Issuu on Google+

REHABILITACIJA PREDSEDNIKA VLADE KRAQEVINE JUGOSLAVIJE

Nije Cvetkovi} potpisao Trojni pakt u ime Ni{a

c m y

RACIONALIZACIJA U DR@AVNIM SLU@BAMA

]ate, ipak, ne}e masovno na ulicu? str. 4

str. 3

NOVI SAD *

PONEDEQAK 28. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22495 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I VIDEO-KAMERE ]E NADZIRATI KONTROLU KR[EVA U SAOBRA]AJU

Starci dvaput godi{we na tehni~ki pregled

str. 13

NASLOVI

„PARADA PONOSA” I APSOLUTIZAM U SINODU RU[E CRKVENU VLADU?

Amfilohije kao monarh a ne monah Pred svako redovno zasedawe Sabora SPC, bilo da je prole}no ili jesewe, u crkvenom vrhu, zbog odsustva patrijarha Pavla, atmosfera prokqu~a, da bi se nakon vi{ednevne sesije sve zavr{ilo saop{tewem iz kojeg proisti~e da podela nema i da su svi za to da patrijarh do kraja `ivota ostane na prestolu, mada su ve} nekoliko puta poku-

{ali da ga penzioni{u i smene. Da ni ovo jesewe zasedawe ne pro|e bez vru}e uvertire i naga|awa ho}e li biti redovno, vanredno ili izborno, pobrinuli su se neki ~lanovi Sinoda SPC koji su na pro{lonedeqnom zasedawu crkvene vlade digli glas protiv istupa mitropolita Amfilohija povodom odr`avawa „Parade ponosa“

str. 13

Politika

2 Volfram Mas: Berlin }e i daqe pomagati Srbiji 3 Liderske sujete ni vlast ne pomiri

Ekonomija 5 Topli radijatori tawe nov~anike

Novi Sad 9 Sude}i po bilbordima, jo{ smo u pro{lom veku

Vojvodina 11 Gosti pojeli i magarca i zmiju

Dru{tvo 12 Preko cele Evrope putovao pribor za tompus

Crna

I N T E R V J U : DR IVO JOSIPOVI], KANDIDAT SDP-a ZA PREDSEDNIKA HRVATSKE

14 Pao s broda i utopio se u Tisi

@rtvama Jasenovca treba se stalno i do poda klawati

Najvi{a temperatura 27°S

Prijatno

str. 2

SPORT

str. 16 – 20

Foto: B. Lu~i}

„ ZVEZDA BOQA OD VO[E U NOVOM SADU

„ ODBOJKA[ICE U POQSKOJ KAO KAZNENA EKSPEDICIJA

„ \OKOVI]: POBEDI]EMO I AMERIKANCE

VINARI TRQAJU RUKE: Kasno sino} zavr{ena je ovogodi{wa „Karlova~ka berba gro`|a”. Pedeset pet hiqada posetilaca za prva dva dana berbe, prema procenama po-

licije, podatak je koji nije skoro zabele`en na ovoj vinogradarskoj fe{ti. Karlova~ki vinogradari i vinari imaju razlog vi{e da budu zadovoqni. str. 7


POLITIKA

subota26.septembar2009.

INTERVJU

KOSOVO

Protest zbog Sejdijua Ministarstvo spoqnih poslova Srbije saop{tilo je da je Beograd ulo`io zvani~an protest Ujediwenim nacijama zbog posete predsednika Kosova Fatmira Sejdijua svetskoj organizaciji. Uz o{tar protest Sekretarijatu UN zatra`ena je i „hitnu istragu o tome kako je do{lo do toga” jer je „Sejdiu privatni gra|anin i ne mo`e mu biti dozvoqeno da prisustvuje zasedawu Generalne skup{tine”.

Odluka MSP va`na i za EU Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} uveren je da }e Me|unarodni sud pravde proglasiti jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova nelegalnim, {to }e, kako je ocenio, pomo}i Srbiji i ~itavom regionu u napredovawu ka ~lanstvu u Evropskoj uniji. “Mislim da }e to zaista biti od pomo}i po{to }e takva odluka motivisati strane da sednu za sto i prona|u kompromisno re{ewe, izjavio je Jeremi}

I Beri{a lobira Albanski premijer Sali Beri{a pozvao je u Wujorku vlade zemaqa ~lanica Ujediwenih nacija da priznaju nezavisnost Kosova. Po wegovoj oceni, posle progla{ewa nezavisnosti, “me|uetni~ke tenzije su znatno popustile, raseqavawe Srba sa Kosova je prestalo, a po~eo je i proces povratka mnogih srpskih porodica”.

c m y

2

VOLFRAM MAS, AMBASADOR NEMA^KE U BEOGRADU

Berlin }e nastaviti da poma`e Srbiji – Evropska politika Nema~ke ne}e se mewati i kao i do sada, nastavi}e se svestrana pomo} Srbiji da se {to je mogu}e pre prikqu~i EU – izjavio je za „Dnevnik“ nema~ki ambasador u Beogradu Volfram Mas nakon sino}nog objavqavawa rezultata parlamentarnih izbora u wegovoj zemqi, koje je pomno pratila ~itava Evropa. Ina~e, prema prvim nezvani~nim rezultatima, Angele Merkel }e ostati kancelarka, jer su weni konzervativci i wihovi tradicionalni partneri liberali osvojili dovoqno glasova za sastav nove vlade. z [ta }e ovi izbori zna~iti za evropske integracije Srbije i Zapadnog Balkana? – Spoqna politika Nema~ke nije bila sporna u ovoj izbornoj kampawi. To je posebno va`no za na{u politiku u okviru Evropske unije, naro~ito prema zamqama koje te`e pristupawu EU. I ~vrsto sam ube|en da ne}e do}i do promene nema~ke politike prema Zapadnom Balkanu, a time i prema Srbiji. z Rekli ste da Srbija i daqe mo`e na svom putu ka EU ra~unati na pomo} Nema~ke. Kada mo`e do}i do odmrzavawa SSP-a? – Svakome je poznato za{to SSP jo{ nije stupio na snagu i mislim da }e biti zaista potrebno da se ispune svi uslovi da do toga i do|e. Ponovio bih da jesu mo`da bitni ovi vidqivi znakovi, ali, po meni, jo{ va`nije u pribli`avawu Srbije EU jeste preu-

zimawe svih pravila, legislativnih procesa, administrativnih procedura i da se dosledno nastavi rad na tome, kao {to je bilo proteklih meseci. Pre svega bih spomenuo Kancelariju za evropske integracije koja mnogo toga radi u tom pogledu i ovaj svakodnevni mukotrpan rad ima mnogo ve}i uticaj na brzinu evropske integracije Srbije nego ovi veliki simboli~ki akti, iako su i oni va`ni. z Mislite li da bi Beograd, kako se najavquje, trebalo da podnese kandidaturu za ~lanstvo u EU do kraja godine? – Mogu samo da posavetujem Srbiji da taj proces sprovodi korak po korak, jer ne}e biti ni od kakve pomo}i ako povu~e preurawene poteze, koji }e doprineti da se odluka o eventualnom prihvatawu

Od 1. januara bez viza u Evropu Ambasador Mas je za „Dnevnik” najavio da }e s 1. januarom gra|ani Srbije mo}i da putuju u zemqe {engenske zone bez viza, konstatuju}i da se tu oko tajminga ni{ta nije promenilo. – Srbija je uporno radila da bi ispunila sve potrebne uslove za dolazak na belu {engen listu i do sada nisam ~uo da bilo {ta nije odra|eno – objasnio je ambasador Mas. kandidature odgodi za kasniji trenutak. To }e, opet, voditi ka pove}anim frustracijama. Jo{ jednom }u ponoviti da smatram da je Srbija na dobrom putu {to se ti~e pribli`avawa EU, ali dobar savet je da ide korak po korak i ne poku{ava da neke ta~ke preska~e.

z Mo`e li na putu ka prikqu~ivawu Srbija o~ekivati da jednog dana uslov EU bude i priznawe Kosova, i da li je za ulazak u EU neophodno ~lanstvo u NATO-u? – Niko ne zahteva od Srbije priznavawe Kosova, a upravo mi

KANDIDAT SDP-a ZA PREDSEDNIKA HRVATSKE DR IVO JOSIPOVI] ZA „DNEVNIK” O RADIKALIZACIJI PROBLEMA HRVATSKOG I SRPSKOG DRU[TVA

@rtvama Jasenovca se treba stalno i do poda klawati Kandidat Socijaldemokratske stupka protiv @eqka Keruma partije za predsednika Hrvatske zbog govora mr`we? dr Ivo Josipovi}, prema nedavno – To je pitawe za dr`avnog tuobjavqenim rezultatima anketa, `ioca, koji je smatrao da ta izjava u`iva najve}e poverewe gra|ana i nije bila takve te`ine da ima kavodi ispred svojih protivkandidarakteristike kaznenog dela i veta. Gostovawe dr Josipovi}a, inarujmo mu. z Ipak, kakvu je poruku upu~e redovnog profesora Pravnog fakulteta u Zagrebu, na tribini tio @eqko Kerum gra|anima Otvorenog univerziteta u SuboHrvatske srpske nacionalnotici „Ostvarivawe mawinskih sti i kako se ona mo`e reflekprava u kontekstu evropskih intetovati na polo`aj hrvatske magracija – iskustva Hrvatske“, iswine u Vojvodini? koristili smo za intervju za – Ja se opet pozivam na to da ta„Dnevnik”. kva poruka sigurno nije dominantz Smatrate li da napadi na no raspolo`ewe u Hrvatskoj, kao strance u Beogradu, s jedne {to znam da i ekscesi koji se dogastrane, te kseonofobi~na izja|aju u Srbiji nisu dominantno va gradona~elnika Splita raspolo`ewe Srbije. I sam gospo@eqka Keruma o Srbima, s din Kerum je dao izjavu da je to bio druge, vra}aju dve dr`ave u plod wegovog neiskustva pred tedevedesete godine pro{log levizijskim kamerama. Ovim, naveka? ravno, ne minimalizujem wegovu – Nakon {to je gospodin @eqizjavu, za koju mora biti odgovorijske doga|aje. Li~no bih se uvek ko Kerum rekao tu svoju neslavnu ran, jer je ru`na i {tetna. Ali, ne koncentrisao na `rtve koje su tatezu, nema toga u Hrvatskoj ko ga bih izvodio zakqu~ke da je to mo i koje su stradale samo zato nije osudio. Prema tome, taj eksglavni trend na{eg dru{tva. {to su bile druk~ije. To su `rtve z Kako u tom kontekstu gleces @eqka Keruma sigurno nije kojima se treba stalno i do poda glavna karakteristika hrvatskog date na posetu zagreba~kog klawati. z Od zavr{etka Drugog svetdru{tva danas. nadbiskupa dr Isto tako, bilo je Josipa Bozani}a skog rata pro{lo je vi{e od 60 Obe su dr`ave i bi}e sukoba koji i vrha Katoli~ke godina. [ta mislite, zbog ~ega dovoqno jake da se izazivaju reminicrkve u Hrvatje poseta Jasenovcu usledila suprotstave scencije na neka skoj Jasenovcu? tek sada? fa{izmu te{ka vremena i – To je dobra po– O~ito je do{lo do promena, i zle ideologije. ruka. Do{ao je s to dobrih. Ali, o~ito je do{lo i Ali, ja verujem da su i hrvatsko i 300 sve{tenika. Mnogi misle, pa i do promena u svesti da kona~no srpsko dru{tvo dovoqno jaki da ja li~no, da bi bilo boqe da se taDrugi svetski rat treba zavr{ise tome suprotstave. Mislim da iz ko {to dogodilo pred mnogo goditi. Vidim da su i u Srbiji u vezi s nekih mawih ekscesa ne treba izna, ali kad ve} nije, dobro je i satim pitawem prisutna previrawa, vla~iti dramati~ne zakqu~ke, poda. Mislim da je ono {to je propokao {to je i u Hrvatskoj jedan od put onog malog „fajta“ u Pragu gde vedao u najve}oj meri op{teprizna~ajnih dru{tvenih problema su se klinci poko{kali, kao {to hvatqivo, pri ~emu, po meni, nije taj {to se jo{ uvek Drugi svetski ni ja nisam izvodio velike zatrebalo me{ati neke druge istorat vodi na nekom ideolo{kom nikqu~ke kada mi je pre godinu i po u Srbiji slomqen retrovizor i S li~nom kartom u Hrvatsku kqu~em izgreban auto. Toga, daz Kako ocewujete ideju da u dogledno vreme gra|ani Srbije kle, ima i u Beogradu, i u Zagrebu, i u Marsequ i u Londonu. Ali, vai Hrvatske granicu prelaze samo s li~nim kartama? `no je da na takve ekscese reaguje– To je verovatno ne{to {to je perspektiva, kao {to je trenutno mo i da budemo svesni da oni ipak verovatno jo{ prisutan strah od nekontrolisanih migracija i, danose potencijalnu opasnost i da qe, prelaska {engenske granice, {to bi za Hrvatsku bio problem. ih jasno osudimo. Osuda na koju je Ali, Hrvatskoj je u interesu da u wu dolazi {to vi{e qudi iz Srbinai{la izjava gospodina Keruma je, posebno kao turisti. Tako|e, i jednoj i drugoj zemqi u interesu je najboqe pokazuje da Hrvatska ne da postoji saradwa, i kulturna i privredna. Tu posebno mawine, srpdi{e skupa s wim. ska u Hrvatskoj i hrvatska u Srbiji, moraju biti mostovi saradwe i z Kako onda tuma~ite izostapovezivawa dveju zemaqa. nak pokretawa krivi~nog po-

vou. To treba zaustaviti i kona~no stvari staviti na svoje mesto. Za mene to zna~i pijetet svim `rtvama, bez obzira na kojoj su strani, ali i slavu onima koji su bili na pravoj strani u borbi protiv tada najve}eg zla – fa{izma. z Kada je re~ o drugim oblastima, posebno politici i ekonomiji, kakvim vidite trenutne odnose izme|u Hrvatske i Srbije? – Ti odnosi variraju. Zatvarali bismo o~i pred stvarno{}u kada ne bismo primetili da rat jo{ uvek ima posledice koje se reflektuju i na me|usobnu politiku i saradwu. Tako ima i silaznih i uzlaznih trenutaka, ali mislim da je generalni pravac ipak dobar. Me|utim, ima i nekih problema koji se moraju re{iti. U prvom redu to je pitawe granica i sloboda trgovine i investirawa, jer mislim da bi i jedna i druga ekonomija trebalo, u skladu sa svojim interesima, da mogu da investiraju onako kako smatraju da je dobro. Na`alost, ima jo{ nere{enih pitawa vezanih za rat, a to su u prvom redu povratak izbeglica, povratak imovine i ure|ewe socijalnog statusa tih qudi. Isto tako, i u Hrvatskoj jo{ uvek imamo oko 1.200 osoba ~ija se sudbina ne zna, koji su nestali i ~ija rodbina ima pravo da zna {ta se s wima dogodilo. z Upravo se o tome vodi velika rasprava u Zrewaninu zbog sudbine hrvatskih zatvorenika u logorima u Staji}evu i Begejcima za vreme posledweg rata. – Da li je sada pravi trenutak za to, te{ko mi je re}i. Treba imati uvid u situaciju i u Hrvatskoj i u Srbiji, ali }e sasvim sigurno do}i trenutak kada }e veterani re{avati s me|usobnim razumevawem i uva`avawem sva ta pitawa koja su u svojoj osnovi duboko humana. No, ja to stalno isti~em, tako|e treba znati i uzroke rata, kao i to ko su stradalnici. Svim `rtvama pijetet, a onima koji su zlo~ine po~inili – zaslu`ene kazne. Zlatko Romi}

Nemci imamo iskustva su`ivota s nekom dr`avnom jedinicom koju nismo smatrali inostranstvom. Ali se, naravno, od Srbije, kao i od svake zemqe koja `eli da pristupi Uniji, o~ekuje da sara|uje u regionu na konstruktivan na~in, sa svim susedima, ali to ne zna~i da }e se zahtevati i priznavawe Kosova. [to se ti~e pristupawa NATO-u, podse}am na to da postoji niz ~lanica EU koje nisu i ~lanice tog vojnog saveza. Dodu{e, svedoci smo trenda da se i u okviru Unije sve vi{e sara|uje po vojnim pitawima, tako da mi nije ba{ mnogo jasno kako neka zemqa mo`e istovremeno da te`i pristupawu EU, a da ne `eli da ima ikakve poslove s NATO-om. Ali pristupawe Srbije NATO-u nije uslov za ~lanstvo u EU. z Sticao se utisak pre ovih izbora da u Nema~koj postoji zasi}enost i zazor od daqeg {irewa Unije. Ho}e li se s izborima ta politika promeniti? – Ne bih rekao da se zaista radi o nekom zamoru od pro{irewa EU, ve} da je boqe govoriti o nekom razo~arewu, s obzirom na to da je u proteklo vreme do{lo do pro{irewa Unije i pristupawa nekih zemaqa, a zaista nisu bili ispuweni svi uslovi za to. Stoga je u Nema~koj, koja je i daqe otvorena za pro{irewe Unije, raspolo`ewe takvo da }e se zbiqa pa`qivo pratiti da li su zaista svi uslovi ispuweni pre nego {to do|e do daqeg pro{irewa EU. D. Milivojevi}

DNEVNIK

VESTI Baro u Beogradu Potpredsednik Evropske komisije @ak Baro dolazi danas u Beograd gde }e razgovarati sa srpskim zvani~nicima i otvoriti konferenciju o borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu. Glavne teme sastanaka Baroa sa zvani~nicima u Beogradu bi}e izve{taj srpskih vlasti o ispuwavawu preostalih uslova za ukidawe viza dr`avqanima Srbije od 1. januara 2010, koji je u petak podnet EK.

Dijaspora i Evropa Ministarstvo za dijasporu Srbije saop{tilo je da je u saradwi s Evropskim pokretom u Srbiji pokrenulo projekat “Srbija je u Evropi”, ~iji je ciq zajedni~ki rad na ukqu~ivawe dijaspore u proces evropske integracije Srbije. “Namera nam je da srpsku zajednicu u evropskim zemqama pozicioniramo kao organizovanu, pouzdanu i istrajnu u negovawu sopstvenog jezi~kog, nacionalnog i kulturnog identiteta”, rekao je ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}. Kqu~na aktivnost u realizaciji ovog projekta, dodaje Sre}kovi}, bi}e obu~avawe ~lanova srpskih klubova, udru`ewa i organizacija za pisawe projekata i aplicirawe za novac iz fondova EU. “Kroz ovaj projekat gra|ani Srbije u inostranstvu upozna}e se i s reformama koje se sprovode u okviru procesa evropskih integracija Srbije i bi}e im predstavqene mogu}nosti za bli`u saradwu institucija u Srbiji i organizovane dijaspore u evropskim zemqama”, istakao je Sre}kovi}. Prva faza projekta po~iwe u novembru ove godine u Nema~koj, u [tutgartu, u saradwi sa Savezom srpskih udru`ewa u ovoj zemqi.

UPRKOS PRETWAMA, BIV[I HRVATSKI LOGORA[I NE ODUSTAJU OD DOLASKA ZREWANIN

Odluka u rukama srpske policije

Mada je najavqen dolazak brojnih gra|ana iz Srbije, subotwem protestnom skupu u Zrewaninu, u organizaciji zrewaninskog Udru`ewa ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova, prisustvovao je relativno mali broj qudi. Na mitingu, na kome je zatra`eno spre~avawe dolaska biv{ih logora{a iz Hrvatske, koji imaju nameru da 3. oktobra postave spomen obele`ja na mestima nekada{wih logora u Staji}evu i Begejcima, nije zabele`en nijedan incident, ali su se mogle ~uti prete}e poruke. Predstavnici Udru`ewa pravnika „Vukovar 1991“, od kojih je i potekla inicijativa za obele`avawe logora u okolini Zrewanina, i ostali biv{i zarobqenici, sa govornice su nazivani „usta{kim smradom“, „ratnim zlo~incima“, a zapre}eno im je i da }e „dobiti batine“ ako se usude da do|u u Srbiju. Sa ovog skupa ponovo je zatra`ena i smena predsednika Skup{tine grada Zrewanina Aleksandra Martona zato {to je podr`ao inicijativu ~lanova udru`ewa „Vukovar 1991“. Ni on nije po{tede|en odre|enih kvalifikacija. Posle prekju~era{weg mitinga, ba{ kao ni pre wega, niko od zrewaninskih funkcionera i koalicionih partnera LSV, ~iji je Marton visoki funkcioner, nije `eleo da komentari{e najavqeni dolazak hrvatskih logora{a. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, wegov zamenik i pomo}nici, nijednom nisu javno prokomentarisali ovu inicijativu, niti zahtev za smenu Martona. Oglasile su se jedino opozicione SRS i DSS, podr`avaju}i ovaj zahtev, tako|e smatraju}i da je neprimereno da se podi`u bilo kakva spomen obele`ja u Staji}evu i Begejcima. Protekli skup jedino je prokomentarisao sam Marton, apeluju}i na smirivawe strasti. On je izrazio o~ekivawe da, zbog mogu}ih ne`eqenih doga|aja, 3. oktobra ne}e ni biti skupa hrvatskih logora{a, „jer o~ito da u ne~ijim glavama jo{ nije sazrela ideja pomirewa Srba i Hrvata” u koju, kako ka`e, sam duboko veru-

je i uveren je u to da }e se ona kad–tad ostvariti. – Skup Udru`ewa ratnih vojnih invalida o~ito je pokazao da ~itava pri~a oko moje smene nema neku preteranu podr{ku u gradu Zrewaninu. Svako, naravno, ima pravo na svoje mi{qewe i kao socijaldemokrata ne zameram nikome ko ga je iskazao. Ali isto tako i predstavnici ratnih vojnih invalida u Zrewaninu, i u svim drugim op{tinama u Srbiji, moraju dopustiti i da LSV i Aleksandar Marton u 21. veku imaju pravo na svoje mi{qewe –

Glupost je da sti`e Tompson! Gradom se ve} nekoliko dana pri~a da }e skupu hrvatskih logora{a u Staji}evu i Begejcima prisustvovati i kontroverzni peva~ Marko Perkovi} Tompson, {to je, dakako, obi~na la`. Mogu se, tako|e, ~uti i tvrdwe da }e prilog Hrvatske radio televizije, u kome je Marton izrazio podr{ku predstavnicima Udru`ewa pravnika „Vukovar 1991“, biti iskori{}en pred Me|unarodnim sudom u korist Hrvatske, koja je tu`ila Srbiju za isplatu ratne od{tete. Marton je ovakve pri~e nazvao obi~nom glupo{}u. poru~io je Marton u izjavi za „Dnevnik” i dodao da je, po wegovim saznawima, ~itava pri~a u vezi sa postavqawem spomen obele`ja preneta na vi{i, dr`avni nivo. Ina~e, uprkos protivqewu dela doma}e javnosti i pretwi fizi~kim sukobom, predstavnici Udru`ewa pravnika „Vukovar 1991“ za sada ne odustaju od svoje namera da slede}eg vikenda posete Staji}evo i Begejce. Kako saznajemo, planiran je dolazak oko 200 biv{ih logora{a, a trenutno se ~eka na odgovor Ministarstva unutra{wih poslova Srbije koji bi trebalo da obezbedi ovaj skup. @. Balaban


POLITIKA

DNEVNIK

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: IMA LI DSS SNAGE DA BUDE PREDVODNIK OPOZICIJE

Liderske sujete ni vlast ne pomiri Mo`e li lider DSS-a Vojislav Ko{tunica da, kako najavquje, stvori blok u kome bi bila okupqena parlamentarna i nacionalna opozicija, sa snagom da sru{i vlast i izdejstvuje vanredne parlamentarne izbore? Analiti~ari razli~ito procewuju wegove {anse na uspeh: jedni, naime, smatraju da bi ekonomska kriza mogla da ubrza ba{ takav sled doga|aja, dok drugi isti~u da rejting i Ko{tunice i wegove stranke muwevito slabi, te da on pre treba da brine o tome ho}e li na slede}im izborima uop{te pre}i cenzus. Saradnik ~asopisa „Nova srpska politi~ka misao” Branko Radun ukazuje na to da lo{a ekonomska situacija i problemi u samoj vlasti idu naruku ideji objediwivawa opozicije. – Ako ra~unamo koliko je trebalo godina da se ujedini opozicija protiv Slobodana Milo{evi}a, a ipak je na kraju uspela, ne vidim razlog za{to ne bi postojala realna mogu}nost da se i ova opozicija ujedini – obja{wava Radun za „Dnevnik“. – Jer, svima je jasno da samo ujediweni mogu da predstavqaju realnu alternativu Vladi. E sad, da li ba{ svi, ili nekoliko stranaka ujediwenih u blok, ili da se udru`e samo oko ciqeva i programskih stavova, to je stvar wihove procene. Po{to se udari krize kod nas jo{ toliko ne ose}aju, opozicija u ovom trenutku nema motiv i zamah, ali bi u nekoj perspektivi, krajem godine i u prvoj polovini naredne, moglo do}i do promena na politi~koj sceni u smislu odnosa unutar vladaju}e koalicije i nezadovoqstva gra|ana lo{om ekonomskom situacijom. A to bi onda moglo da artikuli{e neki opozicioni blok. Na pitawe da li bi problem mogao nastati kada se do|e do toga ko bi bio predvodnik opozicionog bloka, Radun odgovara potvrdno, navode}i da je „to ~esto bio kqu~ni problem opozicionog objediwavawa“.

To bi bilo kao kada bi buva `elela da predvodi medvede (Milan Nikoli})

Nekad i male stranke mogu da imaju zna~ajnu ulogu (Branko Radun)

– Mnogi politi~ki savezi su kod nas propadali zbog liderskih sujeta i procene ko je ja~i, ko treba da vodi; neke stranke i wihovi lideri precewivali su snagu, da li po broju mogu}ih glasa~a, ili uticaja, zna~aja na politi~koj sceni... Jer, nekad i male stranke mogu da imaju zna~ajnu ulogu zbog nekih drugih faktora – prime}uje Radun. On je ipak uveren u to da bi problem liderstva mogao da se re{i preko nekih oblika koordinacije, odnosno kolektivnog odlu~ivawa. – Sve, zapravo, zavisi od toga da li postoji politi~ka voqa svih aktera da se objedine i da li procewuju da im je to korisno u ovom momentu. Neke okolnosti i zajedni~ki interes vrlo brzo mogu dovesti jedne do drugih i da do|e do dogovora. Kada bi bili raspisani vanredni izbori i kada bi procenili da mogu da osvoje vlast, ili dobar deo vlasti, oni bi se ujedinili – zakqu~uje Radun. S druge strane, sociologa Milana Nikoli}a ~udi da se Ko{tu-

nica „sad pojavquje sa tako dramati~nom najavom, po{to ga nije bilo u javnosti dosta dugo“. – On povremeno iza|e u javnost i ne{to ka`e, ali, generalno, u pitawu je neka ’povu~ena politika’. Mogu}e je da su mu kona~no qudi iz wegove partije rekli da tako vi{e ne ide i da bi trebalo ne{to konkretnije uraditi, pa je verovatno ovo smislio. U svakom slu~aju, naravno da DSS mo`e da poku{a da napravi koaliciju za obarawe Vlade, ali ne znam s kim. S nekim mawim partijama mo`e da uspostavi koalicionu vezu i mo`da da poku{a da im se nametne kao lider, ali prema velikoj partiji, kao {to je SNS, ne mo`e vi{e da se postavqa liderski. Prosto, to bi bilo sme{no, kao kada bi buva `elela da predvodi medvede – poja{wava Nikoli}. Po wegovim re~ima, problem DSS-a je u tome {to je u ovom ~asu prili~no nevidqiv, i {to niko ne zna {ta oni misle i {ta ho}e, ako se ne ra~unaju op{tepoznate

visokonacionalne teme „ne damo Kosovo“ i „ne}emo u NATO“. – Sve to su teme koje su do{le iz glave Vojislava Ko{tunice, ne iz neke ozbiqne politi~ke analize, ispitivawa javnog mwewa, ve} su to wegova raspolo`ewa i vizije koje ovog ~asa deli samo {est odsto gra|ana Srbije koji ka`u da bi glasali za DSS. Dakle, Ko{tunica i wegovi bi `eleli da istr~e na teren, razviju zastave, da ne{to gromko ka`u, ali je wihov problem {to o onome {to zaista brine gra|ane Srbije, o krizi koje se qudi pla{e, jednostavno nemaju {ta da ka`u – procewuje Nikoli}. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} pretpostavqa, ina~e, da se poziv Ko{tunice i DSS-a odnosi samo na radikale, jer, dodaje, ostale partije su pokazale, i to u nekoliko navrata, da uop{te nisu opozicione. – Za razliku od SRS-a i DSS-a, sve ostale su, neko vi{e neko mawe, podr`avale vladaju}u ve}inu u pojedinim zakonskim projektima, daju}i im kvorum na sednicama Skup{tine, ili izlaze}i iz sale prilikom glasawa... To su sve jasni postupci koji odvajaju opozicone stranke – obja{wava Todrovi}. Na opasku da Ko{tunica ipak i narodwake svrstava u opozicioni blok, Todorovi} je izri~it da „ne}e da se bavi time na koji na~in da razmi{qa Ko{tunica, jer ga to uop{te ne zanima“. – [to se ti~e SRS-a, sigurno ne}emo uraditi ni{ta {to bi na bilo koji na~in omogu}ilo DS-u i ostalima da ostanu i jedan jedini sekund du`e na vlasti, ali ne}emo gaziti principe da bismo na bilo koji na~in bilo kome bilo {ta dokazivali – izri~it je Todorovi}. – Uostalom, SRS i DSS nikada nisu bili partneri, ve} smo samo sara|ivali u pojedinim situacijama povodom zakona i stvari od op{teg interesa, poput rezolucija o Kosovu i Metohiji i Ustava. S. Stankovi}

ponedeqak28.septembar2009.

BLI@E SE VANREDNI LOKALNI IZBORI U VRBASU

DS i SNS kolo vode, SPS, SRS i G17 bore se za cenzus

Do vanrednih lokalnih izbora u Vrbasu ostalo je jo{ malo vi{e od tri nedeqe, a intenzitet kampawe je u posledwih nekoliko dana oslabio. Naravno, to je bilo samo zati{je pred buru koju je na svojevrstan na~in pokrenula u subotu Demokratska stranka, zvani~nim po~etkom svoje predizborne kampawe. U velikoj akciji “od vrata do vrata” u~estvovali su kandidati za odbornike, veliki broj pokrajinskih i republi~kih poslanika DS-a, kao i drugih funkcionera stranke, koji su obilazili vrbaska doma}instva i sa gra|anima razgovarali o svakodnevnim problemima i nekim mogu}im re{ewima. S druge strane, ostale partije koje }e u~estvovati na izborima u Vrbasu davno su zapo~ele svoje kampawe. Radikali, koji su nekoliko godina unazad bili neprikosnoveni na teritoriji cele vrbaske op{tine, sada su desetkovani i wihov povratak na vlast je prakti~no nemogu}. No, to ih ne spre~ava da nastupaju `estoko, a na meti radikalskih predizbornih `aoka su socijalisti, kao biv{i koalicioni partneri zbog kojih se koalicija SRSDSS-SPS i raspala, ali neuporedivo vi{e wihovi doju~era{wi saborci okupqeni u Srpskoj naprednoj stranci. Uprkos toj te{koj bara`noj vatri u kojoj su konstatno na meti radikala koji iznose najte`e optu`bena ra~un “izdajica” iz SNS, napredwaci ipak ~vrsto kora~aju ka sali SO Vrbas u kojoj }e se pod tim imenom prvi put pojaviti. Uostalom, upravo SNS i vodi najintenzivniju kampawu u Vrbasu; po gradu je najvi{e wihovih plakata i svakodnevno organizuju neke akcije. Ina~e, napredwaci ra~unaju na postzibornu koaliciju sa DSSom i nadaju se da bi taj duet mo`da mogao da formira ve}insku koaliciju. Zapravo, bez obzira na ~iwenicu da }e imati znatno mawi broj mandata od DS-a i napredwaka, DSS }e najverovatnije ponovo odlu~ivati o tome ko }e i kakvu vlast formirati u Vrbasu.

ODJECI REHABILITACIJE BIV[EG PREDSEDNIKA VLADE KRAQEVINE JUGOSLAVIJE U NI[KOM SUDU

Nije Cvetkovi} potpisao Trojni pakt u ime Ni{a Posledweg dana protekle nedeqe Ve}e Okru`nog suda u Ni{u rehabilitovalo je biv{eg predsednika Vlade Kraqevine Jugoslavije Dragi{u Cvetkovi}a, koji je sa Joakimom fon Ribentropom potpisao Trojni pakt u palati Belvedere u Be~u, 25. marta 1941. godine. To je bio povod za velike proteste dva dana kasnije i obarawe wegove vlade, kao i uvod u ulazak Kraqevine Jugoslavije u Drugi svetski rat. Ina~e, doti~nog Fon Ribentropa su saveznici uhapsili u junu 1945, na Nirnber{kom procesu je progla{en krivim i osu|en na smrt, a obe{en je 16. septembra 1946. Na vest o rehabilitaciji Dragi{e Cvetkovi}a `estoko je reagovao prvi potpredsednik aktuelne srpske vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, upozoriv{i na to da „Srbija i Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fa{ista” i da je to “izuzetno lo{a poruka za mlade generacije”. “Ovo je odluka koju, siguran sam, pozdravqaju sve desni~arske organizacije koje tu`ilac tra`i da se zabrane, a javnost da ih policija pohapsi”, rekao je Da~i}, uz upozorewe da “najvi{i dr`avni organi i politi~ari revidiraju istoriju”. Mada ve} nekoliko godina sudovi u Srbiji brzo i lako dolaze do zakqu~ka da mnogi koji su nakon Drugog svetskog rata osu|eni kao saradnici okupatora i narodni neprijateqi nisu bili krivi, dr Kosta Nikoli} sa Instituta za savremenu istoriju u Beogradu ocewuje za na{ list da odluku da

se rehabilituje ~ovek koji je potpisao Trojni pakt treba posmatrati kao li~ni ~in wegove porodice a ne kao kona~nu ocenu o wemu kao istorijskoj li~nosti. – Dragi{a Cvetkovi} je pre dolaska na ~elo Vlade Kraqevine Jugoslavije bio malo poznati politi~ar. Dr`avnu politiku ~vrsto je u svojim rukama dr`ao knez Pavle Kara|or|evi}. Cvetkovi} je na ~elo Vlade postavqen kako bi realizovao politi~ki sporazum sa Hrvatskom seqa~kom strankom i wenim liderom Vladimirom Ma~ekom, {to je dovelo do stvarawa Banovine Hrvatske 26. avgusta 1939. kada je i formirana vlada Cvetkovi}–Ma~ek, koja je i potpisala dokument od 25. marta

od we ne}e biti tra`eno da na bilo koji na~in u~estvuje u ratu na strani sila Trojnog pakta ako se bude dr`ala svoje neutralnosti – obja{wava dr Nikoli}, uz napomenu da je dr`avni udar izveden 27. marta 1941. godine, dva dana nakon potpisivawa Trojnog pakta, odgovarao iskqu~ivo interesima Velike Britanije. Profesor dr Ranko Kon~ar, pak, smatra da lokalni sudovi ne mogu rehabilitovati takve istorijske li~nosti kao {to je Dragi{a Cvetkovi}, jer on nije ni delovao lokalno, ve} je bio predsednik Vlade Kraqevine Jugoslavije, pa je svojim potpisom za Trojni pakt vezao celu onda{wu dr`avu, a ne samo ni{ku oblast.

Risti}: Neka se Da~i} ne jedi Predsednik Odbora za pravosu|e i upravu Skup{tine Srbije i poslanik DS-a Bo{ko Risti} pozdravio je rehabilitaciju Dragi{e Cvetkovi}a, dodav{i da se nada da }e tu odluku kao relanost prihvatiti i Socijalisti~ka pratija Srbije. On je istovremeno odbacio tvrdwu lidera SPS-a Ivice Da~i}a da }e odluku o Cvetkovi}evoj rehabilitaciji pozdraviti ultradesni~arske snage u Srbiji. 1941. To je, dakle, bio zajedni~ki srpsko-hrvatski akt. Tuma~ewe tog doga|aja ima svoju vi{edecenijsku istoriju i sna`no je ideolo{ki obojeno. Ja mogu samo da ka`em da je logika kneza Pavla da Jugoslavija po svaku cenu ostane van surovog rata, imala svoj duboki smisao i istorijsko opravdawe. Kriti~ari kneza Pavla nekako uvek zaobi|u podatak da 25. marta nije potpisan nikakav vojni savez, ve} je Jugoslaviji garantovano da

– Sasvim je apsurdno da se lokalni sudovi bave vrednovawem istorijske pro{losti i ulogom li~nosti u woj. Za to, jednostavno, nisu kompetentni niti pozvani. A kad jo{ izri~u i presude o wihovim rehabilitacijama, onda se s pravom postavqa pitawe kuda mi to kao narod i dr`ava idemo i kojim istorijskim i eti~kim vrednostima te`imo? Zar neko stvarno misli da se istorijski mogu poistovetiti protagonisti otpora

3

Trojnom paktu i saradwe sa fa{isti~kim zemqama i oni kojima je takva politi~ka platforma bila jedina alternativa? – ka`e dr Kon~ar za na{ list. Po wegovim re~ima, ta polarizacija nije posledica mawe ili ve}e va`nosti fabrike duvana u Ni{u, za koju je zaslu`an Cvetkovi}, ve} zbog mnogo uzvi{enijih istorijskih pobuda – ho}e Cvetkovi} i Ribentrop po potpisivawu pakta li se Evropa i svet razvijati slotom nema~kih okupacionih snaga, bodno i demokratski, ili u Hitle{to dovoqno samo po sebi govori rovom novom poretku, koji je ve} o wegovoj ulozi u onom vremenu – tada dr`ao skoro celu Evropu pod navodi sagovornik „Dnevnika”. okupacijom razvijaju}i planove za Dragi{a Cvetkovi} je 15. sepgenocid nad pojedinim narodima. tembra 1945. ogla{en krivim od – U tom kontekstu i ovakve „reDr`avne komisije Vlade DFJ za habilitacije“ uglavnom su ideoutvr|ivawe zlo~ina okupatora i logijskog i politi~kog karaktewihovih pomaga~a, a na osnovu ra. Kakvog, to ovoj javnosti treba Londonskog sporazuma o su|ewu da objasne wihovi protagonisti, ratnim zlo~incima. posebno {to politika dr Cvetko– U odluci Komisije navodi se vi}a, kao predsednika jugoslovenda je po~inio zlo~in protiv mira ske vlade i li~nosti u tim odsudpristupawem Jugoslavije Trojnom nim trenucima odgovorne za bupaktu, „protiv voqe i na {tetu du}nost dr`ave 1941. godine, zainaroda i dr`ave“ , uz napomenu da sta ni po ~emu nije lokalnog, nije za vreme wegove vlade do{lo do {kog zna~aja. Uz to, Cvetkovi} je formirawa koncentracionih losara|ivao sa nema~kim okupaciogora u Bile}i, Smederevskoj Panim snagama u razli~itim planolanci, Han Pijesku, Kola{inu, i vima za uspostavqawe vlasti u drugim mestima, kao i dono{ewa okupiranoj Srbiji i ostvarewu zazakonskih propisa antisemitskog jedni~kog programa, a tokom rata karaktera – ukazuje dr Kon~ar. mirno `ivi u Ni{u, pod za{tiQ. Male{evi}

Ulazak u vrbaski parlament se o~ekuje i od koalicije LDP, LSV i Liste za sela, koja za to ima velike izglede. Ukoliko se to i ostvari, Demokratska stranka }e verovatno u wima tra`iti i dobiti koalicione partnere. Dosada{wi koalicioni partner DS-a u Vrbasu bio je i G17 plus, koji je netom pred izbore doneo iznena|uju}u odluku da nastupi samostalno. A takva odluka lako bi ih mogla ko{tati ulaska u SO Vrbas, jer veliko je pitawe ho}e li ova stranka sakupiti dovoqan broj glasova da presko~i cenzus.

Kratko i efikasno – Ovu kampawu }emo, kao i prethodnu za izbore u mesnim zajednicama, voditi kratko i efikasno – rekao nam je predsednik Izvr{nog odbora OO DS-a Boris Bijelovi}. – Na{ ciq je da gra|anima u direktnom kontaktu predstavimo {ta smo za ovih pet meseci Privremenog organa ve} uradili, {ta smo zapo~eli i {ta planiramo. @elimo da qudima na konkretnim primerima objasnimo koja je razlika izme|u onoga {to je prethodna vlast radila pet godina i onoga {to je Privremeni organ postigao za samo pet meseci. Verovatno u najte`oj situaciji se nalaze socijalisti, koji su jo{ od momenta kada su se okrenuli demokratama i napustili radikale i DSS izlo`eni stalnim napadima biv{ih koalicionih partnera. Osim toga, uz SPS }e na izborima u Vrbasu u~estvovati jo{ tri liste kandidata koje vode poreklo iz Socijalisti~ke partije Srbije. Tek, ono {to se mo`e smatrati izvesnim, to je da, u slu~aju da SPS osvoji mandate, saradwa sa demokratama bi}e nastavqena, tim pre {to je i za vreme dok je op{tinu vodio Privremeni organ ona bila veoma intenzivna. N. Perkovi}

VESTI Nasledili od Kara|or|evi}a Na tendenciju revizije istorije u Srbiji nedavno je upozorio ruski ambasador Aleksandar Konuzin, koji je otvoreno zamerio {to se Beograd odrekao imena ulica sovjetskih vojnika koji su u~estvovali u osloba|awu grada u Drugom svetskom ratu. Sociolog Ivan Kuzminovi} ukazao je, me|utim, na to da je u Srbiji uni{tavawe se}awa starije od perioda postkomunizma. „To je problem koji datira jo{ od vremena kada je dinastija Kara|or|evi} zamenila Obrenovi}e. Posle prvog ~ina smene, {to je bilo ubistvo kraqa, po~ela je druga faza, koja je podrazumevala ru{ewe ve}eg broja objekata i spomenika koji su podse}ali na prethodnu dinastiju. Sa svakom ozbiqnom promenom vlasti, u Srbiji se mora, ~ini se, falsifikovati ili makar izbrisati prethodni dan nacionalne istorije. Na{a nevoqa je u tome {to mi i danas kao dru{tvo ukidamo neke slike iz pro{losti i pri tome izmi{qamo neke nove“, izjavio je Kuzminovi}.

Statut pali Evropu!? Direktor Informativne slu`be DSS-a Slobodan Vuksanovi} ocenio je da predlo`eni statut Vojvodine nije ni{ta drugo nego Ustav iz 1974, koji je predstavqao po~etak raspada biv{e Jugoslavije. “Ukoliko skup{tinska ve}ina prihvati takav statut, ne}e izbrojati vi{e od 100 dana svoje vlasti, a politi~ar koji ga potpi{e osta}e upam}en kao neko ko je dokraj~io dr`avnost Srbije”, rekao je Vuksanovi}, dodaju}i da bi usvajawe tog akta proizvelo i „dramati~ne posledice u ~itavoj centralnoj Evropi”!?


4

EKONOMIJA

ponedeqak28.septembar2009.

