Page 1

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 30. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22824 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

AKCIJE NIS-a OD DANAS NA SLOBODNOM TR@I[TU

Milioni gra|ana trgova}e na berzi Na to~kovima 44 miliona dinara

str. 5

NASLOVI

Politika 2 Vojvodina je evropski projekat 3 Paunovi}: Sve ko~i G17 plus

str. 3

Ekonomija 4 Ko se prvi prijavi, wemu pare za zidawe 5 Ova jesen ne}e biti vru}a

Novi Sad 7 Za{titne ograde na 650 metara 9 Plasti~ne kese na udaru zakona

Vojvodina 10 @ene Morovi}a u akciji 11 Prigrev~ani pobednici Li~ke olimpijade

Danas novi dogovor o platama?

Crna 12 Raste broj samoubistava mladih 13 Ubijen udarcem u grudi

str. 4

Reporta`e DANI BRAZILA U NOVOM SADU: Maskirana karnevalska povorka, pra}ena ritmovima sambe, bosa nove i drugim brazilskim taktovima, kretala se ju~e od centra Novog

Sada, sa platoa Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, do glavne novosadske pla`e [trand, gde su velikom `urkom zavr{eni prvi „Dani Brazila”. str. 7

DRUGI UPISNI ROK NA SVIM FAKULTETIMA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA I U OSAM VISOKIH [KOLA U VOJVODINI

Zrewaninci zakuvali pivsku fe{tu str. 14

Najvi{e mesta za tehni~ke struke str. 16 – 20

SPORT

str. 15

14 I nema~ki policajac tancovao kolce

Dru{tvo 15 Privatnici sponzori{u studente

Uve~e zahla|ewe

Najvi{a temperatura 27° S

SVE^ANOST U GORWOJ ROGATICI

Novi pravoslavni hram str. 10

„ VATERPOLISTI NA PREMIJERI POTOPILI GRKE

„ SRBIJA U PRODU@ECIMA IZGUBILA OD NEMA^KE

„ IN\IJCI POBEDILI U KULI

„ HAMILTON NAJBR@I U BELGIJI


2

ponedeqak30.avgust2010.

POLITIKA

DNEVNIK

EGERE[I OTVORIO KAMP MLADIH U ULMU

Vojvodina je evropski projekat KOSOVO

Jawi}: Ne komplikovati daqe U slu~aju da ne postigne kompromis o rezoluciji Srbija }e nesumwivo do`iveti poraz pred Generalnom skup{tinom UN ka`e Du{an Jawi} iz Foruma za etni~ke odnose. Jawi} je uveren da nijedna dr`ava regiona pred Generalnom skup{tinom, ne}e podr`ati trenutnu verziju rezolucije o Kosovu koju je dostavila Srbija. „Nije sad najva`nije kako }e izgledati tekst rezolu-

cije, nego da se spre~i daqa konfrontacija Srbije i Brisela. Politika koju vodi Tadi} po}iwe da iskqu~uje evropsku perspektivu Srbije“, smatra Jawi}. On dodaje da „tu Nema~ka poku{ava da saop{ti da pored problema Kosova postoje mnogi drugi problemi i da se daqe ne komplikuje situacija, barem ne oko Kosova, oko koga se svi sla`u da se ne sla`u“.

Liht: Za ozbiqan razgovor Najava predsednika Srbije Borisa Tadi}a o konsultacijama Srbije sa Briselom i Va{ingtonom i mogu}nostima za kompromis o rezoluciji o Kosovu koju je dostavila Generalnoj skup{tini UN nai{la je na razli~ite reakcije u Srbiji. Takav stav predsednik Srbije izneo je svega dva dana po{to je {ef nema~ke diplomatije Gido Vestervele napustio Beograd. Predsednica Spoqnopoliti~kog saveta Sowa Liht ocenila je da nefleksibilni stavovi o tome nisu mudri, niti dugoro~no prihvatqivi. Ona je me|utim dodala da u tom dokumentu postoje bitne stvari, od kojih Srbija ne mo`e da odstupi. „Ne verujem da jedan nefleksibilan stav mo`e da bude opcija, a opet se sla`em da postoje neke stvari u toj rezoluciji od kojih Srbija ne mo`e da odstupi. Kao {to postoje stvari na koje ni EU sa svoje strane ne mo`e da pristane. Dakle, neophodno je voditi ozbiqan razgovor“, ka`e Sowa Liht.

Dodik: BiH bez stava Premijer Republike Srpske Milorad Dodik je izjavio da BiH nema jasan stava o srpskoj rezoluciji. On je podsetio da je Rezolucija bila tema sednice Predsedni{tva, da je srpski ~lan prelo`io da se podr`i, {to je me|utim odbijeno.

„Bosna i Hercegovina ide bez stava na Generalnu Skup{tinu i to govori kako je Bosna i Hercegovina u su{tini konfuzna, nikakva, neogranizovana i politi~ki neodr`iva u budu}nosti, bez jasnog stava“, ka`e Dodik.

DSS: Kapitulacija Najavqene pregovore sa Evropskom unijom o{tro je osudila Demokratska stranka Srbije. Ta stranka je saop{tila da pristanak vlasti u Srbiji na pregovore sa Evropskom unijom predstavqa „kapitulantski akt predaje dr`avnih i nacionalnih interesa“.

Pomo} srpskim op{tinama, pod pritiskom Kosovska vlada odlu~ila je, pod pritiskom Me|unarodne civilne kancelarije (MCK), da za op{tine koje su naseqene prete`no Srbima izdvoji jo{ 13 miliona evra, preneo je pri{tinski dnevnik „Koha ditore“. Pozivaju}i se na izvore iz kosovske vlade, „Koha ditore“ pi{e da je Vlada Kosova u ~ervrtak „pod hitno“ odvojila taj novac

nakon pritiska MCK, samo dan nakon {to je za op{tinu Kosovska Mitrovica izdvojila pet miliona evra.Vladin zvani~nik, koji je `eleo da ostane anoniman, rekao je da je ve}i deo od tih pet miliona evra namewen za izgradwu albanskih ku}a na severu, {to je izazvalo o{tru reakciju predstavnika MCK i nekoliko ambasadora u Pri{tini. „Na{li smo se u ~udu kada nam je ponovo stigao poziv za sednicu

Vlade, ali smo shvatili da oni nisu s odu{evqewem prihvatili odluku da se za Mitrovicu izdvoji pet miliona i zato su doneli odluku da se za srpske op{tine izdvoji dodatnih 13 miliona“, rekao je jedan od zamenika premijera. Prema izvoru pri{tinskog lista, kosovski premijer Ha{im Ta~i na sednici nije spomenuo zahtev me|unarodnih predstavnika, ali je rekao da su nove odluke bile potrebne na pragu zasedawa Generalne skup{tine UN. Taj izvor je objasnio da je odluka koja je doneta u ~etvrtak va`na, jer bi se ulagawe u Mitrovicu moglo protuma~iti kao poku{aj da se sever pokrajine naseli Albancima, kao i da se stvore socijalne razlike. Portparol MCK Andi Megfi je pozdravio odluku kosovske vlade da poboq{a `ivot gra|ana na celoj teritoriji.Odluka za izdvajawe novca za javnu infrastrukturu u novim op{tinama, kao i na severu, u skladu je s procesom decentralizacije koja je u toku, na osnovu sveobuhvatnog plana statusa, za koji se Vlada Kosova potpuno zala`e“, rekao je on.

MKG: Po~eti pregovore Me|unarodna krizna grupa (MKG) pozvala je Beograd i Pri{tinu da odmah po~nu razgovore, ~iji je ciq postizawe sveobuhvatnog kompromisa. Kako prenosi Glas Amerike, u novom izve{taju, ta me|unarodna organizacija navodi da, posle mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o progla{ewu nezavisnosti Kosova, Beograd i Pri{tina imaju {ansu da prevazi|u razlike, uspostave bilateralne odnose i odblokiraju puteve ka {iroj integraciji u Evropsku uniju. „Kona~no, nema alternative sveobuhvatnom bilateralnom sporazumu ukoliko bilo koja od zemaqa `eli da ostvari svoju evropsku institucionalnu budu}nost“, navodi Me|unarodna krizna grupa. Direktor za Balkan te organizacije Marko Prelec u saop{tewu navodi da, ukoliko se ne iskoritsti ta {ansa, postoji rizik od zamrzavawa konflikta na nekoliko godina, tokom kojih bi spor bio iskori{}en za podsticawe nacionalisti~kih stavova i odvra}awe kritika korupcije i neuspeha vlade. „Ukoliko Srbija `eli sadr`ajan napredak, mora da tretira Kosovo kao ravnopravno, a Pri{tina bi trebalo pa`qivo da razmotri {ta Beograd ima da ponudi“, istakao je Prelec.

Predsednik Skupstine Vojvodine [andor Egere{i otvorio je ju~e Kamp mladih koji se odr`ava u okviru Dunavskog festivala u nema~kom gradu Ulmu. On je tom prilikom ocenio da ova manifestacija, uz Kamp tolerancije koji se ve} ~etiri godine organizuje u Ba~koj Topoli, predstavqaju „va`ne delove Dunavske strategije“. - Vojvodina je evropska regija u kojoj se tradicionalno neguju multikultural-

nost, visekonfesionalnost i drugi evropski principi i vrednosti. Vojvodina je nastala kao evropski projekat, jer se u Vojvodini uvek `ivelo zajedno - rekao je Egeresi. On je ukazao da danas u Evropskoj uniji postoje dileme oko procesa pro{irewa, ali je apelovao da se taj proces nastavi, ubrza, uz napomenu da je to „kqu~no pitawe dana{wice“, jer su evrointegracije „ga-

rant o~uvawa vrednosti, demokratije, slobode i bezbednosti“. Ina~e, na ulmskom Kampu u~estvuje i jedanaest mladih iz Vojvodine, a Dunavski festival na kojem se tokom destodnevne manifastacije predstavqaju podunavski gradovi i regioni otvoren je u petak. Na toj tradicionalnoj manifestaciji u~estvuju i umetnici i ansambli iz Vojvodine. B. D. S.

ZA SEDAM MESECI VLADA SRBIJE USVOJILA 199 UREDBI

Popuwavawe zakonskih rupa Za sedam meseci ove godine Vlada Srbije donela je 199 uredbi. Rekordan broj usvojen je pro{log meseca, kada su donete ~ak 42 uredbe iz raznih oblasti. U junu je usvojeno 32, u maju 13, u aprilu 28, u martu 34, u februaru 29 i u januaru 21 uredba. Na jednoj od sednica odr`anoj u februaru doneto je 16 uredbi, a na posledwoj junskoj 13. Sve u svemu, Vlada Srbije je mese~no u proseku donosila ne{to vi{e od 28 uredaba. Ustav Srbije ne dozvoqava dono{ewe uredbi sa zakonskom snagom pa bi se dalo pretpostaviti da su svi ovi akti koje je Vlada Srbije donela proistekli iz zakona pa samim tim tu ne bi trebalo biti ni{ta sporno. Uredbe su podzakonski akti kojima se bli`e razra|uju odredbe zako-

na i ne mogu sadr`ati odredbe kojima se reguli{e materijalno pravo niti mogu biti suprotne odredbama zakona. No, u praksi to nije tako jer ne samo da je sve vi{e zakona koji se osporavaju pred Ustavnim su-

Vu~eti}: Sve je to legitimno Biv{i predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vu~eti}, pak, isti~e da je legitimno pravo Vlade da donosi uredbe i da je te{ko na~elno oceniti da li ona to ~ini zato {to sve drugo ne vaqa ili zato {to je to najcelishodnije, ali da je, bez obzira na to o ~emu se radi, jedino va`no da su i ti podzakonski akti uskla|eni sa zakonom i Ustavom. – Uredbe su legitimno i legalno pravo Vlade na osnovu Ustava – da se na~in sprovo|ewa zakona ure|uje uredbom ako je to neophodno za primenu u praksi – isti~e za na{ list Vu~eti}. – Prema tome, nije to nikakva Vladina uzurpacija, ali da bi se znalo da li je uredba iza{la iz okvira Ustava, da li, eventualno, nekim delovima dopuwava zakon, a to ne bi smela, i ure|uje neko pitawe koje zakon nije uredio, to bi se moralo odstraniti u svakom konkretnom slu~aju. Zato ne mislim da je u pitawu preveliki broj uredbi koje je Vlada usvojila, ali jeste broj onih koje su iza{le iz okvira svoje ustavne funkcije. Drugim re~ima, deo uredbi nesumwivo ure|uje materiju koja im ne pripada, dopuwava zakone, ~ak u nekim slu~ajevima i mewa neke zakonske odredbe. Jedan od tih primera je Uredba o konverziji prilikom kupovine gra|evinskog zemqi{va. Zato se ne mo`e davati uop{tena ocena o uredbama koje je Vlada donela a da se pre toga ne napravi analiza svih usvojenih.

Odalovi}: Mo`emo i da pla}amo TV prenos Rukovodstvo republi~kog parlamenta nije odustalo od formirawa parlamentarnog kanala i u~ini}e maksimum da taj projekat bude realizovan do zavr{etka ovog skup{tinskog mandata, izjavio je danas sekretar Skup{tine Srbije Veqko Odalovi}. Do momenta kada }e Skup{tina Srbije po~eti da emituje sopstveni signal, gra|ani }e parlamentarne aktuelnosti i daqe pratiti preko kanala RTS-a, sa ~ijim ~elnicima Odalovi} o~ekuje sastanak narednih dana, kako bi se dogovorili o preno{ewu sednica posle letwe pauze. „Do sada smo uvek nalazili zajedni~ki jezik i postojalo je razumevawe. Sada se pomiwu obaveze parlamenta i o wima treba da razgovaramo i da ih defini{emo“, rekao je Odalovi} i dodao da nema ni{ta protiv da Skup{tina Srbije javnom servisu pla}a prenose sednica. Za to }e, dodao je, biti potrebna dodatna finansijska sredstva, zbog ~ega }e Skup{tina Srbije, ukoliko takav dogovor bude postignut, tra`iti pove}awe buxeta.“Ukoliko bude definisana

takva ugovorna obaveza onda bi skup{tina za to tra`ila dopunska sredstva iz buxeta. Ako ih dobijemo, nemam ni{ta protiv da budu dozna~ena RTS-u, jer moram da prihvatim ~iwenicu da je wihov kanal u velikoj meri posve}en nama“, objasnio je sekretar republi~kog parlamenta. S obzirom na to da }e skup{tina prvi put sama predlo`iti sopstveni buxet za 2011. godinu, Odalovi} je uveren da }e najvi{e zakonodavno telo pokazati kako mo`e da se realizuje finansijska nezavisnost, a da se ni na koji na~in ne ugrozi republi~ki buxet.Stoga, istakao je, zahtevi ne}e biti nerealni. „Ako se u ovom trenutku ka`e da nema pove}awa plata, onda tu nema prevelikog iskakawa. Ako sa MMF bude postignut dogovor da buxet za slede}u godinu bude ve}i, onda }emo se sigurno i mi u tom delu pona{ati prema tom okviru i ponovo insistirati da se neke specifi~nosti, kao {to su tro{kovi za odr`avawe Parlamentarne skup{tine OEBS-a, ugrade“, rekao je Odalovi}.

dom Srbije ve} i uredbi, a posledwa koju je stopirao najvi{i pravni organ u dr`avi je o „kosovskim dodacima“. Nedavno je i Savet za borbu protiv korupcije podneo zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o pretvarawu prava kori{}ewa u pravo svojine, uz ocenu da je nezakonita i neustavna. Prethodna vlada Vojislava Ko{tunice optu`ivana je zbog vladavine uredbama, i to joj se spo~itavalo kao veliki minus u ja~awu prava u Srbiji jer se stalno u prvi plan isticalo da se za takvim merama pose`e samo u potpunom pravnom haosu ili kada se od parlamenta `eli napraviti poslu{ni izvr{iteq politike a ne wen kreator. Prvi demokratski premijer Srbije Zoran \in|i} je tokom 2001. i 2002. godine doneo vi{e uredbi nego {to su Milo{evi}eve vlade za deset godina vlasti, ali su tada wima zapravo „popravqani“ lo{i zakoni koji su zate~eni a za ~iju izmenu je trebalo vi{e vremena i postizawa politi~ke saglasno-

sti, do koje se u vreme DOS-a, zbog velikog broja stranaka, te{ko dolazilo. Kako vladaju}a koalicija stalno isti~e da je stabilna i da postoji visoki stepen saglasnosti o na~inu vo|ewa dr`ave, prava poplava uredbi mogla bi se, smatraju stru~waci, donekle pravdati ~iwenicom da se donose nepotpuni i nedovoqno precizni zakoni. Kada treba da se sprovedu u `ivot, oni ~iji je to zadatak uo~e to pa je mnogo jednostavnije doneti podzakonski akt nego dopunu ili izmenu zakona vratiti u skup{tinsku proceduru. S druge strane, deo zakona i sam predvi|a da se konkretna pitawa, pogotovo u oblasti poqoprivrede, re{avaju uredbama. Profesor Vladimir Goati smatra da se zapravo uredbama „poja~avaju“ zakoni, dodaju}i da se ne mo`e osporiti ~iwenica da nije dobro vladati wima. Ali, kako ka`e, to nije nedostatak Vlade ve} zakonodavne vlasti koja, o~igledno, nije dovoqno aktivna pa zato izvr{na vlast mora da popuwava „rupe“ ali i da precizira sve ono {to iz zakona izostavqeno. S time da je parlament inferioran u odnosu na izvr{nu vlast sla`e se i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Jovica Trkuqa, koji isti~e da dono{ewe velikog broja uredbi ukazuje na mawkavost donetih zakona. Kao dokaz takve svoje tvrdwe od iznosi ~iwenicu da mnogi zakoni ne prolaze verifikaciju Ustavnog suda, {to zna~i da su mawkavi i doneti. Q. Male{evi}

VESTI Ujedinili se „Na{i” i „1389” Udru`ewe „Na{i“ i Srpski narodni pokret „1389“ odlu~ili su da se ujedine u pokret SNP „Na{i 1389“, ~iji je ciq da okupe „patriotske organizacije“ i sve snage koje se protive ulasku Srbije u Evropsku uniju . Kako su danas predstavnici ovih organizacija objasnili, prilikom potpisivawa sporazuma o ujediwewu, na taj na~in bi}e ponu|ena „jedina prava alternativa“ i vlastima i opoziciji u Srbiji. Sporazum su potpisali ~lan Upravnog odbora SNP „1389“ Igor Marinkovi} i predsednik udru`ewa „Na{i“ Ivan Ivanovi}, koji su, kao zajedni~ki ciq, ozna~ili formirawe jedinstvenog nacionalnog fronta svih onih koji su „spremni da podnesu `rtvu zarad spasa Srbije“. Ujediwewem, kako su rekli, nameravaju da „ukrupne patriotsku scenu Srbije“ u politi~kom i dru{tvenom delovawu. „Ciq nam je da se odvoji `ito od kukoqa, da bi se, kada se osna`i i ukrupni ta scena, onemogu}ilo da nas nazivaju fa{istima, huliganima i nasilnici-

ma, kao do sada, na {ta su vajni nacionalisti iz parlamenta }utali, iako su znali da nismo takvi“, izjavio je portparol Pokreta „1389“ Mi{a Vaci}.

Sanyak, autonomija, {arena la`a Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je da problemi Sanxaka nisu etni~ke i politi~ke prirode ve} ekonomske, a spomiwawe autonomije te oblasti je {arena la`a koju muftija Muamer Zukorli} plasira iz ~isto marketin{kih i politi~kih razloga. “Re{ewe za Sanxak je da tra`imo ve}e investicije od dr`ave, da se trudimo da stvorimo politi~ku stabilnost kako bi do{li investitori”. Qaji} ka`e da je spomiwawe autonomije Sanxaka „{arena la`a“ koju glavni muftija Muamer Zukorli} plasira iz ~isto marketin{kih i politi~kih razloga sa dubokom sve{}u da od toga nema ni{ta. Temeqni problem Sanxaka je, Qaji} vidi u podelama unutar islamske zajednice.


POSLANICI SVE MAWE PUTUJU PO INOSTRANSTVU O TRO[KU BUYETA

Na to~kovima 44 miliona dinara Za pola godine poslanici Skup{tine Srbije potro{ili su na putovawa oko 44 miliona dinara. Po svemu sude}i, putova}e vi{e slu`beno tek na jesen, po{to ih ~eka vanredna sednica polovinom septembra, a od po~etka oktobra startuje i novo redovno zasedawe, ali i jesewe sesije me|unarodnih organizacija u kojima su zastupqene i na{e delegacije. Tek, jedno za sada je izvesno: parlamentarci imaju dovoqno rezerve i za putne tro{kove i boravak u inostranstvu, budu}i da su utro{li tek petinu novca planiranog za ove namene u 2010. godini. Isto tako, poslanici sve ~e{}e borave na studijskim putovawima o tro{ku doma}ina koji im je poziv uputio. Od januara do juna, kao {to je i uobi~ajeno, poslanici su vi{e novca potro{ili na putovawa u zemqi, tim pre {to je tu ura~unat i dolazak zbog skup{tinskih obaveza, ne samo na sednice ve} i na zasedawe radnih tela i povodom drugih obaveza. Tako su tro{kovi u zemqi oko 36,2 mili-

Diplomatski paso{i U ovom skup{tinskom sazivu pravo na diplomatski paso{ iskoristilo je 128 narodnih poslanika, na osnovu uredbe donete jo{ 2003. godine u vreme SCG, a on se izdaje „radi obavqawa poverene misije u inostranstvu“. Posle obavqenih putovawa, kako se tvrdi u parlamentu, paso{i narodnih poslanika deponuju se kod sekretara Skup{tine Veqka Odalovi}a. Diplomatski paso{ ne mo`e se koristiti bez va`e}e vize koju na zahtev parlamenta izdaje Ministarstvo spoqnih poslova.

prevoz 2,7 miliona, a za sme{taj 1,4 milion. Prva dama Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} (SPS)

[tedqivi PUPS Radikali su ~esto "na to~kovima", {to pokazuje i skup{tinska statistika. Za dnevnice, sme{taj i prevoz na slu`benim putovawima u zemqi i inostranstvu potro{ili su 8,6 miliona dinara. Konkurenciju imaju jedino u demokratama,koji su u tu svrhu potro{ili ~etiri miliona dinara vi{e. Slede parlamentarci iz redova G17 plus sa 4,3 miliona, SNS i DSS potro{ili su oko 3,6 miliona dinara za putovawa, dok su "naj{tedqiviji" bili poslanici PUPS-a i JS, kojima je iz buxeta, za "terenski" posao, izdvojeno ne{to vi{e od 43.000, odnosno 337.514 dinara. ona dinara, dok je na inostranstvo oti{lo tek 7,3 miliona. Zato je i najve}a stavka naknada za benzin koju poslanici primaju kada putuju sopstvenim automobilom, i dosti`e 35,3 miliona dinara, dok u „sitnije“ izdatke spadaju avionske karte, sme{taj, dnevnice... Na ime dnevnica za slu`beni put u inostranstvo ispla}eno je 1,6 milion dinara, za

je za pola godine kroz putovawa skup{tinski buxet „ko{tala“ 195.770 dinara, na ime dnevnica za slu`beni put u inostranstvo 30.811, a za tro{kove prevoza 164.959 dinara. Kada je re~ o predvodnicima poslani~kih grupa, {efica kluba ZES-a Nada Kolunxija (DS) na ime putovawa je utro{ila 74.968 dinara, Milo{ Aligrudi} (DSS) 241.807, Suzana Grubje{i} (G17 plus)

134.729, Velimir Ili} (NS) 259.820, Momo ^olakovi} (PUPS) 2.486, Branko Ru`i} (SPS) 112.719, Dragan Todorovi} (SRS) 224.165, Balint Pastor (SVM) 300.134 dinara. Me|u poslanicima koji za putovawa nisu potro{ili nijedan dinar su poslanici DS Marko \uri{i}, SDU @arko Kora}, Zoran [ami i Slobodan Samarxi} iz DSS-a, lideri SNS i LDP Tomislav Nikoli} i ^edomir Jovanovi}. Skup{tinska statistika je pokazala da je najvi{e novca me|u wima potro{io predsednik Odbora za inostrane poslove parlamenta Dragoqub Mi}unovi} - 588.478 dinara. O potrebi svakog slu`benog putovawa u inostranstvo odluku donosi predsednica Skup{tine Slavica \uki}Dejanovi} na osnovu zahteva i pozivnog pisma iz inostranstva, koje poslanik mora da dostavi najmawe sedam dana pre planiranog puta. To pozivno pismo mora da sadr`i naziv doga|aja koji se odr`ava u inostranstvu, period boravka poslanika i na~in obezbe-

|ivawa putnih tro{kova. Nakon povratka s putovawa, poslanik je u obavezi da finansijskoj slu`bi Skup{tine podnese pisani izve{taj da bi pravdao tro{kove. Tokom protekle dve godine poslanici su u inostranstvo putovali kao ~lanovi stalnih delegacija u me|unardonim organizacijama kao {to su Savet Evrope, OEBS, Parlamentarna skup{tina NATO-a, Interparlamentarna skup{tina pravoslavqa... ali i na pozive koje su dobili za studijske posete, u~e{}e na seminarima i stru~nim savetovawima. Na spisku zemaqa koje su posetili su susedne: Italija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora, BaH... kao i Portugal, [panija, Francuska, SAD, Rusija, pa sve do Moldavije, Azerbejxana, Malte i Monaka. Poslanici su formirali 49 „grupa prijateqstva“ koje treba da poslu`e za unapre|ewe odnosa s raznim dr`avama sveta kroz parlamentarnu saradwu. Na spisku su, osim suseda, velikih evropskih zemaqa i Amerike, i Iran, Libija, Peru, Kuba, Koreja, pa i Suvereni Malte{ki red. S. Stankovi}

NS: Neka se Tadi} javi Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} smatra da bi predsednik Srbije Boris Tadi} morao da reaguje i zahteva "istragu stranih dr`ava u slu~ajevima napada na svoje sunarodnike u inostranstvu". "Konstantni napadi na srpske turiste u Hrvat-

skoj morali su izazvati javnu reakciju prilikom posete hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a", smatra Borovi}. Prema wegovim re~ima, "skandalozno deluje, me|utim, ignorisawe i }utawe povodom lin~a srpskih dr`avqana u Ohridu i nedavno u Bri-

selu". Odsustvom reakcije u ovakvim slu~ajevima, ukazao je Borovi}, {aqe se poruka "da na{e dr`avqane nema ko da brani, da nisu va`ni i da su za Srbiju va`niji dobra regionalna saradwa i evrointegracije, nego weni dr`avqani".

REKLI SU Bati} : Ra~un za nakaradnu politiku

Qaji}: Ja bih uzeo sve

Nikoli}: Poku{ao bih s Briselom

Predsednik Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati} izjavio je ju~e da treba promeniti predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji, ukoliko je to u interesu Srbije. "DHSS smatra da, ako je mogu}e posti}i bilo kakav korektan kompromis, treba promeniti rezoluciju u pravcu realizacije mogu}eg, jer je sad samo stigao ra~un za naplatu nakaradne politike prema Kosovu upravo onih koji su najgrlatiji", rekao je Bati} u izjavi dostavqenoj medijima. Bati}, koji je samostalni poslanik u republi~kom parlamentu, smatra da srpski predlog rezolucije "nije Sveto pismo" da se ne mo`e mewati, ukoliko je to u skladu sa interesima Srbije. "Sama ~iwenica da EU i SAD `ele da se napravi kompromisno re{ewe pokazuje da je ona izazvala reakcije i da me|unarodna zajednica ne mo`e tek tako da je ignori{e, jer se radi o izuzetno delikatnom pitawu koje kod svih izaziva velike dileme", objasnio je Bati}. On je kritikovao reakcije lidera SNS i D S S Tomislava Nikoli}a i Vojislava Ko{tunice, navode}i da one "govore o wima samima i wihovom politikantstvu, a ne o dr`avotvornom odnosu prema pitawu Kosova".

Ako neko misli da bi sad na{a kooperativnost i na{e priznawe kosovske nezavisnosti - to je ono {to tra`e fakti~ki od nas, ne direktno, ali indirektno - ubrzali put u EU , ja sam vi{e nego uveren da bi to na kratak rok mo`da pomaklo na{e evropske integracije, ali da taj put u su{tini ne bi bio ni{ta br`i, jer postoje uslovi koje morate da ispunite. A istovremeno bi takav scenario mogao da izazove veliku unutra{wu politi~ku nestabilnost", ka`e ministar Rasim Qaji}. "Mi se zaista kre}emo na ivici no`a, to je ta~no, ali to je zato {to je na{a pozicija takva, ona je nasle|ena. Qaji} se ne sla`e sa politikom odbijawa para koje Srbija na Kosmetu nude Albanci. "Ja bih uzeo sve {to mogu da uzmem i rekao bih da nikada ne}u priznati nezavisnost Kosova. Dajte mi 10, 50 miliona evra da napravim put, uslove da qudi `ive. Rizikujem kada ovo ka`em, ali vodio bih aktivnu politiku kojoj znam ciq. Treba da uzmu sve", naveo je on. objasniv{i da je ciq da srpska i nealbanska zajednice ostanu tamo da `ive.

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} ka`e da bi "svakako poku{ao" da zajedno sa Briselom napi{e rezoluciju o Kosovu, kako bi se za wu obezbedila ve}ina prilikom glasawa u Generalnoj skup{tini UN.On je za "Politiku" izjavio da bi to poku{ao zato {to `eli da da "rezolucija pro|e a ne da je samo predstavqam u Srbiji". On je istakao da niko nema pravo u ime Srbije da ka`e „nismo hteli da s wima pi{emo rezoluciju, ne sla`emo se i nemogu}e je napisati". Mo`e da mi ka`e „poku{ali smo i nemogu}e je napisati". To bih prihvatio. A „nismo poku{ali zato {to je nemogu}e" - to ne prihvatam, rekao je lider SNS. On je kazao da nam sada oko KiM treba nacionalni konsenzus."Zna~i mi moramo da shvatimo da je stabilizovana nekakva kosovska vlast na KiM, ali da mi ne smemo da priznamo nikada da je to postala dr`ava. I da mi moramo po svaku cenu da o~uvamo pravni suverenitet nad ~etiri op{tine na severu KiM. Da treba da se razgovara s predstavnicima velikih sila, da se upozore da Albanci to ne mogu da preuzimaju, ina~e }emo zaista u}i s wima u `estok sukob, sukob koji bi podr`ala SNS", naveo je Nikoli}.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak30.avgust2010.

3

ZBOG ODUZETIH MANDATA BIV[I POSLANICI ^EKAJU IZVIWEWE ILI ODLUKU SUDA U STRAZBURU

Paunovi}: Sve ko~i G17 plus Od odluke Evropskog suda za qudska prava u Strazburu zavisi da li }e Srbija isplatiti dvesta hiqada evra kao prve od{tete za oduzimawe poslani~kih manadata, kojih je, ina~e, bilo u gotovo svim dosada{wim sazivima od uvo|ewa famoznih "blanko ostavki". Po nezvani~nim navodima, dr`ava u slu~aju koji su protiv we u Strazburu pokrenuli biv{i poslanici G17 plus Ksenija (Milivojevi}) Milenkovi} i Goran Paunovi}, najverovatnije ne}e prihvatiti nagodbu koju predla`e sam Sud. A u nekim medijima spekuli{e se o tome da bi se, kad je re~ o odu-

A ukoliko Sud re{i u korist poslanika, Paunovi} ka`e da }e preostati jedino da se ta odluka sprovede "po{to je dr`ava propustila prilike da sve zavr{i ranije i bez tro{kova". – Ovako }e {teta po dr`avu biti ve}a. A da ima pravde, dr`ava bi trebalo tu {tetu da nadoknadi od onih koji su je prouzrokovali, a to je G17 plus – istakao je Paunovi}. Podsetimo, ovim poslanicima iz G17 plus mandati su oduzeti 2006. godine, nakon unutarstrana~kih sukoba izme|u Miroquba Labusa i

Goran Paunovi} i Ksenija (Milivojevi}) Milenkovi}

Mla|ana Dinki}a, kada je zimawu ova dva mandata, "argustranka aktvirila wihove ment" zastupnika dr`ave moblanko ostavke. Zbog toga su gao zasnivati na potencirawu oni od dr`ave zatra`ili odunutarstrana~kog sukoba, a ne {tetu od po sto hiqada evra. sukoba s dr`avom. Me|utim, @albu Evropskom sudu za qudGoran Paunovi} u izjavi za ska prava uputili su po{to se "Dnevnik" ukazuje na to da ni prethodno Vrhovni sud Srbije wemu ni wegovoj biv{oj straproglasio nenadle`nim za taj na~koj koleginici mandat nije slu~aj, dok je oduzela stranUstavni sud ka ve} Skup{tina Srbije, Jedino razumno re{ewe Srbije odbio bilo bi da se uputi wihovu tu`bu. odnosno AdmiI dok ve}ina nistrativni javno izviwewe poslanika akodbor. poslanicima za tuelnog saziva – Malo je oduzimawe mandata Skup{tine Srstupidno to tuma~ewe, po- smatra Goran Paunovi} bije smatra da su od{tetni {to odluku o zahtevi Gorana Paunovi}a i mandatima donosi AdminiKsenije Milenkovi} megalostrativni odbor, a ne G17 manski, wih dvoje su pre nekoplus, iako je to poteklo iz poliko meseci izrazili spremliti~ke voqe vrha te stranke nost da se odreknu materijal– napomiwe Paunovi}. ne nadoknade u zamenu za javno On ka`e da bi za wega jediizviwewe funkcionera odgono razumno re{ewe bilo da se vornih za ovu "kra|u mandauputi javno izviwewe poslata". nicima za oduzimawe mandata. – Ta~no se zna da je tu inspi– Gospo|a Milenkovi} i ja rator bio Mla|an Dinki}, a svakako bismo se zadovoqili nalogodavac predsednik tadatim izviwewem. I to bi bilo {we vlade Vojislav Ko{tunidobro i za Srbiju, jer ako ovi ca, dok su izvr{ioci bili taqudi nemaju nameru da se izvida{wi predsednik Skup{tine ne ve} `ele da idu na sud, oni Srbije Predrag Markovi} i se time kockaju s parama grapredsednik Administrativ|ana Srbije – napomiwe on. nog odbora Tomislav Nikoli} Ocenio je, me|utim, da – rekao je tada Paunovi} na"o~igledno nema voqe za dogo{em listu, navode}i da bi to vore" jer, kako ka`e, "sve koizviwewe za wega bilo "do~i G17 plus". voqna satisfakcija". – Ako je tako, onda ~ekamo odB. D. Savi} luku iz Strazbura – dodaje on.

Jugovi}: Zakon o otvarawu tajnih dosijea Direktor Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugovi} najavio je ju~eda }e ta stranka predlo`iti Skup{tini Srbije usvajawe zakona o otvarawu tajnih dosijea.Jugovi} je Tanjugu rekao da }e SPO tra`iti da se na dnevnom redu jeseweg zasedawa republi~kog parlamenta na|e taj zakonski predlog, zbog ~ega }e ga predati i Ministarstvu pravde, kako bi se do{lo do najboqeg re{ewa."Podseti}u da smo jedina postkomunisti~ka zemqa u Evropi u kojoj nisu otvoreni tajni dosijei. Srbija se ne mo`e evropeizovati ukoliko se gra|anima ne bude omogu}io pristup podacima koji su o wima vo|eni od strane slu`bi bezbednosti", kazao je Jugovi} i naveo da je potrebno spre~iti zloupotrebu tih podataka i rehabilitovati `rtve.Prema wegovim re~ima, gra|ani Srbije imaju pravo da znaju ko je kakvu ulogu imao u pro{losti, kao i da li su i danas "saradnici tajnih policija na va`nim mestima". Direktor SPO je istakao da se mora saznati istina o doga|ajima iz pro{losti, ali i o akterima "svih u`asnih de{avawa", kako bi bila izbegnuta bilo kakva mogu}nost da se istorija ponovi.


4

EKONOMIJA

ponedeqak30.avgust2010.

MINISTAR POQOPRIVREDE SA[A DRAGIN

Subvencije stigle ranije nego ikad Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{a Dragin izjavio je da su zemqoradnici u Srbiji ove godine dobili subvencije ranije nego ikada, {to je im je omogu}ilo da sa~ekaju sa prodajom i za svoje proizvode dobiju vi{e novca nego {to su o~ekivali. Dragin je rekao za Tanjug da je postoje}i sistem subvencionisawa u doma}em agraru "vrlo je jednostavan", jer su ta sredstva namewena samo proizvo|a~ima poqoprivrednih proizvoda. "Dr`avni podsticaji u poqoprivredi su na~in za poboq{awe kvaliteta agrotehnike, uve}awa prinosa i unapre|ewe genetskog sastava sto~nih grla", rekao je Dragin. "Dajemo pare za ono {to ide u proizvodwu, a ne da bi

neko kupio novi televizor, polovni auto", naglasio je on, uz napomenu da "svaki dinar zavr{ava kod zemqoradnika koji rade ceo dan na wivi, vo}waku, povrtwaku ili {tali". Ovogodi{wi hektarski prinos p{enice je bio zahvaquju}i boqoj agrotehnici , uprkos "katastrofalnim" vremenskim prilikama, isti kao pro{le godine koja je bila "relativno dobra", kazao je Dragin i podsetio da je u ovogodi{noj `etvi hlebnog `ita ostvaren prose~an hektarski prinos od 3,5 tona. "To nas dovodi do zakqu~ka koliko je va`no da se usevi dovoqno prihrane i izvr{i osnovno |ubrewe, kao i da poqoprivrednici imaju dovoqno podsticaja od dr`ave da sve to urade", istakao je Dragin.

PREGOVORI S MMF-om

Danas novi dogovor o platama? Delegacija Srbije i Misija Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) }e najverovatnije danas posti}i kona~an dogovor o tome da li }e se plate i penzije odmrznuti ve} u januaru, a ne kao {to je prvobitno bilo predvi|eno u aprilu idu}e godine, re~eno je Tanjugu u Ministarstvu finansija. Beogradski mediji su ranije preneli da su dve strane ve} postigle saglasnost za odrmzavawe plata i penzija najverovatnije od januara, ali u Ministarstvu finansija isti~u da je to samo jedan od predloga o kojima }e predstavnici Srbije i MMF -a raspravqati danas, a mo`da i do kraja pregovora koji bi trebalo da se okon~aju sutra.

Iz buxeta Vojvodine izdvojeno je 6,8 miliona dinara za poboq{awe mogu}nosti zapo{qavawa `ena i mladih, u prvom redu onih na selu, a ta bespovratna finansijska sredstva bi}e dodeqena za ostvarivawe 54 projekta koji odgovaraju strate{kim razvojnim pravcima pokrajine. Ugovore o dodeli te pomo}i potpisa}e danas u zgradi Skup{tine Vojvodine, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin sa predstavnicima lokalnih samouprava i neprofitnih organizacija, kojima je u prvom ciklusu novac odobren. Tom prilikom bi}e predstavqene i ostale pojedinosti tih konkursa nadle`nog pokrajinskog sekretarijata, koji su otvoreni do 1. novembra ove godine, odnosno do utro{ka predvi|enog iznosa.

Beograd–Bar za 340 miliona evra obra}aj, vozovi danas putuju Tender za izradu projektne od 12 do 15 sati, a do devedesedokumentacije za rekonstruktih godina stizalo se do Podciju pruge Beograd-Bar mogao gorice za {est sati, odnosno bi biti raspisan za mawe od do Bara za sedam sati“, istamesec dana, a remont pruge kokao je Igwatovi}. Igwatovi} {ta}e oko 340 miliona evra, je rekao da se na svakoj pruzi rekao je Tanjugu direktor Sanakon 20-25 goobra}ajnog indina eksploastituta (CIP) Vozovi danas putuju tacije mora raMilutin Igod 12 do 15 ~asova, diti remont, watovi}. On je {to u slu~aju naveo da studia do devedesetih pruge Beogradja tehni~ko godina trebalo im je Bar nije bilo ekonomske sedam sati mogu}e zbog teopravdanosti, {ke ekonomske koju uz pomo} situacije u Srbiji i Crnoj donacija italijanske Vlade od Gori. milion evra izra|uje kompanija “Ital fer”, treba da bude On je podsetio da je CIP predata Srbiji i Crnoj Gori projektovao prugu Beograddo 1. septembra i tada se mo`e Bar i obavqao nadzor izgradraspisati tender za izradu we i dodao da je sada, kao loprojektne dokumentacije. kalni partner, u~estvovao i u Igwatovi} je rekao da izizradi studije sa „Ital ferada kompletne dokumentacirom“. Kada je re~ o rekonje mo`e biti zavr{ena za gostrukciji, Igwatovi} je napodinu dana, nakon ~ega }e se menuo da je „Ital fer“ odreraspisati tender za izvo|a~a dio prioritetne radove, me|u radova. kojima su otklon klizi{ta, “Ova studija pokazuje da sanacija {ina i zamena podlovreme putovawa treba da se ge, redovan remont i pove}awe skrati, da se pove}a robni sagabarita pojedinih tunela.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,211

105,317

107,739

102,895

Australija

dolar

1

71,9589

73,4275

75,1163

71,7387

Kanada

dolar

1

76,7195

78,2852

80,0858

76,4846

Danska

kruna

1

13,8556

14,1384

14,4636

13,8132

Norve{ka

kruna

1

12,8527

13,115

13,4166

12,8134

[vedska

kruna

1

10,9241

11,147

11,4034

10,8906

[vajcarska

franak

1

79,1069

80,7213

82,5779

78,8647

V. Britanija

funta

1

125,897

128,467

131,422

125,512

SAD

dolar

1

81,0323

82,686

84,5878

80,7842

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 8. 2010. godine

Misija MMF -a }e, kako je ranije najavqeno, biti u na{oj zemqi do srede, a dan ranije {ef Misije Fonda Albert Jeger i predstavnici Vlade Srbije trebalo bi da obaveste javnost o ishodu teku}ih pregovora. Zaposleni i penzioneri u Srbiji bi mogli, prema navodima beogradskih elektronskih i {tampanih medija, da ra~unaju na uve}awe zarada i penzija od januara 2011, ukoliko se postigne kompromis sa MMF - om, za ~etiri do pet odsto. RTS je preneo da zaposleni i penzioneri mogu o~ekivati tri uve}awa primawa u toku idu}e godine - u januaru, aprilu i oktobru. Zvani~ni pregovori delegacije Srbije i predstavnika

MMF -a o petoj reviziji stend baj sporazuma po~eli su 23. avgusta. [ef misije Fonda Albert Jeger je tada, nakon razgovora sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em i ministarkom finansija Dijanom Dragutinovi}, izjavio da je na{a zemqa ove godine vodila dobru i odgovornu fisklanu politiku. Srbija je sa MMF-om zakqu~ila stend-baj aran`man polovinom maja pro{le godine, u vrednosti blizu tri milijarde evra, a do sada je iskoristila oko 1,45 milijardi evra tih sredstava za ja~awe deviznih rezervi. Teku}i stend-baj aran`man sa MMF-om isti~e u aprilu idu}e godine.

BLAGI OPORAVAK DELA FINANSIJSKOG SEKTORA

Osigurawe {aqe dobre signale

VLADA VOJVODINE

Podr{ka `enama i mladima

DNEVNIK

Presek polugodi{weg poslovawa osiguravaju}ih ku}a, koji je nedavno dala na uvid javnosti Narodna banka Srbije, pokazuje da je posle stagnantnih pet kvartala ovaj privredni sektor u{ao u zonu blagog rasta. U drugom tromese~ju 2010. godine, davaoci ove vrste usluga ostvarili su ukupnu premiju od 30 milijardi dinara (287 miliona evra), {to predstavqa nominalni rast od 5,1 posto u odnosu na isti period pro{le godine. Rezultat je jo{ zna~ajniji zbog toga {to je to prvi kvartal realnog rasta (0,9 posto) od po~etka ekonomske krize u Srbiji krajem 2008. godine. Jo{ neki pokazateqi govore o oporavku poslova osigurawa u na{oj zemqi. Ukupna bilansna suma osiguravaju}ih dru{tava porasla je sa 96,7 milijarde dinara na 115 milijardi, odnosno za 19, 1 procenat. Pri tome su one kompanije, koje su u ve}inskom vlasni{tvu stranog kapitala, imale jo{ br`i rast - 26,1 posto.

Primetne su i promene u kvalitetu poslovawa. Tehni~ke rezerve, kao jedan od najva`nijih garanta pouzdanog poslovawa porasle su za 19,1 posto. Prvi put posle otvarawa kriznog razdobqa u poslovawu ovog sektora uspostavqena je puna pokrivenost tehni~kih rezervi ne`ivotnih osigurawa. Zanimqive promene dogodile su se i u samoj strukturi poslova osigurawa. Bez obzira {to jo{ uvek imaju dominantno mesto (85,8 odsto), u~e{}e ne`ivotnih osigurawa u ukupno ostvarenoj premiji je smaweno, dok je udeo `ivotnih osigurawa porastao sa 13,1 procenat (januar-mart) na 14,2 odsto u periodu april-jun 2010. godine.

Najve}a dru{tva po bilansnoj sumi (u milijardama dinara) Dunav osigurawe

27,36

DDOR Novi Sad

17,61

Delta \enerali

16,15

Viner {tedi{e

10,83

Grave

8,37

ostali

34,68

Ukupno

115

^iwenica da su se u posao ukqu~ila jo{ dva dru{tva i da na srpskom tr`i{tu sada posluje 26 kompanija, imala je blagotvornog uticaja na kvalitet usluga i nivo konkurencije. Koncentracija tr`i{ta, merana Herfindal-Hir{manovim indeksom, pala je od 1.198 poena {to je potvrda wene umerenosti. Bez obzira {to tri dru{tva ("Dunav", DDOR i "Delta \enerali") jo{ uvek kontroli{u dve tre}ine poslova, wihov tr`i{ni udeo pao je sa 69,7 na 67 odsto. Bez obzira na pozitivne promene i optimizam, NBS nije

propustila da ovom privrednom segmentu uka`e na neophodnost odre|enih poboq{awa. Pre svega to je potreba da se uspostavi odgovaraju}i sistem interne kontrole, da se unapredi upravqawe rizicima i tehnika vrednovawa ulagawa. Tako|e je sugerisano da se poslovawe u~ini transparentnijim, da je se oja~a praksa dobrog poslovawa i korektnog odnosa prema klijentima, te da se se, kroz edukaciju korisnika usluga, oja~a poverewe i stvore uslovi za daqi napredak poslovawa. V. Harak

JO[ MESEC DANA ZA KANDIDOVAWE PROJEKATA OD JAVNOG ZNA^AJA

Ko se prvi prijavi, wemu pare za zidawe U skladu s Programom vanredne podr{ke gra|evinskoj industriji Srbije u uslovima svetske ekonomske krize, u toku je javni poziv za kandidovawe projekata za finansirawe izgradwe, rekonstrukcije ili adaptacije objekata od javnog zna~aja u ovoj i narednoj godini, koji je raspisalo Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa. Projekte mogu kandidovati gradovi, op{tine i AP Vojvodina, preko Fonda za kapitalna ulagawa, pod odre|enim uslovima, a posledwi rok je 1. oktobar. Po{to se o~ekuje velik broj projekata iz svih mesta Srbije, u resornom ministarstvu ka`u da }e prioritet imati oni koji prvi stignu, ukoliko ispuwavaju propisane uslove. Koliko god `eleli da kandiduju neki projekat za izgradwu ili rekonstrukciju, podnosioci moraju najpre da prikupe minimum tehni~ke dokumentacije, bez koje nema para za zidawe. To su dokaz da je gra|evinsko zemqi{te, od-

nosno objekat, u javnoj svojini; lokacijska dozvola ili odobrewe za izgradwu, i glavni projekat; odluka skup{tine grada, odnosno jedinice lokalne samouprave o obezbe|ewu para u buxetu za u~e{}e u finansirawu projekta; odluka o prihvatawu obaveze servisirawa duga u pe-

riodu od pet godina od dana povla~ewa novca. Iako do isteka roka za prijavu projekata ima jo{ oko mesec dana, vremena i nema previ{e, pa proceduru prikupqawa dokumentacije koju je neophodno prilo`iti uz zahtev treba zapo~eti blagovremeno. U Mini-

starstvu ka`u da nepotpune i neblagovremene prijave ne}e ni razmatrati. Ako se pri tome ima u vidu da }e prednost u dobijawu novca imati oni projekti koji kompletirani prvi stignu, onda bi svi koji `ele da uspeju trebalo da prionu na posao. Realizacija projekata temeqi se na principu sufinansirawa: Republika }e obezbediti deset odsto u~e{}a od vrednosti projekta u buxetu za ovu i slede}u godinu, koliko i grad, odnosno op{tina. Ukoliko i APV kandiduje projekte koji se realizuju na wenoj teritoriji, nezavisno od projekata koje kandiduju gradovi ili jedinice lokalne samouprave, mora, tako|e, da obezbedi deset odsto u~e{}a. Doma}e poslovne banke obezbedi}e finansirawe 80 odsto vrednosti projekta, a novac }e u jednakoj razmeri otpla}ivati Republika i jedinica lokalne samouprave tokom pet godina, s po~ekom od godine. R. Dautovi}


Slobodna trgovina sa Turskom Sporazum o slobodnoj trgovini izme|u Srbije i Turske stupa na snagu prekosutra, ~ime srpski privrednici dobijaju nove mogu}nosti za pove}awe proizvodwe i za privla~ewe stranih investitora, saop{tilo je danas Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Srpski privrednici }e ubudu}e mo}i da koriste "sve pogodnosti zajedni~ke proizvodwe i dijagonalne kumulacije porekla sa Turskom". Oni }e, zahvaquju}i dijagonalnoj kumulaciji, mo}i da nabavqaju sirovine i poluproizvode, prera|uju ih u Srbiji i daqe plasiraju u EU, Tursku i zemqe CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama, navedeno je u saop{tewu. Na ovaj na~in realizuju se zna~ajne ekonomske prednosti Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa EU, zajedno sa CEFTA sporazumom i Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom. Sli~ne pogodnosti, na{i privrednici ve} koriste sa zemqama EU po osnovu Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i sa BiH, Makedonijom, Hrvatskom, Albanijom, Crnom Gorom po osnovu CEFTA sporazuma.

Imamo lo{ internet Nedovoqno investicija u telekomunikacionu infrastrukturu smestilo je Srbiju na za~eqe zemaqa regiona u pogledu dostupnosti kvalitetnog interneta, ocenila je ministarka za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Jasna Mati}. Izgradwa telekomunikacione ne prati tempo izgradwe putne infrastrukture na zadovoqavaju}em nivou, a glavni razlog za to je bilo ote`ano dobijawe dozvola za gradwu i primenu postoje}ih procedura, rekla je ona u izjavi Tanjugu. ''Novim zakonom o planirawu i izgradwi, koji je donet pro{le godine, procedura je pojednostavqena i dobijawe dozvola je mnogo br`i i efikasniji proces, ali sa nadle`nim ministarstvom se jo{ radi i na dono{ewu podzakonskih akata koji bi detaqnije uredili ovu oblast'', istakla je Mati}. Gra|ani Srbije imaju problem da dobiju brz Internet, ocenila je ona i dodala da je situacija kre}e od relativno dobre u Beogradu, umereno dobre u Vojvodini, do prili~no lo{e u isto~noj i ju`noj Srbiji. ''Zato su potrebne investicije, a one nisu samo uslov za regionalni razvoj ve} i za konkurentnost privrede Srbije i kvalitetan `ivot gra|ana'', istakla je ministarka.

ponedeqak30.avgust2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

SINDIKATI NE NAJAVQUJU VELIKE PROTESTE

Ova jesen ne}e biti vru}a Zatvorene fabrike, investicije na ka{i~icu, izgubqena radna mesta i cene u porastu ali, ipak, srpski sindikalci ne najavquju akcije ove jeseni, preneo je B92. Prvi i za sada jedini veliki protest zakazan je za kraj septembra u Boru, a o daqim potezima tek }e biti odlu~eno. Vru}a sindikalna jesen, nekad je bila omiqena fraza srpskih sindikalaca. Posle godina izneverenih obe}awa o masovnim protestima, ove jeseni, i pored rekordne nezaposlenosti i cena koje svaki dan rastu,

predstavnici sindikata ne daju krupna obe}awa. "Ja ne}u govoriti ni o kakvoj vru}oj jeseni. Negde oko 14. septembra }e biti jedan okrugli sto gde }e biti pozvana i nauka i struka i sindikati i dr`ava kako bismo razovarali pre svega o zakonu o PIO a i o svim drugim problemimakoji nas doti~u“, rekla je sekretarka Ve}a Saveza samostalnog sindikata Srbije Slavica Savi}. ^iwenicu da }e se nivo zaposlenosti tek 2020. godine vratiti na onaj iz 2000.

godine predstavqa za sindikate {ansu da se vrate na scenu, ali ni profesor FPN-a Zoran Stojiqkovi} ne o~ekuje vru}u jesen. "Mislim da je to ve} lokalna posko~ica sa tom vru}om jeseni, sindikalnom i nezaposlenih. Nije to realno o~ekivati ni ove jeseni, ali je realno o~ekivati jako tople godine koje nam slede, sigurno dve tri i to zbog te{ke pozicije zaposlenih i sindikata - to je za wih biti ili ne biti“, ka`e Stojiqkovi}.

AKCIJE NIS-a OD DANAS NA SLOBODNOM TR@I[TU

Milioni gra|ana trgova}e na berzi Od danas }e skoro pet miliona gra|ana Srbije biti u prilici da na berzanskom tr`i{tu trguje hartijama od vrednosti u svom vlasni{tvu. Ta~no 4,8 miliona gra|ana poseduje 20 miliona akcija Naftne industrije Srbije, kojima se od jutros trguje na Beogradskoj berzi. Ovaj masovni izlazak gra|ana na Beogradsku berzu ne}e, dodu{e, biti ba{ sasvim u skladu sa o~ekivawima ve}ine novope~enih malih akcionara, kojima je pre nekoliko godina iz Vlade sugerisano da }e - ako ne ve} ove, a onda 2011. godine - u svom portfequ imati akcije vredne oko hiqadu evra. Po~etna cena jednog "paketa" NIS-ovih akcija kojeg su gra|ani besplatno dobili u jutro{wem trgovawu je ne{to ve}a od dve hiqade dinara. Kako bi olak{ala gra|anima, ali i iz tehni~kih razloga, dr`ava je obezbedila da prvo trgovawe NIS-ovim hartijama bude besplatno, bez naplate provizije, ukoliko gra|ani to obavepreko Po{te Srbije. Gra|ani koji ne `ele da prodaju akcije NIS-a ne

ona gra|ana koji su dobili paket od pet akcija NIS-a ukupne vrednosti 2.500 dinara, stvar je svakog pojedinca. Da li ih odmah prodati i u nova~nik staviti 2.500 dinara ili ~ekati nekoliko godina i boqe poslovawe NIS-a proceni}e svaki vlasnik akcija NIS-a. Iako je savet te{ko dati, stru~waci napomiwu da je boqe malo sa~ekati s prodajom i pratiti poslovawe NIS-a. Posebno zato {to se, u principu, ne mo`e mnogo izgubiti jer je "Gasporomweft", ve}inski

Kako }e se kretati cena NIS-ovih akcija?

moraju da idu u po{tu, osim da bi uzeli potvrdu o posedovawu akcija koju treba da ~uvaju dok ne odlu~e da trguju wima. Oni koji nameravaju da prodaju akcije NIS-a treba da odu do neke od po{ta s va`e}om li~nom kartom ili sudskim ovla{}ewem za zastupawe onoga koji poseduje akcije. Na {alteru }e biti provereni svi podaci vlasnika akcija - od mati~nog broja do stawa akcija u

Obavezan otkup Odgovaraju}i na pitawe o mogu}osti prinudnog otkupa akcija od strane ve}inskog vlasnika, direktorica Beogradske berze Gordana Dostani} ju~e je, uz napomenu da tu nije re~ o problematici koja je u ingerenciji Berze, rekla da striktno treba praviti razliku izme|u javnog poziva za preuzimawe i ponude koju akcionari ne moraju prihvatiti. - U Zakonu stoji da je prinudni otkup mogu} kad neki akcionar stekne 95 odsto vlasni{tva i ako je ve} neko vlasnik sa 95 odsto to je ve} u neku ruku i za{tita i onih preostalih pet odsto, jer je pitawe i {ta akcionar sa pet odsto zaista mo`e da uradi, preglasava ga onaj ko ima 95 odsto udela - objasnila je Dostani}. Kao ve}inski vlasnik NIS-a, "Gasporomweft" je obavezan da do 2. februara 2011. godine uputi javni poziv za otkup svojih akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po komadu. Dostani} ka`e da je to ponuda na koju akcionari ne moraju da odgovore, ali "ukoliko se dogodi da 'Gaspromweft' do|e do 95 odsto udela i i daqe `eli da otkupe i onih pet odsto, onda }e to biti obavezuju}a mera". Ona je dodala da }e se, ukoliko veliki strani investitori poka`u interes za akcije NIS-a,sigurno pospe{iti likvidnost i pove}ati interes i prema drugim akcijama na berzi.

Centralnom registru hartija do vrednosti. Potom se potpisuje ugovor u dva primerka, a vlasnik akcija mora ta~no da ka`e koliko akcija iznosi na prodaju i po kojoj minimalnoj ceni je spreman da ih proda. Neophodno je i dati ra~un kod banke ili Po{tanske {tedionice na koji novac treba da bude upla}en i potpisuje se nalog o prodaji u dva primerka (jedan ostaje u po{ti a drugi pripada gra|anima). Po{ta, kao broker, iznosi akcije na prodaju na Beogradskoj berzi, a gra|ani mogu dobiti informaciju o tome da li je wihov nalog realizovan dan kasnije posle 16.30 ~asova. Novac od prodaje akcija bi}e upla}en na ra~un gra|ana tre}eg dana od ~asa trgovawa, posle 16 sati. Ina~e, po~etna cena akcija NIS-a bi}e 505 dinara, a koliko }e one i zaista vredeti vide}e s e kada se na|u na berzi, jer to zavisi od odnosa ponude i tra`we. Prvog dana trgovawa mogu}e je da cena akcija poraste za 300 posto i dostigne 1.500 dinara, ali i da wihova vrednost padne ali za najvi{e 10 odsto. Nakon tog prvog dana, oscilacija vrednosti akcija na berzi mo`e da iznosi plus ili minus 10 odsto. [ta }e u~initi s akcijama NIS-a koje poseduje oko pet mili-

Gubitak nije za brigu NIS je u prvoj polovini godine imao gubitak od skoro 10 milijardi dinara, {to je za skoro 30 odsto vi{e nego u istom period pro{le godine. Gubici su nastali kao posledica stawa na tr`i{tu i pada kursa dinara prema dolaru, a mi{qewe ekonomista je da ti gubici nisu zabriwavaju}i jer nisu rezultat lo{ih poslovnih odluka. - Ukoliko ne postoji neka preka egzistencijalna potreba ne treba da se tr~i prema berzi i prodaju te akcije, naprotiv, treba da ih sa~uva i da ~eka pravu vrednost NIS-a. Ona sada nije visoka, imaju}i u vidu i globalnu ekonomsku krizu, ali svakako }e cena akcija rasti - ka`e ekonomski analiti~ar Sa{a \ogovi}. vlasnik NIS-a, obavezan da do 2. februara 2011. godine uputi javni poziv za otkup svojih akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po akciji. To prakti~no zna~i da vrednost akcija ne}e padati ispod te cene, a ukoliko bi tra`wa bila ve}a, akcija NIS-a mogla bi biti i skupqa. D. Mla|enovi}

5

Priprema se „Telekom” Privatizacioni savetnik "Siti grupa" predlo`i}e idu}e nedeqe Vladi na~in prodaje "Telekoma", prenosi RTS. Bilo bi dobro da strate{ki partner kupi ve}inski udeo, ka`e ministarka telekomunikacija Jasna Mati}, ali isti~e da treba na}i najboqi na~in da se to realizuje. Ona o~ekuje se da tender bude raspisan u septembru, a da se ceo postupak zavr{i do kraja godine. "Privatizacioni savetnik je uradio preliminarnu preporuku, sada radi na finalizaciji. Vlada o~ekuje da }emo dobiti wihov nalaz i da se opredelimo {ta je od ponu|enih predloga optimalno", rekla je ministarka Mati}. Ministarka smatra da }e Srbija prodajom akcija "Telekoma" dobiti velikog strate{kog operatora. Prema wenim re~ima, strate{ki partner "Telekoma" doprine}e da se re{i i fenomen dvojnika u fiksnoj telefoniji koji ne dopu{ta da elektronske komunikacije u Srbiji danas dobiju zna~aj koji imaju u razvijenim zemqama, gde je ~ak i Internet postao osnovno qudsko pravo. Ve}i deo opozicije protivi se privatizaciji Telekoma jer, ka`u da se zlatna koka se prodaje. Stru~waci za telekomunikacije, ukazuju da dr`ava mora biti oprezna i u tome {ta prodaje. "Mora da se zna ~ija je infrastruktura, ~iji su prenosni putevi, jer wih kontroli{e dr`ava i na wima zara|uje", rekao je Branko Kova~evi}, profesor za telekomunikacije.

NIP ne kasni Ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanovi} izjavila je da se ne kasni sa realizacijom 389 projekata koji }e biti finansirani u toku 2010. i dodala da }e najve}i broj wih biti zavr{en do kraja godine. "U ovom trenutku projekti za ovu godinu su realizovani 26 procenata“, precizirala je Kalanovi}eva, napomiwu}i da se realizacija projekata koji se finansiraju iz NIP-a uvek priprema u prvoj polovini godine. „Prema o~ekivawima i iskustvu koje imamo, 26 odsto u ovom trenutku zna~i realizaciju izme|u 85 i 90 procenata od ukupnog buxeta NIP - a (na kraju godine)“, objasnila je ministarka. Kalanovi}eva je navela da najve}i radovi obi~no kre}u od jula, {to je i ove godine slu~aj, kao i da se najvi{e sredstava NIP - a za projekte isplati u oktobru, novembru i decembru, jer onda sti`u potvrde od nadzornih organa o stawu na terenu.

TURISTI^KA PONUDA VOJVODINE BOGATA, ALI GOSTIJU NEMA MNOGO

Kako unov~iti panonsku lepoticu Nepregledna zlatnozelena poqa, Dunav, Tisa, Sava, kanali, Fru{ka gora, Pali}, Obedska i Carska bara, Deliblatska i Suboti~ko-horgo{ka pe{~ara, zanimqivi sala{i, ~arde, bawe, dvorci, letwikovci, Petrovaradinska tvr|ava i, naravno, planetarno poznati muzi~ki festival "Egzit" samo su deli} onoga {to turistima mo`e ponuditi Vojvodina. Bezbroj manifestacija, skupova, kolonija, festivala, takmi~ewa odr`ava se ~itave godine u gotovo svim ve}im op{tinama, a ne treba zaboraviti da je va`an turisti~ki potencijal Vojvodine lov i ribolov, s vi{e od desetak registrovanih lovi{ta. Skoro sve koji do|u jednom ravnica „kupi” pa joj se vra}aju, ali veoma te{ko je turiste navesti na to da prvi put posete Vojvodinu. – Originalnost je prednost Vojvodine, svako mesto je specifi~no i ima neki svoj imix – ka`e za „Dnevnik” direktor Turisti~ke organizacije Vojvodine Gvozden Perkovi}. – Me|u-

Tipi~an vojvo|anski pejza`

Posetioci prvenstveno hvale vojvo|ansko gostoprimstvo, dobru kuhiwu i jo{ boqu kapqicu tim, da bi turisti do{li u pohode na{oj ravnici i odabrali da ba{ tu provedu odmor ili borave nekoliko dana, neophodno je i

da lokalne samouprave porade na animaciji i promociji svojih mesta i prirodnih lepota. Sala{i, ~arde, organska i doma}a

hrana, doboro vino, muzika... sve je to zapadnim turistima zanimqivo. Stoga ne samo mi u turisti~kom sektoru ve} i u dr`anim i pokrajinskim slu`bama radimo na tome da se o Vojvodini ~uje na {to vi{e sajmova, skupova, spremamo razne bro{ure, plakate, trudimo se da a`uriramo na{ sajt... Perkovi} isti~e da se i u ovoj delatnosti ose}a kriza i da je u na{oj zemqi, pa tako i u Vojvodini, pro{le godine boravilo mawe turista, kao i da je devizni priliv od turizma lane bio je preko 850 miliona dolara. Najvi{e gostiju sti`e iz biv{ih republika, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, a zatim iz Nema~ke, Italije..., a ve}ina dolazi individualno, a ne u organizovanim turama. Posetioci prvenstveno hvale vojvo|ansko gostoprimstvo, dobru kuhiwu i jo{ boqu „kapqicu”, prirodne lepote, pa tako panonska ravnica nikoga ne ostavi ravnodu{nim.

Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, Srbiju je u 2009. godini posetilo oko dva miliona turista, {to je pad od 11 odsto, a zabele`en je i pad broja no}ewa, sa 7,3 miliona na 6,4. U januaru ove godine turista je bilo 28 odsto mawe nego u isto vreme la-

ne, od ~ega je broj doma}ih opao 33 odsto. U Vojvodini je 2009. godine zabele`eno oko 290.000 dolazaka i oko 762.000 no}ewa, {to dovoqno govori o tome da se potencijalnim gostima mora boqe predstaviti {ta to sve Vojvodina nudi. A. Brzak

Specijalni rezervat prirode Zasavica

Foto: B. Lu~i}


6

BERZA

ponedeqak30.avgust2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Mrtvo more ~eka naftnu buru Beogradska berza je i posledwe avgustovske sedmice prakti~no spavala. Nastavqen je pad berzanskih indeksa, kao i vrednosti trgovine. Kakva je situacija na doma}em berzanskom parketu, mo`da najboqe ilustruje ~iwenica da se tokom protekle nedeqe AIK bankom, ina~e glavnim „blu ~ipom“ srpskog finansijskog tr`i{ta, u pojedinim danima trgovalo za svega nekoliko hiqada evra. Takvo mrtvilo zasigurno }e barem donekle uzburkati izlazak Naftne industrije Srbije na A listing Beogradske berze. Izlazak velikih, nekada javnih kompanija na tr`i{te znatno je poboq{ao performanse svih berzi u biv{em socijalisti~kom bloku. Nema sumwe da }e i akcija NIS-a tako uticati na trgovawe na Beogradskoj berzi, s obzirom da je re~ o ubedqivo najve}oj komAkcija

paniji koja se ikada kotirala na doma}em organizovanom tr`i{tu. Bi}e to „materijal“ osetno privla~niji od svih drugih hartija od vrednosti na srpskoj berzi, pa i od „Hemofarma“ koji je nekada bio glavni „pik“ svih ulaga~a na ovom tr`i{tu. Pored novih „krupnih“ investitora, NIS }e na srpsku berzu dovesti i ogroman broj (blizu pet miliona) malih ulaga~a, {to }e biti pravi test izdr`qivosti za sve aktere na doma}em finansijskom tr`i{tu. Ina~e, korpa najlikvodnijih akcija Beleks 15 je tokom protekle sedmice opala za 1,93 odsto, dok je op{ti indeks Beleks lajn zabele`io pad od 0,16 odsto. Nedeqna vrednost prometa iznosila je 475,14 miliona dinara (4,51 milion evra) {to je sedmi~ni skok od 240 odsto. Kategoriju najve}ih nedeqnih gubitnika ~inili su Posledwa cena

Kikindski mlin, Kikinda

Dunav osigurawe, sa padom cene akcija na nedeqnom nivou od 14,3 odsto, i Globos osigrawe sa padom od oko devet odsto. U dobitnike su se svrstali Jubmes banka,sa rastom cene od 42,58 odsto, sledi „Pupin Telekom“ ~ije akcije su skupqe oko 20 odsto i Progres sa rastom od 14 odsto. Vrednost prometa (din)

30.000

167.616.880

970

16.792.312

AIK banka, Ni{

2.820

8.895.644

Agrobanka, Beograd

7.282

8.277.753

Soja protein, Be~ej

675

5.954.840

Energoprojekt holding, Beograd

Najtrgovaniji bio je „Kikindski mlin“ sa 167,61 milion dinara. Sledi „Energoprojekt holding“ sa 16,79 miliona dinara, dok su se na tre}em i ~etvrtom mestu na{li AIK banka i Agrobanka sa oko devet miliona dinara i 8,27 miliona dinara. Brokeri ukazuju na pozitivne vesti koje sti`u iz bankarskog sektora. U prvom polugodi{tu banke u Srbiji ostvarile su profit od 15,4 milijarde dinara ili 146,6 miliona evra, 76 odsto vi{e nego u isto vreme pro{le godine (8,7 milijardi dinara). Ipak, izuzev pomenutog rasta Jubmes banke, cene ostalih bankarskih akcija nisu bile pogurane ovom ve{}u. V. ^v.

Manija grupne kupovine zahvatila Evropu Poqake, i poznate po {tedqivosti ^ehe, zahvatila je manija grupnih kupovina na Internetu, a portali nude kupovinu robe ili usluga po apsurdno niskim cenama. Uslov da bi cena bila toliko niska je da proizvod kupi dovoqan broj qudi. Ovakva vrsta „{opinga“ do`ivqava nevi|eni bum u Sredwoj Evropi. Prva dva poqska portala specijalizovana za te grupne „kupovine“ pojavila su se pre ~etiri meseca a stru~waci procewuju da su ve} ostvarila obrt od 2,5 miliona evra. U{teda tih 120.000 Poqaka koji su kupovali preko protala Grupon i 13.000 klijenata portala Gruper dostigla je oko 2,2 miliona evra. U osnovi grupne kupovine nije ni{ta novo, do staro trgova~ko pravilo da ako se prodaje velika koli~ina, kupac mo`e da ra~una na pozama{an rabat, a nove tehnologije i internet samo su omogu}ili da se takva velika grupa kupaca brzo organizuje. Poqaci zaboravqaju i na svoj potro{a~ki patriotizam da biraju uvek radije lokalno, poqsko, po kojem su jedinstveni u celoj postkomunisti~koj Evropi i ne mogu da odole popustu od

Staro trgova~ko pravilo ka`e da ako se prodaje velika koli~ina, kupac mo`e da ra~una na pozama{an rabat 80 do 40 odsto nekada i za robu za kojom u radwi ne bi posegli. Dodatno ih podsti~e i to {to

su u takvom sistemu kupovine ponude ograni~ene na samo dan ili dva.

Jo{ ve}i bum grupne kupovine do`ivqavaju u susednoj ^e{koj gde potro{a~ ne ume da odoli popustu i rasprodajama ili bar reklami koja }e ga ubediti da kupuje ne{to izuzetno povoqno. U ^e{koj grupnu kupovinu nudi ve} desetak internet portala na kojima se uz klasi~ne popuste do maksimalno 80 odsto cene robe nude i neverovatno primamqive ponude, recimo piva u jednom pra{kom restoranu za cenu jedne fla{e piva u samousluzi. Sve namerava da prevazi|e najmla|i takav portal u ^e{koj, Zapakatel, koji sprema 500 do 1.000 kupona za picu uz 100-procentni popust. „Interesovawe je sigurno prema{ilo na{a o~ekivawa. Znali smo da su ^esi osetqivi na popuste a sada se to i potvrdilo“ kazao je za Lidove novine {ef portala Slevomat Toma{ ^upr. Taj portal kao prvi je ^esima ponudio grupnu kupovinu sredinom aprila, a samo tokom avgusta uspeo je da u~etvorostru~i svoj obrt. Preduze}a u Sredwoj Evropi, posebno mawa, vide grupnu kupovinu kao sjajnu reklamu koju ne bi mogli nikada da plate i utrkuju se da ponude portalima {to vi{e robe i usluga sa popustom.

Nema~ka opet uvozi in`ewere? Uzlet nema~ke privrede mogao bi dugoro~no biti ugro`en zbog mawka stru~waka, posebno in`ewera, pokazala je objavqena studija Instituta za nema~ku privredu. Oni su ukazali i da bi deo problema mogao biti re{en „uvozom“ stru~waka. „Gotovo tre}ina zaposlenih u nema~kim visokotehnolo{kim firmama su in`eweri, a moglo bi ih biti jo{ vi{e, jer su mnoga radna mesta i daqe otvorena“, saop{tio je institut. Oni su precizirali da je tehnolo{kim kompanijama, od kojih u dobroj meri zavisi izvoz, a time i privredni uzlet, u julu nedostajalo 36.800 in`ewera.

Procene su da bi se taj mawak u slede}im mesecima mogao pove}ati. Problem je jo{ ozbiqniji ako se zna da u nema~koj vlada i mawak studenata koji se odlu~uju za in`ewerski poziv, {to bi dugoro~no moglo ugroziti nemaèku poziciju na svetskom tr`i{tu. „Stawe s podmlatkom posebno je lo{e u visokotehnolo{kim bran{ama, poput ma{inske, automobilske i hemijske industrije, koje su nosioci nema~kog privrednog uzleta“, navode u insistutu. Na hiqadu zaposlenih in`ewera u Nema~koj dolazi tek 35 apsolvenata.

U Evropskoj uniji stawe je boqe: na hiqadu in`ewera u [paniji dolazi 90 apsolvenata, u Italiji 147, a u Poqskoj i ^e{koj vi{e od 200. Insitut od politi~ara tra`i da poja~anim anga`manom spre~e dodatno pogor{awe stawa na tr`i{tu rada za visokoobrazovane stru~wake. Kao mogu}i izlaz, predla`e sna`niju promociju u gimnazijama kako bi se mlade` odlu~ila za tehni~ke studije. Jedno od mogu}ih re{ewa vidi se i u sna`nijem otvarawu nema~kog tr`i{ta rada za in`ewere iz inostranstva.

DNEVNIK

Bernanki kroji cene akcija Cene akcija na velikim svetskim berzama „skliznule“ su blizu sedmonedeqnog minimuma, u o~ekivawu da {ef ameri~ke emsione banke (Fed) Ben Bernanki uka`e na neizvesne izglede za daqi oporavak vode}e svetske privrede. Analiti~ari u Wujorku tako|e ukazuju da bi druga procena privrednog rasta u SAD tokom drugog kvartala, koja }e biti objavqena uo~i Bernankijevog govora, trebalo da uka`e na usporeniji privredni rast nego {to se prvobitno

o~ekivalo, prenosi agencija Rojters. SAD su, prema najnovijoj proceni, u drugom tromese~ju imale privredni rast od svega 1,4 odsto, {to je osetno ni`e od prvobitno procewenih 2,4 procenta. Strate{ki analiti~ar kompanije AXA investment iz Pariza Franc Vencel smatra da investitori na berzama i{~ekuju „neke jasnije singnale o ameri~koj privrede“, pre nego {to se ponovo odlu~e za masovnije transakcije na efektnim tr`i{tima.

Nafta gleda u svetsku privredu Sirova nafta je na berzi u Wujorku i u petak je neznatno poskupela, na iznad 73 dolara za barel, nastavqaju}i tako rast cene iz posledwa dva dana. Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u oktobru je na Wujor{koj robnoj berzi porasla za 23 centa, na 73,59 dolara za barel, dok je u isto vreme evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 38 centi, na 75,40 dolara za barel, prenela je agencija AP. Najva`nija energetska sirovina je pojeftinila na nivo od ne{to iznad 70 dolara za

barel, sa ~ak 82,55 dolara sa po~etka meseca, {to je trgovce u protekla tri dana podstaklo na kupovinu nafte usled o~ekivawa da }e cena uskoro ponovo porasti. Poskupqewe je ipak bilo ograni~eno zbog pesimizma na tr`i{tu u vezi sa stawem globalne privrede. „Pad cene sirove nafte posledwih dana je posledica istovremenog slabqewa azijskih berzanskih indeksa. Ta sirovina }e i daqe biti pod pritiskom usled op{teg pesimizma na tr`i{tu“, izjavio je analiti~ar singapurske konsultantske firme „Pervin end Gerc“, Viktor [am.

VESTI „Fijat” gubi u Italiji Italija je jedino tr`i{te na kome „Fijat“, doma}a autokompanija, gubi novac, izjavio je izvr{ni direktor italijanskog autogiganta Ser|o Markione. On je ocenio da Italija „mnogo strahuje od promena“ i da, ako `eli da uradi vi{e, mora da okon~a „upravqawe samo ostacima pro{losti“. „Nismo vi{e u {ezdesetim godinama,“ izjavio je Markione, „Fijat“ je globalni „igra~“ koji ima velike poslove u Latinskoj Americi, Indiji i Rusiji i koji je udru`en sa ameri~kim „Krajslerom“, uspeo da zadr`i korak sa rivalima {irom sveta. „Fijat“ proizvodi novac i „Krajsler“ je „na dobrom putu“, kazao je Markione koji je istovremeno i {ef ameri~ke kompanije. Kao najve}i italijanski poslodavac, „Fijat“ ove sedmice trpi kritike zbog odbijawa da vrati na stari posao tri radnika koji su optu`eni za sabota`u, uprkos odluci suda da se vrate u fabri~ke hale.

Mali biraju direktore Ameri~ka komisija za hartije od vrednosti i berze (SEC) odobrila je nove propise, kojima se akcionarima daje pravo da nominuju direktore otvorenih kompanija. Odluka SEC omogu}ava investitorima, koji poseduju najmawe tri odsto akcija neke kompanije, da nominuju kandidate za bord direktora tih kompanija. Izvr{ni direktor SEC Meri {apiro je ukazala da je ova izmena, koja je ve} ranije nai{la na proteste najve}eg ameri~kog poslovnog lobija, „pitawe pravednosti i odgovornosti“. Predsednik ameri~ke trgovinske komore Tomas Donohju je, me|utim, ocenio novi propis kao „ogroman korak unazad za prose~ne investitore“ i najavio da }e se ta organizacija boriti protiv te odluke „svim raspolo`ivim sredstvima“.

Kazna za londonski „Sosijete” Britanski ured za nadzor nad finansijskim tr`i{tem kaznio je londonsku filijalu banke „Sosijete @eneral“ iznosom od 1,6 miliona funti (1,95 miliona evra). Ova banka je ka`wena, kako se navodi, „zbog davawa neta~nih informacija o velikom broju finansijskih transakcija“.

FSA je saop{tila da visina iznosa kazne odra`ava va`nost gre{ke te banke, koja nije dala precizne informacije o pribli`no 80 procenata transakcija, koje podle`u obavezi informisawa.

Britanija klizi u novu recesiju Britaniji opet preti pad u recesiju i mogu}e je da wena ekonomija u ovoj i idu}oj godini ne}e rasti tako brzo kako se do sada o~ekivalo. Prema mi{qewu britanskog bankarskog savetnika Martina Vila, glavni rizik predstavqa rast nezaposlenosti i pad cena nekretnina, a ne mo`e se iskqu~iti ni daqa bankarska kriza. „Mislim da bi bila ludost da ka`em da nikakav takav rizik ne postoji“, rekao je Vil, koji je, slu`beno, najmla|i ~lan saveta Banke Engleske. On je dodao da „mo`e to biti kriza dr`avnih dugova, ili nova kriza likvidnosti u privatnom sektoru“. „Lekcija, ne samo iz posledwe krize, ali i iz ranijih, po~iva u tome da imate period mira, koji, me|utim, smewuju daqi mehuri“, dodao je on, ukazuju}i da }e ~vrsta monetarna politika smawiti tra`wu, „ali to o~igledno nije glavni okida~ recesije“. „Daqi faktor je to {to potro{a~ka tra`wa mo`e biti mnogo slabija nego {to smo navikli. Postoji, tako|e, rizik da }e u{tede potro{a~a biti mnogo ve}e nego {to se o~ekivalo, a rizik je i to {to }e se investicije, uprkos prvobitnim pretpostavkama, pove}avati mawe“, upozorio je Vil.

[vajcarce pla{i jak franak Brzina kojom se franak oporavqa je uznemiravaju}a za industrijsku proizvodwu u [vajcarskoj, izjavio je {ef udru`ewa „Svismen“ Johan [najder-Aman. On je dodao da je naro~ito uznemiruju}e to {to „rastu}a vrednost doma}e valute smawuje mar`e izvoznika i usporava wihov oporavak“. „Na{e bojazni proizilaze iz toga kako brzo franak raste. Ne `elim da ka`em da ve} danas moramo, ali moramo imati pripremqen neki vid intervencije. Znam da je centralnoj banci poznato kolika je va`nost izvoza“, rekao je. [vajcarski franak je tokom ove godine oja~ao za vi{e od 10 procenata i u petak je prema zajedni~koj evropskoj valuti zabele`io novi istorijski maksimum od 1,2985 {vajcaraca za jedan evro.


JUTARWA REKREACIJA NA BAZENIMA

Zbogom cigareti

Na plivawe, pa na posao

Nova grupa za odvikavawe od pu{ewa po~e}e danas u 17.30 ~asova, u Centru za preventivne zdravstvene usluge „Doma zdravqa“, u Alma{koj ulici 4. Po metodu petodnevnog plana mogu}e je da se pu{a~i oslobode lo{e navike. Iz ove ustanove napomiwu da je va`no ostaviti duvan, jer se krvni pritisak i puls normalizuju, ugqen - monoksid se elimini{e iz organizma, a plu}a po~iwu da izbacuju ne~isto}e posle samo 24 sata. Cirkulacija se poboq{ava i lak{e se podnosi fizi~ki napor ve} izme|u dve i dvanaest nedeqa posle ostavqawa cigareta. Prijavqivawe za poha|awe te grupe je na telefon na 064/ 80 - 88 - 120. I. D.

Rekreativni program za poslovne qude na zatvorenim bazenima Spensa zbog velikog interesovawa bi}e nastavqen i posle 1. septembra, a korisnici }e ubudu}e pored dnevne ulaznice koja ko{ta 160 dinara mo}i da kupe mese~nu propusnicu za 2.000 ili tromese~nu za 5.000 dinara. Propusnica omogu}ava dolazak na bazene svakog radnog dana od 6.30 do 7.30 sati. Telefon za rezervacije i propusnice, ~iji broj je ograni~en je 6613-771, a mejl sport@spens.rs. I. S.

Novosadska ponedeqak30.avgust2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

Cirkus u na{em malom gradu

P

osledwi dani avgusta 1990. godine u Jugoslaviji bili su zavijeni u crno. Dan @alosti progla{en je kada je, u jednom danu, u tragediji u rudniku lignita “Dobrwa-Jug” u Mramoru kod Tuzle poginulo 169 rudara. Tih dana, HDZ je na vanrednom zasedawu hrvatskog Sabora predlo`ila da novi ~lan predsedni{tva, umesto dota{weg predstavnika Stipe [uvara, bude Stipe Mesi}, struja je drasti~no poskupela, a su{a je odnela 11,5 milijardi dinara. Nekako istovremeno, cirkus je stigao u na{ grad… Ta~nije, gostovao je cirkus “Medrano”. Osim artista, klovnova i kojekakvih zabavqa~a, italijanski karavan sa sobom je poveo i putuju}i zoolo{ki vrt. Doputovale su ~ak tri ajkule, pirane, zmije, tigrovi, slonovi, lavovi, bizoni, kowi… Najve}i me|u `ivotiwama bio je gorila Katanga! Gledalo se tako u krqu{ti ajkule i bunde bizona, besplatni sladoled u Dunavskoj ulici delio je izvesni “pingvin” (ispostavilo se docnije da je to bilo ime poslasti~arnice), a da za to da grad bude vi{e “cirkus” nego umiru}a metropola potrudio se i \ura Jak{i} koji je imao prijateqski susret sa \urom Jak{i}em! Sreli su se tako \ura i, ne}ete verovati, \ura. Lokacija

hronika

se dala pretpostaviti, jer je \. J., komercijalisti od krvi i mesa, bilo lak{e da do{eta do Dunavskog parka i upozna svog imewaka \. J. izlivenog u bronzi. “@ivi” \ura kazivao je kako “bronzanog boema” Novosa|ani, ni za vreme `ivota, nikad nisu ba{ preterano voleli, pa su mu ~ak i spomenik “}u{nuli u prikrajak, da mu {eta~i s bulevara pquckaju u {e{ir”! U to vreme najboqi fudbaler na svetu Dijego Armando Maradona, potpno li{en duhovnog ekvilibrijuma radosti i tuge sa 1.255 kilometra Dunava, u Napoqu je izjavio da bi, po zavr{etku karijere, `eleo da postane trener. Bila je to zvani~no prva najava neizvesnog slaloma u Ju`noj Africi 20 godina kasnije. U na{em dvori{tu, ispodprose~na Vo{a zabele`ila prvo pobedu u sezoni (savladan Zemun sa 4:3), obnovqen je most izme|u Barande i ^ente, a u “Stoteksu” su po povoqnijim cenama nudili tehni~ku robu, tepihe i posteqinu. Na kraju je sve obradovala sre}na vest. U nare~enom “Medranu”, i to upravo u glavnom gradu Vojvodine, rodila su se tri mala tigri}a. “Novosadska hronika” tra`ila je kuma kako bi im se nadenula odgovaraju}a imena! Kasnije je cirkus oti{ao iz na{eg malog grada… D. Apro

ZAVR[ENA MANIFESTACIJA „DANI BRAZILA”

Karneval Rija defilovao gradom Maskirana karnevalska povorka pra}ena ritmovima sambe, bosa nove i drugim brazilskim taktovima kretala se od centra sa platoa Muzeja savremene umetnosti Vojvodine do glavne novosadske pla`e [trand, gde su velikom `urkom zavr{eni prvi “Dani Brazila”. Oko 1.000 posetilaca svih generacija, od kojih su neki bili maskirani, |uskalo je sino} u na{em gradu u ritmu Brazila. Rasko{ svetske metropole, oki}ena perjem, {trasom i visokim potpeticama, na ovaj na~in je, na kratko, obojila i Novi Sad. Definitivno, ~ini se da je muzika temperamentnih nacija bila pravi eliksir za trenutno pomalo pospan ispra}aj, jo uvek aktuelnog, leta u gradu.

Kroz ~etiri dana programa organizatori su uspeli da presele razli~ite oblasti Brazila kao {to su Minas Ge-

V REMEPLOV

„Kwegiwa Zorka” za siroma{ne „Grupa Novosatkiwa“, kako je sebe nazvalo vi{e poznatijih i bogatijih `ena, osnovala je 30. avgusta 1925. ogranak Dru{tva „Kwegiwa Zorka“, koja je ve} godinu dana delovalo u Beogradu. Ono se bavilo raznovrsnim humanitarnim delatnostima i negovalo uspomenu na Zorku, cerku crnogorskog kraqa Nikole i suprugu kraqa Petra Kara|or|evi}a. Jedna od prvih akcija Dru{tva u Novom Sadu bila je pomo} stradalnicima u velikoj poplavi 1926. kada je Dunav do{ao na domak {ireg centra grada. Me|u korisnicima pomo}i bila je i Vojvo|anska

akademska trpeza u Beogradu, koja je okupqala siroma{nije studente. N. C.

rais i druge , organizovawem projekcija filmova produkcije ove ju`noameri~ke dr`ave, degustacijama tradicionalne brazilske kuhiwe, tako i organizovawem radionica kapuere i samba udaraqki. Posebnu pa`wu Novosa|ana su privkle uspe{ne i vrele no}ne `urke na brodu “Skiper” i na Petrovaradinskoj tvr|avi. E. D. Foto: R. Hayi}

ODLO@ENO URE\EWE PLATOA NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Za{titne ograde na 650 metara Plato iznad pristupnog tunela sa skulpturom Jovana Soldatovi}a ove godine ne}e biti ure|en, iako je ova investicija planirana. Kako je za “Dnevnik” objasnila {efica Odeqewa za odnose s javno{}u Zavoda za izgradwu grada Vesna Kati} od projekta se odustalo zbog toga {to su rebalansom buxeta smawena sredstva za realizaciju ovogodi{weg programa, te se nadaju da }e taj novac biti obezbe|en idu}e godine. Za sada su dobijeni uslovi i mere tehni~ke za{tite od Zavoda za za{titu spomenika kulture i zatra`eni urbanisti~ki uslovi od JP Urbanizam. Investicija ZIG–a ~ija se realizacija bli`i kraju, jeste postavqawe za{titnih ograda

Nove za{titne ograde na tvr|avi

na Petrovaradinskoj tvr|avi na prostoru dostupnom posetiocima, a koji su van glavnih {etnih pravaca. Projekat je izradio Zavod za za{titu spomenika kulture.

- Postavqawe ograde je u toku. Izvo|a~ radova je „Slovanprogres’’ DOO Selen~a, a vrednost je 2.011.850 dinara. Do kraja ove nedeqe radovi }e biti zavr{eni, a ograda }e biti

duga 650 metara – rekla je Kati}. Jedan od velikih projekata u vezi s Petrovaradinskom tvr|avom realizovan je u julu kada je zavr{ena izgradwa i rekonstrukcija dve trafo stanice. Izvo|a~ ovih radova bilo je preduze}e „Energotehnika Ju`na Ba~ka“, a vrednost oko 18 miliona dinara. Zameweni su o{te}eni kandelabri i postavqeni novi na Gorwoj tvr|avi i potezu od “Lovotursa” do tunela prema Gorwoj tvr|avi. Zavr{en je glavni projekat kolsko-pe{a~kih staza na Hornverku i vodovoda i kanalizacije. A. Vidanovi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 10 ~asova: Banatska 2 – 6, Filipa Filipovi}a 3, 8 – 24, Osnovna {kola “Dositej Obradovi}”, Rumena~ka 141 – 165, Starine Novaka, od 9.30 do 11: Lioner, Univerzal i Velefarm, od 11 do 13: Milenka Gr~i}a 5 – 11, Nade`de Petrovi} 1, 2 – 6, od 9 do 13 ~asova: Sime Milutinovi}a Sarajlija. Sremska Kamenica od 10 do 12 ~asova: Pekara “Maja” na Paragovu. Petrovaradin od 9 do 13 ~asova: deo naseqa Mi{eluk.

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak30.avgust2010.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Duwa obradovala ~etiri porodice Trojke Katarina, Marija i Ilija - Jasmine i Gorana Kuge

Blizanci Ivona i Miona - Branislave Vasi}-Rako~evi} i Leonida Rako~evi}a, Ana i Milica - Nade Popovi} i Zvonimira Batari}a.

Devoj~ice Teodora - Liqane Markovske-Stevanovi} i Gradimira Stevanovi}a, Duwa - Nine Pa{i}Gergeq i Predraga Gergeqa, Leda - Maje i Peka Pavlovi}a, Milijana - Biqane i Dimitrija Cvijeti}a, Tara - Sne`ane Kova~evi} i Lasla Po{te, An|ela - Nade i Vukana \uri{i}a, Awa - Aldijane i Dejana Kresti}a, Katarina - Eve i Roberta @adawia, Tamara - Ivane i Dalibora Stankovi}a, Duwa - Vukice i Vladimira Simeunovi}a, Tijana - Mirjane i Sr|ana Milo{evi}a, Sa{ka - Jelene ^ubrilo i Igora Kne`evi}a, Elena - Jasmine i Aleksandra Jelovca, Teona Tatjane i Branislava Trifunovi}a, Sa{ka - Sanije i Sa{e Mihaqa, Anastasija - Silvane [ari} i Slobodana Dimitrova, Ema - Sawe i Eleka Gavrana, Ivona - Dijane i Miroslava Mihajila, Lea - Mirjane i Radovana Vulevi}a, Jovana - Jelene \uki} i Mirka Hanule, Bojana - Sla|ane i Dragana Benka, Dragana - Zorice Jovanovi} i Jovice Savi}a, Nikoleta - Anite i Sebastiana Kola, Milica - Stevanke i Vladimira Amixi}a, Lana - Svetlane Dragutinovi} i Sla|ana Jan~i}a, Aleksandra - Milene i Jovana Krsti}a, Lara - Milice @ugi} i Gorana Radanovi}a, Kristina - Jelene Antanasi} i Stanislava Pej~i}a, Andrea - Marijane Dra{ko i Dejana \uri}a, Na|a Jelene i Ivana Jovanovi}a, Lara - Anamarije i Vladimira Sedlara, Sloboda - Qiqane i Miqana ]ukovi}a, Tamara - @eqke i Ilije Kokinovi}a Katarina - Marine i Dragana Bojinovi}a, Duwa - Branislave i Mladena Mi{i}a, Natali-

ja - Milijane i Radovana Maqkovi}a, Dejana Gordane i Dragana Ostoji}a, Una Mara - Biqane i Vladimira Sav~i}a, Milica - Ivane i Borislava @ivkovi}a, Lenka - Ivane i Miwe Bolesnikova, Marija - Sla|ane i Gorana Bursa}a, Monika - Ane Klinko i Vladimira Rapo{a, Duwa - Mirjane i \ura|a Geli}a, Aleksandra - Svetlane i @olta Molnara, Aleksandra - Milane Stojanovi} i Zlatka Popovi}a, Helena - @ane i Miroslava Vuki}a, Dijana - Emine i Ahmeta [u{e, Linda - Izabele i Antala ^otia, Dijana - Tamare i Rastislava Kor~oka, Sara - Dragice i Bojana \uri}a, Irina - Ivane [umowe-Matovine i Emila Matovine, Sara - Qiqane i Dragoje Petrovi}a, Tijana - Jasminke i Mirka Kuku~ke, Maja - Sla|ane i Gaje Gajinova, Miona - Zorke i Sini{e Grgi}a, Nina - Milene i Borislava Vito{evi}a, Ivana - Sne`ane i Mirka Vidovi}a, @ofija - Georgine [arok-Lipot i Norberta [aroka, Ana - Marije i Milo{a ^i~i}a, Sevdije - Ganimete i Agrona Selimia, Klaudia - Sanele i [andora Fehera, Elena - Sawe i Samira Ki{a, Duwa - Nede i Zorana Piqi}a, Eniko Timee i Ladislava Ujhazia, Ana - Jelene i Veqka Crnobrwe, Nina - Ivane i Sa{e Josifovi}a, Milana - Karoline i Nikice Kova~a, Sta{a Sne`ane i Sr|ana Buqi}a, Jovana - Vesne Radosavqevi} i Dragoquba Topi}a, Ivana - Biqane i Strahiwe Va`i}a, An|ela - Timee i @eqka Deli}a, Jovana - Jasmine i Radovana Milinovi}a, An|elija - Jelene i \ura|a Jak{i}a

Ven~ani Faza Bajram i Nesat Ferati, Vesna Spevak i Milko Fabijan, Zamire Baruti i Ramadan Ibraim, Kosara Stankovi} i Marko Buqan, Trejsi Don Pikersgil i Sa{a Aleksi}, Marija Kler i Marjan Kerkez, Sne`ana Ra|enovi} i Vladimir Simi}, Marijana Jovanovi} i Aleksandar Mitrovi}, Sowa Stoji} i Nemawa ]elap, Marija @ivanovi} i @eqko Rac, Magdalena Trivi} i Patrik Hondus, Jelena \akovi} i Ogwen Kari{ik, Aleksandra Radivoj{a i Du{an Drqa~a, Rebeka Borojevi} i Sini{a \uri}, Adrijana Kruq i Ilija Mihajlovi}, Jelena Gute{a i Dejan Ostoji}, Ana Stevanovi} i \or|e Vidovi}, Mirjana Ka~avenda i Sini{a Prodanovi}, Gordana Denda i Viktor Rako~evi}, Violeta Veli~kovi} i Alen Abdijevi}, Adrijana Hr~ek i Aleksandar Vilu{i}, Nata{a Kova~evi} i @arko Bezarevi}, Bojana Tubi} i Vladimir

Kiza, Ivana Makari} i Igor Stani{i}, Qiqana Kozarov i Bo`idar \eki}, Dina Budak i Dejan Jovanov, Violeta Dugali} i Nemawa Male{, Tawa Garda{evi} i Neboj{a Vu~i~evi}, Sandra Lisulov i Milorad Vasiqev, Ksenija Timko i Damir ]a}i}, Ivana Radujko i Vladan Lon~arevi}, Jadranka Novoselac i Milan Jovanov, Na|a Jovi} i Borislav Mosni, Sowa Biga i Vladan Pra{~evi}, Ana Na| i Slobodan Bogunovi}, Suzana Jordanovska i Nikola-Tomislav Bjelica, Jasna Subotin i Mi}o Spasojevi}, Jelena \ur|evi} i Goran Stojanovi}, Qubica Filipovi} i Milan Papak, Andreja Bednarik i Boris Gerla, Branka Aleksi} i Zoran Lu~i}, Jelisaveta Puri} i Golub Samarxija, Nadica Fori{kov i Goran Bujak, Dragana Grma{ i Radovan Vujko, Marija Drakula i Ne|eqko Petrovi}, Jelena Tomi} i Milan Grbi}.

Biqana i Strahiwa Va`i} sa }erkom Jelenom i malom Ivanom

De~aci Radovan - Nata{e Atarac-Radivojkov i Milana Radivojkova, Luka - Zorice i Miroslava Jefti}a, David - Silvie Krajcer-Bleskaw i Daniela Krajcera, Ogwen - Mirjane i Dragana Jovanovi}a, Bogdan Marijane i Slobodana \uki}a, Veqko - Branislave i Ilije Davidovi}a, Igor - Sne`ane i Branka Rodi}a, Sergej - Qubice Obradovi}-Ga~evi} i Nenada Ga~evi}a, Ismet - Nakije Ademi i Ardijana Bajramia, Uro{ - Nata{e i Slobodana Damjanca, Reqa - Danijele i Borka Popovi}a, Pavle - Swe`ane i Zdravka Oroza, Luka - Tawe i Milana Ratkovi}a, Pavle - Vesne i Zdravka Kotura, Vasilije - Maje i Nenada To{i}a, Viktor - Vesne Malba{e Peter i Stojana Petera, Kristian - Marke i Jozefa Pavlova, Aqo{a Ivane i Jovana Milo{eva, Predrag - Jelene i Ratka Pudara, Stevan - Qiqane i Radoslava Jankovi}a, Uro{ - Afrodite i Bojana Basare, Boris - Aleksandre Pilipovi} i Ranka Miji}a, Luka - Nata{e i Zorana Radovi}a, Luka - Sofije i Gorana Bo{wakova, Uro{ - Sawe i Dalibora Mr~ajca, Du{an - Jaroslave i Miroslava Miqu{a, Luka - Branke i Dragana Vje{tice, David - Anite i Zorana Dabi}a, Pavle Aleksandre Kozarov i Petra, Aleksandar - Gorane i Slobodana Bekvalca, Mateja - Maje Grbovi} i Nikole ]osi}a, Danilo - Marije i Damira Merdanovi}a,

Tama{ - Valerie i ^abe [erfeze, Luka - Nade i Borislava Baji}a, Mihajlo - Mile i Marinka Mila{inovi}a, Viktor - Jasmine Joci} i Martina [vejde, Luka - Jovanke Maglovski i Sini{e Petru{i}a, Nemawa - Marije i Borisa Molnara, Arsenije - Sla|ane i Slobodana Petrovi}a, Aleksa - Ivane i Luke Dimitri}a, Pavle - Marije i Neboj{e Grujina, Filip - Tamare i Sini{e Srijemca, Strahiwa - Branke i Vladimira Veki}a, Aleksa - Aleksandre i Bojana Bojanovi}a, Vuka{in - Marijane i @eqka Bobi}a, Uro{ - Sowe i Bojana Blizanca, Ogwen - Mirjane i Miroslava Sprema, Ismaq - Bajram{ahe i Bekima Rizvania, Du{an - Ivane i Vladimira Stojanovi}a, Kornel - Or{oqe [ipo{-Peter i Kornela [ipo{a, Vuk - Sawe i Sa{e Popengova, Mateja - Alenke Grijevi}-Svilenga}in i Aleksandra Svilenga}ina, Strahiwa - Marije i Milomira Acana, Ogwen - Jelene i Sr|ana Anti}a, Sergej - Ivone Vidosavqevi} i Zvezdana Si~a, Filip - \ur|evke i Petra Ili}a, Uro{ - Valentine Kosti}-Jovi} i Marka Jovi}a, Stefan - Vesne i Dmitra Vlaovi}a, Lazar - Marije i Veselina Kereke{a, Stefan - Dijane i Gordana Vu~eti}a, Jovan - Sawe ]opi} i Budimira Dikli}a, Reqa - Zorice i Borislava Mitrovi}a, Aleksa - Sun~ice i @eqka Kara}a.

Umrli

Violeta Dugali} i Nemawa Male{

I{tvan Bicok (1928), @ivko Tomi} (1953), Risto Velemir (1940), Rajko Bulatovi} (1952), \ur|ica Papi} ro|. Vidi} (1948), Danica Jozanov ro|. Vesi} (1927), Rajko Pe{i} (1922), Jovan ^eki} (1929), \uro Rajovi} (1952), Branislav Poqak (1945), Marija Bjeli} ro|. \uki} (1926), Ugqe{a Jandri} (1928), Bo`ica Heri} ro|. Stanoj~ev (1930), Neda Ribi~i} ro|. Batinovi} (1936), Jela Ani~i} ro|. Daqevi} (1936), Gradimir Petrovi} (1933), Nada ^ovi} ro|. Starek (1937), Petar Cigi} (1928), Marija Borbeq ro|. [ere{ (1919), Sava Xani} (1919), Slobodanka Vasi} (1945), Uro{ Maruni} (1942), Danilka Burlak ro|. Mili} (1941), Zoran Pe{i} (1950), Aleksandar Sre}kovi} (1926), Marija Pap|urdes ro|. Kolbas (1939), Sara Nasti} ro|. Mileti} (1956), Zora Kosovac ro|. \ur|evi} (1923), Nikola Srdi} (1946), Gavra @ivan~ev (1933), Sava Topi} ro|. Adamovi} (1953), Mile Ostoji} (1927), Helena Zahorodni ro|. Fedor (1914), Dragica Tubin (1937), Zoran Juri} (1966), Petar Karanovi} (1928), Mirjana Sur-

du~ki ro|. Le|anac (1922), Josip Barbari} (1962), Branislav Dimitrijevi} (1938), Dezider Tarjan (1930), Jovan Petrova~ki (1935), Milan Stupar (1947), Ranko [}epanovi} (1936), Mara Korceba ro|. Perkovi} (1940), Olga Arapovi} ro|. Na| (1921), Qubica Du{ani} ro|. Male{evi} (1940), Nedeqko Budi{in (1960), Peter Lato (1913), Srbislav Kiko{ (1929), Milka Eri} ro|. Star~evi} (1924), Dimitrije Risti} (1933), Milica Medi} ro|. Novakovi} (1922), Tibor Adam (1923), Ante Kulu{i} (1924), Dragan Kraguq (1992), Mara Stanisavqevi} ro|. Popov (1936), Stanica Todorovi} ro|. Ristivojevi} (1940), Vukosava Milnovi} ro|. Krkqu{ (1940), Bayly Ross Donald (1964), Jelena Arseni} ro|. Simi} (1935), Ru`ica Vidi} ro|. Zja~i} (1930), Dara Jovanovi} ro|. ^ovaku{i} (1931), ^edomir Tepav~evi} (1940), Dragoqub \ur|ev (1923), Rade Kne`evi} (1934), Stevo Bo`ani} (1941), Miroslav Jerkovi} (1977), Bo`idar Radulovi} (1934), Milanka Manastirac ro|. Lazarevi} (1948), Simica Dragojlovi} ro|. Gruji} (1931).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak30.avgust2010.

9

KUPCI I PRODAVCI USKORO ]E MORATI DA MEWAJU NAVIKE

Ceger }e ponovo biti u modi Vido Lazi} (prodavac): - Plasti~ne kese su prakti~nije i jednostavnije za upo-

mi predstavqalo problem i da nosim papirnu kesu. Po{to su plasti~ne kese {tetne za okolinu, tu zabranu je trebalo jo{ ranije uvesti, ali nikad nije kasno da se poprave neke stvari. Brankica Pavkovi} (student): - Mislim da je ta ideja lo{a, jer su papirne kese slabijeg

mi zameniti sve plasti~ne i papirne kese. Jagoda Kerti} (trgovac): - Podr`avam tu odluku, kese mi smetaju na svakom koraku. Pa-

trebu, nama prodavcima olak{avaju posao. Imaju tu manu {to zaga|uju okolinu pa bi bilo dobro uvesti papirne kese, koje ne bi bile {tetne za okolinu. Qubo Aras (privatnik): - I ina~e nosim svoju torbu kad krenem u kupovinu, a ne bi kvaliteta. Jedina dobra stvar je {to ne zaga|uju okolinu, ali ne verujem da }e ih qudi brzo prihvatiti. Ne bih volela da koristim torbu za kupovinu kao {to to rade stariji qudi. Milan Novi} (penzioner): - Plasti~ne kese su dugotrajne, ne mogu da se uni{te , prave veliku {tetu i zato je ta ideja dobra . Mislim da kazne ne}e biti problem, jer zakon je tu da se po{tuje i moramo da mu se prilagodimo. Ja }u kupiti jednu platnenu torbu koja }e

DANA[WA DECA NEMAJU VREMENA ZA IGRU

Pretrpani obavezama od malih nogu

Radna nedeqa prose~nog novosadskog osnovca izgleda tako {to pet dana ide u {kolu, barem dva puta nedeqno ide na ~asove jezika i tri puta na neku sportsku aktivnost, naj~e{}e plivawe, fudbal ili tenis. S u~ewem jezika, sportom, muzi~kim i {kolama crtawa mnogi kre}u

vo detiwstvo. Moj mla|i sin kao pred{kolac ve} sada ima aktivnosti u vrti}u - matematiku, srpski i poznavawe prirode i dru{tva. @elim da se on posle toga igra, ali parkovi su skoro pusti. Roditeqi rade po ceo dan i sve mawe vremena imaju za decu. Ho}u da moje dete bude fizi~ki aktivno i zato ide tri puta nedeqno na fudbal, za koji je sam izrazio `equ jer i wegovi drugari idu na trening - ka`e Dragana. Dana{wa deca barataju terminima koji nisu de~ji, znaju da rade na ra~unarima ponekad boqe od roditeqa, ali istovremeno ne znaju nijednu fizi~ku dru{tvenu igru. Direktor PU „Radosno detiwstvo“ Borislav Samarxi} ka`e da je jako rano mali{anima od tri ili ~etiri godine naturati i neke „van{kolske akjo{ u pred{kolskom uzrastu, pa tivnosti“. se postavqa pitawe da li uop- Kada se deca vrate iz vrti}a, {te imaju slobodno vreme. `ele slobodno vreme da provode Majka petogodi{weg deteta s roditeqima, a oni ih ~esto odSawa obja{wava da su obaveze vode na druge aktivnosti, a kad koje wena }erka ima van vrti}a se vrate ku}i, jedu i legnu da jedino engleski, na koji ide dva spavaju. Roditeq ne provodi doputa nedeqno po 50 minuta. voqno kvalitetnog vremena s - ]erkica je detetom, {to je sada sama tra`izapravo i najDana{wa deca la da ide u {kobitnije za odrabarataju terminima lu plivawa, ali stawe – ka`e sakoji nisu de~ji, znaju se suprug i ja govornik. protivimo, jer da rade na ra~unarima Isti~e, da resmartamo da }e cimo u vrti}ima ponekad boqe od imati previ{e deca mogu da idu roditeqa, ali obaveza. Jo{ na ples, hor, cristovremeno ne znaju tawe, strani jeuvek je mala i nijednu fizi~ku treba da se igra, zik ili {kolu ceo `ivot }e sporta. Sve se dru{tvenu igru imati obaveze to odr`ava do –ka`e ova majka. tri ili ~etiri sata, pa roditeMe|utim ima i roditeqa koji qi koji upi{u decu tamo, mogu s su preopteretili svoji decu, a wima da provode slododno pojedna od wih je Dragana, koja napodne. vodi da weno dete ide na strani Ina~e, psiholozi ka`u da je jezik, fudbal i plivawe, a inauvek bilo dece koja su i{la na ~e je u~enik drugog razreda sport, u~ila jezik, balet, jer je osnovne {kole. to ranije bilo dostupnije i u - Deca rano postaju pritisnu{kolama su postojale sekcije. ta obavezama i nemaju vi{e praQ. Na.

pirne kese su se nekad koristile i treba ih ponovo uvesti. Pre bih se vratila upotrebi starog cegera i nosila ga svaki dan, umesto najlonskih kesa. Z. B.

Plasti~ne kese na udaru zakona U novosadskim prodavnicama kese su uglavnom besplatne, ali u pitawu su iskqu~ivo plasti~ne, koje zaga|uju `ivotnu sredinu. Svakom kupovinom sugra|ani iskoriste bar jednu plasti~nu kesu, koja kasnije najverovatnije zavr{iti kao „ukras“ na ulici ili na nekom drvetu. Prema procenama, svaki stanovnik koji `ivi u gradu, iskoristi 150 plasti~nih kesa tokom godine. U Srbiji }e uskoro biti zabrawena proizvodwa i kori{}ewe plasti~nih kesa. Istovremeno, radi}e se na podsticawu proizvodwe biorazgradive papirne ambala`e. Sma-

Prema procenama, svaki stanovnik koji `ivi u gradu iskoristi 150 plasti~nih kesa tokom godine traju}i zaga|ivawe plasti~nim kesama jednim od velikih ekolo{kih problema, Vrawe }e od septembra biti prvi grad u Srbiji bez plasti~nih kesa, ~ime }e biti sprovedena nedavna odluka Gradskog ve}a o zabrani kori{}ewa polietilenskih kesa u trgovinskim objektima. Kako saznajemo u Gradskoj upravi za komunalne poslove ovakva inicijativa jo{ ne postoji. Me|utim, kako isti~u, ukoliko se to usvoji na republi~kom nivou, onda bi i lo-

kalna samouprava mogla da donosi izmene. - Generalno gledano, te{ko je da takva odluka mo`e da se donese na lokalnom nivou, jer bi bilo potrebno prvo mewati statut grada, pa onda i odluku o ure|ewu grada, gde bi se recimo davawe plasti~nih kesa u prodavnicama tretiralo kao prekr{aj – ka`u u ovoj upravi i dodaju da je prosto neizvodqivo nekome zabraniti prodaju plasti~nih kesa, a pri tome ne zabraniti i wihovu proizvodwu.

Ukoliko ipak, dr`ava usvoji zakon ili uredbu o zabrani plasi~nih kesa, logi~no bi bilo da poslove kontrole obavqaju qudi iz republi~kih inspekcija. Veliki trgovinski lanci u Novom Sadu za sada ne nude alternativu plasti~nim kesama prilikom kupovine. Ipak, pojedini lanci svesni su svoje odgovornosti, tako da planiraju da u narednim godinama tu praksu mewaju. Q. Nato{evi}

NA PARCELI OME\ENOJ ULICAMA OMLADINSKOG POKRETA, PAJE MARKOVI]A I BOGOBOJA ATANACKOVI]A

Privremene gara`e na~ele petu banku

Kompleks monta`nih gara`a na parceli ome|enoj ulicama Omladinskog pokreta, Paje Markovi}a i Bogoboja Atanackovi}a na Banati}u star je skoro koliko i najstarije zgrade u ovom delu grada. Prve vi{espratnice, koje su odredile konture dana{weg Bloka, ovde su nikle sredinom {ezdesetih godina pro{log veka. Koju godinu kasnije, kao privremeno re{e-

u devedeset gara`nih boksova u{orenih u pet redova krcka evo ve} petu deceniju... Kako saznajemo od penzionera \or|a, jednog od “originalnih” vlasnika koji je gara`u kupio daleke 1969. godine, nekada poznato preduze}e “Orbis” na osnovu re{ewa o privremenom zauze}u javne povr{ine ovde je postavilo monta`nu metalnu konstrukciju gara`a pokrivenu

Na{ saradnik na licu mesta

we za motorizovane stanare sve brojnijih vi{espratnica, montirane su tipske limene gara`e. Privremeno, jer je parcela na kojoj se nalaze od po~etka urbanizacije ovog kraja “vi|ena” kao lokacija za izgradwu osnovne {kole. Iako u kvartu `ivi vi{e od 600 klinaca {kolskog uzrasta koji su trenutno rasuti u pet {kola {irom grada i jo{ toliko pred{kolske dece, izgradwa je zasada na toliko duga~kom {tapu da mu se kraj i ne vidi. Nadu uliva {to je u aktuelnom planu detaqne regulacije ovog dela grada iz 2002. godine nedvosmisleno nazna~eno da je ovaj prostor namewen za zgradu osnovne {kole. U me|uvremenu “biser” efemerne arhitekture oli~en

salonit plo~ama, dok su kapije i zidove prema sopstvenom naho|ewu i mogu}nostima montirali vlasnici. Kako ka`e, ugovor o kupovini predvi|ao je da }e kada se krene u privo|ewe lo-

we ovoliko da potraje – ka`e uz osmeh \or|e. Poput mnogih prvih vlasnika, odavno se odselio iz Bloka, ali nije prodao gara`u koja mu danas slu`i kao spremi{te mawe – vi{e nepotrebnih stvari. Tokom godina gara`e su preprodavane, mnogi od prvih vlasnika vi{e nisu `ivi... Zub vremena tako|e je u~inio svoje u ovom “garagelandu”. Prvobitne pozder – plo~e odavno su propale pa su zidovi krpqeni ko je ~ime stigao: letvama i daskama, {perplo~om, limovima od rase~ene buradi za naftu. Me|u “novijim“ zakrpama su ofset plo~e na kojima se

Za dva stana jedan parking Kako ka`u u MZ „Omladinski pokret”, nadle`ne gradske slu`be koje se bave saobra}ajnom infrastrukturom trebalo bi da utvrde da li bi javni parking uop{te ubla`io problem parkirawa u Bloku. Naime, kada je pre ~etrdesetak godina formiran kvart, stepen motorizacije u je bio takav da se na dve stambene jedinice pravilo jedno parking mesto. Danas su potrebe vi{estruko ve}e. kacije primarnoj nameni, odnosno izgradwi {kole, vlasnici u roku od mesec dana isprazniti gara`e a one biti demontirane. - Pravo da vam ka`em, nisam mislio da }e privremeno re{e-

jo{ ~itaju otisci “Dnevnika” s kraja osamdesetih... Na pojedinim boksovima nove kapije od pocinkovanog lima i sjajni katanci dokaz su da se tu redovno parkira dok je vi{e

Foto: S. [u{wevi}

onih gde nabujalo rastiwe i korov ispred kapija svedo~e kako bar ove godine sigurno nisu otvarane...ko zna, mo`da iza zamandaqenih kapija kriju kakav kolekcionarski primerak oldtajmera. Rustikalni kompleks gara`a naro~ito pogoduje kvartovskim ma~kama koje su ovde suvereni vladari. U Mesnoj zajednici “Omladinski pokret” smatraju da bi prostor koji sada ru`i Blok mogao biti iskori{}en kao mesto za javni parking, bar dok se ne desi konkretan pomak u pravcu izgradwe {kole. - Razgovarali smo s ~etrdesetak vlasnika gara`a, odnosno sa svima koje smo uspeli da kontaktiramo – ka`e predsednik saveta MZ Marko Mirkovi} - Svi oni znaju da }e ovde jednog dana biti {kola i da }e kompleks biti sru{en. Me|utim, na{a ideja je da se gara`e uklone, prostor osvetli, naspe tucanik i napravi parking. To bi tako|e bilo privremeno re{ewe, ali ra~unamo da bi se dobilo nekoliko desetina parking mesta vi{e nego {to su kapaciteti gara`a od kojih se mnoge vi{e i ne koriste – ka`e Mirkovi}. I. Sabado{


ponedeqak30.avgust2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

FOND ZA RAZVOJ POMA@E IRI[KOJ OP[TINI

Za javnu rasvetu ~etiri miliona IRIG: Javna rasveta u Irigu, Vrdniku i Jasku je sanirana, a uskoro }e po~eti i sanacija javne rasvete u Mesnoj zajednici [atrinci.U Irigu je zameweno 140, Vrdniku 40 i Jasku 159 uli~nih svetiqki i za taj posao je obezbe|eno preko ~etiri miliona dinara. Sredstva za sanaciju javne rasvete obezbe|ena su iz Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao pomo} iri{koj op{tini u

okviru strate{kog razvoja turizma i ruralnih podru~ja. - Iri{ka op{tina je godinama zaostajala, jer je, pored te{kog privrednog stawa, izostajala i pomo} Pokrajine i Republike.U ovom trenutku imamo dobru podr{ku, jer smo radom lokalne samouprave pokazali da znamo u kom pravcu `elimo da se razvijamo, pa je to i razlog {to nam sti`e pomo} sa vi-

{ih nivoa vlasti. Za nas je ova sanacija javne rasvete veoma va`na i ona pokazuje da idemo korak po korak u ure|ivawu naseqenih mesta na podru~ju op{tine. Sve {to se danas radi u iri{koj op{tini je deo strategije da stvorimo boqe uslove `ivota za na{e sugra|ane i da se br`e razvijamo u svim pravcima – ka`e predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi}. S. B.

@ENE U MOROVI]U U^ESTVUJU U RAZVOJU TURIZMA SVE^ANOST U GORWOJ ROGATICI

Novi pravoslavni hram Nakon gotovo devet decenija, od kada su se preci stanovnika Gorwe Rogatice doselili u ovo ba~ko selo, me{tani su dobili pravoslavani hram. Crkvu nazvanu Silazak Svetog duha na apostole, na upotrebu sve{tenstvu i me{tanima u petak je predao predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}. Vlada Vojvodine je, kao najve}i donator, preko Fonda za kapitalna ulagawa investirala devet miliona dinara u izgradwu ove bogomoqe. Tako|e, sa 3,5 miliona dinara Fond je finansirao i kompletnu rekonstrukciju ulice Petra Drap{ina, u centru sela, gde se nalazi i novoizgra|eni pravoslavni hram. - Ose}am trostruko zadovoqstvo {to imam priliku da vam na upotrebu predam ovaj predivani hram - kao predsednik Pokrajinske vlade, koja je bila najve}i donator u izgradwi hrama, kao sve{teni~ki sin, jer jedna lepa bogo-

moqa po~iwe svoj `ivot, i kao praunuk li~kog dobrovoqca, koji je delio `ivotnu, ratnu i mirnodopsku sudbinu sa va{im precima - rekao je ovom prilikom predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} i dodao da na{e bogomoqe nisu samo mesta gde tra`imo `ivotnu i du{evnu utehu, nego su i sto`eri, potporni stubovi na{eg identiteta. Selo Gorwa Rogatica osnovano je 1922, kada su se solunski dobrovoqci iz Like, Dalmacije i Bosne i Hercegovine doselili u pitomu vojvo|ansku ravnicu. Decenijama je postojala ideja da se u ovom selu izgradi crkva, ali je tek uz podr{ku Vlade Vojvodine, kao i me{tana i drugih donatora, Gorwa Rogatica napokon dobila hram, koji }e slu`iti i me{tanima Kqai}eva, Krivaje i Tele~ke, budu}i da ni u ovim selima ne postoji crkva. Hram u Gorwoj Rogatici sagra|en je za 96 dana.

Dva udru`ewa, jedna `eqa za uspeh MOROVI]: U Morovi}u, selu sa dve reke i 2.000 stanovnika i dve crkve, postoji i dva udru`ewa `ena, ali ne po nacionalnoj osnovi ve} po takmi~arskom duhu. Jedno udru`ewe se zove „Sremice”, a drugo „Morovi}anke”. Ko zna da li bi u Morovi}u uop{te uspeo etnofestival da na kormilu nisu bile `ene. Predsednica „Morovi}anki” Veronika Gavri} tvrdi da `ene, ne samo u Morovi}u, mogu

gostima iz svih op{tina Srema, nekoliko sela Vukovarske `upanije i Republike Srpske, bili su gosti na ovoj me|unarodnoj manifestaciji. Udru`ewe `ena „Morovi}anke” imaju 65 aktivnih ~lanova. Do sada smo u~estvovali na brojnim etnofestivalima Vojvodine. Pokupili smo pehare i druga ordewa u Ba~koj Topoli, Glo`anima, Beogradu, Novom Sadu, Bawa Luci, a na morovi}kom etnofestivalu ta zna-

Pripadnice udru`ewa `ena „Sremice”

Izlo`ba crte`a i slika NOVI BE^EJ: U okviru Velikogospojinskih dana, u Galeriji „Selo” Doma kulture op{tine Novi Be~ej, pred mnogobrojnim qubiteqima likovne umetnosti, otvorena je samostalna izlo`ba crte`a i slika Aleksandra Lukovi}a Lukijana iz Beograda.^inu otvarawa izlo`be prisustvovao je predsednik SO Novi Be~ej Dobrivoj Ra{kov, a o umetniku i wegovom slikarskom opusu govorio je likovni kriti~ar Sava Stepanov, koji je, pored ostalog rekao, da naizgled jednostavni crte`i i slike autora, nagone na razmi{qwe. Izli`ba }e trajati do 10. septembra. M. K.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Kao pas i ma~ka - osveta Kiti Galor” (18), “Predatori” (19.45), “Sumrak saga - Pomra~ewe” (21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Zauvek” (20), Dani brazilskog filma

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): izlo`ba “Petar Lubarda – heroika vizije” (do 12. septembra) Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”, izlo`ba “Ivan Radovi} – od apstrakcije do predela ~ulnosti” (do 12. septembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Igor Milana Cesarec (1954-ispra}aj) u 11.45 sati, Aleksandar @ivojina Sre}kovi} (1926-urna) u 12.30, Rozalija Karoqa Ka{ (1921) u 14, Marija Bogoquba Zec (1954) u 14.45, Stoja Stojana Savi} (1948) u 15.30, Marija Antuna Raja~i} (1930) u 16.15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Petar Nikole Bujandri} (1934) u 15. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Ilona Miroslava Dautovi} (1941-urna) u 11 sati.

Udru`ewe `ena „Morovi}anke”

vi{e nego {to mnogi to o~ekuju. - Ove godine Morovi} je bio doma}in ~etvrtog etnofestivala zaredom. Oba udru`ewa `ena iz Morovi}a, sa svojim

mewa mi dodequjemo gostima. U goste zovemo ne samo u~esnike iz susednih op{tina Srema, ve} i iz susednih dr`ava koji nam dolaze na ove festivale. Imali smo ove godine goste iz

zapo{qavawe, uz pomo} Sekretarijata za rad, Zapo{qavawe i jednakost polova iz Novog Sada - ka`e Veronika Gavri}. Oba udru`ewa `ena u Morovi}u uskoro }e dobiti zajedni~ku etnoku}u, {to }e im omogu}iti da i same doprinesu razvoju seoskog turizma, {to je strategija ove op{tine. D. Savi~in

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Komletinaca, \eletovaca i Wemaca, zatim Bawaluke, Br~kog i Bjeqine. Neke ~lanice „Morovi}anki” znaju i ho}e da mese kola~e, peku torte, prave razne vrste jela, a druge sve {to se uradi znaju da aran`iraju i da prodaju. U okviru ovog udru`ewa `ene nalaze na~ina i da zarade, a sara|uju i sa Nacionalnom evidencijom za

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak30.avgust2010.

11

\AKE I RADNIKE IZ SREMSKOMITROVA^KIH SELA VOZI]E NOVI PREVOZNIK

„Srem-ekspres” umesto „Laste” SREMSKA MITROVICA: Prevoz na prigradskim linijama u op{tini Sremska Mitrovica ponovo }e obavqati „Sremekspres”, sa svojim suvlasnikom „Generalijem” iz Novog Sada. Staropazova~ki pogon beogradske „Laste - Srem”, koji je od februara ove godine dr`ao gradski i prigradski prevoz na podru~ju Sremske Mitrovice tra`io je raskid ugovora o odr`avawu prigradskih linija, jer im je to donosilo ogromne gubitke. „Lasta-Srem” }e i daqe u Sremskoj Mitrovici odr`avati gradske linije, bar do kraja ove godine, a novi prevoznik na prigradskim linijama re{io je da saobra}aj prema selima, gde je mawe putnika, organizuje sa mini-busevima i autobusima sa 32 sedi{ta. [to se ti~e prigradskih linija direktor „Laste-Srem”

drugim sremskim op{tinama lokalna samouprava dotira prevoz u~enika, dok je u Sremskoj Mitrovici dotacija obezbe|ena sa-

Nema otpu{tawa u „Lasti” „Lastin” pogon u Staroj Pazovi je proletos, preuzimawem gradskog i prigradskog saobra}aja, formirao i ispostavu u Sremskoj Mitrovici u kojoj su bila zaposlena 23 radnika, od kojih je 20 voza~a. Odustajawem od prigradskih linija „Lasta” bar za sada ne}e otpu{tati zaposlene u ispostavi, a ka`u da je 600 voza~a ve} odlu~ilo da pre|e kod novog prevoznika „Srem ekspresa” i „Generalija”.

Mirko Vu~ini} ka`e da su pored smawenog broja putnika iz sela, imali i veliki problem u nelojalnoj konkurenciji u kom-

U BAWI JUNAKOVI] ODR@ANA PRVA LI^KA OLIMPIJADA

Prigrev~ani sveukupni pobednici

APATIN: Ekipa „Ximi trans” iz Prigrevice sveukupni je pobednik Prve li~ke olimpijade, koja je proteklog vikenda odr`ana na terenima bawe Junakovi}. Sa oko 400 bodova mawe od prvop{lasirane ekipe drugo mesto zauzela je ekipa „Srpski soko” iz Nevesiwa, tre}i su bili Somborci „Qubi{ini prijateqi”, a ~etvrto mesto zauzela je ekipa „Stevan i div” iz U`ica. Ekipa iz Prigrevice je tako prva ekipa koja je osim ostalih nagrada dobila i veliki prelazni pehar olimpijade. U~esnike Prve li~ke olimpijade i veliki broj posmatra~a pozdravio je predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani}, a olimpijadu je otvorila dr`avni sekretar u Ministarstvu za

„Ke~eri” Novi Sad, a tre}i Milan Baji} iz ekipe „Patriotski front”. Po brvnu je najbr`e hodao Miroslav Kijuk iz ekipe „Ximi trans”, drugi je bio Marko Jeftovi} iz GO SPS „Ke~eri” Novi Sad, a tre}i Borko Lukovi} iz ekipe „Prvi centar za obuku Sombor”. U obarawu ruke prvo mesto osvojio je Dalibor Stan~evi} iz ekipe „Stefan i div” iz U`ica, u pretezawu {tapa Dalibor Zelen iz prigreva~ke ekipe „Ximi trans”, a iz iste ekipe je i pobednik u vu~ewu kuke Sa{a Stani}. U disciplini bacawe kamena s ramena pobednik je Aleksandr Bundalo „Ximi trans” koji je kamen bacio 13,54 metara. Drugo mesto sa 12,78 metara osvojio je Dra`en Kuqi} „Spski soko”

Pobedni~ke ekipe

omladinu i sport Ivanka Kova~evi}. U tr~awu u vre}ama najbr`i i najspretniji je bio Du{an Krvavac, drugi Bo{ko Banovi}, a tre}a Marija \ipanov. Za trud su nagra|eni diplomom, li~kom kapom i sladoledom, a isto tako i najmla|i takmi~ar ~etvorogodi{wi Bane Ra{ula. Najvi{e uzbu|ewa donelo je nadvla~ewe konopca. Za tre}e mesto borile su se ekipe „Vojputa” iz Subotice i „Qubi{ini prijateqi” koji su uspeli da nadja~aju ekipu iz Subotice. U finalu su se sastali stari rivali ekipa „Ximitrans” i „Srpski soko” i ovoga puta Prigrev~ani su nadja~ali Nevesiwce. U skoku u vis iz mesta sa presko~enih 152 santimetara pobedio je Igor [ar~evi} iz DSD „Likosi” Novi Sad. Istu visinu, ali iz drugog poku{aja presko~io je drugoplasirani Ve~limir @ivkovi} iz ekipe ZKL „Srb- Beogra”, a tre}e mesto sa presko~enih 149 santimetara, osvojio je ~lan u`i~ke ekipe „Stefan i div” Stanko Jeroti}. Na sto`inu se najbr`e popeo [tefko Fabijanov iz ekipe „Ximi trans” iz Prigrevice i to za 9,39 sekundi. Drugi je bio Nikola Kova~evi} iz GO SPS

„Srem ekspres”, firma koju je bio kupio Mile Jerkovi}, zajedno sa autobuskom stanicom, nekad ~uven prevoznik, pro{le go-

Nevesiwe, a tre}e mesto je osvojio Goran ]opi} iz ekipe „Qubi{ini prijateqi” iz Spmbora koji je kamen bacio 12,22 metara. Tokom odr`avawa takmi~ewa bio je prire|en i bogat kulturno-umetni~ki program u kojem su nastupila brojne peva~ke grupe ali i duva~ki orkestar „Mladi talenti Kristajana Trajkovi}a”, pobednici na ovogodi{woj Gu~i, pesnik Rade Kne`evi}, li~ki peva~ Dobrivoje Pavlica. Za u~esnike i goste, wih oko 1.500, bio je pripremqen besplatan ru~ak, koji su u svojoj pokretnoj kuhiwi skuvali pripadnici Vojske Srbije. Na ovoj Prvoj li~koj olimpijadi u~estvovalo je 20 ekipa sa oko 400 ~lanova, a ekipe su stigle iz Nevesiwa, Novog Sada, Ka}a, Sombora, Subotice, Beograda, Budisave, Plandi{ta, Ba~ke Palanke, Prigrevice, Sevojna, U`ica i iz Apatina koji je imao dve ekipe. Olimpijada je odr`ana pod pokroviteqstvom i organizacijom SO Apatin i kako je re~eno, narednih godina o~ekuje se u~e{}e i ekipa iz dijaspore. J. Prel~ec

bi-prevoznicima i divqim taksistima. U pogonu „Lasta - Srem” u Staroj Pazovi ka`u nam da u

mo za siroma{ne u~enike. U „Lasti” isti~u da }e ugovor o prevozu na gradskim linijama ispo{tovati do kraja, do 31. decembra ove godine, sa cenom karte od 35 dinara, ali je, veliko pitawe ho}e li ponovo konkurisati za linije u gradskom saobra}aju.

dine je, posle 62 godine odr`avawa gradskih i prigradskih linija na podru~ju Sremske Mitrovice, izgubio ovaj posao, jer je vozni park bio na izdisaju, linije su kasnile, ~esto autobusi nisu dolazili do sela, pa je Gradska uprava bila prisiqena da potra`i novog prevoznika.

[TA SE DE[AVA U MZ BERBERSKO – BOLNICA

Novac se tro{i, a papiri gube ZREWANIN: Strasti oko zloupotreba u gradskoj Mesnoj zajednici Berbersko – bolnica u Zrewaninu se ne sti{avaju. Nakon {to je ovda{wi inspektor za unutra{wu kontrolu buxeta Veselin Milovanov utvrdio da je rukovodstvo ovog dela grada nenamenski i nezakonito tro{ilo buxetski novac, oglasio se i {ef najbrojnije opozicione odborni~ke grupe u Skup{tini grada – radikal Sa{a Santovac. SRS je i ukazala na de{avawa u MZ Berbersko – bolnica, posle ~ega je i usledila kontrola tamo{weg Saveta. Santovac je ocenio da je buxetska inspekcija svoj zadatak obavila korektno. - Utvr|eno je nenamensko tro{ewe novca namewenog asfaltirawu Perleske ulice, koja stoji jo{ takva – neasfaltirana, kakva je bila i pre tri godine, kada je novac dobijen iz gradskog buxeta, a re~ je o milion dinara – kazao je Santovac. Umesto za tu namenu, novac je tokom 2008. godine utro{en za premo{}ivawe nelikvidnosti, a u 2009. i nenamenski – za plate zaposlenih i adaptaciju prostorija. Utvr|eno je i da nije sproveden ni jedan postupak javne nabavke za radove koji su obavqeni na adaptaciji prostorija. Tako|e, mimo zakqu~ka Skup{tine grada o zabrani zapo{qavawa ~inovnika, ovde su primili u radni odnos administrativnog radnika. Inspektor je utvrdio da je novac za platu „pozajmqen” iz buxeta - mimo plana. Ba{ kao {to je za reprezentaciju potro{eno 33.000 dinara, a za telefon umesto 12.000, ~ak 42.000 dinara.

Savet MZ Berbersko – bolnica do sada se nije javno ogla{avao po ovim optu`bama. Umesto toga, „Dnevnik” je do{ao u posed dokumenta koji je

nije stigao odgovor na wega. Posle nekoliko meseci, ka`u u MZ Berbersko – bolnica, rukovodstvo je smatralo da je „}utawe znak odobravawa” pa

Neasfaltirane ulice mogu da ~ekaju

tada{wi predsednik Saveta Milan Pernat 19. marta minule godine uputio ~lanu Gradskog ve}a zadu`enom za rad mesnih zajednica Radetu Vasiqevi}u i zamenici na~elnika Odeqewa finansija i ra~unovodstva Gordani Cveti}. Re~ je o zahtevu za preimenovawe namenskih sredstava, u kome je zatra`eno da se suma od milion dinara, dobijena za asfaltirawe Perleske ulice, a koja, po mi{qewu Saveta, nije bila dovoqna za taj posao, preimenuje u svrhu renovirawa i adaptacije lokala u zgradi mesne zajednice. Izvor na{eg lista tvrdi da se ovaj zahtev, navodno, zagubio u Gradskoj upravi, zbog ~ega nikada

je novac utro{ilo za renovirawe prostorija,te kupovinu kancelarijskog materijala i kompjutera. Ovde su prokomentarisali i peticiju koju je pokrenulo oko 200 ogor~enih `iteqa, kojom tra`e smenu ~lanova Saveta MZ. - Niko nas nije uverio da iza te inicijative stoji ba{ toliko qudi. Tako|e, inicijatorka peticije je predsednica Mesnog odbora SRS, koja je bila kandidat za ~lana Saveta, ali je izgubila izbornu trku. Zato, ne bismo rekli da je ovde re~ o `eqi gra|ana, ve} jedne politi~ke partije – uzvra}aju iz MZ Berbersko – bolnica. @. Balaban

PETI DANI BE^EJSKE MZ NOVO SELO

Ro`in paprika{ najukusniji BE^EJ: Tradicionalni, 5. po redu, Dani mesne zajednice Novo selo u Be~eju, koje krasi slogan „@ivimo zajedno”, i ove godine su okupili znatan broj

Novoselaca, ali i ostalih sugra|ana. Bilo je takmi~ewa u nekoliko disciplina. Najve}u pa`wu pobudili su kulinari, koji su pripremali sviwski pa-

[andor Kasa{ i Andra{ Brada kuvali pasuq

prika{. U konkurenciji 16 ekipa, pobedni~ki pehar pripao je Ro`i \ur~ik, drugo mesto osvojio je Zoltan Dan~o, a tre}i je bio Laslo ^ervewak. Kome su za~iweni paprika{i bili jaka hrana, mogao je da kupi pasuq, po ceni od 150 dinara za porciju. - Kakav je na{ pasuq bio svedo~i podatak da od dva velika kotla, ukupno preko 100 porcija, ni zrno nije ostalo - rekli su kuvari Andra{ Brada i [andor Kasa{. U konkurenciji osam kugla{kih ekipa s 494 sru{ena ~uwa ubedqivo najboqa bila je ekipa „Temerin 1”, drugo mesto osvojio je „Be~ej 1” (452), a tre}e je pripalo „Ba~kom Gradi{tu 2” (432). Ekipa SUR „Qubica” bila je najuspe{nija na turniru malog fudbala, koji je okupio ~etiri ekipe. V. J.

Me|utim, novi vlasnik „Sirmium-ekspresa”, konzorcijum NPCO i novi suvlasnik ove firme „Generali” iz Novog Sada ponudili su kvalitetan prevoz i od 1. septembra, kada „Lasta” napu{ta prigradske linije, oni }e preuzeti sve linije prema sremskomitrova~kim selima. - Sa „Lastom” nismo postigli dogovor i odlu~ili smo se za drugog prevoznika.Od 1. septembra linije preuzima „Srem ekspres” sa svojim kooperantom iz Novog Sada. Novost je da }e na linijama na kojima je malo putnika, prevoz biti organizovan minibusevima i autobusima do 32 sedi{ta.Va`no nam je da na po~etku {kolske godine nemamo problema sa prevozom |aka – ka`e gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}. S. Bojevi}

Jevrejska istorija na panoima ZREWANIN: Povodom obele`avawa Evropskih dana jevrejske kulture u ~etvrtak, 2. septembra, u 19 ~asova, u Malom salonu Narodnog muzeja Zrewanin bi}e otvorene tri izlo`be - Jevrejskog istorijskog muzeja „Savez jevrejskih op{tina 1919-1920. - Od Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca do Rebublike Srbije” i izlo`be iz Jevrejske op{tine Subotica „Tradicija” i „Na{e kwige”. Tako|e, bi}e predstavqena i op{tina doma}ina – Jevrejska op{tina Zrewanin. Izlo`ba Jevrejskog istorijskog muzeja relizovana je povodom devedesetogodi{wice postojawa ove institucije. Autorka izlo`be je upravnica muzeja Vojislava Radovanovi} koja pomo}u velikog broja fotografija, podr`anih skeniranim novinskim ~lancima i odabranom arhivskom gra|om prikazuje istorijat saveza od 1919. do 2009. godine. Izlo`ba pod nazivom „Tradicija”, autora Ba{ I{tvana, obuhvata 22 panoa o suboti~kim Jevrejima a „Na{e kwige”, autora Roberta Kova~a, predstavqaju kwige o Jevrejima ~iji su autori pripadnici ovog naroda, kao i one koje se koriste u judeizmu - molitvenici, hagade… Jevrejska op{tina Zrewanin je inicijator ovog kulturnog doga|aja a realizovali su ga Regina Milanov i Borislav Nuhanovi}. @. B.

Lokalna samouprava darivala „\ido” BE^EJ: Koliko god da je minulih meseci bilo trzavica na relaciji lokalna samouprava - KUD „\ido”, jer nov~ane dotacije nisu stizale na vreme, u posledwih mesec dana kao da je do{lo do pomaka na tom planu. Prvo je povodom Dana op{tine Dru{tvu koje obele`ava jubilej – tri decenije postojawa i okupqa preko stotinu aktivnih ~lanova uru~ena presti`na avgustovska nagrada, a onda je postignut dogovor o sponzorisawu nekoliko akcija vezanih za obele`avawe vrednog jubileja. Nekoliko stotina Be~ejaca imalo je priliku da u`iva u koreografijama folkloraca iz francuskog grada Alanson, KUD „Taban” iz ma|arskog grada Beke{~abe, KUD „Doboj” iz Republike Srpske, rumunskog grada Deva, ali i dva renomirana be~ejska dru{tva, MKD „Petefi [andor” i V. J. slavqenika „\ido”.


CRNA HRONIKA

ponedeqak30.avgust2010.

NASTAVAK SU\EWA ZA PAQEWE BAJRAKLI YAMIJE

EKSPLOZIJA BOMBE U SELU BOSTANE

Policija traga za bomba{em Regionalni portparol Kosovske policijske slu`be (KPS) Ismet Ha{ani izjavio je ju~e da policija traga za kosovskim Srbinom Sre}kom Peri}em koji je osumwi~en da je u subotu uve~e aktivirao ru~nu bombu kada je povre|eno {est osoba u selu Bostane u op{tini Novo Brdo. Ha{ani je izjavio Tanjugu da policija iskqu~uje mogu}nost da je napad etni~ki motivisan, isti~u}i da policija traga za Peri}em koji je osumwi~en da je aktivirao eksplozivnu napravu na proslavi seoske slave. Portparol KPS-a je dodao da su pripadnici Kfora, koji su iza{li na mesto doga|aja zajedno sa pripadnicima KPS, prona{li jo{ jednu bombu koja nije eksplodirala. On je dodao da }e detaqe u vezi sa ovim incidentom policija saop{titi tokom dana.

U eksploziji koja se dogodila u subotu uve~e u selu Bostane {est osoba je povre|eno, od kojih jedna te`e, ali su svi van `ivotne opasnosti. Povre|eni su odmah preba~eni u bolnicu u Gra~anici ~iji je direktor prof. dr Stojan Sekuli} izjavio da je te`e povre|en ^azim Ja{ari (58), koji je zadobio povrede u predelu stomaka, dodav{i da je ovaj pacijent operisan i stabilan. Prostrelne rane od gelera u predelu dowih i gorwih ekstremiteta zadobili su Vuksan Kosti} (14), Danilo \ordevi} (15), Bislim Ja{ari (29), Azir Ja{ari (33) i Marko Ivkovi} (22), rekao je dr Sekuli}. U selu Bostane `ivi dvadeset srpskih i ~etrnaest romskih porodica.

^eka se svedo~ewe Milana Obradovi}a

RASTE BROJ SAMOUBISTAVA MLADIH

Napad na policijsku stanicu

DARKU [ARI]U ODUZET „MITROSREM”

Procena stawa slede}e nedeqe Predstavnici Direkcije za upravqawe oduzete imovine ste~ene kriminalom preuzeli su u petak preduze}e „Mitrosrem“ u okviru istrage protiv Darka [ari}a. Po ulasku u preduze}e, predstavnici Direkcije su preuzeli poslovnu dokumentaciju kako bi se utvrdilo finansijsko stawe i imovina u posedu „Mitrosrema“. Procena stawa bi}e izvr{ena po~etkom naredne nedeqe, kada }e u skladu sa odlukom Vi{eg suda u Beogradu biti izabrano novo rukovodstvo preduze}a, koje }e preuzeti poslovawe Mitrosrema. List navodi i da je sudskom odlukom, privremeno oduzeto 70 odsto akcija preduze}a, koji su bili u vlasni{tvu beogradske firme „DTM Relations doo Beograd“, formalnog vlasnika „Mitrosrema“. Prema podacima, koji su do sada prikupqeni u finansijskoj

istrazi, dogovor o kupovini ove firme zakqu~en je izme|u Darka [ari}a i Zorana ]opi}a, predstavnika Konzorcijuma dve firme koja je 2006. godine kupila „Mitrosrem“. Sastanak [ari}a i ]opi}a organizovao je pan~eva~ki advokat Andrija Krlovi}, jedan od optu`enih za prawe novca u slu~aju Darka [ari}a, a prodaja firme dogovorena je za 25 miliona evra. Od tog novca ]opi}u je ispla}eno vi{e od dva i po miliona evra i skoro 200 miliona dinara u gotovini, kao i 360.000 evra koje je „Mitrosrem“ dugovao preduze}ima vojvo|anskog biznismena Mileta Jerkovi}a – „Vi{wa produkt“ i „Jedinstvo-Gajdobra“. Sredinom jula, specijalno tu`ila{tvo donelo je odluku o privremenom oduzimawu „Mitrosrema“, koje je sud potvrdio pre desetak dana. (Tanjug)

Qubav i nerazumevawe do ekstremnih mera Broj samoubistava u Srbiji je posledwih decenija u porastu, posebno me|u mladim qudima, koji se na taj ~in odlu~uju naj~e{}e zbog qubavnih problema, usamqenosti ili nerazumevawa okoline, tvrde sagovornici Tanjuga. Profesor socijalne patologije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Aleksandar Jugovi} je ukazao na pokazateqe Svetske zdravstvene organizacije od pre deceniju, kada je Srbija zauzimala 10 mesto u svetu po stopi samoubistava osoba od 15 do 24 godine. Jugovi} je rekao da je broj samoubistava u porastu posledwih nekoliko decenija, a kao naj~e{}e razloge za poku{aj tog ~ina navodi qubavni ili partnerski odnos, sukob s roditeqima, sloupotrebu psioaktivnih supstanci, psihi~ke smetwe, depresiju i nerazumevawe okoline. Prema wegovim re~ima, mladi „na sebe di`u ruku“ impulsivno, bez dubokog razmi{qawa, ~esto reaguju brzo i ishitreno. On smatra da se posledwih 15 godina promenio na~in izvr{ewa tog ~ina. Devojke se ~esto odlu~uju na trovawe tabletama ili se~ewe vena, a mladi}i na samoubistvo vatrenim oru`ijem ili skokom s mosta, rekao je Jugovi} i naveo da je u posledwe dve decenije pove}an broj samoubistava vatrenim oru`ijem. On je kazao da su mu{karci skloniji izvr{ewu samoubistva, dok devojke ~e{}e poku{avaju da se ubiju, navode}i da se samoubistva i poku{aj samoubistva razli-

MINISTAR POLICIJE IVICA DA^I]:

Te`i{te istrage o banci Hipo Alpe–Adrija u Hrvatskoj Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da austrijska policija istra`uje poslovawe Hipo Alpe-Adrija banke, posebno u Hrvatskoj, a da }e biti provereno i da li je bilo eventualnih nepravilnosti u poslovawu te banke u Srbiji. Da~i} je rekao novinarima da se u prethodna dva dana u Salcburgu informisao o toku istrage austrijske policije, navode}i da }e „na{a policija pomo}i u rasvetqavawu onog {to bi se ticalo Srbije“. On je dodao da je o toj istrazi razgovarao sa {efom austrijske kriminalisti~ke policije, isti~u}i da „ono {to su oni uo~ili, mi }emo istra`iti do kraja, ali je po wihovim re~ima te`i{te istrage na Hrvatskoj“. Da~i} je kazao da se, u konkretnom slu~aju vezano za Srbiju, radi o velikom broju dokumenata - „o nekoliko miliona stranica dokumenata koje treba istra`iti“. Prema wegovim re-

~ima, srpska policija je i ranije bila u kontaktu sa austrijskim kolegama, a ta istraga je na samom po~ertu kada je re~ o Austriiji. Austrijska policija istra`uje poslovawe Hipo Alpe-Adrija banke u toj ze-

da{weg {efa policije Milana Obradovi}a (sada{weg direktora Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija), koji je posle ovog incidenta ubrzo smewen. U no}i 17. i 18. marta 2004. godine, posle nasiqa koje je izbilo nad Srbima na Kosovu demonstranti su probili policijski kordon na uglu Ulice kraqa Petra i Gospodar Jevremove i uz povike „ubij [iptara“ provalili su u dvori{te xamije, a potom je i zapalili. Demonstranti su polupali prozore i inventar, a potom zapalili xamiju. Te no}i do temeqa je izgorela i biblioteka sa vi{e od sedam hiqada kwiga velike vrednosti. (Tanjug)

Su|ewe optu`enima za u~e{}e u neredima tokom kojih je sredinom marta 2004. godine u centru Beograda zapaqena Bajrakli xamija bi}e nastavqeno u utorak 31. avgusta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Optu`nica Prvog osnovnog tu`ila{tva tereti ukupno dvadeset okrivqenih za delo „u~estvovawe u skupini koja vr{i krivi~no delo“, a ovo su|ewe je ponovo po~elo sredinom maja, kada optu`eni zapo~eli izlagawe odbrane. Su|ewe se nastavqa izlagawem odbrana optu`enih. Punomo}ik o{te}ene strane advokat Rajko Danilovi} najavio je po~etkom jula na su|ewu da }e predlo`iti svedo~ewe ta-

U ZUBINOM POTOKU

Dva policijska automobila su o{te}ena u eksploziji u dvori{tu policijske stanice u Zubinom Potoku, javio je ju~e KIM radio, navode}i da nije bilo povre|enih. Napad ru~nom granatom se desio oko dva sata ujutro. Nije bilo qudskih `rtava ni povre|enih“, izjavio je portparol Kosovske policijske slu`be (KPS) Besim Hoti. On je precizirao da se u trenutku napada u stanici policije nalazio samo jedan pripadnik KPS. Motivi, kao ni izvr{ioci napada nisu poznati, a istraga je u toku. U stanici policije u Zubinom Potoku rade pripadnici srpske nacionalnosti, podse}a MIM radio. (Fonet)

DNEVNIK

c m y

12

mqi, kao i regionu, ve} du`e vreme, dok je iz beogradske centrale te finansijske institucije nedavno saop{teno da ta istraga nema nikakve veze s wima. (Tanjug)

kuju po „intezitetu samoubila~ke namere“, kao i da treba prepoznati poziv za pomo} koji {aqu mladi koji imaju suicidne namere. Prema re~ima prof, Jugovi}a, postoji vi{e dimenzija prevencije samoubistava, ali je potrebno identifikovati rizi~ne grupe. Tako|e, kod potencijalnih samoubica uo~qive su promene pona{awa, koje bi roditeqi, nastavnici i prijateqi morali prepoznati i tu „psiholo{ku krizu“ ozbiqno shvatiti. U Centru „Srce“ u Novom Sadu, koji se bavi pru`awem pomo-

}i i prevenciji samoubistava, su kazali da su mladi naj~e{}e depresivni i pomi{qaju na samoubistvo zbog ose}aja usamqenosti, jer nemaju kome da se po`ale zbog svojih problema. Prema re~ima volontera iz tog centra Slavice Ranisavqev, wih naj~e{}e mu~e adolescentski problemi - lo{e ocene u {koli, dilema koju {kolu upisati, patwa za nekom osobom koja im se dopada i sli~no, a koje nemaju s kim da podele. Ona je ukazala da se mladi naj~e{}e javqaju elektronskom po{tom, po{to

im je taj oblik komunikacije i najdostupniji, a volonteri koji rade u tom centru imaju rok od 24 sata da im odgovore istim na~inom. Osim mladih, Centru se javqaju starije osobe, koje naj~e{}e mu~i usamqenost, finansijski problemi, ali je prime}eno da u posledwe vreme najvi{e zovu tridesetogodi{waci. Prema statistici Centra, koji je osnovan 1991. godine, najmla|a osoba koja se pro{le godine javila za pomo} imala je 14 godina, a najstarija 76 godine. (Tanjug)

RADIKALI PROTESTUJU 19. SEPTEMBRA

Skup o zloupotrebama Tu`ila{tva Komitet za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa zakazao je za 19. septembar, u Centru „Sava“, nau~ni skup o zloupotrebama Tu`ila{tva u ha{kom procesu protiv lidera radikala, saop{tio je ju~e {ef wegovog pravnog tima Zoran Krasi}. Krasi} je rekao da su na skup, pod naslovom „Pritisci i ucene svedoka od strane tu`ila{tva u okviru doktrine zloupotrebe postupka u ha{kom procesu protiv Vojislava [e{eqa“, pozvani eminetni stru~waci u oblasti me|unarodnog prava. - Na skup su pozvani svi koji su zainteresovani za su|ewe [e{equ, kao i „nekoliko grupacija iz inostranstva, pre svega iz Rusije - rekao je Krasi} na konferenciji za novi-

nare. On je kazao da sve radwe tu`ila{tva prema potencijalnim svedocima daleko prevazilaze puko nepo{tovawe suda, ve} su „manifestacija ne~ega {to obuhvata doktrina zloupotrebe postupka, sa ciqem da su|ewe bude nefer i nepravi~no“.

Kasi} je rekao da bi na statusnoj konferenciji Tribunala 3. septembra, u postupku protiv [e{eqa zbog nepo{tovawa suda, {to je u kwizi obelodanio podatke o 11 za{ti}enih svedoka, trebalo da bude razmotren „napredak, odnosno dokle se stiglo u predmetu“. [ef tima za odbranu [e{eqa o~ekuje da se na toj konferenciji razmotri veliki broj pitawa, koja bi trebalo da se re{e pre nego {to po~ne postupak za nepo{tovawe suda i izrazio nadu da }e RTS prikazati wen odlo`eni snimak. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnih prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. (Tanjug)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

PRITVOR OSUMWI^ENIMA ZA UBISTVO SRBINA U OHRIDU

Ubijen udarcem u grudi Istra`ni sudija u Ohridu odredio je ju~e tridesetodnevni protivor osmorici osumwi~enih za ubistvo na svirep na~in 34-godi{weg Dejana Novakovi}a iz Beograda, koje se dogodilo u petak ujutro ispred no}nog kluba „Havana“ u Ohridu. Ju~e rano ujutro, iz bezbednosnih razloga, osumwi~eni su preba~eni iz Ohrida u istra`ni zatvor u Skopqu, naveli su iz Tu`ila{tva. Sedmoro osumwi~enih su makedonski dr`avqani, koji su privedeni, a jedan je srpski dr`avqanin iz Leskovca, koji je u bekstvu i za kojim policija traga. Jedan od osumwi~enih je optu`en za sau~esni{tvo u ubistvu, jer je poku{ao da izbri{e video snimke bezbednosnih kamera na kojima je zabele`ena masovna tu~a ispred no}nog kluba. Pred istra`nog sudiju ju~e su bili izvedeni K. M. (1976) i N.

Gj. (1984) iz Ohrida, [. P.(1980) i [. J. (1979) iz sela Velgo{ti, J. I. (1984), ^. B. (1984) i Gj. J. (1985) iz sela Me{ei{ta, a za Gj. D. (1981) iz Leskovca bi}e raspisana poternica, saop{tili su ju~e iz MUP-a Makedonije. Prema prvim nalazima odbukcije tela Dejana Novakovi}a, potvr|eno je da mu je srce prestalo da radi kao rezultat jakog udarca ~vrstim i tupim premetom u grudi. Rekonstrukcija policije na osnovi informacija svedoka i sa terena pokazala je da je tu~a po~ela na ulazu u no}ni klub, gde je nastradali Novakovi} bio napadnut. Novakovi} je uspeo da ustane i po~eo je da be`i i kada je stigao do zgrade Po{te u Ohridu sustigli su ga osumwi~eni, koji su ga opet gurnuli na zemqu i udarcima rukama i nogama u

predelu glave i tela naneli mu te{ke telesne povrede od

kojih je preminuo na licu mesta. (Tanjug)

Preme{taj u posebno odeqewe bez saglasnosti uputiti na rad u posebna odeqewa i bez svoje saglasnosti, „zbog potreba slu`be“, na period do {est meseci, saznaje FoNet. Razlog za izmene je, kako je obrazlo`eno, ~iwenica da

PODNET OPTU@NI PREDLOG ZA NAPAD NA TEOFILA PAN^I]A

Strogo za svaki napad na novinare Prvo osnovno tu`ila{tvo u Beogradu podnelo je sudu optu`ni predlog protiv Milo{a Mladenovi}a i Danila @u`e zbog fizi~kog napada na novinara nedeqnika „Vreme“ Teofila Pan~i}a i zatra`ilo da im se produ`i pritvor, izjavio je danas portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori} Tanjugu. Mladenovi} i @i`a se terete da su 24. jula oko 23,15 sata, po prethodnom dogovoru, u autobusu 83, koji je stajao na stanici u Zemunu fizi~ki napali Pan~i}a udaraju}i da teleskopskom palicom i rukama, naveo je Zori}. Prema wegovim re~ima, okrivqeni su na taj na~in zadali novinaru lake telesne povrede u predelu glave i trbuha, ali su i zna~ajnije ugrozili spokojstvo gra|ana i naru{ili javni red i mir. Posle napada tr~e}im ko-

rakom pobegli su sa lica mesta. Za krivi~no delo nasilni~ko pona{awe za koje se terete Mladenovi} i @u`a zapre}ena je kazna zatvora od {est meseci do pet godina zatvora. Zori} je poru~io da nasilni~ko pona{awe ne}e biti tolerisano ukoliko se nekom ne svi|a ne~ije izve{tavawe, pisawe ili bilo {ta u vezi sa novinarskim poslom. Prema Zori}evim re~ima, novinari moraju da imaju za{titu, jer je i „sama intencija zakonodavca bila da kada budu napadnuti u vezi sa poslom koji vr{e i wihovim izve{tavawem oni imaju status slu`benog lica“. Tu`ila{tvo }e uraditi sve da novinari budu za{ti}eni i tra`i}e adekvatne kazne i pokretati procese protiv svih koji budu napadali novinare- naglasio je Zori}.

Uskoro sporazum s BiH Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} najavio je ju~e da }e uskoro biti potpisan sporazum s Ministarstvom javne sigurnosti Bosne i Hercegovine o zajedni~koj borbi protiv kriminala i terorizma. Da~i} je naglasio da je srpska policija i do sada imala dobru saradwu s kolegama u BiH i Republici Srpskoj, ali i s drugim bezbednosnim strukturama na podru~ju federacije. On je ukazao na znacaj policijske saradwe, posebno u trou-

glu Srbija, Hrvatska, BiH, isti~u}i da je me|usobna saradwa i otvorenost pre svega u zajedni~kom interesu. Srpski ministar je izrazio o~ekivawe da }e se policijska saradwa uspe{no nastaviti i u narednom periodu sa svim strukturama BiH. Da~i} je prethodno otvorio prostorije za upravne poslove u Policijskoj upravi u Bajinoj Ba{ti, a potom u~estovao na splavarewu od Peru}ca do Roga~ice. (Tanjug)

se u postupku upu}ivawa zaposlenih na rad u posebno odeqewe po`arava~kog zatvora pojavio problem nedovoqnog broja zaposlenih koji su dali saglasnost za upu}ivawe na pojedina radna mesta, koja su veoma zna~ajna za ukupan rad posebnog odeqewa. ^uvare i drugo zatvorsko osobqe na rad u posebno odeqewe upu}uje direktor Uprave za izvr{ewe krivicnih sankcija, na predlog upravnika zatvora, a protiv tog re{ewa oni mogu izjaviti `albu ministru pravosuda, mada `alba ne odla`e wegovo izvr{ewe. Vlada je takvu odluku objasnila stavom da je potrebno da je, zbog toga {to poslovi u posebnom odeqewu zahtevaju visok stepen odgovornosti, stru~-

nosti i obu~enosti za rad, potrebno obezbediti da ih obavqaju zaista najboqi zaposleni, koji }e primati dvostruku platu i imati beneficirani radni sta`. Jedini osudenik koji je trenutno u posebnom odeqewu u po`arava~koj „Zabeli“ je Milorad Ulemek Legija, osu|en na vi{e kazni od 40 godina zatvora. Izmenama zakona dopuwen je ~lan koji reguli{e izvodewe osu|enog iz posebnog odeqewa, jer je uz postoje}u obavezu da se to mo`e u~initi samo uz saglasnost predsednika suda ili ovla{}enog sudije, dodato da se o tome mora obavestiti direktor uprave za izvr{ewe krivicnih sankcija, policija, Bezbednosno-informativna agencija i javni tu`ilac. (Fonet)

NAREDNIH SEDMICA U ZAJE^ARU PRVO ISKOPAVAWE STREQANIH

Usledi}e i DNK analize Komisija za tajne grobnice u naredne dve nedeqe po~e}e u Zaje~aru prvo iskopavawe posmrnih ostataka streqanih i ubijenih od 1944. do 1946. godine, najavio je ju~e dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. - Komisija je izvr{ila sve pripreme za prvo iskopavawe grobnice u Zaje~aru, u kojoj se, prema procenama, nalazi izme|u 60 i 100 posmrtnih ostataka - rekao je Homen Tanjugu. Napomiwu}i da }e se ta~an broj posmrtnih ostataka utvrditi po otvarawu grobnice, Homen je istakao je Komisija spremna da, po zahtevu familija, radi DNK analize, kao i da posmrtni ostaci budu predati porodicama. Homen, koji je ~lan Komisije formirane u novembru pro{le go-

dine, naveo je da su, istra`uju}i arhive, pre svega Bezbednosno-informativne agencije, ~lanovi Komisije prona{li preko 70 odsto spiskova svih streqanih qudi. - Na{a ideja je da se sva ta imena i ~iwenice na|u na sajtu Komisije i da to bude javno dostupno. Utvr|ivawe imena je samo prvi korak, neophodno je prisupiti iskopavawu posmtnih ostataka tih nevinih qudi i da oni budu sahraweni na pristojan na~in - ukazao je Homen. On je istakao da je rad Komisije vrlo zna~ajan za ovu dr`avu i za na{ narod jer je ubijawe na desetine hiqada nevinih qudi u posleratnom periodu tema o kojoj se dugi niz godina nije pri~alo. (Tanjug)

SU\EWE MILO[EVI]EVIM NASLEDNICIMA

[ta }e biti sa U`i~kom 34

Su|ewe po tu`bi dr`ave Srbije protiv naslednika biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a zbog nelegalnog prisvajawa ku}e u U`i~koj 34, na Dediwu trebalo bi povono da krene ispo~etka u utorak, 31. avgusta u Vi{em sudu u Beogradu. Na ovom su|ewu razmatra}e se i protivtu`ba }erke biv{eg predsednika SRJ Marije Milo{evi}, koju je sredinom februara 2009. godine wen punomo}nik podneo sudu, a sud spojio postupke. Ku}u o kojoj je re~, od oko 100 kvadratnih metara, Milo{evi} je

13

UHAP[ENA KRIMINALNA GRUPA IZ NOVE PAZOVE

Obijali du}ane, posedovali drogu Posle hap{ewa @eqka J.(31), iz Nove Pazove, zbog sumwe da je u toku avgusta na podru~ju Nove Pazove provalio u dve prodavnice, privatnu ku}u i vulkanizaresku radwu, gde je pokrao razli~itu robu – automobilske felne, gume i predmete od bakra u vrednosti od 460.470 dinara policija je otkrila da je u dve te{ke kra|e u~estvovao i @eqko S.(34), te Vladimir R.(32) i Rade J. (27), svi iz Nove Pazove. Policija je uhapsila ovu ~etvoricu, a prilikom pretresa automobila @eqka J. prona|eno je i pet vrsta lekova koji se nalaze na listi opojnih droga. @eqko J. je tvrdio da je lekove dobio od Radulke P.(49), iz Beograda, pa je policija izvr{ila pretres Radulkinog stana i automobila. U stanu je prona|eno {est vrsta lekova sa liste opojnih droga, a u kolima je pro-

na|en deo robe koja je ukradena na podru~ju Nove Pazove. Zbog osnovane sumwe da je izvr{io ~etiri te{ke kra|e i da je nedozvoqeno dr`ao opojne droge istra`ni sudija osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici je @eqku J. odredio pritvor od mesec dana. Zbog osnovane sumwe da jue u~estvovao u dve te{ke kra|e @eqko S. je tako|e zaradio mesec dana pritvora, dok su protiv Vladimira R. i Radeta J podnesene krivi~ne prijave Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, u redovnom postupku. I protiv Radulke P. podenta je krivi~na prijava Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, zbog osnovane sumwe da je neovla{}eno dr`ala opojne droge i da je omogu}ila drugim licima u`ivawe opojnih droga. S. Bojevi}

TRAGEDIJA U [A[INCIMA

IZMENE ZAKONA VA@E I ZA ZATVORSKE ^UVARE

Vlada Srbije usvojila je predlog izmena i dopuna zakona o izvr{ewu zatvorske kazne za krivi~na dela organizovanog kriminala, kojim se predvi|a da se zatvorsko osobqe mo`e

ponedeqak30.avgust2010.

otkupio 20. jula 1999. godine, za oko 2.000 evra. Su|ewe je pokrenuto na zahtev Republi~kog javnog pravobranioca, koji tu`bom protiv Milo{evi}evih naslednika tra`i od suda da utvrdi apsolutnu ni{tavost ugovora o kupovini te ku}e. Dr`ava Srbija je, prvobitno, tu`ila Milo{evi}a, kao potpisnika ugovora, ali je posle wegove smrti, 11. marta 2006. godine, i prekida koji je trajao zbog utvr|ivawa naslednika, postupak nastavqen protiv wegove supruge Mire Markovi} i dece Marije i Marka Milo{evi}a. (Tanjug)

Poginula posle pada s traktora U selu [a{incima, kod Sremske Mitrovice, u petak uve~e dogodila se tragedija kakva se ne pamti. Ru`ica Vu~enovi} (55), doma}ica iz [a{inaca poginula je u Partizanskoj ulici u selu, kada se vozila u kabini traktora kojim je upravqao wen sin Bo{ko Vu~ini} (29), a onda iznenada ispala iz kabine i smrtno stradala udariv{i glavom o asfalt. Otac i majka su se kobne ve~eri traktorom vra}ali iz atara i Ru`ica je, kao i bezbroj puta do sada, bila pored sina u kabini traktora. Vrata traktorske kabine zbog prevelike `ege bila su otvorena i nesre}na `ena je odjednom izgubila ravnote`u i pala na asfalt. Od siline udarca ostala je mrtva na mestu pada. Poku{aj kom{ija, koji su u tom trenutku bili na ulici, da nesre}nu `enu prevezu u bolnicu, radi pru`awa pomo}i, bili su uzaludni. Jedan od kom{ija sa kojim smo ju~e razgovarali ka`e da se ovako ne{to ne pamti i kao da Vu~enovi}i nemaju sre}e:

- Ru`ica i wen sin Bo{ko su ~estiti qudi, me|utim, pre nekoliko godina na sli~an na~in je stradao i Bo{kov otac, evo sada je stradala i Ru`ica. Ne mo`e se re}i da je Bo{ko prebrzo vozio traktor, jednostavno, Ru`ica je ispala i poginula. Ru`ica pored sina Bo{ka ima i udatu k}erku, oni su svi vredni qudi i ko bi uop{te pomisalio da }e se ovo desiti. Uostalom, svi mi kad idemo traktorima u atar ponekog povezemo u kabini, ne razmi{qaju}i o posledicama, jer, saputnik u kabini sedi na traktorskom blatobranu i nema uslova da se za ne{to pridr`i. Jo{ kad je vru}ina i otvorena vrata od kabine, eto nesre}e – ka`e nam kom{ija koji je blizak sa porodicom Vu~enovi}. Odmah posle tragedije na lice mesta iza{li su de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, zamenik javnog tu`ioca i policijska ekipa Policijske uprave zadu`ena za uvi|aje na terenu. S. Bojevi}

POKU[AJ UBISTVA U RUSKOM SELU

Skakavcem u stomak Kikindska policija li{ila je slobode maloletnog P. P. (1994) iz Ruskog Sela, op{tina Kikinda, zbog osnovane sumwe da je po~inio ubistvo u poku{aju nad Du{anom P. (1991) iz Torka, op{tina @iti{te. Policija je saop{tila da je u petak ujutro oko dva sata, na autobuskom stajali{tvu u centru Ruskog Sela, do{lo do sva|e, a potom i tu~e izme|u dva maloletna lica sa jedne strane, i ~etiri punoletna lica sa druge strane. U jednom momentu osumwi~eni P. P. je zadao no`em „skakavcem“ ubudnu ranu u predelu trbuha Du{anu P. Te{ko povre|eni Du{an P. je preve`en u Op{tu bolnicu u Kikindi, gde mu je ukazana medicinska pomo}. M. Mr.

Krivi~ne prijave zbog tu~e Zbog osnovane sumwe da su u~estvovali u tu~i i da su naneli te{ke telesne povrede Muhamedu J. (36), iz Sremske Mitrovice, policija je li{ila slobode i podnela krivi~ne prijave protiv Nikole J. (21) i Danijela T.(25), iz No}aja i Milana U. (41), iz Sremske Mitrovice. Povre|eni Muhamed J., kome su ova trojica u tu~i zadali

vi{e udaraca, nanev{i mu te{ke telesne povrede, prevezen je na le~ewe u Medicinski centar u Sremskoj Mitrovici, a trojica osumwi~enih su privedena istra`nom sudiji osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji ih je, posle saslu{awa, pustio da se u daqem postupku brane sa slobode. S. B.

U CENTRU BEOGRADA

Izboden petnaestogodi{wak Jedan 15-godi{wi de~ak uboden je no`em u predelu grudnog ko{a u subotu uve~e u 21.05 sati u centru Beograda, izjavila je je ju~e Tanjugu portparolka Hitne pomo}i dr Nada Macura. Povre|eni de~ak, koji je izboden na Studentskom trgu ispred broja 11, nije gubio svest i odvezen je u reanimaciju Urgentnog centra, dodala je dr Macura. Prema wenim re~ima, Hitna pomo} je protekle no}i imala dosta posla, a pored poziva koji

su joj upu}ivali gra|ani, bilo je i vi{e saobra}ajnih nezgoda u kojima su povrede zadobili voza~i, ali i pe{aci. Dr Macura je dodala da je bilo ukupno 70 intervencija, od ~ega 20 na javnom mestu. Jedan od automobilskih udesa bio je na uglu Ulica 27. marta i Stanoja Glava{a, u kome je povre|en 13-ogodi{wi de~ak. De~aku je konstatovan komacioni sindrom i preba~en je u Urgentni centar neurohirurgije.


REPORTA@E

ponedeqak30.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

14

NI TU@NA SUDBINA VLASTITE PIVARE NE SPRE^AVA ZREWANINCE DA “ZAKUVAJU” NAJBOQU PIVSKU FE[TU U ZEMQI

Kad Stojanka kriglu do’vati, za pet sekundi pivo nestaje Pro|o{e jo{ jedni zrewaninski “Dani piva”, 25. po redu, jubilarni, kako ih nazva{e organizatori – grad Zrewanin i Turisti~ki centar. A, na pivarijadi bi sve-

doks Keltsi”, razgalili su okupqenu masu, svako na svoj na~in. Uz koncerte na glavnom stejxu, na @itnom trgu, najatraktivniji deo programa i ovogodi{wih “Da-

la da ga preteknu, a me|u wima be{e i lawski pobednik Martin Kajtazi iz Ba~ke Palanke. I `ene su se nanovo pokazale kao dostojne rivalke, pa je u `enskoj konkurenciji ove pivske discipline trijumfovala Stojanka Trivunovi} iz Melenaca jer je polulitarsku kriglu “isu{ila” za 5,16 sekundi, pobediv{i tako drugoplasiranu Biqanu Bjeli} iz Aleksandrova. Trivunovi}eva je sa glavne bine, na kojoj je pokazala svoje sposobnosti, si{la bogatija za 30.000 dinara, koliko je iznosila zaslu`ena nagrada. Atraktivno i neizvesno bilo je i nadmetawe u du`ini dr`awa pune litarske krigle. Za nagradu se borilo 15

takmi~ara. U finalu je pobedio Milovan Ani~i} iz Boto{a izdr`av{i s ispru`enom rukom ~ak osam minuta. Tako|e u subotu, ne{to ranije i podaqe od @itnog trga, na Trgu slobode, be{e i jedan doga|aj kakav u zrewaninskoj varo{i odavno nije vi|en. Kolektivno ven~awe dvanaest parova, u sklopu manifestacije “Banatska svadba”. Obnovqeni doga|aj, kakav je svojevremeno bio na “Danima piva” a zatim se vremenom zagasio, sve~ano je otvorio pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin. Kum mladencima bio je lodrmer Zrewanina Mileta Mihajlov. Sve~anom

Pivce niz grlo u stomak, novci niz ~ek u yep

ga i sva~ega. Ponajvi{e dobrog zvuka. Jer, koncerti bendova “Letu {tuke”, “Pekin{ka patka” i “Goblini” osta}e publici u dugom se}awu. Nisu se xaba qubiteqi wihovog repertoara zaputili iz Beograda i Novog Sada da bi pristigli u srce banatske ravnice i uz hektolitre piva, koji su se to~ili posledwih pet dana, koliko je manifestacija trajala, zaista se dobro proveli. Bogami, i kraqica Esma Rexepova, i Kiki Lesendri}, i nezaobilazni “Orto-

na piva” be{e subotwe finalno takmi~ewe u brzom ispijawu “te~nog hleba”, kako hmeqni napitak odavno krsti{e, i nadmetawu u dr`awu pune litarske krigle pod pravim uglom. Laskavu titulu najbr`eg pivopije po{teno je zaslu`io Zrewaninac Oliver ^ilag, koji je litar piva iskapio za 5,71 sekundu. Sem imixa za respekt, sa sobom je ku}i poneo i nov~anu nagradu od 50.000 dinara. U finalu ^ilagu su konkurenciju pravila jo{ dva takmi~ara, ali nisu uspe-

Dobro raspolo`ewe u Banatu nije mawkalo

Ubedqiva pobeda, ~e`wiv pogled i „zagrc”

~inu izricawa sudbonosnog “DA” prisustvovali su i supru`nici koji su se uzeli na isti na~in, pre ~etvrt veka, na banatskoj pivarijadi. Vasin je istakao da mu je tokom ~etiri godine mandata najlep{a du`nost i najve}a ~ast i zadovoqstvo bilo da u subotu po`eli mladencima dug i sre}an `ivot sa mnogo dece. Gradona~elnik je poru~io novope~enim supru`nicima da im brak traje dugo, da se raduju jedno drugom i da `ive u uverewu da su obavili jedan od najva`nijih i najlep{ih poslova u `ivotu. - Zrewanin zna da ~uva svoju tradiciju. Dokaz za to je upravo ova svadba, jer ovaj miqe, folklor i ponos gra|ana Banata satkan je u spoju negda{wih ven~awa i savremenog sklapawa braka. Nadamo se da }e ovo postati tradicija. Ina-

~e, prvi smo u na{oj zemqi, jo{ 1991. godine, napravili “Banatsku svadbu”, i evo je ponovo na srebrnim “Danima piva” – kazao je organizator kolektivnog ven~awa Bo`idar Drini}. Posetioci }e 25. dane u ~ast piva pamtiti i po brojnim drugim doga|ajima – tambura{kim i folklornim nastupima u Tir{ovoj ulici, koncertima Kemala Montena, Zafira Had`imanova i Bisere Veletanli} u Gradskoj ba{ti, i elektronskim tulumima na Trgu dr Zorana |in|i}a. Zahvaquju}i rekama qudi i piva koje su od srede do nedeqe ovde tekle, Be~kerek je jo{ jednom dokazao da je raj za pivopije. Makar je pre nekoliko godina ostao bez svoje pivare, jednog od osniva~a sada ve} ~uvenog hepeninga. @eqko Balaban

KRAJI[NIKE IZ BANATSKOG SELA PODLOKAWA OJADILO ISTORIJSKI FATALNO NEVREME NA CRNI PETAK

IZ CELE EVROPE STIGLI GOSTI U PRIGREVICU NA GASTARBAJTERSKU MU[KU SVADBU OD TRI DANA

Grad pobio i vrapce, gugutke i fazane

I nema~ki policajac tancovao kolce

@iteqi severnobanatskog mesta Podlokaw, koje su 1921. osnovali quti Kraji{nici, dobrovoqci kraqa „^ika Pere“, za proslavu Dana sela ove godine nisu nisu bili previ{e orni. Nevreme im potuklo useve, vo}wake i nanelo mnoge druge nevoqe, ali se ipak slavilo po ku}ama i ispred Doma kulture, iako zvani~ne organizacije nije bilo. A lane je za praznik bilo uprili~eno takmi~arsko kotli}awe ribqe ~orbe, izlo`ba slika, fudbalska utakmica... Mada iz sela poti~e dosta kadrova u firmama i ustanovama mati~ne op{tine Novi Kne`evac, Podlokaw danas nema predstavnika u Savetu MZ Banatsko Aran|elovo, niti odbornika u op{tinskom parlamentu. Po{to Mesni odbor nikako da za`ivi, u animirawu me{tana, kao jedino neuni{tiva institucija, opstaje FK „Hajduk“. Umesto qutih rivala iz kom{iluka, „Slavije“ iz Banatskog Aran|elova i „Trome|e“ iz Majdana, ovog puta su pikali

Nikom nije smetalo ni {to je zafalilo kre~a da se igrali{te bar regularno obele`i, mada je to bila zvani~na kup-utakmica. Od stravi~ne no}i petka 13. avgusta, Podlokaw se dugo ne}e oporaviti. Ni najstariji ne pamte takvu zonu sumraka, kad je nemerqiva koli~ina ki{e i grada potukla duvan, kukuruz, suncokret, {qive, a stradali su i vrapci, gugutke, fazani i druga lete}a fauna. – Led mi je skroz potukao duvan na 2,5 hektara, nanizali smo bili tek 400 venaca – jada se Milan Luki} Muja. – Otkad sadim duvan, nije bilo boqe sezone. Umesto o~ekivanih sedam-osam tona suvog „berleja“, jedva }e biti 500 kila. Potu~ena je i parcela deteline, taman spremna za kosidbu. Na ku}i je polupano oko 150 crepova. ^uo sam grmqavinu, a grad prespavao. Sre}om, jer da sam izi{ao napoqe, mo`da bi me crep udario po glavi. Nijedna raketa iz protivgradne stanice nije ispaqena, javqeno im

Branko Jovani} u potu~enom {qiviku

loptu s „Grani~arom“ iz \ale. Entuzijasti Ratko Radakovi} i Branko Jovani} su se pobrinuli da veliki bogra~ bude pun pasuqa s kobasicama i ostalim suhomesnatim dodacima, da gosti ne odu ku}i gladni i `edni. Igrano je po otkosima sena jer doma}ini nisu stigli da ga pokupe.

je kad je nevreme ve} pro{lo. Bila nam Komisija iz op{tine, obi{ao nas i gradona~elnik Dragan Babi}, no sumwam da }e biti obe{te}ewa, uglavnom sve je neosigurano. Branko Jovani}, koji uz Dan sela obele`ava i petogodi{wicu svadbe, ostavqa ka-

Pred radwom i bifeom fla{e su uvek na broju

zan pun pasuqa da se kr~ka bez nadzora, da poka`e ~udo nevi|eno. Grad je u {qiviku Mi}e Te{anovi}a iz Novog Sada, o kojem za platu Branko vodi ra~una, obrao rod s 5.900 mladih stabala na 22 jutra. – „Stenlejke“ su bile gotovo prispele za brawe, uni{teno je vi{e od sto tona roda, vrednog oko 50.000 evra. Od nevremena pumpamo vodu s ni`ih terena i jo{ nikako da se povu~e. Deo vo}waka je star sedam godina, drugi deo ~etiri, taman je prispeo na rod, {to se ka`e – do{lo do usta, a sve je uni{teno. Gazda je zapo~eo i gradwu hladwa~e, ~ije temeqe je led tako|e potukao. [teta i zbog toga {to retko ko sa strane dolazi kod nas da ula`e, a posla bi u vo}waku uvek bilo za nekoliko qudi – vajka se Branko. Kompletan rod {qiva je propao samo desetak dana pre berbe, da su bar bile zrele, mo`da se ne{to moglo spasiti pe~ewem rakije, pa bi se Rusi, za koje je isporuka bila ugovorena, umesto so~nim plodovima, mogli da krepiti na{om `estinom. Rade Radakovi}, zvani Mr|a, se}a se stra{nog grada pre 37 godina, ali tada samo u ataru. Po broju parkiranih limuzina zna se da je najvi{e sve~ara kod Klepi}a i Lazarevi}a, a u ku}i Rajka Mi-

{~evi}a (82) te{ko je prebrojati sve prispele iz Novog Kne`evca, Novog Sada, Subotice, Beograda... – Do{la su nam po tri }erke i zeta, {estoro unu~adi, dvoje praunu~adi i pride prijateqi, da uz wih lak{e zaboravimo nezapam}en jad koji nas je sna{ao. A u Podlokawu sam vek pro`iveo i pamtim i vreme kad je snega bilo i po dva meseca pa smo saonicama morali po kukuruzovinu u wivama ili da obavimo poslove u Kne`evcu – pri~a starina. Celodnevno praznovawe oteglo se uz pune trpeze od ru~ka do ve~ere, a oni koji nisu `urili, ostali su i na po~inku. Pred Domom kulture veselilo se uz sintisajzer, a pogotovu harmoniku Du{ka Rogana, rodom Kawi`anina, koji uvek stigne gde je najpotrebniji. Posebno je raspolo`ena bila dru`ina Milana Lazina Sponara iz ribolova~kog udru`ewa „Grge~“ iz Banatskog Aran|elova, koja je nenajavqeno banula i u velikom kazanu kuvala pasuq, tek da slavqe ne bude posno. Pivo se pilo ispred prodavnice i bifea“Hajduk“ (nekad se zvao „Dobri qudi“), koje su vrata do vrata, razlika u ceni nije zna~ajna, ali se najvi{e pazilo na to da se ambala`a ne pome{a i bude na broju. Milorad Mitrovi}

Ro|eni Prigrev~ani Mirko i Ana Dvadesetogodi{wu [pawolku SintiVu~eti}, koji godinama rade u Gagenauu, ju Artaho Gomez po mentalitetu Srbi odlu~ili su da ven~awe sina Dejana (26) podse}aju na wene zemqake: i godinu dana mla|e snahe Ivane prosla– Ima neke zajedni~ke vatre u va{im ve u zavi~aju. Iako su mladenci ro|eni u i na{im igrama. Mladi u Prigrevici Nema~koj, dobro govore srpski jer se isbrzo uspostavqaju prisne kontakte i ta kqu~io on koristi kod ku}e, a svoj maprostodu{nost me o~arala – veli Gometerwi jezik (naro~ito so~nim psovkazova, koja je uz orkestar „Gold“ nau~ila ma) pomalo su „predavali“ brojnim prisvaki stih Kebine pesme „Imao sam“, a jateqima. Ne samo domorocima ve} i svi gosti su je i dan posle svadbe horski onima koji su u Doj~land stigli s raznih pevali. krajeva Starog kontinenta. Zato nije ~udo {to je u sve~are stiglo stotinak gostiju iz Evrope, koliko je bilo i onih iz Ba~ke. – Prijateqi su prevalili hiqade kilometara i u dobrom raspolo`ewu, od tri do pet dana, koliko je ve} ko mogao da odsustvuje s posla, provodili u mojoj Prigrevici – zadovoqan je Mirko, dok u dvori{tu ku}e i obli`wem {qiviku nastavqa da se ~asti s me{tanima. Uglednoj zvanici Uveu Kuncu, {efu policijskog depart- Moma~ko ve~e kakvog nigde nema mana u Karlsrueu, toliko je prijalo za wega egzoti~no teraRumun Mihaq Sajfer je najvi{e oduwe kere da je odlu~io da boravak u Srbi{evqen moma~kom ve~eri na starinski ji produ`i za jo{ ~etiri dana. prigrevi~ki na~in, tokom koje je dvade– Qudi su ovde opu{teniji, srda~niji, setak mladi}a, obu~enih u iste majice, veseliji, vatreniji. U Nema~koj su svadcele no}i u traktorskoj prikolici pube kao u{togqeni kokteli, ne traju tri noj sena obilazilo selo i wegove kafadana, niti ima narodnih obi~aja – ka`e ne, a potom se kraj Kanala DTD, uz raUve, koji se sa suprugom Monikom, si`aw usidrilo. nom Manuelom i }erkom Sinom, me|u – Iako sam ro|en u Nema~koj, `eleo novoste~enim prijateqima trudio da sam da u mestu o~evog ro|ewa moma~ko nau~i „sitno kolce“. ve~e pro|e ba{ kao pre 60 godina, kad su Po~asni gost je bio industrijalac Prigrev~ani s Banije i iz Like stigli u Ernst Jeger, kod koga su mnogi Srbi naVojvodinu – ka`e Dejan, dok Beogra|a{li prvo uhlebqewe pri dolasku u Nenin Zoran Cvetkovi} `ali {to i on rama~ku. stanak od sama~kog `ivota nije prosla– Mirko i wegov brat Branko su mi vio ovako. stari prijateqi. Rado sam opet do{ao u Zbog visine, naravno, na svadbi je Prigrevicu, iz koje sam sa 14 godina iz„najvi|eniji“ bio slavni ko{arka{ begao s majkom 1944. – ka`e Jeger, koji je @eqko Rebra~a, ro|eni Prigrev~anin mnogo puta darivao {kolu, vrti}, sporti bliski prijateq Vu~eti}a. ske klubove, mesnu zajednicu. J. Prel~ec


DRU[TVO

DNEVNIK ME\UNARODNI DAN NESTALIH I EKS–SFRJ

Traga se za 14.790 qudi

Prema podacima Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta iz ove godine, na podru~ju biv{e Jugoslavije traga se za ukupno 14.790 qudi - u BiH 10.512 osoba, u Hrvatskoj 2.436, a na Kosovu 1.842. U proteklih godinu dana identifikovano je svega oko 1.200 osoba. U Beogradu je obele`avawe Me|unarodnog dana nestalih po~elo u ponedeqak, otvarawem izlo`be fotografija „Nestali `ivoti“, koja je posve}ena nestalima na prostoru biv{e Jugoslavije. [ef regionalne delegacije Me|unarodnog komiteta Crenog krsta za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju Pol-Anri Arni podsetio je da je 140.000 qudi stradalo tokom ratova u biv{oj Jugoslaviji, a da je od tog broja izme|u 35.000 i 40.000 qudi na silu odvedeno i nestalo. - Brzinom kojom proces sada ide, bi}e potrebno 33 godine da se re{e svi preostali slu~ajevi iz sukoba na Kosovu, 22 godine za `rtve sukoba u Hrvatskoj i 11 godina za Bosnu i Hercegovinu. Porodice nestalih ne mogu toliko da ~ekaju“ - rekao je Arni. Predsednik dr`avne komisije za nestala lica Veqko Odalovi} izjavio je da je rasvetqavawe sud-

bine nestalih obaveza za sve, da porodice imaju pravo da znaju {ta se desilo wihovim najmilijim ali i pravo da saznaju ko je po~inio te zlo~ine. Prema Odalovi}evim re~ima, zemqe u regionu moraju biti svesne da je rasvetqavawe sudbine nestalih bitan uslov za pomirewe u regionu. Predsednik dr`avne komisije je rekao da od me|unarodnih organizacija o~ekuje da }e uraditi mnogo vi{e nego do sada. U ime Koordinacije srpskih udru`ewa porodica nestalih sa prostora biv{e Jugoslavije, Olgica Bo`ani} izrazila je danas nezadovoqstvo dinamikom rada nadle`nih na rasvetqavawu sudbine nestalih. - Dr`ava nedovoqno posve}uje pa`wu problemu nestalih, koje je uz sve to ispolitizovano“, rekla je Bo`ani} i dodala da je saradwa sa komsijom Vlade Srbije i institutiom za nestale u BiH je dobra, ali se ne primewuju zakoni koji su doneti, a koji bi trebali da pomognu u rasvetqavawu sudbine nestalih.

Ona je izrazila `aqewe {to je problem nestalih u Srbiji preba~en na nivo Komesarijata za izbeglice, dok je to pitanwe u Hrvatskoj u nadle`nosti ministarstva, a u BiH Insututa za nestale. Bo`ani} je najavila da }e povodom Me|unardonog dana nestalih u beogradskom Ta{majdanskom parku biti otkrivena spomen plo~a srpskim `rtvama stradalim u ratovima od 1991. do 2000. godine, nakon ~ega }e biti pro~itano i jedinstveno pismo koje }e se ~itati i u Sarajevu i Vukovaru. Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo pozvala je ju~e institucije Srbije i drugih biv{ih jugoslovenskih zemaqa da otkriju preostale masovne grobnice. Fond je apelovao na institucije Srbije da otkriju preostale lokacije tajnih grobnica i ratifikuju me|unarodnu Konvenciju o za{titi svih lica od prisilnog nestanka, a institucije Kosova i drugih postjugoslovenskih zemalja da obelodane lokacije preostalih tajnih grobnica i da omogu}e porodicama da dostojansteno sahrane svoje najmilije. „Institucije dr`ava koje su u~estvovale u ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije imaju obavezu da rasvetle okolnosti nestanaka svih `rtava, otkriju lokacije na kojima su skriveni wihovi posmrtni ostaci i kazne odgovorne za zlo~ine“, navodi se u saop{tewu Fonda. Regionalna komisija za utvr|ivawe ~iwenica o ratnim zlo~inima i drugim te{kim povredama qudskih prava (Rekom) pozvala je javnost i institucije postjugoslovenskih zemaqa da utvrde ~iwenice u vezi sa zlo~inima i rasvetle sudbine nestalih. Ta nevladina organizacija, koja okuplja vi{e od 870 udru`ewa `rtava, organizacija i pojedinaca iz regiona biv{e Jugoslavije, ocenila je da je nehumano i prema `rtvama i prema porodicama to {to se u pojedinim slu~ajevima manipuli{e podacima o nestalim u politi~ke svrhe i {to postoji sporost u re{avawu pitawa sudbina tih qudi. Euleks je povodom Me|unarodnog dana nestalih ocenio da je re{ewe sudbine nestalih zadatak od najve}e va`nosti za Misiju. Vr{ilac du`nosti {efa Misije Roj Riv je tim povodom podsetio da su od decembra 2008. godine, kada je Misija po~ela saradwu sa Odeqewem za sudsku medicinu u Pri{tini, na|eni ostaci 169 zzrtava sukoba na Kosovu koji su predati wihovim porodicama. Ipak, ~lanovi Udru`ewa kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji odrza}e danas u podne protestni skup u Gra~anici.

Sve vi{e dece s malignim bolestima Broj dece obolele od malignih bolesti u Srbiji godi{we se uve}a za vi{e od 300, upozorio je danas predstavnik Nacionalnog udru`ewa roditeqa dece obolele od raka Vladimir Radulovi}. - Problem je {to svake godine sve vi{e dece oboleva od raka, ne zna se ta~no za{to, ali se de{ava. Zajedno sa lekarima poku{avamo da iza|emo iz svega toga“, kazao je Radulovich i naveo da su kod dece obolele od malignih bolesti naj~e{}a leukemija, pa onda tumori mozga i kostiju. On je izrazio o~ekivawe da }e do uskoro biti izmewen pravilnik po kome deca le~ena od malignih oboqewa nemaju pravo na produ`enu rehabilitaciju. - Imamo ozbiqna obe}awa nadle`nih u Republi~kom zavo-

du za zdravstveno osigurawe da }e problem biti re{en u interesu dece“, kazao je Radulovi}. Po wemu, akcija „kraba“, u kojoj su uhap{eni ~elnci Instituta za onkologiju bila je veliki udarac za zdravstvo i sve one koji se bave tom vrstom problema. Po pitawu “roditeqskih ku}a”, gde starateqi borave tokom le~ewa dece, Radulovi} je ukazao na wihov zna~aj i izrazio zadovoqstvo {to }e od septembra u Beogradu biti otvorena i druga ku}a. - Za roditeqe i decu iz unutra{wosti to mnogo zna~i, jer ne moraju da spavaju po parkovima ili kod ro|aka. Nisu lekovi samo ti koji le~e, ve} i stalo`enost roditeqa, koju dete ose}a“, zakqu~io je Radulovi}.

ponedeqak30.avgust2010.

15

DRUGI UPISNI ROK NA SVIM FAKULTETIMA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA I U OSAM VISOKIH [KOLA U VOJVODINI

Najvi{e mesta za tehni~ke struke

Iako zvani~no drugi rok za upis studenata u prvu godinu studija u 2010/11. na dr`avnim fakultetima i visokim strukovnim {kolama u Srbiji po~iwe 1. septembra, ponegde je prijem dokumenata ve} po~eo, kao, na primer, u zrewaninskoj Visokoj tehni~koj {koli strukovnih studija, a danas startuje i u novosadskoj Visokoj poslovnoj {koli. U svakom slu~aju, prijavqivawe kandidata svuda }e potrajati bar do 2. septembra, pa svr{eni sredwo{kolci koji nameravaju da nastave {kolovawe imaju dovoqno vremena da konkuri{u za indeks. U Vojvodini je slobodno ukupno oko 2.500 mesta, a upis organizuju svih 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kao i osam visokih strukovnih {kola (jedino ga ne}e biti u novosadskoj za obrazovawe vaspita~a, gde su svi indeksi podeqeni

znovrsna, a ima i ne{to vi{e od 400 mesta za one koji }e studirati na teret buxeta. U ukupnoj ponudi najzastupqenije su tehni~ke i ekonomske struke.

Septembarska trka i za studewake Buxetski bruco{i, kao i studenti rekonvalescenti za sme{taj u studentskim domovima u Novom Sadu, Zrewaninu i Somboru, koji su u ingerenciji Studentskog centra „Novi Sad“, konkuri{u od 1. do 15. septembra, dok je za studente ostalih godina rok za prijavqivawe od 15. septembra do 31. oktobra. U osam domova u Novom Sadu mo}i }e da se useli ukupno 2.713 studenata, u zrewaninski „Mihajlo Predi} dr Mi{a“ 208, a u somborski „Dr Zoran \in|i}“ 143. u julu). Naravno, slobodnih mesta nema na svim studijskim programima, jer su oni za koje vlada najve}e interesovawe (medicina, stomatologija, farmacija, psihologija, engleski jezik i kwi`evnost, geografija i turizmologija...) ispunili upisnu kvotu u prvom roku, ali je i septembarska ponuda prili~no ra-

Univerzitet u Novom Sadu ima ukupno 1.823 slobodnih mesta: 346 na osnovnim strukovnim studijama na Fakultetu tehni~kih nauka, Prirodno - matemati~kom i Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa; 1.372 na osnovnim akademskim studijama na svim fakultetima osim na Fakultetu sporta, gde su svi indek-

si u ovoj „kategoriji“ podeqeni u prvom krugu upisa; 105 na integrisanim studijama na Medicinskom (medicina, stomatologija i farmacija na engleskom jeziku) i na PMF-u (dvopredmetna nastava prirodnih nauka). U ukupnoj septembarskoj upisnoj kvoti buxetskih mesta je svega 314 i sva su na osnovnim akademskim studijama, a ima ih, vi{e ili mawe, ~ak 10 fakulteta (osim FTN-a, Pravnog, Ekonomskog i Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa gde su sva slobodna mesta na samofinansirawu). Najvi{e indeksa mo`e da podeli Ekonomski fakultet (Subotica) - 376 (59 je za studirawe na daqinu), FTN 327 (~ak 295 na osnovnim strukovnim studijama, dok je na akademskim svega 32), Filozofski 195 (od ~ega 48 na buxetu), Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin“ (Zrewanin) 148 (41 buxetsko mesto), Prirodno-matemati~ki 118 (15 buxet),

Poqoprivredni 114 (15), Tehnolo{ki 85 (~ak 55 na buxetu), Pravni 78, Gra|evinski (Subotica) 75 (51), Pedago{ki (Sombor) 66 (dva buxetska mesta), Akademija umetnosti 29 (19), Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa 23 (sve na osnovnim strukovnim studijama) i U~iteqski fakultet na ma|arskom nastavnom jeziku (Subotica) 12 (tri buxetska mesta). Iako je Medicinski fakultet u julu popunio sva mesta na medicini, stomatologiji, farmaciji i medicinskoj nezi, ovde }e u septembru, pored upisa na studije na engleskom jeziku, biti organizovan jedini krug upisa na nedavno akreditovana tri programa osnovnih akademskih studija - medicinske rehabilitacije (fizioterapija), specijalne rehabilitacije (gde su dva modula - bolesti zavisnosti i vi{estruka ometenost i invalidnost) i specijalne edukacije (inkluzivno obrazovawe). Ukupno mo`e da se upi{e 117 bruco{a ( 65 na buxet). Bruco{e u septembarskom roku upisuju i Visoka poslovna {kola strukovnih studija u Novom Sadu (73 mesta za one koji pla}aju {kolarinu), kao i sve tri dr`avne visoke tehni~ke {kole u Vojvodini, u Novom Sadu (139 mesta, od ~ega12 buxetskih), Subotici (153 mesta, 52 buxetska) i Zrewaninu. Mesta ima i u ~etiri visoke strukovne {kole za obrazovawe vaspita~a: u Subotici 44 (11 buxetskih), Vr{cu 17 (11), dok je u Kikindi 35 i u Sremskoj Mitrovici 21 mesto iskqu~ivo za one koji pla}aju {kolarinu. V. ^eki}

Dijaspora u~i srpski Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} izjavio je ju~e da je to ministarstvo u toku protekle nedeqe poslalo 1.000 uxbenika namewenih u~ewu srpskog jezika u Australiji, u kojoj `ivi sto hiqada pripadnika srpske dijaspore. Sre}kovi} je ukazao da je jedan od ciqeva ministarstva integracija i institucionalni uticaj pripadnika dijaspore u zemqama u kojima `ive, ali i o~uvawe nacionalnog identiteta, uz spre~avawe asimilacije.

- Za to je neophodno da postoje stabilni duhovni, kulturni, jezi~ki i medijski stubovi koja okupqaju i organizuju srpsku zajednicu u dijaspori na trajnoj osnovi. Kqu~ni element na{eg identiteta jesu upravo srpski jezik i }irili~no pismo i zato wihovo o~uvawe mora biti strate{ki i dugoro~ni dr`avni projekat, naveo je ministar. Ministarstvo za dijasporu u okviru projekta „Svi Srbi znaju srpski“ podr`ava sve oblike institucionalnog i vaninstitucionalnog u~e-

wa srpskog jezika, od dopunskih {kola pod okriqem Vlade Srbije i dr`ava doma}ina, do privatnih {kola i u~ewa u organizaciji crkveno-{kolskih op{tina. Tokom leta, Ministarstvo je organizovalo i podr`alo dvanaest letwih kampova u Srbiji, u kojima su deca iz dijaspore imala priliku da se dru`e sa vr{wacima iz matice, ali i da usavr{e jezik i upoznaju se sa tradicijom i kulturom zemqe iz koje poti~u, podsetio je ministar.

SARADWA FAKULTETA „MIHAJLO PUPIN” I ZREWANINSKIH PRIVREDNIKA

Privatnici sponzori{u studente Tehni~ki fakultet “Mihajlo putem kog }e razmenom mi{qePupin” iz Zrewanina i udruwa, iskustava, znawa i izno{e`ewe vode}ih gradskih priwem konkretnih predloga biti vrednika “Zrewaninski pou mogu}nosti da unaprede vlaslovni krug” (Zrepok) potpisastitu uspe{nost - pojasnio je }e u utorak ugovor o saradwi i Vidakovi} detaqe ugovora. partnerstvu. Pakt }e, kako je Po wegovim re~ima, ~lanovi najavqeno, sklopiti dekan faZrepoka, koji su uspe{ni i kulteta Milan Pavlovi} i ugledni poslovni qudi sa vipredsednik ZREPOK-a Dragan {egodi{wim proverenim iskuVidakovi}. Ugovor podrazumestvom u realnom privre|ivawu, va da pomenuto poslovno udruuvereni su da }e realizacija `ewe najboqim studentima projekta dovesti do stvarawa omogu}i sticawe ~vrste veze izmeradnog iskustva |u najzna~ajnije Visokoobrazovanim obrazovne instikroz stru~nu praksu u preduze- qudima, pru`i}emo tucije u Zrewa}ima osniva~a mogu}nost da steknu ninu i privred“Zrewaninskog prakti~na znawa po nika, {to u krajposlovnog kruga”, wem segmentu zavr{etku studija me|u kojima su treba da ima za “Impel”, “Jovaciq profilisanovi}”, “Mrk{i}evi sala{i”, we kadrova koji su neophodni “Mlekoprodukt”, “]irkom” i zrewaninskoj privredi u savredruga. menim tokovima poslovawa. - Studentu koji postigne naj- Mladim, visokoobrazovaboqe rezultate tokom stru~ne nim qudima, pru`i}emo moprakse, Zrepok }e dodeliti gu}nost da steknu prakti~na stipendiju za master studije. S znawa po zavr{etku studija, druge strane, uprava fakulteta obezbediti im finansijsku poda}e mu pravo studirawa na madr{ku da nastave svoje {koloster programu bez ikakve novvawe i usavr{avawe i, ujedno, ~ane naknade. Osim toga, ugopodi}i renome zrewaninskog vorne strane }e stalno imati fakulteta. Sve to }e doprineotvoren kanal komunikacije ti stvarawu boqih uslova za

mlade Zrewanince koji `ele da ostanu u svom rodnom gradu, kako bi u wemu mogli dobiti i mogu}nost kvalitetnog obrazovawa. A, maturanati iz cele Srbije bi}e vi{e motivisani da izaberu ba{ Zrewanin za

nastavak svog {kolovawa i sticawe kvalitetne i priznate diplome, {to mo`e doprineti i popularizaciji grada kao mesta po`eqnog za `ivot – zakqu~io je Vidakovi}. @. Balaban


SPORT

ponedeqak30.avgust2010.

VOJVODINA POBEDILA ZAHVAQUJU]I NADAHNU]U GRUZIJCA

UZ ZAVR[ETAK TRE]EG ME\UNARODNOG MEMORIJALA „BOGDAN RODI]”

Mereba{vili slomio Javor

[ap~anima pehar, doma}inu ~estitke Zavr{en je tre}i po redu me|unarodni memorijalni rukometni turnir „Bogdan Rodi}“. Utakmice su odigrane u ne ba{ tipi~ne sportske dane, ~etvrtak i petak, zbog dvodnevnog seminara na{ih trenera, koji je na programu u dane vikenda. Sasvim zaslu`eno, pobedni~ki pehar ide u [abac. Rukovodstvo Metaloplastike izvuklo je pouke iz prethodne sezone, te je ekipu

Mit Turnir je organizovan sa mnogo qubavi i po{tovawa prema Bogdanu Rodi}u, ~oveku koji je Novosa|anima usadio qubav prema rukometu, ulagawima i verom u mlade sportista za `ivota stvoriv{i mit o li~nosti koja u sportu, kao i u biznisu, `eli samo uspeh. formiralo u toku jula i avgusta, pa sada „vanzemaqci“ deluju kao uigran, kompaktan kolektiv, prili~no gabaritan, ali i dovoqno pokretqiv da nametne svoju i prese~e protivni~ku igru. Uz maestralnog organizatora igre Luku Mitrovi}a, u redovima [ap~ana vaqa ista}i kapitena Marjanovi}a, beka Draga{a, pivota Milo{evi}a i povratnika iz inostranstva Ka`i}a. Za velike domete na doma}oj i inostranoj sceni, [ap~anima }e, ipak, trebati malo ja~a klupa i jedan provereni golman. Drugoplasirani Partizan je igrao u stilu toplo – hladno. ^inilo se, posle prvog dana i pobede

ve} na ovom takmi~ewu, zaradio dva crvena kartona. Vojvodina @elezni~ar je bila jedan od glavnih favorita turnira. Crveno – beli su, me|utim, poklekli prvog dana pred raspolo`enim [ap~anima, ali su smogli dovoqno snage i motiva da u kom{ijskom derbiju sa Ka}anima ostvare pobedu i domognu se tre}eg mesta. O~igledno je da pred trenerom Darkom Jevti}em i wegovim izabranicima predstoji zna~ajan period na planu uigravawa svih linija, pogotovo razvijawu igre prema krilnim pozicijama. Raduje dobra forma iskusnog golmana Damjanovi}, pivotmena Popova i Kostelca, te plejmejkera Baneta Radi{i}a. Lepo je {to rukometa{i Vojvodine rade u dobrostoje}im javnim preduze}ima, ali je to i ote`avaju}a okolnost na planu posve}enosti treninzima, pogotovo ako se uzme u obzir ~iwenica da Novosa|ane mnogi ubrajaju me|u ~etiri najkvalitetnije ekipe u nacionalnom {ampionatu. Ka}ani su na ovom takmi~ewu predstavili neznatno izmeweni sastav, bez Marka Krsman~i}a, ali sa odli~nim bekom Lali}em. Veza Lali} – [ipka promovisala je pivota nebeskoplavih u najboqeg strelca turnira, a uz dobro klasi~no levo krilo, ~ini se da bi veliki dometi novajlije u redovima Ka}ana jo{ vi{e do{li do izra`aja. Velika slabost u igri Ka}ana je pozicija centarhalfa. Jugovi} nema sna`nog igra~a koji bi se hvatao u ko{tac sa gabaritnim protivni~kim igra~ima na

Odahnuli su u FK Vojvodina posle pobede nad Javorom, jer sada mirno mogu da odu na prvenstvenu pauzu koja }e usleiti usled obaveze reprezentacije. Dva gola u mre`i Damira Kahrimana, 17. me~ bez pri-

Posle utakmice, u analizi pobede, trener Vojvodine Zoran Milinkovi} ponovo nije `eleo da izdvaja pojedince. - Na{i igra~i su vi{e nego zaslu`eno do{li do pobede protiv uvek neugodnog Javora koji znala~ki vodi kolega Radovan

DNEVNIK

c m y

16

VESTI IZ VO[E

- Na{a nada bila je da Vojvodina ne}e imati ve}i broj nadahnutih igra~a. Uspevali smo u prvom delu da pariramo doma}inu u mnogim segmentima i to je ono {to me raduje. Ipak, gol je za nas stigao u zao ~as, ~ini mi se u drugom minutu nadoknade, a

Antvi Jao

Pozvani za reprezentaciju Kako re~e trener Vojvodine svaki veliki klub suo~en je s periodi~nim odlivom reprezentativaca. Vojvodina je u prvenstvenoj pauzi ostala bez {estorice prvotimaca koji su se odazvali pozivu nacionalnih A i mladih timova. Re~ je o @eqku Brki}u (Srbija, A), Dejanu Karanu (Srbija, mladi), Nemawi Bilbiji (BiH, mladi), Mariju \urovskom (Makedonija, A), Georgi Mereba{viliju (Gruzija, A) i Tvae Jaou (Gana, A).

A|uru u Nigeriji

Lopta je posle udarca Mereba{vilija po drugi put zavr{ila u Javorovoj mre`i

mqenog pogotka na drugoj strani (naravno, ra~unaju}i i letwe prijateqske duele) popravili su znatno raspolo`ewe u crveno-belom taboru. Glavni junak druge ovojesewe pobede bio je Gruzijac Georgi Mereba{vili. Stigao je zimus u Novi Sad, ali je postigao tek jedan prvenstveni gol i u wegove mogu}nosti se s pravom sumwalo. Ipak, u subotwem duelu je nagovestio da nije proma{ena investicija.

]ur~i}. S razlogom smo brinuli, jer su prethodne dve sezone pokazale da tim iz Ivawice ne odgovara Vojvodini. Dali smo gol na vreme, kontrolisali igru i me~ priveli kraju. Ova ekipa potvrdila je kvalitet ali je pred nama jo{ mnogo radnih dana kako bismo sve planirano uspeli da realizujemo – rekao je Milinkovi}. Radovan ]ur~i} sportski je Vo{i ~estitao pobedu.

Foto: B. Lu~i}

Odmah posle utakmice s Javorom, put Nigerije krenuo je i Naemeka A|uru. Razlozi wegovog odlaska nisu, poput {esto-

delo je upravo nadahnu}a pojedinca, ba{ kao i drugi pogodak. Vojvodina je kvalitetniji tim, to je potvrdila, a nama ostaje da u nekim slede}im me~evima, s nama ravnopravnijim rivalima, poku{amo da osvojimo jo{ neki bod u gostima – rekao je ]ur~i}. U pobedi Vojvodine u`ivao je i wen dioskora{wi ~lan Du{an Tadi}, koji sada blista u dresu holandskog Groningena. S. S.

PRED 2. ME\UNARODNI SEMINAR SPORTSKE MEDICINE

Evropska elita na Pali}u

Pehar pripao [ap~anima

nad Jugovi}em u zavr{nici me~a, da crno – beli doziraju igru u toku utakmice, da bi u samoj zavr{nici demonstrirali snagu kolektiva i individualne mogu}nosti pojedinaca, pre svih reprezentativca Save Me{tera. Poput Ka}ana, i Beogra|ani veliku pa`wu posve}uju promociji mladih igra~a, pa smo na ovom turniru videli tri izuzetno raspolo`ena momka – Dimitrijevi}a, Golubovi}a i Ili}a – koji se ve} sada name}u kao nosioci igre u napadu crno – belih. Zapa`ene partije pru`io je golman Nemawa Qubenovi}, a poja~awe na poziciji levog beka, Branko Radanovi}, ~ini se, kuburi sa povredom, koja je onemogu}ila ve}i u~inak ovog bombardera. Primenom novina u pravilima rukometne igre, pogotovo onih koje se odnose na sankcionisawe u igri pivota, ~ini se da }e jedan od kqu~nih igra~a Partizana, Stojan Radanovi}, morati korenito da promeni pristup igri, jer je,

crti, i, uop{te uzev{i, trener Jordovi} nema na raspolagawu zadovoqavaju}i fond rukometa{a koji uspe{no mogu da obavqaju odbrambene zadatke. Dovitqivi trener Ka}ana bio je prinu|en da se, u fazi odbrane, oslawa na Lali}a, Stejina i kadeta Vu~i}evi}a, koji je, gle ~uda, uspe{no igrao halfa u dubokoj zonskoj formaciji. Golmani Jugovi}a su, u ve}em delu turnira, delovali neubedqivo, pa je ulazak talentovanog Tadeja Dobrijevi}a unelo malo optimizma, uz konstataciju da bi ovaj momak trebalo da ima ve}u minuta`u u igri. I pred Ka}anima je zna~ajan period uigravawa svih linija, ali ispoqene pukotine u odbrani zahtevaju pravovremenu reakciju rukovodstva kluba. Sigurno }e i povratak na teren bombardera Jo{i}a i Vukovqaka bitno poboq{ati kvalitet igre Jugovi} Unimeta. J. Gali}

Posle sjajnih iskustava od pro{le godine, Pali} }e ponovo biti doma}in Me|unarodnog seminara sportske medicine. Drugi po redu seminar okupi}e u “Maloj gostioni” u sklopu hotelskog kompleksa “Elit” na Pali}u od 17. do 19. septembra najpoznatije medicinske stru~wake, wih ukupno 22, iz 16 evropskih zemaqa. Najavqeni su gosti iz Nema~ke, [panije, Slovenije, Hrvatske, Ma|arske, Rumunije, Makedonije, a svakako da najve}u pa`wu privla~i lekar {panske Barselone, jednog od evropskih sportskih giganata. Organizator seminara je Sekcija za sportsku medicinu Srpskog lekarskog dru{tva – Dru{tva lekara Vojvodine. Prema re~ima jednog od u~esnika, lekara FK Vojvodina dr

U sredu u Gospo|incima Novosadski superliga{ odigra}e u sredu prijateqski me~ u Gospo|incima. Doma}e Jedinstvo obele`ava 90 godina postojawa, a me~ s Vojvodinom po~e}e u 17.30 sati. Dr Borko Vukosav s prvotimcima Vojvodine

Borka Vukosava, predstoje}i skup na Pali}u bi}e sjajna prilika da se razmene ste~ena iskustva, a u~esnici }e se prevashod-

no baviti tretirawem sportskih povredam i kardiovaskularnih problema sportista. S. S.

SUBOTI^KI SPARTAK SLAVIO PRVU JESEWU POBEDU

Kona~no stigli i golovi Posle dva remija u Superligi Srbije, fudbaleri Spartak Zlatibor vode su obradovali doma}u publiku, u me~u sa ^ukari~kim stigli su do pobede od 2:0. Prvom pobedom golubovi su zna~ajno popravili bodovni saldo, ali i probili gol-barijeru. Dragan Miranovi}, trener Spartak Zlatibor vode, bio je zadovoqan na~inom igre wegove ekipe, ali i celokupnom fudbalskom slikom. – Ovake utakmice su pravi primer da se fudbal mo`e igrati ~vrsto, ali veoma korektno, na ~emu ~estitam na{em protivniku. ^ini mi se da je Spartak vi{e `eleo pobedu u ovom me~u, a sistem igre

Vojo Ubiparip i Sini{a Stevanovi}

u kome napad po~iwe ~im se izgubi lopta; nam je doneo prednost.

Iako smo pobedili 2:0, protivnik nam je odli~no parirao u ve}em

Naemeka A|uru

rice imenovanih, reprezentativne, ve} privatne prirode. A|uru }e se posle nekoliko dana boravka u porodici, ponovo staviti na raspolagawe treneru Zoranu Milinkovi}u.

delu utakmice, a mora se priznati da smo imali sre}e da postignemo golove u pravo vreme. Pobeda me raduje, ali i ~iwenica da se vidi zna~ajan pomak u odnosu prema igri u mojoj ekipi – istakao je Miranovi}. Aleksandar Jovi}, trener ^ukari~kog, kazao je posle utakmice da je zadovoqniji igrom u prvom poluvremenu, kada je wegova ekipa uspela da zatvori prilaze svome golu i sa~uva mre`u. Jovi} je tako|e dodao da je wegova ekipa propustila dve odli~ne kontre i priznao da je za wegovu ekipu iznena|ewe bilo igrawe Sini{e Stevanovi}a u ofanzivi.

Upravo je Stevanovi} bio jedan od najboqih tokom ~itave utakmice, prolazio je odli~no po bokovima, upo{qavao svoje saigra~e, a u presudnom momentu odli~no reagovao na gol liniji sopstvenog gola. – Ispunili smo sve dogovore iz svla~ionice, igrali smo lepo za oko, za gol vi{e, a opet strpqivo. Iako smo u prvom poluvremenu pru`ili boqu igru, vi{e sre}e smo imali u drugom, kada smo kona~no postigli i dva gola u pravom momentu. Nadam se da je ovo samo najava dobrih izdawa Spartaka i da }e u narednim utakmicama biti jo{ vi{e golova – kazao je Stevanovi}. N. S.

Tra`i se rival za subotu S obzirom na to da za slede}i vikend ne}e biti prvenstvenih me~eva zbog termina rezervisanog za utakmice reprezentacija, u FK Vojvodina krenuli su u potragu za potencijalnim rivalom.

Zoran Milinkovi}

U planu je odigravawe prijateqskog me~a i sva je prilika da }e on biti me|unarodnog karaktera. Suparnik se tra`i u Ma|arskoj, a kao mogu}i takmac spomiwe se Videoton. S. S.


SPORT

c m y

DNEVNIK

KULA: Hajduk - In|ija BEOGRAD: OFK Beograd - Partizan NOVI SAD: Vojvodina - Habitfarm Javor SUBOTICA: Spartak ZV. - ^ukari~ki Stankom BEOGRAD: Rad - Sloboda Point Sevojno ^A^AK: Borac - Metalac SMEDEREVO: Smederevo - BSK BEOGRAD: Crvena zvezda - Jagodina 3 3 3 3 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 3

2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

1 1 1 1 0 2 2 1 0 0 2 2 2 1 0 0

1:3 (0:0) 0:2 (0:2) 2:0 (1:0) 2:0 (0:0) 0:0 (0:0) 1:0 (0:0) 1:1 (0:0) 2:1 (1:0)

0 0 0 0 0 0 0 1 2 2 1 1 1 2 2 3

4:0 3:1 3:1 3:1 4:1 4:0 3:1 2:2 4:4 1:3 2:4 1:2 1:3 0:2 2:5 0:7

7 7 7 7 6 5 5 4 3 3 2 2 2 1 0 0

Odgo|eni me~ 2. kola Partizan – hajduk igra se 4. septembra. U slede}em kolu (11/12. septembra) sastaju se - IN\IJA: In|ija - Jagodina, BEOGRAD: BSK - Crvena zvezda, IVANICA: Habitfarm Javor - Smederevo, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom Vojvodina, KRAGUJEVAC: Metalac - Spartak Zlatibor voda, U@ICE: Sloboda Point Sevojno - Borac, BEOGRAD: Partizan Rad, KULA: Hajduk - OFK Beograd.

Gostima duel Vojvo|ana Hajduk - In|ija 1:3 (0:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 500, sudija S. Kaurin (Subotica), strelci: Komazec u 75. za Hajduk, a Davidov u 50, Isidorovi} u 71. i Bubalo u 87. minutu za In|iju. @uti kartoni: Radanovi}, Kasalica, Lalevi}, Pawkovi} (Hajduk), Novakovi}, Dubqevi}, Kosti}, Jankovi}, Davidov, Bubalo (In|ija). Crveni akrtoni: Radoji~i} (trener Hajduka) i Davidov (In|ija). HAJDUK: Bra~ 5, S. Novakovi} 5, Fejsa 5, Radanovi} 6, Kasalica 5, Mr|anin 6, Jovanovi} 6, Bogi} 6 (Petrovi} 6), Lalevi} 5, Maksimovi} 5 (Komazec 6), Pawkovi} 5 (Mudrinski 5). IN\IJA: Poleksi} 6, B. Novakovi} 6, Qubinkovi} 7, Jak{i} 6, Dubqevi} 6, Kosti} 7, ^ovilo 7, Nagli} 6 (Batijoja 7), Jankovi} 7 (Isidorovi} 7), Davidov 7, Bubalo 8 (\urovi} -). Fudbaleri Hajduka su pretrpeli i drugi prvenstveni poraz pred svojim pristalicama. Nakon Sevojna, bodove iz Kule odneo je jo{ jedan novajlija, ekipa In|ije.

U prvom poluvremenu igralo se uglavnom izme|u dva {esnaesterca bez nekih izglednijih prilika za gol. U drugom poluvremenu In|ija je sa~ekala i realizovala svoje prilike. U 50. minutu lopta sti`e do kapitena Jankovi}a koji je poneo uz desnu autu linuju i uputio centar{ut, na loptu je krenuo Radanovi}, zamalo bio kratak {to koristi iskusni Milan Davidov zahvata loptu i {aqe je u nebrawenu mre`u. Vo|stvo gostiju je sputalo igra~e Hajduka {to je ekipa In|ije umela da kazni i u 71. minutu povede sa 2:0: rezervista In|ije Isidorovi} izbegao je ofsajd zamku i lob udarcem uspeo da matira Bra~a. Tra~ak nade ukazao se doma}inima u 75. minutu kada je Petrovi} probio po desnoj strani, centrirao, a na loptu je natr~ao Komazec i smawio rezultat. Me|utim, u 87. minutu usledila je nova gre{ka odbrambene linije Hajduka, loptu je prihvatio Milan Bubalo krenuo sam prema golmanu Bra~u i uspeo je da pogodi suprotan ugao. \. Bojani}

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Hladan tu{

Senta - Dolina 1:2 (1:0) SENTA: Stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 400, sudija A. Jovanovi} (Novi Sad), strelci: Stojanov u 39. za Sentu, a Kova~evi} u 60. i Ostoji} u 62. minutu za Dolinu. @uti kartoni: Cvetkovi}, Milivojev (Senta), Smederevac, Ivani{evi}, \okovi} (Dolina). SENTA: Vukobrat -, Farka{ 6, Besla} 6 (Bajus 6), Radin 6, Cvetkovi} 7, Kaka{ 6, Jovi} 6, Popov 7, Stojanov 7, Nikolin 7, Milivojev 6. DOLINA: Trbojevi} 7, Smederevac - (To{kov 6), Nedu~i} 7, Ostoji} 7, O`egovi} 6, [alipurovi} 7, Staj~i} 7, Raji} - (Ivani{evi} 7), Kova~evi} 7 (Staji} 6), Tripkovi} 6, \okovi} 7. Posle dve pobede u gostima i pored solidne igre Sen}ani su u prvom me~u pred svojom publikom u Narodnoj ba{ti priredili hladan tu{ navija~ima. Sen}ani su u prvom delu imali inicijativu, a u 39. minutu na odli~nu asistenciju Nikolina, koji je prebacio kompletnu odbranu gostiju, Stojanov je iz blizine ubacio loptu u mre`u. U nastavku u 46. minutu Jovi} je propustio priliku da re{i utakmicu poga|aju}i iz idealne prilike stativu. Gosti potom preuzimaju igru u svoje ruke i u 60. minutu pogodak glavom posti`e Kova~evi}, da bi dva minuta kasnije

17

JELEN SUPERLIGA

TRE]E KOLO

1. Vojvodina 2. Crvena zvezda 3. Sloboda PS 4. Borac 5. Partizan 6. Rad 7. Spartak ZV 8. Jagodina 9. In|ija 10. OFK Beograd 11. BSK Bor~a 12. Smederevo 13. Javor 14. Metalac 15. Hajduk 16. ^ukari~ki

ponedeqak30.avgust2010.

Senta - Dolina 1:2 Dowi Srem - Sloboda (NK) 4:2 ^SK Pivara - Pali} 5:2 Radni~ki (NP) - Sloga (T) 1:0 Veternik - Mladost (A) 3:2 Solunac - Vr{ac 2:3 Mladost (BJ) - Tekstilac 1:0 Kikinda - Cement 1:0 1. Radni~ki (NP)3 2. D. Srem 3 3. Dolina 3 4. ^SK Pivara 3 5. Veternik 3 6. Senta 3 7. Cement 3 8. Vr{ac 3 9. Tekstilac 3 10. Mladost (BJ) 3 11. Kikinda 3 12. Solunac 3 13. Sloga 3 14. Sloboda (NK)3 15. Pali} 3 16. Mladost (A) 3

3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 0 1 1 0 0 0 1 1 1 1 0

0 8:0 0 9:3 0 6:1 0 13:4 0 6:4 1 8:2 1 5:4 1 5:6 2 1:2 2 3:7 2 2:8 2 3:5 2 1:4 2 5:9 2 5:10 3 3:15

9 9 9 7 7 6 4 4 3 3 3 1 1 1 1 0

U slede}em kolu (4/ 5. septembra) sastaju se: Sloboda (NK) - Dolina, Cement - Senta, Tekstilac Ites - Kikinda, Vr{ac - Mladost (BJ), Mladost (A) - Solunac, Sloga (T) - Veternik Viskol, Pali} - Radni~ki (NP), Dowi Srem - ^SK Pivara.

pored zbuwene odbrane Sen}ana pobedonosni pogodak postigao Ostoji}. Sva nastojawa Sen}ana do kraja utakmice da izjedna~e ostala su bezuspe{na. M. Mitrovi}

Vaqak nastavqa da gazi OFK Beograd - Partizan 0:2 (0:2) BEOGRAD: Omladinski stadion, gledalaca 6.000, sudija Stankovi} (Beograd), strelci: Ilijev u 10. i Tomi} u 45. minutu. OFK BEOGRAD: [aranov 8, Petrovi} 6, Rodi} 6, Kecojevi} 5 (Simi} 5), Nikoli} 5, Trivunovi} 5, Markovi} 6, Radivojevi} 5, @eravica 6, Krsti} 5, Iwac 5. PARTIZAN: R. Ili} -, Stevanovi} 7, Jovanovi} 7, Krstaji} 8, Lazevski 7, Petrovi} 7, S. Ili} 8 (Babovi} -), Ilijev 8 (Bogunovi} 7), Tomi} 8, Davidov 7, Kleo 7. Suprotno o~ekivawima Partizan je lako savladao OFK Beograd sa 2:0 (2:0). Iako umorni od gostovawa Anderlehtu, crnobeli su na Karaburmi odigrali sjajno i potpuno nadigrali doma}ina. [ampion je ponovo me~ po~eo bez Moreire, {to potkrepquje pri~e o wegovom sukobu sa trenerom Stanojevi}em. Zamenio ga je Aleksandar Davidov i korektno odradio svoj posao. Sa{a Ili}, uprkos povredi ste~enoj u Briselu bio je ju~e u startnih 11. Ba{ prema najavama vaqak je odigrao derbi tre}eg kola. Glavama daleko od Lige {ampiona Beogra|ani su odmah krenuli na pobedu, objasniv{i doma}inu, koje su im namere. U takvoj situaiciji plavo-beli i nisu imali ~emu da se nadaju. Igra~i utakmice bili su Ilijev i Tomi}: strelci golova asistirali su jedan drugom i obezbedili najvi{i koeficijent uspe{nosti. Wima uz rame bio je ~itav vezni red kao i Krstaji} u odbrani. Iako proteklo u laganom tempu, prvo poluvreme imalo je par sjajnih kreacija. U 10. minutu Ilijev iskosa sa 13-14 metara sa leve strane savladao je ju~e odli~nog [aranova. Malo kasnije izveo je i bravuru, nanizav{i trojicu igra~a i poku{av{i da prevari golmana doma}ina, ali

SAVI] UZ STOJKOVI]A: U smiraj letweg prelaznog roka Partizan je dobio jo{ jedno poja~awe. Stefan Savi} (19, 186, 73), defanzivac BSK-a iz Bor~e, zadu`io je ju~e crno–beli dres sa brojem 15, na ~etiri godine: - Impresije su mi fantasti~ne. Do{ao sam u najve}i klub u zemqi i okru`ewu, u najboqu sredinu za moj daqi napredak. @elim da se odu`im dobrim igrama i usavr{im {to je vi{e to mogu}e – rekao je na konferenciji za medije Savi}. Izme|u Arsenala, Totenhema i Crvene zvezde odlu~io se za crno – bele: - Partizan ima pravu strategiju rada sa mla|im igra~ima, tako|e je odli~no organizovan i zbog toga mislim da nisam pogre{io. Prednost trenutno imaju Krstaji} i Jovanovi}: - Moje je da se nametnem treneru Stanojevi}u. Mogu samo da obe}am jedan ogroman rad i zalagawe na terenu, a na {efu je da odlu~i da li i kad }u zaigrati. O pregovorima sa ve~itim rivalom ka`e: - O tome ne znam ni{ta. Nisam pri~ao s wima, a za druge ne znam. Moj ciq je da ostavim trag u Partizanu pre nego {to napustim Srbiju istakao je Savi}. I. L. je ovaj bio priseban. U posledwoj tre}ini prvog poluvremena istakao se i Tomi}. Pro{ao je trojicu ~uvara, centrirao sa desne strane, a Kleo potom pogodio pre~ku. Ne{to sli~no vi|eno je i kasnije, ali je ovoga puta odbranio [aranov. U samom fini{u postavqen je kona~an re-

zultat. Ilijev je proigrao Tomi}a, a ovaj rutinski dao gol. Iako spokojni zbog visoke prednosti crno-beli su u nastavku bili jo{ boqi. Bogunovi} i Kleo imali su po dve sjajne prilike, ali {to zbog sjajnog [aranova, a {to zbog dekoncentracije nisu uspeli da postignu

Mutua ko~i suspenzija Bomba bombu sti`e u Humskoj 1. Dolazak Vladimira Stojkovi}a u Partizan ima prefiks istorijski, jer, za razliku od na primer Milka \urovskog, reprezentativni golman je Zvezdino dete. A isti prefiks imao bi i dolazak Adrijana Mutua (na pozajmicu). Me|utim, jo{ nije sigurno da }e rumunski napada~ iz Fiorentine poja~ati crno-bele, tvrdi predsednik Partizana Dragan \uri}. Naime, pregovori su u toku, ali suspenzija pod kojom je Mutu ko~i wegov transfer u Humsku. - U pregovorima smo, ali postoji problem oko wegove suspenzije - rekao je \uri}. Istovremeno kada je Beogradom i Srbijom prostrujala vest da }e 31-godi{wi napada~ do}i u Partizan, pojavila se informacija da se wegova suspenzija odnosi samo na igrawe u Italiji. Ali... - Suspenzija je ipak sporna. O tome odlu~uje UEFA. Sve }e se znati za dva dana - dodao je predsed-

nik {ampiona Srbije, ali nije `eleo da precizira detaqe: - Ne mogu da pri~am dok traju pregovori, a pregovaramo o anga`ovawu Mutua, koji bi verovatno do{ao u sklopu neke razmene. Mutu je kroz celu karijeru va`io za nesta{nog de~ka. Sada je suspendovan od Italijanskog olimpijskog komiteta na devet meseci zabrane igrawa, a kazna zbog dopingovawa }e trajati do kraja oktobra. Prethodno, iz ^elsija je otpu{ten u oktobru 2004, jer je bio pozitivan na kokain i bio suspendovan na sedam meseci. Kasnije je Sud za arbitra`u u sportu odredio da Mutu mora da plati ^elsiju od{tetu od 17 miliona evra. U svakom slu~aju, iako odavno nije igrao, biv{i igra~ Ar|e{a, Dinama iz Bukure{ta, Intera, Verone, Parme, ^elsija i Juventusa, dobro bi do{ao Partizanu, naro~ito u borbama u Ligi {ampiona.

Vojvo|anska liga - istok, 3. kolo: Spartak (D) - Bu-

du}nost (SC) 3:2, Vojvodina (NM) - Radni~ki (Z) 1:0, Borac (S) - Ba~ka Topola 3:2, Ba~ka 1901 - Proleter 1:2, Ba~ka (P) - AFK 1:0, Zadrugar Radni~ki (B) 3:0, Jedinstvo (NB) - Dinamo 6:0, Obili} - Kozara 2:1.

Vojvo|anska liga - zapad, 3. kolo: Mladost (T) - Ba~ka (BP) 3:1, Sloga Radni~ki - Dunav 2:1, Metalac AV - Borac (NS) 2:5, Jugovi} - Indeks 0:1, 1. maj - Polet 3:1, Radni~ki (SM) - Obili} 3:1, Budu}nost (M) - Crvena zvezda 1:1, Omladinac - Radni~ki (I) 5:1. DIJAMANTSKA LIGA

Podeqeno preko 2,5 miliona dolara Atleti~ari iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava osvojili su najvi{e prvih mesta na debi izdawu Dijamantske lige, ~iji su organizatori na 14 mitinga ukupno podelili 32 dijamanta ukupne vrednosti 2.560.000 dolara. Amerikancima je pripalo 14 dijamanata (svaki vredi 40.000), a najvi{e je od ovog takmi~ewa, naslednika Zlatne lige, zaradila upravo atleti~arka iz SAD, Alison Feliks (preko 200.000$). Iako je na svih 14 mitinga ostala nepora`ena u skoku u vis, Hrvatica Blanka Vla{i}

nalazi se na drugom mestu po zaradi (150.000$). Kod atleti~ara najvi{e bodova skupio je norve{ki baca~ kopqa Andreas Torkildsen (30), koji je sezonu zavr{io bogatiji za 150.000 dolara. Prva sezona Dijamantske lige po~ela je 14. maja u Dohi, a zav{ena je 27. avgusta u Briselu. Doma}ini su jo{ bili [angaj, Oslo, Rim, Wujork, Juxin, Lozana, Gejtshed, PAriz, Monako, Stokholm, London i Cirih. Ina~e, dijamante za pobednike izradila je {vajcarska draguqarnica „Bejer“ koja datira jo{ iz 18. veka.

PRVA LIGA SRBIJE Mladost (L) - Dinamo Radni~ki 1923 - Srem BASK - Novi Sad Big bul - Proleter Radni~ki (S) - Banat Mladi radnik - Sin|eli} Novi Pazar - Napredak Be`anija - Zemun Teleoptik - Kolubara 1. Teleoptik 3 2. Radni~ki (K) 3 3. Mladost (L) 3 4. BASK 3 5. Proleter 3 6. Big bul R. 3 7. Banat 3 8. Be`anija 3 9. Zemun 3 10. N. Pazar 3 11. Radni~ki (S) 3 12. Sin|eli} 3 13. M. radnik 3 14. Novi Sad 3 15. Dinamo 3 16. Srem 3 17. Napredak 3 18. Kolubara 3

2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0

1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 2 0 1

0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 1 3 2

4:1 (0:0) 2:1 (2:0) 3:0 (3:0) 1:2 (0:1) 1:0 (1:0) 0:2 (0:1) 2:1 (1:0) 1:0 (0:0) 1:1 (0:1) 5:2 5:3 7:3 4:1 5:3 4:2 3:2 2:1 4:4 4:4 2:2 2:3 1:3 1:4 2:6 2:3 2:5 1:4

7 7 6 6 6 6 6 6 4 4 4 3 3 3 3 2 0 -2

U slede}em kolu (4/5. septembra) sastaju se: Kolubara - Novi Sad, Zemun - BASK, Srem - Be`anija, Banat - Radni~ki 1923, Napredak - Radni~ki (S), Dinamo - Novi Pazar, Sin|eli} - Mladost (L), Proleter - Mladi radnik, Teleoptik Big bul Radni~ki.

gol. Jedinu pravu priliku romanti~ari su imali u 65. minutu, ali je Petrovi}, sa {est-sedam metara bio neprecizan. Ostalo je 0:2, a Partizan je sjajnom igrom i pobedom nagradio 6.000 svojih navija~a na Omladinskom stadionu u Beogradu. I. Lazarevi}

Pehar Real Siudadu Pobednik 42. me|unarodnog rukometnog TV turnira {ampiona je {panski Siudad Real, koji je u finalu u Doboju bio siguran u duelu sa ^ehovskim medvedima iz Rusije - 39:25. Tre}e mesto na turniru pripalo je francuskom Monpeqeu posle pobede nad slovena~kim Ceqem Pivovarna La{ko (35:33), peta je sarajevska Bosna koja je pobedila Kolubaru (27:26), a sedmi makedonski Vardar posle pobede 28:24 nad doma}om Slogom. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Aleksej Rastvorcev iz ^ehovskih medveda.

Titula Stahovskom Ukrajinski teniser Sergej Stahovski osvojio je ATP turnir u ameri~kom Wu Hejvenu po{to je u finalu u tri seta savladao Uzbekistanca Denisa Istomina - 3:6, 6:3, 6:4. Pobedniku je pripalo 93.360 dolara i 250 ATP poena, dok je Istomin dobio 51.300 i 150 bodova. Nagradni fond turnira iznosio je 663.500 dolara.

Voznijacki slavila Dankiwa Karolina Voznijacki tre}u godinu zaredom trijumfovala je na turniru u Wu Hejvnu. U finalu je bila boqa od Ruskiwe Na|e Petrove 6:3, 3:6, 6:3. Tako je Karolina Voznijacki nagovestila da }e i na US openu, koji po~iwe danas, tako|e konkurisati za trofej. Prvi nosilac US opena i druga teniserka sveta bi u slu~aju osvajawa posledweg grend slem turnira sezone inkasirala i bonus od milion dolara, namewen najuspe{nijoj tokom letwe serije turnira na tvrdim podlogama.


18

SPORT

ponedeqak30.avgust2010.

DNEVNIK

EVROPSKO PRVENSTVO VATERPOLISTA U ZAGREBU (29. 8 - 11. 9.)

Delfini startovali pobedom Srbija - Gr~ka 13:5 (2:1, 4:2, 3:1, 4:1) ZAGREB: Bazen SRC “Mladost”, gledalaca: 300, sudije: Buh ([panija) i Bervec (Holandija). Igra~ vi{e: Srbija 12 (3), Gr~ka 5 (1). Peterci: Gr~ka 1 (1). SRBIJA: Soro, Avramovi}, Goci} 1, Udovi~i} 4, Vapenski, D. Pijetlovi} 1, Niki} 3, Aleksi}, Ra|en 1, Filipovi} 1, Prlainovi} 2, Mitrovi}, G. Pijetlovi}. GR^KA: Calkanis, Milonakis, Papadokonas 1, Miralis 1, Delakas 1, Funtulis, Afrudakis 1, Doskas, Murikis 1, Miteludis, Gunas, Kolomvos, Galanidis.

Dana{wi program

Foto: F. Baki}

MASTERS BI^ VOLEJ MARKOVI]U I JOVI]U: Jovan Markovi} i Dejan Jovi} pobednici su finalnog turniora VIP Bi~ masters turnira u odbojci na pesku koji je igran na novosadskom “[trandu”. Wih dvojica su u finalu pobedili par Tati} – Te{i} 2:1 (20:22, 21:19, 20:18). @ensko finale pripalo je ~e{kom paru Vorlov-Reha~kov koji je bio boqi od srpskog para Isailovi} – Mati} 2:1 (21:19, 19:21, 15:13). S. S.

DRUGA PRIPREMNA UTAKMICA ZA SP U [PANIJI

Revan{ furije

[panski odbojka{i u drugoj pripremnoj utakmici za Svetsko prvenstvo savladali su orlove ubedqivim rezultatom 4:1 u setovima. Srbija je u prvoj utakmici pobedila doma}ina rezultatom 3:0, ali su se dvojica trenera dogovorila da se odigraju jo{ dva seta, koja su pripala [pancima. U drugom me~u crvena furija je osvojila ~ak ~etiri seta, pre nego {to su izabranici Igora Ko-

lakovi}a do{li do po~asnog 25:20, 28:26, 29:27, 25:18, 13:15. Vaqa ista}i da je Hulio Velasko u tom duelu koristio ~ak 12 odbojka{a, a strateg orlova samo devetoricu. Srbija je igrala u slede}em sastavu: Kova~evi} 14, Jani} 16, Petkovi}, Terzi} 3, Stankovi} 10, Samard`i}, Grbi}, Niki}, Ra{i} 5, Miqkovi} 17, Starovi}, Petrovi}, Podra{~anin 14, Rosi}.

SVETSKO UNIVERZITETSKO PRVENSTVO U POQSKOJ

Zlato i srebro za sestre Moldovan

Reprezentativke Srbije u kajaku Olivera i Nikolina Moldovan osvojile su zlatnu medaqu u disciplini k-2 500 i srebrnu na stazi od 200 metara na Svetskom univerzitetskom prvenstvu u Poqskoj. Sestre Moldovan su do titule univerzitetskih prvakiwa u olimpijskoj disciplini stigle preveslav{i deonicu od pola kilometra za jedan minut, 43 sekunde i 49 stotinki. Srebro je pripalo posadi Slova~ke u kojoj su veslale Ivana Kmetova i Martina Kohlova, dok su bronzane bile Poqakiwe Karolina Naja i Sandra Pavel~ak. Sestre Moldovan osvojile su srebrno odli~je u sprintu, do-

veslav{i do ciqa za 38 sekundi i 13 stotinki. Prvoplasirane u disciplini K-2 200 metara bile su Slovakiwe Kmetova i Kohlova, dok je bronza pripala posadi ma|arske Sabo - Tot. Na{ najboqi kajaka{ u jednosedu Marko Tomi}evi} je u finalu trke na 500 metara zauzeo ~etvrto mesto, dok je Antonija Na| zavr{ila je trku u disciplini K-1 200 metara na sedmoj poziciji. Dan ranije Tomi}evi} je trijumfovao u disciplini k-1 na 1.000 metara, dok je Antonija Na| do{la do bronze u olimpijskoj disciplini k-1 na 500 metara. Antonija je zabele`ila vreme od minut, 54 sekunde i 36 stotinki.

PRVA LIGA ZA @ENE

Katastrofa Jugovi}a U hotelu “Novi Sad”, u Novom Sadu, odigrano je 6. kolo Ekipnog prvenstva Srbije za `ene. Postigniti su slede}i rezultati: Rad (Beograd) - Politika PEP (Beograd) 1,5:2,5 (Vojinovi} - M. Mari} 0:1, Eri} - Vuksanovi} 1:0, Babi} - N. Stojanovi} remi, Milutinovi} - Kezele 0:1), BAS (Beograd) - Srem (Sr. Mitrovica) 4:0 (Bojkovi} - Vojvodi} 1:0, ^oqu{kina - Bjeloglav 1:0, Vasilevi~ Gebeje{ 1:0, Drqevi} - Bojovi} 1:0), Jelica (Gora~i}i) - Jugovi}Kopi Komerc (Ka}) 3,5:0,5 (Xagnidze - Rudolf 1:0, A. Stojanovi} Maksimovi} remi, Raki} - Mladenovi} 1:0, \uki} - Uro{evi} 1:0), Zlatar (Nova Varo{) - Nestor (Zemun) 2:2 (Voiska - Nestorovi} remi, Dragojevi} - @arkovi} re-

mi, L. Vu~kovi} - Markovi} remi, J. Vu~kovi} - Milanovi} remi), [ahmatni kru`ok (Novi Sad) Po`areva~ki [K 3,5:0,5 (V. Foi{or - Genova 1:0, Jovanovi} - M. Petrovi} 1:0, Laketi} - Veliki} 1:0, Bokan - Nikoli} remi), Hajduk (^urug) - Radni~ki (Rudovci) 1:3 (Milovanovi} - A. Foi{or 0:1, Radanovi} - Bendera} 0:1, D. Petrovi} - Mar~eti} 0:1, Marticki @ivkovi} 1:0). Plasman posle 6. kola: 1. Jelica 18 (20), 2. BAS 15 (19), 3. Politika PEP 15 (15,5), 4 Radni~ki 12 (14), 5. Jugovi}-Kopi Komerc 12 (13), 6. Rad 10 (14), 7. Zlatar 9 (12,5), 8. [ahmatni kru`ok 6 (11,5), 9. Po`areva~ki [K 4 (10), 10. Nestor 4 (7,5), 11. Srem 0 (4), 12. Hajduk 0 (3). B. D.

Nema~ka - Rusija [panija - Rumunija Italija - Crna Gora Srbija - Ma|arska Gr~ka - Makedonija Hrvatska - Turska

10 11,30 13 16,30 18 20,40

Lepo je po~elo Evropsko prvenstvo u Zagrebu za srpske vaterpoliste. U prvom kolu B grupe izabranici Dejana Udovi~i}a ubedqivo su savladali reprezentaciju Gr~ke 13:5. Iako je sve po delfine na bazenu SRC „Mladost” krenulo po planu, uo~eni su neki nedostaci

Vawa Udovi~i}

u igri, naro~ito je lo{a bila realizacija igra~a vi{e. Ali, bio je to prvi duel na Evropskom prvenstvu i to je donekle i normalno. No, ve} u dana{wem susretu sve }e morati mnogo boqe da funkcioni{e, jer Udovi~i}eve momke o~ekuju Ma|ari (16.30 ~asova). Nisu izabranici Dene{a Kemewa blistali u prvom me~u na turniru, jedva su savladali Nemce 10:9. Selektor Kemew je bio nezadovoqan i na zatvorenom sastanku dao je igra~ima in-

strukcije za dana{wi okr{aj sa Srbima. Ulog je veliki ko pobedi re{i}e pitawe prvog mesta u grupi, a time i direktan plasman u polufinale. U duelu Srbije i Gr~ke, dve najmla|e ekipe u Zagrebu, zbio se o~ekivani ishod u bazenu. Pobedili su delfini, a me~ su obele`ili ~etvorostruki strelac kapiten Vawa Udovi~i} i na{ centar Slobodan Niki}, koji je dao tri gola. Videlo se ve} na startu da ne {tima ba{ sve u na-

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Taman koliko treba Delfini su odli~no startovali na Evropskom prvenstvu u Zagrebu pobedom nad Grcima, a selektor Dejan Udovi~i} je istakao da je vi{e zadovoqan, nego nezadovoqan. - Momci su odigrali koliko treba, iako je bilo dosta gre{aka u dodavawu {to nama u situacijama s igra~em vi{e nije svojstveno. Dodu{e, to je i normalno na prvom me~u na zna~ajnom turniru. Mislima smo ve} bili u duelu sa Ma|arima - rekao je selektor Udovi~i}. Milan Aleksi} je kazao da je pobeda nad Grcima bila lak{a od o~ekivanog.

- Imali smo gre{aka sa igra~em vi{e, probali smo neke stvari u igri. Sada se okre}emo Ma|arima to je najva`niji susret i sigurno je da ne}emo biti stegnuti kao u delu susreta sa Gr~kom. Odli~nu partiju pru`io je na{ centar Slobodan Niki}. - Dobro smo otvorili me~ sa Grcima i onda lagano priveli susret kraju i ubedqivo trijumfovali. Ali, ovu utakmicu odmah treba da zaboravimo, jer nas ve} ~ekaju Ma|ari - rekao je Niki}. Vawa Udovi~i} odigrao je kapitenski, postigao ~etiri

gola i dobro razigravao saigra~e. - Bilo je onako kako smo i o~ekivali, te`ak prvi me~ na prvenstvu. Na po~etku smo napravili puno gre{aka, ali je kasnije bilo boqe. Ne sme da nam se dogodi da pet, {est puta sa igra~em vi{e ne uputimo {ut. Boris Vapenski je rekao: - Nije bilo tako lako, ali sam sre}an da je moj debi uspe{no zavr{en. Nadam se da }u i u narednim susretima dati svoj doprinos. Okre}emo se Ma|arima, pripremi}emo se, znamo se od ranije i sve je otvoreno. G. M.

Danas s Ma|arima Vaterpolo {lager u Zagrebu odigra}e danas u drugom kolu B grupe Srbija i Ma|arska. Izabranici Dene{a Kemewa nisu blistali na startu. Dodu{e, napravili su smenu generacija, ali je na golu opet iskusni Zoltan Se~i. Na centru su [tajnmec i Varga, a u poqu prete nezgodni Madara{, Sivo{, Varga, Hor{wanski. Ma|ari pobedu nad na{im timom ~ekaju jo{ od finala Olimpijskih igara u Atini 2004. i silno `ele revan{. Velika su nam nepoznanica, jer su propustili Svetsku ligu i Svetski kup, a i na turnirima na kojima su u~estvovali imaju polovi~an uspeh. Zbog toga na{ selektor Dejan Udovi~i} poziva na oprez, ali ne `eli da wegovi puleni zbog toga imaju pritisak. - Ne}u pritisak, taj susret mo`e da re{i pitawe prvog mesta u grupi, ali ova faza takmi~ewa omogu}ava i ispravak. Stari smo rivali, bi}e svakako interesantno - rekao je selektor Udovi~i}.

Centar Slobodan Niki} isti~e da Ma|ari imaju kvalitet. - Dugo ih ve} pobe|ujemo i to mo`e da bude pritisak za wih. Moramo da igramo jo{ kvalitetnije i da probamo da pobedimo {to bi nam mnogo zna~ilo - rekao je Niki}. Stefan Mitrovi} je ponovio da je ovaj sastav Ma|ara nepoznanica za delfine. - Biro{ je najiskusniji i sve polazi od wega. Wihova igra sa Nema~kom ni{ta ne zna~i, protiv nas }e sigurno `eleti da daju sve od sebe kako bi pobedili. Bi}e to va`an me~ i ako zaigramo kako znamo, mo`emo da o~ekujemo dobar rezultat, ali }e biti jako jako te{ko - rekao je Mitrovi}. Vawa Udovi~i} je istakao: - Utakmici sa Ma|arima moramo da pri|emo kao da je u pitawu finale Olimpijskih igara, jer pobeda zaista mnogo donosi. Moramo da budemo sigurniji i da nametnemo na{ stil igre. G. M.

Makedonci iznenadili Prvo veliko iznena|ewe u Zagrebu je priredila reprezentacija Makedonije, koja je u B grupi pobedila reprezentaciju Rusije 10:9. Makedonci su do pobede do{li odli~nom igrom u zavr{nici, a posledwu ~etvrtinu su dobili 4:2. - Mislim da sam ostario 10 godina tokom me~a. Igra~ima sam rekao da se bore do posledwe sekunde i na kraju nam se ba{ to isplatilo - rekao je selektor Makedonije Stevan Nonkovi}.

Grci najmla|i Gr~ka ima najmla|i tim na EP u Zagrebu sa prosekom od 23,5 godina. Odmah iza Grka sledi reprezentacija Srbije (25), a slede Ma|ari (25,8). Najstariji tim na {ampionatu ima Makedonija sa prose~nih 28,8 godina, a slede Rusija (28,5) i Crna Gora (27,9). Najstariji igra~ je Rus Dmitrij Dugin, koji je ju~e napunio 42 godine, a dvojica najmla|ih u~esnika su Makedonac Dimitar Dimovski i Ma|ar Martin Vamo{ koji su napunili po 18 godina. {em napadu. Posle tri neuspe{na napada, kona~no je prvi gol za Srbiju na EP postigao Niki}, usledio je pogodak Udovi~i}a, da bi u fini{u prvog perioda Grci preko Papadokonasa smawili na 2:1. U drugoj deonici boqa slika, sa brza dva gola Niki}a i Ra|ena Srbi odlaze na 4:1, smawuju Grci preko Murikisa i Delakisa, opet, na gol razlike (4:3), a onda Udovi~i} sa dva prelepa gola vodi delfine na 6:3. U nastavku Grci smawuju na 6:4, a onda Pijetlovi}, Udovi~i} i Niki} zavr{avaju posao za 9:4. Do kraja utakmice delfini su samo nastavili u istom ritmu, a Grci vi{e nisu imali snage. Posledwu deonicu obele`ila su dva odli~na gola Andrije Prlainovi}a. G. Malenovi}

BALKANIJADA U BEOGRADU

Jo{ dva zlata, srebro i bronza Srpski biciklisti osvojili su jo{ ~etiri medaqe (dva zlata, srebo i bronzu) na [ampionatu Balkana u Beogradu. Drugog dana u drumskoj trci, titulama {ampina Balkana okitili su se kadet Marko Polumirac i junior Uro{ Jovanovi}, srebro je pripalo kadetu Stefanu Stefanovi}u a bronza junioru Marku Danilovi}u. Ukupan bilans, ra~unaju}i i prvi dan u vo`wi na hronometar kada su osvojene tako|e ~etiri medaqe (dva zlata, srebro i bronza) je osam odli~ja - ~eti-

ri zlatna, dva srebrna i dva bronzana! - Ovo je izuzetan uspeh u konkurenciji veoma dobrih selekcija Rumunije, Bugarske, BiH, Makedonije i Slovenije – istakao je predsedndik organizatora BS Beograda Neboj{a Popov. Juniorska drumska trka startovala je kod Spomen parka u Jajincima, a ciq je bio, posle 91,2 km na vrhu Avale. Mladi biciklisti pro{li su kroz Ripaw potom preko Gum~evog brda, Barajeva, Mani}a, Sopota, Raqe do vrha Avale. U konkurenciji za „Trofej Beograda - VN Agro-

banke“ postoqe su napunili slovena~ki omladinci Gej{i~, Lemo~ i Raj{p, a za Prvenstvo Balkana redosled je bio Uro{ Jovanovi} (Srbija), Mom~il Robov (Bugarska) i Marko Danilovi} (Srbija). Slovenac Andrej Raj{p, koji je prvog dana pobedio na hronometar, zahvaquju}i tre}em mestu u drumskoj trci, osvojio i `utu majicu Agrobanke kao pobednik „Trofeja Beograda - VN Agrobanka“. Kadeti su vozili od Jajinaca preko Tre{we, Raqe, \urinaca, Raqe, Tre{we, podno`ja Avale do vrha Avale ukupno 65 km. Za „Tro-

fej Beograda - VN Agrobanke“ poredak je bio Martin Otoni~ar (Slovenija), Marko Polumirac (Srbija), Patrik Gabrov~ek (Slovenija). Balkanske medaqe osvojili su Marko Polumirac (Srbija), Stefan Stefanovi} (Srbija) i Bogdan Vlad (Rumunija). Prvog dana [ampionata Balkana srpski bicklisti osvojili su ~etiri medaqe – dve zlatne (junior Filip Pavlovi} i kadet Milo{ Borisavqevi}), srebrnu (kadet Stefan Stefanovi}) i bronzanu (junior \or|e Stevanovi}).


VELIKA NAGRADA BELGIJE

Hamilton ubedqiv Britanac Luis Hamilton za volanom Meklarena pobednik je Velike nagrade Belgije u Formuli jedan, vo`ene na ~uvenoj pisti Spa Frankor{amp. On je do 15. pobede u karijeri, a tre}e ove sezone do{ao posle ubedqive vo`we u belgijskoj bawi. Najavqivao je Hamilton agresivnu vo`wu, `eqan pobede na stazi na kojoj su, kako je on sam rekao, pobe|ivale mnoge legende Formule jedan, a i Velika nagrada Belgije bila je prva trka koju je Britanac u`ivo gledao kao de~ak. Kona~no `eqa mu se i ispunila. Drugo mesto pripalo je Australijancu marku Veberu iz Red Bula, koji je imao pol poziciju pred po~etak trke, a tre}e mesto osvojio je Poqak Robert Kubica iz Renoa. Veber je veoma lo{e startovao i sa prve pao ~ak na sedmu poziciju, a ulogu lidera je preuzeo Hamilton i zadr`ao je sve do kraja, uz jedan mali kiks pred kraj kada je padala ki{a, ali koji nije imao te`e posledice. Ve} u drugom krugu sudarili su se Feranndo Alonso i Rubens Barikelo. Brazilac je

Rezultati 1. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 1:29:04,268, 2. Veber (Australija, Red Bul) +1,5 sekundi, 3. Kubica (Poqska, Reno) +3,4, 4. Masa (Brazil, Ferari) 8,2, 5. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) +9, 6. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) +12,3, 7. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) +15,5, 8. Kobaja{i (Japan, Zauber) +16,6, 9. Petrov (Rusija, Reno) +23,8, 10. Algersuari ([panija, Toro Roso) +29,4, 11. Liuci (Italija, Fors Indija) +34,8, 12. De la Rosa ([panija, BMV Zauber) +36, 13. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) +39,8, 14. Hilkenberg (Nema~ka, Lotus) +1 krug, 15. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +1 krug, 16. Kovalainen (Finska, Lotus) +1 krug, 17. Di Grasi (Brazil, Virxin) +1 krug, 18. Glok (Nema~ka, Virxin) +1 krug, 19. Truli (Italija, Lotus) +1 krug, 20. Jamamoto (Japan, Hispanija) +2 krug.

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak30.avgust2010.

16. SVETSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U TURSKOJ (28. avgust - 12. septembar)

Orlovi prizemqeni Srbija – Nema~ka 81:82 (17:14, 18:23, 19:19, 15:13, 4:4, 8:9) KAJZERI: “Kadir Has Arena”, gledalaca: 3.000, sudije: Karion (Portoriko), Benito (Brazil) i Abakit (Maroko). SRBIJA: Tepi} 14 (2 trojke, 4 il), Ra{i} 15 (3, 5 as), Pauni}, Bjelica 2, Markovi} 3 (7 sk, 7 as), Savanovi}, Ke{eq 7 (2, 4 sk), Perovi} 20, Veli~kovi} 11 (9 sk), Ma~van 9. [ut ukupno: 65-27 (41,5%), Za 1 poen: 25-20 (80%), Za 2 poena: 41-20 (48,8%). Za 3 poena: 24-7 (29,2%). Skokovi: 43 (29+14). Asistencije: 16. Izgubqene lopte: 15. NEMA^KA: [tajger, [afacik 14 (4), Ginter, Olbreht, Meknoton 12, Haman 10, Grin 15 (1), Plajs 2 (7 sk), Heris 4, Ssvetelm 1, Bencing 2, Jagla 22 (9 sk, 4 as) Ssut ukupno: 65-32 (49,2%). Za 1 poen: 12-10 (83,3%). Za 2 poena: 44-24 (54,5%). Za 3 poena: 21-8 (38,1%). Sokovi: 27 (23+4). Asistencije: 13. Izgubqene lopte: 13. Posle rasko{ne partije u duelu s Angolom, reprezentativci Srbije `estoko su se okliznuli u duelu s Nema~kom. Da ne bude zabune, pobeda izabranika selektora Dirka Bauermana zaslu`ena je kao suza, jer, mora da se prizna, nema~ki tim je sino} bio boqi rival i iskoristio je tek tre}u priliku da zabele`i (ne)o~ekivanu pobedu. Naime, tek posle dva produ`etka Nema~ka je slavila, a na{i mladi~i delovali su tromo i, {to je najgore, potpuno bezidejno u ve}em delu utakmice. Da ne}e biti lako u me~u s borbenim, poletnim, mladim i nadasve kvalitetnim nema~kim

Duel Tepi}a i [afacika

timom, videlo se od samog po~etka utakmice. Na{ selektor Du{an Ivkovi} krenuo je u me~ s istom petorkom koja je po~ela i duel s Angolom. Me|utim, nisu Nemci dopustili orlovima da se razigraju, mudro koriste}i prednost koju su imali u visini. Jagla, Plajs, Meknoton, Bencing i Olbreht nisu, dod{e, ostvarili ve}i broj skokova, naprotiv, ali su uspevali da stvaraju takozvani “mis-me~” i lako poentiraju preko znatno ni`ih ~uvara. Samo u po~etku ovog duela ~inilo se da }e na{a ekipa smo}i snage da ostvari drugu pobedu, ali nisu tako mislili i igra~i

iz rivalskog tabora. Iako je Veli~kovi} dosta dobro parirao Jagli, kqu~nom ~oveku Nem~ke, ostali, izuzimaju}i Kostu Perovi}a, nisu pratili wegov ritam u odbrani. U igri dva na dva pre~esto su Meknaton iI dru{tvo stizali do lakih poena, a na{a odbrana neretko ih je samo posmatrala. Od po~etka druge ~etvrtine, pa sve do kraja ove dramati~ne utakmice, Nema~ka je bila u vo|stvu. Istina, ono nije bilo ve}e od {est poena, jer su se Ivkovi}evi izabranici vra}ali preko Perovi}a i Ra{i}a, ali je neshvatqivo bilo kako su lopte gubili Milenko Tepi} i Nemawa Bjelica. Jednostavno, nisu imali svoje ve~e ova dva igra~a, mada se sli~no mo`e re}i i za ve}inu ostalih reprezentativaca Srbije. Kqu~ni problem nalazio se u ~iwenici da su panceri potpuno onemogu}ili te~nost u na{oj igri i velika ve}ina napada zavr{avana je igrom jedan-na-jedan. I to- neuspe{no.

U PRVOJ UTAKMICI TRE]EG DANA IGRAJU SRBIJA - JORDAN (15)

Ra{im Rajt istinski vo|a

Luis Hamilton

morao da odustane, a [panac je uspeo da se oporavi. No, kasnije je ipak i on morao da odustane. Pored gre{ke Vebera na startu Hamiltonu su posao do pobede olak{ali i Sebastijan Fetel iz Red Bula i Xenson Baton, koji su se sudrili u 17. krugu. Baton, na koga je, prilikom poku{aja da ga obi|e, naleteo Fetel, izgubiv{i kontrolu nad bolidom, morao je da odustane. Braniocu titule ovo je drugo odustajawe u sezoni, posle kvara u Monaku. Fetel je posle popravke u boksu nastavio da vozi, ali do kraja nije uspeo da do|e do mesta kojim bi osvojio bodove, na kraju je zavr{io na 15. mestu. Ina~e, Fetel je „platio“ za ono {to je u~inio Batonu, jer je na wega pred kraj trke naleteo Vitantonio Li-

Voza~i 1. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 182, 2. Veber (Australija, Red Bul) 179, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 151, 4. Baton (V. Britanija, Meklaren) 147, 5. Alonso ([panija, Ferari) 141, 6. Masa (Brazil, Ferari) 109, 7. Kubica (Poqska, Reno) 104, 8. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 102, 9. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 45, 10. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 44, 11. Barikelo (Brazil, Vilijams) 30, 12. Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) 21, 13. Petrov (Rusija, Reno) 19, 14. Liuci (Italija, Fors Indija)12, 15. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) 10, 16. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 9, 17. De la Rosa ([panija, BMV Zauber) 6, 18. Algersuari ([panija, Toro Roso) 4.

uci. Posle kontakta probu{ila se zadwa leva guma Fetelu, koji je tako morao gotovo ceo krug da vozi do boksa i tako izgubio puno vremena. Sam kraj trke za~inila je ki{a, koja je po~ela da pada devet krugova pre kraja. Svi su, naravno, pohrlili u boksove da promene pneumatike, Hamilton je u tim trenucima izleteo sa staze, ali sre}om

Konstruktori 1. Red Bul 330 bodova, 2. Meklaren 329, 3. Ferari 250, 4. Mercedes GP 134, 5. Reno 123, 6. Fors Indija 57, 7. Vilijams 40, 8. Zauber 27, 9. Toro Roso 11. uspeo je da se vrati. Netom posle izlaska iz boksa proklizao je bolid Fernanda Alonsa (38. krug), a wegov ferari je ostao nastazi. Zbog toga je na pistu iza{ao „sejfti kar“. No, priliku da prestigne Hamiltona Veber nije iskoristio. Zbog te{kih uslova na stazi nije `eleo da rizikuje poziciju. Odli~nu partiju u belgijskoj bawi imao je i Kubica. Dugo je Poqak pratio Hamiltona, ali je onda imao kiks u fini{u u boksu i to ga je na kraju stajalo drugog mesta. No, i tre}a pozicija je odli~na za Renoovog voza~a. Pobedom u Belgiji Hamilton je preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu od Vebara i sada ima 182 boda. Australianac ima tri mawe, Fetel je ostao na 151, kao i Baton na 147. Kod konstruktora vodi Red Bula sa 330 bodova, a samo jedan mawe ima Meklaren. Slede}a trka na programu je za dve nedeqe za Veliku nagradu Italeije na ~uvenoj stazi Monca. G. M.

19

Umalo su ko{arka{i Jordana, debitanti na svetskim ko{arka{kim prvenstvima, napravili senzaciju na po~etku takmi~ewa u A grupi u Kajzeriju. Nepunih 13 sekundi delilo ih je od pobede nad favorizovanom selekcijom Australije i samo ~eli~ni `ivci NBA zvezde „kengura“ Dejvida Andersena s linije slobodnih bacawa presudili su u korist tima s najmla|eg kontinenta. Uspon ko{arke u Jordanu po~eo je s dolaskom Amerikanca Ra{ima Rajta u ovu zemqu i uzimawem dr`avqanstva ove Kraqevine. Dogodilo se to 2007. godine i puno je pomoglo velikom zamahu koji je ko{arka do`ivela. Pro{le godine igra~i iz ove zemqe nastupili su na prvenstvu Azije i, mimo svih o~ekivawa, osvojili bronzanu medaqu, pobediv{i u borbi za tre}e mesto selekciju Libana. Rajt je u utakmici koja je donela vizu za Mundobasket Jordanu postigao 28 poena, a na ~itavom {ampionatu imao je prosek od 20,8 poena i bio je prvi strelac. Iako nema jordanske krvi u sebi, tamnoputi ko{arka{ ose}a se kao da je u ovoj zemqi od ro|ewa i nada se da }e u Turskoj Jordan do`iveti novi uzlet. Od wegovih igara puno toga zavisi i navija~i gledaju u Rajta kao u kakvo bo`anstvo i veruju u wega i wegove saigra~e.

Sastav Jordana 4. Fadel Alnaxar (bek, 192 cm), 5. Ra{im Rajt (bek, 194), 6. Zaid Abas (krilo, 203), 7. Musa Alavadi (bek/krilo, 192), 8. Mohamad Hadrab (krilo, 201), 9. Enver Sobzokov (bek/krilo, 198), 10. Osama Dagles (bek, 199), 11. Vesam Al.Sous (bek, 183), 12. Ali Xamal Zaghab (centar, 203), 13. Zaid Al-Kas (centar, 206), 14. Mohamad [aher Husein (centar, 209), 15. Ajman Adais (centar, 208). SELEKTOR: Mario Palma.

Pri samom kraju regularnog dela Nema~ka je imala ozbiqno vo|stvo od 69:63, ali je tada, posle saveta Dude Ivkovi}a, stvar u svoje ruke preuzeo Aleksandar Ra{i} i pogodio dve trojke, odvev{i me~ u produ`etak. Sli~no se dogodilo i u tih pet minuta, jer na{a ekipa nije uspela da pogodi ko{ sve do isteka ~etvrtog minuta, a onda se vratila i izborila novi produ`etak. Na`alost, ni u wemu, kada je Srbija u pitawu, nije se videlo ni{ta novo. Nemci su bili tim koji je diktirao tempo, ali je ponovo na{ sastav imao priliku da izbori pobedu. Naime, pri vo|stvu rivala od 82:81, imao je Milenko Tepi~ posledwi napad. Dugo je lopta bila u wegovim rukama, a onda je odlu~io da sam preuzme odgovornost. Napravio je ulaz pod ko{ rivala, ali je {utirao iz neizra|ene pozicije i proma{io. Bio je to razlog za veliko slavqe Nemaca i jo{ ve}u tugu na{ih mladi}a. Ovaj poraz, sam po sebi, ne zna~i ni{ta za Srbiju. Ukoliko danas, a svi o~ekujemo da ho}e, pobedi selekciju Jordana, plasman u osminu finala bi}e gotovo izvestan, a dobro je {to se u ekipu vra}a Milo{ Teodosi}. O~igledno je da puno toga {kripi u organizaciji igre Ivkovi}evog tima, a Teodosi} }e sigurno zna~ajno dopineti da se tu stvari poprave. Onda se, u duelu s Australijom, posle slobodnog dana, ekipi prikqu~uje i kapiten Nenad Krsti}, tako da }e na{ tim u najva`nijim me~evima biti kompletan i ima}e priliku da popravi ono {to je zabrqao u duelu s Nema~kom. A. Predojevi}

Danas na Mundobasketu A GRUPA

Jordan – Srbija Australija – Nema~ka Angola – Argentina

B GRUPA

Slovenija – Hrvatska Tunis – Iran SAD – Brazil

15.30 18 20.30 15.30 18 20.30

BA[KET JAVQA

Povreda Aroja Zvezda portugalske reprezentacije Karlos Arojo, ju~e nije nastupio u utakmici s Gr~kom, po{to je povre|en. Ozledu je NBA as zaradio u me~u 1. kola s Rusijom, kada ga je kolenom u kvadriceps pogodio Andrej Voroncevi~. - Karlos je zaista povre|en i ima kontuziju kvadricepsa rekao je selektor Portorika Manolo Citron. - Ide na tretman i uzima lekove i verujemo da }e se brzo oporaviti jer su nam wegove igre veoma bitne.

Zadovoqstvo Ra{im Rajt u duelu s Australijom

- Mo`emo da budemo jedno od najve}ih iznena|ewa na Mundobasketu i siguran sam da }emo upravo to postati za mnoge geldaoce - pun je samopouzdawa Ra{im Rajt. - Imamo veoma dobar tim, koji je na okupu od 2007. godine i koji je izgradio odli~nu hemiju unutar ekipe. Svi jako dobro razumeju uloge koje imaju u selekciji i trude se da pomognu u poentirawima, skokovima i svemu ostalom {to mo`e da pomogne Jordanu da pobedi. Svi izabranici selektora Marija Palme, izuzev upravo Rajta koji brani boje Sagese iz libanskog Bejruta, nastupaju u {ampionatu Jordana. Prose~na

visina ekipe je 199 cm, a najvi{i igra~i u ekipi su Mohamed Husein (209 cm). Ajman Adis (208) i Zaid Al-Kas (206). Protiv Australijanaca najboqi igra~ u jordanskoj ekipi bio je Zaid Abas, 203 cm visoki krilni igra~, koji je postigao 20 poena i imao 10 skokova, dok je Rajt dodao 16 poena, a Adais jo{ 11. U svakom slu~ju, re~ je o homogenoj ekipi koja igra na krilima nacionalnog zanosa i, bez obzira na to s kojim rivalom igra, poku{ava da pobedi i doda jo{ koji zlatni red na putu izrastawa u respektabilan tim. A. P.

Prvi dan Mundobasketa 2010 u Turskoj predstavqao je veliki uspeh za ko{arku, ocenio je generalni sekretar FIBA Patrik Bauman. Prvi operativac svetske ku}e ko{arke zadovoqan je i zbog ~iwenice da je nekoliko mladi}a isplivalo u prvi plan u seniorskoj konkurenciji, a tu je posebno apostrofirao Francuza Anrija Abisija i Amerikanca Erika Gordona. - Ovo }e biti veoma otvoren i neizvestan [ampionat - dodao je Bauman na dnevnom brifingu za medije u Istanbulu. ^ini mi se da dosta ekipa ima {ansu da osvoji medaqe, a to }e doneti neizvesne utakmice. Uostalom,u prvom kolu je ~ak {est me~eva zavr{eno sa mawe od 10 poena razlike.


20

SPORT

ponedeqak30.avgust2010.

BE^EJAC GORAN KRSTONO[I], POPUT VINA, S GODINAMA SVE BOQI

NA PRVENSTVU SRBIJE – GRUPA CENTAR, U SPRINTU

Vlada \or|evi} pobedio Vlada \or|evi}, kugla{ kragujeva~kog Vodovoda, odbranio je titulu na Prvenstvu Srbije - Centar u discplini sprint, odigranom na kuglani u Pan~evu. U finalu protiv juniorskog reprezentativca Srbije, vice{ampiona sveta u tandemu Aleksandra Milinkovi}a (Ni{ put), bilo je 1:1 u setovima (102:108, 90:83) pa su odlu~ivale „zlatne kugle“. \or}evi} je bio sigurniji (18:15) i odbranio titulu. U borbi za bronzani trofej, Borislav Rogi}, mladi kugla{ Tehnohemije pobedio je juniorskog reprezentativca, vice{ampiona sveta u tandemu sa Milin-

kovi}em, Milo{a Simijonovi}a iz kostola~kog Rudara. I ovde su odlu~ivale „zlatne kugle“ po{to je u setovima bilo 1:1 (96:94 i 83:84). U prvoj dodatnoj seriji od tri kugle bilo je 15:15, u drugoj je Borislav Rogi} oborio 15. Simijonovi} 14 ~uweva... Na Prvenstvo Srbije 4. septembra u Beogradu na Bawici, plisiralo se ukupno osam igra~a sa ovog takmi~ewa: \or|evi}, Milinkovi}, B. Rogi}, Simijonovi}, Z. Stevi} (Rudar), Peri{i} (Prva petoletka, Trstenik), Marinkovi} i Mateji} (obojica [umadija). Sa Prvenstva Srbije – Vojvodina plasira}e se tako|e osam kugla{a. Sudio je Milan Ostoji}.

PRVA LIGA ZA MU[KARCE

Beograd blizu trijumfa U osmom kolu Ekipnog prvenstva Srbije u {ahu za mu{karce, koje se igra u Vrwa~koj Bawi, postignuti su slede}i rezultati: Smederevski [K - Stara Pazova 4,5:1,5 (Georgiev - In|i} 1:0, M. Perunovi} - Dra`i} 0:1, Tadi} - Svetu{kin remi, Milanovi} - \uri} 1:0, M.M. Pavlovi} - Kosanovi} 1:0, Stankovi} - D. Kova~evi} 1:0), Planum turs Novosadski [K DDOR 1,5:4,5 (G.N. Todorovi} - A. Kova~evi} remi, Podini} - Marku{ 0:1, ^arni} - Nevedni~i remi, Blesi} - [olak 0:1, \erfi - D. Popovi} remi, Budimir - [ari} 0:1), Radni~ki (Kragujevac) - Spartak (Subotica) 3:3 (Efimenko - Sedlak 1:0, Abramovi} - Raport 0:1, Anti} - Leskur remi, Barlov Popov remi, Risti} - M. Popovi} remi, Marti} - Jesenski remi), Lasta (Beograd) - V[K „Sv. Nikolaj Srpski“ 3:3 (M. Pavlovi} Sokolov 1:0, Halkias - Ivani{e-

vi} remi, Brewo - Damqanovi} remi, Bogosavqevi} - Strikovi} 0:1, Ostoji} - G.M. Todorovi} 1:0, Benkovi} - Bo`i} 0:1), Ni{ - Vodovod (Kragujevac) 3:3 (Predojevi} - Volokitin remi, Marjanovi} - Stojanovi} 0:1, Miqkovi} Pikula 1:0, Miodrag Perunovi} Roganovi} remi, Martinovi} Pap 1:0, Maksimovi} – Lajthajm 0:1), Sloga Amiga (Kraqevo) - Beograd Agrobanka 1,5:4,5 (Sakaev Akopjan remi, Paunovi} - Miladinovi} remi, Rajkovi} - Jeremi} 0:1, Z. Arsovi} - Savi} 0:1, Marinkovi} - ^abrilo remi, G. Arsovi} - Laketi} 0:1). Plasman posle 8. kola: 1. Beograd Agrobanka 22 (31,5), 2. Smederevski [K 17 (29,5), 3. Vodovod 17 (28), 4. V[K „Sv. Nikolaj Srpski“ 16 (31), 5. Novosadski [K DDOR 14 (27,5), 6. Ni{ 12 (24), 7. Lasta 11 (24), 8. Radni~ki 8 (22), 9. Spartak 6 (19), 10. Sloga Amiga 5 (20,5), 11. Stara Pazova 4 (17,5), 12. Planum turs 1 (14). B. D.

MUKE PO KAPELU

Povredili se Lampard i Teri ^elsi je savladao Stouk u subotu i zabele`io tre}u prvenstvenu pobedu u isto toliko utakmica, ali je platio visoku cenu - povredili su se Frenk Lampard i Xon Teri. Nisu samo plavci sa Stamford brixa u problemu zbog toga, ve} cela Engleska, jer je selektor Fabio Kapelo ostao bez va`nih

Yon Teri

karika na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, u utakmicama protiv [vajcarske i Bugarske. - Lampard }e morat da operi{e kilu slede}e nedeqe. To je rutinski zahvat i on }e se vratiti za nedequ ili dve. Ali, mora pod no` jer ose}a bol - pojasnio je menaxer ^elsija, Karlo An}eloti. Teri je istegao tetivu. Nisu igra~i ^elsija jedine muke Italijana na klupi gordog Albiona. Jo{ nije siguran da li }e se oporaviti napada~i Fulama i Totenhema, Bobi Zamora i Piter Krau~, koji su se tako|e povredili u subotwim prvenstvenim utakmicama. Sa preponama kuburi drugi napada~ pevaca, Xermejn Defo, zbog ~ega }e mo`da morati na operaciju. Mediji {pekuli{u da bi poziv mogao da dobije centarfor Wukasla, Endi Kerol, koji je imao sjajan start sezone. Problema ima i u odbrani. Pored Terija, Kapelo ne ra~una ni na Rija Ferdinanda iz Man~ester juwateda, koji je ve} du`e odsutan sa terena zbog povrede kolena. Pod upitnikom je i Ledli King iz Totenhema.

ITALIJANSKA SERIJA A

Bolowa otpustila trenera Kolumba Italijanski fudbalski klub Bolowa otpustio je u nedequ trenera Franka Kolumba, uo~i prve utakmice u Seriji A sa Interom. Predsednik kluba Ser|o Porceda naveo je da je Kolumbo obe~ao da }e prihvatiti ideje kluba, a da onda to nije u~inio. Novi trener bi}e saop{ten u sredu, a kao mogu}i naslednici pomiwu se Mario Bereta i Alberto Malesani. Bolowa, koja u ponedeqak igra sa Interom, pro{lu sezonu je zavr{ila na 17. mestu u Seriji A.

DNEVNIK

Posilipo novi izazov Znaju}i da su Napolitanci dobri enolozi, jer u podno`ju Vezuva, pra}ena mediteranskom klimom, uspeva kvalitetna vinova loza, mnogi mogu da pomisle da je rukovodstvo slavnog Posilipa to navelo, imaju}i u vidu krilaticu da je vino s godinama sve boqe, da ovog leta anga`uju 36. godi{weg Be~ejaca Gorana Krstono{i}a. - Pre bi se reklo da su preporuka bili golovi. Minulu sezonu sam, nose}i kapicu novajlije u eliti Rome, postigao 61 gol i bio prvi snajperista najja~e klupske lige na svetu. Samo gol mawe postigao je kapiten na{e reprezentacije i ~lan {ampionskog Pro Reka Vawa Udovi~i}. U Italiji se, vaqda je to preneto iz tamo{weg kal~a, golovi posebno cene. Brzo smo se dogovorili da naredne sezone pomognem ekipi na ~ijem je kormilu nekada quti rival u bazenu Karlo Silipo. Rekli su mi da imaju realne ambicije. U ovom trenutku su Pro Reko, Savona i Bre{a finansijski i igra~ki mo}niji, pa nam je ciq ~etvrto mesto. Ali, ni to ne}e biti lako osvojiti, po{to sli~ne ambicije imaju i drugi. Pre svih rival iz Firence, bilo je prvo {to nam je rekao Goran Krstono{i} sede}i u wegovom lepo ure|enom novom lokalu „Klub 4“ u centru Be~eja. Nije bez razloga lokal poneo ba{ takvo ime. Ne samo najboqi, ve} i najtrajniji izdanak be~ejske vaterpolo {kole je tokom karijere nosio kapicu s brojem 4. Sve se vrti oko ovog broja kod Krstono{i}a. Posilipo mu je ~etvrti klub u kari-

Goran Krstono{i} s najdra`im trofejom, osvojenim pre deset godina

jeri i s wim te`i ~etvrtom mestu u eliti na Apeninima. Kao sin, prvo vaterpoliste a onda i trenera Be~eja, Aleksandra Krstono{i}a, realno je bilo da }e se istom sportu prikloniti. Pro{ao je sve selekcije mati~nog kluba, a onda bio i va`an deo ~uvenog drim tima s Tise, koji je obele`io doma}i, ali i evropski klupski vaterpolo na kraju minulog veka. Prika-

Napolitanci veliki du`nici U vreme slave Be~eja, Polisipo je jedini tim s kojim su imali negativni saldo. U pet utakmica samo su jedanput Be~ejci slavili i to u wihovom bazenu „Skandone“ marta 1999. godine. U preostala ~etiri okr{aja Napolitanci su slavili. U Ligi {ampiona 1997. godine bilo je 11:9 u Napuqu i 9:6 u Be~eju, a 1999. godine Be~ejci su im bili doma}ini u Atini i izgubili rezultatom 7:9. Posledwi put su igrali u utakmici za tre}e mesto fajnal fora u Dubrovniku 2001. godine, kada je Posilipo slavio s 12:5.

~io je Goran Krstono{i} uz svoje ime u periodu od 1996. do 2001. godine {est uzastopnih duplih kruna u doma}em vaterpolu, a 2000. je poneo i pehar namewen evropskom prvaku. Kada je 2002. godine nastao raspad sistema kraj Tise, postao je deo lepe pri~e ruskog {ampionskog [turma 2002 iz ^ehova kraj Moskve. Izgledalo je da }e tu i zavr{iti karijeru 2008.godine. - Nikad ne reci nikad. To bi u mojoj pri~i moglo da se ka`e. Jer, nekoliko meseci po{to sam oka~io kapicu o klin, stigla je iznenadna ponuda Rome da im pomognem do kraja sezone u borbi za elitni status. Uspeli smo i onda su me pro{log leta zamolili da im pomognem da zadr`e status prvoliga{a. Krenulo nam je dobro i ostvarili smo klupski ciq, a ja sam, ve}

sam napomenuo, bio golgeter lige i to mi je, evo, produ`ilo igra~ku karijeru za godinu dana. Ne verujem da }e bilo {ta promeniti moju odluku da na kraju sezone koja je pred nama ka`em kona~no „ariveder~i“ i zbogom lopti u vodi, rekao nam je otac ve} {kolarca Aleksandra i mla|eg Nikole, o kojima }e, dok je Napuqu, brinuti supruga Biqana. Kako pripreme nekada mo}nog Posilipa po~iwu 1. septembra, Goran se ve} spakovao za put. Oduvek se profesionalno odnosio prema obavezama, {to su treneri posebno cenili, a u ovim godinama je to vi{e nego preporu~qivo. - Jo{ samo ovu sezonu - rekao je na kraju razgovora Goran Krstono{i}. Vlastimir Jankov

MOTOCIKLIZAM

Hajdenu novi ugovor s Dukatijem Amerikanac Niki Hajden potpisao je novi, dvogodi{wi ugovor sa Dukatijem. [ampion kraqevske klase Moto GP {ampionata iz 2006. godine }e tako ponovo biti timski

}u titulu u najja~oj klasi, a petu ukupno. - Slede}e godine }u biti u timu sa momkom koji se zove Rosi i zna poprili~no o motorima. Bi}emo odli~na kombinacija - rekao je Hsjden u svom stilu.

Kadetkiwe na vatrenoj liniji

KADETSKO PRVENSTVO VOJVODINE

In|ijke napunile postoqe

Niki Hajden

kolega Valentinu Rosiju, koji je pre dve nedeqe obelodanio da napu{ta Jamahu na kraju sezone. Hajden i Rosi su prvi put bili timske kolege 2003. godine, u Doktorovoj posledwoj sezoni u Hondi, kada je osvojio svoju tre-

Hajden je u Dukati do{ao pro{le godine, a trenutno je {esti u generalnom plasmanu. Wegov sada{wi timski kolega Kejsi Stoner, koji je italijanskoj ekipi doneo posledwu titulu pre tri godine, }e slede}e sezone voziti za Hondu.

Pauza za Van Persija Vi~e{ampion sveta sa fudbalskom reprezentacijom Holandije, napada~ Robin van Persi propusti}e start kvalifikacija za EP 2012 zbog povrede. Van Persi je povredio koleno u subotu u duelu tre}eg kla Premijer lige protiv Blekburna koji je wegov tim dobio rezulatom 2:1. On zbog toga ne}e biti na raspolagawu selektoru Van Marvijku za me~eve protiv San Marina u petak i ~etiri dana kasnije sa Fincima.

Kadetkiwe Streqa~kog kluba Mladost iz In|ije napunile su postoqe u disciplini serijska MK pu{ka 30 metaka le`e}i na Prvenstvu Vojvodine u Zrewaninu koje je organizovao kub Be~kerek. Aleksandra Vuji} se okitila zaltom, Emilija Mihajlovi} srebrom, Sofija Alimpijevi} bronzom. Osvojile su i ekipnu titulu sa rezultatom boqim i od rezultata kadeta, a zlatne ekipne medaqe oti{le su u In|iju i MK pu{kom trostav 3 puta 10 metaka za kadete i kadetkiwe. Pan~evac Dimitrije Kolarovi} pobedio je MK pu{kom 30 metaka le`e}i, a wegov drug iz kluba Dalibor Pavlovi} MK pu{kom 3 puta 10 metaka. ^etvrtu ekipnu titulu osvojilo je Stra`ilovo MK pu{kom 30 metaka le`e}i za kadete. Rezultati: Prvenstvo Vojvodine serijskom MK pu{kom - 30 metaka le`e}i - Kadeti: 1. Stra`ilovo 738 krugova, 2. Mladost (In|ija) 724, 3. Pan~evo 709.

Pojedina~no: 1. Dimitrije Kolarovi} (Stra`ilovo, Sremski Karlovci) 267, 2. Vuka{in Boji} (Mladost) 265, 3. Predrag Gavrilovi} (Stra`ilovo) 264 kruga itd. Kadetkiwe: 1. Mladost 748, 2. Pan~evo 684, 3. Jedinstvo (Stara Pazova) 682 kruga. Pojedina~no: 1. Aleksandra Vuji} 250, 2. Emilija Mihajlovi} 249, 3. Sofija Alimpijevi} (sve Mladost) 249 krugova itd. MK pu{ka trostav 3 puta 10 metaka, kadeti: 1. Mladost 677, 2. Pan~evo 642, 3. Uqma 536 krugova. Pojedina~no: 1. Dalibor Pavlovi} (Pan~evo) 248, 2. Buka{in Boji} (Mladost) 244, 3. Aleksandar Kov~ (Vrbas) 237 krugova itd. Kadetekiwe: 1. Mladost 607, 2. Pan~evo 602, 3. Jedinstvo (Stara Pazova) 573 kruga. Pojedina~no: 1. Kristina Biber (Vrbas) 241, 2. Tatjana Hrib (Pan~evo) 222, 3. Nina Risanovi} (Pan~evo) 216 krugova itd.


c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak30.avgust2010.

21

Moja u~iteqica

oja u~iteqica se zove SlaM |ana Mandi}, a mi je zovemo Sla|a. Moja u~iteqica ima

sme|u kosu, sme|e o~i i ~esto je sre}na i nasmejana. Ona nam predaje srpski, svet oko nas i muzi~ko. Pored ovih predmeta u~i nas da budemo uredni, vredni i da se lepo pona{amo. U~i nas i drugarstvu, {ta je to tajna i kako da je ~uvamo. I ona ume da ~uva na{e tajne. Lepo nam je kada smo zajedno na ~asu. Jo{ nam je

lep{e kada se {alimo na odmoru. U~iteqica je dobra, ali ,kada smo suvi{e nesta{ni, ona se naquti. To se ne doga|a ~esto. Volim svoju u~iteqicu i kada se u prvom razredu na{ veliki razred podelio na dva dela, upla{ila sam se da mi Sla|a vi{e ne}e biti u~iteqica, ali sam imala sre}e i ostala kod we. Ana Kalini}, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

U parku ednog lepog prole}nog dana J{waci smo moja u~iteqica, moji vri ja krenuli u Dunavski

park. Krenuli smo autobusom do grada. Kada smo stigli, prvo smo oti{li u biblioteku. Tamo smo razmewivali kwige. Posle toga smo krenuli u park. U parku je bilo puno jela i borova, lepe, zelene trave i cvetova raznih boja. Bilo je puno dece i qudi koji su se {etali i razgledali park. U parku smo videli ~oveka koji je prodavao kokice. Nismo mogli da odolimo, a da ih ne kupimo. Kupili

smo kokice i krenuli daqe. Usput smo videli i labudove. Nismo mogli, a da ih ne nahranimo. Sva igrali{ta su bila zauzeta sem jednog na kraju parka. Brzo smo ostavili torbe na klupu i po~eli da se igramo. Kada smo se izigrali, seli smo u autobus i krenuli ku}i. Volela bih da se ova avantura ponovi. Biqana Kolari}, III-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Vladimir Filipovi}, III-3, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Sre}na sam kada... Sre}na sam kada su svi sre}ni oko mene, kada je qubav me|u svima nama jaka i topla, a ne hladna kao stene.

Sre}na sam kad osetim miris prirode i cve}a, tada je moja qubav prema svemu ja~a i ve}a.

Kada vidim da se qudi vole i paze, sre}na sam i tada i `elim da to traje, da zli qudi to ne pogaze.

Sre}na sam kada znam da me drugi uva`avaju i kada sam voqena, a jo{ vi{e kada sam zaqubqena.

Sre}na sam kad se svi sla`u i kad osmeh na licu imaju svi, volim da se dru`imo i ne sva|amo mi.

Se}na sam kada ni sa kim nisam u sva|i, tada mi je `ivot boqi i lep{i, bez tuge i suza i mnogo sla|i.

Kada sam u {koli, sre}na sam i tada, naro~ito onda kada lepa atmosfera vlada.

Danijela Kowevi}, VII razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Prole}e Prole}e je stiglo, decu na noge diglo, Sunce se sme{i, qubavne dileme da re{i. @ivan Raki}, I-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Moja avantura

alasi su me naglo pokrili. T Osetio sam da tonem. Uzalud sam se opirao. U~inilo mi

se da postajem sve te`i. Iznenada sam ugledao dvorac od peska, morskih zvezda i bisera. Zaplivao sam ka wemu. Kada sam stigao, ugledao sam ra~i}e kako ga ~uvaju. U dvorcu je bio kraq rakova koji je bio najve}i i najstra{niji, a oko wega bile su wegove sluge koje su ga hladile i davale mu morske korale da jede. To je bila cela vojska rakova koji su stalno izlazili i ulazili u more. Ja sam pitao da li mogu da u|em u taj dvorac. Kraq mi je dao da u|em. Odjednom sam se smawio i u{ao u dvorac i tu video svoja dva druga, Marka i Stefana. Unu-

tra je bilo prelepo, sve od zlatnog peska, srebrnih zvezda i belih bisera. Moja dva druga i ja smo i{li po dvorcu. Svi su bili fini prema nama i kad je do{lo vreme za ru~ak i nas su pozvali. Bili smo s kraqem i on nas je pitao da li `elimo da ostanemo u dvorcu zauvek. Mi smo rekli da moramo i}i ku}i, jer idemo u {kolu. Obe}ali smo kraqu da }emo dolaziti kada budemo mogli. Kada smo iza{li iz dvorca, vratili smo se u normalnu veli~inu. Ovo je bila prava avantura. Vladimir ^an~arevi}, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Ovo je moj otac

oj tata se zove Bo`a DragiM ~evi}. Ima 42 godine i ro|en je 29.maja1966. godine.

Ima crnu kosu i crne o~i i veoma je visok. Moj tata je gra|evinski in`ewer. Radi u firmi "Bomiluks" i wegov posao je da pravi zgrade. Mnogo voli sportove, posebno tenis i ko{arku. Poma`e mi u zadacima iz matematike, zato {to je mnogo dobar matemati~ar. U slobodno vreme idem s tatom u {etwu i na izlete. Posebno volim kada s tatom vozim bicikl i kad zimi zajedno

skijamo. Moj tata je jako dobar i po{ten i trudi se da te osobine prenese na mene. U~i me da budem dobar |ak i dobar ~ovek. Moj tata je pomogao mnogim qudima, ali najvi{e je meni pomogao i zato sam mu zahvalan. Mislim da je moj tata najboqi na svetu jer je puno u~inio za mene. Nadam se da }u imati {ansu da mu to jednog dana vratim na najboqi na~in. Luka Dragi~evi}, III-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Plavi se nebo, zeleni se trava, sve du`e se igra, sve mawe se spava.

Nikolina Ubiparip, III-7 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

Nedo|ija jednoj zemqi Nedo|iji je U sve bilo dozvoqeno. Izvan grada `iveo je jedan zmaj u

svom velikom dvorcu. Zmaj je imao velike o~i, duga~ku wu{ku s velikim zubima, ogromno telo, duga~ak rep. Stra{ni zmaj je u stvari bio dobar i voleo je da peva. Jednoga dana je princ na belom kowu prolazio pored dvorca zmaja. Princ je ~uo lepu pesmu, pri{ao je bli`e dvorcu. Kroz velika i zatvorena vrata princ je pitao ko je to lepo stvorewe {to tako lepo peva. Da li }e se udati za wega? Otvorila su se vrata i iza{ao je zmaj. Princ se upla{io i pobegao u grad. Kova~ Dragan, II-2 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Leon Nikoli}, I-d, O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad


22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak30.avgust2010.

DNEVNIK

FILM O BALKANU

^UDOVI[TE KOJE MNOGI VOLE

Rediteqski debi An|eline Yoli

Drakula najpopularniji vampir

zu. Holivudska diva je nakon pro{lonedeqne iznenadne posete Sarajevu najavila da namerava da na jesen snimi romanti~ni film ~ija se radwa de{ava na Balkanu, ali se tada nije znalo da }e to biti wen rediteqski debi i da }e napisati scenario. An|elina Xoli, koja je i ambasadorka dobre voqe Visokog komesarijata za izbeglice, navela je da to ne}e biti ratni film iako je radwa sme{tena u ratno doba, kao i da ne}e nositi politi~ke poruke. „@elima da ukqu~im {to je mogu}e vi{e qudi iz regiona i da nau~im koliko god mogu“, dodala je.

An|elina Xoli }e debitovati kao rediteqka filma ~ija se radwa zbiva na Balkanu, a ona }e biti i autorka scenarija, objavio je u ~etvrtak specijalizovani ~asopis „Varajeti“, potvrdiv{i informcije koje su proteklih dana prenosili mediji u regionu. Anxelina Xoli }e biti i koproducent, ali ne}e i glumiti u filmu u kojem }e se pojaviti glumci iz Srbije, BiH i drugih dr`ava biv{e Jugoslavije. Film, zasad bez naslova, bi}e pri~a o qubavi Srbina i Bosanke po~etkom nedavnih ratova na Balkanu i uticaju tih neprijateqstava na wihovu ve-

Transilvanski grof Drakula i daqe je najpopularniji vampir, uprkos poplavi novih likova iz filmskih i televizijskih serijala tog `anra, pi{e britanski „Telegraf“. Drakula je dobio najvi{e glasova u anketi koju je naru~io ~asopis SFX koji prati nau~nu fantastiku i fantaziju, vi{e od likova iz „Bafija ubice vampira“ i likova iz „Sumrak sage“ Stefani Majer. Kristofer Li igrao je Drakulu u vi{e filmova, a lik je obnovio Gari Oldman u ostvarewu „Drakula Brama Stokera“ iz 1992. Na drugom mestu je Spajk iz ameri~ke TV serije „Bafi“ a na tre}em Ejnxel iz iste serije. U

U „DECI [PIJUNIMA 4”

O NOVOM OSTVAREWU ROMENA GUPILA „RUKE UVIS”

Suo~avawe s problemati~nim (Filmsko pismo iz Pariza) Naslov ovog enigmati~nog porodice, Sandrin, majke Mifilma je bukvalno preveden, a laninih {kolskih drugara (komogao bi da glasi “Predaja“, a ju briqantno glumi Valerija mo`da i “Izdaja“. U svakom Bruni Tedeski, sestra francuslu~aju, ovo neobi~no filmsko osvarewe predstavqa odre|eni poku{aj da se izbegne tradicionalan pristup temi, usvajawu dece, koja je toliko popularna tema u Francuskoj kao i ostalim zapadnoevropskim zemqama. Fransoa Trifo je bio majstor re`ije koji je ~esto u svojim filmovima koristio decu-glumce, ostavqaju}i im potpunu slobodu reagovawa pred filmskom kamerom. Romen Gupil izgleda da poseduje slican dar. “Ruke uvis“ je pri~a o Milani, maloj ^e~enki Scena iz filma „Ruke uvis” koja poha|a drugi razred pariske osnovne {kole ske prve dame) u jednom trenuti koja treba da bude iz we izbaku odlu~i da primi devoj~icu. ~ena jer je pristigla u FrancuGupil koji je veoma anga`anosku “bez papira”, nezakonito i vi rediteq, poku{a}e da “na crno”. Dok se obru~ steze ostvari filmsku pri~u u kojoj oko we i pre svega, oko wene skida hiqadu i jedan veo pred

Dokumentarac o Igiju Popu Rediteq Xim Xarmu{ }e snimati dokumentarni film o rokeru Igiju Popu na zahtev tog peva~a.“Igi je to od mene tra`io. Postoji pravilo u mojoj ku}i, a to je da ako Igi svira u krugu od 150 kilometara, dolazimo na koncert. Za film }e biti potrebno nekoliko godina ali nema `urbe“, objavio je magazin „Wu mjuzikal ekspres“. Xarmu{, rediteq filmova kao {to su „Kafa i cigarete“, „No} na Zemqi“, „Slomqeno cve}e“, „Konstantno gluvarewe“, „Pod rukom zakona“ i „Mrtav ~ovek“, najavio je i da }e snimiti nastavak svog filma „Granice kontrole“. „Nadam se da }u u prvim mesecima idu}e godine po~eti da snimam sa Tildom Svinton, Majklom Fasbenderom i Mijom Vasikovskom ja je igrala Alisu u Zemqi ~uda u filmu Tima Bartona“, rekao je rediteq.

o~ima gledaoca, postavqaju}i niz pitawa koja ne samo da ne nalaze odgovor, ve} umno`avaju slo`enost tematike.

Koja je prava motivacija Sandrininog usvajawa devoj~ice? A oblik reformacije, koji propagira otac porodice (a koga glumi li~no rediteq) vodi li re{avawu politi~-

glasawu organizovanom na sajtu www.sfx.co.yu povodom 200. broja ~asopisa, u~estovalo je vi{e od 8.000 poklonika nau~ne fantastike i fantazije. Vampir Edvard Kalen kojeg u „Sumrak sagi“ igra Robert Pa-

tinson, nije se plasirao me|u prvih deset i zauzeo je 14. mesto. Boqi od wega je bio ~ak i Grof Drakula iz stripa koji je osvojio deveto mesto. Sledi lista deset najpopularnijih vampira po oceni ~italaca magazina SFX: 1. Drakula 2. Spajk (Bafi ubica vampira) 3. Ejnxel (Bafi ubica vampira) 4. Xon Mi~el (Being Human) 5. Drusila (Bafi ubica vampira) 6. Erik Nortman (Prava krv) 7. Mik Sent Xon (Moonlight) 8. Selena (Underworld) 9. Grof Drakul (Grof Drakula) 10. Darla (Bafi ubica vampira).

kog problema koji name}e novija francuska politika emigracije, ili ga samo produbquje? U srcu problema ostaje pitawe Milanine egzistencije koje doti~e `ivot i takozvanu integraciju raseqenih lica, koja mo`da dobijaju toplu ode}u, kvalitetnu hranu i ostale dobrobiti zapadnoevropske civilizacije, ali koja istovremeno gube dubqe ose}awe li~nog identiteta, najva`nijeg elementa za formirawe li~nosti. Ovaj suptilan film koji bi se `anrovski mogao oderditi ~ak i kao komedija i fantastika, prikazuje svet i wegove probleme mnogo zao{trenije od uobi~ajenog francuskog filma dominanatnog na popularnim festivalima, jer izbegava monta`u i eleminaciju onog materijala, koji mnogi rediteqi smatraju prete{kim isuvi{e kompleksnim ili problemati~nim. Nina @ivan~evi}

Yesika Alba, {pijun u penziji Glumica Xesika Alba igra}e u porodi~nom filmu „Deca {pijuni 4“. U prethodna tri filma, roditeqe{pijune tuma~ili su Antonio Banderas i Karla Gu|ino dok su wihovu decu igrali Aleksa Vega i Daril Sabara. Robert Rodrigez, koji je re`irao prva tri filma, snimi}e i ~etvrti, u 3D tehnici. Xesika Alba }e tuma~iti majku-{pijuna u penziji, koja dobija novi zadatak. Glumac koji }e igrati wenog supruga u filmu jo{ nije izabran. O~ekuje se da se Banderas, Vega i Sabara pojave u epizodnim ulogama. Snimawe }e po~eti idu}eg meseca

NAJGLEDANIJI FILMOVI U BRITANIJI

„Pla}enici” na vrhu Akcioni film „Pla}enici“ u re`iji Silvestera Stalonea bio je najgledaniji pro{le sedmice u britanskim bioskopima. U gluma~koj ekipi „Pla}enika“ su, izme|u ostalih Stalone, Dolf Lundgren, Miki Rork, Brus Vilis, Xet Li i Xejson Stejtam. Akcioni film „Salt“ s An|elinom Xoli je na drugom mestu liste, a na tre}em je animirani film „Pri~a o igra~kama 3“, objavio je sajt „Dixital spaj“, posve}en {ou-biznisu. Horor „Pirana 3D“ je na ~etvr-

toj poziciji; na petoj je komedija „Marmaduke“ a na {estoj je triler „Po~etak“ sa Leonardom Dikapriom. Akciona komedija „Nevine la`i“ sa Tomom Kruzom i Kameron Dijaz (Cameron Diaz) je sedma po gledanosti, „Posledwi vladar vetrova“ je osmi a na devetom mestu je film o uli~nim plesa~ima „Step Up 3D“. Posledwe mesto na listi pripalo je avanturisti~koj komediji „^arobwakov {egrt“ sa Nikolasom Kejxom i Xejom Barukelom.

@ERAR DEPARDIJE O @ILIJET BINO[:

„Ona je niko i ni{ta” Poznati francuski glumac @erar Depardije osuo je paqbu na svoju ne mawe poznatu koleginicu i zemqakiwu @ilijet Bino{, za koju tvrdi da je „niko i ni{ta“. U najnovijem intervjuu, koji je preneo londonski „Telegraf“, 61-go-

„Recite mi u ~emu je tajna @ilijet Bino{? Zaista bih voleo da znam za{to je ve} godinama toliko cewena. Ona nema ni{ta. Apsolutno ni{ta“, kazao je glumac poznat po svojim, ~esto grubim provokacijama.

Kejti Holms u komediji Kejti Holms pregovara o ulozi u filmu „Jack and Jill“ u kojoj bi joj partneri bili Al Pa}ino i Adam Sendler. U komediji koju }e re`irati Denis Dugan, glavni likovi su Xek, porodi~ni ~ovek koji se sukobqava sa sestrom bliznakiwom Xil koja mu dolazi u posetu za Dan zahvalnosti i ne}e da ode. Oba lika igra}e Sendler. Kejti Holms bi igrala wegovu suprugu, a Pa}ino samog sebe.

To }e, ako se sporazum postigne, biti prvi film iz kojeg stoji veliki studio za suprugu Toma Kruza, posle ostvarewa „Betmen po~iwe“ iz 2005. U me|uvremenu Holmsova je igrala u nekoliko nezavisnih i niskobuxetnih filmova. Kejti Holms trenutno snima mini seriju za TV kanal Histori „The Kennedys“ u kojoj igra nekada{wu prvu damu SAD @aklinu Kenedi.

di{wi glumac tvrdi da Bino{, dobitnica Oskara za sporednu `ensku ulogu u filmu Engleski pacijent (1996), nije zaslu`ila da se o woj toliko govori.

„Ona je niko. Izabela A|ani, da, ona je velika glumica, ~ak iako je potpuno izgubqena (kao li~nost). Ili Fani Ardan, ona je zaista grandiozna i impresivna. Ali Bino{? [ta

je to ona ikada imala?“, pita se nimalo xentlemenski Depardije. Na ove „niske udarce“ @ilijet Bino{ jo{ uvek nije odgovorila, a weni prijateqi su odbili da komentari{u najnoviji Depardijeov ispad. Depardije je u svojoj karijeri snimio oko 200 filmova od kojih su me|u najpoznatijima „Sirano de Ber`erak“ i „Zelena karta“. ^esto je, me|utim, kritikovan da olako prihvata da glu-

mi u tre}erazrednim ostvarewima. Depardije je imao i javne skandale sa svojim sinom Gijomom koji je umro pre dve godine i koji je svog oca opisao kao „kukavicu, prevaranta i len{tinu“ u autobiografiji „Tout donner“ (Dati sve). Uprkos wegovim provokacijama, Francuzi ga i daqe obo`avaju, a wegovo pojavqivawe na filmu je sigurna garancija uspeha na bioskopskim blagajnama. (Tanjug)


KULTURA

c m y

DNEVNIK

„KLACKALI[TE” NA BIJENALU ARHITEKTURE U VENECIJI

Predstavqen projekat grupe „[kart” Paviqon Srbije na 12. Bijenalu arhitekture u Veneciji, u kojem je predstavqen projekat umetni~ke grupe „[kart“ pod nazivom „Klackali{te“, otvoren je pro{leog petka u podne, uz pesni~ki i muzi~ki nastup ~lanova te grupe. „Pozivam vas na avanturu ‘klackawa’ na razme|i spremnosti za suo~avawe s nepoznatim i bekstva od wega, u avanturu traga-

wa i razmene, prvo u srpskom paviqonu, a potom i u drugim prostorima \ardina i Venecije“, rekao je na sve~anosti ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}. Hor i grupa „[kart“ izveli su himnu „Armatura“, a zvanice, me|u kojima su bili ambasadorka Sr-

Humka iz bronzanog doba Arheolozi Narodnog muzeja iz ^a~ka po~eli su na prostoru kod vodenice manastira Jovawe, u Prievoru, otkopavawe nekropole za koju se pretpostavqa da poti~e iz bronzanog doba. Ovaj lokalitet je poznat odranije, ali do sada nije potpunije istra`en. Dosada{wa iskopavawa otkrila su, u blizini, dve humke sa kompletom `enskog nakita od bronze, koji poti~e iz gvozdenog doba, raznu keramiku i metalno kopqe. Na novoj lokaciji otkrivena je jama zatvorena krupnim re~nim oblucima. Arheolog Katarina Dmitrovi} ka`e da dosada{wa istra`ivawa potvr|uju postojawe tumula iz ranog bronzanog doba, kakvih ima i u drugim delovima ~a~anske kotline. Na ovaj na~in bi}e upotpuwena dosada{na arheolo{ka istra`ivawa i praistorijskog, anti~kog i srednejvekovnog perioda, ovog od vajkada naseqenog plodnog priobaqa Zapadne Morave. (Tanjug)

bije u Italiji Sandra Ra{kovi} Ivi} i kustosi drugih nacionalnih paviqona, pozdravio je i komesar srpske izlo`be Jovan Mitrovi}. Tema ovogodi{weg Me|unarodnog bijenala arhitekture u Veneciji, koje se odr`ava od 29. avgusta do 21. novembra, glasi „Qudi se (pro)nalaze u arhitekturi“ (People Meet in Arhitecture).

Projekat „Klackali{te“ grupe „[kart“ odabran je na javnom konkursu, u konkurenciji od 34 projekta. Prostor galerije srpskog paviqona u Veneciji, prema zamisli autora, predstavqa parking ispuwen drve}em na kolicima, takozvanim „mobiqkama“, kao i za-

23

OD DANAS DO 2. SEPTEMBRA U NOVOM SADU

Peti me|unarodni kwi`evni festival Oko sedamdeset pisaca iz deset evropskih zemaqa i Srbije, od danas pa do 2. septembra, bi}e gosti Novog Sada, odnosno Petog me|unarodnog novosadskog kwi`evnog festivala, koji organizuje Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine. Manifestacija se sve~ano otvara ve~eras, u 21 ~as na Trgu mladenaca, na kome }e se svake ve~eri u isto vreme ~uti `iva pesni~ka re~. Kwi`evni programi }e se odr`avati na jo{ nekoliko mesta u gradu: u DKV, Gradskoj biblioteci, Pozori{tu mladih, kwi`ari “Nublu”, kafeu “Bistro”, a tako|e i u Magistratu u Sremskim Karlovcima. Tokom Festivala bi}e uru~ene dva kwi`evna priznawa: bugarskom pesniku Qubomiru Lev~evu Me|unarodna nagrada “Novi

Danas na programu Pre sve~anog otvarawa, u 17 ~asova Gradskoj biblioteci }e se razgovarati o savremenoj francuskoj poeziji, a u~esnici su jedan od najzna~ajnijih pesnika francuskog govornog podru~ja Lionel Rej, preformer Ser` Pej i Kjara Milas. Pola sata za poeziju u kwi`ari “Nublu” po~iwe u 19,30. Na Trgu mladenaca ve~eras }e posle 21 ~as nastupiti Hans Til (Nema~ka), Lionel Rej (Francuska), Metju Kejli (Engleska), Kristina Heselhold (Danska), Sveta Litvak (Rusija) i Dragan Veliki} (Srbija).

Sad” i novosadskom pesniku Branislavu @ivanovi}u Brankova nagrada za mlade autore. Tom prilikom bi}e promovisana i “Antologija Brankove nagrade” koja se dodequje 50. put (prire|iva~ je Jovan Zivlak, direktor festivala). Ove godine posebno }e biti zanimqivo takmi~ewe za najboqeg slem-pesnika, za koje se prijavilo preko 30 kandidata. Komisija DKV izabrala je 12 takmi~ara za prvo ve~e, a publika u kafeu “Bistro” izabra}e pet finalista i na kraju najboqeg slemera. Ovo takmi~ewe tre}u godinu za redom pokazuje da je slem poezija u Srbiji dostigla visok nivo i da ima mnogo poklonika. U Klubu DKV bi}e odr`an simpozijum na temu “Kwi`evnost i mo}: izme|u politike i poetike”. A kwi`ara “Nublu” odvojila je pola sata za poeziju koja }e se govoriti na vi{e jezika. U~esnici Petog me|unarodnog novosadskog kwi`evnog festivala dru`i}e se na izletima u Sremskim Karlovcima, na Petrovaradinskoj tvr|avi i fru{kogorskim manastirima. R. Lotina

SUSRETI: GORAN KRIVOKAPI], GITARISTA IZ CRNE GORE

Li~an odnos prema muzici U okviru Novosadskog muzi~kog leta koje organizuje Muzi~ka omladina Novog Sada, ovih dana je koncert priredio duo crnogorskih gitarista u kojem su Goran Krivokapi} i Danijel Cerovi}. Goran Krivokapi} je diplomirao 2000. na Fakultetu muzi~kih umetnosti u Beogradu, gde je 1994. osvojio prvu nagradu na me|unarodnom takmi~ewu „Petar Kowovi}“. Od tada je ~esto u~estvovao na mnogim poznatim takmi~ewima u inostranstvu i osvojio ~ak 18 prvih nagrada. Pored brojnih solisti~kih nastupa, Krivokapi} je zavr{io magistarske studije u Holandiji, a, nekad i sam polaznik, danas ~esto dr`i majstorske kurseve {irom Evrope i SAD. Upravo ove nedeqe Goran Krivokapi} je vodio takav kurs na Novosadskom otvorenom univerzitetu u Novom Sadu. [ta polaznici o~ekuju da }e nau~iti na kursu? - Uglavnom ga poha|aju u~enici ili studenti koji ve} imaju neki odre|eni nivo u svirawu, ve} su malo u~estvovali na takmi~ewima i dobijali neke nagrade. Radi se, dakle, o perspektivnijim studentima i u~enicima koji idu na masterklasove kao ovaj, a ono {to oni o~ekuju je da dobiju neko drugo mi{qewe, {to je jako bitno. Naravno, isto to i wihovi profesori o~ekuju i zato ih i {aqu na masterklaseve. Nama predava~ima je ciq da studenti dobiju neki impuls, pravac u svirawu, {to im

USKORO U USTANOVI KULTURE „VUK KARAYI]”

Scena „Aleksandar Popovi}” Velika scena Ustanove kulture „Vuk Karaxi}“ u Beogradu od 8. septembra }e nositi ime jednog od najve}i srpskih komediografa Aleksandra Popovi}a (19291996), kada }e biti otkrivena i wegova reqefna skulptura. Iz Ustanove kulture „Vuk Karaxi}“ najavqeno je da }e prva premijera na sceni „Aleksandar Popovi}“ biti praizvedba komedije „PR ili potpuno rasulo“ Neboj{e Rom~evi}a, u re`iji Egona Savina. Premijera komedije koja se bavi odnosom politike i pozicije nezavisnog intelektualca u savremenom dru{tvu zakazana je za 11. septembar. Aleksandar Popovi} ro|en je na Ubu 1929. godine. Posle zavr-

~udnim klackalicama koje simbolizuju globalnu sliku savremenog, nestabilnog sveta. Inovativnost postavke se, prema re~ima arhitekte Jovana Mitrovi}a, ogleda pre svega u tome {to je napu{ten koncept izlagawa arhitekture kao eksponata, odnosno u tome {to je „sama postavka postala arhitektura“. Citiraju}i britanskog rediteqa Pitera Bruka, koji je napisao „You can take any empty space and call it bare stage“ (Mo`ete uzeti bilo koji prazan prostor i nazvati ga pozornicom), ministar Bradi} je istakao da ~ovek kora~a kroz prazan prostor dok ga neko drugi posmatra i da je to sve {to je potrebno za nastanak pozori{ta. „Kao ~ovek pozori{ta, ovim citatom `elim da uspostavim vezu s temom ovogodi{weg Bijenala ‘Qudi se (pro)nalaze u arhitekturi’. Prostor je taj koji povezuje qude: unutra{wi prostor - koji to ~ini kroz misli i ose}awa, spoqa{wi prostor - samim sobom, svojim volumenom i wegovim fenomenima“, rekao je Bradi} na sve~anosti. Grupa „[kart“ osnovana je 1990. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Baziraju}i saradwu na produktivnom sukobu, grupa svojim radovima istra`uje grani~na podru~ja umetnosti i aktivizma.

ponedeqak30.avgust2010.

{ene gimnazije po~eo je da pi{e poeziju. Krajem 40-ih godina pro{log veka bio je uhap{en i proveo je pet godina na Golom Otoku. Po~etkom pedesetih godina prihvatio je poziv Du{ka Radovi}a iz Radio-Beograda da pi{e radio drame za decu. Prve kwi`evne tekstove objavio je 1959. Najvi{e je pisao komedije i satire, a bavio se i drugim `anrovima. Me|u wegovim najpoznatijim komadima su: „Qubinko i Desanka“, „^arapa od sto petqi“, „Sabqa dimiskija“, „Razvojni put Bore [najdera“, „Smrtonosna motoristika“, „Sviwski otac“, „Komunisti~ki raj“, „Mravqi mete`“, „Tamna je no}“, „Mre{}ewe {arana“.

mo`da nedostaje, to jest da im uka`emo kako daqe da rade. Dosta ste se takmi~ili i osvojili mnogo nagrada. Smatrate li da bi trebalo da se znawe ~esto proverava i na taj na~in? - To je bio moj put, ali ne zna~i da je to jedini ispravni put. Ja sam

savremenu, modernu i klasi~nu muziku. Da li mo`e da se istovremeno svira sva ta muzika, ili ipak mora da se opredequje za neku od wih? - Ja na to gledam kao da jedno iskqu~uje drugo. Te{ko je vjerovatno to shvatiti ako niste muzi~ar, zato {to je to i neki li~an odnos

razumnom vremenu, u nekih par mjeseci, ali postoje i neke koje isto tako mogu da se savladaju, ali koje sazrijevaju godinama i mijewaju se. Kad je u pitawu starija muzika, tu imamo jedan potpuno druga~iji pristup i on se isto mijewa kroz godine, {to je uslovqeno nekim novim saznawima koje dobijamo, i nekim istorijskim ~iwenicama. To se odnosi na stariju muziku, na Baha, gdje imate notaciju koja nikako ne mo`e da se shvati kao moderna. Tu mora dosta

cimo, to {to su svi diskovi za gitaru, koji su ra|eni u Kanadi, snimani u jednoj crkvi u okolini Toronta koja ima fenomenalnu akustiku, ba{ savr{enu za gitaru. Druga stvar je dobar producent i snimateq, a na jednom od tih diskova za gitaru anga`ovan je Norbert Kraft, koji je ina~e i jako uspje{an gitarista i koji je producirao ve} preko 300 diskova. To sve mo`da izdvaja „Naksos“ od drugih ku}a, iako moram da ka`em da sam prije par nedeqa sni-

Dobri muzi~ari iz na{eg regiona Qudi ~esto pitaju po Evropi, u Wema~koj, gdje `ivim, kako to da postoji toliko veliki broj mladih jako dobrih muzi~ara koji dolaze iz na{eg regiona. Ja uvijek govorim da je tu bitan sistem {kolovawa, muzi~kih {kola, koji kod nas je jo{ uvijek jako dobar. To zna~i da postoji neki sistematski rad, plan, program, a pored instrumenta u~i se i solfe|o, teorija i razni drugi predmeti. Zna~i, jo{ uvijek nije sve u novcu, nije to predispozicija da onaj ko mo`e da plati, dobije muzi~ko obrazovawe nezavisno o tome da li je talentovan ili ne, nego postoji prijemni ispit gde se svakome testira ritam i sluh. od malih nogu krenuo na takmi~ewa. Nekako mi je to po{lo za rukom. Bile su to ekonomski jako te{ke godine kod nas, to mi je za vrijeme studirawa bio izvor prihoda, i u tom smislu su mi takmi~ewa bila jako bitna. Svakako da su ona ina~e bitna, jer steknete jako dobro iskustvo, upoznate neke qude, wihove na~ine svirawa, pristupe. Gitara je specifi~an instrument po tome {to povezuje

prema muzici, tekstu, svrsi nekog izvo|ewa, odnos prema publici, prema sebi samom, a mislim da ne mo`ete da imate neke razli~ite odnose po potrebi, ako ste iskreni prema tome {to radite. Da li ima i gitarskih kompozicija koje je izuzetno te{ko svirati, za koje su potrebne godine da bi se kona~no savladale? - Ima jako puno kompozicija koje mogu da se savladaju u nekom

da se istra`uje, prou~ava, i da se izgradi neki sopstveni osje}aj prema tim saznawima. [ta se snimali za „Naksos“? - Prvi CD je bio resital „Sonate kroz vijekove“. Bile su tri Skarlatijeve sonate, jedna violinska Bahova, zatim Vermilerova, i Bogdanovi}eva Druga sonata za gitaru. Drugi CD je bio posve}en muzici Fernanda Sora. Prednost kad radite za „Naksos“ je, re-

mio tre}i disk, radio sam ga u Sloveniji, a izdava~ }e biti Muzi~ki centar Crne Gore. Imao sam producenta Vawu Lisjaka iz Hrvatske koji je trombonista, kompozitor i aran`er, nije gitarista, i to je na neki na~in bilo dobro. Imao je neki drugi aspekt slu{awa i razaznavawa teksta, tako da je i to bilo jedno jako dobro iskustvo. N. Pej~i}

BRADI] U ULMU POTPISAO SPORAZUM O ZA[TITI NASLE\A DU@ DUNAVA

Za boqu kulturnu i nau~nu razmenu Ministar kulture Neboj{a Bradi} u~estvovao je u subotu u Ulmu, u Nema~koj, na sednici Saveta dunavskih gradova i op{tina i potpisao Sporazum o saradwi na za{titi zajedni~kog kulturnog nasle|a du` Dunava. On se, prethodno, sastao sa ministrom za evropska pitawa u vladi nema~ke porajine Baden-Virtemberg Volfgangom Rajnhartom sa kojim je razgovarao o Dunavskoj strategiji. Bradi} je Tanjug u rekao da je tokom susreta s Rajnhartom posebno bilo re~i o mogu}nostima zajedni~ke saradwe i projektima predstavqawa srpske kulture u toj pokrajini. Saradwa sa BadenVitembergom je veoma va`na, oce-

nio je on, zato {to se na{ projekat „Putevi kulture-Tvr|ave na Dunavu“ vezuje za ideju Dunavske strategije i saradwe u Podunavqu. Tom prilikom Bradi} je potpisao Sporazum o dugoro~noj saradwi Ministarstva kulture Srbije i Evropske Dunavske akademije u Ulmu na za{titi zajedni~kog kulturnog nasle|a du` Dunava. Taj dokument podrazumeva nau~nu i kulturnu razmenu, kao i stalne me|usobne kontakte i kontinuirani rad na realizaciji zajedni~kih projekata. Ministar kulture Srbije sastao se i sa gradona~elnikom Ulma i predsednikom Saveta dunavskih gradova i regiona Ivom

Generom i ukazao mu na doprinos Srbije Dunavskoj strategiji kroz projekat „Putevi kultureTvr|ave na Dunavu“. U~estvuju}i na zasedawu Saveta dunavskih gradova i op{tina Bradi} je predstavio taj projekat koji povezuje sedam sredwovekovnih tvr|ava u Srbiji specifi~nom tematskom mar{rutom. Bradi} je tom prilikom podsetio da su tvr|ave gradili Rimqani, Osmanlije, Austrougari, Francuzi...{to, kako je rekao, svedo~i o intenzivnom i turbulentnom toku istorije u podunavskom regionu. On je dodao da kulturna bogatstva nude veliki potencijal za dru{tveni i ekonomski

razvoj ~itavog Podunavskog regiona. Razra|eni koncept dunavskih tvr|ava predstavqa, dodao je Bradi} potencijale budu}eg prekograni~nog {irewa „Puta kulture“ na ostale podunavske zemqe i wegovu transformaciju u panevropsku kulturnu mar{rutu. Sve ovo }e biti u~vr{}eno predstoje}im usvajawem Dunavske strategije, a krajwi ciq projekta jeste podr{ka da kulturno nasle|e preuzme glavnu ulogu u ekonomskoj obnovi i tako doprinese uravnote`enijem razvoju regiona, rekao je ministar kulture Srbije. (Tanjug)


24

SVET

ponedeqak30.avgust2010.

DNEVNIK

U Pakistanu posle poplava preti smrt od gladi i bolesti ISLAMABAD: Mesec dana po{to su olujne monsunske ki{e izazvale velike poplave i najve}u prirodnu katstrofu u Pakistanu do sada, voda je pocela da se povla~i, ali ogromnom broju pre`ivelih preti smrt od gladi i bolesti. U poplavama je poginulo najmawe 1.643 qudi, vi{e od {est miliona je ostalo bez ku}a, a materijalna {teta je procewena na vi{e milijardi dolara. Me|utim, broj `rtava }e se sigurno pove}ati, budu}i da sa povla~ewem vode po~iwe pronala`ewe tela qudi koji se vode kao nestali, javio je Rojters.

Ujediwene nacije su saop{tile da su humanitarni radnici sve vi{e zabrinuti zbog

UKRATKO

bolesti i gladi naro~ito me|u decom - u oblastima u kojima je akutna neuhrawenost bila rasprostrawena i pre poplava. Zvani~nici UN tvrde da je u oblastima pogo|enim poplavama `ivotno ugro`eno 72.000 dece koja pate od neuhrawenosti. U poplavma je, prema podacima agencije UN za hranu, tako|e uni{teno najmawe 3,2 miliona

hektara, odnosno oko 14 odsto, obradivog zemqi{ta u Pakistanu. Iako se nivo vode smawuje, i daqe se vodi borba za spasavawe grada Tata, koji se nalazi 70 kilometara isto~no od Kara~ija u ju`noj provinciji Sind, budu}i da je voda preplavila obale Inda u wegovoj blizini. Ako voda ne bude otekla u more, grad }e biti poplavqen i 95 odsto od ukupno 300.000 stanovnika ve} je napustilo grad. Ostali su samo mu{karci da bi ~uvali imovinu, dok su `ene, deca i stariji oti{li iz Tate, navela je britanska agencija. (Tanjug)

PREMIJER NETANIJAHU UO^I ODLASKA U VA[INGTON

Mir koji }e trajati generacijama

Rusija gradi kosmodrom MOSKVA: Ruski premijer Vladimir Putin saop{tio je u subotu prilikom obele`avawa po~etka gradwe novog kosmodroma na Dalekom istoku, da }e Rusija iz tog centra lansirati svemirsku letelicu sa qudskom posadom 2018. godine. Otovoriv{i po~etak izgradwe novog centra za lansirawe svemirskih letalica u biv{oj bazi raketne odbrane Vosto~ni, Putin je naglasio strate{ku potrebu da Moskva ima "nezavisan pristup svemiru". Rusija trenutno koristi centar za lansirawe Baikonur u Kazahstanu, izgra|en u vreme Sovjetskog Saveza, za sve svemirske misije i druga komercijalna lansirawa, kao i jedan mawi centar na severu dr`ave, odakle se lansiraju vojni sateliti. Iako je Baikonur sme{ten u "prijateqskoj zemqi" i daqe je u vlasni{tvu druge dr`ave, rekao je Putin. Baza Vosto~ni se nalazi kod grada Uglegorsk, 5.800 kilometrara isto~no od Moskve i nekoliko stotina kilometara od Kine. (Tanjug)

Odgovor Kine namerama SAD PEKING: Kineska mornarica }e u periodu od srede do subote slede}e sedmice odr`ati vojne ve`be u @utom moru, nedaleko od obale grada ]ingdao, najavilo je ju~e kinesko Ministarstvo odbrane. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Ju`na Koreja tako|e su planirale zajedni~ke vojne manevre u @utom moru po~etkom slede}eg meseca, mada nije objavqen ta~an datum wihovog odr`avawa. Smatra se da je Kina, koja je o{tro kritikovala taj plan kao "destabilizuju}i", organizovala svoje ve`be kao odgovor na manevre SAD i Ju`ne Koreje, navele su agencije. "To su rutinske ve`be koje odr`avamo svake godine", navelo je kinesko ministarstvo u saop{tewu, javile su agencije. Iako se @uto more sastoji uglavnom od me|unarodnih voda, Kina smatra da se ono nalazi unutar wenog lavabo definisanog bezbednosnog okvira. (Tanjug)

TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je ju~e da Izrael ima {ansu da osigura stabilan mir koji bi mogao da potraje generacijama. "Ube|en sam da ako palestinsko rukovodsto shvati pregovore

"Mo`emo posti}i mir zasnovan na stabilnosti za nas i za na{u decu i to mi je ciq", objasnio je izraelski premijer. Palestinska strana, me|utim, jo{ dovodi u pitawe Netanijahuovu posve}enost miru, isti~u izraelski mediji.

Demonstracija zbog otetog vojnika Vi{e hiqada qudi demonstriralo je u subotu ispred rezidencije izraelskog premijera Bewamina Netanijahua u Jerusalimu, povodom 24. ro|endana izraelskog vojnika Gilada [alita koji se ~etiri godine nalazi u zato~eni{tvu Hamasa u pojasu Gaze. Demonstranti su tra`ili da se sklopi dogovor o razmeni otetog vojnika za palestinske zatvorenike. [alit je otet juna 2006. godine u prekograni~nom napadu palestinskih ekstremista izvedenom kroz tunel na jednu vojnu bazu na jugu Izraela. tako ozbiqno kao mi, mo`emo da postignemo stabilan sporazum, a ne samo dogovor za takti~ki prekid vatre izme|u ratova", rekao je Netanijahu na sednici vlade, uo~i odlaska u Va{ington na obnovu direktnih pregovora s Palestincima, zakazanim za 2. septembar.

Netanijahu za sada odbija da ispuni palestinski zahtev za nastavak desetomese~nog moratarijuma na izgradwu ku}a za Jevreje na okupiranoj Zapadnoj obali, koji isti~e 26. septembra. Palestinci su vi{e puta upozorili da }e prekinuti pregovore ako se izgradwa nastavi.

Glavni palestinski pregovora~ Saeb Erekat odbio je u subotu Netanijahuov predlog da se svake dve nedeqe sastaje "licem u lice" s predsednikom Palestinske uprave Mahmudom Abasom. Erekat je rekao da je isuvi{e rano za utvr|ivawe vremena, datuma i u~esnika sastanaka dveju strana i da je zamrzavawe izgradwe jo{ uvek glavni kamen spoticawa. Uticajni izraelski rabin, duhovni vo|a verske partije [as, Ovadija Josef, osudio je, me|utim, predstoje}e mirovne pregovore izme|u Izraela i Palestinaca, istakav{i da palestinski predsednik Mahmud Abas i ~itav palestinski narod treba da nestanu s lica zemqe. "Abu Mazen ( Abas) i svi ti qudi treba da nestanu iz ovog sveta. Bog bi trebao da udari na wih kugom,“ rekao je Ovadija u preksino}noj propovedi u jednoj sinagogi u Jerusalimu.Osamdesetdevetogodi{wi rabin Josef i ranije je bio poznat po svojim kontroverznim izjavama. Godine 2001. tako|e je pozvao na uni{tewe Arapa. (Tanjug)

Desni~ari tra`e obnovu ~asti Amerike VA[INGTON: Desetine hiqada Amerikanaca okupili su se u subotu u Va{ingtonu na poziv desni~arskog voditeqa da bi ~uli wegov poziv da obnove Ameriku. Na kontroverznom skupu ispred spomenika Abrahamu Linkolnu, na istom mestu gde je pre ta~no 47 godina Martin Luter King odr`ao ~uveni govor, Bek je pozivao Amerikance da obnove tradicionalne ameri~ke vrednosti i vrate se bogu. Skup pod nazivom Obnova ~asti, najavqen je kao nepoliti~ki, iako je jedan od glavnih govornika bila Sara Pejlin, biv{i guverner Aqaske. Bek i Pejlinova su `estoki politi~ki protivnici predsednika Baraka Obame i wegove adminstiracije.

U svojim emisijama na televiziji Foks, u tonu koji ~esto podse}a na propovedni~ki, Bek upu}uje `estoke kritike vladi, a Obamu naziva "rasistom koji ima duboko usa|enu mr`wu prema kulturi belaca", i "socijalistom koji ima skriveni ciq uni{tewa temeqa na kojima je izgra|ena Amerika". Na udaru wegovih kritika je, mawe-vi{e, svaka vladina mera, najvi{e reforma zdravstvenog osigurawa i regulisawe Vol strita. Bek je publici, sastavqenoj ve}inom od belaca, poru~io da oda po~ast Martinu Luteru Kingu i da, poput wegovog pokreta za gra|anska prava, bore da na put izvedu svoju zemqu koja dugo tumarala u tami. On je demantovao da

je datum na koji je King odr`ao svoj govor 1963. godine sa poznatim re~ima - "Imam san", izabran namerno, ali je rekao da je preno}io u istom hotelu u kome je King proveo no} pre tog govora. Kao reakcija na Bekov skup, u severoisto~nom delu Va{ingtona odr`an je kontraskup, na kome je re~eno da se na Kingovo nasle|e ne mogu pozivati oni koji za borce za gra|anska smataju izaziva~ima nevoqa. Vi{e hiqada u~esnika tog kontramitinga organizovalo je protestni mar{ do mesta na kome se podi`e spomenik Martinu Luteru Kingu.Po{to je ta lokacija blizu Linkolovnog spomenika, bilo je nekoliko verbalnih su~eqavawa u~esnika dva skupa, ali bez incidenata. (Tanjug)

Vulkan proradio posle 400 godina YAKARTA: Vulkan Sinabung na severu indone`anskog ostrva Sumatra proradio je ju~e prvi put posle ~etiri veka, zbog ~ega je na hiqade stanovnika te oblasti evakuisano, saop{tili su indone`anski zvani~nici. Erupcija je po~ela oko pono}i, `rtava nema, a avionski saobra}aj odvija se nesmetano, iako visina dima u vazduhu iznosi 1.500 metara, javio je Rojters. Iz podru~ja visokog rizika oko vulkana, visokog 2.460 metara, evakuisano je najmawe 12.000 qudi, a Ministarstvo zdravqa je podelilo za{titne maske. (Tanjug)

U Avganistanu ubijeno {est ameri~kih vojnika KABUL: [est ameri~kih vojnika ubijeno je u najnovijim napadima u Avganistanu, saop{tile su ju~e NATO snage u toj zemqi. Jedan vojnik ubijen je ju~e na jugu Avganistana, dok su dvojica izgubila `ivot u prekju~era{wem bomba{kom napadu tako|e na jugu zemqe, preneo je AP. Jo{ trojica vojnika SAD poginula su u subotu na istoku zemqe, saop{teno je iz NATO. Posle najnovijih napada broj poginulih ameri~kih vojnika u Avganistanu tokom ovog meseca porastao je na 41, podse}a AP. U

me|uvremenu, avganistanske i me|unarodne snage ubile su ju~e najmawe 12 islamskih pobuwenika u seriji napada u jugoisto~noj provinciji Paktia, saop{tila je ameri~ka vojska u Avganistanu. (Tanjug)

Su{a u Rusiji poskupquje kavijar MOSKVA: Kavijar koji se dobija iz ~uvene kaspijske jesetre, jedan od najcewenijih na svetu, mogao bi da postane najnovija `rtva velike su{e u Rusiji, upozorili su nau~nici iz Irana, Nema~ke i Britanije. O~ekuje se da nivo vode u Kaspijskom moru opadne za tri metra u slede}ih nekoliko meseci, kao posledica smawenog priliva iz basena Volge, jednog od najva`nijih slivova tog mora, ome|enog kopnom. To }e lo{e uticati na jesetru koja je u divqini ve} blizu istrebqewa zbog dugogodi{weg preteranog ulova i zaga|ewa, objavio je "Fajnen{el tajms". Rusija je tokom nekoliko godina zabrawivala prodaju kaspijskog kavijara posle potonu}a fonda jesetri, ali je u julu Konvencija o me|unarodnoj trgovini ugro`enim vrstama divqe flore i faune ponovo nastavila s odre|ivawem kvote za izvoz kavijara iz Kaspijskog mora. Kompanije koje prodaju kavijar su po otvarawu legalnog tr`i{ta o~ekivale pove}awe prodaje, ali su sada zabrinute zbog smawewa rezervi jesetre i nivoa ilegalnog ulova. Trgovina kaspijskim kavijarom na crnom tr`i{tu i daqe cveta. Taj kavijar se smatra najve}im delikatesom i wegova cena na crnom tr`i{tu dosti`e 10.000 dolara za kilogram. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJVID KAMERON U Velikoj Britaniji prvi put su objavqene fotografije novoro|ene }erke britanskog premijera Dejvida Kamerona i wegove supruge Samante. Weno puno ime je Florens Rouz Endelion Kameron. Premijer Kameron je rekao da }e uzeti porodiqsko odsustvo za o~eve, kao i da je ponosan na "neverovatno lepu" bebu. Porodica je odlu~ila da do kraja iskoristi dvonedeqno letovawe u Kornvalu.

VIOLANTE PLA^IDO Italijanska glumica Violante Pla~ido, partnerka Xorxa Klunija u filmu "The American", ispri~ala je da holivudski zavodnik nije bio naviknut da snima qubavne scene pred kamerama. Priznao mi je da nije snimio mnogo scena seksa. „Ose}ala sam da je to na neki na~in ne{to novo za wega, da nije toliko iskusan. Morali smo da smislimo na~in da deluje prirodno i da tela sama govore“.

YON LENON Klozetska {oqa koja je pripadala Xonu Lenonu kupqena je na aukciji za 9.500 funti (14.740 dolara), {to je oko deset puta ve}a cena nego {to je proceweno, saop{tili su organizatori prodaje.WC {oqa bila je jedan od predmeta prodatih na aukciji Bitlsovih memorabilija, u okviru festivala "Bitl vik" u Liverpulu, rodnom gradu popularne britanske grupe.

AMERI^KA FEDERACIJA ZA PLANIRAWE RODITEQSTVA

Zablude i istine o seksu BOSTON: Buter od kikirikija, plasti~ne kese i planinska rosa. Mo`da vam se ~ini da ove pojmove ni{ta ne povezuje. Prema mi{qewu mnogih 18-godi{wih Amerikanki, to su metodi kontracepcije. Ako vam se ovo ~ini sme{nim i glupim, ne brinite. Ono jeste sme{no jer nijedan ne}e spre~iti trudno}u, ali se pri~a o "~udesnim svojstvima" putera od kikirikija, plasti~ne kese i planinske rose u ovom, 21. veku, Amerikom {iri poput {umskog po`ara. "Budimo po{teni, qudi prihvataju i {ire neta~ne informacije o kontroli ra|awa jer u zaba~enoj provinciji, me|u pripadnicima razli~itih iskqu~ivih verskih grupa i u konzervativnim i slabo obrazovanim porodicama nema drugih informacija koje bi mogli da {ire, izjavila je za magazin „Sexual Health“ doktorka Vanesa Kalins, potpredsednica Ameri~ke federacije za planirawe roditeqstva. Po wenom mi{qewu, "ameri~ko seksom opsednuto dru{tvo tinejd`ere svakog dana bombarduje seksualnim slikama i prizorima, ali im nikada ne daje znawe potrebno da za{tite svoje zdravqe i budu}nost kao {to bi moglo

da pru`i sveobuhvatno seksualno obrazovawe". Mladi ni na ~asovima seksualnog obrazovawa ne dobijaju ta~ne i jasne informacije. Po mi{qewu doktorke Kalins i wene kole-

ginice doktorke Donike Mur, seksologa, "jedini na~in da se dru{tvo i porodica, pre svega, suprotstave poplavi la`nih i izvitoperenih informacija je – istina o sesku i roditeqstvu... One su ukazale na pet zabluda i pet istina o seksu i kontracepciji: Zabluda: oralni i manuelni seks su potpuno bezbedne alternative. Istina: oralni, manuelni i analni seks nisu bez rizika. Sve ove alternative klasi~nom seksu, posebno anal-

ni, mogu da {ire veneri~ne bolesti. Zabluda: ne mo`e se zatrudneti u vreme menstruacije. Istina: nije ~esto, ali je mogu}e. Sperma u vagini mo`e da `ivi i nekoliko dana. Zabluda: drmawe, skakawe i "~a~kawe" posle seksa spre~ava trudno}u? Istina: skakawe i drmusawe je ne}e izbaciti. Ako ste imali neza{ti}eni seks u proteklih pet dana i strahujete da ste, mo`da, ostali u drugom stawu, najboqe re{ewe je hitna kontracepcija. Zabluda: mu{karac koje popije ~a{icu "planinske rose" ne mo`e da vas oplodi? Istina: ova zabluda povezana je u SAD sa drevnom urbanom legendom o kontraceptivnom svojstvu takozvane `ute boje broj 5. Dovoqno je re}i da ona uop{te ne smawuje broj spermatozoida. Zabluda: neplanirana trudno}a javqa se samo kod tinejxerki? Istina: organizatori Nacionalne kampawe za spre~avawe trudno}e tinejxerki u SAD tvrde da je broj trudno}a `ena izmedu 15 i 19 godina starosti od 1991. godine opao za 35 odsto. Danas, ocewuje doktorka Mur, ne`eqena trudno}a sve je ~e{ca me|u `enama u kasnim 40-tim godinama. (FoNet)


BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak30.avgust2010.

25

STOGODI[WICA KRAQEVINE CRNE GORE

Na Cetiwu bez princa PODGORICA: Proslava 100. godi{wice progla{pewa Crne Gore Karaqevinom bila je "fali~na". U subotu uve~e na Cetiwu nije prisustvovao jedini direktni mu{ki potomak posledwe crnogorske dinastije Petrovi} Wego{, princ Nikola. „Ovakvi doga|aji moraju da mire, ali su emocije jake zbog nepravde koja je u~iwena najve}oj crnogorskoj dinastiji“, rekao je Krivokapi}

{to u|e u skup{tinsku propceduru, izjavio je ju~e predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi}. “Protiv sam amandmanskog |elovawa kada je rije~ o Nacrtu zakona. Mislim da je boqe direktno se dogovoriti sa princom”, kazao je Krivokapi} na Cetiwu. Nedolazak princa Nikole na stogodi{wicu od progla{ewa Crne Gore kraqevinom, obele`enu uz

Princ Nikola Petrovi} s porodicom

podgori~kim "Vijestima"., dodaju}i da je i to deo sazrevawa crnogorskog dru{tva. Zakonski tekst o statusu dinastije Petrovi} Wego{, koji je Vlada usvojila na posledwoj sednici, mo`e da se mewa pre nego

KRIMINAL

Policija zaplenila marihuanu BAWALUKA: Policija Isto~nog Sarajeva uhapsila je jednu osobu i zaplenila 16 kilograma supstance marihuane, poznatije kao "skank", u vozilu crnogorskih registarskih oznaka.Droga je, kako je saop{tila policija, prona|ena tokom ju~era{we kontrole terenskog vozila "nisan patrol" crnogorskih registarskih oznaka u Isto~nom Sarajevu. Uhpa{eno lice, uz izve{taj o po~iwenom krivi~nom delu, predato je nadle`nom tu`ila{tvu na daqe postupawe, navodi se u saop{tewu Centra javne bezbednosti u Isto~nom Sarajevu. (Tanjug)

Krijum~ari oru`ja BAWALUKA: Pripadnici Agencije za istrage i za{titu (SIPA) uhapsili su u Fo~i Milenka Topalovi}a, zbog sumwe da je krijum~ario oru`je, javili su danas lokalni mediji. Topalovi} je uhap{en u okviru zajedni~ke akcije SIPA i policije Srbije na presecawu kanala krijum~arewa oru`ja i eksploziva. Prilikom pretresa porodi~ne ku}e uhap{enog, wemu su oduzeti odre|eni predmeti.U polici-

ji Republike srpske re~eno je da wihovi pripadnici nisu u~estvovali u toj akciji SIPE. Policija Republike srpske, u okviru akcije presecawa krijum~arewa oru`ja i eksploziva, nije uhapsila nijednu osobu, i sve informaicje u vezi toga razmewuju sa kolegama iz Srbije, rekao je ju~e novinarima direktor policije RS Gojko Vasi}.On nije mogao da otkrije vi{e detaqa u vezi ove kacije, koja se sprovodi zajendo u saradwi s policijom (Tanjug) Srbije.

najvi{i dr`avni protokol, predstavnici zakonodavne i izvr{ne vlasti razli~ito do`ivqavaju. Premijer Milo \ukanovi}, predsednik Filip Vujanovi} i ministar pravde Mira{ Radovi} smatraju da se Crna Gora nije

neodgovorno ponela prema posledwoj gospodarskoj porodici. \ukanovi} je kazao da smatra da je aktuelna politi~ka elita doprinela rehabilitaciji crnogorske dinastije, a u velikoj meri i ispravqawu nepravde koju je do`ivela dinasti~ka ku}a Petrovi} Wego{. "@ao mi je {to princ Nikola nije tu. Smatrao sam, a i daqe smatram da mu je mjesto ovdje. Ne dijelim wegov sud da se Crna Gora neodgovorno odnosi prema dinastiji i wenoj ulozi u istoriji", kazao je pre ceremonije \ukanovi}. On je podgori~kim "Vijestima" rekao da smatra da je politi~ka generacija koja i danas vodi crnogorsko dru{tvo u~inila najvi{e na rehabilitaciji lika i dela Petrovi}a i da je jedini problem, koji po wegovim re~ima, diktiraju pravni zastupnici, ono koje se ti~e imovinskih prava. "To je legitimno. Ova politika je mawe-vi{e sva ta pitawa ve} otvorila. Po~ev{i od 1990,

kada smo se bavili vra}awem poqoprivrednog zemqi{ta, poslije toga stare devizne {tedwe, zakqu~no sa tim {to sada sprovodimo Zakon o restituciji", kazao je \ukanovi}. Premijer je istakao da se dr`ava do sada nije bavila pitawem crkvene i dinasti~ke imovine, ne iskqu~uju}i mogu}nost takvog Vladinog anga`mana. "To ne zna~i da to pitawe ne mo`e pokrenuti onaj ko je zainteresovan, i prije nego {to ga pokrene dr`avna politika", kazao je on. Predsednik Vujanovi} je ranije u subotu saop{tio da je ube|en da su ministar pravde i Vlada uvek bili spremni da na pa`qiv na~in saslu{aju i vide ono {to }e biti sugestije i princa. "Odnos princa je wegov li~ni odnos, nema potrebe da ga komentari{em, `ao mi je {to ne}e biti tu, ali sam ubije|en da su Ministarstvo pravde i Vlada u~inili sve da maksimalno ispo{tuju standard kotirawa i tretirawa dinastije u republikanskim dr`avama", kazao je Vujanovi}. Ministar Radovi} je naglasio da je Crna Gora pokazala dobar odnos prema svim Petrovi}ima koji su u~estvovali u stvarawu crnogorske dr`ave i igrali veliku ulogu u crnogorskoj dr`avi. "Prin~evu odluku do`ivqavam kao li~ni stav, mada je rije~ o zna~ajnom datumu u crnogorskoj istoriji, koji se ve`e za ulogu dinastije Petrovi} Wego{", kazao je Radovi}. (Tanjug)

Crnogorski jezik je pitawe Ustava, a ne crkve PODGORICA: Crnogorski jezik je deo Ustava i mora se po{tovati, a crkva ne treba da se bavi politikom, izjavio je crnogorski predsednik Filip Vujanovi} reaguju}i na otvoreno pismo mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija povodom uvo|ewa crnogorskog jezika u obrazovni sistem. Povodom otvorenog pisma koje je wemu i premijeru Milu \ukanovi}u u petak uputio mitropolit SPC Amfilohije, crnogorski predsednik je kazao da je na sve politi~ke izjave mitropolita reagovao jednako. "Smatrao sam i smatram da crkveni velikodostojnici ne treba da se bave politikom, a politi~ari ne treba da se bave crkvom. Dr`ava i crkva su odvojene i treba da prepuste ono {to je obaveza dr`ave dr`avi, a ono {to je obaveza crkve crkvi", rekao je Vujanovi} u Kola{inu, prenela je TV Crna Gora. Vujanovi} je rekao da je i ranije ukazivao na obavezu po{tovawa Ustava, a crnogorski jezik, kao slu`beni je tako|e ustavna kategorija. Uveren sam da }e se, na je-

dan krajwe odgovoran i pa`qiv na~in, i jedno i drugo po{tovati, a vi{e puta sam saop{tio da }u u~initi sve da, u smislu uva`avawa Ustava i crnogorskog jezika kao slu`benog i ostalih - srpskog, bosanskog, hrvatskog i albanskog kao jezika u slu`benoj upotrebi, prona|emo ono {to je do kraja i dosledno po{tovawu Ustava, poru~io je Vujanovi}. Mitropolit Amfilohije naveo je u pismu \ukanovi}u i Vujanovi}u da svaka vlast ima pravo da jezik kojim govori naziva kako ho}e, ali da nema pravo da ve}inu od 63 odsto Srba, Crnogoraca i drugih koji su se u Crnoj Gori izjasnili za srpski jezik progla{ava mawinom. Profesor dr Milenko Perovi}, ~lan komisije za standardizaciju crnogorskog jezika, izjavio je rekao je on Radiju "Antena-M da su neprihvatqive kritike mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija na ra~un dono{ewa zakona o uvo|ewu crnogorskog jezika u obrazovni sistem Crne Gore. Perovi} smatra da uvo|ewe crnogorskog jezika kao slu`benog ne mo`e biti uzrok podela u Cr-

Srbin iz Bosne osu|en zbog la`nog iskaza PORTLAND: Bosanski Srbin Milenko Krsti}, otac biv{e mis Oregona, osu|en je u SAD na jednogodi{wu uslovnu kaznu zbog toga {to je, prilikom podno{ewa zahteva za dobijawe azila u Americi, lagao da nije u~estvovao u ratu u Bosni. Krsti} (53) je izbegao zatvor i dobio najbla`u mogu}u kaznu

"Ja nisam nikoga ugrozio. Samo sam spasio svoju porodicu. Molim vas da mi oprostite", rekao je Krsti} ju~e sa suzama u o~ima pred okru`nim sudom, navela je ameri~ka agencija. Wegovi braniocu su tvrdili kako je Krsti} uvek govorio protiv nacionalizma, koji je odveo wegovu domovinu u gra|an-

Bio je primoran da postane pripadnik Zvorni~ke brigade zato {to bi, u suprotnom, oti{ao u zatvor predvi|enu za to krivi~no delo, ali }e najverovatnije biti deportovan, mo`da zajedno sa suprugom i dve }erke, javla je ju~e agencija AP. Krsti} je na su|ewu priznao da je pet godina `iveo u Zvorniku, gde je bio pripadnik jedne brigade srpske vojske koja je, navodno, u~estovala u likvidaciji muslimanskih zatvorenika. Me|utim, ne postoje dokazi da je Krsti} u~estvovao u pokoqu i on nije osu|en za ratne zlo~ine.

ski rat, i kako je bio primoran da postane pripadnik Zvorni~ke brigade zato {to bi, u suprotnom, oti{ao u zatvor. Krsti} je 1998. godine do{ao sa suprugom i }erkama u Portland, gde su dobili izbegli~ki status. On i supruga su se zaposlili, kupili ku}u i poslali }erke na {kolovawe. Wegova }erka Danijela je dve godine kasnije postala mis Oregona i prva pobednica na ovom takmi~ewu koja je ro|ena u inostranstvu. (Tanjug)

noj Gori, a da se crkva ne bi smela baviti dr`avnim pitawima. "Utoliko pre {to ta izjava dolazi od jednog sve{tenog lica, a poznata je stvar da u modernim dru{tvima sve{tena lica kao i predstavnici bilo koje religije, ne smeju da se bave politikom". Perovi} je kazao da bi u krajwoj liniji bilo veoma zanimqivo kada bi to sve{teno lice "povuklo svoju firmu iz Crne Gore". "Da vidimo da li bi to pove}alo ili smawilo podele u Crnoj Gori. Ja mislim da bi su{tinske podele u Crnoj Gori prestale nestankom te firme", kazao je Perovi}. Skup{tina Crne Gore usvojila je po~etkom meseca izmene i dopune Zakona o obrazovawu, kojim je crnogorski jezik uveden u obrazovni sistem po~ev od ove {kolske godine. Zakon je usvojen uprkos upozorewima opozicije, koja je napustila zasedawe prilikom glasawa, i dela javnosti, da zakon ne}e mo}i da se primewuje u praksi jer ne postoji minimalni uslovi - kadrovi, uxbenici, kao ni nastavni planovi i programi. (Tanjug)

Kawon Tare gori PODGORICA: U Nacionalnom parku Durmitor u subotu je izbio jo{ jedan po`ar, koji i daqe gori, dok su oni od ranije lokalizovani, izjavio je komandir `abqa~ke Vatrogasne jednice Drago Popovi}. Popovi} je precizirao da se po`ar izme|u Dobrilovine i Mosta na Tari malo sti{ao, ali da vatre jo{ ima, preneli

su podgori~ki mediji. On je rekao da je taj po`ar najverovatnije prouzrokovan qudskim faktorom. “Taj po`ar je malo ugro`avao saobra}aj, ali smo obave{teni da je obezbe|ena signalizacija i da }e biti postavqeno de`urstvo zbog mogu}ih odrona”, rekao je Popovi}. (Tanjug)

Zemqotres kod Hvara ZAGREB: Zemqotres umerene ja~ine zabele`en je ju~e kod Hvara, u Hrvatskoj, saop{tila je hrvatska seizmolo{ka slu`ba. Epicentar potresa, ja~ine 3,3 stepena Rihtera,

bio je oko 20 kilometara ju`no od Makarske. Seizmolozi su naveli da se zemqotres, koji je zabele`en oko 8.00 sati, setio na ostrvima Hvaru i Kor~uli.

RUMUNIJA

Proterani Romi nemaju policijski dosije Nijedan Rom koji je proteran iz Francuske u Rumuniju pro{le nedeqe ne poseduje policijski dosije u Ministarstvima unutra{wih poslova Francuske i Rumunije, izjavio je ju~e u Salcburgu rumunski ministar policije Vasil Blaga. „[to se ti~e osoba koje su vra}ene u Rumuniji pro{le nedeqe, izvr{ena je precizna kontrola i znamo da te osobe nemaju policijske dosijeee u Francuskoj i Rumuniji kao autori nekih prekr{aja", rekao je Blaga na me|unarodnom forumu kod Salcburga. Blaga je rekao da ukoliko se utvrdi da je neki rumunski gra|anin ilegalno u Francuskoj, ta osoba treba da bude proterana. Nekoliko stotina Roma vra}aneo je u Rumuniju i

Vasil Blaga

Bugarsku posle zao{travawe politike francuske vlade o strancima, {to je izazvalo brojne reakcije me|unarodne zajednice. (Tanjug)

Gradi se autoput od Bawaluke do Doboja BAWALUKA: Ministar saobra}aja i veza u vladi Republike Srpske Nedeqko ^ubrilovi}, direktor "Mre`e autoputeva" Ibrahim Medi} i direktor slovena~ke komapnije "CPM" Maribor Janez [koberne ju~e su u Bawaluci potpisali ugovor o dodeli potkoncesije za lot jedan, za izgradwu deonice autoputa Bawaluka - Doboj. Potpisivawu ugovora u Administrativnom centru vlade RS prisustvovao je premijer RS Milorad Dodik, koji je kazao da je ovo rezultat nedavnog dogovora sa slovena~kim premijerom Borutom

Nedeqko ^ubrilovi}

Pahorom i vlade RS, koja je odlu~na da gradi autoputeve u ovom entitetu. Vrednost ugovora je 300 miliona evra, a radovi treba da po~nu krajem septembra ili po~etkom oktobra.Vlada RS pripremi}e kompletnu projektnu dokumentaciju, a imovinsko-pravni odnosi na ovoj deonici su re{eni. Govore}i o potpisanom ugovoru, ministar ^ubrilovi} je rekao da je istovetan ranije potpisanom ugovoru sa austrijskom kompanijom "[trabag", koji je raskinut jer Austrijanci nisu na{li

sredstva za izgradwu autoputa na deonici Bawaluka - Doboj. "Ugovor sa [trabagom je raskinut bez posledica za RS", rekao je ^ubrilovi} i izrazio nadu da }e slovena~ka kompanija uspeti da realizuje ovaj ugovor. Direktor kompanije "CPM" Maribor Janez [kobern je rekao da za realizaciju ovog ugovora imaju podr{ku slovena~ke vlade, a sredstva }e kreditno obezbediti preko slovena~kih banaka. [kobern je rekao da }e je ovo veliki posao i da zaslugu za to ima slovena~ka vlada. On je rekao da }e kreditna sredstva za izgradwu autoputa biti obezbe|ena kod slovena~kih banaka, u narednih 60 dana. Potpisivawe ovog ugovora opozicija u RS ocewuje kao jo{ jedno predizborno obe}awe, koje slovena~ka firma ne}e mo}i da realizuje jer se, kako su to slovena~ki mediji ve} objavili, nalazi u te{kom ekonomskom stawu. Mediji u Sloveniji posledwih meseci su izvestavali da se firma "CPM" nalazi pred ste~ajem, da je prezadu`ena i da ima problema s likvidno{}u. (Tanjug)


LEKAR

ponedeqak30.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

26

Fruktoza poma`e mno`ewe }elija raka elije tumora pankreasa koriste fruktozu da bi se delile i umno`avale, poru~uju stru~waci s Univerziteta Kalifornije, pobijaju}i tako uverewe da su svi {e}eri jednaki. ]elije raka se hrane i glukozom i fruktozom, ali ih koriste na razli~ite na~ine, a ve} su neke ranije studije dovele u vezu konzumirawe fruktoze s rakom pankreasa, koji spada u najsmrtonosnije kancere. Amerikanci konzumiraju velike koli~ine fruktoze, uglavnom kroz kukuruzni sirup sa visokim sadr`ajem fruktoze, koji se koristi kao zasla|iva~ u industriji bezalkoholnih pi}a, kao i u proizvodwi hleba i neke druge hrane. Suvi{e {e}era bilo koje vrste ne samo da doprinosi gojewu, ve} je glavni uzrok dijabetesa, sr~anih bolesti i {loga, upozorava Ameri~ka asocijacija za srce. U nekoliko ameri~kih dr`ava, izme|u ostalih Kaliforniji i Wujorku, razmatrano

]

Lekovi na bazi kanabisa vajcarske vlasti bi mogle do slede}e godine vi{e da otvore tr`i{te za lekove na bazi narkotika kanabisa koji su ve} dostupni pod odre|enim, veoma ograni~avaju}im uslovima. Poslanici od septembra treba da rade na nacrtu zakona o narkoticima ~iji je ciq da se omogu}i odobrewe lekova na bazi kanabisa od strane {vajcarskih vlasti, objavila je {vajcarska Savezna zdravstvena sluzba. Novi propis treba da omogu}i i dobijawe specijalnih dozvola za le~ewe te{ko obolelih pacijenata uz pomo} lekova na bazi kanabisa. (Tanjug)

[

Adolescenti i lekovi ori{}ewe lekova na osnovu jediwewa "paracetamola" mo`e u velikoj meri da pove}a opasnost od pojave astme, ~ak da je udvostru~i, pokazali su rezultati istra`ivawa grupe novozelandskih nau~nika. Nau~nici su usta-

K

je i uvo|ewe posebnog poreza na zasla|ena bezalkoholna pi}a, s tim da se ta-

ko prikupqena sredstva koriste za le~ewe bolesti koje imaju veze s gojazno{}u, kao {to su sr~ana oboqewa, dijabetes i rak. Tome se sna`no i uspe{no oduprlo Ameri~ko udru`ewe proizvo|a~a bezalkoholnih pi}a, u kojem su i mo}ne kompanije kao {to su "Koka-kola" i "Kraft fudz". ^lanice pomenutog udru`ewa su, ina~e, uvek zastupale stanovi{te da su svi {e}eri isti. Me|utim, dr Entoni Hini, s pomenutog univerziteta, i wegov tim su do{li do druga~ijeg zakqu~ka gaje}i }elije raka pankreasa u laboratorijskim uslovima i hrane}i ih i fruktozom i glukozom. ]elije tumora su napredovale hrane}i se glukozom, ali su se razmno`avale samo kada su hrawene fruktozom. - Bitno je da su metabolizmi fruktoze i glukoze sasvim razli~iti - nagla{ava dr Hini. (Tanjug)

Odlo`eno materinstvo mewa `enin organizam endencija sve prisutnijeg odlagawa materinstva rezultira}e evolucijskim promenama `enskog organizma, pokazuje istra`ivawe objavqeno na britanskom univerzitetu u [efildu. U razvijenim zemqama, prevenstveno u SAD i Zapadnoj Evropi, ve} 30 godina je prisutna tendencija "odlo`enog ra|awa", isti~u britanski nau~nici. Oni ukazuju da su ranije `ene prvo dete ra|ale obi~no sa 20 ili ne{to vi{e godina, a sada nikog ne ~udi {to se `ene za materinstvo odlu~uju tek sa navr{enih 30, 35 ili ~ak 40 godina. Razlog za

T

ovu pojavu je jednostavan - savremene pripadnice lep{eg pola `ele da naprave karijeru, a prioritet u wihovom `ivotu vi{e nije porodica sa decom, ve} posao i profesionalni uspeh. Dopunski razlog za kasnije materinstvo predstavqa medicinski napredak. Vantelesno za~e}e je omogu}ilo i `enama starijim od 50 godina da rode dete, ka`u britanski eksperti. Nau~nici su prou~ili podatke o bezmalo 1.600 `ena iz Finske iz 17. i 19. veka, kada su sve bile u braku i kad je i sam pojam razvoda bio nepoznat.

Prakti~no uvek mu` je bio primetno stariji od `ene, a kratak `ivotni vek je pove}avao mogu}nost da `ena postane udovica. Zbog toga je bilo potrebno {to br`e ra|awe dece, dok je otac jo{ u stawu da obezbedi porodicu. Ponovni brakovi udovica su bili retki, kao i {to je bila i retkost da Finkiwe ra|aju u kasnijim godinama. Poznato je da mnoge `ene mogu da ra|aju i sa 40 godina, zbog postojawa gena za kasnije ra|awe. Promena socijalnog miqea omogu}ava im da postaju majke u tom uzrastu i prenose gene kasnijeg ra|awa svojoj deci, isti~u britanski specijalisti, ~ije mi{qewe prenosi londonska {tampa. @ene od karijere bez tog gena rizikuju da ostanu bez potomstva. Broj `ena koje kasnije ra|aju bi}e u porastu, {to i predstavqa evoluciju. Za par generacija u visokorazvijenim zemqama u {kolu }e polaziti deca ~ije bi majke, kako navodi istra`iva~i, u pro{lom veku bile ve} bake. (Tanjug)

Nova kontraceptivna pilula Francuska farmaceutska kompanija “HRA Farma” je danas saop{tila da je dobila odobrewe od ameri~kih vlasti za prodaju novog tipa kontraceptivne pilule za “dan posle”, koja deluje du`e od trenutno vode}ih lekova takve vrste na tr`i{tu. Pilula “ElaOne” zna~ajno smawuje {anse za trudno}u do 5 dana nakon neza{ti}enog seksualnog odnosa, dok je trenutno naj~e{}e kori{}ena pilula za “dan posle” - “plan B” - delotvorna samo ako se uzme u roku od tri dana nakon odnosa. Ameri~ka Uprava za hranu i lekove je ju~e izdala odobrewe za prodaju pilula “ElaOne” uz recept na tr`i{tu SAD. Taj lek je u Evropi ve} u prodaji. (Tanjug)

novili da se me|u adolescenatima starosti od 13 do 14 godina, koji mese~no uzimaju "paracetamol", duplo pove}ava opasnost od pojave astme, dok se kod godi{weg kori{}ewa opasnost pove}ava za 50 odsto. Novozelandski nau~nici su utvrdili, obaviv{i analizu zdravstvenih podataka o vi{e od 300.000 adolescenata starosti izme|u 13 i 14 godina, da "paracetamol" pove}ava opasnost i od nastanka alergija i ekcema. (Tanjug)

Mawi rizik posle poba~aja ene koje mawe od {est meseci posle poba~aja ostanu ponovo u drugom stawu izlo`ene su najmawoj opasnosti od komplikacija, pokazali su rezultati istra`ivawa grupe {kotskih nau~nika s Univeziteta u Aberdinu. Daleko ve}oj opasnosti od komplikacija izlo`ene su `ene koje ostanu u drugom stawu vi{e od dve godine posle poba~aja. Stopa ponovnih poba~aja

@

iznosi, kako su utvrdili nau~nici, 10,3 odsto ukoliko se ostane u drugom stawu mawe od {est meseci nakon prvog poba~aja, a 12,4 odsto ako je raspon ve}i od 24 meseca, dok stopa vanmateri~nih trudno}a u prvom slu~aju iznosi 0,4 odsto, a drugom 1,6 procenata. I stopa trudno}a iznetih u redovnom roku ve}a je kod `ena koje ostanu u drugom stawu mawe od {est meseci posle poba~aja (85,2 odsto), u odnosu na

Devoj~ice sve ranije ulaze u pubertet D

evoj~ice u SAD-u sve ranije stupaju u pubertet, tako da kod svake sedme on nastupa ve} u sedmoj godini `ivota, pokazali su rezultati istra`ivawa objavqenog u nau~nom ~asopisu "Pedijatriks". Istra`ivawe je pokazalo da kod oko 15 odsto devoj~ica dolazi do prvih znakova ulaska u rani pubertet rastom grudi u sedmoj godini `ivota i pojavom stidnih dla~ica u osmoj godini kod 20 odsto wih. Znaci ulaska u pubertet u sedmoj godini `ivota se javqaju kod 10,4 odsto devoj~ica bele rase, a kod 23,4 odsto Afroamerikanki i 14,9 odsto hispanskog pore-

kla. Autori istra`ivawa su utvrdili i da je rani pubertet ~esto povezan sa povi{senim krvnim pritiskom i previsokim nivoom {e}era u krvi, {to su simptomi koji se ~esto javqaju kod dijabeti~ara. Sve ranije stupawe u pubertet je prime}eno i kod devoj~ica u Evropi. Rezultati jednog danskog istra`ivawa, obavqenog 2009. godine, su pokazali da je 2006. godine kod devoj~ica u Evropi godinu dana

ranije dolazilo do razvoja grudi nego 1991, {to je, izme|u ostalog, dovedeno u vezu sa izlo`eno{}u hemijskim supstancama koje mogu da modifikoju endokrini sistem zadu`en za regulisawe hormona. (Tanjug)

one kojima se to desi nakon vi{e od dve godine (73,3 odsto). Istra`iva~i, koji su do{li do tih rezultata obaviv{i analizu podataka vezanih za oko 30.937 [kotlan|anki ~ija se prva trudno}a zavr{ila poba~ajem, su ipak konstatovali da postoje odre|eni zdravstveni faktori, pre svega infekcije, koji mogu da zahtevaju odlagawe ponovne trudno}e. (Tanjug)

Regenerisana mre`wa~a rupa istra`iva~a iz instituta "Fridrih Mi{er" u Bazelu ([vajcarska) uspela je da regeneri{e mre`wa~u mi{eva uz pomo} proteina dobijenog od mikroorganizama koji `ive u slanim jezerima. Radi se o proteinu "halorhodopsin" koji prenosi svetlost i, kako je pokazalo istra`ivawe, obnavqa mre`wa~u, a javqa se kod mikroorganizama u slanoj sredini. Nau~nici su do{li do tog rezultata ispituju}i na mi{evima pojavu retinitisa pigmentosa, o~nog oboqewa koje dovodi do degeneracije mre`wa~e. (Tanjug)

G

Psorijaza podsti~e depresiju sobe obolele od psorijaze izlo`ene su ve}oj opasnosti u odnosu na ostale od pojave depresije za 39 odsto, anksioznosti (uznemirenosti) za 31 odsto i tendencije da izvr{e samoubistvo za 44 odsto, pokazali su rezultati istrazivawa objavqenog u medicinskom ~asopisu "Dermatolo{ka arhiva". Grupa ameri~kih nau~nika s Univerziteta

O

u Pensilvaniji je do{la do tih rezultata obaviv{i analizu elektronske zdravstvene dokumentacije o vi{e od osam miliona qudi u Velikoj Britaniji. Analizom su bile obuhva}ene osobe sa lak{im i te`im oblikom psorijaze, kao i zdrave osobe.Psorijaza je, kako su naveli nau~nici, relativno ~esta bolest koja poga|a jedan do tri odsto stanovni{tva. (Tanjug)

Salo oko stomaka opasnost po zdravqe ojava sala oko stom a k a predstavqa opasnost po zdravqe i signal je pove}ane opasnosti od smrti izazvane raznim oboqewima, pokazali su rezultati jednog ameri~kog istra`ivawa. Grupa istra`iva~a iz Ameri~kog udru`ewa za borbu protiv raka u Atlanti ustanovila je da su mu{karci i `ene koji imaju veoma veliki obim struka (od 120 santimetara pa navi{e za mu{karce i 110 santimetara pa navi{e za `ene) izlo`eni otprilike dvostruko ve}oj opasnosti od smrti izazvane pojedinim bolestima od onih sa uzanim strukom. Oni su utvrdili i da su

P

opasnosti vezane za veliki obim struka iste kako kod gojaznih pacijenata ili onih sa vi{kom telesne te`ine, tako i kod pacijenata sa normalnom telesnom te`inom. Istra`ivawe je pokaza-

lo i da se mu{karci i `ene sa velikim obimom struka mawe bave fizi~kim aktivnostima, da su ~esto biv{i pu{a~i, ali i da su skloniji kardiovaskularnim i respiratornim oboqewima, ali i raku. Nau~nici su do{li do tih rezultata obaviv{i ispitivawe veze izme|u obima struka i zdravstvenog stawa na 48.500 mu{karaca i 56.343 `ene starosti od 50 godina pa navi{e. Oni pretpostavqaju da do povezanosti izme|u smrtnosti i velikog obima struka dolazi zbog masno}e u stomaku koja obavija u wemu sme{tene organe, a smatra se opasnijom od potko`ne masno}e. (Tanjug)


PORODICA

DNEVNIK

ponedeqak30.avgust2010.

27

Brak na brzinu – da ili ne Mnogi parovi koji su pre ven~awa godinama bili zajedno se razvedu. Dugo ~ekawe pravog trenutka za odluku o ven~awu ne garantuje dugotrajan i uspe{an brak.

ma parova koji se posle samo par meseci poznavawa odlu~e uploviti u bra~ne vode. Postavqa se pitawe da li je takav potez totalno lo{a ideje ili to mo`e imati i dobre strane?

I

Lo{e strane

Dobre strane

Ne poznajete se

Brak na brzinu mo`e da funkcioni{e Xorx V. Bu{ je zaprosio Loru Vel~ tri nedeqe po{to ju je upoznao. Ven~ali su se nekoliko nedeqa posle toga. U braku su preko trideset godina, imaju dvoje dece i zajedno su pro{li kroz jako puno te{kih situacija. To je samo jedan primer koji dovodi do zakqu~ka da brak na brzaka mo`e da uspe. Uplovqavate u bra~ne vode dok ste zaqubqeni ili pod utiskom Znate za one parove koji su zajedno bili godinama pre nego su se odlu~ili za slede}i korak i u prvim bra~nim danima nema ni romantike, ni posebne privla~nosti? Ulazak u brak s nekim koga jedva poznajete zna~i da ne}ete biti jedni od onih klasi~nih dosadnih tek ve~anih parova ve} jedni od onih strastvenih novope~enih ven~anih parova. U

Da, znate da on vi{e voli crveni sos od paradajza nego beli i on zna otkuda taj o`iqak na va{oj glavi. Ali jesu li vam poznati stavovi o nekim va`nim stvarima, znate li kako se partner odnosi

o~ima }ete imati onaj specifi~an sjaj zaqubqenih i ne}ete skidati ruke jedno s drugog. Za{to? Zato jer ve}ina parova u prvoj godini veze prolaze kroz strastveno, zaqubqeno i op~iweno razdobqe bez obzira jesu li u braku ili ne. Nema garancije za dug i sretan brak bez obzira koliko ste pre ven~awa bili zajedno

prema novcu, kako se nosi sa stresnim situacijama te kakve ambicije vezano za karijeru ima? A {ta je s odnosom s wenim prijateqima i porodicom? I vidite li se zajedno i za deset godina? 50 posto `ena `ali zbog toga {to su se udale za svog supruga, samo da znate.

Nije lako `iveti s nekim koga ne poznajete Mo`da ste se nekad i sami na{li u situaciji da ste imali odli~nog prijateqa ili prijateqicu, izlazili ste, dru`ili se kvalitetno provode}i vreme zajedno. I onda se dogodilo da ste postali cimeri i odednom ste shvatili da se ne podnosite? E a sada zamislite da u pitawu nije cimer ve} partner i zapitajte se bi li vam zasmetalo ono {to vas je izlu|ivali u cimerskom odnosu, jer iako zvu~i grozno, va{ mu{karac }e postati va{ cimer posle ven~awa.

Mo`da se zapravo ne volite Mo`da `udite jedno za drugim. Ali `udwa nije isto {to i qubav i definitivno nije dovoqna za vezu na duge staze.

Limun – obavezni asistent zadwe vreme ~esto pose`emo za doma}im. Bilo da je re~ o kuhiwi, kozmetici, turizmu ili – ~i{}ewu. Jedno od doma}ih sredstava za ~i{}ewe je limun. Osim {to je prirodan i zdrav, evo jo{ nekoliko razloga za{to biste ga i kada trebali koristiti pri ~i{}ewu. Za po~etak, krenimo od onih estetskih razloga. Limun fino miri{e – osve`avaju}e. Upravo miris li-

U

limunovim sokom, od kog }e koristi imati i sam bakar. Postupak: Rasecite limun na pola. Umo~ite ga u malo soli i time ~istite mrqe na va{em bakrenom posu|u. Osim toga, limunom mo`ete da ~iistite i va{u radnu povr{inu u kuhiwi. Ostavite sok od limuna na mrqa-

POMOZITE DETETU DA PRAVILNO ODRASTE

Navikavawe na realnost podi`e samopouzdawe e}ina roditeqa zna za onu "boqe spre~iti nego le~iti", a to je posebno ta~no kada se radi o samopouzdawu kod dece. Deci je potrebna qubav i po{tovawe, jer rastu na pozitivnoj pa`wi. Ali, koliko ~esto roditeqi koriste podsticajne re~i kao {to su, "odli~no", "dobro si to uradio/la" ili "ta~no tako"? Bez obzira na godine dece ili adolescenata, dobra komunikacija izme|u roditeqa i deteta je bitna za podizawe deteta koje ima samopouzdawe. Samopouzdwe je indikator dobrog mentalnog zdravqa. Govori nam kako se ose}amo u pogledu samih sebe. Ali, zbog pomawkawa samopouzdawa ne bi trebali da se stidimo ili da budemo okrivqeni. Pojedine sumwe u sebe,

V

pogotovo za vreme odrastawa, u tinejxerskom dobu, su sasvim normalne – ~ak i zdrave. Ipak nizak nivo samopouzdawa ne bi trebalo ignorisati. U pojedinim slu~ajevima mo`e biti simptom nekog mentalnog poreme}aja ili emocionalne borbe. Roditeqi mogu igrati va`nu ulogu u pomagawu deci da se osje}aju boqe o sebi i u izgradwi samopouzdawa. To je va`no jer su deca sa dobrim samopouzdawem: nezavisna, odgovorna, ponose se svojim postignu}ima, toleri{u frustraciju, dobro podnose pritisak, dobro obavqaju nove zadatke i izazove, dobro se nose sa pozitivnim i negativnim emocijama, pru`aju pomo} drugima. Re~i i radwe imaju velik uticaj na razvoj samopouzdawa kod dece, a deca, ukqu~uju}i adole-

scente, se se}aju pozitivnih izjava koje su im roditeqi uputili. Fraze poput "Svi|a mi se kako ti..." ili "Postaje{ sve boqi u..." bi trebali govoriti svakodnevno. Roditeqi tako|e mogu namignuti, nasmijeti se, potap{ati po le|ima ili zagrliti dete kako bi pokazali da ih cene. [ta jo{ roditeqi mogu da u~ine? Mogu pomo}i detetu tako {to }e ga u~iti dda bude pozitivno, samo ako ssu i oni sami takvi. Va`no je da roditeqi preusmere neta~na ili negativna uverewa dece o sebi i nau~e i kako razmi{qati pozitivno. Trebalo bi izbegavati kritike koje se oslawaju na ismejavawe ili poni`avawe. Krivica i negativne osude su u samome srcu lo{eg samopouzdawa, i mogu dovesti do

emocionalnih poreme}aja. Nau~ite ih da donose odluke i prepoznaju kada su doneli dobre. Neka "poseduju" svoje probleme. Ako ih re{e, dobijaju na samopouzdawu. Ako ih vi re{ite, mogu da postanu previ{e zavisni od vas a to nikako nije dobro za razvoj samopouzdawa. Na|ite vremena da odgovorite na pitawa. Pomozite deci da smisle neke alternativne opcije. Poka`ite deci da se mo`ete smejati i sebi. Poka`ite im da `ivot ne mora biti ozbiqan celo vreme, i da je zezawe zabavno. Va{ smisao za humor je va`an za wihovo emocionalno zdravqe.

muna ~esto nam ostavqa utisak ~isto}e. Zato i ve}ina kupovnih sredstava za ~i{}ewe ima upravo miris limuna ili citrusa. Poznato je da limun sadr`i limunsku kiselinu. Zbog tog kiselog svojstva, limun ima antibakterijsku sposobnost, odnosno, dezinfikova}e povr{inu koju ~istite i za{titi vas od raznih bakterija. Kako ~istiti limunom? Limunom mo`ete dobro o~istiti bakarno posu|e. Ta~nije,

ma nekoliko minuta i posle toga izribajte s malo sode. Samo pazite da ne bi ostavili taj limun predugo, jer je wegova kiselina dosta jaka. Limunom mo`ete da osve`ite i va{e cevi. Malo limuna i tople vode osve`i}e va{ ku}ni vodovod. Ali limun mo`ete koristiti i van kuhiwe. On je prirodni izbeqiva~. Stavite malo limunova soka na mrqu i ostavite da se osu{i na suncu. Mrqe }e nestati. Za boqe ~i{}ewe, limun mo`ete da dodate sir}etu, poznatom kao dobrom ~ista~u. Iako dobro ~isti, ve}ina qudi ne voli da ~istiti sir}etom, jer ima intenzivan miris. Ako mu dodate malo limunovog soka, neutralisa}ete lo{ miris sir}eta i dobro o~istiti va{e posu|e.

KAKO UMIRITI PLA^ KOD DECE

[ta kad suza suzu sti`e e~ji pla~ nije nimalo prijatan. Dete, pogotovo male bebe nikada ne pla~u bez razloga, dok malo starija deca ~esto suze koriste kao sredstvo komunikacije, a ponekad i manipulacije. Evo nekoliko saveta kako smiriti pla~ kod beba i {ta raditi kada va{ medeni trogodi{wak po~ne da pla~e. Svi znaju da je de~iji pla~ osnovno sredstvo kojim ona komuniciraju kako bi izrazila svoje potrebe, a va{ zadatak je da tokom prvih nekoliko meseci bebinog `ivota, odrediti za{to i poku{ate da je smirite. Pratite svoje instinkte i isprobajte neke od ovih saveta. Kada po~ne da pla~e prvo {to treba da uradite je da bebi podignite i da joj pri~ate umiruju}im glasom. Proverite pelenu i

D

ukoliko je potrebno promenite je. Ukoliko ne prestaje sa plakawem dr`ite je okrenutu na stomak kako bi podrignula, a zatim je malo nosite. Ukoliko se malo umiri spustite je, stavite u kreveti} i poku{ajte da je uspavate uspavankom. Ponudite joj igra~ku ukoliko je beba starija od tri meseca. Pri~ajte u wenoj blizini kako bi ona bila svesna va{e prisutnosti. Uspostavite kontakt o~ima i uklonite sve elemente koji joj mogu smetati. Sklonite se od gu`ve, iskqu~ite izvore zvuka i prakog svetla koje mogu da iritiraju va{u bebu. Prijatno se smestite s bebom i omogu}ite kontakt o~ima tako da je najboqe da je smestite na bedra, tako da joj glava bude na va{im kolenima. Ponekad samo opu{tawe i mirovawe mogu smiri stvari. Ali, ukoliko vam ni jedan od ovih saveta ne pomogne, nemojte pani~iti. Va{a beba mo`da pla~e samo zato {to ose}a va{u blizinu i potporu. Sve

bebe ponekad pla~u. ^ak i one potpuno zdrave to rade i do tri sata dnevno. One to moraju da rade jer ne mogu same sebi da pomognu, te se zato oslawaju na tu|u pomo} kako bi dobile ono {to im treba – hranu, toplinu ili utehu. Pla~ je na~in kojim bebe iskazuju svoje potrebe. A vi treba da budete strpqivi. S vremenom bebe rastu i polako u~e druge oblike komunikacije, postaju ve{tije u ostvarivawu kontakta o~ima, ispu{taju razli~ite zvuke, u~e da se smeju, a sve to smawuje wihovu potrebu za pla~em. Ali ipak i tada imaju potrebu da zapla~u, a vrlo ~esto i da to svesno koriste kao sredstvo manipulacije. Evo nekoliko saveta {ta raditi kada va{ trogodi{wak glumi pla~. Glumqewe pla~a nije isto {to i pojava kada de~ji glas pre|e u zastra{uju}e cmizdrewe. Ovaj oblik pona{awa je puno ozbiqniji, iritantniji i morate mu stati na kraj {to je pre mogu}e. Ali, nikada ne smete da poka`ete da vam smeta. Najboqa reakcija je upravo izostanak reakcije.

Stru~waci, naime, tvrde da svako pona{awe koje uvek dobije pa`wu roditeqa ima tendenciju da raste i razvija se. Ukoliko prihvatite da to pona{awe postoji i reagujete na wega bilo kaznom ili popu{tawem, faza ovakvog glumqewa pla~a }e se nastaviti, a vi }ete iz situacije u situaciju sve vi{e gubiti mogu}nost da ovoj fazi stanete na kraj. Psiholozi predla`u da se u trenutku kada se takvo pona{awe uo~i, pa`wa roditeqa odmah preusmeri na ne{to drugo, pa makar to zna~ilo i trenutni izlazak iz prostorije. Pona{awe }e se u slede}ih nekoliko dana verovatno jo{ pogor{ati i mo`da postati nepodno{qivim, ali ukoliko `elite da nestane, ne smete da popu{te.

Na kraju nesnosne nedeqe (ili ~ak dve) uz sebe }ete imati dete koje razume da wegove manipulacije nemaju prolaz, te }ete imati priliku da svoj odnos u~inite jo{ kvalitetnijim.Ukoliko zaista `elite da iskorenite ovakvo pona{awe, preporu~uje se i metoda seawa dobre voqe. Naime, kada se dete lepo igra, mo`ete ga pohvaliti u prolazu i na taj na~in afirmisati wegovo pona{awe.


28

ponedeqak30.avgust2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 8206

IZDAJEM za dve studentkiwe medicine name{tenu sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila i dnevnog boravka. Povoqno. Telefoni: 6369017 i 064/275-5731. 8510

IZDAJEM stan 40m2. To je na kraju ^enejske kod novog bazena. Gazda `ivi u Nema~koj. Cena 100 E. Telefon 6412-664. 8518

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 5843 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300 din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/896-38-43 i 066/51286-45. 8473 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23. 8474

BEOGRADSKI KEJ, 1, 0; 42, 1. sprat, CG, lo|a, za renovirawe, ukwi`en, useqiv, 48.000. Telefon 063/318-097 videti na dagento@sezampro.rs 8432

Radmila Duki} Dada PRODAJEM lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik, ukwi`en. Telefon 063/8923168. 8506

2002 - 2010. Volimo te! I zauvek }emo ~uvati uspomenu na tebe i tvoj nasmejani lik. Tvoji: brat, mama i tata.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 8073 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 8482 ADAPTACIJA kupatila, stanova, postavqewe kerami~kih plo~ica, vodovod i kanalizacija, ugradwa i zamena sanitarije, laminata, povoqno i kvalitetno. Telefon 062/367-376, 021‚/503750. 7635

8490

Dana, 30. avgusta navr{avaju se 22 godine od smrti na{eg

Veselina \ur|evi}a Nema tog vremena koje }e ubla`iti bol. Voqeni se ne zaboravqaju. Supruga sa decom, unu~adima i praunu~adima. 8467


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

ponedeqak30.avgust2010.

2

Ne postoje re~i kojima mo`emo opisati tugu i bol koju ose}amo zbog prerane smrti na{e voqene sestre, tetke i bake

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

pozdrav

29 dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 8. 2010. godine preminuo na{ suprug, otac i deda

Marije Zec

Peri

ro|. Krndija

Petar (Nikole) Bujandri}

Ve~no }e te voleti i ~uvati uspomenu na tvoju dobrotu i plemenitost brat Petar, brati~ina Sne`ana, zet Sr|an, unuka Milica i unuk Vuk. Sahrana je 30. 8. 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu.

Sahrana je danas, 30. 8. 2010. godine, na Alma{kom grobqu, u 14.30 ~asova. O`alo{}ena porodica.

8594

8609

Posledwi pozdrav dragoj

Na{em voqenom - mu`u, ocu, svekru i dedi

Petru Bujandri}u

od: Sawe, Slavka, Jovanke i Anice.

Posledwi pozdrav dragom {ogoru, zetu, pa{enogu i te~i

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Mariji Raja~i}

Milenku Raki}u

Miletu Raki}u

1949 - 2010. Sahrana je danas, ponedeqak, 30. 8. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Veterniku. O`alo{}eni: supruga Dosta, sin Radovan, snaja Jelena, unuci Bogdan, Gordana i Lazar, }erka Zorica, zet Gavrilo i unuci Reqa i Mila.

Stevanu 30. 8. 1985 - 30. 8. 2010. od: prije Bo`ice i prijateqa Milovana Tomi}.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

od prijateqa Gaji}, Dimitrija i Natalije.

8606

8593

Tako nam nedostaje{.

od porodica: Vi{ekruna, Suknovi}, In|i} i Kukobad.

8607

Posledwi pozdrav na{em dragom kumu

Posledwi pozdrav

8597

8596

Posledwi pozdrav

Milenko Raki}

od porodice Rado{evi}.

8608

Na{em

S qubavqu, porodica Aleksi}.

8578

Posledwi pozdrav dragom bratu

Marija Raja~i} 1930 - 2010.

Du{ku Igwacevi}u

Sahrana je danas, 30. 8. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: k}i Jelena, sin Jovica, unuke Sne`ana, Aleksandra, Olivera i zet Nikola.

Dulu

Dragi na{ Dule, s tugom i bolom opra{tamo se od tebe... od porodice ^olovi}.

posledwi pozdrav od porodice Tanasi} sa majkom i dedom.

8605

8610

Deca i radnici De~jeg sela. 8599

8592

Posledwi pozdrav kom{iji

Du{anu Igwacevi}u

1964 - 2010.

Posledwi pozdrav dragom

Duji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragom sinu, bratu i stricu

od bra}e: Zorana i Gorana Radulovi}.

8602

Ostoji Zeqkovi}u

Dragom Du}ku, hvala za veliku i neizmernu dobrotu i qubav.

Slavica Petkovi}

Dulu

od porodica: \ermanovi} i Ne{kovi}.

Sahrana je danas, 30. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na Novom dowem grobqu u Futogu. O`alo{}eni: sin Milomir sa suprugom Nadom i sinovima Aleksandrom, Sa{om, Jovanom i Nedeqkom.

8604

8598

Du{ku Igwacevi}u Ostaje velika tuga i bol u srcima: oca \or|a, brata Marka i bratanca \or|a.

Porodica Milovac.

8601

8591

Posledwi pozdrav tetku

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umrla na{a qubav

IN MEMORIAM

30. 8. 2003 - 30. 8. 2010.

Du{ko Igwacevi}

Ostoji Zeqkovi}u

Brat Milo{, snajka Milana, brati~ine Olga i Tamara Panteli}.

od Dragana i Gorana Vidari} sa porodicama.

8595

8603

Du{ko Igwacevi}

Milo{ \uki}

1964 - 2010. Sahrana dragog nam pokojnika je danas, ponedeqak, 30. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, u ^erevi}u.

Danas se navr{ava sedma godina od kada smo ostali bez na{eg voqenog oca. Ostala je tuga, qubav i ponos.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Gabrijela i sin Du{an.

Wegovi: Senka, Rada, Koka i Mijo sa porodicama.

8600

59116/P


06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 22.50 23.45 00.15 01.45

TV PROGRAM

ponedeqak30.avgust2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Svetkovine ^udesni svet Na{ izbor Vesti Skriveno utvr|ewe, film TV Dnevnik Tajna hrane: Smokva Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop, hop – kviz Ni{vil 2010 - ni{ki yez festival Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz matice Hronika „Silafes-a“ (Festival turisti~kog i ekolo{kog filma) Kosmos 20. festivbal tambura{kih orkestara Srbije, Ruma 2009, muzi~ki program Putovawe giqotine, film Bo`i}na pri~a, film

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.05

06.05 08.15 09.02 10.05 10.37 11.05 12.00 12.15 12.37 13.32 15.00 15.25

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Kamionyije Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Pri~a o igra~kama, film Ko{arka - SP Ko{arka - SP: Jordan-Srbija, prenos 17.25 [ta radite, bre 17.45 Beogradska hronika

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Tin in Travel Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E-TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine Vrbas Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Obrazovni program Razgoli}eni

06.45 07.16 07.23 07.47 08.11 08.18 08.45 09.00 09.07 09.19 09.50 10.19 10.32 10.54 11.27 12.00 13.00 13.25 13.39 13.46 14.00 14.24 14.50 15.25 16.25 17.30 17.55 19.40 20.08 21.00 22.00 23.52 00.54 01.18 02.15 03.15

KO[ARKA – SP

Jordan–Srbija

04.45

Kuvati srcem [umska {kola Zverilija Tri medveda Ozi bu Netaknuta priroda patagonija Ars praktika Dosije iks i oks Jedna slika, jedna pri~a Stvarawe istorije Vrele gume Total tenis Nauka 2009-Beogradski parimejnik Evropa i Srbi Koncert SO RTS Trezor Netaknuta priroda patagonija Ars praktika Dosije iks i oks Jedna slika, jedna pesma Stvarawe istorije Tehnologija danas Ovo je Srbija Ko{arka - SP: Slovenija-Hrvatska, prenos Vaterpolo - SP: Srbija-Ma|arska, prenos Ko{arka - SP: Slovenija-Hrvatska, snimak Ko{arka - SP: Australija-Nema~ka, prenos Preci i potomci Polinezija izme|u neba i zemqe Kapri [panski zatvorenik, film Big bend RTS Tehnologija danas Trezor Vaterpolo - SP: Srbija-Ma|arska Ko{arka - SP: Jordan-Srbija Ko{arka - SP: Slovenija-Hrvatska

(RTS 1, 15.25) Bernar Blankon

18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 23.20 00.15 00.39 01.00 03.04 03.32

Putovawe giqotine U vreme rata sa Nema~kom 1918. godine, zbog ubistva `ene, oficir je osu|en na smrt. Zbog dobrih odnosa sa Belgijom, Francuska je trebalo da na dan pogubqewa isporu~i giqotinu kako bi se sprovela kazna. Uloge: Tomas Ruje, David Doda, Bernar Blankon, @an-Mi{el Dipua Re`ija: Filip Laik (RTV 1, 00.15)

06.40 06.55 08.30 09.00 09.30 10.30 12.05 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.20 00.05

Crtani film Patika koja leti, film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Ma|arska galerija istorijskih likoa (ma|) Zaqubqena geografija (ma|) ^udesni svet Vesti (ma|) Trio-Evroregionalni magazin Tajna hrane: Boranija ^ari ribolova Put Roma (rom) 20 godina „Kikindskih be}ara” (ma|) Kulturni magazin (ma|)(Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Razgovor s povodom - I{tvan Nemet (ma|) Tek ro|eni Ne{to kao sre}a, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.10 14.00 15.00 15.35 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino [ira, princeza mo}i 7 NS dana Moja porodica Objektiv Ruski zatvori Lenija Ruska imperija Buntovnici Objektiv Koncert [ira, princeza mo}i Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Ruska imperija Objektiv Ruski zatvori Neon siti

09.00 Poker 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Premijer liga: Sanderlend–Man~ester Siti 13.00 ATP Wu Hejven, finale 15.00 Premijer liga: ^elsi–Stouk 17.00 Ruska liga 17.30 Duh {ampiona – Federer 19.00 Holandska liga 20.00 Premijer liga 21.15 Portugalska liga: Naval–Sporting 23.10 Ful Tilt poker 00.10 Premijer liga

Oko Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Pesma i bingo Porodica Soprano Dnevnik Sta`isti Posle ven~awa, film Eko karavan Netaknuta priroda Patagonija 04.33 Lov i ribolov 05.12 TV prodaja 05.48 Verski kalendar

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.05 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.35 00.40 04.00 05.00

Sonik Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Sam protiv svih Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Diplomata Foks vesti Largo Cirkus Largo

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.25 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Beogradski zoo 14.00 Utisak nedeqe 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Pakleni jazavac 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.35 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Hitna 94 21.00 Film: @iv pe~en 23.00 Vesti B92 00.00 Stjuardese 00.55 Dvor 01.50 Dr Hu 02.40 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.45 00.45 01.00 02.45 04.45

Silikonske lepotice Jutarwi program Film: Kad budem mrtav i beo Siti kids Pali an|eo Sve za qubav Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Film: A3: Rokenrol uzvra}a udarac Film: Mesareva `ena Siti Film: Te{ka robija Film: Mesareva `ena Film: Te{ka robija

Dino King (Ko{ava, 12.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar [edou rajder Konan Presovawe Dino King

Karla Peterson

SERIJA

La Lola (Ko{ava, 00.45)

Mesareva `ena Ona veruje da je on pravi ~ovek za wu, jer joj se pojavqivao u snovima. Udaje se za wega i seli se u grad u kojem on `ivi i radi. Weno prisustvo po~iwe da uti~e na stanovnike tog mesta...

VATERPOLO – SP

Srbija–Ma|arska (RTS 2, 16.25)

07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

Simpsonovi Gor{tak Zlo~ina~ke namere Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Za dobar dan Simpsonovi Kefalica Vesti Milica na kvadrat Dok. serija Dr Haus NCIS Vesti Simpsonovi Kefalica Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Patriotske igre Zlo~ina~ke namere Milica na kvadrat Film: Paket Gor{tak Dok. serija Film: Paket

12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Jangce reka, 20 godina kasnije Telemaster Kliford Klinika ]irilica Rezervisan termin Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Meri Stinburgen

Uloge: Demi Mur, Yef Denijels, Meri Stinburgen, Frensis Mekdormand, Margaret Kolin Re`ija: Teri Hjuz (Pink, 22.45)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

ponedeqak30.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

NA DRUMOVIMA PUTA SVILE

31 8

Pi{e: Kolin Tjubron

Miki Rurk

Bilo jednom u Meksiku Gitaristu razbojnika i poznatog pla}enog ubicu El Marija~ija pokvareni agent CIA nagovara da spre~i jedno ubistvo. Progowen i slomqen tragedijom, El Marija~i se povla~i u `ivot u izolaciji... Uloge: Antonio Banderas, Selma Hajek, Yoni Dep, Miki Rurk, Eva Mendes, Deni Trejo, Enrike Iglesias Re`ija: Robert Rodrigez (Nova TV, 21.05) 08.20 08.35 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 17.00 17.20 18.30 19.15 20.05 21.05 22.45 23.00 00.40 01.10 02.10

Bumba Pepa Fifi Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Hitni slu~aj Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi-nastavak IN magazin Dnevnik Nove TV Lud, zbuwen, normalan Bilo jednom u Meksiku, film Ve~erwe vesti S mamom ma medeni mesec, film Seks i grad Ezo TV, tarot {ou Nejvi CIS

08.00 Impresionisti 1 08.30 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 09.00 Najve}i afri~ki istra`iva~ 10.00 @ao Ling: Tajne carske grobnice 11.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 12.00 Bo Brumel – taj divni ~ovek 13.30 U potrazi za Trifoom 14.00 Odvezanih nogu 15.00 Izdaja 16.00 Moj dnevnik 16.30 Kraqevski dnevnici 17.00 Ma~ 18.00 Bekstvo Luja 16. 19.30 Velike britanske vojskovo|e 20.00 Soma 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 00.00 Moj dnevnik 00.30 Kraqevski dnevnici 01.00 Ma~

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Kraq dinosaurusa Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Kraq dinosaurusa Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Sivi kamion crvene boje Radio Vihor zove An|eliju Predsednikov ~ovek Wujor{ka luka U senci ma~a Tri letwa dana Erotski film

07.30 09.05 11.00 12.55 13.50 15.25 16.45 18.20 20.05 21.55 23.35 01.20 03.00

No}i u Rodanteu Za{to sam u braku? Kutija Qubavnici Ze~ica na kolexu Dvostruki dobitak Oluja rata 2 Uvek reci da Izdajnik Sestrinstvo krvi Zemqa avanture Volim te, ~ove~e Pri~a o Pjeru Vudmenu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.15 Te ~udesne `ivotiwe, dok. film 10.20 Do`iveti stotu zdravi i bez muke, dok. film11.10 Opra {ou 11.15 Ora {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Dinarski javor za kremonsku violinu, dok. film 15.35 [kriwa 16.25 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Potro{a~ki kod 21.25 Istorijske serije dramskog programa 22.30 Dnevnik 3 23.10 Dr Haus 23.50 U paklu, film 01.30 Dinarski javor za kremonsku violinu, dok. film

08.10 08.25 08.40 09.05 13.00

15.00 15.20 17.10 17.25 17.50 19.00 20.15 20.20 20.40 21.50 22.20 00.20 01.00

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Hag: Prenos zavr{nih re~i na su|ewu Gotovini, Marka~u i ^ermaku Prenos sednice Hrvatskog sabora Fawlty Towers Crveni patuqak SP u ko{arci - emisija Istanbul: SP u ko{arci: Slovenija - Hrvatska, prenos SP u ko{arci - emisija Olimpijski magazin Zagreb: EP u vaterpolu: Srbija - Ma|arska, snimak Mu}ke Ve~eras... EP u vaterpolu - emisija Zagreb: EP u vaterpolu: Hrvatska - Turska, prenos EP u vaterpolu - emisija Mamac, film Studio 60 na Sanset Stripu Dva i po mu{karca

Mamac Alvin Din Sanders zajedno s bratom Stivijem je sitni prevarant. Ali Alvina pri jednoj bezazlenoj pqa~ki uhvate i on zavr{i u zatvoru. ]eliju deli s profesionalnim lopovom Yonom Yasterom koji mu pre smrti otkriva gde je sakrio ukradeno zalto... Uloge: Yejmi Foks, Dejvid Mors, Robert Pastoreli, Dag Hat~ison, Kimberli Elis, Majk Eps, Dejvid Pejmer Re`ija: Antoin Fukua (HRT 2, 22.20)

Kimberli Elis

08.30 10.30 11.00 12.30 13.20 15.20 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 23.00 01.00

08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 17.40 20.00 22.00 00.00

Intermeco 1 Pri~e veka Pono}ni policajac Intermeco 2 Kompleks Lucifer Pri~e veka Korak daqe Izvr{no nare|ewe Intermeco 3 Fenirawe Dakota Istinski zlo~in Zamena

Svi su ludi za Meri Na sve`em vazduhu Nepobedivi Pobuna u sredwoj {koli Nemamo {ta da izgubimo Alamo Nezasiti Otrov Heteroseksualac 2 – miris qubavi 02.00 Rast

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Pre nego {to ka`e{ da Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Tajanstvena `ena: Vizija ubistva Vereni~ki prsten Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Dobra `ena Medijum Zlo~ini iz pro{losti Tajanstvena `ena: Vizija ubistva Ne{ Briyis

\ina Dejvis

Dugi opro{taj

Samanta je idealna mama svojoj osmogodi{woj k}eri Ketlin i u~iteqica u {koli, obo`avana od svih stanovnika malog i mirnog predgra|a. Posle slu~ajnog udarca u glavu, ona po~iwe da se prise}a nejasnih deli}a pro{losti... Uloge: \ina Dejvis, Semuel L. Yekson, Ivon Zima, Kreg Bijerko, Tom Amandes, Brajan Koks Re`ija: Reni Harlin (RTL, 20.45) 07.15 RTL ritam zona - pop hitovi 09.25 Ekskluziv 10.15 Punom parom 11.00 1001 no} 12.25 Nestala 13.15 Los Viktorinos 14.05 An|eo i |avo 15.45 Kobra 11 17.25 Bibin svet 18.30 Vesti 18.55 Ekskluziv 19.10 Ne daj se, Nina! 20.00 1001 no} 20.45 Dugi opro{taj, film 22.40 Pobednici i gre{nici, film 00.35 Vesti 00.45 Predmet obo`avawa, film 02.35 Astro {ou

08.40 Razotkrivawe mitova 09.35 Razorna laboratorija 10.30 Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a 10.55 Kako to radi? 11.25 Ekstremne eksplozije 12.20 Auta po meri 2008. 13.15 Ameri~ki ~operi 14.10 Peta brzina 14.35 Prqavi poslovi 15.30 Ameri~ke drvose~e 16.25 Ekstremne eksplozije 17.20 Pre`ivqavawe 18.15 Razotkrivawe mitova 19.10 Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a 19.40 Kako to radi? 20.05 Pre`ivqavawe 21.00 Najboqe iz opasnog lova 21.55 Ameri~ke drvose~e 22.50 U deli}u sekunde 23.45 Auta po meri 2008. 00.40 Prqavi poslovi

08.30 09.00 09.15 10.45 11.45 13.15 14.45 16.00 17.30 18.15 01.00

Reli Motosportovi Ski skokovi Fudbal na pla`i Tenis Ski skokovi Biciklizam Biciklizam Fudbal Tenis Tenis

Rimqani izbu{eni strelama I

za Linksije u autobus su u{li mladi monah U dugom prolazu Gansu, koji krivuda sve do krai nasme{eni tibetanski ~obani s udubqeja Velikog zida, vazduh muti pesak iz pustiwe Gonim filcanim {e{irima. Ubrzo nas je zabi. Milenijumima su nomadska plemena tim putem ustavila policija i svi smo morali ~ekati napoi{la na jugoistok, ka centralnoj Aziji, u srediqu dok je neki ~ovek prskao dezinfekciono sred{te Kine, a u suprotnom pravcu kretali su se trstvo pod vozila – u Sijanu je izbila epidemija govci i vojske. O gradu Jong~ang, koji je nekako taSARS-a. Preostali Kinezi su namakli bele majanstveno uredan nikao usred pusto{i, znao sam jeske, a Tibetanci nastavili da se sme{e. dino da je zatvoren za strance. Qudi su prelazili U snegom zavejanom Labrongu, 400 kilometara udaqenom od granice s Tibetom, igrom slu~aja sam se obreo u manastirskoj gostinskoj ku}i. U sobi, koja ko{ta 50 penija za no}, imao sam drveni krevet i kofu za vodu iz zajedni~ke ~esme. Iz pe}i na ugaq pru`a se klimava cev do rupe na zidu, a sijalica visi na `ici. Manastir su pre 300 godina podigli tamo{wi mongolski prin~evi. To upori{te sekte @uti {e{ir, kojoj pripada i dalaj-lama, postalo je jedno od {est velikih lamskih manastira u tibetanskom svetu. U u~ewu te sekte, liberalnom na svoj na~in, ose}a se uticaj {amanizma tamo{wih nomada, ali uglavnom je utemeqeno na meditaciji i teologiji, budisti~koj medicini i matematici. Do 1959, kada su Tibetanci digli ustanak protiv Kine a dalaj-lama pobegao, u svetili{tu je `ivelo 4.000 monaha. Nastupila su masovna Tibetanska sekta @utih {e{ira hap{ewa i progoni, a biblioteka s 10.000 rukopiulicu samo da bi me videli. Neki su qutito, o~isa izgorela do temeqa. Tokom Kulturne revolucigledno {okirani, govorili: Stranac! U malom hoje polovina hramova je sravwena sa zemqom. Manatelu, gde sam se smestio o~ito je opstao sovjetski stir je na mala vrata otvoren tek 1980, kad su stasistem – svaki je sprat imao ~uvara s kqu~evima. ri monasi po~eli da se vra}aju, a pristizali su i Na mom je to bila devojka, mlada i rastrojena. Nenovi, s Tibeta i iz unutra{wosti Mongolije. Sad prestano je virila kroz prozor u dvori{te sredih je vi{e od 2.000. we {kole, gde su “mali carevi” igrali ko{arku. U zoru sam zube oprao snegom jer se zajedni~ka U ju`nom delu grada, opravdavaju}i glasine zbog ~esma smrzla. Toalet je zapravo niz rupa nad jakojih sam do{ao, nalazila se statua mandarina, a mom, gde sam ~u~nuo pored veselih ~obana hodo~akraj wega, levo i desno, rimski vojnik i matrona. snika. Pod svodom najve}eg hrama, u dvorani poFigure zdepaste i neobi~no bezizra`ajne, imaju sve}enoj filozofiji, trista monaha umotanih u azijatske o~i i dopola su obu~ene kao Kinezi. purpurne odore i sa `utim kapama nalik petlovoj Odaje ih samo natpis. kresti odr`avalo je saTaj spomenik ima ~udstanak. Mladi, bezazleno nu pri~u. Kad je 53. p. n. bu~ni, pozdravili su me e. Rimom vladao trijumPan~en-lamu, od kog je po svetosti na lo{em kineskom i pivirat Cezara, Pompeja i va`niji samo dalaj-lama, dok je jo{ tali za vesti o dalaj-laKrasa, a kinesko carbio de~ak rumenih obraza, kineske mi. Neki su se grudvali stvo se {irilo pod dinavlasti su odvele u Peking i nikad ga stojom Han, nemilosrdnapoqu, a stariji monah vi{e niko nije video. Cini~no su ga ni i gramzivi Kras, `uih je u grupama pozivao u svetili{te. Tu prostode}i za vojni~kom slazamenili jednim od svojih qudi riju je pre 20 godina zavom svojih savremenika, hvatio po`ar – monasi poveo je 45.000 vojnika ka`u zbog kvara na elektri~nim instalacijama – na persijsku dr`avu, drevnog neprijateqa Zapada. pa je sada osvetqavaju samo treperave lojanice. Persiju, koja je do tad imala nezgrapne falange, u Na jednom oltaru su bile tri fotografije – to je doba osvojila polunomadska dinastija Parprethodne tri inkarnacije izabranog pan~en-latija, ~iji su neuhvatqivi kowanici znali da odame, od kojeg je po svetosti va`niji samo dalaj-lapiwu mno{tvo velikih strela u punom galopu. ma. Posledwi je de~ak rumenih obraza sa {iqaOni su opkolili legije ~im su kro~ile u pustiwu tom kapom. Monasi veruju da je sada u Pekingu, odiza reke Eufrat. Dok je vazduh podrhtavao od zaveli su ga Kinezi i nikad ga vi{e niko nije video, stra{uju}ih bubweva, Par}ani su razvili zastaa cini~no su ga zamenili jednim od svojih qudi. ve od zaslepquju}e svile protkane zlatnim niti@ivi Buda iz Labranga radi u ministarstvu vera. ma, {to Rimqani do tad nisu videli. Legionari Zna~i, i on je sterilisan. su formirali tradicionalnu “korwa~u”, ali su “Ovde se, znate, nalaze dvojica najzna~ajnijih par}anske strele probijale wihov oklop, prikibudisti~kih filozofa”, otkriva mi jedan mladi vaju}i im ruke za {titove, a stopala za zemqu. Za monah. tri duga vrela dana 20.000 Rimqana je umrlo i pre “Koji su?” nego {to su se sukobili s neprijateqem. Kras je “Na`alost, ne znam”, re~e sav pokisao. “Do{ao ubijen – par}anski kraq je wegovu lobawu zalio sam u manastir pre 12 godina iz obli`weg sela, kad zlatom – a preostali vojnici su se predali. Po sam imao samo 14. Otac i majka su tako hteli. Tada Plutarhu, odmar{irali su na istok da kao pla}eni{ta nisam znao, svet mi je bio posve nepoznat”, nici ~uvaju granice Partije i tu im se zame}e govorio mi je to kao da ni danas ni{ta ne razume. svaki trag. Kad je nakon tri decenije Rim sklopio “Dugo se molimo, triput dnevno. Mo`emo da u~imo mir s Persijom, tra`io je da se legionari vrate u ceo dan ili samo sat-dva. Tome nikad kraja”. domovinu: nije prona|en nijedan.

Kwigu Kolina Tjubrona „SENA PUTA SVILE” (izdava~: „Mono i Mawana”, Vatroslava Lisinskog 11, Beograd, www.monoimanjana.co.rs), uz popust od 20 odsto, za 672 dinara plus PTT tro{kovi i PDV, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 3087–515.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

ponedeqak30.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je prvi radni dan u sedmici, u kojem startujete iz nekog po~etka. Novac mo`e biti jak razlog i motiv va{eg truda, tim pre {to imate mogu}nosti i da ga zaradite. Pove}awe prihoda, pa {oping.

BIK 20.4-20.5.

Mesec plovi kroz va{ znak, {to uti~e na va{u sklonost ka romantici i qubavi. Ali, neka `enska bi}a se ne sla`u, {to donosi emotivno nezadovoqstvo. Draga osoba se ne snalazi najboqe.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

30. avgust 2010.

Kada biste po~eli da pri~ate sve {ta treba da uradite, nikad kraja. Zbog toga mawe analizirajte, a vi{e radite. Povezani ste s mnogo osoba. Uku}ani o~ekuju da budete deo teku}ih doga|awa. Divan dan za vas! Prijateqi su vam nakloweni pa im mo`ete poveriti svoje poverewe i saradwu. Poslu{ajte savete onih kojima verujete, u pravcu stabilizacije situacije. Mnogo posla. Posve}eni ste poslu i sitnicama koje `ivot zna~e. Radite vi{e stvari istovremeno, komunicirate prekovremeno, sastan~ite, i to je OK. Pazite da se ne izgube neki bitni detaqi i nemojte kasniti. Ostvarujete dobru saradwu s pretpostavqenima, {to vam u izvesnoj meri olak{ava situaciju. Imate podr{ku mu{kog autoriteta, ali se ipak nemojte {aliti kada mu nije vreme. Infantilnost.

VAGA 23.9- 23.10.

Ozbiqni ste za svoje godine, ali krajwe {armantni. Qubavni odnos vam ide u prilog. Zapravo, okru`eni ste pa`wom i lepotom, u onoj meri u kojoj to sebi mo`ete obezbediti. A mo`ete.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Dru`equbivi ste. Mo`ete se sjajno provoditi u prijatnom dru{tvu, bilo gde da se na|ete. Qubavni odnos se razvija iz razumevawa i uskla|ivawa. Ipak, avanture vam nisu strane. Dugovi. Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Bika i podr{ku jedne stabilne `enske osobe. Qubavni odnos se zasniva na poverewu i zrelosti, trajnosti i hedonizmu. Izlazak u restoran.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Okupirani ste vi{e drugima nego sobom, ma koliko vam to neprirodno zvu~i. Partner tra`i svu va{u pa`wu i pona{a se pomalo egocentri~no, ali na fin na~in. Ne mo`ete to promeniti.

Ure|ujete svoj `ivotni prostor, po svom naho|ewu, ukusu i hiru. Uostalom, i to je jedan vid ispoqavawa va{eg individualizma i kreativnosti. Obnovite, zamenite staro za novo. Samo napred! Poslovna situacija iziskuje rad, rokove i rezultate. Dakle, isplanirajte obaveze dugoro~no i sistematski radite na tome. Prvo zavr{ite prvo, pre no {to po~nete drugo. Dugoro~ne investicije.

TRI^-TRA^

Nikolina u zabavnom videu V REMENSKA

PROGNOZA

UVE~E

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

22

Sombor

23

Kikinda

23

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zrewanin

25

S. Mitrovica 27 Ruma

27

Pan~evo

26

Vr{ac

26

Srbija Beograd

26

Kragujevac

27

K. Mitrovica 29 Ni{

O pojavqivawu slavne voditeqke u spotu mlade peva~ice Sowe Baki} pisalo se na veliko. Ali od slu`bene verzije spota ~ak je i zanimqiviji video koji je ekipa sa snimawa napravila iz ~iste zabave. Nikolina Pi{ek se sa Sowom Baki}, jednom od finalistkiwa Operacije trijumf, upoznala za vreme snimawa {oua, te je pristala gostovati u wenom spotu za pesmu Prizoner, koju je Sowa snimila u saradwi s DJ duom The Beatshakers. Dok pri~a u slu`benoj verziji spota aludira na `ensko-`ensku qubav, u videu koji prikazuje sam proces snimawa spota, ekipa sa seta se igrala razli~itim tehnikama, od stripa do animacije, i tako stvorila zanimqiv i duhovit muzi~ki filmi}.

29

Evropa

ZAHLA\EWE

NOVI SAD: Nekoliko stepeni vi{a temperatura nego ju~e, uz promenqivu obla~nost. Kasnije po podne i krajem dana ki{a i ja~e zahla|ewe uve~e. Vetar slab jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 11 do 24 stepena. VOJVODINA: Neznatno vi{a temperatura nego ju~e, promenqivo obla~no sa sun~anim periodima. Uve~e ki{a i zahla|ewe, najpre na severu. Vetar slab do umeren jugoisto~ni, uve~e poja~an severozapadni na severu pokrajine. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 9 stepeni, a maksimalna 27. SRBIJA: Toplije nego ju~e, uz sun~ane periode. Krajem dana na zapadu i severu naobla~ewe s ki{om, koje }e se pro{iriti na sve krajeve. Na jugu i u centralnim predelima bi}e lokalnih pquskova s grmqavinom. Tokom no}i jako zahla|ewe s ki{om u ve}ini krajeva. Vetar slab do umeren jugoisto~ni i isto~ni, krajem dana na severu poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura od 9 do 14 stepeni, a maksimalna 29. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak jako zahla|ewe s povremenom ki{om. Dnevna temperatura ispod 20 stepeni u ve}ini krajeva. U sredu tako|e hladno, a od ~etvrtka postepeni porast temperature, uz sun~ane periode. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe biometeorolo{kih prilika u drugom delu dana }e usloviti poja~awe tegoba kod ve}ine hroni~no obolelih osoba. Glavoboqa, nervoza i bolovi u kostima i zglobovima su mogu}i kao meteoropatske reakcije. Hroni~nim bolesnicima se skre}e pa`wa na hladno jutro kada im se savetuje oprez, a tokom dana da smawe aktivnosti i redovno sprovode terapiju. U saobra}aju je neophodna poja~ana pa`wa.

Madrid

34

Rim

28

London

19

Cirih

14

Berlin

15

Be~

17

Var{ava

16

Kijev

23

Moskva

14

Oslo

16

VIC DANA Upecao dizela{ zlatnu ribicu. Ka`e mu ribica: - Pusti me i ispuni}u ti tri `eqe! Zagledao se on u ribicu i posle par trenutaka stavi je u unutra{wi yep ko`ne jakne: - Ma, kakve `eqe, tozla je tozla!

SUDOKU

St. Peterburg 14 Atina

33

Pariz

19

Minhen

14

Budimpe{ta

19

Stokholm

15

1

3

4

6

8

7

4

3 2

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

253 (17)

Slankamen

276 (-18)

Ja{a Tomi}

Apatin

314 (14)

Zemun

296 (-18)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

310 (-24)

Smederevo

468 (-20)

Ba~. Palanka 262 (-5) Novi Sad

250 (-15)

Tendencija opadawa i stagnacije

3 8 5 2 4 7 6 1 9 TISA

9

SAVA

N. Kne`evac

209 (-5)

S. Mitrovica

40 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

265 (-4)

Beograd

242 (-22)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

264 (-20)

NERA

Hetin

72 (-10)

-46 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

7 7

6

4 7 2 6 9 1 8 5 3

6

7 3 4 5 2 8 1 9 6

8

Tendencija stagnacije

Kusi}

1

4 34 (0)

6 1 9 8 3 5 2 7 4

1

4

8 5 1 9 6 3 7 4 2 2 9 6 1 7 4 5 3 8

2

5 2 8 4 1 9 3 6 7

2

8

3 4

6 2

9 6 3 7 5 2 4 8 1

6

9

1 4 7 3 8 6 9 2 5 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 30.avgust 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you