Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK29.AVGUST2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23181 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MAJA GOJKOVI], IGOR PAVLI^I] I MILO[ VU^EVI] OTVORILI PREDIZBORNU SEZONU U NOVOM SADU

Trojeadvokatautrciza gradona~elnikaNovogSada

str. 3

I N T E R V J U : I[TVANPASTOR,LIDERSVM-a,O TRETMANUVOJVODINE,KOSOVUIPARTNERIMA

NASLOVI

Se~emo kerurep daneoseti

Politika 2 Jeremi}: O~ekujem te{ku sednicu

Ekonomija 4 Ruma }e jo{ boqe `iveti od guma 4 Gradove `uqa vra}awe otetih lokala 5 Vlada sama bu{i dr`avnu kasu 5 Jo{ 20 kilometara Koridora

str. 3

I N T E R V J U : ALEKSANDARVU^I], ZAMENIKPREDSEDNIKASNS-a, NAJAVQUJEODLAZAKUBRISEL

Vlastje pre}utkivala usloveBerlina

Berza 6 Francuska uvodi porez na „kolu”

NoviSad 9 Kanalizacija sti`e u deo Ka}a 9 Male radwe gube trku

str. 2

Vojvodina Foto: B. Lu~i}

11 Ku}a na pola puta 12 Jure kowi i u Kucuri

Crna 13 Najrizi~niji su novi voza~i

Reporta`e

Dani Brazila

14 Najte`e je punu kriglu samo gledati

Dru{tvo 15 Praktikanti iznad Arkti~kog kruga 15 Titanik tra`i Narodnu skup{tinu

str. 7

SRPSKAPOTRO[A^KAKORPAPOVOQNIJAAKOSEPUNIUSLOVENIJI SINO]ZAVR[ENIVELIKOGOSPOJINSKI DANIUNOVOMBE^EJU

Op{tenarodna zabava

Slovencimajeftinije uztriputave}eplate

str. 4

str. 12 str. 16 – 20

SPORT

Toplije UV zra~ewe 7

n ODBOJKA[ICEOSVOJILEBRONZU

n DUDA[[ESTINASVETU

Najvi{a temperatura 30° S


2

POLiTikA

ponedeqak29.avgust2011.

SAVETBEZBEDNOSTIUNDANASOKOSOVU

Jeremi}:O~ekujem te{kusednicu SavetbezbednostiUNodr`a}e danassednicuposve}enusituaciji naKosovuiMetohiji,nakojoj}e bitipredstavqenredovnitromese~niizve{tajgeneralnogsekretaraUNBanKiMuna,ali}eakcenat biti stavqen na posledwu krizunaseveruKosovaiMetohije,prouzrokovanukrajemjulaunilateralnim poku{ajem administracije u Pri{tini da zauzme dvaadministrativnaprelaza.Budu}i da Ban Ki Munov izve{taj obuhvata period od 16. aprila do

15. jula, odnosno ne tretira posledwu eskalaciju napetosti na severu Kosova, ~lanove Saveta bezbednosti}e,kakojeranijenajavqeno, sa najnovijom krizom upoznatinovivr{ilacdu`nosti {efaUNMIK-aFaridZarif,a ambasadori }e u raspravi imati prilike da iznesu stavove svojih dr`ava

Brazil, Indija, Ju`na Afrika, Liban i Gabon. On je precizirao daseunacrtupredsedni~kogsaop{tewaPri{tinaosu|ujezbogodlukedaupotrebisilu,azatimse tra`i da se situacija vrati na pre|a{westawe,prepo~etkaupotrebe sile. Tim predlogom saop{tewa,tako|e,tra`isedasesvi me|unarodni akteri na Kosovu, odnosnomisije,ukqu~uju}iKfor i Euleks, pona{aju striktno u okvirusvogmandatakojiimajuna osnovurezolucije1244. „Mislim da je izuzetno va`no dasaovesedniceSavetabezbednosti iza|e sna`na poruka svima onima koji misle da se problemi na Kosovu mogu re{avati silom: dajetoneprihvatqivo,adasere{ewa moraju tra`iti kroz dijalogininajedandrugina~in”,istakaojeon.„Ovojetrenutakukometrebadasenaotvorenina~in razgovaraotomedalijeupotreba silapo`eqna,jerakojeste,ona}e svakakobitiupotrebqenaiubudu}nosti.Srbijasmatradatonije put kojim treba da se re{avaju problemi.” Jeremi}jepodsetiodaSrbijiu julu nije bilo dozvoqeno da se obrati sednici Saveta bezbednostiUN,itonasastankukojajesazvannawenzahtev,{tojevrloredakslu~ajudiplomatskojpraksi. „Bilojeo~iglednodajetada,u julu,do{lojedopoku{ajadasesakrijeistinaoonome{tosedogodiloikojeodgovoranzapo~etak akcije koja je dovela do ozbiqne destabilizacije”, rekao je ministaridodao:

Jednaodtemaitrgovina qudskimorganima Ministarjeukazaoda}ejednaodtemasednica,tako|e,bitii istraga o trgovini qudskim organima na Kosovu i dodao da na tomplanuni{tanijeura|eno,iakojeodobjavqivawaMartijevog izve{taja pro{lo gotovo 10 meseci.”Smatramo da je neprihvatqivodaseuovomslu~aju,ukomeseradiooptu`bamazamonstruoznakr{ewaqudskihprava,nepokreneadekvatnaistraga. Blokiraweistragebilabio~iglednaprimenadvostrukihstandardaupristupuratnimzlo~inima”,istakaojeon.Jeremi}jenapomenuodaneo~ekujeda}enasedniciuponedeqakdo}idoglasawaopredlogusrpskerezolucije,kojomsepredvi|adaseistragaotrgoviniqudskimorganimavodipodmandatomUN. „Ali u bliskoj budu}nosti, sigurno pre kraja ove godine, ta stvarmorado}inaglasawe.Dokrajagodine,Savetbezbednosti moradaseizjasni-idasekona~nopoka`ekojezasprovo|ewe istrage,akonije”,naglasioje{efdiplomatije. MinistarspoqnihposlovaSrbijeVukJeremi} izjaviojeTanjuguuWujorkudao~ekujete{kusednicu Savetu bezbednosti imaju}i u vidu suprotstavqenost stavova ~lanicatogtelaokopredsedni~kog saop{tewa, ~iji predlog je podnelaRusija,aliidanaosnovu obavqenihkonsultacijaverujeda }eve}inapodr`atistavSrbije. „Dali}eipredsedni~kosaop{tewebitiusvojeno,to}esesaznatinasamojsednici,jerzausvajawesaop{tewapotrebankonsenzus,awegazasadanema.„Nastavi}emo da ~inimo sve ne bi li on biopostignut”,napomenuoje{ef srpske diplomatije. U konsultacijama,dodaoje,potvr|enojeda}e stav Srbije podr`ati i Kina,

„Ovo je trenutak u kome treba dasenaotvorenna~inrazgovarao tome da li je upotreba sila po`eqna,jerakojeste,ona}esvakakobitiupotrebqenaiubudu}nosti. Srbija smatra da to nije put kojim treba da se re{avaju problemi.” [toseti~enajnovijihincidenata na Kosovu, Jeremi} je rekao dasusviproblemiutojpokrajini uposledwevremeuglavnomposledicaprovokacijaalbanskestrane. „Netrebanasedatinaprovokacije,moramore{avatistvaridiplomatskim putem. Srbija }e na jasan na~in predstaviti svoj stav za koji verujemo da }e dobiti ve}insku podr{ku u Savetu bezbednosti”,zakqu~iojeJeremi}.

Da~i}otkriospomenik BorkiVu~i} PredsednikSPS-aIvicaDa~i} otkrio je u selu Komiri}, kodOse~ine,spomenikistaknutoj ~lanici te partije Borki Vu~i}.BorkaVu~i}poginulaje

vremekadanijemogladaseformiravlada. Da~i}jenovinarimarekaoda mu je veoma drago da se ~uva uspomena i po{tovawe prema

Sa~ekajmoizbore Upitan da prokomentari{e izjavu potpredsednika SPS-a @arkaObradovi}aotomedabiontrebaodabudenovipremijer Srbije,Da~i}jerekaodajebiokandidatzamestopremijerai posleizbora2008,alidasutadaprotivtogabili~lanoviG17 plus.„Svakapartija`elimestopremijera,sa~ekajmoizborepa }emovideti{ta}ebiti”,rekaojeDa~i}. 1. avgusta 2009. u saobra}ajnoj nesre}i na autoputu BeogradNi{, kod Lapova.  Da~i} je naveo da spomenik otkriva kao predsednikpartijekojojjepripadalaiVu~i},anekaodr`avni funkcioner. On je podsetio dajeBorkaVu~i}predsedavala Skup{tinom Srbije u te{ko

Borki Vu~i}, velikoj bankarskoj li~nosti, ~iji rad nije zapamtilamla|ageneracija. Na pitawe za{to nije prisustvovao otkrivawu spomenika Slobodanu Milo{evi}u u Po`arevcu 20. avgusta, Da~i} je kratko odgovorio: „Nisam bio, pa{ta”.

dnevnik

INTERVJU ALEKSANDARVU^I],ZAMENIKPREDSEDNIKASNS-a,NAJAVQUJEODLAZAKUBRISEL

Vlastjepre}utkivala usloveBerlina –Kadagodjesituacijaukojojselomidr`avnapolitika, Skup{tina Srbije mora stalno da zaseda, a ne da se poslanici kupaju, br~kaju, ali to nijewihovakrivica,ve}krivic a preds tavn ik a izv r{ ne vlastikojiposvakucenu,~ak i na te{kim situacijama, poku{avajudazaradepetpara~ke politi~kepoene,adapritom ni{taneradezaSrbiju–izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ zam en ik preds edn ik a SNS-aAleksandarVu~i},obja{wavaju}i {ta bi hitno zasedaweparlamenta,kojejezatra`ila wegova stranka, donelonovouproblematicidr`avnapolitikapremaKosovu – evropske integracije nakon najnovijih izjava predsednika BorisaTadi}a. – Najnormalnije je da se u ovakvim situacijama razgovarainastojidasepostignejedins tvo o zaj edn i~k oj platformi.Ovako,nikonasuopoziciji ni{ta i ne pita jer ih ni{ta i ne zanima po pitawu nap retk a Srb ij e, Kos ov a i Metohijeibilokojemdrugom. Ovakvopona{awevlastivodi kasveve}improblemima,ali zatone}emo}idaokriveopoziciju–konstatujeVu~i}iza na{list,najavqujeda}esTomislavom Nikoli}em i}i za Brisel. l U ~emu vidite, kako ste rekli „kapitulaciju Tadi}eve politike“? – Mi smo samo pravim imenomnazvaliono{tojesamrekao.Godinudanasmonapadani da ho}emo da sru{imo evropske integracije, da  Toma Nikoli} zahteva vanredne izbore i time ru{i evropski put Srbije, a sada smo ustanovili da nije lider SNS-a, ve} da nas je sve vreme Boris Tadi} lagao i da su postojali neki drugi faktori. Po{to vi{e nepostoji„tajfaktor“,za{to danasneraspi{uizbore,imi tra`imodaka`u{tasupravi uslovi za nastavak evropskih integracijaikandidaturuSrbije.Zatojepotrebnozasedawe Skup{tine i ka`u da su u svebiliupletenimalooni,a maloinekidrugifaktori. l Mi sli te da po sto je skriveni uslovi za prikqu~ewe EU o kojima javnost nije obave{tena? – Ne mislim, ne znam, ali vidimdasesvakenedeqeotvarane{tonovo,adavlastnije iznena|ena. I mi ne pitamo nikogdrugognegona{uvlast, {ta se zbiva i {ta je to {to bitrebalodaispunimoi{ta jeto{toseodnastra`i.Obavqaju razgovore i s Pri{tinom, a nemamo pojma o ~emu. Ka`u da su to „razgovori na re~“ koje vodi Borislav Stefanovi},amitakavdijalogne razumemo. l A da li ste zahtev nema~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel za uki da we pa ra -

lelnih institucija razumeli kao de fakto indirektni zahtev priznavawa nezavisnosti KiM? –Tajte`akzahtevkaodr`ava ne mo`emo prihvatiti. S gospo|omMerkelmoraserazgovaratiiozbiqnoiodgovorno,irazmi{qatioevropskoj budu}nostiSrbije,adali}emo uspeti da to uradimo na najboqina~in,dapregovara~kupozicijupopravimo–zavisi od nas, na{eg rada, delovawaimnogovi{eozbiqnostii spremnostidaistupimozajedni~ki, ne samo kao vlast i opozicija,ubudu}nosti. l Ho}e li, po vama, Srbiji dobiti status kandidata do kraja godine? –Nadamsedada,pla{imse dane. l Da li ste se prepoznali u grupi koju je predsednik Tadi} prozvao da {iri de fe ti zam i ne sport ski duh? –Nijemogaomislitinanas po{to nismo rekli da treba odustati od evropskih integracija.Tojebilanekorektna

celarkom Merkel, da ne}emo dobiti status kandidata, ili ne{to drugo? –Predsedniknijeradioni{ta drug o ve} je rea g ov ao uvre|eno jer je bio li~no pogo|en nakon nastupa Angele Merkel. Kada je sve preno}ilo,shvatiojedane`eli„{amare“spoqaipromeniosvoje mi{qewe, a onda usput lupio koju „}u{ku“ Vojislavu Ko{tunici.KodpredsednikaTadi}asesvesvodinali~niod-

On je predsednik Srbije i ne sme da se igra, a mi nismo deca da nas jedan dan }u{ka na jednu stranu, a drugi dan na drugu nos, ~uvawe foteqa, a ne na osmi{qenu strate{ku i takti~kupolitiku. l A kakvu politiku predla`e SNS? – Vi me pitate {ta predla`emopopitawuKosovaiMetohijeu89.minutukadajerezultat0:3.Aliiutomtrenutku Tomislav Nikoli} bi postupiodruga~ije,racionalni-

Na{ejedaubedimoNema~ku l Da li ste u Nema~koj, koja je i stub EU i odlu~uje o mnogo ~emu pa i prikqu~ewu, videli prijateqski stav prema Srbiji? –Nema~kajeveomava`nazemqa,jednaodnajva`nijihEU,i sve wihove stavove moramo ozbiqno da uzimamo u obzir, ali istovremeno moramo da {titimo i na{e interese. Odnose ne bihsvodionaprijateqskeilineznamkakve,ve}bihuvekrazgovaraoointeresima.Na{ejedaubedimoNema~kuutodaprobleminaKiMmogubitire{eniinane{todruga~ijina~in,i to je pitawe kojim je trebalo da se bave i na{a diplomatija i Vlada,apla{imsedasenisudovoqno. Tadi}eva izjava. Mislio je tu naDSS,ali,svejedno,nijebilanamestu.Onjeprvomislio da }e izjavom da „navu~e“ napredwake da ka`u ne{to protivEU,pakadanijeuspeo,ondare{idanapadneDSS.Onje predsednikSrbijeinesmeda seigra,aminismodecadanas jedandan}u{kanajednustranu,adrugidannadrugu.Shvatili smo u startu tu wegovu de~juigruizatonismonireagovali. l [ta je bila su{tina izjave nakon razgovora s kan-

SremskiKarlovci: Kamenovane prostorijeLSV UnapadunaprostorijeOp{tinskogodboraLigesocijaldemokrata Vojvodine  u centru Sremskih Karlovaca polupana sustaklanaulaznimvratimaiprozorudoulice,saop{tila jeju~etastranka. Tokomnapadakojisedogodiotokompro{leno}iizkancelarijeni{tanijeotu|eno,policijajeobavilauvi|aj,a{teta}e,kakojesaop{teno,naknadnobitiprocewena. LSVjezat ra` il adanadl e` niorg an ihitn orea g uj u,prona| uikaz neodg ov orn ezatodel o.Tastrank ajeist ak lada se nap ad i na wen e pros tor ij e de{ av aj u u~es tal o {ir om Vojv od in e i nap om iw e da jo{ nis u pron a| en i vin ovn ic i tihdel a. U saop{tewu se podse}a da su samo u Pan~evu prostorije testrankenapadnuteuprotekledvegodinevi{eputa.

krajini, i da ima obavezu pre ma gra |a ni ma da se istovremeno nastavi proces pribli`avawa EU? – Osim {to nam je predsedniksaop{tavaoda}esigurno bit i stat us a kand id at a za ~lanstvo u EU, on je u toj poziciji,amismoreklidasene znakakvisuusloviisvevreme ga pitali. On je nas sve vremeoptu`ivao,aneteneke druge.Akoho}etedamika`ete da treba da budemo razli~iti, da treba da ka`emo da Kos ov o nij e Srb ij a ili da treba da se izjasnimo protiv evropskih integracija, izvinite, to ne}emo izgovoriti. Tojekaodaho}etedamenaterate da ka`em da sutra nije subota, a jeste, zato {to i predsednik misli da je sutra subota. Tako je i s ovim. Naravnodapostojebrojnerazlike,prvokojevlast,akoopozicija, kao i rezultati dosada{weg rada u svemu onome {to je prikazano gra|anima Srbijei{tojezawihu~iweno, a rezultat je nikakav. I mi imamo `equ da pobedimo na fudbalskom terenu, kao i predsednik Tadi}, ali on ve}

je,ipozvaobisvepoliti~are uSrbijidado|u,razgovarajui sara|uju po vitalnim pitawimaidavidimo{tajeminimum na{ihinteresa,{tajemaksimum na{ih `eqa i da svi zajedni~ki radimo na tome. Boris Tadi} to nikada ne}e ni poku{ati,niuraditi. l Kada se pro~ita saop{tewe SNS-a, ne mo`e da se primeti razlika u politici i onome {to je rekao predsednik Srbije, da se dr`ava ne mo`e odre}i Kosova, ni institucija u Po-

ima rezultat, a na semaforu pi{e0:3.Kodanasnemarezultatajernamutakmicanijeni po~elaizatonemo`emobiti isti, mada nam je istovetna `eqa–dapobedimo–kao{to jebilaiTadi}eva. l U jednom trenutku, i lider SPS-a Ivica Da~i} rekao je, vezano za Kosovo i EU, da bi predsednik trebalo da iza|e pred javnost i ka`e koji su uslovi i gde je „crvena linija“? – To je Da~i} ~uo u Tadi}evom kabinetu i iza{ao s jednompri~om,avidimdajesada i on iza{ao sa suprotnom jer su preno}ili, pa su im stigle ikritike,iondasusesetili datrebadruga~ijedagovore. l U vezi s tim tajnim uslovima za EU – da li ste ih vi ~uli jer ste s Nikoli}em bili vi{e puta briselski gosti? – Ne, a i}i }emo ponovo u Brisel. l Koji su vama tamo uslovi prezentovani za Srbiju? – Nama je re~eno da je potrebnodaserazgovaraore{avawu tehni~kih problema na Kosovu, da se dijalog unapredi, re{avaju problemi obi~nihqudi.Nikadanamnijere~enooparalelniminstitucijamailisli~no.O~iglednoje dajenekoizvlastizatoznao iza{tootomenisuobavestili svoje politi~ke protivnikeijavnost? DraganMilivojevi}


MAJA GOJKOVI], IGOR PAVLI^I] I MILO[ VU^EVI] OTVORILI PREDIZBORNU SEZONU U NOVOM SADU

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak29.avgust2011.

3

INTERVJU

Trojeadvokatautrci Se~emo zagradona~elnika kerurep NovogSada daneoseti I[TVAN PASTOR, LIDER SVM-a, O TRETMANU VOJVODINE, KOSOVU I PARTNERIMA

Troje advokata iz Novog Sada, koliko je za sada poznato ili nagove{teno, bori}e se za mesto novosadskog gradona~elnika. Do novih, po proceni vlasti, redovnih, prole}nih izbora ostalo je vi{e od pola godine, ali su svoje kandidature, `eqe i ambicije za to mesto u Gradskoj ku}i na Trgu slobode u Novom Sadu ve} javno istakli aktuelni gradona~elnik Igor Pavli~i} (DS), wegova prethodnica Maja Gojkovi} (URS) i Milo{ Vu~evi} (SNS). Iako bi se iz toga moglo pomisliti da }e bira~i na narednim izborima, na posebnom glasa~kom listi}u, direktno zaokru`ivati wihova ili imena drugih kandidata, va`e}i zakon ipak ne propisuje neposredno birawe gradona~elnika, mada ima politi~kih zahteva da se to izmeni. Zakon o lokalnim izborima naime nala`e da predsednike op{tina i gradona~elnike u Srbiji bira lokalna skup{tina iz reda odbornika. Za izabranika u oba slu~aja mora da postoji skup{tinska ve}ina, a nepisano je je pravilo da gradona~elnik, odnosno predsednik op{tine bude izabran iz politi~ke stranke koja je na izborima osvojila najvi{e mandata. Gojkovi}eva je kao predsednica Narodne partije i kandidat URS-a za gradona~elnika Novog Sada predlo`ila pro{le nedeqe da Skup{tina Srbije „hitno izmeni“ zaj zakon i uvede neporedan na~in izbora prvih qudi gradova, kojih u Srbiji ima 23. Op{tine se u tom saop{tewu ne pomiwu, iako su i one bile tretirane u prvobitnim programu URS-a o decentralizaciji. - U periodu predkampawe i u Beogradu i Novom Sadu ve}ina politi~kih stranaka ve} je ista-

Ta~no je, ka`e za „Dnevnik“ portparolka LSV i narodna poslanica Aleksandra Jerkov iz Novog Sada, da politi~ke stranke isti~u svoje kandidate iako izbori za gradona~elni~ku funkciju nisu direktni, ali napomiwe da nema garancije da }e ti kandidati biti i izabrani. Sem toga, smatra da su izjave Gojkovi}eve o tome za{to je potrebno mewati

ri na kraju – da, treba da daju svoj sud, ali nisu oni ti koji treba da vode tu debatu, pogotovo ne na tako nekim pau{alnim i segmentiranim izjavama kao {to je to slu~aj sa Majom Gojkovi} – ka`e Aleksandra Jerkov. Skup{tina Srbije je ina~e pre mesec i po raspravqala o izmenama Zakona o lokalnim izborima, kada su ukinute odbredbe o „blan-

nih strana~kih odbora da na vrh izbornih lista upi{u svoja najistaknutija imena, ili {efove odbora. Ili} me|utim prime}uje da nije sasvim ta~no da su na pro{lim izborima unapred isticani gradona~elni~ki kandidati. - Niko nije ni znao ko je kandidat DS-a za gradona~elnika Novog Sada i niko nije ni znao da }e

lokalni izborni sistem – „pau{alne i segmentirane“. - Na`alost, kod nas se time bave oni koji ne bi trebalo time da se bave. U mnogo ozbiqnijim, stabilnijim demokratijama nego {to je Srbija, debate o promeni izbornog sistema su teme o kojima

ko ostavkama“ odbornika. Promena izbornog sistema me|utim nije bila na zvani~nom dnevnom redu. Novo strana~ko lice u novosadskom SNS-u, wegov predsednik Milo{ Vu~evi}, potvrdio je da }e biti nosilac izborne liste napredwaka u gradu. Me|utim, napomiwe da Zakon o lokalnim izborima ne predvi|a neposredne izbore za gradona~elnika. - Te pri~e da je neko kandidat za gradona~elnika su uslovqene time da ta stranka participira u vlasti, da ima ve}inski, uslovno re~eno, paket. Ali, ne}emo ni{ta prikriti, ne}emo izneti nekog kandidata, kojeg niko nije mogao da pretpostavi – kazao je Vu~evi} Radiju 021. Novosadski DSS je, ka`e za „Dnevnik“ wihov predsednik Borko Ili}, spremio za naredne lokalne izbore svoju listu kandidata. Ta lista za Novi Sad je, me|utim, preliminarna, pa Ili} jo{ o tome ne `eli da javno govori. Nezvani~no saznajemo da je prvo mesto rezervisano upravo za Ili}a, koji je i pokrajinski poslanik. Ina~e, praksa je lokal-

to biti Igor Pavli~i} – odgovara Ili}. Dana{wi gradona~elnik Pavli~i} je izabran u Skup{tini grada Novog Sada posle majskih izbora 2008. godine. Nedavno je za „Dnevnik“ rekao da je uveren da }e DS i na slede}im izborima biti „najja~a stranka u gradu“, kao i da su wegove ambicije u politici vezane za Novi Sad. - @eqa mi je da u narednom mandatu zavr{imo projekte koje smo zapo~eli – rekao je Pavli~i}. Prethodno, od 2004. do 2008. izbori za gradona~elnika su bili neposredni, kada je Maja Gojkovi}, tada kandidat radikala, pobedila demokratu Borislava Novakovi}a. Analiti~ari smatraju da neposredan izborni sistem ima prednosti i mane. Gradona~elniku daje puni legitimitet, ali taj sistem mo`e i da zako~i funkcionisawe grada, u slu~aju da su gradona~elnik i skup{tinska ve}ina suprotstavqene politi~ke opcije. S. Nikoli}

Beograd, Zrewanin, Subotica Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas (DS) je u julu najavio kandidaturu za to mesto u drugom mandatu, mada u javnosti ne prestaju pitawa da li on ipak nije vi|en za budu}eg premijera. U Zrewaninu se kao gradona~elni~ki kandidat spomiwe Goran Kne`evi} (SNS), kome je lider URS-a Mla|an Dinki} nedavno javno ponudio podr{ku. Za sada je tajanstven i gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} (DS) koji nam je rekao da najpre `eli da uspe{no okon~a prvi mandat, pa }e onda razmi{qati o drugom. kla svoje kandidate za gradona~enike, iako je jo{ uvek na snazi posredan na~in izbora gradona~elnika – saop{tila je Maja Gojkovi}, koja obja{wava da to {to su stranke ve} istakle svoje kandidate „su{tinski pokazuje“ politi~ku `equ za direktan izbor gradona~elnika.

se vodi polemika godinama ili desetinama godina i to ponajmawe me|u politi~arima, nego najvi{e u stru~noj javnosti. Time se bave qudi koji se bave izborima, pi{u o izborima, prou~avaju izborne sisteme i mogu da procene koji }e izborni sistem biti odgovaraju}i nekoj zemqi, dru{tvu. Politi~a-

REKLI SU Obradovi}: Da~i}azapremijera

\uri}:Sme{an ilicemeranzahtev

Dra{kovi}:„Crvene linije”kaoom~e

Zamenik predsednika Socijalisti~ke partije Srbije @arko Obradovi} najavio je u intervjuu za „Pres” da }e socijalisti tra`iti od predsednika Srbije Borisa Tadi}a da slede}i premijer bude aktuelni zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. „SPS iskreno o~ekuje da posle izbora nastavi saradwu sa DS, a na{ predlog bi}e da Ivica Da~i} bude premijer”, rekao je Obradovi}. On negira da SPS nije zadovoqna kako premijer Mirko Cvetkovi} vodi Vladu Srbije, navode}i da je on korektan ~ovek, veliki profesionalac ida za ove tri godine nisu imali gotovo nijedno sporno pitawe. „Ali dogovor unutar SPS je da bi na{ predsednik trebalo da bude na ~elu budu}e vlade. Znamo da se o tim stvarima odlu~uje posle izbora, da to zavisi od izbornog rezultata, ali nemamo razloga da ne ka`emo jasno kakve su na{e ambicije”, rekao je Obradovi}. „Verujemo da }e Tadi} i DS prihvatiti da Da~i} bude predsednik vlade”, rekao je Obradovi}.

^lan Glavnog odbora Srpske napredne stranke Marko \uri} ocenio je ju~e da je „sme{an i licemeran zahtev Socijalisti~ke partije Srbije da novi premijer bude predsednik te partije Ivica Da~i}”. \uri} je rekao, na konferenciji za novinare, da je potpuno apsurdno da predstavnici jedne od „najneefikasnijih vlada u modernoj istoriji Srbije, koja je do`ivela potpuni fijasko na svim va`nim pitawima unutra{we i spoqne politike, raspravqaju o raspodeli funkcija bez da su za to konsultovali bilo kog gra|anima u Srbiji ili bilo koju relevantnu politi~ku snagu”. Napredwaci ovakve poteze smatraju, dodao je \uri}, neodgovornim i „onim {to bi se narodski moglo nazvati pravqewem ra~una bez kr~mara”. „Politi~ke stranke du`ne su da ra~un za svoju politiku, pa makar i propalu, kakva je politika sada{we Vlade, podnose iskqu~ivo gra|anima na izborima, jer su oni jedini merodavni da odlu~uju o tome ko }e biti predsednik Vlade Srbije”, istakao je \uri}.

„Crvene linije” kosovske dr`avne politike zate`u se oko grla Srbije, izjavio je ju~e predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi}, i ocenio da „Crvene linije nacionalnog autizma pori~u stvarnost, dr`avi Srbiji donose jedino {tetu, a da borba za „zelene linije”, za mogu}e na Kosovu, garantuje pobedu. Dra{kovi} pi{e za „Blic„ da je prva i temeqna „crvena linija” je „o~uvawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta“ Srbije na Kosovu. ^uva se ono {to se ima, a svi znamo da Srbija nema nikakvu, a kamoli suverenu, vlast nad „ju`nom pokrajinom“. Druga „crvena linija“ je, naveo je Dra{kovi}, pla}awe nepostoje}eg suvereniteta nad „ju`nom pokrajinom“. Tre}a „crvena linija“ nala`e da Srbija, ni po koju cenu, ne sme pristati da na carinskom pe~atu Kosova pi{e da je to carinski pe~at Kosova. Koji je u~inak? Za Srbiju izgubqeno kosovsko tr`i{te i godi{wi gubitak od 400 miliona evra.

Ni{ta se nije promenilo u dis- metnuti kao problem jer to nekog kriminatorskom odnosu Beograda vre|a. Koga i za{to, ja ne znam. prema Vojvodini kada je u pitawu lDa li ste videli kona~an puwewe pokrajinske kase, smatra predlog zakona o javnoj svojipotpredsednik Pokrajinske vlade I{tvan Pastor, uz napomenu da sada vi{e od republi~kih vlasti ne o~ekuje bilo {ta. Po wegovim re~ima, ako do|e do bilo kakvog pozitivnog pomaka u odnosu Beograda prema Vojvodini, on }e to do`iveti kao ~udo. – Sve {to je bilo realno o~ekivati, izjalovilo se, ali mislim da je ova situacija neodr`iva i vaqda }e i tu okolnost jednom neko shvatiti – ni, mo`ete li oceniti wegov ka`e Pastor u intervjuu za „Dnevkvalitetiho}eliva{astrannik”. kau~estvovatiujavnojraspravikojatrajedo31.avgusta? l Fond za kapitalna ulagawa mesecima je u nezavidnom – Video sam kako sve to izgleda polo`aju.Kakoizgledapriliv i do utorka }emo usaglasiti stanovcauovojstavcibuxeta? vove o predlogu zakona i primed– Ove godine planirano je da se be poslati na pravu adresu. Situa10,2 milijardi dinara slije u cija sa zakonom o javnoj svojini je Fond. Ve} smo na po~etku septem- sli~na ovoj koju imamo s Kosovom. bra, a iz republi~kog buxeta do On je trebalo da bude donet do 31. sada je stiglo tek decembra 2008. gone{to mawe od 15 dine. U ka{wewu Ve} nedeqama i odsto tog iznosa. smo od tog krajweg Stigla je svega miroka dve i po godimesecima do nas lijarda kao novi putuje ona famozna ne. Sada smo donovac, a nepuno {li u situaciju da milijarda dinara pola miliona dio tom predlogu mokoje je Beograd nara je preneto iz ramo da definiobe}ao po principu {emo stav u svega buxeta AP Vojvodine od pro{le {est dana, navrat„obe}awe ludom godine. Ako pona nos, jer bi se doradovawe” gledate period govela u pitawe dine koji je proteevropska perspekkao, ne treba bilo {ta vi{e ko- tiva Srbije. Sada }e se desiti da mentarisati. Do sada je trebalo da svi koji imaju druga~ije stavove o se prenese oko 60 odsto planira- ovom zakonu od kreatora budu nih para, ali se to ne doga|a. okvalifikovani kao da su protiv Primera radi, ve} nedeqama i Srbije, protiv wene evropske mesecima do nas putuje ona famoperspektive, pri ~emu vi{e niko zna milijarda dinara koje je Beone pita {ta su Vlada i odgovorni grad obe}ao po principu „obe}aqudi radili dve i po godine. we ludom radovawe”, i nikako da E, zato je to ista pri~a kao s stigne. Kosovom. Mora}e neko sa strane l Najve}iproblemFondaza da do|e i ka`e: „Morate da po{tukapitalna ulagawa su dugovi jete ono {to ste preuzeli kao obaizvo|a~imaradova.Kakvajetu vezu.” situacija? l Kako komentari{ete ne– Dugujemo izvo|a~ima oko ~edavnu posetu nema~ke kancetiri milijarde dinara za poslove larke Angele Merkel, wen ulkoji su zavr{eni. Tu ne ubrajam timatum o paralelnim instiposlove koji su ugovoreni, a jo{ tucijama na Kosovu i reakcije nisu zapo~eti. Ja ne vidim drugo predsednika Tadi}a i Vlade re{ewe i mogu}nost nego da se ti Srbije?

DS je na{ partner l Demokratskastrankavojvo|anskihMa|araje,reaguju}i na izjave vlasti povodom ultimatuma Angele Merkel, objavilasaop{teweukojemka`edazaMa|areuVojvodini ne bi bilo dobro kad bi sada{wa parlamentarna stranka,Savezvojvo|anskihMa|ara,u{laukontroverzni blokdemokrata.Ho}eteliuzetitajapelkznawunanarednimizborima? – Svako ima pravo na stav i savet. SVM je i po godinama sta`a punoletna stranka pa donosi odluke i po savetima partnera, ali pre svega vodi ra~una o interesima stranke i ~itavog dru{tva. Nama je DS bio partner i osta}e to da bismo re{avali probleme u dru{tvu, ukqu~uju}i i Kosovo. Znam da je Kosovo velik problem i da pritiska sve nas, ali je krajwe vreme da srpsko dru{tvo svari tu istorijsku situaciju u koju ga je dovela politika posledwih decenija. dugovi plate. Nema tu mnogo manevarskog prostora. Ako ste nekog anga`ovali i on za vas uradio posao, vi mu to morate platiti. l O~ekujeteliodkoalicionih partnera u pokrajinskoj vlastidasemaloozbiqnije anga`uju u pritisku na centralnuvlastdaseispo{tuje prebacivawe ustavnih sedam odstobuyetaupokrajinskukasu? – Ne o~ekujem od wih ni{ta posebno jer ve} ~ine koliko mogu. U redovima wihovih partija pravila su takva da verovatno i ne smeju glasnije da se bune. Ne znam kako druga~ije da tuma~im situaciju u kojoj su. O~igledno je da se pitawe vojvo|anskog buxeta ne mo`e dovoqno sna`no i agresivno na-

- Stra{no mi je `ao {to imamo dr`avno rukovodstvo koje nas sve, ~itavu naciju, dovodi u situaciju u kojoj smo se na{li prilikom posete Angele Merkel. Do`iveli smo da nam neko mora o~itati lekciju jer nemamo dovoqno hrabrosti da se suo~imo s onim {to je odavno dogovoreno i {to je Republi~ka vlada prihvatila i {to ni za koga ne predstavqa bilo kakvo iznena|ewe. Pravimo se ludi pa se~emo keru rep na milimetar, da ne oseti, i dovodimo sebe u situaciju da nam nema~ka kancelarka ~itavu naciju suo~i s onim {to znamo da nam je zadatak. To je tragikomi~no i mislim da bi s takvom politikom trebalo prestati. P. Klai}


4

ekonomija

ponedeqak29.avgust2011.

SREM NAJBOQE MESTO U SRBIJI ZA INVESTICIJE

Ruma}ejo{boqe `ivetiodguma Rumazauzimaveomadobargeografski i strate{ki povoqan polo`aj. Pored najfrekventnijeg magistralnog puta u Srbiji M21NoviSad-[abac,rumskom op{tinomprolaziiautoputBeograd-Zagreb,`elezni~kapruga kojaspajasve~etiristranesveta, a na svega pedesetak kilometaranalaziseiaerodrom.Me|utim, bez obzira na sve povoqnostikojepostoje,op{tineIn|ija iPe}incisupreRumeformiraleindustrijskezone.Rumajetek posledwih meseci intenzivirala radove na infrastrukturnom opremawuindustrijskezone,ali obrisi zone se tek naziru. Zemqi{te planirano za izgradwu zonejeuvlasni{tvurumskeOp{tine, a planirana povr{ina ove radne zone je 2,38 miliona kvadrata. Zona}ebitiblokovskipodeqena, sa servisnim putevima unutarblokova.Planiranojeda infrastruktura, odnosno kanalizacija,vodaistruja,budesme{tena unutar puteva. Izrada projektno – planske dokumentacije je po~ela pro{le godine, a

sam proces }e te}i u fazama, u zavisnosti od potreba investitora. Planirano je da parcele budu razli~itih veli~ina, od jednog do 50 hektara, a u okviru same zone postoja}e mogu}nost gradwe razli~itih postrojewa. Jedini uslov za budu}e investitorejedatehnologijekojebudu koristili ne budu {tetne po okolinuizdravqegra|ana–ka`epredsednikrumskeOp{tine GoranVukovi}. Po~etkom jula meseca rumska Elektrodistribucijazavr{ilaje radovenapostavqawukablaudu`iniod19344metaranatrasidu`ine9672metra.Re~jeopodzemnimkablovimavisokognaponakojisupostavqeniudvavoda. Vrednost radova na postavqawupodzemnogstrujnogkablajene{tomaweod52milionadinara,a tro{kovejesnosilapolovinaOp{tina, a polovina Elektrovojvodina.Ovojeprvafazakoja}ekasnije omogu}iti da bude napravqena trafo stanica od koje }e svi korisnici industrijske zone dobijatistrujupropisanogkvaliteta.Jednimiskopavawemuzemqu jepostavqenodvakablakojamogu daobezbededvostranonapajawei pomi{qewustru~wakaovakopostavqeni kablovi su odli~no re{ewejeruslu~ajuhavarijejednog kabla korisnici ne ostaju bez struje, nego se napajaju sa drugog kabla – isti~e predsednik Vukovi}.

Ove godine je rumska op{tina dobila i certifikat op{tine sa povoqnimposlovnimokru`ewem, {to je Rumi omogu}ilo da se svi koji slete na beogradski aerodrom ve} tu upoznaju sa ovom informacijom. Uposledwevremeimamozaista mnogovi{ekontakataiinteresa. U prethodnom periodu smo otvorili nekoliko pogona koji zapo{qavaju 30 do 40 radnika. Mnogo radimo na unapre|ewu seoskih sredina,azawihpostojiiinteresovaweinvestitora.TakosuotvorenipogoniuPlati~evu,NikincimaiHrtkovcima,aiizgradwa infrastrukture, koju smo intenzivirali u posledwih nekoliko godinauseoskimsredinama,spre~avastanovnikedanapustesela– ka`epredsednikVukovi}. Prene{tovi{eodmesecdana je gotovo desetogodi{wa agonija nekada{wegrumskoggiganta„Novogradwe’’ zavr{ena kupovinom od strane grupacije italijanskih firmi„Iteko’’. Ovo}ebitinajve}ainvesticijaurumskojop{tini,sanajve}im brojemzaposlenihiukrajwojfa-

zioko500radnika}ebitiuposleno,{to}ezna~ajnosmawitibroj nezaposlenih koji je u ovom trenutkuve}pre{ao5500lica.Tako|e,„Mitas”jedoneoodlukuoinvestirawu u „Rumagumu” kojom bi trebalo da se udvostru~i proizvodwa i zaposli jo{ 150 do 200 radnika.Onisuufaziprojektovawaidobijawapotrebnihsaglasnosti,anameraimjedaseuaprilunarednegodinenovipogonstaviufunkciju.Akobuduimalidovoqnosredstavato}eibitiura|enoupredvi|enomroku–isti~e rumskipredsednikVukovi}. Posledwih meseci mnogo se pri~aioizgradwibazenaurumskomizleti{tuBorkovac,zakoji jeprojekatve}zavr{en,ao~ekuje seraspisivawetenderazawegovu izgradwu. Projektom je predvi|en zatvoren bazen, ali prva faza bi}e otvorenbazen,jermoramodavodimora~unaioprilivusredstavau buxet.Unarednomperioduizgleda da }emo se uglavnom oslawati na sopstvena sredstva i zaista je te{kobilo{taplanirati.Kada planiramo neki projekat planiramo i odre|ena sredstva koja }e sti}iubuxet,aakosetoneostvarujenemoguseostvaritinina{i planovi, to je povezano. No, mislimdasezasadauspe{nonosimo isasmawenimprilivomsredstava–sarezervomnagla{avapredsednik Op{tine Ruma Goran Vukovi}. J. Anti}

SRPSKA POTRO[A^KA KORPA POVOQNIJA AKO SE PUNI U SLOVENIJI

Slovencimajeftinije uztriputave}eplate Dajecenaprehrambenihproizvoda u Srbiji visoka nepotrebno je govoriti, kao ni to da ve} odavno prose~na plata gra|ana na{e zemqe nije dovoqna da se napuni potro{a~kakorpa.Idokseproizvo|a~i pravdaju visokim cenama koje onipla}ajudabine{toproizveli,atrgovciukazujudasucene na rafovima neznatno uve}ane za visinu trgova~ke mar`e,teda,prakti~no,nikonema nekuzna~ajnuzaradu,~iniseda to, ipak, nije cela istina. Posebnoakoseovda{weceneuporedisacenamaistihproizvoda uSloveniji,kojajeve}godinamauEvropskojuniji,gdejetr`i{te odavno otvoreno i razvijeno,igdeje,tekkaonapomena,prose~naplatagotovo1.000 evra, a u Srbiji ~ak tri puta mawa. Me|utim, u ovoj zemqi cene su veoma sli~ne onim u Srbiji,aneretkoini`e.Inijepotrebnomnogopametidabi seizra~unalokodobijaakogubi i ko je u boqoj poziciji kupciipotro{a~iuSlovenijiiliuSrbiji. USlovenijiposlujenekoliko poznatih trgova~kih lanaca, me|u kojima su i „Merkator”,„Lidl”,„Hofer”i„Tus”, dokjeprivatnihradwi,na~i~kanih{iromSrbije,veomamalo. Zanimqivo je da ovakvi marketi,s,veoma{irokompaletom proizvoda, postoje i u okolini malih mesta, sa svega nekoliko hiqada stanovnika, {to, treba li re}i, u Srbiji nijeslu~aj,pajepotro{a~,ako ne`iviublizinivelikihgradova, „osu|en” da kupuje u ma-

wimradwama,gdesu,popraviluceneuvekvi{e. U rafovima je, naravno, dosta slovena~ke robe, jer i tamo,sli~nokaoiusvimzemqama,va`islogan„kupujmodoma}e”.Dakle,slovena~kihproiz-

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

99,9679

102,0081

104,3543

99,6619

Australija

dolar

1

72,6775

74,1607

75,8664

72,4550

Kanada

dolar

1

70,2515

71,6852

73,3340

70,0364

Danska

kruna

1

13,4164

13,6902

14,0051

13,3753

Norve{ka

kruna

1

12,8038

13,0651

13,3656

12,7646

[vedska

kruna

1

10,9716

11,1955

11,4530

10,9380

[vajcarska

franak

1

87,4917

89,2772

91,3306

87,2238

V. Britanija

funta

1

113,1115

115,4199

118,0746

112,7652

SAD

dolar

1

69,3451

70,7603

72,3878

69,1328

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 8. 2011. godine

Sasvim je sigurno da prose~an srpski potro{a~ ne bi ni pomislioda,recimo,kilogram bra{na u Srbiji i Sloveniji ko{ta gotovo identi~no, a sli~nojeisacenamauqai{e}era.Stvarnojete{kojepove-

Jeftinijejeigorivo,aSlovenijanitiimanaftu, nitirafineriju,ve}gorivokupujepocenama natr`i{tu,avaqdaiwihovipumpa{i ne{tozara|uju vodajenajvi{e,sveuskladusa sloganom, ali je mnogo i onih koji sti`u iz drugih zemaqa, presvegaEU.Cenesurazli~ite,ba{kaoiponuda,jertozavisi od proizvo|a~a, ali se slobodno mo`e re}i da su one takvedabipuwewepotro{a~kekorpegra|animaSrbijebilopovoqnijedaobaveuSloveniji,negotamogdezara|uju.

rovati da se u radwi mo`e kupitimineralnavodaod1,5litar za 15 evrocenti, a ista koli~inaledenog~ajazasvega25 evrocenti. Kilogram trapista ko{tane{tomaweodpetevra, a za jedno pakovawe putera od ~etvrt kilograma u Srbiji u Sloveniji se mo`e kupiti bar dvaijo{dapretknejerko{ta oko 130 dinara. I za one koji

vole da se oslade kupovina u Slovenijidalekojepovoqnija negouSrbijijer100grama~okoladeko{taod35centipado oko 80 evro centi, koliko je „milka”, gotovo da nema pakovawa slatki{a do oko 500 grama koji ko{ta iznad 140 dinara. Pakovawe sendvi~-keksa sa ~okoladom ko{ta oko jednog evra,ajeftinijenegouSrbiji mo`e se kupiti pakovawe od 750gramanamazasli~nogeurokremu jer ko{ta od 1,55 pa do 2,45evra.PovoqnijenegouSrbijimo`esekupitiikozmetika i to u lancu „DM”, koji postojiiuSrbiji,acenesuni`e od15pado20posto.SkupqenegouSrbijijevo}eipovr}e,a vi{esuicenesve`egmesa,jer junetinako{taidoosamevra. ^akiodlazakurestorangotovo da se ne razlikuje, jer iz nov~anika gosta u Srbiji i Slov en ij i treb a izv ad it i sli~nu sumu novca. Pica je od 5,5 evra pa nav i{ e, be~k a {nicla od 3,5 evra, porcija osli}a je 5,5 evra, a ligwi 6,5 evra.Kola~isuodoko1,5pado 2,5 evra, vo}ni kupovi sa sladoledomokotrievra,bezalkoholnapi}aoko1,5evro,apivo od1,60dooko2,6evra. Nakraju,jeftinijejeigorivo, jer je litar evrodizela ne{toiznad1,20evra,dokjebenzin neznatno skupqi ali ne prema{uje 1,27 evra. Treba li re}i da Slovenija niti ima naftu,nitirafineriju,ve}gorivokupujepocenamanatr`i{tu,avaqdaiwihovipumpa{i zara|ujuodprodajegoriva. D. Mla|enovi}

RESTITUCIJA KO[TA PA ]E „PLATITI” I OP[TINE

Gradove`uqavra}awe otetihlokala Gradovi i op{tine Srbije osta}ebezogromnogdelasvojih prihoda, `ale se ovih dana lokalni ~elnici koji zajedno sa vicepremijerom Bo`idarom \eli}em u javnoj raspravi pretresajuNacrtzakonaovra}awu oduzeteimovineiobe{te}ewu. Svejetouredu,va`nojeispraviti nepravdu i imovinu oduzetugra|animaposleDrugogsvetskog rata vratiti vlasnicima, ali ka`u - ne}e biti lako lokalnimsamoupravama. PrviputposleDrugogsvetskog rataipetvladaposlesvrgavawa Milo{evi}a,o~ekujesedabitaj zakonbiokona~nodonetovejeseni i da bi u roku od tri godine vlasnicima vratio oduzete nekretnineunaturi,tamogdejeto mogu}e, dok bi ostali bili obe-

{te}eni kroz obveznice ukupne vrednosti dve milijarde evra. Me|utimnekretninamasuipozama{ani poslovni kvadrati i zemqi{te, ~ije rentawe je godinamapunilolokalnebuxete.Samou Novom Sadu procewuje se da ima 381takavposlovniprostor. Gradona~elniku Novog Sada IgoruPavli~i}u va`noje{toje dr`ava nakon dugo godina re{ila da donese zakon kojim }e ispravitinepravduqudimakojisu nakonDrugogsvetskograta„prekono}i”izgubilisvojuimovinu. -Naravnodatonijelakoito }e imati posledice za lokalnu samoupravu, u smislu da }e grad ostati bez ve}ine lokala koje posedujeucentrugradaidobrog delapoqoprivrednogzemqi{ta - ka`e novosadski gradona~el-

Da li je pravda primewiva KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Obja{wavaju}i{ta}ebitisgra|evinskimzemqi{tem,vicepremijerBo`idar\eli}jenaveodaonone}emo}idasevrati starimvlasnicimaakojetajplacizgra|en,ipozivasepritom nazakonoizgradwi. -Alitaj„Duli}evzakon”nasjeprvoiuni{tio,svenaskoji potra`ujemogra|evinskozemqi{te-ka`eNikolaTanurxi}iz Udru`ewa za povra}aj nacionalizovane imovine. - Ukazivali smoda}edoneti{teteinovenepravde,alijeusvojen,aovajnacrtovra}awuimovinera|enjenaosnovuwega.Tamogdejejedan ko~i}zabodenugra|evinskozemqi{te-tosevra}atine}e,negospremajuobveznice.Zato}emomii}inasupstituciju,tj.zamenuimovine,dadr`avatamogdestvarnonemo`edavratigra|evinsko zemqi{te da drugo. E sad, {to dr`ava nije popisala svojuimovinu,tojejakovelikiproblemnakojiukazujemove} dvegodine. Modelzameneje,odgovara\eli},naizgledveomaprivla~an, jersenajprebuxetnebiopteretio,alisuizonihmalobrojnih zemaqa koje su pro{le kroz takvu restituciju „dobili toplu preporuku”dasetone~ini.Jer,navodionprimerdvavlasnika stana,odkojihsvakitra`iposvojstanodstokvadrata:Kome}e dr`ava prvo da ih vrati, prvom ili drugom ~oveku? Po kojim kriterijumima?Vezamaivezicama,koprupcijom,nedajbo`e? Uostalom,zakon,pore~ima\eli}a,pratetriprincipa-prvijedaseispraviistorijskanepravda,drugidasene~inenove, atre}ijedapropisbudeprimewiv,tj.dadr`avazarestituciju imaiimovinuinovac.

nik. To se velikim delom odnosi,dodaje,naprihodGrada,odnosnoJP„Poslovniprostor”koji gazdujeposlovnimlokalima. I iz tog gradskog JP ekspresno su stigle „`albe” o {teti koju }e pretrpeti, procewuju}i jenatrimilionaevranagodi{wem nivou. Osim toga, lokalnibuxetjeiranijeostaobezdelasvojihprihoda,jerjeprenekoliko godina najpre donet zakonkojijeverskimzajednicama vratiodeowihoveimovine,takodajedobardeoposlovnognovosadskog jezgra grada, u Zmaj Jovinoj ulici i u Katoli~koj porti,izmakaobuxetu. Novosa|anin Nikola Tanurxi}, i sam vlasnik oduzetih nekretnina u centru grada, gde se nalaziiprepoznatqiva„Tanurxi}eva palata” s lokalima i stanovima,pitasekakosugradski ~elnici sada toliko zabrinutiza,kakonavodi,381nacionalizovanprostor. - To su koristili toliko godinaisvisuzabrinutiza„Poslovni prostor” kako }e i {ta daqe, a niko nije bio zabrinut ni u jednom trenutku za nas, ni za to {ta je sa na{ih 60 izgu-

bqenihgodina,mladosti,tugei para,danegovorimozdravqunavodiTanurxi}. Po{to }e dobar deo imovine izgubiti po zakonu o restituciji,NovomSadu,kaoidrugimgradovimaiop{tinamanepredstoji ni{tadrugododaizvoreprihodatra`enadrugoj„slavini”.Jedna od wih je, smatra se, zakon o javnoj svojini. Taj akt je tako|e pripremqen,uformijenacrtai ujavnojraspravi,arazgrani~ava imovinudr`ave,pokrajineilokalne samouprave. Drugim re~ima,vratiobiimovinulokalnim samoupravama iz ruku dr`ave. Kada taj zakon za`ivi, o~ekuje Pavli~i},Gradbisvojuimovinu mogao da zala`e, ula`e u zajedni~keprojekteiobezbe|ujenovu. - Jer, grad mora od ne~eg da `iviiunarednimgodinamamoramodapro{irimona{stambenifond-dodaojeon. Grad Novi Sad raspola`e imovinomuvrednosti120milionaevra.Toje,pore~imagradona~elnika,podatakiz2008.ali obuhvataiimovinukojaupredstoje}oj restituciji treba da budevra}enawenimstarimvlasnicima. S. Nikoli}


Tekstilci tra`e re{ewa Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri} razgovara}e danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) sa preduzetnicima o problemima i perspektivama daqeg razvoja tekstilne i ko`arsko prera|iva~ke industrije u Srbiji, saop{tila je PKS. Na sastanku, kome }e prisustvovati i predsednik PKS Milo{Bugarin, bi}e razmotrena pitawa va`na za poboq{awe ambijenta privre|ivawa, a bi}e re~i i o mogu}nosti smawewa poreza i doprinosa na plate da bi se olak{alo poslovawe privrede. Ministar }e sa preduzetnicima razgovarati i o favorizovawu stranih investitora kada je re~ o upo{qavawa nove radne snage, kontroli visine nameta lokalne samouprave i o problemu osposobqavawa stru~waka. Bi}e re~i i o zna~aju {kolstva za privredi, na koji na~in se {kolstvo mo`e staviti u funkciju privrede, a ne u funkciju stvarawa neoperativnog kadra.

Dalekoje Amerika Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza Srbije (SIEPA) u saradwi sa ogrankom Ameri~ke privredne komore za jugoisto~nu Evropu organizova}e poslovne susrete proizvo|a~a alkoholnih i bezalkoholnih pi}a na „Amerikan sautist jurop bevrix ekspo” sajmu, koji se odr`ava 13. i 14. oktobra u ^ikagu, objavila je ta agencija. Poslovni susreti imaju za ciq povezivawe proizvo|a~a i dobavqa~a pi}a sa prostora jugoisto~ne Evrope i SAD, navodi se u saop{tewu SIEPA. Kompanije iz regiona jugoisto~ne Evrope }e imati jedinstvenu priliku da prika`u svoje proizvode velikom broju ameri~kih dobavqa~a, uvoznika, distributera i investitora, kao i da ostvare kontakte sa nekim od najve}ih imena ameri~ke industrije pi}a. Osim toga, predvi|ena su tokom trajawa te manifestacije brojna predavawa istaknutih stru~waka i prezentacije o najnovijim dostignu}ima u industriji i proizvodwi pi}a. Osim Srbije, zemqe u~esnice su i Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Rumunija i Turska. Najavqeni sponzori manifestacije su: Anderson ekonomik grup, Efes pilsner i Sigel mousiz end {enstad. Broj u~esnika iz Srbije je ograni~en, pa se zainteresovanim kompanijama iz Srbije preporu~uje da se prijave {to pre.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak29.avgust2011.

VLAST PRIZNAJE DA ]E BUYETSKA RUPA BITI VE]A OD 1,2 MILIJARDE EVRA

Vladasamabu{i dr`avnukasu Ono na {ta su ekonomisti mesecima upozoravali upravo se i de{ava a priznawe sti`e i od savetnika premijera JurijBajeca. Elem, Srbija ne}e uspeti da obuzda tro{ewe para i deficit buxeta sigurno }e biti ve}i od 120 milijardi dinara, to jest od 1,2 milijade evra. Ekonomski savetnik srpskog premijera Jurij Bajec izjavio je da }e biti te{ko obezbediti da Srbija ne prekora~i utvr|eni nivo deficita republi~kog buxeta od 120 milijardi dinara do kraja godine. U slu~aju da do|e do probijawa buxetskog deficita nedostaju}a sredstva bi}e obezbe|ena u{tedama i preraspodelom u buxetu, rekao je Bajec. Bajec je naglasio treba prona}i re{ewe za finansirawe ve}eg buxetskog deficita od planiranog, jer smo, kako je naglasio, kao dr`ava zakonski planirali da taj deficit ne bude iznad 120 milijardi dinara. „Ja mislim da }e krajem godine naplata javnih prihoda biti ne{to boqa, jer se to i sezonski redovno de{ava”, rekao je ekonomski savetnik premijera Srbije, uz opasku da se zakonski predvi|ene obaveze buxeta ne smeju mewati. Prema wegovoj oceni, pove}awe nekih poreskih stopa da bi se obezbedila sredstva za finansirawe deficita nije u planu, ali re{ewe treba tra`iti u smawewu izdataka za neke javne

Prakti~nojenemogu}ezadr`atideficitjerbi mese~neminusesa16milijardidinaratrebalo skresatina{estmilijardi dokrajagodine nabavke kod korisnika republi~kog buxeta. Ra~unica Bajeca je poprili~no ~udna i pokazuje da se vlada upetqala u kolo iz kojeg izlaske sem novog zadu`ivawa nema. Ako imate 10 dinara a potro{ite 11 pitawe je kako }ete preraspodelom nadoknaditi minus. Naravno da to nije mogu}e, ali je mogu}e smawiti tro{kove, a to je opet u predizbornoj godini te{ko uraditi jer se postavqa pitawe od koga uzeti pare. Kada se tome doda i ~iwenica i izjava Bajeca da dr`ava sigurno ne}a pove}avati poreze

da bi napunila buxet jasno je da su nova zadu`ivawa jedino re{ewe. Koliko }e deficit na kraju godine biti te{ko je re}i, ali je sigurno da su prihodi mawi od o~ekivanih. Deficit buxeta Srbije na kraju jula iznosio je 87,8 milijardi dinara, {to je 16,1 milijardi vi{e nego na kraju juna, objavilo je Ministarstvo finansija, a ovo sigurno nije nimalo dobra vest i zna~i da Srbija nemilice tro{i nezara|ene novce. Ako Vlada nastavi da tro{i ovako i da pravi minus od

16 milijardi dinara mese~no, za narednih pet meseci napravi}e dodatni deficit od gotovo 80 milijardi dinara, a to zna~i da }e ukupan minus dosti}i blizu 170 milijardi dinara, ili 1,7 milijardu evra, a to je mnogo vi{e nego {to sebi smemo da dozvolimo i to je pravi put u propast. Da }e deficit biti te{ko odr`ati u planiranih 120 milijardi dinara na godi{wem nivou potvrdio je i ekonomista Miroslav Zadravkovi} koji ka`e da je to prakti~no nemogu}e jer bi mese~ne minuse sa 16 milijardi dinara trebalo skresati na {est milijardi do kraja godine, to jest u preostalih pet meseci. Prekora~ewe planiranog buxetskog deficita zna~i i novi rebalans dr`avne kase i novi javni dug. I guverner NBS-a Dejan[o{ki} smatra da je „kqu~no pitawe da li mo`emo obezbediti pokri}e za novac koji nedostaje u buxetu za ovu godinu”. On je naveo da su mogu}nosti za nadokna|ivawe mawka prihoda unapred poznate – ili }e se i}i na smawewe postoje}ih tro{kova ili na rast prihoda, koji mo`e biti vezan za ve}i stepen naplate poreza, smawivawe „sive ekonomije” u sistemu, ili za eventualno restrukturirawe na~ina finansirawa dr`ave u smislu korekcije nekih poreza. E. Dn.

Jo{20kilometaraKoridora Na severnom kraku Koridora 10 kroz Srbiju danas }e biti otvoreno novih 21 kilometar autoputa, od Ba~ke Topole do Feketi}a, najavilo je preduze}e „Koridori Srbije”. Re~ je o deonici od 50. do 71. kilometra ra~unaju}i od ma|arske granice prema Novom Sadu. Predstavnica „Koridora Srbije” SawaStavri} je rekla za Tanjug da su tu deonicu izgradila preduze}a ‘’Putevi U`ice”, beogradski ‘’Planum’’ i ‘’Borovica transport’’ iz Rume, kao i da je gradwa autoputa obuhvatila i izgradwu mosta na 59. kilometru.

Na trasi autoputa Horgo{ Novi Sad preostale dve najkoplikovanije deonice, od Feketi}a do Srbobrana u ukupnoj duzini od 14 kilometara, bi}e otvorene za saobra}aj u drugoj polovini septembra, ka`u u „Koridorima Srbije”. Deonica autoputa na severu Koridora 10 od Srbobrana do Siriga, du`ine 13 kilometara, otvorena je 5. avgusta i na trasi Koridora 10 od Horgo{a do Novog Sada u saobra}aj je do sada ukqu~eno ukupno 73 kilometra. Vrednost izgradwe severnog kraka od Novog Sada do Horgo{a i Kelebije je oko 10 milijardi dinara, a radovi se finansiraju iz buxeta.

INTERVJU

5

Nesmemose kockatisa dugom Profesor Megatrend univerziteta Oskar Kova~ izjavio je da bi Srbija morala, u uslovima aktuelnih ekonomskih turbulencija u svetu, da se pridr`ava postavqenih ograni~ewa buxetskog deficita i javnog duga, kao i da podsti~e izvozne aktivnosti preduze}a. Kova~ je u izjavi Tanjugu ocenio, podsetiv{i da je aktuelna ekonomska kriza u svetu, zapravo, kriza javnog duga pojedinih zemaqa, da Srbija tom vrstom krize nije zahva}ena, kao i da se ne o~ekuje da }e se u na{oj zemqi otvoriti problem urednog servisirawa javnog duga. „S tog stanovi{ta ne vidim da }emo mi i}i u problem onih zemaqa koje treba da re{avaju svoj problem javnog duga”, istakao je on i podsetio da je javni dug Srbije trenutno na nivou od oko 41 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), {to je daleko ispod norme EU od 60 odsto BDP-a. Me|utim, re{avawe problema koje zemqe EU imaju sa javnim dugom, a od kojih su neke va`ni spoqnotrgovinski partneri Srbije, podrazumeva mere restriktivnog karaktera, {to bi na posredan na~in moglo da se odrazi i na na{u zemqu, naveo je Kova~.

Rast penzijskih fondova Neto imovina dobrovoqnih penzijskih fondova u Srbiji na kraju drugog kvartala 2011. godine prema{ila je 11 milijardi dinara, i u odnosu na prethodni kvartal, bele`i se rast neto imovine od 6,1 odsto, dok rast za posledwih godinu dana iznosi 29,2 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). U drugom kvartalu 2011. godine na individualne ra~une ~lanova dobrovoqnih penzijskih fondova upla}eno je 636,5 miliona dinara {to je najvi{e uticalo na rast neto imovine fondova. Ukupne uplate ~lanova, po odbitku naknade pri uplati u ovom periodu iznose 621,9 miliona dinara. S druge strane, ~lanovi su po osnovu isplata u toku ovog kvartala povukli 123,3 miliona, dok je ukupan iznos naknada koji su dru{tva naplatila u tom periodu 67,4 miliona. Na kraju drugog kvartala 2011. godine, u fazi akumulacije nalazi se ukupno 171.959 korisnika. Oni ukupno imaju 226.761 sklopqenih ugovora o ~lanstvu.

DR ALEKSANDAR VASIQEVI], EKONOMISTA

Vremejedaseokrenemopoqoprivredi - Uop{te nije sporno da li }e na{a Vlada uspeti da sklopi novi aran`man sa Me|unarodnim monetarnim fondom. To }e se sigurno desiti: svaka banka voli da daje kredite, pa i MMF, a sva sre}a pa smo mi jo{ uvek kreditno spoosobni, ili nas barem tako tretiraju, i vrlo rado }e nam dati taj kredit. Me|utim, ne bi trebalo tome posebno da se radujemo jer to nije ni{ta drugo do kreditni aran`man za odr`avawe teku}e likvidnosti dr`ave ka`e u razgovoru za „Dnevnik” ekonomista dr AleksandarVasiqevi}, docent sa novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije. Govore}i o najavqenim merama Vlade za poboq{awe likvidnosti u privedi, koje podrazumevaju da }e dr`avni orgni i javna preduze}a morati u kra }im ro ko vi ma da vra} ju svoja dugovawa privtnim kompa ni ja ma, Va si qe vi} is ti ~e da bi bilo savr{eno ako bi dr`avna uprava po~ela da na vreme pla}a jer je ona trenutno najve}i du`nik privredi. - S druge strane, u privredi ko ima da plati taj }e platiti, a onog ko nema nijedna uredba

ne}e naterati da plati jer nema odakle. Me|utim, ako Vlada uspe da natera dr`avne orga ne da na vre me is pla }u ju svoje obaveze, onda }e i privatne kompanije me|u sobom po ~e ti da is pla }u je du go ve, ali i plate radnicima, oni }e na vreme vra}ati svoje kredite i sve bi po~elo da se odvija na jedan normalan na~in. l Da li trenutna kolebawa na svet skim ber za ma zna~e ulazak u novu krizu ili }e svet ska i srp ska pri vre da ipak na sta vi ti da se kre}u linijom oporavka?

- Kapital be`i od nestabilnosti, ~im je ne{to nestabilno on se sklawa ili se primiri. Tako i kada dolazi do velikih kolebawa na berzama, kapital }e ili da se primiri ili da be`i iz rizi~nih podru~ja. Ono {to je za nas najintersantnije je da }e do}i do smawewa invsticija iz inostranstva, od kojih prakti~no `ivimo. Te investicije su nam sada neophodne, ali mislim da je ovo pravo vreme da se probudimo i po~nemo da `ivimo od svog rada. Mi smo poqoprivredna zemqa, a kapaciteti srpske poqoprivrede dva ili tri puta prema{uju potrebe do ma }eg sta nov ni {tva. Sve ostalo mo`e da se izvozi. Hrana je sve skupqa i deficitarnija roba i nijedna kriza ne mo`e zna~ajno da uti~e na tu vrstu delatnosti - {ta god da se desi qudi moraju da jedu i hrana mora da se proizvodi. Poenta ove pri~e je da moramo da prestanemo da zavisimo od stranih investicija i okrenemo se sebi, svojim resursima i da u doglednom periodu mi budemo ti koji }emo negde investirati. Onda nas ni krize vi{e ne}e toliko doticati.

l Da li smatrate da dr`ava na to treba da uti~e stimulativnim i razvojnim merama? - Ako po|emo od toga da smo poqoprivredna zemqa, razvoj poqoprivrede mora biti na{ strate{ki interes. Razvoj poqoprivrede ne zna~i samo dono{ewe strategija ili vizija, ve} prilago|avawe celokup-

stru~nih qudi ni{ta od ovoga ne mo`e biti ostvareno. l U posledwe vreme se od privrednike mogu ~uti veoma sumorne ocene, da nam je privreda, ba{ zbog lan ca ne li kvid no sti, na izdisaju. Koliko je kriza uticala na poqoprivredu? - Kod nas postoji jedna anomalija - razdvaja se primarna

Akosene{touovojkrizimo`esmatrati pozitivnim,toje~iwenicadasusepoqoprivreda iprivredadonekleo~istileodnekihme{etarskih firmikojesuposlovaleoddanasdosutra,na ivicirentabilnosti,presipaju}iiz{upqegu prazno.Do{lodopre~i{}avawaprivrede nog ekonomskog sistema poqoprivredi. Dakle, i carinski i posreski propisi, i bankarski sektor, i agrarni buxet i subvencije, sve to mora biti podre|eno onome {to nam je primarno. Tako|e, treba mnogo voditi ra ~u na o obra zo va wu qu di. ^esto se mo`e ~uti da u poqoprivredi nemamo dobre kadrove, to jednostavno nije ta~no, ali ti qudi i odlaze jer wihovo znawe treba platiti. A bez

po qo pri vred na pro iz vod wa od sekundarne, od prehrambene industrije. Poqoprivreda po~iwe na wivi, a zavr{ava se na ra fo vi ma me ga mar ke ta. Kod nas se to, na `alost, tako ne posmatra. Primarni proizvo|a~i, koji su temeq poqoprivrede, se po pravilu zapostavqaju i dobijaju najmawi deo kola~a, a ve}i deo odlazi prera|iva~ima i trgovcima. To stvara velike probleme i nije stimulativno.

[to se ti~e poqoprivredno-prehrambene industrije tu nema govora o nekom izdisaju, ta industrija je dobro funkcionisala i u vreme sankcija. Ako se ne{to u ovoj krizi mo`e smatrati pozitivnim, to je ~iwenica da su se poqoprivreda i privreda donekle o~isti le od ne kih fan tom skih firmi koje su poslovale od danas do sutra, na ivici rentabilnosti, presipaju}i iz {upqeg u prazno. Do{lo do pre~i{}avawa privrede, ostali su oni najja~i, a me{etari su skloweni sa tr`i{ta. Na `alost, to ima i negativnu stranu, a to je veliki broj nezaposlenih. l Danas svi govore da moramo da se okrenemo izvozu. Koje su na{e izvozne {anse? - Hranaje sve deficitarnija i skupqa roba i taj trende }e se nastaviti. Pri tom ne smemo da se ograni~avamo ni na koji na~in, ve} moramo da se orijenti{emo na sva ona tr`i{ta gde imamo prohodnost i gde svoju robu mo`emo da naplatimo. Da li je to EU, Afrika ili Rusija, svejedno je. V. ^vorkov


6

berza

ponedeqak29.avgust2011.

KRETAWANADOMA]EMFINANSIJSKOMTR@I[TU

Tavoreweuprkos dobrimrezultatima Iovenedeqetrgovawenadoma}em tr`i{tu kapitala bilo jeobele`enoniskimprometom i promen ama kap ital iz ac ij e kompanija koje su korelirale sa kretawima svetskih berzi, navodiseuanaliziSintezainvest grupe. Iako je najve}a listiranakompanija,Naftnaindustrija Srbije, objavila odli~ne rezultate za prvih {est meseciteku}egodine,prometje biotek1,9milionaevra,dokje indeksBeleks15,porastaomizernih0,08odsto,dodajuSintezinibrokeri. Ubedqivo najprometniji je bioNISsa59,9milionadinara prometa{toje~iniloskoro tre}inu ukupnog nedeqnog trgovawa. Cena je tokom nedeqedostaoscilirala,stizav{i po~etkom sedmice i do 790 di-

nara, da bi se krajem nedeqe spu{talaidonivoaod715dinara. Do rasta cene s po~etka sedmice do{lo je zbog najave kompanijeda}eobjavitirezultate poslovawa za prvih {est mesecikojisubiliuskladusa o~ekivawima.Cenanazatvarawu posledweg trgova~kog dana pro{le nedeqe bila je 729 dinaraiodpo~etkagodinebele`irastod53,5odsto.Odostalihhartijaizrealnogsektora, jedinojejo{beogradskiAerodrom„NikolaTesla”imaoprometvredanpa`weod11,8miliona dinara. Cena akcije ovog emitentaopalajenanedeqnom nivouza1odstoitrgovaweod petkazavr{ilananivouod484 dinara. U bankarskom sektoru najve}iprometostvarenjeutrgova-

wu akcijama triju najve}ih banaka. Ni{ka AIK banka trgovawe je zavr{ila na ceni od 2.101 dinar {to je za pet trgova~kih dana pad od skoro 3 odsto.Ukupnarealizacijajebila

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

NIS, Novi Sad

729

59.993.209

AIK banka, Ni{

2.101

13.615.344

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

484

11.830.023

Agrobanka, Beograd

5.499

9.640.538

Komercijalna banka, Beograd

2.303

9.482.600

13,6 miliona dinara ostvarena prete`nonaceniod2.300dinara.BeogradskaAgrobankaregistrovalajeprometod9,6miliona dinara uz mawi nedeqni pad, dok je sli~nu realizaciju od9,5milionadinaraupisalai Komercijalna banka uz minus od2odsto. Zatovreme,beogradski„Delta Maksi”, koga kontroli{e belgijska „Delez” grupa, kupio je u nedavno okon~anoj ponudi zapreuzimawe23,3odstoakcija „Pekabete”, stigav{i do 92,7 odsto vlasni{tva u ovom trgovinskom lancu. Cena u ponudi iznosila je 7.220 dinara, a najve}i mawinski akcionar, dr`avni Akionarski fond, prodao je sve akcije kojima je raspolagao.

BRIGAZAZDRAVQEBUYETAINACIJE

Francuskauvodi porezna„kolu” nu da }e kompanije proizvo|a~i ispa{tatitu|egrehe.Sli~nuizjavu dao je i predstavnik „PepsiKo”. Predsednik francuskog „Orangina-[veps” Gug Pjetrini je mogu}i porez uporedio sa bokserskim„aperkatom”. Ina~e, ameri~ki stru~waci s UniverzitetaKolumbijaovihdanasuupozorilida}esvakidrugi odrasli Amerikanac }e 2030. godine biti gojazan, {to }e u velikoj meri pove}ati zdravstvene tro{kove te zemqe. Naime, ukolikosenastavisada{witrend,do krajatre}edecenijeovogveka}e 50 do 51 odsto Amerikanaca i 45 do52odstoAmerikankiimatiindekstelesnemase30ilivi{e.U Britaniji }e do 2030. me|u mu{karcimaprocenatgojaznihdase pove}asasada{wih26na41do48 odsto,ame|u`enamasa26na35do 43odsto. Ideja slatkog poreza uostalom nije nova, porezi na nezdrave artiklepostojeuDanskojiMa|arskoj. Porez na kolu i hamburger uvelo je nekoliko ameri~kih dr`ava,aiostalerazmi{qajudaih sledepotompitawu.Trenutnogojaznostimaudeooddvado{estodsto u zdravstvenim tro{kovima dr`ava. U nekim zemqama ona je ve}prema{ilapu{ewekaonajve}iuzro~nikbolestikojijemogu}espre~iti.

Alan Grinspen

Nafta bi na svetskom tr`i{tu mogla da pojeftini tokom idu}enedeqe,jer supobuwenici uLibijipo~elidaobnavqajuisporuketesirovineposlesvrgavaware`imaMoameraGadafija, objavqeno je u Londonu. Pad cenenafteunedeqiod29.avgusta do 2. septembra o~ekuje 17 od 34 (50 odsto) analiti~ara, koje je anketirala agencija Blumberg. Devet anketiranih (26 odsto) prognozira pove}awe cena, a osamneo~ekujebitnijepromene.

Evropske akcije i dolar su pojeftinili na kraju protekle sedmice. Panevropski indeks akcija - FTSEurofirst 300 - oslabio je u petak 0,9 odsto,madajeprodu`etakzabrane kratkoro~nog trgovawa akcijama banaka i drugih finansijskih organizacija, u nekim kqu~nimzemqamazoneevra,delovala stimulativno na kontinetalneefektneberze,posebno nahartijebanaka. U „negativnoj teritoriji” su bili i vode}i nacionalni indeksakcijauNema~koj,FrancuskojiVelikojBritaniji,dokje kretawecenaakcijanaazijskim berzama bilo je neu|ena~eno. Tokom finalne trgovine zabele`en je blag skok japanskog Nikeiindeksa,doksuindikatori u Kini i jo{ nekim jakim privredama regiona bili,

Proizvodwa nafte u Libiji jezbog{estomese~nogkonfliktaopalasa1,59milionabarela nadanujanuaru,na svega50.000 barelaujulu, ocenilisutr`i{nianaliti~ari. Eksperti, me|utim, smatraju da}eproizvodwanafteuLibijidosti}ipredkrizninivotek zanekolikogodinauznajpovoqnijiscenarij,ada}edosredine septembraovazemqa uspetida pove}adnevneisporukenasamo 200.000barela.

„Problemjeusvedubqojpodeliuekonomskim i analiti~kim i bankovnim krugovimaokotogatrebalievrozona– {tojeovdekqu~nopitawe–daobuhvata 17zemaqavrlorazli~itihkultura.Tako daqe ne mo`e. Op{ti je utisak da je re~ozati{jupredburu„,konstatovaoje on. Wegoveizjavesevremenskipodudarajus najavom{panskogpremijerada}eMadrid ugraditiuustavobavezuoograni~ewuzadu`ivawa,~imebise[panijapribli`ilasevernommodelu.Tajpotezsenadovezuje na sli~na italijanska obe}awa, nakon {tosutro{kovizadu`ivawanagloposko~iliupro{lommesecu.

uglavnom,ublagompadu.Vode}i berzanskiindeksinawujor{koj Vol stritu su, nakon prethodna tri uzastopna rasta, opali u prosekuod1,5do1,9odsto,paje itodeprimiraju}edelovalona azijske investitore, navodi agencija Blumberg u izve{taju izWujorka. Na valutnim berzama kurs evrajeidaqestabilanokonivoaod1,44dolara,dokje„zelena nov~anica” nastavila da fluktuira u relativno uskom rasponuod77jena,satendencijom blagog ja~awa. Uprkos svim do sada preduzetim merama od strane{vajcarskihmonetarnih vlastiuciquobuzdavawadaqeg ja~awafranka,kurstesadanajatraktivnije evropske valute opet je bio u porastu, dodu{e blagom,premadvaglavnatakmaca-evruidolaru.

VESTI [panijaustavom ograni~iladug Vlada[panijejepostigladogovor sa opozicionom Narodnom partijom da se ograni~ewe nivoa javnog duga ukqu~i u Ustav te zemqe. Amandman na Ustav,kojine}eta~noodrediti granicedeficita,bi}edonetuz zakon koji }e javni dug ograni~itina0,4odstovrednostibruto doma}eg proizvoda (BDP). Odluka je doneta nakon poziva Nema~keiFrancuskedaprezadu`ene zemqe evrozone, me|u kojimajei[panija,odredeobavezne granice za buxetsku potro{wu,dabisepovratilopoverewe investitora. Vlada zabrinutost da bi, zbog velikog javnogdugaibuxetskogdeficita, [panija mogla da zatra`i spoqnu finansijsku pomo} kao {to su to ve} u~inile tri ~lanice evrozone - Gr~ka, Irska i Portugalija. Vlada u Madridu se,ina~e,obavezalada}ebuxetski deficit zemqe „skresati” na najvi{e tri odsto do kraja 2013, u skladu sa smernicama Evropskeunije.

„Folksvagen” ula`euenergiju

Grinspen:Evroseraspada Biv{i predsednik ameri~ke centralne bankeFedAlanGrinspentvrdidaseevrozona raspada zbog razlika izme|u zemaqa na severu i onih na jugu Evrope. „Evro se raspada i taj proces raspada stvara vrlo zna~ajne razlike u evropskom bankovnom sistemu”,navodiGrinspen. On dodaje da se „uvek smatralo da su obveznice ~lanica evrozone u vlasni{tvu banaka idealno jamstvo a sada postaju jako upitne”. Grinspen je objasnio da zemqe na severu, poput Nema~ke i Finske, imaju kulturu buxetske disciplinedokonenajugu,poputGr~ke,tradicionalnotro{evi{enego{toproizvodeigomilajudugove.

Cenanafte po~iwedapada?

Evrostabilan, {vajcaracraste

Akcija

Uokvirureformeporeskogzakona vlada Francuske predvi|a uvo|ewe poreza na bezalkoholna pi}asasadr`ajem{e}era.Kompanije „Koka-kola” i „PepsiKo” {okiranesuovakvimmeramaborbezazdravqenacije,izve{tavaju francuskaelektronskaglasila. Francuska vlada, koja je ve} pokrenula reformu poreskog sistema uvo|ewem specijalnog porezazabogata{e,natomesene}e zaustaviti. Premijer zemqe FransoaFijonve}jepredlo`io uvo|ewe poreza na slatka bezalkoholnapi}a. Zvani~ni Pariz na ovaj na~in `eli da „ubije dve muve jednim udarcem”-pobrinesezazdravqe nacijeipopunibuxet.O~ekujese da}enoviporez,koji}estupiti na snagu po~etkom idu}e godine, dr`avnukasupopunitisa120miliona evra. Nacionalna asocijacija prehrambene industrije je prora~unalada}eporeskastopa iznositi~etiricentazabocuod polalitre.Visinaporezaneizgleda visoka, ali sama ideja je izazvala uzbunu me|u svetskim proizvo|a~ima gaziranih osve`avaju}ihpi}a. Generalni direktor „Koka-kole”uFrancuskojipredsednikNacionalnog saveza bezalkoholnih pi}a Tristian Farabe osudio je uvo|ewetakvogporeza,uznapome-

dnevnik

Najve}ievropskiproizvo|a~ automobila, „Folksvagen„, planira da investira skoro milijardu evra u obnovqive izvore energijeupredstoje}imgodinama.Kompanija}einvestiratiu priobalnu farmu vetrewa~a, a pregovara sa ~etiri preduze}a iztogsektora,snameromdaizabere partnera do kraja godine. O~ekujeseda}evetroelektrana imati kapacitet od 200 megavata,{tojeotprilikepetinakapaciteta prose~ne nema~ke nuklearne elektrane ili koli~ina energije koju 275.000 nema~kih doma}instava potro{i godi{we. Ulagawe u proizvodwu elektri~neenergijepomo}uvetra, sunca i vode pomo}i }e „Folksvagenu„dasmawiemisiju ugqen-dioksida do granice koju jesebipostaviozaciqdo2020.

^e{kavra}a crkvenuimovinu ^e{kavladajesapredstavnicimacrkavadogovorilaposledwe detaqe planiranog obe{te}ewa za, pod komunisti~kom vladavinom, oduzetom imovinom.Dogovorpredvi|adadr`a-

va crkve subvencioni{e jo{ 17 godina,odtogauprvetrigodine u dosada{wem obimu, a potom subvencije treba godi{we biti smawivane za pet odsto. Rad na zakonu o restituciji imovine crkava sada mo`e da po~ne. Zakontrebadapro|eskup{tinu,i stupinasnagu1.januara2013.godine. Dogovor u osnovi vlada je sa predstavnicima crkava postigla jo{ pre dve nedeqe. Nacrt koji je izra|en od vladine komisijepredvi|apovratakoko 56odstonekada{weimovinecrkavauvrednostiod75milijardi kruna(3,1milijardievra).

KrediAgrikol trpizbogGr~ke Profit francuske banke KrediAgrikoljeudrugomovogodi{wem tromese~ju opao za 10,6 odsto zbog gubitaka u Gr~koj, i dostigao 339 miliona evra. Tre}a po veli~ini francuska banka je ve} upozoravala da}ewenirezultatibitigori zbog gubitaka gr~ke podru`nice Emporiki kao i transakcija vezanihzaprogrampomo}iGr~koj.Premdajenajakomdoma}em tr`i{tu „Kredi Agrikol” ostvarila rast, wene me|unarodnepodru`nicesuzabele`ilegubitkeuvisini695miliona evra.Komentari{u}ifinansijskostawe,bankajeistaklasvojudobroobezbe|enulikvidnost. Premasopstvenimpodacima31. jula banka je posedovala rezervnu likvidnost na nivou od 120 milijardievra.

„Fijat”sekladi na„maseratija” Italijanski proizvo|a~ automobila„Fijat„}einvestirati500milionaevrauproizvodwu luksuznih automobila „maserati„ujednojfabricinedalekoodTorina.„Fijat„jeobjavio da }e investirati u fabriku Bertone, po{to je dobio garancije da }e vlada odobriti zakon za davawe prednosti investicijama koje podr`avaju sindikati. Torinski automobilskigigantjevlasnik„Maseratija„ od 1993. „Fijat„ je pregovaraosasindikatimaizsvih fabrika kako bi se utvrdila fleksibilnijapravilarada,za koja je italijanski proizvo|a~ automobila rekao da su neop- hodna kako bi se poboq{ala produktivnost.


Pesme Vaska Pope

Noviprogrami nabazenimaSpensa Upisunoviciklusprogramanabazenu Sportskog i poslovnog centra “Vojvodina”po~iwesutra.Zaprogram“Tata -mamaplivajtesanama”mese~na~lanarina iznosi}e 1.800 dinara, a za svako narednodete1.200. ^lanarina za osnovni kurs obuke nepliva~a bi}e 2.000 dinara. Trodnevni

Ve~e „Srpske poezije u svetu” odr`a}e se ve~eras od18~asovauMuzejuVojvodine.IzabranepesmeVaska Pope na poqskom govori}e G`ego` Latu{iwski, Janu` D`evicki, Marila Sivkovska-Latu{iwska i VukStambolovi}. B.M.

programakvarobikakoji}eseodr`avatiponedeqkom,sredomipetkomko{ta}e2.200,advodnevniprogram(utorkomi ~etvrtkom) 1.800 dinara. Zainteresovani }e mo}i da se u~lane radnim danima od15do20~asovanablagajniSpensa,a sviprogramipo~iwu5.septembra. S.S.

Novosadska ponedeqak29.avgust2011.

Izlo`ba savremene keramike Retrospektivnaizlo`basavremene umetni~ke keramike iz kolekcije Narodnog muzeja u Aran|elovcu„Usvetukeramike”,bi}e otvorena sutra u 12 ~asova u MuzejuVojvodine.Autorkaizlo`be je kustoskiwa i istori~arka umetnostiTawaVi}enti}. B.M.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9.30 ~asova Ulica Jovana Cviji}a,Kara|or|eva3-35i10-30,Save\isalova,Temerinska39-43i40;SremskiKarlovci: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Kara{ iznad ciglane; ^ortanovci: od 8.30 do 13 ~asovadeovikendnaseqaKara{ispodvile „Stankovi}”; Ka}: od 8 do 11 ~asova Vinogradarska29-37i4-10,M.Stojanovi}a2-24i1 - 37; Beo~in: od 8.30 do 13 ~asova deo Gorweg [akotinca.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK”I„LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

„Bekstvo izharema”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wis“Dnev¬ni¬kom”,una¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬stasapodvekwi¬gepo¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jaseprvaja¬veod13do

13.05~a¬so¬va,adosadanisudobijalakwigeuovojakciji,nana{broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana „Bekstvo iz harema“DarijeHaron. Dobitnici}e

kwigepreuzimatiukwi`ari“Laguna”uUlicikraqaAleksandra3, gdesemoguna}iiostalaizdawa oveizdava~keku}e. I romanti~na qubav i prefiwenaerotika!Navlastdolazinovipa{a,arobiwaLejlauspevada pobegneizwegovogharemauAleksandreti.Nabrodu,nakojiseukrcala,sre}emladogplemi}aXastina,zatvorenikakogajeoslobodio novi pa{a i koji pristaje da je primiusvojukabinuineprijavi je, pod uslovom da ga ona zauzvat nau~i ve{tinama vo|ewa qubavi. Nakonputovawaprepunogerotike istrasti,wihoviputeviseuEngleskoj razilaze. Xastin, me|utim,nemo`edazaboravisvojulepu saputnicu i neprekidno traga zawomposirotiwskomLondonui javnim ku}ama. Ne zna da je Lejla zapravopobeglanaimawesvogdede u Kornvalu. Kada se ispostavi dadedanameravadajeprisilida seudazaneprivla~nogsuseda,Lejlasekaodru`benicajedneudovice`eqne`ivotavra}auLondon. LejlaiXastinponovosesre}u,a pa{a,odkogajeLejlapobegla,dolaziuposetuLondonu… A.V.

Deocentrabezvode Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i danas bez vode }e bitiugaoUliceMaticesrpskeiPa{i}eve.Vodene}ebitiod8do 15~asova.

V remeploV

Odsredwetehni~ke, trinove{kole Tehni~ka sredwa {kola, koja je u Novom Sadu radila jo{ od 1929. godine, odlukom MinistarstvaprosveteNRSrbijeod 29.avgusta1947. godinepodeqena je na tri samostalne {kole: gra|evinsku,geodetskui{kolu industrijskog smera. U Gra|evinskoj {koli kasnije je osno-

vannovinastavnismernakojem su se {kolovali tehni~ari za rad u industriji gra|evinskog materijala.Ovasesredinompedesetih godina naglo razvijala, inaravno,zaraduwojnedostajali su stru~waci svih stepena obrazovawa. N.C.

ZAVR[ENIDANIBRAZILAUNOVOMSADU

Duhkarnevalske groznicezakraj Sino}nom sve~anom karnevalskom povorkom, od platoa Muzejasavremeneumetnostido Trgaslobode,zavr{enisuovogodi{wi Dani brazila u Novom Sadu. Uz ritmove sambe i kostimekojisudo~aravaliatmosferu zemqe najboqih fudbalera, povorka je defilovala gradom,u~esniciraznihradionicapokazalisu{tasunau~ili u prethodnim danima, a sugra|ani su mogli da u`ivaju i osete atmosferu brazilskog karnevala u Novom Sadu. Posledwegdanaovemanifestacijena[trandusuodr`anekapoera radionice, na Petrovaradinskoj tvr|avi radionice na kojima se moglo nau~iti pone{toosambaudaraqkama,akao {lag na torti bila je vesela povorkaucentrugrada. B.M.

FotoB.Lu~i}

NOVOSA\ANIRADOVE@BAJUJOGUNA[TRANDU

Ravnote`aduha itelauz{umreke - Joga je ranije bila hit, kao pomodarstvo, me|utim sada ona predstavqapotrebusavremenog ~oveka i to prvenstveno zbog stresakojemsmoizlo`eni,apotom i zbog poboq{awa op{teg zdravstvenogstawa-ka`eMirjana Radak, sertifikovana instruktorkaJogaSavezaSrbije. Mirjana,zajednosakoleginicomSowomKalabom svakesubote,od18.30~asova,uprirodnom ambijentu [tranda dr`i besplatne~asovejogezaNovosa|ane,auokviruakcije„Ve`bajte jogu sa nama” koja se dve godine realizujepodpokroviteqstvom republi~kog Minstarstva za sportiomladinu.

-Sobziromnatodanevodimo evidenciju koliko qudi dolazi na ~asove, moj utisak je da je ove godine zainteresovanost udvostru~ena u odnosu na pro{lu godinu. Poseban je ose}aj ve`batiporedrekeiuop{tena otvorenom, jer fizi~ka aktivnostkojaseodvijauprirodivi{estruko doprinosi boqem zdravqu-ka`eRadak. Powenimre~ima,najva`nija je samodisciplina. Redovno ve`bawejogevremenomdovodido stabilizacijenervnogsistemai pulsa, normalizacije stoma~ne aktivnosti, nivoa hormona kao i pove}awa pokretqivosti zglobova.Jogastimuli{eimuni

sistem, izdr`qivost i efikasnost kardiovaskularnog sistema, poboq{ava koordinaciju oko-ruka, spretnost, vreme reakcije i poma`e u postizawu mirnijegiokrepquju}egsna. Novosa|anka Radmila Ristovski skoro~etirigodineve`bajoguiredovnodolazina~asove na [trandu. Kako ka`e, najte`ejebiloneodustatikada nastupikrizauve`bawu,odnosnoostatidosledan. - @ivim u stresnim vremenima,stalnosamukolimajerpuno putujem,pamijefizi~kaaktivnost bila preko potrebna. Ono {to mi je jo{ potrebnije jeste to neko smirewe koje osetim dokve`bam,akojeminadoknadi energijukojusamtokomdanaiz-

gubila.Joganeznazagodineili bilo koja druga ograni~ewa, svako radi u skladu sa svojim mogu}nostima - obja{wava Ristovski. Kako tvrdi instruktorka Radak,ve`bejogenaotvorenomnamewene su svima koji osete potrebu i `equ da se prikqu~e. Koncipiranesutakodasvimogu da ih prate, a najva`nije je naglasitidaosobave`baugranicama prijatnosti, dakle ni{taseneradinasilu.Akcija „Ve`bajte jogu sa nama” po~ela je u julu i traja}e do polovine septembra,aukolikobudezainteresovanihidu`e,kolikovremenskeprilikebududozvolile. J.Zdjelarevi} Foto:R.Hayi}


8

ponedeqak29.avgust2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

NikodimaobradovalaTrkuqe Blizanci Eme{e i Oliver - Regine i @olta Pletla

Devoj~ice Ma{a - Aleksandre i @eqka Belegi{ana, Nikodima - Aleksandre i Slobodana Trkuqe, An|ela - Aleksandre Miku{ i Riste Jovi~i}a, Ema - Andreje i Bo`idara Veli~kovi}a, Dorotea - Ankice i Mihajla Rama~a, Lena - Anfise Kerkez-Milenkovi} i Aleksandra Milenkovi}a, Nikolina - Bogdane Bale{evi} Majtan i Miroslava Majtana, Sara - Gordane i Miladina Stojakovi}a, Milica - Gordane Stanojkovi} i Petra Bojovi}a, Ivana - Danijele i Ivana Kolara, Vawa - Danijele i Nenada Vje{tice, Marija - Dragane i Aleksandra Komar~evi}a, Awa - Dragane i Bo`e Vlaisavqevi}a, Olivera - Dragiwe i Borivoja Dolovca, Marija - Zorice i Milo{a Krasi}a, Helena - Ivane Bunarxi} i Aleksandra Pajovi}a, Nikolina - Ivane i Marka [krbi}a, Lejla - Ivane i Milo{a Proti}a, Katarina - Jasmine i Andreja Na|a, Sandra - Jelene @igi} i Stevana Kiki}a, Una - Jelene i Velibora Istijanovi}a, Angelina - Jelene i Darka Miqkovi}a, Lena - Jelene i Sr|ana Ran~i}a, Sta{a - Jelene Male{evi} Okuka i Aleksandra Okuke, Anastasija - Jelene Sofranin, Magdalena - Jelene Stani} Mari} i

Aleksandra Mari}a, Sofija - Jovane i Slobodana Krstina, Nikolina - Kornelie Sentivanac Branc i Marjana Bawca, Milica - Maje i Bojana Jovanovi}a, Teodora - Milene i Vladimira Milojevi}a, Milica - Milene i Jovana Ba~ikina, Tamara Milice i Gorana Avramovi}a, Lenka Milice i Nenada Pilipovi}a, Anastasija - Milke i Igora Majki}a, \ur|a - Milke i Miroslava Vuli}evi}a, Iren - Monike Jovanovi} i Ronalda Nikoli}a, Jelena - Nata{e Tro{i}-Ki{ i Aleksandra Ki{a, Mihaila - Sawe i Neboj{e Arkule, Una- Sawe Kuzmanovi} i Miroslava Gojovi}a, Ivanka - Sawe Nikoli}, Lenka Slavice i Miqana Brati}a, Katarina Sla|ane i Novaka Savi}a, Luna - Slobodanke i Dragana [vowe, Ma{a - Sne`ane i Gorana Goli}a, Marija - Sne`ane i Perice Gruji}a, Danica - Sowe i Aleksandra Avdalovi}a, Iva - Tawe Naskovi}Stevanovi} i Bojana Stevanovi}a, Milica - Tijane i Miroslava Do{enovi}a, An|ela - Tijane i Stanka Kerkeza, Eleonora - Timee i Ladislava Ujhazija, Teodora Tine i Aleksandra Reqina, Aida - [emsije i Fidana Monija

Ven~ani IvanaBjelajac i DaliborDragoqevi}, SvetlanaIli} i JovicaDimitrov, QiqanaSi~ i PredragPeri{i}, MiraJani}ijevi} i DejanDragosavac, Dragoslava^eleketi} i NenadResanovi}, RankaKne`evi} i DamjanVoki}, Vesna Kaplarevi} i IgorBe{i}, MilankaA}imovi} i BorisPlavac, JavorkaFilipovi} i MirkoMili}, ElenaNastova i Goran@ivkovi}, Du{ica[uqmanac i Nenad Cveji}, Marina Grba i Miroslav Kosti}, Dajana Marjanovi} i Milo{ Vujaklija, MilicaReqin i IgorStepanovi}, OqaIli} i MilenkoPeri}, SowaRadivojevi} i SlavenTodorovi}, OliveraKrkqe{i Milo{\uri~i}, MarijanaKin|er i IvicaPetri}

NenadiDragoslavaRe{anovi}sa}erkomMilicom

De~aci Vuk - Aleksandre Petrov i Nenada Peri}a, David - Ane i Franti{ek ^apande, \or|e - Angeline i Stanka Petrovi}a, Andrija - Anite i Aleksandra Gali}a, Mihajlo - Anite i Bojana Ka~avende, Danilo Biqane Oluji} i Branka @ivkovi}a, Ivan - Brankice i Miqana Svrkota, Ogwen - Vesne i Borisa Trajanovskog, Kristijan Gordane i Tonija Vladi}a, Nikola - Dare i Veqka Velemira, Mom~ilo - Dragane i Borivoja Trkuqe, Stefan - Ivane i Slobodana Stepanova, Sergej - Ilijane i Slobodana Pavkova, Ben`amin Tomas Batist Imelda Joana Kadia i Marka Fransisa Mari Pjer Bu{eza, Vojin - Jelene i Bojana Babi}a, Lazar - Jelene i \or|a Stoji~i}a, Novak - Jelene i Zdravka Velinovi}a, AleksLukas - Jelene i Mariosa Skutelisa, Vladimir - Jelene i Miroslava Huraka, Stefan - Jelene i Stanislava Cvetkovi}a, Nenad - Jelene Jovanovi} i Branislava Kne`evi}a, Bogdan - Jovane Moldovanov i Igora \eni}a, Nikola - Maje i Ivana Veli~kovi}a, Mihailo - Maje i Ivana Stefa-

novi}a, Andrej - Marine i Milana Ka}anskog, Pavle - Milene i Zlatka Ken|ura, Novak - Milice i Ratka Maksimovi}a, Ilija - Milke i Borislava Konstantinovi}a, Andrej - Mione Pqeva~i} i Karla Deaka, Filip - Mirjane Rali} i Davora Matakovi}a, Vuka{in - Mirne \uri~i} i Jovana Vujovi}a, Marko - Monike i Zvonka Krstina, Mirko - Nata{e i Roberta Vukovi}a, Rejhan- Nerimie Dema}i i Nexmedina Haqimija, Mla|en - Nikoline i Tvrtka Bla`evi}a, Novak - Radmile i Dragana Tomi}a, Dimitrije - Radmile [obot i Neboj{e Pilipovi}a, Samir - Sanije Bri{e i Miqazima Pireva, Stevan - Sawe i Dejana Nestorovi}a, Aleksa - Svjetlane i Sa{e Kokeze, David - Slavice i Dalibora Buraija, Andrej - Slavice i Sa{e [indlera, Lazar - Sne`ane i Branka Vukadinovi}a, Jovan - Stanislave i Lazara Sentivanca, Matej - Tatjane i Aleksandra Opa~i}a, Marko - Tatjane i Aleksandra Po~u~e, Andrija - Tijane i Aleksandra Karaxi}a, Stefan - Tijane i Marka Kaspera

Umrli

Dajana Marjanovi} i Milo{Vujaklija

Foto: Darko Novakovi}

Magdalena Wire ro|. Novakovi} (1929), Bosiqka ]osi} ro|. Zlojutro (1936), Zorka ]osi} (1934), An|elka Xigurski ro|. Milo{ev (1932), E{ef Alimanovi} (1958), Jelena Babi} ro|. Kerac (1931), Bo`idar Begi} (1927), Mirko Bogojevi} (1932), Zorka Brankov ro|. Subi} (1937), Nikola Brki} (1951), Zoran Vujeti} (1955), Slavko Gaji} (1931), Qiqana Ga}a{ ro|. Mitrovi} (1962), Marija Grbi} ro|. Igwatovi} (1934), Milo{ Gregur (1987), Aleksandar Gucuwa (1935), Milovan Despotov (1937), Milan Dobrin (1928), Er`ebet Erdeqi ro|. Balai (1936), Mara Igwatov ro|. Miha~ (1928), Dragan Kqaji} (1928), Avdija Kanberi (1957), Stojan Kewalo (1944), Du{an Kova~evi} (1928), Natalija Korpak ro|. Makuh (1925), Joka Kraq ro|. Jovi} (1926), Stevan Latas (1936), Slavica Marinkovi} ro|. Peri{i} (1953), Bosiqka Markovi} ro|. Babi} (1947), Milica Ma{trapovi} ro|. ]eli} (1935), Zora Mrzi} ro|. Ivkov (1955), Danica Mudri} ro|. Trbojevi} (1945), Miroslav Mutin (1951), @arko Nikoli} (1936), Vladimir

Ostoji} (1952), Olga Priji} ro|. Om~ikus (1925), Paulina Radenkovi} ro|. Stefanovi} (1924), Milo{ Savi} (1929), Qiqana Sekuli} (1959), Zoltan Sere{i (1963), Du{an Slavni} (1932), Vasilije Stanojev (1931), Branislavka Todorovi} ro|. Simi} (1953), Marija Tot ro|. Kanisek (1933), Ana Fu`inato ro|. Bespaqko (1938), \or|o ^avi} (1951), Dobrila [imuni} ro|. Trifunovi} (1937), Miodrag \or|evi} (1935) Tomislav Xigurski (1953), Petra Vreki} ro|. Trivunovi} (1968), Magdalena Vuleti} ro|. Horvat (1930), Ferenc Kalman (1936), Josip Kata (1931), Milo{ Mato{evi} (1950), Stanimir Mikavica (1932), Kata Milo{~in ro|. Miji} (1937), Sofija Nikoli} ro|. Ivanovi} (1929), Bela Orban (1961), Jadranka Patarica ro|. Guwak (1937), Vaso Risti} (1949), Radivoje Savi} (1929), Stojan Stojkovi} (1937), Janko Topoqski (1951), Marija ^au{evi} ro|. Hemun (1948), Zdravko Per{aj (1937), @arko Iva~evi} (1924), Mane Vrceq (1954), Persida Petrovi} ro|. Jovi} (1929), Dragutin Milolo`a (1924)


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak29.avgust2011.

9

RADOVITEKUPOPLANU

Kanalizacijasti`eudeoKa}a Prvi deo posla oko prikqu~ewadoma}instavanakanalizacijuuKa}uprivodisekraju.Kako navode iz “Vodovoda i kanalizacije” trenutno se radi  u Svetosavskoj ulici, koja bi do kraja godine trebalo da dobije kanalizacijucelomdu`inom. Za drugu fazu radova uskoro }e biti raspisan tender, a ciq

jedaovegodine~etvrtinaKa}a dobije kanalizacionu mre`u. Gra|anizaprikqu~ewenakanalizaciju treba da izdvoje 300 evra,aomogu}enojeipla}aweu 20rata. U prethodne tri godine grad jeulo`ionekolikostotinamilion dinara u izgradwu magistralnog kolektora u Ka}u i

wegovo povezivawe na gradsku kanalizaciju, mada se ranije pri~alo i o izgradwi posebnog pre~ista~a otpadnih voda za Ka} i Budisavu. Kako bilo, po~etkom jula po~ela je izgradwa uli~ne kanalizacije u ulicama Petra Drap{ina, Novosadskoj, Svete Petke, Oslobo|ewa, Milentija Popovi}a, Vladimira

Rolovi}a i delu Svetosavske. Posao vredan 48,5 miliona dinara dobio je “Graditeq NS”. Preostalojejo{dakanalizacija bude izgra|ena du` desne strane Ulice kraqa Petra od Ulice Zdravka ^elara do kraja naseqapremaBudisaviiupreostalomdeluSvetosvskeulice. S.K.

TRGOVINSKILANCIZAUZELITR@I[TE

Maleradwegubetrku Veliki trgovinski lanci svakodnevno{iremre`usvojih prodajnihobjekata,patrenutno nepostojinijedandeogradagde neki od poznatih marketa nije

prodavnicama. [irewe ove mre`euvelikojmeriugro`ava opstanakmalih,svimapoznatih kom{ijskih prodavnica, koje zbogvi{ihcenaimajusvemawe

kihmar`iprinu|enesudaproizvodeprodajupocenamakojesu vi{enegousupermarketimaod kojihnekiimajusvojeveleprodaje. Zbog visokih cena robe, sve mawibrojNovosa|anaodlu~uje sezakupovinukodkom{ije,jer te{ka ekonomska kriza i male plate navode na {tedwu svakog

{kovi i veliki nameti koje nam Grad tra`i previ{e nas optere}uju.Mar`enacigarei hlebsuogromneiizdanaudan sve je vi{e privatnika koji svoje radwe zatvaraju - ka`e ^okorilo. ^okorilo isti~e da se zbog poreza, komunalnih taksi, cene zakupa lokala, pla}awa re-

Zbog poreza, komunalnih taksi, cene zakupa lokala, pla}awa reklame i mnogih dugih nameta, mali privatnici }e nestati

zauzeo prostor. Nakon hiper i supermarketa pojavili su se i mini marketi trgovinskih lanaca,ukojimaseceneproizvoda nerazlikujuodonihuvelikim

mu{terija. Kako ove male privatne radwe robu nabavqaju u veleprodaji,kojajekarikautrgovinskom lancu izme|u proizvo|a~aiveleprodaje,zbogveli-

NOVOSA\ANINE^ISTEIZASVOJIHQUBIMACA

dinara.Ovakvasituacijanatr`i{tu dovela je do zatvarawa mnogih privatnih prodavnica, na koje su vlasnici zbog malih prihoda morali da stave katanac, a od toga }e korist imati veliki trgovinski lanci {to nam je potvrdio i predsednik Udru`ewa trgovaca Aleksandar^okorilo. -Stran i trg ov ins ki lanc i u{li su na tr`i{te sa stranim kap it al om, pok up ov al i najboqelokacijeiniskimcenama ugro`avaju opstanak malih.Udru`ewesmoformirali dabiseizborilizasopstveni opstanak, radimo na tome da dobijemo ni`e cene, kako bi bilikonkurentni.Visokitro-

klame i mnogih dugih nameta mo`e o~ekivati da }e mnogo mal ih priv atn ik a nes tat i, {to}eodgovarativelikimtrgovinskimlancima.Premawegovim re~ima, ukoliko se nastavi trend zatvarawa privatnih radwi veliki broj qudi osta}ebezposla. - Na{e udru`ewe okupqa oko 1.500 radnika, {to zna~i da taj brojqudidonosinovacsvojojporodici i pridonosi wenom opstanku.Ukolikoseoveradwezatvore,qudi}eostatibezposla, a situacija u dr`avi je takva da jesadte{kona}iposao.Toonda zna~i da }e ovih 1.500 porodica ostati bez jednog dela prihodaN.Radman ka`e^okorilo.

PROGRAM„RASPUSTILI[TA”

Pse}egomilice Odbojkanatravi, nasvakomkoraku kola`,salsa... Novosadskiparkovive}decenijama su zaga|eni nekom vrs tom par az it a, koj i mog u ozbiqn o da ugroz e zdrav qe mal i{ an a koj i se u wim a igraju.  Za sve ovo su krivi vlasnici pasa, koji ne skupqaju izmet od svog qubimca nego ga ostavqaju na zemqi ilinatravi.Zatokomunalnoj policiji ili inspekciji svakod nevn o pris ti` e vel ik i broj `albi gra|ana na vlasnike pasa koji ne po{tuju odluku o dr`awu ku}nih qubimaca.Kakosaznajemouovomslu`bamaposvakoj prijavi komunalni inspektori u saradwi sa komunalnom policijom,tog dana ili u roku od 24sata,izlaze na teren kako bi utvrdi-

Mnogojepasalutalica,alii onihsavlasnicima,kojimane padanapametdapokupezasvojim qubimcima. Koliko puta sam videla kako puste psa da vr{ i nu` du usred park a – ogor~ena je majka koja `ivi u bliziniovogparka. Prilikomure|enakeja,postavqenesuispecijalnekorpe za pse}i izmet. One se od obi~nih korpi za sme}e razlikuju po tome {to imaju kesice, koje vlasnici mogu da uzmu,akadapo~istezasvojim psom mogu da ih ubace kroz drugi otvor. Me|utim retki suonikojitou~ine,amnogii neznajuza~egaoneslu`e,pa neretkouwihubacujupapiri}eod`cakailisladoleda.I

Prilikom ure|ewa keja postavqene su i specijalne korpe za pse}i izmet, razlikuju se od obi~nih po tome {to imaju kesice, koje vlasnici mogu da uzmu, a kada po~iste za svojim psom, mogu da ih ubace kroz drugi otvor li da li je napravqen prekr{aj. Ta terenu je prime}eno da naj~e{}e,ako i po{tuju odluke da vode pse na povocu i da im stavqaju korpu,onda ne skupqaju ne~isto}e koje nastaju iza wihovih ku}nih qubimaca. Ina~e,nova odluka ne ograni~ava broj pasa i ma~aka u stanu ili ku}i, ukoliko ne smetaju drugima, ali ukazuje na obavezu vlasnika da,prilikom izvo|ewa ku}nih qubimaca,uz sebe ima i odre|enu dokumentaciju, odnosno potvrde o izvr{enom obele`avawu i vakcinaciji psa ili ma~ke. - Vodim dete u Limanski park i primetila sam da po travwacima, pa ~ak i trotoarima ima puno pse}eg izmeta, davi{eneznam{tadaradim.

za pra`wewe ovih korpi, zadu`enaje„^isto}a”. Prema odluci grada, istr~avawe pasa dozvoqeno je u Limanskom, univerzitetskom i parku kod @elezni~ke stanic e, zat im Omlad ins kom parku kod kvanta{a, u Ulici Ive Andri}a kod okretnice „~et vork e”, na uglu ulic a Obla~i}aRada,Bo{kaVrebalovaiMilenkaGr~i}a,uulicamaBateBrki}aiSeqa~kih buna (deo parka), na uglu BulevaraknezaMilo{aiBulevara Jovana Du~i}a, u delu Ulice \or|a Nik{i}a Johana i u Ulici Frawe [tefanovi}a u Petrovaradinu, izme|u Bloka 8 i `elezni~ke pruge. Te lokacije odr`ava „Gradskozelenilo”. Q.Nato{evi}

Jutarwa gimnastika za najmla|e bi}e organizovana danas od 9.30 ~asova, u okviru „Raspustili{ta”, na Novosadskom otvorenom univerzitetu, ulica Radni~ka 20a. Deca }e imati prilike da se u 9.45 ~asovatakmi~eupreskakawuvija~e,odr`a}esekvalifikacijezaigru„Izme|udvevatre”i

odbojkanatravi.Od11~asova deci}enazanimqivna~inbiti predstavqeno ~itawe, odr`a}eselikovnaikola`naradionica, kao i ~asovi salse. Dodatne informacija mogu se dobiti na sajtu www.nou.edu.rs ili na brojeve telefona 529861i521-866. A.J.

NOVIPROJEKATU[KOLIZAOBRAZOVAWE ODRASLIH„SVETISAVA“

„Druga{ansa” zaboqi`ivot

Pilotprojekat„Druga{ansa“ Ministarstva prosvete i nauke,kojiseodnosinafunkcionalnoosnovnoobrazovawe odraslih starijih od 15 godina, u Novom Sadu bi}e realizovan od oktobra u [koli za obrazovawe odraslih „Sveti Sava“. Kako je za „Dnevnik“ rekao direktor {kole BorislavSavi},velikojeintresovawe za „Drugu {ansu“, ~ak i onihkojisuzavr{iliosnovno obrazovawe.

popodnevnim ~asovima, a zainteresovni se mogu prijaviti i raspitatiusamoj{koli,kojase nalazinaBulevaruoslobo|ewa prekoputaFuto{kepijace. Kako bi projekat profunkcionisaoobu~avanisuipredmetninastavniciusvim{kolamakojesuukqu~eneu„Drugu {ansu“. Poseban akcenat biojeinaobuciandrago{kih asistenata~ijajeulogadapoma`u odraslim polaznicima da se lak{e (re)adaptiraju na

Svi koji zavr{e obuku dobijaju dva sertifikata - prvi za zavr{eno osnovno obrazovawe, a drugi za osposobqenost u nekoj zanatskoj struci -Ovajjeprojekatinteresantanba{zbogtoga{toonikoji gazavr{edobijajudvasertifikata. Prvi za zavr{eno osnovnoobrazovawe,adrugizaosposobqenost u nekoj zanatskoj struci. Polaznici }e biti i materijalno stimulisani, jer bitrebalodaimbudupokriveniputnitro{kovi,kaoimaterijalikoji}eimbitipotrebni za u~ewe. „Druga {ansa“ se sastojiiztriciklusa,prvise odnosni na ste~eno znawe od prvogdo~etvrtograzreda,drugizapetii{esti,aposledwi podrazumevasedimiiosmirazred,kaoipraksu,tesepolaznici mogu ukqu~iti u bilo koji ciklus, zavisno od stepena dosada{weg obrazovawa - objasniojedirektorSavi}. Tako|e, ovaj vid doobrazovawa je prilago|en tr`i{nim tra`wama, te }e |aci imati predmete poput preduzetni{tva, digitalne pismenosti... Nastava}ebitiorganizovanau

{kolski sistem i zavr{e osnovno obrazovawe, ali i da asistirau nastavnicima u sprovo|ewunastave. Projekat „Druga {ansa“ – Razvojsistemafunkcionalnog osnovnog obrazovawa odraslih u Srbiji pokrenulo je Ministarstvoprosveteinauke, uz bespovratnu donaciju Evropske unije od ~etiri miliona evra. Ogledna faza osnovnog obrazovawa odraslihrealizova}eseunaredne dve {kolske godine, a planiranojedado4.000odraslihna ovajna~indobije„Drugu{ansu“da`iviboqe.Zainteresovani gra|ani treba da se prijaveosnovnoj{kolikojauwihovommestuprebivali{tarealizuje projekat. Detaqnije informacijemogusedobitiu bilokojojosnovnoj{koli,lokalnoj op{tini, mesnoj zajedniciilifilijaliNacionalneslu`bezazapo{wavawe. A.V.

NOVOSADSKEMESNEZAJEDNICE:SATELIT

Odradni~kogkvarta bi}emodernonaseqe Satelit je gradska ~etvrt nazapadnojperiferijigrada, uz Futo{ki put. Nazvan je po nebeskimtelima,pratiocima planetauvasioni,jerjeiovo naseqekadajeizgra|enobilo pratilac Novog Sada. U isto~nom delu dana{weg Satelita su jo{ 1952. godine postojale ku}e. Izgradwa centralnog dela dana{weg Satelitapo~elaje1956-1957.godine,kadasusagra|eneprveku}e na podru~ju dana{weg Malog Sat el it a (Toz in ovc a). Oveku}esuizgra|enenainicij at iv u tad a{ weg grad on a~eln ik a Tod or a Jovan ovi}a Toze, pa je po wemu i nazvan tajdeo naseqa. Odsvojeizgradwe,Satelit je imao karakteristike radni~kog naseqa, prvobitno sa oskudnim prizemnim ku}ama, da bi kasnije bile izgra|ene komforne vi{espratne stambene zgrade, pijaca, {kola, vrti}iiprodavnice.U`ideo Satelita ~inile su do 1989.

MaliSatelit

godine mesne zajednice „Gavrilo Princip” i „Boris Kidri~„. Referendumom je do{lo do spajawa ove dve mesne zajednice i dela Novog naseqa u jednu mesnu zajednicu pod imenom „Gavrilo Princip”.

Prema Generalnom urbanisti~kom planu Novog Sada do 2021.godine,planiranajepotpuna rekonstrukcija centralnog del a Sat el it a, odn os no ru{ewestarihku}anaMalom Satelitu, umesto kojih bi bila izgra|ena nova saobra}aj-

nica koja bi povezala Satelitsku pijacu s ulicom Bate Brki}a.Ovasaobra}ajnica}e predstavqati centralnu ulicu na Satelitu, a oko we se predvi|a izgradwa modernih vi{espratnica sa stambenoposlovnimsadr`ajima. NaSatelitusenalazeKancelarija Gradske skup{tine, Satelitska pijaca (legalizovana 1968, pre toga bila divqa), osnovna {kola, dva de~ja vrti}a, a tu je i sportski centar u okviru kojeg postoji stadion fudbalskog kluba „Mladost”, kao i teniski tereni teniskog klub a „Elite”.UdeluRadnezonezapad, pod naz iv om Ras adn ik (koji se prema nekim tuma~ewima smatra delom Satelita),nalaziseGSP.Premapodac im a „Inf orm at ik e”, mesna zajednica „Gavrilo Princip” (obuhvata Satelit i deo Novognaseqa)ima14.769stanovnika - prema podacima za 2010.godinu. A.Va


VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak29.avgust2011.

DNEVNIK

c m y

10

Бајкери крећуудефиле улицама Бечеја

ЧЕТВРТИ СУСРЕТ МОТОЦИКЛИСТА У БЕЧЕЈУ

Провозалимоћне двоточкаше

БЕЧЕЈ: Четврти Међународни сусрет мотоциклиста у организацији бечејског Мото-клуба „Black Dog” окупио је минулог викенда на једном месту, код Термалног базена у Бечеју, скоро пет стотина моћних двоточкаша, дупло више бајкера, и пар хиљада љубитеља мотоциклизма, добре музике, забаве, пива... - Поред чланова скоро свих мото клубова из земље, имали смо госте

из Аустрије, Мађарске, Немачке, Румуније, Хрватске... Послужило нас је и време, па су нам се придружили и суграђани, који су се лепо забављали на бајкерски начин - рекао нам је у име организатора Балаж Флајс. Поред забаве у кругу базена, бајкери су организовали дефиле градом, излете до дворца „Фантаст”, а група мотоциклиста се упутила до

Дрљана, где је отворен нови хиподром. Ту су пре правих коња, мотори с много коњских снага провозали почасни круг. Бајкери су били гости и у Новом Селу. Бечејци су поново показали велико интересовање за моћне двоточкаше, пали су и неки договори о куповини, али је највише било размене искуства и договора о дружењу на неким новим мото сусретима. В.Јанков

Сајаммедауглавнојулици СОМБОР: У суботу су Сомборци и њихови гости имали прилику да у главној, Улици краља Петра Првог Ослободиоца, посете 19. по реду Међународни сајам пчеларства. Поред организатора из Сомбора и Апатина, чланова Удружења пчелара „Аврам Максимовић”, своје пчелиње производе, али и опрему и алате потребне сваком модерном пчелару, представили су произвођачи из готово селе Србије и земаља у непосредном окружењу. Манифестација је почела у 10 сати, а радознали Сомборци су имали прилику да разгледају штандове, па и пазаре мед и производе сачињене од њега, све до вечерњих сати.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Deveru{e” (20.10), „Kung fu panda 2”, 3D (13.45), „Zlatokosa i razbojnik” (13.30), „Mamurluk u Bangkoku” (22.35), „Vini Pu” (14.30), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika (16.30), „Planeta majmuna - po~etak” (22.15), „Kauboji i vanzemaqci” (15.30, 17.45), „[trumpfovi” (12.30, 14.45,15.50, 17, 18.10 19.15), „Kako se re{iti {efa?” ( 20.20, 22.20), „Pingvini moga tate” (12.15, 14.15, 16.15, 18.15, 20.15), „^uvar zoolo{kog vrta” (12, 14, 16, 18, 20, 22), „Ne pla{i se mraka” (18.30, 20.30, 22.30) Jadran: „H men” (19), „8 minuta” (21.15)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKEI^ITAONICE ^itaonicaBibliotekeMaticesrpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradskabiblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Milanka Novaka \ur|ev (1929) u 10.30 sati, Radomir Gradimira Kosti} (1957) u 11.15, Danica Daneta Milo{evi} (1931) u 12, Mirjana Stojana Medakovi} (1930) u 12.45, Petar Zaharija Hotomski (1944) u 12.30 i Milovan Nedeqka Savi} (1954) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena \ur|inka Jovana ]iri} (1941) u 15 sati. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Smiqka Du{ana Kqaji} (1932) u 13 ~asova.

TELEfONI

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

ponedeqak29.avgust2011.

ТЕЛЕФОНСКОЗАКАЗИВАЊЕПРЕГЛЕДАУКИКИНДСКОЈБОЛНИЦИ

Непомаженибдење испредамбуланте КИКИНДА: Ради смањења гужви на интернистичком одељењу Опште болнице у Кикинди пре неколико месеци уведено је телефонско заказивање прегледа. Најпре су пацијенти лично заказивали прегледе три месеца унапред, што је довело до тога да многи долазе у Болницу у један сат после поноћи и чекају седам сати да амбуланта почне да ради, како би били сигурни да ће успети да закажу преглед. С обзиром да то није функционисало, уведени су жетони. Сваког дана првих 20 пације-

ната добијало је жетоне са редним бројем и у које време ће бити примљени, али и тада су стваране гужве. Тренутно се прегледи код интерниста заказују телефонски на неколико бројева телефона, али гужви у чекаоници има и даље. Основни проблем је, како истиче директор Опште болнице др Душан Коларовић тај што интерниста нема довољно: - Становништво у нашој општини је старо и болесно и неопходни су им лекарска нега и пажња. Да би се побољшали услови заказивања у

амбулантама, интернистичким одвојили смо једну медицинску сестру чији је посао само да заказује прегледе. Такође за ова заказивања постоји директна линија, а број телефона је 423-566. На питање зашто ипак има гужви, др Коларовић каже: - Да ли је то навика или нешто друго, али пацијенти и даље сваког првог у месецу долазе лично и чекају да закажу преглед. Тада се стварају гужве које су непотребне, јер је телефонско заказивање уведено да би се болеснима омогући-

ло да од куће закажу преглед и да не долазе више пута у Болницу него само на преглед. Ту смо мислили и на мештане села, с обзиром на то да приликом сваког доласка плаћају аутобуску карту. Не знам да ли пацијенти сматрају да је сигурније да дођу или пак нису информисани. Доктор Душан Коларовић додао је да је у интересу пацијената да прегледе заказују телефоном, те да ће сви стићи на ред. Прегледи се заказују на месец дана. А.Ђ.

МИНИСТАРРАСИМЉАЈИЋУРУЧИОКЉУЧЕВЕСТАНАБРАЋИЛУДАЈИЋ

Кућанаполапута

ЗРЕЊАНИН: Министар рада и социјалне политике Расим Љајић и градоначелник Зрењанина МилетаМихајлов уручили су прекјуче кључеве једнособног стана, у улици Булевар Вељка Влаховића у Зрењанину, браћи – Марку (20) и Инкриту(22) Лудајићу, пореклом из Меленаца, који су изашли из Дома за децу без родитељског старања у Белој Цркви. Инкрит је из дома изашао пре 3,5 године и живео је код ујне у Меленцима. Запослен је у „Дрекслмајеру”, иако је по школској спреми фризер. Марко је пре неколико дана отишао из Дома, и није му лако пао растанак са друговима у Белој Цркви. - Ово је део шире акције коју спроводи Министарство рада и социјалне политике, у сарадњи са локалним самоуправама, започете још 2007. године. Основни смисао реформи у систему социјалне заштите јесте да афирмишемо принцип да свако дете има право да расте у сво-

јој биолошкој, односно у хранитељској породици, или да му помогнемо у осамостаљивању када изађе из дома. Сматрам да смо у овој области направили можда и највећи резултат јер смо 2002. године имали више од 2.000 деце у домовима и институцијама, а данас имамо око 600. План је да до 2013. године сведемо тај број на 400 - рекао је Расим Љајић. По његовим речима, данас у Србији има 4.300 хранитељских породица и 5.100 деце која живе у њима. Министар се захвалио граду Зрењанину што је омогућио да Марко и Инкрит Лудајић добију стан. Они у пракси те станове користе између 15 и 18 месеци, и то је припрема за њихово осамостаљивање, а обавеза министарства и локалних самоуправа јесте да ови млади људи што пре нађу посао. Како је рекао Љајић, младићи ће бити под надзором Центра за социјални рад и стручних служби, јер период адаптације неће бити нимало лак.

Послеживотаподомовима,браћаЛудајићимаћe својдом

Иначе, „Кућа на пола пута” је нова врста услуге социјалне заштите у Зрењанину. Републичка дирекција за имовину је дала стан на коришћење зрењанинском Центру за социјални рад, а стан је опремило Министарство рада и социјалне политике. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов казао је да се локална самоуправа активно укључи-

КАДНЕМАТРАЈНОГРЕШЕЊА

Ипојединачна помоћдобродође КИКИНДА: Трочлана породица Леринц, мајка Емилија, отац Иштван и син Игор живе у двадесетак квадрата у мемли, без прозора, струје и

једини су извор прихода. Породици недостаје све, али стигла им је прва помоћ. - Прикупили смо прилоге чланова и симпатизера чим смо

воде. Емилија је запослена на одређено време у језгровници ливнице „Кикинда-Цимос”, на тешким физичким пословима и њених 20-так хиљада динара

чули за ситуацију у којој се налази ова породица, и обезбедили смо књиге за школу за игора, а потрудићемо се да обезбедимо и свеске и други потребан

прибор - рекао је МиодрагКрстин, представник СПС-а, који је донео помоћ. Директор фирме „Метропаркинг север” Александар Бабић каже да је ова помоћ само мали гест и почетак акција ове фирме која се определила да помаже социјално угрожене породице. Овај пут купили су храну и лекове за Иштвана, који је тежак срчани болесник, имао је операцију плућа, а сада је непокретан јер је поломио кук. Без посла је, као технолошки вишак, остао 2008. године, а сада не може да оствари пензију, нити због болести може да ради. - Захвалан сам за ову помоћ јер лекове нисам куповао скоро годину дана, а храну добијамо из народне кухиње, каже Иштван. Емилијин и Иштванов син Игор, одличан ученик на смеру техничар обезбеђења, учио је позајмљујући књиге од другова, а сада ће моћи, како каже, боље да се припреми за наставу. А.Ђ.

Двамилионадинаразастазе

БЕЛА ЦРКВА: За уређење стаза у железничком парку и изградњу још једне нове, у дужини од 280 метара, од Карађорђеве до Београдске улице, општина Бела Црква издвојила је два милиона динара. Старе стазе ће бити реконструисане, а нова урађена од камене коцке која је извађена приликом асфалтирања Београдске улице. Новцем који општина издваја, платиће се ивичњаци и извођење радова. Железнички парк, један од најстаријих у граду, налази се преко пута нека-

Најбржипутдојезера

дашње железничке станице и протеже се дуж Језерске улице. Како улица у том делу нема тротоаре, кретање пешака је веома опасно. У оквиру парка налазе се и спортски терени за одбојку, кошарку и тенис, који се у току читавог дана користе. Поред тога што је од велике важности за мештане, нова стаза је изузетно битна у време туристичке сезоне, јер је то правац којим се из оближњих улица ходајући најбрже стиже до Градског језера. М.В.

ла у овај пројекат и да ће покушати да младим људима који излазе из домова пронађе посао и помогне у њиховом осамостаљивању. У Зрењанину има 164 деце без родитељског старања од је тога 92 смештено у хранитељске породице, 31 дете се налази у домовима и институцијама, док остали живе у сродничким породицама. Ж.Балабан

11

Новаопремаза рехабилитацију СУБОТИЦА: Покрајински секретеријат за здравство доделио је милион динара Геронтолошком центру у Суботици за куповину опреме за рехабилитационе третмане. У плану је куповина разбоја за ходање, реквизита за терапеутрске вежбе, апарата за магнетну терапију, као и за комплетну електро терапију, ултразвук и ласер. Већина опреме је преносива, па ће је моћи користити и корисници туђе неге и помоћи.Амбуланта за физикалну терапију и рехабилитацију је формирана 2006. године захваљујући Покрајинском секретеријату за здравство, социјалну политику и демографију. Корисницима се пружају услуге терапеутских вежби, комплетна електротерапија, терапија ласером, ултразвуком, магнетотерапија, биотрон лампом и разне масаже.

- Те прве године имали смо 640 лекарских прегледа специјалисте за физикалну медицину и рехабилитацију, прошле године 1170. Док је пружених услуга терапије 2006. године било 3.643, а прошле године 11.644. Нова опрема ће бити преносива и моћи ће да се користи и код корисника туже неге и помоћи- рекао је директор Геронтолошког центра у Суботици НенадИванишевић. У плану је да наредне године почне градња Центра за физикалну рехалибитацију на градском земљишту у близини Геронтолошког центра. Објекат би био јединствен у земљи пошто би у приземљу био центар за рехабилитацију, а на другој етажи апартмани за смештај корисника. А.А.

Даниевропске баштине БАЧ: Приводе се крају припреме за Дане европске баштине, који се одржавају на Бачкој тврђави 2. и 3. септембра, наводи се у саопштењу из СО Бач. У петак је планиран дефиле учесника Етно-сабора кроз Бач, од центра до Тврђаве, уследиће свечано отварање манифестације, наступ дечјих ансамбала, гала концерт КУД „Соња Маринковић” из Новог Сада и концерт Звонка Богдана. У суботу, 3. септембра у Фрањевачком самостану биће организовано предавање и презентација стручњака Покрајинског завода за заштиту споменика културе.

На тврђави, у оквиру Етно сабора, наступиће фолклорни ансамбли, гости из земље и иностранства, док ће увече наступити позната рок група „Неверне бебе”. У преподневним сатима, оба дана, одвијаће се меморијални турнир у фудбалу „Здравко и Звонко”, на стадиону ФК „Тврђава”, и меморијални турнир у одбојци „Златко Ракоција Цај”, у хали „Бачка тврђава”. Организатори манифестације Дани европске баштине 2011. су Фонд „Векови Бача”, Туристичка организација општине Бач и КУД „Младост” Бач, а покровитељи су Покрајински секретаријат за културу и Општина Бач.

ШЕСТИ НОВОСЕЛСКИ ДАНИ

Дружење под ведрим небом

БЕЧЕЈ: Традиционални, 6. по реду, Дани месне заједнице Ново Село још једанпут су оправдали мото „Живимо заједно”. У центру Новог Села, насеља преко железничке пруге у Бечеју, окупиле су се комшије српске и мађарске националности, а било је и гостију из других делова града, чак и из иностранства. Дружење под ведрим небом почело је у суботу по подне, а завршено је у раним јутарњим сатима у недељу. - Да људима није било лепо, не би толико дуго остали и дружили се уз иће, пиће и музику, констатује Жужана Шлитер, секретар Треће месне заједнице у којој је Ново Село. У суботу ује било дешавања за свачију душу. Најатрактивнији су били кулина- Тандемкојијекувао„пасуљ за народ” ри. У кувању свињског паприка- уручио пехаре и медаље. Шанша такмичило се 11 двочланих дор Касаш и Андраш Брада су екипа, али правих, па жирију ни- кували и пасуљ за грађанство. је било лако да одлучи ко је ску- Укупно 200 порција по симвао најукуснији омиљени ново- боличној цени од 130 динара проселски специјалитет. Прво место дали смо за непун сат. Управо то освојио је тандем Иштван Бер- нам је најбоља награда за уложекеш и Габор Балашка, други су ни вишесатни труд око кувања, а били Шандор Лазар и Јожеф гостима подлога за забаву. Јер, Серда, а трећи Ото Брада и нема забаве празног стомака, доИгор Самек. Организатор им је даје Шандор Касаш.

Промоцијамузичког стваралаштваРома

СУБОТИЦА: У организацији НВО „Полис феста”, данас и сутра одржаће се „Промоција музичког стваралаштва суботичких Рома”. Догађај је, како се наводи у саопштењу „Полис феста” припрема за извођење „Викенда ромске музике”, који ће се одржати у априлу следеће године, а у оквиру манифестације Марибор 2012 - Европска престоница културе. Овом приликом Суботицу ће посетити представници словеначке организације ЗУЛК, како би напра-

вили промотивни видео материјал (концерти, интервјуи...) и потписали Уговор о партнерству са организацијом „Полис фест”. Дешавања ће послужити и за поновно покретање питања о положају ромске културе и проблемима младих Рома и ромске заједнице уопште, као и за промоцију пројекта мултимедијалне позоришне представе, која ће се радити са партнерским организацијама из Словеније и Мађарске.

А забаве је било на претек. Прво је наступио Градски дувачки оркестар, потом су у гостима били бајкери, који су на другом крају Бечеја имали Мото сусрете, уследио је двочасовни забавномузички програм, а после свега кренуло је улично весеље на терену за мале спортове у центру Новог Села, које је потрајало до дубоко у ноћ. В.Јанков


vojvodina

ponedeqak29.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

ЗБОГ„ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИХДАНА”КИЛОМЕТАРСКЕКОЛОНЕГОСТИЈУ

Општенародназабавазапамћење НОВИ БЕЧЕЈ: Четвородневна новобечејска манифестација „Великогоспојински дани”, синоћ завршена, поново је била пун погодак. Привукла је од четвртка до недеље у ову мирну средњобанатску варош на обали Тисе, велики број гостију са стране. Нарочито се то видело у петак увече, када су колоне аутомобила, из правца Новог Сада и Београда, биле дуге и по двадесетак километара! Процењује се да се само у петак, око концертног подијума окупило око 35.000 душа, а још двадесетак хиљада је уживало у пратећим садржајима. Ово је највећи број људи који је икада посетио овај мали град од 16.000 становника. Организатори новобечејске феште потрудили су се да сваке вечери посетиоцима понуде атрактиван програм, па су на овогодишњим „Великогоспојинским данима” наступили „Црвена јабука”, „Плави оркестар”, Жељко Јоксимовић, Северина и једна од најпопуларнијих мађарских група „Еда”. Фантастичну атмосферу, која дуго није виђена на овим просторима, у петак увече „Плави оркестар” искористио за снимање спота.

„Плавиоркестар”искористиоатмосферууНовомБечејуза снимањеспота

- Када ја кажем „револуција се диже”, ви ми помозите тако што ћете у том тренутку дићи руке упућивао је са позорнице форнтмен „Плавог оркестра” Саша Лошић. Пре наступа познатог бенда, уз чије песме су одрастале генерације, те вечери је публику забављала подједнако култна „Црвена јабука”. По речима њеног певача и вође Жере, ово је била једна од најбољих свирки у последње време. Ништа мање задовољан није био ни Саша Лошић

који је казао да је одмах осетио позитивну енергију из публике. - Чим сам се попео на бину осетио сам ту фантастичну енергију и знао сам да ћемо имати одличан спот за песму „Револуција”, додао је Лоша. Весело је било и у суботу увече. Осим концерта Жељка Јоксимовића, одржана је и акција „Гађање председника” по којој је ова манифестација надалеко позната, јер, нико у Србији није, попут првог човека новобечејске општине Ми-

У ДРЉАНУ ОТВОРЕН ХИПОДРОМ

Нимањегсела, нивећефеште ДРЉАН: У Дрљану, селу бечејске општине са пар стотина житеља, на имању у троуглу Бечеј Бачка Топола - Србобран, отворен је у суботу хиподром. Наравно, није ни налик познатим тркалиштима, али са кружном стазом од 970 метара задовољава потребе првенствено тројице познатих узгајивача и љубитеља коња из овог села Јаноша и Лајоша Делија и Саве Попова. Управо овај последњи је дошао на идеју да такав спортски објекат изникне усред непреглед-

низујемо једну, како ми коњари имамо обичај да кажемо, „паприкаш трку”, да се види да и у нашем селу има љубитеља коњичког спорта. И организовали смо је лане. Изненадили смо се колико је било интересовање. Било је дупло више гостију него што село има становника. Одлучио сам да на мојој њиви од 25 јутара, која је поред асфалтног пута за Србобран и тик уз село, изградимо кружну стазу, припремимо простор за падок, паркирање кола, шатре с угостиСава Попов,организатор забавеуДрљану

Бајкерипакасачи Пре касача, почасни круг су провозали бајкери с Мото сусрета у Бечеју и деца на бицикловима. У шест касачких трка наступило је четрдесетак грла из 20 војвођанских места. Ево имена победничких грла, која су освојила пехаре, с оствареним временом и возачем сулки. У првој трци победило је грло Голд Стар у времену 1.30,2 с возачем МилорадомСтојашићем из Бачког Градишта. У другој трци најбржи је био Оки Доки Гоги ( 1.23,1, Геза Петровић из Суботице). Лучија (1.20,8 ЛаслоСабоиз Чантавира) била је најбржа у трећој трци, а Харлем (1.19,5 ТиборВарга из Темерина) у четвртој трци. Мандол Стар (1.19,9) Јаноша Делиа је још једном потврдио класу у петој трци, а у последњој једнопрежној трци победио је АтилаСеке из Малог Иђоша с грлом Дару Мадаром у времену 1.19,4. Најзад у дворегу се потврдио ЛазаБајић из Бајмока, који је упрегао свој пар Алфредо – Еквал. них панонских њива, и да за отварање приреди фешту за памћење. - Често смо Јанош Дели, његов синовац Лајош и ја седели и причали да би било добро да у селу орга-

тељским програмом... Јесте моја земља, али морам да додам да не бих могао све то сам да урадим. Првенствено су ми помогли моји пријатељи коњари Дели из села,

али и пар пријатеља из Србобрана. Лане сам све сам финансирао, а ове године сам имао донаторе који су ми помогли да све домаћински организујемо и угостимо госте из читаве Војводине - узбуђено прича Сава Попов. Када се каже да су сви звани и незвани почашћени месом печеног бика од 550 килограма на ражњу, за кога се побринуо чувени Мирослав Медурић Чика из Турије с својом екипом, да је испечено и послужено 700 туринских кобасица, да су учесници програма и званични гости имали бесплатно пиће и, што је најважније, све време боравка у селу били су обасути гостољубивошћу домаћина, онда је јасно да су сви из Дрљана понели лепе утиске. - Сада у штали имам три коња, а породица Дели четири грла. Имам и једну кобилу с добрим пореклом, која има ждребе од три месеца и надам се да ће израсти у врсно касачко грло. Купио сам кућу уз саму њиву на којој је хиподром, па сада размишљам да, можда, ту изградим нову шталу за више коња, јер желим да држим приплодне кобиле и да све издигнемо на виши ниво одгоја, додаје Сава. В.Јанков

„Чувари планете”у авлији НОВИ БЕЧЕЈ: Увек о Великој госпојини, када је слава Новог Бечеја, отвара се и капија сеновитог дворишта Народне библиотеке за учеснике културно-забавне манифестације „Авлија забавлија”. Програм намењен најмлађима установљен је пре десетак година. Уз сладолед и бомбоне тече летњи програм занимљивих гостију. До сада су се у авлији са децом дружили глумци, сликари, песници. И ове године „Авлија збавлија” је отворила капију за око 250-торо деце и родитеља, а гостовала је Позоришна група „Спот” из Новог Сада, ко-

ју чине глумци Југослав Крајиновић и Сања Ристић – Кајиновић из Новог Сада и Јовица Јашин, гумац из Зрењанина. На репертоару је била дечја позориша представа „Чувари планете”. И док се Веселоу„Авлијизабавлији” на Тиском кеју одвијала ревија парадних запрега, масу се обавезали да ће чувати Земљу. лишани су у дворишту библиотке Уследила је и журка на којој се певапратили представу, причали о еколо- ло и ђускало. шким проблемима планете и свечано М.Киселички

ливоја-Мише Вребалова, дозволио да га грађани гађају балонима пуним воде. Несвакидашња забава са хуманитарним карактером, јер сав новац од продаје балона, који су коштали по 300 динара, намењен је за лечење деце оболеле од кожне болести. Јединствену прилику да „окупају” председника Вребалова, сем грађана, искористили су и директори локалних и војвођанских јавних предузећа. Водитељ Прве телевизије Иван Ивановић нашалио се да ће му, ако неко не воли председника, а нема новца да плати гађање, он дати паре за куповину балона са водом. И јавила се једна старија госпођа, а на Ивановићево питање зашто хоће да гађа Вребалова, бакица је одговорила да јој је председник заправо комшија. Било је то довољно да јој познати водитељ купи балон. Жељу да гађа председника изразила је и једна атрактивна, рекло би се, трендсетерка из Кикинде, која је појаснила да на овај начин жели да упозна Вребалова. Ивановић ју је одвео код новобечејског лордмера, чисто да је жеља мине. За време четвородневних „Великогоспојинских дана” гости из

ГрадоначелникВребаловочекујеследећибалон

свих крајева земље, али и држава у окружењу, били су у прилици и да присуствују масовном такмичењу у кувању рибље чорбе, на ком је учествовало око 150 кувара, затим ревији борилачких вештина, надметању тамбурашких оркестара… Многи су искористили и то што се

Нови Бечеј налази на обали Тисе, па су се расхлађивали у овој реци. У сваком случају – „Великогоспојински дани” су поново положили испит и доказали да су за кратко време постали једна од најбољих војвођанских манифестација. Ж.Балабан

ОДРЖАНАПРВАФИЈАКЕРИЈАДА

ЈурекоњииуКуцури КУЦУРА: Прва „Куцурска фијакеријада” одржана је протеклог викенда у овом месту врбаске општине. Наступило је више од седамдесет запрега са расним грлима одгајеним у познатим ергелама и шталама из свих крајева Србије. Непосредни домаћин и организатор ове манифестације је Војислав Гаковић, заљубљеник у коњички спорт, власник неколико скупоцених расних грла и фијакера. Жеља породице Гаковић је да фијакеријада по стане традиционална манифестација, у чему су добили подршку председника општине Врбас др Жељка Видовића, који је приликом свечаног отварања „Фијакеријаде” нагласио да ће локална власт увек стајати иза оваквих подухвата, јер они на најлепши начин промовишу вредности ове вишенационалне и мултиконфесионалне средине. У оквиру „Фијакеријаде” одржано је завршно коло и финале првен ства Војводи не у вожњи двопрега и четворопрега. Најтрофејнији био је Милан Гаковић,

који је освојио две златне и две сребрне медаље, па тако стекао и титулу покрајинског првака у четворопрегу. Њему је припао и тек установљени „Куп Куцуре” у вожњи запреге са четири коња. Златна одличја понели су и Недељко

Срдић(ергела „Карађорђево”) као најбољи возач двопрега у минулом војвођанском првенству, док су у „Купу Куцуре” тријумфовали Кикинђанин Далибор Ковачевић (двопрег) и НиколаБубањ из Дероња. М.Кековић

ЗАВРШЕНЦМОКФЕСТИВАЛ

Младирокерипрашили двадана ЦРВЕНКА: На популарном излетишту Поток протеклог викенда одржан је шести Црвеначки музички омладински камп (ЦМОК). Ова традиционална манифестација такмичења младих и неафирмисаних рок бендова окупила је 25 група односно 120 рокера из целе земље, али и из суседне Босне и Херцеговине. Жири на челу са Габором Ленђелом, вођом некадашњег састава „Тешка индустрија“ је за победника овогодишњег фестивала ЦМОК прогласио ново садски састав „Third gallery”, док су њихови суграђани из бенда „Увертира“ заузели друго место. Треће место припало је бенду „Putrid blood” из Шида. По први пут, ове године, и публика је била у прилици да гласа, па су највише симпатија посетилаца фестивала понели момци из овдашњег састава „Under the label”. Организатори фестивала су за три најбоља састава обезбедили вредне награде и то за прво место ваучер у износу од 80.000 динара, за другопласиране ваучер на 50.000 динара и трећепласиране ваучер на 20.000 динара које ће моћи да искористе за куповину музичке опреме у свим продавницама „Mix music“ и то по још повољнијим ценама од уобичајених. Уметнички директор ЦМОК фестивала, познати уметник ДадоТо-

пић је за овогодишње победнике, састав „Third gallery” рекао да поседују такав квалитет да би сутра могли да закажу концерт у Лондону. Да су сви учесници фестивала веома квалитетни музичари сложио се и директор фе стивала ЦМОК и председник месне заједнице Црвенка Херцен Радоњић – Кека. -Утисци након завршетка дводневног фестивала су фантастични. Ово је, свакако, била прилика да млади бедови размене искуства, да се друже, али и да представе своје ауторске композиције, рекао је Радоњић. Фестивал је одржан уз помоћ месне заједнице Црвенка, али се

Радоњић посебно захвалио нишкој општини Медијана која је за 33 учесника из Ниша обезбедила превоз. У оквиру фестивала био је организован и бесплатан камп на „Потоку“ на којем су се минулог векенда окупили многобројни љубитељи добре музике и дружења. Осим младих рок бендова, првог фестивалског дана, у ревијалном делу програма наступили су „Тribute to Azra“, „Краљевски апартман“ и „Атомско склониште“, док завршног дана фестивала наступили Габор Ленђел и „Retro party“ са Дадом Топићем, као и „Tribute to AC/DC“ бенд, након чега је уследила журка до зоре. М.Кековић


crna hronika

dnevnik

ZABRIWAVAJU]ASAOBRA]AJNASTATISTIKAIDAQEUKAZUJENAMAWESAOBRA]AJKI, ALIVE]IBROJ@RTAVA

Apsurdno, najrizi~niji su novi voza~i – Podaci o broju i posledicama saobra}ajnih nezgoda ukazuju na to da je stawe bezbednosti saobra}aja pro{le godine na podru~ju Ju`noba~kog okruga bilo povoqnije nego prethodne. Naime, smawen je broj udesa kao i broj nesre}a s nastradalim licima – poginulio je 56 osoba u odnosu na 73 u ranijoj godini, a smawen je i broj povre|enih. Tako|e, od po~etka ove godine do jula na podru~ju 12 op{tina novosadske Policijske uprave zabele`en je mawi broj saobra}ajnih nezgoda u odnosu na isti period lane i broj poginulih je 26, dok je u istom periodu lane bilo 31, ali je malo pove}an broj povre|enih. Stawe saobra}aja na podru~ju Ju`noba~kog okruga je povoqnije u odnosu na period pre primene novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju – izjavio je za „Dnevnik” stare{ina u novosadskoj Policijskoj upravi DejanMilojevi}. Od dodaje da se jo{ ~eka da za`ive neki pravilnici, me|u kojima su i oni za obuku za voza~e i za tehni~ke preglede, pa se mo`e o~ekivati da i oni doprinesu boqitku. Ipak, kako ka`e, nije sve do policije koja deluje i represivno i preventivno, ali potrebno je da se u poboq{avawe stawa u saobra}aju ukqu~e svi segmenti dru{tva, od porodice, obrazovawa pa do pravosu|a. Po statistici novosadske Policijske uprave, u naseqenim mestima se ove godine dogodilo vi{e od 85 odsto saobra}ajnih nezgoda i u wima je poginulo 15 osoba dok je na putevima van naseqenog mesta smrtno stradalo 11 u~esnika u saobra}aju. Struktura poginulih nije se bitnije promenila u odnosu na prethodnu godinu. @ivot je izgubilo po osam pe{aka i voza~a motornih vozila, sedam putnika i tri voza~a bicikala. Povre|eno je 1.447 osoba, od ~ega najvi{e voza~a, ali primetan je broj dece do 14 godina – 94. Brojke govore da su se u ju`noj Ba~koj nezgode naj~e{}e doga|ale usled prekra{aja

prilikom skretawa, okretawa i kretawa, prekora~ewa brzine, nepo{tovawa prvenstava prolaza i vo`we pod dejstvom alkohola. Direktor srpskog Komiteta za bezbednost saobra}aja Damir Okanovi} je izjavio da je za prvih sedam meseci ove godine na putevima u Srbiji poginulo oko 25 osoba vi{e u od-

nosu na isti period pro{le godine, zbog ~ega je potrebno mewati sistem obuke voza~a. – Saobra}ajna policija je uvela u~estalije kontrole, vi{e policajaca je na terenu, obavqa se vi{e akcija u odnosu na 2010. godinu, a opet raste broj poginulih, {to govori da drugi ~inioci sistema bezbednosti saobra}aja nisu obavili svoj zadatak – kazao je Okanovi}. On je napomenuo da su kontrola, represija i rad saobra}ajne policije samo je jedan od segmenata bezbednosti saobra}aja i dodao da bi na republi~kom nivou trebalo sprovesti efektne propagandne aktivnosti kojima bi uticali na svest voza~a. Okanovi} je kazao da su trenutno u Srbiji najugro`enija grupa voza~a motociklisti, koji, kako je naveo imaju 45 puta ve}u {ansu da poginu nego voza~i automobila. On je uka-

zao na to da se nedovoqno vodi ra~una o wihovoj bezbednosti, isti~u}i da ni nacrtom novog pravilnika za obuku voza~a nije predvi|ena prakti~na obuka voza~a motocikala. – Saobra}ajna policija je po{trila kontrole motociklista, ~ime je utvr|eno da svaki peti voza~ nema polo`eni ispit za A kategoriju i da je

svaki peti motocikl neregistrovan – dodao je on. Kako je naveo, najve}i broj saobra}ajnih nesre}a na putevima u Srbiji izazivaju voza~i u prvoj godini voza~kog sta`a. – Upravo kada bi trebalo da se pona{aju najbezbednije jer su tek iza{li iz auto-{kole i znawe im je sve`e, oni izazivaju najvi{e nezgoda, {to pokazuje da je sistem obuke voza~a u auto-{kolama lo{ – rekao je Okanovi}. Po wegovim re~ima, Srbiji nedostaje nov sistem obuke u auto-{kolama, po{to postoje}i, koji datira s po~etka osamdesetih godina pro{log veka, „dokazano proizvodi nebezbedne voza~e”. Broj poginulih u saobra}ajnim nezgodama koje su se od po~etka godine dogodile na putevima u Srbiji pove}an je sedam posto u odnosu na isti period 2010. godine, dok je broj nesre-

}a smawen za isti procenat, pokazuju podaci MUP-a. Od januara do jula ove godine dogodilo se vi{e od 23.000 saobra}ajnih nezgoda u kojima je poginulo 348, a povre|eno vi{e od 10.000 osoba. U istom periodu 2010. godine bilo je oko 2.000 nesre}a vi{e, ali je broj poginulih bio mawi, saop{teno je agenciji Beta. Iz MUP-a su ocenili da primena Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima „daje dobre rezultate, uprkos evidentnom pove}awu broja poginulih”. Broj saobra}ajnih nesre}a u prvoj polovini godine je u odnosu na prvih sedam meseci 2009. godine mawi 36 odsto, a broj poginulih 26 odsto, precizirali su u MUP-u. Kao naj~e{}e uzroke saobra}ajnih nezgoda u prethodnih sedam meseci MUP je naveo neprilago|enu brzinu, obavqawe nepropisnih radwi vozilom, neustupawe prvenstva prolaza i vo`wu u pijanom stawu. Brza vo`wa uzrok je tre}ine saobra}ajnih nesre}a koje su se dogodile na putevima Srbije u prvoj polovini godine, dodali su u MUP-u. Tako|e, u prvih {est meseci ove godine na Kosovu zabele`eno dve stotine saobra}ajnih nezgoda vi{e nego u istom periodu lane, uprkos rigoroznijoj kontroli, saop{teno je iz Kosovske policije. Pro{le godine se na Kosovu od januara do kraja juna dogodila 7.891 nesre}a, dok ih je u istom periodu ove godine zabele`eno 8.110. Nesre}e su se dogodile u drumskom saobra}aju, uprkos ~iwenici da je Kosovska policija u ovom {estomese~ju napisala 19.320 kazni vi{e voza~ima koji su kr{ili propise. Pro{le godine policija je u prvih {est meseci napisala 127.097 kazni, a ove godine do kraja juna, wihov broj je 146.417, {to je 15,2 posto vi{e. Prose~na kazna iznosi 25 evra, pa je od januara do kraja juna 2011. godine od voza~a na Kosovu napla}eno najmawe tri i po miliona evra. E.D.

POSTUPAK PREISPITIVAWAPRIGOVORANEIZABRANIH SUDIJAULAZIUVRU]UZAVR[NICU

Ko }e odlu~ivati o reizboru Dragane Boqevi} Dve komisije Visokog saveta sudstva (VSS) koje postupaju u procesu preispitivawa odluka o prestanku sudijske du`nosti, koje je prvi sastav VSS-a doneo 17. decembra 2009. godine za vi{e od 800 dotada{wih sudija koje nisu pro{le na op{tem (re)izboru, mogle bi u narednih mesec dana da obave ve}i deo obimnog posla. Od po~etka postupka takozvane „revizije reizbora“, u posledwa dva i po meseca, ro~i{ta po prigovorima nereizabranih sudija se odr`avaju gotovo svakodnevno, a prvo septembarsko ro~i{te moglo bi da bude i prili~no burno. Naime, za prvi dan septembra je zakazano ro~i{te po prigovoru nereizabrane sudije Dragane Boqevi}, ina~e predsednice Dru{tva sudija Srbije, a situacija se malo zakomplikovala, jer je u me|uvremenu u wenom predmetu do{lo do promene sudije izvestioca, a i komisije VSS. Kako se ~ulo u javnosti, prvobitni sudija izvestilac Sowa Vidanovi}, ~lan Druge komisije VSS-a, je zatra`ila svoje izuze}e u predmetu Boqevi}eve, navode}i kao razlog da su u prijateqskom odnosu. Daqi razvoj situacije, pre desetak dana je stigao do ta~ke kad

je Boqevi}eva podnela Visokom savetu sudstva zahtev za izuze}e u wenom predmetu novog sudijeizvestioca Mirjane Ivi}, ~lana i predsednika Prve komisije VSS-a koji je naknadno dobio wen predmet. Dragana Boqevi}

DraganaBoqevi}

je zahtev za izuze}e podnela 22. avgusta, pozivaju}i se na odrebe Pravila VSS-a za postupak preispitivawa odluka o prestanku sudijske du`nosti. Ona obrazla`e da dodeqivawe predmeta nereizabranih sudija u rad ~lanovima Komisija VSS po princi-

pu «slu~ajnog sudije», kao i objavqivawe podataka o tome koji je sudija izvestilac zadu`en za koji slu~aj i javnost u radu VSS-a, predstavqaju deo pretpostavki za pravi~no odlu~ivawe. „Dakle tada, pre dva meseca sudija Vidanovi} nije smatrala da postoje razlozi za weno izuze}e. Potpuno je nemogu}e da je u protekla dva meseca nastao bilo koji pravni razlog za izuze}e sudije Vidanovi}. Zato je jedino logi~no obja{wewe razloga zbog koga je ipak do wenog izuze}a do{lo da je bilo pritiska na sudiju Vidanovi} i da je ona tim pritiscima podlegla„, navodi Boqevi}. Ona dodaje da je o tome da je u wenom predmetu naknadno promewen i sudija izvestilac i Komisija VSS-a , saznala iz poziva za ro~i{te zakazanog za 1. septembar, odnosno sa elektronske stranice VSS-a. Precizira da je wen “slu~aj sada dodeqen Prvoj komisiji Visokog saveta, ~iji je predsednik sudija Mirjana Ivi}, sudiji izvestiocu BlagojuJak{i}u”. Me|utim, Boqevi}eva predo~ava da je iz wenog ugla „korektan kolegijalni odnos“ jedina prava definicija relacije sa prvobitnim sudijom izvestiocem Vidanovi}, te precizira da „nije sporno da su se u posledwih de-

setak godina videle desetak puta na doga|ajima Dru{tva sudija“. “Nije sporno ni da se podnosilac na isti na~in poznavala i vi|ala i sa vi{e ~lanova VSS koji je nije reizabrao na sudijsku funkciju, kao i sa nekim novoizabranim ~lanovima VSS. I ni{ta vi{e od toga. U proteklih dve godine podnosilac nije imala ni takav kontakt sa sudijom Vidanovi}. Uostalom, jasno je da je tokom 25 godina rada u sudstvu, od kojih 21 godinu kao sudija, a posebno tokom 5 godina otkad je predsednica Dru{tva sudija Srbije, podnosilac bila i jeste u kontaktu sa velikim brojem sudija. Da se kolege sudije poznaju i komuniciraju to je normalna i dobra stvar. Ono {to je sporno jeste ~iwenica da sudiji Vidanovi} nije z« asmetao» odnos sa podnosiocem tokom vi{e meseci u kojima je preduzimala mere u podnosio~evom predmetu, izme|u ostalog, odobravaju}i podnosiocu uvid u spis, a naknadno i fotokopiju odre|enih delova spisa. Odnos sa podnosiocem z« asmetao je» sudiji Vidanovi} onda kada se pribli`io momenat za kona~no odlu~ivawe i kada je zakazano ro~i{te u podnosio~evom predmetu“, podvla~i Boqevi}. J.Jakovqevi}

ponedeqak29.avgust2011.

13

PROGOVORIOMIJAILOMIJAILOVI], UBICAANELIND

Ubio jer je mrzeo politi~are Mijailo Mijailovi}, osu|en na do`ivotnu robiju zbog ubistva {vedske ministarke Ane Lind 2003, izjavio je u ju~e objavqenom intervjuu da je taj zlo~in po~inio „iz mr`we prema politi~arima”. „Ose}ao sam mr`wu prema politi~arima, i {vedskim i srpskim. Smatrao sam ih odgovornim za svoje neuspehe”, rekao je Mijailovi}, [ve|anin srpskog porekla u intervjuu za {vedski tabloid Exspre{en. „@iveo sam od malih naknada za nezaposlenost i bolest, nisam imao nikakvo obrazovawe, nikakvu budu}nost. Bio sam ~ovek bez posla, bez automobila, bez prijateqa, bez ikakve {anse”, dodao je. Tokom su|ewa 2004, Mijailovi} (32) nije objasnio za{to je no`em napao tada{wu {eficu diplomatije, ve} je samo rekao da je „~uo glasove” koji su mu rekli da to uradi. „Nisam ~uo nikakve glasove, to je bila izmi{qotina”, rekao je, objasniv{i da je tu „pri~u” smislio da bi bio progla{en neura~unqivim i da bi izbegao zatvorsku kaznu. Posle hap{ewa, policija je u okviru istrage saznala da je taj mladi} imao dosije kao psihijatrijski bolesnik. Od kako je osu|en, vi{e puta boravio je u psihijatrijskim bolnicama na le~ewu, i u jednoj takvoj bolnici je dao i intervjuu za {vedski list Ekspresen.

MijailoMijailovi}

Mijailovi} je govorio na srpskom jeziku, a u razgovoru je objasnio i da nije napao Anu Lind zbog wene podr{ke NATO bombardovawu Srbije 1999. godine i da ta ~iwenica „nama nikakve veze” sa wegovim zlo~inom. Kako je rekao, da je imao priliku, napao bi nekog drugog politi~ara, ali kobnog 10. septembra 2003, nosio je sa sobom no`, a na Lindovu je slu~ajno nai{ao ispred tr`nog centra. Odlu~io je da je prati dok je obavqala kupovinu sa jednom prijateqicom, bez telohraniteqa, dodao je. Mijailovi} je kazao i da je ovim priznawem `eleo da „objasni razloge za svoj zlo~in”, i da ne}e tra`iti prevremeno pusastawe iz zatvora, kao i da ne o~ekuje da mu bude opro{teno.

GSA: Novi napad na LGBT osobu Gej strejt alijansa (GSA) izrazila je ju~e zabrinutost jer je u posledwih nekoliko nedeqa registrovala pove}an broj napada ili poku{aja napada na lezbejke, gejeve, biseksualne i transrodne (LGBT) osobe, a posledwi od ~etiri zabele`en je na Novom Beogradu u no}i izme|u petka i subote. U saop{tewu GSA se navodi da su tada dva mla|a mu{karca napala dvadesetogodi{weg gej mladi}a, nanev{i mu tom prilikom povrede brutalnim udarcima u glavu i telo. @rtva je zadobila te`u kontuziju glave, vi{e masnica i ogrebotina po telu. Tako|e, `r-

tva je napad odmah prijavila policiji, kao i Gej strejt alijansi. GSA zahteva i od policije i od svih drugih nadle`nih organa da i ovaj i prethodne slu~ajeve nasiqa bez odlagawa rasvetle, identifikuju po~inioce i privedu ih pravdi. Tako|e, GSA zahteva od svih nadle`nih institucija da se ozbiqno posvete prevenciji i sankcionisawu nasiqa nad LGBT osobama i da posebno u periodu pred Paradu ponosa i na dan wenog odr`avawa u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da se nasiqe koje smo pro{le godine imali ne ponovi. (FoNet)

REAGOVAWEPOLICIJSKOGSINDIKATA NA„PARADUPONOSA”

Policajci ne}e da budu glineni golubovi Povodom najavqene parade ponosa u Beogradu, Sindikat srpske policije - sindikalna grupa Novi Sad, saop{tio je ju~e da podr`ava pravo svakoga da odr`i javni skup, ali da taj skup mora da bude bezbedan i u skladu sa zakonima Srbije. „Sindikat srpske policije ne mo`e da dozvoli da policijski slu`benici prolivaju svoju krv za ~etvrt hleba, pa{tetu i 500 grama vode i dnevnicom od 400 dinara”, istaknuto je u saop{tewu novosadske grupe Sindikata srpske policije. Ako treba zaposleni u policiji da podnose `rtvu evropskih integracija onda }e to, kako je navedeno, u~initi kada Vlada Srbije obezbedi policijskim slu`benicima standard i uslove rada kao {to su to obezbedile zemqe EU svojim policajcima, navedeno je saop{tewu novosadske grupe Sindikata srpske policije. Zaposleni u policiji ovoga puta ne}e dozvoliti da budu glineni golubovi, ne}e dozvoliti da ih tuku, povre|uju i poni`avaju, navedeno je u saop{tewu sindikata i nagla{eno da je saziva~ javnog skupa du`an da ga obezbedi sa dovoqnim brojem redara kako ne bi do{lo do naru{avawa javnog reda i mira i vr{ewa krivi~nih dela.

„Upozoravamo one koji odlu~uju o sudbinama nas policajaca, da prilikom bezbednosne procene imaju u vidu ~iwenice kao {to su brojke povre|enih po li ca ja ca i gra |a na i {teta pri~iwena imovini gra|ana i gradu Beogradu. Policija ne sme i ne}e vi{e dozvoliti da trpi batine, kamenice i napade huligana samo zbog toga {to je to „neko“ tako naredio. Neka taj „neko“ do|e i stane na ~elo kordona i tada izdaje nare|ewa”. Sindikat policije je poru~io sve koji odlu~uju da se zapitaju koliko }e biti povre|eno policijskih slu`benika i gra|ana, kolika }e {teta biti pri~iwena i koliko novca iz buxeta MUP-a }e biti izdvojeno za obezbe|ewe javnog skupa visokog rizika i da li Srbija u ovakvim ekonomskih prolikama mo`e sebi sve to da dozvoli. Kao {to jedan broj gra|ana Srbije ima pravo da ispoqava svoje stavove, mi{qewa i razli~itosti, tako i drugi broj gra|ana ima pravo da ne snosi po sle di ce pro is te kle br zo pletim i ishitrenim odlukama tih gra|ana, zakqu~uje se u saop {te wu no vo sad ske sin di kalne grupe Sindikata srpske policije. E.D.


RePORTA@e

ponedeqak28.avgust2011.

dnevnik

c m y

14

MADA VE] DUGO NEMA SVOJU PIVARU, KAO NA HAYILUK, I OVE GODINE PIVOPIJE ZAPUCALE U ZREWANIN NA „DANE PIVA”

Najte`ejepunu kriglusamogledati

ro|o{e jo{ jedni zrewaninski “Dani piva”, bogme ve} 26. po redu. Sino} se odr`a{e i posledwi koncerti, popi{e se posledwe kapi te~nog hleba, kako su znalci odavno krstili penu{avi napitak. Pet minulih dana, koliko je trajala fe{ta u organizaciji Grada Zrewanina i mesnog Turisti~kog centra, be{e dovoqno da se dobro provedu Zrewaninci, ali i gosti iz drugih krajeva. Jer, bilo je za svakoga pone{to, a za pivopije – sve. Uz koncerte na glavnoj bini, @itnom trgu i Sceni “Sima Cacin”, najatraktivniji deo programa bilo je finalno takmi~ewe u brzom ispijawu piva i {to du`em dr`awu pune litarske krigle pod pravim uglom. Titula najbr`eg pivopije pripala je Martinu Kajtaziju iz Ba~ke Palanke, koji je litar slistio za 6,16 sekundi. Nije ovo najboqi skor zabele`en na pivarijadi, ali je, ovog leta, bio dovoqan za pobedni~ki pehar. Kajtazi je za sobom ostavio preostalu dvojicu finalista – Mi{ka Fol}ana iz Hajdu~ice, koji je li-

P

vi}eva je, stoga, sa glavne bine si{la bogatija za 30.000 dinara nagrade. Atraktivno i neizvesno bilo je i nadmetawe u dr`awu pune litarske krigle. Najboqi u ovoj disciplini bio je Milorad Ani~i} iz Boto{a, koji je izdr`ao 7,32 minuta da ne spusti ruku i zahvaquju}i tome je zaradio 30.000 dinara. Parirao mu je Nikola Kova~ev iz Zrewanina, kog je sudija, naposletku, diskvalifikovao, jer je tarsku kriglu iskapio za 7,69 sepijama. U `enskoj konkurenciji spustio ruku ispod horizontale. kundi, i tre}eplasiranog Milana ove pivske discipline trijumfo- Tre}i finalista je bio wegov suKi{prdilova iz grada doma}ina, vala je Stojanka Trivunovi} iz gra|anin Goran Omaqev. kome je za to trebalo 8,4 sekundi. Melenaca, ina~e, i pro{logodiPosetioci }e, sem po popularSem imixa za respekt, Kajtazi je {wa pobednica. Lane je pola li- nim nadmetawima, „Dane piku}i poneo i nagradu od 50.000 ditre piva ispila za 5,16 sekundi, va”pamtiti i po koncertu najponara. ali ovog puta trajalo je to malo znatijeg panonskog mornara i – Za pobedu je potrebno malo du`e – 6,75. Me|utim, i to je bilo zrewaninskog zeta \or|a Balatruda, malo talenta, a uz sve to dovoqno da daleko iza sebe osta- {evi}a, kome je pripala ~ast da treba biti i zdravo `edan – kratvi svoje suparnice, obe iz Alek- otvori fe{tu, zatim nastupima ko, ali koncizno objasnio je {amsandrova. Jer, Danijela ^u~ak Mawifika, Masima Savi}a, Rampion. kriglu je isu{ila za 22,91 sekun- ba Amadeusa, Bajage, Zvonka BogI `ene su se opet pokazale kao de, a wena sugra|anka Biqana dana, “Partibrejkersa” i mnogih dostojne rivalke mu{kim pivoBjeli} za 31,76 sekundu. Trivuno- drugih. – Poku{ajmo da zaboraDu~e i firer u boci vimo sve tuge i Nesvakida{wu postavku “Penu{ava strast” priredio brige, da naje gradski Narodni muzej. Bilo je i bizarnih eksponata, zdravimo svipoput boca s likovima Adolfa Hitlera i Benita Musoma koje volimo linija. Zbirka Miroslava Mihwaka, kolekcionara od i koji vole nas. 1998, obuhvata oko 17.000 etiketa sa pivskih fla{a iz Da poka`emo svima koliko vi{e od 200 dr`ava. @eqko Grujin, koji }e uskoro u Be~nam je veliko kereku otvoriti Muzej pivskih fla{a, predstavio se kosrce, {iroka lekcijom oko 4.000 razli~itih staklenih pivskih ~a{a, du{a i koliko krigli, bokala i ~izama sa logom pivara. Muzej je ugoznamo da se vestio i Lazara Ernesta, koji trenutno ima 447 punih, razselimo – poruli~itih piva iz vi{e od 30 zemaqa sa svih kontinenata, ~io je nadahnukao i Veselina Berberskog, koji je od 1960. skupio preko to zrewanin12.000 etiketa koje poti~u iz stotinu zemaqa sveta. ski lordmer

Mileta Mihajlov otvaraju}i manifestaciju. I bilo je tako. Zahvaquju}i rekama qudi i piva koje su od srede do nedeqe ovde tekle, Veliki Be~kerek, Petrovgrad, Zrewanin, ka-

ko se kome svi|alo, jo{ jednom je dokazao da je raj za pivopije. Mada je pre nekoliko godina ostao bez svoje pivare, jednog od osniva~a sad ve} ~uvenog hepeninga. @eqko Balaban

PRE^ANSKA LEKSIKA

[vandrav

B

ili {ta sve svrbi sirotog ~oveka

olest i siroma{tvo se ne mogu sakriti. Vaqda i jer obi~no idu zajedno. Te{ko je i bogatima. Nije se badava govorilo za imu}ne: Vidi ga kako je lep pa deb’o! Sirotiwa, pak, ~im se pojavi na {oru, kazuje od koje je fele. Ko`a tamna, “kao tu~”, ruke kvrgave, a lice – {vandravo! Pokriveno krupnim ili sitnim krastama, sve`im ili starim ~iri}ima, bubuqicama. Uglavnom, {trokavo. Pla~e za dobrim sapunom i toplom vodom. Misli{ da bi posle dobrog ribawa sinulo i ozdravilo. Ali, nije uvek tako. Te siroma{ke bolesti nagr|enosti ko`e bile su ne tako davno najjasniji izve{taj o tome u kakvom je stawu selo, predgra|e, cela dr`ava, ako im je gotovo svako drugo dete {ugavo, o{i{ano do glave, odnosno “tretirano” na va{ke, u{i i gwide. Pa jo{ i `valavo. S beli~astim i modrim krastama na uglovima ustiju. A ba{ tako smo i mi (gotovo svi) izgledali pre ne{to vi{e od pola veka. Znalo se: kao posledica siroma{tva, tek pro{log rata, u kojem smo jo{ bili i – pobednici! A to je najnaivnije od zala {to ih nosi svaki rat jer su drugi pro{li mnogo gore: ubijeni, izgoreli, obe{eni, raseqeni i opqa~kani. Zatrveni. Zaista je neverovatno kako qudi sve to brzo zaborave pa opet zarate. Jo{ uz pesmu. Dobro, {vandravost se lako le~i, ~ak i kad je posledica neke bolesti. Recimo, ov~ijih bogiwa. Onda se zove {trokavost. [to je ime i za svaku prqav{tinu na vratu, rukama i nogama. Osim ako se ba{ ne zna precizno {ta je. Kao krajem avgusta, kad po sala{ima hvataju decu da im vru}om ki{nicom i par~etom o{trog crepa skinu s no`nih zglobova putwice. Okamawenu pra{inu {to se tokom leta naslagala u borama oko ~lanaka, sve od {qapkawa po mlakim barama i pra{ini, onoj sitnoj kao najfiniji puder,

na lenijama i strwikama. @vale u pred{kolsko doba ve} treba da budu “sanirane”, plavim kamenom, tj. modrom galicom, bakarnim sulfatom koji mora imati svaka prava paorska ku}a jer se od wega, s kre~om, pravi ~uvena “bordovska ~orba” koja le~i paradajz, vinovu lozu i jo{ neke vo}ke. Ali za va{ke su tek dolazili pravi dani. Dovoqno je bilo da samo jedno dete do|e u {kolu s leglom ovih odvratnih `ivuqki pa da za koji dan svi moraju da se {i{aju do glave, ma`u petrolejom, devoj~ice i{~e{qavaju kosu onim gustim ~e{qevima od kravqeg roga. Svejedno, uz malo sre}e, do kraja prvog tromese~ja nije bilo {vandravih i {trokavih. Siroma{tvo se vra}a i ako nema rata. Topla voda je prona|ena, lekovi boqi i dostupniji, svest o li~noj higijeni na vi{em nivou nego nekad, ali je {uga, zarazna bolest {to je izaziva minijaturni parazit, tipi~ni pratilac siroma{tva, nebrige i neobave{tenosti, jo{ veoma `ivahna. U celom svetu, mu~i ~itave milione, ~ak i u tako razvijenim sredinama kao {to je SAD, gde se zabele`i ~itavih 1.000 novih slu~ajeva godi{we! No, ovaj nepodno{qiv svrab (znam iz li~nog, davnog, iskustva), mu~i qude jo{ od anti~kih vremena, {to je zabele`io i Aristotel, a lekari starog Rima mu dali ime scabies. Na engleskom je “seven years itch”, kako je nazvan i jedan od najlep{ih filmova Merilin Monro, preveden kod nas kao „Sedam godina vernosti”. U kojem nema ni re~i o {ugi ve} o patwi Wujor~ana od letwe `ege. No, {uga je toliko dugo me|u nama da je u{la i u razne poslovice, pa se ka`e kad ne{to nedostaje „na~isto sam {ugav” bez televizora, frakli}a rakije na{te srce, redovne posete pijaci, bircuzu... PavleMale{ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

[ampioniSr|anBiki}iMiodragSpasi}„Dalapa”proteralagajdeizsokaka

NOVOSA\ANI OPET PRVACI STAPARSKE „PRVE HARMONIKE VOJVODINE”

Zettazbinuturioukolo Staparu, bi}e najpoznatijem selu somborskog atara, posebno `ivo bude uo~i Velike gospojine, na kojoj se, dodu{e, ne ga|aju gradona~elnici balonima punim vode, ali se makar pojede, popije i zasvira. Desetu „Prvu harmoniku Vojvodine” obele`ilo je progla{ewe dva ravnopravna pobednika u najja~oj, seniorskoj, kategoriji. Stru~ni `iri, u sastavu: Mi{a Mijatovi}, kompozitor i vo|a orkestra RTS, koji je pratio takmi~are na finalnom nastupu, zatim muzi~ki urednik RTV Jo van Jo va no vi}, Vla di mir Stankovi}, prof. Dimitrije

U

Golemovi}, prof. dr Milorad Mi{kov i Srba Ivkov, te `iri publike (Milorad Radovi}, Dra gan Le ki} i Jo vi ca Ne di}), slo`io se da decenijski jubilej obele`i dodelom dve nagrade – Novosa|anima Sr|anu Biki}u i Miodragu Spasi}u, koji su i prethodnih godina pobe|ivali u prestonici srpske vojvo|anske harmonike, a Biki} i na sokobawskom takmi~ewu „Prva srpska harmonika”. Kako je maesto Spasi} vi{ekratni {ampion u seniorskoj konkurenciji, odlukom `irija „Prve harmonike Vojvodine”, ubudu}e }e na staparskoj fe-

{ti mo}i da nastupa samo revijalno, van konkurencije, ali }e biti ~lan stru~nog `irija, pa }e imati priliku da sa druge strane proverava da li stasavaju mladi naslednici. U to }e mo}i da se uveri prate}i karijeru ovogodi{wih pobednika u starijoj juniorskoj konkurenciji (tre}i je bio somborac Bojan [op, drugi Nikola Cveji} iz Vrbasa, a {ampion Milan Latinki} iz Titela). Staparci ba{ imaju sve pravo na naziv prestonice harmonike, jer je od sredine 20. veka u narodnom `ivotu i muzi~koj praksi sela naro~ito populari zo va na har mo ni ka, ko ja je

potpuno potisnula tradicionalne gajde. U proteklih sedam-osam de ce ni ja sta sa va ju stalno nove generacije staparskih har mo ni ka {a. Ma lo se zna da je selu posve}eno i nekoliko instrumentalnih melodija, kola za harmoniku. Prvo, pod nazivom „Staparka“, napisao je legendarni Jovica Petkovi}, koji je svojevremeno `iveo u Staparu i postao staparski zet, a slede}i wega, istaknuti umetnik na harmonici Srba Ivkov, Staparac, zavi~aju je posvetio dva kola – „Nova Staparka“ i „Staparski vez“. M. Miqenovi}

Bronzani{arm{ahovskogmaestra raj jedne od prometnijih ta~aka Ruskog parka u rodnom Vr{cu zaslu`io je spomenik prvi srpski {ahovski velemajstor, legendarni Bora Kosti} (1887–1963). Tako se sugra|aninu odu`ila varo{ ~ije je ime on proslavio {irom sveta nastupaju}i na onda{wim najpresti`nijim planetarnim turnirima. Upam}en je i kao pravi globtroter i veliki polularizator drevne igre. Wegov put po svetu trajao je skoro tri godine, od 1923. do 1926. i na turneji, do tada nevi|enoj u istoriji {aha, obi{ao je gotovo sve kontinen-

K

te. Sve relavante novine pisale su o spektakularnu partiju, koju je u Keniji igrao na samo ekvatoru: on je poteze vukao na severnoj, a protivnik na ju`noj hemisferi! Te~no je {ahovski maestro govorio engleski, ruski, ma|arski i hebrejski, bio jedan od najboqih svetskih igra~a na slepo, ali i neponovqiv erudita, dendi i {armer. Kraj wegovog bronzanog izdawa ~esto zastaju plavu{e, crnke i dame s frizurama `ivopisnih boja, koje ne propu{taju da s wim bar simboli~no razmene potez ili ga ~ak zagrle. M. Mitrovi}


dRU[TvO

dnevnik

PUPSODGOVARANEZAVISNOMUDRU@EWUPENZIONERAJAVNIHSLU@BI

Kostupenzionerskomgrlu „Mnogima je Partija ujediwenih penzionera Srbije kost u grlu i to nije tajna, jer se takvi u posledwe vreme sve vi{e ofiraju, neki javno, a neki zakulisno, iza drugih autora„, poru~io je predsednik Op{tinskog odbora PUPS u Zrewaninu Slavko [u}urovi}. Reaguju}i na optu`be zrewaninskog ogranka Nezavisnog udru`ewa penzionera javnih slu`bi na ra~un Penzijsko – invalidskog fonda i PUPS-a, objavqene u listu “Dnevnik”, [u}urovi} je kazao da one kojima ova partija smeta najvi{e zabriwava {to tu politi~ku stranku prihvata sve ve}i broj starijih gra|ana jer “direktno {titi interese penzionera i socijalno najugro`enijeg dela na{eg dru{tva”. Podsetimo, predsednik NUPJS u Zrewaninu Jelenko

Krajovan, na konferenciji za novinare, upozorio je na nedoma}insko poslovawe Upravnog odbora PIO fonda koji, kako je konstatovao, ugro`ava redovne isplate penzija. Kao posebno odgovornu za ovakvo stawe, Krajovan je izdvojio Partiju ujediwenih penzionera Srbije, navode}i da su najistaknutiji funkcioneri PUPS-a bili ~elnici Fonda PIO (a neki su i sada), i to u vreme kada su iz wega nestajale ogromne svote novca i kada je na ~udesan na~in otu|ena pozama{na imovina. Kako je napomenuo, ve} pet meseci se ne objavquje izve{taj inspektora kriminalisti~ke policije koji ~e{qaju dokumentaciju koja nesumqivo potvr|uje ~erupawe kase PIO fonda. Krajovan je, ujedno, optu`io PUPS da nije ispunio obe}awa data pre ulaska u vlast.

Nije nam jasno za{to PUPS smeta navedenom udru`ewu i wegovom predsedniku Jelenku Krajovanu jer i oni su penzioneri, a mi {titimo i zastupamo sve penzionere i socijalno ugro`ene. Dakle, svi penzioneri, pa i ~lanovi zrewaninskog ogranka nezavisnog udru`ewa, dobili su 21,63 odsto pove}awe penzije za posledwe tri godine, koliko je PUPS u vlasti. Pritom, nemojte zaboraviti da su dve godine bile zamrznute i penzije i plate u javnom sektoru, zbog svetske ekonomske krize, i tada je penzionerima sa najni`im primawima ispla}ivana socijalna i druge vrste pomo}i u vi{e navrata – replicirao je [u}urovi}, dodaju}i da je PUPS ispunila sve {to je obe}ala u predizbornoj kampawi.

Komentari{u}i tvrdwe da su ~elni qudi PUPS-a bili, a i da su sada, u vrhu “o~erupanog” PIO fonda, on je naglasio da to nije ta~no i da nije korektno klevetati najodgovornije qude stranke penzionera. Istina je da je JovanKrkobabi} osnovao Fond PIO samostalnih delatnosti, i da je to bio najja~i i najstabilniji fond koji je pripojen republi~kom Fondu PIO, kao jedinstvenom za sve penzionere. Dobro je {to fond ~e{qaju nadle`ni istra`ni organi koji }e nepristrasno i istinito informisati javnost o stawu koje utvrde, a pau{alne optu`be, tendenciozno izre~ene, samo potvr|uju na{u sumwu da Jelenko Krajovan radi za naru~ioce neosnovanih optu`bi – zakqu~io je [u}urovi}. @.Balaban

TROJICASTUDENATANOVOSADSKEVISOKETEHNI^KE[KOLENAOBUCIURUSIJI

Praktikantiiznad Arkti~kogkruga U okviru saradwe novosadske Visoke tehni~ke {kole i ruskog Dr`avnog fakulteta protivpo`arne za{tite u Sankt Peterburgu, ovog meseca su trojica studenata druge godine VT[-a sa studijskih programa za{tite, na praksi bili ~ak u Murmansku, {to }e re}i severnije od Severnog polarnog kruga! Milan Jankovi}, student za{tite od po`ara, Petar Bubalo, student civilne za{tite i spasavawa u vanrednim situacijama i ^edomir Vitomir, koji studira bezbednost i zdravqe na radu u~estovali su u obuci spasavawa sa spasila~kom ekipom Murmanska! Ovaj lu~ki grad nalazi se na krajewem severozapadu Ruske Federacije, u oblasti izme|u Barencovog i Belog mora, gde je fascinantna priroda: nepregledne tundre s niskim {umama, vi{e od 800 jezera (prebogatih ribom), mno{tvom reka i re~ica koje od iskona pohode lososi iz mora da bi se tu mrestili, plivaju}i uzvodno i prosto lete}i savla|uju mno{tvo vodopada na tom putu. Ti fascinantni prizori samo su neki iz prebogatog „spomenara” koji su

15

ISTRA@IVAWEOKORUPCIJIUZDRAVSTVU

Polovinuupu}uju naprivatneklinike Svaki drugi ispitani u Srbiji imao je iskustva sa korupcijom u zdravstvenim ustanavama, ~etvrtini je novac tra`en direktno a polovini indirektno, pora`avaju}i su rezultati istra`ivawa o korupciji u zdravstvu koje je uradilo udru`ewe gra|ana „Roditeq”. Skoro polovina ispitanika je iz dr`avnih klinika upu}ivana na privatne klinike kako bi tamo obavili procedure ili preglede koji su ina~e pokriveni zdravstvenim osigurawem. Na dodatno pla}awe usluga najve}i broj ispitanika se odlu~uje zbog straha od lo{eg tretmana lekara i medicinskog osobqa ili skra}ewa vremena ~ekawa na odre|enu intervenciju, pokazuju rezultati tog istra`ivawa. Oko 40 odsto ispitanika nije svesno da „~a{}avawe” medicinskog osobqa predstavqa vid korupcije, a vi{e od polovine ispitanika nije upoznato sa svojim pravima kao pacijenata i obave-

zama lekara i medicinskog osobqa u zdravstvenim ustanovama. Istra`ivawe je sprovedeno na uzorku od 421 ispitanika, od kojih su 87 odsto direktne korisnice zdravstvenih usluga institucija koje se bave reproduktivnim zdravqem `ena, a 13 odsto ispitanika ~ine ~lanovi porodica ili prijateqi korisnica usluga. Ciq istra`ivawa je da se ustanove preliminarni podaci o u~estalosti korupcije i stepenu postojawa „prikrivenih oblika korupcije” koji ne podrazumevaju samo otvoreno tra`ewe i davawe novca, ali i da se stekne uvid u na~ine na koje se korupcija odvija u okviru zdravstvenih ustanova koje se bave reproduktivnim zdravqem `ena u Srbiji. Odgovori na pitawa sadr`ana u onlajn anketi izra`avaju stavove korisnika zdravstvenih ustanova o korupciji, ali i pru`aju uvid u reakcije korisnika u situacijama kada se suo~e sa korupcijom, navedeno je u saop{tewu.

DijasporauSrbijubez me|unarodnedozvole Srpski dr`avqani iz dijaspore, prilikom dolaska u Srbiju, ne moraju da poseduju me|unarodnu voza~ku dozvolu, ve} je dovoqna samo va`e}a voza~ka isprava, saop{tilo je ju~e Ministarstvo vera. Ministar vera i dijaspore Sr|an Sre}kovi} rekao je da policijski slu`benici ne zahtevaju da voza~i sa stranom voza~kom dozvolom obavezno moraju da imaju i me|unarodnu voza~ku dozvolu. - Voza~i iz dijaspore mogu da odahnu, jer prilikom boravka u Srbiji ili samo tranzita, mogu

da pro|u sa va`e}om voza~kom dozvolom. Ministarstvo kroz baze podataka o ovome obave{tava sve na{e dr`avqane, koji planiraju dolazak u Srbiju - rekao je Sre}kovi}. Ministarstvu vera i dijaspore se u proteklom periodu obra}ao veliki broj qudi iz dijaspore, pre svega iz dr`ava ~lanica EU, u vezi obaveze voza~a da uz va`e}u voza~ku dozvolu izdatu u inostranstvu, poseduju i me|unarodnu voza~ku dozvolu prilikom tranzita kroz Srbiju, navedeno je u saop{tewu.

SRBISVEVI[EPUTUJU

Hotelitvrde boqipazar Na{estudenteobu~avalaspasila~kaekipaMurmanska

pad, eksploatacija nikla, velika pomorska luka s ledolomcima koja se nikada ne zamrzava i kao takva je pogodna za prevlast u osvajawu arkti~kog prostora... S obzirom na sve to spasila~ke ekipe Mur-

Nepreglednetundresniskim{umama,vi{eod800 jezeraprebogatihribom,mno{tvorekaire~ica kojeodiskonapohodelososiizmoradabisetu mrestili,plivaju}iuzvodnoiprostolete}i savla|ujumno{tvovodopadanatomputu na{i studenti doneli s ovog jedinstvenog, uzbudqivog i korisnog putovawa. - U ovo doba godine tamo je polarni dan i sunce svega nekoliko sati za|e za horizont - ka`u na{i studenti odu{evqeni jo{ jednim prirodnim fenomenom koji su do`iveli u Murmansku. - Bilo je to dragoceno iskustvo, ali je za nas posebno korisna bila obuka koju smo pro{li. U Murmanskoj oblasti ima dosta opasnih postrojewa: atomska elektrana, nuklearni ot-

ponedeqak29.avgust2011.

manska moraju biti obu~ene za reagovawe u razli~itim vanrednim situacijama. Zato nije neobi~no {to Murmansk koji je veli~ine Novog Sada ima {est vatrogasnospasila~kih brigada. Sa studentima je u Murmansku boravio i direktor VT[ prof. dr Bo`oNikoli}sa saradnicima. - Dogovoreno je da studenti VT[ tamo mogu obaviti celokupnu praksu u {estom semestru, a na{i doma}ini su izuzetno zainterseovani i za {irewe saradwe s na-

{im vatrogasnim i spasila~kim jedinicama - ka`e Nikoli} i s ponosom isti~e da su jo{ ~etvorica studenata vrlo uspe{no predstavili i sebe i {kolu ~ak u Americi i to u~e}i na daqinu. Naime, VT[ razvija i veoma uspe{nu saradwu s Dr`avnim kolexom u Mekonu, u Xorxiji (SAD), pa su studenti druge godine Informacione tehnologije Josip Opa~i} i Vladimir Savi} i Neboj{a Jari} i Nikola Bogdanovi}, koji studiraju Elektronsko poslovawe, iz Novog Sada slu{ali i polagali po jedan predmet s pomenutog ameri~kog kolexa putem sistema daqinskog u~ewa. „Oni su sa svojih ku}nih ra~unara komunicirali s profesorima i kolegama u SAD, pristupali materijalu za u~ewe i uspe{no zavr{ili zadate obaveze, te polo`ili ispit s maksimalnim ocenama uz sve pohvale ameri~kih profesora”, isti~u na VT[-u. - Ovaj program daqinskog u~ewa je sjajan, mnogo sam nau~io i dobio maksimalan broj bodova na

projektima. verujem da sam pokazao da sam dobro „potkovan” znawem i nadam se prilici da daqinski poha|am jo{ naprednijih kurseva sa Mekon kolexa - ka`e Josip Opa~i}. - Kurs je zavr{en i imam maksimalan broj bodova. Nau~io sam mnogo o aktuelnim tehnologijama, najvi{e preko diskusije s profesorima i kolegama. Voleo bih da odslu{am jo{ kurseva, a nadam se da }e na{i dobri rezultati pove}ati {ansu za to - ukazuje Neboj{a Jari}. Na VT[-u isti~u da s Kolexom iz Mekona planiraju pove}awe broja kurseva koje bi wihovi studenti mogli poha|ati daqinski, pa i da im se omogu}i da otputuju u SAD i u`ivo poha|aju predmete. Ove dve visoko{kolske institucije pregovaraju i o tome da kreiraju zajedni~ki program studija. Tako bi studenti deo kurseva slu{ali na VT[-u, a deo na Dr`avnom kolexu u Mekonu ( daqinski ili u`ivo) i dobili bi diplomu priznatu u obe zemqe. V.^eki}

SERIJAOTITANIKUIUZGRADINARODNESKUP[TINE

Imaliparlamentmesta zaitalijanskuepopeju Rukovodstvo republi~kog parlamenta dobilo je zahtev da se u Domu Narodne skup{tine, jedanom od najlep{ih zdawa u srpskoj prestonici, snime pojedini kadrovi italijanske serije o Titaniku. Zahtev je jo{ u fazi razmatrawa, a sekretar VeqkoOdalovi} ka`e da je takvih zahteva u posledwe vreme sve vi{e i da oni dolaze od filmaxija, dr`avnih organa, nevladinih i me|unarodnih organizacija i da Skup{tina Srbije izlazi u susret svim zahtevima koji su u duhu te institucije i zgrade na Trgu Nikole Pa{i}a. Serija o izgradwi najpoznatijeg broda „Titanik - krv i ~elik” u produkciji itali-

janske televizije Rai Uno snima se, ina~e, na vi{e lokacija u Srbiji. Dobijawe „zelenog svetla” za snimawe kadrova i u nutar srpskog parlamenta deo redovnog procesa kroz koji prolazi svaki zahtev. Svojevremeno u tom velelpnom zdawu, ~ija je gradwa trajala od 1907. do 1936. godine, snimqeni su deloi filma „Koriolan” Ralfa Fajnsa, moderne adaptacije [ekspirove drame o rimskom ratnom junaku. Odalovi} je objasnio da Skup{tina Srbije ne iznajmquje prostor i ne napla}uje takve usluge, jer bi „finansijski i komercijalni efekat bio vrlo mali, ~ak zanemarqiv”.

On je, me|utim, napomenuo da je do sada bilo odbijenih zahteva poput onoga kada su producenti filma „Gavran” imali nameru da u skup{tinsko zdawe uvedu kowa. - Bilo je nekoliko slu~ajeva u kojima smo izlazili u susret, ali smo vodili ra~una da ti projekti ne vulgarizuju parlament i o tome }emo voditi ra~una i ubudu}e - rekao je Odalovi}, koji ka`e da, kada je bilo u pitawu uvo|ewe kowa u parlament, nije imao ama b{ nikakvu dilemu da taj zahtev bude odbiijen. On je objasnio da se uvek vodi ra~una i o tome da sve te aktivnosti ne ugro`avaju redovan rad Skup{tine Srbije, zbog ~ega se one uglavnom odvijaju vikendom.

Iako je finansijska situacija u zemqi daleko od idealne, u posledwih pet godina broj qudi koji putuju na letovawe, zimovawe ili po evropskim metropolama, je ipak porastao, pokazalo je istra`ivawe koje je sprovela internet turisti~ka agencija „Putovawa.info”. U istra`ivawu,

di qudi od 21 do 30 godina (40 odsto), odnosno 31 do 40 godina (40 odsto), pa je normalno da danas putuju vi{e nego pre 15 ili 20 godina. Interesantno je, me|utim, da su za ~ak 85 odsto ispitanika cene turisti~kih aran`mana nekada bile daleko pristupa~nije ne-

koje je imalo za ciq da otkrije {ta se u turizmu i navikama putnika promenilo u posledwih 20 godina , 60 odsto ispitanika reklo je da je najvi{e putovalo u periodu od 2007. do danas. Upola mawe anketiranih (oko 30 odsto), navelo je da je najvi{e putovalo u periodu od 2001. do 2006, dok je tek svaki deseti u~esnik istra`ivawa rekao da je najvi{e putovao tokom devedesetih godina pro{log veka. Ipak, treba uzeti u obzir da su u istra`ivawu pre svega u~estvovali mla-

go {to su danas. Oko 65 odsto anketiranih na pitawe o ceni aran`mana odgovorilo je da su preskupi, dok ih ostali smatraju podno{qivim. Sude}i prema rezultatima istra`ivawa hoteli danas imaju daleko boqu zaradu nego ranije. Naime, dok je 40 odsto ispitanika pre petnaest godina naj~e{}e odmor provodilo u privatnom sme{taju, danas isti procenat qudi svoj dom zamewuje hotelom, dok je privatni sme{taj izbor tek svakog petog ispitanika.

Treningzadobijawe donacijaEU U Info sobi Kancelarije za mlade odr`an je jednodnevni trening o dobijawu donacija Evropske Unije za finansirawe razvojnih projekata (European Project Proposal Development Training), saop{tila je ju~e ta kancelarija. Tim doma}ih i inostranih eksperata BSN Training Academy objasnio je u~esnicima kako da prona|u EU konkurse na koje mogu aplicirati, osnovne principe

funkcionisawa bespovratnih donacija, kako napisati i razviti uspe{an projekat po standardima EU, kao i savremene ve{tine dizajna i pisawa projekata. Zbog nedovoqne informisanosti javnosti o konkursima i nepoznavawa postupaka pisawa projekata, iskoristi se mawe od 30 odsto mogu}nosti, pa je ovakav trening vi{estruko koristan mladim qudima, navedeno je u saop{tewu.


SPORT

ponedeqak29.avgust2011.

dnevnik

c m y

16

SVETSKOPRVENSTVOUKOREJI

PRVALIGASRBIJE

Duda{u{estomesto ZamrznutaSlanabara Kakvo srce ima Mihail Duda{! Odavno srpska atletika nije imala takvog borca kakav je desetobojac Mihail Duda{. On je na Svetskom prvenstvu u Daegu osvojio {esto mesto sa 8.256 bodova. Time je za 139 bodova popravio rekord Srbije kojeg je postavio u Ostravi pre mesec dana (8.117). Srpska baca~ica diska Dragana Toma{evi} zauzela je sedmo mesto na prvenstvu sveta, hicem od 62,48 metara. Prva je bila Kineskiwa Li \anfeng (66,52 metra), druga Nemica Nadin Miler (65, 97), a tre}a Kubanka Barios D`arelis (65,73).

Proleter-Srem1:2(1:2)

NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 800, sudija: Stojilovi} (Beograd). Strelci: Sekuli} u 15. (iz penala) za Proleter, Sin|i} u 40. i Trebovac u 45. minutu za Srem. @uti kartoni: ^i~ak i Krasi} (Proleter), a Ba{anovi}, Sin|i}, Obradovi} (Srem). Crveni kartoni: Krasi} (Proleter), a Obradovi} (Srem). PROLETER: Bogunovi} 6, Tanasin 6, \or|evi} 6 (Asani 6), ^i~ak 7 (Filipovi} 6), @igi} 6, Desnica 7, Ra{iovan 6, Krasi} 7, Bogunovi} 7, Sekuli} 7, Zec 6 (Gali} 6).

MihailDuda{

Boltbr`iiodpi{toqa Kakav {ok na Svetskom prvenstvu u Daegu! Najbr`i ~ovek na planeti, svetski rekorder, osvaja~ svih mogu}ih zlatnih medaqa u najbr`oj atletskoj dicsiplini ostao je danas bez zlatne medaqe na Svetskom prvenstvu! Jamaj~anin Usein Bolt diskvalifikovan je u finalu trke na 100 metara, jer je napravio prestup na startu, ta~nije prerano je krenuo!

Bolt je samog sebe upozoravao na to da mora da bude skoncetrisan na startu uo~i po~etka takmi~ewa, ali pogre{io je upravo u tome. Neverica, {ok na stadionu u Dageu. Kad nema Bolta onda je sve mnogo lak{e. Pobedio je Jamaj~anin Johan Blejk u vremenu 9,92 sekunde, drugi je bio Amerikanac Volter Diks (10,08), a tre}i Kim Kolins atleti~ar iz Sent Kits i Nevisa, (10,09).

JuseinBolt

SVETSKOPRVENSTVONABLEDU

Direktnoupolufinale ve}nadebiju Prvog dana Svetskog vesla~kog prvenstva na Bledu (Slovenija) nasupile su sve srpske posade, a najvi{e uspeha imao je novoformirani dubl skul Iva Obradovi}, Ivana Filipovi} koji se briqantnom vo`wom u kvalifikacijam plasirao direktno u polufinale planetranog {ampionata. Obradovi}eva i Filipovi}eva, koje su u nedequ imale vaterno kr{tewe na me|unarodnoj scenu u ovom sastavu, s vremenom 7:00.45 zauzele su drugo mesto u tre}oj kvalifikacionoj grupi i zajedno sa prvoplasiranom Poqskom (6:56.57) do{le do 12 najboqih u ovoj disciplini. Tre}e, ~etvrto i peto mesto zauzele su posade ^e{ke (7:07.38), [vajcarske (7:09.26) i Republike Irske (7:09.28) pa }e u respesa`.

Nema~ke (5:54.41). ^etvrta je bila Rumunija (6:01.05), peta Rusija (6:10.98) a posledwi Iran (6:33.76). Iz ostalih kvalifikacionih grupa direktno u polufinale plasirale su se posade Gr~ke (5:49.23, druga grupa), Belorusije (5:50.96, tre}a grupa) i Velike Britanije (5:49.20, ~etvrta grupa). Dubl skul Marko Marjanovi}, Du{an Bogi}evi} je u drugoj kvalifikacionoj grupi ove discipline s vremenom 6:33.31 zauzeo peto mesto pa }e plasman u polufinale poku{ati da ostvari kroz repesa`. Prvo mesto u ovoj grupi zauzeo je ~amac Slovenije (6:14.65) koji se direktno plasirao me|u 12 najboqih. Druga Francuska (6:17.34), tre}a Argentina (6:23.78). ~etvrta ^e{ka (6:29.58) i {esta Rusija (6:40.98) }e poput na{e posade morati na „popravni“. Pored Slovenije u ovoj disci-

U ovoj disciplini ve} prvog dana prvenstva vizu za polufinale pored Danaca izvadile su i Velika Britanija (5:59.58) koja je trijumfovala u prvoj kvalifikacionoj grupi, Kina (5:57.99), pobednik u drugoj grupi i Italija (5:58.23), najboqa u tre}oj. Novoformirani dvojac bez kormilara Nikola Stoji}, Jovan Popovi} prvi zajedni~ki nastup na me|unarodnoj sceni posle pet godina zavr{io je na ~etvrtom mestu. U tre}oj kvalifikacionoj grupi ove discipline s vremenom 6:37.64 pro{ao je kroz ciq iza posada Italije (6:28.55), koja se direktno plasirala me|u 12 najboqih, Gr~ke (6:35.58) i SAD (6:37.08). Pet i {esto mesto osvojili su ~amci Hrvatske (6:46.87) i Argentine (6:49.35). Prva mesta u prvoj, drugoj i ~etvrtoj kvalifikacionoj grupi osvojile su Kanada

3.KOLO Radni~ki(S)-Mladiradnik DowiSrem-NoviSad Sin|eli}-Banat ^ukari~ki-In|ija Teleoptik-Mladenovac Be`anija-Radni~ki(N) Proleter-Srem Kolubara-Napredak Mladost(L)-Sloga(K) 1.Banat 3 2.Mladenovac 3 3.Kolubara 3 3 4.In|ija 5.Radni~ki(N)3 6.Mladost(L) 3 7.M.radnik 3 8.DowiSrem 3 3 9.Srem 10.Radni~ki(S) 3 11.Sloga(K) 3 12.Be`anija 3 13.Teleoptik 3 14.Sin|eli} 3 15.Proleter 3 16.^ukari~ki 3 3 17.Napredak 18.NoviSad 3

2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0

1 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 3 0 0 0 2 2 1

0 1 1 1 0 0 1 1 1 1 1 0 2 2 2 1 1 2

6:2 6:4 4:3 4:3 3:2 2:1 4:3 3:2 4:4 3:3 1:2 1:1 4:5 4:6 2:4 3:4 1:3 2:5

3:2 2:0 1:3 1:2 2:3 0:0 1:2 2:0 0:0 7 6 6 6 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 3 2 2 1

Uslede}emkolu(3/4.septembra) sastajuse:Srem-NoviSad,In|ijaRadni~ki(S),Proleter-^ukari~ki, Mladi radnik - Be`anija, Radni~ki (N)-Kolubara,Napredak-Sin|eli}, Banat - Teleoptik, Mladenovac Mladost(L),Sloga(K)-DowiSrem.

Momenatsju~era{weutakmice

Foto:B.Lu~i}

SREM: Baji} 8, Mili} 7, Ba{anovi} 7, Tatomirovi} 7, Nikoli} 6, Milo{evi} 7, Sin|i} 7, Obradovi} 7, Trebovac 7 (Milosavqevi} 6), Jankovi} 7 (Filipovi}), Nenadovi} 6 (Vu~kovi}). I u drugom susretu pred svojim navija~ima fudbaleri Proletera nisu uspeli da zabele`e pobedu. Slanu baru ju~e su zamrzli Sremci. Po~etak nije nagove{tavao ovaj epilog, jer su doma}i ve} u 6. minutu imali priliku da povedu, naime u naletu Krasi}a je u {esnaestercu oborio Sin|i}, a sudija Stojilovi} pokazao na belu ta~ku. Slabo je Bogunovi} izveo najstro`u kaznu, pa je Baji} uhvatio `ivu loptu. U 15. minutu novo uzbu|ewe pred golom Sremaca, ponovo je Krasi} bio u naletu, a ovoga puta Ba|anovi} ga je oborio, pa je Stojilovi} po dru-

gi put pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator je bio Sekuli}. Da se gosti ne}e predavati pokazao je raspolo`eni Trebovac, koji je sa dvadesetak minuta uzdrmao pre~ku. U 40. minutu Trebovac je pro{ao po desnoj strani, povratnom loptom prona{ao je Sin|i}a, a ovaj efektnim udarcem izjedna~io rezultat. Pogledala je sre}a Sremce u posledwim trenucima prvog dela, slobodan udarac izveo je Trebovac, lopta je zaka~ila kapitena @igi}a i odsela u suprotnom uglu. U nastavku trener Govedarica sve karte bacio je u napad, me|utim na golu Sremaca je bio raspolo`eni Baji} koji je sve udarce uspeo da ukroti, pa su se gosti na kraju radovali jer su nenadano do{li do tri boda. M.Popovi}

SRPSKALIGA-VOJVODINA

PrvibodoviZadrugara Zadrugar-Pali}3:2(1:0) LAZAREVO: Stadion EM Citadela, gledalaca 400, sudija: Majstorovi} (Stari Banovci). Strelci: Milovac u 13. 61. i 69. za Zadrugar, a Panteli} u 60. i Anti} u 75. minutu za Pali}. @uti kartoni: Krstini} i Margi} (Zadru gar), a \u ki} i Pr {i} (Pali}). ZADRUGAR: \uri} 7, Vorgi} 7, Jawanin 7, Vi{kovi} 8, Vidi} 8, Krstini} 8 (Rudni~ki), Pani} 8, Luki} 8 (Milanovi} 7), Bako{ 7 (Vukosavqev), Margi} 8, Milovac 9. PALI]: Jovanovi} 8, Hoxi} 6, Anti} 6, Salati} 7, Paunovi} 6, Stojanovi} 6, Jagodi} 7, \uki} 7 (Pr{i}), Varga 7, Pan te li} 8, Di mi} 7 (Jefti}). Pr vi bo do vi Za dru ga ra u Srpskoj ligi grupa Vojvodina! Puleni Jovana Simuni}a

pokazali su zaista puno. Poveli su golom Milovca u 13. minutu, propustili priliku u 48. da povedu posle odli~ne prilike Pani}a. U 60. minutu sledi gol Panteli}a kao kazna, da bi odmah kada su krenuli sa centra doma}i poveli golom Milovca u 61. minutu - 2:1. Tre}im golom zavr{io je me~ Milovac u 69. minutu. Go sti po sta vqa ju ko na ~an rezultat u 75. minutu, kada je Anti} sa nekoliko metara poslao loptu u mre`u golmana \uri}a. Pre po~etka utakmica minutom }utawa odata je po{ta prminulom dr psihijatru Milinku Kerleti koji je u Fudbalskom klubu u posledwih 30 go di na bio uvek na ne koj funkciji. N.Jowev

SlavqeNovopazov~ana Senta-Radni~ki(NP)1:2(0:1)

DublsskulSrbijeIvaObradovi}iIvanaFilipovi}

Direktno u polufinale dubl skula plasirale su se i posade Australije (6:56.50) i Kine (7:00.09) iz prve grupe kvalifikacija, Velike Britanije (6:53.07) i Nema~ke (6:54.81) iz druge i Novog Zelanda (6:55.41) i Ukrajine (7:01.72) iz tre}e. Polufinale je na programu u sredu od 12,20 ~asova, a svi u~esnici borbe za finale bi}e poznati posle repesa`a koji se vesla u utorak. Odli~nu trku izveslao je i ~etverac bez kormilara Milo{ Vasi}, Radoje \eri}, Miqan Vukovi}, Goran Jagar ali }e uprkos tome priliku za polufinale morati da tra`i kroz repesa`. S vremenom 5:55.33 zauzeo je tre}e mesto u prvoj kvalifikacionoj grupi iza posada Kanade (5:52.78), koja se direktno plasirala u polufinale, i

plini direktan plasman u polufinale ostvarile su i posade Nema~ke (s vremenom 6:17.93 pobedila u prvoj kvalifikacionoj grupi), Velike Britanije (6:18.48, tre}a grupa kvalifikacija) i Novog Zelanda (6:17.03, ~etvrta grupa kvalifikacija). Ni ~etverac bez kormilara za lake vesla~e Milo{ Tomi}, Nenad Babovi}, Milo{ Stanojevi}, Nemawa Ne{i} nije uspeo da zaobi|e repesa`. S vremenom 6:02.07 bio je tre}i u ~etvrtoj kvalifikacionoj grupi u kojoj je pobedila i direktno se plasirala u polufinale posada Danske (5:59.28). Drugo mesto osvojio je ~amac Nema~ke (6:00.60), ~etvrta je bila Indija (6:09:97), peta Argentina (6:11.41), a posledwi Japan (6:17.30) i ove posade }e kao i na{a na popravni.

(6:32.88), Velika Britanija (6:27.10) odnosno Novi Zeland (6:28.72) pa }e i one, poput, Italije prvu narednu trku voziti u sredu kada je na programu polufinale. Sve na{e posade danas imaju slobodan dan. U mu{kom dubl skulu, ~etvercu bez kormilara za lake vesla~e, dvojcu bez kormilara i `enskom dublskulu repesa`i su na programu u utorak, 30. avgusta, a polufinala u sredu, 31. avgusta. U ~etvercu bez kormilara popravni je u sredu, a polufinale tek u petak. Ina~e, u svim mu{kim disciplinama u kojima imamo predstavnike prvih 11 }e se plasirati na olimpijske igre dogodine, dok }e se u `enskom dubl skulu podeliti osam viza za London.

SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 200. Sudija S. Spasi} (Novi Sad). Strelci: Jovi} u 66. za Sentu, a Isailovi} u 36. i Pavlovi} u 61. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Radin, Pankari}an (Senta), Sara~evi} i Baji} (Radni~ki). SENTA: Bodiroga 7, Farka{ 7, kaka{ 6, Radin 6, Cvetkovi} 7, Gruji} 7, Jovi} 7, Popov 6, Pasnkari}an 6 (@muki} 6),, \uki} 6, Vukobrat - (Vasin 6). RADNI^KI: Uro{evi} 8, Sara~evi} 7 (Romi} 8), Stojanovi} 9, Zagorac 8, Ili} 7, Pavlovi} 9 (Bale{evi} -), isailovi} 8, Baji} 8 (Gaji} 7), Rani} 7, Bo{kovi} 7, ^eprwa 7. Sen}ani su neo~ekivano, ali sasvim zaslu`eno pretrpeli poraz u derbiju kola od gostiju iz Nove

Pazove, koji su ve}im delom utakmice ~vrsto dr`ali igru u svojim nogama. Prvu priliku u 17.minutu koju je iskoristio Jovi}, upropastile su sudije koji su zbog navodnog ofsajda poni{tile pogodak, {to je izazvalo veliko negodovawe doma}e pubelike. Gosti su potom preuzeli inicijativu, a u 36.minutu sna`an {ut Pavlovi}a brani Bodiroga, me|utim, odbijenu loptu koja je skoro bila u posedu \uki}, dokopao se Isailovi} i prosledio u mre`u. Gosti u 61.minutu udvostru~uju prednost, kada je Pavlovi} presekao jednu naizgled bezopasnu loptu, utr~ava u {esnaesterac, a Bodiroga je bio nemo}an da zaustavi wegov {ut. Tra~ak nade Sen}anima daje Jovi}, koji se izborio za loptu i sa 12 metara zatresao mre`u Uro{evi}a. M.Mitrovi}

2.KOLO Senta-Radni~ki(NP) Zadrugar-Pali} VeternikViskol-Dolina ^SKPivara-Vr{ac Mladost(BJ)-Radni~ki([) Kikinda-Dunav Ba~kaTopola-Sloga(T) TekstilacItes-Cement 1.^SKPivara 2 2 0 0 5:2 2.Radn.(NP) 2 2 0 0 5:2 3.Cement 2 1 1 0 3:1 4.Sloga 2 1 1 0 2:0 5.Vr{ac 2 1 0 1 4:3 6.Pali} 2 1 0 1 4:4 7.Zadrugar 2 1 0 1 4:4 8.Kikinda 2 1 0 1 4:4 9.Dolina 2 1 0 1 4:4 10.Mlad.(BJ) 2 1 0 1 3:3 11.Dunav 2 1 0 1 3:4 12.Tekstilac 2 0 2 0 1:1 13.Senta 2 0 1 1 1:2 14.Veternik 2 0 1 1 2:4 15.Radn.([) 2 0 0 2 2:5 16.B.Topola 2 0 0 2 1:5

1:2 3:2 1:3 2:1 2:1 3:1 0:2 0:0 6 6 4 4 3 3 3 3 3 3 3 2 1 1 0 0

Uslede}emkolu(3/4.septembra) sastaju se: Cement - Veternik Viskol, Sloga (T) - Tekstilac Ites, Radni~ki(NP)-Ba~kaTopola,Dunav - Senta, Pali} - Kikinda, Radni~ki ([) - Zadrugar, Vr{ac - Mladost (BJ),Dolina-^SKPivara.

VOJVO\ANSKALIGA

Istok Rezultati 2. kola: Radni~ki (B) - Radni~ki (Z) 0:0, Vojvodina (NM) - Dinamo (P) 0:2, Ba~ka 1901 - Borac (S) 5:1, Jedinstvo (BK) - Budu}nost (SC) 4:1, Pro le ter (BK) - Ba~ka (P) 4:0, Jedinstvo - AFK 1:0, Slo bo da (NK) - Obili} 2:0, Kolonija - Kozara 1:0.

Zapad Rezultati 2. kola: Budu}nost (M) - Indeks 1:1, Jedinstvo (SP) - Polet (S) 2:2, Mladost (BP) - Omladinac 2:2, Sloga (E) - Stani{i} 5:1, Jugovi} - Obili} 5:3, Crvena zvezda - Mladost (T) 3:2, Borac (NS) - Radni~ki (SM) 0:1, Ba~ka (BP) - Prvi maj 0:1.


c m y

dnevnik

NA OKUPU I MLADI

ZaletzaIrce iFarane Imladareprezentacijaokupi}eseuStaoj Pazovi, jer izabranike Aleksandra Jankovi}a o~ekuju dva duela: Srbija igra protiv Severne Irske 2. septembra i Farskih Ostrva 6.

AleksandarJankovi}

septembra. Utakmica Srbija SevernaIrskaigra}ese2.septembrauNovomSaduu16.30~a-

sova,dok}e~etiridanakasnije na{imladifudbaleriugostiti odgovaraju}uselekcijuFarskih Ostrva na renoviranom gradskomstadionuuU`icu(16.30). Na Jankovi}evom spisku nalaze se-  Golmani: Branimir Aleksi}(Spartak),Aleksandra Kirovski(Crvenazvezda),Vaso Vasi} (Vintertur). Odbrana: Vujadin Savi} (Bordo), Matija Nastasi} (Fjorentina), Marko Petkovi} (OFK Beograd), NemawaGudeq(Breda),MilanMilanovi} (Palermo), Filip Miladinovi} (Borac).Sredina terena: Aleksandar Igwovski (Verder), Luka Milivojevi} (Rad), Darko Lazovi} (Crvena zvezda),VukMito{evi}(Vojvodina), Slobodan Medojevi} (Vojvodina), Sa{a Markovi} (Partizan), Filip \uri~i} (Herernven), Nenad Krsti~i} (Sampdorija), Luka Milunovi} (Varegem). Napad: Nemawa Koji}(Rad),NemawaMili}(OFK Beograd), Stefan [}epovi} (Bri`). S. S.

SUBOTI^ANI NEPREPOZNATQIVI U UTAKMICI S METALCEM

OdZvezdese ne`ivi

PrvokoloSuperligeSrbijei sjajnoizdaweSpartakaume~uprotiv Zvezde podigli su fudbalsku Suboticunanoge.No,dveutakmice,dvaremija,pogotovoonajuSuboticiprotivMetalca,prili~no susplasnulaodu{evqewenastalo poslepobedeprotivZvezde. U me~u protiv Metalca Spartaknijepru`ioigrukojazadovoqavaambicijeplasmanauEvropu. Retkeprilikeizigrenisuiskori{tene,ateksusenaprstemogliizbrojatiigra~ikojisuindividualnim akcijama ne{to hteli dapromene. ZoranWegu{,trenerSpartaka Zlatiborvode,biojevidnorazo~aranstawemposledevedesetminutaigre,anakratkojkonferenciji za {tampu nakon utakmice istakaoje: -@aomije{tosmorazo~arali publiku,apobedunismozaslu`ili.Lo{esmou{liuutakmicu,lo{esmostajalinaterenu,nijebilo discipline u igri, niti agresivnosti. Predstoji nam ozbiqan period, moramo ne{to mewati. Ve}dveutakmicenismonanivou prvogkola,apauza}enamsigurno dobrodo}i. Sa druge strane, Milanov~ani su bili daleko zadovoqniji. Bio jetoprvibodekipeMetalcaunovojsezoniidaimjenekopreme~a

ponedeqak29.avgust2011.

17

SELEKTOR PETROVI] OKUPQA ORLOVE

UBelfastudobariremi Orlovi}edanasupodnebiti naokupuuKu}ifudbalauStarojPazovi,{to}ebitiipo~etakminipripremamzapredstoje}i dvome~ u kvalifikacijama za EP, najpre protiv Severne Irske u Belfastu (2. septembra)iFarskihostrvanastadionu Partizana (6. septembra). Na{ nacionalni tim je potro{io sve kredite u prethodnom delu takmi~ewa, pa jednostavno megdan protiv Iraca mo`e da bude i kqu~ni u borbi za drugu poziciju na tabeli, koja donosi odlazakubara`. - Svesni smo zna~aja utakmice,irezultata.Prakti~no,ovo jemegdansajednimoddirektnih konkurenatazabara`.Znamoda }e „Vindzor park“ biti pun, da }e doma}in imati veliku podr{ku sa trbina. Verujem da imamodovoqnoiskustvaiznawada ne podlegnemo tom pritisku, {tojebitanelementdanakraju izborimo povoqan skor - istakaojeselektorVladimirPetrovi}. [anse za kona~an uspeh bi}e znatno umawene ako se iz Belfastanevratimosatriboda. -Ne,mislimdairemi,uzpobedu protiv Farana otvara mogu}nost da se domognemo `eqenogciqa.Najverovatnijeda}ese svere{itiuposledwemokr{aju protiv Slovenije u Mariboru poru~iojepopularniPi`on. Kadrovski maleri nikako da zaobi|u orlove. Protiv tipi~-

nog predstavnika ostrvskog fudbala ba{ }e nam nedostajati, zbog skok igre, povre|eni Vidi} i @igi}, kao i hitri Krasi}. - De{avaju se takve stvari u fudbalu.Jasnojeda}ebitihendikep izostanak ovih igra~a, ali imamo spremna alternativnare{ewa.Uostalom,zbogtoga smo organizovali tokom pauze tri kontrolne utakmice sa jakim rivalima, videli na koga mo`emo da se oslonimo. Imam ve} u glavi neke ideje, ali tokomtreninga}esesveiskristalisati-smatraselektor. Naspiskusenalaze:Jorga~evi} (Gent), Kahriman (Tavrija) i [aranov (Makabi) - golmani; Ivan ov i} (^els i), Tom ov i} (Le}e), Viloti} (Crvena zvezda),Bi{evac(PS@),Suboti} (Borusija,Dortmund),Kolarov (Man~ester siti), Du{ko To{i} (Crvena zvezda) i Rajkovi} (HSV) - odbrana; Stankovi} (Int er), Kuz man ov i} ([tutgart), Petrovi} (Blekburn), Fejs a (Olimp ij ak os), Ninkovi}(Dinamo,Kijev),Tomi} (Partizan), Zoran To{i} (CSKA), Qaji} (Fiorentina), Sulejmani (Ajaks) i Jovanovi} (Anderleht) - sredina terena; Panteli} (Olimpijakos), Damjanovi}(Borac)iDespotovi} (Urava)-napada~i. Ve}usreduekspedicijaorlovakre}eputBelfasta. Z. Rangelov

RadosavPetrovi}

VUKI]EVI] PRED NOVOSA\ANIMA DEBITOVAO POBEDOM

Vo{a,najzad,zadovoqila NikolaMilankovi}

ponudio bod, oberu~ke bi ga prihvatili. Kritike na igru imao je i Nikola Milankovi}, prvotimac Spartak Zlatibor vode koji je ukazaonakonstantanproblem. –Imalismoproblemsarealizacijom, bilo je tu i {ansi, i ja samimaopriliku,aligolnismo mogli da postignemo. U utakmicama u kojima igrate protiv rivala koji se konstantno brani i koji ~eka {ansu iz kontre, malo je pravih prilika, pa ne postoji luksuz da se one propu{taju. Da smoosvojilitribodamoglismo daseumiruspremamozagostovawenakonpauze,alibezobzirana to, ponovo moramo da prona|emo igru iz prvog kola – istakao je Milankovi}. N. Stanti}

KANARINCIMA SRE]A OKRENULA LE\A

Kobnoiskqu~ewe FudbaleriNovogSadaniposle triprvoliga{kakolanisuuspeli da osete slast pobede. ^iwenica da`rebnastartuPrveligeSrbijeneidenarukukanarinaca(~ak tri gostovawa u ~etiri susreta), ne opravdava slab u~inak izabranikatreneraJosifaIli}a. Milovacidrugovivratilisu sepognutihglavaiizPe}inaca, protivDowegSrema2:0,aliigra ipakohrabrujetreneraIli}a: -UPe}incesmootputovalida odigramo borbeno i napada~ki i da ostanemo nepora`eni. U tome smouspeliuprvih45minuta,imalilopteunogama,diktiralitempoiatakovalikagoludoma}ina. Kao plod takve igre su i {anse Milovcau26.iLekovi}au39.minutu, ali je poku{aj lob udarca Milovcazaustavilapre~ka,kaoi Lekovi}evudaracglavomsa~etirimetra.Uzmalosre}e,doodlaskanaodmormoglismodanokautiramodoma}inakojiseuglavnom orijentisao na odbranu gola, sa lepompredno{}uod2:0,aliseto ipaknijedesilo-rekaojeIli}. I kako to obi~no biva u nastavkusufudbaleriDowegSrema kaznili kanarince za proma{aje,automeimjepomogloiiskqu~ewe Skopqaka, koji je zbog drugog `utog kartona morao da napustiigruu50.minutu:

SPORT

-Ispostavilosedajeprelomnimomentanautakmicibiloiskqu~ewe Skopqaka, nakon ~ega smo inicijativu prepustili doma}im fudbalerima. Izgubili smoritamikontrolunadnekim igra~ima Doweg Srema, {to su oni oberu~ke prihvatili i na kraju do{li do prve prvoliga{kepobede. Novosa|ani ne}e imati puno vremena za analizu dosada{weg u~inka,jerihve}usreduo~ekuje predkoloKupaSrbijeigostovaweBe`anijiuBeogradu,aunedequ novi prvenstveni okr{aj, u SremskojMitrovici. - Mesta panici nema. Raduje nas povratak Marka Jovanovi}a kojijedobio{ansuufini{ume~auPe}incimainajbli`ijeda odstartazaigraprotivBe`anije,ausli~nojsituacijijeiBaji} koji nije 100 odsto spreman, ali je veoma blizu povratka i tim. ^ekovi} se lak{e povredio na treningu,aliwegovostawenije tolikoozbiqnoio~ekujemda}emosawimdobitinadueligrijedannajedaniagresivnostiunapadu koja nam toliko nedostaje. Protiv Be`anije idemo da se nadigravamoiizborimoplasman unarednurunduKupaSrbije-zavr{iojeizlagaweJosifIli}. I. Grubor

Fudbaleri Vojvodine glatko supobediligosteizNovogPazara - 3:0 (3:0), golovima Brane Ili}a, Daniela Mojsova i Oumarua Abubakara. Istina, svatripogotkapalasuuprvom poluvremenu, da bi u nastavku igra u{la u ne{to sporiji ritam, u kom se Vojvodina nije {tedela, ali ni previ{e kidisala, dok s druge strane gosti nisu`elelidarizikujuiNovi Sad napuste katastrofalno pora`eni.Usvakomslu~aju,debitantski me~ novog {efa stru~nog{tabaVojvodineDejanaVuki}evi}a, pred doma}om publikom,protekaojeba{oankokako je crnogorski stru~wak i predvideo. Posledu`evremenanavija~i doma}ihvidelisuDanielaMojsovauizdawuukakvomsugagledali takore}i cele pro{le sezone.Uodbranijebioneprelazan,aunapaduefikasan.Wegov golglavomu36.minutuozna~io je da }e bodovi sigurno ostati na„Kara|or|u”. -Veomamijedragozboggolarekao je Mojsov koji je ju~e ve} bio u Skopqu zbog reprezentativnihobavezaudresuMakedonije.-Odigralismodobro,vra-

}amoseuformu,aposebnomije drago{tosampostigaogol.Bilo je zamerki na moju igru po~etkomsezone,aliverujemdaje to pro{lost i da }e Vojvodina ubrzoponovoli~itinaekipuiz minulogprvenstva. Igra~kojiuvekpru`amaksimumikojijeretkonajboqi,ali zatonikadanajgorinaterenuje Miroslav Vuli}evi}. I ju~e je wegova partija bila zna~ajan doprinosubedqivojpobedi. -Vidisedaigramosveboqe, dajekrizapro{lostinadamse da}emoposleprvenstvenepauze biti pravi. Dobro }e nam do}i dvonedeqnizajedni~kiradsnovim trenerom koji je prenuo ekipu. Sada }emo se jo{ boqe priviknutinawegovezahtevei spremni do~ekati nastavak prvenstvenetrkesaSlobodomPoint Sevojno u U`icu - rekao je Vuli}evi}. Desni bek Vojvodine uverava daekipanijekaklulisalaudrugih45minuta. - Nismo se {tedeli, ali nismosrqali.Nameravalismoda izvu~emo rivala, o~ekuju}i da }e Novopazarci odlu~nije krenuti,alionikaodasuvi{era~una vodili o svom golu. Sve u

DanielMojsovpostigaodrugigol

svemuzadovoqansam,anadamse dajeipublika-rekaojeVuli-

Foto:B.Lu~i}

}evi}.

S. S.

POSLE TRE]EG PORAZA NOVOG PAZARA

Milovanovi}mewaIvanovi}a? NoviPazarjedebitantskusezonu u Superligi po~eo mimo sviho~ekivawa.OdigralisuPazarcitriutakmiceipretrpeli istotolikoporaza.Goljo{uvek nisu postigli, a primili su 11. Jo{posleprvogkolaidebaklau HumskojprotivPartizana(0:5), Novim Pazarom po~ele su da kru`e pri~e o smeni trenera Mihaila Ivanovi}a. Iskusni stru~wak „pre`iveo” je sve do NovogSada,aliporazna„Kara|or|u”verovatnone}e. Pazarci su u tre}em kolu glatko izgubili od Vojvodine

NenadMilovanovi}

(0:3)i{ansedaIvanovi}ostanetrenersuminimalne.Naro~itoizbogtoga{tojeusubotu uve~e iskqu~en zbog prigovorau13.minutu,akadajenapu{tao klupu, na prozivke iz publike reagovao je neprimereno, pokazuju}i sredwi prst. Istina, na konferenciji za novinare, Mihajlo Ivanovi} izvinio se navija~ima sa zapadnetribine,istakav{idaje reagovaouafektu. Uklubunipreutakmicena „Kar a| or| u” nis u kril i da `ele da promene {efa stru~-

nog{taba.Ponudilisuposao trenerima iz Bosne i Hercegovine - Husrefu Musemi}i i Admiru Smaji}u, ali dogovor nijepostignut. Re{ewe za novog trenera, prema pisawu medija, izgleda da }e ipak sti}i iz Srbije. Kao Ivan ov i} ev nas ledn ik sve vi{e se spomiwe Nenad Milovanovi}. Re~ je o iskusnomtrenerukojijegodinama unazad radio u Mladosti iz Lu~ an a, krag uj ev a~k om Radni~k om, Met alc u, Borc u iz ^a~ka...

PredsednikPartizanatra`inemogu}e Predsednik Partizana Dragana \uri} obratio se novinarima posle eliminacije crno – belih u bara`u za plasman u Ligu ,Evropeodirskog[amroka.Prvi~ovekBeogra|ananajaviojeanalizu{okantnogishodaovogdvome~a,odbiv{idaispredupravnog odborapreuzmeodgovornostzaisti. -Ovonijesmelodanamsedesiiu~ini}u sve da se {to pre stabilizujemo. Upravni odbor(verovatnouutorak)}euraditidubo-

ku analizu i shodno tome odlu~ivati daqe. Ne}emolomitiprekono}i,aciqjeidaqe petauzastopnatitula–rekaoje\uri}. Predsednik Partizan najavio je nov~ane kaznezafudbalere,alinijehteodaobelodani cifru ve} da }e biti izre~ene prema klupskompravilniku. \uri}nijeimaorazumevawazaskandirawe dobrog dela stadiona u kom se tra`ila wegovaostavka.

- Mislim da prozivke nemaju osnova poslesvega{tosmouradiliposledwihgodina.Umestostrpqewadobilismokritike, koje,mislimnismozaslu`ili.Na{inavija~i treba da se ugledaju na Zvezdine koji se pona{aju korektno iako je wihov klub zaposledwe~etirigodineosvojiosamojedan Kup – zakqu~io je predsednik crno – belih. I. Lazarevi}


18

sport

ponedeqak29.avgust2011.

JELEN SUPERLIGA – 3. KOLO Partizan-OFKBeog rad Rad-Sloboda Smederevo-Crvenazvezda Vojvodina-NoviPazar Jagodina-Hajduk SpartakZV--Metalac Javor-Radni~ki1923 BSKBor~a-Borac 1.Hajduk 2.Vojvodina 3.Sloboda 4.Rad 5.Smederevo 6.Crvenazvezda 7.Radni~ki1923 8.SpartakZV 9.Borac 10.Partizan 11.OFKBeograd 12.Jagodina 13.BSKBor~a 14.Metalac 15.Javor 16.NoviPazar

sino} 1:2(1:1) 0:1(0:0) 3:0(3:0) 0:1(0:1) 0:0(0:0) 2:4(0:2) 0:0(0:0)

3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 3 3 3 3 3

3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 1 1 0 0 0 2 2 1 0 0 1 1 1 0 0

0 0 0 1 1 1 0 0 1 1 1 2 2 2 3 3

7:2 7:1 5:3 7:2 3:2 3:2 6:4 3:1 2:1 6:2 4:3 1:4 1:5 0:6 2:8 0:11

9 7 7 6 6 6 5 5 4 3 3 1 1 1 0 0

Uslede}emkolu(10.septembra)sastajuse-U@ICE:Sloboda-Vojvodina,NOVIPAZAR:NoviPazar-SpartakZV,KULA: Hajduk-Borac,BEOGRAD:Crvenazvezda-BSKBor~a,OFKBeograd - Rad, LU^ANI: Metalac - Javor, JAGODINA: Jagodina Partizan,KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-Smederevo.

dnevnik

Lazovi}evamajstorija Smederevo - Crvena zvezda 0:1 (0:0) S M E D E R E V O : Stadion Smedereva, gledalaca 9.000, sudija: Santra~ (Subotica). Strelac: Lazovi} u 50. minutu. @uti kartoni: Ogwanovi}, Kova~evi}, ]eran (Smederevo), a To{i} i Evandro (Crvena zvezda). SMEDEREVO: Rankovi} 6, I. Milosavqevi} 6 (Bra{anac 6), Jerini} 6, Ogwanovi} 7, Miovi} 6, @ivkovi} 6, Kova~evi} 7 (Vu~ini}), Stojanovi} 6, Truji} 6 (Bojovi}), ]eran 7. CRVENAZVEZDA: Bajkovi} 7, To{i} 7, ]osi} 6, Dimitrijevi} 6, Lazovi} 8 (Ve{ovi}), Evandro 8, Li Adi 7, Miki} 7, Borha 7, Kadu 7 (Kova~evi}), Kalu|erovi} 6 (Mezenga 7). Do prve pobede Crvena zvezda je stigla zahvaquju}i spretnom Lazovi}u koji je u 50. minutu uspeo posla pasa ]osi}a da nadmudri @ivkovi}a, a potom po{aqe loptu u dowi desni ugao ime|u Rankovi}a i Mijovi}a. Susret bi imao verovatno druga~iji da je sudija Santra~ u 5. minutu dosudio najstro`u kaznu u korist Smederevca. Najpre je Truji} sa dvadesetak metara uputio loptu pod pre~ku koju je Bajkovi} prosledio u korner, a posle udarca sa ugla, Stojanovi} je sa pet metara po-

DarkoLazovi}

slao ka golu Crvene zvezde koju je rukom zaustavio Dimitrijevi}. Mogao je sudija Santra~ da poka`e na belu ta~ku, ali je umesto toga javno opomenuo zbog protesta igra~a doma}ih Kova~evi}a. Prvi su crveno beli pripretili u 11. minutu, kada je posle centar{uta Lazovi}a za deli} sekunde Rankovi} bio br`i od Kalu|erovi}a. Sli~nu akciju su izveli i Smederevci, ali je poku{aj Kova~evi}a da uposli

Stojanovi} pravovremenim istr~avawem osujetio Bajkovi}. Od 20. minuta Beogra|eni su preuzeli inicijativu, a stopostotnu priliku ne koristi Borha. Evandro je u prazan prostor poslao ka Borhi zastali su Smederevci zbog ofsajd pozicije, {to je iskoristio napada~ gostiju, zaobi{ao je golmana Rankovi}a, a umesto praznog gola iskosa sa desne strane pogodio je spoqni deo mre`e. ^etiri minuta kasnije Evandro je iz

slobodnog udarca sa 20 metara primorao Rankovi}a da se dobro opru`i i izboksuje loptu u poqe. Ve} u narednom minutu Borha ne koristi centar{ut Lazovi}a, a zatim se Miki} ubacuje u napada~ke redove, ali je wegov udarac iz mrtvog ugla zavr{io tik kraj desne stative. Jo{ boqu priliku imao je Lazovi} u 39. minutu posle sjajne dubinske lopte Evandra, ali se jedini strelac na ovoj utakmici propisno obrukao jer je sa 13 metara neometan poslao daleko van okvira gola. Nastavak susreta po~eo je pet minuta kasnije, zbog bakqade i dimnih bombi navija~a gostuju}eg tima. U 49. minutu dubinskom loptom Kova~evi} je poku{ao da prona|e Stojanovi}a, a tu nameru ponovo osujetio golman Bajkovi}. U slede}em napadu Lazovi} je pogodio mre`u doma}eg tima i odlu~io pobednika, a do kraja utakmice u 83. minutu Mezenga je na dodavawe Evandra izbio sam ispred golmana Rankovi}a, ali je loptu poslao za koji santimetar kraj praznog gola. T. Gli{i}

MEMORIJAL „I[TVAN SABO” U ^OKI

Masovnostpotkrepqena kvalitetom EkipaBestbajspredsednikomop{tineKulaSvetozaromBukvi}em

EKIPA BEST BAJ NAJBOQA NA TURNIRU U LIPARU

Trgovcinajboqe pazarili

U sklopu proslavqawa seoske slave Velike gospojine, u selu Liparu se ve} godinama odr`ava no}ni turnir u malom fudbalu. Ove godine povod je bio jo{ zna~ajniji, jer Lipar~ani ove godine proslavqaju devet decenija od osnivawa sela, kojeg su stvorili solunski dobrovoqci. U ovogodi{wem turniru u~estvovalo je 20 ekipa iz Lipara, Kule, Novog Sada, Ba~ke Topole i Crvenke. Nakon takmi~ewa po grupama u zavr{nici turnira su se na{le ekipe Best baj iz Ba~ke Topole, Va{ari{te iz Kule, Grumil iz Crvenke i Komunalac Dvo`ak {ped iz Kule. U me~u za tre}e mesto Komunalac Dvo`ak {ped pobedio je Grumil 1:0. U finalnom susretu Best baj pobedio je Va{ari{ta 2:1. Best baj je nastupio u sastavu: Ne-

do Nedi}, Bo{ko Nedi}, Bojan Mari}, Milan Samard`ija, Marko Martinovi}, Stevo Kopawa, Nemawa Cveti~anin, Mladen Siv~evi} i Dejan Sakraxija, a pripala im je nagrada od 80.000 dinara, Va{ari{te je dobilo 50.000, a tre}eplasirani Komunalac Dvo`ak {ped 30.000 dinara. Najboqi golman je Nikola Mrki} iz Va{ari{ta, najboqi strelac Luka Kova~ iz ekipe Osnovna {kola „Nikola Tesla” iz Lipara, najgrubqi (najborbeniji) igra~ je Denis Miler iz Va{ari{ta, a najboqi igra~ liparskog turnira je Nedo Nedi} (Best baj). Nagrade najboqim pojedincima uru~io je Dragan Wegovan, direktor Zemqoradni~ke zadruge „Sokolac”, koja je bila generalni sponzor turnira. \. Bojani}

Na prvom memorijalnom stonoteniskom turniru „I{tvan Sabo”, koji je priredio STK ^oka, u spomen na velikana i najzaslu`nijeg stonotenisera, trenera, selektora i profesora stonog tenisa I{tvana Saboa (1937 – 2008) iz ^oke, dva dana nadmetalo se 169 stonoteniserki i stonotenisera iz 32 kluba iz Srbije i Rumunije u konkurenciji juniora, mla|ih kadeta i kadeta. Memorijal je sve~ano otvorio Jano{ ^iko{, pomo}nik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu AP Vojvodine, a uspomene na legendu ~okanskog stonog tenisa, bez koga stoni tenis kod nas ne bi imao tradiciju ni rezultate koji se pamte, evocirali su predsednik kluba Atila Hajnal i Otilija Vorgi} Dognar, biv{a predsednica kluba i dugogodi{wi saradnik I{tvana Saboa. Najve}a konkurencija, ~iji rezultati se boduju za rang listu STS Srbije, bila je kod mla|ih kadeta, 47 takmi~ara, i mla|ih kadetkiwa 36. Najuspe{niji mla|i kadet je Nik{a Martinovi} (Zmajevo), drugi je Aleksa Gacev (Pirot), a tre}e Aleksa Adamovi} (^elarevo) i Drago{ Popesku (Rumunija). Kod mla|ih kadetkiwa briqirala je Izabela Lupulesku (Uzdin), druga je Dragana Vig-

Najboqekadetkiwe,trenerNikolaeLupuleskuiorganizatorimemorijala

wevi} (Novi Kne`evac), a tre}e su Danijela Peri} (Nikolinci) i Sabina [urjan (Ba~ko Gradi{te). Kod juniora u finalu su se sastali prvotimci Obili}a (Novi Kne`evac) Kristijan Halas i Valentin Na|nemedi. Pobedio je Halas rezultatom 3:0, a tre}eplasirani su ^okani Sa{a Dumni} i Stefan Komlu{an. Kod juniorki veliki uspeh postigla je Aleksandra Radowi} (^oka), po{to joj je u

KAJAK KLUB BEGEJ DOMA]IN DRUGE ZREWANINSKE REGATE

Dupliranbrojtakmi~ara Kajak klub Begej doma}in je druge “Kajaka{ke regate” koja }e 3. septembra biti odr`ana u Zrewaninu, na reci Begej. Na konferenciji za novinare, uprili~enoj u prostorijama Sportskog saveza grada Zrewanina, re~eno je da se o~ekuje u~e{}e 19 ekipa iz cele Srbije, u svim takmi~arskim kategorijama. Generalni sekretar saveza Sr|an Bogaro{ki izjavio je da je ovo jedna velika i lepa prilika da se Zrewanin opet poka`e kao dobar doma}in, s obzirom na to da }e se u gradu na Begeju na}i oko 300 u~esnika iz zemqe. Pro{logodi{wa regata, ina~e, okupila je vi{e od 150 u~esnika, od kojih je najmla|i imao svega ~etiri godine i koji je odu{evqenoj publici pokazao da ume da se odli~no snalazi u ~amcu. - Druga “Kajaka{ka regata” dokaz je da KK Begej odli~no

SaregateuZrewaninu

funkcioni{e i da je u odnosu na pro{lu godinu napredovao u organizacionom smislu ali i u radu sa ~lanovima iz svih kategorija – primetio je Bogaro{ki. Predsednik Begeja Ferenc Hampamer veli da se uprava kluba, posle pro{logodi{we uspe{ne organizacije, ponovo prihvatila ozbiqnog zadatka, s tim

{to }e ovog puta takmi~ewe biti mnogo masovnije. Hamamper je precizirao da }e kajaka{i startovati kod brodogradili{ta, a da je ciq kod Starog mosta. Pred pro{logodi{wu “Kajaka{ku regatu”, prvu u Zrewaninu nakon vi{e od jedne decenije, najavqeno je o`ivqavawe nekada popularnog kajaka{kog sporta. U Be-

geju je neposredno pre toga formirana i nova uprava, u ~ijem su sastavu biv{i kajaka{i, a na ~ijem se ~elu na{ao Ferenc Hampamer, poznato ime kajaka{kog sporta na ovim prostorima i trener reprezentacije Srbije. Hampamer je, ina~e, ro|eni Zrewaninac, koji je `iveo u Zemunu i trenirao tamo{wi KK Zemun. Osvaja~ je dve medaqe na svetskim prvenstvima i nosilac nacionalnog sportskog priznawa, a izme|u ostalih, trenirao je i olimpijske {ampione nekada{we Jugoslavije Matiju Qubeka i Mirka Ni{ovi}a. Izrazio je `equ da se vrati u rodni grad i pomogne mladim kajaka{ima u nastojawu da KK Begej omasovi ~lanstvo i ostvari neophodan sportski kvalitet. Preduzeti su i prvi koraci ka tom ciqu pa je odmah po dolasku nove uprave nabavqeno desetak ~amaca, od kojih su neki stigli i kao poklon od strane drugih klubova. @. Balaban

finalu posle vo|stva od 1:0 u setovima, me~ predala osma igra~ica na Evropskoj rang listi Rumunka Irina ]iobanu. Na tre}em mestu plasirale su se Diana Dragnea (Rumunija) i Suzana Mendergi{ (N. Kne`evac). Najboqi kod kadeta bio je Karmelo Pana (Rumunija), drugi je Danilo Bogavac (Kragujevac), a tre}i su Nik{a Martinovi} (Zmajevo) i Aleksandar Radosavqevi}

Foto:M.Mitrovi}

(Subotica). Kod kadetkiwa primat je potvrdila Izabela Lupulesku (Uzdin), savladav{i u finalu ^okanku Ivanu Milovanovi} rezultatom 3:2, dok su na tre}em mestu Dragana Vigwevi} i Ela Halas, obe iz Novog Kne`evca. Prelazni pehari za nauspe{nije trenere kadeta i kadetkiwa dodeqeni su Feliciji Kodeski iz Rumunije i Nikolae Lupulesku iz Uzdina. M. Mitrovi}

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Odlukau prvomdelu Crvenka - Spartak Vojput 32:29 (24:16) CRV ENK A: Dvora na „Slo bo dan ^i le Mi {~e vi}”, gledalaca oko 100, su di je: Da ni je la Ku koq i Mi li ca An ti} (Cr ven ka). Sed mer ci: Cr ven ka 3 (2), Spartak Vojput 3 (1), iskqu~ewa: Crvenka 12, a Spartak Vojput 14 minuta. CRV ENK A: Mje ri ma~ ka, Vi tas, Ni ko li}, Jo lo vi} 5, Vuja~i} 3, V. Stankovi}, S. Stankovi}, Radowi}, Ra~i} 6, Gruji~i} 2, Prole 9, Mili} 2, Gugleta 5, Slavuqica, Miri}. SPARTAK VOJPUT: Kuki}, \ukanovi}, Vujovi}, Vukoslavovi}, Veselinovi} 6, Kanuri}, Todorovi}, Rojevi} 5, Ratkovi} 2, ^ovi} 1, Pavlovi} 6,

Papi} 3, Vru}ini}, Distol 3, Maleti} 1, Ninkovi}, Ristovski 2. Seriju kontrolnih utakmica rukometa{i Crvenke otvorili su susretom protiv Suboti~ana. Treneri obeju ekipa Kova~evi}, odnosno Savi}, isprobali su sve kandidate. Vi|ena je zanimqiva utakmica, a doma}ini su na kraju bili uspe{niji, zahvaquju}i u~inku u prvom delu igre. Tada su postigli 24 gola, na odmor oti{li sa predno{}u od 8 pogodaka, ali su u nastavku gosti bili boqi i sa tri uzastopne realizacije nagovestili da }e ovaj deo igre pripasti wima, {to se i ostvarilo (8:13). T. Jovovi}


c m y

dnevnik

SPORT

ponedeqak29.avgust2011.

19

FINALNI TURNIR SVETSKOG GRAN PRIJA U MAKAU

Bronzazlatnogsjaja Srbija – Rusija 3:0 (25:21, 25:20, 25:16)

ZoranTerzi}

Terzi}Ponosan Posle velikog uspeha selektorSrbijeZoranTerzi}rekao jedajesre}aniponosannasvoj tim. -Jakosamdanassre}aniponosan na svoj tim. Ovo je prvi putdaigramoGranpriiodmah smo osvojili bronzanu medaqu. Ovo je veliki uspeh, naro~ito zato{tojeostvarenprotivtakovelikogtimakao{tojeRusija-rekaojeTerzi}posleme~a. Srpkiwe su ranije osvojile Evropskuligu,a~ekaihEvropskoprvenstvouBeogradu. - Posle osvajawa Evropske ligeibronzenaGranpriju,~ekanasEvropskoprvenstvo,naj-

va`nije takmi~ewe za nas. Nadam se da }e moj tim igrati na istomnivoukaosada-rekaoje Terzi}. KapitenSrbijeJelenaNikoli}reklajedajetimzaista`eleodapobediidajeponosnana svojesaigra~ice. -Igralismoranodanasposle kasnog me~a ju~e, ali smo bil e re{ en e da osvoj im o bronzu. Stvarno sam ponosna nasvojtimzbogsvega{tosmo uradili tokom cele sezone. Ovabronzajesvedo~anstvoda smouspeledapostanemojedna od tri najboqe reprezentacije na svetu - rekla je Nikoli}eva.

MAKAO: Hala Isto~noazijskih igara, gledalaca: 3.200, sudije: Masijas (Meksiko), Alrousi(UAE). SRBIJA: Brako~evi}17,Malagurski 13, Krsmanovi} 6, Male{evi}, Molanr 2, Antonijevi},Vesovi},Ogwenovi}5,Nikoli},Ninkovi},Ra{i}14,]ebi}(l). RUSIJA: Borisenko 1, Mahno 4, Perepelkina 1, Kuzjakina (l), Kureeva 2, Gon~arova 10, Fateeva 1, Morozova 8, Gamova 8, Uljakina 3, Starceva 1, Merkulova. Odbojka{ice Srbije jo{ jednompobedomnadRusijomosvojile su bronzanu medaqu na svom prvom u~e{}u u Svetskom Gran priju. Nisu dozvolile na{e devojke da ih poraz u polufinalu poquqa,ve}suodigralenamaksimalnom nivou i jo{ jednom nadvisile Ruskiwe koje su od startabileglavnepretendetkiwenazlato. Udebitantskomu~e{}uuspele su da se popnu na pobedni~kom postoqe i to maksimalnom pobedomprotivaktuelnogsvetskogprvaka,Rusije,ume~uuko-

Brako~evi}evaiRa{i}evazaustavqajuGamovu

me svetski prvak bukvalno nije imaonikakve{anseprotivraspolo`enih izabranica Zorana Terzi}a.Ponovojena{atehni~arka Maja Ogwenovi} bila ekstremno raspolo`ena i zato jena{napadbioveomaubojit.U

svim odbojka{kim elementima su na{e devojke dominirale, u servisu,bloku,prijemuiigriu odbrani,akadasetomejo{pridodaju raspolo`ene pojedinke, nije ni ~udo {to veoma jaka selekcija Rusije nije mogla

SVETSKO PRVENSTVO ZA KADETE U ARGENTINI

Orli}iufinalu Srbija - Francuska 3:0 (25:23, 25:22, 25:18) BAIJA BLANKO: Hala „Osvaldo Kazanova”, gledalaca: , Sudije: Ramitrez (DominikanskaRepublika),Ivanov(Bugarska). SRBIJA: Kova~evi} 14, Medi}17,Ilin~i}(l),Br|ovi}3, ^.Stankovi},Kati}10,Okoli} 5,Popovi},M.Stankovi},Panti},@arkovi},Bl~agojevi}4. FRANCUSKA: Rikard (l), @ufri7,Brizar2,Kleveno11, Rosar 11, Kuper, Masakrir 1,

ujedini titule prvaka Sveta i prvakaEvrope. Odigrali su izvraednu utakmicuizabraniciMilana\uri~i}a u reprizi finala EP iz Ankare, ali su ovoga puta maksimalno porazili Francuze i posle samo 69 minuta igre plasirale u finale SP u Baija Blanki. Tokom sva tri seta Srbija je dominiralaiuzavr{nicesetova ulazila sa pet poena vi{ak.

JOVANAIMILENAME\UODABRANIMA: JovanaBrako~evi}iMilenaRa{i}zaradilesu nagradezanajboqegpoenteraisme~era(ipo5.000dolara),atokom~itavogGranprijabilesuna{e najkonstantnijereprezentativkeuzMalagursku.O~ekivanojenagradazanajboquigra~icufinalnog turniraoti{laAmerikankiDestiniHuker. NajboqenaGranpriju:MVP: DestiniHuker(SAD),Poenter:JovanaBrako~evi}(Srbija), Sme~er: MilenaRa{i}(Srbija), Bloker: JulijaMorozova(Rusija), Server: TaisaMeneses(Brazil),Tehni~ar: DanijeleLins(Brazil),Prima~: FernandaRodriges (Brazil),Libero: ViktorijaKuzjakina(Rusija),„Galaksi“ trofej: Ruo}iHui(Kina)

Plasman Kona~niplasman:1.SAD, 2.Brazil,3. Srbija,4.Rusija,5.Japan,6.Tajland,7.Italija, 8. Kina, 9. Koreja, 10. Poqska, 11. Kuba, 12. DominikanskaR,13.Nema~ka,14. Argentina, 15. Kazahstan, 16.Peru.

ozbiqnijedaparirarazigranom protivniku. Tokom sva tri seta Srbija je diktirala tempo, imala rezultatskuprednost,i{tojenajva`nije, zavr{nice odigrala na vrhunskom nivou za ubedqivu, maksimalnupobeduprotivRusijeposlesamo71minutaigre.Tako|e,nesmesezaboravitidaje Srbija savladala Rusiju, drugi putzasamotridana. Osvajawem tre}eg mesta na Gran priju na{e odbojka{ice zaradile su i veliku koli~oni FIVB bodova u predolimpijskojgodini,takoda}eimputka Olimpijadi u Londonu bitio mnogolak{i,anajva`nijejeda su pored sveukupno zara|enih 160.000dolaranaGranprijubilenajboqaevropskaekipa. M. Risti}

Amerikankeodbraniletron SAD – Brazil 3:0 (26:24, 25:20, 25:21)

Srpskiblokprevagnuo

Vendt7,Falafala10,Kaba,Anri,Dibeta. Na svom drugom u~e{}u na SP,kadetiSrbije}edrugiput igrati u finalu. Aktuelni svetski prvak }e tako imati {ansudaodbranitituluosvojenu pre dve godine u Jezolu i da

Francuzi su u prvom i drugom setuuspelidasepribli`e,ali nedovoljnodabiugrozilivo|stvoSrbije. U drugom polufinalu, [panija je pobedila Kubu sa 3:1, po setovima 27:25, 25:22, 16:25 i 26:24. M. R.

PovratakFetela Poslesjajnogstarta u novoj sezoni, branilac titule prvaka SebastijanFetelimaoje post od tri uzastopne trke bez trijufma.NakonpobedeMeklarena,odnosnoXensonaBatonau trci za veliku nagradu Ma|ar-

ske (Hungaroring) osetila se blaganervozauRedbulu,kojije izvukao pouke iz tih poraza, i ve}naprvojnarednojtrci,aona jevo`enauBelgiji,uzvratioje udarac rivalima: Sebastijan Fetel je bio prvi, Mark Veber drugi. Druga dvostruka pobeda

voza~a Red bula u teku}oj sezoni.PrvajebilauTurskoj.Tre}i na ciq stigao je pilot Meklarena Xenson Baton, koji je uspeo da pretekne Fernanda Alonsa i zaslu`eno izbori izlazak na pobedni~ki podijum. Naredna trka bi}e vo`ena u Italiji,na~uvenojMonci-11. septembra. Rezultati trke u Belgiji: 1. Fetel (Red bul), 2. Veber (Red bul)+3,7sekundi,3.Baton(Melaren) +9,6 sekundi, 4. Alonso (Ferari)+13sekundi,5.Mihael [umaher (Mercedes GP) +47,4 sekundi,6.NikoRozberg(Merecedes GP) +48,6 sekundi, 7. Adrijan Zutil (Fors Indija) +59,7 sekundi...Generalni poredak voza~a: 1. Fetel (Red bul) 259, 2. Veber (Red bul) 167, 3. Alonso (Ferari) 157, 4. Baton (Meklaren) 149, 5. Hamilton (Meklaren) 146. Poredak timova: 1. Red Bul 426, 2. Melaren 295, 3. Ferari 231, 4. Mercedes GP98,5.Reno68.

MAKAO: Hala Isto~noazijskih igara, gledalaca:4.650,sudije:Bjeli}(Srbija),Rodrigez([panija). SAD: Berg1,Mija{iro(l2),Dejvis(l1), Baun 7, A. Glas, Tamas, K. Glas, Larson 11, Tom14,Akinradevo7,Hox,Huker16. BRAZIL: Klaudiwo3,K.Silva,Lins,A. Silva,Menezes9,Gonzaga,Pereira11,Ka-

stro10,DeOliveira(l),Rodrigez8,DeSouza,Kai{eta2. Lak{ e od o~ek iv an og, odb ojk a{ ic e SAD-a odb ran il e su tit ul u pob edn ik a Svetskog Gran prija po{to su u finalu Brazilunaneleprviporazuovogodi{wem izd aw u najp rf it ab iln ij eg takm i~ ew a. Predvo|ene Tomovom i Hukerovom, Ame-

rikankesudominiraleufinalnomsusretu, ne dozvoliv{i Brazilkama da se razmahnu,ajedinojeneizvesnostvi|enauprvomsetu. TakosuAmerikankezaradilezlatnumedaqu, ali i pobedni~ki ~ek u iznosu od 200.00 dolara, dok je Brazilkama pripalo duplomawenovca.

UMERENI OPTIMIZAM VO\E ORLOVA PRED EVROPSKO PRVENSTVO

Teodosi}:Mo`emosnajboqima Sjajneroleunajbitnijim utakmicama novije istorije srpske ko{arke,bilesudovoqan povod da navija~i vo|u reprezentacije prepoznaju u Milo{u Teodosi}u. Uprkos tome {to je osnova u igri selektora Du{anaIvkovi}atimskiduh,u trenucima kada je te{ko lopta popraviluideurukeTeu. Pre dve godine Teodosi} je predvodio orlove do finala Evropskog prvenstva u Poqskoj.Wegovdoprinosupolufinalu protiv Slovenije bio je nemerqiv.Upravosugatautakmica i turnir vinuli u zvezde. Postao je jedan od najboqih plejmejkerauEvropi,apotvrdu je i zvani~no dobio u 2010. Sa odli~nimpartijamanastavioje i na Mundobasketu u Turskoj, gdejetrojkomuzzvuksirenezagor~ao `ivot tada aktuelnim svetskim prvacima [pancima. Srbijajepro{ladaqe,afurijave}u~etvrtfinaluispalaiz igre za medaqe. Ivkovi} ima punopoverewaumladogorganizatora igre, a koliko ga ceni

Milo{Teodosi}

najboqe govori podatak da je Teo pre dve godine ostao u Olimpijakosu. Konkurencija na Evropskom prvenstvu u Litvaniji bi}e paklena. Ipak, Teodosi} ka`e da orlovinikogane}epotcenitii

da }e uspeh graditi iz utakmiceuutakmicu. - Mo`da i najja~e Evropskoprvenstvouposledwihdesetgodina.Nikoga ne potcewujemo, samoakobudemoi{liutakmicu po utakmicu, mo`emodaostvarimociq,ato jeplasmannaOlimpijske igre. Vladafamadasunajva`nijeprvautakmicai~etvrtfinale? -Svakautakmicajebitna. Zbog samopouzdawa i te`ine prvog rivala, ta utakmica mislim da }e namizuzetnomnogozna~iti. Ve} pet dana se konstantno spremamo za Italijane. Svesni smo wihovog velikog kvaliteta. U svaki me~ moramo da u|emo maksimalno koncentrisano, jer smo pokazali da mo`emo da pobedimonajboqe,aliistotako daizgubimooddostalo{ijih.Respektova}emosigurnoiItalijaneisveostale,tojena~innakojimo`emodado|emodouspeha.

ULondonujeodbranabilaporozna.Primalismoipo95poena. - Ve}inu pripremnih utakmicanismoodigralionakokako ina~e mo`emo. Od starta EP moramo da poka`emo svoje pravo lice, a to pre svega zna~i jaku i ~vrstu odbranu. [to se ti~e prvog kola, Italija je sjajan napada~ki tim, ali smo mijo{boqiuodbraniito}e odlu~iti. Nema Novice Veli~kovi}a, kao lidera ekipe, a ti ide{ na prvenstvo kao najboqi ko{arka{Evropeza2010. - Iskreno, nijednog trenutka nerazmi{qamosebinatajna~in i ne volim da pri~am o tome.[toseti~eNovice,onjejakobitanigra~zaovureprezentacijui`aomije{tone}ebitisanama.Prvenstvojeizuzetnojako,apritommiimamote`akraspored.@elimouLondon na olimpijski turnir, ali to mo`emosamoakobudemogledali dan po dan, trening po trening, bez mnogo razmi{qawa unapred.


20

sport

ponedeqak29.avgust2011.

dnevnik

ZAVR[EN 4. ME\UNARODNI MEMORIJALNI TURNIR „BOGDAN RODI]”

Neksedeliolekcije, Vo{anapravomputu Trijumfom trostrukog vice{ampiona Hrvatske, Nekse Na{ica u finalu protiv osvaja~a Kupa Srbije i doma}ina turnira Vojvodine, zavr{en je dvodnevni rukometni praznik u Novom Sadu. Vi{e nego zaslu`eno ekipa iz Na{ica do{la je do pehara namewenog najboqoj ekipi 4. me|unarodnog memorijalnog turnira „Bogdan Rodi}” koji su uspe{no organizovali RK Vojvodina uz svesrdnu pomo} AP Vojvodine, Grada i kompanije „Univereksport”. Bio je ovo drugi trijumf hrvatskog predstavnika na Rodi}evom memorijalu, prvi put slavili su 2009. godine isto protiv Vojvodine, stim da su ove godine do velikog prelaznog pehara do{li ubedqivije nego pre dve godine. Ekipa koju ~vrstom rukom predvodi igra~ka i trenerska legenda Kasim Kamenica, pokazala je najvi{e na turniru, i opravdala epitet svoje zemqe, kao rukometne sile. Delovali su rukometa{i Nekse kao skladna i ve} sada dobro uigrana ekipa, u kojo jsve linije tima funkcvioni{u gotovo besprekorno, po~ev od golmana Perice, preko ovosezonskih poja~awa Mataija, Varvodi}a i Sli{kovi-

PredvodniknovogtalasaNevenStjepanovi}

nerski tandem mr \or|e ]irkovi} i mr \or|e Cvijan, ovoga leta renovirao je ekipi iz korena, stiglo je devet novih igra~a, a urkos brojnim promenama i ranoj fazi priprema u kojoj se superliga{ iz Novog Sada na{ao, uspeli su da izbore drugo finale memorijala, ali su na `alost po drugi put zaustavqeni od strane istog rivala,

LegendaoBogdanu`ivi Turnir je organizovan sa mnogo qubavi i po{tovawa prema Bogdanu Rodi}u, najsupe{nijem predsedniku Vojvodine,~oveku koji je Novosa|anima usadio qubav prema rukometu, ulagawima i verom u mlade sportista za `ivota stvoriv{i mit o li~nosti koja u sportu, kao i u biznisu, `eli samo uspeh. I ovom prilikom se pokazalo da legenda `ivi. }a, do gorostasnog Kexa i Leli}a, pa treba predpostaviti da }e ova ekipa predstavqati ozbiqan takmac rivalima u Regionalnoj ligi ali i u EHF kupu. Drugoplasirana Vojvodina nakon osvajawa trofeja nacionalnog Kupa, ovoga leta krenula je u pravqewe novog tima. Novi tre-

~etka prvenstva ima jo{ dovoqno vremena sigurno da }e Vo{a biti ona prava do starta prvenstva i da }e mesto u vrhu superliga{kog karavan biti na dohvat ruke. Pro{logodi{wi pobednik turnira {aba~ka Metaloplastika nije uspela da odbrani prvo mesto, ali su kao i prethodnih sezona predvo|eni ubojitim levim bekom Milo{em Draga{em, tandemom Lukom i Milo{em Mitrovi}em i kapitenom Bogdanom Meduri}em predstavili kao mlada i poletna ekipa koja }e i ove sezone igrati bitan faktor u doma}em {ampionatu. Pobedom u susretu za tre}e mesto protiv Jugovi}a ipak su opravdali svoj renome. I za kraj ne mo`e da se ne spomene i mlada ekipa Jugovi} Unimeta, koja je po re~ima trenera Jordovi}a na turnir sti-

Neksea. Uprkos velikom pehu, povredama ~ak pet bekova, Bari{i}a, Radi{i}a, Stjepanovi}a, Milo{evi}a i San~anina, crveno beli su ostavili dobar utisak i pokazali da je vizija uprave kluba ispravna. Posebna pri~a su golmani, od legendarnog 44-godi{weg Nenada-[uce Damjanovi}a, koji je

Posetazatajila Uprkos sjajno organizovanom turniru, nikad kvalitetnijim u~esnicima i ~iwenici da je finalnu utakmicu prenosila Radio televija Vojvodine, poseta na turniru je bila slabija od o~ekivane. Da li su visoke spoqne temperature ili sezona godi{wih odmora uzeli danak poseti ostaje da se vidi, ali oni koji su bili u SC”Slana bara” imali su i te kako {ta da vide. briqirao protiv Metaloplastike i Bosne i zaslu`eno poneo epitet najboqeg ~uvara mre`e na turniru, preko standardnog Stanka Abaxi}a pa do najmla|eg 18 - godi{weg Luke Arseni}a koji je u finalu imao zapa`en nastup i bio jedan od najzaslu`nijih {to je doma}in izbegao i ubedqiviji poraz. Uz kapitena Stevana Popova, Milorada Radi{i}a, inspirativni za igru bili su i poja~awa Neven Stjepanovi} i Uro{ Vukovi} koji su potvrdili da uprava Vojvodine nije pogre{ila kada ih je anga`ovala. Kako bilo, sigurno da stru~ni {tab ali i doma}i navija~i mogu biti zadovoqni premijernim izdawem voqenog kluba na Rodi}evom memorijalu, a kako do po-

gla sa `eqom da se {to boqe pripremi za naredni {ampionat, i da u jakoj konkurenciji vide koliko su dobro radili u uvodnom periodu. Skoro neizmewen sastav Ka}ana, iskusniji je za godinu dana zajedni~kog igrawa, a da mogu biti opasan takmac mnogo iskusnjim i kvalitetnijim rivalima pokazali su po be dom nad ru mun skom Energijom, kao i u prvom poluvre me nu du e la sa Nek se om i Metaloplastikom. Oscilacije ui gri su jo{ uvek velike, a sa mukotrpnim radom i vremenom, Ka}ani }e sigurno biti jedan od rivala od kojih }e mnogi zazirati u prvenstvu. I. Grubor

U ZAVR[NICI ME\UNARODNOG „KUPA KAWI@E 2011”

Peri}nesavladivzaSegedince PIK Seged - Ceqe Pivovarna La{ko 27:29 (16:15) KAWI@A: Sportska hala Bawe Kawi`a, gledalaca 800. Sudije: Dobrovi~ i Tajok (Ma|arska). Sedmerci: PIK Seged 8 (6), Ceqe Pivovarna La{ko 4 (4). Iskqu~ewa: PIK Seged 4, Ceqe Pivovarna La{ko 4 minuta. PIKSEGED: Tot, Tatai (8 odbrana), Budai 5 (4), Bajorhe|i, Lekai 3, Vadkerti 1, Na| 2, Pribani} 1, Zubai 3, Turo 1, Cina, Prodanovi} 4, [ulc 7 (2), An~in. CEQE PIVOVARNA LA[KO: Le{jak, Peri} (20 odbrana, 2 sedmerca), Skok, Poto~nik 1, Mlakar, Margu~ 2, @uran, Razgor 3, Toski} 3, Ranevski, Poklar 2, Poteko 3, Metli~i} 4,

pred prepunim gledali{tem vice{ampiona Ma|arske PIK Seged. Pehar je kapitenu slovena~ke ekipe Peri}u uru~io predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{. Peri} je u presudnim trenucima izjedna~enog okra{aja dve reneomirane ekipe bio nesavladiv za Segedince i pobrao burne aplauze publike, posebno u 49.minutu kada je drugi put odbranio sedmerac Budaiju. Jo{ jedan pehar na{em proslavqenom golmanu, progla{enim za najboqeg ~uvara mre`e na turniru, uru~io je predsednik Mesne zajednice Kawi`a i glavni organizator turnira Ferenc Dukai.

CeqePivovarnaLa{kososvojenimpeharima

Zelenovi} 2, Ma~kov{ek, @vi`ej 9 (4). Rukmeta{i Ceqe Pipovarne La{ko, koje predvodi na{ trener Vladan Mati}, na golu sa izvanrednim kapitenom Dejanom Peri}em, osvojili su pobedni~ki pehar prvog me|unarodnog turnira „Kup Kawi`e 2011” nadigrav{i

Za najboqeg igra~a progla{en je David Razgor, a sa 15 pogodaka prvi strelac turnira je Ga{per Margu~, tako|e iz ekipe Ceqa. - Imamo ekipu koja me{avina iskustva i mladosti, pa mislim da smo zaslu`eno trijumfovali. Presudila je na{a boqa odbrana i

ZA TRE]E MESTO

Partizan-CelebiFTCPLER 26:28(14:11) KAWI@A: Sportska hala Bawe Kawi`a, gledalaca 800. Sudije: Mo{orinski i Pand`i} (Srbija). Sedmerci: Partizan 2 (1), Celebi FTC PLER 2 (1). Iskqu~ewa: Partizan 6, Celebi FTC PLER 2 minuta. PARTIZAN: Milo{evi}, V. Ili} 2, Mini}, Mandi} 3, Radanovi} 3, Maksi} 6 (1), Mili} (2 odbrane), Radivojevi} 5, D`ami}, Niko~evi}, N. Ili} 3, Kostadinovi}, Radovanovi} (13 odbrana, 1 sedmerac), Me{ter 3, Marseni} 1. CELEBI FTC PLER: Ko~i 1, Palo{ 6 (1), Bende 3, Bako{, Lendvaj 2, Mikita, Bak, Po`gai 2, Rev 2, Sekej, Marcinko 2, Ki{ 6, Bala{ 4, Majar, Hajdu, Kominek (23 odbrane, 1 sedmerac).

Foto:M.Mitrovi}

na kraju pametniji napad, kada je trebalo. Peri} je pravi vo|a ekipe koji daje momcima sigurnost u napadu i izvrsnim odbranama. Prijatno me je iznendadila ekipa Ferencvaro{a koju sam u pro{loj sezoni trenirao. PIK Seged igra vrlo lepo i kvalitetno, pametno, ~ekaju}i {ansu, mo`da im malo

nedostaje {uta spoqa, ali verujem da }e trener [kalicki popraviti. Partizan igra malo stati~no, nadam se da }e kolega Brkovi} poboq{ati do predstoje}ih kvalifikacija za Ligu {ampiona - utisak je trenera Ceqa Pivovarna La{ko Vladana Mati}a. Zadovoqstvo izvanrendim ambijentom, odzivom publike koja je ispunila tribine u sportskoj hali Bawe Kawi`a, kvalitetnim i izbudqivim utakmicama, nije skrivao Ferenc Dukai. - Pobedni~ka ekipa iz Ceqa ve} je najavila da idu}e godine dolazi da brane trofej, pa }emo se potruditi da turnir postane tradicionalan, a razmi{qamo o pro{irewu za jo{ dve renomirane ekipe. Tako|e se nadamo da }emo iz pomo} lokalne samouprave ponovo pokrenuti rukometni klub u Kawi`i. Drago nam je da smo zahvaquju}i dobrom odzivu publike za humanitarne svrhe za decu sa posebnim potrebama iz radionice „Svetlosna barka” u Kawi`i prikupili i predali 109.000 dinara ka`e Dukai. M. Mitrovi}

FEQTON

15

KOSTAPAPI]: IZAZOVIAFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Gromspre~io odlazakuEgipat Sedeli smo, 30. aprila u restoranu „Ba{ta palmi„. Ona zaista zaslu`uje to ime, jer se ulazi kroz drvored palmi, koje se nalaze s obe strane lepo ura|enog kamenog puta, oivi~enog belim kamenom, a po palmama su oka~ene sve}ice, kao za novu godinu. Zaista lep i prijatan ambijent u tom hotel~i}u-restoranu. Sede}i u toj ba{ti naj~e{}e sam gledao u jedno fascinantno drvo naranxe. S jedne strane je bilo u cvetu. S druge strane je bio zeleni polod, a s tre}e zreo, dok je na ~etvrtoj strani izlazio zametak. Miris naranxinog cveta je neverovatno prijatan i potiskuje sve ostale mirise. Sedeli smo i pri~ali kad oko devet sati uve~e po~ne oluja. Ne mo`e vi{e da se sedi. Povija palme. Vetar hu~i i mi se razi|emo. Sedeo sam i ranije u ovom prelepom vrtu. Jednom ispod ogromnog drveta manga. Bilo nas je nekolicina. I usred razgovora na plasti~ni sto je pao polod

- Trebalo je da se javite prvog i ja sada ni{ta ne mogu da uradim. Ali neka avionska karta i viza jo{ ostanu u egipatskoj ambasadi. Mislili smo da ste vi odustali. Anga`ovali smo portugalskog trenera i da}emo mu {ansu na osam utakmica. Ukoliko jednu od wih izgubi vi dolazite na wegovo mesto. Da li je to u redu? Odgovorio sam da jeste. Rekao mi je jo{ plata }e ti biti tolika, premija tolika i sve ostalo {to ide uz ugovor, stan, auto, koliko pripada Majku. Sve je odra|eno kako treba. Sve je to lepo, ali {ta ja sada da radim? Nema posla, treba ~ekati oko dva meseca. U Lobi star ne}u da se vratim. Pa hajde da nekako sa~ekam tih osam utakmica. Al ali je igrao veliki derbi, pa prijateqsku utakmicu s Realom, a predsednik mi je rekao da i ako izgubi tu prijateqsku utakmicu s Realom da }e trener dobiti otkaz. ^ovek je

KostaPapi}iMom~iloMedi}sasaradnicima

manga. Bio je tako veliki da je polomio sto i sve ~a{e s pi}em na wemu. Nikada nisam video toliki mango, niti vereovao da toliki wegov plod i postoji. Sre}a da nam nije pao na glavu. To jutro, posle oluje, ustanem, iza|em napoqe i odem tamo gde sam uvek bio. Naravno, ~uvenom okadom. Kad, imam {ta da vidim. Nema onog ~uvenog drveta pod kojim sam uvek sedeo. Pitam qude, koji su se tu zatekli, {ta se dogodilo. Ka`u, kou~ bila je velika oluja. Opalio je grom direktno u wega i prosto rascepao drvo. Bilo je to oko 11 sati, a s Majkom sam se dogovorio da se na|emo pola sata kasnije. Da odemo u po{tu, na telefonsku centralu, da pozovemo predsednika Fudbalskog kluba Al ali u Egiptu. Odemo mi u dogovoreno vreme i zatra`im razgovor s Kairom. Na centrali mi ka`u da nema veza. - Kako nema veza, pitam. - Pa, udario grom u telefonsku centralu i sve veze su u prekidu. [ta sada da radimo? Te, 2000. godine u Nigeriji nije bilo mobilnih telefona. Bilo je nekih sa satelitskom vezom, ali to je imalo samo nekoliko qudi u ovoj zemqi. Odlu~ili smo se da odemo u najbli`e ve}e mesto i da poku{amo iz wega da se javimo. Do wega je trebalo oko ~etiri ~asa vo`we automobilom. Oti{li smo u to mesto. Stigli smo kasno i odlu~ili da }emo ujutro da zovemo. Prakti~no, ve} je pro{lo ono vreme kada je trebalo da se javimo. U po{ti smo bili oko pola deset, ali ni odavde nismo mogli da se javimo, jer je i ovde grom onesposobio telefonsku centralu. Vi{e nije bilo izbora. Odlu~ili smo se da odemo za Lagos. Nije vredelo i}i u okolna mesta. Taj put je trajao oko 12 sat i stigli smo u Lagos oko 19 ~asova, a u Nigeriji se, ina~e, ne vozi no}u. Prespavao sam u na{oj rezidenciji i dogovorili smo se da ujutro zovemo u Egipat. Sada je to ve} 2. maj. Odemo do jedne male po{te, okrenemo broj telefona i ~ovek iz Egipta se javi. Ali, ka`e:

potpisao ugovor i odigrao 48 utakmica i nijednu nije izgubio. Oborio je sve rekorde Egipta i bio dva puta {ampion. Obnovili su ugovor, ~ovek je opet imao sjajnu sezonu i vi{e se niko od wih nije ni se}ao da sam ja bio u kombinaciji da budem trener Al alija. Kako se sudbina gorko poigrala sa mnom. Zar je ba{ tada morao grom da udari u telefonsku centralu? Jer, da nije bilo toga, ja bih bio taj, s velikom platom, a ne on. Ko zna, mo`da bih ja dobio otkaz? Mo`da ne bih imao takve rezultate? Ali bi to bio veliki pomak u mojoj karijeri. Prava odsko~na daska. Jer, nije mala stvar biti trener u tako velikom klubu kao {to je {ampion Egipta, najve}i klub u Africi. I sad, sve se poklopilo kako ne vaqa. Ne mojom krivicom. Posle silnih problema koje sam imao u Lobi staru vratio sam se u Srbiju. Pomislio sam, a i rekao, sam sebi, da se nikada vi{e ne}u vratiti u tu zemqu. A onda mi je Bata rekao: - Nemoj tako da pri~a{. Vide}e{ i boqe izdawe. Samo polako. Kod ku}e me uhvatio nezdr`. Proradio je u meni neki crv i ja telefonom pozovem Batu i zamolim ga da se ~uje s Patrikom. Da vidi mo`e li ne{to da prona|e za mene. I daqe se vrti ona pri~a oko akademije, ali to vi{e nije na onom nivou kao kada smo prvi put u Nigeriji o woj razgovarali. ^uli su se Bata i Patrik i ovaj je na{em ambasadoru rekao da do|em. Dobro, da do|em. Ali gde? Pa ne putujem pedesetak kilometara od Novog Sada, nego u daleku Nigeriju. A nemam ni novca. ^ujem se ponovo s Batom i ka`em mu sve to, a on mi poru~i da do|em i da }u dok ne prona|em neki posao biti sme{ten u wegovoj ku}i. Za hranu }emo se sna}i, a za tih petnaestak dana i ne treba ti puno para. Vide}e{, da li }e{ ne{to uraditi, a ako ne uradi{, barem si probao. U Novom Sadu ti se i ovako ni{ta ne de{ava.

SUTRA: Titula s Ewimbom Kwigumo`etekupitiukwi`arama,ilijeporu~itinatelefon: 063/54-12-34.


c m y

SveT POZnATiH

dnevnik

Ум е с т о  р аз в од а  с т и ж е  б е ба 

ponedeqak29.avgust2011.

21

PAPARACO

И

ако је брак глумаца Бена Афлека и Џенифер Гарнер наводно на климавим ногама, уместо вестиоразводустиглајепотврдадајенапуту трећедете. Портпароли глумаца потврдили су да Џенифер чекатрећедете.Уизјавизамедијестојикакосусупружниципресрећнизбогтрудноће.ЏенифериБен Афлеквенчалисусепрешестгодина,аимајудве ћерке, петогодишњу Виолет и двогодишњу Серафину. ПремесецданапојавилисусенатписидасеБен вратиокоцкањуиопијању,тедајеЏениферзбогтоганаивици живаца,али новабебајеочигледно свепроменила.

Б

ритански певач Џорџ Мајкл је под налетом емоција на свом концертууПрагуоткриода већдвеипогодиненије с Кенијем Госом, с којимје15годинабиоу вези. - Кени и ја нисмо заједновећдвеипогодине. Мој љубавни живот био је много турбулентнијинегоштосамжелeо.

П

евачбендаУ2БоноВокс (51)саопштиоједанијеистинадајезбогјаких болова у грудима пребачен у болницууМонаку. -Вестиоборавкууболницисучистаизмишљотина. Боно тренутно са породицом уживанаАзурнојобалииодличносеосећа - наводисеусаопштењуњеговеПРслужбе. Прековикендасусветскимедијиобјавили да је певачу позлило у Монаку и да је пребаченуболницу.

Ту р б у л е н ц и ј а у  љ у ба в и Тужан сам због Кенија признао је Џорџ (48) на свомконцертууПрагу. Након што је британски„Сан” препетмесеци објавиопричудајемузичар сКенијемГосом(51) раскинуо након15годинавезе,Џорџ јетада тодемантовао.Какопишубританскимедији, наводнојетексашкомбизнисменубилодоста Џорџовог конзумирања дрога иалкохола.

Добро сам

ХалеБериићеркаНахласусепрошеталеполепомсунчаном дану.

Удаје се Весна Змијанац П

евачицаВесна Змијанац (53)и Жељко Рстић (40)у вези су око годину дана,и до краја ове године планирају да се венчају. -Полако планирамо свадбу,пошто морамо добро да се организујемо због великог броја пријатеља.Разлика у годинама не представља нам проблем,јер ако може Мадона да има дечка од 28година рекла је кроз смех певачица и бивша учесница ријалитија „Сурвајвер”. Рстић из претходног брака има двоје деце,а Весна ћерку Николију,са којом је учествовала у „Сурвајверу”.

-БилојетоликоситуацијакадасмомислилидаћеКенидараскине.Биојеверан Мајклуодпрвогадана,али тонијеувекбилотакосдругестране - изјавиојетаданепознатиизвор.

Скарлет Јохансон

OUT

IN

Зои Салдана

Певачјенедавноимаоздравственепроблеме,апрошлегодинеУ2јемораодаоткаженаступнафестивалуГластонберију и деотурнеједабиБоноотишаонаоперацијукичме.

Татаизнехата Г

лумацБенисиоделТоро (44)иКимберли (32),ћеркапевачаРодаСтјуарта,билисуувези самонеколикодана,односно ноћи.Међутим,недугозатимсаопштилисуда ћепостатиродитељи. -ИакоБенисиоиКимберлинисупар,радују себебииобојећебитиукључениуњеноодрастање - саопштиојетадаПРоскаровца.ДевојчицајенедавнорођенауЛосАнђелесу,ијош увекниједобилаиме. Кимберли Стјуарт радила је као глумица и модел, док је Дел Торо познат по улогама у филмовима „Путеви дроге”, за који је добио Оскара, „21 грам”, „Град греха”, „Че”, „Вукодлак”...


22

ponedeqak29.avgust2011.

filmska planeta

ЗАВРШЕНО СНИМАЊЕ ДОМАЋЕГ ФИЛМА „ЗВЕРИЊАК”, У РЕЖИЈИ МАРКА НОВАКОВИЋА

Људи у борби са самима собом У Пиносави испод Авале, за- ском сценарију. Тако сам, на вршено је снимање тв филма пример, од тринаест слика у „Зверињак“ драмског писца „Одумирању“ урадио за филм Душана Спасојевића, у режији чак 127 - објашњава Душан Марка Новаковића, у којем Спасојевић - Мислим да ћу играју Никола Ристановски, убудуће много више писати за Танасије Узуновић, Миодраг Мики Крстовић, Нада Шаргин, Бранка Шелић, Александар Ђурица, Иван Ђорђевић, Игор Дамњановић и дебитанти Маријана Пејатовић и Младен Совиљ. Снимање „Зверињака“ трајало је током јула и августа у околини Београда у подавалским селима, а биће емитован на пролеће наредне године на РТС-у. Сценарио за овај филм је Спасојевић писао на основу своје две драме „Одумирање“ и „Зверињак“, које се баве животом на селу и најпре су постављене на позоришној сцени. Пре неколико година „Одумирање“ је режирао Егон Савин у Атељеу 212, Сценаизфилма„Зверињак” а „Зверињак“ је на сцени Срп- филм, јер волим да се изражаског народног позоришта по- вам у кратким репликама. У ставио редитељ Борис Лијеше- филму се време брзо „троши“, вић. па он тражи много више прича - Од ова два текста направио од позоришне представе. Присам нешто потпуно ново. Није, премам се и да од моје драме дакле, реч о „раскадрираним“ „Метак за све“ направим филмдрамама него о правом филм- ски сценарио.

ИТАЛИЈАНСКОМ РЕДИТЕЉУ МАРКУ БЕЛОКИЈУ

„Златни лав” за животно дело Италијански режисер Марко Белокио добиће „Златног лава“ за животно дело на филмском фестивалу у Венецији, који ће битии одржан од 31. августа до 10. септембра. Свечана додела награде, заказана за 9. септембар, почеће пројекцијом 12-минутног филма у част Белокија, а потом ће бити приказан његов филм „У име оца„ из 1971, преноси филмски магазин „Варајети“. Белокију ће награду уручити његов италијански колега Бернардо Бертолучи. „Почаствован сам и дирнут тиме што ће ми Бернардо Бертолучи уручити лава. Иако смо ишли различитим путевима, међу нама одувек постоји поштовање. И љубав„, навео је Белокио у саопштењу. Бертолучи је „Златног лава“ за животно дело добио 2007, када је та награда и установљена поводом 75 година филма. У мају је Берто-

лучи добио „Златну палму“ за животно дело на фестивалу у Кану. Белокио (72) је од 1960-их година снимио преко 30 филмова. Међу њима су „Песница у џепу„, „Победити„, „Осмех моје мајке„, „Очи, уста„, „Ђаво у телу„ и „Добро јутро ноћи„.

РЕЈ БРЕДБЕРИ ПРОДУЦЕНТ ФИЛМА

У Спасојевићевој екранизованој причи, драма почиње када се у село врати Петар (македонски глумац Никола Ристановски), бивши шумар који је седам година провео у затвору

због убиства Страиновог (Миодраг Крстовић) старијег сина. Његов долазак није случајан. Он жели да пронађе Анђу (Нада Шаргин), стару љубав која је мистериозно нестала баш у време кад је он одведен на одслужење казне...

- Повратак старог шумара Петра доводи до промене у односима м��ђу јунацима. Неки ће постати зрелији, једни ће опростити грехе, други то неће моћи, а трећи ће једноставно нестати открива редитељ Новаковић - „Зверињак“ је прича о нама. Околности некад терају људе да се понашају горе него звери, и важно је да се сваки појединац избори са том животињом у себи. Ово је интимна прича о људима, њиховим проблемима, жељама, потребама, која је могла да се смести у било које време. Деведесете, као године које ником нису биле лаке, само дају специфичну тежину и оквир за драме које се дешавају у самим људима. А та драма унутар човека је највећа, све остале су периферне...Сматрам да ћемо кроз ово дело успети да обновимо сећање на године иза нас уз једну античку метафоричну причу неких архетипских односа, љубави, мржње, страха. Директор фотографије је Бојан Ракић, сценограф је Ирена Марјанов, костимограф је Сузана Глигоријевић, сниматељ тона Срђан Бајски, а композитор је Владимир Пејковић. Н. П-ј.

дан„, изјавио је писац који je недавно напунио 91 годину. „Као да сам се поново родио. `Маслачково вино‘ је мој најличнији рад и враћа ми радосна али и застрашујућа сећања. То је прича о мени као дечаку и магији незаборавног лета које још има мистичну моћ нада мном„, додао је аутор. „Маслачково вино„ из 1957. је полуаутобиографска књига чија се радња збива 1928. а главни јунак је 12-годишњи дечак који једно лето проводи у малом граду пуном чуда. Медавој, у чије најновије продуцентске подухвате спадају „Затворено острво„ и „Црни лабуд„, тренутно је ангажован на пројекту „Шта да очекујете док чекате бебу„. Бредбери, који је први роман „Тамни карневал„ објавио 1947. најпознатији је по књигама „Марсовски летописи„, „Илустровани човек„, „Фаренхајт 451”, „Октобарска земља„, „Дан кад је заувек падала киша„, „Нешо опасно долази овамо„ и „Јесењи људи„.

Натали Портман у филму „Адалине” Натали Портман добила је прву понуду за неку улогу од кад се у јуну породила, објавио је часопис „Пипл“. Добитница Оскара за улогу у „Црном лабуду„ води неформалне преговоре у улози у драми „Адалине„, причи о жени која је рођена почетком 20. века и која, после саобраћајне несреће, престаје да стари. Пошто је цео живот провела сама, упознаје мушкарца који је можда вредан тога да се одрекне бесмртности. У филму „Адалине” играће и Анџела Ленсбери.

Хелен Мирен у драми „Deadlocked” Оскаровка Хелен Мирен играће главну улогу у драми чија се радња дешава на Блиском истоку - „De a dloc ked”, пренели су холивудски сајтови. Продуценти Енди Херис и Роб Хејдон саопштили су да су затворили финансијску конструкцију и да снимање филма може да почне на пролеће 2012. године. Филм ће режирати Филип Мартин, а Мирен ће глумити британско-јеврејску лекарку која истражује изненадну смрт своје ћерке-телевизијске новинарке на улицама Газе и која открива да је њена кћерка имала тајни живот.

У ВРАЊУ ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ ДЕЧЈЕГ АНИМИРАНОГ ФИЛМА „ЗЛАТНИ ПУЖ”

Гран при селекцији из Индије Гран при фестивала дечијег анимираног филма „Златни пуж”, који је у Врању одржан од 19. до 25. августа на коме је приказано 50 анимираних остварења из пет земаља, додељена је селекцији филмова дечјих аутора из Индије. Вршилац дужности директора Школе анимираног филма (ШАФ) Снежана Трајковић рекла је да је жири наградио све анимиране филмове из Индије, јер су се по квалитету и идејама издвојили из конкуренције у којој су били и дечји анимирани филмови из Украјине, Бугарске, Хрватске и Србије. „Сви пристигли филмови били су изузетно квалитетни и жирију није било лако да одИнтернационалнарадионицадечјеганимираногфилма лучи коме ће доделити награде. Ипак, у конкуренцији филмова ‘Чудесни свет Инге Прис‘ из Хр- и Омољице”, казала је Снежена за узраст од 10 до 15 година награ- ватске, а сребрног и бронзаног пу- Трајковић. Она је навела да је у конда ‘Златни пуж‘ припала је филму жа добили су филмови из Украјине куренцији филмова за узраст од 15

ШОН ПЕН О ОСТВАРЕЊУ „ДРВО ЖИВОТА”

Маслачково вино Збуњен својом улогом Ветеран научне фантастике Реј Бредбери удружио је снаге са Мајком Медавојом из „Финикс пикчерса“ за који ће они би ти проду цен ти фил ма по Бред бе ри је вом рома ну „Ма слачково вино„, пише „Холивуд рипортер“. „То је најлепши поклон који сам могао да добијем за рођен-

dnevnik

Оскаровац Шон Пен изјавио је да му није јасна његова улога у филму Теренса Малика ‘’Дрво живота„ који је на овогодишњем фе стивалу у Кану добио Златну палму. Пен је, у интервјуу листу

‘’Фигаро„, рекао да је по сле рада на овом остварењу које је поделило и критику и публику остао ‘’збуњен и разочаран„. Пен је критиковао необичну структуру филма и рекао да му није јасно зашто му је била понуђена улога у филму. ‘’Сценарио је најбољи који сам икада прочитао, али нисам

могао да пронађем исту емоцију на великом платну„, рекао је он. ‘’Јаснија и конвенционалнија наративна линија би, по мом мишљењу, помогла филму, а не би умањила његову лепоту и утицај„, додао је Пен. ‘’Искре но, још увек покушавам да разумем шта сам ја тражио тамо и шта сам требао да додам. Чак штавише, сам Тери ми никада није јасно објаснио моју улогу„, рекао је он. Пен је, међутим, на гла сио да пре поручује филм свима који у био скоп оду без прет ход них убеђења. ‘’Дрво живота„ изазвало је поdjеднако и аплаузе и звиждуке на премијери у Кану, а један био скоп у Конектикату истакао је упозорење на благајни гледаоцима да неће враћати паре ако изађу са пола филма.

до 19 година „Златног пужа” добио филм „Месечева соната” из Јагодине, док су ‘сребрног‘ и ‘бронзаног пужа‘ добили филмови из Украјине и врањског ШАФ-а. У току фестивала први пут ове године истовремено је била одржана и Интернационална радионица дечијег анимираног филма на којој је учествовало 50 деце из Њу Делхија, Софије, Загреба и девет градова Србије. „Иако су деца говорила различите језике, оно што их је спајало била је љубав према анимираном филму тако да никаквих проблема у комуникацији није било”, рекла је Трајковић. Фестивал „Златни пуж„ одржан је под покровитељством града Врања, уз подршку Министарства културе, а организатор је врањски ШАФ који ове године обележава 24 године постојања.

У ПАРИЗУ У 70. ГОДИНИ

Преминуо редитељ Раул Руиз Француско-чиле ански редитељ Раул Руиз преминуо је почетком прошле недељ у Паризу у 70. години од последица плућне инфекције, јавили су страни медији. Познат по ироничним, надреалним и експерименталним филмовима, Руиз је 2010. освојио престижну француску филмску награду „Луј Делик“ за „Мистерије Лисабона„ који је те године проглашен за најбоље француско остварење. Рођен 1941. у Чилеу, Руиз је 1973. године дошао у Француску да би избегао диктатуру Аугуста Пиночеа. Снимио је на десетине филмова, међу којима су најпознатији „Генеалогија злочина„ са Катрин Денев и Мишелом Пиколијем, „Повраћено време„ заснован на ремек делу Марсела Пруста „У потрази за изгубљеним временом„ и „Дани на селу„. На филмском фестивалу у Берлину 1997. награђен је Сребрним медведом за допринос филму. Награђиван је и на фестивалима

у Кану, Локарну (Златни леопард за филм „Три тужна тигра„), Москви, Монтреалу и Риму. Пред смрт је завршавао монтажу филма о свом детињству у Чилеу и припремао свој нови пројекат о једној од Наполеонових битака који је требало да реализује у Португалу.


kULTURA

c m y

dnevnik

СУСРЕТИ:ЏЕЗСАКСОФОНИСТАИПЕДАГОГУВЕПЛАТ

Одупретисе комерцијализацији Новосадска џез сцена, која има врло богату и вредну традицију, доживелајетокомпротеклихдесетакгодиназначајанузлетзахваљујући деловању већ афирмисаних овдашњихџезера,каоипојавивећегбројадаровитихмладихмузичара,којисапуноеланаприступајуџезу,учеинаступајуоживљавајући токове овдашњег музичког живота. Један од важних подстицајазатојенесумњивоисарадња младих џезера са еминентним странимџезсолистимаипедагозима,међукојимајеиистакнутинемачкисаксофонистамлађегенерације,педагогидиригентУвеПлат, којијесвојевременовећдржаонаставузамладеновосадскемузичаре,атакођејенаступаоинаовдашњемџезфестивалукаодиригент Омладинског биг бенда из Дортмунда. Уве Плат, који је до сада остварио импресивну солистичку каријерунаступајућисасопственимансамблом и сарађујући са бројним врхунским џез музичарима, међу којимасубилииМелЛуис,Денис

Да ли је тешко предавати џез и упознавати младе музичаре са сложеним и компликованим стварима као што су џез импровизација, хармонија или рад у различитим ансамблима? -Тојеистовременоилакоитешко. Ја сада већ имам петнаестак годинапредавачкогискуства,тако дамитозаистанијетешко,алипознајем многе сјајне музичаре који нису толико добри као педагози, због тога што они не осећају како тим младим људима треба прићи, јер тај рад се знатно разликује од сарадњесапрофесионалниммузичарима.Акопредајетеврломладим музичарима,висањимаморатепажљиво поступати и бити добар психолог, јер се и то разликује од наставе за студенте који имају осамнаест илидвадесет.Ализаменејетолако,јерволимдарадимса младим музичарима. Такође могу да кажем да сваки дан који проведемрадећисастудентимадоноси и некадрагоценановасазнањазамене.Тусеувекдогађанекаразмена

Уве Плат са студентима

Роуленд, Дизи Гилеспи, Гунтер Болмен,ЈуржиСтивинидруги,такођејеактиваникаоуметничкируководилацЕвропскогџезансамбла Исток-запад,каоипрофесор наЏез академији „Глен Бушман“ у Дортмунду. Овај солиста сада поново боравиуНовомСадукаопредавач на на Летњој џез академији Дортмунд-НовиСад,чијипрограмтраје до30.августа. Kако сте почели да предајете на џез академији? - У Дортмунду постоји џез академија,којајеоснована1997.године. У то време ја сам живео у ХоландијииљудиизДортмундасуме позвалидапомогнемуформирању теустановеидапочнемдапредајемнањој.Такосампретринаест, четрнаестгодинапочеодапредајем џез, а испрва сам углавном држао наставу одраслим студентима, заправо професионалним музичаримакојидотаданисуималиконтактесаџезомижелелисуданештоо њему.Итојезамене биловрловрлозанимљиво,аистотакобиомије интересантанирадсавеомамладим ученицима, који су међутим веомачестонаврловисоком извођачкомнивоу.

енергијеизмеђупредавачаиученика,штојетакођеважнаствар... Какав је свирачки ниво младих новосадских џезера који похађају ову академију? -Веомадобропознајемовемладе музичаре, јер сам већ радио са њимапре тригодине.Некиодњих суумеђувременуотишлидастудирају џез, неки од њих студирају трубу у Будимпешти, други су у Амстердаму, или негде другде, а ониисададолазенаоверадионице,штозначидасмоуспоставили врлодобарконтактидасмопосталиврлоблиски.Уопштеговорећи, њиховнивоједобаритојеразлог збогкојегсмопрошлегодинеодлучили да направимо комбинацију студената из Немачке и из Новог Сада,јерништанијебољеодтога да држите наставу људима из разних земаља, тако да млади музичариизНемачкемогудавидекако серадиовде,анекиодстуденатаиз Новог Сада ће у октобру доћи у Дортмунд и видети како се тамо ради... Шта, по вашем мишљењу, овакав вид наставе и сарадње доноси младим музичарима?

РЕКОРДАНПРИХОДБЕЧКЕОПЕРЕ

Зарада 30милиона евра Бечка Државна опера остварила је током прве сезоне откако је Доминик Мејер постао директор, а Франц Велсер-Мест генерални музички директор, нови рекорд од прихода.Такође,забележена је и већа попуњеност капацитета опере. Прошле сезоне попуњеност је била 98,33одсто,а претходне године 97,93одсто.Зарада је порасла на 29,53милиона евра (током сезоне 2009/2010.износила је 29,16милиона евра). Током прве сезоне под директором Мејером, оперу је посетило је 584.974гостију,приказано је 331опера,балет,дечија опера и приређено 15матинеа.Попуњеност само оперских представа износила је 99,7одсто. Дан отворених врата у Државној опери пред нову сезону организује се 4.септембра,када ће посетиоци моћи да завире иза кулиса,прате пробе оркестра, певача и балерина. Посета тог дана је бесплатна али се због великог интересовања од 4.августа деле бесплатне карте. (Танјуг)

-Мислимдајетовеомадоброза њих,несамозбогтогаштоћеони добитинекеновеинформације,или штомогудаћеучекоднекихнових професораилипредавача.Истотакојезанимљивамогућностборавка удругојземљи,такодавиможете давидитекакосетаможиви,како изгледасвакодневниживот,какавје менталитет људи: То је за младе људевеомаважно,дамогусамида створесликуонекојземљи,икада севратеусвојградичитајучланке отојземљиуновинамаилигледају вестинаТВ,дамогудавидеразликуутомештаговоремедији ионогаштосуонимсамиималиприлике да виде. Те две ствари се увек разликују, а мислим да је то врло важнозамладељудеуцелојЕвропи,чиједржавепостајусвеближеи ближе. Можете ли укратко да направите поређење између џез сцена у Немачкој и Србији? - Ми у Немачкој имамо веома развијену и богату џез сцену. Ту делује мноштво веома добрих музичара, има много добрих образовних центараукојимасепредајеџез,алитоком последњих година уочавасеједнапојава –џез у Немачкој постаје све комерцијалнији. Пре неколико година, 2003. учествовао сам на вашем џез фестивалу, као диригент Дортмундског омладинског биг бенда, допутовали смо овде аутобусом, после 27 часова вожње и одмах смо наступали.Тусамоимао приликудасеупознамсавашомсценом, и рекао бих дајеџезкодвассачувао неку изворну, уметничку чистоћу и да се одупире тој комерцијализацији.Томисевеома свиделоизатобихпоручио:-Не мењајтесвојџезфестивал! Колико вам рад са Европским биг бендом Исток-Запад и педагогија остављају времена за сопствене музичке пројекте? -ПоследњихгодинабиосамдостаангажованурадусаЏезоркестром Исток-Запад, што захтева веома много времена. Са тим оркестромисаДејвидомЛипменом ћемоусептембругостоватиуРусији, после тога идемо и у Пољску.Уоктобруовајоркестарћегостовати у Прагу и ту ће са нама свиратиинекиодмузичараизНовог Сада. Током протекле три године биосаммногоангажованрадомсабигбендом,асадаћусевишепосветитирадусасопственим квинтетом.Наравнонастављамда радимисабигбендом,аанагажовансамизанаступесадругиморкестрима, који су сви различити, чекају ме наступи са Миланом Свободомкаоисадругимкомпозиторимаидиригентима... Б. Хложан

НАФЕСТИВАЛУМЕДИТЕРАНСКОГ ТЕATРАУТИВТУ

„Метаморфозе” најбоља представа Представа „Метаморфозе” Југословенског драмског позоришта, у режији Александра Поповског а у драматизацији Јелене Мијовић, освојила је, одлуком жирија, награду за најбољу представу на Шестом фестивалу медитеранског театра ‘’Пургаторје 2011’’у Тивту,наводи се у саопштењу организатора фестивала. У образложењу жирија стоји да је представа „Метаморфозе”„целовит театарски чин који помера границе естетике и глумачке игре”. Награда за најбоље глумачко остварење,додељена је једногласно и равноправно глумцима из представе „Метаморфозе”,Небојши Глоговцу и Јелени Ђокић,уз образложење жирија да се награда додељује за „изузетан дијапазон глумачких умећа”. О добитницима је одлучивао жири у саставу -театролог Дарко Антовић (председник), продуцент Зоран Живковић,глумица Весна Вујошевић,редитељ Петар Пејаковић и драматург и публициста Драгана Трипковић.

ponedeqak29.avgust2011.

23

ПОЧИЊЕШЕСТИМЕЂУНАРОДНИНОВОСАДСКИКЊИЖЕВНИФЕСТИВАЛ

Сусретјезика икултура Промоцијом књиге изабраних песама Васка Попе које је на пољски препевао Гжегож Латушињски, данас у 18 часовауМузејуВојводине почиње Шести међународни новосадски књижевни фестивал. ДруштвокњижевникаВојводинеовегодинећебити домаћинокостотинуписаца, преводилаца, књижевнихкритичараиздесетак европских земаља иизЛибана,којићесеса публиком дружити до 2. септембрауНовомСаду, СремскимКарловцимаи унеколиковојвођанских градова. Свечано отварање заказанојеза21часнаТргу младенаца, заштитном знаку фестивала и местунакомећесесваке вечери чути жива песничка реч. Вечерас наступају Михаел Кригер (Немачка), Лионел Реј (Француска), Милован Данојлић (Србија), Роди Ламсден и Улф Петер Халберг (Шведска), Андреј Родоски (Русија), Дана Подрачка (Словачка) иМаринХондрари(Румунија). Нови фестивалски програм је „Књижевностуфокусу“,крозко-

Жељко Јанковић, добитник51.Бранковенаграде за најбољу прву песничкукњигуауторудо29година.Признањеједобио а збирку стихова „Карл Гинтер у двострукој експозицији“ , у прошлогодишњем здању „Шумадијске метафоре“ из Младеновца. Током Фестивала у ДКВ ће бити одржан симпозијум на тему „Књижевностиновеидеологије-крај критичке књижевности“,аучесницисукритичари,писции филозофи, који су међу најзначајнијим актерима савремене српске књижевнесцене. ЗавршетакШестогмеђународног новосадског књижевног фестивала припада такмичењу за најбољег слем песника Србије. Већ четврти пут ово надметање, уз живо учешћепублике,одржава се у новосадском кафеу „Бистро“. Новина је што ће најбољег слемера, сем публике,биратиистручнижири. Каои претходних година, на већини фестивалских програма наступаћемладиновосадскимузичари. Р. Лотина

јићесепредставитинајзначајнијисавременинемачкикњижевници. Међу њима је и Катрин Шмит,којојћебитиурученамеђународна награда за књижевност“Нови Сад“. Лауреат је и

УРУЧЕНАНАГРАДА„ГЕТЕ”

ПРИЗНАЊЕ ПЕН-а „ХАРОЛД ПИНТЕР”

Добитник песник Адонис

ЛауреатДејвид Хер

Сиријски песник Адонис први јекњижевник који пише на арапском језику којем је додељена једна однајпрестижнијих немачких литерарних награда - награда „Гете„којудодељује град Франкфурт. Адонису (81) је награда уручена, у Франкфурту. Рођен као Али Ахмад Саид на северу Сирије, Адонис је као младић из политичких разлога емигрирао из домовине. Данас живи у Паризу али и даље пише на арапском језику. Жири је у образложењу за награду навео да је Адонис модернеевропске идеје и критичко размишљење увео у савремену арапскукултуру користећи класичне поетске слике засноване на традицији арапс��их песника. Награда „Гете„, која лауреату доноси 50.000евра,додељује се свакетреће године 28.августа,на Гетеов рођендан,појединцу за чиједело се сматра да одражава дух немачког књижевног гиганта.

Британски драмски писац и редитељ Дејвид Хер (David Hare) овогодишњи је добитник књижевне награде „Харолд Пинтер” међународног удружења писаца ПЕН. Награда „Харолд Пинтер” додељује се британском аутору или држављанину Британије који у делима, у духу Пинтера, показује снажну интелектуалну посвећеност дефинисању праве истине о животу и друштву. Познат по снажним описима савременог живота у Великој Британији и бескомпромисним критикама политичких збивања, Хер има бројне награде - награду Британске филмске академије (BAFTA), Златног медведа са Берлинског фестивала и позоришну награду „Лоренс Оливије”. Међу његовим најпознатијим комадима су „Изобиље” (Plenty), „Помахнитали демон” (RacingDemon)и „Одсу-

ство рата” (The Absence of War). Хер је познат и као сценариста (Кобна веза, Сати, Читач)и као редитељ. Међународни део награде, који се додељује за храброст, прошле године је уручен мексичкој новинарки и активисткињи за људска права Лидији Качо за књигу о сексуалном злостављању деце, у које су наводно били умешани поједини бизнисмени из Канкуна, због које је након објављивања била прогањана, хапшена и мучена. Име овогодишњег добитника овог признања биће саопштено на свечаној церемонији доделе награда 10. октобра у Британској библиотеци у Лондону. Претходни добитници ПЕН/Пинтер награде, вредне 1.000 фунти, су драмски писац и песник Тони Харисон и писац Ханиф Курејши. (Танјуг)

УАМСТЕРДАМУ У62.ГОДИНИ

Умротеатролог Драган Клаић Угледни театролог Драган Клаић преминуо је 25.августа у Амстердаму у 62.години,саопштила је драматруг и редитеља Катарина Пејовић. Кремација посмртних остатака Драгана Клаића биће одржана у Амстердаму,2.септембра,док ће комеморација бити одржана у просторима Фондације Феликс Меритис у истом граду у недељу 4. септембра. Датум и место одржавања комеморације у Београду биће накнадно објављени. У својој изузетно богатој,разноврсној и динамичној каријери,Клаић је био на различитим позицијама и, као високо цењени стручњак,био активан у различитим областима:од савремених извођачких уметности,преко европске културне политике и културног развоја, до међународне сарадње у култури.Био је аутор неколико књига и зборника и више стотина стручних текстова, иницијатор и водитељ многих важних међнародних истраживачких пројеката, конференција и симпозијума. Рођен 1950.у Сарајеву,Клаић је дипломирао 1971.у Београду на одсеку драматургије Факул-

тета драмских уметности (тадашње Академије драмских уметности)и докторирао из области позоришне историје и критике на америчком универзитету Јејл 1977. године. Од 1978. до 1991. био је професор Историје светске драме и позоришта на Факултету драмских уметности у Београду којег ће генерације студената памтити по врсном знању, педагошком ентузијазму и предавачкој иновативности. Клаић је био и један од најзначајнијих позоришних критичара 80-их година (између осталог,и вишегодишњи позоришни критичар листа “Политика”), дугогодишњи водитељ Округлих столова БИТЕФ-а, а као драматург је сарађивао са некима од најзначајнијих позоришних стваралаца тог времена, попут Љубише Ристића и КПГТ-а. Заједно са Душаном Јовановићем и Матјажем Випотником основао је европски позоришни часопис “Еуромаске”чије је излажење прекинуо рат у Југославији 1991. када је Клаић и напустио земљу. Од 1992. до 2001. био је директор Холандског позоришног инсти-

тута у Амстердаму који је, за време Клаићевог мандата, прошао кроз низ трансформација и постао савремена и динамична културна институција отворена за европску сарадњу и пројекте. Од 1998.до 2003.предавао је на Универзитету у Амстердаму,а у последњих 10 година предавао је из области уметности и културне политике на универзитетима у Лајдену (Холандија),Београду,Будимпешти,Истанбулу и Болоњи. Као председник Европске мреже информативних центара за извођачке уметности -ENICPAи Европског форума за уметност и културно наслеђе -EFAH, те члан различитих светских одбора и мрежа (између осталих, OSI, IETM, ECF и Erasmus) и стални почасни члан фондације Феликс Меритис, Клаић је био неуморни покретач различитих иницијатива које су имале за циљ промовисање интеркултурне компетенције, очување културног наслеђа и нематеријалне културне меморије и развој културне политике на локалном и на европском нивоу. (Танјуг)


24

svet

ponedeqak29.avgust2011.

UKRATKO

LIBIJSKIPOBUWENICIOPKOLILIGADAFIJEVRODNIGRAD

Opqa~kana crkva uTripoliju TRIPOLI: Pravoslavna crkva Svetog Georgija u Tripoliju iz 1647. godine je opqa~kana. Ukradeni su kivot sa mo{tima svetiteqa za{titnika, donet sa Svete Gore, stara Jevan|eqa, putiri i kadionice, od kojih je jedna dobijena od vaseqenskog patrijarha Vartolomeja. O pqa~ki najstarije pravoslavne crkve u Sjevernoj Africi predsednik gr~ke zajednice Dimitris Anastasiu obavestio je nadle`nog arhijereja, Teofilakta, mitropolita Tripolija Aleksandrijske Patrijar{ije, koji se od kraja juna nalazi u Gr~koj. „Oni koji su ovo ukrali kontaktirali su predsednika zajednice i tra`ili novac. Gospodin Anastasiu je prijavio provalu policiji, ali, kako stvari trenutno stoje, niko se ne}e time baviti”, kazao je mitropolit Teofilakt. (Tanjug)

@ivotuTripoliju senormalizuje SIRT, TRIPOLI: Vrhovni komandant libijski pobuwenika izjavio je ju~e da je Sirt opkoqen i da se pobuweni~ke snage nalaze na domak Sirta, rodnog grada Moamera Gadafija, dok se `ivot u libijskoj prestonici Tripoliju normalizuje. Posle zauzimawa Bin Xavada pobuwenici su Sirtu pri{li na 30 kilometara sa zapadne strane i na 100 kilometara isto~no od grada, javila je agencija AFP. „Zauzeli smo Bin Xavad na isto~nom frontu i pobuweni~ki borci iz Misrate su na 30 kilometara od Sirta na zapadu”, potvrdio je komandant pobuwenika u Misrati Mohamed al Fortija. On je potvrdio izve{taje da su u toku razgovori sa plemenskim liderima za mirnu predaju grada Sirta udaqenog 360 kilometara isro~no od Tripolija. „Pregovoramo sa plemenima za mirnu predaju Sirta”, potvrdio je on i dodao da su u pregovore ukqu~ene samo plemenske vo|e i da, prema wegovom znawu, „nije uspostavqen direktan kontakt sa Gadafijem ili sa onima blizu wega”. Sirt

koji je sada opkoqen bio je posledwe neosvojivo upori{te Gadafijevog re`ima i mogu}e skloni{te odbeglog Gadafija i wegove porodice, navodi francuska agencija. U Tripoliju se vra}a u normalu i relativno je mirno posle mawih eksplozija u toku no}i i spora-

trebe, uprkos vrtoglavom rastu cena i ponestanku artikala u prodavnicama. Bi-Bi-Si je u nedequ javio da da je Moamer Gadafi spreman da zapo~ne pregovore o prenosu vlasti. Bi-Bi-Si navodi da je neimenovani portparol izjavio da }e razgo-

di~ne pucwave iz automatskog oru`ja u nekim delovima grada. U prestonici je prisutna nesta{ica vode, a postoje strahovawa me|u stanovni{tvom da su izvori vode zatrovani. Vo|e pobuwenika saop{tile su da ~ine sve kako bi gra|ani zadovoqili najosnovnije po-

vore voditi pukovnikov sin Saadi. Izve{ta~ navodi da se najnovija ponuda smatra „samo kao jo{ jedan znak odlaze}e vlasti pukovnika Gadafija i wegovih ledbenika”. Pobuweni~ki borci, koji sada kontroli{u najve}i deo Libije ukqu~uju}i glavni grad Tripoli, veruju da se pukovnik Gadafi „jo{ krije u oblasti”. Libijska opozicija tvrdi da bi zalihe goriva i vode trebalo da po~nu da sti`u u Tripoli zbog strahovawa da su izvori{ta vode u prestonici mo`da zatrovana od strane Gadafijevih snaga. U me|uvremenu, navodi Bi-BiSi, sve je vi{e dokaza o masovnim ubistvima u zemqi. Vi{e od 50 ugqenisanih tela prona|eno je u izgorelom skladi{tu pored vojne baze, ju`no od glavnog grada Libije. (Tanjug)

Libijivra}eno~lanstvo AtijahAbdal-Rahman

Ubijendrugi ~ovekAlKaide VA[INGTON: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave saop{tile su u subotu da je drugi ~ovek Al Kaide, Atijah Abd al-Rahman, ubijen u Pakistanu, {to se smatra „strahovitim udarom” na tu organizaciju. Visoki ameri~ki zvani~nik saop{tio je da je Rahman ubijen 22. avgusta u plemenskom regionu Vaziristan i da je bio direktno ume{an u operacije Al Kaide, ali nije izneo detaqe o wegovoj smrti. Istog tog dana, lokalni zvani~nici pokrajine Va zi ri stan iz ja vi li su za AFP da su u napadu ameri~ke bespilotne letelice u tom regionu ubijena najmawe ~etvorica pobuwenika. Visoki ameri~ki zvani~nik, koji je tra`io da ostane neimenovan, rekao je da je ubistvo alRahmana veliki udar za Al Kaidu, jer se novi lider te grupe oslawao na wega posle ubistva Osame bin Ladena. Al-Rahman je bio dr`avqanin Libije i smatran je operativnim liderom Al kaide, sve dok nije postao „broj dva” te or gani zaci je, po sle ubi stva Osame bin Ladena u maju. (Tanjug)

KAIRO: Libija je vra}ena u ~lanstavo Arapske lige po{to je pobuweni~ki Nacionalni prelazni savet ju~e preuzeo stolicu Libije u toj organizaciji, posle {estomese~ne suspenzije. Sastanku Arapske lige prisustvovala je delegacije libijskih pobuwenika na ~elu sa Mahmudom Xibrilom koji je preuzeo mesto Libije u organizaciji i pobuweni~ka zastava zamenila je „zelenu zastavu” Gadafijevog re`ima, prenela je agencija AFP. Sa sastanka Arapske lige tako|e je upu}en poziv Ujediwenim nacijama da se Nacionalnom prelaznom savetu (politi~ki organ pobuwenika) dozvoli da zauzme mesto Libije u UN-u i wenim organizacijama”.

TunisotvoriogranicusLibijom TUNIS: Vlasti Tunisa otvorile su danas glavni grani~ni prelaz ka Libiji, preko kojeg je ve} pro{lo nekoliko desetina vozila, javio je dopisnik Rojtersa sa lica mesta. Libijski pobuwenici zauzeli su u petak prelaz na granici sa Tunisom, po{to su proterali vojni-

ke lojalne Moameru Gadafiju.Pobuwenici su na grani~nom prelazu Ras Xdir podigli svoju zastavu, preneo je Rojters. Pobuweni~ke snage vodile su borbu s Gadafijevim vojnicima za kontrolu nad ovim prelazom koji je kqu~na ta~ka za snabdevawe Tripolija putevima iz Tunisa.

Zapadmaloznao kineskojkwi`evnosti PEKING: Najpoznatiji kineski pisci ocenili su da je neophodno prevoditi {to vi{e kineskih kwiga na druge jezike i u romanima obra|ivati {to vi{e izazovnih ideja kako bi se polo`aj kineske kwi`evnosti u svetu poboq{ao. Na promociji glavne kwi`evne nagrade Kine - nagrade Mao Dun - kineski autori ocenili su da savremena kineska kwi`evnost jo{ ne privla~i dovoqno ~italaca sa zapada i pored veli-

kog ekonomskog prisustva ove zemqe u svetu. „Kinesko poznavawe zapadwa~kih autora mnogo je ve}e od zapadwa~kog poznavawa kineskih autora’’, rekao je AP-u Qu Sjinglong, autor nagra|ivane kwige „Nebeska misija’’ o hrabrosti u~iteqa u siroma{nim ruralnim oblastima Kine. „Gotovo svaka kineska porodica }e u svojoj biblioteci imati prevode engleskih kwiga, dok ovo nije slu~aj sa kineskim autorima

na Zapadu“, dodao je on. Iako je Kina jedan od najve}ih izdava~a kwiga, listova i novina na svetu, kineski autori jo{ uvek nisu poznati van granica zemqe. Razlog tome je, smatraju pojedini, mawak prevoda. „Mogu}nost da dobijete Nobelovu nagradu sada zahteva jednu izmenu a to je da wihov komitet za kwi`evnost razmotri uvo|ewe kineskog jezika’’, smatra dobitnik Mao Dun nagrade, Qu ^en|un.

dnevnik ARAPSKALIGA

PozivSirijida okon~akrvoproli}e KAIRO: Arapska liga pozvala je ju~e Ujediwene nacije (UN) i ‘’zainteresovane zemqe” da odmrznu sredstva i imovinu Libije i uputili poziv sirijskom re`imu predsednika Ba{ara al Asada da se „prizove pameti” i okon~a vi{emese~no krvoproli}e u zemqi. Ministri arapskih zemaqa uputile su poziv Savetu bezbednosti i zainteresovanim zemqama da preuzmu odgovornost u ovim te{kim okolnostima kroz koje prolazi libijski narod, ukidawem odluke o blokadi nov~anih fondova, sredstva i imovine libijske dr`ave”, navodi se u zvani~nom saop{tewu iz organizacije, prenela je agencija AFP. Arapske zemqe su na sastanku Lige u Kairu istakle da je stabilnost Sirije kqu~ regionalne stabilnosti i pozvali zvani~ni Damask da se „prizove pameti” i

okon~a vi{emese~no krvoproli}e u zemqi. Ministri spoqnih poslova arapskih zemaqa doneli su odluku da Siriju poseti generalni sekretar Lige Nabil Elarabi u nastojawu da se pokrenu politi~ke i ekonomske reforme u zemqi kojom vlada porodica Asad ~etrdeset i jednu godinu, prenela je agencija Rojters. Savet Arapske Lige upozorio je na „va`nost okon~awa krvoproli}a i prizivawa pameti pre nego {to bude isuvi{e kasno”. Analiti~ari ukazuju da bi bilo kakvo „uzdrmavawe” vlasti u Siriji moglo da ima velikih regionalnih reprekusija i prime}uju da je „o{tar” zahtev zvani~nom Damasku usledio po{to je Iran kao glavni saveznik sirijskog re`ima, uputio poziv al Asadu da „odgovore na legitimne zahteve naroda”. (Tanjug)

Turskipredsednik izgubiopoverewe uzvani~niDamask ISTANBUL: Turski predsednik Abdulah Gul izjavio je da je izgubio poverewe u Siriju i da je situacija dostigla ta~ku kada }e promene sti}i suvi{e kasno, javila je ju~e dr`avna turska agencija Anadolija. Komentari{u}i situaciju u Siriji, Gul je rekao u intervjuu ovoj agenciji „Veoma smo tu`ni. Re~eno je da je gotovo sa incidenti- AbdulahGul ma a onda je ubijeno jo{ 17 qudi. Koliko }e ih biti da- nika Ba{ara al-Asada da spronas?”. vede reforme pre nego {to bude „O~igledno je da smo stigli suvi{e kasno. do ta~ke kada sve deluje prekaProtesti u Siriji su izbili sno. Izgubili smo poverewe”, polovinom marta ove godine i istakao je Gul. Ranije ovog mese- demonstranti zahtevaju kraj 41ca, podse}a Rojters, Gul koji je godi{we vladavine porodice kao i drugi turski lideri vr- Asad. U nasilnom slamawu de{io pritisak na Siriju da monstracija do danas je `ivot okon~a nasilno slamawe prote- izgubilo, prema procenama UN, sta, pozvao je sirijskog predsed- 2.200 qudi. (Tanjug)

Eksplozijanapla`i, povre|enituristi ISTANBUL: Nekoliko turista lak{e je povre|eno u slabijoj eksploziji na prepunoj pla`i u turskom mestu Kemer, objavili su ju~e turski mediji. Kancelarija guvernera u obli`woj Antaliji saop{tila je da uzrok eksplozije jo{ nije poznat, dok je ruski generalni konzul rekao da je eksplodirala zakopana petarda, a da je sedmoro ruskih turista povre|eno od {qunka i kamen~i}a koji su se razleteli.

Antalija je jedno od najpopularnijih turisti~kih mesta u Turskoj koje pose}uju desetine hiqada turista, naro~ito Rusi i Nemci, preneo je Rojters. Ruski generalni konzul Alek san dar Tol sto pja tenko rekao je agenciji Interfaks da je petarda, zakopana u pesak, uzrok eksplozije, a da su se svi povre|eni, posle medicinskog tretmana, vratili u hotel. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

URAGAN AJRIN STIGAO DO WUJORKA

Oluja paralisala najve}i grad SAD WUJORK: Uragan „Ajrin” stigao je ju~e do Wujorka pra}en razornim vetrom i ki{om, blokiraju}i dvadesetomilionski finansijski centar a, do sada je, na putu do najve}eg ameri~kog grada odneo najmawe devet qudskih `ivota u Severnoj Karolini, Virxiniji i Floridi. Najmla|a `rtva uragana je jedanaestogodi{wi de~ak koji je poginuo kada je drvo palo na zgradu u Wuport Wusu u ameri~koj dr`avi Virxiniji, prenosi AFP.

„Ivica uragana je kona~no pred nama. Vreme za evakuaciju je zavr{eno. Sada svi treba da u|u unutra i tamo ostanu”, nalo`io je gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg po{to je uragan stigao do grada. Blumberg je pekju~e popodne zatra`io obaveznu evakuaciju vi{e od 370.000 qudi iz ni`ih delova grada, uglavnom iz Dowem Menhetna, Bruklina i Kvinsa. Mnogi Wujor~ani su se povukli na sigurno sa ulica grada, mada su neki planirali da divqawe uragana iskoriste za dru`ewe u baru ili u toploj kadi, navodi AP. Funkcionisawe metroa u tom mnogomilionskom gradu obustavqeno je ju~e u podne, po prvi put istoriji najve}eg gradskog transportnog sistema u SAD, zbog pretwi od poplava u tunelima. Vre}e s peskom su postavqene na ili oko re{etaka za ventilaciju podzemne `eleznice, a metro ne}e biti otvoren pre ponedeqka, dok pumpe uklone vodu iz poplavqenih podzemnih stanica. Suspendovano je ju~e i saobra}awe gradskih autobusa i ferija do Staten Ajlanda kao i aerodroma i tako je paralisan najve}i grad u dr`avi. Podru~ja oko tri glavna aerodroma „La Gardija”, „Kenedi” i „Wujork Librti” zatvorene su ju~e u pod-

ne. Suspendovani su prvo dolaze}i letovi, dok su odlaze}i obustavqeni u 22 sata po lokalnom vremenu. Prakti~no svi avionski letovi na aerodromima u okru`ewu Va{ingtona su otkazani. U Wujorku su otkazani svi me|unarodni letovi sa aerodoma „X. F. Kenedi”, a u subotu po podne posledwi voz je napustio stanicu Pensilvanija. Nacionalni centar za uragane saop{tio je ju~e da nivo vode raste zbog olujnog talasa „Ajrin” ka-

ko se uragan preme{ta ka sredi{wem delu Atlantske obale, navodi ameri~ka agencija. U saop{tewu se navodi da konstantan uraganski vetar duva 130 kilometara na ~as i da se nevreme preme{ta ka severu-severozapadu 28 kilometara na ~as. Majami centar Nacionalni centar za uragane dodaje da nivo vode brzo raste za 0,98 metara u Okean sitiju, Merilendu 1,04 metra i 1,07 metara u luci Wujork. Ameri~ki predsednik Barak Obama posetio je u subotu sedi{te Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA) da bi se obavestio o pripremama za „do~ek” uragana „Ajrin”. Obama je zbog uragana za dan skratio odmor na ostrvu Martas Viward, u Masa~usetsu. Prethodna ameri~ka administracija je kritikovana zbog sporog reagovawa na uragan „Katrina”, koji je 2005.godine poplavio Wu Orleans. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

MATIJABE]KOVI]POVODOMPOLEMIKEOJEZIKU

Amerikancinetra`e ameri~kijezik

P O D G O R I CA: Akademik MatijaBe}kovi} izjavio je danas dasesrpskijezik u Crnoj Gori progoni zbog wegovogimena. „ I d e o l o g i j i kojoj srpski jezik smeta im samo jedno ime crnogorski {ovinizam je patolo{ka pojava, wenonedono{~ejecrnogorsk jezik”,kazaojeBe}kovi}.On je podgori~kom „Danu” rekao

daonikojini{ta ne znaju o pro{losti svog jezika najglasnije zagovaraju wegovu posebnostiinsistirajunaodvojenomimenu. „ A u s t r i j i , [vajcarskoj, SjediwenimAmeri~kim Dr`avama i tolikim drugim zemqamanesmeta {to im se materwijezicinezovukaoiwihove dr`ave”, naveo je Be}kovi}. (Tanjug)

Politi~kiobra~un {tetiobrazovawu PODGORICA: Profesor na Filozofskom fakultetu u Nik{i}u Tatjana Be~anovi} kaz al a je da je crn og ors ki obrazovni sistem postao podru~je politi~kih obra~una i upozoriladasupredlozionastaviu{kolama,kojeiznosei vlastiopozicija,upraksineizvodqivi. Crnogorskiu~enicitrebalobiod1.septembradau~ejezik u okviru nastavnog predmeta koji se zove crnogorskimaterwi jezik i kwi`evnost. Dobijalibisamojednuocenu, au|a~kekwi`iceisvedo~anstvamoglibidaupi{udasuje dobili iz crnogorskog, crnogorskog-srpskog jezika i kwi`evnosti, crnogorskog-bosanskogjezikaikwi`evnost,crnogorskog-hrvatskog jezika i kwi`evnost ili iz materweg jezika. Be~anovi} smatra da niVladaCrneGore,niopozicija nemaju pravo re{ewe za pitawe jezika u {kolama, jer je, kako je navela, obrazovni

sistem postao poqe politi~kihobra~una. “Neznamkakosutooniuop{te zam is lil i. Vjer uj em da nijednom nastavniku nije jasnokakomo`edaizvodiistovremeno i crnogorski i srpski. Mislim da ni vlast, ni opoz ic ij a nem aj u adek vatn o re{ewe,alipoku{avajudado|udobilokakvogpoliti~kog dogovora,apritomuop{tenije bitn a nas tav a” kaz al a je ona. Premawenimre~ima,dabi zapredmetkojibisezvaocrnogorsk-materwijezikikwi`evnost morao da postoji odgovaraju}i nastavni program, pren os e podg or i~k i med iji.Morateimatiprogramkoji je prilago|en takvom nazivu predmeta.Onasmatradabibilo najracionalnije da se nastavnipredmetzove-materwi jezik,padasevlastiopozicija kasnije dogovaraju o detaqima. (Tanjug)

PredlogpremijeraLuk{i}a pravamerakompromisa PODGORICA: Predsednik CrneGoreFilipVujanovi}izjaviojeju~edajepredlogpremijera Igora Luk{i}a da se nastavni predmet zove crnogorski/materwi jezik i kwi`evnostnajboqere{ewesporaoko imena jezika u obrazovnom sistemu Crne Gore.Vujanovi} je kazao da Luk{i}ev predlog predstavqanajve}umogu}umeru kompromisa, uz po{tovawe Ustava Crne Gore i prava svih gra|anadajeziknazovukakooni to`ele. Premijer Luk{i} je ponudio opoziciji da se nastvani predmet zove crnogorski/materwi jezikikwi`evnost,navode}ida jetonajve}iustupakkojijevladamoglanapraviti. „Iskazujem puno po{tovawe naporima Luk{i}a i liderima opozicionih partija koji u~estvujuurazgovorima,uzuverewe da}eono{tojevladaponudila biti prava mera kompromisa,

Iskqu~enamogu}nostasimilacije FilipVujanovi}smatradajepredlogomLuk{i}aiskqu~ena svakamogu}nostdiskriminacijesrpskogjezika,kaoirizikwegoveasimilacije. „O~ekujemda}eseispo{tovationo{tojedobraponudaida }emoimatipo~etak{kolskegodineonakokakototreba”,kazao jeVujanovi}.Crnogorskipredsednikverujeda}eizbornizakon bitiusvojen,jerjewegovtekstusagla{enizme|uvlastiiopozicije. „Uveren sam da }e svi, sa visokom odgovorno{}u, podr`ati ono{tosuusaglasiliuparlamentu.Odusvajawaizbornogzakona zavisi po~etak pristupnih pregovora Crne Gore (sa EU) i uverensamdaihnikone}eugroziti”,kazaojeVujanovi}. koja podrazumeva da su se ispo{tovalinajve}izahtevipravde ipravi~nosti”,kazaojeVujanovi} novinarima u Kola{inu, gde je prisustvovao proslavi Dana te op{tine. On smatra da jeLuk{i}evimpredlogomispo-

{tovanzahtevpravdeupogledu uva`avawa Ustava koji je odrediocrnogorskikaoslu`benijezik. „Ispo{tovan je maksimalnoiprincippravi~nosti,jerje nesumwivodajenajve}ajezi~ka zajednicauCrnojGori-srpska

QUBQANA: Nema~ka kancelarka Angela Merkel }e u utorak doputovati u kratku ~etvero~asovnuradnuposetuSloveniji.Ona}e,kakojenajavqeno,spremijeromBorutomPahoromrazgovaratipresvegaore{avawu du`ni~kih te{ko}a u podru~ju evrazone, tesnijem povezivawu ~lanica evrogrupe i produbqavawu bilateralnih odnosam o ~emu bi trebalo da bude potpisana i odgovaraju}a deklaracije. Deklaracija bi trebalo da budesli~nadokumentuostrate{kompartnerstvukakvojeSlovenija nedavno sklopila s Francuskom.Slovena~ki premijerjetako|epodr`aonema~ko-francuskiplanzare{avawe krizeupodru~juevraidu`ni~kekrizeuop{te.

i da je data mogu}nost svima onima koji ho}e da poha|aju nastavunasrpskomdakrozmaterwi jezik izu~avaju azbuku, gramatiku, pravopis i re~nik srpskogjezika”,naveojeVujanovi}. Opozicija je najavila da }e ponuditi Luk{i}u jedinstveni stav o pitawu statusa srpskog jezika u Crnoj Gori.Tri opozicione stranke, kako je najavqeno, ne}e odustati od zahteva da srpski jezik bude ravnopravan sa crnogorskim. Socijalisti~kanarodnapartija,Novasrpska demokratijaiPokretzapromene uslovili su podr{ku izbornomzakonuizjedna~avawemsrpskog i crnogorskog jezika u obrazovnomsistemu. Za usvajawe izbornog zakona, tojeprviuslovBriseladaCrnaGoradobijedatumpregovora o punopravnom ~lanstvu u

Evropskoj uniji, potrebna je dvotre}inska ve}ina u parlamentu. Vanredna sednica Skup{tine o izmenama Zakona o op{temobrazovawuranijejezakazanaza2.septembar. Upitan da li mo`e do}i do vanrednihizborauslu~ajudane budedogovoravlastiiopozicije o jeziku i izbornom zakonu, Vujanovi}jeodgovoriodanevidi smisao prevremenih parlamentarnihizbora. „Mislim da su oni nepotrebniidanebidovelinidokakve promene.Trebadase,presvega, orijenti{emo na forsirawe svega onoga {to su na{e integracione obaveze i ne vidim da vreme,energijuipoliti~kuviziju Crne Gore treba, na bilo koji na~in, vezati za vanredne izbore”,naveojeon. (Tanjug)

JADRANKAKOSORODGOVORILABORISUTADI]U

Hrvatskaimaekonomski interesnaKosovu

Slavili Veliku gospojinu

Merkelova uutorak uSloveniji

25

PREDSEDNIKCRNEGOREFILIPVUJANOVI]OJEZIKUIUSTAVU

SLOVENIJA

QUBQANA: U crkvi svetog ]irila i Metodija u Qubqani ju~ejepovodompraznikaVelika gospojina, koju prema julijanskom kalendaru obele`ava Pravoslavna crkva u Sloveniji, liturgijuslu`ioparohPeranBo{kovi}. Od pravoslavnih crkava u Sloveniji su registrovane Zagreba~ko-qubqanska mitropolija Srpske pravoslavne crkve i Makedonska pravoslavna zajednica Sveti Kliment Ohridski. Prema podacima Statisti~koguredaRepublikeSlovenije, na popisu iz 2002. godine kao pravoslavni hri{}anin izjasnilose45.908stanovnikaSlovenije, odnosno wih 2,3 odsto.Pravoslavci prema popisu ~ine tre}u nave}u versku grupu uSloveniji.

ponedeqak29. avgust2011.

Ivo Josipovi} i Frane Lu~i}

Pre ~etiri godine stradalo 12 vatrogasaca

Hrvatskevatrogascena KornatuubilebombeNATO ZAGREB: Jedini pre`iveli vatrogasac tragedije na ostrvu KornatiFraneLu~i}izjavioje u subotu kako veruje da je za stradawe12vatrogasacapre~etiri godine kriva bomba NATO-aodba~ena1999.poslenapadanaSrbiju,aneeruptivnipo`arilicurewegorivaizhelikoptera. U tragediji 30. avgusta 2007. na ostrvu Velikom Kornatu nastradalo je 12 od ukupno 13 va-

trogasacaugrupizahva}enojpo`arom. Frane Lu~i} je za Hrvatsku radiotelelviziju (HRT) izjaviodaverujedapovredevatrogasaca mogu biti jedino od bombeitobombeCBU-87. „Na fotografijama stradalih se vidi da su sve povrede iste. Najednommestuduboke,aokolo ni{ta”,objasniojeon. Teorijuoodba~enimeksplozivnim puwewima na Kornatima prvijeizneopenzionisaniofi-

cir Hrvatske vojske Nediqko Pu{i}. Frane Lu~i} je po~etkomovegodinepredsednikuIvi Josipovi}u predao Pu{i}eve materijale za koje je Josipovi} rekao da su od ranije poznati, podse}aHRT. Hrvatskimedijinavodedasutokom bombardovawa Srbije NATO avioni bacali neiskori{}enebombeuJadrandabimogli da slete u bazu alijanse u AvijanuuItaliji.

MILORADDODIKOKONSTITUISAWUINSTITUCIJABiH

SrpskojpripadaMinistarstvo spoqnihposlova BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske (RS) i lider Savezanezavisnihsocijaldemokrata Milorad Dodik ponovio je u subotudajeRSodavnospremnazau~e{}eiulazakuinstitucijeBiHidase,{toseti~e RS, mo`e odmah formiratiSavetministaraBiH. „RStra`iono{tojojpripada,atosu~etiriministarskamesta,odkojihjejednoMinistarstvo inostranih poslovaBiH”,rekaojeDodiknovinarimanaPalama.Onjekazao danemapoverewadafunkciju ministara inostranih poslova obavqa neko od Bo{waka, pa ni ZlatkoLagumxija,liderSDP-a,da senebiponovilo,kaouslu~ajuak-

tuelnogministraSvenaAlkalaja, kojije,kakonavodi,i{aoposvetu i„blatioRS”.

Dodik je kazao da {to se ti~e RS,formirawuSavetaministara BiHmo`esepristupitizanekolikodana,paisati.„Tonezna~i

bilokakavtrulikompromis.Svi budu}i sastanci na nivou BiH podrazumevaju potrebu da bude uva`en princip rotacije i ~iwenicadajeBiHsastavqenaoddvaentitetaitrinaroda i da struktura mora da se odr`avapriformirawuvlasti”,istakaojeDodik.Onje, kako su preneli lokalni mediji, najavio da }e 2. septembranaJahorinibitiodr`an sastanak rukovodstava dve najja~estrankeuRS-SNSDi SDS-anakome}eserazmatratizajedni~kinastupuinstitucijamaBiHirealizacijiplatforme zajedni~kog delovawa u BiH. (Tanjug)

ZAGREB:PremijerkaHrvatske Jadranka Kosor rekla je ju~e komentari{u}i reakciju predsednikaSrbijeBorisaTadi}azbogwene posete Kosovu, da smatra da se tu ne radi o diplomatskom ratu, alijesrpskompredsednikuuputilanizkritika.Onajenovinarima na Kor~uli izjavila da se Hrvatska zala`e za negovawe dobrosusedskih odnosa, ali da hrvatska vlada nikad ne}e prihvatiti me{aweusvojuunutra{wupolitiku. „Miimamopravoraditinaprojektima za koje mislimo da su va`nii~iwenicajedakadasegovorioKosovu,dagajeHrvatskapriznalaiakoimamosvojekonomski interes dodatno ja~ati ekonomsku saradwusKosovomonda}emotoi ~initi”, naglasila je Kosorova, prenose hrvatski mediji. Ona je, me|utim,ponovilada}eHrvatska i daqe podr`avati evropski put svihsuseda,patakoiSrbije. Komentari{u}i Tadi}eve o{treizjavezbogwenenedavneposeteKosovu,Kosorovajereklada je zanimqivo da o wenom nedemokratskom pona{awu govori osoba kojajepro{legodinetra`ilazabranuproslave„Oluje”iakojeona „za svakog Hrvata i Hrvaticu i

gra|aninaHrvatskeodposebneva`nosti”. „Ovegodineje(Tadi})govorioo oru`anomsukobunaprostoruHrvatske, ali nije govorio istinu o istorijskim ~iwenicama. Ovde se nije radilo o oru`anom sukobu, ve}jeHrvatskabila`rtvaMilo{evi}evevelikosrpskeagresije,a tenkovisuizBeogradakrenulirazarati Vukovar”, ukazala je ona. Kosorovajedodalada„Tadi}istovremenonevidini{talo{eutomedawegovministaruvladipola`evenacnagrobSlobodanaMilo{evi}a,tiraninaikrvoloka,koji jeodgovoranzaSrebrenicu,zarazaraweuHrvatskojiBiHizadrugezlo~ine”. Premawenimre~ima,Hrvatska je akcijom „Oluja” pomogla da se otvoredemokratskiprocesiuSrbiji.Hrvatskapremijerkaposetila je nedavno Kosovo, a nakon te poseteusledilesuo{trereakcije vode}ih politi~ara Srbije, me|u kojimaipredsednikaBorisaTadi}a i {efa dilomatije Vuka Jeremi}a. Zbog reakcije Beograda Ministarstvo spoqnih poslova Hrvatske izrazilo je protest Ambasadi SrbijeuZagrebu.


S

ponedeqak29.avgust2011.

de^Ji dnevnik

c m y

26

dnevnik

Stra{nosamse upla{io

trah je ose}awe kao isre}a,samo{toje strah ne{to druga~ije od sre}e, jer strah je kadatenekoupla{i,asre}ajekadasiveseoiradostan. Kad sam bio u bolnici davadimkrajnike,mnogo sam se upla{io i rekao sammamidasepla{im,a mamamijerekladasene brinem dok sam uz wu. Preoperacije,mamameje te{ilaisvakuno}jebilauzmenedame~uva.Posledwe no}i mama mi je po`elela laku no} i zaspao sam. Kada je do{ao

dan za operaciju, mnogo sam se upla{io i krenuo samnaoperaciju.Kadasu lekarizavr{ilisoperacijom,odvelisumeusobu i ostavili me da spavam. Kada sam se probudio,mojaporodicajedo{ladavidikakosam.Po~eo sam da pla~em i vikao sam mamu. Ponovo samzaspao.Slede}egdanamijebiloboqe.Mama me je odvela ku}i. Kada sam do{ao u vrti}, nisammogaoni~egdasesetim. Zaboravio sam imena svojih drugara i zapitao sam se ko su oni.

Upla{io sam se, jer nisamznaokosuoni.rekli sumidasuonimojidrugari.Nisamimverovaoi jo{ vi{e sam se upla{io.Nakrajusumirekli svoja imena. Strah nije prestajao dok nisam krenuou{kolu. Akoseboji{,probajda prevazi|e{ strah, ali ako ne mo`e{ da ga prevazi|e{,nekatenekonasmeje i bi}e{ sre}an i strah}enestati. PetarPavlica,IV-2 O[„Isidora Sekuli}” [ajka{

Simpatija Imajedande~ak {tomestalnovreba, ovde-onde,tuda-svuda, {talimuodmenetreba? Iakogaskorosviznaju- imevamwegovone}ure}i, razlogjejedanvrlojasandanepotekutra~evi ve}i.

Milica Rado{evi}, I-4, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Prole}e Do{lonamjeprole}e, zasijalosuna{ce, travicaicve}e, cvetnobelodrve}e, sveblistaodsre}e.

Zvezda No}jevedra,blaga, bledimesecsja, umilinutonevasionasva. Izvezdicemilerasipajuzrak, samojednatrepnu, pajepokrimrak, ~ijabe{ezvezdata,Bogsamo zna, spokojnajeimirnaVasionasva.

Visibabapomolilaglavu, kaodakrijenekutajnu, qubi~icaplavombojom mamilepotomsvojom Vrednep~elice iza{leizko{nice, veseliinasmejani|aci krenuliuu~ionice. VawaTodorovi},I O[„Du{anRadovi}” NoviSad

ValentinaBozoki,VIrazred O[„Milo{Crwanski” Hrtkovci

Inakraju-udnevnik neznam{tadastavim: „Svi|alimisestvarno ilisesamopravim!?”

Na|a Maleti}, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

M

SofijaStojakovi},IV-3 O[„\uraDani~i}” NoviSad

Jedanstarizanat

oja baba je bila umetnik u svom zanatu, u tkawu }ilima. Danas u selu to vi{e niko ne radi jer, na`alost, nikog nije zanimalo da izu~i taj zanat. Kroz maglu se se}am kako je ona to radila i uveksamse~udiokakojoj

sve uspeva. U wenoj radnoj sobi bila je i jedna drvena ma{ina bez koje ni{ta nije moglo da se uradi.Imalajeitriormanaprepunaraznogkonca i upredene vune, koju je svakodnevno koristila. Gledao sam u jednoj televizijskoj emisiji da

ovakvih zanatlija ima jako malo i da nema ko da ih nasledi. Bilo bi lepo daimla|egeneracijenau~ekakosenekadradilo i da tu tradiciju nastave. NedeqkoAndri},VII O[„@arko ZrewaninU~a” Nadaq

Zamisli `equ

Mogubiti Svakoimasvojemesto, mestogdesesamoonnalazi, mestogdeseonose}anajboqe.

Zvezdasijananebu ikaodatidajemo}, svetlostiqubav.

Nikotamonemo`edamusmeta, nikonemo`edaganervira, tamosusamooniwegovama{ta, mo`daikojidrug.

Kadapadnesneba, brzozamisli`equ jerona}etipomo}i.

Ontumo`edama{tadajeastronaut dalebdiusvemiru, mo`edama{tadajelekar, mo`edama{tadaje RobinzonKruso.

Da}etisnaguiqubav, na}i}e{sre}ukojati treba.

MiqanaJumerovi},III-2 O[„VukKaraxi}” NoviSad

Awa Radi}, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Alitakvomestote{kojena}i, samotrebapazitidaga nekonena|epretebe.

Mariana \oki}, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Sr|anVi{wi},VI-g O[„\or|eNato{evi}” NoviSad


GLOBUS

dnevnik

Стисни ентер и пољуби младу

А

мериканцеМигелаХенсонаи Дијану Весли венчаоjeкомпјутер. ЉубавнапричаМигелаХенсонаиДајане ВеслиизХјустонапочелајепрекоинтернета. Порука по порука, пар је пожелео да се упозна, с временом и венча,аондадатуцеремонију обави „особа”којајезаслужназа њихово упознавање компјутер. Компјутеримјечитаобрачнезавете,тачнијевенчаоихјепрограм„reverendbit”који је израдио младожења,аидејусудобилинаконштонисууспели да нађу слободногсвештеникакојибиихвенчао.

Програмјенавеликомекрану исписиваоречиипричаопричу

ponedeqak29.avgust2011.

Низ реку на секс-лутки В ишеод800Русаучествовало је у годишњој трци необичним пловилима низрекуВуоксу. Традиционалнатрка„Баблбаба”одржавасеоко70километараодСанктПетербурга,итраје окотриминута.Учеснициморају на луткама на надувавање да сеспустенизреку. Организатор необичне манифестацијејеДмитријБулавинов, којијеза„Телеграф”рекаодаје на ову необичну идеју дошао докјекамповаосапријатељима, исвисупопили„чашицувише”. „Билојетоискључивомушко камповање, и након неколико пића почели смо да причамо о могућимупотребамасекс-лутке. Некојепредложиодаихпонесемо на купање и користимо уместо душека, и тако је све почело”.

Булавиновједодаодасуучесницитркеуглавноммушкарци, алидаимаиженакојимајецела таидејаурнебесносмешна.

М

РобертГолд(24)возиојепутем у Чедлтону свој „ситроен”, када јекравасаоближњефармеизнепознатог разлога прескочила

о Мигелу и Дијани, а затим „венчао”срећнипар.

Брзином муње зацементирала „лексус”

Ј

еднаАмериканкаје грешком паркирала свој 80.000 долара вредан „лексус”усвежбетон. Радници на једној деоници пута у Хјустону вредно су радили свој посао, када су угледали жену која јури низ улицу у свом скупоценом аутомобилу и, не поштујући упозорења, прави полукружноскретањеправо убетонкојисутекизлили. Мајстори су позвали полицију,аполицајципозвалиспасиоце како би помогли жени да изађе изаутомобила.Иакојенаправиланеред,онајеодбијаладаизађеизаутомобила„данеиспрља ципеле”.

Насигурномјебилатеккадје аутомобилизвученизбетона,објавиоје„Метро”. Инцидентседогодиораноујутру, када је неспретна возачица јурила на посао. Брзином муње, слике зацементираног „лексуса” сусепојавиленаинтернету.

ограду вишу од једног метра и сручиласенањеговпредњитрап. Запањени возач чији је ауто претрпеоогромнуштетупочеоје дакривудапутем,проклизаоиједвасезауставиоосамдесетакметарадаље.Одмахјепозваохитну службу,алинијенаишаонаразумевањеполицајаца. „Стиглисубрзо,саслушалиме са ироничним осмесима и дали мидадувамубалонзаалко-тест. Поштонисамнилизнуоалкохол, тестјебионегативан,аповеровалисумитеккадасмонаишлина краву када смо се вратили назад путем”,рекаојеувређениГолд. Полицајцисумусеизвинили,а утврђеноједајесиротакрава,којајеугинуланалицуместа,покушавала да побегне од фармера, алијошувекнијејаснокакојеуспеладапрескочиограду.

З

аборавите свеће, руже, романтику, ако успете да убедите пријатељедасепрерушеушаргарепекојепевају! Панг Кун из Кингдаоа у Кини запросио је своју девојку Шао Шињутакоштоје48својихпријатеља убедио да се преруше у џиновскеираспеванешаргарепе.

Гуске на стражи З

атворусеверномделуБразиладобиоје двегускезастражаре,преносиАП. Управник затвора Велингтон Пиканко рекао је за један интернет сајтдагускеправемногобукекадаосетепокретестранца.Онјеобјаснио да гуске шетају затворским просторијама и да могу упозорити чуваренаузбунуилитучумеђузатвореницима. Овајзатворјеправљендасеуњегасмести153затвореника,међутим,уњемусетренутноналази255преступника. Представници медија нису успели да добију никога из затворске управезавишеинформација.

Кунг фу у подземној железници У

подземнојжелезнициуПекингупостављенисуџаковизаударање,какобинервознипутницимоглидасеослободестреса.Џаковисустратешкипостављенибашу подземну јер су кашњења возова најчешћа, а нервознипутницичестознајудасеистресу назапосленима. „Чекамовозовепросечно 1.800 минута сваке године. Не губимо време, ударимоџаковеи ослободимо се стреса”, пише наврећамаза ударање. „Драго ми је да клинци на њима вежбају кунг фу, аненанама”,рекао јеједанприпадник обезбеђења станице.

Силикони не знају за године

А

м е р и ка н ка je доспела на насловне стране јер је у 84. години отишла на операцију увећања груди. Мари Колстад (83)изСантаАнеу Калифорнији платила је операцију уградње силикона око 8.000 долара, и рекла за „Њујорк тајмс” да је презадовољна резултатим��. „У души сам и даље девојка, али природа чини своје на људском телу. Здравасамивитална, зашто да не искористимприликудаизгледамштобоље”,реклаје она. Колстадоваједодалаидајењенамајкаживела дужеодстогодина,идасенададаћеисамауживатиусвојимновим„атрибутима”јошдуговремена.

Д

„Тајмс” преноси и изјаву једног пластичног хирурга,којијерекаодабимногорадијеобавиотакву операцијуназдравојособиодседамдесетакгодина, негонажениодоко40којаживинездраво. УАмерицијезабележенпорастбројапластичних иестетскихоперацијамеђустаријимграђанима.

„Дозвољеноједакористеилутке саликовимамушкараца,алионесу скупље,такодасвиуглавномплове наженскимлуткама”,рекаојеон.

Реците то шаргарепама

Признај да си пијан ушкарацкојиједоживео саобраћајну незгоду једвајеубедиополицајце дамујенааутомобилпалакрава.

27

Онисубилиутржномцентру,а Панг је наводно морао у тоалет. Пред запањену Шао искочиле су десетине„шаргарепа”ипочеледа певају, а Панг је преко разгласазапросио. „Три недеље смо вежбали кореографију. Костиме шаргарепа одабрао је зато што Шаонајвишеволи наранџасту боју. На костиме је потрошио скоро15.000долара, пошто се не налазе баш лако”, рекао је пријатељ који је учествовао у овој необичнојакцији. Шао је прихватила просидбу, и пар је прославио веридбу уз буран аплауз окупљенихутржномцентру.Вероватно је највише лакнулоуправопријатељима,јер су коначно могли да скину костиме.

Дечак пријавио маму због „присилног рада”

ечак из Немачке позвао je полицију и жалио се дагамајкаприморавана рад-сређивањекршауњеговој соби. Кадајенемачкаполицијадобила позив од једанаестогодишњег дечака који се жалио да га мајка „присиљава на рад”, случај је схваћен крајње озбиљно. Патролајеупућенанаадресу коју је малишан дао, а онда је утврђено да се „присилан рад” односи на сређивања крша у дечаковојсоби! Дечак, за којег се једино зна дајеиззападнонемачкогграда Ахена,позваојеполицијуирекао да га мајка приморава да „по цели дан ради”. „Морам свевремедарадим.Немамнималослободногвремена”,објасниојенезадовољнималишан. Његова мајка је касније реклаполицијидасењенсинто-

комвикендабуниоштоморада помажеукућиипретиодаћеје тужитизбог„присилнограда”. Онагајезамолиладапокупи папире с пода, он је окренуо бројполиције.

„Поцелидансеигра,акада одњегатражимдасрединеред који је направио, он се жали, тврдећидајетоприсиланрад”, казалаједечаковамајка,преносиАФП.


OdMOR

ponedeqak29.avgust2011.

dnevnik

c m y

28

Избегните вишак килограма С

ви заслужују годишњи одмор и путовање.Али,иако је то одлична прилика за опуштање, провођење времена далеко од куће са собом доноси и промену рутине,а многи се,веровали или не,због тога угоје.Док уживате у вашој омиљеној дестинацији углавном су вам килограми задњи на памети, али када се после недељу или два врате кући и стану на вагу,непријатно се изненаде. И зато,ако не желите да будете међу онима који се после годишњег одмора морају борити с вишком килограма - пазите шта радите док сте на одмору. За почетак је важно да не промените ваше навике по питању исхране. Једите онолико оброка колико сте јели и код куће,не наседајте на примамљиви и обилни доручак,ручак и вечеру у “алл инцлусиве“хотелима.И немојте мислити да због тога што сте на одмору можете да једете шта год желите и кад год желите,упркос томе што може да изгледа Обратите пажњу колико калорија уносите у себе,није потребно опседнуто водити рачуна о томе, али ако једете више -крећите се више.

Можда сте код куће пазили шта уносите у свој организам и сада сте се одлучили да се опустите,али посезање за сендвичима и сладоледима, јер вам је то доступније, није најбољи начин за удовољите глади. Осим тога, било би добро да избегавате слатке сокове те пијете воду, поготово ако су температуре веће. Ако сте код куће вежбали,потрудите се да не прекинете ту рутину.Да,већини док су на годишњем одмору не пада на памет да вежбају, али ако вам је тешко присилити се на вежбање,увек можете више пливати или шетати док истражујете.Многи на одмору дођу у искушење да по цео дане леже на плажи или поред базена,то се зове опуштањем,али то уз обилне оброке,има своју цену.Пливање,шетње у предвечерја и истраживање подручја у којем боравите може вам добро доћи за одржавање кондиције и жељене килаже. Ако успете да одржите под контролом ваше прехрамбене навике и уз то се довољно крећете, не бисте требали да имате проблема с килограмима после одмора и путовања.

БАЊЕУСРБИЈИ–МЕСТАЗДРАВЉАИРЕЛАКСАЦИЈЕ,ДЕОII

Г

Лечилиштеиз античкихвремена

амзиградска бања се налази у источној Србији, 220 км од Београда и 11 км од Зајечара. Лежи у долини доњег тока Црног Тимока,недалеко од магистралног пута Зајечар-Параћин,на надморској висини од 160 м. Налази се под утицајем континенталне климе и окружена шумовитим брежуљцима,са чистим ваздухоми недирнутом природом, те представља пријатно место за лечење и одмор.

Бања има више извора термоминералних вода, температуре од 38до 43°Ц,које се убрајају у земно-алкалне хипертерме, од-

носно акротерме. Није случајно што је још у 3. веку наше ере римски цар Гај Галерије Валерије Максимилијан,кога историчари описују као човека који патио од реуме,баш на овом месту подигао своју луксузну палату. Лечење се спроводи у Специјалној болници за рехабилитацију „Гамзиград“. Посебно су атрактивна два затворена базена са термоминералном водом који су окружени прелепим зидним мозаицима.УГамзиградскојба-

њи се лече обољења периферних крвних судова и лимфног система, болести везивног ткива,зглобни и ванзглобни облици

реуматизма,дегенеративна обољења зглобова, ортопедске болести и посттрауматска стања, аномалије дечјег узраста,неуролошка обољења и гинеколошка обољења. Гамзиградска бања има изванредне услове за припрему спортиста.Ту су затворени базени, теретана, фудбалски терен, терени за мале спортове и тениски терени. У току припрема спортисти су под стручним надзором лекара спортске медицине, а постоји могућност да се сваком спортисти уради тест оптерећења срца и овери такмичарска књижица о његовој здравственој способности.Бања пружа изузетно добре услове за

рекреативну наставу. Уз лекарски надзор,Специјална болница пружа деци посебан здравствени преглед од странефизијатра, ради утврђивања правилности држања тела и стања табана. У самој Гамзиградској бањи се налази једна од најстаријих хидроцентрала у Србији.На 3км од Гамзиградске бање налазе се остаци царског дворца FelixRomuliana, који је саграђен по замисли цара Гаја Галерија Валерија Максимилијама, Диоклецијановог сувладара.За госте Гамзиградске бање постоји могућност организовања излета до Злотске пећине,Рајачких пивница,планине Ртањ,манастира Сувобор и Грлишког манастира.

Врхунскатоплавода

Б

ања Јунаковић се налази на северозападу Србије,4км од Апатина,окружена прелепом шумом и еколошки очуваном природом. Удаљена је 200 км од Београда и 100км од Новог Сада.До Бање се долази регионалним путем од Новог Сада, преко Врбаса и Сомбора или преко Апатина. Хемијским анализама је утврђено да воде,чије температуре достижу 60°Ц,садрже натријум, литијум, калцијум и магнезиум, па се термалне воде Бање Јунаковић убрајају у исти ред вода попут оних у Карловим Варима у Чешкој, Харкању  у Мађарској или Липику уХрватској. Лечење се обавља у Рехабилитационо-рекреационом центру „Бања Јунаковић“, уз примену савремених медицинских метода, под надзором лекара специјалиста и терапеута.Терапеутски блок располаже са хидротерапеутским делом (базен,каде за подводну масажу), електротерапијским уређајума (ултразвук,ласер,магнет,биолампа),две сауне, салом за кинезитерапију, парафин салом и салом за инхалацију.У бањи Јунаковић се лече,разне врсте хроничног реуматизма,последице траума и церебралног инсулта, повреде, периферног нервног система, стања постоперативне ортопедије и после операција кичменог стуба, гинеколошка обољења-примарни и секундарни стерили-

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА

Пронађен дрвени пут стар два миленијума

Б

ритански археолози пронашли су 2.000 година стар пут из бронзаног доба, направљен од дрвета и сачуван у тресету, који је можда направило племе Ицена пре доласкаРимљана. Наосновупрвихдоказаверује се да је пут на истоку Енглеске направљен око 75 године пре Христаидајебиодеорутепреко рекеВејвенииоколнихмочвара. Тобизначилодајепутизграђен више од 100 година пре римске инвазије и револта Ицена и њихове краљице Будике који умало нисуокончалиримскувладавину наострву. Ицени су 60. године нове ере похаралиданашњиЛондониКлочестерпренегоштоихјеримска војска победила. Дрвене структуре,углавномнепостојећенаархеолошким налазиштима, одлично су очуване и на њима се и даље могувидетитраговиоруђа.

Руси граде хотел у свемиру

Р

тет, дегенеративна обољења у климаксу и неспецифична обољењареспираторногапарата као што су астма, спастични бронхитис,упалагрлаидушника. Гостима је на располагању спортски комплекс од десет отворених базена,тере-

ни за мале спортове и тениски терени. У близини бање Јунаковић је Дунав,погодан за риболов и спортове на води,а уз реку су ловишта са разним врстама дивљачи и птица. (www.srbija.travel)

Откривен прошлог јуна, пут широкчетириметрапротезаосе 500метарапрекомочвареуНорфолкудорекеВејвени.Археолозисматрајудајетајпутбиоповезан са још најмање два пута прекоидужреке. Осим што су служили као практичанначинпрелажењавлажногтерена,археолозиверујуда су путеви служили и као средство означавања територије за трговцеипутникеиздаљине,али и као места духовних окупљања племенаипролазкареци.Предметипопутмачева,штитоваиврхова копаља пронађени су дуж рекеиверујеседасутобилидарови боговима и давно умрлим прецима. У свету у коме нису постојали путеви, реке су биле главне саобраћајницеиВејвенијебила део велике трговачке руте у Европи. (www.b92.net/putovanja)

усија планира да изгради хотел у свемиру који би могао да угости седам гостију у четири кабине и који ће имати огромне прозоре који ће пружати поглед на Земљу. Сам одлазак у хотел биће авантура пошто ће бити потребно два дана пута у Сојуз ракети. Сам пут ће коштати 500.000 фунти, док ће још 100.000 фунти бити потребно за петодневни останак у хотелу. Хотел - Комерцијална свемирска станица -би требало да буде отворен 2016.године и биће комфорнији од Међународне свемирске станице коју користе астронаути и космонаути. У бестежинском стању,посетиоци ће моћи да бирају да ли ће користити кревете који стоје вертикално или хоризонтално. Туристи ће јести храну припремљену на Земљи која ће се у хотелу подгревати у микроталасној пећници.План је да се из исхра-

не избаце храњиве пасте које се дају астронаутима и замене укусним пецивима,пиреима,супом од парадајза и компотом од шљива. Вода, сокови и чајеви биће доступни, док ће алкохол бити строго забрањен. Тоалети ће користити ваздух уместо воде,а вода ће се рециклирати. Извршни директор Орбитал Тецхнологиес који гради хотел Сергеј Костенко рекао је да хотел неће подсећати на Међународну свемирску станицу,већ да ће бити удобан и да ће пружати лепо поглед на планету Земљу. -Хотел ће бити намењен богатим појединцима и људима који раде за приватне компаније и који желе да истражују у свемиру рекао је он. У случају кризе, хотел ће послужити и као прихватилиште за астронауте на Међународној свемирској станици. (www.b92.net/putovanja)


OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

SOKOBAWA,pansion,centar, rate 1.500, apartman 1.200.Telefoni:018/833-738, 064/85-60-701. www.kokanisin.com 35764

ponedeqak29.avgust2011.

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je preminula na{adraga

Posledwipozdravdragoj

Ispra}aj je utorak, 30. 8. 2011. godine,u11~asova,naKatoli~kom grobquuNovomSadu-Futo{ka ulica. Prijateqi.

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546,021/6212780. 32372 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 36017

JovanMartinovi}

\ur|inka]iri} 23.10.1941-27.8.2011. Sahrana je danas, 29. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Alma{komgrobquuNovomSadu.

odsestri}a Du{anaRaki}a saporodicom.

O`alo{}enaporodica. 36217

Posledwi prijatequ

Posledwipozdravzetu

pozdrav

dragom

O`alo{}eni:bratSteva saporodicom, sestraJovanka saporodicom,porodice, ]iri}, Ritter,Vukajlov,Risti},Pelegrin, Slep~evi},Mili}evi} iVidosava]iri}.

36219

Sa velikim bolom opra{tamo seodna{egte~eizeta

36233

MilovanuSavi}u Stevi PorodicaKvai}:\or|e, Radmila,BiqanaiSlobodan.

Posledwi pozdrav mojoj dragoj kumi

Mariji-Maji Boro{

Tu`nim srcem obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 27. avgusta posle du`e bolesti preminulana{avoqenasupruga, majka,bakaisestra

ro|.Ili}

NikiceDragi}a JovanuMartinovi}u

PeroMajki} saporodicom.

pozdrav

dragom

OG-1

36221

36218

Posledwi prijatequ

Zasvemuhvala,jersmouvekosetilitoplinuiqubavwegovogsrca.

odporodice[unke.

odkume DeseJoki{i}.

36226

Posledwipozdrav

Saneizmernimbolomitugomobave{tavamorodbinui prijateqedajeiznenadapreminuomojotacisuprug

Marija-Maja Boro{ ro|.Ili} 6.9.1937-27.8.2011.

Radomiru-Ra{i Kosti}u

Posledwipozdravprijatequ

Sahrana je danas, 29. 8. 2011. godine,u15.45~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu.

Nikici

odsestreQiqeKrajinovi} saporodicom.

O`alo{}eni: suprugAleksandar, }erkaSandra,unukDavid ibratBorivojeIli} saporodicom.

Posledwi pozdrav mojoj voqenoj mami

Posledwipozdrav

NikicaDragi} 1956-2011. Sahranajedanas,29.8.2011.godine,u15~asova,nagrobqu u Beo~inSelu. Povorkakre}eizku}e`alostiStojanaVukosavqevi}a 134. O`alo{}ene:}erkaMaja isuprugaMira. 36227

36223

36232

36220

Dana,28.8.2011.godine,umrlaje

Maru{ki Nikici

Ra{i

Od po~etka boli sve, moje srce slomilo se. Kasno je za borbe sve,jerBogmiuzete.

odMilana-KimeJo~i}a saporodicom.

odte~eDrageMedi}a izFutoga.

36225

36231

Posledwipozdravna{emdrugu

Posledwipozdrav

Bila si izuzetna, hvala ti na svemu,mirnospavaj. TvojaSandru{ka sasinomDavidom.

DesankaDanilovaNe{kovi} ro|.Jovanovi} Sahranajedanas,29.8.2011.godine,u15~asova,uRavnom Selu. Sau~e{}aprimamood10-15~asova. O`alo{}enaporodica. 36228

36222

Dana, 27. 8. 2011. godine u 79. godinipreminulajena{a

IN MEMORIAM

30.8.2003-30.8.2011.

FARMA iz Stepanovi}eva prodajemladekokenosiqe18 nedeqa, o~i{}ene prasi}e. Dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717058,063/521-559,063/539-051 . 35557

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 35643

JovanuMartinovi}u

Sahrana je 29. 8. 2011. godine, u 14.15~asova,naGradskomgrobqu uNovomSadu.

36229

MiodragKuzmanovi} saporodicom.

PRODAJEM lokal sa ostalimdelomku}eiplacem20 ari u centru [ajka{a, na glavnom putu. Telefon 065/514-23-75,062/857-07-01. 36161

3

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuona{voqeni

Posledwipozdravujaku

drPatajAranki

DVOSOBAN komforan stan blizu bolnice, telefon, kablovska, interfon, parkingmesto.Zadveosobe 150 eura. Telefon 371-346 i 066/371-346. 36159 IZDAJEM name{ten deluksstan55m2,klima,telefon,centralnogrejawe,internet, mo`e i gara`a Tolstojevabroj5.Grbavica.Telefon064/317-6410. 36186 IZDAJEM luksuzno name{ten jednosoban stan na adresi Novosadskog sajma 7. Telefon063/765-3632. 36108 IZDAJEM garsoweru od 25m2Du{anaVasiqevabr.2. (Kej, Ribqa pijaca). Telefoni:6367-264,066/9356315. 36112 IZDAJEM name{tenu garsoweru22m2ul.PetraDrap{ina Novi Sad, centar, ozbiqnoj osobi nepu{a~u. Telefon 021/462-241 i 063/80-90-354. 36134 IZDAJEM name{tenu garsoweru 32m2 u ul. Lasla Gala, Grbavica Novi Sad. Ozbiqnoj osobi nepu{a~u. Telefoni: 021/462-241 i 063/80-90-354. 36135 IZDAJEM garsoweru35m2 nova, name{tena, centar ul. VukaKaraxi}a5.Telefoni: 021/823-217,063/8986397. 36188

29

Radomiru-Ra{i Kosti}u

U~eniciIVa razreda Gimnazije. 36216

Nikici

SmiqkaKqaji}

odbrata ZoranaMedi}a saporodicom.

Sahranadragenampokojniceje danas,29.8.2011.godine,u13~asova,naKameni~komgrobqu.

Milo{\uki} Danassenavr{ilaosmagodinaodkadasmoostalibez na{egvoqenogoca.Ostalajetuga,qubaviponos. Wegovi:Senka,Rada,Koka iMijo saporodicama.

O`alo{}enaporodica. 36230

36224

343/P


tv program

ponedeqak29.avgust2011.

06.30 Јутарњипрограм 09.00 Природакаоживот: ЈарославПап 09.30 Бајкоквиз 10.00 Вести 10.05 Стањенапутевима 10.08 Знање 10.35 Варошарије:Зрењанин 11.30 Кухињица 11.55 Десилосе 12.15 Додатиживотгодинама 13.10 Дијалозивојвођанскихкултура 13.40 Све(т)оконас 14.00 Вести 14.05 Живопис 14.30 Природакаоживот 15.00 Вести 15.10 Знањеимање 16.00 Варошарије:Сента 16.50 Десилосе 17.00 ТВДневник 17.22 Тајнахране:Смоква 17.30 Кухињица 18.00 Разгледнице 19.30 ТВДневник 20.05 Маликонцерт 20.30 Гераалегоријанац, док.програм

Светпољопривреде (Панонија, 14.40) 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00

ГласАмерике Усусретсунцу Освета Моједете Билаједномједнанедеља Седмидан Уловитрофеј ХроникаопштинеВрбас Светпољопривреде Војвођанскевести Уогледалу ЕТВ Војвођанскевести Освета Разговориоздрављу Војвођанскевести Безцензуре Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Разголићени Виноивиноградарство ГласАмерике

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.38 11.10 12.00 12.15 12.30 12.45 12.52 13.39 15.10 15.57 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 21.09 23.00 23.05 23.35 00.25 00.40 00.49 01.19 03.00 03.04 04.30 04.46 05.48

Вести Јутарњипрограм Јутарњидневник Јутарњипрограм Вести Лисице Вести Ловириболов Екокараван ДизнинаРТС Дневник Спортплус Одбојкаспаја Евронет Злочиначкиумови Летњибиоскоп:Труинеисовести,филм ОвојеСрбија Врућветар ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Разгледница Слагалица Дневник Врућветар. РТСкараван Вести Око Злочиначкиумови Дневник Евронет Зеленатрава Ноћнибиоскоп:Каменисабор,филм Вести(04.00,05.00по3.00’) Лисице Око Врућветар Верскикалендар

ИвоКанелас

Веза Природајенемилосрднау неравном обалном подручју ублизинипортугалскегранице.Тојеместогдесамонајјачинапредујуитојеидеално плодно тло за организовани криминалинарко-транспорт. Улоге: Иво Канелас, ФранческоГаридо,Аријана Каброл,МелаКасал,КсавијерДив,СузанаАрас Режија:ЛеонелВеира (РТВ1,23.25) Чаририболова Центарсвета Војвођанскидневник Космос Веза,филм,1.део Концертмушкогхора подворјаманастираОптина пустињаСанктПетербург 01.40 Живопис

21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 00.50

06.30 07.00 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05

Кухињица–мађ. Најлепшебајкесвета Верскинедељник Путевинаде Бразда(мађ) Мађарсканароднамузика ВИВЕ2010,фестивал мађарскемузике,1.део Мађарсканароднамузика Изнашеархиве Вести(мађ) Заједно Десилосе Лилихип ХалоТВ(мађ) Добровече,Војводино(мађ) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Нашидани(мађ) Разговорсповодом(мађ) МалаубистваАгатеКристи: ОпасносткодЕндхауса, филм ТВбаштина

МоникаБелучи 11.00 Вести 11.05 Хранаивино 11.35 Агродан 11.45 Неонсити 12.00Вести 12.05АвантуреШерлокаХолмса 13.00Вести 13.05Одељењезаубиства 14.00Вести 14.05Дунавскасалетла 14.30Витраж 15.00Вести 15.05Славнипарови 16.00Објектив(слов) 16.15Објектив(мађ) 16.45Цртанифилм 17.15Неонсити 17.30Банат22-Кањижа 18.30Неонсити 18.45Агродан 19.00Објектив 19.30Хранаивино 20.00Спринт 20.30Личнагрешка 21.00Одељењезаубиства 22.00Објектив 22.30АвантуреШерлокаХолмса 23.15Док.програм

10.00 11.00 13.00 14.45 16.30 19.00 19.45 21.45 23.30 02.15

ФулТилтпокер Премијерлига:Челси–Норвич Рускалига:СпартакМ–ЦСКА Свислига:Базел–Тун Белгијскалига: КлубБриж–Андерлехт Рускалига Португалскалига: Сетубал–Брага Португалскалига: Национал-Бенфика Премијерлига:Манчестер јунајтед–Арсенал Премијерлига:Тотенхем –МанчестерСити

Камени сабор Прича се одвија у далеким пространствима Монголије у забрањеном подручју где негативци древним ритуалима желе да постигну бесмртност. Привлачна Лаура усваја малог монголоида Лиу-Сана и одводи га у свој стан у Француској. Улоге: Моника Белучи, Николас Тау Режија:Гијом Никло (РТС 1,01.19)

06.00 06.45 07.00 07.30 08.30 09.30 11.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.00 16.55 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 23.00 00.30 01.00 01.15

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Раднаакција Бандини Забрањеновоће Некотепосматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Дођинавечеру Кадалишћепада Срећневести 1001ноћ Ексклузив Експлозив Вести Забрањеновоће Кадалишћепада Филм:Рат Кобра Експлозив Ексклузив Трачара

06.02 06.37 06.52 07.12 07.19 07.29 07.35 07.39 07.52 08.15 08.25 08.56 09.14 09.37 09.50 10.21 10.45 11.17 11.50 14.53 15.00 15.57 16.42 17.13 18.07 18.45 19.12 20.00 21.00 21.55 23.52 01.46 02.41 05.31

Концертзадобројутро УНЦХР-Повратак:Косово Слагалица Датум Верскикалендар Мунзи Кажими,кажи! Френинеципеле ПчелицаМаја Томасидругари Чуваритрадиције Романсиранаботаника Књижевнашколица Једнасликаједнаприча Врелегуме МагазинЛигешампиона, спортскипрограм КлиникаВет ЕвропаиСрби Атлетика-СП:пренос Енциклопедија Трезор Сат Свебојеживота Капри Игралеседелије... Адлибитум ВерскимозаикСрбије Песмаибинго Капри Сломљеноцвеће,филм Парниваљак Трезор Атлетика-СП Разгледница

06.00ВОА 06.30ДругастранаСрбије 07.00Маратон 08.00Милица² 08.30ЗдрављеиВи 09.00Отворенистудио 10.15Завршница 11.15 Топшоп 11.30 Филм:Сирене 14.00Вести 14.30Милица² 15.00Инфо 15.05ЗдрављеиВи 15.30Топшоп 16.00Вести 16.02Горштак 17.00Инфо 17.02Завршница 18.00Вести 18.30Чак 19.00Милица² 19.30Безтрага 20.30Филм:Брзина 22.30НЦИС 23.30Вести 23.45Милица² 00.00Филм:СиранодеБержерак 02.00ДругастранаСрбије 02.30Уловитрофеј 03.00Милица² 03.30НЦИС 04.30Филм:СиранодеБержерак

Жерар Депардје

Сирано де Бержерак Сираноје бриљантни и харизматични мачевалац, духовит и надарен за поезију.Чини се да такав човек не би требало да има проблема са супротним полом, али Сирано сматра да је уклет да живот проведе у самоћи због ружних црта лица и превеликог носа... Улоге: Жерар Депардје, Ан Броше, Винсент Перез, Жак Вебер Режија:Жан-Пол Рапно (Авала,00.00)

dnevnik

c m y

30

СкарлетМекалистер

Звонаневиности Џакс Џонас је човек чија је верауБогаозбиљнопољуљана.Његоваћеркајестрадала усаобраћајнојнесрећикадају јеудариоауто,ионтотекпреживљава,нежелећидасесуочисаболомивративери. Улоге: Чак Норис, Мајк Норис, Кери Скот, Скарлет Мекалистер Режија:АлиБијан (Б92,21.00)

23.40 23.55 01.35

Новојутро ВестиБ92 Топшоп Свеоживотињама Топшоп СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара Трнавчевићиудивљини Топшоп Филм:Полицајац сПетловогбрда Филм:Стубовиземље ВестиБ92 Спортскипреглед Доме,слаткидоме СунђерБобКоцкалоне ВестиБ92 Пријатељи Дваипомушкарца Сексиград Филм:Звонаневиности ВестиБ92 Временскапрогноза: Штадаобучем? Спортскипреглед Филм:Саборци Националнагеографија

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30 03.00

Пољелала Добројутро Усосу Краљицајуга СКривенакамера Наслеђеједнедаме Сестре Трипутада Гавриловићи Маланевеста Националнидневник Тријумфљубави Пољелала Националнидневник Гранд,специјал Мењамжену Наслеђеједнедаме Краљицајуга ЛасВегас Филм:Краљевимамба Филм:Преступници

05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.05 11.30 11.55 12.30 14.15 16.00 16.35 17.00 17.50 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00 03.45 04.30

Јутарњипрограм Вести Чаробњакмагичнефруле. Здраво,Кити Малапринцеза НаправитеместазаНодија Мегаминималс Анђелинабалерина. Сирене Телешоп Вести Здраво,Кити Хорсленд МалииграчГоа Бакуган Моћначигра Фантастичнопутовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Лудегодине ИмперијаЋин Телешоп Вести Малдиви-Микс Малдиви–Подврелимсунцем Телемастер Гласовиувремену,док.серијал Малдиви-Идемодаље… Вести Картел Ћирилица Вести Малдиви-Прегледдана Малдиви-Вишеодигре Вести Картел Малдиви–Вишеодигре… Лудегодине Картел Ћирилица

Мило Ђукановић

Ћирилица У ексклузивној исповести Миломиру Марићу, Мило Ђукановић каже да тачно не зна по чему се разликују Србин и Црногорац, нити црногорски и српски језик,али је правило да је свако један те исти језик назвао по имену државе,настале на рушевинама Југославије. Од тога му је далеко важније што је успео да по први пут Црна Гора сама себе издржава и да више није најнеразвијенија у региону... (Хепи,21.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Узкафу,07.30Белилукипапричица,08.30 Цртанифилм,09.00Одељењезаубиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети својживот,16.00Освета,17.00Ретроспективанедеље,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,19.30Цртанифилм,20.00Спортскипрограм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа7жена,00.00Објектив,00.30Безцензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максималноопуштено,12.55Хитнедеље, 13.00Фокус,13.45Топшоп,16.00ЗдрављеиВи, 17.00Фокус,17.40ИнфоПулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25БањеСрбије,23.05Фокус,23.45Туристичкеразгледнице,00.00 ИнфоПулс,00.30Аутошоп,00.40Фокус,01.10СкиЈахорина,01.40Вебџанк

07.00Дечијасерија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извориздравља,19.00Путопис,20.30Самовасгледамо,22.30Акцентидана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран,12.00Спортиздругогугла,13.00Метрополеирегијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Доказстварања,16.00ИнфоК9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер,20.15Отворениекран,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30ИнфоК9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Излогстрасти,02.30Ноћнипрограм

12.00Сремнадлану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловциназмајеве,15.00ДокторХу, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВхроника:Сремнадлану:Шид,18.10Измеђуредова,19.00Новости2,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45СпортСТВ-а,21.15Документарнипрограм,22.00Новости3,22.30Шоупрограм:Парови,23.30Измеђуредова,00.15ГласАмерике

08.00Хранаивино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 ПанорамаопштинеЖитиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00Докрајасвета,18.00Изасцене, 18.30Ноди,19.00Мозаикдана,19.30Хранаивино,20.00Одговор,21.05Тајнизнак,22.00Мозаикдана,22.30Служба21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak29.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ТИГАР МЕТОДОМ

Пише:Ејми Чуa 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Л.А.Инк Мајамиинк Четиривенчања Венчаницаизснова Највећигубитник Малиљуди,великисвет Венчаницаизснова Штанетребаобући Кошишатогпса Спасавањеоронулих грађевина Џон,Кејтиосмородеце Девојчицеидијадеме Штанетребаобући Највећигубитник Лепотапосвакуцену Компулзивногомилање ДрЏи Л.А.Инк Мајамиинк Лепотапосвакуцену

07.00 09.07 10.10 11.00 11.15 12.00 12.30 13.15 14.20 14.50 15.20 16.05 17.00 17.53 18.38 19.30 20.35 21.35 22.50 23.30 00.20 01.50

08.00 СикертпротивСарџента 09.00 Стварањеновогчовека:тајни експериментиусовјетским лабораторијама 10.00 Блер 11.00 Побунанабродуробова 12.00 КајањеЏејнОстин 13.30 ЏејнБиркин:размишљања 14.00 Косизаправоти? 15.00 Небескипутчаја 16.00 Великинаучници 16.30 Великинаучници 17.00 Древнидоктори 18.00 Хендл,животпопиконе 19.00 1989-1990:Последњагодина ИсточнеНемачке 20.00 Дешифровањемајанскогкода 21.00 Подземнират 22.00 Косизаправоти? 23.00 Небескипутчаја 00.00 Великинаучници 01.00 Древнидоктори

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља ОзиБу Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља Раднаодређеновреме Балнаводи Камелеон Интервју Дилер2 Нијенего Еротскифилм:Љубавне лекције

Камелеон Наконпет годинаодсуства, у Европи се изненада појављује Николас, дечак који је наводнокиднапованикогаје породица такорећи отписала. Николас се враћа кући у БатонРуж,алистваринина једнојстранинисукаоштосу нек ад биле. Агент ФБИ-а сумњауНиколасовупричу... Улоге: Марк Андре Грондин, Фамке Јансен, Елен Баркин, Емили де Равин Режија:Жан-Пол Салом (Синеманија, 16.00)

06.00 07.25 09.30 11.10 12.50 14.55 16.30 18.15 20.05 21.10 21.45 22.45 00.25 02.00 04.25

Ћерка чувара успомена Сумрак сага. Млад месец Да ли сте чули за Морганове Како да дресирате свог змаја Гвоздени човек 2 Мале тајне Моје једино Невероватни Хулк Велика љубав В Сједињене Тарине Државе ИИИ Пацифик Очух Месец Девојка која је шутнула осиње гнездо Гола истина

06.20 08.20 10.20 12.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.10 02.10

УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство УбиствауМидсамеру Закониред Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Ургентницентар Хаваји5-0 Филм:Америчкиодметници Вокер,тексашкиренџер Ерика

07.35Стаклендом 08.30Кобра11 10.50Ексклузивтаблоид 11.15Наследници 12.10Вратараја 13.001001ноћ 14.25Кобра11 17.05Недајсе,Нина! 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 20.55Менталист 21.45ХавајиФајв-О 23.25РТЛВести 23.40Заборављенислучај 01.15Астрошоу 02.05ЦСИМајами 03.00РТЛДанас

СЕРИЈА

Ружаветрова Никол Кидман

Хладна планина 1864. Амерички грађански ратсеприближаварасплетуи свејеизвесниједаћеЈугдоживети пораз. Међу војницимајеиИнменкојипочињеда планирабегсратиштауВирџинији. Инмен не бежи само одсмртинегожелидасевративољенојАдикојагачекана свом опустошеном имању у СевернојКаролини... Улоге: Џад Лоу, Никол Кидман, Рене Зелвегер, Доналд Сатерленд, Филип Сејмур Хофман, Натали Портман, Ђовани Рибиси, Кети Бејкер Режија:Ентони Мингела (ХРТ 2, 20.50) 08.15 08.40 09.05 09.20 09.35 10.00 10.42 11.25 12.05 12.27 12.52 13.04 13.25 13.50 15.20 16.00 16.30 17.00 17.50 18.40 19.00 19.20 19.31

00.05 00.50 01.10

Жутокљунац Целе ноте Тонитон Спортске игре младих Обична клинка Алиса,слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Три Хил Ждероња Жутокљунац Цртани филм Џони Браво Хана Монтана Љубав без страха,ТВ филм Ружна Бети КС аутомагазин Мењам свет Којак Шаптач псима Силвестрове и Чичијеве тајне Цртана серија Код куће је најлепше Музички специјал:Леонард Коен,специјал Доктор Ху Хладна планина,филм Даегу:СП у атлетици, преглед дана Лажи ми Зовем се Ерл Специјална јединица

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.10

Огуљенакожа Фаџ Интермецо1 Коракдаље ПослеМајнКампфа Интермецо2 ХарииХендерсонови Петминутаживота Фаџ Коракдаље Трава ХарииХендерсонови Интермецо3 ПородицаКременко Трава Мачаксадеветрепова Ораоукавезу

20.00 20.50 23.20

Фамке Јансен

Добро јутро,Хрватска Хотел дворац Орт Природни свет,док.серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Хрватско подморје Траговима прачовека,док. серија Културна баштина Алиса,слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Капри У крупном плану Дневник 3 Бечка филхармонија и Данијел Баренбојм у Салцбургу 2010. Месец Команча Којак

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Пи Вијева велика авантура Авантуре Рокија и Булвинкла Гуниси Чувај се лепих отмичарки У акцији Људи од заната Акција у центру града Кад китови дођу Без промашаја Врућа романса

Након доживљеног бродолома, потпуни незнанци, ИнесиМаркопроводеноћу светионику.Сузана,Инесина мајка,шокирана јесазнањем дајојјећерканесталаипотпуносепосвећујепотразиза њом. На другој страни града и Маркови родитељи, Стипе иМарицаОдак,такођебрину збогсиновогнестанка... Улоге: Ања Алач, Матко Кнешаурек, Франо Ласић, Бранка Пујић, Роберт Курбаша (РТЛ, 20.00)

Ања Алач

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривањемитова Опасанлов Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Лимарскарадионица Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Какосетоправи Преживљавање ПограничнаполицијаСАД Какосеправи? Какотораде? Самудивљини Опасанлов-причаоФилу Харису Дискаверимијеспасиоживот Америчкедрвосече Америчкичопери Генералка

03.00 08.30 08.45 10.00 11.00 12.00 15.00 16.00 17.30 17.45 19.15 01.00

Атлетика Мотоспортови Бициклизам Атлетика Атлетика Атлетика Бициклизам Бициклизам Фудбал Атлетика Тенис Тенис

Pas koji je voleo muzi~are ofija jeisko~ila izkoladauzmeteniski reketdoksami{laurikvercilevisko~nizglobjojsezaglaviokodpredwegto~ka. Obe smo se onesvestile. Morala je na operaciju pod totalnom anestezijom. Ugradili su joj dva {rafa,aondajenosilagipsanu~izmuii{lana {takamadokrajaleta.Bilajevrlonesre}nazbog toga,alibarjeimalapunovremenazaklavir. Jedina svetla ta~ka u na{em `ivotu bila je Koko. Sam pogled na wu svima nam je dizao raspolo`ewe,iakosusesvemojeambicijesvelesamonajednu aktivnost. Mole}ivo bi me pogledala svojim bademastimo~imaijabihuradilasve{topo`eli,obi~nobismotr~ale {estkilometarapoki{i,sneguilisuncu.Zauzvrat,bilajesaose}ajna. Znalasamdanevolikadvi~emnadevoj~ice,ali jeshvatiladasamopoku{avamdabudemdobramajka. Bila sam mirna, iako sam odustala od svojih snovavezanihzaKoko–samosam`eleladabude sre}na. Shvatila sam da je samo `ivotiwa i ima su{tinskimawepotencijalanegoSofijaiLulu. Utovreme`ivotmijepotpunopromeniorazgovorsizuzetnimkolegomPiterom,kojigovori {est jezikaa ~itana11,ukqu~uju}iisanskriti starogr~ki. Bio je talentovan pijanista i prvi putnastupiouWujorkujo{kaotinejxer.Jednom NastavnicuVamos{estputaodlikovala Belaku}a je prisustvovao Sofijinom nastupu u muzi~koj {koli, rekao da je ona izvanredan izvo|a~ i do- – htela sam da joj na|em ne{to zabavno dok je na dao: „Jeste li razmi{qali o Jejlovoj muzi~koj {takama.Ali,mislimdamo`emosti}izasedam akademiji?“ sati.“ „Misli{, da promeni nastavnike“, pitala sam „A,{ta}emosKoko?“,prekinuomejeXed. doksumiraznemislinavirale.Muzi~ka{kolaje „I}i}esnama.To}enambitiprvizajedni~ki skorodesetgodinabilamojeomiqenomesto. godi{wiodmor“,reklasam. „Pa,da“,rekaojePiter.„Muzi~ka{kolajesi„Toba{inijeodmor–kadvozi{18satizadva gurno divno mesto, ali u pore|ewu s drugom de- dana“,uo~iojeXedpomalosebi~no.„ASofijina com, Sofija znatno odska~e. Naravno, zavisi od noga?Zarnetrebadajedr`ipodignutu?Kako}etogakakvisuticiqevi.Mo`da`eli{dajojkla- mosvistatiuauto?“ virbudesamorazonoda.“ Vozili smo stari xip „~iroki“. Predlo`ila Tomejezapawilo. Nikadmenikonijeoptu`io samdaSofijalegnenazadwesedi{te,staviglakakosmi{qamrazonode.Teno}i sam poslalamejl vukodLuluukrilo,anogepodignenajastu~i}e. mladoj violinistkiwi KivonNam,kojajepovre„Jo{ne{to“,dodalasam,„zamolilasamKivon meno dr`ala pokoji dodatni ~as Lulu. Prvi put da ide s nama i obe}ala da }u je platiti na sat, solisti~kijenastupalauLinkolncentruusvojoj ukqu~uju}iionesatedokputujemo.“ 12. godini i blagonaklono pri~ala Lulu o svojoj „[ta?!“Xednijeverovaodajedobro~uo.„To}e nekada{wojnastavniciAlmitiVamos.Ona isu- ko{tati3.000dolara!Ikakomisli{dasvistaprugRolandspadajuunajnemo u auto? Ho}e{ je boqe u~iteqe klavira stavitinazadsKoko?“ na svetu i dobili su po- Nijememnogopotreslo{toodustajem „Ona mo`e i}i svojim ~asne nagrade Bele ku}e kolima – rekla sam da }u odsvegaplaniranogzaobukuKoko ~ak {est puta. @ive u jojplatitigorivo–ustva–samosam`eleladabudesre}na. ^ikaguiradesamosizuri, ona nije htela da ide. zetno nadarenim u~eni- Shvatilasamdaje ona,ipak,samopas Dugjeputimoradaotkaiimasu{tinskimawepotencijala cima,ave}ibrojsuAzij`edosta~asova,pasam,da ci. Jedva smo do~ekali bijojseidejavi{edopala, negomoje}erke wen mejl.PozvalajeLupozvalaiwenognovogde~ludazatrinedeqedo|e ka da po|e sa nama. Ponuisvirajoju[otokvi,severnomdeludr`aveWudilasamimtrino}iujednomfinomhotelu.Na{la jork,gdejeradilatogleta. Slede}ih20danaLusam jedno fantasti~no mesto i rezervisala sam im lujesamosviralaviolinu.Dabihizweizvukla dvokrevetnudelukssobu.Ako`eli{,tiijamo`e{tovi{e,pla}alasamKivondaradiswomdva, moodsestiujeftinijemhotelu,dau{tedimo.“ nekaditriputanadan.Kadjevideo~ekove,Xed „Ne`elim.“ nijemogaodaveruje.Dagaumirim,obe}alasamda Putba{inijebioprijatan.Xedjeinsistirao celog leta ne}emo i}i na ve~ere, niti kupovati dasvevremeonvozi–kaopravima~o,atomenergarderobu. „Uz to“, dodala sam, „taman si dobio vira.Sofijajeponavqaladajebolinoga.„Hajde honorarzanovukwigu.“ mepodseti–za{tojaonoidemnaovajput?“,tobo„Boqedaodmahpi{emnastavak“,prokomenta`enevinojepitala. risaojesmrknuto. „Zato {to porodica uvek treba da je zajedno“, No, sledilo je jo{ jedno neprijatno iznena|eodgovorilasam,„a,ovojeiva`andoga|ajzaLulu we.Mislilasamda}evo`watrajatitri-~etiri itrebadasiuzwu,dajeohrabri{.“ sata.Na`alost,nisamznaladajedr`avaWujork Svihdevetsatisampresedelanasedi{tusuvozatakovelika. ~auko~ena.Glavamijebilazaglavqenaizme|udve „Ejmi, treba nam devet sati vo`we, ne tri“, Sofijine{takekojesmopneumatskipri~vrstiliza ogor~enojerekao Xed.„Kolikoostajemotamo?“ predwestaklo. Lulusepona{alakaodanemanijed„Samo jednu no}. Upisala sam Sofiju na kurs nu jedinu brigu i po tome sam znala koliko je prekompjuterskeanimacije,atopo~iweuponedeqak stra{ena.

S

Књигу „БОЈНИПОКЛИЧМАЈКЕТИГРА” (издавач: „Психополис”,Матицесрпске14, НовиСад) читаоци„Дневника„,осимукњижарама,могукупитиузспецијалнипопустпутем телефона021/ 473–6664(раднимданомод9до14)илии-мејла: psihopolis@nscable.net i www.psihopolis.edu.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

ponedeqak29.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Јошједанпонедељак,ијошједан почетак радне недеље. Шта рећи, семданећеићигламурозноилако, као што сте очекивали. Бавите се ситницама које каријеру значе, и свакодневнимобавезама.

BIK 20.4-20.5.

ИматеповољанупливМесецаиз земљаногзнакаДевицепаидобре односесаженскимбићима.Упослу следеуспешниплановиисастанци, а у љубави можете слободно рећи оноштоосећате.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. avgust 2011.

Септембарјенавидику,изваничан почетак школе, рада и зараде. Можете се ангажовати на више страна,вишепослова,исвећетећисвојимтоком.Избегавајтесвађе сколегама.

Морате бити активни, и физички и ментално. Немојте се нервирати уколикосепословинебудуразвијалиономбрзиномкојомбисте хтели. Партнеру је тешко да вас прати и схвати.Приходисвишестрана.

Трошите новац. Немојте улагати и инвестирати у оно за шта нисте довољносигурнидаћесеисплатити,убилокојемпогледу. Радитевишествариуистовреме,итојеОК уколикоостанетедоследни.

Генералноиматедовољнодобру концентрацијудасатимаседитена столици и учите, пишете, радите свој посао у затвореном простору. Данас и сутра, не баш сасвим. Бавитесеидругимсадржајима.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Сарадњасодређеномособомод ауторитетајевишенегопожељнау приватномбизнису.Поведитерачунаосвомздрављуивишесеодмарајте. Партнер неће много тога од оногштовихоћете.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Јупитерувашемзнакувамдоносисрећу.Али,срећајесасвимрелативна ствар, поготово у материјалнојсфери.Потребноједаседржитеистине,закона,прихваћенихправилаипотписанихуговора.

У послу сте изложени неким не сасвим јасним и дефинисаним односима и ситуацијама. Неко би да вас превари, неосетно, ако може. Водитерачунаосвојимфинансијама,расходима,инвестицијама.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љубавниодносзахтевадобрукомуникацијуиразноврснеситуације. Ипак, нећете дозволити да вам се други мешају тамо где им није место. Реализујете своје дугорочне планове.

Будите већи оптимиста и верујте више у себе него другима. Склони сте туђим утицајима, имате жељу даимпомогнете,безобзиранацену. Ипак, бележите те цене, да бисте ималипреглед.

У приватном бизнису су могући застојиипромене.Извршиоцинеће успети све да постигну. Па ни мајстори, разни помоћници. Због тога нерачунајтенањих.Упартнерству владаљубав,напрактичанначин.

TRI^-TRA^

Моћнажена V REMENSKA

ЗаљубљенирокерРониВуд избациојеназахтевсвоједевојке АнеАраухо савалкохолизсвог кафићасмештеногуњеговојкућиуИрскојизамениогакафом. Проблемисалкохоломрокераичлана„Ролинг стонса” свимасупознати,али досадилисуњеговој младој девојци која му је поставила ултиматум- илиалкохолилиона.Ронијеизабраоњу,па већнековременепије,ауњеговом кафићу,некадапознатомпонајбољемпиву,садасеточечајеви,соковиикафа. -Рониијасмозаједнодвегодинеионсве то времеуопште непије - похвалилајеАнасвогдечка. Ададевојкаговориистину,потврдиојеиМик Хакнал, певач Ронијевог бенда „Фејсес”, који тврди да 64-годишњи рокер после свирке бежи кући,докостатакгрупеодлазиупабначаврљањеиопијање.

PROGNOZA

VIC DANA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zrewanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Ni{

31

Evropa Madrid

НОВИ САД: Мало топлије и претежно сунчано време. Ветар умеренјугоисточни.Притисакизнаднормале.ПритисакмалоизRim над нормале. Минимална температура 15, а максимална око 30 London степени. ВОЈВОДИНА: Малотоплијеипретежносунчановреме.Ветар Cirih умеренјугоисточни,најугуБанатаипојачан.Притисакокоимало Berlin изнаднормале.Притисакизнаднормале.Минималнатемператураод14до16,амаксималнаод28до30степени. Be~ СРБИЈА: Ујутро свеже, током дана претежно сунчано и опет Var{ava топлије. Ветар умерен југоисточни. Притисак око и мало изнад Kijev нормале.Минималнатемператураод11до18,амаксималнаод 27до32степенинајугуСрбије. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: НареднихданасунOslo чано и топло време. Само се понегде на западу и у централним пределимамогујавитипљусковитокомпоподнева. St. Peterburg БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошке прилике ће бити нешто повоqније. Међутим, уобичајениздравственипроблемисуидаљемогућикодхроничнихболесника,акодметеоропатасетипичнереакцијемогујавитиублажојформи.Препоручујесеизбегавањевећихфизичкихнапораунајтоплијемделудана.

32 29 19 23 20 26 24

Послерата,уједномселу дајудечји додатак.Жена знадамуж иманеколико ванбрачнедеце пајесмислилаплан. -Иди, доведитудецу.Нашетројеитотроје, астотка поглави,бићенамдобро. Одемуж,окупидецу,дођекући,али тамо проблем.Седиженатужнаисама. Питајеон: -Жено,агдесудеца? -Незнам,незнам.Свакодошаопосвоје.

26 26 15 20

Atina

31

Pariz

21

Minhen

23

Budimpe{ta

29

Stokholm

19

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

84 (-8)

Slankamen

184 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

140 (-8)

Zemun

245 (-1)

Bogojevo

131 (-7)

Pan~evo

266 (2)

Smederevo

448 (6)

Ba~. Palanka 158 (-7) Novi Sad

144 (-10)

Tendencija stagnacije i opadawa

TISA N. Kne`evac

195 (-1)

S. Mitrovica

37 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

260 (-4)

Beograd

196 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

181 (-6)

NERA

Hetin

70 (-6)

SAVA

5 (-3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

38 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 29.avgust 2011.