акције. Награду за животно дело добио је хирург вршачке болнице др Петар Ђорђев, који је радни век успешно уградио у побољшање здравља житеља овог краја. Повељу града добио је председник Суда за прекршаје Лучијан Берлован, за велики допринос унапређењу правосуђа у општини. Пригодан уметнички програм извели су ученици Музичке школе „Јосиф Маринковић“ из овог града каоЦрквени хор „Свети Теодор вршачки“ којим је дириговала Олга Шиљковић. Р.Јовановић

„Валценград” по сунчаном дану СОМБОР: Трећи по реду сомборски „Валценград“, пројекат намењен малим и великим матурантима градских школа, и поред нестабилних временских прилика последњих дана, ипак је одржан у уторак у каснопоподневним сатим. Тада је на тргу испред Градске Скупштине, колоквијално и у ово време зване Жупанија, неколико стотина парова сомборских матураната заплесало „енглески валцер“, тиме славећи још једну успешно преброђену степеницу у свом образовању и животу. Целу фешту сомборских матураната су увеличали и бројни родитељи, рођаци и пријатељи ђака завршних разреда сомборских основних и средњих школа, а својеврсна увертира је био наступ вештих плесача из „Раванград денса“, који су за ову прилику поред прикладних плесних костима, на лицима имали и одговарајуће маске. М. Мћ

Јана Војводић награђена у Мексику

КИКИНДА: На Међународном ликовном конкурсу у Мексику, расписаном поводом 150 година битке код Пуебла, ученица Основне школе “Ђура Јакшић” из Кикинде, седмогодишња Јана Војводић, нашла се међу 15 равнопрано на-

грађених учесника. На конкурсу је учествовало око четири хиљаде учесника из 80 земаља, а награђенима је припала новчана награда, у износу од по 1.500 евра. Конкурс је био намењен деци од седам до 11 година, тако да су ученици пре сликања морали да се упознају са поменутим историјиским догађајем, начином ратовања од пре 150 година, како су изгледали француски и мексички војници, те обичајима тог времена. А.Ђ.

Бесплатна школаза малетенисере СТАРА ПАЗОВА: Општина Стара Пазова је обезбедила нешто више од два милиона динара за бесплатну школу тениса, за 60 малишана од пет до 10 година, из свих насеља са своје територије, у сарадњи са Школом тениса „Милаш“ из Нове Пазове. Средствима која су обезбеђена из општинске касе, обновљен је терен у балон-сали за тренинге, набављена опрема и покривени трошкови рада са децом за 2012. годину, сазнали смо од председника општине Стара Пазова Горана Јовића и представника тениске школе МилошаМилаша. А. М.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik НЕМЦИ ИЗ ШОНАЈХА У НЕМАЧКОЈ ПОСЕТИЛИ СВОЈЕ РОДНО МЕСТО

Дочекани као своји

СРПСКИ МИЛЕТИЋ: Посетом свом родном месту и родном месту својих предака, Немци из Шонајха у покрајини Баден Виртенберг, наставили су добру сарадњу са становницима Српског Милетића, који су колонизовани далеке 1946. године. Сада већ традиционално, мештани Српског Милетића, за некадашње становнике њиховог места, приређују свечани дочек, пријатељски, домаћински, а гости из Немачке се осећају пријатно, пошто препознају искреност на лицима својих домаћина, али и понеког некадашњег комшије. Раде Дојчиновић из Српског Милетића, већ деценијама живи и ради у Шонајху у Немачкој, у месту где у највећем броју живе Немци из Српског Милетића. Жеља му је била да повеже некадашње и садашње становнике и то је успео. У време

ших предака и сретни смо што можемо да посетимо место њиховог рођења. Међу нама има и много оних који су рођени у Милетићу и који ће долазити докле год буду могли, без обзира на године старости, а нама млађима ће увек бити задовољство да долазимо међу пријатеље у Српски Милетић. Захвални смо Радету Дојчиновићу што се потрудио да нас повеже са становницима Милетића, као и свим становницима Милетића који нам увек приреде овако леп дочек и омогуће диван боравак - рекао је један од организатора посете Јирген Билдеман. Миса је одржана у католичкој цркви у Дорослову, а служио је оџачки свештеник Јакоб Пфајфер на немачком језику. У наставку посете, парох православне цркве у Српском Милетићу

~etvrtak31.maj2012.

У СРПСКОМ МИЛЕТИЋУ ОДРЖАНА 17. СМОТРА УЧЕНИЧКИХ ЗАДРУГА

Рукотворине показане јавности СРПСКИ МИЛЕТИЋ: Домаћин 17. Смотре ученичких задруга Србије, основна школа „Коста Стаменковић“ из Српског Милетића, била је добар домаћин ученицима из основних и средњих школа и школа за децу са посебним потребама из Београда, Новог Сада, Крушевца, Лесковца, Зрењанина, Суботице, Обреновца, Рековца, Свилајнца и Футога. Покровитељ манифестације је било Министарство просвете. Учесници смотре су приказали своје радове на изложби која је организована другог дана смотре. Свака школа је на свом штанду изложила и представила радове и производе својих ученичких задруга, као и рукотворине израђене у практичном делу наставе из разних предмета. Поставке на смотри оцењивао је жири, а председница жирија Снежана Весић из Савеза ученичких задруга Србије је у име жирија доделила више признања

за све приказано на овогодишњој смотри. За најбољу поставку 17. Смотре ученичких задруга Србије, прогла-

основана је 1998. године, сада њени чланови већ израђују школски и канцеларијски намештај, ручно рађени накит, жардињере за цвеће,

шена је поставка Пољопривредне школе са домом ученика ПК Београд из Београда. Ученичка задруга основне школе „Коста Стаменковић“ из Српског Милетића,

кавезе за птице, канте за смеће и многе друге предмете. Савез ученичких задруга окупља око 230 ученичких задруга и организатор је неколико смотри.

ДИРЕКТОР „ЈУГОРЕМЕДИЈЕ” ОБРАТИО СЕ АКЦИОНАРИМА

Само слога фабрику спасава

несретног рата деведесетих година, становници Шонајха су сакупљали хуманитарну помоћ, а Раде доносио у Српски Милетић, или већ где је било потребније, лекове и опрему углавном у оџачки Дом здравља и у сомборску болницу. У то време наравно, организованих посета није било, као ни пре тог несретног периода. Било је појединачних долазака, али организованих, није било.Пре око десетак година су почеле организоване посете, а сада су већ то пријатељска дружења. Сусрет је почео полагањем венца у дворишту католичке цркве у Српском Милетићу, где је пре неколико година постављена спомен табла некадашњим становницима Српског Милетића. Пригодним песмама и молитвом, фолклорне групе гостију из Немачке, којој су се придружили и домаћини, подсетили су се на живот у Бачкој и у Српском Милетићу. - Увек радо долазимо у Српски Милетић, где смо увек дочекани на прави начин. Ово је родни крај на-

отац Александар, био је домаћин и гостима испричао занимљиву причу о овом православном храму, захвалио се гостима на посети и изразивши задовољство због тога. Након посете православној цркви у Српском Милетићу, домаћини и гости су отишли у салу Дома културе, где је организована приредба, у којој су учествовали и домаћини и гости. Секретар Месне заједнице Српски Милетић Драган Момчиловић је званично поздравио госте и зажелео пријатан боравак, а заменик председника општине Оџаци др ЂорђеБогдановић је на немачком језику поздравио некадашње становнике Српског Милетића. Сплетом игара са југа Србије фолклорног друштва из Српског Милетића и народних игара из Баден Виртенберга, у изведби фолклорне групе гостију из Немачке, настављен је овај пријатан дан. Пригодни поклони, које су измењали и гости и домаћини, означили су и почетак дружења уз музику, на коме су се сви пријатно осећали. С. Милер

ДАНАС СЕ ЗАВРШАВАЈУ 55. МАЈСКЕ ИГРЕ У БЕЧЕЈУ

Невреме спречило спектакл на тргу

БЕЧЕЈ: Уместо спектакуларног свечаног отварања на централном градском тргу, које окупи пар хиљада житеља, овогодишње 55. Мајске игре у Бечеју сиболично су отворене на сцени „Радослав Златан Дорић“ у Градском позоришту. -. Како смо сада већ у јутарњим сатима добили информацију да се над Бечејом у предвечерје спрема невреме, обаве стили смо предшколске и школске установе да неће бити свечаног отварања на тргу, самим тим ни костимираног дефилеа улицама града - појаснио нам је разлог промене курса отварања Игара уредник програма у Градском позоришту Бечеј Горан Црнојачки. Заменик председника

општине Бечеј Будислав Медурић симболично је уручио кључ града младом суграђанину Луки Хачеку и најстарији фестивал дечијег сценског стваралаштва је почео. У прва два дана изведено је пет представа. Данас од 11 сати Бечејци ће видети представу „Орашчар“, у извођењу младих из Сиска, а у 15,30 сати представиће се деца из Мркоњић Града представом „Последња вештица“. Церемонијал свечаног затварања Игара почиње у 17 сати. Тада ће се прочитати одлуке Стручног и Дечијег жирија и уручити награде „златни, сребрни и бронзани паж“ најуспешнијим представа, али и појединачне награде актерима на и иза сцене. В. Ј.

Фестивали мађарског фолклора

КАЊИЖА: Две најзначајније смотре неговања изворног фолклора, музике и културних традиција војвођанских Мађара 49. фестивал „Ђенђешбокрета„ и 36. „Дуриндо„, одржаће се од сутра до недеље 3.јуна у Кањижи. Манифестација почиње сутра у подне, вашаром народне радиности и дочеком учесника, у Галерији „Тихамер Добо„ у 13,30 сати је отварање изложбе фотографија Кароља Пушкаша, а потом у сали Дома уметности је свечано отварање фестивала „Дуриндо„ и наступ учесника, који ће се наставити и у суботу јер наступ је пријавило 104 оркестра и група културно ументичких друштава. Дочек учесника фестивал фолклорних група „Ђенђешбокрета„ је у недељу од 12 сати, потом следи дефиле центром града и наступ 35 ансамбала на позорници на Главном тргу, а предвиђено је и објављивање добитника награде „Бодор Анико„. У случају кише програм ће бити у Дому уметности. М. Мр.

11

ЗРЕЊАНИН: В. д. директора Фабрике лекова “Југоремедија” Здравко Деурић казао је, пред Скупштину акционара заказану за 29. јун, да држава, као власник 42 одсто зрењанинске фармацеутске куће, разним притисцима покушава да је уништи. Деурић је позвао акционаре да буду сложни и да на предстојећој Скупштини укажу поверење актуелном руководству. Он је, такође, оптужио чланове Удружења “Југоремедија 3”, да воде кампању против менаџмента, само како би разјединили акционаре. То удружење, иначе, криви садашње пословодство за тешку пословну ситуацију у фабрици, која је довела до тога да пре неколико месеци производња буде обустављена а радници упућени на принудни одмор. - Држава не само што није подржала напоре радника и малих акционара на модернизацији фа-

По његовим речима, Републички фонд за здравствено осигурање је, уз све то, марта прошле године снизио поједине цене “Југоремедијиних” лекова на позитивној листи испод границе рентабилности. “Југоремедија” је стављена пред избор да производи ове препарате на своју штету, или да попусти под притиском и одустане од производње. У том случају, објаснио је Деурић, РФЗО ће их ставити на режим увоза и онемогућити “Југоремедији” повратак на позитивну листу. - Све ове, и многе друге мере које власт Здравко Деурић спроводи имају јасан циљ да се фабрика отера у стечај. одговорних за урушавање “Југоремедије” за накнаду материјалне штете која је причињена фабрици и акционарима, у укупном Подршка Јелка Кацина износу од преко 111 милиона Здравко Деурић тврди да је на састанку који је пре неколико дана евра – рекао је Деурић и подсеимао са специјалним изаслаником Европског парламента за Балкан тио да је држава дозволила СтеЈелком Кацином, европски званичник дао пуну подршку напорима фановићу да се, док је управљао да се антикорупцијска победа у “Југоремедији” заштити од притисака фабриком, понаша незаконито, власти и да се акционари обештете од последица десетогодишњег кршто је спречено тек касније, шења њихових власничких права. упорном борбом радника и акци- Кацин је најавио посету фабрици приликом свог следећег доласка онара који су, након што је привау Србију и показао много боље разумевање за проблеме и притиске са тизација поништена, и преузели којима се “Југоремедија” суочава од неких који су за њен опстанак егфармацеутску кућу. зистенцијално заинтересовани – казао је Деурић. Деурић је истакао да ће управа “Југоремедије” на скупштини предложити разматрање расподебрике, већ је наставила да ства- Али, упркос десетогодишњем по- ле средстава од одштете, кроз ра препреке у нашој борби за кушају власти да сломи “Југоре- расподелу дивиденде, или инве“Југоремедију”. Полицијске ис- медију”, наши напори су препо- стирање у реконструкцију ампултраге које се више од две године знати у Европском парламенту ног одељења. непрестано покрећу против чла- као шанса за демократизацију - Обештећење “Југоремедије” и нова управе “Југоремедије” ни- Србије. Марта ове године, Европ- њених акционара је питање дана, када нису дале никакав резултат, ски парламент је наставак проце- уколико останемо сложни. Апелуа тужилаштво се изјаснило да о са придруживања Србије ЕУ, из- јемо на вас да не наседате на камњима ништа не зна. Ипак, при- међу осталог, условио и разреше- пању “Југоремедије 3” и њених суство полиције у “Југоремеди- њем приватизационе афере у “Ју- адвоката о мојим наводним злоуји” добија тако значајан публи- горемедији”, у време када је њен потребама. Ова кампања до сада цитет да озбиљно угрожава по- власник постао нишки бизни- није дала никакве резултате, и сасловни углед фабрике и онемо- смен Јовица Стефановић Нини. да се поново покреће само из једгућава нормално пословање – Ова подршка из Брисела подста- ног разлога – да би разјединила свалио је Деурић кривицу на др- кла нас је да поднесемо тужбу акционаре на Скупштини – зажаву због лошег стања у фирми. против државних институција кључио је Деурић. Ж. Балабан

Почиње Кикиндско лето КИКИНДА: Од данас, до 1. септембра у Кикинди ће бити одржана манифестација под називом „Кикиндско лето“. Организатор је Туристичка ортганизација општине Кикинда, у сарадњи са Народним позориштем, Народним музејем, Народном библиотеком “Терром“, „Гуслама„, Канцеларијом за младе, Културним центром, те сеоским удружењима и месним заједницама. Ову манифестацију отвориће занимнљива изложба звучника у теракоти, лампашких појачала и портрети рок музичара у теракоти, чији су аутори Милан Рамаји, Ђурица Стојановић и Јован Блат. -У наредних три месеца Кикинђани ће видети и чути позната имена. У организацији Библиотеке гост ће бити Небојша Дугалић, а на Међународном фестивалу малих сцена очекујемо велик број познатих глумаца – каже директорица Туристичке орга-

низације општине Кикинда МаријанаИличин. – У дворишту Курије биће приређен концерт Неше из групе „Галија“, те ће гости моћи видети и чути Лолу Новаковић, Тању Бошковић, Мину Лазаревић, Ивана Босиљчића,  Љиљану Стјепановић, Мирјану Бобић Мојсиловић,Бориса Комненића, Исидору Бјелицу и још значајних уметничких стваралаца из различитих домена. И ове године биће организован традиционални корзо, који ће Кикинђане подсетити на прошла времена, хитове „Битлса“ свираће група „Бест Бит“. Биће организовано низ књижевних вечери и плесних такмичења. Библиотека и позориште су такође припремили програм за ову манифестацију. У Тери ће бити одржана „Ноћ отворених атељеа“ а последњег дана августа „Кикиндско лето„ затвориће певачица Ана Бебић. А. Ђ.

Председник Савеза ученичких задруга Србије СлободанПоповић, је некадашњи директор О.Ш. „Коста Стаменковић“ из Српског Милетића и главни покретач оснивања ученичке задруге у овој школи. Како он каже, Савез жели да, заједно са Министарством просвете, ради на омасовљењу ученичких задруга, као посебног вида васпитно-образовног рада са децом. Желимо да са представницима Министарства просвете разговарамо на ову значајну тему, да то не мора бити обавеза, али да ученичке задруге буду препорука школама. Деца ће нешто научити, а школа може имати користи од тога. На смотри је посебну пажњу привукао штанд Актива жена из Српског Милетића са својом већ препознатљивом поставком радова, а за ову поставку жене из Српског Милетића су добиле захвалницу Савеза. С. Милер

VESTI Нова власт ШИД: Након коначног сумирања резултата гласања ђурђевданских избора досадашњи председник СО Шид Жељко Костелник сазвао је конститутивну седницу СО Шид у новом саставу, за сутра. Демократска странка је на општинским изборима добила највећи број гласова 4.600 и иницијатор је спровођења свих задатака везаних за конституисање власти у овој општини. Демократска странка освојила је 12 мандата за одборнике у СО Шид, која иначе има укупно 39 места. Коалициони партнери ове странке су: ДСС са 2.672 гласа, или седам мандата, СПС-Пупс-ЈС са шест мандата и Лига СДВ, са три мандата. Опозицију представља СНС Томислава Николића са 3.179 добијених гласова, или осам мандата и СРС са 1.405 гласова и три мандата. На овој седници, поред верификовања одборника СО Шид, изабраће се председник истог органа, али и председник општине Шид и његов заменик. Потом општинско веће и донеће се решења пратећих комисија за примопредају дужности и одбора за административна и мандатско-имунитетска питања.. Д. С.

Конституисане месне заједнице

ПАНЧЕВО: У Панчеву је у току конституисање органа власти, који ће преузети улогу досадашњих савета месних заједница. У јужним селима панчевачке општине Банатском Брестовцу, Омољици и Стерчеву скупштине су конституисане и настављени су најважнији послови. Месној заједници Банатски Брестовац на располагању је око два милиона динара, које ће искористити за уређење пешачких стаза у сеоском парку и највероватније за ограђивање православног гробља. Омољчани су Скупштину Месне заједнице конституисали пре десетак дана. Председник Скупштине УрошАндрејић каже да ће ускоро почети изградња канализације кроз село у дужини око 3,5 километара. Новац од око 50 милиона динара за прву фазу, изградњу главног колектора, стигао је из покрајинског Фонда за капитална улагања. За председника Скупштине Месне заједнице у Старчеву изабран је АцаДимитрић. Он наглашава да ће ове године завршити све послове око изградње фекалне канализације. З. Дг.


ekOLOGiJA

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

c m y

12

NAJMASOVNIJA VOLONTERSKA AKCIJA ^I[]EWA OTPADA [IROM ZEMQE

VelikospremaweSrbije9.juna Ministar `ivotne sredine Oliver Duli} pozvao je gra|ane, kompanije i dr`avne institucije da u~estvuju u tre}oj najmasovnijoj volonterskoj akciji ~i{}ewa otpada {irom zemqe - „Veliko spremawe Srbije” koje se organizuje u subotu, 9. juna. - O~ekujem da ove godine u akciji u~estvuje najve}i broj volontera do sada - kazao je Duli} i podsetio da je pro{le godine u „Velikom spremawu Srbije” u~estvovalo 289.543 gra|anina koji su na 5.311 lokacija uklonili vi{e od 150.000 kubnih metara otpada. On je dodao da broj lokacija koje se ~iste u akciji progresiv-

no pada, da se smawuje broj deponija, jer je pokrivenost organizovanog odno{ewa sme}a porasla. Duli} je istakao da je od 2009. godine smawen i broj divqih deponija kojih je tada bilo vi{e od 5.000, ali da raste broj

zaprqanih povr{ina, odnosno mesta na kojima ima rasutog sme}a koje }e ove godine biti i prioritet za ~i{}ewe. U posledwe tri godine pokrivenost organizovanog odno{ewa otpada u Srbiji pove}ana je za 20 odsto, odnosno na 80 procenata”, kazao je ministar Duli}. - Do sada je u~e{}e u akciji prijavila Vojska Srbije, @eleznice Srbije i Putevi Srbije. On je pozvao gra|ane, zaposlene u dr`avnoj upravi, javna preduze}a, kompanije, {kole, udru`ewa, organizacije i medije da se prikqu~e akciji i prijave putem sajta www.ocistimosrbi-

I Kikinda u akciji Lokalna samouprava Kikinde i ove godine ukqu~i}e se i podr`ati nacionalnu akciju pod nazivom “O~istimo Srbiju”. ^lan Op{tinskog ve}a Nenad Grbi} ka`e da se kikindska op{tina ovoj akciji pridru`uje ve} tre}u godinu i da je ona planirana za subotu, 9. jun s po~etkom u devet sati. - Ove godine u gradu }e se ure|ivati potes u Distri~koj ulici prema Sportskom centru “Jezero”, @elezni~ki novi red, prilazi Melinom i Jevrejskom grobqu, {iri potes oko Mikronaseqa, oko i iza Jezera i Industrijska zona kod @AK-ovog stadiona – Blok 41,43, koji je neure|en. O~ekujem da }e odziv ju.rs/src/volonter. ili na telefon 011/36 222 36. Preko sajta www.ocistimosrbiju.rs/src/prijavadeponije svi zainteresovani

na{ih sugra|ana, nevladinih organizacija, sportskih klubova, javnih i privatnih preduze}a biti dobar kao i prethodnih godina ka`e Grbi}. U seoskim mesnim zajednicama u toku je odre|ivawe lokacija koje }e se ure|ivati. Lokalna samouprava obezbedi}e xakove za otpad i rukavice. Na gra|ane koji ne mogu da se prikqu~e akciji na pomenutim lokacijama apelovano je da urede prostore ispred svojih ku}a i na taj na~in adaju doprinos ovoj akciji. Pro{le godine ure|ivano je sedamdeset loakcija na kojima je dve hiqade u~esnika prikupilo 100 kubika otpada. A. \.

mogu prijaviti i lokaciju u svom susedstvu koje bi trebalo o~istiti u okviru akcije „Veliko spremawe Srbije”.

Akcija „Veliko spremawe Srbije” se organizuje povodom svetskog Dana za{tite `ivotne sredine - 5. juna.

ENTUZIJASTI UDRU@EWA SPORTSKIH RIBOLOVACA „ZLATNI KARA[“ IZ VRBASA

Gradeekolo{ku u~ionicunakanalu Pogon fabrike „Eurofoil”

U BORU OTVORENA FABRIKA ZA RECIKLA@U PET AMBALA@E

Preradadragocenih sirovina U Boru je krajem pro{le nedeqe otvorena najve}a fabrika za recikla`u PET ambala`e na Balkanu „Eurofoil„. Pogon se nalazi u u nekada{woj Fabricipoliesterfolija, koja je 2006.godineprivatizovana i od tada nosi ime „Eurofoil“. Radi se zajedni~koj srpskoj, hrvatskoj i ameri~koj investiciji, vrednoj ~etiri miliona evra. Fabrika }e u po~etku imati kapacitet da preradi oko 7.000 tona otpada godi{we, a u planu je da zaposli 50 novih radnika. Ovaj savremeni pogon otvorili su ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oliver Duli} i ambasadorka Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Srbiji Meri Vorlik. Sve~anosti su prisustvovali i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri}, ambasador Hrvatske u Srbiji @eqko Kupre{ak, kao i predstavnici lokalne samouprave. - Ovo }e biti jedna od najve}ih fabrika za preradu PET ambala`e u Evropi. Insistirali smo na tome

pacitet za preradu 7.000 tona, a za gotovo 80 odsto te ambala`e nema kapaciteta za preradu, pa ni za sakupqawe iz doma}instava. Na{a politika je podrazumevala investirawe u sakupqa~ku mre`u, dr`ava stimuli{e sakupqawe sirovine za recikla`u, kao i ulagawa u industriju recikla`e i obnovqive izvore energije - objasnio je ministar Duli}. Kako je najavio vlasnik kompanije “Drava Interne{nal” i poslovni partner “Eurofoila” iz Bora ZvonkoBede, ta kompanija }e uskoro i u Beogradu otvoriti centar za recikla`u PET ambala`e, a slede}e godine i ovo vreme i te}e postrojewe u Novom Sadu. Prema re~ima ministra ]iri}a, nova fabrika za recikla`u u Boru zajedni~ki je projekat kompanija iz Srbije, Hrvatske i SAD, a dobar primer kako u uslovima svetske ekonomske krize kompanije treba da se povezuju i internacionalizuju. On je pohvalio izvoznu orjentisanost te fabrike i ukazao

Va`nojepodizawesvestiotomedaPETnije otpad,ve}sirovinakojaobezbe|ujeradnamestai profitzaonekojisuinvestirali uizgradwutakvihpostrojewa (OliverDuli}) da Srbija bude zemqa u kojoj }e se PET sakupqati, a ne samo pakovati i izvoziti. To }e biti u potpunosti finalizovan proizvod i ovom fabrikom dobijamo zna~ajne preduslove za to. Ostaje da razvijamo sakupqa~ku mre`u, u Srbiji se sakupqa oko 20 odsto PET ambala`e koja zavr{i u doma}instvima i postaje otpad. Na dr`avi i javno-komunalnim preduze}ima je da izgrade sakupqa~ku mre`u, koja pre svega podrazumeva separaciju u doma}instvima i nabavku kontejnera u koje }e gra|ani ubacivati PET rekao je ministar Duli}. On je istakao da je va`no i podizawe svesti o tome da PET nije otpad, ve} sirovina koja obezbe|uje radna mesta i profit za one koji su investirali u izgradwu takvih postrojewa. Tako|e, zahvaquju}i novoj investiciji 150 qudi koji rade u sakupqakoj mre`i }e dobiti socijalno i zdravstveno osigurawe. - U Srbiji se godi{we generi{e oko 50.000 tona PET amabala`e, novootvoreno postrojewe ima ka-

da }e weno otvarawe, pored pomo}i kroz koju je dr`ava uspela da poboq{a poslovawe RTB Bor, doneti boqu ekonomsku situaciju u tom gradu. - ^estitam op{tini Bor i wenom rukovodstvu na privla~ewu stranih investicija. Otvarawe ove fabrike }e pomo}i ve}oj raznovrsnosti privrede Bora i o~uvawu `ivotne sredine. Tako|e, predstavqa va`nu prekretnicu u va{em naporu da o~uvate radna mesta i privredu - rekla je ambasadorka SAD Vorlik i zahvalila se ministru Duli}u i wegovom timu iz Ministrstva na podr{ci i aktivnom u~e{}u na realizaciji projekta, kao i na „sna`noj privr`enosti o~uvawu `ivotne sredine u Srbiji„. Ambasador Hrvatske Kupre{ak istakao je samodr`ivost, socijalnu odgovornost i izvoznu orjentisanost projekta. On je ukazao da je projekat dobar primer kako bi regionalna povezanosti investicija trebalo da funkcioni{e na tr`i{tu cele Evrope.

Grupa entuzijasta, mahom ~lanova Udr`ewa sportskih ribolovaca „Zlatni kara{“ iz Vrbasa, pre tri meseca zapo~ela je izgradwu ekolo{ke u~ionice na obali Velikog ba~kog kanala. Ova u~ionica, kada dobije svoj puni sjaj, bi}e namewena prvenstveno deci koja }e tu u~iti o ekologiji i za{titi `ivotne sredine, kao i o vrstama riba i pecawu. Naravno, dru`ewe u prirodi bi}e sastavni deo ove nesvakida{we {kole. Od ruinirane zgrade, kakva je bila pre samo tri meseca, danas ekolo{ka u~ionica ve} podse}a na moderno zdawe koje }e imati krajwe humanu i korisnu namenu. Ri bo lovci su svako dnevno na gradili{tu, jer uvek, kako ka`u, ima ne{to da se uradi. - Na po~etku nas je bilo oko ~etrdesetak, svih generacija. Sada, u zavisnosti koliko ima

posla, okupi se nas par da uradimo {ta treba. Smewujemo se i nije nam te{ko. Radimo bez ikakve nadoknade, ali znamo da je to {to radimo veoma dobro i korisno – pri~a jedan od ribolovaca i radnika kojeg smo zatekli na gradili{tu. Predsednik Udr`ewa sport skih ri bo lo va ca „Zlat ni ka ra{“ Mio drag Vladisavqevi} isti~e da imaju veliku podr{ku Op{tine Vrbas za kupovinu i nabavku gra|evinskog materijala, ali i pojednih privatnih firmi koje im daju, kako ka`e, {ta mogu i koliko mogu. - Veliki deo posla je ura|en. Treba da sredimo pod, tavanicu i sanitarne ~vorove, ali se na-

Sada{wi izgled

damo da }e u~ionica do septembra, kada po~ne {kolska godina, biti u potpunosti gotova – naglasio je Vladisavqevi}. I iz Osnovne {kole „Petar Petro vi} Wego{“ su sti gle klupe i stolice, pa ve} sada ovaj prostor li~i na pravu u~ionicu. Vladisavqevi} dodaje da }e ekolo{ka u~ionica ispuniti svoju potpunu namenu kada uz obalu Velikog ba~kog kanala bude ure|ena Staza zdravqa kako je planirano. - Staza zdravqa bi trebalo da bude jedno lepo ure|eno {etali{te. To bi predstavqalo oazu mira za Vrba{ane, jer verujem da je mnogo lep{e do}i ovde i pro{etati u prirodi uz kanal nego u samom gradu – napomiwe Vladisavqevi}.