DNEVNIK

ZREWANINSKA INDUSTRIJA MESA JO[ NE RADI

Daleko je oporavak BEK-a Od najavqenog oporavka Industrije mesa BEK u Zrewaninu za sada o~igledno nema ni{ta. Plan reorganizacije nekada uglednog preduze}a koje je danas u ste~aju, podnet od preduze}a „Alfa logistik“, nije ispuwen u predvi|enom roku i sada se ~eka odluka Trgovinskog suda u Zrewaninu kako bi se znalo {ta }e daqe biti s fabrikom. Predlaga~ plana reor-

Prete masovni ste~ajevi Ra~uni oko 60.000 preduze}a u Srbiji su u blokadi, izjavio je dr`avni sekretar Ministarstva ekonomije Neboj{a ]iri}. Analiziraju}i situaciju u velikom broju dru{tvenih firmi, Ministarstvo ekonomije bi do kraja godine trebalo da odlu~i koliko jo{ preduze}a treba da ode u ste~aj ili likvidaciju, najavio je on. “One firme koje nemaju perspektivu moraju da odu u ste~aj”, rekao je ]iri} Tanjugu i dodao da se “barata” podatkom da su ra~uni oko 60 000 firmi u Srbiji u blokadi, od kojih su oko 40 000 ra~una preduzetnika i samostalnih trgovinskih radwi, a oko 20 000 su preduze}a, od kojih je oko 16 000 u blokadi dve ili tri godine. On je objasnio da su to prakti~no “firme qu{ture” koje vi{e ne rade, ili se radi o firmama koje se bave nekim

radwama za koje se pretpostavqa da nisu u skladu sa zakonom. Prema wegovim re~ima, Ministarstvo ekonomije predlo`ilo je novi nacrt zakona o ste~aju koji, osim dodatnog ubrzawa i pojednostavqewa procedure, defini{e i mogu}nost br`eg i efikasnijeg izlaska iz ste~aja kroz proces reorganizacije preduze}a. ]iri} je najavio da }e izmeweni zakon o ste~ajnom postupku doprineti mnogo boqem privrednom ambijentu i boqim uslovima poslovawa u privredi Srbije. On je podsetio da je Zakon o ste~ajnom postupku, koji je usvojen pre nekoliko godina, doveo do skra}ewa ste~ajnog postupka u Srbiji sa sedam na tri godine, a da bi usvajawem izmewenog zakona o ste~aju taj period trebalo da bude smawen dramati~no, za dva do tri puta.

Kraj starog domena Stari internet domen Srbije sa nastavkom .yu trebalo bi da bude uga{en u sredu, 30. septembra u pono}, {to zna~i da }e tada sa svetske mre`e biti izbrisano 4.000 sajtova koji jo{ rade u tom domenu. Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) je zatra`io od me|unarodnog internet registra Ajkana (ICANN) da se `ivot .yu domena produ`i za godinu ili dve. Kako je agenciji Beta re~eno u RNIDS-u, odgovor jo{ nije stigao, a odluka bi mogla da bude doneta na slede}em

sastanku odbora direktora Ajkana 30. septembra. “Veliki broj korisnika jo{ nije spreman za nestanak .yu domena”, kazala je Jelena Opa~i} iz Upravnog odbora RNIDS-a i dodala da se .yu domen i daqe mnogo koristi, izme|u ostalog u elektronskoj po{ti, a da su adrese sa nastavkom .yu prisutne i u bazama podataka i pretra`iva~ima interneta. U RNIDS-u isti~u da nije izvesno da }e rok biti produ`en i da bi vlasnici sajtova u .yu domenu trebalo da pre|u na domen .rs, ukoliko to ve} nisu u~inili.

PREDSEDNICA UDRU@EWA BANAKA DRAGIWA \URI]

Propast bez reformi

Predsednica Udru`ewa banaka Srbije Dragiwa \uri} ocenila je da su racionalizacija broja zaposlenih u dr`avnoj upravi i strukturne reforme preduslov za odr`ivost ekonomske stabilnosti i napredak Srbije. Ona je u intervjuu agenciji Beta kazala da strukturne reforme nisu bitne samo zbog aran`mana sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF), ve} je to i potreba Srbije zarad daqeg opredeqewa i strategije razvoja zemqe.

“Zarad dugoro~nog odr`avawa stabilnog ekonomskog sistema i vizije razvoja Srbije mora se krenuti od strukturnih reformi. O wima ve} dugo pri~amo”, kazala je \uri}eva. Kako je precizirala, te reforme podrazumevale bi i prestukturirawe javnih preduze}a i drugih institucija da bi postale efikasnije, racionalnije i servis svih gra|ana. Predsednica Udru`ewa banaka Srbije je ocenila da }e biti postignut sporazum sa MMF-om i da }e se na}i kompromisno re{ewe sa obe strane.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

90,8923

93,2229

95,8331

90,6127

Australija

dolar

1

53,7601

55,1386

56,6825

53,5947

Kanada

dolar

1

56,9216

58,3811

60,0158

56,7464

Danska

kruna

1

12,2128

12,5259

12,8766

12,1752

Norve{ka

kruna

1

10,6574

10,9307

11,2368

10,6246

[vedska

kruna

1

8,9443

9,1736

9,4305

8,9167

[vajcarska

franak

1

60,1777

61,7207

63,4489

59,9925

V. Britanija

funta

1

99,0652

101,605

104,45

98,7604

SAD

dolar

1

61,8947

63,4817

65,2592

61,7042

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 9. 2009. godine

ganizacije zatra`io je produ`ewe roka, o ~emu je sud trebalo da se izjasni pro{le nedeqe, ali je ro~i{te otkazano, a novo je zakazano za 21. oktobar. Ukoliko sud odbije da „Alfa logistiku“ produ`i period za ispuwewe preuzetih obaveza, ova firma nudi i drugu mogu}nost – da se invensticiona ulagawa

Bankrot Predsednica Udru`ewa akcionara BEK-a Milena Prstojevi} napomiwe da je ra~un firme u blokadi i da bi se pre moglo o~ekivati da ona ode u bankrot, nego da }e plan reorganizacije biti ispuwen. – Od tog plana slabo {ta }e biti, jer nije ispo{tovan ni prvi rok do 1. marta. Prosto je neshvatqivo da Trgovinski sud dozvoqava da ga toliko obmawuju! Gotovo sva oprema je odneta iz preduze}a, a Milidragovi} po ~etvrti put dolazi na ~elo firme, ovog puta po izboru udeli~ara, iako se protiv wega vodi sudski postupak – naglasila je Milena Prstojevi}.

umawe, zato {to nije u mogu}nosti u potpunosti da ih sprovede u delo. U svakom slu~aju, sud }e dati posledwu re~. U me|uvremenu, do{lo je i do smene na ~elu BEK-a. Doskora{weg direktora Dragomira Petrovi}a na ~elnoj funkciji zamenio je @arko Milidragovi}, koga biv{i radnici optu`uju da je kumovao propasti firme. Oni su protiv Milidragovi}a podneli i krivi~nu prijavu, zbog sumwe da je sklopio ugovore {tetne po kolektiv.

Jo{ po~etkom godine nekada{wi radnici su tvrdili da od plana reorganizacije ne}e biti ni{ta, upozoravaju}i na to da su ulogu spasilaca preduze}a preuzeli upravo oni qudi koji su i uni{tili zrewaninsku mesnu industriju. Sredinom marta ove godine tada{wi direktor Petrovi} je priznao da „Alfa logistik“ nije u predvi|enom roku ispunio preuzete obaveze. Ova firma se obavezala pred Trgovinskim sudom u Zrewaninu da }e u periodu od godinu dana pokrenuti proizvodni proces, zaposliti 170 radnika i investirati tri miliona evra u opremu. Danas, me|utim, u BEK-u radi svega nekoliko radnika, a proizvodwa nije pokrenuta. Petrovi} je tada najavio da bi za {est meseci ve}i deo fabrike mogao pokrenuti proizvodwu. Od tada je pro{lo pola godine, a ma{ine u BEK-u i daqe stoje. @. Balaban

KOLIKO ]E DR@AVNIH ^INOVNIKA ZAPRAVO OSTATI BEZ POSLA

]ate, ipak, ne}e masovno na ulicu? U Srbiji je krajem jula bilo zaposleno 1.845.306 radnika, od toga 1.413.668 u preduze}ima, ustanovama, zadrugama i organizacijama a 431.638 u privatnom preduzetni{tvu. Procewuje se, jer ta~ne podatke niko jo{ nije izneo, da u javnom sektoru radi pola miliona qudi, kao i da je samo u dr`avnoj upravi zaposleno wih 28.000, a u lokalnim samoupravama jo{ 23.000. Prema podacima Ministarstva finansija, na kraju pro{log meseca na platnim spiskovima republi~ke i lokalne administracije i zdravstva bilo je oko 200.000 radnika. Tu je ura~unato 29.493 zaposlena u republi~kim dr`avnim organima i organizacijama, bez policije, Vojske i pravosu|a, zatim 60.878 ~ije se zarade finansiraju iz buxeta op{tina i gradova i jo{ 107.832 zaposlena u zdravstvenim ustanovama i radnoj zajednici RZZO-a. U kvoti za smawewe zaposlenih u javnom sektoru, prema dogovoru u Vladi Srbije, ne ra~unaju se 46.964 zaposlena u MUP-u i Bezbednosno-informativnoj agenciji, 36.000 u Ministarstvu odbrane, 17.396 na platnim spiskovima pravosu|a i Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija, 8.800 u kulturi, socijalnoj za{titi i sportu, kao ni administrativne organizacije socijalnog osigurawa jer samo u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe u Beogradu i na terenu radi 2.271 zaposlen, a u stru~nim slu`bama Fonda PIO jo{ 3.650. Mada se jo{ uvek licitira brojem onih koji bi racionalizacijom dr`avne administracije i javnog sektora mogli ostatiti bez posla, nije sporan procenat

koji se mora dosti}i da bi se zadovoqili zahtevi MMF-a. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} je nedavno ustvrdio da je broj qudi koji }e racionalizacijom ostatiti bez posla jo{ uvek nepoznat i da se jo{ uvek prave ra~unice, dok je ministarka finansija u wegovom kabinetu Diana Dragutinovi} iznela cifru od 14.000 zaposlenih. Ministar ekonomije Mla|an Dinki} je bio “bla`i” pa je ustvrdio da }e se broj zaposlenih u dr`avnoj administraciji i javnom sektoru smawiti za 10.000, dok je guverner NBS-a Radovan Jela{i} istakao da }e bez posla ostati ~ak 50.000 qudi. Samo licitirawe brojem onih koji bi mogli ostatiti bez posla pokazuje da jo{ uvek nije postignut dogovor o tome da li }e “ceh” ovoga puta platiti samo dr`avni ~inovnici, ~iji je broj, po oceni ministra rada i socijalne politike Rasima Qaji}a, u suficitu a kvalitet u deficitu, ili }e se

wima pridru`iti i zaposleni iz drugih delova javnog sektora. Jer da je dogovor postignut, a MMF samo {to nije stigao, jasno bi se znalo od ~ega deset odsto treba da

31.000 zaposlenih na republi~kom nivou, isti~u}i da u ovaj broj ne ulaze zaposleni u Vojsci, policiji i sudstvu, ali da }e zato – {to je prvi put pomenuto – u racionalizaciju biti ukqu~eni i zaposleni u RZZO-u i Fondu PIO. Ako se ra~una deset odsto od te brojke, proizlazi da bi bez posla moglo ostati 3.100 radnika, {to je daleko mawe od svih dosada{wih najava. Mo`e se o~ekivati da }e se ve} ove nedeqe o racionalizaciji i broju onih na koje }e se ona odnositi znati vi{e jer su svi ministri dobili zadatak da u svojim resorima obave razgovore s mati~nim sindikatima kako bi pre kona~nog re{ewa dobili wihovo mi{qewe. Ina~e, sindikati su tra`ili da budu obave{teni o tome {ta se zapravo de{ava jer su o broju onih koje ~ekaju otkazi obave{teni iz medija, zbog ~ega

Konsultacije, pa otkazi Prema saznawima B92, premijer Srbije Mirko Cvetkovi} odr`ava niz odvojenih konsultacija sa ministrima o smawewu broja ~inovnika u dr`avnoj adminstraciji. Vlada bi, naime, na sednici u ~etvrtak trebalo da usvoji tri zakona kojim }e biti omogu}eno smawewe broja zaposlenih. To su zakoni o potrebnom broju ~inovnika na lokalnom i republi~kom nivou kao i izmene zakona o dr`avnim slu`benicima. Dogovoreno je da broj zaposlenih u administraciji bude smawen sa 31 na 28 hiqada, a u lokalnoj samoupravi od naredne godine trebalo bi da bude 10 hiqada zaposlenih mawe. Kako je ranije najavqeno reformom u pravosu|u, broj zaposlenih bi}e smawen za dve hiqade, a odluka o broju zaposlenih u zdravstvu, obrazovawu i sistemu odbrane bi}e doneta posle anliza. ostane pa bi, samim tim, bio poznat i broj onih koje ~eka otkaz. Na pro{lonedeqwoj sednici Vlade Srbije Dinki} je rekao da reforma javnog sektora obuhvata

Broj zaposlenih, penzionera i nezaposlenih prema Republi~kom zavodu za statistiku zaposleni

penzioneri

nezaposleni

Srbija - cela teritorija

1.845.306

1.580.339

758.387

Centralna Srbija

785.796

780.484

460. 075

Vojvodina (bez Novog Sada)

351.058

319.065

172.249

su zapretili da }e organizovati proteste ispred Vlade Srbije, poru~uju}i da se o wihovoj sudbini ne mo`e odlu~ivati iza zatvorenih vrata. Sada kada su ministri dobili zadatak da sindikate upoznaju s predlozima o reformi i potezima koji se u naredna dvatri meseca moraju povu}i kako bi se ve} u 2010. godinu u{lo s nekoliko hiqada zaposlenih mawe, pre }e se do}i do stvarne cifre onih koji }e dobiti otkaz, a i mnogi zaposleni u raznim delovima javnog sektora mo}i }e da odahnu kada vide da se “se~a” na wih ne odnosi. Q. Male{evi}

VESTI [anse agrobiznisa Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} otvori}e danas Nacionalnu konferenciju “Agrobiznis Srbije 2010 - me|unarodne integracije i perspektive”, na kojoj je najavqeno u~e{}e vi{e od 150 menaxera agrobiznisa u Srbiji, predstavnika proizvo|a~a, asocijacija, me|unarodnih organizacija i nau~nih institucija. Posle uvodnog izlagawa premijera Cvetkovi}a, u~esnicima skupa obrati}e se ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{a Dragin. Na konfereciji }e, izme|u ostalog, biti re~i o tome kako stvoriti uslove da se obezbedi pove}awe proizvodwe u poqoprivrednom sektoru, o uticaju svetske ekonomske krize na poqoprivredu u Srbiji i okru`ewu, agrarnoj politici, me|u-

narodnim integracijama, izvorima finansirawa poqoprivredne proizvodwe, monopolu i konkurentnosti kao i dobroj proizvo|a~koj praksi.

Uz banku i fond Banka Inteza u Srbiji planira da od slede}e godine aktivira investicioni fond, izjavila je predsednica Izvr{nog odbora te banke Dragiwa \uri}. Ona je kazala da o~ekuje dobre rezultate poslovawa fonda po{to banka ima {iroku bazu klijenata i poslovnu mre`u. Prema podacima Komisije za hartije od vrednosti, dru{tvu za upravqawe dobrovoqnim investicionim fondovima Inteza jurizon aset menaxment izdata je dozvola za rad 9. jula 2009.


EKONOMIJA

DNEVNIK

Sti`u akcije javnih preduze}a Izmene Zakona o pravu na besplatne akcije omogu}i}e gra|anima da dobiju akcije pet javnih preduze}a pre wihove privatizacije, ka`u u Ministarstvu ekonomije. Dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri} ka`e da }e izmene zakona biti usvojene do kraja ove godine, {to }e omogu}iti gra|anima da do kraja prve polovine 2010. dobiju besplatne akcije pet velikih javnih preduze}a, i to pre wihove privatizacije. „To prakti~no zna~i da }e, bez obzira da li }e Elektroprivreda Srbije (EPS), Telekom, Galenika, Jat ervejz i Aerodrom ‘Nikola Tesla’ ikada biti privatizovani, gra|ani do kraja prve polovine naredne godine, dobiti besplatne akcije tih preduze}a i da }e imati pravo da sami odlu~e {ta da rade wima“, objasnio je ]iri}. On je naveo da }e, kao i za Naftnu industriju Srbije (NIS), tako i za ostalih pet velikih javnih preduze}a, biti ura|ena procena vrednosti kapitala, kako bi bilo odre|eno koliko }e akcija svakog preduze}a dobiti svaki gra|anin i svaki zaposleni i koja }e biti nominalna vrednost tih akcija. „Onog momenta kada gra|ani budu iza{li na berzu, tek }e se znati prava tr`i{na vrednost tih akcija“, rekao je ]iri} i dodao da }e oko 15 odsto kapitala tih preduze}a biti podeqeno gra|anima, a radnicima i biv{im radnicima }e tako|e biti podeqane besplatne akcije prema kriterijumu 200 evra po godini radnog sta`a. ]iri} je podsetio da trenutno Zakon o pravu na besplatne akcije precizira da se mogu podeliti akcije svakog od {est velikih preduze}a, ali tek nakon sprovedene privatizacije, i istakao da je NIS jedino preduze}e koje je sada u tom statusu. On je ukazao da je vlada zbog toga 27. avgusta donela odluku o prenosu akcija NIS-a gra|anima i da }e svi gra|ani koji su stekli pravo na besplatne akcije dobiti pet akcija tog preduze}a u vrednosti od po 500 dinara po akciji.

ponedeqak28.septembar2009.

DO PO^ETKA GREJNE SEZONE OSTALO NEKOLIKO NEDEQA

Topli radijatori tawe nov~anike Iako je spoqna temperatura, slobodno se mo`e re}i letwa, jesen je ve} po~ela, a do grejne sezone ostalo je svega dvadesetak dana. To, bez sumwe, primorava gra|ane na razmi{qawe o tome kako pregurati predstoje}u zimsku sezonu i koliko }e izdaci za grejawe opteretiti ku}ne buxete. Kako sada stvari stoje, doma}instvima koja za grejawe koriste elektri~nu energiju i prirodni gas ove zime ra~uni }e biti isti kao i protekle. Naime, na osnovu najava nadle`nih, struja i gas do kraja 2009. godine ne}e poskupqivati. Treba re}i da }e ra~uni za grejawe u doma}instvima koja se sama greju, zavisiti i od vremenskih (ne)prilika i temperature, od kvaliteta (izolacije) ku}a, stanova ili poslovnih prostora, ali i od navika potro{a~a. Racionalna potro{wa, ove godine mo`da vi{e nego ranije, trebalo bi da bude prioritet u svakom doma}instvu jer se pravilnim kori{}ewem energenta mogu u{tedeti zna~ajne sume. Sasvim je sigurno da je grejawe zna~ajna stavka za svako do-

ma}instvo, jer bez obzira na to koji se energent koristi: mese~ni izdatak za prose~an stan od 60 kvadratnih metara kre}e se od oko 5.000 dinara pa i do 10.000. Iako se mo`e izra~unati koji energent je najpovoqnije koristiti, razlike nastaju na poqu nabavke energenta, termina pla}awa... Tako se ugaq i drva moraju kupiti pre po~etka grejawa, a retko ko kupuje na malo, ve} odmah sve. Ra~uni za struju pla}aju se mese~no, a isto je i s ra~unima za prirodni gas. Da li }e individualnim potro{a~ima gasa biti omogu}eno da

Gasa }e biti dovoqno Ministar rudarstva i energetike Petar [kundri}, dr`avni sekretar Du{an Mraki}, direktor JP „Srbijagas“ Du{an Bajatovi} i predstavnici poslovnog udru`ewa „Toplane Srbije“ nedavno su razgovarali o aktuelnoj situaciji u toplanama pred po~etak grejne sezone. Na sastanku je inicirano da se Agenciji za energetiku predlo`i da sve toplane uvrsti me|u kvalifikovane kupce gasa, {to }e zna~ajno popraviti wihovo teku}e finansijsko poslovawe. Dugovi toplana po osnovu nepla}enog gasa i kamata JP-u „Srbijagas“ iznose sedam milijardi dinara. Dogovoreno je da se napravi reprogram svih dugova zakqu~no s 31. decembrom 2009. godine uz jasne finansijske garancije i u~e{}e lokalnih samouprava. JP „Srbijagas“ je obezbedilo dovoqne koli~ine gasa, a sve isporuke toplanama bi}e realizovane na vreme.

svoje ra~une pla}aju u ratama, kao pro{le sezone, jo{ uvek se ne zna. Naime, zbog velikog poskupqeqa prirodnog gasa pro{le grejene sezone individualni potro{a~i gasa su 65 odsto ra~una pla}ali tokom sezone, a preostalih 35 odsto od maja. Oni koji se greju putem toplana, kao {to je to slu~aj u Novom Sadu, grejawe pla}aju cele godine iako grejna sezona traje {est meseci. Prakti~no, oni najmawe ose}aju udar zime na nov~anik jer ceh pla}aju svih 12 meseci. Na osnovu analize stru~waka najpovoqnije grejawe je na ugaq i drva. Mese~ni izdatak po toni ugqa kre}e se od 3.500 do 4.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta, dok prostorni metar ogrevnog drveta ko{ta oko 4.000 dinara. Ukoliko se stan od 60 kvadratnih metar zagreva termoakumulacionim pe}ima i vodi ra~una o potro{wi, odnosno pe}i pune no}u, kada je struja jeftina, ra~un }e, za potro{wu od oko 1.500 kilovat-sati, biti 5.100 dinara. Doma}instva koja se greju preko elektri~nog kotla (radijatori) ima}e daleko ve}i tro{ak: ra~un }e prema{iti 10.000 dinara. Oni koji kori-

ste prirodni gas, za stan od 60 kvadratnih metara i prose~nu potro{wu od oko 300 kubnih metara ovog energenta, mese~nu potro{wu pla}a}e oko 12.000 dinara, jer je prose~na cena kubika oko 40 dinara. Za toliki stan koji se greje putem daqinskog sistema, recimo preko Novosadske toplane, mese~ni ra~un je oko 4.000 dinara. To prakti~no zna~i da za grejnu sezonu oni koji koriste ugaq i drva treba da izdvoje oko 30.000 dinara i naj~e{}e sav ogrev moraju da imaju i pre po~etka zime. Doma}instva koja za zagrevawe koriste struju ra~une pla}aju mese~no, a iznosi zavise i od potro{we, ali i od na~ina na koji se ovaj energent koristi. Podse}amo na to da se, po va`e}em tarifnom sistemu, potro{wa struje obra~unava u tri zone (zelena – do 350 kilovat-sati mese~no, plava – od 351 do 1.600 kilovat sati i crvena – za mese~nu potro{wu ve}u od 1.600 kilovatsati), da se pla}a obra~unska snaga i naknada za merno mesto i zato je, da bi ra~un bio mawi, veoma va`no da se TA pe}i ukqu~uju no}u, kada je struja ~etiri puta jeftinija. Tako }e potro{a~i koji koriste elektri~nu energiju za grejawe i vode ra~una o potro{wi po sezoni izdvajati od 30.000 do 35.000 dinara. Tro{ak za grejnu sezonu, u doma}instvima koja se greju preko kotlova dosti}i }e cifru od 60.000 dinara, dok potro{a~i koji koriste prirodni gas po sezoni treba da izdvoje i vi{e od 70.000 dinara. Tro{ak za grejawe doma}instava koja se greju putem daqinskog sistema u Novom Sadu godi{we iznosi oko 48.000 dinara. D. Mla|enovi} – A. Brzak

Tadi} vodi privrednike u Sloveniju Poseta predsednika Srbije Borisa Tadi}a i delegacije privrednika na{e zemqe Sloveniji, najavqena za sutra, dobra je prilika da se jo{ vi{e unaprede ve} postoje}e, dobre, dvostrane ekonomske veze, i da se re{e neka otvorena pitawa u teku}oj saradwi, ocewuje se u Privrednoj komori Srbije (PKS). Tadi} }e predvoditi srpsku dr`avno - privrednu delegaciju tokom posete Sloveniji i tom prilikom bi trebalo, kako je saop{teno u PKS, da se potpi{e i Sporazum o saradwi

INTERVJU

slovena~ke i srpske agencije za strana ulgawa i promociju izvoza (SIEPA i JAPTI). Program posete predvi|a da se privrednici iz dve zemqe sastanu u Privrednoj komori Slovenije, a u~esnicima tog skupa obrati}e se Tadi} i wegov slovena~ki kolega Danilo Tirk, kao i predsednici obe komore Milo{ Bugarin i Zdneko Pav~ek. Neki od srpskih privrednika osta}e u Sloveniji i 30. septembra, kada }e za wih biti prire|ena i prezentacija u JAPTI.

Podaci PKS pokazuju, naime, da je za sedam meseci ove godine robna razmena Srbije i Slovenije osetno smawena, jer je u obe zemqe do{lo do pada privredne aktivnosti zbog globalne privredne krize. U periodu januar - jul 2009. srpsko - slovena~ka trgovina je opala 38,5 odsto, na 432,2 miliona dolara, pri ~emu je srpski izvoz u tom periodu vredeo 180,6 miliona dolara, ili 44,2 procenta mawe nego u istom lawskom razdobqu.

5

Ima voqe za restituciju Na~in obe{te}ewa gra|ana ~ija je imovina u Srbiji nacionalizovana bi}e predlo`en do sredine novembra, najavquju iz Ministarstva finansija. Dr`avni sekretar Ministarstva finansija Srbije Slobodan Ili} o~ekuje da }e Vlada Srbi-

Slobodan Ili}

je ubrzo potom usvojiti predlog zakona o denacionalizaciji. „Ministarstvo finansija je spremno da do kraja godine pripremi predlog zakona o denacionalizaciji, a nesporno je i postojawe politi~ke voqe za usvajawe tog zakona“, rekao je Ili} u intervjuu agenciji Beta. On je naveo da u pripremi zakona o denacionalizaciji Ministarstvu finansija poma`u stru~waci Saveta Evrope sa kojima je 23. septembra u Beogradu ogranizovan sastanak na kojem su analizirana iskustva 12 zemaqa koje su spovele denacionalizaciju. „Taj skup je pokazao da su te zemqe imale pozitivna i negativna iskustva u primeni dva modela denacionalizacije, od kojih je jedan kombinacija naturalnog i nov~anog obe{te}ewa, a drugi samo nov~ane isplate. Preporuka je da Srbija istestira koji model je za wu primerniji, ali Savet Evrope se ne}e me{ati u izbor modela“, istakao je Ili}. On je naveo da su oba modela denacionalizacije u Srbiji prakti~no mogu}a, ali }e analize pokazati da li bi mo`da bilo lak{e sprovodqivo nov~ano obe{te}ewe biv{ih vlasnika i to emitovawem dr`avnih hartija od vrednosti koje bi se napla}ivale u odre|enom periodu, sli~no kao {to je ura|eno sa isplatom stare devizne {tedwe za koju se iz buxeta godi{we izdvaja od 250 do 300 miliona evra. Ukoliko bi zakon o denacionalizaciji, kako je planirano, u Skup{tini bio usvojen u 2010. godini, prema re~ima Ili}a on ne bi mogao da se primewuje pre 2011.

NEBOJ[A DRAGI]EVI], DIREKTOR „IGB AUTOMOTIV KOMPANI” IZ IN\IJE

U Vojvodini smo najbr`e napravili posao Po~etkom septembra, jedan od vode}ih svetskih proizvo|a~a greja~a za autobilska sedi{ta – nema~ki „IG Bauerhin“, primio je u svojoj podru`nici „IGB Automotiv“ u In|iji jo{ 50 radnika i pokrenuo tre}u smenu. Time je investicija u koju je ulo`eno 1,8 milion evra dobila novi kvalitet. Po{to je weno poslovawe u tesnoj vezi s kretawima u svetskoj automobilskoj industriji, obja{wava direktor „IGB Automotiva“ Neboj{a Dragi}evi}, fabrika je sve do prole}a ove godine prolazila kroz te{ko razdobqe optimalizacije proizvodnih planova i stalnog isku{ewa da racionalizuje broj svojih radnika. Tada su krenuli povoqniji vetrovi i sada im se de{ava da nedeqni nalozi ~esto budu i za 10-15 procenata ve}i od ranije planiranih. – Kada smo pokrenuli proizvodwu 2007. godine, nedeqno smo isporu~ivali 9.000-10.000 greja~a – ka`e Neboj{a Dragi}evi}. – Sada nam je to dnevna produkcija. Planovi su znatno ve}i, ali je veoma te{ko re}i gde }emo se zaustaviti. Postoje}e zgrada, koju smo iznajmili, ve} nam je postala tesna. Mo`da }emo je kupiti i dogra|ivati nove pogone ili }emo poku{ati da na|emo zemqi{te i da na wemu gradimo potpuno novu fabriku.

Neboj{a Dragi}evi}

 Kakva su bila o~ekivawa investitori iz Nema~ke i da li su zadovoqni va{im u~inkom? – Rekao bih da su pozitivno iznena|eni. Osim dve fabrike

u Nema~koj, oni imaju proizvodwu u Sloveniji, ^e{koj, Kini, Kanadi i Meksiku. Na drugim mestima su imali problema da organizuju proizvodwu i da sertifikuju tehnolo{ki postupak. Nama je bilo potrebno samo dva-tri meseca da razbijemo wihovu skepsu i da potvrdimo vlastite sposobnosti. Na internim proverama kvaliteta na{i proizvodi dobijaju izuzetno visoke ocene.  Da li ste imali problema da prona|ete dovoqan broj kvaFoto: R. Hayi} litetnih radnika? O kakvoj je proizvodwi, u stvari, re~? – Nema tipi~ne kvalifikacije za ovu vrstu proizvodwe. To je neka vrsta kombinacije tekstilne i elektroindustrije. Naravno

da su korisna i odre|ena znawa, ali je, pre svega, potrebna zavidna manuelna ve{tina. Na{e `ene poseduju taj kvalitet i mi smo veoma zadovoqni nivoom produktivnosti. Trenutno imamo 259 zaposlenih. Kad dostignemo puni obim proizvodwe, trebalo bi da ih bude oko 600, ali }emo sve u~initi da stvorimo i vi{e radnih mesta. Trenutno u evidenciji imamo 3.000-4.000 zainteresovanih. To, mo`da, nije dobar podatak za dr`avu, ali za poslodavce sigurno jeste.

Treba imati u vidu da na{i vlasnici imaju pet proizvodnih programa (greja~i za sedi{ta, greja~i za volane, senzori za pojaseve, elektronske kontrolne jedinice...) i da smo anga`ovani samo u ovom prvom. Ve} smo tra`ili da nam se prepusti jo{ ne{to i verujemo da }emo uskoro po~eti da radimo strujne prikqu~ke za greja~e.  Kakav odnos imate s organima vlasti na lokalnom, pokrajinskom i republi~kom nivou? Koliko, po va{em mi-

Ve} je postalo kli{e da je In|ija jedna od najboqih sredina za investirawe, ali stvarno je tako  U kojoj meri je ovo izvozna proizvodwa i koliki je godi{wi izvoz? – Potpuno smo okrenuti stranim tr`i{tima i sve izvozimo. Ali i kompletan repromaterijal dobijamo iz inostranstva, na{a proizvodwa po~iva na tzv. privremenom uvozu, {to zna~i da uvezemo, oplemenimo i potom izvezemo. Tokom 2008. fakturisana realizacija je iznosila oko 1,2 milion evra, a ove godine planiramo da ostvarimo 2-2,5 miliona evra. To je samo vrednost na{e usluge, ukupna vrednost isporu~ene robe sigurno se kre}e oko deset miliona evra.

{qewu, dr`ava stoji na usluzi investitorima? – Veoma smo zadovoqni saradwom s op{tinom. To je postalo ve} kli{e da je In|ija jedna od najboqih sredina za investirawe, ali stvarno je tako. Brzina i sposobnost da se reaguje na zahteve investitora je ono {to stranci tra`e. Ovde se misli da je to dodatni kvalitet, ali to je za investitore standard. Izuzetno smo zahvalni Fondu za promociju investicija u Vojvodini (VIP). Preko wih smo i do{li u Srbiju i oni su nam pomogli da ovo bude najbr`e realizovano in-

vesticiono ulagawe u Vojvodini. Kad govorim o dr`avnom nivou, onda mogu re}i da se Srbija potvrdila kao dobra destinacija za strane investicije. Ali, mora se jo{ mnogo raditi. Carinska procedura je komplikovana, infrastruktura je nedovoqno izgra|ena, politi~ka situacija nestabilna. Nama je potreban sna`an finansijski sektor, fleksibilnost banaka, ve}i i br`i anga`man Fonda za razvoj.  Vidimo da imate pozitivno iskustvo s dr`avnim agencijama zadu`enim za saradwu sa stranim investitorima. Zna~i li to da nalazite i smisao u wihovom radu? – Kako da ne! One predstavqaju ne{to najneophodnije za svaku zemqu koja `eli da privu~e strani kapital, one su o~i i u{i investitora. Ve} sam pomenu na{e iskustvo s VIP fondom. Ti qudi su uvek bili na prvom mestu i u pravo vreme i znatno su nam olak{ali posao. Dodao bih da je i Agencija za podsticawe izvoza (SIEPA) odradila izvanredan posao. Za ponu|eni biznis-plan dobili smo pozitivnu ocenu. Odobrena su nam bespovratna sredstva, koja smo iskoristili za investiciju koja je donela nova radna mesta. Vladimir Harak


6

BERZA

ponedeqak28.septembar2009.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Berza kao u stara dobra vremena Petnaestodnevni rast berzanskih indeksa prekinut je posledweg dana trgovine protekle nedeqe neznatnim padom indeksa koji su, pak, na nedeqnom nivou ubele`ili znatan rast. Indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze Beleks 15 porastao je u ~etvrtoj septembarskoj sedmici 28,3 odsto dok je op{ti indeks Belexline ostvario rast od 39,9 odsto. Rastu ukupnog nedeqnog prometa najvi{e je doprinela trgovina akcijama AIK banke u iznosu od 423 miliona dinara, navela je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta i agenta emisije Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. "Tolika vrednost svakako je u~inila AIK banku najtrgovanijom i uve}ala nedeqni pro-

met za blizu 55 odsto u pore|ewu sa tre}om nedeqom septembra", istakla je Cvetkovi}. Investitori su ve}u pa`wu posvetili i akcijama Komercijalne banke i Energoprojekta koje su ostvarile nedeqni promet od 62 miliona dinara odnosno 37 miliona. Ukupnom nedeqnom prometu trgovina akcijama doprinela je 88 odsto, dok su ostalo ~inile obveznice od kojih se najvi{e trgovalo serijom A2016, za 38,6 miliona dinara, navela je Cvetkovi}. U~e{}e stranih investitora je poraslo i u proseku se kretalo oko 46 odsto, uglavnom na strani kupovine, dodala je Fimin {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta. Me|u nedeqne dobitnike svrstali su se Metals banka sa plu-

AIK banka, Ni{ Komercijalna banka, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Agrobanka, Beograd Dunav Re, Beograd

som ve}im od 42 odsto, Velefarm sa 24 i Politika sa 20 procenata. U kategoriji gubitnika na{li su se Kredi banka sa minusom od gotovo 15 proce-

3.148 38.427 1.095 10.905 20.400

Vrednost prometa (din) 423.195.546 62.250.585 37.397.436 27.459.097 18.564.000

nata, Jubmes banka sa ne{to vi{e od 11 i Agrokop sa bezmalo devet procenata. Od vojvo|anskih akcija iz korpe najlikvidnijih, be~ejski SOja protein je, posle vi{enedeqnog uzleta, izgubio nekoliko procenata na vrednosti, uz dnevne promete od po nekoliko miliona dinara. U trgovawu vrednom oko 13 miliona dinara, cena Metals banke je poletela sa {est i po na preko devet hiqada dinara, dok je cena suboti~ki Veterinarski zavod tako|e malo popustila pri dnevnim prometima od oko milion dinara. E. D.

Dogodine sledi oporavak auto–tr`i{ta Ameri~ko tr`i{te automobila mo`e da o~ekuje umeren oporavak u 2010. godini, kada bi ukupna prodaja mogla da dostigne izme|u 11,5 i 12 miliona vozila, izjavio je izvr{ni direktor "Xeneral motorsa" (GM) Fric Henderson. "U narednoj godini mo`e se o~ekivati umeren oporavak," kazao je Henderson na okruglom stolu posve}enom krizi autoindustrije u Orlandu, na Floridi. On je procenio da je ameri~ko tr`i{te na putu da ove godine dostigne prodaju od 10 do 10,5 miliona vozila i da ide ka

kom tr`i{tu. Ta granica bi}e dostignuta ako sve kompanije na ameri~kom tr`i{tu ostvare ukupnu godi{wu prodaju od 10 miliona vozila i ako GM obezbedi 18 odsto udela na doma}em tr`i{tu. On je naglasio da }e GM uspeti da ostvari taj ciq i da nije neophodno da se u SAD godi{we prodaje ukupno 14 ili 15 milio-

„Ford” gradi u Kini Ameri~ki Ford Motor je saop{tio da namerava da potro{i 490 miliona dolara u gradwu svoje tre}e fabrike automobila u Kini. Fabrika, koja }e biti podignuta u gradu ^ongkingu, sklapa}e vozila nove generacije modela „fokus” koji }e Ford prodavati {irom sveta. Nedavno je Ford objavio da }e praviti nov model u Indiji. Predsednik kompanije Alen Malali ka`e da o~ekuje da }e kroz 20 godina tre}ina svetske prodaje automobila dolaziti iz Azije, tre}ina iz Amerike i tre}ina i Evrope i Rusije. Kina se dokazala kao spasilac za sve velike prozvo|a~e

Evropske akcije su na kraju protekle sedmice blago poskupele pod uticajem vi{ih cena nafte, dok je na globalnim deviznim berzama dolar oslabio na vi{emese~ni minimum prema jenu. Pad dolara je usledio nakon {to je na samitu Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa dogovoreno da se stimulativni programi produ`e za jo{ neko vreme, {to upu}uje na zakqu~ak da }e referentna kamata u SAD ostati i daqe ultra-niska. Panevropski indeks - FTSEurofirst 300 - je u petak oja~ao na efektnoj berzi u Londonu - minimalnih 0,1 odsto, na 988 poena.

Cena sirove nafte je na kraju sedmice prema{ila 66 dolara za barel, blizu svog osmonedeqnog minimuma. Ovaj rast su, me|utim, ograni~ile sumwe u ja~inu ekonomskog oporavka i velike zalihe goriva u SAD, preneo je Rojters. Cene nafte se ve} oko dva meseca kre}u u rasponu od 65 do 75 dolara za barel usled pomawkawa zna~ajnijih promena vezanih za ponudu i tra`wu te sirovine, koja je tokom ove godine stalno bila slaba.

motornih vozila, jer pove}ana prodaja na wenom te`i{tu pokriva lo{e poslove na drugim. Ukupna prodaja do sad ove godine popela se na 12,6 miliona vozila, 35 proceneta vi{e nego u istom razdobqu pro{le godine, saop{tilo je danas Udru`ewe kineskih proizvo|a~a automobila. Kina je po~etkom godine prestigla SAD kao najve}e automobilsko tr`iste na svetu, sa prodajama koje su u avgustu bile 82 odsto ve}e nego istog meseca pro{le godine. O~ekuje se da }e ovog meseca u Kini biti prodato 1,25 milion automobila.

"Akcije se sada vra}aju na 'normalnu' vrednost i investitori i{~ekuju znakove da se profiti realno uve}avaju, pre nego {to opet pove}aju cene deonica", izjavio je Erik Turjeman, {ef za operacije sa akcijama u kompaniji "Sosiete `eneral aset menaxment". Na valutnim berzama u Evropi i Aziji dolar je kotirao ispod psiholo{ki va`ne granice od 90 jena i tako pao na najni`i nivo za sedam i po meseci, posle izjave zvani~nika u Tokiju da ne}e preduzimati tr`i{ne intervencije u ciqu spre~avawa daqeg ja~awa jenskih pozicija.

na kola da bi se poslovalo sa profitom. Po~etkom ove sedmice direktor konkurentskog "Forda" Alen Malali procenio je da bi prodaja automobila na ameri~kom tr`i{tu u 2011. godini mogla dosti}i 14,5 miliona. Henderson smatra da }e kineska prodaja kola ove godine prema{iti 11 miliona, u pore|ewu

sa 2,3 miliona u 2001. godini, {to govori o brzini razvoja tog tr`i{ta koje predstavqa veliku {ansu za svetske proizo|a~e vozila. Povodom planova GM da proda ve}inski deo akcija wegove filijale "Opel" kanadskoj "Magni", on je kazao da su pregovori u toku i da }e neophodni sporazumi biti postignuti do po~etka oktobra.

Tata spasava jaguara Indijska autokompanija Tata preduze}e mere konsolidacije poslovawa dve wene fabrike, „Jaguar” i Land rover u centralnoj Engleskoj do 2014. godine. Zvani~ni predstavnik „Tate” ka`e da ne}e biti prinudnog otpu{tawa radnika i da su u toku razgovori o zna~ajnijim razvojnim programima novih modela kojima }e se obezbediti nova radna mesta. ^ine se napori da se dve fabrike u Vest midlendu spoje u jednu u narednih pet godina, ali se istovremeno planira pove}awe zaposlenosti, kazao je portparol „Tate“. Pro{log meseca

Tata je saop{tila da joj vi{e nisu potrebne garancije britanske vlade za dobijawe kredita za kompaniju „Land rover”, budu}i da je obezbedila privatne izvore finansirawa i da je blizu dogovora o kreditnim garancijama Evropske investicione banke (EIB). Indijski milijarder Ratan Tata, vlasnik britanskih kompanija Jaguar i "Land rover", tvrdio je ranije da je „Jaguaru“ potrebna hitna pomo} ili }e kompanije biti suo~ene sa "pora`avaju}im" rezultatima. Upozorio je da bi oko 15 hiqada radnika moglo da ostane bez posla.

To je primoralo investitore da usmerewe tra`e na drugoj strani iz tehni~kih pokazateqa i deviznih tr`i{ta. Sirova nafta je pojeftinila oko {est dolara sredinom sedmice, posle objavqivawa vladinih podataka u sredu koji pokazuju da su zalihe sirove nafte i benzina u SAD, najve}em svetskom potro{a~u, ponovo pove}ane, {to govori da je tra`wa tog energenta jo{ slaba.

VESTI Slovenci seku dr`avne menayere Slovena~ki parlament je izglasao zakon kojim se `estoko oporezuju prihodi ~lanova uprave i upravnih odbora preduze}a pod kontrolom dr`ave u vreme recesije. Prema novom zakonu, stopom od dodatnih 49 procenata bi}e oporezovane sve plate ve}e od 12.500 evra mese~no. Dodatno }e biti oporezovani i svi godi{wi bonusi preko 25 hiqada evra. Dodatnim porezom bi}e optere}ene i najve}e zarade u oko tri hiqade kompanija koje su primile dr`avnu pomo} ili garancije kako bi se izborile sa krizom. Prema re~ima predlaga~a, finansijski efekat novog poreza jo{ nije izra~unat, ali se zna da }e osoba koja mese~no zara|uje 19 hiqada evra godi{we dr`avi morati da izdvoji dodatnih 30 hiqada.

