Page 4

4

ZEMAQSKI DANI TEKU

S

DNEVNIK

nedeqa29.novembar2009.

Kako bih - iz qubavi - kr{io Ustav!

va{ta }e nam se jo{ desiti u na{oj pro{losti. Mislim, naravno, na sve wene interpretacije i tuma~ewa, na upotrebe i zloupotrebe ne~eg {to sam u ne tako davnom (hm?) detiwstvu i u divnim, a dakako ipak davnim {kolskim danima, preozbiqno shva}enim, kao i `ivot sav, smatrao za svima jasno, a nedodirqivo, o~igledno i sa svetim mirisom pamtiveka. A onda tako putujemo kroz sve ove na{e dane i godine, sre}emo se sa predelima i qudima (“nikad se”, govorio je na{ jedini nobelovac Ivo Andri}, “nikad se qudskih lica, tih bo`jih i bogolikih pejsa`a i slika, dovoqno nagledao nisam”), putujemo mi tako putujemo i svakog se dana opra{tamo sa ponekom zabludom i naivnom slikom iz detiwstva. A pogotovo sa onom iluzijom da su svi stari qudi mudriji i pogotovo ispravniji od nas, da qudi i ina~e sla`u, pa i ukradu samo zato {to su nezreli i mladi, nevaspitani i nepismeni i da }e svi oni s godinama bivati sve boqi i boqi, pa }emo jednog dana i mi takvi biti, samo da odrastemo veliki i da ve} jednom ostarimo, pustimo sede brade i o}elavimo… Samo nikako da ih stignemo, uvek su za korak-dva ispred nas i taj udes zaostajawa me je, kao u ru`nom snu, sred lepe jave, pratio decenijama. Sve dok nisam po~eo da sawam samo sve lepote sveta, jer telo i glava ponekad ho}e i da te ~aste nekom makar i polusvesnom ravnote`om kad si sred tu`ne i sramotne jave. Pro{lost je, shvatimo na samom kraju, jedna izuzetno promenqiva, osetqiva, i usled neopreznog transporta i istovara lako lomqiva, potro{na i kvarqiva skalamerija. Prvaci i sad ve} i jedini vlasnici, dakle monopolisti, ove na{e skroz-naskroz ru`ne pro{losti, svi ti na{i di~ni i slavni europejci, mondijalisti, internacionalisti, a danas ve}, dakako militantni pacifisti, mada svi listom biv{i komunisti, `ive u beogradskom “krugu dvojke” i na wih se ono malo zaposlenih radnika, porodi~nih qudi i o~eva porodice, ~uvara na{e istorije i tradicije, bez pauze i prestanka qute kao {to se i lukavi Titov general Frawo Tu|man svojedobno `estio na wih. Kvarili su mu posao: toliko su dosledno drobili o srpskoj krivici u Hrvatskoj i Bosni, pa onda i u Crnoj Gori i na Kosovu, da ponekad nisu imali kade da zako~e ni kad se Slovenija i Makedonija spomenu – ej, bre, inercija je to, lako se zaukati, ali te{ko priko~iti – sva|ao se sa wima Tu|man i svi dovitqiviji hrvatski borci, dobrovoqci i dragovoqci, jer: {to se vi{e elaborira da su Srbi bili ba{ toliko zli i agresivni i da su oni iskqu~ivi krivci za gra|anski rat, a gde su tu onda na{e velike zasluge? To sad direktno umawuje na{e zasluge za planirawe, podizawe i vo|ewe narodno-oslobodila~kog Domovinskog rata, umawu-

