Issuu on Google+

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 28. OKTOBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23601 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

U N I V E R Z I T E T  U  N O V O M  S A D U  K R E ] E  U  B O R B U  P R O T I V  P L A G I J A T A  U  S T U D E N T S K I M  R A D O V I M A 

Pret  ab  av  aw  u dip  loms  kih do{  ao je kraj str. 5 SUMORNI REZULTATI „SKENIRAWA” SRPSKOG TR@I[TA RADA

NASLOVI

Lideriuregionu ponezaposlenosti Pre sam o ~et ir i god in e stopanezaposlenostiuSrbijibilaje14,4odsto,aprema analizi Ameri~ke agencije za me|unarodnirazvoj(USAID), uskoro }e biti najmawe 27 procenata,itostendencijom rasta.Skorosvakistanovnik Srbije u svojoj porodici ili me|u prijateqima ima nekog konemo`edaprona|eposao, ko je ostao bez radnog mesta ilije,pak,prinu|endaradiu sivojzoniitime`iviuneizvesnosti.

INTERVJU NEDEQE

Vladimir Popin

str. 7

TeofilPan~i} Sajamska `upanija

\or|eRandeq

str. 4

Pa~ja {kola

BoraOti} Fleka

LATINKA PEROVI]

Vratilismo seuvreme varvara

str. 3

TAJNE BRA]E BRUMER

GORAN JE[I]

Zakoni va`eiza vlast

str. 2

DA LI STE POMERILI SAT?

OdSombora doWujorka

str. 8

Zahla|ewe

Najvi{a temperatura 14°S

ARSEN DEDI] ZA „DNEVNIK” PRED KONCERT U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

@rtvasam minulograda Legendarni {ansower Arsen Dedi}prviputjeuNovomSadu nastupiojo{1963.godine.„Uskoroobjavqujemslikovnicuzadecu sa CD-om i novu kwigu stihova ’Kapi za o~i’. A jedino se tome,

izgleda, ne}u posvetiti. Svima drugima sam na usluzi. Ostavio sam previ{e tragova”, ka`e Arsenza„Dnevnik”uo~ikoncertau Sinagogi, zakazanog za petak, 2. novembar. str. 13


2

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

CITATI

Otvorenopismopredsedavaju}eg Predsedni{tva BiH Bakira Izetbegovi}a predsedniku Srbije Tomislavu Nikoli}u ne doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa ve} produbquje jaz. Izetbegovi}ev potez je, na neki na~in, kompenzacijabira~imaSDAzbog gubitkapozicijauvlastiialibi zaneuspeheBiHnaputuevropskih integracija,jersenijenimrdnulonaMapiputa

NinoslavStojadinovi}, ambasadorSrbijeuBiH

Da~i}: Rasprava o platformi za KiM Premijer Srbije Ivica Da~i} izjavio je da }e rasprava o platformizaKosovoiMetohijubiti nastavqenaidu}esedmiceidaje prviputsastanakdr`avnogvrhao tomdokumentubilaraspravaorealnomstawuuSrbiji.“Srbijamoradazna{tapredla`e,anesamo {tane}e.Nemo`emoi}iurazgovore ako je prva linija odbrane ujedno i posledwa. Rad na platformi se nastavqa, a u novembru }emo imati i razgovore sa (visokom predstavnicom EU) Ketrin E{tonipredstavnicimaprivremenih institucija u Pri{tini”, rekaojeDa~i}novinarimanaslaviSrpskenaprednestrankeinaveodajeonvideodokumentplatforme.Premijerjenaglasioda}e odokumentuoKosovubitivo|ena rasprava,dajeoznakatajnostina wemutrenutnaida}ebitidogovoreno kako }e platforma o Kosovubitidistribuiranajavnosti.

LDP: Neuspeli trik Predlog buxeta za 2013. godinu je kratkoro~no prikrivawe istinepredgra|anima,krozneuspe{anstatisti~kitrikkojim Vlada pokriva nespremnost da sprovede ozbiqne politi~ke i ekonomske reforme, izjavio je ^edomir Jovanovi}, predsednik Liberalnodemokratskepartije.„Utajbuxetneverujeniko,od samihautora,prekoMMFime|unarodnihinstitucijadotr`i{takojave}negativnoreagujenawegovunajavu.Jo{drasti~nijenegoprethodnaVlada,Dinki},Vu~i}iDa~i}fiktivnoprojektujuinflaciju,kurs,virtuelnouve}avajuporeskeprihode,ve{ta~kiumawujurashodeiodla`ustrukturnepromenebezkojih }etajbuxetzavr{itikaoibuxetza2012.kojiseraspaojo{po~etkomovegodine”,navedenojeupisanojJovanovi}evojizjavi.

Osuda skrnavqewa srpskih spomenika Ma|arsko ministarstvo za qudskeresurseosudilojeskrnavqewesrpskihverskihikulturnihspomenikaubliziniBudimpe{te.Po~etkomsedmice,nazidu Srpske pravoslavne crkve u SentAndrejikodBudimpe{tei naspomen-plo~iJakovuIgwatovi}u osvanuli su uvredqivi grafiti, prenela ma|arska novinska agencija MTI. Nacionalne mawine u Ma|arskoj sastavni su deodr`aveinapadinawih{tetepomirewuija~awuMa|arske, navelojeMinistarstvo,dodaju}i

da je po~etkom godine izdvojilo sredstva za renovirawe tih spomenika. “Po~inioci su uni{tili vrednosti kulturnog nasle|a u Ma|arskoj”, isti~e se u saop{tewu.Ma|arskapolicijajesaop{tiladasuvandali,uposledwa dva dana, sprejevima u boji i{aralizidSrpskepravoslavne crkve i spomen-plo~u srpskom piscuJakovuIgwatovi}u,kojije ostavio najupe~atqivija svedo~anstvaoSrbimauovomgraduna jugu Ma|arske. Policijska istragaotomvandalizmujeutoku.

Jerkov: Policijska uprava i za Vojvodinu Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov ponovilajezahtevzaformirawevojvo|anskepolicijskeupraveioceniladabisenatajna~inpodigaostepenbezbednostigra|anapokrajine.„SedamgodinazahtevamopolicijskuupravuzaVojvodinu.Sedamgodinanaszbogtogazovuseparatistima.Nikonezoveseparatistimagra|aneBeograda,iakoimajusvojupolicijskuupravukojabrineowihovoj bezbednosti”,kazalajeJerkovnaprotestuLSVkojijeorganizovanispredsedi{taPolicijskeupraveuPan~evu.Onajeoceniladatozna~i dagra|aniVojvodine„nevredeistokaogra|aniBeograda”ipodsetila daNoviSadve}godinamanemana~elnikapolicije.

NAPREDWACIOBELE@ILISTRANA^KUSLAVU

Vu~i}: ^iste i du{e i obrazi Posao Srpske napredne stranke,vi{edo330.000wenih~lanova unarednomperiodu}ebitida~iste du{e i obraza vode zemqu na-

pred, izjavio je lider te partije AleksandarVu~i},naobele`avawu strana~ke slave Svete Petke. Onje~lanovimaSNSporu~ioda trebadauradesve{tojeuwihovoj mo}idasestvorimodernazemqaSrbijauspeha,aneneuspeha,o~ivaju nacionalni i dr`avni inte-

resi,iistrajeuborbiprotivkorupcijeikriminala.„Uverensam da}eprednamabitite{kovreme i veliko breme. Nikad, nijednog trenutka, ne sme miris mo}i da nas opije”,rekaojeon. Vu~i} se posebno zahvalio predsedniku Demokratske strankeSrbijeVojislavu Ko{tunici, zato {to je „u te{kom trenutku, kada su svi digli ruke i zaboravili na SNS i mogu}nostpromenauSrbiji”, rizikuju}i mnogotoga,pomogaoipozvaodase glasa za Tomislava Nikoli}a. Slavi SNS prisustvovali su, pored Ko{tunice, lider SPO Vuk Dra{kovi}, JS Dragan Markovi} Palma, PUPS Jovan Krkobabi}, kao i predsednik Republike SrpskeMiloradDodik.

INTERVJU

GORANJE[I],POTPREDSEDNIKVLADEAPV,POKRAJINSKISEKRETAR

Zakoni va`e i

otpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu GoranJe{i}izjaviojedajeodlukapokrajinskogparlamentaodokapitalizaciji Razvojne banke Vojvodine bila jedina ispravna, po{to je druga opcija bila da se RBVugasiitime,kakojeukazao, „Pokrajinakaove}inskivlasnik izgubi svoj kapital”. Komentari{u}ikritikeministrafinansija Mla|ana Dinki}a, on je za “Dnevnik” istakao da je Narodna banka Srbije obavila kontrolu poslovawaRBVidajenakontoga dalasaglasnostPokrajinskojvladidainvestirauwenudokapitalizaciju. –Imalismopredsobomdvaputa: ilidadozvolimoga{eweRazvojne bankeVojvodineitimekaove}inskivlasnikizgubimona{kapital,

P

ilidajedokapitalizujemo.Zadokapitalizaciju smo dobili saglasnostNBS,kojajenakonizvr{ene kontroleposlovawaRBV,dozvolilatuinvesticiju.Ina~e,kolikoja znam, ministar Dinki} se u prethodnim godinama veoma zalagao za RazvojnubankuVojvodine,asadje, izgleda,ne{topromewenouwegovomodnosuipoliticiutompogledu–naveojeJe{i}. l To nije jedini nesporazum koji pokrajinska vlast ima s ministrom finansija, s obzirom da je pre nekoliko dana Skup{tinaAPVpokrenulaizakonodavnu inicijativu prema republi~komparlamentuzaizmenuZakonaobuxetskomsistemu. [ta o~ekujete nakon ove inicijative? –Najpre,inicijativajepotpunolegitimna.Aliono{tojeap-

surdnoutojsituacijijeto{tomi moramo da podnosimo predlog za izmenu zakona da bi se ispo{tovao Ustav. Jer u normalnoj demokratskoj dr`avi u kojoj postoji vladavina prava, podrazumeva se daseUstavpo{tuje,anedaseto tra`i zakonskim inicijativama. Na`alost,mismodo{liutakvu situaciju i poku{avamo svim instrumentimadaseizborimozapo{tovawe najvi{eg pravnog akta kadajere~ofinansirawuVojvodine.Ozbiqnaboqkasrpskogdru{tva je to {to se zakoni koji se donosenesprovodeilinepo{tuju,adazlobudeve}e,tonepo{tovawezakonanaj~e{}edemonstriraRepubli~kavlada,kojajeina~e ipredlaga~tihzakona.Takodaje inicijativa usvojena u Skup{tiniVojvodinevapajipozivVladi Srbijedapo{tujeUstav.

DS}evoditinoviqudi l Kakavraspleto~ekujetenakonodlagawa izborneskup{tineDemokratskestranke? –Taodlukapokazujepoliti~kuzrelostDemokratskestranke,kaoitodauovompotpunompoliti~komludiluuSrbijipostojistrankakoja ima odgovornost. Uprkos mnogim o~ekivawima da}ekampawabitiprqava,onase,eto,privodi krajubezniskihudaraca.Apostignutjeinajboqimogu}idogovor.Dogovorilismoseokozajedni~kogciqaio~ekujemda25.novembradobijemoono{tosmoihteliodsamogpo~etka,atoje novastatutarna,programskaiizbornaskup{tina,nakonkoje}enekinoviqudivoditipolitikuDemokratskestranke,bezvelikihraskolai te{kihre~i. l KakoceniteTadi}evunajavuda}esepovu}iizlidersketrkepododre|enimuslovima,kojejeizneoovihdana? – Boris Tadi} nije od ju~e u politici. On je procenio{tauovomtrenutkumo`edaseuradi upolitici,a{tanemo`e.Proceniojeikolika{tetamo`edasenanesestranciukolikobudeturbulencijauizbornomprocesu.Mislimda su,ustvari,obestranesvedobroizvagaleidaje na kraju postignut najboqi mogu}i dogovor. Za

DSjenajva`nijedase{toprekonsolidujeikona~nopo~nedaradisvojposao,odnosnodabude ozbiqnaopozicijaovojvrlolo{ojvladi. l Ilimo`dadau|euvlast?Daliiskqu~ujete opciju velike koalicije o kojoj se i daqespekuli{eujavnosti? – DS je najve}a opoziciona stranka u republi~komparlamentu,iuodnosunaSNSmismo nadvapotpunorazli~itapoliti~kapola.DSje partija socijaldemokratske orijentacije, a SNSjedesnicentar.Atakvekoalicijeseudemokratskim zemqama prave vrlo retko i u specifi~nimokolnostima.Tajrazlogza{tobismo pravilikoalicijusanapredwacimajanevidim. DSmoradabudeozbiqnaopozicionastrankai da ~ini sve da koriguje politiku ove vlade. A akotonijemogu}e,ondadapoku{amodasru{imovladuidaidemonanoveizbore.Naravno,to nijene{to{to}esedesitiprekono}i.Na`alost,zaovihstodananovavlastsenijenaro~itopokazala,alinadamseda}eunarednomperiodubitiodgovornijaida{tetakoju}enaneti ne}ebititolikadasene}emo}iispraviti.Me|utim,imitrebadabudemoodgovornijiiboqi nego{tosmobiliupro{lommandatu.

l Opozicija u Skup{tini Vojvodine pokrajinsku vlast optu`uje da tra`i po{tovawe Ustava po pitawu finansirawa, ali ne i u pogledu nadle`nosti koje je osporio Ustavni sud? –Tonijeta~no!Mismoshodno odlukama Ustavnog suda uskladilisvojradipropise.Prilagodili smo nadle`nosti toj odluci i ispo{tovali je. Svi pokrajinski sekretarijati su skinuli nadle`nosti koje je USS osporio, dok jedeotihingerencijazadr`anna osnovu nekih drugih zakona. Mi smosvojdeoposlaodradili.Apitawe finansirawa je nakaradno postavqenoizatoimamonakaradnerezultatenatomplanu.Moraju se jasno zakonski definisti izvorniprihodiPokrajineivojvo|anskaporeskaupravakoja}esakupqatiteprihode.Iondane}emozavisitioddobrevoqeurepubli~kojvlasti,negoodna{ihaktivnosti i od toga koliko smo sposobni da reformi{emo administraciju i privu~emo investicije. Akadimatesedampostokojise nikad ne realizuju, onda zapravo imateovo{toimate.Na`alost, predlogbuxetaSrbijeve}jeusvojila Republi~ka vlada, i to bez ikakve javne rasprave i bez konsultacija sa predstavnicima pokrajinskevlasti,kojiuop{tenisu imali priliku da ka`u {ta o tomemisle.Ali,odnospremapokrajinskim organima po pitawu finansirawa APV je mawkavost kojanijekarakteristi~nasamoza ovu,negoizaprethodnurepubli~kuvladukojujevodilaDemokratskastranka.Itajnedostatakdijaloga je kqu~ni problem, odnosno generator svih problema u Srbiji.Na`alost,izgledadajetradicijausrpskomparlamentudaonaj koimave}inumislidamo`edase pona{a kako ho}e, pa je ta lo{a navikaizprethodnihvladanastavqenaiuovoj.

INT ERV JU: LASLOVARGA,ZAMENIKPREDSEDNIKASKUP[TINSKOGODBORA ZAEVROPSKEINTEGRACIJE

Hilari i Ketrin za „pozitivan pritisak” eba{saodobravawemsu u delu srpske javnosti primqene nedavno izre~ene ocene zamenika ma|arskog premijera i ministra pravde i dr`avne administracije Tibora Navra~i~a da je politi~ki `ivotvojvo|anskihMa|arauovom trenutku “vrlo slo`en” i da su oniotvarawemgranicadovedeni uvelikoisku{ewedapobegnuiz Srbijepogo|enekrizom. –Najpre,izjavajeistrgnutaiz kontekstaisledstvenotomejei samawenaporukapreuveli~ana. Jer, akcenat je zapravo bio na uzrocima, u prvom redu ekonomskojkrizi,anenaposledicama– ka`e za „Dnevnik” Laslo Varga, poslanikSVM-aizamenikpredsednika Odbora za evropske integracije Skup{tine Srbije. – Me|utim, ~iwenica jeste da iz Srbije odlaze mladi Ma|ari, ba{kao{touop{temladostodlazi iz na{e zemqe. I to traje vi{e od dve decenije, a razlozi su i ekonomski i politi~ki. U posledwe vreme i negativna atmosfera, koja se stvara oko evropskih integracija, sigurno da ne podsti~e na ostanak ovde, ali i pored svega toga ipak ne mislim da se sada ne{to dramati~nonatomplanude{ava. l Kada govorite o negativnoj atmosferi, koja okru`uje proces pribli`avawa EU, o~ekujetelidasenatomplanune{topromeninakonpredstoje}e posete Hilari KlintoniKetrinE{ton,kojeuBeograddolazeuutorak? – Do wihove posete dolazi dvadesetak dana nakon objavqivawa dokumenata Evropske ko-

N

misije, koji za Srbiju uop{te nisubilipohvalni,iiztogugla se od ove dve va`ne dame mo`e o~ekivatiohrabreweovda{wim politi~kimakterimadanastave putemkaEU,aliiodre|enipozitivan pritisak u tom pravcu. I`elimdaverujemda}e,bezobzira na neke obeshrabruju}e porukekojesuizdeladr`avnogvrhaslatejavnosti,kqu~nirezultat posete biti deblokada evropskihintegracija.Atoprvenstveno zna~i da }e biti napravqenpomakupravcunastavka konkretnih razgovora sa Kosovom, jer je to primarni uslov nakojeminsistiraBrisel. l Dalisurealnao~ekivawadabiudecembru,ukoliko se u me|uvremenu obnovi dijalog Beograda i Pri{tine i postignebrznapredak,EvropskisavetmogaoSrbijidadodeli takozvani uslovni datumzapo~etakpregovora? –Pitaweje{tasepodrazumeva pod tim terminom „uslovni

datum za po~etak pregovora”. Akogatuma~itena{irina~in, ondaSrbijave}uovomtrenutku imauslovnidatum,jersamotreba da ispuni zahteve koje je Evropskakomisijadefinisalau Izve{taju o napretku, pa }e usleditii„zelenosvetlo”zanaredni korak evropskih integracija.Sdrugestrane,akoneispunimoteuslove,datumsvakakone}emodobiti.Dakle,akonera~unamo jezi~ku akrobatiku, su{tinskerazlikeizme|upozicijeukojojsmosadaitepretpostavqenesauslovnimdatumom–zapravonema. l Mo`eliseipakdogoditi da Evropski savet preciznije formuli{e zahtev EK koji se ti~e normalizacije odnosasaKosovom? – Te{ko je to prognozirati, alineverujemda}esei}idaqe idubqeodonogadoklejestigla Evropska komisija. To zna~i da }e se ostati pri zahtevu za „vidqivim i odr`ivim poboq{a-

wemodnosasKosovom”.Usvakom slu~aju, na{e su {anse najve}e ako se ispo{tuje ono {to je detaqno napisano u zakqu~cima EK. l A treba li da strepimo odtogada}enamnatomsamituEUbitiponovouvedene vize? –Mislimdanepostoje{anse da se to dogodi u decembru. Uostalom, takva je poruka poslata i sa posledweg sastanka Saveta EU za unutra{we posloveipravosu|e.Naime,dabi setako{tadogodilo,prethodno je potrebno da Evropska unijaizmenisopstvenuregulativu u ovoj oblasti, a za to je, opet, nu`na saglasnost Evropskog parlamenta. Drugim re~ima, stvarawe samog mehanizma zasuspenzijubezviznogre`ima neidetakobrzo,aisamobipotowe dono{ewe odluke na temequtognovogmehanizmaiziskivalo odre|eno vreme. Dakle, skidawe Srbije sa „bele {engenskeliste”,sjednestrane, za sada nije tehni~ki izvodqivo. S druge strane, to bila prava politi~ka katastrofa koja bi dovela do daqeg obeshrabrivawa onih koji veruju u evropskeintegracije.Iuveren samutoda}eevropskipoliti~ari o toj ~iwenici itekako voditi ra~una. Zbog svega toga nemamose}ajdanamjeugro`en „beli{engen”,alitonezna~i da ne treba ozbiqno shvatiti poruke koje vlastima u Srbiji sugeri{u da se mnogo koncentrisanije moraju baviti pitawemla`nihazilanata. n Miroslav Staji}


nedeqa28.oktobar2012.

c m y

dnevnik

ZA POQOPRIVREDU I FUNKCIONER DEMOKRATSKE STRANKE

3

KARMA KOMA

zavlast

Sajamska`upanija

M

– Srbija ima veliki problem l A kako gledate na najavu Re~ je o oko 30 hiqada hektara zeministra Dinki}a o ustupawu mqi{ta u Vojvodini koje je prakjer ova Republi~ka vlada nema poqoprivrednog zemqi{ta u ti~no van zakona, jer se ne dozvokonzistentnu politiku, kao {to Vojvodini bez tendera izve- qava nikom, pa ni Razvojnoj banci ne vidimo ni ko je vodi: da li presnom {eiku iz Saudijske Ara- Vojvodine, da naplati svoja potramijer koji je i ministar policije, bije,~emususeusprotivilai `ivawa od tih preduze}a. Tako|e, ili vicepremijer koji je i miniudru`ewapoqoprivrednika? ne mo`e se ni prejudicirati kolistar vojni; ili, pak, imamo “{e– Imao sam sastanak s najve}im ki }e biti zakup zemqi{ta i mora stojanuarsku diktaturu”. Mi, zaudru`ewima poqopriverdnih pro- se po{tovati princip jednakosti, pravo, ni ne znamo kako ova Vlada izvo|a~a iz Vojvodine i funkcioni{e, i u tom oni su uglavnom ve} reasuludom slawu razliMorasepo{tovatiprincipjednakosti, govali na takvu najavu. ~itih poruka o Evropod n o s nodasva k oimapra v odaza k u p iili Vlada Vojvodine ne moskoj uniji, naravno da kupipoqoprivrednozemqi{te,ili}eu }emo imati i slu|ene `e, me|utim, da reaguje protivnomsvedasepodeli„dogovorom” gra|ane. Ova Vlada na pri~e rekla-kazala. Jer, iz te Dinki}eve nanekolicinitajkuna,bilodasuoniArapi, {to pre mora da zaujave, sem usmeno javnosti zme jedinstvenu evropKinezi,Mongoliilidoma}i predo~ene ideje, ne vide sku politiku, oko kose nikakvi konkretni je, ina~e, postoji drpredlozi. Ina~e, sama ideja, onako odnosno da svako ima pravo da za`avni konsenzus. Ovako, imamo kako je prezentovana, za mene nije kupi ili kupi poqoprivredno zeporuke koje zbuwuju i na{e gra|aprihvatqiva, a kosi se i sa nekolimqi{te. Ili }e, u protivnom, sve ne i na{e partnere u Evropskoj ko zakona ove zemqe. Ipak, ne mogu da se podeli “dogovorom” nekoliuniji, ali, {to je najgore, i potenda detaqnije komentari{em necini tajkuna, bilo da su oni Aracijalne investitore. Jer, mi mo{to {to nije precizirano. pi, Kinezi, Mongoli ili doma}i. `emo korigovati tu retoriku, ali U svakom slu~aju, ono na ~emu l Ima li Srbija danas pro- time ne}emo vratiti investitore insistiram jeste po{tovawe zakoblemsprocesomevropskihin- koji u takvoj {izofrenoj politina. Uostalom, upravo zbog nepotegracija,iukojojmeriporuke ci ne mogu da prepoznaju ni poli{tovawa zakona imamo apsurdne koje na{i zvani~nici {aqu u ti~ku stabilnost, ni jasan polisituacije s poqoprivrednim zetompogleduuti~uinastavove ti~ki ciq i put. I jednostavno }e mqi{tem koje je u vlasni{tvu gra|ana koji se iskazuju kroz nas zaobi}i. preduze}a koja su dospela ste~aj. istra`ivawajavnogmwewa? n BrankaDragovi}-Savi}

o`e{ da ga ogovara{, mo`e{ da ga pawka{,alinemo`e{dagazaobi|e{,osimna svoju{tetu.Barneakosiodkwigai~itawa,akomisli{dau`ivotuimailep{egiboqeg provo|ewavremenaoddrndawapotastaturinekog soko}ala. Naravno, Sajam kwiga: em beogradski,emme|unarodni,empedesetisedmi.Akadje ve}me|unarodni,redjeidaimazemqu-gosta,a ovegodinetojebilaMa|arska.Kadajeoliteraturire~,naravno,granicedr`avemawesuva`neod granicajezika,tojest,nijema|arskadr`avanego jema|arskakwi`evnost–sveonovredno{tose pi{enama|arskomjeziku–bilagostSajma. Odlukadatomebudetakovi{ejenegoispravna.Nesamozato{tosuMa|arina{isusedi,negojo{vi{ezato{tojesavremenama|arskakwi`evnostizvorbeskrajnihugodnihsenzacija,jedna od najvrednijih literarnih zajednica Evrope. Hajdedanabrajamo,padoklestignemo:ImreKertes,\er|Konrad,PeterEsterhazi,LasloDarva{i, Peter Nada{, Laslo Krasnahorkai, Atila Barti{, Kristina Tot, Laslo Garaci, Kristijan Gre~o... Ovo sam na brzinu probrao samo me|u `ivimaiaktivnima,iprevo|enimanaju`noslovenskanare~ja.Imaihjo{pomnogokojiispisuju jednu od naj`ivqih, najraznovrsnijih, najintrigantnijih kwi`evnosti malog, umornog, po sopstvenomuverewuprosve}enogkontinenta.Akad im jo{ pribrojimo vojvo|anske ma|arske pisce, ni{ta mawe zna~ajne i dobre u kontekstu celokupnogpisawanama|arskomjezikunego{tojeto nekadabiosuboti~kivagabundKostolawi,dobija seGozbakojaseneodbija. Osim{to,hm,takveGozbeupraksi,ovdeisada, ba{ i nema. Za{to? Zato {to nikoga od nabrojanihnasajmunijebilo,madaovdeimajuisvojekwigeisvoje~itaoce,anekisuodwihovdeve} dolazili,ve}suidoma}igosti,licakojasene}emoza~uditidasretnemookoTerazijailiFuto{kepijace.AnaSajmuihipaknijebilo,itone zato{tosubojkotovalinas,negozato{tosubojkotovalisopstvenudr`avu,tojestvladu.Ilije onabojkotovalawih,ilisuseuzajamnoignorisali, nama je na koncu i sasvim svejedno, ishod je isti.Tek,~iwenicajeovo:sve{tosmovidelina Sajmu kao predstavqawe ma|arske literature i kulturesvetlosnimjegodinamadalekoispodwenepravevrednostiizna~aja.Neumawujetoine uni`avaninakojina~inonema|arskepiscekoji sunaSajmuipakbili,abilojeidobrihme|uwima, ali umawuje i uni`ava jednu sjajnu ideju, ne{to{tojetrebalobitifascinantnimsusretom vi{enegobliskihkultura.Kadsesamosetimgostovawa kwi`evnosti portugalskog jezika od pro{le godine: pojavilo se nevi|eno mnogo prevoda,asajmomnisimogaopro}idasenesaple-

te{ o nekog portugalskog ili brazilskog literatu. A sada,tekponekipisac, alizatobe{eismotra folklora, i {ahovska {ampionka, i piro{ ~izma i hosu lepe{... Ba{ po meri jedne „kulturnepolitike“,{tobisereklo. Kojeto„kulturnepolitike“?Onekojastolujeu Pe{ti,naravno,alinijesenamaovdeotu|emjadubaviti.Gledaju}itutuguodprovincijalnogi tre}erazrednog predstavqawa jedne velike i mo}ne kulture, nisam mogao ne pomisliti kako gledamousopstvenubudu}nost.Jer,nismolimi dobilionomadisvogOrbanaisvojeorban~i}e,i svojFidesisvojJobik,abogmenamnina{e64 `upanijenefale,{tavi{e,imamoihuvi{evarijanti?Inekeodwihve}sunavlasti,drugekao dajesu,tre}esamo{tonisu.Aimademoisvoje Temerine,nijedaihnemamo. Nemasre}esvla{}upopulizmaiksenofobije garniranih simboli~kim i realnim nasiqem, pa stolovalioniuPe{tiiliuBeogradu.Nemasre}e s antievropskim, neliberalnim i antiintelektualnimdoktrinamaipraksama.Ma|arskaliterarna i intelektualna elita to dobro zna i razume,izatojenastranisuprotnojodteitakvevlasti,ba{kao{tojeitakvavlastfundamentalnoprotivwe,teelite.Nijetostvarli~nih odnosa, sujeta i pizmi kao {to je {to{ta u na{ojblatwavojpalanci,negojeposredina~elno pitawe:prosve}enostibanalnonarodwa{tvosa svim wegovim derivatiuma ne idu zajedno, nego su prirodni neprijateqi. Izme|u wih nema ni{ta,izme|ujebrisaniprostor. Svoje sam strepwe poverio prijateqici, rekav{ijojda,sobziromnastokudaSveOvoide, lakomoguzamislitikako,zagodinuilidve,na{iuglednipisciodbijajudabudupredstavqeni prekooveiovakvedr`aveSrbijenegdenapoqu. Namejalasesetno:„E,ba{sinaivan,gdetiovde vidi{Kertesa,Konrada,Esterhazija?Ve}}ese ovina{iyepnigenijinekakou{emitisovimskakavcima, ni{ta se ne brini. I ni{ta im ne}e smetati,ini~egasene}estidetinigaditi“ Ipravodavamka`em,bi}edajeupravu.Itu je na{ dugoro~ni problem. Dr`ava mo`e da poklekne,ali}esebrzooporavitiakojekulturna osnovicajaka,akojeelitaozbiqna.Iakoumeda ka`e„ne“ipodnesekonsekvence.Aakonijejakai ozbiqnainijespremnada`rtvujenekisvojmakariposvednevniinteres?Ni{ta,ondatozna~idasteu}irili~noorbanizovanojSrbiji2012, inekavamjeSvevi{winapomo}i. n TeofilPan~i}

ISTORI^ARKA LATINKA PEROVI] ZA „DNEVNIK” O KOSOVU, EVROPSKOM PUTU SRBIJE, AKTUELNOJ POLITICI...

Povratakuvarvarstvo e vidim re{enost i ne vidim osnove za politi~ki kompromis u Srbiji oko toga {ta i kako daqe kad je u pitawu re{avawe kosovskog pitawa. Skepti~na je, dakle, istori~arka dr Latinka Perovi} prema velikim re~ima odli~nika vlasti i wihovim tajnim platformama, koliko i prema mogu}nosti da se na kraju do|e do povoqnog re{ewa. Jer se, ka`e, zapravo tra`e re{ewa koja su nekompatabilna s realno{}u. I daqe imamo devetnaestovekovni pogled na Kosovo, ako ne i – sredwevekovni, i otvoreno potcewujemo promene koje su se tamo dogodile godinama unazad. – Govorimo kao da se tamo ni{ta nije dogodilo, a oni ve} imaju svoju istoriju. Posle sukoba do{lo je do smene generacija, postoji veliki broj mladih i obrazovanih qudi, i to je ta pripremqena politi~ka elita kakva se gradila u Crnoj Gori pre sticawa nezavisnosti. Dosta je i `ena u politici, ali, s druge strane, postoji i taj nemali problem kriminalizacije dru{tva, kao jednog od nekoliko procesa koji se odvijaju na Kosovu – ka`e dr Perovi} u razgovoru za „Dnevnik”. O Kosovu govori i na osnovu neposrednog iskustva koje je stekla borave}i me|u tamo{wim Albancima, ali i u srpskim enklavama. Qudi u enklavama, otkriva, sami ka`u da vi{e ne mogu da ignori{u kosovske institucije, jer se u wima prave zakoni koji se primewuju na teritoriji Kosova, i da od tih institucija o~ekuju re{ewa za pitawa poput zapo{qavawa, le~ewa, {kolovawa... To su za wih stvarni problemi i oni, napomiwe dr Perovi}, ne mogu da ~ekaju da se promeni status Kosova „i da to~ak istorije krene

N

unazad da bi se po~elo s re{avawem tih pitawa“. – Taj kompromis koji izostaje u Srbiji ti~e se upravo regulisawa prava srpske mawine na Kosovu – isti~e istori~arka. Kosovski mit je deo na{e svesti i on }e, tvrdi dr Perovi}, opstati i pored nezavisnog Kosova, zato {to je s wim skop~ana istorija, crkva, poetika i kultura srpskog naroda, ali taj mit se, dodaje, devalvira teolo{kim shvatawem istorije, po kojem je ne{to jednom bilo na{e, pa smo ga izgubili pa ponovo povratili posle 600 godina.

– U tome veliku odgovornost snose politi~ari, ali ni{ta mawe i sama Crkva, jer svi zajedno uporno govore da ne mo`emo u Evropu po cenu da izgubimo Kosovo. Kako da ga izgubimo, pa ono ve} ima neki svoj suverenitet za koji se bori i ima neku svoju istoriju! I {ta uop{te zna~i to „i Evropa i Kosovo“, pita dr Perovi}. Jer, i Kosovo ima, ka`e, tendenciju stremqewa ka EU, kao uostalom i ~itav ovaj region, s tim {to nas od tog regiona mogu da odvoje razli~ite perspektive: ako mi odlu~imo da ne `elimo u Evropu, a drugi to `ele, mi }emo postati inkompatabilni s tom istom Evropom. Evropska unija, istina, prolazi kroz krizu ali, uverena je dr Perovi}, od svoje strategije pro{irewa, i pored jewavaju}eg entuzijazma, ne}e odustati. – Ujediwena Evropa je jedna od najve}ih ideja ne samo 20. veka. Ona je nastala na ru{evinama Evrope nakon Drugog svetskog rata i wen ciq je bio

da obezbedi mir u Evropi, kroz zajedni~ko tr`i{te, brigu o qudskim pravima i relativizaciju granica. I to su vrednosti od kojih Evropa ne}e lako odustati. Ali, ako i do|e do wenog rastakawa, na gubitku }e biti svaki onaj narod koji u tom procesu nije u~estvovao. Jer, oni koji su ga iskusili bi}e bogatiji za to iskustvo, i vi{e ne}e dozvoliti ratove u Evropi i samim tim wenu varvarizaciju. Zato je ta ideja toliko va`na. Sa gospo|om Perovi} sam razgovarao nakon novosadske tribine posve}ene Radomiru Konstantinovi}u; u razgovoru smo se, prirodno, dotakli i wegovog epohalnog dela „Filosofija palanke“ i pitawa kako Srbija izlazi na kraj sa svojom slo`eno{}u, koja je, iz vizure palana~kog duha – ve~iti izvor nesigurnosti. Da li je Srbija danas, upravo zbog svoje slo`enosti, toliko izlo`ena unutra{wim sukobima? – Ako gledamo savremeno javnu scenu, ono {to meni najvi{e smeta je upro{}avawe koje nas neminovno vodi u demagogiju i voluntarizam. Neke stvari su objektivno slo`ene. Mi smo nerazvijeno dru{tvo, narod koji je nekada pripadao jednoj slo`enoj zajednici, i to je ostavilo dalekose`ne posledice pre svega na `ivot qudi, na stepen civili-

Tra`ese~udotvorci U osvrtu na politi~ki `ivot u Srbiji, dr Perovi} isti~e da se na izborima ne nude konkurentski programi, ve} da umesto toga postoji samo strast za smewivawem. Nema konkurentskih programa ili se oni nemu{to artikuli{u, nema novih ideja i sve je podre|eno smeni vlasti. A po{to se u toj orijentaciji profili{e i bira~ko telo, onda se od politi~ara koji se istovremeno kritikuje tra`i nemogu}e – da budu ~udotvorci, zakqu~uje dr Perovi}.

zovanosti – mi smo se, na neki na~in, vratili u varvarstvo, ako gledate skalu socijalne patologije, gotovo endemsko siroma{tvo, odsustvo tolerancije... To su neke slo`enosti koje ne mo`ete da re{ite prostim obe}awem da }e do}i nova vlast koja, kao prvo, nema uvida u tu slo`enost, a, kao drugo, nije spremna da u|e u razloge te slo`enosti bez kojih ne mo`emo ni sagledati perspektivu dr`ave. Vlast koja crpi legitimitet na

nom i devastiranom dru{tvu, kakvo je na{e: – Dana{wi svet je slo`en i nu`no je pripremiti se za `ivot u takvom svetu, ukoliko ne `elite da `ivite u nekakvom zbegu – potpuno izolovani. U eri novih tehnologija i novih saobra}ajnih mogu}nosti, neophodno je postojawe svesti da lako mo`ete biti zaobi|eni, da ostajete zatvoreni prostor koji }e se kuvati u sopstvenom sosu, koji ne}e imati mogu}nost

Ideolo{kirevizionizam Kao istori~arka, dr Perovi} se ne protivi istorijskim revizijama jer su one konstante istorijske nauke. One bi, dakako, trebalo da dolaze kao posledice novih saznawa, novih uvida u istorijske izvore, i ti procesi postoje u Srbiji ali su malobrojni. Dr`ava ih, ka`e, potiskuje jer su suprotni wenoj politici – zapravo strana~koj politici onih kojih trenutno vladaju. I otuda takva vrsta revizija uvek dolazi posle smena vlasti. To je zapravo ideolo{ki revizionizam: nastojawe da se izmeni pro{lost i da tu izmewenu pro{lost upotrebite za svoje neposredne politi~ke ciqeve. Takvo mewawe pro{lost em nikome do sada nije uspelo, em je vrlo opasno jer stvara velike konflikte u dru{tvu, upozorila je Latinka Perovi}. nezadovoqtvu prethodnom garniturom na vlasti i svoj ceo program ograni~ava na smenu vlasti, ne{to je {to }e ovu zemqu daqe voditi u krizu i poni{tava}e objektivne prirodne razli~itosti. Vojvodina, u tom kontekstu, ima svoje razli~itosti i wena ustavnopravna pozicija uop{te nije slu~ajna – ona je upravo rezultanta tih razli~itosti i poku{aja wihovog kompromisa i su`ivota, isti~e dr Perovi}. Palana~ki duh je autoritativan ali i totalitaran, u smislu da kondenzuje zajednicu oko jedne ideje, to vodi u poku{aj poni{tavawa te prirodne pluralnosti. A to je vrlo opasno, napomiwe, naro~ito u osiroma{e-

da agresiju prema spoqa, ali }e utoliko ja~ati tu unutra{wu agresiju. I ako posmatrate atmosferu danas u na{em dru{tvu, ona je puna tih tenzija a za wihovu eksploziju i nije potreban neki veliki povod. Kakva eksplozija, kako bi se ona manifestovala, pitam dr Perovi}. – Mo`e da bude haoti~na. Mi `ivimo u dru{tvu bez jasne percepcije {ta vaqa ~initi, uz nepostojawe dru{tvenog konsenzusa oko toga gde smo kao dru{tvo, kakvo je na{e okru`ewe, {ta su nam prioriteti. A to je smisao politike u dru{tvu. I u tom smislu. Mi smo se vratili u predmoderno doba. n DenisKolunyija


4

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

F E N O M E N I :  DRu[TVENo PREDuzETNI[TVo

Habovawe Srbije rbijabidoNovegodine, akojesuditiponajavama iz vladaju}e koalicije, trebalodadobijezakonosocijalnompreduzetni{tvu,~imebi u naredne ~etiri godine bio obezbe|en posao za vi{e od 70.000 socijalno ugro`enih gra|ana.IzateinicijativestojiPUPS,~ijizamenikpredsednika Milan Krkobabi} i ne krijedajedono{ewemtogzakona ova stranka uslovila svoj ulazak u Vladu Srbije. Ina~e, tajzakonbifakti~kiprimorao dr`avu i lokalne zajednice da ula`usredstvauotvaraweradnih mesta za socijalno ugro`eneslojevedru{tva. –Dabizakonza`iveoupraksi,trebalobidaproizvoditih preduze}aimajumawiPDVida te firme budu oslobo|ene svih da`bina, osim pla}awa zdravstvenih i penzionih doprinosa –izjaviojenedavnoKrkobabi}. Kaojo{jedanva`ansegmentbudu}eg zakona, zamenik predsednika PUPS-a najavio je uvo|ewe pozitivne diskriminacije prilikomkonkurisawazadobijawe odre|enih poslova, kao i, paralelno s tim, podizawe svestigra|anaopotrebikupovawa robe proizvedene u takvim preduze}ima. U Srbiji, me|utim, deluje i grupaentuzijasta–zagovornika dru{tvenog preduzetni{tva, kojismatrajudaizme|usocijalnog i dru{tvenog preduzentni{tva ne postoje samo terminolo{karazlika.

S

Hab na milanski na~in

– Insistiraju}i na terminimasocijalnopreduzetni{tvo i socijalno preduze}e, inicijatori dono{ewa odgovaraju}eg zakonograni~ilisusenaugro`ene socijalne grupe, s ciqem zapo{qavawapripadnikatihgrupa – ka`e za „Dnevnik” Nikola Jovanovi},jedanodistaknutijih evan|elista dru{tvenog preduzenti{tva u nas. – Me|utim, za razlikuodpojmasocijalnopreduzenti{tvo, dru{tveno predu-

zetni{tvojemnogovi{eodtoga,jertretiradru{tveneinovacije i izaziva postoje}e paradigme ekonomije. Istovremeno, preduze}a nastala na tim temeqima ~esto poma`u ili zapo{qavajuqudeizrawivih,ugro`enihgrupa,alinenu`no. Dakle, ba{ kao i “obi~ni” preduzetnici,iovidru{tveni kreirajuitransformi{u~itaveindustrije.No,zarazlikuod tradicionalnih, biznis predu- zetnika, dru{tveni preduzetnic i prvens tven o nas toj e da stvore“dru{tvenuvrednost”,a ne profit. Sa druge strane, za razliku od ve}ine neprofitnih organizacija, wihov rad je usmeren ne samo prema neposrednim, kratkoro~nim efektima, ve} i sna`nim, dugoro~nimpromenama. Pojednostavqenore~eno–do sadasmonajednojstraniimali udru`ewagra|ana,kojapoku{avaju da naprave dru{tvene promene,isadrugesmostraneimalibiznis,kojiseobi~notrudi da maksimizuje profit – i ni{tadrugo. – Dru{tveni preduzetnik i dru{tvena preduze}a imaju, me|utim,ulogukojakombinujeobe re~ene strane, uzimaju}i pritomnajboqeodobe–napomiwe Jovanovi}. On kao istaknuti primer dru{tvenog preduze}a naveo firmu „DajDaj” iz Beo- grada,kojaproizvodipeleneod bambusa, koje su u isto vreme i zdravijezabebinuko`uodstandardnih jednokratnih i ~uvaju `ivotnusredinu. Jedna od formi kroz koju se iskazujedru{tvenopreduzenti{tvojesuitzv.habovi(theHub) - mesto koje pojedincima ili grupama qudi, koji `ele da se bave dru{tvenim/socijalnim preduzetni{tvom, nudi pristup resursima, qudima, poslovnoj infrastrukturi,prostoruzasastanke,prezentacije,aliiznawe, iskustvo i investicije. U svetujetrenutnoaktivno35habova, s jo{ pedesetak u osnivawu,me|uiwimaionajuBeogradu,~ijeseotvaraweo~ekujetokomnarednegodine. –Druga~ijisvetnesamodaje mogu}, ve} se svet konstantno mewa ~ak i dok pri~amo o ovome.Svudaokonaspojedinci,bilo da su izvr{ni direktori korporacija, lokalni lideri, donosioci odluka, samostalni profesionalci, nevladine organizacije i drugo, istra`uju noveidejeiradezaboqesutra. TheHub jejedinstvensistemkoji je dizajniran da omogu}i odli~neuslovesvimakoji`eleda napredujuisvojuidejusprovedu udelo–isti~eJovanovi}. Ipodse}adajejedantakavpojedinachabuuMilanuotvorio kompaniju koja se zove MadeInCarcere,{tojemodnibrendkoji kreiraju`eneuzatvorimaItalije. Zatvorenice pri tome u~e ne samo da {iju, ve} i da dizajniraju.Radomzara|ujunovackoji dobiju kada iza|u iz zatvora, atadaimajuisigurnoradnomesto da zapo~nu novi `ivot. MadeInCarcere je pravi primer kakvedru{tvenepromene~lanovi haba`eledanaprave. Ambicije grupe entuzijasta okupqenih oko ideje dru{tvenog preduzetni{tva, nagla{ava na{ sagovornik, je da naprave mesto koje kombinuje najboqe elemente “members cluba” (~lanskiorijentisaneorganizacije), kreativneagencije,kancelarijskihusluga,grupestru~wakai– udobnostisopstvenogdoma. – Na taj na~in stvaramo prostor sa specifi~nom atmosferom, udobno{}u doma, i druga~ijuokolinukojapodr`avainovacijuisaradwume|u~lanovima – obja{wava Jovanovi}, uz napomenuda}eunarednimmesecima biti organizovano vi{e edukativnihdoga|ajairadionica na kojima }e, dru`e}i se sa zainteresovanima i ekspertima, testirati ideju dru{tvenog preduzetni{tva u raznim oblastima(edukacija,IT,poqoprivreda,umetnost...). n DenisKolunyija

SuMoRNI REzuLTATI „SKENIRAWA” SRPSKoG TR@I[TA RADA

Lideri u regionu, ali po nezaposlenosti resamo~etirigodine stopa nezaposlenosti uSrbijibilaje14,4a sada je izme|u 26 i 28 odsto. Prema prognozama Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije, stopa nezaposlenostibidokrajeovegodine mogla dosti}i 27 do 28 odsto,{to}eSrbiji“obezbediti” negativnu lidersku poziciju u regionu. Daleko ispod naspostopinezaposlenostije Hrvatskasa17,9odsto,Bugarska sa 10,2% , Ma|arska sa 10,6% i Rumunija sa 7,2 procenta. Prema oceni Ameri~ke agencijezame|unarodnirazvoj (USAID),kojajenedavnopromovisala istra`ivawe ra|eno zajednosana{omNacionalnom

P

slu`bom za zapo{qavawe, ve} jedna tre}ina srpskih radnika kaoida}enajve}iporastbrodugi niz godina najve}i soci- radiusivojzoni,a55odstonejazaposlenihbitiuregionujujalni problem Srbije je izu- zaposlenih jedva pre`ivqava `ne i isto~ne Srbije, potom zetno visok nivo nezaposleno- rade}inacrnomtr`i{tu. [umadije i Zapadne Srbije. sti,anajve}istrahustanovniNapravqen je i “skener” trNajvi{epote{ko}azanala`e{tvujeonajodgubitkaradnog `i{taradauSrbijizaovugowe posla ima}e osobe sa sredmesta. Skoro svaki stanovnik dinu.NaevidencijiNacionalwomstru~nomspremom. Srbije u svojoj porodici ili ne slu`be za zapo{qavawe naUNacionalnojslu`bizazame|u prijateqima ima nekog lazise754.000nezaposlenih.U po{qavaweisti~udasenabiko ne mo`e da pronarou rada nalaze i |e posao, ko je ostao profili koji odavno U mesecima pred nama mogu se bez radnog mesta ili nisu tra`eni, kao i o~ekivati nova otpu{tawa, je, pak, prinu|en da dasejo{uvekvodezao ~emu svedo~i ~iwenica radiusivojzoniitinimawa koja se ne me `ivi u neizvesno“proizvode” du`e od da se dr`ava na to priprema sti. Pri tome decenije.Takouovom USAID isti~e da je ~asuposaotra`ioko nezaposlenostdavnoprema{i- protekle~etirigodinebezpo700 kulturolo{kih tehni~ara la25procenata,kolikodr`a- sla je ostalo 290.000 radnika. i isto toliko inokorespondevapriznaje,kaoida}euskoro Odukupnogbrojanezaposlenih, nata,alii4.000daktilografa, biti najmawe 27 odsto, i to s wih51,1odstoimaizme|u15i 20.000 ekonomskih tehni~ara... tendencijom rasta. Uz to, ~ak 24godina,32odstoizme|u25i Aposlodavcisuiovojankteti 34godine,20,3odstoizme|u35 istaklida`eledaula`uizai44godine,19,4odstoizme|u45 po{qavaju one koji poseduju i54godine,a15,1odstoimaiz- znawa i ve{tine iz tehni~kih me|u55i64godine`ivota. i dru{tvenih nauka, odnosno Poseban problem predsta- iz oblasti informaciono-kovqa{toje~ak19,1odstoneza- munikacionihtehnologijaida poslenih sa obrazovawem ni- }e unapre|ewe ovih ve{tina `im od sredwe, odnosno sa kodmladihbitiodvelikekoosnovnom{kolomili~akibez risti. we.Oko67odstonezaposlenih Zbog svega toga Nacionalna imasredwustru~nuspremu,dok slu`bazazapo{qavaweSrbijewih13,7odstosvi{imivi- jetra`ilajevi{enovcazaaksokim obrazovawem. Alarm je tivnemerenezaposlenih,jerje pogotovo upaqen i zbog ~iwe- svesna da }e stopa i dogodine nice da je trenutno vi{e od rasti,alijenakrajudobila3,4 200.000mladihdo29godina`i- milijarde dinara, odnosno votanezaposleno. istokolikojenaraspolagawu Poslodavci u Srbiji, wih imalai2012.godine.Dazlobu4.029 – koliko ih je anketrano de ve}e, u mesecima pred nama u istra`ivawu – kao najve}e mogu se o~ekivati nova otpuproblemenasrpskomtr`i{tu {tawa,o~emusvedo~i~iwenirada navelo je nedostatak rad- cadasedr`avanatopriprema. nog iskustva kandidata za po- Jer, u republi~kom buxetu za sao i zastareo sistem obrazo- 2013.godinuplaniranojedase vawauodnosunapotrebetr`i- na ime nov~ane naknade za ne{ta. Analiza je pritom poka- zaposleneizdvoji18milijardi zala da }e trgovina, poqopri- –{tojeza1,5milijardudinavredaisaobra}ajbitinajve}i ravi{enegoovegodine! generatori nove zaposlenosti, n QubinkaMale{evi}

„ D N E V N I K ”  N A  L I C U  M E S T A : FINANSIJSKI CENTAR SVETA

Ni Wujor{ka berza nije {to je bila cenekojepamtimoizfilmova: stotine brokera pani~nih izraza lica koji ma{u papirima, gestikuliraju i urlaju“kupuj”ili“prodaj”,usumanutojgu`viukojojseobi~an~ovek nikakonebisna{ao–sadasuve} davna pro{lost. “Trgova~ki parket”(tradingfloor)Wujor{keberze danas je mnogo mirnije mesto, na komesebrokeriopu{teno{etkajusmalim,samozawihnapravqenim kompjuterima u {akama, dok iza wih retki analiti~ari prou~avajukojahartijajedo{lanacenuoptimalnuzatrgovawe. Jedino{tojeostaloodnekada{wegglamurajesusvetle}ereklame brokerskih firmi licenciranih za trgovawe na najve}oj svetskojberziakcijaiimprovizovani studioameri~kemre`eTVCNBC izkojegse,direktnosatrgova~kog parketa, svakodnevno u`ivo izve{tavaofinasijskimkretawimau svetu. No,to{tonemafilmskihscena brokerskih stampeda, ne zna~i dajeWujor{kaberzaizgubilana zna~aju,naprotiv.Re~jeidaqeo finansijskomtr`i{tukojejenajve}einajzna~ajnijenasvetu:trgujeseakcijamapreko4.000velikih kompanija,asamoupro{lomavgustu tu se istrgovalo hartijama od vrednosti po ceni od skoro 2.300

veli~ini u svetu, iza Tokija. No, kao dom ~ak {est berzanskih tr`i{ta (od ~ega su wujor{ko i NASDAK globalno najja~i), Wujork je ipak najve}i finansijski centarsveta. Gotovo sve finansijske operacije u ovom gradu sme{tene su na krajwiju`nideoostrvaMenhetn, okoBerzeiVolstrita,kojisei zove Finansijski distrikt. Oko 350.000zaposlenihufinansijskom sektoru uzima plate vredne vi{e od polovine svih zarada ispla}enih u Wujorku i stvara 35 odsto gradskog dohotka. Sve to donekle zabriwava pojedine ekonomiste

S

milijardi ameri~kih dolara! Lawskijanuarskimese~nipromet od1.400milijardidolarapredstavqadesetideobrutodoma}egproizvodaameri~keprivrede,idaqe najve}enasvetu. Pore|ewaradi,mese~nipromet naBeogradskojberziupro{lojgodinijedvajeprema{ivao–23milionaevra... PoslovawenaWujor{kojberzi je potpuno kompjuterizovano. Kakosubrokeriobjasniligrupisrpskihekonomskihnovinara,kojase uorganizacijiAsocijacijemedija, OEBS-a,IREX-aiameri~keambasade u Beogradu, na{la u poseti finansijskom centru sveta, stvar

Porezi mawi, a plate ve}e Uop{teuzev,ameri~kaekonomijajeprili~nodruga~ijestrukturiranaodevropskih.Dokevropskevlade,paisrpska,odredaizprivredeprekoporezauzimajuizme|u40i50odstoBDP-azapotrebefunkcionisawadr`avnogaparata,uSADjetajprocenatskoroduplomawi-federalnajavnapotro{wakre}eseizme|u22i27odstoBDP-a. Tozna~iidasuporeziosetnoni`i,aprose~nomAmerikancuuxepu svakogmesecaostanemnogovi{enovcanegoobi~nomEvropqaninu.

Bezbednost na prvom mestu Teroristi~kinapadina“Kulebliznakiwe”pre11godinaunelisu zna~ajnepromeneu`ivotsvihWujor~ana:bezbednosneprovereo~ekujuvasnamaltenesvakomkoraku.BilodaulazitenaBerzuilineku drugu va`nu instituciju, pa ~ak i u obi~nu novinsku redakciju, svudavaso~ekujekomplikovnabezbednosnaprocedura–skenirawe, proverasvihmetalnihpredmeta,izradabiometrijskihpropusnica... Svejebukvalnokaonaaerodromu,jedino{tovasneizuvaju. je sli~na letu aviona s automatskimpilotom–~ovekjepotreban da bi poleteo i sleteo, a avion u me|uvremenu vodi kompjuter. Upravozatojenekadanaovommestuakcijamatrgovalovi{ehiqadabrokera,asadawih260.Zaverovatnonajja~ubrokerskufirmu, Sitigrupu,u“filmskimvremenima” Wujor{ke berze akcije je kupovalo i prodavalo 66 brokera, a danasihjenaberzanskomparketu ostalo–troje. Wujor{ka berza je stub ekonomijeWujorka,ba{kao{tojeWujork stub ameri~ke privrede. On je najve}a lokalna ekonomija u SjediwenimDr`avama,adrugapo

kojiukazujudagradpostajezavisan odwihovihranihmesta. U takvom okru`ewu ni mediji nisuvi{eonona{tasmonavikli. GrupanovinaraizSrbijeposetila je i centralu “Tompson Rojtersa”, jedneodnajstarijihinajve}ihsvetskihnovinskihagencija.Danas,me|utim,“Rojters”prakti~none`iviodsvogbazi~nogposla–prodaje vestinovinama,TViradiostanicama.Aliovajdeoposlovawadonosi im “samo” 0,3 milijarde dolara prihoda godi{we. S druge strane, sektor koji informacije prenosi finansijskom svetu ima godi{wi prihodod7,5milijardidolara. n Vladimir^vorkov


dnevnik osledwihgodina,otkakojeinformati~kapismenostunajsna`nijem i sveobuhvatnom prodoru, kompjuteri ~ak i u na{oj siroma{noj i po broju nepismenihvisokokotiranojdr`aviipak postaju ~esto i sasvim maloj deci ma{ina bezkoje“nemogu”da`ive.Ali,osnovcima, sredwo{kolcima i studentima (koji bi, kaopunoletniiobrazovanitrebalodabudu svesniji svojih postupaka i izgra|enih moralnih na~ela), na`alost, ra~unari su sve~e{}e“genijalni”ure|ajikojiimpoma`udauzbesomu~nokori{}ewemogu}nosti copy/pasteopcije“pi{u”doma}ezadatke,seminarske,maturske,masterradove...Radova napisanih zahvaquju}i nedopustivom prepisivawu, dakle bez navo|ewa citata ili izvoraizkojihjenekitekst,odnosnoautor “pokraden”, bilo je, naravno, i pre pojave personalnih ra~unara, interneta, Gugla, Vikipedije...alijeovovremedonelopravu zarazutzv.kopi/pejststvarala{tva. Nastavnici, odnosno mentori ne mogu uvek~itawemdaprepoznaju{tajesveunekom radu prepisano ili prepri~ano mawe sopstvenim,avi{ere~enicimapokradenog autora. Nakon {to su na Ekonomskom fakultetuuSubotici,kojijeusastavuUniverzitetauNovomSadu,primetilidasve vi{estudenatapose`ezaovakvimprepisiva~kimmetodama,predvegodinenabavili susoftverkojipronalaziplagijateuradovima (~ita i `uto markira plagirani deo teksta).Kakoovajproblemnikakonijespecifi~ansamozaEkonomskifakultetve} sveprisutan,Rektorat,dekaniiprodekani UNS-a slo`ili su se da ceo Univerzitet trebadakreneuborbuprotivplagijatau seminarskim, zavr{nim, diplomskim, masteridrugimpisanimradovima,jernastavnicimaimentorimaodogromnepomo}imo`ebitinekiodantiplagijatsoftvera. Inicijator je bila prof. dr Zita Bo{wak, prorektor za nastavu, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Zatorazgovorova`nostizapo~iwawaborbe protiv sve prisutnijeg i agresivnijeg

P

nedeqa28.oktobar2012.

5

UNIVERZITET U NOVOM SADU KRE]E U BORBU PROTIV PLAGIJATA U STUDENTSKIM RADOVIMA

Pretabavawudiplomskih do{aojekraj studentskogprepisivawadelovailicelih tu|ih radova, zapo~iwemo iskustvom, istra`ivawemipodacimadobijenimnaEkonomskom fakultetu, gde koriste ephorus (eforus)softverkojegjo{evaluiraju,apodeqen je svim profesorima. Doc. dr Marton Sakal, prorektor za me|unarodnu saradwuEF,ina~einformati~arpostruci, bavioseiposebnomstatistikom,pajepomo}uovogprogramaproverio~ak2.843zavr{na,diplomskaimasterrada(starijai novija)studenataEF.Samou161nijena|enoprepisanogteksta,odjedandodesetodstodoslovceplagiranogtekstazate~enoje u~ak574rada,aod11do20odstounajvi{e radova,~ak602.Najbezo~nijislu~ajeviplagijata-od91odstodo100posto-detektovanisuu22rada. Analiziraju}ipouzdanost“eforusa”,dr Sakal u svom izve{taju napomiwe da program“nepronalazisveplagijate”,kaoida plagijatom tretira i regularne citate, {tozna~idase„neobazire”natodalisu stavqeninavodniciiliobja{wewaocitatimaufusnotama. –Alat“eforus”prepoznajetekstovekojisepreklapaju,alimentorovzadatakjeda proveri da li je to regularno citirani tekst,dalipostojenavodnici,nekeoznake ufusnotamareferenciizkojihjetekst,da lisumo`daunastavkutogpasusauzagradi navedene lokacije ili sajtovi s kojih su preuzimanikaojavnodostupniradovi–obja{wava za “Dnevnik” prorektorka Bo{wak.–Nezna~iautomatskidajeplagijat akosenai|enatekstsli~annekomorigi-

Ne sme se prisvajati ni stvar, ni tekst Plagijat,obja{wavaprorektorkaUNS-aZitaBo{wak,mo`ebitinameran, aliislu~ajan,usledneznawa,neadekvatnogcitirawa,dakleu~iwenmo`daiu najboqojnameri.Zatostudentevaqanau~itikakodanavodereference,delove tekstadrugogautora...„Trebaodnajranijegdetiwstvaformiratisistemvrednostikoji}eimbitinekamoralnapreprekadasenelateplagirawa,prepisivawa naispitima...Tojeve}pitawerazvojasvestiotome{tajeva`noina{tatrebastavitinaglasak.Stimejemo`daranokrenutiusredwoj{koli.Tadau~enicimavaqapo~etiobja{wavatinakojina~injeispravnocitiratiitd.Alioni bive}trebalodaznajudasetu|enesmeprisvajati:nistvari,nititu|ekonceptualnevrednosti”,upozoravadrBo{wak.

ske,CrneGorekojezbogsli~nogjezikana{istudenti~e{}eplagiraju.Me|utim,kad seprevodeiengleskitekstovi,te{kojevidetidaliseradioplagirawu,jerjezbog razlika u prevodu otkrivawe malo ote`ano.No,sdrugestrane,~iwenicajeidana UNS-u raste broj radova, pogotovo doktorata, koji se pi{u i na engleskom jeziku, zbogotvarawapremasvetuiboqediseminacijeznawaiistra`iva~kihrezultata. U svakom slu~aju, prorektorka Bo{wak isti~eda}eiuprevodimanaengleskimo}idaseprona|enekasli~nostuodre|enim pasusima.Jer,“eforus”nepretra`ujesamo

Istudentiinastavnici,napomiwena{a sagovornica,trebalobidaimajuzajedni~kiciq:dasfakultetaiza|uqudikojipre svegaimajuznawaive{tinedaprimeneto znawe,kaoive{tinezaistra`ivawekakve sti~u na akademskim studijama, {to zna~i dasvojimbudu}imistra`iva~kimrezultatimapovukudru{tvonapred. –Akozaboravimonatajkvalitetilidopustimoubilokommomentujednojilidrugojstranidaseopusti,{tojeuprirodiqudi,onda}emobitiuproblemu.Sjednestrane, ti kriterijumi su nameweni nastavnicimadaihosvesteutomedanemo`emoda

[ta jeste, a {ta nije plagijat –Kupovinatu|egzavr{nog,diplomskog,master...radailikra|ane~ijegtekstakojiseprijavikaosopstveni,kori{}eweidejabezkorektnognavo|ewaizvora,parafraziraweautoravrloslobodnimtuma~ewem,kopiraweipreuzimawesinterneta beznavo|ewaizvora...tojesveplagijat–obja{wavadrZitaBo{wak.–Sdrugestrane,nijeplagijattzv.common cnowledgeiliop{teznawekojeve}inajavnogmwewaposeduje:matemati~keformule,definicije,pravila...kojemorateuidenti~nojformi dazapi{ete,alisuoneop{tepoznateismatrajuse“sivomzonomplagijatorstva”,odnosnotoleri{eseakonenavoditeizvore. Prof. dr Zita Bo{wak

nalu,kojimo`ebitiispravnonavedenuradu.Ijasampregledalanekeradovepomo}u “eforusa” i bila sam zadovoqna izve{tajemjerjeozna~io`utombojomtajnavodno plagiranitekst,kojiondamorateproveritidalijesteilinijeplagijat.Jeronmo`da jeste autenti~no preuzet, preslikan, aliakopostojenavodnicipopravilimacitirawa,ondatozapravonijeplagijat. Dakle, softver zna~ajno olak{ava rad mentoru,aliganeosloba|aobavezedai{~itaradidaeventualnoprona|enekesadr`ajekojimuseu~inesumwivimidodatno ihproveri.Jer“eforus”,obja{wavaprof. Bo{wak,nemo`enatajna~indaproveri sveizvoredokojihstudentimogudo}i.Zatoseidekatomedasesviizvori,kaomogu}e baze ili lokacije na internetu, vremenomdodajunaspisak,koji}e“eforus”izgodineugodinu{iritiiproveravati. NaEkonomskomfakultetujetako,udogovorusaautorima„eforusa”,ve}uba~eno vi{ebazaizBosneiHercegovine,Hrvat-

potpunapreklapawatekstova,negoakostudentiparafrazirajuilipromeneredosled re~iure~enici,prepri~ajune~ijitekstuz vrlo male promene u originalu, onda ovaj informati~kialatiskoristitekombinacije re~i, pasusa, promene re~enica, i zahvaquju}inizusvojihalgoritamauspevada otkrijeitakvame{etarewa. –Moramnapomenutidanijedansoftver nemo`edaiskoreniplagirawe,alimo`e bitiputprevencijeiznatnoolak{atizadatakmentora,pogotovousvetluovihpodatakakojeimamosEkonomskogfakulteta– ka`e nam prof. dr Zita Bo{wak. – Na{i studenti,na`alost,nerazmi{qajuotome da plagiraju}i ~ine krajwe nekorektan i neeti~kipoduhvatuakademskomsvetu.Trebalobi{topredaseosveste,panijezgoreg ukazatiimdasuumnogimzemqama,odnosno nauniverzitetima,kaznezaplagijatorevrloozbiqne.Racimo,izbacivawesfakultetaizabranaupisanabilokojifakultetu nekojodzemaqaEU.

sezatvorimounekelokalneokvire,dasmo mideo{irezajednice,prvenstvenoEvrope itogzajedni~kogprostoravisokogobrazovawa,aliisvetskog.Zna~i,moramorazmi{qati na globalnom nivou. Nema vi{e provincijalizma ili samozadovoqnosti – ukazujedrBo{wak. S druge strane, nastavqa na{a sagovornica,ni“studentimasenesmedozvolitida seopuste”: –Najmawe{tomo`emou~initijesteda ihnatomprvomnivou,kadaihobu~avamoza samostalnorazmi{qaweiprimenusvojih znawa,nateramodataznawanajpreprikupe idaonda,jednostavno–razmi{qaju.Ato ne}e mo}i tako {to }e preuzimati tu|e tekstoveiliraditibilo{tasli~no.Ali, prenego{toihpo~nemoprozivatiilika`wavatizbogplagirawamoramodaihobu~imoidaimobjasnimo{tasuplagijati,i {tauzakonskomiumoralnomsmislunije dozvoqenoraditi! n Vesna^eki}


6

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

ostuju}inedavnouemisiji„Nedeqomu2”naHTVu ugledni sociolog i katoli~ki prezviter don Ivan Grubi{i}rekaojedasu„upravo onikojisebedeklarativnoprogla{avaju vernicima zapravo najtvrdokorniji i najnetolerantniji soj qudi, bez obzira radiliseokatolicima,pravoslavcima ili muslimanima”. Problemje,me|utim,utomekada predstavnici Crkve i verskihzajednicatoprihvatajukao normalnostaweduhaisvesti,a jo{ vi{e kada predstavnici vlasti, popu{taju}i pred verskimpopulizmomitradicionalizmom,Crkvuprihvatekaosaveznikauvo|ewudr`avnepolitike.Istinskivernici,onikoji „crvenu kwi`icu nisu zamenili za crkvenu”, sigurno vide tajspojduhovno-svetovnoglicemerjaizatobezbojaznimoguda nastavesa~itawemonoga{too problematici „velikih” i „malih”crkavaiverskihzajednica, kaoioodnosudr`avepremawima,zana{listgovorisociolog religijeMirko\or|evi}. l Kako tuma~ite ~iwenicu da u sekularnoj dr`avi tzv. istorijske crkve i verske zajednice predstavqaju zna~ajnu buyetsku stavku od Republike do lokalne samouprave, a da istovremeno male verske zajednice ne ostvaruju te privilegije?

G

Radomir Konstantinovi}

FILOZOF DAMIR SMIQANI] O „FILOSOFIJI PALANKE” RADOMIRA KONSTANTINOVI]A

Prilogistoriji mentaliteta skustvo nam je palana~ko...Ponekad,opasnoje(i ka`wivo) re}i to na uho palana~koj oholosti; ponekada, me|utim,ovare~idedopojmasudbinskog:palankaje,ka`ese,na{a sudbina,na{zaoudes.Nemaniti mo`e da bude promene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti. Izme|u sela i grada, ovako zaboravqen, svet palankenijeniselonigrad.Duh wegov, me|utim, jeste duh izme|u plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog.Kadaovajduhovakogovoriosvojojzlojsudbini,on govoriosvojojizuzetostiizistorije. Ali, i kada je ogla{ava za prokletstvo,onho}etuizuzetost. Osnovnapretpostavkaduhapalankenegdejeutome:dajetoduhkoji, zaboravqenodistorije, poku{ava sada ovaj udes dapreobraziusvojuprivilegiju, time {to }e i sam (onako kao {to se klinklinomvadi)dazaboravi istoriju, ovim zaboravom da se ovekove~iusamomsebi,zaveren trajawu, s onu stranu vremena. Vreme je s druge strane brda, tamo gdepo~iwesvetskihaos, ili haos apsolutnootvorenogsveta. Ovako je pisao kwi`evnikifilozofRadomirKonstantinovi},kojijepregodinudananapustioovajsvet,usvojoj“Filosofiji palanke” iz 1969, kultnomdelukojeodtogdobadodanas uznemirava svojim o{troumnim uvidima i dijagnozama vremena u kome i dan danas `ivimo. U ovoj kwizionjeprepoznaomomenteiz srpskeistorijekojiseidandanas veli~ajui~estonekriti~kipreu- zimaju,apovrhtogajenanekina~inanticipiraoiono{tosedoga|alo90-tih,tuna{utragedijui katastrofu.Istovremeno,„Filosofijapalanke”se~itaikaoprilogistorijimentaliteta. – Analizira se jedan mentalitet, itekako prisutan. I nije to samokritika,datakoka`emo,op{tesvesti,odnosnona{ih“obi~nih qudi”, nego vi{e intelektualnogsloja,nekihkrugovakojisu implicitno prisvojili filozofiju palanke – ka`e za na{ list filozofprof.drDamirSmiqani}. Powemu,nedovodiseupitawe samo fakti~ka palanka, nego pre svega oni koji je neguju, koji se “upisuju”uwu,~estoinesvesno. –PritomeseKonstantinovi} nedvosmisleno opire tom palana~komzloduhukoji`elisvejednostavno,afilozofijaimi{qe-

we uop{te je, {to re~e Teodor Adorno, otpor protiv svih kli{ea.Atosmetaoduvek,paidanas. ProfesorFilozofskogfakulteta u Novom Sadu dodaje da je “Filosofijapalanke”zapravonekavrstasrpskogodgovoraupravo naAdornov“@argonautenti~nosti”, dakle kritika `argona iza kojeg se krije nacional-socijalisti~ka ideologija. Istina, Konstantinovi}otomenepi{esvedo pred kraj kwige, kada govori o “srpskomnacizmu”. – Konstantinovi} je najprovokativniji upravo kada govori o srpskom nacizmu. Kontinuitet, na`alost, postoji: ako bismo se ovih dana bavili filozofijom palankeiznovijeperspektive,jasno je da ovde postoje tendencije o`ivqavawafa{izma,nasiqa,od

– Konstantinovi} pi{e da je odlika palana~kog duha nagon za zatvarawem, mr`wa prema nepoznatom,konzervativniduh,rutinski `ivot, regresija u plemensku svest... To mo`emo da primetimo na raznim nivoima i danas. Ali mr`wa prema svakoj razli~itosti,strahoddrugog,stranog,dataj druga~ijininetrebadapostoji– tojeono{tomejakobrine.Jertaj nepostoji~aknipremaintelektualnimkrugovimauSrbiji,{to pokazujenespremnostdaseotome ~akidiskutuje... Usvakomslu~aju,zaSmiqani}a nijespornodaje„Filosofijapalanke”jednoodnajzna~ajnijihdelasrpskefilozofijeidaje{teta{tonijeprevedenonanema~ki iengleskijezik,po{toverujeda palanka nije ograni~ena samo na srpski ili balkanski mentalitet – imajesvuda.Ajedno odobele`jaduhapalanke je pomenuta zatvorenost,fiksiranostnasopstvenu istoriju,alineonu koja otvara put ka razvoju, promeni, nego je izme{tena izvremena.„Akose u|e u pro{lost, Prvo izdawe ulaziseuvanvreme„Filosofije palanke” nost, izlazi se iz istorije”, napisao ~egamibe`imoine`elimodase jeKonstantinovi}.Alitradicija poistovetimo,alinitidasestim isamotradicija,naprosto,previsuo~imo.^akse~estokoristiar|adaisadane{totrebadaseuragumentopravdavawanasiqaSrba di. nad nesrbima. Otprilike: mi ni–Danasimamojedanvelikidissmo krivi, zlo i zlo~ine ~ine kurspovratkatradiciji–navodi uvekdrugi,onisdrugestranebrprofesorSmiqani}.–Nedavnoje da, nikad mi. Ukratko, nismo mi odr`an skup filozofa u Sremnacistinegooni.Nacizamjeuvek skim Karlovcima na temu “Razuwihovanena{. mevawetradicijeitradicijarazDvadoga|ajasuutomkontekstu umevawa”.Bilojetunekih~udnih vrloaktuelna,navodiSmiqani}: tezadaje,recimo,srpskijezikkao sjednestraneotkazivaweParade staroslovenski,starijiiodegipponosa; s druge, incident na fud}anskog... Jedna od tema skupa je balskojutakmiciuKru{evcu. bila o kontinuitetu i diskonti–Recimo,posletogincidentau nuitetuive}inaizlaga~ajegovoKru{evcutrebalojeodmahsazvarilaokontinuitetu.JedinojeNeti sednicu Skup{tine, da se dinad Dakovi} bio za diskontinuiskutujeorasizmu.Ta~nojeidaje tet.Tojesimptomati~no. reakcija britanske javnosti bila Palana~ki duh se ogleda i u izre`irana,dajeve{ta~kai~ak trendu vra}awa religiji, nekoj pomalo podla – znamo da su Brivrsti desekularizacije. ^ak i na tanci jedna od kolonijalnih sila nivou politi~kih zbivawa vidipar ekselans, i rekao bih da su i mo koliku crkva ima te`inu u oniiskazalinekuvrstupalana~dru{tvenom`ivotu,iakojesamo kog mentaliteta, neku vrstu proverovaweizgubilokontaktsbilo jekcije „oni drugi su uvek krivi, ~im izvornim. Istinski nepalaoni su rasisti, lo{i momci...” na~kafilozofijatrebalobidaje Ali,zanimqivojeukontekstunamisti~ka,tvrdiojeKonstantino{e pri~e da je u pitawu potpuno vi},adanasimamotrendpovratka isti model: ne vra}a Srbiji udakoji nema neku dubqu pozadinu, racimperija,negotamo{wapronegojesasvimpovr{an,veliSmivincija. qani}. Otkazivawegejparade–za{to? Konstantinovi} se, ina~e, ne Smiqani}odgovara: koristi u svojoj kwizi konkretnimprimerima.Zatobi,napomiweprofesorSmiqani},danasbilo potrebno analizirati konProblem otu|ene svesti kretne doga|aje i iznalaziti gde –Malojereferenciu„Filosofijipalanke”,{toukazujenasasekrijepalana~kiduh,govoritio mostalnostufilozofovommi{qewu.Delojezna~ajnoizato{to konkretnimfenomenima. tematizujejedanpojamkojislu`iautorudarazotkrijene{to{to –Natomtragupoku{avadarazbi se moglo re}i jednim starijim, ~ak marksisti~kim re~nikom – mi{qaTeofilPan~i},{tonije “otu|enusvest”.Jerpalana~kiduhjesteotu|enasvest–obja{wava nimalolakoivrlojeopasnodaSmiqani}. – S druge strane, Konstantinovi}evi kriti~ari, pa i nas.Alitojeono{totrebaidaonikoji,pretpostavqam,po{tujuwegovrad,zamerajumuhermetiqeraditi.Nesmatrati“Filoso~an jezik, pomalo neprimeren budu}i da i sam filozof kritikuje fiju palanke” gotovim istorijhermeti~nost,odnosnozatvorenostpalana~kogduha.AliKonstanskimdokumentomiodlo`itijead tinovi},ipak,pi{eoriginalnim,madamo`daproblemati~nimjeakta, nego i daqe razvijati krizikom,poku{avaju}idaizbegneonou~emujeogrezaoakademskidisti~komi{qewe,iznekenoveblikurs,na`alost,iovdeuSrbijikadajepitawufilozofija:ponavqazinepremafenomenima,polaze}i weodre|enihterminaiwihovonekriti~nopreuzimawe... odsvakodnevice.E,tojeto! n Reqa Kne`evi}

I

SOcIOLOg RELIgIJE MIRKO \OR\EVI]

Palana~ki odUstava dr`avu.Zbogtogaono{topitate i nije neko ~udo, jer je prvo ura|eno da se neosnovano legitimizuje i proglasi pet nekakvih istorijskih religija, a da sepritomeostalestaveudrugi plan.Tojeapsolutnabesmislicaitoganigdeusvetunema,jer nema religijske zajednice i cr-

Strah od ekumenizacije l Da li po vama zaista nije vreme za papinu posetu Srbiji, ili je to samo izgovor za neiskren odnos vrha Srpske pravoslavne crkve prema ekumenizaciji? – O~evidnoovodrugo,atozna~idajere~oneiskrenomodnosu.Ve}spomenutivladikaLavrentijeka`e:„Pa,kakvismomi toSrbiipravoslavcidasebojimopape?Za{todasebojimo?” Tusurazlozio~iglednopoliti~keprirode,jerpapajedosada posetiobrojnepravoslavnezemqe.Ipapaukojugodzemqudo|e,toli~noznamizsusretasapapomPavlomVI,klekneutamo{wojcrkvi.Na`alost,iovdesemo`egovoritiopreovla|uju}emduhupalankeunutarCrkve. kve koja nema neku tradiciju. Dakle, {to se ti~e malih verskihzajednica,onenesamodasu

Veliki otpor u SPc

l Kako gledate na izjavu episkopa {aba~kog Lavrentija da treba priznati autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve? – Wegovaizjavanijenova,jerjeiranijezastupaosli~nastajali{ta.SadjejasnoiglasnorekaodajevremedaSrpskapravoslavna crkva da autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. To }e formalnoimoratidaseuradi.Me|utim,otportomeunutarSPCje velik,o~emusvedo~eio{trareagovawaepiskopakojisestimne sla`u. Atopitawejevrlova`no,jerononijesamocrkvenonegoioptere}uje odnos Makedonije sa Srbijom i drugim dr`avama. Kona~no, svepravoslavnecrkveusvetusunacionalne,imajunacionalnipredznak.To{toMakedoncitra`e,kodnasjeuradiojo{SvetiSavajula1219.kadasenezakonitootcepioodVaseqenskecrkve,pajezbog togabioiizop{ten.Dakle,Makedoncitosvojepravotra`esasvim legitimno. Uostalom, jo{ je pokojni patrijarh German govorio: „Doksmoujednojdr`avi,postojijedna,Srpskapravoslavnacrkva. Ali,akosutraMakedonijabudenezavisnadr`ava,onaimalegitimnopravodaimasvojuzakonituisamostalnuCrkvu”.Prostastvar. – Dr`avaukojoj`ivimojepo Ustavu de jure sekularna a de faktonije,negojene{toizme|u. Mi imamo dominantne crkvene strukture koje na talasu klerikalizacijevr{euticajna

usvetu,kodnassekoristijedan potpuno neosnovan izraz, psova~kogkaraktera:‘sekte’!Nisu tosektenegomaleverskezajednice,odkojihsunekepotradicijistareipodvehiqadegodina,kao{tojeto,naprimer,slu~ajsanazarenima.Na`alost,to je na{a realnost, a ona govori

skrajnute, i zakon ih ne prepoznaje, nego se nalaze bukvalno na margini dru{tva i wihova pravasenepo{tuju. Primeraradi,zamaleverske zajednice,{tojenormalanizraz

datakozvaneistorijskecrkvei verske zajednice, iako nisu registrovane kao politi~ke partije, ipak vr{e ogroman politi~ki uticaj i u domenu spoqne iudomenuunutra{wepolitike. l Koliko se u tom smislu mo`e govoriti o diskriminaciji dece, ~iji su roditeqi pripadnici malih verskih zajednica, jer nemaju ravnopravan tretman u {koli kada je re~ o veronauci? – Apsolutnosemo`ere}ida sudiskriminisana.Me|utim,tu postojiidrugiproblem.Naime, veronauka je u {kole uvedena protivustavnoinezakonitojednom, na brzinu donetom, uredbom koja je imala zakonsku snagu. Isti je slu~aj i sada{wim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama,kojijesteusvojenu Skup{tini Srbije, ali je on ipakprotivustavan.Ali,vratimo se na veronauku u {kolama. Hri{}anske crkve, recimo, imaju svoj prosvetni sistem od zabavi{tadofakultetasapripadaju}im programima. Lai~ka dr`avatako|eimasveto.Kada je veronauka uredbom uvedena, dogodilo se ne{to {to nigde u

ZEMAQSKI DANI TEKU

„J

Pa~ja {kola

este l’ ~uli deco, verujtebez{ale,otvara se {kola za pa~i}e male... Svi pa~i}i do{li, u skamijastoje,staripatakmetnuo, nao~are svoje... u~ili se, u~ili, od srede do petka, ali nisu odmakli, daqe od po~etka. Ni{ta nije nau~ila, pa~urlija ta, osim onog svojeg starog:ga,ga,ga!“ Za{to su ovih dana na{ novipredsednikTomaNikoli}i wegovministarvojniAleksandarVu~i}krenuli„po{umama i gorama na{e zemqe ponosne“, si{li u bazu, da obi|u zahvalni,presre}niiozareni narod, koji se sav topi od radostiimilina...?Znamza{to je „poranio Milorad da obi|e vinograd,daobi|e{qiverankeimlade~obanke“,alizaTomuiAcumijo{nijesasvimjasno.Nikristalno,nitransparentno.Svejestalo,nema{ta daseotvara,ilibarobnavqa ipu{taupogon,pa}emosi}i u narod i podsetiti ga da postoji vodostawe na rekama zbogkojeg}emouvestiprotivgradnu za{titu, pa vi{e ne}e bitivodostawa,negosamonavodwavawa. Koje }e nam sprovesti Arapi iz Ujediwenih Emirata,jerselepovididau wihovim dr`avicama nema ni santimetrapeska,svejetotamove}natopqenoovimzalivnim sistemima i zato zeleno, „kao kod Horacija“ (rekao bi Crwanski). Morabitidaimseu~inilo da ba{ ni{ta nisu u~inili za ovih nekoliko meseci otkako

su na vlasti – i dobro im se u~inilo–padasetoslu~ajno nebiu~iniloinarodu,krenuli su u turneju priprema za vanredne situacije. Oni Brozovisutozvali„ni{tanasne smeiznenaditi“ijo{idanas `ivimoodvicevanaadresute akcije u sklopu ONO i DSZ. Ostalojemahomdakadsmopitaliosobesuprotnogpola(dakako suprotnog, jer u mojoj besmrtnoj mladosti nije bilo svih tih tzv. Parada ponosa, tolikosmobilio~ajnozaostali)dalisuzaONO,ponekadsu nam odgovarale: „Da, ali i za DSZ!“ [to u prevodu, na`alost, zna~i - i za dru{tvenu samoza{titu. Vicevisuijedino{touSrbijiuspevaovejeseni,recimo svionioTominojdiplomiili poseti prve dame Quqani Habijanovi}\urovi},najreligio- znijoj~laniciDirekcijeJUL-a posledirektoraisteQubi{e Risti}a,akademiceMireMarkovi}ipokojnog(joj)Kundaka. SveseONO(iDSZ)zavr{ilo onomad u Titelu i to pravom edukativno-pedago{kom poemomusmisluda„preiposlejelatrebarukeprati“ida su„vatraivodadobreslugea zligospodari“,saosvrtomna latinske mudrosti da „posle ki{e dolazi sunce“ i na Hemingveja da „Sunce se ponovo ra|a“.Da,nekadsmogovorili iononajsme{nije-akcija„ni{ta nas ne sme iznenaditi – odlo`enazbogki{e“! NatrulomZapadutoseu~ilo u skautima, a kod nas, na-

protiv,gdenemaeksploatacije ~oveka po ~oveku (nego obrnuto)zatosubilizadu`eni– tj. preimenovani – oni slavni i novoprekr{teni „izvi|a~i“ i „planinke“, a tek naro~ito izvesni„seleniti“,zakojenikadnisambiona~isto{tata re~ zna~i, jedino znam da se radilo ne{to oko podmlatka narodne tehnike i da Goran Markovi}nijemogaodaihpodnese,budu}idajedetetombio – mali, debeo i nespretan, ba{ kao i onaj wegov junak u filmu„Titoija“.Poslejelitvanskinobelovac^eslavMilo{naprimerutihskauta-izvi|a~aobjasniosu{tinukomunizma: „Najvi{e sam u mladosti mrzeo skautsku organizaciju – smatrao sam da je skau- tizam samo niz besmislenih radwi. A posle sam video i shvatiodajekomunizam-skautizam podignut na enti stepen.“ Proteklasedmicasvajeod vicevabila,tekdanambr`e pro|e vreme. @ivot nam je namestiovicnadvicevima– bilobisme{nodanijestra{no – da vicepremijer Aca i ministar Mla|en odu u Emiratedabi{eicimaponudili na prodaju Utvine avione, a da im se usput pokvari i letilica kojom su tamo krenuli, pa se nazad vrate {eikovim predsedni~kim avionom. Nedasuostaviliutisak,nego ve} vidim {eike kako se tuku u redovima pred na{im avionima i za iste prosto otimaju,akojekakvi„erbasi“


dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

O fARIZEjSTVU PREDSTAVNIKA CRKAVA I NOSILACA VLASTI

duhja~i ikanona

INTERVJU NEDEQE: VLADIMIR POPIN, PUBLICISTA

Podsetnikzazaboravne im je pro~itao kwigu “Dezerter” \ezea Borda{a, znao je da }e morati da je prevede.“Tojeispovestmesarskog pomo}nikaizPadejakojijedezertirao iz kraqevske vojske, iz Debra,gdesuslaliMa|arei’nepouzdaneelemente’.Pajeodburegxije ~uodaalbanskakraqica@eraldina, ina~e ma|arska grofica Apowi,Ma|arimakojiprebegnuuAlbaniju obezbe|uje prebacivawe avionomuPe{tu.Itamanjesdva drugara prebegao, a ona vi{e nije bila na prestolu jer su Italijani okupiraliAlbaniju...”pri~anams uzbu|ewem Vladimir Popin, kom{ija,pravnik,publicistaiprevodilac,adanaspenzioner,kojiosim prevodatogromanapotpisujeitaze iza{lu kwigu aforizama “[orom{ajke,aDunavom~eze”. Dok divanimo o razo~arawu tekovinama5.oktobra,kriti~noizostaloj lustraciji i aktuelnoj restauraciji Milo{evi}evog re`ima, Popin govori: “Se}amo se svi onih sendvi~a, jedan za Ma|are, a dvazaSlovake,jerdu`eputuju.Za{to je danas tako, za{to je taj ~ovekpredsednikdr`ave?Verovatno zato {to je skoro 40 posto qudi funkcionalno ili istinski nepismeno,pa{tasmodrugomoglio~ekivati?!” Na{sagovornikni{tamawenije kriti~an ni prema izjedna~avawu~etnikaipartizana:“Tojenepo{ena rabota. Pa majku mu, ako trebadokazivatidasu~etnicibilito{tojesu,kudsmostigli?Ako jeto,moli}ufino,zavremebitke naSutjesci~ekaosonehercegova~ke strane da dokusuri partizane? Sticajem okolnosti, ro|en sam u Slavonskom Brodu, otac mi je dr`ao trgovinu tamo. Uo~i rata je umro, hteli smo da se vratimo u Sentu kod maminih roditeqa, me|utimdo{lesuusta{eiNemci.U Beogradusamseza{estmesecinagledao sva~ega: petoricu koju su streqaliiobesilinaTerazijama, videosamkosesveslikaotamo.U svimracijamabilisuagentiNedi}evespecijalnepolicije.Mojbrat odujakajeuhap{en1943.Dr`alisu ga cele zime na betonu, umro je od galopiraju}e tuberkuloze, tako da imamili~nimotivdaowimamislimtako”,kazujePopin. l Ne gledamo napred i osvr}emo se selektivno?

^

svetunepostoji,atojedase l Kako gledate li na l To je, zapravo, „filotadvaprosvetnasistema,kopri su stvo re li gij skih sofija palanke” na dr`avjanesamodasepresecajuneobe le` ja u dr `av nim nom nivou. goiiskqu~uju,odjednomspoustanovama ili na posto– Upravotako.Misedanas je.Takosmodanasu{kolama jawe kolektivnih krsnih nese}amoslu~ajnoRadomira dobili situaciju koja je buslava u nekim od wih? Konstantinovi}a. On je nakvalnoneprirodna. – Takone{tojenespojivo pisao fenomenologiju paJedinismisaoveronaukesaduhommodernesekularne lanke, odnosno kako se ona pomommi{qewu,anisamjedr`ave,alitoga,na`alost, svemanifestuje,itonasvim ima.O~itojedasetimeru- nivoima: od istorijskog i dini koji tako misli - jeste {i tradicija i da se kr{e kwi`evnogdodr`avnepolida je veronauka legitimna i potrebna u crkvama tikeiaktuelnogstai pri crkvama, uz wa.KaopravimisliKakobirekaovladikaLavrentije: lac, on je taj posao pomo} dru{tvene zajednice.Ali,ulamaestralnouradio. „MiSrbiidemoubudu}nost. i~kim {kolama nil Vidite li u Alina t ra { ke” je, zbog su{tinskih perspektivi Srbirazlika ova dva siju kao modernu, graodre|ena prava. Zbog toga |ansku i liberalnu dr`astema. U lai~kim {kolama, mi i imamo jednu paradok- vu kojoj }e crkve i verske recimo, u~i se da se Zemqa salnusituacijudaseustav- zajednice imati mesto kookre}e oko svoje ose i oko ni poglavar Republike jav- je im realno i pripada? Sunca,dokseuCrkviu~ida no klawa monarhisti~kim seZemqauop{teneokre}e. – S obzirom na to da sam simbolima. Vi to ne mo`e- nepopravqivi optimista, Ili:ulai~kim{kolamau~i tezamislitiujednojFran- mojodgovordatovidimida sedaje~oveknastaouprocecuskoj ili Italiji, gde se u to verujem. Ali, do toga suevolucije,auCrkvi...To jasno zna da li je Crkva trebadapro|ejo{dostavrese, jednostavno iskqu~uje i odvojena od dr`ave ili ni- mena. Da citiram mog prijanije primereno takve ekspeje. To, naravno, pada u o~i teqa, vladiku Lavrentija, rimente raditi na deci. U gra|anima, posebno onima kojijenatutemujednomizjaRusiji, na primer, nema vekoj i nis u prip adn ic i ve- vio:„MiSrbiidemoubudu}ronauke u dr`avnim {kola}inske religije, i izaziva nost.Alinatra{ke”. ma, a imaju sigurno desetak opravdanonezadovoqstvo. religija. n Zlatko Romi}

[ta je – tu je zavr{avaju u starom gvo`|u. U me|uvremenu je na{a prva dama – tj. drugarica Dragica-dvaputaudvadana i{la na kafu kod svoje obo`avane Qiqane Habjanovi} \urovi}, pa je tom prilikom morala da pro|e iporednekoliko{tandova na 57. me|unarodnom sajmu kwiga u Beog radu, budu}i dajeHabjanovi}kazakupila {tand u epicentru te nesnosne priredbe – mislim nesnosneupogledugu`vei visokih cena kwiga, a ne znam{tastevipomislili dasam(po)mislio.Novinari su to kafenisawe proglasiliposetomSajmukwiga, {to podr`avam, jer nikad nisam voleo {to mi `enamojesedeweubircuzu na stadionu Vojvodine nije priznavala kao posetu sportskom doga|aju i uop{te kao bavqewe sportom kojejekorisnozazdravqe. To bi recimo bio vic da prvudamunijepobedilaguvernerka, koja je zamrzla svoje ~lanstvo u SRS (ili kako se ve} danas zovu) da bi bila „guvernerka svih gra|ana Srbije“, jer su se Srbi u tu formulaciju posledwih meseci zaqubili doimbecilnosti,aondaje odmah onako zamrznuta izabrana za potpredsednicunare~enepartije,ukojoj we,dokjeguvernerka,nema. Ona sad nije ~lan(ica) te partije,negosamopotpredsednica. Uvodni~ar NIN-a je susret na{eg premijera sa

Ha{imom Ta~ijem komentarisao pod naslovom„Neveruj`enikoja la`e“,{tojepreterano grubo i spasava ga jedino{tojeapsolutnota~no. Postojalo je deset na~ina da na{ premijer sa portfeqom ministra policije izbegne da rekne ono {to je ne samo rekao, nego i naglasio, i u prvi plan stavio – da se sa Ta~ijemnijerukovao–alije Da~i} u trijumfalisti~komzanosuizabrao11-ti,i to pogre{an. Mogao je da skrene temu na sadr`aj razgovora, ili na okolnosti pod kojima je do wega do{lo, da ka`e da je sve trajalo toliko i toliko, niko ga ne bi pitao, kao {togainijepitaodalise sawimirukovao,ajeste... alionjeba{,konekamala prznica, odlu~io da ka`e danije.Idatobudenajva`nije,anije. Tj. nije najva`nije ako je rekaoistinu,ajeste,oitekako jeste, ako je slagao. A kanda jeste. I imao je ve}u zna~ku na reveru od Ha{ima Ta~ija! Nas neko opasno zavitlava, pona{a se kao onajwegovpokojnipredsednikpredbombardovaweSrbije,kadsebavioizgledom ikila`omMadlenOlbrajt. To je re~nik sa pijace, ali ne svake, nego sa buvqaka. Zvanijo{izevze~ewe.Toi ni{tavi{e.Ita~ka. Najve}ivicteko~ekujem – to }e biti onaj dirqivi trenutak kad predsednik

7

Prethodni gost “Intervjua nedeqe” karikaturista Marko Somborac pitao je “na nevi|eno” Vladimira Popina kako uspeva da pobegne od modernog na~ina `ivota gde ima mnogo obaveza,ikakotoradijerwemu tonikakoneide? – Ja ni ne poku{avam da pobegnem...(smeh). [ta je – tu je. Realansam~ovek.Iuliteraturi:ne~itamfantasti~neromane.

svih gra|ana Srbije najzad do|eiunajve}igradudr`avi posle prestonice, gradukojemwegovapartija vlada sa apsolutnom ve}inom od 14 odbornika (od 70) u Skup{tini Novog Sada, (neustavne) prestonice VojvodineukojojjeodTadi}aizgubiosa11odstorazlike u glasovima. To mora dasuonikojesudemokrate uyakovimabacaliukontejnere, a Toma ih skupqao i slikao na TV kao dokaz da suizboripokradeniidaih on ne}e priznati. Ne znam za{toihjeposleuop{tei priznao. Aliverujemda}ejednom svakako do}i i u ovaj na{ grad za koje ga verovatno vezuju najlep{e uspomene izwegovebesmrtnemladosti–jer„odkolevkepado grobanajlep{eje|a~kodoba“, da se opet vratim na Zmajeve re~i, ili na re~i uop{te. Da se u wima utopim,ilibarsakrijem-kao TomaiAca,jernikakvihdelanemaninavidiku. n \or|e Randeq

–Pro{lostseupotrebqavaonda kadanamtreba.Samokadamiho}emo da razgovaramo o woj. Koliko putajeNikoli}torekao,aiDa~i} –“ne}emoopro{losti,dostajebilo, gledamo napred, idemo napred...” Pogledajte istori~are kakosupodeqeni,tojesramotazanauku.Naprsterukemo`eteizbrojati po{tenog istori~ara, po~ev{i od Dubravke Stojanovi}, Ranka Kon~ara,LatinkePerovi}...Jedan dokazujedasu~etniciipartizani isti, Bojan Dimitrijevi}, a da ne govorimo\ureti}uinadaqe. l Nepismeni su nas unazadili? – Ima qudi koji su neobrazovani,aliimajunekumudrost.Eto,Titusustalnoprigovaralidajebravaralijeimaokefalo,znaoje{ta daseradi. l [ta da se radi? – Daseradi,presvega.Daqudi osete neki boqitak, budu zaposleni,stvarajumaterijalnadobrakoja supreduslovzaonakulturna.Delujeprosto,alikadatrebauraditinijejednostavno. l Evroskeptici su nam qudi od 19 do 30 godina? – Kako se s wima radilo i kako seradi,tonijeiznena|uju}e.Tageneracija je prepu{tena sama sebi.

Nemasnagekoja}eihokupiti,anga`ovatinane~emu.Mismoimali omladinskeorganizacije,radneakcije,stvaralidrugarstva...Sadasedepokafi}ima,aPUPSimaomladinu. l Kako vam to izgleda? – Logi~no, jer dana{wi mladi qudi `ive od dekinih i bakinih penzija. Bukvalno! Oni }e ostati gladni ako unuk `eli da ode u kafi}. l Bi}emo na ulici ~im prva penzija zakasni? –Itojemogu}e.Uovojsituacijisvesuvarijantemogu}e.De{avaju se stvari sasvim iznenada, eto kod Arapa smo imali jako ~vrste re`ime, Gadafi koji se zgadafio, napraviojenekinapredak,aliqudi nisu izdr`ali re`im. Wegovu gra|ansku, politi~ku stranu. Pro~itao sam da takav scenario mo`e da se desi i u Evropi. I tamo ima problema, ali ne kao ovde, mi smo {ampioni,nebeskinarod. l Da li je neodgovorno unapred se odricati Evrope? – Nema nam druge, ali kada vas spinujudrugimidejama...Opetpreovla|uje taj element koji nas vu~e nazad.UVojvodini,sre}ana{a,situacijajeipakmnogodruga~ija.Mi

ne’.Dapomognemoqudimadasesete,{tasmoradili... l O~igledno je problem dubqi? –Psiholozika`udajeuqudskoj prirodi da ono {to je lo{e potiskujemoiradijesese}amolepog.To mo`e da bude lekovito, ali to se ipaknesmezaboraviti.Propustili smo da uradimo lustraciju, vra}aju nam se isti tipovi, s tobo`e malo promewenom firmom i parolama. l Ko{tunica pobedni~ki re~e da ne}e biti revan{izma? –Da,alisenikonese}adajeonu toj no}i smene razgovarao s Milo{evi}em, a mi ne znamo {ta su se dogovorili,madajelogi~noijasno. Danepomiwemonetaknuteslu`be bezbednosti, da je Rade Markovi} mesecimaselektiraodokumentekojetrebaspalitiakojesa~uvati,da je Legija ostao netaknut sa svojom jedinicom koja je kasnije ubila \in|i}a, a da mi jo{ ne znamo po ~ijem nalogu. U stvari, znamo, ali nemo`emodadoka`emo. l Kako je mogu}e da ubistvo premijera ostane nerasvetqeno? – Moglo bi da se rasvetli kada bipostojaloono{tosezovepoli-

niti prihvatamo Ko{tuni~in ustav, niti prihvatamo prefarbaneradikale,ipakjeovdedrugo.Mada... l [ta vi i ja imamo od toga? –Ni{ta.Imamovladukojajekolikotolikopristojna,asveostalo idepokomandicentra.Predsednik gradskihsocijalistaSevi},pratio samto,pru`aojeotpordoposledwegmomenta.Ivicagajejednostavnonaterao,ucenio,{tajeovajmogao. l Za{to uop{te izlazimo na lokalne izbore? –Svejeobesmi{qeno. l [to }utimo da je car go? –Nekika`u(smeh),aliihslabo ~uju. l Poni`eni ste? –Kakodane.^ujem,uKosjeri}u suuradiliistoto,proteralisu,po mommi{qewu,po{tenog,vaqanog ~oveka-predsednikaop{tineinovinara Vujadinovi}a i dobili su kuvara za predsednika. Sad ima ko da im zapr`i ~orbu! Aforizmi se ra|aju u letu, iz voleja. Situacija tenatera(smeh). l Promena vlasti u Novom Sadu? – Kako da reagujem, kao i svaki normalan ~ovek. Ja bar mislim da sam normalan, dok me ne navedu u situaciju da postanem nenormalan (smeh). l To je uzurpatorska vlast? – Jeste. Socijaliste ne smatram nikakvim socijalistima, to neme vezespravimsocijalizmom.PokojniGigaLali},biojedirektormalih komunalnih preduze}a, pitao me je po dolasku Milo{evi}a na vlastkakosezovekadasespojisocijalizaminacionalizam?Nijemu trebao odgovor, nacional-socijalizam.A{toseti~eradikala,to je~istifa{izam.Kojespremanto da radi? Takve sviwarije nisu radilininacisti. l Malo o kulturi zaborava...? – Imam spremam odgovor. S va{im urednikom Acom \ivuqskim samdogovoriodapogledamojdnevnikkojisamvodiood31.decembra 93’,domarta94’.TamosuBaleti}ka, Lazanski i mnogi drugi. Tekst od20stranicasamnaslovio“Dnevni~kizapisiiztamnogvilajeta”,u podnaslovu ’podsetnik za zaborav-

ti~kavoqaalitoganema.Svizaziruodtoga,izistograzloga{to ne}e da otvore arhive dr`avne bezbednosti.OnomadjeMirko^anadanovi}oti{aodapro~itasvoj dosije od tri hiqade stranica, pa jena{aokogajedesetgodinaotkucavao.Atajdanasidaqebriqira u jednom izdava~kom preduze}u, neophodan za~in u svakoj ~orbi. Znatenakogaseodnosiigdejelociran. l Vojvodina glasa druga~ije ali se o tome ne pri~a? –Jasnodaglasamodruga~ijeito jejakote{kopitawe.Jednovreme sam razmi{qao o tome. Mada, otkako su se reformisti raspali, gde sam bio zajedno s Rama~em od osnivawapado94’,kadasunapravilidilsasocijalistimaiu{li ugradskuipokrajinskuvladudabi poku{aline{todaisprave,rekao sam–javi{eutoneidem.Biosam 43 godine ~lan Saveza komunista, uvekunekojvrstiunutra{weopozicije, zato sam i naderao s liberalimapre40godina. l Sa Nikezi}em, Perovi}evom... – U radni~kim partijama ~ovek kojinijeproleterskegporekla,pa jo{akojenekavrstaintelektualca,uvekjepodsumwom.Tosedokazalo i u slu~aju Ko~e Popovi}a, Nikezi}aidrugih.Biosampo{tena inteligencija, pa sam ispao nepo{tena, jer sam se priklonio strujikojajehteladaradidruga~ije. Oni su stradali te`e, a ja sam bio drugi, tre}i e{alon, predsednik komisije za me|unacionalne odnose u Pokrajinskom komitetu, na ~ijem je ~elu bio ^anadanovi}. Apsolutno anga`ovan na liniji Nikezi}aiPerovi}eveimogvelikogprijateqaTepavca.Logi~noda sam nadrqao, pa 4.000 qudi je smewenospolo`ajauakciji~i{}ewa, samo u Vojvodini. A ko nas je ~istio? Berberi, }ur~ije, aran`eri izloga,{usteri...Titojeve}biou godinama kada popu{taju refleksi,pasugaDolanciDra`aMarkovi} uzeli pod svoje, ulaguju}i se, biraju}i pozicije za sebe Zavr{ilosekakosezavr{ilo.Dajekojom sre}om ta struja pobedila, ne bi nassveovosna{lo.Siguransam! n Igor Mihaqevi}


8

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

V I [ E  O D  I S T O R I J E :   BRA]A BRUMER OTKRILI AMERICI ANTIKU, RENEsANsU, IMPREsIONIZAM... A sRBIJI POKLONILI

Od Sombora do Metropoliten D

akle, Erni je stvarno ovajputpreterao!Pola Wujorka mi je ovde, a svi~ekamowegaionogHerstas kojim }e, sva je prilika, da se posva|a kao somborska strina. Nema druge, mora}u Imrea da po{aqempowih.“ Dokjerazmi{qaootomekolika je {ansa da mu se mla|i brat, umesto odli~nog pazara, posva|a  sa novinskim magnatomVilijamomRandolfomHerstom oko eventualnog ulaska Amerikeurat,kojemsebahatii bu~ni Jenki toliko protivio, pred galerijom sme{tenom na ugluIsto~ne44.UliceiAvenijeMedison,zastadeimpresivni „pakard“izkoga,neprestanogestikuliraju}i, iza|o{e Ernest Brumer, wegov brat, i vlasnik ove predivne ma{ine, biv{i wujor{ki gradona~elnik i multimilionerHerst. „Vel Erni, ako se oni tvoji Huniipakneodlu~enarat,mo`daodovogna{egbiznisaibude ne{to“, zavr{avao je diskusiju o~igledno zapo~etu jo{ u autmobilu izdava~ od koga su drhtaliinava{ingtonskojPensilvanijaAveniji6000.„Nebrini Rendi, ~im zavr{imo sa kajzeromimatorimJozefom,idemozajednouVels,dapogleda{ Glamorgan.Odli~andvorac,tamankakavtitrebazaovajtvoj ne`nicveti}“,nasmejasesredwi od bra}e Brumer pru`aju}i rukuitakopoma`u}idaiza|e iz „pakarda“ Merion Dejvis, zvezda u usponu, za koju je ceo Wujork znao da je zapravo Herstovakurtizana,kojojovajho}e da kupi ni mawe ni vi{e nego

[ O R O M

S

originalni engleski zamak i prebacigaprekoAtlantika... „Jezus Marija, pa Erni mu umesto Van Dajka prodaje ceo dvorac. U grob }e me oterati ovaj moj brat“, prolete kroz glavuJozefu,pri~emumupade napametidajemo`dabilalo{aidejaostavitigalerijuuParizu na upravqawe tom tako rasko{no talentovanom, ali ipak pravom poludivqaku kao {to je Ernest. Taj kakav je, ako seEvropazbogatentatauSarajevuzapali,ne}e~asitini~asa daobu~euniformu.Samojepitawe~iju!? „Kakogasrcevodi,nebime ~udilo da se zbog na{ih somborskih Raca sutra prijavi u srpsku vojsku kao dobrovoqac. Lud ~ovek“, zabrinuto odmahnu glavom Jozef Brumer i dade znakguda~komkvartetuda„udare“tu{. Akterioveletwepri~eizi tada glamuroznog Wujorka u predve~erje Prvog svetskog rata,porednovinskogmagnataVilijemaRendolfaHersta,kasnijeovekove~enoguantologijskom filmu „Gra|anin Kejn“, dalek suputprevaliliodrodnogSombora. Bra}a Brumer, najstariji Jozef, sredwi Ernest i najmla|iImre,ugledalisusvetlodanaupravonaZapaduBa~keimadasusvojimtrgova~kimume}em doslovce obele`ili umetnost prvepolovine20veka,ostalisu gotovo nepoznati {iroj javnostiudomaji. Re~jenaime,obra}i~ijakarijera galerista i art-dilera predstavqa nezaobilaznu ta~ku istorije umetnosti, prvenstve-

nouSAD,aliiuEvropiinaspram ~ije delatnosti galeristi i kolekcionari ovog dela Evrope, wihovi savremenici tipa Mimare, predstavqaju tek hobiste i potpune amatere. Gotovo da nema ni jednog dela evropskog impresionizma, ekspresionizma,japanskeiameri~ke pretkolumbovske umetnosti kojanijepro{lakrozrukepreduzimqive bra}e koja su svoju prvugalerijuotvoriliuParizu1906.godine.Nakonotvarawa ispostaveuWujorku,koriste}i potoke novca koji su se vaqali Vol stritom i xepovima novih ameri~kih bogata{a i magnata, bra}a Brumer pro{iruju svoja interesovawa i na anti~ku umetnost, da bi vrhunac dostigli „zlatnih dvadesetih“ kada potpunogospodareiplasmanom umetni~kihdelarenesanse. U kojoj meri su bili uspe{niutomposlugovoriipoda-

Jozef Brumer, rad H. Rusoa

lera, Gugenhajma – ni do danas se ne zna. U sveameri~kom katalogu romaneskne umetnosti od 143 unosa ~ak ih je 88 pro{lo kroz ruke bra}e Brumer, dokjeunajnovijojstudiji„Gotskaskulpturauameri~kimkolekcijama“od309najvrednijih reg is trov an ih objek at a cel a jedna tre}ina otpada na akvizicijegalerijaJozefaiErnesta Brumera. Samo kao ilustracija, u wihovom posedu je bioi„LavizGvenola“,fascinantna,svegadesetakcentimetara visoka kamena figura su-

adgodflekenikonamerno nije pravio. Bilo je jednovremekadseznalo daizbogflekenekomo`edanadere. Musava deca, uflekana il poderana ode}a u ta vremena je navekbiosecerajdamaterilkogod od matorih koga xandari zateknu dobije koju }u{ku, onako pred svima, da ga nau~e reda. To mu do|e ko neka ve~erwa {kola il do{kolavawe. Ko nije pazio kod u~iteqa i nije dobro upamtio {ta se ne sme i nije lepo, i{o je na popravni i dopunski kodxandara.Nisuoniba{i{li kodxandara,tubisemlogodangubilo,zatosuxandarii{litamokodwi’.Nijesedangubiloni zbogmlogodivana,tu`bi,`albi, advokata,otezawairastezawa.U todoba,kogodjezaslu{iodabude nalupan, oma je do{o na red. Bilojeitaki{tosuse`alili, alsu`albei{leposle,prvosu bilibijenipakadsudobilisvoju porciju tek ondak su stekli pravona`albu. Fleku je najlak{e zaraditi. Mo{jezaraditiikadni{tane radi{.Aumeidatrajedugo,za ceo `ivot. Ima fleka koje nasledeioni{toostanuposletog {tojeflekuzaradio.Flekaume dabudeidobrailo{a.Onedobretrajuodro|ewa,neki{tambirimatamonegdiiondakbirajukome}edaudaretajbeleg.Ne-

iz Gvenola“ ostao je neprikosnoveno najskupqa anti~ka skulpturaikadaiznesenanatr`i{e. Nakon smrti „brata-patrijarha“Jozefa1947.godine,i potom zatvarawa galerije „Brumer“, u nekoliko navrata suorganizovaneaukcijewegove zaostav{tine sa multimilionskim transferima, da bi posle smrti posledweg od bra}e, Ernesta, 1964. godine „ostatakostatka“ samo privatne kolekcijeBrumerbioprodatzasumu odpreko10milionadolara.O kojoj koli~ini i vrednosti

umetni~kih dela se radi, dokazujeito{tojesamooddonacije Ernestove udovice Ele Bah Brumer sredinom sedamdesetih oformqena ubedqivo najimpresivnijauniverzitetskaumetni~ka zbirka na presti`nom „Djuk“-u,tre}empougleduuniverzitetuuSAD. O wihovom ta~nom poreklu danas se u Somboru gotovo ni{ta ne zna, a tek deo tajni sa Brumera skidaju ameri~ki, engleskiifrancuskiizvori.Sasvimjeizvesnodasupripadali vi{im slojevima gra|anske klase,po{toimjeodnajranijeg detiwstvabiloomogu}enodase {kolujunaelitnim{kolamau inostranstvu,pajetakoJozef, ina~ero|en1883.godine,posle pe{tanskihumetni~kihstudija uParizupostaou~enikOgista Rodena, dok je wegov ne{to mla|ibratErnest(ro|en1891. godine)poslenaukovawaflaute na Jezuitskoj Akademiji u Budimpe{tistudiraoarehologiju kod znamenitog Salomona RajnhartanaEcoleduLuvre. O najmla|em bratu Brumer, Imreu, gotovo da nema nikakvih podataka, {to se mo`e pripisatii~iwenicidajekao jakomladumrove}1924.godine. Ni jedna od postoje}ih kwiga ro|enih (pravoslavnih, rimokatolika i Jevreja) koje se ~uvaju u somborskom Arhivu, ne sadr`i bilo kakav podatak o porodici Brumer, pa se tom analogijom mo`e sa izvesnom verovatno}om ustvrditi da su bilipripadnicima|arizovane nema~ke protestanske ili evangeli~ke zajednice, ~ije su

KARLOVA^KI GIMNAZIJALCI PRETA^U

B O R O M

Bilojeflekaipre reklamaitemoderne hemije{tosveperei budelep{enegkadje bilonovo.Alodsviti wini{pecija,najboqi jedoma}isapun

merskogstilizovanoglavastarapethiqadagodina,prona|ena u Iraku, ~iju je rekordnu prodajnucenuzajednuskulpturu od 57 miliona dolara, postignutukod„Sotbija“„pobedio“ tek \akometijev „^ovek koji hoda“ na aukciji u istoj ku}i2010.godine. Ipak, po{to je Alberto \akometi umetnik 20. veka, „Lav

Napunili su Brumeri i ~uveni „Klojsters”

Fleka

K

takdasujednomMetropoliten muzeju samo u tom periodu, tokom dve decenije, prodali vi{e od 400 eksponata te da je najve}ibrojeksponata~uvenog wujor{kog„Klojstersa“do{ao upravoizwihovihdepoa,ata~an broj umetnina koje su posredstvom bra}e Brumer zavr{ileuprivatnimkolekcijama bogata{a tipa Hersta, Rokfe-

koganosidagavidesvianekose ba{ i ne fali i ne pokaziva ga svima,tojesamowegovdar. Pravuflekujenajlak{ezaraditizaastalomildigoddiima neke hrane. To bude ba{ kad ne trebaikadnijereddasvivide. De~urlija je najvi{e bila gr|ena kad se isflekaju digod u gostimaildijenekasve~anaprilika. Kadgod se nosilo odelo za svaki dan i sve~ano odelo. To sve~anojeneki{a{avizumo,navekjebilobeloilsnekimmornarskim{traftama.Bilojenekovremekadsumlogiprobalida doka`u kako ba{ ta bela boja i tamustranajvi{eprivla~eflekeidanijedowi’negjedomustreifarbe. Kakosudecarasla,takosuih u~iliioflekama.Mu{kudecu sunavekgrdiliisvetovalikako treba de se ~uvaju od fleka a `enskususvetovalii u~ili kako se fleke skidaju. Ra~unalose,treba}e im kroz `ivot, kad narastu i kad ih bude mu~ilajednaistafleka.Idanassufleke bar jedared u svakim reklamama. Reklamira se sve i sva{ta {to fleke mo`edaopere. Bilo je fleka i pre reklama i te modernehemije{to svepereibudelep{enegkadje bilo novo.  Al od svi ti wini {pecija, najboqi je doma}i sapun. Taj opere i najgore fleke, {tozataketisreklamanisuni ~uli.E,alvi{enemamodoma}inainemavi{enibabakojeumu daskuvajusapun.Masno}eimamo makar kolko, uflekani smo zapravo,alsveperemosamosuvoznim {pecijama. Nisu ba{ sve na{eflekeradedaimpopuste, zato nas i ribaju tolko. Kadgod je svaka na{a doma}inska ku}a imalabarpodesetkalupasapunajo{odlane.Novse~uvozado-

godine,doksestarinepotro{i. Ipar~ecrepajeumelodaskine fleke.Nijeba{bilokosasapunom, al nije se ni dobro vidlo spramlampe,pasemogloitako. Teflekeoddudovasunaveknekakosve~eriribalispar~etom crepa.Zajutrasunoveflekepokrileoneizbledeleodju~eitako su de~ije bose noge bile {arene sve dok je na {oru il u avlijibilodudova.Zatakeflekenikosejedionije,tesubile kosimbolizazdravudecu,rodnu godinuipunoburekomine.Deca rastu,kominaradi,bi}eizdravqaiveseqaaiakosekogod,ne dajbo`erase~ebi}eidanama`usrakijom,dasenedanazlo. Ondak je do{lo doba s gumenim to~kovima. Osto je jo{ po kojifedersicalsuto~kovibiligumeni.E,tigumenito~kovi najlak{e na|u neku klanfu, babin zub il neki krivi ekser.Kaddotogdo|e, bajlag tu ne poma`e, jedinilekjedase udari fleka. Nijetobilo cakawei{opawe, nije setafleka tako udarala. Nije kadgod ni bilo vulkanizera, tamodajedo{laposle. Kadgod, kad se probu{i guma, prvo sestane,daqesenemo`e.Ondak{oferilko~ija{ si|e da vidi {ta je, kobojagi kao ne zna. Zna, al ne bi ba{ oma da grdi, moraprvousebidasepresli{a da {togod ne zaboravi kad ospe paqbu po tom {to je izgubio klanfu il {to je ba{ tu bacio ekserdaonprobu{igumu.E,ondak krene da „~asti“ sve redom, prvo te {to su izumeli gumene to~kove, ondak ove {to ne paze di im ispadaju stvari, ondak dizalicu, pa ma{inu ({ibicu), pa ki{ukojaba{tadpo~nedaispada,{asijukojajekrivaispadas dizalice,mokradrvadavatrune mo{ potpaliti... Ceo cirkus i polak dana pro|u dok ne udare

flekunatomestodijegumaprobu{ena. Te fleke su morali da lepe na vru}e, da upale vatru, ugreju alat, neku stegu za fleku dajestegnunavru}eiondakmalkopri~ekaju,itekkadseoladi moglisumalkodajenaduvajuida popqunu, da vide dal digod pu{taijesulidobroflekuudarili. Bude da treba opet isto, al drugiputjeve}lak{eimawegrde. Kad su ti gumeni to~kovi ovladalisvetom,flekesui{le s wima, na wima i nuz wi’. Sad, o~ingaznaokojeprvikazo:„Al samgaofleko“.Takojepo~onovivekzaflekeiflekawe.Mlogejetakoflekaweskupoko{talo. Neki su uflekali banderu, nekiogradu,nekidudnuzput,neki kamion, svega je bilo, al se svetidaqefleka. Imane{to{tosekodnaszoveflekicaanitkomesmetanit jezarugawe.Flekicajevrstatesta,ovomoramkastizbogonihs duga~kim manikiranim noktima i poderanim ~ak{irama na froncle,te{mizlekuvajusamo izkesice,alflekicesetakona prodaju. Flekice se mese ru~no, razvijaju s oklagijom, seku se s no`om,sdervi{om,ilihkidaju onakosdvaprsta,spalcomika`iprstompakolkokojuuvatetaka i bude. Su{e se digod na ~istombelom~ar{avu,akoredu{a o}edabuduzaposleamogudase zakuvajuifri{ke. Debqeflekicesenajboqe~uvajuunekojkesiodgustogplatna aonimtawim,zasupu,najlep{e je kad budu u kutiji od bele najlonko{uqe.Ko{uqavisiuormanuanawenomesto,dasekutija ne baci, do|u flekice il rezanci.Milina,emseodatelelakovade,dasenepokrjaju,emnavek vidi{ kolko ih ima i kako izgledaju. Gledam ove na{e {to navek nose bele ko{uqe kad idu na te wine sednice i zasedawa i bude mi`aotihsilnihkutijaodko{uqa.Kolkojetogasamouzalud potro{eno i digod pobacano. Kadbitomoglonekakodasedogovorimo,daoninamaostavemakartekutujeodko{uqa.Mibismouwimadr`alina{eflekiceaoniwineflekenektrqajui nek se ribaju dok im ne dosadi. Namasuve}dosadili. n BoraOti}

Igra senki i pomen-biblioteka Karlova~ke gimnazije ve} mesec dana mesto je gde |acinajstarijesrpskegimnazije pod stru~nim rukovodstvom JeleneiAnatolija^ajkeiwihove~etirik}erkeMarije,Sofije, Anastasije i Darije iz Omladinskog-de~jeg studija za animaciju “^ajka-stajka”, intenzivno stvaraju animirani film, ~ija tema je “Kosovska bitka”.Mo`dauprvimahzvu~i ~udno otkud ba{ taj istorijski doga|ajdabudetemajednogovakvogpoduhvata,aliakoseznada jetodeoprojekta“Epovinarodasvetavi|enio~imadece”,ondadilemevi{enema. Upozadinisvegajestenamera da se mladi putem multimedi-

S

Od plastelina...

... do kompjuterske animacije

jalnog stvarala{tva pribli`e epskim izvorima nacionalnih kultura, u prvom redu kulturi sopstvenog naroda, te da im se omogu}idadubqeosete`ivuvezu izme|u kulturnog nasle|a i savremenosti. Kroz rad na jednomovakvomprojektuapozamislikreativnogtimaizStudija zaanimaciju“^ajka-Stajka”iz ruskoggradaVorowe`a,laureata me|unarodnih i sveruskih festivala animiranog filma, trebalo bi da deca osete narazru{ivo jedinstvo ~ove~anstva, kojemjezajedni~kacrta–epovi narodasveta. Uz pomo} gostiju iz Rusije u~enici ruskog jezika Karlova~kegimnazijere`iraju,modeluju,snimaju,animiraju,ozvu~a-


dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

NAOPA^KE

na Kavkazu, gde su nakon tamo{wegratapoku{alidaprenesu stvarala~kuatmosferuiukqu~edecuukretivanrad,kakobi {to se bezbolnije vratila u normalne tokove posle ratnih razarawa.Napolicime|ukwigamauprostorijiukojojsuradili, na{li su kwigu svetog Nikolaja`i~kog“PismaizIndije”. –Tojepri~aosrpskojkulturipisanazadrugenarode–ka`e Anatolij. – Posle toga smo odlu~ilidaslede}iprojekatobaveznoodr`imouSrbiji.Osnova kulturejednognarodasuepovii mitovi. Deca iz Sankt Peterburga koja su radila “Kosovku devojku”,nisupretogapunoznala o Srbiji, ali ih je rad na filmu podstakao da istra`uju, saznaju, {to je sve na kraju rezultiralocrtanimfilmom. Animirani film “Kosovska bitka” predstavqa pogled dece na istoriju. Po mi{qewu Anatolija ^ajke, vrlo je va`no da deca znaju svoju istoriju. U~esnicimanaovakvimprojektima pru`a se mogu}nost da izraze svoj odnos prema realnosti i pogled na istoriju kroz savremenedoga|aje.Napo~etkufilma“Kosovskabitka”deci~itaju epskepesme,dabiunastavkubili prikazani svi kqu~ni momentiizeposa.Potomdolazido preokreta,jerdecaulazeupri~uidobijajumogu}nostdaka`u {tamisleinapravesvetonakav kakavoni`eledabude.Mewaju tokistorije,ulazeurat,uzimajuvojnikekojiratujuidajuihu rukewihovimmajkama. A dok rade na ovom projektu, Jelena i Anatolij ve} razmi{qaju o slede}em. Misle da bi logi~annastavakmogaodabude „OdlazakMilo{aObili}akod Latina”, u kome bi mogla da se prika`e arhitektura i lepote crkavaimanastiranaKosovui u Srbiji. Po Anatolijevom mi{qewu,Srbiimajudubqiodnos premasopstvenojkulturiodRusa i ovi projekti mogu pomo}i da kod pripadnika naroda kome pripada,probudiistitakavodnosiintereszavlastitukulturuiistoriju. n ZoricaMilosavqevi}

l Edipu je bli`a matu{ka od stare frajle.

vaju, rade videomonta`u... posredstvom posebnih kompjuterskih programa. I {to je najva`nije, u tome u`ivaju. To nam potvr|uju wihova profesorka Zlata Popov i Anatolij, koji dodajedajetojo{jedanodciqevaovakvograda. – Prosto smo prijatno iznena|enikakosugimnazijalcito prihvatili.Imalismopriliku ovdedavidimodecukojasupod utiskomsvegaovogprocvetala– ka`eAnatolij.–Ina~e,su{tina projekta i jeste stvarala{tvo,kojemiuna{ojporodici negujemo. Na{a deca nisu gubilavremenagledawetelevizije, nego su stvarala predmete od plastelina. Onda su po~ele da pose}uju{koleanimacije,itakosmoformiraliusvojojku}i porodi~nistudiozaanimaciju. Anatolij ka`e da su Marija, Sofija,AnastasijaiDarijazapravorasleuzanimaciju. –Zawihjena~inkomunikacije s ostalim svetom postala animacija. Jako je va`no stvoriti u porodici stvarala~ku atmosferu,dasedecaneodnose pasivno prema okolini i svetu, nego da stvaraju i u~estvujuusvemu.Kadaodrastajuu jednoj takvoj sredini nastaje duhovni `ivot i oni posle ne mogu lako da podlegnu raznim isku{ewima koja nosi savremeni `ivot. Osnova za `ivot je saradwa qudi, a ne ratovi. Akodeciodmalenapredo~imo {tajesaradwaona}enau~iti dasekoristewomeidaprenosetou`ivotu. Animirani film “Kosovska bitka”,koji}epremijernobiti prikazan na proslavi Dana {kole 31. oktobra, u prisustvu gostiju iz Sankt Peterburga, u~enika i profesora akademsko-filolo{kog odeqewa Op{teobrazovne {kole N232 iz togruskoggradaskojomKarlova~ka gimnazija sara|uje kroz u~e{}e u ovom projektu, zapravo je nastavak filma “Kosovka devojka”kojisusanktpeterbur{kisredwo{kolcive}izradili. Na pitawe kako se rodilo interesovawe za srpsku epsku poeziju, Anatolij ka`e je sve po~elo dok su bili u Abhaziji

l Gde vlada provizorijum, prvi ministar je drugi, drugi – prvi.

plastelina

S

“Dudovi?Se}amsedudovapoPazovi,kakodane...”ka`emistari Mi{oMa}erak,“Lifamov”elektri~arupenziji.“Pa,kupi{,kupi{ iz pra{ine, a nikad ih pokupiti! Dudovi su bili zasa|eni sa obe straneulice,aposeklisuihzboggubara...napaliihgubari...” “Zboggubara?–Mislite?” “Pa,takosepri~a...Peklasedudova~a.CeodowiSremjepiodudova~u.Dudovavi{enema.” I{tauulici]irilaiMetodijajo{vidimo?Vidimogra|anina koji upravo namerava da pre|e ulicu. ^ovek suvowave gra|e i fizionomije,vlasnikobli`weku}esve`eobojadisane`uto-braonskefasadescrvenimkrovomodbiber-crepa,jedneodonihlicidarskih,negovanih,dobrodr`e}ihstarinskihku}a,ispostavi}ese duhovitirazgovorqiv“raspu{tenko”scrnomkosomnao{trirazdeqak,tankoiustvarielegantnozastakqenih`ivahniho~iju,nagla{enegestikulacijerukamakojemuskoroneprekidno–dokrazmuwujemore~ispogledomnawegovufasadu–lepr{ajuuvazduhui okomogdiktafona,upozoravameda,na`alost,nevolipublicitet, istogami,izviwavaju}isenauliciipritomneprekidaju}irazgovor(zanovine),uskra}ujezadovoqstvodamuotkrijemidentitet iovomslu~ajnomsusretudodamdimenzijuuverqivosti.^ovek,me|utim,osim{tomiotkrivadaje“slobodwak”odpredesetakgodina,kadasusuprugaionponi{tilibra~niugovor,upirerukomprekouliceika`edajelevowegovaku}a,adesno,ku}apriqubqena uzwegovu,oxa~arskazadruga... “Da,dudovisubiliogromni,pored wih su i{li zemqani putevi, sa obe strane ulice, i wima su i{la {inska kola, a ovaj asfaltni put, od stanice do raskr{}a, bio je napravqen od kamenduska svetamood{ezdesete...Iondasu povadili kamenduske, povaqali tucanikiodozgostavilikocku!I svetonabrzaka...Pitajteza{to?” “Za{to?” “Zato{tojevozomtrebodado|eTito!” “Pa,jeldo{ao?” “Nije. Osto je u Beogradu. Do{li su wegovi gosti Vladislav GomulkaiJozefCirenkijevi~!” “Otkud da se se}ate wihovih imena?” “Nemampojima!Ja,ina~e,te{ko pamtimimena,awihovaimenasam upamtio... Gomulka i Cirenkijevi~!” DRUGIPRIMER.Trgizale|a zgrade op{tine. Staropazova~ki izlog dosadnog i hladnog geometrizma, s idejom koja je, izgleda, premda sigurno nije tako, bila svrhasamojsebi.Kakoizsuvedrenovine ovog trga iscediti reporta`u? Na isti na~in! Dakle, {ta tu vidimo? Skockan izme|u belosivih kov~ega i staklenika poslovnih i stambenih zgrada, poplo~an dijagonalno slo`enim Foto:S.[u{wevi} okruglimgolubijesivimbehatonskim plo~ama s efektom ribqe krqu{ti,o`ivqeniustvariestetizovanusredi{wemdelupoplo~ane fakture crvenkastim pravolinijskim {traftama i kockama, opremqenjeuobi~ajenimelementimai,daka`emo,artefaktimasvakogdrugogtrgaunaj{iremzna~ewutoggradskogpojma:klupeukombinacijigvozdenihnogusda{~animovalnimsedalnimpovr{inama, velikezaobqenecrvenkastesaksijekaoanforeispuwenezemqomi `bunastomflorom,malebetonskeposudezasme}eidrvoredsvetiqkisapotribelekuglenalozastimpeteqkamagvozdenogcrnoofarbanogelektri~nogstabla.Grudniko{isrcetrga,srcemrtvokaokamen,praznatepsijatakore}i(atakoinere}i),bezli~nai,datajizraz nije tako potro{en i moderan, rekao bih: otu|ena horizontala zasa|enakandelabrima,ozelewenaje–akosetakomo`ere}i!–prigodnim tankim mladicama u `i~anim za{titnim maskama forsiranimuzobjektepodubokimrubnimlinijamatrga. Letos,kadasamusvojsremskireporterskidnevnikutefterioprvidolazaknaovajtrg,trgnakojisamustvaribanuotogu`arenognenormalnog danaokodvanaest(ineznaju}idaizazgradeop{tinepostojitrg),tek,nekoliko{arenihsuncobranauzastra{uju}epraznim ba{tama, me|u mrtvim ili polumrtvim stolovima i stolicama dva ilitrikafea,be{esve,da,be{esve{tomejepodse}alonadisawe iradostigradskog`ivota,doksamkilavimkorakom,skuvaniovla`en,prolaziopoplo~anomgradskomledinom.Vru}ina,ili,mo`daje primerenijere}i,sun~evame}ava,kojajetogdana,najvrelijegdana najvrelijegleta,sve{todi{esateralauhladovinu,osimjednoguvrnutognovinarskogeksperimentatora,strasnikai,lakojemogu}e,budale,komejeba{tanajavqenaloma~aposlu`iladauStarojPazovi ispituje mogu}nosti i, za{to ne re}i, vi{e stadijume reporta`e, pretvorilajetajtrgumetaforuapokalipti~neurbanepusto{i. Po~etkomoktobra,kadasamtamo,opet,nai{ao,abe{edankaraku{qivinikakav,zamu}enisparan,takore}i(atakoinere}i),dan bezboje,ukusaimirisa–paizatakavdannekobiodasvesvojebogatstvo!–tajpustistaropazova~kitrg,sdvailitrimu{kai`enska ~oveka,kojisugauzdu`ipoprekoforsirali,u~iniomisejo{zanimqivijimiinspirativnijimodonogtrgakojegsamdo`iveoletos.I zagledanumetafizi~ku,abogamiifizi~kuprazninutogtrga,shvatihdasamupravonapisaojo{jednureporta`uodni~ega! n @eqkoMarkovi}

l Srbija }e braniti Kosovo svim sredstvima me|unarodne zajednice.

KOSOVSKU BITKU U ANIMIRANI FILM

tarimdobrimimenitakodragimreporterimastaregospo|e Evrope,detaqistima,naturalistimaiformalistimaruskofrancuske{kole(Turgewev,Zola),zavisnicimaistrasnicimafizi~kih,geografskihimeteorolo{kihopisa,pojavaifenomena,kojisuumelidanatenane,skorohirur{kimrezovima,isfotografskom, pa bogami i pornografskom precizno{}u svojih “hrapavih”re~enicaukojimasejo{,posletolikogodina,ose}adisawe~ovekaipulsirawewegoveplazme,rasklopene~ijeliceilipsihu,takore}idokrvnihzrnacailidodnapodsvesti,ilirasklopenekipejza`,takore}ido~estice–takvim,dakle,majstorimareporta`emladi,pak,lavovimodernog,brzogiakcionog,“ameri~kog”pisanogreporterskognovinarastva,podsmevalisusei,se}amse,pripisivali imitoda,kadnekipisacnema{tadaka`e–aparcelune~imtreba popuniti–ondapribegnezamornomopisune~ijeglica,pejza`a,ki{e...Pa,{ta! Kadgodmisesmu~iili,po{tenijere~eno,kadgodmisezgadito, nazovimoga,utrobno,aktuelnoipoliti~ko,brzoitehni~koreportersko novinarstvo, i uop{te svo to bolesno elektronsko ubrzawe (kojevaqdajednommoradauspori),setimse–setimsasimpatijamai po{tovawem – tih starinskih sporih reportera, i izlazi mi pred o~ijedansremskifragmentizonihdobrisporihvremena–sadave} odpreskoro~etrdesetgodina–kadasampovru}ini(nemaju}ipametnijegposla)jahaobiciklizapeklimipra{wavimpoqskimputemizme|umogVrdnikailepeRume,polivansenkamadebelihdudovaioraha i, mlad i lud, verglao pedale kaomanijaki,pritom–kolikoda seznakojebr`i!–prestigaoritavog{e{irxijukojije,se}amse, ineosvrnuv{ise,dremaoidrmusao glavom na {kripavim {inskim kolima, dok su wegova dva ugojenasne`napodolskavola,podizala kopite sa zapekle zemqe kaodaihizvla~eiz`ivogbetona. Priznajem,sawamtusporost. Imo`dapoduticajemsvojihrusko-francuskihreporterskihuzora,aliiranihsremskihbiciklisti~kihradova,kadgodsena|emu nekommestunakontinentuSremu, idokglaviwam{orovima,podsvesno(ilisvesno,ko}etosasigurno{}u znati) prizivam dudove i orahe. I onog {e{irxiju s debelimvolovima. Ivolimdapi{emreporta`eod ni~ega! Teorijski, otprilike to zna~i ovo.Reporta`aodni~ega(prividnoodni~ega,razumese),napisana naprincimamojenepriznateTeorije slu~ajnog prolaznika, za razliku od zanatske ili {kolske, {to }e re}i tehni~ke reporta`e (akojetoreporta`a),kojave}samomspecifi~nomsnagomtemevodi pisca, pa i pokriva slabog pisca–ova,pak,mojareporta`a,reporta`abezpovoda,reporta`aod ni~ega, bave}i se `ivotom tako Trg u Staroj Pazovi {tosebaviisamasobom,paisamimautorom,dokazujedapri~utrebaotkritiumalimlaboratorijama`ivota,itotako{topisacvodipri~u,paistvaradoga|aj,ane dapri~aidoga|ajvodeistvarajupisca.Usremskojpraksitodi{e ovako... PRVI PRIMER. Glavno staropazova~ko raskr{}e na koridoru NoviSad–Beograd,zalivenosve`omasfaltnomkoromsjo{plavi~asto-qubi~astombojombitumenskeko{uqiceisblistavobelim zebramanacrtanimna~etiri}o{ka,obele`nojei,prakti~no,definisano–akosetakomo`ere}i–vertikalomevangelisti~kognebeskogpredstavni{tvaslova~kecrkveokre~eneubelo-`utomdezenu,kaoizgradamana}o{kovimaspo~etkaveka,ukra{enimzvonastim izra{tajima na krovovima pokrivenim eternitom. Pod uslovomda,dokotrqav{iseodozgoizpravcaIn|ijeiFru{kegore,va{ to~ak na semaforu savije levo – upravo ste u{li u Svetosavsku, i krozwu,akovamjevoqa,izvoliteuBanovce;ako,pak,naraskr{}u zalomitedesno–upravosteu{liu]irilaiMetodija,ikrozovu ulicu (ako ne}ete na `elezni~ku stanicu) izvolite u Golubince. Ovogaputareporterskitretiramdesnokriloraskr{}a,glaviwam betonskomkrparomtrotoaraporedprozoraiispodkro{wiuranom oktobarskomstadijumuvejawaioksidirawali{}a,ipredamnomjeu zamu}enoj i deformisanoj, {tavi{e, o~u|enoj perspektivi tihog {mrqavogki{nogdanabezki{e,poputfotografijepresvu~neplavi~astomsepijom,bulevarski{irok{orprizemnihku}a,ku}icai ku}erdi,{tostarih,{tomladih,{touglancanih,a{tozabataqenih,uostalomkaoidrugde. Kako,dakle,izsuvedrenovineulice]irilaiMetodijaiscediti reporta`u? Tako {to }e i sama reporta`a, podvrgnuta situaciji i ironiji`ivota,postatisubjektreporta`e. I{tatuvidimo?Po{tojeno}bilavetrovita,snekolikokuglica ki{e – pa i sada, s vremena na vreme, dok forsiramo }irili~nu ulicu,zatalasajusekro{weiznadtrotoara–takojesanekihstabalaopalodostaoraha,pqusakorahautraviikanalimaispodstabala, i tako se tu i tamo mimoilazimo i pozdravqamo sa mu{kim i `enskimqudimakojikupeiliotresajuoraheispredsvojihilitu|ihkapija.Nekadasudu`bulevara]irilaiMetodija,aliudrugimulacamaStarePazove,raslidudovi,kojejejo{staraTerezijadekretom zadasila...

l Ovce za ovnom, ovacije za zvonom.

kwige ro|enih odavno odnesene iz Sombora. Ipak, sumwu u ovu pretpostavku  unosi ~iw en ic a da su se oba star ij a brat a Brumer o`enili devojkama - Jevrejkama, kaoidasepoizbijawu Prv og svets kog rat a „Par i` an in“ Ern est prid ru` io armiji Francuske u borbi protiv Nemaca i Austrou g ar a, ali i to {to je pred ulaz ak Verm aht a u Pariz tokom Drugog svetskog rata u `urbiemigriraouSAD. Mis ter ij u wih ov og odnosa sa prostorima na kojima su, po vlastitom dokumentov an om sved o~ ew u ro|eni, dopunio je i Ern es tov pok lon staroegipatskogpraznog kov~ega Nefer- Ernestov poklon Narodnom muzeju renepetbeogradskom Narodnom muzeju, 1921. godine, mo do radosti i proslave `iukojijesme{tenani{tamawe vota. Novi svet je ro|en, svet tajanstvena „Mokrinska mumikoji }e poroditi umetnost doja”, poznatija kao „Beogradska stojnu sebe, svet kojem ne tremumija“, dar Pavla Ri|i~kog, baju bra}a Brumer i „wihova“ plem en it og od Skrib e{ }a, renesansa. Mo`da je Jo`i ipak srpskomnarodu. umro na vreme!?“, zapita se „Ne, ni {ta ni je kao pre. Ernest Brumer, prelistavajuPro{la su vremena pravih po- }i Herstovo bo`i}no izdawe znavalaca umetnosti, kojima „New York Daily Mail“-a za 1947. nisam morao da obja{wavam godinu i srknu dobar gutqaj razliku izme|u Monea i Ma- odli~nog kentaki burbona iz nea, izme|u anti~ke Gr~ke i japanske ~ajne {oqice Meiyi Rima. Protutwala je svetska perioda. klanica i qudima je stalo san Mili}Miqenovi}

Reporta`aodni~ega

Ilija Markovi}

muzeja

UPOTREBA @IVOTA

l Minus je linija maweg otpora.

STAROEGIPATSKI KOV^EG

9


10

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

INTERVJU DARKO TRIFUNOVI],PROFESOR FAKULTETA BEZBEDNOSTI U BEOGRADU

Srpskisoftver identifikuje svetsketeroriste F

akultet za bezbednost i Matemati~ki fakultet u Beogradu napravili su jedinstvenu bazu terorista i organizovanog kriminala. Tako je Srbija postala jedina dr`ava u svetu koja ima program sposoban da upore|uje sli~nost lica i na osnovu ove baze podataka otkriva kriminalce. No, to {to su svi teroristi i kriminalci u jedinstvenoj bazi i {to je re~ o delu na{ih qudi, ipak, ka`e u razgovoru za “Dnevnik” Darko Trifunovi}, profesor Fakulteta bezbednosti, nije dovoqno i da Srbija to koristi. – Potencijal celog projekta je izuzetno veliki, o ~emu svedo~i i interesovawe qudi iz obave{tajnog sektora IBM. Ali mi sami ne znamo to da cenimo. Srbija bi ~ak mogla ozbiqno i da zaradi na ustupawu ovog sistema drugim zemqama. Radi se o stotinama hiqada evra godi{we zarade. Na`alost, nijedna dr`avna institucija ne pokazuje interesovawe da se ovaj sistem primeni u praksi, ali mi nismo prvi i jedini slu~aj gde dr`ava izdvaja orgomna sredstva za nauku i tehnologiju a da je kona~an “proizvod” ne zanima. I pla{im se da }e ovaj na{ projekat zavr{iti kod nekog drugog, pa }e onda za nekoliko godina Srbija dati milione evra da bi ga uvezla – obja{wava Trifunovi}. l O kakvoj bazi podataka kriminalaca i terorista celog sveta se radi? – Baza je nastala tako {to smo dobili mogu}nost da koristimo podatke Evropskog centra za studije bezbednosti iz Garmi{-Partenkirhena u Nema~koj “Xorx Mar{al”. Postiplomci koji poha|aju kurs, a radi se mahom o qudima iz slu`bi bezbednosti, tokom svoje obuke izvla~e ise~ke iz medija i prave dnevne izve{taje o svemu {to se de{ava u svetu po pitawu bezbednosti i terorizma, kako gru-

pa tako i pojedinaca. U jednom trenutku smo shvatili da ti izve{taji studenata nemaju samo kvalitet otvorenog izvora, ve} i onaj na koji se sve bezbednosne slu`be mogu osloniti. Tako smo u na{oj bazi napravili nadogradwu onoga {to radi Centar “Xorx Mar{al”, povezuju}i imena pojedinaca, grupa, teroristi~kih napada... l Koji je zna~aj takve baze podataka? – Zna~aj je u tome {to ona ima znatno ve}u koli~inu podataka od primarnih baza dr`avnih in-

stitucija. To zna~i da se u woj ne nalaze samo kriminalci sa nacionalnih ili Interpolovih poternica, ve} svi koji su bili osu|ivani ili imali neke veze sa drugom stranom zakona. Ona ima mogu}nost vi{estrukog tra`ewa, odnosno ogromnog ukr{tawa podataka, sve dok se ne dobiju oni relevantni za neku osobu. To, recimo, zna~i da kada bi se na na{oj granici pojavili ~lanovi IRA-a, ili neke druge teroristi~ke organizacije, koji su odle`ali u zatvoru zbog nekog zlo~ina, klasi~na policijska provera ne bi dala rezultate jer se oni vi{e ne na-

[amariumestopohvale l Tvrdite da se va{softvermo`e efikasno koristiti i u spre~avawu ilegalnih migranata, te da mo`e mnogo u~initi na smawewu broja la`nih azilanata iz na{e dr`ave zbog kojih nam preti povratak viza? – Da se koristi ova baza podataka, bila bi znatno oja~awe u za{titi dr`avnih granica. Primera radi, ako postoji odre|en broj lica za koje je poznato da zloupotrebqavaju na{ paso{, koje dolaze iz krimogenih grupa i kojima je azilant postala profesija, ve} na samo wihovo pojavqivawe na dr`avnoj granici baza bi reagovala, i na vreme bi se prema tom licu sprovode odgovaraju}e zakonske mere. Za primenu sistema u praksi nisu potrebna skoro nikakva ulagawa i pre desetak dana Srbija je mogla sa ovim na{im programom iza|e pred EU i poka`e da ima na~ina za re{avawe problema azilanata. Ali ona to nije u~inila ve} je dobila {amare.

laze na poternicama. Me|utim, ova baza bi ih prikazala kao potencijalnu pretwu zbog pro{lih kriminalnih radwi i dala mogu}nost na{im bezbednosnim slu`bama da ih prate i obrate na wih pa`wu. l Da li u bazi postoje i fotografije kriminalaca i terorista, odnosno koliko taj jedinstveni softer ima mogu}nost u prepoznavawu lica? – U ovom jedinstvenom softveru ima ~etiri nove metode u prepoznavawu lica. Me|utim, da ne bude zabune, sama tehnika prepoznavawa lica nije ni{ta novo, ali su se na{i studenti i ekspertski timovi Matemati~kog fakulteta potrudili da primenom najsavremenijih metoda u matematici ovu bazu nadograde. Naime, oni su nedavno zavr{ili probne verzije programa sposobnih da prepoznaju crte lica, a zatim da ih na osnovu matemati~kih prora~una upore|uju. Ideja je da se na svakom licu uo~e istaknute ta~ke, “lendmarkovi“, koji se zatim, odgovaraju}im matemati~kim transformacijama, pretvaraju u kod. Ina~e, poseban kvalitet ove baze podataka je i mogu}nost da se ona primeni na mobilnom telefonu i tzv. android aplikacija je ve} u zavr{noj fazi implementacije. To }e omogu}iti kori{}ewe na terenu, posebno na grani~nim prelazima, aerodromima, raznim manifestacijama… l Kome je namewena baza podataka? – Wena svrha nije da bude primarno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. Ona je sekundarno sredstvo u poqu dr`avne bezbednosti, {to zna~i da se uz wenu pomo} poboq{ava rad policije, carine, vojske, BIA i drugih bezbednosnih organizacija, a doprinosi i podizawu nivoa bezbednosti aerodroma, banaka, po{ti, {kola, stadiona, velikih mitinga… Va`no je napomenuti da su{tina ove baze podataka nije da se qudi tek tako hapse, ve} da slu`be bezbednosti budu u toku i na vreme upozorene na svaku mogu}u opasnost. Drugim re~ima, da oni ~iji to posao budu upozoreni da se neko lice, koje je ~inilo odre|ena krivi~na dela u smislu organizovanog kriminala i terorizma, nalazi na teritoriji na{e dr`ave. n Qubinka Male{evi}


dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

11

„DRUGI SUSRET” PROTIVAVIONCA ZOLTANA DENIJA I AMERI^KOG PILOTA DEJLA ZELKA

Mir i porodica, bez politike ilm„Drugisusret”onekada suprotstavqenim vojnicima, pukovniku u penzijiZoltanuDanijuiameri~kompilotuDejluZelku,nosiporukumiraibudiveruuporodicu –rekaonamjeu„Arenasinapleksu” re`iser @eqko Mirkovi} povodom novosadske premijere filma,30.oktobrau19sati „Drugi susret” se dogodio 12 godinanakon{tojeZoltanoborio “nevidqivi” F117, kojim je pilotirao Dejl, i preto~en je u dveporodi~nepri~enekadasukobqenih qudi. Produkcija je trajalapetgodinaiporukemirasu pro~itaneistovetno,emotivnoi energi~no,afilmfunkcioni{e jednakoiuSrbijiiuSAD,gdeje pretpremijernoprikazan.„Dnevnik” je pitao Mirkovi}a da li film ima i politi~ku poruku,

F

kroz prizmu pomirewa i evroatlanskih integracija na{e zemqe? –Politi~ari}euvekprona}i politi~ku poruku. Kada je ideja nastalaprepetgodina,htelismo da po{aqemo poruka mira, da se film posveti porodici - iskqu~ivotako.Tonasjepovelodaistrajemodokraja–kategori~anje rediteq. U poku{aju da otkrijemo emotivnu stranu cele pri~e, razgovarali smo sa Zoltanom Danijem, oficiromkojijekomandovaojedinicom zaslu`nom za obarawe stelt leteliceiznadBu|anovaca. l Kako je izgledao prvi susret sa Zelkom, u prvom licu? – Emotivna strana nas je pokrenuladau|emouovajprojekat. Sam povod se dogodio u momentu kada se snimao prvi @eqkov film,“21.sekund”.Imasekvenca gdemesinpoziva,jerjena{aona

internetu intervju koji je dao Zelkoiukomegovoriotrenutku obarawa.Komentarisalismogai neplanirano me je pitao: „Tata, {tabisedogodilokadabisejednom sreo s wim, {ta bi mu rekao?”Odgovoriosamdajetoskoroneverovatno,adasesretnemopozvaobihganapi}e.Onijasmo bili profesionalci, izvr{avalisvojezadatke,paza{tonebismoseliipri~aliotome.Verujem da je i on ~ovek koji sasvim druga~ijerazmi{qaotome,uodnosunaono{tojemoraodauradi.Utommomentu,sdrugestrane kamere,@eqkojerekao:“Sjajno, tistvarnonebiimaoni{taprotivtoga?”Naravnodanebih.Voleobihdasesretnemo,dagapitam kako je neke stvari uradio, ~istoprofesionalno,aliiprivatno.Kakojesvedo`iveo.Zato

su mi emocije pome{ane, s jedne straneprivatne,sdrugeprofesionalne,atujeiuzbu|ewezbog~iwenice da }e se dogoditi ne{to {tonikadaranijenije. l Bilo je i radoznalosti, pretpostavqamo? –Naravno!Upravoonaprirodna radoznalost. @eqko je istra`ivaoisvevi{eivi{ejepostajalorealnodasetodogodi.Kada je Dejl prvi put do{ao u ju`ni Banat, u Skoranovac u op{tini Kovin,srelismose,pru`iliruku jedan drugom, pozdravili na vojni~kina~inibilismosre}ni {to je do toga do{lo. Zahvalan sam@eqkujerjeprepoznaoideju. I sve vreme su nas ~iste qudske emocije vodile u pozitivnom pravcu. l Da li je ovo pravi na~in da se neke rane zacele, da preispitamo ko su nam prijateqi, a ko ne?

– To je pitawe koje novinari ~esto provla~e kroz ovaj projekat. Ako gledamo hri{}anski, i govorimodatojesmo,ondajehri{}anskipra{tati.Negovorimo tome da ne{to zaboravimo, ali oprostitimo`emo.^ovekkojine mo`e da oprosti je osu|en da se vra}anapo~etakivrtistalnou krug. Presabira se da li bi trebalone{todauradiilineinikakodakrenenapred.Amigovorimo upravo o tome da moramo i}inapred.Nekestvarinesmemo zaboraviti i one }e nas nau~iti {tazapravotrebau~initiuodre|enomtrenutku.Tojeistorija, u~iteqica `ivota. Kada bi svi mipamtilikakosuna{iveliki junaci i preci poginuli u ovoj ili onoj bici, {ta bi bilo od nas? Da li bi odgajali decu koju bi u~ili pozitivnim stvarima? Najverovatnije ne, vrteli bismo se oko toga. Ovo je primer koji trebadauqudimaprobudipozitivna ose}awa, da savladaju unutra{wepreprekeimentalnezidovekojemo`dagajepremaprijateqima, ro|acima, pa i drugim dr`avama. Probajmo to da na|emo, ne}emo imati drugi `ivot, kratko je vreme. Ako ne{to ne uradimo, drugi poku{aj ne}emo imati. l Da li se bojite politi~ke zloupotrebe filma? –Uvekjetorealnomogu}e.Sve je ispolitizovano, po~ev{i od izborazamisSrbijedobilokog sportskog doga|aja. Preporu~io bihsvimakojibi`elelidaispolitizuju celu pri~u da ne ~ine ni{ta{tonebi~inilisvojojdeci. Ovo je op{te dobro, ne jedne ili druge politi~ke strane, ve} na{eg dru{tva i dr`ave. Ko god da je na politi~koj sceni, mora prepoznati ovaj projekat kao jedanodonihkojimo`edaprika`e pozitivno na{u dr`avu. Do sada su nas satanizovali i ovo niko nije o~ekivao, jedinstveno je u svetu. l Porodica i drugarstvo su, ipak, najva`niji? –Svejetodeopolitike,iporodica i emocije, ali hajdemo se osvrnutinaop{tedobro.Pokrenimodru{tvo,vrtimoseokoproblemakrize,kojajeneprekidna,i vu~e nas nadole. Ovo je jedna od mogu}nostidajeprevazi|emo... l ... i da ~ovek koji nas je bombarovao po nare|ewu dobije ime, lik, porodicu, karakter? –Da,onkrozfilmka`edamu jesvega`ao.Sadasasvimdruga~ijegledanato,alitojebiloneminovno.Utommomentujeonizvr{avao nare|ewe. Mislio je da stvarnodonosidemokratiju,dasu ovdedivqaciudiktaturi,`eleo jedapomogne.Wimasudativojni ciqevi,nijeimgovorenodasuto mo`da ciqevi koji }e nauditi civilima.Kakogodmigovorili o tome, istorija vo|ewa ratova upravo govori o qudima koji izvr{avajuzadatke,uinteresusvog dru{tvaidr`ave,kadaseinteresi sukobqavaju. Film, s druge strane,govoriotomedajeboqe sesti, razgovarati i kompromisomdo}idore{ewa,negodaratujemomakarjedanminut. n IgorMihaqevi}

VESTI Berluskoni ostaje u politici Biv{iitalijanskipremijerSilvioBerluskoniizjaviojeda}eostatiupolitici,poslepresude suda u Milanu kojom je progla{en krivim za utajuporeza.Berluskonijerekaodaose}a„obavezudaostanenatompoqu”kakobiza{titioItalijane od, kako je rekao, pravosudnih nepravdi. Sud u Milanu osudio je u petak berluskonija na ~etiri godine zatvora, a zatim mu kaznu umawio nagodinudananaosnovuzakonaoamnestiji.

Ubica je do{ao sa istoka NikolasMokford,{efbritanskeispostaveameri~ke naftne kompanije Exxon Mobile, ubijen je na uliciuBriselupredo~imasvojesuprugedoksuizlaziliizrestorana.Mokfordajepoku{aospasitijedanme{tanin,nonijemubilospasaipreminuojena

putudobolnice.Detaqioovomzlo~inu,kojesedogodiojo{14.oktobra,teksuju~eiza{liujavnost,jer jepolicijasvevremezata{kivalaceoslu~aj.Iakoje prvobitnateorijabiladajeMokfordustreqenuneuspelompoku{ajukra|ewegovogautomobila,sadapolicija sumwa da je ubijen upravo zbog svog posla u naftnojkompaniji,aizvorbizakistrazikazaojekakolikvidacijaimasveodlikeprofesionalnihubica izRusijeiliIsto~neEvrope.

Ja~a rasizam u SAD OdnosipremaAfro-AmerikancimauSADsenisu poboq{aliotkadajepre~etirigodineizabranprvi crni predsednik, ustanovqeno je u anketi agencije Aso{ijeted pres. Sada 51 odsto belih Amerikanaca imaeksplicitneanticrna~kestavove,uodnosuna48 procenataizistra`ivawa2008.Takavodnosbimogao da ugrozi  {anse prvog crnog predsednika Baraka Obamedabudereizabrannaglasawu6.novembra.

[TA JE OSTALO OD MARTINA LUTERA NAKON PET VEKOVA

Dan reformacije n Pi{e: @ivicaTuci} osledwi,tridesetiprvi dan u oktobru, protestantizam obele`ava {irom sveta kao „Dan reformacije”, pokrenute 1517. od katoli~kogmonahaavgustinskogreda MartinaLutera(1483–1546).Tog dana te godine, on je na dvorskoj crkvi Vitenberga na ulazna vrata„prikovao”svojih95tezakritike crkvene prakse i potrebi duboke reforme Katoli~ke crkve.Onnije`eleodastvorinovu crkvu,ve}daispravipostoje}u. Naovajdanuevangelisti~kim, reformatskim, anglikanskim i takozvanim slobodnim crkvama, kojebiovdenazvali„malimverskim zajednicama protestantske tradicije” (metodisti, baptisti, pentekosci, adventisti), odr`ava se posebno sve~ano bogoslu`ewe. Najbrojnija protestantska crkva u Srbiji je Slova~ka evangelisti~ka,kojojpripadajugotovosvi SlovaciSrbije. Uwenimhramovimasenaovaj dan slu`i sve~ano bogoslu`ewe, sve{tenici su obu~eni u crvene ode`dekaonanajve}epraznike,i molisezajedinstvoop{tecrkve. Kakoka`ebeogradskisve{tenik ovecrkveVladislavIvi~iak,31. oktobarjevrlova`andatum.„Luter je `eleo da crkvu vrati izvornomu~ewuipraksi,dajeobnoviisa~uvaujevan|equ,naapostolskim temeqima”. Crkvu trebauvekobnavqati,reformisati, da bi ostala dosledna poslawu i u~ewu,aujednobila„savremena”. Protestantizam se priprema da2017.obele`ipetvekovasvoga po~etka. To treba da bude „doga|aj svetskog zna~aja”, ne samo za stotinemilionasledbenika,ve} za celokupan hri{}anski svet. Svakako,posebnozazemqegdeje protestantizamdubokoukorewen :Nema~ka,Skandinavija,Velika Britanija, Holandija, Baltik, Amerika,Kanada,Australija.

P

Iakoje2017. po nekima daleko, organizatori obele`avawa misle da nije. Programjenajve}imdelompoznat,za razliku od nekih drugih crkava gdesadr`ajeobele`avawaneprecizirajunigodinudanaunapred. Kako Nema~ka ima najvi{e protestanata razli~itih denominacija i jurisdikcija, tridesetak miliona,aujednojeikolevkapokreta,imenovanjeglavikoordinator svih manifestacija. To je doskora{wabiskupkiwaMargot Kesman(55).

Kod sledbenika u Srbiji ve}im je delom zastupqen umereni konzervativizam Ova izuzetna i agilna `ena, koja je uz pomo} medicine, ali i svogizuzetnogoptimizma,previ{e godina savladala rak, majka ~etiri}erke,sagovornicapo~iv{eg patrijarha Palva za vreme wegove posete Hanoveru, preuzela je na sebe da bude „Luterova ambasadorka”. Ona se zala`e i sprovodi kriti~no su~eqavawe sa pokreta~em, jer Luter nije progla{enzasveca–togauprotestantizmu nema. Pokret, po woj,inijebiousvojimpo~ecima tolerantan,posebnonepremaRimu.Lutertako|enijebiooslobo|enodantisemitizmaiantiislamizma.Iosvemutrebagovoriti otvoreno. Margot Kesman naprosto ne `eli da se nekriti~ki obele`avajubilej,ontrebave}sadadaje povoddasesvetupoznajesapetovekovnom, ne uvek sjajnom praksom, pa neka svako stekne svoje mi{qewe. Nasle|e je bogato, iz wega nije proistekao monolitizma,tomesenijete`ilo,ve}raznolikost koja je toliko obimna

da wu i sam protestantizma ne smatra sre}nom okolno{}u, ne tra`e}idasetosputava. [ta je ostalo od Lutera nakonpetvekovadabisetrebalo podse}atinawega{tajeonpokrenuo? Neki bi, ne bez osnove rekli, da je on u me|uvremenu delom„protestantizovao”iKatoli~kucrkvu,jerjeonaisama, ne rado i ne lako, prihvatila pre}utnobrojne„teze”,usvajaju}i ih, posebno na Drugom vatikanskom saboru pre 50 godina, pritome,naravno,nepomiwu}i autora i wegovo nasle|e. Dakako, ova konstatacija je „vrlo slobodna”, jer razlike izme|u protestantizma i katolicizma ipravoslavqasuostaleizuzetnovelike,smalimizgledimada se ubla`e. Posebno oko shvatawasakramenata,crkvene hijerarhije, pa do `enskog sve{tenstva i seksualnog morala. Svetskiliberalizam,globalizam, sekularizma, shvatawe qudskih prava... tako|e su temerazlika. U protestantizmu sveta prisutne su sve tendencije, od vrlo liberalnih do veoma konzervativnih. Kod sledbenika u na{oj zemqi ve}im delom je zastupqen „umereni konzervativizam”, koji nijemogaoizbe}i„novijetekovine”, kao {to je `ensko sve{tenstvo.Tojekodna{ihprotestantskihvernikaprimqenobezotpora. Me|utim, i ovde je potrebna nova energija, entizijazam, opirawe marginalizovawu i potiskivawuodstraneve}ihverskih zajednica, kao i merewu ko je „tradicionalniji” na ovim prostorima.Zadatak„luteranaca”je, tako|e, da pripadnike drugih konfesija upoznaju sa svojom misijominasle|em,dabuduinicijatori ekumenskog zbli`avawa – akotove}drugine~inedovoqno. „Dan reformacije” je uvek pogodanzaprotestantskiprincipsamopreispitivawa. (autorjeverskianaliti~ar)


12

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

CRVENI BRAT VINETU PONOVO JA[E

Howgh, ich habe gesprochen! (Haug,jasamrekao!)

est svetskih agencija da se u Nema~koj priprema rimejk filma „Blago u srebrnom jezeru“, podsetila je sve sa du`im pam}ewem na neka ranija, sretnija vremena. Originalni film sniman je pre pola veka, 1962. godine, i to kao poduhvat visokog rizika – ali sa dobrim opravdawem. Naime, literarni predlo`ak filmu je istoimeni roman iz pera znamenitog nema~kog pisca Karla Maja (1842-1912). Iako va`i za autora lakog {tiva, Maj je ponos nema~ke kulture zato {to je naj~itaniji tamo{wi pisac svih vremena, sa preko 200 miliona prodatih kwiga {irom sveta, pri ~emu je polovina tog broja {tampana na nema~kom jeziku. Oreol najpoznatijeg pisca nije mogla da pomuti ni ~iwenica da je bio omiqeni pisac Adolfa Hitlera, koji je tvrdio da ga Maj inspiri{e i da je wegov junak, poglavica Vinetu, sjajan vojskovo|a od koga treba u~iti. Hitler je u ciqu „vaspitavawa naroda”, ~ak naredio {tampawe „Vinetua“ u tira`u od 300.000 primeraka, koji su podeqeni nema~kim vojnicima. Posle Drugog svetskog rata Klaus Man je optu`io Maja da je bio mentor Hitlera i nacista; odavno mrtvi pisac nije, naravno, mogao da odgovori na tu optu`bu, ali su u wegovu odbranu ustali brojni velikani, me|u kojima i Albert Ajn{tajn. Kao svojevrsno finale te odbrane, na 120-togodi{wicu ro|ewa i pola veka od smrti Karla Maja, producent Horst Vendland zapo~eo je snimawe najskupqeg posleratnog nema~kog filma. I to, ni mawe ni vi{e, filma koji se de{ava na Divqem zapadu, ~ime se ulazilo u neprikosnoveni zabran holivudskih vesterna, koji su bili za{titni znak ameri~ke kinematografije i popularne kulture. Takav potez bio je, ~inilo se, izvan zdravog razuma. Kauboji i Indijanci su morali da dolaze iz svoje postojbine – SAD, da jure tamo{wim prerijama i da, naravno, govore ameri~ki engleski. Samo tada bi vestern bio autenti~an, a sve ostalo falsifikat i kopija koji publika ne}e hteti da kupi. Dodatni hendikep filma bio je pomenuti „sumwivi status“ Karla

V

Maja zbog kojeg je i daqe, recimo, bio nepo`eqan pisac u socijalisti~kom DDR-u. Snimawe filma po wegovoj kwizi moglo se, dakle, smatrati za provokaciju saveznika, koji su bili blagi prema pora`enoj Nema~koj. Ni situacija sa prikupqenim parama nije bila bajna, pa je odlu~eno da se u ciqu smawewa tro{kova, film snimi u socijalisti~koj Jugoslaviji, u koprodukciji s „Jadran filmom“, a na lokacijama Nacionalnog parka Plitvice i wegovoj {iroj okolini, uz anga`ovawe jeftinih lokalnih „domorodaca“ – glumaca za sporedne uloge. Zvezda filma, Old [eterhend, bio je Leks Bakster (glumac iz dru-

ge holivudske lige koji je pre toga u par filmova glumio Tarzana), dok je za ulogu Vinetua anga`ovan umereno poznati francuski glumac Pjer Bris. Sve u svemu, film je snimqen i pu{ten u bioskopski promet, da bi 1963. postao najgledaniji u Nema~koj, a potom hit u ~itavoj Evropi. Na krilima uspeha snimqeno je, jedan za drugim, ukupno 17 filmova po delima Karla Maja: naravno, najvi{e je bilo onih o Vinetuu i wegovoj beloj bra}i. U DDR su, kao kontrateg, od 1966. tako|e snimani vesterni, ali ne po delima prokazanog Maja, ve} po avanturisti~kim kwigama „podobnog“ Frica [tojbe-

{e nego poglavica), da je bio strog ali pravedan, po{ten i ~astan (makar i na svoju {tetu), da je dr`ao datu re~, da je bio pravi xentlmen prema damama (~ak i kada im za wega vaqa mreti), da je uvek bio tiptop, nikad izgu`van, blistavog osmeha i zdravih zuba, te glatkih obraza – pa koja bi mu onda devoj~ica/devojka odolela? De~aci i momci su, pak, davali prednost ~iwenici da je Vinetu vo|a plemena koje se bori protiv doma}ih izdajnika (lo{ih Indijanaca, uglavnom zavedenih bela~kim parama, viskijem i la`ima) i stranog neprijateqa – ~itaj ugwetavawa ameri~ke dr`ave, kao i protiv svakojakih bandita, lopova i ubica (re~ju,

Pjer Bris i Leks Bakster

na. Glavna zvezda bio je Leskov~anin Gojko Miti}, koji je u 11 filmova glumio poglavicu Apa~a. Sve u svemu, mit o ameri~kom vesternu dobrano je uzdrman, a kona~no je i sru{en kada su po~eli da se snimaju tzv. {pageti-vesterni (1964. pojavio se „Za {aku dolara“ Ser|a Leonea, prvi u tom nizu). Nema~ki vesterni odr`ali su se desetak godina da bi potom nestali jer je publika prestala da ih prati. I sam `anr vesterna bio je u dubokoj krizi, pa je i ameri~ka produkcija drasti~no smawena. Jedino su {pageti-vesterni bili u ekspanziji ali samo jo{ koju godinu, da bi kona~no i oni nestali s bioskopskih programa. U svakom slu~aju, rimejk filma „Blago u srebrnom jezeru“ u produkciji „Konstantin filma“, uprkos velikim ulagawima i mo}noj produkciji, rizi~an je poduhvat jer vestern vi{e nije popularan `anr, a i slava Karla Maja poprili~no je izbledela. Ipak, vest o novom filmu o Vinetuu starijim `iteqima zemaqa nastalih raspadom SFRJ svakako budi mno{tvo prijatnih se}awa. Jer, slobodno bi se moglo re}i da je Vinetu jedna od ikona popularne kulture biv{e zemqe. U vreme kada su se filmovi mogli gledati samo u bioskopima i na prvom (i jedinom) TV programu, jednostavno nije bilo deteta koje nije odgledalo ba{ svaki kadar snimqen o legendarnom poglavici Apa~a (isto se tako nisu propu{tali filmovi o Tarzanu, ameri~ki vesterni, ali ni partizanski filmovi). Mada nije imao crte pravih Indijanaca, ve} je i na prvi pogled bio „bledoliki Evropejac“, Pjer Bris je svojom pojavom, lepu{kastim licem, lepr{avom kosom i ode}om od jelenske ko`e ukra{enom blistavim vezom i resama, privla~io poglede pionirki i omladinki mame}i wihove uzdahe. A kada se, osim dopadqive pojave, uzme u obzir da je Vinetu bio momak na polo`aju (ni mawe ni vi-

bledolikog {qama) – i da uvek ~asno pobe|uje. Vinetuova politika bila nam je bliska i odgovarala gromkim Titovim parolama „Tu|e ne}emo svoje ne damo“ i „Radimo kao da }e sto godina biti mir - spremajmo se kao da }e sutra po~eti rat“. Vinetu se zalagao za „bratstvo i jedinstvo“, mir u svetu i za miroqubivu koegzistenciju, ali nije bilo kolebqivac ako je trebalo po~eti pravednu borbu za oslobo|ewe od okupatora. Re~ju, Vinetu je bio pravi, po{teni, pravdoqubivi i slobodoqubivi crveni brat. Dodu{e, zvani~no nije bio registrovani ~lan partije, ali se pona{ao kao iskreni simpatizer, pa je smatran za prirodnog saveznika socijalisti~kih i nesvrstanih naroda i narodnosti Jugoslavije. Stoga je razumqivo da je bilo slu~ajeva da su novoro|enim `iteqima Jugoslavije davana imena Vinetu (naravno, takve zahteve mati~ari su, uglavnom, odbijali). Nije zgoreg podsetiti i da su, osim redovnog pra}ewa bioskopskih avantura Vinetua, koje su se potom proveravale na terenu – prilikom de~ijih igara „kauboja i indijanaca“ – vrlo popularni bili albumi sa sli~icama iz tih filmova koje su deca sakupqala i lepila (tada jo{ nije bilo samolepqivih sli~ica), odnosno me|usobno mewala. Sli~ice su se prodavale u kesici sa „kolois“ `vakom (jedna `vaka - jedna sli~ica) i nisu bile jeftine, ali su tada vremena bila „bogata“ i roditeqi su mogli deci da priu{te mali luksuz. ^ini se da su se, zapravo, najmawe ~itale kwige o Vinetuu, ali i to je bilo u tradiciji na{ih naroda i narodnosti. Vestern je pre pola veka bio u modi pa niko nije mnogo mario kada bi ponosni poglavica izgovorio „Hough, ich habegesprochen“ - {to bi zna~ilo „Haug, ja sam rekao (svoje)“. Klinci bi lako zanemarili replike na nema~kom (umesto na ameri~kom) zavedeni avanturama koje slede. Uostalom, nije im smetalo ni kada bi u kakvom stripu pro~itali slede}e: Indijaneri prihajaju na kowi~ke.“Roke u vis, imate kaj dinarjev?“ Tako je to bilo u nekim starim vremenima, u nekom drugom svetu i veku/milenijumu. Kako }e izgledati Vinetu za 21. vek tek nam ostaje da vidimo. n IlijaBaki}

ELVIS PRISLI JE NEHOTICE BIO AGENT CIA!

Rokenrolza revolucijuuDDR-u U jeku hladnog rata i izbijawa berlinske krize, u vojsku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava regrutovan je u to vreme najpopularniji muzi~ar Elvis Prisli. Posle polo`ene zakletve, poput drugih stotinu mladi}a, poslat je van SAD u prekomorske baze. Elvis se na{ao u tenkovskoj diviziji koja je bila stacionirana u Nema~koj. No ameri~ki istori~ar Frenk Bis, koji prou~ava Prislijev `ivot, danas tvrdi da takav potez ameri~kih vlasti nije bio slu~ajan. Prema wegovim istra`ivawima, Elvis je zapravo trebalo da poslu`i kao „tajno oru`je“ u Hladnom ratu. Wegova misija, koju je organizovala CIA, bila je toliko tajna da ni sam Elvis nije znao o ~emu je zapravo re~!? On je, naime, prema planu ameri~kih obave{tajaca, svojim brojnim nastupima trebalo da pokrene omladinu DDR-a da se pobuni protiv svog represivnog re`ima koji im je zabrawivao rokenrol i svaku drugu novost koja je dolazila sa kapitalisti~kog zapada. Provokacija je bila dobro smi{qena i, navodi Bis, gotovo je uspela. Elvisovi nastupi pro{irili su se preko „~eli~ne zavese„ i sve je vi{e Isto~nih Nemaca, na u`as komunisti~kog vo|stva, po~elo da slu{a kraqa roka. Igranke na kojima su se do tada svirali dosadni {lageri koji nisu dopu{tali iole br`e pokrete plesa~a, zahvaquju}i Elvisovoj muzici, pretvorili su se u mesta razuzdane zabave, a DDRovci su u Elvisovom maniru po~eli da ple{u i po stolovima. Sve to je komunisti~ke vlasti nateralo na odgovor: li~no je generalni sekretar Komunisti~ke partije Valter Ulbriht zabranio pu{tawe Elvisove

muzike. Prethodno je, pi{e Bis, dobio po nosu od svog moskovskog {efa Nikite Hru{~ova, koji mu je pretio smenom zbog toga {to ne mo`e da poveren mu narod vodi po ispravnom marksisti~ko-lewinisti~kom putu. Poslu{nik iz Berlina nije, naravno, hteo da se zameri svom {efu i odmah je zabranio ne samo Elvisa, nego i svekoliku zapadwa~ku muziku. No, nakon tog o~ajni~kog poteza nastali su jo{ ve}i problemi: u Drezednu su po~ele spontane demonstracije studenata i gimnazijalaca kojima su se prikqu~ile kolege iz 13 gradova Isto~ne Nema~ke. Sve je izgledalo kao po~etak revolucije i gra|anskog rata, ali komunisti~ka policija je bila mo}nija. Snagom sile raspr{ili su demonstrante, a vi{e od stotinu demonstranata osu|eno je na po {est meseci zatvora. Elem, da{ak slobode, koji je s Elvisovom muzikom u{ao u DDR, brzo je ugu{en. Ta muzika se vi{e nije slu{ala na javnim mestima, a samo hrabri su je pronalazili na Radio Luksemburgu unutar svoja ~etiri zida, sve u strahu da ne budu otkriveni. A CIA, kako joj je propao prvobitan plan, iskoristila je Elvisa da pozira pri obnavqawu spomenika poginulim nema~kim vojnicima iz Prvog svetskog rata, sve kako bi se Zapadni Nemci jo{ ~vr{}e vezali uz SAD. Amerika je na taj na~in krenula s politikom prema kojoj }e u budu}nosti Zapadni Nemci biti prvi bedem protiv boq{evizma. A za sve to vreme sam Elvis Prisli, zakqu~uje Frenk Bis, nije ni malo bio svestan uloge koju je imao tokom svoje vojne slu`be u Nema~koj. U svojoj naivnosti mislio je da je samo – obi~an vojnik. n E.P.H.

ODELOIOSTALESITNICE^INE^OVEKA,MABIOONIYEMSBOND

007 kaoagent, al’reklamni svojoj je 50. godini, a od samog starta svog mitskog `ivota, odmah omiqen (ali i osporavan), vrlo brzo postao je najpoznatiji i najzabavniji svetski {pijun, {valer i {minker. Xems Bond, ovih dana, jo{ uvek u punoj snazi, do`iveo je svoju 23. filmsku pustolovinu. Najnovija bondijada pod nazivom „Skajfol“ (Skyfall) svetsku premijeru je imala 23. oktobra, a u na{im bioskopima na repertoaru je od 1. novembra. Britanski kriti~ari, koji su ve} imali privilegiju da vide film, hvale ga, {to je nekako i u skladu s ~iwenicom da je serijal o agentu 007 britansko omiqeno kinematografsko ~edo i stvar nacionalnog ponosa. Prvi utisci su, dakle, u najve}oj meri pozitivni. Pohvale je, najpre, dobio rediteq Sem Mendez, jer je „uspeo da napravi ozbiqan akcioni spektakl“. Ne treba sumwati da je, ve} ustoli~en kao najnoviji Xems Bond, Danijel Krejg i ovog puta potvrdio svoju harizmu, od ranije slavni lik u~iniv{i vi{e ~ovekom od krvi i mesa, udahnuv{i mu ne{to od proleterskog izgleda, istovremeno sa~uvava{i bondovsku aristokratsku eleganciju. Vide}emo uskoro da li mu daje i bar trun humora i ironije. No, ma koliko da se kao filmska ikona razlikovala od obi~nog sveta, i za mister Bonda va`i, ba{ kao i za prost puk, da odelo ne ~ini ~oveka, ali ipak puno zna~i. Kao i sve ostalo {to ovovremene nam `ivote – kako kome, ~ini materijalno potro{a~kim (ne)kvaliteteno brendiranim. Dakle, nije mala stvar ni u najnovijoj bondovskoj fran{izi, {ta to agent u slu`bi Wenog Veli~anstva kad uzmogne i na sopstveno zadovoqstvo: vozi, obla~i, ~ime puca, koji su mu se gexeti na{li pri ruci, s kim gu`va posteqinu... “Bondolozi”, verovatno potpomognuti i od samih kompanija, jo{ su u pretpremijernom periodu „Skajfola“ izra~unali da }e u „productplacementu“ (pozcionirawu proizvoda) vrednom 28 milona funti, va`ne uloge imati ~etvoroto~ka{i kao {to su “aston martin”, “jaguar” i “renx rover”, te motocikl “honda”. U skladu sa proletersko - aristokratskim imixem, Krejgov Bond pi}e „hajneken“ pivo, ali i „bolinxer“ {ampawac. Ni{ta mawe nisu va`ne ni Bondove devojke: Francuskiwa Bernis Marloa i Britanka Naomi Heris. U neku ruku, novi film o Xemsu Bondu je najskupqi reklamni pano na svetu. I najsofisticiraniji. Gledaoci jednostavno nikada nemaju utisak da su izlo`eni agresiji EPP spota, ve} ~ak ne{to vi{e od dva sata, gladaju}i film, `ive u prijatnoj iluziji da od svega toga ponu|enog na ekranu ne{to i wima pripada. Jednostavno Bond je koliko neuni{tivi akcioni heroj, toliko i brend. Jo{ uvek marka n Vladimir Crwanski sa stilom i „za sva vremena”.