Unutra{wost u~ionice

U planu je da ekolo{ka u~ionica bude mesto gde }e dolaziti |aci svih {kola vrbaske op{tine. Ina~e, ovo udru`ewe je i ranije organizovalo ~asove u prirodi za |ake, ali i za ~lanove Dru{tva za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama. - Sad kada imamo u~ionicu sve }e biti mnogo lak{e. I ranije smo dovodili decu ovde, ali de{avalo se da padne ki{a i oni nemaju gde da se sklone. Sada imamo prostor gde }emo organizovati nastavu, a deca }e uvek mo}i da iza|u napoqe kako bi se pro{etali i poigrali – kazao je Vladisavqevi} i posebno istakao da }e svi programi koji budu organizovani za decu, kao i do sada, biti potpuno besplatni. M. Kekovi}

U SUSRET OBELE@AVAWU DANA PARKA PRIRODE

Osnovciu`ivalinaStarojTisi Dan Parka prirode „Stara Tisa“ bi}e obele`en 15. juna na prostoru kod mosta koji spaja Ba~ko Gra di {te s Bi ser nim ostr vom. Tim po vo dom je upra vqa~ za {ti }e nog prirodnog dobra JP „Komunalac“ iz Be~eja organizovao 25. maja prigodnu uvertiru u kojoj su u~e{}e uzeli predstavni ci tri osnov ne {ko le iz op {ti na Be~ej, @abaq i Novi Be~ej, jer se delovi wihovih teritorija nalaze u Parku prirode. - Re~ je o jednodnevnom izletu po imenu „Provedimo dan s ~uvarima Parka prirode“, a u gostima su nam bila po ~etiri u~enika osnovnih {kola „Zdravko Glo`anski“

iz Radi~evi}a, „Josif Marinkovi}“ iz Novog Be~eja i „Milo{ Crwanski“ iz @abqa - rekla nam je o uspeloj uvertiri Dana Parka prirode direktorka JP „Komunalac“ Er`ebetFeher. - Deca su zajedno s na{im ~uvarima obi{li Park prirode, provozali se

~amcem na vodi i pro{etali obalom, upoznali smo ih s prirodnim resursima unutar Parka prirode, a i sami su imali priliku da vide brojne ptice i kako se gnezde, neke vodozemce, gmizavce, insekte, ribe, sisare... Posle zajedni~kog ru~ka, razmenili su iskustva i onda u prirodnom ambijentu svoja zapa`awa preneli bojama na papir svoje utiske i do`ivqaje u prirodi, De~ja likovna ostvarewa oceni}e stru~ni `iri i najuspe{niji }e biti nagra|eni u vreme Dana prirode, a ostali gosti }e imati priliku da se upoznaju sa radovima na improvizovanoj likovnoj izlo`bi 15. juna. V. Jankov


dru[tvo

dnevnik

kampawaministarstvaZdravQa iinstitutaZajavnoZdravQe

Testirajse naHIV

Prema podacima Instituta za javno zdravqe Srbije, kod nas `ivi 1.611 osoba s virusom HIV-a. Tokom pro{le godine novootkriveno je 127 inficiranih osoba. Iako je Srbija i daqe zemqa sa niskim postotkom obolelih u kojoj je epidemija pod kontrolom, Ministarstvo zdravqa upozorava da je broj onih koji ne znaju da su inficirani dva do tri puta ve}i od registrovanog. Zato je va`no bolest otkriti na vreme i {to pre otpo~eti s le~ewem jer rano otkrivawe omogu}ava kvalitetniji i du`i `ivot. Ministarstvo zdravqa u saradwi sa Institutom za javno zdravqe, a kroz projekat koji se finansira iz donacije Globalnog fonda, ju~e je pokrenulo kampawu „HIV - Ne mo`e{ da zna{ dok se ne testira{„, kojom `eli da skrene pa`wu javnosti na zna~aj prevencije i ranog otkrivanja HIV infekcije. Infekciju HIV-om mogu}e je spre~iti stalnom i pravilnom upotrebom kondoma pri seksualnim odnosima, jer je ovo jedan

od naj~e{}ih na~ina preno{ewa infekcije. Zbog neznawa, zabluda i predrasuda, qudi ne koriste kondom pri seksualnim odnosima, a istra`ivawe koje je Ministarstvo zdravqa sprovelo 2011. godine, pokazuje da tek svaki ~etvrti ispitanik koristi kondom prilikom seksualnog kontakta s partnerom koji nije stalni. Testirawe je izuzetno va`no i za trudnice, jer je rizik prenosa infekcije sa HIV pozitivne majke na bebu veoma visok i iznosi 40 odsto, dok je rizik za preno{ewe virusa dojewem 20 odsto. Odgovaraju}a terapija i stru~no vo|en poro|aj smawuju rizik prenosa HIV-a sa majke na bebu na dva odsto, navodi se u saop{tewu Ministarstva zdravqa. Istra`ivawa koja se sprovode u svetu pokazuju da jedna od pet HIV pozitivnih osoba ne zna svoj status, zbog ~ega ne zapo~iwu le~ewe koje zna~ajno produ`ava `ivot i unapre|uje wegov kvalitet, a s druge strane predstavqaju nesvesnog prenosioca virusa. j.B.

[estgodinaradakancelarije ZainkluZijuroma

Vojvodinanesebi~no poma`enajugro`enije Vojvodina je jedina ne samo u Srbiji, ve} u ~itavoj Evropi, koja ima Kancelariju za inkluziju Roma koja je organizovana tako da se direktno bavi problemima romske nacinalne zajednice. Kancelarija postoji punih {est godina ali i pored toga jo{ uvek na{em dru{tvu, ocenio je Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, nedostaje svest o tome koliko je zna~ajno pomo}i Romima. Jer, Romi su i daqe najsiroma{nija kategorija stanovni{tva u ~itavoj Evropi, najve}i broj `ivi u enklavama bez osnovne komunalne infrastrukture i u ekstremno lo{im uslovima. Zbog toga imaju najkra}i `votni vek.

upisano u sredwe {kole, a 24 bruco{a na prvu godinu studija - objasnio je Jovanovi}. Radilo se i radi, dodaje Jovanovi}, na re{avawu problema u oblasti stanovawa u romskim naseqima i isti~e da je preko 100 miliona dinara utro{eno na asfaltirawe ulica u mnogim op{tinama u Vojvodini, te da do kraja godine treba da se ulo`i jo{ 50 miliona dinara za asfaltirawe ulica u romskim naseqima u Beloj Crkvi, Ba~koj Palanki i Senti. Veoma je zna~ajno, naglasio je Jovanovi}, i da je Pokrajina izdvojila novac kojim je do kraja pro{le godine osnovano deset firmi u kojima se zapo{qavaju Romi, a upravo je zatvoren i konkurs koji }e

komesmetapomo}romskoj nacionalnojzajednici Nisam siguran da i u Vojvodini kompletna javnost shvata zna~aj ovoga {to Vlada Vojvodine radi, isti~e Vasin dodaju}i da mora postojati op{ti konsenzus oko toga da je romska nacionalna zajednica najsiroma{nija u ovom dru{tvu i shodno tome mora joj se najvi{e i pomagati: - Ne sme se de{avati da kada poma`ete u jednoj sredini romsku nacionalnu zajednicu vi{e nego drugima upravo tim drugima zbog toga bude krivo. Suo~avamo se sa situacijom da nam se ponekad ~ak prigovara da vi{e poma`emo Romima nego drugima. Takav prigovor shvatam kao kompliment zato {to poma`emo onima kojima je najte`e. Kada romska nacionalna zajednica bude u istoj prose~noj poziciji kao i druge zajednice onda ta pomo} ne}e biti ve}a. Dirktor Kancelarije za inkluziju Roma Du{anJovanovi} isti~e da ova ustanova nastoji da uvede Rome u institucije jer je to jedini put za re{avawe wihovih problema. - Fokusirali smo se na oblast obrazovawa. Kad govorimo o osnovnom obrazovawu i daqe na `alost imamo situaciju da deo romske dece nije ukqu~en u obrazovne institucije. Kada je re~ o sredwem i visokom obrazovawu uspeli smo da sistemski re{imo problem, po~ev od toga da primewujemo mere afirmativne akcije za upis u sredwe i vi{e {kole, kao i na fakultete. Zato danas imamo preko 300 studenata romske nacionalnosti na Univerzitetu u Novom Sadu. U ciqu pove}awa broja romske dece u {kolama obezbe|ujemo jednokratnu finansijsku pomo} za najuspe{nije u~enike, studente i socijalno ugro`ene. Preko 4000 sredwo{kolaca obuhva}eno je stipendirawem i ovim programom. Pro{le godine je 139 u~enika romske nacionalnosti

omogu}iti otvarawe jo{ isto toliko preduze}a. Miroslav Vasin obja{wava da je i pre {est godina svima u Vladi Vojvodine bilo jasno da sve {to u~ine na poboq{awu polo`aja Roma zapravo predstavqa kap u moru jer je re~ o velikom problemu za ~ije re{avawe }e trebati godine i godine. - [est godina ula`emo izuzetne napore da pokrenemo romsku zajednicu i za sve te godine postignuti su izuzetni rezultati, ali nam jo{ uvek nedostaje svest o zna~aju onoga {to radimo. @elim da poru~im i apelujem na svest dru{tva koja jo{ uvek nije dovoqno izra`ena, da se shvati koliko je zna~ajno pomo}i Romima. Poznato je da je kompletan sistem pomo}i Romima u Vojvodini zasnovan na wihovoj inkluziji, odnosno ukqu~ivawu u sve segmente dru{tvenog `ivota. Politikom “korak po korak” se dolazi do poboq{awa polo`aja Roma, {to se vidi i u obrazovawu , stanovawu , zapo{qavawu - istakao je Vasin. Q.male{evi}

~etvrtak31.maj2012.

13

Za[tojeosu\enoelektronskoprijavQivaweispitanapravnomFakultetuuns-a

Uvedenodapoma`estudentima Imaju li studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu zaista problema zbog navodno lo{eg sistema elektronskog prijavqivawa ispita, kako su ju~e objavili pojedini mediji jer, navodno, „sistem dozvoqava da samo 40 studenata po profesoru popuni prijavu”, pa tako „propu{taju rok za rokom” ne uspevaju}i da prijave odre|eni ispit i po tri roka, pa se pla{e da }e i godinu izgubiti, ili je to tek „dijagnoza” koju su elektronskim prijavama „postavili” oni koji „tipuju” da pola`u ispit samo kod odre|enog nastavnika (ako je, recimo, dva na predmetu), da ba{ odre|enog datuma pola`u, iako je nastavnik odredio vi{e ispitnih dana? Jer, da je sistem elektronskog prijavqivawa ispita na PF, koji je odavno za`iveo i na drugim fakultetima u sastavu UNS-a, “u kvaru”, studenti bi odavno i masovno na to reagovali. A te{ko je poverovati da je u interesu fakulteta da toleri{e eventualne probleme sa sistemom koji je uveo da bi olak{ao studen-

tima, a ne da bi ih „maltretirao”. Dekan Pravnog fakul teta prof. dr RankoKe~au izjavi za na{ list podse}a da ovaj fakultet ima 5.000 studenata i da su nekada, kada su se ispiti prijavqivali „pe{ke”, u holu, odno-

bez predugog ~ekawa i nervirawa u dugim redovima - ka`e dekan Ke~a i odlu~no demantuje to „da sistem dozvoqava da samo 40 studenata po profesoru popuni prijavu”. - To nije istina, ve} profesor ne mo`e vi{e od toga da ispita u jednom danu, pa

studentima{aquisms Dekan Ranko Ke~a isti~e da se Pravni fakultet stalno trudi da unapre|uje uslove studirawa, da nijednom studentu ne budu uskra}ena prava koja ima. Pored najsavremenije opremqenih predavaonica i sala preure|enih za simulaciju su|ewa, obezbe|ene prakse u pravosudnim i drugim organima i institucijama, omogu}enih razli~itih vannastavnih aktivnosti, uvo|ewa elektronskog prijavqivawa ispita, sada studente obave{tavaju i SMS-ovima ukoliko se zbog vi{e sile promeni neki ranije utvr|eni termin. sno pred {alterima studentske slu`be, vladale neopisive gu`ve, a studenti su u redovima provodili mnogo vremena. - Jedva smo prevazi{li taj problem i to ba{ da bismo osavremenili ovu obaveznu proceduru pri javqi vawa is pi ta i olak{ali studentima. Sada ispite mogu da prijave i od ku}e,

zato i odre|uje onoliko dana koliko mu je potrebno da ispita sve studente koji su prijavili ispit. Naravno i da za svaki regularni rok, u datumima za to odre|enim, svi studenti mogu da prijave ispit, drugo je to {to neki od wih smatraju da mogu da biraju, odnosno „odre|uju” datum kada }e polagati.

Toga nikada nije bilo, pa nema ni sad. Konkretno, elektronsko prijavqivawe ispita za majski rok organizovali smo u ~etiri faze, pa je za predmete prve godine studija startovalo od 7. maja, iz druge godine od 8. maja, tre}e od 9. maja i za predmete iz ~etvrte godine od 10. maja, od osam sati ujutro, a prijavqivawe je bilo mogu}e sve do 15. maja u 23:59:59 ~asova. Tako|e, dekan isti~e da nije istina da sistem „stalno pada”, to se uglavnom dogodi samo onda kad je preoptere}en, a to je zbog pomenutih „kalkulacija”. Da pri~a o tome kako „sistem dozvoqava da samo 40 studenata po profesoru popuni prijavu” ne stoji mo`e da se uveri svako ko poseti sajt Pravnog fakulteta i „zaviri” u orijentacione termine ispita za majski i junski rok daju profesori. Tako, na primer, majska provera znawa samo iz Istorije traje ~ak 10 dana! Pa ko bi to deset dana ispitivao ukupno 40 studenata, a i za koliko godina bi svi ostali studenti „stigli na red”. v.^eki}

juBilejsredweteHni^ke[koleuadi

Zapolaveka 10.000diplomaca Tehni~ka {kola Ada u ovoj potiskoj varo{ici obele`ila je jubilej - pola veka postojawa i uspe{nog rada. Direktor NandorMiklo{ napomenuo je da bi neko mogao da ka`e da u `ivotu jedne ustanove pola veka i nije tako mnogo, istakav{i da je wen rad itekako zna~ajan za ovu sredinu, jer je za pet decenija oko 10.000 mladih u ovoj sredwo{kolskoj ustanovi steklo diplome, stru~na znawa i zvawa. - Mnogim qudima iz Ade i okoline ~etiri godine provedene u ovoj {koli bile su odlu~uju}a stanica na wihovom `ivotnom putu. Ako samo ovo uzmemo u obzir, mo`emo uvideti zna~aj ove ustanove i kqu~nu ulogu koju ima u zajednici. Ste~eno znawe i diplome omogu}ile su mladima da obezbede `ivet sebi i svojoj porodici, odnosno da nastave sa daqim {kolovawem. Ponosni smo da na{i u~enici po zavr{etku sredwo{kolskog obrazovawa uspe{no pola`u prijemne ispite i nastavqaju {kolovawe na vi{im {kolama i fakultetima - nagla{ava Nandor Miklo{. On ukazuje da je od samog po~etka rada ova obrazovna institucija otvorila svoja vrata mladima `eqnim u~ewa, te da predstavqa prekretnicu u razvoju op{tine. - Na po~etku rada ovde zaposleni pedagozi, in`eweri i majstori latili su se posla sa velikim elanom i verom da rade izuzetno koristan posao. Smatrali su da je za sada{wost, kao

Uz teoriju praksa u {kolskoj radionici Tehni~ke {kole Ada

ma{inskoielektrotehni~ko obrazovawe U {kolskoj 2011/12. godini koja je na izmaku Tehni~ku {kolu Ada od prvog do ~etvrtog razreda poha|a 477 u~enika u 31 odeqewu, a da steknu znawe i usmere se na pravi `ivotni put brine 86 zaposlenih. Osnovni profili a|anske sredwe {kole su ma{insko i elektrotehni~ko obrazovawe, pa su se tokom pola veka uspe{no odr`ali tako da su se wihov sadr`aj i slika mewali i mewaju se u skladu sa zahtevima tehnolo{kog razvoja. [tavi{e, stru~na podru~ja su se i {irila, prilago|avaju}i se tako aktuelnim potrebama tekstilne industrije i gra|evinarstva. i za budu}nost, korisno da svojim radom od dece koja tu dolaze za nekoliko godina oforme stru~wake, sposobne za rad i snala`ewe u svetu odraslih - isti~e Miklo{. Razna doga|awa u zemqi, reforme, promenqivi zadaci i

krize zna~ile su ozbiqan izazov za jednu obrazovnu ustanovu, jer prema re~ima Miklo{a usred formalnih, organizacionih i sadr`inskih promena trebalo je znati na mlade nara{taje preneti preva vrednosti - ~ove~nost, u~ewe, po{ten rad i

marqivost, po{tovawe talenta i ve{tine. Prosvetari Tehni~ke {kole Ada, uverava Miklo{, uspeli su za minulih pola veka u tim nastojawima, a i daqe su im vodiqe te vrednosti. Povodom jubileja priprema se monografija Tehni~ke {kole Ada, koja }e biti objavqena na jesen, a izme|u korica }e se na}i istorija sredwo{kolskog obrazovawa u Adi, koja datira od 1960. godine. Tada se sa razvojnim zamahom Fabrike alatnih ma{ina „Potisje” ukazala potreba za {kolovawem kadrova, pa je najpre funkcionislo is tu re no ode qe we Teh ni~ ke {kole iz Subotice i zapo~eta izgradwa sredwo{kolskog zdawa. Za vr {et kom iz grad we 1962. od tada{wih nadle`nih pokrajinskih organa stiglo je odobrewe za osnivawe i rad no ve {ko le, ta ko da je od {kolske 1962/63 zapo~eo samostalni rad pod imenom „Teni~ki centar za obrazovawe kadrova u Adi”. Iz prvih pet odeqewa diplomirali su 1964. prvi ma{inski tehni~ari, daqom dogradwom zgrada {kole poprimila je sada{wi gabarit, gde se nastava odvija u 24 u~ionice, me|u kojima su one moderno opremqene za nastavu iz op{teobrazovnih predmeta, kao i specijalno opremqeni kabineti za izvo|ewe nastave stru~nih predmeta, kao i radionice za prakti~nu obuku, a {kola pod svojim okriqem ima i sportsku halu. m.mitrovi}

Zaposleniunekim[kolamasredwegBanatate[konapla]ujuputnetro[kove

Op{tinevozajuprosvetneradnike Da lokalne samouprave neretko imaju problema sa isplatom putnih tro{kova prosvetnim radnicima, {to su u obavezi da u~ine, u vi{e navrata se pokazalo na primerima {kola u sredwem Banatu. Posledwi takav slu~aj zabele`en je u op{tini Novi Be~ej. Predsednik Unije sindikata Osnovne {kole “Milan Stan~i} U~a” iz Kumana Milo{ Galetin tvrdi da, uprkos odluci republi~ke inspekcije rada, zaposleni u ovoj seoskoj obrazovnoj ustanovi ne dobijaju putne tro{kove ve} peti mesec. Galetin je u ju~era{woj izjavi za “Dnevnik” upozorio da bi epilog pri~e mogla biti prinudna naplata sudskim putem, {to bi dovelo do blokade {kolskog ra~una.

- U ponedeqak smo o tome razgovarali sa advokatom. Ono {to zabriwava u svemu ovome jeste da se lokalna samouprava oglu{ila o naredbu republi~ke inspekcije rada da nam isplati tro{kove, {to zna~i da ne po{tuje institucije ove zemqe. Op{tina je ponudila da nam bude ispla}eno 80 odsto od tra`enih tro{kova, na {ta mi nismo hteli da pristanemo. Ne znam za{to bismo prihvatili samo deo onoga {to nam po zakonu pripada. Zanimqivo je da su ostale {kole, ta~nije zaposleni u wima, na to pristali, pod parolom “Boqe i{ta nego ni{ta” – kazao je Galetin. Predsednik Unije sindikata u kumana~koj {koli navodi da nastavno osobqe ~ine i zaposleni

koji putuju svakog dana iz Sremske Mitrovice i Zrewanina, i da je wima ugro`ena egzistencija, jer im dobar deo plate ode na pla}awe prevoza. - Tro{kovi putovawa koleginice iz Sremske Mitrovice do Kumana maltene su u visini wene plate, dok u~iteqica iz Elemira za put izdvoji otprilike tre}inu zarade – pojasnio je Galetin. Upravo visoke sume putnih tro{kova, {to predstavqa bitnu stavku u osiroma{enim op{tinskim buxetima, a sve zbog ~iwenice da nastavno osobqe ~esto putuje iz udaqenih krajeva, u lokalnim samoupravama navode kao razlog zbog koga dolazi do zastoja u isplatama. To su, pre dve go-

dine, poru~ili i u op{tini Se~aw, navode}i da lokalna samouprava jednostavno nema novca da nastavnicima koji putuju iz Novog Sada do ove sredwobanatske komune pla}a tro{kove puta koji dosti`u i 30.000 dinara. O tome se povela polemika onog trenutka kada je Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine upozorio da bi u se~awskoj op{tini mogle biti zatvorene {kole ako lokalna samouprava nastavi sa praksom da profesorima i nastavnicima ne ispla}uje naknadu za putne tro{kove. SPRV je tada napomenuo da ova op{tina u posledwih nekoliko godina izuzetno te{ko ispuwava svoje zakonske obaveze. @.Balaban


dru[tvo / CrnA

~etvrtak31.maj2012.

KAKO JE DRU@EwE OSNOVACA S PESNIKOM POSTALO VEST DANA

Mo}~itanke naproveri dru{tvenihmre`a

Dru`ewepesnikasosnovcimau jednojnovosadskoj{koliprvavest jeovihdanaugotovosvimmedijima uSrbiji.PesnikjeBlagojeBakovi},aosnovciu~enicini`ihrazreda{kole“\or|eNato{evi}”u NovomSadu.Ovajdoga|ajte{kobi bio novinska vest, a jo{ te`e bi izazvaopravulavinureagovawa,da pesnik nije ponudio |acima da kwiguponesuku}i,pro~itajuiako re{edajekupedonesuu{kolunovac za wu. \aci su kwigu odneli ku}i,gdejenekoodroditeqa,pro~itav{ipesme,oceniodajednaod wih poziva decu da se kockaju, tu

rukovodstva{kola~istazaradai da {kole, zajedno sa roditeqima morajudareaguju,smatraju}idajeu konkretnomslu~ajuupitawuorganizovana akcija prodaje kwige u dogovorusarukovodstvom{kole. I u [kolskoj upravi za Ju`noba~ki okrug smatraju da odgovornost snosi direktor {kole, jer je re~ o kwizi koju ne kontroli{e Ministarstvo prosvete. Reagovao jeitimzaodnosesjavno{}u\okovi}a,kojijesaop{tiodajeprodaja i distribucija te kwige ura|ena bez ikakve saglasnosti Novaka. WegovadvokatGoranDragani} ka-

sadajejednapesmanapravilahaos. Dapesma“JasekladimnaNoleta“ propagira kockawe negira i autor: - U toj kladionici u pesmi se nikonekladi,tojeantikockar-

Ja se kladim na Noleta Ima jedna kladiona, tamo na kraj stadiona U koju bi svaki dinar ko posledwe zrno mlinar I najlep{i miris s cveta Zalo`io na Noleta. Ne silazi meni s uma Kakva bi to bila suma Imu}an bih bio velim Da ne moram da je delim Jer svi znaju {ta mi vredi Da }e Nole da pobedi.

svoju ocenu plasirao na jednu od dru{tvenihmre`a,azatimjekrenulalavinaisdru{tvenihmre`a prelilasenamedije,ukojimasuse oglasili  svi, od Ministarstva prosvete,dosamihakteradoga|aja, pa i tima Novaka \okovi}a. Pomo}nik ministra prosvete @elimirPopov upozoriojedase{kolama, naj~e{}e u dogovoru sa direktorima, sva{ta nudi, a da se

`eda}e„zaustavitisvenedozvoqeneaktivnostinagrubojzloupotrebi Novakovog lika i zloupotrebideceuspornojkwizi“. Direktor {kole “\or|e Nato{evi}” Nedeqko \or|i} ka`e da supogledalikwiguinisusmatralidauwojimane{tosporno. -Interesantnojedaseroditeqi`alenapesmukojaje{aqiva,a ne smeta im {to se pored {kole

Bakovi} oven~an nagradama BlagojeBakovi}dobitnikjeVukovenagrade,nagrada„Bla`o [}epanovi}“, „Zaloga“, „Libertas“, „Ko~i}evo pero“, „Risto Ratkovi}“, „Iskra kulture“ KPZ Vojvodine, „Zlatna struna“, Smederevske pesni~ke jeseni, „^arnok“, KPZ Vrbas, Oktobarskenagradeoslobo|ewaVrbasa,nagradezaukupnodelo„Milica Stojadinovi} Srpkiwa” ,„Pe~ata varo{i sremskokarlova~ke”. Dobitnik je me|unarodnih nagrada za kwi`evnost za decu „Bulka“ i „Dragomir \or|evi}“, me|unarodne nagrade Saveza pisacaRusije„KonstantinSimonov“,nagrademe|unarodneasocijacijeSlovenskihVitezovapravoslavnihzemaqasazlatnom medaqom i likom Nikolaja Fedorovi~a Fedorova, a za ukupno delo, za verno slu`ewe otaxbinskoj literaturi, Savez pisaca Rusije,Podru`nicaMoskovskihpisacaiprevodilaca,dodelilamujenagradu„AntonPavlovi~^ehov“. Zastupqenjeuprekopedesetantologijana{epoezijenasrpskom i stranim jezicima, u okviru Antologije srpskog pesni{tvadvadesetogveka,naruskomjezikusapedesetpesama.Uvr{tenjeulektirui~itanke. zvani~no takva „trgovina” ne mo`e zabraniti, te da {kole moraju bitiinstitucijekojena|akeprenose priznate javne i dru{tvene vrednosti,alidajeneretkonaumu

nalazi kladionica u koju stariji u~enici, wihova deca, idu da se klade-ka`e\or|i}.-Jasamvi{e putaupozoravaonadle`nenablizinukladioniceinikomni{ta,a

ska i antiporo~na pesma, koja opisuje besmislenost kockawa ka`eBakovi}.-Nisambionaprvim stranama novina u udarnim vestima kada sam za svoje pesme dobijaonagradeuzemqiiuinostranstvu,nitikadasumipesme prevo|enena28jezika,nitizato {to su mi pesme ve} 20 godina u ~itankama i lektiri, niti kada je moja “Azbu~na dobrodo{lica” napredlogMinistarstvaprosvete postala pomo}no sredstvo za radspred{kolcimaiprvacima, niti kada je kwiga “Sveti Sava {kolska slava” dobila blagoslov vladike ba~kog Irineja, a sadasamstigaozato{tojeneki anonimni roditeq analizirao mojupesmuiproceniodaonalo{e uti~e na decu, pa mi se ~ini da se od 1948. i “Vunenih vremena” zbog kojih je Gojko \ogo robijao, ni{ta nije promenilo, osimtehnologije. I urednik zbirke pesama “Kad porastem bi}u Nole”, pesnik Qubivoje R{umovi}, smatra da ni u spornojpesmi,kaoniudrugimdelovimazbirke,nemasadr`ajakoji bimoglida{tetedeci. -Kladionicaikla|eweovdesu pomenuti u jednoj vrsti metafori~nogsaop{tavawa,bezikakvog nagovarawa usmerenog ka deci ka`e R{umovi}. -Tolstoj je govorio da se qudi dele na dve vrste, onekojiprvoradeigovore,paondamisleionekojiprvomisle,pa tekondaradeigovore.Jamislim daseovderadioonojprvojgrupi ida}e,kadamalorazmisle,videtidasupogre{ili,{tonapadaju pesnika zbog pesme. Ako `ele da za{titedecuodkockawatrebada dignuglasprotivkockarnica,kojihjena{azemqaprepunaipored kojih deca prolaze i kada idu u {kolu. D. Deve~erski

INTERNET NAJVI[E KORISTILI GRA\ANI OD 25 DO 29 GODINA

„Internetstranka”bidobro pro{lanaizborima Internetsuuovojgodininajvi{e koristili gra|ani koji imajuizme|u25i29godina,anajmawe oni koji imaju vi{e od 55 godina,pokazalojeistra`ivawe „Srbija2.0-Internetrevolucija 2011/2012”, u kome pi{e i da blizu polovine ispitanika internetkoristivi{eodpetsati dnevno. Gotovo64odstogra|anamre`ujeiskoristilozaneki oblikfinansijskihtransakcija. Istra`ivawejetokomaprila napravioCentarzarazvojinterneta, a u wemu je u~estvovalo 1.239ispitanika-korisnikainterneta.Onisuodgovorilina30 pitawa o na~inu, u~estalosti i navikama,odnosupremaposlovawu i finansijskim transakcijama na mre`i, oceni kori{}ewa interneta od strane dr`avnih institucija,kaoioodnosupoliti~kihpartijapremainternetu. Istra`ivawe je pokazalo da suuovojgodininajvi{evremena namre`ipotro{iligra|aniiz-

me|u25i29godina(24,1odsto), kaoioniizme|u18.i24.godine (22,4), dok su najmawe aktivni najstarijigra|ani.Odnosjepro{legodinebioobrnut,pasuinternet najvi{e koristili oni izme|u18.i24.godine(27,7odsto),aposlewihnamre`isunajvi{e vremena provodili oni od 25do29godina(24,2odsto).Ilanesunajmawevremenanainternetu provodili gra|ani stariji od55godinaitosvegajedanodstowih. Skoropolovinaispitanikaje u2012.godiniprovelanamre`i vi{e od pet sati dnevno (47 odsto), dok je taj procenat u 2011. godinibione{tomawi(41,5odsto). Od tri do pet sati dnevno na internetu je provelo 27,4 odsto,{tojezaoko2,5odstomawe negopro{legodine,dokjedotri satadnevnonamre`iuovojgodini boravilo 22,1 odsto ispitanih, {to je za oko ~etiri odsto mawenegopro{legodine.Mawe

odjednogsatadnevnouovojgodininainternetuproveloje2,7odstoispitanih,kolikojebiloiu pro{lojgodini,dokre|eodjednom nedeqno mre`u pose}uje 0,3 odsto ispitanih u ovoj i 0,2 u pro{lojgodini. Dabirazvojinternetatrebao dabudeprioritetvlade,upotpunostisesla`epolovinaispitanika,{tojezablizuosamodsto vi{enego{toihjetosmatralo pro{legodine.Satomidejomse u potpunosti ne sla`e 4,5 odsto ispitanika, koliko ih je bilo i lane. Oko64odstogra|anajeuovoj godini koristilo internet za nekakavvidtransakcija,kupovine, prodaje ili elektronsko poslovawe, dok je tu mogu}nost pro{le godine koristilo 58,3 odstoispitanika.Zanimqivoje idabioko73,3odstoispitanika u 2012. godini glasalo za internetpokretnaizborimadaon postoji.

dnevnik

c m y

14

Privatniizvr{iteqis pravompleneiprodaju Prva64profesionalnaizvr{iteqauSrbijidanas}eubeogradskojPalatipravdepolo`iti zakletvu pred Ministarkom pravde Sne`anom Malovi}, posle~ega}epo~etisaradom. Profesionalni izvr{iteqi sprovodi}e sve vrste izvr{ewa kaoisudovi,aiskqu~ivo}ese baviti prinudnom naplatom dugova nastalih po osnovu komunalnihisli~nihusluga. Tozna~ida}egra|aniikompanije kao izvr{ni poverioci mo}idaseopredeledali}eza naplatu potra`ivawa anga`ovati dr`avne ili privatne izvr{iteqe, ~ije }e anga`ovawe morati da plate, dok }e u ime dr` av e sam o prof es io n aln i izvr{iteqi biti zadu`eni za naplatukomunalnihdugova,nepla}enihra~unazamobilnetelefone ili kazni za parkirawe. Oni,me|utim,ne}esprovoditi izvr{ewa odluka u porodi~nim i radnim sprovima, {to ostaje u iskqu~ivoj nadle`nostisudskihizvr{iteqa. Uzavisnostiodkonkretnesituacijeprofesionalniizvr{iteqi}emo}idadu`nikeiseqavaju iz stanova, ku}a, lokala, prikupqaju podatke o imovinskom stawu du`nika, popisuju, procewuju,aliipleneiprodaju pokretnu imovinu, kao i nepokretnosti. Tako|e}emo}idaulazeustanoveiprotivvoqevlasnika,au rizi~nije „akcije” }e i}i s policijskom pratwom.Privatni izvr{iteqi su, prema re~ima pomo}nika ministra pravde Vojkana Simi}a samostalni profesionalci od kojih se o~ekuje posve}enost poslu i ve}i kvalitetradasobziromnawihovo znawe i iskustvo, a me|u wima ima biv{ih sudija, advokata, bankara, preduzetnika i drugih visoko obarazovanih kadrova.

