Page 5

DNEVNIK

nedeqa29.novembar2009.

ZA TURKMENBA[IJA NIJE BILO GRANICA

KARMA KOMA

Volim i ja sebe! oku{ali su pojedinci i organizacije, ali Silvio Berluskoni definitivno nije tip koji se da lako uznemiriti. Italijanskog premijera sudske istrage pa ni skandali u koje je ume{an kod ku}e poslovi~no ni malo ne uzbu|uju, pa za{to bi onda prilike, pa ~ak i ako su daleko od standarda EU, koje vladaju u nekoj dalekoj zemqi iz koje mu dolazi veoma va`an gost? Protekle nedeqe primio je predsednika Turkmenistana Kurbankulija Berdimuhamedova, a ako neko spada u VIP kategoriju, onda je to predsednik Turkmenistana. Uostalom, na najavu dolaska zvani~nika te centralnoazijske zemqe usne je, prili~no diskretno ali sladostrasno, olizala i ~itava Evropska unija: odnekud ipak treba poterati silni gas kroz „Nabuko“... Kakve to prilike vladaju u ovoj nama tako|e dalekoj zemqi? Evo, „Reporteri bez granica“ su mere}i indeks medijskih sloboda zakqu~ili da je od Turkmenistana situacija gora samo u, ofkors, Severnoj Koreji i Eritreji. Prema navodima organizacija za za{titu qudskih prava, po{tovawe ostalih qudskih prava i sloboda nije ni{ta boqe. Zvani~nici te zemqe, ka`u ina~e najbogatije po rezervama prirodnog gasa, tvrde da je nezaposlenost tek ne{to oko 5 procenata, dok me|unarodne organizacije navode da ona dosti`e i 50 procenata. Umereni }e, me|utim, re}i da je situacija u Turkmenistanu sada ohoho boqa nego za vreme vladavine neprevazi|enog Saparmurata Nijazova, samozvanog Turkmenba{ija („Oca Turkmena“), koji je vladao zemqom od raspada SSSR do 2006. godine, kada su podanici bolno spoznali da je i on, avaj, ipak smrtan.

P

Do{av{i na vlast nakon {to je prvi u redu za nasledstvo, hm, zavr{io u zatvoru, Berdimuhamedov, ministar u Turkmenba{ijevom kabinetu sa najdu`im sta`om, povukao je poteze koji su gde-gde slavodobitno predstavqeni kao - otvarawe zemqe prema svetu. Ukinuo je, je li, zabranu izvo|ewa opera, dozvolio pristup internetu, istina maksimalno ograni~en, po~eo je da demontira kult li~nosti Turkmenba{ija... Uklonio je na stotine Turkmenba{ijevih divovskih portreta sa fasada zgrada i {kola, a onda i wegov lik sa svih nov~anica, osim sa banknote od 500 manata... Qubiteqi nepatvorene bizarnosti imali su {ta da vide i puno toga nau~e dok je Turkmen-

1998. pao u Turkmenistan, kao i mesec koji je do tada bio poznat kao januar. Da se podanici ne bi zbuwivali kad pogledaju u kalendar, vi{e nijedan mesec nije nazvao po sebi, ali jeste po majci; april, naime. I hleb, opet po majci. Wegov lik kori{ten je kao logo na sve tri dr`avne televizije, a osim na nov~anicima lik Turkmenba{ija se na{ao se i na etiketama votke. Napisao je 2001. kwigu, kombinaciju poezije, revidirane istorije i moralnog vodi~a Ruhnama, koju su |aci jednom nedewno po ~itav dan morali da ~itaju na ~asovima. Samo onaj u~enik koji ju je znao napamet mogao je da maturira, a isti uslov je va`io i za prijem u dr`avnu slu`bu, ~ak i za dobijawe

ba{i bio `iv. Eh, dobra stara vremena... Hm, odakle krenuti? Promenio je naziv aerodroma u glavnom gradu Asgabatu u... Turkmenba{i; to slavno ime ponelo je na tuce ulica i {kola {irom zemqe, kao i luka Krasnovodsk. Oh, to ime zaslu`io je da ponese ~ak i meteorit koji je

voza~ke dozvole... Tv voditeqkama je zabranio da se {minkaju, tvrde}i da su i bez toga „prelepe“; kad je 1997. bio prisiqen da ostavi pu{ewe, momentalno je zabranio pu{ewe na javnim mestima u ~itavoj dr`avi; dao je i svoj doprinos raspravi o prevenciji zuba te je sugerisao ze-