Suficit buyeta u Letoniji

Prodaja kineskih kola upetostru~ena je od po~etka ovog milenijuma postepenom oporavku tra`we, pri ~emu se o~ekivana prodaja idu}e godine mo`e kretati izme|u 11,5 i 12 miliiona vozila. Direktor kompanije koja se nalazi u procesu restrukturisawa da bi izbegla izbegla bankrot smatra da }e prodaja vozila u 2011. godini dosti}i oko 13 miliona jedinica, {to je pribli`no nivou isporuka u 2008. godini, pre nego {to je zapo~eo o{tar pad potra`we. Henderson o~ekuje da }e GM posti}i granicu rentabilnosti do idu}e godine na ameri~-

Rastu i evropske akcije

Nafta iznad 66 dolara barel

Posledwa cena

Akcija

DNEVNIK

Letonija je u drugom tromese~ju na teku}em ra~unu bilansa pla}awa zabele`ila rekordan vi{ak od 14,2 posto BDP-a, zahvaquju}i zna~ajnijem padu uvoza. Vi{ak je u razdobqu od aprila do juna iznosio 478,8 miliona lata (milijardu dolara), u pore|ewu sa mawkom od 627,7 miliona lata ili 15,1 posto BDP-a u drugom tromese~ju pro{le godine. U prvom tromese~ju bilanse je pokazivao vi{ak od 1,3 posto BDP-a. "To je najve}i zaokret koji sam ikad video", ka`e ekonomista Morten Hansen i navodi da je Letonija pre samo nekoliko godina bele`ila jedan od najve}ih mawkova u bilansu pla}awa u svetu da bi sada zabele`ila verovatno jedan od najve}ih vi{kova. Teku}i ra~un bilansa pla}awa pokazuje vi{ak zato {to srezane plate i recesija pritiskaju uvoz i zaradu kompanija. Letonska privreda je u drugom tromese~ju zabele`ila pad aktivnosti za 18,7 posto zbog strmoglavog pada industrijske proizvodwe i prometa u maloprodaji.

Danci su najmawe korumpirani Danska se mo`e pohvaliti najni`im stepenom korupcije u svetu, saop{tila je me|unarodna organizacija "Transparensi interne{enel", koja ve} niz godina sastavqa rejting najkorumpiranijih zemaqa. U osnovi metode ove organizacije pri odre|ivawu nivoa korupcije, merene skalom od deset poena, je kombinacija statisti~kih podataka i {iroke ankete javnog

mmnewa, prenela je ruska agencija Itar Tas. Prema podacima za 2008. godinu, najni`a korupcija je, ve} drugu godinu zaredom, utvr|ena u Danskoj (9,4 poena), a za wom slede Novi Zeland i [vedska. Listu zatvara Somalija sa 1,4 poena, dok je izuzetno visoka korupcija i u Avganistanu, Haitiju i Iraku. U Danskoj je, navodi se u izve{taju, pro{le godine registrovano 17 slu~ajeva korupcije (2007. godine 21), s tim {to je dokazano da je sedam danskih kompanija davalo mito kako bi obezbedile ugovore u okviru programa Ujediwenih nacija "Nafta za hranu" u Iraku.

Isto~na Afrika jedno tr`i{te Dr`ave Isto~noafri~ke zajednice (EAC) prihvatile su nacrt ugovora o zajedni~kom tr`i{tu, saop{tila je jedna od pet ~lanica EAC, Kenija. Rojters podse}a da su pregovori o zajedni~kom tr`i{tu Kenije, Tanzanije, Ugande, Burundija i Ruande bili u zastoju, jer se Tanzanija, druga po snazi ekonomija u regionu, protivila odredbama koje su se odnosile na vlasni{tvo nad zemqi{tem, pravo na stalni boravak i putne isprave. Dejvid Nejlo, stalni sekretar u kenijskom ministarstvu za EAC je, me|utim, saop{tio da su ministri pet zemaqa postigli konsenzus i prihvatili nacrt Protokola o zajedni~kom tr`i{tu. "Ovo zna~i da EAC sada prelazi na slede}i nivo integracionog procesa, sa fokusom na jedinstvenom tr`i{tu", rekao je.

Najve}i pesimisti u regiji Hrvatski menaxeri su najve}i pesimisti u proceni privredne situacije tokom narednih {est meseci u regionu sredwe i isto~ne Evrope, pokazalo je najnovije istra`ivawe konsultantsko - revizorske ku}e Dilojt. ^ak 90 odsto poslovnih qudi u Hrvatskoj o~ekuje da se ekonomski uslovi na tr`i{tu tokom narednih {est meseci pogor{aju, {to je osetno vi{e od wihovih kolega u regionu, me|u kojima je u proseku oko 40 procenata pesimista, isti~e se u analizi Dilojta "Pokazateqi stavova u poslovnom sektoru". Prognoze hrvatskih preduzetnika su vrlo nepovoqne i kad je re~ o zaposlenosti, jer wih 55 odsto smatra da }e u narednih godinu dana sigurno smawiti broj zaposlenih, dok ih samo 10 procenata veruje u rast zaposlenosti, prenosi hrvatski portal Biznis.hr.


Po dokumente samo na Liman Od danas gotove li~ne karte i putne isprave mogu se podi}i samo u novoj {alter sali na Bulevaru oslobo|ewa 143, kako je ranije saop{tila Policijska uprava u Novom Sadu. S druge strane, zahtevi za izdavawe li~nih karata i put-

nih isprava i daqe }e se zaprimati u {alter salama na Bulevaru kraqa Petra I 11. i na Bulevaru oslobo|ewa 143, kao i u policijskim ispostavama: Detelinara, Liman, Klisa, Petrovaradin i Futog. N. H.

Obnova pijace na Detelinari

Kompletna adaptacija pijace na Detelinari trebalo bi da po~ne sredinom ove sedmice i da za 30 dana bude zavr{ena, izjavio je direktor "Tr`nice" Du{an Baji}. Izvo|a~ radova je gra|evinsko preduze}e "Omega". iz Novo Sada, koje je dalo ponudu da pijacu uredi za oko 16 miliona dinara. Tro{kove adaptacije detelinarske pijace finansira Grad u iznosu od oko 19 miliona dinara s PDV-om. Kako je naglasio Baji}, rekonstrukcija pijace, izme|u ostalog, podrazumeva i pripremu kioska od 64 kvadrata za prodaju sira. Zbog toga, ali i drugih radova na pijaci, i "Tr`nicu" }e sre|ivawe pijace ko{tati izme|u pet i osam miliona dinara. Z. D.

Novosadska ponedeqak28.septembar2009.

[etland ponu|en, a obe}an drugome je sardina”. Ispostavilo sa da bela kuga ne daje dovoqno dobre rezultate glede obrazovnog sme{taja mali{ana, a Lokalni De`urni Organi tim su povodom blagoizvoleli re}i da je problem star i poznat, da para za wegovo re{avawe nema i da sada pla}amo “danak kratkovidosti”. Dok je “Vo{a” pucala od “Vardara” u Skopqu, a Milica i Vladimir bejahu najpopularnija imena za novoro|en~ad, u grad je doputovala fudbalska reprezentacija Jugoslavije kako bi odigrala prijateqski me~ s Grcima. Dobili smo 3:0, a Dragoqub Brnovi} iz klana Brnovi} postigao je istorijski, hiqaditi gol za na{u selekciju. Bila je to nedeqa borbe protiv tuberkuloze i borbe protiv siroma{tva. Pojeftinilo je meso, ugaq se prodavao po staroj ceni i niko ga nije kupovao, dok je benzin i{ao po normalnoj tarifi i svi su ga hteli, otud i gu`ve na pumpama. Gu`ve nije bilo u komunisti~kim organima gradskih firmi, wih 31. je SK “Stari grad” otpu`io za “neodgovorno pona{awe” jerbo nisu bili kadri organizovati izbore. IO SIZ Komunalne delatnosti obavestio je pu~antsvo krajem septembra 1989. da }e zbog rupe u bu|elaru sve mawe bandera krasiti na{ mra~ni grad. U svetlu ukidawa sedam gradskih op{tina i formirawa jedin-

stvene, “Hronika” je tada objavila retrospektivu nadawa i o~ekivawa iz 1979, kada je Grad administrativno podeqen. Pre tri decenije ta odluka je ocewena kao “korak bli`e sopstvenoj pameti”, da bi dekadu posle Nadle`ni shvatili da to ni{ta ne vaqa jer su “razli~ito tuma~eni zajedni~ki interesi”. Po{to smo ve} zagazili u podrubriku “gluposti nedeqe”, pomenimo i sugra|anina \.]. koji je tih dana obele`avao jedanaestogodi{wicu ~ekawa da mu banka isplati devize wegovog oca, za {ta je imao punomo}. Doti~ne su banke rekle da je problem u “komunikaciji”. A sada, na redu je bizarnost sedmice, u re`iji lokalnog mo}nika skrivenog pod {ifrom “poslovo|a”. I{ao tako na{ sugra|an ulicom i u izlogu video yemper od {etlanda, stara cena, lepa boja, idealan broj. U{ao i s vrata rekao da }e da ga kupi, na {ta mu prodavac re~e da se strpi koji minut dok ga poslovo|a ne izvadi iz izloga. To wemu be{e sumwivo, no strpi se on, kad do|e poslovo|a i ka`e da mora sa~ekati jo{ pola sata, jer }e mu “uskoro do}i inspekcija”. Tu je fitiq kupcu ve} dogoreo, pohvalna i retka osobina u nas, pa je insistirao da ga odmah kupi, ako treba li~no }e ga izvaditi iz izloga. Poslovo|a se tu silno uvredio i iznervirao, zbog ~ega je isterao kupca iz radwe. Osnovno{kolska korupcija, ~as prvi. Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

Slavjanski osvojio publiku ^uveni ruski narodni peva~ Dimitrije Aleksandrovi~ Slavjanski pevao je pred Novosa|anima 28. septembra 1867. Kako je napisa-

no u listu "Zastava" koji je tada izlazio u Pe{ti, i u beogradskim novinama, Slavjanski je, obu~en u narodnu no{wu, napre~ac osvojio publiku. Pevao je ruske pesme, na-

Novi Sad od 8 do 10 ~asova: Trg Dositeja Obradovi}a 1 i 2, Filozofski fakultet, Zavod za biologiju i Institut za hemiju, od 8 do 11 "Sintelon" i "Laguma" na Temerinskom putu, od 8.30 do 12 ~asova Ulica Mikole Ko~i{a od Pri{tinske do Futo{ke ulice. Petrovaradin od 7.30 do 13.30 povremena iskqu~ewa. ^enej od 8.30 do 12.30 ~asova potez ]ur~i}evi sala{i.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

aukala se {kolska godina, Z davne 1989, kada je “Hronika” objavila tekst “[kole – kuti-

Dana{wa iskqu~ewa struje

rodne i umetni~ke, "nekim osobito umilnim tenorom, ponekad setno i ne`no, ponekad sna`no i poletno". Slu{aoce je posebno odu{evio izvo|ewem na srpskom jeziku tada popularne pesme "Oj talasi, mili ajte". U programu su u~estvovale i dve Novosa|anke, sestre Irina i Sofija Koda, koje su svirale klavir u ~etiri ruke i Franti{ek Petrin, do{qak iz ^e{ke, tako|e pijanista. Uz to, dva doma}a glumca govorili su izvode iz srpske juna~ke i, `enske, qubavne poezije. N. C.

[TA ZNA^I STAVKA „STALNI TRO[KOVI ODR@AVAWA” JKP „STAN”?

Pet dinara po kvadratu za redovne kontrole Mada bi svakom `itequ Novog Sada koji `ivi u zgradi, a koju po ugovoru sa skup{tinom stanara odr`ava JKP “Stan”, trebalo da bude jasno {ta sve obuhvata stavka “stalni tro{kovi odr`avawa” na priznanici objediwene naplate, to naj~e{}e nije slu~aj. [ta mogu da o~ekuju za svotu koju mese~no izdvajaju za tu stavku, nije svima jasno. Rukovodilac Marketing slu`be u tom preduze}u Mirko Jeftovi} ka`e da su u “Stanu” uvek na raspolagawu svojim korisnicima za sva obja{wewa i informacije, tako da za nedoumice mogu i wima da se obrate. - “Stan” po istom modelu funkcioni{e dugi niz godina i u tehni~kom i svakom drugom smislu je osposobqen da 24 ~asa svih 365 dana u godini odgovori zahtevima korisnika - ka`e Jeftovi}. - Na pozive gra|ana u sveko doba dana i no}i se javqaju operateri, a ne telefonska sekretarica. Tro{kovi na{ih pravnih i administrativnih usluga, de`urstva i rad hitne slu`be ~ine

osnovni paket usluga, obuhva}en stavkom “tri”, koji se aktivira kada stranka sklopi s nama ugovor. Koliko }e neko da izdvaja za to zavisi od kvadrature stana, a cena po metru kvadratnom je 5,09 dinara. Cenu odobrava Skup{tina grada i ona je u januaru korigovana nakon dve godine, odnosno uve}ana za 17 odsto. Ukoliko u objektu postoji

metru kvadratnom. Cena servisirawa liftova se formira na druga~iji na~in i zavisi od broja stanica. Stalnim tro{kovima odr`avawa pokriven je i ~itav niz poslova koji radnici “Stana” obavqaju na vodovodnim, kanalizacionim i instalacijama centralnog grejawa, liftovima, hidropostrojewima, elektroinstalacijama, interfoni-

De`urstva i rad hitne slu`be ~ine osnovni paket usluga, a cena zavisi od kvadrature stana i iznosi 5,09 dinara po kvadratu neko hidroforsko postrojewe, osnovnom ugovoru se dodaje servis takvog ure|aja, {to ne podrazumeva wegovu popravku, nego samo kontrolu ispravnosti. U tom slu~aju “Stan” je du`an da jednom mese~no pregleda ure|aj i, ako primeti neke promene, obave{tava o tome skup{tinu stanara, koja odlu~uje {ta }e se ~initi s wim. Servis ko{ta 4.425 dinara i taj iznos se deli po

ma, te video-nadzorima. U te poslove, na primer, spada zamena sijalica, sijali~nih grla, tastera za stepeni{na svetla, {to se radi periodi~no svakih {est meseci, ma{insko odgu{ewe kanalizacije u zgradi jednom godi{we, kre~ewe ulaznog dela, prizemqa do prvog sprata jednom u tri godine; ali za one skup{tine stanara koje imaju naplativost 90 odsto i vi{e. Tro{kovima

odr`avawa po ugovoru, pak, obuhva}eni su investicioni radovi, koji iziskuju ve}a ulagawa, poput hidroizolacije ravnih krovova, rekonstrukcije fasada i ugradwe novih postrojewa, kao {to su frekventni regulatori pritiska. Ukoliko postoji potreba za takvim radovima, “Stan “ daje ponudu, koju skup{tina stanara razmatra i, ukoliko je prihvati, sklapa se ugovor. Od pre ~etiri godine preduze}e tu vrstu usluga napla}uje na rate i pritom ne zara~unava kamatu. - Po zakonu, u svakom stambenom objektu mora biti formirana skup{tina stanara, a ona je obavezna da potpi{e s bilo kojom firmom (ne mora to biti “Stan”) ugovor o odr`avawu - napomiwe Jeftovi}. - “Stan” u ovom trenutku ima ugovore o odr`avawu 60.419 stanova u gradu ili 3.037.465 metara kvadratnih prostora. Tome vaqa dodati i 3.437 lokala, ~ija povr{ina je 170.820 kvadratnih metara. Z. Milosavqevi}

ZAVR[ENA OVOGODI[WA „KARLOVA^KA BERBA GRO@\A“

Vinogradari i vinari zadovoqno trqaju ruke Kasno sino} zavr{ena ovogodi{wa „Karlova~ka berba gro`|a“ jo{ jednom je pokazala da je manifestacija u grupi najpopularnijih i najpose}enijih u Srbiji, zahvaquju}i tome {to je koncipirana tako da sve kategorije posetilaca imaju razlog da tokom tri dana koliko popularno zvani Gro`|ebal u Sremskim Karlovcima traje, do|u u ovo mesto. Pedesetpet hiqada posetilaca za prva dva dana berbe, prema procenama policije, podatak je koji nije skoro zabele`en na ovoj vinogradarskoj fe{ti. Ako se tome doda da su se saobra}ajci hvatali za glavu ne znaju}i kako da kanali{u reku automobila koja se u subotu uve~e slivala u Karlovce iz pravca Novog Sada i Beograda,

kao i to da je po~etak kolone vozila na putu za prestonicu vina iste ve~eri bio u Petrovaradinu, dovoqno govori o pose}enosti. Da „karlova~ka berba“ nije interesantna samo obi~nom narodu, pokazao je i novi ambasador Ukrajine u Beogradu Viktor Nedopas, koji je prisustvovao sve~anom otvarawu Gro`|ebala u petak, kao i predstavnici nekoliko ministarstava, Narodne banke Srbije, bratskog grada Bardejova u Slova~koj i drugi ugledni posetioci. Karlova~ki vinogradari i vinari imaju razlog vi{e da budu zadovoqni. Osim {to je ove godine loza donela rod za 10 do 15 posto ve}i od uobi~ajenog i zdravo zrno puno slasti koje obe}ava dobro vino, to-

kom festivala dobro su prihodovali. Prodaja vina je, kako ka`u, bila fantasti~na. Koliko se popilo, te{ko je re}i, ali ako je suditi po amabala`i koju su komu-

Uybenici odraslima

VESTI Dolazi ambasador Indonezije Ambasador Indonezije u Srbiji Muhamed Abduh Dalimunto poseti}e danas Regionalnu privrednu komoru Novi Sad. Tokom poslovnog susreta s privrednicima ju`noba~kog okruga, Dali-

nalci po~istili za tri dana - vi{e nego lane. Kako je Gro`|ebal protekao sa stanovi{ta bezbednosti, bi}e poznato danas kada policija podnese izve{taj, ali za prva dva dana nije evidentirano nijedno krivi~no delo, {to se ocewuje kao vrlo dobro uzimaju}i u obzir veliki broj posetilaFoto: B. Lu~i} ca. U kolateralnu {tetu moglo bi se svrstati mesecima bri`qivo negovano zelenilo u centru Karlovaca, koje nije moglo da bez posledica podnese tolike hiqade qudi. Z. Ml.

munto }e predstaviti 24. sajam “Trejd ekspo Indonezija”, koji }e biti odr`an od 28. oktobra do 1. novembra u Xakarti. Ig. M.

Zavr{ni Tai ~i ~as Akcija Uprave za sport i omladinu “Novi Sad – Tai ^i

Grad” u okviru koje su Novosa|ani besplatno ve`bali tai ~i u Limanskom i Dunavskom parku, privodi se kraju. Zavr{ni javni ~as bi}e odr`an sutra u 17 ~asova, na Trgu Slobode u Novom Sadu. O~ekuje se prisustvo predstavnika Kineske ambasade u Beogradu i Uprave za sport i omladinu Grada. L. N.

Novosadska Filijala nacionalne slu`be za zapo{qavawe sa [kolom za osnovno obrazovawe odraslih "Sveti Sava" organizuje pomo} za zavr{etak osmoletke za nezaposlene bez zavr{ene osnovne {kole. Pomo} se sastoji u naknadi za nabavku uxbenika i za tro{kove prevoza. Kandidati treba da se do 30. septembra jave [koli "Sveti Sava" u Ulici Ogwena Price broj 7, a dodatne informacije se mogu dobiti na telefon 4739-276. I. S.

Upis rukometa{ica @enski rukometni klub Vojvodina organizuje {kolu za nove polaznice ro|ene 1995. godine i mla|e. [kola rukometa po~iwe sa radom 1. oktobra, a treninzi }e biti organizovani pre i posle podne u SPC "Vojvodina". Sve informacije u vezi sa {kolom mogu se dobiti na telefone: 063/813-02-27 ili 064/128-50-20. J. G.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak28.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Awe i Duwe raduju roditeqe Blizanci: Aqo{a i Vuka{in - Swe`ane i Predraga Ili}a, Jelena i Aleksej - Jovane i Dragana Ba~kuli}a, Majda i Melisa - Anite i Arzima Asania, Bogdan i An|elko - Gorice i Gorana Rodi}a, Luka i Filip - Angele Ne{i}-Kawuka i Borisa Kawuke.

Devoj~ice: Iva - Nata{e i Vladimira Kali}a, Duwa - Suzane Spasojevi} i Milorada Radivojevi}a, Valentina - Qiqane i Dragana Jovanovi}a, Milica Dragane i Miroslava Maksimovi}a, Awa - Du{anke i Ilije Bobi}a, Vawa - Bobane i Nevenka Mi{i}a, Nina - Ivane Gatalo i Zdravka Petrovi}a, Sa{ka Aleksandra - Jasne i Vladimira Francistija, Nina - Dragane i Du{ka Savi}a, Iskra - Danijele i Mila Joksimovi}a, Jovana - Jelene i Dragana Bojani}a, Awa - Ivane Popov-Bo{wakovi} i Borislava Bo{wakovi}a, Elena - Qiqane Vukomanovi} i Dragana Kindernaja, Elena - Marije i Spasoja Kaj~i}a, Awa - Dragane i Dragana Xini}a, Medina - Faze Bajram i Nesata Feratia, Andrea - Stanislave i Neboj{e Tota, Aleksandra - Marijane i Sa{e Jevri}a, Anita - Tamare [andor i Atile [andora, Leonora - Jelene i Branka Vi{ni}a, Milica - Biqane i Dragana Baqka, Teodora - Vesne i Milo{a Sa~i}a, Edina - Suzane Cirok i Gazmenda ]ukaja, Leonora - Marije Juhas i Sultana [aqe, Duwa - Jelene Jefti}-Jarak i Miroslava Jarka, Bojana - Miroslave Polovinski-

Horvatovi} i Dragana Horvatovi}a, Milica - Nata{e i Dragana Kova~evi}a, Elena - Dragane i Vladimira [o}a, Nikolina - Miroslave i Qubi{e Vuji~i}a, Tamara - Nikoline i Momira Glu{ca, Doroteja - Milene i Predraga Uzelca, An|ela - \uke i Dra{ka Kri~kovi}a, Una - Radmile i Aleksandra Joji}a, Nikolina - Mirjane i Sr|ana Vejnovi}a, Pea - Petrane i Zorana Dani~i}a, Kalina Hajnalke Bajor-Grandi} i Dejana Grandi}a, Mila - Tamare i Branislava Vladu{i}a, Mila - Marije \or|evi} i Danijela Barne, Katarina Aleksandre i Aleksandra An|elkovi}a, Jovana - Milijane i Jakova Milinkovi}a, Enike - Diane i Atile Wiradia, Tatjana - Marine i Milana Luki}a, Helena - Miqane Pilipovi} i Nenada Oxi}a, Milica - Nata{e i Milo{a Vu~kovi}a, Katarina - Biqane Bruk i Miroslava Poqakovi}a, Ma{a - Ivane i Milorada Gvozdenovi}a, Mia - Sne`ane [}epanovi} i Borisa Vawura, Teodora - Marije i Dragana Markovi}a, Sofija - Jovane i Gorana Paro{kog, An|ela - Danice i Dragana Leki}a, Bojana - Monike i Aleksandra Tomina. Mile i Sla|ana Dumoni} s malim Lukom i novoro|enom Na|om

Ven~ani: Marija Belovi} i Ivan Popovi}, Mirjana Pilipovi} i Nenad Popovi}, Isidora Malinovi} i Petar Vuji}, Qiqana Bo`ovi} i Stevica Raji}, Dragana Pilipovi} i Haris Bibi}, Aleksandra Quboja i Boris Dimitri}, Julijana Peri}-Markovi} i Stanko \uri}, Milica Nikoli} i Sini{a Jovanovski, Marina Cvetkovi} i Nikola Milo{evi}, \ur|ija Milojevi} i Marko Lovri}, Jelena \urkin i Goran Rosi}, Katarina Stanojevi} i Milan Jeli}, Marija Mar i Marin Mrvi~in, Jasna Prodanov i Gojko Radulovi}, Anika Kri`an i Dejan Adamovi}, Jelena Trandafir i Vladan Boji}, Ta-

De~aci: wa Kevenski i Nenad Kostre{, Sowa Kuzman~ev i Slobodan Stanojevi}, Qiqana Stevi} i Miodrag Jovanovi}, @eqka Nestorovi} i Boris Toko{, Marija Stankovi} i Vladimir Vu~i}, Danijela Suboti} i Momir Vujasinovi}, Jovanka Baj~eti} i \or|e Popovi}, Jovana Bugarin i Du{an Kuzmanovi}, Maja Raki} i Dimitrije Mati}, Milica Zlati} i Reqa Vrane{, Sawa Kovjani} i Milan \uri}, Zorica Zeli} i Darko Simi}, Sne`ana Nedi} i Predrag Vuji}, Milica Ostoji} i Oliver Bundalo, Jelena Kr~mar i Aleksandar Dragojlovi}, Zorica Pani} i Vladimir \oki}.

Stefan - Milene i Radoslava Ivkova, Danilo - Milene i Miqana Pavlovi}a, Bewamin - Bukurie Muti{i i Rifata Haziria, Jovan - Zorice i Milosava Damwanovi}a, Aleksa - Sla|ane Nikoli} i Milovana Georgievskog, Nemawa Milane I~in i Aleksandra Qubojevi}a, Aleksa - Marije i Gorana Pe}anca, Dragan - Borislave Ba~i} i Milana Stojanovi}a, Milan - Dragane Powevi} i Milo{a Reli}a, Stefan - Svjetlane i Bojana Dobri}a, Dalibor - Jelene i Darka Ki{a, Samed - Giqxane Plavci i Aqu{a Heq{ana, Lazar - Tijane i Dejana Savi~i}a, Boris - Ivone i Evalda Grubera, Mitar - Mirjane i Mokija Dasilve, Lazar - Marijane Bobi} i @eqka [arca, Ivan - Mile i Ranka Radovanovi}a, Milo{ - Milice i Gorana Savi}a, Marko Tatjane Dejanovi} i Miroslava Trifunovi}a, Uro{ - Vide i Mladena Nikoli}a, Mihailo - Dragane i Marka @ivkovi}a, Miroslav - Zorane i Igora Obradovi}a, Spasoje - Marijane i Mite Plav{i}a, Nemawa - Danijele i Vojislava Babi}a, Andrej Marek - Ane i Zorana Toli}a, Luka - Hristine ^adinoske-Savki} i Ivana Savki}a, Petar - Biqane i Du{ana Martinovi}a, Vuk - Ninoslave i Vladimira Jovanovi}a, Vuk - Darije Ili}Spremi} i Dragana Spremi}a, Ivan - Jelene i Stojana Iki}a, Vuka{in - Nata{e i Aleksandra Macure, Stefan - @ivane i Dragana Javorina, Andrej - Jelene i Sr|ana Ninkovi}a, Nikola - Brankice i

Branislava Jovan~evi}a, Ogwen - Anite Gubi~ i Dejana Tomovskog, Vuka{in - Du{ice Munxi}-Vukovi} i Milana Vukovi}a, Uro{ - Nevene i @eqka Aleksina, Luka - Slavice Are`ine i Zorana ]ali}a, Mihailo - Marije Qubi~i}-Kosanovi} i Marka Kosanovi}a, Stefan - Brigite Majstorovi}-Horvat i Aleksandra Majstorovi}a, Andrej - Nata{e i Milana Barbira, Aleksa - Sne`ane i Jakova Bo{waka, Filip - Biqane i Miodraga Meselxije, Jovan - Daliborke i Sini{e Karanovi}a, Milo{ - Biqane Stefanovi}-Bogojevi} i Dejana Stefanovi}a, Mirko - Vukice i Qubomira Krsti}a, Vuka{in - Milanke i Uro{a Kunda~ine, Sima - Nata{e i Dimitrija Plav{i}a, Uro{ - Dragane i Sr|ana Milinkovi}a, Marko - Radofinke i Dragana Ivanovi}a, Vuk - Vawe i Davora Berklovi}a, Aleksa - Smiqane i Bojana Petkovi}a, Luka - Olivere i Du{ka Papi}a, Strahiwa - Qubice i Gorana Krajinovi}a, Vuka{in - Aleksandre i An|elka Nino{evi}a, Veqko - Ksenije i Milana Velimirovi}a, Milan - Qiqane i Denisa Dragovi}a, Tadija - Katarine Bene-Obradovi} i Vladimira Obradovi}a, Strahiwa Bebe i \ura Mitri}a, Marko - Marinele i Slobodana Du{ani}a, Mihajlo - Maje Stoli}-Risti} i Aleksandra Risti}a, Veqko - Branislave Lazi} i @eqka Mirkova, Nemawa - Svetlane i Milana Pavlovi}a, Filip - Tamare i Vidoja Solde.

Umrli: \ur|inka \uki} (1927), Darinka Kokotovi} ro|. Mati} (1944), Mila Me|imorec ro|. ^uvalo (1932), @arko Jankovi} (1934), Nikola Gmitrovi} (1995), Du{anka Jovi{i} ro|. Miqevi} (1965), Mila Tomi} ro|. Letica (1927), Marija Ki{ ro|. Horvat (1925), Stana Dobrijevi} ro|. Kisi} (1919), Marija Salai ro|. Gabor (1953), Mihajlo Tanackovi} (1943), Radoslav [olaja (1925), Milan Mirkovi} (1948), Magda Radulovi} ro|. Sentmartoni (1934), Sava Obrenov (1952), \or|e Kozarov (1937), Melanija Bardo{ ro|. Klein (1918), Savo Vulovi} (1932), Mihaq Sabo Ciboqa (1959), Mara Mr{i} ro|. Ra{qi} (1935), Hazir Qani (1935), Petar Galovi} Marko Lovri} i \ur|ija Milojevi}

(1981), Nada Gostovi} ro|. Pokrovac (1945), Vlade Petrovi} (1941), Vinka @ivi} (1933), Milka Govor~in ro|. Jovanovi} (1931), Bla`enka Mari} ro|. Dolinac (1946), \er| [imon (1958), Milka Paji} (1930), Petar Xakulin (1921), Katarina ]esarov ro|. Ki{ (1942), Radojka Petrovi} ro|. [atari} (1924), Qiqana Mati} (1953), @ivko Popovi} (1941), Marija Hr}an ro|. Vr{ka (1930), Mihaq Husagh (1928), Branislav Neretqak (1933), Ferenc Na| (1924), Stevan Balog (1940), Stevan Ki{ (1948), Radovan Volarov (1947), Qerka Varga ro|. Vitez (1949), Milenko Bo`in (1930), Mara Drakuli} ro|. Brankovi} (1930).


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak28.septembar2009.

9

PO GRADU RAZBACANE REKLAME KOJE VI[E NI[TA NE ZNA^E

Sude}i po bilbordima, jo{ smo u pro{lom veku Godina 1989. bila je najuspe{nija u istoriji „Zastave“ iz Kragujevca, prodato je 230.570 vozila, pa iako su se od tada promenile ~etiri dr`ave, na fasadi u centru stoji da je „jugo 45 auto godine“! Crveni „jugi}“ sme{i se sa zgrade preko puta Srpskog narodnog pozori{ta, polo`en na svoju originalnu belu i `utu pozadinu. Sude}i po reklamama, panoima, bilbordima i plakatima u gradu, Novosa|anima po glavi pada

tombole. To je bilo u ono doba kada je i „Zastava“ radila punom parom, a preko grba „Vo{e“ koji i daqe poziva na tombolu delom su prelepqeni plakatima za davno pro{le doga|aje. Ako je neko pomislio da politi~ka scena u gradu i dr`avi ne mo`e biti komplikovanija e pa ipak mo`e! Plakati polepqeni po Novom nasequ i Telepu vra}aju nas u one (bezbri`ne?) dane kada su svi radikali bili pod jednom zastavom, pa se

sneg, spremaju se da krenu na festival u Gu~i, putuju kroz vreme na golf turnir u @abqu, paralelno se odr`ava nekoliko lokalnih izbora... Jedan od najstarijih sportskih kolektiva u zemqi FK „Vojvodina“ svojevremeno je u zgradi u dana{wem Prolazu Sr|ana Aleksi}a organizovao

sa plakata jednako zajedno smeju Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli}. Na drugom kraju grada, bilbord kod Ma{inske {kole poru~uje „Ta~ku na pqa~ku“ kao slogan za lokalne izbore odr`ane 11. maja 2008. godine. Ipak tu nije kraj. Stanovnicima „Bloka“ (Ulica Pariske komune) kada pro|u Bule-

varom Ja{e Tomi}a, a pritom pada ki{a, zamuti se dizajnersko re{ewe aktuelne reklame i ispod naborane papirne strukture uka`e se lik Borislava Novakovi}a sa crveno-`utom kravatom kandidata za gradona~elnika Novog Sada iz 2004. godine. Istovremeno u gradu se odvija jedna lepa akcija. To su zapravo tri odvojene akcije u kojima su na bilbordima postavqene najlep{e slike Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Ipak, dok su Novosa|ani posledwim atomoma snage gazili gradskim ulicama gledali su u slike svog grada na koji pada gust sneg. Temperatura na Rimskim {an~evima pribli`avala se 40. stepenu, u gradu niko nije imao hrabrosti da izmeri pravo stawe stvari, a na uglu Suboti~kog bulevara i Futo{ke ulice jezero Dunavskog parka jo{ uvek je zale|eno. U gradu postoje ~ak i table koje su izbledele i uni{tene do neprepoznavawa. Ruku na srce, nije sve ni tako crno. Zastareli i anahroni bilbordi, recimo, jedino su mesto gde postoji dugo najavqivani projekat Grada i „Egzita“ - „Eko park“ na Petrovaradinskoj adi. S druge strane, postoje i oni reklamotvorci koji su se potrudili da wihove poruke jo{ dugo ne zastare. Tako (na bilbordu naravno) Srbija u finalu Svet-

Univerzijada jo{ traje Na gradskim bilbordima beogradska Univerzijada i daqe traje, ako neko zaluta izme|u „Merkatora“ i zgrade „Naftagasa“ dra`esni pano pozva}e ga na me~ FINA Svetske lige u vaterpolu u kojem se 21. januara 2009. godine (!?) sastaju reprezentacije Srbije i Francuske. U pore|ewu sa tim me~evima, „Novi Sad open“ u golfu koji je zakazan za 30. maj deluje kao vrlo aktuelan sportski doga|aj.

RATNI VOJNI INVALID 14 GODINA ^EKAO NA KROV NAD GLAVOM

Stan je stigao na kraju nade \or|e Nikoli} zanemeo je od radosti kada je na listi ratnih vojnih invalida koji su Gradske uprave dobili stanove pro~itao svoje ime. On za krov nad glavom konkuri{e 14 godina, od 1995. godine, kada je prvi put zatra`io pomo}. Za to vreme je sa `enom i dvoje dece `iveo na sala{ima bez struje i vode, zara|uju}i dinar kako je znao. Sve to vreme qudi nisu bili ba{ blagonakloni prema wemu. ^istio je {tale za komad u`egle slanine i radio sve drugo kako bi deci obezbedio ru~ak. Sada ~eka da pro|e rok za `albe Komisiji za dodelu stanova, te da mu saop{te gde }e se preseliti. - Jo{ uvek ne mogu da verujem da }emo kona~no dobiti pristojno mesto za `ivot. Mo`ete misliti kakva }e to promena biti za moju decu i mene. Samo ta ~iwenica da do sada nismo imali vode, a sada }emo imati i toplu, mewa na~in `ivota iz korena – rekao nam je Nikoli}. On je 1991. godine pozvan kao rezervista u [id. Tamo je proveo kratko vreme i vratio se na ^enej gde je do tada `iveo. Po wegovom povratku na rati{tu su mu poginuli drugo-

vi, novinari iz [apca, zbog ~ega je odlu~io da se vrati na rati{te. Javio se u kasarnu “Majevica” i kao dobrovoqac oti{ao u Hr-

vatsku. Dva meseca kasnije dum-dum metak mu je razneo {aku i on se vratio na ^enej. - Kad sam stigao nazad kom{ije su me gledale s podozrewem, misle}i da sam i{ao tamo da kradem, a neki su pri~ali i da sam sam sebi pucao u {aku. Razo~arao sam se tada u mnoge. Jedini koji mi je pomogao bio je Stevan Murga{ki – se}a se Nikoli} prvih dana po povratku ku}i. Pomo} nije dobio ni od dr`ave ni od mesne zajednice. Kao invalid, nije mogao vi{e da radi fizi~ke poslove od kojih je do tada izdr`avao porodicu. Me|utim, uvek je verovao da zaslu`uje vi{e ili bar ne{to. Zato nije prestajao da se javqa na konkurse koji su pomogali wegovim kolegama postradalim na rati{tu. ^etrnaest godina prikupqao je dokumentaciju, predavao papire i ~ekao odgovor. Ka`e, predugo vremena. Sre}om, pokazalo se da se upornost isplatila i Nikoli} sada ~eka da dobije kqu~eve stana. Jo{ uvek radi. Na Bulevaru oslobo|ewa meri telesnu te`inu prolaznicima koji `ele da se izvagaju. Tarifa nije velika, dovoqno da na trpezu donese skroman ru~ak. L. Nikovi}

skog prvenstva u fudbalu 2018. godine pobe|uje selekciju Nema~ke rezultatom 3:0. Ipak, to su i daqe samo reklame. Doma}i fudbal presti}i }e nema~ki, upravo onog trenutka kada „jugo 45“ dostigne performanse „mercedesa“. Ili barem „folksvagena“. D. Apro

„HOTEL U SVEMIRU” @OLTA IVANOVI]A

Destinacija turiste budu}nosti

- Ovo je bila prilika da uradim ne{to {to niko ne zahteva od mene, a zanima me, na kraju krajeva, zbog qubavi prema nauci i svemiru. Jo{ od detiwstva me je to privla~ilo i pre {est godina uradio sam diplomski rad na tu temu, pri~a nam arhitekta @olt Ivanovi}, autor nesvakida{weg projekta „Hotel u svemiru“. Wegov diplomski rad na beogradkom Arhitektonskom fakultetu novinari nisu na

koja je jako komplikovana, skupa, i zahteva velike objekte. Wegov relativno mali objekat imao je za ciq upravo da iskoristi specifi~nosti beste`inskog stawa i naizgled veliku prepreku pretvori u adut. - To je sasvim druga~iji kontekst, u odnosu na ono {to se podrazumeva u zgradama na Zemqi, gde se kre}e u dve dimenzije. Ovo je apsolutno trodimenzionalni prostor koji mi je na-

vreme uo~ili, ali mu sada telefon zvoni sve ~e{}e. Pitali smo ga kako su reagovali profesori i qudi bliski wemu kada su videli {ta je uradio? - Arhitektonski fakultet je pomao specifi~an, na wemu se ne{to tako i o~ekuje, da arhitekta daje nove ideje, radi neke stvari koje su revolucionarne. Moji radovi su ~esto bili takvi, nije to neuobi~ajeno ni za mene ni za fakultet. Prijateqi i porodica su bili vrlo zainteresovani, za~u|eni. Ipak, ve}ina qudi ne razmi{qa u tom pravcu, wima je to daleko, uglavnom ih okupiraju svakodnevni problemi. Ivanovi} je ube|en da je pitawe vremena kada }emo se otisnuti s planete i poku{ati da `ivimo u svemiru. Wegov projekat podrazumeva beste`insko stawe, bez ve{ta~ke gravitacije

metnuo gomilu izazova i novih re{ewa: kako se kretati, re{iti primenu vrata, organizaciju prostora, ali i tehnolo{kih podsistema: vodovoda, kanalizacije i ishrane. Mladi arhitekta projekat je radio godinu dana, od ~ega je deset meseci prikupqao podatke i konsultovao se s Evropskom svemirskom agencijom te qudima koje su verzirani u tim stvarima. Wegov rad mogli smo videti na Novosadskom salonu, gde na `alost nije bilo dovoqno fizi~kog i „mentalnog“ prostora za wegovu punu promociju. - Nije bilo nekih odaziva, na kraju rad nisam ni poslao Agenciji ni publikovao. Krenula mi `ivotna pri~a u drugom pravcu, a sad je igrom slu~aja do{ao do novinara, otkriva nam sagovornik. Ig. M.

U NIS „NAFTAGAS-u”

Pozori{te „Tragovi”

Predstavom “Master Class” Pozori{te “Tragovi” iz Beograda nastavqa pozori{nu sezonu u NIS Naftagasu. Komad }e biti odigran 1. oktobra u 20 sati u sve~anoj sali NIS-a. Igraju Jelisaveta Sabqi}, Aleksandra Stamenkovi}, Tawa Mati}, Goran Trpevski Dime, Zoran Gavrilovi} i Dragan Milenkovi} u re`iji Alise Stojanovi}. Rezervacije i informacije mogu da se dobiju na broj telefona 064/ 556 12 72. Z. Ml.


ponedeqak28.septembar2009.

VOJVODINA

c m y

10

PUT U AMERIKU ZA 56 SREDWO[KOLACA

Sticawe liderskih ve{tina

U SUBOTICI JU^E ZAVR[ENI 13. DANI P^ELARSTVA

Od meda do medova~e SUBOTICA: Prodajnom izlo`bom, na kojoj je u~estvovalo tridesetak izlaga~a iz Subotice, ali i drugih gradova Vojvodine i Srbije ju~e su zavr{eni 13. dani p~elarstva, koje organizuje Udru`ewe p~elara „P~ela” iz Subotice. Otvaraju}i ovu manifestaciju, potpredsednik Skup{tine grada Slavko Para} istakao je da Subotica ima dugu tradiciju p~elarstva, te da je ono veoma va`an segment poqoprivrede. -Dani p~elarstva }e svoj smisao ispuniti ukoliko ovu veoma va`nu granu poqoprivrede iskoristimo i kao {ansu za pove}awe proizvodwe. U tom smislu `elim vam da svake godine imate {to ve}i broj p~eliwih dru{tava i izlaga-

~a na ovoj manifestaciji - rekao je Slavko Para}. Posebnu pa`wu na otvarawu privukle su u~enice ~etvrtog razreda osnovne {kole, Marija Sivi} i Boglarka Kova~ koje su za ovu priliku na srpskom i ma|arskom jeziku pro~itale sastave na temu p~ela i lekovitosti meda. Osim doma}ih, na Danima p~elarstva u Subotici su u~estvovali i p~elari iz Ma|arske i Hrvatske, kao i nekoliko izlaga~a p~elarske opreme. Tokom tri dana posetioci su mogli da se upoznaju s osnovama p~elarstva, ali i po popularnim cenama da kupe med i proizvoda od wega, kao i polen, propolis, tinkuture, rakije i vina na bazi meda, pa ~ak i ~ajeve, lekovite preparate i kozmetiku. Z. R.