- Oni }e biti posebno motivisani mogu}no{}u pristojne zarade,avisinanagradeizvr{iteqa odre|ena je Pravilnikom otarifikojijedoneoministar pravde-rekaojeSimi}. Naplatadugasemo`evr{iti nacelokupnojimovinidu`nika i pokretnoj i na nepokretnoj imovini, a koja }e se imovina prodavatizavisiodvisineduga ivrednostiimovine. S obzirom da se mora voditi ra~unaosrazmeridugaiimovi-

wemprava. Simi} o~ekuje da }e upravo stepen obrazovawa uticati na kvalitetobavqawaposla,jerje privatni izvr{iteq diplomirani pravnik sa polo`enim izvr{iteqskimispitom,kojiima dve godine iskustva na pravnim poslovimailitrigodinenaposlovimaizvr{ewa. Izvr{iteqima}easistirati ipolicijakadaprocenidajetakva pomo} potrebna, jer profesionalni,ba{kaonisudskiiz-

Vojkan Simi}

ne,za malidugnemo`eseprodavatistan,izuzevakonemadrugeimovinenakojojbisemoglo sprovesti izvr{ewe. Prema re~imapomo}nikaministra,poveriocitrebaizvr{itequdadaju punomo}je za anga`ovawe i re{ewesudaoizvr{ewunaosnovu kog on preduzima sve radwe izvr{ewa. Privatni izvr{iteq ima ista prava i ovla{}ewa kao i sudski izvr{iteq, naveo je Simi} i napomenuo da i gra|ani imajuistapravaiobavezepred privatnim kao i pred sudskim izvr{iteqem, jer wihov polo`aj, shodno zakonu, ne sme da se razlikuje u vezi sa ostvariva-

vr{iteqinemajupravodakoristeprinudu. [toseti~epla}awaprivatnog izvr{iteqa, poverioci }e im davati honorare u skladu sa Pravilnikomotarifionagradama i naknadama koji je doneo ministarpravde. - Ukupno na dinarsku protivrednost od 5.000 evra, izvr{isteqbimogaodazaradi430evra u dinarskoj protivvrednosti naveojeonkaoprimer. Simi} je napomenuo da je za podru~jeceleSrbijeplanirano da u narednom periodu pored suds kih, po~n u sa rad om ukupno 334 profesionalna izvr{iteqa.

BORBA PROTIV KORUPCIJE SA^EKA]E NOVU VLADU

Novastrategija dokrajagodine

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi}, izrazila je danas uvereweda}enovaNacionalna strategija za borbu protiv korupcije biti usvojena u drugoj polovini ove godine i da }e na efikasniji na~in definisati odre|eneciqeveunarednihpet godina. Tajdokument}e,premawenim re~ima,namaloefikasnijina~inre{itiodre|enapritawai definisati pojedine ciqeve u perioduodnarednihpetgodina. Najpretrebadabudekonstituisana skup{tina i formirana novaVlada,nakon~ega}eAgencija nastaviti da radi na pripremitekstaStrategije,okojoj }epotombitivo|enajavnarasprava,reklajeMarkovi}eva.

Zorana Markovi}

Ona je navela da je Agencija preventivnainstitucijakojase bavi spre~avawem korupcije i

uvo|ewemija~awemmehanizama za weno dugoro~no suzbijawe, oceniv{idajetonajnepopularnijividborbeprotivkorupcije uSrbiji. - Postoje vidqivi problemi, gra|ani imaju dosta pritu`bi naraddr`avnihorgana,alimi smo apsolutno sigurni da }emo uspeti da poja~amo intenzitet javnih institucija i pove}amo integritet javnih funkcionera kroz mehanizme koji nam stoje naraspolagawu-ZoranaMarkovi}. Prema wenim re~ima, rekla je to zahteva vreme, strpqewe, sistemski i sistematski rad i izuzetno dobru koordinaciju svihdr`avnihorgana,priznaju}idaje„dosadbilo{umovautoj saradwi”. (Tanjug)

NA GRANI^NIM PRELAZIMA KELEBIJA I HORGO[

Kilometarskekolone kamiona Nekolikodanagrani~niprelaziizme|uSrbije i Ma|arske su zakr~eni kolonom kamiona. Kolone kamiona su duga~ke i preko pet kilometara, jer ma|arski carinici prekoterminalapu{taju samoputni~kavozila. De`urni carinici su nam objasnili da je zbog verskog praznika Duhovi uMa|arskojnasnazibila trodnevna zabrana tranzita za kamione i {lepere. Ju~e su  gu`ve bilemawe,alisunagraniciidaqekilometarskekolone kamiona.  Kamionxije obja{wavajudasusatimabezvodei hraneidaneznajukoliko}esa-

ti jo{ da ~ekaju. Gr~ki voza~ Leonidas Trakis je rekao da se taj problem javqa u posledwih {estmeseci.

- Od kada su po~eli Avganistanci i PakistancidakrozSrbijui Gr~ku idu u zemqe Evropske unije, bezbednosne mere na granici su poja~ane. ^ekamo satima da do|emo do granice, onda opet ~ekamo i tako stalno. Ne znam nikadakoliko}uda~ekam, deset ili 15 sati. Nisam ni{ta jeo, pio i nikoovdenebrineonama.Ve}15godinavozim kamioniidemkrozSrbiju kao tranzitnu zemqi i nikada nije bilo ovako. Nikonebrineonamavoza~ima -pri~aLeonidasTrakisizGr~ke. S. I.


crna hronika

dnevnik

OTKRIVENAJO[JEDNALABORATORIJADROGE UZAPADNOJBA^KOJ

ZemunacuCrvenki gajiomarihuanu U svega dva meseca, operativci somborske kriminalisti~ke policije otkrili su i tre}u „fabriku“ droge na podru~ju koje pokriva Policijska Uprava Sombor. Naime, na ju~era{woj konferenciji za medije, Sa{a Dmitra{inovi}, na~elnik somborske PU obelodanio je uspeh somborskih policajaca koji su , zbog sumwi da je po~inio krivi~no de-

`i{tu“, na kraju svog vegetacionog perioda dale preko 100 kilograma droge - kazao je Dmitra{inovi}, prvi somborski policajac, koji je naglasio da inspektori somborske PU nastavqaju istragu kako bi se obezbedili dodatni doakzi, kao i otkrili eventualni sau~esnici, zbog ~ega nije bio u mogu}nosti da saop{ti vi{e podataka o ovoj zapleni.

~etvrtak31.maj2012.

15

PO^IWEPOSTUPAKZBOGSUMWIVIHTRANSFERAFUDBALERA„OBILI]A”

Bini}predsudompo~etkomjula Vi{i sud u Beogradu zakazao je za 3. jul po~etak su|ewa nekada{wim funkcionerima FK „Obili}„ Dragi{iBini}u i Jovanu Dimitrijevi}u, po optu`nici koja ih sumwi~i za u~e{}e u, po stavu optu`be, u spornoj realizaciji ugovora o transferu fudbalera Milana Obradovi}a u julu 2001, u „Lokomotivu„ iz Moskve. Optu`nica tereti Bini}a da je kao direktor FK Obili}, „iskori{}avawem slu`benog polo`aja u vezi s transferom fudbalera Obradovi}a, pribavio imovinsku korist predsednici kluba Svetlani Ra`natovi}, te da mu je u tome pomogao okrivqeni Jovan Dimitrijevi}, tada{wi sportski direktor Obili}a„. Konkretno, Bini} je osumwi~en da je „2. jula 2001, sa ovla{}enim licem FK Lokomotva zakqu~io i potpisao ugovor o transferu fudbalera Obradovi}a , te da isti ugovor nije evidentiran u kwigovodstvu Obili}a“. Tu`ila{tvo smatra da je sporan na~in realizacije de-

la ugovora u vezi s uplatom iznosa koji je od transfera trebalo da dobije FK Obili}. Tvrdi se da je ta svota upla}ena na drugi ra~un, a ne na klupski , pri ~emu je na kraju, kako navodi optu`ba, novac stigao direktno do predsednice „Obili}a” Svetlane Ra`natovi}. Tokom istra`nog postupka Bini} je negirao sve optu`be , rekav{i da je u FK Obili} do{ao da bi se bavio fudbalom, a da ga finansije nisu zanimale niti je bio ovla{}en za potpisivawe. Objasnio je da je tokom 2001, bio aktuelan transfer igra~a Milana Obradovi}a i da je vi{e menaxera i predstavnika stranih klubova dolazilo vezano za eventualni transfer. Kona~nu odluku o tome gde }e pre}i, kao i u vezi finansijskog dela , igra~ je donosio sam. Biv{i sportski direktor „Obili}a“ Jovan Dimitrijevi} je u istrazi tvrdio da „ni na koji na~in nije u~estvovao u transferu Obradovi}a u moskovsku Lokomotivu“.

Optu`ba protiv Bini}a i Dimitrijevi}a je tre}a ta~ka jedinstvene optu`nice protiv biv{e predsednice „Obili}a“ folk peva~ice Svetlane Ra`na-

tovi} i wene sestre LidijeOcokoqi}. Obe sestre su pro{le godine s Tu`ila{tvom zakqu~ile sporazum o krivici , a u me|uvremenu su ve} i zavr{ile izdr`avawe kazne ku}nog zatvora na koje su bile osu|ene. Tako|e, sestre su obavezane da solidarno uplate u buxet Srbije milion i po evra u tri jednake rate, pri ~emu su dve rate ve} uplatile u roku, dok tre}a rata dospeva godinu kasnije i zbog toga je upisana hipoteka na porodi~nu ku}u Ra`natovi}eve na Dediwu. U po~etku istrage koju je Vi{e tu`ila{tvo vodilo protiv Ra`natovi}eve i Lidije Ocokoqi}, pored ostalih, kao svedoci su saslu{avani Bini} i Dimitrijevi}, a potom su se po~etkom pro{le godine i wih dvojica na{li pod istragom. J.J.

POZNATIDENTITETOSOBAKOJEJEUHAPSIOEULEKS

lo proizvodwe i stavqawa u promet opojne droge, li{ili slobode Dejana E. (37), ina~e stanovnika Zemuna, koji je u Crvenki, nasequ op{tine Kula, u iznajmqenom objektu uzgajao marihuanu. -U ku}i u Crvenki, koju je Dejan E. iznajmqivao, i koja je bila opremqena najsavremenijim ure|ajima za ve{ta~ki uzgoj biqke kanabisa - „skanka„, na{i operativci su otkrili 460 biqki marihuane, koje bi, da su se na{le na „tr-

Ve} sama ~iwenica da je u protekla dva meseca, pored pogona za proizvodwu sinteti~ke droge amfetamina, somborska policija otkrila i veliku ve{ta~ku planta`u marihuane, skanka, u Bezdanu, govori da je narkodilerima evidentno „poslovno“ vrlo interesantan pograni~ni pojas Srbije sa Ma|arskom i Hrvatskom, ali i da sa tim i takvim „pogonima“ i nemaju ba{ previ{e sre}e, makar kada je Sombor u pitawu. M.Miqenovi}

PRETRESOMSTANAUNOVOMSADU

Zate~enipolakile traveivagice Policija je uhapsila Novosa|anina Slobodana J. (1989) pod sumwom da je neovla{}eno trgovao narkoticima. Prilikom pretresa wegovog stana zate~eni su 457 grama sasu{ene biqne mase za koju se sumwa da je marihuana, mawa koli~ina supstance za koju se pretpostavqa da je droga amfetamin, kao i tri digitalne vagice za precizno merewe. Pripadnici MUP -a su prethodno zaustavili jednog maloletnog Novosa|anina koji je pred wima bacio paketi} mari-

huane za koji je sumwa da je kupio od Slobodana. Slobodan je zadr`an u slu`benim prostorijama policije, zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga i bi}e priveden istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda. Protiv maloletnika sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za neovla{}eno dr`awe opojnih droga, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M.V.

UNOVOSADSKOMSUDUJU^EOPETEVAKUACIJA

Sedmala`nadojava obombi No vo sadska Palata pravde evakuisana je ju~e oko podneva nakon {to je nepoznata osoba obavestila centralu suda da je u tom objektu podmetnuta bom-

izazivawa panike i nereda, saop{tila je novosadska Policijska uprava. Ina~e, ovo je sedma la`na dojava o postavqenoj bombi u

Kosovski{verceri izabrave Pri{tinski dnevnik „Koha ditore„ otkrio je identitet pet od {est uhap{enih trgovaca naftom, za koje se pretpostavqa da su saradnici Zvonka Veselinovi}a, koji je ozna~en kao jedan od {efova organizovanog kriminala na severu Kosova. Prema pisawu tog lista, Euleks je ju~e uhapsio Mentora Be}irija, wegovog brata Alberta, Jaha i Albana Osmanaja iz Vu~itrna i HaqiqaHasanija, iz sela Bawska u op{tini Vu~itrn, dok identitet {este osobe jo{ uvek nije otkriven. Svu {estoricu Euleksov tu`ilac Xonatan Ratel sumwi~i za krivi~na dela organizovanog kriminala, ilegalne trgovine robom, izbegavawe uvoznih taksi i prawe novca.

Neki od uhap{enih, me|u wima i Mentor Be}iri, su i ranije hap{eni ali ni jednom do sada tu`ila{tvo nije podiglo optu`nicu protiv wih. Be}irijev advokat je ju~era{we hap{eje nazvao jo{ jednom predstavom Euleksa, a osumwi~eni su vlasnici ili suvlasnici u nekoliko firmi, me|u kojima su „BT-Petrol”, PP „Jamo”, DOO „Mab” i „Oil Kosova”. Mentor Be}iri je jedno od naj~e{}e pomiwanih imena u dosijeu koji je pre nekoliko dana objavila Koha dito-

re u vezi sa ulogom Zvonka Veselinovi}a i wegovih saradnika u organizovanom kriminalu na severu. Prema procenama dnevnika {teta koja je naneta Kosovu wihovim „poslovawem” Veselinovi}a i wegove grupe iznosi oko 30-35 miliona evra godi{we. Kompanije koje su vlasni{tvo ili suvlasni{tvo Veselinovi}a, a koje su uglavnom registrovane na Kosovu, uvezle su, prema nekim procenama, robu u vrednosti 22 miliona evra, dok je {teta zbog nepla}awa poreza 14 miliona evra. Prema navodima pri{tinskog dnevniku op{ta {teta koja je naneta Kosovu do sada poslovawem sli~nih „biznismena” iznosi oko 400 miliona. (Tanjug)

OTKRIVENIU^ESNICIMASOVNETU^EUMU@QI

Maskiranimaloletnici napali{estmladi}a Vi{e maskiranih osoba, me|u wima i nekoliko maloletnika, fizi~ki je napalo u subotu uve~e {estoricu mladi}a u zrewaninskom prigradskom nasequ Mu`qa, potvrdila je ju~e Policijska uprava u Zrewaninu. Jedna osoba je tom prilikom zadobila te{ke telesne povrede, dok je druga lak{e povre|ena. Kako nezvani~no saznajemo, mladi} koji je u tu~i zadobio te{ku povredu glave od udarca {ipkom, preba~en je iz zrewaninske bolnice u novosadski Urgentni centar. Wegov, kao ni identitet ostalih `rtava, nije saop{ten. “Incident se dogodio 26. maja, posle 23 ~asa, dok su se o{te}eni nalazili u Ulici Ma|arske komune. S le|a im je pri{lo vi{e maskiranih osoba, koji su fizi~ki nasrnuli na wih. Sumwa se da su ovo krivi~no delo po~inili D.A, kao i maloletni S. S, M.M, V.N. i K.M, svi iz Zrewanina”, navedeno je u ju~era{wem policijskom saop{tewu za javnost. Protiv osumwi~enih su podnete krivi~ne prijave Vi{em javnom tu`ila{tvu

u Zrewaninu, a na teret im se stavqaju krivi~na dela u~estvovawa u tu~i i nano{ewa te{kih telesnih povreda. Zamenik za{titnika gra|ana zadu`en za prava mawina u Zrewaninu TrajanPan-

kari}an i izvr{na direktorica Centra za raz voj ci vil nog dru{tva Sne` an a Ili} zatra`ili su ju~e da se {to pre otkriju detaqi incidenta koji se u subotu dogodio u Mu`qi, nasequ u kome ve}inu ~ini ma|arski `ivaq. Najo{trije osu|u-

ju}i ovaj nemili doga|aj, Pankari}an je naveo da posebno o~ekuje da se istra`i da li su motivi bili etni~ke prirode. Slu~aj je u javnost dospeo tako {to je roditeq jednog od napadnutih momaka objavio informaciju na dru{tvenoj mre`i “Fejsbuk”. Predsednik Saveta MZ Mu`qa Zoltan Halai potom se obratio zrewanin skoj policiji, gde mu je potvr|eno da je istraga u toku, ali drugi detaqi ostali su nepoznanica. Za sada se ne zna koji su razlozi ovog brutalnog napada i da li se silexije i `rtve poznaju odranije. Jedino je, kako se spomiwe, poznato da niko od u~enika lokalne osnovne {kole nije u~estvovao u incidentu. - Imaju}i u vidu da se incident dogodio u vi{enacionalnoj sredini i da se radi o mladima, s pravom o~ekujemo da policija u najkra}em roku identifikuje napada~e i razjasni eventualnu pozadinu incidenta, a da krivci budu ka`weni – izjavio je Halai. @.Balaban

GRUPAPAN^EVACAOSUMWI^ENAZAIZNUDE

Poternicazareketa{em ba. Nakon protivdiverzionog pregleda specijalaca utv|eno je da se radi o la`noj dojavi. Intenzivno se radi na rasvetqavawu ovog doga|aja i identifikaciji osumwi~enog, kojem se pripisuje krivi~no delo

ovom sudu od po~etka godine, a 44. u posledwe tri. U proseku se vi{e od jednom mese~no prazni zgrada u Sutjeskoj ulici 3 i pri tome se obi~no prekidaju sve aktivnosti na par sati. M.V.

Pred Vi{im sudom u Pan~evu u toku slede}e nedeqe bi}e saslu{ani svedoci u istrazi koja se vodi protiv Vuka{ina D., Marka P., \urice D. i Marjana P. koji su osumwi~eni da su vr{ili iznude od registrovanih auto-prevoznika na liniji Pan~evo-Beograd. Osumwi~eni Marko P. je u

bekstvu, a Vi{i sud u Pan~evu je raspisao poternicu za wim. Tu`ila{tvo navodi da su Vuka{in D. i Marko P. osumwi~eni za pretwe i nasiqe nad prevoznicima, dok je \urica D. je bio zadu`en za prikupqawe novca. - U toku istrage je raspisana poternica i odre|en

pritvor protiv Marka P. iz Pan~eva zato {to je nedostupan Sudu. Doneto je re{ewe i o sprovo|ewu istrage protiv ovog lica, a za 6, 7. i 8. jun je zakazano saslu{awe o{te}enih i svedoka - rekla je SandraMedakovi} PR Vi{eg suda u Pan~evu. Z.Dg.


SPORT

~etvrtak31.maj2012.

c m y

16

dnevnik

OTVORENOPRVENSTVOFRANCUSKE–ROLANGAROS

Ana hvata zalet

Usveboqojformi:Novak\okovi}

\okovi} pobedio dobrog Kav~i~a Najboqi teniser sveta Novak \okovi} plasirao se u tre}u rundu Rolan Garosa po{to je eliminisao Slovenca Bla`a Kav~i~a.\okovi} je posle vi{e od dva sata borbe slavio sa 6:0, 6:4, 6:4.\okovi} je dominirao u prvom setu koji je osvojio sa maksimalnih 6:0. Kav~i~ se razigrao u drugom, stekao brejk prednost, ali je \okovi} uspeo da preokrene na 6:4. Sve do desetog gema bio je egal u tre}em, ali je Novak uspeo da slomi otpor rivala. \okovi} je krenuo sna`no od prvog gema i sa ~etiri odli~na servisa poveo u me~u, a zatim nastavio da bombarduje Kav~i~a sa svih strana i u velikom stilu dobija set sa maksimalnih 6:0. Drugi set na{ teniser otvario je novim sigurnim poenom, da bi Kav~i~, uz podr{ku, preokrenuo rezultat i poveo sa 3:1. Iako uzdrman pritiskom rivala, \o-

kovi} stabilizuje igru i sti`e do izjedna~ewe 4:4. Izgubqena prednost i dugi poeni uticali su na Slovenca pa je \okovi} lako poveo 5:4, a onda stigao do 30:0 u desetom gemu. Kav~i~ je uspeo da izjedna~i, ali je Novak sa dva lepo odra|ena poena stigao do brejka i poveo 2:0 u setovima. Sjajna borba Srbina i Slovenca nastavqena je i u tre}em setu, Kav~i~ je svim snagama napadao \okovi}a, ali su obojica ~uvala servis u prvih osam gemova (4:4), iako je \okovi} imao dve brejk {anse. \okovi} je potom na 5:4 stigao do dve me~ lopte sa 40:15, Kav~i~ je uspeo da spasi obe, Novak dobrim riternom stekao jo{ jednu {ansu koju je tako|e ispustio. Tra}a nije bila sre}na, ali jeste ~etvrtak prilika pa je \okovi} sa 6:0, 6:4, 6:4 posle oko dva sata borbe pro{ao u tre}u rundu.

Odbojka – koraci do uspeha

Na takmi~ewu je u~estvovalo 278 pripadnika 1.brigade KoV ofi ci ra, po do fi ri ra, profesionalnih vojnika i civilnih lica na slu `bi u Voj sci Sr bi je u {est ekipa. Takmi~ili su se u vojnom vi{eboju (ga|awe iz automatske pu{ke, savla |i va we po li go na pe {a dijskih prepreka, pli va we 50m slo bod no, bacawe bombe u me tu i daq, kros tr ~a we 4.000 m), streqa {tvu, ori jentingu, atleKapitenitriprvoplasiraneekipe ti ci (100 m, vici. Drugo mesto zauzela je 1.500 m), bacawe kugle i skok u prva ekipa doma}ina, tre}e daq, 4h100m za mu {kar ce i Novi Sad 2, ~etvrto Pan~evo, 100m i bacawe kugle za `ene, peto Ba~ka Topola i {esto odbojci i futsalu. Sremska Mitrovica 2. M.Bz.

NOVOSADSKI VESLA^I I ZAGREBA^KE VESLA^ICE ODBRANILI TITULE NA UNIVERZITETSKOJ REGATI OSMERACA U NOVOM SADU: Tradicionalna, tre}a po redu Univerzitetskaregataosmeraca,podpatronatomUniverziteta u Novom Sadu i uz podr{ku Uprave za sportiomladinu,odr`anajenajednojodnajlep{ih pla`anaDunavu-[trandu.U~estvovalisuuniverzitetske ekipe iz Zagreba, Vukovara, Beograda i NovogSada. StudentinovosadskogUniverzitetaistudentkiwezagreba~kogSveu~ili{taodbranilisuprvamesta osvojena pro{le godine, a pobedni~ke pehare uru~io im je rektor novosadskog Univerziteta prof.drMiroslavVeskovi}.Koddamadrugoitre}emestozauzelesudrugaiprvaposadaVeleu~ili{tauVukovaru.Ukonkurencijimu{karacaprvomesto pripalo je akademcima iz Novog Sada, drugi je bio beogradski Univerzitet, tre}i Veleu~ili{te izVukovara,~etvrtiSveu~ili{teizZagreba,aposledwemestopripalojeUniverzitetuEDUKONSiz NovogSada. Pobedni~kuposaduNovosa|ana~inilisu:AnandoSamarxija,VladanPani},Sr|anKrsti},Branislav Reqin, Ozren Galovi}, Vladimir Petko-

Nezaobilazan i prekopoKwiga je rezultat rada dva treban korak u savladavawu strana autora, koji su pretoodbojke, napretku i usavr~ili svoje bogato trenersko {avawu, kako trenera tako i iskustvo, kao i nekolicine igra~a, svakako je i literadoma}ih stru~waka. Ciq tura. Stru~nih kwiga ima nam je bio da pribli`imo mnogo, ali nedavno se na trznawe iz odbojke svima i da `i{tu pojavila jedna koja jo{ vi{e afirmi{emo ovaj }e svojom jednostavno{}u, sport. Svi u sportu treba da pristupa~nim i jasnim teknapreduju, da u~e, usavr{astovima i ilustracijama bez vaju se, da idu ka uspehu, a odsumwe brzo na}i put do ~ibojka je dobar primer za to – talaca, kako aktivnih odbojistakao je Ostoji}. ka{a i stru~waka, tako i - Ova kwiga je veoma znaonih koji odbojku prate samo ~ajna za odbojka{e i treneAndrijaGeri},SergejOstoji}iVasaMiji} Foto:F.Baki} re, ali bitna stvar je {to kao magi~nu igru na mre`i. Re~ je o kwizi pod nazivom i koredaktora doc. dr Marka ru. Sama kwiga je veoma zanimo`e da je pro~ita i navija~, „Odbojka – koraci do uspeha“, Stojanovi}a, dok je prevod ura- mqiva, jer mogu da je koriste i roditeq deteta koje trenira i ~ije su autorke Boni Keni i dila Nevena Milivojevi}. po~etnici i treneri koji su ve} da je svako od wih razume. KwiSindi Gregori, dugogodi{wi Srpsko izdawe kwige podr`a- dugo u odbojci. Mo`e da bude od ga je napisana vrlo jednostavno, ameri~ki treneri. Ova sjajna li su na{ priznati stru~wak i velike koristi i nastavnicima, ima dosta ilustracija i ba{ zakwiga na{la je put i do Srbije, nekada{wi selektor Zoran Gaji}, igra~ima, profesorima na fato sam se ukqu~io u ovu akciju. gde je nedavno izdata od strane te biv{i reprezentativci Vasa kultetima, kao i {irem auditoLaka je i interesantna za ~ita„Data statusa“ iz Beograda, a Miji} i Andrija Geri}, kao i OK rijumu. Ilustracije su veoma we. Nadam se da }e kwiga imati ~iji je urednik i redaktor proVojvodina NS seme. Tim povodom, dobre, jasne i verujemo da }e eksefekta, kako u Novom Sadu tako fesor doktor Sergej Ostoji} u prostorijama novosadskog kluba presno na}i put do ~italaca – i {ire. Zna~ajno je i to {to se (Fakultet za sport i turizam, promovisana je ova kwiga. rekao je generalni direktor pojavila u olimpijskoj godini. Novi Sad). Ostoji} je kao od- Drago mi je {to smo usposta- Vojvodine NS seme Vasa Miji}. Eto, na{e seniorke su overile li~ne stru~ne saradnike imao vili saradwu profesorom Osto- Nije slu~ajno {to ba{ u olimpijsku vizu, sada }emo da doc. doktora Gorana Ne{i}a, ji}em i {to imamo priliku da ovom klubu promovi{emo kwigu, navijamo da u~ine to i seniori – doc. doktora Nexada Osmanka~a prezentujemo ovakvu literatu- jer je Vojvodina klub uspeha. rekao je Geri}.

Foto:S.[u{wevi}

Ekipa Novi Sad 1 je pobdnik 6. sportkog prvenstva 1. brigade Kopnene vojske, koje je odr`ano u Sremskoj Mitro-

Razigranaiubedqiva:AnaIvanovi}

NOVAODBOJKA[KALITERATURA

[ESTO PRVENSTVO1. BRIGADEKOPNENEVOJSKE

Novi Sad 1 pobednik

Ana Ivanovi} pobedila je Izraelku [ahar Per u dva seta (6:2, 6:2) i za 55 minuta igre obezbedila plasman u tre}e kolo. Tamo je ~eka Italijanka Sara Erani. Najboqe rangirana srpska teniserka odigrala je prva dva kola Rolan Garosa u skladu sa svojim, {ampionskim, renomeom.U prvom kolu pobedila je Laru Aruabarena Vesinu u dva seta, a u drugom i Izraelku [ahar Per u dva seta. Iako je po~ela stegnuto, dopustila protivnici da joj oduzme servis, Ana se brzo pribrala, osvojila osam od devet narednih poena i sa dva uzastopna brejka stekla odlu~uju}e vo|stvo.U tim trenucima samo je Beogra|anka postojala na terenu. Povela je 3:1, pa 4:1, a Izraelka je poku{ala da u fini{u do|e do igre koja }e joj uliti nadu da u drugom setu mo`e da u~ini ne{to vi{e. Us pe la je da je pro na |e, ali pre ka sno - Ana je bi la raz i gra na i si gur na, pa je u osmom ge mu, po sle brej ka na ser vis Iva no vi }e ve, po ve la 40:0. Ipak, ni je us pe la da spre ~i Srp ki wu da osvo ji pr vi set. Ana je dobro po~ela i drugu deonicu, uprkos tome {to je do pu sti la pro tiv ni ci da osvoji gem na po~etku. Ponovo je stekla veliko vo|stvo i bez mno go pro ble ma iz vo je va la po be du za ma we od sa ta igre.Naredni rival Ivanovi}e ve bi }e Ita li jan ka Sa ra Erani. Odigrale su dva me|usobna duela, oba pre tri godine i sa istim ishodom - Aninom pobedom bez izgubqenog seta.

vi},BojanNedu~in,AndrejMatijevi}ikormilar VawaObradovi}. -Dragomije{tosmoodbranilizlato-rekaoje ~lan novosadske posade Andrej Matijevi}. - Konku-

rencijajebilajaka,~akja~anegopro{legodine.Nadamseda}eovatrkaosmeraca,kojaseorganizujepo ugledunaKembrixiOksford,izgodinugodinubitisvekvalitetnija,save}imbrojemu~esnikaigle-

dalaca.Osvajawemprvogmestadobilismoposebnu motivacijudajo{vi{enapredujemoidaseusavr{avamo,ao~ekujemda}euniverzitetskisportbiti svemasovniji. J.Gali}


SPORT

c m y

dnevnik

17

~etvrtak31.maj2012.

REPREZENTACIJASRBIJEVE^ERASUREMSU IGRASFRANCUSKOM(21)

Rep rez ent ac ij a Srbij e dan as nas tav qa turn ej u po zap adn oj Evropi duelom sa selekc ij om Franc us ke u Rems u (21~).Nakon poraza od [panije (2:0) na debiju selektora Sini{eMihajlovi}a,prethodnihdana reprezentativci su radili u

Du{an Tadi}

senciizbacivawaAdemaQaji}a iz tima.Ipak, ostali igra~i su fokusiranisamonapredstoje}e utakmice (sa [vedskom u utorak) i napredak igre tima, gde rezultatnijeuprvomplanu,koji se sprema za kvalifikacioni cikluszaSP,kojipo~iweuseptembru. Jedan od kqu~nih odbrambenihigra~NevenSuboti}o~ekuje napredak i boqu igru protiv Francuske. - Do sada smo se upoznali sa selektorom, videli kakvu igru ho} e i mis lim da smo dob ro igrali protiv [panije. Te{ko jeigratiprotivtakvereprezentacije. Dobro smo se dr`ali na terenu,teknakrajusuimalidve dob re {ans e, por ed tog a su uglavnom poku{avali iz daqine.Mislimda}eigrabitiboqa ve} protiv Francuske i [ved-

ske.Prosto,ufudbalujete{ko ne{to napraviti na brzinu, mora da se ide korak po korak. Za mene li~no veliki novitet je igrauodbranisatrojicomigra~a, jer ve} osam-devet godina igram formaciju sa ~etiri defanz ivc a. Pol ak o, treb a nam vremena da se uklopimo. Tu`ni jes mo {to ne igramo na Evropskom prv ens tvu, ali mal u uteh u pru`a nam ~iwenicadaimamomali bonus i vi{e vrem en a da se prip rem im o za kvalifikacije za SP, koje po~iwu najesen-rekaoje Suboti} i na pitaw e nov in ar a potvrdio da je od ranije nau~io re~i i da je pevao himnu, zbog ~ega je iz tima odstrawenQaji}. Mladi fudbaler Tventea Du{an Tadi} je jedanodigra~aod kojih se o~ekuje da donese novu snagu srpskom timu. -Sistemigrei jo{mnogotogajepotpunonovoza ve}inu igra~a i zbog toga nam treba vremena, ali selektor nam svoje zahteve detaqno obja{wava na treninzima i verujem da }emo do}i do `eqenog koncepta igre veomabrzo.O~ekujenasutakmica protiv stvarno sjajne francuske reprezentacije. Mislim da nikad nisu imali ja~i tim u posledwih nekoliko godina. Imamo obavezu da poka`emo ba{ protiv wih da igramo dobar fudbal i da najavimoda}edopo~etkakvalifikacija tim biti potpuno spreman istakao je je novi igra~ Tventea, koji je tako|e potvrdio da zna re~ihimne. - Jo{ u omladinskoj reprezentaciji, kod selektora Zvonka @ivkovi}a, dobili smo re~i“Bo`epravde”,nau~iosam ih i pevam himnu -  rekao je ofanzivnivezista.

