Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK31.MART2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23033 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

STRUJNIUDARPOKRE]ENOVULAVINUCENA

Uapriluskupqibra{no,so, testenina,keks,deteryenti... str. 6

NASLOVI

Politika 2 Demar{ u Skup{tini 3 Prihva}en predlog redukcije Vlade Vojvodine

Ekonomija 4 Posledwa nada propalih 4 Radnici oterali gazdu

Nov~anik 6 S ratama kasni 100.000 gra|ana 6 Zabrana toplomera sa `ivom

NoviSad 7 U igri i deoba „Radosnog detiwstva”

7 „Kara|or|e” do maja pali reflektore? 8 Psima lutalicama otvoreno prihvatili{te

IZABRAVEI^INOVNIKVLADESRBIJE

Uhap{en Mrkowi}ev pomo}nik

Vojvodina 10 Hiqadite bliznakiwe dobile pomo} Pokrajine

Crna

str. 12

Samoubistvo novosadskog ugostiteqa? str. 13

Foto: R. Hayi}

BE@IVOTNOTELO@IVEP.IZNOVOGSADA NA\ENOUBLIZINI^ENEJA

PROL E] EUSRC U: Nemaonogakosebarjednomnijezatekaousituacijidasede}ina klupiuparkuipakodlu~idamaloprilegne.Anaro~itoakoimanakogadasenasloni. UDunavskiparkuNovomSaduprole}eseuvelikouselilo,paseporedlabudovaIsei Bisemoguvidetimnogidrugiqubavniparovi.Neva`nokojejedobadana,uovakvomambijentuni{tanijete{ko,anajlep{ejetovreme,rezervisanozaopu{tawe,podelitisnekim,kakosutouradilimladisugra|anisfotografije. J.Z.

ORIGINALFALSIFIKATA:PRAVIIKRIVIRATNIVETERANIIINVALIDI

La`norodoqubqe dvostrukonapla}uju

str. 15

Toplo,slabvetar

SPORT

str. 16 – 19

Najvi{atemperatura19°S

n \OKOVI]HITA KANOVOJTITULI

n @ALZAIZGUBQENIM BODOVIMAUESTONIJI

12 Dve tone analgetika me|u kwigama 13 Osumwi~ena da je kanapom zadavila gazdu

Dru{tvo 14 Upis nove generacije prvaka 14 Unija sindikata prosvetara prekinula {trajk

Reporta`e 21 Tra`i od dr`ave dozvolu da prosi


~etvrtak31.mart2011.

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

AMBASADORIAFRI^KIHDR@AVASASLAVICOM\UKI]-DEJANOVI]

Demar{uSkup{tini Ambasadori afri~kih zemaqa uru~ili su ju~e demar{ predsednici Skup{tine Srbije Slavici \uki}-Dejanovi} povodom nedavne izjave {efa poslani~ke grupe LDP  ^edomira Jovanovi}a, koji

Poslovniku postavqaju pitawa Vladi,adasestenogramisapitawimapotom{aquVladikakobi nadle`ni dali odgovor u roku od dvesedmice,obja{wavaseusaop{tewu. „U tom smislu, poslanik

neje - Mohamed Isiaga Kouruma. „Uverenismodaspornaizjavane predstavqa stav niti Republike Srbije,nitiNarodneskup{tine, niti li~ni stav predsednice NSRSisigurnismodadotogavi-

Jovanovi}: Izviwavamse

jeafri~kenarodenazvao„kanibalima”.PredsednicaSkup{tineje osudilaizjavuJovanovi}ainaglasila da ta izjava ne predstavqa stavnarodaSrbije,nitistavNarodneskup{tine,nitiwenli~ni stav,kaonisu{tinuodnosaSrbijesaafri~kimiarapskimzemqama, navodi se u saop{tewu Skup{tine. \uki}-Dejanovi} je objasnila ambasadorima da svakog utorka i ~etvrtka poslanici po

^edomir Jovanovi} je postavio pitawe ministru spoqnih poslovauVladiSrbijiVukuJeremi}u, kojom prilikom je izjavio ono {tojepredmetkritikeafri~kih zemaqa”,pi{eusaop{tewuidodajedapredsednicaSkup{tinetu izjavunije~ulajerbiusuprotnom reagovala.Udelegacijiafri~kih dr`avabilisuambasadoriAl`ira-AbdelkaderMesdu,Palestine - Mohamed Khalil Nabhan i Gvi-

OstavkaVesnePe{i} PredsednicaPoliti~kogsavetaLDPVesnaPe{i} potvrdilaje ju~e da je dan nakon sporne izjave ^edomira Jovanovi}a, podnela ostavkunatufunkciju.Kakojereklanovinarima,nataj~inseodlu~ilazato{toseJovanovi}nijeodmahizvinioafri~kimzemqama,ve}jeceoslu~ajpoprimioovakverazmere. Objasnilajedajekaoiskusanpoliti~arJovanovi}usavetovala daseodmahizvini,jerjetojedini„izlaz“iztakvihsituacija. VesnaPe{i}iakonijevi{ena~eluPoliti~kogsavetaidaqe ostaje u LDP-u i narodna poslanica. Ka`e da je Jovanovi} prihvatiowenuostavku,dazbogwenemanikakvognerazumevawa izme|uwihdvoje,nitisva|eustranci.

Ambasadori su se u Skup{ptini sastali i sa liderom LDP^edomiromJovanovi}em kojiimjepreneodausvojojizjavinijemislioonakokakoje toprotuma~eno„sobziromda je bila data u kontekstu kritike spoqne politike Srbije i posebno ministra Jeremi}a”,navodiseuskup{tinskom saop{tewu.Jovanovi}jeizrazio`aqewe{tojesvojimre~ima uvredio arapske i afri~ke narode, i uverio ambasadoredasetone}eponoviti, dodaje se u saop{tewu. „Svakomekojepovre|en,najiskrenije upu}ujem izviwewe”, rekaojeJovanovi}.Onjenovinarima, posle razgovora, rekaodajeono{tojeizgovorio uParlamentubilapoliti~ka kritika rada ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a. „Re~kanibalizam}udobrozapamtitiimislimda}ujenakontogazaboraviti”,rekaoje Jovanovi}. {ene}edo}i”,rekaojeambasador Al`iraAbdelkaderMesdukojije posebno naglasio da afri~ke zemqe tra`e da se izjava data u Skup{tinituizvani~nopovu~e. Ambasadori su posebno naglasilidamogushvatitikritikupojedinihvladauAfricizbognedostatkademokratije,postojawadespotizmaidiktature,alinemogu prihvatiti da bilo ko vre|a dostojanstvo afri~kih naroda, nagla{avaseusaop{tewuSkup{tiineSrbije. S.St.

poslani^ke teme

Desetari vanporeza PoslaniciSkup{tineSrbijezavr{ilisuju~e raspravu o amandmanima na Izmene zakona o porezunaimovinu,takodaihdanaso~ekujeglasawe osvimta~kamadnevnogredaipo~etaknovesesije. Premare{ewimaokojimaseju~edebatovalo, iznosporezanaimovinunemo`ebitive}iod60 odstouodnosunapro{logodi{wi.Jedinicelokalne samouprave mogu u roku od dva meseca od stupawa zakona na snagu da utvrde ni`e poreske stopezanepokretnostinasvojojteritoriji. Izmenetogzakonaobezbedi}eoporezivawezemqi{teiznad10arikadajeupitawugra|evinsko zemqi{te u javnoj svojini i poqoprivredno zemqi{te u dr`avnoj svojini. Vlada je usvojila amandman Demokratske stranke kojim je predvi|enodaseoprezujupovr{ineve}eod10ari,ali da se porez ne pla}a na ukupnu povr{inu ve} se povr{inaod10ariizuzimaodoporezivawa.Novine u oporezivawu zemqi{ta primewiva}e se retroaktivno,od1.januaraovegodine.

Kumanediraj Radikalisuzatra`ilidaseporeznaimovinu napla}ujeshodnoekonomskojmo}igra|anaidase odpla}awaporezaoslobodezakupciplacave}eg od 10 ari, odnosno svi gra|ani koji pla}aju neki drugiporez.Onisunavelidaveli~inazemqi{ta nijedovoqankriterijum,ve}dasubitniilokacijaiwegovavrednost. Poslanik SRS Milan Avramovi} optu`io je DS,presvihposlanikaNenadaKonstantinovi}a, da su skupqali potpise gra|ana za podr{ku tom svom amandmanu u beogradskoj op{tini Savski Venac,po{toutomdeluprestonice`ive,kakoje rekao, uglavnom poslanici i najvi{i strana~ki funkcioneri. -PorodicaKonstantiovni}tamo`ivi„jedva“ 200godina,`aomije{totonekineznaju.Znamda jeuSrbijitradicijadasekumovi„~aste“inapu{tajustranke,alimolimonekojigovoreomojim kumovimadavodera~unakakoto~ine,datoshvatekakogodho}e,alidashvateozbiqno.Jer,mo`dajeuva{ojstrancitradicijadaimatekumstvo Kara|or|aiObrenovi}a.OvdeuDSsemalovi{e vodira~unaotome-poru~iojeradikalimaposlanikDSSr|anMilivojevi}.

Imase,nemase Poslanik NS Miroslav Marki}evi} pitao je vlast kako nije tako efikasna u naplati tajkunskihdugovawa,kao{tojebrzakadajeogra|anima re~. -Nedavnojejedan,ka`unajve}i,tajkunuovojzemqiprodaosvojukompanijuza950milionaevra, iakojedugovaodobavqa~ima320miliona.Kakose

dr`avanijesetiladawemuprvonaplatitedugove,panekaposleprodato{tojeostalo.Pazite, 654milionadinara}emodatizamirovneoperacije,zna~isvesmore{iliuna{ojzemqipamo`emodamirimouSomalijiiUgandi.Aznateli kolikojetopara-desetangiosalaudesetgradovaSrbijepo600hiqadaevra,objasniojeMarki}evi}tro{karewedr`ave,dok„nemaparazapoliciju,prosvetu,zdravstvo“...

Dim„poskupeo” kafu Po{tojeucelojzgradiparlamentazabraweno pu{ewe, poslanici retko svra}aju u „kafanu“ u DomuNarodneskup{tine,paje~akitokomsame pauzezasedawazauzetoteknekolikostolova.Ve}ina parlamentaraca izgustirala je  pu{ewe na ulazuuskup{tinskozdawe,pasetusadamoguvidetiuglavnomnovinariipolicajci.Lepovreme otvorilojesezonuletwihba{tiuBeograduisve vi{eparlamentaraca-pu{a~amo`esevidetikakou`ivauprole}nomsuncu„Ajskafea“prekoputa same Skup{tine. Po svemu sude}i, iako je espresouparlamentudesetputajefitinijinegou kafi}u, narodnim predstavnicima ne prija ako nijeza~iwenimirisomduvanskogdima. S.Stankovi}


politika

dnevnik

ZASEDAOODBORSKUP[TINEAPVZAUPRAVUILOKALNUSAMOUPRAVU

Prihva}enpredlogredukcije VladeVojvodine Odbor Skup{tine Vojvodine zaorganizacijuupraveilokalnusamoupravuprihvatiojeju~e predlogizmenaOldukeopokrajinskojupravikojimsepredvi|asmawewebrojasekretarijata uVladiAPVsa17na12. Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice Andor Deli kazao je daseizmenamareorganizujeve}ideoPokrajinskevladeiorgana pokrajinske uprave, te da svegasedamodpostoje}ih17re-

sora ne}e biti obuhva}eno ovimpromenama.Re~jeoresorima privrede, poqoprivrede, finansija, nauke, energetike, rada i zapo{qavawa i omladine i sporta. Preostalih deset, prema wegovim re~ima, bi}e ukinuti, nakon ~ega }e se formirati pet novih: obrazovawe, upravainacionalnezajednice; kultura i javno informisawe; zdravstvo i socijalna politika; me|uregionalna saradwu i lokalnasamouprava;teurbani-

zam  i za{tita `ivotne sredine. -Upitawujeredukcijabroja sekretarijata i ~lanova Vlade APV,kojane}edovestidosmawewanadle`nostipokrajinske uprave-kazaojeDeli.Dodaoje dajeprelaznimodredbamapredlo`ene odluke, predvi|eno da }e pokrajinski slu`benici iz resorakojiseukidajunastaviti daradeisteposlovedoutvr|ivawa novog pravilnika o sistemtizaicji koji treba da se

doneseurokuod60danaodusvajawaizmenaOdlukeopokrajinskoj upravi. On je kazao i da je definisan i na~in finansirawenovoformiranihsekretarijatakakobiseobezbediowihov nesmetanraddorebalansabuxetaAPV,kojimoradaseobaviu istomroku. Oizmenamapropisaoupravi i redukciji Vlade pokrajinski poslanici izja{wava}e se na sednici Skup{tine APV 5. aprila. B.D.S.

LIDERURSMLA\ANDINKI],NAJAVQUJU]IPRIKUPQAWEPOTPISAZAIZMENEZAKONA,IZJAVIO

Na{adecentralizacija –narodnainicijativa

Ujediweni regioni Srbije od 2. aprila po~iwu prikupqewe potpisa za peticijukojomtra`epromeneZakonaofinansirawu lokalne samouprave, Zakona o o lokalnim izborima, hitno vra}awe imovine lokalnim samoupravama i ukidawe Zakona o sredstvima u svojini RepublikeSrbijeiz1995. godine. Ovo je najavio predsednik URS Mla|an Dinki} na ju~era{woj konferenciji za novinare.OnjeoceniodajeSrbija visoko centralizovana dr`ava,dajevlastkoncentrisana na republi~kom nivou i da postojiimonopolpartijskihcentralauBeogradu. PoDinki}evimre~imastoga na desetine hiqada mladih od-

lazi iz svojih mesta  u potrazi za boqim `ivotom u Beograd ili u inostranstvo i dodao da sistem koji postoji, bez obzira kolike transfere i kolika se pomo} upu}uje nerazvijenim op{tinama,samodovodidotogada

Telekomprodavaliamateri Dinki}jeoceniodajetenderskiproceszaprodaju„TelekomaSrbije“lo{eiamaterkivo|enidagapodtimuslovimane trebaprodavati. Onjepodsetiodajekadaseprodavao„Mobtel”bilovi{eponu|a~a,nadmetalisusevelikiinostranimobilnioperateri,i da je dobijena cena od milijardu i po evra, iako je on mawi od „TelekomaSrbija”.

bogatiji postaju jo{ bogatiji ,a siroma{niji jo{ vi{e propadaju. Zatosupotrebneozbiqne, a ne samo kozmeti~ke, reformedasetopromeni,rekaojeDinki}idodao da URS zbog toga kre}e u kampawu za decentralizaciju Srbije. Onjekazaodasepeticijom i kampawom koju URS pokre}e tra`i da mnogovi{enovcaostaje lokalnimsamoupravama, „anedaseodlivaucentralnu kasu”, da se gradona~elnici i predsdnici op{tina direktno biraju, a ne da ihpostavqajupartisjkecentrale i da se hitno vrati imovina lokalnimsamoupravama. Dinki}jerekaodasusaplatformom decentralizacije i regionalizacije Srbije „iza{li” jo{pro{legodine. -Nismoimalinikavureakcijuna{ihkolegaizvladaju}ekoalicije i zato smo se odlu~ili da pozovemo u pomo} narod - da narodka`edalijezato”,rekao je Dinki} i naveo da je te{ko o~ekivatida„ba{svikojisuu vladaju}oj kloaliciji, ili koji pretendujudasutrabuduunekoj vladaju}ojkoaliciji,donesuod-

lukudarazvlastesamisebe”.On jerekaodajeURSdeovladaju}e koalicije, te da je inicijativa ovestrankepozitivnazagra|ane Srbije i duboko evropska, s

Izborni{tabovi Onjepreciziraodapotpisivawe peticije po~iwe 2. aprilauKragujevcu,anastavi}eseidankasnijeuLoznicigde}eseodr`atiisednicaUpraveURS.Nawoj}ebitidonetaodlukaoformirawuizbornih{tabovanasvim nivoima, s obzirom, kako je rekao,dasenalazimoupredizbornojgodini. obziromnatodajejedanodzahtevasadr`aniuzahtevuEvropskekomisijedabiSrbijapostala kandidat za ~lanstvo u EU. Re~jeovra}awuimovinelokalnimsamoupravama. -Ovojenarodnainicijativa, aakojenarodopozicijaondato mo`etetuma~itikaoopozicionu inicijativu - rekao je Dinki} odgovaraju}i na pitawa da inicijativali~inaopozicione stranke. D.Milivojevi}

Homen:Novacikontrola Dr`avnisekretarMinistarstvapravdeSlobodanHomen izjaviojedajo{nijesigurnoda}e se iz buxeta za finasirawe politi~kihstranakaizdvajati0,3 odstokao{tojepredvi|enoNacrtomzakonaofinasirawupoliti~kih stranaka.”Su{tina tog zakona nije u iznosu novca, ve}umehanizmimakontroleodnosno da li mo`ete da kontroli{enovaciline”,rekaojeHo-

mennavode}idanijesiguranda li }e taj iznos biti pove}an sa 0,15na0,3odsto.Onjenaveoida Venecijanska komisija smatra da je 0,15 odsto dovoqno dodav{idatakvomi{qeweizBrisela ~eka „crno na belo” i da }e ‘’bitionakokakoka`ume|unarodneinstitucije”. Dr`avni sekretar Ministarstvapravdejedodaoidajetajzakon odli~no definisan {to se

ti~ekontrolenovcaikrivi~ne odgovornosti. Prema wegovim re~ima, prednost izdvajawa ve}egiznosajesmawewekorupcije, dokjeprednostmawegiznosato {to}ebitivi{eparaubuxetu. Homenjedodaoidajepredvi|eno da novac koji ide iz buxeta kontroli{e dr`avni revizor, a prihode i donacije strankama gra|ana i pravnih lica kontroli{e Agencija za borbu protiv

korupcije. On je izrazio uverewe da }e obe institucije imati kapacitet da uspe{no obave sve poslove oko kontrole politi~kihpartija,auskladusazakonskimodredbama.Jasnojepredvi|eno da se taj pravni akt mora primenitinanaredneparlamentarneizbore,podsetiojeHomen, dodav{idapredlaga~izakonane smejudalicitirajukada}ebiti izbori.

~etvrtak31.mart2011.

3

MINISTARMILANMARKOVI]

Odlo`eniizbori zaNacionalnisavet Bo{waka Ministarzaqudskaimawinskapravaidr`avnuupravuilokalnu samoupravu Milan Markovi} izjavio je ju~e da izbori za Nacionalni savet Bo{waka ne}e biti odr`ani u zakazanom terminu,ada}enoviterminbitidogovorensapredstavnicima izbornih lista. IzborizaNacionalni savet Bo{wakabilisuzakazani za 17. april. „Imaju}iuvidu razgovore koje sam obavio sa preds tavn ic im a svetrilisteu~esnice na izborimazaNacionalni savet bo{wa~ke nacionalnemawine i, naravno, objektivne okolnostikojeseti~urokovaizbornihradwi,izvesnojedaseizbori, koji su bili zakazani za 17. aprila,ne}eodr`ati”,rekaoje Markovi},kojijeupetakuNovomPazarurazgovaraosapredstavnicima sve tri liste u~esnice pro{logodi{wih izbora zanacionalnesavetenacionalnihmawinakoje`iveuSrbiji.

Markovi} je rekao da }e termin novih izbora biti odre|en nakon konsultacija sa svim zainteresovanim stranama. On je objasniodajeovakvaodlukadonetasciqemdaseformiraNacionalnisavetBo{wakaidase smire narasle tenzije {to je u

interesubo{wa~kenacionalne mawine, ali i svih drugih gra|anakoji`iveuregionuNovog Pazara,Prijepoqa,Tutina,NoveVaro{iiSjenice.Ministar jekazaoidajenajva`nijedasve budu}e odluke vezane za bo{wa~ku nacionalnu zajednicu trebadabuduplodnaj{iregmogu}egkonsenzusa.

Saop{tewe poslovodstva „DnevnikHoldinga” „UskladusaZakonomoinformisawu,zahtevamodaobjavite saop{tewe poslovodstva„Dnevnik”Holdingaa.d. u restrukturirawu, a povodom napisa na tre}oj strani lista DNEVNIK od 30. 03. 2011.godine. Dnevnik “Holding” a.d. u restrukturirawu dostavqen je stav Agencije za privatizaciju povodom ponude WAZ od 11.11.2010. god in e, tek 30.03.2011.godineuranimjutarwimsatima. Predsednik Upravnog odbora i v.d. direktora “Dnevnik” Holding a.d.u restrukturirawu zakazali su sednicu Upravnog odbora za ponedeqak04.04.2011.godine,na kojoj }e se razmatrati dopis Agencije za privatizaciju i zauzetistavpovodomtoga. Pos lov ods tvo “Dnevn ik” Holding a.d. u restrukturirawuneprotivisenameravanompoklonuMedijskeGrupacije WAZ zaposlenima Dnevnik Vojv od in a Pres. Ali smat ram o da se od org an a “Dnevnik” Holding a.d. u restrukturirawu ne mo`e tra`itidadonesuodlukuoodu-

stajawu od nespornih potra`ivawa prema DVP i WAZ kaouslovzarealizaciju“poklonaWAZ”jer}eutomslu~ajupoklonodavacbitiHolding“Dnevnik”aneWAZ. Pos lov ods tvo “Dnevn ik” Holding a.d. u restrukturirawu napomiwe da se predu- ze}e i daqe nalazi u te{koj mat er ij aln oj sit ua c ij i, jer zarade zaposlenima i daqe kas ne, nij e re{ en o zdravstvenoisocijalnoosugarawe zaposlenih, a zna~ajna su i dugovawa komercijalnim pover io c im a. [tamp ar ij a Dnevn ik a rad i sa oprem om starijom od 30 godina {to je prevashodna briga rukovodstva “Dnevnik”  Holding a.d. u restrukturirawu, te se poslovodstvo  smatra odgovornim za re{avawe problema u preduze}una~ijemsu~elu.U svetlu svega navedenog, smatramoneracionalniminedoma}inskim odustajawe od potra` iv aw a koj im a se mog u re{iti mnoga pitawa, pa i zdravstveno i socijalno osigurawezaposlenihkojisenalaze u izuzetno te{koj materijalnojsutuaciji.”

POTPREDSEDNIKDSSMILO[ALIGRUDI] USOMBORU

rekli su

^anak:Stidqiva pokrajinska administracija

Popovi}:Telekom poprincipu daj{tada{

SpremnismodasBeogradom razgovaramo o na{im stavovima da bi Vojvodini trebalo da bude vra}ena sva imovinakojajojje1988.oduzeta, poput puteva, `eleznice, elektroprivrede i lutrije, ali nismo spremni da od wih odustanemo, istakao je predsednik Lige socijaldemokrataVojvodineNenad^anak.Onje za„Danas”rekaodaseaktuelnapokrajinska administracijavrlostidqivopona{auodnosu na interese Vojvodine, i sto puta se osigurada}e,kadtrebadasepovu~ejedani najmawi potez, to biti odobreno od strane Beograda.Napitawedaliposlerazgovara spremijeromMirkomCvetkovi}em,ocewujeda}erekonstruisanaVladaSrbijeimati vi{e senzibiliteta za Vojvodinu, ^anak je rekaodanevidirazlikuutomsmisluizme|upro{leiovereorganizovanevlade,„negojetuzna~ajnopomicawepitawaVojvodinenalistiprioriteta”.

Vlada Srbijeprodaje TelekomSrbijepoprincipu „daj {ta da{„, {to pokazujedasujojo~ajni~ki potrebne pare”, ocenio je danas potpredsednik Demokratske stranke Srbije Nenad Popovi}. „U kakvom se o~aju nalaziVladanajboqepokazujeodlukadaseTelekomuAustrijaostavirokod15danadapoboq{apostoje}uponuduzakupovinuTelekomaSrbije,umestodase wihovaniskaponudaodbije”,naveojePopovi}usaop{tewudostavqenommedijima.Popovi}jepodsetiodajepresedamdanaministar kulture, informisawa i informacionogdru{tvaPredragMarkovi}oceniodaje ponudu Telekoma Austrije „uvredqiva”, a premijerMirkoCvetkovi} izjaviodaVlada ne}e prodati Telekom za mawe od 1,4 milijardeevra.„Sadajejasnodasuvlastimao~ajni~kipotrebneparezapredstoje}eizborei da}eTelekomprodatipoprincipu-daj{ta da{„,istakaojePopovi}.

Ago{ton:Koja koristonda... Ra~unaju}inaoneMa|are u Vojvodini ~ije glasove`eledaosvojei ma|arske partije, Demokratska stranka , ovog momenta,sanastojawima daosvojiidrugupolovinu ma|arskih glasova bezdavawastvarneautonomije Ma|arima i drugim mawinama, tvrd je politi~ki protivnik ne samo Savezu vojvo|anskih Ma|ara ve}ivojvo|anskimMa|arimaucelini-poru~uje predsednik Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara (DSVM) Andra{ Ago{ton. U internetskom pismu ~lanstvu „Hirlevel”Ago{tontvrdidaseNacionalnisavetMa|araneogla{avapovodomproblemakojiseti~ucelezajednicejer~elniciNSMta~noznajudaSavetnaosnovuzakona nije nadle`an za ovakve reakcije” – pi{eAgo{ton,dodaju}idaNacionalnisavet Ma|ara s druge strane ne mo`e ni da upravqainstitucijama,kakosenedavnopo`alioipredsedniksavetadr.Tama{Korhec.KojakoristondaodNacionalnogsavetaMa|ara?–pitaseAgo{ton.

Dinki}rekaoistinu MedijskuharangunaVojislava Ko{tunicu i DSS predvode oni koji su se dru`ili sa ubicama Zorana \in|i}a, rekao je ju~e u Somboru  potpredsednik DSS Milo{Aligrudi}.Onjeistakao dajenekada{wiministarekonomije Mla|an Dinki} samo izneo istinu govore}i o uslovima saradwe u Vladama Vojislava Ko{tuniceiMirkaCvetkovi}a. -Nebihjatopreteranokomentarisao.Nesla`emosesapolitikom URS-a, ne po pitawu nu`ne decentralizacije, nego smatramodaseradiofederalizaci-

jiSrbije,alije~iwenicajedaje Dinki} samo rekao istinu.- kazaojeAligrudi}.-Nesamodarepubli~ka Vlada kojoj je na ~elu bioVojislavKo{tunicanijebilaskuprogovauvre}i,resorisu sevodilinormalno,bezkabinetskih sva|a, pritisaka i ucena, ve} je to i jedina Vlada ~iji je uspehuprivrednomrazvoju,privla~ewu stranih investicija i podizawu standarda `ivota gra|anaSrbijesasvimrealnomogao daseistatisti~kiproveriidoka`e-kazaojeAligrudi}. M.M-}

Pacolipodneoostavku PredsednikKosovaBexetPacoli podneojeju~eostavkupo{toje Ustavnisudpresudiodajeodlukaparlamenta,kojigajepremesec danaimenovaozapredsednika,bilaneustavna,alijenajavioda}e seponovokandidovatizatufunkciju. „Predsednik Republike Kosova Bexet Pacoli spreman je da po{tujeodukuUstavnogsuda”,saop{tiojenovinarimaPacolijevpomo}nikIbrahimGa{i,preneojeRojters. On je, me|utim, dodao da }e se Pacoli „kandidovati na novim predsedni~kimizborimajernijeprekr{ioustav”.


4

ekonomija

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

KOJESUVOJVO\ANSKEFIRMEDOBILEZASTUPNIKEDR@AVNOGKAPITALA

Posledwanada propalih UZAVRELASITUACIJAU„GRME^U”UKRAJI[NIKU

Radnici oteraligazdu

Situacija u industrijsko – poqoprivrednom preduze}u “Grme~” iz Kraji{nika, u kom su radnici stupili u generalni {trajk 16. marta, do{la je do ta~ke usijawa. Susret zaposlenih i ve}inskog gazde Dragana Vulina, vlasnika rumske kompanije “Vulin komerc”, umalo nije zavr{en fizi~kim sukobom. Radnici su, naime, uz psovke i verbalne pretwe spre~ili Vulina da u|e u fabri~ki krug i odr`i Skup{tinu akcionara, na kojoj je trebalo da se usvoji odluka o prodaji 1.450 hektara oranica u vlasni{tvu “Grme~a”, te odredi datum licitacije za prodaju preostale mehanizacije i ma{inskog parka. Vulin je, posle neuspelog ube|ivawa, napustio Kraji{nik. - Vi{e nemamo {ta da izgubimo! Ako treba, telima }emo braniti na{u zemqu, jer bez we nema ni Kraji{nika – vikali su revoltirani radnici. Predsednik Samostalnog sindikata u “Grme~u” Miodrag Repac podsetio je da su svih 122 radnika u {trajku jer nisu urodili plodom pregovori sa Vulinom o isplati zaostalih minimalnih plata od ove godine i odustajawu od prodaje zemqe i mehanizacije. O~ekuje se da 2. aprila u nekada uzorni poqoprivredni kolektiv bude uveden ste~ajni postupak, po{to je ra~un “Grme~a” u blokadi ve} dve godine. Predste~ajni postupak, na kome se u ovom trenutku insistira

zbog vremena, suspendovao bi vlasni~ka prava i prakti~no onemogu}io otu|ewe zemqe i imovine “Grme~a”. - Mo`da paradoksalno zvu~i, ali ste~aj je spas za nas i Kraji{nik. Jer, bez obzira na sve {to mo`e da se desi u postupku ste~aja ili reorganizacije, zemqa }e ostati tu, u selu... Mi }emo je obra|ivati, jer to radimo ve} {est decenija – poru~io je Repac. Ve-

@urba Na 1.450 hektara zemqe, za koju se tvrdi da je najboqa u Vojvodini, jedna banka i “Vulin komerc” imaju hipoteku od oko 660 miliona dinara. Tr`i{na vrednost zemqe pribli`na je ovom iznosu i otuda `urba gazde da je proda, naplati svoje potra`ivawe i napusti Kraji{nik. }inski vlasnik Dragan Vulin, drugi po redu od privatizacije ovog preduze}a, neprijatno je iznena|en i zate~en protestom radnika. Me|utim, ne odustaje od prodaje zemqe i naplate svog potra`ivawa pre otvarawa ste~aja. Za danas je zakazao sednicu Skup{tine akcionara u Rumi i o tome telegramom izvestio male akcionare. Ne priznaje wihov skup u Kraji{niku, a oni mu odgovaraju da }e wegova skup{tina biti neregularna. @.Balaban

„Karneks”uplusu Proizvo|a~ mesa i mesnih prera|evina „Karneks„ iz Vrbasa objavio je poslovne rezultate za 2010. godinu u kojoj je i pored stagnacije poslovawa, zabele`en rast profitabilnosti. Vrbaska industrija mesa ostvarila je poslovni prihod od 5,38 milijardi dinara {to je smawewe od 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, objavqeno je na sajtu brokerske ku}e „Sinteza invest”. Otkada posluje pod kontrolom londonskog investicionog fonda „A{mor” ovaj vrba{ki proizvo|a~a uglavnom bele`io realizacije okvirno oko pro{logodi{weg nivoa uz velike oscilacije po pitawu profitabilnosti. U protekloj godini „Karneks„ je ostvario poslovnu dobit od 298,7 miliona dinara (rast od 46 odsto), dok je neto dobit bila iznosila 237,8 miliona dinara. „Karneks„ je na kraju protekle godine zna~ajno pove}ao stavku dugoro~na rezervisawa i obaveze sa 1,3 na 1,87 milijardi dinara. Pri tom, dugoro~ne obaveze su i daqe ostale niske (130,9 mili-

ona dinara), dok su kratkoro~ne obaveze, pre svega zahvaquju}i obavezama iz poslovawa, narasle 44,9 odsto na 1,58 milijardi dinara. Protekle godine „Karneks„ je u nekoliko navrata bio u sredi{tu pa`we javnosti nakon medijskih spekulacija da }e biti predmet preuzimawa od strane hrvatskog Agrokora, ali i novosadske MK grupe. Ove kompanije su nedugo potom demantovale medijske navode, dok je po~etkom ove godine generalni direktor „Karneksa” Hju MekRejnolds izjavio da se prodaja „Karneksa” ne}e desiti uskoro jer je ve}inski vlasnik spreman za daqa ulagawa”.

Agencija za privatizaciju izabrala je 284 zastupnika dr`avnog kapitala u preduze}ima u kojima su raskinuti ugovori sa kupcima. Od izabranih 51 zastupnik je ve} preuzeo upravqawe dr`avnim preduze}ima dok ostali ~ekaju da budu postavqeni. Ina~e, na konkurs za dr`avne menaxere javilo se 1.346 zainteresovanih iako je propisano da im mese~na nagrada za postavqawe na noge preduze}a ~ije privatizacije nisu uspele pripada mese~na naknada u vrednosti jedne prose~ne srpske zarade. Oni koji na upravqawe dobiju upravqawe sredwe preduze}e dobija}e dve a oni u velikim firmama tri prose~ne plate a pri tom }e jedan zastupnik mo}i da, ukoliko se doka`e, brine o vi{e firmi u isto vreme. Mada je do sada raskinuto oko 500 ugovora sa kupcima dru{tvenih firmi u Srbiji, dr`avi se u vlasni{tvo vratilo 230 preduze}a jer je jedan deo u me|uvremenu oti{ao u ste~aj a neke od kompanija su prodate na berzi. Od preostalih 230 preduze}a dobar deo je iz Vojvodini i za wih su nameweni zastupnici kapitala. Me|u preduze}ima iz Vojvodine sa imenovanim zastupnicima kapitala nalazi se „Agroba~ka” iz Ba~a, „Mladi borac” iz Sonte, „Rasadnik” iz Kikinde, „Aleksa [anti}” iz Alekse [anti}a, „Ba~ka” iz Sivca, „Omoqica” iz Omoqice, „Jadran” iz Nove Gajdobre,

Novope~enimmenayerima}ezauspehbitipotrebnenadqudske sposobnosti

Dr`avnemenayeresudobiliinekadaveliki prevoznici„Severtrans”i„Kulatrans”,kaoi~ak devetvojvo|anskihveterinarskihstanica „Do`a \er|a” iz Ba~ke Topole , „7. juli” iz Siriga. Za{titnik dr`avnog kapitala imenovan je i za „Rudnik” iz Kovina, „Preradu drveta” iz Ade, DIP „Svetovi” iz Novog Sada, HIP Azotara iz Pan~eva, „Jedinstvo IGM” iz Crvenke, „Betowerka” iz Sombora, „Potisje „ iz Ade, „Petar Drap{in” iz Novog Sada, „Vagar” iz Subotice, „ 8. oktobar” iz Be~eja , „Ikom” iz Subotice , „Grme~” iz Ba~ke Topole, „Vrdnik RGP” iz Vrdnika, „ Kovgrap stavitel” iz Kova~ice,

Prose~na vrednost dnevnog odnosno da }e ova godina zna~iprometa na Beogradskoj berzi je ti godinu oporavka”, istakla je skoro udvostru~ena od po~etka Dostani}. godine, a indeks najlikvidnijih Prema wenim re~ima, veoma akcija Belex15 ve}i je za 16 od- je te{ko precizirati {ta }e se sto. Po~etak ove godoga|ati u okviru dine daje signale ukupne privrede oporavka srpskog Srbije i kakav }e tr`i{ta kapitala, to ostaviti utisak a prose~na vrednost prvenstveno na dnevnog prometa je strane investitodostigla 1,4 miliore, budu}i da je dona evra, izjavila je ma}a tra`wa nedirektorka Beo{to slabija. Osvrgradske berze Gor}u}i se na usvajawe danaDostani}. novog zakon o tr`iNa Berzi je pove{tu kapitala, Do}ano i u~e{}e strastani} je izrazila nih investitora u o~ekivawe da }e se trgovawu na 41 pro- DirektorkaBeogradske on ve} po~etkom ber z eGor d a n aDo s ta n i} cenat i to vi{e na 2012. na}i u primestrani kupovine, u odnosu na 37 ni, a to }e zna~iti i potpunu reodsto u istom periodu pro{le organizaciju tr`i{ta. godine, dok je indeks najlikvidDirektorka berze je rekla da nijih akcija Belex15 porastao novi zakon predvi|a i to da, za 16 odsto, rekla je. Po~etak ukoliko se akcijama nekih komove i kraj pro{le godine daje panija na Berzi du`e vreme ne ohrabruju}e signale i mi svaka- trguje, one }e mo}i da budu preko o~ekujemo da se taj porast me{tene na takozvano slobodno prometa odr`i do kraja godine, tr`i{te.

EMU

evro

29. 03. 2011.

1.310,17421

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu 1

101,4200

Srpsko tr`i{te kapitala nije dovoqno vidqivo na globalnom tr`i{tu, izjavio je specijalista za korporativne usluge komapnije „Tomson Rojters” Endrju Kroket i dodao da je jedna od prepreka u razvoju doma}e berze nedostatak likvidnosti. Kroket je rekao novinarima, za okruglim stolom „Razvoj odnosa sa investitorima i uticaj na tr`i{te kapitala”, da ve}a likvidnost tr`i{ta ne}e biti postignuta ukoliko ne bude obezbe|ena boqa vidqivost kompanija za potencijalne investitore. „Nakon ekonomske krize vlada jo{ ve}e nadmetawe za kapital, tako da kompanije moraju ‘glasnije da vi~u’, da bi postale lak{e uo~qive investitorima”, objasnio je on. Prema wegovim re~ima, u regionu jugosito~ne Evrope za boqi odnos sa investitorima najboqa praksa je imati dobar internet sajt i fokusirati se na ja~awe komunikacije i tako privla~iti investitore, jer ako investitor ho}e da ula`e u kompa-

niju, ali nema informacije o woj, vrlo brzo }e po~eti da gleda druge kompanije. „U Sloveniji smo, na primer, na pra vi li vir tu al ni ‘ro ud {ou’ sa or ga ni za ci ja ma, jer zbog ograni~enog buxeta za putovawa, gde biste predstavili listirane kompanije, morate na}i druga~iji na~in da upoznate investitore i predstavite va {u po nu du”, is ta kao je Kroket. On je rekao da su za investitore atraktivne samo one kompa ni je ko je ko mu ni ci ra ju sa investitorima, nebitno da li je re~ o biv{im javnim preduze}ima ili privatnim kompanijama. Govore}i o poslovawu Be~ke berze, koja ima vlasni~ki udeo u Qubqanskoj berzi i berzama u Pragu i Budimpe{ti, {ef odeqewa za izdavaoce i tr`i{ne podatke Be~ke berze Henrijete Lininger istakla je da ta grupa za centralno - isto~nu Evropu ima ukupno kotiranih 250 preduze}a, od ~ega je 108 u Be~u.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Srpskotr`i{te nijevidqivo

Berzanaputu oporavka

Pet akcija s najve}im rastom

103,4890

105,8700

101,1090

Australija

dolar

1

74,3273

75,8442

77,5886

74,0998

Kanada

dolar

1

74,0235

75,5342

77,2715

73,7969

Danska

kruna

1

13,5937

13,8711

14,1901

13,5521

Norve{ka

kruna

1

12,8435

13,1056

13,4070

12,8042

[vedska

kruna

1

11,3259

11,5570

11,8228

11,2912

[vajcarska

franak

1

78,0391

79,6317

81,4632

V.Britanija

funta

1

115,2100

117,5620

SAD

dolar

1

72,0412

73,5114

Promena %

Cena

20,00

3.600

36.000

BB Trejd, @iti{te

19,96

607

60.700

AIK banka, Ni{

0,33

4.013

4.912.150

Planinka, Kur{umlija

13,04

13.000

26.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

32.250

0,00

Neoplanta, Novi Sad

11,20

278

36.140

Energoprojekt holding, Beograd

0,72

985

1.134.430

6,93 Promena %

5.090 Cena

20.280 Promet

Agrobanka, Beograd

0,03

9.000

4.851.000

Imlek, Beograd

0,36

2.208

1.086.219

Soja protein, Be~ej

0,00

1.020

335.736

Univerzal banka, Beograd

6,93

5.090

20.280

Metalac, Gorwi Milanovac

1,87

2.394

921.520

Privredna banka, Beograd

0,00

540

0,00

Tigar, Pirot

0,00

710

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,47

3.099

176.650

Meser Tehnogas, Beograd

0,87

7.058

1.630.350

574.000

Alfa plam, Vrawe

-3,91

9.611

901.628

-0,18

570

44.460

0,21

479

9.805.430

Galeb GTE, Beograd

-12,03

519

2.595

AMS osigurawe, Beograd

-12,01

1.077

10.770

@itoprodukt, Kragujevac

-12,00

17.424

435.600

BB Minakva, Novi Sad Napred GP, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,33

5.320

5.320

-7,14 Promena %

3.250 Cena

1.352.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,84

482

22.037.141

77,8002

Vital, Vrbas

3,05

1.015

616.350

120,2650

114,8580

Saobra}aj i transport, Zrewanin

75,2022

71,8206

Kurseviizovelisteprimewujuseod30.3.2011.godine

BELEX 15 (761,39 0,63)

Promet

Energomonta`a, Beograd

Univerzal banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Zemqa

„Bratstvo” iz Alibunara, „Udarnik” iz Zrewanina. Tu su i DTD kanal iz Novog Sada, „Elpromont” iz Pan~eva, „Termomonta`a” iz Kova~ice, „Jugo-ton” iz Subotice, „Metal” i „ As impeks” iz Novog Sada, „Centropromet” iz [ida, Prehrana DTP iz Sremske Mitrovice, TP „Budu}nost” iz Kova~ice i „Pekos” iz Rume. Me|u preduze}ima kojima su imenovani zastupnici kapitala nalaze se i „Forum - plasman” i „Mikrometal” iz Novog Sada, „Dunav” iz Kovina, „Tr`nica” iz

Subotice. Tu su i dva autoprevoznika - „ Severtrans” iz Sombora i ATP „Kulatrans” iz Kule. Menaxera o~ekuje i „Elektroservis” iz Petrovaradina, novosadski „Dinmi~ar”, kao i DP „Dimni~ar” iz Zrewanina i „Crveni signal” iz Pan~eva. Devet veterinarskih stanica: Irig, [id, Sombor, Ba~ka Topola, Kula, Senta, Subotica, Novi Sad i Sremska Mitrovica tako|e ~ekaju na „spas”. Posledwu nadu u dr`avnom zastupniku kapitala , od kojeg se o~ekuje da ih opet postavi na zdrave noge, vide i zaposleni u JP Radio Somboru iz Sombora ali i nekada{wi „op{tinski” novinari iz, NIJP ”Kikinda” iz Kikinde, JP IPC ”Kula” iz Kule i JIP „Nedeqne novine” iz Ba~ke Palanke. Direktor Agencije za privatizaciju VladislavCvetkovi} obja{wava da preduze}a gde je raskinut ugovor treba da nastave da rade, ispla}uju plate, neka od wih zahtevaju i ozbiqno restruktuirawa, a da bi sve to bilo mogu}e, od vitalne va`nosti je da se wima upravqa profesionalno i doma}inski. Kako u ovime „silom prilika” vra}enim preduze}ima dr`ava sada mora da se stara o vi{e od 15.000 zaposlenih , ali i za svakog pojedina~no imenovanog zastupnika kapitala, i kontrola onih kojima se sve to stavqa u ruke bi}e stroga kao {to je, ocenio je on, bila i provera kandidata. Q.Male{evi}

0,00

700

Naziv kompanije

Soja protein, Be~ej

0,00

1.020

335.736

Veterinarski zavod, Subotica

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,47

3.099

176.650

Аеродром Никола Тесла, Београд

Promena %

Cena

Promet


ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

5

NAKONPRODU@EWAROKAZAPRODAJUTELEKOMA

Da li monopol ko~i Austrijance Nakon {to je Vlada Srbije re{ila da austrijskom „Telekomu”dajo{dvenedeqedapoboq{asvojuponuduzakupovinuTelekoma„Srbija”,ponovo se otvorilo pitawe potencijaln og mon op ol a koj i bi Austrijanci dobili ukoliko binakrajuipakpreuzelisrpskog dr`avnog operatora mobilne telefonije. Naime, nakon kup ov in e Tel ek om a, uz „VIPmobil”kojive}posluje u Srbiji, pretpostavqa se da biAustrijancizaposeligoto-

vo dve tre}ine srpskog tr`i{tamobilnetelefonije. Komisijazaza{titukonkurencijeimarokodtrimeseca, kojiisti~e12.maja,daproceni da li }e „Telekom Austrija„, u slu~aju kupovine ve}inskog udela u Telekomu „Srbija„ imati monopolsku poziciju na srpskom tr`i{tu, re~eno je ju~e Tanjugu u toj Komisiji.Komisijazaza{titukon-

kurencije taj postupak sprovodiposlu`benojdu`nostii „ne}eganiubrzavati,niusporavati”,obja{wenojeuznapomenudadosadanijebilopritisakadasetonezavisnotelo unajkra}emrokuizjasniozahtevuTelekomaAustrijadadobije dozvolu za kupovinu 51 odsto kapitala Telekoma Srbije. Dr`avni sekretar u MinistarstvufinansijaVuk\okovi} ka`e „postoje odre|ene ind ik ac ij e” da Tel ek om

Austrij e mo` e da pob oq{ a svoju finansijsku ponudu na tenderu za prodaju Telekoma Srbije, zbog ~ega mu je produ`en rok za 15 dana da dostavi poboq{anuponudu. Prem a anal iz i Kom is ij e kojajedobijenanaosnovuprihoda od mobilne telefonije, Telekom„Srbija„ima50,7odsto udela na tr`i{tu, „VIP mobil„ 8,8 odsto, a Telenor

Izlazaknaberzu Direktorka Beogradske berzeGordanaDostani} ju~e je izjavila da su sve najave takveda}eseTelekom„Srbije” ove godine ukqu~iti naBerzu.Ona,ipak,nijenije `elela da precizira vreme kada }e se to dogoditi, s obziromnatodajerokzaodgovor „Telekomu Austrija” produ`en, nakon ~ega }e se videtikakvesuodlukena{e straneiAustrijanaca. 40,5 odsto, a ukoliko bi austrijs ka komp an ij a preu z el a ve}inski deo srpskog Telekoma,tadabiimalaudeood59,5 ods to na srps kom tr` i{ tu. Ukol ik o se kao krit er ij um prim en i broj pretp latn ik a mobilnetelefonije,Telekom Austrija bi u tom slu~aju imaoudeood71,3odstonasrpskom tr`i{tu posle preuzimawa Telekoma Srbije, koji trenutnoima59,7odstotr`i{ta. U medijima su se pojavile spekulacijedajeVladaSrbije spremnada„pre|e”prekoproblemasamonopolom,uslu~aju da Austrijanci na kraju pristanu da daju toliko `eqenih 1,4 milijardi evra za srpski Telekom. Pomiwe se i mogu}nost da „Telekom Austrija” vrat i VIP-ovu lic enc u za operatoramobilnetelefonijekojubiSrbijapotomprodalanekomdrugom. E.D.

