Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK30.JANUAR2012.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINALXX BROJ23332 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Nole osvojio Australiju, vaterpolisti zlato,

rukometa{i srebro NASLOVI

Politika 2 Psovka odlazi iz skup{tinskog doma 3 Vreme je za prenos nadle`nosti

Ekonomija 4 Lokali vi{e ne trebaju nikome?

NoviSad 7 Naseqe Depresija stambeno-poslovna zona

POTPREDSEDNIKSSSS-aMILORADMIJATOVI]

SMEDEREVSKISLU^AJ–LICEINALI^JESRPSKE SVOJINSKETRANSFORMACIJE

Opet}emo Privatizacije birati kao~eli~na „mawezlo” kulaodkarata str. 3

Vojvodina 11 Lu~ki most uskoro ponovo prohodan

Dru{tvo 13 Od otkaza na poslu do „preqube”

Crna 14 Golobradi delinkventi vra}aju se kriminalu 15 Specijalni tim traga za zlo~incima

str. 16 – 19

SRBIJAIPREKIDTRUDNO]E

Petsto abortusa dnevno

str. 13

Vrlohladno sko{avom

Najvi{a temperatura- 7 ° S

str. 5


2

POLiTikA

ponedeqak30.januar2012.

EVROPSKI PUT SRBIJE

Delevi}: Va`esviuslovi izdecembra Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi} izjavila je ju~e da, bez obzira na to {to pojedine ~lanice EU Srbiji upu}uju podr{ke ohrabrewa, uslovi koji su nam postavqeni u decembru moraju biti ispuweni. Ona je u intervjuu Tanjugu, na pitawe kakve su {anse da Srbija po~et-

kom marta dobije kandidaturu, odgovorila da svaka procena {ansi podrazumeva i procenu onoga {to je ura|eno, ali da isto tako treba imati u vidu vreme preostalo za ispuwavawe uslova. – Ti uslovi su jasni i odnose se na postizawe dogovora o regionalnom predstavqawu, primenu postignutih dogovora izme|u Beograda i Pri{tine, ukqu~uju}i i integrisano upravqawe prelazima, slobodu kretawa za Euleks i uslove za obavqawe mandata na celoj teritoriji KiM – istakla je Milica Delevi}. Ona je rekla da su ohrabruju}e poruke iz Nema~ke i SAD posledwih dana, ali da je najva`nije posti}i napredak u ostvarivawu zahteva iz decembra, ka-

da je Srbiji odlo`ena dodela statusa kandidata. – Smatram da je taj napredak va`an ne samo zato {to ga je Evropski savet definisao kao ne{to {to je potrebno za sticawe statusa kandidata ve} i zato {to bi nam postizawe dogovra o tim temama omogu}ilo u~e{}e na svim regionalnim skupovima – rekla je Milica Delevi}. U tom smislu ona nedavnu posetu evropskog posrednika Roberta Kupera Beogradu smatra kao dobru pripremu za postizawe kompromisnog re{ewa koje bi moglo biti osnov za sazivawe slede}e runde dijaloga. Na pitawe da li }e i ovoga puta Nema~ka biti kqu~na za odluku o dodeli statusa kandidata Srbiji, Milica Delevi} je rekla da su za svaku odluku potrebni saglasnost i glas svake ~lanice. – Ve} nekoliko puta smo bili u situaciji da ulazimo u proces odlu~ivawa na sastancima Saveta ministara i Evropskog saveta, da li se to odnosilo na potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, po~etak primena Prelaznog sporazuma, po~etak ratifikacije. Nau~ili smo da je potreban glas svake ~lanice i saglasnost svake od wih - objasnila je direktorka Kancelarije za evropske integracije. Milica Delevi} je kazala i da Evropski savet nije pomiwao nikakve druge uslove osim onih vezanih za pitawe Kosova.

Analiti~ari: Zukorli}evpoziv nijepozivnadijalog Re~i i ton kojim je glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} pozvao pripadnike Islamske zajednice Srbije na jedinstvo neprimerene su jer predstavqaju ultimatum, smatraju analiti~ari religije. @ivica Tuci} ka`e da davawe nekome “amnestije” sigurno ne zna~i poziv na dijalog i zbli`avawe dveju islamskih zajednica nastalih podelom po~etkom oktobra 2007. godine, dok wegov kolega Mirko\or|evi} smatra da je re~ o politi~kom problemu koji bi trebalo da re{avaju politi~ke strukture koje su, po wegovom mi{qewu, do sada{weg stawa dovele. Tuci} smatra da Zukorli} ima pravo da `eli jedinstvo Islamske zajednice, ali se to jedinstvo ne posti`e ultimatumima, „pa makar ih nazivali dobronamernim i iskrenim”. – O~igledno da ni poku{aji ujediwewa islamskih zajednica uz pomo} Turske nisu uspeli,

iako nam niko nije precizno rekao za{to – ka`e Tuci}, koji smatra da bi neko iz turske diplomatije ipak trebalo to da saop{ti, po{to je ona, kako je rekao, bila spremna da se iz dobrih namera u to ukqu~i. Tuci} smatra i da, ukoliko je inicijativa o objediwenoj islamskoj zajednici propala, Ankaru nikako ne treba ohrabrivati da to ponovo poku{ava. O~ito je da ni muftija sada nije spreman da to precizira, ocenio je Tuci}, podsetiv{i na to da muftija i sam ka`e da }e o svim tim doga|awima u islamskoj zajednici “istorija dati posledwu re~”, ali i o “wemu i wegovim oponentima”. On smatra da poziv na politi~ko re{ewe ovog problema nije dobar jer politika i religija po svaku cenu moraju ostati odvojeni. Otuda wegova preporuka Srbiji da ne arbitrira ve} da, ako je to mogu}e, samo ponudi “dobre usluge” da bi ovo pitawe uspe{no bilo re{eno.

dnevnik

Do31.januaravanredna prijavaimovine Funkcioneri ~ija se imovina u toku prethodne godine promenila za prose~nu zaradu na godi{wem nivou Srbije, koja je bila 450.000 dinara, moraju, zakqu~no s 31. januarom, da te izmene prijave Agenciji za borbu protiv korupcije, kojoj je do sada pristiglo vi{e od 300 vanrednih izve{taja. Na~elnik Odeqena Agencije za borbu protiv korupcije za registre DejanDamwanovi} rekao je Tanjugu da su samo funkcioneri ~ija se imovina uve}a-

la ili umawila za 450.000 dinara u obavezi da podnesu vanredni izve{taj do 31. januara. On je podsetio na to da funkcioneri od 1. januara, bilo da podnose vanredni izve{taj ili prvi put predaju imovinsku kartu, to rade na novim obrascima na kojima moraju da popune obavezna poqa da bi formulari bili tehni~ki ispravni, a {to }e Agenciji za borbu protiv korupcije omogu}iti da bude efikasnija u proveri tih podataka. Ukazuju}i na to da ostali

funkcioneri koji su Agenciji ve} dostavili imovinske karte, a ~ija se imovina nije bitno izmenila u toku pro{le godine, nemaju tu obavezu, on je naveo da je od 300 pristiglih vanrednih izve{taja 200 ispravno, ali i da ima 100 tehni~ki neispravnih formulara. – Uvo|ewem novih formulara do{lo je do velike promene i qudi su iz neznawa poslali formulare bez bar-koda, {to nije korisno jer se smatra da obrazac nije ni poslat. Agen-

cija je u kontaktu s tim qudima. Trudimo se da svima pomognemo da popune izve{taje – rekao je Damwanovi}. On je istakao i da organi imaju obavezu podno{ewa izve{taja o poklonima koje su funkcioneri dobili. Damwanovi} je podsetio na to da je obaveza da se podaci o poklonima primqenim u 2011. predaju Agenciji do 1. marta naredne godine, a da je ona du`na da taj katalog objavi do 1. juna na sajtu.

[TA ]E BITI OKVIR ZA PARLAMENTARNU BORBU

Psovkaodlaziiz skup{tinskogdoma Srp ski par la men tar ci ima }e ma ni re en gle skih lordova, ali tek od na red nog skup {tin skog sa zi va. ^ekali su da do|e gotovo kraj aktuelnog mandata pa da po~nu da pi{u kodeks pona{awa narod nih pred stav nika. Kodeks pona{a wa tre nut no ima svega nekoliko ze ma qa, po put Velike Britanije, Irske, Australije ili Sje di we nih Ameri~kih Dr`ava. Britanski kodeks, osim pravila pona{awa u parlamentu, odnosi se na sukob interesa, nespo ji vost funk ci ja i dru ge prekr{aje koji su kod nas ure|eni Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Zbog toga }e kodeks morati da obuhvati i deo tog zakona. Za po~etak, ideja-vodiqa su im sli~ni dokumenti Evropskog i britanskog parlamenta,

normi bi}e zabrana primawa skupih poklona i mita. Sve {to za ra di van Skup {ti ne, poslanik }e morati da prijavi, a bi}e mu zabrawena svaka aktivnost koja zna~i sukob interesa. Ostaje da se vidi u samoj praksi {ta }e biti granica

A dru{tvene mre`e? Jo{ uvek je neizvesno da li }e se primena kodeksa, ili nulte tolerancije, „protezati“ i na dru{tvene mre`e. Jedan od posledwih slu~ajeva vezan je za promi{qawa ministra Milutina Mrkowi}a na dru{tvenoj mre`i „Tviter„, za koja su svi, do wegovog javnog priznawa da je on kreator, mislili da su „la`na lajna“. Na profilu „Mrka pre roka“, ministar poznat po kontroverznim izjavama poziva poznatog peva~a VladuGeorgijeva, s kojim je „prijateq“ na „Tviteru„, da svrati ako je slobodan, „evo, sedim s pet najlep{ih `ena Beograda“. Istom Georgijevu, Mrkowi} je saop{tio: „Dragi Vlado, sve su `ene lepe, ne postoje polovwa~e“. Odgovaraju}i svojim fanovima, koje oslovqava s „dobro jutro, deco“, ministar deli veoma slikovite „seks savete“ i dosko~ice za koje mu je inspiracija Karaxi}ev „Crven ban“. „Svi|a mi se ovaj tviti„, zakqu~uje Mrkowi}, uz priznawe da najradije tvituje – iz kafane. a ~lanovi radne grupe sagleda}e {ta se od toga mo`e preneti u parlamentarni `ivot Srbi je. Jed na od no vo u ve de nih

parlamentarne borbe, da li u wu spada polivawe vodom, ga|awe cipelom, zvi`duci, dobacivawe poput onog „la`e{“,

ili „xu ke lo“, {a le u sti lu „slatko }u da te zakoqem“... ometawe zvucima mobilnog telefona, patriotske pesme, lik lidera stranke na majici ili plakate na vratima poslani~kog kluba. U kodeksu pona{awa bi}e zapisano da poslanik mora da se pona{a u skladu s moralnim normama: mora da govori istinu, ne sme da vre|a, psuje...Ukoliko uvredi kolegu, narodni predstavnik mora}e javno da se izvini, a uz to ga ~ekaju nov~ana kazna i zabrana govora tokom sednice, {to je na neki na~in ve} i regulisano aktuelnim Poslovnikom parlamenta. Za sada je kodeksom predlo`eno da se kazne za kr{ewe pravila kre}u u rasponu od 8.000 do 30.000 dinara. Otvoreno je pitawe ko }e odlu~ivati o ka`wavawu po slovu kodeksa. U opciji je da to radi Administrativni odbor, neko novo telo ili kombinovano od qudi iz parlamenta i nekih institucija izvan Skup{tine. Pred sed nik AO-a Nen ad Konstantinovi} obja{wava da bi u kodeksu pona{awa trebalo da se na|u sve odredbe koje

govore o pravilima po na {a wa i obavezama poslanika, ko je su de li mi~no sadr`ane u Poslovniku o radu parlamenta, Zakonu o Narodnoj skup{tini i Zakonu o Agenciji za borbu pro tiv ko rup ci je. On is ti ~e da ko deks pona{awa ne}e ogra ni ~a va ti poslanike u onome {to govore niti ih mo `e ogra ni ~i ti da izraze svoje mi{qe we u skup {tinskoj sali. – Poslanici ne mogu biti sankcioni sa ni zbog svog govora i ne postoji krivi~na odgovornost za ono {to govore na sednicama Skup{tine – podvla~i Kon sta ti no vi}, uz na po me nu da }e postojawe kodeksa omogu}iti gra|anima da procene da li se poslanici pona{aju u skladu s pravilima ili ne. – To }e nam omogu}iti i pomo}i da vi{e ne budu svi isti u parlamentu jer nisu svi poslanici isti niti sve politi~ke stranke. Mi se u velikoj meri razlikujemo ovde i po politi~kim stavovima i po odnosu prema bira~ima i odnosu i radu u Skup{tini Srbije. U Skup{tini se nadaju da }e ko deks po na {a wa ko ji oni usvoje biti „bukvar“ i za sve osta le jav ne funk ci o ne re u Srbiji. Vlada Srbije pro{le godine je, nakon „otkaza“ koji je u Vladi dobio tada{wi vice pre mi jer Mla| an Dink i}, uvela pravilo da ministri ne mogu davati izjave koje se kose sa stavovima i politikom Vlade. Premijer Mirko Cvetkovi} tada je uveo u politi~ki `argon Srbije novi fenomen, takozvanu nultu toleranciju, koja treba predupredi „iskakawe“ ~lanova wegovog kabineta. S. Stankovi}

Svejemogu}enalokalu Saradwa pojedinih stranaka u Srbiji na republi~kom nivou za sada deluje nezamislivo, dok se na lokalnom nivou ~ini da svi mogu sa svima, a takve „aran`mane” analiti~ari tuma~e me|usobnim poznanstvima i potrebom za najefikasnijim re{avawem problema na lokalu. U razgovoru za Tanjug, MilanNikoli} i DejanVukStankovi} slo`ili su se da koalicije na lokalu koje nisu preslikane s republi~kog nivoa mogu dobro funkcionisati jer u lokalnim samoupravama dominiraju druga~iji interesi. – Takve koalicije trebalo bi da re{avaju lokalne probleme

pa ih mogu ~initi i stranke koje nemaju neko {ire ideolo{ko utemeqewe – isti~e Stankovi}, koji ukazuje i na to da „ra|awe” koalicija zavisi i od autonomije koje centrale daju lokalnom nivou, kao i od poznavawa, komunikacije i poverewa me|u lokalnim liderima. Nikoli} ka`e da je na lokalu presudno poznavawe qudi, uz napomenu da su tu dominantni druga~iji interesi nego {to je slu~aj na nivou Republike. – Na lokalu je, tako, sve mogu}e, pa i da ide svako sa svakim. To sve zavisi od konfiguracije politi~kih okolnosti na lokalu - naveo je Nikoli}.

Situacija se od op{tine do op{tine razlikuje, pa tako u Zemunu vladaju}u ve}inu od kraja jula 2009. godine ~ine SNS, Koalicija SPS–PUPS–JS-a i Koalicija DSS–NS–NP-a, dok, na primer, u Rumi koaliciju ~ine DS, na ~ijoj su listi G17 plus i SPO, sa SPS–JS–PUPS-om, plus DSS i NS. Predsednik te sremske op{tine, demokrata Goran Vukovi} ka`e za Tanjug da ta „{arolika” koalicija funkcioni{e odli~no i da tokom tri i po godine nije bilo ucewivawa, niti trzavica i nepredvi|enih situacija. – Od formirawa lokalne vlasti ni u jednom trenutku ni-

smo imali nikakav problem u funkcionisawu koalicije – rekao je Vukovi}, navode}i da je saradwa sa svim strankama koje participiraju u vlasti dobra, iako neke od wih (NS i SPO) nemaju odbornike u lokalnoj skup{tini, {to im je nadokna|eno mestima u op{tinskom ve}u i upravnim odborima. I lokalna samouprava u Zemunu, po re~ima predsednika beogradskog odbora napredwaka Neboj{e Stefanovi}a, funkcioni{e dobro. Jo{ je „{arenija” situacija u op{tini Prijepoqe, gde zajedno sede napredwaci, demokrate, socijalisti, ali i politi~ari iz

SDP-a Rasima Qaji}a, SPO-a i G17 plus. Nije mnogo druga~ija slika ni u Novom Pazaru, gde lokalnu vlast ~ine dve koalicije – jedna okupqena oko SDPa i DS-a i druga u kojoj su DSS, NS, SPS i SRS. Raznolikost koja postoji na lokalu i druga~iji aran`mani koje stranke sklapaju od formacija na republi~kom nivou za, portparola SPS-a i predsednika vaqevskog odbora socijalista\or|a Mili}evi}a nisu neuobi~ajeni. S obzirom na to da SPS u velikom broju op{tina sara|uje sa strankama koje su u opoziciji, Mili}evi} navodi da op{tinski odbori te

stranke imaju odre|enu autonomiju kada je u pitawu formirawe lokalnih koalicija, tako da one budu napravqene u skladu s interesom gra|ana. – Saradwa s razli~itim strankama ni u jednom kontekstu nije naru{ila odnose na republi~kom nivou – istakao je Mili}evi}. Uz napomenu da razli~iti aran`mani socijalista pokazuju wihov {irok koalicioni potencijal, on je naveo da lokalne samouprave, u kojima je na vlasti SPS sa strankama s kojima ne sara|uje na republi~kom nivou, koliko je wemu poznato, dobro funkcioni{u.


c m y

politika

dnevnik

POTPREDSEDNIKSSSS-aMILORADMIJATOVI]

Opet}emobirati „mawezlo” Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS)prof.drMiloradMijatovi} ocenio je ju~e da }e se i predstoje}i izbori ove 2012. godine svesti na birawe „maweg zla”, a da je pred ovim sindikatom, nakon {to zavr{i razgovorespoliti~kimstrankamaunarednih deset dana, „te{ka odluka”otomedali}euop{teu}iu politiku. –Znamdana{e~lanstvo,koje je u velikoj meri politi~ki opredeqeno, ne}e blagonaklono gledatito{toho}emodauradimo.Alimi,kaoqudikojiradeu sindikatu,analiziramoipratimoiskustvaizdrugihzemaqa,videlismo{tanas~ekaakoneu|emo. Dakle, te{ku, veoma te{ku odluku }emo doneti, bilo kakva dabude:iliakou|emoiliakone u|emo–rekaojeMijatovi}urazgovoruza„Dnevnik”,uo~idrugog kruga dijaloga SSSS-a s politi~kim strankama koji se danas nastavqarazgovoromsaSNS-om. Na pitawe {ta sindikat o~ekujeodlideraSNS-aTomislava

{qaotome{tasubilaobe}awa 2008. godine, a {ta sad imamo? Bojimseda}eioviizboribiti, kaoiprethodni,daopetbiramo mawe zlo, da }e nam se stvoriti situacijadaimamodvegrupe,da „mi nismo dobri, ali oni drugi sulo{iji„–naveojeMijatovi}. Onjerekaodazbogtogainsistira na „tre}em putu” koji zna~i,kakojekazao,novequdeinovestranke.

Besplatnozdravstvo,alineodmah Osimsindikalnihzahtevakojiseodnosenakolektivneugovorei jasno definisana prava zaposlenih, Mijatovi} ka`e da je SSSS u svojojplatformizarazgovorespoliti~arimainsistiraonaja~awu kapaciteta institucija sistema, besplatnom zdravstvu i obrazovawu,natomedaseZakonoradunemo`emewatibezsaglasnostisva trisocijalnapartnera,odnosnoSocijalno-ekonomskogsaveta... –Akoka`emdatra`imobesplatnozdravstvo,buditesigurnida znamdatonemo`eodmah,damno{tvotihmeranemo`eodmahdaide jerzahtevazna~ajannovac.Ali,mo`emokazatidali}emopove}avatiparticipacijuuzdravstvuilijesmawivati,napravitijetakvuda budebli`arealnom`ivotu,davidimokonemo`edaplatiikako damupomognemo,aonajkomo`e,imanpr.visokupenziju,nekapla}apunucenu–naveojeMijatovi}. Nikoli}a na ovom sastanku, nakon{tojepro{logponedeqkau susretu s vrhom DS-a i Borisom Tadi}em dobio priznawe da su „mnoge gre{ke u~iwene”, Mijatovi} je kazao da „imponuje iskrenost i predsednika Tadi}a isvihna{ihpoliti~ara,alimi ipakmoramovoditira~unaotomedaonikojigre{ezatomoraju bitika`weni„. – A politi~ari se „ka`wavaju” na izborima. Me|utim, da li smominarodkojidubokorazmi-

– Ako ne mislimo sad da napravimotajtre}iblok,ondahajdedaubacimonovu,sve`u„krv”u politi~ki `ivot, qude koji }e poku{ati ne{to da urade. Ja tu vidim {ansu – dodao je Mijatovi}. Po wegovoj oceni, zemqa je u katastrofalnom stawu, nezaposlenostjeistorijskajerjesvaki ~etvrti gra|anin nezaposlen, a radnicisu„gubilijednopojedno pravo”. On je ocenio da }e, „ako se nastavi ovim putem, bez sve-

`ihqudi–bilatojednailidruga kolona – biti mnogo te`e i mnogogore,a2016.godinebi}emo uizuzetnote{kojsituaciji”. On je rekao da }e posle druge runde razgovora s politi~arima bitijasnijeko}eprihvatitida realizuje platformu SSSS-a, kojuovajsindikatnudikrozmere zasocijalnopravednijudr`avu. Na pitawe da li su sindikatu bli`e socijaldemokratske strankekaopartnerinaizborima, na{ sagovornik je kazao da onona~emuSSSSinsistiraima „velikudozusocijaldemokratske usmerenosti”,adajeuSrbijite{korazlu~itikojesutosocijaldemokratske opcije me|u strankamakojese„svezala`uzaobi~nog ~oveka, radnika, zemqoradnikaigovorelepere~i„. –Amiho}emogaranciju,ho}emokontrolnipaketakcija–kazao je Mijatovi}, dodaju}i da je sindikat zainteresovan za to da sepojaviuparlamentima,odlokalnog, preko pokrajinskog do dr`avnog,jersutomestanakojimasedonosezakoniiodlu~uje. Do sada, interesi radnika, ocenio je na{ sagovornik, nisu bilizastupqeninaodgovaraju}i na~in, a sindikat je kao jedini instrumentza{titeimaoprotestei{trajkove.Ipak,to,powegovimre~ima,o~iglednonijebilodovoqnoide{avalose,dodaje, da je pet poslanika vladaju}e strankebilo„ja~e”negokadsindikat u Novom Sadu organizuje protests20.000qudi. –Ono~egaseusindikatupla{imojeste~iwenicadase,iako u|emo u politiku, velikih o~e-

kivawa na{ih ~lanova, u jednoj uru{enoj zemqi te{ko mogu posti}inekivelikirezultati,ali semo`epreokrenutitrend,krenutiputemkoji}ebitihumaniji, pravedniji za svet rada, penzionereizamladekojisupotrebni daostanuuovojzemqi–naveoje Mijatovi}. Odgovaraju}inakritikeujavnosti da razgovori sindikata i politi~ara uo~i predstoje}ih izborali~ena„trgovinu”,Mijatovi} je rekao da sindikat „ni{tanetra`i”. – Ni{ta ne tra`imo. Ovog trenutka razgovaramo o na{em programu,davidimoudrugojfazi dijaloga ko je od politi~kih opcija spreman da ga realizuje – kazao je Mijtovi}. – Ne}emo se nikomeprikloniti,imamosvoje

Imponujeiskrenosti predsednikaTadi}ai svihna{ihpoliti~ara, alimiipakmoramo voditira~unaotomeda onikojigre{ezato morajubitika`weni stavove, svoje mi{qewe, platformu,mo`emosamosara|ivati. Bi}emo nezavisni, to i jeste su{tina. Onjerekaodata„nezavisnost” zna~i da qudi iz sindikata koji budu anga`ovani „mogu glasati bezstavapoliti~kepartije,ako seradiointeresimazaposlenih, penzionera i mladih” i da }e na to„jasnoukazati”sagovornicima izpartijaunarednihdesetdana, koliko procewuje da }e drugi krug dijaloga s politi~arima trajati. SSSS je, po wegovim re~ima, „suvi{e ozbiqna i demokratska organizacija” pa }e i odluku o tome da li }e uop{te sklopiti politi~kianga`mansnekompartijomdonetinanajvi{emorganu,sdvetre}ineglasova. –Dakle,utupri~une}emoi}i nebudemoliimalipodr{kusvog ~lanstva, kojem smo odgovorni jernas~lanstvopla}a–naveoje Mijatovi}. S.N.Kova~evi}

DodikkritikujelideraLDP-a Kabinet predsednika Republike Srpske kritikovao je predsednikaLDP-a^edomira Jovanovi}a zbog wegove izjave o tom bosansko-hercegova~komentitetu.„Insistirawemnasmi{qenojla`idaje Republika Srpska nastala na genocidu, lider Liberalno-

demokratskepartije^edomir Jovanovi} poku{ava da pripi{ e kol ekt ivn u odg ov ornost celom narodu koji je samobraniopravona`ivot,na prostorimanakojimavekovima`ivi”,saop{tenojeizkabineta predsednika RepublikeSrpskeMiloradaDodika.

„Ru`no je {to preko neistinaoRepubliciSrpskoji wen om nas tank u Jov an ov i} poku{ava da pridobije ili svoj e bir a~ e ili ment or e. Svejedno”,ukazalisuuDodikovom kabinetu. Po pisawu beogradskih medija, Jovanovi}jerekaodaje„ta~nodaje

RepublikaSrpskanastalana genocidu”. – Ta~n o je – Rep ub lik a Srpskajenastalanagenocidu.Nasrebreni~komgenocidu. Na etn i~k om ~i{ }ew u nezabele`enomuEvropiposle Drugog svetskog rata – rekaojeon.

REKLI SU \uri}:Dase odgovornostuSrbiji nazovepravimimenom – Srpska napredna stranka }e omogu}iti da svionikojisuodgovorni za sve ru`no {to nam se de{valaouprethodnih20 godinabudusuo~enispoliti~kim i pravnim posledicama svoje vladavine – izjavio je ju~e ~lan Glavnog odbora te stranke Marko \uri} na konferenciji za novinareispredzgradeVladeSrbije.–SNS}e, kaonajve}aopozicionastranka,predvoditi {irokinarodnipokretzapromene,koji}e osigurati da institucije u Srbiji ponovo profunkcioni{u, da autoritet dr`avne vlastibudevra}enidaseodgovornostnazovepravimimenom.Re{enostgra|anadavratekontrolunaddono{ewempoliti~kihodlukani{tanemo`ezaustaviti. Po wegovim re~ima, aktuelna vlada je u svommandatusrozala`ivotnistandardgra|ana~ak60odsto,alijeipoliti~kiobespravila gra|ane gu{ewem politi~kih slobodaipritiscimanamedije.

Markovi}:Vlada dobropostupila

Vodineli}:Otpaci pravnedr`ave

Ministarkulture,nauke i informacionog dru{tva Predrag Markovi} izjavio je da je Vlada Srbije dobro postupila u slu~aju smene Sretena Ugri~i}a s funkcije direktora Narodne bibliotekeSrbije. – Kao {to se zala`em za to da u aktuelnimstvarimaVladareagujebrzoiodlu~no, alinikadhisteri~no,takosezala`emzato da je o~uvawe stabilnosti najvi{ih institucijaprioritetuodnosunakadrovskare{ewakojasamzatekao–rekaojeonuintervjuuju~era{wem„Presu”. Ministar je dodao da ga „raduje iskazana spremnost i dosada{weg i novoimenovanog v.d.upravnikaNarodnebibliotekeDejana Risti}a datajstavpo{tuju”.Napitawepostojili{ansadaseubrzaprocesrenovirawaNarodnogmuzeja,kojijeve}celudeceniju zatvoren za javnost, Markovi} je odgovorio da je kroz rebalans buxeta obezbe|en novacdaposloviokojimajeranijeodlu~enootpo~nu.

Profesorka na Pravnom fakultetu „Union“ Vesna Raki}-Vodineli} ocenilajedajeevidentan velikiuticajpolitikena pravosu|e,dasenegirana~elopodelevlastiidato zna~idaodpravnedr`ave ostajusamootpaci. – Ako ministar unutra{wih poslova dozvolisebidaka`edanekotrebadabudeu zatvoru,iakotimpovodomninadle`nitu`ilac ni neko drugi nije preduzeo nijednu radwu,tozna~idapoliti~kaelitaprihvata me{awe izvr{ne vlasti u sudsku, da se negirana~elopodelevlastiidaodpravne dr`ave ostaju samo otpaci – rekla je ona u intervjuu„Blicu„. Govore}i o velikom uticaju politike na pravosu|e, Vesna Raki}-Vodineli} je oceniladajeonevidentanidasemo`edokazati. – Ne verujem da trenutno iko mo`e pou- zdanosaop{titikolikosudijaimauSrbiji–reklajeona.

ponedeqak30.januar2012.

3

ZAKONOFINANSIRAWULOKALNIHSAMOUPRAVA NEDOVOQANZARAZVOJ

Vremejeza prenos nadle`nosti

Ova, 2012. godina, done}e nekim op{tinamaoko20postove}i buxet,naosnovuZakona o finansirawu lokalnih samouprava. Buxeti}ebitipove}ani{tonaosnovuve}ih transfera solidarnosti najsiroma{nijim op{tinama, {to na osnovu dvostruko ve}ih prihodi od poreza nazaradekojiostajuu lokalnoj kasi. Republi~ki buxet je zbog ovakvihizmenazakona nategnut do pucawa, ali }e zato mnoga me- Sa{a Paunovi} sta kona~no videti i neki infrastrukturni projekat. brojemzaposlenihujednojkompaSve to, me|utim, ni izbliza nije niji,aonaodeizSrbije,{ta}emo dovoqno da bi se op{tine poma- onda? – obja{wava Paunovi}. – klesmrtveta~ke. [tosedecentralizacijeti~e,saPore~imapredsednikaStalne dajedo{aorednapreno{ewenadkonferencije gradova i op{tina le`nosti na lokalne vlasti. GoSa{e Paunovi}a, kqu~na je daqa vorim o nadle`nostima u kojima decentralizacija. nije potrebno mnogo novca da bi – Najve}em broju lokalnih sa- za`ivele.Tosu:inspekcijskinadmouprava, pre svega najsiroma- zor, naplata lokalnih prihoda u {nijim,zna~ajnojepove}anbuxet. deluporezanazarade,kojeop{tiSdrugestrane,nenesadanemoguda ke samouprave nekontroli{u, pro}e imati zna~ajno {irwe nadle`noSada{wiizborni pove}awe u opsti Tr`i{ne insi s tem {tinskim kasama spekcijenalokal–proporcionalnisa ni nivo, Inspekve} }e se na}i na zakqu~enomlistom– cije rada, Komuistom nivou kao ranije.Toseodnonajgorijekojipostoji nalne inspekcije, si na op{tine iz a naro~ito konzaizborlokalnih prve grupe po raztrola rada na crorganavlasti vijenosti. Za wih no. (Sa{aPaunovi}) ne va`e dr`avni Prvi ~ovek transferi pa }e, SKGO-a ka`e da prirodno, ostati bi razvoju op{tina istom – obja{wava za „Dnev- na doprineo i direktan izbor za nik”Sa{aPaunovi}. najva`nijegradskefunkcije. Onka`eda}euprosekuop{ti–StavSKGO-ajedajepotrebno neigradoviimativi{enovca,a direktnobiratigradona~elnike, samo je pitawe na {ta }e ga tro- predsednike op{tina i odborni{ti. ke,dagra|aniznajuta~nokogasu –SKGOsavetujedasetajnovac birali i koga da pitaju za odgoiskoristi za kapitalne investi- vornost.Ja,na`alost,nevidimda cije,re{avaweproblemagra|ana }e se to desiti u ovom izbornom

Siroma{nimasolidarno Ina~e, gradovima Srbije, osim Beogradu, iz centralnog buxeta bi}eovegodinepreba~enovi{eod33milijardedinara.Najvi{eparadobi}eLeskovac(881miliondinara)iNoviSad(818miliona), anajmaweSremskiKarlovci(33miliona)iLapovo(42miliona). Ni{}e,naprimer,ovegodine,zbogulaskauprvugrupurazvijenosti,dobitiupolamaweparaizrepubli~kekasenego2011.Strane investicije Ni{lijama su tako|e donele vi{e para u buxet i oko 2.500novihradnihmesta. Najsiroma{nijim op{tinama dr`ava }e preko transfera solidarnostipomo}isokopetmilijardidinara. koji do sada nisu mogli biti re{eni–ka`ePaunovi}. Po wegovim re~ima, u procesu decentralizacijebimoralodase uradi jo{ nekoliko bitnih stvari. – Pre svega, kada govorimo o finansirawulokalnihsamouprava,stavSKGO-ajedaseonenemogu oslawati na porez na zarade kao bitan izvor prihoda. On je promenqiv i mora se smawivati radi pospe{ivawa zapo{qavawa. U nekom sredworo~nom periodu moramosevratitinasistemtransfera, kao garantovanog izvora finansirawa op{tina. Osim toga,poreznazaradezavisiiodtrenutnesituacijeuop{tinama.Ako imate malu op{tinu s velikim

ciklusu, a kasnije }e to zavisiti od politi~kih snaga. Razli~ite stranke razli~ito gledaju na ovu temu – smatra Paunovi}, i dodaje da}eve}inapartijagledatikoje su im mogu}nosti da na|u kvalitetne kandidate, te da }e od toga zavisitiho}elipodr`atidirektanizbor. Paunovi} ka`e da je sada{wi izbornisistem–proporcionalni sa zakqu~enom listom – najgori kojipostojizaizborlokalnihorganavlasti. – Na takav na~in je nemogu}e nateratistrankedakandidujunajboqe,adasetinajboqiozbiqno upregnudane{toiu~inenebili bili birani – zakqu~uje Paunovi}. P.Klai}

MinistarSre}kovi} naMolitvenomdoru~ku MinistarveraidijasporeSr|anSre}kovi} prisustvova}etradiconalnom,60,Molitvenomdoru~kuuVa{ingtonu2.februara,a tokomboravkauSADima}einizbilateralnihsastanakaspredstavnicima ameri~kog Senata i Kongresa, navaqeno je ju~e iz tog ministarstva. Sre}kovi}}euVa{ingtonuboravitiod1.do4.februara,asasta}e se i s predstvanicima Srpskog kongresa ujediwewa, Srpske narodneodbrane,Srpsko-ameri~koglekarskogdru{tvaicrkveneop{tine Sveti Luka, jedine srpske crkve u Va{ingtonu koja je u izgradwiizakojujeutokuprikupqawenovca. Molitveni doru~ak je zajedni~ka molitva oko 4.000 lidera iz oblastipolitike,biznisaireligijeitradicionalnoseodr`ava prvog~etvrtkaufebruaru,ovogaputa2.februara,uva{ingtonskom hotelu„Hilton’’.


4

ekonomija

ponedeqak30.januar2012.

SRBIJANEMADOVOQNOELEKTRI^NEENERGIJE IDVEDECENIJENEOBNAVQAPROIZVODWU

Gasneelektrane spasoduvoze struje?

dnevnik

IPAKSEMEWAZAKONAOJAVNIMNABAVKAMA

Sa~uvatiodmu}ki 600milionaevra – Centralizacijom javnih nabavki mo`e se u{tedeti izme|u 300 i 600 miliona evra godi{we – rekao je dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija GoranRadosavqevi}, najaviv{i da }e se nova zakonska re{ewa o javnim nabavkama u Skup{tini Srbije na}i naredne sedmice. Radosavqevi} je ukazao na to da od ~etiri milijarde evra, ukqu~uju}i i javne nabavke iz stranih kredita, oko milijardu „prolazi” ili

kroz male javne nabavke ili kroz direktne pregovore, bez objavqivawa. – Zakon to treba da spre~i i ubudu}e }e sve javne nabavke morati da se objavquju na portalu – istakao je on. Novina je, po wegovim re~ima, i mogu}nost da Buxetska inspekcija i qudi iz Uprave zajedno izalaze na teren i proverevaju – jedni kako se koriste buxetske pare, a drugi – da li je po-

stupak sproveden kako treba. Radosavqevi} je dodao da }e Uprava za javne nabavke funkcionisati pri Ministarstvu finansija, kao i da je do{lo do izvesnih promena u Komisiji za za{titu prava ponu|a~a, ~iji }e se ~lanovi birati putem konkursa. Razlozi za promene, naglasio je on, bili su, pre svega, primedbe na postojawe korupcije i izostanak odgovaraju}ih rezultata.

POSLOVNIPROSTORIZVRJEPRAZNI,AZAKUPACANIGDE

Lokalivi{e netrebajunikome? Proizvodwa struje u Srbiji, iako u principu zadovoqava potrebe doma}eg tr`i{ta, ipak nije dovoqna za potro{wu tokom zime pa se struja mora uvoziti. Sli~no je i sa svim zemqama u okru`ewu pa je jasno da se mora tra`iti re{ewe. Jedan od na~ina da se pove}a proizvodwa struje je izgradwa ~etiri elektrane na gas, {to je nedavno, prilikom boravka u na{oj zemqi najavio predsednik “Gasproma” Aleksej Miler, istakav{i da bi elektrane na gas mogle biti izgra|ene u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Pan~evu. Po re~ima urednice inter-

sada{wi problem – ka`e Jelica Putnikovi}. – Posledwi novi agregat u EPS-u pu{ten je pre vi{e od dvadeset godina, a jo{ vi{e je pro{lo od prestanka izgradwe termoelektrane „Kolubara B“. Uz to, tender za izgradwu tre}eg bloka termoelektrane „Nikola Tesla B-3“ u Obrenovcu nije uspeo pa se pregovori o parterima nastavqaju. Dakle, planira se izgradwa gasnih elektrana, koje bi trebalo da proizvode po 450 megavata elektri~ne energije. Dodatni motiv da se krene u wihovu izgradwu je povoqna cena energenta, odnosno specijalni tret-

DobriusloviuNovomSadu Za izgradwu gasne elektrane u Novom Sadu postoje dobri uslovi. Kako je nedavno izjavio direktor TE-TO u Novom Sadu Milo{ Saramandi}, prednost je {to ve} postoji infrastruktura za novu elektranu koja bi trebalo da se gradi na lokaciji stare termoelektrane-toplane. Uz to, postoji i infrastruktura za dopremawe prirodnog gasa i transport proizvedene elektri~ne i toplotne energije. Saramandi} je rekao da je TE-TO pred modernizacijom i pro{irewem kapaciteta te da bi sredinom narednog meseca mogla biti doneta odluka o partnerima u ovom poslu. On je ukazao na to da bi, ukoliko budu ugovoreni detaqi dugogodi{weg ugovora, u aprilu mogla po~eti izrada elaborata, a potom i izgradwa, za koju je potrebno oko dve godine. Modernizacijom i pro{irewem novosadska TE-TO dobila bi novi gasno-parni blok od 450 megavata instalisane snage za proizvodwu elektri~ne energije i 250 do 300 megavattona toplotne energije za grejawe, uz visok stepen energetske efikasnosti od oko 60 odsto. net-~asopisa „Blakanmagazin” JelicePutnikovi}, to bi za Srbiju imalo veliki zna~aj jer bi se ne samo prevazi{ao problem nedostaju}ih kilovata u na{oj zemqi nego bi bio mogu} i izvoz struje, ne samo u regionu Balkana ve} i {ire, u zavisnosti od toga kome nedostaje elektri~na energija. Srbija je, nagla{ava Jelica Putnikovi}, bila veliki izvoznik struje, ali sada postoje}i kapciteti u nekim situacijama nisu dovoqni da zadovoqe doma}e potrebe i da pretekne za izvoz. – Posledwih nekoliko decenija nije izgra|ena nijedna elektrana iako su ih u „Elektroprivredi” Srbije planirali, {to je, naravno, i stvorilo

man u isporukama i ceni gasa. To bi omogu}ilo da cena elektri~ne energije proizvedene u ovim pogonima bude konkurentna na tr`i{tu elektri~ne energije. Jelica Putnikovi} ukazuje na to da bi, pod uslovom da se u Srbiji izgrade gasne elektrane sa savremenim, efikasnim blokovima i da prirodni gas ko{ta od 330 do 350 dolara za 1.000 kubnih metara, ovi pogoni mogli biti konkurentni u proizvodwi struje u Evropi. Nove elektrane bi, uz to, imale i dodatni pozitivan efekat jer bi doprinele ukqu~ivawu EPSa u regionalno tr`i{te elektri~ne energije i uspostavqawu uticajnije pozicije u regionu D.Mla|enovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,6521

105,7674

108,2001

103,3347

Australija

dolar

1

83,9424

85,6555

87,6256

83,6854

Kanada

dolar

1

78,8048

80,4131

82,2626

78,5636

Danska

kruna

1

13,9409

14,2254

14,5526

13,8982

Norve{ka

kruna

1

13,5379

13,8142

14,1319

13,4965

[vedska

kruna

1

11,6414

11,8790

12,1522

11,6058

[vajcarska

franak

1

85,8757

87,6283

89,6438

85,6128

V.Britanija

funta

1

124,0006

126,5312

129,4414

123,6210

SAD

dolar

1

79,1237

80,7385

82,5955

78,8815

Kurseviizovelisteprimewujuseod27.1.2012.godine

Ako je suditi po novinskim oglasima, potra`we za lokalima danas gotovo i nema. To potvr|uju i prodavci i agenti za promet nekretnina. Prodavci uzaludno ogla{avaju prodaju ili iznajmqivawe poslovnog prostora, me|utim, `ivot kao da je stao: nijedan biznis nije dovoqno dobar (~itaj: dohodovan) da bi opravdao ulagawe u lokal. Stara je pesma da je tr`i{te nekretnina odraz prilika u kojima `ivimo i da ba{ ono uvek prvo reaguje na svaku promenu u dru{tvu. Kriza je, o~ito, u~inila svoje. Nedostatak kapitala i drasti~an pad kupovne mo}i ne samo {to ne mo`e da pokrene novu delatnost nego se zatvaraju i postoje}e radwe, lokala je sve mawe, a sve vi{e katanaca na onima koji su radili. Op{ta je ocena da su propasti malih radwi doprineli i veliki trgovinski lanci, gde potro{a~ mo`e da na jednom mestu kupi sve {to mu treba, nakon toga da sedne i jede, {togod popije i „namiren” se vrati ku}i sa svim neophodnim potrep{tinama. Ipak, mawe radwe nedostaju onima koji vi{e nemaju novca da u megamarketima napune kolica do vrha jer, uprkos mogu}nosti odlo`enog pla}awa – ponegde ~ak i do 180 dana, osiroma{eni sloj te{ko mo`e da najednom izdvoji ve}u suma para nego kupuje na malo kad mu {ta zatreba. Koren praznim lokalima o~ito je u ekonomskoj krizi, kao kod prodaje i izdavawe stanova, sa-

Preure|eniuhotelskesobe Situacija s lokalima nije mnogo boqa ni u drugim zemqama. Me|utim, u Austriji su se dosetili da prazne lokale preurede u hotelske sobe. Be~ki arhitekti su do{li na ideju da prazne prostore u prizemqima zgrada iskoriste na novi, neobi~an na~in, tako {to }e lokale ve~i~ine 25 kvadrata preurediti u hotelske sobe. Tako se u pojedinim gradskim ~etvrtima „grade” decentralizovani hoteli, pa se spava na jednom mestu, doru~kuje u susednom lokalu, kafe-bar je prekoputa, a razni klubovi iza ugla. Samo da se iskoriste prazni prostori. mo {to je situacija kod lokala mnogo gora. Ovde je potra`wa jo{ mawa, a ponuda ve}a, posebno na lokacijama izvan centra grada. Nezamislivo je da se lokal u novosadskoj Dunavskoj uli-

ci nudi za samo 100 evra, pa bio on i dvori{ni, jer to je zona u kojoj je bilo najlak{e iznajmiti poslovni prostor, makar bio i na tavanu. Nije boqe ni s uli~nim lokalima pa se, na primer,

takav u Partizanskoj ulici uop{te ne mo`e izdati. Name{ten lokal u Ulici Laze Tele~kog od 11 kvadrata izdaje se za samo 6.000 dinara, a u Ulici Jovana Cviji}a za 50 evra. Oni koji se prodaju, nude se mnogo jeftinije od stanova, dok je pre bilo suprotno. Tako, na primer, za nov lokal od 41 kvadrat u dva nivoa na Bulevaru Evrope kod „Zonedove” zgrade tra`i se 900 evra po kvadratnom metru. Ukwi`en poslovni prostor od 32 kvadrata na Limanu 2 prodaje se za samo 16.000 evra! A kakva je tek sudbina velikih objekata koji su dislocirani? Restoran kod Najlon pijace sa {est stanova s ukupno 422 kvadrata nudi se za 250.000 evra. A 130 kvadrata nedovr{enog stambeno-poslovnog prostora u Temerinu, koji je pogodan i za stanovawe i samostalnu delatnost, prodaje se za 25.000 evra. I pored smawenih zakupnina, brojni vlasnici lokala ve} du`e ne mogu da ih izdaju. Ka`u da su im problem da`bine koje moraju da pla}aju, uprkos katancu na vratima. Tako na primer, samo zato {to je prikqu~ena struja, mese~no se za lokal~i} pla}a blizu 1.000 dinara, iako je potro{wa nula. A mnogi lokali prazni su godinama. Vlasnici se `ale da moraju da ih zatvaraju jer malo-malo, pa do|e inspekcija, „odere” vlasnika za sitnicu s najmawe 100.000 dinara, ili im treba stalno tutkati ke{ovinu, {to je neizdr`ivo. R.Dautovi}

KOME]EMOPRODAVATI

Belorusija,KazahstaniRusija na{aizvozna{ansa – Nastup doma}ih preduze}a na tr`i{tima Rusije, Belorusije i Kazahstana bi}e velika izvozna {ansa srpske privrede u 2012. godini – izjavio je ju~e direktor Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) Bo`idar Laganin. – To su zemqe s kojima Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini i veoma je ohrabruju}e pro{logodi{we pove}awe srpskog izvoza na veliko rusko tr`i{te od ~ak 57 posto. Sa zadovoqstvom mogu da konstatujem da je Srbija pove}ala pro{le godine ukupni izvoz izra`en u dolarima 21,4 posto u periodu januar–novembar i nadam se da }emo uspeti da odr`imo taj trend. Srbiji su se, po wegovim re~ima, na tr`i{tu carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana otvorili novi prostori, a pre svega za proizvo|a~e mleka, mle~nih proizvoda i mesa, s obzirom na to da sada imamo sertifikovane proizvo|a~e za te zemqe. Laganin je naveo da je Srbija u 2011. ostvarila dobar izvoz jabuka na rusko tr`i{te, kao i da je SIEPA u novembru organizovala u Rusiji sajam name{taja, po{to sada na{e firme imaju mogu}nost da izvoze i name{taj bez

carinskog optere}ewa. Na tom sajmu su, kako je rekao, doma}e firme zakqu~ile ugovore vredne vi{e od pet miliona evra i srpski izvoznici }e ove godine biti veoma aktivni na tom tr`i{tu. SIEPA }e ove godine u~estvovati na 24 me|unarodna sajma, na kojima }e promovisati doma}u izvoznu privredu, a za program podr{ke izvoznicima u 2012. je obezbe|eno 150 miliona evra. Direktor SIEPA-e je napomenuo da automobilska industrija u Srbiji ostvaruje dosta dobre rezultate pa }e SIEPA i u toj oblasti organizovati sajamske nastupe. – Dosta izvoznih aktivnosti Srbije je i daqe posve}eno tr`i{tima zemaqa Eropske unije jer s wima realizujemo vi{e od 50 odsto ekonomske razmene i vi{e od 50 procenata doma}eg izvoza – napomenuo je Laganin. On je naveo da }e SIEPA ove godine, osim standardnih sajmova, posebnu pa`wu posvetiti industriji informaciono-komuinikacionih tehnologija, po{to smo pro{le godine uspeli da izvezemo „vi{e softera nego maline”. SIEPA }e ove godine biti aktivna i na dalekim tr`i{tima i

organizovati nastup na{ih izvoznika na japanskom, ju`nokorejskom i afri~kom tr`i{tu. – Postoje tr`i{ne ‘ni{e’ koje mogu otvoriti dobre poslove za na{e kompanije, i to su upravo ona tr`i{ta na kojima smo konkurentni – naglasio je Laganin, ukazuju}i na to da su kroz krizu lo{ije pro{le zemqe koje su bile fokusirane samo na odre|ena

tr`i{ta, po{to nisu diversifikovale svoj izvozni portfolio. – Zbog toga }emo se mi voditi zlatnim bankarskim pravilom – nikad ne stavqajte sva jaja u istu korpu. Za doma}e gra|evinare je, tako|e, veoma perspektivna Rusija i severna Afrika, gde na{e fime mogu da grade hotele, sportske i druge objekte, istakao je Laganin.