Foto: S. [u{wevi}

Igrava`nija odrezultata

KVALIFIKACIJEZAPRVENSTVOEVROPEIGRA^ADO19GODINA

Orli}iuEstoniji Srbija-Rumunija3:0(2:0) NOVI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca: 3.500, sudija: Klosner ([vajcarska). Strelci: Mitrovi}u41.i77.(obaizjedanaesterca), Ninkovi} u 45. minutu. @utikartoni:Ninkovi}(Srbija), Bazbuhi,Popesku,Andone,Dobrosavlevici(Rumunija).Crvenikartoni:Putanu,Roman,Vatajelu(Rumunija). SRBIJA: Pajovi}-,Stojkovi} 6, Petrovi} 6, Spaji} 7, Dimi} 8 (^avri}),Poletanovi}7(Radovanovi}),Ninkovi}8(\ur|evi}6), Aksentijevi}6,Mitoriv}7,Radoja6,Ivkovi}6. RUMUNIJA: Bazbuhi 7, Nika 5,Putanu5,Tiru5,Popesku5,Roman5,Va{tag6,Stanesku5(Vatajelu),Manole5,Gavra5(Dobrosavlevici),Ianku6(Andone).

Mari}:Zaslu`enapobeda Selektorna{ereprezentacijeZoranMari}oceniojeutakmicukaonesvakida{wu,aliisti~edaje pobedaSrbijezaslu`ena. -Utakmicajebilaveomaneobi~na,izuzetnova`nazanas,satripenalaicrvenakartona.Bezobziranawenuneobi~nost,bilismoboqirivalizaslu`enopobedili.Mnogoemocijajepotro{enouutakmici,jersmoznalidanassamopobedavodiuEstonijuihvalasvimakojisunasbodrilidouspeha-rekaojeMari}. Posleproma{enogpenalanastartume~a,Ninkovi}jehteoda{utiraidrugiput,alimuigra~ini-

VE^ERASZASEDAUPRAVNIODBORFKVOJVODINA

Zagori~i}pred promocijom

Kako“Dnevnik”saznajeizizvora bliskih Upravnom odboru FKVojvodina,ve~eras se o~ekuje odr`avawe sednice ovog tela, na kojoj bi jedna od odluka trebaladabudepromovisawe Zlatomira Zagor~i}a u {efa stru~nog {taba novosadskog superliga{a. Time bi se stavila ta~ka na naga|awaumedijimaotomeko}ecrveno-bele voditi u narednoj sezoni. Da podsetimo, po odlasku

Dejana Vuki}evi}a s mesta {efastruke,ekipujeudveutakmiceJelenSuperligevodioSpasojeJela~i},a sezonuje,plasmanomu kvalifikacije za Ligu Evrope, zakqu~io Zlatomir Zagor~i}. Ovaj mladi stru~wak natajna~injepokazao dajespremanzaizazove koje donosi mesto trenera novosadskih crveno-belih, a vi{e putajenaglasioda`elidavodiseniorskitimVojvodine, kluba u kojem je i po~eo karijeru.

VIDOVITALASICA:Lasica Fred i sviwa Krijak iz Ukrajine, kao i slonica ^ita iz Poqske nasledi}e oktopoda Pola na va`noj i odgovornoj poziciji `ivotiwe koja predvi|a rezultate na fudbalskom prvenstvu Evrope. Fred }e boraviti u fan zoni, gde }e pre svakog me~a imati 15 minuta da prognozira pobednika. Wemu }e biti ponu|ene dve posude sa hranom, ukra{ene zastavama zemaqa koje igraju, i pobednika }e odlu~iti Fredovi instinkt i glad. Oktopod Pol bio je jedna od glavnih zvezda pro{log Mundijala, kada je ta~no predvideo rezultate svih me~eva Nema~ke u Ju`noj Africi, kao i pobedu [panije nad Holandijom u finalu. Legendarni Pol uginuo je u oktobru 2010. godine, samo par meseci nakon Mundijala.

Fudbalska reprezentacija Srbije,igra~ido19godina,plasiralisusenaEvropskoprvenstvokojeseigrauEstoniji,po{tosuuposledwemme~uuNovomSadusavladali Rumuniju. Tim koji vodi ZoranMari}biojeboqitokom~itavogme~a,igrao,stvarao{anse,pa jepobedamogladabudemnogoubedqivija. Iako Srbija nije postiglagolizigre,mnogosuna{ojpobedi pripomogli Rumuni koji su me~zavr{ilisaosamigra~a. No{eni imperativom pobede, orli}i su od starta zaigrali hrabroire{enodatrijumfuju.Nekoliko uvodnih napada nagovestilo jedaSrbijamo`edoEvropskogprvenstva, a navala na{e selekcije igrala je anga`ovano od po~etka. Ve}u11.minutu,desiosemo`dai

presudnidetaqname~u.Prodroje podesnojstraniStefanDimi},u kazenomprostorugajeoborioPutanuitakoskrivionajstro`ukaznu, ali i zaradio iskqu~ewe. Ipak,Ninkovi}ev{utsbeleta~keodbraniojeBazbuhi,alijena{a seleckijaodtadabilajo{boqau napadukoristvi{i~iwenicudaje brojnija.[ansesusere|alekaona traci, ali bez realziacije. NekolikoputasuizgledneprilikepropustiliMitrovi}iDimi}. Srbijajeuspeladamaterijalizuje broj~anu prednost na terenu, aliposle{utas11metara.Gotovoistiscenariodesiosekaokada je na{a reprezentacija zaradila prvi, neiskori{}eni, penal. Dimi} je ponovo oboren u kaznenom prostoru,aiskqu~ewejezaradio Vatajelukojijedotadaigraosvega sedam minuta. Siguran s bele

Ina~e, tokom prethodnih danajavnostjelicitiralaimenimaRadovana\ur~i}a,doju~era{weg v.d.selektora reprezentacijeSrbije,kaoiIvanaGolca, koji je nedavno prisustvovao derbiju Omladinske lige Srbije izme|u Vojvodine i Crvene zvezde. Uz ova dva stru~waka, u nekim medijima pojavila se i informacija da bi novi trener mogaodabudeiItalijanMarko Delvekio,ali,kakosadastvari stoje, najrealnije je o~ekivati da}emesto{efastrukeUpravni odbor Novosa|ana poveriti ZlatomiruZagor~i}u. A.P.

sudopustili{togajenaqutilo,odreagovaojeemotivnoizatojeunekolikonavratabioizvi`danod stranenovosadskepublike,anijezaigraounastavku me~a. -NisamzbogtogazamenioNinkovi}a.Videosamda jeveom  aemotivnosvepodonosioizameniosamgajer jezaradio`utikartonzbogkojegsvakakopropu{ta prvime~uEstoniji,abojaosamsedanezaradiiskqu~ewe.Igra~imasamdaoslobodudaizme|usebeodredeko}eda{utirapenale,samojebitnodasepostignegol.Akojene{tolo{eu~inioNinkovi},nekabudetako,va`nojedasmopobedili-istakaojeMari}.

Grupa3

Srbija - Rumunija 3:0, Nema~ka - Ma|arska 3:0 1. Srbija 2. Nema~ka 3. Rumunija 4. Ma|arska

3 3 3 3

2 1 1 0

1 2 1 0

0 0 1 3

6:2 6:3 5:4 0:8

7 5 4 0

ta~kebiojeMitrovi}iSrbijaje otvorilarumunksuodbranu.Igralo se do kraja poluvremena samo napoloviniRumuna,avo|stvoSrbijejena2:0povisioNikolaNinkovi} iz slobodnog udarca na istekuprvogpoluvremena,aondaje mestoutimuustupio\ur|evi}u. Uveomanezanimqivomdrugom poluvremenu Srbija je imala apsolutnuinicijativu.Propustili suna{imomcidesetakizglednih prilika, a Rumuni su samo osam puta pre{li na drugu polovinu terena. Nisu iskoristili {anse Mitrovi}, \or|evi}, Dimi} i Poletanovi},atre}ijedanaesteracRumunisuskriviliu76.minutu. Posle naba~ene lopte iz korenar,najvi{iuskokubioje\or|evi},{utiraopodpre~ku,abekRumuna Roman je u stilu golmana napravio paradu i rukama odbranio mre`u,pajesamozaradioiskqu~ewe.Ponovojes11metarabiosiguranMitrovi}zaubedqivih3:0,ado kraja me~a oba tima su ~ekala da pro|evreme,jerseve}tadaznaloda jeSrbijana{lamestonaprvenstvu Starogkontinenta. M.Risti}

^ETVRTFINALEKUPANAPODRU^JUFSVOJVODINE

\or|ijeMili} triputaumetu Senta-Ba~ka5:1(3:0)

SENTA: Gradski stadion u Narodnojba{ti,gledalaca100.Sudija:S.Ivani{evi}(Ba~kaTopola). Strelci:Mili}u15,32.i44,Radinu47.iJovanovi}u87.zaSentu, aKozo{u77.minutuzaBa~ku1901. @uti kartoni: Cvetkovi}, Popov (Senta),S.Markovi}(Ba~ka). SENTA:Vukobrat7,Farka{8, Kaka{7,Radin7,Cvetkovi}8,Boki}7,Vasin7(Besla}-),Popov8, Mara{ 8, Te{anovi} 8 (Pankari}an-),Mili}9(Jovanovi}-). BA^KA1901:Mikovi}6,Luka~ 6,Bator6,S.Markovi}7,Vasi}7, Koprivica6,Kozo{6,N.Markovi}7,Burasa}7,Simovi}6,Rajkova~a6. Sen}ani su posle eliminisawa Radni~kogu[idunastaviliuspe{nuserijuuKupuibezve}ihpote{ko}aiodli~nomigromeliminisali Suboti~ane. Sve je re{eno ve}uprvomdelu,pri~emujenere{iva enigma za protivni~ku odbranu bio je trostruki strelac \or|ijeMili}. Serijujeve}napo~etkudrugog poluvremena nastavio Milan Radin, da bi u 77. Kozo{ ubla`iovisokovo|stvodoma}e ekipe. Na izvanredno proigravaw e Laz ar a Pop ov a pob ed u Sen}ana potvrdio je Radojica Jovanovi}, koji se pokazao kao pravazamenaMili}u.UposledwemminutuSuboti~anisupropus til i pril ik u da pos tign u jo{jedan gol, {ut Rajkova~a sa

penala odbranio je golman Vukobrat. M.Mitrovi}

Sloga-Jedinstvo(R) 0:2(0:0) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 120, sudija: Spasi} (NoviSad).Strelci:Anu{i}u 49. i Vidakovi} u 76. minutu. @uti kartoni: Sviti} (Sloga), aVidakovi}(Jedinstvo). SLOGA:\urikin6,M.Tomi} 6(Suvajxi}6),Kragovi}6,Miqanovi}6,Slep~evi}6,Sankovi} 6 (Sila|i 6), Kobilarov 6 (Sviti}), D. Tomi} 6, Popin 6, Zuki}7,Uzelac6. JEDINSTVO: \uri} 7, \eki}7,Lisica7,[otra6(Vidakovi} 7), Saveqev 8, Vuleti} 7 (Mar~ok),Lalovi}7,Anu{i}8, Bo{wakovi} 7 (Male{evi}), Mekterovi}7,Pastor6. Zasamosedamdanafudbaleri Jedinstvare`iralisudvaiznena|ewa i posle Radni~kog iz Nove Pazove eliminisali jo{ jednogsrpskoliga{a.Ulogafavorita bila je prete{ko breme za Temerince. Slabom igrom, trasiralisuputkapolufinalu borbenim gostima iz Rumenke, ~ije je slavqe najavio najboqi akterPavleAnu{i}.Brzonogi napada~ bio je najvi{i u skoku posleasistencijeSr|anaSaveqeva.Doma}inisunastavilisa bezizdejnimnapadima,pajenova

kaznastiglau76.minutu,kadaje Marko Vidakovi} postigao sjajangoltopovskimudarcemsa25 metara. M.Meni}anin

Dunav-Ba~ka1923. 4:0(1:0) STARI BANOVCI: Igrali{teDunava,gledalaca300,sudija: Stojanovi} (Kikinda). Strelci: Ka~ar u 25. A{}eri} u 55. i 68. Jerkovi} u 65. minutu. @uti kartoni:Rusmir(Dunav),aErdeqani ]irin(Ba~ka1923). DUNAV: Veren~evi} -, Jaguzovi}7(Ivani{evi}),Javorac7,Luki}7,Kokir7,Ka~ar8(Milanovi} 7), A{}eri} 8, Ilisi} 6, Haska 6, Jerkovi}7,Rusmir7(Mili~i}7). BA^KA 1923: Mari} 6, Jankovi}6,Markovi}6(]irin6),Vujovi}6,Kalajxi}7,S.Trifunovi} 7,Panti}6(Radanovi}),Erdeqan 6,Ru`i}7,D.Trifunovi}7,Mu{icki6(Mati}6). Razlikaukvalitetujeodredila pobednika ove utakmice. Izabranicitrenera[arabeznala~kisu sebranilisvedo25.minuta,kada jeKa~arpogodioleviugaogolmanaMari}a.Nadrugigolse~ekalo sve do 55. minuta kada je odli~an centar{ut Kokira glavom iskoristioubojitistrelacA{}eri}. Do kraja utakmice jo{ po jedan gol A{}eri}a i Jerkovi}a samo surazre{ilipitawepobednika. G.Kova~i}


18

SPORT

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA SOS FSV

Poverewe\or|u@uti}u Izbornoj skup{tini strukovne organizacije sudija FS Vojvodine za prisustvovalo je 49 delegata koji su jednoglasno poverewe ukazali starom-novom predsedniku \or|u @uti}u. Od gostiju Skup{tini je prisustvovao Ratko Borovnica predsednik FSV, Du{an Tomi} generalni sekrtar FSV kao i predsednik odbora za pra}ewe izbora Igor Radoj~i}. Predlog za \or|a @uiti}a jedinog kandidata i podr{ka wegovoj kandidaturi potekla je i stigla od svih gradskih i op{tinskih Saveza. - Zahvaqujem se na poverewu. Zajedni~kim snagama napravili smo zna~ajne pomake da sudijska organizacija bude cewena i po{tovana. Zahvaqujem se ~lanstvu na korektnosti sa `eqom da u narednom periodu odrganizaciju podignemo na jo{ vi{i nivo. Imamo najboqe sudije u Srbiji , a perjanica je Milorad Ma`i} kandidat za su|ewe na narednom svetskom prvenstvu - rekao je @uti}.

\or|e@uti}

Za potpredsednika posle predloga \or|a @uti}a izabran je Milorad Ma`i}. a u novom Izvr{nom odboru su jo{: Milan Rada-

kovi}, Stanko Mati}, Branko Pavlovi}, Branislav ]a}i}, Du{an Cveti}anin, Novica An|elovski i Goran Jekni}. Za predsednika Nadzornog odbora izabran je @ika Mi{i} (Zrewanin), a ~lanovi su Robert Ki{~epegi (Novi Sad) i Goran Novakovi} (Kula). Ispred Skup{tine potekla je data podr{ka Tomislavu Karaxi}u za ponovni izbor za predsednika FSS i Ratku Borovnicu za predsednika FSV kao i Bogoqubu Stefanovi}u za predsednika stru~ne strukovne organizacije sudija Srbije. M. Po.

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Raspolo`eniIli}

TURNIR U SUBOTICI

Na{ibez finala Na te re ni ma su bo ti~ kog Spar ta ka od i gran je dan od naj ja ~ih tur ni ra za te ni se re i te ni ser ke do 14 go di na kod nas. Spar tak je do sa da or ga ni zo vao 11 ova kvih tur ni ra .U~e sto va lo je 128 tak mi ~a ra iz 24 ze ma qa (Austri ja, Be lo ru si ja, Bo sna i Her ce go cvi na,Bu gar ska, Hr vat ska, ^e {ka, Fran cu ska, Ne ma~ ka, Ve li ka Bri ta ni ja, Gr~ ka, Me |ar ska, Ita li ja, Li tva ni ja, Ma ke do ni ja, Poq ska, Por tu gal, Ru mi ni ja, Ru si ja, Slo va~ ka, Slo ve ni ja, [vaj car ska, Tur ska,Ukra ji na i Sr bi ja). Na{e teniske nade se nisu proslavile,ne da nisu stigle do finala, nego su ispale u ranoj fazi takmi~ewa. U mu{koj kon ku ren ci ji tri jum fo va o je Ma|ar Ako{ Kotorman pobediv {i u fi na lu Ukra jin ca Vladslava ]umaka 6:2, 6:0. U `en skom fi na lu igra le su Anastasia Golbeva iz Rumunije i Nina Alibali} iz Hrvatske. Pobedila je Alibali} sa 6:2, 6:1.

NinaAlibali}iAko{Kotorman

Direktor turnira Tibor Demeter je istakao da su se u~esnici takmi~ewa veoma pohvalno

Foto:J.Mir~eski

izrazili o organizaciji i gostoprimstvu Suboti~ana. V. \or|evi}

Mladost (P) - Sremac 1:3 (0:0) PRHOVO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Malba{i} (Popinci).Strelci: Babi} u 90. za Mladost, a Mili} u 47. i Ili} u 78. i 81. minutu za Sremac. MLADOST: Nini} 5, Koji} 5, Dqi} 5 (Mili} 5), Kwaji} 5, Poznanovi} 5 (Raki} 5), D. Toma{evi} 5, Tanackovi} 5, Babi} 6, Popovi} 5 (Vasi} 5), V. Toma{evi} 5, Stoj{i} 5. SREMAC: Petkovi} 7, Stankovi} 7, @uti} 7, @ivanovi} 7, Arsenijevi} 7, Drqa~a 7, Juri{i} 7, Jovanovi} 7, Mili} 7, Ili} 8, Ludaji} 7. Gosti su u nastavku pokazali da su spremnija ekipa, a plod takve igre su i tri gola. Z. Vasi}

Sloboda - Srem 0:2 (0:2) DOWI TOVARNIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sudija Grozdani} (Ogar).Strelci: Andri} u 7. i Kosani} u 24. minutu. SLOBODA: Stepanovi} 5, Drqa~a 5, Brankovi} 5, Gruji~i} 5, Arsenovi} 5, Veselinovi} 5, Petakovi} 5, Mirilov, Spasojevi}. SREM: S. Marjanovi} 6, Vukomanovi} 7, Rogi} 7, Ranisavqevi} 7, Rankovi} 7, Mari~i} 7, Andri} 7, An|eli} 7, Biriwi 7, Kosani} 7, N. Marjanovi} 7.

Doma}in je nastupio sa devet igra~a i osim ~asnog poraza, nije mogao ni{ta drugo o~ekivati. Z. Vasi}

Kameni - Vitez 2:4 (1:2) A[AWA: Igrali{te Kamenog, gledalaca 100, sudija Orlovi} (Obre`).Strelci: Uro{evi} i Filipovi} za Kameni, a Babi}, Jeremi} dva i Ili} za Vitez. KAMENI: Tri{i}, M. Nani}, P. Nani}, Balaban, [obi}, Blanu{a, Uro{evi}, Zori}, Draga{, Gavrilovi}, Filipovi}. VITEZ: Novakovi}, Drpa, Uro{evi}, Ristivojevi}, Petkovi} (D. Damjanovi}), Mati}, Babi}, Nikoli}, Jeremi}, B. Damjanovi}, Cuci} (Ili}). Tek u posledwem kolu igra~i Viteza iz Suboti{ta su se razigrali, pa ni favorizovani doma}ini, nisu im mogli parirati. B. Blanu{a

Grani~ar - Napredak 0:5 (0:4) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija: Petrovi} (Pe}inci).Strelci: Vukadinovi} u 23, Gu`vi} u 7. i 70, Be`anovi} u 34. i Marjanovi} u 41. minutu.

^URU@ANINAJBOQI: UTiteluodr`anjetradicionalnimemorijalniturnirdrSavaJeliniSlobodanBrki}ufudbaluzapetli}e,nakojemjeu~estvovalo~etiriekipe.Posle zanimqivihborbiprvomestoosvojilisumladiigra~iHajdu-

PRHOVO: Mladost-Sremac 1:3, A[AWA:Kameni-Vitez2:4,DOWI TOVARNIK: Sloboda-Srem 0:2, Grani~ar-Napredak OBRE@: 0:5.Lovac iz Karlov~i}a je bio slobodan. 1.Napredak 16 14 1 1 75:11 43 2.Lovac 16 10 4 2 55:30 34 3.Kameni 16 8 2 6 33:35 26 4.Mladost 16 7 3 6 40:35 24 5.Grani~ar 16 6 6 4 34:32 24 6.Sremac 16 6 2 8 31:31 20 7.Srem 16 5 1 10 20:42 16 8.Vitez 16 3 1 12 22:53 10 9.Sloboda 16 2 2 12 18:49 8 NapredakizPopinacaodidu}e sezone takmi~i}e se u Drugoj sremskojligi.

GRANI^AR: V. Xakula 8, Mihajlovi} 5, I. Nikoli} 5, ^avi} 7, Milo{ Nikoli} 5, G. Jovanovi} 5, S. Jovanovi} 5, Velimir 5, Vlahovi} 6, Lisulov 5, Pale`evi} 5. NAPREDAK: Nikoli} 7, Skerletovi} 7, N. Mu{kiwa 7, Vukadinovi} 7, Gu`vi} 8, D. Mu{kiwa 7, Kokanovi} 7, Be`anovi} 7, Marjanovi} 7 (Maksimovi} 7), Mari} 7, Jovanovi} 7. Da na golu doma}ih nije stajao golman Vladimir Xakula, ko zna koliko bi Popin~ani, postigli golova. Odbranio je sigurno, bar pet, sigurnih golova. S. Orlovi}

SPASOVDANSKI TURNIR U BELEGI[U

DraganKova~evi} na~elu U Be le gi {u je, u [K Po du na vac, po vo dom Spa sov da na, odr`an brzopotezni {ahovski turnir. Igralo se 9 kola po [vajcarskom sistemu. Sudio je Miodrag Stankovi}. Plasman: 1. Dragan Kova~evi} 7,5, 2. Goran N. Todorovi} 6,5, 3-4. Srbislav Suboti}, Milan ^e~ari} 6, 5-7. Du{an In|i}, Milan Skoko, Ivan Zobenica

5,5, 8-9. Dragan Mol do vano vi}, Milan Veren~evi} 5, 1012. Tomislav Zdravkovi}, Nikola Gajin, Bogdan, Mijatovi} 4,5, 13-14. Nikola Elez, Milan Savi} 4, 15-16. Martin Do mo wi, Dra gan Mi tro vi} 3,5, 17-18. Qubomir Lazi}, Tomislav Tadi} 3, 19. Ilija Bijeli} 2, 20. Miodrag Stankovi} 1 poen. M. Stankovi}

LIGA PENZIONERA NOVOG SADA

UbedqivaPrva vojvo|anska

Za vr {en je pro le} ni deo Lige penzionera Novog Sada u {ahu. U ubedqivom vo|stvu na la zi se Pr va voj vo |an ska brigada i te{ko je da }e i na jesen bilo koji od penzionerskih klu bo va us pe ti da im ugrozi primat.

kaiz^urugakojisusavladalisvojevr{wakeizTitelas4:1. Ume~uzatre}emesto[ajka{izKoviqabiojeboqiodBa~keiz\ur|eva(5:1).Aupolufinalnimutakmicamapostignuti su slede}i rezultati: Titel - Ba~ka 4:3, Hajduk - [ajka{ 5:0

Plasman posle prole}nog dela: 1. Prva vojvo|anska brigada 17 (30), 2. „Olga Petrov“ 13 (24), 3. Radni~ki 12* (23), 4. Kozara 12 (18,5), 5. 23. oktobar 11* (19,5), 6. Novo naseqe 8 (19), 7. „Ivo Andri}“ 6 (14,5), 8. „Vladimir Nazor“ 6 (13,5), 9. Ka} 3 (11), 10. Veternik 2 (7).

PROMOVISANA KWIGA NIKOLE ELEZA

Solunac usrcu

U Rastini, nadomak Sombora, promovisana je kwiga „Solunac u srcu” autora Nikole Nine Eleza, velikog fudbalskog entuzijaste i ~oveka koji je najve}i deo svoga slobodnog vremena posvetio jednoj qubavi, fudbalu u Rastini. Elez je veliki fudbalski zaqubqenik koji je obavqao mnoge funkcije i du`nosti u Soluncu, a u kwizi je izneo mno{tvo podataka o `ivotu i radu kluba. Pre promocije kwige, delegacija u kojoj su bili:Radoslav Rabrenovi}, sekretar FK Vojvodina iz Novog Sada, Stevan Veinovi}, me{tanin Rastine i Nemawa @igi} nekada{wi igra~ Solunca, polo`ili su venac na spomenik Soluncima. Kwiga ima 230 stranica i u woj je sa`et `ivot kluba, naravno sve je potkrepqeno rezultatima, sastavima i tabelama, s mno{tvo fotografija.. M. Jo.

Zanajboqegigra~aturniraprogla{enjeDarkoVu~i}izHajduka, a prvi strelac turnira sa sedam postignutih golova je DraganMarkov(Hajduk). @. M.


SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

19

HAJDUKPOTVRDIODOMINACIJUNADOMA]OJSCENI

PeharKupaSrbije ostaouKuli

MomenatizutakmiceVojvodinaSrbijagas–PartizanMTS

Foto:S.[u{wevi}

ODJECIREVAN[UTAKMICAPLEJ-OFA

Vo{ikomplimenti Revan{utakmiceko{arka{kogplejofadonelesuzaistazanimqiveutakmice. Vojvodina Srbijagas i Partizan MTS vodili su qutu bitku pred prepunimtribinamamaledvoraneSpensa,slaviojevi{estruki{ampion87:81,dokjeudrugompolufinali Zvezda savladala Kragujev~ane i izborila majstoricu. Crno-belisuslaviliuprvomdueluuBeogradusa77:67.Me|utim,Novosa|anisenisupredali, naprotiv,zadalisuvelikeglavoboqe{ampionui nebibilonepravednodasuslaviliidajeofinalistiodlu~ivalamajstorica.Igralisudoma}i ko{arka{iveomaborbeno,naro~itouprvompoluvremenu, kad gostima nisu dali o~i da otvore. Izredova{ampionanakonutakmiceusledilisu silno komplimenti na ra~un novosadske ekipe.U drugomdelucrno-belisudo{lidodaha,aufini{uutakmicedoizra`ajsudo{likvalitetiiskustvo. Vojvodina je bila u prednosti sve do 35. minuta, a isticali su se Markovi}, Milo{evi}, Dun|erski i Ku`eta. Dilema oko pobednika re-

{enajekadjeAn|u{i}ubaciotritrojke,ureketu su Raduqica i Ma~van bili precizni i {ampionjeslaviosa81:87. ^etvrtomestostvorilojeNovosa|anima{ansu dasena|uuJadranskojligi,madasuzawuzainteresovanima|arskiSolnokicrnogorskiMornar,a pojavio se i Helios. U Vojvodini su spremni da plate150.000evra,aKSSrbijeina{inajja~ikluboviobe}alisuda}epodr`atinovosadskikolektivdaostvari`eqe.Naravno,trebapohvalitii publiku,kojajeapluzimaispratilaisvojequbimceiigra~ePartizana. CrvenazvezdaDivaiRadni~ki}eumajstorici, sutrau18~asovauKragujevcu,odlu~ivatiodrugom finalistu. Trener Radni~kog Miroslav Nikoli} bio je veoma qut posle druge utakmice i jo{jednomjeistakaodaseko{arkaigraiudrugimgradovima,anesamouBeograduidanijefer dasefavorizujuPartizaniZvezda.Dakle,sutra trebao~ekivatipraviko{arka{kiratukragujeva~kojdvoraniJezero. M.Pavlovi}

Krunu na vi{e nego uspe{nu polusezonu ~lanovi Karate kluba HajdukizKulestavili su na zavr{nici Kupa Srbije u ^a~ku.Klubkojigajinajvi{eambicije, svestan da je uvek lak{e osvajati nego braniti osvojeno, spremno je do~ekao takmi~ewe u Kupu i odbranio naslov osvojen pro{legodine.KolikosuKuqanibilisuperiornisvedo~ipodatakdasuufinalnomsusretupobediliBoraciz^a~kasa3:0. - Ponosni smo na postignute rezultate, jer su oni satisfakcijazaogromantrudkojina{i takmi~ari ula`u u svaki trening, svaki me~. Do uspeha u ^a~ku stigli smo iz razloga {tosuborcibilibesprekorno spremni i {to su ispo{tovali sve dogovore i takti~ke zamisli-prezadovoqanjeu~iwenim {efstrukeLazarGreber. Ekupu Hajduka ~inili su Mladen]uri},@eqkoStojanovi}, Dimitrije Jerkovi}, Dejan Umi~evi}iRadaJovanov.

StigaoiIvanBasara Pos le Pet ra Filip ov i} a, Gav ril a Sub ot i} a i Mark a

Prka~innokautirao Kele~evi}a

[PANSKOPRVENSTVO

Kahablizu finala

KahaLaboralposleprodu`etka pobedila je Real Madrid 82:79 i po drugi put povela u polufinalu {panskog plej-ofa. Ekipa Kahe Laboral sa~uvala je otetuprednostdoma}egterenaidanas}eimatipriliku da svoje pristalice obraduje plasmanom u finale! Tim Nem aw e Bjel ic e, kojijesa13poena,petskokova i ~etiri asistencije pru`io jo{ jednu odli~nu partiju, sada vodi protiv Reala sa 2:1 u pobedama i potrudi}esenasvena~ine da izb egn e majs tor ic u u Madridu.

rijeri Gorana Vrbanca, donedavnog igra~a Cibone, kojem je klub dugovaonekolikoplata, pa je zbog toga ra~un Zagrep~ana bio blokiran. Interesantno, posleincidentaCibona je stala uz svog sportskogdirektora. - Vo|s tvo klub a ~vrsto stoji uz svog sportskog direktora Nik{u Prka~ina. Ja to nisam video, znam Nik{u jako dobro i tojejedanodnajboqihqudikojesamupoznaou`ivotu,adruga strana,kojajedobila,trebada se zapita -  rekao je direktor CiboneZdenkoAntunovi}Medijaservisu. Cibona vodi 2:0 u finalu protivCedevite,kojajebodovimaizsvihtakmi~ewave}obezbedilanastupuEvroligislede}e sezone. Cibosi }e {ansu za kona~nupobeduiosvajawepeharaimatidanaspreddoma}ompublikom.

Parkerpove}ao vo|stvoSpursa SanAntoniozabele`io drugu pobedu u fin aln oj ser ij i plej-ofa Zap adn e konf er enc ij e protivOklahome.Spursi su savr{eno obavili zadatak na svom terenu na startu polufinalne serijeZapada. Oni su slavili i u drugom me~upreddoma}ompublikom protiv Oklahome sa 120:111, ~ime su stigli do vo|stva od 2:0 u seriji.Doma}e je predvodio Toni Parker, koji je zabele`io34poena,triskokaiosamasistencija. Velike zasluge za trijumf pripadaju i Manu \inobiliju, ubacio 20 poena, Kaviju Leonardu, koji je uz 18 pogo-

dakaupisaoi10skokova,kao iTimuDankanukojijetako|e postigao dabl-dabl - 11 pog od ak a uz 12 uhva} en ih lopti. Kod Oklah om e naje f ik asnijijebioKevinDurentsa 31poenomipopetskokovai asis tenc ij a. Xejms Hard en ubacioje30poenaiimaosedam skokova, a Rasel Vestrbuk 27, uz osam asistencija. Ser` Ibaka je me~ zavr{io sa u~inkom od osam poena i 10 uhva}enih lopti. San Antonijutojebila20.pobedau nizu ove sezone, ~ime je postao ~etvrti tim u istoriji NBAlige U finalu Isto~ne konferencije Majami vodi protiv Bostonasa1:0.