je Mesi}eve ili Alijine godine robije, a posebno Tu|manovu genijalnu lukavost i dovitqivost da jo{ u Titovom general{tabu pripremi odlazak iz one “srbo}etni}ke tamnice naroda”, kao {to je veliki prorok Mojsije izveo svoj narod iz egipatskog ropstva. Tako su se, kona~no, na Sl. Milo{evi}a jako qutili wegovi emisari koji su morali po svetu da prose i moqakaju za skidawe ekonomske blokade, a posvuda ih do~ekivali: “Kako su vas sankcije pogodile kad va{ predsednik grmi preko TV da vam one ne mogu ni{ta – hiqadu godina!” I sad su ti na{i militantni pacifisti, kojima su Srbi za sve krivi, kojima je svaka mantija na TV povratak u sredwi vek, a svaki papin dolazak u Zagreb europejski prodor Hrvatske, do~ekali i smrt wima najomra`enijeg Srbina, jedinog ~oveka me|u nama kojem se nije moglo na}i mane, a ipak je Srbin, {to se pokazalo kao potpuno nepodno{qivo i neoprostivo. Pa sam zato na TV B 92 satima slu{ao da je skandalozno proglasiti trodnevnu nacionalnu `alost, kao da je i sam Edvard Kardeq umro, a jo{ gore je dozvoliti odavawe po~asti po~iv{em patrijarhu u sve~anom mimohodu, a da Wegova svetost pritom nije bio ni agent Kominterne, ni samozvani mar{al nepobedive JNA, pa ~ak ni ustavom oktroisani do`ivotni predsednik zemqe – koja jedva da ga je i nad`ivela. A pogotovo da je pogrebna povorka jako li~ila na onu ne tako davnu \in|i}evu, pa se ~ak i “nekako gotovo istom trasom kretala”! [ta se ovim htelo dokazati – to ne mogu sebi da predstavim. Jer sam, naime, `iv i mentalno zdrav, “koje i vama `elim, i od Boga sre}e i zdravqa…” Tek, odlaskom patrijarha Pavla mi vernici smo izgubili mnogo, a mondijalisti i militantni pacifisti jo{ i vi{e: izgubili su vaqda de`urnog krivca za pretvarawe Srbije u Pravoslavnu Yamahiriju. A svi ti drugovi borci i trbuhozborci su na kraju i sami sebe nadma{ili otkrivaju}i da je Boris Tadi} prekr{io Ustav jer je ne samo do{ao na sahranu, nego i dve i po re~enice izgovorio. Alal im vera. Ja da sam predsednik, ko {to (bar zasad) nisam, ja bih svakom arhitekti koji je zamislio i podigao svaku lepu zgradu u na{em lepom Beogradu oti{ao na sahranu i stisnuo ruku wegovim potomcima, svakom stvaraocu i nau~niku, agronomu, lekaru i zidaru, ili vrhunskom sportisti i umetniku. Jer tako je malo qubavi me|u qudima, da onaj ko ume da voli ne bi trebalo ni{ta drugo u `ivotu da radi. „ \or|e Randeq

ZA PO KU]I

Paso{ Gospodin Nestor je putovao nekad, pa se u retkim trenucima zajedni~kog dru`ewa, setno se}ao sun~ane Abacije, elegantnog Karlsbada, snegom prekrivene Pe{te ili li{}a koje prekriva Lisabon ekada,kada su putovawa (na kraj sveta - kod kumova u Idvor ili kod familije za slavu u Desku), pogotovo odlasci u inostranstvo, bili prvorazredni doga|aj za odabranog,

N

porodicu i ulicu celu, jer se priprema mesecima i nedeqama, imati paso{ bilo je pravo bogatstvo, ali i odraz poverewa mo}ne i oprezne dr`ave u pouzdanog druga posednika {are. U na{em dvori{tu nije bilo puno takvih - bogatih i proverenih.Deda Milorad putovao je najdu`e sedam dana, od {estog aprila 1941. do trinaestog istog meseca i godine, kada je posle aprilskog sloma be`ao, kroz jendeke i gudure, pred silnim prodorom Nemcima. Posle rata je oti{ao jednom preko sindikata fabrike obu}e Sloga do Vrwa~ke Bawe. Ostao je ~etiri dana, a kada se vratio rekao je da mu je tri dana bilo dosta da obi|e varo{, kafane i parkove,

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA BIRA 45. POGLAVARA

Tajna kampawa srpskih vladika me 45. poglavara Srpske pravoslavne Crkve saop{ti}e vladika {aba~ki Lavrentije, koji }e predsedavati izbornim Saborom zakazanim za 22. januar. Za o~ekivati je da izborni sabor traje nekoliko dana, tako da je najverovatnije da }e za Svetog Savu, 27. januara, biti kona~no poznat naslednik patrijarha Pavla koji }e sesti na vru}i tron. Mada se ~esto isti~e da titulu patrijarha ne treba ni potcewivati ali ni precewivati, jer je on prvi me|u jednakima, uop{te nije svejedno ko }e nakon Pavla do}i na wegovo mesto i kojim }e putem daqe i}i SPC. I dok je SPC u predizbornoj kampawi u kojoj su mnogi ve} izabrali ~etiri glavna favorita, crkveni analiti~ari poru~uju da pred Svetog Jovana treba o~ekivati izborni fini{ vi{e srpskih vladika s obzirom da su samoj crkvi ve} izvesno vreme postoje ozna~eni kandidati za sveti tron, pa su upravo zbog toga u prethodnoj godini poku{ali da ili penzioni{u bolesnog patrijarha Pavla, ili da ga sklone sa trona kako bi na wega seo neko drugi, ali i da svaka ve}a politki~ka stranka u Srbiji ima svog kandidata za patrijarha. Za prvog me|u jednakima, kako se obja{wava izbor srpskog patrijarha, moglo bi konkurisati ~ak trideset dvojica vladika koji ispuwavaju uslove da budu imenovani na to

I

mesto, ali }e samo jedan, ako se prvi ~ovek crkve bude birao metodom „kocke“ kao {to je to bilo prilikom izbora patrijarha Pavla, na kraju imati sre}u ali ~ast da postane 45. poglavar SPC. Mada je po~ivaju}i patrijarh Pavle prilikom pro{lih izbora

No, svakako da }e sve srpske vladike koje ispuwavaju uslov da zauzmu mesto patrijarha u narednim danima krenuti u lobirawe bilo za sebe, bilo za „kolegu“ kojeg smatraju da zaslu`uje da sedne u tron Svetoga Save. Ustav SPC predvi|a da se novi patri-

@reb, krugovi i koverte Bez obzira da li je izbor prvog me|u jednakima `rebom izraz nemo}i i izbegavawe odgovornosti, ili pak velike `eqe svakog vladike da ba{ on bude patrijarh, ~iwenica je da je to ujedno jedini na~in koji ne ostavqa prostora za „name{tawe“ krajweg izbornog rezultata. Jer, prema proceduri, svaki vladika na Saboru glasa za tri kandidata, a da bi vladika bio izabran u `reb potrebna su mu 22 glasa. Posle birawa prvog u `rebu vladike glasaju za po dva kandidata, a posle izbora drugog za jednog kandidata. Da bi se do{lo do trojice vladika koji idu na `rebawe mo`e pro}i i po nekoliko krugova. Tek kada se do|e do trojice kandidata po~iwe izvla~ewe imena budu}eg nosioca trona. Imena trojice kandidata stavqaju se u zape~a}ene koverte od kojih }e jednu izvu}i najverovatnije neko od uglednih igumana ili nastojateqa manastira kojeg odabere Sabor. Posle kratke molitve i priziva Svetog duha, sa ^asne trpeze u patrijar{ijskoj kapeli Svetog Simeona Miroto~ivog izvla~i se jedna od tri koverte koja }e biti predata predsedavaju}em. ^ast da saop{ti ime novog poglavara ima}e vladika {aba~ki Lavrentije. Naslednik patrijarha Pavla bi}e ustoli~en dan kasnije na svetoj arhijerejskoj liturgiji u Sabornoj crkvi u Beogradu. bio jedini koji nije `eleo da do|e na tron SPC ali se kasnije pokazalo da su i SPC i srpski vernici s wim dobili najve}u i najvredniju nagradu, ovoga puta mnogi to `ele, a da li }e se sa izborom jednog od wih narod usre}iti ili ne pokaza}e vreme.

jarh bira na apostolski na~in, `rebom, mada to ne iskqu~uje mogu}nost da na samom zasedawu Sabora neko od arhijereja pokrene pitawe promene na~ina izbora. Naime, metod „kocke“ danas ne koristi nijedna crkva i on je prvi put u SPC kori{}ewen kod

izbora patrijarha Pavla i to se pokazalo kao sre}no re{ewe. Me|utim, kako ukazuje @ivica Tuci}, verski analiti~ar, ovaj izborni princip se retko primewivao i u posledwim vekovima a za wim se posezalo samo kada je pri izborima za poglavara dolazilo do blokade, odnosno kada dvojica kandidata imaju neposredno isti broj glasova ili nijedan nema potrebnu ve}inu i pored brojnih krugova glasawa. To bi zna~ilo da ako jedan od postoje}ih vladika dovoqno izlobira i obezbedi potrebnu ve}inu za wegov izbor, niko ve} sada ne mo`e iskqu~iti mogu}nost da se apostolski na~in izbora prvog ~oveka SPC ne}e promeniti, odnosno da se ponovo ne}e vratiti na~in izbora po kojem mesto patrijarha pripada onom ko dobije najvi{e glasova u prvom krugu glasawa. -Tako je bilo i u Srbiji 1990. na Saboru, kada posle devet krugova glasawa nijedan episkop nije izabran, pa je `rebom episkop Pavle imenovan za patrijarha. To je bio izraz nemo}i, a ne snage da se crkvenoustavnim na~inom izabere poglavar. U istoriji SPC taj vid glasawa nije upra`wavan, sem tada. Neki smatraju da je to izbegavawe kona~ne odgovornosti samog episkopata pod geslom „Bog je izabrao, a ne mi“ – obja{wava Tuci}. „ Qubinka Male{evi}

U RASPRAVI O STATUTU DOZVOQENO SVE, SEM GLASA POKRAJINE

]utawe i u}utkivawe Uvre|eni su svi gra|ani Srbije porukama vlasti da je sve nebitno u pore|ewu s „dr`avnim razlogom“ koji }e uvek biti pre svakog komunalnog problema, lo{e opremqenih {kola, ambulanti, nedostatka investicija, nezaposlenosti... Skup{tini Srbije ovih dana testira se rodoqubqe, a na tom poqu, izgleda, sve je dozvoqeno. Od najte`ih uvreda do bacawa cipele. Jedino, izgleda, nije bilo prostora za predstavnike vojvo|anske administracije, koji su diskvalifikovani u raspravi, uz nemu{to obja{wewe ~elnika republi~kog parlamenta da za to „nije bilo osnova po Poslovniku“. Sem napredwaka, narodwaka i radikala koji su aktere vojvo|anske vlasti odvano osumwi~ili za poku{aj naru{avawa dr`avnog&teritorijalnog integriteta, ova diskvlifikacija, ali i na~in odbrane vojvo|anskih akata koju su zastupali najvi|eniji narodni predstav-

U

a ~etvrtog se dosa|ivao, jer je bio zdrav, pa je odlu~io da se vrati, oslobodi mesto bolesnicima i zavr{i nekoliko hitnih naruxbi. Baka Dragiwa udajom za mog dedu je pro{la ne{to boqe od Lupusove `ene, mislim one nesre}ne Tomanije, kojoj je pre udaje obe}avano sva{ta, a od inostranstva je videla Zemun, a obe}ato joj je i Pan~evo, jer je kao glavna kuvarica boravila dve tri godine nekoliko letwih meseci na ostrvu Lo{iw. Najve}i putnici u zajedni~kom dvori{tu bili su Stole Bokser i gospodin Nestor, jer je prvi putovao svake nedeqe i demonstrirao plemenitu ve{tinu u [apcu, Temerinu, Svetozarevu i Prokupqu, a gospodin Nestor je putovao nekad, pa se u retkim trenucima zajedni~kog dru`ewa, setno se}ao sun~ane

nici vladaju}ih stranaka, nije se bazirala na „prezumpciji nevinosti“ predlaga~a statuta. Naime, u zastupawu statuta i zakona o nadle`nostima, ve}ina predstavnika vladaju}e koalicije pravdala se, uglavnom, ustavnom obavezom koja nala`e da se vojvo|anski statut, ipak, nekada usvoji. U prilog potvr|ivawu statuta isticali su u prvi plan zakonska ograni~ewa koja se name}u gotovo svakom ~lanu predlo`enog najvi{eg pravnog akta pokrajine, kako bi se, vaqda, i tako obuzdale wegove, moglo se zakqu~iti, „neupitne separtisti~ke tendencije“. U tome su, naravno, najenergi~niji bili socijalisti, koji su se u prilog tezi o prihvatqivosti statuta pozivali na vlastite amandmane, na akt koji je prihva}en po vrlo neobi~noj proceduri, bez kojih, o~ito, statut i nije mogao sti}i do dnevnog reda Skup{tine Srbije. Tako je {ef vojvo|anskih socijalista Du{an Bajatovi} svojoj stranci pripisao poen za skidawe odredbi o glavnom gradu i evropskoj regiji iz prve verzije statuta (iako su je, ina~e, pre godinu dana podr`ali pokrajinski poslanici SPSa). „Ako je i bilo autonoma{kih, separatisti~kih projekata, oni su pora`eni, wih ov-

de nema“, poentirao je Bajatovi}. On je glasnije od ostalih partnera iz vladaju}e koalicije isticao i zna~aj odredbi statuta kojima se uvodi supervizija Vlade Srbije nad radom, odnosno odlukama vojvo|anskih organa. Ministar Milan Markovi}, demokrata po strana~koj odrednici, zadovoqio se pak „skidawem“ zakonskog zna~aja odlukama koje }e donositi pokrajinski parlament. Elem, su{tina statuta, prema onome kako su ovaj akt branili samoovla{}eni zastupnici predlaga~a, jeste u tome da se ograni~e secesionisti~ke ambicije pokrajine. U tom tonu obrazlagan je statut i u na~elu i u pojedinostima i kada je {efica kluba ZES Nada Kolunxija citirala ustavni osnov za svaki ~lan „koji je izazvao najvi{e polemike u javnosti“, i onda kada su neki drugi koalicioni partneri sebi u zaslugu pripisivali su`avawe prava pokrajine u me|uregionalnim aktivnostima. Ali, to je, ~ini se, bila i kqu~na poruka nemu{tog obrazlo`ewa predsednika Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije Vlatka Ratkovi}a za{to nije bilo osnova da predstavnici pokrajinskog parlamenta obrazla`u predlog statuta Vojvodine pred narodnim poslanicima. No, iz pokrajine su ostali dosledni u }utawu, tako da ovih

Abacije, elegantnog Karlsbada, snegom prekrivene Pe{te ili li{}a koje prekriva Lisabon. No, pravo veseqe je bilo, posebno me|’ decom, kada bi se ponekad, iznenada kao vetar, u dvori{tu pojavio Mita Tele~ki, ~uveni Mita

sveta, kao `ongler i neponovqivi akrobata (specijalnost mu je bila lomqewe daske od dva cola ~elom), ali je wegov naj~uveniji put onaj kada je iz Ba~ke, iz Sente koju su dr`ali ma|arski fa{isti, pre{ao most i stigao u Banat tokom Drugog svetskog rata pod upravom Nemaca i to bez ausvajsa i paso{a. Predstavio se stra`i kao Teleki Mihaqi iz nekog sela nadomak Zente, gde mu je, oh istenem, ostao befel, ali ne i obaveza koju je morao da obavi u susednoj ^oki. Poverovali su mu jer je savr{eno govorio ma|arski. Danas, putni~ki vozovi i ne kre}u sa kikindske `elezni~ke, a autobusi su sve re|i, o paso{ima da i negovorimo - lepi i skupi, pa i pored belog {engena na koji eto kona~no dospesmo, magi~na privla~-

Ferko ili Mita Ferdinand maser omladinskog fudbalskog kluba Kikinda, koji je proputovao pola

dana nije bilo mogu}e dobiti obja{wewe ni u Novom Sadu za{to nisu dobili re~ u Skup{tini Srbije ni posle vi{e od godinu dana ~ekawa da se statut stavi na dnevni red. Izvesno je da argumentacija „za“ statut, nije ni imala ambiciju da obezbedi podr{ku opozicije, ili bar primiri „patriotske“ strasti u Domu Narodne Skup{tine. Me|utim, ta argumentacija nije mogla da zadovoqi ni one koji nemaju dilemu oko toga da li }e podr`ati vojvo|anski statut, niti oko toga da li se tim aktom stvara nova dr`ava u dr`avi Srbiji. I nije tu problem samo da li se neki poslanici ovih dana ose}aju uvre|enim zbog prozivki za poku{aj cepawa dr`ave. Takvom polemikom uvre|eni su svi gra|ani Srbije, porukama najvi{eg organa vlasti da je sve nebitno u pore|ewu s „dr`avnim razlogom“ koji }e uvek biti pre svakog komunalnog problema, pre lo{e opremqenih {kola, ambulanti, nedostatka investicija, nezaposlenosti... Dr`avni razlog, na koncu, kako je to primetio jedan republi~ki poslanik, nije zabrinut ni zbog „separatizma“ desetina hiqada mladih koji su Srbiju iz istog razloga ve} napustili. „ Branka Dragovi} Savi}

nost evropskih prestonica nestaje u glibu gustog provincijskog blata. Istina je da je ukidawe viza jedan od va`nih doga|aja u novijoj politi~koj istoriji na{e zemqe, i to najvi{e zbog toga {to sloboda kretawa - kao nekada - zna~i i slobodu samostalnog spoznavawa drugih dru{tava i vrednosti, {to je preduslov za slobodu mi{qewa i odlu~ivawa. Kona~no }u prestati da izigravam gospodina Nestora, pre svega pred Miwom i Du{anom, i obja{wavam vrednosti i mane mesta i zemqe u kojoj `ive. Ima}e uskoro priliku da se uvere sami, da premere i uporede, ali surov sam ja roditeq, te sam se zarekao da }e pre Pariza i Amsterdama, videti svetla i sjaj susednog @omboqa. I to je Evropska unija, a i kom{iluk. Red je da krenu odatle. Umerenost ne donosi sre}u, ali spre~ava „ Milo{ Latinovi} obmanu.

Dnevnik 29.novembar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement