Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

SREDA28.SEPTEMBAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23211 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Policija na svakom }o{ku, roditeqi uveli „policijski ~as”

str. 2

Foto: N. Perkovi}

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : UHAP[ENIMALOLETNICIKOJISUPREKJU^EUTEMERINUPRETUKLI SREDWO[KOLCASRPSKENACIONALNOSTI

DRAMANAJARIWU

INVESTICIJA BELGIJSK O-SRPSKE KOMPANIJE

Kfor pucao na Srbe

str. 2

TURBULENCIJAUVOJVO\ANSKOJVLASTI

DS: LSV je veselo udru`ewe, od politike prave cirkus str. 3

U In|i ji ni~e nova fabrika

s tr. 4

NASLOVI

Ekonomija 4 Francuska fabrika u Zrewaninu

Poqoprivreda 6 Tajkuni spremaju pare da kupe wive

NoviSad 9 Grad nije za poskupqewe taksi prevoza

VLADAODLU^ILADAHLEBPOJEFTINI

Vojvodina 11 Gajbice za izvoz od uvoznog drveta

Crna 13 [efica ~uvara u „Zabeli” priznala kupovinu ispita

Vekna ne mo`e preko 44 dinara

str. 6

Reporta`e 14 Utakmica, sre}om, nije trajala pet dana

Sun~ano

Dru{tvo

Najvi{a temperatura26 °S

UV zra~ewe 4

15 Koga zmija jednom ujede...

str. 16 – 20

SPORT

n ODBOJKA[ICAMASVAKI ME^KAOFINALE

POKLONNOVOGBE^EJAPOZNATOJPEVA^ICI

No} u Severininom apartmanu

str. 11

Foto: N. Stojanovi}

Politika 3 Nema para da svi idu u Brisel

\ACIMA USLOVI ZA 21. VEK: Ministarprosvetei nauke Republike Srbije @arko Obradovi}, predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti} i gradona~elnik Novog SadaIgorPavli~i} obi{lisuju~epo~etneradovenadogradwi O[ „Kosta Trifkovi}” i nadogradwi O[ „SvetozarMarkovi}Toza”uNovomSadu.Pro{irewejedeoprojektakojimjeMinistarstvoprosveteVladeSrbijekonkurisaloidobilozajamodEvropskeinvesticionebanke.

n VO[A@ELIMU[KIDO POBEDESPARTIZANOM

n „DNEVNIKOV” [AHSREDOM

str. 9


2

POLiTikA

sreda28.septembar2011.

dnevnik

DRAMANAJARIWU

KforpucaonaSrbe U sukobu pripadnika Kfora i gra|ana okupqenih na Jariwu,kojijepo~eoju~eoko13~asova, povre|eno je ukupno 11 osoba. Sedam Srba je zbrinuto u mitrova~koj bolnici, ukqu~uju}i i {est osoba sa prostrelnim ranama nanetih bojevommunicijom.^etiripripadnika Kfora rawena su u detonaciji improvizovane eksplozivnenaprave.Dosukobajedo{lokadasuvojniciKforaispalili patrone suzavca, a zatimigumenemetke,najprepremaSrbimakojisuopkoliloalternativniputizpravcasuLeposavi}a, a zatim i ka Srbima koji su blokadu opkolili iz pravca Rudnice. Istovremeno se~ulairafalnapaqbaizvatrenog oru`ja. Srbi su se, potom,povukliizanasipa. Kosovskapolicijaobavilaje uvi|ajnazaobilaznomputukod Jariwa, a do 17 ~asova oko 50 vojnika Kfora helikopterima preba~enojeubazukodJariwa. IzKforaporu~ujudasuvojnicibiliprimoranidausamoodbrani ispale gumene metke na Srbe okupqene na putu, po{to su ih Srbi ga|ali kamenicama. Vojnici su tokom akcije uhapsilinekolikoSrbakojisukasnije oslobo|eni. Oko 10 sati stotine Srba ponovo se okupilonabarikadamanaJariwu,pa su se vojnici Kfora povukli izabodqikave`icenakojojpi{e: „Stop ili pucamo. Kfor”. Srbi su blokade na severu Kosova postavili 16. septembra u

Da~i}:Velikasramota zame|unarodnuzajednicu Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je da je sukobSrbaiKforanaprelazuJariwe„velikasramota”zame|unarodnuzajednicuida}eSrbijazatra`iti„hitnoprecizirawe”pozicijame|unarodnihmisijanaKosovu. „PotrebnojeodkomandeKforapotra`itipoja{wewedali supripadniciKforatosamostalnouradiliilisupostupili ponare|ewuidalijedo{lodoprekora~ewaovla{}ewamisije me|unarodne zajednice na Kosovu”, kazao je Da~i}. On je naveo da je Srbija privr`ena miru i nastavku dijaloga ali i dodaodajete{koshvatitiza{todanas,kadasenastavqadijalog u Briselu, Kfor upotrebqava oru`je protiv naroda koji mirnoizra`avasvojstav.„Akome|unarodnazajednicaiubudu}emislidaprimewujesiluumestodijalogasiguransamdaBeogradnatonemo`egledatizatvoreniho~iju”,kazaojeDa~i}. znakprotesta{tojeEuleksna prelaze ka severu Srbije dovelikosovskecarinike.

„DNEVNIK” NA LICU MESTA

Zamenik portparola Kfora KajGudenogerekaojedasutokom sukoba povre|ena ~etiri

vojnika, od kojih jedan te`e, a trilak{e,kadajenawihba~enabombaku}neizrade. Ministar Goran Bogdanovi} rekao je da je potpuno neprihvatqivo da Kfor puca na nenaoru`ani narod. Na pitawe kakva}ebitireakcijavladei predsednika,Bogdanovi}jerekao da Beograd poku{ava da „pridobije sve relevantne me|unarodne faktore” kako bi spre~io daqu eskalaciju sukoba Predsednik Srbije Boris Tadi} osudio je ju~e u izjavi agencijiTanjugupotrebusile premagra|animanaseveruKosova. „O{tro osu|ujem upotrebusilepremagra|animaiapelujem na me|unarodne snage da senesukobqavajusaSrbimana severuKosovaiMetohije”,istakao je predsednik Tadi}.On je pozvao Kfor na maksimalnu uzdr`anostistatusnuneutralnost. [ef tima Vlade Srbije za pregovore sa Pri{tinom BorislavStefanovi} rekaojeda incidenti na prelazu Jariwe, gde se Kfor sukobio sa Srbima,veomalo{euti~unapregovoredvedelegacije,kojisuzakazani za ju~e. Stefanovi} je rekao da de{avawa na Jariwu pokazujuda„imasnaga”kojene `eledaseproblemire{emirnimputemikojesuspremneda zbog toga „pucaju na nenaoru`anequde”. „To se radi sa ciqem da Srbija odustane od dijaloga (sa Pri{tinom)idaondaonabude

okrivqena da ne `eli mirna re{ewa”, rekao je {ef beo- gradskogpregovara~kogtima. „Gra|animorajuostatimirniinesmejuimdatipovodada urade ono {to poku{avaju. Mi

vawa na Jariwu, da blokade treba da budu uklowene. „Barikade ograni~avaju slobodu kretawaitrebadabuduuklowene. Na kraju krajeva, qudi kojinajvi{etrpesuqudiko-

Ima snaga koje ne `ele da se problemi re{e mirnim putem i koje su spremne da zbog toga pucaju na nenaoru`ane qude (Borislav Stefanovi}) }emou~initisvedasesa~uvaju `ivotiiopstanakSrbanaKosovu”,rekaojeStefanovi}. Evropska unija sna`no osu|ujenasiqeprotivme|unarodnezajednicenaseveruKosovai apeluje na uzdr`anost i odgovorno pona{awe, saop{teno je uBriselu.Portparolkavisoke predstavnice EU Maja Kocijan~i} reklajeTanjuguda“EU pru`apunupodr{kuEuleksui Kforuunaporimakoje~ineda smiresituaciju.” Misija EU na Kosovu saop{tila je ju~e, povodom de{a-

ji`iveuwihovojblizini.To ~in i wih ov `iv ot jo{ te`im”, izjavila je portparolkaIrinaGudeqevi}. Dr`avni sekretar u MinistarstvuzaKosovoiMetohiju Oliver Ivanovi} rekao je da je za „svaku osudu” akcija Kfora~ijisuvojnicipucali na Srbe.”Pucati bojevom municijom na qude koji mirno protestuju-tosenijedoga|alou11godina,kolikoimamo komunikacijusaKforom”,rekaojedr`avnisekretarnovinarima.

UHAP[ENIMALOLETNICIKOJISUPREKJU^EUTEMERINUPRETUKLISREDWO[KOLCASRPSKENACIONALNOSTI

Policijanasvakom}o{ku, roditeqiuveli„policijski~as” Dan nakon {to se u Temerinu dogodioincidentukojemsunekolikomaloletnikama|arskenacionalnosti pretukla tako|e maloletnog Srbina B. O. (16), u ovom mestuvladapravovanrednostawe jerjeupitawutre}iovakavincident u roku od 16 dana. Skoro na svakomuglustojepodvojicapolicajaca,kojihimaiucentrugrada, poredsvake{koleiprakti~nona svakom mestu gde se okupqa ili prolaziomladina.Naulicisedostapri~aosvemu{tosede{avalo uprethodnihpetnaestakdanapri ~emusviisti~udatakvavrstanasiqamora{toprebitiprekinutakakonebido{loidove}etragedije. Zbog poprili~no uzdrmanihodnosaizme|udvenajve}enacionalne zajednice u Temerinu, ovu op{tinu ju~e je posetio i predsednik Vlade Vojvodine BojanPajti}, kojijeistakodajesvaka vrsta nasiqa  potpuno neprihvatqivainedopustiva,aakonasiqe ima etni~ki karakter onda ono predstavqa udarac na miran su`ivotgra|anainamultietni~kikarakterVojvodine. - Moram da naglasim da incidentikojisuseuprethodnihpetnaestak dana desili u Temerinu predstavqajuizuzetak,anepravi-

i Centra za socijalni rad, a ovakva krivi~na dela moraju biti strogo sankcionisana i razre{enaunajkra}emrokupritomesena odgovornost moraju pozvati i roditeqinasilnika. - Ne smemo izjedna~avati pojedina~ne izgrednike i nasilnike sacelokupnomnacionalnomzajednicom jer i Srbi i Ma|ari u ogromnoj ve}ini `ele miran i kvalitetan su`ivot sa svojim kom{ijama, prijateqima i ro|acimajerjetotakove}decenijama

OpasniincidentiuVojvodini Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i najavio je za danaszajedni~kusednicuskup{tinskihodborazabezbednostime|unacionalneodnosezbogincidenatauTemerinuiNovomSadu. -TosuveomaopasniincidentizanasuVojvodiniimi}emousaradwisapredstavnicimaMUP-au~initisvedasezaustaveekstremisti~kiispadiinasilni~kopona{awe,akakobiseobezbediomir, bezbednostisigurnostsvihgra|naVojvodine,bezobziranawihovu nacionalnuiliverskuprpadnost-istakaojeEgere{i. B.D.S. lo, jer sa jedne strane imamo ove zaistau~estaleincidenteuTemerinu,alipremapodacimaPUNovi Sad, u posledwih godinu dana brojincidenatakojiimajuetni~kikarakterjesmawenza50odstorekao je Pajti}. Prema wegovim re~imaovasituacijazahtevapunu reakcijupolicije,dr`ave,{kole

i vekovima na ovim prostorima. Svedocismodasenekaistaimena provla~ekrozoveincidente,{to namgovoridaseradionekojmawoj grupi mladih qudi koji su podlegli ekstremisti~koj ideo- logiji i oni moraju biti ka`weni,aliistovremenomoramodelovatipreventivnonatemladequ-

depaiwihoveroditeqekojisigurnosnosevelikuodgovornost,a malosepomiwuuovojsituacijirekaojePajti}. Prema re~ima Andra{a Gustowa, predsednika op{tine Temerin,ovakviincidentisuzasvaku osuduivinovnicimorajubitika`weni. - Moramo u {to kra}em roku smiriti strasti jer sigurno nikomenijepotrebnodasepodi`e tenzija. Zbog toga }emo u narednih nekoliko dana organizovati sastankegde}ebitipozvanisvi kojimogudapomognuodpoliti~kihstranakadoostalihinstitucija koje se bave odnosima me|u nacionalnimzajednicama.Naravnoustalnomsmokontaktusapolicijom koja je znatno poja~ala patroleuTemerinuitojedobro za po~etak kako bi se spre~ili eventualni novi incidenti, ali ne mo`emo o~ekivati da }emo svaki dan u Temerinu imati na stotine policajaca i zbog toga ovaj problem mora biti re{en u samoj osnovi kroz razgovore i uzajamne dogovore -rekao je Gustow. Zbogposledwegincidentakoji se dogodio u ponedeqak, novosadskapolicijajeuhapsilaiprivela istra`nom sudiji dvojicu maloletnihTemerinacaN.P. (16)iR. F.(16)zbogsumwedasunanelite-

Organizacija „Obraz„  je pre u~estale slu~ajeve nasiqa koje je {ku telesnu povredu vr{waku B. O.izGospo|inacaipremare~ima nekolikodananajavilada}ewi- etni~ki obojeno. Uglavnom odmaStevana Krsti}a, na~elnika PU hovi aktivisti zajedno sa stanov- huju}iglavom,onika`udaizasveNovi Sad, wima je odre|en pri- nicima Temerina organizovati gastojenekikojimajeinteresda stra`e i jedan protest u centru sedi`etenzijajerneverujudasu tvor. -MiuTemerinuimamopoja~a- grada,ipakjeodustalaodovena- prakti~nodecamoglasamadadone patrole i sigurno ne}emo do- mere jer, kako ka`u u „Obrazu„, |unaidejudanapadnunekogsamo zato {to je druge nazvoliti vi{e nikacionalnosti. kve provokacije ili Ako nasiqe ima etni~ki karakter, onda ono -Vi|alismosvreincidente od strane ekstremnih grupa i predstavqa udarac na miran su`ivot gra|ana mena na vreme grupe o{i{anih momaka u odr`a}emo stabilan i na multietni~ki karakter Vojvodine crnim jaknama sa javni red i mir - re(Bojan Pajti}) oznakama nekakvih kaojeKrsti}. ma|arskih ekstremiU Sredwoj {koli LukijanMu{ickiuTemerinu,ko- nisu`elelidadodatnodi`uten- sta, ali policija nije nikad proveravalakolikojetoozbiqno.Ne jupoha|ajudvojicauhap{enih,na- ziju. stava se odvija bez problema, a -Imalismorazumevawaizapo- mo`emenenikoposva|atisabiprema re~ima direktora {kole, licijuizastanovnikeTemerinai lokojimkom{ijomMa|arom,ali \uriceUzelca,me|u|acimanema u petak smo otkazali i stra`e i seipakbojimzasvojudecuiostatenzijejersuizgredniciipaksa- protest, ali samo 24 sata kasnije le mlade jer oni olako shvataju mopojedina~niizuzeci. dogodiosenovinapad.Mive}tri stvarikojeimseserviraju-ka`e -Miusamoj{kolinismoimali godine ukazujemo na postojawe jedanodTemerinacasrpskenacioovakvih incidenata iako imamo ozbiqne ekstremisti~ke grupe nalnosti.Gotovosviisti~udaje dvojezi~nunastavu,a{toseti~e mladihMa|arauTemerinu,alise uposledwedvenedeqeuTemerinu u~enikakojisuuposledwihneko- natonikoneobazire.Nadamose na snazi svojevrsni policijski likodanau~estvovaliudvainci- da }e se policija ovoga puta ~asjerroditeqiobenacionalnodenta,oni}everovatnobitisank- ozbiqnije pozabaviti time jer u stisvudapratesvojudecu,pogotocionisaniizbacivawemiz{kole, suprotnomstvari}esesamonane- voakouve~eiduvanku}e. - Mora se {to pre utvrditi da aliprvomoramodasa~ekamozva- ko vreme sti{ati, a problem }e ni~neizve{tajepolicijeidrugih ostati da tiwa sve dok opet ne lisutosamoklincikojisenapiorgana. Mi smo danas preko svih bukne - rekao je Vlado Tepi} iz juipraveproblemeilipostojii ne{toizatogajerjetenzijadosta razrednih stare{ina preneli „Obraza„. svimu~enicimada}esvakaprovoGra|ani Temerina bez obzira podignuta i to se mora prese}i kacija ili eventualni incident na nacionalnost, ju~e nisu bili ka`e jedna od majki koja posledbitika`wentako|eizbacivawem raspolo`enidakomentari{upo- wih dana sa~ekuje svoju decu isNikoPerkovi} iz{kole-rekaojeUzelac. sledwe doga|aje u svom mestu i pred{kole.


c m y

politika

dnevnik

TURBULENCIJEUVOJVO\ANSKOJVLASTI

DS:LSVjeveselo udru`ewe,odpolitike pravecirkus Nakon{tojeLSVzatra`ilahitnu sednicu Skup{tine Vojvodine da bi se utvrdio razlog otkazivawa prethodne, 12. septembra, ju~e je PokrajinskiodborDS-azaVojvodinusaop{tiodafunkcioneriLige„pokozna koji put poku{avaju da napadom na vojvo|anske demokrate sebe prika`u jedinim zastupnicima pokrajinskih interesa„. - Ali to ~ine tako {to potcewuju Vojvo|ane. A Vojvo|ani to uvek prepoznaju na vreme - navodi se u saop{tewukojepotpisujepredsednikPO DS-a Du{an Elezovi}. - Podi`u}i nedolazak poslanika na sednicu Skup{tineVojvodinenanivoafere, funkcioneri Lige namerno pre}utkujudajeusvajawempokrajinskihamandmana od strane Vlade Srbije, ta sednica

prakti~no bila izli{na. Za razliku od nekih funkcionera Lige, vojvo|anski DS

neizazivasukobe,negonudire{ewa. Usaop{tewusepozdravqa„povrataknajvi{ihfunkcioneraLSV-asa vi{emese~noggodi{wegodmora”. - Ali nije nam drago {to nastavqajupostarom,pretvaraju}ipolitikuupijacuimedijskicirkus-ka`eseusaop{tewu. DS o~ekuje da }e se problemi re{avati„ozbiqnoizajedni~kimsnagamasvihkojimajedoVojvodinestalo”. -Tozna~idapojedinifunkcioneri Lige, posle 21 godinu postojawa togveselogudru`ewa,kona~nomoraju da ubede bira~e da umeju da rade dve stvari istovremeno: da se bave politikomidabudukorisnigra|anima-saop{tiojePODS. S.N.

Vrebalov:ZbogLige Vojvodinamo`eostati bezimovine Saop{tewe Pokrajinskog odboraDS-anijejedinareakcijaiz VojvodinenaZakonojavnojsvojini, koja je usledila dan nakon wegovogusvajawa. Naime, i pokrajinski poslanikifunkcionerLiberalno-demokratskepartijeMilivojVrebalov oglasio se pisanom izjavomukojojjeoceniodajeprihva}eni amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine na taj zakon protivan interesima Vojvodine, teoptu`ioLigudajetimedala „vetar u le|a daqoj centralizaciji, a ne tendenciji ka toliko potrebnojdecentralizaciji”. - Amandmanom LSV koji je usvojenikojisejavnostinapadnoprikazujekaobitnopomerawe zakonske regulative ka interesu Vojvodine zapravo je preneto neprikosnoveno pravo Vladi Srbije da ’svojim aktom utvrdi sredstva koja pripadaju Autonomnoj Pokrajini Vojvodini a stvorena su ulagawem APVurokuod180dana’,a{to }eimakatastrofalneposledice-istakaojeVrebalovupisanojizjavizamedije.

Onjenaveojedaje,pored~iwenicedaseovimzakonskamaterija prenosi na podzakonski aktkojitektrebadautvrdiRepubli~kavlada,problemati~an irokzadono{ewetogaktakoji se poklapa sa o~ekivanim raspisivawem redovinih izbora. Vrebalov napomiwe da bi

najpogubnija posledica ovog amandmana LSVmoglobititoda do preno{ewa prava svojine na APV, koja je ina~e definisana zakonom, uop{te i ne do|e. -To}eseindirektnoodnositiinadruge segmente prava svojine a za koje je Vlada Vojvodine kroz druge usvojene amandmane uspela jasno da defini{e u korist pokrajine i lokalnih samouprava - smatra Vrebalov, koji je i predsednik op{tine Novi Be~ej. Onjedodaoidanajave LSV da }e Pokrajina na osnovu tog amandmana dobiti svojinu u oblasti energetike, sajmova,rudarstva...-samo„deo predizbornog politi~kog marketinga”, po{to je po Ustavu i drugim va`e}im propisima ta imovina iskqu~ivo u rukama dr`ave.

-Uposledwemtrenutkuusvojen amandman jedne regionalne politi~keopcijemo`eseopisati kao marketin{ki potez u korist svoje {tete i bi}e potrebno mnogo odgovornosti i napora da se posledice destruktivnosti ovog re{ewa maksimalno umawe - ocenio je on. Vrebalov, ~ija stranka je ina~e podr`ala zakon o javnoj svojini,naveojedajeusvajawe ovogaktapozitivankorakupogledunastavkaprocesaevrointegracija Srbije, kao i za realizaciju interesa i pove}awa ukupnih kapaciteta i AP Vojvodineilokalnihsamouprava. On je, me|utim, izrazio `aqewe {to prilikom usvajawa ovogpropisanisuusvojeni„neki konstruktivni i zna~ajni amandmani Liberalno demokratskepartijeideoamandmana pokrajinske vlade i Saveza vojvo|anskih Ma|ara u vezi svojine dobara u op{toj upotrebi, odnosno objekata regionalne`elezni~keinfrastrukture”. B.D.S.

LIGAZATRA@ILAHITNUSEDNICUSKUP[TINEAPVZBOGOPSTRUKCIJETOGTELA

Egere{i:InicijativaLSV nemo`enadnevnired Predsednik Skup{tine VojOn je naveo da invodine [andor Egere{i izjacijativa LSV ne zaviojeju~edanemo`eprihvatidovoqava ni drugi tiinicijativuLigesoscijaldeproceduralni uslov, mokartazazakazivawevanredne prema kojem na dnevsednicepokrajinskogparlamenni red  mo`e da se tanakojojbiseraspravqaloo uvrsti predlog akta opstrukcijitogpredstavni~kog koji je formulisan u tela zbog neodr`avawa raspraskladu s procedurom veozakonuojavnojsvojini. i koji je dostavqen Egere{i je ju~e novinarima poslanicima. kazaodainicijativaLSV,koja Poslani~ka grupa jeuSkup{tinuAPVdostavqeLSV je prekju~e zanauponedeqak,nijepodnetau tra`ila od predsedskladu s propisanom procedunikaSkup{tineVojrom, koja zahteva da takvu invodinedazaka`ehitcijativu potpi{e najmawe penusednicunakojojbi tinaod120poslanika,{toLise utvrdio na~in na ganijeobezbedila. koji je otkazana sed-Upravozbogpo{tovawainnice12.septembra,kadajetrena~ina otkazivawe te sednice stitucije parlamenta i procebalodaseraspravqaoPredlodo danas ostalo bez odgovora, dure propisane skup{tinskim guzakonaojavnojsvojini.Inateda}eLSV}ezahtevatiutvrposlovnikomnemo|ivawe odgovornogu prihvatit predsti „za sramno otkalogLSVdasazovem zivawe i opstrukciProcedurazahtevadainicijativupotpi{e jura sednicu Skup{tidaparlamenta”. najmawepetinaod120poslanika ne. Prema poslov- Ako se poka`e niku, predsednik je da je to gre{ ka u du`an da sednicu skup{tini, da vidisazove ili na predlog Vlade ~e, {ef i zamenica {efa pomokojetugre{kunapravio.A Vojvodine, ili na predlog najslani~kegrupeLSVBranislav akosepoka`edajetogre{ka mawe jedne petine poslanika. Bogaro{ki i Maja Sedlarevi} pok raj ins ke adm in is trac ij e, To ovde nije slu~aj - rekao je izjavili su ju~e na konferenda vidimo ko je odgovoran za Egere{i. ciji za novinare da je pitawe tugre{kuidazatra`imowe-

govu ostavku - rekao je Bogaro{ki, dodav{idajezaLSVapsolutno neprihvatqivodasenaovajna~in ru{ i dign it et i ugled pok raj ins ke skup{tineizbogtoga }e insistirati da ovo pitawe „ne ostanenanivourekla-kazal a, bez nav o| ew a konkretnih krivaca i konkretnih okolnosti”. Podsetimo,sporna skup{ tins ka ses ij a nije odr`ana po{to najv e} i broj pos lanikanijedo{aouSkup{tinu, jer su u no}i uo~i zakazane sednicetelefonomobave{teni da ne dolaze. U Skup{tinu su do{li jedino poslanci Saveza vovjo|anskih Ma|aara i Srps kog pok ret a obn ov e. Predsednik parlamenta izjaviojetogdanadaonnijeotkazaosednicu,tedaonanijeodr`ana zbog „tehni~kih propusta” za koje je okrivio skup{tinskogsekretaraMilorada Ga{i}a. B.D.S.

sreda28.septembar2011.

3

SMAWENADELEGACIJAZAOTVARAWE PREDSTAVNI[TVAVOJVODINEUCENTRUEU

Nemaparada sviiduuBrisel Nasve~anootvarawepredstavni{tva Vojvodine u Briselu 10. oktobrai}i}eznatnomawaskup{tinskadelegacijanego{tojeto prvobitnoplanirano,{tojeizazvalo razo~arawe pojedinih poslanika vojvo|anske skup{tine. Na otvarawe idu predsednik i potpredsednica Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i i Maja Sedlarevi}. Tojeju~e,napredlogEgere{ija,odobrioskup{tinskiOdborza evropskeintegracijeime|uregionalnu saradwu. Odbor je time prihvatio da ispravi svoju prethodnuodluku,usvojenusvojevremenotako|enapredlogpredsednika, da}enaotvarawepredstavni{tva APVuBriselbitiposlatii{efoviposlani~kihgrupai{estoro poslanika - ~lanova tog odbora. Me|utim, Egere{i je obrazlo`io da se odri~e predloga usled nedostatka novca i uz dogovor sa predsednikom Vlade Vojvodine BojanomPajti}em. -Ovimsevidikolikoseuva`avaju odluke Odbora za evropske integracije.Nikomene}eubediti da ne postoje sredstva da se u Briseluputei~lanoviovogodbo-

ra.Poslesvega,ostajegorakukus u ustima i pitawe za{to postoji Odbor.Razo~aransamine}uglasati ni za, ni protiv - rekao poslanik Milivoj Vrebalov, ~lan Odbora. OnjekazaodajeuBriselubio petputa,alidabi„idrugitrebalodavidekakotofunkcioni{e, idaka`u:poslalisumeuBrisel, ijasamva`an”. -Ovako,kaodajenekopopu{io cigaretu, pa je zga`en pikavac dodaojeVrebalov. Ovajslu`beniputpredsednika Egere{ija u Brisel traje ~etiri dana, a potpredsednice Sedlarevi} dan kra}e. U delegaciji su {efkabinetapredsednikaiskup{tinskireferent.Kaoiobi~no, Egere{iputujeautomobilomkoji vozi slu`beni voza~. Predvi|en je i avio-prevoz, a svi tro{kovi idunateretvojvo|anskogbuxeta. Odbor je ju~e usvojio i izve{taje o slu`benim putovawima funkcionerauHrvatsku,Ukrajinu,RepublikuSrpskuiSlova~ku. OdobrenojeipotpisivawePisma o namerama izme|u skup{tina Vojvodine i ma|arske @upanije Jas-Na|kun-Solnok. S.N.

MA\ARSKAOSRPSKOMZAKONUORESTITUCIJI

Re{ewakoja}e udaqitiSrbiju odEvrope

Zakon o restituciji, koji je usvojilaskup{tinaSrbije,udaqi}e tu zemqu od Evrope, izjavio je ju~e dr`avni sekretar ma|arskog ministarstva spoqnih poslova @oltNemet. NemetjerekaodajepozvaosrpskogambasadorauMa|arskojiizneo mu stav ma|arske vlade koja smatradaovajzakonkojijeizglasan ju~e ne pribli`ava Srbiju Evropi, javila je ma|arska novinska agencija MTI. Ma|arski zvani~nikjerekaoda}eovajzakonu svom sada{wem obliku o`iveti princip kolektivne krivice, budu}ida,premasrpskomzakonu,oni kojisubilipripadniciokupacio-

nihsnagaod1941.do1945.godinei wihovi potomci nemaju pravo na obe{te}ewe.”Toustvarizna~ida suovimzakonomizuzetisvietni~ki Ma|ari u Vojvodini”, kazao je Nemet.ZaZakonovra}awuimovineiobe{te}ewu,kojikaoosnovni modelrestitucijepredvi|avra}awe imovine u naturi svugde gde je tomogu}e,ju~ejeuskup{tiniSrbije, od 154 prisutna poslanika glasalo117,doksu,izme|uostalog, protiv bila 23 poslanika Saveza vojvo|anskih Ma|ara i DSS. PoslaniciSVMsutra`ilidaizrestitucije budu izuzeti samo pripadniciokupacionihsnagakojisu stranidr`avqani.

REKLI SU

Palma:Otka`iteParadu Lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} izjaviojeju~eda„Paradaponosa”trebadabudeotkazana ida}e,ukolikobudedo{lodonasiqa,zatobitiodgovoran organizator skupa. U tom kontekstu Markovi} je napravio pore|ewe sa nasiqem na sportskim priredbama,zakojeje,naglasioje,odgovaranorganizator,pajesamimtimpotrebnoistiar{inprimewivatiudrugimslu~ajevima.LiderJSjepodsetiodaje jedan evropski zvani~nik pozvao Srbiju da po{tuje Ustavinedozvolidiskriminaciju.Premawegovimre~ima,Evropaje upravota„kojasvakodnevnokr{iUstavSrbijepopitawuKosovaiMetohije”.„[taEvropaho}eodnas.Smawilistenasgeografski,asada ho}eteibiolo{ki”,rekaojeMarkovi}.

Filipovska: Skupvisokogrizika Potpredsednica stranke Nova Srbija Dubravka Filipovski izjavilajeju~edajeNSprotivbilokakvevrstediskriminacijeiugro`avawabilokojegrupe gra|ana, dodaju}i da tako|e ne podr`ava ni okupqawe,kojemo`edovestidoneredanaulicamaBeograda.„Upitawujeskupvisokogrizika,Vladitreba daodlu~idali}edowegado}iiline”,istaklajeFilipovski na konferenciji za novinare, govore}i o Paradiponosa2.oktobrauBeogradu.Filipovskije oceniladauSrbijitrenutnoimaiozbiqnijihproblemazare{avawe, nego{tojepitawe„Paradeponosa”,poru~uju}idaSrbijanemavremenadaispitujegra|anedalisuzaodr`avaweparadeiliprotivwe.

PSS:Nepravitenemire PolicijskisindikatSrbijepozvaojeponovoorganizatoreParadeponosadarazmisleoodlagawuzakazanemanifestacije,aweneprotivnikeda-ukoliko ona,ipak,budeodr`ana-poka`uvisokstepenodgovornostiidanepravenemire.Ukazuju}idajesituacijanaKosovukriti~naidasupotrebnejakepolicijskesnagedakontroli{utajdeoSrbije,kakosesukobinebiprelilinaostatakteritorije,izPSSnavodeda}epolicijaumestotogausubotuinedequmoratidabudeskoncentrisanauBeogradu.„Beznameredanekomzabrawujemoustavomzagarantovanapravanaprotest,mislimoda}egejilezbo populacijavi{eu~initizapromocijusvojihpravaakoostatkugra|ana poka`edru{tvenuodgovornostiodlo`iParaduponosa,negodajeodr`euuslovimageta”,navodeizsindikata.


4

ekonomija

sreda28.septembar2011.

VELIKI KOOPERANT „FIJATA” STI@E U BANAT

Francuska fabrika uZrewaninu

Franc us ka komp an ij a “Mekaplast”,osnovana1955. godineuMonaku,kooperant ~uveneautomobilskekompanije “Fijat” i proizvo|a~ delova enterijera za automobile, po~etkom naredne

proi zv odw e autom ob ils ke oprem e, a vel ik e pog on e otvorioje,izme|uostalog,u KiniiIndiji. Pog on i “Mek ap las ta” u Zrew an in u preds tav qa} e delom“braunfild”investi-

dnevnik

SUD DAJE POSLEDWU RE^ ZA PRODAJU APATINSKE FIRME

Nasukalaseprodaja Brodogradili{taKosti}u? Ugovor o prodaji apatinskog Brodogradili{ta MK komercu jo{nijepotpisan,iakojerokod petdanaistekao.Razlogjeprigovor Vojvo|anske banke na postupakprodaje. Ina~e,Odbor poverilaca je dao saglasnost da ste~ajni upravnik proda preduze}e jedinom ponu|a~u koji se odazvao pozivu za neposrednu pogodbu, MKkomercu,za150milionadinara. -Na osnovu prigovora Vojvo|anskebankenapostupakprodaje,sudijajeodlo`iopotpisiva-

we ugovora, do sudskog re{ewa, ka`e Predrag Qubovi}, ste~ajni upravnik Brodogradili{ta „Apatin“. Qubovi} nije `eleo da govoriodetaqimaprigovoraVojvo|anskebanke,doksudnezavr{i postupak. Nezvani~no saznajemo da je sporanbiv{isastavOdborapoverilaca, koji je promewen na Skup{tini istog dana kada je novoformirani Odbor doneo odluku da se firma proda MiodraguKosti}u. J. P.

DR@AVA GUBI BITKU SA SIVOM EKONOMIJOM

NacrnouSrbiji radimilionqudi Francuskakompanija„Mekaplast”po~etkom narednegodinepokrenu}eproizvodwu uZrewaninuizaposliti150radnika (MiletaMihajlov) godine pokrenu}e proizvodwuuZrewaninuizaposliti 150 radnika, najavio je gradona~elnik Mileta Mihajlov jednu od najzna~ajnijih stranih investicija u Zrewaninu u posledwem perio- du. Kako se navodi na sajtu ove franc us ke komp an ij e, “Mek ap last” je jed an od evropskih lidera u oblasti

ciju, a delom }e biti izgra|eni novi pogoni, na lokaciji na Lazareva~kom putu, gde se sada nalazi firma “Isko”. Gradona~elnik Mihajlov jedodaodaovihdanapo~iwe izg radw a pog on a, koj i bi trebalo da budu spremni za proizvodwu po~etkom 2012. godine. @. B.

INVESTICIJA BELGIJSKO-SRPSKE KOMPANIJE

UIn|ijini~e novipogon

Ministri u vladi Srbije Neboj{a ]iri} i Oliver Duli} ozvani~ili su po~etak izgradwe prve fabrike za otklawawe otpadaizmesneindustrijeponajvi{im ekolo{kim i bezbednosnim evropskimstandardima. Zvani~nom otvarawu radova prisustvovao je i gradona~elnik In|ije Goran Je{i}. Izgradwu }e realizovati belgijsko-srpska kompanija „Energozelena” a po~etakradafabrike,koja}ezaposlitioko100radnika,o~ekujese useptembru2012.

cene da u Srbiji postoji 220.000 tonaklani~kogotpada,adasunezvani~nipodaci400.000tona. Duli} je ukazao da je ova fabrika deo realizacije „zelene ekonomije” u koju je, od po~etka mandata ove vlade, zaposleno 8.000qudi,adokrajawenogmandata trebalo bi da obezbedi posaozaukupnowih10.000. Ministar ekonomije Neboj{a ]iri}izjaviojedajeovafabrikadokazdajeSrbija,iporedte{ko}aikrize,dobromestozainvestirawe.

Sivaekonomijajejedanodnajve}ihproblemaprivredeuSrbijiitubitkuna{adr`avasvevi{egubijerunelegalnimtokovima radi izme|u pola miliona i milionqudi,abuxetgodi{wegubi oko milijardu evra, zbog nepla}enihporezaidoprinosa,re~eno je  na okruglom stolu o reformiinspekcijskihslu`bi. PotpredsednicavladeVerica Kalanovi}jeupozoriladasezbog toga moraju podi}i efikasnost inspekcijskihorganaisprovesti reforme, kao i doneti odgovaraju}azakonskaregulativa.Kalanovi}jeistakladaqudikojiradeu sivojzonidanasnemajuzdravstvenu za{titu a sutra ne}e imati penzije i najavila da }e vladi predlo`iti formirawe koordinacionog tela koje }e raditi na reformiinspekcijskihslu`bi. DirektorporeskeUpraveDragutinRadosavqevi} rekaojedau Srbiji trenutno ima oko 117.000 obveznika PDV-a ~iju a`urnost kontroli{e oko 750 inspektora. On je najavio da }e od januara 2012.bitiuvedenelektronskisistempovezivawaporekseupravei poreskih obveznika, ~ime }e dr`avi biti u{te|eno oko 600 milionaevra.Ilustruju}ikolikoje ozbiqanproblemsivaekonomija, Radosavqevi}jenaveodanapopularnojpan~eva~kojbuvqojpijaci ne postoji nijedna tezga gde trenutno nema robe ispod 10.000 evra,awihovivlasnicinepla}a-

Potrebnodaseomogu}iosnivaweagencije zaprivremenozapo{qavawe,kaosvojevrsni lizingradnesnage ju dr`avi ni dinar poreza ni doprinosa. Pomo}nicaministraradaisocijalne politike Radmila Bukumiri}Kati} reklajedajeuaprilu ove godine zaposlenih u sivoj ekonomiji bilo 19,9 odsto, {to zna~i da svaki peti zaposleni „radninacrno”. Ona je rekla da je takav rad uglavnom prisutan u sektorima trgovine,usluga,poqoprivredei ugostiteqstva.

„Sivaekonomijafunkcioni{e kroz neregistrovana preduze}a, zatimkrozregistrovanaukojima radniciradelegalno,alizaradu primaju na nelegalan na~in”, reklajeBukumiri}Kati}idodala da su na{em tr`i{tu rada neophodnefleksibilnijeformerada. Onajeprimetiladajepotrebnodaseomogu}iosnivaweagencije za privremeno zapo{qavawe,kaosvojevrsnilizingradne snage.

Direktorka predstavni{tva USAIDuSrbijiSuzanFric reklajedajeunapre|eweinspekcijskogsistemava`nozarazvojsrpskeprivredeidajeciqUSAIDa da kroz podr{ku reformi inspekcijskogsistema,usaradwisa predstavnicima Vlade Srbije i resonrih ministarstava, poboq{a poslovnu klimu u kompanijama, oslobodi privredni potencijalkojiuSrbijipostoji. USAID radi na eliminaciji kvazifiskalnihnaplatainametadabiseolak{aloformirawe konkurentnih firmi i pove}ala stopa zaposlenosti, rekla je Fric i dodala da je poslovna zajednicauSrbijispremnadaodgovorinapromeneireformeuinspekcijskomsistemu. Onajenaveladapostojivi{e od1.000propisaizakonakojireguli{u ovu oblast i da ona mora daseuredikakobiposlovawebilo{toproduktivnije. Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Xagi} istaklajedatro{koviprivrede po osnovu inspekcijskih kontrolaiznoseoko13milionaevragodi{we. Onajerekladasukaoprepreke u poslovawu preduze}a privredniciocenilipropisekojisunejasniite{koprimenqivi,zatim obu~enost i informisanost, vr{ewe inspekcijskih kontrola i kaznenupolitiku. E. Dn.

Danaspo~iwujesewisajmovi Jesewa sezona sajmova na Novosadskom sajmu po~iwedanas,aotvori}eje44.me|unarodnisajamlova,ribolovaisporta„Lorist”,44.me|unarodni sajam turizma, 18. me|unarodni sajam hortikulture, 20. me|unarodni sajam ekologije „Eko-svet”, Prvi sajam {umarstva, 17. me|unarodnisajamopremezaugostiteqstvoiIzlo`ba hraneipi}a.Dankasnije,29.septembra,otvara seiDrugime|unarodnisajamkowarstva„Hor-

svil”,koji}ezapo~etidefileomu~esnikaulicamaNovogSada,re~enojenaju~era{wojkonferenciji za novinare na Novosadskom sajmu. Kakoseo~ekuje,ovumanifestaciju}eotvoriti poznatisportista,odbojka{VladimirGrbi}. Naovojsajamskojmanifestacijipredstavi}e seoko400izlaga~aizna{ezemqeiinostranstva~ijajedelatnostuskovezanazaprirodui ukazujenapovezanost~ovekai`ivotneokoli-

ne.Tako}enekolikodanaNovosadskisajamponuditisvimqubiteqimaprirode,sporta,lova, ribolova, turizma... Tokom priredbe bi}e odr`anonizstru~nihpredavwaisavetovawaiuru~ena priznawa najboqim izlaga~ima. Kapije Novosadskogsajmaotvorenesuod10do19~asova,ulaznaovupriredbuje300dinara,azakolektivne posete, penzionere i decu do 12 godina ulaznicaje200dinara. D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Izgradwu}erealizovatibelgijsko-srpska kompanija„Energozelena”,apo~etakrada fabrike,koja}ezaposlitioko100radnika, o~ekujeseuseptembru2012. Energozelena” }e u fabriku investirati 21 milion evra, kao isopstvenisistemlogistikekojim }e prikupqati `ivotiwski otpadizklanica,farmiifirmi izmesneindustrije. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je za izgradwu fabrikeinabavkuopremepreko Fonda za razvoj odobrilo dugoro~niinvesticionikredituiznosuod300milionadinara. Isti~u}idajeovoprvamodernainvesticijauoblastiprerade biomase, ministar `ivotne sredine,rudarstvaiprostornogplanirawaDuli}rekaojedasupro-

OnjeukazaodajeIn|ijajedan odnajboqihprimeraproaktivne uloge lokalne samouprave, zbog ~ega je u taj grad do{ao veliki brojinvestitora. Otpad}eseobra|ivatiitransportovatiuskladusaevropskim standardima,{to}eSrbijiubudu}nostiomogu}itiizvozmesnih proizvodauzemqeEU. Fabrika u In|iji obra|iva}e 150.000tona`ivotiwskogotpada kojivi{enemo`edasekoristi uqudskoji`ivotiwskojprehraniikojitrebadabudeuni{ten iz zdravstvenih i ekolo{kih razloga.

Promena %

Cena

Promet

Agrounija, In|ija

20,00

840

8.400

Polet, Novi Pazar

19,63

1.950

5.850

Elan, Izbi{te

12,50

1.800

3,53

BELEX 15 (567,88 -0,31) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,31

657

7.455.527

1.193.400

AIK banka, Ni{

-1,67

1.947

4.432.703

469

5.846.697

Komercijalna banka, Beograd

-0,81

2.083

49.984

2,94 Promena %

385 Cena

108.480 Promet

Imlek, Beograd

-0,46

2.151

2.151.000

Energoprojekt holding, Beograd

-2,40

487

135.290

Dinara, Beograd

-12,10

305

6.100

Soja protein, Be~ej

-0,17

582

5.695.210

Fasil, Ariqe

-12,00

836

18.392

Agrobanka, Beograd

1,45

4.980

403.362

Radijator, Zrewanin

-11,88

423

16.074

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

3,53

469

5.846.697

Termika, Beograd

-11,67

1.007

800.565

Jubmes banka, Beograd

-0,84

13.654

423.265

-11,39 Promena %

7.000 Cena

14.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.850

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.500

0,00

NIS, Novi Sad

0,31

657

7.455.527

Tigar, Pirot

-1,73

625

40.790

Soja protein, Be~ej

-0,17

582

5.695.210

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,50

1.950

3.900

Elan, Izbi{te

12,50

1.800

1.193.400

Alfa plam, Vrawe

-0,63

7.850

376.800

Karneks, Vrbas

0,00

1.500

150.000

Veterinarski zavod, Subotica

2,94

385

108.480

Fabrika {e}era, Crvenka

2,50

4.100

123.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Veterinarski zavod, Subotica Pet akcija s najve}im padom

Napred Razvoj, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima


MINISTAR EKONOMIJE NEBOJ[A ]IRI]

sreda28.septembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

VLADA PREUZIMA OBAVEZE PREMA INOSTRANSTVU „@ELEZNICA SRBIJE”, „PUTEVA”...

Srbiji treba stabilan dinar

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri} izjavio je da se ne zala`e za uvo|ewe fiksnog kursa i Mo ne tar nog od bo ra, ve} za obezbe|ivawe stabilnog kursa, gde }e oscilacije vrednosti dinara u odnosu na evro biti mawe.

„Zala`em se za to da u prvom redu Narodna banka Srbije obezbedi da oscilacije kursa ne budu izme|u 20 i 25 odsto, jer to obesmi{qava bilo kakvo planirawe i pripremu godi{wih biznis planova”, rekao je on i ukazao da je to primarni zahtev privrede. Ono {to je zahtev i na{ih privrednika i stranih investitora je da se spre~i neizvesnost i rizik koje sa sobom no se pre ve li ke osci la ci je dinara, dodao je on u izjavi novinarima. ]iri} je rekao da je fluktuiraju}i kurs koji je kod nas na snazi, pomogao da krajem 2008. i 2009. godine kroz takva pomerawa lak{e prebrodimo ekonomsku krizu. Na pitawe kome odgovara takav kurs, ]iri} je rekao da to zavisi od toga na kom nivou se taj kurs uspostavaqa. „[to dinar ima mawu vrednost prema evru to vi{e odgovara na{im izvoznicima, i obrnuto”, rekao je ]iri}.

Dugovigubita{a svaqenina grba~ugra|ana Vlada Srbije ju~e je predlo`ila Skup{tini da donese zakon kojim }e deo dugova javnih preduze}a biti vra}en iz buxeta. Re~ je o dugu javnih preduze}a prema kreditorima iz inostranstva, ~iji ukupan iznos prema{uje milijardu i po evra. Tako }e gra|ani - poreski obveznici jo{ jednom iz svog xepa platiti dugogodi{wu praksu u kojoj su javna preduze}a u Srbiji izuzeta od normalnog na~in poslovawa. Naime, dok za svakog gra|anina i privatno preduze}e va`i pravilo da mo`e da tro{i i zadu`uje se samo onoliko koliko mo`e da plati - u suprotnom mora da snosi posledice, dotle javna preduze}a i wihovi partijski menaxeri o~igledno mogu da se zadu`uju koliko ho}e jer im je jasno da }e wihove dugove platiti neko drugi. Dugove }e naravno platiti gra|ani, a prva ra~unica pokazuje da }e svaki gra|anin u proseku, da bi se vratili ovi dugovi javnih preduze}a, ostati kratak za preko 200 evra. Kako je ju~e saop{teno, na predlog Ministarstva finansija, Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o regulisawu odnosa Republike i du`nikakorisnika javnih sredstava, kojim preuzima na sebe vra}awe dugova javnih preduze}a, nastale uzimawem inostranih kredita. Tako }e dr`ava vratiti dugove u ukupnom iznosu od oko 655 miliona evra, 590 miliona dolara i 627.000 {vajcarskih franaka.

UPRAVNI SUD ODBACIO TU@BU OST HOLDINGA

VACidaqe~eka „Novosti” Upravni sud Srbije saop{tio je ju~e da je odbacio tu`bu austrijskog Ost holdinga na postupawe Komisije za za{titu konkurencije u odlu~ivawu o zahte-

vu te firme da preuzme ve}inski paket akcija kompanije „Novosti”. U obrazlo`ewu odluke suda navedno je da u tom slu~aju, prema Zakonun o upravnim sporovima, nije dozvoqeno vo|ewe upravnog spora.