Crna, pa jo{ lakovana

I

mqacima da je dobro da glo|u kosti jer tako posle ne bi morali da ugra|uju zlatne zube i navlake... Sutradan su, ko po komandi, svi sa zlatnim zubima pohitali kod zubara i tra`ili samo jedno: vadi svo zlato! Za Turkmenba{ija bome nije bilo granica. Dao je tako 2004. da se u pustiwi Karakumu, ina~e najtoplijoj ta~ki u centralnoj Aziji, izgradi ogromna ledena palata, zajedno sa zoo vrtom u kojem bi bili pingvini...Neimarima, ipak, nije uspelo da ispune Vo|inu `equ. Kakva {teta. Berdimuhamedov za sada ne pokazuje interesovawe da zvani~no nasledi titulu Oca svih Turkmena, ali nije da mu se gadi nasle|e dugogodi{weg {efa. Evo, prema pisawu stranih medija, ponovo je uvedena zabrana sirotih baletskih predstava. Utabanim stazama svog Prethodnika, laganim korakom, stigao je i do gigantskih portreta koji posle kra}e pauze ponovo krase fasade {kola, pozori{ta i drugih ustanova. S, dakako, wegovim likom. Koji }e se uskoro na}i i na nov~anici. Najnovijoj, od 1000 manata. Prethodnik ostaje na onoj od 500. Do daqeg.  Denis Kolunyija

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

Vratimo narodu dostojanstvo zvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin posetio je protekle nedeqe Beograd, gde je doma}im politi~arima poru~io kako sa podno{ewem kandidature za ~lanstvo u EU ne treba `uriti. Kacin je za Politiku izjavio da „oni koji o tome odlu~uju ne sede u Beogradu“, nego da se „u Beogradu samo stvaraju preduslovi da bi evropske institucije i dr`ave ~lanice mogle pozitivno da odgovore“ na kandidaturu: „Svaka `ena mo`e da zatrudni ali ne mo`e da se porodi za tri meseca. To ipak traje neko vreme, ako `elimo da to dete bude zdravo i za ponos roditeqima.” *** Ve} pomenuti izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin, izazvao je, prema pisawu lista Pres, „pravi skan-

I

dal u Skup{tini Srbije“. U Narodnoj skup{tini se, ina~e, odr`avao skup parlamentaraca zemaqa Jugoisto~ne Evrope koje su u procesu evrointegracija. Prema pisawu lista, na zaprepa{}ewe mnogih, Kacin je poslanike u parlamentu pozdravio albanskim pozdravom „mirdita“ (dobar dan), a kad su ga pitali za{to ih pozdravqa na albanskom, on im je rekao: „Zar se u Srbiji ne govori albanski jezik?!“ *** [ef {vedske diplomatije Karl Bilt i evropski komesar za pro{irewe Oli Ren zatra`ili su u Evropskom parlamentu u sredu da vrata za ~lanstvo u EU ostanu otvorena za zemqe Zapadnog Balkana, Tursku i Island i da se ne odustane od politike pro{irewa, preneo je Tanjug. Ren je zatim govorio o konkretnoj situaciji za svaku

zemqu i dodao kako “pre pet godina ne bi bio optimista ni kada je u pitawu vizna liberalizacija za te zemqe, a sada smo toliko blizu tome da san pretvorimo u realnost” pa zakqu~io: “Hajde da evropski san gra|ana Zapadnog Balkana ostavimo u `ivotu i omogu}imo mu da u budu}nosti postane stvarnost”. *** I pored krize buxeta i povremenih trvewa u vladi oko raspodele para iz dr`avne kase, ministar infrastrukture Milutin Mrkowi} poru~uje da Koridor 10 ni u slede}oj godini ne}e stati. Mrkowi} u intervjuu za Novosti obja{wava kako novac za eksproprijaciju uz Koridor 10 i novac za projektovawe jednostavno mora da dobije iz buxeta za 2010. godinu, jer od tih poslova zavisi i isplata kredita me|unarodnih banaka: „Nikad

5

mi nije bilo lak{e, zato sam i veseo, jer nam sti`u pare iz inostranstva. Svi u vladi kukaju, ja se jedini radujem“. *** U Novom Sadu je odr`an kongres ujediwewa komunisti~kih partija koje postoje u Srbiji i koje }e tako ujediwene voditi Josip Jo{ka Broz, unuk Josipa Broza Tita, nekada{weg predsednika i lidera komunisti~kog pokreta u Jugoslaviji, preneli su brojni mediji. Jo{ka Broz smatra kako je sada “prosto drugo vreme”, pa tako najavquje prilago|avawe evropskim integracijama i, kako ka`e, svemu onome {to je promeweno u odnosu na ono vreme, navode}i pri tom i privatizaciju: “Zna~i, imamo jedan osnovni ciq, a to je da ovom narodu vratimo dostojanstvo.”  Sne`ana Nikoli}

mao je kadgod Zdravko ^oli} pesmi~uqak o novim lakovanim cipelicama koje `uqaju wegovu dragu; sve je to bilo u ona nedu`na vremena kada nismo ni slutili da cipele mogu biti jo{ mnogo vi{e od pukog obuvnog predmeta, naime, jedan politi~ki rekvizit „par ekselans“, {to bi rekli prekupci na temerinskoj pijaci. Milion godina i ceo jedan stravi~ni `ivotni bilans kasnije, videli smo `ensku cipelu, crnu, lakovanu, u vlasni{tvu Pop-Lazi} Gordane, gra|anke zaposlene na radnim zadacima narodnog poslanika u Skup{tini Srbije, a u ime Srpske radikalne stranke. Da li su Gordanu PL `uqale cipele ili ne{to drugo - a to drugo kad `uqa, to te{ko da ikada prolazi, jer taj neizdr`ivo dolazi iznutra tek, fakat je da je ova suptilna dama za kojom pla~u evropski dvorovi namenski skinula obuvni predmet, crni & lakovani, pa ga ofrqe zafrqa~ila u pravcu Gordane ^omi}, osobe zadu`ene da qudima poput svoje imewakiwe ograni~ava mogu}nosti kreativnog izra`avawa u Skup{tini. Zato je me|u wima i iza{la na lo{ glas: zato {to i wih i wihov posao ozbiqno shvata, a oni ne vole kad ih neko ozbiqno shvata, jer im to name}e stanovite nepodno{qive obaveze i kriterijume. U naknadnim se radikalskim interpretacijama Lazi}kinog ~ina – naro~ito se istakao znameniti istori~ar umetnosti Todorovi} Dragan, neslu`beni kustos Muzeja radikalskih performansa – isti~e kako je wen cipelasti akt ne samo opravdan kao znak revolta, nego je to, da prostite, i neka vrsta citata onog znamenitog akta bacawa cipele, mu{ke i ira~ke, na Yorya Bu{a, onog sa duplim ve u sredini. Dakle, to je, {tono re}i citat, kao kad neki filmayija snimi scenu namerno identi~nu sceni iz nekog davnog filma i time, recimo, odaje priznawe svom uzoru. Lepo to zvu~i, ali je dosta krhko utemeqeno. Kad Marsel Di{an izlo`i toaletnu {koqku ili upakuje govno u kutiju i proglasi ga umetni~kim delom, onda to jeste umetni~ko delo, intrigantan predmet beskrajnih rasprava i kontroverzi, jer je Di{an svojom opredme}enom (para)filozofskom dosetkom revolucionisao samu percepciju umetni~kog dela, tj. subvertirao ~vrsto postavqenu granicu izme|u onoga {to jeste i onoga {to nije „umetnost“, a {to je gra|anska epoha (kao i svaka epoha) dr`ala jednom zauvek zadanim okvirom. Ako, me|utim, sada vi ili ja zapakujemo govno u kutiju, to ne}e biti umetni~ko delo nego }e to biti govno u kutiji. Nije zdravo zanemariti ili zaboraviti razliku izme|u to dvoje. Dobro, manimo se umetnosti, nema od toga ’leba. Kako se uop{te zove ovo {to je uradila

Gordana Pop L? Nije cipelarewe, jer cipelarewe je ne{to drugo; mo`da cipelisawe? ^ini mi se da bi to moglo biti adekvatnim nazivom ovog akta koji bi imao poslu`iti simboli~koj osveti cipelizatora i simboli~kom poni`ewu cipelisanog. E sad, po{to cipela nije doma{ila ^omi}evu, zna~i li to da je performans propao, ili samo poga|awe markiranog ciqa nije ni bitno, nego je va`an sam ~in hitnu}a cipele, crne pa lakovane, u pravcu izabrane mete, tek da se obznani da je meta? Mogu}e je da je tako, mada pamtimo i druga~ije primere, tako|e vredne analizirawa. Evo, mla|a koleginica Gordane PL, Jovanovi} Nata{a, svojevremeno je uspe{no, {to zna~i precizno, bokalom vode okupala tada{wu predsedavaju}u u Skup{tini Nata{u Mi}i}, {to je tako|e bio jedan radikalski performans o kojem se raspravqalo nedeqama. Uzgred, ima li kakve simbolike i u tome {to se radikalke okomquju na svoje imewakiwe: Gordana na Gordanu, Nata{a na Nata{u? Osim toga, mo`e li radikalni protestni ~in da pro|e bez posledica, a da tako samog sebe ne poni{ti? [ta bi, recimo, bilo da je Gordana ^, umesto {to je vratila cipelu - crnu pa lakovanu - furioznoj vlasnici, re{ila da obuvni predmet naprosto zapleni, mo`da kao dokazni materijal ili takvo {ta? Kako bi Gordana PL, onako poluobuvena, ishramqala na novembarsku beogradsku ko{avu? Ili bi joj preostali radikaluk solidarno kupio drugi par cipela, da joj se na|e u nevoqi? Eto, tako vam je to sa dana{wim „stilovima radikalne voqe“ {to ih je prou~avala Suzan Zontag: svaki akt, svaki performans, pru`a obiqe mogu}nosti za razli~ita tuma~ewa... Samo, koliko god se trudili da ukinemo „gra|ansku“ granicu izme|u prostora u kojem se stvara i izvodi umetnost, i onog drugog, rezervisanog za „stvarni `ivot“, uvek se iznova potvr|uje da bi najgore {to mo`e da nam se desi bilo ba{ to da u svom naumu u potpunosti uspemo. Jer, nisu li ba{ radikali primer toga do ~ega dovodi isuvi{e bukvalno me{awe fikcije i stvarnosti? Nije li sve u vezi s wima, od smehotresne velikodr`avne ideologije pa do yambas-stila opho|ewa, ba{ kao da je iza{lo iz imaginacije kakvog umetnika, recimo crnotalasovca? Avaj, sada to {to je iza{lo iz ma{te nikako ne}e da se u wu vrati: zato smehotresno tako nepodno{qivo lako postaje (i ostaje) krvonosno. Teofil Pan~i}

POLA VEKA ISTRA@IVAWA TRAGOVA VANZEMAQACA

Kriza, novi grip, invazija iz kosmosa... Pribegava se {irewu on-line paranoje o malim zelenim, o NLO, kao da nisu dovoqne epidemije: ludilo krava, pri~ji i sviwski grip. Tu paranoju treba poja~ati i pri~ama o lete}im tawirima koji usisavaju krave i kidnapuju qude vetska glasila poput (npr. „Dejli Telegrafa“)unela su pro{le nedeqe jo{ jednu pometwu u javnost objavqivawem izjave La~ezara Filipova, zamenika direktora Instituta Bugarske akademije nauka za istra`ivawe kosmosa. Fi-

S

lipov tvrdi da se predstavnici kosmi~ke civilizacije ve} nalaze me|u Zemqanima i da nau~nici prou~avaju wihove kodove kako bi uspostavili komunikaciju sa vanzemaqskim civilizacijama. Po wegovim re~ima ti vanzemaqci, koji nas navodno promatraju, nisu neprijateqski raspolo`eni prema stanovnicima na{e planete. Naprotiv, zainteresovani su da se i mi br`e razvijamo i da lak{e komuniciramo sa wima. Kao prve simbole koje su nam vanzemaqci ostavili da istra`ujemo i dekodiramo, Filipov pomiwe ~udne krugove u p{eni~nim poqima ili travwacima, koji su prona|eni kao trag aterirawa nepoznatih lete}ih objekata (NLO). Filipov navodi da nauka poku{ava da de{ifruje 150 takvih tragova i veruje da }e za 10 -15 godina ~ovek uspeti da uspostavi komunikaciju sa kosmi~kom civilizacijom.

Reakcija qudi koji su okupirani ovim temama bila je razli~ita. Ina~e, ove jeseni se navr{ava 50 godina od osnivawa SETI (Sear} for Extraterrestrial Intelligence), institucije koja se sistematski bavi istra`ivawem tragova o eventualnim posetama kosmi~kih civilizacija planeti Zemqi. Jedna grupa nau~nika i komentatora tvrdi da je celokupna produkcija filmova i kwiga o mogu}oj invaziji na Zemqu od strane kosmi~kih civilizacija namewena zablu|ivawu sveta u trenucima kada vlade u senci ili vladari sveta, svojim neznawem ili pohlepom, dovode ~ove~ansvo na rub katastrofe, kao {to je sada{wa svetska ekonomska kriza. „Globalno zagrevwe, Evropska unija, me|unarodne finansijske te{ko}e, beskrajni ratovi za beskona~ni mir – sve to nije dovoqno da bi se qudima odvratila pa-

`wa od uzroka globalnih nesre}a i krize na ma|unarodnom planu. Pribegava se {irewu on-line paranoje o malim zelenim, o NLO, kao da nisu dovoqne epidemije: ludilo krava, pri~ji i sviwski grip. Tu paranoju treba poja~ati i pri~ama o lete}im tawirima koji usisavaju krave i kidnapuju qude!“ Autori takvih reakcija uglavnom daju za pravo ~e{kom predsedniku Vaclavu Klausu kada tvrdi da je pri~a o zagrevawu planete namerno „podgrevana“ do usijawa u politi~ke i druge svrhe. Nasuprot ovim nevernicima, postoji ~itav pokret okupqen oko SETI koji bri`qivo bele`i svaki doga|aj koji ima veze s natprirodnim pojavama i u tome traga za porukama kosmi~kih civilizacija. Kada se sabere sve {to je evidentirano za pola veka, mo`e se konstatovati da wihova delat-

nost ipak mewa ~ovekovu predstavu o kosmosu. U po~ektu, polovinom pro{log veka, ~ovekova predstava o vanzemaqcima i{la je u pravcu da su to neke razvijenije civilizacije, od kojih bi eventualno i mi mogli ne{to da nau~imo. Tako|e je postojala opsesija kako u slu~aju wihove agresivnosti odbraniti na{u planetu i qudski rod. Za pola veka do{lo je do pomerawa svesti u lo{em pravcu i to bi trebalo da zabriwavaja ~ove~anstvo. Naime, nau~nici i ekspertski timovi koji se bave istra`ivawem kosmosa zanose se idejom da u susednim galaksijama prona|u makar deo uslova kakavi postoje na Zemqi ili najprimitivnije oblike `ivota, recimo, amebe, pa da onda ~ovek kolonizira takve planete. Sti~e se utisak da se u kosmi~ka istra`ivawa uselio duh Kolumba i da su naukom zavladale ekspan-

zionisti~ke te`we. Svedoci smo da se svetom {iri taj osvaja~ki duh, ~esto na {tetu brige o na{oj planeti, o lepotama i uslovima koje imamo na Zemqi. Milioni i milijarde dolara se tro{e radi kosmi~kih istra`ivawa za seqewe qudske civilizacije, dok se u isto vreme deo novca za takva istra`ivawa zara|uje u procesu proizvodwe koja zaga|uje ~ovekovu okolinu. Razaramo ovde {to imamo, {to je na{a nasu{na potreba u ime svakojakih hipoteza i pretpostavki. Mo`da je upravo ta ~e`wa za nepoznatim, nau{trb svakoj sigurnosti, onaj kosmi~ki elemenat u ~oveku zbog ~ega je on nesre}an, nezadovoqan i kadar da svaki put, kao {to je to postupila Eva u biblijskoj pri~i, izabere isku{ewe umesto sigurnosti i blagostawa.  Petar Tomi}

Dnevnik 29.novembar 2009.  
Dnevnik 29.novembar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement