Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PETAK 28. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23241 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NEVOQE U KLINI^KOM CENTRU VOJVODINE

Sve vi{e pacijenata, sve mawe novca str. 6

ARHITEKTA MIROSLAV KRSTONO[I] O PRETVARAWU SPOMEN-OBELE@JA „SREMSKI FRONT” U TURISTI^KU DESTINACIJU

DRUGI TALAS KRIZE STIGAO U SRBIJU

Kako spasti 100.000 radnika

str. 5

NASLOVI

Politika 2 Decembarski status vezan za Kosovo 3 Zrewanin: Novi-stari odbornici u klupama 3 Vuk postao liberal, ali Rasim di`e rejting?

Re~ autora da bude presudna Sombor dobio novu toplanu

Ekonomija 4 Javna preduze}a pu{tena da rade {ta ho}e 5 Mi{kovi} porez obe}ao Srbiji, a sad vrda?

Dru{tvo str. 12

Vojvodina 12 Ku}e za {est izbegli~kih porodica

Reporta`e 13 Bra}a po vatri Sremci i Vel{ani

Crna 14 Srpsko-japanska borba protiv {verca duvana

RADNICI „BORELIJA” JU^E BLOKIRALI ZDAWE SKUP[TINE SOMBORA

Obu}ari se digli na noge

str. 11

str. 16 – 20

SPORT

6 Po nacionalnosti – optimista

Novi Sad 8 Nemogu}a nastava u jednoj smeni 9 Gradskom prevozniku i „Lisju” novi poslovi?

str. 4

Povremeno obla~no

Najvi{a temperatura 17 °S

n VO[A ODBOJKA[KI VLADAR POKRAJINE

INCIDENT U NOVOM SADU

n LAJOVI] I TIPSAREVI] POBE\UJU U RUSIJI

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Zapaqen auto nedeqnika „Akter”

str. 14

NASTAVQENA AKCIJA „UMESTO KESE, PTICA NA GRANI”

\aci gradili ku}ice

str. 12


2

POLiTikA

petak28.oktobar2011.

dnevnik

VLADA SRBIJE USVOJILA IZVE[TAJ O KiM I POSLALA GA SKUP[TINI SRBIJE

Poteziuskladus DeklaracijomoKosovu – Vlada Srbije je usvojila jeizve{tajosituacijinaKosovu i Metohiji koji }e danas, pos le pravn o-tehn i~k e redakcije,bitiupu}enSkup{tiniSrbijekakojepredvi|enoDeklaracijomizjulada obave{tava parlament o aktivnostimakojepreduzimana stab il iz ac ij i staw a u Pokrajini – izjavio je novinarim a nak on sedn ic e rep ubli~kog kabineta direktor Vladine Kancelarije za saradwu s medijima Milivoje Mihajlovi}. Vlada je, po wegovim re~ima, tako|e ocenila da odluka op{tinskih rukovodstava na severu Kosova da omogu}e snabdevawe Kforu zna~ajno doprinosi re{avawu problemauPokrajini.

– Vlada smatra da je nesmetan rad me|unarodnih misija naKiM,poduslovomdasevra-

O rehabilitaciji mo`da danas Kako „Dnevnik“ saznaje, Vlada Srbije se ju~e nije bavila re{ewima zakona o rehabilitaciji, pa dakle nipredlozimaSVM-a.Na{ izvorneiskqu~ujedabise tomoglodesitidanas. teustatusnoneutralanokvir, model za stabilizovawe prilika u ju`noj pokrajini – rekaojeMihajlovi}. Kakojeukazao,VladaSrbije je jo{ jednom ocenila da je

dijalogpraviputzare{avawe problema na severu Kosova i pozvalasvegra|anedanenasedajunaprovokacijeidaseuzdr`eodprimenenasiqaprema predstavnicimame|unarodnih misija. Na molbu da prokomentari{e najave o formirawu zajedni~kog konzularnog predstavni{tva Kosova i Albanije, Mihajlovi} je rekao da je Pokrajina pod protektoratom MisijeUjediwenihnacijaida ta misija vr{i vlast. U tom kontekstu, Mihajlovi} je dodao da je dobra svaka saradwa kojanepovre|ujeme|unarodna dokumenta i Rezoluciju 1244, doksvakadrugavrstasaradwe to nije, i samim tim je Vlada Srbijenepodr`ava. D. Milivojevi}

VICEKANCELAR AUSTRIJE MIHAEL [PINDELEGER JU^E U BEOGRADU

Decembarskistatus vezanzaKosovo PredsedniksrpskevladeMirko Cvetkovi} izjavio je ju~e u razgovorusaustrijskimvicekancelarom i ministrom spoqnih poslova Mihaelom [pindelegerom da Srbija o~ekuje da }e joj Savet EU u decembru odobriti statuskandidatazaEUida}ese otvoriti perspektiva za dobijawe datuma po~etka pregovora o ~lanstvu.

skimintegracijama.[efaustrijskediplomatijejetokombeogradskih razgovora izrazio uverewe da }e Srbija u decembru dobiti status kandidata, ali je ponovio datonapredovaweostajeutesnoj vezispitawemKosova. –Do{aosamovdedamotivi{em Beograd da ostane ~vrsto na pravom putu i uveren sam u to da }e odlukaSavetaEUudecembrubi-

Dijalog i tango Posle razgovora sa ministrom spoqnih poslova Srbije VukomJeremi}em,[pindelegerjerekaodaEvropskaunijao~ekujedaBeogradnormalizujeodnosesaPri{tinomidasedvestrane{toprena|uzapregovara~kimstolom.Ube|enismoda}esve zemqe Zapadnog Balkana, ukqu~uju}i i Srbiju, postati deo Evropeimotivi{emovasda~vrstoostanetenatomputu,rekao je[pindeleger. Jeremi}jeistakaoda}eSrbijau~initisvedaseodr`imiri stabilnostnateritorijiKosova,alijeukazaodajezadijalog, kaoizatango,potrebnodvoje. Kako je saop{teno iz premijerovogkabineta,Cvetkovi}jeupoznao [pindelegera s aktuelnom situacijomnaseveruKosovaiMetohije, i izrazio uverewe da se tenzijenaKiMmoguprevazi}isamopregovorimaidijalogom. Vicekancelar[pindelegeristakaojedajeSrbijapostiglaveliki napredak u posledwih nekoliko godina sprovode}i reforme naputukaEUida}eAustrijanastaviti da je podr`ava u evrop-

tipozitivna–rekaoje[pindelegerposlerazgovoraspotpredsednikom Vlade Srbije Bo`idarom \eli}em. Naravno, dodao je on, ovo napredovawejeutesnojvezisKosovom,aEU`elidavidipomak udogovorimaokonkretnimpitawima. [pindeleger je konstatovao da je to mnogo lak{e re}i nego u~initi, ali i istakaodaputkaEUvodikorakpo korak.

– @eleli bismo da vidimo Srbiju kao punopravnu ~lanicu EU {tojepremogu}e–naveojeon. Odgovaraju}inapitaweomogu}emnovomforumu,nakojem}ese dogovarati re{ewe za carinske prelaze,[pindelegerjerekaoda smatradaono{tojedogovorenou dijalogu Beograda i Pri{tine trebasprovesti.Ponoviv{idaje „Kosovo realnost” i da moramo s timdasenosimo,[pindelegerje rekao da treba na}i na~in da se problemire{e. –Odr`ivare{ewasusamoona do kojih se dolazi kroz dijalog – rekaoje\eli},inaveodajeSrbija dala nekoliko predloga za re{eweproblemanaseveruKosova idajesadanapotezuBrisel. Potpredsednik vlade Sribje je na pitawe da li je mogu}e ostati pristavu„iEUiKosovo”,rekao da je Srbija svesna da se pitawe Kosovamorare{itipreulaskau EU,alidajeprivr`enadijalogui da te`i istorijskom kompromisu izme|uSrbaiAlbanaca.”Odr`ivare{ewasusamoonadokojihse dolazikrozdijalog”,rekaoje\eli}inaveodajeSrbijadalanekolikopredlogazare{ewepeoblemanaseveruKosovaidajesadana potezu Brisel.”Dali smo nekoliko predloga za slobodan protok roba, ali poznate su na{e crvene linije”,ponoviojevicepremijeri izrazionaduda}eBriselprihvatiti te predloge i uverewe da }e se „br`e nego {to neki misle” prona}ire{ewezaKiM.\eli}i [pindeleger su se osvrnuli i na ekonomsku saradwu dve zemqe. Austrijaje,podsetioje\eli},najve}i investitor u Srbiji sa oko trimilijardeevrai300preduze}a,kaoisatrgovinskomrazmenom od300milionadolaragodi{wei zajedni~kim infrastrukturnim projektima u okviru Dunavske strategije.„Trudi}emo se da privu~emoaustrijskepartnerezaizgradwu moderne luke. Srbija }e pokrenuti inicijativu za razvoj kvalitetne `elezni~ke linije od [tutgartadoIstanbula,atosene mo`e uraditi bez Austrije“, naglasioje\eli}. D. Milivojevi}

Zukorli}:Napragusmopotpune pobede,nemarazlogazabrigu Muftija Muamer Zukorli} izjavio je ju~e da je Islamska zajednica u Srbiji, na ~ijem je on ~elu,napragu„potpunepobede”koja}eseostvariti dogovorom ili potpunim porazom protivnika. Zukorli} je u Novom Pazaru, na sve~anosti povodom ispra}aja haxija, rekao i da IZ u Srbijine}eimatiprimedbinabilokojuodluku u vezi s ujediwewem islamskih zajednica u Srbiji, i svojim sledbenicima poru~io da „nemajurazlogazabrigu”. Zukorli} je ocenio i da su „svi oni koji su u~estvovaliuprogramimazaugro`avaweiuni{tavaweovognarodasadauvelikomproblemu”.

Po wegovim re~ima, nezavisno od formalnog ishodasporazumakojisupripremiliturskaIZ i tamo{wa diplomatija, muslimani na prostorima BiH iSrbijesu ve} postiglipotpuno jedinstvoizme|uNovogPazara,SarajevaiIstanbula. –Tojeve}apobedaodsvakogsporazumaisvakogpapirakoji}eodobritiiline}eodobriti beogradski re`im – dodao je Zukorli}. – Ako (vlast u Beogradu) ne iskoristi ovu priliku, uveren sam u to da drugu ne}e imati, a to ne}e ugroziti na{u pobedu. Kao {to ne}e ugroziti nina{ejedinstvo.

poslani~ke teme

Cvetkovi}:DoKosovabezoru`ja Republi~ki premijer Mirko Cvetkovi} obavestio jeposlanikeda}eVladapredlo`itidasesednicaposve}ena tromese~nom izve{taju o stawu na Kosovu i Metohijiodr`iusredu,2.novembra.Ju~eposlepodne Vladajeizve{tajprosledilaparlamentu.Predsednik VladejepodsetionatodajeDeklaracija,kojujeletos usvojioparlament,ujednojodsvojihta~akaobavezala Vladunatromese~neizve{taje.Rokzadostavqaweizve{tajaisti~esutra. –Vladajeju~edosta{irokorazmatralaovajdokument iusvojilagakaomaterijalkojiideSkup{tini.Dosredeimatevremenadagadetaqnopro~itateizauzmetestavove.Nisamupoznatstimekakofunkcioni{esamaprocedurauSkup{tini,{taseglasailineglasa,posmatraju}izahteveizDeklaracije.MismatramodaVladatrebadapodneseizve{tajoaktivnostima,averujemda}ese na samoj sednici Skup{tine pokrenuti pitawe {ta daqe.Tonijestvarizve{taja,toodnasDeklaracijanije tra`ila.Vladasedr`alasmernicaizDeklaracijedosada,dr`a}eseiubudu}nosti–rekaojeMirkoCvetkovi}, odgovaraju}inapitawe{efaposlani~kogklubaDSS-a Milo{aAligrudi}akada}ebitiodr`anasednicaoKosovuidali}eVladanajavitikorakekoje}epreduzimatiubudu}nosti.

Recitemakarne{to –Problemje{toutomerazgovaramspremijerominemogudaverujemdanepostojimakarnajavaobrisakorakakoje}eteu~initiunarednomperiodu.Paza{toSkup{tinabiraVladu,ocenava{e politike ne mo`e biti retroaktivna, ve} i onogbudu}eg,{ta}etetekdauradite–upozorio jeAligrudi}.–Meneinteresuje{tajeto{to}emosutrauraditi,dali}eparlamentarniilokalniizbori,kadabuduraspisani,bitisprovedenii naKosovuiMetohiji?Znatelikojajelinijaispodkojenemo`etei}i,dajtemimakarne{to,recitene{todaznamo.

Repliciraojepremijer,konstatuju}ida“izbori nisu ni zakazani, idemo u regularan izborni ciklus, u narednom periodu slede odluke o tome nakojina~ini{ta}eseraditi,tonijedanasna dnevnomredu”. UslediojeAligduri}evodgovordajesvetodokazdajepolitikavlastipremaKosovu“propala”, kaoida“EuleksiKforradezaalbanskiseparatizam”. –Postojeimenakojasuodgovornazatakvostawe,jednoodwihstevikaopremijer–poru~ioje Aligrudi}.

„Sestrinskedr`ave” – Za{to dr`ava Srbija }uti na ovako veliku provokaciju? – pitaojeposlanikDSS-a@eqko Tomi}, navode}i da je albanski premijerSaliBeri{a Kosovoi Albaniju nazvao sestrinskim

dr`avama, obnaroduju}i zajedni~ko diplomatsko-konzularno predstavqawe Tirane i Pri{tine. –VladaSrbijenepriznajedr`avu Kosovo, kao ni sve aktiv-

nosti kojima poku{ava da se prika`ekaodr`avnost–rekao jeCvetkovi}.–Tojemojstavi stav Vlade Srbije, to je na~in kojijejedinomogu}dabiseovaj problemrazre{io.

Dr`awezarezoluciju Poslanik SRS-a Zoran Krasi} pitao je dokle }e da se sprovodi “institucionalna diskriminacijapremagra|animanaKosovuiMetohiji,koji sugra|aniSrbije”. – Znate li {ta zna~e ste~ena prava? Vratite problemKosovauSavetbezbednostiUN–zahtevaojeKrasi}. Predsednik Vlade Mirko Cvetkovi} rekao je dajeRezolucijom1244teritorijaKosovaiMeto-

hije progale{ena posebnom zonom, da je administracijaUNzadu`enazatuteritoriju. – Mi ne mislimo da diskrimini{emo gra|ane, misepridr`avamoRezolucije–rekaojepremijer. U skladu s poslovni~kom praksom, premijer i ~lanoviwegovogkabinetaodgovaralisuju~e,posledweg~etvrtkaumesecu,naposlani~kapitawa. Osim poslanika vlasti, ~lanove Vlade propitivalisuparlamentarciizredovaSRS-aiDSS-a.

Boqasaradwaskom{ilukom Poslanici republi~kog parlamenta zavr{ili su ju~e raspravu o ratifikaciji vi{e me|udr`avnih ugovora i sporazuma.Re~jeosporazumima SrbijeiSlovenijeoizru~ewu i o pravnoj pomo}i u gra|anskim i krivi~nim stvarima, kao i potvr|ivawu ugovora Srbije s Hrvatskom, Ma|arskom i Nigerijom u oblasti odbrane. U skup{tinskoj sali i daqe vlast, od opozicije samo radikali,kojisukonstatovali dasusporazumiSrbijes Hrvatskom i Slovenijomsramotaiprotivvitalnihinteresadr`ave. Ministarka pravde Sne`anaMalovi} reklajedabi sporazumi Srbije i Slovenije o izru~ewu i pravnoj pomo}i trebalo da unaprede borbu protiv kriminalaiomogu}eefikasnije procesuirawe najte`ih krivi~nih dela, poput organizovanog kriminala.

– Sporazum otvara mogu}nost odr`avawazajedni~kihvojnihve`bi – rekla je ministarka Sne`anaMalovi}.–SaradwaSrbije

i Hrvatske u oblasti odbrane je relativnointenzivnaiimaprostorazaunapre|ewe. Kakojeobjasnila,SrbijaiHrvatska razmewuju iskustva o me|unarodnim misijama, transformacijisistemaodbraneisara|ujuuoblastitelekomunikacija.

SporazumSrbijeiSlovenijeo izru~ewu detaqno reguli{e forme izru~ewa okrivqenih i osu|enih. Ministarka se osvrnula na slu~aj Dragana Paraviwe, okrivqenog u Hrvatskoj za te{ko ubistvo, protiv koga se postupcivodeiuBiH,aSrbija je tra`ila wegovo izru~ewe. – Takvi slu~ajevi ukazujunaneophodnostsklapawaugovoraoizru~ewu sa Slovenijom i drugim zemqamajersamotakodajemo {ansu saradwi pravosudnihorganaispre~avamo mogu}nost da po~inioci izbegavaju krivi~no gowewe – objasnila je Sne`anaMalovi}. Onajepodsetilanatodasmos drugimzemqamauregionuzakqu~ili takvu vrstu ugovora, kao {to je slu~aj s Hrvatskom, a rezultatwegovogizvr{ewabiloje izru~ewe Sretka Kalini}a, osu|enogzaubistvopremijeraZorana\in|i}a.

Ko{ijesrpskeuniforme Poslanik SRS-a Zoran Krasi} pitao je kako je mogu}epri~atiodobrosusedskimodnosima,kadanisura{~i{}enanekapitawaizbliskepro{losti. –KakoJelkaKacina primateovde?OnjeizpodrumaCankarjevogdomauQubqanidizaogalamu: helikopteri,avioni,satelitinapadajuQubqanu. Janez Jan{a je komandovao svim jedinicama. Idu tamonekina{i,jedva~ekaju,paseslikaju.Itako, sada smo dobili Janeza Nikoli}a. Dodu{e, u me|uvremenupostaojeiTomislavZukorli},stiropor je opasna materija, ima mnogo hemije – zakqu~iojeKrasi}.

Pozivaju}isenapisawe“Hrvatskogjutarweg lista”,Qubi{aPetkovi} jepitaoza{toVladaSrbijeskrivaistinuda}eVojskaSrbijenositihrvatskeuniformei{lemove,koje}edizajnirati hrvatske firme “Kroko” i “[eten Bu{„. –MinistarodbraneDragan[utanovac stimse slo`io i rekao da }e uzeti najboqu ponudu, bez obziranazemquporekla.Vidimdavrtiteglavom snevericom,imatenasajtu,dostavi}uvamtajdokument–obe}aojeministarkipravde. S. Stankovi}


c m y

politika

dnevnik

KAKVE SU [ANSE LIBERALNOG SAVEZA „PREOKRET”

Vukpostaoliberal,ali samoRasimdi`erejting? Izborne {anse novog politi~kog „saveza” ^edomira Jovanovi}a, Vuka Dra{kovi}a, Nenada ^anka iRasimaQaji}a,kojije,dodu{e, tek u pojavnim naznakama, mogu}e je preciznije proceniti tekkadsebudeznaopunisastavte „koalicije” i kad bude jasno ho}e liSrbija9.decembrapostatikandidatza~lanicuEUiline}e,napomiwupoliti~kianalitira~i. ZasadajesamoDra{kovi}javno potvrdio da je wegov SPO ve} u tom „pokretu za promene”, koji je pod nazivom „Preokret” prethodno,naskupuliberalauBeogradu, najavioliderLDP-a^edomirJovanovi}. Skupu su tako|e prisustvovalevo|eLSV-aNenad^anak, SDU-a@arkoKora} kaoiSDPSa Rasim Qaji}, svi predstavqeni oznakom „Preokret”, svojim imenominazivompartije. Politi~kianaliti~ariSlobodanAntoni} iDejanVukStankovi} smatrajudabisetestranke,a presvegaLDP,SPOiLSV,mogle

pitawedalibisinergetskiefekatnastupatetristrankebiopozitivanilinegativan,tj.kakobi reagovalipojedinibira~i.

–Dalibiprose~anbira~LDPaprihvatiotodawegovastranka ide u koaliciju s Vukom Dra{kovi}em, koji je gotovo do ju~e bio velikisrpskinacionalista?Jednakova`iizabira~aLSV-a.Obr-

Ne uliva se Dunav u potok Dra{kovi}jerekaodajeciqpokretadado9.decembra,kada Briselbudeodlu~ivaookandidaturiSrbijezaEU,izvr{ipritisaknavode}iDSdapromenipolitikupremaKosovu. Prof. dr Slobodan Antoni} ka`e da je sli~na pri~a bila 2000.godinekodstvarawaDOS-a,kadajeVukDra{kovi}rekao: Pa,neulivaseDunavupotok,negosepotokulivauDunav. –Takoiovo:te{kojeo~ekivatidasenekakvompokretuili koaliciji ^ede, ^anka i Vuka, prikqu~i veliki DS – smatra Antoni}. usaglasiti o zajedni~kom konceptu koji se ti~e politike prema EU,KosovuiulaskuSrbijeuNATO. Me|utim, dr Antoni}, profesor Fakulteta politi~kih nauka, ka`eza„Dnevnik”dasepostavqa

nutotako|e:pitawejedalibibira~SPO-a`eleodaglasazaneku listunakojojsu^anaki^edaJovanovi}–ka`ezaAntoni},dodaju}i da to mo`da ne bi bio toliki problemkodpartijskog~lanstvai uverenih glasa~a, ali mo`e biti

problemzaonebira~ekojinemaju tzv.partijskuidentifikaciju. Ogra|uju}isedaotomenemaistra`ivaweidajeranogovoritio

izbornoj{ansite„koalicije”,profesorsadasamoprocewujedabisinergetski efekat zajedni~kog nastupa LDP-a, SPO-a i LSV-a bio „vi{enegativannegopozitivan„. – Bez Rasima Qaji}a, ipak mislimdajeto,kakosadastvaristoje, ra~unaju}i ovaj sinergetski efekat,bli`eivicicenzusanego dvocifrenom broju kojim se oni nadaju–dodajeAntoni}. I Dejan Vuk Stankovi} isti~e dajeranoprocewivati{ansutog „saveza”inavodidajejednastvar kakobionizgledaobira~komtelu idanatoodgovormogudatisamo izbori,adajesasvimdrugastvar procenasamihstranakadalijenekimodelsaradwewimaproblemati~anilinije. –O~iglednojedasuodlu~ilida sara|uju po pitawu strate{kog opredeqewakojeimadr`ava,ato jeborbadaona{topreu|euEU. Sve wihove prethodne razlike u stavovima sada su nebitne jer Evropa je kao politi~ko pitawe

dovoqnosveobuhvatnazaprogramskukoaliciju,nekoalicijukojabi imalaiskqu~ivopredizbornikarakter–ka`eStankovi}. U analizama te „koalicije„ zanemaruje se, smatra Stankovi}, „~iwenicadaVukDra{kovi}ve} du`e u politi~kom smislu nije isti Vuk Dra{kovi} kao {to je biopo~etkomdevedesetih”. –Onjesteponekimsvojimopredeqewimamonarhistaitradicio- nalista,aistovremenojeprili~no promenio svoje gledawe na nacionalnopitaweisudbinudr`ave.Dra{kovi},naime,vidiSrbiju uEUiNATO-u,{tonijekaratekteristi~no za druge nacionalisti~kestranke,takodaseonpromenio,postaojeliberalniji–navodiStankovi}. Wega, kako ka`e, ne bi iznenadilodase„koaliciji”pridru`ii RasimQaji},kojijevi{eputanapomenuodaodlukujo{nijedoneo. –Jer,onnemagarantovanou~e{}e nabudu}ojlistiDS-a.Asbazi~nim stavovima tih stranaka se mawe-vi{esla`e–dodajeStankovi}. Antoni} ka`e da je Qaji}, po razli~itimistra`ivawima,me|u najpopularnijim ministrima, uz IvicuDa~i}a iponekadVukaJeremi}a. Tako|e, navodi da Qaji} imali~nupopularnost,harizmu. –Akoimamotouvidu,ondame ne ~udi {to Qaji} jo{ uvek nije dao decidirani odgovor niti tzv. zelenosvetlozaidejuokoaliciji sa^edom,^ankomiDra{kovi}em –ka`eAntoni}. Qaji}, smatra Antoni}, mo`da ~ekamnogoboquponudunego{to jeponudaza„Preokret”,akojeona nastolu.Ilisuto,ka`e,ispitivawa terena, gledawe koliko bio ne{toko{talo,akolikobisemoglodobiti. S. Nikoli}

Nikoli}:Vodi}uzemqu Srpskanaprednastrankaobele`ilajeju~ekrsnuslavustranke Svetu Petku, s koje je lider stranke Tomislav Nikoli} poru~iodaSNSzagodinudanavidikaovladaju}u,asebenanekoj od najodgovornijih dr`avnih funkcija.Nikoli}jerekaoida jenaSNS-uvelikaodgovornost koje se ne boji, i istakao da su Srbiji potrebne promene. Na konstataciju novinara da su na slavi prisutni predstavnici PUPS-aidalitozna~iirazgovoroeventualnojkoaliciji,Ni-

koli}jenaveodauovovremesvi razgovaraju o koalicijama „pa za{tonebismoimi”. On je naveo da napredwaci razgovarajusmnogima,idodao dajetopresvegananivoutoga da svi budu razumni qudi i da nenapadajujednidruge. Odgovaraju}inapitawavezana za izjavu lidera socijalista Ivice Da~i}a da SNS razgovara s DS-om, Nikoli} jerekaodasespredsednikom Srbije i DS-a Borisom Tadi}em nijesreoodaprilaidaje

to nivo na kojem bi on razgovar ao. Po weg ov im re~ im a, postoje rodbinske, kumovske, prijateqske veze i qudi razgovaraju i on im to ne brani. Onjedodaoda„~akizamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i}„ razgovarao s jednim od Tadi}evih savetnika, rekav{idajere~oMiodragu Raki}u. –Znamdasedru`e–dodaoje Nikoli}, napomiwu}i da svi takvi razgovori nisu strana~kasaradwa.

Slavi SNS-a osim strana~kih prvaka prisustvovali su i wegovi koalicioni partneri, predsednik NS-a Velimir Ili}, predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin i predstavnici Pokreta „Snaga Srbije„,kaoipredstavniciSocijaldemokratskepartijeSrbijei{efposlani~kegrupePartijeujediwenihpenzioneraSrbije Momo ^olakovi}. Ne{to kasnijenaslavujedo{aoipredsednikDemokratskestrankeSrbijeVojislavKo{tunica.

petak28.oktobar2011.

3

REKLI SU

Petrovi}:Izbori naprole}e Potpredsednik Demokratske stranke i ministar poqoprivrede,{umarstvaivodoprivredeDu{anPetrovi} izjaviojeda }e izbori u Srbiji biti najverovatnijenaprole}e. – U{li smo sasvim u vreme kojeUstavizakonpredvi|ajuza odr`avawe izbora i mislim da }eoni,najverovatnije,bitikad imjevreme–naprole}e–rekao je Petrovi} gostuju}i na Televiziji„Pink„. OnjenagalasiodaDSimakorektanodnossasvimkoalicionimpartnerima,idodaodanije jednostavno ~etiri godine odr`avati koaliciju koja, kako je ukazao,imavrloraznorodnepo-

liti~ke opcije unutar sebe. Petrovi} je ocenio da je wegova stranka s predsednikom S o c i j a l i sti~ke partijeSrbijeIvicomDa~i}em,kao isdrugima,ostvarilazna~ajan rezultat. –Ovo}ebitiprvavladaposle 2000. godine koja }e imati pun mandat – ocenio je Petrovi}, i dodaodajesvestantogadaje„velikibrojqudibesannaovuvladujerzna~ajanbrojporodicane `ividobro”.

Da~i}:ZaboravniSPO Lider SPS-a Ivica Da~i} izjavio je da „izbori nisu samo politi~ka,ve}imatemati~kakategorija. –Normalnojedaposleizbora razgovaramosDS-omkaokorektnimpartnerom,alini{tanijeza vjeki vjekova – kazao je Da~i} u intervjuu„Novostima„. [to se ti~e kontakata s liderom SNS-a Tomislavom Nikoli}em,Da~i}jekazaodase~ujukad imajune{todapri~ajuuvezisdelokrugom koji ima kao ministar policije,navode}idatuvrstukomunikacijeimaisostalimliderima. Da~i} je kazao da bi bilo dobro za javnost „da se objave i

fot og raf ij e kako Vu~i} pije kafu i sa nekima iz DS”. [toseti~e SPO-ainapada Vuka Dra{kovi}a na socijaliste,Da~i}jerekaodases wimnijenivideoprenego{toje konstituisanaVlada,navode}ida jeSPSdogovorpostigaosDS-om. –USPO-uzaboravqajudajena{im glasovima Dra{kovi} izabranza{efadiplomatije–ka`e Da~i},ipita„kakomutadanisu smetaliti‘crveni’glasovi?„

Zrewanin:Novi-stari odborniciuklupama Biv{i odbornici Skup{tinegradaZrewaninaJelenaKova~i} iSr|an\or|evi} odju~e su ponovo u klupama zrewaninskog lokalnog parlamenta. Kova~i}evoj i \or|evi}u, nekada{wim odbornicima G17 plus koji su, po prelasku u LSV, izgubili mesta odbornika na osnovu potpisanih blanko ostavki, odlukom Ustavnog suda Srbije mandati su vra}eni,pajeiSkup{tinagrada,na ju~era{wem zasedawu, bila u obavezidaihverifikuje. Oni suseuodborni~keklupevratiliumesto\or|aRadua iErke Viqa~ik (DS).Brojodbornika izredovaDS-atimejesmawen na23,dokbroj~lanovaLSV-au Skup{tini sada iznosi 11, od ukupno 67. Tako|e, umesto nedavnotragi~nopreminulogodbornikaDS-aMladinka\uri-

}azaodbornikajeju~eizabran nekada{wi predsednik Skup{tineop{tineZrewanin,asada pomo}nik pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Milan ^e`ek, ~lanDemokratskestranke. JelenaKova~i}iSr|an\or|evi} svojevremeno su napustili G17 plus i pre{li u redove Lige,atadajeaktiviranawihovablankoostavka.Posletogasu ostali bez odborni~kih mandata.Ali,ume|uvremenujeiceo GradskiodborG17plus,predvo|en zamenikom gradona~elnika Goranom Kauri}em, odlu~io da napusti partiju Mla|ana Dinki}a i prikqu~i se demokratama. Demokratskoj stranci tada se priklonila i odborni~ka grupaG17plusuSkup{tinigrada,ukojojsubiliiRaduiViqa~ikova. @. B.


4

ekonomija

petak28.oktobar2011.

DVE GODINE [IDSKE FABRIKE I „ISKONA”

Uqararadi kaopodmazana Povodom drugog ro|endana fabrikeuqa“Viktorijaoil”u [idu i wihovog glavnog brenda,suncokretovoguqa“iskon”, kompanija„Viktorijagrupa„je organizovala jednodnevnu prezentacijunajmla|euqareuVojvodiniipredstavilarezultate

smo te{ko postigli bez velikih investicija, a u novu fabrikuuqa„Viktorijagrupa„je dosadaulo`ilaoko60milionaevra–rekaoje^avorovi}. Po wegovim re~ima, proizvodwom od 14.000 boca na sat fabrika„Viktorijaoil„seiz-

dnevnik

RADNICI „BORELIJA” JU^E BLOKIRALI ZDAWE SKUP[TINE SOMBORA

Obu}arisediglinanoge Nezadovoqni ~iwenicom da se, i pored niza apela, wihova sudbinajo{uveknere{ava,radnici somborske fabrike obu}e „Boreli“ organizovani u Samostalnisindikatju~esuod10do 14 sati blokirali zdawe Skup{tinegradaSombora.Zahtevali sudaimseobezbedeuslovizanastavakposlovawaio~uvaweradnihmesta,{tojedovedenoupitawe pre svega „zahvaquju}i“ problemimaizazvanimneprimewivawemugovoraosukcesijiizme|udr`avanastalihnaprostorubiv{eSFRJ. Revoltiraniradnicisu,osim zahtevadase{tohitnijesastanu s resornim ministrom privrede Neboj{om ]iri}em, tra`ili i

dase{topreutvrdeudelikapitalauwihovompreduze}u,nakoje pravo pola`e hrvatski Kombinatobu}eiko`e„Borovo“,da se zaposlenima obezbedi nadoknada umesto akcija, kao i da se prona|ezajedni~kikupaczaprodaju udela i dru{tvenog kapitala„Borelija“.Zaposlenitako|e o~ekujuodnadle`nihotpustduga ovog preduze}a na dan 31. decembar2004.godine,kaoidugova buxetuSrbijeiFonduzarazvoj, aliidasviradnicikojisuostalibezposlazahvaquju}iprodaji lokala od samozvanog ve}inskog vlasnika, hrvatskog „Borova“, u|uuposebansocijalniprogram. Nakon ~etvoro~asovne blokadezdawaGradskeskup{tineu

Somboru, koja je protekla bez incidenata, radnici „Borelija“ su se razi{li, nagla{avaju-

}i da }e nastaviti proteste ukolikoseneudovoqiwihovim zakqu~cima. M. M-}

VLADA ]E DUGOVE PLA]ATI U ROKU OD 60 DANA

iplanoveovefabrike.Pore~ima direktora uqare u [idu Rajka ^avorovi}a, najvi{e zahvaquju}i modernoj tehnologijiidobrojorganizacijiposla, suncokretovouqe“iskon”jeza samodvegodineuspeloda“zauzme” gotovo tre}inu srpskog tr`i{ta, ostvariv{i pri tom iodli~neizvoznerezultate. Iako od samog pojavqivawa natr`i{tuuqe„iskon„diktira najni`u cenu, po ^avorovi}evimre~ima,onane}ei}inavi{e. –Pro{legodineuna{ojfabricismoproizvelioko51milionbocauqa,od~egaje60odsto oti{lo u izvoz, i to ve}inom u zemqe Evropske unije. Naravno, takve rezultate bi-

dvaja na podru~ju ~itavog Balkana,aneketehnologijekojese primewuju jedinstvene su i u Evropi. Koordinatorprodajeu„Viktorija grupi„ Savo Vuki}evi} saop{tiojedajenakondvegodinepostignutdogovorstrgovinskimlancem“Delez”ida}e se uqe “iskon” uskoro na}i u svih270prodajnihobjekatanajve}etrgovinskeku}euSrbiji. –Zanasjetoveomazna~ajna stvarjer}emosekrozsaradwu s “Delezom” jo{ vi{e pribli`iti potro{a~ima koji su za ove dve godine pokazali da na{e uqe ima i cenu i kvalitet kojiimnajvi{eodgovara–rekaojeVuki}evi}. N. Perkovi}

SVE^ANOST U „KARSLBERGU SRBIJA”

Ro|endanMuzeja pivau^elarevu Kompanija „Karslberg Srbija” obele`ila je ju~e tre}i ro|endan Muzeja piva u svojoj pivariu^elarevu. Muzejjenapravqenpougledu na sli~an izlo`beni prostor u „Karlsbergovom”sedi{tuuKopenhagenu,alanegajeposetilo oko dve hiqade qudi koji su

imaliprilikedavideeksponatekojiprikazujubogatuistoriju pivarstva u ^elarevu, ali i pro{lost danske kompanije. Muzejjeotvorenradnimdanima, a ulaz je slobodan. „Karlsberg” je~elarevskupivarukupio2003. godine i do danas u wu ulo`io oko150milionaevra. V. ^v.

Javnapreduze}a pu{tenadarade {taho}e

–VladaSrbijejeju~eusvojila uredbukojomserokpla}awaobavezadr`aveograni~avana60dana – izjavio je ministar ekonomije Neboj{a ]iri}. Ministar je dodao da je standardEvropskeunijedatajrokbude30dana,alidajeVladaodredila da on u Srbiji bude 60 dana, imaju}i u vidu trenutnu ekonomskusituacijuudr`avi. Nakon sednice Vlade Srbije, ]iri}jenovinarimaprecizirao da se pomenuta uredba odnosi na ministarstva,agencije,direkcije ilokalnusamoupravu,adajeciq dasepoboq{alikvidnostispre~i poreme}aj u poslovawu tr`i{ta. ]iri} je kazao da od deset milijardi dinara dugovawa ukupno 4,5 milijarde predstavqaju obaveze dr`ave prema privatnom sektoru. On je, me|utim, kazao da se uredba o ograni~ewu roka pla}awane}eodnositinajavnapreduze}a, ali da je u planu da se i taoblastreguli{e.Govore}io preduze}imauste~aju,]iri}je rekaodasenawihne}eodnositi rokod60danajerpozakonu,sve obaveze nekog preduze}a dospevaju na naplatu onog trenutka kadaseproglasiste~aj.ZbogtogaVladaSrbije,objasnioje]iri},nijemoglauredbomderogirati odredbe zakona, koji je vi{ipravniakt.

Rokovepla}awaod60danane}emoratidapo{tuju javnapreduze}aifirmeuste~aju Ministar je dodao da je dono{wemuredbeu~iwentekprvikorakida}eseodmahpodono{ewu togaktaosnovatiradnagrupakojabidokrajaovegodineuradila nacrt zakona o regulisawu dugovawajavnihpreduze}aijavnihkomunalnih preduze}a privatnom sektoru. Powegovimre~ima,bi}eostavqenrokod60danaukojem}edu`niciipoveriocimo}idasedogovore o dinamici isplate trenutnihdugova,anakonistekatog roka za isplatu dugovawa svima koji ne ispuwavaju svoje obaveze

„Neoplanta”poskupelarobu trido{estposto Utekstupodnaslovom“Pretidivqawecena zbog poskupqewa gasa”, objavqenom ju~e u na{em listu, navodi se da je kompanija „Neoplanta„najavilaposkupqewecena„patelina„

Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 98,0016 73,6688

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 100,0016 75,1722

102,3016 76,9012

97,7016 73,4432

Kanada

dolar

1

70,1164

71,5473

73,1929

69,9017

Danska

kruna

1

13,1641

13,4328

13,7418

13,1238

Norve{ka

kruna

1

12,7754

13,0361

13,3359

12,7363

[vedska

kruna

1

10,8028

11,0233

11,2768

10,7698

[vajcarska

franak

1

79,8448

81,4743

83,3482

79,6004

V. Britanija

funta

1

112,1299

114,4183

117,0499

111,7867

SAD

dolar

1

70,0361

71,4654

73,1091

69,8217

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 10. 2011. godine

pa{tete, ~ajne kobasice i dimqenog vrata od 18posto.Iz„Neoplante”suju~esaop{tilida tonijeta~nainformacija. „Jedino pove}awe cena na ovim artiklima

koje je kompanija imala u posledwe vreme (i kojejeplanirano),jestepove}aweod20.oktovra2011,.kojejeurasponuodtrido{estposto„,navodeuovojkompaniji. S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom La ferme, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

bi}era~unatazakonskiodre|ena zateznakamata. Dr`avnisekretaruMinistarstvu finansija Du{an Nikezi} rekaojeda}ezateznakamatakoju }e pla}ati dr`avni organi koji neispuneobavezupla}awauroku od60danabitinanivouonekoju pla}aju druga lica koja ne plate porezupredvi|enomroku. Ina~e, za ka{wewe u du`ni~ko-poverila~kimodnosimaisada seobra~unavakamatapova`e}em Zakonuovisinistopezateznekamate.Onaseizra~unavanaosnovu rastacenanamalo,odnosnorasta

potro{a~kihcena–istopazatezne kamate iznosi 0,9020 posto. Istovremeno, propisana kamata za neblagovremeno pla}awe javnihprihodaje21,75postonagodi{wem nivou, odnosno 1,63 na mese~nom. Toje~estorazlog{toprivrednici po{tuju obaveze prema dr`avi,alinepo{tujuobavezeprema svojim dobavqa~ima. Krizi likvidnosti doprinose i spori sudski prodesi. Naplata potra`ivawaprekoTrgovinskogsudaje skupaispora,anepoma`enito {to je iznos zatezne kamate koju privrednikdobijazasvojepotra`ivewetriputamawiodzatezne kamatezajavneprihode. Po evropskoj statisti~koj agenciji „Eurostat„, u Evropi je Nema~ka rekorder u izmirivawu dugovawa – svega 18 dana, slede Francuska s 24 dana, Hrvatska s 34,Slovenijas39,Bugarskasa44, Makedonijasa76,BiHsa104,Albanijasa127iSrbijasa128dana. Dono{ewepomenuteuredbenajavqujeseve}polagodinejersuo tome jo{ u maju ove godine govorilipotpredsednicaVladeVerica Kalanovi}, potom premijer Mirko Cvetkovi}, a na kraju i ministarekonomijeNeboj{a]iri},kojije~akdvaputanajavqivaowenodono{ewe–najpresredinom septembra, a potom krajem togmeseca. E. Dn.

Promena %

Cena

Promet

654,55

166

135.124

Vital, Vrbas

17,56

1.881

3.198.284

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

13,01

3.900

78.000

[ajka{ka {e}erana, @abaq

12,50

900

900

8,90 Promena %

7.950 Cena

7.950 Promet

Univerzal banka, Beograd

-12,00

2.815

2.815

Jugoelektro, Beograd

-12,00

660

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-11,99

Velefarm, Beograd

BELEX 15 (552,12 Naziv kompanije

0,48)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,97

1.948

3.464.034

NIS, Novi Sad

2,31

665

8.806.300

Komercijalna banka, Beograd

1,54

1.912

137.640

Imlek, Beograd

0,00

2.200

0,00

Soja protein, Be~ej

1,24

572

1.459.765

Energoprojekt holding, Beograd

0,91

444

73.700

63.360

Agrobanka, Beograd

1,35

3.974

600.081

3.750

86.250

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

3,10

532

2.812.794

-11,76

450

22.500

Jubmes banka, Beograd

-11,43 Promena %

310 Cena

55.490 Promet

Univerzal banka, Beograd

2,31

665

17,56

Soja protein, Be~ej

Alfa plam, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

-0,22

13.450

134.500

-12,00

2.815

2.815

Metalac, Gorwi Milanovac

0,61

1.801

90.030

8.806.300

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.299

1.160.481

1.881

3.198.284

Alfa plam, Vrawe

8,90

7.950

7.950

1,24

572

1.459.765

Tigar, Pirot

-1,72

570

16.530

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

6,63

1.705

647.718

Veterinarski zavod, Subotica

-2,43

361

227.915

Veterinarski zavod, Subotica

-2,43

361

227.915

Go{a FOM, Smederevska Palanka Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Vital, Vrbas

Svi iznosi su dati u dinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak28.oktobar2011.

5

DrUgi talaS kriZe Stigao U SrbijU

„Dilojt” objavio liStU 100 najve]ih kompanija U regionU

Trgovcinajja~i naBalkanu Me|u100najve}ihkompanijau Adrija regionu, prema prihodima od prodaje, nalazi se ukupno 19kompanijaizSrbije,odkojih su ~etiri me|u deset najve}ih, objavilajedanasrevizorskaku}aDilojt. U  Dilojtovoj listi Adrija Top100,kojajeobuhvatilanajve}e kompanije iz Srbije, Hrvatske,Slovenije,BosneiHercegovine, Republike Srpske, Makedonije i Crne Gore, prva je hrvatska kompanija Agrokor sa ostvarenimprihodomodprodaje u2010.godiniod3,638milijardi evra. Najboqe rangirana srpska kompanijajeDeltaholdingkoja se nalazi na {estom mestu sa prihodom od prodaje u pro{loj godini od 1,671 milijardi evra, dokjeNaftnaindustrijaSrbije (NIS)nasedmommestusaprihodom od 1,566 milijardi evra, Elektroprivreda Srbije (EPS) sa 1,539 milijardi evra prihoda je osma, a energetska kompanije EFTinvestmentsjena10.mestu sa1,348milijardievraprihoda. TelekomSrbijajena13.mestu po prihodima od prodaje u pro{loj godini (1,095 milijardi evra),alijetakompanijanajboqasrpskakompanijapoostvarenomnetoprofituu2010.godini od165milionaevra,a~etvrtaje

me|u 10 kompanija sa najve}im netoprofitom. Od srpskih kompanija na listiAdrijaTop100nalazesejo{ iJuEsStilkojijena18.mestu, Srbijagas na 19. mestu, Jugorosgazna28.mestu,dokjeViktorija grupa na 32. mestu, a Tarket na 36.mestu. Na listi Adrija Top 100 najvi{ejekompanijaizSlovenije36 i iz Hrvatske - 31, dok je iz BiH prisutno ukupno osam kompanija od kojih su dve iz Republike Srpske, iz Makedonije ima~etirikompanije,aizCrne Goredve. Kako je  na konferenciji za novinarekazaopartnerDilojta @arkoMijovi}, nalistiAdrija Top100dominirajukompanijeiz energetskog sektora i robe {irokepotro{we(po25),dokje23 iz industrijskog sektora, 10 iz sektoratehnologije,medijaitelekomunikacija,osamkompanija izfarmaceutskogsektora,aslabije zastupqeni su gra|evinski, transportniijavnisektorsapo pet,triijednomkompanijom. Mijovi}jenaveoidasusrpske kompanijenalistiupro{lojgodiniostvarileukupanrastprihodaod15odstouevrima,doksu sve kompanije na listi ukupno ostvarile rast prihoda od prodajeod9,4odsto.

Spasti100.000 radnikauposrnulim firmama Bez obzira na to {ta pri~aju premijer i ministri, drugi talas ekonomskekrizejestigaouSrbiju, a umesto pri~a o svetloj budu}nosti, Vlada hitno treba da krene u spasavawe oko 100.000 radnika i wihovihradnihmestaukompanijama~ijisura~uniblokiraniikoje su na ivici opstanka. Ukoliko se hitnone{tonepreduzme,zamesec ilidvamoglobibitikasno. PopodacimaNacionalneslu`be za zapo{qavawe, registrovana nezaposlenostuSrbijiuavgustujedostigla27,34odsto,abrojzaposlenih smawenje1,2odstouodnosunaisti meseclane.Akobisetomedodaloi oko 100.000 radnika u posrnulim kompanijama, slika na{e privrede moglabibitidalekoru`nija. Premijer Mirko Cvetkovi} izjaviojepo~etkomovenedeqedaSrbija ima dobre polazne osnove za rastbrutodru{tvenogproizvodau idu}oj, 2012. godini, od tri posto. Cvetkovi} je ocenio da }e izvoz ovegodineporastivi{eod20posto,inflacija}ebitijednocifrena,akursjestabilizovan. –Svesutodobrepolazneosnove zatodarast2012.budetripostoi dasenastavija~awerealnogsektoraiizvoznoorijentisaneprivrede uz smawewe inflacije i javne potro{we–rekaojepremijer. Zato„svi{erealnogoptimizma mo`emo o~ekivati poboq{awe standarda gra|ana i kona~no zau- stavqawe rasta nezaposlenosti”, istakaojeCvetkovi}.Onjekazaoi da}eidu}egodinebuxetskideficitbitismawensovogodi{wa4,5 odstoBDP-ana3,9odsto. Cvetkovi}jenaglasiodasujavne finansijeuSrbijiovegodinepod

(ni)je Sporno gDe ]e i]i „takSe” oD proDaje „makSija”

Mi{kovi}porez obe}aoSrbiji, asadvrda?

MiroslavMi{kovi} nemorai nikada nije ni morao dr`avi Srbijidaplatiporeznatransakciju kojom je svoje udele u privrednomdru{tvu„Delta–Maksi„prodao belgijskom „Delezu„. Tog po-

Direktorka za korporativne komunikacije„Deltaholdinga” Jelena Krstovi} izjavila je jo{ 25. novembra pro{le godine,itopresklapawaugovoras „Delezeom„, da }e wena kompa-

U na{u kasu „DeltaMaksi”}eplatitiporezuSrbiji,kojisledujenakon prodajetekompanijeDelezu,rekaojedr`avnisekretaruMinistarstvufinansijaDu{anNikezi}. „Svi pripadaju}i porezi vezani za ovu transakciju }e biti pla}eni u zakonski definisanim rokovima i ta procedura je trenutnoutoku”,rekaojeNikezi}poslesedniceVladeSrbije. rezajeoslobo|enpoosnovuugovoraoizbegavawudvostrukogoporezivawa koji je Republika Srbija zakqu~ila s Republikom Kipar 1986.Uostalom,nijegaplationi kadajeprodaoDeltabankuInteziza350milionaevra. Me|utim,ovdeimajednaza~koqicaili,boqere}i,obe}awedato iz „Delte„ jo{ uo~i prodaje „Maksija”,aonoglasida}eporez platitiSrbijiiakotopozakonu nisuobavezni.

nija, iako je registrovana na Kipru,kompletanporezodprodaje„Maksija”platitiuSrbiji.Istojeponovilaiujuluove godine. DalinajnovijamedijskaspekulisawaiinformacijeizPoreske uprave treba da poka`u da Mi{kovi}vrdatedagatrebanateratidaispuni{tojeobe}anoilise ne{todrugoizabregavaqate{ko je re}i, ali sva je prilika da }e poreznaprodaju„Delta–Maksija„

ipak biti pla}en u Srbiji, i to tek polovinom marta slede}e godine, dakle ba{ uo~i parlamentarnihizbora. O~ekujeseda}ebiv{ivlasnik „Delta–Maksija„ Miroslav Mi{kovi}udr`avnukasupoosnovu poreza na kapitalnu dobit uplatitioko25milionaevra. Da bi porez platio u Srbiji, kaogestdobrevoqeilireakcije nau~estaleprozivkepredsednika Borisa Tadi}a na ra~un tajkuna, Miroslav Mi{kovi} je, po pisawumedija,kojanisudemantovana, uo~i stupawa kupoprodajnog ugovora s belgijskim „Delezom„ na snagukrajemjula,preregistrovao osniva~a „Delta–Maksija„ tako {to je najve}i udeo preneo s kiparskefirme„Hemslejdtrejd„na novoosnovano preduze}e „Delta kapital„ sa sedi{tem na Novom Beogradu. PoZakonuoporezunadohodak, gra|aniRepublikeSrbijepla}ajuporeznakapitalnidobitakod 20 odsto. Kapitalni dobitak predstavqa i razliku izme|u prodajneceneprava,udela,odnosnohartijaodvrednostiiwihove nabavne cene. „Obveznik koji jepravo,udeoilihartijuodvrednosti pre prodaje dr`ao u svom portfequ pre 24. januara 1994. godine, ne ostvaruje kapitalni dobitak wihovom prodajom“, navodiseuZakonu. Podsetimo, „Delez„ }e po ugovoru„Maksi„platiti932,5milionaevra,odkojihsu300miliona dugovawadoma}egtrgovca.Kakoje dogovoreno,pookon~awutransakcije,„Delez„bitrebalodapo~ne da ispla}uje i zaostale obaveze premadobavqa~ima„Maksija„. Svejejasno,samojo{ostajeda vidimo gde }e Miroslav Mi{kovi}uplatitiporez. S. g.

Upozorewe iz Svetske banke –Krizauevrozonidirektnouti~einaSrbijupastogana{azemqamoradadoneseodgovaraju}emereradiubla`avawaiprevazila`ewaposledicetenajja~eekonomskekrizekrozkojuEUprolazi odsvognastanka–izjaviojeju~euNovomSadu{efKancelarije SvetskebankeuSrbijiLuBrefor. –Neophodnoje,presvega,pove}atinivoproduktivnostijerjegotovodesetogodi{wipadzabele`enutojoblastijedanodosnovnih uzrokanastankakrizeu~itavojEU–rekaojeBrefor,preporu~iv{iija~eprivla~ewedirektnihstranihinvesticijakaouslovabr`egrazvoja,iako}etouovimuslovimai}imalote`e. NaskupuosavremenimtrendovimaevropskeekonomijeiposledicamapoSrbiju,odr`anomnaVisokojposlovnoj{kolistrukovnihstudija,onjeistakaodasuvelikazavisnostSrbijeodstranog tr`i{ta i stepen wene spoqne zadu`enosti najva`niji faktori rizikazana{uzemquuaktuelnojevropskojekonomskojkrizi. punomkontrolomidajetopokazao irebalansdr`avnogbuxetaukojem nijebilo„nekontrolisanihjavnih rashoda” ve} su „samo bili mawi prihodi buxeta zbog smawene ekonomskeaktivnosti”. Premijerjekazaoida}eVlada nastaviti da radi na poboq{awu poslovneklimeuSrbiji.Ovegodine }e realni rast BDP-a biti dva posto, a rast industrijske proiz-

vodwe ve}i od tri posto. S druge strane, predsednik Privredne komoreSrbijeMilo{Bugarin jedva dana posle premijera rekao da industrijska proizvodwa opada, {to jasnopokazujedajedrugitalaskrizezahvatioisrpskirealnisektor. PopodacimaNBS-a,blokirano je62.234privrednasubjektasukupnimiznosomblokadeodoko181milijarde dinara i gotovo 94.800 za-

poslenih.Uslovezaodlazakuautomatski ste~aj u 2010. i prvih osam meseci 2011. steklo je 22.247 privrednihsubjekata,istakaojeBugarin.Onjerekaodaunarednomperiodu tako|e postoje realni rizicikojimogudovestidodaqegpada privredneaktivnosti,atosuspoqni rizici – zbog nove globalne du`ni~kekrize,kojasemanifestuje kroz smawewe inostrane tra`we,prilivakapitalaipogor{awuuslovazadu`ivawa.Unutra{wi rizici su rast inflacije i nagli pad vrednosti dinara, kao i rast cene kapitala zbog prezadu`enostiprivredeidr`ave. PoBugarinovojoceni,nelikvidnost,inflacijainepredvidivkurs suvelikiriziciskojimajesuo~ena srpska privreda. On je rekao da je PKS doneo predlog prioritetnih mera, koje se odnose na dono{ewe strategije i plana za reformu javnog sektora, zavr{etak reforme poreskog sistema, propisivawe obavezerokovapla}awado60dana dokrajaovegodine,a45danaodpo~etka naredne. Neophodno je izmirivawe obaveza prema privredi i stvarawe uslova za investiciona ulagawa,atosuosnivawerazvojne banke, dono{ewe regulative za privatnoijavnopartnerstvoikoncesijeradipodsticawainvesticija.BugarinjenaveoidaNBStreba da razmotri mogu}nost smawewa obaveznerezervebanaka,prilagodi propiseoklasifikacijipotra`ivawa,razvijemehanizmeza{titeod promenekamatnihstopaiosmisli mehanizme za regulisawe deviznog kursadabiseizbeglevelikeoscilacijeiwihovuticajnakonkurentnostprivrede. D. U.


6

dru[tvo

petak28.oktobar2011.

ZAKONOPOLICIJI

Vi{e para za praznike i no}ni rad Vlada Srbije usvojila je na telefonskoj sednici predlog izmenaidopunaZakonaopolicijikojimaseprecizirajuiznosidodatkanaplate,pravaiobaveza policajaca, precizno se ure|uju pojmovi preme{taja i upu}ivawa na drugu сlu`bu, nadoknada za porodicu stradalog policajca i obezbe|uje se sme{tajiishranaza~uvarebezbednostigra|ana. Novimzakonskimaktommewa se organizacija Ministarstva unutra{wih poslova i obavqa-

we policijskih ovla{}ewa. Specijalne jedinice policije se, tako|e, zakonski bli`e defini{u, odnosno prvi put se uva`avaju wihove specifi~nostiuure|ewuidelovawu.Tako|e, me|unarodna policijska saradwajedetaqnijeure|ena. Novinajeitodasepojedina policijska ovla{}ewa u vezi s radnim mestima na kojima se ona primewuju druga~ije defini{u, i to najve}im delom zbog uskla|ivawasdrugimzakonima kojisuume|uvremenudoneti,a po kojima, ina~e, policija posledwih godina postupa. Predlogomzakonauvodeseiizmeneu

zapolicijskeslu`benike.Tako se, izme|u ostalog, utvr|uje da zaposleni u policiji za rad na dr`avnipraznikdobijajuuve}awezaradeod121postoodredovnecenerada,azano}nirad,kojitrajeod22do6~asovaujutro– 28,6 posto vi{e. Isti procenat naosnovnuplatuzaprekovremeniradtrebalobidadobijuizaposleni u policiji ako rade na poslovimanakojimasesmenski raduvodipovremeno.Zadodatno optere}ewenaradudodesetradnihdanamese~nouve}awejetri

postoodosnovneplate,a~etiri ako se zamewuje rukovodilac unutra{we jedinice. Za de`urstvo van radnog vremena – pripravnost–pove}awe}ebitidesetpostoodosnovneplate. Novim zakonom razdvojeni su i preciznije ure|eni pojmovi preme{taja i upu}ivawa zbog neophodnosti iskazivawa specifi~nostiufunkcionisawui na~inuobavqawaposlovaizdelokruga MUP-a. Policajac }e mo}idabudeprivremenopreme{ten na drugo radno mesto na li~nizahtev,zbogzameneodsutnog kolege, ve}eg obima posla iliprivremenezdravstvenene-

Zaporodicustradalogpolicajca 36prose~nihplata Izmenamasedopuwava~lan142Zakonaopolicijikojijedo sadaregulisaoobavezedr`avenakonpogibijepolicajca.Dosadajewegovaporodicaimalapravonatro{koveprevozaposmrtnihostatakadomestasahrane,putnetro{kovezadvapratioca, tro{kove grobnog mesta i ostale tro{kove koje je odre|ivao ministar.Sada,uslu~ajusmrtipolicijskogslu`benikanaradu, porodica koju je izdr`avao ima pravo na jednokratnu nov~anu pomo}uvisiniod36prose~nihplatauMUP-u. ure|ewu radnopravnog statusa policijskihslu`benikaiostalih zaposlenih u Ministarstvu unutra{wihposlova.Usloviza prijemuradniodnospolicajaca izmeweni su utoliko {to }e se konkretniji uslovi precizirati podzakonskim aktom, a poja{wenesubezbednosnaproverai bezbednosnaprocena.Otvarase imogu}nostdaseuMUPdolazi preuzimawem iz drugog dr`avnogorgana.Uistovremepredefinisanajenespojivostodre|enih poslova s poslovima policijskogslu`benika. Veliki deo izmena Zakona o policijiodnosisenaodre|ivawe plata, naknada, dodataka i drugih primawa u skladu s Posebnim kolektivnim ugovorom

sposobnosti,pri~emuzadr`ava svapravaradnogmestaskojegje preme{tenakojetozawegapovoqnije. Privremeni preme{taj traje najdu`e godinu dana, a posle isteka roka policajac se vra}a na radno mesto s kojeg jepreme{ten.Trajnipreme{taj se obavqa putem internog konkursanaosnovulisteslobodnih radnih mesta koja se objavquje najmawejednomgodi{we.Policajac mo`e biti trajno preme{tennadrugoradnomestoina li~ni zahtev ili u slu~aju potrebe slu`be kada se oceni da wegove radne sposobnosti i profesionalna osposobqenost uve}ojmerimogudoprinetipoboq{awurada. Q.Male{evi}

Festival pameti Pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice  ju~e je u Skup{tini Vojvodine  sve~ano otvoren ovogodi{wi Festivalpameti,kojise,uokviru Me|unarodnog festivala matemati~ara svetskog renomea Martina Gardnera, drugi putodr`avauna{ojzemqi. Po re~ im a org an iz at or a FestivalaZdravka@ivkovi}a,ciqovognadmetawasredwo{kolaca u kojem se oni oprobavaju u re{avawu logi~kihizazovaiispoqavawu krativnostijeprepoznavawe i afirmacija pametne dece, aliiwihovapripremazadaqe napredovawe i kreativan `ivot.

NaFestivalupametipro{le godinejeu~estvovalo700vojvo|anskih sredwo{kolaca, a ove godine se o~ekuje mnogo ve}e u~e{}ejer}e{kolemo}idase prikqu~ujuiprekoFejsbuka. I dok su se pro{le godine u~esnici Festivala pameti nadmetali ko }e br`e napraviti zadatu figuru od delova kreativne igre i slagalice „Doris“, ovogodi{wi takmi~ari}e,unaredna~etirimeseca, sami kreirati zadatke, tojestfigure,a`iri}eizabratinajkreativnije. Festival pameti odr`ava se u 50 zemaqa, a najkreativnijiradoviizsvihzemaqa,pa i na{e, bi}e publikovani na sajtu ameri~ke Fondacije G4G. D.D.

dnevnik

NEVOQEUKLINI^KOMCENTRUVOJVODINE

Sve vi{e pacijenata, sve mawe novca RegionalnebolniceuVojvodinisuuveomate{kojfinansijskoj situaciji, {to je dovelo do velikogprilivapacijenatauustanove tercijarnognivoazdravstveneza{tite. Prelivawe pacijenata iz bolnica u Pokrajini posebno je izra`eno u Klini~kom centru Vojvodine,{tojetuustanovudoveloute`akpolo`aj. – Klini~ki centar Vojvodine doveden je u nemogu}u finansijsku situaciju, ne mo`e da le~i tolikibrojpacijenata,asdruge strane,zaposlenisuizuzetnooptere}enizbogsveve}egpriliva bolesnika–ka`edirektorKlini~kog centra Vojvodine prof. dr Dragan Dra{kovi}. – Svake sedmiceseuKCVprijavqujenekanovagrupapacijenatasnovom indikacijomjerregionalnebolnice u Vojvodini ne mogu da ih le~e zbog finansijskih problema. To nam pravi izuzetne te{ko}e. Zbog nedostatka novca zaposlenimauKCV-unemo`emo da isplatimo za produ`ene sate ide`urstva,aipozakonunemo`emoopteretitizaposlenepreko tre}ine radnog vremena, {to nam prakti~no vezuje ruke kod zbriwavawa pacijenata ~iji je broj stalno u porastu. Dodatno negativno uti~e to {to od svog nastankaKCVimamaweilive}eproblemeufinansirawu,aod 1996.godinedugovawasurasla,u

Posledwihgodinaproblemjekulminirao iodlaskomnemedicinskihradnika,kojisuuz otpremnineoti{lisasvojihradnihmesta tovremezaenergenteikomunalije, a kasnije za lekove, potro{nimaterijalisanitet. Posledwih godina problem je kulminirao i odlivom nemedicinskih radnika koji su uz otpremnineoti{lisasvojihradnih mesta, ~ime je KCV gotovo ostao bezlogistike.Dabiseobezbedilo funkcionisawe KCV-a, primqenojeoko90radnika,uglavnom nemedicinskih,zaodr`avaweUrgentnogcentrainovogporodili{ta, koje ni posle sedam godina

rada nije dobilo dozvolu za prijemnovihradnika. –Prakti~noKCVsvojimparama pla}a odr`avawe dodatnih, novih 13.500 kvadratnih metara prostora koje imamo otvarawem novog porodili{ta i Urgentnog centra. Po{to smo u te{koj finansijskoj situaciji, novca za pla}awe tih radnika gotovo da nema. Dug dr`avnih ustanova KCV-u je 150 miliona dinara, a po{tosveustanovete{koposluju, nije realno o~ekivati da }e

namonbitiispla}enudogledno vreme.Fokusiralismosenamaksimalnu za{titu pacijenata, da dobiju usluge kojima }e biti zadovoqeni svi medicinski standardi. U tom delu za sada nema problema.Me|utim,svakegodine sebrojizvr{enihuslugauKCVu pove}ava izme|u tri i pet posto, a novac koji dobijamo ne da nepratitajrast,ve}~estonepokrivanikorekcijuzainflaciju. Nastojimodau{tedimogdegodse mo`e i da tro{kove svedemo na minimum,aliprilivparajesuvi{e mali. Po{to o~ekujemo i daqepove}awebrojapacijenataiz cele Vojvodine, i to ne samo za uslugetercijarnognivoave}iza sekundarni nivo zdravstvene za{tite,ovostawejeodr`ivosamo nakratakrok,najvi{edotrimeseca. Ukoliko nadle`ni u Republici koji dnevno finansiraju potro{wune{tohitnonepreduzmu,sigurno}edo}idoprodu`avawa lista ~ekawa na „hladne” intervencije, a rad }e biti koncentrisan na re{avawe hitnih slu~ajeva. Da vratimo pacijente kojidolazeizop{tihbolnicane mo`emo, dajemo im terapiju koju ne mogu dobiti u ustanovama sekundarnog nivoa i prakti~no se dugovi drugih zdravstevih ustanova prelivaju u Klini~ki centarVojvodine–ka`edrDra{kovi}. J.Barbuzan

DOKUMENTARCIOPODUNAVSKIM[VABAMAISLEPOMZREWANINCUANDRIJITIHOM

Po nacionalnosti – optimista

Zrewaninska nezavisna filmska produkcija “Mandragora film” predstavi}e se ve~eras,u20~asova,uKulturnom centru Zrewanina sa dva dokumentarca – “Podunavske [vabe” i “Tihi”, mladog rediteqa MarkaCveji}a.Prvifilmbavi se potomcima najmla|eg nema~kog plemena koje se, u potrazi za boqim `ivotom, u 18. veku doselilo na teritoriju Vojvodine.Pri~apratiwihovu sudbinu od samih po~etaka naseqavawa u ovu regiju, preko polo`ajazavremeDrugogsvetskog rata, pa sve do sada{weg vremena. Gledaoci }e imati prilikudaupoznajuMariju,devojku koja je potomak podunavskih [vaba. Ona dolazi u Vojvodinu da prona|e staru ku}u svoga dede koji je proteran posle Drugog svetskog rata. Upoznaje lokalnog momka Mi{u, kojijojpoma`eutome.Zajedno putuju po Vojvodini, susre}u svedoke traumati~nih posleratnih de{avawa koji su pre`iveli komunisti~ke koncentracione logore i otkrivaju potpunonove~iweniceo`ivo-

tu podunavskih [vaba, koje su decenijama bile sakrivene od javnosti. Junak druge dokumentarne pri~e, koja }e ve~eras biti prikazanauKulturnomcentru, jeste Zrewaninac Andrija Tihi, ~ovek kojem je babica gre-

ni vide}i nisu svevide}i, da svakoimanekakvumanu,{tosamoposebiinijenepremostivo, nego je problem u tome kako je ko nosi. Po nacionalnosti je, kakoka`e,optimista. - Ovo je film o ~oveku koji je pobedio `ivot, koji ne pada

AndrijaTihinaterenuFKBanata

{kom, nehoti~no, desetog dana `ivota oduzela vid. Danas on ima70godina.Wegova`ivotna filozofijajedanematognedostatka koji ne mo`e da se nadoknadi. Odavno je shvatio da

pod teretom koji mu `ivot donosi,ve}kora~auspravnokroz wega. Iako mu je `ivot oduzeo jedan od najva`nijih svojih darova, ipak, ovaj ~ovek slavi `ivot i u~i druge kako da ga

slav e - obj a{ wav a red it eq MarkoCveji}. “Mandragorafilm”je,ina~e, filmska produkcija koja je po~ela sa radom 2006. godine. U potrazizadavnozaboravqenom tradicijom i kulturnim korenima,krozdokumentarno-igranu formu, ~lanovi ove nezavisne produkcije poku{avaju da otkrijuizabele`eistorijukojasesa~uvalauprkosmodernom vremenu. Kroz pri~e koje bele`e svojevrsne duhovne i tradicionalne vrednosti te`e da uka`unapostojawerazli~itih kulturainarodauciqupodse}awa,bele`ewainegovawanajvrednijihestetskihose}awa. - ^lanovi “Mandragora filma”suvisokoobrazovanifilmski radnici koji poseduju bogato iskustvo u svim segmentima filmskog stvarala{tva. Zajedni~ki ciq nam je da na kreativan na~in pratimo tokove na{eg`ivotaprezentuju}istvarnostkrozvaskrsavawedavnozaboravqenih vrednosti u sukobu sasavremenimtokovima`ivotnihzajednica–veleuovojprodukcijskojku}i. @.Balaban

VESTI Izdat sertifikat za citostatik Agencijazalekoveimedicinskasredstva Srbije je izdala sertifikat o kontroli kvaliteta za lek „5-fluorouracil„, koji je ve} nekoliko nedeqa bio deficitaran na na{em tr`i{tu. S obzirom na ozbiqnost situacije zbog nesta{ice ovog antineoplastika,Agencijaje,po{toje26.oktobraprimila lek na analizu, na osnovu dokumentacionekontrole,auskladusaZakonomolekovimaimedicinskimsredstvima,istogdana izdala i sertifikat kojim se potvr|uje kvalitetkontolisaneserijeovogleka.Timesuispuwenizakonskiuslovidaonmo`e dasena|enatr`i{tuSrbije,azadaqudinamiku distribucije je odgovoran nosilac dozvolezalek. J.B.

Studira}e se ekonomija u Bujanovcu U Bujanovcu se danas otvara odeqewe EkonomskogfakultetaizSubotice.Kakoje istakao dekan suboti~kog fakulteta prof. drNenadVuwak,nateretbuxetaupisanoje 69 studenata, od toga 30 srpske, a 39 alban-

skenacionalnosti.Studenti}e24predmeta slu{ati zajedno na srpskom jeziku, a za 14 predmeta }e biti obezbe|ena i predavawa naalbanskomjezikusagostuju}improfesorimaizTetova. -Naovajna~insmopru`ilirukuipokazali da je mogu}e taj multikulturalni deo prenetiinajugSrbije-rekaojeVuwak.

Rektor pozvao dr`avu da zavede red Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kova~evi} pozvaojestudentedaprekinusa protestima,adr`avuda,ukolikodotogane do|e,uvedered. - Pozivam dr`avu da re{i problem kako znaiume.Dogovorom,milomilisilom,to nijemojposao-rekaojeKova~evi}nakonferencijizanovinareuRektoratuUB,dodaju}idajewegovposaodadr`inastavu.On je naveo da su fakulteti dr`avno vlasni{tvoidadr`avatrebadauvederedusvojim prostorijama. Premawegovimre~ima,studentikojidanimablokirajuFilolo{kifakultetnanelisuvelikumaterijalnu{tetuiugrozili nastavni proces na fakultetu, a ako se na-

stavi jo{ petnaestak dana, svi }e izgubiti godinujerne}eimatidovoqanbrojbodova. RektorUniverzitetauBeogradujerekaoda studentikojiprotestujudr`ekaotaoce400 nastavnika i 10.000 studenata koji ho}e da poha|ajunastavu.

Simulirana borba protiv korupcije Predstavnici Udru`ewa „Doktori protivkorupcije”ukazalisudase,iakouSrbiji postoje brojna tela koja se bave borbom protivkorupcije,taborbauoblastizdravstvauvelikojmerisimulira. -USrbijisesimuliraborbaprotivkorupcije i na to ukazuju brojne afere koje nisudokrajadobilesvojepilog.-reklaje predsednicaUdru`ewaDraganaJovanovi} na konferenciji „Simulacija borbe protiv korupcije u zdravstvu - medicinski, pravosudniimedijskiespekti”.Onajeistakla da se mora postaviti pitawe {ta je sapokrenutimaferamaonabavcivakcina protivnovoggripa,aferi„Kraba”,aferi o zloupotrebi liste ~ekawa u Vojvodini iliafereokoHitnepomo}iuBeograduiz 2006.godine.


SUTRANALINIJAMADOFUTOGA

FUTO@ANIPONOVOSLO@NI

Zbog„Kupusijade” busevidrugomtrasom Zbogprivrednoturisti~kemanifestacije“Kupusijada2011”uFutoguautobusinaprigradskimlinijamazaFutog53i55saobra}a}esutradrugimputem. Izgrada}eautobusii}iuobi~ajenimputemdo FutogairaskrsniceCaraLazara-Bra}eBo{wak - Svetozara Markovi}a, odakle }e voziti Ulicom Svetozara Markovi}a, skrenuti desno u Ulicu BrankaRadi~evi}a,izkojeulazeuUlicuRadaKon-

Sutrafestivalkupusa

di}aiondanastavqajuredovnimputemUlicomCariceMilice.IupovratkuizFutogaautobusi}e i}iizmewenomtrasom. Uobasmeraprivremenastajali{tabi}euUlici Svetozara Markovi}a , zatim Ulici Branka Radi~evi}a a stajali{te iz pravca Novog Sada neposredno posle raskrsnice ulica: Svetozara Markovi}a,Bra}eBo{wakiCaraLazara. Z.D.

Tradicionalna 12. Kupusijada u Futogu bi}e odr`anasutranaplatouispredKulturnoinformativnogcentraupomenutommestu,azarazlikuodpro{le godine,kadasuzbogpoliti~kihrazmiricaorganizovanadvadoga|aja,Futo`aniovegodinenastupajuslo`no.Sve~anootvaraweplaniranojeza10~asova,u12 sati}eusleditiprogla{ewenajve}eglavicefuto{kogkupusa,au14~asovajeprogla{ewepobednikau kuvawujelaodkupusa.

Novosadska petak28.oktobar2011.

M

hronika

^LANGRADSKOGVE]A@IVKOMAKARI]NAJAVIOPROJEKAT

Mosti}emskeja naRibarac

Zreloza crvenosvetlo tiruskirulet,paakotiuspeuspe. Ako ne, nema popravnog. Ba{ zbog toga aktivisti SPO izveli su performans na uglu UlicePariskekomuneiBulevara Ja{e Tomi}a. Ka`u da je na tom mestu proteklih decenija stradalo mnogo qudi. Zna~i, odavno je zrelo za semafor, i tuainadrugimmestimapoNovomSadu. Mo`da postavqawe semafora ne bi potpuno re{ilo problem ~estog stradawa pe{aka na novosadskim ulicama, ali beztogcrvenogsvetlaproblem jemnogo,mnogove}i. J. Zdjelarevi}

RADILEDENADVORANASPENSA

Prvidan,ulazbeslatan Ledena dvorana Spensa po~iwedanasdaradi.Klizawe}edanasbitibesplatno,aubudu}e}e va`itipro{logodi{wecene. Za gra|ane }e radnim danima bitiorganizovanetri,avikendom~etirismene.Tokomsedmicesmenesuod10.30do12~asova, od12.30do14iod17.15do18.45 ~asova. Vikendom gra|ani mogu do}iusmenuod9.30do11~asova,od16do17.30,od18do19.30i od20do21.30~asova.

c m y

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o`da je nekada, u neko drugo vreme, u kom su `iveliboqi,obazriviji i pa`qiviji qudi, bilo dovoqnonacrtatinaasfaltunekolikobelihlinijainazvatito mesto pe{a~kim prelazom, pa da svi koji nisu na to~kovima mogu da budu prili~no sigurni dane}ezavr{itipodwima.Sadato,o~igledno,nijeslu~aj. Nipe{a~kiprelazisasemaforima~estonisudovoqnida zaustavebahatevoza~e,kojikad sednuzavolanzaboravedapostoji i svet izvan vozila. Sa druge strane, prelaziti ulicu bezsemaforaistojekaoigra-

KakojerekladirektorkaKIC„Mladost”Qiqana Mamula,“Kupisijada”imaprivredni,kulturni,tradicionalniituristi~kikarakter,awomtrebadase uka`e na zna~aj o~uvawa i proizvodwe sorte futo{kogkupusa.Uzabavnomprogramu“Kupusijade”u~estvova}e KIC “Mladost”, osnovne {kole i vrti}i, tambura{i,“Kraji{nici”izFutoga,BoraDrqa~a i zvezde“Granda”.Sviposetiociima}eprilikuidakupefuto{kikupuspoveomapovoqnimcenama. B.M.

Ulaznice ko{taju 160 dinara zaodraslei130zadecudo12godina za smenu od 10.30 do 12.30 ~asova, dok  studenti pla}aju 110dinarauzodgovaraju}idokument.Smenaod17.15~asova,kao i vikend, ko{taju za odrasle 210,azadecu160dinara.Zaorganizovaneposete{kola(minimum15osobauzpratwu)ulaznicaje110dinara,dokmese~niset karatazaodrasleko{ta3.600,a zadecu2.500dinara. A.J.

Pregledliftova Godi{wipregledliftovadanas}eseraditiuJiri~ekovojulici 19i21,uulicamaSun~anikej31i37,Strumi~kojulici3i5,Veqka Petrovi}a od broja 6 do broja 14 i u Ulici dr Ivana Ribara od broja1dobroja9.LiftovepregledaInstitutzaza{titunaradupo naloguJKP“Stan”. Z.D.

V remeploV

Do kraja ove odnosno po~etkom slede}e godine po~e}e izgradwa mosti}a za pe{ake i bicikliste koji }e povezivati kej s Ribarcem, saznaje “Dnevnik”. Ovaj projekat vredan je izme|u 60 i 70 miliona dinara, a realizacijaposlapoverenajeZavodu za izgradwu grada, ka`e za na{ list ~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari}. Prema wegovim re~ima,ovimpoduhvatomgrad }einatakavna~innapokonbitipovezansRibarcem, koji predstavqa velik i pot enc ij al nep ravednojezapostavqen. -Sobziromnatodaseubliskoj budu}nosti planira izgradwaEgzitovogkampanaovoj

lokaciji,mosti}}esvakakodoprinetidasetamobr`eilak{estigne.Sadasetamoidezaobilaznimputem,pave}inaide

automobilima.Kadasemostizgradiput}ebitiskra}en. I preds edn ik Skup{ tin e grad a Aleks and ar Jov an ov i}

govore}inatribiniuMZ “Bo{ ko Buh a” odr` an oj pre nekoliko dana izneo je  nekoliko novih ideja koje su u procesu razrade, ati~usekakoLimana,takoiceloggrada.Tako|eje najaviodajeplandasena prole}e izgradi jedan mawi pe{a~ki most izme|u Keja i Ribarskog ostrva. Izneo je ideju da Kineska ~etvrt, koju dugo nagriza zub vremena, promeni namenu. Wegov predlog je da to postane prostor koji bi se koristio za razvoj “kreativne industrije” i da da Grad poslovne jediniceuovoj~etvrtiustupi raznim umetnicima, servis er im a, zan at lij am a, ili onima koji se bave proizvodwomne~egnesvakida{weg. Q.Na.

UDOMUZDRAVQA„NOVISAD”

VESTI

Po~elavakcinacija protivgripa

Izlo`bagrafika Novi galerijski prostor, Galerija „Hodnik”otvaraseve~erasu20~asova,uPa{i}evojulici34.Ovomprilikomradove}epredstaviti akademski grafi~ar \or|e Markovi}.GalerijajesastavnideoTetra34iuwoj }ebitiizlaganiradoviinspirisanipozori{tem. A.J.

Ve~epoezije uCrnojku}i Recitovawepoezije,odnosno„Poezijauku}i”odr`a}eseve~erasu20~asovauOmladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a 13.Nastupa}ebeogradskakantautorkaBojana Bulatovi}Bo,ascenajeotvorenazasvekoji `eledasepredstave. G.^.

Vakcinacija gra|ana protiv sezonskog gripapo~elajeju~euDomuzdravqa„Novi Sad” koji je dobio 14.500 jednodoznih vakcina proizvo|a~a “Sanofi Aventis”, nabavqenih preko tendera za dobavqa~a kojegjeizabraloMinistarstvozdravqa. Vakcinacijaseposebnopreporu~ujeosobamastarijimod65godina,obolelimaod kardio - vaskularnih oboqewa, oboqewa metabolizma, cisti~ne fibroze, hroni~nih res pir at orn ih bol es ti, hron i~n e upalebubregaiosobamaoslabqenogimuniteta, jer bi ovim kategorijama stanovni{tva oboqevawe od gripa izazavalo

komplikacije osnovnih oboqewa. Vakcinajebesplatna. Decastarostiod{estgodina,kojanisu prethodnovakcinisanaprotivgripa,mogu daprimevakcinu,aliudvedoze.Drugudozutrebadaprime30dananakonprve. Gra|anikoji`eledasevakcini{utreba da se jave svom izabranom lekaru, jer vakcinunemogudaprimeosobekojeutrenutku vakcinacije imaju povi{enu temperaturu ili neko akuto oboqewe. Nakon vakcinacijemo`esedogoditidaosobaima simptome sli~ne gripu, ali oni ubrzo nestaju. I.D.

IZLO@BAU„MERKATORU”

Ve{testareruke Fabrikatestenina pratilaistoriju Vlasniciprveba~kefabrike keksaitestenina„Danubius”iz NovogSada,podignute1918,iznajmili su je 28. oktobra 1932. LudviguFrankuisinovima,fabrikantima u Mariboru. Posle Aprilskog rata 1941. ova fabrika se na{la pod okupacij-

skomdr`avnomupravomiradila iskqu~ivo za ma|arsku vojsku.Pooslobo|ewu,„Danubius” je nacionalizovan. Wegovi pogoni su bili blizu Dunava, u Radni~koj ulici, a 1976. preseqenisuunovoizgra|enehalena u{}ukanalauDunav. N.C.

Sajamstvarala{tvastarih„Dodati`ivotgodinama”odr`anje ju~eutr`nomcentru„Merkator”uorganizacijikompanije„Merkator-S”.Povodomobele`avawaMe|unarodnogdanaimesecastarih,posetiocimasusepredstavilistanarigerontolo{kihcentaraVojvodineizlo`bomrukotvorinairadova. -Oktobarjestemeseckadavi{epa`weibrigeposve}ujemostarimosobamaimitre}ugodinuuzastopnoorganizujemoaktivnosti ovevrste.Mislimdajedana{widanposeban,jersmopru`ilipriliku i na{im potro{a~ima da aktivno u~estvuju u ovoj akciji. Imalisuprilikedapogledajuilikupene{tonaprodajnojizlo`bi,nakojojsuna{iprijateqiizdomovaizlo`ilirukusvojihdelaitakopokazali{tasveznajuiumeju-reklaje~lanicauprave grupe„Merkator”Stanka^vorovi}. Posetiocisuju~emoglidadobijuisavetelekaraPoliklinike „DrRisti}”izBeograda,videpromocijuzdravehrane,kaoidabesplatnoizmerekrvnipritisak. A.Varga

Foto:R.Hayi}

Besplatnaprovera zdravqauBudisavi Akcija„OtvorenavrataDomazdravqa”,ukojojNovosa|ani mogu besplatno da provere svoje zdravstveno stawe, bi}e odr`ana sutra u sportskoj sali Osnovne {kole „Ivo Andri}”, [kolska ulica 3 u Budisavi. Gra|ani}etogdana,od9do 13 ~asova, imati priliku da provere nivo {e}era, hole-

sterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring, provergustinukostiju,pregledaju mlade`e i posavetuju se s lekarima. Ovo je 20. akcija koju novosadskiDomzdravqaorganizuje ove godine i do sada je pregledano11.399qudi. I.D.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak28.oktobar2011.

UDRU@EWE„FOKUS”OBRA]ASEMLADIMA

Znawe ~uva zdravqe

Udru`ewe „Fokus” organizuje u osnovnim i sredwim {kolama program preventivne i vr{wa~ke edukacije „Ti bira{„. Kroz ovaj program }e se obu~iti 120 vr{wa~kih edukatora iz sedam {kola u Vojvodini, ukqu~uju}i triosnovne{koleizNovogSada,koji}esvojeznaweprenetina 3.000 svojih vr{waka. Program „Ti bira{„, pored upoznavawa s temama o reproduktivom zdravqu, riziku stupawa u prerane seksualne odnose, abortusu, polno prenosivim bolestima, kao i bolestima zavisnosti, ukqu~uje interaktivneradionice. Osnovniciqovogprogramaje da se mladi podstaknu na razmi{qawe o `ivotnim izborima i kakve posledice ti izbori nose

sasobom.Krozradioni~arskeve`bemladiseosposobqavajudase suprostavepritiskulo{ihmodelausvomokru`ewuidonesudobre odluke. Potreba za ovakvim programomproiza{lajeizalarmantnih podataka o sve ve}em brojune`eqenihtrudno}auadolescentskom dobu, konzumirawu alkoholaicigaretave}uosnovno{kolskom uzrastu, o kla|ewu kojejesverasprostrawenijeme|u tinejxerima, kao i ~iwenica da droga osvaja mlade, ukazala je portparolka Udru`ewa „Fokus” TawaIlijazovi}. Program su podr`ali Pokrajinski sekretarijat za omladinu isportiPokrajinskisekretarijatzaobrazovawe. I.D.

USPORTSKO-REKREATIVNOMKLUBU „SUPERAKTIVAN”

Obuka za upravqawe motornim ~amcima Sportsko-rekreativni klub „Superaktivan”uzpomo}gradskeUpravezasportiomladinu - Kancelarije za mlade Grada Novog Sada, organizuje  besplatnu teorijsku i prakti~nu obuku za polagawe stru~nog ispitazaupravqa~amotornih~amaca,skele,motorneskele,kao iobukuzamornaranaplove}em postrojewu. Do sada se prijavilo oko 70 mladih qudi, a obuka jenamewenasvimakojiimajuizme|u18i30godina. Prvi~as}eseodr`ati2.novembrausaliSkup{tinegrada, uUlici@arkaZrewaninaod18 do20~asova.Svapredavawaorganizovanasuuve~erwim~asovima kako bi i studenti mogli

da prisustvuju. Polaznike }e priprematitripredava~a,ana predavawu }e dobiti CD sa instrukcijama za polagawe, kao i informacije o ispitu. Predvi|ena je i prakti~na obuka, koja }eseodr`avativikendom. Prijavu,kojatrebadasadr`i ime, prezime, datum ro|ewa i podatke o prebivali{tu, treba poslati na imejl adresu nskapetani@gmail.com. Prijavqeni }e istogdanadobitiodgovordali su primqeni. Spisak u~esnika bi}e objavqen na Fejsbuk straniciNSKapetani.Dodatneinformacije mogu se dobiti od DanijeleIgwati},nabrojtelefona062/590-952. J.Z.

Danas na „Novosadskoj jeseni” Na„Novosadskojjeseni”posetiocidanasnaSpensumoguu10~asova da vide radionicu za decu pred{kolskog uzrasta, kao i izlo`bu„Ja,superheroj”.U16~asova}eseodr`atiradionicazaosnovceuSalonuenergetskeefikasnosti.U18~asovajeprezentacijana temu„Tehni~keinovacijeifinansijskeu{tede”. A.Va.

„DNEVNIK”I „LAGUNA”POKLAWAJU KWIGE

„Dvadeset sati” Branka ^ankovi}a Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Dvadeset sati” Branka ^ankovi}a. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Pri~a jedne generacije koja je `rtvovana na raskrsnici dva dru{tvena sistema. Upe~atqiva sudbina beogradskog arhitektekojiupoznojdobirazotkrivazamr{eneporodi~neodnose,

preispituje svoj bra~ni `ivot i odnossa}erkamakoje`iveuemigraciji.Tokomputovawado[apca, gdeseodr`avaro~i{tezarehabilitacijuwegovogdede,penzionisaniarhitektaBranko \uri} ne samo da }e osve`iti trenutkejednogpovla{}enog`ivota, ve}}emuoniudahnutinovi`ivotni smisao. Ipak, obznana dugo skrivane istine o stvarnimzlo~inimawegovog dede Branka, nekada{weg pukovnika vojske Kraqevine Jugoslavije, izazva}e sasvim neo~ekivaniobrtuwegovom intimnom `ivotu. Krozume{nopredstavqenu sudbinu beogradskog sredwegstale`aispisujesejezgrovitaistinaomeandrimadru{tvenog uspona i posledicama qudske beskrupuloznosti. A.Va.

Promocija kwige „Zloupotrebqene institucije” Promocija kwige „Zloupotrebqene institucije - Ko je bio ko u Srbiji 1987-2000.“odr`a}eseve~erasu19satiuokviru izlo`be“Glasa~kama{na” uprostoru“Fabrika”.Nakonpromocijebi}eodr`anajavnadebataopoliti~kim,ekonomskim,kulturnim,me|unarodnimidrugimaspektimazbivawa udevedestimgodinama20.veka.U~esnicidebatesu:Nenad^anak,Predrag Sarapa,Se{kaStanojlovi},amoderatorjeJovanGvero. Izlo`ba“Glasa~kama{ina” jerealizovanausklopuistra`iva~kogprojekta„Zloupotrebqeneinstitucije“uorganizacijiFondaBiqanaKova~evi}-Vu~o.Zaidejuirealizaciju~itavogprojekta zaslu`nisuFondBiqana Kova~evi}-Vu~o,Medijskaarheologija,Kiosk,Centarzakulturnudekontaminaciju,uzpodr{kuFondacijeHeinrihBol.Izlo`ba jeotvorenajezaposetiocesvakogradnogdana od14 do21~asovauprostoru“Fabrika”. B.M.

dnevnik

VELIKAPONUDANAJESEWEMSAJMUANTIKVITETA

Od ikona do stilskog stakla Jesewi sajam antikviteta, hobijaiumetni~kihpredmeta,108. po redu, ju~e je odr`an sa velikimuspehomuDomuvojskeSrbijenaBeogradskomkeju.Predstavilo se vi{e od 50 izlaga~a sa preko15hiqadapredmeta,aposetiocajebilomnogovi{enego na ranije odr`anim sajmovima. Izlaga~i su predstavili ikone, vaze, stari novac, oru`je, stilsko staklo… koji poti~u iz raznih vremenskih perioda, od praistorije, anti~ke Gr~ke, Rima,sredwegvekadodanas. Me|u raznim predmetima nalaziseiikonaBogorodice,kojapoti~eizpolovine18.veka,a ura|ena je u stilu Moravske

{kole.Iakojojjecenaod200do 300 evra, po re~ima vlasnika imavelikukulturnuvrednost. Predsednik dru{tva kolekcionara i qubiteqa starina „Srpska Atina”, koje je i organizator doga|aja, Sava S. Todorov ka`edasuovogputaizlaga~ido{liiz~itaveSrbije. - Od kada postoji na{e dru{tvopoku{avamodaporedilaga~a iz Srbije, imamo i one iz drugih zemaqa. Nadam se da }emoubudu}nostiuspetiutomei da}eovamanifestacija,jednog dana,imatime|unarodnikarakter-ka`eTodorov. I ovoga puta organizovana je humanitarna prodaja, u saradwi

saKolomsrpskihsestara,izlaga~ipoklawajupredmete,od~i-

je se prodaje novac upla}uje na ra~untogudru`ewa. G.^.

UGRADSKIMOSNOVNIM[KOLAMAVE]TESNO

Nemogu}a nastava u jednoj smeni Novizakonoosnovno{kolskom obrazovawu, koji uskoro treba da bude usvojen, ve}ina novosadskih {kola do~eka}e nespremno. Prema tom zakonu {kolesu,izme|uostalog,obaveznedaimaju|a~kekuhiwe,a predla`e se i jednosmenski rad od 8 do 17 ~asova. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovaweNemawaStarovi} ka`e da }e jednosmenski rad biti problem, jer je u grad-

samouprepodnevnojsmeni,jer prosto nema prostora za to. Me|utim,te`imokatome,ato potvr|uju nadogradwe dve osnovne{kole-„KostaTrifkovi}” i „Svetozar Markovi} -Toza”, a u planu je izgradwa jo{jedne{kolenaKlisi–ka`eStarovi}. Zanarednugodinujeplanirana nadogradwa jo{ jedne osnovne {kole, a kako „Dnevnik”nezvani~nosaznaje,najve-

jebilosvegadvaprvarazreda, nema neke od osnovnih uslova aondajeGrbavicapo~eladase za normalan rad. Primer su {iri, pa sada se broj u~enika dotrajale elektroinstalacije skoro udvostru~io. [kola je i fasada koja je znatno o{tena ovoj lokaciji sagra|ena }ena.Uzto,zaistajepotrebna davne1956/57gonadogradwa za dine, ali zbog kojusmodobili mawkasredstava dozvoluali,naNovi zakon o dve zgrade u `alost, nemamo osnovno{kolskom {kolinisusponovca za po~eobrazovawu, koji jene. Na`alost, tak radova - istako je ostalo uskoro treba da bude ti~u u ovoj dodanas. {koli koja ima usvojen, predvi|a -Znamda 830|aka. jednosmenski rad u dosta IuO[„Sveod 8 do 17 ~asova {kola kutozar Markobure s provi}Toza”,ukostorom. I juide1.400u~eto }emo gledati {to pre nika, isti~u da im nedostaju da re{avamo, jer ako se u~ionice da bi organizovali realno saglada velika je rad u jednoj smeni. Me|utim, gu`va i u „Radosnom desituacija}eseovdepopraviti tiwstvu”, tako da ve} od ~im se {kola nadogradi. U naredne {kolske godine {koli„KostaTrifkovi}”tao~ekujemo mnogo dece u ko|ejenemogu}anastavaujedosnovnim {kolama, jer noj smeni, a direktor Milan zapravonegdeod2005.goSpasojevi} isti~e da }e oni, dineipo~iwudasefordok ne bude gotova dogradwa mirajuliste~ekawauvr{kole,ni`enastavnerazrede ti}ima, a ta deca su sada smestitiuprepodnevnusmenu. pred{kolci – nagla{ava -ProblembimogaodasereStarovi}. {i ukoliko se uvede kabinetU {koli „Ivo Lola skanastava,aliitone}emoRibar” zbog mawka pro}idaseorganizujeusvim{kostoranastavaseorganilama, jer nemaju svi pripremzuje u tri smene, tako da ni kabinet za nastavnike - to RadoviuO[„SvetozarMarkovi}Toza” Foto:B.Lu~i} jeradusamojednojsmeni imajusamonovije{kole-isskim {kolama ve} tesno, ali rovatnije}etobitiO[„Ninemogu}eorganizovatibeznati~eSpasojevi}idodajedabi da grad nastoji da se {kole kolaTesla”. dogradwe i pro{irewa kapau tom slu~aju |aci mewali pro{iruju u skladu s finanTesnojeiuosnovnoj{koli citeta. u~ionicu kada imaju nastavu sijskimmogu}nostima. „VasaStaji}”,kojajesvojevre- Novi zakon je lepo zamiiz fizike, hemije ili infor-Zasadajenemogu}edasenameno gra|ena za mali broj |a{qen, ali je te{ko ostvariv matike. stava u svim {kolama odvija ka,gdejepredveitridecenikadaseuzmeuobzirda{kola Q.Nato{evi}

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Od zaboravqenog poreza boli glava Objavqen naslov “ Uhap{en zelena{, na pozajmicu od 6.000 evranapla}enakamataod10.000 evra”.Menijena900dinaraporeza, koji je slu~ajno ostao nepla}enpre9godinasadanapla}eno 5.037 dinara bez ikakvog prethodnog obave{tewa o postoje}em dugu! Kakvo li je tek ovo zelena{ewe? Ho}e li neko bitiuhap{en? 063/7582... *** Poreznici se ba{ zabavqaju, a u poni`avawu naroda nemaju mere! A koliko ko{ta {tampawe i slawe 260.000 pogre{nih opomena? I za{to je samo Vojvodina a`urna u uterivawu poreza koji ide Republici? Je li Beogradslaoopomene?Izaposledwe trzaje na vlasti, surovo je, ni Milo{evi} nam to nije radio. 064/0484... *** Opet Adicama i Veterniku obe}awa:asfaltikanalizacija. ALimanimanovauli~narasvetainovislojasfaltapotrotoarima. Uskoro }e izbori, a na

Limanima ima mnogo vi{e glasa~a. 063/507... *** Izjavi Vuk Dra{kovi} da je Srbijaka`wenagubitkomteritorije, jer je izgubila rat, upore|uju}i joj sudbinu sa Nema~kom, Japanom i Ma|arskom u Drugomsvetskomratu.Trebaga podsetiti da su JNA i Srpska

vojska ratovale na svojoj teritoriji,brane}ije,neprelaze}i granicesvojihdr`ava,zarazlikuodpomenutetridr`ave. 061/6598... *** Za{to teraju `ensku decu da crtaju Hilandar kada tamo ne mogudaidu? 064/5700...

*** Gospodin Bajatovi} je uradio svoj zadatak! Povisio je cenugasadoneba,dajemi,„nebeski narod” mo`emo dohvatiti!Ili,ne?!Trgovciinazovi - proizvo|a~i su dobili izgovor za poskupqewa. Divqawe cena na sve strane po~iwe...! Setiteseovakvesituacijepre dvadesetgodina.Podse}amena ~uv en u re~ en ic u tad a{ weg predsednikaJugoslavijeMesi}a:„Jasamsvojeuradio!”Sada, svejeisto,samodrugopakovawe! 063/523... *** Iskoristi}uprilikudapohvalim ~elnike, {to su se latilipopravkefasadaE|{ega, {to uvode podzemne kontejnere...aapelova}udasenezapusti biv{a kasarna  „Mar{al Tito„, da komunalna policija izdanalogsedi{timastranaka da uklone svoje natpise na javn im mes tim a (fas ad e, mostov i, nadv o` wac i, prol azi…) 064/3007...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak28.oktobar2011.

DANAS SEDNICA SKUP[TINE GRADA

Rebalanspredodbornicima Nadana{wojsedniciSkup{tine grada pred odbornicima}eraspravqatiorebalansu buxeta. Ukoliko se rebalans usvoji buxet }e biti za dve milijarde mawi od predvi|enog i iznosi}e 20 milijardi.Bi}edostavqeniizve{tajoizvr{ewubuxetazaperiod od 1. januara do 30. septembra. Sem tog a, pred odb orn ic ima}esena} iipredl ogodl uke o soc ij aln oj za{ tit i, predl og o utvr| iv aw u krit erij um a za umaw ew e obav ez a pla} aw a kom un aln ih uslug a

por od ic am a s troj e i vi{ e dec e. Odlu~iva}e se i o nameri da se postavi spomen-plo~a piscuAleksandruTi{mi,zatimiopredloguodlukeovideonadzoruugradu. Nadnevnomredubi}eiodlukeoizmenamaprogramaposlovawa javnih i javno-komunalnihpreduze}a. Odbornici}eodlu~ivatii opredloguregionalnogplana upravqawa otpadom za Novi Sad i Ba~ku Palanku, Ba~ki Pet rov ac, Beo ~ in, @ab aq, Srbobran, Temerin i Vrbas.

Foto:F.Baki}

Bi}e predstavqeni i predlozi Komisije za nazive delova naseqenihmestaijavnihslu-

`bi,{tozna~ida}epojedine ulicedobitiimena. Q. Na.

POSLOVNA ZGRADA „HINTEKA” GRADI]E SE NA TELEPU

Foto:N.Stojanovi}

[ansazastostru~waka Projekat izgradwe poslovne zgradekompanije„Hintek„ukoju }e biti sme{ten Razvojni centar koji bi u narednih pet godinatrebalodazaposlivi{e odstostru~waka,predstavqen jeju~euzgradiPoslovnoginkubatorauNovomSadu.„Hintek„ je internacionalna kompanija iz Holandije i jedna od prvih stanara Poslovnog inkubatora. Noviobjekattrebalobidabude izgra|en na Telepu, a projekat je predstavio generalni direktor„Hinteka„,PatrikDeker,u prisustvu ambasadora Holandije u Srbiji Lorana Stokvisa i gradona~elnika Igora Pavli~i}a. - Novi Sad ima dobru osnovu da se razvija u informacionim tehnologijama, jer na{ univerzitet obrazuje  kadrove u toj oblasti. Poslovni inkubator dao je konkretne rezultate, a

Na predstavqawu budu}eg razvojnog centra bili ambasador Holandije u Srbiji Loran Stokvis i gradona~elnik Igor Pavli~i}

Saradwa ratnihveterana Sastanak Mirovne koalicije ratnih veterana Zapadnog Balkana odr`a}esesutrau11~asovauUliciIlijeOgwanovi}a7.Temasastankajepodsticawesaradweratnihveteranauregionusciqemizgradweiunapre|ewa mira.Predsedavaju}iovemirovnekoalicije ispred Srbije i predsednik Upravnogodbora„Udru`ewau~esnika oru`anih sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije” Novi Sad, bi}e @eqko Vukeli}. Osim wega, u~estvuju jo{ i predsednik „Udruge hrvatskih dragovoqaca domovinskog rata” op{tine Nu{tarBo`oMatanovi},predsednik „Udru`ewademobilisanihboracaop{tineNoviGrad”izSarajevaNarcis Mi{anovi}, ~lan bora~ke op{tine Prwavor Quban Vola{, ratni veteran„HVIDRA”DatriktBr~koMirko Ze~evi}Tadi} ihrvatskiveteran\uroPejak. A. L.

uveren sam da }e na{i stru~waci mo}i da se zaposle u uspe{nim kompanijama koje koriste pogodnostiinkubatora-rekao je Pavli~i} i dodao da }e Grad, brojnim olak{icama,podr`atikompanije koje odlu~e da investiraju u Novom Sadu i otvorenovaradnamesta. Odkadajeotvorenujanuaru ove godine, u Poslovniinkubatoruselila se Evropska preduzetni~ka mre`a Univerziteta u Novom Sadu, a u dosada{waticiklusazaprijem stanara, primqeno je pet kompanija koje zapo~iwu svojeposlovawe.^etvrtiovogodi{wikonkurszaprijemstanara je u toku, a slobodno je jo{ petkancelarija. J. Z.

Gradskomprevozniku i„Lisju”noviposlovi? Dvagradskapreduze}a,„Lisje” i Gradsko saobra}ajno preuze}e“NoviSad”,posvoj prilici pro{iri}e delatnosti novim poslovima. Naime, Gradsko ve}e predlo`ilo je Skup{tini grada predloge o pro{irewu delatnosti na usvajawe. Ubudu}e“Lisje”bimogoda sebaviiinvesticionimodr`avawima sto~nih grbaqa {toinijenekanovost,jersu ve}uklonilidvadivqasto~na grobqa na putu za Ka} i u Kisa~u i sada ih odr`vaju. Bavi}eseiprevozomiprenosomumrlihlicaudrumskomi drugom saobra}aju, a u planu je i formirawe posmrtnog

fonda za naknadu tro{kova sahrawivawa... Direktor „Lisja”Srboqub Bubwevi} ka`e da novi posloviimajuvezestr`i{nim poslovawem,kakobipreduze}e {to vi{e prihoda ostvario od sopstvenog posla, a smawilou~e{}eGradaufinansirawu.Bubwevi}ka`eda jeovegodine„Lisje„izgradske kase dobilo 120 miliona dinara, {to je 14 odsto tro{kova firme. U proteklih deset meseci pogrebnici su, veli Bubwevi}, ostvarili prihododosamstotinamilionadinara. Gradskiprevoznikbimogao da se bavi i ra~unar-

DA LI UPRAVNI ODBOR „PUTA” IMA MISTERIOZNOG ^LANA

URS:Koje MiroslavIli}

KojeMiroslavIli}?Tosuju~epitali predstavnici odborni~ke grupe UjediwenihregionaSrbijenapreskonferenciji,poku{avaju}idaodgonetnukoje ovajmisteriozni~lanUpravnogodbora JP„Put”izabrannaSkup{tinigrada27 maja2011godine. -Odgovornaovopitawetra`imopolagodine.Obra}alismosepredsedniku Skup{tine grada Aleksandru Jovanovi}u, ali odgovor nismo dobili. Potom je predsednicana{eodborni~kegrupeMajaGojkovi},tra`ilasastanaksadirektoromJKP„Put”kakobizajedni~kire{iliovudilemu,alijojjere~enodase obrati Skup{tini grada - rekao je odbornikURS-aNeboj{aKora}. Takojekakoka`ekrugzatvoren,misterijaostala,aNovosa|aniidaqene znajukouwihovoimeupravqaovimjav-

ZASEDALI SKUP[TINSKI SAVETI

Popustvi{e~lanim porodicama Naju~era{wojsedniciSavetazazdravstvenuza{titu,socijalnuza{tituidru{tvenubriguodeciiomladiniSku{tine grada usvojeni su predlog odluke o socijalnoj za{titi Grada, kao i predlog odluke o utvr|ivawu kriterijuma za umawewe obaveza pla}awa komunalnih uslugaporodicamasatrojeivi{edeceuslede}ojgodini. Predvi|ena je dodatna socijalnapodr{kazadecuiu~enike kojimaje,zbogsmetwiurazvoju iliinvaliditeta,potrebnapodr{kausocijalnojza{titi,pod uslovomdaovopravonijeostvarenopodrugomosnovu.

Neizvesna podr{ka URS-a Nijeizvesnodali}eodborni~kagrupa„UjediweniregioniSrbije”podr`atipredlogodlukeorebalansugradskog buxeta na dana{woj sednici Skup{tine grada, jer wihovi stru~ni timovi do ju~e nisu dali mi{qewe o pomenutom tekstu,rekaojesino}predsednikGradskogodboraNarodne partije Neboj{a Kora}. Dodao je da su predlog rebalansa dobilitekusredupanisustiglidagadetaqnoprou~e. B. M.

nim preduze}em. Predseniku Skup{tine grada obratio se i drugi Miroslav Ili} ~lan Gradskog odbora Narodne part ij e, zbog nar u{ av aw a ugled a u skladusaZakonomoslobodnompristupuinformacijaodjavnogzna~ajaizahtevaodasaznaokomse~ovekuradi,ali odgovornijedobio.UURS-uka`udaim jepreostalojedinojo{obra}awepoverenikuzainformacijenarepubli~kom nivou Rodoqubu [abi}u, a do tada su pripremilinacrtzakonaoizmenamai dopunamaZakonaojavnimpreduze}ima iobavqawudelatnostioop{tegzna~aja,kojimbiseukinuliupravniodbori. PoKora}evojgrubojra~uniciugradu u upravnim i nadzornim odborima ima 350 do 400 qudi, {to Novosa|ane ko{taokomilionevragodi{we. A. L.

skim tehnologijama. Me|utim,utojfirmika`udanovi posao ne predstavqa ni{ta posebno, po{to ve} od ranije imaju Odeqewe infor am ic on ih tehn ol og ij a. Dodavaweitedelatnostiu delokrug rada, kako ka`u u Gradskomsaobra}ajnompreduze}u, treba da omogu}i da se unapredi rad zaposlenih u Odeqewu informacionih tehn ol og ij a, jer imaj u stru~wake za pisawe programa na osnovu uputstava korisnika,kaoizapisawe, mewawe,testirawe,dokumetovawe i odr`avawe softvera. Z. D.

SUTRA U EKONOMSKOJ [KOLI

Takmi~ewe upewawu

Boldering maraton koji }e trajati 24 sata pod nazivom „24 Helouvin bolderin maraton” po~e}e sutra u 14 ~asova u maloj sali Ekonomske {kole “Svetozar Mileti}”, Ulica Narodnihheroja7. U~esnici}eimatiprilikudaseoprobajuure{avawuproblema,ao~ekujesevi{eod120takmi~araizzemqeiregiona.OrganizatorovogmaratonajePewa~kiklub„Adrenalin”. A. L.

U STUDENTSKOM GRADU

Dvabendanatrgu Zavr{nirokkoncertprojekta„Kultus-mesec kulture na Univerzitetu u Novom Sadu” odr`a}esedanasu21~asnaTrguDositejaObradovi}a u Studentskom gradu. Nastupi}e bendovi „Uvertira” i „Gernika”. Organizator je Akademsko kulturno-umetni~ko dru{tvo „SowaMarinkovi}”. G. ^.

9

Novina je i da zaposlene trudnice za vreme privremene spre~enosti za rad ostvaruju pravo na punu platu, ukoliko imaju prebivali{te u Novom Sadu. Drugipredlogodlukeodnosi se na pla} aw e kom un aln ih usluga vi{e~lanih porodica. Poovojodluciumaweweobaveze pla}awa ra~una „Informatike” utvr|uje se u visini 30 odsto za porodice sa troje, ~etvoro i petoro dece, 40 odsto sa {estoro, sedmoro i osmoro dece i 50 odsto sa devetoro i vi{edece. A. Va.

MaweparaGSP-u, vi{e„Stanu” Nasednicisavetazabuxeti finansijeusvojenjeizve{tajo reb al ans u bux et a, koj em je predh od il o izl ag aw e ~lan a Gradskogve}azadu`enogzafinansije @ivka Makari}a. Rekao je da je rebalansom buxeta gradskakasatawazadvemilijarde dinara. Buxet se uravnote`uje smawewem planiranih rashoda, ili izdataka, istakao jeMakari}. Zbog izmene Zakona o lokalnojsamoupraviiZakonaoizmenamaidopunamazakonaobuxetu RepublikeSrbijezaovugodinu do{lo je do drugog rebalansa, jer Novom Sadu smawen iznos nam ew en iz rep ub li~k e kas e. Drugi razlog rebalansa, naveo jeMakari},jesteslabijanaplata poreza na imovinu, kao i naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{taizakupninezagra|evinskozemqi{te. -Dosmawewanaplateporeza je do{lo zbog izmene zakona, jer porez nije pove}aw kako je ranije planirano, ali i zbog gra| an a koj i nis u prij av il i porez.UPoreskojupraviNovi Sad zaposleno je svega 12 radnika i {est pripravnika, {to nijedovoqnozagradiprigrad-

ska naseqa - istakao je Makari}. Zbog smawewa buxeta neki projektine}ebitirealizovani dokrajagodine,paseprebacuju zanarednu.Rebalanskombuxeta, kakoka`eMakari}korigovane susubvencijejavnimijavno-komunalnim preduze}ima. Kapitalne subvencija najvi{e su smaweneGSP-uitoza26milionadinara,zakolikosupove}ane „Stanu„. Subvencije su smawene i drugima - „Informatici”zapetmilionadinara,„Vodovoduikanalizaciji”za~etiri miliona dinara, i „Parking servisu” za 1,8 miliona dinara, aliseposledwojfirmipove}avajuteku}esubvencijezadvamilionadinara.Predlo`enimrebalansomza5,5milionadinara bi}e pove}an novac za realizacijuprogramafinansirawaodre|enih komunalnih delatnosti. Obezbe|eno je i dva miliona dinara za dve nove naknade: za briguodeciiporodici.Re~jeo nadoknadi trudni~kog bolovawa inovcuzadecuiu~enikesinvaliditetomauslovjedanadrugoj stranineprimajunovac. Q. Nato{evi}

U KULTURNOM CENTRU NOVOG SADA

Ve~emuzike JovanaJovi~i}a Izvo|ewe muzike eminentnog gitariste i fizi~ara dr JovanaJovi~i}a bi}eprire|enove~erasu20~asovauklubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~kaporta5. U~estvova}e u~enici Muzi~ke {kole „Isidor Baji}”, klasa profesora Aleksandra Spasojevi}a, @ivojina Kuzmanovi}a i Ra{ka Radovi}a, zatim Veqko Svorcan, AndrejBojovi},IsidoraKoro{ec,NikolaKorovqev,Marko Ivezi} istudentFakultetamuzi~keumetnostiuBeogradu MarkoSari},izklaseprofesorkeVereOgruzovi}.Doga|aju}eprisustvovatiiJovanJovi~i}.Ulazjebesplatan. I. D.


VOJVODINA / NOVI SAD

petak28.oktobar2011.

c m y

10

DNEVNIK

БЕЧЕЈСКА ГИМНАЗИЈА СКРОМНО ОБЕЛЕЖИЛА 86.РОЂЕНДАН

Хармонија професора и ученика траје БЕЧЕЈ: Химном гимназијалаца „Гаудеамус игитур” у извођењу школског хора под вођством професорке Весне Смајловић, бечејска Гимназија је јуче започела свечаност обележавања 86. рођендана. Давне 1925. године, 27. октобра, школа је добила дозволу за рад од тадашњег министарства просвете. Свечаности у приземном холу зграде присуствовали су, поред ученика и професора, челници локалне самоуправе председник општине Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић са сарадницима и директори осталих школских установа у граду. Тринаести директор у историји престижне средње школе у региону мр Миодраг Басарић честитао је колегама и ученицима успешну годишњицу. - Данас је наша установа модерна школа традиционалних вредности. Зелене табле и креде заменили су компјутери и интерактивне табле. Настава се изводи у добро опремљеним кабинетима с прикључком на интернет, а ускоро ће бити повезани и на академску мрежу. Међутим, сав технолошки напредак не може да за-

Директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић и школски хор

мени човека, тачније наше врсне професоре, који својим образовањем, креативношћу, ауторитетом и емоцијама доприносе да сваки час буде посебан. Као уметничко дело у којем своје важно место заузимају наши ученици, због којих школе и постоје - нагласио је директор Миодраг Басарић. Та хармонија професора и ученика траје кроз дугогодишњу историју, између осталог, на бројним такмичењима у земљи и иностранству, а свака генерација прву потврду стеченог знања добија на пријемним испитима за

жељене факултете, где су бечејски гимназијалци међу најбоље рангиранима. Бечејску Гимназију одликује и мултикултуралност, пошто се настава током школовања одвија на српском и мађарском језику, а круна рада и дружења деце две националности су заједничке матурске вечери. У пригодном слављеничком школском програму, поред хора, учествовали су музичари, певачи, рецитатори... да би се све завршило пројекцијом кратког филма о Гимназији у продукцији ученика. В.Јанков

Маскенбал за „Ноћ вештица”

ЗРЕЊАНИН: Традиционални маскенбал поводом обележавања “Ноћи вештица”, биће одржан у зрењанинском Позоришном клубу “Зелено звоно” сутра од 22 сата. Овогодишњи маскенбал уочи “Ноћи вештица”, биће у знаку (супер)јунака који су обележили популарне стрипове, али и филмску уметност. За музички избор побринуће се резидент ДЈ-еви “Зеленог звона“. Порекло “Ноћи вештица” датира још од келтске светковине “Самхаин“ коју је пратило верова-

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (14.05, 16.05, 16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20), „^eli~na borba” (22.15), „Tri musketara” (16.10, 19, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.30, 22.30), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.30), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30, 12.45 14.30, 14.45 16.30), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20, 22.40), „Zaraza” (18.05, 20.10, 22.20), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (20.05, 22.25) KCNS:„Svi moji biv{i” (19), „Godine qubavi” (21)

POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te:Scena „Pera Dobrinovi}” - „Zojkin stan” (19.30) Novosadskopozori{te:„Sedam i po” (19)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Jelena Lon~arevi}, Milica Stoj{i}, Dragana Milo{evi}i SandraGavri}-Veber iz Novog Sada, Du{ankaBeki} iz Kr~edina, JelenaBeqanski iz Ba~kog Brestovca, BojanaNi~i} i JokaSuba{i} iz Futoga, Sla|anaMileti} iz In|ije i Melanija Mirovi} iz Veternika, DE^AKE: AngelaLovri}, JelenaOdalovi}, DraganaKrneti} i Milica\oki}iz Novog Sada, DragicaQubovi} iz Veternika, SvetlanaCvekovi} iz Karavukova i IvanaDejanovi} iz In|ije.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Slobodan Dejana Nenin (1950, ispra}aj) u 11.15 sati, Marica Mileta Jakovi} (1933) u 12, [andor [andora Pa{ti (1963) u 12.45, Martin Anta Zva~ko (1943) u 13.30 i Gospava Radovana Kozomora (1946) u 14.15 ~asova. Na Novom gobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Antun Frawe Majeti} (1941) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Velemir Pera Jakovqevi} (1947) u 13 ~asova.

TElEfONI

ње да се на тај дан духови враћају на земљу, узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Не би ли их уплашили и отерали, у току прославе, Келти су носили костиме углавном од животињских глава и коже. Данас је “Ноћ вештица” веома популаран празник у западној култури, када млади користе прилику да избором костима заплаше и забаве једни друге. Ж.Б.

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ЛОКАЛНИ ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА У СУБОТИЦИ

Осамнаесторо збринуто уфабрициобуће СУБОТИЦА: Више од две године Валерија Валек (33) из Суботице је тражила посао. Напокон ће се запослити у италијанској фабрици „Леонардо”, уз још 17 лица укључених у локални план за запошљавање. - Задовољна сам што сам коначно пронашла посао. Није ми било лако - рекла је Валерија. Уговоре о њиховом запошљавању потписали су градоначелник Суботице Саша Вучинић, власник предузећа Антонио Бротини и директор филијале Националне службе за запошљавање Златко Панић. Преко Локалног акционог плана за запошљавање у Суботици збринуто је 54 лица у 11 предузећа. Тим поводом директор Суботичке филијале Националне службе за запошљавање Златко Панић и градоначелник, Саша Вучинић обишли су предузеће италијанске индустрије обуће „Леонардо” које је запослило 18 лица. Осим њих, две особе су запослене преко конкурса за запошљавање особа са инвалидитетом.

Отварање сваког радног места субвенционисано је са по 130.000 динара, а уколико је неко запослио људе из теже запошљивих категорија добио је још 20.000 динара по радном месту. Укупна субвенција за „Леонардо” је износила три милиона динара. - Укупно је издвојено око осам милиона динара за овај програм запошљавања 54 лица. Поред града, новац је обезбеђен и од Министарства економије и регионалног развоја. Акценат смо ставили на производњу и реч је о фирмама у граду и приградском подручју - рекао је Златко Панић. Италијанско предузеће „Леонардо” у Суботици послује од 2003. године и дневно произведе делове за хиљаду пари обуће која се финализује у Италији. Годишњи обим производње је око два милиона евра, а производи из Суботичке фабрике се највише извозе у Русију, Кину и Италију. А. А.

ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ АП ВОЈВОДИНЕ ДР БОЈАН ПАТИЋ У СОМБОРУ

„Енергана”предуслов нових инвестиција СОМБОР: Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић јуче је у Сомбору свечано пустио у рад нову градску топлану, односно производне погоне Јавног комуналног предузећа „Енергана”, чија је изградња финансирана средствима покрајинског буџета и донаторскокредитне линије немачке инвестиционе банке KfW. - Овај пројекат је један од најважнијих и највећих у АП Војводини, који ће представљати инфраструктурни сервис, не само грађанима Сомбора који користе услуге ЈКП „Енергана”, већ и инвеститорима у Индустријску зону у овом граду казао је покрајински премијер Пајтић. - Сама чињеница да овај нови производни погон сомборске топлане одликује искориштеност енергије од чак 95 одсто довољно говори о њеном степену модернизације, али и о томе колико ће он значити за привлачење нових инвестиција - рекао је Пајтић. Покретању погона присуствовао је и Јирген Велцхоф, директор немачке инвестиционе куће KfW у Србији, која је главни инвеститор изградње нове сомборске топлане. - Изградња нове сомборске топлане је само део великог програма KfW-а у коме, уз сарадњу са немачком савезном владом са 30 милиона евра финансира реконструкцију постојећих и изградњу нових српских градских топлана - рекао је Велцхоф појашњавајући тако учешће KfW-а у овом пројекту, уз опаску да захва-

љујући чињеници да се скоро сви слични пројекти приводе крају, има задовољство да оваквим догађајима присуствује сваке две седмице. Директор ЈКП „Енергана” Милан Дозет нагласио је да се у цео пројекат ушло још пре шест година, када је урађена студија о економској оправданости изградње нове сомборске топлане, након чега су започети преговори са немачком KfW, али и са војвођанским Фондом за капитална улагања који је финансирао грађевински део радова на новој сомборској топлани. - Нова т��плана је капацитета 30 мегавата, са три котла од по 10 МW, који ће уз драматично ниже губитке грејати око 4000 стамбених јединица као и скоро хиљаду правних лица, корисника наших услуга - казао је Дозет прецизирајући да у оквиру нове топлане постоји место за проширење капацитета за још један мултифункционални котао снаге 10 МW. - Са истом немачком инвестиционом кућом склопљен је и кредитни аранжман који је обезбедио 2.970.000 евра од којих је 640.000 евра у виду донације, док је преостала сума новца у виду кредита на 12,5 година уз камату од два и по одсто. Тако ће годишњи ануитети за овај кредит износити 256 хиљада евра, а при томе је драстично смањен губитак енергије и донедавно сасвим реална могућност хаваријских оштећења топловода, казао је Дозет. М. Миљеновић

Пакети за новорођенчад

КИКИНДА: Председник Скупштине општине Кикинда Шандор Талпаи примио је у свечаној сали 66 мајки и уручио им пакете за бебе које су рођене у јулу и августу. Дарове је у сарадњи са трговинском кућом „Ангропромет” опремио Црвени крст Кикинде, а средства за пакете издвојила је локална самоуправа. Душица Спахић из Иђоша, која има троје деце, каже да је ово први пут да од општине добија нешто за дете: - Моје треће дете је син Марко рођен пре три месеца. Задовољна сам поклоном с обзиром да се у њему налазе ствари које су потребне бебама. Од почетка године у локалној самоуправи подељено је 180 пакета за новорођенчад.

- Драго ми је што смо се окупили, али морам да изразим жаљење што нас није више, рекао је председник Талпаи поздрављајући окупљене родитеље, и додао да у кикиндској општини има 10 одсто мање становника него 2002. године, како показују подаци пописа. Желимо да поомогнемо свим родитељима и да све младе подстакнемо да проширују своје породице, нагласио је Талпаи. У пакетима су вреће за спавање, бенкица, флашица за млеко, одећа, пелене, као и честитка општине. Ради повећања наталитета општина Кикинда помаже породицама са четворо и више деце, хранитељским породицама, самохраним мајкама, трудницама. Укинуте су таксе за склапање бракова и нема листи чекања у вртићима. А. Ђ.

petak28.oktobar2011.

ОДБОРНИЦИ ЛОКАЛНОГ ПАРЛАМЕНТА ПОРУЧУЈУ

Суботицабез мегаломанскихинвестиција

СУБОТИЦА: Одборници локалног парламента Суботице донели су Закључак о даљем току изградње затворених базена у Дудовој шуми и измени пројекта изградње зграде Народног позоришта, на деветој ванредној седници локалног парламента, која је одржана јуче. За ове две тачке дневног реда смењивали су се и оптуживали одборници позиције и опозиције. Одлучено је да се стане са градњом комплекса и да се 500 милиона динара преусмери на пројекат изградње затвореног градског базена на Прозивци. Председник Комисије за планове града Суботице Небојша Јањић је истакао да је насеље Прозивка најпогодније за градњу базена, јер је близу трафостаница

и потпуно је опремљено инфраструктуром. - До јула ће се завршити пројекат, а у плану је градња затвореног базена, где би пројектом требало предвидети изградњу објекта од 4.000 квадратних метара нето површине, са једним базеном, димензија 33 пута 25 метара и мањим базеном за обуку непливача - рекао је Небојша Јанић. СВМ је био против предлога, јер су тражили да се постојећи пројекат препројектује. Одборник СВМ-а Јене Маглаи је рекао да би град требало да се овај новац искористи за градњу колектора два и седам. Програмом подршке грађевинској индустрији је обезбеђено 536 милиона динара, а град би требало само да конзервира постојећи базен у Дудовој шуми.

Са 31 гласом за 15 против и четири уздржана, усвојена је прва тачка дневног реда, која се односи на базен. СВМ, СНС, СРС и ДСВМ су били против или уздржани. Одборници ДСВМ-а су тражили да се да спецификација колико је новца за базен потрошено од 1995. године до данас. За разлику од прве тачке, када се говорило о препројектовању Народног позоришта, одборници су били сложни и дискутовали о томе како је одмах требало да се прави мање етажа. Након краће расправе, одборници локалног парламента су усвојили Закључак о даљем току изградње Надодног позоришта са 46 гласова за, три уздржана, а нико није био против. С. Иршевић

ПРОЈЕКАТ „КИКИНЂАНКА” ПРЕУЗЕЛА КОМПАНИЈА АСА

Четворозапослено насакупљању амбалаже КИКИНДА: Избегла и расељена лица која живе на територији кикиндске општине протекле године покренула су појекат „Кикинђанка” - сакупљање ПЕТ амбалаже и секундарних сировина. Овај посао финансирао је Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице, а партнери су били Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним особама, Општина Кикинда и Компанија АСА Кикинда. Према уговору, пројекат „Кикинђанка” Комесаријат је финансирао годину дана. С обзиром да је тај период истекао, са Компанијом АСА договорено је да преузме четири радника из Еколошке задруге „Кикинђанка”. На тај начин запослени настављају да раде у овој фирми. -У протеклој години комесеријат Уједињених нација за избеглице издвајао је средства за зараде радника, купљено је стотинак контејнера за Кикинду, возило и пресе. Општина Кикинда је обезбедила простор и плаћала кирију - објаснила је Милица Станић, координатор пројекта. Преузимањем радника пројекат је постао део Компаније АСА .

О болестима данашњице НОВИБЕЧЕЈ: У оквиру акције „Продужи живот“ Општинско удружење инвалида рада Нови Бечеј, организује предавња о најчешћим болестима данашњице. Прво предавања одржано је у среду када је било речи о кардиоваскуларним болестима, високом артеријском притиску и малигнимм обољењима. Предавач је био др Александар Свилангаћин из Дома здравља у Новом Бечеју. М.К.

Расписани избори зачетири МЗ СУБОТИЦА: Председник Скупштине града Суботице Славко Параћ расписао је изборе за Скупштине месних заједница Бајмок, Келебија, Мишићево и Пешчара за 11. децембар. - У игри су била два датима: 11. и 18. децембар. Определио сам се за 11. децембар, да бих оставио довољно времена новоизабраним скупштинама да се формирају још ове године. Битно је да се конституишу до краја ове године, како би могли да донесу своје планове за 2012. годину. Изборна комисија ће сачинити Упутство за реализацију избора, прописаће облик и садржај образаца и одредиће рокове за поједине изборне радње - објашњава предсдник Скупштине града Славко Параћ. С. И.

11

VESTI Мамограф уБачкојТополи БАЧКА ТОПОЛА: Дом здравља „Др Јанош Хаxи” у Бачкој Тополи побољшаће квалитет и обим здравствених услуга пуштањем у рад мамографа. Стављањем у употребу апарата, пацијенткиње из Бачке Тополе и насеља у тој општини неће више морати да путују до удаљених болничких центара на прегледе, као што је то био случај до сада. Мамограф је Дому здравља уступила болница у Суботици, као резултат добре сарадње, пошто је суботичкој установи стигао дигитални апарат као донација Јапана. Указујући на велики значај превентивних и дијагностичких прегледа за рано откривање карцинома дојке, с обзиром на учесталост те болести, у Дому здравља истичу да је после прикупљања потребне документације и обављене едукације особља, установа потпуно спремна за пружање те услуге. В. Х.

Недеља солидарности

ТЕМЕРИН: У оквиру акције Недеља солидарност, Црвени крст Темерина организује сутра, од 9 до 13 часова, акцију поделе гардеробе. Сви заинтересовани треба да се у овом термину јаве у стару управну зграду ПД „Петефи“, поред Поште у Темерину. М. М.

Скупљегрејање?

Са конференције за новинаре у Компанији АСА

- Наш циљ је унапређење система одвојеног сакупљања отпада или примарне селекције - каже Љубиша Никшић, шеф комуникације и корпоративне одговорности Компаније АСА - То је наша компанија започела због заштите животне средине. Четворо који су радили у оквиру пројекта „Кикинђанка” сада ће код нас добити стално запослење чиме смо сви као учесници овог договора допринели да започети пројекат постане самоодржив. Компанији АСА локална самоуправа прошле недеље уплатила је 25 милиона динара на име дуга, а

преостало је још око 27 милиона динара. - Земља је у кризи и у конакту са нашим партнером локалном самоуправом покушавамао да пронеђемо најбоље решење. Радимо на томе да потупно превазиђемо овај проблем. Грађани за услуге одношења смећа Компанији АСА дугују девет милиона динара - саопштио је Никшић. Кикинда је други град у Војводини у којем је овај пројекат спроведен, а тренутно се исти пројекат реализује у Зрењанину. А. Ђ.

ПРВИ САЈАМ ПРИВРЕДЕ СРЕМА У НОВОЈ ПАЗОВИ

Бесплатнозаизлагаче ипосетиоце

СТАРА ПАЗОВА: На 5. и семинари и сусрети привредСајам привреде у Новој Пазови, ника. Како је истакнуто на конкоји ће ове године први пут би- ференцији за новинаре, у понети регионални у сарадњи са дељак 31. октобра у 11.00 сати, у Привредном комором Срема, Културно пословном центру Нопредседник општине Стара Па- ва Пазова биће организована зова Горан Јовић је позвао при- промоција женског предузетнивреднике Срема, јер ће сајамски штва. простор за излагаче и улаз за по- Сајам привреде Срема у Носетиоце бити бесплатни. Сајам вој Пазови треба да покаже да је ће бити отворен у недељу, 30. овај регион право место за биоктобра у 11.00 сати у спортској знис - истиче председник оргахали новопазовачке школе „Р��стко Немањић Свети Сава“ и трајаће до уторка, 1. новембра, чуло се на конференцији за штампу коју су организовали Општина Стара Пазова, Привредна комора Срема и МЗ Нова Пазова као домаћини ове привредне манифестације. Председник Сремске привредне коморе Милан Божић наглашава да је Стара Пазова Стара Пзаова колевка предузет- низационог одбора сајма Зоран ништва и да је организација сај- Зубац. - Ова привредна манифема један од резултата споразума стација организује се у циљу покоји је Комора потписала са Оп- дршке развоју малих и средњих штином Стара Пазова, а једна од предузећа. На сајму ће своје меглавних улога Коморе и јесте да сто имати и банке, осигуравајубуде спона између локалних са- ћа друштва, инвестициони фонмоуправа и привредника. Задо- дови, образовне институције, вољан је што су привредним су- агенције, државни органи и лобјектима омогућени бесплатни калне самоуправе, а први пут штандови, како би што боље ову сајамску приредбу подржава представили своје производне и Влада АПВ. програме, а биће организовани А. Мали

ТЕМЕРИН: Двадесет осма редовна седница Управног одбора ЈКП „Темерин“ биће одржана сутра у 12 часова, у просторијама спортске хале.Чланови овог тела разматраће предлог ценовника услуга грејања за сезону 2011/2012. годину, ценовника организованог изношења и одлагања смећа и ценовника воде за пиће. Поднеће се извештај о раду пољочуварске службе која је формирана у септембру, а треба да се донесу одлуке о продаји теретних возила и једног булдожера. М. М.

Стиглевакцине противгрипа

ТЕМЕРИН: У Дом здравља у Темерину и месне амбуланте стигле су вакцине против грипа. Вакцинација је бесплатна. Корисници здравствених услуга, са овереном књижицом, треба да се јаве изабраном лекару. М. М.

Изложбаса колонијеЊаради СРБОБРАН: У Ликовној галерији Дома културе у Србобрану, вечерас у 19 часова биће отворена изложба слика 12. и 13. сазива Ликовне колоније Њаради. Слике које ће посетиоци имати прилике да виде су настале током 2009. и 2010. године, а неки од уметника који ће се својим радовима представити србобранској публици су: Јанош Месарош, Зорица Шујица, Богомил Карлаварис, Шандор Шлајф, затим Владо Њаради, Војимир Дедеић, Игор Цвејановић, Здравко Мандић и многи други признати ликовни ствараоци. Изложба ће трајати до 12. новембра. М. Кк.


vOJvOdinA

petak28.oktobar2011.

c m y

12

dnevnik

САРАДЊАУНХЦР-аИЛОКАЛНЕСАМОУПРАВЕ

Збринуто шест избегличких породица

Вртићуновомруху

СРБОБРАН: У објекту „Снежана“Предшколскеустанове„Радост“уСрбобрануукојем сеналазииседиштеовеобразовнеустанове,завршенјевећидео послованаадаптацијииуређењу. Према речима директорке ПУ „Радост“ Светлане Живковић, средствима из општинског буџе-

та реконструисан је кров, замењени кровни прозори, урађена нова фасада, сређен паркинг испред објекта и офарбана ограда. Она је додала да се акција адаптацијеовимнезавршава,јерјеу плану замена прозора у приземљузграденовомПВЦстоларијом. М.Кк.

КИКИНДА: Шест избегличких и интерно расељених породица из Босне и Хрцеговине,које сусенастанилеукикиндскојопштини, добило је куће у власништво.Куповину кућа финансирао је,са 770хиљада динара УНХЦР, а особе које су добиле куће,имаће на располагању и 110 хиљада динара за опремање. Општина Кикинда учествовала је са десет одсто средстава. За програм доделе кућа конкурисало је 19избегличких породица, а Високи комесеријат за избеглице Уједињених нација и локална самоуправа, у сарадњи са комисијом, купили

су пет кућа у селима кикиндске општине и једну у граду.Куће су купљене у Накову,Новим Козарцима,Банатском Великом Селу и Мокрину. Славица Гогић каже да је у Кикинду дошла 1997. године из Санског моста из Босне и Херцеговине: -Живимо у Банатском Великом Селу. Пуно ми значи што ћемо коначно решити највећи проблем који смо имали.Кућа има и окућницу те ћемо имати и башту за основне потребе. Мирослав Шушница 1995. године дошао је из Книна:

-Дошли смо у Мокрин и од тада смо живели у приватном смештају. Имам двоје мале деце и ово ми пуно значи. Уз мале поправке и адаптације,кућа ће бити одлучна. Захваљујем свима који су нам помогли. -Важно нам је да се у нашој средини осећате као код своје куће – истакла је помоћница председника општине Гордана Булатовић, приликом потписивања уговора. – Ви сте прихватили да живите у новој средини,а ми смо вас прихватили као равноправне грађане и грађанке наше општине. Више нећете имати потребе да се

селите и надам се да ће ваша деца овде стварати своје породице. -Очекујем да ће ово дуготрајно избегличко питање ускоро бити решено. Програм УНХЦР-а у кикиндској општини спроводи се од 2008.године и до сада су домове добиле 32породице.Ускоро започиње нови круг финансирања,како би и преосталим избегличким породицама био обезбеђен простор за живот. У кикиндској општини има 35избегличких и интерно расељених лица која немају своје куће - каже Јадранка Марић изУНХЦР-а. А.Ђ.

НАСТАВЉЕНААКЦИЈА„УМЕСТОКЕСЕПТИЦАНАГРАНИ”

Ђаци специјалне школе градили кућице

ЗРЕЊАНИН: Еколошка акција “Уместо кесе птица на грани”уприличена је у Специјалној основној и средњој школи “9. мај” у Зрењанину. У овој акцији активисти постављају кућице за птице у већини парковау граду и селима, са циљем да се скрене пажња јавности на значај зелених површина и њиховог очувања. Акцију организују Асоцијација месних заједница градаЗрењанинаи Удружење грађана “Локални едукативни еколошки иза-

ње “Зелена револуција”, чији је превасходни циљ да се из употребе избаце пластичне кесе. Активисти кампање “Зелена револуција”веле да,по неким проценама, један Зрењанинац на годишњем нивоу потроши 200 пластичних кеса. А у Србији се потроши око седам милиона неповратних кеса и тај отпад често завршава тамо где му место није. Приликом прве акције, примера ради,када су постављане кућице за птице у парку,у зрењанинском

ЕкологСтевоЧорокалопостављакућицузаптице

зов Стари Бегеј – Царска бара”, уз подршку Одељењазазаштиту животне средине,ЈКП “Екос”из Житишта, Студентског парламента – Техничког факултета “Михајло Пупин” и Ђачког парламентаЗрењанинске гимназије. Еколог Стево Чорокало наводи да је ово трећа по реду акција, у коју су сада укључени и ученици школе “9. мај”, односно деца са посебним потребама. Директорка те специјализоване образовне установе Снежана Олушки додаје да би децу требало учити да је природа наша прва и основна кућа,да морамо да јој се вратимо и бринемо о свим члановима те породице –и биљкама,и животињама. Акција “Уместо кесе, птица на грани”настала је у склопу кампа-

насељу “Доситеј Обрадовић”,активисти су наилазили на мноштво кеса на дрвећу. Друга акција спроведена је у Градској башти Зрењанина. Еколози су на стабла дрвећа и у једном од најлепших банатских паркова постављали дрвене кућице за птице како би им овде пружили уточиште. Некадашње место за одмор чиновника Градске куће, данас је репрезентативна зелена оаза у најужем градском језгру,површине 5.810метара квадратних. Башту красе брижљиво однеговани травњаци,цветне површине, павиљон за променадне концерте,фонтана,три уметничка дела,кавези са егзотичним пауновима…А однедавно се у њој налазе и кућице за бројне птице. Ж.Балабан

АРХИТЕКТА МИРОСЛАВ КРСТОНОШИЋ О ПРЕТВАРАЊУ СПОМЕН-ОБЛЕЖЈА„СРЕМСКИ ФРОНТ” У ТУРИСТИЧКУ ДЕСТИНАЦИЈУ

Речауторадабудепресудна

НОВИ САД: Према плану Туристичке организације општине Шид, Спомен-обележје „Сремски фронт” постаће туристичка дестинација у оквиру пројекта „Срем-Босут”. Експертска група Јанеза Фирше почетком године у Шиду, на позив ТО Шид,саслушала је завршни пројекат „Срем-Босут”, који се односи на имплементацију споменобележја „Сремски фронт”, посвећеног палим борцима у Другом светском рату. Према речима Мирослава Јањића, директора ТО Шид, ради се о темељном пројекту за развој туризма на подручју Шида.Сада би Општина Шид, како истиче, морала урадити план детаљне регулације на 22хектара земље,не укључујући седам хектара где је смештено спомен-обележје. Познати архитека Мирослав Крстоношић, који над просторним планом Спомен обележја „Сремски фронт” има службено верификовано ауторство, оцењује за наш лист да је иницијатива шидске општине о укључивању овог значајног споменика културе у туристичку десетинацију добродошла, али напомиње да би било добро да су билипитани аутори, који према важећим прописима и законима имају на то право,како

бисечулеињихове сугестије. - Не би било лоше ни да су иницијатори погледали и награђене радове и ауторска решења која су овде већ урађена пре него што су решење тражили од стручњака из иностранства. Јер, Босут јесте предивна река али још увек није пречишћена низа-

Вишетимскограда Архитекта Крстоношић скреће пажњу да би пре усвајања пројекта Општина Шид морала да регулише одржавање и правно наследство Спомен-обележја „Сремски фронт” које би морало пре свих ових разговора, а након реституције да добије правни статус и потпуно нови садржај. -Са мало добре воље и више смисла за тимски рад који може бити са локалног терена, а не из инос��ранства,јер имамо и знања и воље да направимо пројекте које смо желели да покажемо, али нисмо имали коме,може се учинити много више и заиста од Босута али и Спомен-обележја направити атрактивну туристичку дестинацију.То свакако треба урадити али на начин у којем ће сви дати велик допринос како би заједнички остварили оно што нам и јесте заједничка жеља, а то је да од овог подручја направимо место у које ће туристи радо долазити -каже Крстоношић. штићенаодотпаднихвода, па самим тим може настатити неспоразум око њене експлоатације. Поред тога, основним пројектним решењима предвиђено је да спомен-обележје у свом музеју улазном делу има централну туристичку рецепцију и да се са

Концерт за помоћ Саши Мицковском

јавне површине за кошење. Покушавамо да овим јесењим кошењем уклонимо заостали коров и припремимо терен за пролећно озелењавање,рекао нам је Золтан Фејеш,пословођа у ЈП „Комуналац”. Председник Вуковић и његов заменик Кардаш положили венце

ОбележенДан ослобођења Руме

Последње овогодишње кошење

ве на јавним површинама.У највећем граду крај Тисе имачак100.000 квадратних метара зеленила. - Око 70.000 квадратних метара су површине паркова у граду,а око 38.000 квадратних метара зелене

Паралелно с кошењем бечејски комуналци,на захтев Електровојводине,радеи орезивање дрвећа које разгранатом крошњом прети да оштети уличне електроводе. В.Ј.

стојећи на траси Е 75у непосредној близини комплекса нису искоришћени. Поред тога, додаје, прича о језерима је неизводљива и може бити само „калиграфија за средњу урбанистичку школу”. -Овоме треба додати и улошке из земљишних књига који су сада

у фази реституције имовине и велико је правно питање како ће се исход просторно решити.Уопште се не спомињу ископине у Моровићу у цркви која је у непосредној близини, каонидругеатракције Срема, попут Сирмијума. Једна стална изложба репродукција слика Саве Шумановића и смењивање изложби младих вајара и сликара западног Срема, са архаичним дизајном за ову област на великој рецепцији у музеју са кино двораном и конгресном салом за 3Д пројекцију целог Срема и путоказима и пластичним мапама био би прави мелем за путујуће номаде југоисточне Европе. Парк сабораца је већ изграђен и успостављен не као једнонационалан већ вишенационални и мултиконфекционални.Због тога што смо водили рачуна о томе забрињава да планерима будуће туристичке дестинације не смета капела и звоник који је постављен на централној авенији великана без верификованог пројекта и без сагласности нас аутора, јер то деградира све оно што је досад постављено -закључује Крстоношић, додајући да је покрајина спремна да издвоји новац за оживљавање овог меморијалног центра. Љ. Малешевић

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА У СЕНТИ

Јесење уређивање

БЕЧЕЈ: Повољни временски услови током овог месеца омогућилису радницима бечејског ЈП „Комуналац”, између осталог задуженог и за градско зеленило,да обаве последње овогодишње кошење тра-

једног места електронски управља туризмом у Срему, који је по овом пројекту заправо ограничен само на Босут и граничарски део а не на цео регион -оцењује архитекта Крстоношић. Наш саговорник указује да је непотребна изградња хотела,што се пројектом предвиђа,јер ни по-

РУМА: Јуче су, у присуству чланова СУБНОР-а Руме и Бијељине,председник општине Рума Горан Вуковић и његов заменик Драган Кардаш положили венце на гробове погинулих у Другом светском рату, а поводом Дана ослобођења Руме. -Пут до слободе био је дуг,тежак и трновит.Становници наше општине,као и цео Срем,дали су велики допринос у току антифашистичке борбе. Према подацима којима располажемо, само у току новембра 1943. године из

румског среза у Босну је отишло 663борца,највећим делом омладинаца. На ову 67. годишњицу ослобођења нашег града, дужни смо да се сетимо свих који су своје животе дали и да не дозволимо да њихове жртве буду узалудне -казао је секретар румског СУБНОР-а Предраг Вукмирић. Након пријема у Градској кући и полагања венаца, председник румског и СУБНОР-а Бјељине Момир Милошевић и Воја Вакић,потписали су меморандум о братимљењу. Ј.Антић

СЕНТА: Хуманиравак и рехабилитатарни концерт за прицију је трансплантакупљање новца за одција бубрега. лазак на операцију -Три месеца након Саше Мицковског догађаја, на желе(41) из Сенте, прирезничкој станици у ђује се вечерас, у 21 Сенти ми је позлило и сат у „Моџо клубу„ у испоставило се да су Сенти.Наступаће сенми бубрези отказали, ћанске поп и рок групе услед дејства отров„Недозвољени миних материја.До тада нус„, „Сцреамерс„, све је било у најбо„Оливер & Цо„ и љем реду, био сам „Агота & хер”. Овим потпуно здрав са прсе „Моџо клуб„придру- Саша Мицковски вом здравственом гружује хуманитарној акцији која се у пом,која је констатована на редовСенти за помоћ Мицковском води ном годишњем лекарском преглевећ два месеца.Као што је „Днев- ду, који су обавезни за запослене ник„већ писао потребно је прику- на Железници.Од јуна прошле гопити око 50.000евра за трансплан- дине идем на дијализу, јер се статацију бубрега у Мађарској. ње погоршавало и упућен сам у Мицковски је 21. јула 2009.го- инвалидску пензију, пошто сам дине, на сенћанској железницкој услед болести изгубио радну спостаници као радник ЈП „Железни- собност - прича Мицковски, који ца Србије„ санирао цурење мета- живи са оцем пензионером. нола из цистерни,чиме је спречио За улату новчане помоћи за одеколошку катастрофу,при чему је лазак Саше Мицковског на операудисао отровна испарења,а касни- цију у Мађарску,отворен је рачун је се испоставило да је удисање у Војвођанској банци број: 355отрова проузроковало тешко 0000005101075-11,на који се могу оштећења бубрега. Због тога, уплатити добровољни прилози са Мицковски сада сваки други дан напоменом намене средстава „Поиз Сенте иде на дијализу у Кикин- моћ за трансплантацију„ ду и једино решење за његов опоМ.Митровић


reporta@e

dnevnik

petak28.oktobar2011.

13

BRITANCIPOEVROPIPLA]ALIIPUTARINUDABIVATROGASCIMARUMEDOVEZLI[ESTKAMIONANAPOKLON

Bra}apovatri SremciiVel{ani tigao je u Rumu pomalo neobi~ni konvoj: {est vatrogasnih vozila u pratwi pedesetak vatrogasaca ~ak iz grada Kafilija u Ju`nom Velsu. Dovezli su srpskim kolegama svoja stara kola, koja po wihovom zakonu ne mogu vi{e da koriste, ali su zato za na{e vatrogasne slu`be kao Bogom dana – u odli~nom su stawu i ne starija od 20 godina. Vozni park na{ih jedinica u proseku je star 25 godina a od 600 vozila, svega 80 je novih. Ovo nije prvi poklon stigao iz Britanije, ali ni posledwi. Bi}e u naredne dve godine jo{ 19 vozila, obe}avaju Vel{ani. A ne bi Sremci bili Sremci kad ne bi pokazali koliko su {iroke ruke, pa su poklon prosledili kolega-

S

ma iz Loznice, Malog Zvornika, Uba, Surdulice, Kladova i Topole. U nekoj od slede}ih tura bi}e i za wih. Ina~e, darodavci su poklon dovezli o svom tro{ku. Sami snose i tor{kove boravka u Srbiji, a sve to ko{ta oko 26.000 dolara. Pare su prikupili od donatora, ali i sopstvenim radom. Ispred svoje baze su organizovali prawe automobila i od tako sakupqenog novca platili gorivo i putarinu. ‘’Opro{tena‘’ im je samo na ma|arskim i srpskim putevima. – Mi u Srbiju nismo do{li samo kao gosti nego i kao prijateqi. Na{a saradwa traje ve} 4,5 godine i datira iz 2007, kada smo se s kolegama iz Srema upoznali

MaliVilijamnavikaonauniforme

na takmi~ewu u Velikoj Britaniji. Nakon toga ostali smo u kontaktu i te 2007. smo i prvi put do{li i upoznali se s uslovima pod kojima rade na{e kolege ovde. Ovo nije na{a prva donacija, a verujemo ni posledwa. Do sada smo ve} donirali jedno vozilo i 150 kompleta vatrogasnih alata, opreme i pribora i drago nam je {to mo`emo da pomognemo da na{e kolege u Srbiji rade s boqom opremom i u boqim uslovima – ka`e komandir vatrogasne jedinice Kafilija Stiv Longan. Dru`ewe s vel{kim vatrogascima inicirao je tada{wi ~elnik Sremskog vatrogasno-spasila~kog bataqona, mnogostruko nagra|ivan, s vi{e od 20 godina dugom karijerom, Vladimir Ple-

Familijakojasenebojiplamena

VatrogasnipodmladakJu`nogVelsa

mi}. To dru`ewe za rezultat ima sve ove donacije, ali i pro{le godine otvoreni Centar za obuku jedinica za hitne intervencije u Rumi, jedinstven u Srbiji, u kojem je do sada obuku zavr{ilo vi{e desetina srpskih vatrogasaca. – Vatrogasci se u celom svetu veoma lepo prepoznaju i sla`u. Saradwa malih qudi imala je za rezultat ne{to veliko – istakao je na~elnik Odeqewa za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici Stevan Peji}. Gosti nisu bili samo profesionalci nego i vatrogasni podmladak, devojke i momci od dvadesetak godina pred kojima je karijera, kao i osamnaestomese~ni Vilijam. – Ja sam profesionalac i ovde u Srbiji imam svog vatrogasnog srpskog oca, Vladimira Plami-

}a, koga sam `elela da Vilijam upozna. Srbija je divna zemqa i ovde `ive divni qudi, a kolege koje sam upoznala pravi su profesionalci, i vi{e od toga, ako se u obzir uzme u kakvim uslovima rade. Plami} je divan ~ovek i svi smo ovde najvi{e zahvaquju}i wemu i wegovoj upornosti i radu – pri~a Beti, Vilijamova majka. Ju`ni Vels je od Srbije udaqen nekih 2.500 kilometara, a za na{e vatrogasce kao da je 2.500 svetlosnih godina, da ne ka`emo da je druga planeta. Tamo borci protiv vatre, isto kao i na{i, imaju veliko srce i, podjednako kao i na{i, hrabrosti i sposobnosti. I tamo i ovde, obi~ni qudi be`e iz vatre, a vatrogasci tr~e u wu ne bi li je obuzdali i spasli {to se spasti mo`e. Ali {ta to vatrogasce Ju`nog Velsa

razlikuje od na{ih? Na prvom mestu, odnos dr`ave prema wima. Kod wih je oprema najvi{e pet godina stara, kod na{ih najmawe 15. Nove uniforme dobijaju jednom godi{we, na{i su ih dobili pre nekoliko godina. Vel{ki se regrutuju od malih nogu, ve} s deset godina imaju jednom nedeqno redovna predavawa i onda, kad stasaju, vatrogasci postaju samo najboqi. Kod nas se bore da odu bar na neki seminar. I, da, vel{ki vatrogasci imaju godi{wa primawa u visini od 80.000 evra. Imaju i na{i isto toliko, ali za 13 godina. Vel{kim se pla}a i prekovremeni i rad za praznike. Najavio je ministar Da~i} da }e ‘’vrlo uskoro prvi put u istoriji‘’, i srpskim to biti pla}eno. [ta zna~i ‘’vrlo uskoro’’ nije bio rad da precizira.

NEZAKONITIOTKAZPROFESORIMABLOKIRAORA^UNSOMBORSKETEHNI^KE[KOLE

Direktoralergi~an na„Kengura” ko postoji sredina koja se s punim pravom mo`e zvati kolevkom srpskog novovekovnog obrazovawe i prosvete, onda je to nesumwivo Sombor. Isto-

A

instituciju iz 18. veka, koja je kasnije prerasla u Preparandiju, ustanovu namewenu obrazovawu srpskih u~iteqa, a kako danas stoje stvari u ovom gradu, sva je pri-

[kolabezparaizatoaletpapir

rijski koreni obrazovawa u Ju`nih Slovena datiraju u doba pre vi{e od dva veka i vezani su za Mrazovi}evu „Normu“, obrazovanu

lika da savremeni Somborci nisu dorasli prosvetiteqskom pregnu}u svojih predaka. Naime, najnovija bruka somborskog {kolstva, ko-

ja danima „uveseqava“ srpsku javnost, vezana je za finansijsku blokadu Sredwe tehni~ke {kole u ovom gradu, bruka proiza{la iz svojevremenog skandala „izgona“ dva wena profesora iz redova zaposlenih. Elem, profesor fizi~kog Marko [ar~anski i matemati~ar Goran Stajin, odlukom rukovodstva Sredwe tehni~ke {kole, dobili su svojevremeno otkaze u ovoj {kolskoj instituciji, kao nepodobni za rad s „na{om zlatnom omladinom“. Dok se [ar~anskom pripisivao grub i neprili~an odnos prema |acima, Stajinu je kao najve}i „greh“ preba~ena ~iwenica da je, bez saglasnosti „organa rukovo|ewa {kole“ decu vodio na matemati~ka takmi~ewa „Kengur“, na kojem su klinci iz Tehni~ke, ina~e, postizali, od wih neo~ekivano, dobre rezultate. Kao poseban „bahatluk“ Stajinu je pripisivan i savet, odnosno „dozvola“ wegovim matemati~kim genijalcima, da dan nakon takmi~ewa ne moraju da se pojave u {koli da bi se odmorili. Naravno, kako to ve} biva u Srbiji, nakon uru~ewa otkaza ovoj

dvojici profesora, dva najve}a sindikata prosvetnih radnika u Somboru su se, ve} po vlastitim pseudopoliti~kim vokacijama, „svrstala“ na stranu kolega ili {kole, a osim ~iwenice da su gra|ani ove varo{i po~eli da prikupqaju potpise ne bi li, pre svega, Stajina vratili na radno mesto profesora matematike, stvar je u svoje ruke preuzeo sud. Reformisano srpsko sudstvo je donelo solomonsku odluku, i pravosna`no presudilo da su dva profesora u pravu, odnosno da im {kola „do|e“ gotovo 3,7 miliona dinara zbog nezakonitog otkaza, sumu zbog koje je ra~un ove {kole s 900 |aka i 120 zaposlenih do{ao u blokadu. Tako je ST[ do{ao u poziciju da mu, osim iskqu~ewa interneta i nedostatka higijenskih sredstava, preti i iskqu~ewe struje i grejawa, nakon ~ega se povela vaskolika polemika o tome ko je u obavezi da ovoj obrazovnoj instituciji i pomogne. O tome ko }e odgovarati za (sudski dokazano) nezakonite otkaze profesorima, mo`da neki drugi put. Mili}Miqenovi}

TAMBURA[IORKESTRA„ZORULE”KUPUJUKLAVIRBE^EJSKOMPOZORI[TU

JedinoYoneumedasvira

D

a najzad nabavi pravi klavir, be~ejsko Gradsko pozori{te je me|u prilo`nike uvrstilo i proslavqeni tambura{ki novosadski orkestar „Zorule“, koji je u Be~eju odr`ao svoj premijerni koncert. Dobrotvorni }e biti i ve} ugovoreni prole}ni, gde }e renomirani sedmo~lani ansambl pokazati da, sem vojvo|anske varo{ke muzike, ume da svira i starogradsku, kao i obrade narodne i klasiku i evergrin melodije. Kako u gradu kraj Tise tambura{ka muzika ima dugu i uspe{nu tradiciju, jer su iz ove sredine potkli koncertmajstori poput Janike Bala`a ili Svetozar ^i~a Sladi}, Be~ejcima ne slu`i na ~ast {to nisu napunili salu pozori{ta. Oni koji su do{li u`ivali su, a oni koji nisu – iskreno treba da `ale. Jer, „Zorule“, predvo|en maestrom Zoranom Bugarskim Bricom, predstavio se na zaista maestra-

lan na~in. Kao i sve „ozbiqne” firme, imali su specijalnog gosta. – Tambura{i i birta{i su oduvek bili povezani pa je ovo bila prilika da predstavimo na{eg specijalnog gosta Nikolu Novakovi}a, u Novom Sadu poznat kao Xo, koji lepo peva, recituje i glumi. Wegova kafana iza Sokolskog doma je ve} mnogo, mnogo godina kultna oaza novinara i muzikanata Radio Novog Sada, glumaca Pozori{ta mladih i ostale boemske bra}e. On, ina~e, ne svira, ali je zato jedan od idejnih tvoraca Udru`ewa „Tamburica Janike Bala`a“, koje je uspelo da podigne spomenik velikanu i pokrene Festival malih orkestara „Bisernica Janike Bala`a“ – nahvalio je gosta Bugarski. Osim Janike, bila je to prilika da se svi sete Mike Anti}a, jer je Xo kazivao i nekoliko wegovih pesama. V.Jankov

Znabirta{dadirigujetambura{ima

GoranVezmar

[ampionizpolovnih invalidskihkolica patinac Goran Vezmar se posle hiru{kog zahvata kojem je lane bio podvrgnut u Helskinkiju vi{e nego uspe{no vratio atletici. Na Republi~kim sportskim igrama paraplegi~ara i kvadriplegi~ara, odr`anim nedavno u Mataru{koj bawi, u trci kolicima na 100 metara rezultatom 22,7 sekunde oborio je dr`avni rekord, popraviv{i ga za ~itavih devet desetinki. Uz to, nije imao specijalna kolica prilago|ena tartan stazi, ve} koristio svoja u kojima se svakodnevno kre}e. A retko je koji sportista tako svestran: Goran se takmi~i i u pikadu, stonom tenisu, streqa{tvu iz vazdu{ne pu{ke, a jo{ i baca kuglu, kopqe i disk. Aktivno se bavio i ko{arkom i bio standardni ~lan „Vojvodine„, s kojom je osvojio vice{am-

A

pionsku titulu regionalne NLB-lige i mnoge me|unarodne turnire. Wegov entuzijam nije pro{ao neprime}en kod starijih takmi~ara, koji su obe}ali da }e mu uskoro poslati kolica namewena za takmi~ewa. Istina polovna, ali u wima se mo`e nadati jo{ boqim rezultatima i mo`da ispuwewu olimpijske norme. Nada se i da ga vi{e ne}e zaobilaziti ni pomo} sportskih saveza jer on mora da sam sebi kupuje opremu i finansira odlaske na takmi~ewa, odakle se ne vra}a bez medaqa. Trenira po plo~nicima mawe prometnih, periferijskih ulica Apatina i sre}an je {to jo{ ima dobrih qudi, me|u wima su ~itaoci „Dnevnika“, koji su mu pomogli da operacijom spre~i daqe pogor{awe zdravstvenog stawa. J.Prel~ec


CRnA HROnikA

petak28.oktobar2011.

UVLADIMIROVCU,KODALIBUNARA

Sahrawen policajacrawen upqa~kibanke Policajac Slobodan Cvijeti} (41), koji je pro{log ~etvrtka te{ko rawen dok je poku{avao da spre~i pqa~ku Komercijalne banke na Paliluli u Beogradu, sahrawen je ju~e u rodnom Vladimirovcu kod Alibunara. Posledwem ispra}aju pripadni-

Ubijeni polijac sahrawen je u porodi~nu grobnicu pored svog oca. Slo bo dan Cvi je ti} pre mi nuo je u uto rak, 25. ok to bra, na kon vi {e dnev ne ko me u ko ju je upao ka da je u ~e tvr tak 20. ok to bra te {ko

PRETPRO[LENO]IINCIDENTUNOVOMSADU

Zapaqenautomobil nedeqnika„Akter” U no}i izme|u srede i ~etvrt ka ne po zna ti na pa da ~i zapalili su u Novom Sadu slu`beni automobil marke „si troen C-6„, vla sni {tvo politi~kog nedeqnika „Akter„. Automobil je koristio glavni i odgovorni urednik ovog ne deq ni ka Ti ho mir Tri{i}. Vozilo je zapaqeno na parkingu ispred sedi{ta „Aktera„. Blagovremenom intervencijom vatrogasaca spre~eno je {irewe po`ara i na druga slu `be na vo zi la „Ak te ra„, koja su pretrpela samo blaga o{te}ewa, dok je Tri{i}evo vozilo u potpunosti izgorelo. Materijalna {teta iznosi vi{e od tri miliona dinara, do da je se u sa op {te wu „Aktera„, i napomiwe da su de`urna uvi|ajna ekipa novosadske PU i de`urni tu`ilac OJT u Novom Sadu odbili da odmah iza|u na lice mesta.

Pilipovi}:Intervencijanavreme

TrobojkanaodruSlobodanaCvijeti}a

ka MUP-a prisustvovalo je vi{e od hiqadu wegovih kolega, sugra|ana i prijateqa, me|u kojima je bio i direktor policije Srbije Milorad Veqovi}.

ra wen u pqa~ ki Ko mer ci jal ne ban ke na Pa li lu li u Be o gra du. Dvojica osumwi~enih razbojnika, Igor K. (24) i Bori-

dnevnik

c m y

14

Kako saznajemo iz Uprave za vanredne situacije, wihove slu`be iza{le su na vreme na lice mesta, u Ulicu cara Du{ana 8, gde je zapaqen automobil u vlasni{tvu „Akter medija grup”. – Na{e slu`be izlaze u roku od minuta od dojave – kazao je na~elnik Uprave za vanredne poslove Bo{ko Pilipovi}, navode}i da je dojava stigla u 3.20 ~asova, a ekipa je na teren stigla po hitnom postupku. – U po`aru je potpuno o{te}en automobil marke „sitroen C-6„, dok je drugo vozilo, xip, delimi~no o{te}eno. Po`ar je izazvan namerno, upotrebom otvorenog plamena, a vozilo je prethodno bilo poliveno zapaqivom materijom. Po proceni, kako je rekao sagovornik, {teta iznosi oko 2,5 miliona dinara, istra`ni sudija je obave{ten, a daqa istraga pokaza}e {ta }e biti. S obzirom na to da je za po`are zadu`ena Uprava za vanredne situacije, PU Novi Sad nije mogla da komentari{e tvrdwe glavnog i odgovornog urednika „Aktera” Tihomira Tri{i}a.

Oni su, ka ko ob ja {wa va „Akter„, saop{tili vatrogascima da }e to u~initi u toku pre po dne va, u re dov nom rad nom vre me nu. Tri {i} smatra da „ovaj atak na nedeqnik ’Akter’ i wega li~no najboqe govore u prilog tezi da su novinari danas u Srbiji vrsta nalik na glinene golubove”. – Razne ubice, batina{i, piromani i ostale zanatlije mra~nih centara kriminalne mo}i su spokojni jer i danas ne znamo odgovore na pitawa ko je ubio Slavka ]uruviju, Panti}a i ko ugro`ava druge novinare koji pi{u i govore ono {to se silama mraka o~igledno ne dopada i preti im – ukazao je Tri{i}. – Ovog pu-

ta, siguran sam, izvr{ioci i na lo go dav ci ovog po mra ~e nog ~ina zavr{i}e tamo gde im je i mesto – u zatvoru. Udru`ewe novinara Srbije zatra`ilo je od policije da hitno otkrije ko je zapalio automobil direktora i glavnog i odgovornog urednika nedeqnika „Akter” Tihomira Tri{i}a u Novom Sadu. UNS o~ekuje da policija u najkra}em roku saop{ti javnosti ko su izvr{ioci ovog akta zastra{ivawa novinara i medija, a od pravosu|a – da kazni i wih i nalogodavce. To udru`ewe tra`i i da policija preduzme sve neophodne mere da bi se osigurala Tri{i}eva bezbednost. A.J.

POTPISANMEMORANDUMUPRAVECARINAIKOMPANIJEJTI DirektorpolicijeMiloradVeqovi}nasahrani

Uz zvuke posmrtnog mar{a, koji je svirao policijski orkestar, povorka duga nekoliko stotina metara u ti{ini je uputila posledwi pozdrav hrabrom policajcu koji je stradao na du`nosti. U ime kolega od nastradalog policajca oprostio se Ivan Kosti}, komandir policijske stanice Palilula, u kojoj je Cvijeti} proveo svih 17 godina otkako se zaposlio u MUP-u.

Foto:„Blic”

slav D. (33), koji su poku{ali da ukradu novac, ranili su u glavu hicima iz pi{toqa policajca Slobodana Cvijeti}a, wegovog kolegu Milorada Filipovi}a i gra|anina Bojana Ga ji }a. Raz boj ni ci su istog dana uhap{eni. Filipovi} je u Urgentnom centru zajedno s Bojanom Gaji}em, gde se oporavqaju i wihovo stawe je stabilno. E.D.

^A^ANSKAPORODICAOSUMWI^ENA ZAZLOUPOTREBU

Uhap{eniotac, sini}erka ^a~anska policija uhapsila je Dejana J. (23) i Jelenu J. (27) zbog sumwe da su zlo u po tre bi li slu `be ni polo`aj. Mera zadr`avawa odre|ena je i wihovom ocu Draganu (52) iz ^a~ka pod sumwom da ih je podstrekivao na vr{ewe tog krivi~nog dela. Osum wi ~e nom Dra ga nu J. na te ret se sta vqa da je to kom 2009. i 2010. go di ne pro na la zio kli jen te ko ji su se obra }a li Fon du za raz voj Sr bi je ra di do bi ja wa kre di ta za otva ra we pri vat nih rad wi ili pred u ze }a, dok je we go va }er ka Je le na, ko ja je bi la ovla {}e na za ras po la ga we nov cem u po ro di~ nom pred u ze }u „Ahil D i J”, sa ~i wa va la do ku men ta ci ju neo p hod nu za do bi ja we kre di ta, po nu de i pro fak tu re kao do kaz da su za in te re so va ni vla sni ci rad wi na ba vqa li ma {i ne i opre mu za or ga ni zo va we pro iz vod we.

Na osnovu tako sa~iwene dokumentacije Fond za razvoj je do zvo lio is pla tu ukupno 13,2 miliona dinara ve}em broju lica. Za ovako dobijene usluge pri odobrava wu kre di ta ko ri sni ci ovih para su na ra~un firme „Ahil D i J „uplatili gotovo tri miliona. Osumwi~eni su na taj na~in ve}em broju vlasnika radwi i pred u ze }a omo gu }i li da pribave protivpravnu imovinsku korist ve}u od devet miliona dinara. U nameri da prikrije nenamensko kori{}ewe kredita, osumwi~eni Dejan je kao di rek tor pred u ze }a”Ahil D i J”, overavao profakture, ponude, kupoprodajne ugovore i zapisnike o navodnoj primopredaji ma{ina, koje je sa~iwavala wegova sestra Jelena. Sve tro je osum wi ~e nih }e, s krivi~nim prijavama, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku. (Tanjug)

Srpsko-japanskaborba protiv{vercaduvana Nelegalna trgovina duvanskim proizvodima nanosi veliku {tetu dr`avi tako {to smawuje ukupan priliv poreskih i carinskih prihoda u buxet, kao i proizvo|a~ima duvanskih proizvoda, kojima ugro`ava wihove robne marke i poverewe klijenata, zakqu~eno je ju~e prilikom potpisivawa Memoranduma o razumevawu izme|u Uprave carina Srbije i duvanske kompanije „Japan tobako interne{enel„ (JTI). Potpisivawem tog dokumenta, dve strane su se dogovorile da }e razmewivati informacije i pru`ati sva-

ku drugu stru~nu i tehni~ku pomo} jedna drugoj u odlu~noj borbi protiv krijum~arewa i krivotvorewa cigareta. Direktor Uprave carina Predrag Petronijevi} izjavio je da je Uprava carina samo u toku 2010. godine spre~ila krijum~arewe vi{e od 30 miliona cigareta, ukupne vrednosti oko milion evra. – Nelegalna trgovina duvanskim proizvodima obuhvata proizvodwu, trgovinu i distribuciju krivotvorenih proizvoda, kao i krijum~arewe i prodaju na crno

Skeneromotkriveno oko19.000cigareta Na grani~nom prelazu Batrovci carinici su spre~ili osam bugarskih dr`avqana u poku{aju krijum~arewa duvana tako {to su skenerom u bunkeru vozila otkrili gotovo 19.000 komada cigareta robnih marki ‘’davidov‘’, ‘’marlboro’’, ‘’laki strajk’’ i drugih, saop{tila je ju~e Uprava. Bugari, koji su kombijem marke ‘’mercedes 313 CDI’’ putovali u [paniju, izjavili su na grani~nom prelazu da nemaju ni{ta da prijave za cariwewe. Iako nakon detaqne kontrole prtqaga i unutra{wosti vozila nije prona|eno ni{ta, carinici su se odlu~ili za dodatni pregled skenerom, a snimak je potvrdio da kombi ima vi{e namenski napravqenih bunkera u kojima su cigarete bile sakrivene. Jedan od wih, izra|en od specijalne plastike, nalazio se na krovu, dok je drugim, napravqenim od iverice, bio pregra|en putni~ki i prtqa`ni deo vozila. Protiv voza~a, bugarskog dr`avqanina G. V., pokrenut je prekr{ajni postupak, dok su cigarete i vozilo privremeno zadr`ani, navodi se u saop{tewu.

PredragPetronijevi}iKristijanKing

originalnih proizvoda da bi se izbeglo pla}awe poreza i carina, a uspe{na borba protiv we zahteva aktivnu saradwu izme|u organa vlasti i duvanske industrije – rekao je Petronijevi}. On je dodao da je „re~ o me|unarodnom problemu, koji optere}uje veliki broj dr`ava i kompanija„, te da je stoga „neophodno aktivno sadejstvo svih strana„. Petronijevi} je naglasio da Memorandum o razumevawu podrazumeva da }e JTI s Upravom carina deliti sve relevantne informacije koje JTI sazna o nelegalnoj trgovini duvanskim proizvodima. S druge strane, Uprava carina }e, u skladu sa zakonom i zajedno s ostalim dr`avnim slu`bama, duvanskoj kompaniji blagovremeno davati informacije u vezi s wenim proizvodima koji su predmet nelegalne trgovine. Potpredsednik JTI-ja za Zapadni Balkan Kristijan King ka`e da je za ovu kompaniju borba

protiv nelegalne trgovine prioritet. – Verujemo da je nelegalna trgovina cigaretama problem kojem treba da se pristupi putem konstruktivnog partnerstva s vladama i dr`avnim organima – smatra King. – JTI sara|uje sa zakonodavnim i izvr{nim organima gde god posluje. Jedan od kqu~nih faktora koji podsti~u nelegalnu trgovinu cigaretama jeste neusagla{enost regionalne fiskalne politike, koja dovodi do zna~ajnih razlika u cenama duvanskih proizvoda. Preduslov za spre~avawe nelegalne trgovine cigaretama jeste predvidiv, postepen i regionalno usagla{en rast akciza u regionu Zapadnog Balkana. To se mo`e osigurati usvajawem akciznih kalendara, za period od tri do pet godina, koje bi svaka dr`ava u regionu trebalo da razvije u saradwi s duvanskom industrijom. M.Mitrovi}


crna hronika

dnevnik IDU]ENEDEQESU\EWEQIQANIBUHI ZAPOKU[AJUBISTVASUPRUGA

Otrovusoku namewen^umetu Vi{i sud u Beogradu zakazao jeza3.novembarsu|eweQiqaniBuhi izSur~inapooptu`bi kojajeteretidaje 2002. godine poku{ala da otruje tada{weg supruga Qubi{u Buhu ^umeta, prvog i najpozantijeg svedokasaradnika u procesima  protiv “zemunskogklana”. Naga|awa o tome da li bi u ovom slu~aju eventualno moglo do}idozakqu~ewasporazumao priznawu krivice okrivqne

ce pristala na to da izvr{i Spasojevi}ev nalog, tvrde}i da jojjeondaoiotrov,umaju2002. godine,kadajujepresreonaulici. Opisuju}i doga|aj, Qiqana Buha je ispri~ala da je potom otrov sipala suprugu u sok, nakon~egajeonzavr{ionale~ewunaVMA. Tvrdila je da ju je nekoliko dana posle toga Spasojevi} pretwamanateraodado|enaneki parking, odakle su je tada prakti~no kidnapovali pripdnici„zemunskogklana“kojisu je potom dr`ali zatvorenu po iznajmqenim stanovima sve do sredine marta 2003. godine kad je uspela da pobegne iz jednog stanazavremepolicijskeakcije“Sabqa”. QiqanaBuhaje,odgovaraju}i na pitawa suda o tome da li je uspela da sazna {ta je Du{an Spasojevi}hteodapostignewenom otmicom, {ta je od we zahtevao, kazala da su wegovi zahtevibilivezanizapreuzimawe firme za asfaltirawe puteva

QiqanaBuha

Buhe i Tu`ila{tva koja su se ranijemogla~utidosadsenisu pokazalakaorealna.„Dnevnik“ je ju~e u beogradskoj Palati pravde saznao da sud nije dobio sporazum. –Uovojfazipostupkanemo`esezakqu~ivatisporazumjer je po~eo glavni pretres – re~enonamjeuVi{emsudu. QiqanaBuhajejo{pre{est godina,svedo~e}ikrajemnovembra 2005. pred Specijalnim sudom u Beogradu u predmetu „zemunskiklan”,priznaladajepoku{aladaotrujebiv{egsupruga,tvrde}idajenatobilaprisiqena najstra{nijim pretwama sada pokojnog vo|e “zemunskog klana” Du{ana Spasojevi}a [iptara, koji je u to vreme nastojaodaelimini{eQubi{u Buhu. Usvedo~ewujenaveladajesamoizstrahaza`ivotesvojede-

Qubi{aBuha^ume

„Difensroud“wenogmu`akoja seformalnovodilanawu. –Planiraojedamuprepi{em firmu,daubijeQubi{uipreuzmepotpunukontrolu.Verovatnojeplaniraodakasnijeubijei mene–ispri~alajeQiqnaBuhapredSpecijalnimsudom. J.J.

UBEOGRADUOSU\ENA[ESTO^LANA KRIMINALNAGRUPA

Pqa~ka{ima po{tanskogkombija 33godinezatvora Apelacioni sud u Beogradu pravosna`no je osudio {esto~lan u krim in aln u grup u, s Branislavom \eki}em na ~elu, na ukupno 33 godine i tri meseca zatvora zbog pqa~ke kombija „PTT saobra}aja” u martu2008.uBeogradu,izkojeg su odneli vi{e od 21 milion dinara, kao i zbog vi{e la`nih dojava o bombama po-

Dragan Novakovi} osu|en je napetgodinai~etirimeseca, VesnaKrsti} osu|enajenajedins tven u kaz nu zat vor a od trigodineipetmeseci,dokje Nikola Petkovi} osu|en na trigodinezatvorskekazne. Onisuosu|enijersu26.marta 2008.godineujutruuUstani~koj ulici prepre~ili put transportnom kombiju „PTT saobra-

Dojaveola`nimbombama \eki}iVi{wi}suosu|eniizato{tosu14.majai27.juna 2008.la`nimdojavamaopostavqenimbombamate`enaru{ili javniredimiriomeliraddr`avnihorganasme{tenihuPalatipravde,^etvrtomop{tinskomsuduipoliciji,po{tosusvi zaposleniisvigra|anikojisusetamozateklimoralidabudu evakuisani.Tosuuradilidabiodlo`ilisu|ewa\eki}uzakazanazatedane,aizvelitako{tojeVi{wi},po\eki}evomnalogu, mobilnim telefonom javqao sudovima i policiji la`ne dojave. Zgradesudovasubileevakuisaneiradobustavqen,zakazana su|ewaodlo`enadabiovla{}enalicaMUP-aobavilakontroluipregledprostorija. stavqenim u beogradskim sudovima. Tom odlukom potvr|ena je prv os tep en a pres ud a Pos ebnogodeqewaVi{egsudauBeogradu od 7. oktobra pro{le godinekojomje\eki},kaoorganizator kriminalne grupe, osu|ennajedinstvenukaznuod desetgodinazatvora,objavqenojenasajtuApelacinogsuda. Radisav Vi{wi} pravosna`nojeosu|enjenajedinstvenu kaznuzatvoraod{estipogodina, dok je Sr|an Jankovi} osu|en na pet godina zatvora.

}aja”, a potom su Vi{wi} i Novakovi} iza{li iz vozila i uz pretwu vatrenim oru`jem narediliradnicimafirmePTTsaobra}aj„Srbija”daiza|uizkombija, oduzeli im mobilne telefoneinaredilidalegnunaput. Iz kombija su odneli vi{e od 21.150.000dinara. Vo|agrupe\eki}jesvevremebionaizdr`avawukazneu Okru`nomzatvoruuBeogradu i odatle je putem ilegalnog mob iln og tel ef on a izd av ao naloge~lanovimasvojegrupe. (Tanjug)

petak28.oktobar2011.

15

UDVOMESE^NOJAKCIJIPOLICIJE

^etiriprijavezbogdrogeu{kolama Policija je u nastavku akcije „[kola bez droge i nasiqa” {irom Srbije tokom septembra i oktobra podnela krivi~ne prijave protiv ~etiri osobe osumwi~ene zarasturawedroge.

Kakojesaop{tioMUP,uakcijikojupolicija sprovodi {irom Srbije, u toku ta dva meseca kod ~etvoro osumwi~enih prona|eno je oko 165 grama marihuane i 347 gramaheroina.Aktivnostipolicijeuokvi-

ruakcije„[kolabezdrogeinasiqa”permanentnosuusmerenepremaosobamakojarasturaju i koriste drogu, sklonim nasilni~kom pona{awu,kaoipremaobjektimaukojimase okupqajuosobeizkriminogenesredine.

DANASUSPECIJALNOMSUDUUBEOGRADU

PresudaStankuSuboti}u iwegovojgrupi Specijalni sud u Beogradu trebadanasdaizrekneprvostepenu presudu odbeglom biznismenuStankuSuboti}uCanetu i pripadnicima wegove kriminalne grupe zbog optu`bi za {verc cigareta tokom devedestih godina pro{log veka, kojimsuo{tetilidr`avnibuxet zavi{eod30milionaevra.Za krivi~nadelazakojasetereti ova grupa predvi|ene su kazne do pet godina zatvora za udru`ivawe u kriminalnu grupu i od dve do 12 godina zatvora za zloupotrebu slu`benog polo`aja. Optu`eniiwihovibranioci ima}e pravo da na tu presudu ulo`e`albuApelacionomsudu uBeograduurokuod30danapo{toprimepisaniotpravak. Suboti}u se sudilo u odstustvujerjeod2006.godineubekstvuodsrpskihpravosudnihorgana,kojigateretedajeorganizator 13-~lane grupe koja je {vercom cigareta 1995. i 1996. godine stekla korist od 28 milionaevraiosammilionaameri~kih dolara. Osim Suboti}a, ubekstvusuiwegovsestri}NikolaMilo{evi},JovicaRan|elovi} iIvanaKr~mari~i} iza wimasuraspisaneInterpolove poternice.

Presudu }e na optu`eni~koj klupi slu{ati nekada{wi direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes, osniva~ jedinice „[korpioni„ Milan Milanovi} Mrgud, biv{i na~elnik

Luki Nenadi}u i Stevanu Banovi}u. Tu`ila{tvozaorganizovani kriminal predlo`ilo je u zavr{nojre~isududaSuboti}aipripadnikewegovegrupe

Specijalnisud

novosadske policije Miodrag Zavi{i}, biv{i {ef novosadskeDr`avnebezbednostiMilovan Popivoda i biv{i radnici Carine Neboj{a Nikoli} Tarzan iDragoDodevski. Presuda }e biti izre~ena i radniku Suboti}evog preduze}a„MiaUb”MiroslavuPe{i}u, pev a~ ic i Ivan i Oluj i},

oglasi krivim i osudi po zakonu. Suboti}ev branilac po slu`benojdu`nostiPredragMari} jeuzavr{nojre~ipredlo`ioda sudSuboti}aoslobodioptu`bi, da mu ukine pritvor i opozove naredbu za izdavawe poternice, tvrde}i da su tokom procesa kr{ena prava wegovog brawenika

naodbranuipretpostavkunevinosti.Suboti}jenekolikodana pre toga video-linkom s Medija centrom u Beogradu iz [vajcarske,ukojoj`ivi,odr`aokonferencijuzanovinarekojusuorganizovaliwegoviadvokati,akoju jeprakti~noiskoristiodaizlo`izavr{nure~izasvojprogon optu`ibrojnedr`avnefunkcionereitajkuneuSrbiji. Specijalni sud je vi{e puta odbijao wegove ponude da se uz jemstvo brani sa slobode, odnosnodasepovu~epoternicaiponi{tinalogzahap{eweipritvor. U decembru pro{le godine sud je odbio najvi{i iznos ikadponu|ensrpskompravosu|u zajemstvoodpetmilionaevra, a tre}i koji je nudio Suboti}. Prethodni predlozi za jemstvo iznosili su 700.000 evra i dva milionaevra. Suboti} `ivi u [vajcarskoj ~iji krivi~ni zakon ne poznaje krivi~nodelozloupotrebeslu`benog polo`aja u sopstvenoj firmi za koje se Suboti} teretiuSrbijiitamonemo`ebiti uhap{en. Hap{en je, me|utim, pretriipogodinenaaerodromuuMoskviposprskojpoternici, ali je posle dva meseca pu{tenjerjetokrivi~nodelopo ruskomzakonuzastarelo.

PETORICAOKRIVQENIHDANASPREDPRVIMOSNOVNIMSUDOMUBEOGRADU

Su|ewebraniocima Milo{evi}auvili„Mir” Kako „Dnevnik“ saznaje, pred PrvimosnovnimsudomuBeogradu danas bi trebalo iznova da po~ne su|ewe u aferi „vila Mir“ petorici branilaca biv{eg predsednika dr`ave Slobodana Milo{evi}a pre deset godine,kojeoptu`nica,kaonavodnekolovo|e,teretidasuuno}i 30.na31.mart2001.godine,ometali slu`bena lica u wegovom hap{ewu. Na optu`eni~koj klupi }e se na}i biv{i visoki dr`avni funkcioner i predsednik udru`ewa„Sloboda“BogoqubBjelica,biv{iposlanikSPS-aRatkoZe~evi},kaoiSini{aVu~ini},Sa{aMati} iDejan\iki}. Prvobitnojeoptu`nicombilo obuhva}eno jo{ dvadeset okrivqenih za isto delo u saizvrila{tvu,kojejeume|uvremenuapsolutnozastarelo. Ovaj  predmet je, kao i tokom prvog postupka koji je vo|en pred sad biv{im Drugim op{tinskim sudom u Beogradu, i daqe specifi~anpotome{to u wemunema imenao{te}enih slu`benih lica. Ina~e, na prvom su|ewuje,izme|uostalog, obelodawenodaje„sudzapotrebepostupka kao dokaz pribavio naredbuza prinudnodovo|eweMilo{evi}a,kojujeizdaotada{wi istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu Goran ^avlina“ 31. marta2001.godine. Ve}e sada biv{e sudije Svetlane Kova~evi},kojajeprvapostupalauovompredmetu,tra`ilo jejo{2008.odUpravekriminalisti~kepolicijeMUP-aSrbije imena slu`benih lica koja su postupala u no}i 30. marta 2001,a dobilo jeobave{teweda „radnici odeqewa kriminalisti~kepolicijekriti~nomprilikom nisu postupali po naredbiistra`nogsudijezadovo|ewe Milo{evi}a“.SudijaKova~evi} je stalno isticala da je od pre-

sudneva`nostizapostupakpribavqaweimenaisaslu{awekao svedoka o{te}enih slu`benih licaMUP-a. Svi okrivqeni su u odbrani odbacili optu`be, tvrde}i jedinstvenoda„osobesnajlon~arapama preko glave koje su kriti~ne no}i preskakale ogradu vile ’Mir’ nisu bile slu`bena lica ve} lovci na ucene, me|u kojima i pojedini pripadnici ‘zemunskogklana‘,kojisuzbog nagradenameravalidakidnapuju Milo{evi}a, {to su narodne stra`e, de`uraju}i uvili’Mir’, spre~ile“. Optu`eni Ratko Ze~evi} ka`e da su on i Bogoqub Bjelica bili ~lanovi Izvr{nog odbora iGlavnogodboraSPS-atedasu se„poodlukamanajvi{ihorgana svojestrankeiponaloguMilo{evi}a na{li u okru`ewu oko wega kao {tab za organizovawe narodnih stra`a da daju de`urstvaunutarobjekta“. Dr`avaje,smatraZe~evi},za desetgodinamogladautvrdiko subileosobeispod~arapa,inagla{avadajetobiloineophodo jer ZKP garantuje pravo okrivqenognapravi~nosu|eweurazumnomroku. –Sobziromnatodaje2008.godine sudu stigao zvani~ni izve{tajMUP-aSrbijedapripadni-

ci MUP-a u no}i 30. na 31. nisu u~estvovali u hap{ewu Milo{evi}a, odbrana postavqa pitawe ko je u~estvovao – rekao nam je RatkoZe~evi}. –Tada{wiministar unutra{wih poslova Du{an

april 2001, zajedno s ^edomirom Jovanovi}em biouvili„Mir“,u svojojkwizi„Onisuja~iodnas“, iznosidragocenepodatake.Vukovi} tvrdi da postoji spisak lica kojajetrebalodaumestodotada-

Mihajlovi} jeusvojojkwizi„Povlenske magle i vidici“, kwiga druga, napisao: „Gledam na televizijikakoLegijasasvojimmomcima preska~e ogradu vile ’Mir’“, a ne{to daqe iznosi podatke o wihovom statusu za koje smatramdasuva`nizaodbranuu slu~aju„vilaMir“.Tako|eitada{wi zamenik na~elnika UBPOK-a Miodrag Vukovi}, ~ovek koji je u no}i  31. marta na 1.

{weg obezbe|ewa predsednika Milo{evi}a,preuzmeprijavnice na kapiji vile „Mir“ iz pravca U`i~keiizpravcaKonavqanske ulice. To mi nismo dozvolili. Dakle,iznetesutvrdwedaspisak postoji u General{tabu ili MUP-u. Mi pitamo koji razlog dr`avaimadadesetgodinanena|e taj spisak? Zahtevali smo da po~ne su|ewe i predlo`ili smo za svedoka Du{ana Mihajlovi}a, Midoraga Vukovi}a i Neboj{u ^ovi}a, koji je u vi{e navrata u medijimaizjavqivaodasuuvili „Mir“uno}i30.na31martupoku{aju Milo{evi}evog hap{ewa u~estvovali „zemunci“. Predla`emo i veliki broj svedoka na drugeokolnosti kojesuva`neza odbranu.Osimtoga, re{ensamda pozovem za svedoke i „zemunce“, bra}uMilo{a iAleksandraSimovi}a,aranije,tokomprvogpostupka,bilojenekihpredlogada se kao svedok saslu{a Milorad UlemekLegija. J.Jakovqevi}

Ze~evi}tu`iosudijuIvanuRami} RatkoZe~evi}ka`edajeletospodneotu`buprotivportparolke i sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Ivane Rami}, zbogtoga{toje,kakotvrdiokrivqeni,umedijimaizjavilada suoniBogoqubBjelica“bilivisokifunkcioneriJUL-a“. –Me|utim,BogoqubBjelicaijasmobilivisokifunkcioneriMilo{evi}evogSPS-a.NeistinitjenavodsudijeRami}da smobilifunkcioneriJUL-a,tonikadnijebilo,tojekleveta, zatosampodneotu`buzaklevetuputemmedijajerjeumedijima iznela neistinu. Prvostepeni sud je odbacio moju tu`bu jer je na{aodanemakrivi~nogdelakleveteisadjetou`albenompostupkupredVi{imsudomuBeogradu–navodiRatkoZe~evi}.


SPORT

petak28.oktobar2011.

PARTIZANOSLABQENUEVROLIGI

Milanovi}ka`wen strime~a Trener Igor Mlanovi} ka`wen sa tri me~a zabrane vo|ewa ekipe, Stefan Mitrovi} ne igra na prvoj narednoj utakmici Evrolige protiv Va{a{a. Neprijatno su iznenadili vaterpolisti Partizana na otvarawu Evrolige, na po~etku odbrane titule prvaka Evrope. Posle {est godina pora`eni su na Bawici. Ma|arski Seged boqe se sna{ao u ~udnoj utakmici obele`noj preokretima i odlukama sudijskog para Tka~enko (Rusija) i Tajlana (Turska). Posledwa ~etvrtina duela Partizana i Segeda obilovala je neobi~nim odlukama sudija ~ije su procene nervirale igra~e obe ekipe i podigle tenziju na Ba-

jom koji nije bio ne`an. Ipak, mogu da budem zadovoqan {to nisam ka`wen i vi{e. Izviwavam se pre svega navija~ima {to ne}u mo}i da vodim ekipu i {to sam tako postupio rekao je Igor Milanovi}. Upitan kako }e ekipa reagovati na to, odnosno kako }e bez wega, Milanovi} je odgovorio da Partizan ima iskustva u ovakvim situacijama. - Rekao sam da }e ova grupa sa ma|arskim ekipama biti izazov za novu, podmla|enu ekipu Partizana. Na `alost, ne}emo mo}i da ra~unamo na Mitrovi}a protiv Va{a{a, jer je i on ka`wen. Mi }emo svakako spremiti ekipu. Najva`nije je da

IgorMilanovi}

wici. Patizan je u{ao u posledwi deo igre vo|stvom od 7:5, ali je Seged preokrenuo, pre svega zahvaquju}i iskqu~ewu Stefana Mitrovi}a. Posle me~a trener crno-belih Igor Milanovi} imao je `estok verbalni duel sa sudijama, a pojedini igra~i Partizana i Segeda umalo se nisu potukli. Epilog je slede}i: Milanovi} je ka`wen sa tri me~a zabrane vo|ewa tima, a Mitrovi} ne}e igrati protiv najja~eg rivala u grupi Va{a{a, 9. novembra u Budimpe{ti. - Ta posledwa ~etvrtina je bila ~udna, stresna, pre svega zbog bekih sudijskih odluka...Ali, ne opravdava moj postupak. Imao sam duel sa sudi-

na|emo fizionomiju igre u ovoj fazi. Pitawe je koliko ova ekipa Partizana mo`e i da li ima kvalitet za plasman na Fajnal-for. Vide}emo u narednim utakmicama - stalo`eno je obrazlagao Milanovi}. On je rekao da je wegov tim sada potpuno okrenut utakmici 3. kola Kupa Srbije protiv Crvene zvezde VET u subotu. - Treba da prona|emo mir, na{ ritam i fizionomiju igre. dodao je trener crno-belih. Milanovi} ne}e sedeti na klupi crno-belih u me~evima protiv Va{a{a (9. novembra), potom protiv Egera u Beogradu (26. novembra) i ponovo protiv Egera u 4. kolu, ali u Ma|arskoj.

VOJVODINADO^EKUJEBAWICUUKUPUSRBIJE(19)

Novosa|ani favoriti Vaterpolisti novosadske Vojvodine u tre}em kolu Kupa Srbije ve~eras u svom bazenu „Slana bara” do~ekuju ekipu beogradske Bawice u 19 ~asova. U ovom duelu Noosa|ani su favoriti, a to treba da doka`u i u bazenu. U prethodna dva kola Vojvodina je pora`ena od Partizana (7:5) i pobedila je @AK (17:7), a Bawica je pretrpela dva poraza, od Beograda (15:7) i od Partizana (20:2). Prvotimac Vojvodine Sr|an Vuksanovi} isti~e da }e ovaj

Danas Vojvodina-Bawica (19) Beograd-@AK (18.30)

Sutra Partizan-C.zvezda

(20)

ni, ali misli da }e sve do}i na svoje kada u|emo u ritam treninga. Ve} slede}e nedeqe nas o~ekuje derbi me~ sa Crvenom zvezdom u Kupu Srbije u Beogradu za koji moramo dobro da se spremimo - ka`e Vuksanovi}. Pored nadmetawa u Kupu Srbije Novosa|ani igraju i u Ligi {ampiona. U prvom kolu u B grupi Vojodina je pora`ena u Zagrebu 14:9. - Zapravo se najvi{e i spremamo za Ligu {ampiona i svi treninzi i me~evi su u slu`bi pripreme za ovo takmi~ewe. Malo smo opu{tenije u{li u duel prvog kola sa ekipom Mladosti, tako da }emo morati malo vi{e da se bodrimo i uo~ene gre{ke ispravimo ve} u narednom Sr|anVuksanovi} Foto:F.Baki} susretu, kada nam 9. noduel sa Bawicom biti dobra vembra sti`e [pandau iz Berprilika da se prove`ba sve ono lina - rekao je Vuksanovi}. {to se radilo prethodne nedeNovosa|ani bi trebali da u qe na treninzima. duelu sa Bawicom nastupe u - U utorak i sredu smo spakompletnom sastavu, ali }e treringovali i sa reprezentacijom ner Stanojevi} najverovatnije Slovenije u Novom Sadu, a i iskoristiti priliku da u ovoj ovaj duel sa Bawicom }e nam poutakmicu pru`i {ansu svim slu`iti da {to boqe uve`bamo igra~ima i tako ih {to boqe sve one elemente koje smo radipripremi za izazove koji iz li na treningu i da vidmo gde o~ekuju u nardom periodu. smo trenutno. Malo smo umorG.Malenovi}

c m y

16

ZREWANINCIIZDALISAOP[TEWE

Neistineiz Crvenezvezde Ekipa Banata bila je blizu senzacije u osmini finala Kupa Srbije, ali je odluka sudije u 96. minutu me~a da svira penal bila presudna i Crvena zvezda je kroz iglene u{i uspela da se domogne ~etvrtfinala takmi~ewa. Posle me~a, iz Zvezde je saop{teno da su igra~i Banata te{ko podneli poraz i da su o{tetili niz stvari u svla~ionici. Iz Banata su, me|utim, odbacili sve optu`be iz Zvezde. „Upravni odbor je iznena|en i zate~en izjavama portparola Crvene zvezde Marka Nikolovskog, koji je neposredno posle utakmice u sredstvima javnog informisawa izneo niz neta~nih i proizvoqnih informacija vezanih za pona{awe igra~a Banata. U nizu neistina jedino je istina da je slomqena bo~na strana klupe za rezervne igra~e, {to je i konstatovano u zvani~nom zapisniku utakmice„ - pi{e u saop{tewu FK Banat. Klub iz Zrewanina kategori~ki odbacuje da su wegovi igra~i demolirali svla~ionicu za gostuju}e igra~e na stadionu na beogradskoj Autokomandi. „ [to se ti~e navoda vezanih za svla~ionicu, svi u na{em klubu su zaprepa{}eni, jer je svla~ionica posle utakmice

bila u istom stawu kao i pre ulaska na{ih igra~a u wu. Od obezbe|ewa utakmice i policije na{i igra~i su dobili ~estitke i pohvale za prikazanu igru, a Nikolovski je to predstavio kao navodni sukob sa istim. Nikolovski je pre}utao ~iwenicu da je, iz samo wemu znanih razloga, na glas, vi~u}i, pretio igra~ima na{eg kluba da }e otkqu~ati kapiju i pozvati navija~e Crvene zvezde da ih, kako re~e, prebiju. Neverovatno„ - saop{tio je Banat. Uprava Banata odala je svojim fudbalerima priznawe za igru pru`enu protiv Crvene zvezde i poru~ila je da }e Banat

izvestiti sve nadle`ne institucije FSS o svim de{avawima pre, u toku, i posle utakmice sa Crvenom zvezdom „Na kraju `elimo da istaknemo da je najve}a nagrada na{em klubu i igra~ima bilo skandirawe „plavi, plavi”, uz gromki aplauz publike na zapadnoj tribini stadiona, po zavr{etku utakmice. Crvenoj zvezdi `elimo puno uspeha u daqem nastavku takmi~ewa za Kup Srbije, a svima onima, a takvih je bilo mnogo, koji nas podr`avaju u na{oj borbi za pravdu i istinu u srpskom fudbalu najsrda~nije se zahvaqujemo” pi{e u saop{tewu Banata.

BO[KOJANKOVI]POSTIGAOGOLPOSLEDVEGODINE

Povredapro{lost Dve te{ke povrede kolena, dugo odsustvo sa terena u~inili su navija~e sumwi~avim po pitawu wegovog povratka na teren. Tiho se vratio na teren po~etkom ove sezone, odigrao ~etiri utakmice, a u duelu sa Romom se prvi put posle dugog perioda upisao u listu strelaca. - Gol posve}ujem svom sinu, supruzi i familiji. Pru`ali su mi podr{ku sve vreme i mogu da u~inim ni{ta drugo nego da im zahvalim pogotkom. -, rekao je Jankovi} posle me~a sa „vu~icom”. \enova je pobedila tim Luisa Enrikea, a Jankovi} je postigao prvi gol na me~u. Roma je izjedna~ila posle wegovog prinudnog izlaska sa terena, ali su doma}i ipak slavili golom Slovaka Juraja Ku~ke.

Bo{koJankovi}

- Ne mogu da opi{em koliko sam sre}an. Veoma dugo sam sawao ovakav ishod. Me~ je bio te`ak, svi smo da li sve od sebe, pobedili smo tim koji trenutno igra najboqi fudbal u Italiji.

ISeviqa`eli Krasi}a Fudbalski reprezentativac Srbije i ~lan Juventusa Milo{ Krasi} karijeru bi mogao da nastavi u ekipi Seviqe, preneli su {panski mediji. Krasi} ove sezone ne dobija mnogo {ansi kod novog trenera Juventusa Antonija Kontea, {to je pokrenu-

daluziju. Krasi} je u Juventus do{ao pro{le godine iz moskovskog CSKA za sumu od 15,5 miliona evra. Srpskom fudbaleru ugovor sa Juventusom isti~e na leto 2014. godine, a sStara dama je spremna da ga pusti za 10 miliona evra.

Milo{Krasi}iuutoraksedeonatribinama

lo pri~e o wegovom odlasku u januarskom prelaznom roku. Kako navodi {panska {tampa, trener Seviqe Marselino izuzetno ceni Krasi}eve kvalitete i navodno je spreman da uradi sve kako bi ga doveo u An-

Pre Seviqe, za Krasi}a se zainteresovao i {ampion Nema~ke, Borusija iz Dortmunda. Krasi} je ove sezone za torin ski klub od i grao {est utak mi ca i po sti gao je dan gol.

Pobeda je bitna zbog plasmana na tabeli i atmosfere u timu. kazao je on. Biv{i fudbaler Crvene zvezde, Majorke i Palerma objasnio je i za{to je tra`io izmenu. - Primio sam jak udarac od (Klaudija) Pizara u prvom poluvremenu. Stisao sam zube i ostao na terenu ali je bol bio jak. Dao sam sve od sebe, ali sam u drugom poluvremenu morao da tra`im izmenu. - rekao je povremeni reprezentativac, koji je dres „orlova” obla~io 25 puta i postigao pet golova. Kako ka`e, period oporavka nije uticao na wegovo samopouzdawe. - Za mnom su dve te{ke godine, ali imam jak karakter. Uvek pobe|ujem. - poru~io je Jankovi}.

dnevnik

Benitezmewa Mihajlovi}a? [panski stru~wak Rafael Benitez mogao bi da bude novi trener fudbalera Fiorentine u slu~aju smene Sini{e Mihajlovi}a. Posle poraza od Juventusa u utorak (2:1), Mihajlovi}u je ozbiqno doveden u pitawe daqi rad u Firenci, a prema navodima lista „Korijere delo sport” srpski trener }e dobiti otkaz ukoliko Fiorentina ne trijumfuje u narednom prvenstvenom kolu, koje je na programu za vikend. Kao najozbiqniji pik da ga zameni je [panac Rafael Benitez, nekada{wi trener Valensije, Liverpula i Intera. Benitez je bez posla od decembra pro{le godine, kada je otpu{ten u milanskom klubu. Osim wega, kandidat za eventualnog trenera „qubi~astih” je i doma}i trener Lui|i del Neri, koji je pro{le sezone trenirao Juventus.

FIFAbogatija za2,3milijarde evra FIFA saop{tila je da je tokom pro{le nedeqe sklopila ugovore o prodaji prava na prenos utakmica Svetskog prvenstav 2018. i 2022. vredne 1,3 milijarde evra. Od toga }e 0,86 milijardi do}i iz SAD gde su prava otkupili Fox, Telemundo i Fudbol de primera radio. Prava su prodata i australijskom SBS-u, kompaniji Bel Media iz Kanade i IMC-u koji }e emitovati prenose u karipskim zemqama. Za teritoriju Azije, FIFA je prodala tv prava {vajscarskoj agenciji Infront sport end media koja }e realizovati daqu prodaju azijskim zemqama ukqu~uju}i Kinu i Indiju. Fifa je ve} prethodno inkasirala 1,2 milijarde evra od prodaje prava za SP 2018. i 2022. na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi i Aziji. Od prodaje prava za prenose utakmica Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi 2010. Fifa je zaradila 1,7 milijardi evra.

UTurskoj derbijibez navija~agostiju Fudbalski savez Turske doneo je odluku da se ubudu}e derbi utakmice igraju bez prisustva gostuju}ih navija~a kako bi se spre~ilo divqawe huligana. Ova odluka odnosi se pre svega na utakmice ~etiri najve}a kluba Fenerbah~ea, Galatasaraja, Be{ikta{a i Trabzona. Odluka }e po~eti da se sprovodi od istanbulskog derbija, u kojem igraju Be{ikta{ i Fenerbah~e, a na kojem ne}e biti gostuju}ih navija~a.


SPORT

c m y

dnevnik

Rezultat jedinopravi

sam da }e ovaj novi tim imati padova,alida}emoproma{ivati ovoliko {ansi to sve mawe mogu da razumem. Pojedinci }e morati ozbiqno da se zamisle ukoliko `ele da i na prole}e ostanukodnas–rekaojetrener crno–belih. Vladimir Jovan~i} i BrazilacEduardoimalisunekoliko sjajnihprilika,alinisuuspeli daihiskoriste.Imaju}iuvidu

NemawaTomi}

kod crno–belih, a izuzetak je bilajedinoutakmicaprotivJavorauIvawici(2:0). Trener Stanojevi} i sam je svestante~iwenice. -Imamsvemawestrpqewaza ovakve situacije. Povesti 2:0 i dozvolitiprotivnikudasevratiume~jezaPartizannedopustivo.A,tosede{avasamozato {to ne koristimo priliku da zadamo zavr{ni udarac. Znao

dasutoinajskupqeakvizicije Beogra|anauletwemprelaznom roku jasno je za{to je nezadovoqstvonavija~asveve}e. -Nebihsaddaimenujem,gre{nike jer polusezona jo{ nije gotova, ali ako se ubrzo ne{to ne promeni i javnosti }e biti jasnonakogasammislio. Bledu partiju protiv Metalcapru`iojeiDavidManga. I. Lazarevi}

Golovidonekle popraviliutisak U ~etvrtfinalu fudbalskog Kupa Srbije, ba{ kao {to se i o~ekivalo pre duela In|ije i Vojvodine, igra}e novosadski superliga{.Crveno-belisu,dodu{e te{kom mukom, stigli do pobedeuIn|iji(2:1),aliigrom nikako nisu impresionirali gledaoce.Dvemajstorije-Mereba{vilija u 71. i  Ili}a u 83. minutu - omogu}ile su Novosa|anima da ispune ciq. Re}i }e neki da su veliki oni timovi koji pobe|uju i kada ne igraju dobro, pa s tog aspekta trener Dejan Vuki}evi} i wegovi u~enici mogu da budu zadovoqni. Pro{li su u ~etvrtfinale, iako su punih 50 minuta bili u rezultatskomzaostatkuidopobede stigli tek u posledwih 20 minutautakmice. Odbrana Vojvodine, li{ena pomo}i Branislava Trajkovi}a koji je dobio crveni karton u prvenstvenomduelusHajdukom, nijedelovalauIn|ijiubedqivo,aunekolikonavratadefanzivci iz Novog Sada bili su konfuzni.Toje,uostalom,omogu}iloVukoj~i}udau21.minutuprimiloptuu{esnaestercu, namestiseitopovski{utneka golu Nemawe Supi}a, a da mu prakti~nonikoninezasmeta. ZarazlikuodutakmicesKuqanima kada su pritiskali rivalagotovotokom~itavogme~a (dodu{e,Hajdukjeigraosdesetoricom fudbalera), u In|iji su novosadski fudbaleri bili mnogo neorganizovaniji. Poku{avalisudugimloptamadauposle Abubakara, [kuleti}a ili

PROLETER IZGUBIO OD BORCA NA PENAL RULETU

Iskustvo^a~ana presudilo Ni tre}i poku{aj fudbalera Proletera da se domogne plasmana u ~etvrtfinale Kupa Srbije nije uspeo. Kao pre dve godine protiv Partizana isadajefortunabilanaklowena superliga{u Borcu koji je boqim izvo|ewem penala oti{aounarednurundu.Kako su doma}i igrali, najboqe govore re~i trenera gostuju}e ekipeSlavkaPetrovi}a. - Znali smo da nas o~ekuje nimalolakoposao{tosepotvrdilo i na terenu. Sre}no smo stigli do pobede, a da je bilo druga~ije ne bi bilo nepravedno. Imaojestrategdoma}ihambic io z ni Nen ad Lal at ov i} puno briga jer su ~ak ~etiri igra~a nakon te{kog me~a sa Novim Sada ispala iz stroja. Bilo je malo vremena za opo-

ravak, pa su istorijski me~ propustili kapiten @igi} i Bogunovi},aususretu{linedovoqno oporavqeni Damwanovi} i Desnica. Igra~i koji suihzameniliomladinskireprez ent at iv ac Rad ak ov i} i Radovi}pokazalisusekaodostojnezamene.Pru`iojeProleter trenutni maksimum, odig rao jo{ jed an kval it et an me~unizu. - Imal i smo kad rovs kih prob lem a, ali ne tra` im o alibi. Momci koji su dobili priliku su izgarali svih 90 minuta,htelidaigrajuprotiv odli~ne ekipe. Uspe{no smo imparirali,{tavi{eupojedinim delovima bili i boqi. UlaskomGali}a,apotomiVukasovi}a poku{ali smo presingom i ubacivawem iz drugog plana da postignemo gol.

ME\UOP[TINSKA LIGA TITEL–@ABAQ

Pankovza prikqu~ak

Jedinstvo - Mileti} 1:2 (1:0) GOSPO\INCI: Igrali{te Jedinstva,gl~edalca150,sudija: Ne{ovi} (Titel), strelci: R. Tepi}u36.zaJedinstvo,aDoroslova~ki u 64. (iz jedanaesterca)iPavkovu69.minutuzaMileti}. @uti kartoni: Kele~, Malinovi}, R. Tepi} (Jedinstvo),N.Li{i},Kozarev(Mileti}), crveni karton: Bubwevi}(Jedinstvo). JEDINSTVO: Jorgi}8,R.Tepi}6,Malinovi}6,M.Tepi}6, Peji} 6, D. Tepi} 6, Kele~ 7, Bubwevi}7,Jovanovi}7,Vrba{ki6,Zori}7. MILETI]: Slavni} 8, Nestorovi} 7, Ruli} 7, Romi} 8, N. Li{i}8,Kozarev7,Klaji}7(Bawac),Rogi}7,Vukobrat-(D.Li{i}7),Doroslova~ki8,Pavkov9. Mo{orinci prevo|eni mladim Pavkovom uspeli su u drugomdeludapreokrenurezultat isitignudovrednepobede.Do-

Op[tinskaliga titel–@abaq @abaq: @sk - Obili} (Vilovo) 5:1,gOspO\inCi:Jedinstvo-Mileti} (Mo{orin) 1:2, lOk: sloga - Hajduk(^)3:0(pf,gostinisudoputovali).slobodnajebilaekipatitela. 1.@sk 9 8 0 1 54:6 24 2.titel 8 7 0 1 29:8 21 3.Mileti} 8 6 0 2 29:15 18 4.Jedinstvo 9 4 0 5 23:27 12 5.sloga 9 3 0 6 11:40 9 6.Hajduk 8 1 0 7 12:36 3 7.Obili} 9 1 0 8 6:32 3 @. M.

du{e,iuprvomdelufuidbaleriMileti}asubiliboqi,ali je Slavni} branio izvanredno, ~ak je zaustavio i udarac Kozarevasbeleta~ke. Unastavkuboqaigragostijudo{lajedoizra`aja,prvoje doroslova~ki s penmala izjedna~io,a onda je Pankov  re{io svedileme. S. Trivunovi}

17

VOJVODINA SE NAMU^ILA U KUP ME^U U IN\IJI

PARTIZAN SIGURAN PROTIV METALCA

Pobedom nad Metalcem (3:1) fudbaleriPartizanaosimplasmana u narednu rundu Kupa nastavili su i niz trijumfa koji sadaiznosidevetme~eva(ra~unaju}i i ovo takmi~ewe). Takmi~arska stabilnost je postignuta, ali mnogo toga jo{ fali. Igrapadaudrugompoluvremenu paseuzdostaproma{ajanapada~aulaziuneizvesnuzavr{nicu. Uposledwevremetojepravilo

petak28.oktobar2011.

Imao je Gal i} stop os totn u {ansu, na`alost golman Milojevi}jeutomdueluiza{ao kao pobednik. Uz to uputili smo nekoliko neugodnih udaraca, a u nadoknadi vremena pogodiliipre~ku.Kadasesve saberemoglismodapobedimo, penali su bili stvar trenutnog raspolo`ewa. Gosti su u tom segmentu bili boqi i ja imnatome~estitam. Proleterjenapenalruletu ispao,alisutreneriiigra~i bili ispra}eni aplauzima od vernihnavija~a. - Zaslu`ili smo aplauze, odigrali smo za samo ~etiri danadvakvalitetname~aprotiv dve jako dobre ekipe. Na pravomsmoputu.O~ekujenasu nedequjo{jedante`aksusret uKraqevu.-istakaojenakrajuLalatovi}. M. Popovi}

Zvezdana 14.mestu, Partizan 41.uKE[ Fudbalski klub Crvena zvezdazauzimavisoko14.mestona ranglistiklubovaKupaevropskih {ampiona u periodu od 1955.do1991.godine,dokjePartizanna41.poziciji,premaistra`ivawu francuskog lista Ekip. Novinari tira`nog i cewenog evropskog lista sastavili su sistem bodovawa, po kojem prvakEvropedobija30bodova, finalista 15, polufinalisti 10, ~etvrtfinalisti 5, i tako daqe. Zvezdajepotomsistemusakupila 106 bodova, prvak Evrope 1991, dok je Partizan, finalista1966,sakupio45bodova,kolikoifrancuskiLion. Najuspe{nijije,logi~no,madridskiRealsa483boda,Milan jenadrugommestusa330,Bajern tre}i, dok je Barselona na ~etvrtojpoziciji.

Dogovorzapobedu:fudbaleriinavija~iVojvodineuIn|iji Foto:R.Hayi}

Bojovi}a,alipravu{ansu,izuzevu19.minutukadajeDizdarevi} ukrotio poku{aj Bojovi}a,

nisu imali. In|ijci su, s druge strane, iako kvalitetom ispod Vuki}evi}evog tima, bili hra-

briitoimje,uostalom,idoneloprednost. Moraoje{efstrukeNovosa|ana da reaguje u drugom poluvremenu i tek tada je po~eo vidqiviji pomak u igri. Vuk Mito{evi}iBranaIli}unelisu novuenergijuidotadasamojalovuinicijativusmeniojemnogoopipqivijipresing.Iakoni tadanijebilopuno{ansi,igra~iVojvodinesve~e{}ebilisu u kaznenom prostoru doma}ina, pa se postavqalo pitawe kada }e ina~e sasvim solidna odbranadoma}inakapitulirati. Kapiten Slobodan Medojevi},posleizlaskaKaranaiBojovi}a, preselio se na mesto {topera u paru s Mojsovim, a Mito{evi} je preuzeo wegovu ulogu u veznom redu. Na levoj straninapadadelovaojeraspolo`eniBranaIli}isvakinaredni atak Vojvodine bivao je sveopasniji.Umesto{ansi,dodu{e, bilo je puno kornera, a sve vidqivija bila je i `eqa favorita da preokrene nepovoqan tok doga|aja i pro|e u ~etvrtfinale Kupa. Veoma zapa`enuiborbenupartijupru`io jeMiroslavStevanovi},kojije pretr~ao kilometre u nastojawimadapokreneekipu. Golovima Giorgija Mereba{vilija i Brane Ili}a u tome su Novosa|ani i uspeli, na radost grupe od oko 200 navija~a, alisutipogotci,kadasepodvu~e crta, samo donekle popravili lo{ utisak koji je u In|iji ostavionovosadskitim. A. Predojevi}

HUMANITARNA AKCIJA „BITKA ZA BEBE” U IN\IJI USPELA, ALI NISU SVI U^ESTVOVALI

Sudije,gdevamje obraz Gotovo neverovatna vest iz jama, ali ovaj put nevezano za In|ije-sudijska~etvorkanisu|ewe na samom terenu. - naje `elela da se odrekne honovedenojeusaop{tewuIn|ije. rara, iako je me~ imao humaKlub je pos ebn o zgro` en nitarnikarakter! ~iwenicom da su, iako rade u Fudbalski klub In|ija sadr`avnojslu`bi,tj.policiji op{tio je  da je sudijska ~eiiakoseutakmicaodigralau tvork a koj a je vod il a me~ radn o vrem e, glavn i sud ij a osmine finala Kupa Srbije Glo|evi}i~etvrtisudijaSiizme|u In|ije i novosadske movi}, ju~e re{ili da zarade Vojv od in e odbila da se odrekne dela honor ar a u prilog akc ij i „Bitk a za bebe”. Glavni sudija Vlad o Glo|ovi} (Vrbas), p o m o } n i c i Branko Pavlovi} iz Zrewanin a i Zor an Mi} an ov i} iz Srems ke Mitrovice, kao i ~etvrti sudija Nov ak Sim ovi} iz Lov}encaodbilisuda se odreknu delasvoghonorara, ins is tir aju} i da im i dnevniceiputni tro{ kov i buduispla}eni u cel os ti, saop{tila je In- Sudijeprepo~etkame~auIn|iji duple dnevnice kako na svom |ij a, izr a` av aj u} i zap rep aradnom mestu tako i na fud{}ewewihovimpostupkom. balskomterenu. - Humanitarna akcija pri-Fudbaljesport,asportje kupqawa sredstava za pomo} uvek bio skup humanih qudi, FonduB92uakciji„Bitkaza me|utim, pomenuta ~etvorka bebe” koja je sprovedena na namje,pokoznakojiput,poutakmici osmine finala Kukazala ko su na{i sportski pa Srb ij e izm e| u In| ij e i radniciikakviqudidelesuVojvodine u potpunosti je usdijsku pravdu u Srbiji. Na{a pela,jersuodprodajeulaznisre}a je u tome, {to mo`emo ca sakupqena zna~ajna sredsamo da se nadamo da su takvi stva za kupovinu novih inkuqudi u mawini, a pravi pribat or a u Srb ij i. Me| ut im, mer je pokazao delegat utakutakmica je imala i svoju rumiceMatijaRadoji~i}izBe`nu stranu zahvaquju}i sudi-

ograda koji je jedini od slu`benihlicasvojimprilogom u~estvovao u na{oj akciji. isti~eseusaop{tewu. In|ija je posebno naglasila da su svi ~lanovi oba kluba, od fudbalera preko ~lanova uprava In|ije i Vojvodin e, sponz or i, radn ic i u obezb e| ew u i org an iz ac ij i

utakmice platili su ulaznicu ili se odrekli svojih honorara kako bi pomogli plemenituakciju. - Posebnu zahvalnost dugujemosrpskomreprezentativcu Aleks and ru Kol ar ov u kom e nije bilo te{ko da iz Engleskepo{aqedresukomejeodigrao finale engleskog kupa, a koji }e naknadno biti prodatnaaukcijiod~ijeprodaje }enovac,tako|ebitiupla}en na ra~un Fonda B92. - saop{tilajeIn|ija.


18

sport

petak28.oktobar2011.

dnevnik

Korakdodogovora Komesar NBA lige Dejvid [tern i ~elni ci sin di ka ta ko {ar ka {a odr `a li jo{ jedan maratonski sastanak i saop{tili da je do {lo do pribli`avawa stavova. Ipak nikome od ume{anih strana nije u interesu da ne bude sezone. To je za kqu ~ak ko ji se mo`e izvu}i nakon neformalnih pregovora lige i igra ~a po~etkom ove nedeqe, a zatim i zvani~nog sastanka u trajawu od 15 sa ti, ko ji je zavr{en u ~etvr tak oko tri sata ujutru po lokalnom vremenu u Wujorku. Komesar NBA li ge Dejvid [tern i predstavnik sindikata igra~a Derek Fi {er ni su `eleli da se „zale}u” previ{e optimi- Dejvid [tern sti~kim izjavama, ali je bilo vidqivo da se atmosfera totalno promenila u odnosu na pret hod nu ne de qu, ka da su pregovori u prisustvu dr`avnog posrednika Xorxa Koena prekinuti uz mnogo optu`bi i te{kih re~i.

[tern i Fi{er ~ak su izjavili da ima {anse da se odigra kom plet na se zo na, {to zna~i standardne 82 utakmice po ekipi, iako su prve dve nedeqe uveliko otkazane! - [anse nisu velike, ali sve je mogu}e ako postignemo dogovor u narednih ~etiri-pet dana. - rekao je Fi{er.

uslovno pristanu na podelu BRI u odnosu 50:50, dok su igra~i tvrdili da }e taj problem biti lako re{en, ako se uklope sve ostale kockice. - Nema dileme da smo se pri bli `i li po ne kim va -

Zvezde po~iwu turneju Najboqi igra~i NBA lige tokom novembra odigra}e nekoliko egzibicionih utakmica {irom sveta. Turneja startuje u nedequ u Portoriku. Turneja koja }e imati humanitarni karakter, po~iwe u nedequ u San Huanu u Portoriku. Kako prenose ameri~ki mediji, na utakmicama }e u~estvovati najboqi igra~i NBA lige - Kobi Brajant, Dvejn Vejd, Kevin Durant, Amare Studemajer, Blejk Grifin, Karlos Buzer, Kris Kaman, Dvajt Hauard, Kris Bo{, Kevin Garnet, Kevin Lav, Rexon Rondo, Pol Pirs i Tajson ^endler. Najve}e zvezde NBA lige, u pauzi dok traje lokaut, trebalo bi da odigraju ukupno {est utakmica tokom novembra, a deo prihoda oti}i }e u dobrotvorne svrhe.

[tern je objasnio da bi u tom slu~aju morali da se re{e problemi sa zauzeto{}u dvorana i transportom, ali i da se povede ra~una da igra~i i publika ne budu izlo`eni prevelikom broju utakmica u odre|enom periodu.

Obradovi}ne}e uselektore Trofejni stru~wak izjavio da nema nameru da radi kao selektor, iako mu je {est nacionalnih saveza nudilo tu mogu}nost. @eqko Obradovi} i Panatinaikos pro{etali su se Zagre-

Dakle, realnije je da sezona bu de za ni jan su kra }a ne go ina~e, ali i to je ogroman napredak u odnosu na prognoze da se NBA ko {ar ka ne }e igrati do februara, ili ~ak novembra 2012. Pregovara~i u ime lige i igra~a u sredu su postigli kompromis oko nekih sistemskih

mogu}nost da predvodi wihovu reprezentaciju, jer nema nameru da ikada vi{e radi kao selektor. - Vodio sam paralelno klub i reprezentaciju 12 godina, sve do 2005. Do|e do zamora.

re{ewa novog kolektivnog ugovora, dok su pri~u o podeli novca od ko{arka{kih prihoda (BRI) ostavili za posle. Pro{log ~etvrtka su pregovori obustavqeni ba{ zato {to su liga i vlasnici timova zahtevali od igra~a da bez-

`nim pitawima, kao i da smo shvatili {ta je jo{ bitno za postizawe kona~nog dogovora. Ipak, rano je za slavqe. do dao je [ter nov za me nik Adam Silver.

Evroliga mewasistem Rukovodstvo ko{arka{ke Evrolige najavilo je zna~ajnu promenu pravila u ovom takmi~ewu, pa bi tako od naredne sezone svaki tim u Top 16 fazi igrao po 14 utakmica. Osim {to promene podrazumevaju promenu dana kada bi se igrale utakmice, od naredne sezone Top 16 faza se ne bi igrala po sistemu ~etiri grupe po ~etiri tima, ve} u obliku dve grupe po osam klubova. To bi zna~ajno uve}alo broj utakmica ekipa koje pro|u u Top 16 fazu, jer }e oni umesto dosada{wih {est u drugoj fazi igrati ~ak 14 utakmica.

Umesto dosada{we prakse da se Evro li ga igra to kom radne nedeqe, od sada }e glavni dan me~eva biti petak. ^etvrtkom }e se i daqe igrati odre|eni me~evi, ali bi petkom bila odigrana ve}ina susreta. Tre}a zna~ajna promena vezana je za kvalifikacije. Umesto dva mesta koja su do sada ~ekala klubove u kvalifikacijama, ubudu}e }e postojati samo jedno mesto, dok }e preostala pozicija biti iskori{}ena za specijalnu pozivnicu koju }e dobiti tim sa B licencom.

Radni~kidoveo ipetogstranca bom u drugom kolu Evrolige. Atinski tim „zgazio” je „mrave”, pa je srpski trener imao vremena da pri~a i o drugim stvarima. Hrvatskim novinarima rekao je da ga ne zanima

Imao sam ponude ~ak {est saveza, ali nisam ih prihvatio, niti `elim. - istakao je ko{arka{ki Ferguson, kako su ga nazvali hrvatski novinari.

Nakon odlaska Tur~ina ^ankaje iz tabora Kragujev~ana, na „poziciji tri” je uz Antona Gadefor{a ostalo upra`weno mesto. Radni~ki je odlu~io da mesto na krilnoj poziciji popuni Amerikanac Majk Skot (25 godina, 203 cm).

u odbrani, kakav je potreban Rad ni~ kom. Ame ri ka nac iz In di ja na po li sa je igrao NCAA ko {ar ku od 2004. do 2008 godine, kada je pre{ao u Turski Trabzon. Igrao je jo{ u Ma|arskoj, a qubiteqi ko{arke u Srbiji

Petrovi} je jedan od trojice kandidata za upra`weno mesto trenera tima iz Kaunasa nakon otkaza Elijasu Zurosu, a pre wega na razgovoru kod uprave bili su Kestutis Kemzura i Aleksandar Trifunovi}. Pre Petrovi}a, ponudu je na startu od bio i se lek tor Li tva ni je Kestutis Kemzura, na razgovorima je u utorak bio Aleksandar Trifunovi} koji je odli~no upoznat sa prilikama u litvanskoj ko{arci, a kako se saznaje u ~etvrtak je u Kaunasu boravio i Aca Petrovi}, ali je odbio ponudu da preuzme ekipu @algirisa. Iskusni Aleksandar Petrovi} je tokom trenerske karijere radio u zagreba~koj Ciboni, Cedeviti, Zadru, a trenirao je i {panski Kaha San Fernando iz iz Seviqe.

ZAVR[NI VTA TURNIR

[arapovaodustala, porazVoznijacke Ruskiwa se zbog povrede sko~nog zgloba povukla sa zavr{nog turnira sezone najboqih osam u Istanbulu. Na weno mesto „uska~e” Marion Bartoli. Marija [arapova je izgubila i drugi me~ na zavr{nom VTA turniru u Istanbulu. Ruskiwa je posle poraza od Kineskiwe Li Na (7:6, 6:4) u Beloj grupi odustala od daqeg takmi~ewa zbog povrede sko~nog zgloba. Ona je prethodno pora`ena i od Samante Stosur sa 6:1, 7:5. U tre}em kolu umesto [arapove igra}e zamena Marion Bartoli, koja }e odmeriti snage sa Azarenkom.

Prvenacueliti @elezni~ar MC – ^a~ak 24:15 (12:6) IN\ IJ A: Sport ska ha la, gle da la ca 200. Sudije: Pendi} i De di} (obo ji ca iz Beograda). Sedmerci: @elezni~ar MC 7 (5), ^a~ak 3 (1), iskqu~ewa: @elezni~ar MC 12, ^a~ak 6 minuta. @ELEZNI^AR MC: Cveti}, Popovi}, Jak{i} 2, Predojevi} 2, Vasi} 2(2), Jezdimirovi} 4 (2), Rupi} 4, Pajki}, Jezdi}, Orlovi}, Mili} 1, Stani} 1, Suqanovi} (18 odbrana, 1 sedmerac), Veraja 8 (1). ^A^AK: Misailovi} (3 odbra ne), [ta vqa nin, Vuk ~e vi} 1, \eki} 2, Popovi} 2 (1), M. Mirkovi}, Malenovi} 2, Beli} 6, To{ovi} (4 odbrane, 2 sedmerca), Jawi} 1, Sando 1, ^upovi}. Rukometa{ice @elezni~ar MC su odlo`enu utakmicu s ^a~kom re{ile u svoju korist i prvom pobedom u elit-

STRANI FUDBAL

Italija – Serija A Milan - Parma 4:1, Atalanta Inter 1:1, ]ezena - Kaqari 1:1, Kjevo - Bolowa 0:1, \enova - Roma 2:1, Lacio - Katanija 1:1, Napoli - Udineze 2:0, Novara - Sijena, Juventus - Fiorentina 2:1.

[panija – Primera

Kup Nema~ke Hanover - Majnc 0:1, Holsten Kil - Duizbur 2:0, Karlsrue [alke 0:2, Esen - Herta 0:3, Bajern (M) - Ingl{tad 6:0, Aue Nirnberg 1:2, [tutgart - FKV Frankfurt 3:0.

Liga kup Francuske Di`on - Pariz 3:2, Monpeqe Lorijen 1:2, Lil - Sedan 3:1, Nica - So{o 2:1, Sent Etjen - Lion 1:2.

Kup Holandije Majk Skot

Sa Ame ri kan cem, ko ji je pro {le go di ne na stu pao za nema~ki Getingen, dogovorena je saradwa do kraja sezone, uz mogu}nost produ`etka ugovora. Re~ je o dobrom odbrambenom igra~u, skaka~u koji ume da zagradi svog igra~a u skoku

upamtili su ga pro{le sezone po odli~noj partiji protiv vr{a~kog Hemofarma u ULEB kupu, kada je nastupao za nema~ki tim. Pored Skota, u timu Radni~kog su jo{ dva Amerikanca, Sajmon i Mur, australijski reprezentativac Stiven Markovi} i [ve|anin Gadefor{.

U Beloj grupi Viktorija Azarenka je drugom kolu bila boqa od Stosur sa 6:2, 6:2. U Crvenoj grupi odigran je samo jedan me~. Vera Zvonarova nadigrala je prvu igra~icu sveta Karolinu Voznijacki sa 6:2, 4:6, 6:3. Dan ranije Voznijacki je bila boqa od Agwe{ke Radvanske (5:7, 6:2, 6:4), dok je Petra Kvitova slavila protiv Zvonarove 6:2, 6:4. Dve najboqe teniserke iz svake grupe izbori}e plasman u polufinale. Nagradni fond turnira u Istanbulu iznosi 4,9 miliona evra.

@ENSKA SUPERLIGA

Granada - Barselona 0:1, Seviqa - Santander 2:2, Saragosa Valensija 0:1, Hetafe - Osasuna 2:2, Levante - Sosijedad 3:2, R. Vaqekano - Malaga 2:0.

Petrovi}odbio ponudu@algirisa Hrvatski ko{arka{ki trener Aleksandar Petrovi} odbio je ponudu litvanskog @algirisa o preuzimawu tog tima.

Marija [arapova

Vitese - Den Hag 2:1, De Trefs - De Graf{ap 1:5, Tvente - Genemund 4:3, Herales - Berkum 4:0, PSV - Lise 3:0, Sparta - Spartak Werk 4:0, Roda - Ajaks 2:4

Kup Enlgeske Stouk - Liverpul 1:2, Vulvehmepton - Min~ester siti 2:5, Everton - ^elzi 1:2 (1:1, produ`eci) Blekburn - Wukasl 4:3 (2:2, produ`eci).

noj konkurencii obradovale sipatizere. Veoma dobro su otvorile me~, povele sa 2:0 i 5:1, na sta vi le da odr `a va ju solidnu prednostu, pa wihova pobeda ni jednog trenutka nije dolazila u pitawe. Najboqe u doma}em sastavu bile su Su qa no vi }e va, Sta ni }e va i Veraja, a u gostuju}em To{ovi} i Beli}. - Najva`nije je da smo debitantsku sezonu u najkvalitetnijem rangu takmi~ewa kruni sa li osva ja wem bo do va. Stani}eva je sanirala povredu, ostale su zaigrale solidnije nego na predhodnim me~evima, posebno u fazi odbrane pa smo iz kontranapada postigli dosta golova. Navija~ima hvala na podr{ci koju nam pru`aju i pored tri vezana poraza na startu prvenstva- istakao je trener @elezni~ar MC Aleksandar Roganovi}. Da. Vi}ent}

PRVA LIGA RUKOMETA[A

N. Beograd - Vojput S. 26:32 Priboj - Bane 22:20 Vrbas K. - N. Pazar 30:20 N. Pazova - C. zvezda 24:23 Zlatar - @elezni~ar 36:32 M. Gora - Jagodina 34:29 Zaje~ar - Mladost TSK 10:0 Proleter A. - Vrawe (odlo`no) 1. Zaje~ar 7 2. Vojput 7 3. Priboj 7 4. M. Gora 6 5. Bane 7 6. @elezni~ar 7 7. Vrbas 6 8. Zlatar 7 9. Proleter 6 10. N. Pazova 7 11. N. Beograd 6 12. Jagodina 7 13. C. zvezda 6 14. Mladost 7 15. Vrawe 5 16. N. Pazar 6

7 6 4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 2 1 1 0

0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1

0 1 2 2 3 3 2 3 3 4 3 4 4 5 4 5

220:163 215:164 159:160 193:175 166:152 173:160 157:156 224:233 147:143 199:217 167:161 181:203 119:122 131:159 81:119 124:163

14 12 9 8 8 7 7 7 6 6 5 5 4 3 2 1

KUP CEV

Zvezdau osminifinala Crveno-beli ubedqivom igrom protiv estonskog tima Selver (3:0) stigli do najve}eg uspeha u Kupu CEV. Odbojka{i Crvene zvezde plasirali su se u osminu finala Kupa CEV, po{to su u Beogradu, u revan{u, savladali estonskog predstavnika Selver iz Talina 3:0 (25:21, 26:24, 25:14). U prvoj utakmici crveno-beli su slavili sa 3:2.


SPORT

c m y

dnevnik

petak28.oktobar2011.

19

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

Vo{a gospodari Pokrajinom Vojvodina NS seme - Jedinstvo (SP) 3:0 (25:23, 25:19, 25:23)

DEJVIS KUP

Srbija–[vedska u Vr{cu Ten is ki sav ez Srbijepostigaodogovor da se prvi me~ Dejvis kup a u 2012. god in i protivselekcije[vedskeodigra u vr{a~koj hali Milenijum. Taj duel bi}e na programu od10.do12.februara2012.godine. -SaSkup{tinomgradadogovoreno je da se me~ Srbije i [vedske igra u hali Milenijum.Vr{acimaodli~nuhalui hotelski sme{taj. Svi teniseri }e biti sme{teni u Vili Bregsapetzvezdica.-istakao

jemenaxerTeniskogsavezaSrbije^edomir[o{ki}. Onjeizjaviodajeinteresovawezatenisutojregijiveliko,paseo~ekujeodli~naposeta. Kapacitet Milenijuma bi}e4.300mesta,adotada}emorati da se premesti veliki semafor za ko{arku ispod krova.Vr{acjetakodobio„zeleno svetlo” za organizaciju Dejvis kupa,uzBeogradiNoviSad. -Neki gradovi imaju stadione,alinemajuodgovaraju}ehotele, a zahtevi ITF su veoma visoki.-dodaoje[o{ki}.

TURNIR U SANKT PETERBURGU

Lajovi} pobedio i Selu MladisrpskiteniserDu{an Lajovi}nakon[ardija,pobedio iDudijaSelu2:1,iplasiraose u ~etvrtfinale turnira u SanktPeterburgu.Du{anLajovi} nastavqa sa briqantnim igrama na turniru u Sankt Peterburgu.Momakkojijestigaou glavni }reb turnira na severu Rusije kroz kvalifikacije, izbacio je u 2.kolu 96.tenisera svetaDudijaSelusa2:1,posetovima2:6,6:2,6:1. Velikipreokretnastaojenakonlakoizgubqenogprvogseta. Lajovi}ajeslu`ioservis8koji je bio 73 posto na nivou celog me~a,aDu{anjeiskoristio~ak 6od13brejk{ansiprotivvrlo iskusnogigra~a.BajkasezaLajovi}a u Sankt Peterburgu nastavqa, a naredni protivnik Lajovi}u je Amerikanac Aleks Bogomolov Jr. koji je u dramati~nom me~u pobedio Filipa

Kol{rajbera6:4,3:6i7:5.Plasmanomu~etvrtfinaleLajovi} jezaradioskoro20hiqadadolara i 40 atp bodova, {to je za igra~a koji je trenutno 228. na ATPlisti,{tozna~iulazaku 200najboqih.

Freda Merkjurija i Mika Xegera. Srbin je bio vidno odu{evqen radovima na zidovima u centruBazela,apopodnejeodradio i prvi trening. \okovi} je propustio prethodna dva turnira,uPekingui[angaju,zbogpovredele|a. Osim u Bazelu, Novaka \okovi}adokrajasezoneo~ekujuturniri u Parizu i Londonu, zavr{nomu2011.godini.

Topi} novi trener Jela~e Rekorderka Srbije ubacawukopqaTatjana Jela~a zavr{ila je saradwu sa trenerom JovanomJahi}emisada}eraditi pod nadzorom Dragutina Topi}a. - Jela~a i predstavnici wenog kluba, Zvezde, dolazili su kodmenenarazgovor.Rekaosam dadanajpremorajudasedogovoresaJahi}em,atako|e`elimi da~ujemstavAtletskogsaveza. Otvoreno sam im saop{tio gde mislim da mogu da doprinesem wenim rezultatima, a u kojim momentimasam‘tanak’.Ostali su pri stavu da radim sa wom. Mojevi|ewejedajeonajedanod dva kandidata za medaqu na

Olimpijadi 2016. u Rio de @aneiru i tako koncipiram trening.-istakaojeTopi}. Zaproslavqenogsrpskogskaka~a u vis to }e biti veliki izazov, budu}i da do sada nije treniraobaca~icu. Onjerade}isasvojomsuprugom Biqanom, troskoka{icom, ostvario izuzetne rezultate (~etvrto mesto na EP i SP), dok je skaka~ica u vis, Crnogorka Marija Vukovi}, stigla doprvogmestanaSPzajuniorke. Tatjana Jela~a je rade}i sa Jahi}empostiglarekordSrbije(60,35metara),osvojilazlato naEPzajuniorke2009.istigla dofinalaEPzaseniorke2010.

Mrdak,Mirosavqevi}iKati}ubloku

potvrdedominacijuuPokrajini. Iako su Pazova~ni poznati kao ekip a koj a mnog o boq e

[UMAHER SVESTAN RIZIKA

Ne mo`e se pobe}i od sudbine Najtrofejniji voza~ Mihael [umaher, rek ao da je u auto-motosportute{kopodi}ibezbednostdonivoanakojembibioeliminisanrizikodsmrtnihslu~ajeva. [umaher je novinarima u WuDelhijurekaodasugapogodilenedavnesmrtiautomobilisteDenaVeldonaimotocikliste Marka Simon~elija. -Tojene{to{tobisemoglo nazvati sudbinom, a sa timsmosvisuo~eni.Pogodi-

\okovi} igra u Bazelu Najboqi svetski teniser Novak\okovi}doputovaojeu{vajcarski grad Bazel, gde }e od 31. oktobrau~estvovatinaturniru. PodolaskuuBazel,ina~erodni grad Roxera Federera, Nole je iskoristio priliku da pro{eta gradom i fotografi{e se pored nekoliko oslikanih zidova, na kojima se nalaze legendarni svetski muzi~ari poput Ximija Hendriksa, Karlosa Santane,

NOVI SAD: VelikasalaSPCVojvodina, gledalaca 700, sudije: Anti} (Subotica),Leko(SremskiKarlovci). VOJV OD IN A NS SEM E: Martinovi},Stefanovi},Mirosavqevi} 3 (7-3), Veselinovi},Ivovi}13(16-9,4bk),Vrban,Kati}12(20-11,1as),Geri}3(4-2,1bk),^ubrilo3(11,1bk,1as),Mrdak11(24-9,2 bk), Stankovi}, Kapur (libero). JEDINSTVO (STARA PAZOVA): [krbi}5(14-4,1bk), Mat i} 3 (7-3), Mlad en ov i}, Majstorovi},Manojlovi}1(11), Horvat, Ilijin 8 (17-8), Jankovi} (libero), Mici} 18 (30-15, 3 as), Mar ink ov i}, Drap{in7(8-4,3bk),Matija{evi}3(3-1,1bk,1as). Odb ojk a{ i Vojv od in e NS seme zabele`ili su u ~etvrtu uzastopnu ovosezonsku pobedu. Iako Salati}evi izabranici nisu blistali, odigrali su na nivou dovoqnom da se maksimalnim rezultatom porazi Jedinstvo iz Stare Pazove i da

lesumewihovetragedije,ali takavjena{`ivot-rekaoje [umaher,koji}eunedequvozitipremijernutrkuzaVelikunagraduIndije. Voza~ Mercedesa dodao je dasusvikojisetakmi~esvesno prihvatili rizike koje nosi auto-moto sport. Britans ki automob il is ta Den Veldonpoginuoje16.oktobra voze}itrkuIndikarserijeu LasVegasu,dokjeitalijanski motociklista Marko Simon~elinastradaoje23.oktobra natrciuMaleziji.

[AHOVSKI FESTIVAL U RUMI

Bara` za prvenstvo Srbije U organizaciji {ah kluba Sloven i Skup{tine op{tine u Rumi }esepovodomdanaoslobo|ewagradadanaskisubotuodr`ati{ahovskifestival.Otvarawefestivala(uzkoktel)obavi}e sedanasspo~etkomu10.15~asovau DomukultureuRumi. Prvogdanafestivalaigrase kvalifikacioni turnir ~etiri prvoplasirana igra~a sa ovogodi{weg prvenstva Vojvodine za popunudvamestazapojedina~no prvenstvo Srbije za narednu godinu.Parovisu:Bogosavqevi}– To{i} i Bodiroga - Dra`i}. Igraju se po dve partije (po~etaku10.30i17~asova).Uslu~ajunere{enogrezultataigrajuse jo{ dve dodatne partije po ubrzanomtempu.Ukolikoitadarezultat bude izjedna~en za [ampionat Srbije plasira}e se boqe plasirani igra~i (prvoime-

novani iz me~eva) sa prvenstva Vojvodine. Drugogdanaigrasebrzopotezni turnirsapo~etkomu10.30~asova. Igrase13kolaakotizacijaje200 dinara (za igra~e ispod 2400 rejtinga)u{tajeura~unatoposlu`ewe tokom turnira kao i ru~ak po zavr{etku.Nagradnifondje32.000 dinarairaspore|enjena20nagrada.Postojeivrednespecijalnenagrade za najboqe plasiranog igra~a: rumske op{tine (3), veterana, juniorado16godina,`ene,igra~a do2000rejtingpoena.De~ijiturnir(bezupisnine)igra}eseusubotu sa po~etkom od 10 ~asova a svi u~esnici bi}e nagra|eni prigodnimnagradama.Igrase{estkolaa tempoigreje10minutapoigra~u. U~esniciobasubotwaturnira trebadaponesuispravan{ahovski satigarniturustandardneveli~ine.  Prijave na telefon: 069 476 5350(DraganTe{i}). B. D.

Foto:F.Baki}

igra na gostuju}em terenu, nisuimalisnageda~itavme~odigraju disciplinovano i smireno,ve}suubitnimtrenuci-

ma popu{tali i gotovo sami sebepobedili. Sva tri seta imala su identi~ni scenario. Jedinstvo je boqe po~iwalo svaki period igre i na prvom tehni~akom tajm-autu imala prednost (8:4, 8:5, 8:5). Predvo|eni Ivovi}em,Kati}emiMrdakomunapadu,uzsolidnupartijutehni~araLuke^ubrile,Novosa|anisukrckalizaostatakistizali Jedinstvo do sredine setova. Poj ed in e gre{ ke gos te su ko{tale barem osvajawa seta, aVojvodinajedodavalgaskada jebilopotrebnoiveomalako osvajala setove. ^ekali su doma}i da se Jedinstvo istro{i i rutinski, preko prvovremenihpoenaizblokovaidobrih odbrana i kontri, re{avalo stvari u svoju korist. Uvek je iskakaopojedanigra~ucrveno-belom i minijaturom dao potrebnu dozu sigurnosti Vo{inomnapadu,tamatolikoda novosadskisuperliga{ostane idaqenavrhuprvenstvenetabele. M. Risti}

ZBOG VRE\AWA SUDIJA

Butuliji preti {estomese~na suspenzija Trener rukometa{a Crven e zvez de Igor Butulija mogao bi da bude sus pendovan na {est meseci rada u rukometu zbog vre| aw a sudijs kog par a Branka Mari} - Zorica Ma{i}. Sudijski dvojac prijavio je slu~aj Disciplinskoj komisiji Rukometnog saveza Srbije, a ako se tvrdwe ispostave kao ta~ne, Butuliji preti suspenzijado{estmeseci.Trenercrveno-belih je ina~e pod uslovnom kaznom, tako|e zbog ranijihispadaivre|awaarbitara. - Nema sada puno toga da se ka`e dok ne dobijemo sve izjave. O~ekuju se svedo~ewa svih akteradoga|aja,aprijavajeve} poslataDisciplinskojkomisiji.Odlukausvakomslu~ajune}e biti donesena pre subote. Rokzadono{eweodluke,nakon {to se utvrde sve ~iwenice i izjave aktera, mo`e biti donesenazaosam,anajkasnije15da-

IgorButulija

na - objasnio je direktor Superlige Srbije Vojislav Andri}.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Rukomet Superliga (@) - BA^KA PALANKA:Nopal-KwazMilo{(19). Druga liga, sever (M) - FUTOG: Metalac Asko Vidak Banatski Karlovac (19.30), NOVI SAD: Radni~ki - Somborelektro(16.30,Slanabara). Drugaliga,sever(@) -BAJMOK: Radni~ki - Spartak (D) (20.30). Prva vojvo|anska liga (M) SIVAC: Sivac 69 - Obili} (18), BA^KA PALANKA: Lavovi-Hajduk(21).

Prvavojvo|anskaliga(@)@ABAQ: @eqa - Obili} (17.30), RUSKI KRSTUR: Rusin-JadranLider(19.30).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga- BEOGRAD:Partizan - Mladi radnik (20.30), KRAQEVO:Ribnica-KlekSrbija{ume(19). Prva `enska liga - KRAGUJEVAC:Sme~5-NoviSad(19). Prva mu{ka liga - SUBOTICA: Spartak - Novi Pazar junior(19).

JO[ 80 DANA DO PO^ETKA EVROPSKOG PRVENSTVA: Jo{ 80 dana je ostalo do po~etka najve}eg rukometnog doga|ajaslede}egodinenaStaromkontinentu-Evropskogprvenstvazamu{karce,koje}eseod15.do29.januaraodr`atiu ~etirisrpskagrada. TimpovodomuNovomSadudanasod15~asova,naTrguslobode,bi}eorganizovanonadmetaweu{utirawusedmeracau~enikaosnovnih{kola,auVr{pcunaTrgusv.TeodoraVr{a~kog, od14~asovameri}esenajja~i{utuovojvaro{i.IspredDeltaSitijauBeogradu,u14~asovaodr`a}esejavni~asizrukometa. dok }e qubiteqi sporta u Ni{u na trgu ispred TC Kal~eod12satiprisustvovatipromociji`enskogrukometa. RukometnmisaveziSrbijeigradovidoma}inipozivajuzainteresovanedado|uidapodr`eu~esnikeibuduionideorukometnefantacije. J. G.


20

sport

petak28.oktobar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota

Everton-Man~esterj. ^elzi-Arsenal Man.siti-Vulverhempton Nori~-Blekburn Sanderlend-AstonVila Svonsi-Bolton Vigan-Fulam VBA-Liverpul

Nedeqa

(13) (13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Totenhem-KvinsPark

(17)

Ponedeqak

Stouk-Wukasl 1.Man.siti 9 2.Man~esterj. 9 9 3.^elzi 4.Wukasl 9 8 5.Totenhem 9 6.Liverpul 9 7.Arsenal 9 8.Nori~ 9.Stouk 9 10.KvinsPark 9 11.AstonVila 9 9 12.VBA 13.Everton 8 14.Sanderlend 9 15.Svaonsi 9 9 16.Vulvs 9 17.Fulam 9 18.Bolton 9 19.Vigan 20.Blekburn 9

8 6 6 5 5 4 4 3 3 3 2 3 3 2 2 2 1 2 1 1

1 2 1 4 1 3 1 3 3 3 5 2 1 3 3 2 4 0 2 2

0 1 2 0 2 2 4 3 3 3 2 4 4 4 4 5 4 7 6 6

33:7 26:12 20:10 12:6 15:13 12:10 15:18 11:12 7:11 7:14 11:11 9:11 10:12 12:10 12:10 8:14 11:12 12:24 6:15 10:20

(21) 25 20 19 19 16 15 13 12 12 12 11 11 10 9 9 8 7 6 5 5

ENGLESKA – ^EMPION[IP Subota

VestHem-Lester KristalP.-Reding Derbi-Portsmut Donkaster-Koventri Sautempton-Midlzbro Milvol-Ipsvi~ NotingemF.-Hal Birmingem-Brajton Vatford-Piterboro Barnsli-Bristol Barnli-Blekpul

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20)

Nedeqa

Lids-Kardif 1.Sautempton 13 2.VestHem 13 3.Midlzbro 13 4.KristalP. 13 13 5.Lids 6.Derbi 13 12 7.Hal 8.Birmingem 11 13 9.Kardif 10.Ipsvi~ 13 11.Piterboro 13 12.Blekpul 13 13 13.Brajton 14.Lester 13 13 15.Reding 16.Portmut 13 17.Barnli 12 18.Barnsli 13 19.NotingemF. 13 13 20.Milvol 21.Koventri 13 22.Vatford 13 23.Dokaster 13 13 24.Bristol

8 7 6 7 6 6 6 6 5 6 6 5 5 5 4 4 4 3 4 2 2 2 2 1

3 3 6 2 3 3 3 2 5 2 1 4 4 4 5 3 3 6 2 6 5 4 2 3

2 3 1 4 4 4 3 3 3 5 6 4 4 4 4 6 5 4 7 5 6 7 9 9

(14.15) 28:14 27 23:11 24 16:8 24 18:12 23 24:19 21 17:16 21 12:11 21 18:13 20 23:19 20 18:20 20 26:22 19 19:16 19 17:16 19 15:14 19 15:14 17 15:15 15 15:16 15 14:16 15 14:23 14 12:16 12 10:16 11 11:23 10 8:22 8 9:25 6

ITALIJA – SERIJA A Subota

Katanija-Napoli Roma-Milan Inter-Juventus

(18) (18) (20.45)

Nedeqa

Sijena-Kjevo Bolowa-Atalanta Fiorentina-\enova Le}e-Novara Parma-]ezena Udineze-Palermo Kaqari-Lacio 1.Juventus 8 4 2.Udineze 8 4 3.Lacio 8 4 4.Atalanta 8 4 5.Napoli 8 4 6.Milan 8 4 7.Kaqari 8 3 8.\enova 8 3 9.Roma 8 3 10.Katanija 8 2 11.Palermo 7 3 12.Sijena 8 2 13.Fiorentina 8 2 14.Kjevo 8 2 15.Parma 8 3 16.Inter 8 2 17.Bolowa 8 2 18.Novara 8 1 19.Le}e 7 1 20.]ezena 8 0

4 3 3 3 2 2 4 3 2 5 1 4 3 3 0 2 1 3 1 3

0 1 1 1 2 2 1 2 3 1 3 2 3 3 5 4 5 4 5 5

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 13:6 16 10:3 15 12:8 15 11:9 15 12:5 14 16:12 14 9:6 13 13:11 12 9:8 11 10:11 11 9:10 10 7:5 10 9:8 9 6:7 9 10:17 9 10:14 8 5:12 7 11:16 6 6:13 4 3:10 3

TobyijeciqajuStemfordbriy (1.60) ^elzi (3.25) Arsenal (5.10) Vikend na Ostrvu obele`i}e sudar dva londonska kluba ^elzijaiArsenala.Plavcisubezporazana~etiriutakmicekodku}e,doksutobxijena strani osvojile samo jedan bod na~etiriduela.^elzijeuminulomkolusaigra~emmawepora`en od Kvins parka renxersa (1:0), dok je Arsenal bez ve}ih problema slavio protiv Stouk sitija (3:1). Pro{le sezone plavci su slavili (2:0), dok su puleni trenera Vengera uzvratilinaEmiratima(3:1).Trener ^elzija, Viqa{ Boa{ ne mo`e da ra~una na povre|enog Esijena,dokgostiimajuvelikihproblema oko sastava. Arsen Vengerne}emo}idara~unanaIstmonda,Sawu,Vermalen,Gibsai Vil{ira. Tradicija je na stranidoma}ina. Na{ predlog: 1

(1.60) Olimpik (L) (3.45) Sent Etijen (5.00) Lavovi iz Liona pro{log vikendalo{esuseproveliuderbijuprotivLila,pora`enisusa3:1, a priliku da se vrate u sam vrh francuskog {ampionata, ima}e protiv osmoplasiranog Sent Etijena koji je te{kom mukom slomio otpor Valensijena (1:0). ^eta sa @erminala bez kiksa je nasvombuwi{tu(~etiripobede i remi), dok zeleni igraju promenqivo u gostima ( dve pobede, dvaremijaiistotolikoporaza) ive}petkolanisuosetilislast pobede.Pro{le sezone rivali su osvojilipotribodapobedamana gostuju}em terenu, a tradicija je na strani lavova koji su dobili petoddevetduela. Na{ predlog: 1

Oli}napu{ta Bajern Hrvatski fudbaler i ~lan minhenskog Bajerna Ivica Oli} qutito je poru~io da }e napustitiklubizBavarskeve} ujanuaruukolikosenepromeni wegovstatus. Oli} je zaigrao u drugom poluvremenu {esnaestine finala Kupa Nema~ke protiv Ingol{tata(6:0),aufini{ususreta asistiraojeJapancuUsamijuza {estgol. - Razo~aran sam {to makar u ovoj utakmici nisam igrao od po~etka..-rekaojeOli}. Dolaskom Jupa Hajnkesa na mesto trenera, ali i mladim Nilsom Petersenom iz Kotbusa,Oli}jepotpunoizgubiomesto u postavi Bajerna. Wegovim stopama verovatno }e krenuti i drugi Hrvat u klubu izMinhena,DanijelPrawi}.

ITALIJA – SERIJA B Danas

Askoli-Modena Bari-Peskara

Subota

Bre{a-Re|ina Citadela-HelasVerona Krotone-Padova Livorno-Gubio No}erina-Sampdorija Sasuolo-Groseto Torino-Empoli Varese-JuveStabia Vi}enca-Albinolefe 1.Torino 11 8 2 2.Padova 11 7 2 3.Peskara 11 7 1 4.Sasuolo 11 6 3 5.Re|ina 11 6 2 6.Sampdorija 11 4 6 7.Groseto 11 4 5 8.Bari 11 5 2 9.Bre{a 11 4 4 10.Livorno 11 4 3 11.Vareze 11 4 3 12.Citadela 11 4 2 13.Verona 11 3 4 14.Krotone 11 3 4 15.No}erina 11 2 4 16.JuveStabia 11 5 1 17.Modena 11 2 4 18.Albinolefe11 3 1 19.Gubio 11 2 4 20.Empoli 11 2 2 21.Vi}enca 11 1 4 22.Askoli 11 2 3

1 2 3 2 3 1 2 4 3 4 4 5 4 4 5 5 5 7 5 7 6 6

(14) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 15:6 26 20:13 23 27:18 22 13:7 21 24:15 20 19:9 18 15:11 17 10:10 17 12:12 16 12:8 15 11:10 15 13:16 14 14:16 13 11:13 12 14:16 10 13:15 10 10:17 10 15:25 10 11:21 10 14:21 8 10:18 7 14:20 -1

BELGIJA Subota KlubBri`-Genk (18) Varegem-SerklBri` (20) Leuven-Ber{o (20) Lokeren-Kortrijk (20) Mehelen-Vesterlo (20) Mons-Gent (20) Nedeqa Anderleht-Lirs (18) SentTruden-Standard (20.30) 1.Anderleht 11 2.Gent 11 3.KlubBri` 11 4.SerklBri`11 5.Standard 11 6.Kortrijk 11 7.Mons 11 8.Genk 11 9.Ber{o 11 10.Lokeren 11 11.Mehelen 11 12.Leuven 11 13.Varegem 11 14.Lirs 11 15.Vesterlo 11 16.SentTruden11

8 7 6 6 5 5 4 4 3 3 3 3 2 1 1 1

2 1 4 4 3 2 4 4 5 3 2 2 4 6 4 2

1 3 1 1 3 4 3 3 3 5 6 6 5 4 6 8

22:9 25:15 21:11 16:10 13:15 14:11 24:19 18:14 20:18 14:15 12:20 11:19 10:16 6:11 9:19 18:31

26 22 22 22 18 17 16 16 14 12 11 11 10 9 7 5

Subota Valensija-Hetafe Viqareal-R.Vaqekano Barselona-Majorka Sosijedad-Real(M)

(18) (18) (20) (22)

Nedeqa Hihon-Bilbao Osasuna-Levante Santander-Betis Atletiko(M)-Saragosa Malaga-Espawol

(12) (16) (18) (20) (22)

Ponedeqak Seviqa-Granada 1.Malaga 2.Real 3.Barselona 4.Valensija 5.Seviqa 6.Malaga 7.Rajo 8.Betis 9.Espawol 10.Osasuna 11.Atletiko 12.Atletik(B) 13.Majorka 14.Saragosa 15.Sosijedad 16.Hetafe 17.Sporting 18.Viqareal 19.Rasing 20.Granada Me~evi izme|u ^elzija i Arsenala uvek su puni naboja

(2.60) Roma (2.95) Milan (2.70) Vu~ica je pora`ena na gostovawuu\enovi(2:1),doksurosoneri bili boqi na San Siru od Parme (4:1), ~ime su vezali tri uzastopnepobede.Rimqanisubez porazanadoma}emterenuposledwetriutakmice.Pro{lesezone naOlimpikubiloje0:0,auMilanu su slavili Toti i drugovi (1:0).TradicijajenastraniRome, kojanijepora`enaposledwihsedam duela, a posledwa tri me~a zavr{enasupodelombodova. Na{ predlog: 2

(2.45) Inter (2.95) Juventus (2.90) Fudbaleri Intera nikako da uhvate pobedni~ki ritam. Stankovi}idrugoviovogvikendado~ekujeekipuJuventusa.Milanezi

(2.35) Osasuna - (3.20) Levante (2.85) Lider Primere, ekipa Levantea gostuje na stadionu Rejno de Navara gde ih o~ekuje duel protivOsasune.Osasunajo{nijeizgubila na svom terenu,a Levante jeudosada{wemtoku{ampionata samo dva puta remizirala. Pro{lesezoneuPamplonijebilo 1:1, a Levante je slavio na svomstadionu(2:1).Ovo}ebiti petiokr{ajovadvatima,azasa-

Vlasnici italijanske Rome zainteresovani su daupaketuanga`ujufudbalere gradskih rivala Man~estersitijaiJunajteda, Karlosa Teveza i Rija Ferdinanda. Roma nema novca da plati transfere u zimskom prelaznom roku, ali bi poku{aladadvojacTevez - Ferdinand anga`uje na {estomese~nupozajmicu, uzopcijudasawimapotpi{e trajne ugovore po zavr{etkusezone. Treneru„vu~ice”Luisu Enrikeu neophodni su iskusniigra~iuodbrani Rio Ferdinand i napadu, a {panski stru~wak smatra da su Tevez i FerdinandnijestandardanutiFerdinandidealnare{ewa.On mu Aleksa Fergusona. Iskusni `eli da iskoristi i ~iwenicu {toper, sklon povredama, ima da nijedan od wih dvojice nema izuzetnojakukonkurencijuupostartnomestousvomtimu.Dok sledwojlinijitimaulikuFijeTevezodavnonaizlaznimvra- laXonsa,KrisaSmolinga,XotimaSitijazbognediscipline, niEvansaiNemaweVidi}a.

Danas Breda-Venlo Subota Roda-Ajaks Ekscelzior-RKC Herenven-DenHag Tvente-PSV Nedeqa DeGraf{ap-Vitese Groningen-Fejenord NEC-Utreht Herakles-AZAlkmar 1.AZAlkmar 10 2.PSV 10 3.Tvente 10 4.Fejenord 10 5.Viteze 10 6.Ajaks 10 7.Herakles 10 8.Herenven 10 9.Groningen 10 10.DenHag 10 11.RKC 10 12.Utreht 10 13.Roda 10 14.Breda 10 15.DeGraf{ap10 16.NEC 10 17.Venlo 10 18.Ekscelzior 10

8 6 6 5 5 4 4 3 4 4 4 3 4 3 2 2 1 0

1 3 3 3 3 5 4 5 2 1 1 3 0 1 3 1 3 2

1 1 1 2 2 1 2 2 4 5 5 4 6 6 5 7 6 8

HRVATSKA (20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 24:8 27:11 26:10 21:10 17:11 24:14 17:13 19:18 15:17 14:17 11:17 15:15 14:27 14:18 11:21 7:16 11:26 6:24

25 21 21 18 18 17 16 14 14 13 13 12 12 10 9 7 6 2

Danas Lokomotiva-Osijek Zagreb-Split Subota Istra-Dinamo Vara`din-Lu~ko [ibenik-Karlovac Zadar-Slaven Rijeka-Cibalija Nedeqa Hajduk(S)-Inter 1.Dinamo 12 2.Hajduk 12 3.Split 12 4.Slaven 12 5.Inter 12 6.Osijek 12 7.Zagreb 12 8.Rijeka 12 9.Zadar 12 10.Cibalija 12 11.Lokomotiva12 12.Istra 12 13.Karlovac 12 14.[ibenik 12 15.Lu~ko 12 16.Vara`din 12

10 8 7 6 6 5 6 4 4 5 4 2 3 2 2 0

9 9 9 9 9 9 9 8 8 9 8 8 9 9 9 9 9 9 9 9

7 7 6 5 4 4 3 4 4 2 2 2 2 2 2 1 2 1 0 1

(21) 2 1 3 3 5 1 3 0 0 5 4 3 3 3 2 4 1 4 5 2

0 1 0 1 0 4 3 4 4 2 2 3 4 4 5 4 6 4 4 6

17:5 31:6 27:4 12:8 10:6 10:13 10:11 10:13 7:11 11:17 9:7 11:11 8:11 9:17 9:13 8:12 7:13 7:17 6:15 2:11

23 22 21 18 17 13 12 12 12 11 10 9 9 9 8 7 7 7 5 5

[PANIJA – SEGUNDA

suigralinere{enosAtalantom, dok je stara dama pobedila Fiorentinu(2:1).Zanimqivojedasu igra~i Juventusa bez pobede u Milanu posledwe dve godine (4 utakmice),apro{lesezonebilo je0:0.Naposledwih13duela,Interjeslaviona~etiri,staradamanadva,uz~aksedamremija. Na{ predlog: 3+

Roma`eliTevezai Ferdinandaupaketu

HOLANDIJA (19) (21)

[PANIJA – PRIMERA

1 3 3 3 2 4 1 4 4 1 3 5 2 3 3 2

(18) (18) (17) (18) (18) (18) (20) (17) 1 1 2 3 4 3 5 4 4 6 5 5 7 7 7 10

31:5 26:8 21:14 16:13 14:11 17:16 13:17 13:12 14:19 10:16 13:10 10:15 9:21 9:14 8:15 6:24

31 27 24 21 20 19 19 16 16 16 15 11 11 9 9 2

da ne{to uspe{niji je doma}in kojijezabele`iodvepobede. Na{ predlog: 2 - 3

(3.00) [tutgart - (3.15) Borusija (D) (2.15) Derbi 11.kola Bundes lige igraseu[tutgartunaMercedes Bencareni,gde}e{vabeugostiti aktuelnog {ampiona i drugoplasiranuekipu{ampionata,milionereizDortmunda.Izabranici trenera Labadije remizirali sunagostovawuprotivNirnberga(2:2),~imesunastaviliseriju odtrikolabezporazaitrenutno sunapetommestu.FudbaleriBorusije demolirali su Keln (5:0), vezali ~etvrtu uzastopnu pobedu isadasunasamodvabodazaostatka za vode}im Bajernom. Puleni trenera Klopa, ove jeseni igraju promenqivonagostovawima. Na{ predlog: 3+ I. G.

@igi}kona~no pogodio Nikola @igi} postigao je golposleosammeseci.ReprezentativacSrbijebiojedini strelac na me~u 13. kola engleskog^empion{ipaupobediBirmingemanadLidsomod 1:0.@igi} je po~eo me~ u prvojpostavi,agoljepostigao u38.minutume~a.

RUSIJA (15) (17.15)

Subota An`i-Amkar Krasnodar-Kuban Spartak(M)-Lokomoti.

(13) (15.15) (17.30)

Nedeqa 3 3 6 7 7 6 9 8 10 14 14 13 17 14 15 16

(11) (13.30) 55:24 57 53:28 55 48:26 52 48:29 51 44:32 49 39:25 48 35:26 45 33:30 42 38:39 38 28:43 28 26:43 28 18:35 27 23:37 25 18:39 24 21:35 21 18:54 20

BOSNA I HERCEGOVINA Subota ^elik-Sloboda GO[K-Borac Vele`-Zvijezda Slavija-@eqezni~ar Sarajevo-Olimpik Kozara-Zriwski Leotar-Travnik [iroki-Rudar 1.[iroki 11 8 2 2.Sarajevo 11 7 2 3.@eqezni~ar 11 7 2 4.Borac 11 6 2 5.Zriwski 11 5 4 6.Olimpik 11 5 2 7.Vele` 11 4 2 8.Rudar 11 4 2 9.Kozara 11 3 3 10.Leotar 11 3 3 11.Travnik 11 3 3 12.Zvijezda 11 3 3 13.^elik 11 3 3 14.GO[K 11 2 5 15.Sloboda 11 3 1 16.Slavija 11 2 1

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18.30)

Nedeqa

Kartagena-Mursija ViqarealB-Selta Deportivo-Hirona 1.Herkules 10 2.Sabadeq 10 3.Vaqadolid 10 4.Almerija 10 5.Kordoba 10 6.Selta 10 7.Gvadala. 10 8.LasPalmas 10 9.Deportivo 9 10.Mursija 10 11.Alkorkon 10 10 12.El~e 13.Herez 10 14.Numansija 10 15.BarselonaB10 16.ViqarealB 10 17.Alkojano 10 18.Rekreativo10 10 19.Hirona 20.Hueska 10 21.Kartagena 9 22.Himnastik 10

8 6 5 5 5 5 5 4 5 4 4 4 3 3 3 2 2 2 1 1 1 0

(12) (18) (20) 1 2 4 4 3 2 2 4 1 3 2 2 4 3 2 5 3 2 4 3 2 4

1 2 1 1 2 3 3 2 3 3 4 4 3 4 5 3 5 6 5 6 6 6

12:4 16:12 16:9 15:8 8:7 19:11 14:16 14:11 14:12 14:12 14:9 13:12 10:11 11:10 17:15 17:18 10:15 7:12 12:19 11:20 5:15 7:18

25 20 19 19 18 17 17 16 16 15 14 14 13 12 11 11 9 8 7 6 5 4

NEMA^KA BUNDES LIGE Danas

Frajburg-Bajer(L)

(20.30)

Subota

Bajern(M)-Nirnberg [alke-Hofenhajm [tutgart-Borusija(D) Volfsburg-Herta Borusija(M)-Hanover Majnc-Verder

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

Nedeqa

Danas Rubin-Rostov CSKA-Spartak(N)

Tomsk-Dinamo(M) Krilasovjetov-Terek 1.Zenit 28 16 9 2.CSKA 28 15 10 3.Lokomotiv 28 15 7 4.Dinamo(M) 28 15 6 5.Spartak(M) 28 14 7 6.Rubin 28 13 9 7.Kuban 28 13 6 8.An`i 28 11 9 9.Krasnodar 28 10 8 10.Rostov 28 7 7 11.Terek 28 7 7 12.Amkar 28 6 9 13.Volga 28 7 4 14.K.sovjetov 28 5 9 15.Spartak(N) 28 4 9 16.Tom 28 4 8

Subota

Herkules-Kordoba Alkorkon-Gvadalahara Sabadeq-Alkojano BarselonaB-Himnastik Hueska-El~e Kserez-Almerija Rekreativo-Numansija LasPalmas-Vaqadolid

1 2 2 3 2 4 5 5 5 5 5 5 5 4 7 8

(14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) 17:3 26 23:9 23 23:9 23 18:12 20 21:15 19 17:11 17 13:14 14 10:14 14 9:11 12 8:11 12 13:17 12 8:12 12 10:15 12 7:10 11 6:20 10 9:29 7

Keln-Augzburg Hamburger-Kajzerslau. 1.Bajern 10 2.Borusija(D)10 3.[alke 10 4.Hanover 10 5.[tutgart 10 6.Verder 10 7.Borusija(M)10 8.Hofenhajm 10 9.Bajer(L) 10 10.Herta 10 11.Volfzburg 10 12.Keln 10 13.Nirnberg 10 14.Kajzerslau. 10 15.Majnc 10 16.Augzburg 10 17.Hamburer 10 18.Frajburg 10

7 6 6 5 5 5 5 5 4 3 4 4 3 3 2 1 2 2

1 1 0 3 2 2 2 1 2 4 1 1 3 2 3 5 2 1

(15.30) (17.30) 2 3 4 2 3 3 3 4 4 3 5 5 4 5 5 4 6 7

26:3 20:7 19:15 13:13 16:8 17:13 11:7 13:9 12:14 12:13 12:17 15:23 12:14 8:13 12:19 8:17 12:22 14:25

22 19 18 18 17 17 17 16 14 13 13 13 12 11 9 8 8 7

FRANCUSKA Subota

Aja~io-Bordo Brest-Lorijen Di`on-Marsej Evijan-Okser Monpeqe-Nansi PS@-Kaen Lion-SentEtjen

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Nedeqa

Nica-So{o Tuluz-Ren Valensijen-Lil 1.PS@ 2.Montpeqe 3.Lil 4.Ren 5.Lion 6.Tuluz 7.Lorijen 8.SentEtjen 9.Kan 10.So{o 11.Okser 12.Marsej 13.Di`on 14.Nica 15.Valensijen 16.Brest 17.Evijan 18.Bordo 19.Nansi 20.Aja~io

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

(17) (17) (21) 8 7 6 6 6 5 4 4 4 3 2 2 3 2 2 0 1 1 1 1

2 2 4 3 2 4 5 4 3 4 6 6 2 4 3 9 6 6 5 4

1 2 1 2 3 2 2 3 4 4 3 3 6 5 6 2 4 4 5 6

21:8 25:15 21:12 21:14 18:13 12:10 12:9 11:13 15:15 17:23 16:15 12:12 11:22 11:11 12:13 9:11 11:16 12:18 8:13 10:22

26 23 22 21 20 19 17 16 15 13 12 12 11 10 9 9 9 9 8 7


petak28.oktobar2011.

c m y

LOv

dnevnik

POSLEUGINU]ADIVQA^IKODIMAWAAD„\UROSTRUGAR”

21

ZANIMQIVLOVUBOKI

Lovci pravdu ni{ane na sudu Dogovor izme|u kulskih lovacaiAD„\uroStrugar”oko naknade{tetekadajeuaprilu ove godine u kulskom lovi{tu, u blizini imawa ovog preduze}a, uginula divqa~, jo{ uvek nije postignut. Po svemu sude}i, lovci iz Udru`ewa „Jarebica”izKuleiwihovesekcije „Fazan” iz Lipara mora}e, kako ka`u, pravdu da potra`e na sudu.

Posvojprilici,dalijenavedena firma odgovorna za trovawedivqa~iukulskomataruida lisueventualnodu`nidaplate od{tetu, re}i }e sud. Ipak, ono {tozabriwavaje~iwenicadase trovawe divqa~i po vojvo|anskimwivamade{ava~esto,naro~ito posledwih godina (2008. krajNovogSada38srnaisrnda}a,49ze~eva,2009.Be~ej–22grla srne}e divqa~i). Umesto da

Fotografijeotrovanedivqa~iukulskomataru

-Tadajeuginulopetsrnda}a idesetze~eva.Policija,kaoi VetrinarskaiPoqoprivredna inspekcija su odmah iza{li na tereniobavileuvi|aj.Inspekcijajedaqeutvrdiladaseradi otrovawudivqa~i,apremana{imsaznawimave}jepokrenuta krivi~na prijava prema AD „\uroStrugar”,jersetodesilo u lovi{tu koje se nalazi u blizini wihovog imawa na kojemsmoimiprimetilivelike koli~ine otrovnog kukuruza protiv glodara – objasnio je Aco Pejinovi}, predsednik sekcije„Fazan”. Prema cenovniku Lova~kog saveza Vojvodine procewena materijalna {teta je oko 1,3 miliona dinara. Predsednik Lova~kogudru`ewa„Jarebica” Nedeqko Kuki}, isti~e da su lovci od tada vi{e puta poku{avalidasedogovoredarukovodstvom AD „\uro Strugar” okonadoknade{tete. - Tra`ili smo vansudsko poravnawe, da nam daju `itarice kojesupotrebnezazimskuprihranu divqa~i. Do sada nismo uspeli da se dogovorimo, tako da je Upravni odbor sekcije iz Lipara doneo odluku da podnesetu`bu–rekaojeKuki}. Direktor AD „\uro Strugar” Predrag Klepi} nije `eleo da komentari{e navode kulskihlovaca.

opamete, ve} se jedna te ista stvar ponavqa iz godine u godinu.Zatosepostavqapitawekako problem re{iti, kako spre~ititrovawedivqa~i?[tatreba da znaju zemqoradnici, {ta lovci,{taotomeka`enauka?S timuvezi,razgovaralismosadr Radmilom [ovqanski, penzionisanomprofesorkomfitofarmacije na  novosadskom Poqoprivrednom fakultetu, priznatimstru~wakomizoblastitoksikolo{kehemije. -Ratariobi~nopraktikujusuzbijawe divqih glodara (poqskihmi{evaivoluharica)ukasnu jesen ili jo{ ~e{}e u rano prole}e–ka`edr[ovqanski.– Hemijska sredstva kojima se to radi su rodenticidi, izuzetno otrovni, pa se ne koriste u ~istomstawuve}seme{ajusasemenomkukuruza,je~ma,p{enice...Danpretretirawarodenticidimaizlazisenapoqeisveotvorenerupeglodaraseregistruju, a zatim se vaqkom ili lopatom zatrpaju. Sutra ujutru se dolazi samamcima,teseobele`eotvorenerupe,iuwihsepola`umamcijersamosuoneaktivne,tj.samo u wima ima glodara. U pola ~a{e od dva decilitra sipa se mamac,pola`eseuaktivnurupu,

Fazani za lov, ko{ute za gledawe U Boki kraj Se~wa 22. oktobarskogdana,tamo{weLD„Fazan” bilo je doma}in brojnim prijateqimaugostinskomlovu. Lovilisuseze~eviifazani,a ovihposledwihbilojeuizobiqu. Lovci su bili podeqeni u dvegrupe,aujednojodwihsvako u grupi je imao po zeca. Tereni krajBokesuodli~ni,divqa~ii

te kako ima, pa povremena ki{icanijepokvarilau`ivawe. Ipak,grupakojajeimalamawe lova~ke sre}e za ze~evima, imalajeprilikudavidiprizor kojim se malo lovaca, pogotovo banatskih,mo`epohvaliti:dok su se, pri prelasku kroz jedan gusti{ pun visokog podrasta, o~ekivali fazani, iz `buwa su

isko~iledveko{ute,naveliko u`ivawe posmatra~a. Ve}ini wih je, naravno, bilo prvi put davideko{uteulovi{tu.Toje bilo iznena|ewe samo za mawe upu}ene,jerubokinskomataruu Potami{juve}okodvedecenije obitavanekolikogrlajelenske divqa~i. D.Kn.

PRIRODAIEKOLOGIJA

Sve je mawe }uka Ptica }uk, nekada rasprostrawena u Evropi, sve je re|a na starom kontinentu. Nau~nici su ovupojavuobjasnilinedostatkomhrane.Ina~e, }uk se hrani sitnijim glodarima, pre svega mi{evima, ali i insektima. Na jelovniku su mu i gu{teri,skakavciitvrdokrilci,kao{tojejelenak.

Nepravilno(iprotivzakonito)trovaweglodararodenticidima

ratariglodaretrujupopropisima tako {to }e zatrovano seme polagati u rupe, a ne razbacati ga po parcelama, neki od wih prave i sebi i lovcima velike probleme, a slu~ajevi mahom zavr{avaju na sudu, uz “podebeo” od{tetnizahtev.Ono{tojeposebno nejasno je ~iwenica da ni masovan pomor divqa~i i vi{emilionskiod{tetnizahtevneke lova~ke organizacije, mnoge ne

apotomseobi~nimpokretomnoge seme zatrpava zemqom – obja{wavadr[ovqanski. Kadaseusvojiovajednostavna tehnika, jasno je da ceo tretman neiziskujenimnogoqudi,akamoliprevi{evremena.Stru~no ipravilnotrovaweglodarasvakako je daleko jeftinije od pomoradivqa~i! M.Kekovi} D.Kne`i}

LOVUKARAKU[I

Pet divqih sviwa – dva trofejna vepra U prelepom ambijentu sremskih {uma u lovi{tu „Karaku{a„, lovni revir „Maleti}a lug”, u organizaciji Agencije za lovni turizam „Diana” iz Futoga, u subotu 22. oktobra odr`an je pogonskilovnadivqesviwe.U~estvovalisulovciiz celeSrbije,ukupnowih39.Odstreqenojepetdivqih sviwa, od kojih dva vepra sredwe trofejne

vrednosti.Ina~e,ulovujepokrenutvelikibroj divqihsviwa,jerjepomenutolovi{tebogatocrnomdivqa~i,alilova~kasre}aunekimtrenucimanijepodarilamirnuruku. Danjebioizuzetnote`akzalov,jerjesvevremepadalaki{a, alisvejekasnije„kompenzovano” dru`ewemdopono}i. D.Kn.

Odpredve~erjapadosamezore,ovajno}nilovac je u neumornoj potrazi za plenom. Najve}a potrebazahranomjeujesen,jersamodobrouhrawenaptica}ebitidovoqnojakazaiscrpquju}u migracijukojapo~iwepredzimu.Zatojeve~na borba}ukazaplenihranuve~naborbazaopstanak. (“^ariprirode”)


22

kWiGA

petak28.oktobar2011.

dnevnik

ПРИЗНАЊА56.МЕЂУНАРОДНОГСАЈМАКЊИГАУБЕОГРАДУ

Издавачкиподухватгодине– „Стриповикојесмоволели”

Ж

ири 56. међу на род ног сајма књига у Београду, јуче је саопштио ко су најбољи у категоријама Дечија књига, Издавачки подухват годи не и Изда вач 2011. године. Након увида у целокупну ово годи шњу изда вачку продукцију на српском је зику, изложену на овогодишњем Сајму књига, претходно је номиновано по неколико кандидата у свим категоријама. За Издавачки подухват 2011. године жи ри је про гла сио кри тич ки лекси кон „Стрипови које смо волели“, у здању београдског „Омнибуса“, који су пиредили Живојин Тамбурић, Здравко Зупан и Зо ран Сте фа но вић. Овај лексикон пред ста вља изу зе тан поду хват ко ји анализира, системати зу је и по пула ри зу је стрип стваралаштво 20. века са читавог про стора бивше Југо славије, наглашава жири. Ова обимна књига коју су приредили врхунски стручњаци , теоретичари, издавачи и пре свега велики заљубљеници у девету уметност - садржи податке о ауторима, узорке табли, као и критике или изводе из критика за око 400 стрипова и стрип аутора. Изу зет на по све ће ност ауторског тима за резултат има амбициозну и темељну публикацију која сведочи о историји стрип културе на овим про стори ма, ње ном ме ђу на род ном значају и уметничкој вредно сти. У публикацију су укључене и основне информације о сваком аутору на енгле ском језику, које би могле по служити страним истраживачима стрип културе на Балкану, као и прегледна и веома опсежна библиогра-

што укључује и избор најбољих графич ких ди зај не ра и преводилаца. Било да је реч о друштвеној, политичкој или књижевној те о ри ји, са вре ме ној прози, поезији или драми, публици сти ци, стри пу или књигама за децу, ова изда вач ка ку ћа ис тра ја ва у концепту да књига мо ра ко ре спон ди -

рију одно са према хомо сексуално сти од антике и средњег века, преко модерног доба, новог века у Европи и Америци, доба про свећено сти, до дваде сетог века и данашњих дана. Историјска вертикала пре сеца се са географском хоризонталом, тако да се упознајемо и са одно сом према хомо сексуално сти на Блиском Истоку, Северној Африци и Азији. Сви текстови су пропраћени одговарајућим визуелним садржајем из епохе којом се баве, одно сно изванредно одабраним и

Најтраженијинаслови укњижари„Соларис“ 1.„Калуђеркојијепродаосвојферари”, РобинШарма-„МоноиМањана” 2.„Авантуреневаљаледевојчице”, МариоВаргасЉоса-„Лагуна” 3.„Хлорофилија“,АндрејРубанов-„Соларис” 4.„Алеф“,ПаолоКоељо-„Паидеиа” 5.„Тајна“,РондаБирн-„Дејадора” 6.„Mein Kampf“,СветиславБасара-„Лагуна” 7.„Илуминати666“,МиланВидојевић-„Мали принц” 8.„Реликвија”,ДагласПрестониЛинколнЧајлд -„Соларис“ 9.„Ловацназмајеве”,ХаледХосеини-„Лагуна“ 10.„Црвениковчег”,СемИстланд-„Соларис”

„МАЛИНЕМО”ЗАРАДОШАКОСОВИЋА

НАЈБОЉИНАСЛОВЗАДЕЦУ

Маштовитеприче освакодневици

фија стрип издања, часописа и фанзина, изложби, каталога и интернет страница по свећених овој уметно сти. Жири са по себним задовољством истиче да су читав пројекат осмислили и спровели домаћи аутори, али да он, због ширине и дубине подухвата, превазилази границе овдашње културе и има не сумњиво регионални значај. За Издавача 2011. проглашена је „Фабрика књига“ из Београ да. Овај изда вач, чи ји је глав ни уред ник Де јан Илић, већ годинама одолева позивима тржишта и не одустаје од своје препознатљиве издавачке политике, која би се могла разумети и као издавачка и грађанска одговорност, одно сно храброст, наглашава се у образложењу. Одговорност „Фабрике књига“ огледа се пре свега у пажљивом избору наслова и брижљивом раду на свакој поједино сти која чини једну књигу квалитетном,

У складу са Правилником o додељивању награда на Београдском сајму књига, у три категорије, жири је за Дечију књигу 2011. године прогласио „Русвај“ Игора Коларова („Bookland“, Београд ). Један од најособенијих савремених српских писаца за децу, Игор Коларов, у својој новој књизи „Русвај” наставља да смело хода по ивици очекиваног када је реч о дечјој књижевности, наводи се у образложењу. Фрагментарне и надасве маштовите приче из збирке „Русвај” говоре о необичним пријатељствима, путовањима, писању књига или свакодневним стварима попут прављења ручка. Изразита језичка вештина и хумор проткан елементима апсурда неки су од квалитета који су присутни и у ранијим делима истог аутора, између осталог и у награђиваном роману „Аги и Ема” по ком је Милутин Петровић снимио истоимени филм. рати са савременошћу, са по себним фокусом на проблеме нашег друштва. Поменуте квалитете жири је сматрао нужним и довољним, да ову малу издавачку кућу прогласи издавачем године, закључио је жири. Жири је доделио Специјално признање и то књизи „Повијест геј и ле збијског живота и културе“ приређивача Роберта Ол дри ча, у изда њу „Red box“ из Београда и „Сандорф“ Загреба . Овај историјски преглед раскошан је подухват који убедљиво комбинује врхунски текст са зналачки одабраним и ква ли тет но пред ста вље ним визуелним садржајима, наводи се у обра зложе њу. Тексто ви ко је пот пи су ју струч ња ци у својим областима, прате исто-

ква литетним репродукцијама, фотографијама, отисцима новинских текстова и рукописа. Дода мо ли овоме из вр стан превод, као и то да се управо кроз проблеме којима се бави ова књига преламају и неке од кључ них пер спекти ва на шег друштва, жири је сматрао да на овај начин треба да скрене пажњу на овај не свакидашњи подухват. Чланови жирија 56. међународног сајма књига у Београду су Иван Ми лен ко вић, фи ло зоф(председник), Светлана Гавриловић, уредница културног програма НБС, Тијана Спасић, кри ти чар ка, Ла зар Бодрожа, дизајнер и Ненад Милошевић, књижевник. Р.Л.

ВУЛЕТУЖУРИЋУ, НАГРАДА„СТЕВАНСРЕМАЦ“

Партизанскикримић„Недељапацова”

Н

аграда „Стеван Сремац„ за најбољу књигу објављену у прошлој години припала је књижевнику Вулету Журићу из Панчева, за први партизански кримић „Недеља пацова„, у издању београдске „Лагуне„, саопштено је јуче у Нишком културном центру. Одлуку о награди, која се додељује осми пут, донео је жири у саставу Горан Максимовић, Јасмина Врбавац и Милован Марчетић. - Наративни заплет заснован је на гротескној интерпретацији гласовитог догађаја из по следње недеље новембра 1943. године, када је рођена Титова авнојевска Југо славија,

KWI@EVNA BA[TINA

Листслободоумних грађана Л

ист „ Браник“, орган Српске народне слободоумне странке, излазио је у Новом Саду од 1885. до 1914. године. До 1890. власник и издавач био је Миша Димитријевић, а потом је Михајло Полит-Десанчић. Одговорни уредници били су: Никола Јоксимовић, Бранислав Станојевић, Јанко Перић, Ђока С. Николић, Петар Крстошић и Тоша Грујић. Ово је политички лист који је заступао интересе средњег српског грађанства и заједно са „Заставом“ био је један од најутицајнијих листо-

TOP-LISTA

ва у то време. У Библиотеци Матице српске тај лист постоји и обрађен је у електронском каталогу Библиотеке.

наводи се у образложењу. Историјски догађај пројектован је кроз алегоријску слику боксерског меча између репре зентација енгле ске војне мисије и Народноо слободилачке војске Југо славије, који се одвија у негдашњем Соколском дому на обали Пливе у Јајцу. Текст је компонован у седам поглавља која показују седам да на исто ри је кроз ко ја де фи лу ју бројни јунаци наше историје и литературе 20. века, наводи се у образложењу. Награда ће лауреату бити уручена током одржавања „Дана Стевана Сремца” у Нишу 10. и 11. новембра. (Танјуг)

В

Карневалске заврзламе подмаскама

ећ пету годину заредом изавачка кућа „Мали Немо“ из Панчева додељује истоимену књижевну награду за рукопис најбољег романа на српском језику. То признање је на Бе о град ском сај му књи га пре два дана уручено Радошу Ко со ви ћу, за роман „Кар не вал“. Аутору је, сем штампања књи ге, при па ла и статуе та „Ма ли Не мо“, рад уметничког студија „Кузмановић“ из Смедерева. Одлуку је јед но гла сно до нео жи ри у са ста ву Са ња Ла за ре вић Ра дак (пред сед ник), Злато је Марти нов и Милан Орлић, а на кон курс је при сти гло 146 рукописа. У овом роману се наратор, у припремама за „карневал“, ритуално стављајући маску лопова Зуа, читаоцу обраћа из дво струке позиције која произилази из симболичке улоге сваке маске – спо собно сти да сакрије спољашње и појавно а учини видљивим скривено и унутрашње. Зуу Маска омогућује карневалски искорак из себе самог, истовремено му обезбеђујући кретање између два света и две улоге – приповедача о једном догађају и његовог уче сника, наводи се, између осталог, у образложењу жирија. Тиме се наговештава даље прожимање спољашњег и унутрашњег, све сног и не све сног, онога што је сте и онога чему се тежи. Водећи читаоца на карневал, Зу, слуга који поткрада некадашњу пророчицу Мамету, заправо га одводи у свет у коме искрсавају митолошке прилике, оличене карактерима Хоруса, Полукса и Кастора, Вотана, Ке-

цалкоатла. Реч је о позорници разнобојних ко стима и маски, више струких значења, амбивалентних симболичких и социјалних улога уплетених у пророчке игре и сложне хијерархијске одно се. Управо стога што је симболичка позорница на којој се срећу митолошки ликови и архетипски модели, карневал је и

рефлексија појавног света испуњеног приликама да се по стане неко други, нарочито онај чија се позиција прижељкује. Коначно, то је прилика за лоповлук и превару који су представљени као универзални, па по стају начин да се помире два наизглед супротстављена света. У овој друштвеној игри под маскама, у свеопштој збрци и пометњи, затрпани „ситним предметима“, заслепљени „одбље сцима ватромета“, играју сви њени уче сници – људи, богови, архетипске фигуре, митолошке прилике, закључује жири. Радош Ко совић (1984) живи у београду, преводилац је и сарадник у настави на Катедри за скандинавистику београдског Филолошког факултета. „Карневал“ је његов први роман. Р.Л.

Поклонизаноћночитање К

њига„Поносипредрасуде“биће једна од 25 књига које су одабране да буду поклоњене у акцији Светска ноћ књиге у 2012. години.Оваакцијапрвипуторганизована је у марту ове године у Великој Британији, а од следеће године придружиће им се и грађани Сједињених АмеричкихДржава. Упролећенареднегодине,тачније23.априла,милион књига биће достављено бројним хостелима, кафићима и болницама у напорудаподстакнучитање. Ова акција померена је с марта на април, како би се поклопила са обележавањем Шекспировог рођендана и УнесковимМеђународнимданомкњиге. ЧлановижиријаСветскеноћикњиге одабраће 20 хиљада грађана који ће поклањатикопијесвојеомиљенекњигесалистекњигакојесепоклањају.

МеђуодабранимкњигамасуЧарлс Дикенс „Прича од два града“, али и „Тајни свет снова једне купохоличарке“СофиКинселеи„Добризнаци“ТеријаПрачетаиНилаГајмана. Волимо књиге, и сматрамо да је ноћ у којој људи пок лањају књиге једнидругима, најлепшаноћкојаможедавамседеси,рек лисуизабрани аутори у заједничк ом саопштењу замедије. ХорорписацСтивенКингпружиоје подршкуСветскојноћикњиге,ањегова„Мизери“такођесенашланаспискукњигаспремнихнапоклањање. ‘Одушевљен сам чињеницом да је једна од мојих књига изабрана за Светску ноћ књиге, и надам се да ће помоћиуподстицањуостварењаовог племенитог циља. – рек ао је Кинг. – Природно, желим да што више људи

[E O ] N ET

чита, а допада ми сеиидејадаштовишељудиуживау„Мизери“ (мада ми је јасно какотозвучи). Ове године у шири избор књига за поклањање улазиле су књиге по избору публике, чији су гласови скупљанитокомлета,аодстотинукњигасателистежирикојимјепредседавала књижевница Трејси Шевалије, али и два члана одабрана између стотинаљубитељакњигакојисуслали предлоге, изабрао је 25 оних које најбоље одслик авају тренутни књижевниукусјавности. Светска ноћ књиге тако је почела својживот,аочекујеседасеоваакцијаодследећегодинепрошириина другеделовесвета. ИванаВујанов


УАРТКЛИНИЦИСЕНАСТАВЉАВЕЛИКАПРОСЛАВА„СМРТИ”

Итребаданестанемо У Арт клиници у Новом Саду прича о утопијском лечењу друштва уметношћу се наставља. ДокимјенаОктобарскомсалону у Београду постављена изложба уз„позивнаодговорност“,штоје и овогодишња тема цењене ликовнеманифестације,Артклиникаододговорностинебежи.Чак јеитражи. - Ми заиста треба да нестанемо.КаоштојеодЛедАртанасталаАртклиника,такоиодњесада треба да настане нешто ново. Наша мисија је завршена – каже Никола Џафо, дугогодишњи руководилац,„примаријус“програмауАртклинициуНовомСаду. –ИспоставилоседаупокушајимадалечимоСрбијуимипостајемо део демагошког апарата, да радимо за власт, тако да је тога доста. На јучерашњој конференцији зановинарепредоченисумодели „нестанка“ Арт клинике. За њих сувећзадуженимладиуредници програма, Жељко Груловић и СлободанСтошић.

- Одлучили смо се за излазак свима на ноге, јер никога ништа не интересује – објашњава Стошић.–Тражећиновиначин,нови терен истраживања о вредности уметности и њеног простора деловања на тржишту, смислили смоданаЛиманскојпијацизакупимотезгуирадимокаопиљари уметности. Испоставило се да насјепијацаодржала,јерсупрограми у Арт клиници били обустављени. Артклиникатренутнонијесамо на Октобарском салону и на Лиманској пијаци. Она је предмет правног спора са Градском управом,којинијепрвиизакоји Џафо,каоизапретходне,кажеда властиманеодољивупотребу��а новац који определи за културу понововратиусвојукасу,стварајућипривидиједногидругог.И тогадасекултурауреднофинансира, односно тога да се буџет уредно пуни, а систем функционише. Управодабиизбеглитуврсту комуникације, у Арт клиници су

сеопределилидасвојувредност испитајуизласкомнапијацу. -Упочеткусусвибилизачуђенинашомпојавом,гледалисунас са подозрењем, али врло брзо је прорадила радозналост, поверењеиљудисучакпочелинапијацу да долазе само због нас, како бикупилинекоуметничкодело– кажеЖељкоГруловић.–Потпуна јемимикријатадруштвенаслика да уметност успева, да делује. Уопште нема воље, нити финансија да се изгради низ мултимедијалнихцентараиимплементира друга савремена културна комуникација.Зато,парадоксално, немауслова. Вратићемосеуподрум–могао бидагласиновислоганАртклинике,јерсутрасезатварапијачна епизода. Стари нови уредници програмарадићена„Шокалијанси“,савезумалихгалерија,каои надаљемобележавањудесетогодишњице, због чега је цела ова сезонапрозванасезоном„Велике прославе“. И. Бурић

ФЕСТИВАЛСКИЖИВОТНОВОГ КРАТКОГ АНИМИРАНОГ ФИЛМА„ФАУНТОМ”

Двенаграде МирославуЈовићу Нови кратки анимиранифилм новосадског режисера Мирослава Јовића “Фаунтом”,који још увек није имао званичну премијеру у Србији, у протеклих месец дана приказан јена десетак фестивала широм света и два пута награђен. Свој фестивалски живот “Фаунтом”је започео у септембру и од тада је уврштен у селекције фестивала у Италији, Грчкој, Русији, Финској, Румунији, Албанији,Босни и Херцеговини, Републици Из филма „Фаунтом” Српској... Ова анимирана прича о тран- ногподручјаиличитавеЗемље и сформацији савесног грађанина у фантом –демон,дух,фантазма. суровог серијског убицу проглаРеализацију филма је помогао шена је за најбољи српски еколо- Покрајински секретаријат за кулшки филм на фестивалу СИЛА- туру а продукцију потписује стуФЕСТ на Сребрном језеру и дио “Вилењак”. Јовић је редиосвојила награду “Златни Пин- тељ,сценаристаимонтажерфилцум”.Затим јеуследила и Специ- ма, анимацију, сценографију, дијална награда за кратки анимира- зајн потписујеДинаСтипић,муни филм на недавно завршеном зику Владимир Жутић, а дизајн Интернационалном фестивалу звукаСашаМиланков. еколошког и туристичког филма У наредним месецима Јовића и Јахоринафилмфестивал у Босни његов филм очекују нови фестии Херцеговини. Насловфилмаје вали.У току је снимање и његоспојдверечи-фауна као називза вог новог (документарно-играцелокупан животињски свет јед- ног)филма радног наслова “Брда

c m y

kultura

dnevnik

23

ДАНАСУВРШЦУПОЧИЊЕ19.ФЕСТИВАЛКЛАСИКЕ „ВРШАЧКАПОЗОРИШНАЈЕСЕН”

„Довитљивадевојка” наотварању У народном позоришту „Стерија“ у Вршцу данас се отвара 19. фестивал класике „Вршачкапозоришнајесен“, на којем ће до 3. новембра битиизведено шест представа у избору Тибора Вајде.Moто овогодишњег фестивала је “Човек је мера свихствари“. Наконсвечаног отварања вечерас у 20 часова,Фестивалћепочетипремијерним извођењем представе позоришта домаћина „Довитљива девојка“ Лопе де Веге у режији Немање Савковића. Због несрећне погибије глумца Александра Чешљевића, чланаансамблаНародног позоришта из Кикинде, уместо њиховог комада како јепрвобитнонајављено,усуботуувечеванконкуренције ћенаступити Атерље212сакомадом „Џепови пуни камења“ у режијиЕролаКадића. Следе представе: „Процес“ Кафке, режија Боро Драшковић, Професионална сцена на румунском НП „Стерија“ из Вршца; „Пучина“Нушића,режијаВладан Ђурковић,НПСомбор;„Поводом Галеба“ по Чехову, режија Борис Лијешевић, Позориште младих Нови Сад; „Инес де Кастро“ Џоа Клифорда,режијаНемањаРанковић,НПУжице;и„Трисестре“Чехова,режијаИванаВујић,„Битеф театар“Београд. Онаградамаћеодлучиватижириукојемсу:театрологМирослав

Радоњић,глумицаСоњаСтипићи редитељПредрагСтојменовић. Упратећемпрограмубићеизведене су представе: „Исповест Димитрија Карамазова“ Достојевског, у извођењу Небојше Дугалића; „Кабаре треће стање“ аутора и редитељаБраниславаНедићауизвођењу Градског позоришта „Театар 21“ из Алексинца; „Добри војник Швејк“ЈарославаХашекауизвођењу Мирослава Жужића; „Акваријум“ОлгеТокарчукурежијиОлге Савић и продукцији Удружења драмских уметника Београд; „Паорска грозница“ Радивоја Шајтинца у режији Љубослава Мајере и извођењуЈовицеЈашина.

Предвиђена је и изложба „Позорје Лазе Костића“ Позоришног музејаВојводинеипромоцијатри њихове књиге. Такође је најављена и промоција књиге „Замена родногидентитетаимотивпрерушавањауШекспировимкомедијама“ Снежане Удицки и изложба позоришнихплакатаАтилеКапитања. Биће приређено и вече посвећено сећању на Петру Крдуа. Фестивал се затвара 3. новембра проглашењемпобедникаи,участ награђених, извођењем представе „Добриујкица“АланаЕјкборна,у режији Стефана Сабљића, УК „ВукКараџић“изБеограда. Н. Пејчић

ВЕЧЕРАСПРЕМИЈЕРНОПРЕДСТАВА„НЕМО’ШПОБЕЋ’ОДНЕДЕЉЕ” УЗРЕЊАНИНСКОМПОЗОРИШТУ

Мушко-женски односиигрешке имају очи, равница има душу” о новосадском панкбурашком бенду “Збогом Брус Ли”чија се премијера очекује следеће године. МирославЈовић рођенје1973. уНовомСадугдеје1999.дипломираорежијулуткарскогпозоришта. Кратке филмове, спотове, ТВ серије и радио драме снима од1996.године.Ауторјекратких филмова „ИД“, „Рент Ген“, „He Who Laughs Last…“ „Triumph of E-will“, „Symbiosis”, „Hoola Hop“,“To much nothing about ado“,„Downsideup”. К. Р.

УНародномпозоришту„Тоша Јовановић“уЗрењанинувечерас ће премијерно бити изведена представа„Немо’шпобећ’однедеље” хрватске ауторке Тене ШтивичићурежијиСлађанеКилибарде. Премијераовепредставејетребалодабудепредвене-

деље,алијеодложенаизтехничких разлога. У овој дуодрами играјуСањаРадишић(Она)иДејанКарлечик(Он). Упредстависудати исечцииз живота двоје младих људи: упознавање, свађе, кулминација, растанак, и поновни састанак. По

INMEMORIAM:СЛОБОДАННЕНИН

Одлазакврсног документаристе Предваданаодпоследица тешке болести изненада је преминуо дугогодишњи новинар ТВ Војводине и књижевникСлободанНенин. Слободан Ненин рођен је 1950. у Суботици. ДипломираојенаГрупизафилозофију Филозофског факултета у Београду, а проучавање развоја западне филозофије одвелогајетемељномистраживању разнородних токова источњачког мишљења. По завршетку студија, 1976. запослиосеутадашњојТелевизијиНовиСад,гдејепровеоцео радни век као новинар и уредник.Осамдесетихгодина почеоједарадиуДокументарно-образовномпрограмуТВНовиСад,каоауторбројнихивеомазапажених документарних филмова, емисија и серијалакојисунаилазилинаизузетанодјекгледалаца. Био је врстан документариста широке ерудицијеинеисцрпнерадозналости,којијеунаизгледузгреднимитешкоуочљивимпојавамаидогађајимасвакодневницеизналазиоповодеитеме зафилмовекојисунајединственначин,храброи отворено, приступали суштинским, егзистенцијалнимживотнимпитањима.

petak28.oktobar2011.

Упоредо са новинарским послом, Слободан Ненин се интензивнобавиоилитературом.Премдајеранопочеода пише, релативно касно се јавио на књижевној сцени. Роман „Дивљи багрем и чуваркућа“, објављен 1994, привукаојеизузетнупажњупублике и критичара. Уследили су потом романи „Бакрењак у чамцу судбине“, „Исус без лица“ „Чајанка са судбином“ „Храмиуздизање“„Расадник нараскршћу“,такођеизбирка приповедака „Чворовање“, (заједносадрЉубишомСтојановићем),каоифилозофске расправе „Допринос површногпознаваоцаЗена“и„Духсамураја–Бушидо кодекс“, које представљају својеврсну рекапитулацијуњеговогдугогодишњегбављењаисточњачкомфилозофијом. Одласком Слободана Ненина наша културна сценаосталајебез изузетнозначајногисамосвојногствараоца,којијеизасебеоставиоимпресивноивреднодокументаристичкоилитерарнодело. Комеморација Слободану Ненину биће одржана данас у 14 часова у сали на првом спрату ТВ Војводине,Сутјеска1.

КОНЦЕРТОМ БОРИСА БЕРЕЗОВСКОГ

Завршен 43.Бемус Светска музичка звезда Борис Березовски, један од најмоћнијих клавирских виртуоза данашњице, одржао је прексиноћу Београдској арени концерт којим је затворен 43. Бемус,на коме је под мотом „Спој данас„од 16.до 26.октобра одржано 15 концерата.Око две хиљаде посетилаца у архитектонски модерном здању Београдске арене дочекала је прексиноћ необична сцена: блистави црни клавир Стенвеј на црвеној сцени,издигнутој бини у облику троугла, осветљеној са свих страна. Када је на сцену изашао уметник кога прати репутација најмоћнијег виртуоза на клавиру - Березовски, већ након првог клавирског бисера који је извео чуло се зашто је овај концерт најављиван као спектакл, к��нцерт класичне музике какав у Београду још није виђен..Пијаниста кога данас у свету оцењују као једног од најмоћнијих виртуоза, уметника снажног сензибилитета обдареног јединственим унутрашњим слухом, извео је полуларни програм за најширу публику.

речима редитељке, ово је врло духовито писан, урбани текст о типичним женским и мушким грешкама, ситуације су антрополошке и публика ће се у њима свакако препознати, и то све генерације. Драматург представе је Игор Рипак.Засценографијуикостим побринуласередитељка,каоиза избормузике. Тена Штивичић је млада хрватскадрамскасписатељицакоја од2003.живиуЛондону.Њенкомад„Двије“2005.јепостављену Атељеу212,каоипоменути „Не мо’шпобећ’однедеље”2006,којијењендипломскирад.Новосађани су на Стеријином позорју пре неколико година могли да гледају представу „Fragile” Словенског младинског гледалишча чијијеонааутор. Н. П-ј.

СТУДИЈААУСТРАЛИЈСКЕАУТОРКЕ ОИСТАКНУТОМФИЛМСКОМРЕДИТЕЉУ

Монографија о Макавејеву Издавачка кућа „Клио„ представила је студију аустралијске професорке Лорејн Мортимер о филмовима Душана Макавејева под називом „Терор и радост„. Сам Макавејев, који се појавио на промоцији књиге,рекао је да је реч о антрополошкој студији веза филма и тема које нису у везу са филмском естетиком већ универзална питања. Мортимерoва је,за разлику од конвенционалног филмскоисторијског приступа и биогафских исповести,филмове Макавејева поставила у контекст политички турбулетног двадесетог века, успостављајући спрегу са политички радикално субверзивним и сатиричним духом,радом и животом самог аутора,навела је професорка Универзитета уметности Невена Даковић. ЛорејнМортимерјеодлучилада напише биографију Макавејева, јер је била фасцинирана његовим филмом “Мистерије организма”, рекла је заменица директора Издавачке куће Клио Наташа Ђелошевић. Тако је,

према њеним речима, настала својеврсна студија о осам филмоваМакавејева,истраженихна мултидисциплинарни начин, са историјске,естетскеисаантрополошкестране. У рецензији књиге,њен колега са универзитета у Мичигену Херберт Игл оценио је да ће „Терор и радост„ сигурно подстакнути бројне ретроспективе дела Макавејева али и даља истраживања „његових иновативних филмских структура, истовремено скрећући пажњу на његов пионирски рад„. Књига „Терор и радост„прва је монорафија икада написана о аутору филмова „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ„, „Невиност без заштите„ или „WR: мистерије организма„. Лорејн Мортимер била је професор студија филма, социологије и антропологије на универзитету у Мелбурну а данас је повремени сарадник на Факултету за комуникације, уметност и критичке студије.


24

svet

petak28.oktobar2011.

dnevnik

TURSKA

MARATONSKI SAMIT LIDERA EVROZONE I BANAKA

Fondzaspasido petputave}i BRIS EL: Maratonski samit u Briselu okon~an je rano ju~e ujutro, uz ocenu ~elnih qudi Evropske unije i evrozone da je Evropa sposobna da preduzme sve {to treba, kako bi o~uvala ekonomsku stabilnost. Pred sed nik Evrop skog saveta Herman van Rompej isti~e da }e, zahvaquju}i postigntom dogovoru, Fond za spas prezadu`enih ~lanica evrozone biti i do pet puta ve}i. „Sredstva }e dosti}i hiqadu milijardi evra, pod odre|enim pretpostavkama koje zavise od uslova na tr`i{tu i spremnosti investitora”, ka`e Rompej. Odluka o otpisivawu polovine gr~kog duga i formirawu

Okon~anaoperacija protivKurda ISTANBUL: Turski ministar odbrane Ismet Jilmaz objavio je ju~e kraj velike vojne operacije protiv pobuwenika iz Radni~ke partije Kurdistana (PKK), pokrenute kao odgovor na pro{lonedeqno ubistvo 24 turska vojnika u napadu pripadnika PKK-a.”Operacija vo|ena u dolini Kazan kao odgovor na napad na ^ukurxu je zavr{ena. Ali, na{a borba protiv terorizma se nastavqa”, kazao je Jilmaz, prenosi novinska agencija Anadolija. Turska armija objavila je 20. oktobra da je kao odgovor na ranije napade pokrenu-

la „{iroku operaciju pe{adije, uz podr{ku avijacije... na pet lokacija na severu Iraka i u Turskoj”, uz u~e{}e 22 bataqona. U vojnoj operaciji je, prema pisawu {tampe, u~estvovalo 10.000 vojnika. Napadi boraca PKK-a, koji su imali najtragi~niji bilans u posledwih 20 godina, izazvali su {ok u Turskoj. Mnoge zemqe PKK smatraju teroristi~kom organizacijom. U sukobu sa Kurdima u Turskoj je od 1984, kada je PKK pokrenuo pobunu s zahtevom za autonomiju kurdskih oblasti na istoku zemqe, poginulo je 45.000 qudi.

IRCI BIRAJU PREDSEDNIKA

Favoritbiznismen [onGalager

Lideri evrozone ju~e u Briselu

Poqska zadovoqna ishodom VAR[AVA: Poqska kao zemqa koja trenutno predsedava Evropskoj uniji zadovoqna je ishodom kriznog samita {efova dr`ava i vlade evropske dvadesetsedmorke u Briselu, saop{tio je portparol predsedavawa Konrad Wiklevi~.Zvani~na Var{ava posebno isti~e kao uspeh no}a{wi dogovor lidera zemaqa evrozone. „Radujemo se {to je postignut dogovor jer to je vrlo va`no za evropsku privredu, a posebno smo zadovoqni time {to je u svim tim dokumentima kojima je zavr{en sastanak evrogrupe zapisano da }e se integracija evrozone odvijati u saradwi sa ostalim zemqama EU. To je vrlo va`no”, kazao je Wiklevi~.

Slova~ka ne pove}ava pomo} Gr~koj BRATISLAVA: Slova~ka kao jedina ~lanica evrozone ne mora da pove}ava pomo} Gr~koj, jer su joj taj izuzetak na samitu u Briselu, kome je prethodio krizni samit cele EU, odobrili {efovi dr`ava i vlada preostalih 16 ~lanica zone. „Slova~ka je dobila izuze}e i u~estvova}e u dogovorenom programu pomo}i samo onoliko koliko se ranije obavezala. Ni{ta vi{e”, kazala je ju~e ujutro privremena slova~ka premijerka Iveta Radi~ova. Slova~ka }e tako pru`ati garancije za gr~ke pozajmice samo u okviru drugog paketa pomo}i Gr~koj, vrednog 109 milijardi evra koji je dogovoren na samitu lidera 17 ~lanica evrozone 21. jula.

programa pomo}i postignuta je konsenzusom svih 27 ~lanica Evropske unije. Vode}e evropske banke odsad }e morati da pove}aju obavezne rezerve na devet odsto aktive. To zahteva da do 30. juna 2012. godine banke prikupe dodatnih 108 milijardi evra. Francuski predsednik Nikola Sarkozi navodi da je kriza, koju bi izazvao gr~ki bankrot, izbegnuta. Nema~ka kancelarka Angela Merkel rekla je da je sa kreditorima dogovoreno da dug Gr~ke do 2020. godine bude 120 BDP-a i dodala da je to uslov da se Gr~ka vrati na tr`i{te obveznica. Gr~ki premijer Jorgos Papandreu ka`e da }e otpisom 50 odsto duga, spoqni dug wegove zemqe biti odr`iv. Upozorava, me|utim, da Gr~ka od idu}e godine vi{e ne sme da ima mawak u buxetu i da }e neke banke privremeno morati da se na-

cionalizuju. Papandreu je istakao da je izbegnut bankrot i da je to veliko dostignu}e za Gr~ku. „Sada zatvaramo jedno poglavqe i ulazimo u novu eru sopstvenim snagama”ka`e Papandreu. Na samitu su dogovorene i dodatne mere {tedwe za Italiju i [paniju. U spasavawe evra spremne su da se ukqu~e Rusija i Kina, pove}awem ulagawa svojih deviznih rezervi u du `ni~ ke oba ve ze po je di nih ~lanica evrozone, ali tek posle detaqne analize. Vest o dogovoru lidera evrozone i banaka o otpisivawu polovine gr~kog duga doprinele su skoku cena akcija na Atinskog berzi. Ubrzo po otvarawu trgovine cene akcija porasle za tri i po odsto. Vla sni~ ke har ti je ba na ka, koje su ranije ove nedeqe bile u velikom padu, sko~ile su i po vi{e od deset odsto.

DABLIN: U Irskoj su rano ju~e otvorena birali{ta na kojima }e oko tri miliona registrovanih bira~a izabrati devetog predsednika republike. Pobednik na ovim izborima nasledi}e Meri Mekalis, koja je na tom polo`aju, za koji se vezuje prete`no ceremonijalna uloga, provela dva uzastopna mandata od po sedam godina. Prema najnovijim anketama, od sedam kandidata najvi{e {ansi za pobedu imaju nezavisni kandidati [on Galager, biznismen koji se proslavio u~e{}em u jednom televizijskom rijaliti serijalu, i senator Dejvid Noris, prvi predsedni~ki kandidat u Irskoj koji se otvoreno izja{wava kao homoseksualac, ina~e nekada{wi profesor. Me|u ostalim kandidatima su poslanik Evropskog parlamenta Gaj Mi~el za desni~arsku stranku Fine Gael, pesnik i biv{i ministar kulture Majkl Higins

[on Galager

za levi~arske laburiste, i biv{i vo|a IRA Martin Makginis za levi~arsku stranku [in Fejn. Nezavisni kandidati za predsednika su jo{ i pobednica na izboru za pesmu Evrovizije 1970. Dejna Rouzmeri Skelon, koja je osvojila tre}e mesto na izborima 1997. godine i aktivistkiwa za prava dece i osoba sa posebnim potrebama Meri Dejvis.

VA[INGTON POZVAO RUSKE EKSPERTE

UKRATKO

Uzemqotresu 523mrtva

ANKARA: U razornom zemqotresu koji je u nedequ pogodio istok Turske poginulo je 523, a povre|eno je 1.650 qudi, novi je bilans `rtava koji je objavqen ju~e. Prema podacima Dr`avne agencije za vanredne situacije, iz ru{evina je spa{eno 185 qudi. Agencija je prethodno objavila da u zemqotresu ja~ine 7,2 Rihterove `ivot izgubila 481 osoba. Turska je ju~e prihvatila pomo} Izreala i jo{ nekoliko zemaqa kako bi se otklonile posledice zemqotresa u Vanu, jednom od gradova koji je najvi{e stradao u zemqotresu. Ta odluka donesena je uprkos pogor{awu odnosa izme|u Turske i Izraela, do koga je do{lo po{to je izraelska vojska 2010. godine napala turski humanitarni konvoj za Gazu, kada je poginulo devet turskih vojnika. U zemqotresu je najte`e stradao Erxis, grad sa 75.000 stanovnika u blizini granice sa Iranom, u jednom od najtrusnijih podru~ja u Turskoj.

Stradali upoplavama

LIGURIJA: Najmawe osmoro qudi poginulo je u poplavama epskih razmera koje su pogodile severozapadnu Italiju posle obilnih ki{a koje su pale u no}i izme|u ponedeqka i utorka. Priobalna naseqa u Liguriji, u popularnom turisti~kom regionu, odse~ena su od sveta po{to su putevi sprani bujicama, a blokirane su i pruge. Dva od pet ribarskih naseqa u tom regionu, Monteroso i Vernaca, preplavqena su bujicama blatwave vode koja se obru{ila s okolnih brda i dosti`e visinu prvog sprata. Gradona~elnik Monterosa An|elo Beta kazao je da to mesto vi{e ne postoji. Stanovnici Vernace i turisti evakuisani su pomorskim putem. Toskana, koja se grani~i s Ligurijiom, tako|e je veoma pogo|ena, a dve `rtve poti~u iz mesta Aula.

Zajedniouantiraketnim testovima

MOSKVA: Va{ington je pozvao ruske eksperte da posete Ameri~ku agenciju za antiraketnu odbranu i da u~estvuju u antiraketnim testovima kako bi umawio strahovawa Moskve, koja se protivi projektu antiraketnog {tita NATO u Evropi. „SAD su pozvale ruske eksperte da do|u u Agenciju u Kolorado Springsu sa sopstvenom opremom kako bi se uverili da ameri~ki {tit nije pretwa za Rusiju”, kazao je za ju~era{we izdawe „Komersanta„ neimenovani izvor iz jedne od zemaqa ~lanica NATO. Re~ je o delega-

ci ji eks perata ruskog mi ni starstva odbrane koju }e predvoditi zamenik ministra odbrane Anatolij Antonov, naveo je isti izvor. „Ipak, Rusija do sada nije odgovorila” na poziv, dodao je. Prema pisawu „Komersanta„, SAD su prvi put pozvale ruske eksperte da u~estvuju u testirawu ameri~kog sistema protivraketne odbrane koje }e biti obavqeno na prole}e u Pacifiku. Zamenik ruskog ministra spoqnih poslova Sergej Rjabkov potvrdio je Komersantu da je Rusija dobila nove ponude Va{ingtona u domenu antira-

ketne odbrane, ali nije otkrio o kakvim je ponudama re~. Rusija, koja strahuje da bi {tit NATO mogao da bude uperen prema wenoj teri to ri ji, i daqe je skep ti~ na, is ti ~e mo skovski list. „Nemamo mnogo poverewa u rezultate tih testova”, kazao je „Komersantu„ izvor blizak ruskom mi ni star stvu odbrane. NATO planira da postavi antiraketni {tit u Evropi, a kao zvani~no obja{wewe navodi se `eqa da se ~lanice te alijanse za{tite od balisti~kih pretwi iz zemaqa kao {to je Iran. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIOBERLUSKONI [ef italijanske vlade Silvio Berluskoni je izjavio da mu se nema~ki kancelar Angela Merkel izvinila, zbog kritika na ra~un Italije, ali nema~ka vlada demantuje wegove izjave, tvrde}i da nema izviwewa, jer nema osnova za to. ’’Merkelova je do{la kod mene, da bi se izvinila i iskqu~ivo rekla da nema nikakvu nameru da na{u zemqu vre|a’’, prenose nema~ki mediji izjavu Berluskonija .

SAIFALISLAM Sin ubijenog libijskog vo|e Gadafija Saif al Islam i biv{i {ef libijske obave{tajne slu`be Abdulah al Senusi predlo`ili su da se predaju Me|unarodnom krivi~nom sudu u Hagu, izjavio je ju~e visoki libijski vojni zvani~nik iz Nacionalnog prelaznog saveta.Taj sud saop{tio je ju~e da nema potvrdu da Saif al Islam i al Senusi predla`u da se predaju tom sudu.

ALIALMAHMUDI Sud u Tunisu pustio je iz zatvora biv{eg libijskog premijera Al Bagdadi Ali al Mahmudija uprkos zahtevu nove libijske vlasti za wegovim izru~ewem. Izvor iz suda u Tunisu potvrdio da je „Al Mahmudi sada slobodan ~ovek”.”Sud je doneo odluku da ga oslobode iz zatvora”, rekao je wegov advokat Mabruk Kor~i.

[ta posle Gadafija

prepreke da san libijaca postane java MajNC : Moamer Gadafi je mrtav. NATO je saop{tio da je ispunio svoj vojni zadatak u Libiji. Qudi na ulicama su proslavili dan oslobo|ewa, ali, koliko je Libija zaista slobodna? Prema mi{qewu politikologa i {efa Arapskog centra za politi~ke i socijalne analize u @enevi Riada Sidaouija, postoji mnogo prepreka pre nego {to san Libijaca postane java. „Jedna od prepreka je kompletna institucionalna i politi~ka praznina kao i nedostatak civilnog dru{tva”, izjavio je Sidaoui za nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele”. Politi~ke strukture u Libiji ne postoje. Nema uprave. Iz straha da bi mogle da mu na{kode, Moamer Gadafi nikada nije dozvolio osnivawe alternativnih stranaka. Politi~ke odluke u proteklih nekoliko meseci donosilo je Nacionalno prelazno ve}e.”Unutar Prelaznog ve}a postoji {irok spektar regionalnih suprotnosti. Istok protiv Zapada. Gadafi je podr`avao zapadni deo zemqe. Istok je bio diskriminisan. Postoji rivalitet izme|u razli~itih plemena. Postoje ideolo-

{ke razlike. Zastupqeni su predstavnici konzervativnih islamista, zatim salafista, pa sve do socijalista i liberala”, izjavio je {ef Centra za istra`ivawa arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu Ginter Majer. Kada je re~ o Gadafiju, kao neprijatequ, pripadnici milicijskih snaga su do ~etvrtka bili jedinstveni. Me|utim, oni nisu jedinstveni u

tome kako treba da izgleda budu}nost zemqe. „Spor dugoro~nih pristalica opozicije i Gadafija bi}e odlu~uju}i za budu}nost zemqe kada je re~ o zauzimawu pozicija u novoj vladi”, rekao je Majer. On je ukazao da }e akteri sa velikim politi~kim uticajem i daqe biti predstavnici plemena. „Plemena tradicionalno imaju va`nu ulogu. Imamo 130 razli~itih plemena od kojih su jedni profitirali od Gadafija, dok su drugi bili gubitnici. Postoji veliki rivalitet. Me|utim, to su stvari koje se mogu regulisati”, dodao je on. Pravni sistem u Libiji ubudu}e }e biti zasnovan na {erijatu zbog ~ega Sidaoui smatra da to bi mogla da bude jedna od prepreka za brzu demokratizaciju Libije.”Probleme u budu}nosti }e vi{e praviti islamisti nego Gadafijevi sledbenici. [irom Libije je prisutno grupisawe islamista. Oni su u~estvovali u revoluciji. Me|utim, jedan deo wih predstavqa pretwu demokratiji u Libiji, jer oni jednostavno ne veruju u demokratiju”, rekao je on.


BALkAn

dnevnik

USKOKPRO[IRIOISTRAGUOCRNIMFONDOVIMAHDZ-a

Nalistiosumwi~enih Sanader,Jarwak, Ma~ekiPavo{evi}eva ZAGREB:Hrvatskakancelarija za suzbijawe korupc ij e i org an iz ov an og kriminala (USKOK) pro{irilajeistraguocrnim fondovima HDZ-a na jo{ nekoliko osoba, me|u kojima je i biv{i predsednikpartijeIvoSanader. Premijerka Hrvatske i predsednica stranke JadrankaKosor,nakonferencijizanovinare,upitalase kako je mogu}e da tako va`neinformacijesaznajeiz medija, za{to postupak USKOK-a, koji mora biti tajan, nije tajan i odakle informacijecure. Onajerekladajetojo{ jedan poku{aj da se HDZ sru{i.  „Ne}emo to dozvolitimakarsevratiliubaraku na Jarunu. Ovo je te- Jadranka Kosor `aktrenutakuna{ojstranci. nosnihi~asnihqudi.„Jedina Pretposledwa stanica krismo strank a koj a je po~ el a `nog puta koji prolazimo,od borbu protiv korupcije i nekad sam preuzela HDZ, kad je }emo posustati u tome, usprSanaderoti{ao”,reklajeKokosovomnalogu.Svi~lanovi sorova. strankeda}eiskaze,akobude Ist ak la je kak o je HDZ potrebno”,reklajeKosorova. strankapo{tenih,220.000poNeki mediji su objavili da je

Ivo Sanader

ra~un stranke u blokadi. Me|utim,izstranketojo{niko nijepotvrdio,samojeAndrija Hebrang rekao da ne zna za takvu informaciju, ali da }e je proveriti, a Jadranka Kosorjenovinarimasamorekla: „Dajteoditeraditi”.

Optu`be na koje se istraga odnosi ti~u se finansirawaHDZ-auizbornoj kampawi 2003. godine i kampawi Jadranke Kosor2005,kaoifinansirawakampawenaposledwim parl am ent arn im izb or ima2007.godine. „Jutarwi list” navodi daseoptu`beti~usumeod vi{ e des et in a mil io n a kuna,kaoikrivi~nihdela udru`ivawa, zloupotreba ikrivotvorewa. Pro{irena istraga sada obuhvata i nekada{wu {eficu ra~unovodstva HDZ-a BrankuPavo{evi},biv{eg glavnog sekretara Ivana Jarwaka i nekada{weg portparolaRatkaMa~eka. USKOKistraguvodina osnov u isk az a nek ol ik o biv{ih~lanovastranke,koji su rekli da su u blagajnu partije stizale milionske donacije, uglavnom od hrvatskih preduzetnika, koje nisu bile sprovedene kroz redovnu finans ijs ku evid enc ij u, pi{ e „Jutarwilist”.

Lekarigre{kom izvadilizdravbubreg DUBROVNIK: Hrvatsku od utorka potresa afera u dubrova~koj bolnici, gde su lekari

zamenilipacijentkiwesasli~nimimenomijednojodwih,umesto operacije na ki~mi, gre-

{kom izvadili bubreg. Iako se slu~aj desio pre mesec dana, pri~ajetekuutorakdospelado medija, a kasnije je Hrvatskoj televiziji informaciju potvrdio i ministar zdravqa Darko Milinovi}. Kako pi{u hrvatski mediji, osobqe bolnice u Dubrovnikugre{komjezamenilo lekarsku dokumentaciju dve pacijentkiwe starosti 56 i 86 godina. Starijoj pacijentkiwi je dijagnostikovan tumor na bubregu,alijeonkasnijeizva|en mla|oj, koja je imala problema saki~mom. Upravnik dubrova~ke bolnice Branko Bezdan, ~ije je osobqe napravilo ovu katastrofalnugre{ku,potvrdiojedase sporni slu~aj desio 29. septem-

REPUBLIKASRPSKAKAOPARTNERAMERICI

Dodik:NaSrpskuse gledadrugimo~ima BAWALUKA: Predsednik RepublikeSrpskezavr{iojeposetuSAD, gdejeimaonizsusretasazvani~nicimavladeSAD,Kongresa,poslovnezajedniceu^ikaguiSvetskogjevrejskog kongresa.MiloradDodikizjaviojeda jevi{ednevnaposetaSADbilaopravdana,jersepolakorazbijastereotipo Srpskoj,inawusedanasgledadrugim o~ima, kao na partnera. Predsednik DodikjenaglasiodajeuSADpove}an nivo uva`avawa i razumevawa za stavoveSrpske. „To je omogu}ila politika koju smo vodili posledwih godina. Veoma intenzivno smo radili na stvarawu na{e jasne pozicije, na{eg partnerstva. To je, naravno, vidqivo i u razgovorimauStejtdepartmentu i Kongresu. Vra}amo se u zemqu sa dodatnim elanom da nastavimo sa afirmacijom na{e politike. @elimo Milorad Dodik da nastavimo promociju na{eg polo`aja“,istakaojeDodik. „UWujorkusamimaointenzivnesastankesapredstavnicimaposlovnezajednice,politi~kiuva`enimqudima, me|ukojimaisapredsjednikomSvjetskogjevrejskogkongresaipredsjedni-

kom jevrejskih organizacija u Americi. Sa svima wima sam razgovarao o situaciji u Srpskoj i BiH, te regionalnim, ~ak i svjetskim pitawima, i izniona{epoznatestavove,tesagledao reagovawa sagovornika“, navodi Dodik. PredsednikSrpskejerekaodasuse tokom wegovog predavawa na Univerzitetu Kolumbija, koje je bilo veoma pose}eno, mogla ~uti razli~ita mi{qewaootvorenimpitawimaitoje, tako|e, bila prilika da se razbiju stereotipi o Srpskoj, kojesuuBiHuspeli danapraveraznimediji i bo{wa~ka zajednica. „Bili su  predstavnici razli~itih univerziteta, profesorikojipratede{avawaujugoi- sto~noj Evropi i predstavnici razli~itih zajednica, od srpskedobo{wa~ke i drugih. Bila je to prilikadaseiznesu jasni,relevantnistavoviivi|ewa,i jasamtuprilikuiskoristio.Mora}emo~e{}edaplaniramoposetuovojvelikoj zemqi koja zauzima va`no mjesto u svjetskim politi~kim, ekonomskim i finansijskim kretawima“, zakqu~iojeMiloradDodik.

bra ove godine i da nadle`ne stru~ne komisije rade na utvr|ivawu detaqa nemilog doga|aja. Hrvatska televizija nezvani~nosaznajedajeupravadubrova~ke bolnice poku{ala da se nagodi sa `enom kojoj su gre{kom izvadili bubreg, ali za sadabezuspeha. Starijoj pacijentkiwi je uspe{no operisan bubreg i ona se dobro ose}a. Slu~aj dubrova~ke bolnice nalazi se u proceduriHrvatskelekarskekomoreikomisijezastru~ninadzor. U proceduri koja traje nekoliko meseci, Komisija }e nakon uvida u medicinsku dokumentacijuinalazalekara,donetisud o~itavomdoga|aju.

Izbeglice naprotestu uBawaluci BAWALUKA: Pedesetak izbeglih Srba iz Federacije BiH, koji su sme{teni u alternativnom sme{taju u Bratuncu, okupilo se ju~e naprotestuubawalu~komparku„MladenStojanovi}”zbogsmawewanaknadezapla}awestanarine. Oni zahtevaju da Ministarstvo za izbegla i raseqena lica Republike Srpske poni{ti odlukudamese~nenaknadezastanarinubudusmawene sa 150 konvertibilnih maraka (oko 75 evra)na60maraka(oko30evra).IzbegliSrbi odVladeRStra`eidaimomogu}itrajnisme{taj,navode}i da nemaju sredstava za pla}awe kirijenitimogudasevrateusvojepredratne domoveuFederacijiBiH. Predsednik Udru`ewa izbeglih Srba iz zeni~ke regije Uro{ Nedi} rekao je da ovo nije politi~kiskup,ve}daseradioprotestugra|anakojisenalazeute{kojekonomskojsituaciji.Onjenaveodajepro{legodineuBratuncu i Srebrenici deset demobilisanih boraca izvr{ilo samoubistvo, jer su se nalazili na rubuegzistencije. Nedi}jeporu~iodao~ekujedaihtokomdana prime premijer RS Aleksandar Xombi} i ministri za izbeglice i raseqana lica i rada i bora~ko-invalidskeza{tite,nagla{avaju}ida sume|uokupqenimave}inademobilisaniborciiratnivojniinvalidikojinemajusredstavaza`ivot. Na protestu su istaknuti transparenti na kojima je ispisano: „I nakon dvadeset godina nere{enastambenapitawa”,„[tavamjo{trebaosimfoteqa”,„Decasunamgladna”,„Dosta namjepqa~ke”.

petak28.oktobar2011.

25

CRNA GORA

Opetproblemi sjezikom? PODGORICA: Ministarstvo prosvete Crne Gore tvrdi da se dogovor o jeziku u crnogorskim {kolama dosledno primewuje, dokuopozicijismatrajudajepraksadruga~ija.Luk{i}ipredstavniciopozicijeranijesupostigli dogovor da se nastavni predmet zovecrnogorski-srpski,bosanski i hrvatski, kao i da sadr`aj tog nastavnog predmeta dominantno budeoslowennapro{logodi{wi programiud`benike iz materwegjezika. Poslanikopozicione Nove srpske demokratije Slaven Radunovi} izrazio je sumwu u doslednu primenu sporazuma, navode}i da u praksi postoji veliki broj opstrukcija togdogovora.Kasnilo se sa instrukcijama {kolama na koji na~in }e se primewivati taj dogovor, a prisutan je i veliki problem sa uxbenicima. „Umesto da se nastavni predmet dominantno izu~ava na osnovu pro{logodi{wihuxbenika,forsirajusenove kwige iz crnogorskog jezika”, kazao je on u parlamentu tokom postavqawa poslani~kih pitawa ministrima. Radunovi} je pozvao Ministarstvo prosvete da ne {aqe inspektore samo u one {kole u kojimaprofesorine}eudnevnike da upi{u crnogorski jezik, ve} i u one u kojima nastavnici ne}e da predaju na srpskom jeziku.  Ministar prosvete Slavoqub Stijepovi} kazao je da }e sporazum Luk{i}a i opozicije biti dosledno po{tovan. Ministarstvojedalojasneinstrukcijesvim{kolamadasedoslednoi

u potpunosti primewuje sporazum predsednika Vlade i opozicijeojezikuucrnogorskim{kolama,naveojeon.Stijepovi}je najavioda}e,naosnovusporazuma Luk{i}a i opozicije, 1. novembra po~eti da radi komisija ~ijijezadatakdado31.decembra pripremi program za nastavni predmet crnogorski-srpski, bosanskiihrvatskijezikzanarednu{kolskugodinu.

OnjekazaodaprimenasporazumaLuk{i}aiopozicijenepravi bilo kakve probleme u praksi i da je to najva`nije za Ministarstvo prosvete. Vlada, MinistarstvoprosveteiDemokratskapartijasocijalista}e,bezobzirana to koliko su zadovoqni sporazumom, dosledno po{tovati svako wegovoslovo,istakaojeStijepovi}. Odgovaraju}i ministru, Radunovi} je izrazio sumwu da postoje paralelne instrukcije resornog ministarstva, jer uxbenike iz crnogorskog jezika moraju da koriste svi u~enici.  „Imamo informacije da su direktori {kola dobili instrukcije da ne insistirajuprevi{enakori{}ewupro{logodi{wihuxbenikaiz materwegjezika,ve}daseupotrebqavaju kwige za crnogorski jezik”,kazaojeon. (Tanjug)

Zavr{enigrani~ni prelazi PODGORICA:Zavr{enisu grani~ni prelazi Dra~enovac kodRo`ajapremaKosovu,iDobrakovokodBijelogPoqapremaSrbiji,saop{tenojeju~eiz VladeCrneGore. Grani~ni prelazi su ure|eni premaevropskimstandardimai danas }e ih sve~ano otvoriti

premijer Crne Gore Igor Luk{i}.CrnaGoraodprenekolikogodinaimamodernegrani~ne prelazepremaHrvatskoj(Debeli Brijeg kod Herceg Novog) i Albaniji (Sukobin kod Ulciwa),autokujeizgradwagrani~nogprelazapremaBosniiHercegovini,na[}epanPoqu.

Ne}ebiti ministarstvavera PODGORICA: Vlada Crne Gore ne razmi{qa da formira ministarstvovera,rekaojeju~e

Du{ko Markovi}

potpredsednik vlade Du{ko Markovi}ucrnogorskomparlamentu.  Markovi} je u odgovoru

na pitawe poslanika Nove srpske demokratije Budimira Aleksi}anaveoda}ebitiformiran„posebansektor”u postoje}em Ministarstvu za qudska i mawinska prava, koji }e se baviti komunikacijom sa verskim zajednicma. Aleksi}jerekaodajecrnogorsko dru{tvo „statisti~kivisokoreligijsko dru{tvo”, jer je na popisu stanovni{tva u aprilu ove godine 72 odsto gra|ana navelo da pripadaju pravoslavqu, 18odstoislamu,atriodsto katoli~anstvu.  Zbog toga bi, rekao je Aleksi},trebalodapostojiposebno ministarstvo vera da bi komunikacija sa verskim zajednicamabilaredovna.

Skrnaviogrobqe iodneokosti PODGORICA: Crnogorska policijauhapsilajedr`avqaninaBiHV.D.(53)izZenice,zbog sumwedajeoskrnavioporodi~ne grobnice me{tana u selu Boqevi}ikodVirpazara.Osumwi~eni je, kako je saop{teno iz Uprave policije Crne Gore, oskrnavio pet grobnica, a odneo je deo kostijuizdveporodi~negrobnice. Policije je nakon prijave porodica koje su primetile da su

grobovi oskrnavqeni, kontrolisala lica u tom podru~ju, a kod V.D.jeprona|enaplasti~nakesa sadelovimaskeleta. „Osumwi~eni V.D. je, uz krivi~nu prijavu, predat Osnovnom dr`avnom tu`iocu u Baru, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo povreda le{a u sticaju sa krivi~nim delom povreda groba”, navodi se u saop{tewu.


SveT POZnATiH

c m y

26

petak28.oktobar2011.

dnevnik

ЛиндзиЛохан поново ухапшена

PAPARACO

П

роблематичнаглумица,којасетрентноналазинаусловнојслободи,приведенајејучеуЛосАнђелесу.Наконказнекојујеодслужилаукућномпритвору,глумицајепуштенанаусловнуслободу,узобавезулечењаодалкохолизма ипоштовањеусловнеслободе. Међутим,Линдзинијеиздражаладабудетобра„такодуго”. Глумицасе19.октобрапоновопојавилаузградисудагдејује поналогусудијенасаслушањепривеоокружнишериф,азбог кршења условне слободе.Глумица је приведена зато што је одбиладасебавидруштвено-кориснимрадомкојијојјесуд прописаокаодеоказне.Линдзијенаконсаслушањаплатила кауцијуод100.000долараиизашланаусловнуслободу-поново. Линдзисеусудниципојавилауприлично„неуредномиздању”,сакрвавимочима,алицејеулавномпокушаваладасакријеодфотоапарата.Адвокатпроблематичнеплавуше(25) СтивХонигпотврдиоједајењеговаклијенткињакојајеујануаруовегодинеосуђеназакрађуогрлицеод2.500долара,платилакауцијуод 100.000долараидајепуштенаизпритвора.

Ријанин нови, секси спот

Кетрин Хајгел са ћеркицом и мужем

ОрландоБлум разголитио МирандуКер

евачица је избацила нови П спотзапесмузапрвисинглсанедавнонајављеног албума„TalkThatTalk”

Б

рачни пар снимио је серију провокативнихфотографија за кампању једног познатог модногбренда. Америчка модна кућа „Rag & Bone” ангажовала је Миранду

без помоћи фризера, шминкера,стилистаипрофесионалног фотографа. Иза фотоапарата се нашао њенсупругОрландоБлум,који је „модела” сликао у хотелској

Кер и Орланда Блума да сами сниме фотографије за њихову нову колекцију. Миранда Кер је требалозаједносасупругомда уради „приватне” фотографије

соби, топлес, у гаћицама, на плажи,кревету,утрави... Како је овај необични фото сешнзавршен,сигурносвизнају.

Песма „We Found Love” коју је продуцирао Калвин Херис и која најављује њен шести студијски албум „TalkThatTalk”полакоосвајатоплисте.Песмајесада добила и свој видео запис који је режирала Мелина Матсокас. Поредпевачице(23),другу„главнуулогу”уовомвидеу игра британски боксер и модел Дадли О’Шонеси (21),сакојимјепевачицазапочеларомансууправона снимањуовогспота.Албум„TalkThatTalk”јенајављен за 21. новембар, а у међувремену уживајте у новом споту.

IN

Dejvid Duhovni

С

Желимферари ЗаНовугодинужелим...ферари!ЛуксузнаробнакућаНиманМаркус најавилаједаћењиховипосетиоци,осимуобичајенихактикаламоћида купеиферариФФ.

Последњапесма групеРЕМ главни јунацизагрљенинестају усутону.Какосепесма ближикрају Мајкл Стајп пева ‘Is this really what you want?‘ и колико годбисмосвижелелидаодговор буде ‘не’, у певачевом се гласуможечутидајекрај,иако је преплављен осећаима”, пише„Ролингстоун”.Заједноса

снимајуновиалбум,алиодтога није било ништа. „We All Go Back to Where We Belong” је сетна јебалада којаподсећана песме са њиховог албума из 2001. „Звучи као одјавна шпица филмасасрећнимкрајемукојој

још две необјављене песме, сингл„WeAllGoBacktoWhere We Belong” ће се наћи на компилацији40највећиххитова групе-„PartLies,PartHeart,Part Truth, Part Garbage 1982-2011”, која ће бити објављена 15. новембра.

OUT

ветски популарна група је фановима поклонила последњистудијскиснимак,баладу„WeAllGoBacktoWhereWe Belong”. На сајту часописа „Ролинг стоун” објављена је песма коју сучлановигрупеРЕМснимили у јулу, када се шушкало да

^arli [in


iz drugog ugla

dnevnik

petak28.oktobar2011.