Ost holding, koji je u vlasni{tvu nema~ke medijske kompanije Vac, zatra`io je pre vi{e od dve godine od Komisije za za{titu konkurencije odobrewe da preuzme 62,4 odsto akcija „Novosti”, ali je Komisija sredinom jula ove godine obustavila postupak dok Upravni sud ne donese odluku po tu`bi te firme. Ost je tu`io Komisiju navode}i da dovodi u pitawe zavr{etak postupka preuzimawa „Novosti” u predvi|enom roku. Nakon odluke Upravnog suda da odbaci tu`bu Vaca, Komisija za za{titu konkurencije mo`e da nastavi postupak odlu~ivawa o zahtevu te firme za preuzme „Novosti”.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

99,8683

101,9064

104,2502

99,5626

Australija

dolar

1

72,7373

74,2217

75,9288

72,5146

Kanada

dolar

1

71,9979

73,4672

75,1569

71,7775

Danska

kruna

1

13,4172

13,6910

14,0059

13,3761

Norve{ka

kruna

1

12,8085

13,0699

13,3705

12,7693

[vedska

kruna

1

10,8443

11,0656

11,3201

10,8111

[vajcarska

franak

1

81,7453

83,4136

85,3321

81,4951

V. Britanija

funta

1

114,9497

117,2956

119,9934

114,5978

SAD

dolar

1

73,8179

75,3244

77,0569

73,5919

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 9. 2011. godine

Tro{e nezara|eno Ministarstvo finansija ovih dana je objavilo analizu poslovawa dela preduze}a u javnom vlasni{tvu koja je pokazala ono {to ve} svi znaju: ve}ina ovih preduze}a posluje sa gubitkom, ali i ona koje poslovne godine zavr{avaju u plusu mu~e veliki dugovi, nelikvidnost, vi{ak zapolenih... Ipak, to im ne smeta da svojim zaposlenima - po pravilu proverenim partijskim kadrovima - ispla}uju plate vi{estruko vi{e od prose~nih. Me|u analiziranim preduze}ima nema onih kojima je dr`ava sada odlu~ila da plati dugove, ali se pokazalo da ~esto upravo one dr`avne kompanije koje najlo{ije posluju, imaju i najve}e plate. Tako je u „Koridorima Srbije” koji imaju obveze od 2,5 milijarde dinara, prose~na zarada 125.000 dinara, {to je 3,7 puta vi{e od proseka. Sli~na je situacija i u dr`avnim agencijama, pa na primer i u Agenciji za privatizaciju koja tako|e posluje ispod granice rentabilnosti ({to dodu{e nije neo~ekivano, s obzirom na fazu u kojoj se proces privatizacije nalazi) imaju plate u proseku tri puta ve}e od proseka. Re~ je o preduze}ima, dodaje se u saop{tewu, ~ije je funkcionisawe od javnog zna~aja i bitno za celokupan sistem, pa

dr`ava pored izdvajawa zna~ajnih sredstava iz buxeta, garantuje i za nova zadu`ewa tih preduze}a u zemqi i inostran-

stvu. To su javna preduze}a koja svojim poslovawem ne obezbe|uju vi{ak sredstava, koji bi mogli usmeriti za vra}awe dugova i Srbiji, objavqeno je na sajtu Vlade. Preduze}a se osloba|aju obaveza prema Republici, sa stawem na dan 31. maja ove godine, nastalih po osnovu kori{}enih kredita, kod Me|unarodne banke za obnovu i razvoj, iz sredstava Pariskog i Londonskog kluba, Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope i drugih inostranih poverilaca. Tako se „@eleznice Srbije” osloba|aju duga, u ukupnom iznosu od 181,8 miliona evra i 15,15 miliona ameri~kih dolara, „Putevi Srbije” duga od 43,33 miliona dolara i 464,84 miliona evra, Klini~ki centar Srbije duga od 3,17 milona evra, KBC „Zemun” duga od 1, 9 miliona evra, „Radio Jugoslavija” duga od 3,13 miliona evra i 627.341 {vajcarskih franaka. Fond za razvoj Republike Srbije oslobo|en je duga od 320.943 dolara, a Gra|evinski fakultet u Subotici duga u ukupnom iznosu od 235.243 dolara. U saop{tewu Vlade se dodaje da je uspostavqawem direktnih du`ni~ko - poverila~kih odnosa po osnovu kori{}enih inokredita, dr`ava kao poverilac u mnogo povoqnijem polo`aju, jer joj se obezbe|uje kompletan prihod od naplate tih potra`ivawa, kao i kontrola postupka i na~ina regulisawa tih potra`ivawa. V. ^vorkov

VERICA KALANOVI]

Antikrizni paketsti`e Dr `a va mo ra da po mog ne privredi, a privrednici moraju da poka`u dozu odgovornosti u poslovawu, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanovi} najavquju}i da Vlada priprema novi antikrizni paket mera za privredu. Situacija u doma}oj privredi je te{ka, rekla je potpredsednica Kalanovi} dodav{i da je u pripremi izdvajawe vi{e novca za pove}awe likvidnosti i smawewe obavezne rezerve banaka, kako bi bilo obezbe|eno vi{e kredita privredi. Kalanovi}eva je najavila da }e vlada, u ciqu poboq{awa likvidnosti ekonomije, doneti uredbu o skra}ewu roka za izvr{ewe obaveza u me|usobnim pla}awima privrede na 60 dana. Uredba }e, po Kalanovi}evoj, najpre biti primewena za pla}awa dr`ave i dr`avnih organa. Tom uredbom bi}e uspostavqen reciprocitet kako za dr`avu tako i za pri vre du, ob ja sni la je pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je. Sma we we oba ve zne re zer ve banaka prema ura|enim analizama, bilo najprihvatqivije sa 40 na 20 odsto, ~ime bi se oslobodilo oko 750 miliona evra vi{ka sredstava banaka za kreditirawe privrede. Kalanovi}eva je dodala da bi i 20 odsto obavezne rezerve banaka bio vi{i nivo od nekih zemaqa u okru`ewu, pa ~ak i kod nekih dr`ava u Evropskoj uniji (EU).

JO[ MNOGO SPORNE IMOVINE PREDUZE]A NAKON RASPADA SFRJ

Svojeho}e, na{enedaju? Uredba o za{titi imovine delova preduze}a ~ije je sedi{te u biv{im republikama SFRJ bi}e tema sednice vlade u ~etvrtak, najavio je ministar ekonomije i regionalog razvoja Neboj{a]iri}. ]iri} je rekao da produ`ewe roka primene uredbe kojom se reguli{u vlasni~ki odnosi firmi iz biv{ih jugoslovenskih republika ima ekonomski, politi~ki i socijalni zna~aj, zbog ~ega cela srpska vlada o tome treba da odlu~uje. Tom uredbom je propisano da se zahtevi za re{avawe imovinskih odnosa mogu podneti do kraja septembra 2011. godine, a do sada je nekoliko puta taj rok produ`avan. „Postoji mogu}nost da dr`ava produ`i Uredbu na jo{ {est meseci ali odluku o tome, imaju}i u vidu wen ekonomski zna~aj, ali i politi~ki i socijalni aspekt, treba da donese cela vlada”, rekao je ]iri} i naglasio da o~ekuje da }e vlada doneti odluku u ~etvrtak, a najkasnije do petka, (kada Uredba predstaje da va`i). Podse}aju}i da ima 150 spornih kompanija, ministar je do-

Vlada Srbije tako|e treba da se izjasni. ]iri} je rekao da je Srbija zainteresovana da se re{e svi sporni slu~ajevi i da se postigne dogovor oko toga u procesu sukcesije. Na pitawe o kojoj imovini je re~, on je naveo da je „Boreli” jedan od najo~iglednijih primera, za koje je te{ko na}i re{ewe, ali da ni{ta mawe va`ni nisu ni ostali slu~ajevi.

PremapodacimaDirekcijezaimovinuRepublike Srbije,vrednostzgrada,stanova,odmarali{ta nekada{wihsrpskihpreduze}ailokalnih samoupravauHrvatskojutrenutkuraspadaSFRJ iznosilaje1,8milijarduevra dao da je samo za dve re{en problem razgrani~avawa vlasni{tva, tako {to su se firme iz Slovenije dogovorile sa na{im firmama u Srbiji. On je naveo i da je Ministarstvo ekonomije pripremilo 10 sporazuma za 10 kompanija iz Hrvatske i Slovenije, o kojima

„Boreli je najo~igledniji primer i najlak{i za medijsku eksploataciju, zato {to ta firma ima preko 100 lokala, koji su nekad bili deo Borova u Hrvatskoj. Tu postoji situacija da su neki od lokala otu|eni jo{ pre dono{wa uredbe”, rekao je ]iri}.

Od NIS-a do odmarali{ta Jedn od slu~ajeva svakako je onaj NIS-ov. Ruski „Gaspromweft” smatra da je kupovinom 51 posto kapitala srpske naftne kompanije do{ao u posed i nekretnina u Hrvatskoj, a radi se o benzinskim pumpama, skladi{tima, odmarali{tima i delu „Jadranskog naftovoda” (Janaf). Tu su naravno i mnoga odmarali{ta vojvo|anskih preduze}a {irom jadranske obale... On je objasnio da }e Agencija za privatizaciju po~eti utvr|ivawe procenta kapitala svih zainteresovanih strana u tim firmama, u trenutku kad Uredba ne bude vi{e va`ila. Nakon toga }e im biti ponu|eno da preuzmu ono vlasni{tvo koje bude potvr|eno. „Ako to ne budu prihvatili dogodi}e se privatizacija, a novac koji se dobije, shodno u~e{}u kapitala, bi}e podeqen kompanijama iz Srbije i Hrvatske, ali i gra|anima i kompanijama u Srbiji”, rekao je ]iri}. Prema podacima Direkcije za imovinu Republike Srbije, vrednost zgrada, stanova, odma-

rali{ta nekada{wih srpskih preduze}a, ali i lokalnih samouprava u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ, iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra. Ali, prema drugoj zvani~noj proceni, od prognanih Srba i na{ih firmi iz vremena SFRJ u Hrvatskoj je ostala imovina vredna bar nekoliko milijardi evra. Najmawe 65.000 ku}a i stanova. Na drugoj strani, zagreba~ki „Jutarwi list” navodi da oko 150 preduze}a ima imovinu na podru~ju Srbije koju sada koriste srpske firme, a samo dvadesetak ih je re{ilo pitawe vlasni{tva. E. Dn.


6

POQOPRivRedA

sreda28.septembar2011.

NA KONKURSU POKRAJINSKOG FONDA ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE

Zakredite pristiglopreko 400zahteva

Foto:R.Hayi}

Nakonkurszadodelunovihkredita raspisan 17.jula ove godine Pokrajinskomfonduzarazvojpoqoprivrede je do sada pristiglo preko400zahteva,alizadvekreditne linije zahtevi se mogu podneti jo{ do 17.oktobra. Na ovom konkursu poqoprivrednicima su ponu|enikreditizanabavakpriplodnog podmlatka za tov junadi, zaobezbe|eweprotivgradnihmre`a u vo}arstvu i vinogradarstvu, gdejekonkursbiootvorendvameseca do 17.septembra, a prema re~ima direktora Jo`efa Saboa za

podizawesilosaipodnihskladi{tadatjerokdu`izamesecdana jer je potrebno vi{e vremena za obezbe|ewe projektno-tehni~ke dokumentacijeidozvola. - Za na{e tradicionalne kreditne linije koje su proletos

On dodaje da je od pristiglih zahteva za kori{}ewe sredstava Pokrajinskogfondazarazvojpoqoprivredeve}inavalidnih,me|utim, to su izuzetno velika sredstvakojaudatommomentune stoje na raspolagawu Pokrajinskom fondu za razvoj poqoprivredejerpotencijalzaovajjesewiciklusiznosioko1,3milionaevra. -Podsetiobihdasmoproletos raspodelili kredite u vrendosti prekodvamilionaevra,takodaje za ovu godinu na raspolagawu ukupno 3,3 miliona evra ili330milionadinara.Jakojete{koodreditikriterijumekomo`e,akonemo`e da dobije ove kredite. Konsultova}emo se i videti,dalisvionikojiimaju ispravnu dokumentaciju, mogudadobijukredite,ili }eukolikonebudemoimali dovoqnosredstava,tobiti do ispuwewa kvote, kako je inavedenoprilikomraspisivawakonkursa.Ovagodinajejakote{kai{toseekonomskihmerati~e,jedinojeFondza razvoj poqoprivrede ove godine uspeodaodr`isvojekreditnelinijeidaizpokrajinskogbud`eta obezbedi 100 miliona dinara, a sveostalodo3,3milionaevrasu

Pokrajinskifondzarazvojpoqoprivrededosada dodelioskoro2.000kredita,uiznosuod preko10milionaevra otvorene, konkurs je zatvoren 17.septembra,odzivjeizuzetnodobar i veliki broj registrovanih gazdinstava je konkurisao za nabavku poqoprivredne mehanizacije. Stiglo je preko 140 zahteva zanabavkutraktora,aizaostale kreditne linije tako|e je veliko interesovawe.Utokuovenedeqe zavr{avamo posao na pregledu konkursnedokumentacijeinakon toga, ve} po~etkom idu}e nedeqe pozva}emo korisnike kredita na potpisivaweugovora-ka`eSabo.

sredstvaizpovra}ajaranijihkredita-napomiweSabo. On isti~e da je Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede do sadapoqoprivrednimgazdinstvima dodelio skoro 2.000 kredita u iznosuodpreko10milionaevra. -Namajepovra}ajsredstavaod dodeqenih kredita izuzetno visokoko95odstoitimesmozadovoqni,jerseovasredstvaponovo vra}aju za davawe novih kredita zarazvojpoqoprivrede-nagla{avaSabo. M. Mitrovi}

Kontrola organskehrane Kontroluisertifikacijuuorganskojproizvodwiza2011.godinu,uSrbiji}emo}idaobavqaosamovla{}enihkontrolnihorganizacija,objavqenojeunajnovijembrojuSlu`benogglasnika. NaspiskukojijeutvrdiloMinistarstvopoqoprivredeitrgovineSrbije,kontroluisertifikacijuuorganskojproizvodwitosubeogradska preduze}a„Bioagricert„,„EcocertBalkan„,„Evrocert„,„JugoinspektBeograd”, „SGS-Beograd”i„SuoloesaluteBalkan„. Ovla{}enekontrolneorganizacijezaovugodinusui„Pancert„izNovog Sadai„Organiccontrolsistem„izSubotice. SekretarUdru`ewaPrivrednekomoreBeogradaMiodragVeseli izjaviojeranijedajeorganskaproizvodwaadutpoqoprivredeSrbijeume|unarodnojrazmeniidajedo2014.godineakcionimplanompredvi|enodase povr{inepodorganskimusevimauSrbijipove}ajuna50.000hektara.

VLADA ODLU^ILA DA HLEB POJEFTINI

Veknanemo`epreko44dinara Vlada Srbije donela je na ju- nomernog snabdevawe stanovni~era{woj telefonskoj sednici {tva osnovnim vrstama hleba, odluku o pojeftiwewu hleba istakli su u ministarstvu. „sava”zadvadinara,takodanoUredbastupanasnaguod1.oktovamaksimalnamaloprodajnacebra i primewiva}e se {est menavekneodpolakilogramaod1. seci,do31.marta2012.godine. oktobra ne mo`e da bude vi{a -UredbaVladeSrbijeoceod44dinara. nihlebadobroje VladaSrbijeje do{ la proi zv onapredlogMiniPotro{a~iuSrbiji |a~imahlebajer starstva poqoimajuprivilegijuda }e omogu}iti da privrede i trgose odr`i postojedunajjeftiniji vine usvojila je}i nivo proizhleburegionu, Uredbu o obavevodwe, stabilna znoj proizvodwi cena i da tr`iukazujupekari i prometu hleba {te norm aln o od bra{na „Tf u n k c i o n i { e , 500” u ciqu pra}ewa stawa na izjaviojepredsednikUnijepetr`i{ubra{naihlebaodnosno karaSrbijeZoranPralica. o~uvawa standarda ni`ih soci-Uredba}etako|eomogu}iti jalnihkategorijagra|anairav- ipotro{a~imauSrbijidaima-

Tajkunispremajupare dakupewive Srpski tajkuni se spremaju da kupuju wive koje biv{im vlasnicimatrebadabuduvra}eneposle usvajawa zakona o restituciji, a ima}e i prednost prilikom ove namerejerimtoomogu}avapravo pre~e kupovine, s obzirom da ogroman deo dr`avanih wiva oni i sada obra|uju. To zna~i da ako nekigazdanekogpoqoprivrednog kombinata i jedan  poqoprivrednikponudeistucenuzawivu,parcelapripadatajkunu. Premapouzdaniminformacijama „Dnevnika” nekoliko ovda{wihtajkunave}spremanovceza kupovinuvra}enihoranica,ajedan odwihjezana{listizjavioida razmi{qaotomedapodigneibankarskikreditkakobiseozbiqnijeukqu~ioutrkuzawive.Atrka ilibitkazaoranice}ebitiveomaozbiqnajer}euigribitimo`da i svih 300.000 hektara. Mo`a neki naslednici wive ne}e htedi daprodaju,neki}e`eletidaihdajuuarendu,nekizahtevizapovra}aj mo`da ne}e biti ni prihva}eni,aliakoitre}inaovihoranica bude oti{la na tr`i{te bi}e to krupanzalogajvredannajmawenekolikostotinamilionaevra. -Kqu~naslabostsvihtihpropusta dr`ave je to {to zapravo ona sve radi  zbog sprege izme|u tajkunaiwihovihpartikularnih interesaiizvr{nevlasti,tj.politi~kihpartija-ka`eza„Dnevnik” ekonomista Danilo [ukovi}. Po wemu, stvar je u tome {to vlastuSrbijinemavizijukakoda racionalno postupa sa svojim resursima, a zemqi{te je redak i dragocenresurs. - Recimo, u nekim zeqama EU postoji ograni~ewe koliko je-

Lidernatr`i{tu semenskogkukuruza se~an rod „Pionirovih” hibridakukuruzaovegodineuSrbiji iznositioddevetdo12tonapo hektaru. - Na imawima sa dobrim rasporedom padavina i punom primenom agrotehni~kih mera po-

stignuti su rezultati od 13-15 tonapozhektaru,{tojezna~ajno vi{e u odnosu na prose~an rod kukuruza u Srbiji, koji se kre}eod4,5-5,5tone.Trebaimatiuvidudaje2011.godinauSr-

ju tu privilegiju i jedu najjeftiniji hleb u regionu, rekao je onpodsetiv{idasecenavekne hleba „sava” od belog bra{na Tip-500odpolakilogramauSrbijidosadakretalaizme|u40i

46 dinara, {to je skoro najni`e u regionu. Pralicajerekao dajeuproteklih20 dana cena bra{na u Srbiji ni`a za oko 20procentauodnosunapredvameseca „takoda}eipekari mo}i da se ukalkuli{u u novu cenu hlebaidaradenormalno”. Ipak, on smatra dajeobjektivnacenaveknehleba „sava” izme|u 50 i 55 dinara alidasutrgovciipekari,zbog ekonomske krize i niskog standarda gra|ana, podneli deo tereta.

KAD DR@AVA VRATI ZEMQI[TE BIV[IM VLASNICIMA

„PIONIROVIH” 15 GODINA U SRBIJI

Kompanija „Pionir”, vode}a semenskaku}ausvetuuoblasti proizvodwekukuruza,proslavilajeju~e15godinaposlovawau Srbiji i deset godina uspe{ne saradwe sa Delta Agrarom, na Centralnom danu poqa odr`anomnaimawu“Napredak” u Staroj Pazovi. Oko 2.000 poqoprivrednih proizvo|a~a, poslovnih partnera, predstavnika stru~nejavnostiidr`avneupraveimalojepriliku da se na javnom skidawu ogleda na poqima Delta Agrara, merewem prinosa i vla`nosti zrna, uveri u kvalitet dvadesetidvahibrida„Pionira”. - U 2011. godini seme kukuruza „Pionir” zasejanojeuSrbijinapovr{iniod 330.000hektara,~imesmozauzeli lidersku poziciju na doma}emtr`i{tu,izjaviojeSlobodanSamarxija,direktorkompanijeuSrbijidodaju}ida}epro-

dnevnik

bijibilanepovoqnazakukuruz idajeusledsu{erodsmawenza oko30odsto,rekaojeLukaPopovi}, direktor agrodistribucijeDeltaAgrara. Osimvisokihprinosa,hibridi„Pionira”odlikujuseklijavo{}u ve}om od 93 odsto, gustomsetvom,tolerancijomnasu{uibrzimotpu{tawemvlageuberbi. Zahvaquju}i uspe{noj desetogodi{woj saradwi saDeltaAgrarom,doma}i proizvo|a~i imaju mogu}nost nabavke „Pionirovih” proizvoda po najpovoqnijim cenama u Evropi, re~eno je na Danima poqa.Kakose~ulo,zajedni~ki ciq „Pionira” i DeltaAgrarajedaqirast prodaje, podizawe nivoa servisa i usluga koji se nude klijentimaipribli`avawemalimproizvo|a~ima.Utusvrhu, predvi|eno je {irewe distributivnemre`eDeltaAgrara. S. G.

Neki ho}e, neki ne}e Podaci o tome koliko koji poslovni sistem poseduje zemqi{ta kojimasebarataujavnostirazlikujeseodonihkojenasvojimsajtovimanavodekompanije.Usvakomslu~aju,akoizuzmemo\or|ijaNicovi}a~ijesu„Irvainvesticije”kupilePIKBe~ej,jertusituacija,nakon{tojePokrajinskavlada„u{laupri~u”nijejasna,najvi{ewivaurukamaje MiroslavaMi{kovi}a,tj.DeltaAgrara,MiodragaKosti}a,tj,MKGrupe,PetraMatijevi}a...Doknekiodwih izri~itotvrdedanemajunamerudauSrbijikupujuzemqi{tejerim je sla|i biznis u nekim evropskim i afri~kim zemqama, drugi za na{listpotvr|ujudaimjeba{touplanu. dan~ovekkojisebavipoqoprivredommo`edakupizemqi{ta. U Belgiji je to 385 hektara, s timdapojedinacmo`edaihkupi samo pod uslovom da se bavi poqoprivredom,dakle,datozemqi{te racionalno upotrebi. Kod nas o~ito toga nema. Ako kodnasnekokupujedesetinehiqadahektaradabitozemqi{te

preprodao, onda zna~i da nema namerudaula`eupoqoprivrednu proizvodwu, odnosno u ono {to je ekonomska prednost Srbije,ve}daspekuli{eido|elako do zarade. To }e imati negativneposledicezarazvojpoqoprivredeiekonomskirazvojSrbije,posebnoVojvodine-ukazuje [ukovi}.

On dodaje da bi nadle`ni koji se bave poqoprivredom trebalo daznajukakvastrukturaposedaje po`eqna.Drugimre~ima,dr`ava bi trebalo da stvori takvu politikudaobezbedinajracionalniju strukturuposeda,koja}edatinajve}eefekteupoqoprivrediitakoomogu}itive}embrojustanovni{tvadaradi,anepojedincima dauzimajukajmak. -Na`alost,uSrbijijesiroma{tvopajeicenazemqi{taniska, apravatr`i{navrednostzemqi{ta}ebititekkadaonobudena evropskoj pijaci. Tek }e se tada uspostavitipraviodnosi-ukazuje[ukovi}uzocenudajedr`ava trebalo na po~etku procesa privatizacije da odlo`i prodaju poqoprivrednihvelikihkombinata dok se cene na{eg zemqi{ta ne izjedna~esaevropskim,kakonebi bilo{pekulacija. Pomenimo,samo~etvoricanajve}ih srpskih gazda poseduje oko 100.000 hektara zemqi{ta, s tim da nisu sve wive u wihovom vlasni{tvu,ve}jedobardeouzetuzakup od dr`ave. Kada su kupovali kombinate u wima je bilo i dr`avne zemqe koja je ostala kod wihdajeobra|uju. Ina~e, poqoprivredno zemqi{te u Srbiji je mahom u rukama poqoprivrednika, to jest gazdinstava,kaoizadruga-oko83odsto orancajewihovo,alivaqaimati naumudaseposeduglavnomkre}e odtridostohektara.Dr`avnogje 10odsto,aprivatnekompanijedr`e sedam odsto poqoprivrednog obradivog zemqi{ta. Poqoprivredni kombinati sa 200.000 hektararasprodatisukrupnimisredwim kapitalistima za oko 280 milionaevra. S. Glu{~evi}

Agrarnisuficit 1,5milijardudolara O~ekujesedaSrbijadokraja godine u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivredno-prehrambenih proizvoda ostvari suficit od 1,5 milijardi dolara, izjavio je danas pomo}nik ministrapoqoprivredeitrgovineMilo{Milovanovi}.

U spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije za sedam meseci 2011. zabele`en je suficit od 820 miliona dolara, kazaojeMilovanovi},podse}aju}i da je ukupan suficit pro{le godine iznosio milijardu dolara.

- Na{ a o~ek iv aw a su, na osnovu do sada ostvarenog suficita i poznavawa dinamike trgovinskih de{avawa, da na kraju 2011. godine suficit bude do 1,5 milijardu dolara, rekao je Milovanovi} novinarimainapomenuodaizvozpoqop r i v r e d n o - p r e - hrambenih proizvoda u proseku ~ini oko~etvrtinuukupnogizvozaSrbije. On je ukazao da su, tradicionalno, vod e} i proi zv od i po vrednosti izvoza, maline, {e}er, auposledwevreme i `itarice - p{enica, kukuruz. „Jedan od zadataka Ministarstava poqoprivrede i trgovine zajedno sa privatnim sektorom i finansijskim institucijamajestedauprvihpetili desetartikalabudeukqu~eno {tovi{eproizvodavi{efaze prerade”, rekao je Milovanovi}.

Izlo`ba goveda u^eneju Nakonuga{eneizlo`begovedau@abqu,sto~ariizregiona ju`ne Ba~ke ponovo se okupqaju,aliu^eneju–9.oktobra,kada }e biti pokazana najboqa mle~nagrlagoveda,kaoiovcei koze. Kako pi{e „Agroservis”, doma}inisunajaviliidegustacijuvinaisirevaizravnice,kao iizlo`bustarihzanata,ru~nih i umetni~kih radova. Bi}e organizovanoitakmi~eweukuvawuov~ijegpaprika{auztambura{kimaraton. Naprostoruokolova~kogdoma u ^eneju organizatori o~ekuju vi{e od stotinu grla razli~itihkategorija,kaoiautohtonerase.


Izlo`ba lula iz cele Srbije

HUMANITARCISTI@UDANASNA[TRAND

Biciklisti poma`u afri~koj deci Biciklisti humanitarne organizcije „Street action„ poseti}e [tranddanasu17~asova,gde}eih do~ekati~lanovi„SmehklubaNovi Sad”, koji }e demonstrirati osnove takozvane smeh joge. Humanitarna akcija, u kojoj u~estvuje {estoro biciklista, namewena je

afri~kojdeciulice,azapo~etaje 7.avgustauLondonu.Biciklistisu tadakrenulinaputdug12.000miqa kroz30zemaqa,uciquprikupqawapomo}izaafri~kudecu.Naputu do ju`noafri~kog grada Kejptaunabiciklistiseve}nekoliko dananalazeuna{ojzemqi. I.D.

Sve~ano otvarawe izlo`be „Lule iz muzejskih zbirki Srbije”odr`a}esesutrau19~asova u Zbirci strane umetnosti, ulicaDunavska29.Autorjevi{i kustos - arheolog Divna Ga~i},abi}eizlo`enopreko400 primeraka iz perioda od 17. do polovine 20. veka. Izlo`bu }e

posetioci mo}i da pogledaju radnim danima, sem ponedeqka, od10do17~asovaisubotomod 14 do 20 ~asova. Povod za organizovawe ove izlo`be je 27. konferencija Me|unarodne akademijeolulama,aorganizatorMuzejgrada. G.^.

Novosadska sreda28.septembar2011.

Sajam zapo{qavawa na Spensu Sajamzapo{qavawaodr`a}esesutraod10do16~asovauzapadnom holu Spensa. Svoje u~e{}e potvrdila su 22 poslodavca kojasuprijavilavi{eod360slobodnihradnihmesta,anezaposlenima}ebitiponu|eniposloviukomercijalnoj,trgova~koj, ma{inskoj,poqoprivrednoj,prehrembeno-tehnolo{kojiekonomskojstruci.Po`eqnojedakandidatiponesusasobomvi{e primeraka radne biografije. Organizator je Nacionalna slu`bazazapo{qavawe,FilijalaNoviSad. G.^.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

K

Kradqivci tu|egvremena

oliko su se sugra|ani samo mu~ili, no}ima ~u~ al i u red ov im a, nerv ir al i, isp ijal i kaf e pod vedrim nebom ne bi li do{li do novih li~nih karti, ili paso{a, samo oni znaju.Redovisusevuklipoputzmije,~ekalisunaredne brojeve kao ozebli sunce, a sada iz policije ka`u da u pros tor ijam a na Bul ev ar u oslobo|ewa stoji osam hiqad a nep od ign ut ih li~n ih karataipaso{a. U ~emu je trik, ko se ovde {ali, gde je skrivena kamera? Svi smo bili svedoci kolikasegungulastvorilau vezi sa izradom dokumenata, koja, ispostavqa se, odjednom mnogima ba{ i nisu toliko potrebna. ^emu onda onolika panika, neogra~i~enomnogopotro{enogvremena, i naravno `ivaca, sada nijeba{najjasnije.Za{tosu tolike hiqade qudi re{ile

da tra}e svoje i kradu tu|e vreme i da zbog wih - pore|ewa radi grupa zaboravnih prepunilabitribinena{ih lopta~kihigrali{ta-drugi qudi okapaju po redovima i nemilice tro{e nerve. Saznawe da ~ak 8.000 dokumenata“~ami”i~ekadapowih do|u vlasnici otupquju silne kritike upu}ene administracijizbogredova.Jer,da nijebilotih~eka~abezrazlog a, oni kojim a stvarn o trebaju novi dokumenti mo`da bi posao zavr{ili bez lavinestresa. ^ini nam se da bi ovim fenomenom najpre trebali da se pozabave sociolozi i psiholozi, i da bi imali, itekako,{tadaka`u.Minismonijednonidrugo,pazatomo`emosamodasezapitamo u ~emu je {tos, i da podsetimosugra|anedatrebadaoduposvojanovadokumenta. B. Markovi}

V remeploV

Penyera{ev rad pomelo vreme Novosa|anin Milan [evi},staklorezac,dobio je 28. septembra 1870. od nadle`nog Ministarstva Ugarske obrtni list. O wemu, odnosno wegovom radu, nije ostalo skoro nikakvogtraga.Verovatnoje bio obi~an penxera{ i poku{avao da radi kao graverustaklu.Uwegovovremestaklarskizanat je pripadao Nemcima, kao {to su Srbi u 18. veku i duboko u 19. skoroucelostidr`ali kujunxiski i zlatarski zanat. N.C.

Foto:B.Lu~i}

ODR@ANE„DUNAVSKENO]INAADICAMA”

Muzika i humanost sabrali qude Trad ic io n aln a man if es tacija „Dunavske no}i na Adicama”odr`anajeju~eispredMZ “Adice”  a obele`ena zaista bogatimprogramom.Nadvebine i desetak {tandova uprili~eno je preko 50 nastupa. Programmanifestacijepodeqenje na scens ko-muz i~k i, de~j i i sportski segment. Na velikoj

bini stalno su se smewivali nastupi kulturno-umetni~kih dru{tavaifolklornihansambala,dokjenamalojbiniprire|enzabavniprogramzadecu. Od 21 ~as na glavnoj bini nastupili su grupa “Garavi sokak”ipeva~icaNedaUkraden. Poredwih,posetiocisumogli dau`ivajuuvatrometuitruba-

~ima, a posle pono}i za dobru atmosferunamaifestacijihumanitarno-zabavnogkaraktera, kojomseobele`avaKrstovdan, slava ovog prigradskog naseqa pobrinuosedixej[aca. Humanostovemanifestacije ogledaseu~iwenicida}epoklone dobiti najuspe{niji i socijalno najugro`eniji |aci

ovognaseqa.Prire|enesubrojn e eduk at ivn e rad io n ic e o prevencijibolestizavisnosti, predavawanatemuzdravog`ivotaiishrane,auorganizaciji novosadskog Doma zdravqa sugra|ani su mogli besplatno da provere svoje zdravstveno stawe,kaoidadobijusavetkakodagapoboq{aju. I.D.

VEKJAVNOGPREVOZAUNOVOMSADU(1)

Sve krenulo tramvajem Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad” od danas po~iwe i zvani~no da obele`ava stotinu godina od po~etka javnogprevozauna{emgradu. PrvitramvajNovimSadom jekrenuo30.septembra1911. godine i tako na{ grad pribli`io metropolama. Taj datum se uzima kao po~etak organizovnog javnog prevoza. U to vreme tramvaj je predstavqaoposledwure~tehnike.

Me| ut im, za~ ec i javn og prevoza datiraju iz 1868. godine kada je tada{wim gradskimvlastimapodnetamolba kojom se tra`ila dozvola za prevoz putnika po gradu  fijakerom. Wih ovbrojjeras tao,paje tak o 1904. god in e  izd at o 70 doz vol a za jedn op re` na najamn a kol a i 15 za dvop re`na.Grads kadoz vol azajednop reg e je bil a des et krun a,

StaribusevipredGradskomku}om Danas}ebitipostavqenaizlo`bafotografijauUlicikraqa Aleksandra, na kojoj }e biti predstavqen razvoj preduze}a GSP, a ispred Gradske ku}e bi}e parkirano vi{e autobusa, od najstarijihdonovijegdoba,radipodse}awakakvimsuseautobusimanekadaprevoziliNovosa|ani.U~evrtakjezakazanasve~anaakademijauGradskojku}i.

a za dvop reg e 20. Nov ac se upla} iv ao u grads ku blag ajnu.Kol asuimal asvoj u„prugu”- lin ij u,  od Tem er ins ke ulic e do oba pris tan i{ ta iliGrads keku} e,odGrads ke ku} e do @el ez ni~k e stan ic e i od Tem er ins ke ulic e do Gvoz den ih  vrat a - Rims kih {an~ ev a. Postav{i centar Dunavske banovine 1929. godine Novi Sad se teritorijalno {irio, a broj stanovnika uve}avao. Novo vreme zahtevalo je uvo|ewenovihvidovaputni~kog prevoza. Tako je 1930. tada{wa Gradska uprava donela odluku  da se za potrebe prevozaputnikakupetriautobusa. Ubrz o je bil a uo~q iv a

prednost autobusa nad tramvajem. Javni prevoz je bio u stalnom porastu, sve do po~etka Drugog svetskog rata, kada je usled ratnih dejstava smawen itramvajskiiautobuskiprevoz.Potpuni prekid  tramvajskog prevoza nastao je 1944. godine kada je usled bombardovawate{koo{te}enaelektri~na centrala. Tramvaj je ponovopo~eodaradi25.maja 1945. god in e. Re{ ew em Narodn og odb or a 1946. god in e osnovano je sada{we Gradsko saobra}ajno preduze}e, a posle obimnih priprema 1958. god in e potp un o je ukin ut tramvajipre{losenaautobuskiprevoz. Z.Deli}


8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda28.septembar2011.

U ULICI MODENE

OD DANAS DO PETKA

Daniekologije na[trandu Novosadski pred{kolci }e, oddanasdopetka,naCentralnom platou [tranda u~estvovati u edukativnim programima u okviru projekta „Dani ekologije na [trandu”. Program,koji}etrajatiod15do17 ~asova, organizuje pedagogica Jelena Ivan~evi} Petrovi}, sa vaspita~icama i decom nekoliko vrti}a, a dobrodo{li

dnevnik

suinajmla|iposetioci.Teme koje}eseobra|ivatikrozekolo{ku radionicu bi}e: ekolo{ki bonton, Dunav kroz istoriju,Dunavkojispajaqude,zaga|eni i nezaga|eni Dunav, biqni i `ivotiwski svet Dunava.Mali{ani}eimatipriliku da slikaju re~ne motive, takmi~eseueko-kvizu,slu{ajumuziku,igraju. I. D.

SpomenikLaziKosti}u ~ekaotkrivawe Spomenik Lazi Kosti}u postavqenjeusredinicvetnealejeuUliciModene,asve~anaceremonija otkrivawa, najverovatnije, }e biti organizovana narednenedeqe. -Jo{uveknemogusasigurno{}udaka`emkog}edanaspomenikbitiotkriven.O~ekujemda se to desi u prvoj polovini naredne sedmice, no sve zavisi od protokolaGradskeku}ekoji}e odrediti ta~an datum i propratniprogram-ka`eDalibor Ro`i} izradnogtelaSkup{tinegrada. StatuaLazeKosti}a,visoka blizu tri metra i izlivena u bronzi,  delo je vajara Stevana Filipovi}a iprvijeunizuod ~etiri spomenika koji }e biti postavqeniu~astvelikanako-

jisuobele`ilikulturnuistorijugradaidr`ave.Kakojenedavno potvrdila predsednica Saveta za kulturu Skup{tine grada Kristina Mene{i mermerna statua osniva~ice baleta Srpskog narodnog pozori{ta Marine Olewine trebalo bidabudepostavqena11.oktobra na zelenoj povr{ini ispredSrpskognarodnogpozori{ta,nastranikojagledanaTC „Apolo„. Autor ove skulpture jenovosadskivajarLasloSila|i.OtkrivawespomenikaVasi Staji}uzakazanojeza23.oktobar  - Dan oslobo|ewa grada i bi}e postavqen na travnatoj povr{ini preko puta gradske Skup{tin e, odn os no izme| u zgrada Gimnazije „Isidora Sekuli}”iIzvr{nogve}aVojvo-

Foto:B.Lu~i}

dine, a autor statue je Slobodan Boduli}. Spomenik MihajluPupinu,radvajaraSaveHalugina,  bi}e postavqen 9. no-

vembra na travnatoj povr{ini na uglu Ulice Modene i BulevaraMihajlaPupina. J. Z.

PUNE SE VRELOVODNA MRE@A I KU]NE INSTALACIJE

Toplanaspremna zagrejnusezonu Bukovac

Foto:N.Stojanovi}

NA [TA SE ZA[TITNIKU GRA\ANA @ALE GRA\ANI

Bukov~anemu~e lo{iputevi

StanovnicimaBukovcanajve}iproblempredstavqajuputevi kojivodekrozmesto,akojisuu izuzetnolo{emstawu,kaoinedostatakgradskihinvesticijau ovoprigradskonaseqe.Ovedve stavke Bukov~ani su predo~ili zaposlenimauStru~nojslu`bi Kancelarije za{titnika gra|anaGradaNovogSadakojisuposetili ovu mesnu zajednicu u oviru Programa obilaska me-

Remont i revitalizacija sistema“Novosadsketoplane” je u zavr{nojfaziiutokujepuwewe vrelovodne mre`e i ku}nih instalacija, po~ev{i od dela grada koji pokrivaju toplane „Dudara” i „Petrovaradin”, podru~ja TO „Zapad”, kao i de-

pojas pokraj puteva nalazi se u veomalo{emstawuineretkose de{ava da nepose~eno grawe i grmqeo{te}ujeautomobilekao i kamenice koje udaraju u vozila. Bukov~ani su se u vi{e navrata obra}ali nadle`nim inspekcijama, Zavodu za izgradwu grada i JKP „Put” ali bez rezultata.Gra|anisuse`alilii naradSavetaMZ„Bukovac”jer smatrajuda~lanoviSavetakao

Ombudsman danas u [angaju Zaposleni u Stru~noj slu`bi za{titnik gra|ana danas su u MZ „[angaj”, Ulica Osma 8, od 10 do 13 ~asova. Stanovnici [angajamo}i}edapodnesupritu`bu,ukolikosmatrajudaimje radomgradskihuprava,kaoiorganizacija,preduze}aiustanova ~ijijeosniva~Gradpovre|enonekopravo.

lovagradakojepokrivajutoplana „Istok”, „Sever” i „Jug”, ka`uuovompreduze}u. Po zavr{etku radova, sistem Toplane }e biti u potpunosti spreman za po~etak grejne sezone, koja po~iwe 15. oktobra, a mogu}eje iranije, ako temperatura tri dana uzastopno merena u 21 sat bude 12º stepeni ini`a,alinepre 1.oktobra. Prva faza rekonstrukcije i pro{irewa Toplane„Sever”privodise kraju, a zavr{etkom ovog posla omogu}i}e se povezivawe Toplane „Sever” preko poveznog voda sa Termoelektranom-toplanom „Novi Sad”, a samim timipreuzimawetoplotne energije iz TE-TO. Tako|e,rekonstrukcijompomenute toplane }e se re{iti dugogodi{wi hidrauli~ni problemi toplana „Sever”, „Istok” i „Jug”, {to }e doprineti poboq-

{awukvalitetaisigurnijojisporuci grejawa za objekte u severnomdelugrada. U toku ove godine „Novosadska toplana„ je, kako ka`u, posvetila posebnu pa`wu obnavqawu delova vrelovodne mre`e na najugro`enijim deonicama, te je rekonstruisano vi{e od3.500metaravrelovodnemre`e na razli~itim lokacijama u

mewena novim trocevnim vrelovodn im sis temom u blok u BalzakoveiUlice1.300kaplara, a u bloku Fru{kogorske ulice, koji obuhvata Fru{kogorsku,VeqkaPetrovi}a,Milke Grugurove, Vladislava Ka}anskog, Drage Spasi} i Strumi~ku, kao i Sun~ani kej, rekonstrukcija 950metaravrelovodajeprikraju.

Grejna sezonapo~iwe15.oktobra, amogu}eje iranije, ako temperaturatridanauzastopno merenau21sat bude 12stepeni ini`a, alinepre1.oktobra gradu. U Ulici Mileve Mari} je zamewen deo vrelovoda na trasi od 200 metara, dok su u bloku[ekspiroveuliceodBulevaracaraLazaradoBulevara despota Stefana rekonstruisanivrelovodniprikqu~ciitrasa trocevnog vrelovoda du`ine 1.700metara. Ne{tokra}atrasaod650metaradotrajalogvrelovodajeza-

U Toplani isti~u da }e, zahvaquju}i ovim poslovima, obezbediti sigurnije i kvalitetnije grejawe zaobjektenapomenutim lokacijama, a zamenom starihidotrajalihcevipredizolovanimcevimanovetehnologijeosigura}egrejnu sezonu bez havarija na najkriti~nijim delovimavrelovodnemre`e. B. M.

„INFORMATIKA” PRETA^E U DELO ODLUKU DA PLA]AWE VIDEO-NADZORA VI[E NIJE OBAVEZNO snih zajednica na teritoriji grada. Kako stoji u izve{taju Kancelarije za{titnika gra|ana, stanovnici Bukovca imaju ogromne probleme zbog neodr`avawa puteva koji su puni rupa.Kadajeki{novreme,rupese napune vodom i predstavqaju „pritajene”crneta~kenaputevima. Pored ovoga, za{titini

i zaposleni u mesnoj zajednici nisua`urniiefikasniuradu. Povodompodnetihpritu`bi, za{titnik gra|ana Aleksandar Gruji} obrati}e se pomenutim nadle`nimgradskimpreduze}ima, predstaviti im probleme Bukov~ana i uputiti zahtev za preduzimawe koraka kako bi se oviproblemi{toprere{ili. J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Kwigasutra{wice” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.Da¬nas}edva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja seprvaja¬veod13do13.05~a¬so¬va,a dosadanisudobijalakwigeuovoj akciji,nana{brojte¬le¬fo¬na528765, do¬bi¬ti po pri¬merak kwige „Kwiga sutra{wice“ Sesilije Ahern. Dobitnici}ekwigepreuzimati u kwi`ari “Laguna” u UlicikraqaAleksandra3,gdese moguna}iiostalaizdawaoveizdava~keku}e.

TamaraGudvinjeuvek`ivela u sada{wosti i nikad nije mislila na sutra. Sve dok putuju}a biblioteka nije do{la u weno malo selo i sa sobom don el a taj ans tven u vel ik u kwig u u ko` nom pov ez u, sa zlatnom bravom i zakqu~anu katancem.Ono{tojeotkrila na wenim stranicama, oduze}e jojdahiprotrestiwensvetdo temeqa.Op~iwavaju}apri~ao tome kako sutra{wica mo`e promeniti ono {to se de{ava danas... A. Va.

VESTI Promocija „Posledwe ve~ere” Promocija kwige „Posledwa ve~era” Petra Miloradovi}a odr`a}eseve~erasu19~asova, u Kulturnom centru Novog Sada, u sali Tribina mladih, Katoli~ka porta 5. U programu u~estvujuBojanSamson iPetar Miloradovi}. S. K.

Muzi~kiprogram uCK13 XezflautistaHerbiMen nastupi}e danas u 17 ~asova u Omladinskom centru CK13, u Ulici vojvode Bojovi}a 13, a u okviru programa Slu{aonica. Na istom mestu u 21 ~as bi}e odr`an koncert benda “Improstor#26”.Ulaznicezakoncert ko{taju150dinara. I. D.

Ra~unibezenigme

Naplatavideo-nadzorazaNovosa|anejeopciona, po odluci Gradske skup{tine od pro{logpetkapla}awevi{enijeobavezno.Uskoro}ebitiodlu~enoinakojina~in}etobiti formulisanonara~unu„Informatike”. -Va`nojedajesvimajasnodamogu,alii nemorajudapla}aju30dinarazaodr`avawe gradskogvideo-nadzorainikonemoradase prijavquje ili odjavquje. S obzirom na to da je odluka doneta skoro, nama treba neko vremedasekonsultujemoidavidimonako-

^ITAOCI PI[U SMS

jina~in}etastavkastajatinasamomra~unu - ka`e portparolka JP „Informatika” GordanaGale{ev. Kakoka`e,kadaje2009.godinedonetaodlukaouvo|ewuvideo-nadzoraipla}awuove stavke, Novosa|ani su to odli~no primili jersuvideliefektetogprojekta.^estose pomiwekakosuraskrsnicemestanakojima jenajva`nijepostojawekamera,aliugradu sukameramapokrivene{koleivrti}i,{to jejo{va`nije.

-Mo`dasusugra|aniose}alikakoimje pla}awevideo-nadzoranametnuto,aliutisakjedasuvrlobrzoshvatilidanijeproblempla}atitajiznossvakogmeseca.Sada je najva`nije omogu}iti qudima koji `ele dapla}aju,datonesmetano~ine,aonikoji ne `ele, prosto ne}e pla}ati. Potrebno je malostrpqewaivrlobrzo}esenara~unu na}iiizmewenastavkajasnasvimsugra|anima-dodajeGale{ev. J. Zdjelarevi}

065/47-66-452

Strogo}a(ne)va`izasve

Sram ot a je da mo` et e da nat er at e ret roa kt ivn o sve vlas nik e mot or a (do 50 kub ika),koj iimaj utrajn usao b ra}ajn u doz vol u, da sad a mor aj u svak e god in e da reg is truj u svoj e mot or~ i} e, a nis te kadri da nat er at e „kvaz i inv estit or e“ da mor aj u u odr e| enom rok u da zav r{ e zap o~ et a grad il i{ ta!Oduz mit eim,pa dajt eonim akoj ibitopriv elinam en i! 065/5206... *** DesetbanderaneradinavelikomparkingukodUliceSaveKova~evi}a.Vrti}umraku, provale na kolima, Mesna zajednicanemo}na,„Elektrovojvodina“ ~eka ZIG i tako ve} vi{eodpolagodine. 065/2707... *** Da li nadle`na inspekcija kontroli{e da li lekari u privatnoj praksi izdaju fi-

skalnera~une?Radisenekada o poprili~nim iznosima! I topotpadapodutaju-umawewe poreske osnovice, {to ide na teretsvihgra|ana.Autrafici za novine od 25 dinara izdajufiskalnera~une. 062/8248...

ma|arskih fa{ista, zata{kavaju slu~aj prebijawa srpskih de~aka. 061/6598... *** ^uj i po~uj, narode moj! Na ovim prostorima se pojavila mas ovn a ORA (omlad ins ka radnaakcija)sajednimakcija-

*** Policija i gradske vlasti o~igledno nisu u stawu da za{tite gra|ane Temerina od

{em.PredsednikPokrajinske vladesvakodnevno„zasadi”temeqefabrikaukojima}eraditi 10 do 20 radnika, a isto-

vremno otkaze dobija na stotineistotineistih. 063/1449... *** Za{to Grad nije pustio u promet obveznice za gra|ane po kamatnoj stopi od 6,25 odsto?Na{igra|ani,~ija{tedwa iznosi preko {est milijardi evra, {tede i dobijaju kamatuodpetodsto,sapla}enimporezom.Mikad{tedimo ubankama,razlikuukamatnoj stopi zara|uje banka, koja je natemilijardeevravelika. 064/8249... *** Dokle }emo slu{ati o navodnoj nemo}i policije u hvataw a krea t or a graf it a mr`we ili vandalskih postupaka, kakav je bio ovaj u Ma|arskom kulturnom centru. Razumem da to nije lak posao, ali ne razumem da se niko iz te grupacije drskih prestupnika neuhvati. 063/5243...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda28.septembar2011.

9

POSLEBLOKADEKOJOMJETRA@ENAVI[ACENATAKSIPREVOZA

Pavli~i}:Gradnije zaposkupqewe

Foto:F.Baki}

Gradona~elnikizjavioda}edokrajanedeqe Gradskove}edonetiodlukuocenitaksiprevoza, alismatradaonane}euticatinaposkupqewe. Organizatorprotesta„Sitans”razmi{qa datu`iiGrad

PROJEKATGRADSKEBIBLIOTEKEICENTRA ZASOCIJALNIRAD

Kwigasti`e naku}nuadresu

Gradska biblioteka u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad pokrenulaujuluovegodineprojekat„Kwigazasvakog“,uokvirukoga se ovog meseca odr`avaju literarneradionicasadecomuSigurnoj`enskojku}iiDnevnomboravku Centra za socijalni rad. Od 1. septembraodr`anesu~etiriradionice,adokrajaprojekta,31.oktobra,bi}eihjo{deset. U okviru istog projekta radi i servis dostave kwiga na ku}nu adresuza~lanoveBibliotekekoji nisuumogu}nostidasamido|udo

we. Korisnici ove usluge mogu da se jave na telefon pozajmnog odeqewa za odrasle korisnike „\ura Dani~i}“451-233inaru~etra`ene kwige,kojesedostavqajuponedeqkom,sredomipetkom.Ciqoveakcijejepodmirivawekulturnih,informativnih i obrazovnih potrebaismaweweizolacijesocijalno ugro`enedecei`ena,licasainvaliditetom, osoba na ku}noj nezi, starijih i nemo}nih osoba, qudi obolelih od hroni~nih bolesti i drugih marginalizovanihgrupa na teritorijiNovogSada. A.Va.

da to {to je na prekju~era{wem protestu bilo oko 250 vozila predstavqao~igledandokazdaje ve}ina protiv dono{ewa najni`eekonomskiisplativecene. Predsednik Strukovnog udru`ewa taksi preduzetnika „Sitans”, koji su organizovali protest, Milan Paunovi}, ka`e da taksisti ~ekaju petak ali da u me|uvremenurazmi{qajuoodre|enipravnimpostupcimakojima bido{lido`eqenogrezultata. - Planiramo da po{aqemo dopis direktno Vladi Srbije kako bi ona raspisala najni`u ekonomsku cenu taksi prevoza. Ukolikoorganlokalneupravenedonese akt na koji ga obavezuje zakon i ukoliko to odbijawe ima {tetnu posledicu po privredu, ondatomo`edauradiVlada.Na kraju krajeva, razmi{qamo i o tome da tu`imo Grad pa da vidimo{ta}ebiti-dodajePaunovi}. J.Zdjelarevi}

Foto:N.Stojanovi}

Vestjevest Svakosvojumukumu~i,`ivot prolazi, svaki dan u `urbi, za dangubu vremena nema. Ali, jedan na{ sugra|anin odlu~io je da zastane, ostavi sve misli po strani i posveti se nekoj jako va`noj vesti. A mo`da i nekoj zabavnojilisme{noj.Mo`damu jehoroskopzaokupiopa`wuili oglaskojijepisanba{zawega.

Iako mnogi tvrde da klasi~no {tampano novinarstvo izumire idagasmewujusvebrojnijiinternetportali,ose}ajnovinske hartijeurukamajedinstvenjei nezamewiv.I{tojenajva`nije, za~itawenovinanijeva`noda listeporedkontejnera,udnevnojsobiiliukafani. J.Z.

PO^ELOPRO[IREWEO[„KOSTATRIFKOVI]”I„SVETOZARMARKOVI]TOZA”

\acimausloviza21.vek Ministar prosvete i nauke RepublikeSrbije@arkoObradovi}, predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti} i gradona~elnikIgorPavli~i} obi{lisuju~epo~etneradovena dogradwi O[ „Kosta Trifkovi}” i nadogradwi O[ „Sveto-

javioda}eseugradunadograditi jo{ jedna {kola, u kojoj }e automatski biti ukinuta tre}a smena. Istakao je tako|e da RepublikaiPokrajinaimajuodli~nu saradwu i po pitawu podele besplatnih uxbenika u {kola-

jomstarogdelazgrade,svaki}e predmet imati svoj kabinet, a mo}i}eidafizi~kiodvojeni`eodvi{ihrazreda.Osimu~ionicaizbornice,{kola}eporasti za kancelarije psiholo{keipedago{keslu`be,u~io- nicu za zdravstvenu za{titu

~etiri godine, u Vojvodini je sre|eno330{kola,za{tajeizdvojeno 3,7 milijardi dinara. [kole moraju da budu sre|ene, kakotoprili~iu21.veku.Ove nadogradwe su sigurno veliki podstrekdecidau~eboqe-rekaojePajti}. Foto:N.Stojanovi}

Novosadski taksisti ju~e su redovno vozili ulicama grada iakoidaqeneodustajuodzahtevadaGradskove}eodredinajni`u ekonomsku cenu taksi prevoza, na {ta ih obavezuje Zakon o saobra}aju. Gradona~elnik Igor Pavli~i},izjaviojeda}edokraja nedeqe Gradsko ve}e doneti odluku o ceni taksi prevoza ali da smatra da ona svakako ne}e uticatinaposkupqewe. -MislimodaGradskove}ene treba da se me{a u tr`i{ne odnose u oblasti taksi prevoza. Taksistitrebasamidaseizbore zasvojestrankekvalitetomsvojihuslugaivozila,apotomivisinomcena.Gradjetudaobezbediulicebezrupa,taksistajali{ta i ostalu infrastrukturu rekao je ju~e gradona~elnik Pavli~i}. Prema odre|enim navodima, u gradu radi oko ~etiri hiqade taksistaagradona~elniksmatra

DANASPROTESTMALIHAKCIONARAAD„AGROHEM”

Akcionaritra`e deoimovine

Mali akcionari AD”Agrohem” protestvova}e danas u 16 ~asova u Ribarskoj ulici broj 3 (slu`beni ulaz), ispred zgrade koje je danas napu{tenairuinirana,aukojojje svojevremeno bila Fabrika mineralnih|ubriva. Prema re~ima jednog od malih akcionara Milojice Hrva}anina, akcionarima pripada 14 odsto kapitalapreduze}a,teonitra`eda imsevratiparcelabroj4143,kaoi danadle`nikona~noprekontroli{u poslovawe, po wihovim prijavamausuduipoliciji. Fabrikamineralnih|ubrivau ~ijimpogonimaseproizvodilopet vrsta |ubriva privatizovana je 2003. godine. Kupac je bio ^ado @ankoizMakedonije.Od2006.godinefabrikaneradi,iodtadado

danas,isti~eHrva}anin,sudipolicijanisuispitalini{taodpredatihprijava. -Sumwamouspregudr`avnih~inovnika i vlasnika „Agrohema„. Nemo`emovi{eda~ekamo,sadaje fini{,nastajeborbazana{uimovinu-kazaojeHrva}aninnagla{avau}idamaleakcionareizdajestrpqewe.Navodidajeza14.oktobar najavqeno ro~i{te u Privrednom suduradiuvo|ewaste~aja. Sapredstavnkomve}inskogdela kapitalanismouspelidauspostavimo kontakt. Raniji broj pomo}u kogasmokontaktiralisposlovodstvompreduze}anijevi{eufunkciji. Slu`ba za informacije 988 nemaregistoranbrojnaadresiPetra Drap{ina 45, gde je radio „Agrohem”. Z.Deli}

SUTRAUDOMUVOJSKESRBIJE

Sajamantikviteta Jesewisajamantikviteta,hobija iumetni~kihpredmetaodr`a}ese sutra,od10do19~asova,uDomuvojskeSrbije,Beogradskikej9.Prijavqenojeoko50u~esnika,koji}eiz-

lo`itipreko15.000predmeta,abi}e organizovana i tradicionalna humanitarna prodaja.Organizator je Dru{tvo kolekcionara i qubiteqastarina„SrpskaAtina”.G.^.

VESTI Obave{teweza popisiva~e Izabranipopisiva~itrebada sejavedanasu10~asovauMesnu zajednicunazna~enuuspiskuporedwihovogimena.Spisakpopisiva~aobjavqenjenasajtuGrada www.novisad.rs,kaoinaoglasnim tablama u Gradskoj ku}i, Trg Slobode1,iuSkup{tinigrada, Ulica@arkaZrewanina2. A.Va.

Hladnavoda uUlici MileveMari}

UUliciMileveMari}danasod 8~asovane}ebititoplevodezbog

prevezivawanaprivremenivrelovod na uglu Bulevara kneza Milo{a i Ulice Mileve Mari}. Zavr{etakradovainormalizacijauisporucitoplevodeseo~ekujeukasnimve~erwim~asovima. A.Va.

„Smaragdnigrad„ predpublikom Promocija kwige pri~a Emsure Hamzi} „Smaragdni grad” bi}eodr`anave~erasu19~asova,u^itaoniciGradskebiblioteke, Dunavska1.Odelugovore Frawa Petrinovi}, Dragana Beleslijin iautorka. M.D.

zarMarkovi}Toza”.Pro{irewejedeoprojektaskojimjeMinistarstvo prosvete Vlade Srbije konkurisalo i dobilo zajam od Evropske investicione banke. Ministar Obradovi} rekao jedapro{ireweovedve{kole u Novom Sadu pokazuje dobru i dugotrajnu saradwu resornog ministarstvasAPVojvodinom. - Ovi zajedni~ki projekti s predsednikom vojvo|anske vlade i gradona~elnikom Novog Sada, pokazuju da svi imamo isticiq,atojemodernizacija {kola,kakobiuslovibilijo{ boqi-naveojeObradovi}ina-

Ministarprosvete uVladi Srbije @arkoObradovi}, predsednikVladeVojvodine BojanPajti} igradona~elnikIgorPavli~i} obi{liju~epo~etakradova ma, kao i na temama visokog obrazovawa poput, master studijaidoktorata. U O[ „Kosta Trifkovi}“ bi}e dogra|eno jedno kompletno krilo zgrade povr{ine oko 1.300metarakvadratnih.Nakon {to{kolabudepro{irenas12 novih u~ionica i jo{ tri koje }ebitidobijenerekonstrukci-

u~enikaivi{enamenskusalu. Vrednost radova je iznosi 559.174 evra, a dogovoreni rok zazavr{etakje120dana. Bojan Pajti} je nakon obilaska izjavio da ova vlast investira u decu i wihovu budu}nost. -Svakavlastbitrebaloovako da se ophodi prema deci. Za

KADASENAPLA]UJENE[TO[TONIJENARU^ENO

Kuvernara~unu, neprijatnosti urestoranu

Posle prijatno provedenog popodneva ilive~eriurestoranu,celokupniutisak u posledwe vreme sve vi{e kvari jedna stavkanara~unukojugostinisunaru~ili-kuver.Onpredstavqahlebdobrodo{lice,aliipriborzajelokojigostinisunaviklidapla}aju.Zbogovenove„mode” u restoranima, sugra|ani su nezadovoqni, a sve ~e{}e izlasci u restorane zavr{eseneugodnoimu~no.Takojepro{log vikenda sugra|anka M. M. nakon ru~kasasvojimmomkomipla}enogra~una primetila stavku kuver -180 dinara. Konobarisujojobjasnilidajetonaknadazahlebkojijestajaonastolu. -Kad sam rekla da ja taj hleb nisam ni naru~ila,nijela,reklisukuverpredstavqa kori{}ewe escajga i tawira. To se nikadranijenijenapla}ivalo.Zatra`ila sam da mi vrate tih 180 dinara, a po-

{tosutoodbili,jasamuzelano`i~etiri viqu{ke i iznela ih iz restorana. Akosamplatilazawih,zna~imoguida ihodnesem–ka`eM.M. Sugra|ankajeescajgbacilauobli`wi jendek,kadajeprimetiladaihpratekonobariizrestorana.Uskorosepojavila i policija, koja je legitimisala M.M. i reklada}ejojsti}iprijava. - Ne `elim da me prave budalom i da pla}am ne{to {to nisam naru~ila – ka`eM.M. Predsednik Nacionalnog udru`ewa potro{a~aGoranPapovi}ka`edakuver ne napla}uju svi restorani, a da wegova cenavarira,alidamorajasnobitinavedenucenovniku. Poku{ali smo da do|emo i do Turisti~keinspekcije,alina`alost,neuspe{no. A.Va.

Osnovna [kola „Svetozar Markovi} Toza” bi}e nadogra|ena sa oko 1. 600 metara kvadratnih, a uredi}e se i kompletna sanacija preostalog delaravnogkrova.Vrednostradova je oko 730.896 evra, a rok za zavr{etakje120dana. Gradona~elin Pavli~i} naveojedajeposebnoponosan{to senadogra|uje„Tozina”{kola, po{tojebiowen|ak. -Izgradilismodvenove{kole,„MilanPetrovi}”i„Marija Trandafil”, a uskoro }emo izgraditi jo{ jednu na Klisi zakqu~iojegradona~elnik. Q.Nato{evi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9.30 ~asova [ekspirova ulica 20 - 46, Bulevar despota Stevana 2, Narodnog fronta 31 - 45, Balzakova 24 - 42 i 39 67;od10do11.30 1300Kaplara2-10,Narodnog fronta65-71;od8do11LazeLazarvi}aodSimeMatavuqadoHerojaPinkija,SimeMatavuqacelaulica,JernejaKopitaraodSimeMatavuqadobroja37i26;od8do13UlicaToneHaxi}a;od8.30do11.30DalmatinskaodTelepske do Suboti~kog bulevara i Ulice Ilke Markovi}, ]irila i Metodija od Jo`efa Atile do Heroja Pinkija i Ulica Laze Lazarevi}a od Heroja Pinkija do {kole i Heroja Pinkija od LazeLazarevi}ado]irilaiMetodija. Sremski Karlovci: od 9 do 11 ~asova ulica bra}eAn|eli}15-55,16-50,UlicaMi~urinova,UlicapatrijarhaRaja~i}aodcrkvedocentra,UlicaPo{tanska,Vojvo|anska,@elezni~ka stanica, Kara|or|eva, Bogoslovija i internat, Ulica bra}e Dejanovi}, Ulica Teodora Kra~una, Tr`ni centar, Trg Branka Radi~evi}a 7 - 15,  vrti} “Kockica”, Beogradski put do @elezni~ke stanice, Savezni centar za mehanizaciju, Stefaneum, Dunavska, predajnik Telekoma.


VOJVODINA / NOVI SAD

sreda28.septembar2011.

DNEVNIK

c m y

10

ПЕТРАДИОНИЦАИИДУЋЕГВИКЕНДАУСТАРИМБАНОВЦИМА

Културареално

Представљенакњига„ДвадесетгодинарадаКоласрпскихсестара1991-2011”

ЈУБИЛЕЈСОМБОРСКОГКОЛАСРПСКИХСЕСТАРА

Доброта и љубав звезде водиље

СОМБОР: Ако постоји хуманитарна организација у Србији за коју се никада нису везивале ружне вести,онда је то свакако Коло српских сестара,па не чуди што је прослава 20година постојања сомборског огранка Кола одржанаупрепуној свечаној сали Српске читаонице „Лаза Костић”. Дводеценијско несебично хуманитарно прегалаштво чланица Кола увеличала је

нагласила је Јелена Секулић, председница сомборског Месног одбора Кола српских сестара на свечаној прослави годишњице. Ова свечаност је уједно била и прилика за промоцију књиге „Двадесет година рада Кола српских сестара 1991-2011” из пера Милана Степановића, о којој су, осим аутора и Јелене Секулић,говорили сомборски архијерејрски наме-

СТАРИ БАНОВЦИ: Млади окупљениунеформалној групи Културна мрежа „Дунав”урадилисупролетос пројекат „Култура реално” и добили на конкурсу Балканског фонда за локалну иницијативу,у оквиру пројекта „Центрифуга” 370 хиљада динара.Реализација пројекта је почела протеклог викенда, када се у пет радионица окупило преко 50учесника из Старих и Нових Бановаца,Београда,Батајнице,Старе Пазове. Сарадница Института за конзервацију ВеснаСвобода,водила је радионицу за израду реплика археолошке керамике, а десетак заинтересованих,више момака но девојака,урадило је занимљиве реплике предмета винчанске културе. Радомир Дувњак је машински инжењер који је, како рече, пожелео да барем један дан буде „винчанин”. Адам Митевић је водио радионицу филмске монтаже коју је похађало десетак студената различитих факултета, одушевљени оним што су научили

Одглинеизрађиванерепликевинчанскихпредмета

током дводневног дружења.Како нам рекоше Борис ��ирчета, Марија Божић, Станислава Јовановић и други, занимљиво је од правог мајстора сазнати неке тајне професије. Ови млади људи ће до краја пројекта урадити и филм који ће бити монтиран и приказан.

Највише полазника је било у ликовној радионици коју води Сунчица Пинц из Нових Бановаца, стуиденткиња Академије за дизајн и сликарка.У њенојгрупи је било неколико дечака и девојчица,младих људи, али и оних са преко тридесет година, и сви су здушно покушали да савла-

дају упоребу различитих врста боја и подлога за слику.Катарина Радуновић рече да је одушевљена,прошла је све радионице и задржала се у ликовној.Еколошла радионица и радионица модерног плеса су организоване само у суботу,а за наредни викенд организатори најављују више полазника у тим облицима рада. Главна тема еколошке приче биће управо Дунав.Све што су представници Културне мреже „Дунав”организовали у Старим Бановцима одвија се у Омладинском парку,уз реку,а исто ће бити и наредног викенда,1.и 2.октобра, када ће се поново свих 5радионица одвијати између 12и 18часова,да би све што буде урађено у овом пројекту публици било представљено 8.октобра,на изложби у Културном центру Стари Бановци,најавили су Душан Шубић и Ирена Молнар,организатори и оснивачи Културне мреже „Дунав”и аутори пројекта „Култура реално”. А.Мали

ЗРЕЊАНИНСКИПЛЕСАЧИНАСВЕТСКОМПРВЕНСТВУУМОДЕРНОМПЛЕСУУНЕМАЧКОЈ

Блиставипојединачни игрупни наступи

ПоштоваоциКолаиспунилисвечанусалуСрпскечитаонице

Мила Викторовић председница Главног одбора Кола српских сестара у Београду,као и бројни представници јавног, културног и привредног живота Сомбора и околине. - Са поносом можемо да кажемо да нисмо изневериле традицију из које смо потекле,а сви знамо колико је то било тешко у ово време нехуманости и друштвеног клонућа. Успеле смо зато што нас је окупила и водила идеја доброте и љубави -

сник,јереј Саво Николић и рецензенти књиге др Саша Марковић и Радивој Стоканов. У пригодном уметничком програму учествовали су ђаци ниже и средње Музичке школе „Петар Коњовић” у Сомбору, као и Ксенија Ђорђевић, глумица овдашњег Народног позоришта. Установама, предузећима и појединцима који су подржавали и помагали рад овог огранка Кола српских сестара урученесу захвалнице. М.Мћ

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.25), „[trumpfovi” (11.30, 11.45, 13.50, 16, 18.10), „Kako se re{iti {efa?” (22.10), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.45), „Leri Kraun” (20.10), „Posledwa ekskurzija 5” (20.25, 22.30), „Lo{a u~iteqica” (20, 22), „Automobili 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (17.50, 20.10), „Ta luda qubav” (18, 20.20, 22.40), „Samo drugarski” (20, 22.15) Jadran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

ЗРЕЊАНИН: Чланови Плесног клуба „Фри денс”из Зрењанина вратили су се из немачког града Бохума где су,у оквиру репрезентације Србије,освојили историјске резултате за своју земљу на Светском првенству у модерним плесовима. Упркос изузетно јакој конкуренцији, од преко 2.600плесача из 24земље света (у свакој плесној и узрасној категорији било је од 20до 90такмичара), млади представници Србије успели су да се издвоје и још једном докажу да имамо таленте вредне хвале.На такмичењу у Немачкој појавилесусеиинтернационалне судије –Николета Дојкић из Зрењанина,Светлана Суботић из Нових Бановаца и Предраг Катанић из Чачка.Сви наши такмичари изборили су право учешћа на државним првенствима у току године, у оквиру Српске асоцијације плесних организација.Што се самих резултата тиче,

образ зрењанинског Плесног клуба „Фри денс”,тренера Николете Дојкић,осветлао је Александар Бечејски који је освојио вицешампионску титулу света у категорији диско фристајл сениори.Плесни клуб „Лана” из Нових Бановаца, тренера Светлане Суботић, у Бохуму су представљали Марко Суботић (првак света у категорији диско денс јуниори), Игор Суботић (седми на свету у категорији диско денс деца), Мирјана Рагастовац која је са Игором Суботићем освојила 16.место у категорији диско денс парови деца, али и 24.позицију у категорији диско денс деца. Такође, Александар Бечејски и Марко Суботић заузели су 15.место у дисциплини сениорских диско денс парова. Испред Плесног клуба „Фиеста” из Крагујевца, тренера Јелене Алимпијевић,на првенству су наступали Бојана Стефановић (пето место у ка-

tElEfOnI

РепрезентативциСрбијеуспешниуконкуренцијиплесачаиз24земље

тегорији диско денс соло одрасли), Даша Радосављевић и Софија Иванић (12. место међу одраслим

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekj~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Du{ka Franeta, Daliborka Daki}, Aleksandra Ko~i}, Sne`ana Simi}-@ivkovi}, Ivna Ostoji} iz Novog Sada, Merima Saitovska iz Beo~ina, Jelena Pavi}-^anak iz Ka}a, Nedeqka Breka iz Ba~kog Gra~ca, Emanuela-Anna Za}ko iz Ba~kog Petrovca, LejlaVrawe{ iz Veternika,SawaPredovei} iz In|ije, TawaBogunovi} iz Temerina, DE^AKE: Tamara Popovi}, Natalija Dragan, Marija Draga{, IldikoVukli{ iz Novog Sada, SilvanaGrgurovi} iz Petrovaradina, MihalelaBa{parovski iz Ba~a, Sne`anaGrbi} iz Silba{a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Elizabeta Mihaela Muri} (1921) u 10.30 ~asova - ispra}aj, Qubica Save Bu}an (1928) u 11.15, Smiqka Du{ana Sekuli} (1929) u 12 i \or|e \ure Horwak (1935) u 12.45 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Manda Mileta Vojnovi} (1956) u 13 ~asova.

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

плесачима диско денса),док је формација „Фиеста”освојила трећу позицију у стрит денс шоу. Ж.Б.

420-374

ZDRAVStVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ДОБРАТУРИСТИЧКАСЕЗОНАУ СУБОТИЦИ ИНА ПАЛИЋУ

Вишепутниказа викендиутранзиту

СУБОТИЦА: За првих седам месеци на Палићу забележен је пораст ноћења страних туриста за 42 одсто, а у републици износи 16 одсто у односу на исти период лане. Пораст укупног броја туриста у Суботици износи 19 одсто, а на нивоу републике седам процената. Ови подаци саопштени су јуче, на Светски дан туризма, када се обично сумирају резултати сезоне. Стручна сарадница у Туристичкој организацији Суботице Ивана Јовчић каже да туристички посленици могу бити задовољни постигнутим ове сезоне: - Подаци говоре да иако смо млада организација имамо успеха. У Суботицу туристи углавном долазе на једно ноћење или су у пролазу. Пројекти планирани за ову годину биће и завршени. Тако ће до краја године бити постављена нова туристичка сигнализација и обележени путеви вина у пешачкој

зони. У октобру планирамо да реализујемо пројекат оснивања Конгресног сектора у Суботици. Туристичка организација Суботице учествује у прекограничном пројекту, ИПА са сродном организацијом Сегедина, а тема је како сачувати културно наслеђе два града. Акценат је стављен на сецесију, објаснила је Јовчић. Палић има све предиспозиције да постане центар за здравствени, бањски или велнес спа туризам. Директор предузећа д.о.о. „Парк Палић” Горан Габрић истиче да иако се увелико ради на побољшању инфраструктуре, реконструкцији Женског штранда и другим објектима задовољни су посетом туриста. На Палић се долази углавном за викенд одмор, а ове године биће реализована и манифестација дани бундеве, по��ед мноштва других. А. А.

Пакетипомоћиуспешнимфирмама ВРБАС: Са намером да се на терену упозна са проблемима са којим се сусрећу предузетници у општини Врбас, покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова МирославВасин посетио је јуче неколико овдашњих предузећа. Пре обиласка фирми он се састао са неколицином предузетника, као и представницима покрајинске администрације и локалне самоуправе и упознао их са плановима Владе Војводине у уређењу привредног амбијента. - Налазимо се на прекретници и након промена у области надлежности, Влада Војводине је у позицији да више пажње обрати на привреду. Велики број приватизација у пољопривредним предузећима је поништен, нека су у процесу реструктурирања и сада имамо шансу да у том сектору урадимо значајне ствари, креирамо добру аграрну политику и остваримо напредак - рекао је Васин и додао да је Војводина у позицији да преко Фонда за развој и Развојне банке тренутно понуди низ пакета помоћи привредицима. - До сада је акценат био на помоћи при оснивању малих и сред-

њих предузећа и помоћи у почетку њиховог рада, али од сада помоћ ћемо усмеравати предузећима која раде, како би тај процес био још ефикаснији - истакао је Васин. Састанку је присуствовала СнежанаРепац, директорка Фонда за развој АПВ, која је представила актуелне програме помоћи предузетницима, подсећајући да је до сада Фонд у општину Врбас усмерио 10,2 милиона евра кредита. - Највећи део наших средстава иде у пољопривреду, прецизније у ратарство, а затим у сточарство и

Изпогоназапроизводњуамбалажезавоћеиповрће

Оближњадепонијаодбијамогућепартнере

ТајнаМиленине кромпируше НОВИ КОЗАРЦИ: На трећој Питијади одржаној у Новим Козарцима најбољу питу кромпирушу, према оцени жирија, умесила је Милена Качавенда, чланица Актива жена овог места. - Ово је други пут да освајам ово ласкаво признање и пресрећна сам. Питу припремам другачије од осталих, јер сам од старијих жена чула неке тајне које приме-

њујем. Уколико будем победила и на наредној Питијади, открићу о чему се ради - каже Милена. На такмичењу су учествовале домаћице из свих села кикиндске општине као и из Српске Црње и Карађорђева. Чланице Актива жена из Нових Козараца умесиле су питу дугу 27 метара за шта су утрошиле по 20 килограма кромпира и брашна. А. Ђ.

це потрошили смо око 7.000 евра - говори Младен Копривица. Целокупну производњу „Глобал продукт” д.о.о. извози у инистранство и то највише у Шпанију и Италију, а захтева је све више, иако је често питање да ли ће роба бити плаћена. Ипак, их више брине набавка сировине због чега се догоди и застој у производњи. - Све трупце које купујемо у „Војводинашумама” морамо плаћати авансно, а често нисмо сигурни у квалитет. Сада нам је одобрен кредит за увоз трупаца из Хрватске где су и јефтинији и квалитетнији, а плаћање је у року од 90 дана од преузимања каже Копривица. Планова за проширење производње има, међутим, није их лако остварити. За ову фирму тренутно је најболнији проблем сметли-

ште дуж пута којим се долази до погона, кућа и салаша па и до Дунава. У производњи амбалаже остаје доста отпада који би се одмах ту на лицу места могао прерадити, брикетирати, јер места има, довољан је и капацитет трафо станице, има и заинтересованих за подизање погона али сметња је депонија. - Недавно нам је у посету дошао купац из Немачке, међутим, када је видео депонију одустао је од посла са нама, јер нам је образложио да се то коси са прописима Европске уније и да не може ризиковати - рекао је Копривица, додајући да у оквиру фирме има довољно простора, али и услова да се отворе и друге фирме али сви они одустају када виде депонију. Депонија смета и људима који су приморани да овде пролазе сваког дана идући у село. Чињеница је да Месна заједница издваја знатна средства за сређивање депоније, међутим, многи неоговорни и надаље овде бацају разни отпад, од кућног смећа до угинулих животиња. - Ово није добро ни за село ни за нас. Желимо да проширимо производњу и запослимо још људи из села јер ова производња, амбалажа од дрвета, се све више тражи, имамо и сировине и жељу да доведемо друге фирме, а све то нам ограничава депонија. Можда би, док се не реши на другачији начин, требало изградити зид између депоније и пута, да се бар не види - објашњава Копривица, и предлаже да се сви заинтересовани нађу и размотре шта је могуће урадити у што краћем року. Ј.Прелчец

Деценија Друштва пријатељадеце

БЕЧЕЈ: Свечаном академијом у Градском позоришту, Друштво пријатеља деце општине Бечеј данас у 17 сати обележава јубилеј десет година преданог рада. Гости ће у приземном холу имати прилику да виде пригодну изложбу фотографија и новинских текстова о раду Друштва, а на спрату ће бити изложени ликовни радови основаца са конкурса „Ајде свете, буди дете”. У оквиру свечаности биће приказан филм „Са децом, за децу, о

воћарство. Циљ нам је да произвођаче удружујемо како би их оснаживали, и повежемо прерађивачке капацитете - рекла је Репац. Директор Регионалне развојне агенције Бачка Срђан Везмар је подсетио да је прошле године 13 локалних самоуправа приступило формирању ове Агенције како би на лакши начин конкурисали за сва доступна средства из буџета Европске уније. - За мање од годину дана, успели смо да обезбедимо 1,2 милиона евра из буџета ЕУ кроз четири

пројекта и то је резултат који оправдава зашто су се наше општине ујединиле у Регионалну развојну агенцију - казао је Везмар. Председник општине Врбас др ЖељкоВидовић нагласио је да је ова општина некада била изузетно развијена у области прехрамбрене индустрије. - Не можемо данас очекивати велики добитак од неких других делатности већ треба да се вратимо ономе што најбоље знамо да радимо. У наредне три до четири године, мислим да ћемо се вратити тамо где смо били осамдесетих година, додао је Видовић. Помоћник покрајинског секретара за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Миодраг Јововић, је рекао да оваквог састанка није било скоро у некој општини и да је потребно да се искористи тренутак да се повеже покрајинска Влада, затим развојни алати и развојни капацитети у Војводини и, додао је он, да је Врбас добар пример како треба да се крене са тим. М. Кековић

ИМАПРОСТОРАЗАНАПРЕДАКПОЉОПРИВРЕДЕ

Гајбицезаизвозод увозногдрвета

стити хале и пребацити машине из Српског Милетића. Поправили смо и трафо станицу у кругу фирме, јер је са ње однето све што се могло искористити. Само за оспособљавање трафо стани-

11

ПОКРАЈИНСКИСЕКРЕТАРЗАРАДМИРОСЛАВВАСИНУПОСЕТИВРБАСУ

ПОНОВО АМБАЛАЖА ИЗ СОНТЕ

СОНТА: У некадашњој хали апатинске „Ужарије”, а потом „Макома” из Новог Сада, поново је пре нешто више од три месеца покренута производња амбалаже од дрвета за воће и поврће. Новосадску фирму „Маком” у стечају купио је „Глобал продукт” д.о.о. власника Милана Копривице, предузеће које је успешно радило три и по године у изнајмљеном простору у Српском Милетићу. За ово село које је последњих година изгубило многе фирме и многа радна места свако, па и једно радно место, много значи. Сада је ангажовано седам радника на неодређено време, а 45 је под уговором. Како истиче организатор производње Младен Копривица, сви запослени су пријављени, односно фирма за њих плаћа све обавезе држави. - Објекти су били изузетно девастирани и у халама није било машина. То нам је одговарало јер смо све добили по прихватљивијој цени. Морали смо поправити кров који је прокишњавао, очи-

sreda28.septembar2011.

деци...” и уручене награде за радове приспеле на конкурс расписан поводом јубилеја и признање Међусекторског савета ЛПА за децу општине Бечеј лента „Грађанин по мери деце”. За разлику о претходна три признања, када је о лауреату одлучивао организатор, овога пута су то урадила сама деца. Ова свечаност је увод у традиционално обележавање Дечије недеље у оквиру које ће свакодневно бити организоване активности за децу. В.Ј.

Незапослени агрономи на обуци

КИКИНДА: У регионалном центру за стручно усавршавање организује се обука за незапослене агрономе која ће трајати до петка. Едукација је организована под покровитељством Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде. - На позив Министарства пријавио се 31 пољопривредни инжењер из кикиндске општине, рекао је Младен Ђуран, директор Пољопривредне стручне службе у Кикинди. - Циљ обуке јесте да се савладују саветодавне вештине и технике, као и стицање знања у области програма подстицајних мера државе ради унапређења пољопривреде. Обуком је обухваћено и стицање вештина презентације бенефита при кори-

шћењу кредита и процени потреба пољопривредних произвођача. Обука траје од понедељка до четвртка – четири дана, док је у петак тестирање. У складу с тим како буду рангирани и према потребама, поједини учесници обуке добиће посао на шест месеци и загарантовану плату од 42 хиљаде динара. - Просечан принос кукуруза на нашем подручју је око шест тона по хекатру, док би реално могли произвести десет тона - каже Владо Крејић, помоћник председника општине, задужен за пољопривреду. - У кикиндској општини има 60 хиљада хектара обрадивих површина и ако за само 100 евра по хектару подигнемо доходак, то је огроман успех. А.Ђ.

СеверинаиМиливојВребаловприликомуручења кључева

ПОКЛОННОВОГБЕЧЕЈАПОЗНАТОЈПЕВАЧИЦИ

Ноћ у Северинином апартману НОВИ БЕЧЕЈ:Поп певачици Северини Вучковић председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов је, у име хотела „Тиски цвет”, уручио кључеве поклоњеног апартмана. Вребалов је подсетио да је локална самоуправа, приликом Северининог наступа у Новом Бечеју, одржаног пре неколико година, једној од најпознатијих балканских певачица обећала кућу у викенд насељу поред Тисе. - Због тешке економске ситуације, у којој смо се сви нашли, викенд насеље још није завршено, али пошто је реч о Северини, хотел „Тиски цвет”, као замену, да-

Исправка Завршног дана „Грожђебала“ у Сонти није одржана миса захвалница, иако је била најављена на плакату.Такође, на концерту нису учествовали гости из Аљмаша, јер су били спречени. Извињавамо се читаоцима и Сонћанима због грешке у тексту, коју је направио дописник.

ровао јој је апартман, казао је први човек новобечејске општине. Северина Вучковић која је крајем августа, у оквиру манифестације „Великогоспојински дани”, по други пут наступила у средњобанатској вароши, пријатно се изненадила поклоном. Рекла је да су то „дивни и спонтани људски гестови, ужасно симпатични” јер се не добија сваки дан апартман на дар. Северина се договорила са управом хотела да, док не користи апартман, он може бити изнајмљиван другим гостима. Тако се у хотелу „Тиски цвет” можете одмарати у истом кревету у коме је спавала Северина, док вас са зидова посматра њено лепо лице. Ж.Б.


sreda28.septembar2011.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

12

NESRE]AUA\ANSKOMPREDUZE]U„BUZA-KOOP”

Tragi~anpad straktorskeprikolice

DVOJEVRBA[ANAIMLADI] IZBA^KOGDOBROGPOQAZADR@ANIUPOLICIJI

Trojkasetereti zapoku{aj ubistva

Vrbaska policija odredila je zadr`avawe me{tanima Branku R. (1980) i Qiqanu S. (1983), kao i Edvardu B. (1974) iz Ba~kog Dobrog Poqa, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo te{ko ubistvo u poku{aju, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu. Policija je saop{tila da se oni terete da su 25. septembra, oko jedan sat, u jednom stanu u Vrbasu, poku{ali da ubiju me{tanina Aleksandra M. (1979), tako {to su ga tukli nogama, rukama i bezbol palicom, a prebi-

jawe su prekinuli po dolasku policije, koja je Aleksandra zatekla u nehumanim uslovima i s vidnim povredama. Aleksandru M. je ukazana lekarska pomo} u Op{toj bolnici u Vrbasu, gde su mu konstatovane te{ke telesne povrede opasne po `ivot zbog ~ega je prevezen je u Klini~ki centar Vojvodine. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu i u zakonskom roku, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu. M.B.

NAKON[TOJEBIV[APORTPAROLKATRIBUNALA OSU\ENAZBOGNEPO[TOVAWASUDA

FlorensArtman nijeplatilakaznu od7.000evra

Me|unarodni tribunal u Hagu je ju~e potvrdio da biv{a portparolka glavne tu`iteqke FloransArtman nije platila kaznu zbog nepo{tovawa tog suda.

Florens Artman

- Do danas Tribunal nije dobio nikakvu uplatu - rekla je predstavnica suda Nerma Jela~i}, na redovnoj konferenciji za novinare. Prema wenim re~ima, Sekretarijat Suda }e o tome obavestiti Apelaciono ve}e koje }e odlu~iti o „slede}im koracima”. Artman je kaznu trebalo da plati u dve rate, a Sekretarijat je krajem avgusta obavestio sudije da je prva rata izostala. Rok za uplatu druge rate kazne istekao je 19. septembra. Tribunal je Florens Artman osudio jer je objavila dve poverqive odluke tog suda iz procesa protiv Slobodana Milo{evi}a.

Artman je od 2000. do 2006. bila predstavnica za {tampu ta da {we glav ne tu `i teq ke Tribunala KarleDelPonte. U kwizi „Mir i kazna” i ~lan ku pod na slo vom „Pri kriveni kqu~ni dokazi o genocidu” koji je objavio Bosanski institut, Artman je, posle odlaska s du`nosti, 2007/8. tvrdila da su sudsko i `albeno ve}e Tri bu na la u po stup ku pro tiv Mi lo {e vi }a po gre{ili kada su odobrili zahtev vlasti u Beogradu da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane imaju poverqiv status zbog za{tite na ci o nal nih in te re sa SRJ. Zvani~ni Beograd je, po Florens Artman, to iskoristio da spre~i upotrebu zapisnika u procesu pred Me |u na rod nim su dom pravde po tu`bi kojom je BiH tvrdila da je SRJ odgovorna za genocid nad nesr bi ma to kom bo san skog rata. U presudi Tribunal je utvrdio da je Artman, objavqivawem tih odluka „namerno i voq no ome ta la spro vo |e we pravde” i time po~inila krivi~no delo nepo{tovawa suda. Sudije su nazna~ile da postupci Florens Artman mogu ugro zi ti sa rad wu dr `a va s Tribunalom i naru{iti povere we jav no sti u Tri bu nal. Kao olak{avaju}u okolnost, sudsko ve}e je uzelo u obzir to {to je deo in for ma ci ja iz wen kwige ve} bio objavqen, kao i to {to „kwiga nije bila komercijalni uspeh”, a Florens Artman se unapred zadu`ila kod izdava~a za 10.000 evra.

KRIVI^NAPRIJAVAZBOGPOKU[AJA KRIJUM^AREWAQUDI

IlegalnouMa|arsku za800evra Protiv M.S. iz Kwa`evca podneta je krivi~na prijava zbog poku{aja da preko dr`avne granice omogu}i ilegalni prelaz tri osobe u Ma|arsku, saop{tila je Policijska uprava Zaje~ara. U saop{tewu se navodi da je M.S. poku{ao da za nadoknadu od 800 evra u Ma|arsku ilegalno prebaci P.A., P.A. i J.M. svi iz Pirota, ali ih je grani~na policija osujetila du` `elezni~ke pruge koja vodi pored prelaza Horgo{. Protiv wega je Op{tinskom dr`avnom tu`ila{tvu u Zaje~aru podneta prijava za krivi~no delo nedozvoqen prelaz dr`avne granice i krijum~arewe qudi.

U krugu preduze}a DOO „Buza-koop” u Adi poginuo je Karoq Sel (1964) iz naseqa Utrine, op{tina Ada. Prema saop{tewu policije, Sel je pao s traktorske prikolice na koju je bila natovarena sila`a i od te`ine povreda preminuo je na licu mesta. Nesre}e se dogodila prekju~e oko 14 sati. Kako saznajemo Sel je u krugu a|anskog preduze}a tovario sila`u od zelene mase koja ostaje pri ~i{}ewu i preradi kukuruza {e}erca, a koristi se za ishranu stoke. Sel je u Adu do{ao traktorom s dve prikolice za sila`u za potrebe jednog poqoprivrednika iz Utrina. Nesre}ni Sel se nalazio na prvoj prikolici, gde je slagao i gazio sila`u da bi {to vi{e

Krug preduze}a a|anskog „Buza-koopa”

stalo, a kada je bila napuwena, da ne bi silazio, zamolio je jednog od radnika „Buza-koopa”, koji se tu zatekao, da pomeri traktor radi puwewa druge prikolice. Tom prilikom Sel je izgleda iz nepa`we izgubio ravnote`u i pao s napuwene prikolice s visine od oko 2,80 metara. Od posledica direktnog pada glavom na beton, zadobio je povrede od kojih je preminuo na licu mesta. Uvi|aj na mestu nesre}e, u prisustvu policije, izvr{io je istra`ni sudija Osnovnog suda Subotica, koji je nalo`io obdukciju tela nastradalog u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu. Prema saop{tewu policije sve okolnosti nesre}e se sipituju, radi preduzimawa zakonskih mera. M.Mitrovi}

IDU]ENEDEQEUTRIBUNALU

Statusnakonferencija oMladi}u U Ha{kom tribunalu bi}e odr`ana statusna konferencija u slu~aju RatkoMladi} u ~etvr tak 6. ok to bra. Sta tu sna konferencija bi}e odr`ana u 14.30 ~a so va, sa op {ti la je portparolka Ha{kog tribunala NermaJela~i}. Mladi} je u dve ta~ke optu`en za genocid u Srebrenici i jo{ osam bosanskih op{tina, a u ostalih devet na teret mu se stavqaju progon, istrebqewe, ubistva, deportacije, prisilno preme{tawe, terorisawe, nezakoniti napadi na civile i uzimawe talaca tokom rata u BiH. Uhap{en je 26. maja u selu Lazarevu kod Zrewanina, a u Sheveningen je preba~en 31. maja. Na pr vom po ja vqi va wu pred su dom, od lo `io je iz ja {wa va -

we o kri vi ci, a 4. ju la je uda qen iz sud ni ce zbog ome ta wa sed ni ce i ni je se iz ja snio o kri vi ci, te je u we go vo ime une se no da se ne ose }a kri vim. Odbrana Ratka Mladi}a zatra`ila je 13. septembra od Sud skog ve }a da od ba ci one ta~ke i delove optu`nice zasnovane na nepotpunim informacijama i da nalo`i tu`ila{tvu da ih ili upotpuni, ili, ako to ne mo`e, onda da ih ukloni iz optu`nice. Tu `i la {tvo je za ve }i nu op tu `bi ozna ~e nih kao ge no cid, pro gon, ubi stva i is tre bqe we iz o sta vi la da iden ti fi ku je ime na po je di na~ ne `r tve u Sre bre ni ci, Sa ra je vu, za to ~e ni~ kim lo go ri ma, is ta kla je od bra na, na vo de }i da bi

Ratko Mladi}

za ade kvat nu is tra gu i pri pre mu od bra ne za ta ko uop -

{te no na ve de ne `r tve tre ba le de ce ni je. (Tan jug)

^ETVORICAHA[KIHOPTU@ENIKATRA@EDAIHPREGLEDAJUNA[IMEDICINARI

LekariizSrbijeuSheveningenu Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom RasimQaji} izjavio je ju~e da postoje ~etiri zahteva ha{kih optu`enika iz Srbije da wihovo zdravstveno stawe provere na{i medicinski stru~waci. U toku je procedura pripreme tima lekara koji bi, kako je naveo, pregledali ha{ke optu`enike s na{ih prostora koji su izrazili takvu `equ i potrebu.

- Na spisku su specijalisti iz Klini~kog centra Srbije i Vojnomedicinske akademije - vode}ih ustanova u oblasti le~ewa. Ko }e se kona~no na}i u timu zavisi i od vrste bolesti pritvorenika koji su zahtev uputili - rekao je Qaji}, ali nije mogao da precizira termin odlaska srpskih lekara u Sheveningen. (Tanjug)

PROCESUTRIBUNALUPROTIVNEKADA[WEGKOMANDANTAOVK

AdvokatHaradinajapoku{ao dadiskreditujesvedoka U nastavku su|ewa biv{em premijeru Kosova i nekada{wem komandantu Oslobodila~ ke voj ske Ko so va (OVK) Ramu{u Haradinaju, Haradinajev advokat BenEmerson poku{ao je da diskredituje svedoka tu`ila{tva, tvrde}i da ovaj name rno zavarava sudsko ve}e. Emerson je optu`io svedoka da poku{ava da sudskom ve}u prika`e sliku koja se razlikuje od stvarnosti, da namerno la`e i zavarava sudsko ve}e i da `eli da diskredituje Haradinaja. - Nisam do{ao da ikoga diskreditujem, jednostavno govorim ono {to znam, {to sam ~uo - rekao je svedok. - Nisam ovde radi osvete, nego radi pravde. Emerson je, tako|e, optu`io i tu`iteqku DanijeluKravec da nije upoznata s dokazima i da ga opstrui{e prigovorima. Haradinaj je, zajedno s biv{im pri pad ni ci ma OVK Idrizom Baqajem i Qahijem Brahimajem, optu`en pred Ha{kim tribunalom za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe

zakona i obi~aja ratovawa na Ko so vu 1998. go di ne. Op tu `nica, izme|u ostalog, tereti Haradinaja i za eliminisawe iz operativne zone Duka|in

Ramu{ Haradinaj

suparni~kih snaga, me|u kojima Oru`ane snage Republike Kosovo (FARK), kako bi svojim vojnicima omogu}io da do-

miniraju tim podru~jem i progone civile, kao i za otmicu i zlostavqawe qudi osumwi~enih da su pristalice Demokratskog saveza Kosova. FARK je bila oru`ana grupa koju je osnova la sa mo pro gla {e na vla da Kosova u egzilu, odana lideru De mo krat skog saveza Kosova Ibrahimu Rugovi. Za{ti}eni svedok pod brojem 77 izjavio je da je 26. juna 1998. godine odr `an sa stanak oficira FARK i OVK, na kojem je u~estvovao i Haradinaj. Svedok 77 je re kao da ni je prisustvovao tom sastanku, ali da ga je o toku razgovora izvestio pukovnik FARK Tahir Zemaj, koji mu je re kao da je sna ga ma

FARK re~eno da se vrate u Albaniju jer im nije dozvoqeno da u|u dubqe na teritoriju Kosova. Ha ra di na jev advo kat Ben Emerson izjavio je da `eli da doka`e da svedok nije imao nikakvu predstavu oko ~ega je bio spor i naveo, pozivaju}i se na iskaz jednog vi{eg oficira koji je prisustvovao tom sastanku, da su nesuglasice izbile oko na~ina raspore|ivawa snaga FARK. Prema Emersonovim re~ima, OVK nije `elela da zadr`i FARK van Kosova, ve} da te snage na odre|eni na~in rasporedi unutar te ri to ri je Ko so va, dok je FARK tra`io da ostane jedinstvena jedinica na jedinstvenoj lokaciji. - Ono {to sam rekao ~uo sam od vi{ih stare{ina, a, koliko znam, oni nisu prihvatili da budu pod zapovedni{tvom OVK jer su predstavqali snage Republike Kosovo i nisu hteli da budu pod komandom drugih - qudi koji nisu poznavali vojnu ve{tinu - odgovorio je za{ti}eni svedok. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

USMEDEREVSKOMSUDUNASTAVQENOSU\EWEUAFERI„INDEKS”

[efica~uvarau„Zabeli” priznalakupovinuispita Optu`enapenzionisana{efica zatvorskih ~uvara u po`areva~kom zatvoru Radmila Jovanovi}Cani} priznalajeju~enasu|ewu optu`enima u aferi „Indeks”dajedalamito5.000evraza polagaweispitazakoje„nijeimalavremena”,kaoidanateispite nijeniizlazila. RadmilaJovanovi}Cani}(56) jenasu|ewupredVi{imsudomu Smederevu priznala da je kupovala ispite na Pravnom fakultetuuKragujevcuidajenapredovalaodadministrativnogradnika preko nadzornika u `enskom delu zatvora do zapovednika obezbe|ewa. Ona je s beneficiranim radnim sta`om oti{la u penziju u maju 2009. godine, a na pitawesudaodgovorilajedaima penziju od 72.000 dinara i da je zavr{ila Pravni fakultet u Kragujevcu.

Optu`ena Jasmina Petrovi} negiralajeju~enavodeoptu`nice dajeposredovalaudavawumitaod 5.000evrakojijeRadmilaJovanovi}Cani}dalaprofesoruTodoru Podgorcu,kojijezatimtajnovac raspodelionanekolikoprofesora koji su upisivali ocene u indeks.JasminaPetrovi}jeusuo~ewureklasvojojkumiRadmiliJovanovi}Cani}dajesrebroqubivaidajetoznalacela„Zabela”. Prema optu`nici, diploma se mogla dobiti za 12.000 evra do 16.000 evra ili za automobil „bmv”, a pozitivna ocena za jedan ispit„ko{tala”jeod100evrado 1.500evra.Optu`enoje87profesora,studenatainavodnihposrednika u korupciji.  Profesori se terete za ukupno 159 krivi~nih dela,odkojihje114delaprimawa mitai45zloupotrebaslu`benog polo`aja.

Vi{isuduSmederevu

DR@AVNISEKRETARMINISTARSTVAPRAVDESLOBODANHOMEN

Provizija–tema istrageovakcinama Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je ju~e da je provizija od 1,25milionaevrasu{tinaistrageonabavcivakcinaprotiv novoggripaAH1N1. - Predstoji utvr|ivawe dalijetou~iwenonazakonitna~in,za{tajemalaverovatno}a ili je u pitawu mito, {to }e biti tema istrage-rekaojeHomen,dodaju}i da u slu~aju nabavke vakcina, u kojoj su osumwi~enidirektorivelikihinstitucija, upravo izra`ena spremnost za borbu protiv korupcije. Prema wegovim re~ima, jedinina~indaseSrbijaizbori s korupcijom predstavqa direktna borba protiv visokekorupcije. Komentari{u}i slu~aj ~lana Visokog saveta sudstva, sudije Blagoja Jak{i}a,kojijeosumwi~endajesa saradnicima svojim delovawem pribavio protivpravnu korist od20milionadinara,dokjebio

na ~elu Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, on je rekao dajetojedanodnajte`ihoblika krivi~nihdelazloupotrebeslu-

`benogpolo`ajazakojijezapre}enakaznado12godinazatvora. Homen je Televiziji „Pink” re-

kaodajetajsudijaosumwi~enza krivi~nodelokojejeu~iniokao predsedniksudaizato}eodgovarati,dokdrugeodlukekojejedo-

nosione}ebitisporne,ukoliko senepojavenove~iweniceidokazi.

Na pitawe o ubistvu Zorana \in|i}a,Homenjeodgovorioda specijalnotu`ila{tvoradisvoj posao i da je osam osoba do sada pritvorenoilisezawimatragaidaseispituje pobuna „crvenih beretki”. Prema wegovim re~ima, potrebno je jednom zauvek„stavitita~ku”na tajpostupak,ao~ekujuse saznawa o pozadini tog atentata. Upitan o reizboru sudija, Homen je odgovorio dajepostupakutokuida su wegove dve tre}ine ve}zavr{ene,adajeplan da se do kraja oktobra potpunookon~aidao~ekuje pozitivan izve{taj otomeEvropskekomisije. Sli~an je postupak i kadajere~otu`ila{tvu, stim{to}eonbitijo{ br`e gotov, jer je ostao malibrojlicaokojima}eseodlu~iti,dodaojeHomen. (Tanjug)

ODLO@ENOSU\EWEBIV[EMDIREKTORUAERODROMA„NIKOLATESLA”BOJANUKRI[TU

Tu`ila{tvozatra`ilospise narazmatrawe

Su| ew e nek ad a{ wem gen eraln om dir ekt or u JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Bojanu Kri{tu u javnosti poznatom kao„aferaastronomskimenaxerski bonusi”, u kojem ga Tu`ila{tvosumwi~izaprobijawe Prog ram a pos lov aw a tog

preduze}a za 2008. godinu koji je usvojila Vlada Srbije, nije odr`ano u septembarskom terminu,saznaje„Dnevnik“uPrivrednom sudu u Beogradu pred kojimsevodipostupak. - Su|ewe je odlo`eno jer je Tu`ila{tvo zatra`ilo spise

Beogradskiaerodrom„NikolaTesla”

na razmatrawe - kazala nam je ju~e sudija Aleksandra Popovi}. Kako nam je re~eno, za to je postojao  opravdan razlog po{to je „u septembru stigao nalaz i mi{qewe ve{taka pa je Tu` il a{ tvu pot rebn o vrem e daprou~ispis“. Sudija Popovi} jeobjasnilada}e nas tav ak su| ew a biti zakazan kad se spisi vrate iz Tu`ila{tva. Podsetimo, prema javn o dos tupnim informacijama, Sektor za buxetsku inspekciju i reviziju Odeqewa buxetske kontrol e Min is tarstva fin ans ij a, podneoje6.februar a 2009. god in e tada{wem Drugom op{ tins kom javnom tu`ila{tvu u Beo g rad u prij av u za privredni prestup protiv Bojana Kri{ta u svojstvu odg ov orn og lica,kaoiprotiv

JPAerodrom„NikolaTesla“u svojstvupravnoglica. Nakon toga je Tu`ila{tvo podnelosadabiv{emTrgovinskom sudu u Beogradu optu`ni akt prot iv odg ov orn og lic a Bojana Kri{ta i pravnog lica JPAerodrom„NikolaTesla“. U medijima je obelodaweno daseKri{tosumwi~izaprivredniprestupiz~lana9.stav 1. i 2. Uredbe o na~inu i kontroliobra~unaiisplatezaradaujavnimpreduze}imakojaje objavqena u „Slu`benom glasniku„maja2006, zakojisuzapre}eneiskqu~ivonov~anekazne.Zaodgovornolicejepredvi|enakaznaod5.000do200.000 dinara, a za pravno lice, od 30.000do3.000.000dinara. Ina~ e, “afer a men ax ers ki bonusi u Aerodromu”, bila je jedn a od najz vu~n ij ih kraj em 2008. godinekadjeizbilaujavnostiimedijisujedugodr`ali u fokusu, izve{tavaju}i o ogromnimstimulativnimbonusima koje je menaxment  beogradskog aerodroma isplatio sebiuzvisokeplate,alije potom takore}izaboravqena,jer jeinteresovawejavnosti„pregazilovreme“. J.J.

sreda28.septembar2011.

13

JU^EUSIRIGU

„Polo”pokosio staricu U saobra}ajnoj nesre}i u Sirigu, u Ulici JNA ju~e ujutro poginula je Zagorka V. (78) iz togmesta. Prema prvim saznawima, ona je nastradala dok je prelazila ulicuvanpe{a~kogprelazakada jenawunaleteo“folksvagenpo-

lo” za ~ijim upravqa~em je bio D.C. (34)izSiriga,saop{tioje de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Radomir [tula. Telo nastaradale starice je poslatouInstitutzasudskumedicinuradiobdukcije. M.V.

DEVOJKAIMLADI]ZADR@ANI USUBOTI^KOJPOLICIJI

Fal{kartice zagotovinu Prip adn ic i Pol ic ijs ke upraveuSuboticiodredilisu meru zadr`avawa do 48 sati Zorici P.  (23) iz Subotice i Branku B. (28) iz Vrbasa zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo falsif ik ov aw e i zlou p ot reb a platnihkartica. Osumwi~eni se terete da su uZori~inojtrgovinskojradwi falsifikovanimplatnimkarticama, putem pos terminala,

preb ac iv al i nov ac na ra~ un radwe, koji je potom Zorica pod iz al a u got ov om novc u. Sumwa se da su na ovaj na~in oni prib av il i prot ivp ravn u imovinsku korist u iznosu od 1.435.350dinara. ZoricaP.iBrankoB.}euz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. A.A.

IZVIWEWE U subotu, 24. septembra, uz tekst „Sudija Visokog saveta sudstvauhap{enzbogzloupotrebe”grubomtehni~komgre{komnenamernoje,umestofotografijeuhap{enogsudijeBlagojaJak{i}a,objavqenafotografijasudijeMilimiraLuki}a.IzviwavamosegospodinuLuki}ui~itaocimazbogoveslu~ajnegre{ke.

UDESKOD^ANTAVIRA

Poginuovoza~ „mercedesa” U saobra}ajnoj nesre}i kod ^antavir a pog in ul a je jedn a osoba. Nesre}a se dogodila u utorak ujutro kada je I{tvan H. (54) iz ^antavira, upravqaju}isvojim‘’mercedesom’’,naleteo na prikolicu traktora, kojimjeupravqaoIvanM.(23) izStarog@ednika.I{tvanH.

je podlegao povredama na licu mesta. Uvi|aj su obavili de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Subotici, zamenik tu`ioca Osnovnog javnog tu`ila{tva u Subotici i policijski slu`beniciPolicijskeupraveuSubotici. A.A.

AKCIJAPOLICIJEUSVRQIGU

Otkrivenave}a koli~inaoru`ja Ni{ka policija privela je ZvonkaI.(59)izSvrqigazbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i ekslozivnih materija, saop{tenojeju~euPolicijskoj upraviuNi{u. U ku}i osumwi~enog i ku}i wegove neven~ane supruge prona|ena je jedna automatska pu-

{ka, pet okvira sa 170 metaka, jedna ru~na bomba i 855 grama plasti~nog eksploziva, naveli su u policiji na konferenciji zanovinare.Upolicijisunapomenulidaseneznajo{uvekporeklooru`ja,aosumwi~enomje istra`ni sudija Osnovnog suda u Ni{u odredio pritvor do 30 dana. (Tanjug)

ZBOGRATNOGZLO^INAUKLE^KI,KODLIPQANA

Su|eweQimaju sredinomoktobra

Su|eweFatmiruQimaju,optu`enomzaratnezlo~ineuselu Kle~ka, kod Lipqana, za vreme sukoba na Kosovu 1999. godine, trebalo bi da po~ne sredinom narednog meseca, najavquje ju~e pri{tinska{tampa.

FatmirQimaj

Postoje najave da je mogu}i datum po~etka su|ewa 17. oktobra.UEuleksuka`udajo{nisu odredili ta~an datum, ali da je

slede}i mesec varovatan za izvo|eweQimajapredsud. FatmirQimaj,kojijeodpro{lenedeqeuku}nompritvoru, }eodgovaratizate{keoptu`be kojejeprotivwegapodigaoitalijanski tu`ilac za ratne zlo~ineprotivcivilnogstanovni{tvaizaratnezlo~ine protiv zarobqenika. Optu`be Qimaja i grupu terete za ubistva, mu~ewe i ugro`avawe zdravqa albanskihisrpskihcivilas Kosova i ratnih zarobqenika. Ve}e Okru`nog suda u Pri{tini, na ~elu sa sudijom Euleksa, prekju~e je grupioddevetorooptu`enih za zlo~ine u Kle~koj produ`io pritvor za jo{ dvameseca. Su|ewe Qimaju i grupi pripadnika biv{e Oslobodila~kevojskeKosovau Pri{tini se predstavqa se kao jedan od najve}ih procesa za ratne zlo~ine naKosovu.Qimajjepotpredsednik Demokratske partije Kosova i poslanik u kosovskoj skup{tini. (Tanjug)


reporta@e

sreda28.septembar2011.

dnevnik

c m y

14

ENGLEZ PITER ^IZMEN DOSELIO SE U KAWI@U, A TAZBINU BI DA PROSVETLI KRIKETOM, UVEZENIM IZ DOMOVINE

utakmica,sre}om,nijetrajalapetdana D a li zbog sparnog dana ili nepoznavawa tipi~no eng les kog sport a, tek, prvi Kriket kup u Kawi`i, na igrali{tu FK „Potisje„,nijepobudiove}einteresovawepublike,pogotovo{to u Vojv od in i jo{ nem a reg istrov an og klub a. To {to se kriketigrao,najve}ajezasluga Pitera ^izmena, selektora reprezentacije Srbije, Engleza koji ve} sedmu godinu `ivi u varo{i kraj Tise. Nekoliko des etina znati` eqnika ipak je do{ lo na prv u utakm ic e „Kawi`a Kingsa„ i „Kvoksa„ iz zapadnog Londona. [to je

ovaj sport, zadovoqan {to za po~etak ima podr{ku Sportskogsaveza,lokalnesamoupraveinekolicine sponzora. – Prviputsamu`ivotugledaoiigraokriket. Zabavnoje, ali je ovaj sport pril i~n o stranna{ojpublici – priznaje Vid ov i}, dug og od i{ wi igra~ i aktuelni predsednik FK„Potisje”.–Ipak,interesantan je za one koji ba{ nisu u najb oq oj fiz i~k oj form i, ali bi da se aktiviraju. U odnosu na fudbal, koji sam dugo igrao,ovoje– {etwa. Smatra da je danas, u vreme op{teoskudice,osnivawesva-

federacije, podse}a da je kriketuSrbijipo~eodaserazvija 2007, u prva dva beogradska klub a, „Mir ij ev o„ i „Star i grad„, potom su osnovani klubov i u ^a~k u i beo g rads ki „Vra~ar„, a 2009. starovala je kriketligasa~etirikluba. – Prili~no sam zadovoqan kolikojekriketuspeodazainteresuje poklonike u Srbiji, jerjedostakomplikovaninije tolikoatraktivan,naprvipogled. Trud im o se da krik et promovi{emo me|u lokalnim stanovni{tvomimawesebaziramo na strance koji kod nas borave,madautimovimaimamo

ZaKawi`aneigraliiPakistancii Australijanci

PionirikriketaJankovi},Vidovi}i^izmen

me~ odmicao, publika se osipala, a ko zna kako bi bilo da je kao u postojbini kriketa, gde se me~evi igraju i po pet dana. U sastavu doma}e ekipe bila su samo trojica Kawi`ana: Piter^izmen,Milo{Vidovi}iVladaJankovi},doksu ostali iz selekcija Srbije i Ma|arske. Gosti iz Londona pobedili su za sedam tr~awa, ali^izmenverujeda}euspeti da zainteresuje Kawi`ane za

Londoncidr`aliprakti~nunastavu

kog novog kluba prili~no te{kamisija, ubilokomsportu. – Voqa i `eqa postoji, tu nam je i Piter, pa nakon ove promocije,kriketmo`daiza`ivikodnas–dodajeVidovi}, kojijeuprvomdelume~aprotiv Londonaca imao nekoliko odli~nihhvatawa,alijeudrugombrzoizba~enkaoudara~. Vladimir Ninkovi}, kapiten reprezentacije i generalni sek ret ar dom a} e Krik et

Pakistance, Engleze, Australijance, Ju`noafrikance. JedinomiuEvropiimamona~etiri ograni~en broj stranih igra~auligi.Upo~etkusmose malozbogtogamu~ili,alisad ve} imamo sve vi{e igra~a u Beogradu, dosta je zainteresovanih u Jagodini i jo{ nekim grad ov im a da se form ir aj u klubovi–pri~aNinkovi}. Piter ^izmen i wegova suprugaValerija,rodomizsala-

PRE^ANSKA LEKSIKA

N

ema prave seoske ku}e,gazda~ke ili siroma{ke, bez dobrog, prostranog i bar delom zatvorenog –gonka.Zovu ga jo{ i konk,ganak,konka,doksat,konak,pa i trem. Mo`e se nazvati i nusprotorijom, ali mu se nikako ne mo`e osporiti va`nost u kompletirawu udobnosti,pa i sigurnosti ku}e.Gonkova ima raznih.Od prostih nadstre{nica na dva stuba iznad ulaznih vrata u kuhiwu, do ~vrstih gra|evina i od po dvadesetak metara,koliko je duga i ku}a ~iju glavnu stranu krase i {tite.Naru~ivali su ih i pravili svi ambiciozniji doma}ini. Oni ~ije su ku}e na kant, du`om, sa samo dva prozora na {oru, ili le`e popreko, s tri i vi{e soba,a one na lakat se bez gon-

ka nisu mogle ni zamisliti.Po jedan na svakom krilu.Gonk se gradi na strani koja se zove “prid ku}om”.Dakle,tamo gde jei dvori{te,a ne “za ku}om”,gde je obi~no samo goli zid jer je tamo kom{ijina avlija. Iz pristojnosti,vaqda,a najvi{e iz prakti~nih razloga, “za ku}om” nema ni prozora. Da ne vide {ta mi radimo a i da ne misle da se nas ti~e {ta oni rade.Zato slu`i bad`a na tavanu ili podignut crep.Najboqe je kad je gonk na strani “sasunca”,dakle na istoku ili jugoistoku, zavisno od polo`aja cele ku}e,a ona,opet,mora stajati kako nare|uje red ku}a na sokaku.Iz gonka se obi~no ulazi samo u kuhiwu,osim ako on ne hvata i druge prostorije du` ku}e,kao {to su {pajz, kujnica, ulaz na tavan. Ako gonk pokriva i koju sobu,onda su na tom zidu prose~eni,ako nisu tako ve} napravqeni u prvoj gradwi –lebrwi pend`eri,kojigledaju u gonk,odnosno u avliju. Kad vidi{ gong,zna{ kako `ive i {ta rade uku}ani. Kod onih {to se ne bave sami zemqodeqstvom, notaro{a, pope, u~iteqa, zanatlija ~ija radwa nije u ku}i,svih u ~ije avlije ne ulaze kowi i kola, gonkovi su

Gonk obi~no zatvoreni,~ak i zastakqeni,zid ku}e molovan,na svim otvorima i prozorima je cve}e, patosano je `utim, svilenim cigqama, negde ~ak i onim sa {est }o{kova, ~isto je k’o u crkvi jer se cigqe bri{u svaki dan.Kod ratara i sto~ara,koji uz ku}u dr`e {talu,{upu,duboko kod ba{te ~ak i gumno,gonk je skrozdruga~iji.Makar bio isto velik, hladovit ili osun~an kao kod “gospode”. Tu se mo`e na}i i pokoji d`ak `ita, kao privremeno, dok se ne odnese u mlin, bure s prekrupom, razne alatke slu~ajno donete iz dowe avlije,sikirica,makaze za rezawe vo}a, testerica kojom je onomad prerezana kost na posledwoj {unki,pa ~ak i vile. Mada tu nisu nimalo slu~ajno, ali niko ne sme da opomene Bábu da ih vrati u {talu. U gonku se, kad je tome sezona,redi `ivina ako napoqu pada ki{a, ~ija perje bez obzira na vreme, kqukaju guske, trebi pasuq ili kruni kukuruz, samo korpa-dve.Tuuvek vise crvene paprike, sve`e ili ve} suve, venci belog i crnog luka,upleteni trostruko, veliki bi~ s novim {vigarom {to ga Deda nikom ne da,pa klepetu{a s najboqeg vola {toje slomio nogu pa je morao biti priklan,duga~ka tikva od koje ve} dve godine niko ne sti`e da napravi nateg,a ispod crepova je zaboden duga~ki `ara~,kojim se leti tera sotonije,oluja s ledom,~im se primeti wen crni oblak. Lovci u gonku dr`e rogove srnda}a ili celogjelena,poneko ispuwenu jarebicu ili fazana, ribolovci glavu od najve}e {tuke {to su je poklopili ko{arawem,a udava~e najve}e i najlep{e goblene. Gonk slu`i da se u wemu izuju ~izme,opanci,klompe,pa i papu~e pre ulaska u kuhiwu,gde su mo`da i krpare,ali i da glavna redu{a mo`e kasti: Ja one wegove pijane pajta{e ne pu{tam daqe od gonka! U gonku je najlep{e sedeti kad pada jaka ki{a, kad nije ni toplo ni hladno, pa mo`e{ mirno da se zavali{ u stolicu ili, jo{ boqe,u d`akove s je~mom ili suncukretom (ti su mekani), pu{i{ i gleda{ da li kapi prave klobuke po barama,jer to zna~i da }e ki{a jo{ padati,pa }e{ mo}i jo{ da len~ari{. PavleMale{ev (Gra|azakwigu„Triredribapliva /Divaniore~ima”)

{arskog naseqa Buraw {or, kod Sente, upoznali su se u Americi, putovali zajedno po belom svetu, a kad im je bilo dosta `ivota na Zapadu, opredelilisusezaKawi`u,gdeje svemnogomirnijeidruga~ije. Prezadovoqnisu,uveriv{ise davaro{nijeslu~ajnonazvana Grad ti{ine. Navikao je Piternaqude, aiklimamuprija,jer jeskrozdruga~ijaodki{ne Engleske. Piter je igrao kriketjo{kaode~ak,akasnijebioprofesionalac. Por ed nadi g rav aw a „Kingsa” i lond ons kih „Kvoks a”, prom oc ij i krik et a dop rin eo jeime~nacionalnihselekcijaSrbijeiMa|arske.Kakogosti nisu do{li u najja~em sa-

Samo je Britancima sve jasno Omiqen {irom britanskog komonvleta, kriket je i daqe prava misterija za ve}inu ostatka planete. Ipak, nije tako komplikovankao{tose~ini.Ciqjeodprotivnikaposti}i vi{e poena, tzv. tr~awe. Dve ekipe od po 11 igra~a naizmeni~nobacajuiudaraju lopticu,svedoksviigra~ijednogtimanisuizba~eni, ilidokraja20.overa,kojijezapravosetod {estispravnihbacawa.Poslesvakogoverabaca~isemewaju ibacajulopticusasuprotnogkrajapi~a,centralnog dela terena, na~ijimkrajevimastojeigra~i.Baca~lopticubacaispru`enomrukomkaudara~u, kojipoku{avadajepalicomudari i postigne tr~awe. Jedno se posti`e kad udara~i zamene mesta,azara|ujuse~etiritr~awaakoselopticaudaritako jakodaiza|evanterena,prethodnododirnuv{itlouterenu, ili{estakonedodirne.

stavu, na{a ubedqiva pobeda za 114 tr~ aw a ne odr a` av a

pravikvalitetko{ijskogkriketa. Milorad Mitrovi}

SOMBOR NIKAKO DA SE OTARASI SVOJIH PAPKARA, KOMPITARA I SITNIJE FAUNE

sviwegrok}upod prozoromgradskevlasti adajesvojevremenosomborska jeopetzahtevaloodgovorozbiqnedrvaro{ka asembleja odlu~ila `ave. da ograni~i uzgoj ne samo doNovom odredbom je predvi|eno ma}ih`ivotiwa(ukojespadaimit- ograni~avawedr`awa`ivine,tovnih skosrpsko`ivin~e’pragwe’– simbi- pili}aigolubovauprvoj,centralnoj oti~ka genetska `ivuqka nastala varo{kojzoni,oivi~enojglasovitim ukr{tawemprasetaijagweta),ve}je somborskim Vencima, u kojoj wihova strogipropis,iwemusleduju}e takse, doneo pravilaiuvezisadr`awemku~i}aima~i}aiegzoti~ne faune: papagaja, pirana, zlatnih ribica i ostale, o~ekivaloseda}eovare{enost predstavnika narodne voqe uvesti malo reda u starostavnu varo{. Naravno,zasveovegodine nikonijeuvaro{kibuxet upla}ivaotaksuzapitone, korwa~e ili hr~ke, pa od podzakonskogaktanikohasnenijenivideo.Ali,ova stvar i ne ~udi, po{to se Odborniciizcentraiseqavajuigolubove znadaje,kao{toonomadre~e jedan aktuelni somborski slikar pojavauop{tenijedozvoqena,dokseu (potomakni{tamawepriznatogdede- drugojzonibroj~anoograni~avana20 vajara),jediniproblemSomborauto- komada kuni}a, 20 komada `ivine, 50 me {to nema gra|ane, pa sledstveno tovnihpili}aitripapkaraikopitatomenipomenutaregulativanijedo- ra,alisamodo2014.Utre}ojzoni,u zvalapametiwegovestanovnke.Tako kojoj}ese’pragwad’mo}idr`atisaseidaqeunavodnobaroknojsombor- modo2016,dozvoqenojeidr`awe30 skojvaro{iuzgajajusviweipapkari komadakuni}ai`ivine,te70tovnih raznefelenadomak@upanijeiVar- pili}a.Za~etvrtuzonu,{topodrazume|e({to}ere}iGradskeku}e),{to mevaprigradskanaseqaisala{e,po-

K

Be^ejska varijanta Beton FejsBuka: Vra}a se, izgleda, normalno vreme, pa umesto fatalisti~kog zakazivawa vi|ewa u ~ituqi i dva metra ispod zemqe, neka rezne`ena du{a je, na trotoaru ispred ulaza u be~ejsku Ekonomsku {kolu, poru~ila izvesnoj Ivani: Ti i ja tri metra iznad neba! Zaobi{ao momak sveprisutni Fejsbuk, uveren da su grafiti svevremeno romanti~ni. Mo`da }e mu, razne`ena originalno{}u, Ivana ipak odgovoriti preko neke dru{tvene mre`e. V. Jankov

red100komadapapkarai20kopitara, va`iiodredbapokojojsemo`edr`ati 40 kuni}a i 350 komada `ivine i tovnih pili}a. Po{to je Sombor s okolinom poznat po golubarewu, demokratskiizabranipredstavnicinarodnevoqesupopitawuove`ivine doneli izuzetak, koji glasi da je u svim zonama izuzev one prve (starostavno inkriminisanekaopa{tetarske) dozvoqeno dr`awe do 200golubova,bilodajere~ od staparskim visokoleta~imail’somborskim“ga}anima”. Po{toredamoradabude, grad je podeqen na zone, pa vlasniciuprvojzoniimaju dare{ekom{ilukbelajai blejawa ovaca i roktawa prasi}aurokuodgodinudana,dokudrugojitre}ojzoni to moraju da u~ine za tri–petgodina.Danebibilonekezabune,ovaparlamentarnaodlukaseodnosiiskqu~ivonapojedince,alineionekojiimajuregistrovanefarme.Tekdaseznakojesurazmereovogproblema,mo`edaposlu`ii procenanadle`nihslu`bi,pokojima usamomgradu~ak400doma}instavau svom dvori{tu ima krave, koze ili sviwe,dokihjejo{hiqaduuprigradskojzoni. M. Miqenovi}


dRU[TvO

dnevnik SVETSKI DAN BORBE PROTIV BESNILA

Vojvodinaosam mesecibez besnih`ivotiwa Procewuje se da oko 55.000 qudi {i rom sveta go di {we umire od besnila, {to zna~i da svakih 10 minuta porodice, najve}im delom u Africi i Aziji, gube po jednog svog najmilijeg ~lana od ove najstra{nije bolesti. Pora`avaju}a je ~iwenica da je svaki od ovih smrtnih slu~ajeva mogao biti spre~en. Iako, kada ~ovek oboli od besnila, nema izle~ewa, besnilo

se kroz brzu i adekvatnu medicinsku pomo} putem primene savremenih imuno bi o lo {kih preparata protiv besnila (vakcine protiv besnila i humanog an ti rabij skog imuno glo buli na), mo`e spre~iti u 100 odsto slu~ajeva. U Evropi je u 2010. go di ni regi stro vano ukup no

di ne da spro vo di kampawu oralne vakcinacije lisica na podru~ju cele zemqe. Mamci koji sadr`e hranu primamqivog mirisa i ukusa za lisice i druge divqe mesojede, a u ~ijoj se unutra{wosti nalazi kapsula sa rastvorom vakcine protiv besnila, ve} su distribuirani iz vazduha na teritoriji cele zemqe, izuzev naseqenih mesta. Kampawa oralne vakcinacije divqih `ivoti wa traja}e pet go di na i sprovodi}e se putem prole}nih i jesewih kampawa na podru~ju cele zemqe. - Kao dokaz uspe{nosti ove metode je podatak da posle vi{e od 30 go di na, u pr vih osam meseci 2011. godine ni je bi lo nijednog registrovanog slu~a ja be sni la kod `ivotiwa na teritoriji Vojvodine - ka`e direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu prof. dr Du{an Lalo{evi}. Ovakav trend u Vojvodini po~eo je pre oko pet godina, od kada vi{e nije bilo slu~ajeva besnila u Ba~koj, a od ove godine nema ih ni u Banatu i Sremu, iako ih je jo{ pro{le godine

Sve je mawe besnila `ivotiwa u Srbiji - 2008. registrovana su 234 slu~aja, a 2010. godine 104. U prvih {est meseci ove godine dijagnostikovane su 32 besne `ivotiwe 7609 slu~ajeva besnila, prete`no kod divqih `ivotiwa, uz 8 smrtnih slu~ajeva kod qudi. U Srbiji je od 2008. godine prisutan trend pada broja dijagnostikovanih slu~ajeva besnila `ivotiwa, tako da je od 234 registrovanih slu~ajeva u 2008. godini broj slu~ajeva opao na 104 u 2010. godini. U prvih 6 meseci 2011. godine registrovane su ukupno 32 besne `ivotiwe. Osim uobi~ajenog pada broja slu~ajeva karakteristi~nog za ovu cikli~nu zoonozu, svakako najva`niji uticaj je ostvaren putem oralne vakcinacije lisica. Ova metoda se pokazala kao najefikasniji na~in da se elimini{e besnilo iz prirode ~ime se efikasno {tite i doma}e `ivotiwe i qudi. Da bi se iskorenilo besnilo u Srbiji, Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Uprava za veterinu, u saradwi sa Evropskom komisijom, po~ela je novembra pro{le go-

bilo dosta. Ovaj uspeh je rezultat peroralne vakcinacije lisica, koja se ve} vi{e godina sprovodi u Ma|arskoj, prvo u regionu zapadno od Dunava, zatim izme|u Dunava i Tise, kada je i prestala epizootija besnila u Ba~koj. Kampawa oralne vak ci na ci je li si ca, ko ja je pro{le godine po~ela na podru~ju cele Srbije, direktno je uticala na nestanak besnila u Banatu i Sremu. Ovako povoqna situacija nije i u centralnoj Srbiji, gde je od januara do jula ove godine dijagnostikovano 35 slu~ajeva besnila kod `ivotiwa, od kojih su {est doma}e `ivotiwe, a ostalo su besne lisice. Sa nastavkom zapo~etih kampawa oralne vakcinacije lisica na podru~ju cele zemqe o~ekuje se da }e se trend pada broja slu~ajeva nastaviti, ali se svakako mora ostati na oprezu i biti spreman da se reaguje ukoliko se besnilo ponovo javi. J. Barbuzan

Isplataotpremnina zavisiodbuyeta Ukoliko Vlada i Ministarstvo prosvete do 30. septembra ne isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu i zaostale otpremnine ili ne daju pismenu garanciju da }e to u~initi do 14. oktobra, ~lanovi Unije sindikata prosvetnih radnika odr`a}e {trajk upozorewa 3. oktobra. Prema odluci glavnog odbora Unije, toga dana zaposleni koji su ~lanovi ovog sindikata ne}e dr`ati prvi ~as u obe smene. Ukoliko ni posle toga jubilarne nagrade i otpremnine ne budu ispla}ene, Unija najavquje da }e stupiti u {trajk od 14. oktobra. U Vojvodini oko 700 prosvetnih radnika nije dobilo otpremnine i premije. S druge strane ministar prosvete i nauke Republike

Srbije @arko Obradovi}, prilikom posete Novom Sadu izjavio je da }e i premije i zaostale otpremnine biti ispla}ene. - Ovo }e sigurno biti ispla}eno, ali sve zavisi od novca u buxetu. Danas bi trebalo da imamo podatke vezane za rokove isplate. To su svakako garantovana sredstva koja se realizuju preko lokalne samouprave. Nakon rebalansa buxeta, o kojem }e se raspravqati na sednici zakazanoj za 11. oktobar, mo}i }emo da pri~amo konkretnije o ovoj temi - naveo je Obradovi}. Podsetio je i da je 158 zaposlenih u prosveti u Srbiji od po~etka godine ostalo bez posla, jer su imali nedovoqan fond ~asova. Q. Na.

sreda28.septembar2011.

15

BUYETSKA MESTA ZA UPIS NA DOKTORSKE STUDIJE JO[ UVEK SAMO MOGU]NOST

Kogazmijajednomujede... „NAPOMENA: Vlada Srbije jo{ uvek nije odobrila predlo`ene kvote za upis studenata na teret buxeta. Ukoliko mesta na buxetu ne budu odobrena, doda}e se broju samofinansiraju}ih studenata”- uvodni je i sveobja{wavaju}i tekst za konkurs za upis u prvu godinu doktorskih studija u akademskoj 2011/12. godini na fakultetima Univerziteta u Beogradu. Konkurs za upis potencijalnih doktoranata na Univerzitetu u Novom Sadu tako|e po~iwe sli~nom napomenom: „Upis kandidata u statusu studenata koji se finansiraju iz buxeta realizova}e se u skladu sa obezbe|ivawem buxetskih sredstava na osnovu Odluke Vlade APV i saglasnosti Ministarstva prosvete i nauke RS za {kolsku 2011/12”. Isto je i na ostalim dr`avnim univerzitetima, odnosno fakultetima u Srbiji, iako su konkursi za upis nove generacije doktoranata u toku, niko `ivi ne zna da li }e i za koliko wih dr`ava pla}ati studije. Pored teksta konkursa za upis, na sjatu Novosadskog univerziteta objavqena je i „Saglasnost na odluku” o upisu na buxetska mesta, iz koje se vidi da je buxetsku kvotu za UNS, Vlada Vojvodine usvojila jo{ 4. maja ove godine, pa je onda Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice dobio tra`enu saglasnost Ministarstva prosvete i nauke (18. maja) za buxetsku kvotu za prvu godinu doktorskih studija u 2011/12, koja je ukupno za UNS 235 mesta (i jo{ 370 samofinansiraju}ih). Pa u ~emu je onda „kvaka”? Pa u tome {to „koga jednom zmija ujede...”. Naime, fakulteti UNS-a nisu od resornog ministarstva jo{ dobili ni di-

Novosadskiuniverzitet

nar za takozvane buxetske doktorante koje su upisali 2010/11. „Dnevniku” su to potvrdili dekani, odnosno prodekani Fakulteta tehni~kih nauka, Medicinskog, Filozofskog, a ova tema

{kolovawe doktoranata, tek, jedino se pouzadano zna da oni koji `ele da upi{u doktorske studije moraju biti spremni kao da }e pla}ati {kolarinu, ali i: prijavu na konkurs, tro{kove i

Sti}i }e „lawski novci”? Finansirawe doktorskih studija na dr`avnim fakultetima prekju~e je bilo u `i`i skupa „Doktorske studije u Srbiji”, od`anom na Novosadskom univerzitetu. U tom kontekstu pitali smo prof. dr RadivojaMitrovi}a, dr`avnog sekretara Ministarstva prosvete i nauke kako se dogodilo da nijedan fakultet Novosadskog univerziteta jo{ nije dobio novac za „buxetske studente” upisan lane u prvu godinu doktorskih studija? - Ne znam za{to je do{lo do ovih te{ko}a, proveri}emo ovih dana. Zbog toga, ba{ zbog problema nedostatka sredstava „tri puta merimo a jednom se~emo” i mislim da je va`no da se pre svega dugovawa iz pro{le godine izmire, a da se onda preuzmu realne obaveze za narednu {kolsku godinu i da se te obaveze po{tuju - rekao je za „Dnevnik” dr Mitrovi}. pomiwana je i na posledwoj sednici Senata UNS-a. Ako ne bude buxetskih para, neki fakulteti }e o svom tro{ku {kolovati svoje mlade kadrove za budu}e doktore nauka. Ali, ko ho}e, ko ne}e, odnosno ne mo`e da pla}a

„izvr{ewe ekvivalencije i priznavawa ispita na magistarskim studijama” ako kandidat dolazi s magistarskih studija, pa materijalne tro{kove upisa, pa osigurawe... Pa }e neke mo`da obradovati kad saznaju da im fakul-

tet pla}a {kolarinu, a i to je zna~ajno, jer su one u proseku oko 150.000 dinara. Na Novosadskom univerzitetu najni`a godi{wa {kolarina za doktorske studije je na Tehnolo{kom fakultetu i iznosi 90.000 dinara (i jo{ mo`e da se plati u ~etiri rate) , Poqoprivrednom 100.000 (ovde je jedino veterinarska medicina 150.000), Medicinskom 110.000, Filozofskom i Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa 120.000, Prirodno-matemati~kom 150.000, Gra|evinskom u Subotici 190.000, Fakultetu tehni~kih nauka 200.000, a na Pravnom fakultetu 254.000 dinara... Neki nude olak{icu pla}awa u dve rate. Ali, ve} na startu pri samom konkurisawu i upisu kandidati }e morati da plate i ostale pomenute tro{kove, a tu stvarno ima velikih razlika. Tako, recimo, Poqoprivredni tro{kove upisa napla}uje 5.750 dinara, Tehnolo{ki 6.500, Pravni 1.500 prijavu i 3.000 upis, Medicinski tro{kove konkurisiwa 6.000 i upis s kolektivnim osigurawem 5.550, FTN prijavu 1.000, a upis 10.000, PMF za tro{kove konkursa 1.800 i upis 6.050, Gra|evinski po 6.000 dinara i za prijemni i za upis, Fakultet sporta 8.000 za upis, dok se na Filozofskom fakultetu naknada za prijavu na konkurs pla}a ~ak 20.000 dinara i jo{ toliko plati}e oni koji se budu upisivali. Tako ko uspe da upi{e tre}i stepen akademskih studija u startu }e morati da plati od 31.500 dinara (recimo jedna od ~etiri rate {kolarine, plus tro{kovi upisa na Tehnolo{kom) do 158.000 dinara (prva rata i tro{kovi upisa na Pravnom). V. ^eki}

SVI BELOBLATSKI JEZICI

Univerzalna jezi~kasonata Evropski dan jezika, 26. septembar, naro~ito bi trebalo obele`avati u Belom Blatu, seocetu na obroncima Carske bare, za kog va`i deviza – „ni maweg sela, ni vi{e jezika”. Jer, poliglotizam je sasvim normalna stvar u komunikaciji wegovih me{tana. Ovde se divan zapo~ne spontano, na bilo kom od pet - {est aktivnih jezika, a zavr{i se beloblatskim slengom. Slova~ki je najdominantniji, a za nema~ki Belobla}ani ka`u da je jezik pijeteta, prema Nemcima koji su i formirali ovo mesto, da-

nas sa oko 1.500 du{a, a u koje su se prvi Srbi doselili sedamdesetih godina pro{log veka. - To je neverovatno bogatstvo i {arenilo, i velika prednost. Slova~ki, ma|arski, bugarski, srpski, romski, nema~ki, “beloblatski“... Sve su to na{i jezici. Dodu{e, ponekad imamo malo problema, kada na{i |aci krenu u sredwu {kolu, jer nas neki „jezi~ki ~istunci“ ba{ ne razumeju najboqe. No, tolerancija je na{e oru`je, te strpqewem prevazilazimo i taj „problem~i}“ – veli za

„Dnevnik“ direktor beloblatske Osnovne {kole „Bratstvo jedinstvo“ MilanNedeqkov i dodaje da je Evropski dan jezika bio prilika da se podsetimo da su nam jezi~ki koreni isti. U seoskoj {koli trude se da neguju govore starih predaka. @iteqi sa ponosom poru~uju da je Belo Blato primer pravih vojvo|anskih i evropskih vrednosti kakvima te`imo. Mo`da je ba{ zato i seoska {kola zadr`ala naziv „Bratstvo jedinstvo“, kao neku simboliku. Navode da je to ne{to

~ega se ne odri~u, ali ne u ideolo{kom smislu, ve} kao okosnice najva`nijih dru{tvenih vrednosti. - Ne samo evolutivno - biolo{ki, ve} smo i jezi~ki svi bliski, tako da mo`emo jasno re}i da je Evropski dan jezika i na{ zajedni~ki jezi~ki pra-praznik. I zato - govorimo glasno, na svom i svim na{im jezicima. A eho na{ih zajedni~kih jezika komponova}e jednu razumqivu, univerzalnu jezi~ku sonatu – poru~uje Nedeqkov. @. Balaban

VESTI Novorukovodstvo evropskihombudsmana Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu odr`ana je Generalna skup{tina Evropskog Instituta Ombudsmana, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo. Predsednica Instituta je Burgi Folger, ombudsman Ju`nog Tirola, a od dva izabrana potpredsednika jedan je DiterfonBlarer, ombudsman {vajcarskog kantona Bazel, a drugi potpredsednik je prof. dr Dragan Milkov, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i dosada{wi ~lan upravnog odbora Instituta. Evropski institut ombudsmana osnovan je 1982. godine pod prvobitnim nazivom Evropska ombudsman akademija. Wegovi osniva~i su univerzitetski profesori iz Insbruka, u saradwi sa slu`bom austrijskog ombudsmana. Ciq Instituta je prou~avawe institucije ombudsmana u Evropi i kao takav Institut okupqa nau~nike, stru~wake i prakti~are (aktivne ombudsmane) evropskih zemaqa, koji se bave ovom tematikom, bilo teorijski, bilo prakti~no. Sedi{te Instituta je u Insbruku, u Austriji.

Nemadokaza osmrtiDra`e Vi{i sud u Beogradu ne poseduje dokaz o smrti, odnosno streqawu komandanta Kraqevske vojske u otaxbini Dragoquba Dra`e Mihailovi}a, rekao je ju~e na ro~i{tu za rehabilitaciju Mihailovi}a sudija Alek-

sandarIvanovi}. Po{to ni predlaga~i rehabilitacije nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovi}evoj smrti, sudija Ivanovi} je najavio da }e sud poku{ati da do zvani~nog podatka o tome do|e od Bezbednosno-informativne agencije, Istorijskog arhiva i mati~ara op{tine Ivawica u kojoj je Mihailovi} ro|en. Jedini trag o Mihailovi}evoj smrti, koji su sudu dostavili predlaga~i, jeste izve{taj lista „Borba” koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovi}em izvr{ena smrtna kazna streqawem dan ranije.

Napopisulisti}i nasrpskom Na~elnik Odeqewa za popis stanovni{tva u Republi~kom zavodu za statistiku Sne`anaLak~evi} izjavila je da popis u Srbiji ne}e mo}i da se obavi na svim mawinskim jezicima i da sada vi{e nema vremena da se na tom planu bilo {ta mewa. Ona je objasnila da je za ovogodi{wi popis stanovni{tva obezbe|en softver sa opti~kim prepoznavawem, pa }e listi}i biti iskqu~ivo na srpskom jeziku, osim za Albance i Ma|are. - Nemogu}e bi bilo obraditi podatke na svim jezicima mawina, a sada nema vremena da se bilo {ta mewa, jer je organizacija popisa u toku i ve} su odre|eni listi}i koji }e biti na srpskom jeziku i }irili~ni - rekla je Lak~evi}. Ona je dodala da }e pripadnici ostaliih mawina dobiti „zbirku”, kao ogledni primerak u kome su obrasci na raz-

li~itim mawinskim jezicima, kao i latini~nom pismu.

Ma|arskomcentru 500.000dinara Vojvo|anski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice odlu~io je da Ma|arskom kulturnom centru „[andor Petefi” u Novom Sadu uputi 500.000 dinara za sanaciju {tete nastaloj demolirawem objekta. Kako se navodi u saop{tewu Pokrajinskog sekretarijata za informacije, saglasnost za davawe pomo}i dao je predsednik Vlade Vojvodine BojanPajti}, a sredstva }e biti ispla}ena iz buxetskih rezervi. Resorni sekretarijat je ocenio da je demolirawe svakog obele`ja kulturnog identiteta, kao {to je Ma|arski kulturni centar, nedopustiv ~in koji se mora o{tro osuditi i kazniti najstro`im zakonskim merama.

Vojtehovska napustilaPink Potpredsednica „Pink medija grupe” i predstavnica za medije te kompanije Tatjana Vojtehovski, posle skoro decenije rada, napustila je kompaniju iz li~nih razloga. - Odluku sam donela iz potpuno li~nih razloga, lojalna svojim moralnim i profesionalnim principima - navela je Vojtehovski u saop{tewu dostavqenom medijima. Ona je napomenula da se ne povla~i iz javnog `ivota.


SPORT

sreda28.septembar2011.

dnevnik

c m y

16

EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U SRBIJI I ITALIJI DARKO ZAKO^, SELEKTOR RUMUNIJE

Srbijajefavorit Drugu godinu zaredom srpski stru~wak Darko Zako~ predvodi `ensku reprezentaciju Rumunije, a pred wegovim timom je sada najve}i izazov, me~ protiv Srbije u plej-ofu i borba za ~etvrtfinale. Solidno su se Rumunke suprotstavile Poqskoj i ^e{koj u osnovnoj grupi, ali su s tre}eg mesta u{le u plej-of i dobile,

DarkoZako~

prema re~ima selektora, najte`eg mogu}eg protivnika. Nije Zako~ o~ekivao da }e se u plej-ofu sastati sa Srpkiwama. - Primarni ciq smo ostvarili plasmanom u plej-of, iako su moje `eqe i{le preko toga. Potajno sam se nadao da u me~u s

tat bio druga~iji, da bi utakmica bila neizvesnija – obja{wava Zako~ i dodaje da se desilo ono ~emu se najmawe nadao i `eleo, a to je da plej-of igra protiv svojih. - Srbija je apsolutni favorit, svi dobro znaju kakav je kvalitet srpske reprezentacije. Na`alost, u utakmici protiv Nema~ke nije sve i{lo onako kako treba, ali mislim da }e to uz dobru analizu stru~nog {taba i verovatno samokriti~nost devojaka uroditi plodom i da }e biti jako motivisani protiv nas. Bilo bi glupo pretiti Srbiji iz ove pozicije, jer smo imali puno hendikepa i ovo nije ono {to sam `eleo i {to krasi moj rad. Nisam uspeo da ostavim pe~at na ovo rumunsku reprezentaciju, jer nisam imao ni vremena, ni mogu}nosti da napravim pravu kompoziciju na vreme. Zako~ obe}ava da }e wegove devojke probati da se odupru favoritu. - Ose}awa su jedno, razum drugo, ali ja sam profesionalac i moram u~initi sve da rumunski tim izgleda {to boqe sutra na terenu. Trebalo bi mnogo stvari da se poklopi da bi se desilo iznena|ewe. Moramo da odigramo ekstra borbeno, da se sve devojke potrude i pru`e i vi{e od

NaPoqskuservisom Realno je da Srbija pro|e u ~etvrtfinale i tamo se sastane sa Poqskom. Kakve su {anse srpskog tima u tom me~u obzirom da ste vi igrali protiv wih u okviru grupe? – Poqska ima iskusan sastav. Puno im zna~i Sadurek na poziciji diza~a, povratak Skovronske, kao i odli~ni sredwaci Bednarek i Podolec. Za nijansu imaju slabiju prima~ku dijagonalu od onoga {to se naviklo i tu vidim neku {ansu. Dobar servis sve re{ava – otkriva Zako~. ^e{kom mo`emo da uradimo ne{to vi{e pa da sa druge pozicije u|emo u plej-of, na`alost to je bio prvi me~. Siguran sam da je bio raspored malo druga~iji, da smo u tre}em susretu odmerili snage s ^e{kom da bi rezul-

svog maksimuma i da, s druge strane, Srbija ne{to slabije odigra. Jedino tu mo`e da se krije neka na{a {ansa za eventualno iznena|ewe – rekao Darko Zako~. M. Risti}

NA[ SELEKTOR ZORAN TERZI] UVA@AVA SELEKCIJU RUMUNIJE

Svakime~kaofinale Porazom od Nema~ke do{le su odbojka{ice Srbije u situaciju da do ~etvrtfinala moraju du`im putem, kroz plejof, a tamo ih o~ekuju Rumunke. Ne treba posebno da se naglasi da su na{e devojke favoritkiwe u tom susretu, ali da treba tom me~u pristupiti s maksimalnom ozbiqno{}u, jer je svaki me~ za Srbiju od sada kao finale. Nemice su u posledwem me~uugrupiodigraleveomadobroiu~etvrtfinale se plasirale s prve pozicije, a Srbiju ostavile u plej-ofu. - Znali smo da }e me~evi protiv Ukrajine i Francuske biti lak{i za nas i da }emo s Nemicama igrati za prvo mesto. Od 2005. godine nismo pobedili Nema~ku, a to je dug period. Nije Nema~ka bila problem, ve} se videlo od po~etka prvenstva da ne igramo kao ove se zo ne. De voj ke su spremne, i to nije sporno, i sve `ele dobar rezultat. Ma-

sa ambicijom da naprave ne{to. Kada smo i{li na neka takmi~ewa, ve}ina nije imala pojma da u~estvujemo tamo, a kada smo ne{to uradili onda je to bilo lepo. Moramo da budemo spremni na to da svi `ele da naprave dobar rezultat. Treba biti realan, ozbiqan i igrati dobro. Ne prihvatam da kao Rumunke dobijemo s pola snage, a onda }emo kao da zapnemo s Poqskom. Toga ne sme da bude u sportu. Toga su devojke svesne i nadam se da }e me~ s Nemicama da bude prekretnica, pre svega, u razmi{qawu o tome {ta treba da se radi na terenu, a ako se desi to bi}e i rezultata. Svakipredstoje}ime~je kaofinale? - Upravo tako! Do sada su me~evi bili va`ni, ali imali smo pravo na kiks, od Rumunki pa nadaqe vi{e toga nema. Do sada smo obi~no dobro igrali na utakmicama gde ima pritiska. Treba da nastavimo kontinuitet dobrih iga-

Curleapredwa~i - Puno su Rumunke dobili povratkom Karmen Curlee, skoro je do{la, ali je ve} pokazala da je u posledwih nekoliko godina jedan od najboqih igra~a na poziciji korektora. Ekipa igra dobru odbranu i to je karakteristi~no za Darkov rad, da malo gre{e i imaju veoma dobar servis. Mo`da im je nedostajao krajwi napada~ koji mo`e da realizuje te{ke situacije. Realno, kvalitetniji smo i to nije sporno, ako Rumunija bude igrala sa sto odsto, onda moramo da odgovorimo na isti na~in, ako `elimo trijumf – rekao je Terzi} la presija je uticala na wih, ali mo `da ovaj iz gu bqe ni me~ bude i dobar. Devojke moraju da shvate da mo`e da se izgubi pred doma}om publikom i da `ivot i takmi~ewe idu daqe – ka`e Terzi}. Danas vas o~ekuje plejofsusretsRumunijom? - Ne smemo ni u kom slu~aju da raz mi {qa mo o Ru mu ni ji kao o autsajderu. Sve ekipe su na Evropsko prvenstvo do{li

ra koji smo zapo~eli u Evroligi i nastavili na Gran priju, nema razloga da ne bude tako i sada. Igral i ste prip remn e me~eve s Rumunkama i dobijali ih, kako pritiv Zako~a? - Prednost Rumunki je ta {to wi hov se lek tor do bro poznaje na{u odbojku i na{e igra ~i ce. Ru mun ke igra ju skroz dru ga ~i je od ka da ih

ZoranTerezi}

Darko vodi, mnogo ozbiqnije. Mno go vi {e po {tu ju te ren nego pre, ozbiqnije su i te`ak su protivnik. Jesmo ih dobijali u pripremama, ali to ni{ta ne zna~i jer tada nismo igrali maksimalno. Ciq jeste pobeda, ali uz opu{tenu, pravu i te~ni igru kakvu umemo da pru`imo. Da li je poraz ostavio traganadevojkama? - Nadam se da ne}e, dugo smo raz go va ra li po sle po ra za. Treba da budu svesne da su porazi sastavni deo igre, pa i pred doma}om publikom, da nije tako onda bi organizator uvek bio {ampion. Ne treba da bude presije jer nije sramota izgubiti. Ovo je sport i treba dati maksimum i ako si spreman da pobedi{ - pobedi}e{. Postoji mali pritisak i

Srpkiweizabraledu`iput Srbija – Nema~ka 1:3 (22:25, 15:25, 25:20, 17:25) BEOGRAD: Hala „Pionir“, gle da la ca: 3.900, su di je: Ro drigez ([panija), Groenevegen (Holandija). SRB IJ A: Bra ko ~e vi} 18 (48-17 napad, 1 bl), Krsmanovi} 7 (13-7), Molnar 9 (20-8, 1 as), Ogwenovi} 3 (2-2, 1 as), Nikoli} 11 (29-10, 1 as), Ra{i} 15 (21-9, 4 bl), Malagurski 1 (1 as), Male{evi}, Antonijevi}, Vesovi}, Ninkovi}, Popovi} (l).

Bri`itkaMolnar

NEMA^KA: Vajs 2, Grun 20 (40-19, 1 as), [u{ke 14 (13-9, 3 bl, 1 as), First 10 (7-3, 6 bl, 1 as), Kocuh 15 (36-15), Brinker 14 (29-11, 3 bl), ^erlih (l), Kaufeldt, Mates, Hipe, Tomsen, Apic. Odbojka{ice Srbije pora`ene su od Nema~ke u posledwem me~u A grupe na Evropskom prvenstvu i u plej-ofu }e se sastati s Rumunkama u borbi za mesto me|u osam najbo-

qih reprezentacija. Nisu mogle na{e devojke ozbiqnije da se su prot sta ve raz i gra nim Nemicama, pre svega zbog slabog prijema, a i zbog veoma dobre i di sci pli no va ne igre protivnica. Tako se Nema~ka direktno plasirala u ~etvrtfinale i ima}e dan pauze vi{e u odnosu na Srpkiwe. Iako su na{e devojke vodile na startu duela, velike probleme pravile su im Nemice sa servis linije. Maksimalno su bile optere}ene Molnar i Nikoli}, ali su wih dve, pored slabog prijema, imale veliku ulogu u na{em napadu. Nemice su dobro bile upoznate sa igrom Brako~evi}eve i, posle solidnih odbrana, lagano su do{le u prednost. Igrale su Srpkiwe ne{to slabije u odnosu na predstave iz Gran prija, ali su odr`avale egal sve do zavr{nice seta. Napravile su Nemice as na Molnarovoj (lo{a procena), a potom je Grun iskoristila kontranapad i poenom Firstove nema~ka je povela. U drugom setu kao da nije bilo na{ih devojaka na terenu. Nemice su boqe po~ele (6:3), ali su plave uspele da vrate egal (8:8) i to je bilo sve za {ta su imale snage. Klasi~na demonstracija sile vi|ena je na parketu „Pionira“ i kona~nih 25:15 za Nema~ku. Dobro je da su Srpkiwe do{le i do tog u~inka, s obzirom na igru. Slab prijem, pra}en veoma lo{im dizawima Ogwenovi}eve i gomilom gre{aka puca~a nisu ni mogli boqe da se odraze na situaciju na semaforu. Sredwi bloker [u{ke pravila je ~uda preko na{eg

Dana{wiprogram Plej-of (Beograd) Srbija–Rumunija ^e{ka–Francuska

(17) (20)

pre nekoliko dana sam rekao da bi bilo dobro izgubiti jedan me~ u ovom periodu, dok utakmice nisu kvalifikacione, jer bi taj teret pao. Mo`e da se izgubi, nije to stra{no, igra se daqe. Pitawe je da li je sa da ras po red te `i ili lak{i nego da smo dobili Nemice? Imamo me~ vi{e i druga~ije protivnike u eventualnom polufinalu, {to mo`e da bude dobra stvar. Ko je ja~i ili slabiji, te{ko je re}i – is ta kao je se lek tor Zo ran Terzi}. Marko Risti}

Rezultati itabele A grupa Nema~ka–Srbija Francuska–Ukrajina 1.Nema~ka 3 2.Srbija 3 3.Francuska 3 4.Ukrajina 3

3 2 1 0

0 1 2 3

3:1 3:0 9:1 7:4 4:6 0:9

9 6 3 0

B grupa Azerbejyan–Hrvatska Italija–Turska 1.Italija 2.Turska 3.Azerbej. 4.Hrvatska

3 3 3 3

2 2 1 1

1 1 2 2

3:1 2:3 8:4 6:6 5:7 4:7

7 5 3 3

C grupa ^e{ka–-Izrael Poqska–Rumunija 1.Poqska 2.^e{ka 3.Rumunija 4.Izrael

3 3 3 3

3 2 1 0

3:0 3:0 0 1 2 3

9:0 6:3 3:6 0:9

9 6 3 0

D grupa Rusija–Holandija [panija–Bugarska

Te{kokrozblokNemica:JelenaNikoli}

bloka, a Kocuh i Grun bile su tu samo da stave {lag na sjajno odigran set. Ne ko li ko spor nih su dij skih odluka po~etkom tre}eg seta unele su nemir u na{e redove, ali su i pored toga Terzi}eve devojke imale snage za solidnu igru. Ponovo je Molnar bi la op te re }e na pri je mom, a i Nemice su malo oduzele gas posle visokog vo|-

stva. Milena Ra{i} je igrom u sredini tog perioda odigrala veoma dobro i bila igra~ preokreta, a prikqu~ila joj se Brako~evi}eva, pa je Srbija izborila ~etvrti set. Nemice su odigrale bez gre{ke ~etvrti set. Veoma brzo su povele 6:1 i 8:3, preko Kocuh i Grun, a odsustvo na{eg bloka nije garantovao ni{ta dobro. ^itav tok me~a obele-

1.Rusija 2.Holandija 3.[panija 4.Bugarska

3 3 3 3

3 2 1 0

0 1 2 3

3:1 3:0 9:2 7:3 4:6 0:9

9 6 3 0

`ilo je veoma lo{e kori{}ewe kontranapada na{ih devojaka, a Nemice su bile dobre u tom segmentu i nije bilo spasa za doma}ina Evropskog prvenstva. Mewao je Terzi}, u{le su Malagurski i Antonijevi}, ali slab prijem u bitnim trenucima obio se o glavu na{ih devojaka i Nema~ka je ubele`ila tre}u pobedu u A grupi. Marko Risti}


SPORT

c m y

dnevnik

Barsanaispitu uMinsku Pepe Gvardiola.-  Sada imamo igra~a vi{e u veznom redu, igramo 3-4-3. U ovakvoj formaciji za sada se mnogo boqe snalazimo na Kamp nou, gde imamo vi{e prostora, ali se nadam da }emo i u gostima prikazivati kvalitetnepartije. Sizboromtaktikesla`esei LionelMesi. -Ovakojemnogoboqe,izveznog reda dobijam vi{e upotrebqivihlopti, sve`ijisamuzavr{pnci, {to je rezultiralo i saosamgolovauprvenstvu.@e-

GrupaE Valensija-^elzi Bajer-Genk

1.^elzi 2.Genk 3.Valensija 4.Bajer

1 1 1 1

1 0 0 0

0 1 1 0

1.Olimpik(M) 2.Arsenal 3.Borusija(D) 4.Olimpijakos

1 1 1 1

1 0 0 0

0 1 1 0

GrupaG Zenit-Porto [ahtjor-APOEL 1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 0 0

GrupaH Bate-Barselona Milan-Plzen

1.Barselona 2.Milan 3.Bate 4.Plzen

-Imamosjajantimiuztonepridvidqiv – tvrdi novi napada~ Bate Borisova Mateja Ke`man. – Uveren sam da mo`emo dapariramoBarseloni.Znamda }e biti izuzetno te{ko, ali se ipak nadam povoqnom rezultatu.  Barselona polako hvata formu, na Kamp nou Katalonci imaju sjajan u~inak, ali na gostovawima jo{ mnogo toga kod wihne{tima. - Promenili smo sistem igre – obja{wava trener Barselone

lim da sru{im sve golgeterske rekorde. ^elzi gostuje Valensiji na Mestaqi. Bi}e to po predvi|awimasjajanokr{aj,aintersantnojedajenovivo|anavale^elzijaHuanMataletosba{sMestaqe stigao na Stemford brix.Uzto,uredovima^elzija nije ba{ sve idili~no, novi trener Viqas Boa{ je iz ~ista mira preselio na klupu jednog od najiskusnijeg igra~a Frenka Lamparda.

(20.45) (20.45) 2:0 0:0 0:0 0:2

3 1 1 0

GrupaF Arsenal-Olimpijakos (20.45) Olimpik-Borusija(D) (20.45)

1.APOEL 2.Porto 3.[ahtjor 4.Zenit

MatejaKe`man,prvotimacBateBorisova

0 0 0 1

1 1 1 1

0 0 0 0

1 1 1 1

0 0 0 1

0 0 1 1

0 0 0 0

1:0 1:1 1:1 0:1

3 1 1 0

(18) (20.45) 2:1 2:1 1:2 1:2

3 3 0 0

(20.45) (20.45) 2:2 2:2 1:1 1:1

1 1 1 1

-Lampardjeumoran,potrebna mujepauza–objasniojesvojpotezViqasBoa{.–Imamodovoqan broj kvalitenih igra~a, na Mestaqiigra}enajspremniji. Zagreba~kiDinamo,posle minimalnog poraza u susretu s Realom,gostujeuLionu,ira~unanabod. -Akoponovimoigruizutakmice s Madri|anima siguran sam da ne}emo izgubiti – optimistajekapitenmodrihMilan Badeq.- Olimpikjevelikifavorit,aliimiimamopravoda senadamouspehu. G.Kova~

Petrovi}zove MarkaSimi}a Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Vladimir Petrovi} Pi`onu~etvrtak}esaop{titispisakigra~anakojera~unazame~eveprotivItalijeiSlovenije.SelektorSrbijene}emo}idara~una na{toperaMan~esterjunajtedaNemawuVidi}a,apodznakompitawajeiMilanBi{evac.Zato}enajverovatnijenaspiskubitiiMarko Simi}, defanzivac BATE Borisova. Kvalifikaciona utakmica protivItalijeigrase7.oktobrauBeogradu,a~etiridanakasnijeu Mariborujenaprogramume~protivSlovenije. Pre Petrovi}a, svoj spisak igra~a za kvalifikacione me~eve sa MakedonijomiDanskom,danas}esaop{titiselektormladereprezentacijeAleksandarJankovi}.Teutakmicetako|eseigraju7.i11. oktobra. FudbalskisavezSrbijesaop{tiojeida}eu~etvrtakuBeogradu bitiodr`an`rebzaosminufinalaKupaSrbije.Upetak,30.septembra,Ku}ufudbalauStarojPazoviposeti}epredsednikFSItalije \ankarloAbate,koji}esasrpskimkolegomTomislavomKaraxi}em potpisatiugovorosaradwi.

Stevens trener[alkea Holan|anin Hub Stevens je novi trener [alkea, saop{tila je uprava kluba iz Gelzen-

HubStevens

kirhena. Stevens je zamenio Ralfa Rangnika koji je podneo ostavku zbog zdravstvenih raz-

loga. On je potpisao ugovor do kraja2013. Stevens je ve} bio na ~elu [alkea od 1996. do 2002. i vodio je klub do osvajawa Kupa UEFA1997.kadasuu finalu pobedili milanski Inter. On je tako|e i trener koji jenajdu`ebionaklupi kluba iz Gelzenkirhena,aradiojeiu berlinskoj Herti, Kelnu, Hamburgu i PSV-uizAjndhovena. Posledwi klub koji je vodio bio je austrijski Salzburg, sa kojimje2010.osvojio titulu {ampiona. [alkeseposlesedamkolaBundeslige nalazi na petom mestu natabelisa12bodova.

MarkoSimi}

Tvrdoimu{ki dopobede NaterenimaSC„VujadinBo{kov” u Veterniku, fudbaleri Vojvodine ju~e su prakti~no po~eli pripreme za derbi 7. kola doma}eg{ampionata,ukojemdo~ekujulideraiaktuelnogprvaka Srbije,ekipuPartizana.Zarazlikuodcrno-belih,kojisudo`ivelijedanporaz(uU`icu),novosadskicrveno-beliimajuskorod potripobedeiremijai`eqaim je da produ`e uspe{ni niz. Naravno,svisuuekipitreneraDejanaVuki}evi}asvesniozbiqnosti zadatka koji je pred wima, alinikonekrijeciq,atojepobedaijo{jedandokazdajeVojvodinapokvalitetuuvrhusrpskog fudbala. -@aomije{touJagodininismo pobedom krunisali dobru igru-istakaojelevibekNovosa|ana Vladan Pavlovi}. - Po svemusmozaslu`ilidaosvojimo sva tri boda, ali nam sportska sre}anijebilasaveznik.Proma{ilismopunoizglednihprili-

Ulaznice odpetka Derbi izme|u Vojvodine i Partizanaigraseusubotuod 19~asova,uzprenosnaRTS-u. Ulaznicezatribinestadiona „Kara|or|e” u prodaji }e se na}i od petka, na blagajni ovogobjekta. Poznate su i cene karata: 1.000 dinara za zapadnu, 700 dinarazaisto~nui200dinarazasevernutribinu. ka,adoma}injeprakti~noizjedinog {uta na na{ gol pogodio ciq i do~epao se boda. Sli~no namsedogodiloiuU`icuiverujemdajesadado{aoreddainas sre}apogleda.Naravno,wu(sre}u) treba zaslu`iti dobrom igrom, visokim nivoom koncentracijeihrabro{}u,averujemda }e nas sve ovo pratiti u subotu uve~e,kadaugostimoPartizan. Dolazi zaista jak i mo}an suparnik.Kojijenajboqina~inda sesuprotstavitecrno-belima? - Nema tu mnogo filozofije: mora}emo da igramo tvrdo i mu{ki,jerjetojedinina~indaispunimoosnovniciq,aonje,ponavqam,pobeda.Upro{lojsezonidobilismoPartizanuobaprvenstvename~aipokazalismoda znamokakotrebadaigramokada jeovajrivalupitawu.Pora`eni smoufinaluKupa,sviznaju{ta setadade{avalo.Sadasmomido-

Pouzdaniborben:VladanPavlovi}

ma}ini i verujem da }emo se revan{irati Beogra|anima. Naravno, ne `elimo nikakva negativnaose}awa,ve}ho}emodabudemoboqiiuspe{nijinasportskompoqu,nasamomterenu. Publika se u sve ve}em broju vra}a na tribine stadiona „Kara|or|e”.O~ekujetelida}eiu subotubitiispuwene? -Nadamsedaho}e,jerjere~o susretudvemo`dainajboqeekipe u srpskom fudbalu. Pozivam na{enavija~edado|uuvelikom broju i ponovo budu na{ 12. igra~,jer,kadasuoniuznas,inama je mnogo lak{e da igramo i pru`imomaksimum. Na {ta trebate da obratite posebnupa`wu,kadajeigrarivalaupitawu? -Na{trenerDejanVuki}evi} dobropoznajeigra~eiigruPartizana i nema sumwe da }e nam ukazati na sve wihove vrline i mane. Dobra priprema bi}e od kqu~nogzna~ajauderbijuiube-

|ensamda}emodosuboteta~no znati{tanamvaqa~initi.Partizan ima veliki broj dobrih fudbalera, ali imamo ih i mi. Mislim da }e nijanse odlu~ivati, neka gre{ka, kiks pojedinca ili ne{to sli~no i nadam se da se to ne}e dogoditi nekome od nas.Upravozatosamiistakaoda }enivokoncentracijemoratida budenavisokom,najvi{emnivou tokom svih 90 minuta utakmice, posebnouodbrani.Na{adefanziva po~iwe od najisturenijih igra~a,azavr{avasesgolmanom Supi}emito}euovojutakmici posebno biti va`no. U prethodnimme~evimanismobilimiqenici sre}e iako smo igrali dobro. Radimo naporno i znamo da }enamsetasre}anegdevratiti, najlep{ebibilodasetodogodi u subotu i da pobedimo velikog rivala-zakqu~iojeVladanPavlovi},pouzdaniprvotimacNovosa|ana. A.Predojevi}

GOLMANPARTIZANAVLADIMIRSTOJKOVI]UO^IGOSTOVAWAUNOVOMSADU

Svenagove{tavadobrupredstavu Prvi veliki fudbalski derbiovesezoneizme|uVojvodine iPartizanapokaza}ekojetrenutnouboqojformi.Crno–beliimajuizasebenizodpetuzastopnihpobedaitobezprimqenoggola.Bezsumwedajetonovi kvalitet Beogra|ana, kojim se u isto vreme pro{le godine nisu mogli pohvaliti. Jedan od

pregalacaovoguspehajegolman VladimirStojkovi}.Biv{ireprezentativac sjajno je branio na te{kim isku{ewima protiv Hajduka i Rada i odveo je svoj timdopobeda. -Celaekipaseprenulaposle ne{tolo{ijihpartijanapo~etku. Momenat je bio takav da smo morali da se pogledamo u o~i i

GRADSKALIGANOVOGSADA

TemerinciuKisa~u Danassunaprogramume~evisedmogkolaGradskefudbalskelige Novog Sada. Sastaju se - NOVI SAD: Mladost - Partizan (Susek), @elezni~ar - Sirig, TEMERIN: Ba~ka (Bege~) - Proleter (Bano{tor),KISA^:Tatra-TSK(Temerin),RAKOVAC:BoracFru{kogorski partizan (Bukovac), BUDISAVA: Dinamo - Vinogradar(Ledinci),^ENEJ:^enej-Futog. Sveutakmicepo~iwuu16sati. G.K.

17

PRVOTIMACVOJVODINEVLADANPAVLOVI]UO^IDERBIJA SPARTIZANOM

DANASPREOSTALEUTAKMICEDRUGOGKOLALIGE[AMPIONA

Fudbaleri Barseloni(branetituluuLigi {ampiona) naotvarawu sezone nisu blistali u me~u s Milanom. Posle dostamukanaKampnouosvojili su samobod.Sadaimajupopravni uMinskuprotiv BateBorisova. Prvak Evrope ne}e imati lakposaouovomduelujer {ampion Belorusije igra odli~no. Ukvalifikacijama Bate je eliminisao ekipu [turma, a u prvomkoluremiziraojesVitorijom(1:1)uPlzenu.

sreda28.septembar2011.

Ureprezentativnojformi:VladimirStojkovi}

odlu~imo{tadaqe.Znalismoda imamokvalitetidagatrebasamo pokazati. U tom me|usobnom bodrewu uspeli smo da prona|emosebeikrenemosao~ekivanim partijama–ka`eStojkovi}. GolmanPartizanazadovoqan jeigromodbrambenogbedema. - S obzirom na sve okolnosti,tosadaizgledavrlodobro.

IvanoviRni}sesveboqerazum ej u, Aks ent ij ev i} pok az uj e zavidan potencijal, dok Lazevskipodse}anapartijeizminule sezone. Sigurno je da }e to bitijo{boqe. U subotu gostujete Vojvodini? -Bezsumwevrlote`akme~. Onisu,kaoimi,uusponuposle lo{eg po~etka i svakako da silno `ele trijumf. Sve obe}ava dobar fudbal, a trenutak inspiracije pojedinca moglabidare{ipobednika. Vojvodinajeupro{lomkolu samoremiziralauJagodini? -Akotoshvatimokaona{u predn ost ne} e bit i dob ro. Ovo je derb i, spec if i~n a utakmica i tako joj moramo i pri}i. Uz to, Novosa|ani su prom a{ il i dos ta pril ik a, {tosamopotvr|ujedasuudobroj form i – nap om en uo je Stojkovi}. Partizanbiusubotumogao da zaigra u najja~em sastavu. NastupVladimiraVolkovaje sve izvesniji jer je po~eo da trenira sa ekipom. Levi bek, kojijedopovredebionajboqi igra~ crno – belih, posle mirovawaod10danastaviosena raspolagawetreneru. I.Lazarevi}


18

sport

sreda28.septembar2011.

OLRUMA–IRIG (DRUGIRAZRED)

Razlika uklasi 27.oktobar– Mladost(P)1:5(0:2) [ATRINCI: Igrali{te 27.oktobra, gledalaca 100, sudija Vrani} (Ruma).Strelci: Zec u 72. za 27. oktobar, a N. Panteli} u 9, 10, 65, 80. i 85. minutu za Mladost. 27. OKTOBAR: R. Birinji, Varga (Fekete), Trivunovi}, K.Segedi, Ili}, Gre~, Zec, Vi{nji}, D. Segedi, K. Birinji (Quba{~ik), Putica. JAZAK:CarUro{–Borac(S)6:2, DOBRINCI: Sremac–Planinac 7:1, [ATRINCI: 27. oktobar–Mladost(P) 1:5. Vojvodina iz Neradinajebilaslobodna. 1.CarUro{ 4 4 0 0 19:4 12 2.Sremac 3 3 0 0 21:5 9 3.Planinac 4 2 0 2 12:11 6 4.Vojvodina 3 2 0 1 4:4 6 5.Mladost(P) 4 1 0 3 8:16 3 6.Borac(S) 3 0 0 3 4:15 0 7.27.oktobar 3 0 0 3 3:16 0 MLADOST: Nedakovi}, Cvjetinovi}, Anxi}, Suboti}, Pacek, Milin, N. Panteli}, Cikota, D. Panteli}, Orlovi} (Markovi}), M. Bognar (Todori}). Razlika u klasi je bila velika. S.Pavin

CarUro{–Borac(S) 6:2(2:2) JAZ AK: Igra li {te Car Uro{a, gledalaca 100, sudija Bosan~i} (Vogaw). Strelci: Radonja u 7. (iz penala), Popovi} u 17, 48. i 83, L. Jovanovi} u 72. i N. Joci} u 89. (iz penala) za Car Uro{, a Neznanovi} u 31. i Jankovi} u 43. (iz penala) za Borac. @uti kartoni: Markovi}, Radowa (Car Uro{), Jan ko vi}, [kr bi}, Horo{kopovi} (Borac). CAR URO[: A. Jovanovi}, Boji} (L. Jovanovi}), N. Joci}, Nedi} (J. Joci}), Bo`i}, Markovi}, Vrawe{, Stepanovi}, Radowa, Popovi}, Juri{i}. BORAC: I. Buli}, Stri~evi}, Jankovi}, V. Jovanovi}, Neznanovi}, [krbi}, D. Jefti}(J. Buli}), M. Buli} (M. Jefti}), Utvi} (Luki}), Horo{kopovi}. Dok su Stejanov~ani imali snage pru`ali su dobar otpor favorizovanim doma}inima.U nastavku igrao je samo jedan tim–doma}i. J.Majstorovi}

Sremac–Planinac 7:1(2:0) DOB RINC I: Igra li {te Sremca, gledalaca 50, sudija Kati} (Ruma).Strelci: Ivani{ u 17, D.^esti} u 34, 81. i 90, J. A{}eri} u 55. i 71. i Qubinkovi} u 62. za Sremac, a Petrovi} u 66. minutu za Planinac. @uti karton: J. A{}eri} (Sremac). SREM AC: R. A{}e ri} 8, Peke~ 8, A. Radojev 8, Gagi} 8 (@. Radojev), Zeqaji} 8, D.^esti} 9, Ivani{ 8, Qubinkovi} 8, M.Dupor 8, \.^esti} 8, Kleverni} 8 (J. A{}eri}, Motika). PLAN IN AC: Ra di {i} 6, Atkovi} 6 (]ali}), S. ]iri} 6, Petrovi} 6, D. ]iri} 6, ]osi} 6, M. ]iri} 6 (Ili}), Brki} 6, M. ]osi} 6, Vasiqevi} 6, Mati} 6. Bez ve}ih problema doma}i na pa da ~i su pu ni li mre `u mladog Radi{i}a. V.Vukomanovi}

OP[TINSKALIGARUMA–IRIG(PRVIRAZRED)

Iskustvom dopobede Fru{kagora–Borac(K)0:2(0:0) RUMA: Igrali{te Fru{ke gore, gledalaca 100, sudija Bla`on (Ruma). Strelac: V. Mati} u 81. i 83. minutu. @uti kartoni: Milinkovi}, \api} (Fru{ka gora), @ivkovi}, Ranki}, Golubovi} (Borac). FRU[KA GORA: Radivojevi}, Putica, Petrovi}, ]irkovi}, \api}, [akoti}, Novakovi}, M.Baxa, Ristivojevi}, Milinkovi}, Dejanovi} (Bome{tar, S.Baxa). BORAC: M. Milenkovi}, [ok~ani}, Ranki}, Kula~in, Vujaklija, @ivkovi}, Jovi}, M. Mati}, B. Milinkovi}, Golubovi}, V. Mati} (Vasi}, Sto{evski). Prvi deo protekao u ravnopravnoj igri. Dok, su u nastavku iskusni gosti bili boqi. D.^u~in

Polet–Sloga(V)0:0 NIKINCI: Igrali{te Poleta, gledalaca 100, sudija \oki} (Ruma). @uti kartoni: Lozan~i}, [alamon, Stevanovi} (Polet). POLET: Liki} 7, Mileti} 7 (Polak 5), Radovi} 6, Lozan~i} 7 (Nonkovi} 6), Trni} 7, Dragi}evi} 6, Mraki} 7, [alamon 6, Stojkovi} 7, Stevanovi} 7 (Jovanovi} 6), Burmuxija 6. SLOGA: Balog 7, Mari~i} 7, Popovi} 7, Pupovac 7, Nenadi} 7, Baki} 6, Radivojevi} 7, Spasojevi} 6 (Maleti} 6), Vu~ini} 7 (Dragi}evi} 7), Vuji} 7, Lazi} 6. Gledaoci su gledali kvalitetnu utakmicu, neizvesnu do samog kraja, a nedostajali su samo golovi. Z.Kolyi}

PSKPutinci– Kru{edol2:0(2:0) PUT INC I: Igra li {te PSK Putinaca, gledalaca 69,

sudija Jovanovi} (Ruma).Strelci: Vukoti} u 19. (iz penala) i Mudri} u 25. minutu (iz penala). @uti kartoni: B.Graovac, Milj ko vi} (PSK Pu tin ci), Bizumi}, \oki}, Rajli}, Baji} (Kru {e dol).Cr ve ni kar to ni: Mudri} (PSK Putinci), \oki} (Kru{edol). PSKPUTINCI: Stamenkovi}, Bara} (Gwatovi}), Alimpi}, Bjeli}, ^a~ari}, Simonovi}, Vukoti}(Latas), B. Graovac, Mihajlovi}, Mudri}, Milojkovi} (Ribi}). KRU[ ED OL: Par do vic ki, Bizumi}, Anti} (Zeki}), \oki}, Radulovi}, Belanovi}, Gari}, Rajli} (Bugarski), Qepoja, Baji}, Lisovac. Utakmica u znaku te{ke povre de Ba ra }a, i po cr ve ne li Mudri}a i \oki}a. T.Stani{i}

Fru{kogorac– Jedinstvo(R)0:0 MALI RADINCI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Lazi} (Kraqevci).@uti kartoni: Stojkovi}, Kadar, D. Curakovi} (Fru{kogorac), S. Sabo, P. Sabo, Opa~i}, Danijel Qubi{i}, Grbi} (Jedinstvo). Crveni karton: Pavi} (Fru{kogorac). FRU[KOGORAC: Jovanovi} 7, Stojakovi} 7, Obrenovi} 8, Stojkovi} 8, Pavlovi} 7(D.Curakovi} 7), Pani} 7, Kne`evi} 7(Pavi} 7 ), Kadar 6, Ste pa no vi} 6 (Ba ji} 7), Vein 7, Miokovi} 7. JEDINSTVO: Qubinkovi} 7, Opa~i} 7, Cviji} 6, Joki} 8, Dejan Qubi{i} 7, Grbi} 7, P.Sabo 7 (Vrgoti} 6), Danijel Qu bi {i} 7, Ba sa ra 7 (Gwatovi} 6), S.Sabo 6, Vasiljevi} 7.

PUTINCI: PSK Putinci – Kru{edol 2:0, @ARKOVAC: Napredak–Mladost (B) 1:2, RUMA: Fru{kagora–Borac(K)0:2,MALIRADINCI: Fru{kogorac–Jedinstvo (R) 0:0, NIKINCI: Polet–Sloga 0:0. OFK Kraqevci su bili slobodni. 1.Jedin.(R) 5 3 2 0 7:2 11 2.Kru{edol 5 3 0 2 6:3 9 3.Borac(K) 5 3 0 2 6:6 9 4.Sloga(V) 5 2 2 1 5:3 8 5.Fru{kog. 4 2 2 0 3:1 8 6.Napredak 4 2 1 1 5:3 7 7.Putinci 5 2 0 3 7:7 6 8.Mladost(B) 5 2 0 3 6:8 6 9.F.gora 4 1 0 3 5:9 3 10.Polet 4 0 2 2 3:5 2 11.Kraqevci 4 0 1 3 6:12 1

Bila je to utakmica sa malo {ansi.Doma}i su imali samo dve, a gosti ni jednu. R.Miokovi}

Napredak– Mladost(B)1:2(1:1) @ARKOVAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Stojkovi} (Dobrinci).Strelci: N. Miqkovi} u 20. za Napredak, a Jugovi} u 15. i Stojanovi} u 70. minutu za Mladost.@uti kartoni: G. Miqkovi} (Napredak), Krivo{i}, Kukoq, Gligori}, Jugovi}, Veji} (Mladost). NAPREDAK: Krni} 7, Stankovi} 7, Ili} 6, G.Miqkovi} 6, Sekuli} 7, N. Miqkovi} 7, Lazi} 6, Star~evi} 6, Devrwa 6, Buza{ 6, Ivanovi} 6 (Beukovi}). MLADOST: Veji} 7, Obradov 7, Krivo{i} 7(Bo`i~kovi} ), Kukoq 7, Simi} 7, Aleksi} 7, Qubinkovi} 7(Mari} 7), Gligori} 8, Jugovi} 8, Vojnovi} 7, Stojanovi} 8. Doma}i upisali bodove unapred, a iskusni gosti na ~elu sa Jugovi}em i Stojanovi}em, tako nisu mislili, i zaslu`eno su slavili u @arkovcu. M.Lazi}

OP[TINSKALIGAIN\IJA–STARAPAZOVA

Preokretunastavku Dunav–Sloga(M)3:1(0:1) NOVISLANKAMEN: Igrali{te Dunava, gledalaca 100, sudija Tica (In|ija).Strelci: @ivkovi} u 50, Vuka{in u 75. (iz penala) i Tomi} u 85. za Dunav, a Du}ak u 38. minutu za Slogu. @uti kartoni: Kiti}, Badovinac (Dunav), Milin, R. Ipa~ (Sloga). DUNAV: Jelovac, Vojvodi}, Kne`evi}, Badovinac, [kori}, Davidovi}, Najdanovi}, Vuka{in, @ivkovi} (Tomi}), Kiti} (Cvi{i}), Dra~a.

koja je mogla biti jo{ i ubedqivija. B.Vujaklija

Borac–^SK3:1(0:1) JARKOVCI: Igrali{te Borca, gledalaca 150, sudija Rogi} (In|ija).Strelci: Peura~a dva i Jawanin za Borac, a Simi} za ^SK. @uti kartoni: Radulovi}, Jawanin (Borac), Lap~i} (^SK). BORAC: Milinovi}, M. Novkovi}, Veqovi} (Sto{i}), Do{en, Lazi}, Radulovi} (Naran-

FudbaleriDunavaizNovogSlankamena

SLOGA: G. Ipa~, [kori}, Veselinovi}, Petkov, Hajnal, Milivojevi}, Bradi}, Du}ak, Milin, Kusi}, R. Ipa~. Tek, u nastavku, doma}ini su pokazali da su mnogo boqa ekipa. U prvom delu gosti su mo`da i bili boqi, postigli su gol,a onda su stali i u fini{u Dunav je lako doa{o do sigurne pobede

xi}), Petrovi} (Ke`i}), Mraovi}, Jawanin, Peura~a, D. Novkovi}. ^SK: Petrovi}, A. Jawin, Bota, Lipov~an, Bakvi}, I. Jawin, @ugi} (Mirkovi}), Marjanovi}, Joki}, Lap~i}, Simi}. Favorizovani gosti iz ^ortanovaca nadigrani su u drugom poluvremenu. M.Obradovi}

JARKOVCI:Borac–^SK3:1,NOVI SLANKAMEN: Dunav–Sloga(M) 3:1, KR^EDIN: Fru{kogorac–Polet1:0. 1.Dunav 4 3 0 1 6:3 9 2.^SK 4 3 0 1 6:3 9 3.Borac(J) 4 2 0 2 9:5 6 4.Polet 4 2 0 2 4:5 6 5.Fru{kogorac 4 2 0 2 3:4 6 6.Sloga(M) 4 0 0 4 3:11 0

Fru{kogorac–Polet 1:0(0:0) KR^EDIN: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija ]iri} (In|ija).Strelac: Obradovi} u 56.minutu. FRU[KOGORAC: M. Vu~i} 8, ^ortan 7, Livaja 7, Batalov 8, Poqak 8, Filipovi} 7, Obradovi} 8, Pejakovi} 7 (Gavri}), Petkovi} 7 (Milosavqevi}), D. Vu~i} 7, Dobi} 7. POLET: Pa{i} 7, Markovi} 7, Kalezi} 7, Baweglav 7 (Mari}), ]ali} 7, @ivkovi} 6, Pej~i} 7 (Mihi}), Sirixanski 7, Popovi} 6, Todorovi} 7, Jovi} 7. Kr~edinci su imali vi{e {ansi za gol, a jedini pogodak su postigli u 56. minutu. Obradovi} je preciznim {utem s 16 metara matirao golmana Pa{i}a.U fini{u susreta gosti su imali dve {anse, ali se istakao golman doma}ih Vu~i} odli~nim odbranama. S.Ranitovi}

dnevnik

OP[TINSKALIGASREMSKAMITROVICA(I RAZRED)

Kontrama dobodova Sloga(^)–Sremac2:6(2:3) ^ALMA: Igrali{te Sloge, gledalaca 150, sudija: Novakovi} (Srem ska Mi tro vi ca). Strelci: Majstorovi} i Bogosavqevi} za Slogu, @ivanovi} dva, S. Simovqevi}, Mocowa, A{}eri} i M. Simovqevi} za Sremac. @uti kartoni: Zec, Sekuli} (Sloga), Mari~i}, M. Simovqevi}, A{}eri}, @ivanovi} (Sremac). SLOGA: Leki} 6, Cvjeti} 6, Zec 6, Vetmi} 6, Draganovi} 6, An to ni} 6, Bo go sa vqe vi} 7 (Mocowa 6), Sekuli} 6 (Igwati} 6), Majstorovi} 7 (Kere{evi} 6), Keki} 7, Topi} 7. SREMAC: Jan~i} 7, Eri} 7, M. Gvoka 7, \uri} 7, Mari~i} 7, Gruji} 7, M. Simovqevi} 7, Mocowa 7, S. Simovqevi} 8 (Cuki} 7), A{}eri} 8 (Stanojevi} 7), @ivanovi} 7 (N. Gvoka 7). ^al man ci br zo po ve li sa 2:0, a onda gosti postizali golove iz kontri i veoma lepih akcija. D.Bojani}

Borac(R)–Mitros 1:3(1:2) RAD ENK OV I]: Igra li {te Borca, gledalaca 150, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelci: M. Jankovi} u 3. za Borac, a Simi} u 22, Ivkovi} u 34. i Lazi} u 84. minutu za Mitros. @uti kartoni: Beri}, Stanisavqevi} (Borac), Markovi}, Krsti}, Mijatovi} (Mitros). Crveni karton: A. Turudi} (Borac). BOR AC: A. Jan ko vi} 5, Marko Turudi} 5, Beri} 5, M. Rudi} 5, Stanisavqevi} 5, S. Rudi} 5, M. Jankovi} 5, Milan Turudi} – (A.Turudi} 5), Stani} 5, Jezdi} 5 (J. Vladisavqevi} ), Jovanovi} 5. MITROS: Vukovi} 7, Krsti} 6, Mataruga 6, Markovi} 6, Simi} 7 (Mijatovi}), Pani} 7, Novakovi} 7, Tomi} 7, Ivkovi}7, ]iri} 7, Kova~evi} 6 (Gligorovi}). U nadstavku gosti bili boqi rival, mada su doma}ini rano poveli i do izjedna~ewa imali prilike da udvostru~e vo|stvo. M.Rudi}

Srem–Hajduk0:3(0:2) SREMSKA RA^A: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudija Kresojevi} (Be{enovo). Strelci: Halilovi} u 15. i Ili} u 17. i 75. @uti karton: [u{ilovi} (Hajduk). SREM: Mitrovi}, Marjanovi}, [upuri}, Borko Milovano vi} (Tri vu no vi}), Bra ni slav Milovanovi}, Petkovi}, Jovi}, Bu}ko (Raji}), [ivoqic ki (Gve ro), [a ga no vi}, Stepanovi}. HAJDUK: Zeqkovi}, [u{ilovi}, Andri}, Vidovi}, Kotarli}, Mari~i}, Ili} ([evi}), Krmpoti} (Stevan~ev),

NO]AJ: Zmaj–Fru{kogorac 7:2, RADENKOVI]: Borac–Mitos 1:3, SREMSKARA^A:Srem–Hajduk0:3, VELIKIRADINCI:Borac–Sloboda0:1,^ALMA:Sloga–Sremac2:6. 1.Sremac 4 4 0 0 18:6 12 2.Sloboda 4 3 0 1 8:8 9 3.Hajduk 4 2 1 1 7:3 7 4.Borac(VR) 4 2 0 2 10:8 6 5.Mitros 4 1 3 0 6:4 6 6.Zmaj 4 1 2 1 11:7 5 7.Fru{kogor. 4 1 1 2 7:12 4 8.Sloga(^) 4 1 1 2 5:11 4 9.Borac(R) 4 1 0 3 7:11 3 10.Srem 4 0 0 4 3:12 0

Pet ko vi}, Ha li lo vi} (Xa ki}), Kqaji}. Neo~ekivano, ali Divo{ani, su zaslu`eno slavili. V.Ratkovi}

Borac(VR)–Sloboda 0:1(0:1) VEL IK I RAD INC I: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija: Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelac: Kulpinac u 6. minutu. @uti kartoni: Z. Kozomara, Jovanovi} (Bo rac), P. ^a na xi ja (Sloboda). BORAC: Klincov 7, Kova~evi} 6, Kne`evi} 6, B. Kozomara 6, Filipovi} 6, Cvjeti} 6, Cerovac 7, Stani{i} 6 (Dejanovi} 6, Eri}), Jobvanovi}, \uri~i} 6, Mitrovi} 7. SLOBODA: S. Popovi} 8, Pe tro vi} 7, Stra no je vi} 7, Antoni} 8, P. ^anaxija 7 (Tep{i} 7), Malenkovi} 7, Zmijanac 8, Z. ^anaxija 8, Kulpinac 8, M. Popovi} 7, Damjanovi} 7. [a{ina~ni rano poveli i do kraja sa~uvali vo|stvo. Jo{ u dva maha Klincov je spasao sigurne golove hrabrim intervencijama. S.Nedeqkovi}

Zmaj–Fru{kogorac 7:2(3:2) NO]AJ: Igrali{te Zmaja, gledalaca 50, sudija: Tre}akovi} (Srem ska Mi tro vi ca). Strelci: \uki} u 30. i 33, Stepanovi} u 31, 52. i 62, I. Bugarski u 54. i Savi} u 90. za Zmaj, a Grabi} u 13. i M. Trni} u 26.z a Fru{kogorac. @uti kartoni: Savi}, Toji}, I. Bugarski (Zmaj), I. \ori}, Laketi}, Bojani} (Fru{kogorac). ZMAJ: Ili} 7, Zackalicki 8, Toji} 8, I. Bugarski 8, R. Sretenovi} 8 (@ivkovi}), M. Bugarski 8, \uri} 8, Bari} 8, Ste pa no vi} 9 (A. Sre te no vi}), Savi} 8, Ogwenovi} 9. FRU[KOGORAC: Veselinovi} 5, Laketi} 5, Vukojevi}, I. \ori} 5, D. Grabi} 5, Ko~i} 5, Bojani} 5, M.Trni} 6, Maslari} 6, @. \ori} 5 (Stoj~i}), Grabi} 6 (V. Trni}). Gosti iz Man|elosa brzo su poveli, a posle toga doma}ini su krenuli u ofanzivu, i posle silnih centar{uteva Ogwenovi}a, Veselinovi} je primio samo sedam golova. N.Ogwenovi}

OP[TINSKALIGASREMSKAMITROVICA(II RAZRED)

Gostima ponestalosnage Grgurevci–Planinac3:3(0:2) GRG UR EVC I: Igrali{te Grgurevaca, gledalaca 10, sudi ja Sto ja no vi}(Ma ~van ska Mitrov ica).Strelci: Kowevi}, Melenti} i Jeli} za Grgurevce, S. Stepan~evi}, Smiqani} i Savi} za Planinac. @uti karton: Alter (Planinac). GRG UR EVC I: G. Ra do sa vqevi}, Jovi}, Jeremi} (Paunovi}), Nagradi}, Pani}, Toma{evi}(M.Toma{evi}), Krsti}(Pet ko vi}), Me len ti}, Jeli}, ]etkovi}, Kowevi}. PLANINAC: Pej~inovi}, J. Stepan~evi}, Gr{i}, Andri je vi}, Al ter, Ma le ti} (Pavlovi}), Smiqani}, Man-

BE[ENOVO:BSK–Bosut3:0,[UQAM:Napredak–Sloga(Z)0:5,GRGUREVCI:Grgurevci–Planinac3:3. 1.Sloga(Z) 4 2 2 0 7:1 8 2.BSK 4 2 2 0 5:0 8 3.Bosut 4 1 1 2 6:9 4 4.Planinac 3 0 3 0 7:7 3 5.Grgurevci 4 0 2 2 6:9 2 6.Napredak 3 0 2 1 1:6 2

di} Savi}, Stanojevi}, S. Stepan~evi}. Igralo se `ustro, sa dosta {ansi. Prvi deo pripao je gostima, dok su u nastavku doma}ini smogli snage i do{li do boda, mada su u fini{u mogli pobediti i jedni i drugi. \.Alter


SPORT

c m y

dnevnik

sreda28.septembar2011.

SUSRETI:IGORKOVA^EVI],PRVOTIMACMARSEJA

OstajemuFrancuskoj Vaterpolista Igor Kova~evi} opet je nastupao pred novosadskom publikom. Prvi put po{to je na kraju sezone 2009/2010, zajedno sa Uro{om Kalini}em,PetromFilipovi}emi Milo{om Vuki}evi}em,  napustioVojvodinu,klubukojemjeponikao,IgorjeuNovomSaduigrao zvani~neutakmice,nosiojekapicu Marseja za koji nastupa drugu sezonu. Kova~evi} je jedan od najzaslu`nijih{tojeMarsejnakva-

lifikacionom turniru za Evroligu u Novom Sadu osvojio prvo mesto. -Prezadovoqansamu~inkomna turniru. Ispunili smo zacrtani ciq i plasirali se u Evroligu ka`e  Kova~evi}. - Na papiru je izgledalo da je na{a grupa laka, jersmoznalidaPrimoracigrasa juniorima, da je Duizburg druga nema~ka ekipa i da je Vojvodina kvalitetnija od svih. Odlu~uju}i me~ igrali smo sa Vojvodinom. Imali smo protisak od klupske

Lepo mu je u Marseju: Igor Kova~evi}

Foto:F.Baki}

upravedamoramodapro|emo,dali smo maksimum, za razliku od Vojvodinekojajeuduelu{laopu{tenije,inakrajuosvojiliprvo mestougrupi. Dalisizadovoqanuslovimau Marseju, ekipom i trenerom PetromKova~evi}em? -UsloviuMarsejusuodli~ni, sve obaveze ispuwavaju se na vreme. saigra~i su me prihvatili, uklopio sam se i u wihov sistem rada koji je potpuno druga~iji od na{eg. Francuzi imaju druga~iji konceptigreodnas,sli~anjeitalijanskoj i {panskoj vaterpolo {koli. Trener Petar Kova~evi} poku{avadaunesena{stiligre, alijo{uvekutomeneuspeva. PlasmanuEvroligusteispunili,{tajo{o~ekujeMarsejupredstoje}ojsezoni? - Slede}i ciqevi su osvajawe nacionalnogKupaiprvenstva.Do sada je Marsej 33 puta bio prvak Francuske, a sada jurimo 34. naslov i sedmi za redom. U Kupu Marsejimasedamtitula. Kosuvamglavnikonkurenti? -Situacijaufrancuskojligije sli~na na{oj. Ima tri tima koja se izdvajaju, Marsej, Monpeqe i Nica. Sa Monpeqeom smo igrali ufinaluprvenstvaiuspelidaga dobijemoposletriutakmice.Moramdapriznamdajebilogusto. Koliko ti jo{ traje ugovor sa Marsejomi{tadaqeplanira{? -Ugovormitrajejo{ovusezonu,alibitrebalodagaprodu`im zajo{dveilitrigodine-rekao jeKova~evi}. G.Malenovi}

@REBZALENKUP

ZvezdaputujenaHios VaterpolistiCrvenezvezdeVETnisuuspelida seplasirajuuEvroligu,alisuiporedsvatriporazanakvalifikaciomturniruuSegedinuzauzeli mestouLENkupu.@rebomjeodlu~enoda}eZvezda u grupi igrati protiv francuskog Monpeqea, istanbulskog Enka i gr~kog Hiosa. Doma}in kvalifikacionogturnirabi}egr~kiHios,advaprvo-

plasiranatimaizgrupeplasira}eseuosminufinalaLENkupa.Utakmicenaovomturniruigraju seod7.do9.oktobra. Srbija }e u Evroligi imati dva predstavnika. Vojvodinajekrozkvalifikacijeizborilamestou evropskojeliti,dok}ePartizanovesezonebranitititulu{ampionaEvrope.

TAKMI^EWEBICIKLISTASPOSEBNIMPOTREBAMA

Srbijitrizlatne medaqeibronza

Biciklisti sa posebenim potrebama iz Srbije osvojili su trizlatneijednubronzanumedaqunaParasajklingkupuEvrope odr`anomuBeogradu.U~estvtovalo je 80 takmi~ara iz 13 zemaqa. Zlatnim medaqama u drumskojtrciiuvo`winahronometar okitio se srpski parabiciklista Du{an Ver{i}. Zlatnu medaqu u drumskoj trci osvojio je Milo{ Glavowi}. Lepe palsmane zabele`ili su i na{i takmi~ari na tandemima (slepi i slabovidi). Lazar Filipovi} sa pilotom Vladimirom Potri}em osvojio je bronzani trofej u drumskojtrci,doksuMilanPetrovi}isrpskireprezentativac u drumskom biciklizmu Goran [melcerovi} bili peti. U vo`wi na hronometar Milan Petrovi}iGoran[melecerovi}su

bili ~etvrti i za osam sekundi imjeizmaklamedaqa,doksuLazar Filipovi} i Vladimir Potri}osvojilipetomesto.^etvrto mesto u svojoj kategoriji u drumkojtrcipripalojeStefanu \ukeli}u.Uvo`winahronometar\ukeli}jebiopeti. -Velikoimesvetskogparabiciklizma, svetski {ampion Italijan Mikele Pitakolo, koji je vozio svojevremeno i \iro,osvojiojeobezlatnemedaqe-drumihronometar–ka`e Ranko Mari}, generalni sekretarBSBeograda.-Na{i takmi~ari, koji ve} imaju dve olimp ijs ke viz e za Lond on, propustilisu{ansudaosvoje jo{ neku medaqu, ali i tri zlata i jedna bronza su lep uspeh u veoma jakoj konkurenciji.

BALKANSKOPRVENSTVO USKVO[U

19

TURNIRUTOKIJU

Anau tre}em kolu Ana Ivanovi} plasiralaseutre}ekolo turnira Pacifik open u Tokiju, po{to je u dva seta, 7:5 6:4, savladala Loru Robson iz Velike Britanije. Ivanovi}eva je osvojila prvisetposleizjedna~eneigre, kadajeuspeladanapravibrejku 12.gemuido|edo7:5. UdrugomsetuBritankajena startu napravila dva brejka i povelasa3:0,alijeIvanovi}eva odmah uzvratila brejk i boqom igrom uspela jo{ dva puta daoduzmeservisprotivnicida bire{ilame~usvojukoristza sati27minuta. U narednom kolu na{a teniserkaigra}esapobednicomduela izme|u Australijanke SamanteStosuriRuskiweMarije Kirilenko.

Ana Ivanovi}

^ELAREVOUO^ISTARTA@ENSKOG[AMPIONATA

Ambicijedose`u dosredinetabele U subotu startuje `enska elitna liga za ko{arka{ice, u kojoj ~etvrtu godinu za redomu~estvujeiekipa^elareva. Ekipa je podmla|ena, pa za razlikuodproteklesezone,kadaje osvojeno osmo, ambicije su skromnije. - Od standardnih i iskusnih ko{arka{ica ni jedna nije ostala, ostali smo sa juniorkama i kadetkiwama i nekoliko poja~awa koja su u me|uvremenu stiglau^elarevo.KonkurencijauAligijeslabijauodnosuna prethodnesezone.Kovinjeistupio iz lige (kre}e od najni`eg ranga),Partizan,Vo`dovac,RadivojKora},VojvodinaiHemofarmigra}euRegionalnojligi

inakrajuprvenstvawima}ese pridru`iti tri prvoplasirana timaizna{elige-ka`etrener devojaka iz ^elareva Milkan Mr|a.-Uligi}eporednasigrati jo{ Crvena zvezda, Spartak,

Sastav Unovojsezoniza^elarevo igra}e: Marija i Miqana Rado{evi}, Grbi}, Lalovi}, [trbac,I. Jevi}, Domazet, Milutin, [qivar, Miqkovi}, T.Jevi}, Mirkovi}, Terzi}, Ninkovi} i tri mlade igra~ice iz Ratkova, Majki}, Vu~eti} i Bo`i~i}, izdiktiraonamjetrenerko{arka{ica^elarevaMilkanMr|a.

Proleter, Loznica, Student iz Ni{a, Radni~ki iz Kragujevca, kaoipetnovajlija:Vrbas,Jagodina, Beo~in, [abac i Stara Pazova. To je dvanaest timova odkojih}edvenapustititakmi~ewe na kraju prvenstva. Na{e ambicije su plasman u sredini tabele i mislim da }emo to i ostvariti u konkurenciji ~ak pettimovakojisuu{liovegodineuligu. Na startu novog prvenstva (subota) tim ^elareva gostuje Zvezdi. - Bori}emo se koliko mo`emo. Ne}emo se predati lako i o~ekujem borbu do posledweg sekunda - najavio je  profesor Mr|a. V.Vujanovi}

Mu{karci pobedili

Mu{ka reprezentacija Srbije u skvo{u osvojila je Balkansko prvenstvouZagrebu.Ufinalnom me~uSrbijajebilaboqaodSlovenije 2:1. Odlu~uju}i me~ odigraojeIvan\or|evi},selektor, igra~ i vi{estruki dr`avni prvakipobedioRo`leaLangusa3:1. Ovim trijumfom \or|evi} se oprostiooddr`avnogtima. -Biojeovomojposledwime~u reprezentaciji.Kadsmodo{lina takmi~eweozna~ilisunaskaofavoriteipresre}ansam{tosmoi touspelidaopravdamoi{tosena tajna~inzavr{avamojareprezentativna karijera. Tako|e, devojke suodigraleodli~neme~eve,utimu smoimaliijuniorku,asvezajedno su napravile dobar uspeh, pogotovo{tosuizasebeostavileBugarskuiTursku-rekaoje\or|evi}. @enska reprezentacija Srbije zauzelaje~etvrtomesto.

UTITELUOPETRADI@ENSKIKO[ARKA[KIKLUB: @enskiko{arka{kiklubTitel, poslepauzeodgodinuipodana,ponovoradiitakmi~isesamla|imkategorijamauligiSrbije. Takmi~esedevoj~icero|eneod1998.do2003.godi{ta,au{koliko{arketrenirajuimla|e.TrenerTibor^iko{(naslicisajednomodekipa)radisadvetakmi~arskeselekcije,aSawaZdravkovi}u{koliko{arke.Trenutnoko{arkutrenira70devoj~icaa`eqajedaihbudejo{vi{e. -Razlozizapauzuuraduklubasuodlazaknajboqihigra~icaudrugesredinebezobe{te}ewana kojesera~unalo.Klubjezapaoufinansijskeprobleme,ostaojeibezloptiiostalihrekvizita, aparanijebilodasekupe.TurnirazapionirkenaZlatiborujena{klubko{taooko200.000dinara,anakonwegaekipaseosulaiparazatakmi~ewenijebilo-ka`eTibor^iko{. Zasedamgodinakrozklubjepro{lovi{eod250devoj~ica,anekeodwihsadaigrajuuprvoliga{kojkonkurenciji,Momirov,Komazec,^orto...U@KKTiteluplanirajudaanimirajudevoj~iceu osnovnim{kolamauTitelu,[ajka{uiKni}aninu.Namernisuuklubudasetakmi~esamosamla|imkategorijamaiverujuda}enekeoddevoj~icastasatiuvaqaneko{arka{ice. @.Markovi}

EKIPNOPRVENSTVODRUGELIGESRBIJE–VOJVODINA

Naftagasdaogas

FRANCUSKIAMBASADORLATIOSEMA^A: AmbasadorFrancuskeuBeograduFransoa GzavijeDenio,prilikomovonedeqneposeteZrewaninu,obi{aojeiMa~evala~kiklubOmladinac. Kaobiv{ima~evalac,ambasadorjeizrazio`equdaprisustvujetreningujednogodnajtrofejnijih inajstarijihma~evala~kihklubovauzemqi,atomprilikomodmeriojeisnagesaNikolomPetrovi}em,desetorangiranimukadetskojkonkurencijinaevropskojsceni. TrenerOmladincaVeselkoDumitrovka`edasuzrewaninskima~evaocizavr{ilipripremei daihve}u~etvrtako~ekujeputuBudimpe{tu,gdeseodr`avatakmi~eweumu{kojkonkurenciji. Zrewanincisuminulogvikendabiliidoma}iniEvropskogkupauma~uzakadetkiwe,nakomejenastupilo50devojakaizosamzemaqa. @.B.

U hotelu “Ba~ka” u VrbasuigraseEkipno prvenstvo Druge lige Srbije - Vojvodina. FavoritiNaftagasizElemira iJugovi}izKa}asakupqajubodove po (svom) planu, pa }e izgleda tek wihov me|usobni susretu8.kolurazre{itidilemu okoprvogmesta.Izligeispadaju dva kluba, a kandidati su se

ve}posletre}egkolapore|ali nadnutabele. Rezultati 3. kola: Detelinara (Novi Sad) - Stara Pazova 1,5:4,5,Naftagas(Elemir)-Radni~ki(Zrewanin)5,5:0,5,“Bora Kosti}” (Vr{ac) - Kova~ica 5,5:0,5,“IvanKurja~ki”(Pan~evo) - Mladost (Nova Pazova) 4,5:1,5,Jugovi}(Ka})-Srem(Sr. Mitrovica) 3,5:2,5, Somborski

[K Kraqica (Petrovaradin) 5:1.Plasman:1.Naftagas9(13), 2.Jugovi}9(12),3.StaraPazova6(12),4.Somborski{k6(11), 5.Srem6(10),6-7.„IvanKurja~ki“, „Bora Kosti}“ 3 (9,5), 8. Mladost 3 (8), 9. Detelinara 3 (7,5), 10. Radni~ki 3 (6,5), 11. Kraqica 3 (6), 12. Kova~ica 0 (3,5). B.D.


20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda28.septembar2011.

BA^KALIGA Rezultati 10. kola: Srbobran - BT[K Ba~ka Topola 4:4, Ba~ka Palanka – Prigrevica 4:4, Hercegovac (Gajdobra) - Ba~ka (Pa~ir) 2,5:5,5, Vulkan Protektor (Apatin) - „Miqo Vujovi}“ (Crvenka) 4,5:3,5, Panonija Senta 5:3, Omladinac (Kucura) – Adice (Novi Sad) 2:6. Plasman: 1. Adice 25 (48), 2. Ba~ka 25 (47,5), 3. Senta 16 (41,5), 4. Omladinac 16 (40,5), 5. Hercegovac 15 (39,5), 6. BT[K Ba~ka Topola 14 (39,5), 7. Vulkan-Protektor 13 (37,5), 8. Srbobran 12 (40), 9. Ba~ka Palanka 10 (39), 10. Panonija 10 (35,5), 11. Prigrevica 9 (35,5), 12. „Miqo Vujovi}“ 5 (36).

BANATSKALIGA Rezultati 10. kola: Proleter (^oka) - Radni~ki (Kovin) 4:4, Naftagas 2 (Elemir) - Sloga (Plandi{te) 4:4, Partizan (Toma{evac) - PA[K (Pan~evo) 6,5:1,5, „Bata ]osi}“ (Opovo) Alibunar 4,5:3,5, Lehel (Mu`qa) - Unirea (Riti{evo) 5:3, Bile}anin (Se~aw) - Rusanda (Melenci) 5:3. Plasman: 1. Partizan 30 (57), 2. „Bata ]osi}“ 27 (47,5), 3. Proleter 19 (42,5), 4. PA[K 19 (42), 5. Rusanda 14 (42), 6. Alibunar 13 (42), 7. Naftagas 12 (39,5), 8. Sloga 11 (38), 9. Bile}anin 9 (31,5), 10. Lehel 8 (35,5), 11. Radni~ki 8 (35), 10. 12. Unirea 1 (25,5).

SREMSKALIGA Rezultati 9. kola: Radni~ki ([id) - Hajduk (Be{ka) 4:4, Stara Pazova (2) 5:3, „Stevica Puzi}“ (Irig) 4,5:3,5, Banovci Dunav - Sloga (In|ija) 1,5:6,5, Sloven (Ruma) - „Car Uro{“ (Jazak) 4,5:3,5, LSK (La}arak) - Cement (Beo~in) 4:4, Sremac (^erevi}) Sremac (Vojka) 3,5:4,5. Rezultati 10. kola: Hajduk - Sremac (Vojka) 4:4, Cement - Sremac (^erevi}) 5:3, „Car Uro{“ – LSK 5:3, Sloga – Sloven 4:4, „Stevica Puzi}“ Banovci Dunav 4:4, Radni~ki Stara Pazova (2) 3:5. Plasman: 1. 3. Stara Pazova (2) 24 (47), 2. Sloga 23 (50,5), 3. Sloven 22 (48), 4. Banovci Dunav 15 (38), 5. Cement 14 (31,5), 6. Hajduk 13 (43,5), 7. LSK 13 (37,5), 8. Radni~ki 12 (38), 9. „Car Uro{“ 10 (40), 10. Sremac (Vojka) 9 (37,5), 11. „Stevica Puzi}“ 9 (37), 12. Sremac (^erevi}) 1 (26,5).

MLSUBOTICA Rezultati 6. kola: BT[K 2 (Ba~ka Topola) - E|{eg (Mali I|o{) 4,5:3,5, Spartak 3 (Subotica) - Gunaro{ 4:4, Senta (2) Jevrejska op{tina (Subotica) odl. Stari @ednik – Radni~ki (Torwo{) 5:3. Rezultati 7. kola: Radni~ki – BT[K 2 5,5:2,5, Jevrejska op{tina - Stari @ednik 3,5:4,5, Gunaro{ - Senta (2) 2,5:5,5, E|{eg - Spartak (3) 4:4, Plasman: 1. 2. Stari @ednik 16 (30,5), 2. Radni~ki 15 (30,5), 3. Senta (2) 12 (29), 4. BT[K (2) 12 (25), 5. Spartak (3) 8 (27,5), 6. E|{eg 7 (27,5), 7. Jevrejska op{tina 4 (22), 8. Gunaro{ 3 (24).

PROBLEMBR.356

Belidajemat udvapoteza S.Lojd N.Y.Mail and Express, 1892.

„DNEVNIKOVA”[KOLA[AHA

ANALIZIRANEPARTIJE

Pe{a~kezavr{nice(3) Traktatooktobru H. Rink, 1922. Dijagram (Beli: Kh2, pe{ak a3; Crni: Ka2, pe{ak f3.) Beli na potezu – dobitak. Re{ewe je: 1.a4 Kb3 2.a5 Kc3 (Gubilo bi 2...Kc4 3.a6 Kd3 4.a7 f2 5.a8D f1D 6.Da6+ i pada dama.) 3.Kg1! Poenta, ne bi bilo dobro (3.a6 zbog 3...Kd2! 4.a7 f2 5.Kg2 Ke2; Ne zadovoqava ni 3.Kg3 Kd4! 4.a6 Ke3 5.a7 f2 6.Kg2 Ke2 sa remijem.) 3...Kd4 4.a6 Ke3 5.Kf1 i beli dobija. H. A. Adamson,1921. Dijagram (Beli: Kh7, pe{ak c6; Crni: Ka6, pe{ak a5) Beli na potezu – remi. 1.Kg6! a4 2.Kf5 Kb6 (Na 2...a3 3.Ke6! Kb6 4.Kd7 a2 5.c7 a1D 6.c8D sa remijem.) 3.Ke5! K:c6 (Ili 3...a3 4.Kd6 a2 5.c7 Kb7 6.Kd7 sa remijem.) 4.Kd4 Kb5 5.Kc3 sa remijem. C. De Fajter,1939. Dijagram (Beli: Ka8, pe{ak f4; Crni: Kb5, pe{ak a6) Beli na potezu – remi. 1.Kb7! (Pogre{no bi bilo 1.f5? zbog 1...Kc5 2.f6 Kd6 3.f7 Ke7 i crni bi dobio.) 1...a5 2.Kc7 Kc5 (Na 2...a4 3.f5 a3 4.f6 a2 5.f7 a1D 6.f8D sa istim ishodom kao u glavnoj varijanti.) 3.Kd7 Kd5 4.Ke7 Ke4 5.Ke6! a4 (Ako 5...K:f4 6.Kd5 a4 7.Kc4 i pada crni pe{ak.) 6.f5 a3 7.f6 a2 8.f7 a1D 9.f8D sa remijem. L. Prokes, 1947. Dijagram (Beli: Kd8, pe{ak a5; Crni: Kd6, pe{ak h7) Beli na potezu – remi. 1.Kc8! (Ako 1.a6? Kc6 2.Ke7 h5 i crni bi dobio.) 1...Kc6 2.Kb8! (Pogre{no bi bilo 2.a6? zbog 2...Kb6 3.Kd7 h5 i beli kraq je van kvadrata.) 2...Kb5 3.Kb7 K:a5 4.Kc6 h5 5.Kd5 h4 6.Ke4 Remi. Kraq je u kvadratu pe{aka. V. Korolkov, 1950. Dijagram (Beli: Kb7, pe{aci a5, d5, e5; Crni: Kc5, pe{aci d3, h7) 1.e6! (Na 1.a6? d2 2.a7 d1D 3.a8D D:d5+ 4.Ka7 D:a8+ 5.K:a8 Kd5 i beli kraq nije u kvadratu protivni~kog pe{aka.) 1...Kd6 2.e7 K:e7 3.Kc7 d2 4.d6+ Ke6 5.d7 d1D 6.d8D D:d8+ 7.K:d8 Kd6 Nastala je pozicija iz prethodnog primera. 8.Kc8! Kc6 9.Kb8 Kb5 10.Kb7 K:a5 11.Kc6 h5 12.Kd5 sa remijem, J. Moravec, 1952. Dijagram (Beli: Kh3, pe{ak d2; Crni: Ka5, pe{ak b7) Beli na potezu – remi. 1.Kg4! b5 2.d4 b4 3.d5! Kb5 4.d6 (Pogre{no bi bilo 4.Kf5? zbog 4...b3 5.d6 b2 6.d7 b1D+ i crni je promovisao pe{aka sa {ahom.) 4...Kc6

5.Kf5! b3 (Posle 5...K:d6 6.Ke4 Kc5 7.Kd3 Kb5 8.Kc2 Ka4 9.Kb2 beli bi vladao opozicijom.) 6.Ke6 b2 7.d7 Kc7 8.Ke7 i remi je osiguran. E. Pogosianc, 1976. Dijagram (Beli: Ka4, pe{ak c5; Crni: Kb8, pe{ak h7) Beli na potezu – remi. 1.Kb5! (Na 1.Kb4? h5 2.Kc4 h4 3.Kd4 h3 i pe{ak se ne mo`e zaustaviti.) 1...h5 2.Kc6! Kc8 (Ako 2...h4 3.Kd7 h3 4.c6 h2 5.c7+ Ka7 sa remijem.) 3.Kd5 h4 4.Ke4 i kraq je u kvadratu. R. Reti, 1928. Dijagram (Beli: Kh5, pe{ak c6; Crni: Ka6, pe{aci f6, g7, h6) Beli na potezu - remi 1.Kg6! Kb6 (Ako 1...h5 2.K:g7 h4 3.K:f6 sa prelaskom u mati~nu Retijevu studiju iz 1922. godine, ili; 1...f5 2.K:g7 f4 3.Kf6 f3 4.Ke7 f2 5.c7 Kb7 6.Kd7 sa remijem.) 2.K:g7 h5 (Mogu}e je 2...f5 3.Kf6 f4 4.Ke5 f3 5.Kd6 f2 6.c7 sa istim rezultatom kao u glavnoj varijanti.) 3.K:f6 h4 4.Ke5! sa poznatim finalom! Mogu}e je 4...h3 5.Kd6 h2 6.c7 Kb7 7.Kd7 h1D 8.c8D+ i remi. E. Pogosianc, 1984. Dijagram (Beli: Kh5, pe{aci c6, f5; Crni: Ka6, pe{aci f7, g7, h6) Beli na potezu – remi. 1.f6! g:f6 (Ili 1...g5 2.K:h6 g4 3.Kg7 g3 4.K:f7 g2 5.Ke7 g1D 6.f7 sa remijem) 2.K:h6 Kb6 3.Kg7 f5 4.Kf6 f4 5.Ke5! f3 6.Kd6 f2 7.c7 f1D 8.c8D Df6+ 9.Kd5 sa remijem.

JU@NOBANATSKALIGA

navac 6 (18,5), 7. Sremac (2) 4 (16 (+),9. Dowi Srem 1 (12,5 (+).

Rezultati 11. kola: „Bora Ivkov“ (Banatsko Novo Selo) „Aqehin“ (Pan~evo) 5,5:2,5, Ilanxa - Bavani{te 7,5:0,5, Omladinac (Vr{ac) - Spartak (Debeqa~a) 4:4, Grebenac - Jedinstvo (Ka~arevo) 4,5:3,5, Banatski Brestovac - ^okot (Gudurica) 3,5:4,5, Lokve – Gaj 5,5:2,5, Bela Crkva - Izbi{te 4:4. Plasman: 1. „Bora Ivkov“ 31 (64), 2. B. Brestovac 26 (64), 3. ^okot 25 (59,5), 4. „Aqehin“ 22 (57), 5. Lokve 21 (46,5(-), 6. Jedinstvo 20 (55), 6. Bela Crkva 20 (54,5), 8. Izbi{te 17 (40(-), 9. Gaj 13 (38), 10. Ilanxa 9 (30,5), 11. Grebenac 8 (32,5), 12. Omladinac 2 (24,5), 13. Spartak 2 (23,5), 14. Bavani{te 1 (17).

SREMSKAZONA Rezultati 7. kola: Bano{tor Sremac 2 (Vojka) 6:0, Rudar (Vrdnik) - [imanovci 5:3, Sloga (Hrtkovci) - Dowi Srem (Pe}inci) 5:3, Podunavac (Belegi{) - Dunav (Novi Slankamen) 3:5, Borac (Veliki Radinci) slobodan. Plasman: 1. Borac 13 (25), 2. Dunav 12 (28 (+), 3. Bano{tor 12 (24,5), 4. Rudar 9 (21), 5. [imanovci 7 (21),.6. Sloga 6 (20,5), 7. Podu-

Opozicija Opozicija je polo`aj kraqeva kada je rastojawe izme|u wih svedeno na neparan broj poqa (jedno, tri ili pet). Ima veliki prakti~an zna~aj u pe{a~kim zavr{nicama i u su{tini predstavqa manevarsku borbu, ~iji je ciq postizawe materijalne prednosti ili zauzimawe {to boqe pozicije za kraqa. Strana koja stupa u opoziciju u ve}ini slu~ajeva je u prednosti i ka`e se da ona vlada opozicijom.

Bliskaopozicija Pod bliskom opozicijom podrazumeva se horizontalni, kosi i vertikalni polo`aj kraqeva sa jednim poqem razmaka izme|u wih. Dijagram (Beli: Kc6, pe{ak d6; Crni: Kc8) Beli na potezu – remi.

SEVERNOBANATSKA LIGA Rezultati 10. kola: Novi Kne`evac – Mladost (Luki}evo) 5:3, Mladost (Banatski Despotovac) - Radni~ki (Kikinda) 3:5, Krajina (Kraji{nik) - Mladost (Bo~ar) 4:4, Proleter (Zrewanin) - 2. oktobar (Kumane) 5:3, Jedinstvo (E~ka) - Begej (@iti{te) 5:3, Budu}nost (Srpska Crwa) - Napredak (^estereg) 3,5:4,5. Plasman: 1. Napredak 30 (51), 2. Proleter 25 (50), 3. 2. oktobar 21 (46,5), 4. Novi Kne`evac 18 (40,5), 5. Krajina 15 (43,5), 6. Mladost (Bo~ar) 14 (43), 7. Radni~ki 13 (41), 8. Mladost (Banatski Despotovac) 12 (39,5), 9. Mladost (Luki}evo) 8 (35), 10. Budu}nost 7 (34), 11. Jedinstvo 7 (29,5), 12. Begej 4 (26,5).

SEVERNOBA^KALIGA Rezultati 10. kola: „Milo{ Raki}“ (Ratkovo) – Bezdan 5:3, „@aki Jo`ef“ (St. Moravica) - Mladost (Oxaci) 3,5:4,5, Polet (Rastina) - Potisje (Kawi`a) 5:3, Elektrovojvodina (Subotica) - Hajduk (Kula) 3:5, Polet (Karavukovo) – Karavukovo 6:2, Radni~ki (Bajmok) – Ada 4,5:3,5,

DANIADICA

Kerezovi}ispredRadina

Re{ewe problema br. 355 (D. M. [amrovski, 1928.) sa pozicijom: beli – Kd4, Dd1, Tc7, Te7, Sd8, pe{ak d3; crni – Kd6, Ta7, Tg7, Lg2, Sd5, pe{aci c4, e4; je 1.Da4! Na 1...T:a4 sledi 2.Sb7 mat. Na 1...Sb6 sledi 2.Db4 mat. Na 1...T:c7 sledi 2.Te6 mat. Na 1...T:e7 sledi 2.Dc6 mat.

dnevnik

U okviru proslave mesne zajednice Adice pod nazivom “Danavske no}i Adica” u subotu je odr`an brzopotezni turnir sa 24 u~esnika, ~lanova [ah kluba Adice i pozvanih gostiju. Posle zanimqivih borbi i smewivawa u vo|stvu vi{e igra~a na kraju je pobedio mk Mihajlo Kerezovi} sa 9,5 poena ispred Dragomira Radina sa istim brojem poena ali je Kerezovi} progla{en pobednikom zbog boqeg dodatnog kriterijuma. Nagra|eno je pet proplasiranih u~esnika a specijalne nagrade su dobili i Milan Popovi} kao najmla|i i Bo{ko Zlatkovi} kao najstariji u~esnik.

Plasman: 1-2. Mihajlo Kerezovi}, Dragomir Radin 9,5, 3-4. Sini{a Kova~evi}, Milan Popovi} 9, 5. @ivko Ubiparip 8,5, 6. \or|e Gaji} 8, 7-8. Zvonimir Radi}, Krasoje Notaro{ 7,5, 9-10. Zoran Milenkovi}, Slavko Popovi} 7, 11-15. Pavle Ni{avi}, Nikola Kolunxija, Traj~e Kostovski, Dragan \or|evi}, Aleksandar Jandri} 6,5, 16. Stanko Jovi} 6, 17-18. Petar Mili~evi}, Miroslav ^abarkapa 5,5, 19-21. Aleksandar Mladenovi}, Milan Milovac, Bo{ko Zlatkovi} 5, 22. Qubo Maksimovi} 4, 23. \oko ]urkovi} 3, 24. Radislav Nikoli} 2 poena.

Crni na potezu - beli dobija U poziciji na dijagramu rastojawe izme|u kraqeva je jedno poqe i u slu~aju da je beli na potezu, prinu|en je da napusti opoziciju. Na primer 1.Kc5 (Ne bi vodilo napretku 1.d7+ zbog 1...Kd8 2.Kd6 i crni je u patu.) 1...Kd7 2.Kd5 Kd8 3.Ke6 (Ili 3.Kc6 Kc8) 3...Ke8 i po{to crni vlada opozicijom partija je remi. Ako je crni na potezu, prinu|en je da napusti opoziciju. 1...Kd8 2.d7 Ke7 3.Kc7 i beli dobija. Duklos, 1903. Dijagram (Beli: Ka3, pe{ak d5; Crni: Kb5, pe{ak c7) Beli na potezu – remi. 1.d6! (Gubilo bi 1.Kb3? zbog 1...Kc5 2.Kc3 K:d5 3.Kd3 Kc5 4.Kc3 c6! i beli je prinu|en da napusti opziciju.) 1...c:d6 2.Kb3 @rtvom pe{aka beli je uspeo da zauzme opoziciju. 2...Kc5 3.Kc3 Kd5 4.Kd3 Ke5 5.Ke3 i remi je jasan. H. A. Adamson, 1915. Dijagram (Beli: Kc8, pe{ak g2; Crni: Ka7, pe{ak h6) Beli na potezu – dobitak. Ovo je slo`ena studija u kojoj beli dobija na slede}i na~in. 1.Kc7! Pogre{no bi bilo odmah krenuti na h-pe{aka po{to bi u tom slu~aju crni kraq stigao da odnese belog g-pe{aka. Beli uz pomo} takozvane bo~ne opozicije zadr`ava crnog kraqa na a-liniji i bira pogodan trenutak da krene ka protivni~kom pe{aku. 1...Ka6 2.Kc6 Ka5 3.Kc5 Ka4 4.Kc4 Ka3 5.Kc3 Ka2 6.Kc2 Ka3 (Na 6...Ka1 sledilo bi 7.g4 Ka2 8.Kd3 i beli bi dobio) 7.g3! (Pogre{no bi bilo 7.g4? zbog 7...Kb4 8.Kd3 Kc5 9.Ke4 Kd6 10.Kf5 h5! 11.g:h5 Ke7 12.Kg6 Kf8 13.Kh7 Kf7 sa remijem.) 7...Kb4 (Ako 7...Ka2 8.g4! Ka3 9.Kd3 i beli bi dobio) 8.Kd3 Kc5 9.Ke4 Kd6 10.Kf5 Ke7 11.Kg6 i beli dobija. Dijagram (Beli: Ke6, pe{aci g6, h7; Crni: Kg7) Beli na potezu – dobitak. 1.h8D+! K:h8 2.Kf6 Va`an momenat u kojem se kraqevi koso su~eqavaju a wihovo rastojawe po dijagonali iznosi jedno poqe. 2...Kg8 Crni je prinu|n da napusti kosu opoziciju. 3.g7 Kh7 4.Kf7 i beli dobija. U slu~aju da je crni na potezu dobitak se ostvaruje na slede}i na~in 1...Kh8 2.Kf5 Kg7 3.h8D! Kh8 4.Kf6 i daqe je isto kao u prethodnoj varijanti. SlobodanMirkovi}: “[kola{aha” Plasman: 1. Hajduk 24 (45), 2. Radni~ki 24 (44,5), 3. Polet (Rastina) 20 (45,5), 4. „Milo{ Raki}“ 19 (43,5), 5. Elektrovojvodina 16 (40), 6. „@aki Jo`ef“ 16 (38,5), 7. Mladost 13 (38), 8. Ada 12 (39), 9. Bezdan 12 (37,5), 10. Potisje 11 (37,5), 11. Polet (Karavukovo) 9 (36), 12. Karavukovo 3 (31,5).

NOVOSADSKALIGA Rezultati 10. kola: Bubamara (2) - @elezni~ar 3:5, ^enejac (^enej) – Promocija 4:4, „Obili}“ - „64“ 1:7, Kraqica 2 (Petrovaradin) – Borac 4:4, Penzioner - Pru`ena ruka (Sr. Kamenica) 2:6, Dnevnik - Jedinstvo (Rumenka) 4,5:3,5. Plasman: 1. „64“ 27 (60,5), 2. Borac 25 (56), 3. Pru`ena ruka 24 (55), 4. Promocija 22 (47), 5. Dnevnik 18 (46), 6. Kraqica (2) 16 (41), 7. @elezni~ar 13 (33,5), 8. ^enejac 13 (30,5), 8. Jedinstvo 10 (36,5), 10. Penzioner 4 (31,5), 11. Bubamara 4 (23,5), 12. „Obili}“ 0 (18).

JU@NOBA^KALIGA Rezultati 10. kola: Temerin Sutjeska (BD Poqe) 4:4, „Mihail Taq“ (Veternik) - Bubamara (Novi Sad) 4:4, Vojvodina (Novi Sad) - An pasan (Novi Sad) 4,5:3,5, Titel - Hajduk (^urug) 4:4, Zmajevo – Mladenovo 3,5:4,5, Omladinac (@abaq) slobodan. Plasman: 1. Vojvodina 23 (47), 2. An pasan 17 (43,5), 3. Bubamara 17 (43), 4. Temerin 15 (40,5), 5. Mladenovo 15 (40(+), 6. Zmajevo 12 (40,5), 7. Titel 11 (31), 8. Sutjeska 9 (33,5), 9. Hajduk 9 (30), 10. „Mihail Taq“ 5 (29), 11. Omladinac 3 (22 ).

[AJKA[KALIGA Rezultati 7. kola: Jugovi} 2 (Ka}) - Budu}nost (Nadaq) 1:7, [ajka{ - Hajduk (Gardinovci) 5:3, Sloga (Lok) - Pion (Be~ej) 3,5:4,5, Budisava - [ajka{ (Koviq) 4:4. Kona~an: 1. Budu}nost 18 (39), 2. Pion 18 (35,5), 3. [ajka{ 15 (32), 4. [ajka{ (Koviq) 10 (31), 5. Jugovi} (2) 9 (26,5), 6. Budisava 8 (22,5), 7. Hajduk 4 (20), 8. Sloga 0 (17,5).

Bli`i se jo{ jedan oktobar. Mesec, nekada poznat kao “Novosadski {ahovski oktobar”, bio je priznati {ahovski turnir u Jugoslaviji, a i mnogo, mnogo {ire… Predivni plesovi drvenih figura na scenama magi~nih kvadrati}a, bilo da se igralo na `elezni~koj stanici ili u amfiteatru Spensa, neumitno nas vu~e u nostalgiju. Prisetimo se samo nekih od u~esnika: Lejn, Benke, Ivkov, Planinc, Matulovi}, ^okaltea, Adorjan, Taq, Forinto{, Romani{in, Bala{ov, Smejkal, Velimirovi}, Hort, Saks, Gligori}, Olafson, Geler, [ahovi}, Barcai, Georgiju, Sve{wikov, Van der Vil, Kinteros, Ivanovi}, Jansa, Tringov, Tore… Wima na “biqeg” izlazili su (tada) mladi novosadski igra~i De`e, Marjan, Ilij}, Jovi}, Popovi}, Notaro{, Jevti}… Prise}amo se {ta je pokojni novinar „Dnevnika„, Du{an Bu}an, zabele`io o partiji Marjanovi} – Popovi} odigrane na desetom turniru (1984.): Marjanko je doprineo jednoj od najsadr`ajnijih partija turnira, a Pjotr je vrhunski demonstrirao odbranu. Beskompromisna bitka mladih velemajstora dokazala je da muze postaju neme kada oru`je progovori (inter arma musaesilent). Ovome bismo mogli i mi da dodamo: Musaesilent – arme nema vi{e, ni onih oktobara!

Marjanovi}–Popovi} Sicilijanka(B63) 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Lg5 e6 7.Dd2 Le7 8.0–0–0 0–0 9.Sb3 a6 10.f4 b5 11.L:f6 g:f6 12.Kb1 Kh8 13.Le2 Db6!

Crni priprema kontraigru na daminom krilu i nastaje veoma o{tra pozicija sa suprotnim rokadama. 14.Thf1 Ld7 15.Lh5 a5 16.Tf3 a4 17.Sc1 b4 18.S3e2 Tg8! Dok je beli svoje figure postavio prili~no neprirodno, crni je dobio va`ne tempove za napad potiskivawem belog skaka~a. 19.g4 Le8?! Neprecizan potez. Posle 19…Tg7 beli bi bio stopiran u napadu. 20.Th3 Tc8? Sada je ve} neophodno bilo 20…Tg7 spre~avaju}i slede}i potez belog. 21.f5! e:f5 Sada je ovaj antipozicioni potez, koji prepu{ta poqe d5, iznu|en. 22.e:f5? Mnogo je boqe 22.g:f5 s pretwom Sf4-d5 i igrom po g-liniji, {to bi belome donelo nesumwivu prednost. 22…Se5 23.Dh6 Tg7 24.g5 d5 25.Sd4 Ld7 26.Sce2 Dd6 27.Tf1 Sc4? Gre{ka u obostranom cajtnotu. Trebalo je igrati 27…Ta8 sa idejom Ta6, a na 28.Tg3, T:g5 29.T:g5 f:g5 30.f6 Tg8! 28.g6! Lf8 29.g:f7 T:f7 Ne ide 29…T:g5?? 30.D:h7+ K:h7 31.Lg6+ Kg7 32.Th7 mat. 30.Dc1 Tg7 31.Sf4? Posle 31.Tg1! nastala bi pozicija s obostranim {ansama. Ovako je napad crnog br`i.

31…b3 Dok napad beloga jewava, crni otvara poziciju belog kraqa. 32.Sg6+?! Pucaw u prazno. Na 32.a:b a:b 33.T:b3 ide 33…Ta8 sa idejom Da6. 32…Kg8 33.S:f8 b:c2+ 34.Ka1 K:f8 35.D:c2? U stra{nom cajtnotu direktno gubi, ali pozicija je ina~e beznade`na. 35…a3 36.b3 Se3 37.D:c8+ L:c8 38.T:e3 Te7 39.Se6+ L:e6 40.Tfe1 D:h2 41.T3e2 D:h5 0:1. Kada ga neko nadigra, posle poraza Bojan Kurajica svoje nezadovoqstvo za~ini i re~ima: ”Igrao sam kao vo!”

Popovi}–Kurajica Sicilijanka(B33) 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Db6?! Preran ispad damom kojim crni `eli da igra {evenin{ku postavu s tom razlikom da je beli skaka~ na b3 umesto na d4. Me|utim, sada beli postavqa svog lovca na aktivnije poqe d3. 5.Sb3 Sf6 6.Sc3 e6 7.Ld3 a6 8.0–0 Dc7 Preciznije je 8…Le7 jer ovako beli odmah sprovodi f4. 9.f4 d6 10.De2 Le7 11.Ld2 0–0 12.Tae1 Koncentri{e snage u centru s pretwom napada na kraqevom krilu. 12…Sd7 Spre~ava 13.e5 ali crni kraq ostaje bez dovoqno za{tite. 13.Tf3 Sb4 Uni{tava belopoqca ali pritom gubi vreme i otvara c-liniju koja }e vi{e koristiti belome. 14.Th3 S:d3 15.c:d3 Te8 16.Kh1 b5 17.Tc1! Svrha ovog poteza je ne toliko igra na daminom krilu koliko dobitak tempova da bi se ostale figure ustremile na crnog kraqa. 17…Db6 18.Sd1 a5 19.Le3 Db7 20.Sf2 Sf8 21.Dh5 Ld7 22.Sg4 Tec8 Jedino da se oslobodi poqe e8 za lovca, {to ipak ne spa{ava crnog od razornog napada. Na 22…f5 sledilo bi 23.e:f e:f 24.Sh6 s dobitkom. 23.Tf1! Odustaje od izmena i uvodi jo{ jednu figuru u napad. 23…a4?! S tempom tera i posledwu figuru beloga u napad na svog kraqa. Na otpornije 23…Le8 sledi 24.f5 f6 25.Sh6+ Kh8 26.Sf7+ Kg8 27.f:e s neodbrawivim pretwama. 24.Sd4 Le8 25.f5 Tc5

26.Sh6+! Ru{i i posledwu barijeru oko crnog kraqa. 26…Kh8 27.S:f7+ Kg8 28.Sh6+ Kh8 29.Dg4 g:h6 30.L:h6 Lf6 31.Tg3 1:0 S posebnim interesovawem o~ekivan je okr{aj filipinskog velemajstora Euhenia Torea i sovjetskog prvaka Andreja Sokolova. Samo nekoliko meseci pre novosadskog susreta wih dvojica su u Londonu vojevali bitku u me~u SSSR – “ostatak sveta”. Tore je taj londonski duel dobio 2:1. U Novom Sadu mogao je u svoj bilans s novom nadom sovjetskog {aha da poboq{a. U ovoj kriti~noj poziciji Tore se odlu~io na `rtvu lovca 19.L:g7!? {to je, me}utim, bilo dovoqno samo za pola poena. Naime, posle 19…K:g7 20.L:d5 L:d5 21.D:d5 h:g 22.Tad1 Sf8 23.Dh5 Lf6! Tore je bio prisiqen da dr`i remi ve~itim {ahom. Sa 19.Sh6+ beli bi forsirano dobio. Dr Tartakover je rekao: “^itava {ahovska igra je, tako re}i, jedan zamaskirani potez kowem…” Komentar:Du{anBu}an Pripremio:B.Dankovi}


c m y

SveT POZnATiH

dnevnik

sreda28.septembar2011.

МОДНАКУЋА„МОНА”ПРЕДСТАВИЛАНОВУКОЛЕКЦИЈУ НА РЕВИЈИ СПОЈА ЛЕПОТЕ И СПОРТА

21

PAPARACO

Црно-бела јесен С

порт и мода, лепота и игра, и у сред ове приче велика модна ревија „Моне“ с колекцијом за предстојећу сезону јесен/зима под називом „Црно-бели свет“. Милош Шобајић, сликар, био је једна од званица „Монине“ ревије, уз оне из света

OUT

IN

Сека Саблић

политике, музике, спорта попут легендарног Владимира Грбића, моде, између осталог прослављеног манекена Невена или креатора Неше Клика, глуме, јавног живота, бизниса и медија. Нада Момировић-Делић, власница „Моне“ која је одмах након ревије отпутовала у ренесансну Фиренцу, јер не постустаје за трендовима светских диктата очито је поново направи „бум“ предстојеће сезоне. - Фасциниран сам креацијама које су посебну ноту унели у црно-беле моделе за које бих могао рећи да припадају заиста високој моди. То је она чудесна плава боја ренесанских мајастора која се добија из камена лапис лазули, вредна као злато, предивна и као накит. - Коко Шанел је рекла да је модна индустрија на путу за пропаст, а „Мона“ нам је управо доказале да мода може да буде уметност и јединственост. Модели су ми се јако допали јер ова кућа на својим ревијама, али и у продавницама, форсира индивидуалност у ово доба глобализма - констатује глумица Вјера Мујовић. „Мона“ је спојила моду и спорт, па се након Јелене Јанковић на овој ревији појавила комплетна екипа српске женске одбојкашке репрезентације, за чији наступ на Европском првенству у Италији и Србији је ова модна кућа креирала специјалне моделе. Јелена Николић, једна од пет најбољих одбојкашица Европе, за коју су се отимали клубови од Италије, преко Јапана, до Турске где сада игра, одјашњава да све девојке репрезентације Србије којима је на челу, лако могу да из спортске пређу у манекенску улогу. - Креације које је направила Нада Момировић, која је и члан Почасног организационог одбора ЕП 2011, заиста су ме одушевиле - каже Јелена. Спортска гардероба није једино што, како сазнајемо, носе наше репрезентативке у одбојци носе. Спортисткиње током такмичења и разних припрема по свету, сем дресова, тренерки и патика, на пут не одлазе и без вечерњих тоалета која им је неопходна за изласке у елитне ресторане. „Мона“ је за ову сезону одабрала најфиније материјале за своју колекцију, чији су посебан део модели направљени од коже и ташне. Љубитељи моде су тако упловили у свет који се може видети на чувеном Шпанском тргу у Риму. Владимир Ђуричић

Пенелопе Круз и Вуди Ален

Бако, деко, ви сте хит Н

ова интернет сензација је постарији брачни пар који учи да користи вебкамеру. Брус (86) и Естер Хафман (79) из пензионерског дома Хилсајд у Мекминвилу у Орегону током једне посете своје унуке добили су час из коришћења нових технологија. Пошто им је купила лаптоп, унука је желела да им објасни како да користе вебкамеру, да би могли да комуницирају преко сервиса Скyпе. Када је час био готов, Брус и Естер одлучили су сами да покушају да укључе видео, а резултат је троминутни снимак у којем се дека кези, пева, прави смешне изразе лица, испушта гасове, па чак и флертује са својом супругом.

„Коса ти дивно изгледа, хајде сада мало спусти хаљину да ти видимо груди”, каже Брус. Њихова унука погледала је видео на компјутеру, а када се опоравила од напада смеха, поставила га је на Јутјуб, где га је за само неколико недеља погледало скоро два милиона људи.

„Покушавала сам да укључим камеру а нисам схватила да је већ укључена. Брус се све време нешто кревељио, и деконцентрисао ме”, рекла је Естер и додала да јој је драго што је снимак забавио толико људи. „Када погледате колико лоших вести свакодневно чујемо, срећни смо што смо насмејали интернет заједницу”. Брус и Естер за сада не планирају да направе још који видео, али знају шта би променили на првом. „Да сам знала да камера ради, не бих жвакала жваку, изгледам као крава која прежива”, рекла је она. Сличну славу доживео је и брачни пар који је желео својој унуци да сними рођен��анску честитку.

Мрачна сенка Џонија Депа

А

мерички глумац Џони Деп ради на свом новом пројекту, филму под називом „Дарк шедоуз”, у којем глуми вампира

Барнабаса Колинса. Објављене су и прве фотографије са сета, на којима је Деп маскиран у вампира. Радња филма је базирана на причи из шездесетих година о вампирима, зомбијима, вукодлацима и духовима. Глумачку поставу чине: Клое Морец, Хелена Бонам Картер, Мишел Фајфер, Ева Грин, Кристофер Ли, Џони Ле Милер и Хана Мареј. Ражију потписује Тим Бартон, а Џонију Депу је ово осми пут да сарађује са култним редитељем. Филм је сниман на локацијама у Великој Британији. Филм „Дарк шедоуз” (Мрачне сенке) ће се у биоскопима појавити 11. маја 2012. године.

Јуниор Џек у клубу Мр. Стефан Браун К

Снежана Савић

луб Мр. Стефан Браун обећава врелу јесен када је у питању ноћни живот Београда. Нову сезону и хуманитарну акцију ће отворити светски познати ДЈ Јуниор Џек и Кид Крим. Комплетно реновиран клуб Мр. Стефан Браун најавио је још једну узбудљиву сезону београдског ноћног живота, која стартује од 15. септембра. Менаџер клуба Милош Петровић најавио је да ће специјални гости првог хуманитарног, понедељка 19. септембра, а који ће клуб редеовно организовати, бити ДЈ Јуниор Џек и ДЈ Кид Крим популарни двојац, један од најпознатијих и најбољих хоусе ди-џеј тандема данашњице. „Нама је велика част што можемо да се похвалимо што ћемо светске хоусе звезде ДЈ Јуниорa Џека и ДЈ Кидa Крима угостити као пријатеље клуба и провести са њима пар дана, колико планирају да се задрже у Београду. Очекујемо журку за памћење!”, најављују из „Стефан Брауна”. „Хуманитарни понедељак” имаће за задатак да кроз организацију журки и разних догађаја прикупи новчана средства за оне најугроженије.

Традиционално, понедељком ће познати радити за шанком и скупљати добровољне прилоге, а за добар провод побринуће се ДЈ Влада. Уторак је резервисан за музику деведесетих, док ће поп - рок бенд Веска Вучковића госте забављати средом вече. Новина је да ће познат београдски репер Далибор Ан-

донов - Гру и ДЈ Плаyа, четвртком преузети ДЈ пулт и побринути се за одличан провод уз Р’н’Б и Хип Хоп звуке. Петком и суботом пуштаће се најновији дисцо-хоусе хитови, док ће недељом као и прошле године наступати бенд „Екстра oркестра”.


22

kultura

sreda28.septembar2011.­

АРТКЛИНИКАНАПРЕДСТОЈЕЋЕМОКТОБАРСКОМ САЛОНУ УБЕОГРАДУ ПЛАНИРАЕУТАНАЗИЈУ

СаЛиманскепијаце наЗеленивенац Са Лиманске пијаце на Октобарски салон! Звучи блесаво, али кад је у питању Арт клиника из Новог Сада, ништа није немогуће. У Арт клиници кажу да их је вест затекла у припремама „Велике прославе“, планирању пројекaта којим ће да обележе десет година опстанка у тржишним условима на српски начин. Знајући да је Арт клиника настала на утопијским премисама да уметност може да лечи и мења болестан свет и друштво, не чуди што је деценијски живот и рад прошаран бројним ожиљцима. Селекторска екипа Октобарског салона, коју чине Аленка Грегорич (Словенија) и Галит Еилат (Израел), затекла их је у акцији „Публици на ноге“ - „Тотална распродаја уметности“, коју у улози Пиљара уметности већ неко време на новосадској Лиманској пијаци спроводи дежурни тим Арт клинике. Тезга – врховна метафора савремене културе! - Таман смо расправљали о трансформацији, недостатку подршке, идеолошким разликама, незрелости, материјалном стању, судским процесима са градском управом, болном процесу без видљивог краја, што нас је наводило да размишљамо о врло мучном гашењу, о одумирању, када су се појавиле кустоскиње Октобарског салона – прича Никола Џафо, оснивач и водитељ Арт клинике. – То указање, ми то тако зовемо, пружило нам је прилику да уместо одумирања дођемо на идеју еутаназије, која ће нам, наизглед парадоксално, помоћи да живимо! Арт клиника је једини учесник из Новог Сада који је позван на традиционалну и прстижну београдску манифестацију посвећену ликовној уметности која ће бити отворена 20. октобра. Селекторке 52. октобарског салона главну изложбу конципирале су тако да глобални проблеми савременог друштва буду сагледани

кроз локалне догађаје у региону Југоисточне Европе. Кључне речи биће симулација, експеримент и реконструкција, а кључна питања одговорности, односно грађанске послушности и конформизма.

Изложба Арт клинике на Октбарском салону биће коципирана тако да се њихова Шок галерија, најмања галерија на Балкану, „пренесе“ и мултиплицира, како би се у неколико собичака, иза не-

ти нову парадигму деловања. Октобарски салон је дошао као права прилика да се прошлост резимира, процени, те да се тиме изврши симболички чин самоукидања и новог рођења. Од Жељка Груловића, програмског координатора Арт клинике и једног од оних на којима Арт клиника остаје уколико се остваре намере Николе Џафа, сазнајемо да је у оквиру акције „Публици на ноге“ у току анкетирање којим ће се на основу десетак питања „о нама, вама и њима“, добити егзактни одговори о стању у култури. Стотинак Новосађана већ је дало своје мишљење, а план је да то током Октобарског салона учине и Београђани, како би се у новембру прешло на објављивање и анализу резултата.

dnevnik САБЕТОВЕНОВОГФЕСТИВАЛАУБОНУ

Најславнијиоркестри, диригентиисолисти (Специјалноза„Дневник“изБона) Овогогодишњи Бетовенов фестивал у Бону (као и неколико претходних) траје читавих месец дана (од 9.септембра до 9. октобра). Окупља најславније оркестре: Питсбуршки симфонијски оркестар, Барокни оркестар Зефиро, Израелску филхармонију, Лондонски симфонијски оркестар, Лајпцишки Гевандхауз оркестар, Немачку камерну филхармонију из Бремена, Будимпештански фестивалски оркестар, Ротердамску филхармонију, Фински Радио оркестар. Пред њима стоје најеминентнији диригенти данашњице: Манфред Хонек, Алфредо Бернандини, Зубин Медхта, Рикардо Чаји, сер Џон Елиот

концерата њему у част: у Минстер базилици, у центру Бона, оргуљаши Хазелбек и Ивета Апкална свирали су чувене Листове транскрипције (”Прелудијум и фуга BACH“, „Свети Фрањо Паулски хода по таласима“, “Прелиди“, „Прометеј“). Камерни ансамбл са цимбалом извео је Шесту мађарску рапсодију, Дванаесту елегију, Изгубљену романсу у Бетовеновој родној кући у срцу Бона, вокални трио је представио „Листа у Паризу“ у Бетовеновој Сали, на обали Рајне. Под истим кровом, у Студију, чуле су се „Реминисценције Дон Жуана“ у извођењу клавирског Дуа „Д’акорд“, а на истом месту пија-

са својим диригентом Стефаном Блинијем интерпретирао је „Данте симфонију“, а на завршном 62. концерту предвиђено је да Фински Радио оркестар изведе симфонијску поему „Орфеј“. Разуме се, на Бетовеновом фестивалу највише се чула његова музика: поред незаборавног Дуа Рахлин - Голан, који су интегрално извели све његове виолинске сонате могао се чути и Трећи (Марија Јоао Пирес), Четврти (Елен Гримо) и Пети клавирски концерт (Чен Рајс), Виолински концерт (Арабела Штајнбахер), Увертире „Леонора 3“ (Зубин Мехта) и „Кориолан“ (Рикардо Чаји), Прва, Четврта, Пета и Де-

Гардинер, сер Колин Дејвис, Иван Фишер, Јос ван Имерсел, Паво Јарви, Рикардо Сахити, Силвејн Камберлинг, Јаник Незет-Сегин. Поред чувеног Хаген квартета чули су се изузетни солисти: Ане-Софи Мутер, Елен Гримо, Јулијан Рахлин, Итамар Голан, Паул Гулда, Мареј Пераја, Штефан Микиш, Елена Башкирова, Стив Рајх, Ерик Шнајдер, Николај Токарев, Елена Денисова и Алексеј Корњенко, Мартин Хазелбек, Мартин Штадфелд. Уз националне бугарске и мађарске музичаре чули су се и наши уметници: пијаниста Дејан Лазић (уз Ивана Фишера и Будимпештански фестивалски оркестар) интерпретирао је „Игру смрти“ Франца Листа, а читаво вече посвећено је музици Горана Бреговића, који је наступио са осамнаест инструменталиста и групом певача и у трочасовном програму, пред 1300 посетилаца представио је широк програм који је садржао оперске арије, стару српску духовну музику, трубачки ансамбл, шпанске и циганске нумере. Лист је имао неколико вечари, 24. септембра било је чак шест

ниста Николај Токарев одсвирао је Десету трансценденталну етиду у еф-молу, „Фигаро-фантазију“, „Ла Кампанелу“, „104. Петраркин сонет“. Сопран Клаудија Барански и пијаниста Ерик Шнајдер представили су „Листа у Бајројту“, а пијанисткиња Елена Башкирова дала је устрептало, са упорним трилерима, ефемерно, са преплетима руку, са молитвеном црквеном акордиком читање текста о „Светом Фрањи Асишком (који) разговара са птицама“, делом које је настало 1863, у композиторовој 52. години, две године пре но што је Франц Лист у Риму ушао у свештенички ред и које је касније инспирисало Оливијена Месијана за јединствени клавирски „Каталог птица“. Зубин Мехта је са Израелском филхармонијом дириговао Листове „Прелиде“, Паул Гулда извео је „Чардаш макабр“, „Љубавне снове“, Другу, Трећу и Шесту мађарску рапсодију. „Прелиде“ је извео и Барокни ансамбл „Анима етерна“, са диригентом Јос ван Имерселом а уз Паскала Амојела и Други клавирски концерт у Адуру. Оркестар града домаћина

вета симфонија (сер Џон Елиот Гардинер), Седма симфонија (Сакари Орамо), „Миса солемнис“ (сер Колин Дејвис), клавирске транскрипције „Кориолана“, Пете симфоније и Петог клавирског концерта (Штефан Мик��ш), Девете симфоније (клавирског Дуа „Д’акорд“), четврта соната за виолину и клавир (Елена Денисова и Алексеј Корнијенко), „Пролећна соната“ (Еуген Угарски и Константин Лифшиц), последња виолинска соната (Линус Рот и Хозе Гаљардо), прва и последња клавирска соната (Мартин Штадфелд), четврта и пета соната за виолончело и клавир (Стевен Исерлис и Денес Варјон), Соната за хорну и клавир (Пчемисл Војта и Томоко Савано), квартети опус 130 и 131 (Хаген квартет). Поред Листа и Бетовена било је и других композитора на укупно 62 концерта (Вагнер, Шуман, Брамс, Шчедрин) са неколико стотина солистичких, камерних и оркестарских извођача који су се максимално потрудили да публици пруже из вечери у вече врхунске уметничке доживљаје. ГорданаКрајачић

Двогодацзадесетлетку У току 2011, „Велика прослава“ Арт клинике којом се обележава десет година постојања, за циљ има издавање монографије „Двогодац 2009-2010“. Овом публикацијом била би употпуњена литература о деценијском деловању овог алтернативног новосадског центра културе. Такође, планирана је пројекција филмова снимљених у продукцији Арт клинике, као и представљање „Шок алијансе“ и њених чланова. колико врата, представило старо и ново – архива и будућа грађа, односно млади уметници, врло често фаворизовани у раду Арт клинике. Наступ на Октобарском салону садржао би и излазак на тржиште, односно пијацу, у београдском случају Зелени венац. - Купићу сам себи сат за јубилеј. Хоћу да сахраним собом свој део, јер старо кочи младо – у свом стилу каже Џафо, а затим наставља у нешто озбиљнијем тону. – Десетогодишњицу смо дочекали с низом унутрашњих и спољашњих проблема и већ смо се питали да ли је могуће наставити на исти начин или треба успостави-

Најновији пројекат Арт клинике требало би да буде „Шок алијанса“ – повезивање већег броја уметничких асоцијација у региону у оквиру излагачког концепта који има „Шок“ галерија. Особен начин рецепције уметничког дела у условима скученог простора (”Шок“ галерија је величине шпајза) и инсистирање на граничним подручјима уметности (храбрим и оригиналним концептима, провокацији) требало би да створи ланац „микрогалерија“ с новим излагачким концептом и новим обликом сарадње између уметника и њихових асоцијација. И.Бурић

УБЕОГРАДСКОМДОМУОМЛАДИНЕ

Премијера Жилниковог документарца Нови дугометражни документарни филм „Једна жена - један век” сценаристе и редитеља Желимира Жилника биће премијерно приказан вечерас у Дому омладине Београда. Филм нуди слику једног века кроз живот жене старе готово стотину година. Заснован је на исказима, интервјуима и реконструкцији, односно животној причи Драгице Срзентић, која је лично 1948. године однела Стаљину у Москву чувено Титово „не”. Кроз слику једног века, живота те жене хероја, отварају се ретко спомињани сегменти екс југословенских интелектуалних и идеолошких лавирината кроз које се пролазило у стварању и пропадању осам држава у којима је живела та Истријанка из Совињака. То су Аустроугарска, Краљевина Италија, Краљевина СХС, НДХ, ФНРЈ, СФРЈ, Хрватска, Србија.

Директор фотографије је Миодраг Милошевић, монтажер Вук Вукмировић, цртеже и анимацију радили су Александар Рот и Александар Илић, а продуцент је Сарита Матијевић (Плејграунд продукција). Дом омладине ће уз ову премијеру приредити ретроспективу „посткомунистичких филмова” Жилника, од 29. септембра до 2. октобра. Програм обухвата период у којем читав регион пролази кроз најтеже раздобље ратове, транзицију, друштвена превирања. Жилник успева, као ретко који аутор, да проговори о томе директно, снажно, а опет лако и духовито. Биће приказано 11 играних и документаних, дугометражних и кратких филмова снимљених од 1994. до 2009. године. Међу њима су „Тито по други пут међу Србима”, „Куд плови овај брод”, „Тврђава Европа”, „Кенеди се враћа кући”, „Марбл ас”, „Стара школа капитализма”...

REPERTOAR

Film

ЏониИнглиш: поноворођен

Akteri

Sadr`aj

Режија: Оливер Паркер Сценарио: Вилијам Дејвис и Хемиш Макол Улоге: Роуен Аткинсон, Доминик Вест, Гилијан Андерсон, Розамунда Пајк, Данијел Калуја, Ричар Шиф, Бен Милер, Того Игава, Марк Ајванир

Тајни агент МИ-7 Џони Инглиш (Роуен Аткинсон) увелико је забрљао ствар. У Мозамбику је несмотрено, али му је увелико и намештeно да направи прoпуст у организацији обезбеђења новопостављеног демократског председника. Зато је сада у служби на леду. Постиђен, рецимо да тихо пати у дубокој илегали. На Тибету је међу тамошњим Шаолин монасима, где ради на, за њега неспретног и несвесног, мукотрпном подизању телесних и духовних способности. И тако пет година. А онда његовом учитељу преко интернета стиже поверљива порука (гле, стари гуру је у вези са западним обавештајним службама) за Инглиша. Мора одмах за Лондон јер га чека нови задатак. У врху МИ - 7 су на ово нерадо пристали - веза у Хонг Конгу жели да разговара само са Инглишем...Његови противници су удружени неваљалци из КГБ - а, ЦИА и МИ - 7.

Re~ kritike Црна Гуја и Мистер Бин су свима позната глумачка отелотворења Роуена Аткинсона, комичара упечатљиве, а не баш симпатичне фаце чији су гегови засновани на апсурдним изобличењима разноликих тема, самоиронији, често и самодеструкцији. Било да је реч о „ревидирању“ историје (Црна Гуја) или „тумачењима“ свакодневних баналности (Мистер Бин). Најбоље је све то деловало у форми епизода намењених телевизији. Касније, порасле „уметничке“ амбиције, ваљда и самог Аткинсона винуле су га до великог, биоскопског платна упросечујући Аткинсонову оригналност и сугестивност, у крајњој линији разводњавајући концентрованост његових идеја и њихових реализација. Да је, и упоран, и амбициозан, и непоклебљив у експлоатацији свог талента, Аткинсон је потврдио истрајношћу којом се држи филма. И чини се, да је у овом другом о ружном, смешном и смушеном

тајном агенту у служби њеног величанства „Џони Инглиш: понов рођен“ (Johnny English Reborn), који све ствари ради лоше да би на крају испало како треба, наш комичар нашао прави пут. Допринео је томе несумњиво и редитељ Оливер Паркер који Аткинсона исконтролисао и искористио као инспиративни инструмент за креирање макар забавне и динамичне филмске жваке за очи. Дакле, у основи је онај опште познати укус, а остало је у „нијансама“: не до краја иритантном пародирању Џејмса Бонда, специјалним ефектима таман толико и на местима у причи где треба, и пристојној глумачкој екипи, која није ту да би само статирала за Аткинсона. Нажалост, овај ружни, неспретни и углавном не баш бистар „мистер Би(о)н(д)“ није и бар делом и инспектор Клузо, којег су творци Џонија Инглиша, у овом филмском издању, чини се негде ипак имали на уму. В.Црњански


kultura

c m y

dnevnik

sreda28.septembar2011.

23

УМАТИЦИСРПСКОЈПРЕДСТАВЉЕНАЕДИЦИЈА„ДЕСЕТВЕКОВАСРПСКЕКЊИЖЕВНOСТИ”

Стубовикњижевног идуховногуздизања У складу са оснивачким циљем, Матица српска је одувек издавала књиге које ће бити траг у времену, а служиће просвећивању сопственог народа. Подсећајући на те чињенице, председник Матице Чедомир Попов јуче је започео свечану промоцију прва два кола антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ Издавачког центра МС. Прво коло у десет томова изашло је прошлог, а друго, сличног обима, овог лета, а када највећи подухват у српском издаваштву буде окончан, садржаће најбоље књиге од Светог Саве до данас. Појава ових наслова велики је догађај за српску књижевност, културу и Матицу српску,

истакао је председник Одбора за изучавање историје књижевности САНУ Предраг Палавестра. Уз напомену да је САНУ у свему подржала ИЦ МС, он је захвалио главном уреднику Едиције Мири Вуксановићу „што је имао снаге, храбрости и упорности, што је успео да нас помери да кренемо у овај огроман, историјски важан подухват“. Палавестра је, између осталог, рекао да код нас није било много времена добрих за издавање књига, али да су врхунски наслови ипак опстајали. Тако је шездесете године прошлог века обележила едиција „Сто књига српске књижевности“ коју су заједно објављивали Матичино

тадашње издавачко предузеће и Српска књижевна задруга. Та колекција је један од темеља српске културе , као и едиција „Десет векова српске књижевности“. Та едиција је један од њених потпорних стубова и сведочи о готово хиљаду година књижевне вертикале и духовног раста српског народа . Главни уредник Едиције Миро Вуксановић рекао је да је Издавачки центар основан 2007. године, као природни део првог српског издавача-Матице српске. За сада има четири едиције: „Прва књига“, „Антологија српске књижевне критике“, „Матица“ и прва по зачају- „Десет векова српске књижевности“. Он је нагласио да су глав-

Фото:Б.Лучић

ни циљеви Уређивачког одбора Едиције „да сагледамо целину српске усмене и писане књижевности, на свим њеним језичким облицима, под свим именима српског језика, на његовим наречјима, по савременом правопису“. Такође их ру-

ководи намера да српску књижевност ставе у европски контекст, где јој је и место и да издвоје оно што најуверљивије говори како смо се књижевно и духовно уздизали. Вуксановић је, између сталог, напоменуо да се десетотомно

треће коло припрема за штампу, а треба да изађе на пролеће ��аредне године. „Као да су сви против, а стуб од књига расте, јер је то наш цивилизацијско-родословни именик“, закључио је Вуксановић. Р.Лотина

ГОСТБЕОГРАДСКОГСАЈМАКЊИГА:КЊИЖЕВНОСТНАПОРТУГАЛСКОМ

Једанјезик–пунокултура

Фото:Б.Лучић

ОТВОРЕНАИЗЛОЖБАУГАЛЕРИЈИМАТИЦЕСРПСКЕ

Грађанскимодернизам ипопуларнакултура Изложба под називом „Грађански модернизам и популарна култура.Епизоде модног, помодног и модерног (1918–1941)“ ауторке др Симоне Чупић отворена је синоћ у Галерији Матице српске. Изложбу је отворио покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, уз поздравне речи управнице Галерије Матице српске Тијане Палковљевић, и Симоне Чупић, која је укратко представила ову поставку. Изложба ће бити отворена до 20. октобра, а током њеног трајања биће приређени пропратни програми: предавања, тумачења изложбе и пројекције филмова. Галерија Матице српске припремила је изложбу „Грађански модернизам и популарна култура. Епизоде модног, помодног и модерног (1918–1941)“ и истоимену публикацију с идејом да кроз ликовни материјал и одабрана дела прикаже историјске догађаје и друштвене промене које су се у српској средини одиграле у периоду између два светска рата. /Излагањем уметничких дела која обухватају портрете тадашњих филмских дива, аутопортрете умет-

ника, представе грађанских ентеријера и јавних простора намењених забави, желимо да представимо дух једног времена, схватања и тежње једне динамичне епохе у националној историји – наводе у Галерији Матице српске - Крај Првог светског рата означио је почетак периода убрзане модернизације српског друштва, макар у њеним спољним манифестацијама. Простори јавног окупљања и још више јавне забаве сведочанства су нових, модних и помодних дешавања, као и нових интересовања, животног стила и организације слободног времена који постају статусни симболи и елементи препознавања модела живота европеизираног нарастајућег грађанства. Тематски груписана око догађаја из домена популарне културе (гостовање варијете ведете Џозефине Бејкер, долазак тениског првака Анри Кошеа, отварање Зоолошког врта у Београду) и могућности њиховог преношења на поље визуелних уметности – слика, филмова, фотографија, дизајна, како додају у Галерији Матице српске, улога модног и помодног у конструкцији грађанског идентитета српског дру-

штва овом приликом представља се као оличење новог друштва. “Кроз нераскидиву везу популарне културе, уметности и друштвених и историјских прилика, наглашене су особености грађанске културе, као нове и модерне пројекције стварности, уобличене визуелном интерпретацијом урбане свакодневице међуратне епохе“. На изложби, груписаној у неколико целина, биће представљено педесетак радова – слика и цртежа из фондова Галерије Матице српске, Народног музеја, Музеја савремене уметности, Народног позоришта, Галерије „Милене Павловић Барили” и Спомен-збирке Павла Бељанског. Уметничка дела ће бити употпуњена нацртима за украсне кутије из Музеја примењене уметности, новинским илустрацијама из тадашње штампе, а у поставци ће бити емитован филм „Тропска сирена“ са Џозефином Бејкер из 1927. Овом изложбом Галерија Матице српске најавила је своје укључивање у месец моде који ће у читавој Србији бити приређен у поводу одржавања међународне музејске конференције посвећене одевању. Н. Пeјчић

УОКТОБРУУДОМУОМЛАДИНЕ

Беогрaдскиџезфестивал Овогодишњи 27. Београдски џез фестивал биће одржан у Дому омладине Београда од 27. до 30.октобра уз учешће врхунских мајстора џеза из света и домаћих џез уметника свих генерација. Главни и одговорни уредник програма ДОБ-а Драган Амброзић рекао је да овај угледни фестивал има много задатих стандарда које треба испоштовати, да од како је обновљен 2005. све више има публике која жели другачије виђење џеза, по чему је Београдски фестивал познат.Он је додао да слоган фестивала „И ти си џез” одаје почаст верној публици без које фестивала не би било и са друге стране одаје почаст џезу као слободној музици до чије дефиниције свако сам долази.

Уметнички директор фестивала Војислав Пантић рекао је да ће сви концерти, осим оног на отварању, бити у ДОБ-у. Фестивал ће у Центру „Сава” отворити Пет Метени Трио, 27. октобра.Према Пантићевим речима, наступиће нека од највећих имена савременог џеза, од незаборавних легенди какве су Чарлс Лојд и Јоаким Кун, преко фантастичних аутора средње генерације Стефано Боланија, Марка Рибота, Кристине Бранко и Елиота Шарпа, до звезда будућности као што су Тигран Хамасиан и Анат Форт.Посебна пажња посвећена је домаћим уметницима, један од најуспешнијих српских џез музичара легендарни трубач и композитор Душко Гојковић прославиће свој 80. рођендан са публиком

Највећа и најважнија културна манифестација у Београду, 56. међународни сајам књига, биће отворен у недељу, 23. октобра, и трајаће до 30. октобра, саопштио је јуче председник Организационог одбора Жељко Ожеговић. На првој конференцији за медије у Скупштини града, Ожеговић је истакао да ће почасни гост ове године бити португалски језик, који ће, под мотом „Један језик - пуно култура„, заступати осам лузофонских земаља (у којима се говори португалски): Ангола, Бразил, Гвинеја Бисао, Зеленортска Острва, Мозамбик, Португал, Сао Томе и Принципе и Источни Тимор. За сајам 2012. почасни гост ће бити Мађарска којој ће на крају овогодишњег сајма бити предата „штафета„ у виду „Отворене књиге„. Амбасадори Бразила и Португала, као и саветник амбасаде Анголе, били су јединствени у изра-

пунију слику о различитим културама са свих континената које повезује исти језик. Уредник пратећих програма Сајма проф. др Владислава Гордић Петковић најавила је богат програм који ће се, као и претходне две гоидне, одржавати у специјално уређеним салама у

жавању задовољства што су њихове земље ове године, заједно са осталим лузофонским, почасни гости и најавили су да ће довести 20 значајних писаца с португалског говорног подручја чија су де-

Хали 2 . Она је истакла да је посебна пажња посвећена литератури на поругалском језику, као и јубелеју пола века откако је Иво Андрић добио Нобелову награду, о чему је припрмељена из-

ла преведена на српски језик. Они су истакли да је током протекле године преведено 40 нових наслова са португалског на српски језик и да ће домаћим читаоцима бити пружена прилика да стекну пот-

Истеценеулазница На овогодишњем сајму, чији је слоган „Књиге спајају људе”, наступиће, на површини од 30.091 метар квадратни, више од 800 издавача из земље и иностранства, од којих су 450 домаћи и изложиће искључиво своје књиге. Према речима Ожеговића, радно време сајма је продужено и биће од 10 до 21 сат, а цене улазница су остале исте као претходне две године - 250 динара за појединце, 150 динара за групне посете и 100 динара на дан отварања сајма када се врата сајамских хала отварају у 15 сати, док ће церемонија отварања почети у 18 сати, а штандови ће моћи да се разгледају до 21 сат. Организатори сајма су, као и раније, одредили Школски дан (27. октобра) и два (25. и 26. октобар) за породичне када за јединствену цену од 600 динара могу да уђу родитељи са децом. Сајам ће, према традицији, доделити и три награде: издавач године, издавачки подухват године и дечја књига, али овога пута су сви домаћи издавачи у игри.

ложба која ће имати центрлано место у Хали један. Већ познате и популарне програме: ћаскаоница, агора, стрип радионице, поезија и окружење допуниће ове године три сајамске конференције на којима су учешће потврдили домаћи и страни стручњаци за поједине области, као и многобројни писци. Према речима Владиславе Гордић-Петковић, први скуп посвећен постколонијалним студијама трајаће два дана и у његовом раду ће учествовати 25 домаћих и страних научника, а њихова саопштења ће убрзо накан сајма бити публикована у електронској форми. Једна конференција биће посвећена новим технологијама а трећа ће се бавити преношењем Андрићеве прозе на филм и телевизију. Уобичајени форуми сајма бавиће се ове године темама суфинансирање издаваштва:помоћ или обмана, библиотеке будућно-

сти и правопис и писменост...Уредница је најавила и седми годишњи сусрет библиотекара на тему „Нови закон о обавезном примерку публикације„, а посетиоци ће имати прилику да разгледају више изложби посвећених писцима чији се јубилеји обележаваја, као што су Бранко Миљковић, Сава Текелија, Чеслав Милош, Борислав Пекић. Владислава Гордић Петковић је истакла да нису заобиђене ни задужбине и фондације, као и организације преводилаца, јер сви су у функцији грађења мостова путем књига. Маријан Маринковић, уредник сајта Сајма књига, препоручио је излагачима, посетиоцима и новинарима да све што их интересује потраже на сајту www. beogradskisajamknjiga. org где ће моћи да нађу све информације. (Танјуг)


24

svet

sreda28.septembar2011.

UKRATKO

LIBIJA

Atentatna ministra ADEN: Ministar odbrane Jemena, Mohamad Naser Ali, izbegao je atentat koji je izveo bomba{-samoubica u lu~kom gradu Adenu. „Bomba{ koji je vozio automobil natovaren eksplozivom uleteo je na izlasku iz tunela u ko lo nu vo zi la pod prat wom”, opisao je incident jedan bez bed no sni zva ni~ nik pod uslovom da ostane anoniman. On je naglasio da je ministar pre`iveo napad, ali da je desetoro qudi iz wegove pratwe raweno. Eksplozija, od koje je raweno sedam vojnika u prvom vozilu u konvoju, pokrenuta je daqinskim komandama. Ministar odbrane je bio u drugom vozilu.

@ene nafrontu KANB ER A: Pr vi put u isto ri ji, `e ne voj ni ci u Australiji mo}i }e da se bore na frontu, zahvaquju}i odluci vlade po kojoj }e se vojni raspored dobijati po zasluzi, a ne na osno vu po la. Za hvaquju}i novim propisima, `ene }e mo}i da konkuri{u za sedam odsto radnih mesta u vojsci koja su im do sada bila zabrawena, ka`e australijski mi ni star od bra ne Sti ven Smit. Me|u saveznicima Australije, samo tri zemqe - Novi Zeland, Kanada i Izrael - dopu{taju `enama da se bore na frontu. Nova vojna politika primewiva}e se postepeno u narednih pet godina, kako bi se `ene vojnici pripremile za taj posao. Ova mera odnosi}e se na pe{adiju i artiqeriju, borce-ronice i protivavionsku odbranu. Austra lij sku voj sku ~i ni 81.000 voj ni ka, od ko jih su 10.000 `ene. Sada su uvedena nova pravila kojih }e svaki oficir i podoficir Vojske Australije morati da se pridr`ava, a `enama ostaje da poka`u svoje sposobnosti u bici za zemqu i svoj pol.

RUSIJA

Gadafispremandaumre kaomu~enik TRIPOLI: Biv{i libijski lider Moamer Gadafi rekao je da se jo{ bori na terenu i da je spreman da umre kao mu~enik, objavqeno je na sajtu televizije Allibija„Heroji su pru`ali otpor i pali su kao mu~enici. I mi ~ekamo da padnemo kao mu~enici”, objavio je ovaj vebsajt Gadafijeve re~i iz obra}awa na lokalnom radiju u Bani Validu, jednom od posledwih wegovih upori{ta. „Kroz va{ xihad ponavqate podvige va{ih predaka”, kazao je Gadafi. „Morate znati da sam sa vama, na terenu. La`u kada ka`u da je Gadafi u Venecueli ili u Nigeru. Sa svojim sam narodom, a neo~ekivani {ok ~eka ovih dana

ovu kliku agenata”. Snage Nacionalnog prelaznog saveta (NPS) preuzele su kontrolu nad lukom u gradu Sirtom, rodnim mestu Moamera el-Gadafija. Snage prelazne vlade u Libiji su u Sirt u{le jo{ 25. septembra, ali su nai{le na sna`an otpor Gadafijevih snaga, posle ~ega su se povukle. U novom napadu su uspele da zauzmu kontrolu nad lukom, ali ne i celim gradom. „Smatramo da se bitka jo{ vodi. Zauzimawe luke je usledilo posle `estoke borbe sa snagama lojalnim

pukovniku Gadafiju. NPS ne objavquje koliko je bilo `rtava ili rawenih u sukobima, i vrlo oprezno se izja{wava o uspehu u Sirtu, postignutom tokom tri dana borbi, tvrdwom da je „prerano i}i daqe od toga”.

PRO[IRENAMERI^KO-IRA^KIVOJNIUGOVOR

Zalovceve}pla}eno 1,5milijardudolara BAGDAD: Irak je potpisao treba da odobri i administraugovor sa SAD o kupovini 18 cija u Va{ingtonu. borbenih aviona tipa F-16, i Dogovor o kupovini vojnih ve} isplatio 1,5 milijardu aviona od Amerikanaca smatra ameri~kih dolara. Savetnik za se vrlo osetqivim pitawem. medije ira~kog premijera Ali Musaui je potvrdio da je Irak prvobitno imao zavr{en ugovor vredan 4,2 milijarde dolara, koji je obuhvatao same letelice, ali i rezervne delove, obuku i postavqawe odgovaraju}eg naoru`awa na te lova~ke avione. Ugovor je zamrznut kada su u arapskom svetu nastale pobune protiv tada{wih vlasti. Ira~ki premijer Nuri al-Maliki krajem jula je Nuri al-Maliki po~eo razgovore o kupovini 36 Pentagon i Stejt department su aviona F-16, umesto 18 kako je odbili da daju bilo kakav koprvobitno bilo planirano. Ku- mentar, sve dok Bagdad zvani~no povinu tolikog broja letelica ne objavi da je obavio kupovinu.

Odluka premijera Nurija alMalikija da nastavi zapo~eti posao usledio je posle znatnog pove}awa zarade od prodaje nafte tokom 2011. godine. Ira~ki i ameri~ki vojni predstavnici isti~u da je ja~awe vazduhoplovnih snaga jedan od prioriteta vlade u Bagdadu, budu}i da se povla~ewe ameri~kih trupa priprema za 31. decembar, vi{e od osam godina nakon invazije na Irak kojom je svrgnut Sadam Husei. Uprava kompanije „Lokid”, koja proizvodiove avione, saop{tila je da je zadovoqna {to su se vlade Iraka i SAD saglasile o prodaji. Kompanija je istakla da }e Irak biti 26. zemqa koja koristi avion F-16.

Odlo`enapresudaRoduBlagojevi}u ^IKAGO: Federalni sudija u ^ikagu odlo`io je na neodre|eno vreme izricawe presude biv{em guverneru Ilinoisa Rodu Blagojevi}u, za vi{estruke osude za korpciju. U tri re~enice nakon odluke, izdate elektronskim putem, sudija Xejms Zegel nije naveo nijedan razlog za odlagawe izricawa presude, ve} je samo naveo da je izricawe presude „obustavqeno do daqe odluke suda”. Advokat odbrane [eldon Soroski izjavio navodi da }e sudija izre}i presudu ukoliko to spada u wegovu nadle`nost i

dnevnik

dodao da Blagojevi} nije imao primedbi na odlagawe. Iako sudija Zegel nije naveo datum kada }e proces biti nastavqen, advokat Soroski je rekao da }e Rodu Blagojevi}u presuda biti izre~ena najverovatnije krajem oktobra ili po~etkom novembra, ubrzo nakon zavr{etka su|ena u slu~aju pro tiv Vi li ja ma Se li ni ja ko me }e, tako|e, tokom oktobra suditi Xejms Zegel. Vilijam Selini se na sudu izjasnio da nije kriv za optu`be da je poku{ao da

izvu~e novac od jednog holivudskog producenta za Blagojevi}evu kampawu, iako tu`ioci ni ne tvrde da je Blagojevi} bio ume{an u to. Sudije su 27. juna utvrdile da je Blagojevi} kriv za 17 od ukupno 20 optu`bi za korupciju, me|u wima i poku{aj prodaje ili trampe mesta ameri~kog predsednika Baraka Obame u Senatu. Blagojevi}u preti maksimalna kazna od 305 godina zatvora, ali ve}ina sudskih eksperata smatra da }e dobiti 10 -godi{wu zatvorsku kaznu. (Tanjug)

Medvedev:Skupa odbranazemqe ^EQABINSK: Rusija }e uvek imati visoke rashode za odbranu i bezbednost, ka`e ruski predsednik. Medvedev brani odluku o visokom vojnom buxetu i smenu ministra finansija. Rashodi za odbranu i bezbednost Rusije }e uvek biti visoki, a ~inovnici koji se sa tim ne sla`u, treba da promene posao, ka`e predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev na susretu sa komandantima vojnih jedinica koje su u~estvovale na ve`bama „Centar2011” .Vojne ve`be se odr`avaju u blizini grada ^eqabinska. Dmitrij Medvedev je u ponedeqak, 26. septembra, smenio potpredsednika vlade i ministra finansija Alekseja Kudrina, koji je u SAD izjavio da ne vidi sebe u budu}oj vladi na ~ijem ~elu bi bio Medvedev zbog nekoliko neslaga-

wa, pre svega povodom rashoda za vojne ciqeve. „Ne mo`emo da pro|emo bez rashoda za odbranu. Pri tome, mislim na rashode dostojne Ruske Federacije. Ne neke ‘banana republike’, ve} upravo Ruske Federacije - veoma velike zemqe, stalne ~lanice Saveta bezbednosti UN, koja ima nuklearno oru`je”, rekao je ruski predsednik. Medvedev je rekao da stoga „koliko god to bilo tu`no po buxet, uvek }e biti veoma visoki rashodi za odbranu i bezbednost”. Predsednik Medvedev je rekao da za ponekad mere za reformu Oru`anih snaga kritikuju ne samo politi~ki oponenti, ve} i dr`avni slu`benici, koji smatraju da se „novac pogre{no tro{i i ne u obimu koji bi trebalo”.

SIRIJA

Tenkovizauzeli gradRastan RASTAN: Sirijski vojnici i tenkovi su zauzeli pobuweni~ki grad Rastan u centralnom delu zemqe, i tom prilikom je bilo `rtava, izvestili su tamo{wi borci za qudska prava. Tenkovi i oklopna vozila su uz paqbu u{la u Rastan, i na desetine vojnika je potom raspore|eno po ulicama grada, na magistralnom putu za Tursku, u blizini Homsa. „Tenkovi su tokom no}i opkolili Rastan i neprekidno su se ~uli pucwava i eksplozije. Kona~no su ju~e ujutro u{li u grad”, rekao je jedan `iteq ovog grada. Rastan je postao jedno od `ari{ta pobune protiv vlasti predsednika Sirije Ba{ara al-Asada. Tamo su se vojni dezerteri sukobili sa regularnim sirijskim trupama i policijom. O napadu na Rastan iz-

vestila je mre`a aktivista- Lokalni koordinacioni komiteti. Izve{taji o zauzimawu Rastana sti`u dan po{to je ministar spoqnih poslova Sirije Valid al-Mualem za nasiqe i odlagawe demokratskih reformi u svojoj zemqi optu`io „stranu intervenciju”. U govoru pred Generalnom skup{tinom Ujedniwenih nacija (GS UN), {ef sirijske diplomatije je vlast predsednika Ba{ira al-Asada opisao kao strukturu koja je bila spremna na sveobuhvatne demokratske promene, koje su spre~ili religiozni ekstremisti i naoru`ane grupe podstaknute iz inostranstva. Vlasti su zato, tvrdi sirijski diplomata, bile prinu|ene na gu{ewe takve pobune.

AUSTRIJA

Registrovano580 zlo~inaizmr`we BE^: U Austriji je tokom 2010. registrovano 580 zlo~ina iz mr`we koje su po~inili ekstremni desni~ari, {to je pove}awe od 28 odsto u odnosu na godinu dana radnije. Austrijsko ministarstvo unutra{wih poslova je u izve{taja o kriminalu u 2010. godini navelo da su zlo~ine iz mr`we izveli ultradesni~ari, a me|u tim aktima bilo je ksenofobi~no-rasisti~kih, islamofobi~nih, antisemitskih i drugih. Agencija AP prenosi da se u izve{taju navodi da je u 2010. go-

dini registrovano 580 zlo~ina iz mr`we od kojih je 48,6 odsto slu~ajeva uspe{no istra`eno, u pore|ewu sa 453 takvih zlo~ina godinu dana ranije, od kojih je uspe{no istra`eno „samo” 44,2 odsto slu~ajeva. Ameri~ka agencija prime}uje da je islamofobija porasla u posledwih nekoliko godina u Austriji, a da su desni~ari Partije slobode, koja ukqu~uje nekolicinu neonacisti~kih pristalica, eksploatisali takva antimuslimanska ose}awa da bi dobili na popularnosti.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Izbor ruskog premijera Vladimira Putina za predsednika Rusije na prole}e 2012. godine je siguran. Tablid „Bild” navodi da }e on onda jo{ {est godina vladati i podse}a na porodi~nu istoriju aktuelnog ruskog premijera, navode}i da je wegova majka, kada su Nemci okupirali Lewingrad skoro umrla od gladi, ali je pre`ivela i 1952. godine rodila Putina.

VOLFGANG [OJBLE Pove}awe obima fonda zone evra za spasavawe finansijski ugro`enih ~lanica je „glupa ideja” koja „nema smisla”, izjavio je ju~e nema~ki ministar finansija Volfgang [ojble. „Ako pove}amo cifru, a ne razumem kako bilo ko mo`e da ima tako besmislenu ideju, rezultat }e biti taj da }e suvereni kreditni rejting trostrukog A ostalih ~lanica zone evra biti ugro`en”, rekao je [ojble.

IVAN GA[PAROVI^ Predsednik Slova~ke Ivan Ga{parovi~ upozorio je ju~e u Bratislavi, nakon razgovora sa predsednikom Nema~ke Kristijanom Vulfom, da Slova~ka ne sme da bude ko~nica stabilizacije evra. Ga{parovi~ je pozvao slova~ke stranke u parlamentu da ne blokiraju ratifikaciju za{titnog mehanizma za evro.

Tvoracgasnekomorebio{pijun LOND ON: Biv {i na ci sti~ ki oficir Valter Rauf, koji je pomogao u osmi{qavawu mobilne gasne komore, radio je kao agent zapadnonema~ke obeve{tajne slu`be 19581962. BND mu je pru`ala podr{ku i nakon {to ga je uhapsila ~ileanska policija 1962. godine. Gledaju}i unazad, wegovo anga`ovawe je bilo „politi~ki i moralno neshvatqivo”, izjavio je istori~ar BND-a Bodo Hehelhamer, preneo je Bi-Bi-Si. Rauf je preminuo u ^ileu 1984. godine, izbegav{i su|ewe za ratne zlo~ine. Kako je kasnije otkrila ameri~ka obave{tajna slu`ba, on je osmislio gasne kombije koji su kori{}eni za ubistva Jevreja i qudi sa invaliditetom. Optu`be su se odnosile Potraga za Valterom Raufom na vreme kada je bio zvani~nik Krivi~noPoveren mu je zadatak da ode na Kubu i tehni~kog instituta sedi{ta Rajha, kome se {pijunira kubanskog lidera Fidela Kapridru`io 1941. godine. Posle sloma nacistra. Za usluge koje je odradio BND-u dobio sta, Rauf je pobegao u ^ile i promenio svoje vi{e od 70.000 nema~kih maraka. Iako je je ime u Enriko Gomes, ali ga je zapadnonepostao lice sa poternice kada je obelodama~ka obeve{tajna slu`ba BND pratila i weno {ta je u~inio tokom Drugog svetskog regrutovala za {pijuna. rata, pa ~ak i nakon {to ga je uhapsila ~ile-

anska policija 1962. godine, BND mu je i daqe pru`ao podr{ku. Hehelhamer je otkrio da mu je zapadnonema~ka obeve{tajna slu`ba pla}ala ra~une dok se borio protiv ekstradicije. Vrhovni sud ^ilea oslobodio je Raufa 1963. godine obrazla`u}i da je pro{lo isuvi{e vremena otkako je po~inio zlo~ine. Vlada generala Augusta Pino~ea, koji je izveo vojni pu~ i do{ao na vlast 1973. godine, godinama se oglu{avala o zahteve o Raufovoj ekstradiciji da bi mu se sudilo u Zapadnoj Nema~koj ili Izraelu. Posledwi zahtev za wegovu ekstradiciju odbijen je 1983. godine. On se nikada nije pokajao za zlo~ine koje je po~inio tokom nacisti~ke Nema~ke, a `ivot je proveo u ^ileu, gde je preminuo u 77. godini. Sahrawen je u prestonici Santjagu, uz povike „Hajl Hitler, Hajl Rauf”. Hehelhamer je izjavio i da je Rauf tajno u dva navrata boravio u Nema~koj izme|u 1960. i 1962. godine, da bi prisustvovao kursu koji je organizovao BND.


balkan

dnevnik PREDSTAVQENPROGRAMHDZ-aUZAGREBU

Nemapovratka ujugosferu ZAGREB: Hrvatska demokratskazajednica(HDZ)ju~ejeuZagrebu predstavila svoj izborni program po kome, kako je rekla predsednica stranke i premijerkaJadrankaKosor,ne}ebitipovratkaujugosferu.Onajenaglasila da HDZ ne}e povratak u jugosferuzbogsvega{toseranije de{avalo i da se zbog toga odlu~ilazaulazakuEUiNATO. U programu nisu pomenute mawine ili povratnici u Hrvatskoj, ali se zato pomiwe Hrvatskamawinauregionu. „HDZ }e se zalagati za punu konstitutivnost hrvatskog narodauBiHidobijawustatusanacionalnemawineuSlovenijiiKosovu”,reklajeKosorova. Veteranimoguo~ekivatidaim sene}esmawivatiprava,aliida }ebitidonesenUstavnizakono wihovimpravima,reklajeKosorovaisti~u}idasuse„veterani morali suprotstaviti velikom zluvelikosrpskeagresivnepolitikeSlobodanaMilo{evi}a”. HDZ nagla{ava da tokom prve dvegodine~lanstvauEUod1.jula2013.Hrvatskao~ekujevi{eod trimilijardeevraizraznihprograma EU, a pre toga o~ekuje ratifikaciju pristupnog ugovora.

Tomislav Karamarko

Kosorjenaveladaprogramomnisupredvi|eninoviporezi,pani porez na imovinu, da ne}e biti otpu{tawa iz dr`avne slu`be, nema rasprodaje voda, {uma i elektroprivrede. „HDZ ho}e konkurentnu, socijalnoodgovornu,pravednu,evropsku i ravnomerno razvijenu Hrvatsku”, rekla je Kosorova predstavqaju}iprogramukomejenagla{enodaje„HDZvodioHrvatskuuostvarewusvihnajva`nijih strate{kih ciqeva: Hrvatska je postalanezavisnadr`avakojaje oslobodila svoju dr`avnu teritoriju, razvila demokratiju, po-

stala~lanicaNATOsavezaizavr{ila pregovore o ulasku u Evropskuuniju”. Ministar unutra{wih poslova Tomislav Karamarko, koji je nedavnou{aoupartiju,najavioje procesuirawe zlo~ina iz vremenakomunizma.„Zapo~elismoobraduonihkojisunapunili900jama u Hrvatskoj i 650 u Sloveniji”,rekaoje.Iakojeposledweistra`ivawepokazalodaKukuriku koalicijaimapodr{kuod37dok HDZ ima 20 odsto podr{ke, svi partijski rukovodioci bili su uverenida}eHDZbitipobednik naizborima4.decembra.

Srpskeoptu`nice ufiokama prihvatqivo da Srbija podi`e optu`nice za ono {to se dogodilo na teritoriji Hrvatske, pogotovokadseznadajeratna podru~ju biv{e Jugoslavije po-

krenula politi~ka i vojna ma{inerija bi{eg srpskog i jugoslovenskog predsednika SlobodanaMilo{evi}a. ^iwenica je, me|utim, kako se dodaje da stavovi hrvatskog ministarstvani~imneobavezujuSrbijunitijemoguspre~iti dapreduzimadaqepravneradwe {to se ti~e optu`nica koje su uzburkalepoliti~kevodeuHrvatskoj,pi{elist.

„Vijesnik”navodidajezaoptu`enikenejneugodineraspisivawe poternice, jer je pitawe ho}eliimzapretitihap{eweu nekojstranojdr`aviakoihSrbijaraspi{e. U Ministarstvu pravde Hrvatske tvrde da bi optu`ene osobe imale razloga za strahovawe od hap{ewa samo ako bi putovali u Srbiju,alineiunekudrugudr`avu.Naime,odpredesetakmeseci, kako se navodi, va`i pravilo da me|unarodna Interpolova poternicanemo`ebitiraspisanaako sesatimnesaglasiidr`avao~ijemjedr`avqaninure~. U konkretnom slu~aju, Hrvatskane}edatisaglasnostInterpoluzaraspisivawepoterniceprotivtihoptu`enika,panemavelikeopasnostiodwihovoghap{ewa u nekoj stranoj dr`avi u kojoj bi sena{li,navodilistidodajeda jedrugastvarakobionirizikovali, pa otputovali u Srbiju. To je,ukazujese,bioslu~ajsVeqkom Mari}em,kojijeuuhap{enuSrbiji,dokjekakosenavodi,TihomirPurdauhap{ennaosnovume|unarodne poternice, ali jo{ iz 2007.godinekadnijebilapotrebna saglasnost domicilne dr`ave. Ipak, list upozorava da optu`enima ne bi savetovao da putuju u inostranstvo jer stvari oko toga nisuupotpunostira{~i{}ene.

BUGARSKA

Velikiantiromskinemiri SOFIJA: Tri osobe, ukqu~uju}i dva policajca, su povre|ene, a stotine demonstranata uhap{ene u nekoliko gradova Bugarskegdeja~anetrpeqivost prema Romima Netrpeqivost ja~a posle incidenta koji je pro{le nedeqe doveo do smrti dvojequdi.Demonstracijemladih uz parole protiv romske i turske mawine, odr`ane su u ponedeqakuve~eudesetakgradova,ukqu~uju}iSofiju,Plovdiv, Varnu i Burgas.   PolicajacjerawenuVarni,naistoku Bugarske, gde su uhap{ena 23 demonstranata. Policajac i jednadevojkasupovre|eni,a27 osobajeuhap{enouSofijigde su demonstracije bile ispred Sobrawa. U Plovdivu, drugom po veli~ini gradu, 47 qudi je uhap{eno zbog vandalizma. Ro-

25

RUMUNSKIMINISTARTEODORBAKONSKI

Odr`atitrendpro{irewa EUnaregion ZAGREB: Rumunski ministar spoqnih poslova TeodorBakonskioceniojeju~euZagrebudajeHrvatskazavr{etkompregovorasEUostvarilavelikiuspehidasadaimaistorijskizadatakdaodr`i trendpro{irewaEUnaregion. „Uverensamda}eRumunijabitime|uprvimdr`avama koje }e ratifikovati hrvatski pristupni ugovor s Evropskom unijom”, izjavio je Bakonski kojiseuZagrebusastaoshrvatskimkolegomGordanom Jandrokovi}em i predsednikom Sabora Lu-

komBebi}em.OnjedodaodaRumunijave}sadasmatra Hrvatsku ~lanicom i partnerom za re{avawe pitawa od zajedni~kog interesa EU.  Bakonski i Jandrokovi} su na konferenciji za novinare ocenilidasuodnosidvedr`aveveomadobri,kaoida trebaposebnoja~atiprivrednusaradwu.[efhrvatskediplomatijejeoceniodaRumunijakao~lanica EU i NATO-a i Hrvatska, kao ~lanica NATO-a,auskoroiEUmogudapomognuustabilizacijisituacijenapodru~juJugoisto~neEvrope.

FikretAbdi}ostajeuzatvoru

MINISTARSTVOPRAVDEHRVATSKESEOGLASILO

ZAGREB: Hrvatska ne}e postupati po optu`nice za ratne zlo~ine i genocid nad Srbima napodru~juVukovara,nakojima su[eks,Glava{,Mer~ep,akoje je dostavila Srbija. To pi{e zagreba~ki „Vjesnik” navode}i da hrvatsko Ministarstvo pravde ne}e postupati po ovim srpskimoptu`nicama. Pravna procedura pokrenuta je samo za Ivana Veki}ajerjeoptu`nica protivwegapodignuta u Op{inskom sudu u Osijeku. Ocewuje se i da je Srbijapodiglaoptu`niceizdnevnopoliti~kih razloga, a ne zbog rasve- Zagreb tqavawa eventualnih ratnih zlo~ina. U Ministarstvu su zakqu~ilidasunajnovijeoptu`niceiz Srbijetakvedapowimanetreba postupati, pa su, kako se navodi, stornirana sva daqa postupawauvezisoptu`nicamaza rukovodiocekriznih{tabovau Slavoniji - [eksa, Glava{a i Mer~epa.Uzto,stavMinistarstvaje,kakosenavodi,dajene-

sreda28.septembar2011.

mi,naoru`anisekiramaimotkama, bili su u Plovdivu spremni da do~ekaju napada~e, ka`edr`avnatelevizija. Demonstracije,organizovane kroz dru{tvene mre`e na internetu,prire|enesuposlete{kog incidenta u petak ve~e u Katunici,selunajugugdejejaka romska nacionalna mawina. Dvamladi}asupoginula,apet qudi je povre|eno u saobra}ajnoj nesre}i i sukobu posle we. Me{tani za nesre}u krive ro|ake lokalnog romskog stare{ine,KirilaRa{kova. Minibus s roditeqima Ra{kova je u selu oborio i usmrtio jednog mladi}a - pe{aka, a voza~minibusapobegao.Potom su roditeqi i prijateqi poginulog napali ku}u Ra{kova gde jedo{lodosukoba.Odtadana-

petostraste{iromzemqe.Dok stanovnici Katunice protestuju zbog „neka`wivosti porodice Ra{kov”, demonstracije {irom zemqe su - kako uzvikuju: „protivneka`wivostiCigana”. Demonstrira se uprkos upozorewu levi~arskog {efa dr`aveGeorgijaParvanovaidesni~arskog premijera Bojka Borisovauponedeqakdasene pove}ava me|unacionalna napetost,iuprkoswihovimtvrdwama da je uzrok incidenta „li~nisukob”.Toja~aweme|unacionalnenapetosti,bezpresedana za dvadesetak godina, poklapa se sa kampawom za predsedni~ke i op{tinske izbore23.oktobra.Upoku{ajuda smiriprilike,Vladajenajavila otvarawe poreske istrage prihodaporodiceRa{kov.

ZAGREB: Komisija za uslovno otpu{tawe odlu~ila je da za tri mesecaodlo`idono{eweodlukeo prevremenompu{tawunaslobodu Fikreta Abdi}a Baba. Abdi} je osu|enzaratnizlo~inuzapadnoj BiH.Owegovomzahtevuodlu~iva}ezatrimeseca,adotadaonostajeizare{etaka,javilajeHrvatska televizija. Zahtev za uslovno pu{tawe na slobodu nakon dve tre}ineizdr`anekazneujunujepodnela Abdi}eva familija koja je nakonoveodlukeu{oku,prenosi televizija.Abdi}uHrvatskojizdr`avazatvorskukaznuod15godinapopresudizaratnezlo~inepo~iweneuzapadnojBiHidosadaje uzatvorubiodesetgodina. Porodica je u obrazlo`ewu navelada}eonuskoronapuniti 72 godine, da ima zdravstvenih problema,presvegasnogom,ida

jewegovovladawezavremeizdr`avawakaznebilouzorno,izjavilajezaHTVwegova}erkaElvira Abdi}-Jelenovi}. Ona je reklaidajewenotacsvojevremeno sam do{ao u policiju, da

nikadnijebioubekstvuidase do sada nije koristio bilo kakvimpovlasticamakojesesti~u nakonpolovineizdr`anekazne, od vikenda i godi{wih odmora do sme{taja o poluotvorenom iliotvorenomzatvoru.UUpravizazatvorskisistemhrvatskog

Ministarstvapravdenisumogli dapotvrdeinformacijuosednicikomisijejerje,kakosenavodi u pisanom odgovoru, po zakonu o izvr{avawukaznezatvoraizakonu o pravu na pristup informacijama re~ o profesionalnoj i slu`benojtajni. Podese}awaradi,takomisijaje nedavnoodlu~iladahrvatskoggenerala Mirka Norca nakon odle`anih10odjedinstvenoodre|enih 15godinazatvorazaratnezlo~ine u Gospi}u 1991. i Meda~kom xepu 1993.godinepustinauslovnuslobodu.NoracjezarazlikuodAbdi}akoristiosvemogu}eprivilegije od vikenda i godi{wih odmora do sme{taja u poluotvorenom zatvoru, {to mu je omogu}ilo da za vreme izdr`avawa kazne sagradi ku}u, upozna svoju `enu i dobije dvojedece. (Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Ahmetovi}:Sviazilantibi}e vra}eniuBiH SARAJEVO: Ministar bezbednostiBiHSadikAhmetovi} potvrdio je ju~e  da je to ministarstvodobilopismokomesara zaunutra{weposloveEUCecilije Malstrom u kome se tra`i preduzimawe aktivnijeg pristupa prema pove}awu broja azilanata na koji je ranije ukazala vladaBelgijeinajavioda}esvi azilanti biti vra}eni ~im belgijske vlasti zavr{e procedure

„progona la`nih azilanata”. Nadle`ni u BiH }e obezbediti avion za prevoz i 72 osobe sa prostoraPosavinekojesuuproteklatrimesecanapustileBiH. „Svako ko zloupotrebi bezvizni re`im pretrpe}e odre|ene sankcije”,poru~iojeAhmetovi} uOxaku,poslesastankasna~elnicimaop{tinaOxak,Modri~a iGrada~acnakomejerazgovarano o ovom problemu. Ahmetovi}

jeponoviodaupismukomesarke unutra{wih poslova EU nema nijedne re~i o ukidawu bezviznogre`imazagra|aneBiH,ali setra`idavlastiuBiHindentifikujuproblem.Onjekazaoda vlasti u BiH moraju biti odgovornekakonebibilaugro`ena odluka EU o bezviznom re`imu zagra|aneBiH,jerjetonajzna~ajnijikorakpremaEUintegracijama. (Tanjug)

CRNA GORA

Poslaniciiministri bezenormnihbonusa PODGORICA: Predsednici crnogorske vlade i Skup{tine, Igor Luk{i} i Ranko Krivokapi}, predlo`i}e ukidawe bonusaposlanicimaiministrima kako bi pomogli dogovor vlade i sindikata „u kreirawu solidarnihmerazasuo~avawesefektima usporenog privrednog rasta”, saop{teno je iz kabineta PredsednikaSkup{tineCrneGore.

Krivokapi}ev kabinet reagovaojeposlepozivavladeposlanicimadaodustanuodpove}awaplatauiznosuod500evrainajaveda }e vlada na sednici u ~etvratk ukinuti bonuse za ministre koji se kre}u do 900 evra. Kabinet predsednikacrnogorskeskup{tineukazujedasuposlani~kaiministarska primawa u Crnoj Gori najmawauregionu,adasuzaradeu

„drugimgranamavlasti,agencijamailokalnimsamoupravamave}e od primawa” parlamenta i vlade, zbog~egasepredla`epreispitivawesistemazaradauCrnojGori. Ovakvarekacijaskup{tineivladeusledilajeposlepretwi{trajkom sindikata zbog lo{eg materijalnog polo`aja radnika. [trajk upozerawa za 10. oktobar najavilisumedicinskiradnici.


moja ku]a

sreda28.septembar2011.

dnevnik

c m y

26

Уређењедомаузпомоћстакла

С

таклосепроизводилојош од времена Сумера и Египћанаалијебилоскупоценоосведопочетка20.века. Данасјестаклолакодоступани на све могуће начине кориштен материјал, могуће га је применити у свакој просторији у стану где може допринети и функцији и естетици, дајући безвремени и модеран изглед свим

просторима. Осим као елемент намештаја, стакло у стамбеном просторуможемопронаћиукупатилу –каопреградуутушкабиниикади,каозиднеилиподне плочице, затим у кухињи – каозиднуплочуилираднуплочу,плочушанка,аодстакламогу бити и фронте кухиње. Прозирне преграде туша интензивноутичунаосећајвеличинеку-

патила и омогућују видљивост зиднеоблоге,плочицаиликаменаилеподизајниранихславина. Одстакласеданасврлочесто израђују ограде степеница, а збогновихтехнологијаиначина учвршћења,могућејујеизрадитиуконтинуитету,безпресецањаметалнимстубићима. Стакло, коришћено као преграда,одвајапросторенажељеном месту, а ипак оставља могућност уласка природног светла, због чега у свим просторима повећава осећај прозрачности. Због свог сјаја, свему даје профињени изглед. С друге стране, глатка површина је погодназачишћење,пајеодличан материјалзакухињеикупаонице. Собзиромдасупроблемисигурности (лома) посебно побољшани појавом ламинираног икаљеногстакла,стаклосезаи-

ста може употребити у много ситуација код уређења стамбеногпростора. Проблем чишћења и осетљивости на огреботине такође је решенновимтехнологијама. Поступак лепљења стакла унапређенједомередајепредметемогућесеизрадитилепљењемделовастаклабездодатних спојнихделова.Уколикојеоков потребан и пожељан, могуће је пронаћи изузетно функционалне и лепо обликоване елементе којидодатнодоприносеизгледу. Вањски извор природног или уметногсветла,стаклочинизанимљивим због рефлекса или прозирности,ностакленаплоха може и сама да се претвори у светиљкуакојојсеузрубпоставитракаслед расветом. Новим технологијама стакла супресвученатрајнимслојемкојистаклочиниотпорнимнапојачануизложеноствлази,темпера-

тури,губљењебоје,илисредства зачишћењетеогреботине. Стакла туш кабина данас се обрађују модерном технологијом оплемењивања стакла, тако даводалакоклизи,штосмањује

скупљања каменца и олакшава чишћењеиодржавање. Осим провидног, данас се користе сатинирана, пескарена, савијена, бојена и текстурирана стакла.

Трошнугаражу претвориоустан изснова

Ф

отографЏеремиБуххолц живинарелацијиПарис–Бордо ижељамујебила да има властитистануБордоу,алинијеимаоновца.Његовсансеипакостварио,наконштојепронашаонапуштенугаражукојасепродавалазаситанновац. Већинаљудикадазакорачиумрачну,приземну просторијусметалнимвратиманеможетудазамислисвојдом,алинеиЏеремикојијеодмахназваопријатељаиархитектаМетјуадеМариена и

КућасКривенаодпогледа

Н

ишта не пали мостове као одлука да продате нештоштостенекад делилисасвојомполовиномкоја садавишенијету.Уовомслучају то је направила америчка глумица Хале Бери, која је одлучиладапродавикендицукоју је делила с некадашњим невенчаним супругом Габриелом Аубрyјем. ГлумицаХали Бери одлучилајерећизбогом свомпрекрасном,изолованом и25,5хектаравеликомимањууСент-Иполит у канадском Квебеку. Њезинабившаљубавиотацњихове кћеркице Нале Ариеле Аубрy овојеимањенањеннаговор купио још 2008. године за1,85милион долара,какоби пар био што ближе његовим родитељима,којиживеуоближњем предграђу Монтреала. Хале сада ово велелепно има-

З а ви р и те  у љ у ба в н о  г н езд о Хале Бери њепродајеза1,9милион долара,аоноукључујекућукојасе протеже на 232 квадратна метра, док остатак простора заузима приватно језеро! Унутрсшње уређење је у модернистичкоминаделовеминималистичкомстилу,иматриспаваће собе и два купатила, обложена јепрекраснимдрвенимподним облогамаи красејевелики стаклени зидови које омогућавају погледназеленило. Високи стропови омогућили суиградњугалеријенакојојсе налазе спаваће собе. Цео први спрат окружујувеликипрозори од пода до стропа, који омогућавају да се у сваком тренутку моженесметано уживатиузаи-

ста запањујућем крајолику и прекрасном језеру, које ће будући власници овог имања иматисамоиискључивозасебе. Ријечјеодизајнерскиодлично осмишљеној и пројектиранојкућикојајеизграђена1998. године,аосимвеликепространости куће, велики плус овог имања је тај што сте потпуно заклоњени од погледа знатижељника. Због свих ових погодности јасно је да је реч о мирном месту на којем дефинитивно можете пронаћи спокој, због чега се цена коју глумица тражи за ово имање слободно може сматрати симболичном.

замолио га да му помогне да у гаражи направи дом.ДеМариенједео гаражепретвориоуврткакобиповећаодотоксветла,тејеметалнавратазамениодрвеним,којаустанпропуштајусветлост, алисемогуизатворитидокраја. Собзиромдасевисинакрованијемогламењати, јер се гаража налази у историјском градском језгру,архитекта сепоиграосонимштоима,афотографједобио12квадратавртаи40квадратаизнимнофункционалногстамбеногпростора.


GLOBUS

dnevnik

sreda28.septembar2011.

27

Љубав постоји, верујте ми Н

Најталентованији пси на свету

З

емља излазећег сунца је поново у Гинисовој књизирекорда,азатојезаслужно13пасакојикаоједанпрескачуконопац. ТренерпасаУчидаГиноушајепокренуосвојмали„СуперВанВанциркус”наконштогајезнатижељнапудлицаодушевиласвојимсамоиницијативнимпрескакањемконопца.

Д

„ПудлицаМајонезајевеомазнатижељнопсетои самајепочеладапрескачеконопацтокомшетњипо парку. Собзиромдајеутомеуживалапомислиосамда ће се то свидети и другим псима. Сада их је 13 и синхронизовано прескакање канапа им је свакодневнаактивност”,кажеУчида.

ајдлакавији човек на свету постаојезаштитнолице једне агенције за упознавање. Ју Женхуан, којег су званичници Гинисовекњигерекорда прогласили за најдлакавијегчовека на планети, промовише једну кинеску агенцију за склапањепознанстава. Ју (33) из Хунана постао је права звездауКини,ирекламирасвеодкремеза скидање маља до филма „Планета мајмуна”, али фали му љубав, како сам каже. „Имаосамдугогодишњудевојку, али ме је оставила пошто се уморила од ‘селебрити’ начина живота”,пожалиосеон.

„Никада нисам мислио да сам посебно привлачан, али жене ме опседају на сваком кораку! Зато сам одлучио да промовишем

агенцију за упознавање, и свима ставим до знања да љубав ипак постоји, само је треба пронаћи”, рекаојеон.

Како каже папагај? Ав, ав...

Жена с ноктима од три метра

О

абисеКрисВалтонизЛасВегасауписалауГинисовукњигу рекордаморалаје18годинадапазиданесломинокат. Налевојруцииманоктедугачке3,1метар,доксунадеснојмало краћи2,92,иоњимасесамабринулаикажедајојнесметајудок обављакућнепослове. - Мрзимдачистим,алиторадим.Исамасешминкам-кажепоноснарекордерка,којапланирадаускорообјавимузичкиалбум. ПретходнирекорддржалајеЛиРедмондизСолтЛејкСицијачијисуноктибилидугиукупно8,5метара.Својеноктејеизгубилау саобраћајнојнесрећи2009.године.

вадвапапагајасусе,веровали или не, захваљујући једној посебној вештиникојусустекли,запослили каораднициобезбеђењаукомпанији„МПГардинг”. Два папагаја, Елвис и Цила, већ годину дана су запослени у компанијикојасебавиобезбеђи-

викаонањега.Кадасмосевратили у Велику Британију, моја породицаијасмопосмислилидаје ово идеалан начин да уштедимо новац и не купујемо пса”, рекао јевласникпапагајаТреворБате. Елвис и Цила нису увек „опасне птице”, тачно знају када „су напослу”,акадајењиховосло-

вањемобјеката,апосаосудобилитакоштосунаучилидаопонашајулавежпаса,исаднатајначинтерајулопове,пишемагазин „Метро”. „Лавеж паса су научили да опонашајукадасмобилиуШпанији. Наш комшија је имао пса којијелајаобезпрестанка,излуђиваонасје,алието,видитекако је то на крају испало корисно. Његоввласникјечестоизлазиои

бодно време које проводе са породицом.Нежнису,умејудапољубеипошаљупољубац. Птице „чувају стражу” на улазу у зграду сигурносне компаније„МПГардинг”уТелфорду.Породицасенададаћепапагаји ускоро имати и младе, али Елвисјошувекнијезаинтересованза„женидбу”,волимомачки живот, и живот на „ивици опасности”.

Хаљина за 300 особа К

реаторкаАмаСонгизКорејекреиралаје хаљинуукојустајескоро300људиистовремено. Сензација овогодишњег лондонског Фестивала дизајнајецрвенахаљинанаправљенаод550метара вуненог платна, уметничка инсталација намењена смештањуизвођачаипублике

Триметарависокопостољенамењенојепевачима,докћесепубликаувућиуогромнеџеповецрвенехаљине. Сонговајенаидејудакреираоваквувечерњутоалетудошладокјеразмишљалаотомекакододати новудимензијууметничкомизвођењу.

Боља од Худинија!

У

место да спрема клинцима сендвиче за ужину, а онда трчи на посао у основној школи,ДонаПурнелјерешиладау 49. години постане женски Худини. Уследрецесије,неколикопремештајаизшколеушколуиотказа,ДонаПурнелјерешиладасе посвети својој правој љубави магији. Дона је уметник попут Худинија.Њенсупруг,ињенанајвећа подршкауновомпозиву,јепред сваки наступ везује у „лудачку кошуљу” и обмотава ланцима, а она се, попут великог Худинија, избављазамаксимум37секунди.

Шта то плови аутопутем Р

еплика брода „Црни бисер” капетанаЏекаСпероуа... ЧетириБританцаобученаукостиме пирата заустављена су на аутопутууНемачкојзавремево-

су видели дрвени аутомобил са палубом,осматрачницомифењером,алисе„сабрала”кадајечуладасе„посада”упутилауМинхеннаизложбуаутомобила.

жњеусвомаутомобилумодификованом тако да личи на брод „Црнибисер”изфилма„Пирати сКариба”. Аутомобилуређенпоузоруна бродфилмскогликакапетанаЏека Спероуа, заустављен је на аутопуту у Немачкој. Полицајци нисуверовалисвојимочимакада

Након што су полицајци проверили документе, „пирати” су наставилисвојепутовање. „Имали су све потребне документеидозволезамодификације аутомобила.Свизаконисуиспоштовани и ми смо им пожелели срећанпут”,рекаојеједанодполицајаца.

Изложба слика мог... слона С

вака животиња зна коликоживотузоолошкомвртузнадабуде досадан и једноличан. Али слоница Каришма је пронашла начин да убије досаду у зоолошком врту Випснед онаслика. Тринае стогодишња слоница Каришмао божаваплатноичеткициозари се чим их угледа. Четкицу држи својом сурлом,итоврлоспретно и ствара ‘ремек-дела’. „Каришма заиста ужива да слика и тиме показује колико су заиста слонови спретне и паметне животиње”, ре-

кла је Елизабет Бекер, чуварузоолошкомврту. Слоница живи у зоолошком врту Випснед у Азији већ четири године,аимаимладунчепо именуЏорџ. Зоолошком врт ће овог викенда својој талентованој слоници организовати посебан догађај.Слоницаћеимати самосталну изложбу сликанакојојћесвипосетиоци зоо врта моћи да виде њене изложене радове. Овајдогађајћепослужити за прикупљање новцакојићебитиусмереннапројектезаштите слоноваширомсвета.


28

sreda28.septembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

MOLIM, po{tenog nalaza~a, li~nih dokumenata koja su mi ukradena u Gradskom autobusu br. 3 da ih vrati. Sledi nagrada. Telefon 064/246-3-607, na ime Milo{ \uki}. 38378

IZDAJEM nov dvosoban kompletno name{ten stan 51m2, Ul. Lasla Gala, Grbavica, zaposlenoj devojci od 1. 9, cena dogovor. Telefon 064/888-2264. 35870

DESET JUTARA u komadu Fru{ka Gora - Jazak ispitano za vo}arstvo. Telefon: 064/401-4180. 38140

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefoni: 063/521546, 021/6212780. 32373 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje - moj materijal. Telefoni: 064/155-40-29, 021/6301-524. 37141

dnevnik

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 37951 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330. 38315

064/98-21-473, 062/16-37-129, 061/174-37-25. 38330 PRODAJEM bukova drva prevoz gratis. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 061/617-22-19, 063/77-19-142. 38323

TROGODI[WI POMEN na{em voqenom

POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu. Tel.: 064/16-12-358. 38312

Radoslavu \uki}u KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/9533-943, 063/84-85-495. 37799 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Tel.: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 37800 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Tel.: 062/649-000, 063/744-8700. 37876 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3750 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Tel.: 064/99-44-828, 062/87-38-205. 38329 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni:

Zauvek si ostao u na{im srcima. Tvoj otac Slavko, majka Koviqka, supruga, }erke Sara, Daca i Marija, sestre Milica i sestri}i Nemawa i Mi{a. 38384

Posledwi pozdrav voqenoj nani

na{oj

Smiqki Sekuli} 1929 - 2011.

Tvoji najmiliji.

38385


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 78. godini tragi~no preminula

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 55. godini preminula na{a draga i voqena

Zagorka Vujanovi}

Manda Vojnovi}

iz Siriga Sahrana je danas, 28. 9. 2011. godine, u 14 ~asova, na seoskom grobqu, u Sirigu.

29

sreda28.septembar2011.

POMEN

SE]AWE

28. 9. 2008 - 28. 9. 2011.

S po{tovawem, qubavqu tugom ~uvaju uspomenu na

Zorka Pavkov ro|ena Popov

Ispra}aj je iz ku}e `alosti, 28. 9. 2011. godine, u 12.30 sati, Ul. Carice Milice 118, a sahrana na Centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni suprug Ilija sa porodicom.

38382

38353

Vasu Milojevi}a

Pro{le su tri godine od kako nisi sa nama. I daqe tugujemo za tobom.

Dragica, Sa{a, Brane, Sne`a i Sa{ka Milojevi}.

Porodica. 38342

Sa qubavqu se opra{tamo od divnog ~oveka

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{inici

prim. dr Vladimira Komnenova

Mandi Vojnovi}

Wegovi: Marela, Milena, Miki i Rade.

38365

Posledwi sestri

Mandi

od porodice Medi}: Du{ko i Zorka sa decom.

na{eg dragog zeta, {uraka i te~e.

pozdrav

voqenoj

Mandi

od Borke sa decom.

od: sestara Bosiqke i Save sa porodicom.

38354

38380

38357

38355

Dana, 27. 9. 2011. godine u 82. godini `ivota napustio nas je na{ voqeni suprug i otac

prim. dr Vladimir Komnenov

Posledwi mami

pozdrav

voqenoj

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 29. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru an|ele moj.

Posledwi pozdrav prijateqici

Manda

Mandi

ginekolog

i

od: Zorice, Nikole i Ivane.

Mandi

Mandi

Vawa, Ilija, Slavica i Gojko.

Posledwi pozdrav priji

od porodice Koprivica.

od prijateqa Miladina i prije Nede.

Supruga Ksenija, k}erka Sandra i sin Nenad. 38379

Posledwi strini

pozdrav

snaji

i

Mandi od devera Du{ka Vojnovi}a sa porodicom.

38364

38362

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. septembra preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav penzionerki na{e ustanove, gospo|i

Danas, 28. 9. 2011. godine navr{avaju se dvadeset tri godine od kada nije sa nama

Du{an Vergi}

Rat Aji{i

Milo{ Jelovac Mime

Sahrana je danas, 28. 9. 2011. godine, u 14 ~asova, na mesnom grobqu, u [ajka{u. O`alo{}ena porodica.

38377

38369

Zauvek je oti{ao

38360

SE]AWE

38358

SE]AWE Danas, 28. 9. 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od kada je zauvek oti{ao moj suprug

Zvonimir Kraq 1. 1. 1946 - 28. 9. 2006.

Andrija Divild

S tugom i po{tovawem, Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine.

Wegovi najmiliji: Aleksa, Nemawa, Tawa, Vlatka, Vlada i Dejan.

Supruga Margita sa decom.

Bol, tuga i se}awe nikada ne umiru. Tvoja Nada.

350/P

38338

38230

38001

Posledwi pozdrav cewenoj profesorki i saradnici

Pro{la je godina mama, a bol za tobom je sve ja~i

POMEN

2006 - 2011.

Nenad Jelki}

Vitomir Bugarski

prof. dr sci. med. Miroslavi Dokmanovi} - \or|evi}

Milena Keravica 1948 - 2010.

Opelom za pokoj du{e smo se oprostili. Pomen dala }erka Maja Bugarski. 38368

Zaposleni Klini~kog centra Vojvodine.

Neute{ni Tawa i Sveta.

Vreme prolazi, praznina, bol i tuga ne prolaze, se}awe na tebe ne bledi. Nikad te ne}emo zaboraviti ni preboleti. Tvoji: mama Jelica, sestra Julijana i zet Marjan.

1722/P

38319

38276


Изнашегсокака Забавно-музичка емисија, укојојсепевачиаматеритакмиче за титулу најбољег, а свеузпратњуВеликогтамбурашкогоркестраРТВ.Квалитетна традиционална и народнамузикаданасјеправа реткост.РТВнегујеичувамузичкутрадицијуВојводине. (РТВ 1, 21.00) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.30 10.30 12.10 12.35 12.50 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 00.30 01.55 02.20

06.35 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.05 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.18 00.00

tv program

sreda28.septembar2011.

Добро јутро,Војводино Један на један Информативнипрограм Стање на путевима Центар света Гимназијалци Кухињица Знање Знамените жене Новог Сада: ПаулаШосбергер Здрављеза21.век Историјафранцускеобавештајнеслужбе Трио-Еврорегионални магазин Дунав заувек Вести за особе са оштећеним слухом Радар Гимназијалци ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Плаже 60-их Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т)око нас Сурови свет,филм Један на један Трио-еврорегионални магазин Знање

Кухињица –мађ. Нови таблоид Без упута Светтишине Хајде са мном у обданиште Програм за децу Кадзазвони Музичкипрограм Вести (мађ) Македонско сонце Седам и по Европазапочетнике Центарсвета Добро вече Војводино (ром) Емисија на мађарском ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рум) Прекинута веза,филм Седам и по ТВ Продаја

Пипишоу У најновијем издању емисије упознаћете се са занимањем грнчара. Упознаћете се с атлетиком, популарним спортом, који могу да тренирају и девојчице и дечаци. Уживаћете уз музику и певањеталентованихдевојчицаи дечака, а у свет магије увешће вас наш магични Хари Магнус. (КТВ, 20.00)

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Освета Све о животињама Била једном једна недеља За корак испред Бели лук и папричица Наш гост Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.05 09.43 10.04 10.32 11.05 12.00 12.15 12.36 13.19 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 20.40 00.15 00.30 01.27 02.10 03.40 04.23 04.52 05.20

Јутарњи програм Јутарњи дневник Казнени простор Гастрономад Траг Шта ја имам од тога Вратите ми младост Дневник Спорт плус Злочиначки умови Нови швајцарски Робинзони, филм Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал -Лига шампиона: Фудбал -Лига шампиона:Валенсија-Челси,пренос Дневник Злочиначки умови Женски клан Ноћни биоскоп:Велики Бак Хауард,филм Казнени простор Око Траг Позориште у кући

06.02 07.03 07.41 07.44 07.50 07.53 07.58 08.22 08.25 08.35 09.04 09.16 09.41 09.59 10.30 10.57 11.29 12.02 12.31 13.00 14.05 14.34 14.58

Концертзадобројутро Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари 2 Невен Између игре и математике 2 Шеширбездна Арспрактика Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Добро је,добро је знати Душан Трбојевић Метрополис у Србији Трезор Невен Шеширбездна Арс практика

ФУДБАЛ ЛИГАШАМПИОНА

Валенсија–Челси (РТС 1, 20.40) Тијана Милешевић

ОДБОЈКА(Ж):ЕП

Србија–Румунија (РТС 2, 16.53) 06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.45 12.00 12.05 12.40 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Одељење за убиства Вести Вреле гуме Истрага Вести Пороци Агро дан Вести Године пролазе Неон цyти Вести Одељење за убиства Вести Дунавска салетла Славни парови Вести Пороци Агро дан Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Одељење за убиства Објектив Пороци Неон сити Године пролазе

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Швајцарска лига 11.30 Аргентинска лига 12.30 Руска лига 13.00 Белгијска лига 14.00 Преглед Шампионата 14.30 Холандска лига 15.30 Фудбал мондијал магазин 16.00Трка 16.30 Преглед Премијер лиге 18.30 КХЛ:Динамо Рига –Динамо Москва 20.45 Профи бокс –Боровчанин 22.15 Једрење 23.15 ТВС 00.45 Премијер лига,класик:Њукасл -Челси

15.15 Енциклопедија за радознале 15.48 ПородицаСопрано 16.40 Одбојка(ж):ЕП,Србија-Румунија 16.53 Одбојка(ж):ЕП,Србија-Румунија,пренос 18.14 Гарави сокак 18.49 Линк 19.15 У свету 19.45 Беокулт 20.11 КонцертБеоградскефилхармонијеповодомјеврејскеНовегодине,снимак 21.35 ЕмисијаоБеоградскојфилхармонији-jеврејскаНовагодина 21.51 Породица Сопрано 22.47 Номад,филм 00.49 Ко сам ја 01.41 Боже,сиђидонас:Концерт БобеСтефановића 02.27 Трезор 03.28 Фудбал -Лига шампиона:Валенсија-Челси (р)

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 23.00 23.30 23.45 00.45

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Паклена кухиња Домаћине,ожени се Експлозив Ексклузив Трачара Паклена кухиња

dnevnik

c m y

30

06.00ВОА 06.30Чист рачун 07.00Маратон 08.00Инфо,Временска прогноза 08.05Кефалица 08.15Иза вести 08.45Милица² 09.00Топ шоп 09.30Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм:Кад је Хари срео Сели 14.00Вести 14.30Иза вести 15.00Породица Серано 16.30Ред и закон:Злочиначке намере 17.30Чист рачун 18.00Вести 18.35Коров 19.00Без трага 20.00Иза вести 20.30Филм:Без очигледног мотива 23.00НЦИС 00.00Вести 00.15Иза вести 00.45Милица² 01.00Филм:Афрички слон 03.00Милица² 03.30НЦИС 04.30Филм:Без очигледног мотива

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу, 22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30Фокус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Контранапад,16.00Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15Бибер,22.35Инфо К9,23.00Ф��лм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

: 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15Срем на длану:Инђија,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док. програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова, 00.15Глас Америке

Џејми Пресли

Инферно Еди је мотоциклиста који бесциљнолутапокушавајући да преболи погибију најбољег пријатеља Џонија. Он одлазиуЏонијевродниград, алигатамонападагрупалокалнихсилеџија,пребијагаи отима му мотор. Еди је, међутим,свесамонечовеккоји селакомириснеправдом. Улоге:Жан-Клод ван Дам, Дени Тајехо, Пет Морита, Џејми Пресли Режија:Џон Џ. Авилдсен (Б92, 21.05) Стјуардесе Цртанифилм Свепосписку Вести Б92 Хоћу да знам Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Доушници ИстражитељиизМајамија Филм:Утроба звери Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Истражитељи из Мајамија Вести Б92 Филм:Инферно Вести Б92 Временска прогноза:Шта да обучем? 23.40 Спортски преглед 00.00 Доушници 01.05 Саут Парк 06.10 07.00 08.25 09.00 09.35 10.00 10.25 10.45 11.05 11.45 12.00 13.15 14.10 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.06 19.35 20.00 21.00 21.05 23.00 23.35

07.00 Добро јутро 10.00 ПутокосветабајДулеиРадојка 10.30 Добро вече,Србијо 12.00 Наслеђе једне даме 13.30 Краљица југа 14.30 Сестре 15.00 Квиз,породичниобрачун 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђеједнедаме 19.30 Национални дневник 20.00 ПутокосветабајДулеиРадојка 20.30 Курсаџије 21.00 48сати свадба 22.00 Брачни судија 23.15 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.30 Филм:Уличникраљеви 03.00 Филм:Магла 04.30 Филм:ЛагерНиш

05.30 07.55 08.00 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.30 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.50 16.00 16.50 17.55 18.30 19.00 19.55 21.00 21.30 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.50

Јутарњи програм Вести Телешоп Направите места за Нодија Мала принцеза Мегамнинималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Дино ратник Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Црвени орао Сузе Босфора Малдиви –Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену,док.серијал Сузе Босфора Вести Малдиви -Преглед дана Малдиви -Више од игре Игранасерија Црвени орао Вести Малдиви –Више од игре… Црвени орао Игранасерија

Винкс Блум, из града Гарденије, по сазнању да поседује чаробне моћи одлази Алфију дасешколује.Волидапроучавастарекњигеокоришћењу чаробних напитака, отклањању љубавних урока и гледању у будућност. У школисеспријатељиласдругих петвилакојеимајуспецијалнемоћи... (Хепи, 12.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) :08.00555личности,09.00Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05Икс арт,21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00Банат данас,09.00Господин муфљуз,09.30 Опстанак, 10.00 Филм,  12.00 Катедрале, 13.00 Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00 Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00 Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем.


dnevnik

sreda28.septembar2011.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

17

31

КАКО СУ ПАРТИЗАНКЕ ПОСТАЈАЛЕ ГРАЂАНКЕ

Пише:Ивана Пантелић 08.35 Кошишатогпса 09.30 Спасавањеоронулих грађевина 10.25 Четиривенчања 11.20 Удварањеумраку 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњакзаторте 14.05 Обрачунпосластичара 15.00 Краљпосластичаракаокувар 15.25 Џон,Кејтиосмородеце 15.55 Венчаницаизснова 16.20 Штанетребаобући 17.15 Кошишатогпса 18.10 Спасавањеоронулих грађевина 19.05 Мајамиинк 20.00 Четиривенчања 20.55 Венчаницаизснова 21.50 Нисамзналадасамтрудна 22.45 ДрЏи:Форензичнипатолог 23.40 Л.А.Инк 00.40 Четиривенчања

08.00 Колонија 09.00 Римнијеизграђензаједан дан 10.00 БитиМухамедАли 11.00 ПотрагазаСеверозападним пролазом 12.00 Гладијатори.повратакмеђу живе 13.00 Другисветскиратубоји 14.00 Египат 15.00 Петамеричкихгиганата 16.00 УпотразизаШерлоком Холмсом 17.00 Путовањаиоткрића 18.00 Господарирата 19.00 Азијскемонархије 20.00 ЈеленаТројанска 21.00 Рим:Последњаграница 22.00 Библијскезагонетке 23.00 Петамеричкихгиганата 00.00 УпотразизаШерлоком Холмсом 01.00 Путовањаиоткрића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Легенда о змају Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Најлепше доба твог живота Тренер Прелепа земља Ана Карењина Најлепша девојка Улични пси Еротскифилмови

07.00 09.07 10.06 11.10 11.10 12.00 12.30 13.20 14.20 14.50 15.35 16.05 16.25 17.45 18.20 19.30 20.10 20.50 21.45 22.20 23.05 23.35 00.25 01.15 02.55 03.05

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт Светзасебе,док.серија КодАне Опрашоу Дневник Кадзаволим,времестане Свећебитидобро Екумена Алиса,слушајсвојесрце АлпеДунавЈадран ХАЗУПортрети Хрватскауживо 8.спрат,токшоу Капри Дневник Стипеугостима Мисија Паралеле Отворено Дневник3 Другиформат Шаптачпсима Жица Скицазапортрет АлпеДунавЈадран

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

НешБриџиз Дијагноза:Убиство Филм:УбиствауМидсомеру НешБриџиз Вокер,тексашкиренџер Дијагноза:Убиство УбиствауМидсомеру Ургентницентар Вокер,тексашкиренџер НешБриџиз Ургентницентар Плавекрви Хаваји5-0

06.10 07.00 09.05 11.00 11.55 12.20 13.15 14.10 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.55 21.50

ДрагонБолЗ Кобра11 1001ноћ Вратараја ЕксклузивТаблоид Вечераза5 Крвнијевода Кобра11 Ружаветрова РТЛ5до5 Вечераза5 ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Ружаветрова Менталист ЦСИ:Њујорк

Ексклузивтаблоид

Соња Сон

СЕРИЈА

Жица Агенти Грег, Карвер, Херц и Сајднор ухвате бегунца са залихомдрогезапрепродају. Авон је бесан и пита Ди Анђеладалијеоткриоиздајникаусвојимредовима.ДиАнђелопоричедапостојииздајник... Улоге:  Доминик Вест, Ленс Редик, Соња Сон, Андре Ројо, Доменик Ломбардозо, Сет Гилијам Режија:Кларк Џонсон (ХРТ 1, 01.15)

У Ексклузив таблоиду гледајтепричекојаћевасшокирати, зачудити и изненадити -инећевасоставитинимало равнодушнима. У најбољем почеткувечеритачноу18сати водитељка Едита Мисирић води вас кроз свет пун емоција, људских драма, искренихисповестиискандала богатихиславних... (РТЛ, 18.00)

АнаКарењина Ана Карењина, узорна супруга и брижна мајка, заљубљујесеугрофаВронскоги са њим започиње везу. Због њега она одбацује брак, породицу,друштвениположаји накрајуживот. Улоге: Вивијен Ли, Ралф Ричардсон Режија:Џулијен Давајвер (Синеманија, 18.00)

Вивијен Ли

07.25 08.55 10.45 12.20 12.45 14.20 16.30 18.10 19.30 20.05 21.40 22.40 00.20 01.50

Кад си у Риму Амелија Што више,то боље Филмови и звезде Главна улица (2010) Чудо Викторија:Живот младе краљице Милдред Пирс Епизоде Шрек срећан заувек Спартак.Богови арене Месец Анаконда 4:Траг крви Нинџа плаћени убица

07.50 08.20 08.45 09.30

МалаТВ Серија Школскисат ПреносседницеХрватског сабора 13.50 Бриљантин 14.30 Х2ОУзмаловоде! 14.55Еџмонтзамладе 15.20 Школскисат 16.05 Метеоривеликиточкови 16.20 МалаТВ 16.50 Аладиновепустоловине 17.05 Шаптачпсима 18.00 Регионалнидневник 18.20 Жупанијскапанорама 18.35 4зида 19.05 СилвестровеиЧичијеветајне 19.30 Шансоне 20.10 Вечерас 20.15 ФудбалскаЛигапрвакаемисија 20.40 ФудбалскаЛигапрвака: Валенсија-Челси,1. полувреме 21.40 ФудбалскаЛигапрвака: Валенсија-Челси,2. полувјеме 22.35 ФудбалскаЛигапрвакаемисија 23.25 Жица 00.35 Закониред 01.45 Серија

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратакубудућност Породичнипас Невероватнеприче Земља2 Сиквест ХарииХендерсонови Повратакубудућност Увек ХарииХендерсонови Породичнипас Невероватнеприче Земља2 Ефекатокидача Сиквест

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Између љубави и игре Дохвати стену Грејсленд Оги Роуз Дуга ноћ Пет асова Река Дач Кад китови дођу Између љубави и игре Цена пожуде Слатке луткице

Едита Мисирић 23.35 23.50 01.30 02.30 04.00

РТЛВести 11.сат Астрошоу Путосвете РТЛДанас

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Лимарскарадионица Употразизазабавом Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Ловнасабљарке ЛетизнадАљаске Пограничнаполиција Разоткривањемитова Ловнасабљарке ЛетизнадАљаске

08.30 08.45 13.45 13.55 14.55 15.55 16.55 17.00 19.00 20.00 20.10 20.15 21.45 21.50 22.55 23.00 23.30 00.45

Аутомобилизам Тенис Фудбал Мотокрос Брзина Брзина Фудбал Тенис Мотокрос Свиспортови Коњичкиспорт Голф Голф клуб Једрење Свиспортови Фудбал Билијар Тенис

Dometibesplatnog {kolovawa Z

a emancipaciju `ena u prvim posleratnim (ili 28,73% od ukupnog broja). U Ma|arskoj je godinama, a time i partizanki, od velikog 1934. bilo 2.176 studentkiwa (13,90%), a skoro je zna~aja i priroda velikih ekonomskih dve decenije kasnije, 1951. godine, 9.600 (23,58%). promena i najve}eg demografskog pomerawa U Austriji je na univerzitetima u prvoj poslestanovni{tva ka gradovima u istoriji jugoslo- ratnoj deceniji broj studentkiwa sa 21,63% 1937. venskih naroda. Slobodan Selini} tako navodi godine opao na 20,73% 1953. U Francuskoj je, pak, da u razdobqu od 1953. do 1961. godine ~ak 70% porastao sa 26,9% (23.483) na 31,37% (48.000) stanovni{tva doseqenog u Beograd nije bilo u 1951. godine. Beogradski univerzitet je pre rata radnosposobnom uzrastu. ^ak dve tre}ine preo- spadao me|u evropske univerzitete sa ve}im prostalih – radnosposobnih – doseqenika nije ima- centom studentkiwa, a posle Drugog svetskog ralo ni zavr{eno osnovno obrazovawe ta trend porasta broja studentkiwa naglo raste Ve}i na me|u 2.000 nezapo slenih Beo gra|an ki regi strovanih 1952. godine, prema analizama AF@, ni su imale profesionalne kvalifikacije, a mnoge su bile nepismene. Tako je na sastanku predstavnica Centralnog odbora AF@J i predstavni ca AF@ iz rudni~kih basena i in dustrij skih cen tara iz NR Slovenije, NR Hrvatske i NR Srbije, izme|u ostalog, zakqu~eno: „Ve}inu `ena ne pokre}e na rad visoka radni~ka svest, ve} KapetanMi{inozdawepostalodostupnije`enama li~ na materi jal na korist. Ovo je posledica slabog rada sindikata i, tokom prvih {est posleratnih godina, ima najsa `enama, malo im se pa`we poklawalo i one ve}i procenat studentkiwa me|u prikazanim ostaju politi~ki nezainteresovane. Na primer, u evropskim univerzitetima. jednom preduze}u od 1.300 radnika, 900 su `ene, a Pre Drugog svetskog rata na Beogradskom uniu upravi sindikata je svega jedna.“ verzitetu je predavala samo jedna `ena – Ksenija Po{to su jednim delom pripadale novoj dru- Atanasijevi}, koja je 1936. godine izba~ena s fa{tvenoj eliti, biv{e partizanke su se u posle- kulteta. Ve} 1950. godine na Beogradskom uniratnim godinama u zna~ajnom broju vratile ili verzitetu je u nastavnom osobqu radilo 136 `estupile na univerzitet. Trend pove}awa broja na. U to vreme na ovom univerzitetu bilo je zapo`ena na univerzitetu postojao je i u me|uratnom sleno ukupno 1.863 nau~na radnika. Do kraja peperiodu. Ipak, po{to je posle Drugog svetskog rioda nijedna od `ena jo{ nije uspela da postane rata postojala velika potreba za stru~nim i profesorka. Najvi{e je bilo asistentkiwa (80), obrazovnim kadrom, zvani~na slede lektorke (35), predavapolitika zalagala se za ubr~ice (12), zatim docentkiwe Pre Drugog svetskog rata (9). Najvi{e `ena je radilo zano pove}awe udela visokoobrazovanih gra|ana u stanovna novoosnovanom Farmacena Beogradskom ni{tvu. Zato je u kratkom utskom fakultetu, na kojem je univerzitetu je predavala razdobqu do kraja ~etrdeseme|u asistentima bilo dvanasamo jedna `ena – Ksenija tih godina broj studenata na est `ena i jedan mu{karac. Atanasijevi}, koja je 1936. fakultetima i vi{im {kolaNa Arhitektonskom i Bogogodine izba~ena ma u Srbiji pove}an sa 11.812, slovskom fakultetu nije bikoliko ih je studiralo tokom lo `ena. s fakulteta studijske 1939–1940. godine, ^ak devet od ~etrnaest nana 27.950 studenata 1952–1953. {ih sagovornica nastavilo je godine. ili upisalo studije posle Drugog svetskog rata. Samo na Beogradskom univerzitetu pred rat je Tri su zavr{ile studije pre 1941. godine. Do studiralo 1.586 `ena, koje su ~inile petinu od 1947. godine u ustanovama KPJ pojavilo se miukupno 7.786 studenata. Na svim fakultetima i {qewe da Antifa{isti~ki front `ena ne deluvi{im {kolama tokom 1945/1946. studirala su je u skladu sa o~ekivawima. U martu je, na sastan14.074 studenta, me|u kojima je bilo 5.573 `ena. ku Komisije za rad me|u `enama CK KPJ, zakqu@ene su, dakle, ~inile oko 40% studenata na ~eno da u mnogim selima {irom NR Srbije, dve Univerzitetu, a udeo je dvostruko pove}an, pre godine posle zavr{etka rata, nisu oformqeni svega formalnom politi~kom odlukom i uvo|e- mesni odbori AF@. Smatralo se da je rad AF@ wem besplatnog {kolovawa. Do 1952–1953. godi- kampawski, nesamostalan, da najvi{e ustanove ne broj studenata se gotovo udvostru~io 27.950, AF@ ne deluju kao rukovodstvo ve} kao propame|u kojima je bilo 9.622 `ena. Udeo je su{tin- gandna tela, kona~no, da se `ene slabo odazivaju ski opao na 34% (33%). Prilike na univerzite- kroz aktivnosti organizacije. Komisija je, takotima susednih balkanskih dr`ava ukazuju na do- |e, pokazala nezadovoqstvo sadr`inom `enskih mete posleratne emancipacije `ena u FNRJ. Ta- listova koji su pod nadzorom AF@ izlazili u ko je u Bugarskoj 1947. bilo 14.341 studentkiwa narodnim republikama. КњигуИване Пантелић „ПАРТИЗАНКЕ КАО ГРАЂАНКЕ”уиздању„Еволуте”изБеограда можетенаручитипутемтелефона011/2621–204илии-мејла www.evoluta.co.rs иwww.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

sreda28.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Венера и Сатурн заједно доносе вам велике амбиције у вези са зарадом новца, али и могућностима. Прво напишите дугорочни план па радите на њему, мотивисано и неуморно. Можете сређивати некретнине.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. septembar 2011.

Озбиљни сте у односу на све друге, према пословним партнерима, па и у браку, вези. Љубавни однос је изложем разним лошим утицајима, на које не морате да одреагујете. Пазите шта потписујете.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Среда је средњи дан у радној седмици, Меркуров дан, ваш дан, па га проведите весело и без претеривања. Немирни сте, брзоплети и можете нешто погрешно рећи или проценити. Фрка у кући.

Месец је у знаку Ваге, што вам доноси стабилне односе с драгим особама. Оно што мислите и осећате лако и паметно износите и изговарате. То је повољно за посао, али и за склад у љубави.

Будите пажљиви у саобраћају. Имате мноштво идеја, састанака и сусрета из којих се могу остварити неки нови послови и познанства. Будите опрезни шта коме причате и концентрисани на суштину.

Заморна и стресна атмосфера на радном месту вас оптерећује. Краћи одмор би вам добродошао. Неко се супротставља вашем учешћу у раду. Партнер није реалан у погледу званичних ствари.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Није вам лако у овом периоду. А како би било да једноставно нестанете у непознатом правцу и одете на пусто острво? Није лош савет, али је питање колико је остварив. Сви би дошли за вама!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Размимоилажења међу укућанима ће све више расти. Нећете се сложити с њиховим захтевима и жељама. Бити дипломата или милитариста, питање је сада?! Одлука је на вама. Доносите решења.

Бурне промене у каријери вам могу веома тешко пасти. Волите сигурност, а сада се ту неки размећу својим идејама и предлозима. Имајте на уму да не зависи све од вас и немојте се упецати.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс управо улази у сукоб с Јупитером, који представља званичне одлуке, суд и судска решења, уговоре с иностранством и политизирање, званичне ставове. Можете се некоме замерити.

Диван дан за вас! Успешан и пријатан, довољно разнолик да га обојите својим бојама. Односи с иностранством су повољни и стабилни, иако тако не изгледа на први поглед, који увек вара.

Пословни жар, поготово у домену приватног бизниса, доводи до разрешења и резултата који сте прижељкивали и на којима сте радили. Све ће бити ОК, ако се држите слова закона и званичних папира.

TRI^-TRA^

Не пали се на похвале V REMENSKA

Похвалезадобруглумугодесваком глумцу, али са 29-годишњом глумицом Кирстен Данст то није случај. Онаневолитапшањепораменузадобаррадивишеволидачујелошекритикенарачунсвојеглуме. - Многи то не схватају, али бољи мијезнаккадмекритикујунегокад кажу „па, била си добра, други ћеш путбитијошбоља”-изјавилајеКирстен,чијомглумомуфилму„Меланхолија” критичари нису претерано одушевљени. Кирстенјеуверенадакаријераглумацабржепаднеузаборавкададобијасамопохвале.

PROGNOZA

VIC DANA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

25

Vrbas

24

B. Palanka

25

Zrewanin

25

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

26

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 25 Ni{

26

Evropa

и тоПло

Madrid

НОВИСАД: Након хладног јутра, током дана сунчано и топло за Rim ово доба године. Ветар слаб северни и североисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 11, а максимална 25 степени. London ВОЈВОДИНА: Без већих промена: биће сунчано и пријатно тоCirih пло. Јутро хладно, понегде краткотрајна магла. Дуваће слаб северни и североисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална Berlin температура 9, а максимална 26 степени. Be~ СРБИЈА: Без већих промена: биће сунчано и пријатно топло током дана, а јутро свеже и понегде краткотрајна магла. Дуваће Var{ava слаб северни и североисточни ветар. Притисак изнад нормале. Kijev Минимална температура 7, а максимална 27 степени. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У четвртак незнатно нижа температура уз слабо изражено пролазно наоблачење. У пеOslo так и за викенд сунчано и топло за ово доба године, уз свежа јутра. St. Peterburg Слично време и почетком наредне седмице. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Очекиване временске прилике ће и даље имати релативно повољан утицај на већину хроничних болесника, уз адекватно одевање и активности у складу са очекиваним дневним температурама. Метеоропатске реакције се могу јавити у блажем облику. У саобраћају се препоручује известан опрез.

29 28 25 22 20 23 19

Срео Суљо Мују, а у Мује велика масница под оком. - Болан, Мујо, каква ти је то масница? - Ћуј, јаране мој, погодила ме жена парадајзом. - Ma, дааааааај, немој зезат‘, не мере толика масница бит‘ од парадајза. Какав је то парадајз? - Ћуј, какав, јој, још питаш? Какав ће бит‘? Конзервиран, јаро мој, конзервиран!

19 14 15 14

Atina

25

Pariz

26

Minhen

24

Budimpe{ta

26

Stokholm

17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

131 (-17)

Slankamen

202 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

201 (-17)

Zemun

240 (10)

Bogojevo

189 (-20)

Pan~evo

266 (12)

Smederevo

454 (4)

Ba~. Palanka 204 (-4) Novi Sad

180 (5)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

143 (-1)

S. Mitrovica

27 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

215 (-9)

Beograd

195 (11)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

186 (12)

NERA

Hetin

66 (-4)

TISA

-2 (-23)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

34 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 28.septembar 2011.