Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 30. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22974 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DVOBOJ ZA TITULU I 2.200.000 AUSTRALIJSKIH DOLARA

RUSKI AMBASADOR ALEKSANDAR KONUZIN ZA „DNEVNIK” POTVRDIO DOBRU SARADWU MOSKVE I BEOGRADA NA BEZBEDNOSNOM PLANU

Zajedno protiv terorizma

Novak \okovi}

Endi Marej

Ro|en: 22. maja 1987, Beograd, Srbija Visina:187cm Te`ina: 80kg Igra: desnom rukom Prof: od 2003. Naj. pozicija: 2 ATP lista: 3

Ro|en: 15. maja 1987, Danblejn, [kotska Visina:190cm Te`ina: 84kg Igra: desnom rukom Prof: od 2005. Naj. pozicija: 2 ATP lista: 5

Karijera: 324 pobede 105 poraza Grend slem titule: 1 Titule ukupno: 18 Dosada{wa zarada: 20.262.956 dolara Skor s Marejem – 4:3

Karijera: 267 pobede 94 poraza Grend slem titule: 0 Titule ukupno: 16 Dosada{wa zarada: 13.967.298 dolara Skor s \okovi}em – 3:4 PROSTITUCIJA VI[E NE BIRA OBRAZOVNI NIVO

NASLOVI

Crven fewer oka~en i o indeks

„DNEVNIK” NA SESIJI PARLAMENTARNE SKUP[TINE SAVETA EVROPE POSVE]ENOJ IZVE[TAJU DIKA MARTIJA

Pro{lo je vreme }utawa

[andor Laslo

str. 7

Teofil Pan~i}

Foto: I. Rami}

Mirjana i huqski igrokaz

Dobro je da DS ode u opoziciju

Visoki funkcioner SNS Igor Mirovi} o~ekuje da }e protest te opozicione stranka 5. februara u Beogradu prote}i bez incidenata, te da }e na wemu jasno biti iskazano nezadovoqstvo radom aktuelne vlade. „Ono {to je sada za na{u zemqu dobro jeste da DS ode u opoziciju. Nama je to glavni politi~ki ciq. ^ak i da je DS mnogo vi{e uradila za gra|ane od 2000. sa svojim saveznicima, vreme je da ode u opoziciju jer su se wihovi kadrovi istro{ili, wihove ideje do{le do odre|enog kraha, programi ve} razmatrani”, rekao je Mirovi}. str. 3

HO]E LI BITI SKIJALI[TA U NOVOSADSKOM KOM[ILUKU?

Minirawe istine

str. 6

Bora Oti} Golubiwak

VASPITA^ICA KAO BABICA

Porodila sestru

str. 15

str. 4

IGOR MIROVI], FUNKCIONER SNS, ZA „DNEVNIK” NAJAVQUJE VELIKI MITING NAPREDWAKA

U kakvu god je {arenu oblandu uvili: erotska masa`a, poslovna pratwa, animirawe gostiju... prostitucija }e uvek postojati. Kada su „agencije” po~ele da tra`e devojke sa znawem stranih jezika, elokventne, obrazovane, a pri tome {to slobodnijih shvatawa, i broj studentkiwa u tim vodama po~eo je da raste. Jed no od is tra `i va wa, sprovedeno 2008. godine, pokazalo je da ~ak dve od 10 prostitutki ~ine studentkiwe koje ~esto na takav na~in pla}aju {kolovawe, izdr`avaju se ili, pak, zadovoqavaju potrebu za `ivotom u visokom stilu. str. 6

INTERVJU NEDEQE

DEJVID PROTES

U ponedeqak popodne stigla je tragi~na vest iz Moskve o napadu bomba{a samoubice na tamo{wi aerodrom Domodedovo. U ovom bezumnom teroristi~kom ataku poginulo je 35 osoba, a 168 ih je povre|eno. – Svima je apsolutno jasno: svako mo`e postati `rtva terorista, ~ak i ako nije dr`avqanin zemqe u kojoj se desio teroristi~ki napad, ako se igrom sudbine zatekao na mestu zlo~ina. Sveop{toj pretwi me|unarodnog terorizma mo`e stati na put samo sveop{ta `eqa da mu se pru`i otpor. Rusija i Srbija imaju aktivne kontakte u ovoj sferi. Na `alost, neke zemqe ponekad iz politi~kih razloga ne ispoqavaju neophodnu solidarnost – izjavio je za „Dnevnik” ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Konuzin, istovremeno izra`avaju}i duboku zahvalnost svima koji su proteklih dana kontaktirali Ambasadu izra`avaju}i sau~e{}e zbog napada na aerodrom Domodedovo. str. 2

[to je Fru{ka gora od Sqemena

str. 16

Maglovito i hladno Najvi{a temperatura -4 °S


2

dnevnik

nedeqa30.januar2011.

Cvetkovi}: Nerealni zahtevi

CITATI

Moramo da unesemo preokret u kosovsku politiku. Nemamo pravo da iz dana u dan ponavqamo sve lo{ije i lo{ije odgovore na taj problem zbog na{e nemo}i da ka`emo ono {to vrlo dobro znamo. Pove`imo se sa Kosovom ekonomski ako ne mo`emo politi~ki... zabrinimo se nad ~iwenicom da je danas Kosovo politi~ki nestabilno

^edomirJovanovi}, predsednik Liberalno demokratske partije

PredsednikVladeSrbijeMirko Cvetkovi} odbacio je zahteve zaposlenihuobrazovawuzapove}awezaradakao„nerealne”i„neumerene”, upozoriv{i da bi udovoqavawe tim zahtevima vodilo ru{ewu ekonomske stabilnosti zemqe.Urazgovorusaurednicima beogradskih medija, Cvetkovi} je kazaodabiispuwewezahtevaprosvetara vodilo u „inflaciju od 300 odsto i kurs od 300 dinara za evro”iupitaoprosvetneradnike dalizaista`eletakavscenario. Premawegovimre~ima,udovoqavawe prosvetarima vodilo bi i uve}awu ostalih buxetskih izdataka, u ~emu, kako je rekao, „ne}e da u~estvuje”. Cvetkovi} je najavio da }e o tim zahtevima detaqnijegovoritipopovratkuizBrisela, gde }e u ponedeqak predati odgovore na upitnik komesaru za pro{irewe[tefanuFileu.

JStra`i smenudva ministra Jedinstvena Srbija je protiv rekonstrukcijevlade,ali}etra`iti smenu dva ministra za koje smatradasulo{eradili,izjavio je predsednik stranke Dragan Markovi}uznapomenuda}eimenatihministarare}ipredsedniku Srbije Borisu Tadi}u. „Samo `elim da poru~im Vladi Srbije daminesmemodadozvolimodase ne{titedoma}iproizvodi,dase ne {tite na{i poqoprivredni proizvo|a~i, da se uvozi mleko, daseuni{tavasto~nifondida poqoprivrednici `ive sve te`e”,rekaojeMarkovi}uJagodini na sednici Izvr{nog odbora stranke.Markovi}je,kakojeprenela jagodinska televizija Palmaplus,istakaodaministri~iju }e smenu tra`iti nisu iz koalicije Socijalisti~ke partije Srbije,JedinstveneSrbijeiPartijeujediwenihpenzionera.

POGLEDPREKORAMENA: BAVARSKARADI,BERLINSEGRADI

D

Svakasli~nost...

okuSrbijisvikojiseusuTri premijera bogatijih nema~- jedakadaukazujenaminuseukasade da upitaju po kom se arkihzemaqanajavilisu~akitu`bu ma, pre svega misli na Berlin. „U {inu deli novac iz dr`avnema~kom Ustavnom sudu, kojom }e Berlinu je doneta odluka da nema nekase,po{todrugihkasainema, tra`itikorekcijusada{wegsiste- pla}awa naknade za vrti}e, a ne}e ilinedajbo`e,iska`unegodovawe makojitrenutno,kakotvrde,neda- bitiuvedeneninafakultetima.U zbogtoga{toserashodidr`avenajedobrerezultate.Poru~ujuidane- drugim siroma{nijim pokrajinama miruju zatezawem kai{a svima majuni{taprotivdaidaqepoma- uvedenjeibesplatan{kolskipreostalima – postaju sumwivi u po- `usiroma{nijim,alidane`eleda voz.Svejetopo`eqno,alitekongleduose}awazadr`avniintegri- setopretvoriuburebezdna.Nai- dakadaimatedovoqnonovaca„,potet,lokalpatrioteuevropskimze- me, u Nema~koj ve} 60 godina va`i ru~ujeMapus,uzopaskudabogatiji mqamaimajusasvimdruga~ijepro- zakon po kojem bogatije pokrajine dajuuburebezdna. bleme.Onise,pak,nelibedacen- finansiraju one siroma{nije, ali Me|utim, gradona~elnik Berlitralnojvlastipripreteiustavnim trenutno svega ~etiri nema~ke po- naKlausVoverajt,kaoive}ina~elsudom zbog prelivawa profita iz krajinepokrivajuminusostalih12. nika ostalih siroma{nijih pokrabogatijihusiroma{nijeregije.Ta- Zbogtogajebavarskiministarfi- jina,pozivajusenafederalnizakon kvaprimisaouSrbijibilabirav- nansijaGeorgFaren{onporu~ioda iz1950.godine,pokojemsubogatije na veleizdaji, zbog ~ega ni prili- natakvupraksutreba„stavitita~- pokrajine du`ne da izjedna~e trokom definisiawa vojvo{kove sa siroma{nijima, |anskogstatutaonovcunida bi na kraju svi imali Trenutno ~e ti ri ne ma~ ke ko nije smeo bilo {ta da pribli`no istu sumu novpokrajine pokrivaju minus ostalih 12 priupita. ca. Ovo zakonsko re{ewe Iakojezbogizuzetnovigotovodazvu~ikaomantra sokog stepena decentralizacije ku„. „Sa skoro 3,5 milijarde evra, koje se u javnim nastupima dr`e i vlasti to gotovo nezamislivo, ta- mibismouBavarskojmoglifinan- na{ipoliti~arikadgovoreoravkvanegodovawapojavilasuseovih sijskidapodr`imona{obrazovni nomerenom regionalnom razvoju. dana u Nema~koj – neke pokrajine sistem, de~ije dodatke, inovaci- Onase,me|utim,upraksisvodina usprotivilesuse„pla}awuve~ite je…„,izjaviojeFaren{on.Wegovo me|usobnopreotimawefabrikaizalimentacije”. Naime, kako je ne- negodovawe u Bavarskoj smatraju me|u op{tina, pod dirigentskom davnopreneo“Doj~evele”,~elnici opravdanimzbogtoga{tojeitapo- palicomcentralnevlasti. tri ju`ne nema~ke bogatije pokra- krajina nekada spadala u siromaUSrbiji,uzto,va`isasvimdrujine izrazili su nezadovoqstvo {nije, ali se vremenom razvila u ga~ijepravilo:ovdesenovactokom zbog toga {to su primorane na iz- najbogatiju koja je do sada u sistem posledwih20godinaprelivasamou jedna~avawe minusa u kasama siro- uplatila~ak35milijardievra. jednompravcu,odsiroma{nijihka ma{nihsevernihiisto~nihpokraWihovo nezadovoqstvo nije mo- bogatom.Takvapolitikanesamoda jina. Za te namene Baden Virtem- tivisanosamo~iwenicomdabrojke je poni{tila predstavu o bogatom bergiHesentrebadaizdvojepo1,7 neiduuprilognastojawimapokra- severu (Vojvodini) i siroma{nom milijardi evra, Bavarska ~ak 3,5 jinadaserazvijaju,ve}itime{to jugu,ve}jeupotpunostidevastiramilijardi evra, a deo tro{kova odsvojedobitifinansirajupovla- la gotovo sve delove Srbije osim snosi i Hamburg. Najve}e minuse sticeusiroma{nijimpokrajinama glavnog grada, koje nemaju ni saoimaju najmawe nema~ke pokrajine, kojenemogupru`itisvojimgra|a- bra}ajne, ni privredne, ni adminBerliniBremen.Bogatijepokraji- nima upravo zbog ove regionalne strativne kapacitete za tr`i{nu ne posebno su ozloje|ene zato {to solidarnosti. Tako predsednik utakmicu s evropskim gradovima i Berlinimarekordniminusodsko- vlade oblasti Baden Virtemberg regijama. rotrimilijardeevra. [tefanMapusbezuvijawapriznan Branka Dragovi} Savi}

ponedeqak popodne stigla jetragi~navestizMoskve onapadubomba{asamoubice na tamo{wi aerodrom Domodedovo.Uovombezumnomteroristi~kom ataku poginulo je 35 osoba, a 168ihjepovre|eno. – @eleo bih da iskoristim ovu priliku da izrazim duboku zahvalnost Srbima, svima onima koji su meovihdanakontaktiraliuAmbasadisaizrazimasau~e{}auvezisa teroristi~kim napadom na aerodromu Domodedovo. Cenimo va{u podr{ku, ona nam poma`e da zale~imoovudubokumoralnuranu–poru~io je ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Konuzin u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku”. l Ruski predsednik Dmitri Medvedevnajaviojebeskompromisnu borbu protiv terorizma.

U

ALEKSANDARKONUZIN,

INTERVJU

Saradwom roristi~ke strategije Ujediwenih nacija preduzimaju se mere za profilaksuterorizma.Razvijaseoperativna saradwa specijalnih slu`bi u razli~itim formatima. RusijaiSrbijaimajuaktivnekontakteuovojsferi.Nesmejusezatvarati o~i ni pred ~iwenicom da se terorizam ne mo`e pobediti samo tehni~kim sredstvima borbe. Ova pretwa me|unarodnom miru i bezbednostiimapoliti~ke,socijalne, ideolo{ke korene. Le~ewe ovih bolesti zahteva resurse, vreme i

tobru2009.godinerazmotrilisuje {efovi na{ih dr`ava i predsednik Tadi} podr`ao je ruski predlog.Srbijabiunovomsistemubezbednosti Evrope imala mesto ravnopravnog partnera koji bi imao ististepenza{titeodme|unarodnihopasnostikaoisvakadrugadr`avaevroatlantskogprostora. l Kako bi Moskva, me|utim, gledalana ja~aweu~e{}aSrbije u programu Partnerstvo za mir i na eventualno ~lanstvo u NATO?

USrbijusti`eruskikapital l Rekli ste da se, osim velikih ulagawa kompanijaNISiLukoil,tako|erazmatrajui noviprojektiizgradweinfrastruktureukojima bi u~estvovala ruska strana. O kakvim projektimajere~?Dalisunekeruskekompanije zainteresovane za ulagawe u Vojvodinu, odnosnoSrbiju?Letosje,naprimer,bilore~ioprivatizacijipreduze}auKuli... – Treba, naravno, navesti dobro poznate ruske projekte izgradwe gasovoda „Ju`ni tok“ i zavr{etka rekonstrukcije podzemnog skladi{ta gasa „Banatskidvor“.PostojidogovorotomedaRusija ponudi Srbiji dr`avni kredit u iznosu od 800 miliona dolara za realizaciju infrastruktrnih projekata. Srbija je izabrala dva: zavr{etak izgradwe`elezni~kog~vorauBeograduiizgradwu `eleznice Vaqevo - Loznica. Ruska strana je spremnadaizdvojikreditidapristupirealizaciji projekata ~im bude ponu|ena odgovaraju}a projektna dokumentacija. Srpska strana, koliko razumem,preduzimaneophodnekorake. Postojiliusvetudovoqnoodlu~nosti, snage, ali i toliko potrebnogpoliti~kogjedinstva dabisestalonaputterorizmu? –Odlu~nostpostoji.Svimajeapsolutno jasno: svako mo`e postati `rtvaterorista,~akiakonijedr`avqaninzemqeukojojsedesioteroristi~kinapad,akoseigromsudbinezatekaonamestuzlo~ina.Sveop{tojpretwime|unarodnogterorizma mo`e stati na put samo sveop{ta`eqadamusepru`iotpor. U toj oblasti me|u dr`avama ja~a saradwa.Uokviruglobalneantite-

O~ekuje se dolazak velikog ruskog finansijskogkapitalanasrpskotr`i{teuviduformirawazajedni~keosiguravaju}eku}e.Saruskestrane to}ebitikompanija„SOGAZ“,asasrpske–„Srbijagas“.Sedi{teovekompanije}e,posvojprilici,bitiuNovomSadu.Nedavnojetako|epotpisanopismoonameramaizme|uMinistarstvapoqoprivredeSrbijeiruskihibeloruskihkompanija osaradwiuoblastisto~arstva.Uwemujepredvi|en program zajedni~kog rada koji mo`e postati polaznata~kazadinami~anrazvojsaradweuovoj oblasti.Trebadagledamoubudu}nost.Presvega mislimonaperspektivneprojektestvarawazajedni~ke proizvodwe na bazi ruskog prirodnog gasa nesamokaoenergenta,ve}kaovrednesirovine. Na`alost,nijemipoznatoni{tauvezisanameramazaprivatizacijupreduze}ao~emusteme pitali. I to ne ~udi. Sve vi{e sredwih i malih preduze}asamostalnoizlazinatr`i{teSrbijei ostvaruje direktne ekonomske veze sa srpskim partnerimana~itavojteritorijizemqe.

onuodlu~nostokojojgovorite.Na `alost,nekezemqeponekadizpoliti~kih razloga ne ispoqavaju neophodnusolidarnost. l Rusijajeiniciralastvarawenovogsistemabezbednostiu Evropi. Kako se ta ideja realizujeikakvubiuloguutomsistemuimalaSrbija? – Inicijativa predsednika Medvedevado~ekanajeusvetusainteresovawem.Onaserazmatranarazli~itim me|unarodnim platformama iubilateralnimkontaktima isti~esvevi{epristalica.Uok-

–Odreditiskimikakosara|ivati i imati prijateqske odnose stvar je, naravno, Beograda, a ne Moskve.Srbija,o~igledno,vidiza sebeodre|eneprednostiodu~e{}a u programu Partnerstvo za mir. Ina~e, odnos prema politici {irewa NATO vi{e puta sam iznosio. Mi ne vidimo razloga za to. Politika {irewa NATO, koji predstavqanesamopoliti~kinego ivojnisavez,stvaranovelinijepodela,azanastojepitawebezbednosti. Upravo zbog toga predsednik Medvedevipredla`eizgradwuno-

SVET

Identifikovanbomba{samoubica Bomba{samoubicakojijeaktiviraoeksplozivnunapravunamoskovskomaerodromuDomodedovo 24.januara,kadajepoginulo35qudi,jeste20.godi{wakizSevernogKavkaza,saop{tiojeportparol ruskog Istra`nog komiteta Vladimir Markin, dodaju}i da su meta napada bili, pre svega, stranci.„Iakoistra`iteqiznajuimeteroriste, ne}emogajo{objavitijersuistragaioperativ-

napotragaidaqeutokudabiustanoviliiuhapsiliorganizatoreisau~esniketeroristi~kogdela”,rekaojeMarkin.Onjeistakaoda„teroristi~ki~innijeslu~ajnoizvedennaterminaluza me|unarodne dolaske”, prenela je agencija ItarTass.„Premaobja{wewuistra`iteqa,(napad)je bio usmeren prvenstveno protiv stranih dr`avqana”,naglasiojeMarkin.

RETROVIZOR

Pe{akapokosila„tojota” crna hronika NAKONUBISTVANANOVOMNASEQU

Ja}imovi}sepredao uBudimpe{ti Sa{aJa}imovi}(1972)izSremske Kamenice osumwi~en za ubistvo neven~ane supruge Jasne Kurte{ (1966) po~iweno u ~etvrtak u NovomSadupredaoseju~eprepodne ma|arskoj policiji u Budimpe{ti. On je, tom prilikom, isporu~iopi{toqs~etirimetkau{ar`erukojiodgovaraopisuonomkojimjepo~iwenzlo~in.Ja}imovi}je tamopriznaodelokojemupripisuje novosadska Policijska uprava i zatra`iodamusesudiuMa|arskoj, saznajemonezvani~no. Kakojena{listpisao,Jasnino be`ivotnotelosvi{estrukimranama nanetim iz vatrenog oru`ja prona|enojeuwenomstanuuprizemquuUliciStevanaHristi}a37, naNovomnasequ.Navodno,le{pokriven ~ar{avom je na krevetu uz ~etvorogodi{wu}erkukojajeverovala da joj mama spava, prona{la majkanastradaleu~etvrtakoko13 sati iza razvaqenih vrata stana, dokseubistvosenajverovatnijedogodilookodva~asaujutroistogdana.   Prema propisanoj proceduri

sada sledi zahtev nadle`nog tu`ila{tva za pokretawe istrage, re{eweistra`nogsudijekojajeobavila uvi|aj, odnosno sudije Vi{eg sudaTatjane\ura{kovi}osprovo|ewu istrage i pritvoru okrivqenog,ipotomzahtevzaekstradiciju okrivqenogJa}imovi}a. Nije jasno kako je osumwi~eni s oru`jem pre{ao granicu kada su svi dr`avni prelazi bili obave{teniopotrazizawim,iza{toje preneopi{toqkojibimogaodaposlu`ikaodokazprotivwegazate`akzlo~in.Tako|e,neobi~nojekako to da pojedine kom{ije koje su ~ule pucwe u momentu svirepog ubistvanisuotomeobavestilepoliciju,inatajna~inonemogu}ile ubicudautekne. Ina~e, osumwi~enog bi, verovatno,premabiletaralnimdogovorima Ma|arska, hitno isporu~ila na{ojzemqi,alipostupakusporava wegovo posedovawe oru`ja, saznajemonezvani~no. PokojnaJasnaKurte{jeju~esaM. V. hrawenauNovomSadu.

Novosa|aninSavaR.(1957)poginuojeusaobra}ajnojnesre}iju~eoko 18satiuNovomSadunaTemerinskomputub.b.nasprambenzinskepumpe„Lukoil”.Ovogpe{akajepremaprvimsaznawima„Dnevnika”,dokje biovanpe{a~kogprelazanakolovozu,udarila„tojota”span~eva~kim registarskimoznakama,kojasekretalaodTemerinakaNovomSadu,za ~ijimupravqa~emjebiosugra|aninSlobodanB.(1985). M. V.

ZREWANINSKAPOLICIJAUHAPSILASEDAMOSOBA

Piscigrafitapred sudijom

Zrewaninska policija saop{tilajeju~edajeuhapsilasedamosoba zbog sumwe da su po~inile vi{e krivi~nih dela uni{tewa i o{te}ewatu|estvari.Policijskauprava nije navela identitet li{enih slobode. Wima se stavqa na teret dasuovenedeqe,navi{eobjekatau gradu,ispisaligrafiteraznesadr`ine. “Oovomdoga|ajuupoznatjezamenikosnovnogjavnogtu`iocauZrewaninu. Uhap{eni su uz krivi~nu prijavu sprovedeni istra`nom sudijiOsnovnogsuda”,dodajeseupolicijskomsaop{tewu. Posledwih dana na mnogim mestimauZrewaninuosvanulesuporukepodr{kepetnaestoricinavija~a Fudbalskog kluba “Partizan” osu|enihubeogradskomVi{emsudu na ukupno 240 godina zatvora zbog mu~kog ubistva francuskog

mladi}aBrisaTatona.“SrbijaSrbima”, “Boqe na{i ikad, nego Francuznikad–SlobodazaGrobare”,“ZajednogstradalogFrancuza 11 ubijenih Srba. Gde }e vam du{a?”,samosunekiodnatpisakoji su naru`ili gradske fasade. Ovaj slu~ajnajo{trijesuosudiligradona~elnik Mileta Mihajlov, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton i zamenik za{titnika gra|ana Trajan Pankari}an, pozivaju}inadle`neda{topreotkriju po~iniocekrivi~nogdela. Mnogi Zrewaninci, tako|e, zapitali su se kako je mogu}e da je glavna gradska ulica osvanula ispisanagrafitima,uprkospatrolirawu pripadnika komunalne policijeisistemuvideonadzoraucentrugrada,zakojinadle`nitvrdeda jedoprineopove}anojbezbednosti. @. B.

n Vlada Srbije je usvojila odgovore na Upitnik Evropske komisije. Usvojeni dokument predstavqa kona~nu verziju odgovora koji }e sutra u Briselu biti predati evropskom komesaru za pro{irewe [tefanu Fileu. Evropska komisija }e odgovore analizirati i po potrebi poslati dodatna pitawa i ekspertske misije kako bi dobila {to jasniju sliku o stawu u Srbiji. n Specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti izjavio je da je Parlamentarna skup{tina SE, usvojiv{i rezoluciju o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji, poslala va`nu poruku svim institucijama. „Izve{taj o trgovini organima je upirawe prstom i sada je potez na pravosudnim organima i politi~kim vlastima, da se pokrenu i reaguju”, rekao je Marti. n Ministar zdravqa Srbije Tomica Milosavqevi} podneo je ostavku na tu funkciju iz, kako je rekao, „duboko li~nih razloga”. Milosavqevi} je obrazlo`io da }e se sada posvetiti svom profesorskom i lekarskom poslu, kao i da wegov politi~ki i javni anga`man ostaje nepromewen: i daqe }e biti ~lan G17 plus i ~lan predsedni{tva Ujediwenih regiona Srbije. n Vi{i sud u Beogradu izrekao je presudu kojom je oglasio krivim dvanestoricu navija~a FK „Partizan” i osudio ih na ukupno 231 godinu zatvora zbog napada na trojicu francuskih navija~a i prebijawu nasmrt Brisa Tatona. Jo{ dva navija~a su osu|ena za u~e{}e u grupi koja je ~inila nasiqe na ukupno devet godina zatvora, pa je zbir kazni svih osu|enih – 240 godina!


dnevnik

nedeqa30.januar2011.

AMBASADORRUSKEFEDERACIJEUBEOGRADU

KARMA KOMA

INTERVJU

vaju politi~ki dijalog, pregovori ministara spoqnih poslova odr`avaju se redovno, kao i susreti drugih vladinih predstavnika na razli~itim nivoima. Ove godine o~ekuje se da predsednik Srbije Boris Tadi} poseti Rusiju. Va`no je da se razvijaju odnosi izme|u partija dveju zemaqa, nevladinih organizacija

Gas}epote}i2015. l Kadasemo`eo~ekivatipo~etak izgradwe gasovoda „Ju`nitok“? – Realizacija projekta u celini se ostvaruje po planu. U novembru pro{le godine zavr{ena je studija o tehni~ko-ekonomskoj opravdanosti izgradwe dela gasovoda na teritoriji Srbije. O~ekuje se da }e ove godine biti zavr{ene studije i za one delove gasovoda koji }e prolaziti preko teritorija drugih zemaqa. To }e dozvoliti da se 2011. usvoji investiciono re{ewe za ceo projekat. O~ekujemo da }e prirodni gas pote}i kroz novi gasovod ve} 2015. godine. kao i postojawe dru{tvenih kontakata. Postepeno napreduju trgovinsko-ekonomski i investicioni odnosi. O na{oj tesnoj kulturnoj saradwi svedo~e prepune sale kada nastupa ruski balet i drugi

svetski poznati ansambli, kao {to je „Aleksandrov“, zatim na festivalu umetni~kih filmova iz Rusije, na predstavama baleta na ledu iz Sankt Peterburga. Postoje mnoge druge oblasti saradwe u kojima prime}ujemo pozitivan postepeni razvoj odnosa. Za potpisivawe sprema se ~itav paket novih bilateralnih sporazuma u najrazli~itijim sferama. Mo`e se re}i da su Rusija i Srbija postigli nivo strate{kog partnerstva tokom ovih godina novog milenijuma. l Predstojepregovoriizme|uBeograda i Pri{tine. Kakva su Va{a o~ekivawa? – Evropska unija i Srbija su 9. septembra pro{le godine predstavile zajedni~ku rezoluciju pred Generalnom skup{tinom UN. Ona je pozdravila inicijativu EU o posredni{tvu u dijalogu izme|u Beograda i Pri{tine i usvojena je konsenzusom. S tim u vezi Rusija je za to da se taj dijalog zapo~ne {to pre. Polazimo od toga da je ciq pregovora u nala`ewu uzajamno odgovaraju}ih dogovora u vezi sa svim pitawima koje imaju zainteresovane strane. Srpska strana pokazuje spremnost da zapo~ne kontakte. O Pri{tini se to ne mo`e re}i. Sumwam u wenu sposobnost da ispuni navedenu odluku Generalne sku{tine UN. Ipak, ra~unam da }e EU preduzeti dodatne napore kako bi realizovala svoju inicijativu. Kako ka`u na{i zajedni~ki engleski prijateqi: mo`e{ saznati kakav je ukus pudinga samo ako ga proba{. l Dali}eseMoskvaunekomformatuukqu~itiuovajdijalog? – U ovoj etapi ne nameravamo da se ukqu~imo u dijalog. l Nedavno ste izjavili da sa kolegamadiplomatamadostarazgovarateoprojektuVelikeAlbanijekao o opasnosnosti za region. Da li je re~opustim`eqamapijedinihambanskihpoliti~araili,pak,postoje ozbiqniplanovikojibiponovomoglida„zagreju“ovajregion? – Ekstremisti~ki projekat „etni~ke Albanije“, ko god da ga razvija, opasan je, posebno u tako osetqivom regionu kao {to je Balkan, koji je sasvim nedavno pre`iveo period te{kih oru`anih konflikata na nacionalnoj osnovi. Zbog toga, {to se pre pru`i otpor sli~nim opasnim idejama, to boqe. n Miroslav Staji}

Mirjanaihuqski igrokaz

N

e mo`e da konkuri{e ni za NIN-ovu ni za Andri}evu, ni za Grizeqa ni za Bogavca, ali napisala je i izgovorila kqu~ni tekst na{ih dana. Pisawe joj ina~e nije profesija, zvawe ili pozvawe, ne bar u onom uobi~ajenom smislu. Weno je da sudi, po slovu i duhu qudskih zakona, vazda negde misle}i i na onaj kantovski kategori~ki imperativ, bez kojeg ni qudski `ivot, kao ni zakoni koji poma`u da ga se uqudi, ne vredi ni{ta, to jest, nije ni{ta osim krhke biolo{ke ~iwenice. Zato i svoj sud i presudu vaqa obrazlo`iti vode}i ra~una i o jednom i o drugom, jer bez toga smo ni{ta, bez toga vlada Prvobitno Stawe u kojem mo`e{ samo loviti ili biti ulovqen, pro`drati ili biti pro`dran. Ona se zove Mirjana Ili}, i sutkiwa je Vi{eg suda u Beogradu. Obrazla`u}i presudu ubicama Brisa Tatona, ako je verovati novinskom citirawu, rekla je i ovo: „Nije presudna ~iwenica koje su ga to dve ili tri osobe prebacile preko ograde na platou, to je sve posledica zajedni~kog delovawa. Bili su svesni da mogu ubiti. Taton je le`ao, vri{tao, molio da ga ne tuku, ali oni su ga tukli bezobzirno, samo zato {to je navija~ Tuluza“. Ovaj koji pi{e ove retke nije sudija, niti `eli nekome da sudi. Ali ove re~i, navedene, ~itam iznova i iznova sa dubokim po{tovawem. Za{to? Mo`da ponajpre zato {to u wima otkrivam jedno ~asno nepristajawe na huqski igrokaz, na hijensku podelu uloga u kojoj se oni koji u igrokazu aktivno u~estvuju naprosto prave blesavi, a svi mi ostali zadu`eni smo za to da budemo autenti~ni blesani, protokolisane budaletine koje }e mirno izgutati svaku satansku hostiju. Autorka onih re~i, kako je ja ~itam, poru~uje da ta `alosna farsa kod we ne prolazi, da ona zna za jadac, kao {to, uostalom, svi mi od po~etka odli~no znamo za jadac, ali smo ili nemo}ni, ili nam je lak{e da prihvatimo i odigramo namewene nam blesanske uloge. Prevedeno na obi~an srpski, a odgovornost za prevod dakako je samo moja i g|a Ili} ga nije ni na koji na~in autorizovala, to bi moglo zvu~ati i ovako: „Jeste, momci, pobrinuli ste se vi dobro za svoj igrokaz nevinosti, maskirali ste se, ufa~lovali se u svoje odvratne krpetine u kojima danas ulicama na{ih gradova mar{ira svakojaka fukara, poradili ste i na naprasnom zaboravu svedoka, napravili ste gu`vu i pometwu kaogod u kakvom osobito razvratnom porno filmu u kojem je nemogu}e razabrati ~ija to ruka, ~ija noga, a ~iji kakav dru-

gi ud izviruje i migoqi iz kolopleta telesa, ali svejedno je na koncu sve to, jer na toj gomili ste svi zajedno, i to je utvr|eno van razumne sumwe. A ko je ta~no u kojem trenutku zahvatio tog nesre}nog Tatona ovako ili onako, zapravo je svejedno jer ste delovali kao pipci jedinstvene ubila~ke hobotnice, i to odli~no znamo i vi i ja i svako koga se to ti~e, a trebalo bi da se ti~e svih nas“. Tako ja nekako na obi~an, vansudski jezik prevodim re~i sutkiwe Ili}, i ponavqam vam da boqih i zna~ajnijih re~i nisam pro~itao ko zna otkad. Izme|u ostalog i zato {to tako zastra{uju}e retko nailazim na tretman po~inilaca najstravi~nijih u`asa koje ~ovek mo`e po~initi drugome ~oveku kao odraslih, odgovornih, razumnih bi}a, koja u svakom smislu i mogu i moraju biti svesna posledica svojih postupaka, pa zato za wih moraju i preuzeti punu odgovornost. Ne zanimaju i ne impresioniraju autorku onih redaka huqske pri~ice za laku no}, {ibicarska demagogija i ostale trice i ku~ine. Znali ste {ta radite, poru~uje gospo|a Ili}. Znali ste da mo`ete ubiti. Je li vas to zaustavilo? Nije, naprotiv. Znali ste da mo`ete ubiti qudsko bi}e koje ste napali bez ikakvog povoda s huqskom i podqudskom namerom da mu ozbiqno naudite; qudsko bi}e koje vam nije u~inilo ni{ta na`ao, nikakvim vas zlom nije zadu`ilo. Qudsko bi}e koje je, povre|eno i poni`eno, molilo da ga po{tedite, da prestanete da mu nanosite perverzno, samosvrhovito, samo demonskom mr`wom i nisko{}u vo|eno zlo. Da li vas je makar to zaustavilo? Nije. Da li je makar to zapomagawe nemo}ne `rtve dozvalo zakr`qale zametke qudskosti, koji mo`da prebivaju negde duboko zatrpani u vama? Ma kakvi. To je to {to ste po~inili drugome ~oveku, svesno, namerno, pri punoj svesti, ni~im neizazvani. A vi sad lepo raspravite – vremena za to }ete bar imati – kome je gde u kriti~nom trenutku bila ruka, kome noga, kome glava. Svetu izvan va{e morbidne hobotnice to je posve svejedno, on na taj va{ oktopodalni organizam gleda kao na celinu. Krakove mu ionako ne vredi se}i jedan po jedan, jer uvek izrastu novi. Mirjana Ili} u~inila je, u okviru zakonskih mogu}nosti, najvi{e {to ~astan i hrabar ~ovek mo`e: poru~ila je jednom samozadovoqnom, odli~no podmazanom i razra|enom huqskom poretku stvari da ne pristaje na ulogu sponzorisane budale. n TeofilPan~i}

foto: B. Lu~i}

protivterorizma vog sistema koji bi omogu}avao podjednaku bezbednost za sve – i za zemqe unutar bloka i za one van wega (kao {to je Srbija) i koje su se izjasnile za vojnu neutralnost. l Dali}enamera Vlade Srbije o korekciji akcizne politike u ciqu ispuwavawa SSP-a sa Evropskom unijom, kako pretpostavqa rukovodstvo NIS, ugrozitisporazumsa Rusijom? – Polazim od toga da je, kada je Vlada donosila odluku o novim akcizama, bila sprovedena neophodna pravna ekspertiza u pogledu uskla|enosti ove odluke sa SSPom. To je kao prvo. Kao drugo, ova odluka, kako shvatam, u potpunoj meri odgovara interesima kako dr`ave Srbije, tako i wenih gra|ana. Upravo takve ocene izneli su zvani~nici Vlade Srbije koji se bave ovom sferom. Sve ostalo je posao pravnika. l Pojedinianaliti~aritvrdeda bi ulazak Srbije u EU imao strate{kizna~ajzaRusiju,zato{tobipreko Beograda oja~ala svoj uticaj u Briselu. Da li se sla`ete sa ovakvimocenama? – [to vi{e ~lanica EU, sada{wih i budu}ih, sprovodi prijateqsku politiku prema Rusiji, to boqe. To se, naravno, pozitivno odra`ava na op{ti odnos struktura Evropske unije prema Rusiji. Ne{to drugo brine. Evropski partneri ve} sada pozivaju Srbiju da se pridru`i zajedni~koj spoqnoj politici EU. Ali, da li }e evropski prijateqi uvek biti spremni da uzimaju u obzir srpske nacionalne interese, specifi~nost sopstvenih pozicija va{e zemqe..? U celini mi se, pre svega, trudimo da izgradimo strate{ke partnerske odnose sa Evropskom unijom direktno. l Dalistezadovoqnitokomrazvojaodnosaizme|uRuskeFederacijeiSrbije? – Potpuno, mada se uvek `eli vi{e. [efovi na{ih dr`ava stabilno odr`a-

IGORMIROVI],FUNKCIONERSRPSKENAPREDNESTRANKE

VremejedaDS odeuopoziciju ikome dlaka s glave ne}e faliti, poru~io je visoki funkcioner Srpske napredne stranke Igor Mirovi} u intervjuu za „Dnevnik“, govore}i o protestu koji ta opoziciona stranka 5. februara organizuje u Beogradu. SNS, po wegovim re~ima, o~ekuje miran i masovan protest koji treba da iska`e nezadovoqstvo radom aktuelne vlade, a pre svega stawem u ekonomiji i socijalnoj politici. – O~ekujemo da skup protekne bez ijednog incidenta. Mi ne `elimo nasilan protest i skup se ne}e pretvoriti u to. Nikome ne}e faliti dlaka s glave, niko se ne}e ose}ati ugro`enim, jer }emo u~initi sve da miting na profesionalan i dostojanstven na~in odr`imo. Gra|anima je dosta la`nih obe}awa i poigravawa sa wihovom pre svega ekonomskom i sudbinom svih na{ih porodica i zbog toga }e taj skup, verujem, biti masovan. Postoji do sada nevi|eni entuzijazam da skoro svaki tre}i ~lan, tako je planirano, do|e na miting. To zna~i da o~ekujemo 50-70 hiqada qudi. Samo iz Ju`noba~kog okruga organizovano ide 4.000 qudi, vozom i autobusima. Taj entuzijazam, voqa i energija qudi je znak upozorewa vladaju}im strankama da pod hitno otvore dijalog sa nama, raspi{u izbore na svim nivoima i na taj na~in sami odgovorno postave politi~ki amortizer za pad zemqe, za koji su oni odgovorni – najavquje Mirovi}. l PredsednikTadi}ivlastu Beograduporu~ujudasenenadate izborima pre marta 2012. S druge strane, „u pola glasa“ se

N

govorida}ebitiranijihpokrajinskih izbora. Ima li vlast u Vojvodinirazlogazaprevremeneizbore? – Vlast u Vojvodini je samohvalisava i svoju aktuelnu politi~ku poziciju gradi na marketingu. U prvim godinama mandata gradili su je na Statitu APV i velikim obe}awima. Nakon usvajawa Statuta videlo se da je sve to bilo krajwe nerealno i da glavnu smetwu u razvoju Vojvodine predstavqa u~aurena politi~ka struktura koja, s jedne strane, nije uspela da obezbedi dovoqno ekonomskih kapaciteta za Vojvodinu kada je re~ o Ustavu Re-

3

publike i Statutu APV, a s druge strane nije uspela da na druga~iji na~in, kroz odnose sa doma}im i stranim investitorima, dr`avnim i evropskim fondovima, obezbedi ozbiqniji ekonomski zamajac. Danas je Vojvodina u kolapsu. Podaci o proizvodwi mleka, p{enice i drugih poqoprivrednih kultura sa kojima se Vojvodina ranije ponosila, porazni su i na nivou 50-ih i 60ih godina pro{log veka. To je podatak koji ne mo`e da se uklopi u marketin{ki kalup pokrajinske vlasti. l Mislite li da ne mo`e da se uklopi ni u obja{wewe vla-

Blankoostavkemewajuizbornisistem l Punoseovihdanapri~aloopromeniizbornogsistema zarepubli~kinivi.PotpredsednikDS-a[utanovacka`eda bisemoglorazmislitiiokombinovanom,kaouAPV? – Mi smo spremni da na izbore iza|emo i po proporcionalnom i po kombinovanom i po ve}inskom sistemu. Prednost ve}inskog sistema u tome je {to gra|ani znaju za koga glasaju i {to u odre|enom stepenu i kvalitet i ugled kandidata uti~e na wihov izbor. Ukoliko je evropska demokratska tradicija kona~no primila svoje korene i u na{im glavama – {to zna~i da smo svi, ili makar ve}e i uticajnije stranke, protiv blanko ostavki – to automatski zna~i da se izborni sistem mora mewati. Jer, proporcionalni sistem u sada{wem obliku usko je vezan za pojam blanko ostavki. I to je sada tema o kojoj treba da se otvori dijalog da do|emo do korektnog modela. Za nas je to model koji bi uva`io dobre elemente oba sistema. Ali nije dobro to {to sada vladaju}e stranke `ele da unutar sebe, kroz kalkulacije, do|u do modela koji bi bio uperen protiv SNS. KojijetomodeluperenprotivSNS? – To su kalukacije u koje ne `elim da ulazim, ali je to ne{to {to je u wihovim glavama, a to opet zna~i da gradimo vrstu produ`ene partijske dr`ave umesto ozbiqne i efikasne. Nismo se mnogo odmakli od po~etka vi{estrana~ja kada je po~etkom devedesetih godina tada vladaju}a SPS izborne politi~ke modele gradila po svom poimawu stvari. To danas na mo`da jo{ direktniji na~in ~ini DS.

sti o finansijskoj krizi? – Apsolutno ne. Svetska ekonomska kriza slu`i za izgovor i potku wihove marektin{ke akcije, jer oni svaku akciju po~iwu: Iako je svetska kriza, mi smo uspeli da uradimo to i to... A zapravo je besmisleni izgovor za desetogodi{wi period gre{aka vo|ewa ekonomske politike. Gre{ke su se ocrtavale u ~iwenici da je wima privatizacija bila jedini lek za sve ekonomske probleme. U Vojvodini je ona uvo|ewem sumwivog kapitala u stotiwak preduze}a dodatno iskomplikovala situaciju. Zbog mentaliteta i mirnijeg razmevawa politike, Vojvodina kasnije reaguje, ali ta reakcija }e biti mnogo sna`nija nego u drugim delovima zemqe i zbog toga vlast u Vojvodini ne mo`e sa lako}om da ~eka ~ak i te vanredne pokrajinske izbore o kojima se pri~a. U principu, mi ne odvajamo potrebu da se na jednom od nivoa pre ili kasnije raspi{u izbori. Izbori se moraju raspisati u najhitnijem mogu}em roku na svim nivoima. Na lokalnom nivou posebno, jer novosadski slu~aj je paradigma nesposobnosti funkcionisawa grada. Sve poskupquje, a sve te`e funkcioni{e. l ImalisaradwesaDS-omu Vojvodini? Radikali optu`uju dasteusprezisawimajeropstajete na mestu potpredsednikapokrajinskeskup{tine? – To je vrsta politi~kog trougla, ne{to poput scena iz filma „Ne{to izme|u“. Ja se sad nalazim u

stawu „ne{to izme|u“, jer SRS i DS ne `ele i ne mogu da postignu saglasnost oko mog razre{ewa. Ja ne `elim da podnesem ostavku, a DS koja ima mogu}nost da me i bez dogovora sa SRS razre{i, to ne `eli. Pretpostavqam, da ne bi ispalo da sara|uju sa SRS. A SRS `eli da stvori utisak da postoji neki odnos izme|u nas i demokrata, iako je javnosti jasno da smo se i osnovali da postanemo ozbiqan odgovor i dovoqno sna`na opozicija da pobedimo DS. Ba{ ono {to SRS nikada nije bila. l JesteliuveziDS-aiskqu~iviizabudu}nost?Dalivikao TomislavNikoli}mo`etedaka`ete: Evo, stavite me na stub sramaakobudemosaDS-om? – U politici ne postoje ve~ni savezi i ve~ni protivnici. Ono {to je sada za na{u zemqu dobro jeste da DS ode u opoziciju. ^ak i da je DS mnogo vi{e uradila za gra|ane od 2000. sa svojim saveznicima, vreme je da ode u opoziciju jer su se wihovi kadrovi istro{ili, wihove ideje do{le do odre|enog kraha, programi ve} razmatrani. Videli smo kako vlada DS. I vreme je da ode u opoziciju. Nama je to glavni politi~ki ciq. Ali politi~ki `ivot }e te}i i narednih godina, decenija, i ako ja sad ka`em da }u uraditi ne{to ako mi budemo u koaliciji sa DS-om, onda bih bio neozbiqan. To

je ne{to {to niko ozbiqan ne}e re}i u politici. l Ako u Beogradu Tomislav Nikoli} i Vojislav Ko{tunica nemogudaseusaglaseokoEvropeipromeneUstava,mo`eliu Vojvodini biti saradwe SNS i DSSokopokrajinskihtema? – Mnogi na{i stavovi su podudarni u Skup{tini Vojvodine i bilo bi idealno i prirodno, s obzirom na specifi~nost dvokru`nog izbornog sistema, da sve opozicione stranke imaju minimum komunikacije i zajedni~kih ciqeva. Ovako kad to ne postoji, postavqa se pitawe kome to odgovara. Odgovor je jasan: samo vladaju}im strankama u Vojvodini. Danas je SNS nosilac {irokog narodnog razmi{qawa da su u zemqi hitno potrebne promene. Druge opozicione strane koje ne vide i ne ose}aju da je SNS sto`er takvog okupqawa i koje iz samo sebi znanih razloga ne `ele da u~estvuju u procesu promena i odlaska DS-a s vlasi u opoziciju, na indirektan na~in poma`u Demokratskoj stranci. Danas kada je zemqa pred ekonomskim slomom, ta vrsta sebi~nosti nije dozvoqena. Naravno da je va`niji politi~ki ciq o~uvawe dr`avnog jedinstva, KiM u sastavu Republike Srbije, ali u ovom trenutku najsna`nije ose}awe je ovo vezano za politi~ke promene. n Sne`ana Nikoli}


4

dnevnik

nedeqa30.januar2011.

Mra~nitransplantacioniturizam...  PremaSvetskojzdravstvenojorganizaciji66.000transplantacijabubrega2005.godinepokrilojesamo10postopotrebazatimorganima.Otuda,sla`useuSZO,itzv.medicinskiilitransplantacioniturizamirastu}ecrnotr`i{tedobrovoqnoregrutovanihdavaocatihorganaizsiroma{nihzemaqausvetu. Jer,recimo,danassamouSAD80.000qudi~ekanabubreg.Stogaine~udidasuuSjediwenimDr`avama laneuhap{ene44osobezbognelegalnetransplantacijebubrega.“Materijal”zaoperacijekojeko{tajuizme|u150.000i180.000dolaranabavqaseizIndije,gdesebubregprodajeve}od800pado2.500dolara, dabihirurziutriklinikekojisusebavilitomrabotompreuzimali“po{iqku”zapo37.500dolara.  UIndonezijitro{kovioperacijeisme{tajasuznatnoni`i,patransplantacijako{ta22.000dolara.BogatiSaudijciuEgiptuumalimprivatnimklinikamapla}ajujo{mawe–oko16.000dolara–dokdonorimasledujenevi{eod2.000zelenihnova~nica.UIstanbuluseza3.000dolaranude“najboqibubreziilideojetre”,aposebnoje,premakanalu“Diskaveri”,ozlogla{enturskilinksaIzraelom,odakle dolazepacijentizakojesespremajuzatransplantacijuorganidonoraizbiv{egSovjetskogSaveza(najvi{eizMoldavije),kaoiRumunije,Bugarske,dabisadado{lou`i`u–Kosovo...

„DNEVNIK” POSLANIKA NA SESIJI PARLAMENTARNE

Pro{loje vreme}utawa n Pi{e: Bojan Kostre{ DAN PRVI, 25. januar:

U „DNEVNIKU” ZAHVAQUJU]I „GLOBUSU”: NA VE^ERI S JUSUFOM SONMEZOM

„Srbimatrebam umestodokaza” D

oktor Jusuf Sonmez, lice s set godina. Ratel tvrdi da je turskih naslovnih strana, do30`rtavaizgubilobubreg kogasutamo{wimedijizbog zasamoosammeseci2008.gosumwedajetrgovaoqudskimorgani- dine. Tu`ioci veruju da je maiobavqaonezakoniteiilegalne privatna klinika „Medikus” transplantacije na Kosovu, prozva- uPri{tinibilaglavnicenli’kasapinom’i„Franken{tajnom’, tarukojojsunaivniio~ajni pravi se da se na{a politi~ko- siromasi pristajali na donazdravstvenaaferaweganeti~e.Kao cijububrega,uverenida}ezada tema o lekarima koji su harali uzvrat dobiti finansijsku Kosovom,bave}isenajgorimkrimi- naknadu.Sdrugestranesubonalom21.veka–kra|omqudskihor- gati pacijenti iz Izraela, gana–nemani{taswim. Kanade, Nema~ke i Poqske Ugovorio je sastanak u nedequ dobili novu {ansu za `ivot uve~e u restoranu nama poznatog pla}aju}iod70.000do100.000 imena „Kasap“ (!), obja{wavaju}i evrazatransplantaciju. kakoselokalnalaziizauglawegoPrema izve{taju Saveta vogadvokata.Tonasjepodstakloda Evrope, klinika „Medikus” naslutimodaje„Kasap“samozborno verovatno je samo deo {ire mesto,da}emorazgovaratiukance- mre`ealbanskogorganizovalarijiiimatiposlanesamoswim, nogkriminalabliskopovezawego i s wegovim advokatom. No, ne s visokim dr`avnicima u umestoadvokata,do~ekalanasjeve- kosovskoj Vladi, ukqu~uju}i ~era. i samog premijera Ha{ima Strategiju koju je izabrao za su- Ta~ija.Kakosutu`iociuopsret s “Globusovim” novinarima – {te u{li u trag toj groznoj {armirawekojeseusekundupretva- trgovini? Do prvog dokaza raukoketiraweiinteligentnisla- koji je javno otvorio slu~aj lomzaobila`ewaodgovora–nijeus- trgovawaorganimanaKosovu peo dugo da odr`i. Pala bi u vodu do{lisuslu~ajno. zbogpitawakojemusenijesvidelo. U oktobru 2008. na priStrategijubitadazameniomonolog {tinskom aerodromu se srulekara koji se obra}a neznalicama {io siroma{ni 23-godi{wi autoritativnim tonom gospodara Tur~inJilmanAltun.Preve`ivotaismrti... zenjeubolnicu.LekarisuotTrudiosedabude„kul“.Namolbu krili sve`e rane i dijagnodapojasninekiodgovor,maskauqu- stikuju komplikacije nakon |enog doktora finih manira odmah izva|enogbubrega.Jilmanse, bipala,aonbiiznerviranouzvra- u strahu za `ivot, po`alio tio:„Vini{tanerazumete,aline kako mu je bubreg ukraden. razumem ni ja vas. Verujte li vi da Bolnica je slu~aj prijavila samja{vercovaoorgane,verujeteli policiji.Istragaje,ipak,oduBoga,{taznateoKosovuiTa~iju. vela do Besalela [afrana, Mislitedabihtrebalodazavr{im 74-godi{weg Izraelca, koji uzatvoru?”,zasuonasjepitawimana je priznao da je postao vlapo~etku.Azatimjeuslediloiobja- snik tog bubrega za 76.400 {wewe. evra,nacrnomtr`i{tu.Tako „« T » u`ilacje`eleomojiskaz.Ni- seklupkopo~eloodmotavati. sam do{ao na vreme da dam izjavu Ijedanidrugitvrdedasu predistra`nimsucijom.Privelisu na operacionom stolu u klimedabihdaoizjavu.Tojemojehap- nici„Medikus”uPri{tini,prene{ewe. Sada sam slobodan. Svugde go{toihjeomamilaanestezija,visamdemantovaoonoza{tameoptu- |aliisteo~i.O~iJusufaSonmeza. `uju”. On,pak,tvrdidajebilodruga~ije: NegiradajeikadupoznaoTa~ija. „Krajem2007.oti{aosamnaKosovo. Jer da jeste, uveren je, „ne bi imao Dvasurazlogazato.Prvo,mnogoje problema“. I dodaje: „Zavr{io sam AlbanacasaKosovadolazilouTurfakultet kao najboqi student. Ne skudabisele~ilo,Vladaimjepla`elimtimere}idasamvrlopame- }alatro{kove.Drugo,zatvorilisu tan,alinisamnitakoglupdanebih miklinikuuIstanbulu,kasnije}u znao{taradim...“ objasnitiza{to.” Unovembru2010.tu`iociEUpoNo,nijenamobjasnio.Kadgodbidiglisuoptu`niceprotivdevetoro smosevratilinapitawezatvarawa osumwi~enih ~lanova me|unarodne klinike,vrdaoje.Ali~iwenicada mre`e trgovaca qudima i qudskim to{tosesadana{aokaojedanoddeorganimanaKosovu,aJusufSonmez, vetorice u beskurpuloznom krijumnavodno,kqu~nijeigra~utomkri- ~arskomlancutrgovinomorgananijum~arskom lancu. jenikakvoiznena|eTu`ioci ga sumwiwezaturskemedije. Novinarenezanimam Jo{ 1998. novinari ~edajemamiosiroja.Wihzanimaono ma{ne `rtve laturske televizije, `nim obe}awima da {tosedoga|alo1999. istra`uju}i temu o }eimplatiti20.000 uvremerataizme|u donorimaiprimatedolaraakopristanu qima, prona{li su AlbanacaiSrba.Oni sedam pacijenta, da prodaju svoj butra`eimaginarnog breg. Osim Sonmeza uglavnom iz Izrae- i izraelskog dr`a- srpskogvojnikakojije la, spremnih bogato vqaninaMo{eaHada nagrade ~oveka ubijendabimuse reala, koji je prokoji bi se odrekao iz v a d i l ior g a n i... zvan kao glavni ordela tela, a ovi su ganizator posla, tu novinarepovezalis suikosovskiAlbanci:IlirRecaj, drSonmezom.Rezultatnovinarskog biv{i visoki funkcioner Mini- istra`ivawabilajezabranaradaza starstva zdravqa, te vlasnici uro- Sonmeza u turskom javnom zdravlo{ke klinike „Medikus” Lutfi stvenomsektoru.NakontogajepreDervi{iiwegovsinArban. {aouprivatnike.No,problemisa Uo~i istrage tu`ilac EU Xona- zakonomnisuprestali.Naturskim tanRatelizjaviojekakojemnogim internetstanicamapostojipodatak siroma{nimqudimakojisudolazi- dajewegovaklinikazatvorena2007, liizinostranstvanaKosovoobe}a- nonepreciziraseza{to.Znasetek no da }e dobiti novac u zamenu za dajesprovedenapolicijskaistraga, prodaju bubrega. Pristajali su na tokomkojejewegovbratBulenttaoperacije.Novacnisudobili,aor- ko|euhap{en,aJusufuSonmezuzaganisuilegalnoprodavani.Tesuse brawenrad{estmeseci. operacije, kako je „« Gardijanu”» poja[to je zapravo dr Sonmez radio snioRatel,obavqaleposledwihdenaKosovu?

DelegacijaSrbijeuParlamentarnojskup{tiniSavetaEvrope nikada nije bila kompletnija za ove dve godine, koliko sam wen ~lan. Delegaciju tvori ~etrnaest poslanika – polovina wih imaju status~lana,doksedrugapolovinanalaziustatusu zamenika~lana.Istiprincipprimewenjeiudrugim nacionalnim delegacijama. Svi poslanici, ukqu~uju}iobanavedenastatusa,ravnopravnisupo svojim pravima i obavezama, izuzev procedure glasawa,pokojojsedamglasova,kolikoimaSrbijapripadaiskqu~ivo~lanovima. Po~etakzasedawaza~iwenjemalim{okomzasve ~lanovedelegacije.Novapravila,kojaimajuzaciq unapre|eweravnopravnostipolovauParlamentarnojskup{tini,zahtevajuodsvihdelegacijadaimaju ponajmawejednogposlanika“mawezastupqenogpola”, odnosno `enu sa statusom ~lana. San Marino, CrnaGoraiSrbijatonemaju.Komitetzaza{titu ravnopravnostipolovaizlazisapredlogomdaovim delegacijama ne budu verifikovani mandati dok ukazanu nepravilnost ne isprave. U na{em slu~aju tozna~idamoramo~ekatiaprilskusednicu. Ovavestizazvalajerazli~itereakcije~lanova na{e delegacije, naravno, kao i propusti, sve je i daqe u okviru karakteristika mentaliteta na{eg podnebqa.Odonihkojisuotvorenolikovaliisnestrpqewem~ekalidaotomeobavestejavnostuSrbiji,doonihkojisubilizabrinutizbog~iwenice dabitobiovelikiskandal,jerbitakavishodonemogu}iona{e~lanovedau~estvuju,govoreiglasaju orezolucijamakojesuPSSEpredlo`iliDikMartii@an[arlGadeto. Uprvimahsampomisliodasituacijanijetoliko ozbiqna,jerseodde{avawauna{emposlani~kom klubu i okolini mogao napisati veoma upe~atqiv scenariozadobrukomedijunu{i}evskogtipa.Ali tenzijasenastavila,dobrihsatilidva,svedopo-

vratkaBrankaRu`i}aiNata{eVu~kovi}saresornog komiteta koji je odr`an u toku popodneva, nakon~egasunamsaop{tilivestdajenesporazumre{enida}emoipakbezograni~ewau~estvovatina ovomzasedawu.Problemsmoodlo`ilidoaprila. Krajempopodnevaistogdanasaznalismoida}e albanska delegacija podneti amandmane kojima }e nastojati da obesmisle izve{taj Dika Martija. To smoio~ekivali.Podnelisu19amandmanasaciqem daseizbri{eve}ina~lanovaMartijevogizve{tajaidaostanusamoonidelovikojipozivajunasprovo|eweistrage.Naputudohotela,Branko,na{voza~,preneonamjeinformacijudasesutrao~ekuju demonstracijeAlbanacaispredSE.BrankojeporeklomizBosneive}36godina`iviuStazburu.Dobarisrda~an~ovek,spremandapomogne,biojezabrinut{ta}esesutradesiti.“Dali}emouspetida odbranimorezolucijupadaondavi{enebudemosamomiSrbijedinikrivcizasve”,pitaojeisebei nas. Kona~nosmouhotelu.Presvukaosamseioti{ao dapro{etam.Ve~ejebilotiho,avreme,zarazliku odkijametakojismoostaviliuVojvodini,suvoine tolikohlado.Strazburjezaistalepgrad.

DAN DRUGI, 26. januar: Brankojeodjutrosod8satinaraspolagawu~lanovima delegacije. Pribegli smo organizovanom prevozu u nekoliko tura do SE. Najpre oni koji imaju komitete, pa ostali. Diskusija je zakazana u 10.Si{aosamispredhotela.Ru`i}jenatelefonu imaoBranka.Oti{lisu,ali}esevratitiponas. Kadasmou{liukombi,tamosuve}sedeliipredstavnici obe frakcije Srpske radikalne stranke. Uvek je interesantno posmatrati wihove reakcije kad se nalaze na malom prostoru. Zna tu biti prili~no zanimqivih situacija. Neizmernu qubav i nepojmqivu mr`wu deli veoma tanka linija. Kada smosekona~nosvipopakovaliutovozilonepoznatemarke,kojijeMIPdobionapoklonodkoreanske ambasade, i krenuli u SE, imao sam utisak da smouautobusufirmeKrsti}izfilma“Kototamo

I N T E R V J U : [KEQZEN MALI]I, POLITI^KI ANALITI^AR IZ PRI[TINE

RezolucijaSEne}e omestiTa~ija R

Kako sam ka`e, fiksna mese~na plata bila mu je oko tri hiqade evra,alisvakaseoperacijadodatno pla}ala.U„Medikusu”supacijentiprimaocive}inomdolaziliizIraela,adonoribiliizTurske,tvrdi Sonmeziinastavqa:„TransplantacijauIzraelustaje125.000dolara, naKosovu15.000evra”.Novacje,dodaje, glavni pokreta~ na ilegalnom tr`i{tu.TopravilovrediinaKosovu. Tamo je najva`niji interes, a koliko je transplantacija u~iweno ilinije,uveravanasSonmez,va`no jesamoturskimnovinarima. „WihnezanimaKosovo,zanimam ihja”,tvrdiinastavqa:„Anijanisamva`an,jasamsamoglupidoktor. Wih zanima ono {to se doga|alo 1999.uvremerataizme|uAlbanaca iSrba.Onitra`eimaginarnogsrpskogvojnikakojijeubijendabimu se izvadili organi. A ja sam samo idealankandidatdaSrbidoka`uda suupravu.JerqudinaKosovunisuu stawudaizvedunikakvutransplantaciju. Ni u Albaniji i Makedoniji”. Profesionalni status Jusufa Sonmezedanasnijesasvimjasan.Namajerekaodaradiujednojprivatnoj bolnici. „U svojim operacijama imamnajvi{epre`ivelih,vi{enegoijedanevropskihirurg.Idu}enedeqeimamdveoparacije:rakdojkei pove}awegrudi.Kadlegnem,zaspim poputan|ela”. Dalijezaistatako,zna}eseunarednihdesetakdanakadsuduIstanbulutrebadaodlu~iimalidovoqno elemenata za vo|ewe postupka. Budeliih,JusufSonmezodgovara}ezazlo~inprotiv`ivotaizdravqaqudi,krijum~areweitrgovinu qudskimorganima! n @eqka Gode~/Jawa Franko

ezolucijaSavetaEvrope, usvojena na temequ izve{taja Dika Martija, kojomsepozivame|unarodnazajednicadasprovedeodlu~nuistragu otrgoviniorganimanaKosovui Albaniji, po oceni publiciste izPri{tine[keqzenaMali}ijane}eimatiprevelikuticajna formirawenovekosovskevlade. – Najpre, tek }emo videti kakva }e biti sudbina Rezolucije SE,sobziromnatodajeve}po~elo prepucavawe izme|u StrazburaiBrisela,jerEUiEuleks poru~uju da ne}e po~eti istragu svedokimDikMartinedostavi dokaze na temequ kojih je pisao izve{taj.Ipak,verujemda}eistrage biti, jer je to u interesu presvegaPri{tineiTirane,kakobisejednomzasvagdastavila ta~kanateoptu`beiustanovilo imaliuwimaistineiliseradi opukojdenuncijaciji.Alitako|e treba biti realan i svestan ~iweniceda}etaistragatrajatidugo,verovatnomesecima,ada zatovreme`ivot,paionajpoliti~ki, mora da ide daqe – ka`e Mali}iza„Dnevnik”.  Parlamentarni izbori su zavr{eni i na wima je pobedila partija Ha{ima Ta~ija. Istovremeno, sa svih strana u Pri{tinu sti`u jasne poruke da nova vlada mora biti sastavqena od qudi „~istih ruku”? – Navodi iz Martijevog izve{taja ne}e imati uticaj na formirawe nove vlade, jer te optu`betektrebadabuduistra`ene. No,izvesnojedautojvladine}e mo}i da bude mesta za qude koji suuprethodnommandatuoptu`eniilisupodistragomzbogzloupotreba,finansijskihmahinacija,korupcijeinekihdrugihkrivi~nihdela.TuTa~inemamnogo izbora,pogotovo{toiwemusamomodgovaradapojedinci,poput FatmiraQimaja,inebuduuvladi. Mnogo ve}i problem Ha{im

Ta~i}ezapravoimatiokosamog sklapawave}ine,sobziromnato da drugoplasirana DSK biv{eg predsednika Fatmira Sejdijua i tre}eplasirano „Samoopredeqewe” Albina Kurtija iskqu~uju mogu}nost da s wim sara|uju. To zna~idamuzaformirawevlade ostaju slabiji partneri i mawine, a ta kombinacija ne obe}ava stabilnost.  U kojoj meri Ta~i uop{te mo`e da ra~una na glasove srpskih poslanika nakon Rezolucije SE? –Srpskestrankekojesuosvojile najve}i broj mandata uglavnomsuiranijebilebliskesTa~ijemi~aksunanekina~inprofitiraleodtesaradwe.Stogase one ne}e odricati tog partnerstva bez zaista kredibilnih dokazadajeTa~ito{totvrdiDik Marti. Uostalom, treba re}i i todajesamMartibiouposledwe vreme dosta kontradiktoran: jednomka`edaje~uoglasinekoje upu}uju na Ta~ija, u slede}em intervjuutvrdikako„protivwega nema ni{ta”, da bi ga posle

usvajawa Rezolucije SE ponovo otvorenonapao.Nijetako|ezgoregpodsetitidasumnogeodovih optu`bi, pogotovo za organizovanikriminal,unazadgodinamau kosovskoj{tampiiznosiliiTa~ijevi politi~ki protivnici. Ba{kaoi{tosuodkrajadevedesetihsrpsketajneslu`beineki srpskimediji{irilifamudaje OVK u celini kriminalna, mafija{ka,teroristi~kaorganizacija. Ima, dakle, mnogo pri~a, spekulacija,fabrikovawa...Vide}emo,tomeislu`iistraga.  O~ekujete li pritisak vlada dr`ava koje su priznale kosovsku nezavisnost na Ta~ija da se povu~e dok istraga traje? – Ne. Uostalom, jo{ ne znamo nikoji}ebititipistrage,ko}e je voditi, s kojim mandatom. Po meni,najnormalnijejedaceopostupakvodeEUiEuleks,daformirajunekispecijalni,relevantan tim u ~iji rezultat na kraju nikonebimogaodasumwa.Ali, ponavqam, sve to do daqeg ne}e imati puno uticaja na vladu u Pri{tini,jerTa~ijenevinsve doksedruga~ijenepobitnonedoka`e.  Kako }e sve to uticati na razgovore Beograda i Pri{tine? –Tajdijalogbitrebalodapo~ne~imseformiranovakosovska vlada. Ukoliko se ne dogodi ne{to ba{ nepredvi|eno, Kosovo bimoglodadobijenovuvladudo 15.februara,{tozna~idabiprvi razgovori s predstavnicima Beogradave}dokrajatogmeseca moglidaseodr`e.Utojprvojfazi, u kojoj }e kqu~na biti uloga Brisela, realno je o~ekivati da seodredeokviriiglavneteme.A {to se rezultata samog dijaloga ti~e,mislimdawegovedometeu ovom trenutku niko ne mo`e da predvidi.Alida}ebitispektakularni,sumwam. n Miroslav Staji}


dnevnik

nedeqa30.januar2011.

SKUP[TINE SAVETA EVROPE U STRAZBURU

5

RAZME[TAWE INVESTITORA PO IZBORNIM POTREBAMA

Svi oko kazana u borbi za kutla~u tima~ina svega i sva~e- snoslovnih subvencija to selek- imasipautawirsamoonimakojimaho}e.Takonapretkanema! gave}odavnojeuSrbiji tivno ~ini, jer }e dovesti samo [efDepartamanazaevropsku redovna pojava ali sada do jo{ ve}eg regionalnog razdoekonomiju i biznis Ekonomskog jedo{lonareddasepo~nuoti- ra,aneoporavkaonihkojiimaju fakultetauNovomSadu,prof.dr mati – investitori. Nije svejed- mawe–obja{wavaprofesorZec. Kosta Josifidis, ka`e za na{ On ukazuje da ministri svoje no, prethodnih dana smo se u to listdanevidini~egve}nevi|euverili, da li }e neka fabrika ministarstvo do`ivqavaju kao nog u slu~aju slovena~kog “Gorebitiizgra|enaujednomilidru- “plen”skojimmogudaraspola`u wa”iuodlucidasefabrikagragomgradu.TakojeVaqevo,~ijije kako ho}e, jer je postavqen drdi tamo gde ministar Dinki} kagradona~elnik iz Demokratske `avnikonceptkojiimomogu}ava `e. stranke,ostalokratkihrukavai daposvojojvoqiraspodequjujav– Ne smatram da je re~ o neuo- bez druge slovena~ke fabrike ninovac.Powegovimre~ima,drbi~ajenoj pojavi. Upravo obnuto, “Gorewe”,iakosuimve}prodali `ava mora da u~ini sve da toga re~jeosasvimuobi~ajenojio~eplac i obezbedili dr`avne sub- vi{enebude. kivanoj matrici vlavencije za zaposlene sti, i to ne samo u izme|u 3 i 5 hiqada Ozbiqnadr`avabimoralaimati predizbornoj godini, evraporadnommestu. strategijuipolitikuregionalnograzvoja, ve}tokomcelogmanJer, ministar ekonokojabiseukontinuiteturealizovala datnog perioda, sa mije Mla|an Dinki} je“Gorewe”preoteoi nezavisnoodfazeizbornogiposlovnog normalno poja~anim intenzitetom pred odveouZaje~ar,na~iciklusa(prof.drKostaJosifidis) elektivnim ciklujem ~elu je ~ovek iz som. Re~ je o obrascu wegovih Ujediwenih pona{awasaobraznopoliti~kom – Kqu~ni problem Srbije je regiona Srbije, pove}av{i subposlovnom ciklusu, poznatom i vencijeporadnommestuna10.000 redistribucija, a ne stvarawe upra`wavanomodstranevladajuuslovadaqudisamire{avajuneevra. }ih nomenklatura {irom sveta, Odluka resornog ministra ka pitawa – navodi sagovornik kojije,{tavi{e,iteorijskikonekonomijeizazvalajepravirat „Dnevnika”.–Zatosmoido{liu ceptualizovan, a eksploati{e se izme|uVaqevaiZaje~araukoji situaciju da u Srbiji svi misle posledwihtridesetgodinaurazsu se ukqu~ila i ministarstva, dasuopqa~kaniidaimnekodruvijenomsvetu.Kodnasjeonistopa i sama Vlada Srbije, koja je giuzimanovac,apravajeistina naredovnojsedniciodbila,ana telefonskoj odr`anoj samo dva sata kasnije – prihvatila Dinki}evu odluku. U godini koja prethodi izborima to nagove{tavada}eseidaqenastaviti razme{tawe investitora po strana~kim potrebama, i po tomenakojeop{tinepojedinipoliti~kilideri,apresvegaoni koji ili dr`e kasu ili su joj blizu,ra~unaju.Upravozbogtoga ekonomisti i isti~u da subvencije koje su sada date “Gorewu”, a sutra }e biti ponu|ene nekom drugom, zapravo nemaju nikakve veze s ekonomijom i da predstavqaju ~isto politi~ki instrument. Ekonomistaprof.drMiodrag Zecobja{wavazana{listdaregioni, gradovi i lokalne samoupravetrebame|usobnodasebore za privla~ewe investicija kroz urbanisti~ke uslove, cenu zemqi{ta, lokalne takse, a da dr`avaprekokonkursazakori{}ewesubvencijatrebadapripomogneonekojisutimpovoqnostima privu~eni – da zaista grade fabrikeizapo{qavaju. –Beztoga,amitonemamo,sve izgledakao~istapoliti~kaborbazapresti`,koja}edovestido vremeno i recidiv iz socijalitoga da umesto da re{imo neka da ga mi sveukupno nemamo. Sasti~kihvremena–ukazujeprofepitawa zapravo otvorimo stare svimjelogi~nodavelikigradosorJosifidis. rane.JersadasutoVaqevoiZa- vi, kao {to su Beograd i Novi Napitawekolikojezaekonomje~ar,asutra}ebitiidrugigra- Sad,imajusvojeprednostiiproskirazvojSrbijedobrodaseinvedovikoji}epostavitipitaweza- sto je neverovatno kako smo dostitori dovode po partijskim i {totamoaneovde,itakoukrug. {lidotogadaihsviprezirujer izbornimpotrebamaidalijeito Prostodr`avamorakrozpropi- sukaonajbogatiji“paodwihtrejedan od razloga {to su nam neke ba uzeti da bi se dalo drugima”. seiusloveposlovawa,anekroz op{tinetolikonerazvijeneibez direktno subvencionisawe, da Tojeapsurdizkojegjejediniizzaposlenih, a da radnu kwi`icu uti~e na strane investitore da lazdasvigradovipo~nudaseboimaju samo oni kojima je dr`ava gazda, profesor Josifidis odgovara da ekonomski rast i razvoj „To {to radi Mla|an Dinki}, dr`avenijeuslovqendnevnopoliradio bi svaki ministar” ti~kim,partijskimiliizbornim ProfesorMiodragZecisti~edasvedokpostojedr`avnakasai potrebama,ve}jeprvenstvenodeborbaokocentralnihfondova,postoja}eiproblemkoji}eminiterminisanfundamentalnimfakstar kojoj op{tini vi{e dati. Drugim re~ima, to {to danas radi torima. Dinki},radiobiisvakidrugiministarkojiima{ansuda“pripo– Za ekonomski rast i razvoj mogne”svomgradona~elniku. Srbijemnogosuva`nijiprirodni –Re{ewezaovajproblempostoji,atojedanemadiskrecionemoresursi,nivotehnolo{kograzvo}iministra.Dr`avamoradanapravisistemukojemqudisamibrija,strukturalnihimakroekonomnuosebi.SasvimjeuredudaporezikojiseprikupeuBeogradutui skih, institucionalnih i, kona~tro{e,aonikojiseostvareuZaje~arutamoitakoredom,anekao no, istorijskih regionalnih neusada.Gradovimorajudaseborezaferkonkurencijuzainvestitore jedna~enosti.Otuda,sve{tosedepodjednakimuslovima,pakojesposobnijitaj}eihimativi{e,ako {avajemawevi{epoznatoizsvanijeima}eihmawe,alinikomudrugizatone}ebitikriv.Dr`ava kodnevne prakse. [to se ti~e inkaoredistributivnauvekizazivakonflikteimakolikoimaladovestitora,li~nominesmetadase brenamere,sumwa}esedanamamqujeinvestitoreizjednogkrajau svinosiocivlasti,bezobzirana drugi.Toondaotvararatop{tina,anewihovozajedni~koobra}anivo ili partijsku boju, rastr~e we“majci”kojamorada~inisvedasedecanesva|ajuve}daimajujedposvetuidovedu{tojevi{emonake{anse–ukazujeprofesorZec. gu}eulaga~ausvoje“feude”itime opravdaju poverewe glasa~a. Istina,ozbiqnadr`avabimorala imati i strategiju i politiku dolazetamogdeimsenajvi{enu- rezasebeipraveponudekojeinregionalnog razvoja, koja bi se u diodstranelokalnesamouprave, vestitori ne}e mo}i da odbiju. kontinuiteturealizovalanezaviituministrinemaju{tadatra- Akonastaveda~ekajudaimminisnoodfazeizbornogiposlovnog `e.Samodapodr`eop{tinuko- striizBeogradanalazeinvesticiklusa. Stretegija regionalnog jajesamauspeladaprivu~einve- toreidovodenanoge,onda}ese razvoja podrazumeva decentralisticije,bezobzirakojapoliti~- vaqevsko-zaje~arskapri~anastazovanikonceptrazvojanacionalka opcija je trenutno na vlasti. vitijer}esvakovoditiulaga~e neekonomije,{tojeuna{emsluJer investicije nemaju politi~tamo gde ve} ima dokazanu poli~ajujo{uvekpreddiskusijomkonkubojuionetrebadapoma`uquti~ku podr{ku kako bi je u~vrstitucionalneprirode–zakqu~udima i dr`avi i sutra kada se stio i uve}ao. U Srbiji se svi jeprofesorJosifidis. vlastpromeni.Zatojeveomaopa- okupqaju oko kazana koji je prasno ovo {to se kroz nu|ewe ba- zaniborezakutla~u,aonajkoje n Qubinka Male{evi}

O

Dik Marti: @rtve su i Srbi i Albanci, koji su za wih bili izdajnici, a za nas su samo qudska bi}a

peva?”.Samonamjejo{Ta{koNa~i}sasvepu{kom datnovozikamo,nouspeosamdastignemnavreme.Na nedostajao i bili bismo kompletni. Kona~no sti- po~etkuzasedawa@an[arlGadetoizMonakapod`emo.Nemademonstracija.Dobravest. neojeizve{tajoza{titisvedokakaokamenutemeqZasedawa PSSE su ista kao i svako drugo skup- cu za pravdu i pomirewe na Balkanu. Ukazao je na {tinskozasedawe.PrvijegovorioizvestilacDik dramati~anpolo`ajsvedokauprocesuirawuratnih Marti.Su{tinawegovogizlagawajebilautomeda zlo~ina,posebnonaKosovu,irekaodamnogiodlu~uonnijetu`ilac,adaSEnijesud,ve}dajezadataki judanesvedo~ejersepla{ezasvoji`ivotsvojepoulogawegovogizve{tajautomedasejasnoibezika- rodice. Izvestilac je podsetio da je na teritoriji kvih uvijawa iznesu saznawa o trgovini qudskim biv{e Jugoslavije nekoliko svedoka ubijeno, dok je organima u vreme ratnih doga|aja na Kosovu. „Ovo veliki broj bio izlo`en zastra{ivawu, pretwama nije izve{taj o politi~kom statusu Kosova... Ovaj ilisuwihovidentitetotkrilionikoji`eledasaizve{tajnijeprotivstanovnikaKosova...Izve{taj krijuistinu.Istakaojedajezautvr|ivaweistine senebaviodnosimaizme|uSrbijeiKosova,nere- naro~itozna~ajnaza{tita„svedokainsajdera”,onih lativizuje zlo~ine koje je po~inio Milo{evi} i kojisutokomratovabiliuredovimavojskeiliponijepledoajezaSrbiju... Imenanavedenauovomiz- licije,tedajesvimsvedocimaneophodnoobezbediti ve{taju su ista ona imena koja su navo|ena u izve- logisti~ku,pravnu,aliipsiholo{kupomo}. {tajimaobave{tajnihslu`biianaliti~ara,a`rDaqaprocedurajebilaistakaoidanpre.Nata{a tvesuiSrbiiAlbancisaKosovakojisuzawihbi- Jovanovi} ponovo nije stigla da govori. Po{to poliizdajnici,azanassusamoqudskabi}a”,iznosio slaniciizSRSnisu~lanovinijednefrakcije,NajeMarti. ta{anastupakaosamostalnaposlanicaitojeuglavVe}poslegovora{efovaparlamentarnihfrak- nomdovodiusituacijudanemo`edastignenaredza cijabilojejasnoda}erezolucijadobitipodr{ku diskusiju. Stoga je predala pripremqeni govor seve}ine.Gotovojednoglasanjebiostavdajeizve{taj kretarijatu.UpauzizasedawaonaiVjericaRadeta ura|enveomaprofesionalno,adajesamizvestilac sudelileprimerke“VelikeSrbije”poholuiposlapokazao veliku hrani~kim kancelarijabrost i doslednost rama. Ceo broj, koji je de}i na wemu. ^ule su Udiskusijijeu~estvovaloidostagovornika izdat na tri jezika se i konstatacije da se (srpskom, engleskom i izrepublikabiv{eJugoslavije.Srbiiz usvajawem ovog izveruskom), posve}en je Bosnebilisuzarezoluciju,Albankaiz {tajaSEninakojinaVojislavu [e{equ i Makedonijeblagoprotiv,Slovenka„za”, ~in ne}e izjasniti o su|ewuuHagu.Ovakav doksehrvatskadelegacijapodelila statusu Kosova niti o vid politi~kog delonajednog„za”ijednog„protiv”. bilo kom drugom polivawa u SE nije nepoti~kom pitawu i da je znat, ali nije ni presu{tina usvajawa ovog terano ~est. Recimo, dokumentaza{titaqudskihpravaiosudaonihkoji dan ranije su deqeni pamfleti sa zaglavqem Vlade suorganizovalitrgovinuorganima.Re~enojeidaje RepublikeKosovoinekekwi`iceukojimasenastoneophodno kazniti sve koji su u ovo ume{ani, od jaoosporitiizve{tajDikaMartija.Nata{aiVjeobi~nihvojnikadovisokorangiranihpoliti~ara. rica,zadovoqneura|enimposlom,vratilesuseunaBilojeigovornikakojisutvrdilidajeOVKkid- {e kancelarije. Prokomentarisale su da je radni napovalaimu~ilanesamoSrbeidrugenealbance prostoridrugihdelegacijamnogokvalitetnijeibove}isvojesunarodnikekojisuimseprotivili.Za- qeure|enodna{eg. timsure~dobijalipredstavnicirazli~itihpoliParlamentarnojskup{tiniSEseobratioipredti~kihopcija.Uglavnomsvisupodr`avalipredlo- sednikBorisTadi}.Usvomgovoruonjerekaodaje `enitekst. za Srbiju pomirewe starte{ki i moralni imepraProtiv su bili jedino poslanici iz Albanije i tiv.Istakaojedajeorganizovanikriminalveliki pargovornikaizTurske.Glavnatezaimjebilada problemnaZapadnomBalkanu,daugro`avapolitije izve{taj politi~ki pamflet koji nije zasnovan ku,ekonomijuidru{tvoipozvaojezemqeregionana na~iwenicamai~ijajepozadinabla}ewe“herojske zajedni~kuborbuprotivovogzla.StavSrbijepopiborbeOVKiosporavawestatusaKosova”.Izna{e tawu Kosova je, poru~io je, jasan i ostaje nepromedelegacijegovorilisuIvawi,Ru`i},Mi}unovi}i wen. On je pozdravio i usvajawe rezolucije Dika Aligrudi}.Bilisu“navisinizadatka”iuspe{no Martija i zatra`io hitnu, potpunu i nezavisnu ispariralisvimpoku{ajimadaseMartijevizve{taj traguooptu`bamaiztogdokumenta. osporiiliobezvredi.U~estvovalojeidostagovorPremave}ustaqenojprocedurisapitawimasuponika iz republika biv{e Jugoslavije. Srbi iz Bo- ~elipredstavnicipoliti~kihfrakcija,azawimai sne bili su za rezoluciju, Albanka iz Makedonije ostali poslanici. Po~etak pregovora sa Pri{tiblagoprotiv,Slovenka„za”,doksehrvatskadelega- nom,hap{eweha{kihbegunaca,pomireweuregionu cijapodelilanajednog„za”ijednog„protiv”.Hen- ireformepravosu|aidr`avneadministracije...bikok, poslanik iz Engleske, odr`ao je veoma nadah- le su teme koje su najvi{e interesovale u~esnike u nutgovoriuwemu,izme|uostalog,postaviopita- raspravi.Sama~iwenicada~lanovina{edelegaciweza{toseosvemuovome}utalovi{eod10godi- jenisuimaliprimedbinaodgovoremo`dainajboqe na? On je pozvao poslanike da ovo pitawe postave ilustrujedajeobra}awepro{louskladusao~ekivasvojimvladamakadasevrateku}i.Prvideoraspra- wima. Na samom kraju, po{to je predsedavaju}i ve} vejezavr{enupodne. zakqu~io raspravu, poprili~no teatralno se javio PoslepauzePSSEjenastavilasradom.Kadaje Tama{Gaudi-Na|,poslanikJobikaizMa|arske,za iscrpqenalistagovornika,ta~nijekadajeisteklo konstatacijomdanijebilore~iopolo`ajuipravivremezadiskusiju,pristupiloseglasawu.Ve}tada maMa|arauVojvodini.Iakonijemoraodaodgovori, je bilo jasno kakav }e ishod biti. Najve}i broj Tadi}seprili~nodobrosna{aoirekaodaovajpoamandmana je odbijen, a deklaracija je usvojena sa slaniksigurnoho}edapohvalipolo`ajma|arskeza169glasova„za”isvega8„protiv”,dokse14posla- jedniceuSrbiji,napomiwu}idajesaradwasasvim nika uzdr`alo od glasawa. U tome se i dan drugi zemqamauokru`ewujedanodprioritetaSrbije.Mi uspe{nozavr{io.Nekiposlanicisuoti{linavesmoseposle{alilisaElviromdajeonanaru~ila ~eresvojihfrakcija,aostalidohotela. ovopitawe... Pozavr{etkuovogdelasedniceiposleizglasavawa Gadetovog izve{taja iscrpqene su sve teme koje DAN TRE]I, 27. januar: sunaovomzasedawubilezna~ajnezana{udelegaciju.Nemoguadanakrajunekonstatujemdobarprijem, Dogodov{tinesprevozomnastavqajuseizjutrau partnerskouva`avaweipo{tovaweu~esnikaPSSE jutro.Ovogaputasamjauhoteluuspeodazaboravim nakojejepredsednikSrbijenai{ao.Tonijebioslukarticu za glasawe, koja ina~e slu`i i kao identi~ajsave}inomna{ihdr`avnikauproteklihdvadefikacionaibezwejenemogu}efunkcionisatikao setakgodina.Nadamseda}emoinastavititimpuposlanikuSE.Brankoijasmosevratilidohotela. tem. Bilomijeneprijatno{tosezbogmogpropustado(autor je poslanik LSV u Skup{tini Srbije)


6

dnevnik

nedeqa30.januar2011.

E K S K L U Z I V N O : DrDEJVIDPROTES,PROFESORNA NORTVESTERNUNIVERZITETUU^IKAGU IDIREKTORPROJEKTA„NEVINOST“

Nagodbenidogovori minirajuistinu

D

oknacrtnovogZakonikaokrivi~nompostupkutekkr~iputda postanezakonskipredlogVlade Srbije, mnogi ve} kao (ne)dosawani idealimajuasocijacijenafilmskeroleizameri~kesudnice,usrpskim„hramovimapravde“.Jer,noviZKP,poocenamapravniheksperata,unacionalno krivi~nopravosu|edonosi„ameri~ki model“ su|ewa – „dokazni duel“ optu`beiodbrane,pri~emusudsamokontroli{eispravnostizvo|ewadokaza. „Dnevnik“jeuistinske„blokbaster izazove“pravde,alisastvarnestrane, poku{aoda„zaviri“kroziskustvodr Dejvida Protesa, direktora projekta

`nijih istra`iva~kih novinara od Prvogsvetskogratanaovamo,navedenih u „Enciklopediji novinarstva“, dok je gradona~elnik ^ikaga Ri~ard Dejliproglasiodanuwegovu~ast. U eksluzivnom intervjuu za „Dnevnik“profesorDejvidProtesgovorio bolnimta~kamapravdeskojimasuse oniwegovistudentinovinarstvasretali rade}i na otkrivawu pogre{nih sudskihodluka.Pritomesu,trebaito re}i,prona{lidokazekojisuoslobodilijedanaestqudi,odkojihjepetoro biloosu|enonasmrtnukaznu. – Ne pitamo qude koji tra`e na{u pomo}danamotkrijusvojeporeklo–ka-

tu`ilac odus taje od gowewa za te`akrivi~nadela,aosumwi~eni priznaje krivicu za sitnije optu`be. Ali, {ta ako je osumwi~enipotpunonevin,aizjasni se krivim za zlo~ine koje nije po~inio u ciqu izbegavawa rizikadu`ezatvorskekazne?Ato se stalno de{ava. I {ta ako je osumwi~enikrivikrozpriznavawekriviceunagodbizapravo izbegava mnogo te`u zatvorsku kaznu?Problemje,me|utim,{to seve}inaslu~ajevare{avaupravokrozinstitutnagodbenepravdeitominiraciqsu|ewa,ato jetragawezaistinom. Jesuliadvokatiodbranei tu`ilacjednakinasu|ewu,ne samopozakonu,negoiupraksi i kakva je verovatno}a da }e siroma{ni qudi sa probonoadvokatimaibranioc  ima po slu`benoj du`nosti, do}idopravde? – Vi{e od devedeset posto osu|enikanasmrtsusiroma{niqudi. Nemabogata{akoji~ekajunaizvr{ewe smrtne presude, a to je zbog toga {to imaju resurse da unajme najboqe mogu}eadvokate.Advokatiposlu`benojdu`nosti,kojepostavqasudikoje pla}aju poreski obveznici, ~esto su optere}enivelikimbrojemslu~ajeva, {to im ne dozvoqava da posvete potrebnupa`wusvimsvojimklijentima. Me|utim,postojivelikibrojdobrih pro-bonoadvokatakojiula`usvojesrceidu{uuslu~aj,~estosanadahwuju}imrezultatima.Svina{islu~ajevi kojisudovelidoosloba|awaodoptu`bisuukqu~ivaliradpro-bonoadvokata koji su bili spremni da volonterskiponudesvojupomo}.Alitone pla}ara~une. Zna~ilitodamo}niqudimogu daiskoristesvojuticajdaizbegnu pravdu? –Na`alost,mogu! n Jaska Jakovqevi}

NacrtZKP-aputujeuEvropu Nacrt novog ZKP-a }e se u febuaru na}i pred ekspertima Saveta Evrope,anakon{tobudurazmotrenewihovesugestije,bi}eupu}enVladiSrbije,saznaje„Dnevnik“.MinistarkapravdeSne`anaMalovi}eje nazavr{nojjavnojraspravioceniladasuu NacrtuZKP-a„predvi|eni efikasnijimehanizmikoji}eobezbeditidaborbaprotivorganizovanog kriminalaomogu}ijo{boqerezultateidakriminalcininakojina~in neizbegnuodgovornost“. Onajenaveladasuu tekstuugra|eninovipravniinstituti,poputsporazumaopriznawukrivi~nogdela, tu`ila~keistrage,efikasnijegsistemapravnihlekova,asveuciqu, kazalaje,unapre|ewaefikasnostikrivi~nogpostupkaiza{titequdskihprava. S druge strane, oponenti u advokaturi i me|u profesorima pravnih fakulteta apostrofiraju stru~neprimedbeprofesora krivi~nogprava drMilana [kuli},posebnowegovo ukazivawe natodabimoglodaseispostavidazana{e krivi~nopravosu|e „ameri~kimodel“su|ewa–nije najsretnije re{ewe. Profesor [kuli} je, naime, izneo primedbu da „prematekstunacrtaZKP-asudvi{enetra`iistinu,ve}jepraviloda seteretdokazivawaprebacujenatu`ioca,asamestrankedokazujuupostupkusvojetvrdwe,poprincipu’zakonaja~eg’”. „Nevinost“(Medillinnosence)iprofesoranovinarstvanaNortvesternuniverzitetu u ^ikagu. Wegovom se radu, naime, pripisuje uticaj na pravni sistem Ilinoisa, a Vrhovni sud Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava je citirao wegove izve{taje u odluci kojom se progla{ava neus tavnim pogubqewe mentalnozaostalihosoba.Imeprofesora Protesa je me|u trideset najva-

kakvu god je {arenu oblandu uvili: erotska masa`a, poslovna pratwa, animirawe gostiju...prostitucija}euvekpostojati. U zemqama poput Srbije, sa bliskim ratnim iskustvom, velikim brojemizbeglicairaseqenih,siroma{nih i o~ajnih, najstariji zanat poprima najzloglasniji oblik. Ovde se `enama trguje, one se otimaju, primoravaju na prostituciju, konzumaciju droga, a neretko i gube `ivot u tom kriminalnomgrotlu. Sva dosada{wa istra`ivawapokazalasudasuprostituciji najsklonije `ene iz najsiroma{nijihpodnebqa.Tako su godinama u Srbiju stizale robiwe iz zemaqa biv{eg SSSR-a,kojesuposledwihgodina zamenile devojke iz Srbije. Nije retka slika prostitutki koje stoje uz put nadomak Novog Sada ka Zrewaninu. One mahom dolaze iz romske populacije i siroma{nih delovagrada.Starosnadobim sekre}eizme|u15i24godineineretkosuizlo`enenasiqu.Nadrugoj stranitogspektranalazise,posledwihgodinaveomapopularna,poslovnapratwa.Uzavisnostiodklijentelekojojnekaodagencijastremi,idevojke koje zapo{qava morale su da zadovoqe neke kriterijume koje su prevazilazileestetiku. Ambiciozne agencije tra`ile su devojkesaznawemvi{estranihjezika, elokventne, obrazovane, a pri tom,{toslobodnijihshvatawa.Zbog togajeibrojstudentkiwautimvodamapo~eodaraste.Jednoodistra`ivawa,sprovedeno2008.godine,pokazalojeda~akdveod10prostitutki ~ine studentkiwe koje ~esto na takav na~in pla}aju {kolovawe, izdr`avaju se ili, pak, zadovoqavaju potrebuza`ivotomuvisokomstilu. Nezvani~no, u Srbiji ima izme|u pet i deset hiqada prodava~ica qubavi, i nije poznato koliko iz tog korpusa~inestudentkiwe.Alisezato zna da na sedam punoletnih prostitutki dolazi jedna maloletnica, tedasenovackojiseobrnenatakav

U

`enapo~etkurazgovoraprof.Protes, obja{wavaju}iza{tomujete{kodaodgovorinana{epitawe:imalime|uosu|enicimakojisuimseobra}alizapomo}qudiporeklomsna{ihprostora. Da li ste tokom rada na svom projektunai{  linaproblemati~ne normeukrivi~nomzakonodavstvu, kojemogudovestidotogadaneviniqudibuduosu|eni?

– Iako ponekad postoje razlike izme|u zakonske definicije i {ire kori{}enedefinicijenekere~i,sudija bitrebalodaobjasniporotnicimadefinicijukojubionitrebalodakoristeudono{ewupresude.Ipak,razlozi zanepravedneosudesuuglavnommnogo ve}iodsamoproblemati~nihdefinicijauzakonu.Tosuuglavnominstitucion  alni problemi u sistemu krivi~nepravde–o~evici,pogre{naidentifikacija,upotrebalo{ihilidiskreditovanih nau~nih metoda, iznu|ena priznawa, la`na svedo~ewa zatvorskihcinkaro{a,policijski„tunelpogled“nastvari,tu`ila~kezloupotrebeineef  ikasnizastupniciodbrane. Kakvojeva{emi{qeweo„sporazumu o priznawu krivice“ i drugim institutima „nagodbene pravde“? – Nagodbeni dogovori miniraju istinu. Kada se osumwi~eni izjasni krivim,toje,uglavnom,kompromisgde

PROSTITUCIJAVI[ENEBIRAOBRAZOVNINIVO

Crvenfewer oka~enioindeks

na~in bli`i desetom milionu evra godi{we. Iakojepolicijauproteklojdeceniji zatvorila na desetine agencija zaposlovnupratwuuSrbiji,oneidaqe ordiniraju, dodu{e ~e{}e u inostranstvu nego kod nas. Na oglasnom sajtuoglasibalkan.compo~etkomproteklenedeqepojavioseoglasslede}eg sadr`aja: „Zdravo, tra`e se `enske osobeizme|u18i35god.,zaraduagencijizaposlovnupratwu.Radiseiskqu~ivo u [vajcarskoj, radno vreme po svojoj voqi, dobro pla}eno po satu, sme{taj obezbe|en. Koja je zainteresovanaiimanovisrpskipaso{, nekasejaviputemmejla,saslikom,pa }emodetaqerazjasniti.” Tojetekjedanodoglasaidenti~ne sadr`ine,amestaposlovawaprostiruseodSkandinavijedoJu`neAfrike. Novosa|ankaM.J. kojaje~itavugodinukaoplesa~icaradilaubarovima uDubaijuza„Dnevnik”ka`edajeina dalekom istoku poslovna pratwa uobi~ajen posao, za koji se odlu~uju devojke sa zavidnim intelektualnim

sposobnostima i poznavawem stranihjezika... – Iznenadilo me je da su studentkiwe iz Srbije dolazileuDubajiupotrazizanajrazli~itijim poslovima, da bi se na kraju okrenule poslovnoj pratwi. Nisu to sve devojke, naprotiv. Retke to po`ele,paimipo|eodruke, alitojestebiobrzna~inda sezaradiozbiqannovac–obja{wavanamM.J.–ZarazlikuodSrbije,uDubaijupratwastvarnozna~ipratwaisamojenadevojkamaodlukaho}eli,iline,stupitiuseksualneodnose. Na{asagovornicaka`eda jetajposaobiotolikoatraktivandajeupratwinekihveomauticajnih`iteqaDubaijavi|alainekolikodevojakakojesubile„veomavisokorangiraneuizborimazamisSrbije”,ne`ele}idaotkrijeokomese konkretnoradi. U Srbiji ta pri~a {tima malko druga~ije, pa se poslovna pratwa ne-

qeg`ivotnogstandardailaksuplen makroa. Bezobziranaoprez,devojkeizposlovnepratwepovremenopostaju`rtve trgovine qudima, oduzima im se paso{,bivajuprimoravanenaprostituciju,a~estosepodprisilomdrogirajukakobimogledaizdr`etorturu kojojsuizlo`ene.Takavna~in`ivotaobaveznopodrazumevapotpunuizolacijuodspoqnogsvetaistalnuprismotruikontrolumakroa. U tom krugu pakla, devojke se te{koodlu~ujudapotra`epomo},akad toiu~ine,neretkosede{avadasesamoinicijativno vra}aju makrou, jer neznaju{tadau~inesasvojim`ivotom. Takavkrajmo`edado~ekasvekoje se odlu~e na „aktivnosti” poput poslovnepratwe.Iakodalekood~emera drumskih kafana, „{tajge”, Picinog parka, mra~nih javnih ku}a, poslovna pratwaimala`ansjajglamurakojise laganoobr}eunajdubquno}numoru. Uistomrangunalazesetzv.saloni zaerotskumasa`u,gdetako|e,naj~e{}e,radestudentkiwe,udate`enei

@eneidecanaj~e{}europstvu Procene stru~waka govore da se u ~itavom svetu nalazi izme|u 700.000 i dva miliona mahom `ena i dece, u raqama trgovaca qudima. @eneideca~ine~ak80odstotepopulacije,apolovinaogromnogbroja`rtavasumaloletnici.Seksualnaeksploatacijausvetuseprocewujenapreko60milijardidolaragodi{weijednojeodnajve}ihzalas kojimase~ove~anstvodanassuo~ava. retkopretvoriuklasi~nuprostitucijuizkojejete{koiza}i. ProstitutkeuSrbijinaj~e{}esu devojkei`eneizme|u18i35godina, ve}inomsaselailiizradni~kihporodica, a posebno zabriwava veliki brojdevojakauzonilatentneprostitucije.Onepoti~uizsocijalnomarginalizovanih slojeva, `eqne su bo-

zaposlenedevojkekoje`eleekstrada zarade.Ovakvisalonisebezsmetwi javnoreklamiraju,awihoviklijenti suuvekproverenemu{terije.Usluge im se ne razlikuju od klasi~nih javnihku}a,osim{to„uposlenice”nisu zarobqeneusmisluklasi~nogsavremenogropstva. n Petar Klai}

ZEMAQSKI DANI TEKU

U

Ja videh Troju, i videh sve...

ovom ki~erskom na~inu `ivota s po~etka XXI veka, koji mi se sve ~e{}e u~ini da je, ne razumem otkud, potpuno nedostojan ~oveka kao jedinog misle}eg bi}a stvorenog vaqda po obli~ju Bo`jem, najboqe se od tog ki~a besposlice, besmislice, lewosti, pa stoga i oblapornosti, agresivnosti, surove otima~ine i besne nehumanosti odmaram ki~-zabavama. Jedino {to su me prevarili i „zaludili“ roditeqi i ona stroga patrijarhalna, seoska i gazda~ka ka}ka sredina i naterali me da se nau~im ako ne ba{ svemu, a ono bar koje~emu, pa tako izgleda ba{ nikad nisam bio podlo`an lo{oj larmi koju danas muzikom zovemo. Zato su mi i danas dosadne i gotovo nepodno{qive sve one „pinkovane“ parade pijanstva i ki~a, ali me od filmova, recimo, nisu sa~uvali. Pa ni od onih najgorih i najglupavijih, za koje mi je moja dobra, ali stroga i prestroga mati uvek govorila: „Boq’ da si spavao nego {to si to gledao!“ A takvih je filmova u ovoj prebogatoj dnevnoj ponudi najvi{e. Naravno da, kao i ve}ina Novosa|ana, imam svih onih {ezdesetak kanala na{e i strane TV-kanalizacije, jer Bog kad ho}e nekog jako da kazni, prvo mu dozvoli i omogu}i da ~ini sve {to ho}e. Bilo da bombarduje i ubija, ili da dangubi, sedi na grani, klati nogama i pqucka semenke odozgo. Pa sam tako i onomad smawio radnu temperaturu i ponovo, lako i veselo, odgledao „Krokodila Dandija“, jednu od najglupqih i najpraznijih od svih onih i ina~e praznih filmskih limunada. Uvek ga ponovo gledam, kao da le`im na obali Jonskog mora i brojim talase do Itake, uvek jer u wemu ima jedna radoznala novinarka, a tako je providna i ne`na sa stakleno plavim o~ima da je i to dovoqno za novo, ponovqeno gledawe. Nekako se pred wom i amortizuju sve one gluposti koje tu izgovara Dandi, tj. Pol Hogan, sa misaonom anti~kom facom poput na{eg ~uvenog „estradnog umetnika“ Miroslava Ili}a iz Mr~ajevaca, po zanimawu ministarskog tasta i u`ivaoca nacionalne penzije. I eto, recimo, ona novinarka pita Krokodila Dandija {ta misli o vlasni{tvu australijske zemqe koja je oteta domorocima, Aboriyinima. A mudri gospodin Dandi joj, naravno, isto tako mudro, dakle u svom maniru, odgovara da su oni zemqini, a ne da je zemqa wihova. „Pogledajte ovo brdo ispred nas! Ka`u da je staro 600 miliona godina. I ~ije je sad ono? To vam je kao kad bi se dve buve sva|ale ~ije je vlasni{tvo pas na ~ijim le|ima sede.“ U ovom neznatnom i infinitezimalno kratkom trenutku koji evo traje desetinama hiqada godina, ~ovek je, u celoj Bo`joj ba{ti, ili bar u ovoj na{oj koju smo upoznali, bez imalo sumwe najtu`nije stvorewe. To je dakako posledica wegovog posebnog polo`aja u prirodi, gde je on jedini obdaren samosve{}u, razumom i imaginacijom. A po{to je, dakle, svestan sebe, on shvata svoju nemo} i granice svoje egzistencije. Pa vidi i svoj kraj i sluti svet bez wega. I nikad nije slobodan od protivre~nosti te i takve egzistencije svoje. Nau~nici ka`u da je zbog tog paradoksa izgubio onaj prvobitni, harmoni~ni odnos s prirodom koji je karakteristi~an za `ivotiwsko postojawe, pa je postao tu`ni „monstrum univerzuma“. O tom wegovom udesu jasno svedo~e stari hramovi, vavilonske kule i egipatske piramide, ali i misaone gra|evine verovawa ili bar nadawa i pokazuju nam da je ba{ on jedini poznao u`asnu tajnu postojawa, nastajawa i nestajawa. Pa kad se ispravio i pogledao u zvezde i popla{io se nepregledne, zjape}e razdaqine izme|u sebe i nebeskog svoda, po~eo je da peva, pa i da zbori i romori, samo da tu ogromnu prazninu nekako ispuni, premosti ili bar zakloni, ako ve} da je smawi ne mo`e. I poku{ao je da je smawi ratovima i osvajawima, razbojni{tvom i otima~inama. Da puno}om `ivota pove}a wegov zna~aj i tako ga metafori~no ipak nekako produ`i. U nedogled. „Ja videh Troju i videh sve“, pevao je Milo{ Crwanski. Istorija je i po~ela ratom zbog jedne `ene, danas ka`u da je bila i lepa, pa jo{ i Jelena, mada ja mislim da je to bila samo divqa~ka otima~ina Evropqana u Aziji. Ni prva, ni posledwa. Nekad pomislim da smo samo zato i mi ovde ratovali, klali se i ubijali, progonili, be`ali i raseqavali, jer su eto iz na{ih balkanskih ratova ba{ `ene iza{le kao prve i najpamtqivije ratne profiterke. Ne znam koliko je to de~ijih suza zavredilo, ali najnoviji slu~aj Cecinog gostovawa na Dinamovom stadionu u zagreba~kom Maksimiru pokazuju nam da ba{ te na{e pevaqke, a zna se i koje, sve te na{e caj, caj, cajke... naprave posao, napreduju i profitiraju, a nama ostalim kako bude. I kako je bilo. Uostalom, ko {i{a onih 98 posto urednih, vaspitanih i normalnih pa}enika i stradalnika krvave balkanske epopeje, kad su eto mnogo va`niji, ili bar `ivopisniji onih dva odsto neurednih, nedokaznih i nenormalnih. Wima zaista nije lako – bez obzira {to su premazane svim mastima. Sve su u `ivotu nau~ile, samo nisu ukalkulisale da }e morati da ispo~etka u~e kako da budu mlade udovice. @itora|a }e tako mo`da postati novi balkanski Oplenac, ispod novog Takovskog grma. Jer hrvatski tisak danima bruji da je gostovawe Arkanove udovice u Zagrebu najzad ujedinilo celu prvatsku politi~ku scenu, a wen suseqan Ivica Da~i} sasvim ozbiqno figurira kao najozbiqniji garant vladaju}e koalicije u Srbiji, koju Hrvati, parafraziraju}i naslov romana Yona [tajnbeka, odavno zovu „Isto~no od raja“. n \or|eRandeq


nedeqa30.januar2011.

c m y

dnevnik

INTERVJU NEDEQE

7

[ANDORLASLO,DIREKTORNOVOSADSKOGPOZORI[TA

Gladnismo navi{ena~ina owemu,Novosadskopozori{te je u ~etvrtak proslavilo 37. ro|endan burno i veoma duhovito. Predstava „Pomoranxina kora” iglumcisubilisjajniipublikajetolepoprimila.Vodi„Ujvidekisinhaz”ve}devetgodina, apretogajebioumetni~kidirektor jo{ osam – „skoro pola `ivota”kakonamjekrozosmeh priznao.„Punotogasepromenilo, ali je su{tina ostala ista. Ovopozori{tejeuvekbiloveoma otvoreno mesto, modernog razmi{qawa. Smatram da smo takvi i sada, uvek mi je ciq da nastavim ono {to su moji prethodnici po~eli”, rekao nam je [andor Laslo, direktor i glumac Novosadskog pozori{ta, kogasmoprvopodsetilidajeu Srbiji briga o zaostav{tini prethodnikasvere|apojava. – Da, ali to nisam ja izmislio. Ko ne po{tuje pro{lost, nema budu}nost. Mo`da misli dajeima,alitojepraznapri~a. l „Pomoranyinakora”jesa {est „Sterijinih” nagrada bila logi~an slavqeni~ki izbor? – [est plus dve (smeh)! Nije torazlog.Temapredstavejetoliko `iva, interesantna – i

P

tamo s problemima, da li ih prevazilazimo, ili se pravimo glupi, pa od mana pravimo vreline. l Komad se bavi i ulogom medijautimodnosima,sti~e se utisak da ~inimo vi{e {tetenegokoristi? – Svakako. Mora biti nekog problema da bi mediji postoja-

Hvalanakomplimentu! Prethodni gost „intervjua nedeqe” kwi`evnica Gordana ]irjani} pitala je „na nevi|eno” [andora Lasla {ta misli o ovakvojvrstiintervjua? –Jakomisesvi|a.Daosampunointervjua,alimiseretkode{avadaseose}amovakoprijatno.Neumemdaprocenim,dalije tosamozbogformeintervjua,iliivaskaoli~nosti.

va{imoj`ivotsuuwoj.Kroz odnose `ena i mu{karaca ona nudipoglednadrugustranu,nemaju problema samo `ene u modernomsvetunegoimu{karci, itekako.Pitawejekakobara-

pojio je Dragan Bjelogrli} u svom rediteqskom prvencu“Montevideo,Bog te video” film i fudbal, dve stvarikoje,reklobise,ve}podu`evremekrizirajuuSrbiji.Sedmaumetnostgubibitkusapiraterijom, a posledica toga su zatvorenibioskopi,dokseozbivawimaufudbalskomsvetudanas,maltene, ~e{}e pi{e na crnohroni~arskim,negonasportskimstranicama.[tosesrpskogfudbala, zapravo sporta uop{te ti~e, ni{tauovommomentuneobe}avada }ebitikaonekad,kaote1930.godine opisane u filmu, kada se igraloizqubavi,kadasenije`ivelo od sportskog terena, ve} se `ivelozawega. –Navelistedvestvarikojesu, evidentno, u dugoro~noj krizi i zapravo se suo~avaju sa gubitkom vlastitogidentiteta–ka`eBjelogrli}za„Dnevnik”Bjelogrli}. –Ali,mislimdasamseufilmu pre bavio nekom mnogo bolnijom temom, odsustvom osnovnih vrednostinakojimasezasnivaqudski `ivot.Tojepitaweokomseprestalo govoriti u svakodnevnom `ivotu, u javnosti, a na`alost i nafilmu. Odpo~etkajeBjelaverovaoda je posegao za qudskim emocijama kojesuga,kakonavodi,diraledok se bavio pri~om o nastanku fudbalske reprezentacije, koja }e oti}inaprvoSvetskoprvenstvo odr`anouUrugvaju.^vrstojebio ube|enda}eteemocijedo}iido filmske publike. I ne samo to: upravo je “Montevideo” ulio je nadu da za doma}i film jo{ ima budu}nosti. Jer, ovom ostvarewu je ~ak po{lo za rukom da otvori desetakranijezamandaqenihbioskopskihdvorana,azaprojekcije setra`ikartavi{e.Dosadagaje videlovi{eod200.000qubiteqa sedmeumetnosti,auskoro}e,realnojetoo~ekivati,gu`vipred bioskopskim dvoranama biti i u Sloveniji,Hrvatskoj,BiH,Crnoj GoriiMakedoniji.

S

li.Kadaihnema,oniihpravei tako opravdavaju svoje postojawe. l „Sinhaz” je uprkos problemima uspeo da privu~e novupubliku?

