Page 1

m y

NOVI SAD *

UTORAK 29. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22587 CENA 40 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„SRBIJAGAS” JO[ PRERA^UNAVA CENE

Mrka kapa od pojeftiwewa gasa? str. 4

NASLOVI

IZGRADWA NOVOG MOSTA PREKO DUNAVA KOD NOVOG SADA TREBA DA PO^NE DOGODINE

Politika 3 Pajti}: Uspe{na godina uprkos krizi

Ekonomija 5 Dockan se Vlada setila {trajka~a

Tre}e doba 6 Deda Mraz dobrodo{ao i na prole}e

[ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

Novi Sad

Kancelarija u Briselu prvi posao

8 Do 2030. godine autodrom, hipodrom, akvapark, novi stadion 9 Bala{evi} opet sve nadvisio

Vojvodina

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i izrazio je uverewe da }e naredna godina biti godina otvarawa predstavni{tva Vojvodine u Briselu. On je ju~e novinarima na radnom doru~ku u pokrajinskom parlamentu kazao i da }e prioriteti rada parlamenta u narednoj godini biti promovisawe programa Dunavske strategije, ja~awe me|uregionalne saradwe pokrajine, te na unutra{wem planu borba protiv siroma{tva i ja~awe socijalno-ekonomskog mira u pokrajini i u celoj zemqi. Egere{i je izrazio uverewe da }e se uskoro re{iti nesporazumi izme|u wegove stranke Saveza vojvo|anskih Ma|ara i Demokratske stranke, nastali nakon glasawa o buyetu.

str. 2

11 Saniraju gubitke iz yepa potro{a~a

Crna 12 Delovi qudskog skeleta iskopani u Novom Sadu

Dru{tvo 14 Jo{ dve `ene umrle od gripa u Novom Sadu 14 Decembarski „{ampion” imao 3,76 promila maligana u krvi

„@e`eqa” ko~i dr`avna revizija Izgradwa novog `elezni~kodrumskog mosta preko Dunava kod Novog Sada po~e}e slede}e godine, me|utim, te{ko je precizno re}i kada, jer to zavisi od

brojnih elemenata, koji se jo{ ne znaju. Savetnik za mostove u Ministarstvu za infrastrukturu Dejan Kova~evi} izjavio je ju~e za na{ list da se projekat mo-

sta, koji su zajedno uradili italijanska firma „Italfer” i CIP, nalazi kod dr`avne revizione komisije, koja mora da da saglasnost na wega.

str. 4

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE BOJAN PAJTI] NAJAVIO ULAGAWA

Foto: B. Lu~i}

Na ~enejski aerodrom slete}e 100 miliona

str. 7

Posle podne ki{a

SPORT

str. 16 – 20

Najvi{a temperatura 7 °S

„ NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU DOBAR FUDBAL, PUNO PUBLIKE

„ MILO[U KRASI]U ZLATNA LOPTA

„ DOBRIVOJE MARKOVI] SAWA POBEDU NAD FRANCUZIMA


POLITIKA

utorak29.decembar2009.

PROMENE NA ^ELU AKCIONOG TIMA ZA SARADWU S HA[KIM TRIBUNALOM

Qaji} zbog Mladi}a podnosi ostavku

Ministra rada i socijalne politike Rasim Qaji} najavio je da }e danas premijeru Mirku Cvetkovi}u podneti ostavku na mesto koordinatora Akcionog tima za saradawu sa Ha{kim tribunalom.“U godini koja je najuspe{nija u saradwi sa Ha{kim tribunalom ja podnosim ostavku iz prostog razloga {to sam rekao na po~etku godine da o~ekujem da Ratko Mladi} bude u Hagu“, objasnio je Qaji} novinarima posle prijema u Savezu samostanih sindikata Srbije.Prema wegovim re~ima, ostavka je

~in li~ne odgovornosti, a ne reakcija na ono {to je ra|eno da se Mladi} locira i ispru~i, jer je, kako je ukazao, u~iweno sve i nikada nije ulo`en ve}i napor. Istakav{i da tim putem treba nastaviti, Qaji} je rekao da je siguran da }e trud nadle`nih dr`avnih organa doneti rezultate.Ministar je objasnio da }e ostati u Savetu za saradwu sa Ha{kim tribunalom i da }e nastaviti da informi{e javnost, ali ne o operativnim aktivnostima na locirawu preostala dva ha{ka optu`enika.

INTERVJU DR SLAVI[A ORLOVI], DOCENT FAKULTETA POLITI^KIH NAUKA

Da~i} nije slu~ajno pozvan na doru~ak

Predsednik Socijalisti~ke dobro uradila {to je sa wipartije Srbije Ivica Da~i} izma u{la u koaliciju i forjavio je da je dobio poziv za momirala vlast ali i da je i litveni doru~ak u SAD isti~uSPS isto tako profitirao }i da je to prvi put da je neko iz time {to se primakao demoove partije pozvan na taj dogakratama? |aj koji se tradicionalno odr- Da to je jo{ jedna potrvrda `ava prvog ~etvrtka u februada je pravqewe vlade u kojoj doru. Docent na Fakultetu poliminantnu ulogu ima Koalicija ti~kih nauka dr Slavi{a Orza evopsku Srbiju sa SPS kao lovi} obja{wava da je poziv komawinskim partnerom koji je ji je socijalistima stigao iz ina~e programski partija leviVa{ingtona rezultat wihove ce bio dobar potez. Osim toga postepene transformacije i Srbija se polako pribli`ava modernizacije ali i potvrde da ta~ki u partijskom sistemu u su demokrate napravile dobar kojoj je mogu}e zamisliti i potez {to su sa wima napravipraviti koalicije svakoga sa le vladaju}u koaliciju. svakim uz neke retke izuzetke. z Istra`ivawa javnog - SPS sa Ivicom Da~i}em na ~elu je pokazala `equ da se memwewa pokazuju s da rejting wa prihvataju}i evropski put SPS-a raste Zna~i li to da Srbije kao deo svoje politike. su i gra|ani Srbije svesni Od ulaska u proevropsku vladu da se biv{a stranka Slobooni su se potvrdili kao kondana Milo{evi}a ne prestruktivan partner koji se prosvla~i ve} reformi{e i da gramski pribli`ava evropskoj oni to odobravaju? levici i u tom smislu DS im je - Taj proces kod wih nije odod{krinula vrata socijalijednom. Treba podsetiti da je sti~ke internacionale i podrposle politi~kih promena `ala ih u tom 2000. godine najpravcu. Re~ je o pre 2003.godine U odnosu na druge, relativno mlapodr`ala oni se ne presvla~e SPS dom rukovodstvo mawinsku vladu od kojeg je retko ve} se transformi{u Vojislava Koko obavqao viso- i modernizuju, i to je {tunice pa do ku funkciju u prepoznato i izvan d e f i n i t i v n o g vreme Slobodana Srbije, o ~emu svedo~i ulaska 2008. u Milo{evi}a i ovu vladu . To se i ovaj poziv na oni se polako ipak mo`e re}i molitveni doru~ak osloba|aju Miloda je proces koji {evi}evog prje potrajao nekotqaga koliko je to prihvatqiliko godina a ne odjednom.S vo za wihove bira~e. U odnosu druge strane kada je re~ o rejna druge, oni se ne presvla~e tingu po mom mi{qewu osim ve} se transformi{u i moderDS i SNS retko koja partija je nizuju, i to je prepoznato i izsigurna da mo`e da presko~i van Srbije, o ~emu svedo~i i cenzus ukqu~uju}i i SPS uz naovaj poziv na molitveni dorupomenu da oni sve vreme nastu~ak. paju u koaliciji sa PUPS-om i z Do sada su na molitveni JS . Tako da pojedina~no ostaje doru~ak odlazile samo prootvoreno pitawe da li su oni verene i dokazane „demokraja~i od nekih drugih stranaka. te“. Da li je ovaj poziv sociMeni vi{e li~i na marketinijalistima potvrda da je DS {ki potez to wihovo nagla{a-

vawe da su tre}a stranka u Srbiji . z Kada se stalno isti~e da je SPS konsruktivan i pouzdan partner u dana{woj vlasti dobar deo srpske javnosti se}a se vremena pre 2000. godine i onoga {ta je bio Slobodan Milo{evi}. Da li }e to se}awe na wega pratiti SPS ma gde ga i za{to danas u svetu pozivali? - To se}awe na Milo{evi}a je ambivalentan momenat u odnosu na dana{wi SPS s jedne strane u odnosu na strukturu starijih i rigidnijih bira~a koji su imali ~vrstu vezu sa onim vremenom kada je Milo{evi} vodio partiju i dr`avu. Ta vrsta se}awa }e im ~ak biti od koristi. Me|utim, u onoj meri u kojoj oni ciqaju nove generacije bira~a i u onoj meri u kojoj nastoje da se socijaldemokratizuju to }e im biti teret i balast kojeg }e nastojati da se oslobode ali }e ga se osloba|ati u onoj meri u kojoj }e procewivati da je to prihvatqivo za wihove bira~e. Q. Male{evi}

DNEVNIK

c m y

2

[ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

Kancelarija u Briselu prvi posao u 2010. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i izrazio je uverewe da }e naredna godina biti godina otvarawa predstavni{tva Vojvodine u Briselu. On je ju~e novinarima na radnom doru~ku u pokrajinskom parlamentu kazao i da }e prioriteti rada parlamenta u narednoj godini biti promovisawe programa Dunavske strategije, ja~awe me|uregionalne saradwe pokrajine, te na unutra{wem planu borba protiv siroma{tva i ja~awe socijalnoekonomskog mira u pokrajini i u celoj zemqi. Egere{i je izrazio zadovoqstvo usvajawem novog pokrajinskog Statuta, te ocenio da }e on gra|anima Vojvodine omogu}iti efikasniju upravu, a Pokrajini ekonomsku samostalnost, u ~emu je posebno istakao zna~aj formirawa Razvojne banke APV, kao i ja~awe me|uregionalne saradwe, te o~uvawe miltikulturalnosti Vojvodine. - O~ekuje nas intenzivan parlamentarni rad u narednoj godini i verujem da }emo uspeti da u zna~ajnoj meri obezbedimo preno{ewe novih nadle`nosti, {to je proces koji }e te}i korak po korak, a ~ime }emo, uveren sam, obezbediti efikasniju komunikaciju s gra|anima Vojvodine - kazao je predsednik vojvo|anskog parlamenta. Egere{i je odbacio navode pojedinih medija koji su ga optu`ili za tro{ewe buxetskih sredstava na ~esta putovawa u inostranstvo, navode}i da buxet Skup{tine Vojvodine, zbog mera {tedwe, na tro{kove putovawa za sve skup{tinske funkcionere iznosi svega sto hiqada dinara i u ovogodi{wem i u buxetu

risti~ka putovawa, ve} ona slu`e otvarwu me|uregionalnog dijaloga, lobirawu za evropske integracije na{e zemqe, kao i za ekonomske i druge interese na{e Pokrajine - istakao Egere{i. On je naveo i da bi sredinom janaura trebalo da poseti Brisel, gde bi sa predstavncima regiona [tajerske razgovaro o mogu}nostima otvarawa kancelarije APVu glavnom gradu EU. Dodao je da ne vidi nikakav problem u tome da se Vojvodina na taj korak odlu~i i pre nego {to Srbija zvani~no stekne status kandidata za ~lanstvo u Uniji.

Izgladi}e se nesporazumi izme|u DS i SVM Egere{i je izrazio uverewe da }e se uskoro re{iti nesporazumi izme|u wegove stranke Saveza vojvo|anskih Ma|ara i Demokratske stranke nastali nakon glasawa o buxetu. Naveo je i da uskra}ivawem podr{ke buxetu, SVM nije uskratio podr{ku ni republi~koj ni pokrajinskoj vladi, ve} da je to bio principijelan stav koji se zasnivao na „za{titi specifi~nih interesa Vojvodine i interesa svih nacionalnih zajednica koje u woj `ive“. - Uvren sam da }e DS i SVM u skoroj budu}nosti ra{~istiti sve nesporazume i nesugalsice i da }e postaviti temeq budu}e konstruktivne saradwe - rekao je Egere{i. za narednu godinu. On je kazao da kao predsednik parlamenta, po Statutu ima ovla{}ewe da predstavqa Pokrajinu u me|uregionalnoj saradwi, te da se tro{kovi za te namene uglavnom finansiraju iz buxetske rezereve, i uz saglasnost Izvr{nog ve}a. - Za svako putovawu ra~une pola`emo Odboru za me|unardone odnose, i nemam nameru da te ra~une podnosim i `utoj {tampi. To, uostalom, nisu tu-

- Bilo je takvih primera da su pojedini regioni imali svoja predstavni{tva pre nego {to su wihove mati~e zemqe dobile status kandidata i ja ne vidim nikakav razlog da to i mi ne u~inimo. Mi u Statutu imamo osnov za to, i vrlo je va`no da se za taj potez pripremimo, kako bi naredna godina bila godina otvarwa predstvni{tva Vojvodine u Briselu - rekao je Egere{i. B. D. Savi}

DA LI SE ZAO[TRAVAJU ODNOSI IZME\U DS I SVM NA LOKALU

Qubav na suboti~ki na~in

Koalicija Za evropsku Suboticu odlu~ila je da redefini{e svoj koalicioni sporazum sa dosada{wim partnerom, Savezom vojvo|anskih Ma|ara. Redefinisawe odnosa s do ju~e najja~im partnerom usledilo je u vidu ju~era{weg pisanog zahteva predsedniku Skup{tine grada Jeneu Maglaiju da odr`i sednicu na kojoj bi trebalo da se raspravqa o obezbe|ivawu punih uslova za rad Parka Pali}, kao i o reorganizaciji i efikasnijoj Gradskoj upravi. Za ovaj zahtev koalicija Za evropsku Suboticu, koja u Skup{tini grada ima 32 odbornika, uspela je da pribavi jo{ dva nu`no potrebna glasa kako bi imala ve}inu tako da su potpise stavili i Branko Franci{kovi} iz Buweva~ke stranke Vojvodine i Tomislav Veqkovi} iz Socijalisti~ke partije Srbije. Na taj na~in u potpunosti se mewa dosada{wi odnos snaga i uloga Saveza vojvo|anskih Ma|ara unutar koalicije za koju gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} za „Dnevnik“ ka`e da ne}e biti raskinuta. - Redefinisawe koalicionog sporazuma zna~i da po~nemo s primenom onoga {to je u wemu i zapisano, tj. deblokada svih procesa koji su godinu dana blokirani od strane na{ih partnera, a koji su u

rukama Demokratske stranke. To je rezultiralo time da je za nedono{ewe va`nih odluka uvek bio kriv gradona~elnik i upravo iz tih razloga planiramo da slede}a godina bude godina efikasnosti u kojoj }e svaki partner imati svoj deo odgovornosti, ali i realno mesto koje mu pripada, ka`e Sa{a Vu~ini}. Na pitawe nije li redefinisawe odnosa ipak iznu|eni korak na lokalu nakon izostanka podr{ke Saveza vojvo|anskih Ma|ara izglasavawu buxeta za 2010. Sa{a Vu~ini} to je odlu~no demantovao: - Nije, niti }e to ikada biti. Ne `elim da prihvatim ~iwenicu da Subotica bude moneta za potkusurivawe politi~kih odnosa izme|u DS-a i SVM-a na vi{im nivoima. Ovo je jednostavno nova mogu}nost da se preuzme nivo odgovornosti na osnovu iskazane voqe gra|ana, a koji do sada nije u potpunosti bio po{tovan {to je ~esto i dovodilo do blokade veoma zna~ajnih odluka- ka`e Vu~ini}. I pored nekoliko upu}enih poziva predsednik Skup{tine grada Jene Maglai ju~e nije bio dostupan da prokomentari{e nove momente odnosa u vidu zahteva 34 odbornika. Z. R.


POLITIKA

DNEVNIK

Pajti}: Uspe{na godina uprkos krizi Predsednik Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine Bojan Pajti} ocenio je ju~e da je, uprkos krizi, ova godina bila uspe{na jer je kroz razne pokrajinske programe zaposleno vi{e od 24.000 osoba, iako su „neki analiti~ari i politi~ari“ predvi|ali broj nezaposlenih ve}i za 50.000 nego lane. Malo je regiona u Evropi koji su, poput Vojvodine, imali mawe nezaposlenih krajem ove godine nego na wenom po~etku, rekao je on na tradicionalnom novogodi{wem prijemu koji je za predstavnike medija priredila pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova Makanova u holu pokrajinske vlade. Pajti} je istakao da je 2009. godinu obele`ilo i dono{ewe Zakona o nacionalnim savetima, u ~ijoj je izradi pokrajina vrlo aktivno u~estvovala, akta

koji }e omogu}iti da mnogobrojkne nacionalne zajednice „ostvare svoju punu kulturnu autonomiju“.Zahvaquju}i usvaja-

Biv{i predsednici kod Egere{ija Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i ugostio je ju~e biv{e predsednike pokrajinskog parlamenta

kako bi razgovarali o radu Skup{tine AP Vojvodine i pokrajinske administracije tokom 2009. godine. Isti~u}i kao najzna~ajniji doga|aj tokom 2009. progla{ewe Statuta AP Vojvodine, predsednik Egere{i je naglasio da }e u narednom periodu

pokrajina postepeno preuzimati 153 nove nadle`nosti i dodao da ovaj akt od izuzetnog zna~aja za budu}nost Vojvodine i wenih gra|ana.Predsednik pokrajinskog parlamenta i biv{i predsednici Skup{tine AP Vojvodine dogovorili su se da i u narednoj godini organizuju vi{e ovakvih susreta kako bi razmewivali iskustva i razmatrali eventualne inicijative i predloge. Sastanku su prisustvovali Vilmo{ Molnar, Dobrivoj Radi} , @ivan Mareq, Branko Kqaji}, Damwan Radenkovi}, Svetislav Krsti}, Milutin Stojkovi}, @ivorad Smiqani} i Bojan Kostre{.

REKLI SU

^ipli}: Bi}e Parade ponosa Usvajawe Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o savetima nacionalnih mawina i aktivirawe Republi~kog saveta nacionalnih mawina, najva`niji su rezltati Ministarstva za qudska i mawinska prava Srbije u 2009. godini, izjavio je ju~e resorni ministar Svetozar ^ipli}. Ministarstvo za qudska i mawinska prava sara|uje sa nevladinim organizacijma LGBT populacije na pripremi Povorke ponosa za idu}u godinu, naglasio je ^ipli}. Razgovore i pripreme smo po~eli u novembru, rekao je ^ipli} i izrazio o~ekivawa da }e, u 2010. godini, Povorka ponosa biti uspe{no organizivana i odr`ana.

Mir~i}: [e{eq od juna na slobodi Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} izjavio je ju~e da o~ekuje da }e lider te partije Vojislav [e{eq biti pu{ten na slobodu u junu 2010. godine. Mir~i} je na konferenciji za novinare rekao da veruje da }e Ha{ki tribunal u junu naredne godine doneti osloba|aju}u presudu za [e{eqa. „Ve} 13. januara bi}e odr`ana rasprava u Tribunalu, u martu bi [e{eq trebalo da iznese svoju zavr{nu re~, a u junu ~itav proces bi trebalo da bude okon~an osloba|aju}om presudom“, naveo je Mir~i}. Ocenio je da [e{eq mo`e da ostane u pritvoru jedino ako Tribunal tada „ne izmisli da [e{eq treba da bude osu|en“.

Ivawi: U G17 nema sukoba interesa G17 plus razre{ila je du`nosti ukupno 28 funkcionera za koje je utvr|eno da su bili u sukobu interesa, a predsednik Disciplinske komisije te partije @eqko Ivawi pozvao je ju~e i druge stranke da prate primer G17 plus.“Apelujem i na druge stranke, po{to prema podacima koji su objavqeni na sajtu Republi~kog odbora za re{avawe sukoba interesa postoje funkcioneri drugih stranaka koji do danas nisu podneli ostavke na svoje funkcije“, kazao je Ivawi agenciji Beta. On je naveo da prema wegovim saznawima u ovom trenutku vi{e nema funkcionera G17 plus koji su u sukobu interesa, a ukoliko se otkrije takav slu~aj Disciplinska komisija }e odmah reagovati.

wu Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti pokrajine i dono{ewu novog Statuta Vojvodine, pokrajina je dobila vi{e od 150

novih nadle`nosti koje }e omogu}iti da „poka`emo da mo`emo efikasno i na jevtin na~in da upravqamo novim delatnostima i institucijama“, naglasio je Pajti}. Tomanova Makanova je istakla da nas slede}e godine o~ekuje dono{ewe Strategije razvoja medija Srbije, dokumenta koji }e omogu}iti da „na{e medije postavimo na nivo koji odgovara zahtevima 21. veka“.Tra`i}emo da novinarska udru`ewa rade organizovano i slo`no „kako bismo uspeli da se izborimo za na{u profesiju“ prema zahtevima kodeksa novinarstva, rekla je ona napomiwu}i da }e pa`wa idu}e godine biti posve}ena i privatizaciji lokalnih medija, razvoju Javnog medijskog servisa RTV Vojvodine i re{avawu problema „Dnevnik Holdinga“.

ISTRA@IVAWE

Mera autonomije Najvi{e gra|ana Novog Sada (44,1 odsto) zadovoqno je sada{wim statusom Vojvodine, pokazuju istra`ivawa novosadske agencije „Skan“. Nivo autonomije iz Ustava iz 1974. godine pri`eqkuje 13,8 Novosa|ana, dok 12,3 odsto ispitanika smatra da je prava mera nadle`nosti Vojvodine ispod tog nivoa, ali iznad re{ewa predvi|enih novim Statutom i Zakonom o prenosu nadle`nosti. Onih koji se zala`u za Republiku Vojvodinu ima 1,9 od-

sto, a onih koji su za nezavisnu dr`avu 2,2 odsto. S druge strane, 10,3 odsto ispitanika izjasnilo se protiv svake autonomije Vojvodine. Direktorka „Skana“ Milka Puziga}a ju~e je izjavila da gra|ani cele pokrajine izra`avaju ne{to vi{e naklonosti ideji autonomije od Novosa|ana, ali nije precizirala o kojim procentima se radi. Tako|e, procenat onih koji nemaju stav o autonomiji po prvi put je postao dvocifren i iznosi ~ak 14,2 odsto.

Novosa|ani za DS Kada bi se danas odr`ali izbori, na wega bi sigurno iza{lo 46,5 odsto Novosa|ana, a vrlo verovatno wih 24,2 odsto. Najvi{e glasova osvojila bi Demokratska stranka koja bi mogla da ra~una na oko 33 odsto od ukupnog broja ispitanika i 25,6 odsto onih koji }e sigurno iza}i na izbore. Na drugom mestu nalazi se Srpska napredna stranka sa 27,6 odsto od ukupnih

bira~a i 19,6 sigurnih, a na tre}em Srpska radikalna stranka (11,2 odnosno 6,9 odsto). Da se iskqu~ivo Novosa|ani pitaju, cenzus bi pro{li i Liga socijaldemokrata Vojvodine (6,6 odsto), Socijalisti~ka partije Srbije (5,8) i Liberalno demokratska partija (5,4). Ispod crte ostali bi DSS, G17 plus, PUPS, kao i Narodna partija Maje Gojkovi}.

Tadi} broj jedan Na predsedni~kim izborima najvi{e glasova osvojio bio aktuelni {ef dr`ave Boris Tadi} - oko 28,2 odsto glasova, dok bi se na drugom mestu na{ao wegov protivkandidat iz prethod-

na dva ciklusa, lider SNS-a, Tomislav Nikoli} sa 19,6 odsto podr{ke. Daleko ispod wih na{li bi se Ivica Da~i} (4,3 odsto), Vojislav [e{eq (4,1), ^edomir Jovanovi} (3,8)...

Pajti} najuspe{niji Na otvoreno pitawe ko je najuspe{niji politi~ar u glavnom gradu Vojvodine, najvi{e Novosa|ana (16,47 odsto) odgovorilo je Bojan Pajti}. Iza wega na{li su se najvi|enije figure pro{le

gradske vlasti Maja Gojkovi} (11,09) i Igor Mirovi} (9,17), dok ih sa izjedna~enim brojem glasova (7,18) prate gradona~elnik Igor Pavli~i} i lider LSV-a Nenad ^anak. D. A.

utorak29.decembar2009.

3

POSLANI^KE TEME

Pauza do 20. januara Skup{tina Srbije glasa}e danas o 24 ta~ke dnevnog reda, sednice koja je zapo~eta 21. decembra. Predsednica parlamenta ~estitala je ju~e „za svaki slu~aj“ predstoje}e praznike poslanicima koji danas ne}e do}i u parlament i zahvalila se na izvanrednoj saradwi. Izme|u ostalog poslanici treba da glasaju o izboru i razre{ewu zapo-

slenih u pravosu|u, rebalansu buxeta i paketu ekonomskih propisa, kao i vi{e ratifikacija me|unarodnih sporazuma. Kako „Dnevnik“ saznaje od dobro obave{tenih izvora, parlamentarci }e se odmarati do 20. januara, kada bi trebalo da bude odr`ano vanredno zasedawe i usvojen Zakon o Narodnoj skup{tini.

Radikalno poja~awe Skup{tina Srbije potvrdila je ju~e mandate poslanicima Srpske radikalne stranke Nemawi [arovi}u i Goranu Cvetanovi}u. Oni su u skup{tinskim klupama zamenili Elenu Bo`i} Talijan i Lidiju Dimitrijevi}. [arovi} je bio poslanik i u pro{lom mandatu, a trenutno je predsednik beogradskog

odbora SRS, dok je Cvetanovi} potpredsednik te stranke.Time je okon~ana vi{emsese~na ra{omonijada, po{to Administrativni odbog nije hteo da uva`i ostavke ovih poslanica, dok ih ne dostave li~no, ili uz pismeno ovla{}ewe koje su na kraju ipak dale {efu poslani~kog kluba Draganu Todorovi}u.

Diana najavila se~u u februaru Ministarka finansija Diana Dagutinovi} potvrdila je da }e do 31. decembra svako ministarstvo imati napisanu novu sistematizaciju radnih mesta. Ta sistematizacija bi}e sa zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u dr`avnoj administaciji,kako bi u januaru moglo da bude izvr{eno me|usobno uskla|ivawe. - Kada se to sve zajedno sabere i sklopi i utvrdi da li su ugro`ene one funkcije koje su u vezi sa pridru`ivawem Srbije EU, ve} u februaru neki ne}e raditi u javnom sektoru- najavquje Diana Dragutinovi}.- Ovo jeste definitivno i svi moramo da dostavimo nove sistematizacije koje zna~e mawi broj radnih mesta. Najva`nije {to treba da uradimo je da smawimo teku}e izdatke za plate kao redovnu buxetsku stavku. U Ministarstvu finansija vi{ak }e biti oko 30 do 40 qudi. Samo Ministarstvo

finansija je malo i spada u red najmawih Ministarstava i ima}e oko 200 zaposlenih. Mnogo vi{e }e biti otpu{tenih u Upravi za trezor, skoro 200 qudi, podvla~i Diana Dragutinovi}, uz napomenu da kada bi gledali Ministarstvo kao celinu, u wemu radi oko 10.000 qudi, jer mu pripadaju poreska uprava, carina, trezor i sli~ne institucije.

Gde je razvojna banka Poslanik DSS Rade Obradovi} podsetio je ministarku finansija da je vlada pre nekoliko dana poslala pismo o namerama MMF-u. „Tu se nigde ne spomiwe razvojna

banka Vojvodine. Usvojili smo zakon koji predvi|a osnivawe jo{ jedne dr`avne banke. A u ovom dokumentu tih stvari nema”, konstatuje Obradovi}.

Povuci ru~nu! Poslanik SNS Veroqub Arsi} bio je nezadovoqan brzinom kojom je predsednica skup{tine Slavica \uki} Dejanovi} ~itala imena podosilaca amandmana. Molio bih vas da malo puv~ete ru~nu ko~nicu, kada ~i-

tate da bismo mogli normalno da radimo. Mo`da vam se `uri na do~ek nove godine, ali ovde je jo{ rebalans za 2009. i to drugi po redu, upozorio je Arsi}. S. Stankovi}

PREDSEDNIK ZAKONODAVNOG ODBORA VLATKO RATKOVI] ZA „DNEVNIK“

Sami pi{emo odgovor narodwacima Predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratkovi} (DS) procewuje da inicijativa narodwaka za ocenu ustavnosti zakona o prenosu nadle`nosti i Statuta Vojvodine nastavak politi~ke kampawe protiv dva veoma va`na akta za Republiku Srbiju. Ne ospravaju}i pravo onome ko prema ustavu i zakonu mo`e da podosni inicijative Ustavnom sudu, kao narodni poslanik isti~em da to smatram politi~kom kampawom. Sa druge strane, Ustavni sud }e pokrenuti postupak o ova dva akta. Prema propisanoj proceduri koju propisuje Zakon o Ustavnom sudu, Narodna skup{tina, odnosno zako-

nodavni odbor dostavi}e odgovor blagovremeno, u zakonom predvi|enom roku. U ovom trenutku ne mogu konretno da se izjasnim ni o jednom formalno – pravnom aspektu te inicijative, jer mi nije dostavqena. Nisam je video, sem ono {to sam pro~itao u {tampi, kao i svi ostali, ali u svakom slu~aju na stanovi{tu sam da su i ovaj zakon i Statut u potpunoj harmoniji sa Ustavom Srbije i wenim pravnim poretkom, ocewuje Vlatkovi}. Na pitawe da li }e Zakonodavni odbor pripremiti odgovore samo za zakon, Ratkovi} podse}a da je odbor za ustavna pitawa predlo`io odluku o davawu saglasnosti

na Statut Vojvodine.- Prema mom tuma~ewu, bez neke dubinske pravne analize smatram da je Zakonodavni odbor nadle`an i za jedan i za drugi akt, odnosno za davawe odgovora Ustavnom sudu, podvla~i Ratkovi}. Zamoqen da ka`e da li }e formirati neki ekspertski tim za pisawe obrazlo`ewa, Ratkovi} ka`e da Zakonodavni odbor nema anga`ovane nikakve timove sa strane. - Zakonodavni odbor }e finalnu verziju odgovora Ustavnom sudu u tom kontradiktornom postupku dostavi}e samostalno. Zna~i, ~lanovi odbora glasa}e samostalno o predlogu tog odgovora- poru~uje Ratkovi}. S. St.


4

EKONOMIJA

utorak29.decembar2009.

DNEVNIK

„SRBIJAGAS” JO[ PRERA^UNAVA CENE

IZGRADWA NOVOG MOSTA PREKO DUNAVA KOD NOVOG SADA TREBA DA PO^NE DOGODINE

„@e`eqa” ko~i Mrka kapa od pojeftiwewa gasa? dr`avna revizija Izgradwa novog `elezni~kodrumskog mosta preko Dunava kod Novog Sada po~e}e slede}e godine, me|utim, te{ko je precizno re}i kada, jer to zavisi od brojnih elemenata, koji se jo{ ne znaju. Savetnik za mostove u Ministarstvu za infrastrukturu Dejan Kova~evi} izjavio je ju~e za na{ list da se projekat mosta, koji su zajedno uradili italijanska firma "Italfer" i CIP nalazi na dr`avnoj revizionoj komisiji, koja mora da da saglasnost na wega.

Dejan Kova~evi} isti~e da davawe saglasnosti na projekat nije jednostavan posao kod tako velikog mosta. Svaki detaq mora se razmotriti i sve primedbe koje da dr`avna teviziona komisija projektant mora ukomponovati u projekat. Kako smo na kraju godine, dr`avna reviziona komisija }e s razmatrawem projekta po~eti posle praznika, a nakon {to primedbe uputi projektantu, po~e}e pripre-

tender ne}e mo}i da se raspi{e pre kraja februara ili po~etka marta slede}e godine. Tender je obi~no otvoren oko dva meseca, {to }e "odneti" mart i april, me|utim, kako se uslovi projekta zasnivaju na me|unarodnim "fidic" standardima, na bazi kojih }e biti raspisan tender, Dejan Kova~evi} ka`e da ne}e trebati dugo ~ekati na izbor izvo|a~a radova, koji bi mogao biti poznat krajem maja ili po~etkom juna. EU je donela odluku o izdvajawu 30 miliona evra za izgradwu novog @e`eqevog mosta, a ostatak }e platiti Pokrajina - 20 miliona i grad - 10 miliona evra, na koliko su proceweni tro{kovi. Novac EU bi}e na raspolagawu krajem 2010. i po~etkom 2011, a namewen je za ~eli~nu konstrukciju mosta, koja }e te`iti, kako dodaje Dejan Kova~evi}, vi{e od 11.000 tona. To zna~i da }e izgradwa po~eti s na{im parama. Rok zavr{etka radova procewen je na oko tri godine, {to zna~i da bi Novi Sad mogao da dobije novi `elezni~ko-drumski ~eli~ni most do 2013. U planu je da novi most li~i na prethodni, samo umesto betonskog da bude ~eli~ni lu~ni, koji bi se oslonio na postoje}e stubove. Predvi|eno je da lukovi ne budu

Naknadna pamet Dr`avna reviziona komisija ve} je jednom vratila italijanskoj firmi "Italfer" idejni projekat novog mosta i tra`ila wegovu dopunu, ali ne zbog propusta Italijana, ve} su se na{i naknadno setili da se most nalazi na saobra}ajnom Koridoru 10 i da bi pored dve saobra}ajne drumske trake trebao imati dva, a ne jedan kolosek, jer je u planu izgradwa dvokolose~ne pruge Subotica - Novi Sad - Beograd. Pro{irewe projektnog zadatka automatski je produ`ilo i rok za projektovawe mosta. ma tendera. Sagovornik ka`e da za taj posao treba oko mesec i po do dva meseca. Moraju da se postave uslovi izvo|a~u, a wih diktira projekat, ali i uslovi EU, koja je obezbedila polovinu novca za izgradwu mosta. S obzirom na sve to,

paralelni, nego nako{eni, {to se tuma~i kao savremenije re{ewe, da se niveleta mosta podigne metar i po vi{e od one kod poru{enog, kako bi brodovi mogli nesmetano da prolaze i da ne zapiwu za wegov dowi deo. R. Dautovi}

ZREWANINSKI PREDUZETNICI NEZADOVOQNI ODNOSOM DR@AVE

Pla}aju porez za ni{ta

Preduzetnici u Srbiji primorani su da ispuwavaju sve obaveze prema dr`avi a u isto vreme trpe lo{ tretman sa wene strane, zakqu~ak je koji se mo`e izvesti posle sastanka predstavnika Unije poslodavaca Srbije sa zrewaninskim preduzetnicima. Kako je navedeno na skupu, najnovije analize su pokazale da privatni poslodavci, odnosno preduzetni-

`ive u takvom ambijentu – naglasio je ~lan Izvr{nog odbora Unije poslodavaca Srbije Bo{ko Savkovi}. Ovo udru`ewe, istakao je on, svakako je za to da se pla}a porez, zato {to svaka dr`ava `ivi od wega, ali zahteva da i dr`ava privatnim preduzetnicima pru`i ne{to zauzvrat. Predsednik Op{teg udru`ewa preduzetnika u Zrewaninu

Poma`u strancima, a privatnike zapostavqaju - Ako se poslodavac koji uredno ispla}uje obaveze za sebe i svoje radnike ni{ta ne pita – ko se onda pita? Neko ko otvara radna mesta sa strane? Nemamo mi, da se razumemo, ni{ta protiv stranih investitora. Ali, imamo situaciju u kojoj se najavquje 5.000 ili 10.000 novih radnih mesta, a zaposli se otprilike 100 ili 200 qudi. I daqe {to ostane da egzistira su preduzetnici koji ni{ta ne ko{taju dr`avu. Pri tom se poma`e nekome ko }e do}i sa strane a ne razmi{qamo o tome {ta da radimo sa, recimo, 3.500 preduzetnika u Zrewaninu – rekao je \uri}. ci pune najve}i deo dr`avnog buxeta. - Najgore je {to ovde imamo jedan neure|eni sistem, u kome trgovinski sudovi ne rade svoj posao kako treba. Nije dovoqno brza i adekvatna naplata na{ih potra`ivawa prema nekim drugim privrednim subjektima, a dr`ava nas tera da avansno pla}amo PDV. U toj situaciji, kada morate da platite 18 odsto za ne{to {to niste dobili, sud vas ne {titi dovoqno brzo. Retki su oni koji mogu da pre-

Miroslav \uri} kazao je da u ovom gradu postoji 3.500 preduzetnika, dodaju}i da nijedno radno mesto koje su oni otvorili dr`avu ni{ta ne ko{ta, zato {to su sami ulagali u wih. \uri} je istakao da ti preduzetnici zapo{qavaju oko 8.500 radnika i da redovno pune dr`avni bud`et. Istovremeno, od wih se zahteva da pla}aju niz taksi a stalno se pojavquju i nove, poput naplate muzi~kih autorskih prava i sli~nog. @. Balaban

Kako sada stoje stvari, potro{a~i u Srbiji }e kubni metar prirodnog gasa i daqe pla}ati isto kao i do sada jer je, po re~ima generalnog direktora JP "Srbijagas" Du{ana Bajatovi}a, mogu}nost da cena bude sni`ena veoma mala. Naime, o~ekuje se da }e nabavna cena 1.000 kubika prirodnog gasa od januara biti vi{a nego do sada i da }e ko{tati oko 330 dolara, da }e tokom naredne godine cena i daqe

rasti, a da }e rasti i kurs dolara. - Ukoliko Vlada Srbije bude donela odluku da cena gasa ide na ni`e, mi }emo je sniziti - rekao je Bajatovi} na na konferenciji za novinare u podzemnom skladi{tu gasa u Banatskom Dvoru. - Do kraja januara bi trebalo da bude zavr{ena analiza koja bi trebalo da da odgovor da li je mogu}e pojeftiwewe gasa. Ako bi i do{lo do toga, budu}i da se 2010. godine o~ekuje daqi

Istraga u toku Du{an Bajatovi} je izjavio da predstavnici slu`be za organizovani kriminal istra`uju u toj kompaniji, ali da ne zna ta~an razlog istrage. On je ukazao da jo{ nema pismeni izve{taj o toj istrazi, ali da bi jedan od razloga mogao da bude utvr|ivawe razloga zbog kojih JP "Srbijagas" nije kupio 25 odsto akcija rusko-srpskog preduze}a "Jugorosgas". U JP "Srbijagas", naglasio je Bajatovi}, 2006. godine nije stiglo odobrewe Vlade za kupovinu akciju "Jugorosgasa", u vreme kada je bilo aktuelna prodaja udela u tom preduze}a, ~iji je "Srbijagas" jedan od vlasnika, s u~e{}em od 25 odsto. Na pitawe novinara da li su opravdane sumwe da su u JP "Srbijagas" neki radnici zaposleni zahvaquju}i rodbinskim vezama, Bajatovi} je rekao da mu takvi slu~ajevi nisu poznati.

rast cene gasa, mogu}e je da ve} u aprilu on poskupi. Ina~e, sada{wa cena gasa va`i od oktobra pro{le godine, a o eventualnom sni`ewu cene govori se od polovine ove godine, jer je cena gasa i{la na ni`e. Tako je u prvom kvartalu ove godine 1.000 kubika ko{talo 440 dolara (bez transportnih tro{kova), drugom 334, tre}em 245, a u ~etvrtom kvartalu 273 dolara. Me|utim, istovremeno je rastao kurs dolara u donosu na dinar, pa je od 26. oktobra do sada on vi{i za osam odsto, te se planirano pojeftiwewe od oko 10 odsto, prakti~no, istopilo. Bajatovi} je demantovao izjave generalnog sekretara Srpske napredne stranke Aleksandra Vu~i}a, da je sada{we rukovodstvo od-

govorno za gubitke u uvozu ruskog gasa. Po wegovim re~ima, gubici "JP "Srbijagas" koji iznose oko 107 miliona evra (9,3 milijarde dinara), nisu nastali zbog lo{eg rada menaxemnta, ve} iskqu~ivo kao posledica uslova u kojima je preduze}e poslovalo. D. Mla|enovi}

ZA[TO SE KR[I ZAKON I NEMAMO KOMISIJU ZA JAVNE NABAVKE

Vlada korupciji odre{ila ruke? Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} ocenila je opasnim to {to jo{ nije formira Republi~ka komisija za javne nabavke i izrazila nadu da }e to uskoro biti u~iweno. - Nadam se da se ovde radi o propustu koji se mo`e ispraviti", kazala je Markovi} . Zakon o javnim nabavkama stupio je na snagu u januaru 2009. godine i predvi|ao je da Komisija za za{titu prava radi do po~etka rada Republi~ke komisije za ~iji izbor je rok bio jul 2009. godine.Umesto da predlo`i kandidate za Republi~ke komisije, Vlada je u septembru imenovala ~lanove Komisije za za{titu prava po zakonu koji je prestao da va`i osam meseci pre toga. Biv{i predsednik te komisije Sa{a Varinac upozorio je da zbog toga sistemu javnih nabavki "preti kolaps". Kometari{u}i tu izjavu Zorana Markovi} je naglasila da su "sistem i oblast javnih nabavki va`ni za funkcionisawe dr`ave", kao i da je kontrola te oblasti jedno od va`nih upori{ta antikorupcijskih zakona. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemawa Nenadi} ocenio je ju~e da nepostojawe Republi~ke komisije za za{titu prava u sistemu javnih nabavki u buxetu za 2010. godinu nije previd ve} dokaz da Vlada `eli da odr`i provizorno stawe u toj oblasti. "Imamo provizorno stawe u kojem komisija funkcionise po starom zakonu iako je trebalo da bu-

Te{ko ispravqiva gre{ka Bez Republi~ke komisije kao nezavisnog dr`avnog tela kontrola je mogu}a, ali nema mehanizma za ispravqawe propusta, navela je Markovi}. "Nadam se da }e izjave i upozorewa imati efekta, jer buxet je usvojen i ako nema stavke za rad Komisije ne znam kako }emo to razre{iti", kazala je ona izra`avaju}i nadu da se "to mo`e uraditi naknadno ali je lo{ signal". de uspostavqena jo{ 6. jula kao nezavisni dr`avni organ u skladu sa odredbama novog zakona o javnim nabavkama", rekao je Nenadi} agenciji Beta. On je ocenio da je ta situacija neodr`iva i da ona ugro`ava rad same komisije i Uprave za javne nabevke ~ije nevelike resurse i zaposlene ona koristi. "Koliko je va`no da se komisija uspostavi kao nezavisni dr`avni organ ukazuje i ~iwenica da mi

sa javnim nabavkama imamo velike probleme i u procesu planirawa i u procesu sprovo|ewe tendera i da je na neki od tih problema ukazao i izve{taj dr`avne revizije", rekao je Nenadi}. S druge strane, nagla{avaju}i da nema dokaza da je re~ o nameri, Zorana Markovi} je kazala da bi ~inovnici koji rade stru~ne probleme morali ozbiqnije da se bave poslom. "Ukoliko je previd to je grub previd i da ja radim u mini-

starstvu predstavqao bi ozbiqnu povredu radne discipline i bio bi pretpostavka za vo|ewe disciplinskog postupka protiv onih koji aqkavo rade svoj posao", kazala je Markovi}. Ona je dodala da }e biti neophodna policijska istraga ukoliko se ispostavi "da je namera" i naglasila da u to ne mo`e da poveruje. Direktorka Agencija je podsetila da je u predloga buxeta za 2010. to telo bilo izostavqeno, a planiran Odbor za spre~avawe sukoba interesa, {to je naknadno ispravqeno. "Nije te{ko napraviti buxetski propust po{to ima osam hiqada buxetskih korisnika", kazala je ona izra`avaju}i nadu da }e Republi~ka komisija biti formirana i da }e biti odre|ena sredstva za wen rad. Republi~ka komisija, kao samostalan i nezavisan organ odgovara Skup{tini Srbije, a sredstva za wen rad obezbe|uju se u buxetu. Ima predsednika i ~etiri ~lana, koji se biraju na pet godina. Buxet za 2010. godinu predvi|a 61,5 milion za Upravu za javne nabavke. To je oko dva miliona mawe nego za 2009. godinu. E. D.

25. 12. 2009.

1.136,02447

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Higijena, Beograd

Promena %

Cena

BELEX15 (640,83

Promet

1.498,92

19.187

15.253.665

Prokupac, Beograd

20,00

3.024

4.082.400

Telefonkabl, Beograd

19,98

6.599

32.995

Velefarm, Beograd

19,92

1.439

13,50 Promena %

Nova prosveta, Beograd

Naziv kompanije

1,87%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,68

2.533

21.818.223

Komercijalna banka, Beograd

1,83

27.529

963.500

2.923.590

Energoprojekt holding, Beograd

2,77

742

3.331.505

1.152 Cena

32.256 Promet

Agrobanka, Beograd

0,92

8.089

2.329.398

Univerzal banka, Beograd

-1,88

6.823

191.050

-12,05

635

635

Soja protein, Be~ej

4,32

1.038

5.437.069

Vital, Vrbas

-12,03

1.309

58.920

Metalac, Gorwi Milanovac

6,56

2.389

1.282.920

23. novembar, Tutin

-12,01

960

15.360

Imlek, Beograd

-1,03

1.435

5.415.764

Metals banka, Novi Sad

AIK banka PB, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Kqu~, Kladovo

-11,99

1.586

1.586

-0,47

6.751

1.107.100

Globos osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,83 Promena %

702 Cena

35.100 Promet

Privredna banka, Beograd

0,15

653

342.910

Tigar, Pirot

8,17

649

677.386

Mladost Subotica, Subotica

0,00

1.500

10.942.500

Meser Tehnogas, Beograd

0,86

6.952

69.520

Soja protein, Be~ej

4,32

1.038

5.437.069

Alfa plam, Vrawe

2,56

8.000

152.000

Ba~ka, Sivac

0,00

440

2.673.000

Telefonija, Beograd

-0,41

1.692

1.383.920

Banini, Kikinda

8,70

25.000

2.500.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,37

537

381.502

Metals banka, Novi Sad

-0,47

6.751

1.107.100

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

utorak29.decembar2009.

UKIDAWE BIROKRATSKIH BARIJERA

GUVERNER RADOVAN JELA[I]

Dr`ava bri{e 200 propisa

Proroci da se manu kursa

Vlada Srbije }e danas, na preporuku privrednika, iz upotrebe izbaciti 204 zakona i podzakonskih akata i usvojiti preporuku za izmenu jo{ 223 propisa.

Prema ra~unici koja je dostavqena vladi, ukidawe samo 34 zakona done}e u{tedu od 6,11 milijardi dinara ili 64,3 miliona evra. A od 122 preporuke koje tek treba usaglasiti – 15 treba da do-

nese u{tedu od 11,5 milijardi dinara (121,6 miliona evra). Ukupna u{teda na godi{wem nivou (ako se ukine 427 zakona i propisa) bi}e 17, 6 milijardi dinara (185,9 miliona evra).

KAKO ]E DR@AVA SPASTI RADNIKE

Dockan se Vlada setila {trajka~a Nagli skok evra zabele`en po~etkom decembra izazvao je pravu buru komentara analiti~ara koji su se utrkivali u pronala`ewu uzroka turbulencija na deviznom tr`i{tu. Guverner Radovan Jela{i} izjavio da niko ne bi trebalo da preuzima ulogu proroka i da predvi|a koliki }e kurs biti. Preokret na deviznom tr`i{tu prema wegovim re~ima izazvalo je, najverovatnije, neko preduze}e koje je imalo ve}u tra`wu za devizama. „Trebalo bi jo{ jednom podsetiti da je na{e tr`i{te plitko i ne mo`e da podnese udar od, recimo, 100 miliona evra, a da se to ne odrazi na kolebawe kursa“, rekao je guverner. Isti~e da bi poslovni qudi trebalo da obezbede stabilnu bilansnu strukturu svojih firmi koje ne}e zavisiti od toga da li je, kako je rekao, kurs 80, 90 ili 95 dinara za evro. „Kad ka`em stabilan, ne mislim fiksni kurs dinara“, nagla{ava Jela{i} i ukazuje na to da je pomerawe kursa zabele`eno 4. decembra, po visini kursa bilo tek deveto u toku ove godine i samo je za 0,2 odsto ve}e od kursa zabele`enog u januaru. Kqu~ na{e makroekonomske stabilnosti jeste pridr`avawe programa sa MMF-om, ~iji su delovi ukqu~eni i u buxet za 2010. godinu, zakqu~io je guverner.

Bi}e da je dogorelo do nokata kada i vlast priznaje da radnici vi{e ovako ne mogu daqe. Naime, premijer Vlade Srbije ovih dana poru~uje da }e wegov kabinet odlu~no krenuti u borbu protiv zloupotreba . Dodaje Mirko Cvetkovi} i da su kod lo{ih privatizacija, u kojima vlasnici firmi nisu ispla}ivali plate radnicima evidentna dva problema: prvi da su preduze}a kupovali oni koji nisu znali da posluju pa su firme uni{tili i utrerali u ste~aj a drugi je mnogo ~e{}i i opasniji kada su novi vlasnici znali {ta rade, svesno izvla~ili supstancu odnosno imovinu firme a radnike ostavqali bez zarada i upla}enih doprinosa. Ako se zna da je do sada raskinuta jedna tre}ina privatizacije i da jo{ toliko ~eka da ugovori budu poni{teni , kao i to da je u prvih deset meseci ove godine ~ak 78 kupoprodajnih ugovora sa kupcima dru{tvenog kapitala, uglavnog zbog nepla}awa kupoprodajne cene , raspolagawa imovinom preduze}a suprotno odredbama ugovora, kao i neodr`avawa kontinuiteta i nepo{tovawa socijalnog programa onda je jasno koliko dr`ava u za{titi radnika kasni. Jer, sada nakon toliko godina privatizacije iza koje je ostalo najmawe 400.000 , a ekonomisti tvrde i duplo vi{e, radnika bez posla priznati da su srpska preduze}a kupovana radi li~nog boga}ewa pojedinaca a ne zato da bi nastavila sa radnom deluje kao naknadna pamet od koje vajde nema. Pogotovo kada se zna

Na kraju sve vi{e nesavesnih poslodavaca Pomo}nica ministra rada i socijalne politike Radmila Kati}-Bukumiri} obja{wava da je dr`ava u proteklih 20 godina, koliko traje privatizacija, stalno pomagala, podmirivala dugove i tra`ila kako da obezbedi socijalni mir. - Desilo nam se to da smo, u `eqi da to {to pre uradimo, do{li do toga da nismo mogli da biramo kome }emo da prodamo preduze}e. Ono {to je prodato na po~etku to je bilo kvalitetno, kako se bli`imo kraju sve je mawe kvalitetnih preduze}a i imamo sve ve}i broj poslodavaca koji u su{tini ne kupuju preduze}a da bi nastavili poslovawe i da bi investirali. Ima raznih motiva za kupovinu. Jedan je da povoqno kupim {to vi{e kapitala pa da ga sutra preprodam - ocenila je Radmila Kati}. da je za privatizaciju ostalo nekoliko stotina preduze}a koja niko ne}e ni kupiti jer nemaju nikakvu perspektivu. Dakle, uz proces privatizacije trebalo je dr`ava da stane iza interesa radnika i da ~im im ne bude dva-tri meseca neispla}ena plata, jer niko nigde na svetu ne radi a da ne

FINANSIJSKE KU]E U SRBIJI IPAK DOBRO PRO[LE

Zarada banaka samo prepolovqena Dobit banaka u Srbiji u prvih devet meseci 2009. pre oporezivawa 15,4 milijarde dinara, oko 160 miliona evra, 54,3 odsto mawe nego u istom periodu 2008, objavila Narodna banka Srbije. Kako se navodi u izve{taju o poslovawu bankarskog sektora u tre}em tromese~ju 2009, gubitak u poslovawu imalo je 14 banka, koje ~ine 17 odsto bilansne aktive sektora, dok je 20 banaka poslovalo profitabilno. Ukupna aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju septembra 2009. bila je 1.963 milijarde dinara, 20,3 milijardi evra, 103,3 miqardi dinara, 5,6 odsto vi{e nego na kraju drugog tromese~ja, dok je rast aktive u prvih devet meseci bio 10,5 odsto.

Samo jedna banka od 34 na srpskom tr`i{tu imala je tr`i{no u~e{}e ve}e od 10 odsto, Banka Intesa, sa udelom od

1.192 milijarde dinara, 12,3 milijardi evra, 16 odsto vi{e nego na kraju 2008. Privredi je odobreno 715 milijardi dinara

Problemati~ni krediti Prema podacima o strukturi problemati~nih kredita, na kraju septembra 2009. u~e{}e problamati~nih kredita na neto nivou je 10,36 odsto ili 114 milijardi dinara. Na kraju septembra 2009. bankarski sektro Srbije zapo{qavao je 31.524 osobe, 2,5 odsto ili 818 osoba mawe nego na kraju decembra 2008. 14,83 odsto. Slede Komercijalna banka, 9,96 odsto, Raiffajsen banka, 9,36, Hipo Alpe Adria banka, 6,35, Eurobank EFG, 6,08 odsto. Iznos plasiranih kredita na kraju septembra 2009. bio je

kredita, stanovni{tvu 375 milijardi dinara, a javnom sektoru 87 milijardi dinara, od ~ega je zadu`ewe dr`ave 77 milijardi. Rast kredita u tre}em tromese~ju bio je 33,3 milijardi dinara.

MILO[ BUGARIN

Ja~ati konkurentnost

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

93,9938

95,912

98,118

93,706

Australija

dolar

1

57,985

59,1684

60,5293

57,8075

Kanada

dolar

1

62,3673

63,6401

65,1038

62,1764

Danska

kruna

1

12,6243

12,8819

13,1782

12,5856

Norve{ka

kruna

1

11,2533

11,483

11,7471

11,2189

[vedska

kruna

1

8,9883

9,1717

9,3826

8,9608

[vajcarska

franak

1

63,045

64,3316

65,8112

62,852

V. Britanija

funta

1

104,206

106,333

108,778

103,887

SAD

dolar

1

65,3097

66,6426

68,1754

65,1098

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 12. 2009. godine

Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin ocenio da }e glavni zadatak 2010. biti ja~awe konkurentnosti srpske privrede. Bugarin je na sednici Poslovnog saveta PKS-a za dijasporu rekao da }e pad BDP-a biti oko 2,8 odsto, a da se za 2010. predvi|a rast od 1,5 odsto. „Da bismo mogli ozbiqnije da unapre|ujemo privredu potrebna je i unutra{wa reorganizacija privrednih subjekata“, izjavio je Bugarin i dodao da je potrebno da kompanije smawe tro{kove, vode ra~una o energetskoj efikasnosti i unape|ewu tehnologije.

dobija zaradu, reaguje i kazni poslodavca. Da je tako ~inila socijalne posledice tranzicije, koja je svuda bila bolna ali ne tako kod nas, svakako bi bile mnogo bla`e a i mawe bi qudi ostalo bez posla. S druge strane mawe bi se pojedine gazde obogatile na radni~koj nesre}i. Profesor Darko Ma-

rinkovi}, stru~wak za industrijske odnose, isti~e da je svako u dr`avi, pa i ona sama , trebalo da radi svoj posao pa se ne bi na{li ovde gde jesmo danas. - Da je dr`ava odredila druga~ija pravila pona{awa, onda bi i nove gazde u Srbiji bile druga~ije. Mo`emo mi da pri~amo o ne~asnom postupawu ovda{wih gazda ali formalno gledano oni su radili sve po zakonu, a to {to dr`ava nije kontrolisala sprovo|ewe zakona to ipak nije wihov problem. Oni su, {to je zdravorazumski, kupovali da bi zaradili. Pa to se tako svuda u svetu radi. E, sad {to su oni samo zara|ivali a dr`avi i radnicima ni{ta nisu davali, to opet nije wihov problem ve} problem onih koji vode ovu zemqu. Da je svako u dr`avi radio svoj posao onda mnogi dana{wi tajkuni ne bi bili toliko bogati jer bi deo wihovog profita bio kod radnika i u dr`avnoj kasi. ^im jedan mesec gazda nije platio doprinose i isplatio plate radnicima, dr`ava je morala da mu sko~i za vrat. Umesto toga ona je pu{tala da oni godinama ne pla}aju doprinose, mesecima ne ispla}uju plate i mirno posmatrala kako kr{e zakone. Pa da je htela da goni i hapsi nesavesne poslodavce u~inila bi to odmah a ne sada kada vi{e nema ni {ta da se prodaje niti kada su radnici shvatili da im vaqa pritiskati samo dr`avu jer ih je ona i dovela do dna - ka`e za na{ list profesor Marinkovi}. Q. Male{evi}

5

VESTI Danas pare od „Fijata” Deo osniva~kog ulog Fijata, 100 miliona evra, bi}e od danas na ra~unu fabrike Fijat automobili Srbija, izjavio gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}. On je novinarima rekao da je Grad Kragujevac s katastrom u petak, 25. decembra, regulisao sve poslove u vezi sa imovinom, a da predstoje ure|ewe industrijske i slobodne carinske zone Korman poqe, koja bi u narednih {est meseci trebalo da bude predata Fijatu za potrebe kooperanata.

Boqi dani za „Hipol” Potpredsednik vlade i ministar ekonomije Srbije Mladan Dinki} rekao je ju~e da je proizvodwa u „Hipolu“ stabilizovana i da }e radnici tog preduze}a u 2010. godini osetiti boqitak. Dinki} je u Od`acima obi{ao novoizgra|enu halu Hipola u kojoj je zaposleno 15 novih radnika. On je, kako se saop{tilo Ministartvo ekonomije, potvrdio da je na sastanku sa menaxmentom Hipola dogovoreno da ta fabrika ubudu}e od Petrohemije, svog glavnog snabdeva~a, mese~no kupuje 3.000 tona propilena, umesto dosadaswih 500 tona. To }e, kako je ukazao, uz ni`e cene i rok pla}awa od 60 dana, Hipolu omogu}iti da poboq{a likvidnost, osigura stabilnost proizvodwe i plasman na inostrano i doma}e tr`i{te.

Te{ka i 2010. godina Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Laji} izjavio je ju~e da je potrebno da bude {to vi{e granskih kolektivnih ugovora u privredi i da se radi na unapre|ewu socijalnog dijaloga u Srbiji. - U 2010. }emo se baviti posledicama krize i bi}e te{ko i zbog toga je neophodan jo{ ve}i socijalni dijalog- rekao je ministar Qaji} u Savezu samostalnih sindikata. Prema wegovim re~ima, potrebno je i potvr|ivawe reprezentativnosti u~esnika u dijalogu, kako bi se znalo ko u ime koga pregovora, ~ime }e i odgovornost biti ve}a. Qaji} je rekao da }e 2010. godina biti te{ka i da }e se baviti posledicama krize, ali da je najgore pro{lo.

STRANI INVESTITORI VERUJU U NA[U EKONOMIJU

Oporavi}e se srpska privreda Predsednik Saveta stranih investitora (FIC) ]el-Morten Jonsen ocenio je da se u 2010. mo`e o~ekivati oporavak privrede u Srbiji, sa rastom BDP-a oko 1,5 odsto. „Na osnovu razgovora sa mnogim ~lanovima Saveta stekao sam utisak da je kriza dotakla dno i da se mo`e o~ekivati nekakav rast u 2010. godini“, kazao je on u intervjuu agenciji Beta. Jonsen je naveo da taj rast verovatno ne}e biti veoma visok, ali da je kqu~no da bude odr`iv. „Ne bi trebalo juriti za kratkoro~nim rastom koji }e biti zaustavqen za 12 do 18 meseci, jer u tom slu~aju mogu da uslede bolna prilago|avawa“, ocenio je novi predsednik FIC-a. Jonsen, koji je i generalni direktor kompanije “Telenor“ u Srbiji, ocenio je da je veoma va`no da Vlada Srbije ne povla~i poteze koji }e kratkoro~no biti korisni, ali pove}avaju rizik za ulagawe u o~ima investitora. „Predvidqivost je, naro~ito u te{kim vremenima, veoma va`na“, kazao je on i ocenio da je iz perspektive FIC-a Vlada Srbije uspela da se dr`i ve}ine glavnih parametara, navode}i kao primer odluku da se ne pove}a porez na dodatu vrednost. Jonsen je ocenio da je za privla~ewe stranih investitora neophodno poboq{awe infrastrukture, smawewe birokratije, olak{avawe pokretawa i razvo-

ja projekata, apsolutna za{tita prava svojine i predvidqivost regulative i uslova poslovawa. „Vladi Srbije infrastruktura bi trebalo da bude prioritet. Zemqe sa dobrom infra-

Istakao je da je te{ko proceniti {ta se mo`e o~ekivati u 2010. i 2011. godini, ali da }e ulagawa u automobilsku industriju pomo}i privla~ewu investitora u Srbiju.

Ulo`ili 14 milijardi dolara Savet stranih investitora je osnovan 2002. godine uz podr{ku Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj i okupqa vi{e od 120 kompanija, koje se ulo`ile vi{e od 14 milijardi dolara i zapo{qavaju vi{e od 60 000 qudi u Srbiji. strukturom imaju prednost u privla~ewu investitora. Srbija bi trebalo da izgradi dobar sistem autoputeva i telekomunikacione infrastrukture jer je to neophodno za pokretawe novih poslova“, naglasio je predsednik FIC-a.

Mnoge kompanije, kazao je Jonsen, nastavi}e smawewe tro{kova u 2010. godini, po{to je ova godina bila veoma te{ka, ali to je, dugoro~no gledano, dobro, po{to }e biti vi{e „zdravih“ preduze}a koja }e efikasno poslovati.


6

TRE]E DOBA

utorak29.decembar2009.

DNEVNIK

ZAKONOM O NADLE@NOSTI VOJVODINE PRECIZIRANE OBAVEZE POKRAJINSKOG FONDA PIO

Direktora imenuje Upravni odbor Republi~kog fonda Zakonom o nadle`nosti AP Vojvodine utvr|eno je postojawe Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe kao organizacione jedinice Republi~kog Fonda PIO koji,pored zakonom utvr|enih poslova, obavqa i pripremu i izradu materijala za pregovore s inostranim nosiocima penzijskog i invalidskog osigurawa s teritorije Vojvodine. Zatim poslove dijagnostike radi provere medicinske dokumentacije, obezbe|ivawe dru{tvenog standarda penzionera, obavqa statisti~ka i druga istra`ivawa u oblasti PIO i ostvaruje saradwu s nadle`nim pokrajinskim organom, posebno u pogledu razmene podataka i iskustava, kao i sa savezom udru`ewa penzionera i sindikatima obrazovanim na nivou

Vojvodine. Sedi{te Pokrajinskog fonda je u sedi{tu organa Vojvodine , dakle u Novom Sadu. On ima podra~un preko za uplate i isplate sredstava Republi~kog fonda na teritoriji Vojvodine, drugim re~ima, preko wega se obavqa isplata penzija za penzionere koji `ive u

~ivawa. On imenuje direktore filijala Republi~kog fonda koje su obrazovane na teritoriji Vojvodine. I bora~ko invalidska za{tita je Zakonom o nadle`nosti precizirana, te tako AP Vojvodine preko svojih organa u woj obezbe|uje funkcionisawe, oba-

Sedi{te Pokrajinskog fonda je u sedi{tu organa Vojvodine, dakle, u Novom Sadu Vojvodini. Direktora Pokrajinskog fonda imenuje Upravni odbor Republi~kog fonda, na predlog nadle`nog organa Vojvodine. Direktor u~estuje u radu Upravnog odbora Republi~kog fonda PIO bez prava odlu-

vqa poslove drugostepenog organa i vr{i reviziju, nadzire rad organa koji u prvom stepenu re{avaju o pravima iz bora~ko invalidske za{tite, kontroli{e tro{ewe sredstava namewenih za ostvarivawe prava iz

KRAJ ZALE\ENE PENZIONERSKE GODINE

Deda Mraz dobrodo{ao i na prole}e Ova, 2009. godina ni{ta novo ni dobro nije donela penzionerima. Pro{le godine im je za Novu godinu Deda Mraz doneo redovno i vanredno pove}awe penzija od 10 odsto. Ove godine ni{ta im doneti ne}e. ^ak }e ih podsetiti da }e i dogodine, jer to je ve} i izmenom Zakona o PIO zape~a}eno, penzije biti zamrznute i da se ve} uveliko licitira {ta }e sa wima biti 2011. godine, za kada se procewuje da }e biti izva|ene iz leda. Ni te prognoze nisu ru`i~aste, tako da od novogodi{we ~estitke za novu godinu penzionerima ostaje jedino da se nadaju da }e biti zdravi. Na kraju krajeva, mo`da da je to i najva`nije. Uveliko se priprema reforma penzijskog sistema, jer je Srbija MMF-u obe}ala da }e do februara 2010.godine usvojiti novi zakon koji }e biti znatno restriktivniji nego sada{wi, a to zna~i da }e se poo{triti uslovi za odlazak u penziju . Tako se , jer kona~na verzija nacrta zakona jo{ nije zavr{ena, uveliko pomiwe mogu}nost te`eg dobijawa invalidskih penzija, preispitivawe beneficiranog radnog sta`a, pove}awe godina radnog sta`a za `ene, uvo|ewe vojnih penzionera u civilni svet, pove}awe godina `ivota

potrebnih za sticawe porodi~nih penzija za udovice i udovce... Dakle, steza}e se sve {to mo`e, pa ~ak i vi{e od toga. Ono {to je nesporno jeste da se ne}e pove}avati godine starosti kao uslov za odlazak u penziju te }e tako naredne godine `ene u penziju i}i sa 59,5 a mu{karci sa 64,5 godine `ivota, da bi na kraju 2011. godine `ene do{le do 60 a mu{karci do 65 godina kao uslov za starosnu penziju i tu se zaustavili, jer je postignut dogovor da se u ovaj uslov za penzionisawe ne dira. Pravi se ra~unica {ta }e biti sa penzijama 2011.godine i prve projekcije pokazuju da bi one mogle porasti za svega nekoliko procenata, {to }e, bez sumwe, dovesti do daqeg pada `ivotnog standarda penzionera. Jedina svetla ta~ka, koja se na kraju ove godine pojavila, je optimisti~ka najava ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a , izre~ena pre nekoliko dana, da bi razgovori o pove}awu plata i penzija mogli da uslede u prvoj polovini naredne godine, ako srpska privreda po~ne da ostvaruje rast. Dakle, penzionerima preostaje da u novogodi{wim `eqama upute poruku Deda Mrazu da ih poseti na prole}e, kada ve} sada poklona za wih nema. Q. Male{evi}

oblasti bora~ko invalidske za{tite i formira bazu podataka informacionog podsistema Vojvodine u okviru jedinstvenog sistema Srbije. Ove poslove Vojvodina obavqa kao poverene. Vojvodina preko svojih organa ima nadle`nosti i u oblasti za{tite civilnih invalida rata i to tako {to obezbe|uje funkcionisawe za{tite civilnih invalida rata, obavqa poslove drugostepenog organa i vr{i reviziju, nadzire rad organa koji u prvom stepenu re{avaju o pravima iz za{tite civilnih invalida rata, kontroli{e tro{ewe sredstava namewenih za ostvarivawe prava iz oblasti za{tite i formira bazu podataka informacionog podsistema Vojvodine. Q. Male{evi}

Savez penzionera Vojvodine predle`e da se wegov predsednik Milan Nenadi} ukqu~i u Radnu grupu za reformu penzijskog sistema kako bi mogao da se ~uje i wihov stav, ali i da na vreme budu informisani u kom pravcu ide novi Zakon o PIO, ~ije usvajawe se o~ekuje u februaru naredne godine. Predsednik Saveza penzionera Vojvodine Milan Nenadi} nagla{ava da postoji utisak da se naru{ava sistem PIO i podse}a da su u dosada{we tri reforme penzionog sistema najve}i - Sada tako ne{to ne bi smelo da se dogodi jer i najstarija populacija mora o~ekivati boqitak, a do toga ne}e do}i ako ostane uskla|ivawe penzija samo s tro{kovima `ivota i to po protoku {est meseci.

Penzije moraju da prate rast zarada. Osnovni ciq mora nam biti da najvi{u stopa rasta ima dru{tveni bruto proizvod, a u odnosu na wega i stopa rasta zarada mora biti ni`a - {to dosad nije bio slu~aj. Neophodno je ja~ati dr`avni fond PIO, koji se mora kapitalizovati da bi imao svoje prihode, koji }e se vremenom uve}avati. U protivnom postoji opasnost da se on pretvori u neki socijalni fond, iz koga }e budu}e generacije primati jo{ ni`e penzije - naglasio je Nenadi}. On skre}e pa`wu da obaveza dr`ave mora biti da ja~a dr`avni Fond PIO, dodaju}i da svi drugi vidovi fondova, kao {to su dobrovoqni privatni i ostali mogu da budu samo dopuna osigurawa starosti. Q. M.

Apana`a od po 50.000 dinara za jo{ 52 umetnika Vlada Srbije je sa nekoliko meseci zaka{wewa donela re{ewa o dodeli posebnih priznawa umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Na javni poziv ministra kulture Neboj{e Bradi}a po~etkom godine prijavilo se 457 kandidata iz {est umetni~kih delatnosti a

Kornelije Kova~

Eri} i Adam Pusloji} predlo`ili su, a Vlada prihvatila, da ove godine nacionalnu penziju dobiju umetnici iz {est umetni~kih delatnosti: kwi`evnosti, muzike, vizuelne umetnosti, scenske umetnosti, kinematografije i iz oblasti teorije kritike i esejistike.

Biqana Vilimon

nacionalnu penziju od 50.000 dinara mese~no, koja je neprenosiva dobilo je 52 umetnika, tako da trenutno u Srbiji ovu prinadle`nost prima 369 vrhunskih kwi`evnika, glumaca, re`isera, peva~a... Naime, pro{le godine je do we do{lo 50 a 2007. ~ak 267 umetnika. ^lanovi komisije \ur|ija Cvijeti}, Radoslav Zelenovi}, Miodrag Taba~ki, Vladimir Kopicl, Lidija Merenik, Zoran

Neda Arneri}

Najboqe su, za razliku od pro{la dva puta, pro{li kwi`evnici te je tako wih 19 dobilo nacionalne penzije. Tako su do ovog presti`nog priznawa do{li: Slavko Alma`an, Jovica A}in, Risto Vasilevski, Ivan Ga|anski, Ferenc Deak, Milan T.\or|evi}, Radoslav Zlatanovi}, Pero Zubac, Milan Komneni}, Tawa Kragujevi}, Katalin Ladik, Miroslav Buca Mirkovi}, Milo{ Petrovi}, Radomir Putnik, Jo-

ku~mi savetuje se da se i tokom dana odmaraju, odnosno da le`e 30 do 60 minuta {to }e svakako prijati ki~mi. Za odmor i re-

van Radulovi}, Biserka Raj~i}, Vidosav Stevanovi}, Bora ]osi} i Radivoj [ajtinac. Dodatak od 50.000 dinara mese~no na redovnu penziju dobilo je i pet slikara: Biqana Vilimon, Milena Jefti} Ni~eva Kosti}, Bo`idar Miloradovi}, Radoslav Trkuqa i Stjepan Fileki. Od glu-

Du{ica @egarac

maca nacionalnu penziju dobile su Neda Arneri}, Rada \uri~in i Du{ica @egarac. Priznawe je dobilo i ~etiri kompozitora: Jovan Adamov, Predrag Ivanovi}, Aleksandar Ili} i Kornelije Kova~. Dve balerine: Milica Bijeli} i Mira [eguqevi} tako|e su se svrstale me|u posebno istaknute umetnike. Dvojica filmskih i kwi`evnih kriti~ara Milan Vlaj~i} i Petar Volk, kao i dvojica pozori{nih kriti~ara: Fe-

liks Pa{i} i Dejan Pen~i} Poqanski tako|e su se pridru`ili plejadi zaslu`nih. Status vrhunskih umetnika dobili su i vokalni solisti: Zvonko Bogdan i Svetlana Ceca Vukosavqevi} , ali i dvojica arhitekata: Milan Lojanica i Mihajlo Mitrovi}. Wima su se pridru`i-

Pero Zubac

li i filmski monta`er Marko Babac, rediteq animiranih filmova Vera Vlaji}, etnomuzikolog Dragoslav Devi}, istori~ar umetnosti Jerko Denegri, pozori{ni rediteq Radoslav Dori}, istori~ar filma Dejan Kosanovi}, scenograf @ivorad Kuki}, klarinetista Bo`idar Milo{evi}, rediteq Olga Petrovi}, grafi~ar Halil Tikve{a i karikaturista Branislav Coni}. Q. Male{evi}

SPORAZUM O SLOVENA^KIM PENZIJAMA U SKUP[TINI SRBIJE

Dugo stajawe ne prija ki~mi

`awu pritisak unutar diska je najmawi, dok je pri hodawu , a posebno pri sedewu znatno ve}i. Osobama koje imaju bolove u

Nada u boqitak nu`na i najstarijima

NAJZAD DODEQENE NACIONALNE PENZIJE

KAKO LEKAR KA@E

Gotovo da nema osobe u tre}em `ivotnom dobu koja se ne `ali na povremene ili stalne bolove u le|ima. Hroni~ni bol mo`e biti pra}en i trwewem u jednoj ili obe noge i delimi~nim ili potpunim oduzimawem stopala. Terapija zavisi od stepena bola i toka bolesti. Ako je prisutan samo bol ,savetuje se mirovawe u posteqi i uzimawe analgoreumatika ili analgetika, a ukoliko bol ne prestane, potrebno je konsultovati fizijatra radi uvo|ewa fizikalnih tretmana. Ukoliko ni ovo ne pomogne, radi se dodatna, detaqna dijagnostika koja obuhvata i skener i magnetnu rezonancu. U krajwem slu~aju problem se re{ava operativnim putem. U toku no}nog sna me|upr{qenski kolutovi se hrane i odmaraju, pa je zato posebno va`no na kakvom du{eku spavamo, u kojem polo`aju i koliko je kvalitetan no}ni san. Pri le-

SAVEZ PENZIONERA VOJVODINE TRA@I DA BUDE U TOKU IZMENA ZAKONA O PIO

laksaciju savetuje se le`awe na le|ima sa podmetawem malog okruglog jastuka na vratni deo ispod glave, a noge treba saviti u kolenima tako da ki~ma prijawa uz podlogu celom du`inom. Za prevenciju i smawewe bola u le|ima va`no je i nau~iti za{titine pokrete pri ustajawu iz posteqe, dizawu tereta, umivawu... Nagle pokrete vaqa izbegavati kao i one u kojima se ki~ma "rotira". I no{ewe i dizawe tereta iznad 10 kilograma su faktori rizika za iskakawe diska. Nikada teret ne treba dizati trzajem, ve} iz polu~u~e}eg polo`aja. Kod bolova ki~me poma`u ve`be, ali osobama koje imaju probleme s ki~mom ne preporu~uje se da ih izvode bez konsultacije s lekarom koji }e odrediti koje ve`be mogu pomo}i. Treba ih izvoditi redovno kako bi se oja~ali mi{i}i koji podupiru ki~meni stub. J. B.

Vrata otvara hitna ratifikacija Skup{tina Srbije treba po hitnom postupku da ratifikuje Sporazum o socijalnom osigurawu sa Slovenijom kako bi, posle skoro 18 godina, gra|ani Srbije i Slovenije najzad mogli da po~nu da dobijaju svoje zaslu`ene penzije. Sporazumom, kojim je utvr|en dvojezi~ni obrazac za primenu, predvi|en je i reciprocitet kori{}ewa zdravstvenog osigurawa. Ina~e, Slovenija je posledwa biv{a jugoslovenska republika s kojom je Srbija zakqu~ila takav sporazum. Po wegovom stupawu na snagu gra|ani Srbije koji su deo ili celokupan radni sta` ostvarili u Sloveniji najzad }e ste}i pravo na slovena~ku penziju . Isto pravo va`i}e i za dr`avqane Slovenije. O~ekuje se da penzi-

je iz de`ele u Srbiju i obrnuto krenu od prole}a naredne godine, a to nestrpqivo i{~ekuje oko 10.000 dr`avqana Srbije. Ministarka finansija Vlade Srbije Diana Dragutinovi} nagla{ava da je re~ o velikoj olak{ici za pojedina~ne penzionere, ali ne i za dr`avni buxet. - Na ovaj sporazum se ina~e ~ekalo 18 godina i Slovenija je posledwa zemqa iz nekada{weg jugoslovenskog okru`ewa sa kojom smo potpisali sporazum odnosno danas potvrdili zakon - rekla je Dragutinovi}eva. O~ekuje se i da Skup{tina Slovenije po hitnom postupku rafitikuje Sporazum jer, da bi do{lo do wegove primene obe dr`ave to moraju u~initi u isto vreme. Q. M.


Radno vreme Doma zdravqa Sve slu`be Doma zdravqa posledweg dana ove godine, u ~etvrtak, kao i na na Badwi dan, radi}e skra}eno. Prepodnevna smena radi}e od 7 do 12 sati, a popodnevna od 12 do 17 ~asova. Tih dana }e, od 17 do 20 ~asova, de`urati lekari Slu`be op{te medicine i medicine rada u ambulanti „«Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19, dok }e pedijatri i stomatolozi gra|anima biti na raspolagawu 24 sata, svih dana praznika. Patrona`ne sestre i ekipe Slu-

`be ku}nog le~ewa de`ura}e tokom praznika svakog dana od 7 do 20 sati. Kol centar i info telefon za novi grip 4879-000 radi}e tokom praznika i to 31. decembra ove i 6. januara 2010. godine do 17 sati, a 1, 2, 3. i 7. januara 2010. godine do 7 do 20 sati. Gra|ani }e pozivawem ovog broja telefona mo}i da dobiju sve informacije o radu slu`bi u de`urnim ambulantama tokom praznika. Svi objekti Slu`be za zdravstvenu za{titu dece u ~etvrtak rade do 17 sati,

JU^E ZBOG HAVARIJE ISKQU^ENA TOPLANA „ISTOK”

a posle toga de`urne su ekipe u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Zmaj Ognjena Vuka 19. U petak, subotu i nedequ 24 sata de`urne su ekipe u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj“. Za Badwi dan 6. januara 2009. godine do 17 sati rade svi objekti Doma zdravqa, a nakon toga, do 8. januara 2010. godine u 7 ujutro, de`ura ekipa u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj“. Patrona`na slu`ba de`ura}e tokom praznika od 7 do 20 sati. Q. Na.

Novosadska utorak29.decembar2009.

Do koje }e rupice kai{ videti do koje rupice. Naravno, mo`e se dogoditi da u godini koja dolazi usledi i rebalans buyeta ako, kojim ~udom, do|e do ekonomskog oporavka i ve}eg priliva novca u gradsku kasu. Isto tako, rebalansa mo`e biti i ako ekonomska situacija krene nizbrdo, pa }e se shodno sa time i odre|ivati prioriteti. Jedan od scenarija je da rebalansa i ne bude. [ta }e biti, niko ne zna sigurno. Prognoze stru~waka nisu ru`i~aste, i ~ini se da nam u ovoj situaciji ne bi {kodile usluge nekog od „eminentnih“ vidovwaka. Bar je wih bilo i previ{e ranijih godina, pa nek pripomognu sada kada je te{ko. B. Markovi}

„Put” krpi rupe Ekipe preduze}a „Put“ danas }e krpiti udarne rupe na Bulevaru oslobo|ewa. Tako|e, wiho-

vi radnici isti posao obavqa}e i na svim ve}im raskrsnicama u gradu. B. M.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 12 sati Ulica Janka ^melika. Futog: od 8 do 12 sati povremeno u pojedinim ulicama Novog Futoga i naseqa Va{ari{te, od 8.30 do 13 sati D. Ko{uti}a od Grme~ke do broja 70. Veternik: 8.30 do 12.30 sati Dunavska od puta za {qunkaru prema Veterniku i Ulica M.

Bursa}a od puta za {qunkaru do Pali}ke, od 9 do 11.30 sati deo naseqa od Novosadskog puta i Ulica Dunavska prema Dunavu i Novom Sadu. Petrovaradin: od 8.30 do 12.30 sati D. Franciste od broja 23 do 49 i od broja 22 do 44, od 11 do 12.30 sati D. Franciste od broja 1 do 21 i od 2 do 24.

V REMEPLOV

Po{ta stolovala u Petrovaradinu Iako se Petrovaradinski {anac u prvoj polovini 18. veka privredno sna`no razvijao, niko od trgovaca nije ~ak ni poku{ao da u

kog je do{lo oko 16 sati, iskqu~ena je Toplana “Istok”, a samim tim i grejawe u stanovima na teritoriji grada koje ona pokriva. Vujin je naglasila da su majstori odmah iza{li na teren i da je trebalo tokom no}i da otklone kvar. Z. Ml.

hronika

bodna varo{ Novi Sad, poku{ali da obezbede sve ve}i po{tanski saobra}aj osnivawem, takozvanog, kolektorata. Bilo je to istureno

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE BOJAN PAJTI] NAJAVIO ULAGAWA

Na ~enejski aerodrom slete}e 100 miliona - U narednoj godini Autonomna pokrajina Vojvodina }e preko Fonda za kapitalna ulagawa ulo`iti najmawe 100 miliona dinara u razvoj infrastrukture Aerokluba „Novi Sad“, prvenstveno u Aerodrom na ^eneju - najavio je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} na godi{woj skup{tini Aerokluba „Novi Sad“ odr`anoj ju~e na Spensu. On je kazao da }e kroz partnerski odnos pokrajinske vlasti podr`ati ambiciozne planove novog rukovodstva Aerokluba, jer su kompatibilni sa razvojnim planovima Pokrajine i Novog Sada. Kako je rekao predsednik kluba Stanislav Novakovi} predstavqaju}i platformu poslovnog preokreta Kluba pod nazivom „Revolucija“, zamisao je da se Aeroklub „Novi Sad“ zajedno sa ~enejskim aerodromom, uz o~uvawe statusa u okviru vazduhoplovnog sporta, tokom naredne godine i tr`i{no pozicionira kao nezaobilazni deo doma}e avio - industrije. - Da bismo privukli avio-taksi linije, privatne vazdu{ne flote poslovnih qudi ili lou-kost kompanije, mora biti izgra|ena poletno-sletna pista i prate}a infrastruktura za aerodrom C kategorije, uz grani~ni terminal i policijsku ispostavu da bi aerodrom imao me|unarodni status - kazao je Novakovi}. On je naglasio da od 1953. godine, kada je aerodrom

odeqewe petrovaradinske po{te u kojem je radio Josif Haxi, trgova~ki pomo}nik. Za ~udo, prva po{ta u Novom Sadu, kao samostalna poslovna jedinica u sistemu Ugarske po{te, otvorene je tek u jesen 1853. N. C.

osnovan, nije bilo zna~ajnijih ulagawa u infrastrukturu. Agencija TCT „Konsalting“ trenutno

[alter sale na svim naplatnim mestima preduze}a “Informatika” u ~etvrtak }e raditi do 15 sati. Ovo radno vreme va`i i za ostala naplatna mesta tog preduze}a. Q. Na.

Dru{tvo za pomo} osobama sa Daunovim sindromom Novi Sad, organizovalo je ju~e za svoje ~lanove priredbu, uz dodelu novogodi{wih paketi}a. Odr`avawe skupa, svojim donacijama pomogli su JP „Elektrovojvodina“ i „Svislajon Takovo“, dok su za umetni~ki deo bili zadu`eni Udru`ewe animatora „Anima“ Novi Sad, rokenrol animator Ne{a, kao i u~iteq gitare Predrag \uri}, sa svojim u~enicima iz „Kreativnog M kutka“. B. P. P.

prema re~ima predstavnika konsultantske agencije taj posao ide dosta sporo po{to je veliki deo

Da bi stigle avio-taksi linije, privatne vazdu{ne flote ili lou-kost kompanije, moraju biti izgra|ene poletno-sletna pista i infrastruktura za aerodrom C kategorije, uz grani~ni terminal i policijsku ispostavu prikupqa dokumentaciju o pravnom statusu i vlasni~kim odnosima nad imovinom na aerodromu na ^eneju, koji se moraju ra{~istiti pre pokretawa konkretnih projekata rekonstrukcije. Me|utim,

originalne dokumentacije zagubqen. Skup{tina Aerokluba „Novi Sad“ usvojila je novi statut kojim je nagla{en pokrajinski zna~aj kluba i pripadaju}eg aerodroma i

izabrala nove ~lanove Upravnog odbora, me|u kojima bi trebalo da bude i ministar poqoprivrede Sa{a Dragin. Dodeqene su i nagrade najuspe{nijim ~lanovima kluba u godini na izmaku. U kategoriji padobranaca - seniora nagra|ena je ekipa „Skajdajv pajrats“, dok je u juniorskoj kategoriji nagrada pripala Robertu Fru`i. Nagradu za modelarstvo dobio je Slobodan Midi}, a za maketarstvo Zoran Siv~ev. U jedrili~arskoj sekciji nagra|en je Branko Stojkovi}, koji je progla{en i za najuspe{nijeg ~lana Aerokluba u 2009. godini. I. Sabado{

„TR@NICA” USPE[NA U 2009.

U ^ETVRTAK

[alteri „Informatike” do 15 ~asova

Paketi}i mali{anima

wemu otvori po{tu. Na ovom podru~ju prva po{ta je otvorena u Petrovaradinu 29. decembra 1753. a prvi „postmajstor“ bio je izvesni Andrejevi}. Tada su vode}i gra|ani u [ancu, koji je ve} zvani~no postao kraqevska slo-

@iteqi Podbare, Rotkvarije i dela Starog grada ostali su ju~e poslepodne bez grejawa zbog havarije na vrelovodu u Kosovskoj 1. Kako je za “Dnevnik” rekla portparol “Novosadske toplane” Jelena Vujin, zbog kvara na magistralnom vrelovodu, do

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

^ini se da }e godina koja je pri kraju ostati upam}ena najvi{e po svetskoj ekonomskoj krizi koja, naravno, nije zaobi{la ni na{u zemqu. Nije ba{ morala da svrati i do nas, ali pregurali smo sve i sva{ta, pa }emo i ovo. Kriza je, naravno, najvi{e pogodila obi~an svet, osetilo se to na potro{a~koj korpi, a ~ini se da }e i godina koja je pred nama biti u znaku {tedwe. Kako stvari stoje, buyet grada }e u 2010. biti lak{i za ~etiri milijarde dinara, a kako su rekli gradski ~elnici novi buyet krojen je tako da niko ne bude drasti~no zakinut, ve} se svakom {trpnulo po malo. Zna~i, kai{ je zategnut, ali vaqa pri~ekati, pa u praksi

Velik deo grada bez grejawa

Pijace zatvorene 1. januara Tokom predstoje}ih praznika novosadske pijace ne}e raditi samo prvog dana 2010. godine, a svih ostalih dana radno vreme }e biti nepromeweno, kazao je ju~e za „Dnevnik“ direktor JKP “Tr`nica” Du{an Baji}. Godina za nama bila je uspe{na za ovo preduze}e, koje }e, kako tvrdi, i u narednih dvanaest meseci nastojati da {to boqe posluje, najverovatnije bez promena cena zakupa tezgi. - Zavr{avamo godinu sa pozitivnim poslovawem, a zavr{ni ra~un }e jo{ pokazati ta~nu cifru. Tokom 2009. godine preduze}e je u razne investicije ulo`ilo oko 50 miliona dinara, i isti iznos planiramo i za narednu godinu, sa ciqem da gradske pijace budu {to lep{e, efikasnije i naklowe-

nije Novosa|anima. Nastoja}emo i da se cene zakupa tezgi ostanu iste kao i do sada, a one nisu mewane ni 2009. godine u odnosu na 2008. godinu. Gotovo 90 odsto sam siguran da }e tako i biti– rekao je Baji}. Za ovo preduze}e, tokom proteklih 365 dana, bila je kqu~na kompletna rekonstrukcija hale i ure|ewe 64 kvadrata kioska sa vitrinama na Detelinarskoj pijaci. Tokom leta, organizovana je akcija “Kupujte na pijacama. Zdrava hrana u zdravom telu”, uporno se podse}alo na neophodnost izgradwe Veletr`nice u Novom Sadu i na zna~aj prodaje proizvoda sa doma}ih wiva. Govorilo se i o preuzimawu nadle`nosti nad pijacama u Sremskoj kamenici i Petrovaradinu. S. T.

^ajanka za mlade talente Mesna zajednica „Bistrica“ danas u Ulici bra}e Drowak, u 18 ~asova organizuje „^ajanku za mlade talente“ u~esnike ovogodi{we multimedijalne manifestacije „Mladi talenti, tra`imo Vas“ odr`ane povodom obele`avawa „Svetskog dana mladih“ na Novom nasequ i finaliste takmi~ewa „Rat bendova“ u Sarajevu i „Ja imam talenat“ u Beogradu. Tom prilikom bi}e oranizovan do~ek za rok bend „Nesti Mi{el“ koji su se od 150 muzi~kih bendova iz cele biv{e Jugoslavije plasirali u finale takmi~ewa „Rat bendova“ u Sarajevu. Gitarista ove grupe Dragutin [ukovi} dobitnik je specijalno napravqene gitare i progla{en za najboqeg gitaristu takmi~ewa. Tu je i brejkdens grupa „Fri stajl fanatiks“ u~esnik polufinala u takmi~ewu „Ja imam talenat“ u Beogradu. I. D.

c m y


utorak29.decembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

TEHNI^KO POJA^AWE U VATROGASNOJ BRIGADI

Tri vozila stigla, ~eka se ~etvrto Vatrogasna brigada Novog Sada dobila je pro{le sedmice tri nova vozila od MUP-a Srbije - auto-cisternu i dva navalna vozila. Kamioni su kupqeni novcem iz Nacionalnog investicionog plana, a preostalih devet od 12, pripala su brigadama iz Beograda, Kragujevca i Ni{a. Prema re~ima komandanta novosadske Vatrogasne brigade Dragoslava Klisure, auto-cisterna }e biti kori{tena na teritoriji grada, dok }e navalna vozila biti prosle|ena onim jedinicama kojima su najpotrebnija. Klisura o~ekuje u najskorije vreme jo{ jedno poja~awe u voznom parku brigade, zahvaquju}i Fondu za kapitalna ulagawa. Re~ je o specifi~nom navalnom vozilu, kakvo

brigada ne poseduje, koje }e imati specijalnu opremu za tehni~ke intervencije i termovizijsku kameru. Ove godine, uz pomo} Fonda za protivpo`arnu za{titu grada, brigada je dobila vrednu opremu za individualno spa{avawe i tehni~ke intervencije. Pored toga, kupqeni su prah za ga{ewe po`ara lakih metala, set za zaptivawe, novi registrafon za snimawe telefonskih i razgovora preko radio mre`e, vi{egasni detektor i termovizijska kamera. Svaki dan brigada se nada da }e sti}i i naru~eni kompresor za puwewe boca za izolacione aparate do 300 bara, ~etiri odela za hemijske intervencije i GPS navigacioni ure|aji. Z. Ml.

NOVOGODI[WA ^AROLIJA NA KU]NOM PRAGU

Deda Mraz sti`e za 1.500 dinara

Neko ga zove Deda Mraz, neki ga oslovqavaju sa Bo`i} Bata, ali svejedno tarifa je ista: poseta najpoznatijeg stanovnika Laponije novosadskim stanovima, {kolama, vrti}ima, preduze}ima i igraonicama mo`e se dobiti po jedinstvenoj ceni od 1.500 dinara. Cena ne zavisi od broja dece, pa roditeqi koji su ve} bezeco-

ima{ godina, jesi bio dobar, slu{ao mamu i tatu, pisao Deda Mrazu?" i neizostavno slikawe. Ipak, kao i u mnogim drugim sferama `ivota, recesija na globalnom nivou iz temeqa je uzdrmala i rad Deda Mrazova. Umesto da oni dobijaju pisma sa `eqama dece i da donose paketi}e sa igra~kama i slatki{ima koji se

NEDLE@NI SAVET REKAO „DA” GENERALNOM URBANISTI^KOM PLANU DO 2030.

Autodrom, hipodrom, akvapark, novi stadion... Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitawa saglasio se na ju~era{woj sednici sa programima i planovima investicija “Poslovnog prostora”, “Stana” i Zavoda za urbanizam, s predlogom odluke o izradi generalnog urbanisti~kog plana grada do 2030. godine, kao i sa nizom planova detaqne regulacije i predlozima za wihovu izradu. Predstavnik “Poslovnog prostora” naveo je da preduze}e o~ekuje prihod od zakupa 830.000.000 dinara, koje }e utro{iti u izgradwu {kolske zgrade za [OSO “Dr Milan Petrovi}” na Novom nasequ, a bi}e rekonstruisana fasada muzeja na Tvr|avi, gde }e biti ugra|ena i bezbednosna oprema. Slede}e godine treba da budu rekonstruisane i pokretne stepenice u podzemnom prolazu, a oko 36 miliona dinara bi}e investirano u izgradwu proizvodnih hala za iznajmqivawe du` Sentandrejskog puta. “Prostor” planira da 111 miliona dinara ulo`i u obnovu gradskih fasada i Salona na Tvr|avi, dok }e ostatak novca i}i na izradu projekata, plate, porez i kori{}ewe sportskih hala. Izmenom odluke o zakupu poslovnog prostora, koju je Savet podr`ao,

bi}e omogu}eno zakupcima da tek po obnavqawu ugovora oni budu usagla{eni s novom gradskom odlukom o zakupu. Odbornik Tibor Bodnar `eleo je da zna za{to nije ulo`en nijedan dinar u zgradu “E|{ega” u Ulici Antona ^ehova izgra|enu 1720. Dobio je odgovor da se mora utvrditi vlasni{tvo i odrediti budu}a namena biv{e zgrade Streqa~ke dru`ine Novi Sad. Bodnar je zatim rekao da treba utvrditi odgovornost onog ko je prodao deo zgrade po za{titom. Saglasnost Saveta dobio je i program “Stana” ~iji je predstavnik naveo da je preduze}e iza{lo iz blokade, da primaju minimalnu zagarantovanu zaradu. “Urbanizam” je tako|e dobio podr{ku Saveta za urbanizam, a Zavod planira da ostvari dobit od oko 1,5 miliona dinara u 2010. godini. Kao i u ostalim preduze}ima zarade su smawene za 10 procenata, a tako dobijenih 10 miliona dinara bi}e upu}eno u fond za stimulativne otpremnine, prvi put od osnivawa preduze}a. Zeleno svetlo je dato i za plan detaqne regulacije (PDR) bloka izme|u ulica Koste [okice i Partizanske, a najve}e izmene

odnose se na pro{irewe regulacije pruge i Ulice Koste [okice, koja }e slu`iti kao veza izme|u @e`eqevog mosta i @elezni~ke stanice. Izmena PDR-a op{tegradskog centra uz Radni~ku ulicu odnosila se na uvr{tavawe zgrade pravosudnih odrgana i gradskih uprava u Radni~koj dva, koja }e imati sedam spratova, ~etvorospratnu nadzemnu gara`u, kao i podzemni parking. Savet se saglasio i sa izmenama PDR-a Novog naseqa, kojima je smawena spratnost kraj Bulevara Evrope. Urbanisti su omogu}ili i da vlasnici ku}a u okolini Futo{kog puta mogu da ih zamene stambenim zgradama bez saglsnosti kom{ija. Odre|en je i

prostor za ve}i kompleks javnih slu`bi severno od Bulevara vojvode Stepe pored sada{we trase pruge. ^lanovi Saveta saglasili su se i sa predlogom izrade novog generalnog urbanisti~kog plana grad do 2030. godine, po{to je zakonski rok za ovu odluku istekao ve} 11. decembra. Urbanisti su ve} uradili desetak studija, a bi}e ura|ene analize prostorno velikih lokacija za novi stadion, autodrom, hipodrom, akvapark. Najvi{e problema, bi}e sa odre|ivawem namene Alibegovca, gde urbanisti ka`u da je do{lo do ne toliko brojne bespravne izgradwe, ali ra{irene po celom lokalitetu. S. Krsti}

BINS KOMPANIJA JO[ NIJE POTPISALA UGOVOR O NOVOGODI[WEM OBEZBE\EWU

Za{titne ograde ipak nabavqa Grad?

vali jednog, mogu nazvati rodbinu i prijateqe i s wihovom decom "podele" Deda Mraza. Individualne posete bradatog ~ike sa grubim glasom, dugom radom i crvenom kapom sve su popularnije u na{em gradu a jedina razlika u bogatoj ponudi je da li Deda Mraz dolazi sam ili u pratwi vile. Deda Mrazovi (u Novom Sadu ih je nekoliko desetina) imaju pripremqen program koji uglavnom traje dvadesetak minuta. Jedan takav Deda Mraz, pojavi u prostoriji uz svoj standardizovani pozdrav "Ho ho ho", neka deca mu se obraduju, neka se raspla~u, a kasnije sledi tradicionalni dijalog: "Kako se zove{, koliko

od wih o~ekuju, novogodi{we poklone kupuju roditeqi. Tada naj~e{}e jedan roditeq dobije zadatak da "zamajava" svog mezimca ili mezimicu, dok drugi "presre}e" Deda Mraz i uru~uje mu poklon koji }e on nekoliko minuta kasnije predati deci. Povoqna okolnoste jesta ta, da novosadski Deda Mrazovi za razliku od "originala" uglavnom imaju obi~aj da zvone na ulazna vrata umesto da se spu{taju niz oxak. Odlazak Deda Mraza ozna~i se zvowavom praporaca koje }e na{i najmla|i sugra|ani ponovo ~uti za ta~no 12 meseci. Naravno, ako budu dobri i slu{aju roditeqe. D. A.

Ugovor izme|u grada i BINS kompanije, koja bi tokom do~eka Nove godine trebalo da se stara o bezbednosti gra|ana, mo`da }e biti potpisan danas, pri kraju radnog vremena, najavio je za "Dnevnik" vlasnik BINS- a Branko Stupar, nagla{avaju}i da je tu informaciju dobio od sagovornika s kojim kontaktira u vezi ovog posla. Prema wegovim re~ima, razlog za{to ugovor jo{ nije potpisan, jeste to {to Grad ~eka da pro|e rok za `albe kandidata koji su ponudi-

Obi~aji Rusina i Ukrajinaca Povodom sto godina od ro|ewa u~iteqa Mihajla Kova~a, pesnika Igora Bogdana Antoni~a i 90 godina od osnivawa "Rusinskog narodnog prosvetnog dru{tva", danas u 19 ~asova u ~itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1, odr`a}e se ve~e "Bo`i}ni obi~aji kod Rusina i Ukrajinaca". Tom prilikom govori}e akademik Julijan Tama{, dr Roman Miz i dr Janko Rama~, a bo`i}ne rusinske i ukrajinske pesme peva}e `enska grupa "Biki}anke". I. D.

„Relativna kolonija" Izlo`ba "Relativna kolonija" likovnih umetnika inspirisanih `ivotom i delom Mileve Mari} Ajn{tajn i Alberta Ajn{tajna odr`a}e se danas u 12 ~asova u galeriji "Most", Zavod za kulturu Vojvodine, Ulica vojvode Putnika 2. Izlo`bu }e otvoriti pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}, a govori}e direktor Zavoda za kulturu Tibor Vajda i autorka izlo`be Nada \uri} Nedeqkovi}. I. D.

li da brinu o bezbednosti Novosa|ana tokom najlu|e no}i. Stupar je jo{ rekao i da }e, prema wegovim informacijama, za{titne ograde na kraju ipak obezbediti Grad. - Grad }e ograde koje razdvajaju izo|a~e programa i gra|ane dopremiti, postaviti i ukloniti ih - naveo je Stupar i obe}ao da }e medije obavestiti o svim detaqima iz ugovora. Ranije smo pisali da }e se BINS starati i o bini i da }e Novosa|ane na tri lokacije gde

^ITAOCI PI[U SMS

se priprema program proslave na Trgu slobode, Trgu Mladenaca i u Katoli~koj porti, ~uvati 250 redara. Prema re~ima Stupara, ponuda BINS komapnije za kompletno obezbe|ewe je za 1,9 miliona jeftinija od agencije "Sejf", koja je prvobitno bila izabrana za ovaj posao po ceni od 4,5 miliona dinara. Tako|e, on je ranije najavio i da }e tro{kovi BINS-a biti za skoro pola miliona dinara ni`i, ukoliko Grad preuzme obavezu da nabavi za{titne ograde, mada

je gradona~elnik Igor Pavli~i}, rekav{i da }e ograde poku{ati da nabave od Spensa i Novosadskog sajma, procenio wihovu vrednost na 1,5 miliona. Ju~e smo bili uskra}eni da ~ujemo {ta o ovome imaju da ka`u nadle`ni gradski ~elnici, odnosno odakle }e ograde biti nabavqene i po kojoj ceni, jer je ~ovek koji je za to direkno nadle`an - ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturu Andrej Bursa} ju~e neprekidno bio na sastancima. Z. Deli}

065/47-66-452 & 063/366-977

Mrsna poseta posnoj svakodnevici Zbog na{eg zdravqa, preporu~ujem svim radnicima Future plus da, osim odlaska na radna mesta, ostalo vreme provode sa svojima bli`wima, slobodno vreme provode u {etwi u prirodi da ne bi dobili nervni slom od prepunih izloga a praznih xepova, jer nam zdrastvene kwi`ice nisu overene. Sretni vam bo`i}ni i novogodi{wi praznici. 065/6624... *** Gosp. Nenad ^anak je voze}i motorne sanke pokazao kako se moglo pro}i ulicama Novog Sada. JP Put je za to vreme spavao kao medved. 063/8375... *** Do{ao mi ro|ak iz Nema~ke i doneo pun ru~ni zamrziva~ sviwetine i govedine. Ka`e, ovde je znatno skupqe. Na{ ~ovek duboko zombiran "Farmom, Velikim bratom" i sl. ne mari. Glavni tajkun otvoreno priznao da sponzori{e vode}e partije, a zauzvrat radi {ta ho}e. Ti narode }uti i daqe, sledi nova Farma i gledanost ve}a nego dosad. Boqe ne zaslu`uje{. 064/2149... *** Dajte ve} jednom bli`e podatke o toj firmi "Sejf". Ime osniva~a, direktora, sedi{te firme. I vi ste mi mustre... Ako ve} danima pi{ete, napi{ite i kome je doti~na firma bliska. Ovako ste nedore~eni. 064/1751...

*** Ovce ka`wene ("PUT"), vukovi siti i zadovoqni (RAJA), a gradski ~elnici sakupili poene na "packama" za slede}e izbore. I... ni{ta. Tresla se gora, rodi}e se novi kolaps. I opet: Udri Mujo po... be{e li to tambura? A da su

ogradili stanbenu zgradu, inspekcija ne haje, Elekrovojvodina je vodi kao sru{en objekt. [ta da radim? 064/2742... *** Stravi~na nesre}a na uglu Kisa~ke, Dositejeve i bul. Kraqa

inspektori kontrolisali i raju koja najvi{e di`e graju, dobro bi napunili kasu. 064/0863... *** "Punto" nekako i batrga, al’ vakcina nikako?! 060/0227... *** Ko da po~isti dvori{te-parking u prolazu iza Naftagasa i pokrajinskog SUP-a od otpada? 064/2859... *** Prijavqen sam u SUP-u na ]irpanovu 14, a gra|evinari

Petra. [ta ~ekaju nadle`ne gradske slu`be? Jo{ jednu ovako te{ku saobra}ajnu nesre}u? Molimo da se pod hitno postavi semafor na ovoj, sigurno, najopasnijoj , raskrsnici. 064/1751... *** Bankarka na TV objavila "povoqne" uslove kreditirawa otplate tro{kova legalizacije od 1,5 do 2%, ali mese~no, {to je 24% godi{we?! A ministri Duli} i Mrkowi} naobe}avali. Sramota. 065/4094...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

AGENCIJA „SKAN” IZABRALA NAJUSPE[NIJE NOVOSA\ANE

Bala{evi} opet sve nadvisio Najuspe{niji Novosa|anin u 2009. godini (kao i u vi{e prethodnih) jeste kantautor \or|e Bala{evi}, a prate ga premijer Vojvodine Bojan Pajti} i peva~ica Nata{a Bekvalac, pokazuje tradicionalno novogodi{we istra`ivawe agencije „Skan“. Bala{evi} je ubedqivo prvo mesto zauzeo i u kategoriji najuspe{nijih umetnika, s tim {to se na drugom mestu te liste na{la glumica Mira Bawac, pa tek onda sledi Nata{a Bekvalac. Najboqi fudbaler \or|e Bala{evi} reprezentacije Srbije u kvalifiPoqoprivrednog sajma i Festivakacijama za Svetsko prvenstvo u la uli~nih svira~a), prvi put za Ju`noj Africi Milo{ Krasi}, deset godina trajawa festivala se prema mi{qewu Novosa|ana, najdesilo da je deo gra|ana (oko 1,5 uspe{niji je sportista u gradu, a odsto) kao jedan od lokalnih proprate ga fudbaler Herte i problema navelo lo{u organizaciju {logodi{wi laureat Gojko Ka„Egzita“. Svoj polo`aj najuspe{nijeg sportskog kluba u gradu u~vrstio je Fudbalski klub Vojvodina, koji se na{ao ispred Vo{inih odbojka{a i vaterpolista. Ta-

ti}, Maja Gojkovi} i Igor Mirovi}), na otvoreno pitawe koga bi najradije videli kao gradona~elnika najvi{e na{ih sugra|ana navelo je upravo Pavli~i}a. On je, prema re~ima Milke Puziga}e iz „Skana“, tek u posledwa dva mese-

voqniji snabdeveno{}u strujom i vodom i radom prodavnica i banaka, dok najvi{e kude {alterske slu`be i zdravstvene usluge. Javna preduze}a dobila su velik broj i pozitivnih i negativnih poena. Na ceni je „Tr`nica“, a solidno

Gradona~elnik Igor Pavli~i} je dobio prose~nu ocenu 3. Najuspe{niji sportista, po mi{qewu Novosa|ana, jeste Milo{ Krasi}, a prvi biznismen grada je Petar Matijevi} ca prestigao svoju prethodnicu Maju Gojkovi}, a zatim slede Mirovi} i ^anak. Istovremeno, 62,3 odsto gra|ana znaju kako se gradona~elnik zove, dok mnogo ni`i procenat (wih 22,9 posto) zna „iz prve“ da se seti imena predsednika gradskog parlamenta Aleksandra Jovanovi}a. Pavli~i} je dobio prose~nu ocenu 3 i najvi{e gra|ana mu ni{ta ne zamera, pa onda slede oni koji mu spo~itavaju nestru~nost i nesposobnost i smatraju da nije za tu funkciju, da je neiskusan i da nema uticaja. S druge strane, Jovanovi} je zaradio ocenu 2,7.

Petar Matijevi}

~ar, zatim srebrni ko{arka{ Milenko Tepi}, najve}i fudbalski talenat Danijel Aleksi} i legendarni odbojka{ Andrija Geri}. Iako je „Egzit“, kao i prethodnih godina, ubedqivo izabran za najva`niji doga|aj u gradu (ispred PREVOZNICI ODUSTALI OD PROTESTA

Voza~i i vlast pregovaraju Autobuski i taksi prevoznici verovatno ne}e organizovati protestnu vo`wu, niti }e blokirati saobra}ajnicu oko Banovine, kako su prvobitno nameravali, po{to gradske i pokrajinske vlasti nameravaju da iza|u u susret zahtevima prevoznika, rekao je za na{ list predsednik taksi udru`ewa „Vojvo|ani“ Radoslav Krsti}. On je najavio da danas prevoznici imaju sastanak sa gradskim ministrom za saobra}aj Sini{om Bubwevi}em, a da su ju~e imali kratak sastanak, oko daqih koraka. - Prema na{im saznawima, vlasti imaju nameru da nam pomognu, osim {to se ne sla`u da se ograni~i broj taksi voza~a. Predlo`ili smo da, kao i u inostranstvu, taksi voza~ prilikom dobijawa licence to plati pet ili deset hiqada evra u dinarskoj protivvrednosti - naveo je Krsti}. Prevoznici tra`e, izme|u ostalog, suzbijawe „divqih“, linijskih prevoznika i da taksisti sa vi{e od deset godina radnog sta`a ne moraju da pola`u ispit o poznavawu grada. Z. D.

ko|e, po oceni na{ih sugra|ana, najuspe{nija preduze}a su „NISnaftagas“, „Aleksandar“ i „Industrija mesa Matijevi}“, dok spisak biznismena predvode Petar Matijevi}, Vojislav Gaji}, Miodrag Kosti} i Ratko Butorovi}. Iako na listi najuspe{nijih politi~ara aktuelni gradona~elnik Igor Pavli~i} deli tek ~etvrto mesto sa liderom LSV-a Nenadom ^ankom (ispred wih su Paj-

Najve}i problemi u gradu su saobra}aj i parkinzi i 41,9 odsto ispitanika navelo je ovo kao jednu od tri „rak rane“ glavnog grada Vojvodine. Na{i sugra|ani nezadovoqni su stepenom korupcije (29,4 odsto), standardom (23,9), nezaposleno{}u (23,6), bezbedno{}u (17,2) i prisustvom narkomanije (14,2). Kada je u pitawu funkcionisawe grada, Novosa|ani su najzado-

Milo{ Krasi}

su pro{li i „Toplana“,“Vodovod“ i „Gradsko zelenilo“. Razlog da se zamisle dobili su „GSP“, „ZIG“ i „^isto}a“, dok su na za~equ „Urbanizam“ i „Parking servis“. Svaki ~etvrti Novosa|anin kao najboqu stvar koju su gradske vlasti uradile u gradu navodi popravku i izradwu puteva i bulevara, a kao plus apostrofiraju i izgled i ure|ewe grada. S druge strane, 13,4 odsto na{ih sugra|ana tvrdi da gradske vlasti ni{ta dobro nisu uradile, a tek svaki hiqaditi smatra da su „gradski oci“ otvoreni za saradwu, qubazni i kultuni. D. Apro

Sindikat protiv smawewa plata ku o tome ju~e doneli predsednici sindikata u komunalnim preduze}ima, ujediweni u sindikat komunalaca. Ovaj najja~i sindikat u gradu zahteva uspostavawe socijalnog dijaloga izme|u poslodavca i osniva~a gradskih firmi, te da Grad povu~e zakqu~ak o delimi~nom otkazivawu kolektivnih ugovora u komunalni firmama u delu finansijskih primawa radnika. - Zahtevamo da se obustavi prekomerno zapo{qavawe radnika

~ija struka nije vezana za osnovnu delatnost preduze}a. Ne dozovoqavamo da se mawak novca u buxetu popuwava iz radni~kog xepa i da se od radni~kih li~nih dohodaka finansira otpu{tawe na{ih kolega. Ne pristajemo ni da se kroz javnoprivatno parterstvo po~ne privatizacija komunalnog sektora na mala vrata, a da pritom zakon o privatizaciji komunalnih preduze}a u Srbiji nije jo{ donet - podvukao je Radosavqevi}. Z. Deli}

PREDSEDAVAJU]I SES-a \OKI] PODNEO OSTAVKU I TVRDI

Grad ko~io rad

Predsedavaju}i u Socijalno - ekonomskom savetu grada (SES) Drago \oki} podneo je ostavku na tu funkciju, a kao razlog naveo neefikasnost u radu SES, za {ta je okrivio gradsku vlast. - Sindikat i Unija poslodavaca tra`ili su od grada da u SES predlo`e predstavnike izvr{ne vlasti kako bi rad SES-a mogao uspe{no da radi. Me|utim to se, uprkos na{im upornim zahtevima, nije jo{ desilo - kazao je \oki}, dodaju}i da

je ostavku podneo jo{ pre 15 dana, a ju~e je obznanio. - ^ekali smo da Grad, odnosno gradona~elnik Igor Pavli~i} u SES imenuje predstavnike izr{ne vlasti, koji na sednicama SES-a mogu odmah da odlu~uju, a ne da ~ekaju {ta }e o ta~kama o kojima se raspravqa na sednicama re}i oni koji su ih izabrali. Po{to Pavli~i} nije usli{io na{e zahteve o tome sada obave{tavam javnost - kazao je \oki}. Z. D.

U KARLOVCIMA ODLUKA O NOVOJ SISTEMATIZACIJI

U op{tini nema vi{ka Predlog pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u op{tinskoj upravi u Sremskim Karlovcima, sa~iwen u skladu sa Zakonom o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, na}i }e se na dnevnom redu ve~era{we sednice Op{tinskog ve}a, bez ~ije saglasnosti taj akt ne mo`e da se primewuje. Lokalne samouprave du`ne su da do 31. decembra donesu nove sistematizacije radnih mesta po{tuju}i osnovni kriteri-

jum iz pomenutog zakona, a to je da na 1.000 stanovnika treba da bude ~etiri ~inovnika, {to u slu~aju karlova~ke op{tine zna~i smawewe za devet slu`benika. S obzirom da zakon predvi|a i korektivne faktore, kojim se vi{ak zaposlenih mo`e smawiti, u karlova~koj op{tini su do{li do cifre od 45 radnika. Sistematizovano je 43 radna mesta sa 45 zaposlenih, jer radno mesto komunalnog redara predvi|a dva izvr{ioca.

Pravilnik stupa na snagu drugog dana od objavqivawa u slu`benom listu op{tine, s tim da }e se primewivati od 1. januara 2010. godine. U januaru }e radnici dobiti re{ewa, a slede}eg meseca Skup{tina treba da donese i odluku o osnivawu javnog preduze}a u koje treba da se odlije vi{ak zaposlenih iz uprave prema ovoj sistematizaciji. U formirawu javnog preduze}a nadle`ni u karlova~koj op{tini vide re{ewe za izlazak iz si-

DANAS SKUP[TINA GRADA GLASA O NAREDNOJ GODINI

Tawi buyet ~eka zeleno svetlo Preko 100 ta~aka na dnevnom redu posledwe sednice u ovoj godini o~ekuju odbornike, koji }e se danas okupiti kako bi glasali o gradskom buxetu za narednu godinu tawem ~etiri milijarde dinara od ovogodi{weg i programima javnih preduze}a, ali i o drugom rebalansu ovogodi{weg buxeta. Rapravqa}e se i o lokalnim administrativnim, komunalnim i boravi{nim taksama, programu ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta, investicionim planovima preduze}a. Pred odbornicima }e se na}i i predlozi odluka o komunalnoj policiji, o podizawu spomenika `rtvama rata, o video nadzoru, o novim cenama gra|evinskog zemqi{ta. Rasprava }e se voditi i o nizu planova detaqne regulacije, kao i o odobrewu izrade generalnog urbanisti~kog plana Novog Sada do 2030. godine.

Skup{tina bi trebalo da usvoji i ostavku direktora “Toplane” Janka ^obrde i, po nezvani~nim informacijama, na wegovo mesto postavi Vladimira Jeli}a, dosada{weg odbornika i ^obrdinog savetnika, na ~ije odborni~ko mesto treba da do|e Vladimir Popi}, s liste Srpskog pokreta obnove. Jeli} je predsednik Gradskog odbora SPO. Novi {ef odborni~ke grupe SPO, koju osim dva odbornika SPO-a ~ini i jedan Jedinstvene Srbije, trebao bi da postane Nemawa Starovi}. [ef odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke \ura| Jak{i} najavio je da }e radikali `estoko kritikovati gradski buxet i programe javnih preduze}a, a kako ove ta~ke ~ine zama{an deo dnevnog reda, mo`da }e se ostvariti mogu}nost da sednica traje i dva dana. S. Krsti}

Podr{ka bez rasprave

U JANUARU [TRAJK U KOMUNALNIM PREDUZE]IMA?

Sindikati u svim gradskim komunalnim firmama organizova}e 18. januara 2010. godine {trajk, ukoliko danas na sednici Skup{tine grada budu usvojeni planovi i programi gradskih preduze}a u kojima je, izme|u ostalog, predvi|eno smawewe plata radnicima za deset odsto, najavio je sindikalni predvodnik Gradskog odbora Sindikata za stambeno-komunalne delatnosti Zoran Radosavqevi}, nagla{avaju}i da su odlu-

9

SAVET ZA KOMUNALNE DELATNOSTI SKUP[TINE GRADA

„Dnevnik” se rado ~ita Me|u dnevnim novinama koje se mogu kupiti na novosadskim trafikama, „Dnevnik“ zauzima mesto iza prvoplasiranog beogradskog lista „Blica“, a ispred „Kurira“ i „Ve~erwih novosti“. Na listi najpopularnijih novinara najvi{e je televizijskih lica, ali me|u onima koji pi{u za {tampane medije dominiraju dugogodi{wi „Dnevnikovci“ Teofil Pan~i}, Milan Grbi}, \or|e Randeq...

utorak29.decembar2009.

tuacije u koju su do{li usvajawem ovog zakona, jer po wihovom mi{qewu, uprava i nema vi{ka radnika. Problem je u tome, {to su u nedostatku javnih komunalnih preduze}a, u op{tinskoj upravi radili oni koji po prirodi posla treba da budu u JKP. Kako saznajemo, dvojica radnika iz portirske slu`be prijavila su se za dobrovoqni raskid radnog odnosa uz isplatu zakonske otpremnine. Z. Ml.

- Program ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta za 2010. godinu prepisan je iz ove godine, jer nijedna od planiranih investicija za ovu godinu nije realizovana, osim izgradwe Somborskog bulevara i bulevara Evropa - ukazao je na ju~era{woj sednici skup{tinskog Saveta za komunalne delatnosti odbornik DSS-a Slodoban Veselinovi}. On je zamerio predlaga~u, Zavodu za izgradwu grada {to u progam nije uvrstio vi{e investicija u gradskim i prigradskim mesnim zajednicama. Kao primer, naveo je da je Savet Mesne zajednice u Veterniku ve} tri puta tra`io novac za izradu tehni~ke dokumentacije za tamo{wu raskrsnicu, a ni za 2010. godinu opet nije dobio novac. Veselinovi} je kritikovao i

to {to je u Program ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta kao kapitalni objekat predvi|eno ulagawe u Eko park. Osim Veselinovi}a u raspravi o ovoj ta~ki dnevnog reda niko se od ~lanova skup{tinskog saveta nije javqao za re~ , pa je Program ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta pro{ao, a prihva}en je i amandman da se u Program uvrsti i rekonstrukcija Banijske ulice na Telepu. Ostale ta~ke dnevnog reda u vezi programa poslovawa javnih komunalnih preduze}a u 2010. godini i programa investicionih ulagawa usvojene su bez otvarawa rasprave. ^lanovi Skup{tinskog saveta, bez rasprave, prihvatili su i izmene programa poslovawa gradskih komunalnih firmi za ovu godinu. Z. Deli}

GRADSKI PREVOZNIK U 2010. NE O^EKUJE POSKUPQEWE KARATA

Voze gubitak od 73 miliona Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ (GSP) planira da dogodine kupi 14 solo autobusa i pet mini buseva, a novac za obnovu voznog parka trebalo bi da se obezbedi iz buxeta grada i lizingom, kazao je na novogodi{woj konferenciji za novinare pomo}nik direktora Du{ko Savi}. Prema wegovim re~ima za 203 miliona dinara koliko je grad planirao da izdvoji gradskom prevozniku za kapitalne subvencije kupilo bi se {est solo autobusa i jedan minu bus, dok bi tri stotine miliona dinara preduze}e obezbedilo kreditom na lizing za osam solo autobusa i ~etiri mini vozila. Savi} je napomenuo da od prvobitno planiranih deset autobusa na gas, treba da se kupi

{est, te da je tender za ovu nabavku u toku i da se uskoro o~ekuje potpisivawe ugovora s najboqim ponu|a~em „Mercedes bencom“. Ova nabavka kao i uvo|ewe elektronske naplate karata u autobusima su investicije iz ove godine, pojasnio je Savi}, dodaju}i da }e tender za elektronsku naplatu biti verovatno opet poni{ten. - Nabavka je skupa i ponu|a~i koji nisu izabrani ulo`ili su `albe zbog bezna~ajnih stvari - kazao je Savi}. Kazao je da ne o~ekuje poskupqewe karata dogodine, i da }e gradski prevoznik 2009. godinu zavr{iti s gubitkom od oko 73 miliona dinara, a mo`da i sa 80 miliona dinara. Z. D.


VOJVODINA

utorak29.decembar2009.

Boqe snabdevawe strujom [AJKA[: Grupa radnika Elektrodistribucije predvo|ena Vujadinom Mari}em, nedavno je mewala napojni elektri~ni

kabel na trafo-stanici koja se nalazi na stubu na raskr{}u ulica Nikole Tesle i Sowe Marinkovi} u [ajka{u, zbog ~ega jedan deo naseqa nekoliko ~asova nije imao struje. Radovi su bili planirani pa su privrednici koji imaju svoje pogone u tom delu sela bili na vreme obave{teni o prekidu isporuke elektri~ne energije. Postavqen je mnogo ja~i kabel, tako da }e snabdevawe elektri~nom energijom isto~nog dela [ajka{a biti znatno kvalitetnije. Sli~ni radovi izvedeni su i na jo{ nekim trafostanicama u [ajka{u (kod crkve u centru i u Lewinovoj) pa }e me{tani imati mawe problema sa ku}nim aparatima koji su se ~esto kvarili zbog slabog i neujedna~enog napona. N. T}

TANKA NOVOGODI[WA PONUDA

Dobra zabava i besplatno pi}e VRBAS: Ponuda za proslavu do~eka Nove godine u Vrbasu reklo bi se nikad nije bila tawa, pogotovo za mlade, koji }e 31. decembra Novu godinu do~ekati uglavnom u svojoj organizaciji. Do~ek koji se nudi u gradu, ako se izuzme skromni do~ek koji }e lokalna samouprava organizovati na trgu, prakti~no je spao na dva mesta Hotel „Ba~ku” i Centar za fizi~ku kulturu, gde se po tradiciji ve} decenijama organizuju proslave. Popularni CFK organizuje proslavu Nove godine u dve svoje sale Velikoj i Crvenoj, a cena koja ukqu~uje neograni~ene koli~ine hrane i doma}eg pi}a, iznosi 2.400 dinara u crvenoj i 2.200 dinara u velikoj sali. Za proslavu u CFK obezbe|ene su i dve muzike, a ono po ~emu se izdvaja ova ponuda, jeste mogu}nost da goste koji budu „pod gasom”, radnici CFK razvezu ku}i. Kako ka`u u CFK interesovawe je veliko za do~ek, a za reprizu, koja je u ovom objektu organizovana po ceni od 900 dinara, karte su ve}

rasprodate. U hotelu „Ba~ka”, koji u Vrbasu sigurno ima najdu`u tradiciju organizovawa novogodi{wih proslava, za do~ek obe}avaju dobru zabavu, a u cenu od 2.500 dinara ura~unata je ve~era, besplatna doma}a pi}a i kako ka`u odli~na `iva muzika.U „Ba~koj” }e biti organizovana i repriza, po ceni od 1.200 dinara. Na gradskom trgu proslava }e po~eti u 18 ~asova, za kada je zakazana de~ija Nova godina. Deda mraz }e deliti paketi}e, bi}e organizovan i prigodan program za decu, a ne{to kasnije po~e}e i proslava za odrasle. Kako su saop{tili u lokalnoj samoupravi, tokom novogodi{we no}i, na trgu }e nastupati samo lokalni muzi~ari koji }e se smewivati na bini sve do iza pono}i. Ove godine primetno je izostala ponuda vrbaskih kafi}a, jer nijedan od najpopularnijih lokala ne}e organizovati do~ek, ali zato svi obe}avaju lud provod 1. januara. N. Perkovi}

PO^IWE NAPLATA PARKIRAWA U BE^EJU

Sat 25 dinara BE^EJ: Be~ejski JP „Komunalac” }e preuzeti i kompletnu brigu oko Parking slu`be i najavquje se naplata parkirawa po~etkom naredne godine. Ranije utvr|enim elaboratom, ustanovqeno je da ima ukupno 433 parking mesta u u`oj gradskoj zoni. Privatna firma „Soboslikar” odavno je, u okvi-

ru donatorskog posla, obele`ila parking mesta u Glavnoj, Gerberovoj i Novosadskoj ulici i ispred poslovne zgrade PIK „Be~ej”. Radnici JP „Komunalac” obele`ili su preostala parali{ta i ovih dana postavqaju table za oznakom parking zone i uputstvom za naplatu, koja }e se, u saradwi s JKP „Par-

Industrijska zona u Kukujevcima prioritet [ID: Otvarawem nove industrijske zone pored Koridora 10 u Kukujevcima done}e 300 novih radnih mesta, {to je osnovni zadatak koalicione vlasti u op{tini [id - DS, DSS i SPS. - Ova vlast je, u toku formirawa koalicionog sporazuma, iskoristila politi~ki trenutak da stavi na papir neke prioritete koje, htela nehtela, mora da realizuje i da ih se pridr`ava. Pre svega to se odnosi na gasifikaciju {idske op{tine i na formirawe novih industrijskih zona, {to }e rezultirati novim radnim mestima. Ove godine smo uspeli da uskladimo aktivnost Op{tine, Pokrajine i Republike. Sada imamo iste partnere i iste aktere. Zato smo uspeli da uradimo mnogo. Izgradili smo de~iji vrti}, tu je i nova gradska biblioteka „Simeon Pi{~evi}”, osnovna muzi~ka {kola, asfaltni put Kukujevci-Erdevik,

„Beokapra” u Kukujevcima

za razvoj terminalskih usluga, ekolo{ki ~iste industrije, karbo centre i drugo. U interesu nam je da u tim pogonima, terminalima, karbo centrima, proizvodnim pogonima, radi {to

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 25. januara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Milena ^u~kovi}, Edit Kova~-[mit, Jasmina Firi}, Svetlana Jovanovi}, Dragica Marijanac, Slavica Baji}, Bojana Jakovqevi}, Vesna [ili}, Suzana Polovina, Sla|ana Joji}-Dragi{a i Ivana Modi} iz Novog Sada, Dragana Agbaba iz Sremskih Karlovaca, Zvezdana Jovanovi} iz Sremske Kamenice, Tawa Lali} iz Nove Pazove, Mirjana Balinovi} iz Novog Slankamena, Ranka Mitrovi} iz Titela, Aleksandra Sre}kov iz @abqa i Smiqana \ur|evi} iz Temerina. DE^AKE: Violeta Stojan~evi}, Zorica Svjetlana, Tamara Jankovi}, Irena @emberi-Gulav, Sne`ana Joci}, Mirveta Isenovi} i Jelena Jankov iz Novog Sada, Dobrila Mun}an iz Novog Milo{eva, Galina Rajda iz Ba~ke Palanke, ^ila Varga iz Ba~kog Gradi{ta, Nena Budi{a iz Ledinaca, Jelena Milovac iz Futoga, Sne`ana Stjepanovi}-Klincov iz In|ije, Sowa Mari} iz Petrovaradina, Jelena Marovi} iz Bege~a, Sla|ana Milovi} iz Vrbasa, @eqka Kova~evi} iz Maradika, Tatjana Kihut iz Nadaqa, Tawa Markovi} iz @abqa, Tawa Dereti} iz Magli}a i Vlasta Jovanovi} iz Be~a.

Sr|an Male{evi}

asfaltirawe puteva u Jameni, kopawe dva arte{ka bunara za potrebe gradskog vodovoda i spremawe kompletne dokumentacije za pet fru{kogorskih sela koji }e dobiti vodovod. Mislim da je najve}i uspeh ove vlasti u tome {to je na red kona~no do{la gasifikacija {idske op{tine. Po sada{wim obe}awima iz Srbije-gasa i pokrajinskog Izvr{nog ve}a, zatim pokrajinskog sekretarijata i drugih va`nih institucija, [id gas treba da dobije naredne godine. Nudimo veliku povr{inu zemqi{ta na idealnom mestu

vi{e qudi sa teritoriji op{tine [id – ka`e zamenik predsednika op{tine [ida Sr|an Male{evi}. A kad su u pitawu industrijske zone Sr|an Male{evi} ka`e da poku{avaju da pokrenu industrijsku zonu u Kukujevcima, koja se nalazi u neposrednoj blizini auto-puta i uz samu `elezni~ku prugu Beograd-Zagreb, kod Kuzminske petqe, koja spaja regionalni put sa auto-putem i dodaje postoji interes izrade kru`nog terminala. Na ovom terminalu zaposlilo bi se 150 qudi. U planu je i izgradwa fa-

brike za recikla`u guma, koja bi zaposlila 80 qudi. Postoji i zahtev dokapitalizovane firma koja `eli partnerstvo sa „Agropapukom” iz Kukujevaca u izradi jednog pogona za preradu mesa i ona bi zapo{qavala 8090 mesara - ka`e Male{evi}. Zato se name}e otvarawe nove industrijske zone, u kojoj se ve} smestila „Beokaprina” farma koza, koja }e proizvoditi visoko kvalitetni kozji sir ka~kavaq. I sve to ~ini Kukujevce atraktivnim selom. - Treba ista}i zasluge koje pripadaju odeqewima op{tinske uprave, jer se tu svakodnevno radi da bi se napravilo {to vi{e kvalitetnih projekata. Ovi projekti su na tenderima vrlo uspe{ni, jer zadovoqavaju sve zahteve koji se od wih tra`e. Kada nemate dobre projekte nemate priliku ni da konkuri{ete na tenderima - pri~a Male{evi}. U [idu je o`iveo i kulturni `ivot. Tu je Galerija slika Save [umanovi}a i Muzej naivne umetnosti „Ilinajum” Ilije Ba{i~evi}. Biblioteka „Simeon Pi{~evi}” poznata je kao najstarija biblioteka u Sremu, nedavno je proslavila 160 godina postojawa. Aktivna su tri SKUD „Sveti Sava”, KUD „Jednota” i Rusinski KUD. U gradu je prepoznatqivo po kvalitetu amatersko pozori{te „Branislav Nu{i}” i lutkarsko pozori{te za decu. D. Savi~in

„Stripolis” u Beloj Crkvi BELA CRKVA: Malobrojni kolekcionari i qubiteqi stripa prisustvovali su prezentaciji ~asopisa „Stripolis” i izlo`bi stripa autora Branka \uki}a, koja je odr`ana u Gradskoj galeriji. \uki} je govorio o izdava~koj delatnosti od dvanaestak izdawa, a izme|u ostalog i dva strip almanaha. Pre tri godine napravili su zrewaninski strip almanah, nakon godinu dana i ~asopis „Stripolis”, na koji su kako reko{e, veoma ponosni zato {to je to veoma kvalitetan proizvod koji se mo`e prezentovati i van na{ih granica. U prostoru Galerije izlo`enu su bili radovi [andora Gogoqaka, Dejana Nenadova i @eqka Paheka. Publika je i u

tri sata mo`e ostati parkirano na jednom mestu. Subotom va`i skra}en re`im napla}ivawa, a nedeqom i praznicima parkirawe se ne}e pla}ati. Firme i stanovnici koji `ive na teritoriji u okviru parking zone, mo}i }e da kupe mese~ne karte po znatno povoqnijoj ceni. V. J.

VESTI Humanitarna aukcija slika BE^EJ: Me|usektorski savet LPA za decu op{tine Be~ej organizuje danas Humanitarnu aukciju slika. Atraktivna akcija }e se odr`ati u Centru za decu i mlade, Glavna ulica 47, s po~etkom u 17 sati. Na aukciji }e se na}i slike ~lanova Likovne sekcije „Duga” pri MKD „Petefi [andor”, koje su nastale tokom jednodnevne kolonije u okviru leto{weg Intekulturalnog kampa za socijalno ugro`enu decu. Prvobitno je bilo planirano da se aukcija odr`i tokom De~ije nedeqe, ali kako slike do tada nisu bile opremqene, sve je prolongirano za danas. Sav priod dana{we akukcije slika namewen je socijalno-pedago{koj podr{ci dece [OSO „Bratstvo” u kojoj se obrazuju deca s posebnim potrebama. V. J.

Nove kante za sme}e

Svoj trg zamenili beogradskim rate, prvu odmah, a drugu do sredine januara. I kafi}i u kojima se cene kre}u od dve do tri hiqade dinara, uglavnom obe}avaju jelo i pi}e u neograni~enim koli~inama i dobru muziku za sva~iji ukus. Pan~evci }e u najlu|oj no}i, pored zabavne i narodne muzike, slu{ati, evergrin i truba~e. Mla|i Pan~evci godinama za do~ek odlaze u Beograd, da na otvorenom isprate staru i do~ekaju novu godinu, pa su gradske vlasti odustale od organizovawa do~eka na glavnom pan~eva~kom trgu. Za one koji }e 31. decembra oti}i da Novu godinu do~ekaju u Beograd gradski prevoznik }e obezbediti autobuse, koji }e ka glavnom gradu saobra}ati do jutarwih sati. L. L.

king servis” iz Novog Sada, obavqati putem mobilnog telefona, slawem SMS poruka i kupovinom parking kartica na kioscima. Naplata parkirawa }e se obavqati radnim danom od 7 do 19 sati, a cena svakog zapo~etog sata parkirawa iznosi 25 dinara, uz napomenu da vozilo najvi{e

[IDSKA OP[TINA STVARA USLOVE ZA OTVARAWE NOVIH RADNIH MESTA

BESPARICA PAN^EVCIMA KROJI DO^EK

PAN^EVO: Pan~evci }e najlu|u no} provesti uglavnom kod ku}e sa porodicom i prijateqima, a gra|ani kao glavni razlog navode istaweni ku}ni buxet. U ve}ini ugostiteqskih objekata, koji organizuju do~ek Nove godine, jo{ ima mesta, a mnogi za neograni~ene koli~ine jela i pi}a i muziku u`ivo, nude pro{logodi{we cene. Nekada poznati pan~eva~ki hoteli „Tami{” I „Sloboda” su, nakon privatizacije, oti{li u bankrot, pa je starijim Pan~evcima, pored privatnih restorana, na raspolagawu jedino Dom vojske, u kojem spremaju tri sale, ali ka`u da je interesovawe iz godine u godinu sve mawe. Zato su se odlu~ili da cenu novogodi{weg do~eka od 2.900 dinara, gra|anima ponude da plate u dve

DNEVNIK

c m y

10

nerednih nekoliko dana mogla da u`iva u izvanrednim crte-

`ima, delovima poznatih stripova. M. V.

KIKINDA: Kikindska op{tina u~estvovala je u akciji „O~istimo Srbiju” i zahvaquju}i toj akciji, Ministarstvo za ekologiju i prostorno planirawe kao simobli~an znak, dostavilo je lokalnoj samoupravi 20 kanti za sme}e. S obzirom na to da su kante fiksirane, bi}e postavqene u dvori{tu Skup{tine op{tine, Bolnice, i kod drugih javnih ustanova. Tokom akcije „O~istimo Srbiju” o~i{}eno je deset divqih deponija, kada je op{tini Kikinda nakon konkursa, odobreno 2,4 miliona dinara za te namene. Tom prilikom ure|ene su deponije u Semla~koj ulici, Sutjeskoj, deponija „Graditeq” i takozvana Stara deponija kod sto~ne pijace. Ure|ene su i deponije na putu za Banatsko Veliko Selo, deponija „Ba{aid” u @elezni~kom Novom Redu, na „Vodicama” i kod stadiona Fudbalskog kluba @AK. A. \.

Darovni koncert NOVI BE^EJ: Darovni novogodi{wi koncert op{tine Novi Be~ej, u organizaciji Doma kulture op{tine Novi Be~ej, odr`a}e se u utorak, 29. decembra. Nastupi}e Veliki tambura{ki orketar iz Subotice, kojim diriguje Zoran Muli}. Koncert }e, u poziri{noj Sali Doma kulture, po~eti u 20 sati. M. K.

Novogodi{wi koktel

OYACI: Svake godine u kabinetu predsednika op{tine organizuje s novogodi{wi prijem - koktel za sve qude iz javnog, privrednog, politi~kog i kulturnog `ivota ove op{tine. Ovo je prilika da se na jednom mestu u opu{tenom razgovoru svedu bilansi u~iwenog u godini na izmaku i da se naprave planovi za novu. Prijem kod privremenog organa Veroquba Markovi}a, koji je prvi ~ovek oxa~kih demokrata, bi}e interesantan i zbog ~iwenice {to je u toku predizborna kampawa. Sve~ani novogodi{wi prijem je zakazan za sutra u podne. Privremenom organu mandat isti~e 31. januara naredne godine, a lokalni izbori su 24. januara. S. J.


VOJVODINA

DNEVNIK SUBOTI^KA LOKALNA SAMOUPRAVA PRIVLA^I INVESTITORE

Nikad vi{e pomor ribe

SUBOTICA: Predstavnici lokalne samouprave Subotice razgovarali su sa predstavnicima Nema~ke investicione banke oko kreditnog aran`mana za izgrawu Industriskog parka i potrebne infrastrukture, za {ta je otrebno 3,5 miliona evra. Pomo}nik gradona~elnika za infrastrukturu Jasmin [e~i} ka`e da su vo|eni i pregovori sa Evropskom komisijom za dobijawe subvencionisanog kredita. - Mi moramo da budemo efikasni i da sklopimo ~vr{}u saradwu sa SIEP-a VIP-om, da bi firme do{le u Suboticu. Formirawe i izgradwa Industriskog parka }e otvoriti i nova radna mesta i predlog je da svaki investitor koji zaposli Suboti~ane dobije 5.000 evra subvencija. Isto tako, radomo mnogo na realizaciji projekata koji su vezani za realizaciju

VESTI Pan~evci dobijaju za{titnika PAN^EVO: U idu}oj godini Pan~evo }e dobiti za{titnika gra|ana, instituciju koja }e kontrolisati kako organi Gradske uprave po{tuju prava gra|ana i koliko su efikasni u svom radu. Lokalna Skup{tina }e Odluku o ombudsmanu doneti danas, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi i Statuta Grada, a osoba koja }e obavqati funkciju za{titnika gra|ana treba da bude izabrana do marta naredne godine. Odluka predvi|a da za{titnik gra|ana u roku od mesec dana, od momenta postavqewa, treba da formira svoju stru~nu slu`bu i da predlo`i Skup{tini grada svog zamenika. Prostorije za rad ove slu`be i svu potrebnu opremu, du`na je da obezbedi Gradska uprava. Za{titnik gra|ana }e za svoj irad slu`be odgovarati gradskoj Skup{tini, a bi}e finasiran novcem iz buxeta. Buxetom za idu}u godinu nameweno mu je 1,9 miliona dinara. L. L.

Za buyet milijardu dinara VRBAS: Kako je saop{tila predsednica SO Vrbas Marijana Mara{, u utorak, 29. decembra odr`a}e se tre}a sednica novog saziva lokalne skup{tine. Najvi{e rasprave verovatno }e doneti ta~ka dnevnog reda, tokom koje }e se raspravqati o op{tinskom buxetu za 2010. godinu koji je projektovan na 1,058 milijardi dinara. Pored buxeta odbornici }e razmatrati predloge Komisije za kadrovska, administrativna pitwa i radne odnose, koja }e predlo`iti nekoliko direktora i ~lanova upravnih i nadzornih odbora javnih preduze}a i ustanova. Najavqena je i odluka o anga`ovawu revizora za obavqane eksterne revizije zavr{nog ra~una buxeta za 2009. godinu, {to }e biti prva revizija tro{ewa buxetskih sredstava u op{tini Vrbas. N. P.

Najboqi u svojoj klasi BE^EJ: Kada je u pitawu klasa 200 4T u kartingu, onda su ~lanovi Karting kluba Be~ej neprikosnoveni u Srbiji, a i u inostranstvu bele`e zapa`ene rezultate. Potvrda ovakve konstatacije su brojni pehari koje su ~lanovi ovog kluba, na ~elu s predsednikom i najboqim voza~em \er|om [andorom, doneli na prijemu koji je u Gradskoj ku}i organizovan u wihovu ~ast. - U~estvovali smo na sedam takmi~ewa u Srbiji i 12 u Ma|arskoj i sa 38 trka doneli sve ove pehare - rekao je na prijemu \er| [andor. -Ove godine, pored Zoltana Tot-Akvaia, Miomira Ivanovi}a, Atile Rap~aka i mene, imali smo i dvojicu mladih takmi~ara Vojislava Milo{evi}a (11) i Alekseja [andora (9). Iako se trenutno samo {est voza~a takmi~e, klub broji 18 ~lanova i radimo na omasovqewu. V. J.

preduze}a „Park-Pali}”. Direktor preduze}a Goran Gabri} i ja imamo odli~nu saradwu i verujemo da }emo realizovati zacrtane projekte za narednu godine – obja{wava Jasmin [e~i}, koji je i predsednik Skup{tine preduze}a „Park Pali}”. Do sada je ulo`eno 20 miliona dinara za izgradwu kanalizacione mre`e na Pali}u i crpne stanice, a 30 miliona dinara dobijeno je od pokrajine za preduze}e „Park Pali}”. Slede}i korak je nastavak ka poboq{awu infrastrukture za realizaciju projekta bawe Pali}. - Ne smemo dozvoliti da se ikada vi{e ponovi katastrofa u jezeru kao ove godine, kada je uginulo 14 tona ribe. Pravi se dokumentacija za projekte odmuqivawe jezera, sanaciju Velikog parka, toalete i parking na `enskom {trandu – rekao je Jasmin [e~i}. A. A.

PRIKUPQANA HRANA ZA NAJSIROMA[NIJE

„Banka hrane – puno srce” ZREWANIN: U zrewaninskom „Supermarketu 023” kompanije „Univereksport” organizovana je novogodi{wa akcija prikupqawa trajnih prehrambenih proizvoda pod nazivom „Banka hrane – puno srce”, u saradwi grada Zrewanina i Udru`ewa gra|ana „Vojvo|anska inicijativa”. Ova aktivnost humanitarnog je karaktera i usmerena je ka poboq{awu uslova `ivota osoba starijih od 70 godina, koje primaju socijalnu pomo}, ili su ~ak i bez we, a `ive u izuzetno te{kim uslovima. Akciju su ovoga puta podr`ali i u woj, svojim li~nim prilozima, u~estvovali pomo}nik gradona~elnika Zrewanina Zorica Denda i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton, dok su promoteri bili glumci Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” Jovan Tora~ki i Miqan Vukovi}.

- U oktobru smo otvorili Narodnu kuhiwu za 540 najsiroma{nijih sugra|ana, po~eo je sa radom i dnevni centar za decu s posebnim potrebama „Alternativa”, potom „Sigurna ku}a” za `ene i decu `rtve nasiqa, a podr`ava}emo i humanitarne akcije ovog tipa, poput dana{we. Sredstva za socijalne potrebe planirana su i buxetom za narednu godinu, i on u ovoj oblasti ne}e biti umawivan – istakla je Denda. Marton je istakao da je, s obzirom da slede praznici darovawa, ovo prilika da sugra|ani u~estvuju u akciji koju je ponovo podr`ala lokalna samouprava. - Pojedinci mogu i skromnim prilozima, s jednim ili dva trajna proizvoda, mnogo doprineti da zajedni~ki akcija postigne efekat – rekao je Marton. @. B.

PAN^EVCI NOVU GODINU DO^EKUJU S POSKUPQEWIMA

Saniraju gubitke iz yepa potro{a~a PAN^EVO: Grejawe }e od januara naredne godine u Pan~evu poskupeti 10 odsto, a ne 35 procenata, kako je prvobitno predlagala gradska vlast, pa }e korisnici ove usluge za sada odustati od najavqenih protesta i gra|anske neposlu{nosti. Novi procenat poskupqewa dogovorila je radna grupa, sastavqena od gra|ana i predstavnika Gradskog ve}a, koju je po~etkom okto-

Pan~evcima preti pove}awe cena

bra izabrala lokalna Skup{tina, jer su korisnici daqinskog grejawa negodovali zbog odluke koju su odbornici usvojili pred po~etak grejne sezone, a po kojoj je trebalo da ra~uni budu uve}ani dva do tri puta. Kako za mesec i po dana radna grupa nije predlo`ila novu cenu grejawa, Gradsko ve}e je bilo spremno da predlo`i poskupqewe od 35 procenata, koliki su dnevni gubici gradskih toplana u ovoj sezoni, zbog ~ega su proteklih dana gra|ani pretili protestima. U pregovorima je u~estvovala i gradona~elnica Vesna Martinovi}, koja je predstavnicima korisnika

Susret amaterskih pozori{ta SVILOJEVO: Kulturnoumetni~ko dru{tvo „Jo`ef Atila” bi}e doma}in Susreta amaterskih pozori{ta vojvo|anskih Ma|ara od 19. do 28. marta naredne godine. Glavni organizator ove manifestacije je Kulturni savez vojvo|anskih Ma|ara, a podr{ku ima i od Pokrajinskog sekretarijata za nacionalne mawine, SO Apatin i MZ Svilojevo. Za ovu kulturnu manifestaciju ve} su po~ele pripreme, jer se o~ekuje u~e{}e oko 600 glumaca i gostiju. Razlog da upravo Svilojevo bude doma}in ovog Susreta je ~iwenica da je dramska sekcija KUD „Jo`ef Atila” osvojila prvo mesto na posledwem Susretu koji je odr`an u Mu`qi. - Od Pokrajinskog sekretarijata za nacionale mawine dobili smo 190.000 dinara, a o~ekujemo i sredstva iz op{tinskog buxeta kao i raznih ma|arskih fondova s obzirom na to da je ovo jedna od tri najzna~ajnijih manifestacija u Vojvodini iz oblasti amaterizma u kulturi- rekao je predsednik MZ Svilojevo i predsednik svilojeva~kog KUD-a Bela Horvat. Novac koji je stigao iz Pokrajinskog sekretarijata za nacionalne mawine utro{i}e se za adaptaciju Doma kulture, sale i prostorija u Domu kao i za zamenu binske zavese. J. P.

ove usluge ponudila mesto predsednika Upravnog odbora JKP „Grejawe”. Sa wom je dogovoreno i da se do po~etka naredne grejne sezone izna|u mogu}nosti za ugradwu kalorimetara, kako bi doma}instva koja koriste daqinski sistem grejawa, ra~une pla}ali za potro{enu toplotu, a ne kao sada po kvadratnom metru. -Poskupqewe od 10 odsto ne}e biti dovoqno da mese~no pokrije tro{kove gradskih toplana, jer su zbog razlike u ceni gasa i isporu~ene toplote mese~ni gubici JKP „Grejawe” oko 17 miliona dinara - ka`e ~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije Zoran Jovanovi} i dodaje da }e grejawe u januaru morati jo{ jednom da poskupi najmawe 25 procenata. U protivnom }e rad preduze}a biti onemogu}en. Slavko Malixan, koji predstavqa gra|ane u Radnoj grupi ka`e da to nije dogovoreno sa gradona~elnicom i da gra|ani na to ne}e pristati. Ako grejawe poskupi i u januaru, na mukama }e biti i gra|ani koji ne}e mo}i da pla}aju ra~une, jer im je standard drasti~no opao, ali i pan~eva~ka vlast, jer }e se suo~iti sa protestima. Malixan ka`e da gradona~elnica nije ispunila obe}awe koje im je dala u oktobru, da }e ispitati poslovawe JKP „Grejawe” i na~in zapo{qavawa novih radnika. Pan~eva~ke toplane greju oko 11 hiqada korisnika koji veoma uredno pla}aju ra~une, stepen naplate je iznad 90 procenata. Zbog dispariteta cena enegrenata i usluge, JKP „Grejawe” pored gubitaka iz ove sezone, ima mawak na ra~unu od oko 200 miliona dinara iz prethodnih godina. Osim nove cene grejawa koju gradska skup{tina treba da usvoji na sednici 29. decembra, Pan~evci }e narednu godinu zapo~eti i sa novom cenom vode za pi}e, uve}anom za 24 odsto i tople vode za oko {est procenata. L. L

utorak29.decembar2009.

TRE]I REBALANS BE^EJSKOG BUYETA

Vra}awe duga „Naftagasu”

BE^EJ: Be~ejski sportski centar „Mladost” je, zbog vi{egodi{weg dugovawa NIS „Naftagas”, za isporu~enu geotermalnu vodu, nekoliko meseci ostao bez ovog energenta. Epilog takvog stawa bilo je paralisawa rada gotovo svih sadr`aja. I ko zna dokle bi tako bilo, da se nije ume{ala lokalna samouprava. Posle niza pregovora sa „naftagasom”, dogovoreno je da se do kraja ove godine izmiri glavnica duga od oko 29 miliona dinara, a da se pitawe kamate, koja iznosi oko 31 milion dinara, sporazumno re{ava u vremenu koje dolazi.

KULA: Kroz projekat „Pomo} u re{avawu stambenog problema izbegli~kih porodica”, op{tina Kula je obezbedila 5,3 miliona dinara od kojih je 4,8 stiglo od Visokog komesarijata Ujediwenih nacija za izbeglice, dok je ostatak izdvojen iz op{tinskog buxeta. Prema re~ima predsednika op{tine Kula

cu, dok je jo{ za osam porodica koji su nekako uspeli da do|u do krova nad glavom obezbe|ena pomo} u gra|evinskom materijalu, kako bi rekonstruisali svoje ku}e - rekao je Bukvi}, koji je ju~e sve~ano potpisao ugovore sa svih trinaest porodica. Potpisivawu Ugovora prisustvovali su i predstavnici

Svetozara Bukvi}a, ovim novcem obezbedi}e se pomo} za ukupno trinaest izbegli~kih porodica. -Za pet porodica kupqena su doma}instva u Kuli, Crvenki i Siv-

Komesarijata za izbeglice i UNHCR-a, ~lanovi Saveta za migracije op{tine Kula i ~lanovi Komisije za izbor Korisnika iz op{tine Kula. N. P.

Novogodi{wi paketi}i za 150 mali{ana IN\IJA: Za vi{e od 150 mali{ana iz materijalno ugro`enih porodica, Op{tina In|ija je ove godine obezbedila novogodi{we paketi}e, koji }e biti podeqeni u okviru novogodi{weg bazara. -Poku{avamo da pomognemo da se sva deca ose}aju ravnopravno. Na `alost imamo dosta porodica, koje su zaista materijalno ugro`ene i kojima moramo pomo}i, kako bi i deca iz tih porodica osetila deo ovog prazni~nog raspolo`ewa - rekla je na~elnik op-

Najboqim u~enicima kwige

Nagra|eni stvaraoci na srpskom nastavnom jeziku

je najboqi rad na srpskom jeziku, u~enica 3. razreda Gimnazije Ana Gajinovi} osvijila je drugo mesto, a u~enici 2. razreda Ekonomsko-trgovinske {kole Milici Maksi} pripalo je tre}e mesto. Kada su radovi na ma|arskom jeziku u pitawu, najboqi je bio maturantkiwe Tehni~ke {kole Izabele Beviz, Judit Beretka iz 3. razreda Gimnazije bila je druga, a Donald Peter iz Ekonomskotrgovinske {kole osvojio je tre}e mesto. Specijalna nagrada dodeqena je u~enici 1. razreda Gimnazije Otiliji Zedi za rad napi-

Krajem septembra izdvojeno je pet miliona, mesec dana kasnije dva miliona, a preostalih 22 miliona dinara }e se ovih dana uplatiti na ra~un NIS „Naftagas”. Pre toga }e odbornici lokalnog parlamenta, na posledwoj ovogodi{woj sednici Skup{tine op{tine 30. decembra, morati da donesu odluku o tre}em rebalansu op{tinskog buxeta. Sredstva za isplatu duga namiri}e se, privremenim povla~ewem sredstava iz Fonda zajedni~ke potro{we, sredstava za solidarnu stambenu izgradwu i iz planiranog pove}awa poreza na zarade. V. J.

Pomo} izbegli~kim porodicama

ZAVR[EN 25. KONKURS POVODOM MESECA KWIGE U BE^EJU

BE^EJ: Na literarnom konkursu, koji Narodna biblioteka Be~ej raspisuje povodom Meseca kwige, najboqi rad napisala je Una Obradovi} iz O[ „Sever \urki}”, a druga dva su delo u~enica O[ „Zdravko Glo`anski” Olge Kraguq i Jovane Radoj~i}. U istoj kategoriji na ma|arskom jeziku prva je u~enica 6. razreda O[ „Petefi [andor” Karina Keringer, drugi je wen vr{wak „severac” Silard Kalman, a tre}i u~enik 5. razreda O[ „[amu Mihaq” Norbert Tot. Mirjana Jovanovi} iz 7. razreda O[ „Zdravko Glo`anski” napisala je, po oceni `irija, najboqi rad na srpskom jeziku u kategoriji starijih osnovaca, wen vr{wak iz iste {kole Ogwen Jovanov osvojio je drugo mesto, a „osmak” O[ „Sever \urki}” Gordana Adamov bila je tre}a. U konkurenciji radova na ma|arskom jeziku sva tri nagra|ena rada delo su u~enika zavr{nog 8. razreda. [arlota Horvat iz O[ „[amu Mihaq” bila je prva, Noemi Kova~ iz O[ „Petefi [andor” druga, a Robert Bognar iz O[ „[amu Mihaq” tre}i. U konkurenciji sredwo{kolaca, maturant Tehni~ke {kole Jo`ef ^eh napisao

11

san na srpskom jeziku koji joj nije materwi. Osim literarnog, Narodna biblioteka je raspisala i likovni konkurs za mla|e osnovce. U kategoriji prvih i drugih razreda prvo mesto osvojili su u~enici 2. razreda, Marko Beli} iz O[ „Zdravko Glo`anski” i Viktor Budai iz O[ „Sever \urki}”. „Severci” Darko Tica i Jona{ Kova~, vr{waci iz 4. razreda, bili su najboqi likovwaci u ne{to starijem uzrastu. Svi nagra|eni dobili su kwige na poklon. V. Jankov

{tinske uprave Stela Milakovi} i naglasila da je akciju dodele paketi}a za najugro`enije pokrenuo predsednik Op{tine In|ija Goran Je{i}. Ina~e, Op{tina In|ija je ove godine ve} izdvojila zna~ajna sredstva za decu iz materijalno ugro`enih porodica. Osim finansirawa kompletnih tro{kova boravka za pred{kolsku ustanovu, 50 dece iz materijalno ugro`enih porodica, provela su deo letweg raspusta u Sutomoru o tro{ku Op{tine In|ija. S. B.

Poskupele voda i kanalizacija KIKINDA: Od 1. januara naplata pija}e vode i kanalizacionih usluga u kikindskoj op{tini bi}e skupqe {est odsto. Razlog poskupqewu je kako ka`u u JKP „6. oktobar”, taj {to je benzin poskupeo ve} nekoliko puta u toku godine, hlor se tako|e nabavqa po vi{oj ceni, kao i rezervni delovi. U narednoj godini i struja }e poskupeti u proseku deset procenata. Poskupqewe usluga od {est odsto, u skladu je sa projektovanom inflacijom u Republici Srbiji i u skladu je sa zakonom. Kubik pija}e vode za doma}instva ko{ta}e 24,2 dinara, za {kole i Bolnicu 21,2, a za ostale korisnike 71,5 dinara. Kanalizacija za doma}instva od 1. januara bi}e po ceni od 18,8 dinara za kubik, za {kole i Bolnicu 16.4 i za ostale korisnike 65,5 dinara. A. \.


12

CRNA HRONIKA

utorak29.decembar2009.

DNEVNIK

JU^E U NOVOM SADU PRILIKOM KOPAWA U BLIZINI ELEKTROTEHNI^KE [KOLE

Prona|eni delovi qudskog skeleta Radnici „Vodovoda i kanalizacije“ prona{li su ju~e oko podneva prilikom popravke havarije na dubini od metar qudsku lobawu i vi{e kostiju u Novom Sadu, u [kolskoj ulici, nadomak Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin“, kod broja 4. Pretpostavqa se da delovi kostura prona|eni u {irem centru grada nemaju veze s posledicama kriminalnog dela i da se radi o ostacima tela koje je davno sahraweno, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no. Ipak, delovi kostura upu}eni su u Institut za sudsku medicinu radi obdukcije i utvr|ivawa identifikacije kao i uzroka smrti. M. V.

U ZREWANINU OSU\EN OPTU@ENI ZA PREVARU

Godinu dana za la`nu trgovinu

Op{tinski sud u Zrewaninu proglasio je krivim Sa{u Marinkovi}a (44), s posledwim poznatim prebivali{tem u Beogradu, i u prvostepenom postupku mu izrekao jednogodi{wu kaznu zatvora, zato {to je utvr|eno da je po~inio krivi~no delo prevare u produ`ewu. Marinkovi} je od 27. aprila do 14. maja 2007. godine, la`no se predstavqaju}i kao komercijalni direktor firme „Sparks LTD“ iz Beograda, doveo u zabludu predstavnike vi{e preduze}a. On je od DOO „Fre{ si-

stem“ iz E~ke prevarom uzeo robu u vrednosti od 756.357 dinara, koju nikada nije platio. Tako je o{tetio i DOO „Mesopromet“ iz Pan~eva, uzev{i robu u vrednosti od 214.399 dinara, pa Zanatsku radwu „Jupiter“ iz Kikinde za 206.736, a DOO „Medi}“ iz Novih Banovaca za 67.218 i jednu beogradsku firmu za 171.640 dinara. Na izre~enu kaznu od godinu dana robije, Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu je ulo`ilo `albu. @. B.

TRGOVCI U IN\IJSKOJ I STAROPAZOVA^KOJ OP[TINI MOGU DA ODAHNU

Pritvoren osumwi~eni za 11 razbojni{tava Posle ne{to vi{e od mesec dana pretwi i pqa~kawa po prodavnicama u in|ijskoj i staropazova~koj op{tini, policija je li{ila slobode Dragana D. (33) iz In|ije, zbog osnovane sumwe da je po~inio 11 krivi~nih dela razbojni{tva, na {tetu trgovina na ovom podru~ju. Istra`ni sudija Op{tinskog suda u Staroj pazovi je Draganu D. odredio pritvor od 30 dana, pa trgovci mogu da odahnu. Dragan D. se tereti da je do 24. decembra, dok nije uhap{en, maskiran fantomkom i s no`em u ruci koristio priliku kada nema kupaca, upadao u trgovinske radwe i od prestravqenih trgovaca uzimao dnevne pazare. U jedanaest

razbojni{tava, koliko je do sada utvr|eno da je po~inio, Dragan D. je opqa~kao vi{e od 270.000 dinara. Na metu su mu bile trgovine „Luki komerca“ u Golubincima, „Minimarket“ i „Piramida“ u Staroj Pazovi, „Kingston“, „Ana market“ i „Zam“ iz In|ije, „Lider“ iz ^ortanovaca i benzinska pumpa „Bis petrola“ u Be{ki. Istra`ni sudija Op{tinskog suda u Staroj Pazovi otvorio je istragu protiv Dragana D., a policija operativnim radom treba da utvrdi da li je spisak opqa~kanih trgovina ve}i, jer je na ovom podru~ju opqa~kano jo{ nekoliko trgovina, a da je po~inilac do sada ostao nepoznat. S. B.

UHAP[ENO VI[E STRANIH DR@AVQANA

Lisice zbog poternica Ministarstvo unitra{wih poslova saop{tilo je ju~e da je policija u Subotici uhapsila crnogorskog dr`avqanina Milo{a Vu~i}a (50) za kojim je Interpol Podgorica raspisao poternicu radi izdr`avawa kazne zatvora u trajawu od ~etiri meseca. De`urni istra`ni sudija je Vu~i}u odredio ekstradicioni pritvor, pi{e u saop{tewu. MUP je naveo da je na grani~nom prelazu Pre{evo policija uhapsila poqskog dr`avqanina Toma{a Kapino{a (35), prema poternici Interpola Var{ava

zbog krivi~nih dela falsifikovawa dokumenata, davawe la`ne izjave u ciqu dobijawa kredita, kao i radi izdr`avawa kazne zatvora zbog istih krivi~nih dela. Policija je na grani~nom prelazu Pre{evo uhapsila i dr`avqanina Belgije Teodulosa Evangeliosa (53) za kojim je Interpol Brisel raspisao poternicu zbog krivi~nog dela napada i fizi~kog zlostavqawa. Nadle`ne istra`ne sudije su osumwi~enima odredile ekstradicioni pritvor. (Beta)

Kosti na|ene na metar dubine

REPUBLI^KO JAVNO TU@ILA[TVO UPOZORAVA

Sankcije za omalova`avawe suda Republi~ko javno tu`ila{tvo zauzelo je stav da se zabrana komentarisawa sudskih postupaka pre pravosna`nosti presude, propisana Krivi~nim zakonikom, ne}e odnositi na novinare koji izve{tavaju o sudskim postupcima, ve} na one osobe koja imaju nameru da povrede nezavisnost sudstva i omalova`e rad suda, saop{tilo je danas tu`ila{tvo. Portparol tu`ila{tva Tomo Zori} precizirao je u izjavi Tanjugu da je takav stav tu`ila{tvo zauzelo nakon analize primenu ~lana 336a Krivi~nog zakonika - nedozvoqeno javno komentarisawe sudskih postupaka. „Republi~ko javno tu`ila{tvo zauzelo je stav da se ovaj ~lan ne}e odnositi na novinare koji izve{tavaju o sudskim postupcima, ve} samo na ona lica koja imaju nameru da povrede nezavisnost sudstva i omalova`avaju rad suda“, istakao je Zori}. On je naglasio da novinari svojim redovnim izve{tavawem ne mogu povrediti rad suda, ve} da mogu dopri-

neti transparentnosti sudskog postupka za koje se i samo tu`ila{tvo zala`e. Zori} je kazao da u tom slu~aju treba odvojiti redovno izve{tavawe o sudskim postupcima od malicioznog pisawa novinara s namerom da se uru{i sudski postupak, da se

OTKRIVENO NA PRELAZU BATROVCI

Vazdu{na pu{ka u gepeku

Grani~na policija je na prelazu Batrovci, na ulazu iz Hrvatske u Srbiju, u vozilu „folkvagen transporeter“, koji je vozio turski dr`avqanin Osman O. (40), prona{la sakrivenu vazdu{nu pu{ku kalibra 4,5 milimetara i 500 diabolo-metaka za ovo oru`je. Policija je protiv Osmana O. podnela krivi~nu prijavu istra`nom sudiji Op{tinskog suda u [idu, pred kojim se Osman O. branio da nije znao da ovu pu{ku ne sme uneti u Srbiju. Istra`ni sudija je prihvatio krivi~nu prijavu, saslu{ao Osmana O. , koga je pustio da se brani sa slobode uz pla}enu nov~anu kauciju, kao jemstvo da }e se odazvati na su|ewe. S. B.

KOD GORA@DEVCA OPQA^KANO VOZILO PTT-a

Radnik povre|en, oteto 80.000 dinara Gojko \uri}, (50) koji je ju~e povre|en kada su dvojica naoru`anih napada~a otela i opqa~kala vozilo PTT Srbije u blizini Gora`devca stabilno je i sme{ten je u bolnici u severnom delu Kosovske Mitrovice. Napada~i su iz vozila odneli oko 80.000 dinara, koje su bile namewene korisnicima socijalne pomo}i u Klini i dva zape~a}ena xaka po{iqke namewene stanovnicima Gora`devca i Velike Ho~e. Vozilo PTT Srbija sa srpskim registarskim oznakama koje je prevozilo po{tu od metohijskog povratni~kog sela Osojane prema Gora`devcu policija

je veoma brzo na{la u jednom {umarku u selu Zlopek. De`urni lekar na hiru{kom odeqewu mitrovi~ke bolnice dr Gojko Igrutinovi} izjavio je Tanjugu da \uri} ima povredu glave u predelu potiqka gde ima i podliv, ali da se ose}a dobro i da je stabilno. Dvojica naoru`anih napada~a otela su ju~e na putu izme|u Pe}i i Gora`devca vozilo PTT Srbija a tom prilikom radnici po{te Gojko \uri} i Mom~ilo Vuli} su povre|eni. \uri} je u izjavi Tanjugu rekao da ih je na pomenutom putu preticalo vozilo koje ih je zaka~ilo nakon ~ega su se zaustavili.

Foto: S. [u{wevi}

RASVETQENA TE[KA KRA\A U SEN]ANSKOM AD „ALTEK-FERMIN“

Osumwi~eni Adam i trojica maloletnika

Protiv Adama D. (1989) i maloletnih Z. K. (1991), S. K. (1993) i A. K. (1995) iz Sente policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su po~inili te{ku kra|u na {tetu Fabrike kvasca AD „Altek-Fermin“ iz Sente. Oni su osumwi~eni da su, koriste}i fizi~ku snagu i podesan alat, u periodu od 4. do 7. decem-

bra ove godine s gradili{ta iz kruga fabrike otu|ili delove instalacija: cevi, ventile, prirubnice i drugo, koje su kasnije prodali kao staro gvo`|e, a dobijeni novac podelili. Osumwi~eni se terete da su AD „Altek-Fermin“ pri~inili {tetu u ukupnom iznosu od 1,15 miliona dinara. M. Mr.

devalvira rad suda i u~esnika u krivi~nom postupku ili uti~e na tok sudskog postupka. „Podseti}u na primere kao {to je bio medijski lin~ koji je prethodio ubistvu premijera (Zorana \in|i}a), komentare samog su|ewa za ubistvo premijera u po~etku tog su|e-

wa, kao i na lin~ prema sudiji (Okru`nog suda Velimiru) Lazovi}u, koji se sprovodio ne samo u medijima nego i na drugim javnim istupima, tribinama fudbalskih stadiona, isticawem transparenata na kojima se preti sudiji i tako uti~e na nezavisnost suda“, rekao je on. Zori} je istakao da }e takvi slu~ajevi biti predmet rada tu`ila{tva u svetlu krivi~nog dela nedozvoqenog javnog komentarisawa sudskih postupaka, a da se na udaru zakona ne}e na}i novinari koji ~asno i savesno rade svoj posao u interesu javnosti kao jednom osnovnom na~elu demokratskog dru{tva. ^lan 336 a Krivi~nog zakonika, koji je izazvao niz polemika u javnosti glasi: „Ko za vreme trajawa postupka pred sudom, a pre dono{ewa pravosna`ne sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku nevinosti i nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisawa, kazni}e se zatvorom do {est meseci i nov~anom kaznom“.

PREDSEDNICI ME\UNARODNIH ADVOKATSKIH UDRU@EWA TRA@E PRIJEM KOD TADI]A

Fiskalizacija srpske advokature neodr`iva Propisi kojima se u Srbiji predvi|a uvo|ewe fiskalnih kasa u advokatske kancelarije, izazvale su nezadovoqstvo i Saveta advokatskih komora Evrope (^NE) i Me|unarodne unije advokata (MUA), saznaje „Dnevnik“. Predsedniku Srbije Borisu Tadi}u su tim povodom zajedni~ko pismo uputili predsednica Saveta advokatskih komora Evrope An Brigit Gameqord i predsednik Me|unarodne unije advokata Korado De Martini, predla`u}i da „2. februara posete predsednika Tadi}a i nadle`ne zvani~nike Vlade Srbije“. „Kao {to ste ve} ranije informisani prethodnim pismom ^BE od 5. 10. 2009, u predmetu ’Fiskalne kase za advokate’ i pismom Me|unarodne unije advokata od 26.11. 2009, u predmetu ’Fiskalne kase i uvo|ewe sankcija za nepo{tovawe prema advokatima’ (oba pisma su prilo`ena), izrazili smo ozbiqnu zabrinutost ukoliko Uredba Vlade Srbije o odre|ivawu delatnosti koje nisu u obavezi da evidentiraju promet putem fiskalnih kasa, koja je objavqena u Slu`benom glasniku Republike Srbije br 18/2009, bude primewena. U na{a dva pisma detaqno smo obrazlo`ili na{u zabrinutost zbog primene ove Uredbe, a koja bi trebalo da se primewuje prema advokatima po~ev od marta 2010. godine.Uvereni smo da bi wena primena imala ozbiqne posledice na pravosu|e i pravo na bavqawe advokatskim poslovima koji su su{tinski za demokratiju, za vladavinu prava i za-

{titu qudskih prava. Obave{teni smo da od dana upu}ivawa na{ih pisama nisu preduzete mere za izmenu navedene situacije. U tom smislu predla`emo da Vas i nadle`ne zvani~nike Vlade Republike Srbije posetimo 1. 2. 2010.godine, s ciqem da zajedni~ki razmotrimo ovo pitawe i sa `eqom da vam objasnimo uzroke na{e zabirnutosti zbog primene ovog propisa koji }e imati ozbiqne posledice za profesiju“, pi{u predsednica ^BE An Brigit Gameqord i predsednik MUA Korado De Martini. Me|unarodne advokatske asocijacije su proteklih meseci dopisima obavestile najvi{e organe vlasti u Srbiji da fiskalne kase za advokate ne postoje ni u jednoj evropskoj zemqi. Prema vi|ewu ^BE i MAU, promene u srpskim propisima kojima se predvi|a uvo|ewe fiskalnih kasa advokatima „nisu saglasne me|unarodnim propisima koji defini{u ulogu i polo`aj advokature, te direktno ugro`avaju pravo klijenata na efikasnu pravnu pomo} , zastupawe, odbranu od strane wihovih advokata“. Advokatska komora Srbije je u novembru, prilikom trodnevnog {trajka upozorewa, saop{tila da advokati nemaju ni{ta protiv da se umesto sada{weg pau{alnog, primeni bilo koji efikasniji model oporezivawa od onih koji postoje u zemqama EU, a najavili su da }e u februaru stupiti u generalni {trajk do ispuwewa svog zahteva da se advokatura izuzme iz fiskalizacije. J. Jakovqevi}


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak29.decembar2009.

13

OKRU@NI SUD U BEOGRADU JU^E OKON^AO ISTRAGU PROTIV BIV[E PREDSEDNICE FK „OBILI]”

Tu`ila{tvo odlu~uje o optu`nici protiv Cece Okru`ni sud u Beogradu okon~ao je ju~e istragu protiv folk peva~ice Svetlane Cece Ra`natovi} osumwi~ene za zloupotrebu slu`benog polo`aja u fudbalskom klubu „Obili}“ i dostavio predmet tu`ila{tvu na odluku o optu`nici. Portparol Okru`nog suda Ivana Rami} precizirala je u izjavi za Tanjug da su spisi predmeta protiv Ra`natovi}eve dostavqeni tu`ila{tvu koje sada mo`e da podigne optu`nicu pritiv we, da odustane

od krivi~nog gowewa ili da zatra`i dopunu istrage. Tu`ila{tvu je sa spisima prosle|ena i kompletna prevedena dokumentacija koju je zatra`ilo iz vi{e stranih dr`ava putem me|unarodne pravne pomo}i, dodala je Rami}eva. Okru`no tu`ila{tvo u Beogradu je pro{le godine, posle {est meseci razmi{qawa o podizawu optu`nice protiv Ra`natovi}eve, ponovo predlo`ilo sudu da dopuni istragu protiv we, odnosno pribavi

dokumentaciju o prodaji pojedinih fudbalera „Obili}a“ stranim klubovima. Dokumetacija je prispela iz Gr~ke, Francuske, Bugarske, Turske, Austrije i Rusije. Pored Ra`natovi}eve, istraga je sprovedena i protiv wene sestre Lidije Veli~kovi}, koja se sumwi~i da joj je pomagala u sumwivim transakcijama. Istraga protiv udovice @eqka Ra`natovi}a Arkana, po~ela je posle wenog hap{e-

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] NAJAVILA:

Gra|anski sporovi ostaju u sudskim jedinicama Svi predmeti i gra|anski postupci koji su do sada bili vo|eni u op{tinskim sudovima koji postaju sudske jedinice, osta}e i daqe u wima, rekla je ju~e ministarka pravde Sne`ana Malovi}. „Nove tu`be i drugi procesni akti }e biti procesuirani u tim mestima i u tim zgradama putem primene odredbi o op-

nih sudova, boqim bezbednosnim uslovima i mogu}nostima za jedinstvenu sudsku praksu. Prema re~ima ministarke, posebno je va`na nova organizacija sudova u Beogradu, jer se u tim sudovima, zajedno sa sudovima republi~kog ranga, obavqa 60 odsto sudskog posla. Novi sudski poslovnik, koji predstavqa „mali ustav za sudove“, omogu}i}e da se ostvare va`ni principi kojima te`i reforma pravosu|a a to je pre svega optimalna efikasnost u radu

godina“, istakla je ministarka. Pored toga, umawi}e se mogu}nost lokalnog uticaja na sudije a time i sumwa u pristrasnost i neobjektivnost, jer }e, kako predvi|a sudski poslovnik, sve sudije u gra|anskim stvarima suditi na celom podru~ju suda, a u krivi~nim stvarima u sedi{tu suda sudi}e i sudije koje tu ne `ive, ve} u sudskim jedinicama, rekla je ministarka pravde. Prema wenim re~icma, sudije }e imati veliku pomo} u sudskim pomo}nicima.

Menayeri u sudskim zgradama Novinama u poslovniku suda predvi|ena je i mogu}nost uvo|ewa organizatora (menaxera) u sudske zgrade i upravu radi pomo}i predsedniku posebno u zgradama u kojima je sme{teno vi{e pravosudnih organa ili sudova, navela je Malovi}eva. Pored toga, pove}ana su ovla{}ewa i obaveze u dono{ewu programa re{avawa starih predmeta, a regulisano je i uvo|ewe sudskih toga, me|unarodna pravna pomo}, odnos prema javnosti i niz drugih detaqa vezanih za rad suda.

Sne`ana Malovi}

{toj mesnoj nadle`nost“, objasnila je ministarka predstavqaju}i, u Palati „Srbija“, glavna re{ewa novog sudskog poslovnika. Ona je napomenula da }e krivi~ni postupci biti skoncentrisani u sedi{tu osnovnog suda, gde }e biti i sedi{ta nadle`nih tu`ila{tava, isti~u}i da se opravdawe za takvu organizaciju nalazi u boqoj opremqenosti budu}ih osnov-

sudova, izjavila je ministarka pravde. Odredbe poslovnika razra|uju i podr`avaju te va`ne ciqeve reforme - da sudski posao bude ravnomerno raspore|en, da nema nepravedne razlike u obimu posla odnosno u optere}enosti me|u sudijama sa istim platama, navela je Malovi}eva. „Pozitivna posledica tog ciqa je da }e gra|ani ubudu}e imati ujedna~en pristup sudu i ne bi trebalo vi{e da se doga|a da se u nekim sudovima su|ewe okon~a za pet meseci, a u drugim u sli~nim slu~ajevima ni za pet

Ministarka je napomenula da je vi{e od polovine teksta starog poslovnika promeweno, a va`ne novine odnose se i na nove mogu}nosti za formirawe upisnika, preciznoj i ta~noj statistici i rasporeli predmeta. Ona je istakla da se novine ogledaju i u procedurama koje }e mo}i da se sprovode kroz moderne informacione tehnologije i napomenula da }e do leta idu}e godine svi osnovni sudovi u Srbiji biti umre`eni u jedinstveni kompjuterski sistem a do kraja godine i sve sudske jedinice. (Tanjug)

wem u akciji „Sabqa“, 2003. godine. Posle dva meseca u pritvoru, Ra`natovi}eva je pu{tena da se brani sa slobode od sumwi da je kao nekada{wa predsednica „Obili}a“ protivpravno prisvajala deo novca od transfera 15 fudbalera u strane klubove i na taj na~in protivpravno pribavila 22.529.000 maraka i 480.000 ameri~kih dolara, (oko 11 miliona evra) za koliko je i o{tetila fudbalski klub s Vra~ara.

Svetlana Ra`natovi}

PREDSEDNICA VISOKOG SAVETA SUDSTVA ODGOVARA NA PROZIVKE

Mesarovi}: Prigovaraju oni koji su slu{ali politi~are Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarovi} ocenila je ju~e da prigovori kako je bilo uticaja politike na izbor sudija dolaze od onih koji su do sada ispuwavali `eqe politi~ara, napomiwu}i da „svako polazi od sebe“. „Visoki savet sudstva nije radio pod uticajem politike, ali je o~igledno da su neki navikli da rade pod uticajem politike i raznih stranaka pa su se onda vratili svojim osnovnim po~ecima i strankama koje su ih stvorile“, kazala je Mesarovi} novinarima u pauzi konferencije posve}ene novom sudskom poslovniku. „Ne mogu re}i da nije bilo poku{aja“, navela je Mesarovi}, ukazuju}i da se i prilikom samog istupa u Skup{tini Srbije, kada je trebalo da se raspravqa o kandidatima koji su prvi put predlo`eni za izbor na sudijsku funkciju, poslanici nisu dr`ali dnevnog reda, ve} su diskutovali o onima koji nisu izabrani ili o sudijama koje je izabrao Visoki savet. „Meni je jako `ao, ali to je u nadle`nosti Vrhovnog saveta sudstva i to po onim zakonima za koje je ta Skup{tina glasala“, ukazala je Mesarovi} u pauzi konferencije posve}ene novom sudskom poslovniku. Ona je napomenula da izbor sudija nije „sveta stvar“ i da ukoliko se poka`e da neki od izabranih nisu dostojni, Visoki savet sudstva mo`e da sprovede postupak razre{ewa, mada je prili-

kom ovog izbora odbacila mogu}nost gre{ke. Na pitawe kako to da su izabrane sudije zbog ~ije je odluke Evropski sud za qudska prava konstatovao kr{ewe pretpostavke nevinosti u slu~aju „Ma-

Nata Mesarovi}

tija{evi} protiv Srbije“, jer su u re{ewu o produ`ewu pritvora sudije konstatovale da je osumwi~eni u~inio krivicno delo ... a ne da postoji sumwa..., Mesarovi} je navela da }e tu informaciju proveriti. Ona je rekla da je savet imao u vidu vi{e propusta pojednih sudija u sudovima u Srbiji koji su doveli dr`avu u situaciju da pla}a naknadu {tete, i dodala:

„Mislila sam da sve takve sudije nismo izabrali, ali proveri}u da li je ta~na ova informacija“. „Mislim da nismo pogre{ili za one koje smo izabrali kao {to mislim da nismo pogre{ili ni za one koje nismo izabrali“, navela je Mesarovi} i istakla da }e svi koji nisu izabrani dobiti re{ewa sa obrazlo`ewem, posle 31. decembra. „Nije namera V S S da ne dostavqa re{ewa i da ne{to skriva od svog rada. Mi stojimo iza svake odluke. Nijednu odluku nije doneo predsednik V S S sam, niti s ~lanovima koji su po polo`aju, nego sa svim onim koji su pro{li demokratsku proceduru glasawem i birawem“, istakla je ona. Prema re~ima Mesarovi}eve, savetu nije bio ciq „da elimini{e i lustrira sudije u Srbiji, kako se to nama imputira, ve} da izabere one koji ispuwavaju kumulativno sva tri uslova - stru~nost, dostojnost i obu~enost“. Predsednica saveta navela da je u slu~ajevima gde je bilo sumwe u neke od sudija V S S wih proveravao na osnovu podataka nadrzornog odbora Vrhovnog suda Srbije i Velikog personalnog ve}a, ako i uvidom u neke predmete. U slu~ajevima gde je vo|en krivi~ni postupak protiv nekih sudija od strane javnog tu`ila{tva ili op{te}enih kao tu`ilaca savet je imao pravo da vr{i uvid u te spise, napomenula je Mesarovi}. (Tanjug)

Sudije osnovnih sudova s trogodi{wim mandatom Poslanici Narodne Skup{tine Republike Srbije na dana{woj sednici treba da izaberu sudije na trogodi{wem mandatu u sudovima op{te i posebne nadle`nosti.

OSNOVNI SUD U NOVOM SADU Sawa Berak, Jelena Vrawe{evi}-Tovilovi}, Mirjana Dimitrijevi}, Tatjana @arkovi}, Zoran @ivkovi}, Mirjana Markovi}, Aleksandra Musi}, Dragan Mutibari}, Nata{a Nikoli}, Mirela Nikol~i}, Leona Ruskovski-Doroghazi, Du{ka Simi}, Pavle [uvakovi},sudijski pomo}nici Op{tinski sud u Novom Sadu, Vesna Bojovi}, Vesna Vojnovi}, Katarina Vujovi}, Sandra Gavanski, Sawa Gojkovi}, Mirjana Drobac, Vesna Du{i}, Dubravka Kne`evi}, Ksenija Kowovi}, Tamara Kucurac, Nata{a Lemi}, Jadranka Mali, Dragana Mom~ilovi}, Tatjana Naumov, Sawa Peri}, Ana Stameni}, Timea Tot, Radomir [tula, sudijski pomo}nici Okru`ni sud u Novom Sadu, Eva Vuka{inovi}, savetnik za za{titu qudskih prava pokrajinski ombudsman, Gordana Glava{ki, sudijski pomo}nik u Op{tinskom sudu u Be~eju, Vladimir Ivkovi}, sudijski pomo}nik u Op{tinskom sudu u Vrbasu, Radenko Maletin, advokat Advokatska komora Vojvodine, Dragica Medan, sudija za prekr{aje u Op{tinskom organu za pre-

kr{aje u Ba~koj Palanci, Radmila Nani}, advokat Advokatska komora Vojvodine, Dragana Pejovi}, Sr|an Pupovi} i Jasmina Savi}, sudijski pomo}nici Trgovinski sud u Novom Sadu, Radmila Popovi}, sudijski pomo}nik Op{tinski sud Temerin, Qubomir Popovi}, sudija za prekr{aje Op{tinski organ za prekr{aje u Subotici, Sr|an Savi}, sudija za prekr{aje Op{tinski organ za prekr{aje u Novom Sadu,

OSNOVNI SUD U VR[CU Milorad Anki}, sudijski pomo}nik u Op{tinskom sudu u Vr{acu.

OSNOVNI SUD U ZREWANINU Zoranka Tadin Vra~evi}, javni pravobranilac op{tina Se~aw.

OSNOVNI SUD U PAN^EVU Tamara Brovet, sudijski pomo}nik Prvi op{tinski sud Beograd, An|elka Dimitrovi}-Doci, sudija za prekr{aje Op{tinski organ za prekr{aje u Kova~ici, mr Svetozar Mrdak, sudija za prekr{aje Op{tinski organ za prekr{aje u Pan~evu, Maja Tanaskovi}, sudijski pomo}nik Okru`ni sud Beograd.

OSNOVNI SUD U SOMBORU

OSNOVNI SUD U SUBOTICI

Branka Vuja{kovi}-Sejamanovi}, sudijski pomo}nik Okru`ni sud Sombor, Miroslav \isalov, {ef odseka za utvr|ivawe i naplatu izvornih prihoda op{tinska uprava Kula, Angela Mastilovi}, sudija za prekr{aje Op{tinski organ za prekr{aje u Somboru, Er`ebet Milenkovi}, advokat Advokatska komora Vojvodine, Prvoslav Ovcin, sudijski pomo}nik Okru`ni sud Sombor, Gordana Smiqani}, sudijski pomo}nik Op{tinski sud Sombor i Nada Fridrih, javni pravobranilac Op{tine Sombor.

Arpad Bu~u, sudija za prekr{aje Op{tinski organ za prekr{aje u Senti.

OSNOVNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Darko Bala}, Biqana Jerotijevi}, Biqana Parli}, Branislav Trnini}, Sofija Cvijeti}, sudijski pomo}nici Op{tinski sud Sremska Mitrovica, Vesna Batalo, Branislav Nebrigi}, sudijski pomo}nici Op{tinski sud Ruma, Biqana Martinovi}-Begovi}, samostalni stru~ni saradnik za imovinsko-pravne poslove Op{tinska uprava u Rumi, Miroslav Cirba, sudijski pomo}nik Op{tinski sud [id, Nata{a [ivoqski, sudijski pomo}nik Okru`ni sud Sremska Mitrovica.

Jelena Kala|ur|evi}, {ef slu`be za pravne poslove JP „Aerodrom Nikola Tesla“, Beograd.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU Slobodanka Kom{i}, specijalni saradnik Vojvo|anska banka AD Novi Sad.

PRIVREDNI SUD U PAN^EVU Gordana Dubaji}, supervizor Prokredit banka

PRIVREDNI SUD U SOMBORU Zoran ^okorilo, sudija za prekr{aje Op{tinski organ za prekr{aje u Subotici. (SUTRA: Imena sudija prekr{ajnih sudova)


14

DRU[TVO

utorak29.decembar2009.

KABINET ZA PEJSMEJKERE ZREWANINSKE BOLNICE UKINUO LISTE ^EKAWA

Remontovano srce baki u 87. godini

Kabinet za pejsmejkere i poreme}aj sr~anog ritma u zrewaninskoj Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}“ je za godinu i po dana rada ugradio pacijentima oko 80 trajnih pejsmejkera i obavio 433 pregleda, uglavnom pomo}u najsavremenijih programatora. Prose~na starost pacijenata je 74 godine, a najstarija bolesnica koja je uspe{no operisana ima 87. Najvi{e stru~no telo sa-

Dr Zoltan Lazar

~iweno od ~etrdesetak vrhunskih kardiologa iz zemqe, po~etkom 2008. je utvrdila da zrewaninska bolnica zadovoqava sve kriterijume za ugradwu trajnih aparata. Sada{wi {ef kabineta dr Zoltan Lazar je 11. juna minule godine, uz asistenciju profesora sa Instituta za kardiovaskularne bolesti obavio prvu operaciju i od tad samostalno le~i sr~ane bolesnike.

Grk za dolar kupio srpski TV „Foks”? Savet RRA je odobrio zahtev Televizije „Foks“ za promenu vlasni~ke strukture, pa }e, kako je objasnio zamenik predsednika Goran Karaxi} ubudu}e tom medijskom ku}om, upravqati gr~ka TV „Antena“ kao vlasnik 49 odsto kapitala i to ne direktno, ve} preko firme ~iji je osniva~, a 51 procenata vlasni{tva preuze}e jedna beogradska kompanija.

- Idu}e godini nas o~ekuje usvajawe tehnologije ugradwe dvokomorskih pejsmejkera, u saradwi sa centrima u Novom Sadu i Beogradu, au februaru }e, prvi put u na{oj bolnici, biti odr`an stru~ni sastanak Srpskog lekarskog dru{tva posve}en pejsmejker terapiji – ka`e dr Lazar. On dodaje da se u Klini~kom centru Srbije mese~no se ugradi stotinu trajnih pejsmejkera, otprilike, koliko u zrewaninskoj bolnici za godinu i po. No, u wegovom Kabinetu su anga`ovani samo jedan lekar i dva tehni~ara. Ako bude potrebe, dr Lazar o~ekuje da se stru~na ekipa {iri. Portparolka bolnice Maja Sladojevi} isti~e da broj pacijenata iz sredwobanatskog regiona koji imaju potrebu za implantacijom trajnog pejsmejkera prema{uje 50, {to i jeste bio minimalan kriterijum. - Uspe{no smo savladali i tehniku zamene pejsmejker baterija, zatim implantacije elektroda sa aktivnom fiksacijom, kao i ugradwu ure|aja za dugotrajno pra}ewe sr~anog ritma. Posebno smo ponosni da lista ~ekawa za te procedure prakti~no ne postoji jer bolesnici budu operisani ~im se za to postavi indikacija – navela je Sladojevi}eva. Kabinet pokriva i poliklini~ku slu`bu koja se svake srede bavi kontrolom ugra|enih pejsmejkera i trija`om kandidata za tu vrstu terapije. @. Balaban

SRBIJA NARU^ILA VI[E VAKCINA NEGO [TO IMA GRA\ANA VOQNIH DA JE PRIME?

Vojvo|ani uredno zavr}u rukav Otkako je po~ela vakcinacija protiv novog gripa, u svim domovima zdravqa Vojvodini svakodnevno se prijavquju gra|ani koji `ele da se za{tite od virusa. Odziv je kakav se i o~ekivao. Naime, u zemaqa iz okru`ewa, gde je kampawe po~ela pre nego u Srbiji, gotovo polovina poru~enih doza vakcina je jo{ uvek neiskori{tena. Tako je, npr. u Hrvatskoj prvih dana vakcinacije interesovawe bilo toliko malo, da je prili~no veliki broj doza propao, jer su fla{ice otvorene a u roku 24 ~asa nisu primewene. Ni u Austriji zdravstveni zvani~nici nisu zadovoqni odzivom gra|ana, a u Ma|arskoj ka`u da je samo prvi mesec vladalo veliko interesovawe, a sad za pelcovawe gotovo da i nema zainteresovanih. U Evropi vakcinu je do sad primilo oko deset miliona qudi. Posledwa istra`ivawa javnog mwewa Srbije pokazuju da je gotovo tre}ina qudi spremna da primi vakcinu, ali vi{e od polovine ne `eli da se vakcini{e. ^etiri od deset ispitanika ne veruje da je vakcina dovoqno bezbedna. Za

- Dobili smo 2.820, a do sad smo potro{ili 1.491 - ka`e direktorka Ru`ica Crwakovi}. - U proseku svakog radnog dana javi nam se od 150 do 200 gra|ana. Vakcina se mo`e dobiti i za vreme vikenda, ali je tad interesovawe mawe. S obzirom da imamo dovoqno vakcina, osim prioritetnih grupa stanovni{tva pelcovati se mogu i svi ostali gra|ani. Ina~e, po najnovijim istra`ivawima u svetu su tri ~etvrtine osoba umrle od novog gripa patile od drugih zdravstvenih problema, Ni svi prioritetni nisu se pelcovali

one koji se jo{ dvoume, zna~ajno je da }e, uprkos probijawu ugovorenih rokova, do kraja godine u zemqu ipak sti}i oko 620.000 doza. To je, smatraju epidemiolozi, dovoqno da vakcinacija te~e bez prekida i ~ekawa da stignu nova cepiva. Po zdravstvenim zvani~nicima bi bilo idealno kad polovina populacije Srbije primilo vakcinu, ali za sad smo jo{ jako daleko od toga. Ali kako }e kampawa da se

Dve `ene umrle od novog gripa u Novom Sadu Na Institutu za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici preminule su od posledica novog gripa dve pacijentkiwe, jedna iz Pivnica (43), a druga iz Bege~a (52), ~ime se broj `rtava virusa H1N1 popeo na 50. Ina~e, trenutno je u vojvo|anskim bolnicama sme{teno 249 zara`enih osoba.

sprovodi tokom cele godine, dakle i posle najavqenoh glavnog talasa zaraze u februaru, mo`e se o~ekivati da }e procent vakcinisanih biti zadovoqavaju}i. U vojvo|anskim domovima zdravqa vakcina ima dovoqno. Istina, u nekim sredinama za vakcinaciju se nije prijavilo dovoqno gra|ana iz grupe najugro`enijih, kojima je prvenstveno prva isporuka vakcina bila namewena, ali zato ima sredina gde su dobijene koli~ine potro{ene. U Domu zdravqa u Plandi{tu odziv je bio veliki, pa su preostalo jo{ samo dve bo~ice, pa se do novih isporuka mo`e pelcovati jo{ samo 20 qudi. Vakcinu su do sada mogli da dobiju samo oni koji spadaju u najrizi~niju grupu. Me|utim, u suboti~kom Domu zdravqa ka`u da su dosad potro{ili tek polovinu dobijenih doza.

PRAZNIKE ]E ZAGOR^ATI SAOBRA]AJCI MNOGIM MOTORIZOVANIM SVE^ARIMA

Decembarski „{ampion” imao 3,76 promila maligana u krvi Tokom decembra na putevima Srbije dogodilo se ukupno 2.500 saobra}ajnih nezgoda, u kojima je poginula 21 osoba, a povre|eno ih je 635. Statistika bi bila izvesno jo{ tragi~nija da nije novog zakona o bezbednosti saobra}aja, koji je stupio na snagu pre samo petnaestak dana i zna~ajno smawio broj udesa u odnosu na isti period pro-

Tamno staklo ukinuto za voza~e

Komentari{u}i navode nekih medija da je vlasnik „Antene“ Minos Kirjaku kupio „Foks“ za jedan dolar i obavezao da preuzme dug koji se procewuju na 5,6 miliona evra, Karaxi} nagla{ava kako se RRA postarao da promenom imovinske strukture ne do|e do nedozvoqene medijske koncentracije i da transparentnost kapitala bude proverqiva, te da udeo u kapitalu „Foksa“ ne dobije neka of{or kompanija, kojoj se ne zna vlasnik.