ZADESETAKDANAZAVR[NAREVIZIJAARAN@MANASASRBIJOM

Vlada jo{ nije zvala MMF Vlada Srbije jo{uvek nije poz val a Me| un ar odn i mon etarni fond na produ`ewe saradwenakon{touaprilubude okon~ an akt ue ln i aran`man koji na{a zemqa im sa tom int ern ac io n aln om finans ijs kom ins tit uc ij om. PredstvnikMMF-auBeogradu Bogdan Lisovolik je naveo da predstavnici MMF-a jo{ nisu imali zvani~ne razgovore sa srpskom vladom o bilo kakvom novom aran`manu, isti~u}i da je preduslov za takve razgovore da srpske vlastiuputezvani~anzahtev. On je izj av io da je za 8. april zakazan sastanak Izvr{nogodboraMMF-a,nakojem }e se odlu~ivati o zavr{noj reviziji aran`mana sa Srbijom. Jo{ uvek nema zvani~nih razgovoraonovomaran`manu, navodiLisovolik.

-Akomi{qeweosedmojreviziji aran`mana bude pozitivno,Srbija}emo}idapovu~e oko 360 miliona evra, ali srpske vlasti su ranije nagovestileda}epovu}isamodeo te sume od oko 55 mil io n a evra-podsetiojeLisovolik. Aran` man om sa MMF-om, koji je potpisan u maju 2009. godine, Srbiji je odobren zajam od 2,87 milijarde evra za ja~awe deviznih rezervi i do sada je iskori{}eno oko 1,48 milijardievra. I premijer Mirko Cvetkovi} iguvernerNarodnebanke Dejan [o{ki} su u vi{e navrataizrazili`equdasesaradwa sa MMF-om nastavi i nak on okon~ aw a akt ue ln og aran`mana. Po{to, kako tvrde na{i zvani~nici, Srbiji odMMF-aunarednomperiodu ne}e trebati novac, ne bi se

Decenija Rajfajzen banke

Ukida se zabrana izvoza bra{na? Predstavnici najzna~ajnih industijskih mlinova iz Novog Sada, Beograda i Kragujevca razgovarali su ju~e sa dr`avnim sekretarom  ministarstva poqoprivrede i trgovine Qubi{om Dimitrijevi}em,kojiimjekakoprenose medijiobe}aoukidawezabrane izv oz a bra{ na.O~ek uj e se da}eseizuze}embra{naiz izvoza, koliko {to pre, po-

vrati izgubqenome|unarodno tr`i{te. Mlinarisustrahovalida}e uredbaVladeotromese~nojzabrani izvoza bra{na uticati na gubitak osvojenih pozicija nastranimtr`i{timaiga{ewe mlinske proizvodwe bra{na. Mera posebno pogodila velike mlinove koji izvoze 40 odstoproizvodwe.OdlukaVladeSrbijeotromese~nojzabra-

Svi tenderi do kraja maja Do kraja maja bi}e raspisani tenderi za izgradwu svih preostalih deonica na Koridoru10itajputnipravacbi}e zavr{en do kraja 2012. godine, izjavio je ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkowi}.Na skup{tinskom Odboru za saobra}aj i veze Mrkowi} je, predstav qaj u} i izv e{ taj o rad u ministarstva u 2010. godini, rekaoidajezadovoqanostvarenimrezultatimasvogmini-

starstvaupro{lojgodinikoju su, kako je rekao, pratile brojnete{ko}e. Onjenaveodasetrenutnona trasi Koridora 10 gradi 170 kilometara autoputa, kao i da suzavr{enisviglavniprojektizapreostaledeonice. Istakao je da }e Vlada Srbij e i daq e pok u{ av at i da {tovi{ezaposlidoma}apreduze}a na izgradwi koridora 10 i 11, jer u putnoj privredi imaoko25.000radnika.

Voz od Beograda do Venecije Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkowi} i predstavnici Italijanskih`eleznicanajavilisu da }e u narednih godinu dana biti ponovo uveden u saobra}aj voz Beograd-Trst-Venecija,koji}etumar{rutuprelazitiza{estdosedamsati.Generalni direktor Italijanskih `eleznica Mauro Mareti je na sastanku u Vladi Srbije rekao da Italija upravo prou~ava tehnolo{ke aspekte i administrativne prepreke kako bi se omogu}ilo da taj

voz sti`e u predvi|enom vremenu. Variko je kazao da poseta predstavnika Italijanskih `eleznica, zbog uvo|ewa `elezni~kelinijeBeograd-Venecija ipripremerekonstrukcijeprugeBeograd-Bar,potvr|ujestrate{ki odnos koji Italija ima premaSrbiji.Mrkowi}jekazao dabiovegodinetrebalodapo~ne rekonstrukcija pruge Beograd-Bar,kojajedeotzv.Koridora 11 koji treba da pove`e Italiju, Crnu Goru, Srbiju i Rumuniju.

niizvozabra{nanajvi{epoga|a najve}e i najsavremenije mlinove, koji 40 odsto ukupne proizvodwe prodaju stranim kupcima,naj~e{}euzemqamau okru`ewu. U „@ito-Vojvodini” navode daizvozneugro`avaproizvodwu hleba i peciva, jer je samo 15 odsto bra{na nameweno stranimkupcima.Iztognovosadskog preduze}a, me|utim,

upozoravaju da }e obustavu izvoza bra{na na strana tr`i{ta najvi{e iskoristiti ma|arskiihrvatskiproizvo|a~i bra{naitestenina. Iako}euredba,kakojeodlu~enouVladi,bitinasnazitri meseca za mnoge mlinove u praksi }e trajati du`e, jer }e se te{ko vratiti na tr`i{te. Takojeprenekolikogodinaizgubqenoitr`i{teSlovenije.

sklapaonoviaran`am,ve}bi sar adw a bil a tak va da bi MMFnastaviodasavetujena{e vlasti i kontroli{e srpskejavnefinanije. Doma}i ekonomisti isti~u da nas je aktuelni aran`man sa MMF-om spasio katstrofaln ih pos led ic a svets ke ekonomske krize i navode da bi bilo vi{e nego dobro da „svetskifinansijskipolicajac”, kako se ponekad naziva MMF,nastavidauti~enana{eekonomskevlasti. To je, ka` u, pos ebn o potrebnouizbornojgodinikoja jeprednamajerbipreveliko tro{ewe buxetskog novca zarad pridobijawa glasova bira~amoglodadovededonovog zadu`ivawaiostavidugoro~ne posledice po srpsku ekonomiju. V.^v.

Rajfajzen banka, prva strana banka koja je posle petooktobarskih promena dobila licencuzaraduSrbiji,obele`ava10 godina poslovawa u na{oj zemqiitimpovodom}eSekretarijatu za de~iju za{titu grada Beograda uru~iti ~ek u iznosu od 100.000 evra namewenih izgradwi prvog Inkluzivnog servisnog centra u Srbiji. Rajfajzen banka je licencu za rad do-

bilaodNarodnebankeJugoslavijeumartu2001.godine.Doma}i analiti~ari smatraju da je dolazakRajfazenbankeozna~io po~etak reforme bankarskog sektorauSrbiji,zakojisumnogobrojne svetske institucije oceniledajenajdaqeodmakaou reformama u na{oj zemqi. DanasuSrbijiposluju33banke,od ~egaje20save}inskimstranim kapitalom.

ZA[TOIZVO\A^IRADOVA^EKAJUNANAPLATUPROSE^NO^AK238DANA

Gra|evince gu{e lo{e plati{e Samodabidobiliposaoikoliko-toliko zaposlili raspolo`ive kapacitete, gra|evinske firmepristalesupregodinudana da prihvate izgradwu leve trake autoputa Horgo{ - Novi Sadzasamodevetmeseci(rokje naknadno produ`en), i rok pla}awaradovaod~ak30meseci!U vreme sklapawa tako nepovoqnogugovoraizme|udr`avekojaje investitor i gra|evinskih kompanija koje u~estvuju u ovom poslu,nikonije`eleodakomentari{e uslove pla}awa, bili su sre}nidauop{tene{torade.I nesamouovomprimeru. Me|utim, u ovakvim i sli~ni ugovorimaneimarisuobralibostan: s jedne strane da bi ne{to izgradili,morajuimatinovac,a sdruge,zasvakira~unmorajuda plate porez. Kako investitori pla}aju radove s velikim zaka{wewem, koje prose~no iznosi 238dana,gra|evinskesuprinu|enedauzimajunepovoqneban~ine kredite, {to ~esto dovodi do blokadepreduez}a. Kakojedr`avatrenutnogotovo jedini investitor, ona, s jedne strane,dugujeneimarima,asdruge, za svaki ispostavqeni ra~un

NigdekaouSrbiji Generalni direktor „Planuma” Ratomir Todorovi} ka`e da radeumnogimzemqamasveta,odAfrikedoRusije,Ukrajinei Kazahstanaidasenigdeporeznepla}aunapred,kao{tojeslu~ajkodnas.Tekkadasenaplatifaktura,pla}aseiPDV.USrbijigra|evincive}godinamaukazujunatajproblem,me|utim, bezuspe{no.Zatoneshvataju{tazna~eobe}awasnajvi{egdr`avnogvrhaobrzomoporavkusrpskoggra|evinarstva. obra~unavaiodmahnapla}ujeporeznadodatnuvrednostod18posto. Ispostavqene fakture te`e milione,paporezikojemorajuda

plategu{eneimareiprimoravaju ihdauzimajukreditenakojepla}aju kamatu, iako od iste dr`ave nemogudanaplatesvojeusluge.

Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo u Privrednoj komori SrbijeGoranRodi}ka`edagra|evinarinetra`enikakveolak{iceinebe`eodobavezepla}awaporeza,jedinotra`edaPDV nepla}ajuprenego{tonaplate svoja potra`ivawa. To bi pomoglo posrnuloj gra|evini, koja trebadabudeme|uglavnimprivrednimgranamajednezemqeida omogu}i razvoj ukupne privrede, jervezujenasebeblizu30drugih oblasti. Rodi} precizira da neimari tra`e pla}awe PDV-a onog momenta kada investitor izmiri svojeobavezepremaizvo|a~uida u ugovorene obaveze ulazi deviznaklauzulailirazlikauceni, {to sada dr`ava ne priznaje. U suprotnomsede{avadaneimari ~esto ne ispostavqaju situacije kada zavr{e posao, ve} to rade tekkadaimaju~vrstaobe}awada }enovacbitiupla}en.Rodi}isti~edajedanas~ak90odstogra|evinske operative nelikvidno. Me|utim, kako rade s velikim brojem kooperanata, problem je mnogo{iri,jersedovodiupitaweiwihovalikvidnost. R.Dautovi}


6

nOv^Anik

~etvrtak31.mart2011.

Zabrana toplomera sa `ivom Agencija za hemikalije je donela je odluku o zabrani prodaje toplomera sa `i vom, kao i dru gih mernih instrumenata koji sadr`e ovaj metal. U Srbiji se od jula ovi mera ~i tem pe ra tu re ne }e prodvati. – Od 5. jula ove godine bi}e zabraweno stavqawe u promet toplomera koji sadr`e `ivu, aparata za me re we pri ti ska sa `i vom i drugih mernih instrumenata koji su namewe ni po tro {a ~i ma. Ove proizvode mo}i }e da koriste samo lekari, a nabavqa}e se iskqu~ivo u speci ja li zo va nim pro dav ni cama – objasnili su u Sektoru za upravqawe hemika li ja ma i bi o cid nim proizvodima u Agenciji za hemikalije. Glav ni raz lo zi za za branu prodaje to {to je `iva te{ki metal sa toksi~nim svojstvima i da lako isparava na sobnoj temperaturi. – Kada do|e u `ivotnu sredinu ona odlazi u zemqu, vodu, vazduh i akumulira se u organe `ivih organizama. Nau~no je dokazano da dugotrajno izlagawe `ivi i `ivinim jediwewima izaziva deformitet ploda i dovodi do nervnih po re me }a ja. Zbog {tetnog uticaja na zdravqe qudi i `ivotnu sredinu, stvorena je potreba globalnog re{avawa problema sa `ivom, a zabrana stavqawa u promet toplomera i mernih instrumenta je tek mali korak u ciqu za{tite zdravqa qudi i `ivotne sredine – obja{wavaju u Agenciji.

dnevnik

STRUJNI UDAR POKRE]E NOVU CENOVNU LAVINU

U aprilu skupqi bra{no, testenina, keks, derteryenti... Jo{ je u toku „javna rasparava„ o tome da li hleb treba da poskupi ovih dana, nakon „strujnog udara” i da li }emo polukilogramsku veknu pla}ati 55, 60 ili 70 dinara, ali sude}i po onome {to su dobavqa~i najavili vode}im trgova~kim ku}ama u zemqi, u aprilu nas sigurno ne}e mimo}i cenovni udar. Poskupquju bra{no, testenina, so, pudinzi, riba, pivo, keks, ku}na hemija, sapuni... Spisak je duga~ak, a vi{e cene ve} sutra }e biti ispisane na deterxenatima. Kako su nam kazali trgovci, za osam odsto }e „oti}i” najpre oni koje distribuira „Prokter”, za toliko }e od 18. aprila biti skupqi i „Henkelovi” proizvodi, „pervol” }e ko{tati pet odsto vi{e nego dosad, dok „feri” ku}na hemija poskupquje od pet do osam procenata. Vi{e cene ima}e i „merima” de~iji sapuni, „brefovi”... Poskupe}e i „pampers” pelene za {est odsto, a trgovci podse}aju da iz tog programa ina~e svakih dva-tri meseca poskupquju toalet papir, salvete..., {to svakako nema veze sa cenom struje. Kada je o namirnicama re~ i tu nas ~eka mnogo neprijatnih iznena|ewa. Od sutra pa do 4. aprila poskupe}e „apatinsko” pivo, „plazma”, ~okolade i bombone pojedinih dobavqa~a, de~ija hrana, sokovi „verde”... Ionako papreno bra{no }e biti jo{ skupqe od 18. aprila, so od 26. aprila, testenine, i sve`e i su{ene, od 11. aprila... Poskupe}e i kakao 23. aprila, pudinzi i biber od 28.; zdrava hrana }e „oti}i” za tri nedeqe... Odnedavno je skupqi i sladoled a, ako nam nakon ovog „paprenog” spiska mo`e biti za utehu,

HACCP bez odlagawa Svi proizvo|a~i i trgovci hranom do 11. juna ove godine moraju da uvedu standard bezbednosti HACCP, re~eno je ju~e u Privrednoj komori Srbije (PKS). Predstavnik Centra za ispitivawe namirnica Srbije MilanSimi} je istakao da ne}e biti odlagawe roka uvo|ewa tog standarda, koji je predvi|en Zakonom o bezbednosti hrane. Prema wegovim re~ima, svi veliki proizvo|a~i i trgovci hranom u Srbiji ve} imaju uveden ovaj standard, ali se kod malih firmi mawe primewuje. Simi} je objasnio da „hasap„ standard prati put hrane, prepoznaje opasnosti u proizvodwi i razmatra kako ih izbe}i ili svesti na prihvatqiv nivo, a omogu}ava i uspostavqawe preciznijeg higijenskog re`ima i pravila pona{awa. {e}er }e mirovati i bi}e ga jo{ po 99 dinara. Trgovcima nisu najavqene ni vi{e cene mleka i mle~nih proizvoda, mesa i prera|evina... Recimo i da su cigarete, ali samo pojedinih dobavqa~a pojeftinile. Na`alost, „snabdevawe najva`nijim namirnicama po prihvatqivim cenama za sve gra|ane”, izgleda bi}e najva`niji posao rekonstruisane vlade, a o hlebu i

`itu i daqe }e se voditi socijalna demagogija. Elem, nakon ekonomskih i agrarnih stru~waka koji su ovih dana „kandidovali” razli~ite cene bele vekne tipa „sava”, Nacionalna organizacija potro{a~a Srbije ukazala je da ona ne bi trebalo da bude skupqa od 45 dinara, a kada se ura~una i mar`a ne bi trebalo da ko{ta vi{e od 50 dinara.

- To pokazuju sve kalkulacije kazao je za na{ list predsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije Goran Papovi}, napomiwu}i da je tvrdwa da hleb mora da poskupi zbog struje samo izgovor i poku{aj da se na tome u}ari. On je najavio da }e ta organizacija inicirati da Komisija za za{titu konkurencije pokrene postupak i ispita da li na nivou Unije pekara Srbije postoji kartelsko udru`ivawe, {to je nedopustivo i zabraweno Zakonom o za{titi konkurencije. Kako je kazao, postoje indicije da je cena hleba u Srbiji diktirana i da ne odslikava relano stawe na tr`i{tu. Prema wegovim re~ima, trenutne trgova~ke mar`e u Srbiji na hleb kre}u se u rasponu od 20 do ~ak 40 odsto, a ne bi smele da budu ve}e od pet do 10 procenata. NOPS predla`e da mar`e budu pet odsto kao {to je to svuda u razvijenim dr`avama. Tako|e, o~ekuje da }e dr`ava pokrenuti postupak protiv odgovornih za bezrazlo`no poskupqewe hleba. Ta organizacija je, kakao je rekao Papovi}, spremna da pozove potro{a~e i da ne kupuju hleb kod pekara koje su ~lanice Unije pekara i objavi wihov spisak, ukoliko se utvrdi da kartelsko urdru`ivawe postoji. U Srbiji sada, postoji oko 7.000 pekara i vi{e od 250 mlinova, kazao je on. Lako je kontrolisati velike pekarske industrije, jer se tu mo`e ta~no utvrditi od kog mlina se dobija bra{no, kakvog je kvaliteta i koliko ~ega je proizvedeno, tvrdi on. S. Glu{~evi}

La`ne vir{le „pipi” Novosadska „Neoplanta„ ju~e je najo{trije protestovala zbog falsifikovawa svog za{ti}enog brenda „pipi„ koji su, kako je saop{tila ta kompanija, pojedini doma}i proizvo|a~i mesa zloupotrebili lansiraju}i taj proizvod pod istim imenom. Industrija mesa „Neoplanta„ za{titila je brend „pipi„ na tr`i{tima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske, nagla{ava se u saop{tewu i isti~e da nijedna druga kompanija ne sme i ne mo`e da koristi ovo ime za svoje proizvode na pomenutim tr`i{tima i time potro{a~e dovedi u zabludu. S obzirom na to da je zadovoqstvo potro{a~a vrhunski prioritet „Neoplante„, kompanija }e preduzeti sve zakonske mere da za{titi svoje potro{a~e od ovog i sli~nih poku{aja manipulacije, navodi se u saop{tewu.

„Jafa” je OK „Jafa keks„ je siguran, pokazale su dodatne analize sprovedene u Italiji po naruxbini Merkatora, slovena~kog uvoznika tog popularnog srpskog proizvoda. Analizama, naime, nisu otkrivene nedozvoqene koli~ine benzofenona u biskvitu. Ovu vest objavio je qubqanski „Dnevnik„, priznaju}i da serija „jafe”, koja je pre mesec dana povu~ena iz prodaje prema preporuci Instituta za sigurnost zdravqa Slovenije – nije bila opasna. Ni nova koli~ina proizvoda, tako|e podvrgnuta testirawu, nije sadr`ala {tetne materije. U Merkatoru ka`u da je slovena~ki institut uradio samo analizu ambala`e i „vrednost benzofenona u proizvodu je tada odre|ena s ocenom rizika”. U Italiji nije ura|ena superanaliza, kako isti~u, ve} prva analiza keksa.

VLADA DANAS RASPRAVQA O ODLAGAWU KREDITNIH OBAVEZA

S ratama kasni 100.000 gra|ana

Rate kredita na naplatu sti`ene gra|ane zna~i dodatne trogodom prve rate za 18 meseci. Za `u krajem meseca, a mnogi koji {kove. Vladin predlog podrazuove gde je grejs godinu dana kliovih dana u bankama odbrojavaju meva da ponovni upis hipoteke i jent mo`e da bira dinarski zajasvoju mese~nu obavezu nadaju se izdavawe polise budu besplatni. ma sa kamatom od 20,20 ili inda je idu}eg meseca ne}e imati Jedini tro{ak bi}e novi zahtev deksiran u evrima gde je godiili da }e ona biti mawa. Na daKorporaciji a tro{ak }e tu bi{wa stopa 14,25 odsto. na{woj sednici Vlade treba da ti 30 evra u dinarskoj protivUnikredit banka odobrava rese razmatra model reprograma vrenosti. program zajmova klijentima koji kredita gra|anima. Ako su se na{li u te{koj situ dobije zeleno svetlo tuaciji. Uslov je da primena bi mogla da Banci dostave dokument po~ne ve} u petak a da o umawenoj plati ili to ne bude prvoaprilska dokaz da su nezaposleni. {ala. Od ovih mera bi Sosijete `eneral je koristi trebalo da ima ve} ponudila klijentibar sto hiqada gra|ana, ma reprogram i mirovajer je toliko kredita u we za potro{a~ke i goovom trenutku u docwi. tovinske zajmove. Ti klijenti obaveze ne Spremni su da da se izmiruju du`e od 60 daukqu~i u Vladin prona. Ovakvih zajmova kod gram koji bi omogu}io nas je 10 odsto. Kako da se odlo`e i obaveze bankarima nije jednovezane za stambene krestvano da ova potra`idite. vawa naplate smatraju U AIK banci tako|e da }e reprogram dobro pomno porate {ta se dodo}i i wima i klijentiga|a. Klijenti su zainma. teresovani i ve} pitaju Po onome {to se ~uje za mogu}nosti odgode. U da predla`e Vlada {anglavnoj filijali u Nosu da odlo`e otplatu vom Sadu ka`u da ima Poslegrejsperioda,gra|anima}e kredita ima}e svi kojiklijenata kojima }e ra t abi t ijo{ve } a ma rata prelazi dozvopredah dobro do}i da qeni limit. To je 50 odkonsoliduju svoje obasto za stambene zajmove i 30 odDesetak najve}ih banaka koje veze ali i onih kojima ni decesto za sve druge. Odlagawe je u Srbiji dr`e 70 odsto tr`i{ta nijsko odlagawe ne mo`e da popredvi|eno za sve pozajmice koi spremne su da u~estvuju u promogne da ponovo stanu na noge. ji se otpla}uju bar 12 meseci i garamu. Bitan uslov je da se zajSvi bankari saglasni su da je nisu subvencionisane. Du`ina movi obuhva}eni Vladinim proboqe klijentima produ`iti otmirovawa zavisi}e od vi{e ~igramom odlagawa ne tretiraju platu nego i}i na prinudnu nanilaca. Najve}e beneficije kod Narodne banke Srbije kao platu ili jo{ gore na otpis. predvi|ene su za klijente koji rizi~nija potra`ivawa. Ono {to bi klijenti trebali da ostanu bez posla. Oni tada ne}e [to se ti~e banaka najpoznauzmu o obzir pre nego {to sa pla}ati ni kamatu ni glavnicu, tija imena su „za”. Pojedine banbankarima potpi{u novi plan a u tom periodu mora}e kvartalke su ve} iskoristile ideju Vlaotplate je da }e im nakon isteka no da banci dostvaqaju potvrdu de o odlagawu i ponudile nove grejs perioda rata biti ve}a. Zao nezaposlenosti. zajmove koji u startu imaju mirotim, da }e u kona~nom zbiru vraKod stambenih zajmova odlavawe od godinu dana. Me|u wima titi banci vi{e novca nego da gawe je skop~ano sa novim osiguje Kredi Agrikol, koja sada nudi nisu uzimali tajm-aut. Drugim rawem kod Nacionalne korporaodgodu pla}awa prve rate godire~ima - ko mora neka odla`e, cije i novom hipotekom, sve to je nu dana. Klijenti su zainteresokome nije najhitnije boqe da nakomplikovano i za ve} prezaduvani pa ve} spremaju zajam sa odstavi po starom. D. Vujo{evi}


OpetSajam antikviteta Sajamantikviteta,hobijaiumetni~kihpredmeta, odr`a}esedanasod10do19~asova,uDomuvojskeSrbije, Beogradski Kej 9. Organizovana je i tradicionalnahumanitarnaprodajaukojojsepoklawajupredmetiiprilozi~lanovadru{tva„SrpskaAtina”,samihizlaga~a,rukotvorine~lanicaKolasrpskihsestara kao i u~enika {kole „Dr. Milan Petrovi}”. Posetioci }e mo}i da donesu svoje predmete na besplatnuprocenu,aobavqa}eseirazmena. G.^.

Aleksandra Jovanovi}a napaopas

UAUTOBUSIMAGRADSKOGPREVOZNIKA

Pro{logodi{wekarte jo{danas

Predsednika Skup{tine grada Aleksandra Jovanovi}a ju~e je u poslepodnevnim ~asovima ujeo pas.PremainformacijamaiznovosadskogUrgentnogcentra,Jovanovi}jepu{tenku}inakon{tosu lekari konstatovali lak{e povrede, odnosno ogrebotinenalevojruci.Premanezvani~niminformacijama,Jovanovi}ajedokje{etaosvogpsau {iremcentrugrada,napaodrugipas. J.Z.

Ugradskomiprigradskomprevozu,pro{logodi{we karte za besplatan prevoz va`e jo{ danas,ave}odsutrapovla{}enekategorijegra|anakojiimajupravonabesplatanprevozmoraju da imaju nove pokazne karte. U suprotnom od 1. aprila}emoratidapla}ajukartu.Povla{}ene kategorijeputnikaodkojihjenajvi{epenzio-

Novosadska ~etvrtak31.mart2011.

Pla}aweboqe odbesplatnog

uu`emcentruve}gotovousvim naseqima.Automobilajesvakim danomsvevi{e,drumovisuzagu{eni, a u pojedinim ulicama qudi parkiraju bukvalno gde stignu,pase~estode{avadaje ipe{kenemogu}eprobitisesa jednogkrajaulicenadrugi. Da je situacija zaista nepodno{qivaidajesugra|animadosta„nereda”uulicima,najboqe govoriprimerGrbavice,gdesu sugra|aniupu}ivalimolbeidopisesvojimmesnimzajednicama daseparkinziuovomdelugra-

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e}imaladecaznajudajejedV na od najve}ih komunalnih mukaugraduparkirawe,nesamo

nerastarijihod65godinabesplatnukartu}e mo}idadobijuodsutrana{alterimaMAS-a, radnim danom od 7 do 14. 30 ~asova.  Gradski prevoznikjedosadaizdaopreko25.000karata penzionerimastarijimod65godina.Godi{we kartezabesplatanprevozseizdajutokomcele godine. Z.D.

daobele`eiuveduuparkingzonu pod naplatom, jer je to, ~ini se, jedini na~in da se situacija uredi. Grbavicajepunanovoizgra|enihzgradaisvejegustozbijeno, pajeparkiratiautomobilprava egzibicija, a kada su qudi spremnidaubudu}epla}ajuparkingdabisegu`vara{~istila, svadodatnaobja{wewasuizli{na. I tako, za otprilike dva meseca na Grbavici }e pod naplatuu}i554parkingmestakoja }e sigurno doprineti sre|ivawu, sada, haoti~nog stawa i olak{atimukesugra|anauovom delugrada. B.Markovi}

[TABUDU]NOSTNOSIPRED[KOLSKOJUSTANOVI

Uigriideoba „Radosnogdetiwstva”

Redakciji na{eg lista javilo se nekoliko vaspita~a iz „Radosnog detiwstva“, onih koji rade naodre|eno,jersukako ka`u upla{eni za svojusudbinu.Naime, navode da ukoliko se ne raspi{e konkurs za prijem novih radnika, sasvim je izvesno da od kraja maja odnosno po~etka juna vi{e ne}e biti zaposleni. Me|utim jo{ vi{eihpla{i~iwenica da ne}e mo}i ni dasevrateuovoustaKontejnerizaodlagawekrupi]irilaiMetodija,Varga\unovu,jer,kakosunam nogotpadabi}eoddanaspostale i Petefi [andora, Jovana ispri~ali,me|uzapovqeni u Mesnoj zajednici Popovi}a i Ilirske i u Banijslenima u vrti}ima “Bratstvo”naTelepu.Nalazi}e skojulici,kodtrafostanice. se{u{kada}ese„Rase na uglu ulica Sentelekijeve G.^. dosno detiwstvo“ podeliti na nekoliko pred{kolskih ustanova. Primera radi RadniciJKP„^isto}e”danas nari, delu Stani~nog bulevara, mre`uustanovazade- Grad }e dobiti vi{e pred{kolskih ustanova? }e odnositi ba{tenski otpad u Velikomritu,MalomBeogradu latnosti iz oblasti dru{tvene kolikopred{kolskihustanova. SremskojKamenici,Ledincima iPeji}evimsala{ima.Gra|ani brigeodeciuBeogradu~ini 16 ^lan Gradskog ve}a zadu`en za i Bukovcu. Sutra }e to raditi treba otpad da iznesu ispred pred{kolskih ustanova osnova- obrazovawe Milan \uki} objana Podbari, Salajci, ^eneju, svojihku}ado6~asova. nih za podru~je svake gradske snio je ju~e za „Dnevnik“ da se Adamovi}evom nasequ, DeteliA.L. op{tine. razmatramogu}nostdaseugraDaliimaistineoovome{to du formira nekoliko predse{u{kame|uzaposlenima,po- {kolskihustanova. ku{ali smo da saznamo od ~el-Pro{legodineusvojenjenoDanas}estanovniciLo`ioni~keulicebitibezvodeod10do12 nih qudi u gradu, a po onome viZakonipred{kolskomobra~asova.Uzroksuplaniraniradovinavodovodnojmre`i. J.Z. {tonamjere~eno,NoviSadbi zovawu,iujednojodredbistoji u budu}nosti moga da dobije ne- da bi pred{kolske ustanove

NaTelepukontejneriza{ut

Noseba{tenskiotpad

BezvodeLo`ioni~kaulica V remeploV

Rasko{antalenat makedonskihglumaca Prvi put od osnivawa, Makedonski naroden teatar iz Skopqagostovaojeu Novom Sadu 31. marta 1949. godine. U stvari,prviputses pozornice Srpskog narodnog pozori{ta ~ula makedonska re~. Igrana je Nu{i}eva komedija „Obi~an ~ovek”, a pe~atpredstavidala je gluma Petra Prli~kaiIlijeXuvaleskovskog, koji su ubrzo postali cewene li~nosti jugoslovenske pozori{ne umetnosti. Gosti su Petre Prli~ko izvelijo{iGogoqevu„@enid- kojem svaki pojedinac raspolabu” i „Unosno mesto” Ostrov`enamalimteatarskimmogu}skog,potvr|uju}itakosebekao nostima. vredan umetni~ki kolektiv, u N.C.

ku Igoru Pavli~i}u. Za sada kako saznajemo, ~lanovi radne grupe (pravqena je i detaqna studija na Ekonomskom fakultetu) smatraju da bi ipak bilo boqe da ustanova ostane jedinstvena. Ukoliko se druga~ije odlu~i, \uki} napomiwe da se deoba „Radosnog detiwstva“ ne mo`e desitiprekono}i. - Predlozi imaju prednostiimana.Jedna od mana sada{weg funkionisawa ustanovejeta{tosegrad ra{irio, ima ima mnogovi{edecenego recimo 70-tih i 80tih godina. Ovakav sistem tada je dobro funkcionisao, jer je bio srazmeran broj Foto:N.Stojanovi} vrti}aidece.Sadato trebalo da imaju do 100 vaspitnije slu~aj, a to potvr|uje da je nih grupa. Nakon dono{ewa ove{kolskegodineprimqeno20 ovogZakonaugradujeformiraodsto vi{e dece od normativa. na radna grupa koja je pa`qivo Ovakav jedinstven sistem iziprikupila argumente za i proskujeimnogovi{enovaca,aRativ deobe ove ustanove. Za sada dosnodetiwstvojeve}udugovistoje dva predloga: da ustanova ma–isti~esagovornik.Ka`eda ostanekakvajesad,adrugidase }e u svakom slu~aju prevagnuti podeli - predo~ava \uki}. Dopredlogkoji}edonetivi{ekodaje da }e oba predloga radna ristideciiroditeqima. grupaprosleditigradona~elniQ.Nato{evi}

JU^EPO^ELIRADOVI

„Kara|or|e”domaja dobijareflektore? Pripremni radovi za postavqawe reflektora na stadion „Kara|or|e”po~elisuju~e,nezvani~no saznaje „Dnevnik”. Kako stoji na sajtu navija~a FK „Vojvodina” fkvojvodina.com , u pitawu je izlivawe temeqa za stubove, za {ta je rok,navodno,25dana,nakon~ega bi usledilo i postavqawe ~etiristubasasvetiqkama. U FK „Vojvodina”nemaju komentar na ovaj doga|aj, dok u Zavoduzaizgradwugrada,tako|e,nisu`elelini{tadaka`u na ovu temu. U javnosti su se

ve} pojavqivale informacije dasepregovaraloonabavcireflektora koji bi zasijali na Evropskom kadetskom prvenstvuufudbalu,kojeseodr`ava od3.do15.majaunekolikogradova, a finale bi se igralo u NovomSadu. Nekada{wadvareflektora uklowena su 2004. godine, navodno iz bezbednosnih razloga.WihjeFK„Vojvodina”dobila {ezdesetih godina kao naknadu za transfer SilvesteraTaka~a. S.K.

„Kapijeiograde” Tribina „Kapije i ograde”, u okviru „Dana arhitekture”, odr`a}eseve~eras,u21sat,u Muzi~komcentru„Wells”,ugao

ulica \or|a Nato{evi}a i \ure Jak{i}a. Uvodni~ar je prof es or dokt or Slob od an Krwetin. G.^.

Foto:B.Lu~i}

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8 do10 sati\or|a Nik{i}aJohanaod1do17iod2do 30,MilanaJe{i}aIbre,Rodoquba ^olakovi}aod2do16,StanojaStanojevi}a16i18,StojanaNovakovi}aod19do33iod2do8,Bulevar Slobodana Jovanovi}a od 34 do 50, od9do11 satiFuto{kiput14ei 14d,Svetozara]orovi}aod1do13 iod2do22,od11 do12.30 ~asovaFuto{ki put 16abc do 18a i Stevana Hristi}aod3do9,13iod2do6,od 10.30 do12 ~asovaBulevarSlobodanaJovanovi}aod16do32,Radomira Ra{e Radujkova od 1 do 7, Stanoja Stanojevi}aod1do17,TodoraToze Jovanovi}a,BulevarJovanaDu~i}a od8do12iKa}eDejanovi}od13do 23iod34do52.SremskiKarlovci: od 8.30 do 12 Stra`ilovska, Stra`ilovskiputiNova.

Kisa~: od8.30 do13 ~asova[tefanikovaod1do17iod2do14,Jano{ikovaod[tefanikovedo@elezni~ke,od9 do12~asovadeoBene{oveuliceoduliceJ.Gombara do[tefanikove,deoUliceJ.GombaraodBene{ovedobroja35. ^ortanovci: od9 do13 satideo vikenda{kog naseqa oko vile Stankovi}inaseqeTidija. Petrovaradin:od9do15~asova FraweStefanovi}a1,3,11,10,12, 16iod2do12,Fru{kogorskogodreda9iod2do8,Preradovi}evaod 125do127,od110do140,od121do 123,od135do145,Atomskoskloni{te, Livadska, V. Isakovi}a, Podunavskog partizanskog odreda, Fru{kogorskog partizanskog odreda,`elezni~kastanicaiToplanaPatrovaradin.


nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak31.mart2011.

DELEGACIJAKRAQEVINE[VEDSKEUNOVOMSADU

O sistemima za{tite i spasavawa

Prezentacija funkcionisawa sistema za{tite i spasavawa na nivou jedinica lokalne samouprave odr`ana je ju~e u gradskojUpravizavanrednesituacije. Doga|aju je prisustvovao zamen ik gradon a~ eln ik a ZoranMandi},kaoidelegacija Kraqevine [vedske ~iji predstavnicisuprenelisvojaiskustva iz pomenute oblasti. Nakon prezentacije gosti su obi- {li novos ads ku vatrog as nu brigadu gde su imali prilike da vide timove za delovawe u vanrednimsituacijama.

- Novi Sad je danas doma}in delegacija Kraqevine [vedske a tema ove prezentacije je pitawebezbednosti.NanarednojSkup{tinigrada,uskladu s novom uredbom, bi}e iznet predlog Gradskog ve}a koji se odnosi na sastav i na nadle`nosti [taba za vanredne situacije. Novi Sad je ve} preventino po~eo da deluje u tom smislu, izgradwom bedema na Dunavukaoire{avawemkanalizacionih mre`a u Petrovaradinu i Kisa~u - istakao je ZoranMandi}. B.M.

„DNEVNIK”I„PROMETEJ”NAGRA\UJU

Vodi~ o tvr|avi na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne dve nedeqe, da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca,ko¬jasesvakogdanapr-

vaja¬veod15do15.05 ~a¬so¬vana broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e popri¬me¬rakkwige.Ovenedeqe daruje se kwiga „Vodi~ za Petrovaradinsku tvr|avu” autorke Angeline ^ankovi} Popovi}. Nagra|eni ~itaoci mogu svojprimerakkwigedapodignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica ZmajJovina19,telefon 452-744. U kwizi je opisan Oficirskipaviqon: „Gradwa Oficirskog paviqona po~ela je 1718. godine, a po zavr{etku enterijer joj je opremqen biranim primercima name{taja i kerami~kim kaminima kako bi primereno ugos tio vis ok e li~n os ti i u~esnike sve~anosti. Prilikom poseta Petrovaradinskoj tvr|avi, ovde su boravili, uz punecarskeceremonijale,vladar i Austrij e/Austro-Ugarske:JosifII,FrancI iFrawa Josif. U tom ambijentu prire|ivani su balovi, ~ajanke i galaprijemi”. A.J.

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”,una¬red¬nompe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e~i¬ta¬oc ¬ ena¬{egli¬stasa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom.Da¬nas}edva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jase prvija¬veod13do13.05 ~a¬so¬vana na{brojte¬le¬fo¬na528-765,akoji dosadauovojakcijinisudobijalikwige,do¬bi¬tipopri¬me¬rakromana “Gospa od badema“ Marine Fiorato,uizdawu„Alnarija“. Uzbudqivapri~aoqubavi,izdaji i izuzetnom talentu, sme{tena u sredwovekovnu Italiju. Bernardino Luini, talentovani mladiu~enikLeonardadaVin~ija,pozvanjedanaslikafreskuu crkvijednoggradi}aLombardije. Pa`wu mu privla~i lepa SimonetadiSarono,mladaplemkiwa

kojoj su dugogodi{wi ratovi u Italiji odneli mu`a i imetak. Op~iwen wenom lepotom i tugom,BernardinojeslikakaoBogorodicuu~uvenomdelukojesei daqemo`evidetiucrkviSanta MarijadelGracijauSaronu.Dok mu Simoneta pozira, umetnik i modelzaqubqujusejednoudrugo. Me|utim,mladaudovicaotkriva da i ona poseduje izuzetan talenat, dok za voqenog pravi napitak od badema, koji }e do danas ostatipoznatkaoamaretodiSarono. Dobitnici}ekwigepreuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde moguna}iimno{tvodrugihizdawaku}a„MonoiMawana”i„Alnari”. A.V.

dnevnik

REALIZOVANPROJEKAT„PET FRIENDLY”

Psi lutalice dobili prihvatili{te Pros tor ij e nam ew en e za pregled, sterilisawe i zbriwavawepasalutalicaotvorenesuju~enaGradskojdeponiji uokviruprograma”Pet friendly” koj i je prv i pod r` ao Nov i Sad. Prema re~ima savetnice predsednika Vlade Vojvodine JeleneBala{evi}, ovojesamo po~etak realizacije projekta koji predvi|a re{avawe problemapasalutalica. Psi }e pro} i odr e| en i tretman, a posle ~ipovawa }e dobiti posebnu zelenu ogrlicu kako bi gra|ani, koji ih sretnu na ulici, znali da su onizbrinuti. - Ukoliko ih niko ne uzme, psi }e biti pu{teni na slobodu, ali }e ih ogrlica izdvajat i od ostal ih, {to }e

biti znak gra| an im a da su bezop as ni - nav el a je predsednicaUdru`ewazaza{titu `ivotiwa Vojvodine Slavica Keco. Strategija CNR ili „uhvati-sterili{i-pusti” je humanina~inhvatawaizbriwavawapsaivra}awa`ivotiwana wimapoznatuteritoriju.Podr{ku projektu dali su Uprava za kom un aln e pos lov e, Uprava za za{titu `ivotne sredinei„^isto}a”. Ovopreduze}eotvorilojei kolcentar~ijijebroj641-9021 preko kojeg }e gra|ani, zbog nemogu}nosti da brinu o svojim qubimcima, pozivati radnike koji }e pse odneti u prihvatali{te. A.Jerini}

Foto:N.Stojanovi}

DUGPOTRO[A^ARASTE

I bogati struju ne pla}aju Prema podacima dobijenim u Elektrodistribuciji Novi Sad, ukupna dugovawa pravnih ifizi~kihlicazaisporu~enu elektri~nu energiju na teritorijiNovogSada,uovomtre-

- Nesavesni korisnici se intenzivnoiskqu~ujusamre`e, a ukoliko i nakon nekoliko meseci ne isplate dug, podi`usetu`beidugovenapla}ujemo sudskim putem. Za

ukupn om dug u u~es tvuj u sa preko20odsto. - To su potro{a~i koji su vi{ e put a isk qu~ iv an i i tu`eni i koji se nakon iskqu~ewa sami prikqu~uju na mre` u. Wim a sled i izm e{tawe mernih mesta na javnu povr{inu,kakobina{eekipe imale pristup brojilu jer vlasnici objekata ~esto onemog u} av aj u na{ e ekip e da do|u do mern og mes ta i sprovedu iskqu~ewe - rekao jeCigulov.

na`alost, najbrojnija su socij alno ugro`ena doma}instva kojih je sve vi{e. Wima se odobrava odobrava popust od35odsto,aspisakdoma}instavakojimaseodobravaovaj pop us te a`ur ir a se svak og meseca-ka`eCigulov. Kada su u pitawu du`nici iz privrede, ED Novi Sad najvi{e kuburi sa preduze}ima koja su neuspe{no pro{la kroz proces tranzicije ikojasunakonprivatizacije zavr{ila u ste~aju, likvida-

Specijalciotkrivajukra|e

„DNEVNIK”I„ALNARI”POKLAWAJUKWIGE

Uzbudqiva „Gospa od badema”

c m y

8

nutku, iznose 1,885 milijardi dinara,od~egaprivredaduguje oko 880 miliona dinara, dok ostatak ~ine dugovi doma}instava.Premare~imarukovodiocasektoraprodajeuEDNovi SadSteviceCigulova uodnosunaistiperiodpro{legodineukupandugjeve}iza200milionadinara{tojeunajve}oj meri posledica poskupqewa elektri~neenergije.

sve one koji `ele da isplate svoja dugovawa prema ED postoji mehanizam da se ukupan iznosdugapodelinamese~ne rateidaseproblemre{ina obostranukorist-ka`eStevicaCigulov. Kaoposebanproblemonje istakaogrupupotro{a~akojigodinamadugujuvelikeiznose i koji, iako ~ine svega dva do tri odsto du`nika, u

Premare~imaSteviceCigulova,velikiproblemzaED Novi Sad predstavqa kra|a struje koja u posledwe vreme poprimarazmereepidemije. -U~estalosebele`enajraznovrsnijemetodekra|estrujeizbogtogasmoprene{tovi{eodmesecdanaformirali posebnujedinicukojaseiskqu~ivobavikontrolommernih mestaiotkrivawemkra|e.Dosadajeovajedinicapostigla odli~nerezultateotkriv{ikra|eunekimdoma}instvima, aliikodindustrijskihobjekata,restoranaiobjekatamaleprivrede-ka`eCigulov. U socijalnoj strukturi du`nikapredwa~edoma}instva slabijeg materijalnog polo`aja,alinepla}awustrujesu itekako skloni i oni sa dubqimxepom. - Me|u du`nicima imamo gra|ane svih struktura, ali,

cijiilisuvra}enaudr`avno vlasni{tvo. Prema podacimaizED,svegadesetpreduze}a ~ija dugovawa prema{uju deset miliona dinara ~ine preko 35 odsto ukupnog dugaprivrede. N.Perkovi}

„MOTINS”JO[NERADI

Na pomolu dogovor s bankarima Ovesedmiceseo~ekujedogovorsbankarima u vezi s pokretawem proizvodwe u AD„Motins”gdejeve}tre}usedmicuzaustavqena proizvodwa  zbog nedostatka novcazaobrtnasredstva.Oko~etiristotineradnikajenakolektivnomgodi{wem

^ITAOCI PI[U SMS

odmoru.Direktorpreduze}a@arkoBaji} kazaojeju~edasurazgovorispredstavnicimabanakaprikraju. Preduze}ejeunezavidnompolo`ajuod kadajeufebruarupro{legodineuveden ste~ajuNSDON,firmukojejeve}inski

vlasnik Motinsa. Ova fabrika gotovo celu proizvodwu izvozi na strana tr`i{ta,pa}esezaustavqaweproizvodwe sigurno odraziti na daqu poslovnu saradwusastranimkupcima. Z.D.

065/47-66-452

Uni{tene kante i polomqeno drve}e

22826

Da li ste videli lepe kante za sme}e u Limanskom parku, svedojedneuni{teneitu`no razbacane, {ta ~initi, mo`da dapolicijano}umalokrstari gradom i da iznenadi nekog na delu,mo`dadokgrafitimaru`e grad, pa za primer nov~ana kazna,aopolomqenommladom drve}u {ta re}i, u~inite ne{tozaqudekojivolesvojgrad iznajudajeprivilegija`ivetiuwemu. 066/8811... *** Pa dobro o}e neko ve} jednomdaobjasniza{tonemaprenosa trke formule 1? Glavno da ima Veliki brat da mogu „na~itani“u`ivati!!! 064/1658... *** Kad}e„Tr`nica”postaviti ukruguNajlonabarjednujavnu telefonsku govornicu. Javno preduze}edane{topru`i,ane samodanapla}uje! 064/6232... *** Evo, sve i da jeste namerna „gre{ka” tehni~ara grafi~ke

obradeRTV,zarjesvaodgovornostnatomjednommestu?!Gde je lektor? (koji treba da kontroli{e tekst koji ide u program) Gde je realizator programa?!(kojijemogaodaskloni grafiku, a ne da je ostavi skoro10sekundi)Agdejeglavniiodgovorniuredniktelevizije?! Za{to je neko snimao ba{ taj dnevnik mobilnim telefonom!?063/523... *** Oti}e i Telekom za tepsijuribe.Lakoseprodanasle|eno,ate{kokadsamizgradi{!063/8272... *** Stalnose`alimokakonamjevodamutna,kakoleti nemamo konstatno snabdevawe vode;pogotovonavi{imspratovima i na perifernim delovimagrada{tojesvenaravno i istina jel? A sad kukamo da se ne prodaje pogotovo ne [vabi. E pa treba da se proda da se uvede red da se dovedu stru~ni qudi, a ne po partij-

skoj osnov i kao {to je slu~ aj sadkadjepreduz e} e dr` avno. Ajde ne ~udime{toseradniciirukovodioci Vodovoda pro-

tiv e prod aj i, ali {tasetijadninarode buni{iprotivi{tome,panekado|ei[vabasamonekanam pru`ikvalitetnuuslugui~istuvodu! 064/2576... *** Doksmo`iveliuJugoslaviji, imali smo svi lepe, velike plate! Danas nam je ostalo samodasepripoveda,astvarnost

jeovakva:Slovenijaimanajve}i prosek plata, a to je preko 1.100 evra, Hrvatska preko 730 evra, Crna Gora i BiH 515 evra, Makedonija 220 evra, a Srbija (ispod) 340 evra! U svakom takmi~ewu se la`iraju rezultati,patakoiovde. 063/523... *** Nerazumemkako}enaplat a park ing a isp red svoga stana obezbediti parking mojim „mudrim” sugra|anima koji su ovaj namet „tra`ili”. Mo`da betonirawemzelenihpovr{ina. 064/2466... *** Uklonite divqe deponije i uhapsiteonekojiihprave!Da li postoji neka slu`ba koja nosikrupanotpad,krevete,name{taj,{poreteisli~no?Na kojisebrojtelefonamo`epozvati? 063/545...


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

9

SKUP[TINE STANARA ZAINTERESOVANE ZA BELORUSKI „LIFTMA[”

Remontliftauzbankarskikredit Predstavnici  „Stana” i beloruskog proizvo|a~a liftova„Liftma{” obi{li su ju~e zgrade u ulicama Sowe Marinkovi} 5, Alekse [anti}a 14 i Kej`rtavaracije6,dabividelistaweliftova,jerskup{tine stanara planiraju da ih remontuju.Direktor„Stana„,Rajko Boj~i} najavio je ju~e u susretu s novinarima da se s bankarimapregovaraomogu}nostima kreditrawa, da bi se skup{tinama stanara olaka{ali

tro{kovi,otplatomnadve,tri godine. Odoko900lifovaugradukoje „Stan„odr`ava,~ak32sustarijaod50godina,dokihje270od30 do 40 godina starosti .U na{em graduimabar50useqenihstambenih  zgrada u kojima investitor nije ugradio lift, ve} prostorzawegazagradiodaskama.To jeslu~ajnaFuto{komputu14c, pa su stanari posle 15 godina, sklopili ugovor sa „Stanom” da imBelorusiugradelift.Posao

bi trebalo da se obavi krajem aprila, a beloruski proizvo|a~ dajedvegodinegaranacijeiupotrebnudozvolu25godina.Dnevno „Stan”imauprosekupetpoziva zbogkvaraliftova. - Od 6. januara primewuje se novi Pravilnik o odr`avawu liftova,kojipropisuje,izme|u ostalog,komo`edasebaviproizvodwom liftova, ko da ih kontroli{e, te da se liftovi moraju mese~no servisirati rekao je tehni~ki direktor Jo-

vanKowovi},dodaju}idasesadadelovizaliftovemogunabaviti u radionicama, jer vi{e nemafabri~kaproizvodwe,kao nekada. Zato je saradwa sa Belorusimadobrodo{la,re~enojenovinarima, jer su tamo{wi liftoviijeftinijiodovda{wihponu|a~a , od 20 do 30 odsto. Ko{tajuod14.000evrapanavi{e uzavisnostiodnosivostiibrojaradnihstanica. Z. Deli}

UPRKOS NEDOSTATKU RADIOLOGA U DOMU ZDRAVQA

OpetrendgennaNovomnasequ Rendgendijagnostika,kojase privremeno, usled nedostatka radiologa,obavqalasamouDomuzdravqanaLimanuiuZmaj Ogwena Vuka, ponovo je omogu}ena i u ambulanti na Novom nasequ. S obzirom na veliki pritisak na ovo odeqewe, pored{eststalnozaposlenihradiologa, ove godine su anga`ovana jo{ tri na odre|eno vreme, a iz Doma zdravqa ka`u da se nadaju skorom i trajnom re{ewu ovog problema, kada lekari zavr{e specijalizaciju. OsimstanovnikaNovogSadai predoperativnih priprema za sveinstituteuSremskojKamenici i Klini~kom centru Vojvodine,nasnimaweuDomzdravqa dolaze i osiguranici Ju`noba~kogokruga,pacijentiiz „Signala”iizZavodazazdrav-

Foto:A.Erski

stvenuza{titustudenata.Toje razlog zbog kojeg radiolozi i RTG tehni~ari rade vi{e od propisanih normi. Prethodne

ODLO@ENA SEDNICA SES-a

O„Vodovodu” narednesedmice Sednica Socijalno-ekonomskog saveta grada (SES) odr`a}e se verovatno po~etkom narednesedmicezbogzauzetosti ~lanova SES-a iz Grada. Preds ed av aj u} i SES-a  iz Unije poslodavaca Novog SadaSlavkoNovakovi} kazaoje dajeudnevniredstavqenanajava o javno-poslovnom partnerstvu u JKP „Vodovod i kanalizacija”, i da su na sastanakpozvaniipredstavniciiz

ovoggradskogpreduze}a,unameridaodwih~ujuplanoveu vezi ulaska stranog kapitala ukomunalnisistemgrada. Sind ik at zap os len ih u stamb en o-kom un aln oj del atnosti Grada i Pokrajane tra`io je da SES tu temu razmatraidasestavoviojavno-poslovnom partnerstvu dostave odbornicima Skup{tine grada. Z. D.

godine ura|eno je 25.694 rendgen snimawa, a od po~etka ove godinedodanas9.840.Mamografiju je obavilo 2.889 sugra|an-

kipro{legodine,asamozaprvatrimesecaovegodineure|ena je 2.191 mamografija. Trenutno u Odeqewu RTG dijagnostikepostojizahtevza2.262ultrazvu~na pregleda, 147 mamografijai487RTGpregleda. Me|utim, zakazivawe pacijenatazarendgenskodijagosticirawete~ebezproblema,kojipo pozivu odlaze u jednu od ambulanti. Zakazivawe pacijenata zaovajpregledobavqaseizKol centra,anaosnovuspiskovapacijenata dobijenih od strane izabranih lekara ili lekara specijaliste.Takodaovajna~in osloba|a pacijenta obaveze da zovu Kol centar, jer “on” sada pozivawihizakazujeuskladus tra`enim terminima od strane lekara. I. D.

Berza Turisti~ke prizme, manifestacija koju 14 godina zaredom,apetiputuSremskimKarlovcima organizuje istoimeni turisti~ki magazin, otvorena je sino} u sremskokarlova~kom hotelu „Dunav“. Na ovogodi{woj berzi u Sremskim Karlovcima u~estvuje oko 120 kompanija, agencija i organizacija  koje se bave turizmom i srodnim delatnostimaizSrbijeizemaqauregionu, nude}i aran`mane i programezaovugodinu. - Ovo je izvanredna prilika da senapo~etkuturisti~kesezonena jednom mestu vidi {iroka lepeza mogu}nostiiponuda–rekaojeotvraju}iberzupotpredsednikVladeVojvodineipokrajinskisekretarzaprivreduI{tvanPastor.

- Naro~ito je ovo opravdano re}ikadaimamonaumudaseovde nalazeizlaga~iizsedamzemaqa, da}e setupojaviti120kompanija  iz raznoraznih delova na{eg regiona i sfera turizma. Mora danambudejasnodamiuVojvodini i Srbiji u oblasti turizma mo`emo biti uspe{ni samo onda akouokru`ewu imamozemqekojesuistotakouspep{ne.Pokrajinska vlada i Sekretarijat za privredu spremni su u okvirima raspolo`ivihmogu}nostidapodr`e va{e napore i budu vam partneri-poru~iojePastor. Nakon otvarawa odr`an je okrugli sto na temu „Kako dovestigostanaBalkan“nakomjeu~estvovaoidr`avnisekretarzaturizamGoranPetkovi}. Z. Ml.

GRAD I VOJSKA SRBIJE NE ZABORAVQAJU STRADALOG VOJNIKA

Pokloniporodici Lau{ev

Privatizacijuna javnuraspravu

Konfederacija sindikata Vojvodineju~ejeposlalasaop{tewe ukojemseka`edazaprivatizaciju „Vodovoda i kanalizacije„ putem javno poslovnog partnertva nemazakonskeosnove,tedasezala`uzadono{ewezakonaoupravqawu javnim dobrima. Kako su naveliusaop{tewu,javnostmora dabudeupoznatasnamarama„Vodovoda” i Grada. Ovaj sindikat smatradatrebaputemjavnihtribinadaseotvoriraspravaikon-

sultujustu~waciidajavno-privatnopartnerstvobudeprihva}enoodstraneSocijalno-ekonomskogsavetagrada. „Novosa|ani ve} sada pla}aju najskupquvoduuSrbiji,87dinara za kubik, kolika }e cena biti posleovogprojektaidali}eNovosa|ani mo}i da plate i ~etiri puta skupqu vodu od sada{we cene”pitaseusaop{tewuKonfederacijasindikataVojvodine. Z. D.

Paketihrane zaizbeglice

Foto:R.Hayi}

Korwa~ekonk  urencija IsiiBisi ro. Odu{evqeni klinci zagledaju ne bi li {to boqevideli,aroditeqinadzirunaslednikekakonekonebiupaoujezerce.Ajezercepodse}a napla`epuneturista.Kakoizgledazakorwa~e jekupali{nasezonave}po~ela. N. R.

VE^ERAS I SUTRA U „ARENI”

Koncert„Prodiyija” nafilmskomplatnu Film sa snimcima jednog od najv e} ih konc er at a grup e „Prodixi”bi}eprikazanve~eras u 20.20 ~asa i sutra u isto vreme u bioskopskoj dvorani „Arene”. Projekcija sadr`i i ekskluzivne snimke benda iz Brazila, kao i snimke atmosfere iza scene. Koncert, odr`anpred65.000fanovausklopu „Vorior dens festivala”,

[irokalepeza mogu}nostiiponuda

KONFEDERACIJA SINDIKATA O „VODOVODU”

U KARLOVCIMA

Korwa~e su izmilele i re{ile da ulep{aju ina~enaj`ivqinovosadskipark.Malakolonija ovihlepoticaprona{lajeuto~i{tenaostrvuu sredjezera.Doksegrejui{epurenasuncuprivla~edecu,kojaimubaceipokojukokicuujeze-

BERZA TURISTI^KE PRIZME U SREMSKIM KARLOVCIMA

snimanjesa20kamera,are`irao ga je nagra|ivani rediteq Pol Dagdejl. Ulaznica ko{ta 300 dinara,a prodava}e se na blagajni „Arene”. Ovakve projekcije su jedne od najavqivanih pogodnosti, pre otvarawa „Arenesinepleks”,ukojima}e mo} i da u`iv aj u pos et io c i ovogbioskopa. I. D.

USremskimKarlovcimaodju~edo7.aprilaizbeglice oni koji sunekadaimalistatusizbeglica, kao iinternoraseqenisaKosova iMetohije,apritomsusocijalno ugro`eni,mogudapodnesuzahtev zadodelupaketahrane.NamirnicejeobezbedioKomesarijatzaizbeglice, a op{tinska komisija formirana sepcijalno zbog toga, trebadasprovedepodelu. Komisija,na~ijem~eluje~lan Op{tinskog ve}a Svetislav Nenadovi}, usvojila je ju~e pravilnikzadodelupaketairaspisala oglas. Zahteve i dokumentaciju izbeglice i interno raseljeni treba da predaju do 7. aprila  u prijamneoj kancelariji  Magistrataod8do12sati.Zadodatne informacije treba pozvati broj telefona685-3075. Z. Ml.

Foto:B.Lu~i}

Zamenik gradona~elnika Zoran Mandi} i potpukovnik Mom~ilo Bojani} posetili su ju~eporodicuSini{eLau{eva kojijepoginuo28.marta1999.u NATO bombardovawu. Wegovoj deci Awi i Stefanu ovom prilikomsuuru~enipokloni. -Do{aosamovde,uimegrada, daporodiciLau{evpru`impodr{ku,  da im poka`em da nisu zaboravqeni i da svi mi koji mo`emo, treba da u~inimo sve dasetakvetragedijeneponoveizjaviojeMandi}.

Sini{aLau{ev,vodnik1.klase,poginuoje28.martana^eneju, 45minutaposlepono}i,dokjesa svojomjedinicombionazadatku. - Vodnik Lau{ev herojski je poginuonazadatku,brane}iSrbiju,VojvodinuisvojNoviSad. Wegovojporodici}emouvekbiti pri ruci - izjavio je u ime vojskepotporu~nikBojani}. Suprugapoginulogvojnika,MilkicaLau{ev,izrazilajezahvalnost nabrizikojusupokazaliVojskaSrbijeigradskevlasti. G. ^. J. Z.

VESTI Pripremna nastava zamaturante OdsekzapsihologijuFilozofskog fakulteta organizuje pripremnunastavuzaprijemniispit zastudijepsihologijeipedagogije,uokviruCentrazaprimewenu psihologiju. Predvi|ena su dva termina nastave, prvi je od 2. aprilado7.maja,adrugiod14.maja do18. juna. U okviru priprema,

30.aprilai28.maja,bi}eorganizovanii„Daniotvorenihvrataza studije psihologije”, nameweni maturantima. G. ^.

KoncertuCK13 Koncert bendova „Collapsing Opposites” i „The White Funz” odr`a}eseve~erasu21~as,uOmladinskom centru CK 13, Ulica VojvodeBojovi}a13.Ulaznakoncertko{ta200dinara. G. ^.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak31.mart2011.

c m y

10

DNEVNIK

ПАЈТИЋУПОСЕТИПОРОДИЦИМИЛИЋУБАШАИДУ

Хиљадитеблизнакињедобиле помоћПокрајине

ВањаГрбићокруженмалишанима

ВАЊАГРБИЋПОСЕТИОЂАКЕУКНИЋАНИНУ

Без спорта нема здравог живота

КНИЋАНИН: Прослављени одбојкаш Владимир Вања Грбић посетио је ученике Основне школе „Стеван Книћанин” у Книћанину. Да би промовисао одбојку, али и уопште спорт и здрав живот, Грбић је школи поклонио четири одбојкашке лопте и мрежу, и позвао ђаке да што више слободног времена проводе бавећи се спортом. Била је то прилика да малишани из овог најудаљенијег села на територији града Зрењанина проведу пријатне тренутке у друштву спортског аса, буду заједно с њим на одбојкашком терену школе, добију аутограм, али и да од њега сазнају зашто се треба бавити спортом и како и у малом месту могу понићи светски шампиони. -У мом селу Клеку, када сам био школског узраста, играли смо одбојку тако што смо између два дрвета разапињали штрик и преко њега по читав дан пребацивали лопту. Оно што ме је вукло да изградим неку каријеру, било је – да се играм. Играо сам се одбојке и то могу да поручим и овој деци – да се играју, да се забављају, и нађу своју инспирацију тако што ће научити да се

боре за себе и у оквиру групе, уз фер-плеј, и на прави начин изградити своју личност – рекао је Вања Грбић и додао да је његова обавеза, као врхунског спортисте, да управо деци промовише спорт, да према њима увек има посебан приступ и да се са задовољством одазива на акције каква је организована у Книћанину. У посети школи боравили су и члан Градског већа задужен за спорт Војислав Матић и генерални секретар Спортског савеза града Зрењанина Срђан Богарошки. Матић је том приликом оценио да је број часова физичког васпитања у школама недовољан, као и да и то минимално бављење физичком културом многи ђаци избегавају, што може довести до озбиљних последица у развоју деце. -Поражавајући су подаци да чак 60 одсто деце у Војводини у школском, па чак и у предшколском узрасту, има одређене деформитете, равна стопала, кривљење кичме и слично. Управо овакве промоције спорта један су од начина како да то предупредимо – навео је Матић. Ж.Балабан

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15),­„Me­dved­Jo­gi”­(13.50),­„Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13,15.15),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (13.45),­ „Kra­qev­ go­vor” (18),­ „Lu­da­ vo­`wa­ 3D”­ (22.20),­ „Agen­ti­ sud­bi­ne”­ (15.45),­ „Cr­ni­ la­bud” (20.15),­„Ma­ni­je­on­ta­kav”­(20,­22),­„Qu­bav­i­dru­gi­sti­mu­lan­si”­(20.25), „In­va­zi­ja­sve­ta:­bit­ka­za­la”­(22.35),­„ran­go”­(14.05­16.10,­18.20),­„Se­dam da­na­slo­bo­de”­(21.50)­„Svet­oke­a­na”­(13.15,­17.30),­„Bez­gra­ni~­no”­(20.30, 22.30),­ „Sa­kr­ pan~”­ (15.30,­ 17.40,­ 19.45),­ „Dru­gi­ `i­vot”­ (17.50,­ 20.10), „Hop”­(14,­16,­18.05),­„Pro­di­xi­-­Vrlds­on­fa­jer”­(20.20).­ Jadran:­„[an­sa­mog­`i­vo­ta„­(19),­„Ne­pri­ja­teq”­(21)..

PoZoRi[tA Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Kar­lo­va~­kog­ mi­ra­ 18, 063/8826675­(15–19)

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: MarijaBogdanovi}, DraganaDimitrijevi} i QiqanaBorojevi} iz Novog Sada, VesnaKuzmanovi} iz Sremske Kamenice, DanijelaMaksimovi} iz ^uruga i BojanaBesla} iz Apatina, DE^AKE: VeilingCang, OliveraGa|anski i MajaRama iz Novog Sada, MiqanaKne`evi} iz Nove Gajdobre, Sawa@ivi} iz In|ije, BrankaLon~ariz Magli}a, DraganaJankov iz Ravnog Sela i SlavicaVuki}evi} iz Despotova.

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Slavojka Radovana Ne{i} (1960) u 10.30 ~asova, Iboqa Karoqa Ki{ (1966) u 11.15, Zora Lazara Simi} (1931) u 12, Er`ebet Jovana Taka~i (1925) u 12.45, Miroslav Ostoje Mitrakovi} (1937) u 13.30, Milan Jefte Mihajlovi} (1929) u 14.15 i @iva Du{ana Popovi} (1974) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu danas }e biti sahraweni Emil Katalin Brankov (1917) u 11 i Margita Re`e Umek (1932) u 13 ~asova.

БАШАИД: Председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић посетио је данас у Башаиду породицу Мире Милићев која је крајем године родила близнакиње Александру и Анђелу. Мајка, Мира Милићев рођењем двеју девојчица остварила је право на новчану помоћ породици од покрајине у износу од 400.000 динара. Пајтић је истакао да је покрајинска Влада једнина администрација у региону која има програм подршке за рођење близанаца. - Данас смо овде зато што су ово хиљадити близанци од како спроводимо овај програм у последњих пет година. Колико је значајна та подршка говори и чињеница да је породица Милићев купила кућу захваљујући тој помоћи и тако решила своје стамбено питање. Ми ћемо и даље наставити да помажемо породице у којима се рађају деца.

Председник oпштине Кикинда Илија Војиновић уручио је колица- дар локалне самоуправе и рекао да и локална самоуправа спроводи мере ради побољшања наталитета: - Проблем збрињавања деце у вртићима решен је још прошле го-

дине и Кикинда је једна од ретких општина која нема листе чекања. Прва новорођена беба добије новчану помоћ од општине, а све мајке које се породе добију поклон у виду беби опреме. Близу смо договора да све мајке без запослења

од Oпштине добијају одређену новчану помоћ. Покрајинска секретарка секретаријата за социјалну политику и демагогију Новка Мојић објаснила је да покрајинска Влада има четири пронаталитетне мере јер је становништво у Војводини међу најстаријама на свету. Мира Милићев, 22-годишња мајка двеју близнакиња има и двогодишњег сина Јована. - Од новчане помоћи купили смо кућу. Да није покрајине и тог новца деци не бих могла да обезбедим кров над главом. Пре доласка у Башаид живели смо у изнајмљеној соби у Кикинди која је имала само седама квадрата. Отац деце тренутно је на привременом раду у Русији. Породица Милић живи од социјалне помоћи, материјалног обезбеђења породице и дечјег додатка. Оно што им је још неопходно јесте веш машина и купатило. ��.Ђуран

Талентовани гитариста из Кикинде

КИКИНДА: Петнаестогодишњи Кикинђанин Виктор Јускан, матурант Основне школе „Фејеш Клара”, освојио је прво место на петом Војвођанском фестивалу класичне гитаре у Новом Саду. Виктор је лауреат у својој категорији, а то су извођачи 1996. годиште и млађи. Ово је други пут да Виктор на овом Фестивалу осваја највише признање у својој категорији. -Било је доста учесника углавном из Војводине али и Београда. У жирију су били професори из иностранства и Србије. Свирао сам две композиције: Мауро Ђулијани „Алегро спиритозо” и од Алонса Мудара

„Фантазија”. И овај и прошли пут награђен сам гитаром која је ручно израђена – каже Виктор Јускан. Пре две године Виктор је освојио и највише признање на Међународном „Гитар арт фестивалу”. Прошле године Виктор је завршио Основну музичку школу „Слободан Малбашки” у класи професора Мандића, који га је и припремао за овогодишње такмичење. Виктор се припрема за наступ у Сегедину, од 7. до 12. априла, али и за упис у Средњу музичку школу „Исидор Бајић” у Новом Саду, смер класична гитара. А.Ђ.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

ВикторЈускан

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

11

САЈМОВИ ЗАПОШЉАВАЊА ДАЈУ ШАНСУ НЕЗАПОСЛЕНИМА

Петнаестнових раднихместа

СОМБОР: У просторијама сомборске Филијале Националне Службе за запошљавање јуче је одржан специјализовани сајам за запошљавање, овај пут намењен особама са инвалидитетом. Ово је пети специјализовани сајам запошљавање организован од стране сомборске Филијале НСЗ која поред Сомбора има своје испоставе и у Апатину, Кули и Оџацима, пошто су у претходном периоду одржани изузетно посећени сајмови намењени промовисању нових програма „Стручна пракса“ и „Прва шанса“, у оквиру којих је само до сада запослење пронашло стотинак незапослених лица са подручја Западне Бачке коју „покрива“ сомборска Филијала НСЗ. На јучерашњем сајму је своје потребе за новим радницима исказало седам послодаваца, а од укупно 122 особе са инвалидитетом у категорији оних која тра-

Тражила се разна занимања

же запослење и као таква се налазе на евиденцији НСЗ, аплицирало је њих седамдесетак. Послодавци су понудили 15 нових радних места секретара, трговца спремачица, рачунарских оператера и радника на уређењу зеле-

У ЂУРЂЕВУ ПРОТЕСТОВАЛО ОКО 200 ГРАЂАНА

Недају Домкултуре

ЂУРЂЕВО: Око две стотине мештана Ђурђева јуче се окупило испред Дома културе на протесту због принудног исељења библиотеке, КУД-а „Бранислав Нушић“ и других просторија из зграде Дома културе која је после приватизације задруге „Ђорђе Зличић“ припала новом власнику. До исељења није дошло, јер су се представници општине и месне заједнице са власником претходно договорили да се оно одложи за 60 дана, а да се у том року изнађе решење које би било прихватљиво за обе стране. - Имамо два месеца да уз помоћ покрајинских и републичких институција решимо проблем. Наиме, нови власник је предложио да га држава обештети јер је уредно исплатио све рате приликом приватизације. На тај начин би вансудскимм поравнањем успели да задржимо просторије које деценијама користимо. Зграда Дома културе је извор мултикултуралног живота нашег села и тако желимо да остане - наводи председник Савета Месне заједнице Ђурђево ДраганРимски. Додаје, да су надлежнима у Покрајини и Републици упутили допис у којем траже састанак како би предочили незавидну ситуацију у којој

су се нашли и како би добили помоћ и подршку. - Уколико се нико од њих не огласи, нама не преостаје ништа друго, него да поново протестујемо. Не смемо да дозволимо да останемо без Дома културе - каже Римски. Међутим, зграда Дома културе је продата 2003. године, када је расписан тендер за приватизацију задруге „Ђорђе Зличић“, у оквиру које се налазила и сада спорна зграда. Месна заједница је исте године поднела тужбу због приватизације Дома културе. Задруга је продата, а са новим власником постигнут је усмени споразум да село добије приземне просторије на коришћење, а власник спратне до окочања поступка. Међутим, након извесног времена нови власник је поднео тужбу против месне заједнице због ометања поседа и док су трајале парнице, стигла је пресуда за исељење из Дома. На протесту испред зграде Дома културе мештани су навели да је та зграда њихова кућа, културна, економска и биографска историја села. Они су запретили да ће, у супротном, бити принуђени да правду потраже пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Л. Никовић

Покрајинаиздвојила новацзаклизиште ЧЕРЕВИЋ: На јучерашњој седници Владе Војводине прихваћен је предлог на иницијативу председника Владе Војводине Бојана Пајтића да се средствима из буџетске резерве општини Беочин, обезбеди финансијска помоћ за суфинансирање трошкова санације клизишта у МЗ Черевић у износу од два милиона динара. Председник Општине Беочин БогданЦвејићкаже да ће данас багери почети да копају канале како би се исушила земља и успорило клизиште. - Због лошег времена радови нису могли да почну раније, а чекали смо и стручну оцену професора Технолошког факултета - каже Цвејић. Мештани су прекјуче сами крчили поток како би омогућили да вода отиче. Л. Н.

ПРЕДСТАВНИЦИ ПРИВРЕДНИХ КОМОРА РУСИЈЕ И БЕЛОРУСИЈЕ У СОМБОРУ

Великемогућностиза привреднусарадњу

СОМБОР: У организацији Регионалне привредне коморе у Сомбору су јуче боравили представници Привредних комора Руске Федерације и Белорусије, како би се, по речима председнице сомборске РПК ТатјанеМаглић, упознали са потенцијалима привреде Западне Бачке. Поред обиласка сомборске фабрике обуће „Борели“ и оџачког гиганта „Хипол“ у којем је приватизација крајем прошле године поништена, директор представништва РФ у Београду Владимир Гришин са сарадницима и први човек београдског представништва Белоруске привредне коморе МилошВучинић, заједно са представницима српске Привредне коморе

МирославомМитковићем и Снежаном Ћирић-Прибићевић задуженим за сарадњу са иностранством, одржали су у седишту сомборске РПК састанак са провредницима Сомбора, Апатина, Куле и Оџака. На овом састанку су размењене информације о могућностима шире привредне сарадње, потребама тржишта Русије и Белорусије, извозним могућностима и потенцијалима потенцијалних српских партнера, у светлу чега је једнодушна као оцена искристалисан став да простора за сарадњу има и да нису искориштене све предности одличне трилатералне сарадње између држава. М. Мћ

них површина, а на ова радна места су имали право да конкуришу ратни, мирнодопски војни инвалиди, цивилни инвалиди рата, инвалиди рада,категорисана и лица са процењеном радном способношћу. М. Мћ

УВршцупреко хиљадуучесника

ВРШАЦ: Банкет сала хотела „Србија“ била је премала да прими велики број заинтересованих посетилаца осмог по реду сајма за запошљавање који се ове године одржава пог геслом „Шанса за све“. Портпарол вршачке филијале Националне службе за запошљавање ЗорицаМилошевић је рекла да су на адресе незапослених из општина Вршац, Бела Црква и Пландиште послали бли��у хиљаду обавештења, али овде је сигурно било више од овог броја оних који су заинтересевони за неко од понуђених 170 радних места. А 34 фирме је поред својих штандова истакла своје потребе за новим радницима. Охрабрује и то што су се овде поред великих фирми као што је „Хемофарм“, „Свислајон“ и других, у великом броју појавиле и мале занатске и друге приватне радње које нуде слободна радна места за занатска занимања. А траже се

трговци, конобари, економски техничари, механичари, возачи, металостругари, машински и ме-

Oпштина ове године усвојила акциони план запошљавања и определила средства за његово под-

дицински техничар, затим са факултетом лекари, економисти, менаџери инжењери разних струка. Председник општине ЧедомирЖивковић је нагласио да је

стицање. У Технолошком парку немачка фирма „Медикал Каре“ је закупила велики плац и ту ће се ове године отворити велики број радних места. Р. Јовановић

У ШТРАЈКУ РАДНИКА „БАНАТА” У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

Беззарада идоприноса

БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: Трећег дана штрајка радника Индустрије меса и конзерви „Банат“ у Банатском Карловцу, ранике ове највеће фирме чекала су решења о суспензији са радних места, а многи од преко 200 запослених страхују да је то увод у отказ. -Прошлог децембра смо били у штрајку, а практично пуних 11 месеци нисмо добијали обрачуне за плату. Тада је Општина помогла раднике са по десет хиљада динара и постигнут је договор са управом „Баната“ да се до краја године исплате заостале зараде. То је остало само на обећању и ево нас поново у штрајку - каже прошлогодишњи организатор штрајка Радиша Томић. У међувремену, у фабрици је формиран синдикат и он је преузео своје обавезе да се поново покрене питање исплата зарађеног новца. - Јутрос нас је на капији сачекао поштар са решењима о суспензији са радних места.Суспензије је добило 77 радника, а остали ћуте и трпе. ми смо ангажовали адвокада и ићићемо на суд, јер су нас преварили. Рекли су да су захтеви у реду и да ће то размотрити, а ето од тога ништа, јутрос нас је дочекала суспензија. А овом приликом, за разлику од прошле године, када

Поштар уручује суспензије

нисмо били организовани, све смо чинили по закону. Имамо синдикат, у законском року смо најавили штрајк и наше захтеве. А проблеми нису мали. Две, а код неких и три године фирма није уплатила доприносе, велики број радника 11 месеци није добио зараду. Давали су неке потврде за куповину производа у „Банатовим“ продавницама, али од тога не може да се плате рачуни за струју, гас, да се школују деца и нормално живи. Људи заиста немају ни динара – образложио је разлоге за штрајк члан штрајкашког одбора Славиша Макијевић.

ОД ЈУЧЕ У КАЊИШКОЈ ОПШТИНИ

Боља комуникација сграђанима

КАЊ ИЖ А: За хва љу ју ћи средствима добијеним на конкурсу Покрајинског секретаријата за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу АП Војводине у изно су од 1,3 милиона динара, намењеним унапређењу рада локалних управа, у општини Кањижа је од јуче уведен „Систем 48“, који омогућава лакше и ефикасније комуницирање са грађанима. Функционисање јединственог система комуникације са грађанима који је развила општина Инђија и компанија „Мега Цомпутер Енгинееринг“ предста ви ли су пред став ник те фирме Игор Митић и директор ДОО „Ин фо-Ка њи жа“ КорнелМес арош. Грађани и даље имају прилике да упуте примедбе, суге стије, питања или предлоге који се тичу развоја општине на број 0800 024 024, међутим, нови „Систем 48“ пружа им могућност да се локалној самоуправи и општинским институцијама обрате и СМС поруком, е-маил поруком и webформуларом на порта лу Оп-

штине, као и праћење стања захтева преко интернета. Грађани проблеме могу пријављивати смс-поруком на број 064/ 80 62 122, електронском поштом на адре су: sistem48@kanjiza.rs, или путем wеб-формулара на званичном сајту кањишке општине www.кањиза.рс. По пријему представке грађана на једном од комуникацио них ли ни ја, кол-цен тар је про слеђује представнику надле жног ре со ра Оп штин ске управе, задуженом за решавање указаног проблема, одно сно представнику надлежног јавног предузећа или установе. У року од највише 48 часова, грађани се начином комуникације коју је изабрао, упућује одговор о томе у каквом је статусу проблем на који се пожалио, то јест да ли је већ отклоњен или се ради на томе. Новоуведеним „Системом 48“ грађани могу да укажу на по стојање било каквог проблема из домена комуналних и осталих надлежно сти. М. Мр.

- Прошли пут смо радницима помогли са по 10.000 динара, али очигледно је да ту има озбиљних проблема и у разговору са председником синдиката договорили смо се да им трошкове адвоката за тужбу плати Општина. Власник „Баната“ ме је уверавао да су штрајк покренули неки радници који су познати по кршењу радне дисциплине. Ја немам надлежности да се мешам у пословну политику фирме, али заштиту пред судом можемо да им омогућимо – рекао је председник општине Алибунар ДанијелКишмартон. Р. Јовановић

НЕСВАКИДАШЊИ ГЕСТ ДАНИЛА БОБИЋА ИЗ СИРИГА

Мартовску платупоклања народуЈапана

СИРИГ: Професор физичког васпитања, запослен у ЈКП „Темерин“ као спортски референт Данило Бобић одрекао се мартовске плате у корист помоћи народу у Јапану. -Поштујући традицију и менталитет људи из далеке земље којима је март уништио снове, многима и живот, гледајући слике ужаса после земљотреса и цунамија, схватио сам да је то, иако хиљадама километара далеко, уствари моје двориште и моја обавеза, да реагујем и помогнем. Плата није велика, али је дарована од срца - истиче Данило Бобић. Овај Сирижан, бивши спортиста је у августу прошле године на делу показао хуманост и племенитост. Летос је испред продавнице у Сиригусрео човека на бициклу, дваде сет петогодишњег Јапанца Маруса Казанорија, који се запутио на пут око света. Од Каира до Беча, где ради, пут га је водио кроз Сириг. Питао је Данила где би могао да постави шатор и преноћи, а он га је, као добар домаћин, два дана гостио у својој кући. -Успо ставили смо пријатељство које и даље траје. И он је далеко од родног Јапана, али тугује, као и ми. Очекујем његов долазак на „Егзит“ у Нови Сад и наравно у мој Сириг –каже Данило Бобић. М. Милојевић

СА ЗАСЕДАЊА БЕЧЕЈСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Нижипорез наимовину

БЕЧЕЈ: Уместо прописане пореске стопе на имовину у висини 0,4 одсто, одборници бечејског парламента искористили су законску могућност и на јучерашњој седници изгласали нижу стопу за 0,1 проценат. Ова одлука је важећа за текућу годину, примењиваће се ретроактивно од јануара и има за циљ да физичким и правним лицима побољша буџет у тешком економском времену. Остала питања су експресно изгласана, па је седница са 17 тачака дневног реда, трајала непуних сат времена. Напоменимо да су одборници бечејског парламента расправљали углавном о комуналним и кадровским питањима, у оквиру којих су донете одлуке: о ауто-такси превозу, образовању Општинског штаба за ванредне ситуације, потврђивању споразума о формирању Регионалног система управљања комуналним отпадом, али и допуни и измени одлуке о оснивању ЈП „Комуналац”, о мерама заштите пољопривредног земљишта и организовању пољочуварске службе у атару бечејске општине, о мерилима за плаћање накнаде за коришћење грађевинског земљишта…

Када су кадровске промене у питању, поред измена у неколико школских одбора, донето је Решења о именовању Жолта Галуса за директора ЈП „Водоканал”, који је до сада био вршиоц дужности директора. Истовремено, усвојена је оставка мр Горана Пивничког на функцију председника Управног одбора Установе за спортску и културну активност омладине Младост, а на његово место је именован реномирани спортски радник РадославВасин. В. Ј.


12

crna hronika

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

POLICIJA SLU^AJNO OTKRILA „JUGOREMEDIJINE” LEKOVE U NI[KOJ [TAMPARIJI

Dvetoneanalgetikame|ukwigama Kartonskaburadsaskorodve tone paracetamola, na kojima stoje nalepnice “Jugoremedije”, prona|ena u magacinu izdava~kogpreduze}a“Prosveta”uNi{u,nemajunikakvevezesasada{wimrukovodstvomovefabrike lekova, rekao je ju~e za “Dnevnik” predsednik Samostalnog sindikata u toj zrewaninskoj farmaceutskoj ku}i VladimirPecikoza. Policijajeslu~ajnootkrila ogromnekoli~inelekova,odnosno38buradisapo50kilograma granulata paracetamola, i to prilikomuvi|ajaobavqenogposle provale u prostorije “Prosvete”.Ni{ka{tamparijajedo sredine pro{le godine, pre nego{tojeAgencijazaprivatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor, bila u vlasni{tvu kontroverznog biznismena Jovice Stefanovi}a Ninija, biv{eg gazde“Jugoremedije”,kogsuzrewaninskiradnici,posledugei

dasmomipreuzeli“Jugoremediju” od Stefanovi}a. Sada{we rukovodstvostimslu~ajemnema nikakveveze–kazaojePecikoza za na{ list i podsetio da su radniciiakcionariovefarmaceutskeindustrijeiutovreme nadle`nim dr`avnim organima

Lek protiv bolova Paracetamoljeanalgetik,odnosnolekprotivbolova,iantipiretikkojipoma`eusni`avawutelesnetemperature.Koristisezaubla`avaweblagihiumerenihbolovarazli~itog porekla,kao{tosuglavoboqa,zuboboqa,boloviuzglobovima.Mo`esekoristitiizasuzbijawegroznice,sni`avawepovi{enetemperature,ikodtegobakojeizazivaprehladaigrip. Uzimaweve}ihkoli~inalekamo`eizazvatiporeme}ajrada jetre. uporne borbe, najurili iz fabrike. - Iz medija smo ~uli za taj slu~ajidasuna|enaburadsparacetamolom na kojima je kao datum uzorkovawa zapisan jun

ODLUKA KOMPANIJE IZ GRUPACIJE NOVE QUBQANSKE BANKE

Postupakprotiv odgovornih u„Agro`ivu” Kompanije iz grupacije NoveQubqanskebanke(NLB)su protiv lica iz pan~eva~kog preduze}a „Agro`iv„ pokrenule pravni postupak za za{titusvojihinteresa.NLBje saop{tila da je u toku postu-

NLB odlu~no odbacuje tvrdwu lista „Ve~er” o tome da je novac, umesto na ra~un proizvo|a~a piletine ’Agro`iv’, i{ao na privatni ra~un Miroslava @ivanova, wegovog sina Nenada i `ene Sun~ice pak u kojem se poverioci iz NLB grup e poj av quj u kao o{te}eni. Me|utim,NLBnije`elela da kom ent ar i{ e ned avn u tvrdwu mariborskog dnevnika„Ve~er”oindicijamadasu pojedinci iz „Agro`iva„ delovali povezano s pojedincimaiztebanke,ika`edao~ekuje da }e organi gowewa ra-

ditisvojposao. NLBodlu~noodbacujetvrdwulista„Ve~er”otomedaje „novac, umesto na ra~un proizvo|a~apiletine’Agro`iv’, i{ao na privatni ra~un Miros lav a @iv an ov a, weg ov og sina Nenada i `ene Sun~ice kodNLBQubqanai{vajcarske isp os tav e LHB Frankfurt i InterFinanc Cirih.” NLB je naglasila da od 2007. nikoodtihlicanije,kaopojedinac,imaora~unupomenutimbankama. Dnevn ik „Ve~ er” je pro{log ponedeqka objavio da je NLB kroz kred it ir aw e „Agro`iva„izgubila30milionaevrakojisunavodnozavr{il i na ra~ un im a ~eln ik a „Agro` iv a„ i org an iz ov an e grupe u banci koja je uprkos riz ik a nav odn o odob rav al a neos ig ur an e zajm ov e. Prem a pisawu„Ve~era”,grupuuNLB otkrilisuistra`iteqiuSrbiji, koji su ve} zatvorili 20 lica iz „Agro`iva„, dok slovena~kiorganijo{nisuzapo~eli istragu u NLB, na ~ijem je ~elu tada bio Marjan Kramar. E. D.

RASVETQENE TE[KE KRA\E U MARTONO[U I ADI

Odnetipoku}stvo, plugovii`itarice

Ras vet qen e su dve te{ ke kra|eizvr{eneuMartono{u, op{tina Kawi`a, na {tetu vlasnikaprivatnihku}a,koji suo{te}enizaoko280.000dinara.Zbogosnovasumwedasu po~inili ove kra|e kawi{ka policija je krivi~ne prijave podnela protiv Arnolda K. (1991), Mi{e K. (1989), Arnolda C. (1991) i Karoqa C. (1993)izMartono{a. ^etvoricaosumwi~enihteretesedasuprovaliliuku}e o{te}enih odakle su odneli poqoprivrednema{ine,alii najve}ideopoku}stvai`itarice iz ambara. Kako saznajemo,onisuzapregomodmehanizacije odneli ~etiri pluga, dvedrqa~e,krupa~idrugo,od

Zaposleniuni{koj“Prosveti” tvrde da su burad u magacin donetapredveipogodine.Magacioner Slavi{a Milojevi} je izjavio da niko ni{ta ne pita kada gazda ka`e da ne{to mora daseuskladi{ti,ve}tomorada prihvati.

tehn i~k e rob e fri` id er, {poret, usisiva~, ve{ ma{inu,okoosamtonap{enice,zobi i je~ma, alat, posteqinu, posu|e, staro gvo`|e i druge predmete. Policija u Adi podnela je krivi~nu prijavu protiv Daniela S. (1992) iz Subotice, zbog osnova sumwe da je po~iniote{kukra|una{tetuvlasnikaprivatneku}euAdikoji se nalazi u inostranstvu. Osumwi~eni se tereti da je no}u18.martaovegodineprovaliouku}uo{te}enogizkoje je odneo plazma televizor, min i lin ij u i razn e alat e. Deo predmeta je prona|en i vra}envlasniku. M. Mr.

U NOVOM KNE@EVCU

Te{kepovrede upono}nomnapadu ProtivMarkaB. (1992)izNovogKne`evcapolicijajepodnelakrivi~nuprijavuzbogosnovasumwedajepo~iniokrivi~nodelonano{ewate{ketelesnepovredena{tetuPredragaK. (1979) izNovogKne`evca.IzPUKikindasaop{tenojeju~edajeosumwi~eniMarkoB.12.martaovegodineokotrisataposlepono}i, na ulici u Novom Kne`evcu o{te}enom zadao vi{e udaraca po glaviitelu. M. Mr.

2006.godine.Mo`dajetimlekovima istekao i rok trajawa. Ali, zaista ne znamo ni{ta o tome. Lekovi su iz fabrike izneti,ilitegodine,iliranije, alinisuposle2007.godine,ka-

ukazivali na brojne Ninijeve mahinacije,alidasenatonije obra}alapreteranapa`wa. Medikamentisuzate~enime|u brojnim izdawima izdava~ke ku}ekojaneradive}mesecdana.

Stru~waci tvrde da se paracetamol koristi za proizvodwulekova,anezvani~nosemo`e ~uti i da je ~est sastojak sme{e heroina. Inspektori za za{titu `ivotne sredine na-

rednih dana }e proveriti prona|enuhemijskusupstancu,~ija se vrednost procewuje na oko polamilionaevra.Ukolikose utvrdi  da joj je istekao rok traj aw a, bi} e tret ir an a kao farmaceutskiotpadkoji}ebitiuni{tenuinostranstvu. Sem “Jugoremedije” i “Prosvete”, koju je kupio pre {est godina, Nini je bio vlasnik jo{nekolikofirmi.Uhap{en je po~etkom novembra pro{le godine zbog sumwe da je kao vlasnik “Srboleka”, zajedno s biv{im generalnim direktorom te komp an ij e Mlad en om Lu~i}em, od oktobra 2006. do aprila 2010. o{tetio radnike iakcionarezavi{eodpetmilio n a evra. Stef an ov i} je uhap{en ispred svoje ku}e u Ni{u, a nakon {to je li{en slobode, po nalogu Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu, oduzeta mujeimovina. @. Balaban

SEDMORO IZA BRAVE ZBOG ZLOUPOTREBA U VEZI S PRIVATIZACIJOM GRA\EVINSKOG PREDUZE]A „JABLANICA” U VAQEVU

Uhap{eniMrkowi}ev pomo}nik ina~elnikokruga Zbogzloupotrebauvezisprivatizacijom gra|evinskog preduze}a„Jablanica”ju~ejeuhap{eno sedam osoba me|u kojima je pomo}nikministrazainfrastrukturu i energetiku za drumski transport Milorad Ili} i na~elnik kolubarskog okruga Milivoje Obrenovi}, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova.Uhap{enisuzbogsumweda supreduze}u„Jablanica’’ADVaqevo, naneli {tetu vi{e od dva milionaeura,navodipolicijai dodaje da se intenzivno traga za jo{dvojicomosumwi~enih. Osim Ili}a i Obrenovi}a, uhap{enjeSa{a\okovi}izVaqeva koji je u vreme izvr{ewa krivi~nog dela bio generalni direktortogpreduze}a,kaoigeneralni direktor Dobrica @ivanovi} iz Mladenovca. Uhap{enisui~lanoviUpravnogodbora „Jablanice” Milka Selakovi} izVaqeva,Du{anPavkovi}izVla{keiMilanIgwatovi} izKora}ice,kojijeidirektorpreduze}a„MBR”DOOMladenovac. Policijaintenzivnotragaza predsednikom Upravnog odbora i generalnim direktorom GP „Jablanica”A.D.VaqevoQubomirom Ma~kovi}em i Slobodanom Radojevi}em, zvanim Boba Era,iz\urinaca,kojijeve}in-

preduze}u „Jablanica„ naneta je {teta u iznosu od 61.351.514 dinara. Osumwi~eni Miloje Obrenovi},unovembrumesecu2006.godine i februaru 2007.godine, kao direktor filijale Poreske upraveVaqevo,potpisaojepredlogezabrisawezalo`nogpravahipotekanadposlovnomzgradom i proizvodnim pogonom, radi obezbe|ewanaplateporeskogdu-

Kadrovi SPS i G17 plus MiloradIli}

skivlasnikGP„Jablanica”A.D. Vaqevo, „MBR” DOO Mladenovac,„Kobest”A.D.Mladenovaci „Autosrbija”A.D.Beograd,protivkogasezbogizvr{enihkrivi~nih dela vodi postupak pred Vi{imsudomuBeogradu. Krivi~nomprijavombi}eobuhva}ena jo{ trojica osumwi~enihkojiseve}nalazeupritvoru jerseprotivkojih,vodikrivi~nipostupakpredVi{imsudomu Beogradu. To su ~lanovi Upravnogodbora„Jablanice”Slobodan \okovi} iz Beograda, Biqana @ivanovi}, koja je i zastupnik preduze}a „Kobest” A.D. Mlade-

Vlada poru~uje: Nema nedodirqivih i za{ti}enih Vlada Republike Srbije pozdravqa koordiniranu akciju policijeitu`ila{tvaukojojjeme|uosumwi~enimazaprivredni kriminalikorupcijuuhap{enijedanodpomo}nikaministara zainfrastrukturuienergetikuMiloradIli},izjaviojeju~e KoordinatorVladezaodnosesjavno{}uSlobodanHomen. „OvaakcijajepokazateqdauSrbijinemanedodirqivihiza{ti}enih,te}esvako,kobudeosumwi~enzanezakoniteaktivnosti,bezobziranakojojsedr`avnojilistrana~kojfunkciji nalazi,bitiprocesuiran,uskladusazakonom”,rekaojeHomen Tanjugu.Onjenajavioda}eVladaSrbijerazre{itiuhap{enog pomo}nikaministrauskladusazakonskomprocedurom.

Mrkowi} najavio suspendovawe MinistarzainfrastrukturuienergetikuMilutinMrkowi} najavio je ju~e, povodom hap{ewa svog pomo}nika Milorada Ili}a,da}enajednojodnarednihsednicaVladeSrbijepokrenutipostupakzasuspendovaweIli}a. „Svojesaradnikesamuvekbiraopokriterijumustru~nosti. Kolikosamobave{ten,radiseosumwidajekrivi~nodelopo~inioprenego{tojepo~eodaradiumomministarstvu.Posledwure~}edatipravosu|e”,navodiseuizjaviMrkowi}azaagencijuBeta. Prema wegovim re~ima, zakonska obaveza ministra je da pokrenepostupakzarazre{eweposlesudskepresude. „Bezobziranato,izmoralnihrazloga,najednojodslede}ih sednicavlade,pokrenu}upostupaksuspenzijeuskladusazakonom”,naveojeMrkowi}.

MilivojeObrenovi}

novac,kaoiDejan\uri} izMladenovca koji je direktor „Kobest”A.D.Mladenovacipredsednik Skup{tine akcionara „Jako gradwa”A.D.Mladenovac. Policijaisti~edasesvisumwi~e da su izvr{ili vi{e krivi~nihdelazloupotrebaslu`benog polo`aja. Nakon kupovine gra|evinskog preduze}a „Jablanica’’ Vaqevo, osumwi~eni su u nameripribavqawaprotivpravneimovinskekoristizaSlobodana Radojevi}a i wegova privredna dru{tva, krajem 2006. osnivawem novog preduze}a „Jakogradwa’’Mladenovac,imovinu „Jablanica’’ Vaqevo, i to poslovnuzgradu,hotel,proizvodni pogon,prenelinanavedenonovo preduze}e. Vrednost uloga procewenajedalekoni`omodrealnetr`i{nevrednosti.Preduze}e „Jakogradwa’’ tu imovinu je prodalo kupcima „Vuji} Vaqevo’’, „Auto Srbija’’, „Kobest’’ i „MBR’’itakogra|evinskompreduze}u„Jablanica”Vaqevonaneta{tetauukupnomiznosuod60.2 milionadinara. Osumwi~eni su tokom 2006. zadu`ili preduze}e „Jablanica„kodve}egbrojalizingku}a za kupovinu automobila, skutera,kamionaigra|evinskeopremezaiznosod119.363.584dinaraod~egaje„Jablanica„izsvojihsredstavaisplatilapolovinusvojihobaveza,alizbogblokade ra~una, preuzete obaveze nisuuugovorenimrokovimaizmirene. Preduze}e „MBR” Mladenovac, preuzima obaveze iz lizinga, od „Auto Srbije„ Beograd, „Kobesta” Mladenovac, i „Auto ku}eremont„Po`arevaci„Brodarstva„Po`arevac,kojapostaju vlasnici navedenih sredstava pla}aju}isamopolovinuwihove realnevrednosti.Naovajna~in,

Me|u uhap{enima zbog zloupotreba prilikom privatizacije gra|evinskog preduze}a „Jablanica” su i ~lanovi dve stranke vladaju}e koalicije - Milorad Ili}, funkcioner SPS, i MilivojeObrenovi},kojije za na~elnika Kolubarskog okruga imenovan ispred G17 plus. Ili}je~lanGlavnogiIzvr{nog odbora SPS, a kao kadartestrankejefunkciju predsednika Skup{tine op{tineVaqevaobavqaoutri uzastopna mandata, od juna 1992.do16.oktobra2000.godine. Me|u sugra|anima poznatikaoMi}aKaplar,sloviojezapoliti~arakojivolidagradiitokomwegovih mandatapokrenutojenekolikove}ihgra|evinskihprojekatauVaqevu. Milivoje Obrenovi} je za na~elnika Kolubarskog okruga postavqen kao kadar G17plus,aupro{lostijerukovodio filijalom poreske upraveuVaqevu. gapreduze}a„Jablanica„uiznosu od 47.147.337 dinara, iako je znaodaovajdugnijeizmiren.Na osnovu toga je Zemqi{no kwi`noodeqeweOp{tinskogsudau Vaqevudonelore{eweobrisawuzalo`nogpravanadnekretninamapreduze}a„Jablanica„,koje su potom prodate, a time je onemogu}enopla}aweporeskogduga. Na ovaj na~in o{te}en je buxet Republike Srbije i pribavqena protivpravna imovinska korist preduze}u „Jablanica„ u iznosu od47.147.337dinara.Naopisane na~ine,osumwi~enisupreduze}u „Jablanica„ AD Vaqevo, naneli {tetuuukupnomiznosuodpreko 2.000.000 eura, navodi se u saop{tewu. (Tanjug)


CRnA HROnikA

dnevnik BE@IVOTNOTELO@IVEP.IZNOVOGSADA NA\ENOUBLIZINI^ENEJA

Samoubistvo novosadskog ugostiteqa?

Be`ivotno telo mu{karca, prona|eno je sino} u blizini ^eneja, nadomak Novog Sada na Me|unarodnom putu bb u automobilumarkeBMV. Kako Novosadska televizija nezvani~nosaznaje,re~jeotridesetsedmogodi{wem @ivi P. izNovogSada,kojijeprona|en s ustrelnom ranom u predelu glave na predwem sedi{tu svog automobila. Inspektori kriminalisti~kepolicijeobavili su uvi|aj i kako ova televizija

saznaje, u automobilu je prona|en i malokalibarski pi{toq izkojegjemetaknajverovatnije ispaqen. Tako|e, ustanovqeno jedaje@ivausmr}enjednimhicemuusta. Prema jo{ uvek nepotvr|eniminformacijama,radisenajverovatnije o samoubistvu, ali dookon~awaistrage,ovajslu~aj tretirasekaosumwivasmrt. Ina~e, @iva P. bio je suvlasnik jednog poznatog novosadskogkafi}a.

~etvrtak31.mart2011.

13

„DNEVNIK”SAZNAJE:PROCES„ZEMUNCIMA”NAJVEROVATNIJENAJESEN

Spisipredodbranom Simovi}aiKalini}a

Re{ewaSpecijalnogsudauBeogradu, kojima je odobreno ponavqawe postupaka radi su|ewa u prisustvu “zemuncima“ Milo{u Simovi}u i Sretku Kalni}u, u obapredmetaukojimasuosu|eni doksubiliubekstvunapo30godina po optu`bama za u~e{}e u atentatu na premijera Zorana \ini}a, te namaksimalnekazne po 40 godina u predmetu „zemunski klan“ukojemsesudiloza niz

te{kih krivi~nih dela, postala supravosna`na. U slu~aju Kalini}a, u odnosu na koga je zahtev za ponavqawe postupaka sud prihvatio 15. marta,re{ewejetekpostalopravosna`no,paodbranao~ekujedobije optu`nicu i spise obaju predmeta. Uslu~ajuSimovi}a,izahtevi odluka o ponavqawu su ne{to starijeg datuma, pa je i re{ewe

ne{to ranije postalo pravosna`no, tejeodbraniume|uvremenu dostavqenasudskadokumentacija uvezisobapredmeta. Kako saznaje „Dnevnik“, u ponovqenim postupcima Milo{u Simovi}u pomiwe se kao sude}e ve}e sudije Velimira Lazovi}a. Ina~e,ranijejenajavqenospajawepostupakaprotivSimovi}ai Kalini}a, odnosno da }e im se zajednosuditiudvapostupka -u

predmetu „atentat“ i „zemunski klan“. Po informacijama na{eg lista,izvesnojedazasadajo{uvek nijeodre|endatumpo~etkasu|ewaniujednomodpredmeta.Mada seumedijimaspekuli{eotomeda bisu|ewamogladapo~nupresezoneletwihodmora,upu}eniprocewujudajemnogorealnijedase todesiudrugojpolovinigodine, uoktobruilinovembru. J. J.

UDESUBA^U

„Fordom”pokosio biciklistu Usaobra}ajnojnesre}ipreksino} u Ba~u poginuo je Nenad Krsti} (1988) iz Oxaka., sao- {tilajeju~enovosadskaPolicijskauprava. Prema prvim saznawima, Slobodan C. (1967) sugra|anin nastradalog, po svoj prilici nepropisno je „fordom” preticao bicikl kojim je upravqao Krsti}ioborioganakolovoz. Biciklista je od zadobijenih

povreda preminuo na licu mesta. Alkotestirawemjeutvr|eno davoza~automobilaimaouorganizmualkoholiodre|enomu je zadr`avawe do 12 sati. Protiv wega podneta je krivi~na prijava pod sumwom da je po~inote{kodeloprotivbezbednostisaobra}aja,dodajeseusaop{tewu. M.V.

AKCIJA„[KOLABEZDROGEINASIQA”

Sumwiviseteraju odosnovaca U neposrednoj blizini dve novosadske osnovne {kole policija je kod Marka V. (1982) prona{la supstancu za koju se osnovano sumwa da je narkotik, kaoidvano`aili~nukartuna tu|e ime, a kod Roberta N. (1983)prahzakojisepretpostaqadajeheroin. ZaDraganaK. (1977)iDanijela J. (1988), zate~enih tako|e blizu {kole,  policija osnovano sumwa  da su krali u jednoj novosadskoj apoteci. Protiv osumwi~enih slede krivi~ne prijave. U okviru iste akcije Ministarstva unutra{wih poslova podnazivom„[kolabezdrogei

nasiqa” vrbaska policija je blizuosnovne{kolekodJovana V. (1979) prona{la 14 grama biqnematerijezakojusesumwa dajemarihuana,akod@eqkaR. (1979)20tabletakojesenalaze na listi psihoaktivnih suptanci.Protivobojice}ebitipodneta krivi~na prijava neovla{}enogstavqawauprometopojnihdroga. Policijska uprava u Novom Saduformiralajenekolikotimovazadu`enihzasuzbijawenasiqa i narkomanije , odnosno trgovine narkoticima u blizini {kola, navodi se u ju~era{wemsaop{tewuslu`bezainformisaweoveuprave. M.V.

SU\EWESVETLANIRA@NATOVI]NAJAVQUJE SETEKPOSLELETA

Cecaslobodna daputuje

Folkpreva~icaSvetlanaCeca Ra`natovi} i daqe }e biti slobodna da putuje, jer iako je protiv we podignuta optu`nica,onanemasudskumeruzabrane napu{tawa boravi{ta ili prebivali{ta,re~enojeju~eTanjuguuVi{emsuduuBeogradu.

SvetlanaRa`natovi}

Ra`natovi}evoj nikada nije bila izre~ena ta mera, kao ni oduzimaweputneisprave,jerse tokomosamgodinaistrageurednoodazivalanasvesudskepozive, podse}aju u sudu. Pomenuta mera,izri~esesamoukolikonekoizbegavapravosudneorganei u tom slu~aju napu{tawe boravi{ta ili prebivali{ta odobrava,uzavisnostiodfazekri-

vi~nogpostipka,istra`nisudijailisudskove}e. Poznata srpska peva~ica ~esto je proteklih godina putovala u inostranstvo o ~emu je javnost uredno informisana s obzirom na wenu popularnost i uveksevra}alairedovnoodazivalasvimsudskimpozivima. Portparol suda Du{ica Risti} izjavilajeTanjuguda,prema odredbama Sudskog poslovnika,kadasudprimioptu`nicu onasedodequjeuradsudijikoji je po redosledu za dobijawe novih predmeta, a koji }e biti postupaju}i predsednik ve}a. Nakontoga,predsedniksudskog sudija daje naredbu da se optu`nicadostaviokrivqenomili okrivqenimaiwihovimbraniocimaspoukomopravunaprigovor i to u roku od osam dana od dana prijema optu`nice.  O eventualnim prigovorima okrivqenih ili wihovih branilaca odlu~uje Krivi~no vanraspravnove}ekojemo`edaodbije prigovore i u tom slu~aju optu`nicastupanapravnusnagu, posle ~ega se o|e|uje po~etaksu|ewa. Ukoliko u zakonskom roku od osam dana, od dana dostavqawa optu`nice,prigovornebudepodnet, predsednik ve}a tako|e ima procesna ovla{}ewa da stavi zahtev Krivi~nom vanraspravnomve}u,kojetadamo`edaodlu~iosvakompitawuokomesere{avaipovodomprigovora.

Spoqa{wostiunutra{wostku}eukojojsedogodiloubistvo

UHAP[ENAZDENKAK.T.IZZREWANINA,KOJASETERETIDAJEUBILAVINCABERKOVI]A

Podstanarka osumwi~enadaje kanapomzadavilagazdu Istra`nisudijazrewaninskog Vi{eg suda Goran Zec, posle saslu{awa,odrediojeju~epritvor Zdenki K. T. (38) iz Zrewanina, osumwi~enoj da je u utorak, u kasnim popodnevnim satima, ubila sugra|anina Vinca Berkovi}a (68). Zlo~in se dogodio u Berkovi}evojporodi~nojku}i,uUlici 9.januarabroj8,ukojojjeZdenka odskora `ivela kao podstanarka. Ona je, kako saznajemo, pred istra`nim sudijom priznala da je po~inila krivi~no delo koje joj se stavqa na teret, a u svojoj odbrani je rekla da ju je pokojnik seksualnouznemiravao. Zdenka je, zajedno s verenikom J.G. (23),kodBerkovi}aiznajmilastan27.martaiplatilamukiriju unapred za dva meseca. Ispri~ala je pred istra`nim sudijomdajeve}tadagazdapo~eodaje uznemiravaidaje,navodno,virio kroz prozor i {pijunirao {ta onaiwenverenikradeurentira-

nojsobi.Toseponoviloikobnog 29. marta. J. G. je u to vreme bio odsutan. Zdenkaseteretidajevi{eputadrvenompalicomudarilapenzionisanog Zrewaninca po vratu ile|ima.Ondajekanapomodtorbe stezala wegov vrat, sve dok Vincenijeizdahnuo.Kadjevere-

Volitetova`e imotore Za osumwi~enu Zdenku veledanaprvipogledodajeutisak `ene koja, zbog mr{ave gra|e,nebimogladasavlada i ubije ~oveka. Kako saznajemo, bavila se tetova`om, a i samanateluimanekolikocrte`a.Tako|e,kaoiwenverenik, ~lan je jednog ovda{weg moto-kluba.Izprethodnevezeimapunoletnogsina.

nik saznao {ta je osumwi~ena u~inila, zajedno su oti{li u policijsku stanicu, gde je Zdenka prijavila ubistvo ~oveka. Telo pokojnikaposlatojenaobdukciju u novosadski Zavod za sudsku medicinu. Sempolicijsketrakeoblepqene na dvori{noj kapiji pokojnikove ku}e, ni{ta drugo ju~e nije ukazivalonatodasedanranijeu Ulici9.januara,potvrdwamame{tana-mirnombagqa{komsokaku, dogodio svirepi zlo~in. Ni kom{ije ~ak, do dolaska novinara,nisuznaledalijeVince,ili Vinkokakosugapojedincizvali, ubijen ili je umro prirodnom smr}u. -Uponedeqaknamjerekaodaje zavikendprimiopodstanare.@iveoje,ina~e,sam.Od`eneserazveoa}erkamu`ivinadrugommestu.Godinamajeprodavaojaja,vi{edabipopunioslobodnovreme, jer je oti{ao u penziju. Ranije je

radiokaotrgovacu“Tekstilprometu”–ispri~alajeza“Dnevnik” jednaodBerkovi}evihprvihkom{inica. Veli da Zdenku znaju u ulici. Ranijeje,smu`emidetetom,`ivela u ku}i prekoputa Vinceove. Kad je napustila mu`a, odselila se odatle. Pre nekoliko dana se vratilauistuulicu. -Znamojei~ulismolo{epri~eowoj.Ali,nisamseobazirala nato,jermeseneti~e.Preneki dansamjesrelanauliciirekla mijedasmoponovokom{inice– dodalajena{asagovornica. Kom{ijaNorbetGetl tvrdida jeVincevoleodapopije,alidas wimnikadanijeimaoproblema. -Bilismona“dobardan”,iako gaznamodmalena,jersamro|enu ovojulici.Odmajkesam~uodaje dolazilapolicija.Nisam~uoni{ta neobi~no tog dana kada je Vinceubijen–kazaojeGetl. @.Balaban

UZAGREBA^KOMNASEQUJARUNOTKRIVENIPOSMRTNIOSTACIPREGODINUDANAUBIJENOG OSUMWI^ENOGSRPSKOGKRIMINALCA

Na|enalobawaCvetkaSimi}a? U blizini Sportsko-rekrea- tivnog centra „Mladost”, u zagreba~kom nasequ Jarun, slu~ajniprolaznikju~ejeugledao qudskulobawu,o~emujeodmah obavestiopoliciju. Spec ij al iz ov an e ekip e odmahsuiza{lenalicemesta,a prona|enalobawaprenetajeu laboratoriju na analizu. Iako su poj ed in i hrv ats ki med ij i ve} po~eli da spekuli{u da je prona|ena lobawa pripadala izmasakriranom osumwi~enom srps kom krim in alc u Cvetk u Simi}u, u policiji podse}aju

Na|enalobawaodnetanaanalizu

dabitakvavrstainformacije mogladausleditekpo{tobude ura|enaDNKanaliza. ^et rd es et~ et vor og od i{ wi CvetkoSimi}prona|enjeubijen 8. marta pro{le  godine u zagreba~kom jezeru Jarun. Wegov identitet utvr|en je DNK analizom jer su ga ubice iskasapileodsekav{imuglavu,{akeinoge,azatimraskomadano telo bacile u vodu. Wegov nestanakprijavqenjejo{uprvoj polovini februara 2010., a 18. februarategodineprona|enje zapaqen xip u blizini Jaruna,

kada je srpska policija hrvatskim kolegama prosledila informacijudasetaj„mercedes„ vodinaSimi}a.Kakoseradio staromznancusrpskepolicije, u Beogradu je odr`an sastanak predstavnika hrvatskog i srpskogMUP-a. Svojevremeno je, po dojavi srpske policije, Cvetko Simi} uhap{en u Hrvatskoj dan pos le ubis tva nov in ar a Iva Puk an i} a. Kod weg a je tad a pron a| en a izv es na kol i~ in a droge,ajednovremeproveojeu pritvoru jer se sumwalo da je

CvetkoSimi}

iz Beograda do{ao po nekoga, mo`da~akinekogodsau~esnikauzlo~inu. Mil ij an Brk i}, zam en ik upravika Policije Hrvatske, izjaviojelane,nakonsastanka skolegamauBeogradu,dajehrvatskojpoliciji,kaoipolicijama u regionu, jako dobro poznata pro{lost Cvetka Simi}a kao visokopozicioniranog trgovcadrogom: -Wegovodelovawejeprime}eno u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni,CrnojGori,aliiuzemqamaEvropskeunije.Premasada{wim saznawima i operativnim inf orm ac ij am a, Cvetk a Simi}a ne povezujemo s ubistvom Iva Pukani}a i Nike Frani}a,{tonezna~idadaqi tokistragene}edovestidonekihdrugihsaznawa-izjavioje tadaBrki}. Prem a inf orm ac ij am a MUP-a Srbije, Cvetko Simi}, kojijerodomizBosneiHercegovine, poznat je i kao osoba bliska Luki Bojovi}u, kojeg je policija ozna~ila kao jednog od{efovasrpskogpodzemqa. PosmrtniostaciCvetkaSimi}asahrawisu16.marta2010. uBeogradu. E.D.


14

dru[tvo

~etvrtak31.mart2011.

[KOLAUMOLUUKQU^UJESEUPROJEKAT OBRAZOVAWAODRASLIH

Druga{ansa zanepismene iprosvetare

U Osnovnoj {koli „Novak Radoni}„uMoluve}suseuspe{nobaviliobrazovawemodraslih ukqu~ivawem u projekat funkcionalnogosnovnogobrazovawaRoma,aukqu~ilisuseu projekat„Druga{ansa–Razvoj sistema funkcionalnog osnovnogobrazovawaodraslihuSrbiji”,kojirealizujeMinistar-

Sne`anaDo{i}

stvo prosvete uz podr{ku Evropske unije. Direktorka {koleSne`anaDo{i} isti~e da ukqu~ivawe u projekat „Druga{ansa”mnogozna~ijer seukolektivuuvidelodapredstavqaidrugu{ansuzaprosvetare, zato {to se svake godine

obuke u sredwim stru~nim {kolama, tako da dobijaju sertifikateozavr{enojosnovnoj {koliistru~nojobuci,{to}e im pomo}i da do|u do posla – obja{wavaSne`anaDo{i}. Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ima velikibrojlicabezzavr{ene osnovne{kole,vi{eod200korisnika socijalnih primawa kojisuradnosposobninemazavr{enu osnovnu {kolu pa se wihovim obrazovawem mo`e dati doprinos lokalnoj zajednici jer, osim opismewavawa, polaznici }e se obu~avati za neko zanimawe u Sredwoj ekonomsko-trgovinskoj {koli u Be~eju, koja je, uz Tehni~ku {kolu u Adi, jo{ odabrana za stru~nuobuku.Obavezajedase ukqu~i po 25 polaznika u svakomciklusu,ukupno75. - Zainteresovanih ima, ali treba ih i animirati, mogu i ranije da se jave u {kolu radi evidentirawa, upis }e biti u avgustu, a nastava }e po~eti s po~etkom naredne {kolske godine,od1.septembra.Polaznicima }e u okviru projekta „Druga{ansa”bitiobezbe|eni besplatni pribor i uxbenici, takodane}eimatitro{ka,ai radnovreme}eimbitiprilago|eno, znaju}i da se ve}ina wih bavi nekim sezonskim ra-

dnevnik ODSUTRAUOSNOVNIM[KOLAMA

Upisnovegeneracijeprvaka U svim osnovnim {kolama u Srbijisutrapo~iweupisnove generacije prvaka. Prva slova od septembra u~i}e svi mali{ani ro|eni od 1. marta 2004. do kraja febrauara 2005. godine,tojestsvikojidopo~etka {kolske godine napune najmawe{estipo,anajvi{esedami pogodina.Uministarstvuprosveteo~ekujuda}euprvirazred osnovne {kole ove godine krenuti ne{to vi{e od 70.000 |aka,{tojezaskoro7.000mawe nego lane. Od ovog broja u {kolama,uVojvodiniprviput }e u {kolske klupe sesti oko 20.000mali{ana,tojestbezmalo 800 mawe nego u pro{loj {kolskojgodini. Uz  izvod iz mati~ne kwige ro|enih budu}eg prvaka i roditeqevu li~nu kartu, koja se daje na uvid, dokaz o poha|awu prip remn og pred{ kols kog programa, za upis je potrebno ilekarskouverewe,zakojebudu}eg prvaka treba da pregledaju pedijatar, otorinolaringolog, o~ni lekar i logoped. Bezovihdokumenatamogudase upi{u, izuzetno, deca iz osetqivihdru{tvenihgrupa. Posle upisa budu}im {kolarcima sleduje ispitivawe kod {kolskogpsihologaipedagogai to na materwem jeziku deteta, a za decu s motori~kim i ~ulnim smetwama primewuju se oblici ispitivawa na koji dete mo`e optimalno da odgovori. S obziromnatodaseodpro{legodine una{im{kolamaprimewujeinkluzivniprincip,tojestideca s posebnim potrebama, ukoliko

nompodr{komzaobrazovawekoja zahteva finansijska sredstva, {kola}euputitipismenizahtev izabranomlekarunadle`nogdomazdravqazaprocenupotrebaza pru`awem ove podr{ke koje utvr|ujeinterresornakomisija. U{koluzaobrazovaweu~enikasasmetwamaurazvojuupisuju sedecanaosnovupreporukeizabranog lekara nadle`nog doma

U ministarstvu prosvete o~ekuju da }e u prvi razred osnovne {kole ove godine krenuti ne{to vi{e od 70.000 |aka, {to je za skoro 7.000 mawe nego lane

Mla|iistarijinaproveri Nazahtevroditeqa{kolskipsihologipedagogmogudaprovere spremnost za polazak u {kolu i  mla|e dece, to jest onih koji}e1.septembraimatiod{estdo{estipogodina.Ukolikojeprocenaovihstru~wakadajedetespremno,a{kolaimakapaciteta,odobravaseupis,aukolikopedagogilipsihologprocenedadetenijespremno,upisseodla`ezagodinudana,tojest dete ~eka svoju generaciju i  poha|a pripremni pred{kolski program.Uovomdrugomslu~ajuroditeq,odnosnostarateqmo`edapodnesezahtevkomisiji{kole,koju~inepsiholog,pedagog,u~iteqipedijatardeteta,zaponovnoutvr|ivawespremnostizaupis.Poslenovogtestirawa,ovakomisijamo`edaodobriupisilipotvrdiodlagawe. Idecastarijaodsedamipogodinakojazbogbolestiilidrugihrazloganisuupisanauprvirazred,preupisamorajudapro|uodgovaraju}eprovere. towihoviroditeqi`ele,upisujuseuredovne{kole,kojezawih prave individualne obrazovne

planove,ukolikosenaispitivawu  utvrdi potreba za dono{ewem ovakavog plana ili dodat-

zdravqa i procene potreba za pru`awem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr{keu~eniku,uzsaglasnostroditeqa. [kolajedu`nadaupi{esvako dete sa svog podru~ja, a ukoliko ima mesta, na zahtev roditeqa, mo`edaupi{eidecukojanisus wenogpodru~ja. Na adrese svih roditeqa koji imajudecustasaluna{kolutrebalobidasustiglaobave{tewa od nadle`nih slu`bi lokalnih zajednica, a i ukoliko slu~ajno nisu,roditeqisudu`nidadecu upi{uu{kolu.Lokalnezajedniceproverava}edalisusvadeca upisana, a onima koji to ne u~ine,shodnoZakonuoosnovamasistema obrazovawa i vaspitawa, sledujukazne. D.Deve~erski

Sticaweprakti~nihznawa EkspertzanastavneplanoveiprogramezaodrasleprofesorkaFilozofskogfakultetauBeograduSne`anaMedi} ka`edasuprvisusretisa{kolomisocijalnimpartnerimaulokalnojzajedniciohrabruju}ijerjeprisutnazainteresovanost daseobezebedidastarijiod15godinazavr{eosnovnoobrazovaweisteknuobukuzaposloveskojimasemoguzaposliti.Zatosu{kolisocijalnipartneriuovomprojektuiposlodavci, NSZ,Centarzasocijalniradinevladineorganizacije,koje imajuevidencijuqudisnezavr{enomosnovnom{kolomikorisnikaraznihvidovapodr{ke. –Ovajprogramjeusmerenkauklawawusiroma{tvakaoporodi~nogfenomena,jer}eprogramidoprinetiosposobqavawuqudidausvakodnevnom`ivotupodignukvalitet`ivqewa,daboqebrinuosvomzdravqu,oporodici,osvojimgra|anskimdu`nostimaipravimu,damoguna}iposaokojiimodgovara–ukazujeSne`anaMedi}.–Ovojesteosnovnoobrazovawe, alionojeusmerenonaodrasleiono{toimjesvakodnevnopotrebno,darazumeju{tazna~ikadanekolikoprocenataposkupistruja,daznajukakodasesna|uskamatnimstopamaakotrebadauzmukredit,akosebaveba{tovanstvomdaznajukakoda upotrebe hemijska sredstva. Program je takav da odrasli bez osnovnog obrazovawa kroz ovo {kolovawe steknu prakti~na znawapotrebnazasvakodnevni`ivot. smawujebrojredovnihu~enika paostajubeznorme. Sne`ana Do{i} predo~ava dajezaposledwe~etirigodine broj|akaumolskoj{kolismawenzavi{eod70paseuobrazovawu odraslih vidi mogu}-

dovima,pa}eseuprole}eijesenraditiuve~erwimsatima. Osim toga, dok budu poha|ali obuku u stru~nim {kolama, prima}e deset odsto prose~ne plateuSrbijiiukolikobude trebalo da putuju, bi}e im na-

DONETAUREDBAOVOJNIMSVE[TENICIMA

Profesionalnioficiri, alibezoru`ja Vlada Srbije usvojila je Uredbuovr{ewuverskeslu`be uVojsciSrbije,kojaseorganizuje radi ostvarivawa slobode veroispovesti, ja~awa duhovnih imoralnihvrednostipripadnika vojske, negovawa vojni~kih vrlinaipatriotizma,kaoioblikovawa gra|anske odgovornosti.Verskuslu`buuVojsciSrbije obavqa}e sve{tenici ili verski slu`benici tradicio- nalnih crkava i verskih zajednica - pravoslavne, katoli~ke, muslimanskeijevrejske,uskladu s wihovim autonomnim propisima. Oni }e imati status profesionalnih oficira Vojske Srbije, sa ~inom vojni sve{tenik, vojni kapelan, vojni imam i vojni rabin, u zavisnosti kojoj verskoj zajednici pripadaju, a bi}e im dodeqen i po-

mo}nik, iz redova podoficira wihoveveroispovesti. Uredba vojnim sve{tenicima dozvoqava da obavqaju verske obrede i van bogoslu`benog prostora, uz odobrewe pretpostavqenogstare{ineiuzsagla-

ispovestikojojpripadaju,amogu da komanduju samo svojim pomo}nicima.Oni,tako|e,nemogubitipozvanidasvedo~eo~iwenicamaiokolnostimakojesu saznali prilikom ispovesti i ne mogu da budu anga`ovani u

Ne mogu biti pozvani da svedo~e o ~iwenicama i okolnostima koje su saznali prilikom ispovesti i ne mogu da budu anga`ovani u planirawu i izvo|ewu psiholo{kih operacija snost ovla{}enog crkvenog velikodostojnika. Vojni sve{tenicinenoseineupotrebqavaju oru`je, mogu da nose bradu u skladuspropisimasvojetradicionalne crkve ili verske zajednice,shodnoPraviluslu`be VojskeSrbije,kaoiode}uvero-

planirawuiizvo|ewupsiholo{kih operacija, poslovima sudije porotnika, savetnika iz oblasti odbrane i sprovo|ewu izvi|ajnog ili istra`nog postupka. Vojn i sve{ ten ic i ne mog u biti primorani da vr{e ver-

skiobredkojijeusuprotnosti sa propisima crkve kojoj pripad aj u, nit i pretp os tav qen i stare{ina mo`e da ih pozove na odg ov orn ost zbog na~ in a obavqawa bogoslu`benih delatnosti u Vojsci Srbije, ako seobredobavqauskladuspropisima. Ako u ukupnom broju pripadnika Vojske Srbije ima od 100 do 500 vernika tradicionalne crkveiliverskezajednice,versku slu`bu obavqa}e jedan wen sve{tenik ili verski slu`benik,aukolikoihimaod500do 1.000,dvojica.Nasvakihnarednih1.000pripadnikaVojskeSrbije,vernikaodre|enetradicionalne crkve ili verske zajednice, versku slu`bu obavqa}e jo{pojedansve{tenikiliverskislu`benik.

VESTI Unijasindikata prosvetara prekinula{trajk

Osnovna{kola„NovakRadoni}”

nostdanastavnicipopunesvojenorme,daneostanubezposla inebudetehnolo{kogvi{ka. –Drugirazlogzaukqu~ivawe u obrazovawe odraslih je i `eqadadamosvojdoprinosna{ojlokalnojsrediniipru`imo qudima {ansu da zavr{e osnovnu{koluiujednoseosposobezaobavqewenekogposla. Osposobqavawetrajetrigodine,pri~emuuprvojgodinimo`e da se zavr{e prva ~etiri razreda,zatimunarednoj5.i6. razred,autre}ojgodini,uz7.i 8. razred, polaznici poha|aju

dokna|eni putni tro{kovi – saznajemoodSne`aneDo{i}. Prva faza realizacije projekta podrazumeva da se {kola inastavniciobu~edarealizuju ovakav program obrazovawa zaodrasle,apartneriulokalnojzajednici–dasvakonasvoj na~in pru`i podr{ku {koli daispunizadatakkojiseodwe o~ekuje,odnosnodasvizajedno pomognu populaciji qudi bez osnovnogobrazovawa,kojapripadanajsiroma{nijemdelustanovni{tva, da nekako stane na noge. M.Mitrovi}

Sindikat radnika u prosveti Srbije i Sindikatprosvete„Nezavisnost”odr`a}edanasglavneodborenakojima}eseizjasniti o predlogu Sporazuma o poboq{awu materijalnog polo`aja zaposlenih uprosveti. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije odlu~ila je ju~e u Ni{u da privremenoprekine{trajku{kolama,anastava}ebitinormalizovanasutra. Predstavnikzaodnosesajavno{}utog sindikata Ivana Bo{wak rekla je da je Glavniodboruna~eluprihvatioSporazumsaVladomSrbijeida}eod1.aprila svi ~lanovi tog sindikata ~asove dr`atiutrajawuodpo45minutaida}ese vratitisvojimredovnimobavezama. Plate prosvetnih radnika trebalo bi dabudupove}anezaprvikvartalovegodinevi{eodplaniranih2,95odsto,aza celugodinuvi{eod7,2odsto,navodise uSporazumuVladeSrbijeisindikata. Vlada Srbije se obavezala da }e zaposlenima u prosveti, koji prime umawenu platuzbogmawegbrojaostvarenih~asova usled{trajkaodmahtonadoknaditikada dir ekt or i {kol a dos tav e {kols kim upravamaizve{tajedasu~asovinadokna-

|eni, {to treba da bude realizovano do 20.aprila.

Klinikazaborbu protivtrgovine qudima Memorandum o razumevawu i saradwi, na osnovukoga}enaPravnomfakultetuuNovomSadubitiosnovanaPravnaklinikaza borbu protiv trgovine qudima, potpisali su ju~e predstavnica Visokog komesarijata UNzaizbegliceXon[irato idekanPravnogfakultetaRankoKe~a. Naglasiv{idajeupitawuprvaPravna klinika u Srbiji koja }e se baviti ovom tematikom, go{}a iz Japana je izrazila o~ekivawe da }e ovaj program pru`iti adekvatna iskustva budu}im sudijama, tu`iocima, advokatima i borcima za qudskaprava. Wendom a} in,drKe~ ajenap om en uoda su dos ad a{ we pravn e klin ik e dal e dobre rez ult at e i da sad a `el e da, uz pomo} me| un ar odn ih org an iz ac ij a i dom a}ih ustan ov a, i tem u trg ov in e qud im a prib li` e{tove} embroj uqud i,jerjeu pit aw u prob lem koj i prev az il az i pravneokvir e. Onjeukazaoinaodli~anodziv,jersu zasvakomestonanovojklinicikonkurisala po tri studenta, izra`avaju}i nadu

da }e se na}i na~in da u budu}nosti svi zainteresovanina|usvojemestouokviru ovogprojekta. A.G.

Deluju„nedodirqive organizacije” Utisak je da je stawe qudskih prava u Srbijitokompro{legodinebilogorenegogodinuranije,re~enojeju~enapredstavqawu godi{weg izve{taja Beogradskog centrazaqudskaprava,uzkonstatacijuda tonezna~idajepro{legodinestawebiloo~ajno,„jersmoimaliprilikedavidimo{tajeo~ajnostawe”. Predsednik Centra Vojin Dimitrijevi} je rekao da se zakoni i me|unarodni ugovorikojitrebada{titequdskaprava ne primewuju kako bi trebalo, zbog problema u radu sudova, kao i da razna nezavisna tela imaju velike te{ko}e. Navode}i primere, Dimitrijevi} je rekao da vlada ne slu{a Savet za borbu protivkorupcije,adajewenapredsednica Verica Bara} predmet neprekidnih tu`biiinsinuacija. - Iz dru{tva dopiru signali koji odobravajunasiqeipovla|ujumu,adelujuorganizacije koje su nedodirqive - rekao je Dimitrijevi}napredstavqajuizve{tajau kojem je bilo re~i i o ulozi „desni~arskih, nacionalisti~kih” organizacija na Paradiponosa.


c m y

dnevnik

dRU[TvO

~etvrtak31.mart2011.

15

ORIGINALFALSIFIKATA:PRAVIILA@NIRATNIVETERANIIINVALIDI

Dvostrukirodoqubi Kada je pro{le godine poznati hrvatski bloger Marko Rakar na internetu objavio “Registar braniteqa”, hrvatska policija ga je uhapsila zbog sumwe da je time otkrio dr`avu tajnu. U registru su bila navedena imena pola miliona Hrvata, od kojih veliki deo nije ni video “domovinski rat”, a kamoli u~estvovao u wemu. Jer, najzad je to postalo jasno svima, u wemu je objavqen i podatak da za vi{e od 12.000 braniteqa ~ija su imena

tu – sta` po~iwe nakon 1. septembra 1995. godine, odnosno nakon zavr{etka svih ratnih delovawa u Hrvatskoj. Da bi barem malo sprali sramotu jer je hrvatskoj javnosti postalo jasno da na narodnoj grba~i ve} godinama `ive la`ni braniteqi koji dobijaju brojne beneficije – od velikih invalidskih penzija koje su dva puta ve}e od prose~ne, do besplatnih komunalnih usluga – hrvatsko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da je pre~e{qavawem iz registra izbrisano oko 3.000 imena. Me|utim, to nije umirilo hrvatsku javnost koja dobro zna da treba jo{ mnoge izbrisati iz registra, a bome deo wih i poslati u zatvor jer deceniju i po koriste ono {to im ne pripada. Kod nas na internetu, ~ak i kada bi se neki bloger na to osmelio, nema {ta da se na|e jer Srbija nije napravila spisak ratnih veterana i ratnih invalida, ali zato mnogi koriste sve privilegije koje dr`ava onima koji su u ime onda{we Srbije ratovali po susednim dr`avama

daje, i to kapom i {akom. Naime, deo onih koji danas u`ivaju privilegije koje sa sobom donosi stasus ratnog vojnog invalida koriste to pravo na osnovu neoverenih potvrda, a ima onih koji su do wega do{li i na osnovu izjava dva svedoka. Kako se pravo na sticawe zvawa ratnog veterana i ratnog invalida moglo ostvariti i ovde i u Republici Srpskoj, deo wih nije se libio, mada su svi naveli da su se ~asno borili za slobodu i domovinu,

da uzima novac i ovde i tamo, pa ~ak i da smatra da im to pripada. U isto vreme, postoje ratni veterani, pa ~ak i invalidi rata, koji ni dan-danas ne mogu da doka`u da su u~estvovali u ratovima ili da su raweni na nekoj drugoj teritoriji. Od wih

Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i na Kosovo, protekle decenije bilo je gotovo nemogu}e – a nije bilo ~ak ni previ{e insistirawa na tome zbog bojazni da bi u takvom registru Ha{ki tribunal mogao prona}i neke “nove” osumwi~ene – napraviti registar i utvrditi ko je zaista ratni veteran i invalid, a ko se samo tako predstavqa. Ruku na srce, delu onih koji su zaista na rati{ta odlazili zato {to su mobilisani, dakle ne dobrovoqno, ratni sta` upisan u vojnu kwi`icu nije doneo nikakve privilegije u prethodnim godinama jer ima dosta onih koji su, i pored toga {to imaju “crno na belo” da su se borili za domovinu, ostali bez posla ili im to nije pomoglo da ga na|u. U isto vreme, delu onih koji rata tamo gde su Srbi odlazili nije ni videlo, uspelo je da ostvari sve privilegije i da u wima i danas u`iva. Pomo}nik ministra rada i socijalne politike Miro^avaquga, zadu`en za bora~ko-invalidsku za{titu, ne spori da postoje mnoge neregularnosti u sistemu te za{tite na koje nailaze gotovo svakodnevno. Kao primer navodi da je u zajedni~kom radu s Ministarstvom u Republici Srpskoj otkriveno da 297 ratnih invalida prima po istom osnovu invalidnine i iz Beograda i iz Bawaluke, {to je, kako obja{wava, krivi~no delo, zbog ~ega se ovog meseca u ispitivawe dvostrukih rodoquba ukqu~ila i Uprava kriminalisti~ke policije Srbije.

Dokazanatre}inala`nihdokumenata Iz izjava Mira ^avaquge jasno je da se trenutno vodi mnogo istraga zbog sumwi da je deo ratnih veterana, ali i porodica boraca, falsifikovao dokumentaciju na osnovu kojih je do{ao do privilegija koje se pla}aju iz buxeta Srbije. On isti~e da se istrage vode, ali da se radi o veoma sporom procesu: – Saznawa do kojih smo do sada do{li su pora`avaju}a. Od ukupnog broja predmeta koja su do sada obuhva}ena istragom, ~ak u 28 odsto slu~ajeva su dokazani falsifikati osnovnih dokumenata. Da li }e taj broj u daqem toku istrage biti ve}i ili mawi, ostaje da se vidi. Protiv svih u~esnika do sada otkrivenih nezakonitih radwi primewene su odgovaraju}e mere. dr`ava pere ruke, i to iste one koje nekima drugima daju ono {to im ne pripada. Kako je Milo{evi}ev re`im devedesetih godina pro{log veka mobilisane dr`avqane Srbije slao da ratuju u Sloveniju,

– Neki od tih qudi su iskoristili beneficije s obe strane, to jest od obe dr`ave, i u drugim oblastima – rekao je ^avaquga. – Svima koji su pravo ostvarili najpre u Srbiji a potom i u Republici Srpskoj to pravo bi}e

ukinuto ovde ili tamo. O tome je s Vladom Republike Srpske potpisan sporazum. Sada se neki od korisnika samoinicijativno odlu~uju da zatra`e prekid is-

overavali pe~atima nepostoje}ih jedinica, neki lekari su davali uverewa o bolesti a da u protokolima ustanova nema ni traga o tim pregledima, neki

Krivotvorilosesve:odpapiraizvojske ookolnostimapovre|ivawailismrti dolekarskihnalaza.Usvemusuu~estovale grupe,pojedinci,korisnici,lekari, aliidr`avnislu`benicisvihnivoa iraznihdr`avnihsistema plate u Srpskoj jer su kod nas primawa ve}a, iako bi po Sporazumu morali da tamo ostvaruju prava a onda nas tu`e jer smo im mi, po tom istom aktu, obustavili isplate. Zna~i, napravili su krivi~no delo – dvostruka primawa po istom osnovu – a onda jo{ tu`e sudu! Ve} su pale i prve presude, negativne po wih i verujem da se takve stvari vi{e ne}e doga|ati. Neki su ostvarili dvostruke invalidnine, dvostruke vojne penzije i stanove i u Beogradu i u Bawaluci. On dodaje da tri ministarstva: za rad i socijalnu politiku, odbrane i unutra{wih poslova Srbije, rade na sre|ivawu stawa u oblasti bora~ko-invalidske za{tite te da je jasno da tu ima mnogo posla, pogotovo {to je ve} identifikovana i optu`ena kriminalna grupa koja je falsifikovala neophodnu dokumentaciju za ulaz u sistem bora~ko-invalidske za{tite. – Krivotvorilo se sve: papiri iz vojske o okolnostima povre|ivawa ili smrti, do lekarskih nalaza svih nivoa i oblika. U svemu su u~estovale grupe, pojedinci, korisnici, lekari, ali i dr`avni slu`benici svih nivoa i raznih dr`avnih sistema. Ispla}ivali smo jedanaest godina qude koji su bili mrtvi i nisu imali nikakva prava, a rodbina nije htela da prijavi wihovu smrt, falsifikovani su pe~ati jedinica i potpisi komadanata, neki oficiri su davali potvrde o rawavawu na nepostoje}im mestima i

drugi lekari su, pak, davali la`ne dijagnoze. Pravqene su la`ne potvrde Me|unarodnog crvenog krsta, a vrhunac cinizma je falsifikovawe potvrde sada{weg upravnika zatvora u

jednoj stranoj zemqi kojom se potvr|uje da je taj i taj bio u ratu u tom zatvoru, te da je tu stra{no mu~en i od tog mu~ewa oboleo – objasnio je ^avaquga. Centralna kompjuterska evidencija koju je pripremilo Ministarstvo, kako ka`e ^avaquga, omogu}ila je se malo zaviri i u op{tinske dokumente na osnovu kojih su neki ratni veterani do{li do privilegija. Upravo na osnovu wih je otkriveno da su neke op{tine, zarad dokazivawa ratne invalidnosti, za osnovni dokument uzima-

le neoverene fotokopije dokumenata, {to je suprotno Zakonu, koji tra`i ili orginale ili overene fotokopije. – Kao {to se vidi, postoji mnogo problema u sistemu bora~ko-invalidske za{tite, a postoje i strukturni problemi nastali u periodu devedesetih, kada je za{tita re{avana odlukama bez zakonskog osnova. Recimo: porodica palog borca rodom iz Hrvatske koja je izbegla u Srbiju na osnovu izbegli~kih dokumenata ostvarila je prava za porodicu palog borca. To nije problem, ali problem nastaje kada se ta porodica odseli u Australiju i uzme weno dr`avqanstvo. Onda do|emo u situaciju da dr`avqani Hrvatske i Australije, koji zapravo nisu nikada bili dr`avqani Srbije, od we primaju vrlo lepe mese~ne iznose. Sve to i jo{ mnogo toga je pred nama i moramo te stvari da dovedemo u red – zakqu~io je ^avaquga. Dakle, mnogo se posla nagomilalo i {to pre ministarstva po~nu wegovo ra{~i{}avawe, to boqe za sve nas. Jer, vaqalo bi na kraju podsetiti na to da jo{ uvek postoje oni koji dobijaju bora~ke penzije ostvarene iz Drugog svetskog rata a da u wemu zapravo nisu u~estovali. Naime, {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka mnogi su mogli uz pomo} dva svedoka do}i do bora~kih penzija, i to pravo se naveliko koristilo. Bilo je dovoqno prona}i dva svedoka, oti}i s wima u op{tinu – odeqewe za bora~ku za{titu – izjaviti “pod punom materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u” da si ne{to dobro za svoju domovinu u~inio, svedoci to isto potvrde “jer su videli svojim o~ima” i penzija je dobijena. Provera nije bilo, ali ispostavilo se u jednom trenutku da imamo vi{e biv{ih boraca i wihovih pomaga~a nego ijedna druga mnogoqudnija dr`ava. Sada ih opet na spisku imamo mnogo pa ako i oni decenijama budu koristitili povlastice koje su stekli na osnovu nekakvih izjava svedoka i neoverenih dokumenata, dobro nam se ne pi{e. Q.Male{evi}

ELEKTRONSKACIGARETAMETODZAODVIKAVAWEODPU[EWAILIOTROVUNOVOMPAKOVAWU?

Dimi,anetrujeokolinu Da li je pojavom elektronske cigarete svanulo strastvenim pu{a~ima koji se zbog zabrane pu{ewa u javnim prostorijama ose}aju diskriminisano i poni`avaju}e? Da li ove cigarete mogu da zamene prave, koliko su u stawu da pu{a~a odviknu od duvanske zavisnosti i da li su {tetne po zadravqe? Ovo su pitawa koja se danas sve ~e{}e postavqaju u javnosti, jer se elektronske cigarete mogu kupiti i na na{em tr`i{tu. Elek tron ska ci gar ta je u stvari metalna cev~ica koja po svom izgledu podse}a na pravu cigartu. Sastoji se od baterije koja mo`e da se dopuwuje i nikotinskog puwewa koje se nalazi u delu koji imitira filter cigarete. Ne pali se vatrom, ve} ~im se povu~e dim, baterija se aktivira. Pu{a~i iz we udi{u isparewe nikotina, ali ne izdi{u dim ve} vodenu paru. Kako je ona ne{kodqiva za okolinu, pu{a~i je koriste kad `ele da zapale i na mestima gde je pu{ewe zbraweno. Kako se zabrana pu{ewa iz godine u godinu {iri na sve ve}i broj zemaqa, elektronska cigareta, koja je patentirana u

im ista prava kada je u pitawu pu{ewe na javnim mestima, me|u stru~wacima podi`u novu buru. Jedni nastoje svim sredstvima da uka`u na zna~aj ovakve cigarete za proces odvikavawa od duvana, a drugi da ovakve tvrdwe ne stoje.

vezuje za duvan je i bihevijalna zavisnost, ili zavisnost pona{awa pu{a~a i zato odvikavawe od duvanskog dima traje toliko dugo. Se}awe na uvre`ene postupke pu{a~a je tako|e sna`na zavisnost pa ne ~udi {to se u odvikavawu od pu{ewa

Nikotinjeotrov

Kini, ima sve ve}i broj korisnika u svetu. Danas se mo`e kupiti i na na{em tr`i{tu. Cigareta ko{ta oko 6.000 dinara, a dodatno se kupuje nikotinsko puwewe - deset puwewa ko{ta oko 1.100 dinara. Jedno puwewe je dovoqno za 200 udisaja. Iako nije jeftina, korisnici elektronske cigarete su izra~unali da se ve} za {est meseci ona isplati, a ra~unicu su pravili na osnovu prose~ne cene paklice pravih cigareta od 120 dinara. Korisnici e-cigarete ka`u da popu{e mawe duvana i da se smawuje ili odla`e `eqa za pravom cigaretom.

Popularnost elektronske cigrete raste uprkos nepostojawu regulative i zvani~nog odobrewa za upotrebu od Svetske zdravstvene organizacije. Zvani~no, wihova ne{kodqivost za vi{egodi{wu upotrebu nije dokazana, niti se zna da li u wima ima jo{ neke hemikalije osim nikotina. Proizvo|a~i i dostributeri e-cigarete navode da je „zdravija” varijanta od duvanske cigarete jer sadr`e „samo” nikotin, a ne oko 4.000 drugih {tetnih hemijskih sastojaka. Me|utim, Svetska zdravstvena orgnizacija je jo{ pre dve godine upozorila jav-

nost da nema dokaza da su te cigarete bezbedne niti da poma`u pu{a~ima u odvikavawu od duvana. Komisija Ministarstva zdravqa Srbije podr`ala je stav Svetske zdravstvene organizcije. U SAD e-ci ga re te mo gu uskoro da budu priznate kao „lekovito srdstvo„ u odvikavawu od duvanskog dima, procedura je u toku. Od evropskih zemaqa najvi{e se koristi u Engleskoj gde se ra~una da je ve} vi{e od tri godine koristi oko 400.000 qudi. I dok ova cigareta sti{ava rat izme|u pu{a~a i nepu{a~a i daje

Poznato je da je nikotin otrov nervnog sistema, pa u po~etku ima nadra`ajno dejsto, a kasnije deluje paraliti~no. Zna se, tako|e, da nikotin ima blago iritativno dejstvo na sluzoko`u. Trovawe nikotinom mo`e biti akutno i hroni~no. Simptomi akutnog trovawa su glavoboqa, vrtoglavica, mu~nina, jaki prolivi ili povra}awe, javqa se ubrzan ili usporen rad srca, pacijenta probija hladan znoj, telesna temperatura se naglo smawuje. U te`im slu~ajevima akutnog trovawa nikotinom dolazi do gubitka svesti i smrt nastupa usled paralize srca i centra za disawe. - Smatra se da se za tri nedeqe uzdr`avawa od duvanskog dima organizam ~oveka o~isti od nikotina, dok je za ~i{}ewe organizma od drugih {tetnih hemikalija i katrana potrebno mnogo vi{e vremena - ka`e specijalista socijalne medicine u Insititutu za javno zdravqe Vojvodine dr Sne`anaUkropina. - Jedna od zavisnosti koja se

prave planovi i {ta pu{a~ da radi s rukama kad ne dr`u cigaretu. Nikotinska zavisnost tako|e je jaka, tako da elektronske cigarete nikako ne mogu da budu metod odvikavawa od pu{ewa. Wihova primena ima opravdawa samo da, na primer, prekrati vreme pu{a~ima kod dugih putovawa. J.Barbuzan


SPORT

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

c m y

16

TURNIRUMAJAMIJU

Nole o~ekivano, ostali ispali Ako se po jutru dan poznaje, Novak \okovi} bi mogao do jo{ jedne, ~etvrte titule u 2011. godini. Kao i u Indijan Velsu, i u Majamiju je pro{ao tri prepreke bez izgubqenog seta, a protivnik u osmini finala bio mu je Viktor Troicki. Posle 6:0, 6:1 u Kaliforniji pre dve nedeqe, Viktor je na Floridi bio daleko konkurentniji. Ipak, nije uspeo ozbiqnije da zapreti pro tiv ni ku, ko ji je u ovom tre nut ku kla sa za se be na ATP turu. Bilo je 6:3, 6:2 za Novaka, u me~u koji je trajao sat i 23 minuta. Osva ja wem dru gog ge ma, Viktor je iskqu~io mogu}nost da ponovo izgubi set s nulom. Pri rezultatu 1:1, uporno je spre~avao Novaka da uzme gem na svoj servis, {to je ovaj u~inio posle ~ak 12 minuta. Za sve to vreme Troicki je imao samo jednu {ansu za brejk. Kako se to radi, Novak mu je pokazao u slede}em gemu (3:1) i na kraju mu je to bilo dovoqno da povede sa 1:0 u setovi ma. Osta tak me ~a bio je stvar rutine za drugog tenise-

Ana Ivanovi}

ra sveta. Splasnula je tenzija, ni jedan ni drugi nisu igrali onako kako mogu, a ni sparno vreme im nije i{lo na ruku. \okovi} je poveo 4:0, potom na pra vio do sta gre {a ka (ukupno 29 neiznu|enih, samo 12 vinera), ali wegova pobeda bila je neizbe`na. Ostaje da se vidi ho}e li biti tako i u ~etvrtfinalu protiv Kevina Andersona koje je bilo na programu no}as.

I Zimowi} me|u osam Pored Novaka \okovi}a u singlu i Janka Tipsarevi}a u dublu, u ~etvrtfinalu Ki Biskejna igra}e i Nenad Zimowi}, u paru s Francuzom Qodrom. Srpsko-francuska kombinacija savladala je belgijsko-britanski dubl Ksavijer Malis - Xejmi Marej, posle preokreta - 6:7, 6:3, 10:5. Srbin i Francuz su postavqeni za {este nosioce, a za plasman u polufinale bori}e se protiv tre}ih favorita turnira, Indijaca Mae{a Bupatija i Leandera Paesa. Ana Ivanovi} je propustila {ansu da pobedi Kim Klajsters. Vodila je na{a teniserka 5:1 u tre}em setu, imala i pet me~ lopti, ali sve to nije joj bilo dovoqno da se plasira u ~etvrtfinale turnira. Posle dva sata

Viktor Troicki

USUSRETTURNIRUSRBIJAOPEN

Besplatno na prvorazrednu priredbu Tre}i me|unarodni teniski turnir Srbija open bi}e odr`an u Beogradu od 23. aprila do 1. maja, uz u~e{}e 28 igra~a, predvo|enih drugim teniserom sveta Novakom \okovi}em, najavqeno je u Grad-

- Kapije Srbija opena bi}e {irom otvorene za sve qubiteqe tenisa. Nadam se da }e narednih godina ovo takmi~ewe prerasti u turnir od 500, odnosno 1.000 - izjavio je \okovi}.

S konferencije u Beogradu

skoj skup{tini. Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas istakao je da su svi na{i gra|ani ponosni na turnir koji je u{ao na svetsku mapu. - Ove godine }emo podr`ati organizaciju turnira sa deset miliona dinara - rekao je \ilas. Gradona~elnik Beograda je ocenio da je Srbija open jedna od tri najva`nije manifestacije koje se odr`avaju u na{em glavnom gradu. - Ovaj turnir je, pored sajma kwiga i Beogradskog maratona, na{ najva`niji doga|aj napomenuo je \ilas. Direktor Srbija opena Goran \okovi} istakao je da }e i ove godine prvi ATP turnir u na{oj zemqi biti praznik sporta za sve na{e gra|ane.

i 17 minuta, ~etvrti put u karijeri morala je Ana da ~estita pobedu Belgijanki - 6:7, 6:3, 6:7. - Mislim da sam se dobro dr`ala tokom ~itavog me~a - na svom sajtu napisala je Ivanovi}eva. - Ravnopravno sam se nosila s Kim i stvorila sebi prilike. Jako sam razo~arana {to sam ovako izgubila, ali mislim da nisam mnogo gre{ila. Imala sam svoju {ansu, a ona je igrala izuzetno dobro.

Nagradni fond turnira iznosi 416.000 evra. Na listi u~esnika, pored \okovi}a, su jo{: Viktor Troicki (Srbija), Giqermo Garsija Lopes ([panija), Albert Montawes ([panija), Huan Monako (Argentina), Xon Izner (SAD), Felisijano Lopes ([panija), Janko Tipsarevi} (Srbija), Andrea Sepi (Italija), Marsel Granoqers ([panija), Mihail Kuku{kin (Kazahstan), Kei Ni{ikori (Japan), Tobias Kamke (Nema~ka), Rikardo Meqo (Brazil), Ruben Ramires Idalgo ([panija), Majkl Berer (Nema~ka), Filipo Volandri (Italija), Bla` Kav~i} (Slovenija), Somdev Deverman (Indija) i Fernando Gonsales iz ^ilea koji je dobio vajld kartu.

Ana je pustila i suzu posle poraza, ~ak je slomila i reket. Posle ovog poraza, zajedno s An dre om Pet ko vi} ko ja je eliminisala Jelenu Jankovi}, odlu~ila je da odustane od me~a u dublu.

Jelena Jankovi}

Ide ka novoj tituli: Novak \okovi}

Andrea Petkovi}, Nemica srpskog porekla, i Jelena Janko vi} pru `i le su vr hun sko u`ivawe qubiteqima tenisa. Andrea je pobedila posle preokreta i posle prekida zbog ki{e - 2:1 (2:6, 6:2, 6:4) i ostvarila najve}i uspeh u dosada{woj karijeri. Nema sumwe, pred tom devojkom je velika budu}nost. Me~ u Majamiju, zbog kojeg su neki drugi dueli preba~eni s centralnog na neke „mawe bitne� terene, opravdao je poverewe gledalaca. Posle gotovo tri sata odli~nog tenisa

mo`emo samo da ka`emo: Devojke, svaka ~ast! Jankovi}eva je sjajno po~ela, povela 5:2, potom je ki{ica prekinula duel, da bi srpska teniserka zavr{ila set ubedqivo. A onda smo videli drugo lice Andree Petkovi} i za kraj wen sada ve} nadaleko poznati, pobedni~ki Petkoraci dens. Boqe sre}e od Ivanovi}eve i Jankovi}eve nije bio ni Janko Tipsarevi} koji, tako|e, nije uspeo da se plasira me|u osam najboqih tenisera u Maja mi ju.Po sle ve li ke bor be, boqi od Janka bio je Francuz

@il Simon sa 4:6, 7:6, 6:2. Na{ Dejvis kup reprezentativac je odigrao odli~no prvi set, pa i drugi, koji je doterao do tajbrejka. Ali, kada je Francuz dobio taj-brejk sa 7:3, sve je krenuo nizbrdo za Beogra|anina. Simon je brzo poveo sa 4:1 u tre}em setu, uz dva oduzeta servisa Tipsarevi}u i za na{eg tenisera nije bilo povratka. Iako ga u ponedeqak o~ekuje skok na ATP listi, Janko je na svom Tviter nalogu kratko napisao: - Ovo je za mene te`ak poraz.

SUTRAUNEMA^KOJPO^IWEEVROPSKOPRVENSTVO

O~i uprte u [tefaneka i Maksimovi}a Na seniorskom prvenstvu Evrope u gr~ko-rimskom stilu, koje }e se od 1. do 3. aprila odr`ati u nema~kom Dortmundu, nastupi}e sedam rva~a iz Srbije: Perica Dimitrijevi} (55 kg, Radni~ki, Kragujevac), Aleksandar Maksimovi} (66 kg, Partizan), Petar Balo (84 kg, Senta), Milo{ Spasi} (120, Radni~ki Kragujevac), Davor [tefanek (60 kg, Spartak Subotica), Marko Dev~i} (74 kg, Radni~ki Beograd) i Dejan Frawkovi}. Posle du`eg vremena Srbija na jedno veliko takmi~ewe {aqe kompletan sastav reprezentativaca u svih sedam kategorija. - Vi{e od 15 godina nismo nastupili u kompletnom sastavu. Istina, neki od wih ni sada ne zaslu`uju da se na|u na prvenstvu u Dortmundu, ali smo to uradili iz prakti~nih razloga, jer samo u~esnici Evropskog {ampionata imaju pravo da nastupe na Svetskom prvenstvu. A

poznato je da nas na narednom SP o~ekuje uzimawe normi za OI u Londonu. Odlaskom, odnosno ka`wavawem Frisa, mi u kategoriji do 55 kilograma nemamo odgovaraju}u zamenu isti~e selektor orlova Milorad Dokmanac, s kojim }e u Nema~oj biti prisutan i trener Sreten Damwanovi}, doktor Dejan Mijin i predsednik RSS @eqko Trajkovi}. [ta je ono {to bi se smatralo uspehom na EP? - Od 12. decembra odradili smo mnogo dobrih stvari, puno toga se poklopilo lepog, na Gran priju Ma|arske, turnir koji se smatra jednim od najja~ih na svetu, osvoili smo dve medaqe (Davor srebro, Aleksandar bronzu), {to je odli~an pokazateq forme na{ih reprezentativaca. Davor [tefanek i Aleksandar Maksimovi} su na{e perjanice i sve o~i bi}e uprte u wih. [tefanek malo mu~i problema s kilogramima, ali se nadam da }e i to do merewa (sutra je na

Na{i ispali u slobodnom stilu Srbiju u Nema~koj predstavqa}e i dva rva~a u slobodnom stilu Janko Jakovqevi} (96) i Boban Bo{kov (66), koji su ve} po~eli sa takmi~ewem. Na`alost, Jakovqevi} je ve} zavr{io takmi~ewe. U prvom kolu ga je eliminisao mnogo kvalitetniji takmi~ar iz Rusije Vladislav Bajtsajev. Jakovqevi} je imao priliku da kroz repesa` do|e do medaqe, ali je od wega bio boqi Hamza Koseoglu iz Turske. @rebom je odlu~eno da je Boban Bo{kov u prvom kolu bude slobodan, a u drugom za rivala je imao Bugarina Leonida Bazana. Bugarin je bio boqi od na{eg Bobana, koji se morao oprostiti od EP. I u slobodnom stilu RSS je poslao dva takmi~ara na EP kako bi sa~uvao dva mesta za SP, odnosno kvalifikacije za London 2012.

Najja~i adut Srbije: Davor [tefanek

programu) biti sve u najboqem redu. I pored svih ovih saznawa, niko ne mo`e sa sigurno{}u da garantuje medaqu. Jedna medaqa bi bila pun pogodak, kao i plasman drugog takmi~ara me|u deset, a o dva odli~ja da i ne govorim. Nismo vi{e u situaciji da o~ekujemo dve-tri medaqe, po{to je konkurencija `estoka, pogotovo posle raspada SSSR-a. Kakva je situacija sa preostalih pet takmi~ara?

- Mnogi nemaju kvalitet za ozbiqnije rezultate, a vodimo ih na EP kako bismo osigurali sedam mesta na slede}em SP gde se uzimaju norme. Od wih se o~ekuje da u nekom narednom periodu poka`u vrednost - rekao je Dokmanac. Put Nema~ke na{i reprezentativci kre}u danas, sutra su prva merewa, a u subotu na struwa~u izlaze ~etiri takmi~ara. J.Gali}


SPORT

dnevnik

17

~etvrtak31.mart2011.

SRBIJAPROPUSTILAPRILIKUDATRIJUMFUJEUESTONIJI

Odlu~uju}ime~evitekpredstoje (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) TALIN: [teta! [ta drugo re}i posle samo osvojenog boda u Estoniji - 1:1? Pregr{tpehovazadesilojefudbalsku reprezentaciju Srbije uo~i duela sa Severnim Ircima i Estoncima, gde se o~ekivalo svih {est bodova. Osvojena su samo4boda.SituacijaugrupiC sadajeslede}a:Italijaniimaju 13bodovaizpetme~eva,SlovenijaiSrbijapo8,alizmaj~eki imaju me~ mawe i boqu gol-razliku,Estonijaje4.sasedambodovaiutakmicommawe,aSeverna Irska peta sa {est i tako|e utakmicommawe.JedinoFarska Ostrvanemaju{ansezaosvajawe drugogmestaugrupi. [toseme~asEstonijomti~e, poprikazanomsevidelodajeselektorVladimirPetrovi}sjajno snimio rivala. Igrao je doma}in,ba{onakokakojePi`on nagovestio, ali tu detaqnu analizuna{ireprezentativcinisu iskoristilidokraja.Pasigrom smo kontrolisali doga|awa na terenu, uprkos snegu koji je neprestano vejao, poveli smo na vreme,aonda,umestodadotu~emo na~etog rivala ({anse Jovanovi}a i To{i}a), dozvolili smomudasevratiuigru.Nepotrebanprekr{ajBi{evcaprethodiojeslobodnomudarcuizkojegjeVasiqevpostigaoizjedna~uju~igol.Iumalodanasdoma}inodmahposleizjedna~ewadotu~e,aliseBrki}bravuroznom odbranom iskupio za primqeni pogodak. Sve je na kraju ipak moglo da budeveselijepoSrbijudasezavr{ilo onako kako smo svi na stadionuuTalinupomislili:da je Marku Panteli}u priznat gol.Signalizacijapomo}nogsudije i pokazivawe rukom prema centrunavodilisunazakqu~ak da je gol regularan i priznat.

Cgrupa 1. Italija 2. Slovenija 3. Srbija 4. Estonija 5. S. Irska 6. F. Ostrva

4 2 2 2 1 0

1 2 2 1 3 1

0 2 2 2 1 4

11;1 13 7;4 8 8;8 8 6:5 7 3:3 6 3:15 1

Slede}i me~evi: Italija Estonija, Farska Ostrva - Slovenija (3. jula).

@estokojebilouTalinu:detaqizduelaEstonija–Srbija

Tekpo{tosuEstoncipotr~ali ka pomo}niku, a sve se to de{avalo dok je Panteli} proslavqaogolsasaigra~imakodklupezarezerve,glavniarbitarje promenioodlukuipokazaodaje Panteli}biouofsajdu. Kapiten Nemawa Vidi}, koji je posle me~a otputovao za Englesku,umiks-zonijeizjavio: - Sudija mi je rekao da je bio ofsajd, ali da u prvi mah nije znaodalijePanteli}biouofsajdu kada mu je @igi} odigrao loptuglavom.Nismoimalisre}e, ali smo ka`weni za proma{aje.Imajo{daseigraipreostajenamdasenadamoda}emose plasirati na EP - rekao je Vidi}.

MilanBi{evacjepodsetioda seufudbalu~estode{avadakada proma{i{{ansubude{ka`we. -Na`alost,mismoovogaputa bili ka`weni, ali nije jo{ sve izgubqeno-naglasiojeBi{evac. [toseponi{tenoggolati~e, Bi{evac ka`e da su u prvi mah svi mislili da je ~ist, ali i da

Me|usobniskor Uanalizi{ansireprezentacijazaosvajawedrugogmestauC grupi,gensekFSSZoranLakovi}jerekao: -Va`nojedanakrajunemamoistibrojbodovasEstonijom,jer }eoniimatiboqime|usobniskor.Verujemdaidaqeimamodobre{ansezaplasmannaEP.

ZaKarayi}asve~isto, TVsnimakka`edruga~ije

TomisalvKarayi},predsdnikFSSrbije

-Pomo}nisudijasigurnonije uprvimahsignaliziraoofsajd. Naosonovuwegovegestikulacije, glavni je pokazao na centar. [tajeposleuticalonawegada preina~i svoju odluku, bez vaqaneargumentacije,neznam.Po meni, on je elegantno prebacio odgovornostnasvogpomo}nika, a to nije morao da uradi. Oni poku{avajudaobjasnedaje@igi} bio u ofsajdu, a pitam se zbog ~ega je onda izveden indi-

Ste`eseobru~ TomislavKaraxi}prokomentarisaojeiupozorewenakarti zafudbalskuutakmicu,gdesejasnonavodida}enavija~iSrbijebitiudaqenisastadiona.Ovakvadiskrimini{u}aporukasigurnonijespretnonapisana,jerseo~iglednomislilonaorganizovanegrupesrpskihnavija~asobele`jima(jednatakva,sa~iwena od desetak Rusa i Srba s transparentom „Sloboda ili smkrt“uklowenajeu15.minutusastadiona).Ostalimnavija~imasugerisanojedaukloneobele`ja({aloveidresove)idatek ondamogunastadionLeKokarenu.Sveovode{avaloseuprkos tome{tosusena{tandovimaprodavali{alovinakojimajepolovina~inilasrpsku,apolovinaestonskuzastavu!? -Okonasseobru~ste`eimora}emodapovedemora~unaida sepozabavimopitawemnavija~a,jerje~iwenicadasmodovedeniuneravnopravanpolo`ajsostalima,aliznamoizbog~ega. \enovajeostaviladuboktraguUEFA–izjaviojeKaraxi}.

su se kasnije uverili da je bio ofsjad. Milan Jovanovi} proveo je s novinarimanajdu`e. - Sre}a nas zaobilazi redovno.Nebe`imnijaododgovornosti, da sam postigao gol sve bi bilodruga~ije.Pamenibivi{e no ikome zna~ilo da sam zatre-

GENSEKFSSZORANLAKOVI]

RAZLI^ITOVI\EWEME\UORLOVIMAUVEZISDE[AVAWIMA NAME^UUESTONIJI

Ne sti{ava se bura, a samim timireakcijeufudbalskojreprezentaciji Srbije posle remija s Estonijom u Talinu 1:1. ^iwenica je da su na{i igra~i verovatno najve}i krivac {to nisuosvojenatriboda,jerdasu Milan Jovanovi} i Zoran To{i} iskoristili stopostotne {anse pri rezultatu 1:0 za nas svebibilore{eno. Sli~no vi|ewe ima i predsednikFSSrbijeTomislavKaraxi}: - Moramo da prestanemo da stalno razloge na{eg nezadovoqstvatra`imoudrugima,naj~e{}e u sudijama. Su|ewe je po meni bilo odli~no, ni~im nas Holan|ani nisu o{tetili, a ofsajdkodspornogpogotka,kojijepostigaoPanteli}unadoknadi, je postojao. Moramo da se okrenemoslede}imutakmicama, dabudemosvesnidaodnassamih i daqe sve zavisi i da sami, na vreme,re{avamosudbinu–izjavio je dan posle me~a predsednikFSS. Nekada{wi fudbalski sudija,~lanIOFSSRadivojeRaka \urovi} ovako gleda na poni{tenPanteli}evgol.

5 6 6 5 5 5

rektanudaracsamestaodakleje Panteli}postiogaogol–rekao je\urovi}. Posmatraju}i zajedni~ki TV snimak spornog momenta, jasno je da je signalizacija pomo}nog sudije usledila kada je lopta, upu}ena od Panteli}a, pre{la gol-liniju.Dakle,pokazaojezastavicomkacentru,aglavniarbitarjeprihvatiowegovusugestijuirukomtako|epokazaoka centru, priznav{i Srbiji gol. Tektadana{iigra~ipo~elisu daseraduju,advojicaEstonaca krenula su ka pomo}nom sudiji. Usledila je naknadna konsultacijaipreina~eweodluke.Zbog ~ega,ostalojenejasno! PosleTVsnimkajasnojeito daMilanBi{evacnijena~inio prekr{aj, posle kojeg je doma}inpostigaogol. -[tatosadavredikadasedesilo tako kako je arbitar procenio.Moralismodapostignemo golove iz {ansi i ranije da privedemo mirno me~ kraju. Ovako,imajo{daseigraipred namasutekme~eviodluke–rekaojeBi{evac. S.Savi}

saomre`uEstonije-napomenuo jeLane. Osvrnuo se Jovanovi} i na ono {to je prethodilo utakmici. - Ne znam {ta je trebalo nekimna{imlistovimadapotegnupri~uomomprelaskuuZvezdu.Nijebilonimestonivreme dasepi{eotome.Realnojedaja za slede}e dve godine ne odem nigde,amo`da}uposleprestati da igram fudbal. [to se odnosasnovinarimati~e,mislim da sam uvek bio korektan, pa stoga ne{to sli~no nisam o~ekivao. Ubudu}e o~ekujem samo xentlmenski odnos. I jo{ ne{todarazjasnimo,uSrbijisam igraosamozaVojvodinuijasam

PREMIJERLIGA

navija~Vojvodine-rekaojeJovanovi}. SelektorVladimirPetrovi} iposleremijauEstonijinegubinaduoplasmanunaEP. - Zadovoqan sam kako smo igrali, sve je bilo pod na{om kontrolom, ali {ta da radimo kada nismo iskoristili dva zicera.Sadajenajlak{eprozivati Bi{evcazaskrivqenifaul,ali od toga nemamo vajde. Ja jo{ ne mogudaverujemdajesviranofsajd prilikom Panteli}evog gola.Sadasmoidaqesvinaistom odstojawu, a na{i me~evi u septembru u Severnoj Irskoj i s FarskimOstrvimaiuoktobrus ItalijomuBeograduiSlovenijomugostimare{i}esvedileme. Napitawezbog~egajereprezentacija pala u igri u drugom poluvremenu i povukla se pred naletima Estonije, Petrovi} je rekao: - Nije bio plan da se povu~emo. Jednostavno, Estonci su pokazali da su dobri, da umeju da igraju,pasunassateralinana{u polovinu. Primili smo gol, alismoipropustilidvazicera. Uprkossvemubilojeovodosada na{e najboqe izdawe od kada sam ja na mestu selektora - bez ogradejeistakoselektor. Sa Stankovi}em, Krasi}em, Suboti}em...bi}emoja~i,nadamo seikadradaseizborizadrugo mestouCgrupi. SavaSavi}

Vidi}me|upetnajboqih Kapiten Man~ester junajteda isrpskireprezentativacNemawa Vidi} nalazi se me|u pet igra~akojisuobele`ilisezonu u dosada{wem delu Premijer lige, prenosi „Dejli miror”. NovinarbritanskoglistaOliverHoltukolumniukojojkritikuje fudbalera Junajteda Nanija navodi razloge zbog kojih Portugalacnemo`edau|euizborpetoricenajboqihigra~au Premijerligi. „Mo`dapostojeiboqina~ini daka`emdane}uuizboruzanajboqeg da glasam za Nanija, ali ne}u da gubim vreme da ih tra`im. Pre bih voskom depilirao le|anegoglasaozaNanija.Kada bih se moj izbor sveo na wega i loptukojajepostiglapro{lesezonegolLiverpulu,odlu~iobih sezaloptu.DamiE{liKolka`e da zaokru`im Nanija ili da mu poslu`im za ve`be ga|awa, utr~ao bih u streqanu...”, naveo je,izme|uostalog,Holtidodao: „Petoricu najboqih igra~a ovesezonepomomizborusuSkot Parker,LukaModri},XekVil{ir,NemawaVidi}iXonTeri”. Vidi}(29)jeovesezoneuPremijerligiodigrao28utakmicai postigao~etirigola.