Kulske }ate najboqe u Srbiji KULA: Stalna konferencija gradova i op{tina i USAID Program za podsticaj ekononskom razvoju op{tina dodelila je op{tini Kula nagradu za najboqu IKT praksu me|u gradovima i op{tinama Srbije u kategoriji servisi za gra|ane – informaconi sistem za elektronsko upravqawe dokumentacijom. U ime Uslu`nog centra i Op{tine Kula, nagradu je primio predsednik kulske op{tine Svetozar Bukvi}, koji je istakao da nagrada predstavqa

veliko priznawe za celu op{tinu. Istra`eivawa je ukupno 24 op{tine vr{io Elektrotehni~ki fakultet u Ni{u, i na osnovu wihovog mi{qewa, Op{tina Kula je izabrana za najboqu u Srbiji. Stru~waci ni{kog fakulteta ocewivali su koliko je primena informaciono – komunikacionih tehnologija doprinela efikasnijem i efektivnijem radu organa uprave i javnih funkcionera. N. P.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu. „Hari poter i polukrvni princ“ (20.30) Bioskop „Jadran“, „No} u muzeju 2“ (17.30), „Sumrak“ (19.30, 21.45)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“

BIBLIOTEKE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30, subota 8–13.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18, subota 8–14)

VRBAS: U okviru akcije „Serbia Youth Leadership Program”, Ameri~ki savet za me|unarodno obrazovawe organizuje za sredwo{kolce iz Vrbasa, Srbobrana i jo{ ~etiri op{tine u Srbiji, jednomese~ni besplatni program razmene u~enika. Program u potpunosti finansira Vlada SAD, uz administrativnu podr{ku Ambasade SAD u Beogradu. Ciqna grupa programa su u~enici prvog, drugog i tre}eg razreda sredwih {kola, kao i odrasli koji rade s mladima, a ciq programa je obuka za dru{tveno odgovoran rad u zajednici. U~enike bira Ameri~ki savet za me|unarodno obrazovawe u {est op{tina u Srbiji, a pored Vrba{ana i Srbobranaca,

na put u Ameriku }e i}i i u~enici iz Novog Pazara, Ra{ke, Novog Beograda i U`ica. U programu „Serbia Youth Leadership” stoji da se radi o kratkoro~nom obrazovnom i kulturnom programu razmene sredwo{kolaca, wihovih nastavnika i odraslih aktivista koji rade s mladima. Usmeren je na usavr{avawe wihovog znawa o dru{tvenim pitawima kroz savremene metode u~ewa i tehnologije komunicirawa, timski rad i izgradwu konsenzusa. Tako|e se ka`e da ovaj program podr`ava razvoj omladinskog aktivizma u zajednici, razvoj liderskih ve{tina mladih, promocija tolerancije za razli~itosti u dru{tvu kao i una-

pre|ivawe gra|anskog obrazovawa za mlade u Srbiji i SAD. U planu je da, u okviru ove akcije, u Ameriku na jednomese~ni boravak otputuje 56 sredwo{kolaca, starosne dobi od 1517 godina, kao i ~etvoro do 10 odraslih osoba koje rade sa mladima. Ciq putovawa je pru`iti priliku mladim qudima u Srbiji da unaprede svoje znawe i steknu potrebne ve{tine kako bi, po povratku u Srbiju, pokrenuli uspe{ne omladinske akcije u svojim zajednicama. Pored boravka u Va{ingtonu, programi }e se odvijati u Mineapolisu, San Francisku i Sijetlu, a polaznici }e `iveti u ameri~kim porodicama. N. Perkovi}

TRI GODINE 35 PORODICA ^EKA PLA]ENE STANOVE SOLIDARNOSTI

Platili kvadrate, a i daqe bez krova nad glavom BA^KA PALANKA: Kada su u oktobru 2005. godine 35 porodica potpisale kupoprodajni ugovor sa Fondom za izgradwu stanova solidarnosti op{tine Ba~ka Palanka ponadali su se da }e se 1. septembra 2006. godine useliti u svoje stanove. Umesto toga, ovog 1. septembra morali su da se okupe ispred zgrade Op{tine i da protestom tra`e svoj krov nad glavom koji su davno platili. Krajem pro{le nedeqe ih je primio i predsednik op{tine Kosta Staki}, ali, ~ini se re{ewe nije na vidiku. - To {to nam je rekao predsednik op{tine nije nas ohrabrilo – ka`e samohrani i bolesni otac dvoje dece Stevan Ne`i}. – Predsednik nam je rekao da je Op{tina podnela tri krivi~ne prijave, ali nije `eleo da nam ka`e protiv koga. Da li je re~ o izvo|a~u radova DOO „Ze~evi}”, Fondu za solidarnu stambenu izgradwu ili protiv nekog tre}eg mora}emo da saznamo sami ako nam u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu budu `eleli da ka`u, a posebna je pri~a da li su prijave procesuirane. - Trgovinski sud u Novom Sadu je 25. februara ove godine presudio u korist DOO „Ze~evi}”, a po toj prosedu Op{tina, odnosno Fond, treba da mu isplate 38 mi-

Sporna zgrada gde su stanovi solidarnosti

liona dinara. Op{tina se, po na{im saznawima, `alila Vi{em trgovinskom sudu i to posledweg dana za podno{ewe `albe, odnosno 1. juna. Mi smo svojevremeno tra`ili da se mimo suda stvar re{i, a u Fondu je tada bilo 15 miliona dinara dok je „Ze~evi}” tra`io 19 miliona. Sada u fondu na ra~unu nema ni dinara. Oja|eni stanari planiraju da se `ale Republi~kom javnom tu`iocu, a dok se cela stvar ne re-

{i protestova}e svake subote u centru Palanke, tra`e}i od onih koji su vezali svojevrstan Gordijev ~vor da ga i razve`u. - Svi smo mi podigli nepovoqne stambene kredite u iznosu polovine vrednosti stana, a drugu polovinu su platile na{e firme – isti~e We`i}. – Ve}ina kupaca ovih stanova `ive kao podstanari, pa pored rate kredita pla}aju i kriju, ili putuju iz sela na posao, a deca u {kolu. M. Suyum

ZAVR[ENI 20. BERBANSKI DANI U HORGO[U

Pobedili srema~ka viqamovka i banatski paprika{ HORGO[: Jubilarni 20. berbanski dani u Horgo{u okupili su proteklog vikedna veliki broj u~esnika i gostiju iz na{e zemqe i inostranstva. Organizatori i doma}ini su se potrudili za raznovrstan program kojim su predstavqeni plodovi jesewe berbe, turisti~ko- privredni potencijali ovog kraja, bogatstvo narodnih rukotovrina, obi~aja i izvornog folklora. Prire|ena su i tradicionalna takmi~ewa kulinara u kuvawu srne}eg paprika{a i izbor najboqe „lova~ke rakije”, kao i brojna sportska nadmetawa, bilo je stru~nih predavawa za proizvo|a~e. Lova~ko dru{tvo „Grani~ar”, koje brine o bogatom horgo{kom lovi{tu, okupilo je osamdesetak ekipa kulinara iz vojvo|anskih mesta, ali i gostiju iz vi{e bratskih mesta iz Ma|arske, Kotor Varo{i (BiH), Vrwa~ke Bawe i pobratima iz Lozovika. Horgo{ki lovci su za takmi~ewe kulinara iz svog lovi{ta obezbedili meso od 25 srnda}a. Prema odluci `irija u kome su bili Ferenc Nemet, Milo{ Kravi} i Jo`ef Bajtai najuku-

Ekipa iz Nove Crwe pripremila najukusniji paprika{

sniji srne}i paprika{ skuvao je Bo`o Ma}a{ iz Lova~kog dur{tva „[oqom” iz Nove Crwe. Drugi je bio Silvester Se~ei iz Kawi`e, a tre}i Tibor Mihaqi iz LD „Partizan” iz Oroma. Iako pobednik, Bo`o Ma}a{ re~ prepu{ta iskusnijem veteranu kulinarstva iz LD „[oqom” Andra{u Kormawo{u, koji nastoji da tajne spravqawa dobrog paprika{a prenese na mla|e. - Najva`nije je paziti da se rano ne dodaje mlevena za~inska

paprika, jer tada paprika{ mo`e da gor~i, ali ima i drugih finesa koje ne bih ba{ da odajem - ka`e Kormawo{. Prire|en je i izbor najboqe „lova~ke rakije”. Pobedni~ki pehar za najboqu viqamovku osvojio je Radovan \ane Mili~evi}. @iri je pehar za drugo mesto dodelio kajsijeva~i iz pecare bra}e Milo{a i Danila Kravi}a iz Velebita, a tre}eplasirana je rakija od duwe Ernea Tereka iz Hajdukova. M. Mitrovi}

DNEVNIK

Izlo`ba „30 puta 30” ZREWANIN: Izlo`ba slika pod nazivom „30 puta 30” bi}e otvorena ve~eras, u 19 ~asova, u Savremenoj galeriji Zrewanina, i traja}e do 30. oktobra. Izlo`ba predstavqa autorski koncept akdemskog slikara Milutina Mi}i}a i bazirana je na ograni~avaju}em formatu koji, svojim umerenim dimenzijama, mo`e da podr`i najraznovrsnije umetni~ke ideje. Bi}e predstavqena 104 rada od 85 autora. - Projekat „30 puta 30” traje ~etiri godine. Ove godine postao je me|unarodni. Odazvalo se 140 autora. Pored na{ih, imamo i autore iz Indonezije, Bugarske, Crne Gore, Bosne, Slovenije. Makedonije... Ve}ina je poslala po dva rada, a pro{la su 104. @iri je dodelio i tri nagrade autorima Zoranu Te{anovi}u, @eqki Momirov i Bosiqki Zirojevi} – ka`e Mi}i}. @. B.

Dani narodne bajke BE^EJ: Narodna biblioteka Be~ej, povodom meseca kwige, u oktobru tradicionalno organizuje manifestaciju za osnovce po imenu „Dani narodne bajke”. U pitawu su likovni konkurs za pred{kolce i |ake prvake, gde deca ilustruju, po svom izboru, neku od brojnih bajki na papiru formata A4, a stariji u~enici se takmi~e u usmenom prepri~avawu bajki. Rok za prijavu u mesnim bibliotekama je 30. septembar. - Takmi~arski deo u prepri~avawu bajki nazvali smo „Sve je dobro, {to se dobro svr{i...”. Ve} su po~ele da pristi`u prijave i verujemo da }e se 8. oktobra na predtakmi~ewu u mesnim bibliotekama na}i zavidan broj takmi~ara. Po troje najuspe{nijih iz svake biblioteke, u~estvova}e na finalnom takmi~ewu 15. oktobra, u sve~anoj sali zgrade Narodne biblioteke u Be~eju, kada }e biti uru~ene nagrade najuspe{nijima - rekla je direktorka Narodne biblioteke Be~ej Er`ebet Kinka. V. J.

Najboqa pisma „Sje}a{ li se” SUBOTICA: Pesma „Sje}a{ li se” u izvo|ewu Marije Jaramazovi} i uz pratwu Filipa ^elikovi}a pobedila je, po oceni stru~nog `irija, na 9. festivalu buweva~ki pisama, koji je u petak odr`an u suboti~koj Hali sportova. Tekst za pesmu napisala je Mirjana Jaramazovi}, a kompoziciju Filip ^elikovi}, koji je, zajedno sa Nelom Skenderovi}, dobitnik i nagrade za najboqi aran`man. Drugu nagradu stru~nog `irija dobila je kompozicija „Zbogom, curice” Josipa Franci{kovi}a u izvo|ewu ansambla „Ravnica”. Nagradu publike, kao i gledalaca televizije K 23 i slu{alaca Radio Subotice (koji su mogli glasati putem sms-a) dobila je pesma „Subotici” autora Marijana Ki{a i u izvo|ewu Gabrijele Luka~. Wenu izvedbu voklano su pratili Agne{ i Noemi Tot, te Jelena Ba{i} Palkovi} uz nastup Maje i Martine Nim~evi} na violini i Katarine Evetovi} na violon~elu. Pesma „Subotici” ujedno je osvojila i tre}u nagradu stru~nog `irija. Nagradu `irija za najboqu interpretaciju dobila je Antonija Piukovi} za izvo|ewe pesme „Ka{teq”, a nagrada za najboqeg debitanta pripala je Aniti Darabo{ za kompoziciju „Sawam te”. Na ovogodi{wem Festivalu buweva~ki pisama ukupno je bilo izvedeno sedamnaest kompozicija. Z. R.


VOJVODINA

DNEVNIK

ZASEDAO KAWI[KI PARLAMENT

@u~na rasprava zbog cenovnika

KAWI@A: Davawe saglasnosti na cene usluga izno{ewe sme}a DOO „Brantner otpadna privreda” koje od 1. oktobra preuzima ovaj posao od JP „Komunalac”, izazvalo je `u~nu raspravu na sednici Skup{tine op{tine, a cenovnik „Brantnera” usvojen je u delu koji se odnosi na naplatu usluga od doma}instava. Ova usluga }e se ubudu}e napla}ivati po broju punoletnih ~lanova doma}instva, koja }e, ukqu~uju}i i PDV, mese~no }e iznositi 99,96 dinara, a za socijalne slu~ajeve 80 dinara. Protiv novog na~ina obra~una glasali su odbornici DS-a. Na osnovu zahteva DOO „Potiski vodovodi” iz Horgo{a odobreno je poskupqewe pija}e vode, odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda za 10 odsto, pa }e doma}instva ove usluge pla}ati 55,92 dinara. Prihva}ena je odluka o osnivawu DOO „Akva park” sa sedi{tem u Horgo{u na prostoru od dva hektara, predvi|enog za rekreativnozabavne sadr`aje, ~iji su osniva~i DOO „Akva mania” iz Horgo{a i op{tina Kawi`a, sa osniva~kim kapitalom od 5.000 evra od kojih 1.000 obezbe|uje op{tina, tako da }e u firmi imati udeo od 20 odsto, preostalih 80 odsto „Akva mania”. Akvapark bi bio zavr{en 2011. godine. Usvojen je plan detaqne regulacije za zonu ~iste industrije u Horgo{u i sprovo|ewe komasacije na podru~ju katastarske op{tine Adorjan, zatim odluke o brtimqewu Kawi`e i ma|arskih gradova Fel{e`olc i Na|kawi`a. Dobitnica plaketa „Pro urbe” sa nov~anom nagradom je Agne{ Tot iz Kawi`e, a diploma Fri|e{ Balint i Mihaq Sila|i iz Horgo{a, Peter Ladawi iz Kawi`e, Margit Sabo iz Malih Pijaca i Miklo{ Cerna iz Tre{wevca, kojima }e se priznawa uru~iti na sve~anoj sednici povodom Dana op{tine 20. oktobra. Za direktora Obrazovnokulturne ustanove „Knesa” ponovo je imenovan Karoq [arwai iz Kawi`e. M. Mitrovi}

ZEMQORADNICI SREDWEG BANATA @ALE SE NA NOVE TRAKTORE

Umesto `itarica, seju uqe LUKI]EVO: Zemqoradnik iz Luki}eva Mitar Nini} nije ni sawao da }e imati problema sa novim traktorom, za ~iju kupovinu je skupio i posledwu paru iz ku}e. Krajem maja, privu~en dr`avnom ponudom o subvencionisawu kupovine novog traktora, Nini} je prodao staru ma{inu i novac ulo`io u IMT – 539. Ova investicija ko{tala ga je 751.070 dinara. Na isporuku je ~ekao dva meseca i kada je pomislio da }e u wivu uterati moderni traktor, shvatio je da mu je onaj stari ipak bio boqi. Nini} veli da traktor nije mogao da odradi ni probne sate. Zato se odmah obratio servisnoj slu`bi IMT u Beogradu i prijavio probleme. - Oni su me ube|ivali da je to normalno. Godinama se bavim po-

qoprivrednim ma{inama i bio sam siguran da motor ima ozbiqne kvarove. Servisna slu`ba je odbila da do|e na moj poziv u Luki}evo – pri~a Nini}, koji je kasnije uspeo da stupi u kontakt sa direktorom, pa su se, vaqda nakon wegove intervencije, majstori ipak pojavili u dvori{tu ovog paora. - Rekli su mi da ga maksimalno opteretim, {to sam i u~inio. Me|utim, nastavila se velika potro{wa uqa, pa su se majstori vratili u Luki}evo i utvrdili da ne mogu da poprave kvar, nego su skinuli motor i odneli ga na servis u Beograd. Kada je vra}en, na motoru sam primetio kozmeti~ke radove. Ustvari, promenuli su samo karike – tvrdi Nini} i dodaje da je, ~im je traktor odvezao na wivu, primetio da nenormalno

Sabor malih qudi

nim uslovima. Sli~no je i sa traktorima „Rakovice”, a Dragan Kleut i Goran Todi} iz Staji}eva ve} tri – ~etiri meseca istu muku mu~e kao i Ni-

Direktor dao obe}awe Ratar iz Luki}eva je o~ajan, a u me|uvremenu mu se pismeno obratio i direktor tehni~kog sektora IMT-a Dragan Milutinovi}. Napisao je da je podrobno upoznat sa ovim slu~ajem i da mu je `ao zbog svega {to se doga|a sa traktorom. Obe}ao je i da }e majstori fabrike, u {to kra}em roku, do}i u ovo banatsko selo i otkloniti kvar, dodaju}i da je IMT spreman i da produ`i garantni rok za sve vreme nekori{}ewa ma{ine. ali za sada ih nema. On nije jedini zemqoradnik iz Sredweg Banata koji ima problema sa novim traktorima kupqenim od IMT-a pod subvencionisa-

ni}. Ka`u da im novi traktori „Rakovice” stoje, jer su sklopovi lo{i, a uqe curi na sve strane. @. Balaban

Gosti pojeli i magarca i zmiju SREMSKA MITROVICA, ZASAVICA: Srbija se u subotu takmi~ila u pripremawu pe~ewa, a posle ocewivawa i podele priznawa majstorima za pe~ewe, svi gosti u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica , a bilo ih je vi{e od hiqadu, jeli su ru~ak koji su pripremili majstori za pe~ewe. Na trpezi su se na{la pe~ewa od zmije belou{ke, jarebice, guske, divqe patke, paunova, ze~eva, pa jagwetina, pe~ena mangulica i, pored ostalog, magarac na ra`wu. Hrpe kola~a pripremila su udru`ewa `ena od Jagodine, preko Smedereva, Kukujevaca, Jamene... Bio je to dan kada su direktor Specijalnog rezervata prirode Zasavica Slobodan Simi} i se-

bavqala su kulturno umetni~ka dru{tva, pesmom i igrom kroz Srbiju, od Horgo{a do Draga{a. Ve} danas od ovog svojevrsnog festivala ostale su samo diplome i se}awe, jer je sve {to je spremqeno na ovoj smotri – i pojedeno je. - Okupili smo se da se upoznamo, zabavimo i po~astimo. Ciq nam je da na slede}i festival do|e {to vi{e majstora za spremawe hrane, a sam sastav stru~nog `irija govori da je re~ o vrhunskom gurmanluku. ^lanovi `irija bili su, vi{estruki svetski {ampion u spravqawu hrane, gastronom, profesor Milijan Stojani}, poznati majstor za gurmanluke, novinar Kamenko Kati}, i istori~ar umetnosti i kulturni poslanik Sofija Qubi~i}ka`e direktor Zasavice Slobodan Simi}. Posle zavr{enog posla, dok je sva okolina mirisala na pe~eno meso, `iri je dodelio priznawa. Titulu „majstor pe~ewa” ovojili su Mija i Slavko Dostani} iz Sala{a Udru`ewe `ena pobrinu se za slatke |akonije No}ajskog, Rakretar Udru`ewa sela Srbije di{a Radojkovi} iz sela Lipe „Zavi~aj” Miomir Filipovi} kod Smedereva, Leontije Jevpriredili Prvi festival pe~eti} iz Ma~vanskog Prwavora, wa Srbije, na kome su u~estvovaBranislav Gligori} iz Bogatili mjstori za gurmanluke iz dva}a, Mi}a Stojkovi} iz Sremske deset mesta Srbije, a iz isto toMitrovice, @ivadin Koji} iz liko mesta goste na Zasavici za^oke{ine, @ivanko ^iki} iz

Jedina `eqa – puna ravnopravnost

stvu malih qudi u Irskoj, osvojiv{i pregr{t medaqa, Somborac Milan Grahovac je organizovao i

tro{i uqe i da je, premda nov – neupotrebqiv. Iz fabrike se obe}ali da }e majstori ponovo do}i i pregledati poqoprivrednu ma{inu,

U ZASAVICI ODR@AN PRVI FESTIVAL PE^EWA SRBIJE

PRVI SABOR POKRETA MALIH QUDI U SOMBORU

SOMBOR: Nakon {to je Srbiju vi{e nego uspe{no reprezentovao na Svetskom sportskom prven-

ponedeqak28.septembar2009.

Prvi sabor Pokreta malih qudi u Somboru. Ovom saboru, odr`anom u somborskom restoranu „Plitvice” prisustvovalo je desetak u~esnika iz Beograda, Novog Sada, Subotice i Vaqeva, mada sam Pokret broji 40tak ~lanova u Srbiji i Crnoj Gori. Prema re~ima Milana Grahovca, koji je ujedno i predsednik Pokreta malih qudi, Sabor }e se ubudu}e organizovati svake godine, pre svega kako bi najzad po~eli da se re{avaju wihovi egzistencijalni problemi, kao {to su zapo{qavawe i

Postoji strah od medijske pa`we Veliki broj pripadnika Pokreta malih qudi Srbije ipak se nije pojavio na ovom Saboru i iz objektivnih razloga. Prema Grahov~evim re~ima, finansijski momenat je bio odlu~uju}i, ali kod jednog dela wihovih ~lanova postoji i svojevrsno ose}awe straha i nelagode uzrokovane medijskom pa`wom. Ovo ipak nije smetalo i najni`em ~lanu pokreta, Somborcu Veqku Maxarevu, visokom svega 120 centimetara, da se dru`i sa svojim kolegama.

ravnopravno prihvatawe u dru{tvu. - Naspram ve}ine mojih kolega, mo`e se re}i da imam sre}e, po{to kao diplomirani ekonomista radim u vaqevskom Zdravstvenom centru kao fakturista, ali ba{ zbog toga smatram da bi dru{tvo trebalo da povede vi{e ra~una i o na{im problemima - smatra Sla|ana Mitrovi}, koja je ovaj Sabor videla kao priliku za razmenu iskustva ali i dru`ewe i boqe upoznavawe osoba koje dele iste probleme. Znantno mawe sre}e od Mitrovi}eve, kada je zapo{qavawe u pitawu, ima tridesetogodi{wi Mate Ivati}, jo{ jedan Somborac oboleo od aranhoplazije, genetskog poreme}aja koji je glavni krivac malog rasta. Prema re~ima Ivati}a, koji je konbar, dobijao je povremeno {ansu da radi u svojoj struci, ali taj anga`man je obi~no trajao do pojave prve devojke zainteresovane za wegovo radno mesto. Op{ti zakqu~ak ovog Sabora bi se ipak mogao sa`eti u zajedni~koj `eqi svih u~esnika da dru{tvo, ali i dr`ava, poka`e malo vi{e razumevawa za wihove probleme, ali i da od zvani~no proklamovanog zalagawa za ravnopravnost pre|e na konkretne poteze. M. M}

Zasavice jedan i Milka Zari} iz Jamene, a zlatni ra`aw dobio je Sa{a Filipovi}, tako|e iz sela Lipe. N a g r a d u „Zlatna furuna” dobilo je nekoliko pekara iz Srbije, dok je nagrada „Zlatni tawir” pripala udru`ewima `ena iz Lipa kod Smedereva, Jamene, Saraoraca i „Vreteno” iz Pe~ewe za~as planulo Kukujevaca. Ova udru`ewa poimali prilku da obi|u torove brinula su se za slatke |akonisa izvornim podolskim gove~eje. Priznawe „Zlatni ru~ak” dotom, ve} zaboravqenim sviwama bili su restoran „Konoba” iz mangulicama, farmu od stotinu Rume i Radojica \ori} iz Ramagaraca, doma}e, brdske kowe... i da se provozaju ~amcem na Zasavici. Na trpezi su se na{la Posle zajedni~kog ru~ka na Vidikovcu, u sredi{tu Specipe~ewa od zmije jalnog rezervata prirode Zasabelou{ke, jarebice, vica gosti su do zalaska sunca guske, divqe patke, prisustvovali kulturno-zabavpaunova, ze~eva, pa nom programu koje su priredila jagwetina, pe~ena kulturno-umetni~ka dru{tva i izvorne peva~ke grupe iz Ratkomangulica i, pored va, Srpske Crwe, Milo{eva kod ostalog, magarac Jagodine, Saraoraca, Badovinana ra`wu ca i Bole~a. Ve} od sutra, najavquju Miomir Filipovi} i denkovi}a u Ma~vi, a nagradu Slobodan Simi}, po~iwu pri„Zlatna trpeza” dobila je Tana preme za novi, Drugi festival ^iki} iz Zasavice jedan. pe~ewa Srbije, koji }e imati Dok su majstori spravqali internacionalni karakter. Bape~ewe na ra`wu, ro{tiqu, ra Zasavica, prirodni rezervat tandari, ispod sa~a, pekli paje ina~e dobar doma}in svih etprike, koje idu pride – uz pe~eno-priredbi. we, spremali proju, gosti su S. Bojevi}

AMBASADOR JAPANA U GALERIJI „SAVA [UMANOVI]”

Cunozaki odu{evqen slikama [ID: Ambasador Japana u Srbiji To{io Cunozaki posetio je izlo`bu slika Save [umanovi}a „Posle 70 godina” u [idu. - Ja nisam ~ovek od umetnosti, ja sam diplomata, ali sve slike koje sam danas video su unikati i potpuno su druga~ije od onih slika {to sam ranije gledao. Dok nisam do{ao u [id o Savi

posetom ambasadora Japana rekla je da o~ekuje da i ambasadori nekih drugih zemaqa pogledaju slike Save [umanovi}a koje su bile na izlo`be davne 1939. godine u Beogradu. Zbog velikog interesovawa publike, izlo`ba slika Save [umanovi}a produ`ena je do kraja oktobra. Posle 70. godina,

[umanovi} nisam ni{ta znao, ovo je prvi put da se susre}em sa wegovim slikama. Sada sam uveren da bi trebalo ponovo do}i u ovaj grad – rekao je Cunozaki. Direktorica Galerije slika Vesna Burojevi}, zadovoqana

ova galerija, organizovala je svojevrsnu reprizu posledwe samostalne izlo`be na{eg velikog umetnika, koja je bila postavqena u Narodnom univerzitetu u Beogradu 1939. godine. D. S.

11

VESTI Neobi~an gost ZREWANIN: Klub „Klup~e” u Zrewaninu ve~eras }e ugostiti zaista neobi~nog gosta koji }e posetiti Zrewanin, Suboticu i Beograd. Kreg Bjering ili Oldsid, peva i svira pesme u stilu Bomi Princ Bilija, Damijen @urado i sli~nih umetnika. Ka`u da su pesme odli~ne, ali da je jo{ boqi i zabavniji nastup ovog nomadskog umetnika. Koriste}i metaforu u svojim pesmama i pri~ama, prepu{ta publici da sama donese odluku na koji na~in `eli da primi poruke. Ba{ kao {to su trubaduri ~inili u stara vremena, putuju}i od regije do regije, dele}i sa starosedeocima svoja misti~arska saznawa. Za wega ka`u da zaista zna da zabavi publiku. Trenutno se nalazi na prvoj evropskoj petonedeqnoj turneji od Holandije do Turske. Ulaz na koncert koji po~iwe u 22 sata je besplatan. @. B.

Fri`ider i {poret za de~ji dom HADUKOVO: ^lanovi Rotari kluba Pali} dodelili su fri`ider i {poret Domu za decu „Lurkohaz” u Hajdukovu. U ovom objektu se obezbe|uje dnevni boravak za decu slabijeg materijalnog stawa. Vrednost donacije je 30.000 dinara, a ona je rezultat humanitarne akcije Rotari kluba Pali}, organizovane povodom petogodi{wice kluba, maja ove godine. - Objekat je otvoren pre godinu dana i u wemu brinemo za 23 dece, uzrasta od prvog do {estog razreda osnovne {kole.radimo od ponedeqka do petka od 8 do 18 ~asova, i decam mogu da u~e, igraju se, okupaju ili odmore.Tu dolaze deca slabijeg materijalnog stawa i na `alost sve je vi{e siroma{nih – obja{wava odgovorno lice u Domu za decu „Lurkohaz” u Hajdukovu Laris Kemere{. ^lanovi Rotari klub „Pali}” nakon obilaska objekta „Lurkohaz” odlu~ili su da im poklone fri`ider i {tedwak, jer je to deci najpotrebnije. Piar Rotari Kluba „Pali}” Toni Bedalov ka`e da }e oni i obezbediti 50 u`ina za decu kojoj je to najpotrebnije u Osnovnoj {koli „Miroslav Anti}” na Pali}u. Domu za decu „Lurkohaz” neohodno je da se renovira kupatilo, a za grejawe tokom zime se snalaze.Tu su sme{tena deca iz Hajdukova, Ba~kih Vinograda i Nose. A. A.

Nova auto-{kola u Novom Be~eju NOVI BE^EJ: U Novom Be~eju je po~eo rad isturenog odeqewa Auto – {kole „Leson” iz Be~eja. Odeqewe }e raditi u Domu penzionera, u prostoriji gde je do sada radila Auto-{kola „Semafor”. -U o~ekivawu novog Zakona o saobra}aju, za obuku budu}ih voza~a obezbedili smo savremeniji vozni park i nastavna sredstva za obuku, koju organizujemo u op{tinama Be~ej, Temerin, Srbobran, Ada, Novi Sad, @abaq i Novi Be~ej. Pored obuke za voza~e A, B, C, D, E i F kategorije, u saradwi sa Radni~kim univezitetom u Novom Sadu, organizujemo dokvalifikacije i prekvalifikacije voza~a – ka`e vlasnik Auto – {kole „Leson” Marijan Vukovi}. M. K.


12

ponedeqak28.septembar2009.

DRU[TVO

DNEVNIK

OVE GODINE MO@DA ]E RANIJE PO^ETI ANTIGRIPOZNA VAKCINACIJA

Prvo pelc protiv sezonca, a onda i meksikanci O EKOTURIZMU U NOVOM SADU

Fru{kogorska etno-zbirka evropskih sela - Srbija ima zna~ajna prirodna bogatstva, koja mo`e da valorizuje kroz ekoturizam, ali da bi u tome uspela, neophodan je ozbiqan pristup dr`ave toj tematici, aktivnija uloga lokalne samouprave, stvarawe neophodne infrastrukture, intenzivna obuka i podizawe ekolo{ke svesti stanovni{tva - ka`e Radomir Joveli} Vi{erov iz Nacionalne asocijacije "Ekoturizam Srbija". - Potrebna je i primena me|unarodnih standarda i obaveznost sertifikacije integralnog sistema ekoturizma, ali i uspostavqawe sna`nog i odgovornog marketinga, promovisawe programa istra`ivawa stawa i za{tite `ivotne sredine. Ekoturizam se danas smatra tr`i{tem u intenzivnom porastu, u okviru turizma kao privredne grane. Prema podacima Svetske turisti~ke organizacije, uz godi{wi

je i prilika da se postave konkretni modeli re{avawa problema i poboq{awa postoje}eg stawa na poqu zakonodavstva, finansijske podr{ke, promotivnih i marketin{kih aktivnosti. Konferencija je, ka`u organizatori, namewena svima koji se direktno ili indirektno bave ekoturizmom - od samih u~esnika, odnosno vlasnika seqa~kih doma}instava, postoje}ih i budu}ih, poslovnih udru`ewa, zadruga i nevladinih udru`ewa, dr`avne uprave, lokalne samouprave, turisti~kih zajednica pa sve do nau~nih i stru~nih institucija. Bi}e organizovana i prezentacija projekta "Ekoetno selo evropskih regija" po ECO Lodge konceptu (ekokona~i{ta), ~ija izgradwa bi trebalo da po~ne 2010. na Fru{koj gori u blizini sela Grabovo i Bano{tor, na nekoliko kilometara od Dunava i u nepo-

Podizawe eko-kona~i{ta bi trebalo da po~ne 2010. na Fru{koj gori u blizini sela Grabovo i Bano{tor, na nekoliko kilometara od Dunava i u neposrednoj blizini anti~kog puta Sirmijum – Bononija rast od pet odsto u svetskim razmerama, {to predstavqa {est odsto svetskog bruto proizvoda, kao i 11,4 odsto potro{we, ekoturisti~ko tr`i{te zaslu`uje posebnu pa`wu. U svetskim razmerama, ekoturizam sve vi{e postaje najpopularniji vid odmora. Stoga Nacionalna asocijacija "Ekoturizam Srbija" ove godine organizuje Drugu me|unarodnu konferenciju o ekoturizmu. - Nakon uspe{ne Prve konferencije o razvoju ekoturizma u Srbiji, koja je odr`ana 2008. godine, doneta je odluka da ova konferencija postane tradicionalna - ka`e Vi{erov. - Ove godine, pod sloganom "Put do uspe{nog ekoturizma", konferencija }e se odr`ati 8. oktobra u Kongresnom centar Master u Novom Sadu, s ciqem da se prezentuju dosada{wa nau~na i stru~na iskustava i saznawa i promovi{u nove inicijative. Skup treba da uka`e na va`nost prihvatawa ekoturizma kao relevantnog ravnopravnog ~inioca u prepoznavawu Srbije kao kvalitetne i integralne turisti~ke destinacije. To

srednoj blizini anti~kog puta Sirmium – Bononia, koji je predstavqao va`nu strate{ku komunikaciju i koji je na najbr`i na~in povezivao Dunav i Savu. - Ovaj projekat je zami{qen kao skup razli~itih stilova gradwe tradicionalnih ku}a sa evropskog podnebqa, gde }e posetilac mo}i da do`ivi Evropu u malom. Na pravilan na~in, skladno, bi}e predstavqene sve evropske nacionalne karakteristike, sve {to je specifi~no, reprezentativno, a uz pomo} tih repera, bi}e napravqena prava etnolo{ka zbirka evropskog sela. Planira se i izgradwa etno vinograda i vo}waka, info punkta, suvenirnice, amfiteatra, tradicionalno opremqenog restorana zdrave hrane, koja }e se nabavqati kod lokalnog stanovni{tva, prodavnice eko proizvoda proizvedenih po starinskim recepturama... Trebalo bi i izgraditi Centar za razvoj ekoturizma za jugoisto~nu Evropu, u sklopu kojeg }e biti i sala za konferencije, seminare, izlo`be, prezentacije - najavquje Radomir Joveli} Vi{erov. A. Brzak

Vakcinacija protiv sezonskog gripa po~e}e ranije nego prethodnih godina, ve} u drugoj polovini oktobra, a distribucija vakcine domovima zdravqa krenu}e po~etkom tog meseca. Za ovu sezonu gripa obezbe|eno je 305.000 doza vakcina namewenih besplatnoj za{titi ugro`enih kategorija stanovni{tva koji }e vakcinu dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa. Po re~ima dr Vladimira Petrovi}a iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine, naredne nedeqe }e se znati koliko vakcina protiv gripa }e biti distribuirano domovima zdravqa u Vojvodini. Iako ova vakcina nije za{tita protiv novog gripa A-H1N1, za osobe starije od 65 godina i hroni~ne bolesnike ona je od velikog zna~aja jer oni ~e{}e oboqevaju od sezonskog gripa, a kod wih su ~este komplikacije zdravqa izazvane gripom, koje se mogu zavr{i-

SZO nam zamera na slabom odzivu

ti i fatalno. Osim ove kategorije stanovnika, 305.000 doza sezonske vakcine nameweno je za vakci-

naciju {ti}enika i zaposlenih u gerontolo{kim centrima, ustanovama socijalne za{tite, kao i zdravstvenih radnika. Vakcinisawe se preporu~uje i deci koja naj~e{}e oboqevaju od gripa, mada su komplikacije kod wih re|e i lak{e nego kod starijih. Me|utim, i pored apela zdravstvenih radnika da se gra|ani vakcini{u protiv virusa influence, odziv na vakcinaciju je slab, pa smo po tome pri dnu liste u Evropi. To je ujedno i jedna od glavnih primedaba Svetske zdravstvene organizacije upu}æenih na{oj zemqi. Svake jeseni pred po~etak sezone gripa u javnosti se raspravqa o tome da li je za stanovni{tvo obezbe|eno dovoqno doza, ali ve} tri sezone kupqene vakcine ostaju neupotrebqene. Sezonsku vakcinu ne treba poistove}ivati s onom protiv novog gripa koja jo{ nije po~ela da se

primewuje u Evropi. Vakcina koja }e se uskoro davati gra|anima u Srbiji protiv sezonskog gripa dobra je za{tita samo protiv virusa influence, a ne i protiv drugih respiratornih virusnih infekcija. Ona je napravqena od soja virusa za koje se predvi|a da }e biti najvi{e u opticaju. Kako nadle`ni najavquju, vakcinacija protiv novog gripa mogla bi kod nas da krene krajem novembra ili u decembru, a predvi|eno je tri miliona doza vakcine. Narednog meseca javnost }e biti obave{tena o tome koje osobe }e imati prioritet za vakcinaciju. Ina~e, Svetska zdravstvena organizacija je, za razliku od vakcinacije od sezonskog gripa, osobe starije do 65 godina stavila na posledwe mesto, a na vrh prioriteta decu i mlade koji boluju od hroni~nih bolesti, kao i trudnice. J. Barbuzan

DIPLOMATSKOM PO[TOM PREKO SRPSKE AMBASADE U LONDONU U BEOGRAD STIGAO VUKOV PU[A^KI ARSENAL

Preko cele Evrope putovao pribor za tompus Muzej Vuka i Dositeja bogatiji je od nedavno za jo{ jedan eksponat, pribor za se~ewe tompus cigareta, kojim se Vuk Karaxi} li~no slu`io sredinom 19. veka, izjavila je upravnica Muzeja Qiqana ^ubri}. Predmet je i daqe spakovan u kutiji u kojoj je i stigao i ~eka neko boqe vreme za Muzej Vuka i Dositeja koji je zatvoren zbog neophodne sanacije jer je zgrada u te{kom stawu, objasnila je ona. Vukov pribor za se~ewe tompusa bio je deo ostav{tine ~uvene britanske slavistkiwe Monike Partrix koja je radila u biblioteci u Notingemu, objasnila je upravnica Muzeja, dodav{i da je uz predmet stiglo i pismo koje obja{wava wegovo neobi~no putovawe po Evropi. Pismo je Partrixovoj iz Beograda uputio Milivoje Pavlovi} 13. oktobra 1972. godine, obave{tavaju}i je da joj {aqe ise~ke iz listova "Politika" i NIN-a u kojima je re~ o wenom u~e{}u na kongresu slavista, ali i o tome da jedna Beogra|anka ima po{iqku za wu. Zadivqena naporima koje ula`ete u zbli`avawu dvaju kultura, posebno na istra`ivawu jezika i kwi`evnosti i Vukove epohe, i sama strasni obo`avalac Vukovog dela, ona je bila sre}na {to se qudi neslovenskih nacija tako|e inspiri{u li~no{}u i delom reformatora na{eg jezika, objasnio

Seckalicu dobio pan~eva~ki prota

je Pavlovi} razlog za poklon-po{iqku. U pismu je ukratko naveden istorijat predmeta - pribora za se~ewe tompus cigareta kojim se slu`io li~no Vuk Karaxi} sredinom 19. veka. "Predmet je Vuk poklonio pan~eva~kom proti i poznatom srpskom pesniku Vasi @ivkovi}u s kojim se dru`io. Kasnije je ovaj predmet bio u vlasni{tvu @ivkovi}eve supruge Sofije, da bi on posle wene smrti, tridesetih godina ovog veka postao nasledna svojina Beogra|anke koja ga sada Vama poklawa", navedeno je u pi-

Jad i ~emer u Muzeju Vuka i Dositeja

smu. O darodavcu, koji je `eleo da ostane anoniman, zna se jedino da je re~ o veoma obrazovanoj bankarskoj slu`benici u penziji. ^ubri} je rekla da su pro{log leta u Muzej do{li slavisti, dr Dejvid Noris i wegova supruga Vladislava Ribnikar, koji rade u biblioteci u Notingemu. Predmet iz ostav{tine Partrixove je bio kod wih po{to je biblioteka u Notingemu bila zainteresovana samo za wene kwige. Po{to je Noris obra|ivao zaostav{tinu Partrixove znao je o kako dragocenom kulturnoistorijskom predmetu je re~ i s

obzirom na to da dolazi na slavisti~ke skupove u Beograd i o`ewen je Srpkiwom, prvo su do{li u Muzej Vuka i Dositeja i ponudili nam ga, objasnila je ^ubri}. "Predmet je u Beograd nedavno preba~en diplomatskom po{tom, posredstvom ambasade Srbije u Londonu i doneo radost u Muzej uz sav jad i ~emer koji ose}amo zbog lo{eg stawa u kome se nalazi wegovo zdawe iako ima status kulturno-istorijskog spomenika najvi{e kategorije", rekla je upravnica Muzeja Vuka i Dositeja.

„DNEVNIK” I INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE – ZA ZDRAVO SRCE (22)

Vrba{ani }e le~iti infarkt kod ku}e Povodom Svetske nedeqe srca Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i Bolnica u italijanskom mestu Leko, s kojom Institut sara|uje, organizovale su Internacionalni simpozijim u Novom Sadu na temu "Urgentna stawa u kardiovaskularnim bolestima: od momenta zbriwavawa do hospitalnog tretmana". Osim lekara s Instituta, predava~i su bili i iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine, Zavoda za hitnu medicinsku pomo} kao i stru~waci iz Italije i [vedske. – Odr`avawe simpozijuma iz oblasti urgentnih stawa u kardiovaskularnim bolestima je rezultat najnovijih saznawa i iskustava o potrebi organizovawa sveobuhvatne slu`be pomo}i akutno ugro`enim kardiovaskularnim bolesnicima – ka`e direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine prof. dr Nada ^emerli}-A|i}. – Takav oblik organizovanosti }e im omogu}iti

Dr Nada ^emerli}-A|i}

da u kra}em vremenskom intervalu, i u boqim organizacionim, tehni~kim i medicinskim uslovima budu prevezeni u neki od kardiovaskularnih tercijarnih centara. U interesu zdravqa bolesnika neophodno je ostvariti zajedni~ku slu`bu tipa mre`a kod

akutnog koronarnog sindroma, koja u sebi treba da inkorporira i kardiologe iz interventnih centara, ali i stru~wake iz neinterventnih centara i primarne hitne medicinske pomo}i. Simpozijum je bio prilika da se razmene medicinska iskustva razli~itih zemaqa iz ove oblasti i upoznaju aplikacije tehni~ke pomo}i koja se ve} koristi u nekim medicinskim centrima u svetu, omogu}i da se pravilno sagledaju mnogi aspekti jedinstvene povezanosti izme|u svih aktera le~ewa kardiovaskularnih bolesnika na nekoj teritoriji. Kako je istakla dr ^emerli}-A|i}, ovakvi simpozijumi su dobar na~in za uvo|ewe kvalitetnije organizovanosti i edukacije svih elemenata „mre`e“ u zbriwavawu akutnih stawa kod bolesnika na terenu. Boqa organizovanost s druge strane omogu}ava da takvi bolesnici budu kvalitetnije i br`e transportovani u predvi|ene ter-

cijarne centre u ciqu daqeg le~edo otvarawa krvnog suda. Mnogo wa. smo uradili da bismo skratili – Jedan od najve}ih problema je vreme od dolaska pacijenta u na{to nam se pacijenti s akutnim {u prijemnu ambulantu do interinfarktom miokarda javqaju kavencije i mislim da smo u tome vesno, a taj problem nije samo na{, oma dobri – ka`e na{a sagovornive} ga imaju i u [vedskoj i Italica, i dodaje da se na Institutu za ji. Period od pokardiovaskularne jave bola u grudibolesti Vojvodine ma do javqawa leJedan od najve}ih svi bolesnici s karu je duga~ak. problema je {to se akutnim infarkIako je on kod nas zbriwavaju u pacijenti s akutnim tom znatno skra}en 24 ~asa, {to je veoposledwih godi- infarktom miokarda ma va`no za o~uvakasno jaqaju lekaru, we sr~anog mi{ina, na`alost jo{ vek je znatno du`i ali taj problem nije }a. Od dolaska panego u zemqama unikatan za Srbiju – cijenta na InstiZapadne Evrope. tut do ulaska u sanisu ga re{ili ni Zato ubudu}e molu protekne u proramo daleko vi{e [vedska, ni Italija seku 80 minuta, da radimo na edu{to je odli~an rekaciji gra|ana. zultat. Osim toga, veoma je zna~ajno vreU toku Svetske nedeqe srca me od pozivawa Hitne medicinske Institut za kardiovaskularne pomo}i do snimawa EKG-om, a onbolesti potpisao je ugovor o sada do dolaska u na{u ustanovu i od radwi s Op{tom bolnicom “Vrtrenutka ulaska u na{u ustanovu bas”, {to }e omogu}iti efikasni-

ji tretman obolelih od akutnog infarkta srca iz ovog mesta. – Od decembra imamo iskustvo s dvadeset~etvoro~asovnim radom na{ih lekara na de`urstvu u interventnoj kardiologiji kako bi pacijent s infarktom miokarda {to pre imao otvorenu infarktnu arteriju. Ovo je omogu}ilo da uspostavimo saradwu, za sada s bolnicom u Vrbasu, {to }e omogu}iti pacijentima sa ST eleviranim infarktom miokarda iz ovog mesta da se efikasnije le~ewe. Takvom pacijentu }e na Institutu biti otvorena infarktna arterija, on kod nas provodi jedan dan, a potom se vra}a u Vrbas da odle`i infarkt i zavr{i le~ewe. Moramo jo{ vi{e skratiti hospitalizaciju pacijenata u na{oj ustanovi, ali pri tom mora se obezbediti da po izlasku iz bolnice pacijent ima odgovaraju}u podr{ku patrona`ne i ku}ne nege – ka`e dr ^emerli}-A|i}. E. D.


DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak28.septembar2009.

13

„PARADA PONOSA“ I APSOLUTIZAM U SINODU RU[E CRKVENU VLADU?

Amfilohije vlada kao monarh a ne monah Pred svako redovno zasedawe Sabora SPC, bilo da je prole}no ili jesewe, u crkvenom vrhu, zbog odsustva patrijarha Pavla, atmosfera prokqu~a, da bi se nakon vi{ednevne sesije sve zavr{ilo saop{tewem iz kojeg proisti~e da podela nema i da su svi za to da patrijarh do kraja `ivota ostane na prestolu, mada su ve} nekoliko puta poku{ali da ga penzioni{u i smene. Da ni ovo jesewe zasedawe ne pro|e bez vru}e uvertire i naga|awa ho}e li biti redovno, vanredno ili izborno, pobrinuli su se neki ~lanovi Sinoda SPC koji su na pro{lonedeqnom zasedawu crkvene vlade digli glas protiv istupa mitropolita Amfilohija povodom odr`avawa „Parade ponosa“, ali ne zato {to se ne sla`u s onim {to je rekao, ve} {to je to u~inio bez dogovara s wima. Naime, po pisawu pojedinih medija, vladike ba~ki Irinej, hercegova~ki Gligorije i dalmatinski Fotije, svi spremni da podnesu ostavku, nezadovoqni su pona{awem stavovima mitropolita crnogorsko-primorskog koji zamewuje patrijarha Pavla. Oni, prema neimenovanim izvorima iz SPC, zameraju Amfilohiju „{to ne po{tuje nijedan dogovor i sve va`ne odluke donosi sam, mimo Sinoda, {to ~ak ni patrijarh Pavle i wegov prethodnik German nikad nisu radili“. Navodno je trojici vladika zasmetalo i {to je poku{ao da spre~i ili

odlo`i posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu, a kad to nije uspeo, poku{ava, kako se tvrdi, da nametne {ta bi predsednik Rusije tokom predstoje}e posete trebalo da poru~i Srbima. Nijedan od imenovanih vladika ne `eli ni da potvrdi ni da demantuje da je pro{le nedeqe do{lo do novog raskola u crkvenoj vladi. Episkop ni{ki Irinej, tako|e ~lan Sinoda, obja{wava da nesuglasica

vodom istupa episkopa Amfilohija u vezi s „Paradom ponosa“, ali ga neimenovani izvori iz SPC demantuju, tvrde}i da su ova trojica episkopa imala zamerke na ogla{avawe jer nisu s wim bili upoznati i nisu stali iza wega. Crkveni analiti~ar @ivica Tuci} smatra da, iako je stav prema homoseksualizmu isti, ipak to treba da iznosi Crkva kao celina, a ne pojedinci.

Samodr`ac crnogorsko-primorski – Vladike su veliki igra~i u bori za vlast, ~ak manipuli{u i nekim partijama. Ako se sudi po ovim posledwim zao{travawima, ta jaka crkvena vlada zamera mitropolitu Amfilohiju na samovoqi, a on mo`e biti takav samo ako ima dobru zale|inu kod politi~ara. Pre svega, on ne mo`e zamewivati patrijarha jer to ne postoji u Ustavu SPC. On mo`e pomagati patrijarhu, a vidi se da je on preuzeo i du`nosti koje po kanonskom poretku pripadaju samo patrijarhu. Ako crkvena vlada padne, to bi zaista bio presedan, ali ne i neo~ekivan – zakqu~io je Mirko \or|evi}. ima, ali da mogu}nost podno{ewa ostavki trojice vladika koji su stavili primedbe na neke postupke nije pomiwana. On tvrdi da je do{lo do nesporazuma o jednom pitawu vezanom za „jedno slu`beno lice“, i dodaje da je to daleko od uslovqavawa trojice episkopa ostankom u Sinodu. Iz obja{wewa episkopa ni{kog Irineja proizlazi da vladike nisu imale primedaba po-

Tata i mama mogu da spasu ponavqa~e Po novom zakonu, osnovci se ocewuju bar ~etiri puta tokom polugodi{ta, u sredwim {kolama tri puta, dok su ranije ocene uno{ene u dnevnik najmawe dva puta. Prvaci se i daqe ocewuju opisno. \aci drugog i tre}eg razreda osnovne {kole, koji na kraju drugog polugodi{ta imaju ke~eve, "prevode" se u naredni razred po odluci odeqenskog ve}a, osim ako roditeq izri~ito zahteva da dete ponavqa. Nezavisno od `eqe roditeqa, u ~etvrtom razredu mo`e ponavqati, jer je za tu kategoriju prvi put uveden popravni ispit. Pre je on va`io za |ake od petog do osmog razreda i tokom sredwo{kolskog statusa. Vladawe osnovaca od prvog do petog razreda ocewuje se opisnom ocenom koja ne uti~e na op{ti uspeh, od {estog do osmog i u svim razredima sredweg obrazovawa, opisno u toku polugodi{ta, a broj~ano na kraju razreda, a zakqu~na ocena iz vladawa uti~e na op{ti uspeh. Novi zakon predvi|a i pravo redovnog u~enika sredwe {kole koji nije polo`io popravni, da zavr{i zapo~eti razred kao vanredni |ak u istoj {koli, naredne {kolske godine, ponovnim polagawem nepolo`enog ispita, uz obavezu pla}awa tro{kova koje utvrdi {kola. Kad zavr{i razred, u~enik ima pravo da se u istoj {kolskoj godini upi{e u naredni razred.

��� Boqe je da stavove o takvim temama iznosi Crkva kao celina, kao i da to bude predmet neke {ire bogoslovske diskusije, tokom koje bi se do{lo do jedinstvenog stava. S druge strane, ne treba od Crkve o~ekivati neke brze i ishitrene reakcije, da ona brzo odgovori na pritiske javnosti. Boqe je da se ne izja{wava uop{te nego da reaguje na na~in koji }e povrediti deo javnosti, a ne-

kad i crkvenih krugova. To ne zna~i da bi Crkva trebalo bilo kome da povla|uje i nije nikakva tragedija ako ona ima druga~ije mi{qewe od dr`ave ili dela javnosti, ali treba da ima ubedqiv i jedinstven stav. Sinod nije ni morao da reaguje, a ovakvim pitawima, eti~kim uop{te, u drugim crkvama se, na primer, bave posebne komisije koje ih svestrano obra|uju i uobli~avaju u jedinstven stav crkve – objasnio je Tuci}. Verski analiti~ar Mirko \or|evi} ka`e da nije iznena|en vestima iz vrha SPC jer se samo na- Mitropolit bi da diriguje i Medvedevu stavqa sukoba „tvrde“ i „meke“ struje, koji tek kad Crkva izda zvani~no saop{tewe i unutar Crkve traju odavno, dodaju}i da, ako tek nakon wega }e se dati naslutiti da li se ispostavi da su trojice vladika spremni }e jesewe zasedawe Sabora biti redovno da podnesu ostavku, mo`e do}i do pada crili vanredno, mada postoji mogu}nost da kvene vlade. bude i izborno i da se na wemu bira novi – Osim borbe za vlast i razmi{qawa o patrijarh – rekao je \or|evi}. tome ko bi mogao naslediti patrijarha, ovOn, kako isti~e, ne bi bio iznena|en kada de se radi o izrazito politi~kom sukobu. bi, iako bi bila re~ o presedanu, crkvena Jedna strana je pod uticajem desnih snaga, vlada pala jer, kako ukazuje, u korenu sukoba mawih partija koje su klerikalno nastrojeovoga puta su politi~ke manipulacije pojene, a druga se priklawa tra`ewu realnijih dinih crkvenih velikodostojnika i politimogu}nosti da se suo~i s postoje}om situa~ara u kojem svako svakim manipuli{e. cijom. [ta se sada doga|a mo}i }e se znati Qubinka Male{evi}

ZA VOZILA STARIJA OD 15 GODINA TEHNI^KI PREGLED OBAVEZAN DVA PUTA GODI[WE

I video-kamere }e nadzirati kontrolu kr{eva Motorna vozila starija od 15 godina, po novom Zakonu o bezbednosti saobra}aja, od 10. decembra mora}e dva puta godi{we na tehni~ki pregled, dok }e na registraciju, kao i do sad, samo jednom! Novina je da }e kola tek iza{la iz fabrike i}i na „vizitu“ tek nakon dve godine, a posle toga jednom godi{we. U MUP-u Srbije ka`u da su te mera uvedene zbog velikog broja „kr{eva“ sumwive ispravnosti. Naime, prema nekim podacima, polovina vozila u Srbiji starija je od 15 godina, te }e novi propisi pogoditi veliki broj gra|ana, ali nadle`ni tvrde da je to neophodno za poboq{awe bezbednosti na na{im dru-

movima. Na~elnik za saobra}ajno-tehni~ke i prekr{ajne poslove MUP-a Branimir Pejovi} obja{wava da je osnovni ciq ovih mera da se tehni~ki neispravna vozila iskqu~e iz saobra}aja.

tehni~ka neispravnost kola uzrok pet odsto saobra}ajki na na{im putevima! Dakle, godi{we oko 50 qudi gine zbog neispravnih vozila. Zato, dodaje Okanovi}, tehni~ki pregled treba da bude rigorozan jer ni-

Ve}a kontrola i za rentakar Osim automobila starijih od 15 godina, na tehni~ki pregled dva puta }e svakih 12 meseci i}i i svi ~etvoroto~ka{i za javni prevoz: autobusi, vozila za prevoz otrovnih materija, rentakar i vozila auto-{kola, ona pod pratwom i s pravom prvenstva prolaza, te motorna i prikqu~na ~ija masa prelazi 3,5 tone. Kola mla|a od 15 godina, koja nisu iz tih kategorija, i daqe }e biti obavezno pregledana samo jednom godi{we. Predsednik Komiteta za bezbednost saobra}aja Damir Okanovi} ka`e da je

ko nema pravo da neispravnim vozilom ugro`ava `ivote qudi. Posebno va`na

se kontrolisati sigurnosni pojasevi, koji su naj~e{}e neispravni kod „veterana“, a za wihovo nevezivawe novi propis predvi|a o{tre kazne. Novi pravilnik predvi|a da cenu tehni~kog pregleda odredi Zbog kr{eva godi{we na drumovima Vlada na predSrbije gine 50 qudi log Ministarje ispravnost ko~nica, urestva za trgovinu i usluge, a |aja za upravqawe, signaliona je, zavisno od kategorije zacije... To {to u nekom vovozila, izme|u 3.000 i 8.000 zilu ne radi jedan podiza~ dinara. Uvodi se i videoprozora nema veze s bezbednadzor pregleda, te stro`i no{}u i ne bi bilo u redu kriterijumi kontrole izda zato ne pro|e tehni~ki duvnih gasova, ispravnosti pregled, me|utim, strogo }e ko~nica... R. Dautovi}

I RODITEQI U SRBIJI PO^ELI DA STUDIRAJU VE[TINE RODITEQSTVA

Kako biti veliki ~ovek od malih nogu? "Uhvatili smo dete u Odraslima je te`e prukra|i, {ta da radimo?, `iti pomo} jer su ve} "Moje trogodi{we dete izgra|ene li~nosti, a ima drugara koji postoji budu}i da se deca ra|aju samo u wegovoj glavi. Da samo sa 17 odsto ve} li treba da se pretvaramda formiranog mozga, na ga i ja vidim?", "[ta da roditeqima je da uti~u odgovorim detetu kad me na preostala 83 odsto. pita za{to qudi umiru i Zato se prevencija u dekada }u ja umreti?" – ovo tetovom pona{awu posu samo neka od beskona~~iwe od malih nogu. nog niza pitawa koje rodiIako se majke i o~evi teqi postavqaju sebi i smatraju osnovnim fidrugima, a na koja ~esto gurama koje vaspitamalo ko ima vaqan odgowem odre|uju pravce vor. Centar za podsticawe detetovog razvoja, nisu razvoja deteta edukuje prvu oni jedini odgovorni, generaciju stru~nih lica – ve} su to i mediji, Inporodi~nih edukatora koternet…i uop{te deteji odgovor imaju. tova okolina – ka`e Program porodi~ne eduna{a sagovornica. kacije se vi{e od deset goIstra`ivawa pokadina uspe{no primewuje u zuju da odsustvo podsti50 zemaqa sveta, a osniva~ cawa deteta tokom razCentra, Novosa|anka voja dovodi do formiAleksandra Jovanovi}rawa nesamostalnih i Ma|ar je tokom obuke u zavisnih odraslih osoAmerici ostvarila pravo ba, nezadovoqnih sobom na wegovo izvo|ewe u nai dru{tvom. Takve su {oj zemqi. Okida~ za osni- Roditeqi treba da „popune” 83 odsto de~jeg mozga ~e{}e podlo`ne uticavawe Centra dobila je nakon 15 {iri na 30, jer je kod nas produju okoline, imaju malo samopogodina psihoterapijskog rada s `ena zavisnost od roditeqa. Taj {tovawa, lak{e probaju drogu i mladim qudima. podatak me je naveo na osmi{qaalkohol, pa ~esto postaju agre– UNICEF u svom definisavawe preventivnog projekta koji sivni i skloni kriminalu. Radna wu mladih predla`e da se pribi doprineo ulagawu u najvredefikasnost im je oslabqena, a nehva}eni UN standard za mlade – niji potencijal na{e zemqe, u zadovoqstvo vlastitim `ivotom od 15 do 24 godine – u Srbiji prodete – obja{wava Aleksandra. – jako izra`eno.

Aleksandra ka`e da su naju~estaliji razlozi zbog kojih se roditeqi obra}aju Centru za pomo} – ispadi besa, agresivnost i histeri~nost kod dece, kad primete da je dete po~elo da la`e, krade i konzumira drogu. – Roditeqi ponekad ne znaju kako da se postave u situacijama

meju svoje dete i, ako je potrebno, promene wegovu svest, a da mu, pri tom, radoznalost i ma{tu ne diraju – pri~a Aleksandra. – Na roditeqima je odgovornost da omogu}e detetu da slobodno razvija svoje potencijale, {to je povremeno veoma delikatan zadatak. "Dijalog zainteresovanih"

Na redu je obuka Hrvata i Crnogoraca Porodi~na edukacija funkcioni{e kao dvostruki preventivni model, s jedne strane okrenut ka roditequ, a s druge li~nom, profesionalnom usavr{avawu. Porodi~ni edukatori moraju pro}i kurs od 48 ~asova, nakon ~ega dobijaju sertifikat beogradskog Centra za primewenu psihologiju. Osniva~ Porodi~ne edukacije Aleksandra Jovanovi}-Ma|ar kurseve dr`i u Beogradu, Vrbasu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, a plan joj je da znawe prenese i roditeqima i stru~wacima u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Objavila je dve kwige o razvoju deteta "Za{to to radi{?" i "Zamke vaspitawa", dok je tre}a "Kako da zaustavite nepo`eqno pona{awe kod dece" u {tampi. Centar za podsticawe razvoja deteta je u Novom Sadu, a vi{e informacija mo`e se prona}i na sajtu www.porodicnaedukacija.com. kad wihovo dete, bilo da je jo{ malo ili adolescent, po~ne lo{e da se pona{a. De{ava se da ne umeju sami ni da procene {ta je normalno pona{awe, a {ta ne. Neki jo{ uvek misle da su, na primer, erekcija i masturbacija lo{e. Mi im poma`emo da razu-

je program posebno koncipiran za roditeqe, ~iji je ciq da im se ponude konkretni na~ini koji }e pomo}i detetu da nau~i na~ine kako da se odupre isku{ewima s kojima se sre}e tokom odrastawa i da formira zdravu sliku sebe – ka`e Aleksandra. I. Brcan

@ene i u medijima nevidqive Polo`aj `ena i wihova zastupqenost u medijima su na veoma lo{em nivou, kao i na svim mestima dono{ewa odluka, pa je neophodno doneti zakon koji bi regulisao tu oblast, oceweno je na tribini "Rodna ravnopravnost i polo`aj `ena u medijskim sadr`ajima". No, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Natalija Mi}unovi} smatra da }e put do dono{ewa zakona biti veoma te`ak. – U {tampanim medijima `ene su zastupqene ~etiri puta mawe nego mu{karci, u elektronskim ih je devet puta mawe, dok je na naslovnim stranicama u novinama mu{karaca devet puta vi{e – istakla je novinarka Dragana Cvetkovi}. Po istra`ivawu Zavoda za prou~avawe kulturnog razvitka, mediji se naj~e{}e bave politikom, a `ena uglavnom nije glavni akter vesti. Novinarka "Vremena" Tamara Skroza ka`e da mediji treba da budu "ogledalo dru{tva", pa je re{ewe za ve}u zastupqenost `ena u medijima, kao i dru{tvu, u dobro organizovanoj feministi~koj organizaciji. – @ene se su{tinski nisu pomerile iz 19. veka, ~ak se i obrazovane `ene dodvoravaju mu{karcima – istakla je Tamara Skroza.


14

ponedeqak28.septembar2009.

PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV SNE@ANE VUKADINOVI]

Kuzminka okrivqena za ubistvo taksiste Okru`no javno tu`ila{tvo u cijskom saslu{awu poku{ala da u Sremskoj Mitrovici je posle zaceo slu~aj uvu~e svoju pastorku, vr{ene istrage, a zbog osnovane ali, na detektoru la`i se pokazasumwe da je izvr{ila krivi~no lo da nije govorila istinu. Isdelo te{kog ubistva na podmukao tragom je utvr|eno da je Vukadina~in i iz koristoqubqa, podinovi}eva 30. marta zakazala saglo optu`nicu protiv Sne`ane stanak s A}imovi}em, koga je doVukadinovi} (35), iz Kuzmina kod bro poznavala jer je bio ro|ak weSremske Mitrovice, za ubistvo nog neven~anog mu`a. Rade, o~itaksiste Radeta A}imovi}a (71), gledno ne sumwaju}i da mu se neiz Kuzmina s 11 uboda kuhiwskim {to sprema, primio je Sne`anu u no`em u vrat, trbuh i prepone. kola u Sremskoj Mitrovici, na Rade A}imovi} Bulevaru Konstanna|en je izboden tina Velikog. Sneno`em u svom tak`ana je sela na sesi-vozilu „ford di{te suvoza~a, a u sijera“ u slepoj ta{ni je imala kuulici \ure \akohiwski no`. Wih vi}a u La}arku dvoje su kolima ujutro 31. marta oti{li u La}arak, ove godine. Sluu Ulicu \ure \a~ajni prolaznik je kovi}a. [ta se dooko 6.30 ~asova viga|alo pod okrideo obna`eno beqem no}i te{ko je `ivotno telo mui pretpostaviti, {karca u taksi me|utim, taksista vozilu i slu~aj je sutradan na|en prijavio policimrtav i obna`en, ji. Uvi|ajem je bez nov~anika. utvr|eno da je re~ Sne`ana je prio A}imovi}u, te znala da je od poUbijeni Rade A}imovi} da je 11 puta ubokojnog taksiste iz den no`em, da kod sebe nema novxepa uzela 600 dinara, koliko je ca ni dokumenata. Ubica na meimao kod sebe, i napustila mesto stu zlo~ina nije ostavio tragozlo~ina. Priznala je da je ubistvu ve. Obdukcija je potvrdila pretprethodila prepirka i sva|a. Topostavku da je ubijen u no}i izkom istrage Sne`ana je prvo neme|u 30. i 31. marta. girala da je u~estvovala u zlo~iOperativnim radom policija je nu, tvrde}i da je poku{ala da priposumwala da je Sne`ana Vukadikrije svoju pastorku koja je, nanovi} potencijalni ubica, a prevodno, izvr{ila zlo~in, a onda je gledom wenog stana, inspektori definitivno priznala i ispri~asu prona{li deo nesagorele odela do detaqa kako ga je po~inila. }e pokojnog taksiste, {to je bio Posle podizawa optu`nice okridovoqan dokaz za policijsko privqenoj je produ`en pritvor do vo|ewe. Me|utim, ona je na polipo~etka su|ewa. S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK NESRE]A KOD KEJA U TITELU

Pao s broda i utopio se u Tisi Pedesetsedmogodi{wi N. M. iz Titela utopio se u subotu posle podne u Tisi kod tog gradi}a. Kako su ispri~ali o~evici ovog tragi~nog doga|aja, ~ovek je sedeo na brodu koji je bio privezan uz obalu reke na titelskom keju, u blizini Paradnog trga. Iznenada je pao sa stolice i skliznuo u Tisu. Jedan od konobara iz obli`weg kafi}a i jo{ jedan prolaznik odmah su u{li u vodu i poku{ali da spasu utopqenika. – Meredovom smo razgrnuli drezgu i videli smo u vodi gla-

vu utopqenika – pri~a o~evidac Darko Stoj~i}. – Uspeli smo nekako da ga zaka~imo meredovom i povu~emo ga obali. Onda smo ga uhvatili za ruke i izvukli iz vode. Na lice mesta iza{la je ekipa Hitne pomo}i, koja je konstatovala smrt. Nakon toga obave{ten je istra`ni sudija Op{tinskog suda u Titelu, koji je obavio uvi|aj. Vi{e detaqa o ovoj nesre}i bi}e poznato posle ve{ta~ewa koje }e biti obavqeno u novosadskom Institutu za sudsku medicinu. E. D.

Mesto kraj reke u blizini nesre}e

DANAS SEDNICA U NAJVI[OJ SRPSKOJ SUDSKOJ INSTANCI

Vrhovni sud o `albama „zemunaca” Pred Vrhovnim sudom Srbije danas po~iwe `albena sednica u predmetu „zemunski klan“ povodom prvostepene presude Specijalnog suda u Beogradu iz januara pro{le godine, kojom je 25 od ukupno 28 okrivqenih ogla{eno krivim i osu|eno na ukupno 465 godina zatvora po optu`bama za

oktobra, a potom od 12. do 23. oktobra, na}i }e se oko 40 `albi izjavqenih na prvostepenu presudu koja je napisana na ~ak 1.003 strane. Ina~e, optu`nicom u predmetu „zemunski klan“ obuhva}eno je 25 raznih te{kih krivi~nih dela izvedenih od 2000. do 2003. godine i on se sma-

simalna kazna, a u odsustvu, trojica pripadnika „zemunskog klana“ Milo{ Simovi}, Vladimir Milisavqevi} i Sretko Kalini}, koji su u bekstvu. Trojici okrivqenih su prvostepeno izre~ene kazne od po 35 godina zatvora: Aleksandru Simovi}u, Nikoli Baji}u i \or|u

NAKON DUGOTRAJNE KOME

Preminuo policajac Policajac Branko Simi}, na koga je dok je vr{io du`nost naleteo putni~ki automobil, preminuo je nakon vi{emese~ne kome, saop{teno je ju~e iz Ministarstva unutra{wih poslova. Simi} (42) je preminuo preksino}, ne{to pre pono}i, u Urgentnom centru u Beogradu, gde je bio od sredine jula kada je do`iveo nesere}u u kojoj je zadobio te{ke povrede. Na wega je na Obrenova~kom putu, dok je kontrolisao jedno vozilo, udario automobi kojim je urpavqao pijani voza~. U krvi tog voza~a prona|eno je 2,2 promila alkohola. (Beta)

PO IZJAVI DRUGOG ^OVEKA OP[TINE

Otmica i batine u Kur{umliji? Zamenik predsednika op{tine Kur{umlija Dejan Milo{evi} podneo je prijavu protiv Aleksandra \. (26) i optu`io ga za otmicu, zatra`iv{i da policija ispita pretwe upu}ene wemu i wegovoj porodici, re~eno je ju~e agenciji Beta u policiji u Kur{umliji. Aleksandar \. i maloletni U. M. (16) ju~e ujutro su bili na informativnom razgovoru u policiji, a op{tinski tu`ilac treba da odlu~i ho}e li pokrenuti istragu, re~eno je u policiji. Milo{evi} je kazao da je Aleksandar \. u petak uve~e wegovog sina U. M. presreo na ulici u centru grada i pozvao da u|e u wegov auto da bi ga, navodno, provozao po

gradu. Posle odbijawa, na prevaru ga je ubedio da u|e u auto, odvezao ga na obli`wu planinu Marina kula, gde ga je fizi~ki maltretirao oko tri sata, davio ga i udarao po telu, kazao je Milo{evi}, i dodao da je Aleksandar \. wegovom sinu pretio da }e mu ubiti roditeqe ukoliko nekome ispri~a {ta se desilo. – Ovo kidnapovawe ima politi~ku pozadinu, a ciq je zastra{ivawe mene i moje porodice. Svakog dana pi{u mi nekakve prijave, ka`wavaju me i prete – kazao je Milo{evi}, i dodao da je wegov maloletni sin ispri~ao {ta mu se dogodilo dan kasnije, u strahu da se pretwe ne ostvare.

U BEOGRADU

Uha{eni zbog tu~e Policija je uhapsila 11 osumwi~enih za u~estvovawe u tu~i u Pariskoj ulici u Beogradu u kojoj je no`em u stomak izboden Stefan D. (1988), saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova. Protiv D. T. (1989) bi}e podneta krivi~na prijava zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo poku{aja ubistva i on }e biti priveden istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu. Na saslu{awe je privedeno 11 osoba, a uz D. T., istra`nom sudiji }e biti biti privedeno jo{ {est osoba, a protiv svih }e biti podneta krivi~na prijava zbog sumwe da su u~estvovali u tu~i. Najstariji privedeni je 1986. godi{te, a najmla|i 1991. (Beta)

Pojedini ~lanovi „zemunskog klana” pozirali su i u Parizu

zlo~ina~ko udru`ivawe i brojna druga krivi~na dela. Trojica okrivqenih oslobo|ena su optu`be, dvojica zbog zastare krivi~nih dela, a jedan zbog nedostatka dokaza. Pred ve}em petorice Vrhovnog suda Srbije, koje je za `albenu sednicu predvidelo 15 radnih dana, od 28. septembra do 2.

tra jednim od najobimnijih i najkompleksnijih u posledwih nekoliko decenija. Prvostepenom presudom ~etvorica okrivqenih osu|eni su na jedinstvene maksimalne kazne po 40 godina zatvora, i to prvooptu`eni biv{i komandant JSO-a Milorad Ulemek Legija, kome je to ~etvrta mak-

Slavkovi}u. Na 34 godine nepravosna`no je osu|en Milan Juri{i} zvanom Juri{ko, a na 32 Milan Gli{ovi}. Po 20 godina zatvora Specijalni sud je izrekao Du{anu Krsmanovi}u i odbeglom Milanu Juri{i}u, zvanom Jure, a 13 godina Darku Mili}evi}u. Ostali okrivqeni su prvostepenom presudom

osu|eni na kazne od deset do tri godina zatvora po optu`bama za razli~ita krivi~na dela. Osim `albene sednice pred Vrhovnim sudom, u slu~aju nekolicine „zemunaca“ polovinom ove nedeqe trebalo bi da se odr`i i `albena sednica pred Okru`nom sudu u Beogradu povodom presude ^etvrtog op{tinskog suda kojom su osu|eni i u predmetu „otmica Mi{kovi}a“. Portparolka Okru`nog suda u Beogradu Ivana Rami} ju~e ja za na{ list izjavila da bi `albena sednica u „predmetu Mi{kovi}“ trebalo da bude odr`ana 30. septembra i da nema najave promene termina. Advokati Miodrag Ra{i} i @elimir ^abrilo, koji brane okrivqene Aleksandra Simovi}a i wegovog odbeglog brata Milo{a, prvostepenim presudama osu|ene u oba predmeta, tra`ili su od Okru`nog suda u Beogradu pomerawe termina da bi mogli prisustvovati obema `albenim sednicama. Advokat Ra{i} ka`e da su dobili odgovor od Okru`nog suda da nema uslova za pomerawe temina `albene sednice, uz obrazlo`ewe da je re~ o obimnom predmetu u kojem je anga`ovano desetak branilaca. Ra{i} precizira da je, izme|u ostalog, u obrazlo`ewu navedeno da okrivqeni Simovi}i u tom predmetu imaju i branioca po slu`benoj du`nosti. J. Jakovqevi}

PREDLOGOM NOVOG ZAKONA

ZBOG NAPADA NA KOLONU JNA U TUZLI

Javno emitovawe su|ewa za ratne zlo~ine

Danas presuda Iliji Juri{i}u

Ministarstvo pravde predlo`i}e uskoro Vladi Srbije izmene zakona kojima }e medijima biti omogu}eno snimawe i javno emitovawe sudskih postupaka protiv optu`enih za ratne zlo~ine. Predla`e se da snimawe glavnog pretresa u predmetima protiv optu`enih za ratne zlo~ine, mo`e odobriti predsednik suda po pribavqenom mi{qewu stranaka: Nova re{ewa koja sadr`i predlog, trebalo bi da se primewuju u postupcima protiv okrivqenih za ratne zlo~ine, te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava navedena u Statutu Ha{kog tribunala, kao i za pomo} po~iniocima. Prema predlogu izmena i dopuna zakona, precizirane su okolnosti u kojima nekom mo`e biti dodeqen status svedoka saradnika u postupcima za ratne zlo~ine. Svedok saradnik ne}e mo}i da postane pripadnik oru`ane formacije, dr`avnog organa ili politi~ke organizacije koji se sumwi~i da je kao prvi u hijerarhijskoj strukturi na-

redio, planirao ili podsticao ratni zlo~in. Precizirane su i odredbe za sklapawe sporazuma o priznawu krivice koji bi, po tom predlogu, mogao biti zakqu~en bez obzira na zapre}enu kaznu zatvora. Okrivqenima koji su bili u pritvoru Ha{kog tribunala, ne}e se ura~unavati u trajawe pritvora zbog postupawa pred doma}im sudom, ali }e biti ura~unato u kaznu koju sud bude izrekao. Definisane su i odredbe koje se odnose na izbor tu`ioca i wegovog zamenika, a u tom postupku, kako se predla`e, prednost }e imati kandidati koji poseduju potrebna stru~na znawa i iskustvo u oblasti krivi~nog, me|unarodnog humanitarnog prava i qudskih prava. U predlo`enim izmenama, o kojima bi parlament trebalo da odlu~uje najverovatnije do kraja godine, u skladu sa novom organizacijom sudova, precizirano je da }e predmeti ratnih zlo~ina biti u nadle`nosti Vi{eg i Apelacionog suda. (Beta)

Presuda Iliji Juri{i}u za napad na kolonu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Tuzli maja 1992. godine bi}e izre~ena danas pred Ve}em za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu. Prema optu`nici, Juri{i} je kao visoki stare{ina MUP-a BiH i de`urni Operativnog

Mu~ki napad u Tuzli

{taba Javne bezbednosti Tuzla, a nakon prijema naredbe za napad od svog pretpostavqenog, svim naoru`anim jedinicama bo{wa~ko-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu JNA koja se 15. maja 1992. mirno povla~ila iz tog grada. Na osnovu

te naredbe, snajperisti su, prvo pucali i ubijali voza~e vojnih vozila, blokirali daqi prolaz kolone, a potom pucali i ubijali vojnike koji nisu bili organizovani za borbu niti u mogu}nosti da pru`e otpor. Tom prilikom uni{tena su i vidno obele`ena sanitetska vozila, a prema optu`nici koja je 18. septembra precizirana, u napadu na vojnu kolonu ubijen je najmawe 51 vojnik, dok je najmawe 50 raweno. Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine zatra`ilo je u zavr{noj re~i da se Juri{i}, optu`en za upotrebu nedozvoqenih sredstava borbe prilikom napada, proglasi krivim i osudi po zakonu, dok je odbrana predlo`ila osloba|aju}u presudu. Juri{i} je u zavr{noj re~i naveo da je ~itav proce{ protiv wega pokrenut iz politi~kih razloga a ne radi utvr|ivawa istine i ~iwenica o doga|aju u Tuzli i da se nada da }e se su|ewe zavr{iti „pravno a ne popularno“.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak28.septembar2009.

POQSKI FESTIVAL „DEMOLUDI” USPE[NO PREDSTAVIO AKTUELNU DRAMATURGIJU “EKS-JU”

Nove zvezde, novi identiteti Nova dramaturgija s prostora biv{e Jugoslavije od 14. do 19. septembra odu{evila je Poqake na festivalu “Demoludi” u Ol{tinu, gde je predstavqen niz reprezentativnih ostvarewa iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, koja je imala i najvi{e u~esnika. Glavni umetni~ki konsultant festivala, Goran Iwac, ina~e predava~ na univerzitetu u Opoleu i saradnik Pozori{nog instituta

- Dodatni program se sastojao od performativnih ~itawa dramskih tekstova, predavawa i susreta sa ciqem da predstave kako savremenu dramaturgiju postjugoslovenskih zemaqa, tako i ~itav kulturolo{ki kontekst u kome je ona nastala i nastaje - ka`e Iwac i obja{wava da je festival “Demoludi” u tragawu za slikama postsocijalisti~kih dru{tava svake godine posve}en drugom delu sveta.

Goran Iwac i Biqana Srbqanovi} na festivalu u Ol{tinu

iz Var{ave, pozvao je ~etiri predstave iz Srbije - “Barbelo, o psima i deci” i “Hadersfild” Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, “Odumirawe” Du{ana Spasojevi}a i “Pomoranxina kora”, dok je ostale dr`ave “eks-Ju” sticajem nepovoqnih finansijskih okolnosti predstavqala po jedna predstava - “O iskrenosti ili odgovornosti kapitala” Maria Kova~a (Kazali{na udruga frustriranih redateqa, Hrvatska), “Fragile!” (Slovensko mladinsko gledali{~e), “@aba” (Kamerni teatar 55, Bosna i Hercegovina).

Iako je u najavi festivala bio nezadovoqan kona~nim izborom predstava (gostovawa su otkazala pozori{ta iz Rijeke, Novog Sada i Zagreba) i pomalo skepti~an prema konceptu “eks-Ju”, Goran Iwac je sada prezadovoqan ostvarenim. - Uspelo nam je da mobili{emo poqske medije i pozori{nu javnost, kao i publiku u jednom gradu koji nije navikao na velika pozori{na de{avawa, da dovedemo goste sa svih poqskih univerziteta, Pozori{nog instituta, itd. Okupili smo ~itav tim qudi i svakodnevno se trudili da sve

uspe i pro|e {to je mogu}e boqe. Potpuno besplatno. Najsna`niji utisak ostavili su glumci i profesionalni nivo pozori{ta. Svuda se pri~alo o Neboj{i Glogovcu, Mirjani Karanovi}, Borisu Isakovi}u, sa Ateqeom 212 su do{li Goran Markovi} i Du{an Spasojevi}, sa JDP-om Ugqe{a [ajtinac i Biqana Srbqanovi}. Jasna Novakov iz uprave Ateqea 212 donela je za ovu priliku programe “Odumirawa” i “Pomoran-

Foto: Magdalena Sztandara

xine kore” na poqskom, pripremqene, prevedene i {tampane u Beogradu. Imali su ve} potpisane ugovore sa prevodiocima, pripremqene titlove. Sli~no su se pripremili i u JDP i, Mladinskom. Ministarstvo kulture Slovenije, grada Sarajeva, i na{e Ministarstvo kulture finansijski su pomogli ~itav projekat... Posledweg dana, dolazak Biqane Srbqanovi}, susret sa publikom i intervjui koje je dala za skoro sve najva`nije poqske medije i pozori{ne ~asopise bili su vrhunac festivala, kako je i o~ekivano.

Pro{logodi{wi dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, Francuz @an Mari Gistav Le Klezio, narednog prole}a bi trebalo da bude gost Beograda, najavila je direktorka Francuskog kulturnog centra (FKC) Paskal Delpe{. Na konferenciji za novinare posve}enoj kwi`evnoj manifestaciji “Mo-

lijerovi dani”, koja }e biti odr`ana od danas do 1. oktobra u Beogradu, Delpe{ova je rekla da }e Le Klezio u srpskoj prestonici gostovati na poziv i u organizaciji FKC-a. Le Kleziju }e tokom “Molijerovih dana” biti posve}eno kwi`evno ve~e, a o wegovom stvarala{tvu govori}e profesorka na Univerzitetu u Provansi Elizabet Ralo Di{, novi-

narka Radio-televizije Srbije Neda Val~i} Lazovi} i direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugri~i}. Gost festivala “Molijerovi dani” bi}e francuski pisac @il Leroa, dobitnik Gonkurove nagrade za roman “Alabama song”, koji je u prevodu na srpski jezik objavila beogradska “Paideia”. Leroa }e o svom kwi`evnom stvarala{tvu govoriti 29. septembra u restoranu “Molijer”, koji se nalazi pored Francuskog kulturnog centra. U~esnik dana{weg programa bi}e i srpski pisac Vladimir Pi{talo, ~iji je francuski prevod romana “Milenijum u Beogradu” nedavno rasprodat u toj zemqi, rekla je Paskal Delpe{. Posetioci FKC-a mo}i }e da pogledaju i izlo`bu plakata i video zapise posve}ene francuskim autorima i delima koje je na srpskom jeziku objavila beogradska “Paideia”. U zavr{nici manifestacije bi}e uprili~eno sve~ano uru~ewe novoustanovqene nagrade “Branko Jeli}” za najboqi prevod s francuskog na srpski jezik, ~ija je prva dobitnica Vesna Cakeqi} za prevod dela “Na poziv rase od Sabe” senegalskog pisca Leopolda Sedara Sengora. Program manifestacije odvija}e se u prostoru Francuskog kulturnog centra u Beogradu, kao i u beogradskom restoranu “Molijer”, po kojem je festival i dobio ime. (Beta)

IZLO@BA GRAFIKA SLOBODANA KNE@EVI]A U BEOGRADU

No}ne svetline nad Dunavom

U galeriji Grafi~kog kolektiva u Beogradu danas u 19 ~asova otvara se izlo`ba grafika novosadskog umetnika Slobodana Abija Kne`evi}a pod nazivom “No}ne svetline nad Dunavom”. Novi ciklus grafika Slobodana Kne`evi}a, svojim tematskim asocijacijama vezuje se za mesece bombardovawa novosadskih mostova na Dunavu (1999) na koje autor gleda sa terase svog ateqea. Dominantan vibrantni motiv mre`astih struktura osnove, dodatno o`ivqene geometrizovanim linijskim tokovima, evocira {um i bqeskawe svetlosti vode, kao svojevrsne refleksije jakih memorijskih kodova i autorove senzibilnosti. O~ito, Kne`evi} u svom radu nadilazi puristi~ki hladan koncept minimalizma i kroz treperavu povr{inu koja stvara iluziju teksturalnosti ~ini da grafi~ki otisak di{e- navedeno je u katalogu izlo`be. Plemenitosti utiska doprinosi i ru~na izrada papira za je-

dan broj grafi~kih otisaka kao i sam kvalitet medija - suve igle. Uritmovanim linijskim strukturama `ivih geometrijskih tokova ostvarena je suptilna dinamika kompozicije u kojima variraju doze nijansirane ekspresivnosti. Ciklusom “No}ne svetline nad Dunavom” Kne`evi} nastavqa da produbquje sopstveni poetski diskurs koji se odvija izme|u problemskih okvira (ne tako strogih) geometrijskih struktura paralelno u medijima crte`-kola`-grafika. Kne`evi} je preko 30 godina aktivan na likovnoj sceni. Diplomirao (1977) i magistrirao (1979) na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Izla`e od 1976. godine. Laureat je mnogih nagrada -Zlatna igla ULUSa (1995), Veliki pe~at Grafi~kog kolektiva (1996), Srebrna igla na Me|unarodnoj izlo`bi suve igle, U`ice (2007). Profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlo`ba je otvorena do 10.oktobra.

U NOVEMBRU

Dani kulture Srbije u Makedoniji Ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} razgovarao je sa zamenikom ministra kulture Makedonije Draganom Nedeqkovi}em o predstoje}oj manifestaciji “Dani kulture Srbije u Makedoniji”, koja }e se odr`ati od 11. do 15. novembra: U okviru bogatog kulturno-umetni~kog programa, predvi|eno je gostovawe Narodnog pozori{ta sa predstavom “Dervi{ i smrt” rediteqa Egona Savina i izlo`ba “Dva Radoslava, dva vremena” Narodne biblioteke Srbije, sa-

op{teno je iz Ministarstva kulture. Najavqeno je i kwi`evno ve~e posve}eno predstavqawu edicije “100 slovenskih romana”, dok }e Jugoslovenska kinoteka u okviru programa “Savremeni srpski film” prikazati nekoliko ostvarewe ukqu~uju}i i pro{logodi{weg kandidata za Oskara, film “Turneja” rediteqa Gorana Markovi}a.Dani kulture Srbije u Makedoniji bi}e oboga}eni i nastupom Ansambla narodnih igara i pesama “Kolo”.