– Veoma mi je drago {to imamo sve vi{emladihkoji dolaze. To je sigurnost za budu}nost, jer}eoniiza deset godina bitiovde. l Kako ste uspeli? – Predstavama, pretpos t a v q a m (smeh)... Nismo jednoli~ni,punonudimoituseuvek na|e ne{to i za mla|e, i starije generacije. Muzi~ke predstave, rok opere su kqu~ne, mladi to jako vole.Naravno,privla~eihito {tonismokomercijalni,alini konzervativni. Pod ovim krovom mladi uvek mogu ostvariti ono{tosuzamislili,akadmladistvaraju–toprivla~imladu publiku.Tojena{duh! l Na{e dru{tvo i elita obi~nosekukrilamladima? –Nikonevodibriguowima, baremjaimamtakavutisak.Postojeizuzeci,alikada{irepogledamo,onisuni~ijabriga,na`alost. l Re`irali ste „Majstora i Margaritu” – za{to lepota i qubav spasavaju svet samo akoseprodaju? –Dali}espasitisvet?Mise samonadamodaho}e... l Akoho}e,moraliprodajom, makar i zbog vi{eg ciqa? –Pitawejedalijetoprodaja,ilipo`rtvovawe.Mislimda `rtva donosi, ili mewa ne{to. Ne mora se samo prodajom du{e

neko spasiti, ve} i po`rtvovawem. l Mladisvevi{eidupre~icom do ciqa, po svaku cenu? – Na to ukazuje ovaj komad. Akopostojipravaenergijakoju qudsko bi}e ose}a prema drugom,ondanemaprepreke.Sve}e u~initi da bi se ostvarili qubavilepota. l Kolega iz „kulture” i imewak Buri} smatra da ste predstavi pri{li filozofski,dalikrozkomadgledamoba{vas? – Ja ne znam {ta sam. Kada bihznao,ondanebihsedeoovde (smeh). Ne bih ni postojao, nemasmislapostojawakadaje~ovek ~ist sa samim sobom. Meni je va`an put, kuda tra`im {ta sam i ko sam. Mo`da sam vi{e upoznaosamogsebezahvaquju}i radu na ovom komadu, ali sumwamda}uikadasaznatiistinu osebi. l Zoltan Pu{ka{ ka`e da qubavivi{enema,daseona kupujeiprodaje,kaoiseks...? – Ne verujem u to. I te kako postojipravaqubav,praveveze izme|uqudi,alijesadamodernopri~atikakotovi{enepostoji, da to treba pla}ati. Mi jesmo takvi, ali nismo samo takvi. l Imaliqubavimawe,ili jujesamote`eprimetiti? –Prime}ujemdamladimapo~iwe nedostajati veza u`ivo. Verujem da }e se romantika vratiti,videosamtokadasmo postavili „Sirana„. Mnogi su se pitali da li ikoga interesujeovatema,ve~naqubav,te`ak tekst u stihovima. Ne da sujezavoleli,negojesalauvek bilapunamladih.Oniose}aju tu potrebu u sebi, ali su nam izmisliliigra~kepoput„fejsbuka„iSMS–a.Qudinemogu jedni bez drugih, ponovo }emo

sesti i razgovarati, bez kompjutera. l Glumac Aron Bala` i strelac Nemawa Mirosavqevsunaovommesturekli daimpodolaskuku}inajvi{esmetaprqav{tina.[taje toNoviSadizgubio? –Ruke!Rukenamfale.Kadaje biloEPuko{arci,svejebilo ~istoiharmoni~no,zna~i–mo`emo ako ho}emo. Fali htewe, potrebazalepim. l [tajeubilohtewe? –Tojementalitetionsete{ko mewa. Televizija diktira {ta smo i ko smo, {ta treba da mislimo. Ako bi mediji prenelinovevrednosti,mibismovrlobrzo,neprimetno,po~elitakodasepona{amo.Svedoknam je {und prava vrednost, dotle }emosetakopona{ati. l Signalikojepoliti~ari pona{awem {aqu narodu su...? –Lo{eporuke.Samoola`imairu`nimstvarimaslu{amo, sve se mo`e i niko ne odgovara zasvojere~i. l Dalivasbolijeftino}a re~i? –Jako,nikosenese}a{taje rekaoiliobe}ao.Neznamdali nam je potrebna katarza, ili je dovoqnodado|umladi,pametni qudiika`u:oddanas}emoovako poku{ati da se pona{amo i da}emoprimer. l „Intervjunedeqe”sebavio i katarzom kao varijantomspasa,dalijeonnadnu,

“MONTEVIDEO,BOGTEVIDEO”POSLE200.000GLEDALACA

Prelomnautakmica doma}ihfilmayija

DraganBjelogrli}nasnimawuMilo{Bikovi}tuma~iulogulegendarnogTirketa

–Sakolegamasamdugopri~ao o tome da svima nama fali jedna pravapri~aoprijateqstvuiqubavi, dakle kvalitetna melodrama–odgovaraBjelogrli}napitawe za{to je za rediteqski prvenac odabrao ba{ ovu storiju. – Kadasamradionaseriji“Vrati}eserode”,prviputsamshvatio koliko je prijatno kada se ~ovek posveti odre|enim lepim i dobrimstvarima.Bave}isewima,i vi sami postajete boqi ~ovek. Mislimdasmoseprevi{ebavili zlom,imo`danasjetoiu~inilo lo{ijim qudima. Mo`da je ovo {tosede{avasa“Montevideom” dovoqan znak svim filmskim stvaraocimadaprestanusatime, jer ~ine jedan veliki greh prema sredini,publiciinarodu. Nekakose,doksmorazgovarali s Bjelom, samo od sebe nametalo

pitawe politi~kog anga`mana filmaxija, pogotovo potegnuto nakon {to se Sr|an Dragojevi}, scenarista “Montevidea”, odlu~io da pristupi SPS-u. Bilo je punokomentaranatutemu,izme|uostalogidajeDragojevi}ovakav korak u~inio ne bi li bio bli`e vlasti, a time i dr`avnoj kasi, kako bi lak{e obezbedio finansijezabudu}efilmove. –Imadostamojihkolega,nekada{wih i sada{wih saradnika, kojisuseopredelilidau|uupoliti~ke stranke – odgovara nam Bjelogrli}.–Tojewihovopravo ioni,verovatno,misledajeuSrbijitonajboqiputdanekesvoje idejesproveduudelo.Li~nouto ne `elim da verujem, mada je mo`da istina. Ali, ja }u se radije boritinaovajna~in,jermestrankeneinteresuju,barzasada...

A,kakonasvetogledajuonikojebitektrebalo~e{}edagledamo na velikom platnu? Odgovor smopotra`iliodMilo{aBikovi}akojiu“Montevideu”tuma~i glavnurolu–legendarnogfudbaleraAleksandraTirnani}aTirketa.Mladisagovornik„Dnevnika” je tako|e optimista kada je re~osudbinidoma}efilmskeindustrije. Pogotovo {to bi ba{ “Montevideo” mogao i trebao da bude podstrek da autori ubudu}e snimajusadr`ajnijeikvalitetnije filmove. To bi, ka`e, voleo i „zbogvlastiteko`e”,jernijeposebno odu{evqen idejom da, po uzorunapojedinekolege,morada sezbogborbezagoluegzistenciju na|euulozivoditeqailiglumca userijalimasklepanimza{irokenarodnemase.Zatojeoberu~ke prihvatiouloguTirketa.

– „Montevideo” nisam planiraoa,eto,dogodiose.Sadsumoji planovivezanisamozazavr{etak ~etvrte godine na Fakultetu dramskih umetosti i snimawe drugogdela„Montevidea”.Osvemu mimo toga ne razmi{qam – priznajenamBikovi}. Sobziromnatodajescenario iziskivaoifintenafudbalskom terenu, upitali smo Milo{a kolikojesnimawebilofizi~kinaporno. Vi{e ga je, ka`e, optere}ivalopsihi~ki,jerjezahtevalo ogromnu koncentraciju. „[to um ho}e,telomora”,prisetiosetokomovograzgovoraizrekekojuje ~uoodprofesoranafakultetu. – Na treninzima smo radili mnogovi{enego{tojesamosnimawe od nas zahtevalo – navodi Bikovi}.–Tonamje,me|utim,pomagalodauglavistvorimoose}aj

kao kada je Dance okupirao Fortinbras na kraju „Hamleta”? – Katarza }e verovatno do}i, ali ne mislim samo u Srbiji. ^ove~anstvo ne po{tuje `ivot i ona }e do}i neizbe`no, ne znam,inebihvoleodaznamkako.Igramosebogaimislimda }etubitipotrebna,dabismose otreznili, opametili i shvatili da `ivimo u raju. Mora}emo druga~ije da se pona{amo i ophodimo, jer nismo u dobrom pravcu krenuli, apsolutno sigurno! l „Sinhaz„ je u~estvovao u kampawi„Hranazasve”,akoliko je gladnih iznad `eluca? – Vi{e nego {to su svesni, gladni smo na vi{e na~ina. Mi radimonatomesvakodnevno,sve na{e predstave hrane tu glad. Ve}ina voli da misli kako se `ivite{ko,dasemoramozatvoriti u sebe i postati `ivi mrtvaci. Kada bi hranili du{u i svest,mo`dabimalolak{epre`iveli te{ka vremena. To je na{posao. l Nudiliteataristinu? – Ne postoji istina. Moja istinanijezavasistina,kao ni pravda, to je veoma delikatno pitawe. Mi poku{avamodaponudimoostalimaneku svojuistinuipravdu.Adali onetoijesu,nemo`emobiti sigurni. Bili bi bogovi da znamo. n Igor Mihaqevi}

daprobijamogranice,{tojebilo dobrozakoncentraciju,samopou- zdawe…Pitalisumedalisuzaistamojenogeukadru,ajasamodgovorio da sam i sam u po~etku imaoutisakdasutu|e.Vremenom samsticaokontroluidogovarao sesnogama{ta}emodaradimo. Ba{kaoimladiBikovi},koji priznaje da bez vo|stva Dragana Bjelogrli}anebimogaodaiznese Tirketanana~innakojisetood wega o~ekivalo, i veteran Mima Karaxi}ka`edajeBjelauulozi rediteqa – veliko iznena|ewe, dakakopozitivno.Voleobi,ina~e, i Karaxi} da “Montevideo” bude prekretnica u budu}nosti srpskogfilma,temujedrago{to jebiodeoekipe. –Velikisamfilmofiliprostomijedragodaovajfilmotvara bioskope – pri~a nam Mima Karaxi} za “Dnevnik”. – Ako se mo`e otvoriti hala zbog nekog sportskog doga|aja, voleo bih da istotakonekapredstavauti~ena renovirawe pozori{ta, odnosno filmnarenovirawebioskopa. On se, ina~e, sla`e sa ocenom damnogaostvarewadanaspoku{avaju da {okiraju da bi privukla pa`wu gledalaca. I, {ta je onda to {to izdvaja “Montevideo” od ostalih? Najpre, pri~a poznati glumac,ovajfilmnijei{aonato da{okirajavnost,nijepostaopoznatpotra~evimailiskupo}i. –Ovojeizuzetnotoplapri~ai ube|ensamdaseposledugogodina pojaviofilmkojizavre|ujepunu pa`wu, i koji bukvalno okupqa gledaoceod7do77godina–navodi Karaxi}. – Mislim da je, uz “Lepotuporoka”,ukomesamtako|eglumiopredvadesetikusurgodina,“Montevideo,Bogtevideo” jedinifilmkojibiravnopravno sa ostalima mogao da konkuri{e nanekomsvetskomilievropskom festivalu.Dalekoodtogadaume|uvremenunijebilodobrihfilmova,alinijedandotemerenije biovredanpa`wekaoovadva. n @eqko Balaban


nedeqa30.januar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Golubiwak Kico{i su golubiwake pravili na bagremovom stupcu, sli~no ko |eram. Farbali su ih i doterivali svakog prole}a, podignuti su bili visoko da ih i sa ulice vide kako su lepi i doterani eki volu golubove a neki ba{ i ne. Sto qudi- sto }udi, neko vole ovo, neko ono, al golubiwake svi volu da vide. Bilo ih je raznih fela i raznih veli~ina. Ovo {to sad mislimo da smo sirotiwa nije ni blizu one sirotiwe kad nije bilo ni{ta, kad je sve trebalo iz po~etka i kad je bilo vremena samo za poso. Bilo je i onda veseqa, nije da nije, veselilo se- al uz rad. O poslu su vodili ra~una oni s malom ko`nom torbicom u kojoj su bile zadenute dve olovke, jedna mastiqava i jedna obi~na, jedna je bila za{iqena s obadva kraja i pisala je gore plavo a dole crveno a ona obi~na imala je samo jedno srce. U torbici su nosili jedan blok i neku kwi`urinu sa podvrnutim }o{kovima u magare}e u{i iz koje su kidali listove kadgod ve~e do|e, da ostane u arhivi ko je kolko vredan i kolko kome novaca tog dana sleduje. Radilo se od jutra do mraka, no}om se uglavno odmaralo i sawali se snovi o boqem sutra. Ne verujem da je u tim snovima bilo kontejnera sa ba~enim lebom od ju~e, interneta sa forumima na kojima svako ima pravo, dozvolu i prostor da laprda o boqem sutra i da svojim algoritmima jo{ vi{e truje okolinu, dok len~ari kod ku}e i ~eka da mu drugi na|u posao.

N

dnevnik

c m y

8

U ono doba kad je bilo sramota ne raditi i kad je svako imo poso, ako je teo, bilo je malo vremena da se i o ku}i brine. U radno vreme (navek du`e od ovih modernih osam sati i fraj vikenda) kod ku}e su ostajali samo oni matori {to su se ve} naradili u `ivotu i sitna deca. De~urlija su bili jedno drugom do uveta, oni matori su ve} izdali i nisu bili kadri da zapnu. Novce su u ku}i {parali za nove cipele za Uskrs, za ~ak{ire pred po~etak {kole, dedi za duvan, kova~u za potkivawe i za nove {ine na kolskim to~kovima, za {e}er, za pra{ak protiv groznice, za porez- da im fenderi ne do|u u ku}u, za parohiju, za veterinara i lekara ako se ba{ mora.

Ve} odavno nismo kadri ni novu pesmu o golubovima da napravimo

Kad je ~ardak u avliji name{ten popreko, golubiwaci su s obe strane

Nekad smo bili siroti, veseli i snala`qivi. O~in }e ga znati ko je jo{ kadgod kazo da su golubi}i zdrava rana, da je supa od takog mesa najboqa medicina, da vra}a snagu i isteruje sve bole{tine. Tawir vru}e golubije supe popravi krvnu sliku boqe od svih ovih modernih {arenih pilula. Po tu staru medicinu nije se i{lo u varo{ u apoteku. Nije onda ni u varo{i svaka druga ku}a bila apoteka, ko danaske. Kadgod su za celu varo{ bile dosta dve, u vr’ glave

tri apoteke. E sad, dal je narod u to doba bio zdraviji il pametniji, ne znam, al na svakoj sliki imaju vesele o~i. Golubije medicine je bilo u svakoj ku}i. Nije trebalo ni uput ni recept, samo jedne merdevine da se neko mla|i i lak{i popne i skine golubi}e, kad ustreba i kad namisle da kuvaju taku supu. U to doba su u na{im krajevima `iveli stra{ni, surovi qudi, koji su bili kadri da golubi}ima zavrnu {ije, da ih skuvaju i pojedu. Danas

bi to bilo za osudu od du{ebri`nike koji kerovima daju ve}a prava nego deci, ti surovi qudi bili bi na naslovnim stranama i u udarnim informativnim emisijama. Sre}a wihova {to su `iveli kadgod, u vreme kad nisu bile jadne `ivotiwe, nego su bili jadni qudi. Jadni, vredni i gladni. Golubiwak ili kako se to danas ponegde ka`e golubarnik, u ono doba bio je i ukras i potreba. Nije potrebna kvo~ka, nasad, zrno bibera u gu{u kad se izlegu, sijalica da ne ozebu, valov iz kojeg }e da jedu, pojilica s vodom, danguba oko svega toga. Nije trebala ni posebna hrana, na{i golubovi su jeli kom{ijino a wegovi na{e, tako je sve bilo fraj i nikog ni{ta ko{talo nije. Golubovi su sve to sami radili i organizovali, narod je imo vi{e vremena da radi svoj poso i da gradi boqu budu}nost. Najve}i golubiwak sam video u Kikindi, u Tozi. Dok je u fabrici bilo puno naroda bilo je i puno golubova. Sad su odlepr{ali digod na drugo mesto, nije im lepo kad nema qudi. Ti najve}i golubiwaci su ko vikendice blizu reke, onako na stubovima, zbog poplave. Nazidali ih Bana}ani skroz od cigaqa, milina viditi. Divane da su tu kadgod imali na hiqade divqaka, pa kad prne jato,

zaklone sunce ko da je oblak nai{o. Bilo je i supe, da crep bude jo{ boqi. Kico{i su golubiwake pravili na bagremovom stupcu, sli~no ko |eram. Farbali su ih i doterivali svakog prole}a, podignuti su bili visoko da ih i sa ulice vide kako su lepi i doterani a i da ne mo`e ma~ka il kakva `gadija da se popne do gnezda i napravi {tetu. Ako ku}a nije bila zidana na brazdi i ako je iza ku}e bilo mesta do kom{ije, ispod streje su pravili golubiwak, onako celom du`inom ku}e. Tu je bilo zgodno mesto, nikom nije smetalo {to iza ku}e ima perja i qusaka od golubijih jaja, nije se moralo svaki dan ~istiti. Nedeqom, zajutra kad pristave supu, malko za~iste iza ku}e i to je bolo dosta. Gazda~ke ku}e su imale i velike ~ardakove, greota bi bilo da te streje zvrndaju prazne pa su i tuda name{tali golubovima mesto za gnezdo. Kad je ~ardak bio name{ten popreko u avliji, s obe strane su bili golubiwaci. S tolko puno golubova navek je bio koji par golubi}a, kad god je trebalo. Bilo je i onih koji su dr`ali rasne golubove, al ti se nikad nisu me{ali s ovim na{im lekovitim divqacima. U takvim avlijama su bila dva golubiwaka, jedan za ove {to su lepi i jedan za one {to su korisni. Bilo je kadgod puno golubova i puno dece u avliji. Kad se golub udvara golubici, onda krene da joj gu~e celom du`inom krova. Ona ide napred, s bokala na bokal, on za wom. Gu~e i ne odustaje. Nekad smo i mi tako, voleli se ko golubi mladi. Ve} odavno nismo kadri ni novu pesmu o golubovima da napravimo, samo pevamo one stare. A i to radimo samo kad se setimo i kad imamo malko novaca za svirce. Ni brigu vi{e ne udaramo na veseqe, decu su pogre{no nau~ili da je boqe vrabac u ruci, nego golub na grani. I ovo malo dece {to imamo dr`e ruku pod {e{irom, ne smeju ni da pogledaju {ta su uhvatili, ko kad su nas kadgod varali ispod golubiwaka da imaju vrapca pod {e{irom. Lako je kadgod bilo, imali smo goluba na svakoj grani, za vrapce nismo ni marili. n Bora Oti}

Hor na probi pred nastup u Moskov

GOSTOVAWE NOVOSADS

Srps usr or “Sveti Stefan De~anski” pod dirigentskom upravom Tamare Petijevi} – kojem je iz samo pojedincima razumqivih razloga posledwe dve godine zabraweno da nastupa u novosadskim hramovima – nedavno se vratio iz Moskve. Tamo je na poziv patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila u~estvovao na prvom Bo`i}nom festivalu duhovne muzike i pevao na bogoslu`ewima u tamo{wim crkvama, izme|u ostalog u Trojice - Sergijevoj lavri, u centru ruskog pravoslavqa, u gradu koji se zove Sergejev Pasad. Osim „De~anskog”, na festivalu koji je trajao od 9. do 23. januara, u organizaciji Moskovskog me|unarodnog doma muzike i Ruske crkve, nastupila su jo{ tri ruska hora: Sinodalni hor Moskovske patrijar{ije, Hor Sretewskog manastira, Akademski hor i ruska nacionalna filharmonija, zatim hor iz

H

DOMA]E GUSKE PROTERANE IZ PRIOBAQA BA^KE PALANKE

Labudovinisu zapodvarakiperinu ajstariji Ba~kopalan~ani ba{ u (gansbraten) bili su uvek na visokoj ceni. ove hladne i sne`ne dane uz toplu Gu{~ije meso je do Drugog svetskog rata furunu se}aju se svega i sva~ega, a bilo na nivou cene jagwe}eg mesa. nekako su se, umesto na trpezi, na dnevnom Nekada je u priobaqu Palanke, ka`u staredu na{le i guske. Ova varo{ je bukvalno rije, sigurno bilo na desetine i desetine na vodi i pored Dunava, ali i zalivnog jeze- hiqada belih, doma}ih, a ne kanadskih, ra Tikvara, kao i nekoliko velikih bara od ukrasnih gusaka. Sada se samo se}aju pe~ekojih je najpoznatija ona Cvrcina, na samom wa, podvarka s gu{~etinom, gu{~ije maobodu grada. Grad opasuju kanali, dunavci, a sti... Gu{~ija mast je lek i sad se mo`e navode ima skoro svuda, pa ako zabodete drugi }i samo u apotekama, a perjari pija~nim daa{ov u pojedinim ni`im delovima varo{i nima (sredom i subotom) stoje na ulazu u pojavi}e se voda. Lele, upokojeni nekada- Zelenu pijacu u centru grada i nude otkup {wi {ofer koji je vozio prvi op{tinski uglavnom starog perja iz perina i jastuka mercedes, ~esto je pri~ao novinarima kako koje su nekada bake svojim }erima i unukaje skoro do sredine pro{log veka u samom ma spremale za miraz. Gu{~ija xigerica se centru Palanke, tu gde su sada zgrade op- mo`e na}i samo u restoranima i hotelima {tine, suda i hotel „Central“, bile bare s velikih gradova i jako je skupa. Onomad je trskom, lokvawima, drezgom, omiqenom hra- guska ovda{wi narod spasavala od gladi i nom guskama i patkama. Danas je prava ret- hladno}e, jer nije bila zahtevna – pored vokost videti ovde gusku na i pored vode, a ne- de i trave u priobaqu – a ima i onih koji se kada su one spasavase}aju da je normalle ovda{wi narod nom ~oveku za doruGu{~ija mast je lek i sad od gladi i zime. ~ak bila dovoqna se mo`e na}i samo u apotekama, – Vaqda od nakajgana od jednog gua perjari pija~nim danima stanka Ba~ke Pa{~ijeg jajeta. lanke pa do kraja Danas se na ovdastoje na ulazu u Zelenu pijacu prve polovine pro{wim barama mogu i nude otkup uglavnom starog {log veka guska je videti retki priperja iz perina i jastuka bila palana~ki merci doma}e guske. brend – se}a se Ra^ini se da su u pridovan [uwka, ovda{wi hroni~ar i publi- obaqu koje je od centra Palanke udaqeno cista. – Neke porodice imale su jata gusa- desetak minuta pe{a~ewa, znatno brojniji ka i od po hiqadu komada, a me{tani su ih beli labudovi nego doma}e guske. Sve se to nazivali gu{~arima. Dana{wa ulica Du- nalazi u parku prirode Tikvara koji je pod navska obala, nekada se taj deo nazivao Ne- za{titom i prostire se ne preko 400 hektama~ka, odnosno Nova Palanka, a pored ra obale, {ume, bara, nasipa... Pre par deimena Donau ufer imala je {picname cenija ovde su se nastanili prvi parovi la„Gansgase“ ili Gu{~ija ulica. Jutrom bi budova i narod ih prihvatio, hranio i hradoma}ice svoja jata pu{tale na {or i u po- ni, pa i pripitomio, te ih sada ima svuda na ~etku bi ih pratile do prvih bara ili stotine. Beli, dugo{iji lepotani, sada, pobrojnih rukavaca Dunava, a pred ve~e bi sebno od jeseni do prole}a, pravi su gospoi{le po wih. Guske nisu glupe, jer bi za dari ovda{weg priobaqa. Niko ih ne dira kratko vreme nau~ile svoju gazdaricu ga- sem prirodnih neprijateqa, pre svih lisikawem da ih pusti na pa{u ili da im otvo- ca i pasa lutalica. Za{titnici prirode i ri kapiju i nahrani ih kukuruzom. Guske su ~uvari Parka prirode podignu pravu uzbuse ovde gajile zbog perja i xigerice, a gu- nu ukoliko prona|u uginulog labuda, otva{~ija mast (gansefet) i gu{~ije pe~ewe ra se istraga i skoro da niko ne pamti da je

N

Otac Kiril, Tamara Petijevi}, mit

~ovek digao ruku na belu pticu. ^ak su se i obezobrazili, pa oni umeju da u{tinu one koji ih hrane hlebom iz ruke. Oni prakti~niji u Palanci ka`u da su labodovi lepi i da ih treba ~uvati, ali da oni nisu za podvarak (odnosno tepsiju), ili za duwu (perinu), a u vreme tranzicije i svetske krize od ne~ega se mora `iveti. Ba{ nekako 1993. godine, kada smo bili svetski rekorderi u hiperinflaciji i kada je prose~na plata u momentu isplate vredela 5 tada{wih nema~kih maraka, Rade Mihajlovi}, ovda{wi in`ewer {umarstva, ba{ je uzgojem gusaka u priobaqu video {ansu za masovno zapo{qavawe i zaradu. Tvrdio je da uz Dunav i bare, a uz pa{u pored i

na nasipima koji su duga~ki skoro 100 kilometara, hranu mo`e da obezbedi milion gusaka. Izra~unao je tro{kove, zaradu od mesa, perja, xigerice, jaja i gu{~i}a, pa do{ao do cifre od koje i tada i sada boli glava. Ali wegovu pri~u nije niko od finansijski mo}nih shvatao ozbiqno, pa ni dr`ava. ^ak su ga i „optu`ili“ da bi „wegove guske pojele nasip, pa bi Dunav poplavio Palanku pri velikom voodostaju“!? Qudi su u tim vremenima, a bili su ratovi u okolini, sankcije, ekonomska blokada, jad i beda, radije i{li u Crveni krst po pet kilograma crnog bra{na i litar uqa nego {to su `eleli da budu – gu{~ari. n Milo{ Suyum

Jermenije, kao i najreprezentativniji hor anglikanske crkve – Mu{ki hor Vestminsterske opatije. To probrano muzi~ko dru{tvo koncertiralo je u velelepnom „Domu muzike”, u jednom od najmodernijih koncertnih zdawa na svetu, sagra|enom po najvi{im standardima. U posledwih godinu dana ovo je, ina~e, tre}i veliki nastup hora u inostranstvu. Lane je “De~anski” u dva navrata gostovao u Austriji: prvi put za Vidovdan, kada je pevao na otvarawu izlo`be “Hiqadu godina srpske duhovnosti” u Be~u, a drugi put u septembru, kada je bio pratwa patrijarhu Irineju u obilasku na{ih iseqenika u velikim gradovima Austrije. Ina~e, zasluge za ~ast da upravo „De~anski” iz Srbije nastupi na festivalu u Moskvi pripadaju mitropolitu volokolamskom Ilarionu Alfejevu, koji je jo{ i predsednik Odeqewa za spoqne poslove pri Ruskoj patrijar{iji i, zajedno sa ~uvenim violinistom i dirigentom Vladimirom Spivakovim, umetni~ki direktor festivala. Upoznav{i se s na{om duhovnom muzikom pre nekoliko godina zahvaquju}i kompakt diskovima „De~anskog„, Alfejev, koji je i sam kompozitor, `eleo je da upravo Tamara Petijevi} i weni horisti deo tog srpskog kulturnog bogatstva predstave ruskoj publici. – Mitropolit Alfejev je jednom prilikom izjavio da se zavetovao da }e pozvati „De~anski” da predstavi na prvom Bo`i}nom festiva-


Hor na probi pred nastup u Moskovskom me|unarodnom domu muzike

GOSTOVAWE NOVOSADSKOG HORA „SVETI STEFAN DE^ANSKI” U RUSIJI

or “Sveti Stefan De~anski” pod dirigentskom upravom Tamare Petijevi} – kojem je iz samo pojedincima razumqivih razloga posledwe dve godine zabraweno da nastupa u novosadskim hramovima – nedavno se vratio iz Moskve. Tamo je na poziv patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila u~estvovao na prvom Bo`i}nom festivalu duhovne muzike i pevao na bogoslu`ewima u tamo{wim crkvama, izme|u ostalog u Trojice - Sergijevoj lavri, u centru ruskog pravoslavqa, u gradu koji se zove Sergejev Pasad. Osim „De~anskog”, na festivalu koji je trajao od 9. do 23. januara, u organizaciji Moskovskog me|unarodnog doma muzike i Ruske crkve, nastupila su jo{ tri ruska hora: Sinodalni hor Moskovske patrijar{ije, Hor Sretewskog manastira, Akademski hor i ruska nacionalna filharmonija, zatim hor iz

H

lu srpsku duhovnu muziku – pri~a nam Tamara Petijevi}. – Mesecima sam radila na pripremi koncerta svesna zna~aja tog doga|aja, kao i ~iwenice da nas je pozvao li~no mitropolit. Insistirali su da to bude koncert srpske duhovne muzike, {to je za mene zna~ilo da treba prikazati presek stvarala{tva, po~ev od najranijih zapisa s kraja 14. i po~etka 15. veka, pa naovamo. Tako su se u programu koncerta, koji je hor odr`ao 14. januara, na{le kompozicije na{ih prvih kompozitora – Kir Stefan Srbina i Isaije Srbina – onda nekoliko starih jednoglasnih zapisa, stihira o svetom Stefanu De~anskom, potom i neki zapisi karlova~kog jednoglasnog pojawa kao primer novijeg crkvenog pojawa, kao i dela Stevana Mokrawca, Kornelija Stakovi}a i Josifa Marinkovi}a. – Posle dugog rada na programu odlu~ila sam da ne pravim eksperi-

Otac Kiril, Tamara Petijevi}, mitropolit Ilarion i otac Milo{

Jermenije, kao i najreprezentativniji hor anglikanske crkve – Mu{ki hor Vestminsterske opatije. To probrano muzi~ko dru{tvo koncertiralo je u velelepnom „Domu muzike”, u jednom od najmodernijih koncertnih zdawa na svetu, sagra|enom po najvi{im standardima. U posledwih godinu dana ovo je, ina~e, tre}i veliki nastup hora u inostranstvu. Lane je “De~anski” u dva navrata gostovao u Austriji: prvi put za Vidovdan, kada je pevao na otvarawu izlo`be “Hiqadu godina srpske duhovnosti” u Be~u, a drugi put u septembru, kada je bio pratwa patrijarhu Irineju u obilasku na{ih iseqenika u velikim gradovima Austrije. Ina~e, zasluge za ~ast da upravo „De~anski” iz Srbije nastupi na festivalu u Moskvi pripadaju mitropolitu volokolamskom Ilarionu Alfejevu, koji je jo{ i predsednik Odeqewa za spoqne poslove pri Ruskoj patrijar{iji i, zajedno sa ~uvenim violinistom i dirigentom Vladimirom Spivakovim, umetni~ki direktor festivala. Upoznav{i se s na{om duhovnom muzikom pre nekoliko godina zahvaquju}i kompakt diskovima „De~anskog„, Alfejev, koji je i sam kompozitor, `eleo je da upravo Tamara Petijevi} i weni horisti deo tog srpskog kulturnog bogatstva predstave ruskoj publici. – Mitropolit Alfejev je jednom prilikom izjavio da se zavetovao da }e pozvati „De~anski” da predstavi na prvom Bo`i}nom festiva-

mente sa novijom muzikom, jer je mitropolit Alfejev, kao vrhunski muzi~ki stru~wak, insistirao na obradama tradicionalnog srpskog pojawa. Interesantno je da je on tra`io da otpevamo “Tre}u statiju” Stevana Mokrawca, jer je to kompozicija koja mu se izuzetno do-

Grupi od 40 peva~a na gostovawu u Moskvi pridru`ili su se otac Miroslav Vesin, rodom Novosa|anin koji je sada sve{tenik u ^ikagu, otac Kiril Tatarka, sve{tenik Ma|arske pravoslavne crkve zaslu`an za Tamarino poznanstvo sa mitropolitom Alfejevim, i dve monahiwe iz manasira Jazak – Anastasija i Doroteja. „De~anski” je tri dana bio gost festivala, a dodatna tri je proveo u Rusiji o svom tro{ku. U pripremi putovawa u~estvovao je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu. – Trudimo se da uvek izvu~emo maksimum od svakog gostovawa – ka`e Tamara. – U toku ta tri dana organizovali smo izlet u centar ruskog pravoslavqa, posetili Tretjakovsku galeriju. Ta dodatna tri dana bila su potpuni duhovni i kulturolo{ki do`ivqaj. Tome svakako vaqa dodati i posetu srpskoj amabasadi na poziv amabasadorke Jelice Kurjak, za koju ka`u da u~estvuje u svim porama moskovskog, a pogotovo kulturnog `ivota. Ona je prisustvovala i konferenciji za novinare uo~i festivala i impresionirala organizatore svojim poznavawem srpske duhovne muzike. Bila je na na{em koncertu, na liturgiji i pozvala ceo hor u ambasadu. Bio je to izuzetan do`ivqaj. Gospo|a Kurjak nam je pokazala zdawe u kom je sme{tena na{a amabasada, impresivno i po kvadraturi i po umetni~kim delima koje poseduje. Prilikom svakog boravka u Moskvi u razmaku od nekoliko godina, ka`e Tamara, nemogu}e je ne primetiti koliko se taj grad mewa i postaje sve vi{e evropejski. – Ne mogu da ka`em da je grad lep na prvi pogled – priznaje Tamara. – Dosta je razu|en, ima puno ostataka socrelizma. Deset miliona registrovanih i otprilike isto toliko neregistrovanih stanovnika je ogroman broj i to se ose}a ne samo u metrou, ve} na svakom koraku. Sve bqe{ti kao u Wujorku i Parizu, sve je vi{e tr`nih centara, u koji-

Zaslugeda„StefanDe~anski”nastupinafestivalu duhovnemuzikeuMoskvipripadajumitropolitu volokolamskomIlarionuAlfejevu,kojijeipredsednik OdeqewazaspoqneposlovepriRuskojpatrijar{ijii sa~uvenimviolinistomidirigentomVladimirom Spivakovim,umetni~kidirektorfestivala pala na na{em disku i koja se izvodi na Veliki petak na Hristovoj sahrani. U jednom intervjuu pre nekoliko meseci, Alfejev je rekao da posebno ceni Kowevi}a i Hristi}a, {to me je podstaklo da dela tih kompozitora pripremim i sa wima zavr{im koncert – navodi Tamara Petijevi}. „De~anskom” je ovo bilo drugo gostovawe u Moskvi, s tom razlikom {to je sala u kojoj je ovog puta pevao bila neuporedivo ve}a od prethodne. Vi{e od 1.000 qudi pratilo je ovom prilikom nastup srpskih horista, a na{a sagovornica ka`e da kada diriguje pred ruskom publikom ima ose}aj da ona veoma, veoma dobro poznaje ono {to slu{a. Ako je kompozicija sjajno izvedena, ako je wen nivo vanserijski, onda je i aplauz takav, nikada nije samo znak simpatije i podr{ke.

ma, me|utim, nema puno kupaca. Mnogo je besku}nika i prosjaka, nezaposlenih, prose~an ~ovek `ivi te{ko kao i kod nas. Ono {to je lepo jeste {to je Ruska crkva veoma organizovana, hramovi obnovqeni, bogoslu`ewa izvaredna, {to kod nas, na`alost, nije slu~aj. Kao ilustracija za to mo`e da poslu`i i podatak da smo bili sme{teni u hotelu pri Danilovskom manastiru, glavnom patrijar{ijskom manastiru u Moskvi, koji nije postojao pro{li put kad smo bili, a pokazateq je koliko Ruska crkva pola`e na prakti~ne stvari. Tamo u svakom i najmawem hramu ima neki profesionalni kvartet koji peva i omogu}ava svakom verniku da se koncentri{e. U svakom pogledu, bio je to izuzetno sadr`ajan i blagosloven boravak. n Zorica Milosavqevi}

c m y

Srpskamuzika usrcuMoskve


nedeqa30.januar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Golubiwak Kico{isugolubiwake pravilinabagremovom stupcu,sli~noko|eram. Farbalisuih idoterivalisvakog prole}a,podignuti subilivisokodaih isaulicevidekako sulepiidoterani eki volu golubove a neki ba{ i ne. Sto qudi- sto }udi, neko vole ovo, neko ono, al golubiwake svi volu da vide. Bilo ih je raznih fela i raznih veli~ina. Ovo {to sad mislimo da smo sirotiwa nije ni blizu one sirotiwe kad nije bilo ni{ta, kad je sve trebalo iz po~etka i kad je bilo vremena samo za poso. Bilo je i onda veseqa, nije da nije, veselilo se- al uz rad. O poslu su vodili ra~una oni s malom ko`nom torbicom u kojoj su bile zadenute dve olovke, jedna mastiqava i jedna obi~na, jedna je bila za{iqena s obadva kraja i pisala je gore plavo a dole crveno a ona obi~na imala je samo jedno srce. U torbici su nosili jedan blok i neku kwi`urinu sa podvrnutim }o{kovima u magare}e u{i iz koje su kidali listove kadgod ve~e do|e, da ostane u arhivi ko je kolko vredan i kolko kome novaca tog dana sleduje. Radilo se od jutra do mraka, no}om se uglavno odmaralo i sawali se snovi o boqem sutra. Ne verujem da je u tim snovima bilo kontejnera sa ba~enim lebom od ju~e, interneta sa forumima na kojima svako ima pravo, dozvolu i prostor da laprda o boqem sutra i da svojim algoritmima jo{ vi{e truje okolinu, dok len~ari kod ku}e i ~eka da mu drugi na|u posao.

N

dnevnik

c m y

8

U ono doba kad je bilo sramota ne raditi i kad je svako imo poso, ako je teo, bilo je malo vremena da se i o ku}i brine. U radno vreme (navek du`e od ovih modernih osam sati i fraj vikenda) kod ku}e su ostajali samo oni matori {to su se ve} naradili u `ivotu i sitna deca. De~urlija su bili jedno drugom do uveta, oni matori su ve} izdali i nisu bili kadri da zapnu. Novce su u ku}i {parali za nove cipele za Uskrs, za ~ak{ire pred po~etak {kole, dedi za duvan, kova~u za potkivawe i za nove {ine na kolskim to~kovima, za {e}er, za pra{ak protiv groznice, za porez- da im fenderi ne do|u u ku}u, za parohiju, za veterinara i lekara ako se ba{ mora.

Ve} odavno nismo kadri ni novu pesmu o golubovima da napravimo

Kad je ~ardak u avliji name{ten popreko, golubiwaci su s obe strane

Nekad smo bili siroti, veseli i snala`qivi. O~in }e ga znati ko je jo{ kadgod kazo da su golubi}i zdrava rana, da je supa od takog mesa najboqa medicina, da vra}a snagu i isteruje sve bole{tine. Tawir vru}e golubije supe popravi krvnu sliku boqe od svih ovih modernih {arenih pilula. Po tu staru medicinu nije se i{lo u varo{ u apoteku. Nije onda ni u varo{i svaka druga ku}a bila apoteka, ko danaske. Kadgod su za celu varo{ bile dosta dve, u vr’ glave

tri apoteke. E sad, dal je narod u to doba bio zdraviji il pametniji, ne znam, al na svakoj sliki imaju vesele o~i. Golubije medicine je bilo u svakoj ku}i. Nije trebalo ni uput ni recept, samo jedne merdevine da se neko mla|i i lak{i popne i skine golubi}e, kad ustreba i kad namisle da kuvaju taku supu. U to doba su u na{im krajevima `iveli stra{ni, surovi qudi, koji su bili kadri da golubi}ima zavrnu {ije, da ih skuvaju i pojedu. Danas

bi to bilo za osudu od du{ebri`nike koji kerovima daju ve}a prava nego deci, ti surovi qudi bili bi na naslovnim stranama i u udarnim informativnim emisijama. Sre}a wihova {to su `iveli kadgod, u vreme kad nisu bile jadne `ivotiwe, nego su bili jadni qudi. Jadni, vredni i gladni. Golubiwak ili kako se to danas ponegde ka`e golubarnik, u ono doba bio je i ukras i potreba. Nije potrebna kvo~ka, nasad, zrno bibera u gu{u kad se izlegu, sijalica da ne ozebu, valov iz kojeg }e da jedu, pojilica s vodom, danguba oko svega toga. Nije trebala ni posebna hrana, na{i golubovi su jeli kom{ijino a wegovi na{e, tako je sve bilo fraj i nikog ni{ta ko{talo nije. Golubovi su sve to sami radili i organizovali, narod je imo vi{e vremena da radi svoj poso i da gradi boqu budu}nost. Najve}i golubiwak sam video u Kikindi, u Tozi. Dok je u fabrici bilo puno naroda bilo je i puno golubova. Sad su odlepr{ali digod na drugo mesto, nije im lepo kad nema qudi. Ti najve}i golubiwaci su ko vikendice blizu reke, onako na stubovima, zbog poplave. Nazidali ih Bana}ani skroz od cigaqa, milina viditi. Divane da su tu kadgod imali na hiqade divqaka, pa kad prne jato,

zaklone sunce ko da je oblak nai{o. Bilo je i supe, da crep bude jo{ boqi. Kico{i su golubiwake pravili na bagremovom stupcu, sli~no ko |eram. Farbali su ih i doterivali svakog prole}a, podignuti su bili visoko da ih i sa ulice vide kako su lepi i doterani a i da ne mo`e ma~ka il kakva `gadija da se popne do gnezda i napravi {tetu. Ako ku}a nije bila zidana na brazdi i ako je iza ku}e bilo mesta do kom{ije, ispod streje su pravili golubiwak, onako celom du`inom ku}e. Tu je bilo zgodno mesto, nikom nije smetalo {to iza ku}e ima perja i qusaka od golubijih jaja, nije se moralo svaki dan ~istiti. Nedeqom, zajutra kad pristave supu, malko za~iste iza ku}e i to je bolo dosta. Gazda~ke ku}e su imale i velike ~ardakove, greota bi bilo da te streje zvrndaju prazne pa su i tuda name{tali golubovima mesto za gnezdo. Kad je ~ardak bio name{ten popreko u avliji, s obe strane su bili golubiwaci. S tolko puno golubova navek je bio koji par golubi}a, kad god je trebalo. Bilo je i onih koji su dr`ali rasne golubove, al ti se nikad nisu me{ali s ovim na{im lekovitim divqacima. U takvim avlijama su bila dva golubiwaka, jedan za ove {to su lepi i jedan za one {to su korisni. Bilo je kadgod puno golubova i puno dece u avliji. Kad se golub udvara golubici, onda krene da joj gu~e celom du`inom krova. Ona ide napred, s bokala na bokal, on za wom. Gu~e i ne odustaje. Nekad smo i mi tako, voleli se ko golubi mladi. Ve} odavno nismo kadri ni novu pesmu o golubovima da napravimo, samo pevamo one stare. A i to radimo samo kad se setimo i kad imamo malko novaca za svirce. Ni brigu vi{e ne udaramo na veseqe, decu su pogre{no nau~ili da je boqe vrabac u ruci, nego golub na grani. I ovo malo dece {to imamo dr`e ruku pod {e{irom, ne smeju ni da pogledaju {ta su uhvatili, ko kad su nas kadgod varali ispod golubiwaka da imaju vrapca pod {e{irom. Lako je kadgod bilo, imali smo goluba na svakoj grani, za vrapce nismo ni marili. n Bora Oti}

Hor na probi pred nastup u Moskov

GOSTOVAWE NOVOSADS

Srps usr or “Sveti Stefan De~anski” pod dirigentskom upravom Tamare Petijevi} – kojem je iz samo pojedincima razumqivih razloga posledwe dve godine zabraweno da nastupa u novosadskim hramovima – nedavno se vratio iz Moskve. Tamo je na poziv patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila u~estvovao na prvom Bo`i}nom festivalu duhovne muzike i pevao na bogoslu`ewima u tamo{wim crkvama, izme|u ostalog u Trojice - Sergijevoj lavri, u centru ruskog pravoslavqa, u gradu koji se zove Sergejev Pasad. Osim „De~anskog”, na festivalu koji je trajao od 9. do 23. januara, u organizaciji Moskovskog me|unarodnog doma muzike i Ruske crkve, nastupila su jo{ tri ruska hora: Sinodalni hor Moskovske patrijar{ije, Hor Sretewskog manastira, Akademski hor i ruska nacionalna filharmonija, zatim hor iz

H

DOMA]E GUSKE PROTERANE IZ PRIOBAQA BA^KE PALANKE

Labudovinisu zapodvarakiperinu ajstariji Ba~kopalan~ani ba{ u (gansbraten) bili su uvek na visokoj ceni. ove hladne i sne`ne dane uz toplu Gu{~ije meso je do Drugog svetskog rata furunu se}aju se svega i sva~ega, a bilo na nivou cene jagwe}eg mesa. nekako su se, umesto na trpezi, na dnevnom Nekada je u priobaqu Palanke, ka`u staredu na{le i guske. Ova varo{ je bukvalno rije, sigurno bilo na desetine i desetine na vodi i pored Dunava, ali i zalivnog jeze- hiqada belih, doma}ih, a ne kanadskih, ra Tikvara, kao i nekoliko velikih bara od ukrasnih gusaka. Sada se samo se}aju pe~ekojih je najpoznatija ona Cvrcina, na samom wa, podvarka s gu{~etinom, gu{~ije maobodu grada. Grad opasuju kanali, dunavci, a sti... Gu{~ija mast je lek i sad se mo`e navode ima skoro svuda, pa ako zabodete drugi }i samo u apotekama, a perjari pija~nim daa{ov u pojedinim ni`im delovima varo{i nima (sredom i subotom) stoje na ulazu u pojavi}e se voda. Lele, upokojeni nekada- Zelenu pijacu u centru grada i nude otkup {wi {ofer koji je vozio prvi op{tinski uglavnom starog perja iz perina i jastuka mercedes, ~esto je pri~ao novinarima kako koje su nekada bake svojim }erima i unukaje skoro do sredine pro{log veka u samom ma spremale za miraz. Gu{~ija xigerica se centru Palanke, tu gde su sada zgrade op- mo`e na}i samo u restoranima i hotelima {tine, suda i hotel „Central“, bile bare s velikih gradova i jako je skupa. Onomad je trskom, lokvawima, drezgom, omiqenom hra- guska ovda{wi narod spasavala od gladi i nom guskama i patkama. Danas je prava ret- hladno}e, jer nije bila zahtevna – pored vokost videti ovde gusku na i pored vode, a ne- de i trave u priobaqu – a ima i onih koji se kada su one spasavase}aju da je normalle ovda{wi narod nom ~oveku za doruGu{~ijamastjelekisad od gladi i zime. ~ak bila dovoqna semo`ena}isamouapotekama, – Vaqda od nakajgana od jednog guaperjaripija~nimdanima stanka Ba~ke Pa{~ijeg jajeta. lanke pa do kraja Danas se na ovdastojenaulazuuZelenupijacu prve polovine pro{wim barama mogu inudeotkupuglavnomstarog {log veka guska je videti retki priperjaizperinaijastuka bila palana~ki merci doma}e guske. brend – se}a se Ra^ini se da su u pridovan [uwka, ovda{wi hroni~ar i publi- obaqu koje je od centra Palanke udaqeno cista. – Neke porodice imale su jata gusa- desetak minuta pe{a~ewa, znatno brojniji ka i od po hiqadu komada, a me{tani su ih beli labudovi nego doma}e guske. Sve se to nazivali gu{~arima. Dana{wa ulica Du- nalazi u parku prirode Tikvara koji je pod navska obala, nekada se taj deo nazivao Ne- za{titom i prostire se ne preko 400 hektama~ka, odnosno Nova Palanka, a pored ra obale, {ume, bara, nasipa... Pre par deimena Donau ufer imala je {picname cenija ovde su se nastanili prvi parovi la„Gansgase“ ili Gu{~ija ulica. Jutrom bi budova i narod ih prihvatio, hranio i hradoma}ice svoja jata pu{tale na {or i u po- ni, pa i pripitomio, te ih sada ima svuda na ~etku bi ih pratile do prvih bara ili stotine. Beli, dugo{iji lepotani, sada, pobrojnih rukavaca Dunava, a pred ve~e bi sebno od jeseni do prole}a, pravi su gospoi{le po wih. Guske nisu glupe, jer bi za dari ovda{weg priobaqa. Niko ih ne dira kratko vreme nau~ile svoju gazdaricu ga- sem prirodnih neprijateqa, pre svih lisikawem da ih pusti na pa{u ili da im otvo- ca i pasa lutalica. Za{titnici prirode i ri kapiju i nahrani ih kukuruzom. Guske su ~uvari Parka prirode podignu pravu uzbuse ovde gajile zbog perja i xigerice, a gu- nu ukoliko prona|u uginulog labuda, otva{~ija mast (gansefet) i gu{~ije pe~ewe ra se istraga i skoro da niko ne pamti da je

N

Otac Kiril, Tamara Petijevi}, mit

~ovek digao ruku na belu pticu. ^ak su se i obezobrazili, pa oni umeju da u{tinu one koji ih hrane hlebom iz ruke. Oni prakti~niji u Palanci ka`u da su labodovi lepi i da ih treba ~uvati, ali da oni nisu za podvarak (odnosno tepsiju), ili za duwu (perinu), a u vreme tranzicije i svetske krize od ne~ega se mora `iveti. Ba{ nekako 1993. godine, kada smo bili svetski rekorderi u hiperinflaciji i kada je prose~na plata u momentu isplate vredela 5 tada{wih nema~kih maraka, Rade Mihajlovi}, ovda{wi in`ewer {umarstva, ba{ je uzgojem gusaka u priobaqu video {ansu za masovno zapo{qavawe i zaradu. Tvrdio je da uz Dunav i bare, a uz pa{u pored i

na nasipima koji su duga~ki skoro 100 kilometara, hranu mo`e da obezbedi milion gusaka. Izra~unao je tro{kove, zaradu od mesa, perja, xigerice, jaja i gu{~i}a, pa do{ao do cifre od koje i tada i sada boli glava. Ali wegovu pri~u nije niko od finansijski mo}nih shvatao ozbiqno, pa ni dr`ava. ^ak su ga i „optu`ili“ da bi „wegove guske pojele nasip, pa bi Dunav poplavio Palanku pri velikom voodostaju“!? Qudi su u tim vremenima, a bili su ratovi u okolini, sankcije, ekonomska blokada, jad i beda, radije i{li u Crveni krst po pet kilograma crnog bra{na i litar uqa nego {to su `eleli da budu – gu{~ari. n Milo{ Suyum

Jermenije, kao i najreprezentativniji hor anglikanske crkve – Mu{ki hor Vestminsterske opatije. To probrano muzi~ko dru{tvo koncertiralo je u velelepnom „Domu muzike”, u jednom od najmodernijih koncertnih zdawa na svetu, sagra|enom po najvi{im standardima. U posledwih godinu dana ovo je, ina~e, tre}i veliki nastup hora u inostranstvu. Lane je “De~anski” u dva navrata gostovao u Austriji: prvi put za Vidovdan, kada je pevao na otvarawu izlo`be “Hiqadu godina srpske duhovnosti” u Be~u, a drugi put u septembru, kada je bio pratwa patrijarhu Irineju u obilasku na{ih iseqenika u velikim gradovima Austrije. Ina~e, zasluge za ~ast da upravo „De~anski” iz Srbije nastupi na festivalu u Moskvi pripadaju mitropolitu volokolamskom Ilarionu Alfejevu, koji je jo{ i predsednik Odeqewa za spoqne poslove pri Ruskoj patrijar{iji i, zajedno sa ~uvenim violinistom i dirigentom Vladimirom Spivakovim, umetni~ki direktor festivala. Upoznav{i se s na{om duhovnom muzikom pre nekoliko godina zahvaquju}i kompakt diskovima „De~anskog„, Alfejev, koji je i sam kompozitor, `eleo je da upravo Tamara Petijevi} i weni horisti deo tog srpskog kulturnog bogatstva predstave ruskoj publici. – Mitropolit Alfejev je jednom prilikom izjavio da se zavetovao da }e pozvati „De~anski” da predstavi na prvom Bo`i}nom festiva-


c m y

dnevnik

U P O T R E B A

nedeqa30.januar2011.

9

@ I V O T A

„Albatrosov”let iznadKuzmina uvomrazica koja je stegla i takore}i (a tako i ne re}i) ispraznila od qudi glavnu kuzminsku {traftu, oblo`enu i porubqenu po zemqanim ostrvcima i ivi~wacima mahovinom smrznutog, zaprqanog snega, koji {u{ka, pucketa i mrvi se pod |onovima kao keks, nahvatan i zatutkalisan minusom na trouglastim lobawama zadimqenih ku}a, u~inila je da se Kuzmin, okovan i o~u|en hladno}om, «zatvori u sebe od jutros, tako da sahrana koja mili prema raskr{}u sredinom kolovoza iz mle~no-sive dubine ulice, i ~opor vozila ohla|enog uqa blokiran iza o`alo{}ene povorka s kov~egom na kolicima, sumornoj dramaturgiji prizora dodaju jedan gotovo nadrealisti~ki efekat. Ku}a svetlobraonske fasade sa stakleno-metalnim vratima i prozorom do ulice, oslepqenim pod spu{tenim aluminijumskim venecijanerima, s izvetrelom reklamom koka-kole na zidu i otiskom ot{rafqene table ~elo vrata, velika kapija zidana ciglom s dva gipsana lava izlivena u lu~no zasvo|enom udubqewu i praznom povr{inom (veli~ine pala~inke) izme|u lavqih wu{ki, operva`enom gipsanim li{}em i predvi|enom za porodi~ni grb – svet u koji s ulice upravo ulazimo, pripada ~oveku ~ije je ime: Miomir Gabo{ac, bilo ispisano na tabli iznad vrata... Gabo{ac pu{ta bradu i brkove napra{ene mrazom sredwih godina, starinsku bradu koja je sva (popovski, kalu|erski) razvejana oko wegovog pravilnog, stesanog, svetlocrvenog lica s krupnim, izrazito ocrtanim crnim o~ima o{trog i prodornog pogleda na momente, ispod gu{}ih, zimzelenih obrva i, oko u{iju i slepoo~nica, kratko orezane tako|e posrebrene kose o~ito jakog korena, koju uredno za~e{qava prema potiqku i temenu, ostvaruju}i u celini upe~atqiv, donekle pretenciozan i, nadasve, sugestivan utisak koji, bar u mojoj percepciji tipologije likova, vizualizuje ideju nekakvog, hajde da ka`emo, pravoslavnog (parohijalnog) misticizma. Nisam ga pitao! Gabo{ac se tog smrznutog poslepodneva opredelio za crni, tawi poluver s rajfe{lusom i crnu jaknu bez rukava, plave farmerke i izno{ene rokerske cipele (na navla~ewe) glomaznih potpetica i {picastog kquna sa {tepanom aplikacijom spreda, a zglobove obe ruke – gospodstveno tankih i duga~kih prstiju, koje u razgovoru ~esto “gwe~i” «»u dlanovima – okitio je mu{kom bi`uterijom, dominantnim bezbojnim narukvicama. Da nije ovih kajli oko zglobova, ~ovek bi se mogao prevariti na ulici, i Miomiru Gabo{acu, koji upravo izlazi iz termalnih usta svoje ku}e na terasu i, prakti~no, ispisuje (tog momenta i ne znaju}i) prve redove u ovoj muzi~koj dokumentarnoj noveli iz Kuzmina – pripisati da je lokalni }irili~ni sve{tenik modernih shvatawa sa estetskom inteligencijom i, posledi~no, sa smislom za stajling, ili, bar, tradicionalni parohijalni ~ovek sa geografskim poreklom. Prostorija do ulice sa potresno praznim {ankom natrvoqenim pra{inom, oblo`ena braonskim drvenim oblatnama od poda do plafona, spu{tenih zelenih venecijanera preko zakqu~anih stakleno-metalnih vrata i prozora na fasadi, ispuwena egzistencijalnom teskobom, polutamom i hladno}om, metafizi~kom hladno}om kafanskog ambijenta izba~enog iz upotrebe, u koji nas je Gabo{ac, bez premi{qawa, uveo s dvori{ne strane hodnikom sa terase, zapravo je pomalo frustriraju}a scenografija wegove ugostiteqske avanture, pokojnog kafi}a “Albatros” (1986–1993), koji je izgubio bitku – bitku, ali ne i rat? – u neravnopravnoj utakmici sa du}anima ispred kojih se mogu doru~kovati tri piva za jedno pivo u “Albatrosu”. Ti{ina i tama, prazan {ank, spu{teni rolovi, truba itisona na koju se oslawa Gabo{a~eva rokerska cipela, dok s prekr{tenom nogom i kolenom u {akama sedi, temenom okrenut zamra~enom prozoru, na ivici drvenog stola, izmaknutog u stranu, i gola ru`i~asta cigla poda s de~ijim biciklom i, jo{, s nekoliko razbacanih de~ijih stvar~ica – skladi{te Gabo{a~eve kom{inice, to su “« artefakti” jednog projekta, zapo~etog sedamdesetih godina, kada su de~ki iz Kuzmina, me|u wima i {esnaestogodi{wi Miomir Gabo{ac, osnovali sastav «“Albatros” i zapr`ili po crnim i crvenim sremskim slavama. Ubacimo sada u ovu muzi~ku novelu jedan auto, sudbinski, prelomni auto, takore}i (a tako i ne re}i), koji se ni{ta ne slute}i kotrqa drumom izme|u Martinaca i Kuzmina, i u tom autu, pored voza~a, sedi gitarista Gabo{ac, spokojan na vrhuncu muzi~ke slave, ili, ipak, na zalasku, iskreno, nisam pa`qivo slu{ao, a nije ni va`no – va`no je, me|utim, slede}e: auto do`ivqava karambol... Tras! I dok, sada, razgovaramo pod spu{tenim vencijanerima uga{enog kafi}a “Albatros”, on svoju bolest povezuje sa pomenutim saobra}ajnim udesom. Gabo{ac je u stvari povijen i “uko~en” u ramenom pojasu, i kao svi ozbiqni bolesnici sa dijagnozom oko{tavawa ki~menog stabla, i “uko~eni” Miomir se prema sagovorniku okre}e celim telom. “Albatros” slomqenog krila! U`iva invalidsku penziju, ste~enu za osam ipo godina postojawa lokala. I `ivi u ku}i sa mamom Jelenom, rodom iz Berkasova, u~iteqicom u penziji. Jedinac. A tata? [ta je sa tatom? “Infarkt”, re~e Gabo{ac, proguta pquva~ku, i te`i{te pri~e prenese na drugo poqe. – “Umro je od infarkta devedeset tre}e, da, ali ubilo ga je... Branislav Gabo{ac, moj otac, nije vi{e mogo da gleda to {ta se radi! Nije mogo... I to ga je ubilo!” “[ta nije mogao da gleda?” “Pa, to... Svu tu nepravdu... Moj otac je zavr{io Pravni fakultet u Beogradu i bio je zamenik Okru`nog tu`ioca u Sremskoj Mitrovici. I kad je bilo aktuelno ono vra}awe zemqe, postavio je pitawe: ’Sve je to u redu, al’ ko }e meni vratiti mog oca?’ Wegovog oca, mog dedu Desimira Gabo{aca, ubili su posle rata komunisti u pedeset prvoj godini, da, komunisti su ga ubili, kad moram da ka`em...” “Komunisti? – Za{to su ga ubili?”