U pojedina~noj konkurenciji Rada Jovanov, u kategoriji preko84kilograma,osvojiojezlatnumedaquisadvazlatnaodli~ja(pojedina~noiekipno)naju-

spe{niji je u~esnik zavr{nice Kupa. U istoj kategoriji Dejan Umi~evi} je osvojio srebrnu, a kadet Miqan ]a}i} bronzanu medaqu. \.Bojani}

PARTIZANSEPOJA^AVA

HAOSUHRVATSKOM[AMPIONATU

Zav r{ nic a takmi~ewa u hrvatskoj ko{ ark a{ koj lig i donela je mnogo uzbu| ew a i nerv oz e. Posle drugog me~a finala izme|u CiboneiCedevitedo{lo je do fizi~kog obr a~ un a. Nik{ a Prka~in,biv{ireprez ent at iv ac Hrvatske, sada sportskidirektorCibone,udariojeuglavu men ax er a Sin i{ u Nik{aPrka~in Kele~evi}a, nakon ~egajeovomtrebalodostavredentaodvezaosvojimautomobimena da se pribere. Kele~evi} lom. jepru`iorukuPrka~inuposle Razlozizasukobdatiraju,name~auDomusportova,aovajju vodno,odpro{legodine,kadase jeprihvatioiondagaudariou Prka~in spore~kao sa Kele~eglavu, prenosi portal index.hr. vi}emnautakmiciZadraiCiBiv{iko{arka{,asadamenabone.Prka~inseisprovociran xer je posle iznenadnog nokauiskqu~ewem u 34. minutu vertanekovremele`aonazemqi, balno, a umalo i fizi~ki sukoazatimsugaprisutnipreneli bio sa doma}im navija~ima, a do stolice, u kojoj je sa~ekao Kele~evi}gajenavodnotadagadolazak policije i dao izjavu. |ao kokicama, {to je Cibonin Hrvatski mediji preneli su da direktordobrozapamtio.Osim se Prka~in odmah nakon incitoga, Kele~evi} se brine o ka-

Najboqitakmi~aru^a~kuRadaJovanoviwegovtrenerLazarGreber

IvanBasara

Matovi}a, jo{ jedan vaterpolista Vojvodine do{ao je u Partizan.Kupujdoma}e!Toje dev iz a koj om se ruk ov od i uprava {ampiona u ovom prelaznomroku.

Posle Marka Matovi}a, jo{ jedan dosada{wi vaterpolista Vojvodinedolazime|ucrno-bele.Re~jeoIvanu Basari, koji je dobio ispisnicu iz Vojvodine i trenira na Bawici. Bas ar a je ponikao u Beogradu, a od 2009. godine bio je ~lan Vojvodine. Partiz an je pos le kraja sezone doveo centra Petra Filipovi}a (tako|ejenekada igrao u Vojvodini), potom MarkaMatovi}aisupertalentovanog crnogorskog igra~a GavrilaSuboti}aizJadranaizHerceg Novog. Iz Partizana je, za sada,oti{aosamoMilanAleksi}(uma|arskiSolnok).

IZYUDOKLUBA JAMAARA[I IZBA^KOGJARKA

Podmladak ni`e uspehe Mladi takmi~ari Xudo kluba Jamaara{i iz Ba~kog Jarka u~estvovali su na prvenstvu dr`ave u Zrewaninu. U konkurenciji mla|ih pionirki i mla|ih pionira iz 53 kluba Srbije, Marija Vejinjeosvojilazlatnu,Katarina Ivani} srebrnu, a Tijana Vujinovi} bronzanu medaqu.Petamestapripala su Kristini Marton, Ivani Ivani}iDejanuMihaqici. Dankasnijejara~kixudistisuu~estvovalinaturniru La}arak open u Sremskoj Mitrovici. Zlatnu medaqu osvojio je Kosta Mihaqica, a srebrne Jovana Kne`evi} iDanijelaTepi}. M.M.

KA]ANIOSTALIBEZSJAJNOGIGRA^A

Suyumu[vajcarskoj Desni bek Jugovi} Unimeta Nemawa Suxum od slede}e sezone brani}e boje {vajcarskogTVEdingenaizistoimenog mesta kod Badena, kojeg s klupe predvodi nekada{wi prvotimac Ka}anaZoltan^orda{(ro|enu Debeqa~i). -Ugovorsampotpisaonadvegodine.Radiseomladojekipikojaje ovesezoneispalaizPrveAligei ciqjojjedaseve}narednevrateu elitu.Uekipisenalazijo{jedan stranac, pivot iz Slovenije, a za mene }e od velike pomo}i biti trener ^orda{, koji ve} vi{e od dve decenije radi u inostranstvu, doknenau~imnema~kijezikidok senesna|em.Mestomisedopalo, kaoiekipa,takodasenadamda}u u`ivatiusvakompogledu-rekaoje NemawaSuxum,levorukibekkoji mo`edaigrainapozicijikrila. Nemawa je izuzetno koristan igra~ i u odbrani,  igraju}i za

Vojvodinuosvojio je{ampionskutitulu i nacionalni Kup, s Jugovi}em je ~etiri puta u~estvovao na zav r{ nom turn iruKupa,asKolubarom je osvojio pehar Kupa i vice{ampionskutitul u. Pot om se otisnuouskopski Vardar, a pro{le sezone imao je izlet u beogradsku Crvenu zvezdu. U prav om tren utk u ang a` ov ao ga je NemawaSuyum ka}ki superliga{, {to je bio Nemawa Suxum bi mogao da izuzetanpotezpo{tojeuparus bude otkrovewe na {vajcarskoj PredragomVujadinovi}emJugo- rukometnoj sceni, a ekipi trevi} je za kratko vreme prebro- nera Zoltana ^orda{a sa wim dio rezultatsku krizu i kolo dase{toprevratiuelitnudiprezavr{etka{ampionatazau- viziju. zimaodli~nupetupoziciju. J.Gali}

Igra~iNBAbezose}ajni Ameri~ki ko{arka{ Stefon Marberi ve} dve sezone igrauKiniinemanameruda sevratiuNBAligu,bezobzira na novac koji bi mogao dadobije. MarberijetokomNBAkarij er e igrao za Min es ot u, WuXersi,Finiks,Wujorki Boston, dva puta je u~estvovao na Ol Star-u, a bio je i ~lan rep rez ent ac ij e SAD.Me|utim, 2010. godine oti{aojeuKinugdejeigrao

StefonMarberi

zaZongjuBrejvDragonsa,Fo{an Dral io ns a i Pek ing Daks a. Nem a nam er u da se vratiuNBA,gdesu,kakoka`e,igra~ibezose}ajni. - Ne radi se o novcu. Te dveligesupotpunorazli~ite(CBAiNBA).NBAigra~inemajuose}awa,kaostene su. Qudi misle da je NBA liga najja~a u svetu, ali ja sambiotamoinemamnameru da se vra} am - ist ak ao je Marberi.


20

sport

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

ILIJA PANTELI], DOBITNIK MAJSKE NAGRADE SPORTSKOG SAVEZA SRBIJE

Ponovobihizabraoistiput Ilija Panteli} (70), legendar ni gol man Voj vo di ne i fudbalske reprezentacije Jugoslavije, dobio je izuzetno vrednu nagradu. Sportski savez Sr bi je, kroz naj ve }e sport sko pri zna we u na {oj zemqi, valorizovao je sve ono {to je Pan te li} u~i nio u fudbalu i za wega, dodequju}i mu Majsku nagradu za `ivotno delo. - Ovo je na neki na~in kruna svega {to sam u sportu radio – ka`e Ilija Panteli}, koji ne dozvoqava ni danas da mu pro|e dan a da ne stigne na kaficu do Fudbalskog centra “Vuja din Bo {kov”, dom we go ve Vojvodine, u kojoj je proveo punih 40 godina. – Sre}an sam zbog ovog priznawa i ponosan na karijeru koju sam imao. Ni jednog jedinog trenutka ne zaboravqam da su za sva dobijena priznawa, a me|u wima je i ovo najnovije, zaslu`ni klubo vi i qu di u ko ji ma sam igrao i s kojima sam sara|ivao. Da kojim slu~ajem mogu da krenem ispo~etka, ne bih ni{ta mewa i moj put i{ao bi od Slobode iz rodnih Novih Kozaraca, preko BAK-a iz Bele

Crkve, somborskog Radni~kog i Voj vo di ne, do fra nu skih ekipa PS@-a, Bastije i Marseqa, ~ije sam dresove nosio. Posebno do priznawa ne bih stigao bez podr{ke i pomo}i moje porodice, pa prve {ampionske generacije Vojvodine iz 1966. godine, svih qudi u novosadskom klubu koji su u wemu radili i zato sam svima wima beskrajno zahvalan. Bez wih ne bih do`iveo ove lepe trenuke. [to se same Majske nagrade ti~e, wu posve}ujem mojoj unuci Iri. Ilija Panteli} je vredno priznawe dobio za doprinos fudbalu, u kojem je ostavio dubok i neizbrisiv trag. - Od 1958. godine `ivim u fudbalu. Moj prvi klub bila je Sloboda iz Novih Kozaraca i tu ~iwenicu niti mogu, niti `elim da zaboravim. U Vojvodini sam igrao punih osam godina i za wu sam branio na 348 utakmica. Naravno, bio sam ~lan reprezentacije nekada{we SFRJ i branio sam za A tim u 18 me~eva, a zabele`io sam i tri nastupa u B timu i tri utakmice u mladoj reprezentaciji. Bio sam ~lan dr-

IlijaPanteli}

`avnog tima koji koji je u Rimu, davne 1968. godine, osvojio srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu i zahvaquju}i tom rezultatu dobijam nacionalnu penziju. @ao mi je jedino {to

sam reprezentativnu karijeru zavr{io u 26. godini, jer sam oti{ao u inostranstvo, a po tada{wim pravilima FSJ vi{e nisam imao pravo da igram za izabrani nacionalni tim.

UZ VEK POSTOJAWA FUDBALSKE IGRE U KA]U

Jugovi}zasvavremena @ivot, ali u fudbal, uvek nam vra}a ono {to mi drugima dajemo...U toj dru{tvenosociolo{koj dimenziji ove igre Jugovi} je za 100 godina postojawa i rada dokazao da nije va`no u kakvom vremenu `ivimo i imamo li ili nemamo za goli `ivot, ve} kakvu energiju nosimo i kojom je snagom {irimo. Iza ka}kog fudbalskog mezim~eta ostalo je jo{ malo neizvesnosti kako bi se do kraja prvenstvene trke u Vojvo|anskoj ligi-zapad sa~uvao status. Istina, pre starta prvenstva ambicije su bile da Ka}ani juri{aju na vrh tabele i u godini jubileja - vek postojawa i rada, se presele u vi{i rang. Me|utim, u jesewem delu prvenstva Ka}ani su igrali ispod svojih

1912. godine. Stara i po`utela hartija nemi je, ali najubedqiviji svedok da je 16. avgusta 1912. godine, s po~etkom u dva ~asa popodne, odr`an sastanak Omladinskog ka}kog sport kluba, {to se smatra za~etkom fudbalskog sporta u ovom mestu. @ivot slavqenika u prethodnih 100 godina je bio buran, ~astan, ispuwen rado{}u, ponekad tugom i nema{tinom. Pamti fudbalska starina dva svetska rata, igra~i su se vratili na igrali{te u dana{woj Omladinskoj ulici, gde je bilo prvo mesto okupqawa ka}kih fudbalera. Bilo je to 1923. godine, a krajm maja ili po~etkom juna 1926. godine Klub dobija novo ime- Jugovi}, koje i danas s ponosom nose i ostali sportski

Jugovi}. Drugo kazivawe govori da je te godine samo devet igra~a odigralo celu utakmicu i pobedilo jedan tim iz okoline koji je u`ivao veliki ugled, pa su tada{wi fudbaleri sa odu{evqewem klicali: „Nas devet pobedismo kao devet Jugovi}a!” Prvi predsednik u posleratnom periodu je bio Andrija Najman, prvi predsednik Sportskog kluba Jugovi} Milivoj Dobanova~ki Baba, a do Drugog svetskog rata tu du`nost su obavqali Sima Tomi}, To{a Staji}, Sava Boto{ki, Rada Dra`i} i Mita [evi}. Aktuelni predsednik Vinko Kondi} je tu funkciju preuzeo 2010. godine. @ivоt, uz fudbal, slu`i, eto, i da lepe pri~e ne mogu da nestanu. Pravi velemajstori na tere-

nov, Dane Laki} Line, Branko Milinkovi}, Todor ]ulum, Milutin Laki} Prla, Bo`a Todori}, Bo{ko Grbi}, Jovan Suvara, Krtan Lon~ar, Negoslav Dami}, Zoran Kosti}, Sreta, Goran i Milan Srdi}, Milorad, Milan i @ivko Laki}, Petar Majro{, Vojslav Zelen, Vojin Tesla, Ve-

Monografija

mogu}nosti i prvi deo takmi~ewa zavr{ili u dowem delu tabele. U nastavku takmi~ewa bilo je boqih igara, {to nije bilo dovoqno da se ume{aju u borbu za vrh tabele. Dakle, ciq vi{e nije bio borba za vrh, nego opstanak u ligi, {to je i ostvareno. Kod qudi, oduvek, ma gde `iveli i ~ime se bavili, ni{ta ne uspeva - kao uspeh! Posle dugog ~ekawa, Jugovi} pro`ivqava takvu etapu trajawa za~etog davne

kolektivi u Ka}u (rukometni, {ah i karate klub). Prema jednoj od verzija, klub je dobio ovo ime zato {to je na osniva~kom sastanku bilo samo devet igra~a - omladinaca i tada{wi predsednik kluba Milivoj Dobanova~ki Baba, berberin po zanimawu, koji nije bio omladinac. On je konstatovao da igra~a ima devet, kao devet Jugovi}a, a on sam je kao stari Jug Bogdan i predlo`io je da klub dobije ime

Priznawa

SaradwasBudisav~anima OFK Jugovi} i prvi kom{ija FK Dinamo iz Budisave imaju dugu sportsku i prijatqsku saradwu. Primera radi, 2002. godine Ka}ani su u Budisavu poslali gotovo pola ekipe, uglavnom mla|e igra~e, od kojih su se neki kasnije vratili. U Dinamu i sada igraju pet-{est igra~a koji su branili boje Jugovi}a. Pored igra~a, u Budisavu rado idu i treneri iz Ka}a, a dubok trag ostvaili su Nakom~i} i Srdi}.

nu su bili: Du{an Staji}, Sava Boto{ki, Mita Bori{ev, Jovan Najman, Filip Ditrih, Franc Rener, Du{an Ibro~i}, \urica Stejin, Gavra Putnik, Bela Komlo{, Neca Dra`i}, Qubomir Babin, Du{an Mari}, \urika i Andres [en, @ivan Isakov, Lazar Jovi}, Stevan Pesirac, Sava Isakov Beqa, Lazar Jovi}, Milivoje ]osi}, Todor Leti}.Kasnije su ne veliku scenu stupili Branko Stejin, Radivoj Poqakov, Mali{a Isakov \or|e, Milenko Radukin, Jovan Radin, Ilija Dra`i}, Petar Pavlov, Stevan Stankov, Branko Pajin, Milan Radin, Stanko Milutinov...U pri~i o velikanima Jugovi}a zna~ajana mesta zauzimaju: Mladen Buli}, Vasa Radukin, Qubomir Kulpinac, Marko Mari}, Simeun Belenzada, Qubomir Radukin, Dimitrije Kulpinac, Sava Tanurxija, Kosta Jova-

lopervi}. Ipak, odlu~io sam da radim samostalno i uzeo generaciju de~aka u kojoj su bili [aula, Bosan~i}, Hajdi}, Vukov, Baj~eti}, Panteli}, Dun|erski, Zagor~i} i drugi. S tom ekipom sam 1988. godine osvojio titulu juniorskog prvaka Jugoslavije i na predlog Qu be [pa wo la pro mo vi san sam u direktora Omladinske {kole u klubu. Na tom mestu sam proveo narednih 18 godina. Kada podvu~em crtu, mislim da sam vi{e pru`io u radu s mladima nego kao igra~ Vojvodine. Tokom karijere Panteli} je dobio brojna velika priznawa. - Nagra|en sam Spartakovom nagradom, dobio sam nagradu Fudbalskog saveza Srbije, Dnevnikovo priznawe i dijamantsku zna~ku FK Vojvodina, kao najve}e priznawe u mom klubu. Sada je, kao kruna svega, stigla Majska nagrada za `ivotno delo i zaista sam zbog toga sre}an i ponosan, jer vidim da je sve ono {to sam u karijeri uradio dobilo na vrednosti kroz ovo priznawe – istakao je lehgendarni golman Ilija Panteli}. Aleksandar Predojevi}

ZBOG NAME[TAWA REZULTATA

IBufon upoliciji Kapiten fudbalske reprezentacije Italije \anlui|i Bufon posledwi je u nizu igra~a koje }e ispitati policije nakon najnovije afere oko name{tawa utakmica.Prema pisawu ovda{wih medija, policija }e ispitati

tovao Bufonu da ubudu}e ne daje sli~ne komentare. Trener Sijene na pomenutom me~u bio je sada{wi {ef stru~nog {taba Juventusa Antonio Konte. Osim wega u najnovijoj aferi saslu{ani su reprezentativci Italije Domeniko Kri{ito,

Duga i sadr`ajna istorija OFK Jugovi} iz Ka}a bi}e sa ~u va na za hva qu ju }i agilnoj upravi, koja je prona{la novac da svetlost dana ugleda monografija „100 godina OFK Jugovi}”. Ova publikacija, na 300 strana, trebalo bi da se pojavi krajem avgusta, kada se planira i centralna proslava. Autor je novinar publicista Milan Grbi}. selko Plav{i}, Boro ]u}uz, Vlada \uran, Rade Laki}, Rajko Nakom~i}, Milorad Perunovi}, Mladen [krbi}...Sada, na vrata velikana kucaju Miroslav @ivanov, Stojan Laki}, Nemawa Suvara, Goran @epina, Vojislav Hajder, Zoran Bla`i}, Darko Srdi}, Mi}o Miqani}, Slobodan Terzi}... Ma la - ve li ka Ju go vi }e va istorija ose}a se danas na svakom koreku, ali ne kao potonu}e u pro{lost, ve} kao izlazak na sportski vidikovac sa kojeg pogled puca u budu}nost. Optimizam vri na svakom koraku. Jedino je, ipak, sigurno, Jugo-

EkipaJugovi}aizsezone1973/74.godine

I u Francuskoj je Panteli} branio sjajno i osvojio nekoliko trofeja. - Tek sam tamo sazreo kao golman i pru`ao najboqe partije. Punih osam godina nosio sam dresove Marseqa, s kojim sam osvojio prvenstvo i Kup, Bastije, s kojom sam igrao u finalu Kupa Francuske, i Pari Sen Zzermena s kojim sam dva puta igrao u tada{wem Kupu UEFA. Uz to, malo je poznat podatak da sam bio najmla|i trener u istoriji kluba iz Pariza, po{to sam u posled wih 10 ko la pr ven stva bio i golman i trener. Po povratku u zemqu, naravno, Ilija Panteli} se obreo u Vojvodini, u kojoj je dva puta bio sportski direktor kluba. - Po~eo sam da radim s mla|im kategorijama i prvi sam izveo generaciju od 12 do 18 godina. Bio sam i u stru~nom {tabu reprezentacije SFRJ za Svetsko prvenstvo 1982. godine, u kojoj sam trenirao golmane. Selektori su tada bili Miqani}, Valok i Jerkovi}, a nekako u isto vreme bio sam pomo}ni trener u Vojvodini kada su je vodili Valok i Ka-

OFK Jugovi} je za vek postojawa primio mno{tvo priznawa i pehara za postignute rezultate, a izdvajaju se Specijalne zlatne plakete i Spomen diplome Fudbalskog saveza Jugoslavije, koje su klubu dodeqene povodom 50 godina postojawa. Oktobarska nagrada Ka}a je najvi{e mesno priznawe koje je klubu dodeqeno 1976. godine. vi} i Ka} ponovo su postali jedna pri~a, a to je i najvrednije, pogotovo {to su svi, igra~i, treneri, rukovodstvo, navija~i i obi~ni qudi stali pod jednu zastavu - Jugovi}evu! Takva filozofija u sportu uvek je bila drugo ime za uspeh. Uostalom, Jugovi} u ka}kom `ivotu traje za sva vremena. M. Grbi}

\anlui|iBufon

Bufona zbog wegove izjave date posle utakmice prethodne sezone izme|u Sijene i Novare (2:2) za koju se sumwa da je name{tena. - Ako dve ekipe `ele da odigraju nere{eno, onda je to wihova stvar. Boqe dvoje povre|enih nego jedan mrtav rekao je tada Bufon. Tu`ilac iz Kremone Roberto Di Martino koji vodi istragu nezvao je tu izjavu pogre{nom interpretacijom i save-

koji je zbog toga odlu~io da ne putuje na EP, zatim defanzivac Juventusa Leonardo Bonu~i, dok su uhap{eni kapiten Lacija Stefano Mauri i biv{i fudbaler \enoe Omar Milaneto. Italijanski premijer Mario Monti rekao je posle svega da bi mo`da najboqe re{ewe za fudbal u toj zemqi bilo da se suspenduju sva takmi~ewa na dve do tri godine.

UEFAizbacila Be{ikta{ Odlukom Evropske fudbalske unije (UEFA) turski prvoliga{ Be{ikta{ slede}e sezone ne}e igrati u Ligi Evrope zbog finansijskih problema. UEFA je ranije ovoga meseca uslovno kaznila Be{ikta{ na pet godina, pa je klub iz Istanbula bio upozoren da }e biti

izba~en iz takmi~ewa ukoliko prekr{i bilo koji propis organizacije. Me|utim, Be{ikta{ nije bio u mogu}nosti da ispuni finansijske uslove UEFA, a igra~i poput Manuel Fernandesa ili Matea Ferarija su tu`ili klub zbog neispla}enih plata.


О

~etvrtak31.maj2012.

c m y

MU[kA POSLA

dnevnik

21

Треба ли мушкарци да чупају обрве

д кад су метросексуалци ушли у моду, жене су се поделиле на два клана: онекојежеледањиховимушкарцичупајуобрвеионекојимане сметају чак ни прејаке на лицу вољеногмушкарца.Оношточестосусрећемосумушкарцислошепочупанимобрвама. Чупати их или не? Пре свега, важно је нагласити како вас чупање обрва неће учинити мање мужевнимаикакојесасвимуредудамушкарацчупаобрве.Посебну позорност треба обратити натодасетокомчупањанествори класични, женски лук. Природнилукобрвесамотребарастеретити и учинити га негованим, али се не би смело видети дајеобрвапочупана.Чакбитребалооставитиинекедлачиценепочупане да се не добије феминизиранилук. Чупањеидепилирањесумеђу најчешћим методама уређивања мушкихобрва,анекикозметича-

Дензел Вашингтон

риихикомбинују какобипостигли оптималне резултате. Због све већег броја мушкараца који посежу за уређивањем својих обрва, неки од произвођача ко-

Зак Ефрон

зметичких помагала нуде комплетезамушкоуређењеобрва. Неког карактеристичног случајакадабимушкарацтребаочупатиобрвеједноставнонема.То

зависи самоотомеколикоњему лично сметају спојене или неуреднеобрве. Акожелитепочупатиобрвенајбољеједапрвипута одете код козметичара или фризера(многифризеритораде,као иобликовањебраде)ипосаветујесесањимејеронитачнознају који облик обрва ће пристајати вашем лицу. Оно што никако не саветујемјепрепуштањеуруке, мами,сестри,девојциилипријатељици (осим уколико нису посебноедуковане),јерженечесто пречупајуисвојевластитеобрве, а мушко лице такве грешке не трпи. Као што сваком облику лица пристаје одређени тип фризуре, тако је и с обрвама. Облик одржавајте чупкањем једном тедно, но,уколиковамобрвебрзорасту сваких неколико дана уклоните оне длачице које највише стрче. Обрвесуједнооднајпримећенијих обележја на вашем лицу. Од изнимне је важности добро их

Џеик Гиленал

Тејлор Лаутнер

неговати.Штобољеизгледајувашеобрве–ивибољеизгледате. Резултат правилног обликовања обрва је мала, али задивљујућа промена. Можете прелистати неке мушке часописе како бисте стекли утисак на који начин различити облициобрваизгледајунаразличитим типовима мушких лица. Одлукуочупањуобрвадонесите ви сами, без притиска околине, јер на крају крајева, ви ћете морати живети с лоше почупаним

обрвамаилипакодржаватиуреднеобрвенанедељној бази. Мушки облици обрва увелике се разликују од женских, а то произлази примарно из чињеницештосемушкеиженскеобрве разликују дебљином. Уколико порадите и мало трансформиратеобрвеможетеизгледатилепше ипривлачније.Наконштостеодлучили који би вам тип обрва највише одговарао, можете се посветити њиховом обликовању, алисамоуколикотовижелите.

Хит боје за јачи пол

П

ролећнебојеиузорцинаодећинајчешћесеповезујусженскимодевањем. Но,колекцијезаовопролећеапсолутносуоспорилетучињеницу!Мушкарциносе све више боја, а ми смо за вас одвојили три боје/нијансекојесуправипролетнихитумушкојмоди.

бити у моди, за вас су жуте патике или поло мајица. За оне најхрабријетујеспајањевишенеонскимбојакако би постигли ефект колорблокинга.

мужевноизгледатиједанпастелникомадискомбинован с једноставном белом кошуљом имокасинамаубојикоњака.Но,спастелним бојаматребатебитиопрезни. Ониблеђепутитребајупомнобирати нијансекакоимсенебидогодиоефектиспраности, аиускикројевиупастелнимбојамавизуеално проширују.

Земљани тонови Дамир Урбан са супругом Милицом

Не носе само жене хаљине

Д

амир Урбан увек је био спреманнамоднеексперименте, а ношење сукње за његајенормалнаствар.Овајпут се познати хрватски певач одлучиозахаљинуспотписомхрватског дизајнерског бренда Диоралоп. Певач је црну хаљину комбиновао узцрнечизмеДр.Мартенс ивисокецрнечарапе.Унаточтоме штоУрбанносикомадкојије претежно резервиранзажене,он делује итекако опасно и дрско.

Правомодноосвежењенапомало досадној хрватској модној сцени. За модне додатке одабрао је огрлицуивеликупоштарскуторбуцрнебоје.Узњегајесве време била и његова супруга Милица која је у својој плаво-бијелој хаљинимоднасупротностсупругу. Но, супротности се привлаче, а овајпарједанјеоднајбољеодевенихнахрватскојсцени–негујупрепознатљивстилиникадне играјунасигурно.Браво!

Неон жута Неонбојеимода80-ихвећсунеколикосезонапопуларни,алинајчешћекодлепшегпола. Но, за ову су сезону дизајнери одлучили пружити мушкарцима прилику да се осећају веселотедапокажусвојкарактерипролећно расположењеунеонијаркимбојама.Онакојумипрепоручујемоивидимокаохитзапролећесвакакојејаркожута. Ако волите да се играте одећом, обуците панталоне или јакну у тој нијанси, а ако не желитепривлачитипревишепажње иуједно

Пастелна боја менте Ова је боја већ постала помало досадна и исфуранауженскојмоди,алинамушкарцима јејошувекнеобичнаитрендy.Премдасепастелненијансечестоповезујуснежношћуи романтиком, на мушкарцима може изразито

Као трећу ин боју одлучили смо представитицео деоколористичкогспектрајер суземљанитоновизаистапопутједненијансе. Од кестењасто смеђе преко маслинастозеленедобојебургундије,земљани тонови одговарају највише типова пути. Тамнопутији ће момци изгледати још више преплануло док ће земљани тонови ублажитибледоћукодонихдругих. Земљане су боје такође одличне јер се могумеђусобнокомбиновати,аиодлично изгледају у комбинацији с црном. Но, немојте заборавити да су земљани тонови боје и да само ретки могу изнети целу комбинацију у земљаним тоновима. Препуститетосамомоднимспретњаковићима. На крају, битно је да одаберете ону нијансуибојукојаодговаравашојпутиивашојособности.Немојтесемодноисфорсиратикакобибилиутрендујернакрајудананијебитнооноштојетрендyвећоноу чемуседоброосећате.

Срећнији и успешнији уз изласке током недеље

Н

едавоје„Нивеаформен“ провела глобалноистраживањекојејепоказалодасумушкарцикојивише излазеспријатељимапреконедеље успешнијиисретнији Истраживање о друштвеним навикама мушкараца,укојемјеучествовало 15.500 мушкарацаиз17земаља,показалоједасу мушкарцикојивишеизлазеспријатељиматокомрадне недеље успешнијиупослу исретнији.Готовосвииспитанициизјавилисудаихдружењеспријатељиматоком недеље усрећује и пружа им осећај да

остварујувишеуживоту.Упркос предностима,чак35%мушкарацанеизлазитокомнедеље већостајукодкуће,апритисак напослунаводекаоглавниразлогнеизлажења. НајвишеблискихпријатељаимајуБразилци(упросеку10.44),аследеихКинези са 9.24. У Европи воде Португалци (8.82), а нежељену титулу најнедруштвенијих мушкараца на свету носе Немци њих24%немавременазадружењеспријатељима током недеље. Иако Бразилци имајунајвишепријатеља,највишеседру-

жеТалијанииРуси.КућинајранијеодлазеИндијци(до21сат),анајкасније,(измеђупоноћии1ујутро),Талијани,Шпанци иПортугалци. Мушкарци се највише друже уз храну (63%), пиће (56%) или кроз спортске активности(39%).УЕвропијенапрвомместудружењеузпиће(73%)-одтоп10земаљаподдружењуузпиће,9ихјеуЕвропи,аводећајеПољскаса77%мушкараца који се тако друже. Најчешће теме мушких разговора су посао (74%), жене (60%),спорт(59%)итехнологија(57%).


22

kULTURA

~etvrtak31.maj2012.

НАСТУПСРБИЈЕНА13.БИЈЕНАЛУАРХИТЕКТУРЕУВЕНЕЦИЈИ

ИЗЛОЖБАСТИЛИЗОВАНИХКУТИЈА УМУЗЕЈУПРИМЕЊЕНЕУМЕТНОСТИУБЕОГРАДУ

Одабрантим младихаутора На 13. Бијеналу архитектуре у Венецији Србију ће представљатирадподназивом„Један: сто„ групе младих архитеката, најавиојејучеминистаркултуре, информисања и информационог друштва Предраг Марковић. Министарство је расписал о конкурс, у сар адњ и са УдружењемархитекатаСрбије, аМарковићјенаконференцији

димензију целом раду, а битно јеитоштосуауторимлади. У тимусуМаријаМиковић,Олга Лазаревић, Марија Страјнић, Никола Андонов, Алекс андар Рис тов ић, Марко Мар ов ић, Милан Драгић, Јанко Тадић, Небојша Стевановић и Милош Живковић. Комесар изложбе, председник Удружења архитеката Ср-

2012.

зановинареистакаодајевеома задовољан начином сарадње и ефикасношћу у овом пројекту. Онјеподсетиодајенасличан начин прошле године изабран уметн ик Раш а Теод ос иј ев ић, којијеинаграђеннаБијеналу, додавши да се успех очекује и однашеговогодишњегнаступа у Венецији - од 29. августа до 25.новембра. Уодабраномрешењу,оценио јеминистар,акценатјенаонимакојисекрећу,штодајетрећу

биједрИгорМарићобјасниоје да је тему овогодишње смотре у Венецији „Common Ground„ (Заједничкопоље)задаокустос Бијенала Дејвид Чиперфилд . Задата тема је слојевитог значењаиподразумеванизодредница и углова посматрања: од теоријских до практичних, од филозофских до политичких, од историјских до ововремених,додаојеон. На општи јавни конкурс јавиласусе34аутораилиаутор-

Од16.векадоколекције сликара ЉубеИвановића

скатима.ОцењиваоихјеСавет Бијенала, који поред Марића чине архитекти проф Бранислав Митровић, доцент Владимир Миленковић, Милан Ђурић, Зорица Савичић и Лазар Кузманов. Марић је изјавио да супријављенирадовибиливеомаразличити,адајеодабрани рад упечатљив и на први поглед се своди на минималистичкигест.Упразанпросторпостављенјевеликисто који испуњава готово целу површину пав иљ он а, са мог ућн ош ћу обилажењ а око њег а коридоромширине 1,5 мет ар а. Око стол а се одв иј ај у вид ео прој екц иј е које из одређених углова рег ис труј у кретања посетилацаирефлектујуих упростору. Две форме: архит ектур а (вол умен) пав иљ он а и архитектура(површина) стола чине да празнина - етеричност нечег измеђуовихархитектонских облика, побуђује посматрача да креиране просторне варијације, кроз крет ање, видео праћење дешавања, доживљава, тумачи и осећа на слојевитначинштојестесвојеврстан одговор на постављену тему „Заједничко поље„, оцениојеСавет. ЗаБијеналећебитиурађенаи два каталога - каталог саме поставкеикаталогсвихрадовакојисуучествовалинаконкурсу. (Танјуг)

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

ЈУН

151. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ УРУЧЕЊЕ НАГРАДА 57. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА И ПРЕДСТАВА У ЧАСТ НАГРАЂЕНИХ

СУБОТА

2.

Марјан Нећак: МИЛЕВА

ПОНЕДЕЉАК

4.

Ђоакино Росини:

УТОРАК

5.

СРЕДА 6. ЧЕТВРТАК

7.

ПЕТАК

8.

Лудвиг Минкус: Ђузепе Верди:

АЈНШТАЈН

балет по мотивима истоимене драме Виде Огњеновић

СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН

ДОН КИХОТ

ТРАВИЈАТА

балет

комична опера

dnevnik

20.00

19.00

НедавнојеуМузејупримењене уметности у Београду отворена изложбаподназивом“Кутијаикутијица”,гдесупрвипутизложени експонатиизбогатемузејскезбирке. Колекцију кутија Одсека за стилски намештај чини 86 предметакојисуизрађениувременском распону од 16. до 20. века. Територијалнопореклоимјеразличитоисежеодзападне Европе до далеког Истока.Највећибројкутија потиче из средње Европе и са Балканског полуострва,алииизЕнглеске, Француске, Немачке, Италије,Аустроугарске,Русије,ЕгиптаиСАД. Основу колекције чине кутије из Збирке Љубе Ивановића,сликара,графичараидописног члана САНУ. Откупом, поклонима дародаваца и легатима, колекција Музејасеупотпуњавалапримерцимакојисунанајбољиначин илустровалискладформе,декоративног програма и функције. Сакупљанесукутијеразличитихоблика и величина, од минијатурних,залековеибурмут,довеликих, путних. Изведене су од постојаних (метал, камен), чврстих (дрво, бамбус, кост, седеф, ћилибар)иосетљивих(папир,сламаи текстил)материјала. Заукрашавањеповршина,како спољних тако и унутрашњих, коришћене су разноврсне декоративнетехнике,сходноматеријалу од кога су направљене (дуборез, фурнирање, маркетерија, интарзија, цизелирање, сликање, бојење). Извели су их, углавном ручно, непознати мајстори и радионице.Кинескекутијеодслоноваче посебно се истичу врхунском израдом, а поједине су продукт индустријске производње краја 19.ипрвеполовине20.века. Није могуће набројати све намене кутија. Како се развијало друштво,раслесуипотребезаодлагањем најразличитијег материјала.Кутијесуусвомразвојупрошле дугачак пут од најобичнијег спремишта,доремек-делапримењене уметности, где облик и на-

чин израде и декорације превазилазиосновнуфункцију-сачувати, разврстати, истаћи вредност, сакрити. Постојекутијечијаунутрашња организација простора јасно указујенанамену.

Сдругестране,великибројкутијанемаодређенуфункцију,већје одређујењенвласникуодносуна својетренутнепотребе. Садржина кутије је показатељ социјалног порекла, извор богат-

шлимепохама.Маледимензијесу увекбилеизазовзауметничкестоларе,затоштосузахтевалепосебнувештинуипрецизност.Такође, кутијакаопредметпоседујеидруга симболичка својства. Мала иливелика,украшенаилине, обојена или без боје, за накит,лековеилизашиваћи прибор,свакакутијаили кутијица појединачно много тога може да искаже. Колекцијакутија Музеја примењене уметности никада није излаганауцелини.Путна кутија за стаклени приборкраљаМиланаОбреновићаикутијазаситанприбор (Ситнарка),налазесенапоставциизложбе стилског намештаја “Траг удрвету”.Кутијезацигаретебиле су представљене на изложби “Арс Фуманди” (2007). Драгуљ збирке,минијатурнакутијазамедаљон-сат, приказана је на изло-

Бурмутице-противпадања унесвестзбогтеснихкорсета Видевшикакодамепадајуунесвест“каоснопље”,енглескилекарсерРичардМидје1720.препоручиоудисањемирисасирћета илибалзамакојијесадржаваобиљнесмолеиетеричнауљапријатнеароме.Таслабостдаманабаловимабилајепоследицанепријатнихиагресивнихмириса,алииврлотеснеодећеикорсетаукојесусеженесиломприликаутезале.Навикадасето“средствоза јачање” увек носи са собом постајала је све више потреба. У ту сврхууФранцускојиЕнглескојпочелесудасеправекутијицеразличитог облика, зависно од инспирације њиховог креатора или модногтренутка.Најпознатијисуинајчешћеправљеникласични облицичетвртастих,правоугаонихиокруглихкутијакојеседрже уџепуилисеуздругенеопходнепредметесмештајуунаборедамскехаљине.БурмутицескоропотпуноишчезавајузавремеФранцускереволуције,дабисепоновојавилепрвихдеценија19.века. Пореднаслеђенихмодела,онеимајуобликшампањскефлашице, рибарскогилиловачкогтрофеја.Таквекутијепостајупредметикојиимногимушкарциносе.Даме,пак,“средствозајачање” редовноносеукаменупрстенаилиудршцисунцобрана. ства у најширем смислу, знања, најдубљих осећања радости и туге, љубави и нежности, поноса и таштине. Кутије, мада најмањи тип намештаја, недвосмислено сведочеокултуриживљењаупро-

жби “Ново у колекцијама”, 2010 године.Већидеозбиркепрвипут сепредстављајавности. АуторкаизложбејеМаријаБујић,апоставкајеотворенадо19. јула. СинишаКовачевић

19.00

опера

19.00

„БАЛКАНЕСКА“ солистички концерт АЛЕКСАНДРА САШЕ ПЕТРОВИЋА

20.00

уз пратњу Великог тамбурашког оркестра РТВ-а

СУБОТА 9.

СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН

Ђоакино Росини:

комична опера

19.00

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

20.30

Копродукција СНП и КЦНС ПОНЕДЕЉАК 11.

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

20.30

Копродукција СНП и КЦНС СРЕДА

13.

ПЕТАК 15. СУБОТА

16.

ПОНЕДЕЉАК 18. УТОРАК 19.

Марјан Нећак: МИЛЕВА Карл Орф:

АЈНШТАЈН

КАРМИНА БУРАНА

Ђузепе Верди – Ирена Поповић: Карл Орф:

балет по мотивима истоимене драме Виде Огњеновић

сценска кантата

ДАМА С КАМЕЛИЈАМА

КАРМИНА БУРАНА

сценска кантата

балет

19.00

20.00

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

20.00

20.00

20.30

Копродукција СНП и КЦНС СРЕДА 20. ПЕТАК

22.

СУБОТА

23.

Ђузепе Верди:

ТРАВИЈАТА

опера

КОНЦЕРТ ОПЕРЕ СНП-а

19.00

20.00

Солисти, Хор и Оркестар СНП-а

АКУД „СОЊА МАРИНКОВИЋ“ Годишњи концерт дечјих фолклорних ансамбала

20.00

Сцена „Пера Добриновић“ ПОНЕДЕЉАК 4. УТОРАК

5.

СРЕДА 6. ЧЕТВРТАК 7. ПЕТАК

8.

СУБОТА 9. ПОНЕДЕЉАК 11. УТОРАК

12.

СРЕДА 13. СУБОТА

16.

УЈКИН САН Агата Кристи:

НАЈАВЉЕНО УБИСТВО драма

Душан Ковачевић: УРНЕБЕСНА Ежен Јонеско: ЋЕЛАВА

Еден фон Хорват:

УЈЕЖ

комедија;

копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад

комедија; копродукција СНП-а и Агенције „БЕБА 021“

комедија

ПУТ / ROAD

Мирослав Антић:

ТРАГЕДИЈА

ПЕВАЧИЦА

ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ драма

Бранислав Нушић: Џим Картрајт:

19.30

по новели Ф. М. Достојевског

Позориште „Промена“ АУНС

ПАРАСТОС У БЕЛОМ

Јован Стерија Поповић:

CINEMA CITY

ЏАНДРЉИВ МУЖ

Копродукција: Центар ВРБАК и СНП комедија

(16. јун – 23. јун)

НАРЕПЕРТОАРУДОМАЋИХБИОСКОПА

Интернационални филмски фестивал ПОНЕДЕЉАК

25.

39. INFANT

(25. јун – 3. јул)

Интернационални фестивал алтернативног и новог театра, КЦНС Свечано отварање Фестивала и представа ASA Плесна компанија Derida, Софија, Бугарска

19.00

Камерна сцена СРЕДА 6.

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS) Културни центар Нови Сад

Копродукција СНП и КЦНС СУБОТА 9. ПОНЕДЕЉАК

11.

УТОРАК 12. СРЕДА 13. ЧЕТВРТАК 21.

Николај Кољада:

ЉУБАВНА ПРИЧА

Јелена Ђорђевић: КОМЕ Енда Волш:

ВЕРУЈЕТЕ?

ДИСКО СВИЊЕ

Бранко Димитријевић: ГОДО ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

трагикомедија

драма

20.30

21.00

21.00

21.00

НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ комедија

ЈЕЗИК ЗИДОВА

21.00

21.00

Представа у част обележавања 10-годишњице постојања и рада Форума за нови плес Балета СНП-а

50% попуста за улазнице купљене у слободној продаји. Попуст не важи за копродукције и представе других позоришта.

БЛАГА ЈНА СНП: представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА: 6613-957, 6621-186, 427-991 (факс) / МАРКЕТИНГ: 451-452 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

Акционаавантура „Снежана и ловац” Филм „Снежана и ловац„редитеља Руперта Сандерса од данасјенаредовномрепертоарудомаћих биоскопа, као и у новосадском биоскопу „ Арена синеплекс„ Нова верзија познате приче која оставља без даха стиже од продуцента Џоа Рота, који стоји иза „Алисе у Земљи чуда„,продуцента Сема Мерсера („Шесто чуло„)и признатог редитеља реклама и визуелног уметника Сандерса. У акционој авантури Кристин Стјуарт, која се прославила главном улогом у „Сумрак саги„, игра једину особу у земљи која је лепша од зле краљице

(оскаровка Шарлиз Терон).Зла владарка жели да је уништи, али не претпоставља да је Снежану, која прети да јој преотме власт,вештини ратовања обучавао ловац по имену Ерик (Крис Хемсворт), послат заправо да је убије. Сем Клафлин („Пирати са Кариба: на чудним плимама„) придружује се глумачкој екипи у улози Вилијама,младог војводе који је већ дуже очаран Снежаном и одлучује да јој помогне у борби.Онћесепридружитипатуљцимакоји прате Снежану и ловца на овом фантастичном путовању


~etvrtak31.maj2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

57.СТЕРИЈИНОПОЗОРЈЕНАСТАВЉЕНО„ПЛОДНИМДАНИМА”

БОРИСЛИЈЕШЕВИЋ,РЕДИТЕЉПРЕДСТАВЕ„ПЛОДНИДАНИ“

Стварностшто директнијеупозориште Представа Атељеа 212 и Културног центра Панчева „Плодни дани“ у режији Бориса Лијешевића, говори о покушајима парова да постану родитељи, и користи документарни образац заснован на исповестима с интернетфорума и, како је речено, „представља полазиште емоционалне али депатетизоване представе, базиране на сасвим приватној теми, али и одмереном односу личног и друштвеног, озбиљног и комичног... И представу „Чекаоница“ коју је режирао пре две године у Атељеу 212, и за коју је добио Стеријину награду за ауторски пројекат, радио је на сличан начин о једној другој великој, личној и друшвеној муци, о незапослености. Идеја да се ради представа на тему неплодности, била је обострана, и Борисова и његове супруге Јелене Кисловски Лијешевић, каже он помињући да у Србији има између две ста и триста хиљада парова који се боре с овим проблемом, а то је између четирсто и шесто хиљада људи, који живе с том жељом, боли их то, нервира их... Парови који су успели да добију децу су срећни, али шта се дешава са родитељством оних који нису успели, којима се дете не рађа, и које тај родитељски инстинкт боли, који лежу с тим у кревет, буде се, покушавају, покушавају, не успевају, не успевају, и ствара се нека рана, издвајају огроман новац за те поступке који нису нимало јефтини - каже Борис Лијешевић. Откудвиуводамадокументаристике? Како су то документа, и оно што чини живот,штосенађенаинтернету, постали занимљивији одгрчкихтрагедијаиодпознатихпозоришнихкомада? - У ствари, и грчке трагедије, и сви позоришни комади који су настајали, настајали су као одго-

вор на неки тренутак, тако да је ово мој одговор на овај тренутак. Знамо како је Шекспир писао своје комаде, и како су се у томе препознавала актуелна дешавања. Ја тражим форму како да што боље стварост уђе у позориште што директније. А, опет, естетизовано. Кад смо тражили матери-

у Црној Гори, једна у Италији, двије у Београду, а на сцени их видимо заједно, у истом простору. У ствари, ми не видимо њих, него њихове одразе, односно то што оне типкају по интернету. Овојеједанодпозитивнијих примера коришћења интернета,обичносеистичу његове негативне стране. - Да, у ствари, ту је мени важна идеја коју носи овај комад, а то је да ниједна ствар није сама по себи лоша, него је позитивна. Све је у нашем приступуњој? - Да, како је користимо. Уосталом, и морфијум је измишљен у позитивне сврхе.  И у овој представи је релативно истаглумачкаекипа каоиу„Чекаоници“, укојојјебиопримењен приближно исти редитељски поступак. Да ли се ослањатенањихзато што већ знају како то радите, или башжелитетеглумце, јер они најбоље одговарају на све штотражите? - У ствари, то су све моји јако добри пријатељи, и некако је увиФото:Б.Лучић јек лепше се упустити у јале за ову представу, наилазили нешто непознато са пријатељисмо на сајт и на форум о неплод- ма који ће про сто разумијети ности. Међутим, обично се на кад немате неко ријешење, кад форуму деле неке информације, а трагате за нечим, а друго, има на овом сам видео да ти људи ди- још један разлог који можда нијеле све. Дижу један другог када сам рекао никад јавно. Сад, кападну, помажу, дијеле срећу. Он- да радим овако документарни да сам схватио да је интернет материјал, кад представу прави„бест френд“, не у негативном мо од тих људи око нас, то су смислу. људи поред којих пролазимо, Једна ми је дјевојка са форума који су некако, немојте ме порекла: Да нисмо имали интернет, грешно схватити ако кажем, али ми не бисмо добили сина, јер смо то су људи за којима се неко не све сазнавали преко интернета. осврће на улици, нису звије зде. Онда ми је било јако занимљиво Сад, ако бисте радили са неким да пробам да се представа ��еша- јако карактерним глумцем, мива у интернет простору и заправо слим да он на сцени не би могао се свако од тих ликова не среће да по стане било ко. никад. Једна је у Америци, једна Н.Пејчић

КЊИЖЕВНАПЕРИОДИКА:ПОЉА

Рукеодкамена Пролећни, мартовско/априлски двоброј „Поља“, часопис за књижевност и теорију Културног центра Новог Сада, отвара стална рубрика Гласови, намењена књижевним новитетима. Нову поезију објавили су Ана Ристовић, Дејан Илић и Мирјана Ковачевић, a прозу- Славољуб Марковић, Звонко Карановић, Хрвоје Јурић, Дејан Вукићевић, Дејан Симоновић и Предраг Вајагић.

Илуминације доносе три књижевно-филозофска огледа: Иване Симић „Двобој у Тасовом „Ослобођеном Јерусалиму“, Ирене Јаворски „Виртуелна В. И. Шлемил новог доба“ и Аиде Гаврић „Питање сувременог номадизма и хибридни идентитет“. Поглавље Златна греда попуњавају две књижевне расправе - „Политика и хибрис“Љиљане ПешиканЉуштановић (о најновијој прози Мирјане Новаковић) и „Јудита у граду“ Гојка Божовића (о драми Ласла Вегела „Јудита“), а у Реду Вожње запис Салмана Руждија „На путу са Четвином“ (о његовом дружењу са Брусом Четвином). Рубрика Име представља Ђорђа Кубурића, књижевника из Суботице. Уз две његове песме ту је интервју и текст о Кубурићевој поезији „Песме о пролазности, љубави и смрти“ Саше Радојчића. - Рођен сам деветсто педесет и осме (над Београдом дувао је југо), објавио седам збирки, писао филмску и позоришну критику, батргам се, још, са књижевном критиком, експостмодерниста; рокенрол ( и још којешта) ми је у венама, поштујем конвенције, готивим бизарност. Достају ми речи без мере и руке од камена за беспризорне (Тако је говорио Душан Матић)...- каже о себи суботички песник Ђорђе Кубурић. Рубрика Лице доноси поезију и критичко тумачење недавно преминуле америчке песникиње Аи (Флоренс Антони), у преводу Давида Албахарија и Милоша Комадине. Књигу њених песама ускоро ће на српском објавити зрењанинска „Агора“. У Дозивима још превода: прозе Хулија Кортасара и поезије Шејмаса Хинија и Ембоуза Бирса. У Размени дарова су критички прикази нових домаћих књижевних и филозофских издања, а „Поља“ се завршавају интервјуом са Борисом Малагурским (кога неки зову српским Мајклом Муром). Ликовни лајтмотив ове свеске „Поља“ су радови са прошлогодишње уметничке колоније „Мирослав Антић“. Р.Лотина

Важнатема, слабареплика Атеље 212 представио се и други пут на овогодишњем, 57. Стеријином позорју овог пута у копродукцији са Културним центром Панчева. У селекцији националне драме и позоришта у уторак је изведена представа „Плодни дани“ Бориса

или, ипак, тек недовољно развијеног и нечистог миљеа за испитивање, аплицирање, инпутирање, импорт и експорт потребног материјала, изражено у економским категоријама. Представа „Плодни дани“ ипак остаје у фокусу конкретног

луком да му за то треба минимум сценске инвентивности, покоја назнака мизансцена и игра, онако, „на суво“. Нажалост, резултат је такав да представа за коју у програму пише да траје сат и четрдесет минута делује као да траје два сата, а идеја

Лијешевића. Међународни програм „Кругови“ је окончан. Веома слично представи „Чекаоница“ од пре две године, практично је чак реплицирајући, у представи „Плодни дани“ Борис Лијешевић текст развија на основу документарног материјала, поново активног у пољу важне друштвене теме. Сада му је у томе помогла и супруга Јелена Кисловски Лијешевић, а на представи су радили и драматурзи Бранко Димитријевић и Федор Шили. Конкретан текст обликован је тако да представи седам ликова, пет женских и два мушка, који на све начине покушавају или бар све разматрају, како би постали родитељи. Они су приказани појединачно, као „аватари“ са интернет форума од којих свако своју причу износи испреплетено са причом других. Њихови партнери нису директно ту, него их глумци повремено играју једни другима, што продубљује њихову усамљеност – жељу за дечјом ручицом. Кроз процес потраге за решењем проблема, приказан је и, могло би се назвати, друштвени процес осуде такве појаве, односно узимања профита од ње, креирања криминалног

проблема који није у систему или држави, на крају се чак закључује да ми заправо не знамо како нешто настаје, како нестаје.

усвајања детета, којом се попут задржаног хепиенда разрешава напетост међу форумашима, врло вероватно свакоме у публици падне на

Фото:Б.Лучић

Данас на Позорју - 13 сати – Презентација новооснованог предузећа „Лауреат“ д.о.о. за менаџмент и заступање аутора и глумаца, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП - 17.30 часова – „Дани књиге“ – промоција позоришних издања, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ - 18 сати – Позорје младих: „Античке трагедије“ , Академија лепих уметности Београд, Културни центар Новог Сада - 19 сати – Национална селекција: представа „Хипермнезија“, Пословна зграда НИС –а - 21 сат – реприза представе „Бунар“, сцена „Пера Добриновић“ СНП - 22 сата – Позорје младих: „Сан летње ноћи“ Факултет уметности Приштина-Звечан, Културни центар Новог Сада У ритму музике за плес, али и за евоцирање потресних емоција (композитор и аутор сонгова Александар Костић), Борис Лијешевић са глумцима (Исидора Минић, Милена Предић, Радмила Томовић, Бранка Шелић, Милица Михајловић, Небојша Илић, Бојан Жировић) изводи један благ, сетан, нежан, на моменте и комичан третман теме, с од-

памет још на половини представе. Драматуршки је јако тешко оправдати и чињеницу да иако су женски ликови са свих страна света (назнака универзалности проблема), да иако су глумци показали врло добар и предан рад, једноставно их је превише, свега је превише, за премало тога што се добије у целини. ИгорБурић Фото:Б.Лучић

INTERVJU

ГОСТИПОЗОРЈАУСПОМЕН-ЗБИРЦИПАВЛАБЕЉАНСКОГ

ПосетаизложбиМиленкаШербана У оквиру пратећег програма 57. Стеријиног позорја гости овог позоришног фестивала посетили су Спомензбирку Павла Бељанског. Гости Стеријиног позорја, са којима су били и директор Позорја Миливоје Млађеновић и селекторка фестивала Ксенија Радуловић, у присуству управнице Спомен-збирке др Јасне Јованов, обишли су сталну поставку Спомен-збирке, која презентује антологијска дела националне уметности прве половине 20. века, као и текућу изложбу Миленко Шербан и савременици. Кроз изложбу их је водила кустоскиња и координаторка пројекта Јасмина Јакшић. Избором дела из Легата Миленка Шербана и Спомензбирке Павла Бељанског, на изложби Миленко Шербан и

савременици приказан је његов сликарски опус, као и уметничко окружење кроз остварења пријатеља, међу којима су Петар Лубарда, Стојан Аралица, Иван Табаковић, Предраг Пеђа Милосављевић и други. Поставка изложбе обухвата и 20 изабраних Шербанових инсценација из Музеја позоришне уметности Србије, као реминисценција на уметников сценографски ангажман у позориштима Новог Сада и Београда. Изложбу Милеко Шербан и савременици, која је током манифестације Ноћ музеја 2012. привукла пажњу више хиљада посетилаца, реализовале су Спомен-збирка Павла Бељанског из Новог Сада, Кућа легата и Музеј позоришне уметности Србије из Београда.


24

svet

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

ITALIJANSKAVLADAUSVOJILAMEREZASANIRAWEPOSLEDICAZEMQOTRESA

Broj `rtava raste, proizvodwa staje RIM: Italijanski premijer Mario Monti otkazao je za danas predvi|eni put u Brisel zbog situacije u zemqi, u kojoj posle zemqotresa me|u stanovni{tvom i daqe vlada panika a neki od najpoznatijih italijan skih pro iz vo |a ~a ob u sta vqaju proizvodwu. Italijanska vlada usvojila je mere za ubla`avawe posledica u podru~ju pogo|enom zemqotresom u kome je jo{ pre 10 dana zbog ranijeg potresa progla{eno vanredno sta we, ja vi la je ita li jan ska agencija Ansa. Jedna od mera koja se navodno razmatra je pove}awe da`bina na benzin kako bi se prikupio novac za obnovu. U me|uvremenu, italijanski ministar spoqnih poslova \ulio Terci dobija od kolega poru ke sa u ~e {}a i po dr {ke i preko „Tvitera„. Italijani koji su posle prekju~era{wa tri sna`na zemqotresa tokom no}i bili izlo`eni nizu potresa usled smirivawa tla jo{ ne uspevaju da preva zi |u strah. Ne ki od wih, iako im ku}e nisu o{te}ene, ne `ele da se vrate u svoj domove

SAD

Romni osvojio nominaciju TEKSAS: Mit Romni je osvojio republikansku predsedni~ku nominaciju pobedvi{i na preliminarnim izborima u Teksasu, ~ime je pre{ao broj od 1.144 delegata neophodnih da bi postao kandidat partije na predsedni~kim izborima u novembru. Iako je nakon odustanka Wuta Gingri~a i Rika Santoruma, republikanska trka

Romnija i teksa{kog kongresmena Rona Pola predstavqala samo formalnost, bilo je neophodno da biv{i guverner Masa~usetsa osvoji neophodan broja delegata, da bi na velikoj republikanskoj konvenciju u avgustu i formalno bio izabran za predsedni~kog kandidata. „Na{a partija se ujedinila sa ciqem da ostavimo sve gre{ke (Obamine administracije) u posledwe tri i po godine iza nas. Nemam iluzija da }e to biti lak posao, rekao je Romni.

we go vim re ~i ma, mnogi od onih koji im se obra}aju tra`e }i obrok, ne ku sitnu pomo} ili jednostavno mogu}nost da se okupaju, mogli bi da se vrate ku}i, ali se pla{e. Broj ni gra |a ni `ele da kupe {atore i da ih postave u ba{ti, ali zalihe su rasprodate, dok su cene iznajmqivawa kamp pri ko li ca sko~ile preko svake mere i dosti`u 200 evra za no}, prenosi An sa. Ze mqo tre si koji su ovog meseca po go di li Emi li ju Romawu ima}e produ `e no dej stvo na proizvodwu u nekim Bez krova nad glavom ostalo 14.000 qudi od najva`nijih indu„jer su blokirani strahom,” izstrijskih zona, {to }e dodatno javio je funkcioner civilne po gor {a ti si tu a ci ju u Ita `a{tite Muricio Paskalis, liji, navodi se u najnovijem koji iz Mirandole koordinira istra `i va wu Kon fe de ra ci je do brov qci ma i pri hvat nim italijanske industrije. Pogocentrom za 250 qudi. Prema |eni su, recimo, magacini i me-

sta gde se prave neki od naj~uvenijih italijanskih prehambenih proizvoda, poput italijanskog aromati~nog sir}eta (balzamiko) iz Modene, parmezana i grane padano, ili parmske pr{ute. Severoistok Italije je u no}i izme|u utorka i srede uzdrmalo vi{e desetina mawih potresa usled smirivawa tla, posle sna`nih zemqotesa u kojima je prekju~e poginulo 17 osoba, a povre|eno najmawe 350 qudi. „Posledice zemqotresa bi}e dugotrajne i ne mo`emo da iskqu~imo da }e do}i i do ja~ih potresa”, rekao je Stefano Gresta, direktor Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju. Iako je zemqotres, u kojem je bez krova nad glavom ostalo 14.000 qudi, bio slabiji nego onaj koji je Italiju pogodio pre deset dana, odneo je dvostruko vi{e `ivota, a u oba zemqotresa su me|u poginulim radnici koji su stradali usled ru{ewa fabrika i skladi{ta. U posledwih deset dana vlasti su zabele`ile najmawe 800 slabijih potresa u tom regionu.

Spre~eni teroristi~ki napadi tokom Evrovizije BA KU: Azer bej xan je spre ~io po ku {a je terori sti~kih napada tokom trajawa Eurosonga i uhapsio vi{e desetina osumwi~enih, od kojih je jedan ubijen dok je pru`ao otpor, saop{tilo je ju~e ministarstsvo za nacionalnu bezbednost Azerbejxana. „Ministarstvo za nacionalnu bezbednost je odlu~ilo da ne objavquje ove infor ma ci je to kom Pe sme Evrovizije da ne bi izazvali paniku me|u gra|anima i stranim gostima”, navelo je ministarstvo. „Glav ni ciq uhap {e ne U Kristalnoj dvorani bili i teroristi grupe bio je da izvede teroristi~ke napade u Bakuu tokom Pesme Evrostalnu halu sa ciqem da po~ine teroristi~vizije, a zahvaquju}i preduzetim merama ki akt”, zakqu~uje se u saop{tewu ministaruhap{eno je 40 pripadnika ove grupe”, navostva za nacionalnu bezbednost. di ministarstvo. Finalno ve~e Eurosonga Slu`ba bezbednosti uhapsila je ovu bandu odr`ano je 26.maja. Grupa je planirala napatokom operacija u Bakuu, Gan`i, Sumgajitu de na koncertnu salu u kojoj se odr`avao i nekim drugim delovima zemqe”, dodaje Eurosong, na predsednika Azerbejxana Ilmini star stvo ne pre ci zi ra ju }i da tu me hama Alijeva, na policijske zgrade, hotele u hap{ewa. kojima odsedaju stranci, xamije i druge verPrilikom hap{ewa neki od osumwi~enih ske objek te, pre ci zi ra se u sa op {te wu. su pru`ili oru`ani otpor pa je jedan od wih Uhap{eni su „nabavili ulaznice za Kri- ubijen, ka`e se jo{ u saop{tewu.

SIRIJA

Tri sile protiv vojne intervencije VA[INGTON, MOSKVA, PEKING: SAD, Rusija i Kina protive se vojnoj intervenciji u Siriji posle eskalacije nasiqa u gradu Huli tokom vikenda, kada je ubijeno vi{e od 100 qudi, me|u kojima 49 dece. „Ne verujemo da je u ovom trenutku daqa militarizacija situacije u Siriji ispravan put. Verujemo da bi to dovelo do ve}eg haosa i masakra’’, izjavio je za AP savetnik za {tampu Bele ku}e Xej Karni. Karni je dodao da SAD nastavqaju da rade sa saveznicima kako bi se preduzeli naredni koraci, ali nije `eleo da otkrije vi{e detaqa.

Veliki broj zapadnih zemaqa, me|u kojima i SAD, prekju~e je proterao i proglasio nepo`eqnim sirijske ambasadore i visoke diplomate u svojim prestonicama. Ruske vlasti su ju~e poru~ile da Savet bezbednosti UN ne bi trebalo da u ovom trenutku razmatra daqe mere kako bi se okon~ala kriza u Siriji, naglasiv{i da }e blokirati svaku inicijativu za odobrewe vojne intervencije protiv Si ri je, ja vi la je ru ska agencija Interfaks, a prenosi Rojters. I Kina je ju~e ponovo izrazila sna`no protivqewe vojnoj intervenciji u Siriji.