OBNOVA ZGRADE MATICE SRPSKE

MOLIJEROVI DANI OD DANAS U BEOGRADU

Le Klezio gostuje narednog prole}a

[ta bi moglo post festum da se ka`e o diskursu dramaturgije eks-Ju prostora? - Ideja predstavqawa u ovom kontekstu nije imala za ciq ni da ujedini, niti da jo{ vi{e razdvoji. Fokus je bio vi{e na regionu, na multikulturalnosti, dramaturgiji i wenim tematskim okvirima, te inovativnosti samih dramskih pisaca. Ivana Sajko, Tena [tivi~i}, Biqana Srbqanovi}, @upan~i~ i ostali, predstavqeni su zajedno bez posebnog sentimenta za biv{im, ve} pre u svetlu onoga {to danas nastaje u novim dr`avama koje grade nove identitete. Sasvim prirodno je da u jednom regionu imamo mnogo toga zajedni~kog, pa ~ak i taj, nadam se biv{i “konfliktni element”. Na kraju, `ivimo u svetu koji ionako sve mawe dozvoqava razli~itost. “Unifikacija” je trend koji delimo ne samo sa Slovencima i Hrvatima, nego i sa Poqacima i Francuzima. Za poqsku publiku i novinare iznena|ewe je bilo odsustvo rata kao teme, kao jednozna~ne odrednice u stereotipnom mi{qewu o jugu Evrope i Balkanu. Izuzetno mi je drago {to su u prvi plan iza{le potpuno univerzalne stvari i kvalitet. A {to se ti~e samog „koncepta eks-Ju”, ~ini se da je on, kao kontekst, u odre|enim oblicima stvarala{tva neminovan. Hteli mi to ili ne. Kakvo je bilo (ne)razumevawe poqske publike? - Mi moramo oprostiti poqskoj publici {to ne zna koliko je neko „zvezda” na nekom drugom mestu. Imaju na to pravo. Mirjanu Karanovi} i Gorana Markovi}a naravno da svako ko se ozbiqno bavi filmom prepoznaje. Sasvim je izvesno da osim nekoliko teatrologa u Srbiji niko ne bi prepoznao Kristijana Lupu ili Varqikovskog. Nisam siguran ni koliko bi do kraja razumeli Gombrovi~a, osim na nivou igre i forme. Dobili smo {ansu i predstavili smo se zaista dobro. Mnogo boqe nego {to je o~ekivano i u tome je upravo i najve}e zadovoqstvo. Igor Buri}

15

Povratak starog sjaja Jedno od najlep{ih novosadskih starih zdawa, zgrada Matice srpske, ve} nekoliko nedeqa je opasana skelama. U toku su opse`ni radovi na krovu, fasadi, ali i u unutra{wosti zgrade, koji su zapo~eli u julu, a treba da se okon~aju za 120 dana. O~ekuje se da }e ~uvena zadu`bina Marije Trandafil novu godinu do~ekati u punom sjaju, ali i bezbednija za one koji u woj rade. Vrednost radova je oko 42 miliona dinara, novac je obezbedila Pokrajinska vlada, odnosno Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj. Polovina sume je dozna~ena Matici srpskoj, a ostatak, po ugovoru, treba da stigne do kraja septembra. Sanacija zgrade je bila neophodna i hitna, jer krov proki{wava, a

vod elektri~ne energije. U najgorem stawu su elektroinstalacije, koje ne mogu da opslu`uju ra~unare i neophodne klima-ure|aje.Od posebne je va`nosti nabavka novog javqa~a po`ara i umre`avawe u centralu, koja }e pokrivati celu zgradu. Fasadna cigla ovih dana se pere specijalnim hemikalijama, a eksterijer }e zablistati i zbog posebno projektovanog osvetqewa. Iz gradskog buxeta jo{ ranije je finansiran projekat javne rasvete Mati~ine zgrade sa okolinom. Sa monta`om novog svetla se ~eka dok teku}i radovi ne budu potpuno zavr{eni. Od upravnika poslova Matice srpske Bore Juri{ina saznali smo i da je ve} nabavqen sav potreban materijal i

Nepromeweno radno vreme Bez obzira na gra|evinske radove, Kwi`ara i antikvarnica MS-Stilos nije mewala radno vreme. To zna~i da je za posetioce otvorena od 7 do 21 ~as radnim danom, a subotom od 8 do 20 ~asova. Nepromeweno je i radno vreme ^itaonice Biblioteke MS: tokom radne nedeqe otvorena je od 7,30 do 19,30 ~asova, a subotom-od 7,30 do 13,30. vlaga direktno ugro`ava dragocene rukopise i kwige. Zbog dotrajalosti instalacija, postoji i opasnost od po`ara. Sa Mati~inog krova se skidaju eternit plo~e, koje u sebi sadr`e zabraweni ( kancerogeni) azbest. Ve} su uvezene nove, po svim ekolo{kim standardima. Tako|e se mewa i lim na kupolama- jednoj velikoj i ~etiri male. U potkrovqu od oko 600 kvadratnih metara, bi}e zamewene kompletne instalacije za vodovod, kanalizaciju, kao i za do-

da za sada sve te~e po planu. Izvo|a~ radova je “Drina kop” iz Novog Sada. Nadzorni organ za gra|evinske radove je Zavod za izgradwu grada, a za za{titarske, Zavod za za{titu spomenika kulture Novog Sada. Zgrada Matice srpske raspola`e sa oko sedam hiqada kvadratnih metara, a Biblioteka MS koristi oko 4,8 hiqade kvadrata. Poznata je i kao zadu`bina ~uvene novosadske dobrotvorke Marije Trandafil (1816-1883). Podignuta je

Foto: A. Erski

po projektu Mom~ila Tapavice, a plemenita Trandafilka u woj je otvorila siroti{te. Prema testamentu, ona je svu svoju imovinu zave{tala SPC

i Matici. U ovo zdawe Matica srpska se uselila na stogodi{wicu osnivawa, 1926. godine. Radmila Lotina


SPORT

ponedeqak28.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

26. EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U POQSKOJ

S pola snage do maksimalne pobede Srbija - Slova~ka 3:0 (25:19, 25:15, 25:16) KATOVICE: Hala Spodek arena, gledalaca 3000, sudije: Todorov (Bugarska), Roka (Portugal). SRBIJA: Nikoli} 7, Brako~evi} 15, \erisilo 2, Majstorovi} 3, Molnar, Antonijevi} 5, Vesovi} 8, Ogwenovi}, Veqkovi} 7, Petrovi} 1, Ra{i} 8, ]ebi} (l). SLOVA^KA: Rojkova 6, Gogolova 2, Crkonova 1, Hron~ekova 7, Smak 2, Kone~na 5, Pereira 6, Kohutova (l), Bramborova 5, Kuciakova 1, Viestova, Nosekova. Odbojka{ice Srbije su se tre}om uzastopnom maksimalnom pobedom u prvoj fazi takmi~ewa plasirala u ~etvrtfinalnu grupu Evropskog prvenstva u Poqskoj. Ranije dobijeno zvawe favorita jo{ jednom su opravdale na{e reprezentativke, a posledwa je u nizu nadigrana selekcija Slova~ke.

Prema o~ekivawu, ne odstupaju}i do svog plana, na{ selektor Zoran Terzi} po~eo je me~ sa veoma izmewenom postavom u odnosu na prethodni. Od starta je pru`io priliku rezervnom tehni~aru Ani Antonijevi} i korektoru Jovani Brako~evi}, kao i Vesovi}evoj i liberu Suzani ]ebi}. Trebalo je malo vremena na{em timu da se potpuno prona|e na terenu, iskoristile su to Slovakiwe i povele 8:3, ali je to bilo sve {to su im na{e devojke dopustile da urade gotovo do kraja me~a. Odmah su proradili na{i prima~i Nikoli}eva i Vesovi}eva, pre svega u napadu i na servisu, {to je bilo dovoqno samo za egal situaciju na terenu. Terzi} je pribegao od ranije provereno efikasnom re{ewu i zamenio dijagonalu tehni~ar-korektor i uveo Ogwenovi} i \erisilo, pa su wih dve odigrale glavne uloge u osvajawu prvog seta.

Terzi}: Igramo i boqe od o~ekivanog Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} i odbojka{ice ne skrivaju zadovoqstvo posle prve faze 26. Evropskog prvenstva u kojoj je na{ tim zabele`io tri maksimalne pobede u duelima protiv Azerbejxana, ^e{ke i Poqske. - Zadovoqni smo {to smo odradili posao kako treba. Mo`da smo rezultatski i pre-

Milena Ra{i}

bacili o~ekivawa po{to se prakti~no nismo previ{e borili za osvajawe nekog od devet setova. Bilo je to vrlo lako i bez problema, ali se nadam da to nije bila samo posledica lo{e igre protivnika ve} i da je u pitawu na{a dobra igre. Verujem da se ~iwenica da smo igrali protiv ne{to slabijih ekipa u ovoj fazi takmi~ewa ne}e odraziti na nas kada budemo igrali protiv ne{to ozbiqnijih ekipa poput Italije, Nema~ke ili Turske - rekao je posle me~ protiv Slova~ke selektor Terzi}. Srpski selektor nije previ{e zabrinut zbog povremenih padova u igri wegove ekipe. - Kvalitetno smo igrali samo u pojedinim delovima utakmice, ali to je i normalno po{to se od po~etka me~a znalo ko }e pobediti. Normalno je da u pojedinim momentima ni koncentracija ne bude na potrebnom nivou, ali mo`emo da budemo zadovoqni i nadamo se da }e ovako biti i u nastavku turnira.

Jovana Vesovi} u napadu

Svaku {ansu da zaigra na ovom {ampionatu maksimalno koristi mla|ana Milena Ra{i} i postaje jedna od najboqih igra~ica na poziciji sredweg blokera. Kod 5:1 za Slovakiwe u drugom setu, Ra{i}eva je postavila tri uspe{na bloka i uspe{no iskoristila napad, a odmah su wenim putem krenule i ostale na{e devojke i sevnula je brza serija 7:0 za ispostavilo se A grupa Poqska - Holandija Hrvatska - [panija 1. Holandija 2. Poqska 3. [panija 4. Hrvatska

3 3 2 2

3 2 0 0

0 1 2 2

0:3 (sino}) 9:0 6:5 2:6 0:6

6 5 2 2

nedosti`nih 16:10, a kasnije i vo|stvo od dva seta. U tim trenucima ~inilo se da Srpkiwe igraju s pola gasa, sve im je i{lo od ruke, dobar servis, visok i sna`an blok, pametan napad i po`rtvovana odbrana . Ni ovaj me~ nije protekao bez principa igre toplo-hladno na{ih devojaka. Kao i u utakmicama sa Azerbejxanom i ^e{kom, oscilacije u igri bile su eviB grupa Francuska - Italija Nema~ka - Turska 1. Italija 2. Nema~ka 3. Turska 4. Francuska

3 3 3 3

3 2 1 0

0 1 2 3

9:1 6:6 5:6 2:9

1:3 3:2 6 5 4 3

dentne i protiv Slovakiwa. Boqe su Srpkiwe otvorile tre}i set, ali su se uspavale kod vo|stva 6:2 i dozvolile Slovakiwama da ih prestignu. Tada je Jovana Brako~evi} kona~no proradila i gotovo odigrala simultanku sa Slovakiwama, a posebno je to bilo uo~qivo sredinom seta. Antonijevi}eva je odli~no razigravala napada~e, Veqkovi} i Ra{i} bile su neprelazne u C grupa Belorusija - Bugarska 1:3 Rusija - Belgija (sino})

1. Bugarska 2. Rusija 3. Belgija 4. Belorusija

3 2 2 3

2 2 1 0

1 0 1 3

6:6 6:0 5:4 2:9

5 4 3 3

bloku, Majstorovi} i Vesovi} su servisima pomerile prijem protivnica, a pokretqiva i sugurna u odbrani Suzana ]ebi} bile su i vi{e nego dovoqne da se savlada Slova~ka i da se sa maksimalnih ~etiri boda i set razlikom 6:0 pre|e u narednu rundu takmi~ewa na njakvalitetnijoj evropskoj smotri `enske odbojke. Danas je na EP slobodan dan. M. Risti} D grupa Srbija - Slova~ka ^e{ka - Azerbejyan

1. Srbija 2. Azerbejyan 3. ^e{ka 4. Slova~ka

3 3 3 3

3 1 1 1

0 2 2 2

9:0 5:8 5:8 5:8

3:0 3:2 6 4 4 4

IZ STRU^NOG UGLA: ZORAN KOVA^I]

Otvoren put do polufinala Jedan od najkvalitetnijih ]ebi}eve vidi se optere}ewe trenera u `enskoj odbojci u Srna terenu, pre svega zbog duge biji Zoran Kova~i} prati depauze, ali timska igra je jo{ {avawa na Evropskom prvenjednom pobedila i treba samo stvu i svakodnevno za „Dnevnik“ tako da nastavimo - rekao je Kokomentari{e igre na{e repreva~i}. zentacije. Uspe{no je predviU ~etvrtfinalnoj grupi nas deo da }e na{ selektor Terzi} o~ekuju me~evi sa Italijom, pru`iti priliku Nema~kom i Tursvim igra~icama i skom, {ta tu morazigravati ih za `emo da o~ekujebitnije i te`e memo? ~eve u nastavku pr- Renome i kvavenstva. litet Turske i Ne- Zbog dobrih ma~ke je daleko isigara i maksimalpod na{eg, tako da nih pobeda u prva sumwam da tu mo`e dva me~a nije bilo da bude problema, te{ko predvideti a o prvom i drugom da }e Terzi} promestu odlu~iva}e tiv Slova~ke odime~ sa Italijangrati sa izmewekama, koje odli~no nom postavom, kako poznajemo i u tom bi svim devojkama me~u odlu~i}e pru`io priliku i trenutna inspira{to boqe ih razicija. Posledwi rigrao za predstoje}e val su nam Italime~eve, jer kasnije Zoran Kova~i} janke i mislim da ne}e biti prostou taj susret treba ra za kombinovawe. Kao i raniu}i maksimalno i nikako ne je, svaki dobro primqen servis treba birati protivnika u poAntonijevi}eva je koristila za lufinalu. Po{to smo u drugu napade kroz sredinu, gde su Veqrundu takmi~ewa u{li s maksikovi}eva i Ra{i}eva dominiramalnim u~inkom, put do polule. Razigrao je Terzi} i Brakofinala nam je otvoren i samo ~evi}evu, koja }e nam sigurno timskom igrom i maksimalnim zatrebati u nastavku nadmetazalagawem, kao i do sada, mo`ewa, a Vesovi}evoj je pru`io mo da ra~unamo na medaqu - za{ansu od po~etka. Majstrovi}ekqu~io je Kova~i}. va je jo{ jednom bila xoker, kod M. Risti}


SPORT

DNEVNIK

17

ponedeqak28.septembar2009.

U DERBIJU 6. KOLA JELEN SUPERLIGE BEOGRA\ANI SLAVILI NA „KARA\OR\U”

Sre}a uz hrabrije i po`rtvovanije Vojvodina – Crvena zvezda 0:1 (0:0) NOVI SAD: Stadion Kara|or|e u Novom Sadu, gledalaca 14000. Sudija: Stankovi} (Beograd) 6. Strelac : Perovi} u 67. minutu. @uti karton: \urovski (vojvodina). VOJVODINA: Kesi} 6, Kizito 6, Medojevi} 5 (Maksimovi} -), \urovski 5, Stjepanovi} 6 (Laki} -), Tumbasevi} 6, Vuli}evi} 6, Ple~ 6, Lovri} 6, Tadi} 5 (Aleksi} 5), Mr|a 5. CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 7, Savio 6, Igwatijevi} 6, (Vasiqevi} 6), Viloti} 6, \or|evi} 6, Jevti} 7 (Nikoli} -), Perovi} 8, Ninkov 7, Bla`i} 6 (Lazovi} 6), Isah 7, Bogdanovi} 6.

borbeno{}u i po`rtvovawem, a za takav pristup nagra|ena je obilnom koli~inom sre}e, uz poklon kojim je stigla do zna~ajnog trijumfa. Vojvodina je bila jaka na pri~i, najavqivala je pobedu, a ostala je kratkih rukava i u drugom derbiju, pa se sada zaista postavqa pitawe u~inka Dragoslava Stepanovi}a i wegovog tima od kada je iskusni stru~wak seo na klupu Novosa|ana. [ampionske ambicije su sve ta-

{wi u~inak preskroman. Imala je Vojvodina {ansi u ovom me~u, nije da nije, a da je bio prisebniji pred Stamenkovi}em, proslavio bi se Dragan Mr|a. U tri-~etiri situacije morao je boqe da reaguje, ali je ili {utirao preko gola, ili je Stamenkovi} bio br`i za deli} sekunde, dok je u 79. minutu arbitar Stankovi} mogao da poka`e na belu ta~ku kada je napada~a Novosa|ana oborio Ninkov. No, beogradski sudija imao je

znom, iako su gosti bu~no tra`ili penal. Najboqu priliku u 90 minuta imala je Vojvodina. U 15. minutu Stjepanovi} je pro{ao po desnoj strani, centrirao, Mr|a je glavom vratio s druge stative loptu pred gol, a \urovski je sa samo dva metra prebacio nebrawenu mre`u! U fini{u prvog dela Crvena zvezda je tako|e mogla do gola, prvo je Bla`i} {utirao, a odbrana Vojvodine intervenisala, da bi

Sporne situacije Dve sporne situacije, kada su Jevti} i Mr|a reklamirali jedanaesterce koje arbitar Dragomir Stankovi} nije dosudio, treneri ekipa ovako su prokomentarisali. Vladimir Petrovi}: - Bio sam 60 metara udaqen i nisam najboqe video, a to }e TV kamere najboqe pokazati – rekao je Petrovi}, koji je bio mnogo bli`i situaciji posle duela Ninkova i Mr|e. Dragoslav Stepanovi}:- Lovri} i Jevti} bili su u duelu, a ko je koga tu hvatao, gurao, remplovao i da li se to doga|alo u {esnaestercu, nisam najboqe video, pa ne mogu ni da komentari{em – rekao je Stepanovi}, ostav{i du`an za vi|ewe sporne situacije u kaznenom prostoru gostiju.

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Odlu~ila slaba realizacija doma}ina Dragoslav Stepanovi} (Vojvodina): - Kada ekipa `eli titulu onda i mora da igra u skladu s tim. Zapravo, ne mogu da zamerim igra~ima na `eqi, izgarali su, ali realizacija je na{ evidentan problem koji ne umemo da re{imo. Zvezda ima boqe centarforove, {to je pokazala u ovom {ampionatu. Vladimir Petrovi} (Crvena zvezda): - Vojvodina je imala mnogo {ansi koje smo joj mi stvorili, a gol smo postigli posle gre{ke wenog igra~a. Dakle, imali smo mnogo sre}e, ali sre}a prati hrabre i ja ~estitam momcima na pobedi. Vladimir Petrovi} Pi`on, trener Crvene zvezde, rekao je posle novosadske fudbalske utakmice da sre}a prati hrabre i time najkra}e opisao kako je je wegov tim do{ao do celog plena u Novom Sadu. Fudbaleri Crvene zvezde pobedili su u derbiju 6. kola Jelen superlige Vojvodinu u Novom Sadu 1:0, golom Slavka Perovi}a u 67. minutu. Bio je to poklon gol doma}ina, a pogre{io je na sredini do tada najboqi pojedinac Vojvodine, mladi Slobodan Medojevi}. Loptu mu je oduzeo Isah, odmah na levoj strani uposlio Jevti}a, a ovaj iz trka uputio loptu po zemqi na drugu stativu gde je spreman bio golgeter Slavko Perovi} i zatresao mre`u. Crvena zvezda je do bodova je do{la svojim najja~im oru`jem,

Slavko Perovi} (23) {utira izme|u Lovri}a, Stjepanovi}a i Ple~a

we i sve vi{e bez pokri}a, a doda li se ovome i rana eliminacija iz Evrope, onda je dosada-

isti ar{in, jer ni u 58. minutu duel Lovri}a i Jevti}a nije okarakterisao najstro`om ka-

Foto: F. Baki}

Jevti} na pas Savia iskosa {utirao u kontra ugao, ali se Kesi} nije dao iznenaditi Gledaoci na

Ze~evi} najzaslu`niji za remi u Kuli Hajduk - Jagodina 1:1 (0:1) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 250, sudija D. Dimitrijevi} (Loznica), strelci: @ivanovi} u 65. za Hajduk, a Cilin{ek u 36. minutu za Jagodinu. @uti kartoni: Kekezovi}, Bogi}, Maksimovi}, @ivanovi} (Hajduk), \or|evi}, Nikoli}, Marijanovi}, \ilas, @ivkovi} (Jagodina). Crveni karton: Marijanovi} (Jagodina). HAJDUK: Manojlov 7, Kozo{ 7 (Komazec 7), Mara{ 6, Radanovi} 6, Trajkovi} 7, Bo{kovi} (Duki} 7), Kekezovi} 6, Bogi} 7 (Dojki} -), Maksimovi} 7, @ivanovi} 7, Davidov 7. JAGODINA: Ze~evi} 8, Cilin{ek 7, Luki} 6, \or|evi} 6, Nikoli} 7, Marijanovi} 6, \ilas 6, @ivkovi} 7, Vusqanin 7 (Avramovi} -), Ogwenovi} 7 (Beqi} -), Novkovi} 7 (Spasojevi} -). Fudbaleri Hajduka ni u drugom prvenstvenom susretu, posle poraza u Beogradu od Partizana, nisu uspeli da zabele`e pobedu. Podsetimo, u Subotici su igrali nere{eno 1:1, a identi~nim rezultatom okon~ali su

susret i sa Jagodinom u Kuli. Bila je to veoma borbena, prava prvenstvena utakmica. Gosti su bili boqi u prvih 45 minuta, a fudaleri Hajduka su dominirali na terenu u drugom poluvremenu. Od 64. minuta imali su broj~anu prednost, ali nisu uspeli da je iskoriste i zabele`e pobedu. Posle vi{e napada ekipa iz Jagodine uspela je u 35. minutu da do|e u vo|stvo. Najboqi pojedinac prvog dela susreta Perica Ogwenovi} je u{ao u {esnaesterac, sna`no je {utirao, lopta se odbila od pre~ke, koju su odbrambeni igra~i doma}ina izbacili u korner. U kaznenom prostoru je najspretniji bio Sa{a Cilin{ek i pogodio dowi levi ugao. Dva minuta pre kraja poluvremena Aleksandar Davidov je {utirao iskosa sa desne strane, ciqao je dowi desni ugao, ali je bio neprecizan. U nastavku Kuqani kre}u u napadu ne bi li poravnali. Ve} u 48. minutu @ivanovi} je bio nadomak gola, Nikoli} ga je faulirao i fudbaleri Hajduka su

reklamirali prekr{aj za najstro`u kaznu, ali se sudija nije sa tim slo`io. Trener doma}ih je izvr{io veoma dobru izmenu, jer je umesto Igora Kozo{a uveo

Milo{ @ivanovi}

Nikolu Komazeca. Napada~i doma}ih su `ivnuli, Komazec je u 58. minutu silovito {utirao,a golman Ze~evi} je na ~udesan na~in za{titio svoju mre`u. Videli smo potom izjedna~uju}i pogodak. U kaznenom prostoru Jagodine stvorila se gu`va, Marijanovi} je falulirao Bogi}a pa je sudija pokazao na belu ta~ku. Sini{a Radanovi} je sna`no {utirao, ali je golman Ze~evi} uspeo da odbije loptu, akciju je pratio @ivanovi} i iz neposredne blizine pogodio mre`u za izjedna~ewe. Usledili su novi naleti Hajduka i videli smo silovit udarac Nikole Komazeca i ponovo izvrsnu odbranu golmana Ze~evi}a, Prakti~no gosti mogu zahvaliti ~uvaru mre`e {to su u Kuli osvojili jedan bod. Bilo je mnogo `estokih duela, sudija Dimitrijevi} je ka`wavao o{tre startove pa je pokazao ~ak 10 `utih kartona, a Marijanovi} je morao pre vremen u svla~ionicu zbog dve javne opomene. \. Bojani}

“Kara|or|u” na~inili su fantasti~an dekor. Oba tima imala su sjajnu podr{ku, incidenata nije

bilo, a umesto bakqi dve lepe koreografije i na severu i na istoku ukrasile su derbi. S. Savi}

6. KOLO NOVI SAD: Vojvodina - Crvena zvezda KULA: Hajduk - Jagodina BEOGRAD: OFK Beograd - Smederevo PO@AREVAC: Mladi radnik - Metalac ^A^AK: Borac - Napredak IVAWICA: Habitfarm Javor - Rad BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Spartak Z. V. BEOGRAD: Partizan - BSK Bor~a 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Crvena zvezda Partizan OFK Beograd Vojvodina Napredak Mladi radnik Spartak Z.V.

0:1 (0:0) 1:1 (0:1) 1:0 (0:0) 1:0 (0:0) 0:1 (0:0) 2:2 (2:0) 0:3 (0:1) 2:1 (1:1)

6 6 6 6 6 6 6

5 4 4 3 2 2 2

1 2 1 1 3 3 2

0 0 1 2 1 1 2

12:1 11:3 7:3 8:4 5:3 5:5 6:4

16 14 13 10 9 9 8

8. Javor Hafit.

6

2

2

2

5:6

8

9. Jagodina

6

2

1

3

6:7

7

10. BSK Bor~a

6

2

1

3

6:7

7

11. Smederevo

6

2

1

3

6:8

7

12. 13. 14. 15. 16.

6 6 6 6 6

2 1 1 1 0

1 3 3 0 1

3 2 2 5 5

4:8 5:7 4:7 2:10 3:12

7 6 6 3 1

Borac Rad Hajduk Metalac ^ukari~ki

U slede}em kolu (3/4. oktobra) sastaju se: SUBOTICA: Spartak Zlatibor Voda - Partizan, BOR^A: BSK - Vojvodina, JAGODINA: Jagodina - ^ukari~ki Stankom, BEOGRAD: Rad - Hajduk, KRU[EVAC: Napredak - Habitfarm Javor, KRAGUJEVAC: Metalac - Borac, SMEDEREVO: Smederevo - Mladi radnik, BEOGRAD: Crvena zvezda - OFK Beograd.


18

SPORT

ponedeqak28.septembar2009.

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA GRUPA VOJVODINA

Dinamo - Radni~ki (S) Kolubara - In|ija Novi Sad - Sloga (K) Mladost (A) - Mladost (L) Banat - Zemun Be`anija - Novi Pazar Sevojno Point - Proleter Radni~ki (N) - Srem Teleoptik - ^SK Pivara 1. Srem 2. Kolubara 3. Novi Pazar 4. Proleter 5. In|ija 6. Banat 7. Mladost (A) 8. Teleoptik 9. ^SK Pivara 10. Sevojno Point 11. Be`anija 12. Novi Sad 13. Dinamo

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

2:0 2:0 1:0 1:0 1:0 0:0 1:2 0:1 2:1 5 4 4 4 3 3 3 3 2 2 2 3 2

0 2 1 0 3 2 2 1 4 3 3 0 2

DNEVNIK

2 1 2 3 1 2 2 3 1 2 2 4 3

10:3 8:5 8:5 11:7 6:5 5:3 5:5 8:6 6:5 6:4 3:3 5:7 3:6

15 14 13 12 12 11 11 10 10 9 9 9 8

14. Radni~ki (S)

7

2

1

4

5:7

7

15. Sloga (K)

7

1

3

3

4:6

6

16. Mladost (L)

7

1

3

3

3:6

6

17. Zemun

7

2

0

5

3:11

6

18. Radni~ki (N)

7

1

2

4

8:13

5

U slede}em kolu (3/4.oktobra) sastaju se: NOVI SAD: Proleter - Dinamo, SOMBOR: Radni~ki - Banat, IN\IJA: In|ija - Radni~ki (N), SREMSKA MITROVICA: Srem - Teleoptik, ^ELAREVO: ^SK Pivara - Mladost (A), LU^ANI: Mladost - Novi Sad, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Sloga (K), ZEMUN: Zemun - Kolubara, BEOGRAD: Be`anija - Sevojno Point.

TRENER PARTIZANA GORAN STEVANOVI]

Optimisti~ki na [ahtjor

Osnovni ciq je postignut – fudbaleri Partizana su pobedom nad BSK – om obezbedili neophodan mir i mogu da se posvete narednim obavezama. Prva je u ~etvrtak, gostovawe [ahtjoru u Ligi Evrope. - Ukraijinci su jedina ekipa koja se po kvalitetu izdvaja u na{oj grupi, sve ostale su tu negde. To ne zna~i da }emo se mi

mi, na `alost, nismo favoriti i momci tu pre svega treba da jure iskustvo. Kada to shvate do}i }e i znatno zrelije partije.  Na {ta konkretno mislite? - I pro{le, a i ove godine nam se de{avalo da u prevelikoj `eqi izgorimo na terenu. Tada igramo stihijski, ne po{tuju}i postavke koje smo pre toga dogovorili i brzo se fizi~ki potro{imo. To uzrokuje i gre{ke, koje ne bi trebalo da nam se de{avaju.  Protiv BSK –a ste primili sli~an gol ? - Upravo tako. Matirani smo iz svog poseda lopte, {to nam se ponavqa. Nedopustivo je da u jeku na{e inicijative mi vadimo loptu iz mre`e. Ali, ponoviGoran Stevanovi}, trener Partizana }u, pogre{io predati, naprotiv, da}emo sve je mlad igra~ i ima prostora za od sebe da zabele`imo dobar reispravke.  Od Qaji}a i Tomi}a se zultat. Jo{ ranije sam rekao da verujem u svoju ekipu i mi{qevi{e o~ekuje ? we nisam promenio. Mladala~- Sla`em se. Neca je zato i ka drskost, kao i iskustvo pojenosio kapitensku traku u Kupu. dinaca mogu nam pomo}i da ciq Wih dvojica su jako mladi i osei ostvarimo. Imamo kvalitet i tqiviji od ostalih pa je i razuverujem da }emo ga pokazati u mevawe javnosti za wih najpoUkrajini – rekao je trener crno trebnije. ^esto imam utisak da – belih Goran Stevanovi}. ih publika ubija svojim negodo Trener, time, ne name}e vawem. Moramo ih ispo{tovati nikakav imperativ svojim i kada pogre{e, jer slede}i poigra~ima. tez mo`e biti maestralan.  Protiv In|ije i BSK - a - Tra`im jedino da se opustimo i igramo fudbal. Na{ taleste odmarali neke igra~e? nat je neosporan, ali nam fali - Da. I to samo govori sa kapotrebna rutina za ovakve me~ekvim ambicijama putujemo u ve. Slaba doma}a liga kod mlaUkrajinu – optimista je trener |ih fudbalera budi ideju da crno – belih. uvek moraju da gaze. U Evropi I. Lazarevi}

Panteli} postigao gol za Ajaks Srpski fudbaler Marko Panteli} postigao je debitantski gol u dresu Ajaksa u pobedi tog tima nad Den Hagom 3:0 u okviru 8. kola holandskog prvenstva. Panteli} se u strelce upisao u 72. minutu, kada je pove}ao prednost na 2:0. Prethodno, De Zeuv je u 25. minutu doveo Ajaks u vo|stvo od 1:0.Kona~nih 3:0 postavio je De Jong u posledwim trenucima utakmice.

Petrovi} za radost Palan~ana Dolina - Ba~ka 0:1 (0:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija S. Lompar (Sremska Mitrovica), strelac Petrovi} u 80. minutu. @uti kartoni: Ivani{evi}, ^i`ik, Gvozdenovi} (Dolina), Kozomora, Zec (Ba~ka). Crveni kartoni: Markov (pomo}ni trener Doline), Bjelo{ (Ba~ka). DOLINA: @ivanovi} 6, ^erwo{ 6, Radenkovi} 6, Kra~unov 6, Ivani{evi} 6 (^i`ik 6), Roksa 6, Okuka 6, Gvozdenovi} 6 (Duda{ 6), Staj~i} 6, Xakovi} 6, V. Duda{ 6 (Popovi} 6). BA^KA: Kova~evi} 7, Vajagi} 6 ([e{um 6), Petrovi} 8, Zec 6, Pu|a 7, Veli~evi} 7, Kozomora 6, Bjelo{ 6, ^u~kovi} 6

(Gajdobranski 6), Josi} 6 (Ivkovi} 6), Duki} 7. Doma}i fudaleri pru`ili su najslabiju partiju u ovom delu prvenstva protiv vrlo dobre i organizovane ekipe iz Ba~ke Palanke, pa je zbog toga i usledio poraz. Ve} u prvoj minuti Ivani{evi} je nesmotreno startovao u svom {esnaestercu i sudija Lompar je pokazao na belu ta~ku. ^u~kovi} je {utirao,ali je lopta pogodila stativu. U nastavku doma}i igra~i orijentisali su se na igru na sredinu terena bez pravih prilika za gol. Gol odluke je postignut u 80. minutu kada je posle lepe akcije Petrovi} sa nekih 16 metara sna`no {utirao i savladao nemo}nog @ivanovi}a. B. Stojkovski

Pali}ani u formi Pali} - Tekstilac Ites 2:1 (0:0) PALI]: Stadion „Janko Pejanovi}“, gledalaca 250, sudija Spasi} (Novi Sad), strelci: Savi} u 53. i Jovanovi} u 84. (autogol) za Pali}, a Stojanovi} u 80. minutu za Tekstilac Ites. @uti kartoni: Maslovar, Papovi} (Pali}), ^orda{i} (Tekstilac Ites). PALI]: Jordi} 7, Maslovara 7, Lazinica 7, Hubert 7, Ka{telan 7, Stevovi}7, Mito{evi} 7, Papovi} 7, Soviq 8, Benik 6 (Kataji 6), Ru`i} 8. TEKSTILAC ITES: Brki} 7, Bursa} 7, Kr{i} 6, Bubaw 6 (Kne`evi} 6), Kraq 7, Jovanovi} 7, Hamzi} 6, Uveli} 6, Stojanovi} 7, ^orda{i} 6, Ivkovi} 6 (Peri} 6).

Vredna pobeda Pali}ana protiv vrlo dobre ekipe Tekstilaca iz Oxaka. Igralo se otvoreno, borbeno, sa dosta {ansi na obe strane. U 53. minutu, posle prodora Ru`i}a, Savi}a je sa 20 metara savladao Brki}a. Gosti su poku{avali iz kontre da do|u do pogotka i u tome su uspeli u 80. minutu, strelac je bio Stojanovi}. No, wihova radost kratko je trajala, jer je mekoliko minuta kasnije Jovanovi}a postigao autogol - 2:1. Trener Pali}ana Drago Bogi} mo`e biti zadovoqan, jer wegovi izabranici su o~igledno u formi i igraju izvanredno. S. Stojiqkovi}

Vojvo|anska liga – Istok Polet (N) - Obili} 0:1, Borac - Slobodan 1:1, Ba~ka 1901 - Jedinstvo 1:0, Radnik - Radni~ki (B) 3:2, Kozara - Ba~ka (P) 3:2, Crvena zvezda - Dinamo 2:3, Budu}nost (A) - Budu}nost (SC) 0:3, Ba~ka Topola - BAK (nije odigrano).

Vojvo|anska liga – Zapad Qukovo - Indeks 1:0, Borac - 1. maj Agruruma 1:3, Hajduk - [ajka{ 1:0, Irig - Cement 1:0,Polet (K) - @AK 0:3, Jugovi} - Mladost (T) 3:2, Omladinac - Radni~ki (SM) 3:3, Sloven - Crvena zvezda 2:2, Solunac - Budu}nost (M) 1:1.

UZ USPEH SUBOTI^ANA U ME^U SA ^UKARI^KIM

Ubiparip namestio ni{ane

Posle pobede nad Be`anijom u Kupu od 3:0, fudbaleri Spartak Zlatibor vode pogodili su jo{ jednu trojku“. Ovoga puta su u me~u {estog kola Superlige sa 3:0 savladali ekipu ^ukari~kog. Junak pobede ~ete Zorana Milinkovi}a bio je Voja Ubiparip dvostruki strelac na me~u, dok je pobedu golom u sudijskoj nadoknadi potvrdio Miji}. Da je utakmica u Beogradu veoma bitna za Spartak potencirali su u taboru Suboti~ana i ranije, a upravo su se tako stvari i odvijale. - Znali smo da moramo da osvojimo bodove protiv ^ukari~kog. Iako je na{ protivnik bio na za~equ tabele, wihov remi sa Partizanom je pozivao na veliki oprez. Bili smo boqi, a tokom ve}eg dela me~a i nadmo}niji, pa je pobeda svakako zaslu`ena, ba{ kako to rezultati i pokazuje - ka`e Ubiparip. Pritisak zbog pobede koja se, hteli mi to da priznamo ili ne,

nametnula kao imperativ golubove je na po~etku me~a sputavao. - Prvih petnaestak minuta bili smo nervozni i prili~no stegnuti. U tom periodu je doma}in izvr{io jak pritisak, ali smo uspeli da ga izdr`imo. Kada smo zaustavili prve napade ^ukari~kog sve je bilo boqe, preuzeli smo kontrolu igre, a vrlo je bitno i to {to smo postigli gol na vreme, te oti{li na odmor sa predno{}u. U drugom delu bili smo mnogo rastre}eniji i slobodniji, a kao plod takve igre do{la su jo{ dva gola. Zna~ajno je {to smo uspeli da popravimo realizaciju koja nas je do sada mnogo mu~ila i verovatno ko{tala bodova. Dobro smo radili na treninzima ba{ na poboq{awu efikasnosti i rezultat je do{ao - istakao je Ubiparip i dodao da je ova pobeda najboqa najava narednog kola kada u Subotici dolazi veliki Partizan. N. S.

Dolina - Ba~ka (BP) Pali} - Tekstilac Ites Sloga (T) - Spartak (D) Big bul - Kikinda Metalac AV - Radni~ki (NP) Vr{ac - Senta Dowi Srem - Radni~ki ([) Veternik Viskol - Mladost 1. Big bul 2. Veternik 3. Sloga (T) 4. Pali} 5. Ba~ka (BP) 6. Dowi Srem 7. Tekstilac 8. Vr{ac 9. Dolina 10. Metalac AV 11. Senta 12. Radni~ki (NP) 13. Mladost (BJ) 14. Kikinda 15. Radni~ki ([) 16. Spartak (D)

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

0:1 (0:0) 2:1 (0:0) 4:0 (0:0) 4:1 (3:0) 1:1 (1:1) 1:0 (1:0) 4:0 (2:0) (BJ) 3:2 (1:1) 6 5 4 4 4 3 3 2 2 2 2 1 2 1 1 0

0 1 2 2 1 2 1 3 2 2 2 4 1 3 1 1

1 1 1 1 2 2 3 2 3 3 3 2 4 3 5 6

15:5 12:9 14:8 11:7 13:8 13:8 8:8 4:5 14:13 8:7 10:11 5:7 9:13 11:13 5:18 5:17

18 16 14 14 13 11 10 9 8 8 8 7 7 6 4 1

U slede}em kolu (3/4.oktobra) sastaju se: Spartak (D) - Mladost (BJ), Radni~ki ([) - Veternik Viskol, Tekstilac Ites - Dowi Srem, Ba~ka (BP) - Pali}, Senta - Dolina, Radni~ki (NP) - Vr{ac, Kikinda - Metalac AV, Sloga (T) - Big bul.

Omladinci na pripremama Omladinsku reprezentaciju Srbije (igra~i ro|eni posle 1.1.1991. godine) od 6. do 11.oktobra u Kragujevcu i Jagodini o~ekuje prvi kvalifikacioni turnir za Prvenstvo Evrope 2010. ~iji }e doma}in biti Francuska. Selekciju do 19 godina predvodi}e sa klupe Aleksandar Stanojevi}, koji je prethodnu generaciju doveo do tre}eg mesta u Evropi. Na spisku se nalazi ukupno 21 igra~ i dva golmana, a do po~etka turnira Aleksandar Stanojevi} opredeli}e se za 18 momaka koji }e se na}i u zvani~nom protokolu. Dva dana uo~i okupqawa povredio se prvi golman Vilsona Cakovi}a (Crvena zvezda) koga je naknadno zamenio Danijel Milanovi} iz para}inskog Jedinstva. Pozvani su slede}i igra~i, golmani: Marko Dmitrovi} (Crvena zvezda) i Danijel Milanovi} (Jedinstvo Para}in). Odbrana: Uro{ ]osi} (CSKA Moskva), Jovan Krneta (Partizan), Milan Rodi}, Filip Pjevi} (OFK Beograd), Zlatko Li{~evi}, Stefan Radovanovi}, Petar \uri~kovi} (Crvena zvezda), Stefan Deak (Veternik), Lazar ]irkovi} (Rad). Sredina terena: Filip \uri~i} (Herenven),

Aleksandar Igwovski (Minhen 1860), Sa{a Markovi} (OFK Beograd), Darko Bra{anac (Partizan), Vojkan Miqkovi}, Branko Mihajlovi} (Teleoptik), Goran Brki} (Mladost Apatin), Nikola Maksimovi} (Sevojno). Napad: Aleksandar \okovi}, Marko [}epovi} (Teleoptik), Nikola Truji} (Partizan), Nikola Stojiqkovi} (Rad). Fudbaler nema~kog Minhena Aleksandar Igwovski zbog obaveza u klubu prikqu~i}e se ekipi 4. oktobra, dva dana uo~i prve utakmice sa Belorusijom koja je zakazana za 15 ~asova na stadionu „^ika Da~a“ u Kragujevcu. Dva dana kasnije orli}i }e se odmeriti sa vr{wacima Farskih Ostrva u Jagodini, a turnir }e zavr{iti duelom sa Grcima 11. oktobra u Kragujevcu. Dve prvoplasirane reprezentacije izbori}e plasman za zavr{ni krug kvalifikacija koji }e se igrati na prole}e slede}e godine. Treba napomenuti da }e sa predstoje}e akcije izostati perjanice ove generacije Milan Milanovi}, Adem Qaji} i Danijel Aleksi}, koji }e u istom periodu braniti boje mlade reprezentacije, dok je Predrag Stevanovi} iz [alkea povre|en.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U HAWI

Srbiji bronza

Juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije (igra~i do 20 godina) osvojila je bronzanu medaqu na Evropskom prvenstvu koje se igralo u Hawi na gr~kom ostrvu Kritu. Izabranici Dejana Stanojevi}a su u utakmici za tre}e mesto savladali reprezentaciju Italije 11:5 (4:1, 2:2, 3:1, 2:1). Zlatnu medaqu osvojila je reprezentacija Hrvatske koja je u finalu savladala dosada{weg prvaka Evrope Crnu Goru sa 10:4 (2:2, 1:1, 4:1, 3:0). Ve} u prvoj ~etvrtini Srbi su nagovestili pobedu povev{i sa 4:1. Istim tempom nastavili su i u nastavku utakmice i zaslu`eno slavili. - ^estitam momcima. Nije im bilo lako posle poraza u polufinalu od Hrvatske. Na sre}u uspeli su da se oporave i pripreme za duel sa Italijanima. Oni su odli~na ekipa i o~igledno je da je na wih dosta uticao poraz od Crnogoraca u polufinalu. Bronzana medaqa je realnost, kada se zna koliko smo ovoga leta imali akcija - rekao je selek-

tor Dejan Stanojevi}, za koga je ovo lep uspeh, kao i za ~lanove wegovog stru~nog {taba, trenere Du{ana Damjanovi}a i Nikolu Radoji~i}a, fizioterapeuta Vladimira Stankovi}a i tim lidera Gorana ^ankovi}a. Za reprezentaciju Srbije igrali su: @ivojinovi} (Student), Mari} (Vojvodina), Ubovi} (Beograd), Markovi} (Student), Popovi} (Student), Vapenski (Vojvodina), [apowi} (Student), Vuksanovi} (Vojvodina), Ran|i} (Vojvodina), Petkovi} (Galatasaraj), Mili~i} (Vojvodina), ]uk (Partizan) i Mladenovi} (Beograd). U posledwoj utakmici sa Italijom strelci su bili: ]uk ~etiri, Ran|i~ tri, Ubovi}, Markovi}, Vapenski, Vuksanovi} po jedan. Utakmica za 15. mesto: Rumunija - Ukrajina 14:3, za 13. mesto: Turska - Poqska 11:5, za 11. mesto: Slovenija Francuska 8:9, za 9. mesto: Rusija - Nema~ka 9:8, za 7. mesto: Holandija - Gr~ka 5:12, za 5. mesto: [panija - Ma|arska 15:8. G. M.


SPORT

DNEVNIK ZAVR[ENA 27. ZLATNA VOJVO\ANSKA RUKAVICA

Trofej Borisu [kapiku

Posle trodnevnog takmi~ewa u @abqu, zavr{ena je 27. Vojvo|anska zlatna rukavicu.Trofej je pripao na{em bokseru Borisu [kapiku, koji je u finalu u kategoriji do 75 kg savladao Rusa [ekara Babija. Od samog po~etka prve runde krenulo je `estoko, izmeweno je dosta te{kih udaraca sa obe strane, da bi na kraju bilo nere{eno (9:9), me|utim na{ borac je bio boqi u tehni~kom smislu i zaslu`eno trijumfovao. Dosta uzbu|ewa je bilo i u borbi o do 48 kg. izme|u na{eg Vawe Ba~i}a i Francuza \auda Ni{anija. Srpski borac boksovao je odli~no takti~ki sve ~etiri runde i savladao ~vrstog Francuza. Na{ tre}i predstavnik u finalu Vladimir Vlaji} u kategoriji do 68 kg namerio se na najboqeg tehni~ara na turniru, Rusa Artema Emilijanova koji je zaslu`eno osvojio zlatnu medaqu. Ina~e, u~estvovalo je 64 taki~ara iz 11 zemaqa. U generalnom plasmanu prvo mesto pripalo je Rusiji, ~iji su takmi~ari najvi{e pokazali, a osvojili su i najvi{e zlatnih medaqa. Izuzetno dobar rezultat postigla je i reprezentacija Srbije koja se plasirala na visoko drugo mesto. Tre}e mesto pripalo je Japanu, 4. Francuskoj, 5. Iranu, 6. Ma|arskoj, 7. Hrvatskoj. 8. Kipru, 9. BiH, 10. Makedoniji i 11. Ukrajini. Za najboqeg stranog boksera progla{en je Vadin Semin, za

najboqeg tehni~ara Artem Emilijanov (oba iz Rusije), a specijalno priznawe dobio je i legendarni Tadija Ka~ar, kao jedan od organizatora priredbe u @abqu. - Sve je proteklo u najboqem redu sa vrlo lepim borbama i vrhunskim takmi~arima. Nadam se da }emo i slede}e godine biti dobri organizatori, jer }u predlo`iti da @abaq ponovo bude doma}in - rekao je Ka~ar. Kada je organizacija u pitawu sve je i{lo kao po koncu, a finalne borbe u prepunoj doborani u @abqu pratilo je vi{e od 1.000 gledalaca. Sportska dvorana u @abqu, gleladalaca 1.200, sudije: Mileti}, Gligi}, Sekuli}, Koji} (Srbija), Belan{, Radi (Iran), Kanzev (Francuska), Filimov (Rusija), Lustak (Ma|arska). Finalni rezultati: do 48 kg: Ba~i} (Srbija) - Nisis (Francuska) 2:0, do 51. kg: Sadijori (Japan) - Amajdijan (Iran) 2:0, 54 kg: Semin (Rusija), - Lakato{ (Ma|arska) 2:0, 57 kg: Ja{ihonri (Japan) - Albandi (Iran) 2:0, do 60 kg: Romini (Iran) - Haldinov (Rusija) 0:2, do 64 kg: Uzlajin (Rusija) - M. Tot (Ma|arska) 2:0, do 69 kg: Emilijanov (Rusija) - Vlaji} (Srbija) 2:0, do 75 kg: [kapik (Srbija) - Babai (Iran) 2:0, do 81 kg: Rezaji (Iran) - Delpijev (Rusija) 0:2, do 91 kg: Ne{i} (Hrvatska) - Ivanov (Rusija) 0:2, +91 kg: Joka (Francuska) - Arsalijev (Rusija) 0:2. M. Grbi}

ponedeqak28.septembar2009.