27

Све проблеме заштите животне средине (и многеекономскеисоцијалне)јелакшеријешити смањељуди,анакрајујеинемогућесасвевише вјетскапопулацијарастедоксенашаспо- њих. собност за одрживи живот на Земљи суОд када смо прошли једну милијарду 1800., жава,тосеморамопромијенитипријене- наш прираштај и потрошња су већ узроковали гоштотоприродаучинизанас. климатскепромене,растнивоамора,проширење Дан седам милијардитог становника је отре- пустињеи„шестоизумирање”животињскихвржњавајућиподсјетникнаневољенашепланете. ста. Повећавамо се брзином од 10 хиљада на сат. НашрастјеувеликојмјерифинансиранодраСредњорочнапрогнозаУНје9,3милијардељуди пидног искориштавања природних богатстава (фосилна горива, минерали, подземне воде, плодност тла, шуме, рибарство и биолошка разноликост), а не одрживим управљањем природним ресурсима. Наше глобално снабдијевање храномвеомазависиодјефтиненафтеи воде.Ипак,нафтниврхдижецијене, доксеуништавњевиталихизвораводеспроводиумногимземљама. Таконашапопулацијарастеуисто вријемекаоибројљудинаЗемљикоји може да дијели одрживи развој, докћеширењеиндустријализацијеи западне потрошње само убрзати тај процес. Сиромашнибитребалибитибогатији,алиузвисокестопенаталитета, комбиновано са осиромашеним реПерформансактивистазазаштитупланететоком сурсима и деградацијом природе акДанаЗемље,Сарајево,25.април2011. тивноћеометатитајразвој. до 2050., али распон варира од 2,5 милијарде Пријеломна тачка је да се неограничени раст укупнесвјетскепопулацијеод1950-итозависи популацијефизичкионемогућииуконачницито одтогакакоћемофункционисати. ћесесигурноунекомтренуткуидогодити. Свакановаособатребахрану,водуиенергију, Или раније кроз мање рођених уз кориштење а производи додатно смеће и загађење и тако контрацепцијеи(не-присилне)политикепопулаокрећеточакнашегукупногутицајанапланетуи ције,на„хуман”начин,-иликаснијекрозвише успораватајточакзасвекојигадијеле,забогате смртних случајева од глади, болести, рата, такомноговишенегозасиромашне.Подефиницији, званом„природним”начином. укупанутицајипотрошњајеутврђенамјерењем КаоштојеМаурицеСтронг,генералнисекрепросјекапоособипомноженосбројемљуди. тар 1992. на Самиту о планети Земљи, рекла:

Gardijan

С

К

ријумчари на Балкану су остварили ретко јединство.СрбииАлбанцису у средишту косовске илегалне операцијетрговиненафтом,пише Дорин Карваџал (Дореен Царвајал)у“Интернешенелхералдтрибјуну”(Интернатионал HералдТрибуне) Три месеца је овај рударски град (Мит ровица) поприште балканских етничких тензија довољнозлосутнихдаподстакну ново размештање наоружаних припадника НАТО-а и деловање Европске уније у циљу успоравањадавањаСрбијидуго очекиванекандидатурезачланство.Саимпровизованихбарикадаодшљунка,етничкиСрби су бацали камење на етничке Албанце на другој страни реке Ибар. Раније ове године (11 април), група људи је бацила бомбу на гранични прелаз (Брњак),подстичућистрахмеђузападним силама од ширења етничких сукоба на северу Косова. Али,каоштојечестослучају овом осиромашеном региону, истина је сложенија. У овом случају, како истичу власти, на крају је постало белодано како се фуриозан напор у заштити уносног кријумчарења нафте, претвориоумеђународниинцидент са узнемирујућим подсећањем на етничке покоље на Балканутоком1990-их. Вресвејк:АкоСрбииАлбанцимогудазараденовацодкриминала, они ће то урадити као заједничкиподухват. Сатрговином(измеђуКосова и Србије) која се процењује на око100милионадолара(према другим подацима она достиже чак 400 милиона евра годишње), ретка етничка хармонија је успостављена у стварању кријумчарскихканалапрекоподељенетериторије. “Етницитетнеиграулогукадајеречоновцу”,казаојеЈоханес ван Вресвејк, који је био три године вршилац дужнос ти главн ог туж ио ц а Еулекса на Косову. Отишао је са ове функције у јуну. “Ако СрбииАлбанцимогудазараде новацодкриминала,онићето урадити као заједнички подухват”,додајеон. Мржња је увек постојала у подељеној Митровици, међутим,помишљењунеколикодесетина локалних полицијских официра и међународних посматрача, то је мањи узрок са-

„Или ћемо сами смањити број добровољно, или ћеприродатоучинитизанасбрутално”. Некиљуди,посебноГеоргеМонбиот,тврдеда јепрекомјернапотрошњазападајединикривац. Наравно,онјеуправукадакажедадајенаш самопопустљиви стил живота страшно неправедан,идасеморапостатимногоскромнији-свакиновиБританацимаемисијуугљеногдиоксида од22путавишеодоногнаМалавију,пабитако 10 милиона више људи у Великој Британији у ОНСпројекатуза2033.износиоколикои220милионаМалавијаца. Алисвисиромашниљудижеледапостанубогатији,акоуспију,њиховбројћесерачунатикао неизмјерљив. ЗатојеКампањазапитањепопуције,важана застабилизацијубританске,каоиглобалнепопулације и утиче на културни помак у корист мањих породица овдје, док значајано повећава приоритетисредствазапланирањепородицеи оснаживањеженскихпрограмауземљамауразвоју,штоомогућавадасе215милионаженасуочи са контрацепци��ом за контролу властите плодности. Мождаможемонахранити9,3милијардиљуди упериодуод39година,незнам.Једвауспијевамо нахарнитиседаммилијардисада. Но, Норман Борлауг, је примајући Нобелову наградузамир1970.засвоју„зеленуреволуцију”, рекао: „Ја сам вам само купио 40-годишњи просторзадисањедастабилизујетесвојупопулацију.” У коначници планете, оптимална популација пружа најбољи квалитет живота за све, јасно је многомањиодмаксимума,допуштаголиопстанак. Штонасјевише,мањејезасвакога,мањељудизначибољиживот. РоџерМартин (АуторјепредседникдруштваПитањепопулације)

превела: БиљанаЈовићевић

Фото:Ројтерс

Заштонастренутнираст популацијекоштапланетеЗемље

Волонтеритрагајузателима53особепогубљенеуСирту

Истрагаубиства Моамера Гадафија Glas Amerike

Л

идерлибијскихпрелазних власти Мустафа Абдел Џалил изразиојенадудаћеразговор и о форм ир ањ у нов е прелазне владе бити завршенизаокодвенедеље. Џалилјетоизјавиоданас уБенгазију,данпослејучераш њег сао пш тењ а да је ЛибијаослобођенаодГадафијеве 42-годишње владавине на прослави којој су присуствоваледесетинехи-

КОСОВО

ВеселиновићиБећири браћапонафти Herald tribјun дашњихпротеста(Срба)награничнимпрелазиманегоЗвонко Веселиновић - Србин стар 30так година и обријане главе – продорног погледа и са довољно неизрециве моћи да појединиљудиодбијајудапрошапућу његово име у локалним српскимресторанима.

ринскевластиистичудајеВеселиновићглавналичноступословима подземља кога угрожава царинска контролаизбогтогајеглавниорганизатор десетина барикада које јеНАТОпочеодауклања прошле седмице. ТужиоциуЕулесковојмисијина КосовуиздалисуналогзаВесели-

нову државу уз помоћ Запада – нафта је доминантна у илегалној трговини. Албанци су већина у косовској популацији од два милиона становника. Међутим, на северубројнијисуСрби– имаих око55хиљада.Онисупротестоваликада је Косовопрогласилонезависност. Спалили су два царинска прелаза и контрола никаданијеупотпуностиуспостављена упркос номиналној инспекцијимеђународнихзваничника. Кријумчари су искористили приликудатранспортујунафтуиз рафинерија у Србији без плаћања пореза,купујућијепоуполаценеи продајући је на тржишту за 0.75 евра,односно40одстојефтиније.

СеверКосова:Коплаћа алтернативнепрелазе

ПолицајацкодблокираногмостауМитровици,септембар2011.

Он себе описује у српским медијимакаопоштеногувозникагориваивласникаграђевинскекомпаније,којиникаданије прокријумчарио“литарнафте”. Следбенициинсистирајудајеон жртвени јарац за Запад, који, како истичу, демонизира српске демонстрантекојинеприхватајупроглашење независности Косова 2008. Збогтогасуујулуподиглибарикаде на контролним пунктовима на граници,наконштојеВладаКосовапреузелацаринскуинспекцију. “КаоисвиСрбинасеверуКосова,јанепризнајембилокојуинситуцију Републике Косово”, казао је Веселиновићодговарајућии-мејлом на писана питања аутора овог текста.“Непостојикријумчарскамрежа.Грађанипротестујудабизаштитилисебе,својаправаидомове”. Међутим,официрикосовскеполиције, западне дипломате и ца-

новићевим хапшењем по оптужници за кријумчарење и избегавање плаћања пореза. Они такођежеледагаиспитајуоповезаностисанападима наконтролни пункт и убиство припадника косовскеполицијеснајпером. “Тојесамоборбазашверцерске позиције јерони губесвојеилегалнепрофите”,кажеЈоханесванВ- ресвејк.‘‘Они дижуглас збогполитике,алиовосезаистатичекриминаланатериторијибеззакона”.

Врхунацкриминала усредхаосарата Кријумчарење,којејетрадиција натурбулентномБалкану,достиглојеврхунацтоком1990-их,кадасу кријумчарихероинаиљудикористилиратнихаосдастворе“дивљи бизнис”. За три године откако се Косово одвојило од Србије и формирало

Званичниц и  за дуже ни за спровођење закона истичу да српски криминалци(сасевера Косова)– че сторадећи заједноса албанским – преусмеравају гориво дубље на Косово где га разблажују у дизел нижег квалитетаи продајунаимпровизованимбензинским пумпама. “Млади могу да се угледају како старији долазе до новца. Овојенајбржи начиндасезаради још више, и такав модел је створио Звонко”, каже Бесим Hоти, портпарол ко совске полиције.“Запојединце,овојепоследњеупориште”, додајеHоти.

Успонвођекавласти Према причи мештана и истражилаца, Веселиновић је започео као “чувар моста” – припадникгрупекојајенадгледала главнимостнаИбрукојиповезује дваделаграда,раздвојенапоетничкој основи. Познат је по јавном батињању–којеједобилонадимак“косовскипољупци”–новинара идругихљуди. Умеђувременујепостаолидер подземља. Када га је косовска полиција ухапсила 2005. године по оптужби за крађу аутомобула, то јеизазвалоуличнедемонстрације. Према једном међународном посматрачу-којинијежелеодаму

сеобјавиимејерсе бојиодмазде према запосленима у агенцији у којој ради – Веселиновић је успоставио везе са локалним партијамаиполитичарима. Истражиоци истичу да је Веселиновић,уциљузаштитесвогкријумчарскогбизниса,дубоко умешан у подизање барикада, плаћајући демонстранте око 50 евра дневно. Ову оптужбу, Ве- селиновић је са презиром одбациокао“највећулажкојусамикадачуо”. Истражиоци наводе да су четири његова велика камиона, са ознакама “Еурокоп”, снимљена како обарају камере за надзор поред гла вн ог моста . К ра је м септ ембра,  још ј еда н Веселиновићев камион је блокирао нераван, алтернативни пут за кријумчарење, а чувари су дозвољава ли  пролаз са мо одабранима. “Ја сам овде Бог”, узвикивао је човек средњихгодина,наређујући возачуаутомобилакојијепокушао дапрође,дасеврати. ЛидериСрбабранеВе селиновића, истичући да западне силе претерују с а причом о кријумчарењузбогсвојихполитичких циљева, као и да блате лидере демонстрација. “Ониистичудасамвођамафије на северу Косова”, каже М  илан Ивановић,лекар и лидерСрског националногвећа.Онје деогрупе локалних лидера ангажованих око организациједемонстрација. “Они покушавајуданасдискредитују”, додаје Ивановић. Истовремено, ЗвонкоВеселиновићинсистира на томе да је био са породицом на летовању уЦрнојГориувремепуцњавеипаљења контролногпункта,каоидаимаминималнуулогу у свемуштоседешава:“Само присуствујемиподржавам(људе)на барикадама”, тврдиВеселиновић.

Етничкидетант Западне власти и припадници НАТО-а признају да је Веселиновић понудио неку врсту модела застварањеетничкесолидарности. Међународни званичници наглашавају да је он постигао де-

љадаљуди.Џалилјетакође саопштиодајеНационални прелазни савет наредио да се истраже околности под којимјеГадафиубијен,коју су зат ражили и америчка администрација, организацијезаљудскаправаидругегрупе. Либијски патолози јуче сууМисратисаопштилида је Гадафи преминуо од погодака ватреним оружјем у главуистомак.

тант са М  ентором Бећиријем (32) – кога је полиција идентификовала као Веселиновићевог мање моћног албанског колегу. Косовска полиција је ухапсила Бећирија 2009. године по оптужници за кријумчарење нафте,алијекаснијеодбаченазбог недостатка доказа. Према тврдњи истражилаца, Веселиновић и Бећири су сарађивали у дистрибуцијипрокријумчарененафтеу подељеној Митровици. Бећири, иначе власник ланца бензинских пумпи,одбиојепрекоједногодсвојих менаџера да разговара са новинаром “Интернешенелхералд трибјуна”. Истовремено, Веселиновићпотенцирадане сарађује са Бећиријем: “Никада нисам контактираотоггосподина”. Међутим, према сведочењу једног истражиоца, када Веселиновић треба да разговара са Бећиријем, они се углавном сретну у шумовитој српској енклави коју је можда подесно назвати “Бригандс Инн” (назив за хотеле у којима одседају криминалци). То је скровита зона без доступности сигнала мобилне телефоније – можда да би избегли прислушкивањеодстранеполиције. Западнеснагесуо��резнеупокушајудакренунаВеселиновића иако он потенцира на томе да је “доступанусвакомтренутку,испреман самдабранимсвојуневисност”. ЕУиНАТО,чији су војнициизмеђуосталогизФранцуске,Немачке,ИталијеиСАД,имају различитеразлогезаопрез. Веселиновићеве присталице су добронаоружане,сведоцисузастрашенииусавезујесасрпскимполицијскимофициримакојисупрошле године присуствовали крштењу његовог сина – наводе међународнипосматрачи. Међународни званичници су се определили за другу врсту притиска, каоштоје прошломесечно хапшење 13 возача Веселиновићевих камиона, осумњичених за нелегалан улазак наКосовоипомагањеуподизању барикада.Онисенадајудачакина извитоперен начин, кријумчарска трговинапружалекцијуБалкану. “Има много контаката између АлбанацаиСрбакадајереч окриминалу”, казао је Енди Спаркс (Андy Спаркес), заменик шефа европскемисијенаКосову. “Потребно је да уместо тога видимо јачање сарадње у областимаодкористизадруштво”, закључујеСпаркс. Приредио: ДраганШтављанин


28

OGLASi l ^iTUQe

petak28.oktobar2011.

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

dnevnik

Posledwipozdrav

28.10.2010-28.10.2011.

SlobodanuNeninu Veqi

Navr{ilasegodinaodkakonisisanama.

urednikuemisije„Svet ti{ine�. odkom{ija: Ilinke, @eqka,Dragana,Josipa, @areta iRanka.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 40080 VODOINSTALATERSKE usluge zamena cevi, vodovod, kanalizacija,ma{inskoodgu{eweisnimawe,svepopravkera~un,garancija.Telefon 6393-737,064/160-47-25. 40321

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 39310

PRODAJEM bukova drva. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni:061/617-2219,063/7719142. 40279 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 40158 Posledwipozdravdragomte~i

dragom

Dana, 29. oktobra 2011. godine, u 11 sati, jo{ jednom }emoodatipo{tuna{ojmami,bakiisestri

Pa{ti[andoru

odkom{ijaDuleta iMilene Obradovi}.

odSini{eBosan~i}a saporodicom.

40397

40377

Stugomseopra{tamood

Posledwi prijatequ

pozdrav

Pomen }e se odr`ati u Gorwoj crkvi, u Sremskim Karlovcima. Hvalasvimakojisujevoleliibiliuznas. Weninajmiliji.

SlobodanNenin

Ispra}aj majke, bake i ta{te bi}eupetak,28.10.2011.godine, u 15 ~asova, na grobqu u Beo~inSelu.

Pa{ti[andoru

1950-2011. Posledwipozdrav.

od: Branislava,Pavla, Aleksandre, tetka @ewe iDu{anaBajazet.

40386

40388

P O M E N Obave{tavamo rodbinu i prijateqeda}emona{emdragom

dragom

1931-2011.

Veqi

Posledwipozdravdragomzetu

prof.drMiroslaviDokmanovi} -\or|evi}

40289

O`alo{}eni:}erkaAnica, unukaMarijana izetDragan. Posledwipozdravdragomzetu

pozdrav

RadmilePanin

odporodiceMandi}.

40251

450/P

Posledwi prijatequ

Veqi

]erkeVera iBiqana isinPavle saporodicama.

Savezgluvih inagluvihSrbije.

40398

Posledwipozdravdragom

ObradMilo{evi}

Tomislavu\uri~inu O`alo{}enaporodicaNenin.

40374

40380

Posledwipozdravbaki

dati {estomese~ni pomen u subotu,29.oktobra,u11~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica\uri~in.

40340

SlobodanNenin Veqi

RadmiliPanin

Veqi

SlobodanNenin

Posledwipozdrav.

Satugomibolomusrcuseopra{tamo od na{e voqene mameibake

Posledwipozdravkumu. od{urakaNenada saporodicom.

40390

Posledwipozdravdragomzetu

odsvastikeMire saporodicom.

odunukeMarijane.

40392

40387

Preminuojena{dragiivoqeni suprugiotac

D E V E T O G O D I [ W I P O M E N suprugu, ocu, dedi, pradedi i bratu.

O`alo{}eni:sin isnaja. Sem iPlaninka. 40381

40376

MiliceAran|us 1932-2011. Qub avqu, dob rotom i plemenito{}u ispunilasina{e `ivote.

SlobodanNenin

VelemirJakovqevi}

Veqi

Sahrana je danas, 28. 10. 2011. godine,u13~asova,naCentralnom grobquuFutogu. od{urakaTomislava saporodicom.

40391

SlobodanNenin

]ao]ale.

DaneLi~ina Vidimose,Menka.

Tvoji:sinDragan, }erkaMirjana,snajaVera, zetMarjan iunukeMaja iMegan.

40378

40309

TvojaBeka.

O`alo{}eni: suprugaTomislava, sinDalibor i}erkaTawa.

Porodica.

40396

40405

40379

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajesahranausubotu, 29.10.2011.godine,u12sati,na GradskomgrobquuNovomSadu. U na{im srcima }e{ `iveti ve~no.


^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

P O M E N Dana,29.10.2011.godinenavr{avase~etrdesetdanaod smrtina{egvoqenogmu`a,oca,dedeipradede

Branko@ivanov 28.10.2001-28.10.2011.

SuprugaMarija ideca.

U subotu, 29. oktobra 2011. godine,u11~asova,nagrobquu @abqu dava}emo polugodi{wi pomenna{mdragom

StevanuRi|i~kom 1939-2011. Uspomenunawega zauvek~uvaju, suprugaZorka,}erkaMilanka, unuka Ma{a,zetVladimir iDraga.

Obave{tavamorodbinuiprijateqeda}emo29.10.2011. godine, na grobqu Tranxament - Petrovaradin, u 10.30 sati davati pomen. Najdra`i na{, uvek }e{ `iveti u na{imsrcima. Tvoji:suprugaCvita,sinoviBo`oiNikola, }erkaBo`ica,unu~adi praunu~ad.

LazarRadmila @ivanovi}@ivanovi} 1991-2011.2009-2011.

40123

Rattejeodnasuzeo, a se}awe na tebe nikad niko ne}emo}idauzme.

obele`i}emo u subotu, 29. 10. 2011. godine, na Gorwem grobquuFutogu,uprisustvurodbineiprijateqa.

Zva~koMartinu

O`alo{}eni:supruga Du{anka,sinoviVelibor iGojko,snajaBiqana iunukaKalina.

Posledwipozdravdragojsestri,tetkiibaki

Kati[umawski Porodice:Nedeqkov,Gajdo{evi}, Frenzel iGraichen. 40359

Posledwipozdravmajciisupruzi

Kati[umawski 1950-2011. ]erkaMarinela isuprugVlada.

odPetrovi}a:Rade,Mi{e, DraganeiMiodraga.

40287

40125

Sahrana je danas, 28. 10. 2011. godine, u 15 ~asova, u SremskimKarlovcimana^eratskomgrobqu. 40358

40357

Dragombratu

Voqenasestro,

Posledwipozdravvoqenomipo{tovanom

Zva~koMartinu

Zva~koMartinu

Darinka]ulumSeja 1937-2011.

izKa}a posledwipozdrav odsestre AnkiceBa{i}.

Ve~nose}awenawegoveskromnost, po{teweidobrotu~uvaporodicaParla}.

Sestromila,zamnomnepla~ite,mojojdu{isve}uupalite, nekaplamenvo{tanice`uteosvetqavanebeskemipute. Ka`isestro,nekaqudiznaju,pravednikenebesa~ekaju. O`alo{}enadogrobasestraMila.

40324

40266

Pro{lojedevetgodinaodkako nisisanama.

40355

40361

Posledwi pozdrav dragom zetu ite~i

^edomiruTodorovi}u

O`alo{}eni:sinoviRadivoj iIlija isnaheNada iCeca saporodicom.

O`alo{}eni:suprugPetar,sinZoran, }erkaZorica saporodicama.

Wihove}erke:Svetlana iZorica saporodicama.

1958-1991.

MilutinuLaki}u

Sahranajedanas,28.10.2011.godine,u14.15~asova,na GradskomgrobquuNovomSadu.

odwegovihdrugara Bo`e iMirka.

Ve~novoqeniinikadzaboravqeni.

^ E T R D E S E T O D N E V N I  P O M E N na{emdragom

Dana, 29. 10. 2011. godine, na Ka}kom grobqu, u 10.30 ~asova, dava}emogodi{wipomen

GospavaKozomora

40348

GospaviKozomora

29

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe dajeposledugeite{kebolestipreminulana{adraga supruga,majkaibaka

Tvoje,Borka iDaca.

Posledwi pozdrav Zoranovoj majci

Dragina{roditeqi

P O M E N

Jovana iMara.

odsrcavelikohvala. Zbogom! Adaqe,nastavqamokrozse}awa.

40331

40107

IlijaKo~i}

Dragojipo{tovanojsnajiiujni

GospaviKozomora

Petra[arca

40302

petak28.oktobar2011.

40362

40351

Ujaku

Posledwipozdravvoqenojtetki

Dana,26.10.2011.tihonasjenapustiomojsuprug

Zva~koMartin MilicaKr~adinac Tugujemo,inezaboravqamote.

Porodice:Kr~adinac i Meni}anin. 40333

1943-2011. Bio si drag, voqen i po{tovan, jer su Te krasile najlep{equdskeosobine. HvalaTizadanena{egzajedni~kog`ivota.Po~ivajumiru. Sahranajedanas,28.10.2011.godine,u13.30~asova,na Gradskomgrobqu. @alezaTobom:suprugaMirjana,svastike sa porodicama,mnogobrojnarodbina iprijateqi. 40322

Zva~koMartinu

Seji 1937-2011.

posledwipozdravodsestri}a Stjepana iZlatkaBa{i}a saporodicama. 40352

Moja Sejo, danas palim sve}u za pokoj ti du{e. Neka sadasviznajudanamSejo`ivi{uraju. O`alo{}enesestri~ine: Dragana iQiqana iunukNikola. 40364


tv program

petak28.oktobar2011.

Жан-Пол Белмондо

Путопис размаженогдетета

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

ГласАмерике Панонскојутро Уогледалу Аналија Лицеснасловнице Здрављејелек Билаједномједнанедеља Кибицфенстер Арт-бокс Војвођанскевести Уогледалу Дискавери Војвођанскевести Аналија Врелегуме Војвођанскевести Халопредседниче Војвођанскевести Филм:ХартовисаЗапада

Наконштогајемајкаоставила, мали Сам је доспео у циркус,гдејеодрастаоиупознао многе артистичке вештине. Када је пао са коња његов живот се променио и почеоједасебавиразличитим пословима на којима је стекаовеликобогатство. Улоге: Жан-Пол Белмондо, Ричард Анконина, Ђила вон Витерхаузен Режија:Клод Лелуш (РТВ 1, 23.40) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 13.07 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 21.10 21.35 22.00 22.30 23.40 01.40 02.05 03.20 03.45

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 10.00 10.30 12.30 12.40 13.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.10 22.30

Добројутро, Војводино Једаннаједан Фолдеркултура Вести Стањенапутевима Питамсепитам Вечесазвездама Кухињица Вести Квиз:Коликосепознајемо Европазапочетнике Вести Изблиза Биоскоп Вестизаособесаоштећеним слухом Документ Плавикруг Вечесазвездама ТВДневник Једаннаједан Разгледнице ТВДневник Фаца Ноћнасмена Музичкипрограм Војвођанскидневник Петказање Путописразмаженогдетета, филм Једаннаједан Музичкипрограм Изблиза Биоскоп

Кухињица(мађ) Српскиекран Плавикруг Додатиживотгодинама Петказање Свјетионик(хрв) Музичкипрограм Вести(мађ) Лепотарумунскенародне ношње,ем. нарумун. сатитл.насрпском ТВБаштина Фолдеркултура Кадзазвони ДобровечеВојводино(рус) Букварбратимљења ЕмисијаизТВархиве(слов) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Музичкиинтермецо –мађарскамузика Дечјипрограм(слов) Добровече, Војводино(слов) ЛујПастер,филм(слов) 2.део ВкаоВианфилм

06.05 08.00 09.05 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.35 13.20 14.33 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.56 23.45 00.06 00.56 02.41 03.21 03.50 04.20 04.53

Јутарњи програм Јутарњи дневник МирискишенаБалкану Разгледница На скривено те водим место На удару таласа Дневник Спортплус Злочиначкиумови Загреб-Београд преко Сарајева,филм ЗадњакућаСрбија ОвојеСрбија Породичноблаго ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Породичноблаго Пољубацзмаја,филм Злочиначкиумови Дневник КакоспаситиГрејс Уклета кућа,филм Отворенаврата ЗадњакућаСрбија Око Разгледница Породичноблаго

Загреб–Београд прекоСарајева

08.30 09.00 09.05 10.05 11.00 11.05 11.45 12.00 12.07 12.30 13.05 13.50 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05

Хранаивино Вести Интернаистрага Евонаскодвас Вести ДрМартин Агродан Вести Годинепролазе Цртанифилм Интернаистрага Агродан Вести Витраж Дунавскасалетла ДрМартин Објектив(слов) Вести Објектив(мађ) Личнагрешка Хранаивино

Упознавши се у болници милосрднихсестарауЗагребу(гдесеИвоАндрићлечио), п��сле тек завршеног Првог светскограта-АндрићиЦрњанскиналазесенамогућем заједничкомпутовању,увозу одЗагребадоБеограда. Улоге: Раде Лазаревић, Драган Јовановић, Драган Мићановић, Бранка Пујић, Чедомир Петровић, Никола Којо Режија: Милош Радовић (РТС 1, 13.20)

17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадскопоподне Објектив Објектив(слов) Објектив(мађ) Ленија Славнипарови Интернаистрага Неонсити Објектив ДрМартин Неонсити Годинепролазе

09.00 Евролига:Монтепаски – Олимпија 11.00 АТП Ст Петерсбург 1/4Финале 15.00 Евролига:Макаби –Партизан 17.00 Преглед Евролиге 18.00 Премијер лига,магазин 19.15 ЕБЕЛ:Медвешчак –Вијена 21.15 Португалска лига: Порто –Пакос Фереира 23.15 Најава Премијер лиге 23.45 Евролига 00.45 Швајцарска лига

04.00Филмски програм,07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30Цртани филм,09.00Године пролазе,10.00Шоу -Парови,14.00Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Скарлетина видовчица,21.00Топ 10, 22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,01.00Одељење за убиства 08.00Дечији програм,09.00Кухињица,09.30Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм,11.00Репризе вечерњих емисија, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00 Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Кућица у цвећу,18.30 Инфо К9,19.00Кухињица,20.15ОСАА/Перископ,21.15Отворени екран,22.15 Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

Лудило Лето је 1994. и улице Њујоркаидаљепулсирајууритмухип-хопа,аградомсешириислаткимирисмарихуане. Новоизабрани градоначелник РудиЂулијанитекпочињеса својим анти-забавним иницијативамапротив„злочина”попутгласноградија,графитаи пијанстваујавности. Улоге: Бен Кингсли, Џош Пек, Фамке Јансен, Оливија Тирлби, Мери-Кејт Олсен Режија: Џонатан Левин (РТС 2, 22.09)

00.55 01.25

Необично о биљкама Свет природе Контекст 21 Метрополис Местозанас Странац у Србији КонцертСО:Бетовенпета симфонија Трезор Београд у музичким збивањима 20.века Свет природе Пола века анимације у Србији. Здравостановање Руски кадети ПородицаСопрано Кошарка -ПС,БККРадничкиСмедерево,пренос Бодибилдинг,НовиСад Странац у Србији Ловириболов ПородицаСопрано Лудило,филм Бунт Хроника 56.Међународног београдског сајма књига Зајечарскагитаријада Трезор

06.30 07.00 08.05 08.15 08.45 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00 03.00 03.30 04.30

Чистрачун Маратон Кефалица Изавести Милица² Отворенистудио Милица² Филм:Бебанавидику Вести Изавести ПородицаСерано Редизакон Чистрачун Вести Двоугао Коров Безтрага Изавести Милица² Филм:Позоришналепотица НЦИС Вести Изавести Милица² Филм:ГдејеМарлоу? Милица² НЦИС Филм:Позоришналепотица

08.56 09.11 10.04 10.30 11.00 11.30 12.05

14.27 15.16 15.46 16.15 16.50 17.55

Бранка Пујић

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.30 00.30 01.00 01.15 02.15

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајнастарогмоста Дођинавечеру Бандини Забрањеновоће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећневести Дођинавечеру Кадлишћепада Тајнастарогмоста Ексклузив Експлозив Вести Забрањеновоће Лото Кадлишћепада ВечесаИваномИвановићем Певај,брате Мојеновоја Експлозив Ексклузив Трачара ВечесаИваномИвановићем

ДенииДеди Озибу ПчелицаМаја ДенииДеди Томасидругари Београд у музичким збивањима 20.века

Оливија Тирлби

13.00 14.00

Ленија Емисија посвећена пољопривреди, запажена по својим актуелним темама. Прати све активности из света пољопривредне производње, са посебним акцентом на едукацији, кроз сталну сарадњу са нашим најпознатијим институтима. Уредник: Даница Милутинов (Новосадска ТВ, 20.00)

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00могућјепренос СкупштинеРепубликеСрбије 07.44 07.47 07.52 08.16 08.19 08.29

19.35 20.07 20.30 21.00 22.09 23.56 00.25

dnevnik

c m y

30

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије,23.00Фокус,23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15Сремнадлану:С. Митровица,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Срем арт,21.15Зоо хоби,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

07.00 07.10 07.30 08.00 08.30 09.00 09.35 10.25 10.45 11.05 12.00 12.05 14.15 15.05 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 23.00 23.35 23.40 00.05 01.45 02.50

ВестиБ92 СунђерБобКоцкалоне Трнавчевићиудивљини ВестиБ92 Измеђудвеватре ВестиБ92 Хоћудазнам СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара Трнавчевићиудивљини ВестиБ92 Филм:Блејд3.Тројство ИстражитељиизМајамија Доме,слаткидоме ВестиБ92 Спортскипреглед Измеђудвеватре Свепосписку СунђерБобКоцкалоне ВестиБ92 Пријатељи Дваипомушкарца ИстражитељиизМајамија Филм:Зашакудолара ВестиБ92 Временскапрогноза: Штадаобучем? Спортскипреглед Доушници СаутПарк БеоградскиЗОО

Клинт Иствуд

Зашакудолара Безимениреволверашстижеумалиграднаграници,у комевладајупохлепа,корупција и жеља за осветом. Вечитилуталица,једаноднајопаснијих револвераша и једаноднајпревејанијих,Безименисвојеуслугенудидвема зараћеним странама које владајуградом. Улоге: Клинт Иствуд, Маријана Кох Режија:Серђо Леоне (Б92, 21.00)

07.00 Добројутро 10.00 Путокосветабај ДулеиРадојка 10.30 Тренутакистине 11.30 Наслеђеједнедаме 12.30 Краљицајуга 13.30 Сестре 14.00 Петкомудва 15.00 Квиз:Породичниобрачун 15.30 Гојковићи 16.00 Ноћујуну 16.45 Маланевеста 17.40 Националнидневник 18.00 Тајнаљубав 18.30 Наслеђеједнедаме 19.30 Националнидневник 20.00 Путокосветабај ДулеиРадојка 20.30 ТитоиДража 21.00 Грандшоу 22.30 Шопингхоличарке 23.30 Наслеђеједнедаме 00.30 Ноћујуну 01.15 Кешнаноге 02.00 Филм:Челичнемагнолије 04.15 Филм:Човек из Ларамија

Главнаулога Желите да видите како глумци добијају главну улогу? Шта је оно што морају да знају?Смех,сузе,таленат и рад,aглавна улога је награда! Емисија прати кастинг који се састоји од вежби. Таленти се представљају,причају о пројектима у којима су учествовали, почецима бављења глумом... Водитељ: Марко Долаш (Хепи, 20.00) 05.30 Јутарњипрограм 07.55 Вести 08.00 Срећназвезда–Представљање 08.15 Анђелинабалерина 08.25 МедаЧарли 08.35 Повратакмалогтигра 09.00 БобаиБиба 09.15 БајкаоТибету 09.25 Метеори–моћникамиони 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Бакуган 10.20 АвантуремалогПере 10.45 Срећназвезда–Представљање 11.00 Метеоримоћникамиони 11.10 Ноди 11.20 МедаЧарли 11.25 Торк 11.35 Хорсленд 11.55 Сабрина 12.20 Југио 12.45 Квизић 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 ЗвезданакапијаСГ 1 14.45 Телешоп 15.00 Црвениорао 15.55 Телешоп 16.10 Граница 17.55 Телемастер 18.25 Насловнастрана,квиз 19.00 Црвениорао 19.55 Вести 20.00 Главнаулога 21.55 Вести 22.00 СузеБосфора 23.00 ЗвезданакапијаСГ 1 23.55 Вести 00.00 Црвениорао 00.55 СузеБосфора 01.50 ЗвезданакапијаСГ 1 02.30 7живота 03.15 Главнаулога 05.15 Насловнастрана,квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

petak28.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

26

31

ISTORIJAEVROPSKEMU[KOSTI

Пише: Volfgang [male 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Све о псима Грађевинске интервенције Посластичарски ас Новац на јеловнику Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Мајами инк Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Смртоносне жене Партнери у љубави и злочину Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Смртоносне жене

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00

Духовна музика Прича о пољопривреди Проблем са Толстојем Свет новца Германска племена Други светски рат у боји Истина о... Мач Геније дизајна Путовања и открића Ван Гог – комплетна прича 1066. Изгубљени древни градови Колонија Азијски мушкарци на платну и екрану 23.00 Мач 00.00 Геније дизајна 01.00 Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Рузвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Стјуардесе у акцији Сијај, сијај срећна звездо Посрећило се Још један дан у рају Шанса за љубав Бу! Еротски филм

Посрећило се Софи, писац љубавних романа, бива ’’оборена са ногу’’ од стране младог и згодног Едија. Међутим Софи има паралисану но��у од детињства, коју покушава да сакрије од Едија, како га не би разочарала... Улоге: Ентони Лапагља, ГијаКаридес Режија: БенЛевин (Синеманија,16.00)

ГијаКаридес

06.00 Шрек срећан заувек 07.30 Викторија. Живот младе краљице 09.15 Мала продавница ужаса 10.45 Произведено у Дагенхаму 12.35 Холивуд на снимању 13.05 Апартман за двоје 14.40 Божићна прича 16.15 Ондин 17.55 Филмови и звезде 18.20 Маторани 20.05 Досадно на смрт 20.35 Обдарен 21.05 Права крв 21.55 Камелот 22.55 Мамурлук у Вегасу 00.35 22 метка 02.30 „Ранавејси„ 04.15 Коцкање

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Краљ винограда 10.12 Путовања у далеке крајеве, док. серија 10.57 Код Ане 11.12 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.19 Све ће бити добро 14.15 Друго мишљење 14.50 Алиса, слушај своје срце 15.33 Мртва ноћ 16.01 25. сат, док. филм 16.17 Пастел 16.25 Хрватска уживо 17.15 Глобално село 17.44 Путем европских фондова 18.00 Иза екрана 18.29 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.13 Хрватски краљеви, док-играна серија 21.05 Премијера недеље: Прекид, филм 22.57 Пастел 23.05 Дневник 3 23.44 Пети дан, ток шоу 00.40 Филмски маратон: Циклус Џима Џармуша: Мртав човек, филм 02.37 Филмски маратон: Опаке чизме, филм

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.00 02.00 03.00

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Пандури новајлије Плаве крви Плаве крви Ерика Домаћице из округа Оранџ

07.35 09.40 10.25 11.20 13.10 14.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00

Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емператриз Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Премијера: Пех до даске, филм Колекционар, филм Ватрена олуја, филм Астро шоу РТЛ Данас Колекционар, филм

22.00 00.10 01.50 02.50 03.25

Колекционар

ЏениферАнистон

Прекид За Герија први сусрет с Брук био је љубав на први поглед. Видео ју је на стадиону, седела је у истом реду, и то с дечком. То Герија није спречило да јој силом купи хот-дог и да је после утакмице на духовит начин позове на судар... Улоге: Винс Вон, Џенифер Анистон, Џејсон Батеман, Џастин Лонг, Џои ЛоренАдамс,КолХаусер Режија: ПејтонРид (ХРТ1,21.05)

07.50 08.20 08.45 09.30 10.00 13.25 13.50 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.15 16.55 17.05 18.00 18.20 18.35 19.15 19.30 20.00 21.00 21.50 23.25 00.15 01.15 01.15 01.45

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.20 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

06.00 08.00 09.30 11.30 14.00 16.00 18.00 20.10 22.20 00.20 02.00

Мала ТВ Плесне ноте Школски сат Четворо против З Преноси из Сабора Пола уре културе Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Пуни круг Руперт Мала ТВ Цртани филм Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Цртани филм Музика, музика... поп Убојити стрес, док. филм Прљави секси новац Нагон, ТВ филм На рубу науке Време је за џез Ретровизор Моја породица 24

Повратак у будућност Фаџ Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Повратак у будућност 2 Хари и Хендерсонови Фаџ Невероватне приче Земља 2 Мали војници Сиквест

У ноћи Луд за мамбом Доживотна Хавана Очи анђела Заборављени злочин Блаженство Соко и Снешко Белић Мртав човек хода Мистерија Приватни часови

Детек тив и форензички психолог Алекс одлази у Дурхам када добије дојаву о нестанку своје нећаке. Од колеге Ника сазнаје како је студенткиња последња у низу жена које су нестале. Једну од њих проналазе мртву... Улоге: Морган Фримен, Кери Елвес, Ешли Џад, БрајанКокс Режија: ГериФледер (РТЛ,22.00)

ЕшлиЏад

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Справице будућности Пронађи ме ако можеш Врхунско градитељство Успорен снимак Разоткривање митова Справице будућности

08.30 09.30 10.30 12.00 13.00 14.00 16.00 21.45 22.15 22.45 23.45 00.15 00.30

Билијар Билијар Тенис Брзина Брзина Тенис Тенис Најјачи човек Најјачи човек Куглање Трке коња Мотоспортови Тенис

М

Прави мушкарац носи цвет у коси

узика, гестикулација, одећа, држање тела више пута хапшени и осуђивани затворским или новсигурно још нису чинили то што данас на- чаним казнама. Штампа се жестоко побунила да би зивамо животним стилом, али су били не- шок терапији омогућила друштвени утицај. Да су специфични за било који друштвени слој и подесни бечки акционисти били некаква усамљена појава, деза истицање жељене разлике од генерације родите- лотворност би остала врло ограничена. Уобичајени ља. Она је снажније него што је то раније био случај знаци ове деструкције код мушкараца били су дуга искључивана из концептуализације мушкости, одно- коса, небрига о спољашњем изгледу, одговарајући сно женскости, у контексту културе младих, штави- хабитус облачења и „ослобођена сексуалност“ кодише, дошло је до склапања савеза омладине и медија. рана као „безочност“, која је карикирала грађански На немачком говорног подручју најилустративнији сексуални морал. доказ је часопис „Браво„, а на енглеском стрип „СуНајбитнији елеменат покрета 1968. у светским пермен„. За ове комуникационе партнере су посебно размерама били су протести против вијетнамског раодлучујућа била мерила развијеног потрошачког друштва из доба економског чуда. „Економска чуда“ нису се догађала само у Немачкој већ практично свим европским друштвима. Али више него икада су сами производи постали медији преко којих су се мушкост и женскост преносиле и училе. После Другог светског рата није настала „та“ култура младих, већ су се афирмисале и развијале сасвим различите културе младих. Хегемони модел мушкости је најпре ослобођен свог сувише милитарног карактера и наместо тога модификован тако да одговара потрошачком грађанском друштву. Милиони мушкараца морали су у после- Ослобођена сексуалност уздрмала целу планету ратном периоду поново да се снађу у својим цивил- та и САД. Они се могу тумачити као део демилитаним улогама. Био је то процес који је у земљама по- ризовања поимања мушкости, које до данас није догођеним ратом потрајао годинама, све до повратка вршено. Ратно искуство и деколонизација су у већини запоследњих ратних заробљеника. Ово сналажење било је исказано у наглашавању мушке улоге једи- падних земаља већ довели до значајног померања них хранитеља породице као статусног симбола и перспективе. С потенцијала за напад прешло се на претерано снажног идентификовања мушкарца и потенцијал за одбрану, који је поседовао национални и, у контексту хладног рата, професије. Послератно поидеолошко-интернационални трошачко друштво темељило се на новим циљевима и вр- Након ’68. општа либерализација аспект. Након што је 1989. окончан хладни рат и идеололинама. Списак онога што је друштва није заобишла ни шки блокови престали да поједној породици требало и вој ску, па, ре ци мо, хо ланд ска стоје а национална одбрана морало да може приуш  тити армија својим хомосексуалним почела да има све мању улоособа која једина зарађује и припадницима омогућава гу, војска је стављена у конхрани породицу, био је бестекст хуманитарне интервенконачно дуг и стално је модине само да буду оно што хоће, ције, очувања мира, борбе фикован. При том је модел, већ и да о томе отворено говоре против тероризма и уклањаразвијен у доба просвећеноња оружја за масовно унисти, да „жена“ своје одређење и испуњење као супруга и мајка пронађе у окре- штење у државама које не учествују добровољно у нутости читаве своје личности ка своме мужу и по- међународним механизмима контроле. Допуштање родици, доживео ренесансу додатно обогаћен но- женама да приступе борбеним јединицама у неким вим елементима. „Цивилизовање“ хегемоног мо- земљама може имати више симболичку вредност, дела мушкости под условима потрошачког друштва али је довело до тога да у хегемоном моделу мушкоиз доба економског чуда условило је његов привре- сти мушкарац више није био искључиво одређен за мени успех после 1945. Модел је у послератним функцију војника. Право на одбијање војне службе друштвима људима с крајње различитим судбинама раније није постојало, једино су телесни недостаци отворио могућности идентификовања. „Покрет или специјалне уредбе могли ослободии од војне 1968“ је сезао од Америке до социјалистичких дру- службе – и довести до стигматизације „онога ко није штава и захватио и земље као што су Јапан, Мекси- одслужио“. Масовна спознаја права на одбијање војне службе ко, Израел или Турска. Он је захватио културолошке науке, уметност, друштво, сексуалност, економију, и позива у рат може се оценити као израз демилитавојску, политику, заправо сва подручја живота. Њи- ризације мушкости. У многим државама, међу које ме би се могло објаснити то што је хегемони модел спадају и западне демократске попут Француске, комушкости могао бити срушен с пиједестала. Сексу- ја током ратова за независност колонија није одобраалне норме с њим повезане изгубиле су значај а ми- вала право на одбијање војне службе и позива у рат, литарна срж нападнута. Шездесетосмашки покрет млади мушкарци били су спремнији на то да иду у поставио је темеље за нагли развој демократије, ко- затвор него да пођу на ратиште. Хегемони модел мушкости искључивао је хомосексуалност и војништво ји је уздрмао асиметричне односе међу половима. Бечки акционисти су се, изражено језиком права, мушкарца; холандска армија, рецимо, својим хомопонашали непристојно на јавном месту; Гинтер Брус, сексуалним војницима данас омогућава да буду оно Ото Мил, Херман Нич и други су шездесетих година што хоће и о томе отворено говоре. KwiguVolfganga[malea„ISTORIJAMU[KOSTIUEVROPI1450–2000” odizdava~ke ku}e„Klio”(GospodarJovanova44,Beograd),mo`etenaru~itiprekotelefona011/2626-858 i3035-696,ilimejlaoffice@clio.rs

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


monitor

petak28.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Као по аутоматизму, радите једно за другим, како вам дође. Ово је време када можете започети љубавно-партнерски однос на зрелим и поузданим основама. Неко вас жели, јако, јаче, најјаче!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. oktobar 2011.

Можете се бавити кредитима, некретнинама и градњом, изградњом, радом с туђим новем, али стрпљиво и паметно, поступно. Изгледа да имате вишак слободног времена. Нађите квалитетан садржај.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

У приватном послу сте присутни и више но што вам је својствено. Исто тако и у свакодневним обавезама. Трудите се да извучете максимум из датих могућности и ситуације. И то је ОК.

Месец излази из воденог знака, што је повољно једино за опуштање, уживање и медитирање.Дакле, одложите пословне састанке за сутра и окрените се драгој особи. Немојте се заносити без основа.

У налету ентузијазма могли бисте неког и да прецените или повредите. Ипак се у свему ослоните на своје снаге и могућности. Партнер је данас ван сваке концентрације и јасног виђења ствари.

Уколико се одлучите на путовање или вас сан поведе у неком правцу, прихватите то као добар провод. Пословни договори нису у сфери реалности па их одложите за сутра или неки наредни дан.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Нисте сасвим у присутни у реалности већ идеализујете осећања и емотивни однос. Можда је и добро да себи дате одушка и предаха, да запловите у неки нестварни свет, бар на сат-два.

На радном месту сте препуштени самосталном одлучивању и делању, што вам у извесном смислу и одговара. Али, данас и не мора бити тако. Данас бисте могли пренети део одговорности другима.

Пословни проблеми, ничим изазвани, сасвим су могући. Не постоје објашњења која треба схватити и прихватити. Будите креативни и опуштени, поготово у друштву које вам прија. Неко вас заводи?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Могло би се десити да потрошите више новца но што је потребно. Уколико у томе и уживате, уколико је то шопинг или провод уз музику, онда је сасвим оправдано. Драга особа вас подржава у свему.

Обратите пажњу на атмосферу у каријери. Много обећања не значи и одговарајућу реализацију. Можете претеривати, верујући да и други верују у оно у шта ви верујете. Али, није сасвим тако. Инспирација.

Ала је леп овај свет, овде поток, тамо цвет... Такву песничку реалност треба да прихватите, не губећи из вида стварност каква јесте. Пред собом имате много послова и могућности. Достигнућа.

TRI^-TRA^

Ким Кардашијан пред разводом? V REMENSKA

PROGNOZA

Повремено

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

14

Sombor

16

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

15

Zreњanin

16

S. Mitrovica 17 Ruma

16

Panчevo

15

Vrшac

14

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Niш

15

Evropa

облачно

Madrid

НОВИ САД: Променљиво облачно с пуно сунчаних интервала. Дуваће умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале. МиниRim мална температура 8, а максимална 15 степени. London ВОЈВОДИНА: И даље ветровито и делимично облачно уз сунчане периоде. Дуваће умерен до појачан југоисточни ветар, али ветар Cirih мало слаби у односи на претходне дане па неће бити тако јаких удаBerlin ра. Притисак изнад нормале. Минимална температура 6, а максимална 17 степени. Beч СРБИЈА: Ујутру облачно, понегде с маглом. Током дана уз пуно Varшava сунчаних периода и мало облака. И даље ће бити ветровито уз југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу, али неће бити толико јаких Kijev удара као претходних дана. Тимочка Крајина ће бити најхладније подMoskva ручје. Притисак изнад нормале. Минимална температура 1, а максимална 18 степени. Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: У суботу и недељу слаSt. Peterburg бији ветар и хладнија јутра, а релативно топло током дана. Идуће седмице већином сунчано и пријатно топло време за ово доба године, Atina али уз хладна јутра са слабим мразом. Pariz

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Наставља се период повољне биометеоролошке ситуације за већину хроничних болесника. Код осетљивих особа су могуће тегобе у блажем облику.

21 24 15 15 14 10 9

Новопечени пар Ким Кардашијан и Крис Хемфриз експлозивно се посвађаозбогКрисовогпроводаисарказма. Страни медији пишу да би Ким могладагаоставизбогтога. Иако су у браку два месеца, једна амерички магазин пише да је Ким спремнадаодеодњегаидатоКриса напростоубија. -Својојсупрузисесвакодневноизвињава-испричаојенеименованиизворзамагазин. - Пошто су се посвађали почетком месецасхватиоједајепогрешиоидословнојујепреклињао:„Неостављај ме”-додаојеизвор. -Крисјебиоочајан,стварногаузнемиравапомисаодајеизгуби-рекао јеизвор,ањиховипријатељи,којиверујудамеђусобнонисусроднедуше, прокоментарисалисудајеКристоликодругачијиодпородицеКардашијан иданезнајуштаћеседогодити.

VIC DANA Иду две плавуше улицом и једна каже другој: - Гледај оног пса с једним оком. Друга плавуша прекрије руком једно око и каже: - Где, где?

7 6 9 6 19 18

Minhen

16

Budimpeшta

13

Stokholm

9

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

67 (-19)

Slankamen

194 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

132 (-20)

Zemun

249 (0)

Bogojevo

127 (-17)

Panчevo

274 (-2)

Smederevo

452 (-6)

Baч. Palanka 154 (-6) Novi Sad

148 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kneжevac

159 (3)

S. Mitrovica

94 (23)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (3)

Beograd

203 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

183 (-1)

NERA

Hetin

66 (0)

SAVA

0 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusiћ

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 28.oktobar 2011.