U


dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

13

S E ] A W A : DESETGODINAODSMRTIAKADEMIKARUDOLFABRU^IJA

Mediokritetisu namdo{liglave

tradiciji be}arca i tamburica Novi Sad su hroni~ari “ozbiqnog” muzi~kog `ivota na ovim prostorima pamtili po prijem~ivoj i kompetentnoj publici, ali i po vrsnim “proizvo|a~ima” i pedagozima. Svojim pionirskim delawem epohu pre Prvog svetskog rata na tom poqu obele`ili su Morfidis i Isidor Baji}, dok }e period posle Druge velike vojne prote}i u znaku kompozitora Rudolfa Bru~ija, ~ija }e deseta godi{wica smrti biti obele`ena u utorak, 30. oktobra. Sa maestrom Bru~ijem razgovarali smo pre bezmalo deceniju i po, a pokaza}e se da }e to, na`alost, biti i wegov posledwi intervju za ovda{we medije. – U Zagrebu sam zavr{io sredwu {ko lu i upi sao akademiju kao violinista – pripovedao nam je tada maestro Bru~i. – Me|u tim, do{ao je rat i poslan sam u Vara`din u pozori{te. Tamo sam dirigovao kao mladi apsolvent operetom i uporedo sam predavao u muzi~koj {koli. Istovremeno, po{to su mi dva brata bili u partizanima, i to ba{ blizu Vara`dina, dosta sam sara|ivao sa pokretom. I onog dana kada su par ti zani u{li u Vara`din, a u{la je ba{ nekim ~udom Vojvo|anska brigada, odmah sam stupio u wihov korpus i sa wi ma do {ao u Beo grad. Posle sam bio u Centralnom domu JNA. Tamo smo osno vali simfo nij ski or ke star i do 1950. sam bio ~lan tog ansambla. No, po{to je moja `ena, koja je zavr{ila akademiju u Beogradu kod profesora Nikole Cveji}a, dobila anga`man u Novom Sadu, po~ela je i moja novosadska pri~a. Gotovo celokupnu karijeru vezao je maestro Bru~i za Novi

U

– Po povratku iz Be~a {kolu sam zatekao u jadnom stawu, u~aurenu. U woj su se “u~ili” instrumenti, ali nije bilo i prave muzike. Trudio sam se da to promenim i pored stra{nih otpora. Po~eli smo s osnivawem u~eni~kih ansambala, koji su odmah i nastupali - Filharmonija mladih, kamerni ansambl, hor... ^ak smo uveli za Jugoslaviju ne{to do tada nezamislivo: da i devojke muziciraju na duva~kim instrumentima. No, kontakt sa mladima, `eqnim prave umetnosti, davao mi je snagu, pa

sam mnoge no}i proveo u {koli nad partiturom. Ni osnivawe Akademije umetnosti 1974, ~iji je maestro Bru~i bio i prvi dekan, nije moglo da pro|e bez wegovog entuzijazma i organizatorske energije. – Kako sam izabran za dekana, po~ela je bitka za postavqawe temeqa Akademije, u kojoj mi je

Besmrtniciuglasa~kojma{ini – Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti bila je `ari{ta koje je i nau~no i umetni~ki moglo da pomogne razvoju Vojvodine. Voqom ve}ine prikqu~ili smo se SANU, jer je postojala opasnost da akademija, ba{ kao i kosovska, jednostavno bude ugu{ena. Me|utim, odmah je bilo jasno i to da }e u budu}nosti sa ovih prostora te{ko ko vi{e biti primqen me|u “besmrtnike”. Ali to me ni ne ~udi, jer ni neke zaslu`ne srpske intelektualce ne primaju u SANU, koja je postala glasa~ka ma{ina... Sad - bio je korepetitor i direktor Opere SNP, dekan Akademije umetnosti, a za dve decenije wegovog rukovo|ewa Muzi~kom {kolom “Isidor Baji}” ona je izrasla u najuspe{niju obrazovnu ustanovu te vrste u zemqi.

puno pomoglo neko moje evropsko iskustvo. Od po~etka sam insistirao na obezbe|ivawu najkvalitetnijih instrumenata -jer za razvoj mladog umetnika nije isto kada svira na kakvom kr{u ili pravom “stenveju” kao i na dovo|ewu najboqih

profesora. Tako su na muzi~ki odsek do{li pedagozi sa Moskovskog konzervatorijuma poput Marine Ja{vili, na likovni prof. Nikolajevi}, a na pozori{nom sam odmah anga`ovao Boru Dra{kovi}a, za {ta je trebalo i hrabrosti jer je imao status disidenta. I imam utisak da smo uspeli da postavimo akademiju na jakim temeqima, te se ne mo`e tako lako sru{iti. Zaslugom maestra Bru~ija 1978. formiran je Muzi~ki centar Vojvodine, koji je objediwavao sve {to je na tom planu bilo bitno: operu, balet, filharmoniju, kamerne ansamble, koncertnu poslovnicu... No, mo}na institucija ugasila se odmah po wegovom odlasku u penziju, 1983. – Centar je ulagao u sve ansamble koji su mogli da poslu`e za razvoj muzi~kog stvarala{tva u Vojvodini a i tada{woj Jugoslaviji. Pripremani su ozbiqni programi sa poznatim dirigentima i izvo|ima koji su impresionirali svojom ozbiqno{}u, a repertoarska politika je omogu}avala afirmaciju i na{im mladim kompozitorima, te su mogli da razmi{qaju o svojoj budu}nosti. Odjednom je ovda{wi muzi~ki `ivot postao uzorom u celoj zemqi. Me|utim, Centar se naprosto nije uklapao u postoje}i samupravqa~ki sistem prepun mediokriteta koji su bili u stawu da sru{e i najboqi plan i program. Od obimnog i raznovrsnog kompozitorskog opusa, pored brojnih orkestarskih dela (poput svite “Maskal” ili “Simfonije lesta”, koja je dobila Gran pri na konkursu belgijske kraqice Elizabete), izdvajaju se baleti “Katarina Izmajlova”, “Demon zlata” i “Kirka”, te opere “Prometej” i “Gilgame{“. – U ovoj zemqi se nikada nije moglo `iveti od ozbiqnog muzi~kog stvarala{tva. Kompozitori su uvek morali da rade i neke druge poslove, kako bi obezbedili egzistenciju, dok je pisawe gotovo bilo hobi. Tako|e, ako nema izvo|ewa, odnosno komunikacije izme|u kompozitora, kompozicije i slu{aoca, onda on kao stvaraoc i ne postoji. A ve}ina na{ih kompozitora je danas osu|ena na pisawe muzike “za ladicu”. Eventualno se na koncertnim programima na|u neka kamerna ili solisti~ka dela, ali, recimo, o simfonijskoj muzici nema govora. n MiroslavStaji} n Mi{koLazovi}

ARSENDEDI],LEGENDARNI[ANSOWER,GOVORIZA„DNEVNIK” PREDKONCERTUNOVOSADSKOJSINAGOGI

@rtvasam minulograda egendarni {ansower Arsen Dedi} i wegov sin Matija, pijanista i kompozitor, odr`a}e u petak, 2. novembra, zajedni~ki koncert u novosadskoj Sinagogi. – Zapravo sam malo koncerata odr`ao u Novom Sadu, mada sam prvi put nastupio jo{ 1963. sa Zvonkom [pi{i}em. Ali su iskustva uvek bila dobra – prise}a se Arsen. – Ipak, moram re}i i to da nigde ne idem previ{e. A sada pogotovo, kada sam u fazi da po celi dan razvijam ve{tinu odbijawa a da ponu|iva~a ne povredim. No, nekada i ne uspem da odbijem: eto, sada dolazim u Novi Sad, to je dogovarao moj Matija, a i nisam nikada bio u Sinagogi, voleo bih je videti; pa u novembru idem u Sarajevo, posveta Indeksima - razlog je prijateqstvo, isto kao i koju nedequ kasnije kada }u na sceni biti sa Kemalom Montenom… Najmawe, ka`e, vodi ra~una o sebi. – Uskoro objavqujem slikovnicu za decu sa CD-om i novu kwigu stihova “Kapi za o~i”. A jedino se tome, izgleda, ne}u posvetiti. Svima drugima sam na usluzi. Nisam vi{e umetnik iz uverewa nego iz usluge. Kratko i jasno: `rtva sam minulog rada. Ostavio sam previ{e tragova: muziku za 70 filmova, 150 kazali{nih predstava, 31 kwiga, 40 CD-ova… Sad su me zvali iz Leskovca, pitaju kada }u im do}i. Kada? Pa nema me toliko. Jedan moj prijateq je napisao pesmu “Da me ~etiri ima”. To je moj slu~aj. Ali… nema me ~etiri. Slede}e godine bi}e pola veka od prvog zvani~nog Arsenovog kantautorskog nastupa, i to na Splitskom festivalu… – Zvali su me i iz Splita. Bilo je nekih dogovora sa tamo{wim HNK, odnosno postojala je ideja da se uradi ozbiqan koncert sa kazali{nim orkestrom. Ali oni sada tamo imaju neke svoje unutra{we probleme, ko }e biti intendant i tome sli~no, pa }u videti. Me|utim, moram oti}i tamo jer majka moje qubqene unuke Lu je Spli}anka, pa moram i o tome voditi ra~una (smeh)… Zovu me i iz [ibenika, mog rodnog mesta, na Dane kazali{ta. Neko bi bio sretan da ga toliko tra`e, a ja mojoj Gabi ka`em: stra{no! A opet, kako bi tek bilo stra{no da svega toga nema… Kada govori o unuci Lu, Arsen se sav ozari, a u glasu se potpuno iskreno i bez ikakve zadr{ke ose}aju beskrajana qubav i toplina. – Lane je ve} ne{to malo snimala, sa Leom Deklevom, a sada je pevala sa mnom, za onu slikovnicu koju smo napravili nas tri pesnika, Tonko Maroevi}, Zvonimir Balog i ja, uz pomo} trojice naivnih slika-

L

ra. Ide Lu i na solfe|o, u~i tri jezika: engleski, francuski, a sad je zbog Gabi, kao Berlinke, po~ela i nema~ki, pa igra ko{arku… I nema kod we glume, da se pravi odrasla ili izigrava dete, nego to~no ono koliko je i kako je. Ne optere}uje se time {to je iz muzi~ke porodice jer je mi ne optere}ujemo. Niko je ni na {ta ne tera, ~ak pomi{qamo i da je malo odmaknemo od klavira, jer stvarno ima puno obaveza. Ali wena mama ka`e: ~im je optere}enija, tim je boqa. I {ta }u ja… mogu samo da je dr`im u za{titi, dok mogu. I Lu i drugu unuku, Emanuelu, od moje Sandre, koja }e 8. novembra napuniti 50 godina, a eto ima bebu od godinu dana. Pri~amo i o Bitlsima i Stonsima, s kojima je nekako vr{wak… – Nikada, recimo, nisam slu{ao Radio Luksemburg. U [ibeniku u detiwstvu nisam ni imao radio, tek nam ga je tamo krajem ~etrdesetih poklonio moj ujak Joso, koji `ivi u Beogradu i ima preko devedeset, prvoborac iz Prve proleterske. Ali onda su se slu{ale italijanske stanice. A posle u Zagrebu, gde sam studirao na dva fakulteta, pravnom i Muzi~koj akademiji, ve} su me vi{e privla~ili Brel, Aznavur… Podse}am ga da je prvi wegov snimak ipak bio prepev “Let’stwistagain” ^abija ^ekera, sa qubqanskim Diksilend orkestrom.. – Ma na to me je nagovorio izdava~. Ali uglavnom sam slu{ao kantautore, talijanske i francuske, a od Amerikanaca Xonija Ke{a, Dilana i najvi{e Koena. Ali “moji” su ipak bili Brel, Brasans, @ilber Beko, \ino Paoli, Ser|o Endrigo pa i Rus Vladimir Visocki. Bitlsi i Stonsi su bili daroviti, van svake sumwe, ~ak sam svojevremeno i snimio Lenonov “Imagine”, a Makartnija sam kasnije sa wegovim “Vingsima” slu{ao u Zagrebu. No, ipak, to nije moja {oqica ~aja. Kantautori su ipak jedinstveni, oni se ne daju imitirati niti oni imitiraju. Oni su osobe u prvom licu jednine. Na mene neko svojim kvalitetom mo`e napraviti pozitivan, vawski uticaj, ali da }e uticati na moj rukopis – to je apsolutno nemogu}e. Pitam na kraju Arsena da li je odustao o “povla~ewa u vrt”, o kojem govori ve} godinama… – Ma ne znam {to }u vam re}... Zaista do|u godine kada se lepo ka`e “on vi{e nije za u poqe, on je za vrt”, za oko ku}e, za mawe radwe… Ali, svakako se vidimo u Novom Sadu. n MiroslavStaji}

PISMO„DNEVNIKU”IZPARIZA

Prihodi+roditeqskaqubav ={kolovawekodku}e n Pi{e: Du{anSimin kolovawe je obavezno i obavqa se u {koli. Takvo je barem bilo pravilo pre pola veka. Ako bi dete bivalo genijalno i {kola mu dosa|ivala, moralo je da pro|e pedago{ku komisiju i dobije specijalno odobrewe da se {koluje izvan {kolskih klupa. U toj komisiji psiholog je zauzimao najva`nije mesto, budu}i da nije dokazivao genijalnost deteta, ve} naprotiv, da nije mentalno zaostalo. Takvi su bili testovi inteligencije u ta doba. Najve}i problem koji se ispoqavao svakako je bila procena da li dete mo`e da bude detiwasto a da wegova intelektualna sposobnost nadma{uje uzrast u kojem jeste, ili ve} treba da izgleda zrelo za nivo na koji intelektualno

[

pretenduje. S o~iglednim genijalcima problema nije bivalo, jer violonista virtuoz sa 13 godina samo bi gubio dragoceno vreme po {kolskim u~ionicama. U Francuskoj se trenutno {koluje kod ku}e bezmalo 20.000 dece. Dovoqno je da roditeqi prijave u op{tini svoju odluku i to je sve. Slu~ajevi kada deca prate roditeqe na put oko sveta po godinu-dve, ili kada odu za poslovima roditeqa u neke egzoti~ne zoolo{ke divqine, na primer, re{avaju se dopisnim {kolovawem. U vreme interneta sve to je poboq{ano, i dovoqno je da se dete ukqu~i dva do tri ~asa dnevno kako bi savladalo kompletnu {kolsku materiju. ^ak i ako trougao roditeq - u~iteq nastavnik zapne» u slo`enijim znawima iz matematike, fizike ili hemije, smesta se obra}a dru-

{tvenim mre`ama da mu se pomogne. U slu~ajevima kada roditeqi sami {koluju decu u ku}i pojavi se nekakva administrativna obaveza za proveru de~jeg znawa oko petnaeste godine, ali to, o~igledno, ne predstavqa razlog za glavoboqu. U Francuskoj odluke za {kolovawe dece u ku}i prevagwuju u imu}nijim i obrazovanijim porodicama, u na~elu sa vi{e dece, gde majka nije prinu|ena da zara|uje, i gde su stambeni uslovi dovoqno komforni da deca u`ivaju zavidnu slobodu i intimnost. U dokumentarnom filmu drugog francuskog televizijskog kanala (France 2), nedavno smo pratili kako je organizovan `ivot tri }erke, jedne ve}e za glavu od druge u uzrastu od 7 do 13 godina. Najpre, nema rasporeda ~asova. Zatim, nema odre|ene materije,

ona se odabire po znati`eqi. Potom, nema ocena. I najposle, nema radne nedeqe. U~ewe i igra, kao i u~ewe kroz igru, jednako su zastupqeni. Majka priska~e svakom detetu prema problemu koji re{ava, dok neke predmete rade sve tri zajedno. Na proveri znawa nisu pokazale ni genijalnost ni neznawe. Gotovo da ne znaju za stres i umor od u~ewa. S obzirom da im je interes razli~it za razli~ite oblasti i znawe im je shodno tome potpunije ili dovoqno. O~ito se kroz gradivo probijaju br`e i slobodnije, jer nema ’«formatirawa’ ni vremena ni koli~ine znawa za savladati. Me|u razlozima koji se navode za odluku da deca ostanu i u~e kod ku}e najzastupqeniji su detiwstvo oslobo|eno dru{tvenih stega i vreme provedeno u potpunoj

porodi~noj qubavi. U Francuskoj nisu u pitawu religiozni razlozi, ili droga u dr`avnim {kolama, koji se naj~e{}e isti~u u Severnoj Americi. Francuski razlozi nemaju ni{ta sa «za{titom dece od zlog» dru{tva. Naprosto, kada se ve} sti~u uslovi da se uzdi`u deca, za{to ih ne uzdizati u skladu sa wihovim najdubqim potrebama i najboqim imovinskim mogu}nostima ? Da se radi o konzervativnim roditeqima a sa izda{nim prihodima, bilo bi im lak{e da decu upi{u u privatne {kole. Dekle, re~ je o stvarnoj qubavi i brizi. Pitawe za koje roditeqi jo{ nemaju sasvim iskustvene odgovore sastoji se u daqem, izvanporodi~nom podru{tvqavawu te dece. Kako }e da se sna|u na vi{im stepenicama u~ewa i kada }e da se ukqu~e u s« tvaran `ivot ? S jedne strane, za{ti}enost od neizbe`nih dru{tvenih ozleda u {kol-

skoj sredini o~uvava de~ju du{u ~istom i spokojnom. S druge strane, preza{ti}enost razoru`ava dete od u~ewa kako najbezbolnije re{iti prepreke pred kojima se nalazi. Jer, nije uvek izvesno da }e ovi privilegovani ku}ni u~enici ceo profesionalni `ivot provesti u borbi protiv osoba nalik sebi, niti u dru{tvu sa sebi sli~nima. (autorje{efdeska naKanalu5)


14

nedeqa28.oktobar2012.

dnevnik


SPORT

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

15

JELENSUPERLIGA-10.KOLO KULA: Hajduk - Spartak ZV 0:1 (0:0) BOR^A: BSK - Smederevo 1:1 (1:1) U@ICE: Sloboda Point - Rad 1:0 (1:0) BEOGRAD: OFK Beograd - Radni~ki (N) 5:1 (3:0) NOVI SAD: Dowi Srem - Crvena zvezda 1:2 (1:1) DANAS JAGODINA: Jagodina - Radni~ki 1923 (13.30) NOVI SAD: Vojvodina - Javor (15) BEOGRAD: Partizan - Novi Pazar (17) 1. Crvena zvezda 10 8 1 1 25:13 25 2. Partizan 9 8 0 1 28:6 24 3. Rad 10 5 2 3 13:8 17 4. Jagodina 9 5 2 2 8:4 17 5. Sloboda Point 10 4 3 3 13:16 15 6. Spartak ZV 10 4 2 4 14:11 14 7. Vojvodina 9 3 5 1 6:6 14 8. Novi Pazar 9 3 4 2 12:8 13 9. Radni~ki (N) 10 3 2 4 13:19 12 10. Dowi Srem 10 3 2 5 9:13 11 11. Javor 9 3 1 5 13:9 10 12. BSK 10 3 1 6 10:26 10 13. OFK Beograd 10 2 3 5 11:13 9 14. Radni~ki 1923 9 1 5 3 7:12 8 15. Hajduk 10 1 3 6 6:13 6 16. Smederevo 10 0 5 5 5:16 5 U slede}em kolu (3/4.novembra) sastaju se - IVAWICA: Javor - Hajduk, BEOGRAD: Rad - Vojvodina, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Sloboda Point, NI[: Radni~ki - Partizan, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 OFK Beograd, BEOGRAD: Crvena zvezda - Jagodina, SMEDEREVO: Smederevo - Dowi Srem, SUBOTICA: Spartak ZV - BSK Bor~a.

VOJVODINADANAS(15)DO^EKUJEEKIPUJAVORA

Agresivno{}u dobodova

Ukoliko `ele da zadr`e prikqu~aksekipamaizvrhatabeleu Jelen Superligi, fudbaleri VojvodinedanasmorajudapobedeJavor. Igraju pred svojim navija~ima, po svim ocenama imaju kvalitetnijitimivremejeda,prviput jo{od1.septembra,zabele`eprvenstvenu pobedu. Trijumf nad ^ukari~kimuKupuSrbijenapravio je dobru uvertiru pred dana{wuutakmicu,ali}eputdotrijumfabitiposuttrwemiNovosa-

gol na vreme. Kod igra~a na treninzima vidim veliku `equ i spremnostdanajzadizborimopobedu.Verujem,dakle,una{upobedu. Jo{uveknijeizvesnoskojim}e timom Vojvodina u}i u dana{wi susret, jer Miroslav Stevanovi} jo{uvekose}aposledicepovrede, anijepotpunospremannirekonvalescent Marko Poletanovi}. Naravno,Vigwevi}naraspolagawuimavelikibrojigra~aimo}i

Odlu~iliprojektili DowiSrem-Crvenazvezda1:2(1:1) NOVI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca:7.000.Sudija: \oki} (U`ice), strelci: Jankovi} u 2. za Dowi Srem, a Milivojevi} u 24. i 72. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Vukobrat  (Dowi Srem), Maksimovi} (Crvena zvezda). Crveni karton: ^orda{i}u21.minutu(DowiSrem). DOWISREM:Beli}8,Josimov7,Vukobrat7,Bukorac7(od 82. minuta Birn), Laki} 7,  Pe{i} 7, Ko{uti} 7, Putin~anin 7,Jankovi}7(od67.minutaMilutinovi}), ^orda{i} -, Damwanovi} 7, To{i} 6 (od 73. minutaPetkovi}). CRVENAZVEZDA:Bajkovi} 7,Dimitrijevi}7(od82.minuta Mijailovi}), Milija{ 7, Maksimovi} 7, Miki} 7, Jovanovi} 7, Kasalica 7, Milivojevi} 8, Mladenovi}7,Ve{ovi}6(od46. minuta Milunovi} 7), Mudrinski7(od63.minutaBabaq). Najbla`e re~eno, ~udno prvo poluvreme, koje su obele`ila dvagolai,na`alost,sudija\o-

ki}. Vrlo hrabro su fudbaleri Doweg Srema zapo~eli utakmicuprotivdalekorenomiranijeg kluba. Ve} posle ~etrdesetak sekundi igre Sremci su imali sjajnupriliku.MladiKo{uti} jeglavomprebaciopre~ku.MinutkasnijeDowiSremjepoveo. Ko{uti} je proigrao iskusnog Jankovi}a, koji dobro odmerenim udarcem sa 14 metara pogodiomre`u.U13.minutuDimitrijevi}jeizslobodnogudarca ozbiqnopripretio. Inicijativa Crvene zvezde mogla je uroditi plodom u 20, minutu,nakomcentar{utaMilija{a, Jovanovi} {utira prekogolaBeli}a.Minutkasnije nasrediniterenadolazidoduelaKasalicei^orda{i}a,~ini sesasvimobi~nog,nakon~egasu obafudbalerazavr{ilanatravi. Na op{te iznena|ewe, \oki}jepokazao^orda{i}ucrvenikarton,{tojeizazvaloprotesteigra~aDowegSrema. Broj~ana prednost Crvene zvezde materijalizovana u 24. minutu. Prizemnim udarcem sa

Bajkovi}interveni{eisprednapada~aDowegSrema Foto: F. Baki}

oko 18 metara Milivojevi} je izjedna~iorezultat.poravnava rezultat. Nastavakutakmicedonosiveliku inicijativu Crvene zvezde,{ansesusere|alepredgo-

Poklonuposledwem minutu Hajduk–SpartakZlatiborvoda0:1(0:0) KULA: StadionHajduka,gledalaca 1000. Sudija: Glo|ovi} (Vrbas).Strelac:Novakovi}u90.minutu. @uti kartoni: Cvetkovi} i ]ulum(Hajduk),aPu{kari}iG. Adamovi} (Spartak Zlatibor voda). HAJDUK: Bra} 6, Cvetkovi} 6, Bulatovi}6,Lali}6,Kova~evi}6, ]ulum6,Obrovac6,Sekuli}6(od 63. Zorica 6), Adamovi} 6 (od 70. Ki{6),Popovi}6i]ovin6(od 46.Stojkovi}6). SPARTAK ZLATIBOR VODA:Aleksi}7,Kova~evi}7,Brati}7,M.Adamovi}7(od88.Milivojev), Torbica 7, Despotovi} 6 ( od90.Noskovi}),Novakovi}8(od

92.\ur|evi}),[arac6,Antoni}6, Pu{kari}6iG.Adamovi}6. Fudbaleri Hajduka su svojim pristalicamapriredilineprijatnoiznena|ewe,jersuumalomvojvo|anskom derbiju izgubili od Spartak Zlatibor vode sa minimalnih,alibolnih1:0.Bolnih,jer sugoldobiliu90.minutu,kadasu jednusvoju~istuloptuprepustili SlobodanuNovakovi}ukojijepoklon umeo da valorizuje i matira Bra}a.[tasedesilo?Ispucanaje jednaduga~kaloptapredgolHajduka, na wu su krenuli Bulatovi} i Lali},izgledadasenisudogovoriliko}ejeizbitiituwihovuneodlu~nostiskoristioNovakovi}i

lob udarcem loptu je poslaopod pre~kuzapobeduSuboti~ana. Odmahvaqare}idajeSpartak, naosnovu{ansikojejeimaozalu`iopobedu,alikadaihnisuiskoristiliugotovo90minuta,mirisalojenaremi.No,dasedoposledwegsudijskogzvi`dukamoraigratiodgovornopokazaojeba{Novakovi}itajwegovpristupjeinagra|engolom.Trebare}iitodaje Hajduknastupiooslabqen,bezkapitenainajboqegstrelcaVeselinovi}a,alitonemo`ebitiopravdawezabledoizdaweonihkojisu iz{li na teren. Ina~e, susret je bio dopadqiv, borben, ali veoma fer. \.Bojani}

PARTIZANDO^EKUJENOVIPAZAR

Vaqakja~iposleme~a saInterom MilanBojovi}

|ani}enawemumoratidasavladaju mnoge prepreke. Najve}a od wih jeste granitna odbrana Ivawi~ana koja, kako je rekao i Neboj{a Vigwevi}, trener crvenobelih, ne ostavqa puno prostora napada~ima. - Predvo|eni iskusnim Milovi}em, fudbaleri Javora igraju veoma organizovanu i jaku odbranu - objasnio je Vigwevi}. - Ba{ zbogtogaudana{wojutakmiciod kqu~ne va`nosti bi}e kretawe na{ihigra~aipunoradabezlopte.Mora}emodanapadnemogoste ve}nawihovojpoloviniionemogu}imo ih da organizuju kontre u kojimaumejudabuduitekakoopasni.Va`nojedabudemostrpqivi, a {to je najbitnije, postignemo

Foto: F.Baki}

}e,uprkossvemu,daizvedejaktim, sposobandanadigraJavor. - Va`no je da mi, napada~i, dobijemo dovoqan broj upotrebqivihloptiiube|ensamda}emobaremjednuodwihsmestitiizale|a golmana Javora - dodao je MilanBojovi},vo|anavaleNovosa|ana. - Nije va`no to ko }e biti strelac,bitnojedapobedimo. Za dana{wi duel, poznato je i to,da}eVigwevi}prednostdati iskusnom golmanu Sr|anu @akuli,kojijemre`uVojvodine~uvao i u utakmici s ^ukari~kim, po{totrenutnoNemawaSupi}nije uprvomplanuzbogsukobasnavija~ima u duelu s kulskim Hajdukom. A.Predojevi}

\or|evi}sru{io Monako Filip\or|evi}briqiraoje u derbiju 12. kola francuske Lige2uMonakuizakomplikovao borbu za plasman u elitni rang. Biv{i napada~ Crvene zvezdebiojedvostrukistrelac u pobedi Nanta sa 2:0 na gostovawuprvoplasiranomMonaku. \or|evi} je oba gola postigaouprvompoluvremenu,uraz-

makuoddesetminutaitakodoveo Nant na deobu prvog mesta sa Monakom i Angresom, a svi imajupo22boda. \or|evi}jeujednodobiobio boqi u duelu sa do sada najboqimgolgeteromLige2,IbrahimomTureomizMonaka,sadaoba napada~aimajupodesetgolovau 12utakmica.

Fudbaleri Partizana do~ekuju NoviPazar.To}ebitipraviispit za crno – bele posle nesre}nogporazaodInterauLigiEvrope.Beogra|ani`eledanastaveuspe{annizuprvenstvukakobidodatnopopravilisamopuzdawekojejeve}sadanaprili~nomnivou. Milo{ Ostoji} defanzivac Partizanaobja{wavadajete{ko pre{altatisenadoma}etakmi~ewe posle me~a protiv Intera. Ipak, on veruje da je vaqak spreman za to i da }e danas odigrati pravuutakmicu. -Izanasjete`akduelkojinas je i psihi~ki i fizi~ki isrpeo.

Nismo nagra|eni za dobru igru protivInteraitonasmaloboli. Sre}apanemamovremenazakukawejernasve}o~ekujeme~uprvenstvu.Nadamsedamo`emoodigratinanivoume~aprotivInterai zabele`iti pobedu – rekao je Ostoji} Crno – beli su imali dobru pripremu.TrenerVermezovi}radiojesaigra~imanamotivaciji. - Svi od stru~nog {taba pa do rukovodstvahrabrilisunasposle porazau~etvrtak.Reklisunamda smodobraekipaidanemamorazlogazao~ajavawe.Isticalisuda smonajboqaekipauzemqiipri-

premiliprednovuutakmicu.Hvalaimnatome,ami}emopoku{ati da ih ponovo ne razo~aramo – istakaojeOstoji}. Novi Pazar ume da bude nezgodan. -Oniimajuambicijeovegodine ve}enegopro{le.Dovelisunekoliko iskusnih igra~a i to je ono na {ta moramo da obratimo pa`wu. Imaju dobar kontranapad i moramo obratiti pa`wu na to. Ipak,akomiodigramosvojuigru te{kodanasNoviPazarmo`ezaustavitiupobedni~komnizuuprvenstvu–zakqu~iojeOstoji}. I.Lazarevi}

lom Beli}a . Odluka je pala u 72. minutu. Milivojevi} je dobro odmerenim i preciznim prizemnim{utem,saoko18metaraposlaoeloptuumre`u. @.Radivojevi} ENGLESKAPREMIJERLIGA

Tobyijese provukle

Arsenal nikako nije uspevao da prona|e re{ewe za odbranu Kvins Park Renxersa. Mu~ile sesuse„tobxije”predsvojimnavija~imasvedo84.minuta,kada je Mikel Arteta postigao prvi gol u sezoni i svom klubu obezbediovrlova`natriboda. Jedan od uzbudqivijih duela odigranjenaMadejskistadionu uRedingu,gdejegostovaoFulam. Me~ je zavr{en bez pobednika 3:3,a~akpetgolovavi|enojeu drugompoluvremenu. Majkl Ligertvud je prvi premijerliga{kigolpostigaodavne2005,adrugi2.835danakasnije,~imejepostaonajboqistrelacAntigeiBermudauPremijerligi.WegovimgolomReding jestigaodovo|stvau26.minutu. Doma}in je imao minimalnu prednostsvedo61.minuta,kada jeBrajanRuizGonzalesizjedna~io,avrlobrzoFulamjestigao idoprvogvo|stva.KrisBerdje pogodiozaprednostgostiju.Me|utim,petminutaprekrajaopet je bilo nere{eno. Strelac je bioGaratMekliri.KadajeDimitar Berbatov tri minuta kasnije doneo Fulamu novu prednost,~inilosedajepitawepobednikare{eno.Ali,danebude takopobrinuoseseHalRobson Kanu. Rezultati devetog kola: Aston Vila - Nori~ 1:1 (1:0) /Tarner 79 - Benteke 27/, Arsenal - Kvins Park Renxers 1:0 (0:0)/Arteta84/,Reding–Fulam 3:3(1:0)/Ligertvud26,Mekliri 85,Robson-Kanu-Ruiz61,Berd 77, Berbatov 88/, Stouk – Sanderlend0:0,Vigan-VestHem2:1 (1:0) / Ramis 8, Mekartur 47 Tomkins90+3/,Man~astersitiSvonsi1:0(1:0)/Tevez61/.

NEMA^KABUNDESLIGA

Paosneg,Suboti}pogodiozapobedu Pobeda nad Real Madridom u sredu dobro je do{la {ampionu naplanusamopouzdawa.Tridana kasnije, Borusija iz Dortmunda pobedilajeFrajburguprvojutakmiciusezonikojajeodigranapo snegu, sa crvenom loptom.Za tek drugo slavqe Borusije u posledwih pet kola Bundeslige, pobrinuo se na{ reprezentativac Neven Suboti} golom u 54. minutu, posle ~ega je mladi plejmejker MarioGecepotvrdioporazdoma}ih - 0:2 (0:0). U pro{lom kolu, Dortmundjekaodoma}inizgubio velikilokalniderbiod[alkea (1:2). U petoj sezoni od dolaska u klubizMajnca,Suboti}jepostigao14.pogodakza„milionere”,a drugiovesezone.Ipak,utakmice

Suboti}posti`eprvigolzaBorusiju

9. kola obele`io je Ma|ar Adam [alai, nesu|eni fudbaler Real Madrida.Onjepostigaoprvihettrikukarijeri,ujednoiprviove sezone u Nema~koj. Zahvaquju}i wemu, Majnc je nadigrao Hofenhajm-3:0(1:0). ^eli~niFeliksMagatsmewen jeovenedeqeitojedalorezultateuVolfsburgu.VukovisudobiliFortunuuDiseldorfuipobeglisadnatabele. Rezultati9.kola:[alke-Nirnberg 0:0, Fortuna - Volfsburg 1:3(0:0)/Langenekepen71-Dost 50, pen 64, Oli} 53/, Majnc - Hofenhajm3:0(1:0)/[alai21,46,64/, GrojterFirt-VerderBremen1:1 (1:1) /Edu 8 - Petersen 44/, Frajburg-BorusijaDortmund0:2(0:0) /Suboti}54,Gece83/.


16

SPORT

nedeqa28.oktobar2012.

PRVA LIGA GRUPA SEVER (M)

PRVA LIGA SRBIJA

SigurniSlanobarci Proleter - Jedinstvo Putevi 2:1 (1:0) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 400, sudija G. Marinkovi} (Soko Bawa), strelci: Obradovi} u 37. i [vowa u 80. za Proleter, a Jeremi} u 91. minutu za Jedinstvo Puteve.

JEDINSTVO PUTEVI: Ze~evi} 6, Marijanovi} 6, Joksimovi} 6 (Dasilva -), Gruji~i} 7, Blani} 7, Jovanovi} 7, Cari} 6 (Simi} 7), Jeremi} 7, Vuji} 7, Mudrini} 7 (Arsi} 7), Firi} 7. Nakon pola sata igre nije bilo ozbiqnijih prilika za gol, a

Gu`vapredgolomJedinstva

PROLETER: Jeli} 7, Tanasin 8, Asani 8, Ivani} 7 (Dragojevi} -), @igi} 7, Kova~evi} 8, Kav~i} 8, Obradovi} 8, Drini} 7 (\ori} -), Tanu{ev 7 ([vowa 7), Babi} 7.

Foto:D.Ivani}

onda je u 36. minutu nakon odli~nog prodora Asanija po levoj strani i centar{uta Obradovi} je presko~io loptu koja je do{la do Drini}a, a ovaj je vratio Ob-

radovi}u koji je sa desetak metara bio neumoqiv. Gosti su pripretili u 41. minutu kada je iskusni Vladimir Mudrini} iz slobodnog udarca poslao loptu preko pre~ke. Posebno su za igru bili raspolo`eni bekovi Novosa|ana Halil Asani i Aleksandar Tanasin. Iz jednog odli~nog prodora Tanasina @igi} je na desetak metara loptu zahvatio glavom, ~inilo se da je Ze~evi} savladan, me|utim umesto mre`e ona je pogodila pre~ku i na sre}u doma}ih odbila se do rezerviste Gorana [vowe koji je glavom poslao u mre`u. Poku{avali su gosti da postignu po~asni gol, krenuli su malo `ustrije prema Jeli}u, {to je ostavqalo dosta prostora za kontre. Iz jedne takve akcije Obradovi} je bio u prilici ali je {utirao pored stative, a zatim je i Babi} zagrejao dlanove dobrog golmana Jedinstva. Potpuno neo~ekivano gosti su uspeli da postignu po~asni pogodak. Igrala se nadoknada vremena, Slavi{a Jeremi} je prihvatio loptu na ivici kaznenog prostora i preciznim udarcem je poslao u gorwi levi ugao golmana Jeli}a. M. Popovi}

Proleter-JedinstvoP. 2:1 Radni~ki(NP)-Napredak 0:0 Banat-Timok 0:0 In|ija-Mladost(L) 2:2 Kolubara-NoviSad 4:0 Teleoptik-Metalac 2:1 Borac-Be`anija 2:1 Vo`dovac-Mladenovac 1:0 Danas Sloga-^ukari~ki (13.30) 1.Napredak 12 9 2 1 29:10 29 2.Vo`dovac 12 6 5 1 18:4 23 3.^ukari~ki 11 6 4 1 12:6 22 4.Borac 12 5 5 2 17:8 20 5.Jedinstvo 12 4 7 1 13:11 19 6.Proleter 12 4 6 2 12:10 18 7.In|ija 12 4 5 3 10:9 17 8.Teleoptik 12 3 6 3 9:13 15 9.Mladenov. 12 3 4 5 9:12 13 10.Rad.(NP) 12 3 4 5 9:13 13 11.Mladost(L)12 3 4 5 12:18 13 12.Banat 12 3 4 5 7:15 13 13.Timok 12 3 4 5 9:19 13 14.Be`anija 12 3 3 6 15:14 12 15.Metalac 12 2 5 5 11:12 11 16.NoviSad 12 3 2 7 11:17 11 17.Sloga 11 2 5 4 8:15 11 18.Kolubara 12 1 5 6 6:11 8 Uslede}emkolu(3/4.novembra)sastaju se: Novi Sad - Borac, Mladost (L)-Teleoptik,Mladenovac-In|ija, Be`anija-Vo`dovac,Timok-Kolubara,JedinstvoPutevi-Banat,Napredak-Proleter,^ukari~ki-Radni~ki (NP),Metalac-Sloga.

Kanarinci nokautirani

Kru{evqani proma{ilipenal

Kolubara - Novi Sad 4:0 (1:0)

Radni~ki (NP) - Napredak 0:0

LAZAREVAC: Stadion Kolubare, gledalaca 250, sudija: Nikoli}(Kragujevac), strelci: Rundi} u 17. (iz jedanaesterca), Filipovi} u 61. Obradovi} u 86. i Milunovi} u 87. minutu. KOLUBARA: Luki} 7, Jankovi} 7, Radoji~i} 7, Li{~evi} 7, Ili} 7, Rundi} 7, Stevanovi} 7(Jovanovi} 7), Mladenovi} 7(Obradovi} 7), Medi} 7, Filipovi} 7(Lukovi}), Milunovi} 7. NOVI SAD: Risti} 6, Skopqak 6, ^obanov 6, Babi} 6, Bo`i~i} 6, Stan~eti} 6 (Vidovi}), Balabanovi} 6 (Ili} 6), Mi{an 6, Maksimovi} 6, Bogunovi} 7, Nedeqkovi} 6 (Jovanovi} 6). Lazarev~ani su nokautirali kanarince i prepustili im fewer. Ve} od prvog minuta zeleno-crni su krenuli u napad i u 11. minutu Milunovi} je propustio da zatrese mre`u Risti-

}a.U 17. minutu posle centar{uta Radoji~i}a Mi{an je igrao rukom u svom {esnaestercu. Rundi} je bio siguran s bele ta~ke i doveo doma}ine u prednost. Gosti su mogli izjedna~iti kada jeStan~eti} uputio prolektil sa preko 20 metara ali je lopta oti{la tik kraj gola Luki}a. U 55. minutu Stan~eti} je ponovo mogao pogoditi mre`u doma}ina, {utirao je u prazan gol glavom sa 18 metara ali je Rundi} spre~io da lopta u|e u mre`u.U 58 minutu ponovo je u prilici bio Mladenovi}, ali je Risti} ponovo iza{ao kao pobednik.U 61. minutu Mladenovi} je odli~no uposlio Filipovi}a koji sa par metara glavom postigao pogodak .U 86 minutu Obradovi} je iz solo akcije uve}ava prednost Lazarev~ana, a ta~ku na sigurnu pobedu stavio je Milunovi}. Z. Lazarevi}

In|ijci spasavalibod In|ija - Mladost 2:2 (1:2) IN\IJA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 500, su di ja I. Sto jil ko vi} (Beograd), strelci: Dimitrov u 31. Tomanovi} u 83. za In|iju, a Filipovi} u 16. i Avramovi} u 19. minutu za Mladost. @u ti kar to ni: Di mi trov, Dubaji}, Pavkovi} (In|ija), Filipovi}, Spasojevi}, Avramovi}, Gavri}, Milosavqevi}, Prtewak i Batolingar (Mladost). Crveni karton: Prtewak, trener Milovanovi} (Mladost). IN\IJA: Dizdarevi} 6, @ivkovi} 6, Stankovi} 7, Savi} 7 (Livaja -), Tom~i} 6, Tomanovi} 7, Zeli} 7, Petrovi} 6 (Pavkovi} 6), Kordolup 6 (Ivkovi} 7), Dimitrov 7, Dubaji} 7. MLADOST:Jankovi} 7, Lazovi} 7, Stojanovi} 6, Filipovi} 7, Spasojevi} 6, Avramovi} 7, Gavri} 6, Milosavqevi} 6 (Useni 6), Pe{i} 7 (Stoji} -), Prtewak 7 (Tomi} ), Batolingar 6. In|ija je u utakmici sa brojnim `utim i dva crvena karto na, broj nim pre ki di ma prakti~nu u igri bez igre na kraju spasla samo pola plena. Zeleno-beli su istina, agresivno po~eli utakmicu, pro-

kockali su nekoliko povoqnih prilika, a onda je u 16. minutu iz prakti~no prvog napada gostuju}i tim postigao gol. Iz ve den je uda rac sa de sne strane, Filipovi} je sa~ekao loptu kod suprotne stative i smestio je u mre`u. [ok za navija~e doma}eg tima usledeo je sa mo tri mi nu ta ka sni je. Avramovi} je iznenada sa nekih 25 metara uputio o{tar udarac prema golu, Dizdarevi} je imao loptu u rukama ali mu se ona iskrala i zavr{ila u mre`i. Doma}i tim je posle toka opet preuzeo inicijativu, poku{avao da smawi rezultat a eventualno i izjedna~i do kraja poluvremena. Uspeo je u tome samo delimi~no, jer je u 31. minutu posle kornera sa desne strane kod suprotne stative nekoliko igra~a i{lo na loptu, Dubaji} je vratio u sredinu do Dimitrova koji je sa peterca glavom smestio u mre`u. Nastavak utakmice opet je pripao doma}inima, gosti su se gr~evito branili. Me|utim, Tomanovi} je u 83. minutu po sle do da va wa re zer vi ste Ivkovi}a udarcem s nekih 16 metara uspeo da poravna rezultat. D. Vi}enti}

dnevnik

NOV A PAZ OV A: Grad ski stadion, gledalaca preko 1.000, su di ja Di mi tri je vi} (Lo zni ca). @uti kartoni: Bonxi}, Bo{ko vi}, A{}e ri}, Pu ni {i} (Radni~ki), Boji}, Truji}, Jani~i} (Napredak). RADNI^KI: Uro{evi} 7, Pejovi} 8, Bonxi} 7, Radin 7, Puni{i} 7, Ko{uti} 6 (Jovi} ), Isailovi} 7, Pavlovi} 6, Bo{kovi} 6, Gaji} 7, Bulatovi} 6 (A{}eri} 7). NAP RED AK: Kr zna ri} 6, Dujmi} 6, Jani~i} 7, B. Milo{evi} 7, Udovi~i} 7, Paunovi} 6, N. Milo{evi} 6, @ivkovi} 6 (Truji} 6), Boji} 6, Mirosavqevi} 7, Gavri} 6. U izjedna~enoj igri rezultat je na kraju realan. Najpre je napada~ Napredak Mirosavqevi}

u 4. minutu tukao glavom iznad pre~ ke, a on da je Rad ni~ ki imao dve izgledne prilike. Na samom kraju prvog poluvremena sudija Dimitrijevi} se obrukao, jer je dosudio penal za Napredak posle jednog bezazlenog starta Bo{kovi}a. Me|utim, Mirosavqevi} je {utirao sa jedanaest metara pored gola. U drugom poluvremenu Gaji} je imao priliku ali je wegov udarac zavr{io preko pre~ke. U 44. minutu Jani~i} je tukao, ali pored gola. Do kraja je Radni~ki bio nekoliko puta u ozbiqnijem napad, u a gosti su u po sled wem mi nu tu ima li slobodan udarac sa preko 20 metara ali nisu postigli pogodak. J. Vukovi}

Vetarsa~uvaomre`e Banat - Timok 0:0 ZREW AN IN: Sta dion u Kara|or|evom parku, gledalaca 200, su di ja N. Pe tro vi} (Beograd). @uti kartoni: D. Stan ko vi}, Sta men ko, M. Stankovi} (Timok). BANAT: Baji} 7, Jovi} 7, Ce ni} 7, Ra do sa vqe vi} 6 (Sto{kovi} -), U`egovi} 6, De li ba {i} 8, Stoj ko vi} 7, Stankovi} 7, Jankovi} 6 (Mileti} 7), Jawanin 6, Mihajlovi} 7. TIM OK: Jo va no vi} 8, D. Stankovi} 6 (\okovi} -), Jovandi} 7, Lalevi} 7, Stamenkovi} 7, Savi} 6, Cvetkovi} 6, M. Stankovi} 6 (Bjedov -), Jokovi} 7, Kali~anin 7, Stojkovi} 6 (Stepanovi} 6). U izuzetno lo{em terenu i ve tro vi tom vre me nu Zre wa ninci i Zaje~arci i pored dosta prilika nisu uspeli da ni jed nu lop tu uba ce u mre `u protivnika. U prvom poluvremenu najboqu priliku imao je doma}i tim u 20. minutu kada je Deliba{i} iz prve proigrao Mihajlovi}a koji je iza-

{ao sam ispred golmana Jovanovi}a, {utirao, a lopta pogodila stativu. Bele`imo jo{ udarce O`egovi}a u 37. minutu i 41. minutu Radosavqevi}a kada je golman Jovanovi} fanta sti~ no re a go vao i spa sao svoj gol. U nastavku inicijativa doma}ih igra~a ipak nije urodila plodom jer su ostale samo zapisane prilike Radosavqevi}a u 56. minutu kada je {utirao preko gola i istog igra~a u 66. minutu kada je iz slobodnog udarca ga|ao gorwi levi ugao Timoka, a Jovanovi} loptu izbacio u korner. Najboqu {ansu da ipak stignu do gola Zrewaninci su propustili u 67. minutu posle kornera Mihajlovi}a glavom je loptu zaka~io O`egovi} a ona pogodila stativu i oti{la u gol aut. Poku{aj O`egovi}a u 83. minutu kada je {utirao o{tro po zemqi a najboqi igra~ susreta gostuju}i golman Jovanovi} sigurnom intervencijom spasao svoju ekipu. N. Jowev

Vojvo|anskaligaIstok Radni~ki-Radni~ki(B)4:0,Bile}anin-Kikinda0:1,Sloboda - Kozara 0:1, Jedinstvo - Vr{ac 0:0, Jedinstvo - Borac (S) 0:2, Ba~ka1901-Kolonija5:3.

Vojvo|anskaligaZapad Crvenka-Polet(S)0:1,Stani{i}-Ba~ka(BP)0:0,Borac-Prvimaj3:0.

Stoilkovi} ukrotiolavove Lavovi Ba~ka Palanka – Proleter Agro`iv 20:30 (9:14) BA^KAPALANKA: Sportska hala „Tikvara”, gledalaca 500, sudije Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad), sedmerci Lavovi-BP 2 (2), Proleter-Agro`iv 3 (2), iskqu~ewa Lavovi 8, Proleter Agro`iv 6 minuta. LAVOVI: Porobi} 1, Kozomora 4, Pejak 2, Bokan, B. Ra|enovi} 4(2), D. Kolesar, D. Ra|enovi} 1, Kova~evi}, Maksimovi} 1, Perleta 1, Stanoj~i} (5 odbrana), O. Karanovi}, Jovi} 3, Novakovi} (6 odbrana), Pu|a, A. Kne`evi} 3. PROLETERAGRO@IV: Stoilkovi} (18 odbrana), Ostojin, Trnini} 1, Kne`evi} 2,Bjelica 3, Kova~evi} 2, Stani} 2 (1), Lojan~i} 5, Ili}, Doko, Ga}inovi} (dve odbrane), Dimitri} 7, Kostelac 3, Davidovi} 2, Gojkovi} 1, M. Kne`evi} 2 (1). Derbi kola protekao je u nadmo}noj igri gostiju. Zrewaninci

su imali stalno vo|stvo, a Ba~kopalan~ani su samo jednom uspeli da do|u do izjedna~ewa. U sedmom minutu rezultat je glasio 3:3. Tog trenutka na scenu je stupio sigurni ~uvar mre`e Proletera Stoilkovi} koji je naj~e{}e bio nere{iva enigma za strelce doma}e ekipe, pa su gosti uve}avali svoju rezultatsku prednost koja je na kraju prvog dela utakmice iznosila pet golova. U ovom periodu igre istakao se Stanko Dimitri} koji je ~etiri puta pogodio mre`u Lavova. U drugom poluvremenu kada je bilo jasno da }e bodovi oti}i u Zrewanin, trener Ba~kopalan~ana uveo je u igru mla|e igra~e koji su pru`ili dobar otpor nesumwivo kvalitetnijem i spremnijem rivalu. Posebno se odbranama istakao mladi golman Lavova Nikola Novakovi}. M. \. Kremenovi}

VOJVODINA DO^EKUJE PAN^EVO

Najte`iispitNovosa|anki Jedan od glavnih kandidata za prva dva mesta u prvoliga{kom severu, koja vode u mini-ligu za popunu superice, rukometa{ice Vojvodina ve~eras (18 ~asova, Spens) o~ekuje jedan od najte`ih ispita na doma}em terenu, protiv ekipe Pan~eva. - O~ekuje nas izuzetno kvalitetan sastav Pan~eva, koji na svakoj poziciji ima dve izuzetne igra~ice. Ni u jedan me~ ne ulazimo opu{teno, a kamo li protiv najkvalitetnijeg rivala koji }e ove jeseni gostovati u Novom Sadu. Bi}e to, uverena sam, neizvesna utakmica, puna nadigravawa, borbenosti, a mi }emo dati sve od sebe da pobedimo. Dok smo se nadmetali u Drugoj ligi gubili smo na wihovom terenu, ali smo na na{em slavili, nadam se da }e tako biti i ovoga puta. Nadam se da do kraja polusezone za nas ne}e vi{e biti poraza rekla je levoruko krilo Novosa|anki Jelena Pudar. J. G.

DANAS NA SPORTKIM TERENIMA Fudbal Srpska liga Vojvodina SOMBOR: Radni~ki - Cement, PAN^EVO: Dinamo - Mladost, SENTA: Senta - Tekstilac, SREMSKAMITROVICA:Radni~ki - Jedinstvo (SP), PADINA: Dolina-^SKPivara,STARIBANOVCI: Dunav - Srem, BA^KA TOPOLA:Ba~kaTopola-Radni~ki([),TEMERIN:Sloga-Pali}. Utakmicepo~iwuu14~asova. Vojvo|anska liga Istok LAZAREVO: Zadrugar - Budu}nost(SC). Utakmicapo~iweu14~asova. Vojvo|anska liga Zapad BE[KA:Hajduk-Crvenazvezda, TURIJA:Mladost-Jugovi},BA^KIPETROVAC:Mladost-Sloga (E), MLADENOVO: Budu}nost Indeks,NOVIBANOVCI:Omladinac-Srbobran. Utakmicepo~iwuu14~asova. Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Jedinstvo (10~asova),BA^KODOBROPOQE: Sutjeska - Omladinac, TEMERIN: TSK - Tvr|ava, [AJKA[: Borac - Obili}, BA^KA PALANKA:Starigrad-Vojvodina,GAJDOBRA:Hercegovac-Ba~ka 1923, PETROVARADIN: Petrovaradin-Metalac. Utakmicepo~iwuu14~asova. Gradska liga Novog Sada FUTOG: Futog - Susek, LEDINCI:Vinogradar-Sirig,BEGE^: Ba~ka - @elezni~ar, BUDISAVA: Dinamo - Sremac, KISA^: Tatra-Borac,SREMSKAKAMENICA:Fru{kogorac-Slavija. Utakmicepo~iwuu14sati.

Rukomet Superliga za dame -ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Radni~ki (18). Prva mu{ka liga, sever -NOVA PAZOVA: Nova pazova - @SK (18). Prva `enska liga, sever NOVI SAD: Vojvodina - Pan~evo (18). Druga mu{ka liga, sever [ID: Radni~ki - Dalmatinac (17). Druga `enska liga, sever @ABAQ: @eqa - Ravangrad (17), CRVENKA:Laki-Jadran(18),VRBAS:Vrbas-Obili}(16.30).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - SUBOTICA: NIS Spartak-Varadin(19).

Viner {tedi{e mu{ka superliga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Mladi radnik (18.30), @elezni~ar-Radni~ki(K)(17). Prva `enska liga - NOVI SAD: Vojvodina - Takovo (19), ZREWANIN:MDZrewanin-Futog(18). Prva mu{ka liga - PROKUPQE:Topli~anin-Dunavvolej (17). Druga `enska liga - sever - STARIBANOVCI:Dunav-Ruma (17), IN\IJA: Mladost Omladinac(16). Druga mu{ka liga - sever IN\IJA:In|ija-Novisad(19). Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NOVISAD:Varadin 2 - VST (15), FOK - @abaq(19),NSvolejtim2-Vojvodina2(20). Prva vojvo|anska `enska liga - sever - BE^EJ: Be~ej Hajduk (18), TURIJA: Turija Merkur(19). Prva vojvo|anska `enska liga - Srem - SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo - Sloga (15). Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - NOVISAD:Dunavvolej2-Stra`ilovo(11). Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - RUMA: Sloven 2 Gorwigrad(14),SREMSKAMITROVICA:Sremiton2-Hercegovina(12.30).

Ko{arka Prva mu{ka liga Srbije BEOGRAD:MegaVizura-Smederevo(12.30). Druga mu{ka liga Srbije ^A^AK: Mladost - Napredak (A) (17.30),OBRENOVAC:Radni~kiMorava(18). Prva mu{ka liga - sever VRBAS:Vrbas-Srem(19),BA^KA TOPOLA:Topola-Mladost(18). Druga mu{ka liga - sever ^OKA: ^oka - Velika Kikinda (19.30),FUTOG:MladostVeternik-FutogTehnomer(18.30). Druga mu{ka liga - sever/jug - ZREWANIN: Petrovgrad - Radni~ki (14.30), LA]ARAK:LSK-Kriskros(16). HEBA JLS -BEOGRAD:PartizanMTS-MegaVizura(15),@itkobasket-Nibac(16),VR[AC: Vr{ac - Vojvodina Srbijagas (15). ABC Elektor JLS -KRAGUJEVAC: [umadija - Borac Mocart sport(14.30).


SPORT

dnevnik

17

nedeqa28.oktobar2012.

SUPERLIGAZAMU[KARCE

Ka}aniseprobudili Jugovi}Unimet-Radni~ki35:25(17:12)

SVETSKOPRVENSTVOUPOQSKOJ

Zavarkuzlato ukombinaciji Srpski kugla{i i kugla{ice osvojili su posledweg dana pet medaqa (zlato, tri srebra i bronzu) na pojedna~nom {ampionatu sveta u Lesnom u Poqskoj. Vilmo{ Zavarko je sa 953 ~uwa oborio i svetski rekord u kombinaciji i osvojio zlato (najkompletniji igra~ {ampionata, sabira se najboqi rezultat iz pojedna~nog – klasik i pojedina~nog - sprinta). i okitio se i bronzom medaqom u pojedna~noj - klasik konkurenciji. Dve srebrne medaqe pripale su Robertu Erwe{iju (pojedina~no klasik i pojedna~no kombanacija), a srebrom se okitila i Livia Santo u pojedna~nom delu - klasik. Robert Erwe{i je u sprintu osvojio srebro, a Vilmo{ Zavarko i Daniel Tep{a bronze. Sa TURNIRUBAZELU

FedereriDel Potrozatrofej Roxer Federer i Huan Martin Del Potro bori}e se za titulu u finalu turnira serije 500 u Bazelu danas od 14 ~asova. Prvi teniser sveta savladao je u polufinalu Pol-Anrija Matjea u dva seta 7:5, 6:4, dok je Argentinac bio boqi od Ri{ara Gaskea sa 6:2, 6:2. Bi}e to wihov 16. me|usobni okr{aj, Roxer ima 13 pobeda, a dobio je i svih {est ovogodi{wih duela. Branilac titule Federer ne briqira ove godine na doma}em turniru, ali i pored toga bele`i pobede. Po brejk u fini{u oba seta bili su sasvim dovoqni da obezbedi mesto u borbi za titulu.

Zimowi}i Nestorufinalu Posle gotovo dve godine pauze srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor ponovo su zaigrali zajedno na turniru u Bazelu i podsetili na dane kada su harali teniskim terenima. Oni su u polufinalu turnira u Bazelu savladali Bra~alija i ^ermaka s 6:3, 6:4 i danas }e u finalu igrati sa Hejkom i Inglotom koji su u drugom polufinalu savladali Matkovskog i Firstenberga s 7:6, 7:5. ZAVR[NIVTATURNIRVTA

SerenaiMarija zaprvomesto

Marija [arapova i Serena Vilijams bori}e se za titulu na zavr{nom VTA {ampionatu za teniserke u Istanbulu. Ruskiwa je bila ubedqiva protiv najboqe teniserke sveta Viktorije Azarenke sa 6:4, 6:2. U prvom me~u dana Serena Vilijams savladala je Agwe{ku Radvansku s 6:2, 6:1. Amerikanka, koja je od juna u odli~noj formi, deklasirala je Poqakiwu za samo jedan sat i jedan minut. Finale VTA {ampionata u Istanbulu na programu je danas od 16 ~asova.

ukupno osam trofeja, jedno zlato, ~etiri srebra i tri bronze Srbija je najuspe{nija nacija na [ampionatu sveta, ispred Hrvatske i Ma|arske. Po broju medaqa Hrvatska je prva sa ~etiri trofeja (3 – 0 – 1) ispred Srbije sa 8 (1- 4 - 3) i Ma|arske sa tri (1 – 1 – 1). U finalu Livia Santo je sa 605:611 (2:2) izgubila od Swe`ane Kramar (Hrvatska). Bronzane medaqe pripale su Evi Sajko i Korini Kastner (Nema~ka). U mu{kom finalu Robert Erwe{i je pora`en od Petruit Mihaq~oua (Rumunija) sa 625:605 (3:1). Bronze su osvojili Vilmo{ Zavarko (Srbija) koga je u polufinalu savladao Robert Erwe{i sa 650:648 (2:2) i Rumun Nikolae Lupu. Kugla{ka reprezentacija Srbije u Poqskoj

FINALESVETSKOGKUPAUBANKOKU

Andrija~etvrti, Zoranapeta Andrija Zlati}, bronzani vazdu{nim pi{toqem na Olimpijskim igrama u Londonu ove godine, zauzeo je ~etvrto mesto u finalu Svetskog kupa u Bangkoku u Tajlandu sa 682,7 (580) krugova. Imao je drugu najboqu finalnu seriju od 102,7 krugova (boqi je bio samo pobednik Rus Ekimov 102,8) i sa {estog mesta popeo se na ~etvrto. Slavio je Loenid Ekimov (Rusija) sa 684,8 (582) kruga. Peto mesto vazdu{nim pi{toqem posledweg dana osvojila je Zorana Arunovi}, a {esto mesto vazdu{nom pu{kom Andrea Arsovi}. Andrea Arsovi} je u finale u{la tek posle dodatnih pet dijabola u raspucavawu sa jo{

dve takmi~arwke – Kineskiwom Li Du, olimpijskom {ampionkom iz Pekinga, i Poqakiwom Silvijom Bogackom vice{ampionkom iz Londona. Zorana Arunovi} je slabo krenula u finalu sa dve osmice u prva dva hica (8,7 i 8,6) i time izgubila prikqu~aka. Jasna [ekari} je sa reprezentativkom [panije Franke raspucavala za ulazak u finale. Obe su imale po 376 krugova. Franke je bila u dodatnih pet dijabola preciznija 51,7, [akeri}eva 50,7 sedmostruka olimpijka Srbije ostala je deveta, prva ispod crte. Pobedila je olimpijska vice{ampionka iz Londona Olena Kostevi~ (Ukrajina) ispred ^en ^en Tien (Tajvan) i „bronzane“ iz Londona Selin Gobervil (Francuska).

DANASSEVOZIVELIKANAGRADAINDIJE

Fetelnastavqa dominaciju

Aktuelni {ampion Formule jedan Sebastijan Fetel startova}e sa pol pozicije na 17. trci ovogodi{weg {ampionata, Velikoj nagradi Indije. Voza~ Red Bula je do najboqe startne pozicije do{ao krugom na stazi „Bud“ u vremenu od 1:25.283 minuta. Uz Fetela u prvom startnom redu, danas od 10.30 na}i }e se wegov timski kolega Mark Veber, dok }e tre}i biti Luis Hamilton u Meklarenu. Mladi Nemac je u kvalifikacijama nastavio dominaciju u Indiju koju je zapo~eo na prvom treningu vo`enom u petak. Fetel je od tada bio najbr`i na svim treninzima, a na kraju je do{ao do 35. pol pozicije u karijeri, sa samo 46 hiqaditinki prednosti u odnosu na Vebera. Upravo Australijanac je jedini imao pravu priliku da pobedi

Fetela, ali je napravio gre{ku u tre}oj krivini, {to ga je ko{talo mo`da ba{ i toliko vremena koliko mu je falilo. Najbli`i voza~ima Red Bula bio je dvojac Meklarena, Hamilton je na tre}oj poziciji bio dve i po desetinke iza Fetela, dok je Xenson Baton bio odmah iza, jo{ desetinku daqe. Fetelov glavni konkurent u borbi za titulu Fernando Alonso morao je da se zadovoqi tek petim mestom na startu, po{to nikako nije uspevao da se ume{a u borbu za pol pozicijum,sa pola sekunde iza mladog Nemca. Dru{tvo u tre}em startnom redu Alonsu }e praviti timski kolega Felipe Masa, a iza }e slediti Kimi Raikonen u Lotusu i voza~ Zaubera Serhio Peres. Prvu desetoricu kompletira}e Pastor Maldonado i Niko Rozberg, u bolidima Vilijamsa, odnosno Mercedesa.

KA]: Dvorana Hram, gledalaca: 800, sudije: Raji} i Dragomirovi} (Beograd), sedmerci: Jugovi} 1 (1), Radni~ki 6 (4), iskqu~ewa: Jugovi} 10, Radni~ki 6 minuta. JUGOVI]UNIMET: Dobrijevi} (1 odbrana), Vrgovi} 1, Vasi} 3, Kankara{ 4, Radakovi} 1, Vugdragovi}, Travar 3, Krsman~i} 3, Suxum 7 (1), Vu~i}evi} 2, Crnoglavac 1, Stejin 5, Ili}, Perovi} (16 odbrana, sedmerac), Joki}, Vukovqak 5. RADNI^KI: Kosti} 6 (1), Pralica 7 (3), Radenovi}, Jani}ijevi}, Fili} 1, Mandi}, Leki}, Stevanovi} 1, Petrovi} (4 odbrane), Milin~i} 2, Simi}, Milo{evi} 2, Nikoli} 1, Tomi}, Bosi} 4, Raji~evi} 1. Napokon su se rukometa{i Jugovi}a „otka~ili” i ostvarili prvu ovosezonsku pobedu. Novi trener Branko Maqkovi} uspeo je Ka}anima da vrati toliko potrebno samopuzdawe i hemiju, koje im je do sada nedostajalo. Koliko je pobeda protiv odli~nog sastava iz Kragujevca zna~ajna Ka}ani }e

tek shvatiti kako prvenstvo bude odmicalo. Upustili su se nebesko plavi hrabro u ko{tac sa Kragujev~anima. Ni jednog sekunda nisu prikazali prevelik respekt prema rivalu, naprotiv, kidisali su ka wihovom golu. Mnogo anga`ovanije, motivisanije, mobilisanije krenuli su svi igra~i do jednog prosto je bilo za neverovati {ta je trener Maqkovi} uspeo da im uradi za svega ~etiri dana. Iza le|a su imali sigurnog Bojana Perovi}a koji im je ulivao dodatno samopouzdawe, pa su Ka}ani sigurno kora~ali i razvijali napad, koji je bivao sve raznovrsniji i opasniji. U redovima Ka}ana gotovo da nije postojao igra~ koji je odigrao ispod proseka ekipe. Verna ka}ka publika znala je da ih nagradi za svaki dobar potez, a nema sumwe da su na otvorenoj sceni dvorane Hram najvi{e aplauza izmamili, pored Perovi}a, Suxuma, Stejina, Vukovqak, Kanka{ar i Vasi}. Naravno, i oni najmla|i kojima je trener Maqkovi} ukazao {ansu, a oni su se sjajno uklopili u celu ovu pri~u. J.Gali}

Jug.Unimet-Radni~ki VrbasK.-Vojvodina Napredak-Partizan PKB-@elezni~ar Metaloplas.-Kolubara Rudar-CrvenkaJafa Cr.zvezda-Zaje~ar 1.Partizan 7 2.Vojvodina 7 3.Metaloplas.7 4.PKB 7 5.Zaje~ar 7 6.Radni~ki 7 7.Kolubara 7 8.Crvenka 7 9.Napredak 7 10.Vrbas 7 11.C.zvezda 7 12.Rudar 7 13.Jugovi} 7 14.@elezni~ar 7

6 6 5 3 4 4 3 2 3 3 3 2 1 0

1 0 0 2 0 0 1 2 0 0 1 0 1 0

0 1 2 2 3 3 3 3 4 4 4 5 5 7

35:25 23:22 25:27 29:21 31:25 35:27 33:31

218:183 13 184:157 12 188:171 10 199:194 8 204:202 8 185:190 8 216:200 7 179:187 6 182:195 6 165:186 6 183:191 5 188:188 4 186:196 3 173:210 0

U slede}em kolu (10/11. novembra) sastaju se: Partizan Vojvodina,Zaje~ar-VrbasKarneks, Crvenka Jafa - Crvena zvezda, Kolubara - Rudar, Radni~ki - Metaloplastika, @elezni~ar 1949 - Jugovi} Unimet, Napredak-PKB.

Perovi}zaslavqe VrbasKarneks-Vojvodina23:22(9:8) VRBAS: CFK „ Drago Jovovi}”, gledalaca: 1100, sudije: Savi} i Radulovi} (Beograd). Sedmerci: Vrbas Karneks, Vojvodina 6 (4). Iskqu~ewa: Vrbas Karneks 8, Vojvodina 10 minuta.. VRBASKARNEKS: Vlaisavqevi} (2 odbrane), Lu~i}, Komneni}, Orbovi} 3, J. Vojvodi} 2, V. Vojvodi} 4, Deliba{i}, Mili} 2, N. Perovi} 2, Govedarica, San~anin, V. Perovi} 4, Radulovi} (3 odbrane), Elezovi} 6. VOJVODINA: B. Radi{i}, Popov 3, Bari{i} 2, Veselinov, Stjepanovi}, Abaxi} (6 odbrana), Stojanovi} 7 (4), L. Arseni} (1 odbrana), ^upkovi} 1, N. Arseni}, Jo{i} 6, Marijanac 1, Milo{evi}, Mitrovi} 1, Stankovi} 1, ]urkovi}.

Vrba{ani su iznenadili i sebe, a sigurno najvi{e favorita iz Novog Sada. Bespo{tednom borbom uspeli su da slave. Doma}i su posle slabog starta skoro celo poluvreme imali prednost, a sa minimalcem su oti{li i na odmor (9:8). U nastavku su na samom startu sa dva igra~a mawe postigli dva gola i do{li do vo|stva 11:8. Bili su u prednosti sve do 48. minuta, kada su Novosa|ani do{li do svoje igre. U neizvesnoj zavr{nici doma}i su vodili, a gosti u nekoliko navrata stizali rezultat. Odlu~uju}i gol postigao je sekund pre kraja Vuk Perovi} smestiv{i loptu u mre`u za neopisivo slavqe povratnika u elitu. J.Len|er

PRVAALIGA

SUPER@ENSKALIGA

Ubedqivi Kragujev~ani

Sigurne Novosa|anke

Dunav-Radni~ki2:18(0:7,0:2,2:5,0:4)

KIKINDA: Sala Partizan, gledalaca 10, sudija Bela Ladleve (Kikinda). Rezultati: Adamovi} - Bosan~i} 2:3 (3, -2, 7, -2, -2), Popov - E. Tot 0:3 (-3, -8, -5), Vujin - K. Tot 0:3 (-7, -2, -2), Adamovi} - E. Tot 1:3 (2, 2, -5, -3). Me~ u Kikinde protiv doma}eg Filipa bio je lep izlet za Novosa|anke. M.S.

NOVI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 200, sudije: Jovan~evi} (Vrwa~ka Bawa) i An|eli} (Beograd). Igra~ vi{e: Dunav 2 (0), Radni~ki 9 (6). DUNAV: Dobo`anov, [iman 2, Vulovi}, Joksimovi}, Tohoq, Qubi~i}, Prekoga~i}, \ur|evi}, Voj~i}, Mari}, Kati}, Petrovski, [}epanovi}. RADNI^KI: Lazi}, Buri} 1, Popovi} 2, Markovi}, Gak 1, Ba{i} 1, ]iri} 1, ^upi} 2, Zlokovi} 2, F. Filipovi} 3, Udovi~i} 2, \. Filipovi} 1, ]irkovi} 2. Kao {to se i o~ekivalo ekipa Radni~kog iz Kragujevca ubedqivo je savladala Dunav u Novom Sadu. Ubedqivi su bili izabranici Dejana Udovi~i}a i ve} posle prve ~etvrtine vodili 7:0. U drugih osam minuta prednost su uve}ali jo{ za dva gola, pa su na veliki odmor oti{li sa 9:0. Mladi sastav Dunava poku{avao je da bar sa distance savlada golmana Kragujev~ana Igora Lazi}a, ali to je tek u

Filip-Panonija0:4

Dunav-Radni~ki2:18,Singidunum-@AK9:7,Partizan-Bawica12:5,Beograd-Crvenazvezda3:16,slobodnajeVojvodina. 1.Radni~ki 2.C.zvezda 3.Partizan 4.Bawica 5.Dunav 6.@AK 7.Vojvodina 8.Singidunum 9.Beograd

5 4 4 5 4 4 4 5 5

5 4 3 2 2 1 1 1 0

0 0 0 1 0 1 0 0 0

0 0 1 2 2 2 3 4 5

87:23 15 54:15 12 52:16 9 38:35 7 21:40 6 25:36 4 33:37 3 22:61 3 15:83 0

tre}oj deonici uspelo Borisu [imanu koji je i postigao jedina dva pogotka za doma}e Prvo je smawio na 11:1, a onda i na12:2. Do kraja susreta gosti su samo pove}avali razliku. - Dali smo sve od sebe protiv veoma jakog tima Radni~kog. O~ekivali smo visok rezultat, ali ~estitam mojim saigra~ima na borbenosti i nadam se da }eo ostvariti boqe rezultate u nastavku prvenstva - rekao je prvotmac Dunava Rade Joksimovi}. G.Malenovi}

ADRIATIK@ENSKALIGA

Hrabarotpor Vojvodine ^elik-Vojvodina68:62(11:15,19:14,25:17,13:16) ZENICA: Gradska Arena, gledalaca: 300, sudije: Galiot, Tomi}, Hoqevac (Hrvatska). ^ELIK: Gagi} 11, Vidovi}, Baji} 2, Bogoje 2, Mehmedi} 18, Graham 12, Bejti} 8, Kova~evi} 14, ]orovi}, Pa{i}, Rus. VOJVODINA: Popovi} 4, ^orto, Bo{kovi}, Stupar, Piper, ]iri}, [esni} 12, Bu~evac 31, Ivan~evi} 15. Ko{arka{ice Vojvodine prikazale su dobru partiju uprkos poraz. Izabranice trenera Selimovi}a boqe su otvorile susret i nako prve ~etvrtine povele 15:11. U nastavku, doma}e ko{arka{ice

predvo|ene Mehmedi} i Kova}evi}, uspele su da preokrenu rezultat. Novosa|anke su u nastavku dominirale u skoku, ali je slab procenat {uta za dva i pogotovo tri poena, uticao da crveno - bele ponovo ne pre|u u vo|stvo. Ko{arka{ice ^elika pitawe pobednika su re{ile u tre}oj deonici, a crveno - bele su u posledwih 10 minuta uspele sao da ubla`e poraz. Uprkos sjajnoj partiji Nata{e Bu~evac koja je postigla 31 poen i dabl dabl u~inku Nata{e Ivan~evi} (15 poena i 10 skokova), Novosa|anke na kraju nisu mogle vi{e od ~asnog poraza. I.G.

Derbi go{}ama

Vojvodina-Senta3:4 NOVISAD: Stonoteniska sala SPC „Vojvodina”, gledalaca 100. Sudija: Nikoli} (Novi Sad). Rezultati: Radowi} - Vejnovi} 3:1 (7, 6, -6, 6), Mijin - Maksuti 0:3 (-9, -5, -5), Savi} - \ur~ik 3:1 (5, 7, 5, 9), Savi} - Vejnovi} 3:1 (-9, 11, 9, 109, Mijin - \ur~ik 3:0 (4, 3, 6), Radowi}, Savi} - Maksuti, Mirkovi} 1:3 (11, -10, -3, 6). Go{}e iz Sente slavile su u Spensu, a odluka derbija u Novom Sadu je pala tek u dublovima. S.S.

Golubice uprednosti Odbojka{ice Varadina zapo~ele su sezonu s dva poraza, a raspored im nikako nije naklowen. Posle susreta s Jedinstvom iz Stare Pazove i Crvenom zvezdom, o~ekuje ih danas duel u Subotici sa NIS Spartakom. Ipak, uprkos slabijem startu, Varadinke nisu zabrinute i `ele da o pariraju favoritu i nadaju se da bi, uz malo sre}e, mogle da osvoje i neki bod. Trener Adis Micanovi} sa ekipom je dve nedeqe i vidi napredak u radu. - @elimo pre svega da odigramo hrabro i organizovano u odbrani. Ali Spartak je ove sezone mo`da i prvi favorit za titulu – rekao je Micanovi}. M.R.


Novosadska nedeqa28.oktobar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DESTINACIJA PO@EQNA ZA SVA^IJI UKUS

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (11.15, 12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (13.50, 15.40), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (13.15, 15), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (22.30), „Ubica iz budu}nosti” (15.50), „Paranorman” (12), „Pri~a o delfinu sawaru” (11.40, 13.30), „Gumeni Tarzan” (11.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (13, 14, 15.15, 16.10, 16.45), „Sinemanija” (17.30, 18, 19, 20, 20.30, 21.30, 22.15, 22.45), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Galeb” (18). Pozori{te mladih velika sala „Estrogen” (20). Novosadsko pozori{te „Alabama song” (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

„POSLOVNI PROSTOR” OBEZBEDIO OLAK[ICE

Zakupninemawe ido40odsto

Novo rukovodstvo preduze}a „Poslovni prostor”, na ~elu sa direktorom Zoranom Jov~i}em je, kao i pro{lo, obezbedilo olak{icezazakupcekaoismawewe cene zakupnina. Naime, onisuovegodine,sobziromna te{ku ekonomsku situac  iju u Novom Sadu i zemqi, izmenili Odluku o uslovima i postupku davawauzakupposlovonogprostora, ~ime je predvi|eno da Upravni odbor ovog preduze}a mo`eutvrditiido40odstomawu zakpuninu, onima koji svoje obavezeizvr{avajunavremeiu predvi|enomroku. Trenutno, za oktobar va`i Odluka da zakupci, koji su sve svoje zaostale obaveze pla}awa zakupnine izmirili, zakqu~no sa 30. septembrom i zakupninu za oktobar platili do 15. ovog meseca, kojom se odobrava umawewezakupnine23odstozaekstraAiBposlovnuzonu,32odsto za ekstra zonu C, dok se za poslovne zone 1, 2, 3, 4, 5 i Petrovaradinsku tvr|avu odobra-

hronika

vaumaweweza33odsto. Kakoka`uu„Poslovnomprostoru” zakupcima je omogu}eno da nakon isteka roka za podno{ewe ponuda po objavqenom oglasu, ukoliko Upravni odbor odlu~idaneraspi{enovijavni oglas, prostore mogu dobiti u zakup neposrednom pogodbom, s tim{topo~etnacenamo`ebitiumawenado30odsto.Tako|e, zakupci koji imaju neizmirene obaveze mogu otplatiti dug na rate,atojeomogu}enoifizi~kimipravnimlicima,ukoliko zakqu~e sporazum o na~inu izmirewaduga. Uovompreduze}udodajudaje trenutno zakupqeno 1.614 poslovnih prostora i da su poslovno - finansijski ciqevi orijentisani ka unapre|ewu i razvojuosnovnedelatnostipreduze}a.Ukolikosestvoreuslovi za omogu}avawe dodatnih olak{icazazakupceposlovnih prostora, preduze}e }e ih realizovati. G. ^etnik

V REMEPlOV

NoviSaduga|a`eqama turistasvihprofila Turisti~ka organizacija NovogSadave}seuvelikopriprema da ugosti i prezentuje u najboqem svetlu grad, koji }e po~etkom decembra biti ponovo doma}in jednog sportskog de{avwa, a u pitawu je Evropsko rukometnoprvenstvoza`ene.S obzirom na to da je zna~ajan udeo u broju dolazaka i no}ewa stranih turista zabele`en za vremeEvropskogprvenstvaurukometuzamu{karce,odr`anogu januaru, o~ekivawa nisu ni{ta mawazaovajdoga|aj.

Od po~etka godine do kraja avgustaNoviSadje,premapodacimaRepubli~kogzavodazastatistiku,posetiloukupno68.130 turista, a od toga 26.501 doma}ihigotovoduplovi{e(preko 40.000) stranih turista. Oni su zajedno ostvarili vi{e od 140.000 no}ewa, od ~ega no}ewe doma}ih gostiju ~ini 46.582, a strani turisti su ostvarili 98.636no}ewa. Uprethodnomperiodunabroj turista najvi{e je uticalo, poredblagodetikojeimaNoviSad

Od po~etka godine do kraja avgusta Novi Sad je, prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, posetilo 68.130 turista, a od toga 26.501 doma}ih i gotovo duplo vi{e stranih -Mive}{aqemoinformacije o sme{tajnom kapacitetu icenama,atako|eorganizujemo„Fanzonu”zanavija~e,gde }e oni mo}i u centru grada da seokrepeuznekodoma}evino iliprobajune{tooddoma}ih kul in ars kih spec ij al it et a, kao i da kupe neki zanimqiv suv en ir. Prip rem am o i razgled aw e grad a i Tvr| av e za prate}e delegacije - najavila je portparolka TONS-a TihanaVidakovi}.

iokolina,brojnemanifestacije kojih ove godine ima preko 200, kao i odr`avawe evropskog rukometnogprvenstva,napomenula jeVidakovi}eva. U Info centre TONS-a do sada je svratilo 6.000 stranih turista, a najvi{e su u pitawu posetiociizNema~ke,FrancuskeRusijeiregiona.Izregiona predwa~e gosti iz Slovenije i Hrvatske. - Posebno nas raduje ~iwenica da je promocija Novog Sada

odr`anauMilanupo~etkomove godine urodila plodom, jer se upravo gosti iz Italije sve ~e{}e pojavquju u na{em gradu. Zatim, tu su i turisti iz [panije, Velike Britanije i Poqske-ka`ena{asagovornica. Po re~ima Tihane Vidakovi}, iako je Novi Sad „siti brejk” destincija pogodna za produ`eni vikend, prime}eno jedaseturistiuposledwemperioduzadr`avajudu`eoddvado tridana. -Mo`emodasepohvalimoda NoviSaduga|a`eqamaturista raznihprofila.NoviSadjeinteresantanzaposlovnupubliku,

zaodmorikulturnoistorijsko upoznavawe grada, za omladinskupopulacijukojau`ivaufestivalima, za najmla|i uzrast postojebrojnemanifestacije,a posebnu pa`wu posve}ujemo i turistimabajkerimailibekpekerima, avanturistima koji dolaze u na{ grad na raznim dvoto{k{imaikojisusvevi|eniji gosti - istakla je sagovornica,dodaju}idanetrebazanemariti ni turiste koji organizovano pristi`u na velikim kruzerima, kao ni one koji dolaze svojim brodi}ima, {to im omogu}avagradnaDunavu. I. Dragi}

U KULTURNO-UMETNI^KOM DRU[TVU PENZIONERA „ISIDOR BAJI]”

Dru`ewimaulep{avajustarost @ivotstarijihsugra|ananije jednoli~an i monoton, kao {tomnogimisle.Satimsenaro~ito ne bi slo`ili ~lanovi Kulturno-umetni~kog dru{tva penzionera “Isidor Baji}”, koji svake nedeqe vredno ve`baju `eqno i{~ekuju}i slede}i nastup. Oni ne provode vreme zajedno samo na probama, ve} kao velika porodica zajedno slave Novugodinu,ro|endaneiiduna letovawa. -UokviruKUD-apostojipet sekcija.Horskusekciju~ineme{oviti i `enski kamerni hor, muzi~kaobuhvataorkestar,grupe peva~a, kao i solo peva~e, a imamo i folklornu i literarno-recitatorsku sekciju. Najmla|a je dramska sekcija koja postojisvegadvegodine,arukovodilacjena{poznatire`iser Voja Soldatovi} - ka`e predsednicaKUD-aQiqanaGruji}. KUD “Isidor Baji}” je 1970. godineosnovaloUdru`ewepenzioneragrada,adesetgodinakasnije  dobija svojstvo pravnog

lica, ali ostaje u prostorijama Udru`ewauPo{tanskojulici. Iakousamomnazivustojidaje ovo dru{tvo penzionera, nisu ba{ svi ~lanovi pripadnici ovekategorijestanovnika. -Nisunamsvi~lanovipenzioneri,alitoinijeuslovdabi senekou~laniokodnas.Imamo

starijeosobekojenisuostvarilepravonapenziju,aliimla|e kojijednostavnovoledasedru`eimiihbezproblemaprihvatamo.Trenutnoimamojednu`enu od 30 godina koja je na trudni~kom bolovawu, pa svoje slobodno vreme provodi sa nama. Najstariji na{ ~lan ima 93 go-

dine, i osim {to peva u na{em horu, aktivan je ~lan i planinarskogdru{tva“@elezni~ar”ka`eGruji}. Svaka sekcija ima probe dvaputa nedeqno, dok horska, koja ima i najvi{e nastupa, nekad imaitriprobe. -NastupalismonasvimmanifestacijamauNovomSadu,aponosnismo{tosmosepredstaviliinamanifestaciji“No}muzeja”. Bili smo u svim ve}im gradovima Vojvodine, a u vreme velikeJugoslavije,kadasuuslovi to vi{e dozvoqavali, putovali smo i daqe - prise}a se Gruji}.-Sadasepripremamoza premijeru drame “Du{ko Radovi} ponovo me|u nama” na{e dramske sekcije, a nadamo se da }e sve biti spremno ve} slede}egmeseca. Gra|anikoji`eledapostanu ~lanovi ovog dru{tva mogu to da u~ine ponedeqkom i ~etvrtkom od 17 do 18 ~asova u Po{tanskoj3,iliputemtelefona 062/468-158. A. Varga

KLUB LE^ENIH ALKOHOLI^ARA „GRBAVICA”

Razgovorom doapstinencije

Blistavabiografija glavnogurednika Vlasti u Pe{ti su onemogu}ile 1864. izla`ewe „Serbskih novina”, pa je uprava Matice srpske odlu~ila da izdaje nov „listkwi`evnogizabavnogsadr`aja”, koji se zvao „Matica”. Nadle`no ministarstvo je pre odlluke o dozvoli ili zabrane wenog pojavqivawa, zatra`ilo od Pava Stojanovi}a, gradona~elnika Novog Sada, podrobna obave{tewa o li~nosti Anto-

nijaHaxi}a,33-godi{wegpravnika, koji je bio predvi|en za glavnogurednikabudu}eglista. P.Stojanovi}jeop{irnopredstavqaju}i A. Haxi}a posebno istakaodajeon,jo{28.oktobra 1859.poodobrewuNamesni~kog ve}a za Ugarsku postavqen za urednika Letopisa MS i da mu jemoralnoipoliti~kodr`awe bezikakvemrqe. N. C.

Madajeuna{ojzemljiprihvatljivo,u nekim slu~ajevima i po`eljno, da osoba, pogotvo mu{kog pola, konzumira alkohol, mnogi ne shvataju dovoljno ozbiljno do~egasvemo`edovestialkoholizam.U na{emgradupostojiKlinikazabolesti zavisnosti, koja se bavi, pored ostalog, problemom alkoholizma, ali se njihov rad sa zavisnicima zavr{ava klini~kim le~enjem.Ono{to,kakoka`usamizavisnicijenajte`ekadasezavr{imedicinskole~enjeikadajepotrebnovratitise u normalan `ivot. Zato postoje klubovi le~enih alkoholi~ara, koji se trude da pomognuzavisnicimadaseresocijalizuju i rehabilituju, kroz razgovor i deljenje iskustava. Najstariji novosadski klub le~enih alkoholi~ara „Grbavica„ postoji ve} 44 godineitrenutnoimaoko60~lanova,koji se sastaju jednom nedeljno, a dva puta mese~noorganizujuirazgovorsaterapeutom. Predsednik kluba Zoran Manojlovi} ka`edamnogineshvatajudajealkoholizambolest,kojasemo`ele~iti,ali izale~iti.

- Mislim da ljudima ovaj klub mnogo zna~i,jerovdemogudarazgovarajusaljudima, koji su tako|e pro{li isto {to i oni i mogu sa njima da podele iskustva, odnosno da daju jedni drugima podr{ku. Pacijentidolazeovdepozavr{enomkli-

Klub le~enih alkoholi~ara „Grbavica” ima i svoj SOS telefon, koji je namewen svim gra|anima koji imaju problema sa alkoholom. Pozivi su anonimni, a broj telefona je 021/496-145 ni~kom le~enju, a klub radi potpuno na dobrovoljnojbazi-ka`eManojlovi}. Onjeisamosetio{taalkoholizammo`edauradi~oveku,odnosnokakomo`eda uti~enasveaspekte`ivota. -Piosamdu`evremeialkoholjepo~eo da uti~e na sve {to radim, na porodicu, pogotovo na odnose sa `enom, od koje sam se kasnije i razveo. Problemi su po~eli dasegomilaju,anisammogaodaihre{im.

U jednom trenutku sam shvatio da ne{to nije u redu sa mnom. Tada sam sa sinom iz prvogbraka,kojijesvevremebiouzmene, oti{aoiprijaviosenaKlinikuzale~enjebolestizavisnosti.Posletogasamapstinirao godinu dana, ali bez kluba, {to sekasnijepokazalokaogre{ka.Napravio samrecidiviponovoseprijavionaKliniku.Odtadapose}ujemklubinepijem13 godina-ka`eManojlovi}. UklubsvakogdrugogutorkakaoterapeutdolazisocijalniradnikOlgaJankovi} kojasbiv{imalkoholi~arimarazgovarao prevazila`enju bolesti zavisnosti i o pravilimapona{anjauapstinenciji. -Najva`nijasuupravotapravilapona{anja, jer omogu}avaju stabilnu i dugotrajnuapstinenciju,naravnokodonihkoji ih po{tuju. Tako|e, jedna od najbitnijihtemaokojimarazgovaramosuapsitencijalnekrize,kojesuneprimetne,alise uvekjavljaju.Pri~amootomekakobiih ljudi prepoznali i prevazi{li. Moj posao ovde je da iskanali{em i usmerim, a najve}i u~inak imaju upravo sami ~lanovikluba-ka`eJankovi}. G. ^etnik


novosadska hronika

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

U NAJVE]EM HOLISTI^KOM JOGA CENTRU U NOVOM SADU

JU^E U FUTOGU, PRESTONICI DOBROG ZALOGAJA I ZABAVE

Harmonija`ivota najednommestu

Kr~kaosekupus svihfela U vojvo|anskoj prestonici kupusa, Futogu, ju~e su se {irili ~arobnimirisi,kakoslatkog,tako i kiselog kupusa. Vi{e od 5.000 sarmi i gotovo tona kupusa sa isto toliko mesa svih vrsta, skuvano je na 13. „Kupusijadi„ u Futogu,ukomsenajpoznatijikupusuovomdeluEvropegaji-pet vekova! U tom mestu je  kao i prednih godina proizvedeno vi{e od 15.000tonakupusa,anasamoj„Kupusijadi“ okupilo se pedetetak najboqihkuvaraiztogidrugih mesta.Zarazlikuodprethodnih, ovegodine,me|utim,nadmetawau kuvawu sarmi za Ginisov rekord nijebilo. Ipak, uz kazane ili oranije, kako to ka`u u Vojvodini, bili

suvrsnikuvariamateri,ajedan od wih je i Steva Glamo~i} iz Futoga,kojijesasvojomekupom iz„MilanaVidaka”kuvaokiseli kupus sa suvom ov~etinom. Stevaka`edajetajnareceptau dugom kr~kawu mesa i kupusa uz dodatak aleve paprike i drugih za~ina. - Ove godine se ne takmi~imo, ve}}emosvepodelitinarodu.Dolazim otkako se organizuje „Kupusijada”, a do sada sam osvojio dvaprva,jednomdrugo,jednomtre}emesto,abiosami~etitiputa posledwi - pri~a kroz smeh ovaj Futo`anin. Samo nekoliko stotina metaradaqezakazanomisvelikom varja~om u ruci stajao je Jovan, tako|eizFutoga,stim{tojeon kuvaoslatkikupus sa ov~etinom. Ka`e da kupus sa ov~etinom nije specijalitet, ali se ipak odlu~io za ovo meso, po{to qudiretkojeduov~etinu. - Kakav je odnos kupusa i mesa? Pa, jedan prema jedan, naravno.Akadjo{ dodamo papriku i niz drugih za~ina kojesamomiznamo i udahnemo malo mu{kedu{e,nema toga ko ovome mo`e da odoli - veli Jovan.

Foto: R. Hayi}

Poredoranija,kupussekuvaoi ukotli}ima,alinemakarkakvim, po{tojeve}inabilaodpotridesetakivi{elitara.SvojeproizvodesupredstaviliiKoviq~ani, a na wihovoj tezgi posetioce su mamili proizvodi od mangulice. Najvi{e zainteresovanih je bilo

ravno u kiselom kupusu. Svaka ~ast i ov~etini, i govedini, i sviwetini, ali je kiseli kupus ovakonajlep{i-tvrdiZoraniz „Ribele”. Ove godine najte`u glavicu kupusa,od8kilogramai915grama,proizveojeDraganVojnovi}.

Pobednik Neboj{a Ron~evi} Utakmi~arskomdelu„Kupusijade”,ukuvawuslatkogkupusasmesom,prvomestoosvojiojeNeboj{aRon~evi}, drugosuzauzeli~lanoviDru{tva„^uvaritradicije”,atre}eDraganKaragi}. Najboqimkuvarimapripalesuvrednenagrade. zaxigerwa~uikobasicu.Biloje tuidoma}ihkola~a,vina,rakije... U Futogu je, ove godine, zamirisaoikupussaribom.Ukazanu od30litaraspremilisugazaposleniu„Ribeli”. -Re~jeodimqenom{aranusa orasima i suvim {qivama, na-

TRKA BEBA U „IDEI”

Trka~ina„~etirinoge” razne`ilipubliku

DrugomestozauzeojeDu{koVojnovi}saglavicomte{kom8kilograma i 715 grama, dok se na tre}u poziciju plasirao Milan Koki} izFutoga,~ijajeglavica kupusa te{ka 8 kilograma i 472 grama. Q. Nato{evi}

Najve}iholisti~kijogacentar u Novom Sadu „Harmoni lajf” otvorenjepo~etkommesecaublizinicentragrada,uFuto{koj115. Podmotom„Harmonijava{eg`ivota je u va{im rukama” ovaj centarnasvojih600kvadratnihmetaranudirazneprogramekojidoprinosekakoifizi~kom,takoimentalnomzdravqukorisnika. - Jogom se bavim 22 godine i iz velike zahvalnosti ovom u~ewu sam`eleladanapravimovakavjedancentar.Zbogjogesamseose}ala sre}nije, opu{tenije, zadovoqnije, a posle ve`bawa svakodnevni stres sa kojim sam se sretala je bio znatno umawen. Zato sam re{ila da ovoj disciplini posvetim ceo objekat i gra|anima pru`im priliku da u`ivajuuve`bawima i lepom ambijentu - ka`e vlasnica ovog centra SvetlanaColi}.–Zasadaucentru radi{estinstruktora,auvekpostoji opcija da se taj broj pove}a. „Harmonilajf”svojimkorisnicima nudi razne programe, jogu za ki~mu,porodi~nujoguzaroditeqe sa decom od 8 do 16 godina, antistres jogu i individualna ve`bawa,asvakipolaznikimapravoda izabereinstruktora. Polaznici ve`baju u tri sale, od180,90i25kvadratnihmetara. Po re~ima vlasnice, holisti~ki deoza~i{}eweorganizmabitrebalo da postane sastavni deo centrauslede}ihmesecdana.

Foto: R. Hayi}

ersku podr{ku itomamuitatu. Na atletskoj stazi poneki roditeqi su  upu}ivali mali{ane,amamesuihs druge strane mamile wihovim omiqenim predmetima.Me|u predmetima kojima su mame dozivale svoje najdra`e bilo je svega i sva~ega – od pli{anih igra~akailopti,dudaibo~ica, {arenih kocki, pa do omiqene hrane. Q. Na.

usvojimstanovimaiku}ama,retki suobjektiposve}enisamoovojdisciplini,ajogacentar„Harmoni lajf” zajedno sa holisti~kim delom je jedinstven u gradu. Iako su besplatnipromotivni~asovizavr{eni, po re~ima vlasnice, uskoro }ebitiaktuelnairaznasni`ewa. - Bi}e uvedene akcije sa popustima, kako bi u~inili ve`bawe pristupa~nosvimgra|animaidaliimprilikudave`bajuuovomu ovom specifi~nom ambijentu- ka`eona. Za vi{e informacija mogu da seobratenabrojtelefona063/3322-44. A. Varga

Se}awena StanislavaPrepreka tak ovogodi{weg bogoslu`ewa i hodo~a{}a u tom svetili{tu. Nakonliturgijebi}eodr`anasve~anaakademija posve}ena Prepreku. Program se odvija pod geslom „Muzi~kigenijepetrovaradinskecrkve”.Nastupi}e orguqa{icaMarijaDru`ijani},solistaZoricaBeli}, Me{oviti peva~ki hor HKPD „Jela~i}” i vokalno-instrumentalnisastav„Tekije”.Okompozitoru}egovoritiPetarPifat. Z. Ml.

U MUZEJU VOJVODINE

U prvoj trci takmi~ila su se deca dodvegodinestarosti,dokje druga trka namewena mali{anima uzrasta od dve do tri godine. Svi u~esniciovezabavnetrkesubili nagra|eni, a pobednici su dobili vrednepoklonpakete. Simpati~no takmi~ewe izazvalo je veliko interesovawe, a kako svi pravi sportisti imaju trenere,takosuimali„trka~i nasve~etiri”imalisvojutren-

- U pregovorima sam sa mnogim stru~wacimaiucentru}egra|ani uskoro mo}i i da se posavetuju sa nutricionistima o re`imu ishrane,odunamasa`u,aliiporazgovarajusapsiholozimajerseosimna fizi~kommoraraditiinaduhovnomzdravqu.Uslede}ih{estmesecibih`eleladapokrenemipredavawakojabiseodr`avalavikednomuvezisajogom,ishranom,zdravqemiporodicom-ka`eColi}. Iako je joga zastupqena u mnogimfitnescentrimaivelikibroj instruktoradr`iprivatne~asove

DANAS U CRKVI NA TEKIJAMA

Sve~anomakademijomipolagawemvencanagrob kompozitora i orguqa{a Stanislava Prepreka Uprava biskupijskog sveti{ta Gospe Sne`ne na Tekijama obele`i}e danas 30 godina od smrti ovog petrovaradinskog muzi~ara. Okupqawe po{tovalaca Preprekovogstvarala{tvailikajedanasu15.30satinaNovomajurskomgrobquuPetrovaradinu,gde}e uzmolitvubitipolo`envenacnawegovgrob.U17 satiucrkviMarijeSne`nenaTekijamabi}eslu`enasvetaliturgija,kojom}ebitiozvani~enzavr{e-

Bebeimali{anistarostido tri godine ju~e su imali prilikudaproveresvojusposobnost puzawa na velikoj trci beba koju je organizovala kompanija “Idea”uwihovojprodavnici u Rumena~kojulici.

19

Igraonica „Duh`ita” Pedago{ka slu`ba Muzeja Vojvodine povodom izlo`be „Duh `ita” danasu11satiu MuzejuVojvodine,Dunavska35 organizuje igraonicuzadecu6do10godinana temu „Osetimoduh`ita.” Deca}erazgledatipomenututematskuizlo`bu,razgovarati otome kakosegajiloikoristilo`ito,o upotrebislameusvakodneviciiritualima,apotom}e ukreativnomdeluprogramaume{eno testooblikovatiuukra{avatinatradicionalanna~in.Radionicu vodivi{ikustospedagogVladimiraStanisavqevi}. Q. Na.

De`ura apoteka „Sajmi{te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj106de`uradanasod 7 do 20  sati. No}no de`urstvo,ve~erasod20dosutrau 7~asova,jeuapoteci“Bulevar”.Ovaapotekanalaziseu BulevaruMihajlaPupina7.


20

OGLASi

nedeqa28.oktobar2012.

Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina

dnevnik

POKRAJINSKI FOND ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE NOVI SAD

Na osnovu ~lana 6. i 15. Statuta Pokrajinskog fonda za razvoj poqoprivrede i Programa rada i finansijskog plana Fonda za 2012. godinu, Savet Fonda ras pi su je

KON KURS

za dodelu kredita za nabavku nove poqoprivredne mehanizacije (pogonske, prikqu~ne) u poqoprivredi u 2012. godini

Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede objavquje dodelu kredita namewenih za nabavku nove poqoprivredne mehanizacije (pogonske, prikqu~ne). Sredstva }e se dodeqivati poqoprivrednim gazdinstvima - fizi~kim i pravnim licima sa podru~ja AP Vojvodine, upisanim u Registar poqoprivrednih gazdinstava. Krediti }e biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godi{wem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na slede}i na~in:  Maksimalan iznos kredita 20.000 evra,  Fond ne}e odobravati kredit u iznosu mawem od 1.000 evra,  Za pogonske ma{ine grejs period u trajawu od 6 meseci uz u~e{}e od 20%, za vreme grejs perioda obra~unava}e se interkalarna kamata,  Za prikqu~ne ma{ine grejs period u trajawu od 6 meseci, bez u~e{}a, za vreme grejs perioda obra~unava}e se interkalarna kamata,  rok otplate kredita 48 meseci,  otplata }e se vr{iti u {estomese~nim anuitetima, prva rata se upla}uje po isteku grejs perioda (ukupno 9 rata). Kredit }e biti realizovan tako {to }e Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavqa~u mehanizacije koju bude odabrao u~esnik konkursa. Prioritet u dodeli kredita ima}e u~esnici konkursa sa predra~unima proizvo|a~a mehanizacije i zastupnika stranih firmi sa ovla{}enim servisom.

KON KURS

za dodelu kredita za nabavku kvalitetne teladi za tov u 2012. godini

Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede objavquje dodelu kredita namewenih za nabavku kvalitetne teladi za tov u 2012 godini. Sredstva }e se dodeqivati poqoprivrednim gazdinstvima - fizi~kim licima sa podru~ja AP Vojvodine,upisanim u Registar poqoprivrednih gazdinstava. Krediti }e biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godi{wem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na slede}i na~in: – maksimalan iznos kredita 15.000 evra, – Fond ne}e odobravati kredit u iznosu mawem od 5.000 evra, – rok otplate 12 meseci, – korisnik kredita se obavezuje da celokupan iznos vrati jednokratno nakon isteka kredita Kredit }e biti realizovan tako {to }e Fond uplatiti iznos odobrenog kredita registrovanom dobavqa~u kvalitetne teladi za tov koju bude odabrao u~esnik konkursa. Za sve navedene konkurse pored popuwene prijave, u~esnici konkursa du`ni su da podnesu i slede}u dokumentaciju: – originalni predra~un ovla{}enog dobavqa~a, iskazanom u dinarskom iznosu (Napomena: Fond ne}e prihvatati izmene predra~una u toku trajawa konkursa); – originalni predra~un registrovanog dobavqa~a kvalitetne teladi za tov iskazanom u dinarskom iznosu (Napomena: Fond ne}e prihvatati izmene predra~una u toku trajawa konkursa); – kao instrument obezbe|ewa kod pogonskih ma{ina mo`e biti i sama ma{ina koja je predmet kupovine - konkurs za nabavku nove poqoprivredne mehanizacije – original vlasni~kog lista za nekretnine ne stariji od 15 dana, na koji se mo`e staviti hipoteka u korist Fonda u jedan i po puta ve}oj vrednosti od odobrene vrednosti kredita; (napomena; podnosilac prijave ne mora biti i vlasnik nekretnine koja }e se staviti pod hipoteku) ili u slu~aju bankarske garancije pismo o namerama izdavawa garancije; – izvod iz registra poqoprivrednih gazdinstava - podaci o poqoprivrednom gazdinstvu; – uverewe poreske uprave o izmirenosti naknade za odvodwavawe, ne stariju od 30 dana (za podnosioca prijave, za vlasnika i za svakog suvlasnika na nekretnini) – fotokopija li~ne karte (za podnosioca prijave, za vlasnika i za svakog suvlasnika na nekretnini) – procena vrednosti ku}e izdata od strane ovla{}enog proceniteqa sa fotografijama (ukoliko je predmet hipoteke stambeni objekat). – Svi krediti }e se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima. Prijave se mogu preuzeti u Pokrajinskom fondu za razvoj poqoprivrede u Novom Sadu, lokalnim op{tinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs Konkurs je otvoren od 28. oktobra 2012. do 13. novembra 2012. godine. Nepotpune i neblagovremene prijave se ne}e uzeti u razmatrawe. Prijavu sa tra`enom dokumentacijom dostaviti iskqu~ivo po{tom na adresu:

Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede 21000 Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 6 sa naznakom „Za konkurs” Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 021/557-451 Tekst konkursa i prijavu mo`ete preuzeti na sajtu Pokrajinskog fonda za razvoj poqoprivrede: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs

28425

STAR IJ I MOM AK (43) upo znao bi slo bod nu No vo sa |an ku do 35 go di na, ra di dru `e wa - bra ka. Te le fon 065/6824398. 63139

ISK US AN pro fe sor: za stu den te i u~e ni ke ma te ma ti ka, fi zi ka, sta ti sti ka, in for ma ti ka, me ha ni ka, na crt na, elek tro teh ni ka. Pri jem ni, ma tu ra. Ve o ma po voq no. Te le fo ni: 021/6367-482, 063/471644. 62861

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 62885 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 62886

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 62887 ENERGETSKI tretman, ki~ma, i{ijas, glavoboqa. Telefon: 064/38-552-77. 63071

SOBA 16m2, centar, iza katedrale, povoqno. Poseban ulaz sa stepeni{ta na spratu, telefon, voda u sobi, nema kupatilo. Telefon: 064/359-31-21. 62542 IZDAJE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 63045

IZDAVAWE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!!! Nazovite, do|ite... Tel. 062/518-544, 021/526-387, 062/518545. 667063 STUDENTKIWA tra`i jednu studentkiwu u trosoban komforan stan kod bolnice, bez gazde, CG, telefon, TV, 70E. Telefoni: 021/522-139, 065/6379-679. 63097


OGLASi

dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

21

KUPUJEM stan 30 - 35m2 za 20.000E. Telefon 065/888-56-36. 63052 KUPUJEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en, bez agencije. Telefon 063/528-759. 63061

PRODAJEM mawi dupleks, 27m2 u ]irpanovoj ulici, moderno name{ten. Idealno za mlade. Cena 25.000 evra. Telefoni: 060/37-38-370, 548-398. 63072 POVOQNO prodajem trosoban stan u Segedinu, blizu „Teska”, cena 32.000E. Mogu}nost pla}awa na rate. Telefoni: 021/6612600, 063/535-944. 63074

IZDAJEM name{ten stan 38m2 ul. Pariske komune 30. Tel. 063/712-0080. 63185 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ, mese~no pla}awe, 90E + depozit 80E. Telefon 064/221-9682. 63170 IZDAVAWE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com. 667152 IZDAJEM na Grbavici dvosoban stan, 50m2, kompletno name{ten i u Radni~koj ulici, 126m2, ~etvorosoban, prazan. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 668409 IZDAJEM potpuno opremqenu garsoweru na Grbavici sa dva le`aja. Telefon 063/85-24-124 63010 IZDAJEM mawi name{ten jednosoban dvori{ni stan u centru. Cena 80 evra. Telefoni: 456-765, 064/138-13-13, 069/44-56765. 63070 IZDAJEM komfornu sobu - odmah studentu nepu{a~u. Liman III. Telefon 021/2361-768 63098 IZDAJEM studentima name{tenu garsoweru na Limanu 2. Telefon 063/8072928 62470 IZDAJEM name{tenu garsoweru dvema u~enicama studentkiwama ili zaposlenoj devojci. Telefon 064/495-23-19 62501 IZDAJEM name{tenu garsoweru u {irem centru, prvi sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon: 064/155-75-10. 62738 IZDAJEM stan od 45m2, name{ten, u Bo{ka Novakovi}a 22. Telefon 063/82-10-307. 62772 IZDAJEM garsoweru za 80E ul. Teodora Pavlovi}a. Telefon 6360993. 62773

IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici. Telefon 060/5550602. 62985 IZDAJEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 62996 IZDAJE se jednosoban komforan stan na 1. spratu name{ten, mo`e sa dva le`aja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. telefon 504-629. 63046 IZDAJEM od 1. novembra, name{ten jednosoban stan 30m2, sa terasom, nova zgrada, Ul. Veselina Masle{e br. 72. Telefoni: 069/1553-421, 021/445-654. 63075 IZDAJE SE name{ten stan na Novom nasequ, udoban, u potkrovqu, za 100Evra. Telefon 066/206-626. 63087 IZDAJEM jednosoban prazan stan poseban ulaz, fiksno 100E. Otokara Ker{ovanija 23/A. Telefon 063/755-8280. 63089 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 63125 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 63140

TRO^LANA PORODICA iz Zrewanina tra`i komplet name{ten ili prazan stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred. Tel. 021/526-387, 062/518-544. 667060 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon: 063/1616300. 62999 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. Telefoni: 063/519-533, 063/522-202. 63122

POTREBNI UZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 63123 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533 63124

KUPUJEMO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667123 KUPUJEMO stan, lokal, vikendicu ili vi{e gara`a - do 25.000 evra u Novom Sadu, dajemo audi A-4 S-line + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Tel. 021/66-22746, 063/518-546. 667061 KUPUJEMO stan 40-50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!! Samo ozbiqni prodavci. Tel. 021/526-387, 062/518-545. 667062 KUPUJEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 668410

PODBARA garsowera, 18m2, odmah useqiva, ukwi`ena, mo`e i sa name{tajem za 16.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 668411 NOVI BULEVAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu useqiva ukwi`ena!!! Pozovite 065/25-00-213. 668332 GARSOWERA!!! Odli~na na tre}em spratu od 31m2, nova u ekstra zgradi blizu centra!!! Tel. 063/500-213. 668333 GRBAVICA!!! Nova garsowera odmah useqiva u odli~noj zgradi blizu Bulevara od 29m2!!! Hitno!!! Tel. 065/25-00-213. 668334 UKWI@ENA garsowera na Novoj Detelinari, terasa, visoko prizemqe, 24m2, cena: 25.750 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 668320 HITNA PRODAJA novije, odmah useqive garsowere od 25m2 u Gunduli}evoj ulici. Veoma povoqno, 14.500E. Tel. 060/6211685. 668354 ODMAH USEQIV, nov ukwi`en stan u najstro`em centru 23m2, Vase Pelagi}a. Centralno grejawe. Cena: 25.000. Tel. 063/504-799. 668355 POTPUNO NOVA, odmah useqiva garsowera u najstro`em centru 26,4m2 [umadijska 27.500E, II sprat, terasa, odvojiva kuhiwa. Uredni papiri. Tel. 063/108-8017. 668356 ODMAH USEQIVA garsowera sa terasom 25m2, Omladinskog pokreta. Odli~no stawe. Cena: 22.000. Tel. 063/7776-233. 668357 SOMBORSKI BULEVAR, nova, I sprat, 27m2 - 22.000E. Tel. 021/526-622, 064/432-55-14. 667067 BRANIMIRA ]OSI]A, ukwi`ena garsowera, 28.000E. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90. 667074 UKWI@ENA garsowera 26m2totalno odvojena kuhiwa, lift, terasa, CG, odli~na gradwasendvi~ zid, zgrada stara 7god, odmah useqiva 27.800 e, tel. 064/823-6604 021/6614-200 667091 CARA  DU[ANA - ukwi`ena garsowera 22 m2 – 2. sprat, lift,cena 25.750 E i liman 22m2, useqivo odmah, lift, CG, cena-21.000 E, tel. 064/823-6610 021/424-963 667083 UKWI@ENA garsowera sa galerijom, mo`e na kredit, Nova Detelinara, CG, lift, cena16.500 E tel. 064/823-6601 021/424-963(www.avenia-nekretnine.com) 667087

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 33.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 667124 LIMAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 667125 NOVO NASEQE, ukwi`ena garsowera od 23m2 na III spratu sa liftom, cena 22.700. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667126 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667127 UKWI@ENA - ODMAH useqiva garsowera 20m2-odvojena kuhiwa sa prozorom, lift, Cena -24.000 E tel. 064/823-6601 542-779 (www.avenia-nekretnine.com) 667095 GARSOWERA, Park siti, 28m2, Nova Detelinara 28m2, odli~na, Temerinska 20m2, sve ukwi`ene i odmah useqive. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 667106 GARSOWERA, strogi centar, 30m2, visoko prizemqe, povoqno, odli~no za izdavawe. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 667113 BULEVAR OSLOBO\EWA, 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500. Tel. 444-107, 6337853. Slike na www.terfnekretnine.co.rs 667183 GARSOWERA u centru u novoj zgradi ukwi`ena, 23m2, u odli~nom stawu, cena 24.750, {ifra 1004265, www.nekretninemojdom.com. Tel. 523-193, 065/85-06-616. 668292 U RADNI^KOJ ulici garsowera, 29m2, na III spratu, cena 32.000. Tel. 065/85-06-616, 451318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003143. 668295 PRODAJE se komforna nova garsonera u zgradi vrhunskog kvaliteta, sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 evra. [ifra: 23614. Tel. 060/018-94-22; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 667160 NOVIJI, komplet name{ten stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwi`en, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena: 21.000 evra i nije fiks. [ifra: 24009. Tel. 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 667161 EKSLUZIVNO na Grbavici, ukwi`ena nova garsowera sa terasom i liftom, sa kompletnim name{tajem. Za vi{e detaqa pozovite. [ifra: 24018. Tel. 021/451-570, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 667162 PRODAJEM odli~nu garsoweru kod Socijalnog, prvi sprat, terasa, delimi~no odvojena kuhiwa, povr{ina 25m2. [ifra: 24040. Tel. 021/451-570; 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 667163 IZUZETNO, garsowera sa terasom i odvojenom kuhiwom, na Grbavici, brzo useqiva i ukwi`ena, 24m2 cena samo: 25.000 evra. [ifra: 24127. Tel. 021/427-277; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 667164

ODLI^NA GA, 24m2, Heroja Pinkija, nova, odmah useqiva+terasa od 7m2, parking, pvc, grejawe, parket, cena samo: 21.900. Tel. 021/523-700, 063/536212. 20001 KLASI^AN jednosoban stan u samom centru Novog Sada, 40m2 - za samo 33.000 evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwi`en. [ifra: 22610. Tel. 021/520-231; 063/433738, www.solis-nekretnine.com. 667165 KLASI^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, cena: 27.000 evra. [ifra: 23937. Tel. 064/2003-103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 667166 NOVO NASEQE, klasi~an jednosoban stan, 36m2 na devetom spratu i nije posledwi, ukwi`en i mogu}e ga je kupiti i na kredit, odmah useqiv! Cena: 28.500 evra. [ifra: 24130. Tel. 021/427-277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 667167 NA LIMANU III kod Merkatora, 1.0, 37m2 u prizemqu + 32m2 terase, cena 34.000. Tel. 523193, 451-318, {ifra 1004388, www.nekretnine-mojdom.com. 668296 STEVANA MOKRAWCA, 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 33.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 667185 JEDNOSOBAN stan, 29m2, ukwi`en, potrebno je renovirawe, cena 22.000, {ifra 1003984, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 668293 NA RUMENA^KOM PUTU u ukwi`enoj zgradi, 1.0, 47m2, lift, terasa, gleda na dvori{te, povoqno, 39.000. Tel. 451318, 065/85-06-616, {ifra 1004254, www.nekretnine-mojdom.com. 668294 NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, centralno gradsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, 35.000. Tel. 063/517-846. 667117 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667128 SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2 cena 35.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 667129 35m2-gradila Budu}nost, ukwi`en-useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-35.000 e, tel. 064/823-6601, 021/542-779. 667086 ODLI^AN stan, 1.0, 37m2 iza Merkatora na Limanu III. Ima prelepu terasu 25m2 koja nije u kvadraturi. Ukwi`en! Cena: 34.000. Tel. 063/108-8017. 668358 KOMFORAN, renoviran jednosoban stan 33m2, Miloja ^ipli}a. II sprat, ukwi`en. Cena: 24.000. Tel. 063/504-799. 668359


22

nedeqa28.oktobar2012.

UKWI@EN komforan jednosoban stan koji se lako mo`e preurediti u jednoiposoban, 48m2, ~etvrti sprat u zgradi od 7 spratova, lift, terasa, cena: 35.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668323 KOD MERKATORA jednosoban stan 37m2 plus terasa 24m2, korektno stawe, ukwi`en za 34.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 668413 U STROGOM CENTRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en. 36m2 V sprat sa liftom. Povoqno, bez posrednika. Telefon 063/563-077, 021/462-364 62083 U CENTRU kod Ribqe pijace prodajem jednosoban stan, ukwi`en, 36m2, III sprat sa liftom, povoqno, bez posrednika. Telefon 060/5563-077, 462-364 62829 PRODAJEM nov useqiv dupleks 35m2, Liman, bez posrednika 19.500 E. Telefon 064/1148427, 6215-584 63000 PRODAJEMO jednosoban ukwi`en stan od 29m2 za 19.600. Telefon 6447-622, 063/540-165. 63159 GARSOWERA 23.96m2 u Novom Sadu, Ul. Vuka Karaxi}a br. 6A. Telefon: 065/21-43-684 i 021/419-372. 62360 PRODAJEM garsoweru 18m2, novogradwa kod `elezni~ke stanice, 12.500E. Telefon: 060/7411-971. 63029 PRODAJEMO odmah useqivu garsoweru za 17.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 63163 SAJAM, garsowera, 28m2, 2. sprat, 29.000; Grbavica, garsowera, 25m2, 3. sprat, 24.000, Sremski Karlovci, garsowera, 26m2, prizemqe, 17.000. Telefon 063/587-602. 63166

DANILA KI[A odmah useqiv 1.5 stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 668414 NOV, ODLI^AN, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, fenomenalnog rasporeda,terasa, blizina @elezni~ke stanice i sajma, treba ga pogledati. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 668415 GRBAVICA jednoiposoban stan 44m2 plus terasa 15m2, u starijoj gradwi, odmah useqiv, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 668416 LIMAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace, stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa, 41.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 668412 CENTAR u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, jednoiposoban stan, terasa, ~etvrti sprat, 42m2, cena: 43.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668324 NOV – odmah useqiv jednoiposoban stan u blizini Limana na Telepu, upotrebna dozvola, drugi sprat, terasa, cena: 35.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 668321 UKWI@EN jednoiposoban stan na Podbari, prvi sprat, novija zgrada, 34m2, cena: 32.950 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 668322 SAJAM ukwi`en jednoiposoban stan, 29m2 korisne povr{ine, 34m2 podne povr{ine, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om: 27.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668319 LIMAN I, kod fakulteta, ukwi`en, odmah useqiv 1.5 stan od 44m2. Cena: 38.200E. Povoqno! Tel. 063/10-10-664. 668360 NOV jednoiposoban stan u Majevi~koj ulici – ukwi`en-useqiv, 3 sprat, CG, terasa, cena36.600 e tel. 064/823-6601 542779 667098

OGLASi

GRBAVICA-36m2-nov jednoiposoban, odmah useqiv, odli~an raspored, lift, terasa, CG cena-40.800 E, tel. 064/823-6604, 661-4200. 667099 SOMBORSKI BULEVAR, 32m2 - 25.000E, odli~an, nov, jednoiposoban. Tel. 021/522-177, 064/432-55-14. 667069 SAJAM, ukwi`en jednoiposoban stan, 41.500E, lift, terasa. Tel. 064/215-60-90, 021/522-177. 667071 GRBAVICA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 667130 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji jednoiposoban stan na I spratu cena 39.100. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667131 CENTAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 667137 KOD LIMANSKE pijace 38m2 – jednoiposoban, ukwi`en-useqiv, lift, terasa, CG, bez ulagawa cena-43.300 E tel. 064/8236604 021/542-779 667102 HITNO!!! Ukwi`en-odmah useqiv stan 48m2, 4 sprat, lift, terasa, CG, zgrada od fasadne cigle, cena – 35.100 E tel. 064/823-6610 021/424-963 667103 MOKRAW^EVA, 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 667184 GRBAVICA, 36m2, jednoiposoban, kompletno renoviran 39.200 cena nije fiksna, slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 667186

HITNO! Odmah useqiv DS, 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, kvalitetna zgrada, fasadna cigla, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena: 58.000. Tel. 021/523-700, 063/536212. 20003 DVOSOBAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena: 38.500 evra. [ifra: 10077. Tel. 063/7726-845, www.solis-nekretnine.com. 667170 BULEVAR OSLOBO\EWA, Erker gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo: 57.500 evra. [ifra: 20353. Tel. 021/427-277; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 667171 SUPER POVOQNO prodajem stan 66m2 na 4. spratu bez lifta kod Bulevara u blizini stadiona. Ukwi`en, odmah useqiv, lo{e stawe, potrebno renovirawe. Cena 750 evra/m2. [ifra: 23882. Tel. 064/134-04-59; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 667172 GRBAVICA, Ulica Gogoqeva, noviji, ukwi`en, dvosoban stan sa gara`om. Lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prirodnom ventilacijom. Odli~an, bez ulagawa. [ifra: 23960. Tel. 060/01894-22; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 667173 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51 m2, cena 44.300. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 667136 NA [ONSIJU, prodajem dvosoban stan, 54m2, lift, terasa, ukwi`en, drugi sprat, povoqno, {ifra 1004051. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 668300

CENTAR, kod Socijalnog, nov jednoiposoban stan, terasa, sa kompletnim name{tajem 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 667187 ODLI^AN jednoiposoban, 35m2, u novoj zgradi koja se useqava, svaki stan ima svoje gasno grejawe, cena 28.950, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002766. Tel. 451-318, 523-193. 668297 NA NOVOMSomborskom bulevaru, 1.5, 35m2 na prvom spratu, pred useqewe, mo`e i na kredit, odli~an raspored, {ifra 1004294, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 063/10-10-661, 523-193. 668298 JEDNOIPOSOBAN stan na Bul. oslobo|ewa, 49m2, na IV spratu, ukwi`en, lift, terasa, hitno, 44.300. Tel. 451-318, 060/0753-782, {ifra 1002498, www.nekretnine-mojdom.com. 668299 PRODAJEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo: 22.600 evra. [ifra: 20555. Tel. 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 667168 ODLI^AN name{ten, nov jednoiposoban stan, 31m2, drugi sprat, terasa, cena: 37.000 evra i nije fiksno. [ifra: 23358. Tel. 021/520-231; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 667169 HITNO! Brzo useqiv DS, 42m2, kod „Masters centra”, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, pla}ene komunalije u celosti, odli~an raspored, cena: 38.900 sa povratom PDV-a! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 20002

KOD STADIONA VOJVODINE, Dimitrija Tucovi}a, 49m2, na prvom spratu, komplet renoviran dvosoban stan pogodan i za poslovni prostor, useqiv. Tel. 451-318, 523-193, www nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001692. 668301 AVIJACIJA - Detelinara, 2.0, 60m2 na petom spratu sa liftom, 41.200. www.nekretninemojdom.com, {ifra 1004194. Tel. 523-193, 065/85-06-616. 668302 DETELINARA, 56m2, prvi sprat, sre|en, ukwi`en, kvalitetna zgrada, svetao 45.400. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 667188 KOD SOCIJALNOG, nov, prazan dvosoban stan na prvom spratu, terasa, lift, 51m2, {ifra 1003642, www.nekretninemojdom.com. Tel. 063/10-10-661, 523-193. 668304 ODLI^AN dvosoban stan na Novoj Detelinari na prvom spratu, ukwi`en, terasa, lift, 41m2, povoqno, {ifra 1003361, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/85-06-616. 668305 NA BULEVARU EVROPE dvosoban stan, 63,36m2 na II spratu, pred useqewem, cena 55.500, povrat PDV-a. Tel. 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 668307 DVOSOBAN Liman III, 62m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitno, povoqno, odli~na ponuda. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 667104 DVOSOBAN, Liman II, 61m2 50.000 evra, ukwi`en. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 667105

HITNO!!!!!! 48m2-ukwi`enuseqiv dvosoban stan, 2 sprat, terasa, CG cena-30.900 E, tel. 064/823-6604, 424-963. 667096 DU[ANA VASIQEVA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwi`en 72.000. Tel. 063/517-846. 667118 KLASI^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en 51.500. Tel. 063/517-846. 667119 KLASI^AN dvosoban 58m2, Gagarinova, I sprat, lift, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, terasa sa ostavom, ukwi`en, brzo useqiv, 53.000. Tel. 063/517-846. 667120 LIMAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 667133 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 54m2, cena 37.900. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667134 S. KASAPINOVI]A, odli~an, dvosoban, 44m2, I sprat, mo`e kredit, povrat PDV. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 667072 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika. Telefoni: 421-437 ili 063/534505. 667075 SOMBORSKI BULEVAR, 55m2, I sprat, 45.000 E, odli~an, novo. Tel. 021/522-177, 064/43255-14. 667068 HITNO!!! @.Stanica 57 m2 odli~an kompletno renoviran stan, zasebna kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en, lift, terasa. CG cena-46.400 E tel. 064/8236604 542-779 667100 VASE STAJI]A 56m2-ukwi`en-prazan, novija zgrada, odli~an raspored-odvojena kuhiwa sa prozorom, 4 sprat , lift, terasa, CG 064/823-6601 021/542779 (www.avenia-nekretnine.com) 667088 KOMFORAN dvosoban stan 62m2 na Limanu II kod mosta. Ukwi`en, lift, terasa. Cena: 53.000. Tel. 063/7776-233. 668361 UKWI@EN komforan dvosoban dobro odr`avan stan u blizini @elezni~ke stanice – miran kraj, drugi sprat, terasa, 49m2, cena: 43.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668325 KOSOVSKA!!! Dvosoban stan ni`e spratnosti u odli~noj zgradi. Hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213. 668335 DETELINARA!!! Klasi~an dvosoban stan od 52m2 na tre}em spratu u izuzetno dobrom stawu za 39.500 evra. Pozovite 065/25-00-213. 668336 EKSTRA PONUDA!!! Kod {kole i vrti}a na Nasequ dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog od 63m2 za 49.500 evra!!! Tel. 065/25-00-213. 668341 ODMAH USEQIV dvosoban stan 52m2 Milana Glumca. II sprat, terasa, ukwi`en! Cena: 39.200. Tel. 063/7776-233. 668353 GRBAVICA, dvosoban stan, novija ukwi`ena zgrada iz 2008. godine, prvi sprat, terasa, lift, 44m2, cena: 49.850 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668327 VOJVODE MI[I]A hitno, odli~nog rasporeda, dvosoban stan 50m2 na drugom spratu, 51.500. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 668417 GRBAVICA, odli~an dvosoban stan, 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwi`en, dobrog rasporeda. Tel. 6615-117. 668346 CENTAR, kod Jovine gimnazije, ukwi`en, dvosoban stan, 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, ni`a spratnost. Tel. 6615-117. 668348 KLASI^AN dvosoban stan, 50m2, kod @. stanice, ukwi`en, cena 39.200. Tel. 6615-117. 668349

dnevnik

PRODAJEMO dvosoban ukwi`en stan od 57m2 na Limanu za 48.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 63160 CENTAR - dva jednoiposobna stana po 43m2, useqivi, noviji 1100E/m2. Telefon: 021/526-387, 063/808-69-62. 63038 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan kod Sajma za 43.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 63161 PRODAJEM stan u Novom Sadu, ulica Pariske komune 30 povr{ine 38m2. Telefon 063/7120080. 63186

CENTAR, originalno dvoiposoban stan, 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 6615-117. 668347 NOVO NASEQE kod Crkve odli~an 2.5 stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwi`en, dvostrano orjentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528137, 063/538-166. 668418 LIMAN TRI odli~nog rasporeda 2.5 stan 75m2 na prvom spratu, u blizini {kola, vrti}, pijaca, park... Telefoni: 528137, 063/538-166. 668419 NOVO NASEQE u neposrednoj blizini {kole i vrti}a 2.5 stan 72m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en za 62.000. Telefoni: 528137, 063/538-166. 668420 LIMAN JEDAN u blizini Spensa, fakulteta i Dunava dvoiposoban stan 63m2, klasi~an raspored, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 668421 UKWI@EN dvoiposoban stan u kvalitetnoj zgradi u blizini Bulevara oslobo|ewa, ~etvrti sprat – nije posledwi, terasa, lift, 56m2, cena: 57.700 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668326 HITNO i povoqno, prazan, useqiv, kompletno renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwi`en. Cena: 49.000. Tel. 063/7776233. 668362 PRODAJEM potpuno renoviran, prazan 2.5 stan 66m2 na Bulevaru oslobo|ewa, lift, terasa. Ukwi`en. Cena 62.000E. Tel. 060/6211-685. 668363 MAWI DVOIPOSOBAN stan u odli~noj zgradi, 50m2, Ka}e Dejanovi}. II sprat, terasa, ukwi`en! Cena: 44.500. Hitno! Odli~na prilika! Tel. 063/1088017. 668364 NOVIJI klasi~no gra|en, ukwi`en 2.5 stan 68m2, kod Sajma. II sprat, lift, terasa. Mo`e i sa gara`om u dvori{tu. Cena: 63.000E. Tel. 063/108-8017. 668365 HITNO! Ukwi`en stan u Ulici cara Du{ana, 62m2, I sprat, lift, terasa. Bez ulagawa, odli~an raspored. 61.800E. Nije fiksno. Tel. 060/621-1685. 668366 HITNO!!! 68m2 – dvoiposobanukwi`en-useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena 63.000 e – nije fiksna, 064/8236601, 021/542-779. 667084 DVOIPOSOBAN kod ABC-a 63m2 - 1.sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en-useqiv, odli~an raspored, cena-54.600 E Tel. 064/823-6601 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com) 667079 GRBAVICA 71m2-dvoiposoban, ukwi`en-useqiv, 2 sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle HITNO!!! Cena-63.800 E. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200. 667080

[ONSI 60 m2-perfektan raspored, 1 sprat, terasa, CG, lift, ukwi`en-useqiv, cena52.500e, tel. 064/823-6601, 542779. 667101 STRA@ILOVSKA, dvoiposoban stan, 71m2, luks, ukwi`en, renoviran salonski stan, II sprat. Tel. 021/526-622, 063/78099-09. 667066 DVOIPOSOBAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 667076 BULEVAR, okolina Novosadskog sajma, ukwi`en noviji 2,5 stan na 2. spratu, cena 64.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667135 CENTAR, okolina Suda i Spensa u Radni~koj ulici, prodajem odli~an originalno 2,5 ukwi`en stan od 61m2 na I spratu. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 667139 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2,5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 667132 NA NOVOJ DETELINARI u Ul. Svete Kasapinovi}a nov, prazan, ukwi`en, useqiv 2.5 stan, 67m2, cena 57.000. Tel. 451318, 523-193. 668308 NA GRBAVICI, kod Limanske pijace, odli~an dvoiposoban stan, 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hitno, 63.800, {ifra 1004100, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193. 668309 KOD SAJMA, dvoiposoban stan u Pasterovoj ulici, 67m2, cena 58.700, {ifra 1004115, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 668310 MAWI DVOIPOSOBAN stan, 43m2, kod Stanice u ukwi`enoj zgradi na 6. spratu od 8, lift, terasa, cena 38.000. Tel. 523-193, 065/85-06-616, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004396. 668306 BRA]E JOVANDI], 75m2, II sprat, renoviran, prazan, odmah useqiv 69.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 667189 NOVO NASEQE, 72m2, dvoiposoban, ukwi`en, dva sanitarna ~vora 61.800, nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853. 667190 LIMAN I, 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran 66.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 667191 NA BULEVARU OSLOBO\EWA dvosoban stan, 60m2, na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, odvojena kuhiwa, mogu}nost dvoiposobnog, cena 49.400, {ifra 1001244. Tel. 523-193, 060/07-30-577, www.nekretninemojdom.com. 668303 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 667141 LIMAN, odli~an 3,0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3,5, ukwi`en, cena 70.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667142 CENTAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Tel. 636-6952. 667143 KLASI^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena: 69.000 evra. [ifra: 22774. Tel. 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 667174 HITNA PRODAJA, Liman 1, klasi~an trosoban stan, odli~an raspored 77m2, osmi sprat i nije posledwi, u zgradi sa dva lifta, cena: 67.000 evra. [ifra: 12833. Tel. 065/20-19-013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 667175 TROSOBAN stan u srcu Novog Sada. Specifi~an u svakom pogledu i pru`a pun komfor stanovawa u centru grada. [ifra: 24107. Tel. 065/20-19-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 667176


OGLASi

dnevnik

HITNO prodajem odli~an trosoban stan od 77m2, u vojnoj zgradi kod Betanije, na 4. spratu, ukwi`en, lepe velike sobe, odli~no odr`avan! [ifra: 22387. Tel. 021/520-231; 064/13404-59. 667177 KOD IZVR[NOG VE]A, u Milete Jak{i}a, odli~an trosoban stan, 83m2, na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 92.700. Tel. 021/451-318, 523-193, {ifra 1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 668311 NA NOVOM NASEQU, prelep, trosoban dupleks stan, 114m2, ukwi`enih 99m2. Hitno, povoqno, cena 72.000, slike na www.nekretnine-mojdom.com pod {ifrom 1004105. Tel. 451-318, 063/10-10-661. 668312 NA LIMANU I u novoj zgradi, 90m2, odli~an trosoban stan, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001254. Tel. 451-318, 065/85-06-616. 668313 U JEVREJSKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko nove godine, {ifra 1004376. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 668315 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3,0 stan cena 72.100, hitno! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667140 NOVO NASEQE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 56.600. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 667138 KLASI^AN trosoban 74m2, Save Kova~evi}a, I sprat, lift, mirna ulica, zelenilo, parking, ukwi`en, brzo useqiv, 68.000. Tel. 063/517-846. 667121 TROSOBAN, Grbavica, 75m2, II sprat, lift, odmah useqiv, ukwi`en, odli~na lokacija, miran deo, odli~na ponuda, 69.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/18938-87. 667107 TROSOBAN stan 84m2, Liman IV, Balzakova ulica, V sprat mo`e biti troiposoban, useqiv, ukwi`en. Zamena za mawi - cena 950 evra/m2. Tel. 021/526387, 063/518-546. 667064 BULEVAR OSLOBO\EWA 75m2- trosoban-mogu} troiposoban, useqiv-ukwi`en, terasa, CG, lift, cena-69.000 etel. 064/823-6610, 021/6614-200 (www.avenia-nekretnine.com) 667092 GRBAVICA 75m2 - trosoban odli~an raspored, ukwi`en useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena - 71.100 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779 667093 @. STANICA 75 m2 - trosoban, 1 sprat, terasa, CG, ukwi`en-useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo cena 56.650 e, tel. 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com 667085 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji 3.0, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 61.000E. Sa gara`om 69.000. Tel. 063/108-8017. 668367 PRODAJEM nov, odmah useqiv 3.0 stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima terasu. Hitno! Cena: 51.500. Tel. 060/6211-685. 668368 LIMAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m, lift, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213. 668342 HITNA PRODAJA! Perfektan TS, 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, novija zgrada, ukwi`en, cena: 95.900. Tel. 021/523-700, 063/536212. 20004 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS, 74m2, podbara, IV sprat, lift, 2 terase, poseban wc, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, PVC, ukwi`en, cena samo: 61.000. Tel. 021/523-700, 063/536212. 20005

HITNA PRODAJA! Odmah useqiv dvori{ni TS, 58m2, u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, PVC stolarija, sig. vrata, ukwi`en, cena samo: 15.500. Tel. 021/523-700, 065/5536-212. 20006 HITNA PRODAJA! TS, 60m2+terasa 17m2, Novo naseqe, Bul. v. Stepe, dvostrano orijentisan, kompletno renoviran, italijanske plo~ice, jakuzi, klima, ukwi`en, cena: 51.500. Tel. 021/523-700, 063/536212. 20007 PRODAJEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/357-25-10. 63002 PRODAJEM stan trosoban od 78m2. kod Limenske pijace, ukwi`en, CG, lift, nije ispod plo~e, dvostrano orjentisan. Cena dogovor. Telefon 063/5422-65 63108 PRODAJEM trosoban dupleks stan od 80m2, ekstra sre|en u Maksima Gorkog. Telefon 064/205-41-28. 63135 PRODAJEM trosoban stan od 95m2 extra sre|en, nov, na Telepu. Telefon 064/205-41-28. 63136 HITNO prodajemo klasi~an trosoban stan u blizini [tranda, ukwi`en, lep pogled. Telefon 6447-622, 0637540-165. 63162 DVOIPOSOBAN visoki parter, velika terasa, pogodno za decu, komforan. Povoqno, mo`e i zamena za garsoweru. Telefon 060/146-56-51. 62888 DVOIPOSOBAN kod Sajma, 63m2 (ukwi`en kao dvosoban) odli~nog rasporeda, sun~an, lift, terasa, kulturan kom{iluk. I sprat, agencije iskqu~ene, 063/121-74-60 stankodsajma@gmail.com 62901 NA LIMANU 4 prodajem stan od 84m2, ukwi`en, bez tereta, na mirnoj lokaciji. Agencije iskqu~ene. Telefon 061/22-47987. 62902

NAJPOVOQNIJA kupovina potpuno nov neuseqavan dupleks na Somborskom bulevaru, na 4. spratu, povr{ine 97m2 za 67.000, lepa velika terasa, 2 kupatila, lepe sobe, povrat PDVa. {ifra: 21778. Tel. 064/1340459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 667181 U VOJNOJ ZGRADI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena: 87.000. Tel. 063/7776-233. 668369 UKWI@EN troiposoban dupleks na Grbavici, kvalitetna novija zgrada iz 2006. godine, peti sprat, terasa, lift, 95m2, natkriveno parking mesto u dvori{tu zgrade, cena: 67.980. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668330 KOD IZVR[NOG VE]A troiposoban stan na prvom spratu 112m2, salonskog tipa. Telefon 063/538-166. 668424 [EKSPIROVA ul. 88 m2-troiposoban -renoviran, 1 sprat, lift, terasa, ukwi`en-useqiv odmah, odli~an raspored, cena 79.300e. Tel. 064/823-6604, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 667082

TROIPOSOBAN, Liman IV, 93m2, odli~an ukwi`en stan, bez ulagawa, izuzetno lociran, veoma kvalitetna zgrada. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 667112 TROIPOSOBAN, Liman II, 87m2, odli~na zgrada, lokacija, mo`e zamena za mawi. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 667110 NA NOVOJ DETELINARI nov troiposoban stan pred useqewem, 100m2+30m2 terase, ima povrat PDV-a, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 668316 VASE STAJI]A, izuzetan 3.5 stan 107m2, komplet sre|en, mo`e i sa name{tajem, ukwi`en, {ifra 1000071, www.nekretninemojdom.com. Tel. 063/10-10-661, 523-193. 668317 KOD IZVR[NOG VE]A salonski 3.5 stan, 137m2, na II spratu sa liftom, cena 123.000, stan za renovirawe, dvostran, dva ulaza, deqiv na dva stana. Tel. 523-193, 065/85-06-616, {ifra 1003338, www.nekretninemojdom.com. 668318 ODLI^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena: 77.000 evra. [ifra: 23835. Tel. 021/520-231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 667178 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 667144 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 667145 LIMAN, odli~an, ukwi`en 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 667147 GRBAVICA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 667148 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 667149 BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 667146 U NEPOSREDNOJ blizini Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 667179 ^ETVOROSOBAN, Liman II, 110m2, fantasti~an porodi~an stan, novija zgrada, ukwi`en. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 667111 PRVOKLASAN petosoban stan 114m2, centar - Spens, Dimitrija Tucovi}a, dve terase, dva kupatila, bez ulagawa hitno, 82.500. Tel. 063/517-846. 667122 RAVANI^KA, ukwi`en, petosoban, 155m2, luks, renoviran, cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 667065 USEQIV ~etvorosoban stan 147m2, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, na tri strane, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 667077

NOVO NASEQE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 668422 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 668423 KOD DUNAVSKOG PARKA ~etvorosoban stan 115m2. II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwi`en. Izvanredna prilika! Povoqno! Tel. 060/6211-685. 668371 EKSKLUZIVNO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, 5.0 stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Tel. 063/7776233. 668372 DUNAVSKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 668343 LIMAN I!!! Noviji ~etvorosoban stan u izuzetnoj zgradi na odli~nom mestu. Pozovite 063/500-213. 668344 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 668345 GRBAVICA - 95m2 za samo 69.500 evra! Ukwi`en dupleks u novijoj zgradi, u Ulici Alekse [anti}a, 3 spava}e sobe + dnevni boravak, terasa, lift, parking mesto, ostava. Slike stana pogledajte na, www.solis-nekretnine.com, {ifra: 20210. Tel. 063/527-459; 021/520-231. 667180 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv nov dupleks PS, 128m2, Somborski bulevar, 600m od Limana, IV sprat, dvori{na strana, lift, 2 terase, cena sa PDV-om: 64.500 za ke{-popust! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 20008 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 62768 TROIPOSOBAN salonski stan u strogom centru, na I spratu, od 102m2 CG klima, 2 telefona, velika terasa, tavan, podrum. 062/29-18-29 63102 SPENS IV sprat, petosoban bez lifta, 114m2 u dva nivoa 2 kupatila, 2 terase, bez ulagawa, ukwi`en 80.000Evra. Telefon 063/522-730. 62865 CENTAR - ~etvorosoban nov stan 110m2, III sprat, useqiv, ima povrat PDV-a, cena 110.000E. Telefon: 021/526-387, 063/808-69-62. 63036 PRODAJEM ~etvorosoban stan ili mewam za dva mawa. Stan je na Novom nasequ 96m2. I sprat. Telefon 063/1011-481 63101

ODLI^NA renovirana vikendica 80m2 na Kamewaru. Kupatilo+wc, gara`a za ~amac. Tel. 063/10-880-17. 668373 PRODAJEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000 evra. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 667154 PLAC na Mi{eluku, dozvoqena gradwa, parcelisan 530m2, ukwi`eno vlasni{tvo 1/1. Cena: 15.500 evra. Tel. 065/20-19011, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 667155 PRODAJEM gra|evinski plac 500m2 u Petrovaradinu u Sadovima, lepo mesto, odli~an, cena: 11.500 evra. Tel. 064/1340459, 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 667156 LOKACIJA na Novoj Detelinari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... Cena: 200.000 evra. Za vi{e informacija 064/2003-103. 667159 PETROVARADIN - Tranxament, 1.200m2, gra|evinski plac, ukwi`en 1/1. Odli~an, Povoqno! Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 667070

nedeqa28.oktobar2012.