DNEVNIK

Predlog Pravilnika, ~iji je “autor” Ministarstvo za infrastrukturu, ne obavezuje {ofere da u kolima poseduju protivpo`arni aparat, ali zato svi moraju imati rezervne sijalice za najmawe polovinu mesta. Voza~ev prozor sme da bude zatamwen najvi{e do 25 odsto, a ostala stakla, osim, naravno, vetrobranskog, mogu biti po voqi “tonirana”. Nasloni za glavu u putni~kim automobilima moraju biti ugra|eni na svim sedi{tima, koja imaju pojaseve. {le godine. Samo u prvoj sedmici primene bilo je upola mawe nezgoda, {to je popravilo decembarsku saobra}ajnu sliku: ukupan broj nesre}a je smawen za 20 odsto, povre-

Drumske sileyije smawile gas

Dobio je 45 dana robije {ofer koji je tri puta pro{ao kroz crveno na semaforu, preticao kolonu vozila i pride izazvao udes. Od re{etaka strahuju i dvojice pripadnika MUP-a koji su za volanom bili “gasirani” |enih za 30, a poginulih za oko 40 odsto. Pred bo`i}ne i novogodi{we praznike, te brojne krsne slave MUP podse}a voza~e, koji su ujedno i qubiteqi maligana, kako je smawena dozvoqena koli~ina alkohola u krvi na samo 0,3 promila, dakle ne smeju da popiju vi{e od fla{e piva ili ~a{ice “`estine”. Policajci }e, bez obzira na sve~arski prilike, nesavesne vo-

za~e iskqu~ivati iz saobra}aja i ka`wavati. Eventualno }e tolerisati samo neke mawe prekr{aje, ali zbog ve}ih se mo`e zavr{iti i iza re{etaka. Da~i}ev resor je ve} najavio kako }e na drugovima {irom zemqe biti vi{e patrola i one }e odmah sankcionisati voza~a koji nema „svetlosni prsluk“, ali ako je zaboravio da dawu upali svetlo, dobi}e tek upozorewe i jo{ malo

vremena da se upozna sa svim odredbama novog propisa. Saobra}ajci ne}e vi{e, kao do sada, napla}ivati kazne, ve} samo sastavqati zapisnik i prekr{iocu davati nalog da kaznu plati u roku od osam dana, a ako to ne uradi, pokre}e se suski postupak. General Stojadin Jovanovi}, na~elnik Uprave saobra}ajne policije, nagla{ava da je sa prekr{ajnim sudovima uspostavqena dobra koordinacija, a ka`wavawe nesavesnih i izricawe drakonskih kazni po~elo. Neki su ve} zaradili 45 dana zatvora, a da bi pokazali koliko su ozbiqni, re{etkama je zapre}eno je i dvojici pripadnika MUP-a, koji su vozili pod dejstvom alkohola. Najpijaniji {ofer u decembru imao je ~ak 3,76 promila i “zaradio” 15 dana zatvora. Me|utim, kazna mo`e biti tri puta ve}a za mawe prisustvo alkohola u krvi, ako se pri upravqawu vozilom u takvom stawu izazove saobra}ajka. Vladimir Rebi} iz MUP-a Srbije ka`e da je sudija za prekr{aje odredio 45 dana robije koji se nasilni~ki pona{ao u saobra}aju, tri puta pro{ao kroz crveno svetlo na semaforu, preticao kolonu vozila i jo{ pride izazvao udes. Ina~e, sve dosada{we ankete su pokazale da savesni voza~i pozdravqaju o{tre kazne za divqa~ku vo`wu. R. Dautovi}

AUTORKA „INSAJDERA“ B92 BRANKICA STANKOVI] NOVINAR GODINE PO IZBORU KOLEGA

Prva u{la i u pesmu navija~a

Autorka „Insajdera“ i novinarka B92 Brankica Stankovi} novinar je 2009, a „bruka profesije“ wena koleginica sa RTS Olivera Jovi}evi}, saop{tio je magazin “Status” rezultate tradicionalne ankete u kojoj je u~estvovalo 40 redakcija. Na drugom mestu me|u najboqima po izboru kolega je pro{logodi{wa pobednica Danica Vu~eni} sa B92, dok je tre}i glavni i odgovorni urednik „Danasa“ Zoran Panovi}. U kategoriji „bruka“ su glavni urednik „Presa“ Dragan J. Vu~i}evi} i Lea Ki{ sa “Pinka”. Brankica je posle samo jedne prikazane epizode novog serijala o navija~ima izazvala veliku buru u javnosti, ali i niske i bolesne strasti pomahnitalih kvazinavi-

ja~a, navedeno je u saop{tewu. Uz primedbu da je „prvi novinar koji je u{ao u navija~ku pesmicu“, zapisano je i „{tagod taj talog i po-

tomstvo junaka devedesetih, mislio - boqeg komplimenta nema“. Pomiwani su glavni i odgovorni urednici „Vremena“ Dragoqub

@arkovi} i „Politike“ Dragan Bujo{evi} („za kratak period dokazao da se od oronule starice iz Makedonske ulice, mo`e napraviti ugla|ena dama u godinama“). Na pozitivnoj listi je i Sa{a Stojkovi} iz „Vrawskih“ zbog „serije tekstova o onome o ~emu }uti dr`ava - parama koje vrte SPC i druge verske zajednice koje ne vode nikakve kwige i ne odgovaraju nikom do bogu, a on i nema obi~aj da im {aqe finansijsku inspekciju i poresku policiju“. U obrazlo`ewima za kritiku Olivere Jovi}evi} navedeno je, da je „radikalska aktivistkiwa“, „vrlo ~esto imam utisak da je ~lan organizacije ’Obraz’“, „izborom sagovornika diktira poruku emisije, a gostima manipuli{e

bez ustezawa“. Vu~i}evi} je ocewen kao „navalentni prostak malih mogu}nosti“, sramota za profesiju i „zbog poganog jezika, ku}nog nevaspitawa i mr`we koju {iri“, dok je Lea Ki{ „vlasnica izuzetno iritantnog glasa koji je atak na sluh“. Za novinare su bruka sve emisije tipa “Velikog brata”, sporo reagovawe novinarskih asocijacija na hap{ewe Slavoquba Ka~arevi}a, „odnos medija prema vlastima, vlasnici medija koji ne znaju {ta su mediji, ali i nepostojawe ozbiqnog novinarskog udru`ewa i sindikata“. Najboqa TV emisija su „Utisak nedeqe“ ispred „Insajdera“, a tre}e mesto dele „Kvadratura kruga“ (RTS) i „Intervju sa Jugoslavom ]osi}em“ (B92).

Po posledwim istra`ivawima, gotovo tre}ina gra|ana spremna je da se pelcuje, ali vi{e od polovine to ne `eli. ^etiri od deset ispitanika, pak, ne veruje da je vakcina dovoqno bezbedna ali je svima virus H1N1 o{tetio plu}a. To ukazuje da su posebno ugro`ene osobe ~ija su plu}a ve} „na~eta“. Ponovo je potvr|eno i saznawe kako novi grip najvi{e poga|a osobe izme|u 20 i 50 godina, kao i hroni~ne bolesnike. Do sad u svetu nije zabele`en nijedan smrtni slu~aj zbog vakcine niti te`e nuspojave. J. Barbuzan

Dozvola za rad novosadskom Pravnom fakultetu U 54. godini postojawa i 50. od kako je upisao prvu generaciju studenata, Pravni fakultet u Novom Sadu ju~e je dobijawem dozvole za rad formalizovao zavr{etak uspe{nog akreditovawa ustanove i studijskih programa na sva tri nivoa. Dozvolu je dekanu prof. dr Ranku Ke~i uru~io pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ i i poru~io da proces unapre|ivawa kvaliteta na visokim {kolama nikad nije zavr{en, ve} se to stalno ~ini sa programima, uslovima studirawa, nastavni~kim kadrom... Novosadski Pravni to potvr|uje. Po re~ina dekana Ke~e, posle dobijawa uverewa o akreditaciji, ovde su opremawem novih multimedijalnih u~ionica jo{ poboq{ani uslovi za rad studenata, u toku je akreditacija jo{ jednog programa doktorskih studija za javno pravo. - Jedan smo od kolektiva s potpuno zadovoqenom strukturom nastavnika i nameravamo da obnavqamo kadar za nove discipline koje }emo uvesti i u skladu s daqim razvojem fakulteta. Pripremamo se da i narednih 50 godina razvijamo ono {to smo zapo~eli pre 50 - rekao je dr Ke~a. On je ukazao da su na ovom fakultetu, koji danas {koluje oko 4.500 studenata, permanentno usavr{avani studijski programi. V. ^.

Petojevi} dekan Pedago{kog fakulteta Savet somborskog Pedago{kog fakulteta je odlu~io da novi dekan ove jedine dr`avne visoko{kolske ustanove u gradu bude prof. dr Aleksandar Petojevi}. Za wega je glasalo 14 od 16 prisutnih ~lanova Saveta. Petojevi} je prethodno podr`an i od Nastavno nau~nog Ve}a, na ~elu PFS mandat mu je do 30. septembra 2012, ve} je imenovao i svoja tri prva saradnika: prof. dr Svetlana [panovi} je prodekan za nauku, prof. dr @eqko Vu~kovi} za nastavu i prof. dr Jovan Savi~i} za finansije. M. M}


BROD TEATAR NAJAVQUJE PREMIJERU ZA DO^EK NOVE GODINE

Pokondireni tikvan isti kao i tikva Brod teatar najavio je na ju~era{woj konferenciji za novinare premijeru svoje nove predstave “Pokondireni tikvan” autora \or|a Pisareva, po motivima komada Jovana Sterije Popovi}a, u adaptaciji i re`iji Ratka Radivojevi}a, upravo za do~ek Nove godine 31. decembra u 21 ~as na sceni male sale Pozori{ta mladih. Ovaj komad Pisarev je napisao na molbu Ratka Radivojevi}a, koji je

|uje da je u pitawu isti lik, samo drugog pola, ali je istovetnog karaktera, {to samo govori o tome da se u na{em okru`ewu nije mnogo daqe oti{lo od Sterije, iako je pro{lo toliko vremena. Fema i u ovom novom komadu okupqa oko sebe gomilu likova kojima, kada dobije mo}, poku{ava da manipuli{e, kako obja{wava Filipovi}, a to radi na sebi svojstven na~in, pogre{an i dekadentan, kao i

dru`ili i glumica Pozori{ta mladih Marija Mitrovi} u ulozi Evice, i glumac Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaz Atila Nemet koji }e igrati Ru`i~i}a, filozofa iz dana{wih dana. Nata{a Vrane{evi} je zadu`ena za koreografiju, a tako|e i igra u predstavi. Muziku je komponovao Nemawa Radivojevi}, kostimografkiwa je Romana Kne`evi}, a scenograf je Nikola Xafo.

Iz predstave „Pokondireni tikvan”

Foto: B. Lu~i}

kada odlu~i da promeni politi~ki pravac. Takva situacija, smatra Filipovi}, mo`e da se prenese i na na{u aktuelnu politi~ku scenu. Sara je drugi lik koji je kod Pisareva promenio pol iz `enskog u mu{ki, ali kako navodi glumac Radoje ^upi} koji ga igra, on je i ovde dramatur{ki vrlo bitan kao i u Sterijinom komadu. To je lik oportuniste koji gleda samo svoje interese, i kako da pokondirenost preokrene u li~nu korist. I ^upi} smatra da komad jasno govori o na{em vremenu i tome kako se mi snalazimo u takvim situacijama. Uz Filipovi}a i ^upi}a, u predstavi igraju i Ervin Haximurtezi} i Miodrag Petrowe, a prvi put su se “Brod teatru” pri-

Obi~aj prethodnih godina bio je da “Brod teatar” predstavu premijerno izvodi po~etkom leta na brodu, i potom se s wom otisne plovnim putevima Vojvodine po mestima du` reka, ali s obzirom da rekonstrukcija broda jo{ nije zavr{ena, ovog puta }e biti obrnuto. Predstava }e, dakle, najpre biti izvedena na pozori{noj sceni, bi}e tu igrana i januaru, a zatim }e se, nakon rekonstrukcije, glumci s wom otisnuti na brodu i potra`iti publiku i u drugim mestima kraj reka. Ova predstava ra|ena je u koprodukciji sa Pozori{tem mladih, a ostvarena je uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Uprave za kulturu grada Novog Sada. N. Pej~i}

U IZDAWU „ARHIPELAGA”

Umetni~ka grafika i savremeni mediji U saradwi sa Modernom galerijom Likovni susret iz Subotice, u Novom Sadu se u Galeriji likovne umetnosti Poklon-zbirke Rajka Mamuzi}a odr`ava izlo`ba “Umetni~ka grafika i svremeni mediji”. Postavku ~ine dela 67 autora iz Crne Gore, Makedonije, Ma|arske, Hrvatske i Srbije. Izlo`bu, koja je u toku i posetiocima }e biti dostupna do 17. januara, ~ine podjednak broj radova ostvaren u klasi~nim grafi~kim tehnikama i digitalnoj obradi. Autori razli~itih generacija, uz u~e{}e profesora i studenata umetni~kih akademija, su iskuqu~ivi grafi~ari koji svojim recentnim delima obele`avaju aktuelni momenat u oblasti umetni~ke grafike. Ideja izlo`be je da predstavi tendencije na savremenoj umetni~koj sceni gde je sve prisutniji uticaj novih medija na klasi~ne grafi~ke discipline. Ova postavka pokazuje da kompjuterska obrada slike i weno finalizovawe putem digitalnih i laserskih otisaka postaju ravnopravni postupak u procesu stvarawa grafi~kog lista, dok tradicija stvarawa u klasi~nim grafi~kim disciplinama traje paraleleno sa novim tendencijama, a one se dopuwuju i pro`imaju. V. C.

Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture objavio je monografiju “Svetska ba{tina Srbije - Spomenici kulture na Listi svetske kulturne ba{tine”. U monografiji su predstavqeni spomenici kulture s Uneskove liste na teritoriji Srbije. Na Listu svetske ba{tine upisani su manastir Studenica (1986), Stari Ras sa Sopo}anima, celina koja ukqu~uje i crkvu svetog Petra i Pavla u Starom Rasu i manastir \ur|eve stupove kod Novog Pazara (1979) i ~etiri spomenika na Kosovu i Metohiji upisana pod zajedni~kim nazivom Sredwovekovni spomenici na Kosovumanastir De~ani (pojedina~no upisan 2004.), Pe}ka patrijar{ija, Gra~anica i crkva Bogorodica Qevi{ka u Prizrenu (2006).Gamzigrad - Romulijana, Palata Galerija, jedini je od arheolo{kih lokaliteta u Srbiji koji je upisan na Listu svetske ba{tine (2007).

Roman o Kafki Izdava~ka ku}a “Arhipelag” iz Beograda predstavila je roman italijanskog pisca Roberta Kalasa “K.” o `ivotu i stvarala{tvu Franca Kafke (1883-1924). Roman “K.” nije ~ista biografija, nego me{avina `anrova, delo sastavqeno od fikcije, teorije kwi`evnosti, esejistike - rekao je na promociji direktor “Arhipelaga” Gojko Bo`ovi}.Prema wegovim re~ima, Kafka je sme{ten u kontekst koji oblikuju kwi`evna dela tog pisca, poput romana “Proces” ili “Zamak”. “Kalaso, jedan od najvi{e prevo|enih savremenih italijanskih pisca, ~ini da se celokupna slika o Francu Kafki temeqno preispita, donose}i niz dragocenih saznawa o wegovom `ivotu

i vremenu u kojem je stvarao”, rekao je Bo`ovi}. Roberto Kalaso (1941, Firenca) autor je romana “Gnusni bezumnik” (1974), “Razvaline Ka{a” (1983), “Svadba Kadma i Harmonije” (1988), “Ka: Pri~e o karakteru i bogovima Indije” (1996). Posebno su zna~ajni wegovi romani o `ivotima velikih umetnika, me|u kojima su “K.”, “Tijepolova ru`a” (2006) i “Bodlerovo ludilo” (2008). Napisao je i kwige eseja “^etrdeset devet stepenika” (1991), “Krivudave staze” (s fotografijama Brusa ^etvina, 1998), “Kwi`evnost i bogovi” (2001), “Sto pisama nepoznatom” (2003), “Bezumqe, poslato nimfama” (2008). (Beta)

„PAIDEIA” OBJAVILA DVE KWIGE FRANCUSKOG FILOZOFA

Sartrova dela u yepnoj ediciji Beogradska izdava~ka ku}a “Paideia” objavila je u ediciji xepne kwige dva dela francuskog filozofa i kwi`evnika @an-Pola Sartra - “Mu~nina” i “Razmi{qawa o jevrejskom pitawu”, koje je prvi put prevedeno na srpski jezik. Oba dela na srpski jezik je prevela Mirjana Vukmirovi}, s tim {to je roman “Mu~nina” ranije objavqen i u “Paideinom” jednotomnom izdawu ~itavog proznog opusa @anPola Sartra, s kriti~kim pregovorima poznavalaca wegovog dela, saop{teno je iz te izdava~ke ku}e. “Roman u formi dnevnika “Mu~nina’ nagove{tava osnovne ideje Sartrove egzistencijalisti~ke filozofije. U wemu se

postavqaju kqu~na pitawa - odnos esencije i egzistencije, umetni~kog stvarala{tva, vremena, slobode voqe i smisla `ivota kroz lik glavnog junaka”, navela je Mirjana Vukmirovi}. Roman “Mu~nina” se, pored Kamijevog “Stranca”, nalazio na samom vrhu francuske kwi`evnosti 20. veka. Sartr je najdu`e radio na tom romanu - od 1930. do 1938. Roman je imao vi{e verzija koje je Sartr redigovao nakon ~itawa wegove `ivotne saputnice Simon de Bovoar. Prvu verziju rukopisa “Galimar” je 1936. godine odbio. Sartr je ponovo radio na tekstu i skratio ga za 40 strana. Prvobitni naslov “Melanholija”, inspirisan Direrovim delima,

vlasnik “Galimara” je preina~io u “Mu~ninu”, koja je objavqena 1938. “Kwiga o takozvanom “jevrejskom pitawu’ napisana je 1944. godine i plod je intelektualnog po{tewa i stida pred posledicama iracionalnih strasti kojima je strano svako razumno rasu|ivawe, pred koncentracionim logorima, genocidom izvr{enim nad Jevrejima”, navela je Vukmirovi}eva. Deo polemi~kog teksta “Razmi{qawa o jevrejskom pitawu” Sartr je objavio u ~asopisu “Moderna vremena”, gde je mogao da ga pro~ita samo mali broj ~italaca. Kao kwiga tekst je objavqen 1945. godine. (Beta)

15

U GALERIJI LIKOVNE UMETNOSTI POKLON-ZBIRKE RAJKA MAMUZI]A

Svetska ba{tina Srbije ju~e podsetio da je Sterija “Pokondirenu tikvu” pisao pre 150 godina, imaju}i u vidu qude iz svog okru`ewa, zbog ~ega taj komad nije odmah mogao da bude igran. Isto je i danas, pomenuo je Radivojevi}, dodaju}i da je \or|e Pisarev pisao ovaj komad uzimaju}i tako|e likove iz svog okru`ewa. Ni posle150 godina, kako je primetio Radivojevi}, ni{ta nije promenilo, i mi i daqe imamo iste tikve i tikvane oko nas. Fema se i u komadu Pisareva domogne vlasti i tada sve stvari po~iwu da se pokre}u, re{avaju i razre{avaju. Razlika je jedino zapravo u tome {to je Fema u Sterijinom komadu `ensko, a kod Pisareva mu{ko, kao i Sara, dok ostali likovi nisu mewani. Femu igra Milovan Filipovi}, koji potvr-

utorak29.decembar2009.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

Velizar Krsti}, Frensis Bejkon, akvatinta, bakropis u boji, 2001

ZAKON O KULTURI U MARTU STUPA NA SNAGU

Reforme i racionalizacija Zakonom o kulturi, koji bi trebalo da stupi na snagu u martu 2010, bi}e stvoreni uslovi za racionalniju i funkcionalniju organizaciju poslovawa u ustanovama kulture, saop{tilo je resorno ministarstvo.U saop{tewu se navodi da }e tim zakonom biti uspostavqen pravni osnov za neophodne reforme u toj oblasti, i da }e, izme|u ostalog, biti regulisan na~in anga`ovawa i zapo{qavawa i obezbe|ena ravnopravnost svih subjekata u oblasti kulturnog delovawa. Organi lokalne samouprave ima}e mogu}nosti da do stupawa zakona pripreme, a nakon stupawa Zakona na snagu i sprovedu reorganizaciju ustanova i racionalizaciju broja zaposlenih.Racionalizacija ne zna~i prestanak brige za zaposlene, ve} motivisawe da se koriste razli~iti

oblici anga`ovawa koje novi zakon podr`ava i koji daju priliku da se razvija ve}a pokretqivost i dinami~nija aktivnost svih aktera u kulturnom stvarala{tvu, dodaje se u saop{tewu. Ministarstvo kulture saop{tilo je da je obrazovalo Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o izdava{tvu radi uskla|ivawa postoje}eg pravnog sistema o izdava{tvu sa teku}im dru{tvenim potrebama, savremenim doma}im i svetskim iskustvima iz te oblasti i propisima Evropske unije. Za predsednika Radne grupe imenovan je prof. dr Vladimir Vodineli}, a ~lanovi su Zoran Hamovi}, Sa{a Gajin, Sreten Ugri~i} i Tatjana Boji}Juri}.Rok za izradu teksta Nacrta zakona o izdava{tvu je 90 dana od dana odr`avawa prve sednice, navedeno je u saop{tewu.

IN MEMORIAM

Mirjana Markovinovi} (1954–2009) Mo`emo mi da ridamo, da se nebo prolama. I mo`emo recimo, da odbijamo da poverujemo u tu nemilosrdnu smicalicu sudbine. Dragu na{u Mirjanu, ne}emo dozvati. Jo{ je jedan `ivot darovan pozori{tu potro{en. Gospo|a predsednica, gospo|a upravnica, gospo|a direktorka, oti{la je, ostavila urlaju}u pusto{, a nama da se beznade`no osvr}emo na godine i dane koje je provela rade}i u nadi da na ovom svetu mo`e biti podno{qivije. Oti{la je ve~ita slu`benica teatra. Oti{la je jedna dama srpskog teatra - uvek odmerena, obzirne re~i, lepo skrojene misli iza koje se nikad nije krila nikakva dvosmislica. Oti{la je Mirjana, po akademskom obrazovawu pravnica, koja je svoje naukovawe i vernost u pozori{tu potvrdila i magistraturom iz oblasti teatrologije. Kad je Mirjana bila mlada upravnica Narodnog pozori{ta u Somboru, kao priqe`nica kakvu grad Sombor ne pamti, nastavila je posao animacije i podmla|ivawa teatra koji je, pre we, svom `estinom preduzeo Nikola Petrovi} Peca...A potom je Mirjana kao upravnica Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, energi~na i smela, radila na tome da obuzda samoupravnu vi{eglavu a`daju koja je harala hodnicima nacionalnog teatra i pretila da ugrozi i de{avawa na sceni. Kad je postala pomo}-

nik upravnika Srpskog narodnog pozori{ta - sve {to je iskusila i znala o teatru, nesebi~no i velikodu{no je ponudila naslednicima. Mirjana, kao direktorica Kulturnog centra Novi Sad je uticala da

dejstvo ove institucije podjednako zahvati sve oblasti kulturnog i umetni~kog stvarala{tva. Mirjana, direktorica Sterijinog pozorja, radila je na tome da se misija Pozorja ne osujeti, ne minorizuje, branila je doma}u dramu, i branila srpsku pozori{nu kulturu.U ulozi predsednice Zajednice profesionalnih pozori{ta Vojvodine forsirala je intenzivniju me|upozori{nu saradwu u Vojvodini i umetni~ku verodostojnost festivala.

Kao predsednica Upravnog odbora Srpskog narodnog pozori{ta ~etiri sezone posvetila je kontinuiranoj borbi za dostojanstvo ove nacionalne pozori{ne institucije. Mirjana Markovinovi} je i autor ’’kwige o predstavi’’ – rekonstrukcije predstave ’’@enidbe i udadba’’ Jovana Sterije Popovi}a, u re`iji Dejana Mija~a i izvo|ewu somborskog Narodnog pozori{ta kojom je, kao {to je sama svedo~ila, od usuda prolaznosti branila izuzetno pozori{no delo. Mirjana je bila i rafinirana spisateqica, melanholi~ne poetske proze, ali taj svoj dar nije demonstrirala. Jednom sam ~itao u somborskim ’’Dometima’’ wen zapis sa turneje somborskog pozori{ta. Ne znam da je iko sa toliko topline i privr`enosti, sa toliko detaqa pisao o glumcima, binskim radnicima, kroja~ima, stolarima...U komunikaciji s piscima, rediteqima, scenografima, kostimografima, glumcima bila je uva`en sagovornik, koji ~uva dostojanstvo i svoje i svog sagovornika. Poznavala ju je cela pozori{na Srbija i ono {to zovemo pozori{nim regionom - od Rijeke, Maribora, Nove Gorice, Sarajeva, Zagreba, Skopqa. Weno je bi}e u celini bilo zahva}eno teatrom: i kad je upravqala, i kad je pisala o teatru, i kad je kao ~lan `irija vrednovala ostvarewa.Mir wenoj du{i plemenitoj! Milivoje Mla|enovi}


utorak29.decembar2009.

SPORT

c m y

16

DNEVNIK

Foto: F. Baki}

DODEQENA GODI[WA SPORTSKA PRIZNAWA AP VOJVODINE

Laureati Na|a Higl i Nemawa Mirosavqev U Klubu poslanika Skup{tine AP Vojvodine sedmi put su dodeqena godi{wa priznawa u oblasti sporta. Ovogodi{wi laureati, u izboru Odbora za dodelu priznawa koje je imenovala Vlada AP Vojvodine, su pliva~ica Na|a Higl, strelac Nemawa Mirosavqev, mu{ki Vaterpolo klub Vojvodina i `enski Stonoteniski klub Vojvodina. Godi{we priznawe sastoji se od statue “Vihor”, poveqe i nov~ane nagrade, a lauretaima su ih uru~ili [andor Egere{i, predsednik Skup{tine AP Vojvodine i Modest Duli}, pokrajinski sekretar za sport i omladinu. Higlova i Mirosavqev dobili su po 187 hiqada dinara nov~ani deo nagrade, a VK Vojvodina i STK Vojvodina po 280 hiqada dinara po odluci Vlade APV. Miqenica nacije Na|a Higl je postala senzacionalnim osvajawem zlatne medaqe na Svetskom prven-

LUKOIL UZ SRPSKE RUKOMETA[E: Rukometni savez Srbije potpisao je ugovor sa ruskim “Lukoil”, ~ime je ova kompanija postala generalni sponzor u narednih godinu dana. Zamenik generalnog direktora ruske kompanije Oleg [arov istakao je da zna da zdravqe nacije zavisi od odnosa prema sportu. Predsednik RSS Velimir Marjanovi} pozdravio je goste na ruskom, a zatim se zahvalio na pomo}i, koja }e Savezu omogu}iti da se razvija i ide napred.

stvu u Rimu u disciplini 200 metara prsno, ali je kvalitet potvrdila srebrom u istoj disciplini na Evropskom prvenstvu u malim bazenima u Istanbulu i zlatom na nedavno zavr{enom Saqnikov Kupu u Sankt Petersburgu. Crvenokosa Pan~evka zapravo je “eksplodirala” ove sezone i za devet meseci popravila rezultata na 200 prsno za devet sekundi. Osim we veliku zaslugu za ove rezultate ima i wen brat, a ujedno i trener Sebastijan. Nemawa Mirosavqev je ve} 25 godina na vatrenoj liniji, a od toga 23 je ~lan nacionalnog tima. U bogatoj karijeri osvojio je pregr{t odli~ja, a i u ovoj godini zabele`io je vrhunske rezultate. Osvojio je zlatno i bronzano odli~je ekipno na Prvenstvu Evrope u Osijeku, te dva srebra na Mediteranskim igrama u Peskari. Uz to ima i pregr{t medaqa sa doma}ih takmi~ewa.

- Ve} 25 godina se bavim streqa{tvom, a iako bi neko rekao da je mo`da vreme da se ka`e dosta je bilo, ja ka`em jo{ uvek je rano. Zahvalio bih se svima koji su me trpeli svih ovih godina - kratko je prokomentarisao Mirosavqev prilikom primawa priznawa. @enska ekipa STK Vojvodina ove godine je osvojila titulu dr`avnih prvakiwa i tako prekinula dominaciju Sen}anki. - Ova nagrada nam puno zna~i, jer smo uspeli da se posle {est godina vratimo na pobedni~ki tron. Nadam se da }emo i ubudu}e nastaviti sa ovakvim rezultatima, da }emo uspeti da ponovo budemo dr`avni prvaci i opet zaslu`imo nagradu - rekla je prvotimaka STK Vojvodina Andrea Todorovi}, koja je nagradu primila u ime ekipe. Vaterpolisti Vojvodine pro{le sezone su stigli do ~etvrtfinala LEN kupa, a ove su se popeli stepe-

nicu vi{e i postali u~esnici Evrolige. Pri tom su osvojili i drugo mesto iza Partizana u Prvenstvu i Kupu, a uspe{no nastupaju i u Evrointer ligi. - Ovo je velika ~ast. Posle 75 godina postojawa evo dobijamo najvi{e pokrajinsko priznawe za na{ rad. U 2009. smo ostvarili takve rezultata, kojima se i sami nismo nadali, tu prvenstveno mislim na plasman u Evroligu, ali i u dobre partije u Evrointerligi, gde se dobro kotiramo u konkurenciji ma|arskih klubova. Posedujemo odli~nu ekipu, koja ukoliko uspemo da je sa~uvamo mo`e i do velikih dometa u Evropi. Prvi put imamo i reprezentativce iz kluba, {to je potvrda da dobro radimo. Ciq nam je da slede}e godine ponovimo ono {to smo uradili ove i onda }emo mo}i da ka`emo da smo jak klub - rekao je predsednik VK Vojvodina Zoran Vu~kovi}, koji je u ime kluba primio nagradu. G. Malenovi}


SPORT

DNEVNIK

utorak29.decembar2009.

17

Milo{u Krasi}u Zlatna lopta Na novogodi{wem koktelu, u organizaciji FSS, u hotelu “Kontinental” centralni doga|aj bio je promocija najboqeg fudbalera Srbije u godini na izmaku. Laskavo priznawe pripalo je reprezentativcu Milo{u Krasi}u, koji je pru`io sjajne partije tokom kvalifikacija za SP, odigrav{i svih 10 me~eva. Zlatnu loptu uru~io mu je predsednik FSS Tomislav Karaxi}. - Jako sam sre}an, jer ovo je veliki i poseban dan u mom `ivotu. Dobio sam najve}e priznawe u karijere, pa zahvaqujem svima

Krasa za Laneta

Aleksandar Davidov

KUQANIN ALEKSANDAR DAVIDOV NA CENI

Na vratima Partizana?

Odli~ne igre Aleksandra Davidova, dvadeset{estogodi{weg fudbalera Hajduka u jesewem delu prvenstva nisu pro{le nezapa`eno. [ta vi{e, ovaj odli~ni fudbaler je prema ocenama novinara u idealnom timu jeseni, ali bitnije od toga je {to su na{i vode}i klubovi pokazali interes za ovog fudbalera. Prva se oglasila Vojvodina kojoj je, ~ini se, Davidov “tiha patwa”, a potom je glavni finansijer Hajduka Nikola Xomba obznanio da je i Partizan zainteresovan. I dok ima nagove{taja da bi Davidov mogao biti zvezda zimskog prelaznog roka, on se sa suprugom Vawom i osmomese~nim sinom Vuka{inom odmara na Zlatiboru. - Prija mi interesovawe drugih klubova, jer je to znak da sam dobro igrao u jesewem delu prvenstva. Ono {to je za mene bilo najva`nije sanirao sam povredu, dobro se pripremio, naporno radio i trud se isplatio. A budu}i da sam ve} dugo u Hajduku mislim i da sam zaslu`io da se oprobam u nekoj novoj sredini - ka`e Davidov. Poznato mu je da se za wega interesuju Vojvodina i Partizan.

- Ve}e su {anse da obu~em crnobeli nego crveno-beli dres. Naime, koliko ja znam klupsko rukovodstvo nije voqno da me pusti u Vojvodinu, a iz novina sam i ja saznao da je na{ glavni finansijer Nikola Xomba po~eo razgovore sa Partizanom. Znam da bih u crnobelom taboru nai{ao da dobrodo{licu, jer dubok trag u Partizanu su ostavili Saveqi}, Stojisavqevi}, \edovi}, Malba{a, sada Fejsa, i ne bih imao ni{ta protiv da se i moje ime na|e u tom nizu. Nadam se da }e za dan-dva sve biti jasnije i da }e se znati gde }u. Bilo i pri~a da biste mogli i preko granice? - Znam da su me na nekoliko posledwih utakmica u jesewem delu prvenstva gledali menaxeri koji pokrivaju evropsko tr`i{te, ali mene niko od wih nije kontaktirao, tako da o eventualnom odlasku u inostranstvo za sada ne znam ni{ta. Ono {to je va`no re}i je da imam ugovor sa Hajdukom do leta, tako da se u zimskom prelaznom roku pita klub. Verujem da }e klupsko rukovodstvo izabrati najboqe re{ewe - jasan je Davidov. \. Bojani}

Zanimqiv odgovor ponudio je Krasi} na pitawe novinara kome bi on dodelio Zlatnu loptu. - Lanetu Jovanovi}u- kao iz topa je odgovorio Krasi}, podeliv{i niz komplimenata na ra~un svog velikog prijateqa Jovanovi}a, koji se oporavqa nakon operacije kolena. koji su glasali za mene. Ovo je i dodatna obaveza da nastavim sa dobrim i jo{ boqim igrama u narednoj godini - istakao je Krasi}. Logi~no, najinteresantnije pitawe odnosili se na prelazni rok, odnosno mogu}nost da vihorni napada~ napusti Moskvu i preseli se u redove Milana, Reala ili neki drugi elitni evropski klub. - Ni{ta jo{ uvek nije odlu~eno. Ta~nije, gotovo 90 procenata ostajem u CSKA do leta. To je trenutni stav kluba. Nije iskqu~ena opcija da potpi{em ugovor sa nekim klubom tokom zime, a preselim se u novu sredinu nakon Mondijala. Iskreno, najvi{e mi se dopada [panija, mislim da je liga atraktivna i da tu imam prostora za daqi napredak. Ali, jo{ uvek nema konkretnog dogovora - saop{tio je Krasi}. Ambicije orlova u Ju`noj Africi? - Najbitnije je da sa~uvamo vrhunsku atmosferu, koju smo imali tokom kvalifikacija. Tada do izra`aja dolazi kvali-

tet, a kroz seriju pobeda izgradili smo i autoritet na svetskoj pozornici. Verujem da }e-

mo igrati dobar fudbal, to se od nas o~ekuje, a nadam se da ne}e izostati ni pozitivni rezul-

tati - zakqu~io je Milo{ Krasi}, najboqi srpski igra~ u 2009. godini. Z. Rangelov

PREMA PROCENI „TRANSFERMARKTA”

Vo{in tim vredi 24,5 miliona evra Jasno je da je uvek najrealnija ona cena za nekog igra~a koja je i pla}ena, ali je interesantno zaviriti u najpose}eniji sajt koji se bavi tr`i{nom vredno{}u fudbalera - ~uveni “Transfermarkt”. Prema proceni ure|iva~a ovog svojevrsnog fudbalskog izloga, Vo{in tim vredi 24.500.000 evra. Ukupno 27 registrovanih igra~a izvrednovano je tako da u zbiru novosadski crveno-beli zauzimaju drugo mesto u Srbiji, odmah iza Partizana ~ijih je 25 profesionalaca proceweno na 32.100.000 evra. Tre}a je Crvena zvezda ~ijih su 28 fudbalera proceweni na 22.050.000 evra, ~etvrti OFK Beograd ~ijih je 30 profesionalaca proceweno na 11.450.000 evra. Interesantno je da je na toj listi u Srbiji najmawe vrednovan tim Spartaka Zlatibor vode koji je jesen zavr{io na visokom petom mestu sa samo bodom zaostatka iza tre}eplasirane Vojvodine. Tim plavih golubova (27 igra~a) procewen je na 11.450.000 evra. [to se Vojvodine ti~e, u proseku svaki igra~ iz FC “Vujadin Bo{kov” vredi 907.407 evra, ali je pojedina~no ta slika, naravno, druga~ija.

rukovodstva crveno-belih iz Novog Sada, upravo se od ovog trilinga najvi{e o~ekuje na ponu|enom zimskom tr`i{tu i ako se ostvari samo jedan transfer, Vo{ina kasa bi}e ponovo puna.

evra. Kvartet koji ~ine Brazilac Marselo Ple}, Mitar Pekovi}, Slobodan Medojevi} i Janko Tumbasevi} procewen je na 650.000 evra, ali je kao dan jasno da bi, bar kada je Medojevi}

Vrednost timova Evo kako je “Transfermarkt” procenio vrednost srpskih superliga{kih fudbalskih timova: 1. Partizan 32.100.000 evra, 2. Vojvodina 24.500.000, 3. Crvena zvezda 22.050.000, 4. OFK Beograd 11.450.000, 5. Rad 10.250.000, 6. Napredak 9.150.000, 7. Jagodina 8.850.000, 8. Hajduk 8.825.000, 9. Borac 8.425.000, 10. Javor 8.125.000, 11. BSK Bor~a 7.225.000, 12. Mladi radnik 7.175.000, 13. ^ukari~ki 6.925.000, 14. Smederevo 6.375.000, 15. Metalac 6.175.000 i 16. Spartak Zlatibor vode 5.375.000 evra.

Danijel Aleksi} i Du{an Tadi}, zlatni de~aci Vojvodine

Perjanica tima po cenovniku je Vo{in vunderkind Danijel Aleksi} ~ija je vrednost proce-

wena na 3.000.000 evra. Sledi Du{an Tadi} ~ije je ume}e proceweno na 2.750.000 evra, pa golge-

Foto: F. Baki}

ter i kapiten Dragan Mr|a ~ija je sada{wa vrednost 2.250.000 evra. Ako oslu{nemo planove

^etvrti na listi je golman @eqko Brki} koji vredi 2.000.000 evra, a peti Ugan|anin Xozef Nestroj Kizito ~ija je vrednost procewena na 1.500.000 evra. [esto mesto zauzima leto{we poja~awe iz Ivawice Miroslav Vuli}evi} sa 1.250.000 evra, a samo 50 hiqada jeftiniji je Nigerijac Naemeka A|uru. Od 8. do 10. mesta sa po 900.000 evra vrednovani su Makedonci Vlatko Grozdanoski, Mario \urovski i {toper Darko Lovri}, a 11. na toj listi je Ivan Gvozdenovi} koji vredi 750.000 evra, pa Slaven Stjepanovi} sa 700.000

u pitawu, predsednik Ratko Butorovi} ispred {esticu odmah dodao makar jedinicu. Rumun Alin Stojka je na 17. mestu sa 550.000, Goran Smiqani} i Aleksandar Kesi} su proceweni na pola miliona evra, a Dejan Karan i Boban Maksimovi} na 450.000 evra. Gruzijac Mihail Huci{vili i Crnogorac Risto Laki} vrednovani su s 350.000 evra, Miroslav Milutinovi} procewen je na 250.000, a tre}i golman Darko Risti} na 150.00 evra. Prvo zimsko poja~awe Sadik Adams jo{ nije dobio zvani~nu procenu. S. S.


18

SPORT

utorak29.decembar2009.

NOVI SAD ZIMUJE NA DESETOM MESTU

Skupo ko{tali proma{aji Fudbaleri Novog Sada su na zimskom odmoru. U minuloj polusezoni osvojili su 22 boda uz {est pobeda, ~etiri nere{ena rezultata i ~etiri poraza i imaju negativnu gol razliku 11:15, {to o~ito govori da su mogli i puno vi{e i da su ih skupo ko{tali proma{aji pred protivni~kom golom, uz to nisu iskoristili i dva jedanaesterca. Sumiraju}i u~inak trener Dragan Radoji~i} realno je sagledao proteklih 17. kola. - S malo sre}e mogli smo mnogo boqe i sigurnije. ^vrsto verujem u ove momke, vrede mnogo vi{e. Napravili smo plan , na prole}e }emo raditi pakleno, prozivku smo zakazali za 11. januar isti~e strateg Novog Sada. I povrede su bile uzrok ne{to slabijeg krajweg skora. - Trojica igra~a iz startne postave Baqak, Avdi} i Ra{iovan dugo su bili povre|{eni, zatim i Vujaklija i Kav~i}, koji je tek u fini{u prona{ao sebe, a Bursa} je igrao je bez priprema dok su virusi i prehlade sputale Bogunovi}a, Kova~evi}a, Stevan~evi}a i Drini}a. Nije nikakav alibi ali su ~iwenice koje su nas omele. U prvenstvo ste u{li sa novim timom? - Krenuli smo od temeqa jer je ~ak desetak igra~a oti{lo u prelaznom roku, ali priznajem nismo stigli sve da stavimo na svoje mesto u pripremnom periodu. Ekipa je stabilizovala formu

Dragan Radoji~i}

tek posle serije na kraju, stigli su i odli~ni rezultati protiv Sloge i ^SK Pivare, Srema i In|ije. Potom smo opet odigrali ne{to slabije. O~ekivli smo da }e iskusna navala predvo|ena Milanom Kova~evi}em, Drini}em, Bogunovi}em i Stevan~evi}em predstavqati boqi deo tima, ali desilo se suprotno - jada se Radoj~i}. Bilo je i lepih trenutaka, ko je poneo teret prvenstva.

Stru~ni {tab ja~i za Todi}a U jesewoj sezoni Draganu Radoji~i}u pomagali su Dejan Vasiqev, Zoran Govedarica, sa golmanima je radio Du{an Broj~in, a za kondiciju je bio zadu`en Nenad Sudarov. pre utakmice sa In|ijom sa velikim iskustvom pridru`io se proslavqeni internacionalac Sa{a Todi}, golman koga }e Novosa|ani poku{ati da aktiviraju.

Stevan~evi} i \uki} stopostotni Dres Novog Sada tokom jeseni obla~ilo je 24 igra~a bez izostanka su Stevan~evi} i \uki} (17), golman Vesi} je odigrao utakmicu mawe, Novakovi}, Bogunovi} i Jovanovi} 15, ^ovilo, Drni} i M. Kova~evi} 14 Zeqkovi} 13, Paripovi 12, Avri} i kav~i} 10, Batijoja i Vujaklija 8, Bursa} i Daki} 7, Ra{iovan 6, Baqak i Bajat 5, Jablan 4, Popo-

vi} 3, dok su Milovanovi} i Nikutovi} odigrali samo jedan me~. Novosa|ani su od 11 golova 8 postigli iz igre, a tri iz jedanaesteraca. Najefikasniji je bio Sa{a Bogunovi} sa tri gola, slede \uki} i Novakovi} 2, Stevan~evi}, Milan Kova~evi}, Batioja, Jovanovi} su po jednom savladali protivni~ke golmane.

OMLADINAC IZ STEPANOVI]EVA ZADOVOQAN PLASMANOM

Jesen ukrasila mladost

Ekipa iz Stepanovi}eva je na zaslu`enom odmoru. Rezultati koje Omladinac i trener @ivko Jovanovi} postigli su u domenima o~ekivanih. Deveto mesto uz 19 osvojenih bodova zadovoqile su i predsednika Vladimira Samarxi}a uz konsataciju da se mogao osvojiti i koji bod vi{e. Omladinac je ostao pred samo prvenstvo bez izvrsnih [powe, @ivkovi}a i Ratkova, a tokom jeseni zbog povrede je izostao i To{ovi}. Silom prilika morali smo da podmladimo ekipu, Vujica Peji} mladi su kroz utakmice sazrevali, sticali neophodno na, Grijak, Prodanov, Muratosamopouzdawe, a po prikazanom vi} i Samarxi}. puno napredovali i opravdali Trener @ivko Jovanovi} je poverewe - ka`e predsednik optimisa, jer veruje da }e uz dokluba Vladimir Samarxi}. bro odra|ene pripreme, konIpak, najiskusniji su poneli trolne me~eve iskusniji za jedteret prvenstva, pre svih ]eli} nu poslusezonu mladi}i igrati i golman Peji} odigrali su po na prole}e jo{ boqe. O~ekuje 15 me~eva, a ]eli} je bio i najplasman do osmog mesta uz stvaboqi strelac sa pet postignurawe dobre podloge da se u dotih bodova. Po broju nastupa gledno vreme napadne i vi{i slede Milo{evi} i An|elkorang. vi} 14, Mile Pupovac, Avdi}, Pripremama }e Omladinac Bjeki} i Tomislav Samarxi} po~eti negde na po~etku febru(13), Avramovi} (12), kapiten ara, a mogu}e je da u prelaznom Peceq (11), Drobac i Maksimoroku da uz oporavqenog Klisuvi} (10) i [ovqanski (9) i oni ri}a jo{ nekoliko igra~a pojakoji }e biti budu}nost kluba, ~a Omladinac. Abramovi}, ovo Pupovac, ^upiM. Po.

- Svu odgovornost preuzimam na sebe, nije razo~arao ni jedan igra~. Ne mogu da ka`em ni{ta lo{e za wih, ali evidentno je da su ~etvorica napada~a podbacili, zaista su imali puno prilika a moglo je da bude i puno boqe. S druge strane pozitivno su iznenadili novajlija \uki}, koji je odigrao svih 17 utakmica i postigao dva gola, Jovanovi} i Bajat, ^ovilo je odigrao standardno, Vesi} iznad svih o~ekivawa i pokazao je da je ogroman potencijal. I Slobodan Novakovi} je odli~no odradio sve me~eve, prona{li smo mu kona~no pravo mesto, ali i on je mogao mnogo vi{e. Iskusni Paripovi} je bio standardan, doneo je nam je ~vrstinu u odbrani. Smatram da smo dosta dobili dolaskom Ekvadorca Batioje. Planovi za prelazni rok. - Novi Sad ja klub na pravom putu, jer je sagledao sve te{ko}e zato bih voleo da svi igra~i ostanu pogotovo okosnici tima, mada imamo igra~e koje zove sa svih strana, posebno mla|e. Voleo bih da ostanemo na okupu jo{ {est meseci, evidentno da na nekim mestima i {kripi, ne}emo gomolati igra~e, ne `elim kvantitet neko kvalitet - ka`e Radoji~i}. M. Popovi}

ZIMSKA LIGA NOVOG SADA

Kanarinci predwa~e

Proteklog vikenda u hali u Futogu odigrane su utakmice tre}eg i ~etvrog kola Zimske lige Novog Sada. Kao i u prethodnih nekoliko kola, vi|eno je mno{tvo zanimqivih i neizvesnih utakmica poletaraca i ne{to starijih i iskusnijih klinaca. Subotwe utakmice bile su ujedno i posledwe u 2009 godina, a liga najmla|ih nastavqa se nakon novogodi{wih i bo`i}nih praznika. Rezultati po kategorijama 1993 - 94: Futog - Mladost (NS) 0:3, Kabel - Veternik 0:5, 1995 - 96: Sini{a Mihajlovi} - Crvena zvezda 3:1, Novi Sad `uti - Ajaks 3:0, Slavija - TSK 3:2, Ba~ka - Novi Sad plavi 4:2, Sportski savez Beo~in - Stari grad 5:2, 1997 godi{te: Petar Pua~a - OFK Slavija 1:0, Profesor Bolesnikov - TSK 2:0, Jugovi} FK Novi Sad `uti 1:1, 1998 godi{te: Petar Pua~a beli Profesor Bolesnikov 1:2, Ajaks - Slavija 0:3, Mladost (NS) - Petar Pua~a crveni 1:3, Profesor Bolesnikov A Novi Sad plavi 1:1, 1999 godi{te: Novi Sad `uti - TSK 5:1, Petar Pua~a 1 - Profesor Bolesnikov 2:1, Novi Sad plavi - Slavija 0:1, Mladost (BJ) - Petar Pua~a 2 2:0, 2000 - 01: Novi Sad 01 - Novi Sad 00 0:5, Futog - Krila krajine 1:5, Slavija - Novi Sad `uti 1:3.

DNEVNIK TEKSTILAC ITES JESENAS IGRAO SJAJNO PRED SVOJIM NAVIJA^IMA

Oya~ani u zlatnoj sredini

Prvenstvo u Republi~koj ligi grupa Vojvodina, fudbaleri Tekstilca zavr{ili su u zlatnoj sredini s 19 bodova. Oxa~ani su zabele`ili {est pobeda, jedan remi i osam poraza. Sve do posledweg kola Oxa~ani su na svom terenu imali stopostotan u~inak, a jedini bod je osvojen na gostovawu u Kikindi. - Prava je {teta {to u posledwem jesewem kolu nismo savladali Radni~ki iz Nove Pazove - ka`e prvi ~ovek Zoran ]iri} koji obavqa funkciju predsednika kluba. - Da smo iz savladali Pazov~ane bilo bi svi zadovoqni, ovako ostaje `al za bodovima(2:4) ali {ta da se radi, `ivot te~e daqe. Ipak, sezona je bila uspe{na i igra~i su na zaslu`enom odmoru. Istina, nismo ispunili sve obaveze prema igra~ima, ali se nadam da }emo ovih dana fre{iti sve probleme. - isti}e Zoran ]iri}. Nakon odlaska Branislava Grahovca uloga {efa stuke poverena je Simi Podunavcu. - Odigrali smo nekoliko dobrih utakmica u gostima, pre svega u Kikindi i na Pali}u. Otkinuli smo bod Kikindi na

otvarawa sezone, a na Pali}u smo nesre}no pora`eno. Bilo je jo{ dobrih utakmica. Opredelili smo se za pobede na doma}em terenu. - rezimira u~inak ekipe Simo Podunavac.

Fudbaleri Tekstilca iz Oyaka

Novajlija Brki} je bio pravo osve`ewe na golu,a u prvih osam kola odli~no su igrali kapiten Jovanovi} i iskusni Sini{a Arsi}, centarfor Bojan

Vojvodina uveli~ala jubilej Tokom 2009. godine skoro polovina fudbalskih kluba iz Oxa~ki op{ine proslavili su svoje jubileje. Jedan od slavqenika bio je i Tekstilac koji je prostalvio devet decenija od postojawa.Gosti na proslavi bili su fudbaleri

Stojanovi} je na pravi na~in iskoristio {ansu i kona~no se ustalio u timu , Emir Hamzi} je re{io dosta utakmica. Vezni red Tekstilca nije se mogao zamisliti bez Lazara ^orda{i}a,

Vojvodine. Interesantno da su Novosa|ani ove godine uveli~ali i slavqe Omaldinca iz Derowa, BSK iz Ba~kog Brestovca i Borca iz Gtrada~ca, {to je pokazateq koliko se Vojvodina po{tuje u oxa~koj op{tini.

Prvi tim Slavije

du{a i srce ovog tima bio je Bla`o Lalovi}. - Zadovoqan sam kako sam igrao jesenas - isti~e Bla`o Lalevi}. - Igra~i i publika su me dobro prihvatili. Trudili smo se da pru`imo maksimum. S malo sre}e mogli smo osvojiti jo{ koji bod. Oxa~ane u prole}nom delu prvenstva o~ekuje serija te{kih utakmica. Fudbaleri Tekstilca su navikli da se igraju sa `ivcima svojim navija~ima, vaqda }e slede}e godine biti boqa. S. Jovin

Foto: M. Mitrovi}

SLAVIJA IZ BANATSKOG ARAN\ELOVA DRUGA U POTISKOJ LIGI

Izme|u ambicija i mogu}nosti

Fudbaleri Savije iz Banatskog Aran|elova su jesewi deo prvenstva Potiske liga zavr{ili na drugom mestu sa 24 boda, jednim mawe od vode}e ekipe Tise iz Padeja. Predsednik kluba Sre}ko Kijac isti~e da prednost lidera nije nedosti`na i da su ambicije plasman u Suboti~ku podru~nu ligu, mada se postavqa realno pitawe da li bi klub finansijski mogao da isprati takmi~ewe u vi{em rangu sa znatno pove}anim tro{kovima. Slavija nije u mogu}nosti da kvalitetan tim formira od momaka sa podru~ja MZ Banatsko Aran|elovo, pa je prinu|ena da anga`uje fudbalere iz okoline, kako bi mogao da se takmi~i i opstaje, {to je za ovu sredinu bitno, jer je u pitawu jedini klub koji ima kontinuitet u takmi~ewu. Slavija ina~e postoji od 1932. godine. Trener prve ekipe je profesor fizi~kog vaspitawa Vladimir Rankov iz Novog Kne`evca, koji je ujedno i prvotimac, dok sa mladom pionirsko-kadetskom selekcijom kao trener radi Rade Gojkovi}, iskusni prvotimac, jedan od najstarijih u ligi. Pionirsko-kadetska selekcija se takmi~i i uigrava sa klubovima iz me|uop{tinske Potisje lige iz Padeja, Marto-

no{a, Ostoji}eva i drugih mesta. Slavija finansijsku podr{ku ima od sportskog kafi}a „Sport“, koji dr`i. Predsednik Kijac nagla{ava da je opredeqewe da se od FK Slavija i sporskog kafi}a stvori institucija koje }e raditi na edukciji mladih, da tamo imaju miran kutak za zabavu, prire|uju proslave ro|endana, do~ek Nove godine i sli~no. - Sam izgled stadiona koji se nalazi u centru mesta obavezuje nas da ga uredno odr`avamo i damo mu lep{i izgled, da wegova urednost i lepota daju prolaznicima i onima koji dolaze kod nas pozitivan utisak o selu. U planu je da se oko stadiona zasadi drvored, a trebalo bi revitalizovati objekat svla~ionice. Nedostaju nam svla~ionice za sudije i kancelarija, a neophodan je sanitarni ~vor za igra~e i publiku. Ove godine smo uredili ~esmu koja ima vi{estruku namenu, za osve`ewe igra~a, publike i prolaznika, jer je svima pristupa~na i prepoznatqivog originalnog izgleda - ka`e Kijac. U Upravnom odboru Slavije pored predsednika Kijca su Milo{ Nikoli}, Kristifor Paroj~i}, Nedeqko Popov, Dragan Nedeqkov, Jovan Dimi-

trijevi} i tehni~ki sekretar Olga Acin. - Osnovni ciq je okupqawe i razvijawe sportskog duha kod mladih, a starijim qubiteqima fudbala obezbediti u`itak sportskog doga|aja. U pionirsko kadetskoj selekciji ima 25 i u prvom timu isto toliko igra~a, tako da je ukqu~eno pedesetak mladih. Finansiramo se od sredstava buxeta novokne`eva~ke op{tine i Mesne zajednice Banatsko Aran|elovo, a poma`e nam i vi{e mawih sponzora. U ovoj krizi svaka materijalna podr{ka klubu je dobrodo{la, pa smo 20.novembra priredili donatorsku ve~eru u Lova~kom domu, na kojoj smo okupili veliki broj ~lanova i simpatizera, tako da smo sakupili 58.000 dinara. To je jedan od na~ina da se pomogne klubu, a tako|e da se ~lanovi i simpatizeri dru`e i prisnije ve`u za klub, ne samo iz Banatskog Aran|elova nego i oni sa strane - nagla{ava Kijac. Slavija neguje dobre me|uklupske odnose sa klubovima iz okoline, jer je ciq da se talentovana deca iz ove sredine afirmi{u igrawem u klubovima vi{eg ranga, pa tako trenutno biv{i igra~i Kornel Sabo i Jovan Lagunxin brane boje novokne`eva~kog Obili}a. M. Mitrovi}


SPORT

DNEVNIK

utorak29.decembar2009.

19

TRADICIONALNI 47. „DEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Odli~an fudbal uz pune tribine Ni ki{a, ni hladno vreme nisu omeli qubiteqe malog fudbala da popune tribine sportske hale na Sajmi{tu tre}eg dana 47. tradicionalnog “Dnevnikovog“turnira. I nisu za`alili {to su dan proveli s majstorima mini fudbala. U ve}ini me~eva igralo se brzo i atraktivno, a najvi{e aplauza bilo je u susretu izme|u Carigrada i Agromarketa eksport import, s tim {to sve pohvale zaslu`uju za sjajnu predstavu i fudbaleri Apoteke Viva.

Odli~no su igrali i fudbaleri Mewa~nice Ris iz [ajka{a bez obzira {to su ostvarili samo mr{av remi u susretu s nervoznom ekipom Demolej. U posledwih minut i po [ajka{ani su proma{ili dva penala, prvo je udarac Bla`i}a odbranio mladi i talentovani golman Milisav Jovanovi} ,a samo nekoliko sekundi kasnije zaustavio je i {ut Radoj~i}a s bele ta~ke. - Igrali smo dobro, s tim {to nam je sre}a okrenula le|a sre}a u prolazu nam je rekao vo|a ekipe Mewa~nice Sretko Ris. – Da sam mogao u{ao bih i {utirao penale, vaqda bi tada pobedili. Ve}ina utakmica bile su rezultatski neizvesne do posledwih sekunda, Mediteran auto je vodio pravi mali rat u me~u s mnogo ja~om ekipom Autogalanta, izdr`ali su ogromni pritisak, uz to imali su i sre}a, na kraju su stigli do boda koji }e im mo`da pomo}i da se na|u me|u 32 najboqe ekipe u konkurenciji seniora. I u nadmetawu mla|ih kategorija sve je interesantnije. Za sada kod mla|ih pionira dominiraju

KADETI

Prva grupa

Mewa~nica Ris – AC Cune drajver AC Cune drajver – Ajaks 1. Mewa~nica Ris 1 1 3. Ajaks 1 1 2. AC Cune drajver 2 0

Autogalant - Hotel Arta Hotel Arta – Mediteran auto Mediteran auto – Autogalant 1. Hotel Arta 2 2. Autogalant 2 3. Mediteran auto 2

1 0 0

1 2 1

0 0 1

3:2 2:2 2:3

1:1 2:1 1:1 4 2 1

Druga grupa STR Bla`in – \ardino \ardino – Adrijana i tvins 1. STR Bla`in 1 2 .\ardino 2 3. Adrijana i tvins 1

1 1 0

0 0 0

0 1 1

9:5 7:10 1:2

9:5 2:1 3 3 0

Tre}a grupa Kafe In kontro – Maks bet Maks bet – Kafe Apolon MB 1. Maks bet 2 2. Kafe Apolon MB 1 3. Kafe In kontro 1

0 0 0

2 1 1

0 0 0

5:5 3:3 2:2

2:2 3:3 2 1 1

^etvrta grupa MFR Sa{a – Dunis transport DP Novi Sad gas – MFR Sa{a 1. Dunis transport 1 2. DP Novi Sad gas 1 3. MFR Sa{a 2

1 1 0

0 0 0

0 0 2

11:0 9:2 2:20

0:11 9:2 3 3 0

Peta grupa NS tim – Carigrad Carigrad – Agromarket 1. Carigrad 2. Agromarket 3. NS tim

eksport import 2 2 0 1 0 0 1 0 0

0 1 1

8:1 1:4 0:4

0:4 4:0 6 0 0

[esta grupa MS komerc – Fitnes klub Iks gim Fitnes klub Iks gim – Perkan 1. MS komerc 1 1 2. Perkan 1 1 3. Iks gim 2 0

0 0 0

0 0 2

4:0 2:0 0:6

4:0 0:2 3 3 0

3:2 2:1 3:5

2:1 2:3 3 3 0

Sedma grupa Klaris – Tehnolo{ki faklultet Tehnolo{ki faklultet – Pu`evi 1. Pu`evi 1 1 2. Klaris 1 1 3. Tehnoli{ki faklultet 2 0

0 0 0

0 0 2

Osma grupa [kolska kwiga – Mladost Mladost – Kafe Morena

5:0 3:4

4:0 2:5 1:2

0:4 1:2 3 3 0

0 1 2 -

6:1 4:6 2:5 -

1:4 2:0 2:3 6 3 0 -

0 0 -

0 1 -

4:0 0:4 -

4:0 3 0 -

0 0 -

0 1 -

5:1 1:5 -

5:1 3 0 -

1 1 -

0 0 -

3:3 3:3 -

1 1 -

0 0 -

0 1 -

4:1 1:4 -

3 0 -

-

-

-

0 0 0

0 0 2

Druga grupa

Iris farm – Gagaplast Orlovi 94 – Iris farm 1. Gagaplast 1 2. Iris farm 2 3. Orlovi 94 1

Gledaoci u`ivali u sjajnoj partiji fudbalera Carigrada i Agromarketa eksport-import Foto: F. Baki}

IM Frizerski salon i Vitorog, kod pionira najboqi utisak ostavili su igra~i CO Viskola, a kod kadeta isti~u se na{i stalni u~esnici Ofsetprint i Gagaplast. Kod veterana borbe tek po~iwu, ali konkurencija, po imenima igra~a, je `estoka. Tu su Jankovi} iz In|ije, nekada{wi bugarski reprezentativac Zagor~i}, Ko-

vrlija, Kri{anovi}, Krkqu{, pa nekada{wi igra~ ^elika iz Zenice Vu~kovi} … Ve}ina ekipa planira da se poja~a, pa se lako mo`e dogoditi da posle praznika odnos snaga bude druga~iji. No, jedno je sigurno na{ turnir i daqe je najbrojniji i najkvalitetniji na ovim prostorima. G. K.

1. [kolska kwiga 2. Kafe Morena 3. Mladost

1 1 2

1 1 0

0 0 0

0 0 2

5:0 4:3 3:9

3 3 0

Deveta grupa Dinamika DOO – Gumatik STR Metalopromet – Dinamika DOO 1. Dinamika 1 1 2. Gumatik 2 1 3. Metalopromet 1 0

0 0 0

0 1 1

5:0 2:6 1:2

5:0 1:2 3 3 0

Polet – Podbara 1. Polet 2. Podbara 3. Vitorog

1 1 0

0 0 0

0 1 1

Tre}a grupa

Indeks – Ofsetprint Ofsetprint – STR BN STR NB – Indeks 1. Ofsetprint 2. Indeks 3. STR BN 4. Dambo

SENIORI Prva grupa

9:5 3:2 7:12

9:5 2:3 3 3 0

2 2 2 -

2 1 0 -

0 0 0 -

^etvrta grupa 1 1 -

1 0 -

VETERANI

Prva grupa Indeksova tribina – In 1. Indeksova tribina 2. In stan gradwa 3. STR Banana Vitorg – Papilon 1.Vitorog 2. Papilon 3. JKP Stan

stan gradwa 1 1 1 0 -

Druga grupa 3:3 1 1 -

0 0 -

Tre}a grupa

Ekspres gas – Go Serbia kom 1. Go Serbia 1 2. Ekspres gas 1 3. Zora 1. 2.

1:4 1 0 -

^etvrta grupa

Lika dijaspora IBS -

-

-

PIONIRI

Deseta grupa DOO Vuves – KMF Bumerang Adeko – DOO Vuves 1. MF Bumerang 1 2. DOO Vuves 2 3. Adeko 1

1 1 0

0 0 0

Prva grupa

0 1 1

4:1 6:5 1:5

1:4 1:5 3 3 0

Jedanaesta grupa Konoba Orhus – 19. decembar SK Meridijana – Konoba Orhus 1. “19.decembar” 1 1 2. SK Meridijana 1 1 3. Konoba Orhus 2 0

0 0 0

0 1 2

3:1 1:0 1:4

1:3 1:0 3 3 0

Dvanaesta grupa Kofi haus – SC Telep SC Telep – Rimski oil DOO 1. Kofi haus 1 2. SC Telep 2 3.Rimski oil DOO 1

1 1 0

0 0 0

1 0 0

0 1 1

0 1 1

6:0 2:7 1:2

6:0 2:1 3 3 0

2 0 0

0 1 0

0 0 0

0 1 1

7:1 4:7 0:3

7:1 3:0 3 3 0

5:3 2:1 4:7

3:5 2:1 3 3 0

4:2 6:6 2:4

2:4 2:4 3 3 0

6:3 2:2 1:4

2:2 4:1 4 1 0

Druga grupa

AD \or|e Zli~i} – Umetnik Kafe Be~ Mim [lep slu`ba – AD \or|e Zli~i} 1. Umetnik KB 1 1 0 2. Mim [lep slu`ba 1 1 0 3. AD \or|e Zli~i} 2 0 0

0 0 2

Tre}a grupa

Sunce - Lavovi Lavovi – SK Meridijana 1. SK Meridijana 1 2. Lavovi 2 3. Sunce 1

1 1 0

0 0 0

Slavija Metalplast – Sportska kladionica Sportska kladionica Monako – Elko disk 1. SK Monako 2 1 1 2. Slavija plast 1 0 1 3. Elko disk 1 0 0

0 1 1 Monako 0 0 1

MLA\I PIONIRI

0 0 1

3:1 0:0 1:3

0:0 1:3 3 1 1

Prva grupa

IM frizerski salon – GO Serbia kom Go Serbia kom – Homa Homa – IM frizerski salon 1. IM Frizerski s. 2 2 0 2. Go Serbia kom 2 1 0 3. Homa 2 0 0

0 1 2

15:1 3:3 0:14

3:1 2:0 0:12 6 3 0

11:1 5:0 1:16

1:11 5:0 3 3 0

3:1 4:5 2:3

1:3 2:3 3 3 0

8:1 1:0 0:8

1:0 8:0 3 3 0

Druga grupa

^etrnaesta grupa Viva apoteka – Telep Telep – Vitorog Vitorog – Viva apoteka 1. Viva apoteka 2 2..Vitorog 1 3. Telep 2

1 1 0

^etvrta grupa

Trinaesta grupa Mewa~nica Ris – Demolej Demolej – Mapod NS 1.Mapod NS 1 2. Mewa~nica Ris 1 3. Demolej 2

CO Viskol – SMSB Enigma SMSB Enigma – E gimnazija 1. CO Viskol 1 2. SMSB Enigma 2 3. E gimnazija 1

0 0 2

7:0 3:4 0:6

3:0 0:3 0:4 6 3 0

5:0 0:5 -

5:0 3 0 -

Petnaesta grupa

Mewa~nica Ris – Potez Strit fudbal - Mewa~nica Ris 1. Potez 1 1 2. Strit fudbal 1 1 3. Mewa~nica Ris 2 0

0 0 0

0 0 5

Tre}a grupa

Autootpad @ika – Indeks Sneg parket – Autootpad @ika 1. Indeks 1 1 2. Autootpad @ika 2 1 3. Sneg parket 1 0

0 0 0

0 1 1

^etvrta grupa

Koliba – \ur|evdan 1. Koliba 2. \ur|evdan 3. Tortiqa meksikana

1 1 -

1 0 -

0 0 -

0 1 -

Vitorog – Vojvo|ani Vojvo|ani – MZ Sava Kova~evi} 1. Vojvo|ani 2 1 2.Vitorog 1 1 3. MZ S.Kova~evi} 1 0

0 0 0

1 0 1


20

SPORT

utorak29.decembar2009.

KO[ARKA[KI SEMAFOR

NLB mu{ka liga Partizan - FMP 1. Cibona 14 2. Partizan 14 3. Olimpija 14 4. Zagreb 14 5. Budu}nost 14 6. Zadar 13 7. Hemofarm 13 8. C. zvezda 14 9. Cedevita 14 10. Radni~ki 14 11. [iroki 14 12. FMP 14 13. Helios 14 14. Bosna 14

12 2 10 4 10 4 9 5 8 6 8 5 8 5 6 8 6 8 6 8 5 9 4 10 3 11 2 12

86:59. 1134:927 26 1048:966 24 1087:101224 1107:108723 1070:102122 1084:985 21 1059:984 21 1131:112020 1107:116220 978:110920 1047:111419 1048:109818 951:109617 930:110016

Prva mu{ka liga Srbije Mega Vizura - Vojvodina Srbijagas 69:79, Proleter Naftagas - Ma{inac 87:71, Tami{ Petrohemija - Metalac 83:80, OKK Beograd - Napredak 76:78, Radni~ki KG 06 - Radni~ki Basket 70:95, Sloga - Ergonom 83:75, Novi Sad - Borac 75:85. 1. Beograd 14 11 3 1235:110325 2. Proleter N.1410 4 1208:109724 3. Borac 14 10 4 1158:107924 4. Vojvodina 14 9 5 999:916 23 5. Napredak 14 9 5 1078:105523 6. Metalac 13 9 4 1007:949 22 7. Tami{ 14 8 6 1065:104422 8. M. Vizura 14 7 7 1108:114021 9. Novi Sad 14 6 8 1052:105820 10. Sloga 14 6 8 1081:110220 11. Ma{inac 14 6 8 982:110820 12. Ergonom 14 3 11 1007:106717 13. Radn. Basket13 2 11 957:105415 14. Radni~ki KG14 1 13 1044:120815

Prva A `enska liga Vojvodina NIS - Radni~ki 1. Partizan 11 11 0 2. Hemofarm 11 10 1 3. R. Kora} 11 8 3 4. C. zvezda 11 7 4 5. Vojvodina 11 6 5 6. Vo`dovac 11 6 5 7. Spartak 11 4 7 8. Proleter 11 4 7 9. ^elarevo 10 4 6 10. Kovin 11 2 9 11. Radni~ki 11 2 9 12. Loznica 10 1 9

71:64. 957:689 22 931:654 21 852:684 19 899:800 18 794:725 17 804:792 17 761:865 15 661:782 15 670:763 14 745:863 13 708:973 13 541:833 11

Prva B mu{ka liga Vojvodina - Mladost 80:81, Crnokosa Zdravqe 87:78, Superfund BP - Vizura Smederevo 103:87, Radni~ki - Jagodina 80:68, Vrbas Karneks - Jug 69:79, @elezni~ar - Partizan II 74:81. 1. Superfund 13 11 2 1184:1062 24 2. Vizura S. 13 10 3 1166:1078 23 3. Radni~ki 13 10 3 1020:953 23 4. Crnokosa 13 9 4 1036:994 22 5. Jagodina 13 8 5 1109:1082 21 6. Mladost 13 7 6 1113:1124 20 7. Vojvodina 13 6 7 1110:1089 19 8. @elezni~ar12 6 6 933:919 18 9. FMP II 12 6 6 995:1011 18 10. Zdravqe 13 4 9 1058:1055 17 11. Partizan II13 4 9 1001:1039 17 12. Jug 13 4 9 949:1022 17 13. Vrbas 13 3 10 969:1078 16 14. Beovuk 12 2 10 931:1061 14

Prva B `enska liga Plej-of - Moravac 57:47, Beo~in - Kovin MT 75:74, Stara Pazova - [abac 68:75, Student - Tami{ 103:61, Mladost Kolubara - Trep~a 74:56. 1. Student 13 12 1 995:688 25 2. Jugobanat 12 11 1 975:747 23 3. [abac 13 8 5 873:828 21 4. Plej-of 13 7 6 795:876 20 5. Beo~in 13 7 6 852:824 20 6. Kovin MT 13 7 6 930:863 19 7. Kraqevo 12 7 5 847:847 19 8. S. Pazova 13 6 7 951:960 19 9. Mladost 13 6 7 837:806 19 10. Moravac 13 6 7 854:873 19 11. Trep~a 13 5 8 828:911 18 12. Pro Tent 12 4 8 740:826 16 13. Tami{ 13 2 11 835:103815 14. Bor 12 1 11 589:814 12

Prva srpska mu{ka liga Sever Sport Ki - Srem 105:62, Veternik - Jedinstvo 100:76, Topola - Nova Pazova 19. januara 2010., Novi Sad MT - Dunav 74:69, Kikinda - Oyaci 71:86, Sveti \or|e - Spartak 78:106, Duga - Mladost Teletehnika 90:92.

DNEVNIK

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

1. Spartak

13 13 0 1144:930 26

2. Mladost

13 11 2 1144:961 24

3. Duga

13 9 4 1087:101322

4 Oyaci

13 8 5

5. Dunav

13 8 5 1003:916 21

6. Sport Ki

13 7 6 1162:106920

7. N. Pazova 12 8 4

979:95221.

993:896 20

8. Sv. \or|e 13 6 7 1023:109919 9. Topola

12 6 6

10. Novi Sad

13 5 8

947:938 18 994:105018

11. Veternik

13 5 8

929:980 17

12. Jedinstvo 13 3 10 1001:108816 13. Srem

13 1 12

960:113214

14. Kikinda

13 0 13

865:120713

Prva srpska `enska liga Sever 1. Vrbas

9 9 0

769:415 18

2. Banat

9 8 1

728:430 17

3. Sivac

9 7 2

724:561 16

4. Proleter

9 6 3

645:556 15

5. Ruma

9 4 5

620:559 13

6. Proleter MT9 3 6

543:655 12

7. Topol~anka 9 3 6

537:698 12

8. Srbobran

9 2 7

501:693 11

9. Gimnazija

9 2 7

484:679 11

10. Spartak MT 9 1 8

450:755 10

Druga srpska mu{ka liga Sever Akademik - Hajduk (K) 77:65, Crvenka Hajduk (B) 76:75, Dinamo - Ba~ka Palanka 76:73, Krajina Grme~ - Ruma 97:73, Apatin - Proeleter Naftagas MT

Nadahnuti Futo`ani Metalac AV - @SK 31:26 (16:13) FUTOG: Dom sportova, gledalaca 100, sudije: Vojvodi} (Ri|ica) i Medarevi} (Zrewanin), sedmerci: Metalac AV 1 (1), @SK 5 (4), iskqu~ewa: Metalac AV 10, @SK 8 minuta. METALAC ASKO VIDAK: Marjanovi} 6, Ili} 5 (1), Radi}, Jovanovi} 4; Tojagi} 1, Manojlovi}, @ivkovi}, Joji} 8, Urukalo, Zori}, Kor~ok, A}imovi} 7. @SK: Kezija 5 (2), B. Markovi}, Bosni} 3, Nenad 4 (2), Milutinovi}, A. Markovi}, Maqkovi} 6, Mi}anovi}, Lugowa, Mijatovi}, Dobrkovi} 7, Bojani} 1, Matijevi}. Rukometa{i Metalca ostvarili su veoma va`nu pobedu nad odli~nim sastavom @SK-a, koji je u ovom me~u va`io za favorita na papiru. Zahvaquju}i ubedqivoj pobedi u Kupu Vojvodine, @abaqci su u me~ u{li prili~no samouvereno, {to ih je, ~ini se, i ko{talo gubitka bodova protiv borbenih i nadahnutih Futo`ana. Imali su izabranici @eqka Vujaklije prednost tokom celog me~a, igrali su borbeno, posebno u odbrani, koja je u pojedinim trenucima delovala izuzetno mo}no, ali su i puno gre{ili, nepotrebno te`e}i efektnim

55:93, Top - Radni~ki 76:77. Stara Pa-

2. Akademik 12 10 2 1025:915 22 3. Krajina G. 12 8 4 1097:982 20 4. Top

12 8 4 1030:909 20

5. Ruma

12 8 4 1055:102720

6. Proleter 12 6 6 1024:938 18 7. B. Palanka 12 5 7

966:984 17

8. Radni~ki

11 6 5

956:899 17

9. Dinamo

12 4 8

808:100316

10. Hajduk (K) 12 3 9

907:946 15

11. Crvenka

871:106215

12. Hajduk (B) 12 2 10

903:106414

13. Apatin

785:944 14

Jedinstvena juniorska liga Srbije Novi Sad - Radni~ki KG 06 115:58, Zdravqe - Hemofarm 80:93, Partizan - KG Student UK 87:74, Kwa`evac - Borac 74:55, @itko Basket - FMP 76:81, Mladost - Beovuk 68:74. 1. Novi Sad 10 9 1

876:634 19

2. Hemofarm 10 9 1

884:673 19

3. FMP

10 8 2

840:659 18

4. Partizan

10 6 4

784:743 16

5. @itko B.

10 6 4

810:761 16

6. Beovuk

10 6 4

766:720 15

7. Kwa`evac 10 5 5

726:786 15

8. Borac

10 3 7

631:727 13

9. Mladost

10 3 7

693:777 13

10. Rad. KG

10 2 8

792:992 12

11. Zdravqe

10 2 8

734:889 12

12. KG Student 10 1 9

795:970 11

Kvalitetna liga juniora KSV Ba~ka–Srem

Jedinstvo – Radni~ki ([) 29:22 (10:13) BE^EJ: Sportaska dvorana PSC Mladost, gledalaca 100. Sudije: Bogdanovi} (Novi Sad) i Savi} (Ka}). Iskqu~ewa: Jedinstvo 6, Radni~ki 10 minuta, sedmerci: Jedinstvo 2(2), Radni~ki 1(1). JEDINSTVO: Bakra~ (7 odbrana, 1 gol), Boarov (2 odbrane), Vukmirovi} (1 odbrana), Vi{kovi} 3, Stanojev, Felde{i 7, @ivkov-Aksin, Velimirov 4, Jak{i} 3, Nikoli} 3, Slavni} 2, Puha~a 7(2). RADNI^KI: Mati} (17 odbrana), N. Jovi} 3, Hrubik 1, Malkovi} 3(1), Pernar 2, Jankovi}, Trifkovi} 1, Grbatini} 3, Klisuri} 5, Goli} 1, M. Jovi} 3. Sve do 39. minuta mladi [i|ani su leteli po terenu i poga|ali mre`u doma}ina, {to potvr|uje rezultat od 18:14 u wihovu korist. Ogroman doprinos tome dao je golman Mati}, koji je do tada odbranio 14 udaraca. A onda su Petrovoselci u narednih pet minuta ukwi`ili seriju od 12:1, ~ime su Sremci izgubili svaku nadu da bi s obale Tise mogli odneti makar bod. U periodu dominacije doma}ina razgoropadio se kapiten Zoltan Felde{i, koji se oporavio od povrede i za dvadesetak minu-

E grupa 1. Spartak

7 5 2

500:356 12

2. Hajduk

6 5 1

440:365 11

3. Vojvodina

6 4 2

484:409 10

4. Vrbas

6 2 4

421:508 8

5. Panon s.

7 1 6

457:613 8

6. Veternik

6 2 4

363:414 7

7 5 2

622:588 12

2. Apatin

6 5 1

516:459 11

3. Sport Ki

7 3 4

617:606 10

4. S. Pazova

6 3 3

513:513 9

5. Kadet

6 3 3

492:526 9

6. Mladost

6 0 6

399:467 6

0:20.

1. Dinamo

12 11 1

755:546 23

2. Jed. (NB)

12 10 2

892:640 22

3. Kikinda

13 9 4

849:681 22

4. Kris kros 12 9 3

823:601 21

5. Sv. \or|e 11 8 3

700:564 19

6. Zrewaninac11 7 4

700:566 18

7. Mladost

13 6 7

760:709 18

8. Vili

11 4 7

632:717 15

9. Probasket 11 3 8

703:757 14

10. Tami{

12 2 10

11. Jed. (K)

20 0 20

412:1045 14 0:400

Pravedan ishod

Hajduk - Titel Yon Dir 30:30 (14:17) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca oko 200, sudije: Obradovi} i Vu~i} (Zrewanin). Sedmerci: Hajduk 1 (1), Titel 3 (2), iskqu~ewa: Hajduk 12, Titel 8 minuta. HAJDUK: Gere, P. Vujkov 1, Risti} 6, Vidakovi}, Kara} 4, Bundalo 4, Labus 6, Spasojev 7, Radanovi}, M. Vujkov 2, Tertei. TITEL XON DIR: Dobrijevi}, Budi{a, Balog 3, \uri} 11, Ivkovi} 4, To{i}, Mili}i}, Vukovqak 5, Jakovqevi}, Perleta 1, Vujadinovi} 4, Kewalo 2, Todor~evi}. Titeqani su ~itavih 50 minuta igrali sigurno i efikasno i u jednom momentu imali ~ak {est golova prednosti (15:9).^inilo se tada da im pobeda ta igre u drugom poluvremenu postigao 7 golova, koliko i Marko Puha~a, ali za daleko du`i period proveden na terenu. V. Jankov

@elezni~ar – Milicionar 29:23 (16:7) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca 200, sudije: Ban~o (Pan~evo) i Ivankov (Star~evo). Sedmerci: @elezni~ar 8

ne mo`e izma}i, me|utim,doma}in se nije predavao i u 50. minutu rezultat je bio nere{en 23:23.Hajduk je tada zaigrao sjajno i tri minuta pre kraja stekao kapital od tri gola - 29:26. Publika je u tim trenucima verovala da bodovi ostaju ^uru`anima, no gosti nisu mislili tako, pet sekundi pre kraja poravnali su rezultat, {to je mo`da i najpravedniji ishod ove vrlo dobre utakmice. Doma}in je odregovao na sudijsku odluku koja je i{la na wihovu {tetu, no to ni{ta nije promenilo u kona~nom ishodu.Utakmicu s jedne strane obele`ili su Milan Labus i Ivan Spasojev, a s druge odli~ni golman Milan Todor~evi} i najboqi igra~ me~a Qubomir \uri}. P. Bundalo

(5), Milicionar 2 (2), iskqu~ewa: @elezni~ar 10, Milicionar 6 minuta. @ELEZNI^AR: Damjanovi}, Jovanov 5, Pavlovi} 1, Savi} 10 (5), Tutu{ 1, Pavi} 2, Duki} 2, [jakini}, Bali} 3, Kri`anovski 1, Stanivuk 1, Jankovi} 3, Milojevi}. MILICIONAR: Gaji} 2, Miqani} 7 (2), Savi} 4, Stojanovi}, Mijovi} 3, Luki} 2, Petrovi}, Bjeqac 3, Po~ek 2.

O~ekivana pobeda doma}e ekipe koja je po igri i kretawu rezultata mogla da bude i ubedqivija. Gostuju}i sastav je samo po~etnih nekoliko minuta odr`avao rezultatsku ravnote`u, vodio je sa 2:3, 2:4 i 3:4, a posle toga su doma}i rukometa{i preuzeli inicijativu i stigli do ubedqivih 20:7! Doma}i trener je posle toga pru`io {ansu rezervistima, pa su oni solidnu minuta`u proveli na parketu. Da. Vi}enti}

Pa{}e jednom i Francuzi

Grupa Banat Mladost - Dinamo

DRUGA MU[KA RUKOMETNA LIGA – SEVER

DOBRIVOJE MARKOVI], LEVO KRILO SRBIJE

F grupa 1. Sport V.

peli su da odr`avaju zaostatak do ~etiri gola razlike. Kada je doma}inima ponestalo koncen-

Sremci praznih {aka kraj Tise

1. S. Pazova 12 11 1 1137:891 23

11 3 8

Sedmostruki strelac Futo`ana Branko A}imovi}

akcijama. Znali su to da kazne @abaqci i preko Dobrkovi}a, Maqkovi}a, Nenada i Kezije us-

tracije i snage, gosti su uspeli da se primaknu i izjedna~e rezultat (21:21), ali to je bilo sve od wih u ovom susretu. Futo`ani su ponovo zbili redove, blistali su Joji}, Marjanovi}, A}imovi} i na golu @ivkovi}, pa je prednost `i~ara ponovo po~ela da raste. Na kraju su zaslu`eno pobedili. J. Gali}

DRUGA SAVEZNA LIGA – SEVER

zova je bila slobodna.

12 3 9

Druga liga (m)

Metalac AV - @SK 31:26 Jedinstvo (BPS) - Radni~ki ([) 29:22 Gradnulica - Vojput 25:37 Apatin - Proleter A. 34:27 Ruma - Hercegovina 35:26 @elezni~ar - Milicionar 29:23 Hajduk - Titel Y D 30:30 Sombor - Jabuka 25:32 Radni~ki ([) - Metalac AV danas u 18 1. Vojput 16 14 1 1 493:376 29 2. @elezni~ar1613 0 3 446:362 26 3. Radni~. (NS)1613 0 3 521:465 26 4. @SK 16 10 2 4 518:465 22 5. Ruma 16 9 1 6 536:492 19 6. Gradnulica16 9 1 6 485:464 19 7. Jabuka 16 9 1 6 441:447 19 8. Titel XD 16 8 2 6 472:433 18 9. Milicionar16 8 0 8 440:415 16 10. Hajduk (^) 16 6 1 9 442:462 13 11. Jedin. (BPS) 166 2 8 376:413 13 12. Metalac AV 155 1 9 419:432 11 13. Hercegovina 165 1 10 409:456 11 14. Apatin 16 5 0 11 414:445 10 15. Proleter A. 163 4 9 475:514 10 16. Sombor 16 3 0 13 441:564 6 17. Radni~. ([)15 0 1 14 317:533 1

0

Levo krilo rukometne reprezentacije Srbije i sve boqe {panske Kvenke Dobrivoje Markovi} (23) igra}e jednu od glavnih rola u dresu sa nacionalnim grbom kod novog selektora Seada Hasanefendi}a. - Novi selektor, novi sistem igre. Mislim da smo dobro reagovali na promenu i dobro se uklopili. Dobro se radilo, ~ovek zna {ta ho}e i zna {ta treba - prokomentarisao je Markovi}. U Lincu na EP nas ~ekaju u grupi B Island, Danska i Austrija. Prvi rival je Island, u ~ijim redovima ~ak 17 igra~a nastupa u Nema~koj. - Kako god da okrenemo, vra}amo se na te Skandinavce. Prva utakmica je uvek i najva`nija. Dobra su ekipa, koja ima vrhunske rukometa{e, o ~emu svedo~i i wihov broj u najja~oj ligi na svetu. Da li je vreme za osvetu Dancima?

- Imamo lo{e iskustvo s Dancima sa Svetskog prvenstva u Hrvatskoj. Imali smo ih do posledweg napada. Na poraz u posledwoj sekundi je uticalo i wihovo iskustvo, ali , bilo nam je to prvo veliko takmi~ewe. Vreme je da im vratimo za taj poraz, koji nas je jako boleo. Posle je do{ao i Brazil. Na kraju, pokazalo se da bi se druga~ije stvari odvijale do kraja {ampionata da smo uspeli da ih dobijemo. Znamo {ta zna~i doma}instvo u rukometnom sportu. Ponekad grubu igru sudije doma}inu toleri{u. - Ba{ sam nedavno komentarisao da su Austrijanci u istoj toj hali, gde }e se igrati utakmice prvenstva u Lincu, u oktobru pobedili jednu ozbiqnu reprezentaciju -Sloveniju (33:31). Kada se igra pred svojom publikom onda je dozvoqena i grubqa igra. I oni se nadaju prolazu u drugi krug, isto kao i mi. Zato ih moramo veoma ozbiqno shvatiti.

Budu}i da igrate u [paniji, imate pregled kvaliteta igra~a iz ostalih reprezentacija. Snagu Francuza smo videli u oktobru u Ni{u. Da li ih neko mo`e ugroziti na putu do EURO krune? - U ^airu, a i ranije su pokazali da dosta odska~u od svih ostalih reprezentacija. Ostale selekcije su negde na istom nivou. Svako mo`e svakoga da pobedi i sa svakim da ravnopravno igra. Mislim da }e do}i vreme i da Francuzi padnu, a za{to da ne i u Austriji? Ako ne od nas, mo`da od neke druge selekcije. [ta bi uspeh bio za reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu? - Za po~etak, plasman u drugi krug. A za kraj? - To zavisi od mnogo faktora, sportske sre}e, povreda. Da se vratimo na po~etak,prvo plasman u drugi krug, a onda }emo videti istakao je Markovi}. J. G.


GLOBUS

DNEVNIK

„JuTjub” mu doneo posao od 30 miliona dolara ratkometra`ni film koji je Urugvajac Fede Alvarez snimio za 300 dolara i postavio na „JuTjub”, privukao je veliki broj holivudskih studija. Ponuda koju je prihvatio vredna je 30 miliona dolara. Urugvajski producent Fede Alvarez postavio je pro{log meseca svoj kratkometra`ni film na sajt „JuTjub”. Bio je ~etvrtak. Tri dana kasnije na imejl adresu stigla mu je ponuda od 30 miliona dolara da snimi holivudski film. Alvarezov film „Ataque de Panico!“ (Napad panike!), koji traje ~etiri minuta i 48 sekundi, prikazuje xinovske robote kako uni{tavaju urugvajsku prestonicu Montevideo. Buxet mu je, navodno, bio 300 dolara! Do sada je na „JuTjubu” pogledan vi{e od 1,5 miliona puta. „U ~etvrtak sam postavio film, a u ponedeqak je moj imejl bio zatrpan ponudama holivudskih studija”, ispri~ao je Alvarez latinoameri~-

K

utorak29.decembar2009.

21

Dikensova ~a~kalica vredi 9.000 dolara eobi~na ~a~kalica od slonova~e i zlata koja je pripadala ^arlsu Dikensu prodata je anonimnom kupcu za vi{e od 9.000 dolara na aukciji u Wujorku, prenosi „Dejli mejl”. ^a~kalica sa pi{~evim inicijalima i mehanizmom za uvla~ewe koju je na aukciju ku}e „Bonams” izneo izdava~ki gigant „Barns end Nobl”, dostigla je iznos od 9.150 dolara. Pre aukcije procewivano je da bi ~a~kalica mogla da dostigne sumu izme|u 3.000 i 5.000 dolara.

Legendarni engleski autor ju je koristio od svoje posledwe posete Americi, pa sve do smrti, navodi se u propratnom pismu wegove svastike Xorxine Hogart. Ina~e, Dikens, potpisnik „Olivera Tvista”, u SAD je imao veliki broj svojih poklonika. Wegovi obo`avaoci su imali obi~aj da ~ekaju na dokovima Wujorka i „tuku” se za primerak najnovijeg romana, koji su u to vreme bili deqeni na zasebne epizode. Preminuo je 9. juna 1870. od posledica drugog mo`danog udara u 58. godini.

N

Poslanik jurio po parlamentu u ga}ama kom servisu Bi-Bi-Sija. „Bilo je neverovatno, svi smo bili {okirani.” Ponu|eno mu je da u Urugvaju i Argentini snimi nau~nofantasti~ni film. Alvarez je rekao da }e po~eti „od nule” i napisati novu pri~u za taj projekat. „Ako neki rediteq iz neke zemqe mo`e da postigne ovo samo time {to je posta-

vio video na ´JuTjub´, o~igledno je da svako to mo`e da uradi”, zakqu~io je. Film }e sponzorisati renomirani holivudski rediteq i producent Sem Rejmi, me|u ~ijim ostvarewima su serijali „Spajdermen” i „Evil Dead”, kao i filmovi „Brzi i mrtvi”, „Jednostavan plan” i „Dar”.

vedski poslanik Per Svedberg na tradicionalnoj bo`i}noj zabavi u parlamentu toliko se napio da je spu{tenih pantalona pojurio koleginicu predla`u}i joj „posebnu vrstu koalicije”. Poslanik Socijaldemokratske partije Svedberg (44) iako je nedavno imao operaciju pa ne bi ni smeo da pije, na zabavi se

[

preterano opustio, a alkohol mu je potpuno „pomutio razum”, prenosi „Tajms”. Jako pijan, poslanik je skinuo pantalone i po~eo da juri koleginicu iz skup{tine po hodniku {vedskoga parlamenta. Poslanica je spas na{la tako {te se zakqu~ala u pisarnicu. Dok je ~ekala da je spase skup{tinsko obezbe|ewe, od Svedberga su joj stiza-

le ponude „za posebnu vrstu koalicije”. „Znao sam da ne smem da pijem, ali sam ipak pomislio da mi koja ~a{a piva ne}e {koditi”, rekao je Svedberg koji se slede}eg dana izvinio koleginici. Ona je prihvatila izviwewe jer Svedberg ina~e va`i za „uqudnog i prijatnog kolegu”. Kakvi li su onda ostali?

U modi „trabant” i korejske farmerke prvim godinama od pada Berlinskog zida, u zemqama isto~ne Evrope na sceni je bilo poni{tavawe svega {to bi podse}alo na komunizam. Qudi u biv{im socijalisti~kim zemqama odricali su se svega, od garderobe do automobila, i bezrezervno se prepu{tali zapadnim proizvodima koji su im bili uskra}eni decenijama. Ipak, posle nekoliko godina do{lo se do zakqu~ka da bi se socijalisti~ka pro{lost mogla iskoristiti u turisti~ke svrhe. Iz podruma su po~ele da se izvla~e biste socijalisti~kih rukovodilaca i da se prave muzeji u koje su po~ele da hrle

U

Razvod kao bo`i}ni poklon ko tra`ite „savr{eni poklon” za svog mu`a, `enu, qubavnika ili prijateqe nesre}ne u braku, poklonite im vau~er za razvod! Advokatska kompanija nudi „savr{en poklon za nesre}ne parove” - bo`i}ni vau~er za razvod braka. Kompanija „Lojd Plat&Ko“ za 125 funti prodaje poklon vau~er za jednu seansu od 60 minuta, ili dve polu~asovne, sa advokatom za razvode. ^elnici firme ka`u da se stotine Britanaca raspituju za ovaj „poklon”, i da su za samo tri nedeqe prodata 54 komada. „Praznici su ponekad stresno vreme za porodice i parove, i uvek bele`imo ogroman skok u broju qudi koji `ele pravne savete u januaru”, rekla je Vanesa Lojd Plat. Me|u kupcima vau~era su mu`evi, `ene, ali i qubavnice, kao i prijateqi parova koji su o~igledno nesre}ni zajedno. Javnost je iskritikovala advokatsku kompaniju, po{to promovi{e razvod umesto poku{aja da se stvari izglade sa bra~nim savetnikom. Velika Britanija ima jedan od najve}ih procenata razvoda na celom svetu. Skoro svaki drugi brak zavr{ava se razvodom.

A

horde turista iz zapadne Evrope. U Berlinu se mo`da oti{lo i najdaqe u komercijalizaciji socijalisti~ke pro{losti, pa su nekada{wi grani~ni prelazi na ostacima Berlinskog zida pretvoreni u turisti~ke punktove na kojima se prodaju razni suveniri. U ponudi su ruske kape s petokrakom, kopije odlikovawa, kao i slikawe s qudima obu~enim u uniforme policije biv{e DDR. Najdaqe se oti{lo u brendirawu poznatog isto~nonema~kog vozila „trabant”, koji je dobio i svoje po~asno mesto u muzeju socijalizma. Pre nekoliko meseci ovaj automo-

Godinama vozili autobus bez dozvole

B

Makao kineski kockarski raj iv{a portugalska kolonija Makao proslavqa 10. godi{wicu od kako je ponovo pod kineskim suverenitetom. Makao je 400 godina bio portugalska kolonija, a 20. decembra 1999. vra}en je Kini, i kao i Hongkong, ima status „Specijalne administrativne regije” {to podrazumeva visoki stepen autonomije u mnogim oblastima, izuzev spoqne politike i odbrane. U posledwih pola veka Makao je bio najpoznatiji kao „sumwivi kockarski grad”, sa slabom ekonomijom i zara}enim kriminalnim bandama koje su stalnim nasiqem pla{ile i terale turiste. Me|utim, od kako je kineska vlada pre sedam godina stala na put monopolu lokalnih kompanija i otvorila vrata ameri~kim kockarskim ku}ama kao {to su Vin Resorts, Las Vegas sends i MGM miraks, jedino mesto u Kini u kome je kockawe legalno do`ivelo je ekonomski bum, a nasiqe se sti{alo. Kockarnice su nicale jedna za drugom, {to je privuklo kockare, prete`no iz unutra{wosti Kine, a profit je po~eo vrtoglavo da raste. Do 2006. ova enklava, mawa od {estine ameri~kog grada Va{ingtona, prevazi{la je Las

B

Skopqu je slu~ajno otkriveno da su sin i otac Gazmet i Raman Demiri godinama vozili gradski autobus bez voza~ke dozvole „D” kategorije. Prevara je otkrivena slu~ajno nakon {to se autobus privatnog preduze}a „Makekspres” sudario sa autobusom Gradskog saobra}aja Skopqa na autobuskom stajali{tu „Rekord”.

U

Autobus je vlasni{tvo Ramana Demirija i prevozio je putnike na liniji broj 23, a prilikom kontrole utvr|eno je da Gazmet Demiri poseduje voza~ku dozvolu „B” i „C” kategorije. Raman Demiri je, kako pi{e skopska {tampa, zbog neposedovawa voza~ke dozvole „D” kategorije vi{e puta anga`ovao druge voza~e, koji su odlazili po{to ih nije pla}ao.

Britanski policajci u~e hipnozu ritanski policajci {aqu se na kurseve hipnoze u okviru novog programa unapre|ewa slu`be. Policajci se pozivaju da se u {to ve}em broju upi{u na kurs Toma Silvera, poznatog ameri~kog hipnoterapeuta, kako bi se izve{tili u izvla~ewa informacija od osumwi~enih. Polaznici {estodnevnog kursa hipnoze, koji }e po~eti u junu i ko{tati 1.500 funti (1.700 evra), nau~i}e najnovije metode iz ove discipline, a bi-

bil je do~ekao svoj novi `ivot, pa se u Berlinu u ponudi nalazi turisti~ko razgledawe grada iz „trabanta”. Nedavno je jo{ jedan socijalisti~ki proizvod postao popularan. Re~ je o farmerkama iz Severne Koreje, koje su postale modni hit u [vedskoj. Farmerke su iskqu~ivo crne boje, jer se u Severnoj Koreji plavi xins povezuje sa ameri~kim imperijalizmom. Kampawu su osmislile {vedske marketin{ke agencije koje su kao glavni motiv navele poboq{awe komunikacije izolovane Severne Koreje sa svetom. Korejske farmerke su sve popularnije, pa ve} imaju svoj profil na „Fejsbuku” i „Tviteru”.

}e upu}eni i u elektroencefalografiju (EEG), pi{e londonski „Telegraf”, navode}i da }e tro{kove ove neobi~ne obuke snositi ministarstvo unutra{wih poslova. Jedan zvani~nik Skotland jarda pozdravio je organizovawe ove nastave i izjavio da je }e se forenzi~na hipnoza koristiti u slu~ajevima kada tradicionalnije metode ne budu davale rezultata. „Hipnozom }e se lak{e do}i do istine”, smatra on.

Vegas, poznat kao najprosperitetniji svetski kockarski centar. Kineska komunisti~ka vlast pretvorila je Makao u kockarsku Meku. „Oduvek je bilo jasno da je blizina Makaoa Kini bila veoma korisna, ali liberalizacija kockarske industrije je prevazi{la sva~ija o~eki-

Ali, kazina su uspela ponovo da se „povrate iz mrtvih”, najvi{e zahvaquju}i stimulativnom ekonomskom paketu kineske vlade. U oktobru ove godine, Makao je zabele`io svoj najuspe{niji mesec ikada, inkasirav{i 1,59 milijardi dolara u ~istoj zaradi, prema vladinim podacima.

vawa... Makao je postao uspe{na ekonomska pri~a”, ocenio je nezavisni savetnik za turizam i kockarske igre, Xonatan Galavic. Me|utim, krajem 2008. kockarska industrija u Makau po~ela je da posr}e zbog ekonomske krize i kineskih viznih ograni~ewa, {to je usporilo dotok novca. Zarada je opala, multimilijarderski kockarski projekti su stali, a hiqade radnika je ostalo bez posla.

Makao se trenutno pribojava velike konkurencije iz Singapura, u kome je planirano da narednih meseci budu otvorena dva velika kazina, koji bi mogli da odvuku najbogatije kockare, zahvaquju}i kojima lokalne kockarnice ubiru velike prihode. Analiti~ari smatraju da je najboqi na~in da se pomogne Makauu da ostane u igri, da se preispitaju i smawe lokalne kockarske takse.


22

utorak29.decembar2009.

SVET

DNEVNIK

U IRANU POLICIJA OTVORILA VATRU NA DEMONSTRANTE

Uhap{en lider opozicije TEHERAN: Iranski opozicioni politi~ar Ebrahim Jazdi uhap{en je ju~e, dan po{to je u sukobima proreformskih demonstranata i policije ubijeno najmawe 15 qudi, navedeno je na opozicionom internet sajtu Xaras. „Snage bezbednosti do{le su u tri sata ujutro u wegov dom (u Teheranu) i uhapsile ga“, pi{e u izve{taju, preneo je Rojters. Iran-

da je me|u ubijenima ro|ak lidera opozicije Mirhoseina Musavija. Policija je navela da je privedeno 300 demonstranata i da su u neredima povre|ene desetine policajaca. Umereni opozicioni politi~ar Mehdi Karubi kritikovao je vlasti zbog ubijawa demonstranata. „[ta se dogodilo sa ovim verskim sistemom kada je naredio ubistvo nedu`nih qudi na sveti dan A{uru?“, zapitao je Karubi koji je na predsedni~kim izborima u junu osvojio ~etvrto mesto. Kako je preneo Xaras, policija je otvorila vatru na demonstrante, kojih je {irom zemqe bilo vi{e desetina hiqada. To su prve `rtve posle nereda koji su izbili posle objavqivawa rezultata spornih izbora u junu. Uli~ne borbe i pogibije koje su se desile prekju~e, na dan se}awa na smrt imama Huseina, verovatno }e imati sna`an odjek u iranskoj javnosti i izroditi se u nove masovne demonstracije u danima koji predstoje.Opozicija tvrdi da je u uli~nim sukobima ubijeno 12 qudi, dok policija

ska dr`avna televizija je, u me|uvremenu, izvestila da je u prekju~era{wim sukobima demonstranata i policije ubijeno najmawe 15 qudi, preneli su mediji. Televizija je navela, pozivaju}i se na Ministarstvo obave{tajnih poslova, da je najmawe 10 poginulih pripadalo jednoj antirevolucionarnoj grupi, dok su petorica bili ~lanovi jedne teroristi~ke grupe.Opozicija je saop{tila

priznaje pet pogibija, ali odbija da prihvati odgovornost za wih, tvrde}i da policija nije upotrebqavala oru`je. Prema svedocima doga|aja, policija je u vi{e navrata otvorila vatru na vi{e desetina hiqada demonstranata, koji su uzvratili neo~ikivanom silom udaraju}i policajce i zapaliv{i vi{e dr`avnih zgrada i vozila.Policija je saop{tila da je

daju}i da o~ekuje da }e vlast uzvratiti ve}om represijom nego {to je to bio slu~aj letos. „Od sada }e sve biti grubqe, ~vr{}e, ja~e“, rekao je on, ocewuju}i da bi vlast, u stvari, trebalo da reaguje druga~ije, da „odgovori na zahteve opozicije, a ne da se suprotstavqa“.Opozicija jo{ od juna zahteva poni{tavawe predsedni~kih izbora na kojim je Ahmadi-

Demonstracije postaju dubqe, {ire i radikalnije. O~ekuje se da }e vlast uzvratiti ve}om represijom nego {to je to bio slu~aj letos (Prof. Hamid Reza Yalaejpur) uhap{eno vi{e od 300 „zaverenika“, kako zvani~ni Teheran naziva pristalice opozicije, i da je povre|eno desetak policajaca. Prekju~era{wi protesti, do kojih je do{lo posle mirne jeseni, podse}aju na demonstracije koje su okupqale vi{e stotina hiqada qudi pro{log leta, a demonstranti su, umesto da se razbe`e kada bi policija po~ela da razbija okupqawe, kao {to je to bio naj~e{}e slu~aj u pro{losti, po~eli da uzvra}aju policiji. „Demonstracije postaju dubqe, {ire i radikalnije“, ocenio je pristalica opozicije, profesor sociologije na Univerzitetu u Teheranu Hamid Reza Xalaejpur, do-

ne`ad pobedio Musavija, za {ta protivnici vlasti tvrde da je bilo plod izborne kra|e.Tokom jeseni delovalo je da opozicioni pokret gubi na snazi, ali najnoviji talas demonstracija koji je po~eo da se {iri nakon pro{lonedeqne smrti jednog od vode}ih disidenata u klerikalnim strukturama Huseina Alija Montazerija, ukazuje na suprotno. Politi~ki analiti~ar Abas Abdi ocenio je da se, da bi se zaustavili narastaju}i protesti, brzo mora na}i re{ewe. „Obe strane gube kontrolu i to }e na kraju naneti {tetu i jednima i drugima. Ova situacija je nestabilna i ne sme se ovako nastaviti“, rekao je on. (Tanjug)

Jemen novo popri{te antiterorizma VA[INGTON: Jemen bi, posle Iraka i Avganistana, mogao da postane novo popri{te rata protiv terorizma, smatraju ameri~ke tajne slu`be, javio je Rojters. Na taj zakqu~ak naveo ih je nedavni poku{aj Nigerijaca Umara Faruka Abdumatulaba da izvede bomba{ki napad na ameri~ki putni~ki avion, a napada~ je u istrazi izjavio da su ga eksplozivom snabdeli operativci Al Kaide u Jemenu. Abdulmutalab (23) je optu`en za poku{aj teroristi~kog napada u avionu na liniji Amsterdam-Detroit po{to je 25. decembra u letelici, u kojoj je bilo skoro 300 qudi, poku{ao da aktivira eksploziv penteritrol u prahu, koji je naneo na unutra{wu stranu svoje noge, ali u tome nije uspeo. (Tanjug)

Preventivni udari protiv pretwi KP PEKING: Kina }e preduzeti preventivne udare protiv pretwi vladavini Komunisti~ke partije, izjavio je zamenik ministra za javnu bezbednost Jang Huaning. On je to rekao u govoru zvani~nicima bezbednosnih slu`bi, odr`anom 18. decembra, koji je publikovan ju~e, nekoliko dana nakon izricawa zatvorske kazne poznatom disidentu, zbog kritikovawa partije.Huaning je rekao da se ugro`avawa partije nastavqaju, uprkos ubrzanom ekonomskom razvoju zemqe, preneo je Rojters, pozivaju}i se na izve{taj Sinhue.

Govore}i o protivnicima partije, on je posebno pomenuo one u zapadnim regionima, Tibetu i Ksin|angu.Prema Huaningovim re~ima, wihovi planovi za stvarawa podela i izazivawe haosa i sabota`a „ostaju glavni faktori ugro`avawa na{e nacionalne sigurnosti i socijalne stabilnosti“. „Sna`no udariti protiv neprijateqskih snaga kod ku}e i napoqu“, poru~io je Huanin, ukazav{i da treba raditi na otkrivawu neprijateqa i wegovom obuzdavawu „preventivnim udarima“.

Prva isporuka ruske nafte do Hongkonga VLADIVOSTOK: Prva po{iqka nafte koja }e biti transportovana naftovodom ESPO (Isto~ni Sibir - Tihi okean) }e biti usmerena za Hongkong izjavio je predsednik ruske kompanije za upravqawe naftovodima „Transweft“ Nikolaj Tokarev. On je naveo da }e naftu obezbe|ivati preduze}e „Rosweft“, kao i da }e naftovodom ESPO

taj energent biti isporu~ivan u azijsko-pacifi~ki region, prenela je agencija Itar-Tass. Rusija i Kina su u februaru ove godine dogovorile da }e biti izgra|en krak naftovoda ESPO koji }e voditi do Kine, kao i da }e u narednih 20 godina Rusija Kinu snabdevati sa 15 miliona tona nafte godi{we. (Tanjug)

Nestandardno re{ewe spora s Japanom MOSKVA: [ef ruske diplomatije Sergej Lavorv ocenio je ju~e da je nu`no prona}i obostrano prihvatqivo re{ewe za teritorijalni spor s Japanom i da je Rusija spremna i za „nestandardne“ predloge. „Trebalo bi da potra`imo uzajamno prihvatqivo re{ewe na miran, konstruktivan na~in i u prijateqskoj atmosferi. To je nu`no za ja~awe rusko-japanskih odnosa“, izjavio je Lavrov posle razgovora s japanskim ministrom spoqnih poslova Kacujom Okadom, koji boravi u dvodnevnoj poseti Moskvi. Lavrov je poru~io da je Rusija spremna da razmotri i „nestandardni pristup“ u re{avawu spo-

ra s Tokijom oko Ju`nih Kurilskih ostrva, preneo je Itar-Tass. Prema re~ima Lavrova, potrebno je intenzivirati rusko-japanske odnose na svim poqima. Okada je rekao da i Japan `eli da bude ostvaren napredak u teritorijalnom sporu sa Rusijom. „Voleli bismo da promovi{emo politi~ke i ekonomske odnose i ostvarimo konkretan napredak u re{avawu teritorijalnog spora“, kazao je on. Rusija i Japan zbog spora oko suvereniteta nad Ju`nim Kurilskim ostrvima jo{ nisu potpisali mirovni sporazum o okon~awu Drugog svetskog rata. (Tanjug)

Rekordno useqavawe Jevreja u Izrael Eksplozija u Kara~iju, najmawe sedam mrtvih KARA^I: Najmawe sedam qudi je ju~e poginulo, a 25 je raweno kada je tokom {iitske procesije u Kara~iju eksplodirala bomba, saop{tili su policija i lekari. Bomba je eksplodirala pri kraju povorke vernika koji su obele`avali najve}i {iitski praznik A{uru, preneo je Rojters. Rukovodilac gradske bolnice Aftab ^inar izjavio je da je u bolnicu preba~eno sedam-osam tela i oko 25 rawenih. Visoki funkcioner pakistanske policije Abdul Valid Kan rekao je

da je u pitawu bio teroristi~ki napad. „Poku{avamo da utvrdimo da li je u pitawu bila eksplozivna naprava ili samoubila~ki napad, ali u svakom slu~aju re~ je o teroristi~kom napadu“, kazao je on. Na televizijskim snimcima vidi se oblak gustog dima na mestu eksplozije, a izve{ta~i su javili da su ogor~eni vernici napali jedno televizijsko vozilo. Procesije {iitske mawine u Pakistanu ~esto su meta napada sunitskih kstremista. (Tanjug)

TEL AVIV: Prvi put posle ~itave decenije broj useqenika u Izrael se pove}ao ove godine, dostigav{i 16.200, saop{tili su predsedavaju}i Jevrejske agencije Natan [aranski i ministarka za imigarciju i apsorpciju Sofa Landver.U odnosu na 2008. to je 17 procenata vi{e, {to se smatra dobrodo{lim, makar bilo i samo privremeno, ali u svakom slu~aju predstavqa izmenu trenda zabele`enog ranijih godina. Broj imigranata iz zemaqa u kojima se govori engleski jezik, se tako|e pove}ao za 17 procenata od 4.511 do 5.294. Posle 10 godina tokom kojih smo videli sve mawe imgranata, sada vidimo pove}awe, rekao je [aranski na preksino}woj konferenciji za novinare u Jerusalimu, preciziraju}i da je vi{e imi-

granata do{lo iz biv{eg SSSR- a, SAD, Velike Britanije i Ju`ne Afrike. Najve}i broj useqenika jo{ dolazi iz biv{eg Sovjetskog Saveza i on je pove}an za 21 procenat od 5.867 na 7.120 u odnosu na pro{lu godinu. To se pripisuje programu nazvanom Crveni tepih koji ukqu~jue posebne cenovnike za nove useqenike, odnosno pomo} prilikom dolaska, otvarawe bankovnih ra~una, benificirani porez, pomo} pri zaposqavawu i birawu zdravstvenih ustanova. Landver je podsetila da su pro{le dve decenije od velikog useqewa imigranata koji govore ruski, koji je po~elo padom „Gvozdene zavese“ kasnih osamdesetih godina. Iz arapskih zemaqa uselila se i ove godine samo {a~ica Jevreja. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI EHUD BARAK Ministar odbrane Izraela Ehud Barak izjavio je u parlamentu u Jerusalimu da }e Iran slede}e godine raspolagati tehnologijom za izradu atomske bombe, koju }e mo}i da proizvede 2011. godine, javqa ju~e AP. Izrael odbacuje tvrdwe Teherana da je ciq iranskog nuklearnog programa proizvodwa energije, a ne atomske bombe.

VACLAV HAVEL U dve decenije demokratije od pli{ane revolucije 1989. godine za ^e{ku je najvi{e u~inio Vaclav Havel, a wegov doprinos ceni 71 odsto ^eha, pokazala je najnovija anketa agencije STEM. Me|u politi~arima ~ija popularnost prolazi test dug dve decenije, sa podr{kom oko 60 odsto na{li su se i pokojni lider ~e{kih demohri{}ana Jozef Luks i sada{wi ombudsman Otakar Motejl.

NIKOL KIDMAN Glumica Nikol Kidman uzrujala je susede po{to je oko svog imawa u Australiji zasadila ~emprese kako bi za{titila privatnost.Oskarovka je zasadila 150 stabala ~empresa, koji mogu da narastu do 20 metara visine i osam metara {irine.Glumi~ino imawe nalazi se oko 100 kilometara jugozapadno od Sidneja i prostire se na povr{ini od 56 hektara. Ku}a sagra|ena 1870-ih godina.

Pu{ewe pove}ava rizik od reumatoidnog artritisa KOBE: Pu{ewe je jedan od faktor rizika za reumatoidni artiritis, pokazala je najnovija japanska analiza koja je objedinila 16 studija o toj hroni~noj bolesti nepoznatog porekla. Efekat je naro~ito izra`en kod mu{karaca koji spadaju u strastvene pu{a~e, kao i kod onih koji pu{e a imaju pozitivne rezultate pri testirawu tzv. „reumatoidnog faktora“ (RF), odnosno antitela koja napadaju organizam samog doma}ina, prenosi Rojters. „Reumatoidni faktor“ je, ina~e, utvr|en u ~ak 80 odsto slu~ajeva ove upalne bolesti vezivnog tkiva.Ranija istra`ivawa ve} dve decenije dovo-

de u vezu pu{ewe i reumatoidni artritis, a tim stru~waka sa Univerziteta u Kobeu je ustanovio da je kod mu{karaca koji su pu{a~i rizik da obole dvostruko ve}i nego kod onih koji ne pu{e, a otprilike je po|ednako visok i kod biv{ih pu{a~a. Ako mu{karac koji pu{i uz to ima i pozitivan rezultat testirawa na „reumatoidni faktor“, rizik obolevawa od reumatoidnog artritisa je gotov ~etvorostruko uve}an. Rizik kod `ena pu{a~a je pove}an u ne-

{to mawoj meri (bez obzira da li su RF pozitivne ili ne) - za 1,2 do 1,3 odsto. Razlika izme|u mu{karaca i `ena u pogledu odnosa izme|u pu{ewa, reumatoidnog artritisa i RF-a se verovatno mo`e pripisati hormonskim ~iniocima, isti~u japanski stru~waci. S obzirom na to da se reumatoidni artritis dovodi u vezi s lo{im kvalitetom `ivota i prognozom kra}eg `ivotnog veka, japanski stru~waci preporu~uju pu{a~ima da se u interesu zdravqa odreknu tog poroka. (Tanjug)


BALKAN

DNEVNIK

Istraga o vojnoj zaveri u Turskoj ANKARA: Turske vlasti ju~e su pretra`ile tajnu vojnu lokaciju, posle hap{ewa osam oficira za koje se veruje da su osmatrali oblast blizu ku}e potpredsednika vlade Bulenta Arinka. Policija i sudski zvani~nici pretresli su wihovu jedinicu koja je formirana 50-ih godina da organizuje odbranu u slu~aju invazije na Tursku, ali je policija odbila da komentari{e te navode. Vojska je u petak prvo odbila da dozvoli pretres te tajne lokacije. Protiv tih oficira nisu podignute optu`nice, a vlasti nisu dale vi{e informacija o razlozima wihovog zadr`avawa u pritvoru. Dvojicu oficira 19. decembra uhapsili su pripadnici antiteroristi~ke jedinice u blizini Arinkove ku}e, a ostali su uhap{eni nekoliko dana kasnije. ^lanovi vlade i visoki vojni zvani~nici ju~e su u predsedni~koj palati odr`ali prevremeni satanak Nacionalnog saveta bezbednosti na kome je glavna tema trebalo da bude hap{ewe osam oficira. Arink je ju~e izjavio da vlasti istra-

`uju da li ga je vojska ilegalno {pijunirala i odbacio spekulacije u medijima o navodnom postojawu zavere za wegovo ubistvo. Vojska je saop{tila da su vojnici pratili aktivnosti jednog pripadnika armije za koga se veruje da je odavao informacije. Ovaj incident je podgrejao debatu u Turskoj, gde sekularisti koje podr`ava vojska, gaje duboko nepoverewe prema vladaju}oj proislamskoj Partiji pravde i razvoja koju optu`uju da podriva sekularno ustrojstvo dr`ave. U Turskoj se po odvojenoj optu`bi za navodnu zaveru protiv vlade premijera Erdogana sudi desetinama drugih oficira, profesora univerziteta i novinara. Oni su optu`eni za izvo|ewe vi{e napada kako bi se izazvao haos u zemqi, {to bi dovelo na vlast vojsku. Vojska je od 60-ih godina zbacila ~etiri vlade, ali, ocewuje AP, wena mo} opada od kako su u Turskoj po~ele reforme u ciqu pribli`avawa Evropskoj uniji. (Beta-AP)

ATINA: Ispred kancelarija dr`avne osiguravaju}e kompanije u Atini eksplodirala je bomba ru~ne izrade, pri ~emu su o{te}ene zgrada i okolna vozila, ali nije bilo povre|enih, saop{tila je gr~ka policija. “Oko 15 minuta pre eksplozije jednom listu je preksino} upu}en poziv upozorewa, ali niko nije preuzeo odgovornost”, izjavio je neimenovani policijski zvani~nik. Kako je saop{tila gr~ka policija, eksplozivna naprava je postavqena u blizini ulaza u zgradu osiguravaju}e kompanije, podru`nice Nacionalne banke, preneo je Rojters. Gr~ka policija sumwi~i ekstremiste iz grupe Revolucionarna borba (EA) da stoje iza najnovijeg napada na osiguravaju}e dru{tvo u Atini, u kojem

Ivo Josipovi}

Milan Bandi}

obra|ena su sva bira~ka mesta u inostranstvu, wih 250, dok je u Hrvatskoj ostalo neobra|eno jo{ jedno bira~ko mesto od ukupno 6.866. Predsednik DIP-a Branko Hrva-

tin kazao je da to ne mo`e da uti~e na rezultate izbora, navode}i da se ovi mogu smatrati kona~nim zvani~nim rezultatima. Zanimqivo je da je Josipovi} osvojio najve}i broj glasova u gradu Zagrebu i 18 `upanija, a to mu nije uspelo jedino u Li~ko-sewskoj i Istarskoj `upaniji i u inostranstvu, jer su tamo najvi{e glasova dobili Hebrang, Kajin i Bandi}. U gradu Zagrebu Josipovi} je ubedqivo pobedio aktuelnog gradona~elnika Milana Bandi}a. U inostranstvu je glasalo oko 66.000 glasa~a od ukupno 406.000 bira~a, {to je oko 16 odsto. Analiti~ari smatraju da su upravo glasovi iz inostranstva i razjediwenost desnice, odnosno ~ak tri kandidata iz redova HDZ-a, omogu}ili Bandi}u ulazak u drugi krug. (Beta)

Glasawe vojvo|anskih Hrvata SUBOTICA: Neo~ekivano nizak nivo izlaznosti i o~ekivana dominacija dr Ive Josipovi}a u odnosu na ostalih jedanaest kandidata obele`ili su prekju~era{wi prvi krug izbora za predsednika Hrvatske. Stvar, kao {to je poznato, donekle izgleda druga~ije kada je re~ o dijaspori, ali ne i kada je re~ o Vojvodini i Srbiji. To za “Dnevnik“ ka`e predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kunti}: Opet se pokazala veoma mala iz-

laznost, a na osnovu podataka kojima raspola`em glasalo je tek ne{to malo preko 700 glasa~a od kojih je vi{e od 50% glasova osvojio predsedni~ki kandidat dr Ivo Josipovi}, dok je na drugom mestu dr Andrija Hebrang, a jedino je na jednoj izbornoj jedinici u Somboru pobedio Milan Bandi}. Od ukupno ne{to preko 700 qudi koji su glasali preko 500 su iz Vojvodine, a ostalih 200 iz Beograda i u`e Srbije. To je u svakom slu~aju pora`avaju}e,

Srbija prva u regionu na Fejsbuku BEOGRAD: Srbija je, po broju korisnika Fejsbuka, na prvom mestu u regionu i 18. u Evropi, pi{e magazin Mikro, pozivaju}i se na istra`ivawe portala AdriaTalk.com. Prema istra`ivawu, ukupan broj evropskih korisnika Fejsbuka je vi{e od 114 miliona. Po broju korisnika predwa~i Velika Britanija (22.625.300), slede Turska (16.543.600) i Francuska (14.405.480), dok je Fejsbuk najmawe popularan u Estoniji (112.380) i Letoniji (61.780). U regionu najvi{e korisnika Fejsbuka ima u Srbiji, koja zauzima 18. mesto u Evropi, Hrvatska je na 22. mestu, Bosna i Hercegovina na 26, Makedonija na 27. i Slovenija na 29. mestu. Prema broju korisnika Interneta u svakoj zemqi, Fejsbuk je najpopularniji na Kipru. U toj zemqi broj otvorenih naloga na Fejsbuku dosti`e 69,31 odsto od ukupnog broja korisnika interneta. Po tom kriterijumu, drugo mesto zauzela je Turska sa 62,43 odsto, na tre}em mestu je Malta sa 61,62 odsto, dok je Srbija sa 43,14 odsto korisnika Interneta na Facebooku na 12. mestu. Fejsbuk u Evropi vi{e vole mu{karci (57.759.640) nego `ene (56.445.340).Po starosnoj dobi, najvi{e korisnika Fejsbuka ima do 35 godina (88.237.340). (kraj) zvs 13:22. (FoNet)

imaju}i u vidu znatno ve}i broj putovnica, tj. domovnica ne samo gra|ana hrvatske nacionalnosti. Te{ko je precizno re}i koliko je to u postotcima, ali na osnovu podataka kojima raspola`em to je ispod 5%. S obzirom na to da se Hrvatska demokratska zajednica, kao sestrinska stranka DSHV-a, odmah o~itovala da u drugom krugu nema kandidata kojeg bi mogla podr`ati, Petar Kunti} ka`e da }e odluka o tome biti donesena 8. janu-

BiH

ara na sednici Glavnog odbora. Me|utim, kako navodi, najbli`i je razmi{qawu da i DSHV postupi na isti na~in i prepusti gra|anima da po svojoj savesti biraju. Od samog izbora kandidata Petar Kunti} ka`e da je va`nija puno ve}a ozbiqnost qudi koji su dobijawem domovnice ostvarili pravo na glasawe, jer su vojvo|anski Hrvati ve} godinama ubedqivo posledwi po izlaznosti u dijaspori. Z. R.

pripadnika Revolucionarne borbe bio je u septembru na zgradu atinske Berze u centru grada. (Tanjug- Beta)

Svi treba da se izvine za zlo~ine ZAGREB: Odlaze}i hrvatski predsednik Stjepan Mesi} smatra da se svi moraju izviniti za zlo~ine svoje strane koji su se dogodili u ratu tokom devedesetih. U razgovoru za Novu TV, Mesi} je preksino} govorio o ratnim zlo~inima i pitawu saradwe s Ha{kim sudom, pre svega, oko davawa stenograma Tu|manovih sastanaka Hagu, istakav{i da Hrvatska nema posledice zbog transkripata, ve} zbog toga {to je neko u ime Hrvatske ~inio zlo~ine. “Tu|manove arhive otvorio sam ~im sam u{ao u kabinet, ali tu nije bilo oznake tajnosti i to nisu bile arhive ve} snimci razgovora vo|enih u kabinetu predsednika. Tu su se donosile odluke koje se tu nisu imale pravo donositi”, rekao je Mesi}. Rekav{i da je istorija istorija i da se desilo {ta se desilo, Mesi} je naveo da ga obave{tajno podzemqe po svojim interpretacijama krivi za optu`nicu protiv hrvatskih generala u “Oluji”. Navode}i da oko toga uvek ima de`urne kriti~are, Mesi} je podsetio da je ustavni zakon u saradwi sa Ha{kim sudom donesen za vreme Frawe Tu|mana i da je po tom zakonu Hrvatska morala predati sve dokumente koje Ha{ki sud od we tra`i. Mesi} je govorio i o okolnostima naprasnog penzionisawa 12 hrvatskih generala na po~etku wegovog prvog mandata 2000. “Za hrvatsku demokratiju je bilo opasno uplitawe vojske u

politiku, verovatno bi po kasarnama organizovali podr{ku generalima. Tu je bila opasnost da stvari izmaknu kontroli i morao sam brzo reagovati”, izjavio je Mesi}. On je dao komentar i na svoj govor iz 1992. godine u Sidneju kad je izjavio da su Hrvati dva puta pobedili 1941. godine. “U Australiji je te qude trebalo pridobiti da daju pomo} Hrvatskoj. Ono {to sam ja wima `eleo re}i da je prva pobeda bila {to je nestala prva Kraqevina Jugoslavija, a druga pobeda antifa{isti~ka borba. Tu je nedostajao kraj, a kraj je da smo mi kraj rata do~ekali na strani antifa{izma”, rekao je Mesi}. Rekav{i da Hrvatsku otvarawe prema susedima legitimi{e u Evropi, a da je susedstvo i hrvatsko tr`i{te, Mesi} je rekao i da se ponosi {to se tokom wegovog mandata uspelo Hrvatsku izvu}i iz wene izolovanosti i evropeizirati je. Pozabavio se i pre|a{wim premijerom Ivom Sanaderom, rekav{i da {to ga vi{e zna, vi{e veruje aktuelnoj premijerki Jadranki Kosor. Na pitawe o prodaju dr`avne naftne kompanije INA rekao je da ne veruje da je vicepremijer Damir Polan~ec mogao ne{to dogovoriti oko prodaje, a da to Sanader nije znao. Naglasio je i da mu nakon odlaska s Pantov~aka ne}e faliti rezidencija u kojoj je proveo posledwih deset godina svog `ivota, ali ni povlastice koje je do sada u`ivao. (Tanjug)

POSEBNO ZASEDAWE SKUP[TINE REPUBLIKE SRPSKE

Pro{lo vreme starateqstva BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske (RS) Rajko Kuzmanovi} pozvao je poslanike u parlamentu RS da stvore pravne i tehni~ke uslove kako bi se gra|ani RS na referendumu izjasnili o odlukama visokog predstavnika Valentina Incka da produ`i mandat stranim sudijama i tu`iocima. Kuzmanovi} je na ju~era{wem posebnom skup{tinskom zasedawu parlamenta RS pozvao sve poslanike da se stave u ustavno-pravnu i politi~ku za{titu RS, koja ima pravo sa “samostalno i suvereno odlu~uje o svojoj sudbini”. “Vreme starateqstva i tutorstva je pro{lo. Na{e opredeqewe je da RS nije i ne}e biti remetila~ki faktor, ve} faktor stabilnosti BiH i ovog dela Evrope”, poru~io je on. Kuzmanovi} je ocenio da je odluka o produ`etku mandata stranim sudijama i tu`iocima u BiH “pravno nasiqe”, zala`u}i se za {to skoriji zavr{etak mandata OHR-a u BiH. Parlament RS na posebnom zasedawu razmatrao je ju~e posledwe

nije bilo `rtava ali je naneta velika materijalna {teta. Ta grupa je preuzela odgovornost za raketirawe ambasade SAD u Atini 2007, a posledwi napad

PREDSEDNIK MESI] NA KRAJU MANDATA

Josipovi} i Bandi} u drugom krugu

{ta je iza{lo ne{to mawe od dva miliona, {to je ukupno 43,96 odsto. To je za oko sedam odsto mawe nego na pro{lim izborima za predsednika dr`ave 2005. Do ju~e i podne

23

Eksplozija bombe u centru Atine, `rtava nema

PREDSEDNI^KI IZBORI U HRVATSKOJ

ZAGREB: Predsedni~ki kandidat Socijaldemokratske partije (SDP) Ivo Josipovi} i nezavisni kandidat i biv{i SDP-ovac Milan Bandi} u{li su u drugi krug izbora za predsednika Hrvatske, koji }e biti odr`an 10. januara 2010. saop{tilo je ju~e Dr`avno izborno poverenstvo (DIP). Prema najnovijim rezultatima DIP-a, Josipovi} je na izborima u nedqu osvojio 32,42 odsto glasova iza{lih na birali{ta, {to je vi{e nego duplo u odnosu na drugoplasiranog Bandi}a koji je osvojio 14,83 odsto. Na tre}em mestu je kandidat vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrija Hebrang s osvojenih 12,04 odsto, a ~etvrti nezavisni kandidat Nadan Vido{evi} sa 11,33 odsto glasova. Od oko 4,5 miliona bira~a, na birali-

utorak29.decembar2009.

Rajko Kuzmanovi}

odluke visokog predstavnika Valentina Incka da stranim sudijama i tu`iocima, anga`ovanim na predmetima ratnih zlo~ina u BiH, produ`i mandat za jo{ tri godine, a da strane sudije i tu`ioci iz odeqewa za organizovani kriminal ostanu u BiH kao savetnici.

Dodik: Jedinstvo u Parlamentu Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik pozvao je ju~e vlast i opoziciju u RS da “elimini{u sve strana~ke razlike” u va`nim pitawima.U obra}awu poslanicma Narodne skup{tine RS povodom posledwih odluka visokog predstavnika u BiH Valentina Incka kojim se produ`ava mandat stranih sudija i tu`ilaca, Dodik je rekao da treba na najboqi na~in manifestovati jedinstvo partija koje su “nekad bile na vlasti, a sada u opoziciji, a imale su sli~ne probleme sa visokim predstavnikom”.

Govore}i o mogu}nosti raspisivawa refrenduma, Dodik je rekao da to nije sporno, ali da je za to potrebno obezbediti legitimne uslove, jer postoje}i zakon o referendumu ima niz slabosti {to je uo~io i SDS i stoga predlo`io novi zakon o referendumu, koji se nalazi u skup{tinskoj proceduri. “Borba za referendum je uporna i te{ka. Samo pre tri godine bila je to tabu tema u RS o kojoj niko nije smio da govori ni{ta i pored ~iwenice da je postojao zakon koji i danas va`i. Niko u RS nije smeo ni verbalno iskazati spremnost za referendum”, rekao je Dodik.

Bosi}: SDS glasa za referendum Srpska demokratska stranka (SDS) }e podr`ati predlog za odr`avawe referenduma ali }e zahtevati da se istovremeno, i o jednom tro{ku, provede i izja{wavawe o pitawu u vezi pristupawa Bosne i Hercegovine NATO-u, rekao je ju~e lider te opozicione stranke u RS Mladen Bosi}. On je izjavio da bi trebalo na refrednumu proveriti da li gra|ani RS podr`avaju ulazak BiH u NATO ukoliko u wemu nije Srbija. Lider SDS smatra da je pitawe ulaska BiH u NATO mnogo va`nije za budu}nost RS od produ`ewa mandata stranih sudija i tu`ilaca. On je istakao da treba proveriti i mi{qewe gra|ana u vezi ustavnih promena u BiH i da li one imaju smisla dok traje mandat OHR. (Tanjug/Beta)


24

utorak29.decembar2009.

MOJA KU]A

DNEVNIK

Bojama naglasite Bo`i} razni~na atmosfera u ku}i ne mora se nu`no stvarati jelkom i lampionima, nego i nizom detaqa koji }e me|usobnim kombinacijama boja stvarati elegantnu, odmerenu, sve~anu, opu{taju}u atmosferu, u zavisnosti od ukusa i `eqa.

P

Odre|enu atmosferu u prostoru najlak{e je posti}i bojama. Crno-bele kombinacije izrazito su trendovske, ali na neki na~in ve~ne, jer su sna`ni, apstraktni kontrasti koje stvaraju oduvek bili izazov u kreirawu atmosfere u enterijeru. Poja~ana primena crne boje preporu~qivija je u prostranijim zonama, kao {to je dnevni boravak, u kojem }e prozra~nost prostorne celine istaknuti crnu kao izrazito elegantnu u dekorativnim detaqima. Ona }e uneti naglaske, koji }e kroz dekoraciju kreirati bo`i}nu atmosferu. Nasuprot tome, mawi prostori, optere}eniji name{tajem i povezivawem vi{e funkcionalnih zona u jednu celinu, name}u potrebu za isticawem bele, i primenu crne samo u detaqima. Dominacijom bele, prostor }e se delovati vizuelno svetliji, a time i prostraniji. Beli dekorativni predmeti i aran`mani asociraju na belinu snega i unose sve~anu atmosferu u ku}u.

Toplina zlatnih i sme|ih tonova Za sve one koji vole tople prostore i prefiwenost, trendovi name}u primenu zlatne i sme|e boje. Svetlucavi, zlatni odrazi nisu ~est izbor za ure|ewe stambenog prostora i to naj~e{}e zbog nedostatka hrabrosti, jer neumerena primjena zlatne mo`e se grani~iti s neukusom. Ipak, preporu~ujemo da se hrabro upustite u igru sme|e i zlatne, koja mo`e pokazati svu lepotu ove kombinacije boja. Preporu~ujemo da zlatnu koristite u detaqima kao {to su jastu~i}i na garniturama za sedewe, niti protkane u zavesama i dekorima, okviri ogledala, i dekorativni predmeti i aran`mani. Zlatna boja se u diskretnim linijama mo`e pojaviti i na zidovima u obliku dekorativnih traka ili zidnih tapeta. U stil-

ski ure|enim stambenim prostorima prisutnost zlatne mo`e biti nagla{enija, jer ih je oduvek nadopuwavala i oboga}ivala.

Srebrna i crna uvek su efektne Profiwenost prostora, koja se posti`e minimalisti~kim, geometrijskim dizajnom, do}i }e do punog izra`aja u trendovskoj kombinaciji crne i srebrne boje. Efekti srebrnog ve} su provereni u razli~itim stilovima ure|ewa, ali su Naro~ito izra`ajni u modernom stilu, koji zbog prakti~nosti primewuje ve}ina qudi. Srebrna postaje dominantna kroz komade name{taja i dekoracije. Matirani komadi name{taja vrlo su efektni, pogotovo kada se u detaqima pojavquje crna boja kao kontrast. Prisutnost srebrne, koja otvara i nagla{ava, i crne koja zatvara i smiruje, stvara elegantne i posebne prostore.

Hrabro koristite qubi~astu Osim odmerenijih kombinacija boja, hrabro su upustite u koketirawe sa crvenom, ru`i~astom ili qubi~astom. Ove nagla{ene boje u sjajnoj ili mat varijanti obele`i}e delove prostora u koje se postavqaju. Dekorisawem postoje}ih zavesa i zastora, stola ili pojedinih komada name{taja, stvorite toplu i dinami~nu atmosferu, koja se mo`e posti}i samo primenom ovih boja. Utisak mo`ete poja~ati brzim kre~ewem stana u recimo crvenu boju, uz dodatak dekorativnih detaqa u zlatnoj ili srebrnoj. Iako nagla{en, ukupan utisak }e biti profiwen u stilskim ili modernim minimalisti~kim ure|ewima prostora. Vreme dekorisawa ku}e je pred nama. Osim ma{tovitim oblicima dekoracija i aran`mana, poigrajte se bojama name{taja, dekorativnih tkanina, zidova i zidnih tapeta, koji aktivno u~estvuju u stvarawu prazni~ne atmosfere, a posle praznika zadr`avaju se}awe na te prijatne i opu{taju}e dane...

Pretprazni~no veliko spremawe retprazni~no vreme ~esto je rezervisano za “velika spremawa” i ~istke kojima }e se prostor osve`iti, osloboditi suvi{nih stvari i zasijati u pravom prazni~nom sjaju. Vremenom se nagomilavaju predmeti, ali i elementi name{taja pa prostor postaje sve “mawi” zbog zagu{enosti. Da biste “~istku” mogli da sprovedete na pravi na~in, potrebno je pre bilo kakvih intervencija analizirati stvarne potrebe i prostorne mogu}nosti. Odvojite predmete koji su u upotrebi od onih bez kojih se mo`e, sagledajte mogu}nost sme{taja novog elementa koji }e zameniti vi{e mawih u prostoru i ta-

P

ko ga pro~istiti, analizirajte koli~inu svetlosti i po potrebi je korigujte primenom ne`nih i toplih boja na zidovima. Kre~ewe i farbawe je idealan na~in za brze i efektne promene prostora, a za mawe povr{ine mogu se obaviti po principu “uradi sam”. Osim kre~ewa zidova, brze i vidqive promene posti`u se promjenom zavesa, prekriva~a ili podnih prostirki. Ako zaista imate problema s mawkom prostora i vi{kom stvari, obavezno primenite jednobojne zavese i tepihe ili one s vrlo diskretnim uzorkom. Boje treba da budu {to je mogu}e svetlije, a zavese {to providnije, zbog boqeg

propu{tawa svetlosti. Efekat dobre osvetqenosti mo`e vizuelno pove}ati prostor i u~initi ga prijatnijim. Utisak optere}enosti prostora ~esto stvaraju ukrasni predmeti, slike i skulpture, kojih ima u prevelikom broju ili nisu postavqeni na pravilan na~in. Ako se ne mo`ete odvojiti od dragih predmeta, pozabavite se wihovim sme{tajem tako da ih grupi{ete na policu ili zid i stvorite “galerijsku” zonu, kako biste pro~istili ostale delove prostora. Stilska raznolikost mo`e poja~ati zagu{enost i optere}enost, zato budite pa`qivi prilikom me{awa stilova. Re{ewa mogu biti vrlo uspe{na

kada se radi o planiranom ure|ewu na ovaj na~in, ali problemi nastaju naj~e{}e stihijskim me{awem stilova, odnosno zadr`avawem starih i dodavawem novih elemenata name{taja, rasvetnih tela i ostalih predmeta. Da biste rasteretili prostor, napravite “stilsku ~istku”. Pro~istite prostor te`e}i minimalisti~kim geometrijskim oblicima. Ako vam je te{ko da se rastanete od starih regala, jer su jo{ uvek dovoqno ~vrsti i kvalitetni, zadr`ite wihovu konstrukciju i promenite samo frontove koriste}i ivericu, obi~no ili ukrasno staklo ili ogledala. Izbor materijala prilagodite postoje}oj konstrukciji i ne zaboravite: regali su opet u modi, a idealni su za sme{tawe velikog broja predmeta, koji, u zavisnosti od `eqa, mogu biti istaknuti ili skriveni. Izbor regala kao monolitnog elementa, u modernoj verziji mnogo je boqe re{ewe od vi{e mawih elemenata, ako vam je zaista ciq da oslobodite i “pove}ate” prostor. Ako imate ostavu, iskoristite je maksimalno i sklonite sve suvi{ne stvari. Na taj }ete na~in privremeno ukloniti drage predmete, koje kasnije ako po`elite, mo`ete i da vratite. Premda je ponekad te{ko napraviti neke korake, prozra~an i rastere}en prostor koji pru`a prijatnu atmosferu, sigurno je dovoqan povod za to.


PORODICA

DNEVNIK

Prazni~na ve~era kao deo dijete osledwa nedeqa u decembru i prva januarska nedeqa mogu biti prili~no te{ke za osobe koje paze na ishranu ili su na nekoj strogoj dijeti. Mnogi qudi ove dane gledaju kao na vreme u kojem je nemogu}e izbe}i “nabijawe” dodatnih kilograma i kada u vodu pada sav wihov trud. Ipak, mogu}e je u`ivati u prazni~noj hrani, a da se to ne odrazi na va{u te`inu, samo treba da znate kako funkcioni{e qudsko telo i da preduzmete neke promene pre i posle “jela van plana”. Na kraju, treba da shvatite da nekoliko dana u`ivawa ne}e katastrofalno uticati na va{ plan ishrane, pogotovo ne toliko da morate potpuno odustati od wega. Za vreme bo`i}nog ru~ka ili sve~ane ve~ere za Novu godinu, kao i obilni ru~ak prvog dana u godini mo`ete u`ivati u svemu, predelu, kalori~nom glavnom jelu, ~ak i desertu i smete u`ivati u svakom momentu. Nemojte se ose}ati kao da sabotirate sami sebe time {to sebi kona~no dajete malo odu{ka. Praznici su, opustite se i u`ivajte, a sve to mo`ete zahvaquju}i ovim trikovima: Jedite u toku dana. ^esto se dogodi da tih dana ceo dan ni{ta ne jedemo, postimo kako bismo se pripremili za to “jelo van plana ishrane”. Ovo je no}na mora za va{ metabolizam. Ono {to }e se dogoditi jeste da }e se va{e

P

Ro{~i}i od ~okolade Potrebno je: 150 g ~okolade za kuvawe, 380 g bra{na, 110 g {e}era, malo pra{ka za pecivo, 200 g maslaca, 1 jaje, 100 g mlevenih badema. Za ukra{avawe 100 g gotove glazure od tamne ~okolade. 1. Naseckanu ~okoladu polako otopite u metalnoj ~iniji na pari. Za to vreme u drugoj ~iniji pome{ajte bra{no, {e}er, pra{ak za pecivo i maslac iseckan na kockice, dodajte jaje i mlevene bademe pa sve izmiksajte spiralnim na-

telo pripremiti za gladovawe, presta}e da tro{i zalihe masno}a i po~eti da tro{i dragocenu mi{i}nu masu. A mi{i}na masa je va`na za brz metabolizam {to je vi{e mi{i}a, br`i je metabolizam. Osim toga, taj }ete

obroka. Jedewe hrane podsti~e organe za varewe na rad, a aktivni sistem za varewe obi~no zna~i i aktivni metabolizam. Ve}ina qudi posle obilnog prazni~nog jela vi{e ni{ta ne}e jesti sve do idu}eg dana,

obrok jesti kada vam je nivo {e}era u krvi nizak, a to }e poja~ati va{ apetit. Na kraju }e nivo {e}era u krvi naglo sko~iti, i istovremeno }e telo naglo po~eti da sme{ta unete kalorije u zalihe masti. Sve ovo mo`e se na jednostavan na~in izbe}i: samo jedite mawe, uravnote`ene obroke pre tog obilnog jela. Ovim }e telo biti u ravnote`i i tro{iti vi{e i efikasnije energiju u toku celog dana. Ovo }e pomo}i i da ne preterate s tim obilnijim obrokom. Pojedite obrok sastavqen samo od proteina i masno}a ~etiri sata posle tog obilnog

kako bi u{tedeli na kalorijama. Ovo isto tako prebacuje telo u stawe gladovawa i ~uvawa zaliha, a to se nastavqa i idu}i dan. Zato naj~e{}e ujutro nemate apetita. Postoji jednostavno re{ewe za ovaj problem. ^ak i ~etiri sata posle obilnog obroka nivo {e}era u krvi jo{ je visok, a ako pojedete mali obrok sastavqen od proteina i zdravih masno}a, stimulisa}ete organze za varewe i dodatno podsta}i metabolizam, ~ime }ete pomo}i varewe onog velikog obroka. U ovom obroku obavezno izostavite ugqene hidrate

jer vam je nivo {e}era u krvi jo{ uvek visok, a upravo ugqeni hidrati najvi{e uti~u na {e}er u krvi. Primeti}ete i da }e taj obrok podsta}i va{ apetit kasnije uve~e, a i probudi}ete se gladni. Ovo su dobri znaci da je va{e telo iskoristilo ekstra energiju koja mu je bila dostupna. Obroci van plana ishrane dobri su za vas. Zvu~i ~udno, ali oni ~ine ~uda za va{u psihu. Ako ste ve}inu godine disciplinovani, ovi obroci su odli~an na~in da kona~no priu{tite omiqenu hranu, u`ivate bez zadr{ke na dru{tvenom okupqawu i {to je bitno – obezbedite sebi odmor od strogog re`ima ishrane. Postoje i istra`ivawa koja dokazuju kako ovakav povremeni obilni obrok (naravno, samo nekoliko puta godi{we) mo`e pomo}i u mr{avqewu, naro~ito ako ste u fazi kada nikako da izgubite kilograme, i to zbog toga {to uzdrmaju telo i metabolizam. Va`no je zapamtiti i to da je u mr{avqewu i odr`avawu te`ine kqu~na konstantnost. Zna~i, nikako ne smete dozvoliti da vam se u`ivawe u slatki{ima zalomi vi{e od nekoliko puta godi{we. Ako to prihvatite i praktikujete ih umereno, onda “obroci van plana ishrane” mogu biti odli~ni za odr`avawe realisti~nog i uravnote`enog pristupa va{oj zdravoj ishrani.

utorak29.decembar2009.

U`ivajte u porodi~nim razmiricama Praznici su tu, a s wima i porodi~na, prazni~na okupqawa. Ve} predvi|ate da }e biti razmirica? Ove godine poku{ajte da ne u~estvujete u tome, ve} da jednostavno u`ivate u wima. I to je mogu}e... Ve}ina nas iskusila je i svake godine iznova „isku{ava“ porodi~ne, prazni~ne razmirice. Najpre se s uku}anima iliti u`om porodicom posva|amo oko jelke, a zatim se i na okupqawu {ire rodbine zaka~imo s nekim oko ne~eg. Naj~e{}e su to nebitne, sporedne stvari, ali porodica nas ponekad jednostavno navodi na sva|u. I to je normalno, ali za{to se `ivcirati zbog toga kada bismo jednostavno mogli da u`ivamo gledaju}i? Oni koji su iskusili ve} znaju, a oni koji nisu verovatno }e saznati za{to je boqe ne `iveti u istoj ku}i s roditeqima. Koliko god da ste dobri jedni sa drugima, zajedni~ki `ivot navodi nas na sva|u. Tako je i na okupqawima. Roditeqi ne{to zameraju deci ili obratno. Razlog mogu biti i neke navike ili ~isto banalne stvari, kao {to su ka~ewe ukrasa ili veli~ina jelke. Razlog sva|i mogu biti i politi~ke teme, jer su retko kad ba{ svi u porodici na istoj politi~koj strani. Tu je naravno i pitawe vaspitawa, obrazovawa. Verovatno vam nije strano da neki qudi cene samo one s fakultetom ili one koji su barem upisali faks, ma ko-

liko puta obnavqali prvu godinu. U su/{tini, postoje dve vrste sva|a: li~ne, odnosno one koje se odnose na primer na vaspitawe (roditeqi imaju primedbe i zamerke oko toga kako smo vaspitali wihove unuke), obrazovawe (wena }erka ide na te`i faks od tvoje i sli~no) i druge teme koje se ti~u nas samih, a postoje i one „neli~ne“, koje se ti~u nekih politi~kih, filozofskih tema. Kada dolazi do prvih bo`i}nih sva|a? Postoje opre~na mi{qewa o tome. Jedno nedavno

istra`ivawe sprovedeno u Norve{koj, Velikoj Britaniji i Nema~koj pokazalo je da prva sva|a pada na bo`i}no jutro, oko 10 sati. Druga pak istra`ivawa tvrde da sva|e obi~no izbijaju za ve~erom ili ru~kom, u zavisnosti od toga kada se okupqa porodica. Dosta vam je vi{e tih porodi~nih sva|a i prepucavawa? Poku{ajte ove godine da ne u~estvujete u wima. Naravno, mo`ete poku{ati i da ih spre~ite, ali ako ne uspe, samo se naslonite i u`ivajte, koliko god to sadisti~ki zvu~alo. Ako se radi o banalnim razlozima, sva|e znaju biti vrlo zanimqive.

KAKAV JE KAO DEDA MRAZ

[iroke ruke ili {krtica D

a li je velikodu{an ili {krt i je li mu stvarno stalo do vas? Pokloni ujedno {aqu poruku pa tako neki vole da s prave va`ni skupocenim predmetima, dok drugi poklawawu samo zato jer je to, eto, obi~aj.

u~i{„. Takvi pokloni nikoga ne vesele, jer ukazuju na na{e slabosti.

Buntovnik Ne poklawa ni{ta. Sakriva se iza tvrdwe da svrha Bo`i}a nisu pokloni. U ovu grupu se ~esto ubrajaju parovi koji se unapred dogovore da jedno drugom ne}e ni{ta pokloniti, a onda se jedan od wih pojavi s poklonom. Kako bi se izbegli konflikti, potrebno je da se svi pridr`avaju dogovora.

Ja sam najboqi Wegovi pokloni su uvek veliki ili skupi, a zauzvrat tra`i pohvalu i divqewe. Luksuznim darovima iskazuje svoju mo}, ali takav pristup zapravo pokazuje wegovu nesigurnost i ose}aj mawe vrednosti.

Romanti~ar

Nezainteresovani partner Ako se ubraja u ovu grupu, verovatno prilikom izbora poklona ne tra`i dugo, niti zaista razmi{qa o osobi kojoj ne{to treba da pokloni. Oslawa se na klasi~ne poklone poput parfema i ko{uqa, a kupovinu obavqa u zadwi trenutak. Bez stavcima miksera tako da dobijete povezanu mrvi~astu smesu. Na kraju dodajte ohla|enu rastopqenu ~okoladu i umesite glatko testo. Testo oblikujte u kuglu, umotajte ga u prozirnu foliju i ostavite sat vremena u fri`ideru. Ohla|eno testo podelite na ~etiri dela, a zatim svaki izvaqajte u vaqak du`ine 25 cm i isecite na plo{ke debqine 1 cm. Rukama oblikujte ro{~i}e, pa ih uz mali razmak pore|ajte na ppleh koji ste oblo`ili papirom za pe~ewe. Pecite oko 11 minuta na 200 stepeni Celzijusa. Pe~ene keksi}e zajedno sa papirom povucite na re{etku za kola~e i ostavite ih da se ohlade. Glazuru za ukra{avawe otopite u metalnoj ~iniji na pari. Krajeve ro{~i}a umo~ite u ~okoladu i vratite ih na papir za pe~ewe da se ~okolada stisne.

25

razmi{qawa naj~e{}e kupuju mu{karci koji dovoqno ne poznaju svoju partnerku.

Egoista Poklawa ono {to se wemu najvi{e svi|a, bez obzira na inte-

rese drage osobe. To su na primer roditeqi koji detetu kupuju igra~ke koje su `eleli da imaju kad su bili mali, ili de~ko koji devojci kupi CD svog omiqenog metal benda ili izazovno dowe rubqe.

Dvoli~an darivalac Iza svakog wegovog poklona stoji neka skrivena namera. Kwiga o dijetama govori „debela si“, pribor za kuvawe „`elim da mi vi{e kuva{„, re~nik stranih re~i „dete drago, po~ni da

Zna {ta partnerka `eli, upoznat je s wenim `eqama i interesima i trudi se da prona|e ne{to {to }e je stvarno obradovati. Poklon kupuje na vreme, uz dobro promi{qawe, lepo ga zapakuje i jedva ~eka da vidi osmeh na wenom licu kad otkrije {ta joj je odabrao ove godine.

Jutro posle nazdravqawa eni duplo, molim! Fraza „meni duplo“ postaje u dane praznika nezaobilazna, skoro kao uzre~ica. Zato smo `eleli savetima da vam pomognemo da ubla`ite trenutke bla`enog pijanstva i olak{ate mamurluk. Dakle, ovako…

M

Pripremite se za period zimske zabave ^i~kovo mleko je odli~no prirodno detoksikaciono sredstvo koje poma`e jetri da radi punim kapacitetom, odnosno da obavi preradu alkohola i jake i obilne prazni~ne hrane br`e i uz mawe neprijatnosti. Ovo sredstvo bi trebalo da po~nete

da uzimate mesec dana pre nego {to po~nu slavqa da biste oja~ali jetru, ili u kra}em periodu fiksnu dozu, pre i posle uzimawa alkohola.

Pred sve~anu no} Uzmite 50-70 mg vitamina Bkompleksa, 2 gr uqa jagor~evine i 1000 mg vitamina C. Ponovite isto ujutro. Ovaj koktel nadoknadi}e vitamine bez kojih je ostao va{ organizam usled borbe sa ve}im koli~inama alkohola.

U`asno se ose}am Kada shvatite da ste mamurni va{ organizam je ve} toliko dehidrirao da vapi za vodom (~ak i najbla`i oblik `e|i

zna~i da ste ve} izgubili 10 odsto telesne te~nosti). Potrudite se da vam pre|e u naviku da popijete ~a{u vode za svaku ~a{u alkohola koji unesete u organizam.

Dok kuwate u krevetu Utrqajte tri kapi uqa kleke (rastvorenog u bademovom uqu) kao odli~nog detoksikacionog sredstva direktno na stomak tako da deluje na jetru mnogo br`e.

Budite na oprezu Dobro bi vam do{la sauna ili jako zagrejano kupatilo. Toplota poja~ava cirkulaciju krvi i poboq{ava oporavak organizma. Znojewem se br`e

osloba|amo toksina ali se mora popiti barem 1 litar vode pre nego {to u|ete unutra. Ma

{ta radili, ne dozvolite da unutra jo{ vi{e dehidrirate i ne ostajte vi{e od 10 minuta.


26

utorak29.decembar2009.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav Posledwi pozdrav voqenom ocu, bratu, deveru, stricu i dedi

Branislavu Stoj{inu Sahrana je danas u 15 ~asova iz kapele na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Muhamedu ]osi}u Muji Kom{ije Molnar \ule br. 8.

Od porodice Stoj{in. 94349

OG-1

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav

Anici Ristivojevi} od kume Milene Pavlovi}.

Anici Ristivojevi} od sestara: Dragice, Danice, Ivanke i ostale rodbine.

94352

94356

Posledwi pozdrav kom{inici Bajki

Tu`nog srca javqamo svima da nam je umrla draga majka i baka

Anici Ristivojevi} od kom{ija i prijateqa: Kosti} \u|e, Stevana, Zlate, Milo{a i Laleta Beli}a.

94353

Posledwi pozdrav kom{inici

Julijana - Jawa Mitrovi}

Sahrana je u sredu, 30. 12. 2009. godine, u 13 sati, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Porodica Mitrovi}.

94350

Anici Ristivojevi}

POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 140-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350e Telefoni: 021/633-97-08, 063/517-693. 56449

PRODAJEM neuseqavan stan u strogom centru, 32m2 sa terasom, na prvom spratu. Informacije

063/47-57-65. 94262

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowera 100E Ace Teodorovi}a, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 6621-797, 021-451-472, 6618-184, 063-598-463. 93328

GOTOVINOM kupujemo lokal od 90m2, stanove, ku}e, vikendice, placeve, garsoweru do 30.000E. Dvosoban stan do 50.000e. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 93326

PRODAJEM [ervolet - kalos, 2004., 1.4, metalik crveni. Telefon 063/501-654. 93932

MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalzicionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non -stop garancija. Telefon 6393737, 064/160-47-25. 93518

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 93403

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 92318

dragom

od kom{ija Simi}.

94354

Posledwi pozdrav kom{inici

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e, cena povoqna, dostava na ku}nu adresu. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 93419

EKSTRA cena - ta~na mera: bukva, hrast, grab i bagrem. Izrezano i iscepano 3.000 din, u metrice 2.800 sa prevozom. Tel. 064/1442533. 93610 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 izrezana po `eqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458. 93382 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 92734 DEDA MRAZ za tili ~as sti`e do Vas, da se sa Va{om decom dru`i i zadovoqstvo svima pru`i. Telefon: 064/88825-85 i 520-841. 92864

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Milovanu Pivcu

Anici Ristivojevi}

od: snaje Du{anke sa sinovima @eqkom i Aleksandrom sa porodicama.

od porodice Jovan~evi}: @elimira, Maje, Mitra i Mire.

94355

94351


^ITUQE

DNEVNIK

utorak29.decembar2009.

Sa bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nam je na{a draga i nikad pre`aqena majka i baba

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Anica Ristivojevi}

Gal Ferenc

1940 - 2009.

1932 - 2009.

Sahrana je 29. 12. 2009. godine, na ^enejskom grobqu, u 14 sati. O`alo{}eni: }erka Svetlana, unuk Marko, unuke Marija i Nevenka.

preminuo 27. 12. 2009. Sahrana je u sredu, 30. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Ida, }erke Valerija i Gabriela sa porodicama.

94348

94328

iznenada preminula.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 12. 2009. godine, preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Stevan Mesaro{

Posledwi pozdrav svom drugu

Stojanu Plav{i}u

1925 - 2009. Ispra}aj dragog nam pokojnika je danas, 29. 12. 2009. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Stanislava, }erke Marijeta i Sowa, zet Qubomir i unuci Igor, Andrija i Sa{a.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Dragom bratu i ujaku

Muhamedu ]osi}u

Muhamedu ]osi}u

Saose}amo sa bolom i tugom sa porodicama ]osi} i Maravi} povodom smrti wihovog oca, dede i tasta.

i sau~e{}e wegovoj }erki Esmi i wenoj porodici povodom smrti wenog oca.

Esmine koleginice sa posla.

Zoran Jelki}.

94318

94317

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

voqenom

Muhamedu ]osi}u Muji

od dugogodi{wih prijateqa Kosti} Zore i Batane.

od sestre Magde i porodice Mrkai}.

94319

94330

Posledwi pozdrav mom voqenom i jedinom dedi

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Muhamedu ]osi}u

Gal Ferencu

94346

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. 12. 2009. godine, preminuo na{ voqeni otac, svekar i deda

27

Posledwi pozdrav

Sahrana je u sredu, 30. 12. 2009. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu.

od kumova Latkovi}: @eqka, Zorice, Tamare i Vuka{ina.

94339

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

i

Supruga Hanka sa }erkama, zetovima i unu~adima.

94333

Qubica Nikoli}

Stevi Aqeti}u

Stevo Aqeti} Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 29. 12. 2009. godine, u 13 sati, u Ba~kom Jarku.

1921 - 2009.

Anici Ristivojevi}

1944 - 2009. Posledwi pozdrav od: sestre Gospave, sestri~ine Zorice i sestri}a Zorana Adamovi}a.

Muhamedu ]osi}u

Sahrana je u sredu, 30. 12. 2009. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Janko i Zoran [proh.

O`alo{}eni: sin, snaja i unuci.

O`alo{}ena porodica Aqeti}. 94347

94344

94343

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici

Posledwi pozdrav kom{inici i tetici

Draga od wegovog Seada.

pozdrav

dragom

Tata na{, ostaje{ zauvek u na{im srcima.

Posledwi pozdrav deda

Vesna

Mirjani Bala} Radivoju Simi}u

uspomena na tebe `ive}e ve~no.

Qiqana Budakov.

Tuguju za wom: @ivko, Vera, Slavko, Milena i Sa{a.

94342

94279

94315

Napustila nas je na{a draga, dobra i plemenita kom{inica

Posledwi pozdrav Dejaninom tati

Uspomenu na tebe ~uva}e porodice: Gavrilovi} i Surdu~ki.

Posledwi kom{iji

Muhamed ]osi} Muja

94331

Vesni Habijan Mike{

94335

dragoj

Esma i Alma. od porodice Ristovi}.

94334

94340

Posledwi pozdrav kom{inici

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 12. 2009. godine u 73. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Stojanu

Neboj{i Nikoli}u

Mirjana

Zoran i Vesna.

Po~ivaj u ti{ini ve~nog mira sa svojim tatom i na{om Marom. Zora Jeremi} sa porodicom. 94306

Iskreno saose}amo u Va{em bolu.

ro|. Cvejin

Sahrana dragog nam pokojnika je u sredu, 30. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Drugari iz odeqewa A21 sa odeqenskim stare{inom i kolektivom Tehni~ke {kole „Mileva Mari}-Ajn{tajn�. 5753-P

Mirjani Bala}

Milovan Pivac O`alo{}eni: supruga Zora, sin Milan i snaja Mila sa decom Markom i Milicom i }erka Qiqana i zet Zoran sa decom Katarinom i Stevanom.

94329

94332

od kom{ija iz ulice Milete Proti}a br. 1.

94341


28

^ITUQE z POMENI

utorak29.decembar2009.

Posledwi stricu

pozdrav

bratu

i

DNEVNIK

Posledwi pozdrav stricu

S nevericom i tugom opra{tamo se od drage i po{tovane koleginice

Safija Deli} Miodragu Mari}u

Miodragu Mari}u

iz Ka}a od: brata Rade, snaje Marice i sinovica Zorice i Dragice sa porodicama.

od Pere i Soke sa porodicom.

94288

94290

S po{tovawem se opra{tamo od na{e dugogodi{we koleginice i prijateqice

Posledwi pozdrav dragom te~i i dedi

Dve godine smo bez na{e Soke. Samo mi znamo kako nam je. @ivi{ u na{im srcima i mislima, voqena, po{tovana i nezaboravqena. Suprug Milo{, sinovi Predrag i Igor, snaje Biqa i @ana i unuka Lana.

Mirjane Bala} Adrijana Mesarovi} i Svetlana Proki}.

94299

94292

Posledwi pozdrav ocu, svekru i dedi

Zbogom

Milice Gagr~in

Miodragu Mari}u Miletu Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osigurawe Filijala Novi Sad.

iz Ka}a od porodica: Stoj{in i Zoranovi}.

Stojane

iz Ka}a 1946 - 2009.

Miodragu Mari}u

Sahrana je danas, 29. 12. 2009. godine, u Ka}u, iz kapele, u 14 ~asova. O`alo{}eni: }erka Du{ica, sin Rade, snaja Jasna i unu~ad Mile i @arko.

Po~ivaj u miru. Porodica Pavlovi}.

94283

94286 94289

2809/P

Posledwi pozdrav suprugu

TROGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

na{oj mami

Bo{ku Ili}u Sahrana je danas, 29. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, a polazak je ispred porodi~ne ku}e u Bano{toru.

Mirjani Bala} Nedeqki Dara`

Neboj{i Nikoli}u Gixi

Lazaru Milivoj{i Zaposleni „Metals-Banke” a.d. Novi Sad.

Supruga Jela i Mile i Mika~a sa porodicama. 2720/P 94281

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

i

Godine prolaze al’ te ~uvamo u na{im srcima od zaborava. Razred VIII1 sa razrednim stare{inom.

od prijateqa: Cvijete i Slobodana.

S tugom se opra{tamo od na{e drage koleginice i dugogodi{weg ~lana

Deca: Verica, Regina i @eqko sa porodicama.

94291

94308

Etel Brezwak

94287

Sa du`nim po{tovawem, neizmernom tugom i qubavqu, opra{tamo se od na{e drage koleginice i doajena za{tite prirode

1922 - 2009.

Mirjane Bala}

Sahrana je u sredu, 30. 12. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sindikalna organizacija „Metals-Banke” a. d. Novi Sad.

S qubavqu, porodica Risti}. 2721/P 94285

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav

mr Vesne Habijan - Mike{ dipl. biologa

Zora Stepanov ro|. Vuj~i} 1927 - 2009. Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }e se pomen odr`ati 30. 12. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: suprug, sinovi sa porodicama, sestra, unuci i praunuci. 94296

Draga Vesna, od tebe smo u~ili, sa tobom smo se dru`ili i trudi}emo se da sledimo utabane staze na za{titi prirode. Osta}e nam u srcima tvoj osmeh, otvorenost, drugarstvo, odanost i se}awe na zajedni~ke dane provedene na o~uvawu prirodnih lepota na{e ravnice. Po~ivaj u miru. Tvoje kolege iz Zavoda za za{titu prirode Srbije, Radna jedinica u Novom Sadu.

Milici Gagr~in

od Mladenovih kolega sa departmana veterinarske medicine Poqoprivrednog fakulteta.

Komemoracija povodom smrti na{e drage mr Vesne Habijan - Mike{ odr`a}e se u Zavodu za za{titu prirode Srbije, Radna jedinica u Novom Sadu, Radni~ka 20a, u utorak, 29. 12. 2009. sa po~etkom u 11 ~asova. 2722/P

2719/P


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ~ika

Posledwi pozdrav bratu

Lazi

utorak29.decembar2009.

Lazaru Milivoj{i

Apoteka „Jankovi}�.

od: bra}e Drage i Marka, snaja Radojke i Mare Avramovi} sa svojom decom.

94217

94242

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se 30. 12. 2009. godine navr{ava sedam dana od kako je na{a draga supruga i mama zaspala ve~nim snom.

SE]AWE

Na{oj dragoj drugarici, velikom prijatequ i ~oveku

29

Bo`o Jari}

mr Vesni Habijan-Mike{ posledwi pozdrav upu}uju: Milka, Kaja, Milena, Ne|a i Milovan.

Nikad te ne zaboravqaju: supruga Duwa sin Nenad i }erka Nada.

Smiqa Nedi} Neute{na porodica Nedi} i Jovanovi}.

94254

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i dragom prijatequ

Posledwi pozdrav

94253

94243

Posledwi pozdrav na{em kumu

Prerano nas je napustila na{a draga

Danas, 29. 12. 2009. godine navr{ava se pet godina od kada nisi sa nama

POMEN

@eqko \uri} 1966 - 2001.

Lazaru Milivoj{i

Lazaru Milivoj{i od stanara ul. \or|a Joanovi}a 6.

Porodica \a~i}.

od kumova Mili}a: Gine, Bube i Laleta.

94249

94241

Posledwi drugarici

Posledwi pozdrav dragom

Stojanu Plav{i}u

pozdrav

Vesna

Mladen Antunovi}

Nedostaja}e nam wena vedrina i dobrota.

Mama i ja samo znamo kako je bez tebe. Tu prazninu ni{ta ne mo`e da nadoknadi. Hvala ti za sve. Pratim znakove pored puta.

Kom{ije sa ulaza Balzakova 16.

Tvoje, Du{anka i Dragana.

94255

94252

dragoj

Dragi @eqko, pro|e osma godina puna tuge i bola. Iznenada si nas napustio i oti{ao na put bez povratka. Danas, 29. 12. 2009. godine, u 11 ~asova poseti}emo tvoju ve~nu ku}u. Ve~no o`alo{}eni: mama Mira, otac Du{an, sestra Sne`ana, sestri~ina Ana i zet Nikola.

94155

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav prijatequ

94250

Nemi od tuge, opra{tamo se od na{e sestre i tetice

Mi{i Jovanovi}u Lazi

Mirjani Bala}

^ast nam je {to smo te poznavali. Neka ti je ve~na slava.

Mirjani od Nate Radulovi} i Rade Kevre{an.

Stanka Subotin sa porodicom.

94271

94248

94267

Posledwi pozdrav kumi

Mirjana Bala}

Porodice: Mati}, Kosi}, Dugajli}.

Odeqewe I1 ekonomske {kole sa razrednim stare{inom Zorom Bodro`i}.

ostavqa{ nas u velikom bolu, ali tvoj lik i dobrota ne}e dozvoliti da te zaboravimo.

Porodice: Mesarovi} i Raspopovi}.

An|elka, Maksa, Bane, Milan, Pavle i Nadica.

94294

94270

94263

Draga na{a Vele

Posledwi pozdrav mojoj

Posledwi pozdrav dragoj

Draga Mirjana, nikad te ne}emo zaboraviti. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Rastanak je neizmerno bolan. Se}a}emo te se sa qubavqu.

Tvoji: nina Jelena, Bata, Slavica i Obrad.

Tvoji: seka Branislava, Braca, Jelena i Jovanka sa porodicom.

94311

94310

3

Mirjana

Mirjani Sau~estvujemo u wenom bolu.

Ne`ne i tople uspomene na tebe, ~uva}emo zauvek.

Draga na{a tetice

Posledwi pozdrav mami na{e drugarice

Mirjani Bala}

Mirjane

Sini{a Leti} sa porodicom.

POMEN

DEVETOGODI[WI POMEN

Danas, 29. 12. 2009. godine, navr{ava se dvanaest godina od kako smo ostali bez na{eg dragog dede, svekra i oca

94273

Posledwi pozdrav dragom Feriki.

na{em

Sla|ana - Sla|a [kavi} 29. 12. 2000 - 29. 12. 2009.

Vesna Habijan Mike{

Mirjani

Mirjani Bala}

od @ivka. od starih kumova: Miroslava, Milene i Stevana.

94256

pamti}emo te po qubavi i toplini prema svima nama.

Voqena na{a, devet godina je od kada nas zla sudbina rastavi od tebe, tvoje qubavi, tvog poqupca, zagrqaja, osmeha. Devet godina bola i tuge u na{im srcima, ali mila na{a ti si uvek sa nama, u na{im srcima i bi}e{ zauvek.

Gal Ferenc

Sahrana je danas, 29. 12. 2009. godine, u 13 ~asova u Bege~u.

Porodice: Popara i Konakov.

Koleginice i kolege iz centra za fizi~ko vaspitawe studenata.

94261

94277

94280

Milo{a [epecanovi}a

Unuk Milo{, Rana i Bata.

Ve~no }e te ~uvati od zaborava tvoji najmiliji: tata, mama i brat. 94086

94272


30

06.30 Jutarwi program 08.30 Dobrodo{li u zgradu kapetan 09.00 Folder kultura 09.30 Bajko kviz 10.00 Vesti 10.05 Koliko se poznajemo, kviz 11.00 Centar sveta 11.30 Kuhiwica 12.00 Vesti 12.05 Kolumbo 12.30 Prosvetiteq, paraglajding - prikqu~enija 13.00 Vesti 13.05 No}na smena 13.35 Zabavni program 14.00 Vesti 14.05 Plavi krug 14.30 Paideja 15.00 Vesti 15.05 Brilijantska ruka, film

Signali [ta smo nau~ili u ovoj godini? Koliko }e nas ubudu}e ko{tati nasiqe na ulicama i sportskim terenima i mogu li udarawe po nov~anicima i poo{trena kaznena politika promeniti svest gra|ana? Gosti: Slobodan Homen, Marko Karayi}, Nemawa [arovi} i Zoran Ostoji} Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00) 16.40 17.00 17.20 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00 01.35

TV PROGRAM

utorak29.decembar2009.

Aladinove avanture TV dnevnik Tajna hrane: Kesten Dobrodo{li u zgradu kapetan Razglednice Plej gejms Hop hop - kviz TV Dnevnik Skrivena kamera Frej`er Signali Vojvo|anski dnevnik Izbliza Plavi krug Brilijantska ruka, film Frej`er

07.00 Kuhiwica 07.20 Porodica Serano 08.40 Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema 09.10 Putevi nade 09.50 Preokret 10.40 Porodica Serano 12.00 Prizma (hrv) 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Tajna hrane: ^okolada 12.45 Ru~ak na lepe o~i 13.00 ^ine~ita 14.00 Eko - Mala {kola prirode 14.30 Izbliza 15.00 Bajko kviz 15.30 Na{i dani (ma|) 16.30 Neobavezno (ma|) 17.00 Kultura i tradicija (rom) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Indija - [apat ve~nosti 20.00 Dobro ve~e Vojvodino (rom) 21.35 Porodica Serano 23.00 ^ine~ita 23.50 Muzi~ki intermeco

Tajna: O gqivama i ishrani (Panonija, 17.00) 08.00 09.50 11.00 12.30 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Prepodnevni program UBarometar Ulovi trofej Bez cenzure Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Tajna: O gqivama i ishrani Vojvo|anske vesti Pravila igre Vrele gume Ulovi trofej Hedonist RB Na ivici Dr Haus Vojvo|anske vesti Kowi ponovo jure

06.05 08.00 09.06 09.23 09.36 10.05 10.33 11.03 12.00 12.13 12.15 12.32 13.17 15.06 15.10 16.04 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.11 21.15 22.28 23.22 00.10 00.33 01.16 03.04 03.51 04.16 04.45

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Kvadratura kruga Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina ^ovek sa ~etiri noge, film Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Srbija pita predsednika - Boris Tadi} 48 sati-svadba Mesto zlo~ina Dnevnik Zovem se Erl, film Prevara, film 48 sati-svadba Svet ribolova Oko magazin Kvadratura kruga

07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00

Zebra, znak, semafor Junaci serije Tara i Marko idu u {kolu, vole da idu na izlet i da voze bicikl, ali sve to mo`e biti opasno ako ne znaju pravila pona{awa u saobra}aju. Urednik: Tatjana Ivanovi} (RTS 2, 09.52) 07.15 07.44 07.48 08.12 08.36 08.56 09.29 09.48 09.52 09.57 10.00 14.03 15.25 16.00 16.34

10.00 15.00 15.35 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30

11.30 13.30 15.15 15.45 17.45 18.00 18.30 20.30 20.45 22.30 00.30 02.15 02.30 03.30

Sednica Skup{tine grada Objektiv Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Integracija Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

CH TV: Birmingem – ^elsi Koley fudbal [kotska liga [ampionat: Wukastl – Derbi NBA u`ivo Belgijska liga ACB Liga: Estudiantes – Real Madrid NBA u`ivo MU TV: Hul – Man~ester junajted NHL: Kolumbus – Detroit Belgijska liga: Sirkl Bru` – Standard NBA u`ivo Triatlon London Belgijska liga

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Srbija pita predsednika: Boris Tadi} Na kraju 2009. godine gra|ani Srbije mogu da postavqaju pitawa predsedniku Srbije Borisu Tadi}u. Predsednik }e na pitawa gra|ana odgovarati u`ivo. Pitawa se postavqaju na telefone: 011/32-40-015 i 011/32-41-060 i na elektronsku adresu srbijapita@rts.rs i ne mogu biti du`a od 30 sekundi. (RTS 1, 21.15)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00 03.00 03.45 04.15

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Zimovawe u Jakobsfeldu Foks vesti ^ari Survajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Tajkus: Kometa smrti Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Antitelo Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure Film: Antitelo

17.30 18.34 19.09 19.40 20.08 20.40 22.35 23.23 23.50 00.30 01.52 02.51

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 20.00 21.00 23.00 23.30 00.15 00.45 01.15 03.00 03.30 03.50 04.30 05.30

Kuvati srcem Adi u divqini Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Enciklopedija za radoznale Umetnost u Nacionalnoj galeriji Adi u divqini Zebra, znak, semafor Ku}a matematike Sednica Skup{tine Srbije, program zavisi od trajawa prenosa Gospodin Belvedere ide na fakultet, film Novogodi{wi Metropolis Ovo je Srbija Ski skokovi: Novogodi{wa turneja „^etiri skakaonice”, Oberstdorf, prenos Kroz godinu Moravske pri~e: Od Mladenaca do Uskrsa Crvena jabuka TV mre`a TV feqton Fudbal: Premijer liga: Aston Vila - Luverpul, prenos Bostonski advokati Integracije Koncert Bebi Dol Gospodin Belvedere ide na fakultet, film Trezor Fudbal: Premijer liga (r)

Glas Amerike SMS Slatka moja Jovan Pavle 2: Milenijumski papa Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Cepelin Na tragu prirode Vesti Slatka moja Zlo~ini iz pro{losti Film: Bokseri idu u raj Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike SMS Film: Bokseri idu u raj Slavni Milica na kvadrat Na tragu prirode Jovan Pavle 2: Milenijumski papa Poslovni dan

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, No}ni program.

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 CI 5, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.00 18.30 22.45 02.00

DNEVNIK

12.05 13.50 14.15 14.30 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 01.00

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.35 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 22.45 23.30 00.30 02.30

TV Dizawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat - Izbacivawe Top {op [qaka Vodi~ za roditeqe Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat - Vanredno izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Iznad zakona Film: Drugar~ine Nevina Tjudorovi Grand {ou ^arolija Farma Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Farma - najboqe Loto Grand parada Javna tajna Tjudorovi Film: Zatvorenice u akciji Film: Opijeni qubavqu

Meda Rupert (Hepi, 07.29 i 08.58) 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 22.15 23.05 23.55 00.10 01.50 02.40 03.20

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Film Telemaster Smicalice Luda ku}a Telemaster ]irilica Zakleti na }utawe Sponzoru{e Film

Liza Rej

Zatvorenice u akciji

Zatvorenice re{avaju svoj lo{ polo`aj uz pomo} mlade pravnice na privremenom radu u zatvoru. @ene organizuju protest za prava robija{a, preuzimaju zatvorski blok i zapo~iwu pravu borbu protiv sistema. Uloge: Liza Rej, Monika Kalhun, Klifton Pauel, Mos Def Re`ija: Nima Barnet (Pink, 00.30)

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

utorak29.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 16

Pi{e: Petar Tomi}

Kejt Vinslet

@ivot Dejvida Gejla Doktor filozofije Dejvid Gejl je `estoki zagovornik ukidawa smrtne kazne. Kada se na|e u situaciji da i sam biva osu|en na kaznu kojoj je `estoki protivnik, mora da se bori za svoj `ivot. Novinarka Bitsi Blum odlu~uje da sazna celu pri~u koja se skriva iza Gejlovog slu~aja Uloge: Kevin Spejsi, Kejt Vinslet Re`ija: Alan Parker (Nova TV, 02.25) 08.00 08.20 09.00 10.30 11.30 12.30 13.15 14.15 15.15 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 22.40 23.40 00.10 00.40 01.25 02.25 04.00

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Od {trebera do frajera, film Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Srcolomke, film Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Yejn Ezo TV, tarot {ou @ivot Dejvida Gejla, film Sajnfild

08.00 Rimske misterije 09.00 Misterije olupina na dnu okeana 10.00 Hitlerov omiqeni plemi} 11.00 @iveti sa neprijateqem 12.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 13.00 Krvava Omaha 14.00 Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a 15.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 16.00 Misterije istorije 16.30 Misterije istorije 17.00 Detektivi brodskih olupina 18.00 Romero – smrt nadbiskupa 19.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 20.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 21.00 Masakr u Glenkou 22.00 U potrazi za mitovima i herojima 23.00 Poglavice 00.00 Misterije istorije 01.00 Detektivi brodskih olupina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.25 08.50 10.45 13.10 14.40 16.30 18.05 20.05 21.40 22.55 00.45

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Father’s little dividend Ku}a pored pruge Povratak na ~arobnu planetu Gaja Hajduk Vi{wa na Ta{majdanu ^ovek sa tavana Detoksikacija Poqubac leptira

^ile to mo`e Osi i Ted Bo`i} Batica Ambis Alvin i veverice Najboqi dani na{ih `ivota Muwa Vrhunska igra Nagon za ubijawem Pratwa Velika qubav Harold i Kamar: Bekstvo iz Gvantanama 02.20 Osmi putnik protiv Predatora 2

07.10 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.25 Na vodenom putu 3: Dansko more i ostrva - neodoqivi linijski brod, dok. serija 11.15 Deni na moru 11.49 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Me|u nama 15.35 Badwica u Cisti Velikoj 16.10 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.39 Dnevnik 20.10 Globalno selo 20.45 Kornati, dok. film 21.20 Poslovni klub 21.50 @iveti zdravije 22.00 Otvoreno 23.25 Drugi format 00.20 Zakon i red 01.05 Na vodenom putu 3: Dansko more i otoci - neodoqivi linijski brod, dok. serija

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Upoznajte Deda Mrazove An|eo u porodici Meklodove }erke Sudija Ejmi Bo`i}na pesma Deda Mraz samac sre}e gospo|u Mraz Pomorska patrola Sudija Ejmi Advokatova kazna Mu` za iznajmqivawe Voditeqka Ona je premlada

08.20 08.45 09.30 11.35 12.30 14.05 14.35 15.05 15.30 16.50 18.55 19.05 19.35 20.00 21.45 00.15 01.50

Malkolm u sredini Rat u ku}i Astro {ou Tajna ~okolade Heroji iz strasti Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ninya korwa~e 2, film Vragolasti Denis, film Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Brusterovi milioni, film Vojni~ina, film Vragolasti Denis, film Astro {ou

Brusterovi milioni

Mini Drajver

SERIJA

U tu|oj ko`i Vejn i Dalija Maloj, romski nomadi iz ruralnog dela Luizijane, ve{ti su prevaranti. Sa svoje troje dece be`e nakon {to su ukrali velik novac. Na`alost, doga|a se nezgoda koja im, me|utim, otvara veliku priliku: preuzimaju identitet normalne porodice s dobrim prihodima. Uloge: Edi Izard, Mini Drajver, Noel Fi{er, [enon Mari Vudvord, Ejdan Mi~el (HRT 2, 23.25) 08.10 08.25 08.40 09.05 09.30 10.10 11.10 11.40 12.40 12.50 13.10 13.50 14.25 15.00 15.35 16.30 17.30 17.45 18.30 18.47 19.08 19.39 20.05 22.40 23.25 00.20

Navrh jezika Izazovi Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Linc: Svetski ski kup (@) - slalom, prenos 1. vo`we Muzi~ki specijal Bormio: Svetski ski kup (M) - spust, prenos Sportska popuna Zovem se Erl Linc: Svetski ski kup (@) - slalom, prenos 2. vo`we Zovem se Erl TV vrti} Koga briga? Drugi format Oberstdorf: Novogodi{wa turneja 4 skakaonice, prenos Vesti na drugom Oberstdorf: Novogodi{wa turneja 4 skakaonice, prenos @upanijska panorama Sre}ni sat Razred Vip Muzi~ki klub Ti mo`e{ sve! - akcija za pomo} Sandri Paovi}, prenos Zakon i red U tu|oj ko`i 1 Elton Yon iz Arene u Puli, snimak koncerta

07.00 Tvorac ~udovi{ta 10.00 Moja slatka debequca 11.00 Akapulko H.E.A.T. 13.00 Mekalum 15.00 Moja slatka debequca 16.00 Gospodari horora - Krzna 17.00 Akapulko H.E.A.T. 19.00 Protivmere 21.00 Gospodari horora - Re{ewe za mu{ice 22.00 Most zmajeva 00.00 Mekalum

08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.00 22.00 00.00

Tri dana Kondora Loganov beg U potrazi za Ri~ardom Zaposleni qudi @aoka Pqa~ka{ banaka Odrobadogroba Podmornica U-571 Vru}e devojke

Monti Bruster je bejzbol igra~ ~ija je karijera na zalasku, {to podnosi prili~no lo{e. Jedne ve~eri posle tu~e u baru, kauciju za wega plati dotad mu potpuno nepoznat ~ovek. Ispostavqa se kako je Monti izgubqeni ne}ak i jedini zakonski naslednik jednog od najbogatijih qudi u zemqi, koji mu je ostavio 300 miliona dolara... Uloge: Ri~ard Prajor, Yon Kendi, Lonet Meki Re`ija: Volter Hil (RTL, 20.00)

Lonet Meki

09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.30 11.00 11.45 14.15 15.00 15.15 18.15 19.00 20.15 20.45 21.15 21.30 22.00 22.30 23.00 23.15 23.45 00.30

Kako se pravi? Kako to rade? Pametwakovi} Majami ink Generalka Peta brzina Ameri~ki ~operi U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako to rade? Ekstremne eksplozije Y-ma{ine ^uda Azije koja je ~ovek napravio U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Ameri~ki hotrod automobili

Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Zimski sportovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Ekstremni sportovi Reli Skija{ki skokovi Ples

Posledwa tri dana `ivota B

ilo je 18,25 kada su se milicijska kola zaGlavna veza izme|u garnizona i Bukure{ta biustavila u vojnoj kasarni u Trgovi{tu. li su pukovnici Kemeni~ i Dinu, koji su bili i ,,Mo`ete iza}i”, obratili su im se polidobri prijateqi. cajci. Nikolaje i Elena potpuno zbuweni, gurnu„Pred zoru u no}i izme|u 24. i 25. decembra li su bundu sa kojom su bili pokriveni i posmaiza na{eg tenka se ~ula sna`na eksplozija. Tada trali okolo. Major Jon Bobok im je otvorio vrasmo mislili da smo napadnuti. Jedan od tenkita vozila. sta je komentarisao: ovi }e nas pobiti, prise}a „ Gde se nalazimo?”, pitao je ^au{esku, pokuse Paisije. Bra~ni par ^au{esku je sedeo sa de{avaju}i da namesti {ubaru. ,,Ko ste vi?”, pitasne strane, gde je bilo vi{e mesta. Ja sam sedeo la je i Elena posmatraju}i grupu oficira koji su izme|u wih, a preko puta bio kapetan Bobok. ih opkolili. ,,Ja sam major Jon Bobok”, predstaKada je pucwava utihnula na{em tenku je privio se oficir koji ih je po`urivao da iza|u br{ao jedan oficir. Pozvao me je napoqe iz tenka `e iz auta. ,,Nalazite se pod dobrim obezbe|ei saop{tio da se svakog trenutka o~ekuje da buwem”, hrabrio ih je on. demo napadnuti. Predlo`io mi je da, ukoliko se Te{kim korakom bra~ni par ^au{esku slediotvori vatra prema na{em tenku, uzmem pi{toq li su vojnike. Major ih je pratio do sve~ane saod kapetana Boboka i ubijem Nikolaja i Elenu. le. Prostorija je bila topla i Nikolaje i Elena su skinuli kapute. Niko im nije govorio da su uhap{eni. Nekoliko minuta kasnije u{ao je pukovnik Andrej Kemeni~ koji je naredio da ih pretresu. ,,Za{to, za{to to ~inite”, protivio se Nikolaje. ,,Smiri se”, rekla mu je mirno supruga u prva pru`ila svoju ta{nu. U woj je bila zlatna narukvica, ogrlica i boca parfema. Nikolaje je u xepu imao crni notes s ko`nim koricama i dve penkale u futroli. Na ruci mu je bila fiksirana mala crna kutija. ,,[ta je ovo?”, pitao ga je pukovnik. ,,To je za dijabetes”, odgovorila je Elena. ,,Svaka tri dana potrebna mi je doza”, precizirao je Nikolaje. ,,@elite li da vas pregleda Autor feqtona evakui{e porodicu iz Bukure{ta na{ lekar?,, upitao je Kemeni~ diktatora. ,,Nemam poverewe, `elim svoga Pitao sam za{to da ja uzmem pi{toq od kapetalekara”, uzvratio je Nikolaje. ,,Vide}emo suna, {to ih ne upuca on. Da mi je re~eno da je to tra”, kratko je, bez komentara uzvratio Kemenare|ewe iz Bukure{ta, verovatno bih reagoni~. Ostavqaju}i stra`u da se brine o ^au{evao druga~ije. Me|utim, na~in na koji mi je to skovima oti{ao je do telefona da obavesti svosaop{teno u~inio mi se pomalo sumwiv“, pri~a je pretpostavqene u Bukure{tu. Paisije. Za tri dana, koliko su Elena i Nikolaje bili U Bukure{tu je Badwe ve}e proteklo u povrezato~enici vojske, stra`ari su se trudili da menom gruvawu tenkova i {tektawu automata u ostave utisak da oni nisu uhap{eni, ve} samo zoni Televizije, Radio Bukure{ta, oko Palate privremeno skloweni centralne Po{te i iz od „zablu|enih qudi kopravca Vojne akademije. Kako bi ih vojska spre~ila da se ji `ele da ih lin~uju”. Jugoslovenska ambasada i tokom no}i o ne~emu tajno Konstantin Paisije jeje pre toga ve} poslala dogovaraju, izme|u Elene i Nikolaja ku}i porodice. dan je od ~etvorice poslatih da pokupe ^au{ePodoficir Oktavi^au{eskua je u posteqi, skuove iz Instituta jan Georgiu se ponadao improvizovanoj od dva vojni~ka ,,Planta”, bio je zaduda }e Bo`i} provesti u kreveta, spavao jedan od stra`ara `en da danono}no bude krugu kasarne. Wegovi uz diktatorski par. Sve drugovi su ve} bili rastri no}i je Paisije spavao izme|u Nikolaja i pore|eni da brane Televiziju i hotel “BukuElene. Posle 14 godina opisao je za javnost pore{t”. sledwa tri dana `ivota Elene i Nikolaja. „Ujutru, izme|u 10 i 11 sati komandant je oku,,Od prve no}i spojio sam dva krevetea i tako pio stare{ine koji su jo{ bili u kasarni. Trasmo spavali svo troje. Ja sam bio u sredini, po`io je dobrovoqace za izvi|awe na relaciji Bu{to sam dobio nare|ewe da ih inkomodiram da ne kure{t – Pite{t, jer su se navodno tamo u {umogu da se bilo {ta dogovore. U no}i izme|u 22. mama pored puta pojavile grupe terorista. Javii 23. decembra pucalo se do besvesti i tada smo se li smo se nas osmorica. Za 20 minuta bili smo mi sakrili pored kreveta ispod prozora. ^au{espremni. Utovarili smo sanduk municije“. sku je uporno pitao ko puca, odakle se puca, zaOficir Jonel Boeru i podoficiri Georgiu i {to pucaju? Ni ja nisam imao informacije, druDorin Karlan bili su zadu`eni za streqa~ki govi nisu hteli ni{ta da mi ka`u. Na moje insivod koji je izvr{io smrtnu kaznu nad bra~nim stirawe, uzgred su mi nagovestili da su se u bliparom ^au{esku. To su saznali kasnije, kad je hezini pojavili teroristi. Pucalo se strahovito, likopter ve} poleteo i ubrzo promenio pravac. ali na fasadama zgrade nije bilo nikakvih traUmesto da lete ka Pite{tiju uputio se prema bugova. Mislim da su poku{avali da fizi~ki izmokure{tanskom stadionu ,,Gen~a“. Tek {to je pire Nikolaja i Elenu. Stalno su nas {etali iz lot sleteo pojavili su se transporteri koji su prostorije u kojoj smo spavali do kantine, zatim prevozili ~lanove suda. Niko nije znao {ta se u podzemno skloni{te, a posledwu no} smo prode{ava. Pripreme za su|ewe Nikolaju i Eleni veli u tenku“. izvr{ene su u strogoj tajnosti.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

utorak29.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovo bi mogao biti prili~no napet, nervozan i naporan dan, pa nemojte preterivati. Utorak je Marsov dan, tako da se tada ose}ate osna`eno. Budite pa`qivi u saobra}aju. Sti{ajte strasti.

BIK 20.4-20.5.

Imate puno raznog posla, ali ste pomalo rasejani i usporeni, pa vam je te{ko da budete efikasniji. Qubavni odnos vam donosi fatalizam i strast. Vernost je obostrana.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

29. decembar 2009.

Mesec prolazi kroz va{ znak i unosi vam dodatni haos u ovaj i naredni dan. Mo`ete biti pod uticajem okoline i bez pravilne organizacije. Pola posla je dobar plan. Putovawe? Neodlu~ni ste povodom mnogih stvari i skloni kalkulacijama. U poslu `elite da uradite mnogo vi{e no {to mo`ete posti}i do Nove godine, pa se pomirite sa tim i okrenite brigu na veseqe. Dru{tvo vas ne ostavqa na miru. Sve kombinacije dolaze u obzir. Me|utim, previ{e je mogu}nosti pa ih je te{ko uklopiti. Kra}i put i produ`eni odmor od posla pravi je izbor. Imate utisak da vam se ponavqaju situacije i prilike. Nadoknadite propu{teno i zavr{ite zapo~ete poslove i planove. Nemojte ni{ta obe}avati {to ne mo`ete ispuniti.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Imate povoqan uticaj prijateqa i dobru prepisku i dogovore s prijateqima i poznanicima. Mo`ete da putujete u inostranstvo, u grupi, posetite nekog negde daleko. Povedite porodicu kod ro|aka.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ra~unajte na neura~unqivo i ne sasvim razlo`no. Sve je mogu}e, a ni{ta ne mora da zna~i. Budite veseli i opu{teni. Uostalom, praznici su. Izgleda da vam sti`u gosti.

STRELAC 24.11- 21.12.

Jo{ ste izlo`eni kra}im putovawima i nagla{enoj komunikaciji, mada su ve} mnogi odustali, zbog praznika. Jedini spas vam je da i vi nestanete u odre|enom pravcu sa svojim prijateqima.

JARAC 22.12-20.1.

Povukli ste se jer su vam potrebni mir i ti{ina. Napuni}ete se energijom za narednu godinu, koja }e po~eti veoma neizvesno i dinami~no. Obnavqate uspomene. Odricawe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Puno obaveza vam stvara ose}aj napetosti i panike, pa se postavite u situaciju kao da ste ve} sve uspeli i uradili. Ne gubite kontakt sa sobom, zarad drugih. Na vreme kupite poklone.

RIBE 20.2-20.3.

Bavite se raznovrsnim stvarima. [to ne biste kada vam se mo`e? Praznici su blistavi, ve} traju, pa u`ivajte u zvezdama koje vas obasipaju i okupiraju. U qubavi spokoj.

TRI^-TRA^

Skupi bo`i}ni poklon

POSLE

Vojvodina Novi Sad

6

Subotica

5

Sombor

5

Kikinda

5

Vrbas

6

B. Palanka

6

Zrewanin

5

S. Mitrovica

7

Ruma

6

Pan~evo

7

Vr{ac

5

Srbija Beograd

7

Kragujevac

8

K. Mitrovica 10 Ni{

10

PODNE KI { A

Evropa Madrid

NOVI SAD: Delimi~no obla~no, po podne slaba ki{a. Vetar slab, posle podne umeren jugoisto~ni. Pritisak oko ispod normale. Jutarwa Rim temperatura 1, a po podne oko 6 stepeni Celzijusa. London VOJVODINA: Pre podne delimi~no obla~no, a po podne obla~no sa slabom ki{om. Vetar slab, po podne umeren jugoisto~ni. Pritisak Cirih ispod normale. Jutarwa temperatura -2, a maksimalna 7 stepeni. Berlin SRBIJA: Ujutru slab mraz. Bi}e obla~no i prete`no suvo, samo }e na severu tokom po podneva biti slabe ki{e. Vetar slab, po podne umeBe~ ren jugoisto~ni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura Var{ava 3, a maksimalna 10 stepeni na jugu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Posledwa dva dana ove Kijev godine toplo uz ju`ne vetrove i ~esta naobla~ewa sa povremenom kiMoskva {om. Maksimalna temperatura u ~etvrtak, 31. decembra bi}e preko 15 stepeni u ve}ini mesta. U Novogodi{woj no}i toplo uz ju`ni vetar i Oslo mogu}u kratkotrajnu ki{u. U prvim danima nove godine postepeno zaSt. Peterburg hla|ewe uz ki{u i sneg oko 2. 3. januara. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenski uslovi }e se pogor{avati, pa se hroni~nim bolesnicima savetuje oprez. Kod meteoropata su mogu}i glavoboqa, bolovi u kostima i zglobovima i nervoza. Potreban je ve}i oprez u saobra}aju.

16

Biv{a „Spajsica” Viktorija Bekam za bo`i}ni poklon svom dragom Dejvidu polonila je buldoga vrednog 200.000 dinara. Viki se odlu~ila za tu pasminu jer ona simbolizuje Dejvidovu snagu na terenu. - Ne volim da {tedim na bo`i}nim poklonima. Ina~e, odabrala sam tu vrstu jer buldozi najboqe simbolizuju Beksov duh na fudbalskom terenu. Dejvid ga prosto obo`ava! - rekla je Viki. Fudbaler ve} ima dva rotvajlera koje je nazvao Snupi i Paf, po svoja dva najdra`a repera. Kako navodi izvor blizak paru, mali buldog }e za vreme Dejvidovih treninga i utakmica `iveti s Viki i decom.

14

VIC DANA

9 14 1 4 1

De~ak sedi na trotoaru i pla~e. Dolazi Supermen i pita ga: „Ko te dirao, de~ko?” De~ak kroz suze odgovara: „^ak Noris!” „E, jeb..., pa {to si ga provocirao?”

1

SUDOKU

-3 -11 -4 15

Pariz

4

Minhen

8

Budimpe{ta

4

Stokholm

-6

3

8

VODOSTAWE TAMI[

6

Slankamen

294 (42)

Apatin

224 (57)

Zemun

391 (29)

Tendencija porasta

Senta

294 (42)

Bogojevo

203 (49)

Pan~evo

404 (26)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

542 (16)

Titel

2980 (48)

NERA

Novi Sad

202 (40)

Tendencija porasta

100 (12)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

164 (55)

Hetin

250 (30)

9 2

Bezdan

Ba~. Palanka 195 (30)

Ja{a Tomi}

TISA

Tendencija porasta

Kusi}

350 (30)

6 8

3

3 4

8

5

5 212 (0)

2

2

2

1

9

8

4 1

2

1

5

252 (52) S. Mitrovica 558 (33) Beograd

5

5 2

DUNAV

6

9

9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 4

2

9

1

7

6

5

3

8

8

5

1

4

3

9

2

7

6

3

7

6

8

2

5

9

4

1

6

1

7

5

8

3

4

2

9

2

8

5

9

1

4

7

6

3

9

4

3

2

6

7

1

8

5

1

6

8

7

5

2

3

9

4

7

3

4

6

9

1

8

5

2

5

9

2

3

4

8

6

1

7

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik29.decembar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"