Page 1

c m y

NOVI SAD *

SREDA 28. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23302 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A JU^E UJUTRO KOD IN\IJE

Poginule tri osobe, povre|ena tri poru~nika VS

str. 15

SKUP[TINA VOJVODINE USVOJILA POKRAJINSKI BUYET ZA 2012. GODINU

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : ILIJA DEVI] TU@BOM ZAHTEVA 5,6 MILIJARDI DINARA

Za naknadu {tete tra`i ~etvrtinu novosadske kase

U kasi 18 milijardi za privredu i infrastrukturu

str. 3

IlijaDevi}tu`iojeGradNoviSadi kao naknadu {tete tra`i 5,6 milijardi dinara,saznaje„Dnevnik”.Re{eweotu`bidonelajesudijaNata{aDa~i}unovosadskom Vi{em sudu, 16. decembra. Gradsko javno pravobranila{tvo je zaprimilo tu`bu 21. decembra i sad ima rokod30danadanawuodgovori.Kako smo saznali, u Gradskom javnom pravobranila{tvu ve} spremaju odgovor na tu`bu, u kojem treba da istaknu procesneprigovoreidaseizjasnedalipriznaju ili osporavaju tu`beni zahtev. UkolikourokuGradnedostaviodgovor na tu`bu, sud donosi presudu kojom se usvajatu`benizahtev. Ina~e,premanajavamaizGradskeku}e, buyet za narednu godinu je 22 milijarde dinara, {to zna~i da Devi} za od{tetu tra`i~etvrtinugradskekase. str. 9

NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Srbi`eleda odaberudr`avu 3 Privremenemere uKuli

9 Porezistikaolane

Vojvodina 10 Sukobzbogfabrike ilipolitike

Ekonomija 5 KineziiRusiulaze usrpskebanke

12 Jedan(ne)obi~an dannaKosovu 12 Torawna betonskomjastuku

Dru{tvo 13 Porodicepucaju posvim{avovima 13 StudentiuIn|iji nepla}aju{kolarinu

Poqoprivreda 6 HACCPzatvorio300 proizvo|a~ahrane 6 Barikadezaustavile zadrugare

Reporta`e

Crna 11 Boqemalaod{teta negodugosu|ewe

14 Zaplewenodeset tonadroge

TRADICIONALNO ISTRA@IVAWE AGENCIJE „SKAN” O RASPOLO@EWU NOVOSA\ANA

PO^ELI RADOVI U RADNI^KOJ ULICI U NOVOM SADU

str. 7

Mrtva trka demokrata i napredwaka str. 3

POSLODAVCI TRA@E HITNU REFORMU FONDA PIO

Foto:B.Lu~i}

Novi vrti} gasi listu ~ekawa

Penzijama fali 250 milijardi dinara str. 5 str. 16 – 21

SPORT

Slab mraz i magla

Najvi{a temperatura 0 °S

TEHNOLO[KI PARKOVI PRIVLA^E INVESTITORE U VOJVODINU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

U Vr{cu ni~u ~etiri fabrike str. 4

n VE^E UZBU\EWA I PREOKRETA

n FINALE FUDBALSKOG KUPA NA „KARA\OR\U”

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA


2

POLiTikA

sreda28.decembar2011.

ZA REFERENDUM NA SEVERU O INTEGRACIJI U KOSOVSKE INSTITUCIJE

Srbi`ele daodaberudr`avu Predsednici op{tina sa severa Kosmeta saop{tili su sino} na sednici skup{tinskog OdborazaKosovoiMetohijuda je pokrenut postupak za ocenu ustavnostiUredbeVladeSrbije o kontroli prelaza administrativnelinije,ipodr`alisu referendumnakojembiseSrbi izjasniliointegracijiukosovskeinstitucije.

Odgovorniza zloupotrebudr`avnog novcanaKosovu iMetohijisede uBeogradu (RadenkoNedeqkovi}) –Skup{tinaop{tineKosovskaMitrovicapokrenulajepostupak za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade Srbije o kontroli prelazaka administrativne linije–izjaviojepredsednikte op{tineKrstimirPanti}. On je na sednici skup{tinskog Odbora za Kosovo i Metohijurekaodajetauredba{tetna„jersewomeSrbimasasevera Kosova i Metohije onemogu}avaslobodanprelazizPokrajineucentralnuSrbiju„. Predsednik op{tine Zubin PotokSlavi{aRisti} rekaoje daSrbinaseveruKosovaiMetohije imaju pravo da se na referendumu izjasne o tome da li `eledaseintegri{uukosovske

„Alo, bre!” U jednom trenutku je do{lo do verbalnog incidenta, kada je poslanik radikala Aleksandar Martinovi} dobacio Stefanovi}u: –Alo,bre,nisido{aoovdedadr`i{politi~kegovore! RepliciraomujeposlanikDemokratskestrankeSr|anMilivojevi}, kojijeMartinovi}urekao:„Seditamo,miran,bre,prodaosiKosovo”. medali`eledaseintegri{uu protivpravnu dr`avu Kosovo – kazaojeon. Risti}jerekaoidasuseAlbanci17.februara2008.tako|e izjasnili o tome da `ele neza-

~iojesvimakojimisledaputu EUzavisiodSrbasaseveraKosovadasegrdnovaraju. PredsednikKosovsko-mitrova~kog okruga Radenko Nedeqkovi} kazaojedaSrbisaseve-

Stefanovi}: Nije prekr{en Ustav [eftimaBeogradaupregovorimasPri{tinomBorislavStefanovi} izjaviojeju~edapostizawemsporazumaoprelaskuadministrativnelinijesKosovomninakojina~innisuugro`eniUstavizakoniSrbije. – Sporazum predvi|a da se na prelazima ne isti~uzastaveisimbolitakozvanogKosova,a nasvimprelazimabi}eprisutnipredstavnici Ministarstva unutra{wih poslova i Ministarstva finansija – rekao je Stefanovi} na sednici parlamentarnog Odbora za Kosovo i Metohiju. institucije.Onjekazaoda,ukoliko Srbija osporava to pravo, „to zna~i da vlast radi u interesunezavisnedr`aveKosovo”. – Znam da }e mnogi, pa ~ak i mediji, satanizovati ovu na{u akciju, ali Srbi na severu Kosovaimajupravodaodlu~eoto-

Onjepreciziraoda}ekosovskicarinicibiti prisutni na prelazima Kon~uq i Merdare, dok }e na Jariwu i Brwaku, s kosovske strane, bitiprisutnicarinskisvedoci,koji}e,kakoje rekao,samoposmatratiprelaze.Stefanovi}je naglasiodajetonajboqemogu}ere{eweuovom trenutku,inajavioda}eseprona}ire{eweda Srbikoji`iveju`noodIbranesmetanokoristesrpsketablice. – Na}i }emo re{ewe za vlasnike kosovskih tablicadanebuduo{te}eniakoprelazegranicusaSrbijom–rekaojeon.

visnu dr`avu i da se tada nijedanSrbinnijepitaodalijeza nezavisnudr`avuKosovo. Onsmatradasusporazumipostignuti tokom dijaloga Beograda i Pri{tine {tetni i da }e„vremenombitiutvr|enokolikosuprotivustavni”,aporu-

raKosovanemogudauklonebarikadeizrealnogstrahadaalbanska strana ne}e primeniti dogovorepostignuteudijalogu Beograda i Pri{tine. Po wegovimre~ima,razlogzaneuklawawebarikadajeistrahda}e kosovskevlasti,„jednostranim

aktima,uzpodr{kume|unarodne zajednice, promeniti realnost na terenu, kao {to su to u~inili dovo|ewem kosovskih carinika na administrativne prelaze”. On je istakao da ne postoje garancije da }e se dva prelaza na severu Kosova, BrwakiJariwe,tretiratiposebnokadajeupitawuprimenadogovora o integrisanom uptavqawuadministratvnimprelazima.Nedeqkovi}jenaveodaje siguranutoda}ekosovskiAlbanci povu}i jednostrani potez, promeniti realnost na terenu i postaviti kosovske carinike da vr{e carinu na tim prelazima. – Ko mo`e garantovati da }e Euleks prihvatiti izvr{nu funkciju? Ja u to ne verujem. Mislim da }e kosovski cariniciipolicajcipreuzetivr{ewe carine–rekaojeNedeqkovi}. Predsednik Kosovsko-mitrova~kog okruga smatra da odgovorni za zloupotrebu dr`avnog novcanaKosovuiMetohijisedeuBeogradu,ipozvaojeVladu da ispita sve sumwive transakcije buxetskog novca na severu Kosova.Onjerekaodagaposebno quti ~iwenica da se sever Kosova pomiwe u kriminalnom kontekstu. – Ali budite sigurni da svi tikojitoradesedeovde,uBeogradu.Kosovojesamopoligonza ubirawe jeftinih politi~kih poena. [efovi mafije sede u Beogradu i nadam se da }ete vi tovrlobrzoispitati–rekaoje Nedeqkovi}. D. Milivojevi}

Cvetkovi}:Pomo}javnim preduze}imaukrizi Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da se Vlada opredelila za to da, poma`u}i javna preduze}a koja su u krizi, bude i reformska i socijalno odgovorna premaradnicima.OnjerekaodajeVlada poku{ala da napravi balans izme|u toga „dasjednestranebudesocijalnoodgovor-

na–uovomslu~ajupremaradnicimakoji radeulo{impreduze}ima,aliistotako idau|eureforme”.PremijerjezaTeleviziju B-92 naveo da se u reforme moglo u}ii`ustrijealidabismo,utomslu~aju, „imali jo{ vi{e nezaposlenih i ve}i brojproblema”.

Opozicione stranke u Skup{tini Srbijekritikovalesuju~epolitikuVlade daiunarednojgodinibuxetskimparama poma`ejavnapreduze}akojaposlujusgubitkom,akritikesustigleiizSrpskog pokretaobnove,kojijedeovladaju}eve}ine.

REKLI SU

Kolunyija:Tesno saSrbijom

Ru`i}: Politi~kimotivi

\uri}:Finale pogre{nepolitike

[ef ic a pos lan i~k e grupe „Za evropsku Srbij u„ Nad a Kol unx ij a izj av il a je ju~ e da bi Srbi s Kosova i Metohijetrebalodasara|uju s dr` avn im org an im a Srb ij e na re{ av aw u problema, i ocenila da referendum koji najavquju wihovi politi~ki predstavnici ne}e dovesti do re{ewa. – Ovaj nagove{teni put ne}e ih odvestidore{ewa,aoduze}eimilegitimitet da se predstavqaju kao neko ko je predstavnik lokalne vlasti i po{tuje odlukedr`avnihorgana–reklajeNada Kolunxijanovinarimauparlamentu.

[ef poslani~ke grupe SPS–JS-a Branko Ru`i} ocenio je da je referendum demokratski model izja{wavawakojisemo`eprimeniti, ali da treba da se vididaliseizatogazahteva nalaze neki politi~ki motivi.NapitawedalijemotivzaeventualnoraspisivawereferendumaSrbanaKosovuutomedaSrbijanedobijestatuskandidataza~lanstvouEvropskojuniji,Ru`i}je kazaodane`elidasebavitimdalipoliti~kiodgovorniqudi`eledasene{tolo{edesidr`avi. –Akoimajutakavstav,ondanemajudovoqno politi~kemudrosti.Usvakomslu~aju,swima trebadaserazgovara–naglasiojeRu`i}.

Poslanik Liberalno-demokratskepartijeBojan\uri} ocenio je da najava raspisivawareferendumanaseveruKosovapredstavqafinalepogre{nepolitikeBeograda. – Kada postavite barikade,unekomtrenutkutosezavr{ireferendumom.TakojebilouHrvatskojiuBosniiHercegovini. Tu Pandorinu kutiju su otvorili predstavniciBeogradakadasutolerisalipona{awesamozvanihlideraSrbasKosova–rekaoje\uri}. Pitawekojetrebapostavitinareferendumu,smatra\uri},nijedaliSrbitrebadapriznajukosovskeinstitucije,ve}daliprihvatajusrpskeinstitucijeovakvekakvejesu.

dnevnik

\uki}-Dejanovi}: Obuyetunajkasnije 30.decembra Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavilajeju~eda}eposlanici o predlogu zakona o buxetu za 2012. glasati najkasnije 30. decembra, i dodala da ne o~ekuje problemepriusvajawutogakta. –Glasa}emonajkasnije30.decembra,volelibismodatobude 29.decembrauve~e,ali30.jeposledwidanna{egredovnogzasedawatakoda}e,{toseti~eparlamenta,svebitiuroku–izjavila je predsednica Skup{tine SrbijeagencijiTanjug. Ona,kakojerekla,nateku}oj sednici o~ekuje `ivu raspravu, pre svega o amandmanima na buxet. – Sigurno je da }e rasprava, posebno o amandmanima, biti

`iva, ali }e oni pomo}i da se popravitekstpredlogazakonao buxetu – rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}. Danuo~ipo~etkaraspraveu pojedinostimaobuxetuza2012. godinunatajzakonskipredlog podneto je vi{e od 100 amandmana. Na predlo`eni buxet do sadajestiglo105amandmana,a na prate}e zakone, o kojima su poslaniciraspravqaliupaketusbuxetom,jo{132amandmana. Predlo`eni buxet predvi|aprihodeod750milijardidinara,rashodeod890milijardi, adeficitod140milijardidinara. Podr{ku tom najzna~ajnijem finansijskom aktu najavile su sve stranke vladaju}e koalicije.

pOslaNi^Ke teMe

Ministarstvo isudski~inovnici Poslanici u Skup{tini Srbijeokon~alisuju~eraspravuo setupravosudnihzakonakojima se ure|uje finansirawe rada osobqa u tom sektoru. Ministarka pravde Sne`ana Malovi} jeobjasnila dasupredlo`ene izmene zakona o ure|ewu sudova,ojavnom tu`ila{tvuio sudskim taksamavezanezabuxet za 2012. godinuidajewihov ciq da obezbedeprecizirawe nadle`nosti vezanih za predlagawe i raspodelu buxetskihsredstavaizme|uVisokogsavetasudstva,odnosnoDr`avnogve}atu`ilaca,iMinistarstva pravde, a wima se do-

datnoisti~uzna~ajisamostalnost tih institucija. Predlo`eno je da deo buxeta vezan za rashode za sudsko, odnosno tu`ila~koosobqe,kaoiraspode-

lu tih para, obavqa Ministarstvopravde,sobziromnatoda taj deo zaspolenih ima status dr`avnih slu`benika i name{tenika.

„Kontroverzna”Agencija Poslanicisuupravosudnompaketurazmatraliipredlogodluke oprestankufunkcije~lanuVisokog saveta sudstva Predragu Dimitrijevi}u. –On}eobavqatisvojufunkcijudokSkup{tinanedonesedruga~ijuodluku–reklajeministarka Sne`anaMalovi}. Povodompredlogazaprestanak funkcije ~lana VSS-a Predraga

Dimitrijevi}anazahtevAgencije zaborbuprotivkorupcije,onaje navelada“tunijere~osukobuinteresanegooakumulirawufunkcija, s obzirom na to da je Dimitrijevi} i dekan Pravnog fakulteta u Ni{u. Sne`ana Malovi} tvrdi“dazakondozvoqavadaneko budenadvefunkcije,adajezaakumulaciju funkcija potrebna saglasnost”.

Premijer„opraoruke” PoslanikLDP-aBojan\uri} pitaojeju~eVladuzbog~ega“se ve} pet godina kriju od gra|ana Srbije zavr{ni ra~uni republi~kogbuxeta”. – Ne mo`e premijer da zavr{i svoje izagawe o buxetu za 2012. time {to }e “opaliti” svimaovdepquskuire}idami krijemozavr{nera~une,adaje on sve uradio. Re~ o nekoliko desetina milijardi u prethodnih nekoliko godina i to nije nebitno pitawe, ~ak i kada na taj na~in problem napravi predsednik Vlade. Ne mo`emo }utke da pre|emo preko toga – upozorio je \uri}, citiraju}i re~iMirkaCvetkovi}a daVla-

da “posledwih pet-{est godina dostavqaizve{tajeozavr{nom ra~unu,kaoidasvakiposlanik koji`elimo`edaihuzmeizarhiveipogleda”. – Mislim da je time premijer direktno optu`io ovaj parlament, predsednicu i wegovo politi~ko rukovodstvo, {efove poslani~kihgrupavladaju}ekoalicije – da zapravo ne `ele da stave zavr{ne ra~une na dnevni red,dagodinamakrijetekakose tro{ebuxetskepare…Apremijerjeprostoopraorukeodsvoje vladaju}e koalicije i od Skup{tine,predkojusvakegodinedolazidatra`idozvoluzatro{ewepara–smatra\uri}.

Vol{ebninestanak Funkcionerka SNS-a Jorgovanka Tabakovi} ka`e da je posledwi usvojeni zavr{ni ra~un kojijestigaouparlament–bioza 2001.godinu. –Ijo{smoboraviliustaroj zgradiSkup{tinekadajenafamoznim kolicima, na kojima se vozimaterijal,biladostavqena dokumentacija o zavr{nim ra~unima ~ak za pet godina zajedno, ali niko nije bio u posedu tog materijala. Kako je do{ao u Skup{tinu,istotakojevol{ebno nestao. Prvi zavr{ni ra~un

~ija je revizija ura|ena bio je onajza2008.Nakon{toDRInije popustila ni pod kakvim pritiskom i nije dozvolila zamenu teza da nije imala ra{~i{}avaju}e sastanke s ministrima. Sve doksepri~aotransparentnosti i podno{ewu ra~una, a uporedo sesve~inidatira~uninebudu nitransparentniidadaseowimakriti~kinerazgovarauovom domu, od javnosti nema ni{ta – poru~ila je Jorgovanka Tabakovi}. S. Stankovi}


c m y

politika

dnevnik

SKUP[TINAVOJVODINEUSVOJILAPOKRAJINSKIBUYETZA2012.GODINU

Pajti}:Ukasi 18milijardizaprivredu iinfrastrukturu Pokrajinski poslanici usvojilisuju~ebuxetAPVojvodineza 2012.godinu,kojijeplaniranuiznosu od 65,19 milijardi dinara, odnosnooko~etirimilijardevi{euodnosunaovogodi{wi. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} je izjavio da }e pokrajinskibuxetiznositivi{enego {to je Vojvodini Ustavom Srbijezagarantovanokaominimum. –BuxetPokrajinejeoko8,5odsto republi~kog, {to je vi{e od sedam odsto koliko je zagarantovanoUstavom–rekaojeon,teistakao da }e 18 milijardi dinara bitiusmerenonakapitalneinvesticije, poqoprivredu i zapo{qavawe. Onjedodaodajeuovojgodini, uprkosekonomskojkrizi,brojnezaposlenih smawen ~etiri i po hiqade„zahvaquju}imeramaVladeVojvodine”.Naveojeidajepreko Fonda za kapitalna ulagawa Pokrajinska vlada do sada plasiralaoko400milionaevraukapitalneprojekte.Pajti}jeporu~io ida}epokrajinskevlasti„uskoro” izmiriti zaostale obaveze premaizvo|a~imaradovaanga`ovanimnaprojektimaFondazakapitalna ulagawa, dodav{i da od Republike o~ekuje da nastavi isplatutransfernihsredstavakoja dugujeVojvodinizaovugodinu. Ina~e,odplaniranih65milijardi dinara u pokrajinskoj kasi, trensferi za plate zaposlenih u obrazovawuilokalnimsamoupravamasteritorijeAPV,pore~ima pokrajinskogsekretarazafinan-

Foto: N. Stojanovi}

sijeJovice\uki}a,unarednojgopoqoprivredu, devet milijardi dini iznosi}e 36,5 milijardi, ta- dinara.Fonduzakapitalnaulagakoda}ePokrajininaraspolaga- waopredeqenojeokodesetmiliwu ostati 28,6 milijardi dinara. jardidinara,kaoiovegodine.Za \uki}, me|utim, finansirawe protvrdi da je time grama zapo{qavaIspo{tovanaje ipak ispo{tovana wa izdvaja se 316 ustav n aod r ed b adase ustavnaodredbada milionadinara,za trisedminebuyeta setrisedmineburazvoj novih tehxetaAPVulo`iu nologija oko 300 APVulo`iu kapitalne inve- kapitalneinvesticije miliona, za zdravsticije. stvo400miliona,a (Jovica\uki}) Buxetom APV zaprivredu540miza narednu godinu lionadinara. planiranojedase~etirimilijarIna~e, raspravu o buxetu nisu, de,namewenezakapitalneprojek- kao {to je to uobi~ajeno u vojvote,obezbedeizkreditnogaran`a- |anskojskup{tini,obele`ilipomanazakojijegarancijedalaVla- slanici opozicione Srpske radidaSrbije.Tajkreditniaran`man, kalnestranke,kojisuseiju~esvopoPajti}evimre~ima,ne}ebiti jski trudili da kritikuju plan novo zadu`ivawe za gra|ane Voj- Vlade APV o prihodima i rashovodinejer}eseispla}ivatiizre- dimaupokrajinskojkasi,jersuse publi~kogbuxeta. prvi put u raspravu ukqu~ili i UbuxetuVojvodineprviputsu brojniposlanicivladaju}egkluba planirana zna~ajnija sredstva za „ZaevropskuVojvodinu”.

Mir~i}:Unutarstrana~kidogovoriuDS Radikalisutvrdilidabuxetniunarednojgodini ne}e biti razvojni, niti od koristi za razvoj vojvo|anskeprivrede,uzopaskedajeFondzakapitalna ulagawa zapravo „Fond za teku}e odr`avawe”. [ef poslani~kog kluba radikala Milorad Mir~i} ocenio je da je ovaj buxet posledica unutarstrana~kog dogovora u Demokratskoj stranci, pokojemjePokrajinaunarednojgodinidobilane{tovi{enovcanegouovoj.Arazlogzato,powemu–jeizbornagodina. –Dosadsmobilizato~enicipri~aonerazumevawurepubli~kevlastipremapokrajinskojadmi-

nistraciji,alisusezaizbornugodinurazli~ite strujeistepartijeipakdogovorile–kazaojeMir~i}, oceniv{i da tako koncipiran buxet mo`e „pre`iveti”samodoizborateda}epotomsigurno moratidaseuradirebalansjerplansmatranerealnim. Onjenaveoidaseizraspodelebuxetskihpara „o~itava” odnos najve}e stranke prema koalicionimpartnerima,navode}idajetakoSekretarijat zaprivreduzakinut,po{toliderSavezavojvo|anskihMa|araI{tvanPastor,kojijena~elutogresora,„o~iglednonijepomeriDS-a”.

Poslanici vladaju}e koalicije, pre svega iz kluba ZEV-a, raspravu o buxetu iskoristili su uglavnomzapohvaleaktuelnojadministracijiuBanovininadosada{wemu~inkuupogleduplasmana buxetskih para u infrastrukturuiprivreduVojvodine.Onisu isticaliidajebuxetza2012.godinunajve}ipokrajinskibuxetza posledwe dve decenije. Poslanik Sava Svir~evi} naveo je da je za posledwih sedam godina vi{e od 45milijardidinaraulo`enouizgradwuinfrastruktureubrojnim op{tinama u Pokrajini, te da je izgra|eno hiqadu i po kilometaraputnemre`e,dvamosta,desetine sportskih hala i zdravstvenih ustanova... –Atojesvakakouinteresugra|ana Vojvodine, kojima se time obezbe|ujuboqiusloviza`ivot– oceniojeon. Poslanik Srpskog pokreta obnoveMilan\uki},kojijetako|eu klubuZEV-a,izraziojeo~ekivawe da }e se u narednom periodu ipak zakonski definisati finansiraweAPVojvodinetejesnoutvrditi prihodi Pokrajine, ocewuju}i da jeto„te`wasvihnas”. PoslaniciSkup{tineVojvodine izabrali su Sofiju @ivkovi} za zamenicu pokrajinskog javnog pravobranioca,doksu,napredlog LigesocijaldemokrataVojvodine, MajuMrnu{tik izabralizazamenicu ~lana Pokrajinske izborne komisijeumestoNeleJeli}.UmestoJoviceZarkule,kojijeranije podneoostavkunaposlani~kimandat, za ~lana Nadzornog odbora FondazakapitalnaulagawaAPV izabranjeposlanikDraganDonevski iz poslani~ke grupe SPS – PUPS–Vr{a~karegija.Austalniradniodnosupokrajinskomparlamentuju~esuprimqeniposlaniciizklubaZEV-aPredragMiji} iMiloradSoldatovi}. Skup{tina Vojvodine ju~e je verifikovala mandat novom poslaniku Draganu Juraki}u iz poslani~ke grupe ZEV-a. Ovaj mandat pripadao je ranije poslaniku DujiRuweukojijenedavnopreminuo. B.D.Savi}

LIDERNAPREDWAKAUNOVOMSADUNAOTVARAWUNOVIHSTRANA^KIHPROSTORIJA

Nikoli}:Bogodrediodase uVojvodiniboqe`ivi

Predsednik SNS-a Tomislav Nikoli} ocenio je ju~e u Novom Sadu da je protekla godina izgubqena,ada}eslede}abitijedna od najte`ih koju smo pro`iveli. Narednu }e, po wegovim re~ima, obele`itikrizauodnosimasEU inaseveruKiM,agra|ani}e,kako je kazao, do}i na ivicu egzistencije. –Obele`i}ejeiizborinakojima gra|ani moraju da odlu~e da li }e nastaviti ovako da tonu u blato ili }e glas pokloniti SNS-udaihizblataizvu~e–rekao je Nikoli}, koji je u Novom Sadu prisustvovao otvarawu no-

vih prostorija Okru`nog odbora strankezaju`nuBa~ku. Predsednik SNS-a je na skupu, na kojem su bili i lokalni strana~ki funkcioneri, rekao da se stranka sprema za izbore koji }e bitiredovni,adaje„{teta”{to oni nisu odr`ani ove godine jer bi tada, po wegovim re~ima, nova vladadruga~ijere{avalaprobleme KiM, odnosa s EU, ugro`ene ekonomije i socijalnog standarda gra|ana, kao i devastirane poqoprivrede. –Izgubilismoovugodinuo~ekuju}idaVladaSrbijere{ineke problemekojejesamanapravila,a

„Nijesvakizahtevputkaotcepqewu” Nikoli}jenovinarima,kojisugapitaliozahtevimazaosnivawe vojvo|anskepolicije,izjaviodaon„nepatiodsindormastrahadaje sve{toVojvodinadobijeputkaotcepqewu”tepokrajine. –USaveznojRepubliciNema~kojimateBavarskukojajesvojadr`ava,alijojnepadadaistupaizSRNema~ke–kazaojeNikoli}. Onjerekaodabojazanodotcepqewapostoji„svedokimausijanih glavauVojvodinekojeotomepri~aju”.DodaojedaDSnemapoverewausvojequdeuVojvodiniida{iripri~udaPokrajininetreba ni{tadati. Govore}io{trajkupolicije,onjerekaodarazumerazlogezato, „kadviditedanisudobilipantalonepetgodinainovuuniformui daimdr`avadugujenovac„. –Sa{trajkompolicijenijese{alitizato{tojetoo~aj.Tiqudisete{koodlu~ujuna{trajk,alisuzaistaugro`eni,itosevidi –rekaojeNikoli},dodaju}idaSNSnijeniorganizovaonipodstrekivaotaj{trajk.–Jadnajedr`avaukojojpolicija{trajkujedokjoj seneispunezahtevi.Imadr`avaukojimapolicajciiza|unaulicu, poka`unekosvojenezadovoqstvoivratesenasvojposao.Ovojeve} uzelovelikogmahaiVladanemo`edasesklawaizatoga.

sreda28.decembar2011.

3

TRADICIONALNOISTRA@IVAWEAGENCIJE „SKAN”ORASPOLO@EWUNOVOSA\ANA

Mrtvatrka demokrata inapredwaka

Daseunedequodr`avajuizbori, Novosa|anibise,unajve}ojmeri,polarizovalioko Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, pokazalojetradicionalnonovogodi{we istra`ivawe novosadske agencije„Skan„.Dvetrenutno najja~e partije dobile bi po 25 odsto glasova, dok bi LSV osvojio 9,8, SRS 8,3, SPS 5,9, LDP5,3.Pore~imadirektorke „Skana” Milke Puziga}e,

stav. Za autonomiju iz 1974. godinezala`ese16,8odstosugra|ana. Vi{e od sada{we, a maweodoneiz1974.godinezadovoqilo bi 15,9 odsto Novosa|ana. – Potreba da se redefini{estatusVojvodineopadakada postoje ekonomske, politi~keidrugekriznesituacije.Kadasestvarimalosmire, raste i broj onih koji bi `eleli vi{e autonomije za Voj-

Medvedev,Pajti},Qaji},Jeremi}, \ilas Novosa|ani,ka`eMilkaPuziga}a,najpozitivnijistavimaju oDmitrijuMedvedevu,kogasledeBojanPajti} iRasimQaji}. IzaprvetrojkesuVukJeremi} iDragan\ilas,doksena{estom mestu na{ao Boris Tadi}. Najnegativniji stav iskazan je premaVojislavu[e{equiVelimiruIli}u. blizu cenzusa bi bio i URS – vodinu–istaklajeMilkaPuzajednosMajomGojkovi},dok ziga}a, i dodala da se vidno pove}aobrojgra|anakojiVojbezwenema{anse. Na birali{ta bi sigurno vodinu vide kao samostalnu iza{lo oko 47 odsto Novosa- dr`avuilirepubliku. – Ranijih godina je taj pro|ana,dokonihkojisigurnone biilineznajuukupnoimago- cenatvariraoodjedandodva, tovo 29 odsto. Me|u sigurnim a sada ukupno iznosi deset – glasa~imaje25,7onihkojibi reklajeona. Agencija„Skan„jeiovegoza predsednika izabrali Borisa Tadi}a, za kojim s 22,2 din e Nov os a| an e pit al a za naju s pe{ nij e u proc ent a sled i raznimoblastiTomislav NikoNajnovosa|aninje ma. Tak o je za li}. Na tre} em mestu sa 7,1 odusvimkategorijama najboqe preduze} e pon ov o sto je ^ed om ir iovegodine p r o g l a { e n Jovanovi},acen\or | eBa l a { e v i} NIS, za naju zus bi prob io spe{ nij eg prijo{ jedino Vojivrednika Petar slav[e{eq. Istra`ivawejepokazaloda Matijevi}. Me|u sportistibinajvi{eNovosa|anazagra- ma, Novosa|ani najvi{e cene don a~ eln ik a bir al o Igor a AndrijuGeri}a,GojkaKa~ara Pavli~i}a –wih20odsto.Sa i Ivanu [panovi}. Najvi{e 7,2 odsto na drugom mestu je glasova dobili su i FudbalMaja Gojkovi}, a Nenada ^an- ski, Odbojka{ki i Vaterpolo ka bipodr`alo6,7procenata. klub „Vojvodina”. Kao najuZa sada jedini zvani~ni kan- spe{nije politi~are u~esnici ankete videli su Bojana did at Mil o{ Vu~ ev i} iz

„Dnevnik”nadrugommestu Istra`ivawe sprovedeno me|u Novosa|anima pokazalo je da je„Dnevnik”idaqedrugipo~itanostiugradu.Naprvommestu na{aose„Blic„,anatre}embesplatnenovine„24sata”.Ovde senaj~e{}egledajuTV„Prva”iRTS1i2.Uradijskomprostoru najpopularniji je „S radio”, za kojim slede „Radio 021” i „As”. NajpopularnijinovinarisuBoraOti},JelenaBa~i}-Alimpi} iTatjanaVojtehovski. SNS-atekjepetisa4,8odsto glasa~aizasebe. Ne{tovi{eod60odstoNovosa|ana izjasnilo bi se na referendumu za ulazak u EU, dok bi wih 24,3 prihvatilo ulazakuNATO. Najp rih vat qiv ij i stat us Vojv od in e ovog tren utk a za Novosa|ane je sada{wi. Wih 43,8 odsto potvrdili su taj

Pajti}a, Igora Pavli~i}a i Nenada^anka,me|uumetnicima \or|a Bala{evi}a, Nata{u Bekvalac i Miru Bawac. Me| u man if es tac ij am a ubedqivojepobedio„Exit„ ispred Sajma poqoprivrede i Festivala uli~nih svira~a. Najnovosa|anin, kada se pome{aju kat eg or ij e, je i ove god in e \or|eBala{evi}. P.Klai}

Privremene mereuKuli nijeuspelautome–rekaojeNikoli}.–Ostalojedatrpimoovuvladu jo{ nekoliko meseci, po{to tamo nema ~estitog i moralnog ~oveka da ka`e: qudi, mi smo pogre{ili, nismo dobro radili, vremejedapitamogra|aneSrbije {taotomemisle. Nikoli} je dodao da je u tome „glavnikrivac”vladaju}iDS,kao okosnicaVlade.Onjetako|ekazao dasituacijauVojvodininijetakva kakvomjeDSpredstavqaidatapokrajina„kaodeosrpskogdru{tvau kojembitrebalodase`ivinajboqe,polakopo~iwedazaostaje”. SNS, po wegovim re~ima, o~ekuje te`ak posao slede}e godine jer }e ih, smatra, do~ekati problemi koje je DS ostavio, ali da napredwacine}eugrozitiputSrbije ka EU i da ne}e ostaviti KiMnacedilu.

Govore}ioVojvodini,rekaoje daonaimaste~enapravaidaostvarivawe tih prava nije ni~im ugro`eno. – Neka Vojvodina bude pokreta~ razvoja Srbije, neka bude lokomotivakojaprvaulaziuEU,nama to uop{te ne smeta – dodao je on,navode}ida}eSNSpoku{ati daidrugesredineSrbijedignena nivoVojvodine. On je kazao da SNS Vojvodinu vidikaodeoSrbijekoji„imapravodaseuwemu`iviboqenegou drugimdelovima–takojojBogodredio,takavjepolo`aj”. Nikoli} je novinarima kazao da SNS u Vojvodini ne}e tr~ati izbornu trku kontra Bojana Pajti}a, nego da treba da pobedi DS „koji ogroman novac tro{i da bi promovisaoPajti}a”. S.Nikoli}

Vlada Republike Srbije donelajeOdlukuoraspu{tawuSkup{tineop{tineKula i obrazovawu Privremenog organa u ovoj op{tini. Privremenim organom }e predsedavati @eqko Kova~ (DS), a ~lanovi}ebitiSlavojkaPeri} (DS), Damjan Miqani} (DSS), Tihomir \uri~i} (SRS) i Zoran Vojinovi} (SPS). Ina~e, ovo su tre}e privremenemereukulskojop{tini u posledwih sedam godina. Odluka o obrazovawu Privremenogorganaobjavqena je u „Slu`benom glasniku RS“ od 21. decembra 2011. godineistupanasnagudanas. Privremene mere se uvode na predlog Ministarstva za dr`avnuupravuilokalnusamoupravuakosesednicaskup-

{tine op{tine ne odr`i du`eodtrimeseca,aodbornici kulskogparlamentave}gotovo pola godine blokiraju rad Skup{tine, s obzirom na to da su posledwi put zasedali 23.juna.Vladaju}ukoalicijuu op{tiniKulasu,dosada,~iniliDS,DSSiSVM. Konstitutivna sednica Privremenogorgananajavqenajeza30.decembar. Osim toga, Privremeni organ }e na prvojsednicidonetiPoslovnikiusvojitirebalansbuxetaza2011.godinu. Privremeni organ }e obavqatiteku}eineodlo`neposlove iz nadle`nosti Skup{tine op{tine Kula i izvr{nih organa op{tine do narednihizbora. M.Kekovi}


4

ekonomija

sreda28.decembar2011.

TEHNOLO[KIPARKOVIPRIVLA^EINVESTITORE UVOJVODINU

UVr{cuni~u ~etirifabrike Tek {to je nedavno sve~ano zavr{ena izgradwa Tehnolo{kog parka u Vr{cu, ~etiri firme su tu ve} otpo~ele izgradwusvojihpogonaitimenajavileberi}etnusezonuiotvarawe oko hiqadu radnih mesta na ovoj industrijskoj lokaciji grada pod Kulom. A konkretna podr{ka ovakvoj opredeqenostilokalnesamoupravedastva-

investitoredaizaberuba{Vr{acidaseopredelezaotvarawenovihradnihmesta–pohvalio je predsednik op{tine ^edomir @ivkovi} odluku Vlade Srbijeododeliovihpodsticajnih sredstava inostranim firmamakojeula`uuVr{ac. Rekao je i da }e novo zapo{qavawe doprineti boqoj popuwenosti buxeta jer pare od

dnevnik

SUR^INCIIMAJUNAJVE]EPROSE^NEZARADEUSRBIJI

Plandi{tepoplati tre}eotpozadi Najvi{e prose~ne zarade u novembru u Srbiji ispla}ene su zaposlenima u beogradskoj op{tiniSur~in–60.934dinara, a najni`e zaposlenima u Ni{koj bawi – 20.139 dinara, pokazali su podaci Republi~kogzavodazastatistiku. Op{tine s najvi{im platam a su i Nov i Beo g rad s 57.396 din ar a, Laz ar ev ac – 55.319 din ar a, Lajk ov ac – 53.077 dinara i Kostolac – 52.919dinara. Me|uop{tinamasnajni`im platamasuiGaxinHans20.300 dinara,Plandi{te–22.888dinara,BelaPalanka–23.225dinaraiCrnaTrava–23.897dinara. Posmatrano po delatnostima, najv e} e pros e~n e zar ad e imal i su zap os len i u upravqa~kim delatnostima i save-

Centar Plandi{ta

tovawu – 81.300 dinara, a najmawezaposleniuza{titnimi

ist ra` nim del atn os tim a – 18.673dinara.

U vrhu po visini plate su i zap os len i u fin ans ijs kim uslug am a, osim osig ur aw a i penzijskihfondova–76.036dinara,uvazdu{nomsaobra}aju– 75.266 dinara, u proizvodwi duvanskih proizvoda – 73.998 dinaraiudelatnostiudru`ewa–73.955dinara. Me|u onima s najni`im zaradamasuzaposleninapripremawu i poslu`ivawu hrane i pi}a–20.020dinara,upreradi drveta i proizvoda od drveta, osim name{taja – 20.479, proizvodwi odevnih predmeta – 20.704dinaraiproizvodwiko`eipredmetaodko`e–21.035 dinara. Prose~na neto zarada ispla}enauSrbijiunovembru iznosilaje38.363dinarainominalnoje0,5postove}a,arealno0,4mawauodnosunaprose~nuzaraduuoktobru.

„Serbita{uz” Optimisti~anjei\ovaniFavaroni izitalijanskefirme„Serbita{uz“,kojajepreosammesecipreselilapogonza proizvodwudelovacipelarenomiranihmarkiuVr{ac. –Pogonjeotvorenuiznajmqenommagacinu,gdesuve}instaliraneitalijanskema{ine,aurenovirawe}emoulo`iti600.000evraizaposlitistotinuradnikainadamosedobromposluizaradi–rekaojeFavaroni. ra uslove za podizawe industrijskihpogonaiupo{qavawu kvalifikovaneradnesnagestiglajeiodVladeSrbijedodeqivawem podsticajnih sredstava zaotvarawenovihradnihmesta. Potpredsednica Vlade Srbije zaprivredniiregionalnirazvojVericaKalanovi} jeuGradskojku}iuru~ilaugovoreopodsticajnim sredstvima kompanijama„Frezenijusmedikalker“i „Serbita {ouz“ za zapo{qavawe 661 radnika u narednom periodu. – Nezaposlenost je jedan od najve}ih problema srpske ekonomije.Danasjesasvimjasnoda bez novih investicija nema novihradnihmesta–objasnilaje svrhu dodele ovih para Verica Kalanovi}. Rekla je da su u minulih pet godina iz Programa za podsticajinvesticijastvoreniuslovi zaotvarawe33.000novihradnih mesta{iromSrbije.Kakojeovdestopanezaposlenostive}aod republi~kog proseka, iz ovog Programa Vr{cu kao gradu od posebnog interesa pripalo je duplovi{e. – Odluka da se pare dodele ba{ovdejevelikipodsticajza

porezanazaradeuvelikojmeri ostajulokalnojsamoupravi.Objavio je da uskoro ovde po~iwe licitacijazaprodajuparcelau Tehnolo{kom parku i pozvao investitore da do|u u Vr{ac gdesuuslovizaizgradwunovih pogonanajpovoqnijiuzemqi. Na osnovu ovog programa „Frezenijusmedikalker“}eza pro{irewe kapaciteta za proizvodwumedicinskihsredstava i{to}ezaposliti551radnika dobiti9.000evrazasvakoradno mesto,asamafirma}eulo`iti 24 miliona evra. Druga firma, „Serbita {uz“ }e dobiti po 4.000evraporadnikuzaizgradwu pogona za proizvodwu `enskihcipelaizapo{qavaweoko 100 novih radnika. Visina podsticaja, obja{weno je, odre|uje senaosnovudelatnostikojomse kompanijabavi,kaoibrojaqudikojeplaniradazaposli. – Osim {to }emo zaposliti novequde,mogudaobe}amda}emo pove}ati i izvoz. Pro{le godinesmoizvezlirobeza11,8 milionaevra,aovetosepopelona29miliona–rekaojegeneralni direktor nema~kog „Frezenijusa“ u Srbiji PredragVrani}. R.Jovanovi}

KORIDOR10PRIORITET

Autoputemkrozcelu Srbijuod2016. – Kompletan autoput na trasi Koridora10krozSrbijubi}ezavr{endokraja2015.godine–izjavio je direktor „Koridora Srbije”MihajloMi{i}. Onjerekaoda}eisto~nikrak Koridora 10 od Ni{a do Dimitrovgrada biti zavr{en do kraja 2014. godine, a ju`ni krak, od Leskovca prema makedonskoj granici, do kraja 2015. godine, napomenuv{i da }e radovi mo`da biti okon~aniipretoga.

radovinaisto~nomkrakuKoridora10odPirotadoDimitrovgrada,adasenaostalimdeonicama prema Ni{u ili izvode pripremni radovi ili su tenderi u toku. Dodao je da se na ju`nom kraku izvoderadoviizme|uVrawaiBujanovca,odnosnonadeoniciodDowiNeradovac–SrpskaKu}a. Mi{i}jedodaodaseintenzivnoodvijajuiradovinaobilaznici okoBeograda–petqi„Batajnica„,

GAZDAMAIDAQEODRE[ENERUKEDANEIZMIRUJUOBAVEZEPREMADR@AVIIRADNICIMA

Op{tazbrka okokontrole uplatedoprinosa Jo{uveknijejasnoko}eikakokontrolisatiulatedoprinosausrpskimfirmamai{ta}e biti s propisaom da onaj ko ne uplati doprinose ne}e mo}i ni daisplatiplatezaposlenima. PopodacimaPoreskeuprave, vi{e od 50.000 poslodavaca u Srbiji nije obra~unalo i uplatiloporezeidoprinoseuskladusazakonom,aodtogajevi{e od 20.000 preduzetnika i 30.000 pravnihlica. Kako {to je „Dnevnik” ve} pisao, podneto je vi{e od 9.000 zahtevazapokretaweprekr{ajnogpostupka,aPoreskapolicijapodnelajevi{eod1.700krivi~nih prijava za poresku utaju poosnovuneobra~unatihporeza idoprinosa. Sveto,me|utim,nijebilodovoqnodanekolupi{akomosto i zavede red. Vlada Srbije je usvojila amandmane kojima se odla`e provera uplate doprinosaubankamaiostavqaimna voqudasameizaberudali}eto kontrolisatiiline}e,adirektorPoreskeupraveSrbijeDragutin Radosavqevi} ponovio je ju~edajedajePUdosadaimala velikih problema u kontroli uplatedoprinosajernijemogla dasokosedamstotinainspektoraterenskekontroleiskontroli{eoko400.000privrednihsubjekatauSrbiji.

Pet akcija s najve}im rastom

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjaviojeda}eprimena odredbe da banke ne dozvole isplatu plata ukoliko preduze}a ne uplate poreze i doprinosenazaradebitipome-

renas1.januarana1.martidu}egodine. Powegovimre~ima,bankene}e kontrolisati uplate ve} }e toidaqebitiobavezaPoreske uprave. Cvetkovi} je naveo da

Promena %

Cena

BELEX 15 (498,67 -0,63)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Utva Proing, Pan~evo

20,00

1.404

168.480

Filip Moris Operej{ns, Ni{

16,83

1.180

23.600

AIK banka, Ni{

-3,43

1.660

1.298.329

Progres, Beograd

15,56

52

63.588

NIS, Novi Sad

-0,33

609

2.936.529

6,23

290

1.450

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.650

6.600.000

4,50 Promena %

10.450 Cena

209.000 Promet

Imlek, Beograd

1,77

2.299

1.882.201

Soja protein, Be~ej

3,39

519

1.220.893

-11,88

1.565

15.650

Energoprojekt holding, Beograd

0,26

383

7.655

^a~anska banka, ^a~ak Pet akcija s najve}im padom Vital, Vrbas Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-7,21

1.197

126.871

Agrobanka, Beograd

1,22

3.389

745.592

AIK banka PB, Ni{

-5,23

852

137.145

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,78

519

2.121.025

Telefonija, Beograd

-5,17

550

5.500

Jubmes banka, Beograd

-4,97

13.199

131.994

-4,97 Promena %

13.199 Cena

131.994 Promet

Univerzal banka, Beograd

-3,16

2.084

63.053.260

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

9.600

0,00

5.400

9.180.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.500

0,00

Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

autoputuodBatajnicedoDobanovaca, mostovima i tunelu „Stra`evica„. Generalni drerektor „Puteva Srbije„ Zoran Drobwak je rekao dabicelaobilaznicaokoBeograda trebalo s punim profilom da budezavr{enadokraja2013.

Radosavqevi}jenaveoidaseunarednojgodinimo`eo~ekivatiobjavaspiskanajve}ihporeskihdu`nika,{to}eseomogu}itiizmenama~lanaZakonaoporeskompostupkuiadministraciji.Dosadasetainformacijavodilakaoslu`benatajna,~ija jeobjavabilazabrawenazakonom.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE

Globos osigurawe, Beograd

Mi{i} je istakao da je ju`ni krakKoridora10najte`izaizgradwuautoputaida}ezbogtoga taj deo biti zavr{en posledwi, ali da su ti rokovi u skladu s planovimakojisubiliutvr|eni „jo{napo~etku”.Onjekazaoda se trenutno intenzivno izvode

Tajna~uvanajgore

zakon nije dobro protuma~en i dabankemogudobrovoqnoodlu~itidali}edau|uutajsistem, nagla{avaju}idatonijewihova obavezave}stvarizbora. Podaci Penzijsko-invalidskog fonda pokazuju, ina~e, da oko40odstoposlodavacanijeu zakonskom roku dostavilo dokaze o redovnoj isplati doprinosa za zaposlene tokom 2010. godine. Sdrugestrane,direktorPoreskeupraveju~ejeizjavioida sedostao~ekujeodmerekoja}e za`iveti od 1. marta naredne godine,atojedaposlovnebankepratedaliposlodavci,osim isplatenetozarade,upla}ujui doprinose.Zatajposaokoji}e bitipoverenbankama,Poreska uprava ne}e pla}ati nikakvu naknadu, rekao je Radosavqevi},„ali}emoimpomo}itako {to smo za wih uradili softverkoji}eprimewivatiutom poslu”. Radosavqevi} je ponovi da je Poreska uprava do sada imala velikih problema u kontroli uplatedoprinosa.Akosuimali dosada,tozna~ida}eihimati idogodine,jersezapo{qavawe novihinspektoranepredvi|a,a od 1. marta ni{ta spektakularnosene}edesitijerbankene}e biti u obavezi da kontroli{u E.Dn. uplatedoprinosa.

Utva silosi, Kovin NIS, Novi Sad

-0,33

609

2.936.529

Alfa plam, Vrawe

-0,04

7.397

4.386.450

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

420

1.502.760

Tigar, Pirot

-1,01

492

12.293

Veterinarski zavod, Subotica

-1,90

309

3.708

Soja protein, Be~ej Utva Proing, Pan~evo

3,39

519

1.220.893

20,00

1.404

168.480

Sviiznosisudatiudinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda28.decembar2011.

5

DALIJEIZGRADWAVELIKOGGASOVODADOVEDENAUPITAWE

Rusi(ne)odustaju od„Ju`nogtoka” inevra}ajuNIS

NIKOLAPAVI^I]

Idegodina te`aodove – U narednoj godini o~ekuje nas vi{e te{ko}a nego u 2011. jerplaniranonismorealizovali, dok se tek po~etkom 2013. u Srbijimoguo~ekivatinekireformskikoraci–oceniojepo~asnidirektorkompanije„Tarket” iz Ba~ke Palanke Nikola Pavi~i} zaTanjug.–U2011.zabele`ili smo veliki spoqnotrgovinski deficit i dodatno se zadu`ili u zemqi i inostranstvu,nismosmawilijavnu potro{wukojajeglavnirazlog problemauSrbijive}smojepove}ali. Powegovimre~ima,stakvim rezultatimaulazimou2012.godinukoja}ebitimnogote`ajer jeukupnasituacijausvetuvrlo slo`ena. –ZaSrbijupravihendikepsu izbori.Akobuduumaju,unajboqemslu~ajunajesen}emoimati novu vladu pa }e toj vladi trebatijo{polagodinedanapravi temeqan program reformi – mi{qewa je ovaj ugledni privrednik. Po Pavi~i}u, tek po~etkom 2013.godinemo`eseo~ekivati po~etakreformikojeseuuSrbijimorajusprovesti. –  U 2012. godini ostaje ono {to}euraditi20.000sredwihi malih preduze}a u Srbiji i od togakako}eseonasna}izavisi sudbinaSrbije–poru~iojePavi~i}.

Dalijeizgradwamagistralnog gasovoda„Ju`nitok”,~ijajetrasa predvi|eno da prolazi i kroz Srbiju, ugro`ena, ovog trenutka te{ko je re}i, posebno posle izjave prvog ~ovek ruske kompanije „Gasprom”Alekseja Milera. Naime, on je rekao da je mogu}e da Rusija odustane od gradwe „Ju`nog toka„ ukoliko se postigne dogovor s Ukrajinomokupoviniwihovoggasovoda,po{tojojutomslu~ajuvi{e ne}e trebati ju`ni gasovod.

daeventualnimodustajawemodizgradwe„Ju`nogtoka„nebibionaru{en me|udr`avni sporazum u oblastienergetikeizme|uSrbije iRusije.Ipak,ka`edanemanikavih nagove{taja o tome da izgradwa ovog zna~ajnog energetskog infrastrkturnog objekta ne}e biti zapo~etapoplanu. – Odustajawe od izgradwe „Ju`nog toka„ je malo  verovatno, a sveaktivnostivezanezatajprojekatodvijajuseredovno–ka`eBa-

Potpisiobavezuju JelicaPutnikovi}ka`edaje„Gasprom”ve}sklopionekoliko me|udr`avnih ugovora o izgradwi „Ju`nog toka”, a kr{ewe tihobavezaovakompanija,kojapreferiradabudenajve}isnabdeva~Evropegasom,svakakonesmedadozvoli. –Tomeuprilogideito{tosuruskipremijerVladimirPutin ipredsednikDmitrijMedvedev uvi{enavratatvrdilida }e„Ju`nitok”bitiizgra|en,tebiodustajawebioiznakwihoveslabosti.Nijetajnadaje„Gasprom”ruskakomanijakrozkoju selansirajudr`avniinteresiKremqa,takodanetrebao~ekivatida}eseposlovodstvoovekompanijeupustitiuspekulacijekojebiimmoglena{koditi. Ipak,odustajaweodizgradwe„Ju`nogtoka„malojeverovatnozbog mnogorazloga,atoprakti~nozna~idapadajuuvoduju~era{we~ar{ijskespekulacijeotomeda}eRusi morati da vrate Naftnu industrijuSrbijejer,navodno,ne}ebitiizgra|en„Ju`nitok„. GeneralnidirektorJPSrbijagas”Du{anBajatovi} ukazujenato

jatovi}.–^akidado|edokupovinetransportnoggasovodnogsistemakrozUkrajinu,sumwamdabiRusi dozvolili da snadbevawe gasom zemaqaEvropskeunijeostanesamo natompravcu. Po wegovim re~ima, vlast je promenqivaimo`esedesitidase, promenomvlastiuUkrajini,promeneiintresi,tesumwadasuRusi

POSLODAVCITRA@EHITNUREFORMUFONDAPIO

Penzijamafali 250milijardidinara – Privreda Srbije Penzijskoinvalidskomfonduduguje250milijardi dinara na osnovu neupla}enihporezaidoprinosa–izjavio jeju~epredsednikUpravnogodboraFondaDragoslav\ukanovi} na sastanku predstavnika Unije poslodavaca Srbije i Fonda. – Naj~e{}i uzroci deficita Fonda PIO su nezaposlenost, siva ekonomija, nedovoqna naplata doprinosa i poreza, kao i reprogramirawedugovafirmama. U~esnicisastankasuocenilidasetajproblemmo`e re{iti poboq{awem fiskalnedisciplinekrozkontrolu naplate poreza i doprinosaipove}awebrojazaposlenih. Tom prilikom je ukazanoinatodajeneophodnorestrukturirawe samog fonda „da bi bio fond u pravom smislu re~i” koji bi raspolagao svojom imovinom i kontrolisaosvojeizvoreprihoda irashodeibio{tomawedotiran izbuxeta. PredsednikRadnegrupezarestrukturiraweFondaPIOSla-

venko Grgurevi} kazao je da taj fond ne mo`e biti „proto~ni bojler”idaimasvepotencijale dabudeinvesticioniigarancijski, {to je praksa u razvijenom svetu. Po wegovim re~ima, restrukturirawe Fonda imalo bi

za posledicu smawewe deficita buxetskog finansirawa, smaweweevazije,odnosnoboqunaplatu porezaidoprinosaioptere}ewa poslodavaca. –To}epodsta}ipreduzetni~ku inicijativu, pove}ati zaposlenostizarade,aFondPIO}edo}idozdravihizvorafinansirawa iobezbedi}esvojuodr`ivost–na-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

100,4190

102,4684

104,8252

100,1116

Australija

dolar

1

77,9107

79,5007

81,3292

77,6722

Kanada

dolar

1

75,2090

76,7439

78,5090

74,9788

Danska

kruna

1

13,5026

13,7782

14,0951

13,4613

Norve{ka

kruna

1

12,9130

13,1765

13,4796

12,8734

[vedska

kruna

1

11,2419

11,4713

11,7351

11,2075

[vajcarska

franak

1

82,0417

83,7160

85,6415

81,7905

V.Britanija

funta

1

120,0754

122,5259

125,3440

119,7078

SAD

dolar

1

76,8082

78,3757

80,1783

76,5731

Kurseviizovelisteprimewujuseod27.12.2011.godine

glasiojeGrgurevi},kojijeipotpredsednikSkup{tineUPS-a. Boqanaplatadoprinosazapenziono osigurawe, prenos pla}awa zdravstveneza{titepenzioneras Fonda PIO na dr`avu, prebacivawenaknadezatu|uneguipomo} u sistem socijalne za{tite, omogu}avaweFonduPIOda raspola`esvojomimovinom, kao{tosubawe–samosunekiodpredlogazastrate{ko restrukturirawetogfonda. UPSjenaveodainsistira na hitnom otpo~iwawu reforme Fonda PIO, menaxerskomupravqawuiza{titi imovine Fonda koju trenutno, kako se navodi, poku{avajudapreuzmuiprivatizujurazneinteresnegrupe.DirektorkaFondaPIODraganaKalinovi} naglasilajedatrebau~initisvedadotacijeFonduizbuxeta budu{tomawe,dodaju}idamnoge stvari moraju da se promene u sferi zapo{qavawa. Ona je naveladakontrolauplataporeza idoprinosauti~enafinansijsko ja~aweFondaPIO.

Ponovna registracija firmi Sva privredna dru{tva obaveznasudaseod1.februarado30.juna2012.preregistruju u Agenciji za privredne registre (APR), saop{tilajeju~etaagencija. Administrativne procedurezaregistracijupravnih lica i preduzetnika u 2012. godinibi}edodatnoskra}ene, a pravni okvir kojim se ure|ujekorporativnoposlovawe doma}e privrede bi}e zna~ajnounapre|en,uskladu sizmenamaidopunamazakonaZakonaoprivrednimdru{tvimaiZakonaoAgenciji zaprivredneregistre.

spremni na to da rizikuju taj scenario. Potpuno je jasno da oni koji snabdevajutr`i{tegasom`eleda imaju vi{e mogu}nosti, odnosno pravacakojim}eovajenergentstizatidoevropskogtr`i{ta.Budu}idasuuprojekatizgradwegasovoda„Ju`nitok„ukqu~eneivelikievropskeenergetskekompanije, da je potpisano nekoliko me|udr`avih sporazuma, slobodno se mo`e re}i i da je wegova izgradwa potpunoizvesna. Daeventualnidogovor„Gasproma” i Ukrajine o vlasni{tvu nad gasovodnim sistemom te zemqe ne dovodiupitaweizgradwu„Ju`nog toka„isti~eiurednicainternet~asopisa „Balkanmagazin” Jelica Putnikovi}. Po wenim re~ima, ovaj gasovod Rusima je kqu~an za dominacijunaju`nomgasnomkori-

doru, kojim bi prirodni gas iz Azijetrebalodasti`ekaovomdeluEvrope. –NetrebasumwatiutodasuRusidobroodmerilipotrebeEvrope zaprirodnimgasomkojibistizao „Ju`nim tokom„ jer je na po~etku bilore~iogodi{wemtranzituod oko30milijardikubnihmetaragasapajecifranaraslana63milijarde. Uz to, „Gasprom” je u me|uvremenu, osim italijanskog „Enija„, za partnere dobio francuski EdFinema~ki„Vinter{al„,skojimajesredinomseptembrapotpisan sporazum na osnovu kojeg su oni,zajednos„Gaspromom„,akcionarikompanije„Ju`nitok–transport„,~ijijezadatakrealizacija projektaizgradwegasovodaodRusijedoEvropepodnuCrnogmora. To,svakako,svedo~iotomedasute kompanije,kaoizemqeizkojihsu,

utvrdiledajegasovod„Ju`nitok„ mogu}nost da za svoje potro{a~e obezbede gas po najpovoqnijim uslovimajerbi,usuprotnom,u~inilene{todrugo.Uostalom,Nemcisupartneris„Gaspromom„iza „Severni tok„, gasovod ~ija prva faza je ve} zavr{ena i kre}e se u realizacijudruge. OnaukazujeinatodajeUkrajina u politi~ki i ekonomski vrlo nestabilnoj situaciji jer nema novcadasamaobnovisvojgasovodnisistem,auzto„Gasprom„jojvi{ene}evi{eisporu~ivatigaspo povla{}enojceni,osimakoseodlu~inatodasRusijom,Belorusijom i Kazahstanom u|e u carinsku uniju. Me|utim, ukazuje Jelica Putnikovi}, mamac za ovu, povla{}enu, cenu – otprilike upola jeftiniji gas – Ukrajina ne mo`e prihvatiti jer poku{ava da ekonomske i politi~ke benefite dobijeiodEU. –Usituacijikadaserealnomo`e o~ekivati da }e, ~im gasovod „Ju`nitok„budeizgra|en,zbogzastarelosti sistema ostati i bez prihodaodtranzitnihtaksizagas, Ukrajina poku{ava da na wegovoj obnovi okupi i Ruse i Evropu. Ta manipulacija te{ko da }e uspeti jersuseijedniidrugi,uvremegasnekrize2009.godine,uveriliuto dajeUkrajinanesolidanpartneri dasenawunemo`eosloniti–reklajeJelicaPutnikovi}. D.Mla|enovi}

DRUGITALASINVESTICIJAUNA[FINANSIJSKISEKTOR

KineziiRusi ulaze usrpskebanke Finansijsko tr`i{te Srbije najzanimqivije je bilo ulag a~ im a iz Ital ij e, Nema~ke, Austrije. Ova slika sada po~we da se mewa. Od po~ etk a nar edn e god in e Sberbanka, u kojoj je izrazito dominantan ruski kapital, dolazi u Foks banku u Srbiji. Novi ve}inski vlasnik Agrobanke u 2012. trebalo bi da postane kin es ka BEA, ili, u prevodu, Banka isto~ne Azije.[ta}eonidonetinaovotr`i{te? Po re~ima stru~waka dr Bo{ ka @ivk ov i} a, dolazak banaka iz ovih zemaqajedobravest – Ceo reg ion ima} e nar edn ih god in a vel ikih problema s prilivom kap it al a iz inostranstva–navodi@ivkovi}. – Pred bankama iz EU je dokapitalizacija–procenegovoreda }e im za to trebati vi{e od sto mil ij ard i evra.Tojevelikiteret zagotovosveku}e.Problem }e re{avati tako {to}esvojeafilijacijevanmati~nihzemaqa, akojenebudumogledadokapitalizuju–prodavati.Zato i nar edn ih god in a mo` em o o~ekivati promene vlasni~ke strukt ur e u vi{ e ku} a. [toseti~enovihigra~akojiu2012.dolazenasrpskotr`i{ te, Sberb ank je star a {tedionica koja je poslovala jo{ u doba Sovjetskog Savez a. Prom en a vlans i~k e strukture je bila uspe{na i to je ku}a koja danas ima odli~n a pot enc ij al. Kin es ke banke imaju ogromne mogu}nosti, pa i ova koja planira dolazakuSrbiju.

@ivk ov i} obj a{ wav a da bank e prv ih god in a po ulaskunatr` i{ tenerad evelik e pos lov e. Tad a se fokus ir aj unaja~ aw epoz ic ij e i strukt urn e prob lem e. Ulag a~ i su najz ai nt er es ovan ij izazem qegde}eimati dob ar prin os i oper ativn u efik as nost, a to su

Ali mogu}nosti za ulagawa imaju. Sberbank je trenutno tre}apokapitalizacijiuEvropi sa sumom od 60 milijardi dolara. [to se ti~e kineske ku}e,onajeutojzemqitre}a po bogatstvu. U Agrobanku }eulo`itistomilionaevra u nekoliko etapa. Ova ku}a,

Novive}inskivlasnikAgrobankeu2012.trebalo bidapostanekineskaBEA,ili,uprevodu, Bankaisto~neAzije sad a Poqs ka, Turs ka i Rusij a. Ostal e zem qe Jug oi - stio ~n e Evrop e nis u tol ikozan im qiv ejersuprin osi na kap it al ni` i a istovrem en o je vel ik i rast nenap lat iv ihkred it a. Drug im re~ im a, dol az ak ovihku}ajedobarsignal,no one ne dolaze sa xakom para.

semumati~nojzemqi,radiu Severnoj Americi, Velikoj Britaniji.UsamojKiniima 88 filijala, a posebno je dobropozcioniranauHongkongu–uwojjezaposleno12.000 qudi. Sem standardnih bankarskih usluga za stanovni{tvo i privredu, bave se i osigurawem. D.V.


6

POQOPRivRedA

sreda28.decembar2011.

dnevnik

„AGROMIKS”NIJEU[AOUWIVE

Barikade zaustavile zadrugare Iako je tokom pro{lonedeqnog protesta radnika Zemqoradni~ke zadruge „Agromiks“ ispred op{tinske zgrade zadrugarima obe}ano da }e 27. decembra biti uvedeni u posed oko 150 hektara oranica u savinoselskom ataru, koje koristi Industrija mesa „Karneks“, to se ju~e nije dogodilo. Naime, dan pre nego {to je ova odluka Op{tinske uprave trebalao da bude sprovedena u delo, na adresu direktora ZZ „Agromiks“ Marka Femi}a je stiglo re{ewe da se uvo|ewe zadrugara u posed odla`e jer, kako stoji u re{ewu, policijski slu`benici Policijske stanice u Vrbasu su u {trajku i nisu u mogu}nosti da pru`e pomo} prilikom sprovo|ewa odluke, a Op{tinska uprava, ka`e se daqe u re{ewu, smatra ovaj postupak veoma rizi~nim i opasnim po bezbednost slu`benih lica i ostalih u~esnika u postupku.

P{enica na 471.275 hektara – Ukupno zasejane povr{ine u jesewoj setvi iznose 614.880 hektara, od ~ega je p{enica na 471.275 hektara – izjavio je Tanjugu pomo}nik ministra poqoprivrede i trgovine Milo{Milovanovi}. On je kazao da je, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, je~am zasejan na 62.763 hektara, ovas na 8.595, uqana repica na 10.173, detelina na 5.223, a lucerka na 7.445.

Po podacima RZS-a, u Srbiji je u odnosu na 2010. zasejano 2,3 odsto mawe p{enice, 2,1 odsto je~ma, 21,5 odsto uqane repice, 13,3 odsto deteline i 32 odsto lucerke, a ovsa 2,4 posto vi{e. Milovanovi} je rekao da je su{a ove jeseni ote`ala osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemqi{ta, koje je bilo suvo i tvrdo. – Topla jesen s temperaturama vi{im od prose~nih je dodatno isu{ivala zemqi{te, a kao posledica toga setva je tekla sporo u i{~ekivawu ki{e i povoqnije vla`nosti zemqi{ta – objasnio je on.

S druge strane, zadrugari isti~u da oni nikada nisu primewivali silu i da samo tra`e sprovo|ewe u delo zakonskih odluka, {to je moglo biti ura|eno i bez prisustva policije ukoliko se proceni da ne}e biti incidenata na {ta, dodaju oni, nikada nisu ni bili spremni. Marko Femi} ka`e da im je prilikom razgovora s nadle`ni-

ma u Op{tinskoj upravi obe}ano da }e odluka biti sprovedena kada bude okon~an {trajk zaposlenih u policiji. – Mi samo tra`imo sprovo|ewe re{ewa Op{tinske uprave. Ako se to dogodi, ne}emo vi{e protestovati, ali }e se znati da smo uspeli da povratimo ono {to je zadru`na imovina, a {to je do sada uspelo 27 zadruga {irom ze-

mqe. Ipak, ako nadle`ni ne postupe po donetim re{ewima, bi}emo primorani na to da ponovo pokrenemo proteste – rekao je Femi}. Ipak, zadrugari su tokom ju~era{weg dana poku{ali da sami u|u u sporni zemqi{ni posed koji im, kako ka`u, po zakonu pripada jer imaju svu potrebnu dokumentaciju, ali su ih na savinoselskom vojnom mostu sa~ekali kamioni i mehanizacija „Karneksa“, ~ime je most prakti~no bio blokiran i prolaz onemogu}en. Da podsetimo, ZZ „Agromiks“, koja je osnovana 2003. godine, uputila je zahtev „Karneksu“ za vra}awe oko 200 hektara zemqe. Po re~ima direktora „Agromiksa“, te oranice su nekada pripadale Poqoprivrednoj zadruzi „Milan Ku~“ koja je 1997. godine pripojena „Karneksu“ bez ikakve nadoknade i na osnovu toga vrbaska mesna industrija koristi te wive. M. Kekovi}

BANKAOGLASILAPRODAJU

„Big bul” ide na aukciju Industrija mesa „Big bul” iz Ba~inaca na}i }e se na aukcijskoj prodaji 11. januara idu}e godine. Naime, po{to vlasnik nije izmirio svoje obaveze prema banci, u skladu sa Zakonom o hipoteci zakazana je prodaja gra|evinskih objekta za preradu mesa i proizvodwu mesnih prera|evina u okviru „Big bula”, a po~etna cena je 4.150.000 evra. Prodaju dela poslovnog kompleksa „Big bul” oglasila je Rajfajzen banka, vode}i se zakonima o hipoteci i zalo`nom pravu na pokretnim stvarima. Kako se navodi, na aukciji }e se na}i objek-

KONTROLI[USEIWIVEITRPEZE

HACCP zatvorio 300 proizvo|a~a hrane U Srbiji se hrana proizvodi u oko 4.500 objekata, a 300 ih je zatvoreno u ovoj godini zbog neprimewivawa propisa Zakona o bezbednosti hrane, re~eno je ju~e u Privrednoj komori Srbije. Samostalni savetnik u Udru`ewu za poqoprivredu i prehrambenu industriju u PKS-u Dejan Budimovi} naglasio je da svi koji se bave proizvodwom, preradom i prometom hrane u Srbiji moraju da primewuju HACCP. On je na seminaru u PKS-u objasnio da to zna~i da mora postojati lanac koji se mo`e pratiti – od proizvodwe hrani na wivi, daqoj preradi i distrubuciji pa sve do wene upotrebe kod potro{a~a. – To ~inimo iskqu~ivo zbog nas koji ovde `ivimo i radimo, a ciq je da se jede zdravstveno bezbedna hrana – naglasio je Budimovi}. On je istakao da je PKS prepoznao zna~aj zdravstvene bezbednosti hrane pa se zbog toga ovom zadatku pridaje i poseban zna~aj. – Ciq je da se svaki rizik svede na najmawu mogu}u meru. Dakle, princip HACCP-a i dobre proizvo|a~ke prakse moramo stalno

Katanacnaradwe Od 11. juna proizvo|a~i i trgovci hrane u Srbiji, prema Zakonu o bezbednosti hrane, moraju da primewuju HACCP sistem za bezbednost hrane. Za neuvo|ewe ovog sistema predvi|ene su kazne – pokretawe postupaka za privredni prestup za pravna lica, mere zabrane obavqawa delatnosti za privredna dru{tva, dok je za preduzetnike predvi|eno pokretawe postupka za prekr{aj. negovati – rekao je Budimovi}. Tokom predavawa je istaknuto da se HACCP sistem mora primeniti kroz ceo lanac od primarne proizvodwe do kona~ne potro-

{we hrane, a wegova implementacija ima za ciq da se rizici u proizvodwi hrane sve dok ona ne stigne do krajweg potro{a~a svedu na najmawu mogu}u meru.

Dobra proizvo|a~ka praksa, kako je re~eno, predstavqa niz preporuka koje je po`eqno sprovesti u proizvodwi, preradi, skladi{tewu i snabdevawu hranom da bi se spre~ila wena mikrobiolo{ka, hemijska ili fizi~ka kontaminacija. Na seminaru je re~eno da je potrebno omogu}iti svim organizacijama kroz ceo lanac proizvodwe hrane da primewuju i sprovode efektivan i efikasan sistem upravqawa u oblasti bezbednosti hrane, odnosno da isporu~uju proizvode koji zadovoqavaju korisnika i ispuwavaju zahteve odgovaraju}ih propisa. Opasnost po bezbednost hrane mo`e se pojaviti u bilo kojoj fazi lanca wene proizvodwe pa je zato odgovaraju}a kontrola du` celog lanca od su{tinskog zna~aja. Trideset u~esnika seminara na temu ,,Osnove dobre proizvo|a~ke prakse i dobre higijenske prakse’’, zasnovane na prinicipima higijene hrane „Kodeks alimentarijus” (CodexAlimentarius) dobili su i sertifikat da su osposobqeni za obavqawe poslova kojim se bave, saop{teno je iz PKS-a.

ti prehrambne industrije i proizvodwe pi}a, objekat poslovnih usluga, kao i pomo}ne zgrade, to jest radionica i objekat za prawe vozila, klanica, objekat za prijem stoke... Kako se navodi u oglasu, pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica koja do 10 januara 2012. godine na ra~un Rajfajzen banke uplate depozit od deset odsto po~etne cene. Kako je „Dnevniku” re~eno u „Big bulu”, u pitawu je prodaja dela poslovnog sistema, a kompanija nastavqa proizvodwu, to jest preradu mesa. S.G.

„Agro`iv” u Vrawskoj Bawi – Kompanija `ivinskog mesa „Agro`iv“ u @iti{tu planira preuzimawe klanice u Vrawskoj Bawi, najavio je genalni direktor Predrag Ami`i}. – Plan „Agro`iva“ je da time nedeqnu proizvodwu od 180.000 brojlera pove}a na 280.000. Kompanija, ~iji je ve}inski vlasnik JP „Srbijagas“, uputi-

la je Vladi Srbije zahtev za dokapitalizaciju, odnosno za odobrewe ulagawa 22 miliona evra u novu klanicu i energanu. – Dok se to ne desi, izlaz za pove}awe prerade `ivinskog mesa vodi preko Vrawske Bawe, kao i drugih klanica koje sada ne rade – rekao je generalni direktor Ami`i} novinarima. „Agro`iv„ bi po~etkom rada u Vrawskoj Bawi lak{e stizao do potro{a~a u ju`noj Srbiji i pove}ao izvoz koji sada iznosi oko 20 odsto ukupne pro iz vod we naj ve }e srp ske kompnije `ivinskog mesa u Srbiji, u ~ijem je posedu 17 velikih farmi `ivine.

ERDEVI^KI„VITASTIL”USVETSKOMTRENDU

Pa{teta, i te kakva, mo`e i od suncokreta Mini-fabriku ce|enog jestivog uqa i qu{tenog suncokreta Miroslav\urka iz Erdevika smestio je u svoje seosko dvori{te. Po~eo je na{ doma}in pre 15 godina realizaciju tog ozbiqnog posla – proizvodwe jestivog ce|enog uqa suncokreta, potom i qu{tenog suncokreta i, kona~no, lansirawa sasvim novog proizivoda, to jest pa{tete od qu{tenog suncokreta s vekom trajawa najmawe godinu dana, i to bez konzervansa. – Posedujem 25 katastarskog jutara vlastite zemqe, {to je malo za posao koji obavqam. U dogovoru sa stanovnicima Erdevika, ove godine smo u kooperaciji imali 120 jutara pod suncokretom. Suncokret je sa|en na posebne parcele zemqi{ta koje nisu {pricane protiv korova u toku pet godina, otkako s wima sara|ujem. Svake godine od mojih kooperanata kupujem suncokret i merim ga ba`darenom vagom u vlastitom dvori{tu. Vlagu i primese utvr|uje „Jugoinspekt„ iz Novog Sada – pri~a Miroslav \urka. – Izgradio sam dva silosa i u wima dr`im zaprimqeni suncokret. Osim toga, automatizovao sam proizvodwu tako da

mi suncokret iz silosa na qu{tewe plasti~nim cevima dolazi do ma{ine koja ga qu{ti. Ovu ma{inu sam konstruisao sam i napravio tako da qu{ti svako zrno iste veli~ine bez loma. Oqu{teno seme pakuje se u kese i skladi{ti. Kada spremim odre|enu koli~inu, odvozim ga na veleprodaju. Cena je primerena, veli na{ sagovornik – 115 dinara kilogram. Kako ka`e, ovo seme je borac protiv holesterola.

specijalnu ma{inu sam kupio i uvezao iz Nema~ke. U posebnoj prostoriji uqe isce|eno u plasti~nu posudu preliva se u tri ve}e u kojima se talo`i, a odatle sti`e u specijalnu ma{inu za filtrirawe, na ~ijem je kraju slavina za ru~no puwewe fla{a. Osnovni proizvod moje firme „vita stil” je qu{teni suncokret, a nusproizvod je ce|eno jestivo uqe. Za kvalitet ovog uqa dodeqene su mi na Novosadskom sajmu tri

Zdravqeza170dinara – Kada se govori o zdravoj hrani, tu spadaju i moji proizvodi. Polazim od zemqi{ta na kojem se uzgaja suncokret: ve} {est godina i za vreme setve suncokreta nema {pricawa protiv korova, a sve ostalo, od vr{idbe do proizvodwe jestivog ce|enog ugqa, koje prodajem na veliko ali i na litre, cena mu je 170 dinara i spada u eko-hranu, dr`imo pod kontrolom – nagla{ava na{ doma}in. – Wegovom upotrebom krvne `ile postaju elasti~ne i ne pucaju i dobro je za zdravqe svakog ~oveka. Zato ga upotrebqavaju pekari i oni koji jedu zdravu hranu. Drugi deo suncokreta iz silosa odlazi na finu doradu koju obavqa ma{ina za ce|ewe uqa. Ovu

zlatne medaqe. Uqe je bogato prirodnim E vitaminom i esencijalnom omega 6 masnom kiselinom koja je potrebna svakom ~ovek u svakodnevnoj ishrani, {to je utvrdio Tehnolo{ki fakultet u Novom Sadu i dao preporuku za tro{ewe tog jestivog uqa – isti~e \urka.

Ma{inazapreradusuncokreta

Kako ka`e, preostaju jo{ dve analize kod pomenutog fakulteta a potom }e wegov tre}i proizvod, pa{teta koja se pravi od qu{tenog suncokreta, ugledati svetlost dana. A to je tek pravi delikates! U to smo se uverili jer smo kod na{eg doma}ina probali ovaj proizvod. – Jo{ pre 15 godina u ovoj ku}i dobijena je prva litra ce|enog suncokretovog jestivog uqa i eto,

sada }e iz ove ku}e iza}i i pa{teta koja }e biti specijalitet na izbirqivom sprskom tr`i{tu – pohvalio se doma}in. \urka svake godine 26. novembra ide u Beograd u vreme Sajma zdrave hrane i ukazuje na to da je nedostatak {to u registar nisu upisani ce|eno jestivo uqe, qu{teni suncokret i pa{teta od qu{tenog suncokreta.

„Vita stil” iz Erdevika godi{we preradi kompletan prinos suncokreta sa 120 katastarskih jutara. Lanac proizvodwe i prodaje poznatom kupcu je razvijen. Cene su fiksne, radna snaga iz Erdevika, kada tu uvrstimo i proizvo|a~e kao i preradu u minifabrici, nije zanemarqiva, ali je re~ o sezonskim radnicima. Proizvo|a~i suncokreta, radnici na ma{inama „Vita stila” u sezoni ne znaju za krizu, bar kada su zarade u pitawu. \urka, ina~e, s ponosom isti~e da je jestivo uqe interesantno na {idskom tr`i{tu i jo{ u nekim gradovima gde qudi znaju kakav mu je kvalitet pa zato godi{we ne proizvede ne vi{e od 1.700 litara. Kada bi potro{a~i iz drugih gradova tra`ili to izuzetno uqe, Miroslav bi sigurno mogao udvostru~iti proizvodwu. A ovako, wegovo te`i{te rada je qu{teno seme jer ima izuzetnu prodaju, a kada do|e i pa{teta i izbirqivo tr`i{te shvati da je to izuzetan proizvod, onda }e biti upitno: jestivo uqe, qu{teno seme ili pa{teta. Ostavqamo da o tome odlu~e sami kupci. D.Savi~in


NA„ZIMZARIJAMA”

VlatkoStefanovski naTrguslobode

Preddecommaske,ordeweibalet qanskogpravitinovaodlikovawa.Mali{ani}emo}idatrenirajukapuerunaKapueraakademiji,Futo{ka16(062/963-6956),auZbircistraneumetnosti,Dunavska29(069/705-260)}eseupoznatisarazli~itimtemamauumetnostikojesusepojavqivaleuraznimperiodima.Programi kojisenapla}ujusapo150dinarasuprojekcijacrtanogfilma„[rek4„u10~asova u Areni Sinepleks (021-447-690), {a-

hovska{kolailikovnaradionicauDe~jemkulturnomcentru,UlicaMiteRu`i}a1(063/521-123)inovogodi{wa`urkai dolazakDedaMrazazadecusaautizmomu Zabavnom parku „Starli”, Bulevar VojvodeStepe56(021/6302-422).Participacija se napla}uje i u Asocijaciji znawa na Bulevaru cara Lazara 44 (064/209-3986) gde }e najmla|i Novosa|ani mo}i da nau~esveobaletu. A.Va.

Novosadska sreda28.decembar2011.

Prevarantidirektno ga|ajusrce a`ni inspektori, kojeka- dikojiovihdanaiduodvraL vimajstoriila`nisaku- tadovratapozivaju}isena pqa~i dobrovoqnih priloga Dom za decu u Veterniku, tra`e}iodsugra|ananovac, tobo`e, za pomo} toj instituciji. Naravno, iz Doma su se odmah oglasili upozoriv{i tako sugra|ane da ne nasedaju na prevaru. Sve navedeno govori o bestidnim na~inima zarade i dosetqivosti onih koji koriste prazni~nedanekadasusviuposebnom raspolo`ewu i kada selak{enegoobi~nohvataju zanov~anik.Sveusvemu,budite oprezni jer prevaranti kucajunavrata. B. Markovi}

Odlo`ensajamantikviteta Sajamantikviteta,hobijai umetni~kih predmeta planiranzasutrauDomuvojskeSrbijenakejuodla`esezbogno-

vogodi{wihpraznika.Narednamanifestacija}eseodr`ati26.januara. A.Va.

NOVINAUODLUCIOURE\EWUGRADA

Mora}epepeqare predlokale Vlasnici i zakupci poslovnogprostoraukojimajezabrawenopu{eweubudu}e}emoratiispredlokaladapostavepepeqarezaopu{keodcigareta. Uslovi za postavqawe, izgled i dimenzije pepeqara utvrdi}eseaktomGradskogve}a.Ovojenovinaudelukojise odnosi na ure|ewe grada, a predlo`enojeuOdlucioizme-

namaidopunamaOdlukeoure|ewu grada, o ~emu odbornici trebadanasdaodlu~e. U pomenutim izmenama predlo`enojedasenaSuna~anom i  Beogradskom keju i na Keju `rtava racije ubudu}e mogu postavqati objekti i ure|aji,atosukiosci,zimske i letwe ba{te, tezge i drugi pokretnimobilijar. Z.D.

V remeploV

Propisu{aouapoteke Prvi zvani~an pregled apotekeuNovomSadu,dabiseutvrdilo koliko wen vlasnik Tomas Andrele, gradski senator, po{tuje naredbe vladareve o opremawuiposlovawu„medicinskih radwi”,obavqenje1748.Pregled suobavilisenatoriLazarRube-

vine ulice deca }e praviti karnevalskemaske,aod19do20satiakrobate}e izvesti performans na Trgu slobode, Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici, Katoli~kojportiiulicamaModeneiKraqaAleksandra.Grupa„VlatkoStefanovskitrio”nastupi}eu20satinabininaTrguslobode. N.R.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

za raznorazne „humane namene”,svionisvoju{ansutra`e umutnom,varaju}isugra|ane, trpaju}i novac u svoj xep. Na ovakve stvari smo svi, mawe vi{enavikli,znamodasede{avaju, ali, kao po pravilu, nekoseuvekupeca.Aupecase zato {to normalan ~ovek ne `elinidapomislidaseneko na ovaj na~in okori{}ava pozivaju}isenate{kesocijalne slu~ajeve, i tu`ne pri~e koje ga|aju~ovekauhumanu`icu. Posledwu u nizu ovakvih nepodop{tina prire|uju qu-

Humanitarnom akcijom „Alumini kluba”FondacijedrZoran\in|i},koja}eseodr`atidanasu14satinaTrgu slobode,nastavqasenovogodi{wihumanitarniprogram„NoviSadsrcem”. ^lanoviovogklubapromovisa}eklub iprodavatikuvanovino,~ajikola~i}e.Od18do20satinapo~etkuZmajJo-

{i}trgovaciJozef[tvrtecki, ~izmar.A28.decembra1787. Magistrat u Novom Sadu je primio uputstvonajvi{ihdr`avnihvlasti o obaveznom i jedinstvenom na~inu kontrole rada apoteka u celojdr`avi. N.C.

PO^ELIRADOVIURADNI^KOJULICI

Novivrti}ugasi}e listu~ekawa Izgradwa novog objekta Pred{kolske ustanove „Radosnodetiwstvo„uRadni~kojulici po~ela je ju~e, a gradili{te su obi{li gradona~elnik Igor Pavli~i} i ~lan Gradskog ve}a za finansije @ivko Makari}. Vrti}}eseprostiratina3.500 kvadratnih metara, ima}e 19 radnihsobaimo}i}edaprimi oko 350 mali{ana, {to bi trebalo da re{i pitawe sme{taja deceuovojustanovi. Pavli~i}ka`edajeovomdelugradabioprekopotrebanvrti} i izrazio zadovoqstvo {to su radovi, nakon velikih problemanapokonpo~eli. - Radovi }e se odvijati u dve faze, prva bi trebala da bude gotovadomarta,adrugadokraja slede}e godine. Sa ovim objektom Novi Sad bi prvi put trebao da re{i problem liste ~ekawazavrti}e,jerbisawimdobilimestaza16.000dece.Pored

ovogprojekta,radi}esenasanaciji i rekonstrukciji starih objekata „Radosnog detiwstva” - ka`ePavli~i}. Makari} navodi da je 2009. godine usvojen petogodi{wi plan u kome je bila predvi|ena izgradwa kuhiwe i novog objekta „Radosnog detiwstva” i da su za dvegodineuspeli svetodaispune. - Drago mi je {to smo ugovorili ovako veliku investiciju, a novac za izgradwu i kompletno opremawe radnih soba je obezbe|en. Za prvu fazu radova izdvojeno oko

IZGRADSKEKASE

Pomo}ugro`enima Iz buxeta Grada za 2011. godinu,naosnovuodlukegradona~eln ik a Igor a Pavli~ i} a, gradskoj organizaciji Crvenog krs ta obezb e| uj e se pren os 690.760,62 dinara koji }e biti uto{en za realizacije programa „Letovawe i drugi vidovi pomo}ideciimladimaustawu socijalnepotrebe”. Izdvojeni novac }e biti iskori{}en za nabavku i dodelu novogodi{wih poklona: kompjutera, tehnike, interaktivnog i didakti~kog materijala zadecuimladeuDomuzadecui omladinu ometenu u razvoju u Vetern ik u, Sig urn oj ku} i i Dnevnomboravkuzadecusaporeme}ajem u dru{tvenom pona{awuCentrazasocijalnirad, SOS De~ijem selu „Dr Milorad Pavlovi}” u Sremskoj Kamenici, [koli za osnovno i sredweobrazovawe„MilanPetrovi}”, korisnicima Dnevnog boravka Udru`ewa za pomo} mentalno nedovoqno razvije-

nimosobamaGradaNovogSada i romskoj deci vrti}a „Montesori - De~ija ku}a” u realizaciji Karitas Dekanata Novi Sad. Tako|e,gradskojorganizacijiCrvenogkrstaNovogSadase obezbe|ujeprenosnovca izbuxetaNovogSadazaovgodinuu iznosu od 2.207.000 dinara za dodelu nov~ane pomo}i za 400 socijalno ugro`enih porodica sastatusomizbeglicauNovom Sadu. Prema programu Poverenika za izbegice Grada Novog Sada,auokviruprograma„Pomo}zazbriwavawe,povrataki integracijuizbeglica”predvi|eno je 1.655.000  dinara za dodelunov~anepomo}iza331jedno~lanu, dvo~lanu ili tro~lanu porodicu u iznosu od 5.000 din ar a po por odic i, kao i 552.000dinara,zadodelunov~anepomo}iza69porodicasa~etiri i vi{e ~lanova po 8.000 dinarapoporodici. B.M.

Izlo`bauGaleriji Maticesrpske Izlo`ba „Zbirka vajarskih radova Galerije Matice srpske” otvaraseve~erasu20~asovauovojgaleriji.AutorjeRatomirKuli},aizlo`bu}eotvoritipomo}nicazaza{titukulturnognasle|aurepubli~komMinistarstvukulture,informisawaiinformacionogdru{tvaDu{ica@ivkovi}. Prisutnima}eseobratitiiupravnicaGalerijeMaticesrpske, TijanaPalkovqevi}.GalerijaMaticesrpskenalazisenaTrgugalerija1. J.Z.

Foto:B.Lu~i}

Zanovosadskemali{anedanas}enasedammestaugraduuokviru„Novosadskih de~jih zimzarija” biti organizovane radionice, a za sve programe potrebno je prijaviti u~e{}e. U Galeriji matice srpske,Trggalerija1(021/48-99-000),deca }e mo}i da prave maske i u~estvuju u predstavi,dok}euSpomenzbirciPavla Beqanskog, Trg galerija 2 (021/528-185) pouzorunakolekcijuordewaPavlaBe-

50.000.000 dinara - ka`e Makari}. Da podsetimo, na mestu sada{weggradili{tanalaziosein-

dustrijskidimwak~ijejeru{ewe izazvalo proteste poznatih qudi,aliigra|anakoji`iveu blizini. G.^.

UO[„MIHAJLOPUPIN”UVETERNIKU

Decadeci darovalapaketi}e U~enici tre}eg razreda osnovne{kole„MihajloPupin” izVeternikajo{jednomsupokazalihumanostinapravilipreko 40novogodi{wihpaketi}azadecuizSigurnede~jeku}e.Ovahumanitarnaakcijarealizovanaje {estiput,apaketi}ejeju~epreuzeo pomo}nik direktora CentrazasocijalniradBrankoZelembaba.

jeutradiciju,koja}ebitinastavqenainarednihgodina. Rukovodstvo{koleje,usaradwi sa u~iteqima i nastavnicima, organizovalo zimske radionice, na kojima, osim u~enika, mogu da u~estvuju i mali{ani pred{kolskoguzrasta.Krozove radionice, koje }e trajati do petka 30. decembra, svakodnevno pro|eoko150dece,kojauzsmeh,

-U~enici{koleiwihoviroditeqi prikupili su garderobu i slatki{e za na{e {ti}enike povodom novogodi{wih praznika. Saradwa sa ovom {kolom je dugogodi{wa i zbog toga dugujemo zahvalnost pre svega deci, a ondairukovodstvu{kolekojeje i ove godine razmi{qalo o mali{anima bez roditeqskog starawa-rekaojeZelenbaba. Prema re~ima pomo}nice direktoraDaniceKocevske prikupqawe ovih paketi}a preraslo

dru`ewe i kreativnost u~e, zabavqajuse,stavarjuisti~unova prijateqstva. Na ju~era{wim radionicamadecaodsedamdo12 godina pravila su ukrase od papira, kojima su kasnije okitili jelku,kaoipapirnemaskeuboji. U~iteqicaValentinaKrtolica ka`edasudecakreativnaiorna za rad i dodaje da }e radionice pomo}imali{animakoji}eslede}egodineupisatiprvirazred, daseupoznajusa{kolom. N.R.

Filmiradionice na„Raspustili{tu” Program„Raspustili{ta”nastavqaseidanasmaratonomcrtanih filmovazamaleiostale,koji}eseodr`atiu10satiuNovosadskom otvorenomuniverzitetu,Ulicaradni~ka20.Uistovremebi}eodr`aneidramskaradionica,{ahovska,hip-hopilikovnaradionica,a deca}epri~atinatemu„HariPoter-odkwigedofilmainatrag”i u`iva}eulegoigraonici.Od11.30mali{ani}eimatiprilikudapogledajufilm„HariPoterizatvorenikAskabana”. N.R.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda28.decembar2011.

dnevnik

NA KLINICI ZA HEMATOLOGIJU KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE

OtvorenKabinet zahemofiliju

U CRKVI IMENA MARIJINA

NadbiskupHo~evar slu`iomisu Bo`i}nu misu ju~e je u crkvi Imena Marijina slu`io beogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar. Pred oko stotinak vernika, koji su obele`avali tre}i dan velikog hri{}anskog praznika za one koji slave po gregorijanskom kalendaru, pevao je novosadski me{oviti hor „Kredarica” - Dru{tvo Slovenaca „Kredarica”. Posle uvodne molitve i prazni~ne besede nadbiskup Ho~evar je podsetio da je Bo`i} za sve hri{}ane doga|aj u kome se svi javqamo okru`eni bo`ijom qubavqu. A. L.

HUMANITARNA AKCIJA NOVOSADSKOG POZORI[TA

Novogodi{wi sekndhendbazar

Humanitarni novogodi{wi seknd hend bazar „Glumac+kupac=osmeh”, koji u susret predstoje}im praznicima organizuju glumci Novosadskog pozori{ta, odr`a}e se danas od 10 do 18 sati u pozori{nom holu, Ulica Jovana Suboti}a 3. Glumci }e sugra|anima ponuditi zanimqive komade garderobe iz svog ormara, a sav novac sakupqen od prodaje i}i }e za pomo} Svrati{tu za decu. Cene ode}e, nakita i obu}e, koji }e biti na prodaju,

kre}u se od 100 do 1.500 dinara, a humani sugra|ani mo}i }e po pristupa~noj ceni da degustiraju i kuvano vino, koje je obezbedio Ma~kov podrum, a sav novac je namewen Svrati{tu. Na ovoj humanitarnoj akciji deca iz Svrati{ta prodava}e novogodi{we ~estitke i razglednice, koje su sami napravili. Ovo je tre}a humanitarna akcija u kojoj ove godine u~estvuju glumci Novosadskog pozori{ta. N. R.

Na Klinici za hematologiju utvrdio mi{i}no-skeletni status Klini~kog centra Vojvodine ju~e i kvalitet `ivota i obavilo teje otvoren prvi specijalizovani stirawe na prisustvo inhibitora Kabinet za hemofiliju, koji }e i virusa hepatitisa B i C - naglaosobama obolelim od ove bolesti sila je predsednica Srpske lekaromogu}iti da, bez ~ekawa i zaka- ske grupe za hemofiliju prof. dr zivawa, za 15 minuta dobiju anali- Dragana Jani}. zu na osnovu koje se odre|uje preHemofilija je sklonost ka krcizna terapija. Opremawe Kabi- varewu (u zglobovima, mi{i}ima neta obezbe|eno je i mozgu) koje ne iz sredstava promo`e da se zaustaSavremenaoprema jekta Srpske levi. Bolest zahteva karske grupe za he- zamenilavi{esatne brzu reakciju, kamofiliju „Poboqko bi se krvarewe laboratorijske {awe le~ewa he{to pre zaustaviana l i z e mofilije integrilo, a analize koje sanim sinhronizosu se do sada radivanim pristupom”, koji je finan- le trajale su vi{e sati u laborasirala internacionalna nevladi- torijama domova zdravqa. Kabina organizacija „Novo Nordisk net ima najsavremeniju opremu, Hemofilija Fondej{n”. koja zamewuje dug proces u osta- Osobe obolele od hemofili- lim laboratorijama. U Vojvodini je moraju se periodi~no pregleda- ima 140 pacijenata obolelih od ti kod hematologa s iskustvom u ove bolesti. Lekovi su skupi, te je le~ewu ove bolesti, kako bi se bitno wihovo pravilno dozirawe.

Uz to, va`no je da le~ewe ove bolesti po~ne {to ranije, jer ukoliko se ona zapusti, pacijenti postanu invalidi. - U Novom Sadu se le~e osobe obolele od hemofilije s teritorije Vojvodine, zbog ~ega otvarawe specijalizovanog Kabineta za

PRORADIO SAJT ZA INVESTITORE NOVISADINVEST.RS

Kapitalufalisamo elektronskamapa Kako je i najavqeno portal koji treba investitorima i gra|anima da omogu}i pristup informacijama o lokacijama za gradwu u Novom Sadu, za ~iju izradu je Delegacija Evropske unije u Srbiji izdvojila oko 300.000 evra, po~eo je sa radom ove sedmice. Me|utim, Geografsko informacioni sistem (GIS) Novog Sada odnosno elektronska mapa jo{ nije proradila i nije poznato kada }e se to desiti. Osim uop{tenih informacija o Novom Sadu koje su preuzete sa sajta grada, na portalu se nalaze i

razne gradske odluke o porezima, dozvolama i taksama kao i linkovi prema dr`avnim i pokrajinskim organima vlasti, javnim gradskim preduze}ima i gradovima pobratimima. Sa sajta Zavoda za izgradwu grada su preuzete slobodne lokacije gde mo`e da se gradi, a mogu da se preuzmu i razni formulari. Tu su i privredni podaci. Tako saznajemo da u Novom Sadu ima ukupno 8.939 preduze}a, ve}ina u privatnom vlasni{tvu, od kojih 0,85 odsto spada u velika, 3,86 odsto u sredwa i 95,10 odsto u mala preduze}a.

Preduzetni~kih radwi ima 13.664. Dominantne grane su trgovina, saobra}aj i prera|iva~ka industrija, naro~ito proizvodwa hrane, pi}a, duvana, papira i celuloze. Kad je re~ o radnoj snazi i obrazovnoj strukturi stanovni{tva, podaci su iz 2008. godine. Na portalu se nalazi i usluga virtuelni mati~ar, uvid u bira~ki spisak, mapa Novog Sada i registar investitora. Na sajtu mo`e se videti i kursna lista. Kako je ranije rekao {ef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Zo-

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Jedannere{enslu~aj”

foto:F.Baki}

DONACIJA OD 130.000 DINARA ZA DOM U VETERNIKU

Televizor,ra~unar imuzi~kalinija

Korisnici Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku dobili su ju~e poklone vredne 130.000 dinara koje im je donirao Grad. Kako je rekla ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Sawa Stojanovi}, pokloweni su plazma televizor, kompjuter i muzi~ka linija, kako bi se Dom dodatno opremio. - Po{to je dosta aktivista donosilo paketi}e sa slatki{ima, ode}u, hranu, nije bilo

potrebe da ponavqamo donaciju rekla je Stojanovi}. - U razgovoru sa korisnicima do{li smo do zakqu~ka {ta im je najpotrebnije, te smo im to i nabavili i tako opremili dnevni boravak. Ovom prilikom {ti}enici su izveli novogodi{wi program koji je obuhvatao recitacije i folklornu izvedbu uz muziku tambura{a, a direktor Doma Dragan Milo{evi} se zahvalio na poklonima. A. J.

La`nihumanisti Direktor Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku Dragan Milo{evi} je upozorio gra|ane na la`ne organizacije i pojedince koji skupqaju novac u ime ove institucije i predstavqaju se kao pokreta~i humanitarne akcije. - Po informacijama koje dobijamo, a naro~ito u protekle dve nedeqe, u Novom Sadu i okolini prime}eni su pojedinici ili grupe qudi koji idu od vrata do vrata ili presre}u gra|ane na ulici sa pri~om da prikupqaju pomo} za na{e korisnike. Ova ustanova nikad nije, niti }e, organizovati akcije ovakvog tipa i `elim da upozorim gra|ane da ne nasedaju na manipulacije qudi koji zloupotrebqavaju naziv Doma u Veterniku zarad svoje li~ne koristi – naglasio je Milo{evi}.

ProdajnibazaruBeo~inu U okviru manifestacije „De~je zimsko raspustili{te” u Domu kulture u Beo~inu }e se u petak od 10 do 17 ~asova odr`ati novogodi{wi izlo`beno prodajni bazar. U~esnici su brojna udru`ewa `ena sa doma}im kola~ima, slikari amateri i drugi. A. Va.

hemofiliju ima zaista veliki zna~aj. Pacijentima }e biti omogu}ena dijagnostika, kontinuirano pra}ewe i savremena terapija ukazala je upravnica Klinike za hematologiju Klini~kog centra asist. dr Ivanka Savi}. I. Dragi}

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „ Jedan nere{en slu~aj” Folker Ku~er. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. U ovoj uzbudqivoj pri~i Folker Ku~er opisuje posledwe dane Vajmarske republike i Berlin u kome nacisti~ka partija po-

staje sve mo}nija. Godine 1929. Berlin postaje svetska metropola: kokain, ilegalni no}ni klubovi, bordeli, politi~ki obra~uni na ulicama... U takav Berlin upravo je stigao mlad i ambiciozan inspektor kriminalisti~ke policije Gereon Rat, koji na svoju ruku zapo~iwe istragu ubistva, ne slute}i da je dirnuo u osiwe gnezdo. Ceo slu~aj obavijen je velom tajne. Ne zna se ko je ubijeni na kome su vidqivi tragovi zverskog mu~ewa. Rat uspeva da otkrije vezu sa krugom ruskih opozicionara koji uz pomo} prokrijum~arenog zlata nameravaju da kupe oru`je kako bi izveli pu~. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

ran Ivo{evi}, pare su utro{ene na digitalizaciju arhivskog materijala ~etiri novosadske katastarske op{tine, obuku zaposlenih u radnom telu i nabavku neophodne opreme i softvera. Pomo}u registra investitora gra|ani mogu da vide da li je neki investitor likvidan i da li se protiv wega vodi krivi~ni postupak. Najavqeno je da kad sajt bude gotov, obavqa}e se revizija projekta i revizorska ku}a }e dati svoje mi{qewe o finansijskoj realizaciji. D. Igwi}

Uvrti}imabezdo~eka, nemazainteresovanih Iako je „Radosno detiwstvo” re{ilo da i ove godine organizuje do~ek Nove godine za najmla|e Novosa|ane, zaiteresovanih roditeqa za ovu opciju nije bilo, ka`e za na{ list direktor Borislav Samarxi}. - Sa~eka}emo jo{ dan da vidimo {ta }e se dogoditi, mada ~isto sumwam da }e se neko prijaviti, jer veliki broj dece ve} nije u vrti}ima po{to je raspust. Sada je i kasno da se organizuje, jer bi morali da pravimo spisak de`urnih vaspita~a, servirki i kuvarica, {to ne bi bilo fer ni prema wima, po{to su roditeqi imali mesec dana da se izjasne o ovome - ka`e Samarxi}. Prema wegovim re~ima, ovo je bila lepa zamisao uprave da roditeqi ostave svoju decu u sigurnim rukama i da se opuste bar jedno ve~e sami. Ina~e, do~ek u vrti}u bi stajao dve hiqade dinara, a deca bi dobila ve~eru, doru~ak, u`inu i sva propratna novogodi{wa iznena|ewa. Q. Na.

065/47-66-452

Videikebaneibanane, apetardene~uju Komunalna policija juri prodavce mandarina i ikebana, a ne juri ove sa petardama, bombama, granatama… 062/2630… *** Vojska je kasarnu „Mar{ala Tita Ar~ibalda Rajsa” prepustila zubu vremena. Taj objekat ~uva i ru`ne i lepe uspomene, a jedan je od karakteristi~nih za na{ grad. Bravo za inicijatore! 064/2466... *** Za 060/5070... svaka ~ast za odgovor: A ko da peva?! Dabome Zvonko Bogdan, \ole Bala{evi}, “Apsolutno romanti~no”, Aqo{a, Frajle, Tijana Bogi}evi}... Imamo mnogo na{ih vojvo|anskih kvalitetnih muzi~ara! Ima {ta da se ~uje s trga, hvala bogu! Ponosna Vojvo|anka! 064/2369... *** Dirnula nas je vest da }e stariji tajkuni imati dostojan sme{taj. Neko kupuje parkove i dobija dozvole bez problema. Za legalizaciju na{ih ku}ica se nema vremena, dok su velike ku}e na Kamewaru dobile i telefone. Ko to prodaje na{ grad? 064/5809...

*** Mirovi}, sada SNS, ka`e da }e novi gradona~elnik biti Milo{ Vu~evi}. Te{ko nama, jer je tre}i po redu advokat. Mirovi} neka sa Majom prvo re{i problem Devi}, a ne da gra|ani pla}aju wihove nere{ene ugovore sa wim. 064/2952... *** Bravo 063/5070...! 064/5809...

*** Praznici tj. neradni dani u nas i treba da postoje, jer to je na{ jedini brend, koji je od koristi na{em ~oveku u sada{wem vremenu. Ne treba zaboraviti da su neki praznici i obi~aji ne tako davno doslovno bili zabraweni, a da obi~nom ~oveku mnogo zna~e. Mo`e da se zaradi i ekonomija da funkcioni{e, a da se neki dani radom zaobi|u. 060/0227... *** Idu izbori, pa je otvoreno pitawe pobednika, koalicije... Jedno je sigurno za koga }e glasati vlasnici ne malog broja xipova zatamwenih stakala i ostalih sli~nih luksuznih vozila, {to bi na umu trebalo da imaju ovi drugi izlizanih guma. 064/5447... *** Gazdarica mi preti otkazom, ako ja ne platim porez na podstanare, a poslodavac najavio sni`ewe plate od Nove godine. Ne date nam normalan `ivot, dokle „`uti”? 065/4606...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda28.decembar2011.

9

SAMOSTALNISINDIKATGRADAZAHTEVA

SAVETZABUYETIFINANSIJE2012.

»Porez}eistoprazniti yepove ^lanovi Saveta za buxet i finansije ju~e su na sednici usvojili predlog o buxetu Grada koji }e ukoliko ga danas gradski odbornici izglasaju iznositi 22,2 milijarde dinara. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za buxet i finansije @ivko Makari} obrazlo`io da je gradska kasa za narednu godinu uve}ana za 8,3 odsto. Buxet je projektovan uglavnom na osnovu poreza na dohodak gra|ana, jer se od wega sada u gradsku kasu slije 80 odsto novaca, a ranije je to bilo 40 odsto. - Prihod iz buxeta iznosi 15,4 milijarde dinara, {to je u odnosu na ovu godinu pove}awe

od 15 odsto. Planirano je da se napuni i od prihoda od spostevnih sredstava u iznosu od 810.542.40 dinara, od donacija inostranih zemaqa u iznosu od 121.186 dinara, donacijama od me|unarodnih organizacija u iznosu od 10.850.000 dinara, zatim primawima od otplate datih kredita, primawa od doma}ih zadu`ivawa… - pojasnio je Makari}. Tako|e projektovano je da se i ove godine iz gradskog buxeta finansiraju javna i javno-komunalna preduze}a, pa }e tako “Vodovod i kanalizacija dobiti 2.06 milijardi dinara od toga je 1.9 milijardi predvi|eno za ka-

„DNEVNIK” SAZNAJE

pitalne subvencije, a 70 miliona za teku}e subvencije. Za tr`nicu }e se izdvojiti 35 miliona dinara, za “^isto}u” 402 miliona dinara, „Lisje” dobija 135 miliona, dok je za “Gradsko zelenilo” predvi|eno 230 miliona. „Informatika” }e dobiti 130 miliona, Agencija za energetiku 10,3 miliona dinara, a Toplana 120 miliona. Gradsko saobra}ajno preduze}e dobi}e 150 miliona za teku}e subvencije, a 205 miliona dinara za kapitalne. Za “Parking servis” bi}e izdvojeno 13 miliona za teku}e i 30 miliona dinara za kapitalne subvencije. Spensu }e pripasti 80.000.000 dinara, Ur-

banizmu 110.000.000 dinara i “Stanu” 35.000.000 dinara. Iz gradskog buxeta bi}e izdvojeno vi{e novca za Gradsku upravu za kulturu, jer je naredne godine Novi Sad progla{en za „Grad kulture”. Vi{e }e dobiti i Uprava za socijalna pitawa i brigu o deci i porodici, i taj novac bi}e iskori{}en za finansirawe vantelesne oplodwe i dodavawa novca do 100 posto iznosa do pune plate porodiqama. Stopa poreza na imovinu i u narednoj godini ostaje ista i iznosi 0,4 posto. Zna~i da }e gra|ani pla}ati isti porez kao i ove godine. Q.Nato{evi}

ILIJADEVI]TU@BOMZAHTEVA5,6MILIJARDIDINARA

Zanaknadu{tetetra`i ~etvrtinugradskekase Ilija Devi} tu`io je grad Novi Sad i kao naknadu {tete tra`i 5,6 milijardi dinara, saznaje „Dnevnik”. Re{ewe o tu`bi donela je sudija Nata{a Da~i} u novosadskom Vi{em sudu, 16. decembra. Gradsko javno pravobranila{tvo je zaprimilo tu`bu 21. decembra i sad ima rok od 30 dana da na wu odgovori. Kako samo saznali, u Gradskom javnom pravobranila{tvu ve} spremaju odgovor na tu`bu u kojem treba da istaknu procesne prigovore i da se izjasne da li priznaju, ili osporavaju tu`beni zahtev. Ukoliko u roku grad ne dostavi odgovor na tu`bu, sud donosi presudu kojom se usvaja tu`beni zahtev. Ina~e, prema najavama iz Gradske ku}e, buxet za narednu godinu je 22 milijarde dinara, {to zna~i da Devi} za od{tetu tra`i ~etvrtinu gradske kase. Podse}amo da su ugovor izme|u ATP „Vojvodine” i gra-

da potpisali u maju 2006. godine Devi} i tada{wa gradona~elnica Maja Gojkovi}. U ugovoru stoji da }e se obezbe|ivawem nove me|umesne autobuske stanice stvoriti uslovi za izme{tawe prigradskog

NAKONULASKAMLADIHIOBRAZOVANIH UNAPU[TENUKASARNU

IGraduva`nora|awe dru{tvenogcentra Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, koja broji 53 organizacije koje se, izme|u ostalog, bave kulturom i umetno{}u, podr`ala je osnivawe Dru{tvenog centra, sme{tenog u kasarnu „Ar~ibald

zi. Oko 80 odsto ~lanova je fakultetski obrazovano i ve}ina nema mogu}nost da ostvari osnovno qudsko pravo - pravo na rad - rekla je jedna od inicijatora Incijative Ivana In|in. Dodala je da je Dru-

terminala sa Ribqe pijace na lokaciju sada{we Me|umesne autobuske stanice, kao i uslovi za weno izme{tawe na novu lokaciju, u skladu sa Generalnim planom grada do 2021. godine.

Ovo je druga tu`ba protiv grada, po{to je Novi Sad ve} tu`ila ATP „Vojvodina” tako|e za naknadu {tete, a u ovom sporu Devi} je ume{a~. U ovom slu~aju sudija je Gordana Risti}, a glavna rasprava odr`ana je 20. decembra. Stranama u sporu na raspravi je prikazana druga dopuna nalaza ve{taka Jovana Draga{a. Obe strane su tra`ile rok od 15 dana radi stavqawa eventualnih pitawa i primedbi na dopunski nalaz i mi{qewe ve{taka. U dopuni mi{qewa ve{tak Draga{ je zakqu~io da je ATP „Vojvodina”, od 1. marta 2007. godine do 1. decembra 2011. godine, izgubila dobit od poslovawa autobuske stanice u iznosu od 1,3 milijarde dinara. Prethodna ve{ta~ewa i dopune nalaza ra|ena su 2008. godine i u junu ove godine. D.Igwi}

Komunalcimahitno strategijurazvoja Gradsko ve}e Saveza samostalnih sindikata Novog Sada konstatovalo je na ju~era{wem sastanku da je lo{e sprovedena privatizacija i nepostojawe strategije razvoja uni{tilo privredu, dovelo do pove}awa nezaposlenosti, o`ivelo sivu ekonomiju, pove}alo korupciju... Sindikat smatra da je potrebno ove negativne pojave spre~iti dono{ewem mera ~ija bi primena dovela do rasta zaposlenosti, obezbedila smawewe cena osnovnih `ivotnih namirnica, zamrzla cene energenata, komunalnih i dugih usluga, obezbedila kontrolu uplata doprnosa za obavezno socijalno osigurawe.

Konkurszafilmo zloupotrebidroga Institut za javno zdravqe Vojvodine raspisuje konkurs za izradu amaterske kratke forme edukativnog filma „Supstancu na distancu” za mlade uzrasta od 13 do 27 godina. Tema filma je preno{ewe poruke protiv zloupotrebe droga „od mladih ka mladima”, a film se mo`e snimiti amaterskom kamerom, fotoaparatom ili mobilnim telefonom, u trajawu od tri minuta. Radovi se mogu dostaviti na DVD nosa~u filmskog zapisa do 29. februara 2012. godine, zajed-

{tveni centar mesto na kome bi svi ovi qudi mogli da ispoqe svoju kreativnost i da se na najboqi na~in anga`uju i koriste dru{tvu. Od 22. decembra, kada su ~lanovi Inicijative u{li u objekte kompleksa kasarne „Ar~ibald Rajs” u Futo{koj ulici, svakodnevno se ~isti, grabuqa i ure|uje dvori{te kao i unutra{wost dva objekta . J.Z.

MINISTARSTVOODBRANE:

Ukasarnusamouznaknadu Ministarstvo odbrane ju~e je upozorilo da Master planom nije predvi|ena mogu}nost ustupawa vojnih objekata bez naknade. Ukazuje se da je kompleks kasarne „Dr Ar~ibald Rajs„ u Novom Sadu, zakqu~kom Vlade Srbije, uvr{}en u Master plan raspolagawa nepokretnostima koje nisu neophodne za funkcionisawe Vojske Srbije. U slu~aju da se sa Gradom, koji ima pravo na prioritetni vid raspolagawa, ne postigne dogovor za ustupawe kasarne prenosom prava svojine uz odgovaraju}u naknadu, otu|ewe navedene nepokretnosti, bi}e sprovedeno putem javnog nadmetawa.

no s obrascem za prijavu, na adresu: Institut za javno zdarvqe Vojvodine, centar za promociju zdravqa, Futo{ka 121, Novi Sad s naznakom „Za nagradni konkurs”. Tekst konkursa nalazi se na internet adresi Instituta. Konkursne nagrade se dodequju u tri uzrasne kategorije (u~enici sedmog i osmog razreda, u~enici sredwih {kola i studenti), a dodela nagrada bi}e uprili~ena krajem marta 2012. godine. I.D.

VESTI OekslibrisuuMuzejuVojvodine Kreativna radionica izrade bukmarkera i kreirawa ekslibrisa u sklopu izlo`be „Pri~a o ekslibrisu” bi}e odr`ana u ~etvrtak i petak u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Za decu pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta radionica }e biti prire|ena u 10 ~asova, a u 12 ~asova radionica }e biti ponovqena za sredwo{kolce i odrasle, uz stru~no tuma~ewe izlo`be. Kroz „Pri~u o ekslibrisu” posetioce }e voditi autorka izlo`be i muzejski savetnik Lidija Mustedanagi}. I.D.

KoncerthoraAkademijeumetnosti Kon cert me{o vi tog ho ra Akademije umetnosti odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj”,

Zlatne grede 4. Dirigent je Bo`idar Crwanski, a ulaz je slobodan. A.Va.

DANASSEDNICASKUP[TINEGRADA

Buyetiprotestme{tana Bocki Posledwa sednica Skup{tine grada u ovoj godini bi}e odr`ana danas. Po~etak je u osam sati, jer }e se na dnevnom redu na}i vi{e od 90 ta~aka. Predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi} smatra da je to najva`nija sednica u godini, jer se usvaja buxet grada za narednu godinu. - Na buxet grada nadovezuju se poslovni programi preduze}a za 2012. godinu i ne o~ekujem nikakve probleme prilikom usvajawa. Dobar deo materijala bi}e dopuna dnevnog reda jer materijal od Gradskog ve}a stigao ka-

snije. Pozvao sam policiju da do|e pred zgradu parlamenta jer su me{tani Bocki najavili protest. Institucije ne smeju biti naru{ene, niti }emo razgovorati s qudima koji primewuju fizi~ku silu - rekao je Jovanovi}. Gradsko ve}e je usvojilo buxet u iznosu od 22 milijarde dinara, a na}i }e se i informacija o ulagawima u Bocke, dok su Ujediweni regioni Srbije i Srpska radikalna stranka zatra`ili da se dnevni red dopuni razmatrawem problema vodovoda i kanalizacije u Bockama. [ef odbor-

ni~ke grupe SRS \ura| Jak{i} ka`e za „Dnevnik” da opet nije ispo{tovan poslovnik i pravilo da materijale dobiju sedam dana pred sednicu. -Buxet grada }e opet i}i kao dopuna dnevnog reda, a po zakonu trebali su da ga donesu do 20. decembra. Ima}emo opet maratonsku sednicu od 100 ta~aka. Iznos buxeta od 22 milijarde dinara je smejurija i ne znam kako je vlast isplanirala toliku sumu. Sigurno je ura~unato emitovawe obveznica, pa otud tolika projekcija - rekao je Jak{i}.

ZASEDALAKARLOVA^KASKUP[TINA

Rajs”. Kako je re~eno na ju~era{woj konferenciji za novinare, inicijativu za dru{tveni centar podr`ao je i gradski Sekretarijat za kulturu na ~elu sa ~lanom Gradskog ve}a zadu`enim za kulturuAndrejem Bursa}em. - Me|u nama su, izme|u ostalih, biolozi, ekolozi, vizuelni umetnici, filmaxije, medicinari, kompjutera{i, arhitekte, turizmolo-

Ve}e Saveza samostalnih sindikata grada posebno se osvrnulo na mogu}u privatizaciju javno komunalne privrede. Ve}e je zakqu~ilo je da je pod hitno potrebno promeniti na~in upravqawa javnim dobrima, te da je neophodno doneti i strategiju razvoja javnih i javnih komunalnih preduze}a. To je, istaknuto je , mogu}e ostvariti uva`avawem svih socijalnih partnera na ravnopravnoj, tripatitnoj osnovi. Tako bi se doprinelo re{avawu nagomilanih problema s kojima se suo~avaju zaposleni u komunalnoj privredi grada i `iteqi Novog Sada. Z.D.

Buyette`ak 290milion a

Odbornici Skup{tine op{tine Sremski Karlovci na ju~era{woj sednici usvojili su najpre rebalans ovogodi{weg buxeta, a potom i buxet za 2012. Radikali su se i ovog puta uzdr`ali od glasawa o buxetu, ali je 16 glasova bilo dovoqno da ove dve odluke „pro|u“. Rebalansom je buxet za ovu godinu samwen za 10 odsto, pa umesto 275, iznosi 250 miliona dinara. Prema odluci o buxetu za narednu godinu, u op{tinsku kasu bi trebalo da se slije 290 miliona dinara, 40 vi{e u odnosu na rebalans, a 100 miliona vi{e u pore|ewu s onim na po~etku ove godine. Najve}e pove}awe se o~ekuje od poreza i to 143,4 miliona dinara. Od toga bi 114,5 miliona dinara trebalo da se ubere od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke . Ra~una se na 20 miliona od po-

reza na imovinu, od poreza na dobra i usluge 7,5 miliona i 1,4 miliona dinara od ostalih poreza. - Buxet je za 100 miliona ve}i od ovogodi{weg, {to je dokaz da smo svi zajedno radili dobro – rekao je predsednik op{tine Milenko Filipovi} obrazla`u}i predlog odluke. - Nismo u dugu, nemamo municipalne obveznice za koje ne znamo ko }e ih vra}ati, raspolagali smo s onim {to smo imali. Ovo je razvojni buxet u vreme ove te{ke ekonomske krize, kojim nastojimo da poboq{amo `ivot gra|ana. Skup{tina je ju~e ponovo imenovala Jasminu Beqan-Iskrin za direktora op{tinske Turisti~ke organizacije na period od ~etiri godine. Re{ewe o wenom imenovawu jednoglasno je usvojeno. Z.Ml.

Pred odbornicima }e se na}i i nekoliko izmena gradskih odluka, otu|ewe gra|evinskog zemqi{ta, predlog da se policiji pokloni par ra~unara i neizbe`na kadrovska imenovawa. Ukoliko Gradsko ve}e ne povu~e sa dnevnog reda najvi{e polemike izazva}e odluka o obrazovawu Agencije za upravqawe kapitalnim investicijama i predlog projekta javno - privatnog partnerstva za izgradwu opti~ke telekomunikacione mre`e na teritoriji grada. D.Ig.

TOKOMPONO]NEMISE UKARLOVA^KOJKATOLI^KOJCRKVI

Opqa~kan @upniured

@upni ured rimokatoli~ke crkve Presvetog trojstva u Sremskim Karlovcima pokraden je u nedequ, 25. decembra rano ujuturo, u vreme dok je u hramu punom vernika slu`ena pono}na bo`i}na misa. Kako saznajemo u Policijskoj upravi Novog Sada, nepoznata osoba je obila vrata slu`benih prostorija i odnela „tri mawe metalne kase sa izvesnom sumom novca u stranoj valuti”. Karlova~ka policija je obavila uvi|aj i intenzivno traga za osumwi~enima, kojima se pripisuje krivi~no delo te{ke kra|e. @upnik Ivan Rajkovi} za „Dnevnik” ka`e da je po~inilac obio ulazna i vrata kancelarije u @upnom uredu i odneo iz we sve {to je tamo od novca na{ao. Rajkovi} nije `eleo da ka`e koliko para je pre kra|e bilo u kancelariji, ali je dodao da je to, bez obzira o kolikoj sumi je re~, mnogo za @upu. Ono {to je posebno pogodilo stare{inu hrama jeste ~iwenica da se tako ne{to dogodilo u toku bogoslu`ewa, kojem je prisustvovao i predsednik karlova~ke op{tine. Z.Ml.


VOJVODINA / NOVI SAD

sreda28.decembar2011.

c m y

10

DNEVNIK

У КОВАЧИЦИ СЕ СТРАСТИ НЕ СМИРУЈУ НИ ПОСЛЕ ОСТАВКЕ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

Сукоб због фабрикеили политике КОВАЧИЦА: На измаку године узаврело је у Ковачици,после неуспелог еко-референдума и оставке председника општине.Прича није од јуче него се провлачи већ више од четири године,а актери сукобљавања подлогу су нашли на еколошком и политичком терену.Иницијатори за одржавање еко-референдума и незадовољни грађани Ковачице најавили су за данас у подне испред зграде општине интензивирање својих протеста против изградње, како тврде, „изузетно

Мирослав Кришан

опасног центра за складиштење и прераду азбеста и других опасних отпада”,као и против одлуке општине да не прихвати резултате референдума на коме се 99 одсто грађана изашлих на референдум изјаснило против градње фабрике. На референдума 18. децембра од 23.480 грађана са правом гласа одазвало се 7.075, а само њих 102 од 7.011важећих листића дало јеподршку за изградњу центра за рециклажу, прераду и складиштење опасног индустријског отпада у општини Ковачица,а сви остали били супротив. На референдум није изишао потребан број од преко 50одсто грађана,па га је општински парламент прогласио неважећим. У два наврата је током прошле недеље било протеста испред зграде општине,а председник општине Мирослав Кришан је у петак поднео оставку,образлажућијеодржавањем референдума,начином како се резултатипрезентују,каоидогађајима који су уследили.  Један од организатора протестаЈанПаул изПадине,одборникопозиције,председникСловачке странкеиједанодиницијаторареферендумакаже да је разлог што се наставља интензивирањем протеста

Кришан: Нисам промотер „Јунириска” Таквафабрика,противчијеизградњесепротестује,уопштесенеће градити,тврдиМирославКришан,председникопштинеуоставци.Он појашњавадасерадиопогонузарециклажумоторнихуљаисалонит плоча,анеоазбесту. -Тикојисебунеразбацујуотпадпоњивама,прерађеномоторноуље изсвојихтрактораспаљујуупећимазацентралнограјањеитрујуатмосферу-кажеКришан.-ТребадасеградиФабриказарециклажуиндустријскоготпада„Јунириск”,анеопасноготпада.Истиљудикојиводе протестсу2008.годиненаправилидоговорсафирмом„Јунириск”дане дођунаседницуСкупштинеопштине,кадасеусвајаоПландетаљнерегулацијеблока12,гдејепрвалокацијазакојује„Јунириск”купиоземљиште,такодаједоњихбилотафабрикабивећбилаизграђена.Менесуставилиупозицијудасампромотер„Јунириска”,штонијетачно. Фабрикауопштенепостоји,нитијепочелаградња,анекојесложиопричудазбогњепољопривредницинећемоћидапродајусвојепроизводе. Своовонезадовољствоћесезавршитикадаграђанисхватедасенекопоиграосањима,аупитањусуистеколовођекаопречетиригодине.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te: Scena: „Pera Dobrinovi}” drama „Xandrqiv mu`„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” koncert Vojvo|anskog simfonijskog orkestra (20)

BIOSKOPI Arena: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Besmrtnici” (22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14.30), „Automobili 2” (12.45), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30), „Parada” (14.45, 22, 22.25), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (10.45), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20), „Nova godina u Wujorku” (22.40), „Nemogu}a misija: protokol Duh” ( 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „[erlok Holms” (22.30)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: TatjanaMelvinger-Majoro{ (oba de~aka) iz Petrovaradina, DEVOJ^ICE: Branislava Grubor iz Ba~ke Palanke, AleksandraKolbas iz Futoga, RadmilaMiji} iz Bukovca i MilicaSibinski iz ^eneja, DE^AKE: Sanija Saku, Dragana Kr~mar i Ramiza Kamberi iz Novog Sada, DraganaNoji} iz Temerina, JelenaBaraw iz In|ije, RajkaSokolovi} iz Rankovca i DaliborkaMihajlov iz Magli}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Valerija Stevana [ere{ (1931) u 10.30, Marija Mihajla Smiqi} (1920) u 11.15, Novak Vasilija Mitri} (1936) u 12 ~asova, Zvezdana Velimira Bo{wakovi} (1924) u 12.45, Dragan Save Prentovi} (1960) u 13.30, Katarina Josifa Hi}il (1921) u 14.15 i Nemawa Aleksandra Pani} (1940) u 15 ~asova.

што су општински медији агитовали да је непотребан излазак грађана на референдум,да фабрика није опасна и да општина наводно нема утицаја на одлуке.Паул напомиње да је у кампањи за бојкот референдума било слања порука,па и претњи.

Јан Паул

- Оставка коју је поднео председник општине је смишљена,да се одвуче пажња од протеста на којем истрајавамо,да би испао жртва,а највећи је кривац што се доносе накарадне одлуке,јер владајућа већина у Скупштини општине може све да изгласа. Питање је да ли ће се оставка изгласати,ако се уопште и стави на дневни ред.Градња ове опасне фабрике је у Ковачици тема већ четири године. Грађани су се петицијама и протестима супротстављали градњи фабрике, општински званичници говоре да се неће градити,а са друге стране су за изградњу незаконито издате све сагласности,па смо због тога поднели иницијативу Уставном суду да се оне пониште -тврди Паул. Према речима Паула незадовољство је присутно јеропштина није ништа предузела да се грађанима прикаже каква им опасност прети изградњом фабрике,те да се приказује „као

да је у питању градња фабрике чоколаде,а не погона за опасан индустријски отпад”. Поред општинских челника прозива се и надлежни покрајински секретаријат који је на основу одлука општинске администрације издао локацијску дозволу фирми „Јунириск”. -Ми тражимо да се поништи Детаљни план Ковачице и тако издата локацијска дозвола,што јеунадлежности општине, па фабрика неће моћи да се гради.Наше иницијативе покренуте пред Уставним судом стоје и не разматрају се зато што знају да смо у праву,јер је изгледа некоме у интересу да се фабрика направи управо у Ковачици. Не слажемо се да је да је Ковачица идеално место за фабрику за прераду отпада и других опасних материја,када код нас уопште немамо таквог отпада - категоричан је Паул.Ондодаједа је недопустиво да се таква фабрика гради на 300 метара од првих кућа, надомак шећеране и стотину метара од канала из којег се вода користи за прање шећерне репе у кампањи и за наводњавање ораница у овом делу јужног Баната. Председник општине Кришан категоричан је да одржани референдум без обзира да ли је успео или неуспео, не производи никакве правне последице.Он сматра да је референдум злоупотребљен,па је због тога и позвао грађане да гласају по својој савести, члановима Демократске странке препоручивао да не изиђу на изјашњавање,јер иза свега стоји политика која се на најперфиднији начин поиграла са осећањима грађана, а то је страх за своје здравље и борба за егзистенцију,односно да се инсистира на протестима јер неко жели да иницира сукоб међу грађанима. УизјавизаРТВ Ковачица Кришан је рекао да је оставку поднео јер не жели да буде узрок сукоба међу грађанима, уверен да ни једним својим потезом за 12година колико је на челу општине није урадио ништа што би угрозило безбедност и здравље грађана.Он је најавио да ће дужност

TElEfOnI

Данас блокада тракторима УсаопштењузамедијенаводиседасуорганизаторипротестаудруженипољопривредницијужногБанатаиграђаниКовачице.Удванаврата протестисуорганизованиитокомпрошленедеље,увремезаседањаСО Ковачица.,кажедајенатимпротестимаспонтанобилооко200,односно 300грађана,адаочекуједаћеКовачицуданаспољопривреднициблокиратисаоко500трактораидаћенапротестубитидве-трихиљадељуди. прикаже да се не жели довођење прљавих технологија у општину Ковачица.Немају сви по стотину хектара земље,него имамо и велики број људи који траже посао,па је потребно привлачити улагаче, а не одвраћати их од доласка у нашу средину -категоричан је Кришан. Кришах наглашава да је несхватљив захтев да се поништи сва планска документација општине Ковачица,јер би то донело много проблема свим грађанима,јербиимало последице и на фирме које већ раде у Ковачици. -Од велике количине мржње незадовољници и не размишљају шта уствари траже,а грађани изишли на референдум су гласали против из-

оно регулисано законима. Одлука општине о градњи такве фабрике не постоји,као што нисмо доносили одлуку о градњи било које фабрике. Прича је присутна већ пету година, али таква фабрика се не гради,него је парцела празна.Суштина је да иза свега стоји политика,која се поиграла са осећањима људи. Иста таква фабрика „Јунириска”постоји у Раковици. Иницијатори референдума и протеста су последње четири године поднели преко стотину кривичних пријава, контролисали су нас полиција и инспекције,испоставило се да није право оно што они мисле да је право -рекао је за „Дневник”МирославКришан. М. Митровић

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

првог човека општине обављати до 1. јануара,да би уочи празника испунио већ уговорене обавезе,али да је симптоматично да је протест најављен у време када је заказао традиционални претпразнични коктел,напомињући да ће организатори протеста вероватно завршити на коктелу. - До сада сам ураданас у подне заказан протест због погона дио доста да се Кова- За „Јунириска” чица афирмише као средина у којој живе вредни и по- градње Центра за рециклажу,прераштени људи и која је погодна за ин- ду и складиштење опасног индувестирање,а оставком желим да до- стријског отпада у општини Ковачикажем да нисам ништа лоше урадио ца,јер нико није водио кампању „за”. на штету грађана Ковачице.Присут- О питању које је формулисано рефена је тенденција да неко жели да рендуму не одлучујемо ми него је

420-374

ZDRAVSTVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

sreda28.decembar2011.

КИКИНДА СЕ РЕШИЛА СЕПТИЧКИХ ЈАМА

Прикључци на канализацију за 350 кућа

Традиционални пријем код градоначелника Суботице

Успели да привуку инвеститоре

СУБОТИЦА: Градоначелник Суботице Саша Вучинић на традиционалном Новогодишњем пријему приређеном за представнике државних органа, привреднике и представнике јавних и комуналних предузећа рекао је да је иза нас година која је је Суботицу сместила у градове лидере по привлачењу страних инвестиција. Као и сваке године пријем је одржан у Великој већници градске куће и том приликом је Вучинић истакао да је имиџ града побољшан самим тим што је ове године дошло неколико великих инвеститора и отворило око 4000 нових радних места. С. И.

КИКИНДА: Изградња фекалне канализације у трећем и четвртом рејону завршена је пре две недеље, а у петак је прошао и технички пријем у Великом бедему, односно трећем рејону, саопштила је Едита Дивковић, директорка кикиндске Дирекције за изградњу града. За изградњу фекалне канализације у овом делу града утрошена су 32 милиона динара, а извођач радова била је фирма „Потиски водоводи”: - Следи и технички пријем изграђене фекалне канализације у четвртом рејону, за шта је уговором предвиђено 22,9 милиона, а реализовано је 21,6 милиона динара. Грађани сада могу да Општинској управи поднесу захтев за прикључак на канализациону мрежу. Неопходан им је препис листе непокретности објекта у којем живе и захтев за мишљење ЈКП „6.октобар” за који се плаћа такса од 185 динара.

У трећем и четвртом рејону 350 домаћинстава добило је прикључак за фекалну канализацију с обзиром на то да су накнадно прикључене Радничка и Улица Милана Крнића. Извођач радова у четвртом рејону била је фирма „Телекомуникације Блаце”. - У делу трећег рејона још увек је у току изградња фекалне канализације где је извођач радова фирма „Градитељ”. Радови су недавно настављени у Његошевој улици, а донедавно је градилиште било празно из нама непознатих разлога - каже наша саговорница. Ове године завршена је и фекална канализација у сливу Николе Француског, где је прикључено и десетак домаћинстава у Србобранској улици. Дивковићева додаје да су покренули иницијативу код фирме „Градитељ” да прикупи неопходну документацију ради технич-

СТАНОВНИЦИ ПОТОПЉЕНОГ ЦРВЕНАЧКОГ НАСЕЉА НЕЗАДОВОЉНИ

Боље мала одштета него дуго суђење ЦРВЕНКА: Већина станара црвеначког насеља Стара колонија, чији су станови потопљени 28. новембра, када се излило више од 50 хиљада кубика отпадних вода из таложних касета Фабрике шећера „Црвенка“, прихватили су одштету коју им је понудила шећерана, а која се по домаћинству креће од око 100.000, до преко милион динара. Иако сматрају да су оштећени приликом процене штете, Црвенчани сматрају да је боље да прихвате понуђени износ, него да се суде са фабриком што може, како кажу, да траје годинама. У хаварији која се догодила, потопљено је 26 станова и више од 70 становника овог насеља се нашло под ведрим небом. Понуду црвеначке шећеране о накнади штете, како је рекао адвокат шећеране Зоран Прекајац прихватило је 22 домаћиства, док су четворица власника одбили и најавили тужбу против фабрике. Ипак, Прекајац додаје да то што је већина људи прихватила понуду, показује спремност житеља Старе колоније на сарадњу. - Четири домаћинства нису прихватила понуду шећеране, јер нису задовољни износом који им је понуђен. Онима који су потписали споразум, новац ће бити исплаћен до краја ове недеље. Такође, око половине домаћистава је прихватило понуду да шећерана

ангажује извођаче радова који ће им реновирати станове и за тај износ ће им се умањити исплата рекао је Прекајац. Са друге стране, један од житеља шећеранског насеља Душан Карановић, који је потписао споразум каже да су они били „приморани” на тај потез, иако нису задовољни понуђеним износом. - Одакле нам новац да се судимо са шећераном годинама? Где да живимо за то време? - упитао је Карановић и додао да је посебно револтиран одређивањем надокнаде за претрпљени страх коју је радила комисија шећеране и која се сматра нематеријалном штетом. - Из шећеране су нам рекли да ће бити плаћени трошкови привременог смештаја само до 22. јануара, а ми не можемо да се вратимо у своје станове док они не буду реновирани, а то је тек на пролеће. Они су нас отровом истерали из кућа. Нека плате све трошкове, док не будемо могли да се вратимо у своје станове – огорчен је Карановић. Понуђену надокнаду штете одбила је породица Дејана Јаковљевића и они су најавили тужбу против фабрике шећера. Када је реч о материјалној штети станарима, коју је утврдио Завод за судска вештачења из Новог Са-

ког пријема без којег не могу грађани да се прикључе на мрежу. Предлогом буџета за наредну годину Дирекција за изградњу града предвидело је 76 милиона динара за изградњу фекалне и атмосферске канализације и водовода. Оног момента када план овог јавног предузећа буде усвојен започеће расписивање тендера за изградњу фекалне канализације у улицама Милоша Остојина и Шабачкој, јер за њих постоји грађевинска дозвола. У припреми су и улице: Југовићево сокаче, Стара кланица и Теремијски друм. Израђује се урбанистичка документација за Стрелиште и Железнички Нови Ред. У граду више од 80 одсто домаћинстава има фекалну канализацију. Без канализације су мањи делови појединих ободних улица и два насеља Стрелиште и Железнички Нови Ред. А. Ђуран

11

Догодине измуљавање Јегричке СИРИГ: Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“, старалац заштићеног парка природе Јегричка, у последњих неколико година, уз помоћ локалних самоуправа Бачка Паланка, Врбас, Темерин и Жабаљ, учинило је значајне активности на уређењу и заштити ове аутохтоне војвођанске реке, изградњи осматрачнице за птице, стаза здравља и Информационог центра, поред пута Темерин – Бечеј. У идућој години знатна средства усмериће се на измуљавање реке Јегричке од Бабићевог до Хеверовог салаша, на подручју катастарске општине Сириг у дужини од седам километара. - У оквиру ИПА прекограничне сарадње, са партнерима из Хрватске конкурисали смо за средства. Определили смо се на део Јегричке у Сиригу, где постоји више зачепљења водотока, а приобаље, омогућује складиштење муља и каснију ревитализацију обала - истиче члан Општинског већа општине Темерин МираРодић. М. М.

Одлука о варошкој каси

СОМБОР: Одборници Скупштина града Сомбор последњи пут ове године сешће у парламентарне клупе сутра. Једна од тачака дневног реда, свакако најважнија, биће усвајање буџета града за следећу годину, који је, предлогом Градског већа и градоначелника Немање Делића, пројектован на 2,45 милијарди динара. Према сазиву који је одборницима упутио председник Скупштине града Синиша Лазић, расправљаће се о преко 20 питања. Одборници ће се, осим о буџету града за наредну годину, изјаснити и о предлозима одлука о финансијској помоћи

незапосленим трудницама и породиљама и исплати родитељског додатка за прворођено дете, локалним комуналним таксама, другим изменама и допунама одлуке о грађевинском земљишту, градским административним таксама, као и о другим одлукама које су пре свега у функцији реализације буџета. Одборници ће размотрити и Предлог одлуке о правима у социјалној заштити из надлежности града Сомбора, Предлог одлуке о држању кућних љубимаца, те предлог Програма рада Скупштине града Сомбора за 2012. годину. М. Мћ

ПРЕТПРАЗНИЧНЕ НАЈАВЕ ЗА БЕЧЕЈЦЕ

Позив за дочек на кружном тргу

Не могу да се ослободе муља

да, Јаковљевић каже да је реално процењена једино вредност уништеног намештаја. - За реновирање стана добио сам свега 150.000 динара, а на име нематеријалне штете за претрпљене душевне болове мојој четворочланој породици понуђено је 2.800 евра. Толико је, отприлике, за преживљени страх добило свако домаћинство, без обзира на то да ли је самачко, или са више чланова. То не може тако да се одређује, јер смо сво четворо у кући претрпели страх – истакао

С ПОЗОРИШНЕ СЦЕНЕ СЕНТЕ

У припреми четири премијере

СЕНТА: Глумци Камерне сцене „Миро слав Антић” из Сенте сутра го стују у Новом Кнежевцу где ће на сцени Дома културе од 18 сати изве сти комад „Седам Снежана и патуљак” по тексту Тоде Николетића у режији и адаптацији БранкаВучетића. У овој бајци за децу и детињасте коју је већ има ла прилике да види публика у Сенти и Чоки игра ју глум ци пр вог и омла дин ског ан сам бла Надица Павлов, Јелена Ђорђ ев ић, Мај а Рад оњић, Јелена Палош, Дејан а Шев ић, Горд ан а Николић, Светлана КоСенћански глумци у сцени из комада „Седам Снежана и патуљак” зић, Себастијан Губик, Божидар Попов, Душан Бла- сенћанском публиком наћи током жији Бранка Вучетића, „Поконжић, ЈожефГере, ТамараВука- јануара, фебруара и марта идуће дирену тикву” Јована Стерије Пошиновић и ЈованаКонтић. године. повића режира Дејан ЦицмилоУправник КС „Миро слав АнУ току су пробе на представама вић, док најмлађи ансамбл притић” Небојша Басарић каже да „Цврчак” по тексту Александра према представу „Ве село поврће” ће ова сезона бити изузетно плод- Обреновића у режији Лазара по тексту Радмиле Кнежевић у на, јер глумци припремају још че- Пајтића, „Блажен међу женама” режији ОливереУторник. тири премијере, које ће се пред по тексту СоњеБогдановић у реМ. Мр.

је Јаковљевић и подсетио да је његова двогодишња ћерка после поплаве добила тешку упалу плућа, од које се лечила у болници у Сомбору. Породица Јаковљевић тренутно борави у мотелу у Црвенки и не намерава да се врати у потопљени стан, у којем је, нагласио је Дејан, немогуће даље живети због неподношљивог смрада заосталог после поплаве, јер се муљ нанет са таложних поља шећеране, увукао у темеље и зидове. М. Кековић

Деда Мраз је ОК

БЕЧЕЈ: Драмски студио младих Креативног центра Градског позоришта Бечеј извешће данас од 17 сати на сцени „Златан Дорић“ новогодишњу позоришну представу „Деда Мраз је ОК!“. Представу је режирала Мирјана Колунџић-Кузмановић, а октет младих глумаца чине Гордана Адамов, Стефан Исаковић, Симонида Мандић, Мариана Милованов, Милош и Филип Саџаков, Дариа Субаков и СрђанТатић. Улаз је бесплатан. Како је данашње извођење представе последње овогодишње на поменутој сцени, Градско позориште с актерима представе организује од 18 сати дружење по имену „Припрема позориште сад!“. В. Ј.

Дежурство епидемиолога

ЗРЕ ЊА НИН: Ди ректор Завода за јавно здравље у Зрењанину др МиркоБачићсаопштио је јуче да ће за време новогодишњих празника радити службе епидемиологије, хигијене и микробиологије у овој здравственој установи. Службе ће у суботу, 31. децембра, и у понедељак, 2. јануара, радити од 8 до 14 часова. Ж. Б.

БЕЧЕЈ: Минуле две године Бечејци су имали дилему да ли да Нову годину дочекају код куће у породичном окружењу, или у неком од угоститељских објеката. Ове године ће имати трилему, јер је локална самоуправа смогла снаге да опет организује дочек на централном градском тргу, који Бечејци популарно зову Погача. Имајући у виду да је надимак Погача на-

нутни концерт. Фешта на тргу за најмлађе Бечејце почиње већ од 17 сати, када ће бити изведена новогодишња представа „Како је Деда Мраз изгубио добар глас”. За 18,30 сати планиран је долазак Деда Мраза, који ће делити деци колачиће, али и позирати с децом која желе фотографијом, или видео записом да овековече дружење с њим. Музички програм од 22 сата

Украшавање јелке У жељи да се новогодишња јелка висине пет метара с бусеном, која ће за бити на централном градском тргу и касније засађена у Горанском парку, буде што лепше украшена, од јуче је у Народној библиотеци Бечеј почела да ради креативна радионица. - Свакодневно се у просторијама Народне библиотеке од 16 до 19 сати до 30. децембра одржавају креативне радионице за децу и одрасле, на којима се израђују украси за новогодишњу јелку, која ће бити постављена на Погачи 31. децембра. Управо тог дана од 10 сати почиње заједничко укршавање новогодишњег симбола, па позивамо све заинтересоване да нам се придруже - позив, у име организатора овогодишњег дочека на Тргу локалне самоуправе, упућује МиомираМашић-Остојић. стао крајем 1911. године, јер је тада трг добио кружни изглед, и да се то ни на који начин није обележило, ето прилике да Бечејци сада ураде. Стогодишња „дама“ је спремна да угости сваког добронамерног госта. За већину је породична атмосфера најприхватљивија, јер, мање се потроши, а провод може бити једнако „луд и незабораван”. Млађима је, ипак, привлачнији излазак у неки од кафића, клубова или ресторана, где сви, углавном, обећавају изузетан провод и богату трпезу. Међутим, ове године је примећена позитивна дискриминација. Неки угоститељи су одлучили да нежнији пол за конзумацију треба да плати мање од мушкараца. Тај бенифет се креће од 10 до, чак, 40 процената. Ко воли дочек под ведрим небом и с неизбежним ватрометом, пут га води ка Погачи. Звезда вечери биће Дејан Цукић и група „Спори ритам бенд”, који ће од 23 сата одржати стоми-

почиње наступом бечејске групе „Фингербанг”, а после Дејана Цукића наставиће се електронском музиком по избору ДЈ. Организатор дочека на тргу обезбедио је за суграђане кувано вино, бело и црвено и чај. Још када би успео да спречи употребу пиротехничких направа, трг би, с обзиром на економску моћ Бечејаца, био пун као кошница. В. Јанков


reporta@e

sreda28.decembar2011.

dnevnik

c m y

12

[TaSEDESIkaDnOVInaRIIZSEVERnEPOkRaJInEkREnUUZO^I[TE,SElOkOJESUalBanCISkROZ„OSlOBODIlI” ODSRBa utala bih na engleskom, ma i na srpskom, samo da sam znala {ta }e me sna}i. A bogami, sna{lo me. I to dobro. U tom snala`ewu umalo ostah bez glave. A sve je krenulo kao na filmu. Dugometra`nom animiranom. Na po~etku puta za Zo~i{te, manastir i selo na krajwem jugu Kosmeta, be{e nas 84. Svi smo se natrpali u jedan „Lastin“ autobus i krenuli na na{ veseli put. Veselo, a sve mi je ve} na po~etku preselo. U busu sedim s jo{ dvoje kolega. [ta }e{ lep{e: eto prilike da se „zbli`im“ s qudima. Blizu smo da bli`i ne mo`emo biti. Jo{ smo sre}ni {to nas je „samo“ troje na dva sedi{ta, iza nas wih ~etvoro. Bogoradaju dok im se vo|a puta \okica pravda: – Pa {ta da radim kad svi ho}ete da idete, ne mogu nikoga da

]

Jedan (ne)obi~an dan na Kosovu znata lica po porti. Tu je ve}ina mojih prijateqa iz Ho~e i Orahovca, Mitrov~ani i Pe}anci, stigli su na manastirsku slavu Svete vra~e. – Dobro do{li! – ~uje se sa svih strana. – Jeste li se umorili? – bri`ni su nasmejani doma-

Krajsru{enesrpskeku}a,novaalbanska

odbijem – neve{to, jedva ~ujno izgovara, ina~e vrlo bu~ni, \akov~anin. Da ne slu{am rasprave, stavih slu{alice na u{i, pustih muziku s mobilnog, zatvorih o~i. „Sa Kosova zora svi}e, svi}e novi dan“, prenu me iz sna pesma „sapatnika“. Merdare, pregled dokumenata i brzo sti`emo u Mitrovicu. Pitam se odakle ovim qudima snage za pesmu. Izgleda pevaju da ne misle na no}a{we mu~ewe. Ponovo zatvaram o~i: – Zovi me kad stignemo u Zo~i{te – zamolih koleginicu uz koju sam celu no} bila zgr~ena. Budim se, sve me boli. Ipak, kraj je prvom delu mojih muka. Na slu`bu u manastiru smo, naravno, zakasnili. ^udo je {to smo ovako pretrpani uop{te i stigli i kako su nas na granici pustili. Pogledom tra`im po-

}ini koji nas do~ekuju hlebom i soqu. Sklawam se u stranu da pred ove divne qude ne izru~im bujicu nezadovoqstva. Iako treba da budem smirena, sve sam nervoznija. Ne dr`i me mesto. [etam gore-dole, kao pas na lancu. A i sku~eni u tom malom prostoru i ogra|eni `icom, ba{ smo kao psi koji nemaju gde pobe}i. I ba{ ta `ica zapade mi za oko. [ta je dole? Da li je sloboda? Kako se `ivi? Znam da je ma~ku ubila radoznalost, ali... Ba{ dok sam razmi{qala o silasku u selo Zo~i{te, nai|o{e snimateq i voditeqka novosadske lokalne televizije. – Slu{ajte, meni je ovde malo stati~no. Da odemo dole do sela i vidimo {ta rade Albanci? – pitam ih dok su me u neverici gledali.

– Misli{ sami, bez pratwe? – {okirala se koleginica. – Da, samo nas troje. Ionako je praznik, ne}e nas vaqda dirati. Uostalom, sporazumeva}emo se na engleskom, a ako nas ne{to pitaju, pravite se ludi i ne odgovarajte – pri~am toliko samouvereno da sam i sebe ubedila da je stvarno tako lako. Otvorismo manastirsku kapiju i umesto da, kao i svi normalni, sklonimo `icu, mi je preska~emo. Meni se zaka~i nogavica. Cimam, vu~em, na kraju se otka~ih, poleteh i padoh pred kamermana. Sre}om nije snimao, imalo bi se {ta i videti! Po~etak je ba{ obe}avao. A selo Zo~i{te je posebna pri~a. U wemu su najmilitantniji Albanci, oni koji nisu dozvolili povratak Srba u dvadesetak novoizgra|enih ku}a. Sada su zarasle u korov. Bele, lepe i prazne. Spremne za `ivot, a u wima `ivota nema. Nema Srba, ali ima Albanaca, koji pomno prate svaki na{ korak. Snimili su nas ~im smo u{li. Mi se, po dogovoru, pravimo Englezi i }utimo. Ose}am kako me jedan od me{tana gleda dok o{tri se~i-

^udomopstalogrobqeispodmanastira

POSlEPO@aRaSEnTaSkUPOPlaTIlaSVOJUGRaDSkUkU]U

Toraw na betonskom jastuku G

radska ku}a Sente, kako i prili~i, dominira centrom potiske varo{i, ali su u pro{losti po`ari bili kobni i za susedna joj zdawa. Tako su 1911. u zgari{te pretvoreni sedi{ta varo{ke administracije i rimokatoli~ka crkva, a jedino je u kompleksu spasena po-

IsatjeradiomajstorizprestonePe{te

{ta pokrivena crepom. Nakon te vatrene stihije odlu~eno je da se zida nova Gradska ku}a i crkva, ali i preuredi centralni plac. Podignuta je za rekordnih 20 meseci, zahvaquju}i dun|erima iz Budimp{ete, arhitekti Fri|e{u Kova~u i preduzima~u Antalu Sajli, koji je od 1906. vodio vi{e poslova u Senti.

vo no`a. Smeje se, ne{to komentari{e. Smejem se i ja, a mislim „{ta mi je ovo trebalo“. Do|osmo do ku}a, stavqamo ruke na prozore da vidimo unutra{wost. Gledaju}i jednu po jednu ku}u, nismo ni primetili koliko duboko smo za{li u selo. Zato su primetili oni drugi koji su lagano po~eli da nas prate. Skupila se pristojna grupica. Onaj nasmejani i daqe o{tri no`i}. Koleginica se ve} u panici okre}e i pita me na srpskom, iako smo mi Englezi: – Jao, {ta mi sad da radimo? – i shvativ{i {ta je uradila, lupi se po glavi. Da nije ona lupila bih je ja, koliko me je iznervirala. – Sad vi{e ni{ta, bi}e {ta bog da – odgovorih besno. I kao i u svakom dobro re`iranom filmu, ba{ kad ne treba, desi se od goreg gore... „Svilena konac, srbijanski kroj“ – zvoni moj telefon kao lud, a Albanac se i daqe smeje i o{tri svoj no`i}. Zove moja sestra bliznakiwa, ~isto da mi ka`e da ni slu~ajno ne idem u Zo~i{te. Pre neki dan pretukli jednog Srbina koji je do{ao da obi|e svoju ku}u.

Arhitekta Zoltan Valkai obja{wava da se stilska karakteristika monumentalnog, pomalo nezgrapnog objekta, pribli`ava geometrijskoj secesiji, u kojoj dominiraju ~iste linije zidnih ploha i puritanizam u dekoraciji. Po tada{wim kriti~arima, moglo bi se re}i s malo preterivawa, arhitektura je okarakterisana kao „neoegipatski stil”. Opremqena svim tehni~kim zahtevima doba, gra|evina je u prizemqu dobila 24 poslovna prostora, a paralelno, u istom kompleksu podignuta je i pokrivena tr`nica „^arnok”, potom sastavni deo mesne pijace. Toraw se uzdi`e do 50 metara, a interesantno je da wegova konstrukcija le`i na armirano-betonskom jastuku, {to je u vremenu kad je gra|en bio poduhvat. ^eli~na konstrukcija je ra|ena u fabrici Antala Oetla u Budimpe{ti. U torwu je sad mesni Istorijski arhiv, koji ~uva povest grada i okolnih potiskih op{tina, a nedavno je ure|en i spomen-vidikovac u ~ast ~uvene Sen}anske bitke, koji je otvoren za turiste. – Toraw je dosta unikatan. Iako sme{ten u uglu gra|evine, ose}a se wegova masivnost, a do wega ton Gradskoj ku}i daje i kupola iznad velike sale – nagla{ava Valkai. – U vreme podizawa Gradske ku}e ura|eni su rasveta i prva kanalizacija do Tise. Ceo kompleks i sat, koji su napravili pe{tanske sajxije Rozgowi i Lendvai, dominira centrom varo{i. S pravom je ponos Sen}ana i vrhunac epohe razvoja od 1873. do 1918. Tad je stajala grad 720.000 kruna – pore|ewa radi, solidna ku}a 30.000, a gvozdeni most preko Tise 1908. oko 1,5 milion. M.Mitrovi}

Izdalekaseloizgledaidili~no

Krajkorovaniklai`ica

– Dobro, Qubice, pusti me sad, {etam – cedim kroz zube. – A, pa ti si tu, jesi li normalna? Be`i odmah u manastir! – vri{ti moja sestra, dok u meni sve vri{ti, {to od nervoze, {to od straha. Prekidam vezu, okre}em se da vidim gde su mi kolege. Oni stoje ukopani dok ih lagano opkoqava desetak radoznalih seqaka. Vidim da se novinarki tresu ruke, prilazim i kre}em pri~u s na{im „doma}inima“. – Dobar dan, kako ste, jeste li bili na manastirskoj slavi? – pitam dok mi se grlo ste`e. – Jesmo. A otkud vi ovde, {to ste do{li? – procedi jedan od wih. – Novinari – rekoh i po~eh da se smejem jer se u toj ludoj situaciji setih Bore Todorovi}a i ~uvene re~enice „jesam muzi~ar, a ne nisam, mislim jesam“ iz filma „Balkan ekspres”.

Onda spazih u gomili ~oveka s novinarskom akreditacijom „Koha ditore“ pa sam zaigrala na kartu kolegijalnosti. Isplatilo se. Po~esmo pri~u o situaciji u medijima. @albe i kukwava na obe strane, neispla}eni honorari, velika konkurencija, privatnici nas izrabquju. Re~ po re~, korak po korak i „ditorac“ nas doprati do izlaska iz sela. – Dovi|ewa – re~e u~tivo na ~istom srpskom. – Ma kakvi dovi|ewa, zbogom, nikad vi{e – izlete kamermanu dok smo se pribli`avali `ici. Dovukosmo se nekako do manastira. Na kapiji me ~eka prijateqica i streqa pogledom: – Gde si dosad? Nisi vaqda bila u selu? Pa, jesi normalna, mogli su te ubiti! – vi~e ona. – I to mi sad ka`e{! – jedino sam uspela da progovorim. ZoricaDragojevi}

Palana^kEDaMESTaRIMZanaTIMaSEBOREPROTIVnOVEkRIZE

Sedela sam za razbojem, tkala sam N

e tako davno, u Ba~koj Palanci i ^elarevu, odnosno „Sintelonu“ i upokojenom Tekstilnom kombinatu „Dunav“, posao tka~a bio je izuzetno cewen. Radilo ga je stotine majstorica i majstora, uglavnom {kolovanih u mesnoj {koli. U posledwe dve decenije sve je stalo i prestalo, razboji su za}utali, ali pre ~etiri godine je formirano udru`ewe `ena „Zlatne ruke“ koje je obnovilo starinske na~ine izrade kvalitetnih ru~nih radova. Predsednica Udru`ewa Zora Kajtez obja{wava da su od Ministarstva poqoprivrede dobili novac za kupovinu ~etiri nova razboja, a obuku }e voditi tri iskusne instruktorke. Me|u wima je i s 35 godina sta`a vrlo verzirana Boja ^i~kovi}, koja sada u svom domu dr`i i stari i nov razboj. – Sa 17 sam zavr{ila {kolu za KV tka~a, {est meseci radila u Ba~kom Petrovcu, potom pre{la u „Sintelon“, fabriku koju smo tada zvali „Juta“, gde sam uz razboje provela ~itav radni vek i pre dve godine oti{la u penziju – pri~a Boja. – Uz rad sam se i {kolovala i zavr{ila za tekstilnog tehni~ara, potom sam postala kontrolor, smenovo|a i na kraju bila referent za logistiku. Ali svih 35 godina sta`a u firmi provela sam uz razboj pa mi nisu trebale beneficije koje, ina~e,

Boji^i~kovi}beneficijenetrebaju

tka~i imaju zbog zaista te{kog posla. Posledwih nekoliko godina kod ku}e radi za ru~nim razbojem starijim od 100 godina. Ali, odlu~ila je da kupi nov, trenutno je u dnevnoj sobi, a s prole}a oba seli u dvori{nu radionicu. Nov razboj od prvoklasnog jasena napravqen je u Vaqevu, jeste ko{tao 2.000 evra, ali je vlasnica wime odu{evqena jer je lako raditi, posebno na „snovawu“, ima dva vratila i sve potrebne prikqu~ke. Nov razboj joj, veli, omogu}ava da radi tkanine {irine do 160 santimetara s 3.000 prepletaja, a du`ina se

bira po voqi. Planira da koristi samo prirodne materije, pre svih vunu i pamuk, namerava da pomalo razvije posao, za tkawe zainteresuje i bli`we, ali je spremna da u Udru`ewu, zajedno s iskusnim koleginicama Macom La}arac i Milevom Blagojevi}, obu~ava i mlade palana~ke dame. A one `ele da novu ekonomsku, pride jo{ svetsku krizu, poku{aju pobediti starim zanatima. Ina~e, Udru`ewe je naru~ilo dva specijalna razboja namewena invalidima koji ne mogu da se slu`e nogama, da bi i samo rukama mogli privre|ivati. M.Suyum


dRU[TvO

dnevnik

sreda28.decembar2011.

13

Od NOVe gOdiNe OgraNi^eNO BOLOVawe

Utvr|enapravilaigre zasvebolesti Premijer Bojan Pajti}, sekretar Milorad \uri}, glavni urednik „Dnevnika” Aleksandar \ivuqskij i direktor „Dnevnik Vojvodina presa” Du{an Vlaovi}

TRADICIONALNI PREDNOVOGODI[WI PRIJEM ZANOVINAREUVLADIVOJVODINE: - U ovim globalno te{kim uslovima, koji su nas pratili tokom 2011. godine, te{ko je izdvojiti emociju, ali se zato mo`e izdvojiti ponos - rekao je predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} na tradicionalnom prednovogodi{wem prijemu, na kome su se okupili novinari, snimateqi i fotoreporteri iz svih vojvo|anskih medija: - Mo`e da bude ponos, jer svakoga mo`emo da pogledamo u o~i i ka`emo da je krajem novembra bilo mawe nezaposlenih u Vojvodini nego u januaru, a malo je regija koje mogu da se pohvale takvim rezultatom. Mo`emo da se pohvalimo i time {to smo zadr`ali onaj ivesticioni zamah koji smo imali u izgradwi infrastrukture, u izgradwi zdravstvenih institucija i u privla~ewu stranih investicija.

ZeLeNO SVeTLO KaPK-a Za OdeQewa FTN-a U iN\iJi i „edUKONSa” U SViLaJNCU

Ministarstvozdravqadaloje pozitivnu ocenu Pravilniku o bolovawima koji je sa~inio Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe,awegovaprimenapo~e}eposleNovegodine. Pravilnik  o bolovawima po prvi put ta~no defini{e koliko dana bolovawa sleduje pacijentuzaodre|enubolestilipovredukakobiseizjadna~ilapo{teda za sve one kojima lekari pru`ajuza{titu.Dakle,zna}ese koliko za svaku bolest dana bolovawamaksimalnosledistim {toizabranilekarimapravoda gaprodu`ipoduslovomdasepacijentu stawe ni nakon toliko dananepopravqa. Prema pravilima kojih }e se lekariodNovegodinestriktno pridr`avati, uzimaju}i pritom uobzirgodineiop{testawepacijenata, za bronhitis, upalu sredweguhailizapaqewebe{ikemo`esedobitinajvi{e14da-

sijeakademik EndrePap.Akreditacijujepro{loodeqewenovosadskog Fakulteta tehni~kih nauka u In|iji kao i odeqewe Univerziteta „Edukons” iz SremskeKameniceuSvilajncu, a „napismeno” }e uverewe o akreditaciji ovih odeqewa mati~nim ustanovama sti}i vero-

{wava prodekan za nastavu FTN-a prof. dr Ilija Kova~evi} i podse}a da je posebno akreditovan i studijski program osnovnih strukovnih studijaSoftverskeiinformacionetehnologije.-Zaprvugodinu ovihtrogodi{wihstudijaakreditovani smo za upis 40 bruco{a, resorno ministarstvo odobrilonamjedamo`emoupisati 30 studenata na teret buxeta, a 10finansiraSOIn|ija.

Prodekan Kova~evi} isti~e da nijedan student upisan u 2011/12.uodeqewuuIn|ijine}epla}ati{kolarinu,kao{to tone}ebitislu~ajninarednih godina. Rukovodilac ovog studijskogprogramajeprof.dr Zora Kowovi}, koja je zapravo i osmislila ovaj studijski pro-

Odeqewe FTN-a `eli i Loznica In|ija,dakleiwenaprivreda,zainteresovanesuza{kolovawemladihqudinaosnovnimstrukovnimstudijamazanovei savremenestrukepotrebnetamo{wojprivredi,pasemo`eo~ekivatiiotvarawenovihstudijskihprograma.Tako|e,prodekan FTN-aIlijaKova~evi}najavqujedajeiLoznicazainteresovana da ovaj fakultet u sastavu Univerziteta u Novom Sadu kod wih, ve} od 2012/13, otvori odeqewe s programima osnovnih strukovnih studija  Obnovqivi izvori elektri~ne energije i tako|ezaSoftvereskeiinformacionetehnologije.

vatnopo~etkom2012.Tosujedinatri,datakoka`emo,legalna odeqewa u kojima se dr`i fakultetska nastava van sedi{ta mati~ne ustanove u Srbiji. To zapravo zna~i da sva ostala takozvana isturena  odeqewa, ”konsultativni centri” i kako ihsvenekrste,auSrbijiihje, kakoseprocewuje,„nastotine” -radenelegalno. - Akreditaciju je pro{la visoko{kolska jedinica bez svojstvapravnoglica,odnosnoOdeqewe FTN-a u In|iji - obja-

gram koji obrazuje stru~wake potrebnein|ijskojprivredi. Rektor Univerziteta „Edukons” prof. dr Aleksandar Andrejevi}tako|eisti~eodli~nu saradwusOp{tinomSvilajnac i isti~e da je tamo{wi Fakultet za ekolo{ku poqoprivredu akreditovan kao odeqewe ovog integrisanog univerziteta sa sedi{temuSremskojKamenici, te da on o~ekuje da }e se mladi qudisvevi{eopredeqivatiza ovestudije. V. ^eki}

no,alinesmeprema{itimaksimalanbroj.Dakle,mo`edatimawe od propisanog ali vi{e ne mo`e. Pravilnik o bolovawu predvi|aidaseudomovimazdravqa formiraju male lekarske komisije koje su, ina~e, ukinute pre nekolikogodina.Wihovzadatak je da, iako izabrani lekar ima pravodapacijentuispi{ebolovawe do 30 dana, posle 15 dana privremene spre~enosti za rad procene da li bi bolovawe trebalo zakqu~iti ili ga nastaviti. Bolovawa du`a od 30 dana odobrava}e prvostepena zdravstvenakomisijana~ijemi{qewe}epacijentimo}idase`ale drugostepenoj komisiji. Drugostepena komisija mo`e - jer je ovajpravilnikneobavezuje-pove}ati broj dana bolovawa ako procenidajetoneophodno. Ono {to }e  prvi pravilnik ovakve vrste svakako doneti je-

stedaistibrojdanapo{tededobijaju pacijenti u svim krajevimaSrbije.Me|utim,ovakvapravilaopo{tedizavremebolesti sve okolne dr`ave su odavno usvojileiprimewujuseve}godinama. U Srbiji on dolazi u trenutkukadajestrahodotkazaodnosno gubitka radnog mesta prakti~noiskoreniozloupotrebubolovawajerradniciibolesniidunaposao:uvremenukada je milion nezaposlenih i kada gazdelakomogudamewaju„igra~e”, svako odsustvo sa posla, pa makarizbogbolesti,dovoqanje razlog da se ostane bez posla. Brojbolovawapo~eojedaotpadaod2008.godineitoupravokada je zapo~ela ekonomska kriza. Pro{le godine du`e od 30 dana nabolovawujebilosvega70.000 zaposlenih. Svako je u proseku bolovaopo50dana,asvizajedno odsustvovali smo s posla 3.517.418. Q. Male{evi}

SOCiJaLNa SLiKa U idU]OJ gOdiNi JO[ NePOVOQNiJa

StudentiuIn|iji nepla}aju {kolarinu Posle akreditacije odeqewa suboti~kog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, koje je nedavno,kaoprvouSrbiji,dobilozelenosvetloKomisijezaakreditaciju i proveru kvaliteta za rad van sedi{ta mati~ne ustanove, jo{ dva odeqewa akademskih ustanova iz Vojvodine akreditovana su na pro{loj sednici(23.decembra)KAPKa,potvrdiojeju~eza„Dnevnik” zamenik predsednika ove komi-

nabolovawa,zabronhijalnuastmuivirusnuupaluplu}a21dan, amesecdanazate`uupaluplu}a, gastroenteritis, lumbio{ijagiju, herpes zoster, bakterijsku upaluplu}a,vari~eleimononukleozu.Zaoporavakodoperacije slepog creva, ~ira na `elucu ili operacije kile pripada bolovawe od 45 dana. Isto toliko dana bolovawa ima}e i davaoci organaitkiva.Oboleliodspondilozedobi}enajvi{edvamesecapo{tede.Grip}esemo`ele~iti najdu`e 20 dana, bolovi u le|ima od deset do 60, migrena sedamdana,prelomnogenajvi{e {estmeseci. Svegranicedanapo{tedekoje mo`e ispisati izabrani lekar sumaksimalne{tozna~idamo`ebitiimawedanaboolovawa. Lekar ima obavezu prema ovom aktudausvakomkonkretnomslu~aju  oceni koliko je pacijentu stvarno dana bolovawa potreb-

Porodicepucaju posvim{avovima dinaunazad,o~ekujeseporastzahtevazasme{tajuustanovedo20odsto – navodi Stojiqkovi}eva u programu rada za idu}u godinu, o kome}eseu~etvrtakizjasnitiodbornicilokalnogparlamenta.

danodoblikaza{tite.Naevidencijioveustanovetrenutnosenalaze 164 mali{ana bez roditeqskog starawa. Od tog broja, 92 je sme{teno u hraniteqske porodice, a 31 u ustanove socijalne za{tite.

Zbog sve lo{ijeg materijalnog stawa stanovni{tva za o~ekivati jeda}ebitiivi{eporodicakoje nemogudaseadekvatnobrinuodeciigdejepotrebnomali{aneizdvojiti iz familije. Stoga }e u zrewaninskom Centru i daqe popularizovatihraniteqstvokaoje-

Ostaladecasuusrodni~kimporodicama. [to se ti~e uzrasta, dvanaestoro ih ima preko 17 godina, {tozna~ida}euskoro,ukolikone nastave {kolovawe, iza}i iz sistemasocijalneza{tite.Ve}ideo te dece nema nikog od srodnika i nema imovine, te }e izlaskom iz

Akreditacijeza 17zdravstvenih ustanova

okviru projekta „Podr{ka AgencijizaakreditacijuzdravstvenihustanovaSrbije”kojije finansiralaEU. Q. M.

Ministarstvo zdravqa Vlade Srbije i Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova dodelili su sertifikate o akreditaciji za ovu godinu. Sertifikati su uru~eni predstavnicima17zdravstenenihustanova: Klini~kicentarSrbije-Ginekolo{ko aku{erska klinika, Institutzazdravstvenuza{titumajkeideteta„DrVukan^upi}”,Klini~kicentarKragujevac,op{tebolniceuLeskovcu, Jagodini, [apcu i  Smederevskoj Palanci i domovima zdravqa u Dimitrovgradu, Kladovu, Lebane,Lu~anima,NovomPazaru, Rumi, Sjenici, Topoli, Velikoj Plani i Vlasotince. U ovojgodini19domovazdravqai 13 bolnica dobilo je sertifikatoakreditacijiadogodinese planirada}edoistogdokumentado}ijo{33domazdravqa. Sertifikati o akreditaciji dodeqenisuiDomuzdravqaLeskovac,Op{tojbolniciZrewanin i Op{toj bolnici Belmedik i Zavodu za labaratorijsku dijagnostiku „Biomedika” koji su kroz postupak akreditacije pro{li kao pilot ustanove u

Uru~ene stipendije „Dositeja”

ne}e - neka tra`i drugo radno mesto. On je rekao da policija nesmedauni{tavaugledkojije stekla me|u gra|anima koji su joj dali poverewe i po tome je svrstaliuprvetriinstitucije u zemqi, pored SPC i Vojske Srbije.Ministarjepodsetioda jepolicijaintervenisalauslu~aju {trajka malinara, sklawalaradnikesa`elezni~kihpruga, ali da je potpuno neprihvatqivo da „policiju {aqemo protivpolicijekoja{trajkuje”.

AkojeverovatiCentruzasocijalniraduZrewaninu,ninaredna godinaunajve}emgraduBanatane}e biti ni malo laka. [tavi{e, o~ekujeseporastbrojasocijalnih slu~ajeva i to u sredini u kojoj je ionako veliki broj nezaposlenih. Pred odbornicima Skup{tine grada Zrewanina sutra }e se, kao jednaodta~akadnevnogreda,na}i iprogramradaCentrazasocijalniradu2012.PredsednicaUpravnog odbora ove ustanove Gordana Stojiqkovi} utomprogramunavodidajeugraduidaqevelikibroj qudibezposla,daseodvijaubrzaniprocesstarewastanovni{tvai daopadabrojsklopqenihbrakova, arastebrojrazvoda.Zbogovakvih nepovoqnih obele`ja stanovni{tvagradaZrewanina,dodajeona, Centarplanirapove}anobimposlovausvimkategorijamadelatnosti. - Kada se radi o socijalnoj za{titideceiodraslihsaposebnim potrebama, planira se pove}an obimaktivnostidodesetodstojer jetouskladusadosada{wimkretawimaovepojave.Trenutnosena evidenciji Centra za socijalni radnalazi937osobakojisukorisnicidodatkazatu|unegu.Tako|e, kodstarihlica,kaoinekolikogo-

sistemasocijalneza{titewihova egzistencijabitiugro`ena. Kada je o maloletnicima re~, u Centru prognoziraju da }e u 2012. porastibrojdecesaproblemimau pona{awu,aliiporodicaukojima su poreme}eni familijarni odnosi.O~ekujeseivi{ezahtevazapomo}`rtvamanasiqauporodici.O tome svedo~e i nedavno predstavqenipodaciPolicijskeupraveu Zrewaninupokojima,nateritoriji sredweg Banata, postoji trend rasta krivi~nih prijava kada je re~oporodi~nomnasiqu.Laneje, primera radi, registrovano ukupno170prijava,dokihje2006.godinebilosvega13.Iskustvapolicijskihslu`benikagovoredajenaj~e{}i uzrok za nasiqe te{ka ekonomska i finansijska situacija i dasu`rtveuglavnom`ene. -Uslede}ojgodinio~ekujemoi porastzahtevazaostvarivaweprava na nov~anu socijalnu pomo}. U 2010.ispla}enaje2.691jednokratnanov~anapomo},dokjeod1.januara do 1. decembra ove godine ispla}eno2.565.Iznavedenogsevidida}epritisakgra|ananaostvarivawe prava na jednokratnu pomo}idaqebitizna~ajan–prime}ujepredsednicaUOCentrazasocijalnirad. @. Balaban

VESTI

Ministarska omladine i sportaSne`anaSamarxi}-Markovi} uru~ila je ju~e plakete dobitnicima stipendije „Dositeja”,studentimakoji}e{kolovawe nastaviti u inostranstvu, ali uz obavezu da najmawe pet godinanakonzavr{etkastudija rade u Srbiji. Stipendije „Dositija”dodequjuseizdr`avnog Fonda zamladetalente,izkojegjeza{kolsku2011/12.nagra|eno 414 mladih qudi, pojedina~nimiznosomod578.000dinara.

Da~i}:Kone}e daradi,neka tra`i drugiposao Ministarunutra{wihposlovaIvicaDa~i} rekaojeju~e,povodom {trajka Nezavisnog sindikata policije, da svako treba da ispuwava svoje zadatke, a ko

„Sun~anisat“ uru~enNadi ^emerli}-A|i} Ovogodi{wunagradu„Sun~ani sat“, za izuzetne rezultate ostvarene u le~ewu, u oblasti nau~no-istra`iva~kog rada, za najhumaniji poduhvat u zdravstvu i druge oblike stvarala{tvakojimaseunapre|ujeradu zdravstvenoj delatnosti,  Klini~ki centar Srbije uru~io je ju~e prof. dr Nadi ^emerli}A|i},direktorkiInstitutaza kardiovaskularne bolesti Vojvodine, za doprinos Instituta za KVB Vojvodine u uspe{nom le~ewubolestisrca. Nagrada Klini~kog centra Srbije je stilizovana statueta

sun~anogsata,radautoraZoranaSekulovi}a.Ovopriznaweu oblasti zdravstva ustanovqeno je1996.godine,aKlini~kicentarSrbijegajeiovegodinedodelio u saradwi sa ~asopisom „Viva“.

Preminula Branislava @drale Ju~ejeuNovomSadu,posleduge i te{ke bolesti,  preminula Branislava-Brana @drale, profesorkamatematike,jednaodprvih televizijskih novinarki Vojvodine. Kada je  novosadska televizija po~ela emitovawe, onaseuprvomdnevnikuu17~asova obratila gledaocima najavquju}isvojprilog„Crveninotes“. Wen pionirski `urnalisti~kiraduoblastiobrazovawa inaukebiojeobrazacznala~kei objektivne novinarske re~i sa televizijskihekrana.Branislava @drale }e ostati zapam}ena kao ~estita, savesna i predana profesorka i novinarka, vedra osoba,po`rtvovanasupruga,majkaibakaiiskrenprijateq. Ispra}aj Branislave @drale bi}eobavqenu~etvrtak,29.decembra u 10 sati i 30 minuta na NovomgrobquuNovomSadu.


sreda28.decembar2011.

POLICIJAUNOVOMKNE@EVCUPODNELANOVU KRIVI^NUPRIJAVUPROTIVMARKAB.

Nasilni{tvo naro|endanskom slavqu Policija u Novom Kne`evcu podnela je krivi~nu prijavu protiv Marka B. (1992) iz Novog Kne`evca zbog osnova sumwedajepo~iniokrivi~nodelo nasilni~kog pona{awa na {tetu tri lica iz ove varo{ice. Osumwi~eni ih je u nedequ, 25.

Incident u kojem je osumwi~enimladi}izNovogKne`evca demonstriraonasilni~kopona{awenijejedinikojijeizazvao uposledwevreme.Kao{tosmo pisali,onjepre12dana,16.decembra,{enlu~iouNovomKne`evcu,zbog~egajeprotivwega

crna hronika

dnevnik

c m y

14

MINISTARDA^I]OCEWUJEDAJESRBIJAPOSLEDWIHGODINAUSPE[NA USUZBIJAWUTRGOVINENARKOTICIMA

Zaplewenodesettonadroge Min is tar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je ju~e u Ni{u da Srbija ima jake bezb edn os ne i pol ic ijs ke strukture,kojesuustawudaotkrijutrgovinunarkoticima,ne samouna{ojzemqive}iusvetu. –Zanekolikoposledwihgodina u na{oj zemqi zapleweno je deset tona narkotika i isto tolikojezaplewenovanzemqe zahvaqu}i informacijama na{e policije i Bezbednosno-informativneagencije–rekaoje Da~i} odgovaraju}i na molbu novinara da prokomentari{e rezultate rada policije u ovoj godini.

Onjerekaodajeovegodinezabele`enonajmawesukobaname|unacionalnoj osnovi od 2004. godine,kaoidajepolicijauovoj godiniuborbiprotivkorupcije podnelavi{ekrivi~nihprijava negouprethodnihpetgodinazajedno. Da~i} je napomenuo da je mo`da i najve}i uspeh policije u ovoj godini to {to je me|u tri institucije u zemqi, uz crkvu i vojsku,ukojegra|aniimajunajvi{epoverewa. Ministar Da~i} je dodao da u narednom periodu treba i daqe raditi na poboq{awu statusa policajacaiwihovogmaterijalnogpolo`aja. (Tanjug)

OSU\ENIZAUBISTVO@EQKARA@NATOVI]AARKANADOLIJAOPOSLESKRIVAWA UJU@NOAFRI^KOJREPUBLICI

DobrosavGavri}sepredao policijiuKejptaunu PolicijskastanicauNovomKne`evcu

decembra,oko23.30sataispred ugostiteqskogobjektanastadionuFK„Obili}„uNovomKne`evcu napao i vi{e puta udario, nanev{i im lake telesne povrede. Lokal je bio iznajmqen radi ro|endanske`urke.Kakosaznajemo, me|u napadnutim i povre|enim na koje je nasrnuo osumwi~eniMarkoB.sumladi}koji jetuproslavqao18.ro|endani wegovamla|asestra,skojomse, navodno, zabavqao, pa im je pokvarioslavqe.

tako|epodnetakrivi~naprijavazbogosnovasumwedajepo~inio krivi~na dela nasilni~kog pona{awaiometawaslu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti. On se tereti da je tada, oko ~etiri sata, u vidno pripitom stawu, lomio inventar, razbio stakla na vratima i prozorima ugostiteqskog objekta „Splendid” u Novom Kne`evcu i ometao policijsku patrolu u obavqawuposlovabezbednosti. M.Mr.

DobrosavGavri},kojijeuSrbijiosu|enna35godinazatvora zbogubistva@eqkaRa`watovi}a Arkana, predao se ju~e policijiuKejptaunu,objavqenojena sajtu ju`noafri~ke medijske mre`e.Gavri}jezadr`anpo{to se predao policijskoj stanici

da je Srbija, s druge strane, pre nekoliko meseci podnela zahtev zawegovoizru~ewe. Dr`avnisekretaruMinistarstvupravdeSlobodanHomen izjaviojeTanjugudajeSrbijauputilazahtevInterpoluzaprivremenohap{eweDobrosavaGavri}au

Lokalniju`noafri~kidnevni list„Wuejx”je14.decembrapreneo da je uhap{en Dobrosav Gavri},osu|enzaubistvo@eqka Ra`natovi}aArkana,kaoidaje wegovidentitetotkriventokom policijskeistrageubistvajednog ~oveka iz Kejptauna, povezanog s

januara 2000. u holu beogradskog hotela „Interkontinental„. Gavri} i wegov pomaga~ Milan \uri~i} uhap{eni su 2001, a u oktobru 2006. osu|eni na 30 i 35 godina zatvora zbog ubistva i kovawezaverezaubistvoArkana. Obojicasuodtadaubekstvujersu

OSUMWI^ENIKIKIN\ANIINOVOSA\ANKA

Prevariliosam firmi?

Protiv Milana I. (1968), Mileve I. (1939) i Slobodana B. (1952)izKikindeiKatarine D. (1954)izNovogSadapripadnici Policijske uprave u Kikindipodnelisukrivi~nuprijavu zbog osnova sumwe da su u saizvr{ila{tvupo~iniliosam krivi~nih dela iz privrednog kriminala i tom prilikom o{tetili isto toliko firmi s podru~jaSrbijezaoko6,3milionadinara.

Krivi~nom prijavom Milevi I., kao direktoru i vlasniku, Milanu I., kao odgovornom licu u DOO „Florami”, tako|e KatariniD.iSlobodanuB.,koji su fakti~ki vodili poslove preduze}e,stavqasenateretda su nezakonitim poslovawem i neizmirivawemobavezazapreuzeturobuipru`eneusluge,pribavilizapreduze}eisebeprotivpravnuimovinskukorist. M.Mr.

„Belvil„uKejptaunu,izjavioje portparol jedinice za borbu protiv organizovanog kriminalaMekinto{Polela.Onjepodsetio na to da je Gavri} u{ao u Ju`noafri~ku Republiku pod la`nim imenom jo{ 2007. godine. PolelajerekaodajeGavri}u Srbijiosu|enna35godinazatvorazbogubistvatriosobe. –MismokolegamauSrbijiposlalipotvrduoGavri}evomidentitetu–rekaojePolela,idodao UAPATINU

Brod udario upristan INCIDENTUNARODNOJBIBLIOTECISRBIJE

Radnikpropaokroz gipsaniplafon U Narodnoj biblioteci Srbije ju~e se dogodio incident: zbog nepa`we, radnik-moler je propao kroz gipsani plafon, i pritompovredioobenogei{ake.Prilikompadanijeizgubio svest i odmah je upu}en u Urgentni centar, saop{teno je iz Narodnebiblioteke. Radnik preduze}a „Jadran“ Dejan Rakovi} (21) se kretao vanpropisaneiobele`enetehni~ke staze u potkrovqu, zakora~iojenagipsanideospu{tenogplafonaipropao.^itaonicauNarodnojbiblioteciSrbijenijezbogovogincidentaprekidalarad.Pore~imaupravnika Sretena Ugri~i}a, odmah su videlidaradniknijeozbiqnije

povre|en, ali je upu}en u Urgentnicentar. Plafonnijeozbiqnijeo{te}en i nema nikakvih opasnosti po korisnike, navodi se u saop{tewu,iisti~eposebnazahvalnost korisnicima koji su se u tomtrenutkunalaziliu~itaonici i prisebnom reakcijom predupredili ozbiqnije posledice tako {to su uklonili u stranu nekoliko stolova i stolicaipodmetnulikaputeijaknekojesuubla`ilepad. Predstavnici Narodne bibliotekeSrbijeposetilisupovre|enogRakovi}auUrgentnom centru i po`eleli mu brz oporavak. (Tanjug)

Arkanubijen15.januara2000.

DobrosavGavri}

Ma|arskigura~„Moha~“krmenimdelomjepreksino}udariou apatinskipristanio{tetioga. Od udarca su otpali gumeni odbojnici i grede na pontonima pristana. Pore~imao~evidaca,brodkojijeguraoosam{lepova,utrireda,du`ineoko300metara,udario jekrmenimdelomupristaninastavio plovidbu. Manevri{u}i posle udarca, gura~ je pramac predwegreda{lepovanasukaona obalu obli`weg poluostrva, uspevaju}i ipak da ih izvu~e, navodeo~evici. Kapetan broda posle udarca u pristan nije se zaustavio, kako nala`upravilaure~nomsaobra}aju,ve}jenastavioputdoBezdana, gde su ga na{i carinici zaustavili. Uz prisustvo carinika, policijeipredstavniikaKapetanije,napravqenjezapisnik.[tetaseprocewujena500evra. Popravilimaplovidbeuovom delu Dunava, ova vrsta plovila ima dozvolu gurawa {lepova najve}edu`ine180metara,navodeu Kapetaniji. J.Prel~ec

Ju`noafri~koj Republici. Gavri}jeuhap{en,papu{tenuzkauciju,zbogoptu`bidajeposedovao drogu, a ne po Interpolovoj poternici koju je Srbija za wim raspisalapo{tojepobegaoizzemqe neposredno pred izricawe presude2006.godine. Vreme podno{ewa zahteva za izru~ewe razli~ito je tuma~eno otuda {to je re~ o anglosaksonskompravupokojemjeneophodno prethodno uputiti zamolnicu o izru~ewu.

organizovanim kriminalom. Gavri} je, po pisawu medija, uhap{en u Johanesburgu pod imenom Sini{aKova~evi},alijekasnije podkaucijompu{ten. Direktor policije Srbije MiloradVeqovi} je22.decembra izjavio da je potvr|en identitet DobrosavaGavri}aidaseo~ekuje wegovohap{ewe. DobrosavGavri}osu|enje2006. na 30 godina zatvora za ubistvo Arkana, ali je od tada u bekstvu. @eqko Ra`natovi} je ubijen 15.

odoktobra2003.bilipu{tenida se brane sa slobode. Po policijskimizvorimaiztogperioda,oni suprvopobegliuBosnu. Tre}i optu`eni za ubistvo ArkanaDraganNikoli},tako|e jeosu|enna30godinazatvora. Na su|ewu je dokazano da je Gavri} ispalio hice koji su usmrtili Arkana i dvojicu wegovih prijateqa. Gavri} je tada rawen i koristio je invalidska kolica i {take tokom su|ewa.

PROCESOPTU@ENIMAZADE[AVAWAISPREDVILE„MIR”2001.

„Zemunci”ohap{ewu Milo{evi}aufebruaru

Svedo~ewe biv{ih pripadnika„zemunskogklana”Sretka Kalini}a i Milo{a Simovi}a nasu|ewuoptu`enimazaspre~avawe hap{ewa biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a u vili „Mir” 2001. godine odlo`eno je ju~e za 3. februar 2012. jer se troj ic a optu` enih nisu pojavili usudu. Kalini} i Simovi} trebalo je dabudusaslu{ani putem video-konferencijske veze sazatvorimaukojima su i Prvog osnovnog suda u Beogradu pred kojim se sudi Milo{evi}evim pristalicama.Oni}e u februaru svedo~iti o svojim saznawima u vezi s ometawem hap{ewa biv{eg predsednika SRJ, po{toodbranaoptu- Vila„Mir”

`enihtvrdidasuupravopojedini pripadnici „zemunskog klana”u~estvovaliutojakciji. Od34optu`enih,kolikoihje bilonapo~etkusu|ewa2006.godine,slu~ajjespaonakolovo|e grupe,po{tosuprotivostalih u~esnika protesta zbog hap{e-

wa Milo{evi}a radi izru~ewa Hagu,optu`bezastarele. Naoptu`nicisuostalinekada{wi funkcioneri JUL-a BogoqubBijelica,RatkoZe~evi}, Sini{a Vu~ini}, Sa{a Mati} i Dejan \iki}. Optu`nica teretiMilo{evi}evepristalice dasuuno}iizme|u30. i31.marta2001.godine, ispred vile „Mir” na Dediwu, izvr{ili krivi~no delo u~estvovawa u skupini koja spre~ava slu`beno lice u obavqawu slu`bene radwe. Pomenutapetoricasuoptu`enidasu,naoru`ani automatskim pu{kama,izdavalinare|ewa i usmeravali okupqenu masu na odre|ena mesta u dvori{tu vile. Pri tom su okupqene pristalice ube|ivaliutodaimaju odobrewe ~ak i da pucaju ukoliko bi do{lo do hap{ewa Milo{evi}a. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

Kraqeva~kapolicijali{ilaje slobodeObradaT. (53)izselaVrba, kod Kraqeva, zbog sumwe da je izvr{iokrivi~nadelazloupotrebe slu`benog polo`aja i zloupotrebeovla{}ewauprivredi,saop{tila je Policijska uprava Kraqevo. SumwasedajeObradT.kaodirektorpreduze}a“TrgoKraqevo” umaju2005.godineodkupcastanau stambeno-poslovnom objektu ~iju jeizgradwufinansiraloovopreduze}e,primio35.000evra,kojenije evidentiraouposlovnimkwigama preduze}a,ve}jenovaczadr`aoza sebe.Tako|esesumwadajeumaju 2004.godinesdveosobeizKraqe-

vazakqu~iougovorkojimseobavezaonatoda}eimizgraditiipredatiusvojinu~etiristambenejedinice i dva lokala. Obaveze iz ugovoranijeizvr{io,apravosvojineiizgradweovihobjekatapreneo je na preduze}e “Trgo-ing” iz Kraqeva, bez preno{ewa obaveza nanovogkupca. Time je ovom preduze}u pribavio protivpravnu imovinsku koristodoko17,3milionadinara. Usaop{tewusenavodidajeObraduT.odre|enopolicijskozadr`avawe do 48 sati, a uz krivi~nu prijavu bi}e priveden istra`nom sudijiVi{egsudauKraqevu. (Tanjug)

ZBOGOPTU@BEZANELEGALNUDODELU STANOVAZAPOSLENIMA

Nastavaksu|ewa biv{emdirektoru RTS-a Su|ewe nekada{wem direktoru Radio-televizijeSrbijeDragoqubu Milanovi}u zbog optu`bi za nelegalno deqewe stanova zaposlenimautojmedijskojku}inastavqa se danas u Vi{em sudu u Beogradu. Milanovi} trenutno u po`areva~komzatvoru„Zabela”izdr`ava desetogodi{wukaznuzbogpogibije16radnikaRTS-atokomNATOovogbombardovawa1999.godine,a kaznamuisti~e1.septembra2012. godine. Tu`ila{tvo tereti Milanovi}adajeod4.septembra1996.do21. avgusta2000,uBeogradu,kaogeneralnidirektorRTS-a,zloupotrebioslu`benipolo`ajdodequju}i stanoveistambenekredite„deficitarnimkadrovima”.Mimostambene komisije, bez odgovaraju}e rang-liste i bez pisane saglasnosti glavnih urednika, Milanovi} jedodeqivaostanoveuzakupzaposlenimauRTS-u,izme|uostalih,i onimaonimakojisuihve}imali,

navodiseuoptu`nici.Natajna~in,onjedrugompribavioprotivpravnuimovinskukoristod38milionadinara,a53osobesudobile sporne stanove, navodi se daqe u optu`nici. Milanovi}jenapo~etkusu|ewa odbacionavodeoptu`nicekojaga teretidajenelegalnododeliostanove zaposlenima u toj medijskoj ku}i,isti~u}idajeprocesprotiv wega politi~ki montiran i da se neose}akaoosu|enikve}„kaoratnizarobqenikNATO-aiwihovih saradnikauSrbiji”. – Jedino {to sam kao direktor mogao uraditi je da radnicima obezbedimkrovnadglavomzavremedoksubombepadalepoSrbiji– rekao je on, i dodao da nije krao, nitidajeRTS-uprilikomdodele stanova pri~iwena materijalna {teta.Onjepodsetionatodanijedan stan nije mogao biti otkupqen dok Vlada Srbije nije dala saglasnost. (Tanjug)

NAPRELAZU[PIQANI

Zapleweno920grama zlatnognakita Carinicinasugrani~nomprelazu [piqani zaplenili  920 grama zlata, ~ija je vrednost, zajedno s privremeno zadr`anim automobilom, procewena na 3.405.000 dinara, saop{tila je UpravacarinaMinistarstvafinansija. Zlatannakit–ogrlice,lance, narukviceiprstewe–poku{aoje da prokrijum~ari belgijski dr-

`avqanin crnogorskog porekla, kojijeprilikomkontrolerekao danemakodsebeni{taosimli~nog prtqaga.  Kesica sa zlatom bilajeme|ugarderobomujednoj odkesanazadwemsedi{tuautomobila. Zlato i automobil zadr`ani su do okon~awa prekr{ajnog postupkaprednadle`nimsudom,navedenojeusaop{tewu. (Tanjug)

SUDARUAPATINU: NimratS. (28) je povre|en, a RankoB. je pro{ao bez ozleda u saobra}ajnoj nesre}i koja se preksino} dogodila u Apatinu, na raskrsnici ulica Milo{a Obili}a i Partizanske. Ne po{tuju}i pravo prvenstva, Ranko B. je automobilom „mazda„ udario u „opel kadet„, kojim je upravqao Nimrat S. Od siline udara, „opel„ se celom {irinom „zalepio” za elektri~ni stub u blizini. Po re~ima o~evidaca, udarac je bio toliko jak da je pravo ~udo da niko nije stradao. J.P.

15

TE[KANESRE]AJU^EUJUTROKODIN\IJE

UKRAQEVU

Uhap{ensumwivi investitorstanova

sreda28.decembar2011.

Triosobepoginule,trojica poru~nikaVSpovre|ena U te{koj saobra}ajnoj nesre}i, kojaseju~eoko6.30~asovadogodila kod In|ije, poginule su tri i povre|enetriosobe,saop{tilaje ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica. Donesre}ejedo{lokadajeputni~ki automobil „pe`o 308” prilikom preticawa udario u „opel korsa”kojimujedolazioususret. Uovojnesre}inalicumestapoginuli su voza~ „pe`oa” Dragan E. (56)spodru~jaSomboraijedanod saputnika, dok je drugi saputnik od posledica povreda preminuo u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu. Identitet dvojice stradalih iz „pe`oa” ju~e, do zakqu~ewa ovog broja, nije saop{ten. Ministarstvo odbrane saop{tilo je da su u ovoj nesre}i povre|ena tri pripadnika Vojske

Srbije – poru~nik Sr|an Kosti} izPrvebrigadeKopnenevojskei poru~nici Vladimir Mili} i Uro{Miladinovi} izRe~neflotile,alinisu`ivotnougro`eni. Poru~nici Kosti}, Mili} i Miladinovi}su,kakojenavedeno u saop{tewu, privatnim vozilom putovali do svojih radnih mesta. Poslenesre}e,zbrinutisuuVojnomedicinskom centru „Novi Sad„gdeimjeukazanaprvapomo}, anakontogasuprevezeniuVojnomedicinsku akademiju u Beogradu radidaqedijagnostike. Uvi|ajnalicumestaizvr{ioje istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici u prisustvu zamenikajavnogtu`iocaipripadnikaVojnepolicijeVojskeSrbije iPolicijskeupraveSremskaMitrovica, precizira se u policijskomsaop{tewu. E.D.

Mestoudesa

IZABRAVEPRIVATNICIOSUMWI^ENIDASURUDARSKIBASENULAZAREVCUO[TETILI ZAOKO184MILIONADINARA

Jo{~etvoricauhap{ena zbog„Kolubare”

Tu`ilaczaorganizovanikriminal Miqko Radisavqevi} saop{tiojeju~edasuuhap{ena~etvorica vlasnika privatnih preduze}a,kojisesumwi~edasu zloupotrebom slu`benog polo`aja o{tetili Rudarski basen „Kolubara” za oko 184 miliona dinara. Radisavqevi}jenaveodajeto tu`ila{tvopodneloju~ezahtev za pro{irewe istrage protiv vlasnika privrednog dru{tva „XokerNo.2”izVreocaDejana @. i vlasnika privrednog dru{tva „Sakupqa~” iz Beograda Dejana R. On je rekao da je su istim zahtevom obuhva}eni suvlasnik i odgovorno lice privrednogdru{tva„Lepizgled”iz LazarevcaRado{M. idirektor privrednog dru{tva „Iris” iz LazarevcaZoranJ. Radosavqevi} je naveo da su oni prekju~e li{eni slobode, zbog sumwe da su izvr{ili krivi~nodelozloupotrebeslu`benog polo`aja, saop{tilo je Tu`li{tvo za organizovani kriminal.Oniseteretedasuoddecembra2007.dojuna2009.„iskori{}avawemsvogslu`benogpolo`aja i neistinitim prikazivawem rada transportnih sredstavaigra|evinskemehanizacije prilikom anga`ovawa u ’Kolubari’pribavilisvojimpredu- ze}ima imovinsku korist u od

oko 184 miliona dinara, a na {tetu”togrudarskogbasena. – Dejan @., Dejan R. i Rado{ M.sesumwi~edasu,poprethodnom dogovoru s direktorima „Kolubare” Draganom Tomi}em i Vladanom Jovi~i}em, dostavqali podatke o broju i vrsti radnemehanizacijekojomraspola`u – navodi Radosavqevi}. – Oni su „potom preko direktora zavisnih preduze}a „Kolubara gra|evinar” Slavoquba P. i „Kolubarausluge”Du{kaO. zakqu~ivali ugovore o anga`ovawutemehanizacije. – Nakon toga je mehanizacija, udogovorusdirektoromDirekcije svih kopova Radosavom M., tehni~kim direktorom PK „Baro{evac”VladanomR.,direktorompogonaPoqaDMilanomP. i direktorom pogona Poqa B SvetolikomS.,upu}ivananakopove i raspore|ivana – navodi Radisavqevi}. Po wegovim re~ima, osumwi~enisurukovaocimama{inadavalinalogedaupisujuve}ibroj satiodefektivnogradama{ina i na osnovu toga sa~iwene fakture dostavqali „Kolubari” na naplatu. – S druge strane, Zoran J. je, postupaju}ipoprethodnomdogovoru s Draganom Tomi}em i direktorimapreduze}a„Kolubara – Mali Borak” i „Kolubara

usluge“, zakqu~io ugovore o anga`ovawu ma{ina koje su kori{}ene za izvo|ewe radova na ure|ewu lokacije u Lipovici – predo~avaRadisavqevi}. OnnavodiidapostojiosnovanasumwadajeZoranJ.tomprilikomsa~iwavaonalogesve}im

liona dinara, a preduze}u „Iris” oko 95 miliona dinara vi{e, „a sve na ime fiktivno prikazanogradama{ina”. –Ovimpro{irewembrojosoba protiv kojih je pokrenut postupak zbog zloupotreba prilikom anga`ovawa gra|evinskih

brojemradnihsatiodsatiefektivnogradama{inainaosnovu tako napravqenih faktura napla}ivao od „Kolubare” i fiktivnoprikazaniradma{ina. Na takav na~in, privrednom dru{tvu„XokerNo.2”ispla}enojeoko54milionadinaravi{e, firmi „Sakupqa~” oko 16 miliona dinara, privrednom dru{tvu„Lepizgled”oko20mi-

ma{inau„Kolubari”pove}aose na28osoba–naveojeRadisavqevi}. Osumwi~ene}esaslu{atiistra`ni sudija Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu koji }e doneti odluku o osnovanosti zahtevazapro{ireweistragei predlozima za odre|ivawe pritvora. (Tanjug)

PROCESZARATNIZLO^INU]U[KI,NAKOSOVU,1999.

Svedokprepoznaooptu`ene„{akale” Nekada{wi pripadnik paravojne jedinice „[akali” Zoran Ra{kovi} Serdar ju~e je prepoznao sve optu`ene pripadnike te jedinice,kojimaVe}ezaratnezlo~ine Vi{egsudauBeogradusudizazlo~ine nad civilima u selu ]u{ka kodPe}i14.maja1999.godine. Ra{kovi},kojijebioo~evidac zlo~ina u ]u{ki, izme|u vi{e licapostrojenihuzazid,odkojih jesamopojedanbiooptu`eni,uspeo je da poka`e „prave” osobe s optu`nice, dok je naveo da samo dvojicu optu`enih pripadnika Teritorijalneodbranenepoznaje. Prepoznavawe je istra`na radwa koja se obavqa bez prisustva javnosti, a sprovedena je na zahtev odbrane posle te{kih optu`bi Ra{kovi}a o monstruozinm zlo~inima koje je tokom prekju~era{wegsvedo~ewaizneoprotivoptu`enih. U nastavku ju~era{weg su|ewa Ra{kovi} je odgovarao na pitawa advokata odbrane. On je prekju~e nasu|ewu,po{tojeodbiomereza{titeidentitetakojejeimaotokom istra`nog postupka, detaqno opisao monstruozne zlo~ine, ispri~ao da je Ranko Momi}, zvani Bosanac,silovaojednutrudnuAlbankuapotomjeubio.

Za Zorana Obradovi}a, zvanog Buba,ispri~aojedamujepokazao {tazna~i„kre~ewe”. –Po{tomujeuzeosaobra}ajne dozvoleodvozila„audi”i„mercedes„,namignuojeizale|atomAlbancuipoduglomod45stepeniis-

ispri~ao da je jednom albanskom de~akukojijezawihskupqaodragocenostiinovacu]u{kipo{tedeo`ivot. –Nekaga,nek’`ivi,daimasutra ko da [iptarima pri~a o ovome – naveojeRa{kovi}Mini}evere~i.

Fotografija„[akala”iz1999.godine

paliometakizpi{toqaod~egamu je lobawa pukla. Crvena masa od mozgazalepilasepoplafonu,aon se onda nasmejao i rekao mi da se tako„kre~i”–rekaojeRa{kovi}.. Govore}i o zlo~inima vo|e „[akala”Neboj{eMini}a,zvanog Mrtvi(preminuoodsideuArgentini tokom bekstva), Ra{kovi} je

Ra{kovi}, koji je poznat javnosti kao vo|a zatvorskih pobuna 2006. godine, kada je sebi za{io ustaspajalicom,detaqnojepri~ao o ubistvima i zlo~inima koje su „[akali”14.majaizvr{iliu]u{ki,kadasusilovali`ene,pqa~kaliiubilivi{eod40civila,isti~u}idasedugopsihi~kipripre-

mao da govori o svim strahotama kojejevideo. Doveden je iz zatvora u kojem slu`i vi{egodi{wu kaznu zbog niza razbojni{tava, koja uskoro isti~e.Dokjegovoriovi{eod~etirisata,svevremesumuoptu`enidobacivaliipretili,atokom ju~era{weg su|ewa jedan od wih, Neboj{a Mini}, izvinio se sudu zbogtogpona{awa,navode}idanijemogaodaseuzdr`i„zboggomile Ra{kovi}evihla`i”. Su|ewesenastavqadanas. Optu`nicom Tu`ila{tva za ratne zlo~ine od 10. septembra 2010. godine za zlo~ine u ]u{ki tereteseiToplicaMiladinovi}, Sre}ko Popovi}, Slavi{a Kastratovi}, Boban Bogi}evi}, ZvonimirCvetkovi},RadoslavBrnovi},VidojeKori}anin,VeqkoKori}anin,AbdulahSoki},Milojko Nikoli},ZoranObradovi}iRankoMomi}.Onisuoptu`enidasu, kao pripadnici paravojne formacije„[akali”,likvidiralinajmawe 44 albanska civila 14. maja 1999.godinenateritorijiop{tinePe}(KiM).Uoptu`niciseisti~edasu„[akali”priizvr{ewu dela pokazali izuzetnu surovost, brutalnost,bezose}ajnostibezobzirnost. (Tanjug)


SPORT

sreda28.decembar2011.

VELIBORSOVROVI],PREDSEDNIKVATERPOLOSAVEZASRBIJE

MedaqauLondonu krunauspeha

PredsednikVaterpolosaveza Srbije Velibor Sovrovi} izjavio je da bi osvajawe zlatne olimpijske medaqe u Londonu bilakrunanasveuspehesrpskog vaterpola. -Slede}agodinazanasizVaterpolo saveza bi}e izuzetno zanimqiva. Po~iwe Evropskim {ampionatom u Ajndhovenu, a zatim sledi ono najva`nije, Olimpijske igreuLondonu.Trudi}emosedaseusvimsegmentima dobro pripremimo i omogu}imo momcima da nampodaretoliko`eqenuzlatnumedaqu-rekao jeSovrovi}. Sovrovi} isti~e da bi sa sportskog stanovi{ta svakamedaqabilauspeh, ali da je zlato svakako `eqasvih. - Ho}emo medaqu, pa makar i zlatnu. Bila bi tokrunasvihuspehasrpskog vat erp ol a, imam o prilikudadonesemoprvo zlat o za Srb ij u u ekipn im sport ov im a. @eqa je ogromna i wu najboqeopisujedetaqsa po~ etk a prip rem a reprezentacije kada je selektor Dejan Udovi~i} svim igra~imapodeliofotografije zlatneolimpijskemedaqe.Jednostavno, da znaju sta im je ciq. Ipak,prvonarednotakmi~ewe je Evropski {ampionat u

Ajndhovenu, na kojem je tako|e bitno da se nastavi kontinuitetosvajawamedaqa. - Bitan nam je rezultat na Evropskom {ampionatu, pre svegazbogdaqegpozicionirawa vaterpola. Po tom pitawu veomamnogoseuradilou2011. god in i, a pos ebn o je va` no

{to je zna~ ajn o pob oq{an a infrastruktura. Dobili smo zna~ajne objekte za pripreme ivanBeograda,posledwiprimer je bazen u Kragujevcu gde jeceotimbionaotvarawu.U ovom trenutku kada neki ne

`ele da igraju za svoju reprezent ac ij u mi pok az uj em o ozbiqnost,atako}edabudei unarednimgodinamajer`elimodabudemoonajboqideona{ezemqe. Prvi~oveksrpskogvaterpola pos ebn o je aps ot rof ir ao rad sa mla|im kateg orij ama, nag las iv{ i da uspeh mla|ih selekcija nije osnovni preduslov da seniorska reprezentacijabudejaka. -Nijenajva`nijeda imate dobru neku generaciju,recimosada 93,94,95.ili96.godi{te i da oni budu dovoqno jaki i na svakomtakmi~ewuosvoje medaqu.Bitanjekontinuitet,dasvakegodine u prvi tim u|u dvojica,trojicaigra~aizmladihselekcija. Va`no je da svake godine imamo selekcijezaraznatakmi~ewa,dapostojisistemskirad.Na{abazasu kluboviimive}sada imamo ozna~enih izme|u 120 i 150 perspektivnihigra~a.Uz to, bar 100 igra~a imamo u inostranstvu i jasno je da }emonajmawedoRija2016.godine bit i zna~ aj an fakt or u svetskomvaterpolu,asiguran sam i mnogo posle toga - zakqu~iojeSovrovi}.

c m y

16

dnevnik

ALEKSANDARBORI^I],PREDSEDNIKODBOJKA[KOGSAVEZASRBIJE

Svezaolimpijsko odli~je

Predsednik Odbojka{kog saveza Srbije AleksandarBori~i}izjaviojedabimewao15 osvojenih medaqa za dva olimpijska odli~ja u 2012.godini.Godinazanamaosta}ezabele`enazlatnimslovimauanalimakojipratezbivawa u srpskom odbojka{kom sportu. Sve mu{kei`enskenacionalneselekcijeutrikategorije-kadetskoj,juniorskojiseniorskoj,ostvarile su tokom godine vrhunske rezultate i osvojile medaqe na najve}im takmi~ewima Svetskim i Evropskim prvenstvima, Svetskoj iEvropskojligi. -Ne`elimdaoptere}ujemreprezentativce, alimewaobiovih15odli~jazadveolimpijske medaqe,alipretogamora}emodasekvalifikujemozaLondon-rekaojeBori~i}natradicionalnomnovogodi{wemkoktelu. Onjezahvalioigra~ima,stru~nom{tabui svim zaposlenima u Savezu na izuzetno uspe{nojgodini. - Iza nas je zlatna godina srpske odbojke. Osvojili smo veliki broj medaqa. Nije bilo lako,alismodelovalislo`no,kaoporodicai zajedni~kire{avaliprobleme. On je dodao da je pored sportskih uspeha, OSSimaosadr`ajnugodinuukojojjepomagao drugeSavezeiu~estovaouvelikombrojuhumanitarnihakcija. -Jedanodnajva`nijihdoga|ajau2012.o~ekujenasumajukada}emopokrenutiakcijuidovestivelikibrojdecedaigrajuuli~nuodbojku.Bi}emodoma}inidrugogvikendaGranprijau konkurenciji dama. Hvala svim igra~ima, trenerima i onima koji su doprineli da imamo ovako uspe{nugodinu-rekaojeBori~i}. Generalni sekretar OSS Slobodan Milo{evi} izrazio je nadu da }e i naredna godina biti jednakouspe{na. -Udobaekonomskekrize,kadaceosvettraga zazlatom,ovamalaSrbijaivelikiodbojka{ki saveznematihproblema.Zaslu`ilismoto.Mo`dau2012.ne}emoimatitolikozlatnihodli~-

ja,alitojesamozato{tojeolimpijskagodinarekaojeMilo{evi}. Potpredsednik OSS i legenda na{e odbojke VawaGrbi}rekaojedasaveznetrebadasezaustavi,ve}dapoku{adaponoviuspeheinaredne godine. - Imamo fantasti~ne rezultate. Osvojili smodvetituleprvakaEvropeuseniorskojkategoriji,araduje{tojezawimakrenulaiplejadamladihodbojka{aiodbojka{ica-rekaoje Grbi}.

BOKSERSKUREVIJUUNOVOSADSKOMSPENSUVIDELOVI[EODMILIONGLEDALACA

Spektakularanpovratak plemeniteve{tine

„SPORTOV”IZBOR

Novakponovo najboqi Novak \okovi}, po izboru „Sport ov og” `ir ij a sas tavqenogoddosada{wihosvaja~aZlatnezna~ke,ubedqivije pobednik 55. izbora sportisteza2011.godinu.@irinije imaodilemu,dodeliojepobedu \okovi}u sa 83 glasova, ~ak48vi{eoddrugoplasiranih - odb ojk a{ ic e Jov an e Brako~evi}iodbojka{aIvana Miqkovi}a sa po 35. Slede: atleti~ar Mihail Duda{ (12), strelac Andrija Zlati} (9), vat erp ol is ta Slob od an Sor o (7), rva~ Aleks and ar Maksimovi} (2) i stonoteniser Aleks and ar Kar ak a{ evi}, kaj ak a{ ic a Ant on ij a

Na|itekvondistkiwaMilicaMandi}po1glas. Legendena{egsportapotre}i putsuodlu~ilidajeNovaknajboqi. Prvi put bio je najboqi u 2007.godini,kadajeimaosamo20 godina, a drugi put je osvojio Zlatnuzna~kupro{legodine.Takoje\okovi}dostigaojo{jedan rekord: izjedna~io se sa gimnasti~arom Miroslavom Cerarom, koji je dosad jedini tri puta dobio Zlatnu zna~ku „Sporta” 1961,1963.i1964.godine. Zanajboqegmladogsportistu priznawe su ravnopravno podelili atleti~arka Amela Terzi} i odbojka{ Uro{ Kova~evi}.

Bokserski spektakl koji je odr`an u novosadskom Spensu 23. decembra, u kome je na{ i evropski {ampion ( verzija VBO)NenadBorov~aninpoprvi put branio titulu osvojenu junauBawaluci,pomalojeiznenadioeksperteidobrepoznavaoce ovog sporta, kada je u pitawu interesovawe {ire sportske,alinesamosportskejavnosti.Jer,uNovomSaduje,nadajmose,po~elajednanovastranica srpskog boksa. Na neki na~in,biojetospektakularanpovratak ove ve{tine u `i`u interesovawa. NesamodajeSpensbiodupke pun, da se tra`ila karta vi{e, ve} je i gledanost na tv bila senzacionalna.TVstanicaB92, koja je osetila da }e ovaj spektaklpobuditivelikointeresovawepublike,otkupilajeprava prenosa i napravila sjajan poslovni potez. Koliko je bilo interesovawe tv auditorijuma pokazuju parametri gledanosti ovogdirektnogprenosabokserskogme~a-1.020000gledalaca. Staojeuisturavansprenosom ovogodi{weg finala Vimbldona, {to jasno ukazuje s kojom i kolikom pa`wom je ispra}en ovajdoga|aj. Svakakodajeovomspektaklu pundoprinos datikrozuvodne borbe momaka iz Balkan boksing kluba, Piperskog, Vidakovi}a i Mar~ete koji su svojim borbama, sjajnim boksom i trijumfimaupotpuniliovoizuzetno ve~e srpskog boksa. Ako }e ovo biti inicijalna kapisla za

NenadBorov~anin,perjanicasrpskogboksa

ponovni procvat plemenite ve{tine u Srba, onda su momci Balkan boksinga i, naravno, perjanica Nenad Borov~anin, svojim nastupom trasirali povratak.USpensususe23.decembra 2011. okupile i legende iz razli~itih republika eks ju Ante Josipovi}, Ace Rusevski, Tadija Ka~ar, Qubi{a Simi},DraganVasiqevi}...

Boks je na ovim prostorima bio veoma popularan. Imali smo u onoj  velikoj Jugoslaviji nebrojeno bokserskih umetnika,nosilacanajve}ihpriznawa sa svetskih, evropskih i olimpijskih susreta, imali smo nekoliko profesionalaca svetskog renomea, ali je rasturawem Jug os lavij e nek ak o i sport,uz~asneizuzetke,pretr-

peoodre|enukolaterarnu{tetu.Dalijeovajbokserskispektakl trasirao neku novu stazu, nekinoviput,daseboksponovo vrati na one grane kada je bio jedan od najuspe{nijih i najtrofejnijih u velikoj porodici sportova Srbije? Voleli bismo da je tako i da ovo nije bio samo trenutni bqesak jednog doga|aja, jednog spektakla, ve} po~etak povratka. Velikog povratka. ^iwenica je da su Borov~aninidrugoviovajdoga|ajpodiglinavi{inivoodobi~nogpesni~ewa. Ali i obavezali protagoniste da ne stanu, da se ne zadovoqe postignutim, ve} da naprave korak vi{e. Da budu jo{ boqi, a me~evi spektakularniji. Mogu li? Svakako da mogu. Potencijala imaju, bokserskog znawa tako|e. A Srbi, onisupokazaliidokazalidaje bokssportukomeznajudau`ivaju, ali i da prepoznaju prave vrednosti.


c m y

dnevnik

Finalekupa uNovomSadu Odbor za hitna pitawa FSS doneo je odluku da finalna utakmica Kupa Srbije u teku}oj sezoni bude odigrana u 16. maja 2012. godine (sreda), na Stadionu „Kara|or|e” u Novom Sadu. Naime, od ove sezone, po Propozicijama o takmi~ewu u Kupu Srbije, predvi|eno je da u odre|enom roku, a koji je istekao 30. novembra 2011, svi zainteresovani gradovi i klubovi za orga-

nizaciju finalne utakmice podnesu kandidature FSS. Ove godine su to jedino uradili Grad Novi Sad i FK Vojvodina, te je na osnovu toga i zvani~no odlu~eno da se najsve~anija utakmica srpskog klupskog fudbala odigra na „Kara|or|u”. Podsetimo, u polufinalnim susretima, 21. marta i 11. aprila, sasta}e se Crvena zvezda i Partizan i Borac i Vojvodina. Z. R.

DU[AN VLAOVI], POTPREDSEDNIK UO FK VOJVODINA

Sledipraznikfudbala Potpredsednik Uprvanog odbora FK Vojvodina Du{an Vlaovi}, kao i svi u klubu, prezadovoqan je {to je Novi Sad dobio organizaciju finala Kupa. - U~ini}emo sve {to je u na{oj mo}i da organizacija finala bude na najvi{em nivou. To mora da bude istinski praznik fudbala, bez obzira na to ko bude igrao u finalu - rekao je Vlaovi}. Vojvodina u polufinalu deli megdan s ~a~anskim Borcem, {to zna~i da jo{ nije u finalu. - Podrazumeva se da o~ekujemo da }emo biti jedan od finalista, uz maksimalno uva`avawe ^a~ana.Uveren sam da nikom ne pada na pamet i da pomisli da se bilo {ta mo`e ponoviti i prethodnog sramnog finala u Beogradu. Novosadasko finale bi}e na najvi{em nivou - istakao je Vlaovi}. M. P.

OrlovinaKipru Reprezentacija Srbije }e krajem februara naredne godine u~estvovati na predstoje}em tradicionalnom me|unarodnom turniru na Kipru, koji se po 14. put odra`ava, potvr|eno je u FSS. U ovom trenutku, poznato je da su u~esnici turnira reprezentacije Kipra i Srbije. Imena preostala dva nacionalna tima bi}e uskoro poznata. Predstoje}i termin je odre|en za odigravawe prijateqskih utakmi-

ca. Selektori }e igra~e na raspolagawu imati od 27. februara. Utakmice polufinala turnira bi}e odigrane 28. februara, a dan kasnije usledi}e me~evi za rasplet - susret za tre}e mesto i finale. Podse}amo, Srbija je i 2009. godine u~estvovala na turniru na Kipru. Tada smo u polufinalu pobedili reprezentaciju doma}ina 2:0, a u finalu smo pora`eni od Ukrajine 0:1. Z. R.

SPORT

Inicijativa predstavnika {kotske policije se bazira na lo{im iskustvima koje imaju sa doma}im navija~ima. U pismu je nagla{eno da se ovakva procena ni u ~emu ne bazira na proceni eventualnog pona{awa navija~a Srbije, ve} iskqu~ivo pristalica [kotske. Uz to, jasno je navedeno da je u pitawu praksa a ne izuzetak, jer su reprezentativci [kotske i u prethodnom ciklusu utakmice igrali dan kasnije nego ostale selekcije. U slu~aju da Komisija za takmi~ewe nacionalnih selekcija FIFA prihvati promenu termina, utakmica bi bila odigrana 8. septembra sa po~etkom u 16.00 sati. Z. R.

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA IGOR PAVLI^I] PODR@AOGRADSKIFUDBALSKISAVEZ:Gradona~elnik NovogSadaIgorPavli~i}primiojepredstavnikeklubova~lanovaFudbalskogsavezaNovogSadapovodommanifestacije„Dani fudbala”,kojaseodvijanaterenimaProletera iCrvenezvezde. Ciq manifestacije je da se popularizuje fudbal, posebno kod

17

FSS DODELIO PRIZNAWA NAJBOQIMA

ZlatnaloptaKolarovu iJovanovi}u Na prigodnoj sve~anosti rukovodstvo Fudbalskog saveza stavilo je ta~ku na godinu u kojoj nam fudbal nije podario previ{e radosti. Progla{eni su najboqi u godini na izmaku u konkurenciji igra~a i trenera. Na osnovu prispelih predloga, jednoglasno je odlu~eno da za najboqeg trenera Srbije u 2011. godini bude izabran Ivan Jovanovi} (Apoel iz Nikozije), a za najboqeg igra~a Aleksandar Kolarov, defanzivac Man~ester sitija i reprezentativac. Wima su pripali vredni trofeji Zlatna lopta FSS. Jovanovi} je do sada trenirao Niki Volos, Iraklis, Panahaiki i u dva navrata Apoel. Sa kiparskim timom je do sada osvojio tri titule {ampiona, jednu titulu u nacionalnom Kupu i ~etiri trofeja u Superkupu. Dva puta je predvodio Apoel do grupne faze Lige {ampiona, a ove sezone je obezbedio plasman u osminu finala najelitnijeg kontinentalnog takmi~ewa i to kao pobednik grupe.

Kolarov je dres nacionalnogt ima do sada obla~io 27 puta. Re~ je o igra~u koji je sa mladom reprezentacijom Srbije 2007. godine bio vice{ampion Evrope na takmi~ewu odr`anom u Holandiji, godinu dana kasnije bio je u~esnik Olimpijskih igara u Pekingu, a 2010. godine i Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Kolarov je standardni reprezentativac na{e zemqe i fudbaler koji je ostavio najboqi utisak u prethodnoj godini igraju}i za nacionalni tim. Sa Man~ester sitijem je u maju ove godine osvojio trofej u Kupu Engleske, {to je bila prva titula za ovaj klub posle 35 godina. Dosada{wi laureati u konkurenciji trenera godine bili su: Ilija Petkovi}, Qubi{a Tumbakovi}, Miroslav \uki}, Slavi{a Jokanovi}, Radomir Anti} i Milovan Rajevac, a u konkurenciji igra~a po dve titule su do sada osvajali Nemawa Vidi} i Dejan Stankovi}, a po jednu Nikola @igi} i Milo{ Krasi}. Z. Rangelov

DRAGOQUB VUKADINOVI], FUNKCIONER PARTIZANA

Bi}eikrivi~nihprijava Dugogodi{wi funkcioner u Partizanu, sada{wi ~lan Upravnog odbora Dragoqub Vukadinovi} iza{ao je pred novinare dan posle sednice na kojij je Mladenu Krstaji}u uru~en otkaz. - Tako je moralo da bude - po~eo je pri~u predsednik holdinga

Sa[kotima 8.septembra Predstavnici {kotske polici je i po seb no Ode qe wa iz Glazgova, a na osnovu sopstvene procene i iskustava iz pro{lo sti, obra ti li su se FS [kotske sa zahtevom da prva utakmica kvalifikacionog ciklu sa za Svet sko pr ven stvo 2014. godine u Brazilu, a u kojoj }e se sastati [kotska i Srbija, bude odigrana 8. septembra 2012. godine, dan kasnije u odnosu na ranije odre|eni termin. FS [kotske se obratio zvani~no FS Srbije, a na{a organizacija se u na~elu slo`ila sa obrazlo`enim zahtevom. Kona~na odluka je na organi ma FI FA, ko ja ru ko vo di takmi~ewem.

sreda28.decembar2011.

„Metalac” iz Gorweg Milanovca. - Svi smo povre|eni zbog neistina iznetih u javnost, a vezanih za pare od Lige {ampiona i tvrdwe Krstaji}a da sportski sektor radi kako treba za razliku od uprave. Morali smo da se za{titimo. On je dodao da je neko mudar iz vrhu{ke kluba morao da interveni{e.

- Neko je morao da napravi pozitivnu atmosferu... Ne sme da postoji podela na sportski i nesportski deo kluba. Razmi{qa se o Krstaji}evom nasledniku. - Sportski direktor }e biti neko od na{ih proslavqenih igra~a. Za sada su ~etiri imena u igri. O tome }emo razgovarati posle Nove godine. Ni Vukadinovi} nema informaciju da Stanojevi} vi{e nije trener, ali priznaje da se ve} planira novi. - Nemamo jedno ime na umu, ve} 13. Vukadinovi} je posle Krstaji}evih optu`bi iznetih u javnost pro{le nedeqe rekao da zbog toga mora da bude krivi~nih prijava, ~ak i da neko mora u zatvor. - Ne brinite, bi}e i toga. Izdali smo nalog na{em Nadzornom odboru da, kao i revizorska ku}a, izvr{e proveru finansija. Vide}emo da li }e biti elemenata da se neko prijavi nadle`nim organima zbog toga ili zbog davawa la`nih izjava. Vukadinovi} je istakao i da je na sednici Upravnog odbora diskutovano o buxetu. - U~e{}e u Ligi {ampiona pro{le sezone omogu}ilo nam je vra}awe nasle|enih dugova. Revizor-

mla|ihkategorija,kaoi`enskifudbal.Gradjeobezbedio1,2milionadinarazanabavkusportskeopremeirekvizita. PredsednikFSNS\or|e@uti}naglasiojedajeu Savezu51 klubi5.700registrovanihfudbalera. -Qudikojisuodgovornizafunkcionisawefudbalskihklubova FSNS rade to na volonterskoj bazi. Prona{li smo na~in da im

ska ku}a radi izve{taj za ~etiri godine. Vide}ete. Upitan da li ~lanovi Upravnog odbora ula`u pare u klub, odgovorio je: - Tri do ~etiri miliona... Dajemo kad treba. To se vodi kao pozajmica. To zna~i da svaki ~lan treba da dobije pare nazad. - Naravno. Koliko dajete vi pitawem je Vukadinovi} uzvratio novinarima i dodao:- Postoji modelitet po kome dajemo pare, a da li ih se odri~emo ili ne, to je na{a stvar. Ne prizivajte |avola... Ne}u da zavirujem qudima u xep. Predsednik daje pola miliona evra, ali za{to to ikoga interesuje. Ra~une pola`emo Skup{tini. U razli~itim pri~ama o klupskom buxetu pomiwale su se cifre od 15 do 20 miliona evra. - Savi} je prodat za sedam miliona, od kojih je 40 odsto oti{lo BSK-u. Ako smo imali 20 miliona i dali tri, ostalo nam je 17. Tu je nastala zabuna. Osvrnuo se Vukadinovi} na rad uprave u prethodne ~etiri godine. - U tom periodu anga`ovali smo po trojicu trenera po~etnika i sportskih direktora - po~etnika. I bili smo {ampioni. A sada neko ho}e da nam pripi{e da ni{ta nismo radili. Potpisujem da }emo i ove sezone biti prvaci i to sa bar 15 bodova prednosti - istakao je Dragoqub Vukadinovi}.

DRAGAN \URI], PREDSEDNIK PARTIZANA

Neka Stanojevi} odlu~i

Predsednik Partizana Dragan \uri} odazvao se pozivu MONDA dan posle sednice Upravnog odbora na kome je Mladen Krstaji} smewen sa mesta sportskog direktora. Iako je trener Aleksandar Stanojevi} najavio ostavku, \uri} i daqe o~ekuje wegovu kona~nu odluku. - Stanojevi} je dobio podr{ku Upravnog odbora. Re{i}emo brzo tu situaciju, u naredna dva-tri dana, a ve} radimo i na alternativnim re{ewima i u igri su velika imena - rekao je \uri}. Prvi ~ovek crno-belih nije `eleo da komentari{e Krstaji}ev nastup posle sednice UO i dodao da }e se oglasiti posle konferencije za medije biv{eg sportskog direktora, koji je obra}awe javnosti pomerio za sredu. \uri} je planirao da okupi igra~e Partizana koji su trenutno u Srbiji i da im se obrati. Me|utim, od tog sastanka ne}e biti ni{ta. - Bila je ideja da se vidim sa igra~ima, ali verovatno danas ne}u sti}i - saop{tio je Dragan \uri}.

pomognemodaobezbederekviziteiopremu.Sportskiterenisu najboqemestozaodrastawedece,afudbaljejedanodnajmasovnijih sportova, {to nas je i opredelilo da pomognemo, kako bi mladisportistiimali{toboqeuslovedatreniraju–istakaoje Pavli~i}. D. Ig.


18

sport

sreda28.decembar2011.

PE]IN^ANI IZABRALI NAJBOQE

Uznaku fudbala

U tradicionalnom izboru najboqih ekipa i sportista, koji je organizovao Sportski savez op{tinePe}inci,zanajboquseniorsku ekipu izabran je Dowi Srem,~lanPrvefudbalskelige, dokjeTekvondoklubZmajizPe}inaca najboqa juniorska ekipa. Laureati u pojedina~noj konkurenciji:senior–Milo{Josimov (FKDowiSrem),junior–Dragana Naji} (TK Zmaj), trener – Tomislav ]irkovi} (FK Dowi Srem, kadeti), sportski radnik – Milovan Petrovi} (FK Sloven, Siba~), zaslu`ni sportski radnik(preko25godinaradausportu) – Milan Rogi} (FK Srem, Sremski Mihaqevci), sportista aktivanudrugojsredini–Milo{ Miji}(OFKBeograd). U {kolskom sportu najuspe{niji su: O[ „Du{an Jerkovi} U~a“iz[imanovaca,MarijoAra~i}(O[„Du{anJerkovi}U~a“), Slobodanka Te{manovi} (O[ „SlobodanBaji}Paja“,Pe}inci) i pedagog fizi~ke kulture Bojan @ivani} (O[ „Du{an Jerkovi} U~a“). @. Radivojevi} NA POMOLU ZANIMQIV TRANSFER

Interpu{ta Snajdera uJunajted? Man~esterjunajtedmogaobida dobije Veslija Snajdera od Intera. Posle protra}enog pro{logleta,tokomkojegsuuzaludno poku{avali da ga dovedu, na Old Trafordu dobi}e novu priliku u januarskom prelaznom roku,aengleskinovinaritvrdida }e im tada posao biti zna~ajno olak{an, jer Inter planira da prodaHolan|anina.Zbogpovreda Snajder je malo igrao ove sezone za Inter, koji se nalazi u konstantnompaduformeirezultata odkadajeusezoni2009/10,sa@ozeom Muriwom, osvojio sve {to se osvojiti mo`e.To frustrira, kolikonavija~eIntera,tolikoi samogSnajdera,kojismatradabi titule morao da potra`i na nekom drugom mestu, nakon {to je Italiju pokorio sa Interom, [panijusaRealMadridom,aHolandiju sa Ajaksom.Menaxer Junajteda ser Aleks Ferguson priznao je da }e morati da porazmisli o kupovini ove zime, s obziromnatodajeekipupogodilaserija te{kih povreda, da su kapitenNemawaVidi}iDarenFle~er zavr{ili sezonu, a da su te{ke povrede zaradili Anderson, Fabio, Tom Kleverli, E{li Jang... Ukolikobiprihvatiodapre|e na Old Traford, Snajder (27) bi moraodazaboravinasvojuastronomskuplatuuInteru,kojaiznosi200.000funtinedeqno.Trener InteraKlaudioRanijerinadase da ne}e izgubiti fenomenalnog plejmejkeraovezime. -Ne`elimnidarazmi{qamo timuInterabezSnajderauwemu, jerjeonperonana{ojkapi-rekaojeRanijeri,kojijepotomdodaodawegovere~inisupresudne idajetopravopitawezapredsednikaklubaMasimaMoratija. Snajder je igrao za Ajaks od 2002.doleta2007.godine,kadaga je tada{wi sportski direktor Reala Predrag Mijatovi} doveo u Madrid za 27 miliona evra. SnajderjeosvojiotitulusaRealom,alijeodlaskomMijatovi}a idolaskomsada{wegpredsednika Florentina Pereza ozna~en kao vi{ak u kampawi za dobijawe Kake i Kristijana Ronalda, pajezasvega15milionaevrado{ao u Inter na leto 2009. godine.Odmahjedobiobroj10utimu @ozea Muriwa i postao igra~ oko kojeg se sve vrtelo. Fantasti~nusezonunaklupskomnivou potvrdio je narednog leta na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi2010.godine,kadajestigao do finala sa reprezentacijomHolandije.Odtada,kaoiInter,Snajdertiwai~ekapromenukoja}egavratitiufudbalsku elitu. Ta promena mogla bi da budeidrugeprirode,akoInter ovezimesa~uvanajboqegigra~a i dovede trenera Lu}ana Spaletija, koji bi mogao da promeni sporiritamnerazura.

dnevnik

SUBOTI^ANI IZABRALI NAJUSPE[NIJE U 2011. GODINI

BranimirAleksi}najboqisenior Tradicionalanizbornajboqih sportista Subotice, koja se odr`ava jo{ od 1961. godine, odr`ana je u prepunoj Velikojve}niciGradskeku}e. Sa{a Vu~ini}, gradona~elnikSubotice,uru~iojevelike prelazne pehare najboqem sportistisenioruBranimiru Aleksi}u, golmanu FK Spartak ZV i kapitenu @enskog fudb als kog klub a Spart ak Violeti Slovi} za najboqu ekipuu2011.godini.Priznawimasudarivaniinajboqiu kategorijijunioraipionira. Za najboqeg juniora izabran je odbojka{ Spartaka  Luka Medi},dokjeMilica[o{tarec, pliva~ica Spartaka, najboqapionirka. –Velikamije~ast{tosam se na{ao na listi najboqih sport is ta Sub ot ic e, zai s ta nisamo~ekivaoda}ubitinajboqi.Vidimkakvasusveimenadobijalaovopriznaweizaistasampo~astvan{tosenalazim me|u legendama suboti~kogsporta.Priznaweprija,alijesvakakoivelikipodstrekdajo{boqeradimidajem maksimum na golu Sparta-

kainagolumladereprezentacije Srbije – kazao je BranimirAleksi}. Podeqenasuiposebnapriznawazarazvojsporta.Wihsu ove godine poneli: Dru{tvo invalida Subotice, Tomislav Siv i}, Stip an Vert, Jul ij e Korhec,Du{anBartalo{,VaterpoloekipaSpartakado16 godina, Sawa Malagurski, Gabor Sagm ajs ter, Ruk om etn i klub Spartak Vojput i Ivica Kajdo~i. Rang lista najboqih seniora: Branimir Aleksi} (fudbal), Gab or Kas a (bic ik lizam), Dejan Frawkovi} (rvawe), Adela Heli} (odbojka), Leh el Nem et (jed ril i~ arstvo), Dijana [ef~i} (atletik a), Dej an Pei } Tuk uq ac (dizawetegova),LivijaSanto (kuglawe),AtilaFeje{(streli~arstvo), Zvezdan Vidakovi}(hokejnaledu). Ranglista najboqih juniora: Luka Medi} (odbojka), Vawa Ba~i}(boks),DanicaRadenkovi}(odbojka),MilanPoledica (karate), Roland Bin (rvawe), Novak^abarkapa({ah),Dario Nim~evi} (biciklizam), Dejan

Nagra|enisportistiSubotice

Ivkovi} (kik-boks), Martin Ma~kovi}(veslawe),AlenKujunxi}(kuglawe). Ranglista najboqih pionira:Milica[o{tarec(plivawe), Jovana Ili} (atletika), Boj an Ra{ kov i} (pliv aw e), Tama{ Kajdo~i (dizawe tegova), Lun a Jov i} (atlet ik a), Ema Pa} i/Eme{ e Pur uck i (ves law e), Kris tij an Juh as (tenis), Bojana Kqaji} (ma~evawe), Robert Duda{ (rvawe), MarkoKqaji}(ma~evawe). Ranglista najboqih klubova: @ens ki fudb als ki klub Spartak, @enski odbojka{ki klubSpartak,Klubdiza~ategovaSpartak. Priutnima su se obratili Mod est Dul i}, pok raj ins ki sekretarzasportiomladinu, Sr| an Vu~ ur ev i}, preds tavnik Konzorcijuma „Suboti~kih novina“ i Sa{a Vu~ini}, gradona~elnik Subotice, dok je kroz video zapis Nemawa Simovi}, ~lan Gradskog ve}a Subotice zadu`en za sport i omladinu, predstavio kako je Suboticanapredovalausportuuproteklomperiodu. N. S.

KK BA^KA TOPOLA OBELE@ILA 65 GODINA POSTOJAWA

Podmladakgarantuje svetlubudu}nost Ko{arka{ki klub Topola iz Ba~ke Topole obele`io je zna~ajanjubilej-65godinapostojawa, a ujedno je obavqena i promocijamladihigra~a,kojibiu narednom periodu trebalo da nastavesvetlutradicijuko{arke u ovoj sredini. Vi{e od stotinumladihko{arka{a,potpo-

papodimenomKKAIK,apotom dobijadana{weime,podkojimu sezoni 2004/2005. ulazi u Prvu srpskuligu. Pod obru~ima u Ba~koj Topoli stasali su mnoga poznata ko{arka{ka imena. Dugogodi{wi igra~ na{a dva najtrofejnija kluba,PartizanaiCrveneZve-

samo kroz fizi~ke aktivnosti, ve}iminapsihi~komplanupoma`emo da zdravo odrastaju, nastoje}i da postanu mnogo ja~e i ~vr{}eosobe-rekaojesportski direktor KK Topola Sa{a Jawi},najaviv{idaklubimauplanudasepro{iriinaokolnasela Baj{u, Staru Moravicu, Kri-

ninga nedeqno, dok se najmla|a deca stara od sedam do deset godina okupqaju u dve {kole ko{arke. - U planu je da se u narednom periodupokrenusekcijekojebi okupilejo{ve}ibrojdece,koja bi nakon savladanih osnova u {koliko{arkedolazilauklub

i koordinator rada sa mladim selekcijamaMilanHini},isti~u}idajetokomprethodnegodine odr`ano oko 500 treninga i odigrano oko 100 utakmica najmla|ihko{arka{a. Dve ekipe mla|ih kategorija (deca ro|ena 1997,1998,1999. godine)trenutnosetakmi~euVi-

Mla|eselekcijeTopolepromovisaneprilikomobele`avawajubileja

mognuti seniorima i veteranima,nagovestilajeda}eko{arka i narednih decenija u sportsku salu mamiti veliki broj gledalaca, u o~ekivawu da }e mnogi odtihtalenatastasatiukvalitetneigra~e. Ko{arka je u Ba~koj Topoli za`ivela9.maja1946.godine,kada su prve table postavqene na terenima napu{tenog teniskog igrali{taugradskomparku.Od tadapadodanasprevaqenjedug put u razvoju ko{arke u Ba~koj Topoli.Prvozvani~nopredstavqawe bilo je u prijateqskoj utakmiciprotivSlobodeizSubotice,kojajeozna~ilapo~etak ba~kotopolske ko{arka{ke pri~e koja ovaj uzoran kolektiv svrstava me|u najstarije ko{arka{kekluboveuSrbiji. Najboqa generacija u istorijikluba,predvo|enabra}omHini}, bra}om Jovi~i}, Feherom, Bendom i ostalima, stasala je sedamdesetih godina pro{log veka.SalaO[„^akiLajo{„bivala je tada premala da primi sve zaqubenike i navija~e ko{arke.Idanasonine{tostariji prepri~avaju nezaboravne utakmice s Lifamom iz Stare Pazove,zakojusuigraliproslavqenireprezentativciSimonovi} i Vu~ini}, zatim protiv NAP-aizNovogSada,Vrbasai @elezni~ara iz In|ije. Od 1991.do2003.godineklubnastu-

zde, a danas poslovni direktor crno-belih Mla|an [ilobad najpoznatije je ime koje je klub iznedrio. Tako|e, treba spomenuti Vukoja Muhadinovi}a, An|elkaMandi}a,IgoraVatraqa, Vasi}a,Jan~ikina,kojisuimali zapa`enekarijereudoma}imiu inostranim klubovima. Od aktivnihko{arka{atusuudresu Hemofarm [tade Marko [utalo i Nikola Tutu{, koji se ove sezonetakmi~iuUkrajini.Svoj doprinosrazvojuko{arkeuBa~kojTopolidalisuipoznatitreneri: Janko Lukovski, Sre}ko Sekulovi}, Bogdan Stanojevi},Goran Vrki}, Braco Mitrovi},NevenFilipLueti}i,asada briga o seniorskoj ekipi u Prvoj srpskoj ligi poverena je BobanuLuki}u. SeniorskaekipaTopoleu{estoj uzastopnoj sezoni u Prvoj srpskoj ligi nastupa sa ovim igra~ima: Ivanom Lackovi}em, MilanomStanojevi}em,Markom Radovi}em, Markom Svorcanom, Milo{em Savi}em, mladim Nikolom \ur|evi}em... Pored senirske ekipe, u klubu trenutno trenirastotinakdece,triputa vi{e nego pre godinu i po dana. U planu je da se taj broj pove}a na150do200idaBa~kaTopolau Srbiji postane prepoznatqiva poradusamla|imkategorijama. - Rade}i sa decom direktno uti~emo na wihov razvoj, ali ne

SeniorskaekipaTopole{estusezonuigrauPrvojsrpskojligi

vaju,NovoOrahovoiPa~ir,ukojimasenekadaigralako{arka. Deca svakodnevno treniraju u ~etiri sale, u O[ „Nikola Tesla”,umalojivelikojsaliO[ „^akiLajo{„,kaoiusaliGimnazije.Postoje~etiritrena`ne grupe koje imaju po ~etiri tre-

na usavr{avawe. Isto tako se planiraidaseorganizujeba~kotopolska liga u kojoj bi se takmi~ilo nekoliko ekipa, te deca nebimoraladaputujuzbogutakmica,ve}bisesvede{avaloovde u Osnovnoj {koli „^aki Lajo{„-predstaviojeidejetrener

baligi,aodjanuarabisatakmi~ewimatrebalodazapo~nuideca ro|ena 2000. i 2001. godine. Qubav prema sportu zajedni~ka jezasve~lanoveklubau`eqida deceizoveop{tinepostanunosiociigreprvogtima. Tekst i foto: M. Mitrovi}


SPORT

c m y

dnevnik

sreda28.decembar2011.

19

49.TRADICIONALNI„DNEVNIKOV”TURNIRUMALOMFUDBALU

Ve~euzbu|ewaipreokreta Sjajne utakmice u seniorskoj konkurenciji obele`ile su tre }i dan Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu. Pregr{t uzbu|ewa i nekoliko preokreta priu{tili su gledaocima u`ivawe, {to je najboqa pozivnica da tribine male sale Spensa budu sve popuwenije. Turnir se zahuktava, neke ekipe ve} su istakle kandidaturu za najvi{i pla sman, a pra va uz bu |e wa o~igledno tek predstoje. Tre}eg dana 49. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu u Novom Sadu prikazane su dopadqive utakmice, a ve} na sa mom star tu odu {e vi li su mla|i pioniri Kinka za koje igraju de~aci Indeksa i Juniori koje predstavqaju mali{a ni [aj ka {a iz Ko vi qa. Pobedio je Kinko 7:3, a posle vo|stva od 6:0 ~inilo se da }e to biti vi{e nego ubedqiva po be da. Ipak, po `r tvo va ni Koviq~ani uspeli su da smawe na 6:3, ali je to bilo sve {to su uradili. Slede}a utakmica u kojoj su igrali Zora iz Veternika i Kruna boje iz Bukovca zavr{ena je bez golova. U duelu pionira FK Indeks i OFK Slavija de~aci sa |a~kog igrali{ta su bili boqi pobediv{i sa 4:0, a istakao se trostruki strelac Du{an Kr~o. U me~u kadeta Indeks Bojs je uzaludno je ~ekao rivale iz Borca, a po{to se oni nisu pojavili me~ je registrovan slu`benim rezultatom u korist Indeksa. Pr vu utak mi cu u se ni or skom pro gra mu otvo ri li su

Utakmica izme|u Kafea „Rene” i Mimade lajna zavr{ena remijem

i doneo svojoj ekipi ~etvrti bod u grupi. Sve je pr{talo na parketu u utakmici Kafana Biblioteka - Kafe Apolon. Malo ko je o~ekivao da }e posle vo|stva

jedna~i, nego da i ubedqivo po be di. Upr kos is kqu ~e wu iskusnog Darka Drini}a na dva minuta prvo je Danilo Sekuli} smawio vo|stvo Apolona, da bi Bor ko Pa vlo vi}

Foto:S.[u{wevi}

Asani, Danilo Sekuli} i Ogwen Damwanovi} iz sedmerca. Jedan od najve}ih favorita tur ni ra Ka fe Dva kra qa imao je lak posao u duelu sa Aleksandar gradwom. Du{an

smawio je na 3:1, ali to je bilo sve od Aleksandar gradwe, po{to su svojim drugim golom Raki}, a potom i Trivunovi} postavili kona~an rezultat. Ekipa Sport hausa koja je prvu utakmicu u grupi pobedila 1:0 u utorak je morala da pru`i ruku rivalima iz ekipe Ka fe pi ce ri ja Ug ner. Iako na dresovima ove ekipe pi{e da je iz Ka}a za wu igraju fudbaleri iz Vrbasa. Povela je Kafe picerija auto golom Miroslava Vislavskog, da bi @eqko A}anski povisio na 2:0, a sa jo{ dva pogotka Marka Novakovi}a Kafe picerija Ugner pokazala je da s pravom ra~una na plasman u samu zavr{nicu.

doveo Akva tehniku u vo|stvo (oba gola je postigao iz sedmerca), da bi sjajnim pogotkom iz slobodnog udarca Namawa Miqanovi} povisio na 3:1. Ta~ku na pobedu Temerinaca stavio je Dragan Tomi} posle izvanredne akcije. Mo `da naj u zbu dqi vi ja utakmica u seniorskoj konkuren ci ji vi |e na je u du e lu Xun gla {i - Teh no mer 3:4. Xungla{e je predvodio prvotimac beogradskog Rada Ivan Roga~, koji je ponikao u novosadskom Ajaksu, dok su za Tehnomer igrali Futo`ani. Golom Mihajla Berowe poveo je Tehnomer, koji je pobedom `eleo da obezbedi daqi prolaz, jer je prvu utakmicu odigrao

Rezultati Kinko-Juniori Zora-Krunaboje

Mla|ipioniri

FKIndeks-OFKSlavija

Pioniri

Kadeti IndeksBojs-Borac NoviSadDetelinara-Erkerplus Seniori KafeRene-Mimadalajn KafanaBiblioteka-KafeApolon KafeDvakraqa-Aleksandargradwa Sporthaus-KafepicerijaUgner OFKFutog-AkvatehnikaZori} Yungla{i-Tehnomer Zora-Akvapark Sve je pr{talo u duelu izme|u Kafane „Biblioteka” i Kafea „Apolon”

Kafe Rene i Mimada lajn, a rezultat je bio nere{en - 1:1. Strelac za Kafe Rene bio je Vukovi}, a izjedna~io je Gaji}

Apolona od 2:0 u prvom poluvre me nu (strel ci Mla de no vi} i Miqani}) Kafe Biblioteka uspeti, ne samo da iz-

PROGRAM

Sreda 14.00: Tigrovi – Crvena zvezda (p) 14.35: Kafe Apolon – FK Vojvodina (p) 15.10: Beli dvori – Autoprevoznik [uca (p) 15.45: Mlade nade – Red bojs (k) 16.20: Vi{a tehni~ka {kola - Sportsko udru`ewe Tehnolog (s) 16.55: Adrijana staklo Mili}evi} – Fabrika `ice Lampone (s) 17.30: Agromarket – La Bratawa pala~inkarnica (s) 18.05: Vitorog promet – Fortuna (s) 18.40: Kafe-bar Maca – Ma pod (s) 19.15: Mihajlo MDM – Gold skor (s) 19.50: Bilijard klub Trle – Promist (k) 20.25: Lavovi – Kuhiwa kao nekad (k)

udarcem sa sedam metara porav nao re zul tat. Is ku sni ji igra~i prvoliga{a sa Slane bare do kraja su obezbedili sigurnu pobedu, a preostala tri gola postigli su Halil

Trivunovi} doveo je favorita u vo| stvo, da bi oset nu prednost obezbedili golovima \or|e Celin i Zoran Raki}. Kada je po~elo drugo polu vre me Ne boj {a Si ni ki}

Veterani

OFK Futog poveo je u me~u sa Akva tehnikom Zori} (Temerin), ali je posle gola Draga na \u ra {i no vi }a iz sed merca Futo{ka ekipa izgubila dah. Prvo je \uro Zec izjedna~io, a potom u nastavku i

7:3 0:0 4:0 3:0(sl.r.) 1:4 1:1 5:2 5:1 0:4 1:4 3:4 3:4

1:1. Ipak, Aleksandar Grkovi} izjedna~uju}im golom produ`io je neizvesnost, da bi Futo`ani ponovo poveli pogotkom Ardali}a. Na 2:2 izjedna~io je Damir Zeqko, a zatim je lepim golom Sr|an Be}eli} preokrenuo rezultat u korist Xungla{a. Nije se dugo ~ekalo na izjedna~ewe koji je Futo`anima obezbedio @ivan Jelin iz sedmerca, a novo vo|stvo za Tehnomer postigao je Mihajlo Berowa, da bi se prava bitka tek tada rasplamsala. Zbog nesportskog pona{awa igra~ Xungla{a Milan Mu{icki iskqu~en je bio do kraja utakmice, {to je svakako bio kqu~ni momenat, jer je svoje drugove ostavio broj~ano oslabqene, pa su Futo`ani odbranili ste~enu prednost. S.Savi}


20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda28.decembar2011.

NIKOQDANSKITURNIR

dnevnik

KRASOJENOTARO[,DOBITNIKSPARTAKOVENAGRADE ZA@IVOTNODELO

In|i} ubedqivo Si nonimnovosadskog Uprostorijama[KMladost izNovePazoveodigran je Nikoqdanskibrzopotezniturnir u znak se}awa na preminule {ahisteovogklubaNikoluGagi}aGareta,MilanaMarkovi}a i druge. Klub koji ima veoma bogatu tradiciju odlu~io se, umes to tard ic io n aln og otvorenog vikend turnira, da akcenatovogputastavinapromocijuigra~aizstaropazova~keop{tineibliskogokru`ewa.Uveomajakojkonkurenciji ubedqivojepobediomladiIM Aleksandar In|i} i pokazao da nije slu~ajno trenutno najve}anadasrpskog{aha. Plasman: 1. Aleksandar In|i}9,5,2.GoranN.Todorovi} 8, 3-4. @ivojin Gavri}, Vladimir Klasan 7,5, 5. Du{an In|i}7,6-8.DraganBaki},SlavkoRosi},IvanZobenica6,5,914. Sin i{ a Pez eq, Tig ran Okiq, Nikola Elez, Danilo Cerovi},SlavkoAzari},Dragan Moldovanovi} 6, 15-16. Jovan Vukovi}, Milan Skoko 5, 17-18. Dragan Mitrovi}, StefanQu{i}4,19-20.GoranGr~i}, Predrag Brestovac 3, 21. Filip Kova~evi} 2, 22. Nenad Carevi}0. SIMULTANKAKOVA^EVI]A UN[K-u

[est remijaza talente

U Novosadskom {ahovskom klubu, a u organizaciji [S Novog Sada, odr`an je jedan zai s ta simp at i~ an i zan imqiv{ahovskidoga|aj:velemajstor Aleksandar Kova~evi}, reprezentativac Srbije, priredio je simultanku na 19 tabli protiv novosadskih talenata. Pored onih starijih, koji su ve} poznati u kadetskom {ahu, igralo je i nekoliko pred{kolaca i |aka prvaka, koji bi tek trebalo da postanu redovni u~esnici de~jih turnira. U~esnici su protiv velemajstorapru`ili`estok otporiremizirali{estpartij a (Dej an Omorj an, Igor Nedeqkovi}, Ma{a Milivojevi}, Nikola Pani}, Uro{ Milakovi}iDavidOmorjan). Igralisujo{:MarinaMiqani}, Petra Supi}, Mia Mi}in,IvaVujkov,TijanaOstoji}, David Boro{, Veselin i Dav id Laz i}, Mark o Mar o{an, Vuk Koji}, David Ada{evi},BranislavMili~evi} iBo`idarTomi}. Doma}ini simultanke su bili @ivko Ubiparip i Milorad Lazi}, a me|u gostima je bio i velemajstor Petar Popovi}. @.M.

PROBLEMBR.369

Belidajemat udvapoteza Gvozdijak&Labai „Pat&Mat”,1994.

ivojvo|anskog{aha

FIDE majstor i {ahovski trener Krasoje Notaro{ u posledwihpetdecenijajejedanod sinonima za {ahovski `ivot Novog Sada i Vojvodine. Ceo svoj radni vek proveo je u svom Novosadskom {ahovskom klubu, koji je zahvaquju}i i wegovom doprinosu bio i ostao jedan od najboqih na ovim prostorima. Nedavno je oti{ao u zaslu`enu penziju a kruna wegovog dugogodi{weg rada je nagrada “Jovan Miki} – Spartak” za `ivotno delo za 2011. godinu. Tim povodom obratili smo se Notaro{u daobele`motajzna~ajandoga|aj u biografiji ovog poznatog {ahovskogradnika.  Kada ste po~eli da se bavite {ahom? -UNovosadski{ahovskiklub upisaosamsesa12godina,oktobra1958,iostaododanas.Prvotimac kluba postao sam 1964. i igrao sve do 2000. kada sam prepustio mesto mla|im snagama. ZaN[Ksamnastupaona18prvoliga{kih takmi~ewa i odigrao preko 400 me~eva. Drugi samnalistipobrojuodigranih partija, odmah iza Antona De`ea. Titulu majstora osvojio sam 1976. a FIDE majstor sam postao1978.  Prvenstvo Novog Sada ne mo`e se zamisliti bez vas… -Naprvenstvugradaigramod 1965. neprekidno i do sada sam nastupao44puta.Utomperiodu biosam9putaprvakgrada.@eqamijedadostignemrekordlegendarnogdrRadu{kaIli}akoji je nastupao na 46 uzastopnih prvenstava.Vi{eod30putasam igraoinaprvenstvuVojvodine, averujemdajeitojedanodnajbrojnijih nastupa. Na`alost, posledwe dve godine nisam mogaodanastupamjersuga“uzurpatori”u[ahovskomsavezuVojvodineukinuli.  Desetak puta igrali ste i na vrlo jakim velemajstorskim turnirima. - Da, na tim turnirima odmeravaosamsnageisatakvim{ahovskim veli~inama kao {to su biv{iprvaksvetaMihailTaq, zatimGelerom,Gligori}emIvkovom, Hortom, Olafsonom i mnogimdrugima.  Vi ste i {ahovski trener. -NaKor~uli1969.godinezavr{iosamseminarza{ahovske instruktore, a 1976. trenerski kurs koji je vodio sovjetski velemajstoristru~wakEdvardGufeqd. Kao {ahovski instruk-

skim radom pripomogao sam osnivawu mnogih {ahovskih klubovaa~estoimidanaspoma`emuorganizacionompogledu.  I {ahovski sudija ste. - Na ve} pomenutom seminaru postao sam i jedan od najmla|ih republi~kihsudija,kasnijeisavezni. Ispuwavam uslove i za me|unarodnozvawe,aliminedostaje poznavawe nekog od svetskihjezika.Iakosamdugogodinabioaktivanigra~,~estosam na raznim turnirima obavqao du`nosti{ahovskogsudije.Sudio sam mnoga {ahovska takmi~ewa, po~ev od stotine brzopoteznih i kategornih turnira, prekoradni~ko-sportskihigara iinvalidskihtakmi~ewa,dovelemajstorskih turnira, dr`avnih{ampionataiprvihliga.  I organizator ste. - Pored mnogih amaterskih takmi~ewa,u~estvovaosamuorganizaciji i na dvadesetak vrhunskihtakmi~ewaugradu.Priznawetogmogradajebilo~lanstvo u Organizacionom odboru 29. {ahovske olimpijade 1990. godine, {to je najve}e sportsko takmi~ewekojejeorganizovano una{emgradu.  I funkcioner ste. -Tosusvebileradnefunkcije. U svom klubu sam bio na raznim funkcijama, zatim u {a-

hovskim savezima Novog Sada i Vojvodine, gde sam du`i period biopredsednikTakmi~arskekomisije, {ahovskim savezima JugoslavijeiSrbije,gdesamutri mandata bio ~lan Takmi~arske komisije.

 Va{ doprinos u radu i o~uvawu tradicije N[K-a je nemerqiv. -N[Kjenajstariji{ahovski klubnaBalkanuijednajeodnajstarijih sportskih institucija uVojvodini,kojaneprekidnoradiodsvogosnivawa1922.godine. Zajedno sa Slavkom Stanojevi}em, koautor sam monografije “Novosadski {ahovski klub 1922-1977”, izdate povodom 75. godi{wice N[K-a. Spremamo se da je dopunimo podacima do 2012.godine.  Iz ovog razgovora zakqu~ujemo da je ova presti`na nagrada za `ivotno delo oti{la u prave ruke. Da li ste vi jedini od {ahovskih radnika nosilac Spartakove nagrade? - Dobiti nagradu koja nosi imeizuzetnogsportistei~oveka Jovana Miki}a Spartaka i kojasedodequjevi{eod40godina, a dobitnika je vi{e od 800, me|ukojimasuimnogesportske legende,izuzetnaje~astizadovoqstvoikrunarada.Od{ahovskihradnikadosadasujedobili i Tihomir Acketa, Vladislav [qivi}idrZoranStojanovi}, zatim Tereza [tadler i Petar Popovi} kao igra~i i Du{an Bu}ankao{ahovskinovinar. BogoqubDankovi}

„DNEVNIKOVA”[KOLA[AHA(13)

Slobodan pe{ak

Pe{ak koji je udaqen od mesta doga|aja,anasvomputunemaprotivni~kih pe{aka naziva se udaqenimslobodwakom.Poznatojeda primaterijalnojravnote`isnaga prednost ima ona strana ~iji je slobodni pe{ak daqe napredovao, daklevremeimaodlu~uju}izna~aj. Razumesedaiutakvimzavr{nicama postoji veliki broj izuzetaka, na primer boqi polo`aj kraqa u nekim slu~ajevima uspe{no mo`e da neutrali{e dejstvo protivni~kogudaqenogslobodwaka.

Slobodanpe{ak nakrilu

Re{ewe problema br. 367 (Arnoldo Elerman, “II Due Mo{e”,1960.)sapozicijom:beli– Kc8,Df6,Te4,Le8,Sd4,Sd8,pe{acib4,d3,e5,f3;crni–Kd5, Dg4, Tc1, Se3, Sg3, pe{aci a5, c6, e2, e6, f4; je 1.S8:e6! Na 1...D:e6+ sledi 2.D:e6 mat. Na 1...a:b4 sledi 2.De6 mat. Na 1...Sc4 sledi 2.L:c6 mat. Na 1...S(?)f5 sledi 2.Sc7 mat. Na 1...S:e4sledi2.f:e4mat.

tor,tokomskoro~etiridecenije profesionalnog rada, pomogao sam mnogim mladim igra~ima da napreduju, a izme|u ostalihivelemajstorimaPetruPopovi}u, Miroqubu Lazi}u i Draganu [olaku. Instruktor-

R. Fi{er - B. Larsen, Denver, 1971.Dijagram(Beli:Kc3,pe{aci: a4, g3, h2; Crni: Ke7, pe{aci: f7, g6, h5) Beli na potezu – dobitak. Plandobitkajelak.Slobodanpe{ak koji ograni~ava pokretqivost crnog kraqa napreduje i `rtvuje se sa ciqem da beli prodre kraqemnasuprotandeotableiuspostavi odlu~uju}u materijalnu prednost.1.Kd4!Kd62.a5f6(Ili 2...Kc6 3.Ke5 i beli kraq osvaja protivni~ke pe{ake.) 3.a6 Kc6 4.a7Kb75.Kd5h4(Ako5...f56.Ke5 h47.Kf6ibelibidobio.)6.Ke6!i

crnipredaje,jerna6.Ke6f5sledi 7.Kf6ibeliosvajape{ake.Pobedibivodiloi6.g:h4K:a77.Ke6f5 8.h5! g:h5 9.K:f5 Kb7 10.Kg5 Kc7 11.K:h5Kd712.Kg6Ke713.Kg7.

Vezanislobodwak Dijagram(Beli:Kd2,pe{aci:a2, b3, d4, e5; Crni: Kg6, pe{aci: a7, b7, d5, f5) Beli ne potezu – dobitak. Velika manevarska sposobnostbelogkraqaomogu}enajepostojawemvezanogslobodnogpe{aka na e-liniji. To se pokazuje kao odlu~uju}e.1.Ke3Kg52.Kf3!Zadatakbelogjedapostaviprotivnika uiznudicu,zatonijepotrebno`uriti sa pokretawem pe{aka na drugom krilu. 2...a5 Gubilo bi (2...f4jerbibeliprimeniotipi~anmetodusli~nimsituacijamaizmenu pe{aka sa ciqem da se izvr{iprodorkraqemuprotivni~ki tabor 3.e6! Kf6 4.K:f4 K:e6 5.Kg5 i beli }e osvojiti d-pe{aka.)3.Kg3f4+4.Kh3!Ovojepoenta.4...b5(Na4...Kh55.e6Kg66.Kg4 Kf6 7.K:f4 K:e6 8.Kg5 i beli bi dobio.) 5.a3 b4 6.a4 Kf5 7.Kh4! i belidobija. SlobodanMirkovi}: “[kola{aha”

ANALIZIRANEPARTIJE

Vitalijeva sjajnapartija Dobro poznati ruski velemajstor umro je na turniru u~estvuju}inaKraikupu.Ce{kovskomjepozlilozavreme prvog kola, izgubio je svest i preminuo. Bilo je to 24. decembrauKrasnodaruuRusiji. Ce{kovski je ro|en 25. septembra1944.godineuOmskuu poqskoj plemi}koj familiji. Tituluinternacionalnogmajstoraosvojioje1973.godinea tituluvelemajstoraosvojioje 1975.godine.Biojedvostruki prvak Sovjetskog saveza. Pobedio je nekoliko svetskih {ampiona: Smislova na Moskovskoj Spartakijadi 1974, Taqa u So~iju 1970, i mladog Kasparova na Sovjetskom {ampionatu 1978. godine. Na 27.{ahovskojolimpijadi1986. godineosvojioje2,5poenaiz5 partija kao druga rezerva i pomogaotimedaekipaSovjetskog saveza osvoji zlatnu medaqu.VelemajstorCe{kovski je bio po{tovan i kao {ahovski trener. Trenirao je VladimiraKramnika,Bartlomeja Maceju i Borisa Sav~enka. Na{im qubiteqima {aha poznatjeipotome{tojenekoliko sezona igrao i za na{e prvoliga{keklubove.

Ce{kovski–Braun Sicilijanska odbrana [evenein{ka varijanta(B84)

11...Sg8 12.g6! Dh4+ 13.Lf2 Df6 14.g:f7+ D:f7 15.Sc6 sa inicijativom belog.  12.Lf2 T:c3 13.g:f6! Slabije je 13.b:c3?! S:e4 nakon ~ega bi crni zahvatio inicijativu. 13...Th3?!Ne{toboqejebilo 13...Tc5!? 14.S:e6! Da5+ 15.c3 f:e616.b4Da317.b:c3D:c3+sa

odre|enomprotivigromcrnog za`rtvovanikvalitetjerbiu tom slu~aju i beli kraq bio tako|e izlo`en neugodnim {ahovima.14.S:e6!! 14...Da5+ Iznu|eno da se oslobodipoqed8zabegcrnog kraqa.15.c3f:e616.f:g7L:g7 17.D:d6Th618.Tg1Lf8Jedino da se za{titi slaba ta~ka e6. Na 18...L:c3+ beli nastavqa 19.Kf1!19.Tg8Dd8Uslu~aju 19...Kf7belinastavqa20.Dg3 sa mnogobrojnim pretwama. 20.0–0–0De721.Dc6Tb822.La7 Kf7 23.Tg2 Tb7 24.D:c8 T:a7 25.Tf1+Sf626.e5Belivra}a `rtvovanu figuru a crni kraqjeostaobezdobroodbra-

Manila Interzonal, 1976.  1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6 6.Le3 e6 7.Le2 Sbd7 Redak nastavak – skaka~ se upu}uje na poqec5dase{tobr`evr{i pritisak na beli centar.8.g4!h69.f4b5?! Solidnije je 9...g6 10.f5 Se5 11.h3 (posle 11.f:e6 f:e6 12.g5 h:g5 13.L:g5 Le7saidejom...Sfg4crni ima dobru protivigru) 11...b5 12.a3 De7 13.Dd2 Lb7 14.f:e6 f:e6 15.0-0-0 nastaje o{tra pozicija iz partije Adams-Topalov,Vajkan Ze 2005. u kojoj je beli ne{to malo boqi jer je opasno prihvatawe `rVitalij Ce{kovski tve pe{aka na e4 sa 15...S:e4 16.S:e4 L:e4 17.Thf1! ne. Ostatak partije je agonija saidejomiliDd2-a5ilig4-g5 crnog u vremenskom tesnacu... uobaslu~ajasanapadombelog 26...Dd727.T:f6+T:f628.Lh5+ protivcrnogkraqakojijeza- Tg629.L:g6+Ke730.c5+1:0 ostao u centru.  10.g5 h:g5 Komentar:BogdanLali} 11.f:g5 Th3?! Opreznije je Pripremio:B.Dankovi}

EVROPSKI[AMPIONATUCUGERUIRAPIDU

Autsajder pobednik

UVar{avi,od16.do18.decembra,odigranisu[ampionatiEvropeubrzopoteznomu ubrzanom{ahu.Pokroviteqturnirabioje Branislav Komorovski, predsednik Poqske,kaoiEvropskogparlamenta,~imejedoprineo afirmaciji {aha.   Brzopotezni

{ampionat se igrao po tempu od 3 minuta plusdvesekundebonusvremenazasvakiodigranipotez.Nadeobiprvogmestazavr{ilasutrojicaigra~a,anakondoigravawaiznena|uju}a je pobeda mladog jermenskog {a-

histe Hranta Melkumjana (22 godine), ispred Aleksa Drejeva (Rusija) i Radoslava Vojta~eka (Poqska). Melkumjan, jo{ relativnonepoznat,jeu~enikLevonaArowana. Plasman: 1. Melkumjan 20, 2. Drejev 20, 3. Vojta~ek20,4.So}ko19,5,5-8.Korobov,Judit Polg ar, Rjaz inc ev, Moranda19,9.Jarac18,5, 10-14.Volokitin,[imanov, Tom of ej ev, Gaj evski, Kravc iv 18, itd. Evropski rapid turnir se igrao po tempu od 15 minuta po igra~u uz 10 sekundi dodatka. Pobednikjegruzijskivelemajstor Badur Xobava sa 11 poena iz 13 partija, ispred sedm or ic e igra~ a kojisuimalipo10,5poena i koji su odigrali doigravawe da bi se odredionosilacsrebrnei bronzane medaqe. Ruski junior SananSjugirovje osvoj io drug o mes to a poqski velemajstor Robert Kempinski tre}e mesto. Plasman: 1. Xobava 11, 2-8. Sjugirov, Kempinski, Korobov, Erdo{, Movsesjan, Ol`ewski, Mista 10,5, 9-13. Volokitin, [irov, Vojta~ek, Bakro,Tom~ak10,itd.


c m y

SPORT

dnevnik

sreda28.decembar2011.

21

SPENSOVAFUDBALSKALIGAMALIH[AMPIONA

Godi{te:2000.

VojvodinaRMR–Sportlend11:0

Fru{kogorac–Petli}0:10

Strelci:Vargecjedan,Zeqkovi}dva,Andrijevi}triiIli}petgolovazaVojvodinuRMR. VOJVODINARMR:Popovi},Topi},Strani}, Zeqkovi},Savi},Andrijevi},Vargec,Hesko,Mare{ki},Malinovi},Ili},Simi}. SPORTLEND:  Paravina, Baj~eti}, Manojlovi}, Sanader, Burka, Kosti}, Arbutina D, ArbutinaM,Vukovi},Medi}.

Strelci: Simovi}, B. Ra{eti}, Joki}, Vlahovi},Mi}ovi}dva,IvanovdvaiRa{eti}dva. FRU[KOGORAC:Stojanovi},Gazivoda,Polovina, Papi}, Varga, Abazovski, Vukovi}, ^awi, Nenezi},Radulovi},Bukvi}. PETLI]: Simovi}, Ra{eti} B, Joki}, Vlahovi}, Mi}ovi},  Ivanov, S. Ra{eti}, Bala}, Svjetlica.

Bistrica05–^emps071:3 Strelci:BogovaczaBistricu05,aGolubovi}, Jovi~in,Kova~evi}za^emps07. BISTRICA05:Bogovac,Erdevik,Kop~anski, Kuzmanovi}, Masnec, Nikoli}, [mawa, Ivanovi}, Vu~kovi}, Backovi}, Sekuli}, Damjanovi}, Rada{inovi}. ^EMPS 07: Despotovi}, Qubojevi}, Golubovi}, Mati}, Jovi~in, Obert, Po~ek, Kova~evi}, Svilarkovi}, Jovi~i}, Dragovi}, Nadla~ki, \eki}.

Vojvodina–Futog9:0 Strelci: Jankovi},Topi}, Risti} i ^uli} po dvagolaiCari}trigola. VOJVODINA:  Cari}, Jakovqevi}, Sredojevi}, Jankovi}, Jov{i}, Topi}, Risti}, Bjekovi}, ^uli},Rube`i},Papi}. FUTOG:Obradovi},Rajak,Spasojevi},Trifunovi}, Popadi}, Jeli~i}, [umar, [evi}, Ili}, Saravolac,U~ur,Kr~mar.

KrilaKrajine–Brazilskislonovi 5:1 Strelci: Karanovi}, Prodanovi}, Vejin, Mari}dvagolazaKrilaKrajine,PavlovzaBrazilskeslonove.

Sidro–Indeks3:1 Strelci:Vasi},Si~,NadobanzaSidro,aKozomorazaIndeks. SIDRO: ^inku, Jelan~i}, Milenkovi}, Mi{~evi},Majki},Pipilica,Vasi},Prica,Radovi},Toma,Grubje{i},Si~,Milovanovi},[inik,Nadoban. INDEKS:Kozomora,Stamenkovi},Nedi},Lazarevi}, Ostoji}, Terzi}, Erdeq, Senderak, Sekicki,Mirkov.

Mladost(BJ)–Slavija6:1 Strelci:Kne`evi}jedan,Stani}dvaiZuki} trigolazaMladost(BJ),aRon~evi}zaSlaviju MLADOST(BJ):Stani},Kne`evi},Mirlovi}, ]azi}, Zuki}, Bradar, Mar~eta, Rosi}, ^avi}, Bro}eta. SLAVIJA:Vrba{ki,Kova~,Nikoli},Sirar, Kukuda, Anti}, \eri, Ron~evi}, Slavuq, Kefer, Jovanovi},Peri{i},Paro{ki.

Godi{te:1999. Indeks–Mladost(BJ)2:1 Strelci:M.Samarxi}iPeruni~i}zaIndeks, aKova~evi}zaMladost. INDEKS:Samarxi}M,Sekicki,Samarxi}M, Senderak,Uzelac,Li~ina,Lazi~i},[krbi},Simowi,Peruni~i},Tati},Ivanovi},Jovi~i},Bo{wakovi}.

savqevi}, Aleksandrov, [evi}, Vukovi}, Vujaklija,Pej~i}. SINI[AMIJATOVI]:Stojkovi},Ilili}, Suba{i},\uri~ekTijana,Kolari}Danijela,Nestorovi}, Panteli}, Spasojevi}, Mihajlovski, \or|evi}, Vujani}, Doro{ki, Grgi}, Dragutinovi}.

Prof.Bolesnikov–Vojvodina4:2 Strelci:Novakovi},Kurti{i,Bobari\eki} zaProfesorBolesnikov,aStanojeviKova~evi} zaVojvodinu. PROFESORBOLESNIKOV:@upi},Zec,Kexa,Novakovi},Kurti{i,Mladenovi},Bobar,]eran,Medi},Isakovski,\eki}. VOJVODINA: Kampi}, Ka~avenda, Lali}, Veselinovi}, Ili}, Stanojev, Kova~evi}, Maksi}, Devetak, Horvat, Mitrovi}, Radulovi}, Raja~i}, ^abarkapa.

Godi{te:2002. Tvr|ava–Sini{aMihajlovi}3:4 Strelci:Panti},GvozdeniSekulovi}zaTvr|avu,aSuba{i},Negovanovi}iPopovi}dvagola zaSini{uMihajlovi}a. TVR\AVA: Kozi}, Stojanovi}, Panti}, Gu{a, Kolowa, Pera}, Te{i}, Gvozden, Tomi}, Sekulovi}, Milovanovi}, Velemir, Velemir, Triki}, Miqkovi},Vuksanovi},Dafini}. SINI[A MIHAJLOVI]: Ili}, Kolari}, Suba{i},Rosi},Santovac,Popovi},Krsti},Domazetovi},Negovanovi},Vasiqevi},Milinovi}.

Fru{kogorac–^emps07-034:2 Strelci: Markov, Savanovi}, Ani~i}, Teofilovi}zaFru{kogorac,aMuratovi}iBorovnica za^emps07-03. FRU[KOGORAC: Markov, Samac, Savanovi}, Gra~anin, Trnini}, Majstorovi}, Sunajko, Ani~i},Kuru{i},Deli},Radovi},Teofilovi}. KRILAKRAJINE:Karanovi},Popovi},Prodanovi}, Budisavqevi}, Obri}, Dragi~evi}, Mari}, Vejnovi}, Drobwak, Buabawa, Tomi}, Dra`i},Dra{ko,Mi{kovi},Gluvi},\uran,Vejin. BRAZILSKISLONOVI:Majki},Pavlov,Jeli~i}, Surutka, ]ulibrk, Popovi}, Bulatovi}, Matijevi}, ]urguz, Gali}, Gojkov, Strani}, Rodi},Markovi},Navratil.

Godi{te:2001. KrilaKrajine–Futog3:1 Strelci:Marinkov,GajdobranskidvazaKrila Krajine,V.RajakzaFutog. KRILAKRAJINE:Mi~i},Vejinovi},Marinkov, Bunarxi}, Gajdobranski, Krsti}, Karagi}, Fodora, Nikoli}, Crwanski, Merwik, Obradov, Lazin,Zori},Stankovi}. FUTOG:Obradovi},RajakA,[}epanovi},Dimitrijevi}, [trbac, Davidovi}, Spasojevi}, Savi~i}, Vuki}evi}, Silijanovski, Bukinac, Rajak V,Kerkez.

Jedinstvo–Sini{aMihajlovi}0:2 Strelci:D.MarkovidvagolazaSini{uMihajlovi}a. JEDINSTVO: Peja{inovi}, Karanov, Rac, Mladenovi},Vu~i}evi},Milivojevi},Brajkovi}, Zeqkovi}, Uram, Petkovi}, Kantarxi}, Kne`evi}. SINI[A MIHAJLOVI]: Radosavqevi}, Markovi}M,Markovi}D,Joki},Kolarov,Popovi},Suba{i},Damjanac.

Fru{kogorskipartizan –PetarPua~a1:9 Strelci:Beatovi}zaFru{.partizan,Stojni} dva, Marijanovi} dva, Kaplarski dva, Dervi{i dvaiGrabe`jedangolzaPetraPua~u. FRU[KOGORSKI PARTIZAN: Grma{, Bjeli},Stahov,Radoji~i},Kojser,Sladojevi},Grlica, Petrovi}, Te{anovi}, Gavrilovi}, Peri}, Amixi},Beatovi}. PETARPUA^A:Barjaktarov,Stojni},iVlaisavqevi},Marjanovi},Grabe`,Kpalrski,Grgurevi},Paunovski,]uri},Dervi{i.

Popara, Mati}, Prokopi}, Pilipovi}, Beri}, Popovi},Sapovalov. PETAR PUA^A: Kvo~ka, Rakovac, Lulexija, ^avi}, Trivunovi}, Gomirac, Mati}, Urukalo, Rondovi},Dervi{i,Isakovski.

ProfesorBolesnikov –Starigrad6:1 Strelci: Vickovi}, Kqaji}, @ivkovi}, VelkovskidvagolazaProf.Bolesnikov,aBawacza StariGrad. PROFESOR BOLESNIKOV: Stojkov, Batos, Vickovi}, Novevski, Nemet, Kosanovi}, Kurili}, Vuruna, Velkovski, Boji}, Debeqakovi},Musa,Kqaji},Boli},Jo{ikovi},@ivkovi}. STARI GRAD: Mila{inov, Kisi}, Ajder, Laki}, Stevanovi}, [trbac, Radanov, Popadi}, Bawac,]orovi},Simi},Horvat,Kozomora,Arbutovi}M,Arbutovi}N.

Bistrica05–DejanKuriya3:0 Strelci:Pantovi}trigolazaBistricu. BISTRICA: @ivi}, Baji}, Zec, Milosavi}, Stankovi},Pantovi},]ur~inMileta{ki,Vuliki}. DEJAN KURIXA:  Grabe`, \ur|evi}, Luki}, Zamaklar, Pavlov, Mo}an, Nudi}, Luki}, Todi}, Martinovi},Vu~kovi},Milei,Strani}.

Indeks–Futog6:2 Strelci: Pankov, Mijatovi}, Cvijanovi}, Mihajlovi},Jak{i}iRadulovi}zaIndeks,aPrtijaiVuli}zaFutog. INDEKS:Pankov,Ibro~i},Mijatovi},Mari}, Cvijanovi}, Mihajlovi}, Stepanov, Risti}, Labus, Panovi}, Pu{kar, Jak{i}, Radulovi}. FUTOG:Todori}A,Radosavi},Jazi},Marti},Savi},Trifunovi},Bencun,Nikola{,Prtija,Bencun, Sekuli},Rokvi},Vuli},Todori},\uki},Savi}.

MLADOST (BJ): Rosi}, Plan~ak, Karanovi}, Ivankovi},Jerkovi},Bro}eta,Kova~evi},[evo, Sekuli},Vejin,Blagojevi},Baji},Balaban,Vrankovi}.

Slavija–PetarPua~a5:1 Strelci: Slavuq, Asani, Kne`evi}, Prwi} i Bogdani}zaSlaviju,aVukmanovi}zaPetarPua~a. SLAVIJA: Grahovac, Radi}, Slavuq, Barat, ]o{kov, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Kosovi},Dimitrov,Prwi},Ivanovi},Bogdani},Ubovi}. PETARPUA^A:Veselinovi},\or|evi},Jerkovi},Milinkovi},Vidakovi},Manojlovi},Staji}, Vukamnovi}, Bosi}, Joki}, Jovanovi}, [urlan.

ProleterMeridijana –Fru{kogorskipartizan1:7 Strelci:OmaqevzaMeridijanu,Simi},Crnoja~kidvaiPersaj~etirigolazaFru{kogorski Partizan. PROLETER MERIDIJANA: Pu{ara, Grbi}, Kizi}, Mi{kovi}, Omawev, Ota{evi}, ]ulum, Smiqi}, An|elkovi}, Palov, Pe{ko, Terzi}, Stojanovi},Aleksi},Torbica,Lazarevi}. FRU[KOGORSKIPARTIZAN:Kosijer,^avi},Simi},Duli},Ili}M,Nikoli},Crnoja~ki, Ne{kovi},PersajL,PersajR,Beatovi},Ili}D.

VeternikViskol–NoviSad0:4 Strelci:Kunovac,Valentik,Tomi}iAlargi} zaNoviSad. VETERNIKVISKOL:An|eli},Nini},Jevi}, [}epanovi}Ana,Duraki,Novak,[ebez,Utr`en, Xida,[vowa,Macura,Nestorovi},Markovi}. NOVI SAD: ]iri}, ^esti}, Veji}, Le|anac, Ziri},Kunovac,Valentik,Tomi},Alargi},Gardinova~ki, \akovi}, ]or}evi}, Jovanovi}, [kori},Lampi}.

Fru{kogorac–Sini{aMihajlovi} 2:0 Strelac:Vukovi}dvagola. FRU[KOGORAC:Elez,Kokot,Borojevi},Reqi},Gre~,Ivani},Simi~i},Todi},Tepi},Rado-

^EMPS 07-03: Raki}, Maruna P, Maruna L, Stevi},Rodi},Agi},Sekulovi},Xari},Filipovi}, Pap, Kapicl, Muratovi}, Borovnica, Alimpi}.

^emps07-02–PetarPua~a0:15 Strelci: Rakovac, Lulexija, Rondovi}, Dervi{idva,Gomirac~etiriiTrivunovi}{estgolovazaPetarPua~u. ^EMPS 07-02: Muratovi}, Akin, Zeki}, Petrovi}, Bjelica, Borovnica, \ur|ev, Klisuri},

Junior–VeternikViskol5:0 Strelci:Kopicl,Mileti}i[evotrigola zaJunior. JUNIOR: Batini}, [evo, Vrceq, Radakovi}, Mileti}, Lovre, Popovi}, Cvjeti~anin, [avija,Popov,Car,Kopicl,Novakovi}. VETERNIK VISKOL: Laki}, Radakovi}, Kalaba,Veselinovi},Risti},Barbulovi},Radovi}, Nini}, Jovi~i}, Ma~ki}, Zevi}, Raj~evi},Dupor,Dudukovi},Pekez,Majstorovi}.


22

kultura

sreda28.decembar2011.

dnevnik

ИЗЛОЖБАВАЈАРСКИХРАДОВАУГАЛЕРИЈИМАТИЦЕСРПСКЕ

НОВОГОДИШЊИ ГАЛАКОНЦЕРТУЦЕНТРУ„САВА”

Сликањескулптуре

Великанисветске оперскесцене

У Галерији Матице српске вечерас у 20 часова биће отворена изложба Збирке вајарских радова, аутора Ратомира Кулића, музејског саветника ове куће. Иако последња у 2011, години која је на Тргу галерија 1 означена веома успешном, изложба Збирке вајарских радова је први у низу пројеката који ће се бавити истраживањем, одабиром и представљањем уметничких предмета из фондова Галерије Матице српске. Изложба обухвата близу 500 дела, осмишљена је као депо-изложба, тако да илуструје сву разноликост вајарске дисциплине, као и многобројност материјала, облика и тема. Радови ће бити постављени широм Галерије Матице српске – у изложбеим салама, али и канцеларијама, холу, „излозима“, што је део концепта самог аутора. - Мој професор Лазар Трифуновић је говорио како српска култура није волела вајарство и нерадо га је примала, па се оно у томе и развијало. Било је окренуто пиктуралности – „сликању скулптуре“, а јако Ђорђе Јовановић, Мириси пролећа, 1902. се мало бавило самим материјалима – каже Ратомир жавају историјске догађаје... Кулић. – То смо и нагласили из- Посебно место припада ствараложбом која је углавном мемо- лаштву Ђорђа Јовановића које ријалног карактера, јер садржи је темељ Збирке вајарских радопортрете, остварења која обеле- ва Галерије Матице српске и

српског вајарства уопште. Кулић је истакао да ће се на изложби наћи све што је у колекцији како би се повезала проблематика с којом се вајарство сучава на српском културном простору. За њену поставку намерно су изабрани сви простори, јер скулптуре своје место проналазе углавном у кућама, јавним просторима и музејима, па се покушало објединити све то на једном месту. - Ми смо покушали да истакнемо све те елементе и да покажемо како би се могло са тим радити. Шта је судбина свега тога и шта је наша судбина? – упитао се аутор изложбе. Каталог поставке у Галерији Матице српске уједно ће бити и каталог Збирке вајарских радова, а у њему ће сва дела бити публикована са свим каталошким подацима. Биће испуњен и посебан оквир који је технологизацијом наметнут музејима, а то је потпуна дигитализација базе података ради што веће доступности. Изложба ће бити отворена до 10. фебруара, а током трајања, петком у 18 часова, биће одржавана стручна тумачења. И. Бурић

НАМЕЂУНАРОДНОМФИЛМСКОМИМУЗИЧКОМФЕСТИВАЛУ„КУСТЕНДОРФ” НАМОКРОЈГОРИ

ГостиБенисио дел Торо и Изабел Ипер Гости петог Међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф„, који се одржава од 17. до 23. јануара на Мокрој Гори, биће оскаровац Бенисио дел Торо, француска глумица Изабел Ипер и режисери браћа Дарден (Белгија) и Ашгар Фархади (Иран), најавио је јуче на конференцији за новинаре оснивач фестивала Емир Кустурица. Раније је најављено да ће у оквиру програма „Ретроспектива великана„ бити приказани најзначајнији, сада већ култни, филмови двојице истакнутих редитеља Ким Ки-дука из Јужне Кореје и Нурија Билге Џејлана из Турске, који ће након пројекција одржати радионице за студенте. Филм „Ариранг„, прошлогодишње остварење Ким Ки-дука, једног од највећих живих аутора и филм „Било једном у Анадолији„ Нурија Билге Џејлана, незаобилазног режисера у сфери ауторског филма биће приказани у оквиру „Савремених теденција„, прецизирао је Кустурица. Кустурица је рекао да ће се у такмичарском програму за Златно, Сребрно и Бронзано јаје од 300 пријављених такмичити 20 филмова младих аутора из Белгије, Велике Британије, Естоније, Италије, Канаде, Киргистана, Македоније, Мексика, Немачке, Пољске, Португала, Русије, САД, Србије, Француске и Шпаније. Оцењиваће их међународни жири, који чине иранска глумица Лејла Хатами, добитница Сребрног медведа за улогу у остварењу „Развод: Надер и Симин„ Фархадија, француски продуцент Пјер Еделман и српски глумац и продуцент Зоран Цвијановић. Награду за најбољу камеру „Вилко Филач„

доделиће светски познат директор фотографије Мартин Шец и прослављени српски мантажер и дизајнер звука Светолик Мића Зајц. „Савремене тенденције„ представиће и неке од најбољих филмова из продукције 2011. и њихове ауторе. На листи су Ашгар Фархади - „Развод: Надер и Симин„, награђен Златним медведом за најбољи филм на Берлинском филмском фестивалу, браћа Дарден - „Дечко са бициклом„ (Гран при на Канском фестивалу), Андреас Дрезен - „Заустављен на путу„, Марђан Са-

чарава проблеме са којима се суочава један необичан произвођач сира. Пратећи програм представиће три документарна остварења - „Балканска звезда„ руског уметника Андреја Глигорјева о Емиру Кустурици, „Црвенкапа„ Зорана Таировића који на другачији начин говори о традицији и култури Рома и „Милена„ Чарне Радоичић о поетици Милене Павловић-Барили. Биће приказан и кратки филм Фредерике Аспок „Срећна сада„ - најбољи студентски филм на Канском фестивалу 2004.

Један од највећих актуелних Памтимо је као добитницу друге тренуци уверљивог вокалног пре„вердијанских“ баритона дана- награде и најбољег мецосопрана давања обојице певача, остварени шњице, наш Жељко Лучић, како с на 23. Међународном такмичењу су у великој арији, у ствари потрепоносом зовемо и „својатамо“ Музичке омладине у Београду, сном драмском монологу Рената овог веома траженог и широм ме- 2003. Још једна заслуга искусног (Лучић) из Вердијевог „Бала под ридијана запосленог уметника , бу- диригента Дејана Савића, иначе маскама“ и Канија (Тодоровић) из дући да је прве оперске кораке још некадашњег постдипломца ново- Леонкавалових „Пајаца“, а потом 1993. начинио на новосадској, по- садске Академије уметности, јесте и у Лучићевом маестралном туматом и београдској сцени, да би га и да је Уметнички ансамбл Мини- чењу сцене из „Риголета“ који је даља метеорска каријера 1998. од- старства одбране „Станислав Би- вероватно и његова најбоља и највела у Франкфуртску оперу, убрзо нички“ појачан члановима Орке- чувенија улога којој као и свим кои у све најчувеније европске теа- стра Београдске опере добро пра- јима се даје, улива специфичну, тарске куће, а 2006. и у Америку, тио и подржавао певаче (а који по- дубоко хуманистичку црту. наступио је на Новогодишњем следњих година углавном учеДопринос Мешовитог хора РТС оперском гала концерту у Београ- ствује на приредбама забавне му- (хор цигана из „Трубадура) и году. Опет се догодило да је тренут- зике), успешно вратио у „воде“ шћи концерта, веома коректне и но сјајни Набуко (непосредно пре класичне музике, чије извођење и дисциплиноване у сваком погледу, београдског гостовања 12 пута га јесте и треба да буде његов основ- Сузане Шуваковић-Савић као Лиу, је у кратком интервалу узастопно ни задатак. Неде и Тоске (иако њеном лирском „оживљавао“ у њујоршком Метрополитену) стигао на подијум Центра „Сава“ пре него у Нови Сад, у ком, после узвинућа у певачку елиту, на жалост поштовалаца, није више наступао, док га је публика нашег главног града гледала неколико пута након одласка (као Луну, Родрига, Жермона, Набука и Риголета у Народном позоришту), а сада трећи пут пратила и на концертном подијуму. После гостовања с Београдском филхармонијом пре неколико година, овог пута захваљујући позиву диригента Дејана Савића, славни баритон је својим раскошним гласом и дубоким емоцијама, посебним валерима и сензибилитетом обојио и Новогодишње гала вече, на коме је блистао заједно с међународно признатим тенором Зораном Тодоровићем, поред Лучића и с најзначајнијом међународном каријером од певача нашег порекла (али и с цеЗоран Тодоровић на оперском гала концерту лине некадашњег југословенског простора), уметником веоУобичајено смењивање арија и гласу, у целини непримерене роле) ма лепог, мужевног (иако изворно дуета, али и нешто „озбиљнији“ и Сање Анастасијевић као самолирског, временом „промовиса- избор тачака у односу на стандард- свесне Принцезе де Бујон и темпеног“ у драмског тенора), али и пле- ни, „лакши“ садржај новогоди- раментне, страствене и тамно обоменито осенченог тембра, кога смо шњих оперских концерата, прво је, јене Кармен, треба посматрати прпрви пут пре нешто више од годи- након солидно донете Увертире за венствено као прилог драматурну дана упознали као Пинкертона Ведијеву „Моћ судбине“ на поди- шкој разноликости програма, а Тоу Пучинијевој „Мадам Батерфлај“. јум довело Зорана Тодоровића с доровоћев потресни опроштај од И тада је очарао срчаним, у свим аријом Алвара, а потом и Жељка живота и љубави (као Марија Карегистрима уједначеним певањем, Лучића као Дон Карла, спојивши варадосија) и финале првог чина с беспрекорном музикалношћу, те их у познати дует из исте опере. хором и Лучићем као бароном природним сценским држањем и Па ако нам је изгледало да уводни Скарпијом из Пучинијеве „Тоске“, изгледом, изазивајући код многих програмски блок и није био нај- на прави начин представило и ове жељу да га поново сретну у некој блиставији ни у тенорским виси- значајне партије двојице уметника већој и захтевнијој роли. Све то су нама нити довољно упеван и сигу- (лик злогласног шефа римске побили разлози да опет зажалимо ран у тенорско-баритонском скла- лиције, Лучић је само два дана кашто задовољство сусрета с овим ду, завршни сегмент првог дела сније интерпретирао и на сцени великанима светске оперске сцене концерта с аријама Дон Карлоса и Опере у Франкфурту) доживели није имала и новосадска публика, Родрига Позе, а потом и грандио- смо и као други врхунац догађаја. што стављамо на „рачун“ домаћих зно маестетична заклетва ових Извођење популарне наполитанске музичких посленика, неспремних пријатеља из Вердијевог „Дон песме „О соле мио“ и напитнице да „искористе“ јединствену прили- Карлоса“, био је и високо аклами- из „Травијате“, често у оваквим ку њиховог боравка у домовини. ран врхунац првог дела вечери. новогодишњим приликама, у поАтрактивне гошће програма би- Посебно, захваљујући ванредно нуђеној садржајној концепцији биле су београдска сопранисткиња „људском“, топлом, изванредно ло је сувишно, „штрчеће“ и једноСнежана Шуваковић-Савић и ме- упечатљивом и у огромном дина- ставно непримерено, а такво подицосопранисткиња Сања Анастаси- мичком, изражајном и осећајном лажење публици и потпуно непојевић, која у статусу слободног распону експонираном, Лучиће- требно. уметника делује у иностранству. вом баритону ретке лепоте. Нови Марија Адамов

НОВИРОМАНМИЛТОНАХАТУМАУИЗДАЊУ„ГЕОПОЕТИКЕ” трапи и Винсент Пароно - „Пилетина са шљивама„ и Фредерика Аспок - „Ван граница”. Нови програм „Кустендорфа„ под називом „Нови аутори„ доноси прва дугометражна остварења аутора који, како је наведено, својим специфичним филмским језиком постепено освајају кинематографију. Публика ће имати прилику да погледа откриће овогодишњег Канског фестивала - „Corpo Celeste„ младе Алис Рорвахер о болном одрастању тринаестогодишње девојчице у италијанској провинцији у потпуности подређеној католочкој цркви, затим „Пеликан Никостратос„ Оливијеа Орлеа са Кустурицом у главној улози, о дечаку који је одлучио да кришом одгаја чудну птицу и филм Едуарда де Ангелиса „Прича о моцарели„ који на суптилан начин до-

У музичком делу Кустендорфа наступиће Пелагеја из Русије, Розенберг трио (Холандија), Стрибор и Тровачи (Србија), Адам Стинга (Молдавија), Сонидо Гало Негро (Мексико) и Оркестар Бобана и Марка Марковића. Кустурица је истакао да пету годину за редом покушавају да истрају у ширењу идеје о филму као култури и промовишу остварења која задовољавају критеријуме и публике и критичара. Са фестивала ће, како је најављено, извештавати 20 иностраних и 15 домаћих новинара, а министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић рекао је да ће Министарство културе подржати и пето издање „Кустендорфа„, као јасно концепиран и квалитетан фестивал. (Танјуг)

Мириси,укусиибојеБразила Издавачка кућа „Геопоетика„ објавила је роман једног од највећих бразилских живих писаца Милтона Хатума - „Два брата”. Радња романа дешава се у бразилској луци Манаус, граду насталом на ушћу двеју великих и различитих река и прати два брата, близанце из либанске породице који се на различите начине боре за наклоност мајке.Живописан, егзотичан и пун атмосфере, роман је библијска прича о пропасти породице, граду који се мења и сукобу култура, имигрантских и староседелачких и новим генерацијама које ничу из пепела. Критичаре и читаоце одушевио је начин на који Хатум преноси мирисе, укусе, боје и ароме Бразила, а томе је допринео и одличан превод Јована и Алесандре Татић.

Син либанских имиграната, Хатум је рођен 1952. у Минаусу, у коме је провео детињство и

младост. Радио је као новинар и професор историје архитектуре. Мастер из компаративне књижевности стекао је на Сорбони.Предавао је француску књижевност на Федералном универзитету Амазоније, био је гостујући професор Берклија и резиденцијални писац Јејла. Сада предаје на Универзитету у Сао Паолу у коме и живи од 1998. Аутор је четири награђена романа и многобројних прича које су се појавиле у америчким, европским и латиноамеричким часописима и „Оксфордској антологији кратке бразилске приче”. Добитник је многобројних награда и признања. Дела су му преведена на 12 језика, а у Србији је „Геопоетика„ објавила и његов роман „Сирочад Елдорада”.


kultura

c m y

dnevnik

23

УЈСИНХАЗ ИЗБУДИМПЕШТЕНАСЦЕНИСНП-a

УНАРОДНОМПОЗОРИШТУУБЕОГРАДУ

Директор Балета Брус Стајвел Управник Народног позори- „Раша Плаовић„ још четири прешта у Београду Божидар Ђуро- мијере.То су „Важно је звати се вић представио је јуче, на завр- Ернест“ Оскара Вајлда у режији шном годишњем сусрету са но- Николе Завишића, „Стаклена мевинарима, новог директора Бале- нажерија“ Тенесија Вилијамса у та, америчког играча, кореографа режији Радослава Миленковића, и педагога Бруса Стајвела. Међу- „Реинкарнација“ Душана Коваченародно признати балетски умет- вића и Шекспиров „Хенри Шеник Стајвел, после школовања у сти“ редитеља Никите МиливојеСАД, радио је као уметнички ди- вића, у копродукцији са Глоб теаректор Штад театра у Берну, Ба- тром и Фондом „Лаза Костић”. лета у Хонг Конгу, Корејског Опера ће до јуна извести преуниверзал балета и Балета Нева- мијерну обнову Вердијевог „Дон де. Свој програм за Балет Народ- Карлоса“ (режију Младена Саног позоришта у Београду пред- бљића обнавља Ивана Драгутиставиће на посебној конференци- новић Маричић), Бизеову „Карји. мен“, са две различите поделе, у Ђуровић је захвалио медијима режији Небојше Брадића и Росина подршци и помоћи да публика упозна рад националног театра, чије је представе у 2011. на матичној сцени гледало око 150.000 људи. „Свесни смо да ће 2012. бити година великих изазова, али се Народно позориште не плаши економске кризе. Ово је кућа која нема дугова, кућа која инвестира, ствара уметност, прави звезде и верујем да ће нам и следећа година бити успешна„, рекао је Ђуровић. У протеклој години ансамбл драме Народног позоришта извео је премијере представа „Хеда Габлер„, „Мали брачни злочини„, „Мисис Толстој„, „Кањош Мацедоновић„, „Зли дуси„ и „Неспоразум”. У Опери су биле премијере „Табаро„ (представа Оперског студија „Борислав Поповић„ и „Заљубљен у три наранџе„, као и премијерне обнове БрусСтајвел „Бал под маскама„, „Атила„ и нијеву „Пепељугу„ у режији Ја„Дон Пасквале”.Ансамбл Балета гоша Марковића. извео је премијерно представе Ансамбл Балета имаће на ве„Сонгс„, „Бајадера„ и „Алексан- ликој сцени премијеру представе дар”. „Циркузанти„, према делу Жака У наставку сезоне Драма пла- Превера, у кореографији Ролана нира за велику сцену представе Петија, а на малој сцени „Чароб„Живот је сан„ Пјера Калдерона ну фрулу„, према адаптираном у режији Слободана Унковског и либрету на музику Моцарта и Молијеровог „Мизантропа„ у ре- других аутора у кореографији жији Егона Савина, а за сцену Александра Илића.

sreda28.decembar2011.

Гостовањекаоподршка актуелнојуправи Након гостовања Српског народног позоришта са “Бродом за лутке“у Уј синхазу (Нови театар) у Будимпешти, овај мађарски театар долази у Нови Сад, где ће 31. јануара на сцени „Пера Добриновић“ извести представу „Шума“ Островског, у режији нашег познатог редитеља Егона Савина. Недавно гостовање СНП-а у Мађарској, као што је познато у јавности, изазвало је реакције Јеврејске општине Нови Сад, јер је новоименована управа поменутог будимпештанског позоришта, која ће сменити актуелну 1.фебруара, по многима означена као десничарска. Међутим, тадашњим оглашавањем управника СНП–а Александра Милосављевића, који је објаснио да је њихово гостовање управо подршка старом руководству које ће бити смењено на недемократски начин, неспоразум са Јеврејском општином је изглађен и јуче је, као потврда тога, у нашем позоришту одржана њихова заједничка конференција за новинаре, на којој је најављено гостовање Уј синхаза из Будимпеште у СНП–у. - Реакција Јеврејске општине Нови Сад је оправдана у оном смислу у којем живимо у времену које нас доводи у ситуацију да правимо поређења с неким другим временима и због тога се не осећамо нимало лагодно. Сведоци смо на разним плановима повампиреног фашизма и апсолутно сматрам да је свако упозорење да треба бити опрезан у одређеним ситуацијама добродошло. – напоменуо је Александар Милосављевић. - Наше гостовање у Будимпешти је имало за циљ да подржи управу Уј синхаза која би требало да буде смењена 1. фебруара 2012. самовољном одлуком градоначелника Будимпеште.Он се оглушио о резултате конкурсне комисије, која је врло јасно и прецизно одлучила да досадашња управа настави да води Уј синхаз. Декретом, градначелник је поставио човека који на конкурсу није прошао. Тај човек је прононсирани денунцијант, познат у јавности по својим изразито десничарским ставовима. Он је од-

INTERVJU

мах наговестио да ће на место уметничког руководиоца позоришта поставити још екстремнијег десничара, иначе, познатог по антисемитским изјавама. Милосаљевић је подсетио да је ове јесени СНП било домаћин Генералне скупштине Европске театарске конвенције (ЕТЦ) на којој је управо било речи о стању у Уј синхазу, због чега је тада, баш на предлог СНП –а, оно примљено у чланство ове асоцијације, које је осудило самовољу градоначелника Будимпеште и покренуло целу позоришну заједницу Европе да реагује на то. Притисак на градоначелника, по речима Милосављевића, био је толики да је управо у време гостовања СНП –а у Будимпешти будући управник повукао своју одлуку да именује екстремног десничара за свог сарадника. - Шта ће бити са постојећом управом Уј синхаза не знам, ни они сами не знају, али смо се са њима договорили да њихово гостовање у Новом Саду буде управо 31. јануара, када у поноћ истиче мандат садашњој управи, с циљем да нови управник Уј синхаза 1. фебруара уђе у празно позориште, јер ће сви бити овде. – најавио је Милосављевић, додајући да је то још један облик њихове подршке. Милосављевић је подсетио да је не само СНП недавно гостовао у Уј синхазу, него и ХНК из Осијека и Народно позориште из Београда с

ЗградабудимпештанскогУјсинхаза

представом „Дервиш и смрт“ у режији Егона Савина, у оквиру мини фестивала. Тада је, по речима Милосављевића, организована конференција за новинаре у Будимпешти на којој су се тамошшњој демократској јавности обратили и управник НП у

Новепредставедокрајасезоне Подсећајући да је досад опером „Милева“ Виде Огњеновић на музику Александре Вребалов, као и драмском представом „Сеобе“ ауторке Виде Огњеновић, и балетом „Крцко Орашчић“ Чајковског у режији Елдара Алијева, Српско народно позориште обележило јубиларних 150 година постојања, управник Александар Милосављевић најавио је и нове пројекте овог театра до краја сезоне. Почетком фебруара требало би да премијерно буде изведена драмска представа „Пресрећни људи“, односно ауторски пројекат „Фруст“ редитеља Предрага Штрпца. Након тога следи „Најављено убиство“ Агате Кристи у режији Ксеније Крнајски, а током пролећа ће се радити и на балету „Милева Ајнштајн“ у кореографији и режији Сташе Зуровца. Пред крај сезоне најављена је и премијера „Прича из бечке шуме“ Еден фон Хорвата, у режији Иве Милошевић.

Београду Божидар Ђуровић и редитељ Егон Савин, и глумац у представи „Дервиш и смрт“ Никола Ристановски, амбасадор Србије Дејан Шаховић, као и Александар Милосављевић, и врло јасно су одредили своју позицију у односу на актуелну ситуацију у Уј синхазу. Председник Јеврејске општине Нови Сад Горан Леви је јуче на коференцији за новинаре напоменуо да су у контактима са Јеврејском општином у Будимпешти сазнали о актуелној ситуацији у Уј синхазу, због чега су реаговали, сматрајући да треба да упозоре на то, апелујући тада да се преиспита гостовање СНП–а у Будимпешти. Али, у контактима са СНП–ом након поменутог гостовања, када су разјашњени разлози одласка, у Јеврејској општини су то прихватили као позитивну ствар, која је изазвала и неке добре реакције. Н. Пејчић

МИЛЕТАПРОДАНОВИЋ,КЊИЖЕВНИКИСЛИКАР

Нашојкњижевностинедостаје космополитскадимензија Ових дана у Ковиљу, родном месту Стевана Пешића, признање која носи његово име уручено је књижевнику и сликару Милети Продановићу (1959) из Београда. Награђен је његов роман „Ултрамарин“ (Стубови културе), који је проглашен за најбољу књигу на

српском језику, писану у кореспонденцији са Пешићевим делом. Жири је нагласио да је реч о узбудљивој књизи културе и ерудитизма, знања и трагања за саморазумевањем, али и о књизи ултрамаринске личности и дубине, приповедању које настоји да разуме свет и његову уметност, лепоту и њене жртвене дарове, над којима тријумфује надмоћна историја.

Милета Продановић од 1983. године објављује прозу, поезију, публицистику и есеје из области визуелних уметности. Превођен је на енглески и више европских језика. Професор је на београдском Факултету ликовних уметности, имао је више самосталних

и групних изложби у земљи и иностранству. Награђиван је и за ликовно и за књижевно стваралаштво. Штастереклиубеседизахвалности када сте у родном месту Стевана Пешића ових дана примили награду којаносињеговоиме? - Пред заиста љубазним домаћинима у библиотеци која носи име Лазе Костића покушао сам

да сажето кажем оно што осећам када читам „Катманду“ или неке друге редове које нам је Стеван Пешић оставио. Пешић је у својим најуспелијим делима донео неку заиста посебну озареност, задивљеност пред светом који се објављује на безброј начина. И то расположење је оно што хронично недостаје нашој књижевности. Поред тога, мислим да је важно то што многе Пешићеве књиге имају космополитску димензију – то је такође нешто чега има премало у нашој савременој продукцији која је, из много разумљивих разлога, усредсређена на трауматичан локални контекст. Стеван Пешић је био многопризнатијиипознатијистваралацуБеограду него у Новом СадуиуВојводини.Зашто је уметнику најтеже да се докаже „у свомшору”? - То можда није ни чудно јер је у Београду живео. Тачно је да он за живота није спадао у широко прихваћене писце. Његово дело познавала је и волела невелика скупина оданих читалаца. А сад, да ли је њих било више у Београду или негде другде можда је мање важно. Не бих по том питању, а и иначе, делио наш културни простор... Оно што је важније јесте да су Пешићеве књиге и данас, толико година након његовог одласка, подједнако

живе, присутне – поново, наравно, у кругу истински посвећених читалаца – да доживљавају нова издања. Пешић је, колико га се сећам, био тих и ненаметљив човек па је природно да и награда која носи његово име има нешто од те утишане различитости. Чињеница да је жири у мом роману препознао сагласност са духом Пешићеве књижевности чини ми част, а топао начин на који ми је признање уручено испуњава ме радошћу. То што се награда додељује у Ковиљу је знак да је Пешић ипак, недвосмислено, дошао у „свој шор“, да га средина у којој је рођен јасно препознаје као свог великана. Ви суверено владате са два уметничка рукописа. Да ли сликар више помаже писцуилијеобрнуто,или...? - Готово све моје књиге закорачују у простор визуелних уметности. Утолико постоји веза и сликар ту помаже писцу. Али, то увек треба нагласити, визуелне уметности и књижевност су две раздвојене области у којима се ствара са прилично различитом методологијом и у којима дело бива конципирано и изведено сасвим различитим путевима и стратегијама. Претпостављам да је жељасвакогуметникаидаживи од сопственог стваралаштва.МожелисетоуданашњојСрбији? - Верујем да неко то ипак може. Што се мене тиче, стални посао на Академији ми омогућава

не малу слободу да, и у сликарству и у књижевности, радим оно што волим а не нешто што би по сваку цену подупрло егзистенцију моје породице. Штаћеликовнаикњижевнапубликаускоровидетиса потписом Милете Продановића? - У години која је за нама имао сам неколико изложби од којих је она у великој нишкој галерији „Србија“ била заправо састављена од три целине које су, свака за

периоду који је пред нама нећу бити много присутан у јавности. Изузетак је изложба заказана за пролеће у малој галерији „Блокови“ на Новом Београду. Ту ће бити приказано једно од три „поглавља“ са нишке изложбе, циклус радова који је инспирисан филмом „Људи мачке“ из 1942. године и личношћу за коју верујем да је била предложак за лик главне јунакиње тог филма – Милене Павловић Барили. У основи то је дубоко иронична

Рукописопревазилажењусмрти крозуметност Жиринаграде„СтеванПешић”ваш„Ултрамарин”јепрочитаокаороманужанруобразовногпутовања,адругидео јевидеокаоинтимну мапусећања.Шта,повама,претежеу крајњем исходу: аутобиографске, документарне, стварноснечињеницеиливашауметничкатранспозиција? - Путовање је древна и свеопшта метафора живота. Можда ће, када се мој одговор сведе на један став, зазвучати помало претенциозно, али „Ултрамарин“ је за мене пре свега био рукопис о превазилажењу смрти кроз уметност. А све оно што су различити људи у тој књизи препознали и оно што сте навели, несумњиво јесте присутно, али као потпора тој основној замисли. Између чињенице живота и књижевне чињенице постоји разлика. Она је некад мања а некад већа. Сирови материјал мора бити прерађен у пишчевој лабораторији. „Ултрамарин“ је, можда, после романа „Пас пребијене кичме“, са почетка деведесетих, за мене био књига у којој постоји најмања удаљеност те две поменуте категорије. Али то не значи да те разлике нема. себе – засебне поставке. Роман којег намеравам да пишем је прилично сложена конструкција и налазим се на самом почетку рада на њему. Зато верујем да у

прича о стереотипима, незнању и бахатости „колонијалних“ и „пост-колонијалних“ сила чије су жртве мали народи и њихове културе. РадмилаЛотина


24

svet

sreda28.decembar2011.

Nove kadrovske promene u Rusiji MOSKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev nastavio je pro{le nedeqe zapo~ete kadrovske promene imenuju}i ju~e dosada{weg prvog zamenika {efa administracije Kremqa Vladislava Surkova (47) za vicepremijera Rusije zadu`enog za pitawa modernizacije. Surkov, koji va`i za ~oveka bliskog premijeru Vladimiru Putinu.Novi vicepremijer je za agenciju Interfaks rekao da ne namerava da se na novoj du`nosti bavi bilo kakvim unutarpolitickcim projektima. Surkov je prvi put u{ao u Kremq za vreme prvog predsednika Rusije Borisa Jeqcina, a prema pisawu ruske {tampe, jedan je od aktera izbora Putina za Jeqcinovog naslednika. Veruje se da je autor koncepcije tzv. suverene demokratije, koja opisuje ruski politi~ki sistem u periodu posle raspada SSSR gde su oja~ana ovla{}ewa federativne vlasti.

DmitrijMedvedev

Surkov nije omiqen u liberalnim krugovima u Rusiji koji ga optu`uju da stoji iza nastojawa da se suzbije uticaj svih koji misle druk~ije od vlasti. On je, me|utim, vi{e puta isticao da je u Rusiji sa~uvana demokratija i oja~ana opreznim reformama Medvedeva. Medvedev je na mesto Surkova za novog prvog za-

menika {efa administracije Kremqa postavio Vja~eslava Volodina, dosada{weg zamenika premijera. Predsednik Medvedev saop{tio je ju~e tako|e da je interkontinentalna balisti~ka raketa „Bulava” uspe{no zavr{ila testirawe i da }e se uskoro na}i u sastavu ruske armije. Medvedev je „Bulavu” nazvao temeqom ruskog nuklearnog arsenala. „Bulava” kojom }e biti naoru`ane nuklearne podmornice }e mo}i precizno da ga|a ciqeve na maksimalnoj udaqenosti od osam hiqada kilometara. Jedna raketa mo`e da ponese od {est do 10 nuklearnih bojevih glava, da leti br`e od zvuka i na malim visinama gde je prakti~no nedostupna za radare i protivraketnu odbranu. (Tanjug)

POSMATRA^IARAPSKELIGESTIGLIUHOMS

U Siriji ponovo dignut u vazduh deo gasovoda DAMASK: U regionu Homsu, `ari{tu nezadovoqstva protiv sirijskom re`ima ju~e je ponovo dignut u vazduh deo gasovoda dok su se posmatra~i Arapske lige

navela je sirijska novinska agencija. U izve{taju se navodi da je iscurilo oko 150.000 kubnih metara gasa iz gasovoda koji vodi u elektranu Mhardeh i da je

GradHomssredi{tepobuneprotivAsada

nalazili u poseti pokrajinskoj prestonici, javila je novinska agencija SANA. „Naoru`ana teroristi~ka grupa izvela je sabota`u na gasovodu kojim se trasportuje gas izme|u Abd Kafara i Rastana”,

u toku wegova popravka, prenela je agencija AFP. Ju~era{wa eksplozija je peti prijavqeni napad na energetsku infrastrukturu od izbijawa nemira u Siriji, sredinom marta, a drugi na istom gasovodu. Na

gasovodu u blizini grada Rastan dogodila se eksplozija i 12. decembra, javila je SANA, okrivquju}i „teroriste” za taj incident. Sirijski grad Homs ju~e je napustilo 11 tenkova samo par sati pre dolaska posmatra~a Arapske lige koji treba da provere sprovo|ewe mirovnog plana za okon~awe nemira. Posmatra~i Arapske lige u{li su danas u Homs i susreli se sa guvernerom istoimene oblasti u kojoj su se vodili najja~i okr{aji izme|u vladinih snaga i pobuwenika, prenele su agencije. Prema re~ima vo|e posmatra~ke misije Arapske lige, sudanskog generala Mohamed Ahmed Mustafa al-Dabi koji je u Siriji od subote, re`im u Damasku je „za sada kooperativan”. Najmawe 20.000 demonstranata okupilo se ju~e u Homsu kada su posmatra~i Arapske lige krenuli u obilazak grada. Arapski posmatra~i su do{li da utvrde da li Sirija primewuje mirovni plan kojim treba da bude okon~ano nasiqe nad demonstrantima. (Tanjug)

dnevnik

Danas grandiozni opro{taj od velikog vo|e PJONGJANG: Severna Koreja je ju~e obavila posledwe pripreme za grandiozni masovni opro{taj od svog „voqenog velikog vo|e” Kim Xong-ila. Mediji nastoje da osna`e novi kult li~nosti oko wegovog sina naslednika dinasti~ke loze Kim Xonguna. Neiskusni Kim Xongun, koji jo{ nema 30 godina, u centru je interesovawa svetske javnosti od kako mu je otac umro 17. decembra u 69. godini. Zvani~ni mediji su ve} uz wegovo ime dodali nekoliko novih titula, nazivaju}i ga velikim naslednikom, suncem 21. veka, vrhovnim vo|om milionske vojske i {efom Centralnog komiteta vladaju}e Radni~ke partije. Xong-un, koji jo{ nije formalno postavqen na te vojne i partijske funkcije, bio je proteklih dana centralna figura u scenama `alosti u memorijalnoj palati Kumsusan, gde je u staklenom kov~egu izlo`eno telo wegovog oca, preneo je AP. U toj palati je ispod kristalnog pokrova izlo`eno balzamovano telo i osniva~a Severne

Koreje i dinastije, Kim Xongila. U svojoj prvoj dr`avni~koj i diplomatskoj misiji mladi Kim je jprekju~e primio dve privatne delegacije iz Ju`ne Kore-

je, koje su do{le da izraze sau~e{}e povodom smrti Kim Xongila, iako Seul ne}e slati dr`avnu delegaciju. Analiti~ari }e pa`qivo pratiti sahranu ne bi li do{li do naznaka ko bi mogao imati najvi{e uticaja na neiskusnog naslednika. Ju`nokorejski mediji, na osnovu aran`mana sahra-

ne iz 1994. godine, navode da }e pogreb najverovatnije po~eti u 10 sati po lokalnom vremenu, kada Kim Xong- un i najvi{i vojni i partijski rukovodioci budu odali posledwu po~ast biv{em vo|i u memorijalnoj palati. Mediji o~ekuju da vojska ispali pozdrav od 24 plotuna i vojne jedinice mar{iraju kroz centar Pjonganga prate}i vozilo sa Kimovim telom i povorku automobila sa vencima i najvi{im rukovodiocima, dok }e na stotine hiqada qudi biti na ulicama. Dvanaestodnevna `alost u zemqi zvani~no }e biti zavr{ena u ~etvrtak nacionalnim pomenom i trominutnom ti{inom ta~no u podne. „Plotuni `alosti bi}e ispaqeni u Pjongjangu i svim jedinicama u provincijama u zemqi, a qudi {irom zemqe oda}e po{tu s tri minuta ti{ine”, objavila je zvani~na agencija KCNA bez navo|ewa informacija o samoj sahrani. (Tanjug)

Seul i Peking o Severnoj Koreji SEUL: Ju`nokorejske i kineske diplomate razgovarale su ju~e o posledicama koje bi mogla da izazove nedavna smrt severokorejskog vo|e Kim Xong Ila i na~inima za obnavqawe prekinutih razgovora o nuklearnom razoru`awu Severne Koreje. Kina je glavni saveznik i pru`a najve}u ekonomsku pomo} osiroma{enoj, ali nuklearnoj Severnoj Koreji, i vi|ena je kao jedna od retkih zemaqa koje mogu da uti~u na Pjongjang. Ju`nokorejski pomo}nik ministra Park Suk-Hvan ocenio je razgovore pravovremenim „kada je stawe bezbednosti na Korejskom poluostrvu u fokusu zbog smrti Kim Xong Ila”. Park je pred razgovore u Seulu sa kineskim ko-

legom Xang Xi|unom rekao da je o~uvawe mira i stabilnosti na poluostrvu u interesu i Ju`ne Koreje i Kine. Svet s pa`wom i neizvesno{}u gleda u pravcu Severne Koreje od kada je wen dugogodi{wi vo|a Kim Xong Il umro 17. decembra, a wegov neiskusni najmla|i sin Xong Un progla{en za „velikog naslednika”. Peking je brzo pru`io podr{ku Xong Unu i obe}ao da }e raditi sa Severom kako bi se o~uvali mir i stabilnost. Prema saop{tewu, Xang je pozvao na neposrednu komunikaciju sa Seulom kako bi se na pravi na~in postavili prema „dinamici azijsko-pacifi~kog regiona” koji postaje „komplikovan i ozbiqan”. (Tanjug)

Nema~ka pojednostavquje vizni re`im BERLIN: Nema~ka }e slede}e godine pojednostaviti izdavawe viza, najavio je ju~e nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele. On je naglasio da liberalizacija nema~kog viznog re`ima „ni na koji na~in nije u suprotnosti sa nema~kim bezbednostnim interesima” ve} da nova pravila imaju za ciq da pojednostave i ubrzaju izdavawe nema~kih viza. Bi}e potrebno mawe dokumenata, formulari }e biti dostupni na internetu i daju se garancije da }e odluka o vizi biti doneta u roku od 72 sata, prenela je agencija Rojters. „Ja se zala`em za liberalnu viznu politiku koja bi odra`avala ulogu Nema~ke u globalizovanom svetu”, rekao je Vestervele u izjavi britanskoj

agenciji. Liberalizacija nema~kog viznog re`ima je potez za koji se o~ekuje da }e pomo}i na hiqadama qudi i kompanija iz Rusije i Kine koje `ele da posluju u Nema~koj - najve}oj ekonomiji Evropskoj uniji (EU).Neke od administrativnih procedura bi}e upro{}ene {to }e biti od zna~aja za poslovne qude koji vi{e ne}e morati li~no da se pojavquju u nema~kim ambasadama i konzulatima. Zvani~nici Kine i Rusije su se godinama `alili na nema~ki vizni re`im, za koji su stru~waci navodili da je stro`iji nego kod ostalih zemaqa EU i da je previ{e restriktivan. Pitawe nema~kih vizi bila je i tema razgovora ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i nema~ke kancelarke Angele Merkel u julu, podse}a Rojters.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VLADIMIRPUTIN Ruski premijer Vladimir Putin optu`io je ju~e opoziciju u zemqi da nema jedinstven program, a ni lidera koji bi je predvodio, obe}av{i transparentne predsedni~ke izbore po~etkom slede}e godine. „Problem je u tome {to oni nemaju jedan program. Oni imaju mnogo individualnih programa, ali nemaju jedan jedinstven program kao ni jasne pravce, ka`e Putin.

ROJIN Turski premijer Tajip Erdogan i wegova supruga Emina javno su izrazili `aqewe kurdskoj peva~ici Rojin zbog te{kih uvreda koje joj je izrekao predsednik Turske radio-televizije (TRT) Ibrahim [ahin. Govore}i o jednoj zabavnoj emisiji [ahin je nazvao kurdsku peva~icu Rojin „bestidnicom” i „`enom koja je izgubila moral”.

VERNEROTO Milijarder Verner Oto, tvorac najve}e prodajne ku}e po sistemu kataloga „Oto” i pionir posleratne obnove Nema~ke, preminuo je u 102. godini `ivota, saop{tila je ju~e wegova porodica. Oto, koga je kancelar Angela Merkel nazivala „gigantom nema~ke tr`i{ne privrede”, za svoje zasluge je dobijao brojne nagrade i ordewa. Rodio se u Brandenburgu u porodici trgovaca.

Hotel„Belaskaj”imaspratsamoza`ene KOPENHAGEN: Iza zatvorenih staklenih vrata na 17. spratu kopenhagenskog hotela Bela skaj nalazi se Bela dona, deo hotela gde je mu{karcima zabrawen pristup, tako da `ene mogu u potpunosti da se opuste, ne razmi{qaju}i o tome da li }e naleteti u hodniku na nepo`eqnog mu{karca. „Nije mi dozvoqeno da ovde u|em. Moram da ~ekam ispred, osim u hitnim slu~ajevima”, izjavio je AFP-u menaxer hotela Anders Delund. [ef obezbe|ewa Kren Vilander Tomsen hvali se, pak, da on mo`e da u|e u tu, za mu{karce, zabrawenu zonu. Ulazak u Bela donu je toliko restriktivan da i `ene koje `ele da dovedu mu{kog gosta u svoju sobu mogu to da u~ine, ali tek po{to svoju sobu zamene sobom na nekom od drugih spratova hotela. Ekskuzivnost 17. sprata u hotelu Bela skaj dovela je do toga da je

Danskom savetu za jednakost polova stigla anonimna prijava u kojoj je pisalo da „zatvarawe jednog sprata za mu{karce zna~i da su mu{karci predstavqeni kao agresori”. Kada je ultramoderan hotel sa ~etiri zvezdice otvoren u maju, uprava nije imala na umu da na poseban na~in za{titi `ene, se}a se menaxer hotela Delund. On je kazao da ideja o stvarawu posebnog sprata za `ene nije bila inicirana incidentom koji se dogodio u wujor{kom hotelu kada je biv{i {ef Me|uanrodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan navodno silovao sobaricu, niti ubistvom jedne `ene u martu 2010. u jednom kopenhagenskom hotelu.

„To je samo mala prevencija”, koju naro~ito pozdravqaju poslovne `ene, koje same putuju i strahuju da bi neko mogao da ih prati do wihove sobe, objasnio je menaxer hotela. Delund je rekao da postoji razlika u o~ekivawima mu{karaca i `ena:

„Kada `ena u|e u hotelsku sobu, ona prvo pogleda kupatilo, da li je ~isto, da li lepo izgleda i da li u wemu ima svega {to joj je potrebno. Mu{karci, pak, prvo pogledaju kakav im je pogled iz sobe, televizor i gde se nalazi uti~nica za bateriju za telefon”.Na 17. spratu sve je u tonovima ru`i~aste i bordo boje, za razliku od ostalih spratove u kojima preovla|uju siva i crna. @ene u Bela doni u`ivaju i u specijalnim ponudama, u wihovim sobama se nalaze buketi sve`eg cve}a, modni magazini, vo}e i ~okoladice, a u kupatilima kvalitetni {amponi, kreme i maske za lice. Delund je kazao da ta ekstra usluga u 20 soba na 17. spratu ne zna~i da su mu{karci, kojima je na raspolagawu ostalih 749 soba, diskriminisani, pogotovo {to soba u Bela doni ko{ta 40 evra vi{e nego ista soba na nekom drugom spratu. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

sreda28.decembar2011.

RADNISASTANAKNOVEHRVATSKEVLADE

OCENAUSTAVNOSTIZAKONAONI[TAVNOSTI

Ministrinajavili prvepoteze ZAGREB: Ministri nove hrvatskevladeZoranaMilanovi}a, nakon dana{weg radnog sastanka vlade, najavili su svoje prvepotezeunarednimdanimi sedmicama.Ministar zdravqa

Ministarkaspoqnihievropskih poslova Vesna Pusi} najavila je da }e skra}ena verziju pretpristupnog ugovora s EU bitistavqenanaInternet,dodaju}idaseradinapripremama

RajkoOstoji}rekaojeda}eprvi zakon koji }e vlada mewati biti onaj o medicinski potpomognutoj oplodwi i ukazao na problemdugova. „Dugovikojisudospelinanaplatu u zdravstvu trenutno su 450milionakuna(oko60miliona evra), a da su se po{tovali rokovi pla}awa od 60 dana, iznosili bi 2,1 milijardu kuna (oko280milionaevra). Prvi vicepremijer Radimir ^a~i} najavio je izradu popisa kqu~nih projekata koje zemqa mora realizovati da bi se zaustavilo propadawe, dodav{i da buxet i reforme ne mogu ~ekati.Novi ministar finansija Slavko Lini} izjavio je da su donetiobrisibuxetaukome}e potro{wa}ebitismawena.Nijedaokomentareho}elitobiti pet ili devet milijardi kuna (665milionaili1,2 milijarde evra),kaoniho}eliseporezna dodatuvrednostsasada{wih23 odsto podizati na 25 ili 26 odsto.

za referendum o pristupawu Uniji, koji }e biti odr`an 22. januara, i arbitra`u sa Slovenijom.

po{qavawekakobisepolitika zapo{qavawa organizovala tamogdequdi`ive,anedamoraju i}i u neke druge delove zemqe. Ministar preduzetn{tva Gordan Maras bavi}e se izme|u ostalogipodsticajimazaizvoz ipodsticajimaqudimadakrenu uodre|eneinvesticionecikluse, pri ~emu }e gro posla biti vezan za malo i sredwe preduzetni{tvo. Vicepremijer i ministar regionalnog razvoja i fondovaEvropskeunijeBranko Gr~i}najaviojeoblikovawenovogzakonaimerasprovo|ewaza potpomognuta podru~ja kojima trebahitnainajve}apodr{ka. „Va`anposaoidaqe}ebiti re{avawe pitawa izbeglih i povratnika”,rekaojeGr~i}. Ministar poqoprivrede Tihomir Jakovina nastoja}e da promenom strukture i pove}awem proizvodwe kojim }e se sni`avati cene i tako uticati

Ministarpravde nijeiznadsuda ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} uputio je Ustavn om sudu Hrvats ke zahtevzaocenusaglasnostisa Ustavom Hrvatske Zakona o ni{tavnosti odre|enih pravnih akata pravosudnih tela biv{eJNA,biv{eSFRJiRepublike Srbije, saop{tio je ju~e kabinet predsednika Hrvatske.Uzahtevuseisti~eda Zakon naru{ava ustavno pravoboracaizDomovinskograta na odbranu u eventualnom kaznenom postupku zbog ratnih zlo~ in a, da ih izl a` e pravnoj nesigurnosti i da im uskra}uje mogu}nost da u saradw i s nadle` nim telima Rep ub lik e Srb ij e otk lon e

Ministar veterana Predrag Mati} najavio je objavu registrabranilaca,kojihje500.000, iistakaodapripremamorabititemeqitaida}enakonwegove objave svaki pravi branilac bitiponosan. Ministar rada i penzija Mirando Mrsi} ranije je najavio decentralizaciju Zavoda za za-

na konkurentnost, preokrene trenduvoza. „Uvoz ne mo`emo zabraniti, alitrebapostavitistrogapravilakako senebipogodovalouvoznom lobiju. Uradi}emo sve da se taj uvoz ograni~i uz postro`ewe kriterijuma za uvoz”, rekao je Jakovina. (Tanjug)

SARAJEVO: U Sarajevu }e sedanasodr`atinovisastanak predsednika{eststranakaBiH ~iji }e doma}in biti predsednikSDASulejmanTihi}.Prema pisawu sarajevskih medija, na dnevnom redu razgovora lidera SDPBiH, SDA, HDZBiH, HDZ1990,SNSDiSDSna}i}e se set tzv. evropskih zakona o dr`avnoj pomo}i, popistu stanovni{tva, vojnoj i dr`avnoj imovini, kao i buxet institucijaBiHzanarednugodinu. Kao tre}a i ~etvrta ta~ka dnevnog reda sastanka, koji }e bitiodr`anupodneuDomunaroda Parlamentarne skup{tineBiH,najavqenisurazgovori o formirawu Ve}a ministara

Na~elulisteintegracija, ekonomijaisocijalnapitawa

Novi{ef tajneslu`be PODGORICA: Novi {ef Agencije za nacionalnu bezbednost najverovatnije }e bitiposlaniki~lanpredsedni{tva DPS-a, predsednik parlamentarnogodborazabezbednost Mevludin Nuhoxi}, umesto Vladana Jokovi}a, pi{u podgori~ke„Vijesti”. Pozivaju}i se na izvore u Vladi Crne Gore, ANB-u i vladaju}ijkoaliciji,listpi{edajeJokovi}podneoneopozivu ostavku, nakon nedavne poruke premijera Igora Luksi}adajeafera„listing”pokazala„deficitfunkcionalnosti“ u bezbednosnim slu`bama koji se mora re{iti. „Vijesti“ saznaju da }e afera sa spiskom telefonskih razgovora odbeglog narko bosa Darka [ari}a odneti jo{ „`rtava“uANB-u, (Tanjug)

Novogodi{wikoktelpremijerabez\ukanovi}a

teunutarcrnogorskogdijaloganaveo postizawe dogovora o jeziku, popisu, platama u javnom sektoru istudentskimzahtevima.Opredeqenismodatakonastavimo,odno-

sno nemamo nameru da zastanemo sapoliti~kiminovacijama,istakaojecrnogorskipremijer. Luk{i} je najavio da }e Vlada Crne Gore pokrenuti internet

platformu Glas gra|ana, koja }e omogu}iti direktno u~e{}e javnosti u kreirawu vladinih politika. Otvori}emo poseban veb-sajt, putem kojeg }e svaki punoletni dr`avqanin Crne Gore mo}i da pokreneelektronskupeticiju,iz bilokojeoblastidelokrugarada Vlade. Ukoliko peticija dobije podr{ku 6.000 gra|ana, nadle`na ministarstva bi}e du`na da je preto~e u zvani~nu inicijativu koju}eVladarazmatratii,ukoliko bude potrebno, podneti Skup{tininarazmatawe,naveojepremijer. Luk{i} nije `eleo da komentari{e ostavku direktora Agencije za nacionalnu bezbednost Vladana Jokovi}a, navode}i dajeonsamobrazlo`iorazlogeza takav~in. (Tanjug)

OPOZICIJAOBEZBEDNOSNOJSITUACIJIUCRNOJGORI

Nepostojivoqazaobra~un skriminalom PODGORICA:Lidericrnogorske opozicije Andrija Mandi}iNeboj{aMedojevi}ocenilisuju~edajebezbedonosnasituacija u Crnoj Gori alarmantna, jer dr`avne institucije, kakosunaveli,nemajunisnage,ni voqe za obra~un sa organizovanim kriminalom. Oni su kao primernaveliostavkudirektora Agencije za nacionalnu bezbednost Vladana Jokovi}a koji se na taj potez, kako su naveli, odlu~io nakon {to je uvideo da nemapoliti~kevoqedasestane naputkriminalcima. Medojevi}iMandi}su,nazajedni~kojkonferencijizanovinare, najavili da }e o stawu u Crnoj Gori danas razgovarati s predsednikom dr`ave Filipom Vujanovi}em. Medojevi}, koji je

predsednikPokretazapromene, kazaojedasebezbednosnasituacija u Crnoj Gori iz dana u dan pogor{ava.Onjeponoviooptu`be da {ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en stoji iza, kako je kazao, jedne od najja~ih kriminalnih grupa u Crnoj Gori. Mandi}, koji je lider Nove srpske demokratije, rekao je da seCrnaGora,saaktuelnomvla{}u, ne mo`e izboriti sa organizovanim kriminalom. On je kazaodajeo~iglednodaorganizovani kriminal poku{ava da preuzmecrnogorskebezbednosne slu`be,policijuitu`ila{tvo. „Nesmemodazapadnemoustawe panike, ve} da zajedno sa predsednikomdr`aveuspostavimosistemdaza~elnikeslu`bi

Ustavnom sudu zahtev o prei- spitivawu ustavnosti Zakona o ni{tavn os ti odr e| en ih pravnih akata, na {ta je doskora{wa premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izrazila uvereweda}eSudproglasiti tajZakonustavnimjer,prema wenimre~ima,ontoijeste. Zakonjedonet21.oktobra, nedequdanapredraspu{tawe Sabora. Povod za dono{ewe tog zakona bile su 44 optu`niceizSrbijezaratnezlo}in e iz 1991. godin e, me| u ostalima i za tada{weg potredsednikaSaboraVladimira[eksa,kojije1991.godine bio {ef kriznog {taba za Slavoniju

Danasnovisastanak {estorkeuSarajevu

CRNOGORSKIPREMIJEROPRIORITETIMAU2012.GODINI

CETIWE:Crnogorskipremijer Igor Luk{i} kazao je ju~e da }e kqu~ni prioriteti Vlade u 2012. godini biti nastavak integracionih procesa u Evropsku unijuiNATOipoboq{aweekonomsko-socijalne u Crnoj Gori. Luk{i} je sa novogodi{we konferencijezanovinarenaCetiwu poru~ioda}eVladaCrneGoreiu narednoj godini biti posve}ena borbi protiv organizovanog kriminalaikorupcije,kaoinastavku unutarcrnogorskog dijaloga o svimnajva`nijimpitawima. Najve}iuspehaktuelnevladeje to {to smo dokazali da se, naizglednepremostive,dru{tvenepodele mogu prevazi}i dijalogom i partnerstvom svih dru{tvenih i politi~kih aktera, kazao je Luk{i}.Onjekaokonkretnerezulta-

neosnovaneoptu`be,navedeno jeusaop{tewu. Josipovi}, tako|e, smatra da,po{tojere~osistemskom zakonu, hrvatski sabor nije usvoj io taj zak on Ustavom propisanomve}inom,prenela jeHina.Hrvatskipredsednik jeuzahtevuocenioidajezakonusuprotnostisaUstavom, po{to se wime daje ovla{}ewe ministru pravde da odlu~ujeho}eliseiline}esprovestinekaodradwiiznadle`nostiredovnihsudova,kaoi da je Zakon u suprotnosti sa ustavnim odredbama o odnosu me|unarodnihugovoraidoma}ihzakona.Josipovi}jeranije naj avio da }e uputiti

POLITI^KEPARTIJEBiHOFORMIRAWUVE]AMINISTARA

Uprava`eleznicaponudilaostavke UpravaHrvatskih`eleznica(H@)~estitalajeju~enaizboru novom ministru saobra}aja Zdravku Komadini i ponudila mandatenaraspolagawe. Preizbora~elniqudipobedni~keKukurikukoalicijenajavqivalisuda}eudr`avnimpreduze}imabitismena,alikadrovakojisudovedeniizpoliti~kihrazloga,anestru~nihkadrova.Medijisunajavqivalidabisvojemandatetrebalodastavi naraspolagaweoko400direktoradr`avnihpreduze}a,ustanovaikancelarija.

25

BiH gotovo 15 meseci nakon odr`avawa op{tih izbora.Sarajevskimedijitvrdetako|eda }eseDodikzbogdrugihobaveza na sastanku zadr`ati maksimalnotrisata. Uo~i sastanka lidera {est vode}ih stranaka iz vrha SDA dolaze optimisti~ne izjave da bi kona~no mogla biti formirana dr`avna vlast, dok predsednik SNSD Milorad Dodik nij e previ{e optimis ti~ an. Sarajevski „Dnevni avaz” preneojeunedequizjavubo{wa~kog ~lana Predsedni{tva BiH BakiraIzetbegovi}adapostoji kompromis o kqu~nim pitawima.Dodik,me|utim,nijeoptimisti~an, a izjavu Izetbego-

vi} a je prok omentar is ao „Ba{onimasmislazaoptimizam”. „OvdeseradiointeresuRS. Ne tra`imo ni{ta osim onog {to pi{e u Zakonu o Ve}u ministara.Mismospremnidado|emoakoimatere{ewe,mi}emo to re{ewe prihvatiti. Ne ra~unajte da }e RS prihvatiti tri mesta, to nikada nije bila ozbiqnaopcija.Namapripadaju ~etiri ministarska mesta, a u okvir u tog a Min is tars tvo inostranih poslova BiH”, poru~iojeDodik. Onjekazaoida}e,„iakone ideradouSarajevo”,ipak,do}i napredstoje}isastanak. (Tanjug)

SLOVENIJA

Po~iwurazgovori opremijeru QUBQANA: Predsednik sultacije sa svim strankama, SlovenijeDaniloTirktrebalo osimsaSlovena~komdemokratbidazapo~nerazgovorespred- skom strankom Janeza Jan{e, stavnicima parlamentarnih ali jo{ nema naznaka stvarawa stranakaoizborunovogpremi- koalicije.Prethodno,kandidatjera. Najvi{e {ansi da dobije kiwa „Pozitivne Slovenije” mandatzaformirawenovekoa- Ma{aKociperudvakrugaglalicionevladeimaZoranJanko- sawa nije dobila podr{ku povi}, ~ija je „Pozitivna Slovenija”osvojilanajvi{eglasovanaizborima4. decembra, ali i „druga imena su u igri”, prenela je slovena~ka agencija STA. Jankovi}eva stranka ima28mandatauslovena~kojskup{tiniitojojnije dovoqno za formirawe parlamentarne ve}ine, zbog~ega}ebitiprimorana na stvarawe koalicije. Jedina partija za koju se verujeda}enajverovatnije pristupiti Jankovi}evoj koalicijijeSocijaldemoZoranJankovi} kratska partija odlaze}eg premijeraBorutaPahora,alii slanikazaizbornamestopredtada }e imati 38 poslani~kih sedniceparlamenta,pajekandimesta u parlamentu, koji ima dat „Gra|anske liste” Gregor ukupno90poslanika. Virant pro{le sedmice bio Jankovi}jezatrinedeqe,od izabrannatufunkciju. odr`avawa izbora, obavio kon(Tanjug)

ALBANIJA

Policijazaplenila tonumarihuane

AndrijaMandi}

bezbednostido|uoniqudikoji }e li{iti slobode kriminalnu bandu i prikupiti dokaze”, rekaojeMandi}. (Tanjug)

TIRANA: Albanskapolicijazaplenilajeukupnotonukanabisau racijamaugradovimaDure{iSaranda,auhap{enasuidvatrgovca narkoticima,izjavilisuju~epredstavnicipolicijeuTirani. Policajcisuuponedeqakuve~eotkrili700kilogramamarihuane ulucigradaDure{kojajebilapripremqenazaputkaItaliji,prenelajeAgencijaFranspres. Preostalih300kilogramaotkrivenojeuSarandiitadrogajebilanamewenatr`i{tuuGr~koj.Tokomponedeqkavi{eosobajeuhap{enoiuSkadruzbog{vercovawanarkotikanaseveruAlbanije. Zvani~nici policije tvrde da su hap{ewa deo regionalne akcije protivnarkoklanovaitrgovacatokomkojejeuhap{enopreko60kriminalacanateritorijiSrbije,CrneGore,BiHiAlbanije. (Tanjug)


26

sreda28.decembar2011.

OGLASi

dnevnik

"%!"(' ' #$ (!" " "$ " 7 0.12.08 (2&+ +"4-" #0

$" % * ' '#! " . ! " " " , !" %& )' #" #". &!" ! " ! $ $ (" '. +' * . #$ (! " ! '# & #"* & " ! $ ! & '.

" ! $ %# %'

&"! $ ! &! " '( #" &"! * " !' $ " $ .'! / $"%&"$0 $"

" * '# &' * & $ !" *!"% ! " ! & #"% % % &$ '# " '%& " ' #$ (" ! #"($ #"* & $ ! *"( !" $ * ) " !' $ " ! ' . %"( ($(2"$()" 5& 1& .%0!"2( %"-" )"-3"0" '.%(-& 3 /0.12.0()"," 7 0.12.08 3+ +"4-" 1" /.6&2*., ' 6"1.4" & "! "$ ! $ ( ! "$ ' ( * % (!" #$" " "'% " & ! & "! %

# 04/076 <-#/# #,0/# 0 1-#/*3#86 * *9)3#&8* = - )-#4/*, > $30+ * ) / 0 -* &"0 % " #'%-& $&' +, % & ('+$'. (1,"&+# -(* . (1,"& -%

#7/* 67*& 6 -#/ )'/'3#-/' 3')6-#%*+' /#4'2'/0) .'45# *,*/ %* 6 &#2'. 5',456 -#/ )'/'3#-/' 3')6-#%*+' 53#+#;' &#/# * 50 0& )0&*/' &0 )0&*/' -#/ )'/'3#-/' 3')6-#%*+' $*;' *9-0"'/ /# +#7/* 67*& 47#,0) 3#&/0) &#/# 0& &0 <#407# 6 1304503*+#.# #7/0) 63$# /*45*<,0) 13'&69';# = -#/> 6.# 0,50$#3 $3 # 6 6.* * 1304503*+#.# '4/' ,#/%'-#3*+' *,*/%* 3*.'&$' /# -#/ )'/'3#-/' 3')6-#%*+' 9#*/5'3'407#/# -*%# .0 )6 &045#7*5* 6 1*4.'/0. 0$-*,6 &'2'86 9# 63$#/*9#. * ,0.6 /#-/0 45#.$'/' 104-07' 1:5*/4,' 613#7' 1:5*/' 6.# 9#,26</0 4# )0&*/' 0.*4*+# 9# +#7/* 67*& ;' /#,0/ *45',# 30,# 9# +#7/* 67*& 3#9 .#53#5* 13*.'&$' ,0+' 46 &045#72'/' 6 50,6 +#7/0) 67*&# #56. .'450 * 73'.' 9#4'&#8# 0.*4*+' 9# 1-#/07' 1:5*/' 6.# $*;' /#,/#&/0 0$+#72'/ 6 43'&457*.# +#7/0) */(03.*4#8# ! -# !'*


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

27

sreda28.decembar2011.

Dragom prijatequ

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44182

Bule Draganu Prentovi}u Re~i ne mogu biti uteha da opi{u tugu u srcima koju ose}amo jer nisi vi{e sa nama.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoq no. Te le fo ni: 063/521-559, 43517 063/539-051.

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Te le fo ni: 064/888-25-85, 520841. 43503 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me {a no, mo `e re za no i ce pa no. Ta~na mera. Telefoni:064/143-3409 i 6419-439. 43799 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Te le fo ni: 065/55-76902, 062/15033-79, 065/55-51-675. 44188 PRO DA JEM bu ko va i ba gre mo va drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Isporuka brza i ta~ na. Te le fon 063/7719-142, 061/617-22-19. 44208

posledwi pozdrav od: Zlatka, Biqane, Dejana i Tijane Ba{i}.

Zlata, Sa{a, Biqa, Vawa i Sawa.

44284

44276

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

Oti{ao je u ve~nost ~ovek, drug i prijateq

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi suprug i tata

Miodrag Perunovi} Be}a

Miodragu Perunovi}u

1958 - 2011.

Drugovi iz generacije: Vesa, Koqa, Sube, Zdravko, Miroslav, Sr|a i ostali.

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 28. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Miodrag - Be}a Perunovi}

O`alo{}eni: supruga Zorica, sin Branislav i }erka Stana. 44277

44272

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Tugujemo kumom

za

na{om

dragom

Posledwi stricu

pozdrav

bratu

i

Posledwi pozdrav deveru i stricu

dragom

Prijateqi: Vujakovi}, Srdi} i Komlo{.

Nemawi Pani}u a porodici iskreno sau~e{}e. Porodica [migi}. 44275

â&#x20AC;&#x17E;Bog je vazduh na{e du{eâ&#x20AC;? Sjediweni s Bogom u qubavi rastojawa ne postoje. Ti si draguq koji nam svetli u tami ovozemaqskog `ivota i osvetqava put. Hvala ti na svemu! Dana, 29. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu odr`a}e se desetogodi{wi parastos protojereju-stavroforu

44268

Milicom Kosti}

Posledwi pozdrav dragom kumu

Miodragu Perunovi}u Be}i

Kumovi Savka i Stevan Kerkez i Ivana sa porodicom.

Miodragu Perunovi}u

od: bra}e \oke i Dragana i sinovaca Marka i Teodora.

od: snaje Du{anke i sinovica Ivane i Mirjane sa porodicom.

44260

44282

44283

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg dragog

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav dragom

Miodragu - Be}i Perunovi}u

Miloradu Erdeqanu

Porodica Erdeqan.

Prerano si oti{ao i za sobom ostavio se}awe koje se nikad ne zaboravqa

Buleta

Milivoj, Vi{wa, Nata{a, Sta{a, Marika i Jeca.

Porodica Vujakovi}.

44262

44269

44261

Branislava @drale Brana

Jovan ]ulum 1929 - 2011. Sahrana je 28. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, iz kapele na Ka}kom grobqu. O`alo{}eni: sin Todor i }erka \ur|inka sa porodicom. OG1

od porodice Vasiqevi}.

Posledwi kom{iji

Dana, 27. 12. 2011. godine preminuo je na{ otac, svekar, stric i deda

Bila si prava mama meni. Nama prijateq i drug. Hvala ti za veliko srce. Po~ivaj u miru.

Miodragu Perunovi}u Be}i

pozdrav

dragom

Nemawi Pani}u

Be}i

od porodice Ris.

44280

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

44281

Posledwi pozdrav dragom

Be}i

Buletu

od stanara iz Iva Andri}a br. 5.

Kefira, \ur|ica, Dejan i Cole.

44274

44278

od: Marka, Mitra, Borisa, Nenada i Sr|ana.

Miroslav Baki} i Mirjana Milankov. 44285

44279


28

^iTUQe l POMeni

sreda28.decembar2011.

Posledwi pozdrav

dnevnik

Sa dubokim bolom javqamo rodbini i prijateqima da je oti{la u ve~nost na{a voqena

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminula na{a voqena

Nada Hrwa~ki

Draganu Prentovi}u

1949 - 2011. iz Sremskih Karlovaca

Branislava - Brana @drale

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 28. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima iz kapele. O`alo{}ena porodica Hrwa~ki i Vidak Mirkovi}.

1935 - 2011.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima. Stric Petar i bra}a Pavle i Milan sa porodicama. 44263

Ispra}aj }e se obaviti u ~etvrtak, 29. 12. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dana, 27. 12. 2011. godine preminuo je u 72. godini na{ dragi suprug, otac i deka O`alo{}eni: suprug Radovan, }erka Du{anka, sin Du{an, unuci Jovan, Ana i Duwa i zet Zoran.

44230

Sa `alo{}u se opra{tamo od dugogodi{weg radnika i rukovodioca u Elektroistoku - Beograd, Pogon Novi Sad

44250

Nemawa Pani} Nemawe Pani}a

Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Hvala ti za sve divne trenutke. ^uva}emo te u najlep{im se}awima. Supruga Zora, }erke Dragiwa i Ana, unu~i}i Ksenija, Nikola, Luka i Milan, zetovi Vladimir i Ivan.

Kolektiv JP „Elektromre`a Srbije” Pogon Novi Sad.

44254

382/P

Dragan Prentovi}

Posledwi pozdrav supruzi, majci i baki Saose}amo u tuzi na{e koleginice Zlate, povodom smrti wenog mu`a.

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i svekar, iznenada preminuo u 52. godini.

Koleginice sa posla. 44251

Milici Kosti}

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu

1954 - 2011.

Dragan Prentovi}

Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, na ^erevi}kom grobqu. Polazak ispred porodi~ne ku}e. O`alo{}ena porodica: suprug \or|e, sinovi @ivko i Kosta, snaje Verica i Suzana, unu~i}i Milo{, Jelena, Nikolina i Sne`ana.

Posledwi opro{taj i sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 28. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Zlata, sinovi Marko i Nikola i snaha Ana.

1960 - 2011.

44255

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

44237

Milici Kosti}

Posledwi pozdrav

od: sestre Vukice, zeta Branislava i Dejana i Radmile sa porodicama.

Posledwi pozdrav

1929 - 2011. Sahrana }e se obaviti 28. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Novim Ledincima.

Milici Kosti}

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

od ta{te @ivke i porodice Jevti}: Bo`e, Mice, Jovane i Dragane.

Kolektiv sa Testere.

O`alo{}ena porodica. 44258

44259

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice

44273

Posledwi pozdrav

voqenom

Draganu Prentovi}u

44256

Todor Jovanovi}

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Draganu Prentovi}u Tvoj osmeh i qubav }emo nositi ve~no u na{im srcima. Po~ivaj u miru Dragi, neka te an|eli ~uvaju.

Draganu Prentovi}u Uvek }e{ biti u na{im srcima.

S qubavqu: tetka Bose, te~a Jole Driwak, sestre Vojka, Bla`enka i Ra{a sa porodicom.

Zauvek tvoje: Sandra, Tawa i baba Kajka.

44240

44238

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Buletu Raki Mihailovi} ro|. Vuliki}

Draganu Prentovi}u Buletu

Nemawi Pani}u

Nemawi Pani}u od brata Miodraga sa porodicom.

od Zrike i [quke.

od: \ure, [oneta, Jole, Fibija i Jorme.

44264

44231

44257

S po{tovawem, kolektiv JKP „Parking servis”.

S po{tovawem, Ivan Ferko.

Markovi drugari: Nemawa, Aca, Deja, Koka, Gruba, Pop, Bora, Xoni i Igor.

64/P

44252

44249


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Moja draga tetka

[ere{ Valerija

Danilo Lisica

ro|ena Andra{i} 1931 - 2011.

1945 - 2011. Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, iz kapele na gradskom grobqu u @abqu. O`alo{}eni: supruga Du{anka, }erke Slobodanka, Jawa i Danijela sa porodicama. 44241

preminula je 26. 12. 2011. godine u 80-toj godini. Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Zauvek }emo te ~uvati u se}awu, Silvija sa porodicom.

Miodragu Maksimovi}u ~ika Miletu

Posledwi pozdrav

POMEN

28. 12. 1991 - 28. 12. 2011.

Uro{ [trbac Uvek voqen zaboravqen.

i

nikada

Kom{ije iz zgrade Veqka Petrovi}a 8.

Porodica.

44225

44213

44223

Posledwi pozdrav striki

29

sreda28.decembar2011.

POMEN

TU@NO SE]AWE

Stevan Ze~evi}

28. 12. 1984 - 28. 12. 2011.

Posledwi pozdrav dragoj majci, babi, prababi i svekrvi

Danilu

Danilu

28. 12. 2007 - 28. 12. 2011.

Katarini Hi}il

od: sinovaca Danila i Emila i snaje Smiqe.

od: brata Milana, snaje Mileve i sinovica Marije i Milice sa porodicama.

^etiri duge godine sawamo da se vra}a{...

od sina Josipa sa porodicom. Mama, tata i brat. 44222

44242

44243

Prerano si nas napustio, mi te jo{ uvek pogledom tra`imo. Uz tebe smo bili sre}ni, sigurni i jaki, a sad `ivimo sa velikim bolom i tugom. Tvoje: Sawa i Maja sa porodicama i supruga Julkica.

44190

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

Stevan Beli}

44108

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav dragom bratu

Nada Mu{icki 1943 - 1981.

Danilu

Miodragu Maksimovi}u

Novaku Mitri}u od: sestre Jawe, zeta Stanka i sestri}a Milana i Tawe sa porodicama.

44244

od: brata Bogi}a i sestara Bule, Rose i Milice.

Slavko Mu{icki Du{om na{om hodajte, srcem vas hranimo, qubavqu grejemo. Tugu pre`ivqavamo uspomenama. Snom bla`enim, privijeni smo uz vas mama i tata. Volimo vas, tugujemo neute{no, va{a deca: Radoslava, Dragana i @are sa porodicama.

Qubica Miqkovi} ro|. Radoj~i} 2004 - 2011.

od: sestre Ivanke, zeta Ostoje i sestri}a Gorana.

44219

1941 - 1981.

SE]AWE Sedam godina tuge i bola

Milanki Filipovi}

44212

U petak, 30. 12. 2011. godine navr{i}e se ~etrdeset tu`nih dana otkako nije sa nama na{ dragi

Preminula je na{a majka, baka i prabaka

od Slavka i Stevice sa porodicama.

44215

Posledwi pozdrav kumu

44181

U subotu, 31. 12. 2011. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti na{e drage i voqene supruge, majke i bake

Katarina Hi}il

Buletu

1921 - 2011.

dr Ratomir M. Dragovi} Toga dana u 10 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu u Novom Sadu. S tugom i po{tovawem tvoji: Qiqa, Marko, Maja, An|ela, Lana i Lara.

od porodice Savi}.

Tvoji najmiliji: porodice Miqkovi} i Bo`i}.

Sahrana je danas, 28. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Aleksandar, snaja Mirjana, unuci Andrej i Miroslav sa suprugama i praunu~ad Filip, Mia i Una.

44236

44214

42840

44247

Oprostili smo se od tebe, nisi sa onima koji su te voleli i po{tovali. Ne}emo te zaboraviti.

Posledwi pozdrav

Preminuo je otac na{eg kolege Gorana

Posledwi pozdrav na{em drugaru

Radmile Jefi}

[ere{ Valeriji

Toga dana u crkvi u Novim Ledincima odr`a}e se parastos sa po~etkom u 11 ~asova.

Miodrag Maksimovi}

ro|. Andra{i} na{oj dragoj Teti. O`alo{}eni: suprug Stanko, k}erke Slavica, Borislava i Vera, zetovi i unu~ad. Biqana, Marko, Valika i Kosta. 44235

Draganu Prentovi}u Buletu

Sau~estvujemo u wegovom bolu. Tvoji drugari: Bole, Mire, Sima, Miki i Goja. Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

44153

381/P

44239


tv program

sreda28.decembar2011.

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Била једном једна недеља Тема недеље Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Ива Штрљић

02.35 03.24 03.51 04.21 04.48

Заувекмлад Улоге:Ива Штрљић, Аљоша Вучкoвић, Нада Абрус (РТВ 1, 16.25) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.05 11.20

16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 00.30 00.55 01.50 02.15

Добројутро, Војводино Једаннаједан Политбиро-страначкахроника Вести Стањенапутевима Центарсвета Заувекмлад Имемогсокака Кратакчаспрофесора Аркадија Кухињица Вести Знање:Универзитет ЗнаменитеженеНовогСада Талсон Љубавнициитајне Вести Однашихсуседа НижњиНовгород Вестизаособе саоштећенимслухом Радар Кратакчаспрофесора Аркадија Имемогсокака Заувекмлад Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Временскапрогноза Разгледнице ТВДневник Билојето1991. Изнашегсокака Војвођанскидневник Све(т)оконас Похлепа,филм1.део Једаннаједан ГрувањеуживоустудијуМ Однашихсуседа Центарсвета

06.30 07.00 08.30 09.25 10.15 10.40 11.05 11.40 12.30 12.40 13.10 14.05 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

Кухињица(мађ) ТаблоидНС Безупута Светтишине Хајдесамномуобданиште Питамсепитамсе Кадзазвони Музичкипрограм Вести(мађ) Македонскосонце ТВБаштина Европазапочетнике Центарсвета ДобровечеВојводино(ром) Емисија(мађ) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица(мађ) Добровече, Војводино(рум) Веза,филм2.део ТВБаштина ТВПродаја

11.30 12.00 12.10 12.40 12.55 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.20

06.05 08.00 09.05 10.05 10.35 11.07 12.00 12.15 12.34 13.19 14.53 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.57 19.30 20.05 21.05 22.45 23.30 23.50 23.56 00.54

06.30 Новосадскојутро 08.00 ПреносXLVIседнице Скупштинеграда Наставак програма након седнице 21.00 Девојкеизбутика 21.50 Неонсити 22.00 Објектив 22.30 Мастиф 23.10 Неонсити 23.20 Годинепролазе

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.15 00.00 01.00 01.30 01.45

Јутарњи програм Јутарњи дневник Некиновиклинци Траг Задња кућа Србија Е-бројеви Дневник Спортплус Местозлочина Пинк Пантеров син,филм Ијаимамталенат ОвојеСрбија Белалађа ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Белалађа Ледена жетва,филм Местозлочина Дневник Евронет Наивици Ноћнибиоскоп: Хепи тексас,филм Некиновиклинци ЗадњакућаСрбија Око Траг Белалађа

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Домаћине,ожени се Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Паклена кухиња Пирамида Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Паклена кухиња

Пакленакухиња

Преносседнице Скупштинеграда (Новосадска, 08.00)

09.30 Ускијавање 10.00 Премијерлига:Манчестер унајтед–Виган 12.00 ПрегледПремијерлиге 13.00 БарсаТВ:Сантос –Барселона 15.00 Фудбалмондијалмагазин 15.30 Мобил1 16.00 КХЛ:СКА+Атлант 18.30 НБАуживо 18.45 Ускијавање 19.15 ПрегледШампионата 19.45 ПрегледПремијерлиге 20.45 Шкотскалига: Селтик–Ренџерс 23.00 Прегледбелгијскелиге 00.00 ГрандПри 01.00 ТВС

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна...,14.30Инфо К9,15.00Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.00Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15Отворени екран,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер, 01.30Ноћни програм

Ове недеље је Саша Мишић у ресторану „Код Бивка Смедеревца” у месту Орешац, недалеко од Београда.На лепом плавом Дунаву, ресторан има невероватни потенцијал, али нажалост, неискоришћен. Ресторан је данима празан,кухиња ни по чему није другачија од осталих,стандардан мени и класичан начин кувања. Власник је наследио ресторан, али нема искуства у угоститељству. (Прва, 21.10)

Саша Мишић

07.17 07.23 07.28 07.50 08.12 08.38 08.57 09.26 09.57 10.00

Мунзи Ози бу Вич ЈингЈангЈо Плава птица Математика у срцу Коцка,коцка,коцкица Арс практика Е-ТВ СедницаСкупштине РепубликеСрбије,пренос Упаузискупштинскогзаседања 14.01 ВииМираАдањаПолак 14.34 Линк Програмзависиодпреносаседнице 10.27 ТВмрежа 10.53 Вавилон 11.23 Историјанауке 11.34 Доброје,добројезнати 12.06 Београдскифестивалигре: Бијарицбалет-играрије 12.36 МетрополисуТрстенику 13.06 Трезор 14.03 Плаваптица 14.29 Математикаусрцу 14.48 Коцка,коцка,коцкица 15.17 Арс практика 15.34 Антоније Гауди 16.08 Ви и Мира Адања Полак 16.50 Линк 17.15 ПородицаСопрано 18.16 Гарави сокак 18.46 Мунзи 18.52 Ози бу 18.58 Вич 19.20 ЈингЈангЈо 20.00 У свету 20.32 Новогодишњи беокулт 21.00 ПородицаСопрано 21.56 Музикасрца,филм 00.10 Како живети једноставним животом 01.03 Ијаимамталенат

07.05СунђерБобКоцкалоне 07.30ПингвинисМадагаскара 08.00ВестиБ92 08.30Долинасунца 09.30Хоћудазнам 10.00ВестиБ92 11.05 СунђерБобКоцкалоне 11.30 ПингвинисМадагаскара 12.00Филм:ХадсонХоук 13.55ИстражитељиизМајамија 15.00Доме,слаткидоме 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Измеђудвеватре 17.30Свепосписку 18.00СунђерБобКоцкалоне 18.30ВестиБ92 19.05Пријатељи 19.35 Штребери 20.05ИстражитељиизМајамија 21.00Филм:Убиствоимаргарите 23.00ВестиБ92 23.40Спортскипреглед 00.00Штадаобучем? 00.05Измеђудвеватре 00.35Доушници 01.35СаутПарк

Анђелина балерина 10.00Скривенакамера 10.15ДобровечеСрбијо 12.00Градскевести 12.15Тајнаљибав 13.00Двострукиживот 14.00Сестре 14.45Квиз,породичниобрачун 15.15Гојковићи 16.00Националнидневник 16.20Сити 16.40Ноћујуну 17.30Маланевеста 18.30 Националнидневник 19.00Маланевеста 20.00Наслеђеједнедаме 20.45 Мириспролећа 21.15Брачнисудија 22.4548сатисвадба 23.45Црнахроника 00.30Мириспролећа 01.00 Наслеђеједнедаме 02.00Ноћујуну 02.45Витезовиизблата

Брачнисудија

Елен Баркин

Дечаков живот Нестална Каролин је схватила да жели да се скраси на једном месту, нађе пристојног дечка и пружи лепшу прилику за одрастање њеном захтевом сину Tобију. Када се досели у Сијетл и упозна уваженог Двајта Хансена,Каролин мисли да је успела да оствари своје планове... Улоге: Елен Баркин, Леонардо Дикаприо, Роберт де Ниро, Артур Гејл Режија:Мајкл Китон-Џонс (Авала, 20.45) 06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 09.00 11.00 11.45 14.00 15.10 16.30 18.00 18.55 19.00 19.30 20.45 23.00 00.00 02.00

ВОА С.О.С. Маратон Кефалица Двоугао Кефалица ПородицаСерано Топшоп Филм:Мојафенсидевојка ДокторХаус ПородицаСерано Редизакон НЦИС Двоугао Тајнетела ДокторХаус Филм:Дечааковживот НЦИС Филм:Нетакообичанживот Откопчано

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке,13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај,01.30Фокус 12.00Сремнадлану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Инђија,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловци назмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Милорад једе бајадере и хлеб, гибаницу и палачинке прво замрзне у замрзивачу па тек онда једе, а кајгана мора да буде направљена од 12јаја да би била на његовом менију. Његова супруга је одлучила да стане на крај таквом

(Хепи, 08.25) 05.30 Јутарњипрограм:Добројутро Србијо! 07.55 Вести 08.00 БајкаоТибету 08.10 Метеориимоћникамиони 08.25 Анђелинабалерина 08.40 МалимедаЧарли 08.45 Повратакмалогтигра 09.10 БобаиБиба 09.25 Срећназвезда-представљење 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 ПопПикси 10.20 Метеориимоћникамиони 10.35 МалимедаЧарли 10.45 Торк, 10.55 Бакуган 11.15 Хорсленд 11.40 Сабрина 12.00 Југио 12.25 Срећназвезда-представљење 12.45 Квизић 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови подне 15.00 Неочекиваниживот 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Голиживот 17.55 Телемастер 18.30 Насловнастрана -квиз 19.00 Парови -прегледдана 20.00 Парови -вече 21.00 Једнажељаједнапесма 22.25 Вести 22.30 СузеБосфора 23.15 Звезданакапија-Атлантис 23.55 Вести 00.00 Парови-ноћ 03.00 Звезданакапија -Атлантис 03.25 Једнажеља,једнапесма

Сања Маринковић

начину исхране и да учини једино могуће – да га пријави брачном судији. Хоће ли они (Снежна Ђуришић, Вања Милачић и Марко Булат) бити на њеној страни и пресудити у њену корист видећете у емисији „Брачни судија”. Водитељка је Сања Маринковић. (Пинк, 21.15)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

sreda28 .decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

23

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу:Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 Венчаницаизснова 07.40 Највећигубитник 09.30 Лудизакућом-Америка 10.25 Четиривенчања-Америка 11.20 Удварањеумраку 12.15 Стручњакзаторте 14.05 Кејтиосмородеце 15.55 Венчаницаизснова 16.20 Штанетребаобући 18.10 Лудизакућом-Америка 19.05 Мајамиинк 20.00 Бигамиста 20.55 Остављенипредолтаром 21.50 Нисамзналадасамтрудна 22.45 Потомство 00.40 Бигамиста

08.00 Мистерије историје 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Ловци на нацисте 11.00 42начина да се убије Хитлер 12.00 Ко си заправо ти? 13.00 Ланкастер у рату 14.00 Ла Џоја и ратници у магли 15.00 Викторијанска апотека 16.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 17.00 Највећи афрички истраживач 18.00 Ловци на нацисте 19.00 Историја расизма 20.00 Ко си заправо ти? 21.00 Витезови Маргата 22.00 Доктор Џекил и мистер Хајд: Истинита прича 23.00 Викторијанска апотека 00.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 01.00 Највећи афрички истраживач

08.00 ОстрвоКорњача 08.30 Старлаијахачидрагуља 09.30 ОстрвоКорњача 10.00 Дигсвил 10.30 Старлаијахачидрагуља 11.00 Ирскипаб 13.15 Пинокио 16.00 НевероватнагоспођаРичи 18.00 Штарадишвечерас 20.00 Туристи 22.00 Поновогангстер 00.00 Љубавнелекције 01.00 Изгубљенозадовољство

Туристи Алекс, његова сестра Беа ињенанајбољапријатељица Ејмиприпремајусезаеко-сафари,алиплановеимквари изненадна аутобуска несрећазбогкојеостајупривремено заробљени у једном бразилскомселу... Улоге: Џош Духамел, Мелиса Џорџ, Оливија Вајлд Режија:Џон Стоквел (Синеманија, 20.00)

07.00 Добројутро,Хрватска 08.57 Лудиодљубави 10.10 Меркатскадинастија,док. серија 11.00 КодАне 11.10 Свећебитидобро 12.00 Дневник 12.32 Кадзаволим,времестане 13.19 ДрОз,токшоу 14.12 Екумена 14.42 АлпеДунавЈадран 15.10 ПоносРаткајевих 16.00 Алиса,слушајсвојесрце 16.50 Хрватскауживо 18.04 8.спрат,токшоу 18.48 Одморисе,заслужиоси 19.30 Дневник 20.08 Стипеугостима 20.45 Мисија 21.45 Паралеле 22.25 Отворено 23.10 Дневник3 23.42 Другиформат 00.30 ЦСИ:ЛасВегас 01.10 ДрОз,токшоу 01.50 Жица 02.45 Скицазапортрет 02.55 АлпеДунавЈадран 03.20 Паралеле 03.45 Другиформат

06.00 Рамона и Бизус 07.45 Принц и ја 3.краљевски медени месец 09.20 Карта милости 11.00 Мисионар 12.30 Џеси Стоне:Без кајања 13.55 Лига праведника:Криза на две Земље 15.10 Права љубав 16.50 Упознајте мале Фокерове 18.30 Љубавни џекпот 20.05 Краљев говор 22.05 Права крв 23.05 Девојка која је шутнула осиње гнездо 01.30 Нерођени 02.55 Створени једно за друго 04.30 Лепота давања

Меклаудовећерке УбиствауМидсамеру Филм:Слеповеровање Филм:Божићувеликомстилу Филм:Кодкућезапразнике УбиствауМидсамеру Филм:Дантеовврх Филм:Божићнипољубац Филм:Уврнутанаука ЏекХантер

08.10ПопПикси,цртани 08.25Родитељи,филм 10.50Ексклузивтаблоид 11.15 Емператриз 13.00Ружаветрова 13.50Крвнијевода 14.40Краљлавова3:Хакуна матата,филм 15.55ПутовањепородицеЏонсон, филм 16.55РТЛ5до5 17.10ПутовањепородицеЏонсон, филм 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Самукући3,филм 22.50Пентхаус,филм 00.40РТЛВести 00.50Норбит,филм 02.40Астрошоу 03.40РТЛДанас

Пентхаус

Мег Рајан

Поштојепобедиоутелевизијском риелити шоу, Тајлер позивадвојицунајбољихпријатеља,КиеранаиХитадасе заједносњимуселеупентхаусуЛосАнђелесу.Киеранодмахрадоприхватипонудукакосенебимораоуселитикод своједевојкеЕрике... Улоге: Кори Ларџ, Рајдер Стронг, (Џејмс Дебело, Кејли Коко, Ејприл Скот (РТЛ, 22.50)

Пресидио У војној бази Пресидио у Сан Франциску током рутинског стражарења убијена је жена официр. Починитељи су побегли у својим возилима,неостављајућираспознатљиветрагове... Улоге: Шон Конери, Мег Рајан, Марк Хармон, Џек Варден, Марк Блум, Џенет Голдштан Режија:Питер Хајмс (ХРТ 2, 21.05) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 11.10 11.55 13.25 13.55 14.40 15.05 15.30 16.00 16.10 16.40 16.55 17.30 19.10 19.30 20.00 21.05 22.45 23.35 00.35 01.15 01.45 02.25 02.55 03.30

Оливија Вајлд

06.20 07.20 09.20 11.20 13.20 15.20 17.20 19.20 21.20 23.20

06.45 08.45 10.25 12.10 14.10 15.30 16.55 18.50 20.20 21.45 23.20

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

МалаТВ Конорнатајномзадатку НевољеједногБранимира Црнопророчанство Божићниконцерт,снимак Алиса,слушајсвојесрце ЖелимдечказаБожић,филм Потрошачкикод Бриљантин H2O Узмаловоде! Еџмонт НевољеједногБранимира Руперт МалаТВ Хеј,Кити 4зида Турнирумаломфудбалу Кутијашибица,полуфинале ПипиДугаЧарапа Музика,музика...шансоне ГевиниСтејси2 Пресидио,филм ЦСИ:ЛасВегас Жица Хитнаслужба Травазелена Завршниударац Универзумума Назови112 Ноћнимузичкипрограм

ПотрагазавеселимБожићем Ноћхрабрости Љубавииздаја Божићнапесмазаједнудиву Божићзаожењене Адвокатсаплаже АмберФреј:Сведокоптужбе БиоједномједваБожић… ПоследњицигларуАмерици Кадпрошлостсустигне ПотрагазавеселимБожићем

Мод сквод Секси звер Сенке и магла Пет асова Велика зверка Амерички одметници Пурпурна ружа Каира Дони Дарко Бронсон Мод сквод Секс на слепо Бездан

Ејприл Скот

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Преживљавање удвоје Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Врхунски војник Једини преживели Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Врхунски војник Једини преживели

08.30 08.45 09.45 10.15 11.15 12.15 13.15 14.15 15.00 17.00 18.00 20.00 21.30 23.30 00.30

Мотоспортови Сви спортови Рели Алпско скијање Фудбал Рели Алпско скијање Сви спортови Скијашки скокови Сви спортови Фудбал Уметничко клизање Плес Алпско скијање Сви спортови

Војвођани као нација

П

редседник војвођанске владе Геза Тиквицки, И Душан Богданов сматра да се не могу повезиоцењујући да су аутономије категорије Са- вати садашње аутономије с административно-теривезног устава, каже да им се Минићевим торијалним јединицама које предлаже Минић. предлозима тај статус одузима јер их настоји дефи- Аутономије треба разматрати у поглављу републике нисати само као категорије републичке уставности. јер су политичке и саставни део Федерације. „СхваИсторијски и правни аргументи доказују да је аутономија Војводине саставни део федеративног уређења, да се она преко својих представника добровољно прикључила Србији и корене вуче из раније прошлости, а не од 1945. Разлоге њеног конституи- сања види у прогресивној политици КПЈ-а и уважавању специфичних историјских, економских и националних разлога јер се у Војводини „не ради о једној великој мањини, већ о многонационалности“. Историјске корене идеје аутономије налази у тежњама српског грађанства у прошлости, које су касније прихватили други народи Војводине, а и КПЈ. „То су извојевана права дубоко усађена у свест свих народа Војводине, и словенског и мањинског становништва“. Отуда она није правно већ политичко питање, а ни „плод грешака“. Србија није ништа изгубила „што је аутономија ушла у њен састав“, и погрешно је сматрати да аутономија цепа јединство Србије већ је постала фактор њеног јединства. Посебно је критичан према идеји изједначавања аутономије с областима. Области су за њега само увећани срезови, и административне, а не политичке јединице, какве су постојеће аутономије, због чега Минићеви предлози воде „ка ликвидирању аутономије“. Не разуме зашто се жели мењати нешто што се показало добрим. То нико неће добро примити, ни Срби ни националне мањине, а изазваће само политичка подозрења. „Ако се мисли да Секретаријат КП Војводине нереално процењује ово питање, Proleterijat prevazi{ao Mileti}a да ми савест буде мирна, мој председнички положај стоји на расположењу“. там да Србија има специфичних тешкоћа, јер је најРадован Влајковић уочава да се интеграција у распрострањенија па мора имати неку „админиоквиру Републике може остварити само преко пот- стративно-територијалну организацију између оппуније децентрализације. Сматра да Федерација штина и Републике“. треба да регулише постојање аутономије јер би, у Посебно сматра да је аутономија допринела позипротивном, субјективне снаге могле утицати на ње- тивном развоју народности у Војводини и њиховој но постојање, будући да аутономије нису само ствар интеграцији у југословенску заједницу. комуниста већ јавности уопВеселинов га је упитао: ште. „Говори се да аутономи„Како мислиш да је то баш Пал Шоти не види „какве је сметају Србији, која ће их аутономија допринела?“ Богсу штете настале за ФНРЈ укинути, да су анахронизми данов је одговорио да је друи за њих се боре неки људи штвено-политички систем постојањем аутономија и какве из бирократских побуда. Треоснов за зближавање свих би користи произашле ба их очувати јер воде даљој наших народа. Мисли и да је уки д а њ ем.То не бих мо г ао стабилизацији – у противВојводина добила аутономиобјаснити овим мојим ном, политичке последице ју и због историјских посеб„могу бити много крупније ности па је у свести људи не шовинистима (не зна колико но што то мислимо. Схватам као административни и териих може бити),ако се мења проблем врло озбиљно јер торијални појам већ као постатус Војводине” живим у тој средини.“ литички, историјски, културПал Шоти се супротставио ни. На крају закључује да ће Минићевој тези да су аутономије производ опорту- се обим права аутономије и степен „одумирања дрнистичких уступака. Не може да види „какве су то жаве“ ићи у корак с општим развитком у југослоштете настале за ФНРЈ постојањем аутономија и ка- венској федерацији. кве би користи произашле ако би се укинуле„. То не У изразито полемичкој дискусији, Веселинов је би „могао да објашњавам овим мојим шовинистима оспорио значење неких историјских аргумената ко(а не зна колико их може бити), ако се мења статус“. јима се оправдава постојећи уставни положај ВојвоАутономију Јожеф Нађ оправдава националном дине. „Милетићевски период је решавао питање структуром Војводине и фактором политичке ста- аутономије Срба у оквирима Аустроугарске монарбилности међунанционалних односа. Променом хије. Пролетаријат не полази од Милетићевих схвастатуса озбиљно би се пореметили „устаљени међу- тања већ положаја Војводине између два рата и друнационални односи“ и у Србији. гачије националне структуре, у којој Срби нису имаЂура Јовановић брани Војводину као успешну и ли апсолутну већину. Тад је та парола КПЈ-а „била национално јединствену покрајину, у којој су „по- правилна, а сад је питање да ли је добро то што смо стигнути сасвим задовољавајући резултати у погле- овако направили. Можда нисмо“. Прикључење Војду националног јединства, што није пракса на дру- водине Србији није учињено случајно – Срби су се гим подручјима“. За њену пољопривреду пре свега прикључили матици, због састава становништва је заинтересована Југославија, па зато има разлога Војводине у којој су имали апсолутну већину. Крида се Југославија интересује за њу. Инсистира на тичан је и према Јовановићевом схватању о стваратоме да се Војводина што више изрази као југосло- њу Војвођана. Треба истицати да је Војводина интевенска и да јој у томе треба помоћи, посебно у ин- грални део Србије, а не Југославије, јер има већинтегрисању њених народа и стварању Војвођана. ски српски састав.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000динара купити код издавача,Музеја Војводине (Дунавска 35,тел.021/525–059,бр.рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

sreda28.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Морате много да радите, да зарадите, јер су присутни стални трошкови. Умете да уживате у материјалним задовољствима. Немојте претеривати. Али, ко ће вас зауставити када су радње пуне, а празници су?!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 28. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Данас сте изложени разним утицајима и догађајима које нисте планирали. Не дозволите да изгубити из вида своје приоритете и циљеве. Друштвени сте па се окрените онима који су вам интересантни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Имате повољан уплив Месеца из ваздушног знака па вам неке околности и неке особе баш иду наруку. Изненадни сусрети могу бити веома инспиративни. Промена планова у вези с иностранством.

Месец је заполовио кроз знак Водолије и донео вам много изненађења, неизвесних околности, сусрета и инспирације. Можете бити нервозни због датог притиска и оптерећења. Прво се добро организујте.

И сувише сте озбиљни, делујете тајанствено, што вам иначе није својствено. Потрудите се да завршите актуелне послове и пре петкасуботе, да бисте имали више времена за припрему дочека Нове године.

Вредни сте, радни и пуни ентузијазма. Односи с укућанима и према деци могу бити и сувише исфорсирани па избегавајте интензивне свађе и препирке. Што важи данас, сутра већ не мора бити.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Трудите се да урадите што више и што боље. И то је то. Можете због тога доћи у сукоб с појединим особама. Немојте се обрушити на своју децу и колеге. За пријатеље бисте дали све од себе.

Немате довољно добру концентрацију за било шта, поготово за посао. Радије се прошетајте и опустите у некој необавезној комуникацији. Будите пажљиви у саобраћају. Слушајте музику.

Делујете као да сте сами себи довољни, али није сасвим тако. Партнеру је потребно више ваше подршке, друштва и нежности, поготово током ових свечарских дана. Финансијска ситуација је хаотична.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Време ради за вас, зато будите стрпљиви. Ево већ стиже Нова година и време је да поступите по планираним жељама и обавезама. У љубави је све неизвесно, магично, стресно и занимљиво. Излазак.

Склони сте томе да се окружите интересантним особама које вам пријају у датом тренутку. Прилично стресан дан за вас. Ублажите га с више одмора и физичких активности. Пазите како комуницирате с људима.

Уколико имате несаницу, то је због оптерећења која доживљавате сасвим лично. Уколико имате могућности да путујете, што даље – то боље, незаборавно ћете се провести. Трошите новац.

TRI^-TRA^

Бизарансавет заЏен V REMENSKA

PROGNOZA

СлаБ

Vojvodina Novi Sad

0

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

-2

Vrbas

-1

B. Palanka

0

Zreњanin

-1

S. Mitrovica -1 Ruma

0

Panчevo

-1

Vrшac

0

Srbija Beograd

0

Kragujevac

0

K. Mitrovica

4

Niш

0

Иако је популарна глумица Џенифер Анистон недавно изјавила да није очајна по питању мајчинства, да је давно послушала један бизаран савет који јој је дала недавно преминула холивудска агенткиња, данас је могла имати мини-Пита! Џенифер је саветовано да затражи од Бреда Пита да јој донира сперму, пошто су раскинули 2005. године. Агенткиња холивудских звезда Сју Менгерс, која је преминула у новембру у 79. години, дала је глумици бизаран савет с обзиром да је Џенифер Анистон пролазила кроз тешко раздобље пошто је пукао брак између ње и Бреда Пита. Колумнисткиња Морин Дауд ту је вест обавила у тексту који је изашао у Њујорк тајмс магазину и који је посвећен преминулој холивудској легенди. Наводи да јој је агенткиња једном приликом признала да је глумици саветовала да среди да од бившег добије сперму. Evropa

мраз и магла

Madrid

НОВИСАД: Слаб мраз и магла већи део дана. Ветар слаб источни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, а макRim симална око 0 степени. London ВОЈВОДИНА: Слаб мраз и целодневна магла у већини предела. Ветар слаб променљивог правца или источни. Температура од Cirih 5 до 1 степен. Berlin СРБИЈА: Ујутру мраз и магла која ће се задржати већи део даBeч на у многим пределима условљавајући хладно време. У ређим сунчаним областима и на планинама знатно топлије време. Ветар слаб Varшava променљивог правца или источни. Минимална температура -7, а Kijev максимална 7 степени у Тимочкој Крајини. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У четвртак ће се магла Moskva постепено разилазити, најпре у Поморављу и Подунављу. У петак Oslo наоблачење са северозапада, које ће крајем дана и у ноћи ка суботи условити кишу и суснежицу. У суботу ујутру повремено суснежи- St. Peterburg ца и снег, а поподне престанак падавина. У новогодишњој ноћи суAtina во и хладно, уз температуру пар степени испод нуле.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Опрез се и даље препоручује свим хроничним болесницима, а посебно асматичарима и особама са срчаним проблемима. Болови у костима и зглобовима и нерасположење могу се наставити као метеоропатске реакције код осетљивих особа.

12 14 11 5 8 4 6

VIC DANA Две девојчице случајно су виделе тату и маму како се старају да им обезбеде још једну сестру или брата. На то ће млађа: - Шта они раде, играју се? - Не - објасни старија. - Они то озбиљно!

5 0 6 2 14

Pariz

7

Minhen

5

Budimpeшta

0

Stokholm

5

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

55 (6)

Slankamen

202 (-14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

103 (1)

Zemun

267 (-14)

Tendencija stagnacije

Senta

257 (-9)

Bogojevo

90 (-3)

Panчevo

290 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

464 (-8)

Titel

204 (-16)

NERA

Baч. Palanka 114 (-9) Novi Sad

118 (-13)

Tendencija porasta, stagnacije i opadawa

Hetin

30 (-16)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 204 (-14) S. Mitrovica 179 (-28)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusiћ

221 (-15)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 28.decembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you