KOVIQ, vi{enamenski plac na auto putu NS-BG, prvi red do auto puta. Sva infrastruktura na 300-500m. Povr{ina 14.200m2, cena: 67.000 evra. [ifra: 70740. Tel. 060/018-94-22; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 667153 ^ARDAK gra|evinski plac2200 m2-front 22m, ravan-pogled na Alibegovac i Paragovo, voda, struja, gas cena dogovor tel. 064/823-6601 021/424-963 667090 GRA\EVINSKI PLACEVI, Bocke 985m2 i Popovica-Mo{ina vila 1000m2, ukwi`eno, povoqno, odli~no locirani. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 667108 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Tel. 063/10-880-17. 668350 PRODAJEM plac 710m2 prepun ~etinara na Popovici kod okretnice uz glavni put. Izuzetno za vikendicu ili ku}u. Cena:14.000. Tel. 063/7776-233. 668351 KLISA, ukwi`ena ku}a, odli~na, fasadna cigla. 98.000E. Tel. 021/522-177, 064/432-55-14. 667073 KU]A Veternik-kod Lipovog gaja 80m2 stambeno, plac 800m2deqiv na dva dela, zidano ciglom-odmah useqiva-trosobna cena 60.000 e Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 021/424-963 (www.avenia-nekretnine.com) 667081 KU]A 75m2 Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas cena-40.200 e, tel. 064/823-6604, 6614-200. 667097 PETOSOBNA porodi~na ku}a 130m2, na placu 450m2, Avijati~arsko naseqe, prizemqe, sprat, potkrovqe, kolski ulaz, centralno gradsko grejawe, bez ulagawa, ukwi`ena 135.000. Tel. 063/517-846. 667114 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Tel. 063/828-8377. 667150 KU]ICA na Telepu, sa zajedni~kim dvori{tem i zasebnim ulazom, dvosobna od 65m2, sa nusprostorijama i podrumom, ukwi`ena 1/1, pa mo`e i kredit, cena samo:36.000 evra. [ifra: 24180. Tel. 065/20-19-013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 667158 KU]A, Petrovaradin - Ma`urani}eva, odli~na, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 667109 VILA u Kamenici 350m2, naseqe Voinovo, mirna ulica, plac 500m2, vrt sa ~etinarima, velika gara`a, osam soba, funkcioni{e kao dva stana, ukwi`ena, mo`e zamena 196.000. Tel. 063/517-846. 667116 SREMSKA KAMENICA, dobra prizemna porodi~na ku}a, 110m2 u blizini {kole policije, na placu od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwi`ena, mirna ulica, eta`no grejawe, cena: 72.000 evra. [ifra: 119. Tel. 064/134-0459; 065/20-19006, www.solis-nekretnine.com. 667157 KOD [KOLE MILICIJE u Kamenici porodi~na ku}a P+I+Pk 250m2 na placu od 475m2 u dobrom stawu, ukwi`ena. Tel. 060/07-30-577, {ifra 3000335, www.nekretnine-mojdom.com. 668291

23

S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 85.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 667182 KU]A u Sremskoj Kamenici, kvalitetna ukwi`ena, 167m2 stambenog prostora, plus 82m2 suteren - gara`a i radionica, plus 82m2 nezavr{eno potkrovqe, plac 390m2, cena: 103.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 668331 KU]A u Ka}u, naseqe Sun~ani breg, kvalitetna gradwa, 122m2, plus gara`a, fini{ni radovi, plac 25m2, cena: 44.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 668328 KA], nova, super moderna ku}a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Tel. 063/777-6233. 668352 ODLI^NA ku}a-^ardak 180m2 stambeno – 6-sobna, plac 1000m2 kvadratnog oblika, ukwi`enaodmah useqiva, gradwa sendvi~ zid, cena-125.000 E tel. 064/8236601 021/542-779 (www.avenianekretnine.com) 667094 EKSKLUZIVNA ku}a na ^ardaku, Kamenica, 150m2, na placu 1400m2, prvoklasna gradwa, italijanska oprema, sanitarije, keramika, ure|en vrt, tri sistema grejawa, ukwi`ena, treba videti! Tel. 063/517-846. 667115 HITNO prodajem placeve od 402m2 do 432m2 u Veterniku, 800m od „Intersrema”, asfalt, struja, voda, ukwi`eni 1/1, dozvoqena gradwa ku}e u osnovi 120m2, cena cca 14.900 za ke{popust! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 20009 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 62766 PARAGOVO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269. 63017 POVOQNO prodajem 1 jutro zemqe u Koviqu. Zemqa se nalazi u selu i pogodna je za plastenike, sadwu vo}a.Telefoni 021/6210-524. 63096 PRODAJEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon 064/1789789. 61632 PRODAJEM tri ba{te u Futogu potez Rumena~ki drum 12, 10, 6 kvadrata. Telefoni: 6213-189 i 064/443-7898. 62867 GRA\EVINSKI PLAC pre ulaska u Stare Ledince 1067m2. Struja, voda, vo}e, loza, ~etinari, 15 e/m2. Telefon 064/236-9670. 63049 PRODAJEM ku}u u Karlovcima, trosobnu komfornu ukwi`enu 25.000 i seosko imawe na Stra`ilovu, komforno sa opremom 35.000E. Telefon: 064/043-8702, 061/2686155. 63059 TRI HEKTARA zemqe na Banstolu, 2,5 jutra u Karlovcima ravno, blizu mesta, oranica, vikendicu na Stra`ilovu, 8500. Telefon: 064/043-8702, 061/2686155. 63060 GRA\EVINSKI PLAC, od 27 ari blizu televizije na Mi{eluku Petrovaradin deqiv na dva dela. Mogu}a delimi~na kompenzacija. Telefon 064/22-87731. 62097 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 064/288-61-71. 62436


24

nedeqa28.oktobar2012.

PETROVARADIN - prodajem plac 450m2, 785m2, 800m2, 1200m2, 2100m2... dozvoqena gradwa, urbani deo, cena 15E/m2 - 30E/m2. Telefon: 063/152-0521. 63014 PARAGOVO, plac 1400m2 na glavnom putu. 1m2 / 30E. Telefon 063/86-26-504. 63103 BOCKE - VELIKI PLAC sa prelepim pogledom na Novi Sad. Cena 10.500Eura. Telefon 063/750-93-94 63130 PETROVARADIN, plac {irine 1.290m2, dva prikqu~ka gasa, dva za vodu, kod crkve, izlazi na dve ulice, 54.000 evra. Telefon 064/59-41-265. 63090 NOVI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/8575-215. 61692 KU]A komforna sa pomo}nim objektom, pogodna za veliki familiju, zemqi{te oko 900m, dowe Sajlovo. Telefon 0631258455. 62459 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 62945 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/10729-96. 63018 TELEP - dve ku}e 250m2 na placu 820m2. Futog ku}a za dve porodice, prostor za pekaru, magacin, plac 800m2. Telefon 063/587-602. 63168

PRODAJEM ukwi`enu ku}u u Sremskoj Kamenici - Bocke, Bademova 14, 162 m2 su+p+1 na placu 900m2. Ima infrastruktura. Telefon 063-899-8999. 61109 PETROVARADIN - gradi} ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwi`en. Samo 145.000E. Telefon 063/152-052-1. 63013 PETROVARADIN - hitno prodajem ku}u za ru{ewe na dobroj lokaciji, povoqna cena. Telefon: 063/585-076. 63015 PETROVARADIN - prodajem ku}u, mo`e za dve porodice, bez ulagawa, lepa ulica, povoqno. Telefon: 063/585-076. 63016 PETROVARADIN ku}a monta`na, 80m2, nusprostorija 40m2, plac 500m2. Rakovac ku}a monta`na 90m2 sa gara`om, ukwi`ena, plac 870m2. Hitno. Telefon 063/587-602. 63167 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 62767 TELEP - ku}a na dobroj lokaciji, povoqno. Kontakt telefon: 063/896-7201. 63043 PRODAJEM ku}u u Rumenki 120m2 + 80m2 potkrovqe (nedovr{eno) na 1200m2 placa sa pomo}nim prostorijama. Vrlo povoqno. Telefon 064/205-41-28. 63134 SOMBOR. Na prodaju trosobna ku}a na sprat, dve terase, gara`a, dve ostave, malo dvori{te. Useqivo, Jug Bogdanova 27a. Cena 50.000 evra. Telefon 021/518-292. 63086 STARA ku}a i plac od 7 ari, Stari Ledinci, S. [olaje 16. Telefon 886-628. 63092

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 667078

OGLASi l ^iTUQe

NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 668290 IZDAJEM ili prodajem lokal 43m2, Ulica kraqa Petra, cg, klima... Telefon 065/55-106-55. 62868 IZDAJEM salonski stan, @elezni~ka 40, 100m2, I sprat, kao poslovni prostor, za advokate, lekare, {kole, firme. Telefoni: 064/27-80-303, 021/527-258, 021/6621-791. 61469 IZDAJE se lokal, 100m2, magacin 110m2. Spreman za useqewe. Telefon 063/540-510. 62318 IZDAJE se lokal 17m2 Bulevar Kneza Milo{a 11. Telefon 063/ 7293135. 62527 MAGACINSKI PROSTOR ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu, hala 11h7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001. 61566 IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 62776 IZDAJEM uli~ni lokal sa magacinom i parkingom, 610m2, Temerinska 76. Telefon 063/516883. 62953 IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 63028 IZDAJEM lokal - bife, Kisa~ka - Bul. Ja{e Tomi}a. Telefon 064/42-105-87. 63149 IZDAJEM lokal idealan za agencije 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30A, Cena vrlo povoqna, Telefon 498775, 445-919. 63169 PRODAJEM ekstra sre|en lokal od 50m2, u radu na Novom Nasequ. Telefon 064/205-41-28. 63137

HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova. Mo`e i odlo`eno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895, 060/0731-895 i 064/128-94-87. 61287 KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-6896. 62529 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 62935 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63132 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 i od 15-19. 63133 MOLER I FARBAR radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 63142

RADNI^KA ul. 67m2-funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter-idealno za poslovni prostor-uli~na orjentacija, standardna ulagawa, ukwi`en-prazan cena-69.000 E, tel. 064/823-6601, 021/542-779. 667089 IZDAJEM poslovni prostor P+S (100 + 100) u Novom Sadu, Ulica Slobodana Seleni}a 46. Telefoni: 063/815-3-759, 064/114-3-079. 61722

KUPUJEM antikvitete, sabqe, ordene, medaqe, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {apke, stari novac, zastave i ostalo. Telefon: 063/196-48-17. 61813

PRODAJEM „zastavu 101 skala 55” 2006. godi{te, benzin - plin (fabri~ki), vu~na kuka, jednoosovinska prikolica - samogradwa, nosivosti 630kg, registrovani. Kontakt: 064/338-58-64 63068

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 824-611, 064/337-7695, 062/823-1298. 61622

LIBHERR, 1980, rovokopa~, doma}e table, remontirana pumpa, motor u dobrom stawu (deutz 912). Cena 8.500E. Telefoni 063/542-684, 069/577-6916. 62994 MITSUBISHI, 1972, NK300, doma}e table, autodizalica kato, strela 31m sa xipom 46m, 30T nosivosti, cena 37.000E. Telefon 063/542-684, 069/577-6916. 62995

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 62989

MOLERSKO - FARBARSKE USLUGE. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki. 63063 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 60931

dnevnik

3 Za tobom je ostala praznina dragi

Nemawa Na{a qubav i tuga, bol i se}awa na prekinutu lepotu `ivqewa, potvrda su tvog postojawa. Tvoja bra}a Vladan i Viki, Cita i te~a Tasa.

SE]AWE

prof.Danica Dimitrijevi} 28.10.2007-28.10.2012. Sin DraganBugarski sa decom.

Du{anuJari}u 1948-2008. Uvek }e{ nam nedostajati.

63154

62977

Samo mi znamo koliko nam nedostaje na{

U nedequ, 28. 10. 2012. godine odr`a}emo ~etvorogodi{wi pomen

POMEN Majka An|a, supruga Gordana, }erke An|elka i Jelena.

63178

StriberFrawa PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

NemawaPapi} 1974-1999. Nastavio je da `ivi u na{oj qubavi, bolu i najlep{im uspomenama.

AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Tel. 6366952, www.bomil.rs. 667151 TRA@IM saradnike za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/514-406. 62836 TRA@IM `enu koja bi `ivela sa starijom `enom na selu. Telefon 064/301-35-11. 62889 AGENCIJA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400148. 63020 EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 63021 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 63022 HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema ne stariji od 40 godina. Telefon 064/658-8610, 021/6624-511. 63077 HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefon 021/6624511, 064/6588-613. 63078

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 62483

U utorak, 30. oktobra obele`i}emo godinu dana od rastanka sa na{im dragim suprugom i ocem. Uvek }emo te pamtiti.

Sestra Nevena i mama Jelica.

Tvoji najmiliji: supruga Vera i sin Stevan.

62976

63067

POMEN

JosipBurna}

U utorak, 30. oktobra 2012. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana, otkako nije sa nama na{ voqeni

1952-2007.

FeliksBurna}

IlijaKo~i} PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 63047

SE]AWE

28.10.1991-28.10.2012.

15.3.1937-20.9.2012. Nema suze koja te mo`e oplakati, niti vremena koje te mo`e izbrisati. Osta}e{ ve~no voqen i nikad zaboravqen.

1923-1980.

SvetozarVeqkovi} Tog dana u 10 ~asova, na grobqu u Maradiku odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen i jo{ jednom posetiti wegovu ve~nu ku}u.

Jovana i Mara.

O`alo{}ena porodica.

62856

62942

Voqeni nikad ne umiru. Po dobroti vas pamtimo, s qubavqu spomiwemo, u srcu ve~no ~uvamo. Va{i najmiliji. 63094

TU@NO SE]AWE

Danas, 28. oktobra 2012. godine navr{ava se tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi suprug i otac

RadeBudimlija

Pa{koDeli} 26.10.1995-26.10.2012.

Tvoji najmiliji.

ro|en1936. Dragi moj tata, nema re~i kojima bi se moglo re}i koliko nam nedostaje{. Po~ivaj u miru Bo`jem. Vole te tvoje, supruga Mara i }erka Radmila. 63164

63165

Pro{lo je sedam tu`nih dana od kako nije sa nama na{a tetka Gagica.

Danas, 28. 10. 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Dragica^emerli}

Ferenc[etalo

Ve~no }emo je se se}ati i sa qubavqu pomiwati. Porodica Salma. 63171

Hvala ti za svu qubav i po`rtvovawe. Sa ponosom te ~uvamo u na{im srcima. Supruga Er`ebeti sin [andor. 62946


^iTUQe l POMeni

dnevnik

S E ] A W E Dana 31. oktobra 2012. godine navr{i}e se tu`nih dvanaest godinaodsmrtinikadpre`aqene supruge

nedeqa28.oktobar2012.

P O M E N

[ E S T O G O D I [ W I  P O M E N

Milana{a

25

Sabolomitugomopra{tamose odtebemajko.

Oqewka

Voqenojsestrisqubavqu

pamti}emotekaoveli~anstvenu Ruskiwukojajeistinskivolela obapodnebqa. Pust�zemlÔtebebudetpuhom. Vaqa,Awa iSlavaDevi}i. 63172

VojislavkaEri}

Posledwipozdrav

MirjanaHorvat

30.10.2006-30.10.2012.

BrankeMeduri} ro|.Vojnovi} izTurije Osta}e{ve~noumomsrcu. TvojsuprugDragomir.

Prete{kojequbavisre}u,vi{eod~etrdesetgodina, zajedni~kog`ivota,preselitiuuspomeneise}awa. Tvoji:suprugMilomir,}erkeSne`ana, Vesna iJasmina,unu~ad Ivana,Duwa,Ogwena, Sawa,Ilijai^arna izetoviMladen,Jovo iZvezdan. 62354

62624

P O M E N Navr{ava se deset godina od kakonijesanama

1959-2012.

DragicaLali} 28.10.2011-28.10.2012.

Tvoja}erkaDanijela, unu~i}i,Dejan.

Navr{ava se tu`na godina od kada si nas napustila, ali tvoj lik,tvojadobrota,tvojatoplina i qubav ostaju zauvek u na{im srcima.

63199

MirjaniHorvat

Dana, 28. 10. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kadanisisanama. TvojbratNeboj{aNinkov saporodicom.

od: Ru`ice,Miqane, MiroslavaiMileta.

63202

MilicaKr~adinac

63197

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da nas je iznenada 26. 10. 2012. godine napustilavoqenaidraga

ObradMilo{evi} 1925-2010.

Tugujuzawomi nezaboravqajuporodice: Kr~adinac iMeni}anin.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27.oktobrau55.godinipreminula na{avoqenasuprugaimajka

BiserkaNenadov Sahrana je danas, 28. 10. 2012. godine,u14~asova,izkapeleu @abqu. O`alo{}enaporodica: suprugMilorad,}erkaJovana isinBranislav.

Tvoji:suprugaVukosava,ideca Vera, Biqana iPavle saporodicama. 63196

63044

63211

Posledwipozdravmojojkumi

Posledwipozdravmojojdragoj

Dana,26.10.2012.godineprestalojedakucasrcena{eg dragogocaisupruga

MirjanaHorvatMira 1959-2012. Sahrana}eseobavitiuponedeqak,29.10.2012.godine, naNovomajurskomgrobqu(okretnica)uPetrovaradinu, u15.~asova. Uvek}etevoletiimislitinatebe Tvoji: Damir,Danijela itvojBraca. 63198

Sadubokimbolom,uzve~nuzahvalnost,zasvuqubavi pa`wukojunamjepru`alaopra{tamoseodna{edrage

MiloradaLuki}a

Nani

od@eqka.

Biserki-Bisi Nenadov od:kumeZlate,Maje iDejane.

Isprati}emo ga 29. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na GradskomgrobquuNovomSadu.

Uvek}emojepamtitikao`enu ogromnogsrcaiuna{imsrcima kaotakva`ive}ezauvek.

SuprugaQiqana isinoviMilan iMladen. 63194

63205

63212

Posledwipozdravdragojstrini

Posledwipozdravdragom

Obave{tavam rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminulau87.godinina{adragamajka,bakaiprabaka

Marije[ar~ev ro|.Frei 1927-2012.

MiloraduLuki}u Mi}i Hvala Ti na prijateqstvu i dru`ewu. PorodicaTrm~i}.

DaraIwac Sahrana }e se obaviti u nedequ, 28. 10. 2012. godine, u 12~asova,nagrobquuBa~komJarku. O`alo{}eni:}erkaRadmila, unuciTawa iVladimir saporodicom.

pozdrav

O`alo{}eni:sinVladimir saporodicom i}erkaJelica saporodicom.

63207

63209

Posledwi kom{iji

Wenoplemenitosrce,punoqubavizasvenasprestalo jedakuca26.oktobra2012.godine.Sahrawenaje27.10.2012. godinenaPravoslavnomgrobquuSrbobranu. NikadaTene}emozaboraviti.

MiloraduLuki}u

od kom{ijaizulaza MilanaGlumcabr.8.

63210

OlgaLabat

MiloradLuki}

1926-2012. Sahrana}eseobavitiuponedeqak,29.10.2012.godine, u11~asova,uSremskojKamenici.

63208

Obave{tavamorodbinuiprijateqe da je u 95-oj godini preminula na{adragaivoqena

Preminuojena{cewenikolega

SofijaRadosav

ZdravkoIwac saporodicom.

63195

dragom

Preminulajena{adragamama

DariIwac

ro|.Rovwev

Posledwipozdravdragomprijatequ.

O`alo{}eni:sinIvan saporodicom i}erkaAna saporodicom.

KolektivJPZavodzaizgradwugradaNoviSad.

63203

627-P

Sahrana}eseobaviti30.10.2012. godine,u15~asova,naUspenskom grobqu. O`alo{}eni:sinovi saporodicama iostala rodbina. 63200


26

07.00 08.00 08.05 08.30 08.50 09.25 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.35 01.25

Верскинедељник Вести Прстедаполижеш Свеоживотињама Академац Увекмедаља Зелено,волимте,зелено Кадзазвони Бразде Вести Еко Центарсвета Додатиживотгодинама Таблоид Вестизаособесаоштећеним слухом Здравоживо Чаририболова Гламоур Двоугао ТВДневник Све(т)оконас Поаро:Тужничемпрес Државнипосао ТВДневник Дивљаострва Смртнарајскомострву Војвођанскидневник Спортскахроника Филмскапремијера: СнимањеуПалерму,филм Грување Поаро:Тужничемпрес

Кампино

СнимањеуПалерму Фино је светски познатог фотографа који проналази нову љубав и нови живот, упркостомештојеметаупорногснајперисте.Финводиактиванживот,малоспаваине иде нигде без својих верних слушалица. Како Финов живот почиње да се расплиће, оннапуштаДизелдорфдаби мир пронашао у Палерму. Нову идилу коју тамо проналази из корена дрма мистериозни убица који по сваку ценужелидасеосвети. Улоге: Кампино, Ђована Мецођорно,ДенисХопер Режија:ВимВендерс (РТВ 1,22.50)

07.30 08.00 08.30 08.55 09.55 10.15 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa28.oktobar2012.

Српскиекран,емисијаМТВ-а Агромозаик СпортскаВојводина ЦиклусфранцускихТВновела: Заједнуноћљубави,филм Мозаик-Дијагностика Програмзадецуимладе Траговимадавнепрошлости Духовка(слов) Емисија(слов) ТВМагазин(рум) Бразда (мађ) Мађарсканароднамузика Подистимкровом Лепотарумунскенародненошње, док.филмјезикусатитл. насрпском Недељнимагазин(ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинскапанорама Спектар(буњ) Македонскосонце Златнодоба(мађ) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Бразда (мађ) ТВМагазин(рус) ХалоТВ(мађ) ТВСпорт(мађ) Њушкало,филм

06.00 09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке Ноћни програм

07.00 08.00 09.00 09.21 09.24 09.39 09.54 10.24 10.55 12.00 12.30 13.00 14.00 14.32 15.10 15.35 16.05 17.04 17.30 17.55 18.55 20.45 21.26 22.15 23.05

ГорицаПоповић

Шљивик

06.30Документарнипрограм 07.00Цртанифилм 08.20 СремскиКарловци,одсуботе досуботе 08.50Какосекаже 09.00Серијскипрограм 12.00Белимантил 12.15Конак 12.25Неонсити 12.30Азбукародитељства 13.00Вести 13.05СедамНСдана 13.30Личнагрешка 14.00Вести 14.05Филм 16.00Вести 16.05Личностиидогађаји 17.00Вести 17.05Врелегуме 17.35Хранаивино 18.20Неонсити 18.30Свештожелим 19.00Објектив 19.30Африкаодврхадодна 20.00Евонаскодвас 21.00Личностиидогадјаји 22.00Објектив 22.30СедамНСдана 23.00Филм

Африкаодврха додна (НовосадскаТВ, 19.30)

06.00 МотоГПАустралија-ТркаМотоГП 07.30 АТПБазелиВаленсија1/2Финале 09.30 ПрегледЕвролигае 10.30 Ф1Индија-Трка 12.30 Холандскалига:Фејенорд– Ајакс 14.30 Премијерлига:Евертон–Ливерпул 17.00 Премијерлига:Челси–Манчестерјунајтед 19.00 СКстудио 19.30 Аргентинскалига:РиверПлејт -БокаЈуниорс 21.15 Португалскалига:ЕсторилПорто 23.15 АТПБазелиВаленсија,финале 02.30 Премијерлига:Њукасл–ВБА

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Филм,15.30Спорт,16.30АБС шоу,17.00Недељни магазин, 17.30Дечији програм,19.00Филм,20.30АБС шоу,21.00Филм,23.00Недељни магазин,00.00Филм,02.00Ноћни програм

Којебољиоднајбољихизворних певачких група и солистаизЈагодинесазнаћемо у емисији „Шљивик“. Жирију ће се придружити Душица Биликић, а специјални гост емисијејеГорицаПоповић. Водитељка је Кристина Раденковић. (РТС1,17.32) 06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.16 14.56 15.20 16.08 17.06 17.32 18.30 19.02 19.30 20.05 21.06 22.59 23.50 00.07 01.24 02.21 03.03 03.29 04.03 04.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7РТСдана Дневник Спортплус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад САТ Јагодићи Задњакућа,Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Дневник једне дадиље,филм Титаник-крв и челик Дневник Егзит Шљивик Балканском улицом Задњакућа,Србија Сасвим природно САТ Јагодићи

05.00 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.15 20.45 21.15 23.15 01.00 02.00

Домаћин Рањено срце Жене Галилео Филм:Дивљи,дивљи запад Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Будва на пјену од мора Парада Парада Филм:Пут ратника Досије Став Србије Лас Вегас

23.32 00.03 01.27 01.50 02.28 03.19 04.08 04.44 05.29

Амен ађес Дозволите.. Попај Бернард Поштар Пат Сигуран сам да једног дана Вита студентис Мој љубимац СтогодишњицаКумановске битке,преноссвечаности Потрошачки саветник Е-ТВ Бразде Културако аресипе Магазин Србије на вези Београд-вечити град Верскикалендар Твоје песме,моји снови Викенд Евронет Магазин Лиге шампиона ЈУгрупа Кошарка-АБАлига:ПартизанРаднички,пренос Ликовна колонија РТС ТВтеатар Јелен топ десет Хроника 57.међународног београдског сајма књига Вита студентис Магазин Лиге шампиона Кошарка-АБАлига:ПартизанРаднички (р) Београд-вечити град Твоје песме,моји снови ТВтеатар ЈУгрупа Јелен топ десет Мој љубимац

Јелен топ 10 У најновијој емисији водитељи Лазар Сакан и Ана Коњовићбавесе темом визуелног приказа музике.Колико спотови на домаћој сцени прате светске трендове у погледу визуализације музичког израза и да ли се довољно улаже у видео продукцију, сазнаћемо од редитеља неких од домаћих култних спотова, али и рокенрол критичара. Видећемо и промоцију новог спота „Канда Коџа и Небојша”,за сада већ легендарну нумеру „Кафане и РнР“. (РТС2,22.20)

06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.30

Маратон Уловитрофеј Филм:ПутуЕлДорадо Топшоп Филм:Председникова ћерка Уловитрофеј ЗдрављеиВи Сликеживота Еурека Обичниљуди МирославЛазански. ОдВестПоинтадоМоскве иОкинаве Мајсторски Еурека Филм:Ошамарије,онаје Францускиња Филм:Дубокоудолини МирославЛазански Сликеживота Домаћамузика Филм:ПутуЕлДорадо Филм:Дубокоудолини

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00Без тамбуре нема песме,17.00Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,21.00ЕТВР,21.30Документарни програм,22.00Филм,00.00Шоу програм:Парови

dnevnik

07.25Цртанифилм 07.50Добраземља 09.50Пулснације 11.00 ВестиБ92 11.35 Пријатељи 13.40Филм:Петиелемент 16.00Вести 16.35Спортскипреглед 17.00Ситиивитки 18.00Светнадлану 18.30Вести 19.05Филм:ПолицајацсаБеверли Хилса 21.00Утисакнедеље 23.00ВестиБ92 23.35Спортскипреглед 23.55Филм:Делтаодред2: Колумбијскавеза 01.30 ЉудисМенхетна

07.00 Добројутро 11.00 Филм: Фантастични господин Фокс 12.30 Топспид 13.00 Филм:Госпођа министарка 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне саЛеом Киш 18.00 Добровече,Србијо 19.30 Национални дневник 20.00 СмешноћошекодЂоше 21.00 Тренутакистине 22.30 Випрум 23.30 Филм:Вегас за двоје 01.10 Филм:Омаг 03.00 Филм:Фантастични господин Фокс 04.30 Филм:Госпођа министарка

Кабаре Познате јавне личности у до сада невиђеним улогама, плесне кабаретске нумере из познатих светских мјузикла, стенд-ап комичари, музички наступи, само су део 90-минутногспектакла. Емисија„Кабаре“ представља и својеврстан колаж најпознатијих домаћихисветскихмузичкиххитова,онихнових, алиинеких давно заборављених, а некадавеомапопуларнихисвима драгихмелодија. Водитељски пар чинеВиолета МитровићГолдман и Милорад Дамјановић. (Хепи,21.05) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00

Деми Мур у„Випруму”

11.20 12.05 12.30 12.50 13.15

Бошко Јаковљевић, боравио је ових дана у Стокхолму где је урадио интервју са једном од најпопуларнијих холивудских глумица,Деми Мур.У ексклузивном разговору који се емитује сазнаћемо шта је тајна њене лепоте и шта се у њеном животу дешава ових дана. -Морам доћи у Србију да тамо снимим неки следећи филм - поручила је бивша супруга Ештона Кучера. (Пинк,22.30)

13.40 13.55 14.00 15.30 15.45 15.55 18.55 19.30 21.05 22.00 23.30 00.00 01.30 02.50 03.15

ДемиМур

Јутарњипрограм Знањенапоклон Торк Метеоримоћникамион ТајнисветмедеБенџамина Телешоп Сабрина–Заувекпријатељице,анимиранифилм Винкс ЛегендаоНеши Бакуган3 Фантастичнопутовање Изненеђење!Тојеневероватнојестиво Телешоп Вести Викендпоподне-Брвнара Телешоп Вести Долинавукова Телемастер Филм Кабаре Скандалозно Гламур Лудакућа Кабаре МојаСрбија Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa28.oktobar2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

5

27

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик ДушанКецмановић 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Мали људи, велики свет Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Спасавање оронулих грађевина Саградити, купити или рестаурисати Медијум са Лонг Ајланда Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Инцест или не Мајами инк Породилиште

08.00 Јелена Тројанска 10.00 Џингис Кан 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 14.00 Успон и пад Версаја 15.00 Наполеон 16.00 Древни светови 17.00 У телу Хенрија осмог 18.00 Шпански грип – заборављене жртве 19.00 Излазак из сенке 20.00 Дани катастрофе – терор на аеродрому 21.00 11. септембар. Ванредно стање 22.30 Животиње које су ушле у историју 23.00 Трачко злато 00.00 Тајм тим година 01.00 Ускршње острво – повратак у прошлост

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Покахонтас Боље од бекства Клопа на точковима Механизам Мис Потер Мост судбине Мрак филм 3 Еротски филм Еротски филм

Механизам Прича се догађа једног зимског дана у забаченој провинцији, далеко од свих великих догађаја који потресају данашњи свет. Млада жена учитељица иде у удаљено село где је добила први посао после шест година чекања. Срећна и пуна наде жели да њен живот коначно почне... Улоге: Ивана Михић, НиколаКојо,ГорданКичић Режија: Ђорђе Милосављевић (Синеманија,16.00)

07.07 Одмори се, заслужио си 07.50 Златна кинотека: Мр Џордан, филм 09.58 Ни да ни не 10.55 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.25 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Залеђена планета, док. серија 17.15 Баштованка 17.50 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.15 Све у 7!, квиз 21.10 Стипе у гостима 21.47 Недељом ујутро, суботом увече 22.20 Дамин гамбит, ток шоу 23.10 Дневник 3 23.52 Недељом у два 00.57 Истраге госпођице Фишер 01.52 Поново најбољи тим, филм 03.19 Призма

18.30 19.10 20.00 22.10 00.55 02.20

СЕРИЈА

ЏенетСузман

Николас и Александра

07.30 07.55 09.02 09.25

20.05 23.10 00.35 01.50

13.05 14.05 16.10 17.50 18.20 20.05 21.45 22.45 00.20 02.10 03.55 04.20

Делко и Волф истражују смрт 19-годишњег Декса Гилмана, који је погинуо у ауту покушавајући да изведу опасну акробацију. Тинејџер је у несрећи остао без главе и сада истражитељи покушавају да разоткрију позадину ове необичне несреће... Улоге: Дејвид Карусо, Емили Проктер, Канди Александер, Адам Родригез (РТЛ,22.10)

Петроград, 1904. Краљ Николај II, који је управо добио сина, заокупљен је проблемима око руско-јапанског рата који само што се није распламсао. Такође, једнако велике проблеме представља му и народ, који упорно инсистира на оштрим променама... Улоге: МајкЏејстон,Џенет Сузман,РодерикНобл,Ања Марсон,ЛинФредерик Режија: Френк лин Џеј Шафнер (ХРТ2,20.05)

14.05 15.35 16.00 17.20 17.30

Гуливерова путовања Спасавање пеликана 895 Велика матурска журка Звер Дадиља Мекфи и велики прасак Редакција Кокова Упознаћеш високог, црног мушкарца Холивуд на снимању Замена Мамурлук у Бангкоку Права крв Црвенкапа Само га доведи Седам дана слободе Кејти Морган: Савети о сексу 2: Има ли још питања? Мамурлук у Бангкоку

Бибин свет Моји џепни љубимци Ју-Ги-Ох! Бен 10: Ултимате Алиен Језикова супа ТВ продаја Смртоносних 60 Др Дулитл, филм Чак, сада можете пољубити Лерија, филм Љубав је на селу, док. сапуница РТЛ Данас Галилео Сулејман Величанствени ЦСИ Мајами Филм катастрофе, филм Астро шоу

ЦСИ: Мајами

12.40

06.00 07.25 08.10 09.50 11.15

07.00 07.40 07.55 09.10 11.00 12.00 12.15 13.30 15.10 17.25

10.45 10.55

ИванаМихић

06.00 Филм: Суперерупција 08.00 Филм: Амерички ратни бродови 10.00 Дијагноза убиство 15.00 Филм: Велика лига 2 17.00 Филм: 2010: Моби Дик 19.00 Пандури новајлије 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Премијера: Плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Пандури новајлије 00.00 Филм: Ти си ми све 02.00 Филм: Живот с непријатељем 04.00 Ерика

09.00 10.30 12.00 14.00 15.30

Аниманијаци Јудита Док. филм Солден: Светски скијашки куп (М) - велеслалом, пренос 1. вожње Библија Осијек: Дан реформације, пренос богослужења Солден: Светски скијашки куп (М) - велеслалом, пренос 2. вожње Поново најбољи тим 2, филм Магазин Лиге првака Олимп - спортска емисија Хокеј, Ебел лига - емисија Хокеј, Ебел лига: Медвешчак - ВСВ Вилах, пренос Николас и Александра, филм Циклус фестивалских победника: Четири лица, филм Мостар Севдах Ријунион, снимак концерта Ноћни музички програм

17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

И други пут би једва Божић... Двестогодишњи човек На самом дну океана Био једном једва Божић... Необичан пар: Поново заједно Госпођица Лети и ја Биографија - Дејвид Крозби Животиња Нинџа са Беверли Хилса Био једном једва Божић...

06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.40 20.00 22.00 00.00 01.15 02.20

Стела Дани славе Откуцаји срца Мужеви и жене Наша кућа из снова Дневник Бриџет Џонс Тежак избор Пун месец Деца Еротски филм Еротски филм Еротски филм

ЕмилиПроктер

08.30 09.15 10.45 12.15 13.30 15.00 16.00 18.00 19.45 20.45 22.45 23.00 00.30

Уметничко клизање Алпско скијање Тенис Алпско скијање Билијар Тенис Тенис Уметничко клизање Билијар Бокс Коњички спорт Тенис Билијар

08.30 09.15 10.45 12.15 13.30 15.00 16.00 18.00 19.45 20.45 22.45 23.00 00.30

Уметничко клизање Алпско скијање Тенис Алпско скијање Билијар Тенис Тенис Уметничко клизање Билијар Бокс Коњички спорт Тенис Билијар

Stra{nijeiodsmrti

ovremenoqudika`udajenekikolektiv oduzimaju sebi `ivot ili vr{e akcije ~iji je lud.Neka`esedasuludionikoji~ine ciqdaseuni{ti`ivot{tove}egbrojaqudii taj kolektiv. Tako ne{to se uzima kao da se tako spasu od onoga {to ih ~eka, a {to je ne{to{tosesamoposebipodrazumeva.Akosu „stra{nijeodsamesmrti“.Ovakveubila~ko-saodre|enipojedinciludi,za{tonebiikolekti- moubila~ke nakane ili aktivnosti pripadnika vimoglibitiludi,itoneumetafori~komsmi- kultajesurazlogzaintervenciju„organaredai slu? Sud o tome govoto po pravilu donose oni mira“. Naravno, u onim slu~ajevima gde se ipak koji ne pripadaju tom kolektivu. Odmah da ka- navremesaznaonamjeramavo|ekultaiwegovih `em:smatramdakolektivinemogubitiludiu sledbenika, tj. pre nego {to realizuju svoje sapsiholo{ko-psihijatrijskom smislu re~i. Raz- moubila~ko-ubila~kenakane. li~itesuvrstekolektivazakojeodre|eni brojqudiobi~ava da ka`e dasuludi. Zaverenici su obi~no malobrojna grupa.Okupqaihidejada se treba suprotstaviti nekome ili ne~emu i da treba poduzeti odre|enu akciju, naj~e{}e ubistvoodre|enogvo|e,dr`avnika. Verujudauklawawemtakvihqudi stvaraju uslove za promene {irihrazmerazakojesezala`u. Aktivnosti zaverenika ~esto imaju karakter individualnog terora. Vodi ih nepokolebqiva vera u opravdanost i neophodnostostvarewaciqazavere. U istoriji je poznat veliki broj zavereni~kih grupa. Recimo, koje su izvr{ile ubistvo ameri~kih predsednika (Linkolna, Kenedija), zatim crna~Kenedinekolikosekundi presmrtiodpu{~anogmetka kogvo|eMartinaLuteraKinga, Oni koji pripadaju drugoj vrsti obo`avateqa Indire Gandi, koja je 15 godina bila premijer Indije, pa i ona koja je pripremala atentat na odre|enogkultane`iveizolovano.Nepridr`avajuseposebnih,strogihpravilausvakida{wem AdolfaHitlera. Teroristi~ke grupe obi~no obuhvataju vi{e `ivotu.Jedino{toihrazlikujeodostalihqudi jesteverovaweunatprirodnumo}kultnogbi}a, qudi nego zavereni~ke, koje su mahom kratkog veka.Nakon{towihovi~lanovipoduzmuodre- mestailipredmeta.Svojeverovaweiskazujuti|enu akciju, obi~no bivaju razbijene ili se me{tojednomilivi{eputatokom`ivotahodospontanogase.Retkotrajuvi{edecenija.Tero- ~astena kultnamestailikultnabi}a(akonisu risti~ke grupe, pak, ~esto prerastu u organiza- `iva,ondawihovegrobove),ube|eniu to da}eto ishoditi olak{avawem cijekojedelujudecenijawihovih muka i `ivotma.OrganizacionastrukProfesormuzikeMar{alEplvajt nihjada. tura zavereni~kih grupa jeskatoli~kog univerziteta Mar{alEplvajtjebio je jednostavna a teroriprofesor muzike na kasti~kihslo`ena.Zavere- „SvetiTomas”uHjustonuotpu{ten toli~kom univerzitetu ni~ka grupa obi~no ima zboghomoseksualnihsklonosti. „Sveti Tomas“ u Hjustojedan ili dva ciqa, a teDa ihseotarasi,daose nu,uAmerici.S univerroristi~ka vi{e ciqeva kastrirati,iubediosledbenike ziteta je otpu{ten zbog idugoro~ani{irokplan homoseksualnih sklonoaktivnosti. Dugjespisak svogkultadajevanzemaqac sti. Da bi se re{io tateroristi~kih grupa i kvih sklonosti, Mar{al organizacija iz vremena pro{lihidana{wegvremena.AlKaida jedanas se dao kastrirati. Ubrzo nakon toga sreo je devojku Boni i me|u wima se razvila sna`na emousvetunesumwivonajpoznatija. Obo`avateqiodre|enogkulta.Dvesuvrste. tivnaveza.Pri~asedajeBonibilafasciniraPrviseokupqajuokovo|eislepogaslede.Dru- naMar{alovimverovawemdajevanzemaqacida gibezrezervnoverujuunatprirodnu,obi~nois- }epro}ikroz„dveri“naputukavi{emnivouegceqiteqsku mo} odre|enog `ivog ili mrtvog zistencije od one na kojoj `ive ostali qudi. bi}a ili odre|enog mesta (npr. pe}ine), reke, Mar{aliBonisu1975.ubedilidvadesetqudida kamena.Vo|aprvevrstekultaobi~noimahari- napuste svoje domove i s wima krenu u isto~ni zmatskecrte.Znabitidu{evnoporeme}en.Dru- Koloradogdetrebadasespustisvemirskibrod gavrstaobo`avateqaodre|enogkultanemavo- s vanzemaqcima iz nebeskog carstva. Grupa se |u.Wimajevodiqailiprincipokupqawauve- oglasila tekstom u „USA tudej” 1993. u kojem rewedanekoiline{toimanesvakida{wumo}, tvrdida}ena{acivilizacijabiti„recikliranatrpirodnusnagukojaimmo`epomo}idauklo- na“. Grupa sad ima i ime – Nebeske dveri. Marneilibaremubla`emukenajrazli~itijegpore- {aliBonisuuspelidaubedeonekojisuimse pridru`ili da treba da se odreknu svega ovozekla. Onikojipripadajuprvojgrupi–aonisumno- maqskogda biseosposobilizaulazakucarstvo gomawebrojnioddrugevrsteobo`avateqa–go- nebesko: porodice, prijateqa, imovine. Nisu tovopopravilu`iveizolovanoodostalihqu- smelidazadovoqavajuseksualnepotrebe.Nosidi i striktno se pridr`avaju uputa, to jest na- lisuistaodela,jeliistuhranu,potpunoodse~eredbikojeimizdajevo|a.Verovawevo|enaj~e- niodsveta.@ivelisuuiznajmqenojviliuSan{}eimaproro~anskikarakter,stim{to sumu taFeu.Grupa „vernika“bila je ube|ena utodaje predvi|awaunajve}embrojuslu~ajevakatakli- Mar{alstvarnovanzemaqacidajesmrtjedini zmi~ka,apokalipti~ka.Dabiizbegli„stra{nu pravina~indaseuzdignudovi{eg„stepenapokaznu“ ili „stra{ni kraj“, pripadnici kulta, stojawa“.U martu1997.uvilisuna|enile{evi obi~nonasugestijuilipakizri~itzahtevvo|e, 39qudi.

P

Књигу Душана Кецмановића „ПСИХИЈАТРИЈАПРОТИВСЕБЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarTomi} (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,528-765,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), VesnaSavi} (svet480-6885),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6822),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


28

monitor

nedeqa28.oktobar2012.

dnevnik

28. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Нешто што вам је важно доживљава промену. Можда сте чак и забринути поводом будућности. То може бити повезано с вашом каријером или љубавном везом.

VAGA 23.9- 23.10.

Нејасне физичке нелагодности могле би учинити да се осећате мрзовољно. Чини се да узрок томе није болест. Умор и стрес вас мало успоравају, али ипак можете пребродити дан.

[KORPION 24.10- 23.11.

Дугоочекивани љубавни састаBLIZANCI 21.5- 21.6. нак можда ће бити отказан или ће се показати лошије него што сте се надали. Вероватно ће се појавити сумња у будућност тог односа.

STRELAC 24.11- 21.12.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Један посетилац вашем дому могао би донети непоуздане информације. Не узимајте здраво за готово било шта што та особа каже. Потреба за интимношћу и страшћу посебно је изражена тренутно када је романса у питању.

LAV 23.7-22.8.

Могуће је да ћете добити страствено писмо или позив од блиског пријатеља или романтичног партнера. Та особа можда је збуњена или прилично емотивна. Свакако будите љубазни.

DEVICA 23.8- 22.9.

Могуће је да поседујете уметнички таленат који нисте користили до сада. Данашњи догађаји могли би вам донети прилику да се опробате у томе. Ваша инспирација је веома изражена тако да је ово позитивно време за то.

JARAC 22.12-20.1.

Чланови породице можда желе да направе неке промене по кући, као што су преправке, уређење или опремање, али се чини да ће доћи до неслагања о потреби за променама.

Лоша комуникација с љубавним партнером могла би вам донети жељу за писањем или читањем роман тичне по езије или од ре ђе не приче. Веома је важно да изгладите неспораз��м с вољеном особом.

Близак пријатељ или група с којом сте повезани могла би имати проблема с новцем. Можда ће бити тражено од вас да помогнете. Ипак, будите веома опрезни.

Ви волите људе, али понекад можете бити веома критички настројени. Данас ће вам можда бити посебно тешко да се интегришете у групу. Динамика групе можда вам тренутно не одговара.

Конфузију око метафизичких и VODOLIJA духовних ствари покушаћете да ре21.1-19.2. шите кроз истраживање. Разговор с пријатељима могао би бити посебно користан, али је важно да запамтите да су и они можда збуњени исто као и ви. RIBE 20.2-20.3.

Нови вид сарадње могли бисте формирати с особом коју сматрате за при јате ља. Можда от кри јете обострани интерес или одједном видите пријатеља у сасвим новом светлу.

TRI^-TRA^

Za fotke s ven~awa 300.000 dolara V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

7

Sombor

7

Kikinda

10

Vrbas

8

B. Palanka

9

Zreњanin

11

S. Mitrovica 10 Ruma

9

Panчevo

12

Vrшac

14

Srbija Beograd

12

Kragujevac

15

K. Mitrovica 22 Niш

Иако су се тајно венчали, фотографије с романтичне церемоније Џастина Тимберлејка и Џесике Бил ипак су доспеле до јавности, а објављене су у америчком магазину „Пипл”. Права на фотографије „Пипл” је платио 300.000 долара, а у Европи ће ексклузиву имати британски „ОК!”. „Савршено је бити у браку. Венчање је било прелепо и диван је осећај бити окружен породицом и пријатељима”, невео је пар у саопштењу популарном америчком таблоиду. Свадбено весеље Џастина (31) и Џесике (30), који су се верили у децембру прошле године, трајало је скоро целу недељу, наводно на приватном имању у Бриндизију, а прелепа млада је за свој посебан дан одабрала венчаницу Ђанбатисте Валија, која је рађена специјално за њу. Пар је у вези од 2007. године, а 2011. су кратко били „само пријатељи”.

23

Evropa

NOVI SAD: Zahla|ewe u toku dana sa ki{om. Jutro }e biti toplije od ve~eri pa }e minimalna temperatura biti uve~e. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura oko 9 koliko }e biti i maksimalna, a minimalna uve~e oko 5 stepeni. VOJVODINA: Zahla|ewe uz obla~no vreme sa ki{om. Jutro }e biti toplije od ve~eri pa }e minimalna temperatura biti uve~e. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Jutarwe temperature od 8 do 14 {to }e ujedno biti i maksimalne dnevne, a minimalne temperature popodne i uve~e od 4 stepena na severozapadu do 8 na jugoistoku Banata. SRBIJA: Ki{a i zahla|ewe na severu Srbije, dok }e na jugu biti vrlo toplo uz pquskove popodne. Temperaturna razlika izme|u juga i severa Srbije bi}e oko 15 stepeni. Duva}e umeren severozapadni vetar na severu Srbije, a na jugu ju`ni. Pritisak ispod normale. Jutarwe temperature od 6 do 12, maksimalne od 7 stepeni u Subotici do 23 na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak svugde hladnije sa ki{om, a u planinama zapadne Srbije sneg. U utorak hladno uz prestanak padavina ujutru i sun~ane intervale tokom dana. U sredu ujutru slab mraz, a tokom dana toplije. U ~etvrtak prolazna ki{a. U petak i za naredni vikend suvo i toplije vreme. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe biometeorolo{ke situacije utica}e nepovoqno na ve}inu hroni~nih bolesnika. Poja~ane tegobe mogu osetiti cerebro-vaskularni i sr~ani bolesnici, kao i astmati~ari. Razdra`qivost i reumatski bolovi su mogu}e meteoropatske reakcije. Savetuje se adekvatno odevawe, kao i dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

12

Rim

17

London

10

Cirih

2

Berlin

8

Beч

5

Varшava

5

Kijev

12

Moskva

2

Oslo

1

St. Peterburg 3 Atina

26

Pariz

10

Minhen

1

Budimpeшta

5

Stokholm

3

VIC DANA Ишли Мујо и Хасо бициклима. Каже Хасо: Мујо, тандрче ти блатобран. Не чујем те, болан. Тандрче ти блатобран! Ама, Хасо, јаране, не чујем те, тандрче ми блатобран.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

73 (-14)

Slankamen

200 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

149 (-17)

Zemun

270 (-2)

Bogojevo

142 (-17)

Panчevo

282 (-8)

Smederevo

468 (4)

Baч. Palanka 169 (-10) Novi Sad

152 (-12)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

148 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

184 (-13)

NERA

Hetin

60 (0)

TISA

-49 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 119 (-22) Beograd

Kusiћ

214 (-3)

28 (0)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 28.oktobar 2012.