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak30.januar2012.

ZAHTEVSINDIKATA

SMEDEREVSKISLU^AJ–LICEINALI^JESRPSKESVOJINSKETRANSFORMACIJE

Telekom ne prodavati

Privatizacije kao ~eli~na kula od karata

Predsednik Sindikata Telekoma „Srbija” Miroslav Joksimovi} izjavio je da sindikat od dr`ave zah te va da osta ne ve }inski vlasnik i da ne prodaje ve}inski udeo u toj te le ko mu ni ka ci o noj kompaniji. – U celoj Jugoisto~noj Evropi gde god su vlasnici bili stranci, dokazano je da su radnici bili socijalno ugro`eni, da je bilo tehnolo{kog vi{ka, prepolovqavawa broja zaposlenih, smawena zarada i stro`ih kriterijuma za mawe pare – rekao je on.

Joksimovi} je istakao da ni pretplatnici nisu imali koristi od privatizacija telekomunikacionih kompanija jer su cene usluga porasle, a nisu bile ni{ta kvalitetnije nego u Srbiji. On je istakao da Sinidkat nije protiv me{ovitog vla sni {tva u Te le komu jer je samim potpisivawem ugovora o podeli besplatnih akcija to prihva }e no. Jok si mo vi} je najavio da }e danas imati pregovore s direktorom Te le ko ma Brank om Radujkom o izlasku kompanije na berzu, isti~u}i da bi se to moglo uradito veoma brzo.

Slu~aj smederevske `elezare, ma kako bio zavr{en, samo pokazuje i potvr|uje da je privatizacija srpske privrede do`ivela ogroman neuspeh, da je svojevrsna ~eli~na kula od karata i da je glavni krivac za posrtawe ekonomije, veliki izvozni deficit i ogromnu nezaposlenost. U su{tini, Amerikanci, ili, boqe re}i, „JuEs stil„, jo{ su po{teno oti{li, ostaviv{i kompaniju u mnogo boqem stawu nego {to su je zatekli, ali to ne umawuje op{tu sliku i ~iwenicu da je za deset godina tranzicije raskinuto gotovo 30 odsto privatizacija, a da su veliki industrijski centri, poput Bora ili Zrewanina, gotovo uni{teni a hiqade i hiqade radnika ostalo bez radnog mesta. Vlada je, mora se priznati, ovoga puta kona~no reagovala na vreme i spre~ila ozbiqnu katasrofu koja je pretila i Smederevu i srpskom izvozu i kompletnoj privredi, ali borba za `elezaru u su{tini sada tek po~iwe. Ne treba neka velika mudrost da bi se shavatilo da su uspe{no prodata samo uspe{na preduze}a koja su dobro poslovala i pre privatizacije, kao {to su cementare, uqare, {e}erane, pivare, a i u tim uspe{nim firmama nove gazde ili nisu otvarale nova radna mesta ili su to ~inile ne{to malo. Sve ostalo je bilo bli`e o~aju nego sjaju. Mnogi vlasnici pokazali su se kao lo{e gazde, neki kao lovci na imovinu koju su kupovali jeftino da bi poku{ali da preprodaju skupo, a neki su, ispostavilo se, bili i kriminalci. Na nedavnoj javnoj rasprave o procesu privatizacije u Srbiji, posebno u okolnostima svetske krize, koju je organizovao skup{tinski Odbor za predstavke i

Gazdeslabozapo{qavale Kada je re~ o zaposlenosti, istra`ivawe koje je sprovela Agencija za privatizaciju pokazalo je da je do pada do{lo gotovo u svim preduze}ima, i kod onih koja su privatizovana po Zakonu o svojinskoj transformaciji do 2000. godine i po Zakonu o privatizaciji nakon toga, kao i u neprivatizovanim preduze}ima. To, naravno, ne pokazuje ni{ta drugo sem da je otpu{tawe bilo jedan od najla{ih na~ina da se skre{u tro{kovi u firmama. predloge, ukazano je na to da je veliki broj privatizacija sproveden nelegalno i da je veliki broj qudi ostao bez posla, a imovina rasprodata. Zakqu~eno je da je svojinska transformacija obavqena neuspe{no u ~ak 30 odsto preduze}a, ali da to nije najgore jer ima jo{ dosta privatizovanih firmi u kojima radnici ne primaju plate a firme propadaju. S druge strane, Agencija za privatizaciju sprovela je opse`nu analizu efekata privatizacije od 2000. godine do danas, koja je poka-

zala da su privatizovane kompanije ostvarile boqe poslovne rezultate od onih koje nisu dobile svog vlasnika, rekao je direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi}. – Prihodi privatizovanih preduze}a su 75 posto ve}i nego u trenutku privatizacije, dok su neprivatizovana preduze}a ostala na istom nivou – rekao je direktor Agencije za privatizaciju. – Tako|e i vrednost imovine u privatizovanim preduze}ima uve}ana je oko 60 posto.

Po wegovim re~ima, istra`ivawe je sprovedeno na 1.900 preduze}a – a uzorak je obuhvatio firme koje su privatizovane, one koje nisu pro{le privatizaciju i firme kod kojih je ugovor raskinut. – Firme koje su dobile novog vlasnika su iz gubitaka koje su ostvarivale na nivou od 100 miliona evra, na kraju 2010. godine, uspele da pove}aju svoje rezultate na oko 200 miliona evra profita – objasnio je direktor Agencije za privatizaciju. Ono {to iz ove analize nije jasno je ra~unica o tome koliku je {tetu privreda pretrpela zbog tre}ine poni{tenih prodaja. [to je najgore, ~iwenica je da su nakon poni{tewa prodaje preduze}a obi~no bila u daleko gorem stawu nego pre tendera ili aukcije. Najvi{e privatizacionih ugovora je raskinuto tokom 2009. godine. Po rezultatima istra`ivawa Saveta za borbu protiv korupcije, osnovni uzroci za raskidawe ugovora o obavqenoj privatizaciji su: nepopisana ukupna imovina privatizovane firme, promena delatnosti preduze}a protivno odredbama ugovora o privatizaciji (naj~e{}e se prostor daje u zakup), neredovno pla}awe rata, neispuwavawe obaveza iz investicionog i socijalnog programa i prodaja imovine posle privatizacije. Do sada su privatizovano oko 2.400 firmi i ostvaren je prihod od prodaje od 2,7 milijarde evra. Me|utim, ostvareni prihodi od prodaje bili su ni`i od ukupne kwigovodstvene imovine koja je bila na prodaju. Ne treba zaboraviti i da je od 1991. do danas Srbija je izgubila 920.000 radnih mesta, od ~ega je 580.000 qudi otpu{teno iz realnog sektora. D.U.

5

NOVALISTA1.500 PORESKIHDU@NIKA

Na spisku firme, gra|ani... Po reska uprava Sr bi je priprema novi spisak najve}ih du`ni ka, ko ji bi trebalo da bude objavqen ove nedeqe. Na spisku }e biti 1.500 poreskih du`nika, odnosno po 500 preduze}a, preduzetni ka i gra|ana. Po reske obaveze u roku nije izmirilo vi{e od 1.500 obveznika, ali zbog obimnosti posla Poreska uprava jo{ ne mo`e da objavi podatke za sva dugovawa. Prvi spisak poreskih du`nika Poreska uprava je na svom sajtu www.poreskauprava.gov.rs objavila 6. januara ove godine i na wemu je 300 naj ve}ih du`i ka, ~i ji su ukupni dugovi oko 218 milijardi dinara. Na tom spisku se, kako je potvrdila Poreska uprava, gre{kom na{ao i grad Beograd, dok su prigovori ostalih poreskih obveznika, me|u kojima su Vaqevska pivara i preduze}e „Ni{ ekspres„, bili neopravdani. Objavqivawe spiska poreskih du`nika omogu}eno je izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi ni straci ji ko je su usvo jene krajem pro {le godine.

KAKVURADNUSNAGUIMASRBIJA

Stru~nost (ni)je pala na ispitu PRO[IREWESLOBODNEZONEVA@NOZAGRADZREWANIN

„E~ka” i „Bagqa{” za 2.000 radnih mesta Kabinet gradona~elnika Zrewanina Milete Mihajlova potvrdio je da je ovda{wa lokalna samouprava zainteresovana za dodatno pro{irewe podru~ja Slobodne zone “Zrewanin“ na jo{ dve lokacije – industrijske zone “E~ka“ i “Bagqa{“. U saop{tewu za javnost, prosle|enom iz gradona~elnikovog kabineta, podse}a se

zbog mogu}nosti da se na|e u Slobodnoj zoni. Predlog o pro{irewu podru~ja Slobodne zone usvojen je protekle nedeqe na sednici Gradskog ve}a, i o~ekuje se da dobije ve}insku podr{ku odbornika Skup{tine grada na prvoj narednoj sednici. Pravna procedura nala`e da se ova odluka, nakon {to je

PlateusredwemBanatuskromne U Sredwobanatskom okrugu prose~no ispla}ena neto zarada za decembar 2011. godine iznosila je 41.344 dinara i ni`a je od proseka zarada u Republici Srbiji {est odsto, saop{teno je iz Regionalne privredne komore u Zrewaninu. Koriste}i podatke Republi~kog zavoda za statistiku, ekonomski analiti~ari RPK-a navode da je u Pokrajini decembra ispla}ena prose~na zarada od 43.119 dinara, a u Republici 43.887 dinara. U decembru su zaposleni u Zrewaninu primili prose~no po 42.786 dinara, {to je najvi{e u Sredwobanatskom regionu, ali i 2,5 odsto ni`e od republi~kog proseka. U Sredwobanatskom okrugu po decembarskim zaradama iza Zrewanina je op{tina @iti{te s prosekom 36.694 dinara, sledi Nova Crwa s 36.479 dinara, Novi Be~ej s 32.362 i Se~aw s prose~nih 32.310 dinara. na to da u zoni “Bagqa{” posluje nema~ka kompanija “Drekslmajer“, jedan od vode}ih poslodavaca u Vojvodini po broju radnika, koja je krajem pro{le godine izrazila ozbiqnu zainteresovanost da pove}a obim poslovawa kao i broj zaposlenih, upravo

usvoje i skup{tinski odbornici, prosledi Upravi za slobodne zone pri Ministarstvu finansija, a kona~no mi{qewe }e dati Vlada Republike Srbije. O~ekuje se da Slobodna zona “Zrewanin“ bude i zvani~no pro{irena do 1. aprila ove godine.

Grad je, na osnovu podataka o poslovnim planovima kompanija koje bi bile obuhva}ene ovim novim re`imom rada, sa~inio procenu o tome kako bi pro{irewe slobodne zone moglo uticati na privredni ambijent. Ukupno je 13 kompanija iz pomenute dve industrijske zone zainteresovano za to da pristupi Slobodnoj zoni, a wihovo poslovawe bi, ka`u procene, omogu}ilo da ukupna vrednost proizvodwe u teku}oj godini bude oko 200 miliona evra, kao i da se uka`e realna mogu}nost za otvarawe jo{ oko 2.000 novih radnih mesta i anga`ovawe blizu 3.600 radnika kroz kooperativne poslove u drugim firmama – saop{teno je iz kabineta gradona~elnika. Industrijska zona “E~ka“ nalazi se na gradskom gra|evinskom zemqi{tu na kojem postoji odgovaraju}a infrastruktura koja omogu}ava da se, vrlo brzo nakon ukqu~ewa ovog podru~ja u Slobodnu zonu “Zrewanin“, ostvari zna~ajno pove}awe proizvodwe namewene izvozu. Procene, naime, ukazuju na to da bi vi{e od 70 odsto proizvodwe na lokacijama “E~ka“ i “Bagqa{“, nakon promene statusa, moglo biti nameweno inostranom tr`i{tu. @.Balaban

Nedavno testirawe radnika koje je sprovela italijanska kompanija „Beneton” u Ni{u, gde je od 89 radnika, test pro{lo samo ~etvoro, pokrenulo je pitawe – koliko je stru~na radna snaga u Srbiji? Dok jedni smatraju da je doma}a radna snaga stru~na i da je ve}i problem lo{ menaxerski kadar, drugi su mi{qewa da se u Srbiji treba {to pre osloboditi „mita” da imamo stru~ne radnike, da treba da se {to pre uhvatiti u ko{tac s tim problemom jer }e on, usled ve}eg dolaska stranih investitora, biti sve izra`eniji. Sekretarka Udru`ewa industrije tekstila, ode}e, ko`e i obu}e Privredne komore Srbije VesnaVasiqevi} smatra da Srbija u tekstilnoj grani ima

Nemavremenazatrening Direktor Agencije za posredovawe u zapo{qavawu „Job„ Neboj{a Mileti} ka`e da treba razbiti famu da smo „mi sjajni, najboqi radnici na svetu, ali da nema ko da nas plati”. – Na{a iskustva govore da dana{wi poslodavac tra`i stru~nog ~oveka koji }e odmah po~eti da radi. Nema se ni vremena ni novca da se neko ~eka da u|e u posao i trenira {est meseci ili godinu dana pa da tek onda po~ne da prozvodi – kazao je Mileti}. stru~nu radnu snagu, {to su potvrdili i mnogi me|unarodni eksperti. – To nije skupa proizvodwa, ali je u tekstilnoj industriji va`no imati pametno osmi{qen na~in proizvodwe. Imali smo jednog eksperta iz Nema~ke koji je radio na revitalizaciji tekstilne grane. Izme|u ostalog, testirao je najve}i broj na{ih tekstilnih radnika i zapazio da su oni veoma dobro obu~eni za rad s ma{inama, ali da ima veoma mnogo praznog hoda i da je zapravo problem u menaxmentu – rekla je Vesna Vasiqevi} za Tanjug.

Ona smatra da su „Benetonovi” rezultati testirawa bili o~ekivani. – Moramo da znamo da je prvobitna fabrika „Niteks„ bila dobar proizvo|a~ pamu~nih tkanina, frotirskog programa, proizvoda opreme za li~nu za{titu, radnih odela, a prodata je firmi koja proizvodi dijametralno suprotne artikle – majice, xempere, lak{u i te{ku modnu konfekciju – navela je jedan od razloga sekretarka PKS-a. Direktor Sektora Nacionalne slu`be za zapo{qavawe za posredovawe u zapo{qavawu

Dragan \uki} izjavio je da se ne mo`e govoriti o prevelikoj stru~nosti radne snage u Srbiji, po{to treba da budu uzeti u obzir svi ograni~avaju}i faktori – od formalnog obrazovawa, nepoznavawa modernih tehnologija... On je u izjavi Tanjugu istakao i da u Srbiji jo{ uvek nije „za`iveo” koncept do`ivotnog u~ewa i obrazovawa i da bi to trebalo promeniti u svesti qudi. \uki} je dodao da ne treba gubiti iz vida i ~iwenicu da je u ukupnom broju nezaposlenih koji su evidentirani u NSZ-u, tre}ina bez ikakvih stru~nih kvalifikacija! Stopa nezaposlenosti je daleko ni`a kod fakultetski obrazovanih qudi i iznosi 14,4 odsto. – Izveo bih zakqu~ak da se te{ko mo`e govoriti o stru~nosti radne snage i da se ve} sada vide problemi kada jake strane kompanije koje ula`u novac, otvaraju radna mesta, te{ko mogu da do|u do odgovaraju}eg kadra – naveo je \uki}.


6

BeRZA

ponedeqak30.januar2012.

dnevnik

PRVISEDmI^NIRASTBELEKSAU2012.gODINI

Bankegubei dobijajunaBerzi NAFTNAKRIzASENASTAVQA

Prvi put u teku}oj godini, indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi zabele`io je oporavak vrednosti, usled ne{to intezivnijeg nastupaulaga~aizaustavaqawa sna`nog silaznog trenda Agrobanke. Indek Beleks 15 dobiojenavrednosti0,8procenata, okon~av{i sedmicu nanivouod479,3poena.Ukupanprometutrgovawubioje najvi{iuteku}ojgodiniiiznosiojenepunih{estmilio- naevra. Tr`i{tem je dominirala ni{kaAIKbankakojajezabele`ilaprometod292,5miliona dinara, gotovo koliko i sve ostale hartije na Beogradskoj berzi. Najve}i deo prometaostvarenjeurasponu 1.480-1.500dinara,dabiudrugoj polovini nedeqe usledio rast vrednostitesuakcijeovebanke stizaleidonivoaod1.600dinara. Ukupno je isprovetovano vi{eod2,2odstoakcijaAIK-a,a

me|uve}improdavcimajebilai Agrobanka koja je likvidirala svoju poziciju u ni{koj banci usled restrukturirawa svog portfeqa u novonastaloj situaciji.

Sdrugestrane,akcijeovepoqoprivredne banke zabele`ile susolidanprometod23miliona dinara uz rast vrednosti od ~etiriprocenta.Preokrettrenda na Agrobanci usledio je nakon

DOKTORKATASTROFI^ARNEPOPU[TA

Svet~ekaju te{kavremena Ameri~ki ekonomistaNurijelRubini, poznat pod nadimkom„DoktorKatastrofi~ar” zbog svojih sumornih prognoza koje je dao znatnoprenego{to je globalna ekonomskakrizapo~elapre ~etiri godine, ukazaojedabiposledice te krize mogle potrajatisvedokrajaovedecenije. Rubinijeuintervjuu ameri~koj agenciji AP, na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, upozorio da svetskoj ekonomiji predstoje te{ka vremena i ukazao da bi bez velikih promena u politici stvarimogledapostanujo{gore. „Svedokseevrozonaradikalno ne reformi{e, a Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne povedu ozbiqnubitkuprotivnagomila-

vawa duga, svetska ekonomija }e nastavitidasespoti~ena{tetu velikog dela svetskog stanovni{tva ~iji }e `ivotni standard biti pod pritiskom, ~ak i ako buduimaliradnamesta”,ukazao je Rubini, koji predaje na Sternovoj poslovnoj {koli UniverzitetaWujork. Rubini se slo`io sa najnovijom prognozom Me|unarodnog

monetarnogfondada}e svetskaekonomijaposustatiiwenrastu2012. jeprojektovaona3,3odsto. „Doktor Katastrofi~ar” predvi|a da }e ekonomijaSAD,najve}a nasvetu,ovegodineoja~atisvega1,7do1,8odsto, uz zadr`avawe visoke stope nezaposlenosti, jer administracija predsednika BarakaObame,kakojerekao, ne preduzima mere za pove}aweproduktivnostiikonkurentnosti. „@ivimo u svetu u kojem jo{ postoji velika ekonomska i finansijskakrhkost.Postojivelika koli~ina nesigurnosti - makroekonomske, finansijske, fiskalne, suverene, bankarske, regulatorske,poreske-atako|ei geopoliti~kanesigurnost”,ukazaojeRubini.

FI^SNIzIOKREDITNIREjTINgPET^LANIcAEU

PaliBelgija,Italija, Slovenija... Ameri~ka agencija za kreditni rejting Fi~ (Fit}) snizila je rejting pet evropskih zemaqa za jedan stepen i iznela negativne projekcije privrednograstazaEvropu. Kreditni rejting sni`en je Belgiji, Kipru, Italiji, Sloveniji i [paniji. Tako je rejting ItalijesadaA-,a[panijeA. RejtingIrskeBBB+potvr|enje,alisuiznete negativne projekcije privrednog razvoja te zemqe.Kaouzrokpadarejtinganavodeselo{eperspektiveispororeagovaweEvropskeunijekada suupitawuneophodnereforme. Novipadkreditnogrejtingaevropskihdr`ava jo{jednajepotvrdalo{eekonomskeperspektive, ocewuju ekonomisti. Nedavno je Standard i Purs  snizio kreditne rejtinge devet evropskih dr`ava.

{tojeobjavqenainformacijadadr`avao~ekujedetaqan izve{taj revizora u vezi sa pravim stawem u ovoj banci naosnovukoga}ebitipredu- zeti daqi koraci s obzirom dajedr`avawenpojedina~no najve}i akcionar. Uprkos ovomoporavku,Agrobankaod po~etka godine i daqe bele`i veliki minus od nepunih 49 procenata. Protekle sedmice pa`wu je privla~ila i Komercijalna banka  usled {pekulacija da MMF ne}e dozvoliti dokapitalizaciju ove bankarske ustanove iz ovogodi{weg bud`eta. Ukupanprometakcijaovenajve}e banke pod dr`avnom kontrolom iznosio je 8,6 miliona dinara,amahomjeostvarenna nivouod1.650dinara. Odhartijaizrealnogsektora najprometnijijebiobeogradski Imlek  koji je sedmicu okon~ao nakotiod2.600dinarauzpromet od 33,3 miliona dinara. Akcije Imlekaidaqebele`eveomaveliku tra`wu usled verovawa ulaga~a da }e uskoro do}i preuzimawe ove kompanije po vi{oj ceniodwenetrenutnevrednosti (223 miliona evra). Akcije NaftneindustrijeSrbijeregistrovale su novi pad vrednosti spustiv{i se na 577 dinara uz promet od 31,8 miliona dinara. NIS je pao na nivoe koji nisu vi|enijo{odmajaproteklegodine,usledslabijetra`weinostranih investicionih fondova ikonstantneponudeovihhartijakojugeneri{ugra|ani.

Iranpreti Evropi,Nema~ka uzvra}a Zamenik iranskog ministra energetike i direktor iranske nacionalnenaftnekompanijeAhmed Kalebani ka`e da bi cena naftemoglasko~itina150dolarazabarel. RastbisedogodiokaoposledicaembargaEvropskeunijenauvoz nafteiztezemqe. „Iako nije mogu}e ta~no predvideticenunafte,ona}eubudu}e verovatno iznositi izme|u 120 i 150dolarazabarel”,kazaojeKalebaniidodaoda}eIranpove}ati kapacitet za preradu sirove naftekodku}eumestodaprodaje sirovu naftu na me|unarodnim tr`i{tima. EU je pro{le nedeqe najavila uvo|eweembarganairanskunaftukakobiizvr{ilapritisakna Teheran da obustavi nuklearni program. Zapad smatra da Iran poku{ava da proizvede atomsku bombu,dokTeherantoupornodemantuje i tvrdi da je svrha wegovog nuklearnog programa iskqu~ivoproizvodwaelektri~neenergije. Embargotrebadastupinasnagu naleto,aliIransadaupozorava da}eipretogaprestatidaisporu~uje sirovu naftu Evropi. Iranski poslanici su odlo`ili usvajawe zakona kojim je po hit-

nompostupkutrebalodabudeprekinut izvoz nafte u Evropu kao znakodmazdezaembargoEvropske unijenauvoznafteizIrana. IrantvrdidauEUizvozisamo 18odstonafteidalakomo`ena}inovekupce,kaoida}eemabrgo naneti ve}u {tetu Zapadu nego Iranu,izme|uostalog,izbogtoga {to }e dovesti do porasta cene nafte. Iran je drugi proizvo|a~ nafte po veli~ini u OPEK-u i dnevnoizvozioko2,2milionabarelanafte,~imeostvarujeoko80 odstoprihodaodizvoza. Nema~ki ministar spoqwih poslovaGidoVestervelejeapelovaonaIrandabudeuzdr`anposle porasta tenzija zbog spornog iranskog nuklearnog programa i pretweTeheranada}epohitnom postupku obustaviti izvoz nafte uEvropu. On je rekao da Evropska unija, koja trpi posledice te{ke ekonomske krize, ne}e dozvoliti Iranudajesaterau}o{akprekidomsnabdevawanaftom. „Na `alost, Iran je pribegao opasnoj eskalaciji u retorici.Iranski lideri moraju kona~no shvatiti da u rukama imaju kqu~ za smawivawe tenzija„, poru~iojenema~ki{efdiplomatije.

[EFOVIDR@AVAEUDANASUBRISELU

Evropasebiuvodi disciplinu [efovidr`avaivladaEvropske unije (EU) sasta}e se danas popodneuBriselukakobifinalizovali sporazum o fiskalnoj disciplini i utvrdili mere za podsticaj privrednog rasta i zaposlenosti. O~ekujesedalideri27zemaqa ~lanicaEUpostignukona~nusaglasnost oko formirawa Evropskog mehanizma za stabilnost vrednog 500 milijardi evra koji

imazaciqdaolak{auslovekreditirawa prezadu`enih zemaqa kao{tosuItalijai[panija.Na~elandogovoroformirawunovog fondapostignutje,uzdostamuke, naprethodnimsamitima,ao~ekujesedapo~nedafunkcioni{ena leto. Pored toga, lideri }e }e razgovarati o na~inima da podstaknuprivrednirastismawenezaposlenost, koja je u pojedinim zemqamadostiglarekordannivo. Utomsmislu,o~ekujesedasvaka ~lanica EU izradi program reformikakobisemladimqudima omogu}ilo da lak{e do|u do posla,aposlodavcimadalave}asloboda da zapo{qavaju i otpu{taju radnike.Kakojeuo~isamitaocenilanovinskaagencijaRojters,od po~etkagodinelideriEUsujednu frazu ponavqali vi{e od bilo koje druge: „zaposlenost i privredni rast”, a posle dve godine

du`ni~kekrizeibuxetske{tedwe,postojisna`na`eqadasete re~ipretvoreustvarnost. Uniji koja se nalazi na ivici recesije, uz prose~nu stopu nezaposlenosti od 10 odsto, koja ide ~akido45odstome|umladimau zemqama kao {to je [panija. Po Rojtersu,problemjeutome{toje, posle dve godine propovedawa o {tedwiiupozoravawarasipni~kih vlada da smawe potro{wu i obezbedeve}eprihode, ostalo  malo raspolo`ivog kapitala za ulagawe, kako na dr`avnom nivou, tako i u okvirubuxetaEU. Kao rezultat toga,nepostojepo Rojtersku velika o~ekivawa da }e samit doneti konkretne mere za podsticawe proizvodweilizaposlenosti u kratkom roku, uprkos tome {to su evropski lideri jo{ pre desetak godina usvojili „mantru” okonkurentnosti.„Oniba{inemajunekustrategiju,osimklasi~ne liste strukturnih i reformi tr`i{ta rada, {to je u redu, ali ne}e re{iti probleme na kratak rok”, rekao je zamenik direktora briselskog instituta „Brugel” GuntramVolf. PoVolfu,„postalojejasnoda fokusirawena{tedwuifiskalnukonsolidacijunijedovoqno,pa im je (liderima) potreban elementprivrednograstaizaposlenosti.Tojepravisignal,alimoramovi{edasepotrudimookona~inanakojitomo`emodapostignemo”,ukazaojeon. Iako nema lako dostupnih izvorakapitaladabibililansiraniinfrastrukturniprojektiili drugeradnointenzivne{emekoje bipodstakleproizvodwu,EUras-

pola`e zna~ajnim sredstvima u okviru svog dugoro~nog buxeta, kojabimogledabuduupotrebqena zapomo}zemqamakao{tosuGr~ka,[panijaiPortugalija.

Lak{edoposla Tako|e se o~ekuje da }e evropski lideri na samitu razgovaratiotomedasemladimqudimaizzemaqakojesu uekonomskimte{ko}ama,poput Portugalije i Gr~ke, omogu}i da u potrazi za poslomlak{eodlazeurazvijenije zemqe, kao {to su Nema~ka,DanskaiHolandija. „@elim da se ovog puta usredsredimonahitnore{avawe odre|enih pitawa u oblastimakao{tosunezaposlenostme|umladima,jedinstveno tr`i{te i mala i sredwa preduze}a”, poru~io je predsednik Evropskog savetaHermanvanRompejupozivnom pismu evropskim liderima. MarijanoRahoj premijer[panije,zemqekojajete{kopogo|ena privrednom krizom, izjavio je pro{lenedeqekakobinovackoji preostane u strukturnim fondovima EU, trebalo da bude upotrebqen za podsticawe zaposlenosti.Tako|ejepotrebnoobezbediti ve}u stabilnost bankarskog sistema,kakobisetefinansijske institucije ohrabrile da pozajmqujumalimisredwimpreduze}ima,kojesunajve}ipokreta~zaposlenostiuEUiobezbedilesu85 odstonovihradnihmestaod2000. PotezEvropskecentralnebanke, koja je u decembru bankama ponudila gotovo pola biliona evra u vidukreditanatrigodine,doprineo je stabilizaciji bankarskog sektora.


STUDENTIORGANIZUJUHUMANITARNOVE^E

„Filmskikabare” Tematskove~eposve}enokultnimfilmovimakojisuobele`iliistoriju svetskekinematografije„Filmskikabare”bi}eodr`anve~erasu19~asova uKulturnomcentrugrada.Cenaulaznicaje700dinara,asavprihodnamewen je za le~ewe trogodi{weg Janka Stefanovi}a iz Kragujevca koji boluje od najte`egoblikaepilepsije,kaoiSvrati{tuzadecuuliceuNovomSadu. Organizatorihumanitarneve~erisustudentiDepartmanazageografiju, turizamihotelijerstvo. I.D.

Predstava „Dr`’nedaj”

Beloruska grafika

Duhovita predstava „Dr`’ ne daj” u re`ijiMajeGrgi} odigra}eseusubotu,11. februarau20satiupozori{nojsaligimnazije„LazaKosti}”. Kartesemogukupitiu“Notamuzik{opu” u tr`nom centru „Pariski magazin” poceniod300dinara,amoguseirezervisatina064/2800667svakogdanaod8do 22sata. I.J.

Izl o` ba sav rem en e bel or us ke grafike bi}e otvorena  sutra  u 18 satiuKulturnomcentru,Katoli~ka porta5. Postavkajeorganizovanausklopu privredne,politi~keikulturnesaradwe izme|u Republike Belorusije iNovogSada,anaotvarawu}egovoriti ambasador Belorusije Vladimir^u{ev. N.R.

Novosadska ponedeqak30.januar2012.

Rasprava odogradwi biblioteke Javna rasprava o rezultatima konkursa za idejno re{ewe dogradwe Gradske biblioteke  bi}e odr`ana ve~eras u ~itaonici  biblioteke,Dunavska1. Po~etak rasprave zakazanjeza18sati. I.J.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK”I „LAGUNA”POKLAWAJU KWIGE

POPLANOVIMAURBANISTA

„NoviJerusalim” BorislavaPeki}a

NaseqeDepresija stambeno-poslovnazona

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765od 13do 13.05~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Novi Jerusalim” Borislava Peki}a. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari“Laguna”,u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. „NoviJerusalim„jezbirkapri~a{irokevremenske perspektive, ali i veom  a {iroke perspektive karaktera: od qudi koji stvaraju svetinovisadr`aj,doonih koji ru{e. Karakteri u sebi nose, kao dominantnu osobinu, pe~atilikvremena,kaosudbinu,isku{eweitragikupostoja-

wa.SvakomjunakuPeki}jeodredio jedan od osnovnih elemenata – metal, zemqu, vatru, vazduh,vodu… N.R.

Iskqu~ewastruje PojedineuliceuKa}upovremenone}eimatistrujudanas od8do16sati.Doiskqu~ewa}edo}izbogplaniranihradovanamre`i.

V remeploV

Prema planovima „Urbanizma”, naseqe koje Novosa|ani popularnozovuDepresija,trebalo bi zapravo biti stambeno-poslovna zona sa parkovskimpovr{inama.Jo{prenekoliko decenija Grad je predvi|ao da se tu sagradi stambenonaseqeLiman5,kojebizamenilo barake u kojima su ve} tada privremeno `iveli radnic i brojn ih gra| ev ins kih preduze}a{tosutadagradili Limane i ostale delove grada, alitajprojekatnikadnijepokrenut. Ipak, u „Urbanizmu” ka`u da je pre nekliko godina ura|en plan za blok izme|u Ulice Ive Andri}a i produ`etka Bulevara Evrope prema Dunavu. - Ovaj kvart delio bio se na dvabloka.Usevernomdelu,gde seukr{tajuBulevarcaraLazara i Somborski bulevar, formiraobisemawiblokkojibi bioparkovskapovr{ina,dekorativno ure|ena, koja bi predstavqala prirodnu oazu u gustoj saobra}ajnoj matrici- obja{wava arhitekta ovog preduze}aTa{anaKri{anovi} dodaju}i da bi se ostavila mogu}nostdaseispodkoteterenaizgradijavnagara`a. Kri{anovi}navodidajedrugi deo prostora, gde se trenutno nalaze barake, namewen op{te-gradskom centru koji bi

^ekajudomdecenijama Depresija se nalazi izme|u Limana, Telepa i Adamovi}evog naseqa,odnosnoizme|uulica IvaAndri}a,Sima Matavuqai HerojaPinkija.Naseqejedobiloimezbogtoga{tosenalazina terenukojijepotonuouodnosuna ostalozemqi{te kojegaokru`uje. ^ine ga barake koje su izgradila na gra|evinskom zemqi{tu preduze}a „Neimar”, „DD Grapin`ewering”, „DD Beograp”i„1.maj”,zapotrebesme{tajasvojihradnika.Unasequima15barakaukojima`ivioko50porodica,prete`noromskenacionalnosti. Decenijamastanovniciovogdelagrada`ive udomovimaodgipsai{perplo~a,~ekaju}inovisme{taj. predstavqao poslovno-stambenu i ~isto poslovnu zonu. Spratnostbibilaograni~ena,

stambeno-poslovni objekti imalibisedamnadzemnihspratova,dokbioni~istoposlovni

dosezali i visinu od 20 eta`a. Sagovornica ka`e da bi ju`ni deo  bio namewen parkovskoj povr{ini, u kojoj  je planiran verskiobjekat.[toseti~erealizcije plana, rekla je da sve zavisi od Grada koji treba da obezbedi novac, ali i da re{i situaciju sa trenutnim stanovnicimaDepresije. - Prostor je isplaniran na ovakavna~inzbogekonomi~nosti,jersemoraponuditine{to {tobibilorentabilnozatro{akiseqewaqudikojitrenutnoovde`ive-zakqu~ilajeTa{anaKri{anovi}. A.J.

POSLOVUZAKONAOPO[TANSKIMUSLUGAMA

Prezimenasandu~etuobavezno

Balza„crmpurastu” i„belu”publiku Bezobzira{tojeratharao Evropom, novosadski Ma|ari su priredili veliki zimski bal kojem su prisustvovali i predstavnici dr`ave. Videv{i to, ~lanovi xez orkestra Ernea @ige priredili su u hotelu„Sloboda”bal30.januara1941. za„svojecrmpuraste

sugra|ane i „cewenu belu publiku”. Oko hiqadu qudi se lepo veselilo, jelo i pilo. Izabranaje„najlep{aCiganka”,imenovanii„najpo{tenijikowokradica”i„najve{tija vra~ara”, a u pono} je uz prigodne govore i pesme „sahrawenbege{”. N.C.

Sugra|aninDu{anT.po`alio sena{ojredakcijinaobave{tewekojemujenaku}nuadresustigloizPo{teSrbije,akojesadr`i informacije o obavezi posedovawa i odr`avawa sandu~eta, kao i informaciju o pravilnom adresovawupo{iqki.Premawegovimre~ima,svestavkeizovog obave{tewave}jeispunio,ajedinoobavezadanasandu~estavi svojeimeiprezimeveomamusmeta,jerne`elidasvividekakose onpreziva. - Sandu~e mi je u potpunosti ispravno i ispuwava sve uslove, kojisenalazeuobave{tewu.Kako`ivimuku}i,aneustambenoj zgradi, nije mi jasno za{to moramnasandu~edaistaknemsvoje prezime.Namojojku}iimasamo jedankov~e`i}zapisma,brojku}e je vidno istaknut i zbog toga smatramdanemo`edado|edozabunepridostavqawupo{te-ka`eovajsugra|aninidodajedane

`eli da svako ko pro|e ulicom znakakoseonpreziva. -Dasam`eleodasviznajumojeprezime,jabihnasebeoka~io tablusavelikimnatpisomitakoi{aoulicom.Mojeimeiprezimestojeuli~nojkartiija}u ihurednopokazatinazahtevpolicije, a ovo sa sandu~etom mislimdaprevi{ezalaziuprivatnost-nagla{avarevoltiranisugra|anin. Nadle`ni iz Po{te ka`u da obavezu pravilnog obele`avawa sandu~i}a predvi|a Zakon o po{tanskimuslugama.Premawihovim re~ima, ure|en sistem ku}nihsandu~i}aomogu}i}eefikasniju i kvalitetniju dostavu po{iqki, a gra|ani bi ovu akciju trebalo da shvate krajwe dobronamerno, jer je interes svih da po{iqkastigneurukeprimaoca bezo{te}ewa. Dodajudanepostojiobaveza uniformisawasandu~i}azapi-

sma.Bitnojedasugra|aniimaju pravilno obele`en kov~e`i} pos tavqen na pris tupa~no i bezbedno mesto. Prema tehni~kimuslovima,kojejepropisala Republi~kaagencijazapo{tanski saobra}aj, sandu~e mora imati vratanca sa bravom, otvor za ubacivawe po{iqke,

kojimoraimati„~e{aq”zasigurnost od neovla{}enog pristupa, kao i okvir za ozna~avawevlasnika,alimorajuipomaterijalu izrade i dimenzijama bitiodgovaraju}i.Kutijemoraju biti postavqene na visini koja omogu}ava nesmetano ubacivawepo{iqki. N.R.

Spensova turisti~kaberza Spensova turisti~ka berza bi}e otvorena u sredu 8. februarau11satinaplatouispredGradskekafanenaSpensu,asugra|ani}emo}idajeposetedopetka10.februara. Na ovoj manifestaciji turisti~ke agencije predstavi}e ponudezasezonuprole}e-leto2012.godine,aposetioci}e mo}idaseupoznajusaradomTuristi~keorganizacijeNovi Sad, kao i nekoliko turisti~kih organizacija sela i gradovaVojvodine.Berza}eovatridanabitiotvorenaod9do 20sati. N.R.

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak30.januar2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

PetariPavleobradovaliGrbi}e Blizanci Pavle i Petar - Jelene i Zorana Grbi}a, Aleksa i Bojana - Nade i Dragana Simiqenija.

Devoj~ice Hana - Aleksandre Dokmanovi} Rajevi} i Nenada Rajevi}a, Nata{a - Alene Fabokove i Janka Faboka, An|ela - Biqane i Vase ]ur~i}a, Miona - Biqane i Slavka Bohockog, Anisija - Bojane i Selimira Vagi}a, Jovana - Vesne Mi{kovi} i Zdenka \ur|evi}a, Lena - Vladanke i Milana Milo{evi}a, Nevena - Gordane i Denisa Ili~i}a, Nata{a - Gorice i Dragana ]uki}a, Ma{a - Dragane i @eqka Bawca, Jovana - Dragane i Zorana Aleksi}a, Katarina - Dubravke i Slobodana Lazi}a, Kristina - Elizabete Amedov i Mitra Radula, Ariana - Zoje Alije i [abana Baqinca, Sta{a - Ivane i Davora Golubovi}a, Bojana - Ivane i Marka Viloti}a, Duwa - Ivane i Mladena Pa{ali}a, Kristina - Ivanke [tefanac i Radeta Vuka{inovi}a, Selena - Jelene i Zorana Risti}a, Una - Jelene i Radislava Ke~e, Sara - Jelene Pej~i} i Aleksandra Nikoli}a, Nevena - Joke Kuzman i Gorana Mitri}a, Lucija - Kristine Dragosavac i Dragoslava @ivanovi}a, Anastasi-

ja - Marije i Danijela Dujovi}a, Lola Marije i Sa{e Despotovi}a, Duwa - Marijane i Damira Jovanovi}a, Mila - Milene i Danijela ^an~ara, Vawa - Milice i Mirka Ciganovi}a, Iva - Mirjane i Ivana Milanovi}a, Sara - Mirjane i Petra ]erana, Lara - Mirjane Topi}Vu~kovi} i Predraga Vu~kovi}a, Aleksandra - Monike i Mirka @emberija, Jovana - Nata{e i Zorana ]ulibrka, Olga - Nevene i Dragana Sreti}a, Lara - Sawe i Janka Home, Anastasija - Sawe i Predraga Rali}a, Lana - Svetlane i Gorana Brki}a, Veronika - Silvije Taka~ i Jugoslava Jovi~evi}a, Aleksandra Sla|ane i Zorana ]ur~ije, Milica Sla|ane i Svetozara Maluckova, Na|a Sne`ane i Nenada Mari}a, Milica Sowe i Dejana Vuli}evi}a, Nevena - Suzane i Milorada Katari}a, Milica - Tamare i Aleksandra Li~ine, Milica - Tawe Prole i Ilije ^egara, Dijana - Tatjane i Dejana Danilovi}a, Teodora - Tatjane i Miloslava \urovke.

Ven~ani Nata{a Zeki} i Nikola Mihajlovi}, Dragana Mitrovi} i Milan Radovanov, TijanaJovanovi} i MarioBorojevi}, BrigitaKolar i DraganNikoli}, Dijana Veselinovi} i Mario Mori}, Ivana Radi} i Dimitrije Petrovi}, MarinaDanilovi} i RadomirBai}, Du{icaBo{kan i Stojan[piri}, Jelena\urica i DraganRadakovi}, IvanaNestorovi} i Neboj{a Nikoli}.

ElekoiSawaGavransbebomSowomiEmom

De~aci \or|e- Jelene i Milana Kuqi}a, Vasilije - Aleksandre i Igora Vrani}a, Nikola - An|ele Subi} Puvali} i Miodraga Puvali}a, Branislav - Ankice i Milo{a ^ukvasa, Andrej - Beatriks i @eqka Ivana, Nemawa - Branislave i @eqka Brki}a, Matej - Brankice i Branimira Katane, Vladimir - Vladimi re Dor ~o ve Valt ne ro va i Jo si pa Valtnera, Simon - Gordane i Vladimira Petru{evi}a, Nemawa - Danijele Vidojevi} Majki} i Bojana Majki}a, Mateja - Danijele i Jovana Bani}evi}a, Vasilije - Dragane i Darka Te{ovi}a, Milan - Du{ane i Bojana \or|evi}a, Vuka{in - Du{anke i Vladimira Tanaskovi}a, Amin - Emine [a}iri i Bqerima Jeti{ija, Igor - @eqke i Zlatimira Simi}a, Stefan - Ivane Anti} i

Aleksandra ^ivovi}a, Reqa - Ivane i Borisa Gu{i}a, Stefan - Ivane Kuzmanovi} i Predraga Kuzmanova, Pavle Jelene i Nemawe Jovina, Lazar - Jelice i Jovice Ka{ikovi}a, Reqa - Katarine i Du{ana Obradovi}a, Lazar - Katarine i Ivana Trajkovi}a, Igor - Milane i Mi}e Nikoli}a, Marko - Mine Kalaba i Vladimira Swide, Stefan - Mihaele i Sa{e @ivojnovi}a, Bo{ko - Nade Dimi} i Slobodana ^e{qarova, Stefan Olivere i Pere Ro`e, Viktor - Sanele i Daria Maja, Filip - Sawe i Gorana Karadarevi}a, Danilo - Stane i Milorada Radojevi}a, Zoran - Tawe \ur|evi} i Zorana Mi{kovi}a, Du{an - Tawe i Vladimira Radowi}a, Nikola Teodore i Sla|ana \uki}a, Stefan Huanite i Dejana Gabri}a.

Umrli Risto Jawi} (1947), Milka Jankovi} ro|. Novakovi} (1939), Slavko Alimpi} (1924), Jelisav A~anski (1934), Rado slav Ba lint (1924), Ja no{ Bot ka (1951), Josipa Veselinovi} ro|. \akovac (1925), Qubomir Vidi} (1926), Marica Vico ro|. Glu{ac (1925), Julijana Vrablik ro|. Ve~era (1921), Marica Vukoti} ro|. Pavkovi} (1919), Dragan Ga bo rov (1959), Du {i ca Da mja no vi} ro|. Ve qa (1925), Mi ro qub Za ri} (1950), Petra Zivlak ro|. Bukejlovi} (1937), \ur|ica Kelemen-Ma{i} ro|. Ma{i} (1943), @ivko Klaji} (1932), Je la Ko va ~e vi} (1929), Ivan Laj ter (1923), Dragica Lazi} ro|. Strajni} (1917), Ivanka Lazi} ro|. Dragoqevi} (1947), Ana Makai (1956), Mirjana Mari} ro|. Gaji} (1926), Milica Ma{i} ro|. @igi} (1921), Sla|ana Min~i} ro|. Stanimirovi} (1970), Trivo Novakovi} (1936), Marija Obradovi} ro|. Bolta (1935), Danica Omeragi} ro|. Ma ri} (1938), Na de `da Pa la~ ko vi} ro|. Grubor (1938), Stana Pantovi} ro|. Ilin~i} (1937), Qubinka Piri ro|. Tri fu nov (1933), Alek san dar Pol zo vi} (1925), Smi qa na Po po vi} AleksandariTamaraLi~inasbebomMilicomiJelenomiNikolom

ro|. Panteli} (1933), \uro Rabqenovi} (1929), Milka Radosavqevi} ro|. Jawetovi} (1932), Trimuna Simunovi} ro|. Te sla (1950), Sto ja din Sta ji} (1929), Mihajlo Suharevski (1927), Ana Tesla ro|. Milkovi} (1939), Milica Te{i} (1930), Miroslava Tikvi} ro|. Stoj{in (1923), Piro{ka Tot ro|. Na| (1931), Milo{ Cvejin (1948), Radojka [trbac ro|. [kori} (1934), Milenko Jaji} (1953), Du{an Juri{i} (1947), Du{an Baji} (1955), Violeta Bala` ro|. Mijat (1980), Jela Breban ro|. Mr vi} (1938), Da gi ca Veq ko vi} (1946), Stanka Godi} ro|. Godi} (1922), Qu bo mir Dra go je vi} (1935), La ri sa Igwati} (1991), Julijana Kova~evi} ro|. I{panovi} (1936), Jovan Kovi} (1931), Jo van Le mi} (1927), Slav ka Mandi} ro|. Topi} (1950), Zoran Niko li} (1954), Mi li voj Ni ko lo ski (1939), Mi ha i lo Ogo re li ca (1933), Mirko Pi{talovi} (1924), Marija Posavac ro|. Markovi} (1928), Milenko Rali} (1953), Lazar Teji} (1943), Radojka ^obanski ro|. Marin~ev (1931), Cve ta Fi li mo no vi} ro|. Jef ti} (1939), Petar Tanasijevi} (1928).


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak30.januar2012.

9

NOVOSA\ANINAVIKLIDALEKOVEUZIMAJU„NASVOJURUKU”

Ho}eantibiotike bezrecepta Mada je strogo zabraweno izdavawe lekova bez recepta, gra|ani uspe{no kupuju lekoveuponekojprivatnojapoteci,kojana molbu pacijenta prekr{i zakonsku odredbu.Inspektoripostupajutekpoprijavama pacijenata,atakvihprijavajerazumqiivo malo,jergra|anine}edaseodreknudugogodi{wenavikedalekodmahdobiju,makar gaiplatili. Veliki broj Novosa|ana ima naviku da stvaraku}neapotekeidalekoveuzimapo sopstvenomnaho|ewu,bezprethodnogkonsultovawaslekarom.Nemogu}nostzakazivawa slobodnog termina za lekarski pregled,apotomivi{enedeqno~ekaweuzrok jedaseve}inagra|anaodlu~ujezasamole~ewe.Zbogtogajemnogepogodilaodredba da bez lekarskog recepta ne mogu dobiti antibiotikuapoteci,azasedativjeneophodan izve{taj specijaliste na svaka tri meseca.Izapoteke„BiqanaiLuka”saznajemodapacijentisvakodnevnotra`elekove bez propisanog recepta, a naj~e{}e antibiotike“dovicin”i“pentreksil”,pakadaimneizdajulekgra|anisequte. -Idaqenamdolazivelikibrojpacijenatakojitra`elekbezrecepta,jersunaviklidanasvojurukuuzimajulekove.Mi imobjasnimodanijedozvoqenoizdavawe medikamenata bez recepta, a onda gun|aju ipsuju.Napomenemodapreteranainekon-

trolisana upotreba antibiotika mo`e da izazoverezistenciju,odnosnoantibiotik prestajedaimadejstvo-ka`efarmaceutskitehni~ariz„BiqanaiLuka”NatalijaBukurov.Dodajedagra|anitra`eantibiotik i zbog najobi~nije prehlade i cu-

ARAN@MANIZAPUTOVAWA^ESTO PRIMAMQIVI,ALI…

Turisti~keagencije „{minkaju”ponude Ponude novogodi{wih i pra- prijavu, nakon kontrole, prvo zni~nih aran`mana pqu{tale upu}ujenadogovorizme|uputnisu sa sajtova turisti~kih agen- kaiagencije. cija,aniskecenenavelesumno- Inspekcija prvo upu}uje na ge sugra|ane da se opredele da dogovorizme|uputnikaiagencipraznike provedu u inostran- je,kakobiagencijaputnikuvrastvu. Oni koji su imali sre}e, tila novac srazmerno neizvr{eilisuseprethodnodobroraspi- nim uslugama. To je i najbr`i i tali,svojaran`manuplatilisu najpovoqniji ishod za putnike. u dobrim agencijama, dok su Ukolikoseagencijaiputnikne ostali,kaoisvakegodine,zave- dogovore, inspektori podnose deniniskomcenomilepoopisa- zahtevzapokretaweprekr{ajnog nom ponudom, putovawe zavr{i- postupka protiv turisti~ke linezadovoqni.Svojerazo~ara- agencije nadle`nom prekr{ajwe aran`manom izrazila je su- nomsudu-ka`eRon~evi}idodagra|anka,kojajenaproslavuNo- je da su kazne za pravno lice od vegodineputovalauBe~. 100.000do800.000dinara,azaod-Uplatilismoaran`man,ani- govorno lice u pravnom licu od smo~aknivodi~adobili.Uauto- 10.000do25.000dinara. busu nije bilo grejawa, voza~ je Ron~evi} savetuje da se pre krenuonaput,adanijeproverio ugovarawaturisti~kihputovawa nidalisusviputnicitu.Nagra- dobro prou~e uslovi putovawa, nicinamjevoza~ program i obavesakupqao paso{e Udru`ewuzaza{titu {teweogaranciji {tomejeprili~putovawa, da se potro{a~astigle no iznerviralo, preko internet jer nismo ni zna- pritu`benasme{taj p r e t r a ` i v a ~ a ilokacijuhotela, likoje~ovekkoprovere dobijene jinamuzimapasoinformacije, a na aliizTuristi~ke {e. Nisu nam dasajtu Agencije za inspekcijenavode li~aknimapuda privredne regidanijebilo`albi mo`emodaseoristrepodacioagennaradtu r i s ti~ k ih jenti{emopograciji. Osim ovoga, agencija du, a ve}ina nas premare~imaRoni{la je prvi put ~evi},potrebnoje tamo-ka`eovasugra|ankaido- utvrditikojeorganizatorputodajedajojjeovojednoodnajgorih vawa i zajedno sa potvrdom o putrovawau`ivotu. uplati aran`mana uzeti op{te Preds edn ik Nac io n aln og uslove putovawa i program. U udru`ewazaza{titupotro{a~a slu~ajubilokakvogodstupawaod GoranPapovi}ka`edaje,kaoi ugovorenog programa neophodno svaki put, bilo dosta pritu`bi jenalicumestanapravitipismenaTuristi~keagencije. ni prigovor predstavniku agen- Najgori slu~aj, koji je jedan cijeipribavitidokazzaneizvrodsugra|anaprijavio,jestedasu {eneusluge. putnici uplatili ceo aran`man - Putnici svoja prava mogu da idaimjenadanpolaskaagencija ostvare podno{ewem prigovora otkazala putovawe. Bilo je na- agencijiurokuod30danaoddana ravno `albi na sme{taj i loka- utvr|ivawa nedostataka. U sluciju hotela, jer poznato je da ~aju opravdanog prigovora, agenagencijemalopreuveli~ajuponu- cijajedu`nadaputnikuurokuod du,akadsedo|enalokacijuvidi 15danaoddanapodno{ewaprigosedatonijeba{tako,neizgleda voravratirazlikuizme|uugovokaonaslikamaineodgovaraopi- rene cene i cene sni`ene srasuiponudi-ka`ePapovi}. zmerno neizvr{enoj usluzi. Ako S druge strane, iz Turisti~ke ne do|e do dogovora putnika i inspekcije navode da nije bilo agencije ili mu u roku nije vra`albi na rad turisti~kih agen- }en novac, nezadovoqni putnik cija. Na~elnica ove inspekcije mo`e da podnese prijavu tuRadoslava Ron~evi} obja{wava risti~koj inspekciji - savetuje da ukoliko inspekcija dobije Ron~evi}. N.Radman

Izlo`bagrafika uKulturnomcentru Izlo`ba grafika “Dimenzija subjektivnog razmatrawa” autorkeTamareVajs bi}eotvorenave~erasu20satiuLikovnom salonuKulturnogcentra,Katoli~kaporta5.Postavka}ezaposetiocebitiotvorenadosubote,11.februara. N.R.

SINDIKATGRADSKEUPRAVE

Jo{uvek~ekaju kolektivniugovor

rewanosa,kojenezahtevaupotrebuantibiotika. Nestru~no uzimawe lekova mo`e imati mnogobrojne posledice, pre svega po zdravqe pojedinca, ali ne treba zanemariti ni posledicepodru{tvo,jerle~ewenastalih komplikacijaveoma~estoko{tamnogovi{e od le~ewa osnovne bolesti, upozorava specijalistkiwa op{te medicine novosadskogDomazdravqadrTatjanaEgi}. - Naime, ista supstanca, pod razli~itim uslovima, mo`e delovati i kao lek i kao otrov.Tozavisiodupotrebqenedozeleka, na~inadavawa,kaoistawaorganizma-ka`eTatjanaEgi}. Istra`ivawe koje je pre dve godine sprovedenouDZ„NoviSad”pokazalojeda jepreko80odstogra|anakoristilolekove bezsavetalekara,adaune{tove}emprocentu `ene samoinicijativno koriste lekove. @ene tako|e u ve}em procentu u odnosu na mu{karce koriste lekove protiv bolova, dok mu{karci ~e{}e tro{e lekovimazasmireweilekovimaprotivtegoba zavarewe.Antibiotikeuistomobimu„na svojuruku”uzimajuobapola.Istra`ivawe jepokazaloidazna~ajanprocenatosobane pro~itaprate}udeklaracijuprekori{}ewaleka,tenisuupotpunostinisvesnirizikakojenosisamoinicijativnokori{}ewelekova. I.Dragi}

Sind ik at zap os len ih u Gradskoj upravi nezadovoqan je odnosom vlasti prema sindikatu - ka`e predsednik Lazar [kori} obja{wavaju}itore~imadazaposleni u Gradskoj upravi nemaju kolektivni ugovor kodposlodavca,madasupre godinudanadveradnegrupe sastavqene od predstavnika vlasti i sindikata iz Uprav e usag las il e tekst ugovora. - U februaru }e biti godinu dana kada smo se sporazumeli oko kolektivnog ugovora i evo jo{ ~ekamo. Dva puta smo tra`ili prijemkodgradona~elnikaPavli~i}a unamerida~ujemo razlog za{to nema potpisa -navodi[kori}. U kabinetu gradona~elnikakazalisudajepredlog posebnog kolektivnog ugovora dostavqen nadle`nim slu`bamaidajeutokuwegovousagla{avawesazakonomidrugimpropisma. [kori} dodaje da su od republi~ke Vlade tra`ili

pove}awe osnovnog koeficijenta za sto posto, jer je Vladakrajemdecembrapro{legodineizmenilaUredbuokoeficijentimazaobra~uniisplatuplataimenovanimipostavqenimlicima i zaposlenima. Tom izmenom, naime, nije vi{e dopu{teno da se zarade pove}aju20do30odsto. Prim er a rad i, nav od i [kori}, za najni`u {kolsku spremu, sprema~ici je koeficijent 6,4,  a vrednost boda 2.328 dinara. Po tom ra~unu, ka`e predsednik sindikata, sprema~ica uGradskojku}imese~nozaradi 14.904 dinara sa toplimobrokomiregresom. - Po{to je uredba izmewenaizaradanemo`edase pove}aza20do30odsto,republi~ki odbor Sindikata zaposlenih u upravi, pravosu|uidru{tevenimorganizcijamatra`ioodVlade Srb ij e da se ne dir aj u ste~ena prava - naglasio je [kori}. Z.Deli}

NASTAVQASEOBNOVASPOMENIKAKULTURE

Fasadamaucentru novolice Preduze}e „Poslovni prostor”tokomovegodinenastavi}esaobnavqawemobjekataspomenikakulture,poputstarestreqane„E|{eg„,nakojoj biradovitrebalonaprole}e i da se zavr{e. Pored „E|{ega„,obnavqaseizgradanekada{weambulantenaugluulica Mileti}eve i Gr~ko{kolske,aunarednimmesecimanekoliko fasada u centru grada dobi}enovizgled. Novi Sad bi po najavama i planovimatrebalodadobijei pasa` posve}en starim zanatima, kako bi se ovaj na~in proizvodwe podsticao i sa~uvaoodzaborava.Upasa`uDunavske ulice 3 gde se sada nalaz e sklad i{ ta obli` wih prodavnica, rekonstrukcijom }esedobitiposlovniprostor pogodanzaovunamenu. Kako ka`u iz „Poslovnog prostora„, slede rekonstruk-

NoviSadbiponajavamaiplanovimatrebalo dadobijeipasa`posve}enstarimzanatima cijefasadanazgradamauulicama Nikole Pa{i}a 12 i 33,

^ITAOCI PI[U SMS

IlijeOgwanovi}1,Jevrejskoj 1 i 21 i na Trgu republike 2.

Ina~e, Grad je 2009. godine u saradwi sa ovim preduze}em odlu~iodasufinansiraobnovu fasada zajedno sa skup{tinama stanara ovih zgrada. Od tada je obnovqeno sedam objekata,aposledwaunizujeAdamovi}evapalata. Novacsedodequjekrozkonkurs, pri ~emu je Grad pokrivao70odstotor{kova,askup{tinestanara30odsto. Pored Adamovi}eve palate, do sada su obnovqene zgrade u Wego{evoj 16, Pa{i}evoj 26, Temerinskoj8,VojvodePutnika 1, Maksima Gorkog 38 i na Pozori{nomtrgu4. Uobnovufasadaovegodine }e iz grads kog bux et a bit i ulo`enooko20milionadinara, a svi ovi objekti, s obzirom na to da se nalaze u starom jezgru grada, pod za{titomsukaokulturnadobra. J.Z.

065/47-66-452

„Prose~na”plata–pustisnovi ^it am „Nov os a| an im a plat a 500 evra” ako se uzme prosek tri najja~e firmeugradu:GSP,NISi„^isto}a”. Jaradimza25.000dinara,no}nusmenu, mogusamodasawam500evra. 063/7820... *** Navija~iizSrbijeninepoku{avaju daiduuHrvatsku,jerimve}nagranicika`udaimbezbednostnijesigurna. Dokovdedo|e3.000wihovihnavija~ai vre|aju gra|ane ovog grada i dr`ave skandirawem. I naravno mi smo krivi i ponovo na optu`eni~koj klupi, dok oniuRumi~ovekulupajupumpu. 060/3141... *** Da gospodin Kravi} bilo kada posetizgraduFakultetazafizi~kukulturu u Novom Sadu, imao bi razlog da se stidi. Kad u|ete na ulazna vrata fakulteta, osetite jak smrad od fekalne kanalizacije,autimprostorijamadeca treba da ve`baju. Dobro bi bilo da gospodin Bjelajac poseti prostorije pre privatizacije VIK-a. Jer posle privatizacijene}enikogbitibrigaza na{udecu. 064/8249... *** UbiceTatonanagra|eneodApelacionogsudauBeogradu!Sudjepokazaoda ubice mogu da ra~unaju na pristrasnost. Osokoqeni su! Ko su sudije? Da limo`daiwimatrebasuditiza„sau-

~esni{tvo”?! Mo`da i sudije treba poslatinagodi{wiodmor.Iovojeu stiluna{ihvlasti! 063/5230.. *** U Apoteci „Sajmi{te” sam kupio tableteFlavamedza341dinar.Zovem apoteku„Jankovi}”kadtamo150dinara ! Kukaju da su u gubicima, a ovako derubolesnike.Sramota 063/8375... *** Devi} }e izgleda dobiti pare za autobuskustanicu,izna{egxepa,iako mi gra|ani ne}emo tu stanicu, jer je slepo crevo. Sve je rezultat dogovora radikalskevlastiiz2006.godineitada{wegradona~elniceMajeiDevi}a. Reklo bi se sve je legalno, ali dru{tvenoneprihvatqivo,acehpla}amo mi, gra|ani. Ili da opet izaberemo Majuzagradona~elnika,padaonaplati svoje brqotine, po onoj narodnoj „svesevra}a,svesepla}a”. 063/5878... *** Bruka,bruka.Alisvetojeproizvod ovog neure|enog dru{tva i sve to se de{ava, jer sva{ta pi{e u uxbenicima, a i crkva se ne buni, naprotiv. O policiji sve najgore. A tek o sudovima. Kom{ije Hrvati, Francuzi i sve budu}e `rtve izobli~enog poimawa srpstva, oprostite, jer ne znaju {ta ~ine. 063/5552...


VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak30.januar2012.

У СЕНТИ ЛЕПА ПРАКСА У ОКВИРУ СВЕТОСАВСКЕ АКАДЕМИЈЕ

DNEVNIK

c m y

10

СВИ ДО ОБРАЗОВАЊА ПОД ЈЕДНАКИМ УСЛОВИМА

Школски фонд за сиромашне ђаке Први приложници проглашени су и за осниваче Школског фонда који је био намењен за помоћ многе сиромашне деце.Из њега су одевана сиромашна школска деца и куповане им књиге, учила и писаћи прибор. Фонд се из године у годину лепо умножавао прилозима скупљеним о прослави Светог Саве,приходом од школског барјака који је ношен при погребима виђенијих грађана по уплати једне форинте,као и од камата на зајмове. Имање Школског фонда се половином деведесетих година 19.века

Фото:М.Митровић

СЕНТА: Школски фонд у Сенти пре десет година поново је утемељио истраживач завичајне истрорије Срба и председник Удружења чланова и пријатеља Матице српеке у потиској вароши Петар Терзић,па је јубилеј обележен у оквиру Светосавске академије коју је приредила Камерна сцена „Мирослав Антић„.Настављена је традиција да се после Светосавске академије прикупљају новчани прилози за помоћ деци. Школски фонд је наставио делатност пружања помоћи ђацима из сиромашних породица,која је устано-

С прикупљања прилога за Школски фонд после Светосавске академије у Сенти

вљена приликом његовог установљења 1859.године,када је у Сенти први пут прослављен Свети Сава. Тада су у Сенти поред Школског фонда установљена и Школска библиотека, а предани истраживан и аутор више више књига из завичајне историје сенћанских Срба, Терзић потсећа да су, приликом његовог оснивања, пре готово век и по, били сенћански свештеници Тимотије Бранковић и Александар Николић, парохијски администратор Георгије Бранковић,председник Црквене општине Мојсије Загорица и супруга му Ана, адвокат Константин Живановић и многи други угледни, плементити и часни сенћански Срби.

века повећало на око 2.500форинти, а годишње се трошило 400 до 500 форинти. Црквена општина је 1888. године донела одлуку да се паре Школског фонда пренесу у црквену благајну,па је његов рад угашен. Од пре десет година када је на иницијативу Петра Терзића делатност Школског фонда обновљена, настављена је корисна и племенита пракса да се прикупљеним средстима од прилога грађана на Светосавској академији ђацима слабијег материјалног стања сенћанске Основне школе „Стеван Сремац„ обезбеде бесплатне књиге и школски прибор. М. Митровић

Danas U nOVOM saDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te scena „Pera Dobrinovi}” drama „Tartif” (19.30).

BIOSKOPI Arena „Parada” (15, 17.15, 22.35, 20.20), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (11.30, 13.25, 15.15.), „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10), „[erlok Holms: igra senki” (17, 22.20), „Ma~ak u ~izmama” (12.10, 14.10, 16.30), „Sumrak saga: praskozorje” (16.15), „Pono} u Parizu” (18.40), „Kung fu panda 2” (12), „Hepi fit 2” (11.15, 12.30, 13.15, 14.30), „Mu{karci koji mrze `ene” (19.30, 22.20), „Mapetovci” (14, 16.10), „Yek i Yil” (18.10, 20.10, 22.10), „Kupili smo zoo vrt” (15.10, 17.30, 20, 22.25), „Podzemni svet: bu|ewe” (18.30, 20.30, 22.30), „Izdaja” (20.40, 22.40). KulturnicentarNovogSada „Torinski kow” (18.30), „Ne pla{i se mraka” (21).

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istorijuA MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkinavinskaku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marija Keser (1924) u 9 sati, Josipa Josipa Veselinovi} (1925) u 9.45 (urna), Vlatko Ne|eqka Raketi} (1942) u 10.30 (urna), Hilda Simin (1921) u 11.15 (urna), Vidoje Srbislava Sekuli} (1935) u 12, Radmila Ivana Nikolin (1930) u 12.45, Zorka Branka Tasi} (1945) u 13.30, Jano{ Jano{a He|e{ (1928) u 14.15 (urna) i Stjepanija Vasa Milo{evi} (1942) u 15 sati.

Синиша Вуков уручује компјутере четвртацима пећиначке основне школе

Живко Марковић уручио компјутере четвртацима шимановачке основне школе

Компјутери заширевидике

ПЕЋИНЦИ: Сви ученици четвртих разреда,њих 208,са територије пећиначке општине добили су на поклон лаптоп рачунаре, а поводом школске славе Светог Саве. Ови поклони стигли су од локалне самуправе,а као наставак акције која је започела прошле године,када је подељено 184рачунара. -Жеља локалне самоуправе да деца кроз игру и рад на рачунарима стекну нова знања и нове вештине,које ће им помоћи у даљем образовању.Досадашње искуство са компанијама које су дошле да раде на територији општине Пећинци нам говори,да је познавање нових технологија један од кључних елемената приликом тражења запослења.Мислимо да ће овакав приступ новим технологијама,у којем свим ученицима обезбеђујемо једнаке услове за

стицање образовања, одагнати код њих страх од суочавања са новим стварима и новим изазовима.Ове године је привреда узела знатно мање учешћа у набавци рачунара и већину средстава смо издвојили из буџета,али без обзира на кризу,када су у питању пројекти који се тичу младих људи и пројекти и програми који се тичу наших грађана којима је потребна наша помоћ,ту се не поставља питање тежине проналажења средстава.То су пројекти и програми који се морају реализовати током године,јер је то наша превасходна обавеза –казао је председник Општине Пећинци Синиша Вуков, уручујући компјутере четвртацима пећиначке основне школе. Шимановачким четвртацима поклоне је уручио председник пећинач-

ког парламента Живко Марковић који је том приликом истакао да да Србија заостаје за развијеним земљама када је употреба информационих технологија у питању, а да континуираним спровођењем једне овакве акције општина Пећинци хвата корак са светом. -Општина Пећинци позната је по индустријализацији, а на овај начин стварамо образовану и квалитетну радну снагу, способну да одговори свим захтевима привреде. Општина Пећинци је у последњих неколико година значајна средства улагала у образовање кроз реновирање зграда школа, бесплатан превоз за ученике основних школа и регресирање превоза за средњошколце и студенте.Уз то стипендирамо велики број студената и сваке године организујемо апсолвентске екс-

курзије у европске метрополе, а у спорт улажемо више средстава него много веће средине.Све то чинимо зато што сматрамо да је улагање у младе најбоље улагање – нагласио је председник Марковић. Ученици нису крили своје задовољст��о,а осмеси су били много речитији од њих самих. -Ја ћу да учим уз помоћ компјутера. Могу да нађем преко интернета све што ме занима из географије,биологије, из обичаја других народа, могу да гледам фотографије градова из читавог света,да усавршавам енглески језик,да истражујем шта све може компјутер да ми пружи и да учим свашта још –врло одлучно је казала ученица шимановачке основне школе Милица Воркапић. Ј. Антић

Славска свечаност пензионера НОВИ БЕЧЕЈ: Богослужењима управославним црквама и пригодним свечаностима у школама новобечејске општине, свечано је обележен Савндан.Било јесвечано и у Дому пензионере у Новом Бечеју,где,на Савин-

дан,сваке године заједно са гостима, прослављају крсну славу свог Удружења.На свечаноти се ове године окупило око 200гостију,јер су се домаћинима придружили гости - пенионери из Негославаца (Реп.Хрватска),Бече-

TELEfONI

празник празник и пожелео понзионерима дуг живот и добро здравље.Од Зорана Петровића,кумства су се,до следеће славе,прихватилепензинерке Мила и Душанка Кимпанов. М. Киселички

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ја,Бочара,Сечња,Зрењанина и група панзионисаних радника СУП-а Зрењанин,са којима овдашњи пезионери мегују братске везе. Протонаменик Миливој Секулић, је освештао Славски колач, честитао

420-374

ZDRAVSTVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ПОПОДАЦИМААУТОМАТСКИХМЕРНИХСТАНИЦА

ВаздухуКикинди каонаЗлатибору

КИКИНДА: Уз Златибор и Копаоник Кикинда је у категорији места са најчистијим ваздухом, показао је извештај Републичке агенције за заштиту животне средине, којим су сабрани подаци са 28 аутоматских станица за мерење квалитета ваздуха у држави. По тим резултатима Кикинда је средина са чистим или незнатно загађеним ваздухом. - Из Агенције је стигао званичан допис да је Кикинда у горњој групи градова који имају врло квалитетан ваздух. У категорији смо са Златибором, за разлику од Вршца и Панчева, где је загађење велико каже НенадГрбић, члан Општинског већа . У Кикинди је квалитет ваздуха сличан оном у Ваљеву, Врању, Зајечару, али и на Копаонику. У обзир су узета мерења концентрације сумпор-диоксида, азот-диоксида, азот-моноксида, укупних оксида азота и угљен-моноксида. Ме-

ђутим, аутоматска мерна станица у Микронасељу, са које се сабирају ови подаци, иначе постављена пре годину дана, између осталог, не препознаје честице код којих се бележе прекорачења. - Горући проблем Кикинде, када је у питању ваздух, јесу суспендоване честице - каже Грбић. - За Завод за јавно здравље прошле године купили смо два апарата, најновије технологије, за мерење суспендованих честица. Ове године уложићемо 1,5 милиона динара за куповину савременог апарата за мерење угљен-водоника. У питању је, такође, нова технологија, апарат ће бити мобилан и моћи ће да се надограђује новим компонентама. За праћење квалитета ваздуха и нове апарате ове године ће, из општинског буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине, бити издвојено око шест милиона динара. А.Ђ.

Годишњица „Бечкеречкогпрограма” ЗРЕЊАНИН: Градски одбор Српске напредне странке у Зрењанину, у суботу је, у биоскопу “Синема”, свечано обележио 143 године од доношења „Бечкеречког програма“ Српске народне слободоумне странке Светозара Милетића. Како је речено на скупу, „Бечкеречки програм“ је први политички програм у српској историји, донесен у овом граду, у временима расцепканости и подељености нашег народа, широм балканских и панонских простора, у границана двеју империја и оквирима различитих конфесионалних, економских, социјалних и по-

литичких система и заједница. Зрењанински напредњаци су поручили да обележавањем овог датума показују ко су им узори из историје и колико држе до „богате традиције свога града и његових великих личности чија дела жели да сачува од заборава, али и на чијим делима заснива данас своју полититичку идеју“. У уметничком делу програма свечане академије учествовали су оперски певач СНП Давор Досковић, глумац Милан Кочаловић и хор „Жене мироноснице“ из цркве Светог Архангела Михаила. Ж.Б.

УСВОЈЕНПЛАНЗАПОШЉАВАЊАУОЏАЦИМА

Јавнипозив заприправнике

ОЏАЦИ: Савет за запошљавање општине Оџаци усвојио је акциони план запошљавања за ову годину, којим су утврђени приоритети и мере за унапређење запослености и смањење незапослености на територији општине Оџаци. То ће се, како је предвиђено, постићи: подстицањем запошљавања младих финансирањем и стручним оспособљавањем приправника, организовањем јавних радова, субвенцијама за ново запошљавање и самозапошљавање. Укупан износ средстава за реализацију мера активне политике запошљавања у овој години је 14 милиона динара. За подстицање запошљавања приправника биће расписан јавни позив, а за ову намену планирана су два милиона динара. За организовање јавних радова од интереса за општину, буџетом је предвиђено де-

вет милиона динара. За ново запошљавање послодавцима ће бити одобрене субвенције од 200 хиљада динара у једнократном износу, а на овај начин би могло бити упослено пет радника. За покретање сопствене делатности незапосленим лицима одобраваће се субвенције у једнократном износу од 160 хиљада динара, а буџетом су планирана два милиона динара за реализацију ове мере. На евиденцији Националне службе у Оџацима је 5486 незапослених. Мере предвиђене планом реализоваће Савет за запошљавање општине Оџаци, којим председава Снежана Седлар, народна посланица. Реализација подразумева сарадњу са Националном службом за запошљавање, уз надзор Оделења за финансије и привреду општине Оџаци. С.М.

ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ ЧОКЕ И БОРДАЊА

Добошари у европском ритму ЧОКА: Заједнички пројекат „Ритам бубњева” општине Чока и братске општине Бордањ (Мађарска), добио је подршку у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија у износу од 93.690 евра, ради промовисања међународног фестивала добошара „Даје се на знање” у Чоки и кампа за младе добошаре у Бордању. Пројекат су у Скупштини општине Чока представили менаџер Борис Илић из Чоке, асистент пројекта Бенце Молнар из Бордања и пројект менаџер Канцеларије ИПА програма у Будимпешти Виктор Тунић. Илић је истакао да је, подршка европског фонда овом пројекту, велики искорак у афирмацији добоша и јединственог фестивала добошара који ће се у Чоки наредне јесени одржати седми пут. - Ни електронски медији нису успели да отерају добошаре са улица у селима чоканске општине, где се још увек могу чути како преносе новости и обавештења сељанима - рекао је Илић, напомињући

да су за разлику од Чоке у партнерској општини Бордањ добошари отишли у заборав, па је присутна носталгија да се традиција оживи. Бенце Молнар је најавио да ће се организовати камп за заинтересоване младе и старе који желе да се упознају са вештином добошарења. Планирано је да камп похађа по петнаесторо полазника из обе земље који би од инструктора учили добошарење. Након кампа полазници ће обученост имати прилике да искажу на пригодним наступима у пет градова у Мађарској и исто толико у Србији, а прилику за представљање добиће и на међународном фестивалу добошара у Чоки. Пројект менаџер Канцеларије ИПА прекограничне сарадње Мађарска-Србија Виктор Тунић изјавио је да је од 200 пројеката који су конкурисали за средства из овог европског фонда у другом кругу прихваћено 69 укупне вредности 18 милиона евра, међу којима је и пројекат „Ритам бубњева”. М.Митровић

ponedeqak30.januar2012.

11

БЕЧЕЈСКИ ДОМ ЗДРАВЉА ЧУВА ОПРЕМУ И ЉУДСКИ РЕСУРС

Седам милиона динара за боље услове рада ��ЕЧЕЈ: Свесни времена у којем живимо и бремена које то време носи, у Дому здравља Бечеј се не расипају превеликим амбицијама. Главни циљ им је да сачувају људски ресурс и опрему, коју су у доброј мери минулих година набавили, одрже у корак с временом. - Када се то каже, изгледа да је лако било испунити циљ у прошлој и донети планове за ову годину. Али, ваља имати на уму да се опрема често квари. Лане смо, донацијом Министарства здравља комплетирали информациони систем, који смо међу првима увели и већ седам година смо умрежени, са по 40 компјутера и монитора, односно по 20 штампача и бар-код читача, док смо сопственим средствима у висини 350.000 динара обезбедили сервер и додатну опрему. Како смо, у међувремену, урадили оптичко умрежавање, сада је петнаест објеката у оквиру Дома здравља умрежено и очекујемо да ове године укинемо класичне папирне и уведемо елктронске картоне пацијената - рекао је на прес конференцији директор Дома здравља Бечеј др Синиша Шијачић. Паралелно са комплетирањем информационог система, у многим објектима је обновљен намештај и за те потребе уложили су бечејски

Директор Синиша Шијачић крај новог апарата у лабораторији

„медицинари“ нових 700.000 динара сопствених средстава. Опрема је сасвим друга прича и не би била обновљена да није било донација и разумевања локалне самоуправе. - Око седам милиона динара је укупно утрошено за побољшање услова за рад, од комплетирања информационог система, преко обнављања намештаја до иновирања опреме. Локална самоуправа нам је са 3,1 милион динара помогла да купимо један савремени ултразвучни апарат и интерактивну сонду. После читаве деценије један локални привредни субјекат се „отворио“ према нама. Фабрика за прераду со-

је „Сојапротеин“ купила је апарат за електротерапију вредан 280.000 динара, који може да ради пет врста електротерапија, и сада у Служби физикалне медицине и рехабилитације овим апаратом могу истовремено да примењују терепије на два пацијента, чиме су у великој мери побољшани квалитет и брзина услуга. Донирана су нам и два професионална инхалатора укупне вредности 122.000 динара. Када је опрема у питању, после биохемијског апарата, сопственим средствима смо купили хематолошки апарат вредан 1,6 милиона динара, затим два два ЕКГ апарата (362.000 дина-

ра), коагулометар за лабораторији (176.000) и електрокаутер за вишенаменску употребу (220.000) - додао је др Синиша Шијачић. Искористио је први човек бечејског здравства се дотакне и планова за тек започету годину. - До краја фебруара би требали да добијемо два возила марке „цитроен“, донацију ЕУ преко Министарства здравља, за потребе Службе кућног лечења. Имајући у виду да наше санитетско возило месечно пређе око 30.000 километара, што значи да се врло брзо амортизују, планирано је да нам локална самоуправа током ове године купи једно санитетско возило. И не само то. Нека мања опремања специјалистичких служби у укупној вредности 1,5 милион динара би се обавила средствима локалне самоуправе. На крају, очекујемо да до јуна заживи питање капитације у целој Србији, где ће лекари радити, условно речено, „по учинку“, уз напомену да ће у прво време варијабилни део бити „плус-минус“ десет одсто. Код нас је до сада 66 одсто становништва изабрало свог лекара, а обавеза и циљ нам је та проблематика буде стопостотно регулисана - јасан је директор Синиша Шијачић. В.Јанков

УКЛОЊЕНАЖИВАУБЛИЗИНИЦЕНТРАЗРЕЊАНИНА

Лучки мост ускоро поново проходан

ЗРЕЊАНИН: Радници предузећа “Митеко Кнежевац”, специјализованог за сакупљање и одлагање опасног отпада, уклонили су у суботу, са Лучног пешачког моста у Зрењанину, живу која се на том месту појавила на за сада недокучен начин још пре неколико недеља. О присуству живе на мосту који спаја овдашње насеље Берберско са центром града, мештани су надлежне обавестили тек 22. јануара, после чега су комунални полицајци изашли на лице места и у сарадњи са радницима Дирекције за изградњу и уређење града поставили табле са упозорењима о присуству опасне материје. Када је Институт за заштиту на раду из Новог Сада, након узетих узорака са моста, утврдио да се заиста ради о течном металу са токсичним својствима, зрењанински Одсек инспекција за заштиту животне средине одлучио је да Лучни мост буде потпуно затворен за пешаке док жива не буде уклоњена. Градска управа је одмах поднела захтев за достављање понуда за

сакупљање, транспорт и складиштење ове врсте отпада двема стручним кућама које имају решење Министарства за заштиту животне средине, рударства и просторног планирања за бављење тим послом. Прихваћена је понуда фирме “Митеко Кнежевац”, чији радници су у суботу и изашли на терен. У преподневним сатима, након што су грађевинци уклонили заштитну ограду, која је спречавала пешаке да прелазе преко моста и поред опасне живе, двојица радника приступила су отклањању живе. Обучени у заштитна одела и са маскама на лицу, они су усисивачем започели сакупљање куглица живе са степеника моста. Кренули су одоздо према горе и читав посао обавили су за неколико сати. Целу акцију посматрали су надлежни инспектори за заштиту животне средине из Зрењанина и Новог Сада, припадници Комуналне полиције и зрењанинског Одсека за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије.

Уклањањеживесамоста

-Реаговали смо брзо и ефикасно. Испоштовали смо строгу законску процедуру и уз помоћ одабране специјализоване организације безбедно уклонили опасан отпад. Мост ће бити отворен за пешаке ове недеље, а зависно од временских услова, биће санирана стаза на којој се налазила жива – рекла је новинарима шефица Одсека ин-

„АГРОЖИВ“ОТВОРИО НОВИ ОБЈЕКАТ У БЕЧЕЈУ

Две нове продавнице месечно БЕЧЕЈ:Панчевачка фирма за производњу живинског меса и прерађевина „Агрожив”, чији је власник ЈП „Србијагас”, ослањајући се на производне капацитете у Житишту наставља да обнавља продајну мрежу. Поставили су врло амбициозан план да сваког месеца отворе по два малопродајна објекта широм земље. - Већ смо, 18. јануара, отворили малопродајни објекат у Бачкој Паланци, а бечејска продавница је 24. у малопродајном ланцу и симболично је отворена 24. јануара. Овим смо испунили квоту за јануар, а у том ритму ћемо наставити током ове године - каже супервизор малопродајних објеката „Агрожива“ Гордана Мајкић. Нудимо асортиман од педесетак различитих производа свежег пилећег меса и прерађевина од живинског меса. Често имамо акције, па купци могу по врло повољним ценама да се снабдеју нашим производима.

У новоотвореном малопродајном објекту „Агрожив”у Бечеју

Бечејска продавниница „Агрожив” лоцирана је у Тржном центру у Главној улици 7 и радним даном је отворена од 7

до 19,30 сати, суботом је радно време од 7 до 15 сати, а недељом не ради. В.Ј.

спекција за заштиту животне средине Мира Дроњак. Остаје још да се нађе одговор на питање откуд на мосту, недалеко од центра града, веће количине живе, иначе скупог материјала. Да ли ће зрењанинска полиција спровести истрагу и наћи одговорног за овај пропуст, јавности још није познато. Ж.Балабан

Јубилејшколе уСуботици СУБОТИЦА: У Суботици Основна школа “Матко Вуковић” слави двоструки јубилеј. Поводом 120 година изградње школе и 50 година од када носи назив Матка Вуковића, који је био тамбураш и револуционар. Школа позива своје бивше ученике, који су похађали тамбурашку секцију, да се јаве на телефон: 024/562-573 и 024/561755, због гостовања на тамбурашкој вечери, која ће се одржати 9. фебруара, у сали школе. Окупљање тамбураша се организује уочи прославе Дана школе. С.И.


ponedeqak30.januar2012.

c m y

12

vojvodina

dnevnik

АКЦИЈАЦЕНТРАЗАСОЦИЈАЛНИРАДУСТАРОЈПАЗОВИ

Хранаихигијена занајсиромашније ТијанаГрумић

БЕСЕДЕ „ЗОРАНУУЧАСТ“

Најбољебеседила Тијана Грумић СТАРА ПАЗОВА: По седми пут је Стара Пазова била домаћин такмичења „Беседе у Зоранову част“ које се одржава у 15градова Србије у знак сећања на првог демократског премијера Србије и председника Демократске странке, а овогодишња тема је била „Реформе у Србији могу да успеју само ако осећање наде и воље победи над осећањем празног мудровања и цинизма“.Међудевет учесника првог у циклусу такмичења које ће бити завршено финалом 12.марта у Београду, победила је најмлађа беседница Тијана Грумић,матуранткиња старопазовачке Гимназије, која је своју беседу насловила управо како гласи такмичарска тема и поред добре композиције своје беседе, знала и да је уверљиво пренесе на публику која је солидно напунила Позоришну салу у Старој Пазови,али и жири у којем су се нашли потпредседница Скупштине Србије Гордана Чомић, глумац Воја Брајовић, председник Демократске омладине Балша Божовић, дипломирани правник Милош Јовић и адвокат Радослав Гвоздић.Ова млада и талентована Старопазовчанка,која се исти-

че,не само оценама,него и позоришним талентом, јер је већ награђивана за режију представа са гимназијалцима,а сада се са својим друговима спрема за фестивал у Венецији,каже да се за такмичење пријавила због стицања искуства у јавном наступу. Тијана се пласирала у полуфинале које ће бити одржано у Новом Саду 3.марта. Друго место по оцени жирија на такмичењу у Старој Пазови је припало Слободану Станковићу из Пећинаца, треће Нини Марковић из Инђије,а учествовали су и Кристина Крстић, Никола Илић и Блажо Поповић из Старе Пазове, Давид Бађић из Нове Пазове, Драган Николић из Инђије и Кристина Радомировић из Рашке. Гордана Чомић и Воја Брајовић су такмичење младих беседника у Старој Пазови оценили високом оценом, а потпредседница Скупштине Србије сматра да би беседништво требало увести као облик рада у многе школе, било као секцију или изборни предмет. Такмичење „Беседе у Зоранову част“ организују Демократска странка и Фонд др Зорана Ђинђића. А.Мали

ИзложбауБањи

Класичносликарство –темаКолоније

АПАТИН:УБањи„Јунаковић“ у току је изложба радова насталихна22.поредуЛиковној колонији „КолутМандић“ којајепротеклихданаодржана упросторимабањеикојајеокупила22сликараизСрбијеиЦрне Горе, који негују класично сликарство. -Билајетоприликадасликари,заједносаликовнимкритичарима Сретом Бошњаком и Белом Дуранцијем, разговарају о томе шта је то данас класично сликарство и задовољан сам, како радовима, тако и атмосфером у колонији, која је, осим осталог, условљена и добримусловимакојеимамоовде, радећиуБањи-рекаојеМиша Мандић наотварањуизложбе.

Урадуколонијеучествовали суИштван Сајко изСуботице, Наод Зорић изКолашина,Стојан Миланов, Јанош Месарош, Жељко Тоншић,Александар Луковић, Предраг Милошевић и Жељко Дјуровић из Београда, Павле Блесић из Сомбора, Шандор Шлајф изВетерника,Василије Доловачки из Баваништа, Драган Мартиновић изСремскеМитровице,Зоран Круљ из Лесковца, Љубомир Попадић из Тивта, Миомир Вемић из Никшића, Ивана Бјелица и Радуле Бошковић из Новог Сада,Ендре Пеновац изБачке Тополе и Зоран и Василиса Ивановић изПараћина. Ј.П.

СТАРА ПАЗОВА: Центар за социјални рад у Старој Пазови обезбедио је пакетиће за најмлађе из најсиромашнијих породица и децу без родитеља, из хранитљских породица и домова.Токомминулих празника Центар је водио акцију солидарности у којој је прикупљно 212.000динара,махомодјавнихи приватних предузећа која су донирала 5-10 хиљада динара. Донацијомсусеистакли„Волхол”Воларско поље,којијеуплатио 40хиљада, и Центар за рециклажу и Кланица 808по 30хиљада динара.За најмлађе је највећи донатор био „Медиус” са 200пакетића и „Делмакс” са 70. Средствима која су прикупљена Центар за социјални рад је припремио стотину пакета хране и хигијенских средстава за најсиромашније породице у општини. Прошле године је, како истиче директорка Центра за социјални рад Весна Трбовић, ова установа обављала само основну делатност јер, због споријег прилива средстава у буџет, планирана два пројектаизпротеклихгодинанису

настављена. Тако је прекинут континуитет превенције болести зависности и заштите репродуктивног здравља младих и рад мобилног тима за заштиту жртава насиља. Токомовегодине,какоТрбовић најављује, ова установа ће радити посао за који је и основана,али се нада да ће моћи да се уради и нешто више. -Недостаје повезаност институција која је била обезбеђена управо преко мобилног тима за заштиту жртава насиља, у којем су били представници Центра за социјални рад, полиције, судства, Дома здравља и школа,па су жртве изузетно брзо збрињаване,а недостаје и темељитије информисање јавности о законским могућностима и процедурама, које је постизано систематичнијим информисањем путем локалног радија и новина претходних година -кажеВеснаТрбовић. Општинским буџетом требало би да се издвојиоко 30милиона динара за социјалну заштиту.За проширена права корисника је планирано 15,3милиона динара,за једно-

ВеснаТрбовић

кратне новчане помоћи 2,5 милиона, близу два милиона динара за рад саветовалишта за породице, скоро 5,5милиона за кућну негу и помоћ у кући,нешто преко 5,5милиона динара за плате и превоз запослених,а планирано је и 565хиљада динара за програм превенције и 55 хиљада за мобилни тим, што лане није реализовано.Директорка Трбовић ће пред одборнике поново изаћи са предлогом наставка ових пројеката, али и са предлогом да

Општина подржи пројекат оснивања социјалних предузећа, јер је много грађана који живе на социјалном минимуму,а са три хиљаде динараједнократне помоћи два пута годишње се не може преживети. ИзЦентразасоцијалнирадподсећајудапоредсоцијално одговорних фирми у овој општини,још више је оних који нису спремни да помогну иукључесеуакцијесоцијалногкарактера. А.Мали

ИСПРАВЉЕНАНЕПРАВДАУБАЧКОМБРЕСТОВЦУ

Домвраћен ватрогасцима

БАЧКИ БРЕСТОВАЦ: Наконвишедеценија,ватрогасци изБачкогБрестовцасууспелиуз помоћМеснезаједницеидобром вољомсадавећприватногпољопривредног предузећа „Војводина”, успели су да врате Ватрогаснидомусвојунадлежност.Уговором који је склопљен између Месне заједнице Бачки Брестовац и Добровољног ватрогасног друштва, разрешена је деценијсканеправда,даватрогасцинису домаћини у дому који је за њих изграђен. -Уговоромјепредвиђенодасе ВатрогаснидомдајеузакупДобровољномватрогасномдруштву на25година,безнакнаде,штоје по тумачењима правне службе, максималан периодзаоваквуврстууговора,аимисмосматрали дајетоодопштегинтересазасело -рекаонамјеСлавко Бељански,секретарМеснезаједнице.Такође, уговор предвиђа да Месна заједница даје сагласност на

свеевентуалнеинвестицијеиреконструкције овог објекта. Иако једомграђензапотребеватрогасаца, прибојавали смо се да би власникмогаопренаменитизграду која се налази у центру села, због чињенице да је промењено већ неколико власника ПП „Вој-

водина”.Ступилисмоупреговоресавласницима инаконпочетних неспоразума и подношења тужби,свејерешенонаопштезадовољство. ВатрогаснидомуБачкомБрестовцу је грађен у периоду од 1935-1940.године,ватригасцису

гакористилиседамдеценија,аи садасеналазиуврлодобромстању. Поправке су ипак неопходне па су Брестовчаниаплицирали за средства из Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривредуишумарство и добили 165хиљададинаразаадаптацију иреконструкцијудома.Средства ће, каже председник ДВД Бачки БрестовацГоран Стокућа,утрошити на реконструкцију пре осматрачнице која је у најлошијемстању. Недостатак опреме, пре свега заштитних одела, делимично је решен успостављањем сарадње са Немцима, некадашњим становницима Бачког Брестовца којиживеуКенигзбахштајну.Такођенекадашњистановник Бачког Брестовца Георг Рихтер, је успеодаобезбедиватрогасновозиломарке„Магирус–Дајц”ипоклонио гаје брестовачкимватрогасцима. С.Милер

СОМБОРСКИ36.МЕЂУНАРОДНИСАЈАМПЕРАДАРСТВА

Градмали за толике госте

Награђенизадоприноскултури

СВЕЧАНОСТУНАРОДНОЈБИБЛИОТЕЦИ

Унапредили културу

АПАТИН: На свечаности у Народној библиотеци у Апатину уручене су награде појединцима и установама које су, по оцени грађана и стручног жирија, а у организацији локалне телевизије и листа и под покровитељством Скупштине општине,највише допринели развоју културе на подручју општине у току прошле године. За најбољу установу проглашена је Народна библиотела, огранак у Пригревици која је током прошле година организовала читав низ културних манифестација, књижевних вечери и ликовних колонија. За личност године проглашен је уметнички руководилац изво-

ђачког ансамбла ГКУД „Дунав“ Ђуро Ковачић, док је академски вајарЈована Дробац,награђена за своју прву самосталну изложбу.Награђена је и изложба цртежа Милорада Блануше Мицина, за најбоље гостовање проглашен је наступ КУД „Виле“из Новог Сада,а женска певачка група „Огњиште“ГКУД-а „Дунав“за очување старих личких песама. СО, односно др Живорадд Смиљанић награђен је за постављање скулптуре Николе Тесле рад академског вајара Драгана Раденовића на истоименом Тргу у Апатину док је за највећи кулурни догађај проглашен „Интерфер“. Ј.П.

СОМБОР:Традиционални сомборски Међународни Сајам перадарства,36.по реду,и ове године је окупио „елиту„овог дела Европе када је у питању узгој живине,голубова, кунића и других животиња., по ко зна који пут доказујући да су Сомборци и њихово Удружење одгајивача ситних животиња „Сомбор 1871” без премца као организатори овакве врсте манифестација у целом региону. Да је томе тако,доказује и огроман број посетилаца (процена је преко 10.000) последњег, трећег, дана Сајма , у недељу, када су Сомбор преплавили аутобуси из Бугарске, Македније, Словеније,Мађарске,Босне и Херцеговине и Републике Српске,за чије је путнике Градска хала „Мостонга„у којој је у петак отворен Сајам, била тесна. Мада им на руку не иду овдашњи (слободно се да закључити небулозни)  прописи о увозу изложбених експоната,висок квалитет је потврђен са преко 3.000 експоната, међу којима предњаче голубови са 1.900 изложбених примерака. -Пре свега због затворености наших граница ове године се осетио

незнатан пад квалитета,али и даље смо без премца на подручју које се мо��е назвати екс-Југославија -каже члан Организационог одбора Сајма перадарства Игор Громиловић,документујући то чињеницом да је агонизујуће дуг,спор и компликован

процес привременог увоза птицаекспоната одговорна пре свега застарела процедура ветеринарских инспекција. - Што се тиче уласка иностраних експоната на сајам потребно је више од два месеца за решавање САТА папирологије. Конкретно,екпонати из Мађарске могу ући,али не и изаћи из земље,па због тога изостају излагачи из западне Европе -каже Громиловић,а на надлежнима остаје да што пре отклоне и овакве препреке на путу Србије у развијени свет. М.Миљеновић


dRU[TvO

dnevnik INTERNET-ZAVISNICI – MU[KARCI IZME\U 15 I 25 GODINA

Odotkaza naposludo „preqube”

Me|uzavisnicimaodinterneta svejevi{eonihkojisupostalizavisniodsocijalnihmre`a,dokse udeozavisnikaodvideo-igarasmawuje, a dru{tvo, ukqu~uju}i i stru~nu javnost, postaje svesnije postojawatogproblema. Direktor defektolo{kog savetovali{ta „Entera” Milan Radovanovi} izjavio je Tanjugu da su „gejmeri”nekad~inilivi{eod90 odstozavisnikaodkompjutera,ali da se iz godine u godinu pove}ava broj qudi koji postaju zavisni od dru{tvenihmre`a,presvega„Fejsbuka„. Me|uosobamakojepostanuzavisniciodkompjuteranajvi{ejemu{karacauzrastaod15do25godina. Raznovrstansadr`aj,poRadovanovi}evimre~ima,~initusocijalnu mre`upogodnijomzastvarawezavisnostijerosobepo~iwudagakoriste non-stop i ne rade ni{ta drugo.

Takojejednapacijentkiwakoja se le~ila u savetovali{tu „Entera”zbogovakvezavisnostiprestaladaidenaposaoinakrajujedala otkaz.Rekordpobrojusatiprovedenih za ra~unarom me|u osobama kojesusele~ileu„Enteri”dr`i mu{karac koji je kompjuter koristioneprekidno36sati. –^estisuslu~ajevizavisnosti ukojimamu{karciputem„Fejsbuka„ stupaju u neku vrstu emocionalne preqube. On im slu`i kao mesto gde dnevno mogu stupiti u kontakt s velikim brojem `ena – ka`e direktor „Entere”, dodaju}i dasuutomsavetovali{tuujednom periodu imali nekoliko takvih klijenata,~akiposebnugrupukoja jeradilasamotajtipzavisnosti. Kadajeupitawusvestjavnostio tomproblemu,Radovanovi}smatra dasesituacijaznatnopopravilau odnosu na pre pet godina, kada je osnovana „Entera”. On isti~e da deca mnogo boqe prepoznaju problem u svom okru`ewu od svojih roditeqa,amajkajetakojasenaj~e{}e obrati za pomo}, dodaju}i

Za dijagnostifikovawe zavisnosti mora da bude prisutno najmawetriod{estsimptoma–sna`na`eqazaupotrebominterneta inemogu}nostkontrole,pojavaapstinencijalne krize ukoliko osobanijezara~unarom,porasttolerancije,odnosnosvevi{evremena provodenog za ra~unarom, progresivno zanemarivawe ostalih obaveza i interesovawa, kori{}ewe ra~unaraiakopostojisvestotome datostvaraodre|eneposledicei `eqadaseprekineiuspostaviapstinencija. Tretirawezavisnostiodinternetarazlikujeseodostalihterapijazavisnostipotome{topacijent, iako je na odvikavawu, mo`e koristiti ra~unar, ali ne mo`e koristitiproblemati~nisadr`aj. –Ciqterapijejedaosobanebude u do`ivotnoj apstinenciji od upotrebe interneta, kao {to je slu~ajkoddrugihzavisnosti,nego

dasevratinanivowegovekorisne upotrebe–izjaviojeRadovanovi}. Tokom pet godina rada, uspe{nost le~ewa onih koji zavr{e jednogodi{wi program je ve}a od 80odsto,{toje,powegovimre~ima,fantasti~no.Onjedodaodaod pacijenatakojiu|uuprogram,oko polovina ga i zavr{i. Postoje i slu~ajevidaosoba,iporedterapijeizavr{enogprograma,ostaneu problemu,alijetomnogore|enego kod drugih oblika zavisnosti. Iako ne mo`e da navede koliko klijenata sada pose}uje tu ustanovu,Radovanovi}jerekaodatajbroj ne varira mnogo i da su u jednom trenutkuimalivi{eod100klijenata. Udr`avnimustanovamazale~ewe bolesti zavisnosti, Specijalnojbolnicizabolestizavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu i naInstitutuzamentalnozdravqe, nemapacijenatakojisele~eodzavisnosti od interneta. DirektorkaSpecijalnebolnicezabolesti zavisnosti Jasna Daragan-Saveqi} izjavilajedasezavisnostod

Kontrolisani izvor informacija Dr`avnasekretarkazaDigitalnuagenduJasnaMati} isti~eda internetidru{tvenemre`esameposebinisu{tetne,ukolikose koristeuodre|enimdozama. –Dru{tvenemre`equdimaomogu}avajudasteknunovaznawa,noveprijateqeilidaostanuukontaktusastarim,kaoidasebaverazli~itimhobijima–ka`eJasnaMati}.–Ipak,trebavoditira~una otomedatonepostaneprekomernoinepo~nedaugro`avadrugeaktivnosti,bilokoddetetabilokododrasleosobe.Roditeqiodmalihnogudecitrebadapredstavqajuinternetkaoprozorusvetida ihu~edainternet,presvega,koristekaoizvorinformacija.Bilo bidobrodaimosmisleraznezanimqiveprogrameizoblastigeografije,botanike,sporta,uzavisnostiodinteresovawadeteta.U suprotnom,do}i}edozanemarivawanavika,obaveza,higijeneikontakatasdrugimqudima,{tojejasanpokazateqzavisnosti. da~akikadajezavisnikodrastao mu{karac,pre}epozvatimajkanegosupruga. Zavisnikodinternetasemo`e prepoznatipotome{tosvevi{e vremena provodi za kompjuterom, ne mo`e da kontroli{e svoju potrebu,ukolikomunekozabranida koristikompjuter,odlaziuigraonice,javqajuseproblemisa{kolom,paje~akmo`einapustiti,a akopoku{atedamuuka`etenato daimaproblem,onpostaneagresivaniliganegira.

internetauna{ojsredinijo{ne smatraproblemati~nomidapretpostavqadave}inaroditeqaine shvataproblemjerje„detebezbedno u susednoj sobi, ne smatraju da radine{to{tomumo`ena{koditi,neuzimadrogu,neizlaziizku}e”. Roditeqi, po wenim re~ima, ne obra}aju pa`wu na taj predugi boravak za ra~unarom koji mo`e znatnoo{tetitili~nostili{ava ganormalnih,obi~nihsocijalnih kontakata, stvaraju}i pravu zavisnost.

ponedeqak30.januar2012.

13

SRBIJA I PREKID TRUDNO]E

Petstoabortusadnevno U Srbiji se, po procenama stru~waka, godi{we obavi oko 100.000 abortusa, dok zdravstvene ustanoveprijaveosamdodevetputamawe,odnosnooko23.000.Tako proizlazi da na svaki legalno prijavqen abortus dolazi osam kojiseobavqajuuklinikamakoje nemaju dozvolu ili u nemedecinskim uslovima. Podaci, tako|e, pokazujudaseucelojdr`aviobavipetstoabortusadnevno. Od 187 privatnih ginekolo{kihordinacijauSrbiji,samo47 ima dozvolu Ministarstva zdravqa za obavqawe abortusa, {to nikakonezna~idaonekojenemaju pravotoine~ine.Naabortuskod privatnihlekara,~estoikadaih dr`avni odbiju, naj~e{}e odlaze tinejxerkeivrlomlade`ene.Po evidencijiRepubli~kogcentraza planiraweporodice,udeoabortusakod`enaustarostiod20do39 godinaje~ak90procenata.Ceneu privatnimginekolo{kimordinacijamakre}useod200evranavi{e,madaimaionihkojinapla}ujuimawe.Kakosene`eqeniprekidtrudno}epla}aiudr`avnim zdravstveniminstitucijama,mnoge devojke i `ene se odlu~uju za privatnuklinikujerverujuda}e tako wihova odluka o abortusu ostatitajnajerjemalaverovatno}ada}esrestinekogpoznatog. Me|utim, onog trenutka kada odlu~e da se ne`eqene trudno}e re{e u privatnim ordinacijama, `enemorajuznatikodkogazapravo odlaze. Jer postoje privatne ordinacijegdesuuslovimnogoboqinegoudr`avnimustanovama,a postoje i one koje te{ko ispuwavaju osnovni uslov u pogledu ~isto}eisterilnosti.Sobziromna todasusveprisutnijekomplikacije prilikom obavqawa abortusa,zbogtogajeveomava`nokoto i u kojim uslovima radi. Naime, u~estalost komplikacija nakon

zultatmoguimatinastanaksteriliteta, ali su neretke i povrede matericeo{triminstrumentima. Svetskazdravstvenaorganizacija jepodelilakomplikacijezbognamernogprekidane`eqenetrudno}epremavremenujavqawanarane ikasne. Ako je trudno}a starija od desetnedeqaipostojinameradase prekine,devojkaili`enamoraju podneti zahtev a odobrewe daje komisijakoju~ineginekolog,internista i socijalni radnik. Ko-

Nema{tina tera na abortus

U Novom Sadu oko 1.000 abortusa godi{we NanovosadskojKlinicizaginekologijuiaku{erstvopro{legodineobavqenoje365`eqenihabortusa,odnosnoonihpreistekadesetenedeqetrudno}e.UInstitutzajavnozdravqeVojvodinejo{ nisustiglisvipodacioobavqenimprekidimatrudno}enaprivatnimklinikama,aprethodnihgodinatajbrojjevariraoizme|u300i 500.Ovomtrebadodativelikibrojneprijavqenihabrotusa,sobziromnatodamnogeklinikeneprijavqujusvojepodatkeInstitutu pasezbogtogapretpostavqadaseuNovomSadugodi{weobaviido 1.000svojevoqnihprekidatrudno}e. abortusarasteoko20postosasvakom nedeqom trudno}e, posebno od sedme nedeqe, a smrtnost zbog poba~ajaraste30postosasvakom nedeqom trudno}e i najni`a je u osmojnedeqi.USrbijije,ina~e, namerni prekid trudno}e dozvoqen jedino uz podneti zahtev i

ograni~ewedatrudno}anesmeda budestarijaoddesetnedeqa.Sama intervencija je za lekare mawevi{erutinskaakosedobrouradi. Me|utim,abortus,kaoisvakahirur{kaintervencija,imaprate}e komplikacije od kojih su naj~e{}einfekcijekojezakrajwire-

Poseban problem predstavqa i podatak da se sve vi{e `ena i devojaka na prekid trudno}e, bez obzira na to {tosepla{eposledica,odlu~ujeiz~istoekonomskihrazloga. Naime, mnoge od wih su svesnedailine}ena}iposao ili}eizgubitipostoje}iukolikogazdasaznadasutrudne. Naj~e{}e je re~ o fakultetskiobrazovanim`enamaizme|u 30 i 35 godina. Ve}ina ih imastabilnevezeilisuve}u braku,alisuimpartnerinezaposleni i zapravo one jedine imaju prihode od kojih ne verujuda,~akikadabisa~uvaleposao,mogupodizatidete. misijarazmatrarazlogeiakona|edasuopravdani,odobravaprekidtrudno}e.Prekidtrudno}eod 10.do20.nedeqedozvoqenjesamo iz medicinskih razloga, i to ako se kod ploda ustanove anomalije ili ako trudnica ima nekih psihi~kihproblema.Iuovimslu~ajevimaneophodnojedaodlukudonesekomisijalekara. Q. Male{evi}

ISTORIJA JEVREJSKOG BRA^NOG UGOVORA U ZREWANINSKOM MUZEJU

Ketuba–neodvojivi deobraka Posetioci Narodnog muzeja Zrewanin od ve~eras }e, od 19 sati,imatiprilikudapogledajuizlo`bupodnazivom„Ketuba – jevrejski bra~ni ugovor“, autoraMiroslaveKon-Pani}i DraganaSingera,kojuugraduna Begeju organizuje Jevrejska op{tinaPan~evo.UMalomsalonuzrewaninskogmuzejabi}eizlo`eno vi{e od dvadeset panoa nakojimajeokodevedesetfotografijaketubaizraznihjevrejskih zajednica Evrope, Azije, Afrike i Amerike, koje odra`avaju istoriju, tradiciju i obi~aje Jevreja u razli~itim vremenskim periodima i okru`ewu. U tekstualnom delu, na panoima je predstavqen razvoj ketubeodprvihjednostavnopisanihizjavaurabinskomperiodu, preko wenog institucionalizovawa kao pravnog dokumenta u talmudskom periodu, do uglavnomprihva}enejednoobrazneformenastaleusredwemveku. – U jevrejskoj kulturi i nasle|utradicijaven~awaiodre|enihobrednihradwiiobi~aja

odr`ala se hiqadama godina – obja{wava Miroslava Kon-Pani}.–Posebanzna~ajimaketuba,bra~niugovor,kojijekodJevrejaneodvojivideoceremonije stupawa u brak. Ketuba doslovno zna~i – “ono {to je napisano”. Vreme nastanka bra~nog

ugovora u pisanoj formi nije ta~no utvr|eno. Prve pisane izjave bile su sro~ene jednostavno, a postajale bi punova`ne ~inom wihovog uru~ivawa nevesti, u prisustvu dva svedoka.Izapokrifnihbiblijskih spisa zna se da je u 4. ili 3. veku p. n. e. pisawe ketuba bilo op{teprihva}eno. Rabinisuovomdokumentupridavaliizuzetanzna~aj, i bez wega brak nije smatran legalnim. U talmudskim vremenima obred ven~awa sastojao se iz dva odvojena dela. Prvo bi se obavqao ~in veridbe i uru~ivawe ketube mladi. Tim ~inom se nevesta posve}uje budu}em mu`u, a teknakonobavqawasamog~ina ven~awaonaodlaziuku}umlado`eweiotpo~iwewihovbra~ni`ivot.Izprakti~nihrazloga,ovadvaobredasutokomsredwegvekaspojenaujedan,a~itaweiuru~ivaweketuberazdvaja ~inveridbeod~inaven~awa.

– Po Talmudu, glavna svrha institucionalizovawa ketube kao pravnog dokumenta, bila je za{tita udate `ene u slu~aju razvodailismrtimu`a.Po{to biblijski zakoni dozvoqavaju mu`udaseposvojojvoqirazvedeod`ene,rabinisuustanovilipostupakpokojemsepreven~awa,upisanojformi,predsvedocima,mu`obavezujenatodau slu~aju razvoda `eni plati odre|enu minimalnu sumu novca. Odkraja2.veka,osimnov~anih obaveza, ugovor sadr`i spisak predmetakojemladadobijaumirazodsvojihroditeqaiwihovu vrednost. Deo miraza bila je privatnasvojina`ene,amu`je morao da vrati deo kojim je on raspolagao. Kasnije u bra~ni ugovor po~iwu da se unose odredbe koje se odnose na obezbe|ivawe`eneupogleduishrane, odevawa, stanovawa, tro{kova wenog le~ewa ili sahrane, pa ~akiklauzulaowenojza{titi i otkupnoj ceni u slu~aju otmice – ka`e autorka izlo`be u zrewaninskommuzeju. @. Balaban

TURIZAM

SrbijajezaEvropqanetajnovita destinacija Srbija je za turiste iz Evrope jo{ uvek pomalo tajnovita destinacija, ali puna potencijala, smatra predsednik Dunavske turisti~kekomisijeGerhardSkof,navode}i dajepotrebnodaSrbijajo{„ispolira”svoj imix i da ula`e u infrastrukturu da bi privukla goste iz inostranstva pa, izme|u ostalog, trebalo da istakne zna~ajne istorijskeli~nosti,kao{toje,naprimer,nobelovacIvoAndri}. –OdBe~adoBudimpe{tevozomseputuje trisata,aodBudimpe{tedoBeogradajepo-

trebno devet. Za{to to ne poboq{ati, napraviti boqu i br`u vezu? Jeste potreban novac,alionseuvekmo`edobiti–naveoje Skof. Onsmatrakakojepotrebnodaqudiosete dasene{tokre}eupozitivnomsmeru,ida mali„kozmeti~ki”zahvatitako|emogupove}atiinteresovawepa}emonakrajuimati Srbiju koja odra`ava sve svoje vrednosti kojeimaikojezaslu`uje. Kadajere~ore~nomturizmu,posebnona Dunavu, Skof je ocenio da treba razvijati

atraktivne priobalne destinacije koje }e privu}ituriste. – Ukoliko nema atrakcija napoqu, onda ihtrebadonetinabrod.Zatosmorazgovarali s lokalnim vlastima i turisti~kim operatorimaotomekakotouraditi–objasniojeSkof. On misli da }e u narednih pet godina za ovaj segment turizma veliki izazov biti ekonomska kriza, ali i sve mawe padavina, samimtimimawivodostajdrugepoveli~inirekeuEvropi.


ponedeqak30.januar2012.

crna hronika

Timlekarakojijepregledaoha{kog optu`enika Vojislava [e{eqa izjaviojedajezdravqelideraSrpskeradikalnestrankenajozbiqnijeugro`eno,damujesr~ana slabostdrasti~nopogor{anauposledwevremeidajemogu}fatalniishod. –Nemavi{enikogakomo`eda namka`edajewegovozdravstveno stawestabilnoikomo`esporiti dawegovozdravqenijeugro`enoi dajemogu}fatalanishod–rekao jelekarMilovan Boji} nakonferenciji za novinare SRS-a u Beogradu. Powegovimre~ima,[e{eqevo stawe je lo{ije nego {to je bilo stawenekada{wegpredsednikaSR JugoslavijeSlobodanaMilo{evi}akadajetra`iodabudeodvedenu bolnicuidajeznatnolo{ijenego {to je wegov izabrani lekarski timo~ekivao.Onjedodaodajesnaga[e{eqevogsrcakaopumpesmawenazavi{eod50odstootkadaje oti{aouHa{kitribunal. –Tostawesevi{enemo`ezaustaviti, mo`e se samo usporiti, alisaslobodeile~ewemuspecijalizovanimustanovama,anikakos mestagdeje–rekaojeBoji}.

Onjedodaodase[e{eqevostawe pogor{avalo tokom boravka u Tribunalukaoidaliderradikala imaproblemsplu}imaidigestivnimsistemom. KardiologZora Naumovi} objasnila je da je kod [e{eqa dominantan problem sr~ana slabost i sr~ano popu{tawe, koje predstavqanemogu}nostsrcakaopumpeda snabdevadelovetelakrvqu. – Sr~ana slabost je drasti~no pogor{anauposledwevreme–navela je dr Naumovi}, i dodala da [e{eq ima i poreme}aj sr~anog ritma koji nije re{en ugradwom pejsmejkera. Po wenim re~ima, takvo stawe senemo`ezaustavitipo{tojeto bolest koja ima progresivan karakter. Predsednik skup{tinskog Odbora za zdravqe i porodicu Paja Mom~ilov naveojedakardiologui pulmologuuTribunalunijeomogu}enodauradekompletnepreglede jerizBeogradanisuponelispirometar i portabl ultrazvu~ni aparat,po{toimjere~enodaonipostojeuHagu,iakotonijebioslu~aj. (Tanjug)

RASPRAVAOPOLO@AJU@ENAIZARE[ETAKA

Zatvorenicese`ale nanedostatak zdravstvenenege Zatvorenice u Kazneno-popravnom zavodu u Po`arevcu, jedinom `enskomzatvoruuzemqi,ukojije tokom pro{le godine primqeno 558osu|enicavi{enegou2010.godini,uglavnomse`alenanedostataksme{tajnogkapacitetailo{u zdravstvenu za{titu, re~eno je na skupuposve}enompolo`aju`enau zatvoru. Tokompro{legodinenesamoda je broj `ena u tom zatvoru porastaove}jeistrukturadelazbogkojihsuosu|enepromewena,pajetakonaoslu`ewekaznezbogubistva ilipoku{ajaubistvado{lo16`ena, dok ih je u 2010. godini bilo {est,re~enojenaokruglomstolu „Odzatvorado`ivotabeznasiqa –Qudskaprava`enauzatvoru”.

lo 58 osu|enica i 11 zaposlenih, pokazalojedajetaustanovaprenaseqena jer je u woj 40 posto vi{e `enanego{tosukapacitetizavoda.Zbogtogasezatvoreniceuglavnom`alenamawakprostoraiisti~u da bi higijena mogla biti i boqa, a zadovoqne su {to im je umestozatvorskeuniformedozvoqenodakoristesvojuode}u. Pore~imaSawe ]opi},kojaje predstavila rezultate istra`ivawe,nekezatvorenicesuse`alile inadiskriminacijunaosnovuseksualnosti, etni~ke i verske pripadnosti,aliseneradiovelikom broju.Onajerekladave}inawih bolujeodnekehroni~nebolestii nisuzadovoqneterapijomizdravstvenomza{titomkojudobijaju.

@enskaradionicau„Zabeli”

Po re~ima upravnice KaznenopopravnogzavodauPo`arevcuAnke Gogi}-Miti},pove}anjeibroj osu|enica zbog dela povezanih s drogom–26posto,osu|enihzadela povezanasnasiqemuporodici–38 posto, dok je broj osu|enica zbog ugro`avawabezbednostiusaobra}ajupove}an100posto. Tako|e,onekojesudo{lenaizdr`avawekazneupro{lojgodini imaju drasti~no du`e kazne nego prethodnih godina, pa je tako 144 posto vi{e osu|enih na kaznu od tridopetgodina,167postojevi{eosu|enihnakaznuodpetdodeset,aosamputavi{ejeosu|enica nakaznuoddesetdo15godinauodnosunaprethodnegodine. Prvi put tokom pro{le godine uzatvorsustiglezatvoreniceosu|ene na kaznu od 20 do 40 godina, kaoijednakojajeosu|enazaratni zlo~in. Govore}iouslovimauzatvorui zdravstvenojza{titizatvorenica, Anka Gogi}-Miti} je rekla da je tokom2011.godineobavqeno8.879 lekarskihpregleda,aosu|enicesu uprosekujednommese~nomogleda seopusteuznekikulturnidoga|aj. Istra`ivawe Viktimolo{kog dru{tvaSrbije,kojejesprovedeno utomzavodu,aukojemjeu~estvova-

PredsednicaSkup{tineSrbije Slavica \uki}-Dejanovi}, koja je ujedno i psiholog, rekla je da bi wihovazdravstvenaza{titatrebalodabudeboqa,budu}idauzavodu nepostojizdravstvenaslu`bave} samoambulanta,daosu|enice~ekajunapregledeidaimseuglavnom dajuistilekovi.Onajenavelaida veliki broj wih dobija sedative, {tonebitrebalodugodatraje,i naveladabizatvorskezdravstvene slu`be trebalo da budu u sastavu sistema zdravstvenih ustanova da bilekaripratilidostignu}a,ali ibilikontrolisani. Zamenik za{titnika gra|ana Milo{ Jankovi} rekaojedajetokom pro{le godine bilo 400 pritu`bi zatvorenika koji su se uglavnom `alili na sme{tajne uslove,inaveodase,iakojebilo nekihvrstadiskriminacije,nemo`egovoritiosistemskojtorturi uzatvorima. Na skupu je oceweno i da su zatvori u Srbiji uglavnom napravqenipomerimu{karaca,ane`ena,kaoidajezapoboq{aweuslovaipomo}`enama,kakouzatvorima, tako i nakon {to odslu`e kaznu,potrebnate{wasaradwavladinoginevladinogsektora. (Tanjug)

dnevnik

ODSREDEPRIMENANOVOGZPP-a

SRPSKILEKARIPOPOVRATKUIZHAGA

[e{eqevozdravqe najozbiqnije ugro`eno

c m y

14

Parnicebr`eiefikasnije NoviZakonoparni~nompostupku,kojibitrebalodaomogu}ibrze iefikasneparniceukojima}ese, kadgodjemogu}e,suditidanzadanom,po~e}edaseprimewujeodsrede,1.februara. Postupcikojisuutoku}eipak bitiokon~anipoodredbamaaktuelnogzakona,madanoviZPPpropisujeda}esepowegovimpravilima sprovesti zapo~eti postupci akojetokomwihovogtrajawapresudaukinuta,odnosnore{eweipostupakvra}ennaponovnosu|ewe. Odredbe, koje }e omogu}iti da su|ewa u parni~nim postupcima tekudanzadanomkadgodjetomogu}e,uvedenesunovimzakonomradi ubrzawa postupka i obezbe|ivawa wegovog okon~awa u razumnom roku,uskladusevropskimstandardima. NoviZPPograni~avaodlagawe ro~i{ta i predvi|a da se glavna

raspravamorazakazatiurokuod30 danaodprijemaodgovoranatu`bu iliododr`avawapripremnogro~i{ta, na kojem stranke moraju da predlo`esvedokaze,svedo~eive{ta~ewa.Nakrajuro~i{ta,sudje

iliprekopunomo}nika,alidaih u postupku pred Apelacionim i Privrednim sudom, kao i PrivrednimapelacionimiVrhovnim kasacionimsudommorazastupati advokat.

Medijacija [toseti~epostupakaukojimagra|anin`elidatu`idr`avu,zakonjepredvideodamoradaseprvoobratijavnompravobraniocusazahtevomzamedijaciju(tokomkojesepregovorima tra`inajboqere{ewezaobestrane,kojeuslu~ajusaglasnosti ima dejstvo izvr{ne isprave). To je jedini obavezan postupak medijacije koji se uvodi u pravni sistem Srbije i prakti~no omogu}avanagodbudr`aveso{te}enim. du`andaslede}ezaka`eurokune du`emod30dana. Radi ubrzawa postupka, Zakon je predvideo da stranke mogu sve radwe preduzimati samostalno

Gra|ani }e mo}i da se obrate i slu`bamapravnepomo}iuop{tinama,akadasuupitawupravnalica,wih}epredsudommo}idapredstavqaju pravnici s polo`enim

pravosudnimispitomkojisustalnozaposleni. Zakonpredvi|adasudutoku~itavog postupka mo`e stranci priznatipravonabeslatnogzastupnikakadajeonapotpunooslobo|ena pla}awatro{kovapostupka,akoje tonu`noradiza{titewenihprava. Kontratu`butu`enimo`epodnetiistomsudunajkasnijenapripremnomro~i{tu,aakoseonone odr`i, onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqaweoglavnojstvari. Novi ZPP ure|uje pravila postupka u parnicama za re{avawe sporovanastalihpovodompovrede pravali~nostiisporovaizporodi~nih, radnih, privrednih, imovinskopravnihidrugihgra|anskopravnihodnosa,osimsporovazakoje je posebnim zakonom propisana drugavrstapostupka. (Tanjug)

„DNEVNIKOVA” TEMA SITUACIJASMALOLETNICIMA,NESAMOUZATVORIMAVE]UUKUPNOMSISTEMU, VEOMAZABRIWAVAJU]A

Golobradidelinkventi vra}ajusekriminalu U velikim gradovima, kao {to su Beograd i Novi Sad, povratak krivi~nim delima maloletnih osu|enikaje100odsto,auostatku Srbije se oko dve tre}ine wih po izlasku s odslu`ewa kazne maloletni~kog zatvora vrati kriminalnom pona{awu, upozorili su predstavnici Helsin{kog odbora zaqudskapravauSrbiji. Istra`uju}i stawe qudskih prava maloletnika u zatvorima u Srbiji, eksperti Helsin{kog odborado{lisudosaznawadadr`ava nema nikakvu strategiju za maloletni~kudelinkvenciju.Naime, rezultatiistra`ivawaukazujuna todajestawequdskihpravamaloletnika u jedine dve ustanove gde maloletni osu|enici izdr`avaju kazne–uVaqevuiKru{evcu–na margini interesovawa dru{tva. Kroz deceniju istra`ivawa Helsin{kiodborjeuo~iodajesitua- cijasmaloletnicima,nesamouzatvorimave}uukupnomsistemu,veomazabriwavaju}a. Sociolog Ivan Kuzmanovi} isti~e da se, osim {to je stopa povratkamaloletnikakriminaluvelika, u protekloj deceniji mnogo promenila i struktura krivi~nih delapasuonadanasmnogoozbiqnijaisasvevi{eelemenatanasiqa. Pravnica Qiqana Palibrk iz Helsni{kog odbora ukazuje na to dase,posmatraju}irasponkrivi~nogdela,kazneili~nostideteta, dolazidoveomalo{eslike,idodajedadr`avanemanikakvustrategijuzamaloletni~kikriminal. –Mnogiodwihimajukriminogenuslikubudu}nosti–upozorila jeQiqanaPalibrk.–Umaloletni~kimzatvorimanevodisera~unaowihovojli~nostiniokolnostima u kojima su po~inili delo, niti eventualnoj mogu}nosti za wihovu rehabilitaciju i ukqu~ivaweudru{tvo. Psiholog Neboj{a Jovanovi} ukazujezana{listnatodakazna samaposebineispravqaproblem, odnosno da to {to neki maloletnik “odle`i” kaznu u popravnom domu ili zatvoru za maloletnike nije nikakva garancija da se ne}e vratitikriminalu. –Radiseomaloletnicimakoji jesuskrenulisputa,alikojimaje

Kazneno-popravnizavodzamaloletnikeuVaqevu

tokom zatvorskih dana potrebna edukacija koja bi doprinela da se onivrateu“normalu”ishvategde su pogre{ili – ka`e za na{ list Jovanovi}. – Zato je veoma va`no {taseswimaradidoksunaizdr`avawukazneupopravnimdomovima.Udrugimdr`avamapostojespecijalni zatvori za maloletnike kojisuprekarda{iliusvompona-

ma.^akimajuobavezunakraju,kadamaloletnikizdr`ikaznu,danapi{uelaboratkomisijiza{tonekiodwihtrebadaiza|upaakoto obrazlo`ewe nije dovoqno dobro –atujepresudnopona{awemaloletnikauvremeizdr`avawakazne –komisijamo`eodlu~itidamukaznu produ`i jer postoji realna opasnost da po izlasku odmah na-

Umestostida,ponosninazatvorski sta`!? Mladiqudiusvomokru`ewunakonizlaskaizzatvoradobijajui nekuvrstupo{tovawa,ukazujepsihologNeboj{aJovanovi},jerumestoda,kaonekada,budu“obele`eni”isviukazujuprstomnawih,oni danas nemaju razloga da se stide pa samim tim ni da vi{e ne ~ine krivi~nadelaidaseokrenunormalnom`ivotu. –Maloletnidelinkventivi{edr`edomi{qewasvojihvr{wakanegoonoga{tomislestariji.Wimasupoeni,reckekojeskupe kodvr{waka–atomoguakoradene{tonezakonitoiakoiduuzatvor–va`nijeodonoga{tomisli“normalansvet”.Zbogtogavelikiprocenatmaloletnikadelinkvenataimislidajedovoqnodabudekriminalacidaimasve{to`eliu`ivotu.Onizbogtogaismatrajudaim{kolanetreba,odnosnodaimonane}ere{iti`ivotne potrebe ve} da }e to br`e i lak{e posti}i kriminalom. Jeste to stra{no,alijetoiposledica`ivotauprotekledvedecenijeuovoj dr`avi i izostanak izgradwe pravih sistema vrednosti. Dru{tvo kojejeizgubilosvemoralnevrednostite{kodamo`espre~itimaloletnedelinkventedaseinakonizlaskaizkazneno-popravnogdomavrateistojraboti–isti~eJovanovi}. {awu. Tamo su svi ~uvari, ali i ostalo osobqe, edukovani i vi{e se pona{aju kao psihoterapeuti koji su tu da mladim osobama pomognu.To,pak,podrazumevadanema maltretirawa, i`ivqavawa, poni`avawa, ve} da se wima, bez obziranatozbog~egasutu,prilazisvaspitnimnameramaizadaci-

pravi novo krivi~no delo. Mi to nemamojersekodnassvesvodina nedostataknovcakojijenu`anda bisetakavsistemuveoizamaloletne delinkvente u Srbiji pa je otuda wihov povratak “lo{oj raboti”izuzetnovelik. Uzemqamagdesesmaloletnim delinkventima vaspitno radi za

vremezatvoraprocenatpovratnikajeizuzetnomaliikre}eseizme|ujedanidvaodsto,{tojesigurandokazdase“svest”maloletnog delinkventamo`eizmenitidapo izlaskuizkazneno-popravnogdoma poku{ada`ividruga~ijeidase, na kraju krajeva, pona{a kao sav normalansvet. –Velikina{problemjesteiu pronala`ewu odgovora na pitawe kolikojeslawemaloletnikauzatvorenameradaseonizaistakazne zaono{tosuu~iniliidatoshvate, a koliko se radi o tome da se oni samo sklone s ulice. Jer, ako zaista`elimodaseonipopravei promene,ondaseswimamoratako iraditiioniseutokuizdr`avawakaznemorajupripremitizato da nakon izlaska imaju druga~ije pona{awe.Jerakosevrateuistu sredinuidru{tvo,aimajuroditeqi koji su nemo}ni ili nezainteresovani,oni}enastavitipostarom jer to smatraju normalnim – obja{wavaJovanovi}. S druge strane, dodaje sagovornik „Dnevnika”, na{e dru{tvo je zboggodinaizanaspo~eloda“ceni”onekojisubiliuzatvoru,{to ote`ava maloletnicima da se nakon izlaska iz kazneno-popravnog domapromenepo{topostaju“heroji”zato{tosubiliuzatvoruizato{toihonnijepromenio,jermoguidaqedarade{taho}e. –Unekimdr`avamapostojesavetnici,odnosnospecijalistikojisuzadu`enidapratepona{awe imaloletnikanakonizlaskaizzatvora,aliionihkojisunauslovnoj slobodi, i to zaista ima smisla.Wihovaobavezajedasenasve na~ine bore da maloletnik ne bi opet “zabrazdio”. Kod nas se, pak, ~ekadaonnapravislede}iprekr{ajpadagaopetzatvore,aume|uvremenuseneprati{taradiikojim putem je nakon izlaska nastavio. Poja~ane mere nadzora mogu uraditidobarposao,alipitaweje i da li na{e dru{tvo za to ima uslove,kadrovei,nakrajukrajeva, opetnovac.Posebneparezatose neizdvajaju.Zbogtogasesveisvodi na prostu kaznu, a izme|u toga nemaprevencijenitinadzora–zakqu~ujeJovanovi}. Q.Male{evi}

DR@AVAIZGUBILASPORUPROCESUZBOGSTRADAWAMILANAMATI]A2005.UMLADENOVCU

Zapogibijuvojnikaod{teta2,5miliona ApelacionisuduBeogradupravosna`noje obavezaodr`avuSrbijunatodaporodicivojnikaMilanaMati}a(21)izZabre`ja,kojije podnerazja{wenimokolnostimanastradaou vojnomobjektuuMladenovcu2005.godine,isplatiod{tetuodoko2,5milionadinara,saop{tiojepunomo}nikfamilijeMati}advokatPredrag Savi}. Apelacionisudjeodbio`albuMinistarstvaodbranekaoneosnovanuipotvrdiopresudunekada{wegPetogop{tinskogsudauBe-

ogradu,uzkonstatacijudanisudokazanetvrdweoMati}evomsamoubistvunastra`arskom mestu u vojnom objektu „Bagremar” u Mladenovcu. Advokat Savi} u saop{tewu navodi da je Apelacionisudkonstatovaodasubalisti~ka ve{ta~ewa,posletragi~nogdoga|aja12.oktobra2005.godine,pokazaladanaode}iirukamapokojnogmladi}anisuprona|enitragovi barutnih~estica,{todokazujedanijemogao izvr{iti samoubistvo. Porodica pokojnog

vojnikaposebnojerevoltiranatimeu{tose u`albiMinistarstvaodbranetvrdidajedosu|ena nepravi~no visoka naknada nematerijalne{tete,iakoseupozoravanatodanikakavnovacnemo`enadoknaditigubitaksina. Mati} je prona|en mrtav na stra`arskom mestu12.oktobra2005.Vojskajetvrdiladaje re~osamoubistvu,dokjeporodicasvevreme stajalaizatvrdwidajemladi}ubijen.Tajslu~ajjo{nijerasvetqen. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE VLADIMIR VUK^EVI]

UNuslovile ispitivawe Danaca

Tu`ilac za ratne zlo~ine VladimirVuk~evi} izjavio je da srpsko i hrvatsko tu`ila{tvo nisu dobili odobrewe Ujediwenih nacija da danske vojnike ispituju {ta je trebalo da ~ine, ve} samo {ta su videli kod Dvora na Uni, kada je likvidirano 12 srpskih civila. – UN su nam uslovile dobijawe dozvole za saslu{awe danskih vojnika time da ih ne pitamo {ta je bila wihova du`nost, ve} {ta su videli, tako da smo bili ograni~eni u tom domenu – rekao je tu`ilac za B-92. On je istakao da su svedo~ewa dvojice vojnika bila dragocena, dok je, kako je rekao, stekao uti-

te po~inioci tog gnusnog zlo~ina od 8. avgusta 1995. godine tokom „Oluje” i da se utvrdi da li su to bili pripadnici regularne vojske ili paravojnih formacija. Danski vojnik Jan Velendorf, jedan od biv{ih pripadnika snaga UN u Hrvatskoj, koji je ve} govorio na danskoj televiziji o ubistvu zarobqenih civila, kazao je da }e sara|ivati i s tu`iocima Srbije i Hrvatske. Kako je Velendorf ranije svedo~io, danski vojnici koji su za vreme vojne akcije „Oluja” bili stacionirani u Hrvatskoj, nisu reagovali kada su osobe u maskirnim uniformama 8. avgusta 1995. godine pred wima ubile de-

vet srpskih hendikepiranih osoba, koje su bile sakrivene u {koli u Dvoru na Uni. Dansku jedinicu je tada ~inilo 200 naoru`anih vojnika, kojima je bilo nare|eno da samo posmatraju, te su se pogubqewa dogodila na samo nekoliko metara od jedinice. (Tanjug)

KOD MEDVE\E I SUVOBORA

Tragasezadve starijeosobe – U 14 op{tina u Srbiji na snazi je vanredno stawe zbog velike koli~ine snega, a u toku je potraga za dve starije osobe nestale u okolini Medve|e i Suvobora – izjavio je ju~e na~elnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije PredragMari}.

se to na vreme javi vatrogasnim jedinicama ili {tabovima – kazao je Mari}. On je apelovao na starije sugra|ane da bez preke potrebe ne izlaze iz svojih ku}a i da, ukoliko im je ne{to potrebno, to jave lokalnim samoupravama, odnosno {ta-

Ra{~i{}avaweputeva

On je za Tanjug kazao da jo{ uvek nema informacija o wima i da }e potraga potrajati jer je na tim putevima bila me}ava pa su morali da se anga`uju buldo`eri da bi se ra{~istio sneg. Po Mari}evim re~ima, najte`a situacija je u Crnoj Travi, Ivawici i u selima nedaleko od Kopaonika. – Olak{avaju}a okolnost je to {to ipak nema toliko snega, koliko je niska temperatura. Najva`nije je da znamo da postoji problem u nekom mestu, da su potrebni hrana, lekovi i ostalo, kao i da

bovima. On je kazao da vatrogasci i spasioci daju maksimum i da se trude da pomognu kad god zatreba. – Te{ko je re}i kada se mo`e o~ekivati normalizacija `ivota, nadam se da }e narednih dana, ako ne bude sne`nih padavina, biti ra{~i{}eni putevi do seoskih sredina – kazao je Mari}. On je kazao da su u ra{~i{}avawe puteva od snega ukqu~ene i vatrogasno-spasila~ke jedinice policije i pripadnici Vojske Srbije, kao i lokalne institucije koje poseduju odgovaraju}u mehanizaciju.

U KO[TUNI]IMA, KOD GORWEG MILANOVCA

Provalniksezaglaviousnegu Provalnik je u selu Ko{tuni}i, op{tina Gorwi Milanovac, obio je u no}i izme|u subote i nedeqe seosku crkvu i prodavnicu u blizini crkve, ali se, odlaze}i s plenom, zaglavio u sne`nom nanosu nedaleko od mesta doga|aja. Me{tani, koji provalnika zate-

kli zaglavqenog u snegu, zapisali su registarski broj wegovog automobila i prijavili ga Policijskoj upravi u Gorwem Milanovcu. Provalnika je patrola ~a~anske policije privela u policijsku upravu gde je saslu{an. (FoNet)

15

UBICE [ESTO^LANE PORODICE SALMA U HORGO[U I POSLE SEDAM GODINA JO[ NEOTKRIVENE

Specijalnitimtraga zazlo~incima

Po ~i ni o ci ma {e sto stru kog ubistva ~lanova porodice Salma iz Horgo{a, jednog od naj mon stru o zni jih zlo ~i na po~iwenih u posledwe vreme u Srbiji, ni posle sedam godina nije se u{lo u trag. Po tvrd wa ma na ~el ni ka Po li cijske uprave Kikinda DraganaJovi}a, intenzivno se radi na razja{wavawu ovog zlo~ina, a tako|e i svirepog ubistva advokata Momira Lazi}a iz Sente, likividiranog pre pet godina. – Na rasvetqavawu ovih zlo~ina se intenzivno radi, za {ta imamo formiran i poseban operativni tim sa {efom Op{teg kriminala PU Kikinda na ~elu. Horgo{ki predmet vodi Vi{e tu`ila{tvo u Subotici, sve u dogovoru sa Specijalnim tu`ila{tvom i Slu`bom za borbu protiv organi-

– Tokom pro{le godine obavqeno je dosta operativnih razgovora, ali nema ni{ta novo {to bi nas primaklo ciqu i u slu~aju ubistava ~lanova porodice Salma u Horgo{u i advokata Lazi}a u Senti. Ipak, do{li smo do pojedinih novih saznawa i detaqa koji potvr|uju da li smo u dosada{wim istra`ivawima i{li dobrim putem, tako da nam svaki razgovor mnogo zna~i. Sve radimo u konsultaciji s Vi{im tu`ila{tvom u Subotici. U slu~aju ubistva advokata Lazi}a ima vi{e novih pojedinosti, koje su za nas interesantne ali za Sud jo{ uvek nedovoqne kao dokazi – rekao je Jovi}. U Horgo{u je pre sedam godina javnost {okirala likvidacija i zatirawe tri generacije jedne od najimu}nijih po-

[kolauDvorunaUniukojojsdogodiozlo~in

sak da su komandant i pukovnik jedinice „bili brifovani”. Za taj slu~aj srpsko tu`ila{tvo saznalo je 26. maja pro{le godine iz intervjua danskog vojnika JanaVelendorfa i odmah je formiralo predmet, kao i hrvatsko tu`ila{tvo, naveo je Vuk~evi}. On je istakao da tu`ila{tva sara|uju s ciqem da se uhva-

ponedeqak30.januar2012.

Ku}euHorgo{uukojimasulikvidiranetrigeneracije porodiceSalma

zovanog kriminala MUP-a Srbije u Beogradu. Nisu fakti~ki preuzeli slu~aj ubistva porodice Salma u Horgo{u iz na{e nadle`nosti pa ga oni vode, ali na{ tim, po wihovim nalozima, operativno radi na wegovom rasvetqavawu – izjavio je ju~e za na{ list na~elnik PU Kikinda Dragan Jovi}. On je saop{tio da je obavqeno vi{e stotina razgovora i prikupqeno izjava od svedoka i qudi koji mogu ne{to da ka`u, ali da nema zna~ajnijih ~iwenica koje bi daqe pomerile rasvetqavawe, odnosno da za to nema materijalnih dokaza. U posledwe vreme o ovom slu~aju nisu obavqane konsultacije s policijom susedne Ma|arske, ali su u prethodnom periodu nadle`ne slu`be iz Beograda dosta intenzivno s kolegama iz Ma|arske zajedni~ki radile na horgo{kom slu~aju.

rodica ovog pograni~nog mesta. Zlo~in po~iwen u ve~erwim satima 24. januara 2005. godine, otkriven je nedequ dana kasnije, kada se ispostavilo da u najstravi~nijoj surovoj egzekuciji, u zlo~inu kakav nije upam}en u Srbiji i {irem okru`ewu posle Drugog svetskog rata, nemilosredne ubice nisu po{tedele ni decu. Iako na rasvetqavawu zlo~ina u Horgo{u istragu vode srpski i ma|arski organi, ubice su do sada ostale neotkrivene. Pre sedam godine nepoznati egzekutori nezapam}enog zlo~ina u dve porodi~ne ku}e na Segedinskom putu 21, kraj starog me|unarodnog puta E-75, po~inili su masakr svih ~lanova porodice Salma. Specijalno tu`ila{tvo za suzbijawe organizovanog kriminala iz Beograda i tada{we Okru`no javno tu`ila{tvo u Subo-

Jo`efSalma

tici, ogla{avali su se tvrdwama da je {esto~lanu porodicu Salma ubila organizovana kriminalna grupa iz koristoqubqa. Policijski zvani~nici su isticali ranije, a i sada, da je opertaivni rada na razja{wewu ubistava ~lanova porodice Salma jedan od prioriteta. Ranije je prilikom interesovawa medija, pa i novinara „Dnevinika”, saop{tavano da je u rasvetqavawu {estostrukog ubistva u Horgo{u saslu{ano vi{e hiqada qudi i da ih je nekoliko desetina bilo na poligrafskom testirawu, ali da su ubice ostale neotkrivene. Po verziji zvani~nika, u prizemnoj ku}i u kojoj su `iveli, Jo`ef Salma (69) ubijen je s vi{e uboda no`em, a wegova supruga Jolan (65) usmr}ena je s vi{e uboda no`em i presecawem grkqana. U istom dvori{tu, u ku}i s potkrovqem, wihov sin Nandor (40), snaja Neli (34) i wihovo dvoje dece, David (13) i Beti (9), ubijeni su iz blizine s po jednim metkom iz pi{toqa kalibra 7,65 milimetara. Stravi~ni zlo~in i {est be`ivotna tela otkriveni su tek nedequ dana kasnije. Detaqi o zlo~inu dali su se naslutiti po tragovima krvavog „rukopisa„ koje su ubice ostavile u dve ku}e Salminih. U prizemnoj ku}i ubijeni su u kuhiwi Jo`ef i Jolanka. Zlo~inci su ih zatekli posle ve~ere, Jo`ef je sedeo za stolom, a Jolan je prala sudove. Oboje su na|eni u uglu kuhiwe u lokvi krvi, a po svemu sude}i, pru`ali su otpor ubicama. Nandor je hicem iz pi{toqa usmr}en kada je nezvanom posetiocu otvorio vrata spratne ku}e u kojoj je `iveo s porodicom. Po tragovima hitaca na radijatoru, zidovima i pojedinim delovima name{taja, u koje se i ovaj novinar „Dnevnika” uverio prilikom obilaska me-

NandorSalma

sta zlo~ina kada su se u ku}e uselili naslednici, ubica ili vi{e wih, potro{ili su vi{e municije nego {to je na|eno u telima. Krvi je bilo na sve strane. Neli je ubijena u sobi na spratu, ali je iz dnevne sobe iz prizemqa o~ito pucano uz stepenice u tom pravcu jer su vidqivi tragovi hitaca na zidu i regalu. U de~aka Davida pucano je u kupatilu, a najmla|u Beti ubica je sustigao u wenoj sobi na spratu. Na|ena je u lokvi krvi uz ormar i vrata koja vode na terasu. Iza pobijene familije Salma ostala je vredna imovina: ~etiri ku}e u Horgo{u, jedna u mestu Domasek (Ma|arska), vo}waci u horgo{kom ataru pod jabukama i breskvama, ~etiri putni~ka automobila, kombi, kamion TAM i ~ak pet traktora s prikqu~nim ma{inama i drugo. Porodica Salma `ivela je povu~eno. Bliskije veze nije odr`avala ni s rodbinom ni s me{tanima Horgo{a. Jo`ef Salma je slovio za sposobnog doma}ina koji je uspe{no trgovao i bavio se vo}arstvom, dok su se poslovi wegovog sina Nandora granali u susednoj Ma|arskoj pa je ku}u istovetnu kao u Horgo{u, ali jo{ luksuznije opremqenu, imao u Domaseku. Posle zlo~ina dosta se naga|alo o Nandorovim sumwivim poslovima u susednoj Ma|arskoj i mogu}im razlozima likvidacije, po svemu sude}i od profesionalnih ubica. Sve ukazuje na to da egzekutore, kada su pre sedam godina banuli u Horgo{, o~ito ni{ta drugo nije interesovalo. Jer, prilikom uvi|aja, u ru~noj ta{ni Jolanke Salma prona|eno je 7.500 evra, {to je u ostavinskom postupku podeqeno naslednicima na tri dela, kao i druga zaostav{tina. Milorad Mitrovi}

Ubicasen}anskogadvokata ostavionetaknutih40.000evra Ve} pet godina nerazja{weno je i svirepo ubistvo advokata Momira Lazi}a (1960), po~iweno 1. februara 2007. godine u wegovoj ku}i u Senti. Apele najvi{im zvani~nicima policije i pravosudnim organima zbog toga {to niko za ovaj zlo~in nije osumwi~en ni optu`en, ranije su upu}ivali ugledni gra|ani Sente, a brat ubijenog advokata, lekar specijalista pneumoftiziolog dr Goran Lazi} iz Sente je svoje nezadovoqstvo pre godinu dana i javno je iskazivao. Advokat Momir Lazi} likvidiran je u ve~erwim satima u svojoj ku}i u Ulici Branka Radi~evi}a 5 u Senti, a zna se da su u wega u predsobqu ku}e u kojoj je `iveo dva metka ispaqena iz vatrenog oru`ja u glavu. Wegovo telo sutradan je prona{la sprema~ica kada je

MomirLazi}

do{la da obavi uobi~ajene ku}ne poslove. Gnusno ubistvo advokata Lazi}a {okantno je odjeknulo u Senti i {ire. Lazi} je rodom iz Kawi`e, a po zavr{etku

Pravnog fakulteta u Novom Sadu, gde je bio student generacije, u Senti je na du`nosti predsednika Op{tinskog suda proveo devet godina i potom se uspe{no bavio advokaturom. Lazi} je u ku}i u kojoj je ubijen, `iveo sam jer se 2004. godine razveo i biv{a supruga s dvoje dece `ivela je u drugom stanu u Senti. U ve~eri kada je likvidiran, advokat Lazi} je posle uobi~ajenih poslova navra}ao do ku}e da ostavi laptop i neke predmete na kojima je radio. Potom je oti{ao kod prijateqa i u povratku ku}i navratio kod brata Gorana, koji s porodicom `ivi u susednoj ulici. Nije se moglo ni naslutiti da }e te ve~eri biti likvidiran s dva hica iz vatrenog oru`ja. Jedan hitac ispaqen mu je u bradu, a drugim metkom je ubistvo „overeno” u predelu

potiqka. U trenutku ubistva Lazi} je bio sportski obu~en, na sebi je imao duks, trenerke i ku}ne papu~e, u ku}i nije izvr{ena premeta~ina niti je ubica bilo {ta odneo, ali ni istra`iteqima, izgleda, nije ostavio dokaze. Svakako je zanimqiva ~iwenica, na koju ukazuje brat ubijenog advokata dr Goran Lazi}, da je u ku}i u kojoj je izvr{en zlo~in prona|eno oko 40.000 evra, ni{ta nije taknuto, a novac je stajao na lako dostupnom mestu. – Brat nije imao obi~aj da dr`i gotovinu u ku}i i u pitawu je bio novac wegovih klijenata, ~ak je na kovertama bilo nazna~eno i ~iji je novac u evrima. Da je neko po~inio zlo~in zbog materijalne koristi, lako je mogao do}i do novca, tako|e i do drugih vrednih stvari – ukazivao je na Lazi}. M. Mr.


SPORT

ponedeqak30.januar2012.

c m y

16

dnevnik

ZAVR[ENO OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Nole–{ampionod~elika [ta re}i posle finala u Melburnu? Ovakav me~ mo`da nikadaranijenijevi|en,ovakva borbatitana,sudardvastvarno najboqaigra~asvetazaslu`ila je da u|e u antologiju tenisa, a prvisvetskiteniserNovak\okovi} drugu godinu zaredom, a tre}iputukarijeri,osvojioje titulu na Australijan openu. Nolejeu100.finaluturnirau Melburnuslavioprotivdrugog tenisera sveta Rafaela Nadala sa 3:2 - 5:7, 6:4, 6:2, 6:7 (5:7), 7:5,

okrenuoza2:1.\okovi}jeodtada zaigrao agresivnije i u tre}em poenu narednog gema uspeo jedavratisveudarceNadalu,da bi ga izgubio i usput nezgodno zgazio,paje[panacbezproblemaizjedna~io. \okovi}jeasudarcimapoku{aodaosiguraosvojennoviservisgem,alijeNadaluspeodauzvrati i spase prvu gem loptu, a potom i do|e do prilike za brejk, ali ga je srpski teniser, uz dosta sre}e, spre~io u tome.

poslejednogodnajboqihgrendslem finala u istoriji i ~ak pet sati i 53 minuta, {to taj me~ ~ini najdu`im otkada se igra Otvoreno prvenstvo Australije.Naceremonijiprogla{ewa {ampiona, Noleta su australijski teniski zvani~nici nazvali ~ovekom od ~elika, priznaju}iisamidajeondanas mo`dainajboqisportistasveta. Prvi reket planete je tako nasavr{enna~inzapo~eosezonu i naneo [pancu sedmi uzastopni poraz u finalima, a zabele`io 14. trijumf u wihovih dosada{wih 30 me|usobnih duela. \okovi}jeuMelburnudo{ao doukupnosvojepetegrend-slem titule, posle Australijan opena 2008. i 2011. godine, odnosno Vimbldona i US opena pro{le sezone.Srpskiteniserjeujedno ostaouigrizagrend-slemikalendarskiinekalendarski.Pr-

Iako je odmah ponovo mogao da povede, svojim gre{kama dozvolioje{panskomteniserudado|e do nove {anse da mu oduzme servis, u ~emu je i uspeo, posle lo{ereakcije\okovi}a. Posle izgubqenog servis gema, \okovi} je besan svojom igrompolomioreket,zbog~ega jemoraodauzmenovi.Iakotako nijeizgledalonapo~etkugema, srpski teniser je kona~no pripretio Nadalu pa je vrlo brzo do{ao do brejk {anse, ali ju je [panac spasao odli~nim udarcem,alopticajezavr{ilauzsamu liniju. Nedugo zatim Novak jedobionovupriliku,alijenapravionovuneiznu|enugre{ku, da bi posle velike borbe u narednih nekoliko minuta Nadal uspeodaseodbraniipovedesa 4:2. \okovi}jeprekinuoNadalov nizusedmomgemu,kadajebezve}ih problema zadr`ao svoj ser-

gre{ke,pajeNadalgotovolako do{aodo6:5iprilikedaservirazasetunarednomgemu.Nadal je brzo do{ao do dve set lopte, ali se Novak probudio i u narednadvapoenapogodiosve{to jetrebalozaizjedna~ewe.Ipak, kadajebilonajva`nijedveloptice je poslao u aut, pa je [panacbiotajkojijeslavioosvajaweprvogseta. Sigurnimservisgemom\okovi} je zapo~eo drugi set, ali su obojica i daqe nastavili sa znatnolo{ijomigromodo~ekivane.Nadaljenapo~etkudrugog gema napravio prvu dvostruku servisgre{kume~a,dabi\okovi}vrlobrzodo{aododveprilike za brejk, ali ih je dvema gre{kamaispustio.Ipak,posle osvojenognovogservisgema,zahvaquju}ineiznu|enimgre{kamaNadala,aliiodli~nimudarcimasrpskiteniserjenadoknadiopropu{tenoipoveosa3:1. Srpskiteniserjepotomsamo nastaviosvojniz,dabigaNadal prekinuo u {estom gemu za 4:2. \okovi}jeposleodli~nogservis gema odmah imao i priliku za izjedna~ewe u setovima, ali jenatomoraojo{dasa~eka,po{to se [panac odbranio. U devetom gemu prvi reket sveta je mogao vrlo brzo da zavr{i set, ali je lo{im izborom udaraca poklonioNadalu{ansudaostane u me~u, koju je on oberu~ke prihvatio i smawio na 5:4. Nadaljemogaodaizjedna~i,alise \okovi} sjajno odbranio, a na ~etvrtojsetloptizawega,[panac je napravio dvostruku servisgre{kuzaizjedna~eweusetovima. \okovi}jenapo~etkutre}eg setaprviputume~uosvojiogem bez izgubqenog poena, a iako je Nadal imao mnogo problema sa servisom, srpski teniser mu je svojim gre{kama doneo izjedna~ewe.Utimtrenucima\okovi} je ve}im delom kontrolisao igru pa je vrlo brzo do{ao do novog vo|stva zahvaquju}i odli~nom forhendu, da bi odmah napravio brejk za 3:1. Prvi reketsvetajesamonastavionizi u narednom gemu, pre nego {to ga je Nadal zaustavio, iako je \okovi}imaoprilikudapovedeisa5:1.Ipak,svepropu{te-

Odli~nim forhend vinerom Nadal je svojim navija~ima na „Rod Lejveru” dao nadu u preo- kret,po{tojeunarednomgemu poveo sa 30:15, ali je \okovi} uzvratio gotovo istom merom za 3:2. Wih dvojica su vodili veliku borbu u {estom gemu, ali je posle 30:30, [panac uspeo da se odvoji i izjedna~i, dok je \okovi} odmah potom sigurnodo{aodoprednostiod 4:3. Srps ki ten is er imao je priliku i da do|e do brejka, aliseno{enpodr{kompublike [panac vratio i izjedna~io.

IZJAVE NOVAKA \OKOVI]A I RAFAELA NADALA

Ispisalismoistoriju Novak\okovi}iRafaelNadalposle{esto~asovneborbena„RodLejverareni”nisumoglidastoje,pa suimorganizatoridonelistoliceprilikomceremonije dodele pehara. Najboqi teniser sveta dobio je trofej za svoj tre}i trijumf u Melburnu od legendarnogRodaLejvera,pokomearenainosiime. -Ispisalismoistoriju,ali,na`alost,nismomogliobojicadapobedimo.Rafi`elimsvenajboqei nadamseda}emoimatijo{mnogoovakvihfinalarekao je \okovi} nakon sedme uzastopne pobede nad Nadalom u finalima. - Nadal je jedan od najboqih igra~asvihvremena.Hvalasvimakojisubiliuzmeneovedvenedeqe,treneru,devojci,momtimu,isvimakojisumepratilitokomcelekarijere.Onisumi uvekbilinajve}apodr{ka. Nadaljetako|ebionaizmakusnaga,alijeuspeoda ~estitavelikomrivalunanastavkudominacije. - ^estitam Novaku i wegovom timu. Zaslu`ili su sve, uradili su neverovatan posao i zaslu`ili ovu pobedu.Predamnomjecelagodinanaturu,aovoipak jestefantasti~anpo~etaksezonezamene.Nastavi}u daseborim,jo{mnogogodinajeispredmeneipoku{a}uponovodaosvojimovajturnir-rekaojeNadal. vo na redu mu je nekalendarski dokojegbimogaodado|euslu~aju da trijumfuje i na Rolan Garosupo~etkomjuna. Obojicateniserasuveomasigurnou{liume~,anasamompo~etku razmewivali su udarce s osnovnelinijenaservisu\okovi}a. Srpski teniser imao je u prvom gemu problema s prvim servisom,alije,ipak,o~ekivano poveo sa 1:0, da bi mu Nadal uzvratio bez izgubqenog poena. [panac je ozbiqno pripretio \okovi}u na servisu u tre}em gemu,po{tojepoveo30:0,koliko gre{kama srpskog tenisera, takoirizikomnakojiseodlu~io,dabiprvireketsvetapre-

vis,dabipotomdo{aodobrejka. Ipak, nije imao lak posao, gemjejakodugotrajao,alijevelikuzasluguutomeimaoi[panac,kojijenapraviovelikibroj gre{aka pa je rezultat tada bio4:4.Nadaljeutimtrenucima terao srpskog tenisera da igra poprili~no defanzivno, {to je rezultiralo velikim umorom \okovi}a, a ponekad i lakim poenima [panca. Takvih je bilo nekoliko u devetom gemu,kadasesrpskiteniser,ipak, odbranio i poveo sa 5:4, da bi Nadalbrzoizjedna~io. [panski teniser je nastavio sapritiskomna\okovi}a,koji jeponovopo~eodapravivelike

notadanadoknadiojeodmahpotom,kadajebezizgubqenogpoenado{aodonovogbrejkaza2:1u setovima. Sjajnomigrom\okovi}jeu~etvrtomsetunastaviogdejestao uprethodnom,alijeNadaluspeo damupripretiido|edoizjedna~ewa, da bi se srpski teniser vratioipoveo.[panacjeidaqe imao problema, po{to je Novak biotajkojijedr`aokontroluna terenu, ali je, ipak, nekako do{ao do izjedna~ewa, pre nego {to je srpski teniser do{ao do jo{jednogsigurnogservisgema. Od~etvrtoggema,Nadaljepo~eo boqedaigra,{tojerezultiralo lakimizjedna~ewemna2:2.

Ba{utomtrenutkupo~elaje da pada ki{a, zbog ~ega je usledioprekiddabisezatvoriokrov,ame~jenastavqenposledesetakminuta.Prekidnijenimalo uticao na \okovi}a, koji je bez izgubqenog poena do{ao na korak od osvajawa svoje tre}e tituleuMelburnu.Nadalmuto nije dozvolio u devetom gemu, kada je namu~io srpskog tenisera i na kraju izjedna~io na 5:5. \okovi} je u kqu~nim trenucima ostao miran, pa je uprkos jakomotporuNadala,poveosa6:5, alipo{toje[panacizjedna~io set je u{ao u taj brejk. Iako je srpski teniser rano poveo, Nadalsesvakiputvra}ao,anakra-

jujeupravogre{kama\okovi}a uodlu~uju}immomentimado{ao doizjedna~ewausetovimana2:2. Nadal je odli~no izgledao naterenuibezproblemajepoveosa1:0,dabi\okovi}odmah uzvratio. U istom ritmu wih dvojicasunastaviliiunarednom gemovima, a iako je [panac izgledao sigurnije \okovi} mu nije dao priliku da mu oduzmeservissvedo{estoggema. Nadal ju je iskoristio za vo|stvood4:2,dabimusrpski teniseristommeromuzvratio, a brzo i do{ao do 4:4. Na po~etkudevetoggemaodlu~uju}eg seta\okovi}jeimaoproblema s disawem, ali se uprkos tome dobro kretao. U kqu~nom trenutku, kada je Nadal vodio sa 30:0, tra`io je ~elenx, koji se

ispostavioopravdan,aodtada jezaigraomalosigurnijeido{ao do brejk lopt e, koj u je [panacodbranio.Poslejezahvaq uj u} i gre{ kam a srps kog tenisera do{ao do 5:4, ali se \okovi} na vreme pribrao i izjedna~io. \okovi} je u narednom gemu propustio prvu priliku za brejk, ali drugu nije, pa je u 12. gemuimaoprilikudaserviraza set. Posle po~etnog ubedqivog vo|stva, svojim gre{kama srpski teniser je dozvolio Nadalu daostaneuigriido|e{anseza brejk, koju je \okovi} spasao. Odmah potom do{ao je do me~ lopte,kojujeiskoristiozatrijumfposleskoro{estsatiigre u najdu`em me~u u istoriji AustralijanOpena.

SVETSKA [TAMPA O POBEDI NOVAKA \OKOVI]A

^arobwakizOza

Svetska{tampadalajevelikipublicitetepskomdueluizme|uNovaka\okovi}aiRafaelaNadalauMelburnu.Veli~asesamme~kojijedoneoatomskitenisiborbutitanasvetskogtenisa,aposebnehvalospeve zaslu`iojena{as. NovinarKristoferKleriiz„Wujorktajmsa”napisaoje: „Bezmajice,u„RodLejverareni”,Novak\okovi}jekriknuoupravcu svojihnavija~a.Ikobimogaodamuzamerinatome?Poslepetsetovavelikebitkeume~ukojijeu{aouistoriju,\okovi}jeosvojiotre}ugrendslemtituluzaredom.PobediojesvogvelikogidefinitivnofrustriranogrivalaRafaelaNadala, u me~u koji je sigurno jedan od najve}ih ikadaodigranih.„ Naslovu„Sandejtajmsu” dovoqno je rekao sveome~u: „Novak je ~arobwak izOza„. Francuski „L’ekip”, iz pera izve{ta~a iz Melburna Sofi Dorgan,istakaoje: „\okovi} je poput kamena. Navikli smo tokom pro{le godine da ga vidimo kako hoda po vodi i to vi{e nije ~udo. On je potvrdio „Sandejtajms”jenapisaodajeNole svoju vlast, dokazao ~arobwakizOza ogromnu voqu za pobedomisnagu.Nakrajuje,uzpobedni~kikrik,pocepaomajicukojujenosio„. Utekstupodnaslovom„Nehumani\okovi}”,novinar{panskeMarke DavidMenahojenapisao: „Tre}ompobedomuMelburnu,osvojiv{ipetugrend-slemtitulu,Novak\okovi}jenastaviodaispisujenovestraniceteniskeistorijeidokazaojedajesadapravivladarsvetskogtenisa.Najve}ebalkanskosportskooru`jeponovojeudarilouepskomme~uitimudaromprega`enjeRafaelNadal.Znaju}idajeostvarioistorijskupobedu,Novakjelegaona podipo~eodau`ivausvojojnovojvelikojpobedi.„ Pripremio:A. P.


SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak30.januar2012.

17

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR)

Srbijaevropskiprvak Srbija – Crna Gora 9:8 (1:1, 2:3, 3:1, 3:3) AJN DHOV EN: Bazen „Peter van den Hugenband”, gledala ca: 3500. Su di je: Go mez (Italija) i Stavridis (Gr~ka). Igra~ vi{e: Srbija 13 (7), Cr na Go ra 11 (4). Dva igra~a vi{e: Srbija 1 (1), Crna Gora 3 (1). Peterci: Crna Gora 1 (0).

Bronza Ma|arima Italija – Ma|arska 9:12 (1:1, 3:4, 4:1, 1:6) AJN DHOV EN: Bazen „Peter van den Hugenband”, gledalaca: 2000. Sudije: Peri{ (Hrvatska) i Bu{ ([panija). Igra~ vi{e: Italija 7 (2), Ma|arska 9 (5). Peterci: Italija 2 (2), Ma|arska 2 (2). ITALIJA: Pastorino, Perez 1, Gito, Fiqoli, \or|eti 2, Felugo 1, Figari, Galo 2, Preskjuti 2, Fjorentini, Ajkardi, Lapena 1, Volarevi}. MA\ARSKA: Se~i, Katona{, Madara{, Den. Varga 2, Ka{a{, Hor{wanski 1, Ki{ 2, Sivo{ 1, Dan. Varga, Biro{ 6, [tajnmec, Harai, Bak{a. Vaterpolisti Ma|arske osvojili su bronzanu medaqu u Ajndhovenu, po{to su u me~u za tre}e mesto savladali reprezentaciju Italije sa 12:9. Posle izjedna~ene igre u prvom delu Ma|ari su u drugom upsli da preuzmu inicijativu i povedu sa 4:2. Me|utim, nisu se dali azuri, pa su preko Preskjutija u fini{u smawili na 3:4, a onda i izjedna~ili preko Gala (4:4). Ipak su Ma|ari na veliki odmor oti{li s minimalnom predno{}u od 5:4, strelac je bio Biro{. U tre}oj deonici Italijani su uspeli da preokrenu rezultat i da dva puta vode sa po dva gola prednosti (7:5, 8:6). I po~etkom ~etvrte deonice azuri su imali prednost od 9:7, ali onda su Ma|ari krenuli u ofanzivu i napravili seriju od 5:0 za kona~nih 12:9.

SRBIJA: Soro, [apowi}, Goci}, Udovi~i} 2, ]uk, Pijetlovi} 1, Niki}, Aleksi} 1, Ra|en 1, Filipovi} 1, Prlainovi} 1, S. Mitrovi} 2, B. Mitrovi}. CRNA GORA: Radi}, Brguqan, Paskovi} 1, Petrovi}, Klikovac, Radovi} 3, M. Janovi}, N. Janovi} 1, Ivovi} 2, Zlokovi}, Gojkovi} 1, Joki}, [}epanovi}. Vaterpolisti Srbije su novi evropski prvaci. S osvajawem trofeja ju~e je prvi po~eo fenomenalni Novak \oko vi} od bra nom ti tu le na Otvorenom prvenstvu Australije, koji je na{im delfinima bio izuzetan podstrek da do|u do jo{ jednog velikog uspeha srpskog sporta. ^ekali su na{i momci {est godina da titulu ponovo vrate u na{u zemqu i do~ekali su. U velikom finalu savladali su odli~nu reprezentaciju Crne Gore 9:8 i tako im se revan{irali za poraz u grupi. O~ekivano bilo je ovo neizvesno i tvrdo finale u kojem se igralo gol za gol, a vi{e

Vaterpolisti Srbije su u Ajndhovenu imali sna`nu podr{ku navija~a

snage i `eqe na kraju su imali na{i momci i zaslu`eno pobedili. Odlu~ila je opet na-

{a odli~na odbrana, pogotovo sa igra~em mawe i u ovom finalu ~ak tri puta s dva igra~a

mawe. Odli~an na golu bio je i Slobodan Soro, koji je odbranio i peterac.

Kona~an plasman 1.SRBIJA 2.CrnaGora 3.Ma|arska 4.Italija 5.Nema~ka 6.Gr~ka 7.[panija 8.Rumunija 9.Hrvatska 10.Holandija 11.Makedonija 12.Turska

Uz igra~e u bazenu je posle finala zavr{io i selektor Dejan Udovi~i}

Novo zlatno odli~je u bogatoj nisci najboqi je poklon i za na{eg beka Nikolu Ra|ena koji je ju~e proslavio 27. ro|endan. Ina~e, Crnogorci su u finalu nastupili bez povre|e nog pr vog cen tra Bo ri sa Zlokovi}a. Od starta finala se u bazenu vodila divovska

borba sa odli~nim odbranama na obe strane. U ovom periodu igre Srbija je malo vi{e pokazivala u napadu, ali je na golu Crnogoraca bio sjajni Milo{ [}epanovi}. Prvi su do gola do{li na{i momci preko Stefana Mitrovi}a, ali je odmah usledilo izjedna~ewe preko Nikole Janovi}a. U drugoj deonici rasplamsala se bitka u bazenu, dva puta su delfini vodili (2:1, 3:2), ali su |eti}i oba puta uspevali da izjedna~e. Sudije su nam ~ak tri puta uzimale loptu zbog kontrafaulova, a onda je i Slobodan Soro uspeo da odbrani peterac Mla|anu Janovi}u. Na 2,20 minuta pre kraja ovog perioda igre Vladimir Goj ko vi} po got kom je do veo Crnogorce prvi put u vo|stvo od 4:3. Lo{e smo u ovom periodu igrali igra~a vi{e, a Soro je u fini{u uspeo da spre~i Brguqana da odvede Crnogorce na dva razlike. Po~etkom tre}e ~etvrtine Filip Filipovi} donosi novo izjedna~ewe, uspevamo da se odbranimo s dva igra~a mawe, a onda iz kontranapada Milan Aleksi} donosi prednost od 5:4. Do kraja ovog perioda Crnogorci su uspeli da izjedna~e preko Vjekoslava Paskovi}a s igra~em vi{e, a za novo vo|stvo od 6:5 pogodio je kapiten Va wa Udo vi ~i}, ta ko |e, s igra~em vi{e. Tek u ~etvrtoj ~etvrtini uspeli su na{i momci da se odle pe na dva go la raz li ke,a strelac za 7:5 s dva igra~a vi{e bio je Andrija Prlainovi}. Jo{ jednom su na{i vodili s dva razlike (8:6), ali su Crnogorci svaki put uspevali da stignu. Posle 8:7 za nas, sudije su ~ak dva puta iskqu~ivali po dva na{a igra~a. Prvi put smo uspeli da se odbranimo, ali ne i drugi, kada je Radovi} izjedna~io na 8:8. No, kada je bilo najpotrebnije kapiten delfina Vawa Udovi~i} je na 1,12 minuta pre kraja postigao deveti gol za na{ tim i pokazalo i pobedu za veliko slavqe. Pripremila:G. Malenovi}


18

sport

ponedeqak30.januar2012.

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR) IZJAVE[AMPIONAUAJNDHOVENU

Srbijo,radujse! Selektor Srbije Dejan Udov i~ i} veo m a emot ivn o je isp rat io krajfinalnogsusreta. - Momci hvala. Bili stezaistanajboqiizaslu`eno ste prvi. Dobro smo se pripremili, ali neigrawe Zlokovi}a im je dalo dodatnu snagu. Mi smo se pripremalizaovakavsudijski krit er ij um, znal i smo {ta ho}emo i kako to da u~inimo i zaslu`eno smo pobedli - rekaojeUdovi~i}. OnjedodaoidajeSrbija igrala najboqi vaterpolonaturniruida jezaslu`enoprva. -Ceoturnirsmoodigraliodli~no.Dugosmo se spremali i mnogi nisu verovali da posle smene generacija 2008. mo`emo opet da se popnemo na krov evrope. @elimda~estitammomcima na odli~noj igri kazaojeUdovi~i}. Onjeocenioidamnogi StefanMitrovi} nisu verovali u tim kada jedo{lodosmenegeneracija,ali @ivko Goci} je dodao da su dasupovratkomnavrhevropeva- delfini zbog ovoga i do{li u terpolisti pokazali svoj kvali- Ajndhoven. tet.Onjenajavioida}eSrbija - Bio je ovo duel sa neveronaOlimpijskimigramauLondo- vatno sna`nom Crnom Gorom. nui}inazlatnumedaquidajeto Divovskismoseboriliubazeciqovegeneracije. nu. Po prikazanim igrama na

ci Evrope. Neopisivo sam sre}an, ovo je jedan od najlep{ih trenutakaumom`ivotu-rekao jeNiki}. Wegov kolega na centru Du{ko Pijetlovi} se zahvalio navija~ima.

SlobodanSoro

- Na{ ciq je zlatna medaqa u Londonu 2012 - kazao je Udovi~i}. Kapiten Vawa Udovi~i} je istakao da je osvajawe zlatne medaqe najlep{i momenat za svakuzemqu. - Ovo je veelika pobeda Srbije i velika pobeda ove generacije. Izdr`ali smo neverovatan pritisak. ^estitam svima koji su bili ovde i onima koji su nas bodrili kod ku}e rekaojeVawaUdovi~i}. Nikola Ra|en je dobio najlep{ipoklonzaro|endan. - Presre}an sam, ovo mi je najlep{i poklon za ro|endan. Zaslu`ili smo zlato. Bila je ovovelikaborba,rivaljebio sjajan,alimiimamosrce-rekaojeRa|en. Filip Filipovi} je podsetio da je ovo bila fenomenalnanedeqazasrpskisport. -  Ovo su divni momenti za na{sport.Po~eojeNovak\okovi},amismonastavili,bilo bi lepo da zavr{e rukometa{i.PodarilismozlatoSrbiji,vra}amoseku}ipresre}ni-rekaojeFilipovi}. StefanMitrovi}jeufinalupostigaodvagola. - Hvala na{im navija~ima kojisudo{liuovolikombroju,bilisunamneverovatnapodr{ka. Ovo je pobeda za Srbiju,pokazalismodaimamosrce i da smo prava ekipa. U`ivaj Srbijo-rekaojeMitrovi}.

pobeda i zaslu`ena po svemu {to smo prikazali - rekao je Prlainovi}. Slobodan Soro tokom takmi~ewanedajeizjave,alijesada istakao da su delfini za zlatoiigrali. - Zaslu`eno smo pobedili, igrali smo najboqe i najl ep{ e. Crn a Gor a je igrala perfektno, ali smo ipak pokazali da smo boqi i da zaslu`eno slavimo rekaojeSoro. Drugi golman Branislav Mitrovi} nije u finalu ulazioubazen,alijezatos klupebodriodrugove. -Vredelojetreniratiza ovako ne{to. Nemam re~i presre}an sam - rekao je Mitrovi}. MilanAleksi}jeistakao: - Bila je ovo neverovatna utakmica. Uspeli smo jer smo sve izdr`ali. ^estitam ekipisjajnisubili. Debitant Aleksa [apowi}jebioveomakratak: - Prvo evropsko i zlato. [tadaka`em. Milo{u]ukujeovoprva evropskamedaqa. -Prva,pajo{zlatna.Odigrali smo te{ko finale, ulo`iliiposledwiatomi pobedili-rekaoje]uk.

dnevnik

EP RUKOMETA[A U SRBIJI (15–29. JANUAR) IZJAVEPOSLEFINALA

Prevazi{lisebe Inajboqirukometa{iSrbijeimajusa~imdaseponose.Ite kako! Do~ekali su i oni svojih petminuta.Orlovinisurazo~arani. Naprotiv. Ali su tu`ni jer nisu imali snage za posledwi korak. Za korak koji bi ih odveonakrovEvrope.Danskaje bila boqa. Zaslu`eno. Me|utim,ovacijenakrajume~a,kaoi u trenucima kada su svi reprezentativcisa{ajka~amaiza{li po medaqe, sve govore. Srbija ponovoverujerukometa{ima! Ispr`eweniemotivno,umorni,„prebijeni”…alisaosmesima na licu i sa {ajka~ama na glavamaiza{lisudaprimemedaqe. PetarNenadi}jerekaodamu je krivo {to on i drugovi nisu uspelidaosvojezlato. - Ali imamo medaqu, {to je najva`nije. Emotivno i fizi~ki smo bili ispra`weni posle Hrvatske-rekaojeNenadi}.

Danci su zaslu`eno pobedili. Ipak,ovojevelikirezultatai koraknapredzasrpskirukomet -rekaojeVujin. Nenad Vu~kovi} se slo`io s Vujinomdajeekipabilaistro{enaposlepolufinala. - ^ini mi se i publika. Odigralismoprvopoluvremelo{e, udrugomjebiloboqe,aupojedinim trenucima nismo imali nisre}e.Mislimdabisvitrebalo da budu zadovoqni srebrom,kojezanassijakaozlato. Veliki rezultat, ali i zadatak da tako nastavimo i na narednim velikim takmi~ewima. Hvala celoj Srbiji - rekao je Vu~kovi}. RajkoProdanovi}jerekaoda je wemu i drugovima te{ko pao porazufinalu. -Ali,iovosrebrozanasima zlatansjaj.Nismoimalisve`inuposlete{keutakmicesaHrvatima. Ovo je najve}i uspeh u

KapitenMomirIli}{utiraprekozoneDanaca

Momir Ili} je istakao da su orlovi`elelimedaqu. -@elelismoodli~jeidobili smo srebro. Malo ko je o~ekivao, a ja sam jo{ pre po~etka takmi~ewa rekao da idemo na medaqu. Mislim da smo na turniru prevazi{li sebe. Ostaje `alzbogfinala,aliovakavrezultatsvibismopotpisalipre Evropskog prvenstva. Zaslu`ilismomedaqu,nismoseobrukali,dostojnosmoreprezentovali na{u dr`avu. Medaqu poklawam na{em narodu - rekao je Ili}. MarkoVujinjepodsetionato da su orlovi bili totalno ispra`weniposleHrvatske. - To se videlo na terenu, nismofunkcionisalikaodosada.

Foto: F. Baki}

na{ojrukometnojistorijiinadamsedane}emotustati-rekao jeProdanovi}. Dalibor^uturajeistakao: - Ni{ta nismo izgubili i ne bi trebalo da budemo tu`ni. Ovo je velika stvar za ceo srpskinarod. Nikola Manojlovi} je naglasiodaovonijekrajovegeneracije. -Imamojo{punoprostoraza napredak. Napravili smo veliki korak ka povratku srpskog rukometauvrhinadamseda}emonastavitisuspesimaugodinamakojedolaze.Zasvakuutakmicusmosespremalikaodanam jefinaleizatosmonagra|eni. Idemodaqe-rekaojeManojlovi}.

KVALIFIKACIJEZAOI

Srbijasa[panijom iPoqskom Srbija}eputnaOlimpijskeigreuLondonumoratidapotra`iuMadridu.Orlovisu,posleraspletanaEPuna{ojzemqi, upaliukvalifikacionugrupusa[panijom,PoqskomiAl`irom,od6.do8.aprilauprestonici[panije.Na{areprezentacijabori}esesatririvalazadvamestakojavodeuLondon. Naotvarawuturnira,6.aprila,igra}emosa[panijom,narednogdanasaAl`iromipotom8.aprilasaPoqskom.Dvenajboqe selekcijeizbori}eplasmannaOI,nakojimana{ihrukometa{a nijebilojo{od2000.godineiSidneja. Uporedosana{imborbamauMadridu,uGeteborgu}esetakmi~iti [ve|ani, Ma|ari, Makedonci i Brazilci, a u Zagrebu igra}eHrvatska,Island,^ileiJapan,gdejesasvimo~ekivano daHrvatiiIslan|aniizborevizuzaOlimpijskeigre.Zasada, u~e{}e su izborili Velika Britanija, Francuska, Argentina, Ju`naKoreja,TunisiDanska.

@REBZASPU[PANIJI

BosancinaNemce @ivkoGoci}uduelusAleksandromRadovi}em

ovomEvropskomprvenstvuovo nam zlato i pripada - rekao je Goci}. Centar Slobodan Niki} je rekao da mu je srce posle ove pobedepuno. - Ova generacija je ispunila svojsan.Bilismoprvinasvetu, pobednici smo Svetskog kupa i Svetskelige,asadasmoiprva-

- Svaka ~ast qudima koji su do{lidanasbodre.Bravo.Svaka~astSrbiji,bilobilepoda rukometa{i zaokru`e ovo slavqe-rekaojePijetlovi}. Andrija Prlainovi} je podsetio da su Crnogorci nastupilibezZlokovi}a. - Izostanak Zlokovi}a ih je skupio. Presre}an sam, veilka

Po zavr{etku finala, pored stru~nog {taba, u bazenu je zavr{io i predsednik V[ VeliborSovrovi}. - Brav o momc i, brav o za Srbiju. [ta da ka`em, a da se neponovim.Najboqisui~ast je bit i na wih ov om ~el u. Srbijo raduj se - rekao je Sovrovi}.

UprescentruBeogradskeareneobavqenje`rebzaSvetskorukometnoprvenstvo,koje}eseod11.do27.januara2013.godineodr`atiu[paniji.Zasadadirektanplasmanobezbedilojepetreprezentacija: [panija kao doma}in, aktuelni {ampion Francuska i tri najboqe rangirana tima sa EP u Beogradu – Srbija, Danska i Hrvatska. Ukvalifikacijamanadmeta}ese14nacionalnihtimovaito:Litvanija – Poqska, Rusija – ^e{ka, Slovenija – Portugalija, Slova~ka–Belorusija,Makedonija–Austrija,Ma|arska–Norve{ka, Island–Holandija,Nema~ka–BiHi[vedska–CrnaGora.Prvi me~evinaprogramusu9/10.juna,adoma}ini}ebitiprvoimenovane reprezentacije,doksurevan{isedamdanakasnije. J.G.


SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak30.januar2012.

19

ZAVR[ENO EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[A

Orloviseokitilisrebrom Srbija – Danska 19:21 (7:9) BEOGRAD: Beogradska arena,gledalaca: 19.800, sudije: Abrahamsen i Kristijansen (Norveka) , sedmerci: Srbija3 (2),Danska1(1),iskqu~ewa:Srbija8,Danska6minuta. SRBIJA: Marjanac, [e{um, Vujin 2 (1), Nik~evi} 2, Manojlovi} 1, Toski} 2 , Stani} (16 odbrana),Ili}2(1),Markovi}, Prodanovi} 4, Stojkovi} 2, Beqanski 1, Vu~kovi} 3, ^utura, Stankovi},Nenadi}. DANSKA: Landin (19 odbrana, 1 sedmerac), Mogensen , M. Kristiansen, Lauge 2, L. Kristiansen , Markusen 2, Egert 3 (1),L.S.Hansen,Spelerberg1, Lindberg2,R.T.Hansen1,Kleverli, Sondergard 1, H. T. Hansen,M.Hansen9,Nilsen. O~ekivalismoda}eposlepobeda Novaka \okovi}a i vaterpolista i rukometa{i zaokru`ititrijumfalnipohodSrbije nasvetskojsportskojpozornici. Na`alost, Ili} i drugovi su stali na posledwoj prepreci, u trenucima kada se ~inilo da ih nikonemo`ezaustaviti. Dalismobiliprevi{esamouvereni, ili smo se previ{e emotivnoifizi~kiispraznili u veli~anstvenom polufinalu sa Hrvatima, tek, u finalu nismobilinisenkaonereprezentacije koja je u prvom me~u sa Dancimaostvarilapobedu. Dancisunaspobedilina{im najja~imoru`jem,sna`nomineprobojnom odbranom. Za razliku od na{e plitka zona, danska je bila mnogo pokretqivija i konkretnija,pajeve}posledesetak minuta bilo jasno da na{em timu treba lider koji }e razdrmati saigra~e u bekovskoj

liniji i razigrati pivota Beqanskog, koji se odli~no otvarao, ali mu niko nije slao loptu.Poku{avaojeDalibor^uturadapove`edvaubojitastrelca,MomiraIli}aiMarkaVujina,me|utim,onisubilispori i neodlu~ni, potpuno van doma{ajaprotivni~kemre`e. Poku{avao je selektor Veselin Vukovi} da promeni ne{to u igri na{eg napada, mewao je Vujina Stankovi}em, uvodio Vu~kovi}a umesto ^uture, po-

cimakadajeodjeknuohuksatribina prepune Arene. Ipak, uz vrlolo{u~inakbekova,nijese mogaoostvaritipomakukvalitetu, pogotovo ako se u obzir uzme~iwenicadajeneumoqivi egzekutorHansenudrugomdelu susretaigraopravusimultanku sana{omodbranom. Pri rezultatu 7:11, selektor Vukovi}jebacioposledwukartu na teren. Mladi Nenadi} je preuzeoulogu~uvaraHansena,a zona Srbiuje se vi{e pomerila

MomirIli}MVP BeksrpskognacionalnogtimaMomirIli}progla{enjeza najboqeg i najkorisnijeg igra~a desetog Evropskog prvenstva. MakedonacKirilLazarovsa61pogotkomponeojetitulunajboqegstrelca,dokjenajboqiodbramberniigra~ViranMoros iz[panije. Izabranjeinajboqitim{ampionata,golmanjena{Darko Stani}, a pored wega tu su jo{: Islan|anin Valur Gu|on Sigurdson (levo krilo), Danac Mikel Hansen (levi bek), SlovenacUro{Zorman(sredwibek),DanacReneToftHansen(pivot), Hrvat Marko Kopqar (desni bek) i Nemac Kristijan [prenger(desnikrilo). tom Stankovi}a bacao na poziciju krila, umesto dosta rezervisanogProdanovi}a,aliSrbijanikakonijemogladapreuzme inicijativunaterenu. Zarazlikuodme~asaHrvatima,golmanStani} jebravurozno branio u prvom poluvremenu i, ponajvi{e zahvaquju}i wemu, Hansen,Egertisjajni~uvarmre`eLandinoti{lisunaodmorsa samodvagolaprednosti-7:9. Ponadalismoseda}esena{i rukometni junaci probuditi u drugompoluvremenu,kaoume~u saHrvatskom,pogotovoutrenu-

udubinu.Nakonnekolikouspe{nih proigravawa Toski}a, od strane vragolastog pleja Nenadi}a,stiglismonaminusodsamo jednog gola, 10:11. Ipak, poput pravog asa, u tim po Dance kriti~nim trenucima, Hansen preuzima na sebe ulogu ~oveka odluke, pa Danci u 48. minutu sti`u do kapitalne prednosti od~etirigola,nakonsjajnoizvedene kontre Lindberga za 12:16. Nisu se predavali reprezentativciSrbije.Izvanredninapada~Stojkovi}posti`edvago-

Hrvatimabronza Hrvatska – [panija 32:27 (13:12) BEOGRAD:HalaArena,gledalaca6.000,sudije:GajpeliHelbig(Nema~ka).Sedmerci:Hrvatska3(3),[panija9(6).Iskqu~ewa:Hrvatska10,[panija4minuta. HRVATSKA: Bali} 1, Duvwak, Lackovi} 8, Kopqar4,Vori5,Gojun1,Losert,Horvat,Vukovi} 1, Batini}, Bi}ani}, Bi}ani}, Bunti}, Alilovi}(10odbrana),^upi}7(3),Musa,Nin~evi}4. [PANIJA:Ombrados(8odbrana),A.Entrerios1,Gurbindo1,Makueda1,Tomas4,R.Entrerios 1, Sarmiento 7, Agunagalde 2, Siera, Parondo3(1),Ugalde,Garsia,Romero6(5),Kaneqas1,MorosGvardiola. Rukometa{i Hrvatske osvojili su bronzanu medaqunaPrvenstvuEvropeuBeogradu.Ume~uzatre}upozicijisavladalisu[paniju.U~inilisutolak{enego{toseo~ekivalo.Prvi

gol,ve}u28.sekundi,postigaojeIgorVorii od tog trenutka {ahovni~ari su stalno bili u vo|stvu,agolmanifurijeba{nisubiliusvom elementu. U prvom poluvremenu izabranici selektora SlavkaGolu`eimalisuvo|stvoiodpetgolova razlike i prili~no umornim i dekoncentrisanim[pancimauspevalojenekakodaimsepribli`e,anaodmoroti{losesrezultatim13:12. UdrugomdeluutakmiceHrvatisudizalirazlikuina{estgolova,najvi{ezahvaquju}iizuzetno raspolo`enom Bla`enku Lackoci}u, ali i dobroj zoni. Istina, [panija je poku{avala sve da makar poravna rezultat, ali uspela je u fini{u utakmice vo|stvo rivala da smawe na dvarazlike.NakrajuHrvatisuseradovalijo{ jednomodli~junavelikimme|unarodnimtakmi~ewima. M. P.

Danci na tronu

la, a u 51. minutu Vujin, iz sedmerca,ponovoSrbijudovodina ivicu rezultatskog preokreta15:16.Hansenponovopravikorzokrozna{uanemi~nuismu{enuodbranuiudvanavrataodr`avaprednostDanacaoddvagolaprednosti. Uposledwih5-6minutautakmiceodvijalasepravadramana terenu. Najpre Nik~evi} smawuje prednost Danaca na 18:19, da bi Lange prihvatio kqu~nu loptu,pravikapitalniotpadak, ipostigaodokrajanedosti`nih 18:20.Posletoga,najpre^utura poga|astativu,{utVujinabrani Landin, Vu~kovi} pravi faul u napadu, Ili} razornim projektilom poga|a stativu, da bi Hansen prihvatio jednu poklonloptuiDancedoveoustawepravogdelirijuma. Anemi~nom igrom u odbrani, nemo}ni da se odupremo uigranojkombinatoriciDanaca,~iju igruunapadukarakteri{ebrza lopta,sabekovimakojisusete{ka srca odlu~ivali na {ut i, popravilu,gubilibitkusasjajnom, pokretqivom zonom Danaca, kojom je izvanredno komandovao virtuoz me|u stativama Landin,vi{eod~asnogporazau velikom finalu nismo mogli izboriti. Na{areprezentacijaimapotencijal,dostajetuigra~akoji }eteku}iunajboqerukometne godine, treba nastaviti putem kojim na{ rukomet nije i{ao u prethodnih desetak godina. Na pragusmoplasmananaOlimpijske igre i sve snage i resusrse trebastavitiufunkcijuostvarewatogciqa. Jovo Gali} Foto: F. Baki}

IZ STRU^ NOG UGLA: \URA\ TRBOJEVI], TRENER

Bravo,momci!

OsvajawedrugogmestanaPrvenstvu Evrope je istorijski uspehsrpskogrukometa.Momci sudalisveodsebe,aliseiovoga puta pokazalo da se na velikimtakmi~ewimaistirivalne mo`e dva puta pobediti. Treba ista}i da je u finalu pobedio sistem koji Danci stalno forsiraju, pa su igrali stalno pod istimtempom. Sampo~etak,gdesuobeekipe krenulesazonom6-0,vi{ejeodgovarao na{im rivalima. Oni su izbacili jednog igra~a na Marka Vujina, `ele}i da otupe ina{napadiigru.Odpo~etka igrali su sistem igre koji smo miforsiralitokom[ampionata,dugisigurannapad,samalo gre{aka.Verovatnozbogva`nostiutakmice,na{aselekcijaje samouprvihsedamminutabila nao~ekivanomnivou.Iakosmo na golu imali velikog Darka Stani}a, najboqeg ~uvara mre`enaEP,na{irivalipre{li suuvo|stvoiu22.minutubilo je8:5zawih.Me|utim,kadjeselektorVeselinVukovi}uigru uveopivotaAlemaToski}a,dobilismonasigurnosti,jeronje postigao dva gola, ali na poluvremenujebilo9:7zaizabranikeselektoraVilbeka. UdrugompoluvremenuDanska je nastavila svoju igru, a u na{im redovima bila je osetna nervoza,kojajeuzrokovalaveomalo{e{uteve.Ipak,u39.minutu smawili smo vo|stvo na 11:10. Tada je Vukovi} u igru

uveo Nenadi}a i on je igrao na predwem u zoni. Sa velikih 16:12zaDance,za~etiriminuta stigli smo na 17:16. Zasluge za to pripadaju i pivotu Rastku Stojkovi}u,kojijeodli~noodigrao. Me|utim, bek Hansen i golman Landin nisu nam, iako smoimaliizuzetnupodr{kunavija~a, dozvolili da u~inimo ne{tovi{e. Iako je kraq na golu Darko Stani}~inio~uda,una{imredovima nije bilo toliko potrebnekoncentracije.Istina,u fini{usmovo|stvorivalasmawili na 19:18, a onda smo opet na~inili nekoliko tehni~kih gre{aka i nepreciznih {uteva. ReprezentacijaDanskenapravila je razliku od tri gola i povratkavi{enijebilo. Na{areprezentacijajeponos nacijeinikonemapravodaim ne{to zameri. I oni su istinskijunaci,bravomomci.


20

sport

ponedeqak30.januar2012.

ABAMU[KAKO[ARKA[KALIGA Radni~ki-Hemofarm Krka-Partizan Cibona-Zlatorog Makabi-[iroki Helios-Budu}nost Zagreb-Olimpija Cedevita-C.zvezda 1.Makabi 18 2.Budu}nost 18 3.Cedevita 17 4.Partizan 18 5.Cibona 18 6.Olimpija 17 7.[iroki 17 8.Radni~ki 17 9.Zagreb 17 10.C.zvezda 17 11.Hemofarm 18 12.Helios 18 13.Krka 18 14.Zlatorog 18

17 1 13 5 13 4 12 6 9 9 10 7 9 8 9 8 9 8 6 11 5 13 5 13 4 14 2 16

94:74 70:79 80:44 84:69 60:81 (danas,17) (sreda,20) 1537:1254 1371:1292 1448:1241 1414:1294 1443:1452 1299:1330 1315:1262 1401:1396 1361:1399 1357:1360 1353:1441 1284:1479 1293:1411 1205:1470

35 31 30 30 27 27 26 26 26 23 23 23 22 20

REGIONALNA@ENSKALIGA Hemofarm-VojvodinaNIS Vo`dovac-Budu}nost Partizan-R.Kora} M.Kraji{nik-Sloboda Ceqe-^elik 1.Partizan 13 13 2.^elik 14 10 3.Hemofarm 14 9 4.Ceqe 14 9 5.R.Kora} 14 9 6.Vo`dovac 13 7 7.Budu}nost 14 5 8.M.Kraji{n. 13 4 9.Vojvodina 14 2 10.Sloboda 13 0

75:50 82:63 82:56 80:74 77:68

0 1124:826 4 1008:951 5 997:853 5 1068:980 5 1012:996 6 856:948 9 879:945 9 838:809 12 849:998 13 786:1109

26 24 23 23 23 20 19 17 16 13

AGRO@IVPRVALIGA Vojvodina-Sloboda 100:71 Napredak-@elezni~ar 75:66 OKKBeograd-FMPRadni~ki 77:73 Proleter-Tami{ 72:77 Smederevo-BKKRadni~ki 89:96 Metalac-MegaVizura 97:88 Borac-Sloga 95:75 1.Vojvodina 17 14 3 2.BKKRadn. 17 12 5 3.M.Vizura 17 12 5 4.FMPRadn. 17 10 7 5.Borac 17 10 7 6.OKKBeog. 17 10 7 7.Tami{ 17 10 7 8.Smeder. 17 10 7 9.Sloga 17 9 8 10.Metalac 17 6 11 11.Napredak 17 5 12 12.Sloboda 17 5 12 13.@elezn. 17 4 13 14.Proleter 17 2 15

1469:1285 1420:1359 1414:1359 1360:1281 1286:1210 1336:1271 1262:1226 1463:1457 1435:1443 1282:1365 1297:1395 1259:1382 1349:1420 1264:1443

31 29 29 27 27 27 27 27 26 23 22 22 21 19

PROSINE^KIZADOVOQANU^INKOMNAPRIPREMAMAUCRNOJGORI

Bi}emohitrijii efikasniji Fudbaleri Crvene zvezde okon~ali su bazi~ne pripreme na crnogorskom primorju. Odigrane su i ~etiri kontrolne utakmice u kojima su savladane ekipe Grbqa, Petrovca i Leotara, uz poraz od Zete. - Radili smo zaista puno i naporno i veoma sam zadovoqan onim {to su momci pru`ili. Rezultati nisu bili primarni, ve} da vidim `equ, da se korektno istr~i me~. U igri nije bilo puno kvaliteta, jer su noge veoma te{ke, pa se gre{ilo u predaji lopte {to je u ovoj fazi normalna stvar- konstatovao je trener Robert Prsoine~ki. U odnosu na jesen koja nije bila blistava pomak u pojedinim elementima igre postoji.

- Nama je nedostajalo vi{e hitrine, a sada smo je dobili. Tako|e, mu~ila nas je realizacija, a verujem da }emo ve}i broj prilika pretvarati u pogotke. Obartili smo pa`wu i na defanzivni prekid koji nam je zadao dosta glavboqe u prvom delu sezone. Puno je Zvezdin strateg kombinovao, uklapao novajlije, tra`io optimalna re{ewa u sistemu igre... - Glazura sledi u Turskoj, uz jo{ nekoliko prijateqskih utakmica. Takti~ko- tehni~ko usavra{avawe je neminovnost. Imamo veliki broj novajlija, koji su potencijal, realno najboqi mladi fudbaleri u zemqi. Utisak je da su veoma pozitivni sa izra`enim karakterom. To je

preduslov da se izdr`i pritisak koji nosi u sebi crveno- beli dres. Znamo da je u prvenstvu veliki bodovni zaostatak, ali daleko od toga da je nedosti`an. Ulo`i}emo maksimum truda i znawa da osvojimo pehar u Kupuistakao je Prosine~ki. Iako je jo{ uvek rano govoriti o kadrovskim rotacijama u odnosu na proteklu godinu, izvesno je da }e Borha biti prekomandovan na poziciju centralnog napada~a, dok }e Kasalica dejstvovati po boku. U manevru }e osve`ewe predstvaqati mladi reprezentativac Luka Milivojevi}. U odbrani je jedna dilema re{ena, iskusni Du{ko To{i} opet }e morati na mesto {topera, a Mladenovi} i Petkovi} konkurisa}e za poziciju levog beka.

PRIPREMNEUTAKMICE

Omladincikaoseniori Vojvodina– Radni~ki(SM)6:1(1:0) VETERNIK: FC „Vujadin Bo{kov“, gledalaca: 50, Sudija: [utulovi} (Novi Sad). Strelci: [u{war (iz jedanaesterca), Ba{kalo 2, Spremo 2 i [. Kordi} za Vojvodinu, a Deraji} za Radni~ki. VOJVODINA: M. Kordi}, Nikoli}, Nasti}, Glum~evi}, Cviji}, Matovi}, Kosovi}, Ivani}, Sila|i, [. Kordi}, [u-

RADNI^KI (SM): [ivoqicki, Stevi}, Pavlovi}, Bosan~i}, Skorupan, Ninkovi}, \ur|evi}, Miji}, Manev, Risti}, Proki}. Igrali su jo{: Raji}, @ivanovi}, Ga~i}, Vasiqevi}, Kapot, Drqa~a, Litri}, Vukovi}, Bo{kovi}, Galeti}, Deraji}. Ni hladno}a, ni totalno smrznut teren nisu spre~ili omladince Vojvodine da prika`u jo{

pad, Radni~kom iz Sremske Mitrovice. Za crveno-bele su, osim standardne postave iz protekle polusezone, nastupili jo{ i \or|e [u{war, Vladimir Sila|i i momak iz [vajcarske Mitar Matovi} koji je na probi. Ba{ kao i wihove starije kolege na subotwoj utakmici s Jedinstvom iz Stare Pazove (5:0), mladi fudbaleri Vojvodine su u prvih 45

PRVA@ENSKALIGA Radni~ki-Spartak Student-Crvenazvezda VrbasMedela-Loznica 1.C.zvezda 2.Jagodina 3.Vrbas 4.Radni~ki 5.[abac 6.^elarevo 7.Student 8.Spartak 9.S.Pazova 10.Beo~in 11.Proleter 12.Loznica

17 16 15 13 17 11 17 9 16 10 16 8 17 7 17 6 16 5 15 5 15 4 16 3

ODBOJKA[KASUPERLIGA(@)

1.Spartak 2.C.zvezda 3.TENT 4.Vizura 5.Varadin 6.Kolubara 7.Jedinstvo 8.Dinamo 9.Radni~ki 10.Vojvodina

14 13 13 13 14 14 14 14 13 14

12 2 11 2 8 5 7 6 7 7 6 8 6 8 6 8 4 9 1 13

38:16 36:9 29:18 27:25 25:26 25:26 26:30 26:33 17:34 8:40

34 34 25 22 20 20 17 17 10 5

SUPERLIGA(M) Vojvodina-Klek 3:1 @elezni~ar-Jedinstvo(SP) 3:2 Ribnica-Spartak(Q) 3:0 C.zvezda-M.radnik (danas) Partizan-Radni~ki(K) (danas) 1.C.zvezda 2.Vojvodina 3.Radni~ki 4.M.radnik 5.Partizan 6.Spartak 7.Ribnica 8.Jedinstvo 9.Klek 10.@elezn.

13 14 13 13 13 14 14 14 14 14

12 1 10 4 9 4 9 4 8 5 6 8 5 9 3 11 3 11 3 11

38:12 36:20 33:19 30:21 29:22 23:30 22:31 21:34 15:35 15:38

35 32 28 26 21 17 14 12 10 9

PRVALIGA(@) @elezni~ar(L)-Jedinstvo(SP) Lazarevac-Student Po{tar-Klek Sme~5-Crnokosa

0:3 3:0 1:3 3:2

PRVALIGA(M) Dunavvolej-Smederevo NoviPazar-NoviSad Borac-Spartak(S) Jagodina-Obili} Ni{-Sterija VGSK-\erdap

3:0 3:1 1:3 1:3 0:3 0:3

rgiju koju imamo da prenesemo na teren i preto~imo je u kontinuitet kvalitetnih partija- konstatovao je Du{ko To{i}. Zvezda se 1. februara seli u Tursku gde }e nastaviti pripreme. Z.Rangelov

Be{~ani dobroparirali Hajduk– In|ija1:2(0:1) BE[KA: Igrali{te Hajduka, gledalaca:150. Sudija: Livaja (Be{ka). Strelci: M. Mitrovi} u 68. minutu za Hajduk, a Kosti} u 32. i Jagawac u 78. minutu za In|iju. HAJDUK: Simovi}, Pani}, Trtica, @. Mitrovi}, Subotin, Muti}, ^ukanovi}, Bujenovi}, Poqak, Dimitrijevi}, Krneta. Igrali su jo{: Kosti}, Jak{i}, Dubravac, M. Mitrovi}, Petrovi}, Jovanov, Savi}, Curkovi}, Jagodi}, Bojanovi}, [u{a. IN\IJA: Milinovi}, Milutinovi}, Vujasin, Kolarov, Mileki}, Tom~i}, N. Petrovi}, Dimitrov, Vasiqevi}, Dubaji}, Kosti}. Igrali su jo{: Dizdarevi}, Kuzmanovi}, Dukanac, Rodi}, Adamovi}, Livaja, Krsti}, Jagawac, Markovi}, Josifovski, Marjanovi}, Babi}. Fudbaleri Hajduka i In|ije odigrali su pripremnu utakmicu koju su gosti re{ili u svoju korist. Me|utim, doma}ini su, iako su pripreme po~eli tek pre nekoliko dana, dobro parirali svakako kvalitetnijem sastavu rivala, pa su malobrojni navija~i belo-plavih i zeleno-belih bili zadovoqni igrom i rezultatom. D.Vi.

Vujinovi}prozvao ranije

33 28 28 26 26 24 24 23 21 20 19 18

VaradinBMG-TENT 1:3 Radni~ki(B)-Vojvodina 3:1 Dinamo(P)-NISSpartak 0:3 Kolubara-Jedinstvo(U) 2:3 C.zvezda-Vizura (danas,20.30)

Du{ko To{i}

- Vi{e mi prija da budem kraj leve aut linije, ali profesionalac sam, spreman da ispunim sve {to je u interesu kluba. Svi imamo gri`u savesti zbog proma{aja u proteklom delu sezone, moramo da popravimo ustisak. Treba ene-

KRENUOHERCEGOVACIZGAJDOBRE

73:48 56:82 99:53

1 1392:1021 2 1235:1114 6 1286:1243 8 1169:1088 6 1163:1115 8 1023:1022 10 1124:1174 11 1143:1200 11 1189:1181 10 1007:1141 11 1011:1157 14 931:1216

dnevnik

Trenutark s ju~era{we utakmice u Veterniku

{war. Igrali su jo{: ^avi}, Kanostrevac, Markovi}, Ba{kalo, Spremo.

jedno odli~no izdawe i nanesu visok poraz trenutno prvoplasiranoj ekipi Vojvo|anske lige - za-

minuta postigli samo jedan gol, da bi u nastavku prosto izre{etali mre`u Mitrov~ana. A.P.

Fudbaleri Hercegovca iz Gajdobre, desetoplasirani tim Novosadske podru~ne lige sa devetnaest bodova, po~eli su pripreme ne{to ranije nego prethodnih godina. Bilans od ~etiri pobede, isto toliko poraza i ~ak sedam nere{enih rezultata su pouka da jesenas tim nije bio najboqe pripremqen jer su nekoliko ve} dobijenih utakmica odigrali nere{eno primaju}i golove na kraju utakmice, ~ak i u nadoknadi vremena. Zato je iskusni trener Zoran Vujinovi} po~eo pripreme ranije od uobi~ajenog termina u proteklim godinama. - Bodovno nismo mnogo zaostali za timovima iz prve polovine

tabele. Mawak moramo nadoknaditi u prole}nom delu prvenstva, a za to nam je potrebna boqa fizi~ka spremnost. Prvim treninzima sam vi{e nego zadovoqan jer su se odazvali skoro svi prvotimci na koje ra~unam. Imamo mlad i dobro uigran sastav od kojeg se na prole}e mnogo o~ekuje - rekao je Vujinovi}. Prelazni rok polako isti~e, a nekih ve}ih pomerawa u timu nema. Klub su napustili Majstorovi} (oti{ao u Budu}nosti iz Glo`ana) i Zelen ( najverovatnije se vra}a u mati~nu Ba~ku iz Despotova). V.Vu.

INICIJALNISASTANAKVETERANABA^KOGRADI[TANSKEVOJVODINE

U~astvelikogjubileja– vekafudbala Minutom }utawa u ~ast 44 preminulih fudbalera najstarijeg fudbalskog kluba imena Vojvodina po~eo je inicijalni sastanak veterana FK Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta povodom predstoje}eg vrednog jubileja - sto godina igrawa fudbala u ovom ba~kom mestu potiskog regiona. Na inicijativu Udru`ewa gra|ana Ba~kogradi{tanac, koju je obrazlo`io predsednik Branislav Jovi}, u poslovnim prostorijama renomirane mesne firme „Agro-selo“ vlasnika \or|a Kozarskog, svojevremeno i samog fudbalera Vojvodine, okupili su se veterani ba~kogradi{tanske Vo{e. Kao {to su nekada igrama na terenu dali pun doprinos stvarawu klupske istorije, tako sada `ele da svojim aktivnostima daju pun doprinos obele`avawu veka skakutawa fudbalske lopte u selu. - Od na{ih predaka sam, jo{ kao dete, slu{ao da je fudbalska lopta po~ela da skaku}e u na{em selu 1910. godine zahvaquju}i Isidoru Kne`evi}u, studentu u Pragu, i Ferencu Horvatu, koji se {kolovao u Budimpe{ti. Ali, trebalo

fuzioni{u klubovi. je da pro|e tri godine da Re~eno – u~iweno. se seoska ~eqad toliko Epilog nove fuzije zagreju za novu igru i u je ne samo plasman, seoskoj birtiji Jano{a ve} i zapa`ena uloga Bencea 26. aprila 1913. u Novosadsko-sremgodine osnuje klub BAK skoj zoni. Pogotovo (Ba~feldvarski atletu sezoni 1959/60. kaski klub), po{to se Ba~da je Ba~kogradiko Gradi{te tada zvalo {tancima samo bod Ba~feldvar - prise}a se jedan od veterana Nikonedostajao da osvoje la Stefanov. titulu prvaka i Brojne generacije su obezbede prelazak u stvarale klupsku istoritada{wu Tre}u zonu. ju. Po zavr{etku Prvog Najstariji `iteqi svetskog rata s jo{ vetvrde da je to bila }im elanom. Deceniju od najkvalitetnija geFudbaleri ba~kogradi{tanske Vojvodina iz 1938. god. zavr{etka ratnog vihora neracija ba~kogradinastala je potreba za formirate i 20. marta 1945. godine u Omla- {tanskog fudbala. Najve}i broj wem jo{ jednog kluba. Tada je 12. dinskom domu odr`ana je Izborna utakmica Vojvodina je tada odiaprila formirana i Sloga, koja skup{tina, gde se, na predlog Sve- grala u sastavu: Imre Varga-Meca, ~etiri godine kasnije mewa ime u tomira Tati}a, ime kluba mewa u Veselin Kiseli~ki-Geca{, Jugoslavija. Vremenom je potreba Vojvodina. Nova invazija na zele- I{tvan Molnar, \or|e Radosame{tane za masovno{}u prerasla nom tepihu primorala je Ba~ko- vqev, @arko Stefanov-D`ad`a, u `equ za kvalitetom i 1935. godi- gradi{tance da, ponovo, formi- Lazar ^oli}, Vujica Brankov, Dune do{lo je do fuzije dva kluba u raju jo{ jedan klub. Bilo je to 18. {an Steji}-\umbe, Gabor FiveBAK. Me|utim, Drugi svetski rat maja 1953. godine kada je po~eo da {i, Lazar Gari} i Todor Kiseli~se ispre~io i `ivotne ambicije su egzistra klub Jedinstvo. Samo par ki. se prebacile na drugi teren. godina je bilo potrebno da se doSmena generacije u~inila je Nisu Ba~kogradi{tanci zabo- stigne „stariji brat“. Opet je vas- svoje. Fudbal je nastavio s proravili na magi~nu mo} ko`ne lop- krsla ideja da se, zarad kvaliteta, menqivim uspehom da se igra i ka-

snije u Ba~kom Gardi{tu, ali nikada se nije ponovio pomenuti rejting. Ove sezone najstarija Vojvodina je jesewi deo prvenstva zavr{ila na prvom mestu Me|uop{tinske lige Be~ej-Vrbas-Srbobran s dobrim izgledom da na istom mestu okon~a prvenstvenu trku i onda kroz bara` izbori mesto u Podru~noj ligi Novi Sad. To zna~i da bi Vojvodina veliki jubilej do~ekala u vi{em stepenu takmi~ewa. - Mi u klubu imamo obi~aj da ka`emo kako }e ~itava 2013. godina prote}i u znaku velikog jubileja. Jer, tada }emo organizovati 26. aprila sve~anu sednicu Skup{tine kluba, uru~iti priznawa zaslu`nima, organizovati turnir, mo`da i prirediti odgovaraju}i publikaciju. Ali, mi smo ve} po~eli s organizacijom. I ovaj sastanak je jedna od aktivnosti vezana za ono {to nas ~eka naredne godine. Uostalom, ko }e izneti najve}i teret ~itave organizacije nego mi koji smo stvarali klupsku istoriju - naglasio je aktuelni predsednik Vojvodine Branislav Tati}. VlastimirJankov


c m y

reporta@e

dnevnik

ponedeqak30.januar2012.

21

zAU^ENUPUBLIKUSOMBORSKUTEATARRE@IRALITOPOLIVCI,HIMNOPISCIIMINISTRI edavno gostovawe Narodnog pozori{ta iz Kikinde u Somboru i ovda{wem NP-u s predstavom „Devojka i smrt” iz pera Arijela Dorfmana, pa`qivijem posmatra~u (a bogami i hroni~aru) nametnula je jednu misao. Ne toliko zbog drame koja „obra|uje” temu zlo~ina, odgovornosti i kazne, {to je svakako srpski vi{egodi{wi libreto, ve} i ~iwenice da je na daske kikindske komad postavio rediteq Aleksandar – Sa{a Bo`ina, izdanak somborske pozori{ne {kole, u~en kod Mucija Dra{ki}a i Slavenka Saletovi}a, vr{wak i drugar iz klupe s Radivojem – Ra{om Bukvi}em, koji je do te mere o~arao francusku publiku da se ve} prvom ulogom u galskoj kinematografiji ozbiqno upustio u trku za presti`ni „Cezar”. A Sombor i daqe oboga}uje srpsku pozori{nu i filmsku scenu, kao {to ju je onomad i izmislio. Elem, po~elo je to jo{ s kraja 18. veka, kad su |aci somborske latinske gramatikalne {kole sa svojim profesorom Antunom Vukovi}em nasred sokaka za svoje sugra|ane izvodili prve pozori{ne predstave, da bi se nastavilo

N

AtanasijeNikoli}

Du{ai{tepozori{te

Prvepredstavegledalinasokaku

sve ~e{}im gostovawima nema~kih profesionalnih gluma~kih trupa, ali i delovawem autohtonih diletantskih dru`ina na sva tri „najva`nija” jezika (srpski, ma|arski i nema~ki). Onda i ne ~udi {to se ba{ u Somboru teatrom „pelcovao” Jovan \or|evi}, tada samo `upanijski }ata, a potowi osniva~ Srpskog narodnog pozori{ta u Novome Sadu i Narodnog u Beogradu. Odakle bi, ako ne iz Sombora, ro|ewem i u~eno{}u potekao veliki Atanasije Nikoli}, jedan od najobrazovanijih Srba prve polovine 19. veka, rektor Liceja i osniva~ Dru{tva srpske slovesnosti, prete~e SANU, koji je, osim livewa topova i ministrovawa, bio i glava Tetara na \umruku, redi-

MilkaGrgurova

teq i dramski pisac. Josif [lezinger, kapel-majstor somborski, za potrebe Vuji}evog Kwa`evskog srbskog teatra i „Markove sabqe”, u kojoj je prvi put izvedena, komponovao, osim mnogih drugih, i muziku za „Bo`e pravde”. Kakva bi bila istorija srpskog pozori{nog `ivota bez velike Somborke Milke Grugurove, koju je kao obe}avaju}u zvezdu upravo \or|evi} „odvukao” put Novog Sada i Beograda, da bi ova potpuno opravdano bila upam}ena kao „srpska Sara Bernar”. Dakle, premnogo je Sombor i wegov teatar, kao gra|evina sazdan 1882, a potpuno profesionalizovan 1946, zadu`io jugoslovenski pozori{ni i filmski `ivot. Kao sjajni biseri sijaju Eli-

PRE^ANSKA LEKSIKA

P

ro|idikoisana{estrane / I na{a je strana patosana – jada se zanemarenacura,aneka`eza{towen lola bira onaj flaster prekoputa.Garant{toje–sasunca! Agronomi to zovu “prisojna strana”,zarazlikuod“osojne”, kojajeu’ladu.Mesta{tosu“sa sunca”naro~itosecene–zimi. Leti to i nije neka prednost. Upe~e zvezda pa se ne mo`e ni disatidokmalosve`inenedo|e tek s ve~eri, ili je donese nekiobla~i},makarone“nebeske firange”, koje je moja strina maltene pla~no prizivalakadgodsmobilinawivi, a u vrelom danu, da l’ u kopwi

kukuruzailina`etvi.Atadje tamoba{vrelo! Kad je ku}a, weno pro~eqe s velikom sobom, ili ~ak i sve sobesasunca,tojezimiprava blagodet.Patos,trotoarodcigaqa, lako se oslobodi snega. Mora se, istina, ~im padne, o~istiti metlom korova~om, drvenomlopatomakojepaodubok sneg, a ostatak }e uraditi samo sunce i dr`ati “na{u stranu”~akibezblata.Tunema govora ni o tociqarki, naravno. Ona se mo`e napraviti samo na onoj strani u ’ladu, ili negde nuz flaster ako je ostalomalovodeu~apa{uodkola, sadatraktora.

Sasunca ili za{tojemilijastranatoplija Nije samo ku}ama va`no da budu okrenute istoku, jugoistoku, pa skoro i samom jugu. Zatomestosegurajuibiqke, naravno brigom seja~a, rasa|iva~a. Navodno, veoma je va`nodauhvateba{prvosunce, a ne da ga ~ekaju do podneva. Na vrlo senovitim, severnim stranama, maltene ni{ta ni ne ras te. Osim spec ijaln ih

trava, izumqenih ba{ za tu svrhu, da ozelewavaju tlo tamogdemahovinafarbastabla drve}auistuboju. Koliko zimsko sunce cene i `ivotiwe, najboqe se vidi na ulicama velikih gradova, kad najlep{e delove trotoara zauzmukucebesku}nice,psiizdani od svojih gosa, pa se tamo opu{tenonamesteidremaju.Swu{kamaiu{imaipakokrenutim ka prolaznicima, s o~ima {to se nikad do kraja na zaklapaju, da su spremne ako im slu~ajno nosulovimirisbiv{eggazde. Na paralelama Amerike i Kanade, makar da nisu mnogo blizuSevernompolu,pravaje

modada`eneuzrelimgodinama hvataju svaki zra~ak zimskog sunca, maltene gledaju}i u wega. Ciq im je da osun~aju ~elojersesamotakolakosti~e dobro raspolo`ewe i podsti~ e lu~ ew e wim a va` nih hormona. Usvetusehotelinadobrom, osun~anom mestu, masovno zovu “Sani sajd” da bi i samim imen om zval i gos te. Mnogi turisti~ki mamci govore da se Slovenija nalazi “na Sun~anojstraniAlpa”,u{ta duboko veruje svako ko jezimibionaVogelu,a zavedradana. ^uvenivinogradi,recimo u Bano{toru, su na padinama nagnutim ka Dunavu,ba{upravcu jugaijugozapada.Veruje se, uz obiqe dokaza, da tako loza gotovo dvostruko koristi sunce, ono uhva}eno direktno i ono odbijeno od ogledala mo}ne reke. Mo`dananekimfla{ama ipi{edasupuwenevinom ~iji su vinogradi – sa sunca! Bano{torci sekunudajetakonarediorimskicarProbus{tojena~i~kao Fru{ku goru ~okotima. A carskasenepori~e! Bege~ani su qubomorni na Bano{torce,naro~itokadaim {um ar ija obr ije sve ade i forlande, pose~e sve jasene, brestove, vrbe i zove da bi posadila topole, te toliko ogoli Jamu da se ~ak i s we sunce odsjaja na Bano{torske vinograde. Mada znaju da {umariju na to nisu nagovorile kom{ijeprekoreke.Anizbog boqegrodavinograda. PavleMale{ev (Gra|azakwigu„Triredriba pliva/divaniore~ima”)

borsko pozori{te tokom svih za Gerner, prvakiwa zagreba~kog tih decenija slave imalo i veliHNK-a, `ivotna saputnica Tita ke upravnike. Po~ev od @ige JaStrocija, Na|a Bulatovi}, Misenovi}a, preko Nikole Pece lan Pepa Bogunovi}, Bogdanka Petrovi}a, kome je na pozoriSredojev Pikica, Katica @eli, {nom putu od osnivawa zagreRozalija Levai, Branka [eli}, ba~kog „Jazavca” do kalvarije s Tawa Bermel ili Lazar Ristovski, koji se na glumu „primio” „Golubwa~om” u Srpskom narodnom pozori{tu, sigurna luka i, kao u~enik U~iteqske {kole (ba{ kao i mla|i mu brat Jovan), gledaju}i predstave upravo somborskog teatra.... I re`iseri su, svi odreda tvrde}i da pseudobarokno zdawe, osim teatarski u~ene somborske publike, ima neki poseban {mek i magiju koja od ~oveka tra`i mnogo vi{e nego {to to propisuju ugovoru o anga`manu. Tako je u Somboru re`iralo sve {to je iole zna~ajno u negda jugoslovenskom, a u posledwe dve decenije srpskom pozori{tu: Mata Milo{evi}, Jovan Putnik, Slavoqub Stefanovi} Ravasi, Muci Dra{ki}, Dejan Mija~, Paolo Ma|eli, Vida AleksandarBo`ina Ogwenovi}, Stevo @igon, Qubi{a Risti}, Quba Maje- danas bi se reklo, menaxerski ra, Jago{ Markovi}, Kokan Mla- izazov i trijumf predstavqao denovi}, Gor~in Stojanovi}, somborski teatar. Tamo gde je on Egon Savin, Rale Milenkovi}... stao, nastavili su ni{ta mawe Upravo u mraku somborskog pozo- veliki upravnici (ali i dramari{ta na misao da bi i sami mo- turzi), kao prerano preminula gli biti rediteqi do{li su i ta- Mirjana Markovinovi} ili i da samo somborski sredwo{kol- danas kreativno anga`ovani ci Ivo [krabalo ili Zoran Ma- Milivoje Mla|enovi}. Dakle, {irevi}, sada profesor film- dok je somborskog teatra, ni ske re`ije u SAD. srpska pozori{na scena se ne Naravno, imaginaciju i umet- mora bojati za svoju budu}nost. ni~ki nerv neko mora i da „za- Pa neka je Sombor po sto puta za liva”, pa je po onoj staroj izreci nekoga provincija! „naspram sveca i tropar” somMili}Miqenovi}

UKRAJINASTIPENDIRATALENATIzSRPSKECRwE

Bakiambasadorki prilago|enrepertoar pored sve bo`je naklonosti, talenti ipak ne mogu da biraju gde }e se roditi, a ~esto ni gde }e svoj dar razvijati. Marija Basta (14) iz Srpske Crwe u prestonici Ukrajine uspe{no poha|a sedmi razred osnovne {kole, u muzi~koj u~i harfu, solfe|o i teoriju, dok u ono malo preostalog slobodnog vremena trenira ritmi~ku gimnastiku i savremene plesove. – Jedno vreme su moji roditeqi `iveli u Kijevu i po{to mi je bilo mnogo lepo kod bake Qudmile, ostala sam kod we i kada su oni odselili u Srpsku Crwu, gde mama Tamara radi kao profesor u {koli a tata Zoran na carini. Po{to su i baka i mama svirale klavir, `elela sam i ja u muzi~koj {koli. Me|utim, tamo mi jedna nastavnica odsvirala neke deonice na harfi i toliko me odu{evila da vi{e nije bilo dileme – ka`e mla|ana Marija. Nije se pokajala {to je izabrala jedan od najslo`enijih instrumenata sa ~ak 48 `ica (posle orguqa i klavira najve}i), ~ije se `ice trzaju prstima obe ruke, rezonator naslawa na desno rame, dok obe noge upravqaju pedalama... Po{to joj je zvuk joj bogat, ali nevelike snage, najboqe dolazi do izra`aja u solisti~kom izvo|ewu. Marija se ve} dugo uspe{no nadme}e i s dve godine starijima od sebe. Nedavno je na takmi~ewu mladih harfista iz svih zemaqa biv{eg SSSR-a osvojila tre}e mesto. – Odmah posle toga dobila sam stipendiju grada Kijeva, pozivana sam i da sviram u nekim televizijski emisijama i jednom partiju u ambasadi SAD. ^ak sam predlo`ena za {kolovawe na Kraqevskoj akademiji

I

MarijaBastasespremaizaBe~kufilharmoniju

u Londonu, ali za to se treba izboriti na velikoj nacionalnoj smotri harfista iz 40 najpresti`nijih muzi~kih {kola, koji se odr`ava u Moskvi. S mojom profesoricom Dijanom Kor~inskom ve} uveliko ve`bam svakodnevno po dva do ~etiri sata. Ne `ali se {to je svoj repertoar delimi~no prilagodila i „naruxbinama” ~lanova familije. – Moja baka radi u Ministarstvu inostranih poslova, ali `eli da ode u penziju kao ambasador Ukrajine u Austriji i slu{a me kako sviram u Be~koj filharmoniji. Zbog we sam ve} sad po~ela da usa-

vr{avam najte`i repertoar: svitu iz baleta “[~elkun~ik”, od ^ajkovskog delove „Labudovog jezera” i “Valcera cve}a”, te Hendlov i Mocartov koncert za flautu i harfu – obja{wava tinejxerka, naravno na ~istom srpskom, bez pevaju}ih akcenata karakteristi~nih za jezike isto~noslovenske bra}e. Ina~e, Marija poti~e iz zaista svestrane porodice: majka je i uspe{an koreograf, otac je bio fudbaler „Partizana„, dok je brat Aleksandar aktuelni vice{ampion Srbije na takmi~ewu sredwo{kolaca u poznavawu ruskog jezika. D.Petrovi}


22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak30.januar2012.

dnevnik

НАФЕСТУ

СНИМАЋЕСЕНАПРОЛЕЋЕУБЕОГРАД У

ОсамноминованихзаОскаре

Јужнокорејски„Миракл”

На предстојећем Фесту бићеприказаноосамфилмовакојисууразличитим категоријама номиновани за награду Америчке академије за филмску уметност Оскар, нај ав ил а јe ДирекцијаФеста. Београдскапубликаимаће прилику да види „Дрво живота„ Теренса Малика, „Потомке” Алекс андера Пејна, „Ратног коња” СтивенаСпилберга,„Бољесутра”КрисаВејца. На програму су и „Челичн а лед и” Фил ид иј е Лојд, „Мартовс ке иде” Џорџ а Клун иј а, „Џејн Ејр” Кер и Фукон аге и „Воз ач” Никол ас а Виндинга Рефна. Ови филмоИзфилма„Ратникоњ”СтивенаСпилберга визаједноимају20номинацијазаОскаре.Јубиларни,40.Фестбићеодр- идругимсалама,апродајакаратапочиње1.фежанод24.фебруарадо4.мартау„Савацентру” бруара. (Танјуг)

Представници јужнокорејске продуцентске куће „More In Group„обишлисулокацијеуСрбији за снимање пројекта под радним називом „Миракл”, саопштила је Српска филмска асоцијација (СФА) која се бави промоцијом наше земље као пожељне дестинације за стране филмске екипе. Почетакснимања,укопродукцији саЈапаном,планиранјезапролећеовегодине.ЛокацијеуБеоградуоживеће,ускладусасценаријем, улице немачког града Штарбрукена,аинашиглумцидобиће приликузанекуодулога. ПродуцентТ.Ј.Чунг,познатпо сарадњи са редитељем Вонг Кар Ваијем на филму „Срећни заједно”,којијенаграђенуКану,изјавио је да су му многе колеге у Америци и западној Европи здушнопрепоручилеСрбију. „РеклисумидајеСрбијасавршеназемљазаснимањеуЕвропи

по прихватљивим ценама. Када смодошлиупрвиобилазаксхватиосамдасуупотпуностиуправу.Ентузијазам,позитиванстави подршканарочитосунампомогли да се припремимо за предстојеће снимањеуСрбији”,казаојеон. Чунгје„импресиониранпотенцијалом, визијом за овај пројекат иквалитетомрадауСрбији”,истичууСФА. „Не само за филм, већ и ТВ пројекте и рекламе, Србија нуди свештојепотребно.АкоодаберетедасниматеуЕвропи,аданисте претогаобишлиСрбију,тојевелика грешка”, оценио је он. Редитељ „Миракла” Санг Ман КимописаојеБеоградкао„величанствен студио под ведрим небом са разноликим лицима и локацијама”. „Професионална подршка СФА и велико искуство локалних фирми на међународним филмским

пројектима гарантују квалитетне резултате”,додаојеон.Филмговори о корејском оперском певачу БаеЈаеЧулучијиживотјеобележилаславастеченаширомЕвропе, потомтрагедијауследгубиткагласаипуткаопоравакууЈапану.Тај ликтумачићемладииперспективникорејскиглумацЈоЈиТае. Чланица СФА Милица Божанић истиче да је ово први филмско-оперски пројекат у иначе растућој корејској продукцији, а истовремено и први који ће се сниматиуСрбији. „У реализацији ће учестовати неколиконашихфрмиизобласти филмске продукције. Као асоцијација чији је основни циљ привлачење страних продукција изузетно нам је важно да на овај начин филмским кућама, нашим члановима, отварамо врата сарадњесановимтржиштима„,ре(Танјуг) клајеона.

ПОРТУГАЛСКИ РЕЖИСЕР МИГЕЛ ГОНСАЛВЕШ МЕНДЕШ:

Снимање документарца је снимање реалности Португалски режисер Мигел Гонсалвеш Мендеш,који је гост Осмог фестивала европског дугометражног документарног филма „Седам величанствених”, изјавио је да је за њега снимање документараца „снимање реалности”и да по његовом мишљењу не постоји велика разлика између играног и документарног филма. „За мене је снимање документарца -снимање реалности,то је моја тачка гледања реалности,то није реалност филма и ако желите да снимите исти филм као и ја то ће бити другачији филм,јер је ваша тачка гледишта другачија од моје”, рекао је овај редитељ, чији је документарац „Жозе и Пилар” који говори о животима португалског Нобеловца Жозеа Сарамага и његове супруге Пилар дел Рио, приказан синоћ у оквиру прве вечери фесивала „Седам величанствених”. Мендеш је у интервјуу Танјугу истакао да се одлучио да снима филм о Сарамагу, јер је још као тинејџер био велики обожаватељ Сарамага и његовог рада. Он је рекао да је прочитао све његове књиге и да је био упознат са његовим делом,али да су постојале ствари које „није разумео у вези са њим”. „Оно што ме је веома зачудило код Сарамага је то што је он за неке људе у Португалији био веома контроверзна личност - насилник и комуниста, тако да је постојало неколико ствари које нисам могао да разумем у вези са њим, а оно што ми нарочито

није било јасно јесте како човек који је за неке људе насилник може толико људскости и хуманости да да ликовима у својим делима”,рекао је Мендеш. Он је казао да је Сарамагу послао имејл у коме му пише да жели да направи филм о портретима њега и његове жене Пилар

Мигел Гонсалвеш Мендеш

дел Рио и о томе какав је живот Нобеловца сада када су постали као филмске звезде и када је његов живот праћен медијима и обожаватељима”. „Оно основно од чега сам почео када је кренуо рад на филму је да побегнем од традиционалног документарца и да нема никаквих интервјуа,јер људи имају много књижевних и политичких

Робертсoва у новом пројекту Редитељ америчке серије „Гли” Рајан Марфи објавио је да планира нови филмски пројекат,са глумицом Џулијом Робертс. Марфи је истакао да ће

режирати филмску адаптацију представе „The Normal Heart” (Нормално срце), преноси данас „Холивуд рипортер”, а

извора како би се информисали о Сарамагу,а могу и да читају његове књиге.Желео сам да направим портрет овог човека,како се осећао и како је живео”,рекао је редитељ. Он је приметио да је овај филм једноставна прича о човеку који има идеју да напише књигу „Слонов пут”,која је била

глумци Џулија Робертс, Алек Болдвин, Мет Бомер и Џим Парсонс ће учествовати у овом пројекту.Парсонс је претходно играо у бродвејској обнови ове представе која говори о ширењу ХИВ вируса током 80-тих година прошлог века. Џулија Робертс ће играти докторку Ему Брукнер, Бомер ће играти модног новинара који је хомосексуалац, док ће Парсонс тумачити улогу активисте хомосексуалца. Џулија Робертс ће ускоро бити виђена и на великом платну у улози зле краљице у филму „Снежана и седам патуљака” у 3Д верзији, а у режији познатог индијског редитеља Тарсема Синга. Овај филм требало би да доживи премијеру у марту ове године. (Танјуг)

његова последња књига,о човеку који одлази у болницу и мисли да је крај живота веома близу и о човеку који се неким чудом опоравља и завршава књигу, а потом умире. „Овај филм је веома инспиративан и говори о жељи за животом и за љубављу.Мислим да је то универзална прича,а публика га је добро прихватила у зе-

Џони Деп као вампир

Холивудски глумац Џони Деп глумиће вампира у свом новом филму „Dark Shadows” (Мрачне сенке),пренели су данас британски медији. Овај 48-годишњи глумац глумиће вампира Барнабаса Колинса у филму који ће режирати Тим Бартон и који је заснован на истоименој популарној серији из 1960-их. Филм прати Барнабасове сусрете са чудовиштима, вештицама, вукодлацима и другим створењима из маште.У филму играју и Мишел Фајфер и Ева Грин која глуми вештицу којој је Барнабас сломио срце и која га из освете претвара у вампира.

мљама у којима се приказивао”, оценио је Мендеш,додавши да је било веома тешко наћи спонзоре за његов филм и да је његов први копродуцент био Педро Алмодовар,а током снимања када је остао „тотално без пара”упознао је Фернанда Меирељеш редитеља филма „Град Богова”и он је постао други копродуцент филма. Документарац „Жозе и Пилар” овог младог режисера, сценаристе и продуцента, који је од 2002.године снимио четири играна и осам кратких филмова био је португалски кандидат за 84. доделу Америчких филмских награда у категорији за најбољи филм на страном језику,међутим филм није добио номинацију. „Веома сам срећан што је моја земља изабрала мој филм за кандидата за номинацију у категорији за најбољи страни филм”, рекао је Мендеш. Он је објаснио да је први пут да две земље - Немачка са филмом Вима Вендерса „Пина” и Португалија са филмом „Жозе и Пилар”кандидују документарце за најбољи страни филм и да је „веома поносан на то”. „Био сам тужан када сам чуо вести да нисам номинован, али живот иде даље. Могу сада да изађем на улицу и да ме ударе кола,то је тужно,а не то што мој филм није номинован за Оскара”,закључио је Мендеш чији је документарац видело близу 80.000људи у Португалији,Бразили и Шпанији.

ДемијанБичир

ГЛУМАЦДЕМИЈАН БИЧИР:

Приликадасеупознају „невидљиви” Мексички глумац Демијан Бичир се нада да ће његова номинација за Оскара за улогу у филму „Бољи живот” (A Better Life) скренути пажњу јавности на 11 милиона илегалних имиграната у САД. Премда слабо познат северно од границе своје земље, Бичир је успео да истисне звезде попут Леонарда Дикаприја и Рајана Гослинга из ужег списка конкурената за најпрестижну филмску награду,и да стане раме уз раме са холивудским „тешкашима„ Џорџом Клунијем и Бредом Питом. „Сада ће више љути знати ко сам”, казао је 48-годишњи глумац на конференцији за новинаре у мексичкој престоници, додајући да би „права награда„за њега било то да филм успе да скрене пажњу на проблеме с којима се суочавају имигранти у Америци.

Он се нада да ће „Бољи живот” - прича о оцу који покушава да заштити сина од уличних банди у Лос Анђелесу, успети да учини за илегалне емигранте оно што је филм „Филаделфија” из 1993. са Томом Хенксом у главној улози успео да учини за оболеле од АИДС-а и геј популацију у Америци. „Главна нада је да што је више људи види филм и сазна о 11 милиона људи који без папира живе у Сједињеним Америчким Државама и који су невидљиви за Американце„,навео је Бичир, преноси АФП. Мексички глумац је најпознатији широј публици по улози Фидела Кастре у филму „Че” Стивена Содерберга из 2008, а имао је и неколико појављивања у америчкој телевизијској серији „Weeds”,у којој је играо шефа мексичког наркокартела.

НАФЕСТИВАЛУ„СЕДАМВЕЛИЧАНСТВЕНИХ“

Документарац о рвању и љубави Документарни филм „Ра- суством и учествовањем откримин„аутора Аудријуса Стониса ва пуни смисао дешавања. Заиз Литваније приказан је у дирући у свет остарелог јунака малој сали Центра „Сава„ у рвања,филм долази до емотивоквиру европског фестивала ног средишта приче -до давно дугометражног документарног заборављене љубави. филма „Седам величанствених”. У овом остварењу, Стонис открива шаролики свет Грузије, свет митских јунака и дубоко укорењених традиција. Стонис гледаоце филма уводи у свет остарелог шампиона у традиционалном рвању Рамина, који је постао легенда победивши седам противника за свега 50 секун- Излитванскогфилма„Рамин” ди. У филму се преплићу важне и наизглед неСтонис је рођен 1966. у Ливажне ситуације виђене из ви- тванији, а независни филмски зуре Рамина, који својим при- аутор и продуцент је од 1989.

године. Члан је Европске филмске академије и Европске документаристичке мреже. Снимио је 19филмова,од којих су многи освајали бројне међународне награде. За филм „Земља слепих” добио је награду „Феликс” као најбољи документарни филм 1992.године. Добио је Националну награду Литваније 2002. године. Предавања и мастеркласове држао је у Калкути, Токију, Београду,Барселони,Сан Франциску.минута. Јуче,последњег дана фестивала у великој сали Центра „Сава” приказани су филм Марка Вејмилера „Живот негде далеко” и „Сјај курви” Аустријанца Михаела Главогера, који је након Вејмилеровог остварења,затворен фестивал.


c m y

kultura

dnevnik

ponedeqak30­. januar2012.

23

ИЗЛОЖБААКВИЗИЦИЈАМУЗЕЈАСАВРЕМЕНЕУМЕТНОСТИВОЈВОДИНЕ

Пресекзбиркииуметничких пракси

Фото:Чила Давид

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ /УЈВИДЕКИ СИНХАЗ ПРОСЛАВИЛО СВОЈ ДАН

Песме и ритмови за 38.рођендан Музиком, песмама и ритмовима у извођењу глумаца четири театра,Новосадско позориште /Ујвидеки синхаз прославило је 27. јануара свој 38.рођендан.С пуно доброг расположења, као, уосталом,увек тог слављеничког дана, изведен је посебан музички програм, уместо такозваног „сахрањивања“ представе која се као претходних година на тај, посебан начин,„скидала“с репертоара.Овог пута избарана је музика, да обележи рођенданско вече у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз. На сцену овог театра,као певачи и забављачи, ређали су се глумци суботичких позоришта „Деже Костолањи“ и Народног позоришта / Непсинхаз, као и из темишварског „Чики Гергељ“, и домаћина Новосадског позоришта.Свако је за свој наступ,у ви-

ду мини концерта, изабрао посебан програм, изведен с доста шарма, ведрине, и наравно неизбежног хумора. У такво расположење најпре су увели студенти глуме на Академији уметности у Новом Саду, који су отворили овај концерт, а такође и водили програм.Тако су нас подсетили да је за 38.година у овом позоришту изведено 218 представа,које је режирало 75редитеља.А,тако се и у овој прилици показало да нових снага у овом позоришту неће мањкати, јер ови будући глумци још на студијама умеју да покажу да се на њих може рачунати,што је свакако и заслуга позоришта, јер им пружа прилике да то покажу. Концерт је завршен наступом домаћина који су извели госпел музику,што је наишло на одушевљење,и све се,опет као и увек,

завршило снажним аплаузима публике глумцима, али и глумаца својој верној публици. Но,ту није био крај музици,која јесте утихнула на сцени,али су је заправо сменили ритмови који су се све гласније чули из позоришног клуба,где су глумци држали „час бубњологије“, у чему је врло радо учествовала и публика. Учествовали су гледаоци и у проби ђаконија, које су глумци припремили дан пре рођендана свог позоришта, а повод је било педесето извођење представе „Португал“, које се баш добро „наместило“ као увод у позоришну прославу. И, као што се у „Португалу“ често јео перкелт, тако су и гледаоци могли ово јело да пробају,седећи за столовима у крчми –аутентичном амбијенту у којем се одиграва ова представа. Н.Пејчић

ПОЗОРИШНАПРЕМИЈЕРА

Плес Принца поезије

Праизвођење драме„Пијач росе“Сање Домазет,урежијиСтефанаСабљића, у вршачком НП„Стерија“, професионалног Позоришта на румунском у Војводини Наша позната списатељица Сања Домазет подухватила се да напише камерни драмски текст о животу и раду песника , преводиоца и изузетно инвентивног културног посленика Петру Крдуа

(1952-2011).Она је при том имала погодност што је дуго година пријатељевала са њим, али то је уједно могло да представља препреку при одабиру веома богатог и обимног материјала, каои остваривању објективности.Међутим, веома искусна у овом послу Дома-

зетова јестворила суптилан и поетизован, биографски концизан драмски текст о худој судбини поете који је егзистирао само за поезију у анимално суровом свету што немилосрдно гази, уништава

и подругује се свему што не може и не жели да разуме.Тако песник на крају ове трагедије нагих руку, али пуне и племените душе, одлази са овог света, који врви од хладноће и таме, путујући у неки бољи и светлији, којем је увек тежио и у којем постаје Принц пое-

зије,односно пијач росе.Редитељ представе Стефан Сабљић поштовао је темељне концепцијске смернице Сање Домазет, повремено их обогаћујући аутентичним стиховима аутора , а у намери да плес Петру Крдуа кроз живот , јер он га је само тако могао подносити, учини што артистичкијим и атрактивнијим.У сценама где се редитељ снажно ослањао на сценарио Домазетове, остварио је натпросечне домете који су се огледали у конзистенцији и пиктуралности сценске инкарнације, док је тамо где је покушао да по сваку цену сазда сопствену импровизацију није достигао ништа више осим исподпросечне импресије. У“Пијачу росе“, животном плесу Петру Крдуа, најистакнутији протагонисти били су млади Марко Аџићкоји је препун жестине и елана тумачио главни лик песника,као и Отилија Пескариу која је изгарала, као и у многим другим представамадо сада,у улогама Суђаје и Анђела.У осталим ролама наступили су Моника Болдовина-Бугле, Мирча Оморан, Ионел Куђиа и дечак Богдан Кета. Дејан Тадић

Кустоски тим Музеја савреме- алииосталимуметницимасаконеуметностиВојводинеуНовом јимасусарађивали. Садузачетвртак,2.фебруар,приПотписници радова на излопремио је изложбу „Аквизиције: жби „Аквизиције: откупи и пооткупи и поклони (2004-2011)“. клони (2004-2011)“ у МСУВ су: Нањојћебитиприказанирадови Мира Бртка, Растислав Шкулец, 94уметникаиуметничкихгрупа, СлободанТишма,ЧедомирДрча, докојихјеМСУВдошаоунови- Богданка Познановић, Слободан јем периоду, пратећи савремену Пеладић,АндрејТишма,Данијел уметничкупраксу. Бабић,АтилаЧерник,ДушанТоАквизиције као специфичан доровић, Ратомир Кулић, Балинт вид излагачке делатности, уоби- Сомбати, Љубомир Вучинић, Тачајена су пракса у деловању му- дија Јаничић, Ласло Керекеш, зејских институција, наводи се у Милан Нешић, Драган Јеленкопозиву на изложбу. Поставкаћебитипремијерно представљање Музеја на том пољу. Откупљена и поклоњена уметничка дела показаће и смернице развојазбиркиМСУВ. Токомпериодаод2004. до 2011. г��дине, збирке МСУВ су обогаћене са 280 дела насталих у различитим уметничким медијима. Реч је о сликама, графикама, цртежима, колажима, скулптурама, објектима,инсталацијама, видеоинсталацијама, видеу,документарнимиексперименталнимфилмовима, фотографијама, дигиталним фотографијама и принтовима,3Данимацијама, архитектонским макетама и уметничким радовима у електронском облику. У поређењу са ДанијелБабић,Рекреацијаисмрт претходним периодима, изложбом из новембра 2003. го- вић, Божидар Мандић, Зоран дине („Неупоредиви идентитети Пантелић, Горан Деспотовски, – колекција војвођанске уметно- Слободан Кнежевић, Златко Кости за Музеј 21. век“), кустоски пљар,ВладоМартек,БиљанаБатим који је организовао изложбу калуца, Јарослав Супек, Вујица примећује значајан раст збирки, РешинТуцић,НемањаРадусинопосебнокадасуупитањупокло- вић,НиколаЏафо,ЛазарМаркониаутора,збогчегасеМСУВпо- вић, Предраг Шиђанин, Милена себно захваљује управо њима, Чурбаковић, Стеван Којић, Зво-

01. februar sreda

02. februar þetvrtak

08. februar sreda

„Хобо”на руском и чешком Књижевника Зорана Ћирића, познатог као „магични Ћира”,који је завичајни Ниш ставио на литерарну карту као Нишвил,а за роман „Хобо”освојио НиН-ову награду, почињу да „откривају„ издавачи у Бугарској, Чешкој и Русији. Како је јавила зрењанинска „Агора”која је сада ексклузивни Ћирићев издавач и заступа његова ауторска права,роман „Хобо” ускоро треба да се појави на руском језику у издању куће „Лемакс”у преводу Александре Ларисе Савељеве. Исти роман у току априла биће објављен и на чешком језику код изадавачке куће

„Руна”из Прага,у преводу Јана Долежала. Из Бугарске је управо стигла вест да се у преводу Дарине Дончеве појавила књига Ћирићевих изабраних прича у издању Универзитетске издавачке куће „Паисиј Хилендарски”. Код „Агоре”се управо штампа ново издање Ћирићеве књиге прича „Кратки људи” (прво се појавило у октобру на Београдском сајму књига),а ускоро ће „Агора”објавити поновљена издања његових култних књига из деведесетих година 20. века „Златна декада”и „Вулваши”.

та, Маје Ердељанин, Радована Кузмановића, Беле Олаха, Милана Станкова, Борислава Шупута, ДанилаВуксановића,Драгослава Крњајског, Ференца Маурича , ВладиславаШешлије,ПалаДечова... ИзложбауМСУВбићеотворенадо30.марта. И.Бурић

Novosadsko pozorište- Ĉaþka scena “Šarene iskrice”

ON I MI - Ispirisano delima Dušana Radoviüa, Reditelj: Robert Ožvar Novosadsko pozorište- Ĉaþka scena “Šarene iskrice”

ON I MI - Ispirisano delima Dušana Radoviüa, Reditelj: Robert Ožvar Peter Vajs: MARA/SAD Progon i ubistvo Žana-Pola Maraa, u izvoÿenju bolesnika duševne bolnice u Šarentonu po zamisli Markiza de Sada Reditelj: Andraš Urban

19 sati* mala sala 19 sati* mala sala

19 sati*

NOVINARSKA PREMIJERA 09. februar þetvrtak

10. februar petak

16.

februar

þetvrtak

17. februar petak

20. februar ponedeljak

Peter Vajs: MARA/SAD Reditelj: Andraš Urban PREMIJERA, Pretplata Ištvan Nemet P.

19 sati*

Peter Weiss: MARA/SAD Reditelj: Andraš Urban, Pretplata Janoš Naÿgelert

19 sati*

Frank L. Baum-Tibor Zalan: ýAROBNJAK IZ OZA Reditelj: Zoltan Puškaš Gostovanje u Tatabanji Frank L. Baum-Tibor Zalan: ýAROBNJAK IZ OZA Reditelj: Zoltan Puškaš Gostovanje u Tatabanji Imre Madaþ: ýOVEKOVA TRAGEDIJA Reditelj: Kokan Mladenoviü

13. februar ponedeljak

Alina Nelega: DESET ZAPOVESTI RUDOLFA Monodrama Tamaša Hajdua

21. februar utorak

22. februar sreda

23. februar þetvrtak

24. februar petak

НОВИПРЕВОДИРОМАНАЗОРАНАЋИРИЋА

нимир Сантрач, Дан Пержовски, ЗоранТодоровић,ИгорАнтић,Јожеф Клаћик, Ђула Шанта, Зоран Јовановић, „Вербунпрограм“, „Апсолутно“, „Вакуумпак“, „Породица бистрих потока“, „АБС“, „Артклиника“,„МПарт“...Изложбаћепредставити деоуметничке заоставштине Драгана Ракића идонацијуцртежаАрхиваПанчевакаоорганизатораБијеналацртежаСрбије,уоквирукојесурадови бројних савремених војвођанскихаутора: ИштванаБалин-

27. februar ponedeljak

28. februar utorak

29. februar sreda

Mihail Bulgakov:

HESA

MAJSTOR I MARGARITA Reditelj: Šandor Laslo

Mihail Bulgakov:

MAJSTOR I MARGARITA Reditelj: Šandor Laslo

Peter Vajs: MARAT/SADE Reditelj: Andraš Urban, Pretplata Lajoš Šoltiš

U MENI ŽELJA SVIRA... Gala koncert glumica Novosadskog pozorišta

19 sati* 15 i 19 sati Tatabanja 19 sati Tatabanja 19 sati * mala sala 19 sati* 19 sati* 19 sati* 19 sati mala sala

Mihalj Verešmarti: ýONGOR I Reditelj: Ĉerÿ Hernjak

TINDE

19 sati*

Mihalj Verešmarti: ýONGOR I Reditelj: Ĉerÿ Hernjak

TINDE

19 sati*

Ĉerÿ Serbhorvat:

A KO ûE VRATITI BICIKL? Reditelj: Silvia Križan

19 sati* mala sala

* SA PREVODOM

Pozorište zadržava pravo na promenu repertoara. Karte se mogu kupiti na blagajni Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház od 16-19 þasova, mogu se rezervisati na tel: 021/ 525552 i 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: szinhaz@eunet.rs, ujvidekiszinhaz@yahoo.com


24

svet

ponedeqak30.januar2012.

dnevnik SIRIJA@ALIZBOGSUSPENZIJEMISIJEARAPSKELIGE

VESTI

Moskvaseprotivi odlaskuposmatra~a

NestaliKinezi PEKING, KARTUM: Kinesko ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je ju~e da je u ju`nom Sudanu nestalo vi{e kineskih dr`avqana, nakon {to su prethodno sudanski pobuwenici saop{tili da dr`e grupu od 29 radnika iz Kine. U saop{tewu kineskog ministarstva navodi se da su ekstremisti u subotu napali kinesku kompaniju na jugu Sudana u nemirnom regionu Kordofan. U trenutku napada 35 qudi nalazilo se u kompaniji. Sudanski pobuwenici saop{tili su ranije da dr`e 29 kineskih radnika. Sudanska armija se od juna bori s pobuwenicima na jugu Sudana. (Tanjug)

Napadna glasila opozicije MOSKVA: Redakcija glasila „Ve~erwi Krasnokamsk” ~iji je izdava~ lokalni ogranak opozicione partije Jabloko saop{tila je da je, zasad nepoznata, osoba zapalila sedi{te ovog lista u gradu Krasnokamsku u oblasti Perma. Prema navodima ~lanova redakcije, re~ je o mu{karcu koji je razbio prozor i ubacio u kancelariju lista zapaqivu smesu, nalik „Molotovqevom koktelu”, prenela je radio stanica „Eho Moskve”. Povre|enih nije bilo, a u po`aru su izgoreli celokupan materijal redakcije, oprema, ra~unovodstvena evidencija i novionska arhiva, naveli su u redakciji, dodaju}i da je podmetawe po`ara u vezi sa tekstovima o korupciji u lokalnoj vlasti koji su objavqeni u listu. (Tanjug)

UEgiptupo~elo glasawezaGorwidom KAIRO: Egip}ani su ju~e otpo~eli glasawe za poslanike gorweg doma parlamenta Savet [ura koji }e biti odr`ano u dve faze.Sredinom ovog meseca okon~ani su maratonski parlamentarni izbori za dowi dom i odr`ana konstitutivna sednica parlamenta. Prva faza glasawa za Savet [ura traja}e dva dana i bi}e sprovedena u 13 egipatskih provincija, ukqu~uju}i najve}e gradove Kairo i Aleksandriju, a druga faza 14 i 15. februara u preostalih 14 provincija.U

Nuklearniinspektori uIranu TEHERAN: Nuklearni inspektori UN stigli su ju~e u Teheran, predvo|eni generalnim direktorom Me|unarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Hermanom Nakertsom i sekretarom organizacije Rafaelom Grosijem, kako bi proverili navode o poku{ajima Irana da proizvede atomsko oru`je.Teheran ve} tri godine odbija da razgovara o navodnim eksperimentima u vezi sa proizvodwim nuklearnog oru`ja i tvrdi da je re~ o neosnovanim optu`bama koje

Zapaqena zastavaSAD OKLAND: U sukobu demostranata i policije u Oklandu, ~etiri osobe su povre|ene, a oko 300 uhap{eno kada su demonstranti upali u Gradsku skup{tinu i zapalili ameri~ku zastavu, a policija odgovorila suzavcem i „fre{„ granatama, jednom vrstom bezopasnih ru~nih granata. Pokret „Okupirajte Vol strit” koji osu|uje neumerenost korporacija i ekonomsku nejednakosti formiran je u Wujorku pro{le jeseni, a najve}u masovnost imao je u Oklandu, Wujorku i Los An|elesu. „Tri policajca i jedan demonstrant su povre|eni i tri privatna vozila su demolirana”, saop{tila je policije Oklanda. Sukob policije i demostranata po~eo je pri poku{aju demonstranata da zauzmu napu{teni kongresni centar „Henri Kaizer” i da tamo naprave svoje novi kamp i zatim nastavili ka centru Oklanda i Gradskoj skup{tini gde su ispred zgrade zapalili zastavu, a zatim upali u hol u po~inili {tetu na izlo`benoj postavci. (Tanjug)

skladu sa izbornim sistemom koji je usvojen posle zbacivawa s vlasti biv{eg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka pro{le godine, dve tre}ine Saveta [ura ili 180 poslanika bi}e izabrano putem izbora sa partijskih lista. Preostala tre}ina ili 90 poslanika direktno }e postaviti (imenovati) novi egipatski predsednik ~iji izbor se o~ekuje na predsedni~kim izborima u junu ove godine, onako kako je procesom tranzicije vlasti u Egiptu predvi|eno. (Tanjug)

dolaze iz nekoliko „arogantnih zemaqa”. Napetosti izme|u Irana i Europske unije poja~ale su se ovog meseca posle nametawa najtvr|ih sankcija Iranu. Nakerts, koji je na ~elu ekipe od {est inspektora, trebalo bi za vreme trodnevnog boravka da razgovara s iranskim zvani~nicima. Kako javqawu agencije, inspektori bi trebali da posete mesto Fardo, na jugozapadu zemqe, gde je fabrika za proizvodwu oboga}enog uranijuma u Iranu. (FoNet)

MOSKVA,DAMASK: Sirij- podr`ava stav zapadnih zemaqa ske vlasti saop{tile su da su o besmislenosti misije i nemoiznena|ene i da `ale zbog odlu- gu}no{}u dijaloga sa re`imom ke Arapske lige da povu~e svoju sirijskog predsednika Ba{ara posmatra~ku misiju iz te zemqe. al Asada. „Mislim da su to veoma neod„Sirija je iznena|ena i `ali govorne izjave, jer sabotiraju zbog odluke koju je doneo {ef Arapske lige Nabil al-Arabi priliku da se smiri situacija, da suspenduje misiju, po{to je {to je sasvim nedopustivo”, napro{le nedeqe odlu~io da wen veo je Lavrov u izjavi za Intermandat produ`i za mesec dana”, faks. Rusija je odbila da podrobjavila je agnecija SANA na `i predlog rezolucije o Siriji svom sajtu. Neimenovani zvani~nik optu`io je arapske zemqe da rade na osnovu zahteva Katara, koji predvodi Komitet Arapske lige za Siriju, uo~i sastanka Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija slede}e nedeqe. „Ova odluka ima za ciq da poja~a pritisak za strano me{awe u poslove Sirije”, navodi SANA re~i ovog zvani~nika. [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov kritikovao je ju~e odluku Arapske lige da suspenduje posmatra~ku misiju u Siriji nakon napada na antivladine snage i ocenio da bi zapravo trebalo pove}ati broj Posmatra~kamisijaArapskelige posmatra~a. „@eleli bismo da znamo za- koji su usaglasile evropske i {to oni tako koristan instru- arapske zemqe u kojoj je zatrament tretiraju na ovakav na~in. `eno da Al Asad napusti funkPodr`ao bih pove}awe broja ciju predsednika. Lavrov je rekao da Rusija `eposmatra~a”, rekao je Lavrov tokom posete Brunejima. Lavrov li da vidi izve{taj posmatra~a je naveo da je iznena|en {to su Arapske lige uo~i posete geneposle odluke o produ`ewu po- ralnog sekretara Arapske lige smatra~ke misije za jo{ mesec i katarskog premijera Savetu dana neke zemqe, posebno one u bezbednosti UN gde }e tra`iti Persijskom zalivu, opozvale akciju UN. „Naravno mi }emo ih saslumisiju svojih posmatra~a. Arapska liga donela je ju~e {ati. Ipak smo naveli da je poodluku da obustavi posmatra~ku trebno da vidimo sam izve{taj misiju zbog krvoproli}a u obra- na osnovu kojeg je podneta ini~unu vladinih snaga s pobuweni- cijativa”, rekao je Lavrov. Rusicima, a Lavrov je izjavio da ne ja je u decembru predlo`ila sop-

POKU[AJOBNAVQAWEDIREKTNIHPREGOVORANABLISKOMISTOKU

Abas:Zaneuspeh uAmanukrivIzrael

TEL AVIV, RAMALA: Palestinski predsednik Mahmud Abas optu`io je Izrael za neuspeh razgovora pregovara~a u jordanskoj prestonici Amanu, ~iji je ciq bio da se prona|e formula za povratak pregovara~kom stolu. Abas je rekao da su ti razgovori, koje je „sponzorisala” ~etvorka bliskoisto~nih mirovnih posrednika (UN, EU, SAD i Rusija), propali zbog „nefleksibilnosti Izraela i odbijawa da predstavi jasnu viziju o granicama i bezbednosti”. Prema re~ima Abasa Palestinci su spremni da obnove direktne pregovore kada Izrael prihvati da

granice pre tog rata, u kome je izraelska vojska osvojio Zapadnu obalu i pojas Gaze, budu osnova za pregovore i kada se zamrzne {irewe jevrejskih naseqa na okupiranoj zemqi. Od po~etka januara izraelski i palestinski pregovara~i sastali su se u Amanu pet puta u poku{aju da obnove direktne pregovore koji su u zastoju od kraja septembra 2010. godine. U petak su SAD pozvalae obe strane da nastave te takozvane istra`iva~ke razgovore, a prethodno je nastavak apelovala {ef diplomatije EU Ketrin E{ton tokom posete regionu Bliskog istoka. Palestinsko rukovodstvo `eli

da se konsultuje s arapskim zemqama pre nego {to odlu~i da li da i daqe razgovara. Abasov politi~ki savetnik Nimer Hamad rekao je da }e se po~etkom februara odr`ati sastanak Arapske lige na nivou {efova diplomatija. Palestinci su pod pritiskom me|unarodne zajednice da nastave pregovore, dodao je Hamad, istakav{i da oni o~ekuju od SAD i drugih zemaqe da smatraju Izrael odgovornim za nesupeh.Izrael poziva Palestince da se razgovori nastave, na osnovu incijative ~etvorke, u nastojawu da se zavr{e mirovnim sporazumom do kraja ove godine. (Tanjug)

stveni nacrt rezolucije u kome su pobuwenici i vladine snage po|ednako okrivqene za nasiqe i pozvane na dijalog, ali su zapadne zemqe odbile taj predlog. Opozicioni sirijski Nacionalni savet pozvao je sirijsku dijasporu da protestuje ju~e ispred ruskih ambasada u znak neslagawa s ruskim predlogom rezolucije. Lavrov je vi{e puta istakao da se u Siriji ne sme do-

goditi „libijski scenario”, a u me|uvremenu se nasiqe sirijskih snaga bezbednosti nastavqa, kao i ubijawe civila. Asadova porodica, koja upravqa Sirijom od 1971. godine, pripada mawinskoj {iitskoj sekti alavita, a zvani~ni Damask za nasiqe optu`uje „teroristi~ke grupe”. UN su nedavno saop{tile da je broj `rtava 10mese~nih nemira u Siriji prema{io 5.400, a najmawe 400 qudi je ubijeno od dolaska posmatra~ke misije Arapske lige u ovu zemqu 26. decembra pro{le godine. (Tanjug)

AMERI^KIIZBORI

Obama~eka protivkandidata VA[INGTON: Republikanska predsedni~ka kampawa se zahuktava, ali posle odr`anih preliminarnih izbora u tri ameri~ke savezne dr`ave, nema naznaka da li je kandidaturi bli`i nekada{wi predsedavaju}i Kongresa Wut Gingri~ ili biv{i guverner Masa~usetsa Mit Romni. Rezultati se mewaju bukvalno iz dana u dan, pa se de{ava da jednog dana u istra`ivawima vodi Gingri~, a da ga ve} slede}eg u vo|stvu zameni Romni. Nakon ubedqive i donekle iznena|uju}e pobede u Ju`noj Karolini, Gingri~ je prestigao Romnija po popularnosti i preuzeo vo|stvo sa desetak procenata prednosti, me|u-

tim wegov uspon je kratko trajao. Promenu na vrhu je donela televizijska debata na Floridi, u ~etvrtak uve~e. Biv{eg guvernera Masa~usetsa sada podr`ava 41 odsto republikanaca, naspram 33 odsto podr{ke koju ima Gingri~. Su{tina naglih promena u republikanskom taboru je to {to Gingri~ i Romni imaju potpuno druga~ije politi~ke poglede, iako pripadaju istoj partiji. Gingri~ predstavqa ~vrstu konzervativnu struju. Romni ima mek{e stavove i za tvrdo krilo Republikanske partije i predstavnike Pokreta ^ajanka on nije izvorni republikanac. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI HAMID KARZAJ Predsednik Avganistana Hamid Karzai planira susret sa talibanima u Saudijskoj Arabiji narednih nedeqa, pre osnivawa talibanske kancelarije u Kataru, u poku{aju da pokrene mirovne pregovore.Talibani su do sada odbijali da priznaju Karzaijevu vladu i govorili su da su spremni da pregovaraju samo sa SAD. Izgleda da su talibani pristali da razgovaraju sa Karzajem.

AUNG SAN SU ]I Vo|a opozicije u Mjanmaru Aung San Su ]i pozvala je ju~e na izmene ustava koji je donela ranija vojna hunta, tokom svog prvog politi~kog puta otkako je prestala s bojkotom politi~kog sistema u zemqi i objavila da se kandidovala na dopunskim izborima za parlament. Su ]i tvrdi da „postoje zakoni koji su smetwa za slobodu naroda” i da se ti zakoni moraju ukinuti.

OSKAR LUI\I SKALFARO Biv{i italijanski predsednik Oskar Lui|i Skalfaro preminuo je u 93. godini, javili su ju~eitalijanski mediji.Skalfaro se na polo`aju predsednika nalazio od 1992. do 1999. godine. Bio je jedan od retkih politi~ara u Italiji koji su obavqali sve tri najvi{e funkcije u zemqi: mesto {efa dr`ave, predsednika senata i predsednika doweg doma parlamenta.

NEVREME OMETA ISPUMPAVAWE GORIVA IZ „KOSTA KONKORDIJE”

Ameri~ka kompanija nudi putovawe potopqenim brodom VA[INGTON: Zbog uzburkanog mora i jakog vetra ju~e je ponovo obustavqena potraga za telima stradalih u brodolu velikog turisti~kog broda „Kosta konkordija” koji se 13. januara nasukao na zapadnoj italijanskoj obali, saop{tile su italijanske vlasti. Britanska agencija podse}a da je operacija ispumpavawa goriva iz broda tako|e obustavqewa zbog lo{eg vremena, dan ranije. Ju~e je prona|eno telo jo{ jedne, 17. `rtve brodoloma.Brod je i daqe nagnut i polupotopqen samo nekoliko metara od obale i stena u blizini ostrva \iqo, gde se nasukao pre ne{to vi{e od dve nedeqe. Ameri~ka kompanija „Ameriken ekspres” dospela je u nezgod-

nu situaciju po{to je ponudila sedmodnevnu plovidbu Mediteranom brodom „Kosta konkordija” koji je sada polupotopqen posle havarije od pre dve sedmice.

Ponuda je osmi{qena pre nesre}e, ali je problem u tome {to se kasnije niko nije setio da je otka`e, navode u kompaniji, a prenosi list Dejli mejl. Kompa-

nija „Ameriken ekspres” nudi sedmodnevnu plovidbu Mediteranom brodom „Kosta konkordija” i to po ceni od samo 749 dolara, iako se taj kruzer nasukao pre dve nedeqe u Italiji. Za sada se ne zna da li je re~ o gre{ci nekoga iz ameri~ke kompanije ili je mejl sa takvom ponudom upu}en namerno stotinama hiqada potencijalnih klijenata. Brod „Kosta konkordija” nasukao se 13. januara nedaleko od ostrva \iqo u Italiji i u toj nesre}i poginulo je 17 qudi, a jo{ 17 osoba vode se kao nestale. Portparol „Ameriken ekspresa” Kristin Eliot izvinila se zbog propusta uz obrazlo`ewe da je ta ponuda osmi{qena pre nesre}e, a kasnije se niko nije setio da je otka`e.


BALkAn

dnevnik

SAMOSTALNADEMOKRATSKASRPSKASTRANKAOSU\UJENAPADENASRPSKEZAJEDNICE

Vandalizamnema nacionalnoobele`je ZAGREB: Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) osudila je nasiqe prema pripadnicima srpske zajednice u Vukovaru po~iweno nakon polufinala u rukometu i zatra`ila otkrivawe po~inilaca i odgovornost za one koji su organizovali navija~ki skup u tom gradu.

Kamenovanazgrada srpskestranke SDSS navodi da su u Vukovaru tokom no}i huligani nasrnuli na ve}u grupu srpske omladine koja je u kafi}u proslavqala

izme|u Hrvatske i Srbije, „ovaj vandalski ~in smo prijavili policiji koja je i iza{la na mesto doga|aja”, navodi se u saop{tewu. Ta stranka isti~e da ovaj doga|aj, „osim po~iwene materijalne {tete, ima znatno ve}e politi~ke i druge konotacije, jer se radi o srpskoj mawinskoj, ali i parlamentarnoj stranci u Hrvatskom saboru”. „S obzirom da raspola`emo informacijama da je tokom no}i demoliran i kafi} ~iji je vlasnik tako|e pripadnik na{e zajednice i u kome su vandali preUpetakuve~enaulicamaVukovara

Zanedelanikonijeamnestiran „Na`alost na ovim prostorima jo{ uvek ima onih koji sportske poraze ne znaju i ne mogu podneti na sportski na~in, pa sportske frustracije iskaquju na nedemokratski i nequdski na~in”, navodi SDSS i dodaje da „od vandala nije amnestirana nijedna nacija, {to se videlo i nedavno u Novom Sadu u napadu na hrvatske navija~e”.”I ovaj napad osu|ujemo i pozdravqamo {to su vandali prona|eni i privedeni organima pravde, zbog toga to isto o~ekujemo i u slu~ajevima u Vukovaru”, saop{tila je Informativna slu`ba SDSS-a.

18. ro|endan svog druga, a na zgradu te stranke je ba~eno vi{e komada cigli i kamewa od kojih je na vi{e mesta o{te}ena fasada, ki{ni oluk i okvir prozora. Uz najo{triju osudu tog ~ina, koji se desio nakon polufinalne utakmice u rukometu

kinuli privatno ro|endansko dru`ewe, kao i da je meta napada bio objekt SDSS, od nadle`nih institucija zahtevamo da se ovakva praksa {to hitnije prekine. Tako|e o~ekujemo da policija prona|e po~inioce ovih dela i sankcioni{e ih u skladu sa za-

konodavstvom Hrvatske”, isti~e SDSS.

NapadiuSplitu iDubrovniku Posle polufinalnog susreta rukometnih reprezentacija Srbije i Hrvatske dogodilo se nekoliko napada na sedi{ta srpskih organizacija i u Splitu i na crkvu u Dubrovniku. Grupa huligana upala je u Srpski klub u Splitu, napala prisutne i razbila deo inventara. Razbijena su dva stakla na crkvi u Dubrovniku. Kako je saop{teno iz splitsko-dalmatinske policijske uprave, policija traga za ~etvoricom mu{karaca koji su u pe-

tak, nakon me~a upali u splitski Klub srpske nacionalne mawine (SKUPS) u centru grada. Oni su fizi~ki napali trojicu Srba koji su bili u klubu i razbili deo inventara, pri~iniv{i {tetu od oko 300 evra. Hrvatski mediji izve{tavaju da su tom prilikom lak{e povre|ena dvojica Srba, dok je policija izvestila da niko nije povre|en. Na srpskoj pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku nepoznata lica razbila su dva prozora. Prema re~ima portparolke policijske uprave dubrova~ko-neretvanske Marije \enero, policija je nakon informacije o po~iwenom vandalizmu obavila uvi|aj i traga za po~iniocima. (Tanjug)

ponedeqak30.januar2012.

25

PARLAMENTCRNEGOREDANASODR@AVQANSTVU

Pogodnostiizadecu Crnogoraca

PODGORICA: Poslanici Skup{tine Crne Gore raspravqa}e danas o izmenama Zakona o dr`avqanstvu, koje je podnela opoziciona Socijalisti~ka narodna partija (SNP), a kojima je predvi|eno produ`ewe roka za aplicirawe za crnogorsko dr`avqanstvo pod olak{anim uslovima. SNP je predlo`ila da rok za aplicirawe za crnogorsko dr`avqanstvo pod olak{anim uslovima, koji isti~e 31. januara, bude produ`en za dva meseca. Dr`avqani biv{ih jugoslovenskih republika, koji su imali prebivali{te u Crnoj Gori pre 3. juna 2004. godine, kao i li~nu kartu, mogu aplicirati za prijem u crnogorsko dr`avqanstvo, a da se

od wih ne tra`i otpust iz dr`avqanstva prethodne dr`ave. SNP je predlo`ila i da pravo na sticawe crnogorskog dr`avqanstva poreklom imaju sve osobe ~iji je jedan roditeq crnogorski dr`avqanin, bez obzira na to gde su ro|eni.Sada{wim zakonskim normama je predvi|eno da to pravo imaju osobe ~iji je jedan roditeq crnogorski dr`avqanin, ali da one ne smeju imati dr`avqanstvo drugog roditeqa, a mogu imati bilo koje drugo. Iz vladaju}e Demokratske partije socijalista je najavqeno da ta stranka najverovatnije ne}e podr`ati predlo`ene izmene Zakona o crnogorskom dr`avqanstvu. (Tanjug)

Prijaveprotiv ministarazbog SvetogStefana PODGORICA: Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) najavila je ju~e da }e podneti krivi~ne prijave za organizovani kriminal protiv vi{e biv{ih i sada{wih crnogorski funkcionera zbog sumwe da su zloupotrebili slu`beni polo`aj u korist kompanija koje su pod kontrolom gr~kog biznismena Viktora Restisa. Preko povezanih kompanija, Restis je zakupac hotela na Svetom Stefanu, ali i istovremeno i vlasnik Rudnika mrkog ugqa u Beranama. Prema podacima do kojih je do-

rawe hotela. Isto tako, Vlada je omogu}ila Restisu i da se dodatno zadu`i i dala primat tim obavezama, u odnosu na pla}awe zakupnine. Ovakvog partnera je stimulisao i sam premijer Igor Luk{i} u nedavnoj poseti Maroku, gde je navodno promovisao investicije, umesto da natera Aman i Restisa da ispo{tuju ono {to je ve} potpisano , naveli su u MANS. Druga krivi~na prijava se odnosi na drugi veliki posao Restis grupe u Crnoj Gori - privatizaciju rudnika mrkog ugqa u Beranama i wome su obuhva}eni aktuelni mi-

Luk{i}potpisuje ugovores verskimzajednicama

UBe~uodr`an 15.svetosavskibal BE^: U organizaciji Austrijsko-srpskog dru{tva, u Be~u je 15. put odr`an „Svetosavski bal”. Ovogodi{wi bal otvorio je preksino} de~ji hor „Sveti Sava” iz Loznice izvode}i Svetosavsku himnu i „Odu radosti”. Glumci Ana Stefanovi} i Kristijan [traser su u nastavku „vodili” prepunu salu be~kog hotela kroz program, podsetiv{i na trdiciju ovog bala, koja datira iz 19.veka, a koju je o`iveo Srpski centar pre 15 godina, a na ~ijem ~elu je bio Milorad Mateovi}. „Svetosavski bal” u Be~u je uvek mesto na kome se podse}a na znamenite Srbe, koji su `iveli i stvarali u austrijskoj prestonici, poput Vuka Karaxi}a i wegove }erke Mine, Branka Radi~evi}a i mnogih drugih.U bogatom balskom programu nastupila je i be~ka {kola plesa „Imerfol”. Na balu je izveden „Srpski kvadril” Johana [trausa mla|eg, kompozicija koja je neizostavni deo svakog „Svetosavskog bala”, koja i najboqe svedo~i i o balskoj tradiciji Srba u Be~u, pod uticajem austrijske kulture. Kompozicija je nastala kao zasluga Milo{a Obrenovi}a koji je, po`elev{i da okupi jednom godi{we Srbe u Be~u, dao nalog Johanu [trausu mla|em da za tu priliku napi{e ovo delo, koje je prvi put izvedeno 1846. godine na prvom „Slovenskom balu” u Be~u. Srpsko kulturno dru{tvo „Kara|or|e” iz Be~a potrudilo se da izvo|ewem „Kraqevog ko-

la” podseti i na gradska okupqawa na dvoru onda{weg Beograda, ali i na tradicionalne srpske folklorne igre iz [umadije. Ansambl „Danica” iz Salcburga se pobrinio za muzi~ki deo pro-

PODGORICA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} i reis islamske zajednice Rifat Fejzi} potpisa}e danas ugovor o ure|ewu odnosa od zajedni~kog interesa izme|u vlade Crne Gore i Islamske zajednice u Crnoj Gori.Iz crnogorske vlade je najavqeno da }e Luk{i} u utorak takav ugovor potpisati sa predsednikom jevrejske zajednice Crne Gore Ja{om Alfandarijem. Crnogorski premijer je u junu pro{le godine potpisao u Vatikanu temeqni ugovor Crne Gore i Svete stolice, kojim se reguli{e odnos te zemqe sa Katoli~kom crkvom.Taj ugovor je, kako je tada saop{teno, predstavqao kontinuitet odnosa Crne Gore sa Svetom stolicom, s obzirom na na konkordat koji je 1886. godine potpisala kwa`evina Crne

Gore sa Vatikanom, a kojim je regulisan status Rimokatoli~ke crkve u Crnoj Gori. Konkordat s kraja 19. veka koji je potpisala Crna Gora, prvi je akt te vrste koji je prihvatila jedna ve}inski pravoslavna zemqa. Luk{i} je ranije kazao da nije optimista po pitawu brzog postizawa sporazuma sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), kojim bi Crna Gora i SPC trebalo da urede me|usobne odnose. On je naveo da postoje okolnosti koje budu}i sporazum sa SPC ~ine bitno druga~ijim od onog koji je Vlada Crne Gore potpisala sa Katoli~kom crkvom. Luk{i} smatra da ne treba izbegavati tra`ewe re{ewa koje }e objediniti pravoslavne vernike u Crnoj Gori pod neutralnim nazivom. (Tanjug)

SRETKORADI[I]NASESIJI„KRUGA99” USARAJEVU

UFederacijiBiH petputamaweSrba

Neboj{aRadmanovi}

grama, koji je obilovao iznena|ewima. Pored nastupa „Garavog sokaka”, poznatog novosadskog benda, kao iznena|ewe ve~eri pojavila se i pobednica Evrosonga Marija [erifovi} koja je za ovu priliku izvela „Molitvu”.Na balu su bili i ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Neboj{a Radmanovi}, kao i gosti iz vi{e evropskih zemaqa. Predsednik Austrijsko-srpskog dru{tva Marko Stijakovi} je po`eleo dobrodo{licu gostima, podsetiv{i da je ovo prvi put da Dru{tvo na ~ijem je ~elu organizuje ovo veliko tradicionalno okupqawe. (Tanjug)

SARAJEVO: U Federaciji Bosne i Hercegovine danas `ivi ~etiri do pet puta mawe Srba u odnosu na popis stanovni{tva iz 1991. godine, kazao je gost ju~era{we sesije Kruga 99, predsednik Srpskog gra|anskog ve}a - Pokret za ravnopravnost Sretko Radi{i}. „Politi~ki, ekonomski, socijalni polo`aj nije dobar i on se, neminovno, ve`e za polo`aj Bo{waka i Hrvata u Republici Srpskoj. Polo`aj Srba mo`e se gledati samo iz aspekta po{tovawa op{tih qudskih prava na podru~ju BiH”, rekao je Radi{i}. Ekonomski polo`aj je izra`eno nepovoqan i veliki broj Srba u Federaciji nije u mogu}nosti da prona|e posao, rekao je Radi{i}, a prenela Fena. „Nisu jo{ re{ena ni mnoga pitawa u sektoru kulture, zdravstva i socijalnih potreba. Sve se to odra`ava na kvalitet `ivota koji bi bio motiv za pove}awe broja povrataka”, pojasnio je on. Radi{i}, me|utim, smatra da povratak Srba u Federaciju BiH ne nailazi na

podr{ku Republike Srpske. „Republika Srpska nema aktivni politi~ki odnos prema Srbima koji `ive u FBiH. Ne{to malo je interesa bilo u me|uentetitskim podru~jima, a kada je u pitawu povratak, ali to je vi{e bilo simboli~ki nego su{tinski. Vlasti u Republici Srpskoj, od kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, uglavnom su se vi{e bavile ostankom Srba nego povratkom Srba u FBiH”, izjavio je Radi{i}. Re{ewe je u sasvim druga~ijem politi~kom pristupu, smatra Radi{i}, ali i razvoju ekonomije koja je garant ose}aja sigurnosti gra|ana u BiH. „Politika je jo{ uvek dominiraju}i problem i samo bitnom reformom politi~ke strukture, promenom retorike koja mora pre}i s negativisti~kog na pozitivisti~ki kurs mo`e se stvoriti jedan prihvatqiv i povoqan ambijent i za Bo{wake i Hrvate u Republici Srpskoj, ali i Srbe u FBiH”, naveo je Radi{i}. (Tanjug)

SvetiStefan

{ao MANS, oba posla su pra}ena mnogobrojnim kr{ewima zakona i ugovornih obaveza, te sumwivim finansijskim i drugim iskazima. Zbog vi{egodi{weg tolerisawa kr{ewa ugovornih obaveza, te nesavesnog vr{ewa slu`bene du`nosti nadzora u postupku davawa u zakup hotela Sveti Stefan, krivi~ne prijave }e biti podnete protiv biv{ih ministara turizma Predraga Nenezi}a i Branimira Gvozdenovi}a, ali i protiv sada{weg ministra Predraga Sekuli}a , navodi se u saop{tewu MANS. Ta nevladina organizacija isti~e da su sva tri ministra imali i vi{e nego dovoqno osnova da iniciraju raskid ugovora sa gr~kim partnerom i sankcioni{u kr{ewe ugovora.Umesto toga, sa zakupcima su zakqu~ivani aneksi ugovora kojim im je produ`avan rok za otva-

nistar ekonomije Vladimir Kavari}, wegov prethodnik na toj funkciji Branko Vujovi} i ve} pomenuti Gvozdenovi}. Rudnik mrkog ugqa Berane je 2007. prodat kompaniji “Balkan enerxi”, povezanoj sa Restis grupom. U MANS smatraju da postoji sumwa kako je Vlada Crne Gore gr~kom partneru omogu}ila da na nezakonit na~in do|e do koncesija za eksploataciju ugqa na period od 20 godina. Sveti Stefan i Rudnik ugqa su odra|eni po istom principu koju pretpostavqa maksimalnu za{titu profitnih interesa navodnih strate{kih partnera koji u crnogorske kompanije umesto zdravog novca, investicija u modernizaciju i novih radnih mesta, donose otpu{tawa radnika, nova zadu`ewa i sumwu u korupciju i prawe novca , zakqu~ili su u MANS. (Tanjug)

Gr~kibuyetpod kontrolomEU BERLIN: Gr~ka mora da preda kontrolu nad svojom buxetskom politikom stranim institucijama ako ne bude mogla da primeni reforme kojima je uslovqena pomo} zemaqa evrozone, izjavio je nema~ki ministar ekonomije Filip Resler u intervjuu za dana{we izdawe nedeqnika „Bild”. „Ukoliko Grci nisu u stawu da sami postignu uspeh u tome, mora biti sna`nog vo|stva i nadgledawa iz inostranstva, na primer kroz Evropsku uniju”, rekao je Resler, koji je i nema~ki vicekancelar. Resler, ~lan liberalne stranke, koalicionog partnera demohri{}ana u nema~koj vladi, prvi je ~lan kabineta koji je otvoreno podr`ao predlog da Gr~ka pre-

da kontrolu nad svojim buxetom. Londonski „Fajnen{el tajms”(FT) objavio je u subotu da Nema~ka zahteva od Gr~ke da kontrolu nad svojom buxetskom politikom preda institucijama EU pre nego {to Atina dobije drugi paket pomo}i za spasavawe. Pozivaju}i se na kopiju tog predloga, koji je Nema~ka u petak dostavila zvani~nicima evrozone, FT pi{e da bi jedan od komesara EU kojeg bi odredili ministri finansija evrozone, mogao da stavqa veto na odluke gr~ke vlade o buxetu.Izvori gr~ka vlade, me|utim, najavili su da ne}e ustupiti EU kontrolu nad svojim buxetom. (Tanjug)


de^Ji dnevnik

ponedeqak30.januar2012.

dnevnik

c m y

26

Moj kom{ija pekar Moj kom{ija pekar pe~e hleb za ~as, nije mu te{ko, jer ga pravi za nas! Kada ode u pekaru hleb nam se pe~e, poje{}emo ga danas ili drugo ve~e. Kada on hleb sprema, tu dileme nema, ispe~e ga glatko da nam bude slatko. Katarina Bo{kovi}, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

Svako dete je li~nost

Mojaomiqenaigra~ka

aimamdvamedveda.Jedanje`ute,adrugibeleboje.Uvek Jma,kaodasudvabra spavamswima.DobiosamihizAmerike.Igramsesawita.Jakoihvolim,zato{tosumekani. Uro{Hruskovski,II-6 O[„JovanGr~i}Mileko” ^erevi}

Za svakog ko drema hleb se ne sprema, a svakom ko je vredan ~itav dan, sti`e hleb u stan! Dobrivoj Ran|elovi}, III-3 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Jovana Lakato{, III-5, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Plavo nebo

Neka deca su druga~ija, mawe zdrava i mawe sna`na, ali to ne zna~i da su ni~ija i da su zbog toga mawe va`na.

Gledam nebo ,boje, ba{ mu dobro stoje. Neka ose}awa tek mi bude se Sada kada znam da sve je mogu}e, {to da ne?

Svako dete ima li~nost svoju, a drugarstvo ne gleda na boju. Sva deca treba da budu negovana, a isto tako i {kolski obrazovana.

Zvezde vodi}e me, vetar slu{a}e sve, smelo preko mora, gde spava zora, Gde sneno je U topli zagrqaj koji ne prestaje.

Svako dete je li~nost i sva deca imaju neku sli~nost. Anastasija Kuzmanovi}, VI razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Jer verujem da sre}a je za sve nas, da je svako zaslu`uje. Sad sudbina radi za nas. Letim hrabro u pravi ~as. Danijela Proli}, II-e, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

^arobnoostrvo

iojednomjedande~akkojisezvaoKristofer.KristoB ferje`eleodaotkrijene{tonovo.Kadajeporastao pitaojekraqadamudabrod.Doksuputovali,ve}prvi

dan,ihjenapalaa`dajaiubilapetqudiizwegoveposade.Kristoferjenastavioputovawe,alideowegoveposadesepobunioidogovorilisusedagaubiju.KadajeKristofer ~uo da ho}e da ga ubiju, zato {to su oti{li jako daleko,rekaojeda}esevratitiakozajedandannena|u to ~udesno ostrvo. Slede}i dan nai{li su na to ostrvo. Kadasudo{linaostrvovidelisu~udnovo}eipovr}ekojenikadanisuvideli.Kristoferjeupoznaocrvenequde izdru`ioseswima. Kadasevratio,biojenajpoznatiji. AndrejNikoli},V-b O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

Sad opet svega jasno se}am se. Sad vidim sve {to nisam nikad pre. Sad imam mo}i, sada znam. Imam snage da ti ceo svet dam. Jer miji snovi sada java su. Sve `eqe meni se ispuwavaju. Kad imate, lako je. @ivim `ivot sladak, kao iz bajke Sve zbog tebe.

An|ela Bla`i}, I-4 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Do`ivela samprirodu M

ama, tata, brat i ja smo oti{linaizletu{umi. Kadasmostiglido{ume,namestili smo stvari i po~eli smo da se {etamo. Dok smo se {etali,videlasamcrniistari bor sa zelenim iglicama i wegovim ~arobnim mirisima. Na tom boru je vesela i crvenkastavevericajelaorahe.Onda sam videla {areno raznobojno li{}e,kojejepadalosdrve}a. Crvenkasto cve}e je otvorilo svoje krunice upijaju}i sun~eve zrake.Sveu{umijebilomirno, osim pti~jeg cvrkutawa i hladnogpotoka.Videlismoijezero,kojeseobojilooddrve}a kojegaje~uvalo. Ja volim {umu zato {to je prepunamirisai{arenila.

Tijana Mraki}, II razred, O[ milo{ Crwanski”, Hrtkovci

TamaraOr~i},IV-F O[„Jo`efAtila” NoviSad

Adrijana Risti}, IV-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran


c m y

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak30.januar2012.

27

ANDORLUHOVI],APSOLVENTFTN-aIOSVAJA^MONTEVERESTA

„Najbli`eraju gdesrcejo{kuca...” Pewu}i se pre {est godina na Mont Everest, apsolvent In`ewerstva za{tite `ivotne sredine na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u NovomSaduAndorLuhovi} pomislioje:„Ovojenajbli`emestoraju gde ti srce jo{ uvek kuca”.„Krovsveta”Luhovi}opisujekaomestoapsolutneti{ine, samo}e i stapawa s prirodom,gde~ovekuspostavqasopstvenimir. – Tamo ni{ta nije va`no sem tebe samog i tvoje borbeza `ivot–ka`eovajavanturista. – Iako smo po{li kao tim,tamojesvakobiopojedinac iindividuazasebe.Samo pewawe mi je biloposebnote{koi komplikovano,iakosamsezato spremaonaprethodnimeskpedicijama. Me|utim, iskustvo koje mi je Mont Everest pru`io pamti}u~itav`ivot. Svoje prve planinarske korakeAndorjena~iniou~etvrtojgodini.Alpinisti~ku{kolu zavr{io je 1997. godine i stekao zvawe alpinisti~kog pripravnika. – U 2001. pod nog am a sam imao gotovosve zahtevne vrhoveuSrbijiive}tadajeu meni ro|ena `eqa da osetim visineiusponekojimajeneophodno prisustvo profesio- naln os ti i vis ok step en spremnosti.Do2005.samu~estvovao u pet alpinisti~kih ekspedicija u Rusiji, Africi, Nepalu i na Tibetu – navodina{sagovornik. Uspe{an na planini, uspe{an i u ravnici, Andor je najpresvojestudijezapo~eosa`eqom da bude elektroin`ewer, ali ga je qubav prema prirodi odvukla na drugi smer jo{ kao

bruco{a. Iako ka`e da je te{ko uklapao u~e{}a na ekspedicijamasobavezamanafakultetu,smatrada„ako~ovekima ispredsebejasanput,wimenijete{koi}i”.Osniva~jeorganizacije „Zelena patrola” koja,powegovimre~ima,imadva ciqa koja se sprovode kroz

bismo doprineli wihovom re{avawu.Drugijepromovisawe gra|anskog aktivizma kao kqu~nog koraka u procesu re{avawapomenutihproblemai preventivnogdelovawadabise spre~ileaktivnostikojenaru{avaju`ivotnusredinu–isti~eovajekolog.

AndorLuhovi}planiramnogonovihekspedicija

Lepotajeuusponu Opisuju}i svoje iskustvo s planinarske ekspedicije na MontEverest,strastveniavanturistaAndorLuhovi}ka`e da na vrhu planine ~oveka mo`e do~ekati praznina, ali i predivanose}ajzahvalnosti. –Sve{tomo`etenavrhujedasagledateonemalestvari kojesuvas~inilesre}nimdokstesepewali.Istotako,posta}etesvesnitogadastepro{liporedpredivnihcvetova kojisunicalinaskorogolomkamenuavisteihignorisali neskidaju}ipogledsciqakojisenalazionavrhu.Svalepotajeuusponu,aneustajawunavrhu–kazaojeLuhovi}. emitovawe dokumentarnog televizijskog serijala „Zelena patrolanadelu”. – Prvi ciq je u~initi ekolo{ke probleme vidqivim da

Andor Luhovi} prikqu~io seitimuInterdisiplinarnog istra`iva~kog centra FTN-a za upravqawe rizicima od hazardaskatastrofalnimposle-

dicama. Wegova trenutna istra`ivawauvezisusokvirima tog centra i ti~u se pra}ewa pojava hazarda kori{}ewem prostornihivremenskihindikatora, definisawem indikatoraizdomenarawivosti,primena matemati~kih modela za procenurawivostiirazvojalgoritama i softvera za analizu.NaFTN-ujeupisaoimaster studijeipi{eradstemomsocijalne rawivosti usituacijama hazardnih doga|aja s katastrofalnimposledicama. –Jasamnekoko`ividanasa ne sutra. Svoju voqu, snagu i energijuusmeri}ukasinergiji koja povezuje anga`ovan odnos u oblasti za{tite `ivotne sredinekroz„Zelenupatrolu” inau~nihistra`ivawaudomenu pra}ewa hazardnih pojava kori{}ewem prostornih i vremenskih indikatora – opisujesebeAndorLuhovi},inagla{avadanasvojojmapiplanovaimaimnogonovihekspedicija, koje }e trenutno moratidasa~ekajuboqevremesobziromnatodazahtevajumnogo odricawa,aliinovca. AndreaJerini}

NAFAKULTETUTEHNI^KIHNAUKA

Elektronska overasemestra Radipojednostavqewaoveresemestra, Fakultet tehni~kih naukajeod17.januarauveomogu}nost da se to uradi elektronskim putem. Svi studenti, upisani na osnovnim akademskim studijama od prve do ~etvrte godine i studenti master akademskih studija prvegodineidrugegodine,gdenastava traje 1,5 i dve godine, mogu overitisemestarnaovajna~in. Za overu je potrebno uplatiti administrativnetro{kovena`iro-ra~unfakulteta,spozivomna personalni broj koji student mo`evidetinastudentskomveb-servisu. Studenti bez zaostalih ispita pla}aju 1.000  dinara, a oni kojuimajuzaostaliispit2.000. Studenti bi trebalo na vreme daobaveuplatujeronamorabiti prokwi`ena najkasnije do sutra ina~e}estudentskinalogbitiu minusuine}emo}idasekoristi za prijavu ispita u narednom ispitnomroku.

Na sajtu Fakulteta tehni~kih naukanavodedanijepotrebnodase dolazi na {alter studentske slu`be u ranije nazna~enom periodu zaoverusemestraod23.januarado 3.februara2012.godine,osimkategorije studenata koji uslovno slu{ajupredmeteiznarednegodineikojimorajupodnetimolbuza nastavak slu{awa nastave iz letweg semestra kao i studenti koji pla}aju {kolarinu, jer moraju donetidokazouplati{kolarineradi evidencije. Pri tome je nagla{enodamorajubitiupla}enesve ratepougovoru. Nakon zavr{etka overe semestrabi}enapravqenenovenastavne grupe. Liste }e biti istaknute dopo~etkanastaveuletwemsemestru, najkasnije do 17. februara 2012. godine. Prilikom upisa 2012/13.{kolskegodineproverava}eseispuwenostobavezaitada}e sestudentizadu`ivatizaslu{awe neodslu{anihpredmeta. V.V.

PROJEKATAISEC-a

Odgovornimladi, odr`ivabudu}nost

IfAS NUDINOVEMOGU]NOSTIRAZMENESTUDENATA

Usvetzazelenimtehnologijama TEMPUS projekat “Creation of university-enterprise cooperation networksforeducationonsustainabletechnologies”, ~iji je ko-koordinator prof. dr Zoltan Zavargo, dekan Tehnolo{kogfakultetauNovom Sadu, okupqa konzorcijum od devet visoko{kolskih institucija, kaoiPrivrednukomoruVojvodine,kompanije„Alteh„i[e}erana „Senta„. Ciq projekta je poboq{awe saradwe visokoobrazovnih istitucija i privrede u procesu kreirawa odr`ive industriji u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.Jednaodinstitucija kojajeukqu~enauprojekatjeiInstituteforAppliedMaterialFlowManagement (IfAS), s Univerziteta u Triru, u Nema~koj. Katrin Miler-HensensIfAS-aodr`alaje24. januaranaTehnolo{komfakultetu, u okviru Diseminacione konferencije projekta, prezentaciju mogu}nostirazmenestudenatapod

protektoratom ove institucije. Ove godine, studentima je omogu}enokonkurisawezapunustipendiju za nema~ko-japansku dual-masterdegree (masterdiplomakojase dobija s dve visokoobrazovne institucije) u oblasti upravqawa materijalnim tokovima, koju finansiraju japansko Ministarstvo obrazovawa,kulture,sporta,nauke i tehnologije i fondacija DAAD. Stipendije }e biti dodeqene odli~nim studentima i pokrivaju pune tro{kove {kolarine,tro{koveletanarelacijizemqaporekla–Japan–Nema~ka– zemqa porekla, kao i tro{kove `ivotauJapanu(1.i2.semestar)i Nema~koj(3.i4.semestar). Sam program fokusiran je na obrazovawe kadrova u zelenim tehnologijama kroz sistemski efikasne strategije. Ovo predstavqa kombinaciju in`ewerskih disciplina, ekonomije, za-

{tite `ivotne sredine, socijalnih i kulturnih nauka. Prakti~nipristupovogprogramapodsti~estudentekarazvojuprojekatau oblasti ekolo{kog preduzetni{tva,kaoiprikupqawuprakti~nogznawaumalimisredwimpreduze}imaskojimaIfAS imasaradwu. Pre ~etiri godine student Tehnolo{kogfakultetauNovom

StudentskaorganizacijaAIESEC organizujeprojekat “Odgovornimladi, odr`iva budu}nost” ~etvrti put, s ciqem pribli`avawa tematike odr`ivograzvojamladimaianimirawamladihod18do29godinanebili isamiuticalinaproblemeodr`ivostina{ezemqe.Temeovogodi{weg konkursasu: “Uti~emnaodr`ivost`ivotnesredine”,“Uti~emnaodr`ivostdru{tva” i “Uti~emnaodr`ivostekonomije”. Najboqi projekat dobija 1.000 evra za realizaciju. Konkurs je otvoren do15.marta2012.Mladimasepru`aprilikadaprisustvujuseminarimatokomfebruaraimartauNi{u,NovomSadu,Vaqevu,Kragujevcu, SuboticiiBeogradu,koji}eimdatismernicekakosepi{eprojekat. Svizainteresovanimoguse16.februara u{opingcentru„U{}e”naNovomBeograduupoznatispredstavnicimadru{tvenoodgovornihkompanijaisaznatikojeprojektesprovodekaodr`ivosti. A.Va.

Sadu Milo{ Grgi} bio je primqennajednusli~nurazmenu,koju je tako|e organizovao IfAS institut. Ova razmena Milo{u je rezultirala dobijawem posla na kruzerukompanijeTUIReisen,gde trenutno radi kao glavni in`ewerza{tite`ivotnesredine. DamjanTomanek, Tehnolo{kifakultet

KonkursCheckMark fondacije Fondacija„CheckMarkGervanMeel” kaoipro{legodineraspisujekonkurszanajboqibe~elor/masterradizoblastihemijskihibiohemijskihnauka-hemija,fizi~kahemija,biohemija,molekularna biologija,tehnologijaifarmacija.Konkursjeotvorendo1.maja. Zainteresovanistudentitrebadapo{aquraddrBrankuKolari}u nai-mejladresu:nko.kolaric@umons.ac.be. A.Va.

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment;mehatronika021/485-2224,referentzagrafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo  021/485 2228,referentzasaobra}aj021/485-2227referentza postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una zastudentskeuplate840-1710666-12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1736666-97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628,studentskaslu`ba:021/484-3273.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1712666-26.

Medicinskifakultet HajdukVeqkova3,telefon021/420-677,studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate:840-1633666-55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~unazastudentskeuplate:840-1451666-42.

Tehnolo{kifakultet BulevarcaraLazara1,telefoni:021/485-3600,studentskaslu`ba:021/485-3613,485-3611Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1647666-56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1711666-19.

Pravnifakultet TrgDositejaObradovi}a1,telefon:021/6350377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111i4853-112.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate: 840-1627666-13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska16,telefon021/450-188,studentskaslu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1718660-86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka4,centrala:025/22-030,studentskaslu`ba:025/28-986.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1136666-68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka2a,centrala:024/554-300.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1233666-68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure\akovi}abb,internetadresawww.tf.zr.ac.yz, telefon:023/550-525,studentskaslu`ba:023/550-530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1271666-43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”:021/458-158,“VeqkoVlahovi}”:021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a(kantina):021/6350-547.


28

ponedeqak30.januar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posle duge bolesti, ispustila je svoju plemenitu du{u u 67. godini na{a draga mama, svekrva i baba

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, svekrva, baba i prababa preminula 28. januara, u 80. godini.

Zorka Tasi} ro|. Zarupski Sahrana drage nam pokojnice obavi}e se 30. januara 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Sini{a, snaja Tina, unuk Aleksa i unuka Andreja. 46068

Posledwi pozdrav nepre`aqenoj sestri, svastiki, tetki i baba-tetki

Koviqka Toma{evi} iz ^uruga 1932 - 2012. Sahrana }e se obaviti 30. 1. 2012. godine, u 13.00 ~asova, iz kapele, u ^urugu.

Zorki Tasi} ro|. Zarupski Smrt je tren, a se}awe ve~nost. @ive}e{ ve~no u na{im se}awima.

O`alo{}eni: sin Du{ko, }erka Nada, snaha Marija, unuka Tatjana, unuci Dejan i Sini{a i praunu~ad.

Sestra Ivana, zet Jova, sestri~ine Biqana, Buba i Mira sa porodicama.

OG-1

46070

TU@NO SE]AWE

30. 1. 1992 - 30. 1. 2012.

Danas se navr{avaju dve tu`ne godine od kada nas je napustila

Vasiqka Veselinovi} Milkana ^uturilo

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 45503

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~is timo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 45573

Uspomenu na wu, na wenu dobrotu, plemenitost i po`rtvovawe zauvek ~uvaju weni najmiliji. 46062

Uvek }e te voleti i ~uvati u svojim mislima porodice: ^uturilo, Vlajkovi}, Kajtez i Luka~.

Opra{tamo se od na{e drage sestre, tetke i baba-tetki koja se upokojila posle du`e bolesti.

Predala je du{u Gospodu na{a draga sestra, svastika i tetka

45876

Zorka

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Na{a draga sestra, tetka i baba-tetka zaspala je svoj ve~ni san.

Ve~no o`alo{}eni: sestra Ru`a, sestri}i Dragan i \ura sa porodicom.

Borila sam se za tvoje zdravqe i nadala se, ali sam borbu izgubila. Oprosti {to nisam mogla i vi{e. Smrt je bila ja~a od `eqe da si me|u nama. O`alo{}eni: sestra Beba, zet Vlade i sestri} Du{ko.

46071

46067

Posledwi pozdrav. Opra{tamo se od na{e drage bratanice, sestre, svastike i tetke

Posledwi pozdrav dragoj sestri, tetki i baba-tetki koja je usnila ve~ni san

Zorke

Zorki Tasi}

Zorka Voqeni ne umiru, `ive}e{ u srcima svojih voqenih.

Bosiqki Despotovi}

Zorka Pratimo te na boqe mesto, gde nema patwe i bola. Po~ivaj u miru.

odr`a}e se u sredu, 1. 2. 2012, u 10.30 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu, Tranxament. Jo{ uvek te tra`imo u svakom sun~evom zraku, jo{ uvek te ~uvamo u svakoj ki{noj kapi, jo{ uvek sebi~no i ponosno ~uvamo uspomenu na tebe u svom bolu, jo{ uvek `ivi{ u nama i tako }e biti zauvek.

Ve~no o`alo{}eni: sestra Bela, sestri}i Brane i sestri~ina Brankica sa porodicama.

Tvoji: k}erka Sne`ana i zet Oste.

46072

46095

Po~ivaj u raju, jer zaslu`uje{ rajsko naseqe. Ve~no o`alo{}eni: stric \or|e, sestra Ka}a, zet Milan, sestri} Peca i sestri~ina Jelena. 46073

ro|. Zarupski Od svega smo te ~uvali, ali od smrti te nismo mogli sa~uvati. O`alo{}eni: sestra Juca, sestri}i Goran i Zoran, snaja Tawa, Sr|an i Ceca. 46069


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav bratu

ponedeqak30.januar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. januara u 79. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

od \uke sa porodicom: Mirelom, Nikolom, Borom, Katarinom, Dimitrijem i Draganom.

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je prerano i iznenada preminuo na{ dragi suprug i otac

Stevica Pucar

Qubi{a Purkov

Bo{ku Maravi}u

Iznenada, u 43. godini napustio nas je na{ sin jedinac

1969 - 2012.

Stevica Pucar

Sahrana je danas, 30. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Ostavio si nas da tugujemo i pamtimo tvoju dobrotu i qubav.

O`alo{}eni: supruga Nada i sin Zoran.

Tvoji: mama An|a, tata Stevo, sestri~ine Nada, Tawa i Sawa sa porodicama.

46088

46101

1969 - 2012. Sahrana je danas, 30. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena porodica: supruga Rada, sin Bojan i }erka Bojana.

46113

Posledwi pozdrav ocu i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

@ivko Radin

Qubi{a Purkov

1955 - 2012. Sahrana je 30. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica: supruga An|elka, sin Davor, }erka Aleksandra, snajka Tawa i unu~ad Sr|an i Nikola.

29

Dragom na{em bratu

46112

Dragom bratu

Stevici

Qubi{i

Stevici Pucaru

Posledwi pozdrav od Dragana Ili}a sa porodicom.

od: }erke Milice i unuke Jovane sa porodicama.

46090

46089

posledwi pozdrav od: sestre Bojanke i brata Ile sa porodicama.

posledwi pozdrav. S qubavqu i po{tovawem, sestra ]ana, bra}a Slavko, Vaso i Du{an sa porodicama.

46106

Posledwi pozdrav jedinom te~i i {ogoru

Posledwi pozdrav prijatequ

Qubi{e Purkova

@ivku Radinu

@ivku Radinu @ikici

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom smrti

1955 - 2012.

Posledwi pozdrav od Zoranovih prijateqa: Dragana, Milana, Bokija, @uleta, Bo{ka, Jak{e, [uleta, Voje, Stojanke, \avola, Daneta, Duleta, Srete, Sredoja, Race.

od: Dragane, Nata{e, Nade i Dragana.

od porodica Feher i Skuban.

46108

46107

46092

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ suprug i otac

1930 - 2012.

od prijateqa Vicko{ Jo`efa i Gizele.

Sahrana je u sredu, 1. februara 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Bela, snaja Iboja, unuke Renata i Tina.

46097

46096

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami, babi i prababi

Tu`nog srca se opra{tamo od na{e drage tetke

Anici Terzi}

Sahrana je u utorak, 31. 1. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 46094

Stevici Pucaru

Stevici Pucaru

1969 - 2012. Posledwi pozdrav od kuma Mi{e sa porodicom.

od: ta{te Stevanije, tasta Drage i svastike Tawe.

od ujaka Ilije Jovan~evi}a sa porodicom.

46114

46109

46091

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

1927 - 2012.

Steva Balaban Sahrana je danas, 30. 1. 2012. godine, u 14.30 ~asova, u Novim Ledincima.

dragom

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Sestri~ine: Tawa, Ceca, Tali i Sandra i sestri}i: Zvonko, Igor i Rado{ sa porodicama.

46102

Stevici Pucaru

Stevici Pucaru

Posledwi pozdrav dragom ujaku od porodice Ka~avenda.

Porodica Krndija.

od porodice Stoji~i}.

46100

46111

46110

O`alo{}ena porodica. 46099

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav sestri

SE]AWE

30. 1. 2004 - 30. 1. 2012.

Ici

Ice

ro|. Majer 1928 - 2012.

Posledwi pozdrav dragom zetu

Steva Balaban

Na| Terezija Na| Tereziji

Qubi{a Purkov

46115

46116

Posledwi pozdrav

Novak Buqi}

od: Dade i Vere sa porodicama. Nikada te ne}emo zaboraviti.

46103

Miladinki - Keki Marijan

Miladinka Marijan

1937 - 2012.

1937 - 2012.

Tvoji: Miroslava, Steva, Sne`ana, Jovan i Novak.

Sahrana je danas, 30. 1. 2012. godine u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Sahrana je danas, 30. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice Petrinovi} i Kelemen.

46093

46098

46104

od sestara: Selke, Qiqe i Qube sa porodicama.

Zauvek u srcu.


06.00 07.30 08.00 10.00 12.00

Живопис Око тога шта се крије у потходницима Тврђаве, посебно оним никад осветљеним и довољно истраженим, испредале су се најразличитије бајке и урбане легенде, па чак и она да се у њима крије некаква аждаја. Изазов за многе аматере истраживаче била је провера легенди на терену. Аутор: Бранислава Ковачевић Режија: Миша Белегишанин (РТВ1,21.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.45 00.10 00.35 01.00 01.55 02.20

tv program

ponedeqak30.januar2012.

Добро јутро,Војводино Кад зазвони Еко:Домови на Фрушкој Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Знање имање Чари риболова Живопис Вести Све(т)око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Живот Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Серија недеље:Изгубљена соба Ослобођење је дошло са истока:Сремски фронт Живопис Војвођански дневник Међународни тероризам од 1945. Серија недеље: Изгубљена соба Један на један Ослобођење је дошло са истока:Сремски фронт Живопис:Кртица Концерт Блузхамер Све(т)око нас Политбиро

06.25 Кухињица (мађ) 06.50 ТККГ мистериозна машина за памћење,филм 08.40 Верски недељник 09.35 Путеви наде 10.00 Баразда (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Вече у студију“М“ 11.30 Сирија (мађ) 12.00 Наука у пола сата,2.део (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Биоскоп 13.45 Пут Рома (ром) 15.15 Добро вече,Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Портрет (мађ) 21.30 Инспектор Колиандро: Двострукапљачка 23.10 ТВ Баштина

13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Улови трофеј 7.дан Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Вести Интерна истрага Вести Славни парови Ленија Вести Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Вести Интерна истрага Вести Ево нас код вас Вести Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

09.00 Руска кошарка: Локомотив Кубан –ЦСКА 11.00 ЕБЕЛ:САПА –Медвешчак 12.45 НБА:Милвоки –ЛА Лејкерс 14.45 Преглед ЕБЕЛ 15.00 Ускијавање 15.30 Евролига,магазин 16.00 НБА:Мајами –Чикаго 17.45 Прави НБА 19.00 Холандска лига 20.00 Премијер лига 21.15 Португалска лига: Маритимо –Брага 23.15 Преглед ФА куп 23.45 Преглед Шампионата 00.45 НБ�� уживо

06.05 08.00 08.15 09.05 09.50 09.55 10.25 10.55 12.00 12.15 12.30 12.35 13.20

02.30 03.00 03.25

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Приђи ближе Вести Лов и риболов Еко караван Европа и Чернобил Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Три дана редитеља:Слободан Шијан,филм У име закона Гастрономад И ја имам таленат Ово је Србија Село гори,а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори,а баба се чешља Песма без граница Вести Упитник Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет На вртешци Калибар 20за специјалисту, филм Приђи ближе Вести (04.00,05.00) Екокараван

06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.15 13.30 16.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.05 23.15 00.00 00.30

Ексклузив Експлозив 1001ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Изађи на црту Вести Изађи на црту-наставак Срећне вести Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм:Под опсадом 2 Три Хил Експлозив Ексклузив

14.05 14.39 14.50 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.55 22.00 23.00 23.05 23.50 00.05 00.15 00.36

СандраПеровић

Новифранцуски филм У Француској се сними вишеод200 филмовагодишње, одчегасеокостопродауземљама француског говорног подручја. Током 2011. и 2012. годинезаприказивањенафестивалимауСрбијиибиоскопима,откупљеноје14 филмова. Међуњимасуионикојису својеместонашлиупрограму јубиларног 40. Феста - Авр, Дечак са бициклом, Оне, Женаизсуседства... Ауторка: СандраПеровић (РТС2,22.00)

11.30 12.00 12.36 13.04 14.00 14.11 14.41 15.22 15.27 15.32 16.00 16.48 17.21 18.39 19.11 20.00 20.35 21.05 22.00 22.39 00.32 01.32 02.09 02.30 03.25 04.10 04.55 05.26

Концерт за добро јутро Слагалица Мифи ПткријмосветсаЂолетом Томас и другари Велики и мали На слово на слово Верујте,али не претерујте Зебра,знак,семафор Музички спотови Датум Верски календар Вреле гуме Мој љубимац Клиника вет Народна Скупштина на путу европскихинтеграција,пренос ЕвропаиСрби Хор Мелоди Екоглобал Трезор Велики и мали На слово на слово Верујте,али не претерујте Зебра,знак,семафор Музички спотови Другивек Сат Све боје живота Занекановасећања Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Наука2011. Достојевски Нови француски филм Булевар сумрака,филм ЕвропаиЧернобил Београдскиџезфестивал И ја имам таленат Трезор Сат Верски мозаик Србије Мера за музику Хор Мелоди

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.30 09.00 11.00 11.45 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.30 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон НЦИС Серија Доктор Хаус Филм:Црна киша НЦИС Филм:Исконски непријатељ Копаоник Ред и закон Филм

06.02 06.55 07.28 07.33 08.06 08.16 08.27 08.57 09.38 09.43 09.46 09.51 10.00 10.30 10.57 11.00

КетринХигл

Подопсадом2 ОдлучниКејсинекадашњи јеморнаричкиспецијалацкоји је каријеру професионалног војника заменио куварском. Он прати своју младу рођаку Сару на путу у Л.А, али мирно путовање возом убрзо се претвара у праву драмуиборбузаголиживот, јер воз отимају криминалци предвођени психотичним плаћеникомПеном. Улоге: Стивен Сигал, Морис Честнат, Еверет Мекгил, Ерик Богосиjан, Кетрин Хигл, Патрик Килпатрик,ЕндиРомано Режија:ЏофМарфи (Прва,21.05)

dnevnik

c m y

30

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 13.00 14.00 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 23.55 00.00 01.45 02.10

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Наша мала клиника СФРЈ за почетнике Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм:Пијани учитељ Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм:Темпирана бомба Саут Парк УкључењеуБ92Инфо

Петси Кенсит

Темпирана бомба Филм инспирисан је истинитим догађајем који се одиграо 1993.године,када је један човек изненада ушетао у учионицу пуну деце, опасан динамитом.У центру ове напете приче налазе се храбра учитељица и њени ђаци који су се затекли у учионици,поставши таоци опасне отмице. Улоге: Јирген Прохнов, Петси Кенсит,Роберт Спиц Режија:ЕнтониПејџ (Б92,00.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 22.30 23.30 00.30 01.15 02.00 03.45 05.15

Добро јутро Све за љубав Тајна љубав Градске вести Папарацо лов Курсаџије Сестре Породичниобрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Војници Гранд народ пита Амиџи шоу Јавна тајна Мирис пролећа Туркан Филм:Школа шарма Филм:Свила Витезови из блата

Ћирилица Први пут од када је смењен или је сам отишао са функције саветника за борбу против организованог криминала, министра здравља, некадашњи полицијски шеф и дипломата Љуба Милановић, јавно открива коме се замерио и ко је толико моћан и угледан у Србији да може слободно и некажњено да се бави уносним криминалом... Аутор:Миломир Марић (Хепи,20.30) 05.00 07.55 08.00 08.20 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.00 16.15 17.05 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу,мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови,уживо поподне Вести Телешоп Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна -квиз Парови,уживо вече Ћирилица Вести Сузе Босфора Парови -преглед дана Парови -уживо ноћ Стар гате -Атлантис Ћирилица

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла,14.30Инфо К9,15.00Рат, револуција,герила,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.30 Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15Отворени екран -Ретроспектива,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер, 01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak30.januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

ЈУГОСЛОВЕНСКЕИСРПСКЕГРАНИЦЕИМЕЂЕ

Пише:ЂуроЗагорац 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон,Кејтиосмородеце Малиљуди,великисвет Л.А.Инк Стручњакзаторте Обрачунпосластичара Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Кошишатогпса Грађевинскеинтервенције Мајамиинк Најгорамаманасвету Гојазнитинејџери Исповестисакупљача животиња ДрЏи:Форензичнипатолог Л.А.Инк Најгорамаманасвету Гојазнитинејџери

08.00 Импресионисти 09.00 Грађевинскачудеса 10.00 Нефертитииизгубљена династија 11.00 Азијскемонархије 12.00 Десетданадората 14.00 Тијенамен 15.00 Добродошлиуосамдесете 16.00 Мистеријеисторије 17.00 Древнидоктори 18.00 Ратници 19.00 Германскаплемена 20.00 Героуовзакон 21.00 Хероји,култикухиња 22.00 Каћуша–малаженау великомрату 23.00 Добродошлиуосамдесете 00.00 Мистеријеисторије 01.00 Древнидоктори

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легендаозмају Животједногмрава Мојесрце Какојепропаорокенрол БраћаГрим Прелепаземља Побуна Титоија Еротскифилмови

Какојепропао рокенрол Легендрарнифилмкојисе састојиизтриприче:Упрвој младић Кома је пок азао да свебољеможедаурадиод свог тате, мак ар при томе морао да постане и „нинџа”... Улоге:ВелимирБатаЖивојиновић, Срђан Тодоровић, Соња Савић, Драган Бјелог рл ић, Ратко Тан асковић, Бранимир Брстина,ПетарКраљ,АницаДобра (Синеманија,13.15)

07.00 Добројутро,Хрватска 08.58 Лудиодљубави 10.17 Какоприродалечи,док. серија 11.14 Свећебитидобро 12.00 Дневник 12.32 Кадзаволим,времестане 13.17 ДрОз,токшоу 14.11 Трећедоба 14.42 ��ласдомовине 15.14 ПоносРаткајевих 16.01 Алиса,слушајсвојесрце 16.50 Хрватскауживо 18.00 8.спрат,ток-шоу 18.49 Одморисе,заслужиоси 19.30 Дневник 20.25 Тито-последњисведоци тестамента 21.25 ПулсХрватске 22.25 Проводииспроводи 23.05 Дневник3 23.40 Светпрофита 00.15 Портрет:ИванКожарић,док. филм 00.54 Инмедијасрес 01.39 ДрХаус 02.19 Трачара

ДејвидДуховни

СЕРИЈА

Калифорникација Хенкимастансамозасебеи својељубавневратоломијејер БеказавикендодлазидапосетиКаренуЊујорк,ањегаумеђувремену посети стари пријатељМајк.Њихдвојицаодлазе унезапамћенипровод... Улоге:ДејвидДуховни,НаташаМекелхон,МадленМартин, Памела Адлон, Еван Хандлер Режија:ДејвидВонАнкен (ХРТ2,23.56) 07.53 08.24 08.50 09.35 10.00 10.45 11.07 11.30 12.22 12.53 13.26

20.00 20.47 21.40 22.30 23.15 23.56 00.25 01.20 01.40 02.20 03.50

00.55 02.20 03.25 05.10 06.40 08.20

06.00 07.45 08.10 09.55 11.20 11.45 14.10 15.25 17.30 18.25 20.05 20.55 22.00 23.45 00.20 02.00 03.35 05.25

Невине лажи Филмови и звезде IV Писма Јулији Легенда о медведу Васпитање за почетнике II Почетак Бетмен. Под црвеном капуљачом Шерлок Холмс Велика љубав В Како да дресирате свог змаја Царство порока II Срећа,еп.1 Предатори Просветљена Најбољи тата на свету Џоунсови Ја сам број четири Филмови и звезде IV

Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Поморскапатрола Видовњак Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Поморскапатрола Монк Видовњак Закониред

08.00Кобра11 10.05Ексклузиввикенд 10.45Вечераза5 11.35Ватренонебо 13.20Ружаветрова 14.10Крвнијевода 15.05Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 20.50Факторкаоса,филм 22.35Несталиуакцији,филм 00.20РТЛвести 00.35ЦСИМајами 01.20Астрошоу 02.20ЦСИМајами

Факторхаоса

14.51 15.22 16.10 16.35 17.40

СрђанТодоровић

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20

10.00 11.30 13.05 16.00 17.30 19.15 20.45 22.10 23.50

04.00 06.30 08.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.20 02.00

МалаТВ Амика Школскисат Псећаопходња Алиса,слушајсвојесрце ДеграсиНовинараштај ХотелЗомби Плодовиземље 4зида КСАутомагазин Дечаккојијетражиозлато, филм МалаТВ Школскисат ДеграсиНовинараштај ДокторХу АТПЗагребИндорс,пренос1. меча Инмедијасрес Топгир ДрХаус Трачара ЦСИ:Мајами Калифорникација Злочинибезсанкција Дваипомушкарца Ловцинанатприродно АТПЗагребИндорс,снимак 2.меча Ноћнимузичкипрограм

Узбуна:Рубиконовазавера 10.000црнацапоименуЏорџ Погрешанчовек Злочинизстрасти Скорожена Судњидан:ПричаЏона Листа Узбуна:Рубиконовазавера ПородицаБрејдиуБелојкући Замагљенпоглед 10.000црнацапоименуЏорџ Погрешанчовек Спортскестране Засвавремена Заверадетелине Јуда

Анђелин пепео Нел Мумија Стани или ће моја мама пуцати Млади револвераши Велика зверка Купе де вил Авантуре Рокија и Булвинкла Дијаболик Анђелин пепео Милф о Маниацс Слатке луткице

ЏекоткриједоказеоЦИАином плану спроведеном 1972. у америчком логору у Камбоџи. Агенти су у логору мучили и убили много невинихпаонодлучидајевреме да одговорни за тај злочин будуприведениправди... Глумци: Антонио Сабато Јуниор, Сузи Парк, Фред Вард, Кели Радерфорд, ШонКанан Режија:ТериКанингем (РТЛ,20.50)

АнтониоСабатоЈуниор

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Генералка ГрмљавинаизКанзаса Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Преживљавањеудвоје Прљавипослови Потрагазаприроднимгасом Желелистедазнате Разоткривањемитова Преживљавањеудвоје

08.30 09.30 10.00 11.15 12.30 13.15 14.00 15.00 16.15 17.30 18.30 21.00 21.30 22.30 22.45 00.00

Уметничкоклизање Коњичкиспорт Тенис Скијашкискокови Биатлон Биатлон Фудбал Тенис Скијашкискокови Фудбал Фудбал Рвање Рвање Свиспортови Скијашкискокови Фудбал

Далматинацзасрце ујеоСловенце

М

ировна конференцији у Паризу 1919. и за ју је најповерљивији Титов човек, Едвард Кардељ, а Словенце је била историјска прилика да Хрвата Трумбића заменио је Моша Пијаде, велики Срстворе предуслове за окупљање свог етно- бин несрпског порекла. Од Срба важан је био и Милан са. Они су, у тадашњем разграничењу с Аустријом, Бартош, експерт за међународно право. Стидљиво пиводили главну реч и при изради службеног захтева тање је било: зашто у Делегацији нема Јосипа Смодлауспели да уврсте Трст, Пулу, западну Истру, Целовац... У томе су имали подршку целе наше делегације, сем, поново, Хрвата Јосипа Смодлаке. Он је убеђивао Словенце у то да одустану од Трста и тога што није наше, да тиме не слабе југословенску ’моралну предност’, стечену на Конференцији. Претходно је грдно замерао Србима што су у разграничењу с Румунијом инсистирали на томе да се добије Темишвар и на крају тријумфовао. Тврдио је да би, да су га Словенци послушали, јужна Корушка припала Југославији. Да нису тражили чисто немачки град Целовац, не би били изиграни плебисцитом и губитком целе Корушке. Да нису тражили италијански Трст, ми бисмо добили нашу Ријеку. А заиста је био чудан плебисцит у Корушкој. Већина од 62 процента народа се изјаснила за то да остане у Аустрији. То је, колико се зна, јединствен случај у свету да мањина одбије да се приклони матици. После свега, Словенци су замрзели Смодлаку и доживљавали га као непријатеља свог народа. И словеначка штампа дуго се бавила овим Далматинцем, којих их је „за срце ујео„, а он им је узвраћао да би сигурно ’добили више’ да су се држали његовог ’демократског начела’. Иначе, на челу делегације у Паризу био је Пашић. Хрвати су гурали Трумбића као равног Пашићу, у чему нису успели. Занимљиве личности су били Словенци у делегацији. Жолгер је био министар у предратној бечкој влади, а МошаПијаде,већиСрбиниодСрба Рибарж је доведен из Трста. Делегацију су пратили бројни чиновници, политичари, професори, екс- ке? Он је наџивео је све своје колеге из прве делегациперти. Био је то бројан, али и квалитетан тим. Смо- је и наставио је да се бори за Југославију. У време Друдлака је у својим записима, објављеним после његове гог рата, Смодлака је одбио, као сплитски адвокат, да смрти, констатовао да су они ’великом већином’ били положи заклетву Анти Павелићу и НДХ; са 73 године Србијанци. Из Хрватске је, записао је, било само 20- приступио је партизанима; постао је већник АВНОЈ-а; 25 одсто. Није се изјаснио колико их је још и због че- стигао је и на Вис, у Врховни штаб и Титову близину; га требало да буде више. постао је и повереник за спољне А центар, срце Конференције, послове ратне Титове владе; воНапле б и с ци т упо с леПр в ог био је у Версају, чувеном двордио преговоре с краљевим изасветскограта62одсто цу, седишту француских краљеслаником Иваном Шубашићем; ва. Остао је да се најдуже памти постао министар у првој влади КорушкихСловенацаје по две одлуке у њему донете. гласалодапостануграђани нове Југославије... Прва је била Мировни уговор Зар Смодлакино искуство с но в о ф ор м и р а н еАустри ј еа потписан 1919. с Немачком, а Прве конференције није могло неКраљевинеСХС. друга – стварање прве југослобити драгоцено и новој делегацивенске државе на Балкану, проји? Могло је, али није. Словенци, Тоје,вероватно,усвету зване и Версајском Југославипа онда и Кардељ, нису му забојединственпример јом. Немци су тај уговор дожиравили и могли опростити грех – дама њ и н аод б и ј е вели као понижавајући. Журно кад је тврдио да је Трст италијанприкључењематици је кренула Немачка да се због тоски, а Целовец немачки град. А га освети савезницима; она је у захтеве, посебно кад је Трст био у кратком року доживела потпун препород, стекавши и питању, за Југославију је заиста страсно бранио управо Адолфа Хитлера. Из тог понижења извирала је најве- Словенац Кардељ. Као такав, Смодлака је Кардељу био ћа покретачка снага ове нације, која је кренула у осве- неупотребљив. А, да је и био поведен, у Паризу би нату. У тој одлучности, међутим, доживела је још бол- ново ликовао, поносио би се што се по други пут потврније понижење и разочарење. дило његово „демократско начело“ да се тражи само Версај је био славан, али и кобан за Југославију. И оно – што је наше. она је брзо, с епитетом версајским, стекла бројне неА још 1945. Југославија је истакла захтев за испријатеље у свету и противнике унутар себе саме. правку границе према Аустрији. Тражена су подручја Проглашена је за ’вештачку творевину’. Она тим си- Корушке и Штајерске и да о томе одлучи само нова лама није могла одолети, а први бес над њом је иска- Мировна конференција. И тај тренутак је уследио. лила управо Немачка на почетку Другог рата. Кардељ је иза себе имао залеђе – Тита и Југославију, После четврт века, историја се поновила. Поново али му је труд био узалудан. О захтевима Југославије Париз и Конференција мира. Једино што центар црта- се уопште није расправљало на Конференцији јер је ња нових мапа света није био Версај. Шта се у одно- она усвојила предлог Савета министара спољних посу на делегацију из 1919. године променило? слова великих сила, а он је гласио: И нова делегација је имала обезбеђено место међу Границе Аустрије остају исте, оне које су биле успобедницима. Уместо легендарног Пашића, предводио постављене до 1938. и Хитлеровог Аншлуса. КњигуЂуреЗагорца„КРВАВЕМЕЂЕЈУГОСЛАВИЈЕ(СрбијаиСрбиуњима)”, уиздању„Досијестудија”,можетепо400динаранаручитипутемтелефона063/779–95–95 или011/2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

ponedeqak30.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Месец је запловио кроз ваш знак, што утиче на емотивно љубавне потребе. Романтични сте и креативни, али не сасвим сигурни у бизнису данас. Морате да уложите више труда и енергије. Сплетке.

BLIZANCI 21.5-21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

30.januar2012.

Понедељак је, а вама се не ради. Склони сте хедонизму, трошењу новца, шопингу, истраживању нових могућности. Радозналост је увек добра људска особина. Будите храбри, али без претеривања.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Будите опрезни у пословању и неким договорима које иначе тешко постижете. Могуће су замке јер немате сасвим јасну слику и прилике. Не обећавајте и не потписујте ништа битно. Растрзани сте између полемике и потребе за усаглашавањем у пословању. Није време за дугорочна и коначна решења, али ни за претеривање у могућим решењима. Састанци не доносе закључке.

Пустите друге да брину своје бриге, а ви се слободно крећите и радите у ономе шта вам је актуелно. Партнерски однос допушта разне могућности, али се заснива на пријатељству, што је најбоље.

На личном плану чините корак назад, не својом заслугом. Путовање може бити едукативно и поучно, занимљиво и забавно. Партнер вам пружа много љубави, само је питање колико то видите и цените.

NenaRadaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

С драгом особом се интензивира однос, али пазите да не пређете одређене границе фер-плеја. Своје жеље или незадовољство немојте наметати као императив већ покушајте да се опустите. У приватном послу су присутне променљиве околности и ситуације, али су могући и неспоразуми с извршиоцима. Тек, сачувајте свој дипломатски став и достојанствено држање. Нервоза.

Пословна и финансијска ситуација је на граници хаоса, било у позитивном или негативном смислу. У сваком случају, немојте ризиковати већ сачекајте неки смиренији дан. Непланирани трошкови.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Неспоразуми у љубави ће вам увеселити и узнемирити данашњи дан. С децом такође можете имати веома занимљиву или стресну ситуацију. Неко ту неког не чује и не слуша. Одговорни сте.

s Немирни сте и не држи вас место. Изађите из свог дома у шетњу по свежем ваздуху, будите физички активни. Ментално и пословно сте под притиском, преоптерећени, па пазите шта коме говорите. Неке скривене околности вам не иду у прилог. Уколико много радите у затвореном простору, немате концентрацију и постајете фрустрирани. На личном плану умете да уживате у љубави и лепим стварима.

TRI^-TRA^

Кајли уновомруху V REMENSKA

Кајли Миног, слави 25 година и више него успешне каријере, а поводом јубилеја фанове ће да обрадује албумом на којем ће поново да отпева највеће хитове. Албум са старим песмама у новом руху требало би да се појави почетком лета када би требало да почне и „слављеничка” турнеја. Аустралијска поп певачица је на светској музичкој сцени дебитовала давне 1987. године синглом „The Locomotion”. Ова песма је у Аустралији провела чак седам недеља на броју један и најпродаванији је сингл у тој деценији у њеној земљи. Кајли (43), поред њених сународника, тада нико и није баш озбиљно схватао, али је успела да се наметне заводљив гласом и заразним поп песмама. Поред тога, једна је и од најсексепилнијих жена на планети, а њена савршена задњица и висина од једва метар и по су заслужни за надимак „џепна венера”.

PROGNOZA

VIC DANA

Врло

Vojvodina Novi Sad

-7

Subotica

-4

Sombor

-5

Kikinda

-7

Vrbas

-6

B. Palanka

-7

Zreњanin

-8

S. Mitrovica -5 Ruma

-5

Panчevo

-6

Vrшac

-7

Srbija Beograd

-6

Kragujevac

-8

K. Mitrovica -6 Niш

-7

хладно , с КошаВом

Evropa Madrid

NOVI SAD: U ponedeqak vrlo hladno sa jakom ko{avom ~iji }e udari biti preko 50 km/h i dodatno uve}avati ose}aj hladno}e. Pritisak iznad normaRim le. Minimalna temperatura -14, a maksimalna oko -7 stepena. London VOJVODINA: U ponedeqak jaki mrazevi i sun~ani intervali tokom dana. Duva}e hladna ko{ava tj. poja~an jugoisto~ni i isto~ni vetar u podunavqu, u Cirih ju`nom Banatu sa udarima do 90 km/h. Pritisak iznad normale. Minimalne Berlin temperature od -15 do -10 stepeni, a maksimalne od -8 do -4 stepeni. SRBIJA: U ponedeqak vrlo hladno sa jakim mrazevima. Na severu Srbije Beч sa sun~anim intervalima, a u ostalim krajevima obla~nije, na istoku sa slaVarшava bim snegom. Duva}e hladna ko{ava tj. poja~an jugoisto~ni i isto~ni vetar u pomoravqu i podunavqu, u ju`nom Banatu sa udarima do 90 km/h. Pritisak iznad Kijev normale. Minimalne temperature od -18 do -10 stepeni, a maksimalne od -9 u Moskva Timo~koj Krajini do -4 stepena na jugozapadu i severu Srbije. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Narednih dana vrlo hladno sa Oslo jakim mrazevima i temperaturama znatno ispod nule uz maksimalne vrednosti u intervalu od -10 do -5 stepeni. Minimalne temperature ponegde i -20. U St. Peterburg pomoravqu i podunavqu }e duvati hladna ko{ava koja }e dodatno pove}avati Atina ose}aj hladno}e. Od ~etvrtka popodne obla~no sa snegom i daqe vrlo hladno. Pariz BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Hroni~nim bolesnicima i svim Minhen osetqivim osobama se preporu~uje striktno pridr`avawe saveta lekara, kao i adekvatna za{tita od niskih temperatura. Reumatski bolovi, glavoBudimpeшta boqa i poja~ana nervoza najizra`enije }e biti u ko{avskom podru~ju. Svim Stokholm u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje maksimalna opreznost.

10 12 6 1 -4 -1 -11

- Шта је? - упита муж. - Ништа! - одговара жена. - Јесам ли нешто погрешно рекао? Можда нешто нисам рекао? - Не! - Можда сам нешто учинио? Или сам можда нешто требао да учиним? - Не! - Можда сам нешто рекао о нечему што сам учинио, а што нисам требао да учиним или сам требао другачије да учиним, на начин примерен твом схватању? - Можда!

-14 -16 -4 -11 8 3 -3 -2 -1

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

394 (-13)

Slankamen

220 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

450 (-5)

Zemun

229 (10)

Bogojevo

386 (1)

Panчevo

336 (10)

Smederevo

480 (4)

Baч. Palanka 336 (12) Novi Sad

327 (11)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

167 (0)

S. Mitrovica

118 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

233 (1)

Beograd

277 (13)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

395 (2)

NERA

Hetin

76 (-10)

TISA

82 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 30. januar 2012.