S

pala na na{em disku i koja se izvodi na Veliki petak na Hristovoj sahrani. U jednom intervjuu pre nekoliko meseci, Alfejev je rekao da posebno ceni Kowevi}a i Hristi}a, {to me je podstaklo da dela tih kompozitora pripremim i sa wima zavr{im koncert – navodi Tamara Petijevi}. „De~anskom” je ovo bilo drugo gostovawe u Moskvi, s tom razlikom {to je sala u kojoj je ovog puta pevao bila neuporedivo ve}a od prethodne. Vi{e od 1.000 qudi pratilo je ovom prilikom nastup srpskih horista, a na{a sagovornica ka`e da kada diriguje pred ruskom publikom ima ose}aj da ona veoma, veoma dobro poznaje ono {to slu{a. Ako je kompozicija sjajno izvedena, ako je wen nivo vanserijski, onda je i aplauz takav, nikada nije samo znak simpatije i podr{ke.

ma, me|utim, nema puno kupaca. Mnogo je besku}nika i prosjaka, nezaposlenih, prose~an ~ovek `ivi te{ko kao i kod nas. Ono {to je lepo jeste {to je Ruska crkva veoma organizovana, hramovi obnovqeni, bogoslu`ewa izvaredna, {to kod nas, na`alost, nije slu~aj. Kao ilustracija za to mo`e da poslu`i i podatak da smo bili sme{teni u hotelu pri Danilovskom manastiru, glavnom patrijar{ijskom manastiru u Moskvi, koji nije postojao pro{li put kad smo bili, a pokazateq je koliko Ruska crkva pola`e na prakti~ne stvari. Tamo u svakom i najmawem hramu ima neki profesionalni kvartet koji peva i omogu}ava svakom verniku da se koncentri{e. U svakom pogledu, bio je to izuzetno sadr`ajan i blagosloven boravak. n Zorica Milosavqevi}

ra istini!... Pri~o mi jedan ~ovek iz Kuzmina da qudi u strahu nisu smeli ni na saranu da mu do|u, nego su virili kroz {alukatre...” Sahrana s po~etka pri~e, koju je fotoreporter, dok sam razgovarao sa Gabo{acom, snimio u prolasku ulicom pored zatvorenog “Albatrosa” kroz aluminijumske roletne koje je razmakao izme|u dva prsta, Gabo{a~ev “crkveni” izgled i muzi~ka misija sa “Albatrosom”, pravni fakultet i sudijska karijera wegovog pokojnog oca Branislava, optere}enog ubistvom svog oca Desimira, i moja reporterska malenkost u Kuzminu, sve me to u~vr{}uje u uverewu da, u stvari, ni{ta u ovoj vokalno-instrumentalnoj pri~i nije slu~ajno... Ne. Nije slu~ajno! Dobro, ali {ta se dogodilo sa Gabo{a~evim orkestrom? “Albatros” je godinama leteo uzdu` i popreko kontinenta Srema, `ario i palio na igrankama od [ida do Zemuna i nazad (“Sve sremske slave bile su na{e...”); stalnu posadu ove znamenite kuzminske vokalno-instrumentalne letelice sa~iwavali su Miomir Gabo{ac (bas-gitara, peva~), Branislav Plav{i} (solo-gitara) i Jovica Vuleti} (bubwevi), tipi~an `i~ani orkestar razbaru{enih sedamdesetih godina iz prvobitne akomulacije rokenrol civilizacije na ovim prostorima, kada su na masnim da{~anim podijumima ve~ito hladnih sremskih Domova kulture, seoske cure naprednih shvatawa, gra|anke sveta ote~enih butina u vru}im pantalonicama i nezamislivo kratkim sukwicama – zaista, gde nestado{e ove `enske uniforme? – herojine na barikadama sremske seksualne revolucije, vri{tale i ~epule kose u transu, dok su gitar-majstor Gabo{ac i wemu sli~ni misionari sremske rok-kulture, s podijuma, {trcali vatromet iz svojih elektri~nih sprava. Re~ju, Gabo{ac je u svoje najlep{e vreme, haraju}i sa “Albatrosom” po sremskom kontinentu, isterivao `enske muzi~ke uzdahe i slamao nebrojena `enska srca, pa ga je na posletku, pored tolikih `enskih prilika (i neprilika), zadesilo ono {to bi smo mogli nazvati sindromom najlepe{e cure u selu – ostao je neo`ewen, ostao je roker do kraja... “Dozvoqavate da vas snimimo sa gitarom?” “Nema {anse... Zakucao sam je za zid!” Bio je to moj prilog rokenrol istoriji kontinenta Srema. n @eqko Markovi}

NAOPA^KE

Zaslugeda„StefanDe~anski”nastupinafestivalu duhovnemuzikeuMoskvipripadajumitropolitu volokolamskomIlarionuAlfejevu,kojijeipredsednik OdeqewazaspoqneposlovepriRuskojpatrijar{ijii sa~uvenimviolinistomidirigentomVladimirom Spivakovim,umetni~kidirektorfestivala

Foto:S.[u{wevi}

l Ako je istina {to govorite, la` je {to ~ujemo.

mente sa novijom muzikom, jer je mitropolit Alfejev, kao vrhunski muzi~ki stru~wak, insistirao na obradama tradicionalnog srpskog pojawa. Interesantno je da je on tra`io da otpevamo “Tre}u statiju” Stevana Mokrawca, jer je to kompozicija koja mu se izuzetno do-

Miomir Gabo{ac: „Svirali smo na svim sremskim slavama ...”

l Istraga je u toku. Ostali nisu.

tropolit Ilarion i otac Milo{

Grupi od 40 peva~a na gostovawu u Moskvi pridru`ili su se otac Miroslav Vesin, rodom Novosa|anin koji je sada sve{tenik u ^ikagu, otac Kiril Tatarka, sve{tenik Ma|arske pravoslavne crkve zaslu`an za Tamarino poznanstvo sa mitropolitom Alfejevim, i dve monahiwe iz manasira Jazak – Anastasija i Doroteja. „De~anski” je tri dana bio gost festivala, a dodatna tri je proveo u Rusiji o svom tro{ku. U pripremi putovawa u~estvovao je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu. – Trudimo se da uvek izvu~emo maksimum od svakog gostovawa – ka`e Tamara. – U toku ta tri dana organizovali smo izlet u centar ruskog pravoslavqa, posetili Tretjakovsku galeriju. Ta dodatna tri dana bila su potpuni duhovni i kulturolo{ki do`ivqaj. Tome svakako vaqa dodati i posetu srpskoj amabasadi na poziv amabasadorke Jelice Kurjak, za koju ka`u da u~estvuje u svim porama moskovskog, a pogotovo kulturnog `ivota. Ona je prisustvovala i konferenciji za novinare uo~i festivala i impresionirala organizatore svojim poznavawem srpske duhovne muzike. Bila je na na{em koncertu, na liturgiji i pozvala ceo hor u ambasadu. Bio je to izuzetan do`ivqaj. Gospo|a Kurjak nam je pokazala zdawe u kom je sme{tena na{a amabasada, impresivno i po kvadraturi i po umetni~kim delima koje poseduje. Prilikom svakog boravka u Moskvi u razmaku od nekoliko godina, ka`e Tamara, nemogu}e je ne primetiti koliko se taj grad mewa i postaje sve vi{e evropejski. – Ne mogu da ka`em da je grad lep na prvi pogled – priznaje Tamara. – Dosta je razu|en, ima puno ostataka socrelizma. Deset miliona registrovanih i otprilike isto toliko neregistrovanih stanovnika je ogroman broj i to se ose}a ne samo u metrou, ve} na svakom koraku. Sve bqe{ti kao u Wujorku i Parizu, sve je vi{e tr`nih centara, u koji-

l [trajk je {kolski primer obustave rada: u~ite, u~ite, u~ite – da na radite.

lu srpsku duhovnu muziku – pri~a nam Tamara Petijevi}. – Mesecima sam radila na pripremi koncerta svesna zna~aja tog doga|aja, kao i ~iwenice da nas je pozvao li~no mitropolit. Insistirali su da to bude koncert srpske duhovne muzike, {to je za mene zna~ilo da treba prikazati presek stvarala{tva, po~ev od najranijih zapisa s kraja 14. i po~etka 15. veka, pa naovamo. Tako su se u programu koncerta, koji je hor odr`ao 14. januara, na{le kompozicije na{ih prvih kompozitora – Kir Stefan Srbina i Isaije Srbina – onda nekoliko starih jednoglasnih zapisa, stihira o svetom Stefanu De~anskom, potom i neki zapisi karlova~kog jednoglasnog pojawa kao primer novijeg crkvenog pojawa, kao i dela Stevana Mokrawca, Kornelija Stakovi}a i Josifa Marinkovi}a. – Posle dugog rada na programu odlu~ila sam da ne pravim eksperi-

l Jedni `ive gore od drugih, a oni gore – boqe od svih.

 kamuzika s rcuMoskve

l Kome je otupelo pero, {iqi dr`aqe.

SKOG HORA „SVETI STEFAN DE^ANSKI” U RUSIJI

Ilija Markovi}

vskom me|unarodnom domu muzike

“Za{to? Zato {to je bio crkveni ~ovek i uzoran seqak, a take ~estite qude nisu voleli posle rata. Nedeqom je obla~io sve~ano odelo i i{o u crkvu kad je malo ko smeo da ide. Osnovo je devoja~ki hor u crkvi u Kuzminu! I – pri~ala mi baka Katica, wegova `ena, jedne ve~eri do{li mu neki qudi na kapiju, pozvali ga da po|e sa wima, jer da mu neki kao kradu seno... I uhapsili ga na prevaru! Moj otac Branislav, tada je imo sedamnaeset godina, i nikada nije zaboravio kada su mu na stanici zabranili da uhap{enom ocu da vode da pije. Odveli su ga, vi{e ga `ivog nisu videli, i jedan dan sti`e pismo: obesio se u zatvoru, {to ne odgova-


SPORT

nedeqa30.januar2011.

c m y

10

dnevnik

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE U MELBURNU DANAS (9.30) FINALE U MU[KOJ KONKURENCIJI: NOVAK \OKOVI] - ENDI MAREJ

]okovi}strpqewemkujetitulu Novaka \okovi}a, na{eg najboqeg tenisera svih vremena, danas  o~ekuje finale OtvorenogprvenstvaAustralijeuMelburnu, a rival }e mu biti [kotlan|anin Endi Marej. Nole je rekaodaverujekako}eseuodlu~uj}emsusretuigratidugipoeniAustralijeida}ebitistrpqivijiipobediti.Finalnisusretpo~iweod9.30~asova. - Bi}e zanimqivo videti ko }edominiratisosnovnelinije. O~ekujemdugepoene.Mislimda }e strpqewe i iskori{}ene {ansebitikqu~nestvariume~u-rekaoje\okovi}. Srpski teniser je impresivnom igrom savladao Roxera Federera u polufinalu dugom tri sata, dok je Marej posle ~etiri sataigreuspeodasavlada[pancaDavidaFerera. -Igramovi{eilimawesli~no.Uzavisnostiodtogakonamje protivnik, unosimo neke promene, ali na{a igra se zasniva na osnovnojliniji.Mo`emodakombinujemo,igramospin,odbrambeno, napada~ki, imamo dobre servise-objasnioje\okovi},tre}i reket sveta koji, prema kladioni~arskim kvotama, ulazi u finalniduelkaofavorit. Prvi put posle tri godine u finalu jednog grend-slema ne}e biti Rafaela Nadala i Roxera Federera. Prethodni put to se dogodilo u finalu Otvorenog prvenstvaAustralije2008.godine. Pobednik je tada bio \okovi}, a rival mu je bio Francuz @o-VilfredConga. - Federer i Nadal su toliko dominantni i toliko psihi~ki

jaki teniseri. S jedne strane, fantasti~no je gledati wihovu dominaciju,dokjesdrugestrane sve to frustriraju}e jer nemate priliku da vi{e puta osvajate grend-slemturnire.Tokomgodinaupoznajeteihsvevi{eipo~iwetedaverujetedamo`etedaih pobedite.Mislimdajedobroza sportizapublikudavidevi{e tenisera koji osvajaju najve}e turnire-izjavioje\okovi}. Mareju }e dana{we finale bititre}enagrend-slemovima,a drugouzastopnouMelburnu.VelikaBritanijave}75godinanemagrend-slem{ampiona,alipeti teniser sveta ka`e da se ne optere}ujetime. - Nisam razmi{qao o tome dok niste to spomenuli. To je pre svega moj li~ni san, li~ni ciq.Nisamrazmi{qaooovom me~u kao mogu}em istorijskom ~inu. Da}u 110 posto od sebe, ali moram da budem opu{ten i miran.Siguransamda}useizboriti sa svim {to me ~eka mnogoboqenegoupro{lostiizjaviojeMarej. \okovi} i Marej su veliki prijateqi van terena, a tokom ovogodi{wegOtvorenogprvenstva Australije nekoliko puta suzajednotrenirali.Dosadasu odigralisedamme|usobnihme~eva, srpski teniser je ~etiri puta pobedio, ali prethodna triizgubio.Svakakotrebanaglasitiitodajeralikaizme|uwihsedamdanaidasu,tokom juniorskekarijere,~estovodili bitke, tako da se izuzetno dobropoznaju. Pripremio: A. Predojevi}

Novak\okovi}iEndiMarej

FINALE AUSTRALIJEN OPENA U @ENSKOJ KONKURENCIJI

TronsjajnojKimKlajsters Belgijanka Kim Klajsters osvojila je Otvoreno prvenstvo Australije, pobedom nad KineskiwomNaLiutriseta3:6,6:3, 6:3.~imejestigladoprvetitule uMelburnu,a~etvrtenajednom

odtop~etiriturnira.Belgijanka je posle prvog seta uspela da sevratiume~isavladaraspolo`enu Li, koja nije uspela da postane prva Kineskiwa koja je osvojila grend-slem titulu. Pr-

videome~aobele`ilisubrejkovi,vi|enoihje~ak~etiri.Lije bila veoma nervozna na po~etku svog prvog velikog finala, {to je Belgijanka iskoristila i ve} na po~etku stigla do brejka i

KimKlajstersiNaLiposledodelepriznawa

vo|stva od 2:0. Ipak, u nastavku Kineskiwa je prona{la igru i uspela da preokrene rezultat i osvoji prvi set. Klajstersovoj je to bio prvi izgubqeni set na ovogodi{wem Otvorenom prvenstvuAustralije. Udrugomdeluigrebilojejo{ vi{e brejkova nego u prvom, ~ak {est. U prva ~etiri gema, teniserke nisu uspevale da sa~uvaju svojservis,aondajeudrugomdelusetauslediladominacijaKim Klajsterskojajeodli~nimriternimaiforhendimauspeladado|edoizjedna~ewa1:1usetovima. Seriju od pet uzastopno dobijenihgemovaodstraneBelgijanke, Li je prekinula brejkom u tre}em gemu tre}eg seta. Me|utim,postalojeo~iglednodaKineskiwaposustajeidane}eizdr`atitempokojijeKimnametnula. Belgijanka je do kraja me~a ~uvalasvojservisiposledva~asa i ~etiri minuta stigla je do prvogtrofejauMelburnu.Bioje tosedmime|usobnime~dveteniserke,aKlajstersovajepove}ala prednostna5:2. Pored najnovijeg pehara u Melburnu, Klajstersova je osvajala Otvoreno prvenstvo SAD 2005.,2009.i2010.godine.

TRIJUMFOM AMERIKANACA ZAVR[EN TURNIR MU[KIH PAROVA

Nepobediva bra}aBrajan Bra}aBobiMajkBrajanodbranili su titulu na Otvorenom prvenstvu Australije u konkurencijiparova.Amerikacisuufinaluubedqivosavla-

deseta grend-slem titula, peta u Melburnu. Iskusni Paes i Bupatipropustilisutakoprilikudaosvojejedinutitulukojaimnedostaje.

U SUSRET PRVENSTVU SRBIJE NA ERGOMETRIMA

O~ekujesepreko250takmi~ara Prv ens tvo Srb ij e navesla~kimergometrima odr`a}e se 6. feb rua r a u Nov om Sadu, u organizaciji Vesla~kog kluba Danubijus 1885. To je prvo zvani~no takmi~ewe u kal end ar u Ves la~k og sav ez a Srbije. Tradicionalno se odr`ava prvog vikenda u februaru i predstavqa odli~nu priliku za proveru forme na{ih najboq ih ves la~ ic a i ves la~ a, nak on zav r{ etk a baz i~n ih prip rem a. Svi dom a} i klubovi potvrdili su u~e{}e i o~ekuje se rekordan broj takmi~ara. Vesla~kisavezSrbijeizra`av a o~ek iv aw e da }e vesla~ki klub Danubijus 1885,

PlakatzaPrvenstvoSrbijenavesla~kimergometrima

kao i pro{le godine, ispuniti najvi{e standarde organizacijeovogva`nogtakmi~ewa

i da }e Prvenstvo Srbije na erg om et rim a preds tav qat i istinski praznik veslawa u

Novom Sadu. Pro{le godine je u~estvovalo 253 takmi~ara pred punom salom na \a~kom igral i{ tu, i uz pom o} ra~unara i video bima prvi put do sada na ovakvim takmi~ewima u Srbiji, mogle su da se prate trke vesla~a na ergometrima, tako da je publika osetilapravudra`sportskog nadmetawa. Takmi~ewe po~iwe u 10.30 ~asova u sali za univerzitetski sport na \a~kom igrali{tu. Organizaciju ovog velikogtakmi~ewapomo}eFakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Novi Sad, VSV, Hitna pom o} Nov i Sad, Maks im a Graf Pet rov ar ad in, Veb a sport Novi Sad i SZR GraMurNoviSad. J. G.

BobiMajkBrajan

dali tre}e nosioce Indijce Mahe{a Bupatija i Leandera Paesa rezultatom 2:0, po setovima6:3,6:4. Brajanovima,kojisubilipostavqenizaprvenosioce,toje

Amerikanci su ranim brejkomuprvomsetuuspelidaslomeotporteniseraizIndije,a udrugomsetusuudevetomgemu oduzeliservisistiglidonove tituleuAustraliji.

ZA ME^ FED KUPA U NOVOM SADU

Ulaznice800 i1500dinara

Fed kup reprezentacija Srbije u tenisu 5. i 6. februara igra me~ prvog kola Druge svetske grupe protiv selekcije KanadeuNovomSaduuSPC„Vojvodina�. KartesemogukupitinablagajniSpensakaoinaostalim prodajnimmestimakardservisa.Cenesu:1500(prvakategorija)i800(drugakategorija)zaobadana.


SPORT

dnevnik

nedeqa30.januar2011.

11

VIDEOTON I VOJVODINA NISU IGRALI

Neadekvatnaobu}a otkazalautakmicu Nikola@igi}

TRE]A SRE]A

@igi}ponovo uRasingu Tre}i put u karijeri, Nikola @igi} zaigra}e u zeleno-crnom dresu na El Sardineru. Tako bar tvrdi novi vlasnik Rasinga iz Santandera, Indijac Ah{an Ali Sajed. On je otkrio da je sve dogovorio sa ~elnicima Birmingem sitija oko @igi}evog dolaska na {estomese~nu pozajmicu, u klub u kojem je sa velikim uspehom nastupao u dva navrata. - @igi} }e biti fudbaler Rasinga pre nego {to se zavr{i januarski prelazni rok - izjavio je Ali Sajed, {to zna~i da }e 202 centimetara visoki napada~ reprezentacije Srbije najkasnije do sutra biti u [paniji. Birmingem je pro{log leta za {est miliona funti kupio @igi}a od Valensije, za koju je na{ igra~ sa malo uspeha nastupao od 2007. godine. @igi} je do{ao u Valensiju posle samo jedne sezone (2006/2007) provedene u Rasingu, tokom koje je postigao 11 golova na 32 nastupa. Ipak, na Mestaqi se nije najboqe sna{ao, a da ume da posti`e golove podsetio je prole}a 2009. godine, kada se vratio u Rasing na {estomese~nu pozajmicu. Centarfor je tada igrao kao u transu i postigao je 13 golova na 19 me~eva, bio najzaslu`niji {to se Rasing pomakao iz borbe za opstanak u sredinu tabele.

Potom ga je Valensija vratila, ali nije i{lo. Verovalo se da je Engleska savr{ena zemqa za @igi}a zbog visine, snage i sjajne skok igre, ali se ispostavilo da je @igi} u dresu Birmingema postigao samo dva prvenstvena i dva gola u Liga kupu na 26 nastupa ove sezone. Wegov u~inak ponekad nije bio merqiv golovima, kao {to je to bio slu~aj prethodne ve~eri. @igi} je bio impresivan u pobedi Birmingema nad Vest Hemom u revan{ me~u polufinala Liga kupa (3:1 posle produ`etka). On je u{ao sa klupe i prema ocenama izve{ta~a iz Britanije bio je kqu~na figura u „kam-beku” koji su napravili plavo-beli, ali to izgleda nije predomislilo vlasnike tima kada je stigla ponuda iz Santandera. Rasing, trenutno 15. tim Primere, sa dva boda vi{e od ekipa iz zone ispadawa, trebalo bi da preuzme @igi}eva primawa do juna, kada }e biti odlu~eno da li }e wegov ugovor u potpunosti biti otkupqen. @igi} je od 2003. do 2006. godine odigrao 101 utakmicu za Crvenu zvezdu i postigao 69 golova u svim takmi~ewima, {to mu je 2004. godine donelo status reprezentativca. Za nacionalni tim bio je strelac 20 puta na 53 nastupa.

JU@NOAFRI^KI NAPADA^ NE ODUSTAJE

Mpelaho}esamo uPartizan Napada~ Mamelodi Sandaunsa bojkotuje treninge ekipe, razo~aran {to ga klub ne pusti da nastavi karijeru me|u beogradskim crno-belima. Katlego Mpela `eli po svaku cenu u Partizan. Nakon {to su ~elnici Mame lo di San da un sa odbili ponudu crno-belih uz obja{wewe da im je reprezen-

i Mpela ne mo`e da tra`i razgovor sa predsednikom. On prvo mora da se obrati tim menad`eru ili nekom od direktora - re~i su portparola kluba Aleksa [akona. Mpela je potvrdio da je razo~aran zbog toga {to ga klub, uprkos obe}awu, nije pustio da nastavi karijeru u Evropi.

KatlegoMpela

tativac Ju`ne Afrike potreban u borbi za titulu, Mpela bojkotuje treninge ekipe. Iz kluba su potvrdili da se 26-godi{wi napada~ ne javqa i ne dolazi na treninge posledwih dana, ali da je preko posrednika poru~io da `eli hitan sastanak sa predsednikom kluba, Patrisom Motspeom. - Mamelodi je ozbiqan klub, sa jasnom podelom posla

- Klub je tokom posledwe dve godine dobio dosta ponuda iz Evrope, ali je sve odbio. Stalno mi govore kako }e da ne puste u narednom prelaznom roku, a to se nikada ne desi. Mo`da je trebalo druga~ije da izrazim protest, ne da propu{tam treninge, ali silno sam razo~aran i ne mogu vi{e da izdr`im poru~io je preko medija Mpela.

Prijateqski fudbalski me~ izme|u ma|arskog Videotona i no vo sad ske Voj vo di ne u Se ke{fehervaru ju~e nije odigran! Tako je propao i tre}i poku{aj crveno-belih da ove zime odigraju kontrolni me~ i stek nu ka kvu-ta kvu sli ku o spremnosti igra~a pre odlaska u Crnu Goru na udarnu fazu priprema. Me~ je ju~e trebalo da se oigra u 14 ~asova, a kako su Vojvodinu doma}ini jo{ ranije oba ve sti li, po pri {te je trebalo da bude glavni teren Vi de o to no vog sta di o na, ko ji ima i pod no gre ja we. Pr vu vest, da do me~a nije do{lo, saznali smo s ma|arskih sajtova, pa smo odmah pozvali {efa stru~ nog {ta ba No vo sa |a na Zorana Milinkovi}a da saznamo o ~emu je, zapravo, re~. - Ta~no je, do utakmice nije do{lo - o~igledno nezadovoqan, ali i vidno iznena|en, rekao je trener Vojvodine. [ta je bio razlog da se utakmica ne odigra? - Doma}in je instistirao da me~ igramo na ve{ta~koj travi. O tome nije bilo govora kada je utakmica dogovarana. Nismo mogli da pristanemo na ponudu Videotona iz razloga {to nismo poneli adekvatnu obu}u za teren s ve{ta~kom

Opetbezutakmice:M.Novakovi},Mito{evi},Vuli}evi} iTumbasevi} Foto:F.Baki}

podlogom. Da nas je doma}in na vreme o tome obavestio, pri-

premili bismo se i za takvu varijantu - ka`e Milinkovi}.

Nije odmah do{lo do otkazivawa utakmice, jer je Vojvodina insistirala da dogovor bude ispo{tovan i da se susret odigra na glavnom terenu. - Videoton je, potom pristao u na~elu, ali nas je brzo obavestio da wihovi igra~i nemaju kopa~ke za travnatu podlogu, jer im je oprema ve} bila poslata za [paniju gde }e ma|arski im imati drugu fazu priprema. Kada je postalo jasno da mi ne `elimo da igramo na ve{ta~koj podlozi, a Ma|ari na glavnom terenu, zakqu~ili smo da do utakmice definitivno ne}e do}i. Spakovali smo se i krenuli za Novi Sad - u putu je u telefonskom razgovoru informisao o redosledu doga|aja u Ma|arskoj Milinkovi}. Ispostavilo se tako da }e Vojvodina prvu utakmicu odigrati ove zime tek u Crnoj Gori. - [ta da se radi. Ovo je za nas novo, svakako neprijatno iskustvo. Ostali smo pri tome da nedeqa bude slobodan dan, da se igra~i pripreme za dvonedeqno odsustvovawe od ku}e, a u ponedeqak, posle ru~ka oko 12 ~asova kre}emo iz FC „Vujadin Bo{kov” na aerodrom u Sur~inu odakle letimo za Tivat - poru~io je Milinkovi}. S. Savi}

EDIN FERATI NOVI STIPENDISTA FK VOJVODINA

Prvikorakvrsnoggolgetera [esnaestogodi{wi Edin Ferati pre nekoliko dana san je pretvorio u javu. Potpisao je stipendijski ugovor s novosadskim fudbalskim superliga{em. U prisustvu sportskog direktora Miodraga Panteli}a, koji je wegov u~inak u kadetskom timu pomno pratio i predlo`io da talentovani napada~ postane stipendista, potpisao je prvi zna~ajan ugovor u `ivotu. - Sre}an sam, a kako i ne bih bio, kada sam ovo silno pri`eqkivao - ka`e Ferati, koji je pre Vojvodine obla~io dres tri kluba. Ponikao je u novosadskom Ajaksu, gde je na prelepom terenu SC „Sajmi{te” ~etiri godine u~io od oca Ibre Feratija. Potom je pre{ao u OFK Futog, a zatim i ^SK Pivaru, gde je proveo po godinu dana. - Moj daqi napredak tekao je pod stru~nim nadzorom Dragana

Ivanovi}a koji je tako|e veoma zaslu`an za moj fudbalski razvoj. Pomerio me je uz levu aut liniju gde je moja brzina jo{ vi{e do{la do izra`aja - ka`e Edin, ~ije je prezime dobro u fudbalskim krugovima poznato Novosa|anima, naro~ito preko strica Omera i oca Ibrahima. Golovima, a u Kvalitetnoj kadetskoj ligi postigao ih je 13, mla|ani Ferati nametnuo se stru~wacima iz seniorskog pogona. - Moje ambicije su da jednoga dana obu~em dres prvotimca, a poku{a}u i da se izborim za krug reprezentativaca koji }e Srbiju predstavqati na Evropskom prvenstvu za kadete slede}e godine. Letos sam proveo dvadesetak dana na Zlatiboru, odigrao i test utakmicu u Subotici gde sam postigao dva gola, ali sam svestan da je konkurencija `estoka. No, ne odustajem od ci-

OD 15. FEBRUARA

Crvenazvezda pla}adugove Spor izme|u Crvene zvezde i Borca, kona~no je re{en pred Arbitra`nom komisijom Zajednice Super lige. Poslovni direktor kluba iz Qutice Bogdana \or|e Stefanovi} i direktor ^a~ana Miroslav Radi} dogovorili su se o na~inu isplate duga od 157.000 evra za igra~e Marka Mugo{u (na fotografiji) i Darka Lazovi}a. Crvena zvezda se obavezala da prvu ratu Borcu uplati 15. februara, a ostatak prema utvr|enoj dinamici iz sporazuma. Direktori su se rastali u prijateqskoj atmosferi posle re{enog vi{emese~nog problema. Arbitra`na komisija re{ila je i slu~aj prvotimca Metalca Betoligara Mizdongarda, kome Crvena zvezda u roku od 30 dana mora da isplati 20.000 evra. Arbitra`na komisija Zajednice Superlige na istoj sednici odbila je zahtev za raskid ugovora mladog fudbaler Crvene zvezde \or|a Despotovi}a. Pomenuti igra~ `alio se da nije dobio novac za stipendiju

MizdongardBetoligar

tri meseca od kluba sa Marakane, me|utim utvr|eno je da je mladi fudbaler mogao da podigne novac sa blagajne, ali nije hteo. Arbitra`na komisija obavezala je Crvenu zvezdu da sva zaostala potra`ivawa, odnosno stipendije isplati \or|u Despotovi}u.

MiodragPanteli}iEdinFerati

qa i `elim da se nametnem selektoru Milovanu \ori}u, a to mogu samo upornim radom i dobrim igrama u kadetskoj selekciji Vojvodine koju vodi trener

Milan Kosanovi} - hrabro svoje ambicije najavquje Edin Ferati, mogu}e, budu}a zvezda Vojvodine, koja sve sna`nije treperi. S. S.

VETERNI^ANI PO^ELI PRIPREME

Juri{naPrvuligu [ef stru~nog {taba FK Veternik Viskol Du{an Miji} obavio je prozivku za prole}ni deo. Prema re~ima stratega, o~ekivawa i nadawa kluba iz predgra|a Novog Sada su mesta koja vode u vi{i rang. Miji} je stoga najavio juri{ na Prvu ligu. Prozivci je prisustvovalo 25 igra~a, me|u kojima su bili i novjalije Ivan Stankovi} i Goran Bani} (Solunac, Rastina), Zoran Gali} (Ba~ka, B.P.) David Dragojevi} (Obili}), Qubo Andrija{evi} (Hajduk), Goran Karanovi} (^SK Pivara,) a bi}e ih jo{ tokom prelaznog roka. Klub su napustili Bojan Josimovi} (Pali}), Marko Vukasovi} (Proleter), Bojan Milanovi} (Dowi Srem), Sr|an @eraji}, Nenad Rajevi} i Bo{ko [arac. Na `alost, veterni~ani su ove zime ostali i bez tragi~no preminulog Sretena Vasi}a. Predo~io je Miji} igra~ima plan rada i dodao da ih o~ekuje prvih nekoliko dana uvodni treninzi koji }e biti zagrevawe za kasnija isku{ewa. Trenira}e dva puta dnevno u teretani, balonu, igrali{tu i Kameni~kom parku. - Okosnica tima je ostala, uz poja~awa koja su pristigla. Ima}emo odli~an tim, mnogo ja~i nego

Du{anMiji}

jesenas, koji }e udovoqiti ambicijama. Imamo zaista dobre uslove koje nam pru`a balon, tako da nepovoqni uslovi ne}e predstavqati problem. @eqenu formu vija}emo kroz 12 pripremnih utakmica, sredom i subotom, u kojima }e se ekipa uigravati i spremno do~ekati prole}e. Ve} u sredu igramo sa jesewim prvakom Vojvo|anske lige Borcem, petog sa novosadsgkom Slavijom, devetog sa Crvenom zvezdom, a nakon toga sled rivali: Kabel, Sloga, Cement, Ba~ka iz Bege~a i Ba~ke Palanke, Novi Sad i Metalac Asko Vidak. Generalka je zakazana za 12. mart protiv Jugovi}a. Verujem da jesewi zaostatak mo`emo nadoknaditi - optimista je strateg Veterni~ana. M. Popovi}


SPORT

nedeqa30.januar2011.

[OKANTNA VEST IZ ANTALIJE

^ETVRTFINALE LIGE [AMPIONA

Moreirapobegao izPartizana Prvog dana priprema srpskog {ampiona u Antaliji i odmah „bomba”! Vezista Par ti za na, Al ma mi da Silva Moreira napustio je hotel crno-belih u Antaliji u subotwim popodnevnim ~asovima! Na ulazu su ga sreli qudi iz Partizana i pitali ga gde }e, a on im je kratko odgovorio: „Idem”. Moreira je prethodne ve~eri rekao da ima ponudu, ne `ele}i da ka`e iz kog kluba i da `eli da ide na pregovore. Me|utim, iz Partizana nije dobio „zeleno svetlo” za odlazak, ve} mu je re~eno da mora da osta ne na pri pre ma ma, a da predstavnici tog kluba mogu da do|u na pregovore u Tursku. Me|utim, posle prepodnevnog treninga, i ru~ka, Moreira se spakovao i oti{ao... Koordinator za sportska pitawa Albert Na| rekao je izve{ta~ima beogradskih medija u Antaliji da su svi u klubu razo~arani i da se Moreira „postavio iznad Partizana”. - Napustio je pripreme, a nikoga o tome nije obavestio, ni u Beogradu, ni ovde. To je nezapam}en ~in, Igra~i, a i svi mi, stra{no smo razo~arani. ^ini mi se, a i svima ostalima, da se postavio iznad kluba, a niko

Almami Moreira

nije iznad Partizana. Sve je moglo da se re{i razgovorom. Uprava i Stanojevi} }e se dogovoriti {ta }e se de{avati daqe. Ne znamo gde je oti{ao. Upitan da li je mogao da se nasluti takav potez Moreire,

koji ima jo{ godinu i po dana ugovora sa crno-belima, Na| je odgovorio ne mo`e da zna ko {ta misli. - Partizan je ozbiqan klub, a na osnovu ovog ~ina svako sutra mo`e da se spakuje i ode.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

25. minutu, kada je Miki} ubacio preciznu loptu u {esnesterac doma}ina, a Sr|an Vujaklija bio siguran egzekutor sa deset metara. Zrewaninci su imali najboqu {ansu da do|u do izjedna~ewa u 70. minutu, kada je Vujovi} zaobi{ao sve i {utirao ka praznom golu, ali je lopta stala u snegu ispred same gol linije. Zanimqivo je da su ovaj susret pratili, pored fudbalskih poslanika iz Zrewanina i Aleksandar Jankovi} selektor mlade reprezentacije Srbije i Mitar Mrkela direktor svih mla|ih reprezentativnih selekcija. N. Jowev

@ENSKA SUPERLIGA

NeosvojivaHalasportova NIS Spartak – Radni~ki 3:0 (25:17, 25:16, 25:16) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 500. Sudije: Lazarevi} ([abac) i Kolarevi} (Novi Sad). NIS SPARTAK: Fa}ol, Memi{evi} (libero), Brankovi} 9 (1 as, 4 bl), Cveti~anin 10 (1 as), Heli} 11 (1 as, 1 bl), Bogdanovi} 11 (3 as, 3 bl), Radenkovi} 5 (4 as, 2 bl), ^e{qar, T. Mati} 12 (2 bl), Oluji}, D. Mati}, ^ovi}. Trener: Slobodan Gale{ev. RADNI^KI: Bjegovi} 5, Medi} 2 (1 as, 1 bl), Veqkovi} 4, Milanovi} (libero), Mirki} 2 (2 as), Kati} 3 (2 bl), Martinovi} 2, Radovi} 6 (2 bl), Kova~evi}, Rado-

wi} 10 (1 bl), Tomi} 1, Stepanovi} (libero). Trener: Dejan Desnica. Iako su tokom ove sezone odbojka{ice Spartaka i Radni~kog odigrale ve} dve utakmice u pet setova, me~ u Subotici bio je sasvim druga~iji. Ubedqivom igrom i apsolutnom dominacijom od prvog do posledweg poena Spartak je ekspresno stigao do maksimalne pobede od 3:0. Odbojka{ice Spartaka je izvanredno slu`io servis, imale su deset direktnih poena iz ovog elementa, a uz to su totalno poremetile prijem protivnika koji je prakti~no ostao bez igre. Iako

Ako je `eleo da ide trebalo je to tako da ka`e - dodao je Na|. U Partizanu ne znaju gde je Moreira, ali se pomiwe da ima ponudu iz Azije, iz Kine. Trener crno-belih Aleksandar Stanojevi} rekao je da je zbuwen i zate~en i da od Moreire nije o~ekivao takav potez. - I igra~i su stra{no razo~arani. Imao sam dogovor sa Moreirom da ostane ako ne na|e klub do po~etka priprema. O~ekivao sam da }e kao veliki partizanovac i qubimac navija~a po{tovati dogovor, a ne da nas ostavi na cedilu. Pokazalo se da je, ipak, samo stranac koga ni{ta ne zanima - prokomentarisao je Stanojevi}, uz dozu ironije. - Ovo je nezamislivo za Partizan, dovedeni smo u nezgodnu situaciju, ali Partizan mo`e bez svakoga - poru~io je Stanojevi}. Zanimqivo, pre ta~no godinu da na, ta ko |e na zimskim pripremama Moreira je imao nesuglasice sa delom rukovodstva kluba (ta~nije sa Na|om) i malo je nedostajalo da jo{ tada napusti Humsku. Moreira je odigrao 173 me~a za Partizan i postigao je 33 gola. U beogradsku ekipu do{ao je za sezonu 2007/08. Osvojio je tri titule {ampiona Srbije.

Kugla{ice suboti~kog Pionira, {ampionke Srbije, savladale su u prvoj utakmici ~etvrtfinala Lige {ampiona na svojim stazama ekipu Kozare iz Gradi{ke (BiH) sa 3.250.2.895 (8:0) i mirno putuju na revan{ 19. februara. Kada pregrmi i utakmicu u Gradi{ci, Pionir }e se plasirati na fajnal for Lige {ampiona ~iji }e doma}in biti 2. i 3. aprila Bad Langosalca u Nema~koj. U ekipi doma}ina sjajno je odigrala Nevenka Jokovi} 616 ~uweva, a dobro je igrala i Livia Santo - 558 ~uweva. Kod go{}i, 525 ~uweva obori-

la je Dai}eva. Sudila je Sne`ana Ja`i} me|unarodni sudija iz Beograda. Pionir-Kozara3.250:2.895 (8:0,20:4umalimsetpoenima) Rezultati igra~ica: Iboja Molnar - Jojinovi} 1:0 (521:492, 3:1), Renata Vilov Vu~kovi} 1:0 (522:474, 4:0), Iboja Tot - Kova~evi} 1:0 (240, igrala zamena Estela Gere 258, ukupno 498:481, 3:1), Mima Bogdanovi} - Dai} 1:0 (535:525, 3:2), Livia Santo Blagojevi} 1:0 (558:212, igrala zamena Zlojutro 225, ukupno 437, 4:0), Nevenka Jokovi} Peri} 1:0 (616:220, igrala zamena Mi{ovi} 266, ukupno 486, 4:0).

NBA OL-STAR

Poznatistarteri Za sada su poznati starteri na 60. NBA Ol-star me~u, koji }e 20. februara biti odr`an u Los An|elesu. Treneri timova sa Istoka i Zapada posla}e svoje glasove do utorka i tada }e biti poznato i ko }e biti zamene, pa }e spektakl mo}i da po~ne.

(Denver), dok }e komesar NBA lige Dejvid [tern naknadno odrediti koji }e ko{arka{ zameniti povre|enog centra Jao Minga (Hjuston) u startnoj petorci Zapadne konferencije. Istok vodi sa 36:23, a pro{le sezone u Arlingtonu (Teksas) pobedila je Isto~na konferencija (141:139), dok je MVP titula oti{la Dvejnu Vejdu. Najvi-

Lagani bodovi

Banat - Spartak Zlatibor vode 0:1 (0:1) rac, Brati}, Anovi}, Miki}, Nikoli}, Simovi}, Anki}, Vujaklija, Veselinovi}. Igrali su jo{: Jankovi}, Torbica, Veselinov, Boki}, Milanovi} i Pu{kari}. U dobroj utakmici na snegom prekrivenom terenu obe ekipe su prikazale ono {to se i o~ekuje u ovom delu pripremnog perioda. Tr~awem mogu biti zadovoqna oba trenera, a svi igra~i koji su iza{li na teren poku{ali su da se nametnu svojim {efovima stru~nih {tabova i poka`u da imaju mesta u prvim postavama. Gosti su uspeli da postignu jedini pogodak na utakmici u

Pionirboqi od Kozare

PRVA LIGA ZA DAME

Vujaklijaodlu~io BAN ATS KI DVOR: Stadion Mirko Vu~urevi}, gledalaca: 150, sudija: Luki} (Zrewanin). Strelac: Vujaklija u 25.minutu. @uti kartoni: Ristovi} (Banat) i Mili} (Spartak). BANAT:Kne`evi}, Ki{, Pe{i}, Baqak, Stamenkovi}, Milojevi}, ^uki}, Jeremi}, Kosti}, Fazlagi}, Ristovi}. Igrali su jo{: Zogovi}, Stupar, Kompaore, Marsel, Pilipovi}, Stevanovi}, Samard`i}, Vujovi}, \urovi}, Grumi}, Gigoja, An|elkovi}, Stankovi} i Erceg. SPARTAKZLATIBORVODE: Aleksi}, Stevanovi}, [a-

dnevnik

c m y

12

Spartak ove sezone ima problema sa sredwim blokerima (do kraja su li{eni usluga Ivane Mrdak i Dragane Ili}), Milica Brankovi} i Ana Bogdanovi} su bile odli~ne, pa je Spartak zabele`io i jedanaest direktnih blok poena. O samoj igri ne vredi mnogo tro{iti re~i, svaki set je bio sli~an, Spartak je rano dolazio do prednosti i maksilano koncetrisano, bez mnogo oscilacija privodio set kraju. Odli~no se u igri pokazala Tatjana Mati} koja je, nakon {to je pretgodne dve sezone uglavno presedela na klupu, bukvalno eksplodirala u postavci Slobodana Gale{eva. N. S.

Varadin BMG gradwa - Putevi (P) 3:0 (25:15, 25:20, 25:16) NOVI SAD: Hala SC „Slana bara”, gledalaca 50, sudije: Divi ja~ ki (No vi Sad), Popovi} (Kraqevo). VARADIN BMG GRADWA: Mal~i} 2, Kijanovi}, Radanovi} 3, Jovi~i} 2, Iri~anin 19, Ra~i} 3, Mihajlovi} 15, Babi} 5, Peri{i}, Coli} 2, Pu{owa (l1), Milovanovi} (l2). PUT EV I (Prij ep oq e): [qu ki} 2, Ha xi fej zo vi} 6, ]ukovi} (l), Simonovi} 6, Lovovi}, Pejovi} 21, Bakovi} 1, Quji}. Od boj ka {i ce Va ra di na opravdale su ulogu favorita u me~u protiv Puteva iz Prijepoqa, a da su bile malo ozbiqnije, rezultat je mogao da bude ubedqiviji. Predvo|ene prima~kom dijagonalom Iri~anin - Mihajlovi} Va ra din ke su na pra vi le lepu uvertiru za derbi slede}eg kola kada igraju s Vojvodinom. M. R.

Yejms, Hauard, Brajant i Durent

Za Istok }e igrati: Lebron Xejms (Majami), Dvejn Vejd (Majami), Derik Rouz (^ikago), Amare Studemajer (Wujork) i Dvajt Hauard (Orlando). Za Zapad }e nastupiti: Kobi Brajant (LA Lejkers), Kevin Durent (Oklahoma Siti), Kris Pol (Wu Orleans), Karmelo Entoni

{e glasova dobio je Brajant (2.380.016), is pred Hauar da, Xejmsa i Vejda. Bi}e to 13. uzastopno pojavqivawe Brajanta na Ol-staru, a ako dogodine bude ponovo selektovan, izjedna~i}e rekord koji dele Xeri Vest, Karl Melon u [akil O’Nil.

Jezeryije{okirane U me~evima NBA lige postignuti su ovi rezultati: Toronto Milvoki 110:116, Filadelfija - Memfis 94:99, Finiks - Boston 88:71, Lejkersi - Sakramento 95:100, Juta - Minesota 108:100, Oklahoma - Va{ington 124:117 (produ`etak), Golden Stejt [arlot 113:121 (produ`etak), ^ikago - Orlando 99:90, Klivlend - Denver 103:117, Majami - Detroit 88:87, Atlanta - Wujork 111:102, Indijana - Wu Xerzi 124:92.

SUPERLIGA - MU[KARCI

SlavqeSuboti~ana Kikinda Bas kompjuters - Spartak 0:3 KIKINDA: Sala Osnovne {kole „Jovan Popovi}„, gledalca 50, sudija Pani} (Kikinda). Rezuzltati: Markovi} - Pete 2:3 (7, 8, -4, -2, -5), Bu{ - Lupulesku 1:3 (-8, 2, -6, -3), Popov Koso 0:3 (-7, -7, -7). Stonoteniseri Spartaka u prvom prole}nom kolu kao gosti zaslu`eno su rezultatom 3:1 savla-

dali ekipu doma}ina Kikinda bas kompjuters. Doma}i igra~ Markovi} je u prvom me~u dobio prva da seta protiv Zoltana Petea, ali se iskusni Temerinac u redovima Suboti~ana trgao i zaredom dobio preostale tri partije. Potom je Lupulesku lako savladao mladog Bu{a kao i Koso Popova. M. Sekuli}

DANAS NA SPORTKIM TERENIMA Ko{arka NLBliga(m)- ALEKSADROVAC: Igokea - Budu}nost (17), ZAGREB: Zagreb - Partizan (17), NIMBURK: Nimburk - Cibona (16). IVBL liga (`) - [IBENIK: [ibenik Xoli - Ceqe (18). PrvaBliga(`)- JAGODINA: Jagodina 2001 - Moravac (15), [ABAC: [abac - Basket Stars (18.30). Prvasrpskaliga,sever(m)- OXACI: Oxaci - Topola (19), NOVA PAZO VA: No va Pa zo va - Me ri di a na (17).

Zajedni~kaligaVojvodine(`)- ^ELAREVO: ^elarevo - Srbobran Reahem (18), KIKINDA: Gimnazija - Ruma 92 (15). Druga srpska liga, sever (m) - CRVENKA: Crvenka - Apatin (19), VR[AC: Dinamo - Mladost (19), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka Akademik (16).

Odbojka

Viner {tedi{e mu{ka superliga – BEOGRA:Partizan – Smedereo (18). Prva `enska liga – KRAQEVO:

Gimnazijalac – Novi Sad Pionir petrol (17), NOVI SAD: Vojvodina – Putevi (P) (15. kolo, 20).

Vaterpolo Prva B liga, Plava grupa - OBRENOVAC: Zemun - Bawica (21), PAN^EVO: Mladost - TENT (20).

Stoni tenis

Mu{ka superliga - KRAGUJEVAC: Faks - Stenes (14). @enska superliga - ^ELAREVO: ^elarevo - Vojvodina (11). Top 24 za mla|e kadete i kadetkiwe

- VRWA^KA BAWA: Organizator STK Go~ (po~etak u 10 sati).

Kuglawe

Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - E|{eg (14), GORWI MILANOVAC: Kraqevo - Ni{ Put (12). Superliga(`)- ZREWANIN: Kristal - Jedinstvo (14.30). Prva liga, grupa Vojvodina (m) KULA: Hajduk - @elezni~ar (16), ZREWANIN: Banat - Vihor (10), PADINA: Dolina - Vojvodina (13), KIKINDA: Toza Markovi} - Kristal (13), BE^EJ: Polet - Jedinstvo (11).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) NOVI SAD: Petrovaradin - Alimenta (14), Radni~ki - Spartak (14), NOVI SAD: Novi Sad - Banat (13), BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Vrbas Dana (15). Prva vojvo|anska liga (m) - DEBEQA^A: Spartak - TSK (10), BE^EJ: Be~ej - Rotografika (16), KQAJI]EVO: Kordun - Slavia (11). Druga vojvo|anska liga (`) - VRBAS: Jadran (F) - Vojvodina (11), NOVI SAD: Novi Sad - Radni~ki (10), RUMA: Jadran (G) - Vrbas Dana (14).


SPORT

dnevnik VOJVODINAUBEDQIVAPROTIVNI[A UPRVOJALIGI

Novosa|anise okre}uBudvi Posle minimalnog porazauprvomkoluod aktuelnog {ampiona Partizana(4:5),vaterpolistiVojvodineubedqivosu, udrugom,usvombazenusavladaliekipuNi{a18:2.UovomdueluNovosa|animainijebiotoliko va`an rezultat, jer se pobednik znao unapred, koliko je bitan bio prilaz utakmici. [efstru~nog{tabaVojvodine Dejan Stanojevi} od svojih momaka tra`i uvek isti prilaz, bezobziradalijerivalslabijiilija~i.DosadasuNovosa|ani~estoimaliproblemmotivacije kada su igrali sa slabijim

kobitiisaBudvom.Znamokoji je realan odnos snaga, ali mi imamona{na~inrazmi{qawarekaojeStanojevi}. Za razliku od duela sa Pro Rekom,sada}eNovosa|anibiti ja~i za Nemawu Ubovi}a, ali i daqe }e biti oslabqeni ne igrawem povre|enog Sra|ana Vuksanovi}a. -Povre|eniigra~senemo`e nadomestiti, pogotovo kada se radioVuksanovi}u,kojijeimao osam, devet uzetih lopti po utakmici. Proba}emo nekim takti~kimvarijantamatodanadoknadimo. U napadu ne{to i mo`emo da uradimo, ali ono

nedeqa30.januar2011.

13

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR)

FrancuziiDanci igrajuzazlato U dan a{ wem fin al u 22. svetskogprvenstvaurukometu ~ijijedoma}in[vedska,igra}e evrops ki i olimp ijs ki {ampionFrancuskaiDanska. Upetaksu,podse}amo,upolufinalnimme~evimaFrancuzi

Dana{wi program Za3.mesto: [vedska - [panija (14.30, Malme)

Finale: Francuska - Danska (17, Malme) pob ed il a [veds ku 29:26, a Danska je bila boqa od [panije28:24. Francuzi }e poku{ati danas da odbrane titulu osvojenu pre dvegodineuHrvatskoj,aukolikotrikoloriosvojeprvomesto, izjedna~i}e se sa [vedskom i Rumunijomkojesupo~etiriputabileprvacisveta. Srbija je ponovo razo~arala osvojiv{idesetomesto.

TrikoloribranetituluizZagreba [toseti~emestakojevodena Olimpijadu, posledwi voz uhva-

tilisuMa|arikojisuume~uza sedmo mesto pobedili Poqsku

31:28.UdueluzapetomestoHrvatskajepobedilaIsland34:33.

@REBZAEP2011

Srbijauprvom{e{iru IvanBasara

rivalima, ali su ovoga puta ispo{tovali dogovor iz svla~ionice. Duel sa Ni{om Stanojevi} je iskoristio i da uka`e {ansumla|imigra~ima,{tosu oni i opravdali. Ovo je bila i posledwa utakmica Novosa|ana pred odlu~uju}i duel u Evroligi. Naime, u sredu Vojvodina u posledwemkoluBgrupedo~ekuje Budvu, a pobeda bi je odvela me|u osam najboqih ekipa u Evropi. U prvoj utakmici bilo je9:7zaBudvu. -DuelsaNi{omsmovi{eiskoristili da pru`imo {ansu mla|imigra~ima,nego{tosmo isprobavali neke varijante. Mislim da nije lo{e da se Vapenski,Ran|i},Basara,Marinkovi}, Ovuka odmore pred va`nuutakmicukojanaso~ekujeu sreduprotivBudve.Tosumomci koji igraju tri ~etvrtini i vi{e,pajebilova`nodaseodmore.Mla|iigra~isupokazalida imaju odre|enu agresivnost i kvalitetidamogudasenosesa vr{wacima, ali i starijim igra~ima, kao {to su oni koji nastupajuzaNi{,paidanaprave razliku kakvu su napravili. Bitnojedagradimopobedni~ki mentalitetkodwih.Mizaduel sa Budvom imamo na{ plan i proba}emodagaostvarimo.Svakoj utakmici prilazimo s pobedni~kimambicijama,pa}eta-

Foto:F.Baki}

{tojeonradiouodbraninemo`emo.Ali,takojekakoje,poku{a}emodauo~enegre{ekizprvog susreta sa Budvom sada ispravimo. ^eka}emo wihov kiks iproba}emodaiskoristimona{e{anse-rekaojeStanojevi}. IvanBasarasmatradasuoni saigra~i u duelu sa Ni{om ispo{tovali ono {to je od wih tra`iotrener. - Duel sa Ni{om bio je za nas dobar rezultatski, ali je va`nije bilo to da se mla|i igra~i doka`u i da se vidi da limogudasenosesaja~imekipama,kao{tojeBudva.Adali moguvide}emove}usredu.Budvani su veoma te`ak rival, dosta toga }e u predstoje}oj utakmici zavisiti od nas, ali iodwih.Mislimdavisokporaz od Pro Reka u \enovi od 2:16 nije realan odnos snaga, iako su Ital ij an i prv ac i Evrope, a duel sa Partizanom nek ol ik o dan a kas nij e, koj i smoizgubilisa4:5,pokazaoje damo`emodasenosimosaekipamakojesudostaja~eodnasrekaojeBasara. UtakmicasaBudvomigraseu sreduubazenuSpensau18~asova, a ulaz }e biti besplatan. Vojvodina poziva sve navija~e daimpomognuunajva`nijemduelusezone. G.Malenovi}

PO^IWEREGIONALNALIGAVETERANA

Staraelitaopet uBe~eju Regionalnaligaveteranauvaterpoludanaszapo~iwetrkuza bodoveubazenukrajTise.PoredBe~ejaca,ovegodineu~e{}esu uzeli jo{ novosadska Vojvodina, somborski Polet i suboti~ki SpartakizSrbije,PV[Cizma|arskoggradaPe~ujaipredstavnikHrvatskeKrunaizOsijeka. -Ligaseigrapojednokru`nombodsistemu,pri~emu}esvako bitidoma}injednogkola.Nakraju}e~etiriprvoplasiraneekipeodigratifajnalforidobi}emoprvakaatraktivnogtakmi~ewa,rekaonamjejedanod„krivaca“{tosuveteraniopetsko~ili uvoduBe~ejacZvezdanKapri{. Dana{weprvokolootvori}eBe~ejciiNovosa|aniu10sati, SomborciiSuboti~ani}esnaguodmeritisatvremenakasnije,a HrvatiiMa|arisesastajuta~noupodne.Naravno,timesenezavr{ava dru`ewe seksteta veterana, koji ]e poku{ati snagu da povratenazajedni~komru~kuurestoranunaFadipovomkampu. V.J.

DanasuViqnusu}e Srbija na `rebu dobiti protivnike na Evropskom prvenstvu za ko{arka{e. Od 18.30 ~asova u zgradi Litvanskog nacionalnogteatrauViqnusubi}eobavqen`rebzaEvropski{ampionat u ko{arci, koji }e biti odr`anod31.avgustado18.septembra. Reprezentacija Srbije, koja }e braniti srerbnu medaqu osvojenupredvegodineuPoqskoj,svrstanajeunajja~i,prvi {e{ir.Tozna~idarivalina-

{im najboqim ko{arka{ima u prvoj fazi takmi~ewa ne mogu biti evropski {ampion [panija,Gr~kaiSlovenija. Udrugom{e{irusuFrancuska, Rusija, Hrvatska i Turska. Nema~ka,Litvanija,CrnaGora i Belgija nalaze se u tre}em, dok su u ~etvrtom {e{iru Velika Britanija, Makedonija, IzraeliGruzija. U peti {e{ir sme{tene su Italija, Bugarska, Poqska i Bosna i Hercegovina, a u najslabijem, {estom, su selekcije Ukrajine i Letonije, kao i dve

reprezentacije iz dodatnih kvalifikacija u kojima }e se krajem avgusta boriti Finska, Ma|arskaiPortugalija. [ampionat Evrope u Litvaniji bi}e prvi na kome }e u~estvovati24ekipe.Odlukaopove}awubrojau~esnikadonetaje uzmnogoosporavawaumomentu kada su ve} zavr{ene kvalifikacije. Po {est timova bi}e razvrstanou~etirigrupe,anajboqa triizsvakeplasira}eseugrugi krug. Kao i na pro{lom Evropskom prvenstvu u drugoj

ME\UNARODNITURNIRUMINHENU

SUPERLIGA-@ENE

Mikecdrugi, [ekari}tre}a DamirMikec,reprezentativac Policajca zauzeo je drugo mesto u ga|awu vazdu{nim pi{toqemzamu{karcename|unarodnom turniru u Minhenu sa 687,6 (585) krugova. Pobedio je UkrajinacOlegOmel~uksa689,5 (588)krugova,dokjetre}emesto pripalo Antonu Gurianovu iz Rusijesa686,8(584)kruga. Lep uspeh zabele`io je i Dimitrije Grgi} iz beogradskog Akademcakojijebioosmiufinalusa681,7(583kruga).Finale jevredelo582kruga. Jasna[ekari}jeosvojilatre}emestouga|awuvazdu{nimpi{toqem u veoma kvalitetnom finalu,sa487(388)krugova.Pobedila je Ukrajinka Olena Kostevi~olimpijska{ampionkaiz Atine 2004. kada je [ekari}eva biladruga,sa493(391)krug,dok je drugo mesto pripalo ^ehiwi Lenki Maruskovoj sa 492,5 (392) kruga. Wen osnovni rezultat od 392krugajesamokrugslabijiod svetskogrekorda. Odli~anplasmanostvarilaje isvetska{ampionkaivice{ampionkaZoranaArunovi}osvajawem ~etvrtog mesta pi{toqem

sa 486,5 (386) krugova. Finale je biloskupo,vredeloje385krugova! U ga|awu vazdu{nom pu{kom za mu{karce, Nemawa Mirosavqev(NoviSad)jebio11.(tre}i ispodcrte)sa595krugova(pose-

snika bio veoma kvalitetan – plasiraosejedanstrelacsa599, trojicasa598,jedansa597itrojicasa596krugova! Uga|awupu{komza`ene,najbli`a finalu bila je Ivana Maksimovi} iz Novog Beograda

Rezultati tre}egdana Rezultati tre}eg dana turnirauMinhenu,vazdu{nipi{toq,`ene: 1. Kostevi~ (Ukrajina) 493 (391), 2. Maruskova (^e{ka) 492,5 (392),3.Jasna[ekari}(Srbija)487(388–poserijama98,98,95,97), 4.ZoranaArunovi}(Srbija)486,5(386–poserijama98,95,95,98),4. Kuzwecova(Rusija)486,1(386)...10.BobanaVeli~kovi}(Srbija)383 (95,98,95,95)...40.BrankicaZari}(Srbija)377krugovaitd.Ukupno 73takmi~arke. Mu{karci:1.Omel~uk(Ukrajina)689,5(588),2.DamirMikec(Srbija)687,6(585–poserijama97,99,98,98,98,95),3.Gurianov(Rusija)686,8(584)...8.DimitrijeGrgi}(Srbija)681,7(583–poserijama 99,97,95,100,96,96)...19.AndrijaZlati}579(96,98,97,96,96,96),52. Du{kiPetrov(obojicaSrbija)571krugitd.Ukupno79takmi~ara. Vazdu{napu{ka,mu{karci:1.Hansen(Norve{ka)702,.6(599),2. Rikhter(Izrael)700,6(597),3.Mohaupt(Nema~ka)700,4(598)...11. Nemawa Mirosavqev 595, 19. Milutin Stefanovi} 594, 26. Stevan Pletikosi} 593, 74. Dragan Markovi} 585 krugova itd. Ukupno 85 takmi~ara. rijama 100, 99, 100, 100, 98, 98). Finalejevredelo596krugova,od ~etvorice strelaca sa ovim rezultatom jedan je ostao bez plej ofa, koji je po rezultatima u~e-

faziformirajusepodvegrupe sa po {est timova, a najboqa ~etiriizobeplasira}eseu~etvrtfinale. Zavr{nica prvenstva bi}e odigrana po nokaut sistemu. OsimuViqnusume~evi}ebiti igrani u jo{ pet litvanskih gradova - Kaunasu, Alitusu, Klaipedai,Peneve`isuiSijauliju. Iz Ko{arka{kog saveza Srbijesaop{tenojeda}ena{uzemqu na `rebu predstavqati tim menad`er reprezentacije MiroslavBeri}.

U{}akojajesa397krugovaosvojila11.mesto(tre}aispodcrte). Imala je po serijama 99, 100, 98, 100inedostajaojojjekrugzaplasmanuplejof.

Bodovi go{}ama

NoviSad-^oka 1:3 NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC “Vojvodina”,gledalaca 100, sud ij a Be{ker. Rezultati: Cicmil–Hajnal 1:3(-8, 9,-5,- 6),Srem~ev–Radowi} 0:3 (-8, -7, - 7), Teke – Kormawo{ 3:0 (6, 6, 6), Cicmil–Radowi}0:3(-9,-3,-3). U ston ot en is kom me~ u, u kom Novosa|anke nisu o~ekivalepobedu,pru`ilesudobar otporekipiiz^oke. Na dobro pose}enom me~u u “Spensu”, Novi Sad je promenom postave hteo da iznenadi protivnika,alijepreovladao kvalitetiodli~naigra^oke. Jedinasvetlata~kaNovogSada,bilajeTekekojajelagano pobedila Kormawo{, ali je ostatakekipepodbacio. Kao i u prvom delu sezone, NoviSadjeprvuutakmicuizgubio, ali u nastavku prvenstva o~ekuje da zauzme plasmankojiobezbe|ujeu~e{}eu plej-ofu. D.V.

PRVENSTVONOVOGSADA

Slavqe^i~evskogiMamli}eve PrvenstvoNovogSadauga|awuvazdu{nim oru`jem odr`ano je u organizaciji gradskog streqa~kog saveza, uz u~e{}e 30 takmi~ara. Kod juniora standardnom vazdu{nom pu{kom 60dijabolapobediojeJovan^i~evskiizStreqa~kedru`ineNoviSad1790sa552krugaispred Dejana Xuwe (SK Patrol 021) sa 531 i klupskogkolegeLukeLekovi}asa528krugova.

Kodjuniorkistandardnomvazdu{nompu{kom 40 dijabola prva je bila Marija Mamli}izStreqa~kedru`ineNoviSad1790 sa552kruga,drugomestopripalojeMarini Salvai iz Streqa~ke dru`ine „Radivoj ]irpanov„sa384,atre}eDuwiIvezi}(SD NoviSad1790)sa381krugom.Uop{tojkategorijistandardnimvazdu{nimpi{toqem60

dijabola slavio je Milan \or|evi}, ~lan Sterqa~ke dru`ine „Radivoj ]irpanov„ sa 539krugovaispredklupskihdrugovaElvira Vinci}a(534)iDragaLazi}a(517).Medaqe, diplomeipehareuru~iojeBorislavCvetanovski, potpredsednik Streqa~kog saveza NovogSada. G.M.


Novosadska nedeqa30.januar2011.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Danas de`ura „1. maj”

daNas u gRadu bIoskopI arena: „Montevideo, Bog te video!” (15, 18 19, 21, 22), „Upoznajte male Fokerove” (17.45, 19.45, 21.45), „Megaum” (13.10), „Turista” (18.30,20.30), „Guliverova putovawa” (13.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore” (17.30), „Tron” (20.00), „Hari Poter i relikvije smrti” (13.15, 16.00), „Zlatokosa i razbojnik” (12,14.30,16.30),”Grin hornet” (22.30), „Pri~a o igra~kama” (12.30), „Socijalna mre`a” (15.20), „Paranormalna aktivnost 2” (22.40), „Artur i rat dva sveta (13, 15.15), „Dilema” (17.15, 19.30, 21.40). Jadran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Trougao obmane” (21.30). Art bioskop „vojvodina„ na Spensu „Beli, beli svet” (21)

De`urna apoteka danas }e biti „1. maj” u Jevrejskoj 40. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je na istom mestu. B.M.

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada Pravoslavnecrkve

poZoRI[Ta pozori{te mladih mala sala „Komadi}” (11)

muZeJI muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzej vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, „Vojvodina izme|u dva rata”, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment” (do 1. februara). muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

galeRIJe galerija matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka spomen-zbirka pavla beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” poklon-zbirka Rajka mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

ZAKONOPOREZUNAIMOVINUNIKOMNEPRA[TA

Ko ne plati milom, porez }e platiti silom Novosa|ani }e re{ewa za pla}awe poreza na imovinu od gradske poreske uprave dobiti najkasnije do 30.juna, a ona }e u odnosu na pro{lu godinu biti izmewena i s vi{im iznosima. Porez na nekretnine u ovoj godini je, posle izmena Zakona o porezu na imovinu, pove}an, a koliko }e se vi{e pla}ati zavisi, pre svega, od op{tina i gradova. - U okviru poreza donete su znatne izmene. Dr`ava je predvidela jedinstvenu poresku stopu od 0,4 odsto na sve nepokretnosti, a lokalna samouprava mo`e da odlu~i da li }e ostaviti ovu stopu ili }e je umawiti. Stopa nikako ne mo`e da bude ve}a od propisane - isti~e za „Dnevnik” ~lan gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} i dodaje da gradska administracija tek treba da odlu~i koja stopa }e se u Novom Sadu primawivati.

ali }e va`iti samo u ovoj godini. Do sada su sugra|ani imali razne olak{ice odnosno umawewe poreske obaveze - za starost stana ili zgrade, za ~lanove doma}instva, za decu, a sada }e olak{ice imati samo vlasnik stana.

@ivkoMakari}

Milionskadugovawa

Foto:A.Feher

Zimski ukrasi Ledeni dah zime ne prestaje da iznena|uje sugra|ane. O wenim tvorevinama svedo~i i splav na Ribarcu okovan ledenicama. Vremenske prilike po-

darile su krovu ledenu zavesu koja se spu{ta u raznim oblicima. Ovaj splav na Dunavu na svoj na~in ukrasila je zima. N.R.

U Novom Sadu za porez duguju qudi raznih struktura, a me|u wima je ipak najvi{e onih imu}nijih. @ivko Makari} navodi da po zakonu ne sme da iznosi imena du`nika, ali kako ka`e, samo jedan duguje tri miliona dinara. Odmah iza wega sledi dug od 1,6 miliona dinara, dok ostali me|u najve}im du`nicima duguju u proseku oko pola miliona dinara.

To konkretno zna~i da gra|ane za sada delimi~no, od zna~ajnijeg pove}awa {titi i samo jedna od odredbi zakona, a koja ka`e da iznosi poreza ne mogu biti vi{i od 60 odsto,

Govore}i o planovima, Makari} navodi da }e poreska uprava od ove godine uvesti prinudnu naplatu poreza koja bi trebalo da spre~i izbegavawe ove zakonske obaveze.

- Pri Poreskoj upravi grada bi}e formirana slu`ba prinudne naplate koja }e se isqu~ivo baviti du`nicima. Dobijena je saglasnot Gradskog ve}a da se pove}a broj izvr{ilaca naplate pri Poreskoj upravi, tako da je sasvim izvesno da }e se po~eti sa ovakvim vidom naplate - ka`e Makari}. Prinudna naplata }e se realizovati stavqawem administrativne zabrane na prihode ili plenidbom pokretne imovine. Ukoliko ne postoji mogu}nost da se stavi administrativna zabrana na prihode, du`nicima }e biti oduzimana pokretna imovina, odnosno luksuzni automobili, name{taj, umetni~ka dela... Ovaj sistem prinudne naplate va`i}e za sve du`nike, po~ev{i upravo od onih koji najvi{e duguju. Ipak, ve}ina nije nesavesna, a Makari} navodi da potvr|uje i statistika koja pokazuje da prose~an Novosa|anin uredno ispuwava obaveze prema dr`avi. Pro{le godine je porez na imovinu u gradu platilo preko 92 posto sugra|ana, a Makari} podse}a da bi po~etkom ove godine trebalo platiti ratu za zadwi kvartal za predhodnu godinu. Podsetio je da i daqe 40.000 Novosa|ana nije u bazi podataka za pla}awe poreza na imovinu, a od tog broja je 23.000 wih koji ne `ive u Novom Sadu, a kupili su stan i izdali podstanarima Q.Nato{evi}

v Remeplov AKCIJADEPARTMANAZAGEOGRAFIJU,TURIZAMIHOTELIJERSTVO

Crnogorci i wihovi obi~aji

Beg u Srbiju zbog boqeg `ivota Kapetan gradske policije Ilija Stojanovi} je na zahtev Vojne komande u Zemunu 30. januara 1844. objasnio kako su neki Novosa|ani pre{li u Srbiju u vreme vladavine dinastije Obrenovi}a, da bi bili proterani iz Srbije nakon dr`avnog udara u Beogradu 1842. kada je knezu Aleksandru Kara|or|evi}u otvoren put ka srpskom prestolu. Svi Novosa|ani su se zaposlili u Srbiji sa dozvolom Austrije i dobili velike plate. Konstantin Lazarevi} je bio visoki ~inovnik Ministarstva inostranih poslova, Timotej Mila{evi} direktor narodnih {kola, Jovan Raji} sekretar Ministarstva pravde, Aron Zagorica sekretar Ministarstva finansija...”Svi oni sada `ive od pomo}i ro|aka i prijateqa” tvrdio je Ilija Stojanovi}. N.C.

U okviru manifestacije „Animacija u turizmu grada Novog Sada 2011. godine”, ~iji je organizator Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, odr`ana je prezentacija kulture crnogorskog naroda. Ve~e pod nazivom „Crnogorska no} u Vojvodini”bila je prilika za predstavqawe folklora, muzike, no{wi, obi~aja, gastronomskih vrednosti i `ivota stanovnika ove zemqe. Pored toga, ve~e j e imalo i humanitarni karakter, jer su prikupqeni prihodi, odnosno pokloni gostiju, predati Domu za decu bez roditeqa u Somboru. Studenti izradom i realizacijom ovakvih projekata imaju mogu}nost da prika`u jedan od naroda koji `ivi u Vojvodini,

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija(Saborna)u9~asova CrkvaUspenijapresveteBogorodice(Uspenska)u9.30~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska)u9~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka)u9~asova CrkvaVaznesewagospodwegna Klisiu9.30~asova Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenskakapelau8.30~asova Alma{kakapelau9~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinuu10~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinuu10~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~kacrkva CrkvaSvetiapostoliPetari Pavle(SvetozaraMileti}a44)u 10i18~asova

Rimokatoli~kecrkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala)u7satinahrvatskom ima|arskomjeziku,u8.30nama|arskom,u10satinahrvatskomi u11.30satinama|arskomjeziku CrkvaSvetogRoka(Futo{ka9) u7satinama|arskomjeziku Crkva Svete Elizabete (]irilaiMetodija11,Telep)u7 i10satinama|arskomjeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13,Klisa)u8satinama|arskom iu9.30satinahrvatskomjeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4)u8.30nahrvatskom,u10i18 satinama|arskomjeziku CrkvaSvetogJurja([trosmajerova20,Petrovaradin)u18sati CrkvaUzvi{eweSvetogkri`a (KosteNa|a21,Petrovaradin)u 7,9i19sati @upnacrkvaSvetogRoka(Preradovi}eva160,Petrovaradin)u 18sati

Protestantskecrkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskomjeziku Reformatsko-hri{}anska crkva(]irilaiMetodija,Telep)u8 satinama|arskomjeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove)u10satisve~analiturgijanaslova~komiu17sati ve~erwenasrpskomjeziku Protestantsko-evan|eoska crkva(PetraDrap{ina42)u9i18 sati Evan|eoska crkva (Kolo srpskihsestara24)nedeqai~etvrtaku19bogoslu`ewe Evangeli~ka metodisti~ka crkva,(LukijanaMu{ickog7)u10i 19~asova

Sutra ve~e Betovenovih sonata foto:B.Lu~i}

~ime se isti~e {irewe ideje o me|unacionalnoj toleranciji i stavqa akcenat na doprinos razvoju kulturnog i manifestacionog turizma u gradu. Gosti ovih manifestacija su ambasadori i

ata{ei zemaqa ~ije se prezentacije prave, predstavnici Univerziteta, grada, i ostale zvanice koje sami studenti biraju i pozivaju. A.J.

Ve~e Betovenovih sonata koje }e izvesti pijanista Dejan Sinadinovi} odr`a}e se sutra u 20 ~asova u Sinagogi. Ulaz na koncert je slobodan. T.L.


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa30.januar2011.

15

SREMSKI KARLOVCI

NEVEROVATNA IGRA SUDBINE NAPRAVILA JE BABICU OD MLADE VASPITA^ICE

Porodilasestru,paspasila kom{ijskubebu a{ obrazovni sistem je, tvrde mnogi, takav da kor is nik u pru` a svega i sva~ega na{iroko, pa i mnogo toga {to, kasnije se ispostavi,ponosnomdiplomcu nikada ne zatreba.  Ipak, neverovatna igra sudbine, u kombinaciji sa {irokom op{tom kulturom, te maj~inskim instinktom mlade Novos a| ank e Tij an e Zvez din (27),proizvelajeovogdiplomiranogpedagoga,ubabicu,i todvaputaudvenedeqe! Tijana je pre mawe od tri meseca postala majka devoj~ice Katarine. Lepo iskustvo }e joj pomo}i u onome {tojojjesudbinaspremala. Wena, godinu dana mla|a sestra Tamara [uqan, koja `ivi u Petrovaradinu, pozvala ju je telefonom 11. januara ujutru i saop{tila da su joj krenuli poro|ajni bolovi, a da kod ku}e nema nikog da je odveze u porodili{te. Tijana je odjurila kod sestre, u pomo} je prisko~io i Tijanin svekar gos’n Tika, tesuuskorosvizajednobili u „golfu” na putu za Betaniju.Aliavaj,bebajekrenula! S mukom se probijaju}i kroz prometnegradskeulice,stigli su do kapije porodili-

- Znala sam {ta treba da radim: lupkala sam bebu po le|ima,stavilasamjojprstu usta kako bi se uspostavio protokvazduhaispustilajezikdaseneudavi-pri~aTijana.-Ibebajenakratkozaplakala!  Nastavila sam da ponavqampostupakiume|uvremenu sam nazvala patrona`nusestru,kojamijedavalauputstva.Bebasepovremeno ogla{avala pla~em. Naravn o, kom{ ij e su poz val e hitnupomo}. A hitna, kako joj samo ime uSrbijika`e,do{laje,tvrde oni koji su je zvali, tek nakon tre}eg poziva, oko 40 min ut a pos le prv og zvaw a. Zbrinuli su mali @eqanu koja je sada u inkubatoru jer jeprevremenoro|ena,alisasvimdobro,najvi{ezahvaquju}iTijani. Tijana danas u`iva u ulozi majke.Naravno,gledaubudu}nostikaomnogiizwenegene-

N

Tamara[uqansabebomisinomiTijanaZvezdin

ba na{ la u moj im ruk am a. Okrenula sam je, da bi joj voda iza{la iz usta  -pri~a Tijana. TakosemalaVawa podolaskunaovajsvetna{laprvou tetkinimrukama.A,priroda je~udo,jerjeTijanasveizvela vrlo mirno, hladne glave

Mojasestrajesedelanasuvoza~kommestu ividelasamdaseizvija,dajebebakrenula. ^ulasamkakojeviknula:„Gotovo,izlazi!” Otvorilasamvrata,raskomotilasestuiubrzo sebebana{laumojimrukama.Okrenulasamje, dabijojvodaiza{laizusta-pri~aTijana {ta. Tij an a je usp an i~ en o uletela unutra i vi~u}i zatra`ilapomo}. - Smirite se, odmah }e neko iza}i” rekla je sestra s prijavnice, a Tijana je potr~aladokola.Kadasepribli`ila,svejojjebilojasno. - Moja sestra je sedela na suvoza~kom mestu i videla sam da se izvija, da je beba kren ul a. ^ul a sam kak o je vikn ul a: „Got ov o, izl azi!”Otvorila sam vrata, raskomotilasestuiubrzosebe-

istru~no.Kakoka`e,kadaje muka naterala, panike i uzbu|ewajenestalo. - Bili sam koncentrisana da pomognem sestri. Tek posle sam od svekra ~ula da se oko auta okupilo mnogo qudi, te da smo na kraju svi zajednood„publike”dobilivelikiaplauz!Togasestvarno nese}am-priznajeTijana. No, ni sestra Tamara, po hrabrosti i pribranosti nije zaostajala za Tijanom. Samo {to se porodila viknula

je:„Slikajme!”Tijanajetoi uradila,afotofrafijesmobilnog telefona, koje i mi obj av quj em o, pros led il a je svom zet u, uz ~es titk e za prinovu, tre}e dete, a prvu }erku. Poslenekolikominutaod poro|aja,iza{lajelekarska ekipa, te je beba zbrinuta. Doktorsesamonasmejaoi~estitao tetki - babici. A Vawa je sada zdravo dete, lepo nap red uj e i mnog i tvrd e istajetetka! Nije se ~estito sti{alo ovo uzb u| ew e, a Tij an a se ~udn im splet om okoln os ti opetna{lauulozibabice.U Petrovaradinu, gde od skora Tijana `ivi, 24. januara no}u,Tijanaseprobudilaividela upaqeno svetlo i „gungulu” u kom{ijskom dvori{tu, gde `ivi wena trudna imewakiwa. -Znalasamdakom{inica Tij an a ima prob lem at i~n u trudno}izbognegativnogRH faktora. Kada je wen suprug pokucao na na{a vrata,  moj mu` i ja smo pomislili da treba porodiqu da vozimo u bolnicu.No,saznalismoda

Tekro|enaVawanazadwemsedi{tuautomobnla

se upravo porodila - ka`eTijana. Kada su oti{li kod kom{ije zabrinuti roditeqi su reklidabebanijezaplakala! Poznato je kakve to posledice mo`e da ima, ne daj bo`e, ali onda ponovo Tijana stupa na scenu. Uzima malu @eqanu.

GRADSKI ^ELNICI U KLIN – TOPLANA U PLO^U

Gra|aniidaqenezadovoqnigrejawem Iakojeizkabinetagradona~elnika Igora Pavli~i}a objavwenodasegrejaweustanovima normalizovalo, komunalna inspekcijairadniciToplanei daqe imaju pune ruke posla. Prema re~ima komunalnog inspektora Slobodana Kalabe u petak je preko 50 Novosa|ana pozvalo ovu slu`bu kako bi se po`alilinalo{egrejawe. - Ima opravd an ih poz iv a, ali polovina od wih ipak je neosnovana. U petak popodne poprijavismooti{liujednu porodicu u Ulicu Jug Bogdana

35, koja se po`alila na lo{e grejawe. Kada smo stigli temperatura u stanu  bila je 22 stepena, a oni su se {etali u tankim majicam. Dobili smo jedan poziv, gde nam je re~eno dado|emodaizmerimogrejawe pre sedam satu, u protivnom nasne}epustitiustan–pri~a KalabaiapelujenaNovosa|ane koji zaista imaju problema dapozovu. Ipak, isti~e da i daqe ima stanova gde je temperature ispod20stepeni,pa}einspektorikontrolisatigrejaweito-

kom vikenda. Ina~e, Novosadskatoplanajesaop{tiladajeu obavezidapremava`e}ojodluci o snabdevawu toplotnom

Smotradoma}eradinosti Oko dvad es et ak izl ag a~ a u~estvovalo je ju~e na Prvoj smotritradicionalnihiproizvoda doma}e radinos ti u Sok ols kom dom u u Srems kim Karl ovc im a. Ona je organizovanakakobi sesteklaslikaopredu z etn i~k om pot encijalu mesta i da bi se izlaga~i me|usobnopovezaliinadaqe zajedno promovisali proizvode. Izlaga~ejeobi{ao pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Tomislav Stanti}. Pohvalio jeprojekatkarlova~keop{tine, ~ija je smotra samo jedan

deo,akojisufinansirasekretar ij at koj i on preds tav qa. Preduzenici su evidentirani

i za bazu podataka, a wihovi proizvodi fotografisani su zavideokatalog,koji}ebiti postavqennainternetstrani-

ci. Smotra karlova~kih preduzetnika jedna je od aktivnosti ka stvarawu klastera pod naz iv om “Karl ov a~k i pos lovn i klub”, koj i treba da bude krovna org an izc ij a grup ac ij e preduzetnika i pomogne im da oja~aju svoju ponudunalokalnomnivou,alii{ire. Ovo je i prvi oblik organiozovawa predu- zetnika  u saradwi sa lokalnomsamoupravom u Karlovcima. Wih u feb rua r u o~ek uj e izradaStatuta,ukojoj}e sami u~estvovati i osniva~ka skup{tinaKlastera,kakobi org an iz acij a dob il a pravn e okvire. Z. Ml.

energijom, isporu~uje dovoqnu koli~inu toplotne energije za postizawe projektovanih temperatura u prostorijama, koje iznose 20 stepeni  sa odstupawemodjednogstepena.Tozna~i dasetemperaturekre}uuskladu s namenom prostorije. Propisano je da dnevni boravak i radne sobe budu zagrejane na temperature od 18 do 20 stepeni,spava}asobaod15do18,kuhiwe i kuhiwe sa dnevnim boravkomod16do18stepeni,kupatila 22 stepena i toalet 20 stepeni. Q. Na.

racije brine ho}e li se zaposliti.Vaspita~icaje,asilom prilikaispadeibabica.Jedan lekaru{alijojjeponudiozaposlewe u Betaniji. Pa, ako neka porodiqa prolazi kroz Patrovaradin i stignu je poro|ajne muke, neka samo upita gdestanujeTijanaZvezdin. Du{an Kne`i}

Sti`unove uplatnice Vlasnici nekretnina u SremskimKarlovcimane}edobitire{ewa o porezu na imovinu za 2011.godinudoknadle`noministarstvo ne donese upustvo o na~inuutvr|ivawaporeskeosnovice. To ne zna~i, ka`u u op{tinskojSlu`bizautvr|ivaweinaplatu javnih prihoda, da oni ne mogu da plate prvu ratu. Naime, oni to mogu da u~ine na osnovu pro{logodi{wih re{ewa, {to jenawimainavedeno,ado15.februara}edobitiiuplatnice. - Pro{le godine od poreza na imovinu u Karlovcima ubrano je ukupno 5.419.526 dinara, {to u procentimaiznosi70odsto-ka`e{efSlu`bezautvr|ivawei naplatujavnihprihodauKarlovcimaQiqanaJerkov.-Odgra|ana je napla}eno 3.263.670 dinara, a 2.155.856 dinara od privrednika. Ne{to vi{e od 300 re{ewa nismo uru~ili, 108 zbog smrti vlasnika, ostatak iz nekih drugihrazloga.Idaqesre|ujemobazu podataka, posebno onu koja se ti~evlasnikafirmi. Od naplate lokalnih komunalnih taksi za isticawe firme u buxetop{tinesepro{legodine slilo1.361.085dinara,dokjeprihododpla}awanaknadezaure|ewegra|evinskogzemqi{taiznosio8.138.871dinara.Lanejepodneto205zahtevazasklapaweugovora o pla}awu te naknade, a zakqu~enoihje158. Z. Ml.


nedeqa30.januar2011.

c m y

16

dnevnik

HO]ELIBITISKIJALI[TAUNOVOSADSKOMKOM[ILUKU?

eklobisedasuqubiteqi skijawauNovomSadu,pa iokolini,izgubiliiposledwunaduda}eseikadavi{e spustiti niz sremsku planinu, kadasupretrigodinepokradeni kablovi nekada{we `i~are na Brankovcu. Ostaje im da, uz ozbiqnougro`avaweku}nogbuxeta, priu{te skijawe ili na na{im ili stranim planinama. Za razliku od na{ih suseda u Hrvatskoj, koji su na Sqemenu, svega 15 kilometara udaqenom od Zagreba, napravili ski centarkojivrviodturistaiqubiteqabelihsportova,na{aFru{ka gora, nema ni jednu jedinu skija{kustazu. Nedostatak voqe nadle`nih, ali isportskihradnika,kaoimetereolo{kiuslovikojisvemawe idunarukuzimskimsportovima – tri su osnovne prepreke da se na Fru{koj Gori izgradi ili obnovinekada{wastaza.Ipak,pomi{qewuprofesoraitreneraskijawa Sr|ana Buwev~eva, te preprekenisunepremostive. Buwev~ev podse}adajeBrankovacosamdesetihgodina vrvio odskija{a,anaraspolagawuim jebilastaza,pristojnazauslovekojepru`aFru{kagoraikakva-takva `i~ara koja je bila u funkciji.Qubiteqimaskijawa logistikujepru`alainovosadska Po{ta, u ~ijem je vlasni{tvu bio Po{tanski dom na Brankovcu. Po~etkom devedesetih, kao i sve drugo, i ovo omiqeno mesto novosadskih skija{azamrloje,dabiprekojugodinu posledwe kablove iskopali i odneli, ko drugi nego „nepoznatipo~inioci”.

R

Do danas, osim nostalgi~nih pri~a me|u skija{ima u Novom Sadu, nije bilo ozbiqnije inicijative da o`ivi ova ili neka drugalokacijanaFru{kojgori, a koja bi, ako ni{ta drugo, mali{anima pru`ila priliku da steknu sigurnost na snegu sa {tapovimaurukama,ispremno oduunekoodozbiqnijih skijali{ta. – Kad god se povede pri~a o tome da li bi trebalo napravitiskistazu,vratiti`i~aruna Fru{kugore,onikojibimo`da mogline{todauradepostavqa-

juono~uvenopitawe: dalijeto isplativo. Kada je re~ o ovom sportu,nesmemorazmi{qatiu brojkamave}otome{tabisve staza pru`ila deci, pa i odraslima.Potrebnojemnogoqubavipremaovomsportuimalovo-

qa, da bi se `eqa novosadskih skija{a prevela u ne{to konkretnije– ka`eBuwev~ev. Na`alost,ukazuje sagovornik „Dnevnika”, nema gradska vlast nemadovoqnosluha zapodr{ku ovomsportu. – Nisu~akpotrebnanivelikaulagawa,opremqenastazanije ne{to {to ko{ta milion evra. S malo novca mo`e se napravitidovoqnodobarterenza spust, koji }e pru`iti mogu}nost generacijama mali{ana da nau~e da skijaju prakti~no na korak od ku}e – dodaje Buwev-

~ev. On, ina~e, tvrdi da Fru{ka goraimanekolikodobrihlokacijapogodnihzaizgradwustaze. Pritomekaoprimernavodibeogradski Ko{utwak sa ve{ta~kim snegom, i podse}a da sli~-

nihstazaimaiu[kotskoj.Nisuskupe,apru`ajumnogo. Buwev~ev, koji vodi Omladinski smu~arskiklubVojvodina, decuu~iskijawuuBugarskoj. –Roditeqinemajugdedanau~e decu da ovom sportu. @ale namsekada uplatesedmodnevno zimovawe,jer ceoodmorpro|eu obuci mali{ana umesto da spremniodunaplaninu.Zatose nemo`erazmi{qatisamootome koliko }e para doneti staza na Fru{koj gori – isti~e ovaj trenerskijawa. DirektorNacionalnogparka “Fru{ka gora” Dobrivoje Antoni} ka`e da se jedan segment MasterplanaFru{kegore,koji je u izradi, odnosni na izgradwu sportsko-rekreativnih objekatanaovojplanini.Onnagla{ava da se razmatra mogu}nostizgradweskistazeieventualno `i~are, i podse}a da je Upravni odbor Fonda za kapitalnaulagawaVojvodine,preko Pokrajinskog zavoda za sport, izdvojio65.000.000dinarazaizradu projektno-tehni~ke dokumentacije za izgradwu i rekonstrukciju Omladinskog naseqa “Letenka” u kome bi mogli da u`ivaju sportisti, ali i svi drugi rekreativci, mladi i deca… – Osnovni problem da Fru{ka gora dobije skijali{te je nedostatak snega – ka`e Antoni} za „Dnevnik”. – Me|utim, nekada su topovi za ve{ta~ki snegbiliskupi,alisadatonije tako, pa mislim da bi se mogli nabaviti.Sdrugestrane,treba izabrati i pravu lokaciju. Za sadaserazmi{qaotrilokali-

Foto: I. Rami}

[to je Fru{ka gora od Sqemena

teta. Prvi je Brankovac, odnosnoBeo~inskelivade,alitupostoji problem privatnog vlasni{tva nad zemqom. Zatim, tu je Letenka, kao najpogodnija, i na kraju Andrevqe, s tim da tu nemavelikognagiba.^iwenica jedanetrebao~ekivatiozbiqneskija{kestaze,alisesigurnomo`enapravitirekreativna staza.

U svakom slu~aju, ukoliko se Masterplanzavr{ipremaplanu,dopolovineovegodine,izapo~ne realizacija definisanih projekata,doslede}ezimemogu}e je da se okon~a bar ure|ewe lokaliteta. A ako bude voqe i para – mo`da i jedno skijali{te. nLenaNikovi} nAlksandraBrzak


МИКРОФОНИЈА

dnevnik

THE SINGING LOINS У СРЕДУ СВИРАЈУ У НОВОМ САДУ

КО

Е НЦ

РТ

17

nedeqa30.januar2011.

СВИРКЕ

И

Енглески фолк-панк у Црној кући Е

ngleski bend SingingLoins iz Xilingema gostova}e u sredu u Novom Sadu, u Omladinskom klubu CK 13. Bend je osnovan krajem 1990. godine, kada su Kris Broderik (vokal) i Kris Alen (gitara, benxo, mandolina) `eleli da na antitradicionalisti~ki na~in pristupe pisawu novog engleskog folka, vi{e se oslawaju}i na efekat emocije koja izlazi iz interpretacije, nego na tehniku i uobi~ajene {ablone. Kao takvi, odmah su bili prezreni od strane konzervativne folk kritike, ali su zato privukli ogromnu pa`wu liberalnijih poznavalaca, zapravo svih po{tovalaca folk muzike koji su smatrali da je potrebna «sve`a krv» da bi se ostarelo telo engleskog folka boqe ose}alo. Umnogome im je pomogao i Bili ^ajldi{ (Milkshakes, Mighty Caesars, Headcoats, Buff Medways). Geniju wihovog zemqaka nije promakao strahovit potencijal Singing Loins i od samog starta je verovao u to da su oni prosto «odabrani» da engleskom folku vrate stari sjaj na jedan potpuno neuobi~ajen na~in – pi-

{u}i nove, svoje pesme i izvode}i ih na tehni~ki prose~an, ali emotivno natprose~an na~in. Akusti~na gitara, benxo, mandolina i {tap sa zvon~i}ima kojim Broderik dr`i ritam stvaraju jednostavnu zvu~nu sliku, obezbe|uju}i pozadinu vrsnim Broderikovim stihovima otpevanim «iz dubine du{e». U «ku}nom studiju» Bilija ^ajldi{a snimaju svoja prva dva albuma uz svesrdnu podr{ku samog vlasnika, ali i ostale poznate ekipe iz ^ajldi{ovog okru`ewa kao {to su Brus Brend, Kajra Rabela i Holi Golihtlaj. Singing Loins, podr`ani od strane najve}eg genija gara`-panka danas, dobijaju visoke kritike, kako za albume, tako i za `ivo izvo|ewe svojih pesama. Zanimqivo je da su zbog antitradicionalizma i neskrivenog oslawawa na eruptivne Broderikove vokalne deonice postali miqenici najpre pank, a potom i sve druge publike. Otuda su markirani kao folk-pank bend, ba{ kao nekada ranije i, po mnogo ~emu srodni im, The Pogues. Upravo sli~nost sa The Pogues ~ini da se glas o Singing Loins ~uje daqe od Midveja, ~ak van Ostrva i ovaj akusti~arski duet odlazi na nekoliko turneja

pre nego {to }e da prestane sa radom u drugoj polovini 90-tih. Na nagovor pomenute ekipe koja ih je u startu podr`ala 2004. godine Singing Loins odlu~uju da se opet aktiviraju i snimaju najpre kompilacijski dupli album i dupli CD „Complete and utter»„ kao i sjajan povratni~ ki album «„Songs to hear before you die»„.

Sada ih je trojica u grupi (novi instrument je akordijan!!), a same pesme su ne{to kompleksnije i kvalitetnije snimqene, no, to nije oduzelo ni trunku od prepoznatqive im emocije. Broderikovo pevawe,

danas jo{ uverqivije, ume da vam izmami suzu na jednako ve{t na~in kao {to vam lice ozari osmehom. Takav je talenat oduvek bio redak i uvek vredan punog po{tovawa. „«The drowned man resuscitator” je album koji se pojavio 2007. godine i mo`da je wihov najve}i komercij a l n i uspeh do s a d a , obzirom na to da im je doneo visoke ocene u muzi~k o j {tampi. Znatno «umiveniji» od ranijih izdawa i, unekoliko sporiji, prodrmao je uspavanu folk scenu i skrenuo ozbiqniju pa`wu. The Singing Loins dolaze u Omladinski centar CK13 da novosadskoj publici potvrde za{to ih nazivaju najboqim engleskim pank-folk bendom u posledwe dve decenije. Koncert u sredu po~e}e u 21 sat, a ulaznica ko{ta 400 dinara.

ПРВИ ФИНАЛИСТА КОНКУРСА „HELLO!”

Б

Крушевљани ближи споту

end Yoda Ben Hur iz Kru{evca, sa pesmom „Tajna“, postao je prvi finalista konkursa „Hello!„ dobre vibracije i tako u{ao u konkurenciju za glavnu nagradu – snimawe visokobuxetnog muzi~kog spota. Pobedni~ki bend je u{ao u finale zahvaquju}i glasovima posetilaca portala www.hellovibracije.rs i sms glasovima svojih fanova, a kao finalista konkursa osvojio je profesionalnu produkciju pesme po sopstvenom izboru u studiju Multimedia rekordsa. Osim benda Yoda Ben Hur, u finalu }e se na}i jo{ ~etiri benda, koji }e biti izabrani do aprila. Svi zainteresovani bendovi se tokom ~itavog trajawa konkursa mogu prijavqivati za takmi~ewe, a potrebno je da imaju autorsku pesmu na srpskom jeziku. Pobednika konkursa }e iza-

Yoda Ben Hur brati `iri na ~elu sa Dejanom Cuki}em i Kikijem Lesendri}em, koji }e pored snimawa vi-

sokobuxetnog spota, biti i akter velike letwe kampawe za „Hello!„ vo}ne napitke.

Grupa Yoda Ben Hur je nastala februara 2009. u Kru{evcu od ~lanova sastava Scarps (koji je na srpskoj anderground sceni od 1990.), Daltones i Zlo~in i plazma. Prvu pesmu pod nazivom „Reci mi” snimili su jula 2009. godine, a wihova muzika je ra|ena pod jakim uticajem engleskih pop-pank i indi rok bendova iz raznih perioda, mada se u pojedinim pesmama ose}a sklonost ka eksperimentu. Juna 2010. u novosadskom “Socijala Studios” (snimateq i producent Pederiko Ra{id) snimili su pesme “Tajna” i “Tra`im te” (ova druga je obrada ni{ke grupe Novembar koja }e se na}i na kompilaciji posve}enoj pomenutom bendu po~etkom jeseni, a izdava~ je SKC Novi Sad). Od oktobra bend ima novog Basistu. Umesto Bojana novi ~lan je Ivan Markovi} Horhe.

2ММ промовишу „Мождану детонацију”

НОВИ САД Januar - 30.nedeqa: Drum’n’zez i Zemqa gruva (Studio M), ulaz slobodan, po~etak u 21. Februar - 3.~etvrtak: Bubwarski spektakl - Jeff Queen (Studio M), ulaz slobodan, po~etak u 19 sati. 4. petak: Sedmi koncert mladih bendova „Come out and play„, rok i rege bendovi (CK 13) po~etak u 21. 4. petak: „Total Noir Dark Fest„ - Drop Dead, Dreddup, Surreal Eternity (Routte 66), po~etak u 22. 5.subota: Dva minuta mr`we, Fiskalni ra~un, Posledwi poku{aj (CK 13), po~etak u 22 sata. 6.nedeqa: Humanitarni koncert „Devojka koja voli `ivot”, sviraju bendovi Ana Never, Went i Emanui (CK 13), po~etak u 20 sati. 12.subota: Zvoncekova biqe`nica (CK 13) po~etak u 22 sata. 12.subota:Edo Majka (SKCNS Fabrika), po~etak u 21.

ТОП 10-ЈАНУАР 2011. 1. KatyPerry – Firework 2. Rihanna– OnlyGirl (InTheWorld) 3. BrunoMars –JustTheWay YouAre 4. Pink – RaiseYourGlass 5. BlackEyedPeas –TheTime 6. DuckSauce– Barbra Streisand 7. MichaelJacksonf.Akon – HoldMyHand 8. TakeThat– TheFlood 9. Shakirafeat.ElCata&DizzeeRascal – Loca 10. CeeLoGreen– FU!

Bruno Mars

ВРЕМЕПЛОВ

Вечни траг у историји рокенрола

meri~ki bend Creedence CleA arwater Revival, 24. i 25. januara 1969. i 1970. godine zauzimao

je sam vrh ameri~ke i britanske muzi~ke liste sa fantasti~nim hitovima „Proud Mary„ i „Green River„. Grupa je sa drugim i tre}im albumom, „Bayou Country’s„ i „Green River„ objavqenih u januaru i avgustu, 1969. godine, napravila komercijalni uspeh i postala jedna od najpopularnijih krajem {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih. Pesma „Proud Mary„, poznata i kao „Rolling on a River„ najve}i je komercijalni hit kalifornijskog benda, koji su u istoriji rokenrola ostavili dubok trag legendarnim singlovima „Suzie Q„, „Keep On Chooglin„, „Down On The Corner„, „Born On The Bayou„, „Good Golly Miss Molly„.. Bend koji su osnovala dva brata, glavna gitara i vokal, i tekstopisac Xon Forgeti i ritam gitara Tom Forgeti, zajedno sa basistom Stju Kukom i bubwarom Dag Klifordom, stvarali su jedinstveni izvorni ju`wa~ki rokenrol. Tekstovi pesama pisani su inspirisani tradicionalnim ju`wa~kim osobinama i elementima, a lagani gitarski zvuk, sa jednostavnim melodijama, brzim ritmom i tekstovima o `ivotu i prirodi, doprineli su 1993. godine dodeli priznawa, kada su primqeni u Rokenwww.rockulice.com rol ku}u slavnih. Д. Влашки

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs

Priredio: Sava Savi}


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

eU FonDovi i srBija Pi{e: MILAN STOJANOV PosleratifikacijeSporazumaostabilizacijiipridru`ivawuuEvropskomparlamentu,iVladaSrbijeusvojilajeprepardanaodgovorenaupitnikEvropskekomisije,takoda}epredsednik VladeMirkoCvetkovi}ipotpredsednikVladezaevropskeintegracijeBo`idar\eli}uru~itiodgovorenaupitnikEvropskom komesaruzapro{irewe[tefanuFileuuBriseluuponedeqak. Vaqanaglasitidajeposaookoupitnikaobavqenzadvameseca,u znatnokra}emrokunego{tojetotrebalodrugimpotencijalnim kandidatima,{tozna~idajena{aadministracijabilaspremna. Aliono{tojebitnijejestedabudemojo{spremnijiiistimtempomzapo~nemoipopravqawena{egstawauskladusapreporukama iz izve{taja Evropske komisije. Nadamo se da }e ovaj prosec te}i zadovoqavaju}om dinamikom i da }emo uskoro ste}i status zemqekandidataza~lanstvouEU.Ovojebitno,naravno,izbrojnihrazloga,ajabihseovogputaosvrnuosamonajedan–EUfondove. Instrumentizapretpristupnupomo}(IPA)podeqenisuupet specijalizovanihkomponenti: 1. Pomo} tranziciji i izgradwi institucija (dr`avna uprava, sudstvo,zakonodavstvo,lokalniiekonomskirazvojidr.) 2.Prekograni~nasaradwa(podr{kaprekograni~nojsaradwi) 3.Regionalnirazvoj(regionalnakonkuretnost,saobra}aji`ivotnasredina) 4. Razvoj qudskih resursa (zapo{qavawe, obrazovawe, obuka i socijalnapitawa) 5.Ruralnirazvoj(razvojpoqoprivredeiruralnihoblasti). Prve dve komponente finansijskih instrumenata dostupne su zemqamapotencijalnimkandidatima,auslovzakori{}ewetre}e,~etvrteipetekomponentejestesticawestatusakandidataza ~lanstvo u EU i akreditacija decentralizovanog sistema upravqawafondovimaEU.Kao{tosevidi,statuskandidatadonosii mogu}nostkori{}ewavi{eEUfondovaiprekopotrebnasredstvakojihuna{embuxetunemadovoqno.Ina~e,SrbijijenanacionalnomnivouizIPAprogramaza2010.godinudodeqeno197,9 milionaevraaprosekod2007.godineiznosi193milionaevragodi{we. IskustvaPrivrednekomoreVojvodineuovomsegmentusuveoma pozitivna. Mi smo pre sedam, osam godina zapo~eli uvo|ewe projektnogmenaxmentauna{estruktureiunekolikoprojekata koristilisredstvatada{wegCARDS-a.Istakaobihisaradwusa Asocijacijom evropskih privrednih komora „Eurochambres“ iz Brisela i u~e{}e u wihovim projektima „PARTNERS“. Najboqa praksa,iskustvo,znaweive{tinekolegaizEUkomorakojesmo preneli u toku projekata bili su nam dragoceni u pripremi za apliciraweprojekataizIPAprogramaEUfondova. PrivrednakomoraVojvodinetrenutnoimplementiraProjekat „Foodproductionandrenewableenergysectorsclusteringpotentialsinthe cross-borderarea“uokviruIPAProgramaprekograni~nesaradwe saMa|arskom,ao~ekujemoipo~etakimplementacijeProjektau okviruIPAProgramaprekograni~nesaradwesaHrvatskom. Nadamseda}enamtre}a,~etvrtaipetaIPAkomponentabitidostupnevrlobrzo.Akoliko}emouspetidaiskoristimood ponu|enihfinansijskihinstrumentaiuspe{norealizujemoprojekteunajve}ojmerizavisi,naravno,odnassamih... (autor je sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKV)

MI I EU vropska unija izdvojila je 1,5 milioE na evra za poboq{awe efikasnosti srpskog transporta kroz uskla|ivawe doma}ih

sa evropskim propisima. Za saobra}ajnu infrastrukturu iz pretpristupnih fondova (IPA) predvi|eno je 40 miliona evra, kazao je danas Vensan De`er, {ef delegacije EU u Srbiji. De`er je kazao kako implementacija evropskih standarda nije jednostavna i podsetio da je u tu svrhu od 2000. u Srbiji ulo`eno 166 miliona evra. „Srbija je deo transevropske mre`e i nakon stupawa na snagu Prelaznog sporazuma, a potom i SSP zemqa je postala otvorenija za saobra}aj i tranzit. Ostvaren je napredak u reformi transporta, {to je jedan od va`nih uslova u procesu evropskih integracija“, kazao je De`er i obe}ao da }e EU nastaviti da poma`e doma}im vlastima da usklade propise i modernizuju infrastrukturu u skladu sa onima koji va`e u Uniji. Po wegovim re~ima, o va`nosti saobra}aja govori podatak da on u~estvuje sa sedam odsto u BDP-u i sa pet odsto u ukupnoj zaposlenosti ~lanica EU. Prema wegovim re~ima, efikasan i efektivan saobra}aj doprinosi konkurentnosti evropske privrede u svetskim okvirima, poslovawu sa mawe tro{kova, te mawem zaga|ewu i mawem broju nesre}a. U posledwih 15 godina je zahvaquju}i modernim putevima, broj nesre}a u Uniji ni`i 44 odsto. inistarstvo poqoprivrede prvo je M odgovorilo na svoju „kvotu” od 400 pitawa iz Upitnika Evropske komisije Srbiji.

Ministarstvo je, ina~e, bilo odgovorno za pitawa iz Poglavqa 11 – o poqoprivredi i ruralnom razvoju, Poglavqa 12 – o bezbedno-

sti hrane, veterinarskoj i fitosanitarnoj politici i Poglavqe 13 – o ribarstvu. Ukupno je odgovoreno na vi{e od 400 pitawa, odnosno na vi{e od 1.000 stranica. Pomo}nik ministra poqoprivrede zadu`en za agrarnu politiku Milo{ Milovanovi} navodi da je jedno od pitawa bilo da li je agrarni buyet Srbije dovoqan. I na to pitawe je odgovoreno – negativno. „Naveli smo da nismo zadovoqni iznosom, ali da se sa realno{}u mora sagledati mogu}nosti dr`ave u ovom trenutku. Potrebno je da ova sredstva iskoristimo na pravi na~in i da ih damo onima kojima su najpotrebnija, a to su pre svih porodi~na poqoprivredna gazdinstva”, ka`e pomo}nik ministra poqoprivrede. Milovanovi}, ina~e, napomiwe da na{ agrar, osim Uupitnika EK, treba da ispuni niz drugih bitnih obaveza da bi do{ao u priliku da koristi novac iz fondova Evropske unije. Pomenimo, procene su da bi, kada postane kandidat za EU, na godi{wem nivou Srbija mogla da dobije do 50 miliona evra iz pretpristupnih fondova namewenih poqoprivredi i ruralnom razvoju. „Srbija }e, kada dobije status kandidata, mo}i da raspola`e sa zna~ajnim sredstvima iz IPA i IPARD pretpristupnih fondova EU. taj novac }emo iskoristiti za investicije u poqoprivrednu proizvodwu i razvijawe ekonomskih aktivnosti u ruralnim podru~jima, koja ne moraju biti u direktnoj vezi s poqoprivredom”, obja{wava Milovanovi}. On podse}a na to da je EU na{ najve}i spoqnotrgovinski partner, jer „konzumira” polovinu na{eg poqoprivrednog izvoza, koji je pro-

{le godine iznosio vi{e od milijardu dolara. U predstoje}em periodu, po wegovoj oceni, taj finansijski rezultat mogli bismo i da pove}amo, ali samo pod uslovom da vi{e ula`emo u agrar kako bismo unapredili konkurenciju na{ih proizvoda, odnosno smawili wihove cene a pove}ali kvalitet. „Me|utim, ~ak i kada su ta dva uslova zadovoqena, prepreka mo`e biti neuskla|enost u standardima izme|u nas i EU. To je jezi~ak na vagi koji mo`e da prevagne, pa o i tome se strogo mora voditi ra~una. To }e biti imperativi u predstoje}im aktivnostima radi ubla`avawa negativnih posledica liberalizacije u trgovini sa EU i br`eg ukupnog napretka na{e poqoprivrede”, isti~e Milovanovi}. On ka`e i da na{a strategija razvoja mora da vodi ra~una i o onim u~esnicima na tr`i{tu koji, zbog posebnih ograni~ewa, ne}e mo}i da izdr`e evropsku konkurenciju. – Re~ je o stara~kim doma}instvima, malim posedima, nepogodnom podnebqu ili bilo kojem drugom ~iniocu koji spre~ava modernizaciju proizvodwe – obja{wava pomo}nik ministra poqoprivrede. – Tim grupama stanovni{tva poku{a}emo da ponudimo alternativne grane, poput organske proizvodwe, uzgoja sirovina i proizvoda koji mogu da nose oznaku za{ti}enog geografskog porekla, kao i diverzifikaciju ruralne ekonomije. Pod tim podrazumevam uslove koji }e im omogu}iti da se bave, na primer, seoskim turizmom, starim zanatima, promocijom kulturnog nasle|a, ali i bioobnovqivim izvorima energije, {to su novi vidovi proizvodwe u poqoprivredi. S. G.

U Evropskoj uniji je pro{le godine izdvojeno 1,8 milijardi evra dr`avne pomo}i za {irokopojasni pristup internetu, od ~ega je veliki deo namewen seoskim i retko naseqenim podru~jima u kojima operateri nemaju interes da rade. Evropska unija, ina~e, ima veoma ambiciozne planove u pogledu pristupa internetu. Prema tzv. Digitalnoj agendi, svi gra|ani EU bi do 2013. trebalo da imaju pristup {irokopojasnom internetu, a do 2020. da dobiju i internet velikih brzina od 30 megabita u sekundi, s tim da bi najmawe polovina doma}instava trebalo da ima internet od 100 megabita u sekundi. Danas {irokopojasnom pristupu internetu u EU ima 61% doma}instava, dok ih je u Srbiji svega 27,6%, s tim da dr`ava ni ne ula`e da bi se takvo stawe promenilo

S

rpskiputkaEvropskojunijiodavnosetrasira,alii pored,narazli~itimnivoimajasnoiskazanogopredeqewa,UstavSrbijeniujednojodredbineukazuje natodajeSrbijazaintegracijuuEU.^akseniuinicijativamazapromenunajvi{egpravnogaktazemqekojeovihdana inicirajupojedineopozicionestranke,kaorazlogzapromenenenavodiintegracijaSrbijeuEU.IskustvadrugihukazujudajeustavniokvirzapristupaweUnijineophodanpre svegazbogwenogspecifi~nognadnacionalnogkaraktera. ^lanstvomuEU,dr`aveprenosenawuodre|enaovla{}ewadauodre|enimoblastimadonosiobavezuju}eodlukekoje imaju primat nad nacionalnim propisima i eventualno se moguineposrednoprimeniti.EUkrozposebaninstitucio- nalnimehanizamuprocesuodlu~ivawaformiravoqukoja je u odre|enim pitawima nadre|ena voqi dr`ava ~lanica, {tosenajizrazitijemanifestujekrozobaveznostwenihodluka.Zbogtogaseuustavimadr`ava~lanicasre}urazli~itare{ewakojimasereguli{e„prenossuverenosti”naEUi wenofunkcionisawe~inimogu}imiustavnim. Oddr`avaZapadnogBalkanadosadajejedinoHrvatska, kojajenajbli`a~lanstvuuEU,promenilasvojustavuskladusnameromointegracijiuUniju.Ustavnompromenomiz juna2010.godine,Hrvatskajesvojustavdopunilaposebnom glavom koja se iskqu~ivo odnosi na pitawe integracije u EU.Ure|ujuse~etirigrupepitawa:pravnaosnova~lanstva

vezala dr`avno-pravni poredak Srbije sa poretkom EU. Iakoustavidr`ava~lanicaEUpokazujudanepostojijedinstvenimodelintegrativneklauzule,ipakjemogu}eutvrditiodre|eneelementekojeonatrebadasadr`i.Uosnovise moguizdvojititrielementa:{taseprenosi(deosuverenih prava,zajedni~kovr{ewesuverenihprava,deonadle`nosti dr`avnihorgana,ilisl.),komeseprenosi(izri~itoEUili generalno me|unarodnoj organizaciji, sa ili bez pozivawa na o~uvawe odre|enih vrednosti poput za{tite qudskih pravaisloboda,demokratije,vladavineprava)inakojina~inseprenosi(naosnovume|unarodnogugovora,potvrdom odstraneparlamentauodre|enojkvalifikovanojve}ini,uz izja{wavawe gra|ana ili prethodnu kontrolu od strane ustavnogsuda,isl.). DrugopitawekojesejavqauvezisaintegracijomSrbije u EU je pitawe odnosa nacionalnog i komunitarnog prava (prava EU). Ustav Srbije ne uspostavqa nikakve relacije premakomunitarnompravu,alireguli{epolo`ajme|unarodnogpravaunacionalnompravnomporetku. –UUstavbitrebalounetiposebneodredbekojeutvr|ujuna~eloonadre|enostiiprimatukomunitarnogprava,kao ina~eloodirektnojprimeniidirektnomdejstvukomunitarnog prava – navodi dr \or|evi}. – U postupku ustavnopravnogprilago|avawaza~lanstvouEU,uUstavSrbijemogubitiuneteiodredbekojimasenacionalnopravousagla-

Do Unije Uz promenU Ustava Zbog smawewa potro{we naftnih derivata u Evropi u ovom trenutku se razmi{qa o prodaji desetak od ukupno 108 rafinerija nafte na Starom kontinentu. Razlog zbog ~ega kineske naftne kompanije vide interes u ulasku na evropsko tr`i{te rafinerijske proizvodwe nafte eksperti vide u ambicioznim planovima te zemqe za prodor na tr`i{te SAD. „Za razliku od Evrope, u SAD vlada obrnut trend. To zna~i da raste potro{wa motornih goriva. Ulagawem u evropske rafinerije Kinezi po svemu sude}i poku{avaju da proizvedu dovoqne koli~ine benzina koje bi mogli da plasiraju na ameri~ko tr`i{te”, obja{wavaju eksaperti. Kako god, ~lanice Evropske unije bi trebalo da dopuste Kini investirawe uzamenu za podr{ku zvani~nog Pekinga zoni evra za vreme du`ni~ke krize, poru~io je komesar EU za konkurentnost Hoakin Almuwa Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

iprenosustavnihovla{}ewa,u~e{}euinstitucijamaEU, pravoEUipravogra|anaEU. – Ustav Srbije nije u potpunosti neutralan u odnosu na evropskikontekst–kazujeza„Dnevnik”drQubica\or|evi},docentFakultetazaevropskopravno-politi~kestudijeuNovomSadu.–Uprvom~lanupromovi{edajeRepublika Srbija dr`ava zasnovana, izme|u ostalog, na evropskim principimaivrednostima.SobziromnatodaseUstavne odre|ujeuodnosunaEU,nesumwivojeda}eprocesintegracijeuEUujednomtrenutkuiziskivatipromenuUstava,kakobisestvoriopravniokvirzapristupaweEU. Ustavseopredequjezaprincipgra|anskesuverenostikojijedodatnopoja~anformulacijomdasesuverenostnemo`e prisvojitiodgra|ana,kaoidasevlastnemo`euspostaviti mimoslobodnoizra`enevoqegra|ana.Suverenostdr`ave senagla{avaupreambuliUstava,uodredbikojomsereguli{unadle`nostiRepublikeSrbijekaoiuodredbikojomse formuli{e zakletva koju predsednik Republike prilikom stupawanadu`nostpola`epredNarodnomskup{tinom. Poocenina{esagovornice,oveodredbenedovodeupitaweintegracijuSrbijeuEU,jerjeiuustavimadrugihdr`ava~lanicaEUprimetnodasuzadr`aleodredbeogra|anskoj i dr`avnoj suverenosti. Stoga bi promena Ustava po ovom pitawubilaustvaridopunaUstava,kojombiseutekstustavaunelaintegrativnaklauzula. Integrativnaklauzulabiotvorilamogu}nostzaprenos odre|enihdr`avnihnadle`nostiinasvojevrstanna~inpo-

{avasaspecifi~nimodredbamaOsniva~kihugovora–poputinstitucijegra|anstvaEUiliizbornogpravanalokalnimiizborimazaEvropskiparlamentilisanekimdrugim pravima,poputpravasvojinenadnepokretnostimailipitawaizru~ivawadr`avqaname|unarodnimsudovima. PromeneUstavakaopripremazaintegracijuSrbijeuEU moralebisesprovestipremaprocedurikojuUstavpredvi|a,akojajeprili~noslo`enaizahtevadadvetre}ineod ukupnogbrojanarodnihposlanikaglasazapredlogzapromenuUstava.Ukolikopredlognebudeusvojen,urokuodgodinudanasenemo`epristupatipromeniUstavaupitawima kojasubilapredmettogpredloga.Unekimslu~ajevimabise moralo i}i i na republi~ki referendum, a akt o promeni UstavastupanasnagukadagaproglasiNarodnaskup{tina... – S obzirom na komplikovanost procedure za promenu Ustava,mo`eseo~ekivatidaodredbekojeseti~uintegracijeuEUmogubitiuneteuUstavsamoukolikozatopostoji{irokikonsenzuspoliti~kihaktera,aliijasnapodr{ka gra|anazaevropskeintegracije–ukazujedrQubica\or|evi}.–Akoseposmatrasaaspektalegitimitetaintegracio- nogprocesa,ovakore{ewesemo`eocenitikaopozitivno. Me|utim,ukolikoseimanaumuodnospoliti~kihsnaga,{arenolikost partijskih koalicija i latentna nestabilnost politi~kihodnosa,postavqasepitawedaliustavnarevizijaipotrebazauno{ewemintegrativnihodredabane}eu odre|enojmeriparalizovatiintegracioniproces. n Vesna Savi}


dnevnik

nedeqa30.januar2011.

19

NASTAVQASEPROCESPREURE\EWAARAPSKOGSVETA

Pobunamladih igladnih oga|aji koji ve} mesec dana uzburkavajuseverAfrikeiArapskopoluostrvoizazivajuzebwui strah od daqe destabilizacije arapskog sveta. Ta destabilizacija je prakti~no po~elaratomprotivAvganistanaiIraka,gdesuvojnomakcijomuimedemokratijeoboreninepopularnire`imitalibanaiSadamaHuseina.Obaratajo{nisu okon~ana. Poginule su hiqade vojnika, razorena su nenadoknadiva kulturna i istorijska dobra naro~ito u Iraku, a veomajemalou~iwenonaplanudemokratizacijedru{tvenihzajednicakojeimaju potpuno druga~iji istorijski i religijski kod od zapadwa~ke kulturne matrice. Pobune protiv diktatorskih re`ima uTunisu,Egiptu,Jemenuijo{nekimzemaqamakojepovezujuAzijuiAfrikuna prvipogledtekuposcenarijupokojemse uglavnom obaraju sve diktature. Obeshrabreni i siroma{ni „osveste se“ da `ivebednoidogovarajuseputemFejsbukailinainternetudazbacediktaturu! U slu~aju pobuwenih arapskih zemaqa istinajedaakcijuvodemladi,{kolovaniqudiuzpodr{kusiroma{nihinezadovoqnihpripadnikasredwegsloja,koji tra`e svoju perspektivu u dana{wem globalnomsvetu.Najkra}iopisprofila demonstranata u Tunisu, Egiptu ili Jemenuizgledaobiovako:mlad,{kolovan inesre}anbezposla. Re`imi~ijusmenudemonstrantitra`e su predvo|eni liderima na izmaku snaga, bolesnim i nemo}nim da kontroli{ukorupcijukojasepleteokovlasti. Kaotakvi,svomnarodususvemawepovoqi, a onda gube i podr{ku Zapada koji uvektra`i(posebnome|uislamskimdr`avama)pouzdaneiefikasneprijateqe. Promenekojejepobunapokrenulasutek na po~etku, ali istorija nas u~i da je mladost uvek pobe|ivala dekadentne, oko{talestruktureiverovatno}etako bitiiuovomslu~aju.Taj}eprocestrajatijo{nekovremedoksvetskikapital, kojijeosnovni~inilacuartikulisawu na{ebudu}nosti,nestekneme|umladimanovepouzdaneprijateqe. Statistika Arapske lige pokazuje da 53odsto,od352milionagra|anakoliko broji populacija svih dr`ava ~lanica, ~inemladido24godine.Pritometri od ~etiri mlada ~oveka nemaju posao i nemajunikakvu{ansuzazaposleweusvojojprofesiji.UEgiptu,zemqisa80milionastanovnika,mladido30godina~inedvetre}inepopulacije.Istijepostotaknezaposlenihme|uwima,apolovina

D

svih gra|ana ove regionalne sile `ivi ispod praga siroma{tva od dva dolara dnevno. Navedene ~iwenice poma`u nam da shvatimoza{tose26-godi{wiMohamed Bouazizizapaliouo~aju{tonemo`eda zaradi dovoqno ni za hleb. Wegov gest biojesamoznakzauzbunukojase,zasada samo u Tunisu, okon~ala proterivawem sa vlasti predsednika Zin el Abidin Ben Alija, posle 23 godine vladavine. Ben Ali je bio prinu|en da napusti zemqupo{tojevojskaodbiladapucausvoj narod, obja{wava danas jedan tuni{ki admiral. No, vojska je ipak omogu}ila bekstvoBenAlijuizzemqeuSaudijsku Arabiju. On je navodno sa sobom poneo zlato u vrednosti od 45 miliona evra. Imovina biv{eg predsednika Tunisa procewujesenapetmilijardievra. BenAlijevadrugasuprugaLeilaTrabesijebeskrupuloznokoristiladr`avni aparat za boga}ewe wene porodice. Onaje1984.postalanajpreBenAlijeva qubavnica,dabise1992.izvani~noudalazapredsednikaTunisa.Leilinro|ak Imed je 2006. na Korzici ukrao tri

smatrajudajepredsednikBenAlipostaoigra~kaurukamasuprugeiwene familije.LeilaTrabesijepobeglau Dubai jo{ polovinom decembra kada su se kriti~ari re`ima prvi put otvorenooglasili. Sli~na je pri~a i sa 68-godi{wim lideromJemenaAliAbdulahomSalihom.Onvladatomsiroma{nomipodeqenomzemqompunetridecenije.I uJemenusupokreta~kasnagaprotesta mladi, {kolovani qudi. Studenti su sepobuniliprotivre`imakojigu{i sva politi~ka i gra|anska prava, istovremenoomogu}iv{ikorupcijui dovev{ive}inunarodadoprosja~kog {tapa.[tojenarodvi{esiroma{io, {irioseiuticajAlKaide,kojajeme|umladimJemencimazamalepareregrutovalaborcezasvojeteroristi~ke aktivnosti.Takosekrugzatvorio:ja~aweuticajaAlKaidepostalojerazlog da predsednik Salih tra`i ameri~kupomo},daja~avojskukojajewemuverna.Krajem2009.godineuJemenu jeotvorennovifrontborbeprotivAl Kaidepo{tosuotkrivenebazezaobuku

VojskainarodnaulicamaEgipta Vi{ehiqadaqudidemonstriralojeiju~euvi{egradovaEgipta,prkose}ivlastipredsednikaHosnijaMubaraka,kojijeraspustiovladu,dokjevojska stenkovima,raspore|enanaulicamagdejezavedenpolicijski~as,poru~ila da}e„branitinaciju”.Najmawe74osobepoginulesu,premajo{nepotvr|enim informacijama,uvi{ednevnimmasovnimdemonstracijamauEgiptu,anajmasovnijiprotestisubiliuKairuiAleksandriji.Udosada{wimsukobimapovre|enojenajmawe750policajacai1.500demonstranata. Vi{e hiqada demonstranata prekr{ilo je policijski ~as i nalazi se na ulicamaKairaiAleksandrije,uprkosupozorewuvojskedasusvikojisezateknunaulicamauvremepolicijskog~asaizlo`eniopasnosti.Premaizve{tajimaagencija,policijajeubilanajmawetridemonstrantakojisupoku{alidau|uuMinistarstvounutra{wihposlova,avojskajeupotrebilatenkove iispalilahiceupozorewauvazduhdabipotisnulavi{estotinademonstranatakojisunasrnulinaulazuzgradupovezanusCentralnombankom,upredgra|u Kaira, navode TV stanica Al Xazira i o~evici na koje se poziva Rojters.PredsednikMubarakporu~iojeda}ebranitiEgipat,javiojeSi-En-En. ProdemokratskiegipatskiliderMohamedelBaradej,kojijeizBe~adoputovao u Kairo i prikqu~io se protestima, poru~io je da Mubarak „mora da ode”ida}eseprotestiprotivwegovevladavinepoja~ati.Ume|uvremenusu iz sveta stigli apeli za smirivawe situacije. Tako su ameri~ki predsednik BarakObamaipredsednikEvropskogsavetaHermanvanRompejpozvaliMubarakadaokon~akrvoproli}eiobezbedivladavinuprava.AmbasadorSrbije uEgiptuDejanVasiqevi}izjaviojeTanjugudajegrupisrpskihturista,koja jetrebalodado|eutuzemquuponedeqak,otkazanoputovawe,ada}eseoko 120Srbakojisuve}tamovratitisutra,kakojeiplanirano. francuskabroda,aprvadamaTunisa,putuju}iporaznimzemqama,znalajedapazariskupocenestvarinara~unambasada svoje zemqe. Mnogi Tuni{ani i danas

terorista.Pro{legodinesuSADobezbedile70milionadolaraiinstruktore zaobu~avawejemenskearmijepredsednikaSaliha,preokupiranogkakodado`i-

votno ostane predsednik. Novi izbori trebalobidaseodr`e2013.godine. Upogledudu`inepredsedni~kihmandatasli~najesituacijaiuEgiptu,gdeje sada{wivo|aHosniMubaraknavlasti od1981.godine,posleubistvatada{weg predsednikaAnvaraelSadata.Mubarak, kojiima82godine,markantnajefigurau Arapskom svetu i niko danas ne negira wegov doprinos relativnoj stabilnosti u`arenog Bliskog istoka, posebno kroz saradwu s Izraelom. Ima, me|utim, mi{qewadajevremezapromeneiuEgiptu,gdejenoviliderpo~eodasename}e. Tojeiskusnisvetskidiplomata,biv{i predsednik Me|unarodne agencije za atomskuenergijuMuhamedelBaradej. SituacijauEgiptudelujejasnijenego uTunisuiliJemenu,jerseta~noznaliderokokojegseokupqajusnagezapromene.Poznatajeipoliti~kagrupacijakoja je, koriste}i blagodeti mre`a dru{tvene komunikacije – Fesjbuk i Tviter, okupqala demonstrante. Re~ je o Pokretu„6.april”,grupacijikojajenastala 2008. kao poku{aj podr{ke pobuwenimradnicimauindustrijskomgradu Mahalaal-Kubra.[estogaprilategodineradnicisuorganizovaligeneralni {trajk. Za razliku od ostalih dugogodi{wih predsednika tog dela arapskog sveta, Mubarak je uvek mudro vodio zemqu, u smisludajeostavqaoot{krinutavrata za razne korekcije. U Egiptu je va`na politi~ka snaga organizacija Musli-

mansko bratstvo koja postoji jo{ od 1928.godine.Re~jeoislamskompokretu ideolo{ki i istorijski povezanim sa Hamasom i Al Kaidom. Bori se protiv ameri~kog uticaja u svetu i te`i islamizaciji dru{tva do uvo|ewa [erijatskog prava. Muslimansko bratstvo je u Egiptuizvanzakona,alisuwegovipripadnici ipak u~estvovali na nedavnim parlamentarnim izborima. Mubarak ih nije progawao, nego je na{ao na~ina da ihdoneklepacifikuje,aopetonemogu}idau|uuorganevlasti.Interesantno jeda,barzasada,Muslimanskabra}ane podr`avajuproteste. LiderpromenaBaradejuizjavamakoje jedaozasvetskemedijeuglavnomisti~e dvestvari:dajevremedaMubarakodei da nije Mubarak jedni politi~ar koji mo`edavladaEgiptom,adaistovremeno kontroli{eislamistekojiseraznimteroristi~kim akcijama ogla{avaju, ali kojidosadanisuimalipristuporganimavlasti.Usvakomslu~aju,destabilizacijaEgiptajemnogoopasnijaodTunisa, JemenailiSudana,kojijenaputudase podeliudvedr`ave.Jer,Egipatjemnogoqudnadr`avaiprakti~noregionalna sila izme|u dva kontinenta. Polo`aj Egiptajeiekonomskiipoliti~kijako bitanzaceoarapskisvetiotudaoddaqeg razvoja doga|aja u Kairu prakti~no mnogozavisikako}eubudu}eizgledati Bliskiistok,amo`daimnogiprocesiu celomsvetu. n Petar Tomi}

PUT OKO SVETA

VREMEJEBILO:Pariskino}ni klubikabare„MulenRu`”po~e}ekrajemgodinedaserenovira. „To }e biti prvo veliko renovirawe za posledwih 50 godina”, izjavio je generalni direktor @an-@ak Kleriko Kabare }e dobiti350novihmesta,pa}emo}i daprimi1200qudi,kaoirestoran sa pogledom na bulevar Kli{i.„MulenRu`”kojisvakegodineposetivi{eod600.000qudi, izgra|enjeoktobra1889.godine.

BEZNALOGA:Wujor~anin,poreklom iz Crne Gore, tu`io je Fejsbuk zahtevaju}i 500.000 ameri~kih dolara od{tete, jer mujenatojdru{tvenojmre`iu septembrupro{legodineukinut nalog. Mustafa Fteja (39) je Fejsbuktu`iozbogdiskriminacijenaverskojosnovi,jerjepo verosipovesti musliman, i pored nov~ane od{tete zahteva i povrataknaloga.

Arheolo{kaistra`ivawauUAEpo~elasu 2003,alise,kakojeprekju~esaop{teno, donajva`nijihnalazado{loteksada, itozahvaquju}itzv.opti~kistimulisanoj luminiscentnojtehnicikojajeomogu}ilada kqu~niartefaktiposlevi{eod100.000godina ugledajudnevnusvetlost

KAD TE NE]E: Tridesetogodi{wa`ena,kojajesko~ilasa23. spratahotela„KraunplasaPanamerikano” u Buenos Airesu, pre`ivelajepad,izadobilaje vi{estruke povrede. Ona je, s visineodskoro100metara,palanakrovtaksija~ijijevoza~ iza{ao iz vozila neposredno prenego{to}emujednastrana automobilabitiuni{tena.

KONKURENCIJA: Biv{i saradnik Yulijana Asan`a, osniva~a Vikiliksa, Danijel Dom{ajt-Berg pokrenuo je konkurentskivebsajt„Openliks”koji}e,tako|e,objavqivati{kakqivadokumenta,ali}eonikoji budu objavqivali informacije imati ve}u kontrolu nad wima.Novaplatforma„Openliksa”omogu}i}eizvorimainformacija da odaberu kom mediju }e anonimno proslediti svojeinformacije.

POVRATAK ME\U @IVE: Majk Bon|orno,najpopularnijiitalijanska tv faca svih vremena, vratiosegodinuipodananakon smrti ponovo u udarne televizijsketermine.Itozahvaquju}i lopovima koj su obili wegovu grobnicuiizweukralikov~egs wegovim telom. I nadzorne kamereispredgrobqapride.Iako se lopovi nisu oglasili, policijaverujedajeposredi-ucena.


20

dnevnik

nedeqa30.januar2011.

POLA VEKA Od KEnEdIJEVOG PRVOG IZVE[tAJA O „StAWU nAcIJE”

TakojegovorioYFK edavnigovoro“Stawunacije” predsednika Baraka Obamepredobadomaameri~kog Kongresa, ali ipak vi{e govor na komemoraciji `rtvama nedavnogmasakrauTusonu,odrazili su se pozitivno na rejting aktuelnogprvog~ovekaSjediwenihDr`ava.Preovladava,naime, mi{qewedajeObamaponovouspeodabudeonaj„stari”odprevi{eoddvegodinekadajeukampawi uspe{no nudio nadu demoralisanojAmerici. Wegov zvani~no drugi govor o „Stawunacije”–atehni~kigledanoukupnotre}eobra}aweKongresuodkadajepolo`iozakletvu 20. januara 2009 – ja~e je delovao najavnomweweupogledudizawa optimizma od prethodnog. Indikativno ili nek, tek samo obra}awe zakonodavcima oba doma Kongresadatumskisesmestilou nedequjubileja–polavekaodverovatno najpoznatijeg inauguracionog govora jednog ameri~kog predsednika, Xona Ficxeralada Kenedija, i wegovog prvog izve{tajao„Stawunacije”(30.januara1961.). Iakopomnogo~emurazli~iti –zapo~etakKenedijepoticaoiz imu}neiugledneporodicesadubokim korenima u ameri~koj politici – obojica su svojim tri-

N

nAJVE]I KInESKI PRAZnIK StI@E nAM 3. FEBRUARA

Zecprotiv zlihzmajeva N ajmnogoqudniji narod na svetu 3. februara slavi Kinesku Novu godinu. Da li zbog ~iwenice da Kineza ve} imapreko1,3milijarde,ili{to sveve}ibrojwih`iviiuna{em kom{iluku, tek i Vojvo|ani su odnedavnopo~elidaobra}ajupa`wu na ovaj praznik. A mo`da razlogzatopove}anointeresovawe treba tra`iti i u kineskom zodijaku, odnosno u ~iwenici da jesvevi{eonihkojismatrajuva`nimtodaliimporedStrelca, VodolijeiliVage,sudbuodre|uju Pas,PacoviliMajmun! Kako god, onima ro|enim 1999, 1987,1975,1963,1951,1939i1927 – pretpostavqamo da, kad se pribli`i{stotoj,oastrologijivi{enerazmi{qa{– vaqaznatida 3. februara dolazi wihova Godi-

naZeca,ida,pokineskomverovawu,zanovogodi{weve~etrebada nose crveni dowi ve{, a ako }e ba{idatereven~e,ondabibilo dobrodaobukuicrvenugarderobu,jertim~inomterajuzlesilei

kod hri{}ana. Te ve~eri u porodi~nomdomu,ilikodo~evemajke, sprema se i mnogo hrane. Ve~era setokomceleno}iinikonele`edaspava,po{toseverujedabi u suprotnom mogao do}i Zmaj. Da bigaupla{iliioterali,Kinezi bacaju petarde i pale puckave konfete. Ujedno, svim mla|im ~lanovimaporodice,starijidaju crvene~estitkesnovcem.Pokloni se ne dele me|usobno kao kod hri{}ana.Umestotoga,glavnoje dasvakosvakompoznatom,painepoznatom, uputi ~estitku: “@elimvampunoparauovojgodini”. Nema izreka kao {to su „sre}na Nova godina” i sli~no.  Ostale `eqeslede,mo`da,tekkasnije. Veomajeva`nootpo~etiNovu godinu potpuno ~ist u sebi i u prostoruukomse`ivi,po{tose „nevoqa na nered lepi”. Posledweg dana „stare godine” svimorajukompletnodao~istesvojeku}e.Naulaznavratadomaseka~e„~unlampe”i crvene konfete, koje simbolizuju sre}u i slavqe, i stavqaju se slike budisti~kih bogova i natprirodnih bi}a, koje }e ~uvati porodicu od sveg zla. Pored toga, na vratima }e se na}i i slike nasmejane mitolo{ke porodice. Svaki lik simbolizuje neku bitnu `ivotnu `equ staracpredstavqadug`ivot, deca sre}u, zmajevi snagu... Toga dana svi treba da su sre}ni i spokojni, jer je va`nodaseutomduhovnomstawuzapo~neNovagodinakako bisre}aispokojstvo`iveli itokomnarednih12meseci. Hrana koja se na ovaj praznik jede tako|e je veoma va`na,stimdasvakideoKine imasvojtradicionalnimeni. Recimo, osnova honkongo{kogsuknedleodbelogbra{na,puwenezeqemiligovedinom. Na stolu je postavqenaielektri~naplo~anakojoj se u slatko kiselo qutom sosu kr~kaju {kapmi, ligwe, komadi}imorskeribe...Unutrasuiraznevrstepe~uraka,ali ikomadi}isviwetineigovedine. Okupqenaokostola,porodicadegustira veoma jako belo vino od {ipka.Razgovorive~eratekuparalelno, pa s vremena na vreme

Kineski zodijak Dvanaest`ivotiwa,kojepredstavqajudvanaestZemaqskihGrana,suporedu:pacov(ilimi{),vo,tigar,zec,zmaj,zmija,kow,ovca (ilikoza),majmun,petao,pas,sviwa(ilivepar). Navodno,dvanaest `ivotiwasesporilookotogako}eimatiprednostuciklusugodina, pa su kineski bogovi odlu~ili da se to re{i takmi~ewem. Sve`ivotiwesusepore|alenaobalirekekojujetrebalodapreplivaju,takoda}eporedakukalendarubitiodre|enredosledom kojimbudustizalinadruguobalu.Takojeprvagodinanazvanapo pacovu,asviwajedobilaposledwugodinu.Ma~akjestigaoprekasno da dobije ijednu godinu (u vijetnamskoj varijanti kalendara ma~kaipakimagodinu,umestozeca)izakleoseda}edovekabiti neprijateqpacova(mi{eva).

lo{e zmajeve. Ina~e, slavqe Kineske Nove godine uvek traje punih15dana,iovogaputa}esezavr{iti 18. februara, tradicionalnimfestivalimahranediqem Kine. Proslava je ne{to posebno za sve Kineze, jer su to jedini dani kadaseobaveznimsmatraokupqawe cele porodice, {to je ne{to sli~no kao i slavqewe Bo`}a

svakoposegnezamalimkomadi}em ne~egvru}egizukrasnogloncaispred sebe. Oko pono}i, tradicionalno se, samo tog dana, servira kola~ Nian Gao. U pono}, ve}ina Kinezaodlaziubudisti~kihram, dabiupalilasve}u,oka~ilakarticuzasre}uimolisebudisti~kojbogiwiGuanJin,kojapoverovawubrinedasveuvekbudedobro. n Du{kaBaji}

jumfimautrcizaBeluku}usru{ilistaretabue:Kenedikaokatolik, Obama, ~ini se jo{ vi{e, kaoAfroamerikanac.Ipak,ume{nostdaukqu~nimtrenucimaza dru{tvobremenitonasle|emdisciplinuju poquqano poverewe u mogu}nost oporavkainapretka,idaoja~aju samopouzdawe „dragih sugra|ana”, u~inili su da izme|u ove dvojice predsednika ukazivawe na sli~nosti postane gotovo podrazumevaju}a. Potvrda ovoga je, pored ostalog,ipodr{kakojuje u kampawi Obama dobio odporodiceKenedi,u~ijem je patrijarhu, pokojnom senatoru i Xonovom bratu Edvardu, do kraja imaonajva`nijegsaveznikaisaborca. Po prostom faktografskomnizu,Kenedijev ne{to vi{e od dve i po godine dug mandat, tragi~no okon~an 22. novembra 1963. u Dalasu, Amerikancima je doneo vi{e uznemirewa i briga. Dovoqno je re}i: Zaliv sviwa. Obamin optimizam, opet, koji su bira~i prihvatili u novembru 2008. po~eo je da kopni s prvim jasnim pokazateqima da

izlazak iz te{ke recesije ne}e usleditinidovoqnobrzo,anisa malim`rtvama.Tese`rtve,ako je za utehu, vi{e izra`avaju u brojunezaposlenih,negouglavama koje su po~ele da padaju u vi-

jetnamskim xunglama, nakon {to jeKenediuwimavideosudbinski poligon za obarawe ruke sa Sovjetima. Kenedijevazvezdazablistalaje u prvom TV duelu predsedni~kih kandidata,1960,kadajezarivala

imaoRi~ardaNiksona.Niksonovipotowipredsedni~kimandati –adrugiposebnokojegjemoraoda prekine zbog afere Votergejt – kao da potvr|uju da su ameri~ki bira~i u novembru 1960. demonstrirali ispravno rasu|ivawe. Natojesvakaouticaoipomenuti duel iz kojeg je Kenedi iza{ao kao pobednik. Me|utim, gra|ani koji su pratili radio prenos prednostsudaliupravoNiksonu. Kasnijiinauguracionigovor,koji je ostao upam}en po re~enici „Ne pitajte {ta dr`ava mo`e da u~ini za vas, zapitajte se {ta vi mo`etedau~initezadr`avu“,te govori o „Stawu nacije“ (bilo je ihtri),objasnilisudonekletrijumf pred malim ekranima, a posrednosuizlilitemeqzakasnijimitoKenediju:nijeontoliko osvajao onim o ~emu je i kako je govorio, dakle verbalnom komunikacijom, koliko onim kako je izgledao i delovao, dakle neverbalnom komunikacijom. Kenedi nije samo najboqe oceweni predsednik tokom trajawa mandata (prose~no 70 posto Amerikanaca se pozitivno izja{wavalo o wegovomradu),ve}idanas,polavekakasnije,~ak85postosmatrada jeodli~noradiosvojposao. Usvomprvomgovoruo„Stawu nacije“Kenedijenajavqivaome-

FBI OBEZGLAVIO WUJOR[KU MAFIJU ALI

Kozanostrajerawena, ap{ewe ameri~kih 127 mafija{asreputacijomi debelimdosijeimapredesetakdanadiqemwujor{kogregionapodoptu`bamazaprawenovca, iznu|ivawe i ubistva, podse}a na sli~nu akciju FBI 7. februara 2008.Nemadvaistamafija{akao {tonemadveistepahuqicesnega –ka`uupu}eni–imo`dajeranoza dalekose`nezakqu~ke.Ipak,sobzirom na kriminalno kwigovodstvo,~inisedaimasmislaanaliziratibrojkeizbivawa{taseto stvarnodogodiloposledwiputkadajeameri~kavlastzadalaudarac pretrigodine,akojijeopisivan kao„najve}iprotivmafijeikada“. Od ukupnog broja uhap{enih u ’Operaciji traga~’ 2008, svega 17 od ukupno 62 optu`ena sumwivca sejo{uvekposudskojpresudinalazi iza re{etaka. Wih 18 je ve} odslu`ilosvoje–nekimaweodgodinu dana zatvora. Petoro je odu`ilodugdr`aviinarodupodnadU akciji protiv wujor{ke mafije u~estvovalo je vi{e od 800 agenata zoromsupervizora,dokje21morao dabrojisateukomunalnojslu`bi. Podse}awaradi,jo{jeujanuaru FBIiMinistarstvopravdeusTirezultati,pak,sli~nisuonima 1961, Robert Ficxerald Kenedi, pelisuod1970.daelimini{uneusudskomprocesunadr`avnomsu- tadasve`epromovisanigeneralni kih20-takfamilijaudrugimgraduuKvinsu,kada18od26optu`e- tu`ilacSAD,orkestriraojeprvi dovima i regionima, dok je u Wunih nije ni videlo zatvor ili je sveobuhvatni napad na ameri~ku jorku pet familija dobilo prvi dobilouslovnekazne,dokjezane- mafiju.Gotovoistogdana50godirazorniudaracsredinom1980-tih, keoptu`nicaodba~ena.Uobaslu- na kasnije, vlasti su uhapsile 125 utzv.Slu~ajukomisija,dabikra~aja {efovi FBI su objavili – osoba {to je svojevrsna gorka pojem pro{log veka zvani~nici Kozanostrajestvarpro{losti! ruka: i posle pola veka kampawa, FBI, ~ini se pre~esto, objavqi’Operacijatraga~’jeipakuspe- wujor{kaKozanostraje,ispaloje validajemafija{katajnamre`a {na ako se gleda pravosna`nost –`ivaizdrava.O~itodajo{uvek uni{tena. Ali teroristi~ki napresuda. Svi sem dvojice od 62 su imadovoqnoprostorazasvojeakpad9/11(2001.godine)jeradikalprogla{enikrivim,{tojeuneko- tivnosti, ve{to se prestrojavajunonametnuonoveprioritete:konlikoumirilosumwi~ave.Oniko}i. Od ro|ewa ameri~ke mafije traobave{tajni rad. Stotine dejisudobilizanajte`ezlo~inedu1931,Wujorkjebiodraguquwenoj tektivakojisudr`alimafijuna gotrajne kazne zatvora: zbog ubikruni, pi{e Selvju Reb, autor ni{anu, pridru`ilo se agentima stva ^arls Karneqa, otmice Ankwige „Pet familija, Ameri~ka antiteroristi~kihjedinica.Broj |eloRu|eroJuniorireketirawa najmo}nija mafija{ka carstva“. policajaca koji su se bavili ’faXozefKoroco–odosamgodinado Dok bi druge regione ‘okupiramilijom’ sveo se sa 450 na 100 – do`ivotne robije. Ostali, lak{i la‘samojednafamilija,ilibor- {to je bila prilika za wihovo slu~ajevi, su mahom osu|eni zbog gata, Wujork je poznat po grupama pregrupisavawe.Prenekihpetgopronevereimovine,prevaraiileBonano,Kolombo,Gambino,\eno- dina,zvani~nicisusehvalilida galnog kockawa. Ipak, to je bio veze i Lukeze, i „satelitima“ De- jemafijaproteranaizsvojihglavudaraczaorganizovanikriminal. kavalkanteuWuxersiju. nih upori{ta: privatnih kompanija za odno{ewe sme}a, gra|evinarstva, prevoza robe, kontrole Porodice kqu~nih sindikata... Ali sada se pri~adrugapri~a:mafijaidaqe l \ENOVEZE:Slu`benonemajuvo|ujo{odsmrtiVin}encaGiganstoji iza masnih ugovora u gra|eteakojijeglumioludilozabra|enpoGrini~vilixuuku}nomogrtavinarstvui‘dr`i‘wujor{kedo~u. kove, infiltrirana u sindikate l GAMBINO:Najve}aporodicamafija{auWujorku,nazvanajepo lu~kihradnika... KarluGambinu,alisuje1985.preuzeliGotijevi.Wihoveoperacije Hap{ewasupokazalapromenuu prote`useod„obaledoobale“(odWujorkadoKalifornije). mafija{koj strategiji. Vi{e nel LUKEZE:NekadasukontrolisaliWujorkzajednosGambinovima, mapoznatihimenakao{tosunealisuume|uvremenuoslabili.VodiihViktorAmusoiakojeuzatvokadabiliXonGotiiVinsentGiru. gante.Sada{wi{efovipoputdol KOLOMBO:Uglavnomoperi{upoBruklinu,KvinsuiLongAjlennova iz 1930-tih i 1940-tih dr`e du. „nizakprofil“ujavnosti,usklal BONANO:Uweneredovese1981.godineubacioDoniBraskokao dustajno{}uorganizacije.IzgleagentFBI,awenbosYozefMasinoje2004.postaoprvimafija{– dadaihseni`eisredwerangiradou{nikFBI. ni mafija{i koji su postali svel Uvrhukriminalanajpoznatijaimenakojasuzavr{ilaizare{edoci saradnici, vi{e toliko ne takasuAlKapone,LakiLu~ijano,FrankLukasiYonGotiJunior. pla{ejervi{eneva`izakon}utawa„omerta“.Momenatudarcana

H

mafijujeizgledasra~unatnarazbijawemre`ereketirawakladioni~ara {to je izuzetno profitabilanposao–uo~iSuperbolaslede}egmeseca.Premaistra`ivawu Biroawujor{kepolicijezaorganizovani kriminal, u proteklih 20godinaprekomilijardudolara mafijajezaradilaodkladionica uSuperbolu.

Lui|i Manokio

Kozanostrusu,tvrdilosedonedavno,oddevedesetihnaovamopregazile albanska, ruska, azijska i latinoameri~ka mafija, ali ministarpravosu|aErikHoldersada ka`e da je re~ o „najopasnijim kriminalcima u zemqi“. O~ito, organizacijakojajevi{eputabilaobezglavqena,nikadasenemo`eporazitidokraja.^arlsLaki Lu~anoslovikaokriminalackoji je stvorio okvire, kulturu i unutra{wapravilaorganizacijejo{


dnevnik

nedeqa30.januar2011.

21

RESITALOM EVGENIJA KISINA PREKSINO] I ZVANI^NO PO^ELA „GODINA LISTA”

Franc List superstar zvode}i neke od najpoznatijih klavirskih kompozicija Franca Lista, me|u kojima i prelepu sonatu u h-molu, ~uveni Jevgenij Kisin preksino} je u dupke punom be~kom „Muzikferajnu” ozna~io oficijelni po~etak obele`avawa 200. godi{wice ro|ewa „najve}eg frajera umetni~ke muzike”. U toku 2011. gotovo da nema iole zna~ajnijeg koncerta ili festivala koji ne}e biti u znaku Franca Lista, pa }e mu tako i predstoje}e Novosadske muzi~ke sve~anosti umnogome biti posve}ene. Wegova rodna zemqa, Ma|arska, organizova}e u maju u Budimpe{ti „Listov maraton”, a svojevrsno finale predvi|eno je na sam 200. ro|endan, 22. oktobra, kada }e od Pariza do Seula odzvawati grandiozni oratorijum „Hristos”, na kojem je Franc List radio od 1862. do 1866, a premijerno je izveden u Vajmaru 29. maja 1873. Iako se pijanisti~ki superstar 19. veka, dirigenta i kompozitor koji je uticao na razvoj moderne muzike rodio kao Ferenc List u ma|arskom mestu Doborjan, u porodici se iskqu~ivo govorilo nema~ki. Otac mu je bio nastojnik imawa kneza Esterhazija, ali i veliki qubiteq muzike, koji je prijateqevao s Hajdnom, a poznavao je Humla i Betovena (i sam List je kasnije, 1823, upoznao znamenitog Ludviga). Pater je pri tome veoma dobro svirao nekoliko instrumenata, me|u kojima i klavir, i mali ga je Ferenc najpre intenzivno slu{ao, a ubrzo je savladao i osnove pijanisti~ke tehnike. Koncert na kojem je nastupio s devet godina podstakao je nekoliko ma|arskih magnata da mu obezbede stipendiju za daqe {kolovawe i Listov otac je zbog toga napustio du`nost i porodicu preselio u Be~. Izuzetno nadarenog Ferenca, koji se sve vi{e potpisuje kao Franc, tamo su podu~avali Karl ^erni i Antonio Salijeri.

I

Kenedi je boqe izgledao no {to je zvu~ao

re oporavka od recesije u koju je ameri~ka ekonomija upala 1958. godine. Obama je i u svom tre}em govoru gorovio o oporavku od recesije iz 2008. posve}uju}i tom pitawu najve}i deo obra}awa. I Kenedi je govorio o deficitu i smawewu tro{kova, ali ni blizu koliko Obama, kojem preterana unutra{wa potro{wa sedi na ramenima i preti da ugrozi sve napore koje ula`e u oporavak ekonomije, te mogu}nost reizbora idu}e godine. Ipak, ono {to je o~ito osvojilo javnost nakon oba govora, a Obami doneo minimalni ali u simboli~noj ravni svakako zna~ajan rast rejtinga, jeste uverewe da predsednici poseduju pobed-

ni~ki mentalitet: da su kadri da uspe{no savladaju izazove pred ameri~kim dru{tvom. U ono vreme to je bio strah od {irewa komunisti~ke po{asti u ameri~kom dvori{tu i ulagawe u dominaciju SAD. Za Obamu je to, pak, smawewe nezaposlenosti i ja~awe ekonomije, a na globalnom planu pra}ewe koraka sa novonastalim privrednim svetskim silama, Indijom i Kinom, pre pola veka prepoznatoj tek po izvozu komunisti~ke ideologije. Sa Rusima se, s druge strane, danas neguju srda~ni odnosi i dogovara o smawewu nuklearnog naoru`awa. „Kubanska kriza” je ostala za istoriju i filmove. n DenisKolunyija

TO NIJE KRAJ BORBE

ne i mrtva pre 80 godina – ostali etni~ki gangovi bili su obi~no upleteni u samo odre|eni tip kriminala i lako ih je bilo suzbijati: obi~no bi im se sturktura raspadala s hap{ewem glave{ine. Kardinalni princip Lu~anove organizacije je bila familija koja je bila iznad pojedinca. Bez obzira {to se de{avalo da „bos“ ili „kapo“ budu ukloweni, bile su spremne zamene. Uvek je bilo i uvek }e izgleda biti tih ambicioznih, pohlepnih i lukavih momaka spremnih da rizikuju i dugotrajnu zatvorsku kaznu zarad mo}i i bogatstva pre toga. Hap{ewe u ~etvrtak, 20. januara, zapravo je bila najve}a racija u ameri~koj istoriji i u~estvovalo je 800 slu`benika FBI. Ve}ina mafija{a je uhap{ena do 8 ujutro na Menhetnu, Bruklinu, Wuvarku i Providensu – zbog ubistava, re-

gde su ga donedavno uprkos poznim godinama vi|ali – za kasom. Uhap{en je i podbos familije Kolombo Benxamin Kastelaco (73), uli~ni {ef klana Endrju Ruso (76), konsiqere (advokat) iste porodice Endrju Fusko (74), konsiqere porodice Gambino Xozef Koroco (69), te Bartolomeo Veroneze (61), nekada administrator porodice Gambino i ~lan odbora koji arbitrira u sva|ama izme|u pet wujor{kih porodica. Profesor kriminologije Xej Albaneze rekao je za „Va{ington post“ da su mnogi od wih „izvan biznisa ve} dugo“. Prema nekim procenama, u ameri~koj kriminalnoj istoriji je od prvih ve}ih optu`nica za reketirawe protiv mafija{a 1985. godine, uhap{eno izme|u 7.000 i 8.000 mafija{a. Prema jednoj optu`nici, tri ~lana

Najve}a racija ipak – u Italiji U julu 2010. te`ak udarac je zadat italijanskoj mafiji u Italiji: policija je uhapsila 300 wenih ~lanova, pri ~emu su u~estvovale i slu`be iz SAD, a ve}i deo kalabrijske Ndrangete se na{lo iza re{etaka. U toj akciji je u~estvovalo ~ak 3.000 policajaca, a i u SAD je bilo hap{ewa. Eksperti socijalnoekonomskog Evrospes instituta u Italiji procenili su da je u trgovini drogama, oru`jem, biznisu s prostitucijom i reketirawu, imala promet od 44 milijarde evra 2007. godine. Mafija s juga zemqe imala je poslove u mnogim oblastima na severu – pogotovo s nekretninama. Tako|e, policija je imala uspeha i sa napolitanskom Kamorom: kod „preduzetnika“ s nadimkom „Kraq video-pokera“ finansijski policajci su konfiskovali vredne slike i 260 stanova u vrednosti od nekih 330 miliona evra. Italijansko zakonodavstvo dopu{ta preventivno oduzimawe imovine ako postoje osnovane sumwe da je ste~ena u ilegalnoj aktivnosti.

ketirawa (vlasnika najve}eg striptiz kluba na Floridi, recimo), zelena{kih zajmova, trgovine drogom, pqa~ki, razbojni{tava, ilegalnih igara na sre}u i falsifikovawa, posedovawa oru`ja... tokom posledwe tri decenije. Neki od bosova su pra}eni godinama. Pojedini su optu`eni za „besmislena ubistva“, ali bilo je i klasi~nih mafija{kih eliminisawa suparnika. Prvi mafija{ je ve} i osu|en: sudija u Bruklinu je 93-godi{wem Xonu Soniju Faran~ezeu odrezao osam godina zatvora zbog reketirawa vlasnika jednog striptiz kluba na Menhetnu i picerije na Long Ajlendu. On i wegov klan Kolombo se terete za uklawawe nekih 60 qudi tokom niza godina. ^ak 16 odvojenih optu`nica tereti ukupno 127 osoba. Kod Dekavalkantija iz Wuvarka koji su bili inspiracija za `ivopisne „Sopranose“, „pao“ je {ef porodice Lui|i Manokio (83). On je vodio svoje poslove iz praonice rubqa,

Koza nostre su se 30 godina pojavqivali na dokovima Wujorka i Wuxerzija (!), kada bi sindikat uo~i Bo`i}a delio lu~kim radnicima bonuse od 6.000 do 12.000 dolara po osobi. Pare su ~lanovi sindikata predavali mafiji u zamenu za nastavak „saradwe“ u luci. Familija Kolombo je prevarila i firmu Manigram interne{enal za po{tansko slawe novca, za 1,5 milion dolara – jedan od optu`enih se predstavqao kao wen slu`benik i ispisivao la`ne naloge za prijem novca koji bi pokupili drugi ~lanovi klana uz la`ne li~ne karte. FBI je sve wih „provalio“ tako {to je pridobio niz mafija{a koji su bili spremni da nose prislu{ne ure|aje i da svedo~e protiv svojih {efova u zamenu za bla`e kazne – snimqeno je na hiqade sati razgovora. A to ne bi bilo mogu}e da zavet }utawa – omerta – danas nije vi{e mit nego stvarnost. n E.N.L.

~asove kompozicije davali Ferdinand Pera i Anton Rajh. Uskoro postaje miqenik salona francuskog otmenog sveta, tako da je 1827, kada mu je otac umro, blagodare}i koncertima, ali i sve brojnijim studentima, ve} bio sposoban da izdr`ava majku. No, nekako u to doba je po~eo i da mnogo pije i pu{i, {to su bile navike kojih se nije re{io celog `ivota, ba{ kao ni sklonosti da se upu{ta u veze s udatim damama.

Dame su se gurale ne bi li bile {to bli`e maestru

Ruku na srce, ovo posledwe mo`da je posledica i ~iwenice da se prva Listova prava qubav, sa u~enicom Karolinom, k}erkom grofa d’SenKrika, neslavno zavr{ila. Wen otac je izri~ito zahtevao da se ta veza prekine, nakon ~ega je Franc pao u krevet, „poko{en” depresijom. Te{ko je re}i da li ga je Paganini izle~io, ali je nesporna ~iwenica da nakon pariskog debija, koji je nenadma{ni violinista imao u Operi 9. marta 1831. godine, za Lista vi{e ni{ta nije bilo isto. Prvi put je tada na delu video pravog {oumena, ali i jednog od najve}ih virtuoza u istoriji umetni~ke muzike, i odlu~io je da ga nadma{i – da na klaviru stvori jednako virtuozne efekte. Kasnije je na wega uticao i [open; List ga je prvi put ~uo 1832. i od wega je, opet, nau~io da klavir mo`e postati i sredstvo za prefiweno izra`avawe. Teoreti~ari se sla`u da je Paganini prokr~io put za transcedentalnu bravuroznost, [open za poeti~nost, stil i finese, a da je List sve ovo objedinio... Godine 1833. po~eo je vezu s kontesom Mari d’Agu, koja je dve godine kasnije napustila mu`a da bi se pridru`ila Listu u @enevi, i tu mu rodila k}erku Blandinu. Imali su jo{ dvoje dece – k}er Kozimu i sina Danijela. @iveli su naizmeni~no u [vajcarskoj, Italiji i Parizu, ali 1839. wihova veza po~ela je da puca. List saznaje da je, zbog nedostatka novca, ugro`eno podizawe Betovenovog spomenika u Bonu: odlu~io je da pomogne, {to je

Koncert, to sam ja Franc List je u toku prvog boravka u Rimu 1839. godine po~eo da se pojavquje na koncertima bez ispomo}i drugih muzi~ara, {to je bila novina za to doba. U pismu princezi Bel|ojozo 4. juna 1839. opisuje ovakvo nastupawe: „...ove zamorne musicalsoliloques (ne znam kako druga~ije da nazovem ovu moju izmi{qotinu), kojima Rimqanima ~inim zadovoqstvo, usudi}u se da prenesem u Pariz. A publici se, parafraziraju}i izreku Luja XIV, galantno obra}am sa „le concert,c’estmoi„ (koncert, to sam ja)”. Ipak, zasluga za usvajawe naziva „resital” pripada Frederiku Bilu, londonskom prodavcu instrumenata, koji je 1840. godine organizovao Listu koncert u Hanover skver rumu u novinama ga reklamiraju}i kao – „Listov klavirski resital”.

Svirka za dru{tvo iz }o{ka Prilikom svoje prve turneje po Nema~koj, Franc List je imao dva uzastopna koncerta u jednom gradi}u. Kada se prve ve~eri pojavio, u dvorani je sedelo svega desetak qudi. Savladao je svoje razo~arewe i obratio im se: „Dame i gospodo! Sre}an sam {to vas vidim i obe}avam da }u vam svirati kao nikada ranije. Ali, ova sala je suvi{e velika i hladna za na{e malo dru{tvo. U salonu hotela u kojem stanujem ima odli~an klavir i predla`em da vam tamo sviram dokle god to `elite.” U hotelu je List za celo dru{tvo naru~io bogatu ve~eru sa {ampawcem i onda je na op{te ushi}ewe svojih slu{alaca svirao do zore. Koncert idu}eg dana bio je ne samo rasprodat, nego su i mnogi gra|ani ostali bez karata.

U Pariz se porodica seli 1823, ali tamo mladi List nije mogao da nastavi oficijelno {kolovawe na Konzervatorijumu jer – nije bio Francuz. Stoga je pijanisti~ku tehniku nastavio da gradi sam, dok su mu

bi 1844. kona~no prekinuo s Mari – godine su wegove najve}e pijanisti~ke slave. List je u to vreme jednostavno bio superstar. Obo`avali su ga gde god bi se pojavio. Posle koncerta u Berlinu 1842. godine, Lista su odvezli ko~ijama u koje su upregli {est belih kowa, dok je u pratwi bilo trideset ko~ija sa po ~etiri kowa, a za wima je kaskalo nekoliko stotina privatnih ko~ija. „^ak su iz dvora

podrazumevalo povratak turnejama. Kontesa se s decom vratila u Pariz, a on je krenuo u Be~, zatim u Ma|arsku. Slede}ih osam godina, koliko je putovao Evropom – provodi samo leta s kontesom i wihovom decom, da

do{li da gledaju ovu procesiju... Odvezao se, ne sli~no kraqu, ve} kao sam kraq, dok je okolo stajala gomila koja je urlala”. Kada je List svirao, dame su umesto cve}a, na podijum bacale svoj nakit. Ponekad su padale i u nesvest, a one koje su ostajale pri sebi, „gurale su se oko pozornice, ne bi li izbliza gledale lice ovog uzvi{enog ~oveka”. Jedna dama je negde prona{la opu{ak Listove cigarete i do smrti ga nosila u nedrima, druge su, opet, odnosile s koncerata relikvije, poput pokidanih klavirskih `ica, ~esto ih posle dr`e}i pod jastukom. Pesnik Hajnrih Hajne je zapisao kako je prisustvovao koncertu na kojem su dve ma|arske grofice pale na pod i tukle

Udajte se! Na molbu prijateqa List je pristao da saslu{a jednu mladu damu koja `eli da postane pijanistkiwa. Kada je zavr{ila svirawe, ona puna o~ekivawa pogleda u starog maestra. List joj pri|e, o~inski joj pomilova glavu i re~e blago: „Drago dete, udajte se!”

se do iznemoglosti zbog Listove burmutice. Wegova qubavnica je bila i kwi`evnica @or` Sand, i to u vreme dok je bila u sentimentalnoj vezi sa [openom, s tim da to, navodno, nikad nije pokvarilo xentlmenske, pa i prijateqske odnose dvojice pijanista. Ipak, nije zgoreg navesti da je Sandova suparnicu Mari d’Agu ba{ naru`ila u romanu „Horas„, a Balzak, koga je tako|e „podrobno informisala” o Listovoj `ivotnoj saputnici, napisao je o woj nimalo pohvalan roman „Beatris”. Ina~e, ni tra~erska {tampa nije bila ni{ta mawe efikasna nego danas, pa su so~ne pri~e o Listu punile novinske stupce istovremeno sa panegiricima posve}enim wegovim koncertima. Tako se, recimo, 1844. raspredalo o wegovoj qubavnoj vezi sa poznatom irskom glumicom i plesa~icom, a usput i kurtizanom Lolom Montez, dok su prava poslastica bile afere koju je 1869. imao sa Olgom Jawinom i dve godine sa Olgom fon Mejendorf. Potowa gospo|a je bila u 33. godini, dok je pijanista napunio 60; ali to je ~ak mawe bitno od ~iwenice da je wegova prethodna qubavnica Olga Jawina zbog ove „nevere” poku{ala da ubije i sebe i Lista!? Ipak, ruku na srce, bilo je perioda u wegovom `ivotu kada bi po`eleo da se skrasi u jednom krevetu. Sviraju}i u Kijevu 1847, List je upoznao knegiwu Karolinu Sajn-Vitgen{tajn, koja je dominirala ostatkom wegovog `ivota. Ona ga je uverila da se vi{e fokusira na komponovawe, {to je zapravo zna~ilo da mu vaqa prekinuti intenzivnu pijanisti~ku karijeru. Odr`ao je jo{ koncerte na Balkanu, u Turskoj i Rusiji, nakon kojih vi{e nikada nije nastupio kao pla}eni umetnik. To, me|utim, ne zna~i da je prestao da se pojavquje na koncertima – gotovo do

kraja `ivota je izlazio pred publiku, ali samo u dobrotvorne svrhe. Poziv ruske velike vojvotkiwe Marije Pavlovne da do|e u Vajmar prihvatio je 1848. i tu je ostao sve do 1861. Sve vi{e vremena je provodio daju}i ~asove, a isto tako je ozbiqno shvatao du`nost muzi~kog direktora vajmarskog dvora koji je, zahvaquju}i wemu, postao centar muzike budu}nosti. Ipak, najvi{e se posvetio komponovawu, pa je u narednih deceniju i kusur stvorio dela na kojima po~iva wegova kompozitorska slava. U Vajmaru je `iveo s Karolinom, koja je vremenom po`elela da se za wega uda, ali kako je ve} bila u braku s jednim ruskim oficirom, morao je Vatikan da utvrdi da je wen brak neva`e}i, jer se princeza udala maloletna i protiv svoje voqe. Nakon napornog i zamr{enog procesa u tome je, bar je tako izgledalo, najzad uspela i bilo je planirano da se ven~aju u Rimu 1860. Ali kada je List stigao u Rim, dan uo~i ven~awa, ona ga je odbila: sve su prilike da su i car i oficir-suprug uticali na Vatikan da ukine odluku o poni{tewu braka. Oduzeta su joj i imawa, a kada je pet godina kasnije i kona~no odlu~eno da se poni{tewe braka ne dozvoqava, List je stupio u red minorita. Nakon toga se povukao u manastir, komponovao uglavnom crkvenu muziku, studirao teologiju, i tek povremeno u~estvovao u muzi~kom `ivotu Rima. Zapravo, te {ezdesete 19. veka su i godine najve}e `alosti u

Note u glavi Kad bi jednom ne{to prosvirao, List vi{e to delo ne bi zaboravio. Wegova u~enica Emi Fej napisala je da je jednom prilikom podsetili Lista na neku luckastu, ali veoma te{ku Hercovu kompoziciju, koju je on posledwi put svirao pre ~etrdeset godina. List je seo za klavir i izru~io je kao iz rukava...

Listovom privatnom `ivotu. Za tri godine je izgubio sina Danijela (1859) i }erku Blandinu (1861), a 1868. wegova k}i Kozima napu{ta mu`a, dirigenta i pijanistu Hansa fon Bilova i be`i, ni s kim drugim nego s Rihardom Vagnerom, Listovim velikim prijateqem! Uostalom, upravo Listovi napori da pomogne Vagneru, koji je u to vreme jo{ uvek bio u egzilu u [vajcarskoj, rezultirali su prvim izvo|ewem „Loengrina” 1850. u Vajmaru. Zanimqivo, iako je sam bio sve samo ne svetac, priznao je da mu je ta „izdaja” – slomila srce. Ponovo su ga pozvali u Vajmar 1869, pa u Budimpe{tu, gde je bio predsednik Nacionalne muzi~ke akademije, tako da je tih godina, kako je sam govorio, s obzirom na to da je jo{ uvek najvi{e vremena provodio u Rimu, `iveo „trostrukim `ivotom” – putovao je i vi{e od 7.000 kilometara godi{we, {to je s obzirom na stawe puteva u to doba i wegove poodmakle godine, nesporno bio ogroman napor. Ipak, najve}i udarac wegovom zdravqu zadao je pad niz stepenice 1881. u Vajmaru. Taj pad kao da je bio inicijalna kapisla za sve zdravstvene neda}e s kojima se ubrzo suo~io: astmu, vodenu bolest, nesanicu, katar, sr~anu slabost. Preplavili su ga i ose}aji izgubqenosti, o~aja, smrti... Umro je u Bajrojtu 31. jula 1886. godine, u 74. godini, okru`en u~enicima, zapravo ve} slavnim pijanistima, koji su ga obo`avali. Iako je tog leta bio ve} ozbiqno bolestan, ipak je na poziv k}erke Kozime do{ao u Bajrojt, jer je tamo{wi „Fest{pilhaus”, koji je osnovao Vagner, posle wegove smrti 1883. zapao u ozbiqnu finansijsku krizu. Tako se na neobi~an na~in ispunilo upravo Vagnerovo proro~anstvo: „»Dragi moj Liste, propa{}ete zbog va{eg vite{kog duha”». Slu`beno, smrt je bila posledica upale plu}a, ali je ostalo otvoreno pitawe nije li, zapravo, umro zbog pogre{nog le~ewa. Tek, ostalo je zabele`eno da je orguqe na wegovoj sahrani veli~anstveno svirao Anton Brukner. n MiroslavStaji}


22

dnevnik

nedeqa30.januar2011.

TREND RA PORT: PRIRE\IVAWE ZA VE^ERWI IZLAZAK

Nijetakote{ko skockatiseelegantno aprvipogledsemo`e~initisme{nim da u 21. veku razmi{qamo o tome {ta obu}izaodlazakubioskop,noakoimamouvidu(kakopoliti~arivoledaka`u)“izvesni diskontinuitet”, odnosno, ~iwenicu da su Novosa|aniposledwihnekolikogodinafilmovegledaliiskqu~ivousvojojdnevnojsobiumestoubioskopskojsali–malopodse}awananeka odmodnihpravila,~inise,nijenaodmet.Zapo~etakjeva`noimatinaumudajeupitawuizlazak,tejeiizborgarderobepotrebnouskladiti s tim. Naravno, izlazak u bioskop je mnogo le`ernija varijanta od odlaska na pozori{nu predstavu,nouobaslu~ajakqu~nare~bimoralabitipitawemere,naro~itoakoseimauvidu dasemodnegre{keponepisanompravilude{avaju uglavnom damama i wihovim ja~im polovinamakojislepopratetrendoveipritomnemaju izgra|ensopstvenistil. Naj~e{}i modni gafovi posledica su neznawa,odnosno,nerazlikovawadnevnogive~erweg stajlinga.StimuvezijekorisnoparafraziratiprvudamustilaKoko[anel,kojajesvojevremeno izjavila kako luksuz (ili u ovom slu~aju elegancija)nijeusuprotnostisasiroma{tvom, ve}savulgarno{}u.Drugimre~ima,nemapotrebedanasebestavitesve{toimateuormanukakobistezablistaliiostaviliutisak.Umesto toga,izaberiteparkqu~nihkomadaisve“za~inite”dobroodabranimmodnimdetaqima. Svimaonimakojisuuovomtrenutkupomislilikakojere~onekimtotalnodemodekombinacijama moramo da ka`emo da su na potpuno pogre{nomtragu.Odevawesastilompodrazumeva prilago|avawetrendiode}eidetaqakakovlastitomukusuigra|i,takoiprilicizakojuse obla~imo.Malotrudaiose}ajazamerusupritom na{i najve}i saveznici u nastojawu da izbegnemozamkekoje`eqadaseizgleda{toboqe ~esto sa sobom nosi. Tako se, recimo, neretko de{ava da se dame za popodnevnu kafu spreme kao za svadbeno veseqe (ode}a sa {qokicama, visokepotpetice,dekolteiimini}i),dokubioskopdo|ukaodasukrenulenaxoging(upatikamaitrenerci).Doovih“pretumbacija”dolaziizvrlojednostavnograzloga–me{awapraviladnevnogive~erwegstajlinga–odnosno,zaboravqawana~iwenicudadnevniizgled,zarazlikuodve~erweg,dozvoqavaizvesnu(~itajpravu) meru ekstravagancije i podrazumeva mawu upadqivost.Naravno,ovopravilo}eteimatiu vidusamoako`elitedaizgledateugranicima dobrogukusa. Ovom }emo prilikom dnevne kombinacije ostavitipostraniipozabavitisegarderobom primerenomve~erwimizlascima.Naravnoitu postoje izvesne nijasne. Izlazak u bioskop je znatnoopu{tenijamodnapri~aododlaskaupozori{teilinanekusve~anuve~eruiliproslavu,nojednoimjezajedni~ko:re~jeove~erwim kombinacijamakodkojihje,kolikogodekscentri~nebile,jeftinki~jednostavnonedopustiv.

N

e}atelisesceneuseriji„Seksigrad”u kojoj planetarno popularne ~etiri prijateqiceraspredajuonajefikasnijojmetodi za{titeodnepromi{qenihavanturazajednuno} ijednoglasnozakqu~ujudasuto–dlake!Desetgodinaposlesnimawaserije,malosetogapromenilo:svakiiskorakodultimativnezapovestidana{wice–dako`amoradabudebesprekornoglatka ibezdlaka,anawojubijensvakitragdelovawa mu{kogpolnoghormonakojiizazivamaqavost– bele`i se uz medijske fanfare. Pokazao je to i eksperimentkojijeizvelaEngleskiwapakistanskogporekla[azijaMirza,komi~arkaikolumnistkiwa,kojajesnimaju}iBi-Bi-Sijevdokumentarac“Fuck Off, I’m Hairy Woman” (Odj...,jasamdlakava`ena),pu{taladlakepunihsedammeseci. Ionaje,me|utim,priznalato,poziraju}iposlesbusenomispodpazuha,dajeimalapredrasudu dadlakave`enemogudahodajusvetomsamokaohomoseksualkeifeministkiwe.

S

Yulija Roberts

Kqu~na re~ je ovog puta elegancija, koja (kao {tove}verovatnoznate)prvenstvenopodrazumevajednublagunotu.Ni{tanapadnoiagresivnosapreteranimdetaqimaineuskla|enimbojama. Udobnija varijanta elegancije je ona s predznakom“sportska”,neizostavnaugarderobi moderne`ene,aliisavremenogmu{karcaisavr{enizborzaodlazakubioskop.Onabiuovom slu~ajutrebalodapodrazumevakombinacijunosivihkomadagarderobei{ikdetaqa. Na raspolagawu vam stoje klasi~nefarmericeilipantalone, bela ko{uqa, zanimqiva majica sa ili bez printa, helanke, tunike, dol~evite…Ukratko, ne{to trendiu~emuseose}atedobro. Sadjejo{samopotrebnoizabratipraviaksesoar: zanimqiv nakit, kapa ili {e{ir (ali ne prevelik kako ne biste zaklonili pola bio- skopskog platna), moderna e{arpa ili {al, ta{na (po mogu}nosti mawa)i,naravno,odgovaraju}a obu}a – ravne ili na ni`u petu~izmeilicipele,kaoi patike. Naravno, u ovim zimskimdanimabitrebalo daimatenaumuida}evam udobrougrejanojbioskopskoj sali verovatno biti potrebno znatno mawe ode}enegonaulici,te se obucite u nekoliko slojeva,kakobistevrlo lako mogli da se re{ite vi{ka kada se jednom fino zagrejete. Uz podse}awe dapojamelegancijapresvega zna~i da se ~ovek ose}a udobno uode}ikoju nosi, da ga ona ne sputava i da nije previ{e napadna, napomena i da je u mawe ili vi{e opu{tenim ve~erwim varijantamadovoqnodanaglasitejedanatribut;navama jedaizaberitedali}etobitinoge,grudiili struk.Svevi{eodtogajejednostavno–previ{e.[toseti~eodlaskaupozori{te,pri~aje ne{tomaweopu{tenanegokadajere~obioskopu.Idealanizborjemalacrnahaqinauzjedan

dodvakomadapravilnoodabranognakita.To}e vambitisasvimdovoqnodaizgledateistovremeno i zavodqivo i elegantno. U slu~aju da ne mo`etebezne{toupadqivijeode}e,nastojteda tobudejedankomad,dokbiostatakkombinacije trebalodajesuptilanisveden,aonobez~egaje ve~erwi izlazak gotovo nezamisliv su {tikle, kojesjednestraneizdu`ujufiguru,asdrugecelokupnomizgledudajupotrebnudozuglamura. Toplo preporu~ujemo da prilikomodlaskaupozori{tezaboravitenaplatforme,zakojeje,kolikogodmodernebile,ipakprimerenije mesto neki klub, diskotekailikafi}.Trendiiujednodobitnamodnakombinacija,kadajeoodlaskuupozori{tere~,jeibelako{uqa,uz pomo} koje mo`ete da izgledate vrlo sve~ano i sofisticirano,ane}etepogre{itini akoseodlu~itezaromanti~ni i boemski stil, koji }e ovog prole}abitiapsolutnimodni hit.Naraspolagawuvamje{irokapaletacvetnihprinteva,pri ~emu cve}e mo`e biti veliko ili malo,zgusnutoilitektuitamonabacano. Nepogre{iva kombinacija suimaksihaqine,aako,pak,sebene mo`etedazamisliteniu~emuosimu pantalonama,savetjedaizaberetemodel {irih nogavica i od materijala kojiodi{u`enstveno{}uisofisticirano{}u. Ne}ete pogre{iti ni ako se odlu~ite zakombinezon,kojijo{odpro{logleta suvereno vlada modnim pistama, prvenstveno zahvaqu}i ~iwenici da je re~ o {ikielegantnomkomadu,kojiuztekjedan dobro odabran detaq mo`e svaki put izgledatipotpunodruga~ije.Aakostemislili da je ko`noj jakni u pozori{te pristup zabrawen, grdno ste se prevarili. Ovaj sada ve} modni evergrin, akosepametnoiskombinuje(kao{to je to predstavila modna ku}a Barberi),sasvimlepoideuzdaskekoje`ivotzna~e. [to se boja ti~e, uz sveprisutnu crnu i sivu, ve~erwem izlasku dobro}edo}iimaloja~egkolorita. Za predstoje}u sezonu dizajneri preporu~uju {iroku paletu vo}nih,jarkihbojaudetaquuzkojeide autfit neutralnih nijansi, poput bele,be`ilicrne,kaoiode}ubojeko`e,koja }e,akojesuditipoonome{tosemoglovideti na,recimo,revijamamodnihku}aKloe,Lanvin iMaksmara,ovogprole}ailetabitiapsolutni modnihit. n Jasna Budimirovi}

Dlakavelepotice izlazeizilegale „Mojaprvareakcijabilaje:odvratno”,reklaje. Treba imati na umu da su se qudi brijali jo{ „[ta}emu{karcipomisliti?[ta}emojamajka pre 30.000 godina. ^ak su na|eni i ostaci ne~eg misliti?Ho}uliidaqenabazenumo}idanosim {tojenajverovatnijebilakremazadepilacijui svojbikinisleopardovommustrom?Svakiputkamo`dabitrebalodaprestanemodaportreti{eda bih do{la na bazen tako obrasla, `ene bi me mosvojepretkekaodlakavemajmune!Ovaperspekprezrivo gledale kao prqavicu i jednostavno se tiva bar donekle te{i – industrija proizvodwe pokupile i oti{le. Gde je nestalo sestrinstvo? sredstavazauklawawedla~icastarajekolikoi Tajfa{izamsemorazaustaviti.Vi{enevidim civilizacija.Pre3.000godinauEgiptuiIndiji za{to bih se uzrujavala zbog nekoliko dlaka vive}suproizvodilibronzane,ukra{enebritve,a {kanaskrivenimmestima”. na ceni je bio i opsidijan – vulkansko staklo Taakcijajojjedonelamnogopubliciteta,zvali o{trokao`ilet–kojesekoristilouistusvrhu. sujeuTVemisije,anga`ovalinamodnimrevijaVerovaliiline,uranobronzanodobapostojaoje ma,alinajlep{ideopri~edogodiosekadasuproicentarzaproizvodwubronzanihpincetaitona govorilimu{karci.ObasulisujehiqadamamejKipru.Aizistorijeumetnostividimodasveto lova tvrde}i da obo`avaju `ene u nije bilo nameweno samo `enaprirodnom izdawu, dakle dlakave, ma. Prema tome, sve dok je ~ovealiseneusu|ujudatoijavnopriQudi su se brijali kove`eqedabarvizuelnoutaji znaju.Weno„akcijskopo{umqavasvoju`ivotiwskuprirodu,bi}ejo{ pre 30.000 we”bilojesamodeokampawekoja moosu|enina~upkaweistrugagodina sesprovodiuVelikojBritanijiu we. Ili pla}awe astronomskih ciqupodr{kezajednici`enasnesvotazalasereifotone. `eqenimdlakama.Ukampawuseukqu~ilo1.000 NaZapadujeeliminisawedla~icasintimnih `enaarezultatisu{okantni:40posto`enaotpodru~ja zapo~elo u 20. veku, a masovno ~upawe krilojedapatizbogdlakanalicu,istotoliko krajemDrugogsvetskograta,kadasurestrikcijeu wihjenavelodasudlakeglavniko~ni~aruqupotro{witkaninezaproizvodwu`enskeode}ei bavnimiposlovnimodnosima.Dvetre}ine`ena novoposleratnooslobo|ewe–moralidazavr{eu izjavilo je da se zbog dlaka ose}a ne`enstveno. prvimbikinijima.Vaqalojeuklonitisve{toizKrajwezabriwavaju}ipodatakje{toje30posto vireizga}ica,aodjednomsena{loizlo`enojav`enapriznalodasuihdlakenalicudoveledo nimpogledima... klini~kedepresije. Andrea Feldman, doktor istorije, nagla{ava Mnogi se rado prise}aju „ekscesa” Xulije Rokakoseni~emunetrebaslepoprikloniti,nijedberts koja se na premijeri filma „Noting Hil” nojnidrugojstruji,iprise}aseMariVolstonukazalasneobrijanimpazusima,aiovogletasuje kraft,feministkiwekojajeusvojojkriticidrunovinariuhvatilinaletovawunaHavajimasasu{tvau18.vekuzapisalada“`enesedeuzlatnom prugomitrojedeceuistomizdawu.Zgodnainedekavezuinemaju{tadrugodaradenegoda~upaju pilisana`ena.Noono{tojezabrawenosmrtnidlake”.AndreaFeldmansmatrada`enadanasmocima, nije lepo glumici; svejedno {to je Xulija `edau`ivausvojojslobodnojvoqi,tedajedo{lo Robertsovegodinepostalaza{titnoliceparivreme da se ravnopravnost polova izbori na vaske kozmeti~ke ku}e „Lankom” i inkasirala 20 `nijimpoqimaodpitawa–depiliralise`ena milionadolara. radimu{karca? n E. P. H.

NAJ^UDNIJE GRA\EVINE NA SVETU

Ukrivo, kitwastoili podzemqom ada arhitekte dobiju odre{ene ruke i, {to je va`nije,punenov~anike,umejudapustema{tinavoqu i od gra|evina koje projektuju naprave monumentalna umetni~ka dela, poigravaju}i se sa oblicima, bojama i stvaraju}i geometrijske tvorevine suprotstavqenezakonimafizike.Mnogeodwihpostalesunacionalnispomenicikultureipravisimbolisvojihgradova izemaqa,privla~e}ituriste{iromsveta.

K

La sagrada familija, Barselona: Prvanasvimlistama neobi~nih gra|evina crkva posve}ena Svetoj porodici delo je arhitektonskog genija Antonija Gaudija. On je svoje`ivotnodelo,kojedodanasnijezavr{enojerseizgradwafinansiradonacijama,po~eodagradidavne1883. godine,kombinuju}igotskiiartnuvostil. Ovame{avinastilovaiukrasaodpo~etkagradwepodelilajestavovestanovnikaBarselone,kojisujemrzeliiobo`avali. Lasagradafamilijadanasjedeosvetskekulturneba{tine,ao~ekujeseda}esewenaizgradwakona~nozavr{iti 2026,nastogodi{wicuGaudijevesmrti.

Hobit moteli, Vudlin park: Akosteobo`avalacdelaX. R.Tolkina,ovajmotel naNovomZelandu jeidealnomesto za va{ godi{wi odmot. Deo je lanca motela Vudlin park (drugi je napravqen u obliku voza, a tre}i je bombarder) i replika je ku}ica u kojima `ive Hobiti, ba{ kaoutrilogiji„Gospodarprstenova“.Ku}icesusme{tene pod zemqom, tako da ne naru{avaju prirodu, a osim energetskih u{teda na ovaj na~in do{lo se i do znatne u{tedematerijalazaizgradwu,budu}idanemapunopregradnihzidova.Pravimalirajpodzemqom.

Tore Galatea, Figueres: Muzej posve}en ~uvenom ekscentri~nomslikaruSalvadoruDalijudobiojeimeposupruziGali.Uosnovimuzejajezgradakojajebilagradsko pozori{te u vreme Dalijevog detiwstva i mesto wegove prve izlo`be. Muzej je otvoren 1974, i poseduje najve}u kolekciju Dalijevih umetni~kih dela na svetu, ve}inom izwegoveprivatnezbirke.Ovojeiposledwidomslavnog {panskog umetnika,jerjesahrawenukriptiupodrumuzgrade.

Plesa~ica, Prag: Jednaodnajve}ihturisti~kihatrakcija uPragu deloje~e{kogarhitekte VladeMiluni}a, nastalousaradwiskanadskimarhitektomFrenkom Gerijem. Izgradwa sedi{ta holandske osiguravaju}e ku}e „Nacionalenederlanden“zapo~eta je 1992,aovaneobi~na zgrada zavr{ena je 1996. U po~etku se zvala „Fred i Xinxer“ po~uvenomplesnomparu,amnogije,zbohkrivih zidova,zovui„pijanaku}a“.

Tianzi hotel, Langfang: Najve}azgrada - slikanasvetu zahvaquju}i spoqa{wem izgledu na{la je mesto u Ginisovojkwizirekorda.Tri~ovekakoji~ineovajhotelsu trikineskaboga: Fu - bogsre}e,Lu - bognapretkai[u bogdugove~nosti, kojiposetiocimagarantujusre}uiuspe{an`ivot.Uslovjesamodaodsedneteujednojodsoba ove desetospratnice, nazvane po  odoma}enom imenu za svakogkineskogcara.Drugaimenaovoghotelasu„Carev hotel“ i „Hotel sina bo`ijeg“, tako|e odabrana po carskimtitulama. n Ivana Vujanov


oglasi

dnevnik

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 20378 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 20379 DAJEM ~asove engleskog jezika, dolazim kod vas. Telefon 063/8600-934. 20510 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih i mature. Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367-482, 063/471-644. 20677

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 20380 NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 425783

IZDAJEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 20506

ZA DEVOJKE izdajem jednokrevetnu sobu sa upotrebom kupatila i kuhiwe, Detelinara. Telefoni: 021/6314-914, 064/1568525, 064/3670-473. 19353 IZDAJEM sobu u ku}i, `enskoj osobi, sa upotrebom kuhiwe i kupatila, centar Novog Sada. Telefoni: 064/820-58-32, 064/820-58-40. 20317 NAME[TENA soba kod fakulteta se izdaje studentkiwi. Telefon: 063/601-661. 20392

LIMAN III, jednoiposoban stan, 44m2, Narodnog fronta 28/IV, prazan, sa kuhiwskim elementima, Telefoni: 062/1662041, 021/6417165. 20568 IZDAJEM neme{ten, jednosoban stan 36m2 u centru, Stra`ilovska ulica. Telefon 064/42222-35. 20570 KOMPLETNO name{ten jednosoban stan na Novom nasequ, povoqno od 01.02.2011. Telefon 064/127-27-60. 20636

IZDAJEM luksuzan stan u nasequ Park siti. Telefon 063/7734-668. 19330 IZDAJEM dvosoban stan name{ten u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili dvema devojkama - studentkiwama, na du`e vreme Svetosavska, dogovor. Telefon 064/495-23-19. 20067 IZNAJMQUJEM name{ten dvosoban stan kod Instituta, u Sremskoj Kemnici, nename{ten trosoban stan ugao Novosadskog sajma i Bulevara oslobo|ewa. Telefoni: 021/465-815, 064/2044331. 20113 KOD FAKULTETA se izdaje stan 60m2 name{ten ili prazan. Telefon: 063/601-661. 20393

IZDAJEM dvoiposoban stan na Limanu 4, Balzakova 10. Telefon 063/719-062. 20408 IZDAJEM mawi dvosoban stan u centru, name{ten, odmah useqiv, lift, b kablovska, telfeon, CG, parking za vozilo. Informacije na telefon: 063/8488890. 20410 IZDAJEM dvosoban, potpuno name{ten stan na Podbari. Cena 230 evra. Telefon 063/520335. 20414 CENTAR, tri sobe, nov, bez mana. Pogledajte bez obaveza. Cena 220 evra fiksno i depozit. Telefon 064/316-36-54(8-24h). 20419 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 36m2 + terasa. Telefon: 063/543-710. 20426 IZDAJEM nename{ten jednoiposoban stan 40m2, Ul. Stevana Musi}a, visoki parter, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 20432 VASE STAJI]A, izdaje se kancelarija/stan 32m2, visoko prizemqe, poseban ulaz, cg, telefon. Telefon 064/293-88-47. 20462 IZDAJEM luksuzan stan u centru Novog Sada 118m2, polusuteren. Telefoni: 063/516-685, 021/426-762. 20465 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu IV. Telefon 064/150-35-80. 20468 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu III od 1. februara. Telefoni: 064/275-5731, 036/841-667. 20473 IZDAJEM name{ten stan, 32m2, Sremska Kamenica 80E, telefon, TA pe}. Telefon: 401814 ili 063/713-0-314. 20509 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 36m2, na Novom Nasequ, drugi sprat. Telefon: 064/888-1065. 20517 IZDAJEM prazan stan, 58m2, Ulica K. Kolareva 1, prvi sprat. Telefoni: 021/714-606, 069/630-064. 20550 IZDAJEM luks stan - |akuzi, klima, 43m2, Danila Ki{a. Cena 300 evra. Telefon 063/209661. 20558 IZDAJEM poluname{tenu garsoweru u @elezni~koj ulici. Telefoni: 063/890-54-71, 455726. 20559 IZDAJEM name{ten dvosoban stan u @elezni~koj ulici, Novi Sad. Telefon 6614-985. 20590 JEDNOIPOSOBAN stan, Futo{ka ulica, name{ten, TV, ve{ ma{ina, fri`ider, 3 le`aja, povoqno. Telefon 064/21911-36, 064/8450-444. 20603 IZDAJEM nov name{ten, jednosoban stan 34m2, Rumena~ka br. 51, prvi sprat, dvori{no orjentisan, parking u dvori{tu, 140E, Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 20615 IZDAJEM mawi jednosoban name{ten stan u Mi~urinovoj ulici, 21m2, odvojena kuhiwa, mali tro{kovi, cena povoqna: 130e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 20616 IZDAJEM nov prazan jednoiposoban stan 40m2, centar, Laze Kosti}a 11. Ima kuhiwske elemente, telefon, terasu, cena: 150e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 20617 IZDAJEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 210 e. Telefon 021/544-540 063/517-290 20620 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 20621 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa odvojenim sobama, kablovskom, centralnim grejawem, ve{ ma{inom, ul. P. Komune. Telefon 063/749-5586. 20655 IZDAVAWENEKRETNINA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523380. www.stanovi.rs 20659

nedeqa30.januar2011.

IZDAJEM komforan dvosoban stan u zgradi, na drugom spratu u Kamenici, telefon, centralno. Telefon 464-210, 064/257-6411. 20663 IZDAJEM dvosoban stan name{ten i opremqen 54m2 u Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 063/1966890. 20666 IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru od 28m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Cena 170E. Tel. 021/6618-222. 425890

VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Telefoni: 065/2019004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 425780 IZDAJEM na Grbavici stan 100m2 ~etvorosoban dupleks, prazan ili name{ten po dogovoru, odmah useqiv. Telefon 528137. 425963

POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533. 20660

KUPUJEMO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Telefon 636-6952. 425860

KUPUJEMO stan u Novom Sadu, brza isplata. Telefoni: 444107, 633-7853. 425892

TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/8680-335. 425953

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 425964

VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65. 20396 ODLI^AN DUPLEKS na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a! Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti! Telefoni: 064/157-1297, 021/520-231, ({ifra:14711), www.solis-nekretnine.com. 425858

23

GRBAVICA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:14009), www.solis-nekretnine.com. 425838 STAN u izgradwi, u blizini Bulevara, kod „Dnevnika”, 26m2 odli~an raspored, terasa, prvi sprat, useqiv u avgustu 2011. godine. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277. ({ifra:10407), www.solis-nekretnine.com. 425808 SREMSKA KAMENICA, 94m2, 1. sprat ku}e - eta`iran 1/1 - sre|en, bez ulagawa, trosoban, eta`no grejawe na gas, terasa, useqivo odmah... Cena 40.000 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601. 425758 VRWA^KA BAWA - luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Telefon 063/527-459, ({ifra:14310), www.solis-nekretnine.com. 425806

PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65. 20394 PRODAJEM garsoweru novu useqivu Kosta [okice, 27m2 i jednoiposoban stan 35 m2 II sprat. Telefon 064/112-62-49. 20587 [IRI centar, garsowera, 25, 50m2 po 1150e/m2. Mo`e povrat PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 20642 GARSOWERA 29m2 II sprat, Ul. Vojvode [upqikca, nova, odmah useqiva 35.000 E. Telefon 064/24-66-206. 20658 GARSOWERA 24m2 sa name{tajem, novija grada, Podbara, lift, terasa, odmah useqiva. Telefon 6624-218. 20672 SREMSKA KAMENICA, Ul. Vojvode Mi{i}a, ukwi`en name{ten stan, 32m2, telefon, TA pe}, visoko prizemqe - nov, mogu}a adaptacija. Telefon: 401814, 063/713-0-314. 20511 PRODAJEM nov jednosoban stan 29 m2 + 10m2 galerija centar ukwi`en, useqiv. 25.500 e. Telefon 064/146-5474. 20582 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, odvojena kuhiwa, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 20622 NOVO NASEQE, ukwi`en, 37m2, 3. sprat, terasa, 40.200e, mo`e zamena za mawi. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 061/3013484. Hitno! 20643 PRODAJEMO stan od 32m2 u Kosan~i} Ivana ulici na drugom spratu za 38.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 20670 JEDNOSOBAN stan 36,4 m2, sa terasom, na Detelinari, pored Osnovne {kole. Telefoni: 021/6317-533, 060/511-1934. 20671 BEOGRADSKI KEJ garsowera 29m2 ukwi`ena, ima terasu, dvori{no orjentisana, cena dogovor. Telefoni: 661-2262; 063/538-166. 425967 PRODAJEM garsoweru od 26m2 sa odvojenom kuhiwom kod Futo{ke pijace sa ura~unatim PDV-om. Povoqno. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867. 425950 NA BULEVARU EVROPA investitor „Moj dom” prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom, uredni papiri. Cena 28.000 evra.Telefoni: 451-318, 523-193. 425913 PRODAJEM odli~nu garsoweru na prvom spratu kod Ribqe pijace, useqivu, novu praznu, cena 29.000 evra. Hitno. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-44094. 425914


24

oglasi

nedeqa30.januar2011.

NOVA garsowera 17m2, ukwi`ena 16.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 425894 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru od 28m2, visoko prizemqe, dvori{na strana, Novo naseqe. Cena 30.900E sa PDVom. Tel. 021/6618-222. 425884 PRODAJEM odli~nu novu, neuseqavanu garsoweru od 26m2, prvi sprat, Ul. Branka ]opi}a. Cena 23.800E sa PDV-om. Tel. 065/276-9594, 021/6622-677. 425886 PRODAJEM useqivu garsoweru od 22m2, prvi sprat, gradsko grejawe, centar. Cena 20.500E. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222. 425887 CARA DU[ANA, mawa ukwi`ena garsowera, idealna za izdavawe, cena 14. 000 evra. Telefon 063/742-2180. 425861 GRBAVICA, odli~an nov stan od 27m2. Telefon 636-6952. 425862 LIMAN 2, odli~an ukwi`en i kompletno renoviran stan od 27m2. Telefon 636-8429. 425863 FUTO[KA ULICA „Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Telefon 063/828-83-77. 425864

NOVO NASEQE, prodajem noviji ukwi`en stan od 27m2 po ceni od 27.800 evra. Telefon 636-8429. 425865 PRODAJEM novu, neuseqavanu garsoweru na prvom spratu, na Novom bulevaru. Cena: 33.000E. Tel. 066/502-1984, 021/6618-222. 425880 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru od 25m2, drugi sprat, Novo naseqe. Cena 21.000E. Tel. 066/502-1984, 021/66-22-677. 425881 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:13656), www.solis-nekretnine.com. 425796 HITNO prodajem ukwi`enu garsoweru od 15m2 na petom spratu u ul.Do`a \er|a! Cena 21.000 evra. Telefoni: 064/1340459, 021/427-277, ({ifra:14382), www.solis-nekretnine.com. 425797 PRODAJEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, Tolstojeva ulica, prelepa zgrada, hitno, zbog odlaska u inostranstvo! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:10105), www.solis-nekretnine.com. 425798 GARSOWERA na Grbavici, 24m2 na drugom spratu, pred useqewem, povrat PDV-a. Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:14387), www.solis-nekretnine.com. 425799

GARSOWERA u centru, Ulica Pap Pavla, 20m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem, odmah useqiva, hitna prodaja, cena samo 21.000 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra:12702), www.solis-nekretnine.com. 425800 PRODAJEM ukwi`enu odli~nu garsoweru na izuzetnoj lokaciji! Cena dogovor... Telefoni: 066/9355-942, 021/520-231, ({ifra:19119), www.solis-nekretnine.com. 425801 ODLI^NA komforna garsowera na Podbari, 33m2 na prvom spratu, ukwi`ena 1/1, kvalitetna gradwa, sa ugradnom kuhiwom i plakarima, klimom, samo 36.600 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:14644), www.solis-nekretnine.com. 425802 NOVA DETELINARA - Kopernikova ulica, mawa garsowera na tre}em spratu, uredna dokumentacija, gradsko grejawe. Odli~na ponuda, samo 16.500 evra! Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:14452), www.solis-nekretnine.com. 425803 GARSOWERA na Podbari, prvi sprat, 25m2, terasa, sa novom ugradnom kuhiwom, Upotrebna dozvola, samo 36.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra:10637), www.solis-nekretnine.com. 425804 CENTAR - ukwi`ena i odmah useqiva garsowera od 27m2, cena 36.300 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:10495), www.solis-nekretnine.com. 425805 SOMBORSKI BULEVAR: 24m2 - nova garsowera, odvojena kuhiwa, terasa sa ostavom, CG, lift, 1. sprat... Cena sa PDV-om 31.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 425761 GRBAVICA (Do`a \er|a) 25m2, ukwi`ena. Odmah useqiva garsowera, CG, komplet name{tena. Cena: 33.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236604. 425762

BRZO USEQIVA garsowera od 24m2 - Socijalno, 3. sprat, CG. Cena 29.800 evra sa PDVom. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618. 425756 DEVET JUGOVI]A 26m2, garsowera, 1. sprat, lift, terasa, uli~na strana, odvojena kuhiwa... Cena 33.500 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6621. 425770 GARSOWERA 27m2 - Bulevar, kod Futo{ke pijace, lift, terasa, CG. Upotrebna dozvola, name{tena... Cena 34.000 evra (nije fiksno). Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606. 425773 PRODAJEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505. 425736 [IRI CENTAR garsowera na I spratu, 34m2, cena povoqna, ukwi`ena, novija. Tel. 421-185. 425740

CENTAR, kod Dnevnika ukwi`ena garsowera, 24m2, novija gradwa, cena 27.000. Tel. 422149. 425741 SOMBORSKI BULEVAR 21m2, ukwi`ena garsowera, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, novija zgrada. Cena 26.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601. 425750 @EL. STANICA - odmah useqiva i ukwi`ena garsowera od 27 m2, 2. sprat, terasa, CG. Cena 33.000 evra. Telefoni: 021/424963, 064/823-6606. 425754 SATELIT, jednosoban stan, 31m2, IV sprat, CG, odmah useqiv, samo 26.000. Tel. 472-1660. 425743 CARA DU[ANA, jednosoban stan, 33m2, IIsprat, CG, terasa, ukwi`en. Tel. 472-1661. 425742

NOVO NASEQE, jednosoban, mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en, useqiv. Cena 36.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 425768 LIMAN: 29m2 jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena 30.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604. 425779 NOVO NASEQE: jednosoban 37m2, funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, 3. sprat, terasa, CG, PTV... Cena 37.100 evra. Telefoni: 064/8236618, 021/6614-200. 425775 SOCIJALNO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra. Telefoni: 063/761-63-64, 021/520231, ({ifra:10443), www.solis-nekretnine.com. 425810 PRODAJEM jednosoban stan kod Izvr{nog ve}a, 27m2, terasa, ukwi`en, bez ulagawa! Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:14649), www.solis-nekretnine.com. 425807 PRODAJEM nov, useqiv jednosoban stan od 30m2, prvi sprat, Vr{a~ka ulica, 30.700E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222. 425882 NOVO NASEQE, zgrada od fasadne cigle, ukwi`en stan od 40m2, cena 41.000. Telefon 6368429. 425866 BULEVAR OSLOBO\EWA 42m2, jednosoban, ukwi`en, lift, terasa 37.100. Telefoni: 444-107, 633-7853. 425895 PRODAJEM kod Stanice, Pariske komune jednosoban-jednoiposoban stan, 38m2 ukwi`en! Cena 39.700 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 425915 EKSTRA PONUDA - prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Omladinskog pokreta, 30m2, III sprat, useqiv. Ukwi`en. Cena 34.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45417. 425916 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 425904 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv stan od 37m2, Mi~urinova, lift, terasa, odr`avawe, ukwi`en, cena 41.200. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 425940 LIMAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 36.500 nije fiksno. Telefon 528-137, 063/538-166. 425968 @ELEZNI^KA STANICA u zgradi od fasadne cigle, stan 39m2, ~etvri sprat, lift, 37.700, odmah useqiv, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 425969 NOVIJI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, IIIsprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en, 36.000. Tel. 063/517-846. 425984 CENTAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 15.000 evra! Telefoni: 063/761-63-64, 021/427-277, ({ifra:50328), www.solis-nekretnine.com. 425809

dnevnik

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65. 20395 DVOSOBAN 55m2 preko puta `elezni~ke stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, ukwi`eno. Hitno! Telefon 063/518-781. 20601 AVIJATI^ARSKO naseqe, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/8901199. 20606 BULEVAR, kod Futo{ke pijce, nov, useqiv, 56m2 po 1.235e/m2. Mo`e povrat PDV-a. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232. 20644 KOD @. STANICE, ukwi`en 60m2, 4. sprat, lift, terasa, 51.500e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 20646 DVOSOBAN, 64m2, renoviran luks, Rumena~ka kod sajma, prvi sprat, dogovor. Telefon: 064/2466-206. 20656 PRODAJEMO klasi~an dvosoban stan od 52m2 kod Elektrovojvodine za 54.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 20668 CENTAR, dvosoban stan 44m2, ukwi`en, ~etvrti spratz, bez lifta. Telefon 6624-218. 20674 SOMBORSKI bulevar - 60m2 29.000E, 75m2 - 32.000E, terasa. Telefoni: 021/541-948, 064/2394331. 20567 TURGEWEVA 44.5 m2, drugi sprat, ukwi`en i Bra}e Krkqu{, drugi sprat, ukwi`en. Telefon 062/8901199. 20608 PRODAJEM nove jednoiposobne stanove od 43 i 33m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Telefoni: 021/6546609; 064/150-0867. 425949 LIMAN DVA odmah useqiv, kompletno renoviran jednoiposoban stan 41m2 na prvom spratu, u odli~noj zgradi, dvorisno orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 425972 PETRA DRAP[INA jednoiposoban stan dvori{no orijentisan, parking mesto, ukwi`en odmah useqiv 39.200 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 425977 GUNDULI]EVA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, za 39.200. Telefoni: 528-137, 6612262. 425975 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43m2 na Limanu 4, ukwi`en, u zgradi od fasadne cigle, prazan, odmah useqiv, bez ikakvih ulagawa, povoqno. ({16531). Telefoni: 021/654-6609; 063/581-997. 425946

HITNA PRODAJA! Odmah useqiv jednoiposoban sttan u Petra Drap{ina, II sprat, kompletno renoviran, terasa, dvori{na strana, parking u dvori{tu, kup. i kuhiwa sa pr. ventilacijom! Ukwi`ba1/1! Cena 36.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 425939 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 36m2, Novi bulevar, II sprat, lift, terasa, nov, neuseqavan, prvoklasna gradwa i oprema, upotrebna dozvola, cena 41.600. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 425944 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2 isto~na strana, terasa, odmah useqiv sa liftom. Hitno!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 425954 DETELINARA STARA!!! Jednoiposoban stan od 43m2 na drugom spratu po ceni od 39.500E, ukwi`en svetao!!! Telefon 063/8680-335. 425955 KOD CARA DU[ANA 41m2, prvi sprat, prazan, nov, useqiv stan, kqu~evi u agenciji. Telefoni: 451-318, 523-193. 425926

NA GRBAVICI zgradu zidao „Aleksandar” 34m2 mawi jednoiposoban, ukwi`en stan, tre}i sprat. Telefoni: 451-318, 523193. 425920 PRODAJEM odmah useqiv i ukwi`en, jednoiposoban stan, u Slova~koj ulici, 46m2, dvosoban, terasa. Hitno. Telefoni: 021/523-193, 060/07-305-77. 425921

PRODAJEM lep, jednoiposoban stan, 43m2 u Cara Du{ana, I sprat, ima terasu, sa dvori{ne strane, cena 46.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 060/0767-607. 425917 TELEP 25m2, jednoiposoban stan, visoki parter, useqiv 29.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 425896 LIMAN 2, kod „Vitra`a”, odli~an kompletno renoviran 1.5 stan, ukwi`en, cena 54.500. Telefon 636-8429. 425867 NOVI BULEVAR, „Zoned”, odli~an nov odmah useqiv 1.5 stan na II spratu, terasa, lift, cena 50.000. Telefon 636-8429. 425868 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na ~etvrtom spratu, Somborski bulevar, centralno gradsko grejawe, proto~na topla voda, povrat PDV-om, odli~an! Hitna prodaja! Mogu} kredit! Cena 1.120 evra/m2! Useqiva na prole}e, vredi videti... Telefoni: 064/134-0459, 021/451570, ({ifra:13105), www.solisnekretnine.com. 425811 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11666), www.solis-nekretnine.com. 425812 PRODAJEM stan u strogom centru grada, blizu Trga slobode, jednoiposoban od 43m2, bez ulagawa, ukwi`en! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:13588), www.solis-nekretnine.com. 425813 EKSKLUZIVNO! Odli~an jednoiposoban, nov, neuseqavan stan u ekstra kvalitetnoj zgradi kod Socijalnog, 42m2. Fotografije i skica rasporeda na na{em sajtu...! Telefoni: 065/2019013, 021/427-277, ({ifra:14764), www.solis-nekretnine.com. 425814 GRBAVICA - nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na ekskluzivnoj lokaciji, u mirnoj ulici na uglu sa Bul. oslobo|ewa. Zgrada vrhunskog kvaliteta, cena sa poratom PDV-a 54.300 evra, uredna dokumentacija! Telefoni: 060/018-9422, 021/427277, ({ifra:10180), www.solisnekretnine.com. 425815 ODLI^AN jednoiposoban stan od 40m2 na drugom spratu, Bul. cara Lazara, ukwi`en, cena 51.500 evra. Telefoni: 060/0189422, 021/520-231, ({ifra:14790), www.solis-nekretnine.com. 425816 ATRAKTIVAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, cena 43.500 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:10385), www.solis-nekretnine.com. 425817 PRODAJEM nov jednoiposoban stan kod Sajma, oko cene je mogu} dogovor... Telefoni: 066/9355-942, 021/427-277, ({ifra:11810), www.solis-nekretnine.com. 425818 [ONSI - odli~an stan u zgradi od fasadne cigle, bez ulagawa. Veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, mawa spava}a soba, lepa terasa. Slike na na{em sajtu... Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:10410), www.solis-nekretnine.com. 425819


oglasi

dnevnik

NOV jednoiposoban stan na super lokaciji! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:14136), www.solis-nekretnine.com. 425820 STAN u vili na Grbavici, jednoiposoban, trostrano orijentisan! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra: 16023), www.solis-nekretnine.com. 425821 IZUZETNA ponuda - nov jednoiposoban stan od 35m2, mala zgrada, {iri centar. Veoma povoqno! Telefoni: 065/2019-010, 021/427277, ({ifra: 12145), www.solis-nekretnine.com. 425822

PRODAJEM ili mewam - jednoiposoban stan od 39m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan, na Novoj Detelinari, cena 44.200 evra, za trosoban stan uz doplatu! Telefoni: 063/8557109, 021/427-277, ({ifra: 12817), www.solis-nekretnine.com. 425823 JEDNOIPOSOBAN stan od 39m2, u blizini Bulevara, novija zgrada, ukwi`en, na prvom spratu! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 10400), www.solis-nekretnine.com. 425824 ODLI^AN jednoiposoban stan koji funkcioni{e kao dvoiposoban, Novo naseqe-[onsi, prvi sprat, 52m2, povoqno! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:10343), www.solis-nekretnine.com. 425825 NOVA DETELINARA: 37m2 jednoiposoban, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, PTV. Mo`e kredit. Cena 41.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236618. 425778 CENTAR: nov, neuseqavan 42m2 jednoiposoban, 1. sprat, terasa, lift, CG... Cena sa PDV-om 47.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 425757 KOD MASTER CENTRA, jednoiposoban, ukwi`en, nov, neuseqavan, I sprat, lift, terasa, odli~an, cena 37.100. Tel. 4721661. 425744 GRBAVICA, jednoiposoban, 35m2, cg, ostava 4m2, ukwi`en, mo`e kredit, 36.050. Tel. 422149. 425745

NOVO NASEQE - 49m2 jednoiposoban. Ukwi`en, useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2. Cena 40.200 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236608. 425753 DVOSOBAN - 60m2, @el. stanica, useqiv odmah, ukwi`en, 4. sprat, nije zadwi, odli~an raspored, terasa, CG... Cena 51.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6610. 425752 BLOK 8 - 50m2 dvosoban, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, terasa, lift, CG... Mo`e kredit! Cena 46.400 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6607. 425755 LIMAN, dvosoban stan, III sprat, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 59.750 za 64m2. Tel. 422-149. 425747 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 425737 DVOSOBAN, prazan, odmah useqiv stan u Cara Du{ana 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana... Cena 46.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236621. 425769

NOVO NASEQE - Bra}e Drowak 48m2, dvosoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, mo`e kredit. Cena 48.500 evra. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6607. 425766 @. STANICA - 45m2 dvosoban, useqiv odmah, sre|en, lift, CG, Cena 41.200 evra. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6621. 425767 @. STANICA: 54m2 - dvosoban, ukwi`en, odmah useqiv, komplet renoviran, 1 sprat, terasa, lift... Cena 52.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608. 425776 LIMAN III - Balzakova (kod {kole) - 58m2 dvosoban, mogu} dvoiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, PTV, ju`na strana, parking... Perfektan raspored, cena 59.800E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606. 425777 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik. Telefoni: 063/7726845, ({ifra:10077), www.solisnekretnine.com. 425826 BULEVAR OSLOBO\EWA, prodajem odli~an ukwi`en i kompletno renoviran 2.0 stan od 50m2 pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/828-8377. 425869 BULEVAR, ukwi`en stan 58m2 odli~nog rasporeda, IV sprat, terasa, lift, cena 51.500. Telefon 636-6952. 425870 DETELINARA, prodajem ukwi`en 2.0 stan od 47m2 po ceni od 39.000. Telefon 636-6952. 425871

NOVA DETELINARA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odli~an 2.0 stan od 50m2, povoqno. Telefon 064/220-95-65. 425872 PRODAJEM odmah useqiv, nov dvosoban stan od 50m2, prvi sprat, dvori{na strana, Somborski bulevar. Cena 58.700E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222. 425883 BULEVAR CARA LAZARA 53m2, odmah useqiv 56.700 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 6337853. 425897 STANICA 60m2, dvosoban, lift, terasa, ukwi`en 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 425898 HITNO prodajem dvosoban stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, SAMO 62.000 evra! Nije fiksno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:14651), www.solis-nekretnine.com. 425828 NOVA DETELINARA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. 45m2. Spava}a soba 10m2, kuhiwa sa prozorom, cena 53.000 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:10408), www.solis-nekretnine.com. 425829 PRODAJEM odli~an luksuzan dvosoban stan na Limanu III, cena izuzetno povoqna zbog hitnosti prodaje! Telefoni: 066/9355-942, 021/520-231, ({ifra:12704), www.solis-nekretnine.com. 425830 KLASI^AN dvosoban stan, dvostrano orjentisan! Telefoni: 063/433-738, 021/427-277, ({ifra:12856), www.solis-nekretnine.com. 425831 STAN na Limanu II, dvostrano orjentisan sa ulagawem! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:10111), www.solis-nekretnine.com. 425832

KVALITETAN dvosoban stan na lokaciji Limanske pijace, sve prostorije sa prirodnom ventilacijom, eta`a visokog partera, stan ukwi`en na 51m2, useqiv po isplati. Po~etna cena 56.500 evra. Za vi{e pozovite... Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:10459), www.solis-nekretnine.com. 425833 DVOSOBAN stan u Ulici S. Novakovi}a na Novom nasequ. Telefoni: 063/7726-845, 021/520231, ({ifra:13236), www.solisnekretnine.com. 425834 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Ulici Pariskih komuna, cena dogovor... Telefoni: 066/9355-942, 021/427-277, ({ifra:10764), www.solis-nekretnine.com. 425835 ODLI^AN dvosoban stan, nov, u jo{ boqoj zgradi! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:10154), www.solis-nekretnine.com. 425836 BUL. OSLOBO\EWA - nov, ukwi`en stan, dvosoban od 42m2, cena 42.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:10748), www.solis-nekretnine.com. 425837 NA LIMANU 2 kod Spens-a u blizini fakulteta novija ukwi`ena zgrada, prvi sprat 41m2 ekstra sre|en, halogena rasveta, gipsarki radovi, jasenov parket. Telefoni: 523-193, 060/0767-607. 425918 NA NOVOMNASEQU Mileve Mari} 44m2 sa terasom, prizemqe 37.000. Telefoni: 451-318, 063/10-88-993. 425919 PRODAJEM lep dvosoban stan 45m2, miran kraj, Grbavica, Ul. \. Servickog, I sprat, ukwi`en, odvojena kuhiwa, 50.500 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-45177. 425922 PRODAJEM u novoj zgradi, 55m2, dvosoban stan, prazan. Useqiv. Odli~na lokacija kod Fut. pijace, povoqno!! Ima povrat PDV-a. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45154. 425923 PRODAJEM dobar mawi dvosoban stan, 39m2, V sprat, stan je u dobrom stawu, cena 29.000 evra. Hitno. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-41395. 425924

PRODAJEM dvosoban stan, 49m2, I sprat, Ul. M. ^ipli}a, odr`avan stan. Ukwi`en. Cena 39.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-44370. 425925 DVOSOBAN, 54m2, drugi sprat, Grbavica, odli~an stan po vrlo povoqnoj ceni. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 425905

PRODAJEM nov, ukwi`en dvosoban stan, drugi sprat, 44m2, Grbavica. Cena 49.450E. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222. 425891 DVOSOBAN, Novo naseqe [onsi, 55m2, II sprat, lift, ukwi `en, le pa kva li tet na zgra da, mir na lo ka ci ja. „Kvart”. Te le fo ni: 021/450417; 063/128-97-97. 425907 HITN A PROD AJ A! Od mah use qiv DS 63m2, cen tar, I sprat, nova zgrada, dve terase, odvo je na ku hi wa+tr pe za ri ja, cg, klima, odli~an raspored, mo`e biti i TS, ukwi`en, cena sa mo 56.500! Te le fo ni: 021/6616-324, 425-653. 425941 HITNO IPOVOQNO! Odmah useqiv DS 51m2, P. komuna, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, kompletno renoviran, odv. kuhiwa, ostava, ukwi`en, cena 47.500. Telefoni: 021/425653, 6616-324. 425942 HITNO! Odli~an DS 56m2, K. Marka, lift, dve terase, novija zgrada, brzo useqiv, klima, sig. vrata, dvostrano orijentisan, ukwi`ba, cena samo 56.700. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 425943

HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, II sprat, terasa, kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola i ukwi`eno!!! Cena samo 34.300 sa PDVom! Telefoni: 021/6616-324, 425653. 425937 LIMAN IV!!! Kod Mornarice dvosoban stan od 58m2, tre}i sprat, isto~na strana, ukwi`en sa zasebnom kuhiwom, zgrada zidana 80 tih. Telefon 063/8680335. 425956 SATELIT!!! Kod {kole, ukwi`en, useqiv po dogovoru, 2-soban stan sa terasom od 48m2!!! Pozovite 063/8680-335. 425957 DVOSOBAN, Liman I i Liman II, odli~na ponuda. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797. 425911 PRODAJEM hitno ukwi`en klasi~an dvosoban stan od 52m2 blizu Socijalnog, lift, terasa. Cena 50.900E. ({-16564). Telefoni: 021/654-6609; 064/254-4383. 425951 STEVANA MUSI]A dvosoban stan 56m2 klasi~na gradwa na drugom spratu, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 425976

nedeqa30.januar2011.

LIPOV GAJ dvosobni stanovi 60m2- prizemqe i 67m2- prvi sprat, odli~ani rasporedi, ukwi`eni, terasa. Telefon 063/811-7331. 425978 DETELINARA - Filipa Filipovi}a klasi~an dvosoban stan 53m2 ukwi`en, odmah useqiv za 46.400. Telefoni: 528137, 661-2262. 425979 NOVO NASEQE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno... Telefoni: 528-137, 661-2262. 425973 KA]E DEJANOVI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, na ~etvrtom spratu sa liftom za 57.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 425974 KOD @ELEZNI^KESTANICE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefoni: 661-2262; 063/538-166. 425970 NOVA DETELINARA - hitno nov odmah useqiv stan 49m2 za 45.500, ima upotrebnu dozvolu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 425971 EKSTRA: dupleks 39m2 - jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, CG, lift, ju`na strana, kose betonske plo~e. Cena 36.100 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 425771 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 12.800 evra! Telefon 063/761-63-64, ({ifra:14334), www.solis-nekretnine.com. 425827

PRODAJEM 90 m2 u @elezni~koj uslici i gara`u, dvoiposoban stan 120.000e. Telefon 064/112-62-49. 20589 DVOIPOSOBAN, nov, III sprat, 55m2 kod Doma zdravqa na Limanu 65.000E. Telefon 064/24-66-206. 20657 PRODAJEMO ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2 na Beogradskom keju za 67.000. Telefon 6447-622. 20671

HITNO, dvoiposoban ukwi`en stan 70m2 u Seqa~kih buna, lep raspored, povoqno. Telefon 6624-218. 20673 PRODAJEM ukwi`en stan u ul. Lov}enskoj 3 na prvom spratu od 70 m2 (novogradwa), sa prarking mestom. Telefon 063/219-763. 19822

25

VLASNIK, prodajem odli~an 3.0 stan, Liman IV, prvi sprat, 78m2, ukwi`en. Telefon 6363723, 062/8170-802. 19943 PRODAJEM stan na Limanu II 61 m2, mo`e i zamena za mawu ku}u u okolini Novog Sada. 30.000e. Telefon 021/459-172. 20597 PRODAJEM klasi~an trosoban stan 78m2 na Limanu dva u Bo{ka Buhe 82.000, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 20669 NOVO NASEQE dvoiposoban stan 63m2 plus terasa 24m2, odli~an raspored za 61.800. Telefoni: 528-137, 661-2262. 425981 PETRA DRAP[INA!!! Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Telefon 063/500-213. 425958 LIMAN!!! Kod „Merkatora”!!! Dvoiposoban stan na drugom spratu od 67m2. Pozovite!!! Telefon 063/500-213, 063/8680-335. 425959 HITNO! Odmah useqiv DIS 55m2, Koste [okice, IV sprat, lift, nov, neuseqavan, grejawe, klima, sig. vrata, dvori{na strana, mo`e i na kredit, cena 48.000 sa PDV-om! Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 425938 PRODAJEM nov dvoiposoban stan od 51m2, odvojena kuhiwa, visoki parter, neuseqavan i odli~an! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 10278), www.solis-nekretnine.com. 425839 JOZEFA MAR^OKA - Liman IV, velik stan u mirnom delu! Telefoni: 063/433-738, 021/520231, ({ifra:18002), www.solisnekretnine.com. 425840 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:14664), www.solis-nekretnine.com. 425841 CARA DU[ANA 63m2, dvoiposoban, terasa, cg, dvori{na strana, ukwi`en 68.200. mogu}nost kupovine gara`e u istoj zgradi. Telefoni: 444-107, 6337853. 425899 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853. 425901 PRODAJEM neuseqavan dvoiposoban stan na drugom spratu, sa terasom, Podbara, Cena 54.900E sa PDV-om. Tel. 064/197-2102, 021/6618-222. 425888 BULEVAR, u Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2 po ekstra ceni. Telefon 063/516478. 425874 GRBAVICA: 62m2 dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa. Lift, legalan. Cena 59.800 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6606. 425759 BULEVAR - 68m2, useqiv, ukwi`en, 2. sprat, terasa, CG, 2 lifta, dvostrano orjentisan. Cena 63.450E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621. 425760 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437, 063/534-505. 425738 [IRI CENTAR, direktno od investitora, dvoiposoban stan, 60m2, I sprat, cena sa PDV-om 61.800. Tel. 472-1660. 425746 LIMAN, odli~an trosoban stan na I spratu, 81m2, ukwi`en, cena dogovor. Tel. 472-1660. 425748 KOD IZVR[NOGVE]A, trosoban stan, 82m2, cg, lift, terasa, sa pogledom na Tvr|avu, cena 85.000. Tel. 472-1661. 425749 LIMAN 2, prodajem odli~an 3.0 stan od 77m2, mogu}e preure|ewe i u 3.5 stan, II sprat, terasa, lift, cena 79.700. Telefon 636-6952. 425875 GRBAVICA, odli~an ukwi`en klasi~an 3.0 stan od 75m2+terasa, III sprat, terasa, lift, cena 78.300. Telefon 636-8429. 425876


26

oglasi

nedeqa30.januar2011.

PETROVARADIN, u Bloku 8 prodajem odli~an 3.0 stan od 74m2 po ceni od 61.800. Telefon 636-6952. 425873 PRODAJEM nov, ukwi`en trosoban stan od 81m2, u blizini Sajma. Cena 71.000E. Tel. 064/197-2102, 021/6622-677. 425889

CENTAR, Radni~ka, 78m2 trosoban stan na prvom spratu, lift, odli~an raspored 90.000. www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 425902 LIMAN II 77m2, trosoban, ukwi`en, odmah useqiv, lift, terasa 72.000. Telefoni: 444107, 633-7853. 425900 TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520231, ({ifra:14735), www.solisnekretnine.com. 425842 PRODAJEM odli~an ukwi`en trosoban stan na Novoj Detelinari! Izuzetno povoqno! Telefoni: 066/9355-942, 021/427-277, ({ifra:19840), www.solis-nekretnine.com. 425844 KLASI^AN trosoban stan kod {kole „Petefi [andor”, blizu Bul. oslobo|ewa, 80m2, lift, terasa, zgrada od crvene fasadne cigle, ukwi`en 1/1, cena 92.700 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solis... Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra:10521), www.solis-nekretnine.com. 425845 LIMAN IV - trosoban stan od 80m2 na {estom spratu, zahteva ulagawa, dobar raspored, ukwi`en, cena 74.500 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:14645), www.solis-nekretnine.com. 425846

LIMAN IV - trosoban stan od 80m2 na ~etvrtom spratu, odli~an raspored, mo`e biti i ~etvorosoban, ukwi`en, cena 82.400 evra! Telefoni: 064/4491270, 021/427-277, ({ifra:19381), www.solis-nekretnine.com. 425847 INVESTITOR prodaje trosoban stan 75m2 u L. Kosti}a-centar, IVspratu. Useqiv do kraja meseca. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 425927 PRODAJEM dobar i renoviran stan na Grbavici, 69m2, useqiv po dogovoru. Ukwi`en. Terasa. Cena 61.800 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra45176. 425928 DOBRA PONUDA - prodajem stan na Limanu, 80m2, sa terasom i liftom. Useqiv. Ukwi`en. Cena 74.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 425929 PRODAJEM dobar i komforan trosoban stan na N. nasequ, 90m2, na IV spratu. Useqiv. Ukwi`en. Stan je u dobrom stawu i sre|en. Lift. Terasa. 80.000!! Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-43703. 425930 PRODAJEM na Rumena~kom putu stan 90m2, trosoban, useqiv. Ukwi`en, I sprat, lift. Terasa. Povoqno, cena 77.250 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 060/0767-607. [ifra-45405. 425931

TROSOBAN, Liman II- Bo{ka buhe, 73m2, peti sprat, lift, ukwi`en, mirna lokacija, dobra gradwa, cena 78.000E. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 425906 BRANIMIRA ]OSI]A!!! Odli~an trosoban stan od 85m2 ni`e spratnosti za porodi~no stanovawe sa duplom gara`om!!! Telefon 063/500-213. 425960 PRODAJEM odli~an trosoban stan od 74m2 blizu Spensa, ukwi`en , bez ulagawa, prazan odmah useqiv, lift, terasa. Cena 72.000E. ({-16548). Telefoni: 021/654-6609; 063/885-6290. 425947 BALZAKOVA renoviran, odmah useqiv, trosoban stan 80m2 ima terasu, ni`e spratnosti za 82.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 425982 KLASI^AN trosoban 81m2, Liman I, Fru{kogorska prema [trandu, Isprat, dvori{no, mogu}e ~etvorosoban, ukwi`en, 83.000. Tel. 063/517-846. 425985 TROSOBAN 74m2, Radni~ka, IX sprat, nije posledwi, pogled na Dunav i Tvr|avu, dvostrano, ukwizen, useqiv, 79.900. Tel. 063/517-846. 425986

KOMPLETNO renoviran trosoban, 86m2, Kej - centar, Visarionova kod „Porcelanose”, fasadna cigla, IV sprat, lift, ukwi`en. Tel. 063/517-846. 425987 KLASI^AN trosoban 80m2, Liman IV, Narodnog fronta, IV sprat sa liftom, odvojena trpezarija, dve terase, ukwi`en, useqiv, 75.000. Tel. 063/517-846. 425988 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 72.100 evra, povrat PDV-a! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:14776), www.solis-nekretnine.com. 425843

PRODAJEM hitno troiposoban stan, dupleks, 83m2, 97% zavr{en, na Novoj Detelinari. Senvi~ zid, super gradwa. Cena 69.000 evra. Telefon 060/846036. 20326 DUPLEKS oko 100m2 Rumena~ka ulica, ukwi`en + gara`a u dvori{tu, hitno. Telefon 062/8901199. 20607 SALONSKI 145m2, pogodan za poslovni prostor kod Jodne bawe. Hitno! Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 061/301-3484. 20647 UBLIZINIIZVR[NOGVE]A!!! Salonski troiposoban stan sa terasom ni`e spratnosti!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 425961 CENTAR!!! Kod {kole „\or|e Nato{evi}” odli~an troiposoban stan ni`e spratnosti sa odli~nom terasom. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680335. 425962

U TOPLICE MILANA prazan useqiv mawi troiposoban stan 71m2, cena 69.800. Telefoni: 451-318, 060/0767-607. 425932 U LAZE KOSTI]A useqewe do kraja meseca 95m2, investitor „Moj dom”. Telefoni: 451318, 523-193. 425933

dnevnik PRODAJEM ~etvoroiposoban stan od 106m2, centar, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en, II sprat, odli~nog rasporeda. Cena dogovor. ({-15573). Telefoni: 021/654-6609; 063/581-997. 425948

NA SUBOTI^KOMBULEVARU troiposoban stan 85m2 na prvom spratu prazan nov useqiv 78.700 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193. 425934 TROIPOSOBAN, Novi bulevar, 80m2, IIsprat, lift, potpuno nov odmah useqiv, ekstra povoqno, hitno. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 425910 NA GRBAVICI, Ul. Vojvo|anska, odli~an troiposoban stan, potpuno renoviran, odmah useqiv na prvom spratu. Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra:19671), www.solis-nekretnine.com. 425848 TROIPOSOBAN stan od 102m2, ukwi`en, prazan, tre}i sprat, ekstra lokacija, Maksima Gorkog, potrebno sre|ivawe! Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:17933), www.solisnekretnine.com. 425850 PRODAJEM odli~an troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici. Telefoni: 063/7726-845, 021/520231, ({ifra:12694), www.solisnekretnine.com. 425851 NOVO NASEQE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3.5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Telefon 636-6952. 425877 LIMAN, 80m2, troiposoban, ukwi`en, useqiv, CG, lift, sre|en. Cena 74.200 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 425751

P O D G R A \ E P. tvr|ave, prodajem prvi sprat 240 m2 (tri stana) i tavan. Telefon:

064/112-62-49 20591

GRBAVICA - 81m2, perfektan troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, CG, novija zgrada, Cena 74.500 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6607. 425764 UKWI@EN, useqiv odmah, 90m2, dvostrano orijentisan, 1. sprat, 2 terase, lift, CG, PTV... Cena 77.250 evra. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6604. 425774 BULEVAR (kod Kan-kana) 100m2, ~etvorosoban, 4. sprat, perfektan raspored, sre|en, terasa, lift, CG, ukwi`en, odmah useqiv! Cena 98.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 425765 ^ETVOROSOBAN 95m2 - nov, neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena 83.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618. 425772 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4.0 stan od 95m2. Telefon 636-6952. 425878

CENTAR, u @elezni~koj ulici ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Telefon 063/82-88-377. 425879 PRODAJEM nov, useqiv ~etvorosoban stan od 84m2, prvi sprat, Somborski bulevar. Cena 73.500E. Tel. 065/276-9594, 021/6618-222. 425885

SPECIJALNA PONUDA! Tri posebne dvosobne stambene jedinice na jednom ulazu, 130m2 ultra povoqno! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:14751), www.solis-nekretnine.com. 425859 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520296; 021/520-231 ({ifra:10789), www.solis-nekretnine.com. 425852 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com. 425853 GRBAVICA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - izuzetna ponuda! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:10270), www.solis-nekretnine.com. 425854 GRBAVICA - Liman, ~etvorosoban stan od 102m2, noviji ukwi`en dupleks, odli~an raspored, cena 88.600 evra! Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:11661), www.solis-nekretnine.com. 425855 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Cena 206.000 evra! Telefoni: 063/520296, 021/427-277, ({ifra:12034), www.solis-nekretnine.com. 425857 PRODAJEM u C. Du{ana, 90m2, ~etvorosoban ukwi`en stan. Lift. Terasa, bez ulagawa!! Stan je dvostran, cena 97.000 evra. Vredi videti!! Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra43694. 425935 KOD SOCIJALNOG u novoj zgradi, prazan useqiv ~etvorosoban stan 117m2 veliki dnevni boravak 114.500. Telefoni: 451318, 060/0767-607. 425936

PASTEROVA odli~an ~etvorosoban stan 97m2 zidala Budu}nost, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 425983 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137; 063/811-7331. 425980 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:13868), www.solisnekretnine.com. 425856 NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDV-om. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:14225), www.solis-nekretnine.com. 425849 GRBAVICA 101m2, ~etvorosoban, dupleks, ukwi`en, gradio „Aleksandar” 104.500 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 6337853. 425903

KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/649-4367. 19499 HITNO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat. Pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefon 6363-723, 062/8-170-802. 19942 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 20485 SALAJKA, B. Rradi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, povoqno. Telefon 6546-976, 065/3333-177. 20648 KU]A u blizini Novog naseqa 260/480m2, cena 56.650e, hitno. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 20649 UKWI@ENA ku}a, Telep, 170m2 + 100m2 plac 600m2, 155.000e, mo`e zamena za stan u okolini centra uz doplatu. Telefon 021/504-871, 064/183-6607. 20661 PRODAJEM ku}u na Klisi ili mewam za stan. Telefoni 021/453-548, 6416-892. 20470 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 063/500-833 posle 16. 20002 NOVI SAD - Rumenka prodajem plac sa svom infrastrukturom, iz pravca N. Sada, blizina glavnog puta, 16000m2. Telefon 062/8953133. 20740 PRODAJEM dvosopratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, str4uja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/551-9977. 18922 PRODAJEM ku}u u Gardinovcima na placu od 35 ari. Telefon 064/40-266-94. 20539 PRODAJEM novu ku}u u Ka}u, plac 5.20 ari: 110m2 stan, plus 110m2 poslovni prostor, lokal 60m2 u radu. Telefon 064/249-3922. 20548 PRODAJEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima Dudara 240m2, plac 430m2. Telefon 021/881-066. 19578 PRODAJEM plac na Kopaoniku u vikend nasequ ispod hotela „Ba~i{te” Telefon 063/81-61141. 20460 PARAGOVO plac 800m2 preko puta pe~eware Katun. Telefon 062/8901199. 20605

PLAC 27 ari, deqiv na dva Tranxament, dozvoqena gradwa. Telefon: 064/228-7731. 19409 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15h385 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, gas. Telefoni: 021/66-17415, 063/811-43-40. 20553 PLAC prema ^eneju, 2.200m2, objekat od 50m2 + gara`a za malu privredu. Hitno!!! Telefon 062/8901199. 20610 VI[E placeva izme|u Novog naseqa i Veternika, cena po jednom placu 13.000e. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232. 20650 PRODAJEM dva placa u Feketi}u u selu, hitno. Telefon 021/6366-330. 20471 ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a od oko 100 m2, sve na placu. Telefon: 062/8901199. 20604

PRODAJEM plac sa mawim legalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408. 20611 NOVISAD – Rumenka prodajem plac sa svom infrastrukturom, iz pravca Novog Sada, blizina glavnog puta, 16000 m2. Telefon: 062/8953133. 20740 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 425781 ATRAKTIVNA porodi~na vila - reprezentativan objekat, moderno opremqen, ukupno deset soba u tri eta`e, cca 300m2 stambenog prostora, gara`a za dva auta. Za vi{e informacija pozovite... Telefon 064/2003103, ({ifra:30924), www.solisnekretnine.com. 425794 UKWI@ENA prizemna ku}a od 64m2 na placu od 291m2, nus prostorija od 30m2, svi prikqu~ci, kolski ulaz, na uglu dve asfaltirane ulice, lepa lokacija, blizu Najlon pijace, cena 55.000 evra! Telefoni: 065/2019011, 021/427-277, ({ifra:30965), www.solis-nekretnine.com. 425795 TELEP kod Minakve odli~na ku}a oko 300m2 na placu 610m2, ukwi`ena, za cenu pozovite. Telefon 063/538-166. 425966 PRODAJEM hitno i povoqno spratnu ukwi`enu ku}u povr{ine 124m2 na placu 500m2 u Sremskoj Kamenici, grejawe eta`no na gas za 55.000E. ({444). Telefoni: 021/654-6609; 063/581-997. 425952

KU]A, Sr. Kamenica, blizina centra, ukwi`ena, odmah useqiva, najpovoqnija ponuda u Kamenici. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 425908 KU]A, ^ardak, odli~na nova ku}a na placu od 1000m2, travwak, borovi, preporu~ujemo. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 425909


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KADA SERVIS obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna, (ne bu|a) dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 6513-039, 065/543-68-96. 20637

RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166. 425965 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com. 425789

PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Telefoni: 063/527459, 021/520-231, ({ifra:30334), www.solis-nekretnine.com. 425790 KU]A u Bockama - Sr. Kamenica, 70m2-stambeno, plac 1.500m2 blago nagnut, pogled na Dunav i Novi Sad. Ukwi`ena! Cena 80.000 evra, nije fiksna. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601. 425763 NA LIPOVOM GAJU ekstra sre|ena ku}a 134m2 sa lepim dvori{tem, gara`om, ukwi`ena, ~uvarskom slu`bom, cena 145.000. Telefoni: 523-193, 451-318. 425912 HITNA prodaja ku}e od 113m2 sa nusprostorijom od 82m2 na placu od 1.000m2, Bukova~ki put, cena 50.000 evra. Nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/427277, ({ifra: 30942), www.solisnekretnine.com. 425791 ^ORTANOVCI - vikendica od 60m2 na placu od 3.800m2, ukwi`ena, struja...cena 9.500 evra. Telefon 063/761-63-64, ({ifra:30875), www.solis-nekretnine.com. 425792 PRODAJEM odli~nu ku}u od 140m2 kod Mo{ine vile, plac 1.400m2, ravan, ukwi`eno! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:30846), www.solis-nekretnine.com. 425793 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 425784 ATRAKTIVNE gra|evinske parcele na Novom bulevaru, kod kasarne „Majevica”, povr{ine 2.500m2, {irina do bulevara cca 80m i 10.000m2 sa frontom od cca 100m, pogodno za vi{e vrsta poslovnih delatnosti. Telefon 064/2003-103, ({ifra: 70310), www.solis-nekretnine.com. 425786 KA] - tri minuta udaqen od centra, plac 11.500m2 sa izgra|enim objektima. U blizini predvi|ena izgradwa hotelskog kompleksa... Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra:80357), www.solis-nekretnine.com. 425787 PARCELE na Mi{eluku 6.000m2, mogu}nost parcelacije u osam placeva, dozvoqena gradwa P+1+Pk, porodi~no stanovawe, hitna prodaja! Telefon 065/2019011, www.solis-nekretnine.com. 425785 HITNO prodajem gra|evinski plac na Bockama od 400m2, u asfaltiranoj ulici, dozvoqena gradwa ku}e, P+I+Pot, ravan, delimi~no ogra|en, cena 19.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 425945

IZDAJEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, dve telefonske linije, dva sanitarna ~vora. Telefon: 063/506-506. 20427 SAJAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa. Telefoni: 063/161-2873, 064/596-58-74. 20329

IZDAJEMO luksuzni lokal oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice iskqu~eni. Tel. 061/633-99-87. 20421 IZDAJEM, prodajem, mewam lokal, 27m2, kod ABC-a, Rumena~ka 25. telefon 063/560-091. 20561 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266. 20594 IZDAJEM lokal 30m2 u pe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 130 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 20619

P R O DLA J E M LOKAL25m2,

nov, ukwi`en, Katoli~ka porta, sa zakupom do 2013. godine, mese~ni zakup 250e, cena 50.000e. Telefoni: 063/504-085, 065/504-0850, 021/55-77-30.

20614

PRODAJEM ukwi`ene lokale, od 117m2, 74m2 i 42m2 na Novom bulevaru. Telefon 063/219-763. 19823 PRODAJEM ukwi`en lokal od 40m2 preko puta gara`a Spensa /kod Suda/ lokal od 110m2 u Novosadskog Sajma 23 ukwi`en. 063/219-763. 19824 LOKAL 52m2, centar Novog Sada, mesto ekskluzivno, pe{a~ka zona, Opremqen za butik, ukwi`en, cena povoqna. Telefon 063/89-23-168. 20352 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 425788

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 425739 LOKAL na Grbavici - u prizemqu nove zgrade, na uglu dve ulice, 265m2 i dve gara`e u suterenu i 150m2 skloni{ta sa pravom kori{}ewa, cena 280.000 evra. Mo`e i zamena za stambene kvadrate uz doplatu, a mo`e i za izdavawe! Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, ({ifra:80250), www.solis-nekretnine.com. 425782

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/3377695, 824-611. 19153 AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39. 19167 KUPUJEMO automobile novije i starije, mogu i havarisana, dolazak isplata odmah. Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885. 19172 PRODAJEM floridu 1, 4 1994 god. prvi vlasnik, dodatna oprema, gara`iran mo`e zamena za „Juga”, Cena 1600e. Telefon 063/524-090. 20519 LADA110, 16w, zlatno srebrna, 2003 god, 42.500km pre{la, o~uvana, gara`irana, prvi vlasnik, Telefoni: 062/1662041, 021/6417165. 20569

PRODAJEM {iva}u ma{inu Bagat, model Slavica, dobro o~uvanu. Telefon: 061/804-14-83. 20398

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574-162, 069/574-1622. 20609

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 20662

TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63. 19394 PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546. 19565 DIHTOVAWE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, buke i pra{ine, cena 150 din/m. Telefoni: 021/500-612, 063/8426-848 i 063/8424-716. 20371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 20497 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19. 20502

NA BULEVARU oslobo|ewa br. 88 prodajem poslovni prostor, na II spratu, 30m2. Telefoni: 021/529-460, 063/548-194. 20528

PRODAJEM suterensku gara`u, 17m2 u @eqezni~koj 46, sa daqinskim, 10.000E. Telefon 064/14-63505. 20476 PRODAJEM ukwi`enu gara`u 21 m2 u Kraqevi}a Marka. Mo`e kompenzacija za automobil. Telefon 064/157-0304. 20501 PAP PAVLA ukwi`ena gara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija, 6.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 425893

VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/216-54-24. 20588

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14. 19044 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! nonstop, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14. 19045 SONY televizor, moderan 72 ekran, 100 programa, 2 starta ~in~, 45evra Sony 54 ekran moderan 25 evra, prevoz besplatan.Telefon 064/214-25-24. 20676

nedeqa30.januar2011.

27

Posledwi pozdrav sestri Posledwi pozdrav

Rajku Marjanovi}u

An|elki Srdi} od: brata Save, snaje Marije sa decom.

od: Qube i Grozde sa decom.

20762

20766

Obave{tvamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

PRODAJEM baliranu detelinu nepokislu i pokislu i seme sorte „Banatska visoka!. Budisava. Telefon 063/75-11-720. 19698

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, nekori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 20507 PRODAJEM pi{toq 7, 62m, nikolvan, beli, posebna dopuna na wemu - ekstra. Telefon: 063/414-478. 20397

POTREBAN kuvar sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon: 021/6622-002. 20526 PRIVATNOM vrti}u potrebna `ena za odr`avawe higijene, uslovi da je nepu{a~ i da ima sopstveni prevoz. Telefon 062/1707-534. 20538 EVROPA: potrebne konobarice, kuvarice, varioci CO2, elektro, argon sa va`e}im atestom. Novi Sad: potrebne gerentonegovateqice, medicinske sestre, farmaceuti. Telefon 021/400-148. 20652 POTREBNA `ena za pomo} u ku}i oko nepokretne osobe. Telefon: 506-669. 20712 AGENCIJA ku}ne nege, bolesnih, starih, nudimo vam gerentonegovateqice, medicinske sestre, doma}ice ku}e u Novom Sadu i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 20654 RADIO bih kao no}ni ~uvar, imam A i B voza~ku dozvolu. Telefon: 061/804-14-83, Milan. 20655

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-0916. 18877 KAZAN za pe~ewe rakije, 350 lit. skoro nov, ~ist bakar, automatska me{alica, mo`e i na gas, info. Telefon 063/531-711. 19791 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 20301 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, ta~na mera. Telefon: 064/143-3409 i 6419-439. 20376 PRODAJEM praznu burad od lo` uqa od 200 litara. Telefon 021/504-629. 20508 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 064/21-56-421, 062/17074-51. 20639 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 064/214-23-52, 063-823-16-54, 061/138-24-07. 20640

Zdravko Nikoli} 1932 - 2011. Sahrana je danas, 30. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu u Ka}u. O`alo{}ena porodica Nikoli} OG-2

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav na{em

@ivan [ovqanski Zdravku Nikoli}u

Od bra}e: Svetozara, Pere, Velimira, \or|a i Mom~ila, i sestara: Petre, Marije, Zore, \uje i Dragiwe sa porodicama.

1931 - 2011. Sahrana je danas, 30. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u \ur|evu. O`alo{}eni: supruga Milosava i sin Milovan. 20778

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

20682

POMEN

30. 1. 2004 - 30. 1. 2011.

Rajku Marjanovi}u od: supruge Radojke sa decom, unucima i snajama. Sahrana je u ponedeqak, 31. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. 20761

Posledwi pozdrav Jeleninom dedi i Bubinom tati

Mom~ilo Radinovi}

S qubavqu i tugom ~uvamo te u na{im srcima i mislima.

Savi Krkqu{ Tvoji: Olga, Gordana, Predrag i Stefan. od Mire i Dragana.

20682

20779


28

^iTUQe l POMeni

nedeqa30.januar2011.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 29. 1. 2011. godine preminuo na{ dragi suprug i otac

dnevnik

Posledwi pozdrav deci, ocu i suprugu

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i prabaki

Milenku Ivanovu 1925 - 2011.

1948 - 2011.

Ispra}aj je u ponedeqak, 31. januara u 11.15 ~asova, sa Gradskog grobqa, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 30. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, iz kapele, u Ba~kom Jarku. Nikada te ne}e zaboraviti i uvek }e te voleti tvoji: supruga Jeka i }erke Gordana i Jadranka.

pozdrav

Gocinom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Sahrana na{e drage mame obavi}e se 30. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u ^eneju.

O`alo{}eni: }erke Mirica i Cana sa porodicama i supruga Dragica.

K}erke Koviqka, Smiqka, Qubinka, sin Vlado, zetovi, snaja, unuci i praunuci.

OG-1

20754

20769

Posledwi tati

Gospavi Kqaji}

Milanko [i{arica

Posledwi pozdrav dragoj babi

Posledwi pozdrav voqenom kumu i dragom prijatequ

Posledwi pozdrav drugarici kom{inici

na{oj

Dipl. in`. Gojku Martinovi}u iz Podgorice - Crna Gora

Milanku [i{arici

Milanku [i{arici

Gospavi Kqaji}

Gospavi Kqaji} Draga baba, po~ivaj u miru.

S qubavqu i po{tovawem, porodica Jevi}.

od Maje Dondur sa porodicom.

20771

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Milanku [i{arici

Porodice: Plazina, Peva~, Stefanovi}, Davidovi}, Ivo{ i Joji}.

Tvoji unuci Nikola i Du{an sa porodicama.

20772

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Milanku [i{arici

Napustila nas je na{a draga Maca

Tinka Stankovi} 1929 - 2011.

Mirjana Petrovi}

1929 - 2011.

Sahrana je u ponedeqak, 31. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. Polazak iz ku}e `alosti u Patrijarha Raja~i}a 37. O`alo{}eni: sin Nikola, snaha Vesna i unuka Jelena.

1920 - 2011. Wen sin, unuka i praunuke.

20763

20751

Puno te vole: }erka Jadranka, zet Miroslav i unuk Nikola.

Vole te tvoji Marina i Dario.

od prijateqa Bo`e i Stanke Vuki}.

20773

20774

20764

dragom

Posle kratke i te{ke bolesti zauvek nas je napustila na{a draga i voqena majka, svekrva i baka

20755

Tinki Stankovi}

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

od porodica [etka i Randeq.

20752

20756

Sa beskrajnom qubavqu i velikom tugom ~uva}emo te od zaborava.

Posledwi pozdrav dragom

Po~ivaj u miru dragi prijatequ.

Na{a draga i voqena

Posledwi pozdrav seji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena mama, svekrva i baka

Mirjana Petrovi} Milanku [i{arici

ro|ena Stankovi}

Milanku [i{arici Dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u na{im srcima.

Smiqana Kova~evi}

An|elki Srdi}

Sahrana je 30. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, [ajka{u.

S qubavqu i po{tovawem, porodica Vorgi}.

S qubavqu i po{tovawem, sestra Drena, sestri}i Goran i Miroslav.

Porodica Nastasi}.

20775

20770

20758

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav dragom bratu

Milanku [i{arici

S qubavqu i po{tovawem, sestra Milena, zet Du{ko i sestri} Boris. 20768

O`alo{}eni: sinovi Milo{, Dragan i Qubomir, snahe Zorka, Nada i Qubica i unu~ad Dragana, Milutin, Qubomir, Jelena, Smiqana i Vladimir. 20765

Sahrana je u ponedeqak, 31. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Brat Bogoqub Stankovi}, snaha Vukica, brati~ine Milica i Miomira sa svojim porodicama. 20750

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav mami, baki i prabaki

Mariji Boldocki

An|elka Srdi}

Kako prihvatiti istinu da te vi{e nema? Kako `iveti daqe bez tebe? U na{im srcima ostaje ve~na tuga i bol.

Ostavila nas je da za wom tugujemo i se}amo se wene qubavi koju nam je nesebi~no pru`ala.

Mirjani - Miru{ki Petrovi}

ro|. Mar~ok 1919- 2011.

od: Mire, Mladena i Vesne.

O`alo{}ena porodica.

Sahrana drage nam pokojnice je 30. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, u Kisa~u. O`alo{}eni weni najmiliji: sin i }erka sa porodicama.

20746

20767

20753


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana, 1. 2. 2011. godine navr{ava se 8 godina od smrti na{eg

DEVETOGODI[WI POMEN

SE]AWE

nedeqa30.januar2011.

DVOGODI[WI POMEN

POMEN

29

SE]AWE na brata Milenka, preminulog i sahrawenog u Midlendu - Zapadna Australija.

Vukosava Pavlov Branislav Kalu|erski Bane

Qubi{e Boqanovi}a Uvek }e te se se}ati: sin \or|e i unuk Nemawa i supruga Jovanka.

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoja }erka Mara sa porodicom.

Tvoji: Miroslava, Steva, Jovan i Novak.

Persida Puji}.

20479

20694

20319

20757

20776

TU@NO SE]AWE na na{eg dragog i nezaboravnog supruga, oca i dedu

Mirka Gavrilovi}a @ivko Krsti}

31. 1. 2007 - 2010.

Porodice Krsti} i Pavlovi}.

Seka, Ru`ica i Boba sa porodicama.

20592

POMEN

Novak Buqi}

Mladen Kalaba

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav. Utehe nema, tuga ostaje. Tvoji roditeqi Milenko i Vesna, bake Sofija i Kata, brat Vladimir i sestra Sowa Miqu{.

20692

U subotu, 29. 1. 2011. godine navr{ilo se osam te{kih godina od kako nije sa nama na{ deda, mu` i otac

iz Vilova Navr{ilo se deset godina otkako nema Tebe, Tvoje qubavi, radosti sa kojom si nas uvek do~ekivala, ispuwavala na{e neizre~ene `eqe, savetovala, hrabrila. Sa ponosom, qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na Tebe. Tvoji: }erka, unuci i praunuci.

30. 1. 2009 - 30. 1. 2011.

30. 1. 2004 - 30. 1. 2011. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu i veliko srce.

DEVETOGODI[WI POMEN

31. 1. 1998 - 31. 1. 2011.

Slavko Jefti}

Kalman Kulhanek Duci

Jovan Kovanxi}

Slomili su ti krila na{ golube. I daqe ne verujemo i daqe ti se nadamo.

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na Tebe.

Neka na{a tuga i suze ne remete tvoj mir i neka te an|eli ~uvaju. S qubavqu tvoji: supruga Anka, sin Milan i }erka Qiqana sa porodicama.

20651

O`alo{}eni roditeqi.

dipl. in`. gra|.

Slobodanka Mogi}

20361

20745

[ESTOGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Miodrag Mitrovi} 2000 - 2011.

Jovan ^eki}

Jovan Kovanxi}

Pomen dajemo danas, 30. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, u Sabornoj crkvi, u Irigu.

Sa qubavqu i po{tovawem se}amo se na{eg dobrog te~a Vaneta.

Milkana ^uturilo

Sa ponosom, po{tovawem i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe. Qubica, Marko i Nikola, snahe Ivana i Melinda i unuci Miodrag i Ilija.

Uvek }ete voleti i ~uvati u svojim mislima porodice: ^uturilo, Vlajkovi}, Kajtez i Luka~.

20556

20734

3

Posledwi pozdrav dragoj ujni Anici.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

An|elka Srdi} ro|. Dovijarski

Marija Pavlov 25. 12. 2010 - 2. 2. 2011.

Duboku zahvalnost izra`avamo kumovima i prijateqima koji su pritekli u pomo} kada je iznenada umrla na{a Baka. Posebnu zahvalnost za humanost i profesionalnost upu}ujemo Mr. sci. dr. med. N. Ikoni}, Dr. med. sci. G. Jovanovi} i osobqu Klinike za anesteziju; Doc. dr. med. M. Korica, Prof. dr med. M. Milankov i Mr. sci. med. S. Ninkov, Dr. med. D. Lekovi} i osobqu ku}nog le~ewa, Dr. med. S. Keca i osobqu hitne pomo}i, medicinskoj sestri Sne`ani Poznanovi}, @ivki Cincovi} i Raspopovi} Branislavu. ]erka Vera sa porodicom. 20716

Hvala joj za svu qubav i podr{ku koju mi je pru`ala dugi niz godina.

dipl. in`. gra|evine

Hvala ti za sve. Tvoji najmiliji.

30. 1. 1997 - 30. 1. 2009.

Zlate Ravi}

Mileva Zinai} 30. 6. 1998 - 30. 6. 2009.

Ne}aka dr Persida Puji}.

S qubavqu i ponosom, wihovi najmiliji.

20777

20565

\oka ]irin iz \ur|eva Kako vreme prolazi sve te`e i te`e je bez tebe.

20364

20368

Porodice Bo`idara i Aleksandra Jovanovi}a.

20760

31. 1. 2009 - 31. 1. 2011.

Vreme tugu ne le~i, jecaj i bol ne zaustavqaju. Voqeni se nikad ne zaboravqaju.

Supruga Qubica.

[ESTONEDEQNI POMEN

Sava Ka{ikovi}

Milici Vidi}

Tre}eg februara navr{ava se {est meseci.

iz Rume

U nedequ, 30. 1. 2011. godine, na grobqu u Loku, u 11 ~asova dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj

Miru{ki

20469

POMEN

Pro{la je godina kako si tiho oti{la. Veliki bol i patwa, to je moj `ivot posle tebe. Duboko u meni `ivi se}awe na tvoju qubav i na{ sre}an zajedni~ki `ivot. Suprug Jovan sa porodicom. POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

U mom srcu }e ostati ve~ni bol za tvojom prerano uga{enom mlado{}u i veliki ponos {to sam te takvog imala. Do groba neute{na mama Grozda.

20362

Dana 2. februara 2010. godine, prestalo je da kuca srce moje drage i voqene supruge

SE]AWE na na{e drage roditeqe.

Velisav Popovi} Veqa iz Beo~ina

Porodice: Gelei, Mladenovi} i Vuli}.

20759

Dobre Zinai}

Ostale su uspomene na tvoju plemenitost i dobrotu. Porodica Atlagi}.

TU@NO SE]AWE

30. 1. 1992 - 30. 1. 2011.

Dana, 1. 2. 2011. godine navr{ava se godina dana od kada je preminula

Tvoje: Qiqa i Dragana sa porodicom.

20500

20491

1937 - 1999. Neka mu je laka tu|a zemqa.

Navr{ava se {est godina od kao je zauvek zaspao na{ dragi suprug, otac i deda

1937 - 2005.

Milenko Puji}

Dragom tati,

Weni najmiliji.

sa qubavqu i po{tovawem wegovi najmiliji.

20629

20523

Daniel Katalin ro|. Horvat Mila drugo, draga mati, veoma nam nedostaje{. Arpad, Endre i Jelena. 20524


30

07.00 08.00 08.05 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45 01.40 02.30

tv program

nedeqa30.januar2011.

ТВ Баштина Вести Чарлијев авион, филм Тролови Та дивна створења Кад зазвони: Заказане туче Знање имање Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид Вести Полинезија, док. филм Штикла папуча ТВ Дневник Тајна хране: Бели лук Изопачена жеља, филм Пресент ТВ Дневник Полако па сигурно - квиз Микијева кујна Невидљиви противник Војвођански дневник Спортска хроника Ноћна смена Класик рок Грување Из студија „М“ Штикла папуча Ноћна смена

06.00 Музичко свитање 07.30 Глас Америке 08.30 Мрачна страна дигиталног света 10.30 Травел 11.00 Тојотин свет природе 12.00 Филмски програм 13.45 Арт бокс 14.20 Хало председниче 15.30 Војвођанске вести 16.00 Путоманија 16.30 Разголићени 17.30 Војвођанске вести 18.30 Улови трофеј 19.00 Хроника општине Врбас 19.30 Вреле гуме 20.00 Војвођанске вести 20.30 Седми дан 21.00 Арена инфо 21.30 Вино и виноградарство 22.00 Војвођанске вести 22.30 Музички пограм 00.15 Глас Америке 00.45 Ноћни програм

06.02 07.30 07.35 07.45 08.00 09.00 09.24 09.39 09.54 09.59 10.29 11.00 12.00 12.15 12.25 12.56 13.03 13.30 13.59 14.20 14.29 15.00

ТЕНИС - АУСТРАЛИЈАН ОПЕН

Новак Ђоковић Енди Мареј, финале

16.52 18.45 19.15 19.32 20.33 21.24 22.01 23.46 23.33 00.01 02.00 03.28 04.58 04.45 05.29

dnevnik

Музика за добро јутро Датум Верски календар Време одлуке Дозволите... Артур На татином месту, ЕБУ драма Повратак у школу, ЕБУ драма Мале приче Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР-повратак: Косово Верски календар Е-ТВ Датум Пут око света, док. програм Културако аресипе Српски источници Верски календар Пут хуманизма Клизање: ЕП, егзибиције, пренос Рукомет: СП, финале, пренос Олимпијски кругови Српске спортске легенде Твоје песме, моји снови Атлас света Заборављени умови Србије Јелен топ десет Истините приче Викенд евронет Клизање: ЕП, егзибиције Рукомет: СП, финале Олимпијски кругови Истините приче Јелен топ десет Мој љубимац

(РТС1,09.30) 06.05 08.00 08.15 09.30

Долорес Милошев

Кад зазвони Када се неспоразум или свађа не могу решити, неки млади прибегавају најгорем решењу - тучи! Некада се иде толико далеко да се туче заказују, попут посете зубару или фризеру... Водитељ: Долорес Милошев (РТВ 1,10.30)

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.40

Кухињица (мађ) Агро мозаик Црно бели свет Излог страсти Капљица, цртани (слов) Духовка на словачком Верска емисија (слов) Недељни магазин (рум) Бразда (мађ) Изворна мађарска народна музика Трио-Еврорегионални магазин Отворите светло јер тама боли (на слов. језику са титл.на срп.) Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Мађарска галерија историјских ликова (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Пут Рома (ром) ТВ Спорт (мађ) Језа 2, филм ТВ Продаја

09.00 11.00 11.30 12.00 12.30 14.20 14.30 15.00 16.00 16.50 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Убиства у Мидсамеру НС клинци 7 НС дана Друм Убиства у Мидсамеру Неон сити Азбука родитељства Московска сага Разоткривени Неон сити Објектив Препознај Европу Храна и вино Јована суботом Објектив Разгледнице Ево нас код вас Московска сага Објектив Разоткривени Оловне приче

11.05 11.11 12.47 13.00 13.15 13.30 14.12 14.55 15.06 15.52 15.56 16.50 17.21 17.47 18.23 18.57 19.30 20.05 20.50 22.45 22.50 23.30 23.45 00.38 02.54 02.57 03.46 04.34 05.08 05.48

Азбука родитељства (НовосадскаТВ,14.30)

10.15 НБА: Чикаго – Орландо 12.15 НБА акција 13.00 ФА куп: Арсенал - Хадерсфилд 15.00 ФА куп: Нотс кантри - Манчестер Сити 17.00 НБА уживо 17.30 ФА куп: Фулам – Тотенхем 19.00 НБА: Оклахома Сити – Мајами 22.00 НХЛ: Ол Стар гејм 00.30 Холандска лига: НАЦ – Ајакс

07.00 08.00 10.00 12.10 12.40 13.50 14.30 15.55 18.00 18.15 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Тенис - Аустралија опен: Новак Ђоковић - Енди Мареј, финале, пренос Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Балканском улицом: Сигурна кућа Време је за бебе Вести Сат Вести Мој рођак са села Роковник Задња кућа Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Жена са сломљеним носем, филм Вести Увиђај Дневник Љубавнице Тенис - Аустралија опен: Новак Ђоковић - Енди Мареј, финале Вести Мој рођак са села Сат Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

Домаћин Филм: Главни сведок Филм: Урнебесна трагедија Галилео Вече са Иваном Ивановићем Улица смеха Ја волим Србију Филм: Сутјеска Вести Експлозив-најбоље Галилео Улица смеха Квиз: Желите ли да постанете милионер ? Филм: Мис тајни агент Фајронт република Досије Америчко рвање-До коске Топ спид Филм: Урнебесна трагедија

КаролинаКостнер

Клизање: ЕП, егзибиције (РТС2,15.00)

06.00 06.30 07.30 08.15 09.02 09.30 10.00 10.10 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

ВОА Маратон Улови трофеј Спреми сарму да те цео свет разуме Коферче Топ шоп Вести Кефалица Филм. Преко ограде Вести Милица² Топ шоп Инфо Списак мојих бивших Вести Слике живота Инфо Док. серија. Универзум Вести Филм: Голи пиштољ 2 Вести Човек од закона Породица Серано Филм: Њени родитељи Последњи час Вести Милица² Филм: Погранични град Филм: Голи пиштољ 2 Док. серија Филм: Њени родитељи

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

04.00 Љубав на продају, 07.00 Уз кафу, 08.00 Мини концерт, 10.00 Смех терапија, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 13.30 У међувремену, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену

10.00 Ши-Ра, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Филм, 16.30 ЗОО Хоби, 17.00 Без тамбуре нема песме, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Е-ТВ, 22.30 Више од игре, 23.00 Неми сведок, 00.30 Џубокс

ЈугославЋосић|

Између редова Ове недеље екслузивно за Б92 говори СузанТатон, мајка покојног Бриса Татона. Интервју је сниман у амбасади Француске у Београду дан након доношења пресуде Брисовим убицама. Водитељ: Југослав Ћосић| (Б92,14.00) 06.40 Филм: Путовање у средиште земље 08.05 Београд за почетнике 08.30 Знање на поклон 11.00 Потрага 11.30 Филм: И диве убијају зар не? 13.00 Вратиће се роде 14.00 Између редова 15.00 Топ гир 16.00 Вести Б92 16.30 Филм: Освајање слободе 18.25 Двоугао 18.30 Вести Б92 19.05 Наша мала клиника 20.00 Национална географија и Би-Би-Си: Поново дивљи 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Патрола 00.05 Филм: Бакино чедо 01.35 Хиторама 02.30 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 22.00 00.15 00.30 02.15

06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 11.50 12.10 12.30 13.00 13.25 13.40 13.55 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво, Кити Телешоп Барби Тамбелина Винкс Сирене Бакуган Југио Ангелина балерина Пресовање Телешоп Парови, уживо Мелруоз плејс Телешоп Вести Изнајми звезду Парови, уживо Телемастер Је л истина?

Је л‘ истина Емисија о свим актуелностима и скандалима широм нашег јавног живота... Сваке недеље разговарамо са познатим лицима Србије. Завиривања у туђа дворишта код нас су све чешћа појава, зато завирите и у наше... (Хепи,18.30) 19.00 20.00 21.00 23.00 23.50 03.00 03.30 05.30

Мелруоз плејс Парови, преглед дана Парови, избацивање ТНТ Парови, уживо Мелруоз плејс Забавни програм Пут ка ватреном рингу

Добро јутро Двор Сити Гранд хитови Двор Ја то тако Недељно поподне Лее Киш Двор Национални дневник Двор Филм: Легенда о Зороу Сити Филм: Духови са Марса Филм: Легенда о Зороу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм


dnevnik

nedeqa30.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

SlavNiStRaNcigoStiSRbiJe

Pi{e:RadovanPopovi} 08.05 09.00 09.40 10.10 11.40 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.40 16.10 17.40 18.15 19.30 20.10 21.05 21.45 23.45

РобертдеНиро

Пријатељи НораФора ТВкалендар ШерифуЊујорку Мањинскимозаик Дневник Плодовиземље Море Недељомудва Миридобро Културнабаштина Зачаранакућа,филм Глобалносело Лепомнашом Дневник 1против100,квиз Стипеугостима Караула,филм Циклусевропскогфилма:12, филм 02.25 ШерифуЊујорку 03.40 Скицазапортрет

Праведноубиство ТаркиРостерсудваискусна детектива њујоршке полиције и дугогодишњи партнери који траже серијског убицу. Серијски убица већ дуже време убија злочинце социопате. Обојица имају личнихнерешенихпроблема пакадапочнуиимајусукобе самалђимколегама... Улоге: Роберт де Ниро, Ал Паћино, 50 Цент, Карла Гугино,ЏонЛегуизамо,ДониВахлберг Режија:ЏонАвнет (НоваТВ,21.15) 07.55 08.35 09.30 10.00 10.20 10.35 11.00 11.15 11.40 12.10 12.40 13.10 14.10 15.10 17.10 19.15 20.05 21.15 23.00 00.20 01.50 03.30

Фрикови У седмом небу Брза благајна Пепа,цртани Тими Тим,цртани Винкс,цртани Чугингтон,цртани Бен Тен Аутомотив Новац Телевизијска посла Фрикови У седмом небу Добар човек у Африци,филм ИндијанаXонсиуклетихрам, филм Дневник Над липом 35 Праведноубиство,филм Ред карпет,шоубиз Нападсабљозубогтигра, филм ДобарчовекуАфрици,филм Ред карпет,шоубиз

07.50 Златнакинотека-циклус КеријаГранта:ГунгаДин, филм 09.47 Библија 09.57 Крижевци:Миса,пренос 10.55 Шамони:Светскискијашки куп-суперкомбинација(М): Спуст,пренос 12.10 Иван,док.филм 12.45 Филиповебебе 13.15 е-Хрватска 13.55 Шамони:Светскискијашки куп-суперкомбинација(М). слалом,пренос 14.30 Светскопрвенствоурукомету (м)-преносутакмицеза3. место 16.05 Олимп-спортскаемисија 16.55 Светскопрвенствоурукомету (м)-преносфинала 19.25 Гаража 20.00 Знаци,филм 21.45 Посебнидодаци 22.20 Филмскибутик:2001.Одисеја усвемиру,филм 00.50 Ноћнимузичкипрограм

Божићна песма Пепељуга Фантастична четворка Путујуће приче Магија,мистерије и чуда Сиви камион црвене боје Црна мачка бели мачор Карнера:Планина која хода Леминг Кешерн Лепотице и тирани Невероватне девојке Канзас Пацифик

06.00 Голи пиштољ 331/3:Коначна увреда 07.25 Спас је у пошти 2 09.00 Хотел за псе 10.35 Пинк:Фанхаус 11.35 Кардиофитнес 13.00 Досадна мајка 14.30 Анђели ДОО 16.10 Гран Торино 18.05 Холивуд на снимању 18.35 Пинк Пантер 2 20.05 Мамурлук у Вегасу 21.45 Царство порока -Броадвеј лимитед 22.40 Права крв -Свежа крв 23.35 Мис марта 01.05 Мамурлук у Вегасу 02.45 Међународна завера 04.40 Храмови тела

Дијагноза:Убиство Филм:Мама инспектор 2 Филм:Трач Браћа и сестре Филм:Везане тајном Филм:Ноћ дама Ерика Добра жена Браћа и сестре Филм:Подрхтавања Филм:Узбуђење убиства Медијум Неш Бриџиз

Брзинабега Мелиса и Нина уживају у вожњи Калифорнијом све док их не заустави полицијскапатрола.Полицајацшармира девојке и увери их да пођусњимуполицијскустаницу.Онејошништанесумњају, али у станици полицајацпочињезаводитиМелису ипокушадајесилује... Улоге:МаркитаТери,ЛејлаАлександер,МетјуГлејв, ЏекКехлер Режија:ЕрикЧејмберс (РТЛ,23.55)

Знаци СвештеникГрахамХеснапустио је свештеничку службу после трагичне смрти својесупругеКолинстрадале у саобраћајци. Не могавши дасепомирисгубитком,Грахам се удаљио од Бога посвећујућисесвојојдециМоргануиБо... Улоге: Мел Гибсон, ЖоакинФеникс,ЧериЏонс,Рори Калкин, Абигејл Бреслин,ПатрицијаКалембер Режија:М.НајтШајмалан (ХРТ2,20.00)

08.00 Вердијевимстопама 09.00 Апсолутнанула 10.00 Распућин,ђавоуљудском облику 11.00 Живетисанепријатељем 12.00 Египат 13.00 Викторијанскаапотека 14.00 Генијефотографије 15.00 Другисветскиратубоји 16.00 СтопамаЧајковског 17.00 Моћжита:Историјахранеза преживљавање 18.00 ВајатЕрп 19.00 Суђењенацистимау Нирнбергу 20.00 Последњеисповести АлександраПирса 22.00 Почетакрата 23.00 Древникинескиспортови 00.00 СтопамаЧајковског 01.00 Моћжита:Историјахранеза преживљавање

08.00 09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

06.40 07.40 09.30 11.20 13.20 15.10 17.00 19.00 21.00 23.00 00.50 02.40 04.40

ПатрицијаКалембер

06.00 Светромулеђа 13.00Вриштавци 15.10Инвазијаварвара 17.00 Балто2-Употразиза вуковима 19.00 Повратакубудућност 21.10 Номади 23.00 Страхусрцу 01.00 Милиони

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Хамлет Човеккојијеплакао Дохватистену БилиМедисон Невидљивициркус Моћниветар Бостонскабраћа Рођење Петасова Хамлет Врућароманса Микалијинахроника

ЛејлаАлександер 07.452глупапса 09.05Школазавампире 09.35Љубавјенаселу,док.серија 10.50Клинциизпешчаника,филм 12.35Ималипилотауавиону, филм 14.10Леденодоба2:Отопљење, филм 15.40АстериксиОбеликс:Мисија Клеопатра,филм 17.35Преживетидивљину-Белизе, док.серија 18.30РТЛДанас 19.05ЕксклузивсТатјаномЈурић 20.00Последњабитка,филм 22.15ЦСИМајами 23.55Брзинабега,филм 01.25Астрошоу 02.25РТЛДанас 02.55Џекесбројдва,филм

10.00 Добар апетит велике беле ајкуле 10.55 Чудовишта из реке 11.50 Човек,жена,дивљина 12.45 Страствени риболовци 13.40 Разоткривање митова 14.35 У потрази за забавом 15.30 Оружје будућности 16.25 Град мотора 17.20 Додај гас 18.15 Такмичење у изради аутомобила:Вожња кроз воду 19.10 Амерички чопери 20.05 Разоткривање митова 21.00 Повратак у Авганистан са Росом Кемпом 21.55 Невоље у рају 22.50 Велике експлозије 23.45 Како преживети катастрофу 00.40 Тачка пуцања 01.40 Разоткривање митова

08.30 09.15 09.30 12.30 13.00 14.00 15.45 16.30 17.15 17.55 18.00 18.45 19.00 21.00 22.30 00.15 00.30

Тенис Тенис Тенис Алпскоскијање Алпскоскијање Скијашкискокови Алпскоскијање Биатлон Биатлон Зимскиспортови Тенис Тенис Уметничкоклизање Скијашкискокови Тенис Тенис Уметничкоклизање

Титов љубимац преваспитани есесовац

Б

омбардовање 6. априла 1941. је затекло у Бео- ровати да је за тако кратко време створена права арграду једног од највећих новинара 20. века – Ц. мија. „Београд је шарен град: крај небодера стоји стара Л. Тигар, Сулцбергера. У мемоарима је записао: „Још пре зоре хотел ’Српски краљ’, са свим богат- кућа источног стила, а у крчмама певачица пева час ством у њему, изгорео је до темеља. А престоница је танго, час сетне песме из доба турског јарма, и то била дивно сељачко место. Рано ујутро улицама су пред микрофоном. Некад је реч ’Балкан’ била синопролазиле стотина кола и стада волова. Чула се и ним националне мржње, међусобних ратова, дворстална шкрипа малобројних аутомобила, од којих је ских пучева, заосталости и дивљаштва. Та су времесваки имао по две трубе – једна је служила за застра- на прошла. Балкан сад преживљава епоху духовног шивање људи и животиња, а друга, ручна, притиска- процвата. Ако још негде постоји ’Балкан’ у ранијем ла се једанпут, двапут или трипут, већ према томе у смислу речи, то никако није на Балкану“. *** којем је правцу возач жеНовине су стидљиво лео да крене. Сељаци у најавиле да је 7. јуна опанцима, са шајкачама на 1946. у Београд дошао глави и у оделима од домаПол Елијар, један од ћег сукна, с дебелим, шапредводника надреалиреним вуненим чарапама, стичког покрета, на нагоћутећи су корачали улицавор југословенског амбама, праћени својим послусадора у Паризу Марка шним женама натовареРистића, с којим је био у ним завежљајима. блиским односима. При„Навече бих с пријатесуствао је и почетку суђељима одлазио у једноставњу Дражи Михаиловићу и не гостионице што су их рекао: називали кафане, хранио „Узбудила ме је топлисе јагњетином на ражњу на којом је публика у сали или ћевапчићима с луком, поздравила сваки пут посладио оријенталним колајаву тужиоца и судија. То чима, а јефино пио велике је прави народни суд Миколичине црвеног вина и хаиловићу, који је изабезбојне ракије од шљива. брао издајнички пут саБезбојно бело вина, које се радње с окупатором“. производило у 40 миља *** удаљеном Смедереву, пиУ октобру 1946. у Југоли смо под зидинама старе славију је опет дошао тврђаве јер је оно губило Сулцбергер. Новинар о укус чак и кад се преносикоме је с дивљењем писао ло на ту кратку удаљеност и Андре Малро, један од до Београда. У кафанама је највећих француских инбио обичај да се у знак зателектуалаца 20. века, довољства устане и испиовако је описао боравак у јена чаша разбије о зид. Београду: Свака кафана држала је „Упркос ужасним одједног или двојицу људи Тигар се одомаћио у маршаловом двору носима између наше две којима је једини посао био земље, Тито ме је дочекао у својој вили у пуној марда скупљају тај крш. У ’Триглаву’, мрачној крчми, шалску униформу и црним чизмама. Хладно ме погде свирао чувени, ватрени гуслач, често сам седео с здравио и истакао да због мене чини изузетак, само групом младића који су ковали планове да дигну зато што је човек од речи, а и зна да сам стари приустанак. Показивали су ми фотографије с тајних војјатељ Југославије. Дао ми је руком знак да седнем, них вежби у оближњим шумама. Један од њих, Слопочео тешким кораком ходати горе-доле држати бодан Принцип, био је нећак Гаврила Принципа, коправу тираду против САД. ји је убио надвојводу Фрању Међутим, у соби се налазио Фердинанда 1914„. *** „У српским кафанама је обичај и један мој пријатељ. Тигар, Други светски рат је преда се у знак задовољства устане његов велики стари немачки овчар је припадао СС кинуо сваку комуникацију са и испијена чаша разбије о зид. трупама, затим су га ухвасветом, а Иља Еренбург, Свака кафана држи једног или угледни руски писац, један тили партизани и преваспидвојицу људи,а једини им је је од првих великана који је тали за Титовог љубимца. из света стигао у ЈугославиТито ме часком оштро попосао скупљање тог крша“, ју. Дочекан је октобра 1945. гледао, а затим без речи записао је славни амерички са свим почастима које су се пришао свом столу и притиновинар Ц.Л. Сулцбергер тад указивале угледницима, снуо дугме. Тренутак капоготову из Русије. У свој сније донели су послужавдневник он је записао: ник са чашицама и шљивовицом. Још увек без речи, „Западни демократи били су усхићени што у БеоТито је напунио чаше. Затим се изненада насмешио, граду постоји булевар Поенкаре, снисходљиво говоподигао чашу у знак здравице, и олуја се стишала. рили о ’јуначким Србима’, а ревно стригли ’бакрене Водили смо пријатан и занимљив разговор. овце’ и ’цинцане’ овнове. Затим су западне србофи„Главни обавештајац у Британској амбасади ме ле почели потискивати Немци: узимали су кожу и опоменуо како се чују гласине да ће ме покушати хлеб, дуван и свиње, а трећеразредну робу давали. У убити у брдима на југу, где још увек лутају банде Београду сам случајно био на једном омладинском четника, па се та завера може добро камуфлирати. састанку: бука, песме и ликовање, говорници не моНисам на то обратио пажњу, само сам од америчког гу доћи до речи од разних усклика и човек схвата: тавојног аташеа позајмио ’колт 45’. Он ми неће моћи кве нећеш моћи сломити. Видео сам параду на дан користити осим за одбрану џипа. Имам неколико годишњице ослобођења Београда; испред маршала златника које увек носим кад сам на Балкану, јер је Тита пролазили су регуларни пукови, тешко је повеједина монета коју сељаци цене. KwiguRadovanaPopovi}a„SLAVNIGOSTISRBIJEXX VEKA” mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad),uzpopustod30odsto,po910dinara,ilinaru~itiputemtelefona021/6622–609ilii-mejla knjizara4@slglasnik.com.

Prvibroj Slobodnevojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazavojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. od1.januara1953. Slobodnavojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSvetoZaRMaRKovi]toZapogubqenodokupatora9.februara1943. izdava~„Dnevnikvojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,bulevaroslobo|ewa81.telefaksredakcije021/423-761. elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, internet:www.dnevnik.rs. glavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).generalnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.besplatnimalioglasizaoglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:aiKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


32

monitor

nedeqa30.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Добар дан за вас. Иако је недеља, или тим пре, можете да уживате у пријатном друштву драгих особа. Имате своје ставове у погледу љубавног односа и баш вам као такви и одговарају. Деца су ОК.

BIK 20.4-20.5.

Устати или одустати, питање је сада!? Само полако, и све по реду. Венера вам данас омогућава да уживате и будете кративни. Бирате друштво, бирате љубав. Одмарајте се до миле воље. Сутра нећете.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. januar 2011.

Партнер је променљивог расположења, што се одражава и на међусобни однос. Окрените све на романтику и уживајте у лепим тренуцима. Јер, такве тренутке је тешко здржати. Авантура. Недеља је, дан за одмор и нежности. С драгом особом налазите јединство, заједнички смисао и емотивно испуњење. У оквиру породице такође. Истраживачи ће пронаћи оно што траже. Под притиском сте особа у свом окружењу па не можете да мирујете, хтели ви то или не. Партнер може да вам ствара непотребне проблеме онда када инсистира на својој индивидуалности. Уживате у свом дому, у хармонији с укућанима, ништа не чинећи. Можете уређивати кућу, примити драге и блиске госте, приредити пријатно изненађење драгој особи или својој деци.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Краће путовање с партнером или неком пролазном интересантном особом супротног пола биће више него пријатно. Љубавни изазови су пролазног карактера, али препознаћете лептире.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Диван дан за вас. Само пожелите, испуниће вам се. Окружени сте љубављу и пажњом па је на одговарајући начин и вратите, размењујући позитивне вибрације. Уметничке, истраживачке склоности. С обзиром на то да је нерадни дан, право решење би било да нигде не идете већ да се опустите у чарима и лепотама свог интимног затвореног простора. Далеко од јавности, одмарајте се.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Динамичан дан, као и сваки други, иако је недеља. Код куће вас чекају сви и све, и што мора и што не мора, али хоћете јер имате вишак креативне енергије. Контакти са женским бићима.

Нема одмора док траје обнова! Тако се говорило у време Тита, када су се путеви градили на о-рук, за неколико месеци. А данас их је немогуће изградити годинама. Какве то има везе с вама? Велике. Избегните све што се односи на посао, чак и ако делује привлачно у први мах. Заслужили сте своју слободу. Драга особа ће привући вашу пажњу на интересантан и интригантан начин. Излет.

TRI^-TRA^

Мириссекса V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

Певачица ЛејдиГага је најавила да ће лансирати сопствени парфем,а тренутно тражи козметичку компанију са којом би постигла договор о сарадњи.То ће вероватно бити кућа „Коти”,која је правила парфеме за Бритни Спирс, Бијонсе и Џенифер Лопез. Америчка штампа наводи да би Лејди Гага желела да направи „прави мирис секса”, тако да је као своју инспирацију навела „крв и сперму”.Да ли ће од парфема бити ишта,или је певачица само желела дапо ко зна који пут бизарном изјавом шокира јавност,остаје да се види.

-4

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

-5

Vrbas

-2

B. Palanka

-4

Zrewanin

-4

S. Mitrovica -5 Ruma

-4

Pan~evo

-3

Vr{ac

-3

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-1

K. Mitrovica

1

Ni{

1

Evropa

I MAGLOVITO

NOVI SAD: Vrlo hladno uz maglu. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -10, a maksimalna oko -4 stepena. VOJVODINA: Jak mraz uz maglu koja }e se zadr`ati ceo dan u mnogim krajevima uz vrlo hladno vreme. Samo na krajwem severu mo`e biti sun~anih perioda. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -12 do -8 stepeni, a maksimalne od -5 u maglovitim delovima do -1 stepen u Somboru. SRBIJA: Ujutru jak mraz sa sumaglicom i maglom. Magla }e se ponegde zadr`ati ceo dan uz vrlo hladno vreme. U ju`nim i centralnim predelima sun~anije i malo toplije. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -12° do -6 stepeni, a maksimalne od -5 u maglovitim mestima do 2 stepena na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Idu}e sedmice svugde suvo uz umerene i jake jutarwe mrazeve. Tokom dana ponegde sun~ano, ali u mnogim mestima uz maglu ili nisku obla~nost sa sumaglicom uz vrlo hladno vreme. Na planinama i u sun~anim oblastima malo toplije tokom dana, posebno od sredine sedmice. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~nim bolesnicima i svim osetqivim osobama se preporu~uje striktno pridr`avawe saveta lekara, kao i adekvatna za{tita od niskih temperatura. Mogu}i su glavoboqa, vrtoglavica i reumatski bolovi kao meteoropatske reakcije. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje maksimalna opreznost.

Madrid

8

Rim

12

London

6

Cirih

1

Berlin

1

Be~

-1

Var{ava

-1

Kijev

-3

Moskva

-2

Oslo

-6

St. Peterburg -2 Atina

11

Pariz

3

Minhen

-4

Budimpe{ta

-1

Stokholm

-2

VIC DANA Иде неки човек улицом. Сретне он Перицу и пита га: -Мали, знаш где је апотека? -Нећу да ти кажем! - одговори Перица -Е ти никад нећеш отићи у Рај !! -Ни ти у апотеку!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

386 (-32)

Slankamen

547 (-11)

Ja{a Tomi}

Apatin

483 (-36)

Zemun

516 (-3)

Bogojevo

460 (-40)

Pan~evo

510 (-4)

Smederevo

606 (-2)

Ba~. Palanka 470 (-28) Novi Sad

498 (-14)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

579 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

579 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

504 (-6)

Tendencija stagnacije

Titel

566 (8)

NERA

Hetin

132 (-24)

TISA

124 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 294 (-11) Beograd

Kusi}

462 (-4)

61 (1)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 30.januar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"