FRANCUSKA

Oland smenio Sarkozijeve agente PARIZ: Francuski predsednik Fransoa Oland smenio je ju~e tri najvi{a funkcionera slu`be bezbednosti, koji su bili meta kritika da su tesno povezani s prethodnim {efom dr`ave Nikolom Sarkozijem. Francuska vlada je u saop{tewu navela da su smeweni ~elnik obave{tajne slu`be (DCRI) Bernar Skarsini, generalni direktor nacionalne policije Frederik Pe{nar i prefekt pariske policije Mi{el Goden. Na ~elo DCRI je postavqen Patrik Kalvar, na ~elo nacionalne policije Klod Balan, a novi prefekt pariske policije je Bernar Buko,

preneo je AFP. Oland je, tokom predizborne kampawe uo~i drugog kruga predsedni~kih izbora 6. maja, izjavio da su pojedini visoki funkcioneri slu`be bezbednosti previ{e bliski sa Sarkozijem i da Francuska nije dr`ava Sarkozijeve Unije za narodni pokret (UMP). Fransoa Oland je, u intervjuu kasno preksino}, rekao da je ciq ovih smena da slu`be vi{e ne budu partijske. „Zameni}e ih izuzetno kvalitetni vi so ki funk ci o ne ri jer `elim da u~vrstim javnu bezbednost i da policija bude po{tovana kao institucija”, kazao je Oland.

VELIKA BRITANIJA

Ponovo uhap{en Kameronov saradnik LONDON: [kotska policija uhapsila je ju~e Endija Kulsona, biv{eg direktora za komunikacije britanskog premijera Dejvida Kamerona, zbog sumwe da je la`no svedo~io pred sudom u Glazgovu. [kotska policija je saop{tila da je uhapsila Kulsona u wegovom stanu u Londonu zbog la`nog svedo~ewa na su|ewu politi~aru Tomiju [eridanu pred Visokim sudom u Glazgovu u decembru 2010. godine. Kulson (44) je prethodno, u ju lu pro {le go di ne, uhap{en zbog sumwe da je ume{an u pri{lukivawe telefona i podmi}ivawe javnih slu`benika dok je bio urednik od 2003. do 2007. godine u uga{e-

nom ta blo i du News of the World, u vlasni{tvu medijskog mag na ta Ru per ta Mar do ka. Naj ti ra`ni ji bri tan ski tabloid je uga{en po{to se saznalo da su wegovi novinari prislu{kivali telefone javnih li~nosti - od politi~ara, glumaca do porodica `rtava ubistava. Policija sumwa da je Kulson ne samo znao za prislu{kivawa, ve} i da ih je odobrio. Nekada{wi blizak Kame ro nov sa rad nik, ko ji je postao direktor wegovog odeqewa za komunikacije po odlasku iz Mardokovog tabloida 2007, tvrdi da nije imao saznawa da se prislu{kuju telefoni poznatih Britanaca.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI MEDLIN OLBRAJT Predsednik SAD Barak Obama odlikovao je najvi{im ameri~kim odlikovawem, Medaqom za slobodu, nekada{wu dr`avnu sekretarku Medlin Olbrajt, izraelskog predsednika [imona Peresa, muzi~ara Boba Dilana i jo{ deset osoba. „Ovi izvanredni laureate dolazi iz razli~itih sfera `ivota, imaju razli~ite puteve kojima su i{li, ali svi su oni dali trajan doprinos na{oj naciji” , rekao je Obama.

^ARLS TEJLOR Specijalni sud za Sijera Leone osudio je ju~e biv{eg predsednika Liberije ^arlsa Tejlora (64) na 50 godina zatvora. Tejlor je aprilu progla{en krivim za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti po svih 11 ta~aka optu`nice, ukqu~uju}i pomagawe i podsticawe pobuwenika u Sijera Leoneu, koji su pobili i osakatili hiqade qudi tokom brutalnog gra|anskog rata u toj afri~koj dr`avi.

^IRANU] PREM]AIPORN Sud na Tajlandu osudio je urednicu veb-sajta „Pra~ataj” ^iranu} Prem}aiporn na uslovnu kaznu od osam meseci zatvora, jer nije sa interneta brzo skinula komentare ~italaca u kojima je vre|ana kraqevska porodica. Ona }e, me|utim, ponovo morati da iza|e pred sud, zbog „uvreda veli~anstva”, odnosno klevetawe kraqevske porodice, i za to je zapre}ena kazna do 15 godina zatvora.

BRITANSKI SUD ODBIO @ALBU OSNIVA^A „VIKILIKSA”

Yulijan Asan` preko [vedske do Amerike LONDON: Britanski vrhovni sud odbacio je ju~e `albu osniva~a „Vikiliksa” Xulijana Asan`a i podr`ao wegovo izru~ewe [vedskoj, gde ga ~eka saslu{awe povodom optu`bi za silovawe. Pet sudija, od sedam ~lanova Vrhovnog suda, odbacili su `albu koju je optu`eni bazirao na tvrdwi da {vedski tu`ilac, koji je naredio Asan`ovo hap{ewe 2010. godine, tada nije bio nadle`ni sudski organ. Dva ni`a suda su ve} presudila da Asan` bude izru~en. Presudom najvi{e sudske instance u Britaniji stavqena je ta~ka na dugu pravnu bitku koja je zapo~eta Asan`ovim hap{ewem u decembru 2010. godine, a optu`eni bi se, prema o~ekivawima, mogao na}i u {vedskom zatvoru u roku od 10 dana. Asan` i wegove pristalice strahuju da }e posle izru~ewa [vedskoj biti poslat u SAD i optu`en za objavqivawe nekoliko stotina hiqada ameri~kih poverqivih diplomatskih dokumenata na svom veb sajtu. On bi se eventual-

Yulijan Asan`

no na ovu odluku mogao `aliti Evropskom sudu za qudska prava, ali advokati ka`u da to ne bi zadugo spre~ilo wegovu ekstradiciju, naveo je AP. Ruska televizijska stanica „Ra{a tudej”

javila je da je Asan`ov pravni tim tra`io da se odlo`i ekstradicija [vedskoj za 14 dana kako bi se ponovo otvorio proces po{to odbrana nije bila adekvatno pripremqena. Ruska TV stanica „Ra{a tudej” saop{tila je ju~e da }e emisija koju na ovom kanalu vodi Xulijan Asan` biti nastavqena bez obzira na to {to je britanski Vrhovni sud ju~e podr`ao wegovo izru~ewe [vedskoj. „Asan`ov {ou }e se i daqe prikazivati na na{em kanalu”, rekla je glavna urednica „Ra{a tudej” Margarita Simowan, prenosi AFP wenu poruku sa „Tviter„ naloga. Prema wenim re~ima, „Xulijan je odva`an i hrabar ~ovek. @elim mu da ima snagu duha u borbi protiv tog sistema”, rekla je ona, nazvava{i wegov slu~aj „politi~kim progawawem Vikiliksa”. Kako navodi AFP, kanal „Ra{a tudej” osnovala je ruska vlada 2005. godine. Re~ je o vi{ejezi~nom kanalu koji nastoji da iznese ruske stavove o aktuelnim pitawima stranoj publici.


BALkAn

dnevnik

HRVATI PODEQENI O PRISUSTVU INAUGURACIJI NIKOLI]A

Odlazak ne zna~i i priznawe politike srpskog predsednika ZAGREB: Dok hrvatski predsednik Ivo Josipovi} razmi{qa i vaga razloge za i protiv odlaska u Beograd na inauguraciju novoga srpskog predsednika Tomislava Nikoli}a, mi{qewa u javnosti su podeqena, pi{e ju~e hrvatski „T-portal”. Portal navodi mi{qewe biv{eg ministra unutra{wih poslova iz redova SDP To ni ja Pi cule koji, reaguju}i na saop{tewe iz kancelarije Josipovi}a da ne daju komentare o odlasku u Beograd dok ne stigne slu`beni poziv, ka`e da se ne moraju ~ekati partneri ako se Ivo Josipovi} Tomislav Nikoli} poseduje sopstvena jasna i definisana politika. „Ipak, prethodno trebalo da povu~e te „Pred sed nik Ni ko li} ni je bilo bi dobro da hrvatski pred- sporne izjave i izvini se. Por- bilo kojem listu, od dana kada sednik ode, ali wegov odlazak u tal podse}a da je Nikoli} bio du- je formirana Srpska napredna Beograd istovremeno ne zna~i gogodi{wi potpredsednik SRS i stranka, a kamoli izme|u dva i pri znawe po li ti ke no vog bliski saradnik ha{kog optu`e- izborna kruga, dao bilo kakvu srpskog predsednika Nikolinika Vojislava [e{eqa, kao i da izjavu u kojoj je rekao da je Vu}a”, smatra Picula. Biv{i {ef diplomatije iz OdlaskomuBeogradpokazalibismodaHrvatska redova HDZ Gordan Jandrokosprovodidoslednumiroqubivupolitiku vi} ka`e da mu nije jasno za{to idatra`imosaradnike,anesuparnike se u Hrvatskoj uop{te vodi ras(ToniPicula) prava da li Josipovi} treba da ide u Beograd, jer je „jasno da ne bi trebalo da ide tamo”.”Iz dva je buru u hrvatskoj javnosti podi- kovar srpski grad i da Hrvati gao intervjuom za nema~ki FAZ, nemaju {ta da se vra}aju u werazloga: ni Tadi} nije do{ao u izme|u dva kruga predsedni~kih ga”, navedeno je u pro{lonedeqHrvatsku na inaguraciju hrvatizbora u Srbiji, kada je rekao da nom saop{tewu iz kabineta Niskog predsednika, a drugi razje „Vukovar srpski grad u koji koli}a. log su wegove (Nikoli}eve)izHrvati nemaju {ta da se vra}aju”. Picula, me|utim, smatra da ne jave u kojima je doveo u pitawe Nikoli} je pro{le nedeqe debi trebalo spu{tati rampu pre teritorijalni integritet Hrmantovao da je dao bilo kakvu iznego {to Nikoli} da i jednu izvatske”, smatra Jandorkovi}. On je dodao da bi Nikoli} javu u kojoj je rekao tako ne{to. javu kao predsednik. „Nikoli}

iz svoje ko`e pobe}i ne mo`e”, ka`e on, a odlaskom u Beograd pokazali bismo da Hrvatska sprovodi doslednu miroqubivu politiku i da tra`imo saradnike, a ne suparnike. Biv{i predsednik Stjepan Mesi} se ogradio i nije `eleo da komentari{e nastalu situaciju, jer smatra da nije primereno da daje savete aktuelnom {efu Pantov~aka. Ali, wegov dugogodi{wi savetnik Tomislav Jaki} mi{qewa je da bi Josipovi} trebalo da ide u Beograd, jer bi to predstavqao gest dobre voqe. Po wegovim re~ima, zna se ko je Nikoli} i {ta je govorio, ali budu}e poteze prema wemu treba definisati prema wegovom pona{awu na mestu predsednika Srbije. On, tako|e, ka`e da }e verovatno biti pozvani i ostali predsednici iz regiona. „Ne bi bilo dobro da budemo jedini koji }e do}i, ali isto tako ne bi bilo dobro da budemo jedini koji ne}e do}i”, zakqu~io je on. Hrvatski portal podse}a da biv{i predsednik Srbije Boris Tadi} nije bio na inauguraciji Josipovi}a. Picula smatra da je to bio pogre{an potez koji nije dobro odjeknuo u me|unarodnoj javnosti, jer je pokazao da ima antipatije prema odre|enom prostoru, dok Jaki} ka`e da dana{wa situacija s Nikoli}em i nedolazak Tadi}a u Zagreb nisu ista stvar, jer Tadi} u Zagreb nije do{ao zbog spora s Pri{tinom, a ne Hrvatskom.

~etvrtak31.maj2012.

25

Dodik: Za o~uvawe mira i po{tovawe Dejtona BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je ju~e u Bawaluci sa zamenikom komandanta NATO {taba za BiH brigadirom Johanom Andresom Olsenom i tom prilikom ukazao na opredeqewe Republike Srpske za o~uvawe mira, stabilnosti i po{tovawe Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dodik je rekao da se pitawe vojne imovine u BiH ne mo`e re{avati odvojeno od dr`avne imovine Republike Srpske. RS `eli jedinstveno re{ewe za oba pitawa, rekao je Dodik, saop{teno je iz predsednikovog kabineta.

Lideri stranaka u BiH zala`u se za prikqu~ewe te dr`ave NATO-u, dok je Dodik nedavno izjavio da }e se

RS ru ko vo di ti sta vo vi ma Sr bi je pre ma tom sa ve zu, kao i da }e odluka o eventualnom prikqu~ewu u Republici Srpskoj biti doneta na referendumu.

GR^KA

Koalicija Siriza sve popularnija ATINA: Uo~i parlamentarnih izbora u Gr~koj, 17. juna, radikalna levi~arska koalicija Siriza koja odbacuje mere {tedwe vodi sa 30 odsto, pokazu je naj no vi ja an ke ta jav nog mwewa. Konzervativnu gr~ku

nom istra`ivawu javnog mwewa, Siriza je imala 28,5 odsto, a Nova demokratija 26 odsto, pre no si bri tan ska agen ci ja Rojters. Posle izbora 6. maja na kome su stranke koje se zala`u za me-

partiju Novu demokratiju, koja podr`ava mere {tedwe, podr`ava 26,5 odsto anketiranih, pokazuje istra`ivawe koje je sproveo institut VPRC za ~asopis „Epikaira”. Po prethod-

re {tedwe i one koje su protiv dobile gotovo isti broj mesta u parlamentu i nakon neuspeha u formirawu vlade, Gr~ka je bila primorana da raspi{e nove izbore za 17. jun.

BI-BI-SI DO[AO DO DOKUMENATA KOJI OSUJE]UJU NAMERE PODGORICE NA PUTU KA EU

Crna Gora vu~e epitet mafija{ke dr`ave PODGORICA: Istra`ivawem Bi-Bi-Sija i Projekta izve{tavawa o organizovanom kriminalu i korupciji (OC CRP), do{lo se do dokumentacije koja baca ozbiqnu sumwu na planove Crne Gore za pridru`ivawe Evropskoj uniji, gde postoji zabrinutost zbog navoda o politi~koj i finansijskoj korupciji u Crnoj Gori. Po pisawu Bi- Bi-Sija , ti navodi su dovelo do toga da se zemqa okarakteri{e kao „mafija{ka dr`ava”, iako je vlada Crne Gore

to odbacila kao neosnovano. „Biv{eg premijera Mila \ukanovi}a, koji je i daqe predsednik vladaju}e partije u zemqi (DPS), ispitivala je italijanska jedinice za borbu protiv mafije u vezi sa optu`bama da je povezan sa {vercom cigareta, koji je i{ao preko Crne Gore, a na osnovu ~ega je, sumwa se, zara|eno preko milijardu dolara. Optu`be su odba~ene 2009. godine, jer je \ukanovi} kao {ef dr`ave u`ivao diplomatski imunitet”, stoji u tekstu

koji potpisuju Liz Mekin i Merion Xons. Mekin i Xons u tekstu, koji prenose podgori~ke „Vijesti”, isti~u da dokumenti do kojih je Bi-Bi-Si do{ao samo podi`u zabrinutost u vezi sa \ukanovi}em, koga opisuju i kao „oca crnogorske nacije”. Revizija, , koji su radili revizori kompanije „Prajs Vaterhaus” iz 2010, dovela je do mnogo pitawa u vezi sa Prvom bankom, koja je pod kontrolom porodice \ukanovi}. „Revizija ukazuje na to da je ve}ina novca na ra~unu banke do{la iz dr`avnih fondova, dok su dve tre}ine dodeqenih kredita dobili \ukanovi} i wegovi bliski saradnici”, navodi se u tekstu. Novinarka OC CRP Miranda Patruci} kazala je za Bi-Bi-Si da \ukanovi} i wihovi saradnici „koriste banku kao bankomat, predivan izvor ke{a”. U tekstu se citira i direktorica Mre`e za afirmaciju nevladinog sektora Vawa ]alovi}, koja je kazala da svako zatvara o~i pred ~iwenicom da su dr`ava, i svi delovi vlasti, povezani sa organizovanim kriminalom. Autorke teksta konstatuju da je \ukanovi}, kao crnogorski premijer tokom ratova na Balkanu devedesetih godina, naredio napad na hrvatski grad Dubrovnik, te da je Crna Gora, koja ima samo 630.000 stanovnika, bila

saveznik Srba, koje je tada vodio Slobodan Milo{evi}. Mekin i Xons isti~u da je 2009. „Prajs Vaterhaus” anga`ovana da kontroli{e Prvu banku, ali da nacrt izve{taja nikada nije objavqen.” Bi-Bi-Si je, me|utim, video dokument, a prema spisima, revizori su utvrdili da su najve}e kredite podizali oni koji su povezani sa \ukanovi}ima. Istraga OC CRP-a je pokazala da su zajmovi ukqu~ivali i kompanije povezane sa Stankom Suboti}em, koji je optu`en od strane Italije, tako|e za {verc cigareta, ali i kompanije Darka [ari}a, odbeglog narkobosa”, isti~u autorke teksta. Dodaje se da je Bi-Bi-Si poku{ao da kontaktira \ukanovi}a i Prvu banku da daju izjavu u vezi sa optu`bama na wihov ra~un, ali nije dobio odgovor. „Posle krize u Gr~koj, postoje sumwe da nema javnosti u crnogorskim finansijama”, pi{e Bi-Bi-Si, dodaju}i da je uticajni ameri~ki magazin „Forin afers„ opisao ranije Crnu Goru kao „mafija{ku dr`avu”. Tu optu`bu je za Bi-Bi-Si pojasnila Milka Tadi} iz „Monitora„ re~ima „ako imate biv{eg premijera optu`enog za {verc i dru`ewe sa mafija{ima, kako mo`ete da ka`ete da nismo mafija{ka dr`ava”.

PRED SUDOM U ZAGREBU

Svedo~ewe o zlo~inima u Kerestincu ZAGREB: Jedan od stra`ara u vojnom logoru Kerestinec kod Zagreba Rudolf Pajtak svedo~io je na sudu u Zagrebu o zlostavqanima ratnih zarobqenika i srpskih civila 1991. godine u takozvanom Kona~i{tu ratnih zarobqenika. Biv{i zapovednik Kona~i{ta u Kerestincu Stjepan Klari} (54) i ~etvorica wemu podre|enih vojnika - Dra`en Pavlovi} (46), Viktor Ivan~in (59), @eqko @ivec (43) i Goran [trukeq (44), terete se za te{ka psihi~ka i fizi~ka zlostavqawa pripadnika biv{e JNA i civila srpske nacionalnosti, me|u kojima i `ena, uglavnom uhap{enih u okolini Zagreba i Siska. ^etvorica vojnika optu`ena su da su od decembra 1991. do maja 1992. godine, najpre u Za-

grebu, a potom u logoru Kerestinec po~inili ratni zlo~in nad 34 ratna zarobqenika, kojima su nanete ‘’velike patwe i povrede telesnog integriteta i zdravqa’’, navodi se u optu`nici. Kao prvi stra`ar koji je svedo~io, Pajtak je potvrdio da su zatvorenici odvo|eni u „crnu sobu” iz koje su se ~esto ~uli jauci i zapomagawa, prenose hrvatski mediji. Pajtak je ispri~ao da je nekoliko puta video da su zatvorenicima spajali struju na polne organe. Osim ~uvara Branimira Lovren~i}a „Bude” koji je tukao i maltretirao zatvorene, nije znao da ka`e koji su jo{ stra`ari u~estvovali u zlostavqawima. Prema optu`nici, mu~ewa su po~ela u tada{wem vojnom zatvoru u Zagrebu, a `rtve

su potom odvedene u biv{u raketnu bazu JNA u Kerestincu gde su premla}ivane, mu~ene elektro{okovima i seksualno zlostavqane. Prema navodima tu`ila{tva, bilo je i desetak `ena od kojih je jedna u logor dovedena trudna, ali je od posledica zlostavqawa pobacila. Tokom su|ewa }e biti ispitano oko 80 svedoka, uglavnom `rtava, od kojih }e neki biti ispitani video vezom iz Srbije, gde `ive od rata. Me|u ispitanima trebalo bi da budu i neki biv{i vojni funkcioneri, a slu~aj je otvoren nakon {to je jedan biv{i pripadnik JNA nepoznate po~inioce optu`io za ubijawa i mu~ewa ratnih zarobqenika u Kerestincu.

Izlazak iz evrozone – haos Putinu ATINA, MOSKVA: Vladimir Putin bi mogao da se suo~i sa opasno{}u naru{ene politi~ke stabilnosti u Rusiji ako Gr~ka napusti evrozonu a to izazove svetsku krizu i pad cene nafte. Direktor Centra za strate{ke studije u Moskvi Mihail Dmitrijev izjavio da su {anse da }e Gr~ka iza}i iz evrozone ve}e od 50 odsto, {to bi moglo da rezultira povla~ewem jo{ nekih zemaqa iz tog bloka, prenela je wujor{ka ekonomska agencija Blumberg. U izve{taju instituta, koji ima ulogu savetodavca ruske vlade, navodi se da glavne rizike po Rusiju

Pedesetdevetogodi{wi Putin je ovog meseca otpo~eo tre}i mandat na ~elu Rusije. Dmitrijev upozorava da bi pogor{awe stawa svetske privrede ugrozilo sposobnost vlade u Moskvi da ispuni obe}awa koja se ti~u socijalnih davawa i dovelo u opasnost kapital koji su ruski investitori i kompanije prebacili u Evropu u potrazi za bezbednijim ulagawima. „Uprkos ekonomskom oporavku, trenutno se de{ava veliki odliv kapitala iz Rusije, a taj kapital se odliva u sam epicentar globalne finansijske krize,

Evropskanafta„brend”,~ijajecenasli~naonojza ruskunaftutipa„urals”,moglabidapadnesa sada{wihoko106dolarana80dolarazabarel predstavqaju mogu}nost pogor{awa stawa privrede, {to bi moglo da rezultira drasti~nim padom podr{ke javnosti ruskom predsedniku, kao i intenzivnija politi~ka represija. „Ako se aktuelni trendovi nastave, do}i }e do eskalacije politi~kog nasiqa i represije sa jedne strane i do pogor{awa ekonomske krize sa druge strane. Usled toga bi Putin mogao da izgubi kontrolu i moglo bi da do|e do haoti~ne politi~ke transformacije„, izjavio je Dmitrijev, koji je od 2000. do 2004. obavqao funkciju zamenika ruskog ministra ekonomije.

odnosno u Evropu. To je jednako stvarawu zaliha hrane u centru atomske eksplozije”, istakao je Dmitrijev. Evropska „brend” nafta, ~ija je cena obi~no sli~na onoj za rusku naftu tipa „urals”, mogla bi da padne sa sada{wih oko 106 dolara na 80 dolara za barel ako Gr~ka napusti evrozo nu a u dru gim ~la ni ca ma evrozone ne do|e do ve}e krize, dok bi u slu~aju nekontrolisanog raspada zone evra cena barela mogla da padne na samo 60 dolara, navodi se u izve{taju „Benk ov Amerika„.


26

~etvrtak31.maj2012.

oglasi

dnevnik

POVOQNO izdajem apartmane u Bolu na Bra~u, apatmani sa klimom, kuhiwom i terasom, pla`a, „Zlatni Rat� - Telefoni: 00385-21635960, 063/8910-068. 53953

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 53976 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 53977

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 53979

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru, 28m2 u Temerinskoj ulici, 135 evra. Telefon 063/83-18-299. 53458


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor od 80m2 740m2 u Novom Sadu, [ajka{ka 6. Telefon 061/1402000. 52399

IZDAJEM gara`u u centru Novog Sada. Telefon 063/885-2601. 53670 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru sa CG, telefonom, kablovskom i terasom kod sajma. Telefon: 060/5474478. 53493 IZDAJE se name{tena garsowera I sprat, terasa, Cara Du{ana. Cena 120 E. Telefon 064/14-63-126. 53517 POVOQNO izdajem kompletno name{tenu garsoweru na Bul. cara Lazara 85/15. Telefon 064/15320-10. 53617 IZDAJE se prazna porodi~na ku}a u ul. Ru|era Bo{kovi}a sa dvori{tem, gara`om, podrumom, grejawe gas-~vrsto. Telefon 6372365. 53934 IZDAJEM lepo name{ten 1, 5 sobni stan u blizini Sajma za 2-3 osobe. Telefon 063/512-414. 53944 IZDAJEM novu dvokre vetnu garsoweru odmah useqivu, potpuno opremqenu, ulica Koste Racina, 130E. Telefon 6398-950, 064/157-12-13. 53988 IZDAJEM name{tenu garsoweru 30m2 kod Futo{ke pijace 130E+ depozit. Telefon 062/1746-004. 53997

SOCIJALNO, odli~na zgrada, ukwi`en stan od 29m2, cena 33.600. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15025

CENTAR Novog Sada, ukwi`en jednosoban, prvi sprat, useqiv, svugde prirodna ventilacija, 41m2, 37.500E gotovinom. Kredite ne !! Telefoni: 061/6019393, 021/6621-797, 021/6215260. 53973 SR. KAMENICA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Tel. 636-8429 www.bomil.rs. 15001 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera, cena 27.800. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15002 U GUNDULI]EVOJ ulici u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15003

NOVO NASEQE ulica Mom~ila Tapavice 54m2 dvosoban sa lepom terasom, ukwi`en 1/1 vlasnik, 39.900E. Telefon 060/5295699. 53955 PRODAJEM dvosoban stan, Grbavica, 53m2, prvi sprat, ukwi`en ul. Qermontova 8. cena 42.000E. Telefoni: 063/1214493, 021/453968, 0039452820015. aleksandar.ludajic@gmail.com 53968

GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwi`en 2,0 stan na II spratu sa liftom + parking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 GRBAVICA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwi`en, cena 57.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 TELEP, odli~an nov useqiv 2,0 stan od 46m2 na II spratu, cena 33.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15006 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 47m2, cena 37.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15007 NOVA DETELINARA odmah useqiv prazan nov stan 2,0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15008 @. STANICA, klasi~an 2.0 stan, ukwi`en 53m2 na I spratu, cena 46.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15009 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, mo`e i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15010 SOMBORSKI BULEVAR, odli~ni novi brzo useqivi 1,5 stanovi, cena dogovor (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15011 GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en, 55m2, cena 53.600. Tel. 063/828-83-99. 15012 ]IRPANOVA, ukwi`en, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15013

BULEVAR EVROPE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2,5 stan (odli~na oprema, xakuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15014 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15015 NOVA DETELINARA, okolina „Abc„-a u zgradi Budu}nosti, odli~an 2,5 ukwi`en stan, cena 64.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15016 LIMAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwi`en 2,5 stan od 76m2, cena 77.250. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15017 GRBAVICA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 70m2 na III spratu, prazan, odmah useqiv, cena 72.100. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15018

SOCIJALNO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3,0 stan od 78m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15019 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwi`en 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15020 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15021

AUDI A4 - TDI 2002. god. besprekorno o~uvan, metalik sive boje, pre{ao 160.000km, cena 8000E, mo`e dogovor. Telefon 063/7667350. 53394 PRODAJEM fi}u 750 100E fiksno. Telefon 063/804-4674 zvati od 17 - 22 ~. 54035 [KODA, 120L, godi{te 87, registrovana, u dobrom stawu. Telefon 064/260-4288. 53990

27

HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefon 021/6624-503, 064/6588-613. 53982

HITNO prodajem odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 53508 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 53736

S po{tovawem i tugom se opra{tamo od dragog kom{ije

Danila Tojagi}a LIMAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15022 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15023 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4,0 stan od 100m2 cena 105.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15024

PRODAJEM novu mawu ku}u, komplet zavr{enu, name{tenu niko nije stanovao, Novi Sad, Ul. S. Pa{}ana br. 2. Mogu}a zamena. Telefon 063/386-136, 064/2510-929. 53887 VI[E jutara - hektara, vo}wake, vikendice, placeve, ku}e, stanove, lokaciju za zgradu, stan za 20.000E gotovinom kupujemo. Telefoni: 063/598-463, 6618184, 6215-260. 53971 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put. Telefoni: 063/507097, 021/2977-565. 53760 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565. 54031 POPOVICA, 820m2/52m2, ukwi`ena, sva infrastruktura, 20.000. Mogu}a zamena auto+doplata. Telefon 060/5008-408. 53933

IZDAJEM lokal 60m2 ul. Stevana Mokrawca br.18. Telefon 063/505-198. 53983 LOKAL 43 m2 FUL opremqen. Bul. kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54053

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 52222 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 53856 ZA PROSVETARE i penzionere povoqno molerskofasaderski radovi. Telefon: 6435-231 i 064/230-6898. 53858 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53923

KUPUJEM sliku Nikole Graovca - svadbeni poklon mladencima. Telefon 063/22-83-22. 52899

PRIRODNI preparat protiv hemoroida ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren eliminisan za 7 dana. Telefoni: 064/240-5549, 037/490-797. deda Rado{. 53652

Stanari zgrade Alekse [anti}a br. 31, Novi Sad.

54059

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ i kolegi

Mi}i Drini}u

Kolektiv DOO „ELMONT MM” Novi Sad.

54110

Dana, 30. 5. 2012. godine umrla je moja mama

PRODAJEM koke nosiqe stare 10 meseci, te{ke do 2kg. Komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 063/511-932, 021/848188. 54005

Nada Terzi} POTREBNI saradnici u `ivotnom osigurawu. Plata +radni sta`. Zvati na telefon 060/364-50-24 i 065/40818-15. 53935 MOLERSKO-FARBARSKI radovi. Radim i mawe poslove. Majstor Miki. Telefon 063/17-32-692. 53949 HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema ne stariji od 40 godina. Telefon 064/658-8610, 021/6624-503. 53981

Sahrana je danas, 31. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Draga mama, jako mi je te{ko, ostala sam ti potpuno sama.

Tvoja }erka Danica Lainovi}.

54112


28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak31.maj2012.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle kra}e i te{ke bolesti napustio na{ voqeni suprug i otac

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom i rano preminulom bratu

TU@NO SE]AWE Dana, 3. 6. 2012. godine iza}i }emo u 11 ~asova na Katoli~ko grobqe da polo`imo cve}e na{im najdra`ima.

Milomiru - Mi}i Drini}u

Milomir - Mi}a Drini} 2. 7. 1958 - 29. 5. 2012. Sahrana je 31. 5. 2012. godine, u 16 ~asova, u Ka}u. O~e, tvoja dobrota, plemenitost i qubav zauvek }e ostati u na{im srcima i ~uvati te od zaborava. Tvoji: supruga Gordana i sinovi Dejan i Ostoja. 54094

Dragi brate, ve~no }e{ `iveti u srcu tvoje sestre. Sestra Trivuna, zet Jelenko sa }erkama: Jelenom, Jovankom i Desankom i strinom Jovankom iz Ka}a.

Aleksandar Iva{~enko Ikra{ 3. 6. 2010 - 3. 6. 2012.

Vladimir Ikra{ 11. 6. 2008 - 11. 6. 2012.

54104

Posledwi pozdrav dragom i nikad pre`aqenom bratu

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Dragi moji an|eli, ne mo`e vreme da izbri{e tugu i bol, ne znam kako bez vas usamqena `ivim. Oti{li ste relativno mladi sa puno neostvarenih `eqa, a tako ste voleli `ivot, rad, qude. Neka vas u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav. Mama Ka}a i sestri~ina Andrea. 54006

Milomiru - Mi}i Drini}u Voqeni brate, sa tugom u srcu opra{tamo se od tebe. Voqeni nikad ne umiru. Sestra Jasna Drini} sa }erkama Lepom i Divnom i wihovim porodicama iz Slovenije.

Milomiru - Mi}i Drini}u Hvala ti za svu tvoju dobrotu. Neka te an|eli ~uvaju. Kumovi: Nenad, Livija i Milo{ Drini} iz Ka}a. 54105

54106

Posledwi prijatequ

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav

Milomiru - Mi}i Drini}u

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg

POMEN

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e

Dragi brate, prerano si nas napustio i ostavio pusto{ u na{im srcima. Neka te an|eli ~uvaju. Brat Marinko, snaja Stojanka Drini} sa porodicom iz Ka}a. 54095

Posledwi pozdrav pravom i iskrenom drugu i prijatequ

Jagice Vujkov Ilija Mi{~evi} 31. 5. 2007 - 31. 5. 2012.