18

sport

~etvrtak31.mart2011.

PRIPREMNAUTAKMICA

GORANSTEVANOVI],SELEKTORGANE

Navija~i posebnapri~a

Ponotama Poletanovi}a Vojvodina–Indeks4:0(1:0) VET ERN IK: FC „Vujadin Bo{kov“, gledalaca 250, sudija: Brdar (Novi Sad). Strelci:S.Novakovi}u29,Poletanovi}u71.iSaladinu78.i 86.minutu.@utikarton:S.Novakovi}(Vojvodina). VOJVODINA: Pajovi}, Vukaqevi},Karan,M.Novakovi}, Nestor, A|uru, Jovanovi}, S. Novakovi}, Kosovi}, Naum~evski,Bilbija.Igralisujo{:Lazovi},Kosi},Poletanovi},Radoja, Sqep~evi}, Saladin, Seni~anin. INDEKS: Buzaxija, Staki}, Kragovi}, D. Powevi}, M. Powevi}, Savi}, maravi}, Salkaji,Pervaz,Vujanovi},\orovi}. Igralisujo{:Bibi},Pa{anovi},Spiridonovi},Kolar,Vlaisavqevi}, Stani}, Guberevi}, Jovovi},Radoji~i},Pavlov. Fudbaleri Vojvodine su u kombinovanom sastavu ubedqivo savladali novosadski Indeks,alitekposleboqeigreu drugompoluvremenu.Indeksovci su gotovo sat vremena bili ravnopravan takmac novosadskomsuperliga{u,madasuvi{e

Momenat s utakmice Vojvodina–Indeks

pa`weobra}alinasvojuodbranunegolinapostizawegola,a ~etiri puta su kapitulirali poslepo~etni~kihgre{aka. Neposebnoatraktivnuigruu napadu Vojvodine vode}im golom krunisao je Slobodan Novakovi} sredinom prvog dela me~a,preciznimudarcemsaoko 25metara i to je jedino vredno pomena iz ovog dela me~a. Tek kada su u{li igra~i sa klupe igra Vo{e dobila je novu dimenziju. Saladin je bio kon-

Foto:F.Baki}

stantnapretwarivalu,aPoletanovi}iJovanovi}suprobijali,dabiovajprvipostogaogol idoveodoma}inauvo|stvo2:0. Po notama Poletanovi}a igrala je Vojvodina sve do kraja susreta, a on je dva puta dubinskimloptamaproigraoSaladina koji se pobrinuo se za ubedqivupobedusvogtima. Indeksjesamoudvanavrata zapretio Pajovi}u, a najbli`e postizawu gola bio je Vujanovi}. M.R.

KUQANISEO[TREZADUELSRADOM

Neophodnepopravke Pauza u prvenstvu dobro je do{la fudbalerima Hajduka s obziromdajegripdesetkovao ekipupajebilapravamukasastavititimzautakmicesPar-

-Prveriosamigra~ekojisu prethodno zbog bolesti pauzirali koliko su spremnio. Zatim, u susretu s ^ukari~kim sam`eleodavidimtimkojibi

Detaq sa susreta Hajduk – ^ukari~ki

tizanom, In|ijom i OFK Beogradom.PauzusuKuqaniiskoristilizakonsolidacijuredova, a odigrane su i dve prijateqske utakmice sa ^ukari~kim(3:1)iSoluncemizRastine(4:1).

mog ao na megd an Rad u. Nek i igra~i su bili bolesni, neki povre|eni,panikakonemo`emodau{timamo,uslovnore~eno,`eqenisastav.Nisamzadovoqan onim  {ta su u ove dve utakmice igra~i pokazali. S

obziromnatodaimamojo{nekol ik o dan a na rasp ol ag aw u nastoja}emo da popravimo ono {tonijebilodobro,dasakrijemo slabosti i da probamo da iskoristimoiforsiramoono{tonam je ja~a strana. Kolik o }em o u tom e uspeti protiv kvalitetne ekipe Rada vid e} em o - ka` e tren er Drag oq ub Bakvalac. Dalijesituacija boq a u odn os u na staweprepauze? - Zdravs tven o staweekipejemnogo boqe, a i Kova~ev i} je odr ad io crveni karton. Nekipovre|eniigra~i se vra}aju kao {tojetoslu~ajsaKasalicomi Petrovi}em.Uprincipu,bi}emoupozicijidanapravimotim koji }e probati da protiv odli~ne ekipe Rada napravi povoqanrezultat-istakaojeBekvalac. \.B. [PANSKAPRIMERA

Sud zabranio {trajk

Dejan [}epanovi} i Nemawa @ari}

IZUDRU@EWAKULSKIHSUDIJA

Stasava talentovanidvojac Fudbal u kulskoj op{tini je logi~no prepoznatqiv po sjajnim igra~ima,aliipoodli~nimdeliocimapravde.Setimose@arkaPopovi}a,ZoranaLazi}a,RadisavaRabrenovi}a,MiodragaGogi}a...No, uposledwihnekolikogodinaizvordobrihsudijakaodajepresu{io. Zatoiradujepodatakdasunedavnodvamladaarbitrasteklazvawe republi~kogsudije.Tosudevetnaestogodi{wiNemawa@ari}itri godinestarijiDejan[}epanovi}izKule.@ari}sesapi{taqkom dru`itri,a[}epanovi}dvegodineizatakokratkovremesuuspeli dasenametnuidanapreduju.Timpovodomkulskoudru`ewesudijaje priredilo prigodnu sve~anost na kojoj je promovisalo republi~ki dvojac. -Ovakvapa`wasigurnoprija,aliprednasistavqaobavezudanastavimokakosmodosadasudili.^elnicina{eorganizacijisuunamaprepoznalitalenatinanamajedatopovereweiopravdamo-reklisu@ari}i[}epanovi}. \.Bojani}

dnevnik

Gra|anski sud u Madridu saop{tiojedautakmice30.kola {panskePrimerei32.kolaSegunde moraju da budu odigrane narednogvikenda. „Zvani~nikalendartakmi~ewamoradaostanenepromewen. NarednokolouPrimeriiSegundimoradabudeodigranonarednogvikenda”,navodiseusaop{tewuSudauMadridu. Generalna skup{tina [panske fudbalske lige (LFP) odlu~ila je nedavno da prvenstvo budeobustavqenonanedequdana zbog toga {to jo{ uvek nije postignut sporazum sa dr`avom u vezi sa TV pravima takmi~ewa. ^elnici Primere nisu uspelidaseusaglaseuvezisaraspodelomnovcaodTVprava,kao ikolikiprocenattrebadaide klubovima.Tako|e,onisuodbilimogu}nostdasejednautakmica nedeqno besplatno prenosi nanacionalnojteleviziji. [panskimedijinavodedase {trajk u usp rot iv il o {est klubova, a me|u wima Seviqa iViqareal,ali}esvitimovi moraju da se povinuju sudskoj odluci.

Srbisuzadu`enidapi{uistoriju Gane, makar onu fudbalsku. MilovanRajevacjecrnezvezdedoveodo~etvrtfinalaSvetskogprvenstvauJu`nojAfrici,awegov nasledniknamestuselektoraGoran Stevanovi} doneo je remi iz Engleske-1:1! Iako je re~ o prijateqskoj utakmici, za stanovnike Gane je ona bila posebno va`na, jer su dugobiliengleskakolonija.ZatosenatribinamaVemblijaokupilovi{eod20.000navija~aGane.EndiKeroljedoveodoma}ina u vo|stvo u fini{u prvog poluvremena, ali je Asamoa \an izjedna~io u 91. minutu. Stevanovi}jeuporediodueluBrazavilu u kvalifikacijama za Afri~ki kup nacija, koji je Gana dobila protiv Konga (3:0), i prijateqskime~uLondonu. -UBrazavilusmobilipodvelikimpritiskom,jersmomorali dapobedimokakobismoprodu`ilinaduukvalifikacijamaiutomesmouspeli.ULondonusmobili malo usporeni u prvom poluvremenu,alismoudrugomigrali

Goran Stevanovi} zadovoqan

znatnoboqe,samnogoentuzijazma -oceniojeStevanovi}. I zaista je Gana zaigrala odli~noudrugih45minutaizaslu`enodo{ladoizjedna~ewa. - A navija~i... To je posebna pri~a.Takvenisamnikadaprevideo-dodaojeselektor.Onjepohvalio levog beka Danijela Opa-

rea i dodao da }e Mikael Esijen, kojive}du`evremeneigrazareprezentaciju,verovatnobitiusastavuzanarednime~.Uprvompoluvremenu protiv Engleza igrao je napada~ Partizana Dominik Adija, a posledwih pola sata nastupao je i wegov saigra~ Prins Tejgo.

VUKRA[OVI],TRENERTELEOPTIKA

ZnamzahtevePartizana Fudbalski klub Partizan krenuojeupodmla|ivawestru~nogkadrakakobisesanovimelanombr`e pribli`io standardima koje zahtevaEvropa.Presvega,promene treba o~ekivati u Teleoptiku, fabriciigra~azaprvitim.Jedna se ve} desila, na mesto {efa stru~nog {taba umesto Zvonka Vargedo{aojeVukRa{ovi}. Ovo nije prvi samostalni trenerski posao mladog stru~waka, Ra{ovi} je godinu dana trenirao SremizJakova,avodiojeimla|e kategorijecrno–belih.Sada{wa o~ekivawasudase{tovi{eomladinacaprebaciuprvitim. - Kada sam razgovarao sa predsednikom\uri}empredo~enomije kaoosnovniciqpriliv{tovi{e momakauseniorskipogon.Tobise izvelokrozoptimalnotakmi~ewe kakvojePrvaliga,krozsistemkojinegujeprvitim.Dakle,ciqjeda kad pre|u u prvi tim momci ve} znaju{taiho~ekuje,anedasepri-

Vuk Ra{kovi}

lago|avaju i lutaju – rekao je Ra{ovi}. Upoznat je sa zahtevim seniroskog pogona jer je radio kao asistentSa{iStanojevi}u,apretogaiGoranuStevanovi}u. - Skoro ~etiri godine bio sam saprvimtimomiznam{taonzah-

teva.Kaonekokojepretogaradio i sa mla|im kategorijama verujem da sam kompetentan za ovaj posao. Sale i ja }emo tesno sara|ivati kakobi{tovi{eklinacapribli`iliPartizanu. Trener Teleoptika na te{kom je zadatku. Ekipu, koja je u razultatskojkrizi,trebaostavitiuligi, pri tome i brusiti igra~e za prvitim. -Prvaligajete{kotakmi~ewe, posebno ako je igrate sa mladim momcima. Me|utim, uveren sam da ne}emo ispasti, a potom juriti i ciqevezanarednusezonu.Uverem samda}einekoodklinacaisko~itiuprviplan–istakaojeVukRa{ovi}. Vuk Ra{ovi} sin je biv{eg asa crno–belihBrankaRa{ovi}a,au igra~koj karijeri nastupao je za : Partizan, Salviju iz Sofije (1997/8), Krila Sovjetov i Kanzas Siti. Ro|en je u Dortmundu 1973. godine. I.Lazarevi}

IVICAOSIMKRITIKOVAOFIFAIUEFA

Nerazumejubosansku zavrzlamu Biv{i selektor jugoslovenskereprezentacijeIvicaOsim o{tro je kritikovao ~elnike Me|unarodne fudbalske federacije(FIFA)iEvropskefudbalskeunije(UEFA)zbogverovatnesuspenzijeFudbalskogsavezaBosneiHercegovine. -Tedveorganizacijesuodvojene od stvarnosti, od sveta i svega.JedinosmatramdabitrebalodauNionuiCirihustudirajumaloistorijuBiHpabiim bilo mnogo lak{e da razumiju ovu bosansku zavrzlamu - rekao jeOsim. UEFA i FIFA insistiraju da Savez umesto trojnog pred-

sedni{tva ima jednog predsednika,sa~etvorogodi{wimmandatom,alipredlogStatutakoji to predvi|a nije dobio potrebnupodr{kunasedniciuSarajevu-po{tosu„za”glasala22delegata,28jebiloprotiv,doksu trojica bila uzdr`ana. UEFA je pro{log utorka odlu~ila da suspendujeFSBIH,alijeostavilamogu}nostdasedo1.aprila, kada odluka stupa na snagu, pitawe predsednika reguli{e. Osimjedodaodasti~eutisakda suUEFAiFIFAnamernorazbileJugoslaviju. - Dobile su tako {est novih saveznika.Sadagradesvojauto-

Bez dlake na jeziku: Ivica Osim

ritet na savezima kao {to je ovaj u BiH. Kao {to bi rekao na{ narod, „istresaju ga}e na male„. Isto je stawe i sa biv{im SSSR jer su tamo dobili nove saveznike. Bogami, kad se biraju organi UEFA i FIFA dobrojeimati21glasvi{e-zakqu~iojeOsim.

ZAVR[EN OLIMPIJSKI STADION U LONDONU: Svi radovinaOlimpijskomstadionuu Londonu,nakojem}ebitiotvorene Olimpijske igre 2012. godine, zavr{enisutrimesecaprerokai po predvi|enoj ceni, bez prekora~ewa.Posledwutrakutravwakana teren je polo`io biv{i sprinter Frenk Frederiks iz Namibije, osvaja~~etirisrebrnemedaqena Olimpijskimigrama. -Odr`anojeobe}aweda}ebiti izgra|enfantasti~anobjekat.Poslata je, tako|e, sjajna poruka da ovakviprojektimogudabuduzavr{eni u roku i sa predvi|enim buyetom-rekaojeFrederiks. Stadion ima 80.000 sedi{ta, a wegovaizgradwako{talaje486milionafunti.PosleOlimpijskihigarakapacitetstadionabi}esmawenna60.000sedi{ta.Koristi}egalondonskifudbalskiklubVestHemiuztonatomstadionu}eseodr`avatiatletskatakmi~ewaikoncerti.


SPORT

dnevnik

Novosadska rukometnajavnostimalajeprilikudau`ivaupravoj rukometnoj poslastici, superliga{kom derbiju izme|u Vojvodine @elezni~ar i lidera {ampionata  Partizana. Na `alost, krajwi rezultat (25:34) fe{te na Slanoj bari nije po voqi navija~e doma}e ekipe, tim pre {tosunapoluvremenuimaliite kako razloga za zadovoqstvo(16:15), ne toliko zbog samog vo|stva, koliko zbog lepr{ave i

svakakoodrazilonakvalietisistem na{e igre, pogotovo u nastavkume~a.Mismoseborilikoliko smo mogli, nadigravali smo seuprvih30minuta,imaliaktivan rezultat, da bismo nakon odmoratotalnopali,{tojekvalitetniji rival iskoristio. Imali smodostaproblemadazaustavimo wihove kontranapade i prodore polevojstrani,gdesur{umpraviliMe{teriIli}.Pobedioje boqi tim, a nadam se da }emo se Partizanurevan{iratiueventu-

Publikazadesetku RukometniderbinaSlanojbari,iakoseigraoradnimdanomu ranimve~erawimsatima,ispratiojevelikibrojgledala.Navija~iVojvodinepolo`ilisuispitsa~istomdesetkom,tokomsvih 60minutabilisuuzsvojequbimce,painakonporazasuihnagradiliaplauzima.Ovojeujednonagove{tajda}eVojvodinakaodoma}infinalnogturniraKupaimativelikupomo}izgledali{ta. pametneigremomakaucrveno-belimdresovima.Unastavkususreta sveseprekrenuloza360stepeni, sjajni doma}i tim iz prvog dela igraojeo~ajnounastvaku.Crno– belisubilitikojisudiktirali tempo, a Novosa|anima kao da su sevezalerukeinoge.Kulminaci-

alnomufinaluKupa–kazaojeTrbojevi}. GolmanStankoAbaxi}razloge poraza vidi u jednoli~noj igri svogtimaudrugompoluvremenu. -Razo~aransamkrajwimrezultatomkoji,uverenasam,neodslikavarealanodnossnaganaterenu.

DetaqsderbijaVojvodina@elezni~ar–Partizan Foto:S.[u{wevi}

jasedesilaod45.do53.minutakadasugostiserijom8–0razbilii posledwu trunku neizvesnosti okokona~nogpobednika. TrenerVojvodine\ura|Trbojevi} nije zadovoqan kako su wegovi izabranici odigrali drugo poluvreme,aliuprkostomeveruje da}eseovadvatimasrestiufinaluKupa. -Namegdan,sadjegotovoizvesnonovom{am{ionuSrbijeiza{lismobezdvabitnaigra~a,Jovanovi}a (pukao mu stoma~ni mi{i}) i Suxuma (bolestan). To se

Partizan se u Novom Sadu pokazao kao veoma kvalitet rival i potvrdiodanijeslu~ajnona~elu tabele. Dozvolili smo da nas rival prosto oduva sa parketa kotrama i polukontrama. Neshvatqivo malo smo forsirali igru pobokovima,negosmoi{likrzo sredinu i nerezonskim {utevima umnogome pomogli rivalu da nas porazi velikom razlikom. Nije sramotaizgubitiodovakvogPartizan, ali boli poraz sa ovoliko razlike-istakaojeAbaxi}. I. Grubor

Krajilinastavakserije Imali su mawe od 48 sati ko{arka{i osam najboqih evropskih klubovadaseodmore,a ve} ve~eras }e ponovo iza}i na parket. Evroliga{ko takmi~ewe bli`isekulminacijiiizvesnoje da}emoposle~etvrtihutakmica u~etvrtfinalnojserijidobitii prveu~esnikeF4turnirakojise igrauBarseloniod6.do8.maja.

Ve~era{wi program Makabi-KahaLaboral 20.45 PAO-Barselona 20.45 Valensija-Real 20.45 Sijena-Olimpijakos 21.00 Ukolikobismosebaviliprognozama, najbli`i va|ewu vize za zavr{ni turnir Evrolige su ko{arka{i Makabija. Oni vode u me~evimasKahomLaboralsa2:1u pobedama i ve~eras }e imati jedinstvenu priliku da zavr{e serijuiispuneciqzacrtanpredpo~etaksezone.Iakosu[pancinepredvidivaekipa,~inisedaovog putapredsobomimajuizuzetnote`akizazov,odnosnoda}eihporaz nasvomterenuudrugomme~uskupo ko{tati. Ipak, ~etvrtfinale Evrolige je izuzetno izjedna~eno inijenemogu}edaseTeletovi}i dru{tvo razgoropade u Nokija Areniiizboremajstoricu,pase nimine}emozaletatiuprognozama. Kolikojenezahvalnobavitise onim„{tabibilo-kadbibilo”, pokazuje primer okr{aja izme|u MontepaskijaiOlimpijakosa.Ko je mogao i da nasluti posle prve utakmice koju su Pirejci dobili 89:41,da}eve}posletre}egme~a skorbitinastraniItalijana?A oni su ko{arka{ki vaskrsli, dokazalidasuekipadostojnamaksimalnogpo{tovawaisadaimajujedinstvenu priliku da se (ne)o~ekivano na|u na fajnal-foru. I jo{ne{to:utre}emme~udobili sumaestralnogMarkaJari}a,ko-

Prvime~: Drugime~: Tre}ime~:

70:76. 83:81. 81:60.

Borislavidve zlatnemedaqe

Na{istonoteniseriuItaliji

maqa. Na{i stonoteniseri su osvojili tri pojedina~ne i dve ekipne medaqe. U pojedina~noj konkurencijiBorislavaPeri}Rankovi} osvojila je zlatno odli~je,ZlatkoKeslersrebrno,a

Radostigra~aPanatinaikosauutorakuve~e

jijeodigraosusretzapam}ewei nagovestiodajo{nijerekaosveu ko{arci.Bi}e,dakle,vatreve~eras u Sijeni, jer Olimpijakos se sigurno ne}e predati, ve} }e tim Du{an Ivkovi}a probati da vratiserijuuAtinui,umajstorici, izvadivizuzaBraselonu. Valensija je napravila veliku stvarpobedomuMadridui~inilo se kako }e Pe{i}ev tim postati jedno od najprijatnijih iznena|ewa ovogodi{we Evrolige. Me|utim, kraqevski klub je veli~inu dokazaovra}awembrejkanagostovawuisadaimaprilikudauValensijizavr{ipri~uu~etvrtfinalu. Du{ko Savanovi} i wegovi saigra~i, s druge strane, poku{a}edaostanuuigriida,ueventualnom petom me~u u Madridu, na~ine(ne)mogu}e. Poslasticusmo,namerno,ostavilizakraj.DueliPanatinaiko-

saiBarselonepostajuantologijskikadajeevropskako{arkaupitawu,paniova~etvrtfinalnaserija ne izlazi iz tog kli{ea. PAOjeuradiosjajanposaoudrugomme~uuBarseloni,kadajenapraviobrejkioduzeoprednostdoma}egterenaKataloncima,alitu posao nikako nije bio zavr{en. Atiwanisuuutorakuve~enapravilijo{jedanxinovskikorakka zavr{nom turniru i sada ih „samo”jo{jednapobedadeliodsjajnogdometa.Ovo„samo”mo`dabi ostalo bez navodnika da je re~ o nekomdrugomrivaluObradovi}eveekipe,alikakosenaspramDijamantidisa, Nikolasa, Batista, Carcarisa i ostalih u zelenim dresovima nalaze aktuelni {ampioniEvrope,bilobineozbiqno olako otpisivati Barselonu. Ve~eras }e OAKA dvorana ponovo biti ispuwena do posledweg me-

sta,navija~i}eponovobitijedan odadutaAtiwana,aho}elidoma}in sve to iskoristiti - ostaje namdavidimo.Barselonajedoma}inF4turniraEvroligeieliminacijau~etvrtfinalubilabite`akudaraczanavija~eovogkluba. Ima li, me|utim, tim trenera ]avija Paskvala dovoqno snage dasru{igr~kog{ampionanawegovomterenu,pitawejenakojete{komo`emodaponudimoodgovor. Akojesuditiposusretimaovadva gigantauposledwihnekolikosezona, odgovor bi bio potvrdan. Ipak, ne treba zaboraviti da je ovde re~ o seriji me~eva, da su igra~ive}umorniidasamonijansedeledvemo}neekipe.Sitnica za tili ~as mo`e da preokrene smer putovawa ka zavr{noj priredbiEvrolige,paseprognozama, ipak,ne}emobaviti. A. Predojevi}

^etvrtfinalnaserija Makabi - Kaha Laboral 2:1

STONOTENISKI SVETSKI KUP ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

U italijanskom graduLignanuodr`an jedrugiSvetskikupu stonom tenisu za osobe sa invaliditetom, uz u~e{}e 340takmi~araiztridesetakze-

19

VE^ERAS ^ETVRTI ME^EVI U ^ETVRTFINALU EVROLIGE

UZ DERBI VOJVODINA–PARTIZAN

Odsjajadoo~aja

~etvrtak31.mart2011.

Nada Mati} bronzano. U ekipnomdeluBorislavaPeri}-Rankovi}iNadaMati}osvojilesu zlato, a Zorica Popadi} u paru saItalijankomSakombronzu. G. M.

Panatinaikos - Barselona 2:1 Prvime~: Drugime~: Tre}ime~:

82:83. 75:71. 76:74.

Valensija - Real 1:2 Prvime~: Drugime~: Tre}ime~:

71:65. 81:75. 66:75.

Montepaski - Olimpijakos 2:1 Prvime~: Drugime~: Tre}ime~:

41:89. 82:65. 81:72.

MARKO JARI], MVP TRE]EG KOLA

Uklopiosamse, sre}ansam Marko Jari} bio je najzaslu`niji za pobedu Montepaskija nadOlimpijakosomutre}emme~u ~etvrtfinala Evrolige, ali je u izjavi posle me~a istakao kolektiv. - Imamo veoma talentovan tim, imamo 14 igra~a i na svakojutakmicinekomo`edapostigne20poena.Nikoodnasne `eli da se vra}a u Atinu, ali bi}e veoma te{ko u ~etvrtom me~u.Jaseose}amdobro,uspeo sam da se postepeno uklopim u timizaistasamsre}an-rekao jeJari}. Srpski internacionalac je me~zavr{iosa24poena(8-8za dva,2-3zatri,2-2slobodnabacawa), 4 skoka i indeksom 27, pa je tako zajedno sa centrom Reala Fi{erom MVP tre}ih me~eva. TrenerMontepaskijaSimone Pjani|ani rekao je da je wegov timodigraoodli~noidodao: - Igrali smo timski. Situacijasesadanemewamnogo,ali imamo dobru {ansu da pro|eno daqe.Prinu|enismodauvekna|emonekognovogigra~akoji}e danosiigruidatakopariramo Olimpijakosu. U slede}oj utakmici moramo da ostanemo mirni,dane`urimoprevi{e,alii daulo`imododatninaporkako bismoslavili. Du{an Ivkovi}, trener Olimpijakosa, smatra da je Sijenazaslu`ilapobedu.

MarkoJari}(Sijena)uakciji

-Bilisuboqi,ana{glavni problem su izgubqene lopte, ~ak20.Mojiigra~ibilisupod pritiskom zbog dobre odbrane rivala.Svetriutakmicebile su~udne,sausponimaipadovima. Mislim da Sijena u prvom me~u nije bila spremna psiho-

lo{kijerimjenedostajaoKau- kenas,amoralisuidavra}aju oporavqenog Mekejleba u sistem. U drugom me~u su bili motivisaniji i bilo je te{ko da objasnimo gr~kim medijim danismoizgubiliodslabogtima-rekaojeIvkovi}.


20

kULTURA

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

ОБЈАВЉЕНИРЕЗУЛТАТИКОНКУРСАПОКРАЈИНСКОГСЕКРЕТАРИЈАТАЗАКУЛТУРУ ЗАСУФИНАНСИРАЊЕМАНИФЕСТАЦИЈА ОДПОКРАЈИНСКОГЗНАЧАЈА

„Егзиту”29,6милионадинара, „Синемаситију”15,7

Из представе „Кад сам био мртав”

СЛОВЕНСКОНАРОДНОГЛЕДАЛИШЧЕИЗЉУБЉАНЕГОСТОВАЛОУНОВОМСАДУ

Маестралниглумци убурлесци Словенско народно гледалишче из Љубљане ових дана гостовало је у Новом Саду с две представекојејепонудилоовдашњојпублици.Новосађанисусамо могли да уживају гледајући четиримаестралнаглумцаубурлескној представи „Кад сам био мртав“ Ернста Лубича, у режији ДиегадеБреа,изведенојнасцени Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Представа је, изнадсвихочекивања,оставилаиз-

ванредан утисак захваљујући Алојзу Светеу, Јанезу Шкофу, ЈернејуШугмануиБорису Михаљу, који су глумили и мушке и женскеликове,уфуриозномритму ове приче препуне духовитости,алииироније. Представу„Платонов“Чехова, у режији Вита Тауфера, Словенско народно гледалишче извело јенасцениСрпскогнародногпозоришта. Ова велика ансамбл представа окупила је бројне

глумце, међу којима су: Наташа БарбараГрачнер,МаркоМандић, Алеш Валич, Том Бан, Саша Табаковић, Андреј Нахтигал, Бојан Емершич, Валтер Драган, Иво Банидруги. С обе ове представе, Словенско народно гледалишче из ЉубљанегостујеиуБеограду,уЈугословенском драмском позоришту. Јуче је изведена представа „Кад сам био мртав“ , а вечерас ће„Платонов“. Н. П-ј.

Фестивали „Егзит“ и „Синема сити“ и ове године добијају највише пара од Покрајинског секретаријатазакултуру,судећи по резултатима Конкурса за суфинансирањеманифестација од покрајинског значаја за 2011, објављеномнасајтуовогсекретаријата.„Егзит“,когаиначеније било на списку оних који су прошлегодинедобилиновацна овом конкурсу, сада је учествоваоидобио 29,6милионадинара,штојенајвећа додељенасума на овогодишњем конкурсу, којује,каоиостале,поутврђеним одредбама одобрио секретар Покрајинског секретаријата за културу Милорад Ђурић, на предлогконкурснекомисијекоја,нажалост,нијенаведена. Отприлике пола тог износа, тојест15,7милионадинарадодељеноје филмскомфестивалу „Синема сити“, који је прошле годинерасполагаосокруглих16 милионадинарас овог конкурса. Такосуинекидруги корисници овихсредстава,арадисеоонима на врху листе по износима, добили приближно исте своте као и прошле године. Међутим, приметнојеидајеукупнасума новца с прошлогодишњих 73,7

повећанана102,3милионадинара,адајеистовременоса50на 34смањенбројонихкојисуновац добили на овогодишњем конкурсу, што би значило да су просечнидодељениизносивећи негопрошлегодине. Међутим, „Фокусфондација“ је за манифестацију „Суботица – град фестивала“ добила 200.000мањенегопрошлегодине,односно5,6милионадинара, а Музичка омладина Новог Сада за Новосадске музичке свечаности 100.000 динара мање него прошле године, односно2,3милионадинара.Асоцијација гитариста Војводине за Војвођанскифестивалкласичне гитаре такође добија незнатно умањен износ, односно 1,4 милиондинара,коликоиДруштво књижевника Војводине за Међународниновосадскикњижевни фестивал. Удружење композитора Војводине на овом конкурсу добија милион динара за фестивал „Златна тамбурица“ (100.000динарамањенегопрошлегодине),аосталих тридесетак износа је у распону од 70.000до900.000динара. Чиниседа јеЗаједниципрофесионалнихпозориштаВојводине

највишеумањенизноскојијепо овомосновудобилазаФестивал професионалнихпозориштаВојводине.Прошлегодинејојједодељен 1,9 милион динара, а ове 900.000 динара. Занимљиво је и даовегодиненаспискуонихкоји су прошли на конкурсу нема, примераради,Стеријиногпозорја,Бродтеатра,Културногцентра НовогСада,(односно„Инфанта“ и Џез фестивала), суботичког Отвореног универзитета (односно Филмског фестивала на Палићу),штонезначидањима неће бити додељен новац на неком другом конкурсу, или на неки другиначин. Наиме, засад су само објављени резултати конкурса за манифестације од покрајинског значаја,каоизаобластзаштите културногнаслеђа,затим запоправкеиодржавањазграда,као и набавке опреме и нематеријалне имовине установа културе.Јошнисуобјављенирезултати конкурса овог секретаријата за финансирање програма од покрајинског значаја, на којем бимождатребалотражитинеке од поменутих институција, односноманифестација. Н. Пејчић

НA ФЕСТИВАЛУПОСВЕЋЕНОМСЛАВНОМКОМЕДИОГРАФУ

ДОКУМЕНТАРНАПРОЗА

Нушићеванаграда ОлгиОдановић-Петровић

ВеликаниурбаногБеограда

Традиционална културна манифестација „Нушићеви дани”, која обухвата и позоришни фестивал посвећенкомедиографском делу Бранислава Нушића (18641938), биће одржана од 4.до 17.априла у Смедереву. У главном програму биће изведено шест представа у избору театролога Драгане Чолић Биљановски, која је реклада ће публика поред домаћих бити у прилици да погледа и две представе позоришта из региона. Фестивал ће 11.априла отворити драмски писац Стеван Копривица, а потом ће бити изведена и прва такмичарска представа - „Пут око света”Бранислава Нушића,у режији Југа Радивојевића,рађена упродукцији Крушевачког позоришта и Фестивала „Дани комедије”изЈагодине. За награде такмичиће се и

Народно позориште из ТузлесaНушићевом „Госпођом министарком” у поставциСулејмана Купусовића, као и ансамбл Народног позоришта из Битоља са Нушићевим „Покојником”у режији ЉупчаГеоргијевског. У главном програму биће изведене и две представе Установе културе „Вук Караџић”из Београда

-„ПР или ПотпуноРасуло”Небојше Ромчевића, у режији Егона Савина и „Звездарске звездице”урежији Горице Поповић. Биће изведена и нова комедија Душана Ковачевића „Живот у тесним ципелама - Порнографија живота и смрти”, у продукцији београдскогЗвездара театра. Добитница Нушићеве награде за животно дело ове године је глумица Олга Одановић Петровић, док је Егон Савин добитник новоустановљеног признања, Нушићеве статуете за редитељски рад. Последње вечери биће уручене и награде стручног жирија и публике за најбољу представу. Ужиријусу позоришни критичар Мухарем Первић,глумица Љиљана Благојевић и професоркњижевности Драгослав Бата Мандић.

ПОСТХУМНОПРИРЕЂЕНАМОНОГРАФИЈА ОРАНКУМУНИТИЋУ

Филмскипријатељи ипријатељфилма На 58.Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма jуче је представљена монографија посвећена Ранку Мунитићу (1943-2009), овогодишњем добитнику,постхумно,награде за животно дело, која је уручена његовој супрузи Зорици Мунитић синоћ на свечаном отварању фестивала у Дому омладине. Књигу о филмском критичару,теоретичару и телевизијском аутору Мунитићу под насловом „Филмски пријатељи и пријатељ филма” приредио је Владимир Лазаревић. Уметнички директор фестивала Јанко Баљак истакао је да је Мунитић оставио дубок траг у нашој култури кроз анализе кинематографије, многобројне књиге и телевизијске портрете глумаца и редитеља бивше Југославије у чак стотинак емисија. Он је указао да је,на жалост,доста тога загубљено или расуто по приватним колекцијама. ”Настојимо да све то реконструишемо као баштину ју-кинематографије.Смисао ове награде је да се у фокус стави потреба да

се та грађа спасе и систематизује”,казао је Баљак. Драмска ауторка Зорица Мунитић је изјавила да „већ две године чека да се Ранкова документација среди”и да је спремна да у том циљу остави Југословенској кинотеци њихов стан (у улици Светозара Марковића).Према њеним речима,ту би било места за библиотеку и видеотеку које би могли да користе будући истраживачи. Она је истакла да је у монографији штампан и Мунитићев последњи текст „Питање филмске критике”, који је припремио за посебну књигу, али до сада није био објављен. Како се оцењује у уводу монографије, Мунитић је оставио рукопис те књиге као завештање,са осећањем за неспорне вредности у сфери филмске мисли,а будући истраживачи и теоретичари филмског наслеђа биће му посебно захвални на систематском обликовању архивског материјала расутог по часописима још од раних 20-их година прошлог века. (Танјуг)

СавезјеврејскихопштинаСрбије већ деценијама расписује конкурсзарадовесајеврејскомтематиком.Такоје2009.првунаградудобио рукопис Радивоја Давидовића „ОдДавичадоЧелебоновића-УлицебеоградскихЈевреја”.Абеоградска„Чигојаштампа”недавнојеобјавилакњигуподистимнасловом. Аутор је описао историјат настанкабеоградскихулицаод19.векадоданашњихдана,санагласком на јеврејске називе. Данас наш главниградимапрекоосамхиљада улица, а седамнаест је названо по именима знаменитих Јевреја, који су,углавном,живелиуБеограду.За свакогодњих,Давидовићјенаписаобиографију.Тосу личностикоје су оставиле драгоцен, неизбрисив траг у српској култури, науци, политици,историјиуопште.Помињемосамонеке:ДанилоКиш,СтаниславВинавер,ХугоКлајн,Оскар Давичо,ЕлиФинци,ГецаКон,Рахела Ферари, Марко Челебоновић, Леон Коен, Моша Пијаде, Алекса Челебоновић,БраћаБарух.Безњих тешкоможедасезамислисавремена српска култура.Књига је енциклопедијскогкарактера,илустрова-

најепортретималичностикојимасебави,улицаипланова градаБеоградагдесетеулиценалазе. Аутор пажљиво прати честе, ратовима и превратима изазване промене назива београдскихулица.Узсваку,која носиименекогзнаменитогЈеврејина, дати су и сви ранији називи, што је вредан документ.ОвакњигасеможечитатиикаоисторијаурбанизацијеБеограда,јер првизванични називибеоградскихсокакапотичу текодполовине19.века. Филип Давид, члан жирија који је наградио Давидовићев рукопис, потоњу књигу „Од ДавичадоЧелебоновића-УлицебеоградскихЈевреја”,наводи у образложењу:-У немирнојинеувекскладнојисторији српско-јеврејских односа, поред повременихнеспоразума,углавном из економских разлога, међусобни утицајиипрожимањадалисуплодоноснерезултате,очемунајбољи доказдајууправоонеличностијеврејскогпореклакојисусвојебиографије,  своје деловање дубоко

уткали у српску културу. О томе сведоче називи бројних београдскихулица,отоме,уосталомсведочииовакњига. РадивојеДавидовић(1954)живи уБеограду,бависепублицистиком иновинарством. Р. Лотина

ПРЕВЕДЕНЕДВЕНОВЕКЊИГЕПОЗНАТИХИТАЛИЈАНСКИХПИСАЦА

Барико и Табуки у „Паидеји” Издавачка кућа „Паидеиа” представила је две нове књиге италијанских писаца које је управо објавила -приче „Време брзо стари”Антони-

Антонио Табуки

ја Табукија у преводу Елизабет Васиљевић и Ане Србиновић и књигу „Варвари”Алесандра Барика у преводу Србиновићеве. Књига „Време брзо стари”је ново дело Табукија којим се овај писац, добро познат нашим читаоцима,враћа причи,казала је Васиљевићева и додала да у девет прича, колико дело садржи,Табуки отвара тему сећања, односно неумољивог протицања времена које карактери-

ше кружно,готово магијско виђење људског постојања. ”Приче су смештене на подручје Европе,од Берлина до Истанбула, од Варшаве па до Крита, од Аушвица до Букурешта,а ово путовање подсећа на кључне епизоде историје 20. века, као што су совјетска окупација Мађарске или шпијунске активности Штазија,страхотне тајне обавештајне службе бивше Источне Немачке,казала је она. Навела је да су личности прича,у поодмаклим годинама када човек обично прави свој „животни биланс”, када се обично и дешава да, са протоком времена,оно ружно и лоше што је проживљено постаје лепше у односу на оно што се живи или што долази. Неки ликови, рекла је Васиљевићева,засновани су на животу људи који постоје,чиме се причи додатно даје снага аутентичности. Књига „Варвари” Барика има поднаслов „Оглед о преображају” и садржи 30наставака текста који

је Барико сукцесивно објављивао током 2006.године у италијанском листу „Република”. Наставци су у књизи прештампани у изворном облику, уз минималне исправке, јер је писац желео да текст остане онакав какав је био првобитно,са свим слабостима,исхитреношћу и „неприкривеним варварским одликама”. Насловом „Варвари”,како је казала Србиновићева, Барико је же-

Алесандро Барико

лео да обједини своје покушаје у дефинисању и објашњењу феномена који многи данас доживљавају са зебњом и као апокалипсу,а који се једноставно може сажети у рече-

ници: „Долазе варвари”. Да ли је, пита се славни италијански писац, свака непозната,нова појава у цивилизацији варварство или преображај цивилизације? Треба ли се увек бојати или треба бити отворен и покушати да се ухвати, односно пронађе онај „квалитативни скок” ако он,иоле,у тој промени постоји. Последњи есеј Барико је написао на Кинеском зиду који је,у време када је зидан, требало да буде одбрана кинеског царства од варвара. Зид, наравно,није спасио кинеско царство од пропасти, а Барико својим симболичним чином посете Кинеском зиду,у ствари, поручује да „не треба градити зидове,већ разумети тај преображај”. Генерални директор „Паидеје” Петар Живадиновић рекао је да су, историјски гледано,сада варвари они који су у срцу данашње цивилизације.Због тога, Барикова књига есеја може бити и подстицајна за шире, поновно, подсећање на целокупну историју цивилизације. (Taнјуг)


RePORTA@e

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

21

UTICAjEGIPATSKE„jASMINREVOLUCIjE“NAPOSLOVAWESOMBORSKOGBUVQAKA

Kupistolistadapozadiblista Onomad, dok se u Srbiji znalo {tajevlasta{taopozicija,dok senismoponovoistorijskiizmirili, laju}i u jednom tad ozbiqnomopozicionommagazinuoo~evima i ~edima jogurt revolucije, zaradih otkaz u ni{ta mawe ozbiqnom, takore}i dr`avnom dnevnomlistu.Kaosvakom~esti-

vqaku,tzv.„sivojzoni”.Od,ispostavilo se potpuno bezrazlo`no, inspekcijama prestra{enog po~etnika u ovoj propulzivnoj privrednoj grani SR Juge, koji se i sam {vercovao na trenutno upra`wenoj tezgi preprodaju}i tursko-bugarske ga}e kupqene na onomve}em,suboti~kom,buvqaku,

Po navici, prodavci dolaze i uzaludno ~ekaju}i mu{terije otvaraju tezge tek da imaju sa kim da kukaju na dr`avu, qude, sre}u i boga. I popiju kafu tri u jedan, „po pija~arski”. Od tri soca kuva se jedna nova tom intelektualcu tog doba, nije mipreostaloni{tadrugododase nakon bezuspe{nog tra`ewa name{tewa u sme}arskoj slu`bi somborskoj i wihovoj {interskoj ispostavi, „samozaposlim” na bu-

dogurah do uglednog {vercera originalnih dresova „fabrique in Chin”,na{ihfudbalskihiko{arka{kih reprezentacija. Ra{irih sepotritezgeuvlasni{tvu,roba prvoklasna, direkt iz Sofije, sa

Pro{irioseasortiman,drasti~no

LiVangomsedogovara{o~asposla,{tampaimenana{ihsportista i na }irilici, ne pegla{, ne pere{,sintetikaquta,bralemoj.

Pri~aMilutin,saonijehbrda Milutin,mr~osabrdaonijeh,ekspertzaLoreal i moju [aumu, maher za originalni pazova~ki „Hugo Bos” parfemski program, spao na nekoliko „@iletovih“ proizvoda i kuka {to vi{eni|edovine~e„Pitralon“i`iletekoji sumeposledwiput„klali”,jo{dokjeTitoprimao{tafetu. -A,nematinarodpara,jadan.Usmr|elismo se k’a dr`ava i k’a narod - kao da je proradio vremeplovkodMilutina.-Nikotio|e`ivne radi,bijelidinarnemo`e{ufatit,tolikasirotiwa udarila. Najboqe prolazi onaj mali sa tariguzom. Mora narod ~iweti ono {to se ne prili~iniizgovorit,pri}eraloga.Anepla}a nitezguk’ami-lele~ebiv{iprofesorkomeje, akosedobrose}am,2011.godinadvadesetajubilarna kako radi za ovom, umesto {kolskom, katedrom.

Decasepomamila,utro{akroditeqe,babeitetkeudava~ebacaju, firmaradisveu{esn’est,jedini problem bio da navatam kuma za li~nukartukakobipotvrdiomoj komisioni status radwe. Na{lo mu se 500-600 dresova po ku}i, ostalo od velikog spremawa, pa meni prepustio da ih prodam. Eeee,takosetoposluje.Ondado{lana{ademokratskarevolucija ijaseodazvahapeluote~estva,te pre|oh u legalne okvire. Rasprodahdresoveiuhvatihseozbiqnog novinarskogposla.Tekdame`eqamine,svra}amposledwihdesetakgodina,ne{todapazarim,kolegamapove}ampazaris’nogupojedem nezaboravnu pqesku sa decentnomaromomkucaimaca.Velikozidarskooba{ka. Odoh i pre neki dan, vidim prorediloseto,bra}alamoj,nestatezgikaodaihnikadanijeni bilo.Sverupeuredovimalimom op{ivenih hraniteqica ve~itih gubitnika,daliratainepravdeno nametnutih sankcija, da li

Bi}eprofita,svedokimapecaro{a

tranzicije. Negde se ponuda proredila,negde~akipove}ala. Samomalina}o{kubrzopoteznosmawujepravobrdotoaletpapira,narodpazarikaodajexabe. Mo`da tome doprinosi i advertajzingkogasenebipostideoni „MekKejniErikson”.Dereseda musve`ilepovratuiska~u:„Sto lista, da ti dupe blista, navali narode.”Efektno,nema{ta. Probijem se kroz gomilu, koja o~igledno nema problema sa opstipacijom,donegdawetezgicesa turskim {tekerima i ostalim elektro-espapom.Sveserazgranaloidogradiloutakore}iobjekt ~vrste gradwe. Ima svega, od solarnih fewera, preko PGP kablova, sijali~nih grla i klima ure|ajadoCDplejeramodel„Geto, brate, geto”. I kolega sa „pamuk” {tanda pro{irio radwu na u{trb onih mawe snala`qivijih uevro-komunikacijisabugarskim carinicima, jes’ ga urnisala „jasmin“revolucijauEgiptu,odakle dolazinajboqiinajjeftinijipa-

muk, ali tvrdi da dolazi sve na svoje i kune se u El Baradeija. E sad, ako neki talibani do|u na vlast, kajle rabota... Pitam ga {ta je sa Barbom, qudeskarom od 2,15, glave kao „Sputwik“ sa sve Lajkom unutra, {to je godinama kaofiligran„tankimprsti}ima” narukamaveli~inelopateAlije Sirotanovi}a {irio ~ipkasti ve{ sa rol kragnom pred somborskimsna{ama`eqnimnovemode. Ka`u,oti{aoupenziju.Dojadilo mudasemrzne,kisneiokapavana pripeci za tepsiju ribe. Dobro ideiDuletu,sitnomprodavcupecaro{keopreme,mamaca,baterija i izolir trake svake fele. „[imano”izbacionovema{inice,pa dok se to ne iskopira i do|e iz Kine, mladost da ti pro|e. Ostali? Po navici dolaze, uzaludno ~ekaju}imu{terijeotvarajutezge tekdaimajuskimdakukajunadr`avu,qude,sre}uiboga.Ipopiju kafu tri u jedan „po pija~arski”. Odtrisocakuvasejedna„nova„. Mili}Miqenovi}

SAMOVULKANSKAPRA[INASAISLANDAMO@ESPRE^ITIGOSTEKOVA^ICE

Na{vedskomastalu banatske{pecije UKova~icu, prestonicunaivne umetnosti se od pre dve i po godine ne dolazi samo zbog ostvarewa svetski ~uvenih slikara. Jeste da mesnu Gal er ij u god i{ we pos et i 20.000 qudi, pa usput obi|e etno i druge postavke obli`wegUzdina,Padine, Crepaje, Deb eq a~ e i Putn ik ov a, muzejski kompleks posve}en ~uv en om nau ~n ik u Mih ajl u Pupinu hodo~asti u Idvoru 10.000 posetilaca,alisvevi{eturistadolaziuKova~icu radi seminara i velnes program a Pos lovn o-rek rea t ivnog centru „Relaks”.Daseizgradi “isprsili” suseop{tinaiFondzakapitalnaulagawa Vojvodine sa oko 80 odsto novca. - Pokazala se dobrom ideja dagostekojidolazeugalerije i Pupinov muzej, ne budu kodnassamosat-dva,ve}daih

- isti~e direktor „Relaksa” [andorMatanovi~. „Relaks” raspola`e za 105 le`aja u konfornim apartmanima,pajelanebilooko8.900 no}ewa, za petinu vi{e nego 2009.Solidnosekoristi i pedesetakkrevetausobamaprivatnog sme{taja, pa je kova~i~ka op{tinа laneimalaoko 15.000no}ewa.Turisti~kiposlenici smatraju da bi bilo jo{ boqa, samo da nije krize, alizbogvulkanske pra{inе sa Islanda,name|unarodniskup neu r ops ih ij at ar a od prij avqenih 150 u~esnika iz 27 zemaqa,polovinanijemoglado}izbogotkazanihletova. -Lanese~estovremekvarilo, udari oluja ba{ petkom i sve pokvari za vikend, kad je posetanajve}a –vajkase Matanovi~. - Sme{taj u „Relaksu„ dostakoriste гостиrazniх seminara,imamodvesale,atru-

Bazendagapo`eliiMilorad^avi}

zadr`imo koji dan, kad ve} imamo{taponuditi.Pogotovu gurmani mogu u`ivati u obiq u spec ij al it et a vojv o|anske,srpske,ma|arske,slova~keirumunskekuhiwe.Razmi{qamo da umesto uvre`enog naziva {vedski sto uskorouvedemo„banatskutrpezu”

[andorMatanovi~

imalo je podr{ku op{tinske kase za pokrivawe dela materijalnih tro{kova, ali je od Nove godine prepu{teno tr`i{tu.

Jelalepakaodasunaslikana

dimo se da maksimalno svima izа|emoususret,dabinamdo{li i drugi put. Najvi{e se oslawamo na kongresni i velnesturizam,jer imamoba{odli~neuslove. Kova~ica je „Relaks” osnovala kao javno preduze}e, posle izgradwe dve i po godine

- Imamo mlade qude u menaxmentu,sapunovoqeielana,paverujemdamo`emouspe{noposlovatiibezsubvencija - optimista je Matanovi~ Najvi{egostiju, oko80odsto, jeizBeograda,kojinamjesada udaq en oko 50 kil om et ar a. Kadseovegodinezavr{isao-

bra} ajn ic a Opov o-Deb eq a~ a put }e biti za tre}inu kra}i. Izb e} i} e se и gu`vа kroz Pan~evо i preko Krwa~e novimmostomkodBor~e-dodaje Matanovi~. Wegovom„Relaksu”, ipored dobrog sme{taja, kongresnih sal a, res tor an a, otvor en ih sportskih terena, zatvorenog i otvorenog bazena, |akuzija, sauna, solarijuma, trim kabinet a i kug lan e, ned os taj e sportskahala.Bilisuovdena pripremama fudbaleri “Zvezde” i zrewaninskog “Banata”,lanejeorganizovanvojvo|anski stonoteniski kamp kadeta, a hala bi privuklа jo{ mnogoekipa. - Ukqu~ili smo se u Klaster zdravs tven og tur iz ma Vojvodine,davidimokakvesu mogu}nostidavodutermalnih izvora koristimo za spa-velnes turizam i druge potrebe optimistajeMatanovi~. Na platnom spisku ima 25 stalnozaposlenih,azaradna otvor en om baz en u pla} a sezonce. Da se smawi tro{ak za struju, do sad pla}an iz op{tinske kase, postavqeni su solarnipaneli. - Najvi{e dolaze Beogra|ani,ali kamosre}e da `iteqi Kova~iceiokolineimajuboqistandardpaisamikoriste sadr`aje„Relaksa”,jerjeovaj kompleks gra|en i za wihove potrebe. Za decu preko zime organizujemo {kolu plivawa, bazenukoristena{isportski klubovi, a leti i po hiqadu kupa~a, {to je za na{u malu varo{prili~no–ka`eMatanovi~. U „Relaksu” }e gosti za uskr{we praznike mo}i da jaja farbaju u prestonici naive, obi|u galerije i ateqee, graditeqaviolinaJanaNem~eka ili druge znamenitostи kraja, a decу ostave na brigu igraonici„^arolija”. MiloradMitrovi}

Svojomjekrvquspasaomnogo`ivota

UTE[KUBEDUZAPAOhUMANITATOMIRVUjA^I]

Tra`iod dr`avedozvolu daprosi

TatomirVuja~i}jezasvoje62godinadobrovoqnodao krv ~ak 187 puta, ukupno vi{eos70litara,svekakobi pom og ao drug im a, pa i ne o~ekuju}ida}etonekozapaziti. Negova tro{na ku}ica u Silojevu puna je zahvalnica, diploma, medaqa a po~asno mesto dobila je OktobarskanagradaApatinakoju jedobiopredvegodine.Ponosi se Tatomir time, ali svojompenzijomod13.200dinara ne mo`e da izdr`ava peto~lanu porodicu, pa se nagomilao dug od 10.000 dinarazahlebimleko. - U nadnicu vi{e ne mogu, kaonisuprugakojajetoliko bolesnadaidodvori{tasama ne izlazi. Sin Dragan i snaja Qiqana su poha|ali S{ecijalnu {kolu „Vuk Karaxi}, me|utim, niko ne}e da ih zaposli. Sin je zavr{io limarski, a snaja cve}arski zanat. Kad god ima poslaiduunadnicu,alijei toga svakog dana sve mawe. Kakosvetodaobjasnimo~etvorogodi{wem unuku – `a-

liseTatomir.-Hteosamda idemodvratadovrataiprosim, ali za to treba specijalna dozvola. Nije me sramota da prosim, ali jeste da me hapse pod stare dane, pa samipakodustao. Drv a za ogrev jo{ uvek ima,jermujemesnojzajednici lane dozvolila da kr~i {ibqe pored puta u ataru, alineznadali}etomo}ii ove godine. Ima on dobrih kom{ija,aliidrugimajete{ko, pa ne mog u pom o} i, iakobihteli. Hteo je Tatomir da svoju humanostzaokru`isa200davawakrvi,ali,eto,nitomu senijeispunilo.Udariovisokpritisak,pagatransfuziolozi vi{e ne razmatraju. Nijeono~ekivaozahvalnost ni od koga, mada je mnogima spasao `ivot, samo kada bi mu, sada, kad mu je mnogo te{ko, neko pomogao da zaposli sina ili snaju, oboje su vredni i `eqni da od nema{tine izbave bar najmla|eg ~lanafamilijeVuja~i}. j.Prel~ec


22

Svet

~etvrtak31.mart2011.

JEMEN

dnevnik

SIRIJA

Salehnudikompromis, opozicijaneodlu~na SANA: Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh ponudio je demonstrantima koji zahtevaju

Ali Abdulah Saleh

wegovu ostavku novi predlog, premakojembionostaonafunkcijidoizbora,alibisvojaovla{}ewa preneo na privremenu vladu, izjavio je opozicioni iz-

vor. Opozicija bi, prema tom predlogu,mogladaizabere{efa vlade koju ona izabere, a parlamentarniizboribibili odr`anidokrajagodine. Powegovimre~ima,opozicija jo{ razmatra tu ponudu, prenela je agencijaRojters. Salehjetopredlo`io na sastanku sa Mohamedom al-Jadumijem, predsednikom najve}e opozicione jemenske islamisti~kepartijeIslah.Demonstrantive}nekoliko sedmicaprotestujuuprestoniciSaniidrugimjemenskim gradovima, zahtevaju}i daSaleh,posle32godinenavlasti,podneseostavku. SADiSaudijskaArabijasuzabrinuti oko naslednika Saleha,

koga smatraju saveznikom i va`nim igra~em u odr`avawu stabilnosti i spre~avawu {irewa AlKaideuJemenu.Salehjeranijeizjaviodabiprisustvoteroristi~ke mre`e, secesionisti~ki pokretinajuguipobunenaseveru zemqe lako gurnuli Jemen u oru`anisukobipodeluukoliko biodmahnapustiovlast. Abdulah Saleh (65), koji je na vlastiutojzemqi32godine,uvi{enavratatokomdemonstracija koje se odr`avaju od februara, povla~io je kontradiktorne potezeidavaoistotakveizjave. Opozicija tvrdi da se uskoro mo`eo~ekivatiwegovopovla~ewe, ali on je u vi{e navrata rekaoida}eostatidokrajamandatakojiisti~e2013,pa~akida}e oti}itekkadseuveridajezemqa „usigurnimrukama„.

Asad:Zemqajemeta velikezaverespoqa DAM ASK: Sir ijs ki predsednik Ba{ar el Asad obe}ao pred parlamentom da }e pobeditisveonekojistojeiza„zavere”protivwegovezemqe. „Sirija je meta velike zaverespoqa.Wentajmingina~in na koji je zapo~ela ukazuju na to”, rekao je Asad u obra}awu predparlamentom. Qudi su „prevareni” da iza|u na ulice, istakao je sirijski predsednik u svom prvom obra}awu od po~etka antire`imskih protesta pre dve nedeqe, u kojima je poginulo vi{eod60qudi. Ipak,Asadjeistakaodapojedini Sirijci koji su protestovali protiv wegove vladavineimajulegitimnezahteve. „Ne mo`emo re}i da su svi koji su iza{li na ulice zave-

VOJNAMISIJAALIJANSEULIBIJIPROMENQIVOGUSPEHA

ZapadteraGadafija, aonpobuwenike TRIPOLI, LONDON: Snage Moamera Gadafija proterale pobuwenikeizRasLanufaiSirta. Tootvaradilemuzapadnimsilama - da li su pobuwenici u stawu da vojnoporazeGadafija.Gadafijeve snagesuzasulevatromiztenkova i raketama pobuwenike u ta dva grada.AFPjavqadajenastotine pobuwenika pobeglo s linije fronta. SAD i wihovi saveznici koji u~estvuju u operaciji „Odisejeva zora”nadLibijomsadasumwajuda pobuwenici ne}e mo}i da pobede Gadafijaukolikoimsenepomogneinakopnu. Kako javqa agencija AP, pobuwenici, koji su ina~e sastavqeni odqudiskupqenihsaraznihstrana, u utorak uve~e su tra`ili vazdu{neudarezapadnihsilanaGadafijevesnage,doksube`alispolo`aja kod Bin Xavada, gde je artiqerijskavatraGadafijaneprestanozasipalateren,di`u}iuvis vatrene lopte i dim.   Izve{taji sutokomno}iukazivaliinatoda pobuwenicinapu{tajuprimorske gradoveBregaiRasLanuf,kojesu osvojili samo koji dan ranije. Straneagencijeprenosedatopokazuje koliko se oni oslawaju i kolikosuzavisniodstraneintervencijeivazdu{nihudarame|unarodnihsnaga,podse}aju}idasusamodanranijepobuwenicijuri{aliputemdu`obalesnadomda}e zakratkovremeu}iuSirt.Me|utim, pobuwenici su do{li na

Oblast u Tripoliju pod raketama

oko stotinu kilometara od grada prenego{tosuihGadafijevetrupeodbacilenazadkaBinXavadu. Liderizapadnihzemaqakojisu seokupiliuutorakuLondonu,dogovorilisusedaGadafimorada si|esvlasti,alionitektrebada

odlu~e kakav dodatni pritisak trebadaupotrebedabiseskr{io otporwegovihsnagaionoti{ao. Iakoseufinalnomsaop{tewusa sastankanepomiweizgnanstvoza libijskoglidera,italijanskiministar spoqnih poslova Franko

Londonzanaoru`avaweuLibiji Britanija„neiskqu~uje”snabdevaweoru`jemlibijskihpobuwenika,alijo{nijedonelaodlukudato~ini,rekaojeju~ebritanskipremijerDejvidKameronuobra}awuParlamentu.„Neiskqu~ujemoto, alinismodoneliodlukudatouradimo”,rekaojeKameronuodogovorunapitaweopozicionogposlanikaostavuLondonaomogu}emdostavqawuoru`jelibijskojopoziciji.Kameronjerekaodarezolucija1973UNoLibijidozvoqavasvepotrebnemerezaza{titucivilai po mi{qewu Londona to „nu`no ne iskqu~uje dostavqawe pomo}i onimakoji{titecivileuodre|enimokolnostima”.

FratinijerekaoAFP-udaje„postignutkonsenzusidasuu~esnici sastanka jednoglasno rekli da Gadafimoradanapustizemqu”. Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je da je ciq vojne kampaweprotivLibijedasevr{i stalnipritisaknaMoameraGadafija,kakobion,nakraju,oti{ao sa vlasti.  Generalni sekretar NATO-aAndersFogRasmusenizjavioje,me|utim,dane`elidanaga|a koliko dugo }e vojna misija AlijanseuLibijitrajatiidodao dasedorazre{ewakrizenemo`e do}iiskqu~ivovojnimputem. „Nadam se da }emo {to je pre mogu}e videti politi~ko re{ewe za probleme u Libiji. O~igledno je da ne postoji iskqu~ivo vojno re{ewezaproblemeuLibiji”,rekaojeRasmusenposleme|unarodne konferencijeoLibijiuLondonu. Tripoli je ina~e i u utorak protresla serija sna`nih eksplozija u blizini dobro ~uvane rez id enc ij e lib ijs kog lid er a Moamera Gadafija, a koalicionesnagega|alesuivojneciqeveupredgra|uprestoniceTaxuri. Ameri~ko ministarstvo odbranesaop{tilojekasnijedaje ameri~kavojskaispalila22krstare}eraketenaskladi{teraketakodTripolija.Stimnapadim a, izv ed en im u pon ed eq ak uve~e i u utorak, broj raketa „tomahavk”, koje je vojska SAD ispalilanaLibijuod19.marta, prema{ioje200.

ren ic i”, rek ao je sir ijs ki protiv korupcije i nezaposlepredsednik.Osvr}u}isenaDenosti.Usled pobune i nemira, ru,gradukomejepoginulonajpre dva dana je pala sirijska vi{e qudi i koji predstavqa vlada. Novi kabinet, koji }e centar pobune, Asad je rekaodase„Deranalazi u srcu svakog Sirijca”. Asad, me| ut im, ni jednom re~ju nije pomenuo ukidawe vanrednog stawa koje je na snazi ve} 48 godina, iako je wegovasavetnicaButain a [ab an izj av il a pro{lenedeqeda}ese to dogoditi, dodu{e ne preciziraju}ikada. „Mi smo svi za reBa{ar el Asad form e. To je obav ez a dr`ave, ali nismo za razdor”, biti imenovan do kraja nederekao je predsednik Sirije i qe, ima} e ulog u sprov o| ew a dodao da je prioritet borba prekopotrebnihreformi.

UKRATKO Ubijali Avganistance izzabave KABUL: Avganistanski predsednikHamidKarzairekaojeda suameri~kivojnicikojisuoptu`enizaubistvotrojiceAvganistanacazlo~inizvr{ilidabise zabavili. Karzai je dodao da su ubijeniAvganistancibilinenaoru`ani, dok su ameri~ki vojnicibilipoduticajemnarkotika. VojnicisuuSADoptu`enidasu pro{le godine izvr{ili trostrukoubistvonajuguAvganistana,javqaAP.Karzaijevaizjavaje prvojavnoreagovawepo{tosuu nema~kom listu „[pigl”i ameri~kom „Rolingstounu” objavqenefotografijevojnikaSADkojipozirajuporedtelaubijenih.

UBugarskoj 15zemqotresa SOFIJA: Zamaweod24~asa Bugarskujepogodilo15slabijih zemqotresa, saop{teno je iz Evropskog seizmolo{kog centra.Svizemqotresibilisuuju`nomdeluzemqeodkojihjenajja~ibio3,8stepenipoRihterovojskali,saepicentromublizini grada Haskovo. Drugi zemqotresi,ja~ineod2,3do3,6stepeni po Rihteru pogodili su Simeonovgrad, Dimitrovgrad, Staru Zagoru i druge gradove na jugu i jugoistokuzemqe.UokoliniTopolovgrada na jugoistoku zemqe registrovano je tri zemqotresa, ja~ineod2,4do2,5stepeni,uvremenskom periodu od 11 minuta, dodajeseusaop{tewuseizmolo{kog centra. Prilikom zemqotresanijebilopovre|enih.

„Kr{ko” ponovoradi QUBQANA:Nedequdananakon zaustavqawa, nuklearna elektrana„Kr{ko”jeponovopo~eladaradi.Nadle`niutojnuklearkitvrdedajeelektranasve vreme bila u stawu bezbednog stajawa i da uticaja na qude i `ivotnusredinunijebilo. Nuklearka je u no}i izme|u utorkaisredeponovosinhronizovanasaelektri~nommre`omi po~ela je da radi, nakon {to su utvr|enesvenepravilnostizbog kojihsesamaautomatskizaustavila pre nedequ dana. Po obja{wewu nadle`nih, do samouzau- stavqawajedo{lozbogzastojau spoqnom elektri~nom napajawu, ali nakon detaqnog pregleda je utvr|enodajedo{lodoodstupawa u uqnom sistem turbinskih le`ajeva i sistemu za pregrevawe sekundarne vode za napajawe nuklearke.

Zatrpani utunelu PEKING: Najmawe19radnika ostalo je ju~e  zarobqeno u uru{enomtuneluuoblastiJunanna jugozapaduKine,javilajekineska agencijaSinhua.Kakoprenosita agencija,tunelseuru{iooko~etiri sata posle podne po lokalnomvremenudoksuuwemuizvo|eni radovi. Spasila~ke ekipe otkrile su znakove `ivota u tunelu i poku{avaju da se probiju dopre`ivelihilidaimdopreme vodu,kiseonikihranudoktunel nebudera{~i}en.Kineskaagencijanavodidasunestabilnigeolo{kiusloviuzroknesre}e.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI KOLINDA GRABAR-KITAROVI] Biv{ahrvatskaministarkainostranihposlovaKolindaGrabar-Kitarovi}imenovanajezapomo}nicu generalnog sekretara NATO Andresa FogaRasmusena.OnajetrenutnoambasadorkaHrvatske u SAD, a bi}e Rasmusenova pomo}nica za javnudiplomatiju.Upravazajavnudiplomatijuje jednaod{estupravauRasmusenovojkancelariji, alijo{nijesaop{tenokadastupanadu`nost.

SERGEJ LAVROV Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej LavrovizjaviojedaMoskvaverujedastranesilenemaju pravo da naoru`avaju libijske pobuwanike. „NatonemajupravouokvirumandataSavetabezbednosti Ujediwenih nacija”, dodao je Lavrov i zakqu~iodasuprekidvatreipo~etakpregovora prioriteti u re{avawu krize u Libiji. Francuski ministar Alen @ipe je zagovarao i ideju  o pru`awuvojnepomo}ilibijskimpobuwenicima.

MAHATMA GANDI Dr`avaMahara{tra,nazapaduIndije,zabranilajeju~enajnovijukwiguoMahatmiGandiju, „Veliki duh”  autora Xozefa Lelivelda, ina~e dobitnika„Pulicerovenagrade”,jervre|aGandijevu li~nost. Lokalna {tampa je pisala da je ova kwiga zlonamerna prema ocu indijske nezavisnosti,jerseuwojtvrdidajeGandibiorasistaibiseksualac.

[ta }e biti s brodovima iz Japana BERLIN: Nema~keievropskelukespremaju ske luke vra}ati brodove iz Japana. sezadolazakkontaminiranihbrodovaizJapa- Predstavnici Luke Hamburg smatraju da su u na,aliuve}inipristani{tanemajasnogplana izvesnoj prednosti, jer ve}ina brodova pre {tatrebau~initikadoniistignu.Tibrodovi}euEvropustizati iz regiona u kojem je radioaktivnost vode mnogostruko pove}ana posle katastrofe u atomskoj centrali„Fuku{ima”. Sredinomaprilaseo~ekujuprvi brodoviizJapana,apremanavodimadnevnika„Fajnen{eltajmsNema~ka”, uprava luke u Hamburgu u saradwi sa carinskom i policijskom slu`bom razra|uje hitan plan. Po navodima japanskih vlasti kojeprenosenema~kimediji,umorskoj vodi u blizini „Fuku{ime” nalazise3.355putavi{eradioaktivnog joda nego {to je zakonom dopu{teno. [efDru{tvazakontrolubrodova „Germanski Lojd” ocewuje da }ebitiveomakomplikovanodase na|ere{ewezaovajproblemine iskqu~uje mogu}nost da }e evrop- Hitan plan za brodove iz Japana

ovog grada, pristaje u nekoj od drugih evropskihluka.UpravalukeuRoterdamuodlu~ila jedaodpomorskihkompanijazahtevadakapetani svih brodova iz Azije navedu deset posledwih luka u kojima su pristajaliidapismenogarantujuda wihovbrodneproizvodizra~ewe. U hambur{koj luci navode da je sada obaveza kompanija da posadama nalo`e da tokom plovidbe operu brod i kontejnere.   Jer, prilikom niske kontaminiranosti ~esto je dovoqnodasetemeqnooperupaluba iteret.Takoje,dodajese,postupila i ameri~ka mornarica sa jednim nosa~emavionakojijeblizujapanske obalezapaou„radioaktivnioblak”. Vi{enema~kihpomorskihkompanija,vi{eneplovekaTokiju,anekesu izsaobra}ajapovuklasvekontejnere zaprevozteretaukruguod100kilometara oko „Fuku{ime”. Brodovima seprevozioko90odstorobezasvetsko tr`i{te. Samo u hambur{ku luku uplovi godi{we preko 12.000 brodovanatovarenihsaoko4,5milionakontejnera.


ekologija

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

23

UMORUKODNUKLEARNECENTRALEFUKU[IMA

Rastenivoradioaktivnogjoda U morskoj vodi kod o{te}ene japanske nuklearne centrale Fuku{ima 1 zabele`enajekoli~inaradioaktivnog joda3.335putave}aoduobi~ajene,{to jeznakdasuuokeandospelenovekoli~ine kontaminirane vode, rekli su japanski zvani~nici. Radioaktivni jod131detektovanjenaoko300metaraod elektrane. -Nemadirektneopasnostipoqudske zdravqe, ali otkrivena koli~ina je razlogza“zabrinutost”,rekaojepredstavnikjapanskeagencijezanuklearnu bezbednost Hidehiko Ni{ijama. - Otkri}emo uzrok, i u~initi apsolutno sve da spre~imo daqi rast koncentracijejoda-131. Japanskizvani~niciidaqeodbacuju tvrdwedajeutvr|enavisinaradijacijeopasnapo`ivotumoruika`udaje hrana iz mora bezbedna, prenela je agencijaAFP.Unedequjenivoradio- aktivnog joda (jod 131) bio 1.850 puta ve}ioddozvoqenog,adanranijeizmerena koli~ina bila je 1.250 puta ve}e oddozvoqene,{toukazujeukojojmeri nivoradioaktivnostiraste.

Novaopasnost Osim toga, pojavila se i nova opasnost,atojeplutonijum,kojijeotkrivenuzemqi{tuokohavarisanenuklearke.Zarazlikuodjoda,~ijevremepo-

luraspada je oko 8 dana, radioaktivni plutonijum ima vreme poluraspada vi{estotinagodina.Stru~waciocewuju da bi ogromno okeansko prostranstvo trebalodatrenutnoubla`ivisoknivo radijacijeiograni~i{tetnostodkontaminacijeribaiostalog`ivogsveta u moru. Ostaje, me|utim, nepoznanica kakosuradioaktivnesupstancestigle domora. IakosenuklearnakatastrofauFuku{imi odigrava hiqadama kilometa-

ra daleko, me|u Evropqanima raste strah od mogu}ih posledica radioaktivnosti, prenosenema~keagencije. Posebnoobazrivtreba biti pri nabavci namirnica. U evropskim zemqama nema mnogo namirnica koji dolaze direktno iz Japana. Nema~ka, na primer, uvozi tek 0,1 odsto japanskih proizvoda. Re~ je o specijalitetima japanske kuhiwe poput suvih gqiva, umaka od sojeizelenogrena(vasabi),japanskogpirin~a i testenine, za~inskogkorena|umbiraizelenog~aja,ribe,algeiribqeprera|evine.

Oznaka61zaribu izJapana Nadle`niinspektoriporu~ujudajapanskiproizvodi,kojisetrenutnonalazeuslobodnojprodaji{iromEvrope i u japanskim restoranima, nisu opasni, jer su uvezeni pre atomske katastrofeuFuku{imi.Svojetvrdwepotkrepquju ~iwenicom da se namirnice

RECANFONDPOKRENUONOVIPROJEKAT

„Limenka polimenka” Pilot projekat “Limenka po limenka”,kojijepokrenuoRecan fondzapovra}ajirecikla`ulimenki, sa ciqem da se pomogne prikupqawe recikla`nog otpada,po~eojedaserealizujeuBeogradu.Prvafazaprojektapodrazumevapomo}preduze}imakojase ve}bavesakupqawemambala`nog otpada,afondjenapravionamenskekutijeixakovekoji}eomogu}iti lak{e prikupqawe ambala`eukomercijalnomsektoru. Sakupqa~ki rekviziti deli}e sepreduze}imaiinstitucijamau kojima se ambala`ni otpad ve} prikupqa ili postoji namera da se to u~ini. U drugoj fazi poseban akcenat bi}e stavqen na ho-

tele, restorane i kafi}e kojima }eFondponuditimogu}nostprikupqawa recikla`nog otpada, kakobise{tovi{eobjekataiz ugostiteqskogsektoraukqu~ilo uakcijuiispratiotrendodr`ivogekolo{kogposlovawa. UplanujedaseosimBeograda u akciju, ~iji }e najuspe{niji u~esnicibitinagra|eniputovawemzatriosobe,ukqu~eidrugi gradovi{iromSrbije.Projekat su finansirali Recan fonda i Evropske aluminijumske asocijacije,apodr`avajugaorganizacija za upravqawe ambala`nog otpada Sekopak i akcija “O~istimoSrbiju”,navodiseusaop{tewu.

OSNIVAWEREZERVATABIOSFERE ODJUGAAUSTRIJEDOSRBIJE

Zelenavizija Pet zemaqa centralne Evrope potpisalojeSporazumoosnivawu prekograni~nog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav od juga Austrije do Srbije, na ministarskoj Konferenciji „Budu}nost evropskih voda“ u Budimpe{ti. Sporazum su potpisali resorni ministari Austrije, Ma|arske, Slovenije,HrvatskeiSrbije. - Potpisivawem sporazuma Srbijajeu{laupresti`anklubzemaqakojesumnogoulo`ileuza{tituDunava,DraveiMure.Na-

Premawegovimre~ima,nakonferenciji je prisustvovalo 27 evropskih ministara za za{titu `ivotne sredine, a Srbija je pozvanakaospecijalnigost.Tokom skupabilojere~ioevropskojpoliticiza{tite`ivotnesredine, klimatskim promenama, za{titi prirodnih resursa i ostalim temamaiznavedeneoblasti. - Odr`ani su brojni bilateralnisastancinakojimajebilo re~iobudu}improjektima-zakqu~iojeministarDuli}.

iz Japana u Evropu transportuju brodom{totrajevi{eod~etirineqeqe. Budu}idaradioaktivnioblacikru`einadPacifikom,stru~waciupozoravaju na opasnost od ozra~ewa morskih plodova, algi i riba: osli}a, di-

ozna~avadajeovaribaulovqenausevernom Pacifiku, odnosno u vodama okoJapana.SkrivenaopasnostizJapana ne preti nam samo kroz hranu. Jo{ ve}u pretwu predstavqaju radioaktivne~esticeuvazduhu.IakosunaIslan-

Srbijanijeugro`ena Vrednostija~ineambijentalnogekvivalentadozenastanicamasistemarane najaveradijacionogakcidentauSrbijisuuopseguuobi~ajenihvrednosti,saop{tavaju iz Agencije za za{titu od jonizuju}ih zra~ewa i nuklearnu sigurnost Srbije. Izve{taji dostavqeni Agenciji do 29. marta pokazuju da su nivoi radioaktivnostiusvimvrstamauzorakaiz`ivotnesredineugranicamaprose~nihvrednosti za teritoriju Srbije. U uzorcima roba koje se uvoze nije detektovana povi{enaradioaktivnost.Radionuklidjod-131jeuuzorcimavazduhaipadavina prisutan u zanemarqivo malim koncentracijama i ne predstavqa opasnost po zdravqequdiistawe`ivotnesredine.Inspekcijenadle`nezakontrolurobe izuvozakontroli{uradioaktivnostsvih `ivotnihnamirnica,vodeihraneza `ivotiwekojeseuvozeilisuporeklomizJapana.Ukolikoseuka`epotrebaza proveromkontaminacijelicakojauSrbijudolazeizugro`enogpodru~ja,pripadniciMUP-anagrani~nimprelazimaobave{tavajuAgenciju,kojajeobezbedilade`urstvainterventnedozimetrijskeilekarskeekipe. vqeg lososa, bakalara, lista ili nori algi, glavnog sastojka za su{i, najpoznatijijapanskispecijalitet.Prikupovinisve`e,zale|eneilisu{eneribe,va`nojepogledatinabrojkojiukazujenazemquiliizvorporekla.Tako, naprimer,broj61napakovawuosli}a

duprenekolikodanaizmerenitragovi radioaktivnog joda, nema~ki stru~waciporu~ujudanemarazlogazapaniku. Svejeuokvirudozvoqenoginemoramo da brinemo, ka`e Kristina [tencel, saradnica Instituta koji se bavi istra`ivawemradijacije.

ZNA^AJSOVAUTINAZAVOJVODINU

Maleu{arepokazateqi zdravesredine Fond za za{titu `ivotne sredineSrbijefinansiraprogram informisawa gra|ana o sovamaizna~ajuwihoveza{tite, pod nazivom “Podsticawe odr`ivog razvoja poqoprivredeuVojvodinikrozza{titusova utina”. Sprovo|ewe projektapo~elojeovegodineiveoma je zna~ajno za Pokrajinu jer su istra`ivawa pokazala da se upravonawenojteritorijinalazeboravi{tanekihodnajve-

21 nasequ zrewaninske op{tine nalaze se ~ak 22 zimovali{tasovautina. O wihovom doprinosu poqoprivredi govori i na~elnik Odeqewa za za{titu `ivotne sredineuGradskojupraviZrewanina Dejan Jovanov. Po wegovimre~ima,zavremesvogpetomese~nogzimovawa,soveutine, ili male u{arke, kako ih druga~ijezovu,napodru~juzrewaninske op{tine pojedu oko

@enkeve}eodmu`jaka USrbiji`ividevetvrstasova,me|uwimaimaleu{areili utine.Spadajuusovesredweveli~ine,sarasponomkrilaod85 do95santimetara.Masatelaretkoprelazi350grama.Kaoikod ostalihgrabqivica,`enkesune{tove}eodmu`jaka.Prepoznatqive su po u{kama - uzdignutom perju na vrhu glave. Upravo zbogtogasuidobilenazivmaleu{are.Ogla{avawemu`jakaje tiho hukawe koje se mo`e ~uti sa drve}a ili dok ptica leti. @enkaimane{tokme~avijiglas.Ogla{avawemladihpticaje izuzetno prodorno, podse}a najvi{e na {kripawe quqa{ke i mo`ese~utiisadaqineodprekodvakilometra. }ih jata sova utina u svetu. Prema istra`ivawu ~lanova Nau~no - istra`iva~kog dru{tva studenata biologije „JosifPan~i}“saPrirodno-matemati~kogfakultetauNovom Sadu, obavqenog pre nekoliko godinauokviruakcije„Otvori o~i“, od oko 15.000 sova utina, kolikoihjeizbrojanouSrbiji,pribli`no6.000nalaziseu Banatu! Me|upodru~jimaodizuzetnogzna~ajazawihovozimovawejeigradZrewanin.Jer,u

800.000mi{olikihglodara,koji bi, da nije sova, uni{tili ili zagadili hranu vrednu vi{ehiqadaevra. -Imaju}iuviduove~iwenice,jasnojedasusoveutineveliki prijateqi poqoprivrednih proizvo|a~a. Zato je ciq programakojifinansiraFond za za{titu `ivotne sredine, izme|u ostalog, i za{tita mestaboravkaovihptica,tojest drve}akojejeposa|enonazimovali{tima.Bezstabalakojesu

odabrale za zimski boravak,soveutine bimoraledapromene mesto boravka, a korist koju donose bisesmawila–navodi Jovanov i dodaje da }e jedna od merakoju}eCentar zaza{titusovaSrbijesprovestibiti postavqaweinformativnih tabli na tri lokacije u Banatu–uZrewaninu, KikindiiVr{cu. Drasti~an primeruni{tavawasova, ina~e, zabele`enjeprenekoliko godina u malom sremskommestuDowi Tovarnik. Razlog - sujeverje me{tana!Poslesmrti jednog starijeg `iteqa, sove su u Dowem Tovarniku sistematski ubijane nekolikodana,kakobiseselo “spaslopo{asti”.Ovenedu`ne ptice,shodnosujeverju,povezivanesusasmr}utog~oveka.Reagovalo je tada Dru{tvo za za{tituiprou~avawepticaVojvodine, upozoravaju}i da qudi, usled iracionalnog straha, sove ~esto teraju motkama ili, ~ak,pucajunawih. - Qudi se ~esto pla{e sova, pogotovo kada ih ima u ovako velikom broju, kao {to je slu~ajsaVojvodinom.Ipak,~iwe-

nica da toliko sova `ivi na jednom mestu je za ponos, zato {to to zna~i da je okolina zdrava. U suprotnom sove se tu ne bi naselile. Wihovo prisustvo koristi i iz razloga {to se hrane glodarima koji qudima~estonanosevelikumaterijalnu{tetu.Sovautinaje,ina~e,kaoprirodnaretkostuSrbiji za{ti}ena najvi{im stepenimaza{tite–reklisuupomenutomDru{tvu. @.Balaban

UGRO@ENREZERVATPRIRODE„LUDA[KOJEZERO”

Zaga|eweuni{tava`ivot {a zemqa }e mnogo dobiti u vidu podr{keza projekteizoblasti za{titeprirode-rekaojeministariministar`ivotnesredine, rudarstva i prostornog planirawaOliverDuli}. On je objasnio da je to ujedno najve}isporazumuoblastiza{titepriobaqaDunava,kojipredvi|a o{trije i striktnije mere za{titegorwegPodunavqa. - Nastoja}emo da adekvatnim prostornimplanomposebnenameneimeramaza{tite`ivotnesredinepovisimostepenza{tite,kako bismo sa~uvali prirodna bogatstva, floru i faunu priobaqa Dunava-ukazaojeministarDuli}.

Rezervat od oko 800.000 hektara,kojijenajve}iuEvropiuzoni vlage, ukqu~iva}e deo Dunava, Drave i Mure. Ma|arski ministar za ruralni razvoj [andor Fezeka{ je rekao da je osnovan prvirezervattakvevrsteuregionuiprviukojijeukqu~enopet zemaqa. Grupaodpetzemaqa}eimati ekipuzakoordinacijuod15osoba,koja}epreuzimatineophodnemerezaodr`avaweprirodeu za{ti}enoj zoni. Ministri su tu zonu ocenili kao “Amazon Evrope“ zbog biolo{ke raznovrsnosti. A.B.

Specijalni rezervat prirode “Luda{ko jezero” je 28.marta, pre 34.godine, upisano je u Ramsarsku listu zna~ajnih vla`nih stani{tava.Ovajbiserprirodekojisenalazi nedaleko od Pali}kog jezera, kao i gradaSuboticevekovimajevezanza~oveka inalazisepodwegovimuticajem.Kaoiu drugim rekama i jezerima Srbije, suo~ava sesaproblemomopstankabiqnogi`ivotiwiskogsvetazbogulivawanepre~i{}ewihotpadnihvoda.Drugiproblempredstavqapoqoprivreda. -Pali}jesvojucenuplatiozbogulivawa nepre~i{}ewih otpadnih voda u wega uginu}em14tonaribepredvegodine.Nadamo sedasli~nasudbinane}edazadesiijezero Luda{, jer se u wega ulivaju isto otpadne vodekaoikanalizacija.Situacijanijedobra, ali nadam se da }e vlasti uraditi ne{topotompitawu-rekaojeMilanUzelac izDru{tvaqubiteqaprirode“[upqaka”.

- Glavni problem je ulivawe otpadne vode izjezeraPali}uLuda{izbogtogasmosvedoci da polako nestaje flora i fauna rezervata.Drugiproblemjetrska,koja zbog zaga|enevodesvevi{ebuja. Premare~imapredsednikMZ“[upqak” Tibora Alaxi} trska sve vi{e naru{ava `ivotnusredinujezeraizbogtogasesvake godineorganizujese~aovogekolo{kogmaterijala.OnsenadadakadabuderealizovanprojekatsanacijejezeraPali},da}ese popravitiistaweuLuda{u. UGradskojupravika`uda~inesve{to mogudaza{titejezero,aliidr`avatreba dastaneizaprojekta.Gradjeovegodineizdvojio ~etiri miliona dinara za program za{tite prirodnih dobara. Jezero obuhvata jezero i obalu uz naseqa Luda{ i [upqak, Hajdukovo i Nosa. Pored o~uvanih prirodnih vrednosti brojne pti~ije, ribqeibiqnevrste,tipi~nezabarsko-mo-

~varneekosisteme,imaio~uvanekulturne vrednosti, arheolo{ka nalazi{ta, seoska i crkvenu arhitekturu, tradicionalne zanate. StepskojezeroLuda{,veli~ine328hektarajejedinstvenouSrbiji.Wegovoplitko korito formirano je radom vetrova na dodirupe{~areilesnezaravni.Razli~iti tipovizemqi{taiblizinapodzemnevode formiraju predeo mozai~nog tipa, velike biolo{keraznovrsnostiunutarmalogpodru~ja.Specijalnirezervatprirode“Luda{kojezero”,za{ti}enjeod1994.godineu sada{wem obliku, ali je deo jezera bio je pod za{titom ve} od 1955.godine. Prema novoj Uredbi iz 2006. godine, Rezervat se pro{irioiobuhvatapovr{inuod847ha+ 2002haza{titnezone.Pripadaprvojkategorijiza{tite,kaoprirodnodobroodizuzetnogzna~ajazaRepubliku. A.A.


24

~etvrtak31.mart2011.

oglasi

dnevnik


dnevnik

oglasi

~etvrtak31.mart2011.

25


26

~etvrtak31.mart2011.

oglasi

dnevnik


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

U CENTRU Novog Sada, izdajem potpuno name{ten, nov, konforan, JIS. 42m2, pogodan za jednu ili dve osobe. Telefon 063/479-909. 25389 IZDAJEM name{ten stan u Petrovaradinu, Livadska br. 2. Telefon: 6433-494. 25210 IZDAJE SE garsowera blizu @elezni~ke stanice. Telefon 064/332-510-3. 25330 IZDAJEM jednosoban stan, nename{ten, Ulica Bra}e Ribnikar. Telefon 063/462162. 25363

POVOQNO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom. Telefon 063/47-57-65. 25392 LIMAN II, kod fakulteta, ukwi`en, renoviran, odmah useqiv stan od 27m2. Telefon 636-8429. 15001

PRODAJEM useqivu garsoweru na drugom spratu 25m2 u Prezidentovoj zgradi u Ul. Futo{ki put br. 1. Telefon. 063/47-57-65. 25393 PRODAJEM jednosoban i dvosoban stan na dobroj lokaciji. Ukwi`en. Bez posrednika. Telefon 065/664-72-28. 25332

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 25295 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 25296

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 25297

SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 29m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100E + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874. 25017 IZDAJEMO dvosoban komforan stan - sprat porodi~ne ku}e 70m2 polu name{teno, kablovska, tel. i bela tehnika. Telefon 504-590. 25282 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru iza Sajma, ul. Branka Baji}a 66. Telefon 063/8-265-231. 25284 IZDAJEM jednoiposoban stan, name{ten sa kuhiwom, I srat, Bra}e Ribnikar, terasa. Telefon 063/7513931, 823-620. 25379 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari- II sprat, 130E. Telefon 064/888-32-73. 25388

PRODAJEM name{ten stan, 54m2 u funkciji dvosobnog, bez ulagawa. Liman 4, Ive Andri}a 19. Telefon 063/523-526. 25303 PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 37m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-5765. 25391 VLASNIK prodaje ukwi`en stan 40m2 u Veterniku, bez agencije. Telefon: 063/536-154. 25142 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan od 40m2. Telefon 063/828-83-77. 15002 BULEVAR K. PETRA, ukwi`en dobar 1.5 stan prodajem za 38.600. Telefon 6368429. 15003 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2 cena 42.200. Telefon 636-6952. 15004 @. STANICA, ukwi`en 2.0 stan od 55m2 lako preuredqiv u 2.5, cena 47.500. Telefon 636-6952. 15005 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2. Telefon 63-66-952. 15006 CENTAR, Ul. Petra Drap{ina, nov ukwi`en odli~an 2.0 stan na I spratu, cena 51.500. Telefon 636-6952. 15007

~etvrtak31.mart2011.

27

Posledwi pozdrav

OKOLINA CARA DU[ANA, odmah useqiv, ukwi`en, nov, funkcionalan 2.5 stan po ceni mo`e kredit 58.000. Telefon 063/82-88377. 15008 LIMAN, odli~an 3.0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100. Telefon 636-6952. 15009

LIMAN, kod parka, odli~an ekskluzivan 3.5 stan na II spratu od 90m2. Telefon 636-8429. 15010

PRODAJEM gra|evinski plac od 2000m2 u Petrovaradinu, Bukova~ki put 5, pogodan za izgradwu skladi{nog i poslovnog prostora. Telefon:063/547-782. 24963 PRODAJEM prizemnu ku}u 100m2 + nus prostoriju 50m2 + lokal u radu 50m2, u Sremskoj Kamenici. Telefon: 063/587-086. 22584

IZDAJEM lokal 24m2, obezbe|en re{etkama, klima, centralno grejawe za vi{e namena, Ul. Kosan~i} Ivana 5, blizu Futo{ke pijace. Telefon: 021/547062, 060/7676-575. 25368 PRODAJEM ili izdajem lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, mesto ekskluzivno, ukwi`en, cena povoqna. Telefon: 061/6214424. 25141

IZDAJEM bezbedno gara`no mesto (ulaz sa daqinskim upravqa~em) u suterenu vojne zgrade na Bulevaru oslobo|ewa br. 63-65. Telefon: 064/640-1510. 24970

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 21841 PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546. 22583 ROLETAR, pravi nove i popravqa stare roletne, venecijanere, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo i fiksni komarnici. Povoqno. Telefoni: 021/500612, 063/8426-848. 23551 DEMIT FASADE, malterisawe, gletovawe, najpovoqnije cene, iskusni i odgovorni majstori- pozovite da se dogovorimo. Telefon 063/518-346, 021/882-133. 25269 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 25394

KUPUJEM sliku nekog od poznatih srpskih slikara Kowovi}a, Graovca, Ke~i}a, Bijeli}a Radovi}a i ostalih! Telefon 063/22-83-22. 24096

DALEKO poznati Vidojevi}i zbog 55 god. tradicije, ekskluzivnosti i poslovnosti. Nude visokokvalitetan sadni materijal, svih vrsta vo}a 205 sorti po veoma pristupa~nim cenama uz pru`awe potrebnih stru~nih saveta. Radimo 8 - 16 ~asova u [angaju - N. Sad. Telefoni: 021/66-14-380, 021/66-19-236, 063/8-351-900, 063/83-98-759. 25407

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 24672 OBU]ARI, ure|aj za lako va|ewe eksera. Toplotni regulator do 300 stepeni C. Telefon 021/371-084. 24867 PE], tri eta`e, 9 tepsija, profesionalna, nova, prokron. Telefon: 064/611-7332. 24927 PRODAJEM novu kadu 175h75 cm, bela akrilna sa maskom. Telefon 064/14-42507. 25331

@iletu od: Karanovi}a, Sibin~i}a, Mi{kovi}a, Nenada, Nikole, Zolike, Bo~ara i svih drugara i prijateqa sa gradili{ta. 25470

Posledwi pozdrav

@ivku Popovi}u

Ostavio si duboke tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne mogu da izblede. Matori, neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Zolika i Nikola.

25466

Posledwi pozdrav dragom

Miloradu od supruge Milice.

25472

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi

Milorad Milenkovi} potpukovnik u penziji

Sahrana je u petak, 1. aprila 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Milica, }erka Svetlana i sin Du{an.

25471


28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav

K

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj

Sa neizmernom tugom obave{tavam rodbinu, prijateqe i drugove da je u 93. godini preminuo moj voqeni suprug

Branislav Pa~ari} @iletu

12. 10. 1951 - 30. 9. 2010.

od porodice @dero.

Taka~i Er`ebet

Bajo, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Porodica Raki}.

Tvoji: @eqko i Jelica. 25461

25451

Sa nevericom i tugom opra{tamo se od na{eg dragog brata i sestri}a

Neka Gospod upokoji du{u usnulog sluge svog @ivka...

25465

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Ilija Nikoli}-[varc potpukovnik JNA u penziji Sahrana milog mi pokojnika je u petak, 1. aprila, u 14 sati, na grobqu u Novim Ledincima. Zauvek o`alo{}ena supruga Olga.

@ivka Popovi}a Dina, Mia, Mi{a, Zorica i Vasa Andreji}.

@ivko Popovi} 1974 - 2011. Goran Uro{ev i Gordana Ne{i} sa porodicama.

Miroslavu

Porodice: Ili} i Uvali}.

25467 25453

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dedi, te~i i zetu

Posledwi pozdrav kumi

GODI[WI POMEN dragoj supruzi, mami i baki

25450

Posledwi pozdrav

25432

Posledwi pozdrav prijatequ

Maci Malobabi} 1943 - 2010.

dr Milanu Mihajlovi}u

Iliji Nikoli}u - [varcu

Slavojki Ne{i}

obele`i}emo 2. aprila 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu. Vreme prolazi, ali ostala je qubav, tuga i velika praznina.

@iletu

Miroslavu Mitrakovi}u

od kom{ija iz Vojvo|anske ulice 2 A, B, C.

od porodica: [ain - Mileti}, Latinovi} i Smiqke Ostoji}.

od Qiqe sa porodicom.

S qubavqu tvoji: Rade, Sne`ana, Novica, Nemawa, Ivan i Davor.

od Ne{e i Boleta sa porodicama.

od porodice Milkov.

25468

25390

25460

25456

25452

25416

Posledwi pozdrav majci na{e koleginice Hajnalke Jak{i}

Posledwi pozdrav dragom te~i, zetu i pa{enogu

Er`ebet Taka~i

Miroslavu Mitrakovi}u

Posledwi sestri}u

pozdrav

unuku

i

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci i sestri

Pozdrav

@ivi Popovi}u „U jednom trenu zasjala je zvezda i ti si tiho oti{ao za wom... A nama osta velika praznina i ova neizmerna bol...” Neka te an|eli ~uvaju.

Milivoju Gr~i}u

@i}i

Slavojki Ne{i}

D.O.O. AUTO POKA.

Unuke Ivana i Teodora.

od: sina Zorana, bra}e Brace, Dragana i sestre Bobe sa porodicama.

Kolektiv Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

od porodice Milovanovi}: Tawe, Sawe, Dragane, Dese i Dobrosava.

25474

25459

931/P

5973/P

25422

Baba Vera i brat Zoki Staniki} sa porodicom. 25457

Posle duge i te{ke bolesti u 78. godini preminuo je

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. marta preminula na{a draga

Slavojka Ne{i}

Milivoj Gr~i}

1960 - 2011. Ispra}aj je u petak, 1. 4. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Radmila, }erka Qubica, unuke Ivana, Teodora i zet Svetozar. 25473

Sahrana je danas, 31. 3. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S tugom opra{tamo prijateqa

i po{tovawem se od dragog

Miroslava Mitrakovi}a

Sa puno tuge i bola opra{tamo se od na{eg supruga, oca i dede

Miroslava Mitrakovi}a

Tvoji: prijateq Krstan i prija Vinka Travar.

Supruga Zagorka, }erka Biqana i sin Aleksandar sa porodicama.

O`alo{}ena porodica. 25458

25446

25417


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage

Taka~i Er`ebet 1925 - 2011.

~etvrtak31.mart2011.

Posledwi pozdrav po{tovanom

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Miladinu Erdeqanu Lali

Radu{ki Stojanov

Sa po{tovawem i tugom, posledwi pozdrav dragoj

baka Desi

dipl. in`. u penziji

Sahrana je 31. marta, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neka po~iva u miru. Sin Arpad i }erka Hajnalka sa porodicama.

od kolega: Milo{a Todi}a, Srete Grubora, Dragana Stojadinovi}a, Slobodana Kne`evi}a i Ilije Jaji}a.

od Milice Radovi} sa porodicom.

od porodice Budisavqevi}.

25428

25403 25412

Posledwi Er`iki.

pozdrav

dragoj

Osam godina bez na{e drage

Nade Maksimovi} Taka~i Er`ebet

ro|. Jankov 18. 1. 1922 - 31. 3. 2003.

Branko i Milica Gavrilovi}.

Dragom na{em prijatequ

TU@NO SE]AWE

@ivku Popovi}u

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru, stricu i dedi

Miroslavu Mitrakovi}u

Miroslavu Mitrakovi}u

Milan Simi}

Rale, Vladimir porodica Tresiglavi}.

Awa, Jelena, Mira i Mirko.

od porodice @dero.

25444

25438

25454

25401

TROGODI[WI POMEN na{em an|elu

O`alo{}eni: \ura|, Jagoda, Dragana, Goran i Ostoja sa porodicom.

^uvamo te od zaborava.

S qubavqu i po{tovawem, }erke Beba i Duda, unuka Ksenija i zet Dragan.

25430

Obave{tavamo sa bolom u srcu rodbinu i prijateqe, da je u 84. godini preminula na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

25400

U{ao si tih i plemenit u na{e `ivote, takvog }emo te pamtiti. Neka te an|eli ~uvaju.

@ivi u na{im uspomenama.

29

Ostavio nas je na{ dragi suprug i taja

Sahrana je danas, 31. 3. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. 25396

Nema vi{e mog

Aci Dragiwa Mijatovi}

Sahrana na{e drage pokojnice je danas, 31. 3. 2011. godine, u 14 ~asova, iz kapele 2, grobqe 3 u In|iji.

Jo{ jedna godina, jo{ dubqa rana u na{im srcima. Ostavio si nam ve~nu tugu, more suza i predivna se}awa. S qubavqu i ponosom ~uvamo te u na{im srcima.

@ivko Popovi}

@ileta

Tvoja mama i tvoj deda. 25445

Sahrana je danas, 31. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom te~i

Tvoj {ogi Marko. O`alo{}eni: suprug \or|e, sin Stevo, unuci Nenad, Dragana i Jelena sa porodicama.

25434

dr Milanu Mihajlovi}u od Mileti}a: Svete, Sowe i Branka i Dragi}evi}a: Bojane i Milana sa decom.

O`alo{}eni: supruga Sawa, deca Jelena i Marko.

25440

25437

Nema vi{e mog

Ostala sam bez svog jedinca

25443

Izgubili smo na{eg dragog zeta

@ileta @ivka

@ive Popovi}a Sa ponosom }u te spomiwati, sa qubavqu ~uvati, a sa tugom `iveti bez tebe. Majka Mara.

Mira i Bata.

25441

25442

Tvoja Sawa.

25447


30

tv program

~etvrtak31.mart2011.

08.50 Микијевакујна 09.00 Натрагуприроде:Некада давно 09.30 Бајкоквиз 10.00 Вести 10.05 Годинаборбепротивсиромаштва 10.30 Излогстрасти 11.30 Кухињица 11.55 Десилосе 12.00 Вести 12.10 Излогстрасти 13.00 Безупута 14.00 Вести 14.05 Српскиекран–емисијаМТВа(мађ.ТВ)насрп.

Elizabet Tejlor

Арт-бокс

(Панонија, 19.00)

07.30 08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.35 21.45 22.00 22.30 22.35 00.00 00.35

Глас Америке У сусрет сунцу У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Репортажа Војвођанске вести У огледалу Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Вју Војвођанске вести Барометар Разголићени Глас Америке Ноћни програм

Фолдеркултура

14.30 Натрагуприроде:Зеленоизгнанство Космос Фаца Десилосе ТВДневник Тајнахране:Ротквице Кухињица Разгледнице ТВДневник ТВФонија–квиз Имамједнужељу Живопис–Пругакојунебираш 22.00 Војвођанскидневник 22.30 Фолдеркултура 23.00 Фортепиано 23.30 Микијевакујна 23.40 Створимепожељи,филм 01.05 Концертгодине 02.05 Српскиекран–емисијаМТВ-а (мађ.ТВ)насрп.

06.30 07.00 08.40 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.05 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 00.00

Кухињица–мађ. Излогстрасти Грување Најважнијаадреса Тадивнастворења Маштаоница Доколица Емисијанамађарском Вести(мађ) Украјинскапанорама Микијевакујна Невидљивипротивник ВестиизМатице Плавикруг:ВекипСНП-а Бајкоквиз ДобровечеВојводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) Страхидрхтаји,филм Невидљивипротивник ТВПродаја

Јутарњипрограм Јутарњидневник Бољиживот Сасвимприродно Светриболова Моједругарице Дневник Спортплус Кулинарскилетопис Местозлочина ГоспођицаМарпл,филм Сат Грехњенемајке ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица,квиз Дневник Грехњенемајке Распакивање Случајнишпијун,филм Дневник Местозлочина Посредник ТВпродаја Ураљамаживота,филм Светриболова Окомагазин Сасвимприродно ТВпродаја Верскикалендар

Случајнишпијун

СећањенаВујицуРешина Туцића у Музеју савремене уметности Војводине, прича онеобичнојуметничкојгрупи „Мултифлекс“, Дан Српског народног позоришта и премијераопере„Пиковадама“, каоиомажглумициЕлизабет Тејлор,самосунекеодтема унајновијем„Фолдерукултуре“. Уредница: Миљана Магловски (РТВ 1, 22.30)

15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30

06.05 08.00 08.58 10.07 10.40 11.05 12.00 12.15 12.34 12.47 13.32 15.15 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 21.54 23.45 23.50 00.46 01.31 01.46 03.30 04.03 04.33 05.23 05.48

Неуспешни трговац Бак Јуенсавимслучајнопостаје херој,кадазауставипокушај пљачкања банке. Након тог догађаја, приватни детектив Лиу му открива да је он у стваридавноизгубљенисин богатог јужнокорејског бизнисмена. Улоге: Џеки Чен, Вивијан Хсу, Мин Ким Режија: Теди Чен (РТС 1, 21.54)

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Хранаивино НСклинци Вести Живаватра Вести ДрХу цртанифилм Агродан Азбука родитељства Неонсити Скарлетнавидовчица Вести Спринт Витраж Вести Живаватра Објектив (слов) Објектив(мађ) Објектив ИцТплус Неонсити Новосадскопоподне цртанифилм Неонсити Агродан Објектив ПрепознајЕвропу Хранаивино Моћнијиоддржаве Живаватра Објектив Скарлетнавидовчица ДрХу

10.00 11.00 13.00 14.30

ФулТилтпокер Евролига,плејоф Евролига,плејоф АТПМастерсМајами1/4Финале Премијерлига,магазин ПрегледЕвролиге Мобил1д Фудбалмондијалмагазин АТПМастерсМајами АТПМастерсМајами1/4Финале НБАакција ФулТилтпокер Премијерлига,вести

18.00 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.00 00.00

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Метрополеирегијесвета,16.00ИнфоК9, 16.45Бибер,17.00Главниосумњичени,18.00АБСшоу,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спортиздругогугла,22.15Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм 07.00УЗ КАФУ,07.30БЕЛИ ЛУК И ПАПРИчИцА,08.30 цРТАНИ ФИЛМ,09.00ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ,10.00ЖИВА ВАТРА, 11.00 КУћА 7 ЖЕНА, 14.00 ВЕТАР У ЛЕђА, 16.00ЉУБАВ НА ПРОДАЈУ,18.00ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ,19.00ОБЈЕКТИВ,20.00ФОЛК ШОУ, 22.00ОБЈЕКТИВ,22.30ТОК ШОУ,04.00ФИЛМСКИ ПРОГРАМ

Вивијен Хсу

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.30 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 22.00 00.00 00.30 01.00 02.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм:Кечеви Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Радна акција Филм:Тангоикеш Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије

00.30 01.25

Куватисрцем ТелмоиТула Пепапрасе Алексимузика У ноћној башти Коцка,коцка,коцкица Математичкеприче Постанакиопстанакћирилице Необичнообиљкама Играј фудбал,буди срећан Беокулт У свету Трагупростору Бемус Коцка,коцка,коцкица Математичкеприче Постанакиопстанакћирилице Необичнообиљкама ЛиковнаколонијеРТС Блеја ОвојеСрбија Некадисад Приђиближе Енциклопедија ТелмоиТула Пепапрасе Алексимузика Томасидругари Даровница,преноссвечаног концерта Моједругарице Метрополис Контекст Драгољубђуричићипријатељи Трезор Некадисад

07.00 07.55 08.00 08.45 09.15 10.00 10.02 10.45 11.00 11.02 12.15 12.30 13.00 13.02 14.30 15.05 15.30 16.05 16.55 17.02 18.30 19.00 20.30 22.30 23.45 00.00 02.00

Маратон Аштадарадим РејчелРеј Топшоп Отворенистудио Инфо Отворенистудио Топшоп Инфо Љубавузалеђу Милица² Топшоп Инфо Отворенистудио Изавести ДругастранаСрбије Коферче Љубавузалеђу Аштадарадим Канди чистрачун ПородицаСерано Филм:Сувишниизвештај ДокторХаус Милица² Филм:Свештоимаш ДругастранаСрбије

07.05 07.36 07.43 07.48 07.58 08.38 09.05 09.18 09.37 10.00 10.30 11.00 11.30 11.56 13.57 14.24 14.38 14.56 15.11 15.33 16.00 16.35 17.11 17.56 18.47 18.54 18.59 19.37 20.00 22.00 22.55 23.27 23.48

Сувишниизвештај Заснован на краткој причи ФилипаК.Дика,овајСФтрилер,чијајерадњасмештенау 2054. годину, у центру пажње имаЏонаАндертона,вашингтонског детектива. Он ради у специјалној јединици „Прикрајм”,којасебавихапшењем убица... Улоге:Том Круз, Колин Фарел, Саманта Мортон, Макс вон Сидов Режија:Стивен Спилберг (Авала, 20.30)

Колин Фарел

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30 НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00Хроника општине Инђија,13.00Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е,17.00Новости 1,17.15Хроника општине С.Пазова,18.10Бунтовници, 19.00Новости 2,19.30Ши-Ра,20.00Без тамбуре нема песме,21.15Вашар таштине,22.00Новости 3,22.30Бунтовници,23.15Џубокс,00.00Глас Америке.

dnevnik

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.05 23.35

Радијскодизање ТВдизање ВестиБ92 Квиз:Супергеније Трнавчевићиудивљини Топшоп Најбољегодине Филм:Непланирановенчање НГиБи-Би-СинаБ92:Прави хорор ВестиБ92 Спортскипреглед Најбољегодине Квиз:Супергеније ВестиБ92 СунђерБобКоцкалоне НГиБи-Би-СинаБ92:Прави хорор Филм:Бродоломнициљубави ВестиБ92 АТП1000Мастерс,Миами, пренос

Здраво,Кити БезбрижнаиразигранаКити вас позива у свој чудесни ираздраганисветукомећетемоћидасеигратеидапеватесаКити ињениммногобројним другарима. Позвани сусвикојиуживајууигри,песми, дружењу, припремању бајнихпосластица,алииучењуимузицирању. (Хепи, 09.05)

Рајчел Вајс

Бродоломници љубави

Мало место у Енглеској, крајем19.века.ЕјмиФостер јенајамнарадницанафарми породице Свафер. У ригидномбританскомдруштву,као ванбрачном детету, било јој јесуђенодапостанеслушкиња. Мештани сматрају да је Ејми благо заостала у развоју. Улоге: Рејчел Вајс, Винсент Перез, Кети Бејтс, Ијан Мекелен Режија:Бибан Кидрон (Б92, 21.00)

06.00Тријумфљубави 07.00Добројутро 10.00Великибрат 11.45 Сити кидс 12.00Забрањенаљубав 13.00Тереза 14.00 Папарацо лов на познате 15.00Гавриловићи 15.30 Великибрат 17.00Националнидневник 18.00Тријумфљубави 19.00 Пророчанство 19.20 Усосу 19.30 Националнидневник 20.00Гавриловићи 21.30Велибрат 21.15 Свезаљубав 22.30Великибрат-колосеум 23.30црнахроника 00.00Великибрат 01.00Филм: Унакрснаватра2:Орловпад 02.30 Хроникафешнвик:

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00

Јутарњипрограм Сирене Ноди СаБоуавантуру Мегаминималс Здраво,Кити АвантуремалогПере Телешоп Вести Анђелинабалерина Југио Бакуган Здраво,Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Лудегодине Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Изиксуикс Парови,прегледдана Вести …певазаВас. Парови,уживовече Картел Вести Парови Картел

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) :09.00Преглед штампе,09.30Актуелно,10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

ТубаБујукустун

СЕРИЈА

Аси Али, како би био што ближеАси,отворенојојкажеда жели да се венча с Мелек. Асијеуврлотешкојситуацији.Хоћелитомоћидаподели сДемиром?Асијепрвоодобрила тај брак, како би Мелекбиласретна,алисадасе томусупротстави... Улоге: Туба Бујукустун, МуратЈилдирим,ЦетинТекиндор,ТулајГунал,Кемал Хунал,СелмаЕргес,Сајгин Сојсал (НоваТВ,20.00)

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50 03.40

Адвокатоваказна Меклаудовећерке Дијагноза:Убиство Адвокатоваказна Поморскапатрола Филм:Коначнапресуда Фојловрат Браћаисестре Дијагноза:Убиство Поморскапатрола Браћаисестре Филм:Женскашкола Медијум Дијагноза:Убиство Филм:Смртоноснисусрет Фојловрат

06.50РТЛритамзона 07.45ДрагонболЗ 08.10 Езел 09.30ЕксклузивТаблоид 10.00Бигбрадер-уживоизкуће 11.30 Вечераза5 12.25Аурора 14.10Наследници 15.00СудијаЕјми,филм 16.35Закониред 17.20Бибинсвет 18.00ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.00Езел 21.00Бигбрадер 22.15Хрватскатражизвезду 23.15ЦСИ 00.10РТЛВести 00.25ЦСИ 01.15Бигбрадер 02.05Астрошоу

Ексклузив Таблоид (РТЛ,18.00)

ГосподинМагу,цртани ЈагодицаБобица,цртани Томицаипријатељи,цртани Заувекзаљубљени Гумуш Аси Заувекзаљубљени ИН Мастершеф Најбољегодине Гумуш Вести ИН Подсрећномзвездом Дневник Аси Најбољегодине Мастершеф Проверено Вечерњевести Боа,филм Последњамисија,филм ЕзоТВ,таротшоу Веровалиилине

08.00 УпотразизаШерлоком Холмсом 09.00 Апсолутнанула 10.00 Жутакућа 11.30 Сведок:Сабалконасобе306. 12.00 УпотразизаБетовеном 13.00 Подземнират 14.00 Скривенисветови:Подземни Рим 15.00 Ловцинанацисте 16.00 Шопеновимстопама 17.00 Ланкастерурату 18.00 Дикенсоватајнаљубавница 19.00 Абрахамовадеца 20.00 Светеживотињефараона 21.00 Индокина 22.00 Стоунхенџ 23.00 Ловцинанацисте 00.00 Шопеновимстопама 01.00 Ланкастерурату

ЖеневјуКортес

СЕРИЈА

ДивљиПламен Пошто је освојила друго место у трци Сендпајпер, Крис добија прилику да глуми у реклами заједно с Дивљим Пламеном, али све се закомпликује када сви коњи наранчузавршеукарантину. Улоге:  Женевју Кортес, Мисах Алберти, Никол Тубиола, Грег Серано, Нана Виситор, Ендрју Хефт, РајанСајпек,ЏејмсРид (ХРТ2,17.52) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.44 11.13 11.45 12.48 13.18 14.00 15.29 15.46 16.33 17.26 17.52 18.55 20.00 21.20 22.52 23.37 23.46 01.10

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Херкулес ЗвонарБогородичинецркве Леонардо7. Женакојајеодгајила медведа МаршнаДрину Орловиранолете Збогоморужје Двострукаистрага СмртгосподинаЛазарескуа 200цигарета СруденткињаКели СруденткињаКели2 СмртгосподинаЛазарескуа

06.00 Алисауземљичуда 2010 07.45 Филмовиизвезде 08.15 РомииМишелнагодишњици матуре 09.45 КадсиуРиму 11.15 Аватар 13.50 ПолМакартни:Добровече, Њујорку 14.50 Годинапрва 16.25 Селин:Крозочисвета 18.25 СвеоСтиву 20.05 Нијелакобитимама 21.35 Ограда 22.15 Наивицилудила 23.55 Синегдоха,Њујорк 02.00 ТВОнион 03.30 ДоријанГреј

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 07.00 Добројутро,Хрватска 09.06 ХотелдворацОрт 10.10 Крстарењасветским лепотама,док.серија 11.00 КодАне 11.10 Опрашоу 12.00 Дневник 12.32 Господарицатвогасрца 13.19 ДивљиПламен 14.20 Тренутакспознаје 15.01 ДармаиГрег 15.23 Епилог 16.00 Хрватскауживо 17.28 8.кат,токшоу 18.17 КодАне 18.39 Твојасамсудбина 19.30 Дневник 20.11 1против100,квиз 21.05 Разред2011. 21.40 Поласатакултуре 22.20 Дневник3 23.05 Изптичјеперспективе 00.01 Разред2011. 00.40 Ловцинанатприродно 01.22 ДрагиЏоне

07.50 08.40 09.05 09.45 10.40 11.40 12.25 13.20 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 20.45 21.45 22.40 23.35 23.50 01.30 03.10 04.10

17

31

МалаТВ Серијазадјецу Школскипрограм Хајди Твојасамсудбина Екозона Светпрофита Индекс МалаТВ Школскипрограм Стерлинг:Тајнаизгубљеног медаљона,филм Жупанијскапанорама ХотелдворацОрт Шаптачпсима СлеџХамер ДивљиПламен Рукометналигапрвака, пренос Мерси Филмовинашихсуседа: Бледимесец,филм Лажими Дневникплавуше Стерлинг:Тајнаизгубљеног медаљона,филм Ноћнимузичкипрограм

05.30Ораоукавезу 07.30 Светромулеђа 08.30 Интермецо1 10.30 Фаџ 11.10 Отпадници 12.30 Интермецо2 13.00 Невероватнеприче 13.30 Светромулеђа 15.00 Безчасти 16.15 Фаџ 17.00 СиквестДСВ 18.00 Невероватнеприче 18.30 Интермецо3 19.00 Другидолазак 21.15 Трава 22.00Реквијемзасан 00.00 Мачаксадеветрепова

04.00 06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Хватачпацова Васкрсење ОскариЛусинда Ватренеулице Баскијат Мождабеба Прдоња Зерофилија Нестао Хватачпацова Тропскоострво

ЕдитаМисирић

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Истребљивачи штеточина Додај гас Генералка Прљави послови Истребљивачи штеточина Разоткривање митова –да вам се заврти у глави Преживљавање удвоје Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то иде Суперљуди Стена Лија На корак до смрти Храброст или лудост Екстремне експлозије Додај гас Прљави послови

08.30 11.30 13.00 13.30 16.45 17.45 19.00 20.45 23.00 23.05 23.15 23.45 00.40 00.45

Билијар Тенис Билијар Били��ар Фудбал Тенис Тенис Борилачкиспорт Свиспортови Свиспортови Рвање Рвање Свиспортови Билијар

Ispao na prvoj krivini ark Zukerberg i wegovi cimeri su u ri koje se ne u~e od profesora. [on nikad nije uspavanom gradi}u Palo Alto bukvalno i{ao na fakultet, napravio je Napster jo{ u srenaleteli na [ona Parkera, koji, pak, dwoj {koli. Bil Gejts nikad nije zavr{io Harnije verovao u slu~ajnosti. Sudbina ili sre}a, vard. Pri~e su postajale uspe{ne dolaskom u Siali ~itav wegov `ivot je ponekad li~io na sled licijumsku dolinu – ponekad samo sa sportskom sre}nih doga|aja. Toliko se silno trudio da na|e torbom na le|ima i laptopom. Marka u Wujorku a ovde, u Kaliforniji, de~ak geEduarda je [on uglavnom izbacio iz svojih minijalac mu je uleteo u krilo. Dok je [on obja{wa- sli. Imao je Marka, wegov tim – i Fejsbuk. Uz vao svoju situaciju – useqava svoju devojku u ku}u wenih roditeqa, osta}e s wom nekoliko dana, a posle privremeno biti besku}nik – lampice su se palile kod Marka. Pa, on je i do{ao u Silicijumsku dolinu jer je idealno mesto za razvoj internet-kompanije. [ta je boqe nego imati u ku}i savetnika koji je pokrenuo dve naj~uvenije u gradu? [on je bio odu{evqen ku}om, koja je odisala atmosferom studentskih bratstava. Mark i wegovi prijateqi su malo toga poneli. Mo`da torbu-dve i ne{to posteqine. U gradu su uzeli nekoliko belih tabli za pisawe, ve} ispisanih kompjuterskim kodovima u raznim bojama. Po podu su bile razbacane prazne kutije od pica, konzerve piva i kartonske ambala`e brojne kompjuterske opreme. Ogromna dnevna soba izgledala je kao spoj studentske sobe i in`eSvi internet putevi vode u Palo Alto werske laboratorije, kablovi su izvirivali na sve strane poput unutra{wosti wegovu pomo}, iskreno je verovao da mogu da naoborenog svemirskog broda. Muziku koja najboqe prave kompaniju kakvu je tra`io – s projektom opisuje ovaj prizor ~ini me{avina alternativnog vrednim milijardu dolara. Sudbina ga je po trei te{ka{kog roka, {to odgovara grupi hakera na- }i put stavila na pravo mesto, pa {ta ako spava klowenoj anarhiji. A Mark je okupio pravi trust na du{eku u }o{ku ku}e, dok mu je ve}ina stvari mozgova. Radna etika je bila neverovatna; dru`i- u iznajmqenom skladi{tu? Pomo}i }e im da na je bukvalno danono}no programirala, naro~ito shvate {ta zna~i biti deo stalne revolucije SiMark. Kad nisu spavali, jeli ili se bacali u ba- licijumske doline. [on je bio je rok zvezda ovog zen, sedeli su za kompjuterima. Od podneva do pet grada, ali nije bilo razloga da ga Zukerberg ne izjutra su pravili kodove i, jedan po jedan, dodava- zaseni. Fejsbuk }e biti popularan pa }e Mark, li kolexe na Fejsbuk. Bili su vrhunska ekipa, ve- uprkos nespretnosti i nedostacima, postati veorovatno najboqi po~etnici koje je [on ikada vi- ma popularan. Zabave, fensi restorani, devojke – deo. [on mo`e da mu poka`e put do [on nije video samo Eduarda svega toga. Silicijumskadolina Saverina, {to ga je, u po~etku, Tu`no je {to }e Eduardo prozbuwivalo, jer se u Wujorku on pustiti slede}i korak razvoja nijezaposlovne predstavio kao zvani~ni direkkompanije. Ali to se stalno dequdeve}zaratnike. tor kompanije. Ali sad ne u~e{avalo u ovakvoj igri. Bio je na Dasepre ` i v i, stvuje u poslovima oko sajta. [tapravom mestu, u pravom trenutku, radesestvarikojese ali se mesto promenilo, a vreme vi{e, oti{ao je u Wujork da sta`ira u nekoj investicionoj banneu~enafakultetu. leti brzinom svetlosti. Mo`e ci, {to je pokrenulo alarm u [opoku{ati da se zadr`i, ali je ve} PaniBilGejtsnije novoj glavi. Po{to je bio deo dve pokazivao da nema neophodno za za v r { ioHar v ard zna~ajne kompanije, te svedok ovakav posao. Jadni klinac, pobrojnih uspeha i neuspeha, znao je misli [on. A Eudardo je naporda je najva`nija stvar pri osnivawu kompanije no radio u Wujorku; deseto~asovni radni dan je energija i ambicija osniva~a. Ako se radi na pro- provodio u sastancima s ogla{iva~ima, potencijektu kao {to je ovaj, da bi se uspelo, mora se `i- jalnim investitorima, proizvo|a~ima softvera veti i disati u tom projektu. Svakog minuta, sva- i svima zainteresovanim za Fejsbuk. Potom izkog dana. Zukerberg je tako radio. Imao je energi- lasci po klubovima i, naravno, vreme provedeno ju, izdr`qivost i sposobnost. Bio je genijalan, s Keli, koja je samu sebe nazivala wegovom devojali i vi{e od toga, imao jedinstvenu usredsre|e- kom, mada je po~eo shvatati da je pomalo luda. Zanost, neophodnu da se to izvede. Gledaju}i ga kako brinut za Fejsbuk, pitaju}i se {ta rade u Kaliprogramira u ~etiri-pet svakog jutra, [on nije forniji Mark i wegov tim, {ta smeraju, koliko sumwao u to da }e Mark posti}i pravi uspeh u su posla obavili i za{to ga ~e{}e ne zovu, seo je osve`enoj Silicijumskoj dolini. Ali, gde je Edu- na avion za San Francisko. Mark je pomenuo da ardo? Ili, preciznije – da li je jo{ uvek deo ove ga ~eka `urku za koju je [on izdejstvovao pozivjedna~ine? Izgledao je kao savr{eno pristojan nice, a do}i }e svi veliki preduzetnici. Bi}e zade~ko. Ulo`io je po~etnih hiqadu dolara za kupo- bavno, ali i prilika da upoznaju investitore, pa vinu prvih servera, a i sad finansira rad na sajtu. i one s rizi~nim kapitalom, kao i pokoju ~uvenu To mu je davalo na va`nosti kao investitoru u po- internet-facu. [on ih je ve} vodio na sli~ne za~etnoj fazi kompanije. Ali {ta daqe? Eduardo je bava: za mesec dana u Kaliforniji je Mark video sebe video kao poslovnog ~oveka, ali {ta to zna- sve zna~ajno. Jer, [on je sve poznavao i svi su po~i? Silicijumska dolina nije mesto za poslovne znavali wega. Preko wega, svi su upoznali i qude ve} za ratnike. Da se pre`ivi, rade se stva- Marka.

M

Књигу Бена Мезриха „СЛУЧАЈНИ МИЛИЈАРДЕРИ”можете наручити од издавача ИКП „Evro-Giunti”(Димитрија Туцовића 41,Београд)путем телефона 011/3446–620, и-мејла:dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”,Јеврејска 5. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Изаберитесамидалићетеданас дасеповучетеунекисвојсветили ћетедасеборитепротивветрењача,штоопетспадаудомениреалног. Требадасачекатеправовреме запромене.

BIK 20.4-20.5.

Диванданзавас,подусловомда сестварнобавитесвојимпосломи онимштостенамеравали.Уколико дозволите да вас други избаце из колосека, можете очекивати све и свашта. Романтика.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

31. mart 2011.

Кажудалепаречгвозденаврата отвара,штобистеданасмоглиида потврдите у пракси, у каријери, на послу. Са женским бићима имате добру сарадњу. Партнер је стабиланисамоуверен.

Месец је упловио у водени знак Риба,штовампогодује.Ослушните својуинтуицијуидрагуособу.Нематедовољноконцентрацијезаозбиљан рад. Уговарајте послове у ресторанима,узручак.

ЧетвртакјеЈупитеровдан,задипломатскарешења.Дакле,покажитевишетолеранцијеуодносунасаговорнике. Партнер, пословни или приватни,нијесасвимодређенијасан.Ранијикомитенти.

Нијенајбољипериодзапосаојер вассталнонекеоколностивраћајуу почетну позицију. Немојте се због тоганервиративећприхватитедато стање.Чувајтесвојездрављеивишеспавајте.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

У приватном послу се околности поправљају,чакиаконисубилелоше.Нековассимпатишеиподржава,такода лакше илепше можете дарадите. Ипак,немојтесеослонитинадруге.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Улажетеусвојдом,биломатеријално или емотивно. Управо ту можетенајлепшедасеопуститеипроведете.Љубавнејадеистрастипоставите на друго место. Потребан вамјемир,смиреност.

Пословнаситуацијајезадовољавајућа уколико будете довољно реални и стрпљиви. Проверите све што подразумева улагања и додатно инвестирање. Краћи пут и изласципроводарадисусупер.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс ће тек изаћи на бојно поље,такодајеовосадасамоприпремапредборбуилиолују.Навреме дефинишете циљеве да вас ситуације не би претекле и дочекале неспремне.

Можете имати утисак да се напростораспадатенасаставнеделове, поготово у вези с послом, који успевате или не успевате да испоштујете. Неко вам квари планове збогдатеситуације.

Много посланеможетедамимоиђете. Изгледа да ипак нећете стићи све да постигнете од онога што сте планирали или што је требало. Пријаћевамкраћипутнаместо накојећетепоновоићи.

TRI^-TRA^

Несвесна опасности V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло, Слаб

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

18

Vrbas

18

B. Palanka

19

Zrewanin

19

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Pan~evo

19

Vr{ac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Ni{

18

Британска певачица Лили Ален открила једајезамалоумрланаконштојеуновембру имала побачај, али да то од шока због смртибебеуопштениједоживела. Певачица која је након побачаја добила вируснуинфекцију,попрвипутјепроговорилаотомекакозбогтугезбоггубиткадететанијенисхваталадајеозбиљноболесна. - Моји пријатељи су били забринутији за моје здравље него што сам ја била. Ја сам дословнобиланасамртнојпостељи,адато нисам ни доживела - рекла је Лили у документарцу о њеном животу. Лили је истакла дајетексадасвеснадајепревишевремена свогживотапровелажалећисе. Пред њом је ипак веселији период. Певачица би требало да се уда за Сема Купера (32) на њиховом имању у Глочестерширу. Пар је показао да има смисла за хумор пославшипозивницезавенчањесфотографијом на којој су приказани како се возе на трактору.

Evropa

веТар

Madrid

НОВИСАД: Сунчаноиумеренотопло.Ветарслабисточниијугоисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 5, а Rim максималнаоко19степени. London ВОЈВОДИНА: Топлије и претежно сунчано време. Ветар слаб источниијугоисточни,ујужномБанатуумерен.ПритисакизнаднорCirih мале.Минималнатемператураод3до6,амаксимална19степени Berlin Целзијуса. СРБИЈА: Топлијеипретежносунчановремеузлокалниразвој Be~ облака.ТокомданајенајугозападуијугуСрбијемогућаређапојаVar{ava вакраткотрајнекишеилипљускова.Уосталимпределимасуво.ВеKijev тарслабисточни.Притисакизнаднормале.Минималнатемпература3,амаксимална20степени. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У петак и за викенд Oslo сунчаноијоштоплијеузмаксималнетемпературеусуботудо22,у недељудо25степени,аупонедељакидо27степенипонегдена St. Peterburg западуСрбије. Atina БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: БиомеPariz теоролошкеприликећебитиповољније,алихроничниболесници могуосећатиизвеснетегобе,паимсесаветујеадекватноодевање Minhen ифизичкеактивностиускладусадневнимтемпературама.МетеBudimpe{ta оропатскереакцијеувидуглавобољеинервоземогућесукодосеStokholm тљивихособа,претежноуцентралнимијужнимделовимаземље.

25 19 18 14 16 20 17

VIC DANA Групадечака,добацујућиселоптом, долазидостакларскерадњеиједансе обратистаромстаклару: -Имамозавасдобарпословнипредлог: будитеспонзорнашегфудбалскогтима, амићемовамобезбеђиватимного посла -рекошедеца.

12 1 3 1 17 17 15 19 5

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

146 (-12)

Slankamen

346 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

207 (-14)

Zemun

389 (-11)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

191 (-13)

Ba~. Palanka 218 (-14) Novi Sad

261 (-9)

Pan~evo

396 (-8)

Smederevo

532 (-4)

Tendencija opadawa

152 (40)

STARI BEGEJ Hetin

105 (-13)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac 421 (-17) S. Mitrovica 269 (-11) Senta

423 (-16)

Beograd

339 (-10)

Novi Be~ej

329 (-15)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

368 (-13)

NERA

Tendencija opadawa

Kusi}

100 (2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 31.mart 2011.