Ratka Popovi}a Dragi na{, ostavio si se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Ako je tvoj `ivot morao stati, na{a se}awa na tebe ve~no }e trajati.

Milomiru Drini}u od drugara iz Mesnog odbora DSS-a Ka}.

~ika Mi}i Drini}u

od Brane Ba~ina sa porodicom.

Milomiru Drini}u

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini” doo.

An|eli, ~uvajte ga.

Te{ko je i zamisliti a kamoli prihvatiti da se na{e dru`ewe zavr{ava tako brzo.

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini” doo.

Usamqeni: tvoja Nadica i Bube.

Mi{o Makivi} sa porodicom. 54102

54103

Opra{tamo se od dragog nam kuma

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Milomira Drini}a Sa qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe.

Milomiru Drini}u S po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Kumovi Grubi}i.

Kom{ije: Dra{ko, @ivanka i Marko Laki} iz Ka}a.

54099

54100

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Milomiru Drini}u

54097

54088

Harangozo Er`ebet

Tugu za tobom nosi}emo ve~no u srcima. Tvoji: starac Mirko, ta{ta Branka Milosavi}, svastika Milica, {ogor Viktor Karaba sa decom iz Novog Sada. 54098

Sahrana je danas, 31. 5. 2012. godine, u 17 ~asova, u Feketi}u. ]erka Er`ebet, zet Milo{, unuci Aleksandar i Nikola Rokvi}.

54090

obele`i}emo u subotu, 2. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na ^uru{kom grobqu. Vreme nikad ne}e izbrisati na{a lepa se}awa na tebe. ^uvamo te u na{im mislima i srcima. Ve~no o`alo{}eni: majka Rosa, otac Milivoj, brat Danijel, snajka Svetlana i bratanac Milenko.

54108

54085

Posledwi pozdrav

Zoranu Do{enovi}u

Milomir - Mi}a Drini}

od kolega: Nade, Jove, Ace, Srbe i Dejana.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

@eqku Stojanovi}u

Milomira - Mi}e Drini}a

^ETVOROGODI[WI POMEN

Danetu Tojagi}u

428/P

428/P1

S bolom i tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 30. 5. 2012. godine, u 73. godini posle duge i te{ke bolesti preminula na{a voqena

Opra{tamo se od voqenog i rano preminulog zeta

Posledwi pozdrav

Odlazi{ u Raj, tamo gde je mesto velikim i plemenitim qudima kakav si ti bio. Kom{ije: Radomir, Tatjana, Miroslav i Mirjana [ever iz Ka}a.

54093

Porodica Drini}: Milomirka i Boro, Bo{ko i Qubica sa porodicama iz Ka}a.

S bolom i tugom u srcu nosimo trajnu uspomenu na tebe i tvoju qubav. Utehe nema, zaborav ne postoji. Ve~no }e{ biti u na{im srcima i mislima. Tvoji: supruga Bo`ica, }erka Ana, majka Zora, sestra Slavica i sestri} @eqko.

54101

54058

Dragi na{ Mi}o! Tvojim odlaskom gubimo najve}eg prijateqa na{eg doma. Zar nikad vi{e zajedno na more, u na{u Bosnu, zar nikad vi{e na{ih {ala i smeha...zvala sam te bratom a ti mene sejom... Po~ivaj u miru prijatequ na{, a nama }e{ faliti puno...

Dragiwi

od porodice Prlina.

54062


^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

~etvrtak31.maj2012.

Sa velikom tugom i bolom u na{im srcima obave{tavamo na{e prijateqe i poznanike da }e se sahrana na{eg milog i voqenog supruga, oca, sina i brata

Sve ove godine nedostaje mi moj dragi prijateq

prof. dr Lazar Vrkati}

Gorana Rankovi}a

Zdravko Skakavac.

odr`ati 31. 5. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Beo~in selu. O`alo{}ena porodica.

PETOGODI[WI POMEN Svaki 31. maj je bolan, jer se}a na

Sa tugom i `aqewem opra{tamo se od na{eg kuma

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Lazara Ivandeki}a

Milena \uri~i} 1936 - 2012.

^uva}emo u na{im srcima i se}awu dugogodi{we prijateqstvo i kumstvo. Po~ivaj u miru.

Sahrana }e se obaviti danas, 31. 5. 2012 godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Milan sa decom i unucima.

O`alo{}eni: sin Mirko sa porodicom.

54082

54080

54083

54027

29

POMEN

Na{a draga mama, baka, prabaka i ta{ta

Jagica Vujkov preminula je u 93. godini.

prof. dr Lazara Vrkati}a 1960 - 2007. ... a tog 31. maja 2007. rekao si „I have a dream...� Dragi na{ Lazo, `ivimo Tvoje snove... Ve~no u srcu, Tvoj Boris Kr{ev.

Ispra}aj je na Gradskom grobqu, 31. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova.

u

~etvrtak,

O`alo{}ene }erke: Bogica, Olga i Dejana sa porodicama.

Milena \uri~i}

Lazar Vrkati} Dragi na{ Lazo, mnogo vremena je pro{lo a utehe nema, samo bol i se}awa da smo te imali, voleli i po{tovali.

Posledwi pozdrav dragoj baki od wenih: unuka Danijele i Mirele, praunuka Mine, Igora, Andreja, Ma{e i Lane i od zetova Dragoslava i Darka.

Tetka i te~a. 54077

54030

54081

54076

POMEN

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Posledwi pozdrav

na{em

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Kume, tvoj osmeh nedostaje nam sve ove godine.

Danetu

Goranu Rankovi}u

Laki 1960 - 2007.

AGROVOJVODINA EKSPORT IMPORT.

Tvoji kumovi: Kiza, Raki i \ole.

427/P

54028

Wegovi saobra}ajci: Cvjeti}anin, Lekovi}, Peji}, Desnica, Sedlar, Kanli} Doban, Padrov, Manojlovi}, Mrkowi}, Radovanovi}, Mirkov, ]ebovi}, Kova~evi}, Petrovi}, Bla`i}, \akonov, Vasi}, Grbi}, Alvaxin.

Goranu Rankovi}u

od porodice Qubenkovi}.

54079

54073

Posledwi pozdrav tetki i babi

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav mojoj voqenoj sestri

Dragiwi Stojanovi} Dragi

Dragi Stojanovi}

Sestri~ina Buba, Cvija, Tijana, Qubomir i Jovana.

dragom

Goranu Rankovi}u

ro|. Vlajankov

Volela sam te ja, a i moja deca. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

pozdrav

Nikada te ne}e zaboraviti tvoja sestra Dobrila.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: Mita, Jelena, Milica i Nikola.

SE]AWE

Slavko Trive Moldovanov 31. 5. 2010 - 31. 5. 2012. Dobri moj o~e, uvek voqen i nikad zaboravqen. Tvoja }erka Nada i zet Milan.

54054

54055

54071

54070

Posledwi pozdrav babi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav babi

Dragiwi Stojanovi} Dragi

Dragiwi Stojanovi}

Dragiwi Stojanovi} Dragi

od Tijane i Nemawe sa decom.

od Qubomira i Ivane sa decom.

Sa tugom i po{tovawem, kumovi Tijana, Goga i Brane Teodorovi}.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog kolege

Vladimira @ivojinovi}a Regana Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju i neka ti je ve~na slava. Tvoje kolege i koleginice sa pogona.

54056

54057 54050

54046


tv program

~etvrtak31.maj2012.

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.05 11.30 12.00 12.10 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00

Добро јутро,Војводино Злогласни атентати Центар света Вести Гимназијалци Све о животињама Кухињица Вести Из нашег сокака Здравоживо Вести (Ре)капитулација Повратак на село Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Гимназијалци 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик: Реконструисанилеш 21.05 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Чарде на Дунаву 23.05 Оперативци 00.00 Хроника 57. Стеријиног позорја 00.15 Џонатан Крик 01.15Један на један 01.40 Сучељавање 02.25 Концерт године 1993.„ЕКВ“

Тања Бошковић

СЕРИЈа

балканeкспрес Група ситних лопова и варалицалутапоместимапрерушена у музички састав „балкан eкспрес“. Почиње окупација и једина брига ових џепароша је како сачувати главу на ветрометини првихратнихстрахота. Улоге: Драган Николић, Бора Тодоровић, Тања Бошковић Режија:Бранко Балетић (РТВ 2, 22.20) 0  6.40 Кухињица –мађ. 07.10 Ток шок 08.00 Концерт године 08.50 Грување 09.40 Грување уживо у студију „М“ 10.20 КонцертуНовосадскојсинагоги 11.45 Евамагазин(мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10балкан експрес 14.00 Концерт године 14.50 ТВ баштине 15.15 Добро вече,Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица –мађ. 20.00 Добро вече,Војводино (рус) 21.30 Оперативци 22.20 балкан експрес 23.10 Фолдер култура 23.35 ТВ баштине 00.05 ТВ Продаја

07.30 08.00 08.10 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Гласамерике Панонско јутро Преспресинг Вестиукратко Уогледалу анали Вреле гуме За корак испред Путоманија белилукипапричица Војвођанске вести Панонска хроника Стеријинопозорје-хроника Војвођанске вести анали арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести

08.00 08.15 09.00 09.04 09.47 10.00 10.00

11.12 12.05 12.20 12.35 12.43 13.28 14.00

16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 21.58 22.03 23.00 23.04 23.55 00.10 00.19 01.03

08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.15 11.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

10.15 10.45 12.15 12.30 15.15 18.15 20.15 20.45 21.15 21.45 22.45 23.15 01.15

Храна и вино Вести Серијски програм Документарнипрограм Вести Рецепти лауре Равајоли Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти лауре Равајоли Серијски програм Украдена срца

Мобил 1 Из архиве Спорт клуба Нбауживо Каралинг куп: ливерпул –Кардиф Украјински куп: Шактар –Металург Фудбал пријатељска: Холандија -Словачка Премијер лига Магазин атлетика аТП Чемпионшип ТВС Нбаакција Фа куп:Челси –ливерпул Турски куп: Фенербахче –бурса

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Љубав на сеоски начин Гастрономад Вести СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос (Програмзависиодтрајања седнице) Хоризонт Дневник Спорт плус Евронет Место злочина:Њујорк ТВ филм у новом веку: Маска,филм СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос (Програмзависиодтрајања седнице) Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите,бре београдска хроника Око Слагалица Дневник Рањени орао Велики изазов,квиз Вести Да,можда,не Вести Место злочина:Њујорк Дневник Евронет Ружна бети Ноћни биоскоп:Отмица Дејвида белфора,филм

06.02 07.02 07.39 07.45 07.57 08.07 08.19 08.31 08.44 09.05 09.20 10.00 10.30 11.00 11.25 11.57 12.29 12.59 13.58 14.11 14.32 14.46 15.12 15.41 16.29 16.55 17.56 18.57 19.03 19.14 19.24 19.37 20.00 20.33 21.00 22.02 23.52 00.23 02.18 03.06 03.30 03.52

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Велики и мали Откријте свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у срба Вита студентис Српске спортске легенде Европа и Срби У свету линк Ж.бизе:Симфонија у ц-дуру беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Вита студентис ликовна колонија РТС ТВ лица:МирославТадић... као сав нормалан свет Чудозваноосмех Капри 60година у колу са ‘’Колом‘ Мунзи Велики и мали Откријте свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Место за нас Метрополис Капри Фестивал фестивала:Жена за украс,филм бунт Трезор ТВ лица:МирославТадић... као сав нормалан свет Чудозваноосмех ликовна колонија РТС Место за нас

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.40 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.15 21.10 23.40 00.15 01.10 02.00 03.30 03.55

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм:бегунац Вести Спортски преглед Џои Пријатљи Квиз:Пут око света Вести +Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм:ЏериМегвајер Вести Жива мета Увод у анатомију Филм:Зли вилењак 4 Саут Парк Филм:Мали детективи у потрази за принцезом 05.10 Укључењеуб92Инфо

Том Круз

Џери Мегвајер ФУДбал

Француска–Србија Орлови не иду на Европско првенство у Украјини и Пољској,али су бар тај неодлазак искористили да буду спаринг партнери најбољим селекцијама Европе у наредном периоду. Добар фудбал гледаћемо и вечерас, када ће се у Ремсу састати Француска и Србија у пријатељском дуелу. (Прва, 20.30) 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 20.30 22.50 23.50 00.15 00.30 01.00

Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести аси Сулејман Величанствени Фудбал:Француска-Србија Повратак у цивилизацију Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Фудбалска утакмица: Француска-Србија

06.00 ВОа 06.30 Кефалица 07.00 Маратон 08.00 Улови трофеј 09.00 Љубав у залеђу 10.00 Филм:Станица обичних возова 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Др Хаус 15.55 Двоугао 16.00 Филм:Сидни Вајт 18.30 Обични људи 19.30 Филм:Пази шта радиш 21.00 Филм:Јамати 23.00 Одељење за специјалне жртве 00.00 Филм:Срећа у малим дозама 02.30 Др Хаус 03.30 Одељење за специјалне жртве 04.30 Филм:Срећа у малим дозама

Токшоу У најновијем издању емисије наша гошћаВесна Дедић Милојевић говори о свом новом роману „Тиси мени све“.Еви Рас,познатој глумици на питање какоје постао боксер одговара Милан Пиперски. Погледајте како се Сузана Манчић снашла у игри пантомиме... (КТВ, 22.30)

07.00 Уз кафу, 07.30 бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу

08.15 бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30ауто шоп,00.40бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9,15.00Фарма,16.30Инфо К9,17.00бибер,18.00лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30 бибер,20.15Отворени екран,21.15Спорт из другог угла,22.15бибер,22.30 Инфо К9,23.00Филм,00.30бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас америке

dnevnik

c m y

30

Џери Мегвајер је спортски агент који има све -успешну каријеру, гомилу клијената и још већу гомилу новца,као и секси вереницу Ејвери. Једне ноћи мучен грижом,он одлучује да напише меморандум у ком својој фирми препоручује да се орјентише мање на зараду,а више на добробит својих клијената... Улоге: Том Круз, Рене Зелвегер, Куба Гудинг Џунио, Хелен Хант Режија:Камерон Кроу (Б92, 21.10)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.45 02.45 03.30 04.00 05.00

Вук Костић

Маланоћнамузика Два најбоља пријатеља раде у мртвачници и делују веомаограниченоиживотим семењаодтренуткакадасе јављају на мобилни једног мртваца... Улоге: Гордaн Кичић, Вук Костић, Феђа Стојановић, Власта Велисављевић, Драган Петровић Режија:Дејан Зечевић (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна –квиз Телемастер Серија лепиимртви Маланоћнамузика,филм Долина вукова Изгубљене године лепиимртви Љубавни сигнали

Добро јутро брачни судија Градске вести Мала невеста Недељно поподне Тачноуподне-живо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за лолу Маланевеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм:Љубав,секс и оно друго Глупомушко Опаснаигра Дувал и Морети Моје срце куца за лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 акценти, 16.30 Квиз, 18.00 акценти, 18.15 Наш град, 19.00 актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

31

ПРИВАТНИ ЖИВОТ СРБА НОВИЈЕГ ДОБА

Пише: др Милан Ристовић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања -Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Л.А.Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон,Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања -Америка Највећи губитник Мајами инк Нова нада посластичара Посластичарски ас Стручњак за торте Др Џи:Форензични патолог Л.А.Инк Нова нада посластичара

08.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 09.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 10.00 Путовања и открића 11.00 Дани катастрофе –терор на аеродрому 12.00 Германска племена 13.00 Нефертити и изгубљена династија 14.00 Рим:последња граница 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 17.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда 18.00 Скривени светови. подземни Рим 19.00 Тајне историје. Краљица девица 20.00 Заборављени начини исхране 22.00 Рим:последња граница 23.00 Ко си заправо ти? 00.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 01.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда

07.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.30 13.15 14.10 14.38 14.53 15.15 16.02 17.21 18.20 19.12 19.30 20.10 21.05 21.35 23.55 00.30 01.20 02.05 02.46 03.28

Добројутро,Хрватска ДивљиПламен Творципромене,док.серија Местоподсунцем,док. серија Дневник Кадзаволим,времестане ДрОз,токшоу Тренутакспознаје ХрватскахроникаБиХ Културнабаштина ПоносРаткајевих Горскилекар Хрватскауживо 8.спрат,ток-шоу 20пет,квиз Дневник Свеу7!,квиз Поласатакултуре ТајнаподморницеК-19,филм Дневник3 Руњићевевечери Инмедијасрес Трачара Закониред Петдана

Плавопрстивилењак Ванземаљцисуседи Херкулес Сребрнисоко Заштитник ОбразовањеЧарлијаБенкса Правилослужбе Избаченизколосека Неумрисам Еротскифилм Еротскифилм

Избачен изколосека У возу без контроле, у коме се налази мноштво талацаивисокотехнолошкобиолошко оружје, Кристоф постаје човек-војска у борби противтерориста,којићесачуватиживотемногих... Улоге:Жан-КлодванДам, ТомасАрана,ЛаураХаринг Режија:БобМисоровски (Синеманија,20.00)

КендисБерген

Мери води књижару и волонтираусклоништузанапуштене животиње, на шта јој се,узкафусакомшијомсводи читав друштвени живот. Тим  је младић који ради на градилишту што граничи с Мериномбаштом... Улоге:КендисБерген,Томас Мекарти, Ричард Кили, ШирлиНајт,КелиВилијамс Режија:ГленЏордан (ХРТ2,13.30) 07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 13.30 15.00 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.40 20.00 20.50 21.45 22.30 23.15 00.12

01.18 02.08 02.53

06.00 07.30 07.55 09.20 10.55 11.20 13.35 15.15 17.05 19.10 20.05 21.35 23.10 00.50 02.50 04.25

ПрљавиЏо Васпитањезапочетнике Семинапутуокосвета3Д Шпијунизкомшилука Филмовиизвезде ПиратисаКариба:Начудним плимама Легијаизузетнихплесача. Тајне ра Циркуснаказа:Вампиров помоћник Легендаопијанистина океану Камелот Афричкемачке СтатенАјленд Створениједнозадруго АдвокатизЛинколна Бладворт Списакклијената

07.25Кобра11 09.35Ексклузивтаблоид 09.53Куварипо 09.55Вечераза5 11.05Ватренонебо 12.00Ружаветрова 13.05Крвнијевода 14.00Сурвајвер 15.00Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.10Вечераза5 17.58Куварипо 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 20.50Сурвајвер 21.50ЦСИ 00.35РТЛВести 00.50ЦСИЊујорк 01.35Астрошоу

ЦСИ

00.57

ЛаураХаринг

УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Дијагноза:Убиство Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство Монк Видовњак Филм:Ноћдама Филм:Савршенплан

СЕРИЈА

МерииТим 08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

МалаТВ Серијазадецу Х2ОУзмаловоде! Школскисат ПреносседницеХрватског сабора МерииТим,филм Цртанифилм ДеграсиНовинараштај Олујнисвет Школскисат МалаТВ Љубавузалеђу Регионалнидневник Жупанијскапанорама ТриХил Музика,музика... Инмедијасрес Залагаоница,док.серија Трачара Закониред Петдана ХрватскеутакмиценаЕП:ЕП ‘96.Хрватска-Немачка, снимак Увекјесунчаноу Филаделфији Пепеопепелу Додирживотаисмрти Ноћнимузичкипрограм

07.30 Утехаирадост 09.00 Биографија-ЕјмиВајнхаус 10.00 Мекгајвер:Путдосудњег дана 11.30 Утехаирадост 13.00 Биографија-ХедерЛоклир 14.00 Бесичаст2 16.00 Лицетерора 17.30 Биографија-ЕјмиВајнхаус 18.30 Утехаирадост 20.00 Биографија-ХедерЛоклир 21.00 ОпсадаАлкатраза 23.00 Срцегрома

08.00 Дач 10.00 Људи од заната 12.00 Пројекат X 14.00Господин бејзбол 16.00 Дивља вожња 18.00 Хотел Оаза 19.40 Телма и Луиз 21.50 Соко и Снешко Белић 00.00 Еротскифилм 02.00 Еротскифилм

ЦСИ тим истражује смрт особе на чијем телу се могу приметити ожиљци садомазохистичке сексуалне игре. Грисом одлази у ненајављену посету лејди Хедер како би је питао за мишљење о случају, али она осећа да би Грисом могао имати и други разлогзапосету... Улоге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан,ЏорџИдс,ПолГилфојл Режија:ЕнтониЗикер (РТЛ,21.50)

ГериДурдан

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом Спасавање чилеанских рудара Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом

08.30 09.00 10.30 11.00 20.30 21.00 23.30 23.45 01.00

Аутомобилизам Тенис Тенис Тенис Тенис Борилачки спорт Коњички спорт Тенис Тенис

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Узан струк без дијете

Н

а филмском снимку београдских улица, које је украсима разликовале од оних које су носиле Албан1904. направио Енглез Арнолд Мјуир Вилсон ке и Туркиње. поводом крунисање краља Петра КарађорђевиАлександар Дероко пише да је пред Први светски ћа, види се сва разноликост мода: од дама у дневним рат, по полагању матуре у гимназији следила обавезна тоалетама и шеширима, са сунцобранима, мушкараца куповина штапа и „жирарди“ сламног шешира: „Са обучених по прописима европске моде, градске деце у штапом се постајало академски грађанин. Њих је нократким панталонама и са шеширићима и ђачким ка- сила већина одраслих мушкараца, али без шешира се пама, сељака у ношњама из београдске околине, али и није дало ни замислити.“ По београдским шеталионих из удаљенијих делова Србије и Војводине. Сцене штима се тада могао видети, поред уобичајених „халснимљене у Новом Пазару сведоче о недирнутој „ори- бцилиндара“, „понегде, и прави цилиндар од зечје јенталности“ мушког одевања у вароши. То шаренило длаке“. употпуњују псеудоисторијски костими (од средњовековних, преко устаничких из 1804, до рококо костима са перикама), које су носили учесници церемоније крунисања, као и одежда краља. Подражавајући дух европском романтизма и национализма краљица Драга се често појављивала обучена у тешку, назграпну хаљину моделовану „по мустри“ женске средњовековне владарске одежде са фресака, војници и чланови гимнастичких и патриотских дружина носили су „душанке“ (као српски одговор на мађарске „атиле“), калпаке са перјаницама и разне униформе; све је било у функцији истицања, како сопственог идентитета тако и припадности национу и његовој историји. Прихватање делова војничке униформе у ШаренилонакрунисањукраљаПетраКарађорђевића Србији као „народне ношње“ Одевање после Првог светског рата било је све може се тумачити и као утицај „милитаризације“ српског друштва од почетка 20. века, али је пре било ре- слободније, без старих конвенција. Двадесете су дозултат чињенице да је из ратова 1912–1918. српски се- неле равне хаљине без струка; скраћивање сукања, љак изашао у униформи као јединој одећи коју је имао. започето још током рата, настављено је и касније. Сеоске абаџије и шнајдери су је ширили и модифико- Женска одећа није више истицала облине. Избачени вали, претварајуће је по стилским обележјима у полу- су корсети као наметнути симбол стеге; раније обавезна дуга коса, скраћена је и нове фризуре давале су цивилну–полувојничку, полуградску, полусеоску. Промене у одевању мушкараца, како у градовима девојкама често андрогин изглед. Све је допуњено јатако и на селу, биле брже од промена женске ношње. ком, наглашеном шминком, која је раније сматрана Али док су очеви и даље заогрнути ћураком, са лисич- неморалном. Рекламирање женског интимног рубља и средстајим оковратником, са фесом, антеријама, у врећастим чакширама и на себи имају осталим обавезним дело- ва за улепшавање у мешуратној домаћој штампи са вима оријентално-балканске одеће, наследници су у мање или више еротизованим и експлицитним порукама, имало је ретке претече у потпуности обучени „ала франрекламама за женске корсете и ка“, по „француски“, односно у Подражавајућидух високе ципеле на којима су одело по тадашњој европској моевропског романтизма приказиване женске ноге и изди, укључујући све обавезне денад колена. таље (кравате, шешире, штапове инационализма,краљица „Праћење моде“ критиковали за шетњу, прслуке, круте крагне, Драгасечестопојављивала су конзервативци и традиционамажетне.) об у ч  е н ауте ш ку,незграп н у листи, али и део домаћих фемиОдевање у српској престоници хаљинумоделовану нисткиња, без већих успеха. и по војвођанским градовима, до помустриженске Одевање, изазовна шминка, ци1914. пратило је пре модне тренпеле са високом потпетицом, дове Беча него из много удаљенисредњовековневладарске пушење, купаћи костими, слојег Париза. Поред домаћих моодеждесафресака бодно понашање у јавности – једисткиња, „машамода“ и кројачсу били провокација традициоких радњи за господу, путовања, али и наручивање преко каталога познатих бечких и нално схваћеној слици жене. Ова промена није била пештанских робних магазина, задовољавали су потре- привлегија само престонице и великих градова. Али, ако се млада, модерна жена у престоници и бе малог српског модног тржишта. Градска женска ношња је пре 1914. била истовет- по градовима није много (или уопште није) разликона одећи у другим европским земљама, са безброј- вала од вршњакиња из великих европских центара, ним варијантама шешира, украшених перјем, ве- жене на градским периферијама и још више на селу, штачким цвећем, тракама, учвршћених украсним остале су у своје традиционалне улоге мајке, домаиглама за косу. Узан струк, пре резултат обавезног ћице, јефтине радне снаге у радионицама, у кући и ношења стезника („мидера“ од китове кости, „фиш- на њиви. бајна“) испод горњег дела одеће него брижљиве диПрвих годинама после Другог светског рата на јете, комбинован је са умецима на доњем делу леђа игранке су омладински активисти упадали и маказама испод хаљине, дајући женској фигури неприродан секли уске ногавице панталона и насилно шишали облик. На Космету, у Врању и другим градовима на младиће који су носили „тарзан фризуре“, симболе, по југу, као део женске ношње Српскиња су се задржа- њиховом тумачењу, грађанског ината и отпора новој, ле код старијих жена димије, али су се по кроју и народној власти. Књигу„ПРИВАТНИ ЖИВОТ КОД СРБА”, која кошта 2.592динара, одиздавачкекуће„Клио„ (ГосподарЈованова44,Београд),можетенаручитипутемтелефона011/2626–858и3035–696, илии-мејла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak31.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Имате пуно обавеза и успешно радите више послова истовремено. У основи сте расположени за бизнис и зараду, јер волите да трошите новац на лепе ствари. Успех у званичним папирима и уговорима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

31. maj 2012.

Још један месец одлази, а нови долази. Време неумитно тече, па будите свесни пролазности. Исувише активности и залетања на краткорочне циљеве вам окупирају пажњу. Будите мудрији.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Срећан вама рођендан. Сунце је још увек у вашем знаку, па два Близанца у вама динамично постављају тезу и противтезу, једно другоме. Склони сте свим менталним изазовима.

Расположени сте за компримисе, поготово у послу и питањима од општег интереса. Прво направите добар план, па онда крените на састанак и усаглашавање. Чувајте своје идеје и планове у тајности.

Друштвени живот и надолазеће ситуације су веома динамичне. На радном месту се организујте најбоље што можете, и немојте губити време на ситнице. Краћа или дужа путовања постају актуелна.

Вредни сте, радни и пуни иницијативе и надаље. У том погледу се ништа не мења, и неће. Некако сте у залету који вас по инерцији води напред. У љубави је партнер склон да вас послуша и поштује.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Будите опрезни у вези са кредитом, туђим новцем, наследством и некретнинама. Не рачунајте на обећану помоћ и подршку. Једноставно, радите са околностима како вам се сервирају испред носа.

Данас бисте се могли ослонити на једну женску особу која је пријатељски расположена према вама, а истовремено у могућности да вас подржи на веома конструктиван начин. Држите се слова закона.

Динамична атмосфера у приватном бизнису би могла измаћи контроли. Неко од извршилаца лако може подбацити. Али, посматрајте ствари дугорочно, јер ће све доћи на своје место, благовремено.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пословна ситуација тече својим током. Натравно, пуно тога се очекује од вас. Односи са иностранством нису поуздани, колико бисте очекивали, али то није разлог да се не позабавите њима.

Са задовољством радите свој посао, у оној мери у којој је креативан. Фин��нсијски трошкови су ван сваке контроле. Пазите где и како инвестирате и улажете време и новац. Љубавне чаролије.

Долазе вам гости или окупљате друштво у свом дому, тек, журка је нон - стоп. Ментално и интелектуално сте активни и успешни. Немојте слушати туђе савете, већ своју интуицију. Више се шетајте.

TRI^-TRA^

Бибериде узатвор? V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло, могућа

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zreњanin

25

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Panчevo

26

Vrшac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

26

K. Mitrovica 26 Niш

Уколико буде био оптужен и осуђен због напада на папараца, идол тинејџерки Џастин Бибер могао би да добије шест месеци затвора. Џастин је напао, пре неколико дана, фотографакојијепокушаода гаусликасадевојкомСеленомГомез,аобетинејџерскезвездепобеглесупренегоштојестиглаполиција. Неименовани фотограф пријавиојеслучајипланирадатражи правдупрекосуда,ауколикотужилаштвоодлучидапостојиосновза кривично гоњење, Џастину прети казнаодшестмесецизатвора. Бибер се још увек није огласио поводомовогслучаја,инапустиоје Америку због заказаних наступа у Норвешкој.

27

VIC DANA

Evropa

киша

НОВИ САД: Сунчани периоди и топло уз дневни развој облака. Средином дана и после подне је мала шанса за појаву локалних пљускова. Дуваће слаб северозападни ветар. Притисак око нормале. Температура од 14 до 25 степени. ВОЈВОДИНА: Дужи сунчани периоди и пријатно топло уз дневни развој облака. Средином дана и после подне је могућа ређа појава локалних пљускова. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура 7, а максимална 27 степени. СРБИЈА: Дужи сунчани периоди уз дневни развој облака. После подне је могућа ређа појава локалних пљускова са већом шансом на западу и југозападу Србије. Дуваће слаб северозападни ветар. Притисак око нормале. Температура од 7 до 27 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У петак још топлије и суво пре подне, а после подне ће бити кише и пљускова са грмљавином. У суботу свежије са пролазном кишом, а у недељу сунчаније и топлије. У понедељак још топлије.

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Даље побољшање биометеоролошке ситуације условиће смањење тегоба код свих хроничних болесника. Благи опрез се препоручује астматичарима и особама са варирајућим крвним притиском. Главобоља и поспаност су очекиване метеоропатске реакције.

Madrid

35

Rim

23

London

22

Cirih

22

Berlin

18

Beч

24

Varшava

18

Kijev

20

Moskva

16

Oslo

14

St. Peterburg 14 Atina

25

Pariz

21

Minhen

22

Budimpeшta

26

Stokholm

14

- Што ти је лепо крзно - узвикне жена посматрајући бунду своје комшинице. - Колико те је коштало? - Један пољубац. - Који си дала свом мужу? - Не. Који је он дао кућној помоћници.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

229 (-5)

Slankamen

335 (3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

303 (-5)

Zemun

405 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

257 (-3)

Bogojevo

275 (-6)

Panчevo

410 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

329 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

278 (4)

Smederevo

544 (-2)

Titel

330 (2)

NERA

Novi Sad

275 (15)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

180 (-12) N. Kneжevac

SAVA

82 (0)

Tendencija stagnacije

200 (-3)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 418 (-22) Beograd

Kusiћ

355 (-4)

148 (-20)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 31.maj 2012.