VELIKA NAGRADA SINGAPURA

Trijumf Luisa Hamiltona Aktuelni svetski prvak, Britanac Luis Hamilton za volanom Meklarena pobedio je u 14. trci ovogodi{weg {ampionata Formule jedan vo`enoj za Veliku nagradu Singapura. Ha-

milton je do 11. pobede u karijeri, a tek druge ove sezone do{ao pod svetlima reflektora u no}noj trci ulicama Singapura. Drugo mesto pripalo je Nemcu Timu Gloku iz Tojote, kojem je ovo najboqi plasman ove sezone,

Rezultati 1. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 1:56:06,337, 2. Glok (nema~ka, Tojota) +9,634, 3. Alonso ([panija, Reno) +16,624, 4. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +20,261, 5. Baton (V. Britanija, Bron GP) +30,015, 6. Barikelo (Brazil, Bron GP) +31,858, 7. Kovalainen (Finska, Meklaren) +36,157, 8. Kubica (Poqska, BMV Zauber) +55, 054, 9. Naka|ima (Japan, Vilijams) +56,054, 10. Raikonen (Finska, Ferari) +58,892, 11. Rozberg (Nema~ka, Vilijams) +59,777, 12. Truli (Italija, Tojota) +1:13,009, 13. Fizikela (Italija, Ferari) +1:19,890, 14. Liuci (Italija, Fors Indija) +1:33,502.

Voza~i

1. Baton (V. Britanija, Bron GP) 84, 2. Barikelo (Brazil, Bron GP) 69, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 59, 4. Veber (Australija, Red Bul) 51,5, 5. Raikonen (Finska, Ferari) 40, 6. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 37, 7. Rozberg (Nema~ka, Vilijams) 30,5, 8. Alonso ([panija, Reno) 26, 9. Glok (Nema~ka, Tojota) 24, 10. Truli (Italija, Tojota) 22,5, 11. Masa (Brazil, Ferari) 22, 12. Kovalainen (Finska, Meklaren) 22, 13. Hajdfeld (Nema~ka, BMV Zauber) 12, 14. Kubica (Poqska, BMV Zauber) 9, 15. Fizikela (Italija, Fors Indija/Ferari) 8, 16. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 5, 17. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 3, 18. Burde (Francuska, Toro Roso) 2.

Konstruktori 1. Bron GP 153, 2. Red Bul 110,5, 3. Ferari 62, 4. Meklaren 59, 5. Tojota 46,5, 6. Vilijams 30,5, 7. Reno 26, 8. BMV Zauber 21, 9. Fors Indija 13, 10. Toro Roso 5.

VBC VERZIJA

Vitalij Kli~ko odbranio titulu Ukrajinski bokser Vitalij Kli~ko obranio je titulu prvaka sveta u VBC verziji, savladav{i u Los An|elesu ameri~kog borca Krisa Areolu. Titula je ostala u posedu 38. godi{weg te{ka{a nakon {to je trener wegovog izaziva~a, Henri Ramires, zatra`io prekid me~a krajem desete runde svestan te`ine Areolinih povreda i nemo}i u ringu. Ramiresova odluka nije nai{la na podr{ku Areole, naprotiv - izazvala je wegov bes, ali se nakon kra}e rasprave pomirio sa wom i priznao Kli~kovu nadmo}. - O~ekivao sam dobar me~ i dobio sam ga. Areola je odli~an borac, sr~an, ali sam ga dobro poga|ao i zaslu`eno pobedio ocenio je Kli~ko.

Vitalij Kli~ko

I u Singapuru je bilo uzbudqivo

NAJBOQI TENISER SRBIJE NOVAK \OKOVI]:

Pobedi}emo i Amerikance Najboqi srpski teniser Novak \okovi} uveren je da na{a Dejvis kup reprezentacija, uz pomo} publike u prepunoj „Beogradskoj Areni“, mo`e da pobedi selekciju SAD. \okovi} je potvrdio da }e sigurno igrati za Srbiju u me~u protiv Amerikanaca u prvom kolu Svetske grupe, koji je na programu od 5. do 7. marta naredne godine. Trenutno ~etvrti reket sveta, koji se odmarao pro{log vikenda protiv Uzbekistana, isti~e da smo izvukli veoma te{kog protivnika - [to se ti~e na{eg narednog protivnika u Dejvis kupu, reprezentacije Amerike, sigurno }u igrati za Srbiju u tom me~u i poku{ati da dam svoj doprinos u pohodu na jo{ jednu pobedu. Iako smo dobili vrlo te{kog protivnika, koji je mnogo puta osvajao trofej ovog presti`nog takmi~ewa, uveren sam da posedujemo kvalitet da ga savladamo - rekao je Novak \okovi}.

Posle dve godine lo{e sre}e prilikom `rebawa, kada su gostovali aktuelnim {ampionima Rusiji i [paniji, na{a reprezentacija }e kona~no imati priliku da pred doma}im navija~ima zaigra u prvom kolu Svetske lige. Suparnik je tradicionalno nezgodna Amerika, koja u svojim vitrinama ~uva ~ak 32 pehara osvaja~a Dejvis kupa. Na{ teniser je nakon zavr{etka severnoameri~ke turneje, koja je kulminirala okr{ajem s Roxerom Federerom u polufinalu US opena, do{ao na dve nedequ u otaxbinu. Po{to se znalo da je Uzbekistan lak zalogaj za na{e asove, on je u dogovoru sa selektorom Bogdanom Obradovi}em, odlu~io da ne igra. Ipak, prvi dan susreta proveo je uz kolege u „Areni“, pru`iv{i im podr{ku. - @eleo bih da ~estitam reprezentativcima na uspe{no prebro|enoj prepreci. Zahvalio bih se na razumevawu mojih kolega iz reprezentacije i

19

svih medija u Srbiji zbog mog neigrawa u duelu protiv Uzbekistana - naveo je Beogra|anin. Martovski sudar s gostima iz SAD obe}ava veliku borbu i pravi spektakl. Asovi kao {to su {esti igra~ sveta Endi Rodik, jedan od najboqih dublova sveta, Bob i Majk Brajan, uvek nezgodni Xejms Blejk, sna`ni Mardi Fi{ i mlada nada Sem Kveri, sigurno }e dati sve od sebe ne bi li zaustavili \okovi}a, Nenada Zimowi}a, Viktora Troickog i Janka Tipsarevi}a. Kvalitet je, bez sumwe, prili~no izjedna~en i svima je jasno da }e podr{ka publike igrati kqu~nu ulogu. - Iako ima jo{ {est meseci do odigravawa ovog duela, moram da naglasim svim qubiteqima tenisa da je ovaj okr{aj od izuzetnog zna~aja i da }e nam podr{ka doma}e publike i te kako pomo}i. @ivimo za ta tri dana i o~ekujemo veliki spektakl na doma}em terenu - zakqu~io je Nole.

Novak \okovi}

Pobednik: Luis Hamilton

a tre}e pro{logodi{wem pobediniku [pancu Fernandu Alonsu iz Renoa. Hamilton je imao pol poziciju i odli~no ju je iskoristio na startu. Prvo odustajawe na trci vi|eno je ve} u ~etvrtom krugu, kada je odustao Roman Gro`an iz Renoa, zbog problem asa ko~nicama. Tri kruga kasnije Mark Veber je iz boksa dobio poruku da propusti Alonsa i Gloka, po{to je u prvom krugu dok je preticao pilot Renoa isekao {ikanu. Time je Red Bul spre~io kaznu. Prvi je do boksa u 18. krugu svratio Sebastijan Fetel, a krug kasnije to je u~inio i Niko Rozberg. Ali, Nemac je prilikom izlaska iz boksa bolidom pre{ao preko linije, pa je ubrzo dobio kaznu „pro|i kroz“ boks. U 21. krugu u boks je oti{a i vode}i Hamilton i to ranije nego {to je bilo planirano, jer je ekipa Meklarena odlu~ila da promeni taktiku, po{to su svi Britan~evi konkurenti ve} svra}ali na dolivawe goriva i promenu pneumatika. To se kasnije pokazalo kao odli~an i dobitni~ki potez ekipe srebrnih strela. Naime, ve} u istom krugu se na stazi okrenuo Adrijan Sutil iz Fors Indije, a kada je poku{ao da se vrati do{lo je do konatkta sa Nikom Hajdfeldom iz BMV Zaubera. Iako, su se obojica vratila na stazu ubrzo su morali svoje bolide da parkiraju u boksovima. Na stazu je iza{lo bezbedonosno vozilo, koje se na

pisti zadr`alo do 26. kruga. Drugi odlazak u boks otvorio je Rozberg u 35. krugu (prethodno je u 28. odradio kaznu), a sledio ga je Fetel, koji je zbog prebrze vo`we na pit lajnu dobio kaznu „pro|i kroz“ i tako ostao bez {anse da se bori za podijum u Singapuru. Fetelov kolega Veber je u 47. krugu udario u zid i odustao zbog problema sa ko~nicama, ali po{to udes nije bio ozbiqan na stazu nije opet iza{ao „sejfti kar“. Zbog problema sa ko~nicama ubrzo su morali a odustanu i piloti Toro Rosa Alguersuari i Buemi, a iste neda}e zadesile su i oba voza~a Bron GP tima u fini{u trke. Sre}om bolidi vode}eg dvojca u {ampionatu Xensona Batona i Rubensa Barikela izdr`ali su do kraja, pa su osvajawem petog, odnosno {estog mesta oni zadr`ali pozicije. Sleda}a trka vozi se 4. oktobra za Veliku nagradu Japana. Tri trke pre kraja vodi Baton sa 84 boda ispred Barikela koji ima 69 i Fetela koji je sakupio 69. U konkurenciji konstruktora Bron GP ima 153 boda, a sledi Red Bul sa 110,5. Po{to su voza~i Ferarija Kimi Raikonen i \ankarlo Fizikela razo~arali, zauzev{i 10, odnosno 13. mesto, to je iskoristio Meklaren i sa 12 bodova koje su sakupili Hamiton i Kovalainen (sedmo mesto) preuzeli tre}u poziciju u konkurenciji konstruktora. G. M.


20

SPORT

ponedeqak28.septembar2009.

DNEVNIK TURNIR U TOKIJU

Ana Ivanovi} izgubila u prvom kolu

Borislav Poli}

VOJVODINA @ELEZNI^AR GOSTUJE CRVENOJ ZVEZDI (18.30)

Presudi}e borbenost i odbrana

Zna~ajnu pobedu ostvarili su rukometa{i Vojvodine @eleznui~ar nad Metaloplastikom, igrali su hrabro i po`rtvovano, a mladi golman Borislav Poli} izrastao je u junaka susreta. U drugom poluvremenu sjajnim odbranama uspe{no je zamenio iskusnog [andora Hodika. - Prijaju mi pohvale koje su usledile posle utakmice, ali moje intervencija su dobrim delom plod dobre igre u odbrani - skromno je rekao Poli}. - Pribojavali smo se te prve utakmice, jer smo bili svesni kvaliteta {aba~kog tima. Najva`nije je to da smo pobedili. Tu utakmicu smo ve} zaboravili, slede nova dokazivawa i okre}emo se novim rivalima. Koliko na tebe uti~e prisustvo starijeg kolege [andora Hodika? - Dolaskom [andora Hodika, pored toga {to je sjajan golman i ~ovek, klub je dobio neprocewivo bogatstvo, a na nas mla|e uti~e izuzetno pozitivno. Wegovi saveti i podr{ka od neprocewive su vrednosti, iz dana u dan kod nas se ose}a napredak. Ve~eras igrate na Bawici protiv Crvene zvezde, koja je u prvom kolu u ve~itom derbiju slavila? - Sigurno da su pobedom nad aktuelnim {ampionom Partizanom dobili na samopouzdawu i to }e

PKB - Jugovi} 29:22 Crvenka - Partizan 25:32 Metalopl. - Tarket 34:30 Kolubara - Naisus 29:24 Priboj - Radni~ki 23:20 Planinka - Proleter 33:21 Dinamo - Smederevo 32:36 C. zvezda - Vojvodina (danas) 1. PKB 2. Kolubara 3. Vojvodina 4. Partizan 5. Planinka 6. Jugovi} 7. Dinamo 8. Smederevo 9. Radni~ki 10. Priboj 11. C. zvezda 12. Metalopl. 13. Naisus 14. Tarket 15. Proleter 16. Crvenka

2 2 1 2 2 2 2 2 2 2 1 2 2 2 2 2

2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 2 2 2

61:52 56:47 24:17 60:54 57:52 55:50 63:60 66:64 48:46 45:43 29:28 51:54 47:51 53:61 44:61 46:65

Krizi nikad kraja: Ana Ivanovi}

Safarova, koja je izjedna~ila na 2:2 u me~evima sa nekada prvom, a sada 11. igra~icom sveta. - Znam kroz {ta Ana prolazi i saose}am se sa wom. Mu~i se sa servisom, a kada izgubite servis, gubite i igru - prokomentarisala je Safarova, koja je izgubila prva dva duela u kar-

4 4 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 0 0 0

nam predstavqati ote`avaju}u okolnost. Zvezda je favorit, pogotovo {to igra na svom terenu, ali ni mi nismo bez {ansi. Bitno je da se borimo, da budemo maksimalno koncentrisani, da gre{ke svedemo na minimum, a odbrane bi mogle da prevagnu u ovom susretu. Naravno, da}emo sve od sebe da se iz Beograda ne vratimo pora`eni - poru~io je Poli}. Utakmica na Bawici po~iwe u 18.30 ~asova. J. Gali}

PRVA MU[KA LIGA

Nesavladavi Sinadinovi} Mladost TSK – BASK 23: 27 (11:11) TEMERIN: Hala sportova, gledalaca 100, sudije: Molnar i Glava{ki (Novi Be~ej). Sedmerci Mladost TSK 6 (2), BASK 3 (1), iskqu~ewa: Mladost TSK 8, BASK 12 minuta. MLADOST TSK: Vrawe{evi}, Bo`i~i} 4 (1), Okuka 1, ]etkovi} 2, N. Kosanovi} 2, R. Kosanovi} 1, [panovi} 4, Gruji~i} 5 (1), Bjeqac 3, Pokrajac, Sinadinovi} (17 odbrana, 2 sedmerca), Kova~evi}, Kla{ni} 1, Lisica. BASK: Brankovi} (15 odbrana, 3 sedmerca), Mitrovi} 4 (1), Tomi} 4, Gaji} 1, Grk 3, \oki}, Filipovi}, Stankovi} 5, [aki}, Ne{ovanovi} 2, Lalovi} 3, @ivanovi}, Krsti} 3, Aleki} 2. Nekada{wi golman Jara~ana Nikola Brankovi} ~itao je doma}e rukometa{e kao otvorenu kwigu, do odlaska na odmor nisu ga nadmudrili ni sa linije sedam metara. Paradu raspolo`enih ~uvara mre`e upotpunio je i doma}i ~uvar mre`e Slobodan Sinadinovi} poku{avaju}i da spase brod od towewa, a po~etkom nastavka me~a u pomo} mu je prisko~io Predrag [panovi}. Tri uzastopna gola visokok beka primorala su goste da prona|u adekvatan odgovor, igra je dobi-

Pauza od mesec dana, na`alost, nije donela ni{ta dobro u igri Ane Ivanovi}. Posle poraza u prvom kolu US Opena, Beogra|anka je eliminisana i na startu turnira u Tokiju. Ovog puta nadigrala ju je ^ehiwa Lusi Safarova sa 2:0 u setovima (6:4, 7:6), tako da je Ana i daqe bez pobede na Pan Pacifik Openu od 2007. godine, kada je igrala finale i izgubila od na kratko reaktivirane Martine Hingis sa 6:4, 6:2. Pro{le sezone Ana je na 2.000.000 dolara vrednom turniru u najve}em gradu Japana izgubila u drugom kolu od Na|e Petrove sa 6:1, 1:6, 6:2, s tim da je bila slobodna u prvom kolu. Ana je vodila sa 3:0 u drugom setu, ali to nije bilo dovoqno da se izbegne taj-brejk u kojem je mnogo boqa bila godinu dana starija, 22-godi{wa ^ehiwa - 7:1. Posle ovog poraza u prvom kolu, Ana }e otputovati u Peking, gde je o~ekuje turnir Premijer Mandatori kategorije, verovatno posledwi ove sezone, jer te{ko da vi{e postoje {anse da se domogne osmog mesta u VTA trci, koje garantuje odlazak na finale sezone, VTA {ampionat. Svetske agencije nisu prenele izjavu na{e teniserke posle novog u nizu neuspeha, ali atmosferu sa centralnog terena Ariake Koloseuma do~arala je

PRVA LIGA (M) Vrawe - C. zvezda 29:24 Mladost TSK - BASK 23:27 Napredak - Ml Radni~ki 10:0 Vrbas Vital - Rudar 24:23 Novi Pazar - Jagodina 31:31 PRVA LIGA (@) Metalac - Maks sport 20:23 Spartak - Radni~ki Lep. 26:29 @elezn. gasteh - Pirot 34:27 Proleter - Cepelin 28:31 Ku~evo - Napredak 31:24 DRUGA LIGA - SEVER (M) Jedin. (BPS) - Rad. (NS) 21:32 Apatin - Radni~ki ([) 38:26 Ruma - Vojput 32:28 @elezni~ar - Proleter 30:20 Jabuka - Titel YD 27:25 Sombor - Milic. (sutra 19) DRUGA LIGA - SEVER (@) Vrbas - Temerin 29:29 Pan~evo - Lehel 35:23 Apatin - Radni~ki (B) 30:20 la nijanse kreativnosti ulaskom Borisa Grka. Trudili su se doma}i da preokrenu rezultat i prekinu neudognu tradiciju poraza od Beogra|ana, ali im je u fini{u, kada je bilo napotrebnije, malo toga polazilo za rukom. M. Meni}anin

ijeri sa Anom, a potom je dobila u Torontu pro{le sezone i sada u Tokiju, gde se za pobedu osvaja 800 VTA bodova i 350.000 dolara. Za tu nagradu bori}e se Jelena Jankovi}, koja je u prvom kolu bila slobodna kao sedma nositeqka, a u drugom (ponede-

qak ili utorak) o~ekuje je susret sa Nemicom Sabin Lisicki, koja je u prvom kolu pobedila [vajcarkiwu Pati [nider sa 6:4, 6:0. Jelena protiv 27. teniserke sveta vodi sa 2:0, a obe pobede zabele`ila je ove sezone u [tutgartu i Stenfordu u tri seta.

CRVENA ZVEZDA KOMPLETIRA TIM ZA NOVU SEZONU

Petrovi} ne}e Gurovi}a Novi trener ko{arka{a Crvene zvezde Aco Petrovi} odbacio je mogu}nost da se posle Vuka Radivojevi}a u klub vrati i Milan Gurovi}. - Znam da je Gurovi} veliki Zvezda{ i da nije sporna wegova `eqa da se vrati u klub. Mi na toj poziciji, me|utim, imamo ve} tri igra~a pod ugovorom. Da budem iskren, u ovom trenutku Gurovi} nije u prvom planu. Siguran sam da je Milan svestan situacije u kojoj se nalazimo i nadam se da }e zajedno s navija~ima biti sve vreme uz nas i da }e bodriti klub tokom ~itave sezone - izjavio je Aco Petrovi}. Goru}e pitawe kluba s Malog Kalemegdana je pozicija plejmejkera, koja }e gotovo sigurno biti popuwena ameri~kim ko{arka{em. Najozbiqniji kandidat za organizatora Zvezdine igre je Moris Bejli, koji je u Evropi igrao za Nansi, Olimpiju i Lokomotivu iz Rostova. Upravo u ruskom klubu 27-godi{wi Bejli je sara|ivao s Acom Petrovi}em, koji bi ga rado video me|u crveno-belima.

Milan Gurovi}

TRKA NA KRITU

TURNIR U VRWA^KOJ BAWI

Panatinaikos pobednik

Ko{arka{i atinskog Panatinaikosa osvojili su turnir u Vrwa~koj Bawi po{to su u finalnom me~u savladali ekipu podgori~ke Budu}nosti rezultatom 84:70. Najboqi igra~ u taboru Atiwana bio je Nikola Pekovi} sa 23 poena. Amerikanac Batist ubacio je 18 ko{eva. Sa druge strane, istakao se Goran Jeretin sa 14 pogodaka, koliko je imao i Dragi}evi}. Tre}e mesto na turniru pripalo je timu Radni~kog koji je pobedio Napredak rezultatom 80:54. Najboqi u timu Miroslava Nikoli}a bio je ^akarevi} sa 18 ko{eva.

Sabonis i Mar~uqonis preuzimaju Wu Yersi Legende sovjetske a potom i litvanske ko{arke Arvidas Sabonis i [arunas Mar~uqonis mogli bi da preuzmu vo|ewe NBA liga{a Wu Xersi Netsa. Novi ve}inski vlasnik kluba, ruski milijarder Mihail Prohorov, `eli da anga`uje dvojac Litvanaca koji bi bili zadu`eni za sva sportska pitawa u klubu. Tako|e, on ima ambiciju da u Wu Xesi dovede i sportskog direktora Toronto Reptorsa Mauricija \erardinija, koga je hteo da anga`uje i u moskovskom CSKA.

Srpski podmladak sjajan Srpski juniori dominiraju na trci na Kritu. U tre}oj etapi Svetislav Blagojevi} je pobedio, Dejan Mari} je stigao drugi, a Nikola Kozomara ~etvrti! Mari} je obukao ru`i~astu majicu za najboqeg junior u generalnom plasmanu!Odli~no vozi i jedini senior u ovoj selekciji Dragan Spasi} koji je tre}i u generalnom plasmanu za elitu. - Mari} i jedan gr~ki senior su pobegli na startu, posle 30 kilometra prikqu~io im se Blagojevi} sa nekolicinom voza~a i napravili su razliku do 2,45 minuta. Blagojevi} je bio uz rame sa seniorima, odli~no je vozio. U glavnoj grupi ostao je Kozomara, kontrolisao sve begove koji su mogli da ugroze roze majicu Mari}u – ne {tedi re~i hvale vo|e ekipe na Kritu Du{an Banovi}, mladi trener beogradskog Partizana.

Svetislav Blagojevi}


STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK POZNATA KONA^NA LISTA BRUCO[A STANARA STUDENTSKIH DOMOVA

„Oku}io” se tek svaki ~etvrti

Sme{taj u novosadskim studentskim domovima dobilo je 249 bruco{a od 941 koliko se prijavilo na konkurs, saop{tila je Slu`ba sme{taja Studentskog centra “Novi Sad”. Dom je dobilo i 22 studenata koji imaju status rekonvalescenata. Konkurs za sme{taj ostalih kategorija studenata tra-

je do 31. oktobra. Na konkurs Studentskog centra “Novi Sad”, koji je, osim za domove u gradu, nadle`an i za studentske domove u Somboru i Zrewaninu, prijavilo se ukupno 1.059 studenata prve godine. Za dom u Zrewaninu konkurisalo je 67, a za dom u Somboru 51 bruco{. I. S.

NA FILOZOFSKOM FAKULTETU PREDSTAVQENE STIPENDIJE „^IVNING”

Ulagawe u budu}u elitu Stipendije britanske vlade „^ivning“, namewene diplomcima koji `ele da zavr{e master studije iz oblasti evropskih integracija, reformi dr`avne uprave, ekonomije, novinarstva, ekologije ili me|unarodnog prava na nekom od univerziteta na Ostrvu, predstavili su pro{le nedeqe na Filozofskom fakultetu ambasador Velike Britanije Stiven Vordsvort i predstavnici Britanskog saveta.

IELTS nivoa i trajawa postdiplomskih kurseva koji ih zanimaju, a koji se bave oblastima koje stipendija pokriva. Kako je objasnila Nata{a Gaji}, „^ivningova“ stipendistkiwa koja se ovih dana vratila s jednogodi{wih master studija iz oblasti evropskih integracija na presti`noj Londonskoj {koli ekonomije i politi~kih nauka, pola posla do dobijawa stipendije je obavqeno ako kandidat ta~no zna {ta ho}e, jer

ponedeqak28.septembar2009.

21

PO^IWE NOVA AKADEMSKA GODINA

I ministar s bruco{ima na uranku Nova akademska godina po zakonu po~iwe 1. oktobra, a kako je to ove godine u ~etvrtak, neki fakulteti odlu~ili su da je zapo~nu prvog dana u sedmici, odnosno danas, 28. septembra, i to okupqawem studenata prve godine. Sve~ani prvi ~as za bruco{e Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu po~iwe

ve} u 8 sati, a s wima }e poraniti i ministar prosvete dr @arko Obradovi}, da, povodom po~etka akademske 2009/10. godine, pozdravi generaciju koja po~iwe studije. Na Univerzitetu u Novom Sadu danas }e ve} po~eti nastava za bruco{e na Fakultetu tehni~kih nauka, koji su takozvani sve~ani prijem imali

Kako sa~uvati buyetski status? Fakultetu tehni~kih nauka ovogodi{wi bruco{i su 50. generacija, a ima ih ~ak 1.507 na 11 in`ewerskih struka, od kojih }e 1.006 studirati na teret buxeta. Dekan prof. dr Ilija ]osi} poru~io im je da dobro prou~e pravila studija, a buxetske bruco{e posebno je upozorio na to da moraju da vode ra~una o tome da pola`u sve ispite na vreme da bi sa~uvali buxetsko mesto, kao i da imaju dobar prosek ocena da bi i na master studijama ostvarili ovaj status. Objasnio im je da je re`im studija takav da buxetski studenti moraju da upi{u sve predmete ili 60 ESPB (evropski prenosivih bodova) i da }e narednu, drugu godinu, mo}i da upi{u na teret buxeta samo ako polo`e ispite koji zbirno vrede 54 ESPB-a, odnosno da mogu da prenesu samo jedan ispit koji vredi 6 kredita. Ovaj bonus odnosi se samo na generaciju 2009/10, a ve} slede}a (2010/11) }e morati da ostvari svih 60 kredita, {to zna~i studirawe „godina za godinu“!

U pedesetoj generaciji novosadskog FTN-a ~ak 1.507 bruco{a Foto: S. [u{wevi}

25, odnosno 26. septembra, u zavisnosti od studijskog programa koji su upisali, kao i na Akademiji umetnosti, gde je okupqawe studenata prve godine predvi|eno za 12 sati, u Multimedijalnom centru AU. Prirodno-matemati~ki, Ekonomski i Medicinski fakul-

tet... sve~ani prvi ~as za bruco{e organizuju 1. oktobra, a zatim kre}e nastava. Za studente vi{ih godina na ova tri fakulteta nastava po~iwe 5. oktobra, dok }e na Pravnom fakultetu startovati tek 12. oktobra i to za sve godine. V. ^.

POSLE „EKSPEDICIJE” NOVOSADSKIH STUDENATA GEOGRAFIJE U FINSKOJ

Sti`u drugari iz Zemqe hiqadu jezera Britanski ambasador Stiven Vordsvort s na{im studentima Foto: B. Lu~i}

– Pri odabiru dobitnika stipendije, koji se sprovodi na osnovu predatih prijava i kroz neposredni razgovor s kandidatima, izme|u desetina osoba biraju se one s ambicijom i izra`enim potencijalom da jednoga dana preuzmu najodgovornije uloge u dru{tvu – naglasio je ambasador Vordsvort u razgovoru s potencijalnim kandidatima, vo|enom u neuobi~ajeno neformalnom tonu, i rekao da program „^ivningovih“ stipendija omogu}ava mladim stru~wacima da provedu godinu dana na nekim od najuglednijih visoko{kolskih ustanova na svetu, te da nakon okon~awa poslediplomskih studija novoste~ena znawa primene u svojoj zemqi i tako doprinosu op{tem boqitku. Osim toga, Vordsvort je podsetio na to da je pro{le godine od ~etrnaestoro „^ivningovih“ stipendista iz na{e zemqe, troje bilo s novosadskog Univerziteta. „^ivningov“ konkurs za akademsku 2010/2011. godinu otvoren je do 31. oktobra. Pre nego {to se popuni onlajn prijava za u~e{}e, koja se, uz obiqe dodatnih informacija, mo`e na}i na sajtu Britanskog saveta na www.britishcouncil.rs, kandidati treba da na adresi www.educationuk.org pregledaju listu rasporeda, opsega, tra`enog

postdiplomci na raspolagawu imaju gotovo neiscrpan broj mogu}nosti za stru~no usavr{avawe. [to se ti~e visine stipendije, koja pokriva tro{kove {kolarine, prevoza, vize, stanovawa i nabavke uxbenika, Nata{a Gaji} ka`e da je iznos sasvim dovoqan za pristojan studentski `ivot, uz naglasak na „studentski“. – Od stipendije se ne mo`e u{tedeti ni dinara, ali novca ima sasvim dovoqno za pristojan, istina, skroman `ivot. Me|utim, kada imate toliko nau~nih mogu}nosti, kada ste okru`eni takvim qudima i stru~wacima, na prvom mestu vam je da iskoristite svaku takvu priliku, dok je provod u drugom planu – sumirala je ona. Program „^ivning“ stipendija, koje finansira Ministarstvo spoqnih poslova Velike Britanije a administrativno podr`ava Britanski savet, sprovodi se od 1994. godine u 150 dr`ava sveta, a u na{oj zemqi postoji od 1998. Do sada ga je koristilo oko 2.300 inostranih studenata, me|u kojima vi{e od stotinu na{ih akademaca. Procewuje se da na univerzitetima Velike Britanije 25 odsto studenata na postdiplomskim studijama ~ine strani studenti. I. Sabado{

Osmo~lana delegacija novosadskog entiteta Evropske geografske asocijacije za studente i mlade geografe (EGEA), koja okupqa studente Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, od 28. avgusta do 7. septembra boravila je u poseti kolegama iz Finske tokom nau~no-stru~ne razmene studenata s entitetom EGEA-e Helsinkija. Tokom sedmnodnevnog boravka u Finskoj, novosadski akademci posetili su neke od najzna~ajnijih turisti~kih destinacija ove skandinavske dr`ave, koju krasi epitet Zemqe hiqadu jezera. Na obali jezera Kivijarvi, gde su proveli tri dana, hrabriji ~lanovi novosadske ekspedicije su „u`ivali“ u tradicionalnoj finskoj sauni, {to podrazumeva da se nakon parewa kraj u`arenog kamewa osoba sjuri pravo u jezero, zatim su posetili nacionalni park Leivonmaki, a onda i ostrvo-tvr|avu Suomenlina, {to su iskoristili da kolegama doma}inima predstave istorijat i turisti~ke mogu}nosti Petrovaradinske, Kalemegdanske, Ni{ke i Smederevske tvr|ave. U Helsinkiju su obi{li rusku pravoslavnu i luteransku crkvu, predsedni~ku palatu, gde trenutno „stoluje“ Tarja Halonen, prva predsednica Finske od sticawa nezavisnosti 1917. godine, Olimpijski stadion i Prirodwa~ki muzej, a stigli su i da se

pojave i na Kanalu 4 finske nacionalne televizije. Na Departmanu za geografiju Univerziteta u Helsinkiju na{i studenti su se upoznali s na~inom studirawa u Finskoj i predstavili turisti~ke potencijale Srbije koji bi mogli bi-

dr{ku su upu}eni Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe, kao i nekolicini banaka. Za sada, iz buxeta EGEA-e Novi Sad obezbe|en je obilazak Novog Sada, Fru{ke gore, Petrovaradina, Sremskih Karlovaca, a najverovatnije i Beograda. Pri-

Uspomena iz Nacionalnog parka Leivonmaki

ti zanimqivi skandinavskom turisti~kom tr`i{tu. Pred odlazak iz Helsinkija mladi geografi su obi{li ambasadu Srbije, gde ih je primila na{a ambasadorka Vera Mavri}. Krajem oktobra, finska geografska ekspedicija dolazi u uzvratnu posetu na{oj zemqi. Kako je praksa da zemqa doma}in snosi sve tro{kove, projekti s molbom za finansijsku po-

rodno-matemati~ki fakultet je geografima iza{ao u susret, te im je stavio na raspolagawe svoje u~ionice i opremu, kako bi se brojni programi predvi|eni za posetioce iz Finske mogli odr`ati u {to boqim uslovima. Tako|e, EGEA Novi Sad je uspostavila dobru saradwu s op{tinom @abaq i tamo{wom Turisti~kom organizacijom, koji su prihvatili da prime finsku de-

Istorijat EGEA Evropska geografska asocijacija za studente i mlade geografe – EGEA je nepoliti~ka, neprofitna i nevladina organizacija, koja ima ciq da stimuli{e, promovi{e i razvija aktivnosti me|u studentima geo-nauka i mladim geografima kroz kreativan nau~ni rad. EGEA-u su 1987. godine osnovali studenti geo-nauka s univerziteta u Barseloni, Utrehtu, Var{avi i Be~u, a sedi{te je u holandskom gradu Utrehtu. Danas vi{e od 80 univerziteta iz tridesetak zemaqa Evrope u okviru EGEA-e ima svoje entitete. EGEA Novi Sad je aktivna u EGEA-i od 2002. godine, i okupqa pedesetak ~lanova. Do sada su razmewivane posete s entitetima EGEA-e iz Holandije, Gr~ke, Slovenije, Poqske, Makedonije, Nema~ke i Rusije, a svaka prilika se koristi za promociju Srbije u Evropi. legaciju i da pokriju sve tro{kove wihovog jednodnevnog boravka, {to }e se iskoristiti da se posetiocima predstave tamo{wi potencijali seoskog, kulturnog i rekreativnog turizma. Nikola Rajin (autor je student turizma na PMF-u)

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/54-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/24-685, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


22

SVET

ponedeqak28.septembar2009.

MINISTAR OBRANE SAD ROBERT GEJTS

Povla~ewe iz Avganistana bilo bi katastrofa VA[INGTON: Ministar odbrane SAD Robert Gejts izjavio je ju~e da bi bila gre{ka postavqati rokove za povla~ewe ameri~kih trupa iz Avganistana i naglasio da bi poraz u toj dr`avi bio katastrofalan za Ameriku. Reaguju}i na kritike u doma}oj javnosti i zahteve za povla~ewe ameri~kih trupa iz Avganistana, Gejts je rekao da bi talibani i pripadnici Al Kaide prevremeno povla~ewe ameri~ke vojske do`iveli kao svoju pobedu nad SAD, sli~no kao {to je to bilo 1989. godine kada su se iz te zemqe povukle snage SSSRa. "Iskreno, pomiwawe rokova i izlazne strategije bilo bi

strate{ka gre{ka. Stvarnost je da bi za budu}nost Avganistana to bio veliki korak unazad za SAD", rekao je Gejts u intervju Si-En-Enu. On je naglasio da talibani ionako smatraju da su porazili jednu supersilu ([SR), a da bi povla~ewe ameri~kih trupa videli kao poraz jo{ jedne supersile, {to bi moglo imati katastrofalne posledice. To bi, rekao je Gejts, dodatno osna`ilo ekstremiste, pomoglo u regrutovawu novih boraca u Al Kaidu i organizovawe novih teroristi~kih napada. Komentari Gejtsa do{li su u trenutku kada ameri~ki predsednik Barak Obama raz-

matra novu strategiju prema Avganistanu, dok istovremeno komandanti NATO-a na terenu tra`e nova poja~awa u broju vojnika. Gejts je kazao da Obama jo{ nije doneo odluku o tome da li da po{aqe dodatne trupe i dodao da }e trebati vremena za mobilizaciju snaga bar do januara 2010. godine, ukoliko se predsednik odlu~i za takvu opciju. Obama je ranije ove godine ve} poslao dodatnih 21.000 vojnika u Avganistan, ali u ameri~koj komandi smatraju da trupe nisu jo{ uvek spremne da se bore sa pobuwenicima na terenu.

DNEVNIK PRELIMINARNI REZULTATI IZBORA U NEMA^KOJ

[tajnmajer: Gorak dan za socijaldemokrate BERLIN: Ovo je gorak dan za socijaldemokrate, ocenio je sino} Frank-Valter [tajnmajer, kancelarski kandidat Socijaldemokratske partije (SPD), stranke koja je na saveznim izborima, prema prvim procenama, ostvarila najlo{iji rezultat u posleratnoj istoriji dr`ave. SPD je sa osvojenih 23,5 odsto glasova, ostvarila ~ak skoro 11 odsto lo{iji uspeh, nego na izborima 2005, javqaju mediji, ocewuju}i da je jedan od razloga debakla {to [tajnmajeru, kako se navodi, o~ito, nije po{lo za rukom da mobili{e ''drugove''. I dok socijaldemokrate analiziraju razloge svoje izborne kata-

PRED RAZGOVORE SVETSKIH SILA O NUKLEARNOM PROGRAMU ISLAMSKE REPUBLIKE

Iran isprobava nove rakete TEHERAN, VA[INGTON, WUJORK: Iran je isprobao nove rakete na po~etku vi{ednevnih ratnih ve`bi u organizaciji ^uvara revolucije, objavila je dr`avna iranska televizija. Televizijski kanal Pres TV, koji emituje program na engleskom, saop{tio je da su testirane rakete kratkog dometa i vi{ecevni raketni baca~i, preneo je Rojters. A kako javqa iranski dr`avni radio, Iran }e danas isprobati rakete zemqa-zemqa [ahab 3 za koje vojni analiti~ari ka`u da mogu da stignu do ciqeva u Izraelu ili do ameri~kih baza u Zalivu. Teheran tvrdi da su rakete [ahab 3 nekoliko puta do sada testirane i da mogu da prelete oko 2.000 kilometara, preneo je Rojters. U me|uvremenu, dr`avna sekretarka SAD Hilari Klinton pozdravila je najavu Irana da }e omogu}iti me|unarodnim inspektorima da obi|u novo nuklearno postrojewe. Ambasador Irana u u

Me|unarodnoj agenciji za atomsku energiju Ali Asgar Soltanije izjavio je prethodno da o~ekuje da }e inspektori IAEA "u veoma bliskoj budu}nosti" posetiti drugo postrojewe za oboga}ivawe uranijuma, koje iranske vlasti grade u blizini Koma, jugozapadno od Teherana, a o ~ijem su postojawu nedavno obavestile specijalizovanu

agenciju Ujediwenih nacija. Soltanije je istovremeno reagovawe Obamine administracije na saznawe o postojawu druge nuklearne elektrane nazvao "obeshrabruju}im" i "politi~kom predstavom". Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je da otkri}e tajnog nuklearnog postrojewa u Iranu, pokazuje "uznemiruju}u {emu izbega-

vawa" u pona{awu Teherana pred razgovore svetskih sila o nuklearnom programu Islamske republike, koji treba da budu odr`ani 1. oktobra. Ameri~ki sekretar odbrane Robert Gejts izjavio je ju~e da }e izgradwa novog nuklearnog postrojewa za oboga}ivawe uradnijuma dovesti do dodatnih ekonomskih sankcija Iranu, {to }e dovesti do ozbiqnih socijalnih i politi~kih podela u zemqi.Gejts je rekao da se ne zala`e za vojne napade na nuklearne lokacije, oceniv{i da bi ve}i pritisak toj zemqi bio ekonomski i diplomatski,"jer predstavqa ve}u mogu}nost promene politike Vlade u Teheranu". Zapad optu`uje Iran da, pod pla{tom civilnog nuklearnog programa, poku{ava da proizvede atomsku bombu, {to Teheran demantuje, tvrde}i da je wegov program namewen iskqu~ivo proizvodwi elektri~ne energije. (Beta,Tanjug)

Poplave na Filipinima odnele 60 `ivota MANILA: Skoro 60 osoba je poginulo u poplavama koje su pogodile Filipine. Najmawe 47 osoba je poginulo u provinciji Rizal, isto~no od Manile, a jo{ 11 je stradalo u oblasti glavnog grada. Jedan grad je potpuno poplavqen, a hiqade qudi je evakuisano. Grad na severu provincije Rizal je skoro sto odsto poplavqen. Svetom kru`e slike ku}a koje nose nabujale reke, i qudi koji sa krovova ku}a dozivaju u pomo}. Neki delovi glavnog grada Manile ostali su bez struje, a tajfun je najvi{e pogodio Luzon, najve}e filipinsko ostrvo.

“Gledao sam kako nadolazi voda oko moje ku}e. Filipinska vlada proglasila je vanredno stawe u glavnom gradu Manili i jo{ 25 provincija. Vlasti su zatra`ile pomo} za stotine ugro`enih porodica. Zvani~nici pozivaju stanovni{tvo da ostane pribrano i prati uputstva za evakuaciju. “Ovim stra{nim nepogodama je pogo|eno oko 280 hiqada qudi. Iz svojih ku}a je evakuisano wih 41 hiqada i sada su sme{teni u 92 prihvatna centra”, naveo je ministar odbrane @ilberto Teodoro. Vlasti su, zbog vremenskih nepogoda, otkazale letove na me|unarodnim i lokalnim linijama.

strofe, demohri{}ani i liberali, koji su prema prvim procenama pobednici izbora, slave, a mediji isti~u da kancelar Angela Merkel, zajedno s liberalima mo`e da nastavi da vlada. Razlog za slavqe imaju i Zeleni, bez obzira {to se nalaze u ''gubitni~kom bloku'' sa SPD i Levicom, jer su osvojili 10,5 odsto glasova, znatno vi{e nego na izborima pre ~etiri godine.Uspeh od 4,2 odsto, u pore|ewu sa pro{lim izborima, postigla je i Levica, koja je dobila oko 13 odsto glasova i tako se pozicionirala kao ~etvrta po snazi partija u Nema~ckoj.Na ju~era{we izbore je bilo pozvano 62 miliona Nemaca s pravom gla-

Angela Merkel ima razlog za slavqe?

sa.Izbori su protekli uz rekordno nisko u~e{}e bira~a od svega ne{to vi{e od 72 odsto. (Tanjug)

EGIPAT

Optu`be na ra~un Izraela WUJORK: [ef egipatske diplomatije Ahmed Abul Geit optu`io je Izrael da nije pokazao politi~ku voqu da se anga`uje u ozbiqnim mirovnim pregovorima sa Palestincima. "Cele godine je Izrael pokazivao da nema potrebnu politi~ku voqu da se anga`uje u ozbiqnim i kredibilnim pregovorima kako bi se postiglo kona~no re{ewe sukoba", izjavio je Abul Geit pred Generalnom skup{tinom UN. On je ocenio da ne neophodan intenzivan rad u narednim nedeqama i

mesecima kako bi bili nastavqeni mirovni pregovori. Abul Geit je zatra`io od me|unarodne zajednice da "prona|e formulu za defititivno re{ewe sukoba" i naveo da je neophodno da Izrael prekine kolonizaciju okupiranih palestinskih terotorija, ukqu~uju}i isto~ni Jerusalim. Obustavqawe kolonizacije treba da ide paralelno sa pregovorima kako bi se oja~alo poverewe Palestinaca u namere Izraela, kazao je {ef egipatske diplomatije. (Beta)

PAKISTAN

Raste broj `rtava napada PE[EVAR: Broj qudi ubijenih u dva samoubila~ka bomba{ka napada, pre dva dana u Pakistanu, za koje su odgovornost preuzeli talibani, popeo se na 27 qudi. Prema prvim izve{tajima vlasti, u oba napada ubijeno je bilo 16 qudi, me|utim, ju~e se broj mrtvih popeno na 27, jer je ispod ru{evina policijske stanice u Banuu prona|eno jo{ le{eva, a i neki od vi{e od 30 rawenika su u me|uvremenu

preminuli, javio je Rojters. U gradu Banu na avganistanskoj granici koji se smatra ulaskom u paksitansku oblast Severni Vaziristan, upori{tu pobuwenika, napada~ je ju~e rano ujutru sa kamionom punim eksploziva uleteo u policijsku stanicu. Nekoliko sati kasnije izveden je drugi sli~an napad, automobilom bombom, u centru Pe{avara, glavnog grada Severozapadne grani~ne provincije. (Tanjug)

VENECUELA

Samit lidera Afrike i Ju`ne Amerike PORLAMAR, BOGOTA: U Venecueli je po~eo samit lidera Afrike i Ju`ne Amerike, a doma}in, predsednik Ugo ^aves, smatra da }e skup pomo}i okon~awu ekonomske dominacije zapada. Samitu na venecuelanskom ostrvu Margarita bi trebalo da prisustvuje 28 lidera Afrike i Ju`ne Amerike, me|u kojima su libijski vo|a Moamer Gadafi, kao i predsednik Zimbabvea Robert Mugabe.

"Stvori}emo dva velika pola mo}i", rekao je ^aves, uz ocenu da }e sastanak pomo}i zemqama u razvoju da uspostave ja~e trgovinske veze i mawe se oslawaju na Evropu i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Mi "`elimo svet gde ne}e vi{e biti imperijalizma, gde }emo biti slobodni, ujediweni u bekstvu od siroma{tva", rekao je ^aves novinarima . (Beta,Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROMAN POLANSKI Filmski re`iser Roman Polanski uhap{en je preksino} ~im je kro~io na [vajcarsku teritoriju. Polanski (75) je trebalo trebalo da primi nagradu za `ivotno delo.Privo|ewe slavnog sineaste u vezi je naloga za hap{ewe koje su ameri~ke vlasti izdale 1978. godine zbog davawa opijata i alkohola 13 godi{woj devoj~ici sa kojom je zatim imao protivzakonite seksualne odnose.

KETLIN TARNER Ketlin Tarner koja se pridru`ila ekipi serije "Californication" ~ija tre}a sezona prikazivawa po~iwe ovih dana izjavila je da joj se ~ini da je specijalizovala za odre|eni tip uloga."Pretpostavqam da u`ivam reputaciju da glumim odbojne `ene moje starosne grupe. Ustvari, mislim da sam na 'tr`i{tu' za uloge ludih sredove~nih `ena", izjavila je 55-godi{wa Ketlin Tarner.

BIJONSE Dve godine nakon {to je otkazala koncert u Maleziji Bijonse se opet na{la na udaru Islamsti~ke partije Malezije koja je najavila da }e tra`iti od Vlade da zabrane wen nastup. Iz Islamisti~ke partije Malezije obja{wavaju kako oni nisu protiv zabave, ali su protiv zapadwa~kih nastupa koji su nabijeni seksom. "Mi mislimo da na{im qudima to nije potrebno", izjavio je jedan od wih.

Papin bliski susret s paukom PRAG: Papu Benedikta XVI, koji je u trodnevnoj poseti ^e{koj, do~ekuju protesti na ulicama Praga. Na ju~era{woj misi koju je poglavar Rimokatoli~ke crkve slu`io u ~e{kom gradu Brno, okupilo se gotovo 120.000 vernika. Stroge mere bezbednosti koje je sprovela ~e{ka policija, sli~ne onima kada je u Pragu proletos boravio ameri~ki predsednik Barak Obama, za sada se pokazuju kao nepotrebne. Papa Benedikt XVI, dok se obra}ao politi~arima u Pragu, bio je "`rtva" jednog nasrtqivog pauka, koji se pro{etao po wegovom licu i odori. Dok se obra}ao politi~arima i diplomatama u Pragu, u subotu popodne, na papinoj beloj odori pojavio se veliki pauk. Poglavar Rimokatoli~ke crkve ga, izgleda, u pr-

vi mah nije primetio, ali jesu novinari koji su razgovor pratili na velikom ekranu i koji su videli pauka kako se usmerava ka wegovom vratu. Pauk je na trenutak nestao iz vida, da bi se ponovo pojavio gami`u}i desnom stranom lica 82-godi{weg pontifa. Kad mu je stigao do uveta, Benedikt XVI ga je pqusnuo, ali to pauka nije oteralo – pojavio se na wegovom levom ramenu i po~eo da silazi niz odoru. Pauk je ostao zaka~en za papu i u trenutku kad je ovaj napu{tao dvoranu u kojoj je odr`an susret. Sli~an "bliski susret" imao je u junu i ameri~ki predsednik koji je ubio muvu, jer mu je "dosa|ivala" dok je u Beloj ku}i davao intervju televiziji Si-En-Bi-Si. (B-92–Beta)


BALKAN

DNEVNIK

ZAO[TRAVAWE ODNOSA BAWALUKE I KANCELARIJE OHR-a

Dodik: Krenu}emo svojim putem SARAJEVO, BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik zapretio je da }e taj entitet krenu-

Poru~uju}i da Republika Srpska ne}e prihvatiti nijednu nametnutu odluku visokog predstavnika, Dodik je najavio

Milorad Dodik

ti svojim putem ako me|unarodna zajednica, kako ka`e, bude kr{ila Dejtonski sporazum. Poruke koje ovih dana razmewuju zvani~nici RS i ~elnici OHR-a ukazuju na to da sukob izme|u dve strane eskalira. Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata prekinuo je svaku saradwu sa Strankom demokratske akcije i najavio povla~ewe srpskih predstavnika iz dr`avnih institucija. OHR ne iskqu~uje mogu}nost smena ukoliko wegove odluke budu odba~ene. Institucije me|unarodne zajednice od ju~e su pred velikim izazovom nakon {to je premijer Republike Srpske Milorad Dodik najavio da }e taj entitet krenuti svojim putem u slu~aju dono{ewa odluka kojim visoki predstavnik me|unarodne zajednice, kako ka`e, kr{i Dejtonski sporazum.

Kriza o~ito eskalira. Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), kako je ju~e saop{teno, prekida svaku vrstu saradwe sa Strankom demokratske akcije (SDA), a najavqena je i smena ministara SDA u Vladi Republike Srpske i povla~ewe SNSD-ovog ministra iz Vlade Federacije. Visoki predstavnik Valentin Incko nazvao je zakqu~ke Vlade Republike srpske, nakon wegovih odluka o dr`avnoj kompaniji “Elektroprenos BiH”, neozbiqnim i antidejtonskim. [ef OHR-a ne iskqu~uje mogu}nost smena pojedinih politi~ara ako se za tako ne{to uka`e potreba. On nije komentarisao najave o mogu}em povla~ewu srpskih predstavnika iz dr`avnih institucija, ali je spreman za slu~aj da Re-

^avi} ne}e s Dodikom Iako mediji stvaraju utisak da je bunt protiv odluka OHR-a jedinstven u celoj Republici Srpskoj, pojedini politi~ki lideri u tom entitetu Dodikove poteze smatraju politi~ki neracionalnim. Lider Demokratske stranke i biv{i predsednik Republike Srpske Dragan ^avi} veruje da su takvi koraci {tetni za taj entitet i ne `eli da u~estvuje u akciji koju predvodi Dodik. “Mislim da pravi ~itavu gomilu gre{aka, mislim da namerno prave konflikt, da tu konfrontaciju prave iz sasvim drugih motiva, a ne zbog za{tite nacionalnih interesa Srba”, ocenio je ^avi}. Dodik je svojim posledwim odlukama doveo OHR u situaciju da mora reagovati, a od prirode te reakcije zavisi}e i svi budu}i politi~ki koraci na bosanskohercegova~koj politi~koj sceni. mogu}nost radikalnijih mera. “To je da }emo se mi povu}i iz organa BiH i nikad se vi{e ne}emo vratiti tamo. Prema tome, ako `ele da vide tu na{u odlu~nost, neka urade to danas, mi smo spremni ve} ve~eras da to uradimo”, najavio je ju~e Dodik.

publika Srpska povu~e svoje kadrove iz “Elektroprenosa” koji, kako ka`e, ne funkcioni{e upravo zbog opstrukcija iz Republike Srpske. “Ako se oni povuku tamo, ima jo{ drugih. Onda }e slede}i u redu preuzeti te funkcije”, najavio je Incko.

Bri`it Bardo od BiH tra`i dva medveda SARAJEVO: Francuska glumica Bri`it Bardo zatra`ila je od vlasti u BiH da joj pomognu da spasi dva medveda koja su zarobqena u BiH. Bardo, koja danas proslavqa 75. ro|endan, `eli da se medvedi iz BiH transportuju u poseban azil u Nema~koj. “Tra`imo va{u pomo} kako bi dobili neophodne dozvole za transport tih medveda u azil koji mo`e da ih prihvati”, navela je francuska glumica u pismu

federalnom ministru poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva Damiru Qubi}u. Ona je izrazila nadu da }e ministar obele`iti wen ro|endan i na poklon joj dopustiti “da izvede medvede iz pakla u kome se nalaze i ponudi im sre}an i dostojan `ivot u odgovaraju}oj sredini”. ^lanica lokalne organizacije za za{titu `ivotiwa NOA Bogdana Miji} rekla je da se u BiH nalaze dva 18-mese~na mrka medveda u lancima na privatnom

imawu u blizini Gorweg Vakufa. “Vlasnik dr`i restoran i zlostavqa `ivotiwe kako bi privukao pa`wu i zabavio goste”, rekla je Miji}eva i dodala da se tim `ivotiwama ne daje ni odgovaraju}a hrana kako bi bile slabe da se ne bi otrgnule od lanca. “Lokalne vlasti prona{le su jo{ {est medveda koji `ive u sli~nim uslovima u BiH i naredili wihovu eutanaziju”, rekla je Miji}eva. (Beta,Tanjug)

MAKEDONIJA

Korekcije Makedonske enciklopedije SKOPQE: Prvo izdawe Makedonske enciklopedije povu~eno je iz prodaje kako bi se na woj izvr{ile odre|ene korekcije vezane za odrednice o makedonskim Albancima. Albanski ~lanovi Makedonske akademije nauka smatraju da korekcije nisu dovoqene i da treba potpuno povu}i i preraditi prvo izdawe. Pored negativnih reakcija albanskih politi~kih pratija i nevladinih organizacija u Makedoniji primedbe su imale i Velika Britanija i SAD. Samo nedequ dana nakon promovisawa prve Makedonske enciklopedije, kwiga je povu~ena iz prodaje. Redakcijski tim Makedonske akademije nauka i umetnosti je ovakvu odluku doneo nakon ogromnog pritiska albanskih politi~kih stranaka, ali i nevladinih organizaci-

ja, koji su u prethodnih nekoliko dana javno izrazili nezadovoqstvo zbog na~ina na koji su u enciklopediji prikazani makedonski Albanci. Za wih je ova kwiga posledica {ovinisti~kog odnosa makedonskih akademika, jer su pripadnike wihovog naroda opisali kao doseqenike koji su jo{ od 16. veka po~eli nasilno da nasewavaju makedonske teritorije. Posebno su se uvredili ~iwenicom da su nazvani [iptarima. Za albanske ~lanove Akademije korekcije enciklopedije nisu dovoqne. “Prvo izdawe enciklopedije mora kompletno da se povu~e. Samo na taj na~in mo`e da se ispravi {teta koja je bila na putu da ugrozi multietni~ki karakter dr`ave”, smatra ~lan Makedonske akademije nauka i umetnosti, Ali Aliu.

I pored kritika javnosti autori enciklopedije su kategori~ni da je wihov rad zasnovan iskqu~ivo na istorijskim ~iwenicama, koje su sastavni deo makedonske istoriografije ve} 55 godina. Makedonska vlada koja je ina~e finansier celog projekta je odlu~ila da ne komentari{e reakcije u vezi sa enciklopedijom. Sva pitawa, po re~ima premijera Nikole Grujevskog, treba da budu postavqena Akademiji. Negativne reakcije u vezi sa enciklopedijom stigle su i od ameri~ke i britanske ambasade u Makedoniji. Wihovo negodovawe se odnosi na deo u kome se navodi da su takozvanu Oslobodila~ku narodnu armiju obu~avali pripadnici britanskih i ameri~kih slu`bi bezbednosti u logorima u Albaniji.

ponedeqak28.septembar2009.

23

REAGOVAWE NA POSETU ZAGREBA^KOG NADBISKUPA JASENOVCU

Margelov institut osudio izjave Bozani}a ZAGREB: Nevladina jevrejska organizacija Margelov institut vrlo je kriti~na prema poseti zagreba~kog nadbiskupa kardinala Josipa Bozani}a Jasenovcu. “Cela Hrvatska preko pola veka o~ekivala je posetu prvog ~oveka katoli~ke crkve u Hrvata balkanskom Au{vicu, odnosno hrvatskom Jasenovcu. Kona~no, on se u ~etvrtak, 24. septembra i desio, ali se umesto izviwewa, dubokog naklona `rtvama i tihe molitve, kardinal retorikom rigidnog hrvatskog desni~ara obru{io na Tita, hrvatski antifa{isti~ki partizanski pokret i komuniste od kojih je velika ve}ina ostavila svoje kosti ba{ na jasenova~kom tlu”, isti~e se u saop{tewu Margelovog instituta. Bozani} je na kraju izjedna~io komunizam s fa{izmom i nacizmom, a uzme|u ostalog rekao je, pomiwu}i ratnog zagreba~kog nadbiskupa Alojzija Stepinca koga je crkva proglasila bla`enim (ni`a ~ast od sveca), i da `rtve u jasenova~kom logoru vape za istinom.

Kardinal Bozani}

“Katoli~ki list” promptno i bez zadr{ke objavio je preporuku sve{tenstvu da taj akt proglasi narodu sa propovedaonice prvog dana kad se narod u punom broju skupi u crkvi uz potpis Alojzija Stepinca. Stepinac je 1944. od poglavnika Paveli}a dobio i visoko odlikovawe “Red za zasluge -

Bozani} je na kraju izjedna~io komunizam s fa{izmom i nacizmom, a izme|u ostalog, rekao je, pomiwu}i ratnog zagreba~kog nadbiskupa Alojzija Stepinca koga je crkva proglasila bla`enim (ni`a ~ast od sveca), i da `rtve u jasenova~kom logoru vape za istinom Margelov institut podse}a da je 26. juna 1941. usta{ki ministar unutra{wih poslova Andrija Artukovi} doneo propis o to kolektivnoj odgovornosti Jevreja za te{ko}e sa snabdevawem i {irewa la`nih vesti po kojima }e ih se uz krivi~no pravnu odgovornosti sme{tati u zatvoreni~ke sabirne centre pod vedrim nebom. Artukovi} je naredio obavezno objavqivawe propisa u svim novinama, radio stanicama, postaja, lepqewa plakata po gradovima i progla{avawe po op{tinskim sedi{tima, a verska vlasti zamolio da akt daju proglasiti od strane duhovnih pastira.

Velered sa zvezdom” jer se, kako je napisano u slu`benom glasniku NDH “Narodnim novinama”, “odlu~no usprotivio odnaro|ivawu Hrvata u Me|imurju od stranih sve{tenika i {to je protestvovao zbog neprijateqskog bombardovawa neza{ti}enog zagreba~kog gra|anstva, ali i {to je raskrinkavao u zemqi i van zemqe odmetnike s podru~ja Nezavisne dr`ave Hrvatske.” Rimokatoli~ka crkva u Hrvatskoj se nikad nije odrekla odlikovawa koje je usta{ki krvnik Paveli} dodelio katoli~kom poglavaru, niti su predsednici Hrvatske biskupske kon-

ferencije taj ~in odbacili ili se od wega ogradili, pa na osnovu toga Stepinac, iako ga se danas smatra ili naziva bla`enim, ostaje u istoriji i danas “zaslu`nim” gra|aninom jedne kvislin{ke fa{isti~ke tvorevine s rasnim zakonodavstvom, isti~u u Margelovom institutu. Zbog mnogih “zasluga” koje su Stepinac, wegovi biskupi i sve{tenstvo ~inili u korist usta{ke NDH, kardinal Bozani} je, navodi se daqe u saop{tewu, u~inio kardinalnu pogre{ku kada je izostavio toliko `eqeno izviwewe `rtvama, pa je usred Jasenovca ponudio revan{izam istorijski revizionizam rigidne hrvatske desnice. Takav ~in doista vre|a `rtve usta{kog terora i wihove potomke i korak je unazad u priznavawu i suo~avawu Rimokatoli~ke crkve s istorijskom istinom i prihvatawem moralne odgovornosti za nedela i propuste jednog dela katoli~kog klira u najcrwim vremenima hrvatske istorije. Poseta prvog ~oveka hrvatske Rimokatoli~ke crkve Jasenovcu zato nema istorijsku va`nost jer nije ispunio o~ekivawa potomaka `rtava i hrvatske antifa{isti~ke tradicije kao temeqne vrijednosti hrvatske dr`avnosti, zakqu~uje se u saop{ewu koje je potpisao predsednik Margelovog instituta Alen Budaj.

Otkaz Tariku Filipovi}u na HTV-u ZAGREB: Voditequ kviza “Milioner” Tariku Filipovi}u otkazana je saradwa sa HRTom jer se u emisiji zapitao gde je zavr{io novac od donacija zagreba~kim bolnicama. Tariku Filipovi}u otkazana je saradwa odlukom direktora programa HTV-a. On se u emisiji “Tko `eli biti milijuna{“ u ~etvrtak zapitao gde je zavr{io novac koje su donacijama dobili zagreba~ka bolnica u Klai}evoj i de~iji dom u Nazorovoj. Popularni glumac i televizijski voditeq jo{ }e se pojavqivati na TV ekranima jer je unapred snimio jo{ tri emisije, koje }e se emitovati ove sedmice. Na HTV u ovom trenutku jo{ ne znaju ko }e ga zameniti. Tarika je smenio direktor programa HTV Domagoj Bo`idar Buri} zbog, kako na HTV ka`u, neprimerene izjave koja je glasila: “Ja se stvarno pitam, za{to Nazorova i Klai}eva nemaju svo zlato na sebi. Jer toliko je novca skupqeno, ali gde je novac, to ja ne mogu ustanoviti, ali neko mo`e. Je li tako?”, glasno se zapitao voditeq. Me|utim, Buri}eva odluka o smeni povu~ena je do daqweg jer se direktor HRT Vawa Sutli} i direktor HTV Blago Markota protive smenama u uredni{tvu kviza, koje su tako|e usledile zbog Filipovi}eve izjave. “Jutarwi list” navodi da }e se zato u ponedeqak osnovati posebna komisija koja }e ispitati ceo slu~aj i svoje zakqu~ke doneti do srede, kako bi se nakon toga moglo krenuti u snimawe novih epizoda.

Tarik Filipovi}

“[okiran sam”, rekao je Tarik Filipovi}, koga je o otkazivawu saradwe telefonom obavestila urednica Zabavnog programa na HTV Elizabet Homsi. “Da, rekao sam to {to sam rekao, ali mislim da se isto to zapitaju svi oni qudi koji do|u do bolnica za koje se rade humanitarne akcije i vide kako izgledaju fasade i unutra{wost tih zgrada”, rekao je Filipovi}, navode}i da je i sam u~estvovao u najmawe 30 humanitarnih akcija. “To je, dakle, ne{to {to se samo po sebi name}e. Kad vidite u kakvim uslovima rade ti qudi,

naravno da se zapitate kamo je oti{ao novac prikupqen u hvalevrednim akcijama”, rekao je Filipovi} i naveo da je wegovo pitawe bilo uop{teno i da nema nikakve dokaze o mahinacijama, niti se time bavi. “Stvarno ne razumem zbog ~ega se neko zbog tog mog pitawa uvredio”, zapitao se Filipovi}. Uo~i Filipovi}evog pojavqivawa na TV ekranu oglasi}e se spiker koji }e re}i da se HTV ogra|uje od neprimerenih izjava voditeqa kviza. ^elni qudi de~ijih bolnica u Klai}evoj i Nazorovoj izjavili su da su Filipovi}evi istupi zlonamerni i tra`e javno izviwewe.


24

FILMSKA PLANETA

ponedeqak28.septembar2009.

U KAIRU, NA FESTIVALU

„^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i” Nagra|ivani film Miroslava Mom~ilovi}a “^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i”, sa Mirjanom Karanovi} i Gordanom Ki~i}em u glavnim ulogama, u~estvova}e na Me|unarodnom filmskom festivalu u Kairu, koji }e biti odr`an od 10. do 20. novembra. Kako su saop{tili producenti filma i promoterska ku}a “Megakom”, rado se o eminentnom filmskom festivalu A kategorije, najstarijem i najva`nijem na Sredwem Istoku, kojem }e ovog biti 33. izdawe.

Mom~ilovi}ev prvi film “Sedam i po” u Srbiji je videlo preko 60.000 gledalaca, a prikazan je i osvojio je nagrade na brojnim doma}im i me|unarodnim festivalima. “^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i” tako|e je dobio brojne nagrade na doma}im festivalima, a u redovnoj bioskopskoj distribuciji na}i }e se 15. oktobra. U ostalim ulogama u filmu se pojavquju: Milica Mihajlovi}, Milo{ Samolov, Vawa Ejdus, Branislav Trifunovi} i Petar Bo`ovi}.

DNEVNIK NA BERLINSKOM FESTIVALU„NAGRADA EVROPE”

Film Vladimira Perovi}a Dokumentarni film Vladimira Perovi}a „Da bude svetlost“ scenariste i rediteqa Vladimira Perovi}a, snimqen u produkciji Dokumentarno-obrazovnog programa Televizije Vojvodine uvr{ten je u zvani~ni takmi~arski program i nominovan je za nagradu na vode}em evropskom TV festivalu, sa nazivom „Nagrada Evrope“ koji se odr`ava od 18. do 23. oktobra u Berlinu. Perovi}evo ostvarewe jedini je dokumentarac iz Srbije koji u~estvuje na ovoj velikoj filmskoj smotri. Film „Da bude svetlost“ ~iji naslov parafrazira re~i iz biblijske „Kwige postawa“ snimqen je u dane oko Uskrsa, predstavqaju}i `ivot porodice, koja obitava u `ivopisnom predelu \erdapa, nadomak gigantske hidroelektrane, a da u ku}i nema uvedenu struju ve} je osvetqava {kiqavom petrolejkom. Bele`e}i ovaj `ivotni paradoks film se bavi iskonskom qudskom `udwom za svetlo{}u i pru`a metafori~nu sliku dru{tva u kome su napredak i svetlost na dohvat ru-

Scena iz filma „Da bude svetlost“

ke, ali ono ne ume ili ne}e da ih dohvati. Snimateq filma bio je @elimir Tot, snimateq zvuka Milovan Raki}, motna`er Pavle Niki}, a urednica Dokumentarnoobrazovnog programa je Svetlana Miqani}. Uz dokumentarni film Vladimira Perovi}a, na ovogodi{wem, po broju u~esnika rekord-

nom berlinskom TV festivalu, u kategoriji TV fikcije predstavqeno ostvarewe scenariste i rediteqa Marka Novakovi}a sa naslovom „Neko me ipak ~eka“, iz produkcije RTS, a u konkurenciji televizijskih ostvarewa posve}enih aktuelnim doga|ajima bi}e prikazano TV ostvarewe @elimira Gvardiola „Izdajnik protiv zlo~inca“.

NA JO[ [EST FESTIVALA

Iz filma „Kewac”

„Kewac” hrvatski kandidat za Oskara

Film “Kewac” rediteqa i scenariste Antonija Nui}a bi}e kandidat hrvatske kinematografije za Oskara u kategoriji najboqeg stranog filma, odlu~ila je tajnim glasawem Komisija Hrvatskog dru{tva filmskih delatnika

(HDFD). Radwa filma, u kojem glavnu ulogu igra beogradski glumac Neboj{a Glogovac, doga|a se u leto 1995, u vreme “Oluje”. Kako je javila Hina, sedamnaest ~lanova te komisije igrani film “Kewac”, u pro-

dukciji “Propeler filma”, izabralo je u drugom krugu, saop{tio je HDFD. Film je ve} dobio “Zlatnu arenu” za scenario, kameru i muziku. Pored Glogovca u filmu igraju Emir Haxihafizbegovi} i Nata{a Jawi}. (Beta)

„@ivot i smrt porno-bande” Film “@ivot i smrt porno bande” nakon doma}e premijere u Centru “Sava” nastavqa svoj festivalski `ivot {irom Evrope i sveta. Kontroverzni film rediteqa Mladena \or|evi}a “@ivot i smrt porno bande” je nakon u~e{}a na festivalu u Pusonu u Ju`noj Koreji, dobio i zvani~ni poziv da u~estvuje na jo{ {est festivala. Tako }e film tokom oktobra i novembra meseca biti prikazan na Stokholmskom internacionalnom film festivalu, a potom na festivalima u Raveni, “Rejndens” u Londonu i Taj Peju, dok }e zavr{nicu imati na Balkan Snapshots Film Festival-u u Amsterdamu i Berlin Porn Film Festival-u, koji se bavi filmovima u kojima dominira artisti~ki pristup erotici i pornografiji. Film govori o mladom reditequ

Marku (Mihajlo Jovanovi}), koji, nakon neuspelih poku{aja da snimi svoj prvi igrani film, sticajem okolnosti upoznaje porno rediteqa Caneta (Sr|an Mileti}) i po~iwe da radi filmove s wim, izra`avaju}i revolt prema sredini. Nakon sukoba sa Canetom, on je prinu|en da se povu~e iz posla, pa samostalno pokre}e porno kabare sa predstavama koje su sociopoliti~ki anga`ovane... Ovaj crnohumorni roud muvi je na neki na~in nastavak prethodnog autorovog filma “Made in Serbia”. Film je tako|e dobitnik brojnih nagrada, i vrlo pozitivnih kritika me|u kojima i je i kritika Milana Vlaj~i}a - „U istoriji FEST-a na{ film je retko imao sre}e, jer su najpoznatija imena uglavnom `elela da imaju svoje posebne premijere. Ali evo jednog filma, i to debi-

tantskog igranog, koji je uzbudio gledali{te i pomerio granice filmskog standarda u na{oj kulturi. \or|evi} stvara duhovit i drzak film ... sve sa zavr{nicom koja poga|a u srce“, kao i kritika Dimitrija Vojnova koji kaze -“... i {to je jo{ va`nije. Ovo je film koji je pokazao kako treba da izgleda pravi art film, pravi politi~ki film, pa u krajwoj liniji i na koji se na~in ~uvaju tradicije velikih autora koji su srpsku kinematografiju u~inili velikom. „@ivot i smrt porno bande“ je veliki Mladenov korak da spre~i weno daqe uru{avawe i da poka`e put kako u ovoj zemqi i daqe mogu da nastanu vredni filmovi.” Doma}a publika ima priliku da film „@ivot i smrt porno bande” pogleda u beogradskim bioskopima „Balkan” i „Kolosej”.

„Ma~ak u ~izmama” na velikom platnu Scena iz filma „This is It”

OD DANAS U PRETPRODAJI KARTE ZA FILM O MAJKLU YEKSONU

„To je to” samo dve nedeqe u bioskopima U celom svetu danas po~iwe prodaja karata za film o nedavno preminulom kraqu popa Majklu Xeksonu. Danas kre}e prodaja karata i u beogradskim boskopima “Tuckwood Cineplex”, “Ster Cinemas” i Kolosej. Film je napravqen na osnovu snimaka posledwih priprema za turneju „This is It”, seriju od pedeset koncerata koje je Majkl Xekson planirao da odr`i u O2 Areni u Londonu ove godine. Ve}ina scena iz filma snimana je u junu 2009. u “Staples” centru u

Los An|elesu i u “The Forum” centru u Inglvudu. Xeksonovi fanovi i qubiteqi muzike ima}e mogu}nost da kroz doga|aje „iza scene” upoznaju umetnika, wegov tim, probe za nastupe i spektakularnu binu jednog od najve}ih zabavqa~a svih vremena. - Majkl Xekson ima svoju armiju fanova, {irom sveta. Publika }e kroz ovaj film imati posebnu priliku da proslavi wegovu neverovatnu karijeru, izjavio je Xef Blejk, ~elnik kompanije “Sony

Pictures”. Publika }e biti privilegovana jer ima jedinstvenu priliku da zaista upozna Majkla Xeksona kao nikada do sad. Film ’’Michael Jackson’s This is It’’ }e 29. oktobra premijerno biti prikazan na ovogodi{woj “L’Oreal Paris Cinemaniji” i iste ve~eri }e se na}i u bioskopskoj distribuciji ali u limitiranom periodu od dve nedeqe i to samo u bioskopima “Tuckwood Cineplex”, “Ster Cimenas” i u bioskopu”Kolosej”.

Francuski animirani film, slobodna adaptacija ~uvene pri~e [arla Peroa “Ma~ak u ~izmama”, namewena svim generacijama, po prvi put }e se na{la na bioskopskom platnu i vew} je na repertoaru na{ih bioskopa, saop{teno je iz distributerske kue}e “Tak”. Mlinarev sin Pjer, beznade`no zaqubqen u princezu Manonu, nakon o~eve smrti, nasle-

|uje ma~ka koji govori kao ~ovek i nosi ~udesne ~izme, koje mu daju

magi~ne mo}i. Uz pomo} maih trikova i humora ma~ak u ~izmama poma`e mladom mlinarevom sinu da do|e do slave i bogatstva, ali i do ven~awa sa princezom Manonom. Re`iju potpisuju Paskal Erol i @erom De{am, koji je pozajmio i glas ma~ku, dok su ostalim likovima glasove pozajmili Joland Moro, Luiz Valon, Artur De{am.

NA AMERI^KOJ BOKS OFIS LISTI

„Pada}e }ufte” na prvom mestu Animirani film “Pada}e }ufte” debitovao je na prvom mestu nedeqne ameri~ke boks ofis liste sa zaradom od 30,1 miliona dolara, na{av{i se na

Wegovi sugra|ani su nesre}ni nakon {to je zatvorena fabrika sardina u konzervi. Flint pronalazi re{ewe problema: ma{inu koja pretvara vo-

javi}e se u doma}im bioskopima od 22. oktobra. Na drugom mestu ameri~ke liste je nova komedija Stivena Soderberga “Dou{nik” sa Metom

tre}em mestu najboqih septembarskih ostvarawa ikada, saop{tila je doma}a distributerska ku}a “Tak”. Film je inspirisan kwigom za decu Xudi i Rona Bereta, koja je napisana 1978. godine. U sredi{tu radwe tog ostvarewa je Flint Lokvud, pronalaza~ koji ~ezne za tim da izmisli ne{to {to }e usre}iti qude.

du u hranu, a kada ona zaista proradi, on od autsajdera postaje gradski heroj. Nakon toga sve polazi naopako. Film su re`irali Fil Lord i Kristofer Miler, a glasove su pozajmili Bil Heder, Ana Faris, Xejms Kan, Endi Semberg, Brus Kempbel i Benxamin Bret. Film “Pada}e }ufte” po-

Dejmonom u glavnoj ulozi, koji je zaradio 10,5 miliona dolara. Taj film je baziran na istinitoj pri~i o najpoznatijem korporativnom dou{niku u istoriji Amerike, a u Beogradu }e premijerno biti prikazan u okviru revije “L’Oreal Paris Cinemania“, koja }e biti odr`ana od 29. oktobra do 5. novembra.

U SAN SEBASTIJANU

Ijanu Makelenu po~asna nagrada Britanskom glumcu Ijanu Makelenu je na filmskom festivalu u {panskom gradu San Sebastijanu uru~ena po~asna nagrada Donostija. “Veoma sam po~astvovan nagradom ‘Donostija’ zato {to to nije samo priznawe za odre|enu ulogu ve} za celokupnu karijeru”, rekao je 70-godi{wi glumac na konferenciji za novinare. “Skroman sam kada je re~ o mom doprinosu svetu filma. Ja samo nastojim da poboq{am svoju glumu”, dodao je Makelen koji je u trilogiji “Gospodar prstenova” tuma~io ~arobwaka Gandalfa. Ijan Makelen je deklarisani homoseksualac i godinama se bori za prava homoseksualaca.

“Kada sam bio mlad, znao sam da sam gej i imao sam utisak da sam jedina osoba na svetu koju privla~e pripadnici istog pola”, rekao je glumac oceniv{i da se Holivud postepeno otvara tematici homo-

seksualnosti ali da mnogo toga jo{ treba u~initi u drugim zemqama sveta. Organizatori festivala u San Sebastijanu naveli su u saop{tewu da je Makelen “jedan od najzna~ajnijih britanskih filmskih, pozori{nih i televizijskih glumaca”. Me|u posledwim Makelenovim ulogama su one u filmskom serijalu “Iks men” i ostvarewima “Da Vin~ijev kod” i “Uto~i{te”. Pro{le godine su dodeqene dve po~asne nagrade Donostija {panskom glumcu Antoniju Banderasu i ameri~koj glumici Meril Strip. Festival u San Sebastijanu je zatvoren u subotu.


DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak28.septembar2009.

25

Radosna vest

ri~a}u vam o jednom P interesantnom doga|aju.

Bilo je to krajem aprila. Moje drugarice sa xez baleta i ja smo oti{le na dr`avno prvenstvo. U{le smo u svla~ionicu. Tamo su bile jo{ neke devoj~ice. Presvukle smo se i probale nekoliko puta na{u koreografiju “@uta podmornica”. Posle dosta proba starije devoj~ice iz na{eg kluba su nas na{minkale. Do{lo je vreme da mi nastupimo. Popele smo se na pozornicu, stale na svoja mesta i muzika je krenula. Sve smo igrale punom snagom. Sme{kale smo se

i gledale u publiku. Svi su pevali s nama na{u pesmu, ~ak i publika. Kad smo zavr{ile svi su vri{tali i aplaudirali nam. Si{le smo s pozornice i sre}no odskakutali do svla~inice. Na{a nastavnica nas je grlila i grdila da nije dobro. Na progla{ewu smo stale smo na pozornicu. Svi su se pla{ili - koje }emo biti. Kada su sudije rekle: “Siti dens studio je prvi” meni je to zabubwalo u glavi. Dobile smo medaqe i diplome. Katarina Tomi}, IV-1 O[ “\ura Dani~i}” Novi Sad

Vesela pesma Ja sam potok mali, najlep{i na svetu, ~ak me i ptice pozdrave u letu.

Moja voda radosno `ubori, moja pesma nikog ne umori.

Na planinama,qudi mi se dive, a vesele ribe u meni `ive.

Moje srce puno je sre}e, a lepota moja, nikad nestati ne}e.

Daleko sam od gradske buke, pa su meni mawe muke.

Tamara Panti}, V O[ “@arko Zrewanin - U~a” Nadaq

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

Jesen u mom kraju Jesen u mom kraju je jako lepa. Sve se u prirodi mewa. Li{}e na granama postaje `uto, crveno, braon, naranxasto. Boje se me{aju jedna s drugom i sve izgleda jako lepo. S grana opada li{}e i polako prekriva travu. Ki{a ~esto pada, ponekad samo sipi, a ponekada pqu{ti. Sunce vi{e nije tako toplo i sjajno kao leti, nego je blago. Jesen je bogata jer nam daruje jabuke, kru{ke, gro`|e, paprike... Volim jesen zbog sve te lepote i bogatstva i zato {to mi je tada ro|endan. Ana Kalini} II 1 O[ “Nikola Tesla” Novi Sad

Tamara Zoran, III 5, O[ “Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Dan {kole Zima, zima {krta bila svu je decu prevarila i bez snega ostavila. Zimo, zimo to ne va`i pahuqe nam ti poka`i. [kola zove ko da moli: Ajd se |a~e odazovi. Zvonilo je, nema {ale, svi na mesta bistre glave. A |a~e, ko |a~e ba{ se i ne `uri. Da popuni mesto u {kolskoj klupi. Stalno igra na pameti, a {kole se samo seti,

kada treba zapevati,zaigrati i Dan {kole proslaviti. Br`e deco, br`e |aci, dan je {kole, dan radosti. Svi {to u~e, svi {to znaju, neka slo`no zapevaju. [kola svaka zaslu`uje da se o woj peva, pi{e. Da se slavi wen dan kao pravi ro|endan! Kristina Kecman, V O[ “Branko ]opi}” Mladenovo

Mama volim te

oja mama se zove Zorica.Ima crvenu kosu, crne o~i i visoka je. Radi kao terapeut osam sati dnevno. Ona pomaM `e drugima kada ih ne{to boli. Kada do|e s posla sprema

ru~ak. Kada neko dolazi kod nas mama sve pristojno uslu`i. Moja mama je dobra, pametna, plemenita, humana, vredna, ose}ajna. Voli da ide kod kom{ija i kod rodbine i da do~ekuje goste. Voli da se dru`i i s mladima i sa starima, a najvi{e s decom. Najvi{e je obradujem tako {to ~itam i ve`bam doma}e zadatke sam. Najsre}nija je kada smo svi skupa. Aleksandar Kolabi}, III-5 O[ “Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Milan Veselinov,II 4, O[ “Milo{ Crwanski”, Novi Sad

Sve }e to narod pozlatiti

ilo je to u selu Gorwa Jo{anica, ispod planine Jastrebac. Uigrana, odabrana dru`iB na spremala se, kao i svake ve~eri, da krene u

Ivana Beli},IV 1, O[ “23. oktobar”, Sremski Karlovci

provod. Me|u wima je bio i Jovan, popularni mladi} u selu. Bio je visok i stasit, plavih o~iju. Okupiv{i se pred {kolom, krenuli su traktorom jer to je bilo omiqeno prevozno sredstvo u selu. Polako se primicala pono}, a oni jo{ uvek nisu bili kod svojih ku}a. Jovanov otac, umoran od rada na wivi, vratio se ku}i i zatekao Jovanov prazan krevet. Stajao je }utke, u pocepanoj ode}i i `uqevitih ruku, nesvestan koliko je kasno. Odlu~io je da sa~eka jo{ malo, ali po{to je ve} promicala pono}, po~eo je da se ozbiqno brine. Majka je sedela pored ogwi{ta i vrtela maramu oko ruku. Slutila je da se ne{to desilo, nikad nije ostao ovoliko kasno. Posle silnih popu{enih i nedovr{enih cigara, Jovanov otac je zgrabio fla{u rakije i ispijao je dok joj nije video dno. Svakog ~asa je zvao wegove drugove i raspitivao se, ali ni oni nisu bili u svojim ku}ama. Onda bi str~ao do kapije i bacao poglede niz drum, oslu{kuju}i gluvu no}.

S rukama iza le|a i cigarom, od koje se nije odvajao celu no}, kru`io je oko stola i kroz stisnute zube prosiktao majci: “Ti si za sve kriva, ti si ga pustila...” Ona je oborene glave jecala u sebi. A tada se za~uvala zvowava telefona. Taj zvuk je `ignuo Jovanovu porodicu i probudio nemir. Metalni, slu`beni glas je saop{tio da je Jovan do`iveo nesre}u. Dok su se traktorom peli uz Pretr{wansko brdo, od te`ine u prikolici, traktor se prevrnuo. Jovan je zba~en s traktora, koji mu je pre{ao preko noge. Kada je ugledao sina bez noge, koju su morali da amputiraju, otac je poku{ao da ga ohrabri, ali Jovan nije hteo nikog da slu{a. Od tog dana Jovanov otac se propio, vi{e i ne dolazi ku}i. A Jovan, koji je imao samo petnaest godina, ne ide vi{e u {kolu jer sebe smatra sakatim. Samo ponekad baci pogled na {kolsko dvori{te i seti se dana kad je imao sve i trenutka u kom je ostao bez i~ega. Jelena Aleksi}, VIII 2 O[ “Vasa ^arapi}” Beli Potok


26

ponedeqak28.septembar2009.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Oti{la si, na{a mala Sawice.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga, voqena

Sawa

Aleksandra Mari} Sawa

Toliko toga smo planirali zajedno, tvoj osmeh nam je bio radost... Sa tobom je oti{ao deo nas. Volimo te, An|ele. Tvoj Bata i Ivana.

iz @abqa umrla u 22. godini. Sahrana je u ponedeqak, 28. 9. 2009. godine, iz kapele u @abqu, u 16 ~asova. O`alo{}eni: majka Zorka, otac @ivko - ]ira i sestra Marina sa porodicom.

OG-4

Aleksandra Mari}

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 83998

LIMAN IV, izdajem dvokrevetnu i jednokrevetnu name{tenu sobu u trosobnom komfornom stanu studentkiwama i zaposlenim devojkama. Telefon 063/852-3276. 84773

IZDAJEM name{tenu garsoweru blizu Medicinskog fakulteta. telefon 063/7632203. 84754 TRA@IM cimerku (student nepu{a~) za dvosoban kompletno opremqen stan na Grbavici. Cena 80E + tro{kovi. Telefon 064/44935-32. 84393 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, II sprat, strogi centar Novog Sada, ul. @elezni~ka. Telefoni: 023/857-315, 023/857-069. 83749 IZDAJEM odli~an troiposoban stan, Novo naseqe, Savina vredi pogledati. 250E/mese~no. Telefon 023/732-123, 064/837-2144. 84817 TROSOBAN name{ten stan kod nove zgrade „Merkatora“ sa pogledom na Limanski park, useqiv odmah. Telefon 063/112-32-45 84829

PRODAJEM lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, razra|en, ukwi`en, povoqno. Telefon 063/8923-168. 84790

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 84333

VODOINSTALATER - izvo|ewe instalacija, popravka starih, popravka bojlera, slavina, kotli}a, odgu{ewe kanalizacija /ma{inski. Telefon 021/6317-587, 065/3150-198 84215 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 83145

Sawala si najlep{i mladala~ki san, Bog te uzeo k sebi da bude{ ukras me|u An|elima. Pamti}emo te zauvek.

Posledwi predivnoj

OG-5

OG-2

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 82770

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/479-17-42, 063/73-47-266. 84667 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/66109-16. 80114 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/479-17-35, 062/188-36-24, 065/479-17-36. 84666 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 84460

Umrla je na{a draga Sawica.

1987 - 2009.

O`alo{}eni: supruga Nevenka, sinovi Vladimir i Nikola, snaje Milena i Rada i unuci. 84892

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi bratu

Jovanu Jasni}u

O`alo{}ena tetka Mira sa porodicom.

Tuguju za tobom: ujna Gordana, sestra Stanislava, brat Goran Stupar sa porodicom.

od sestre Verice sa roditeqima i decom.

84901

84893

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav bratu

Jovanu Jasni}u

od porodice Horvatovi}.

od Milenka Popadi}a sa porodicom.

84900

84895

OG-3

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Jovanu Jasni}u Jovanu Jasni}u

od porodice Jasni}.

Jovanu Jasni}u

84899

84896

Posledwi prijatequ

Jovanu

Jovanu Jasni}u

OG-9

od strica \or|a Jasni}a sa porodicom.

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav dragom

od sestre Julke Veselinovi} sa porodicom.

od porodice Stepanov.

84903

OG-8

Posledwi pozdrav sinovcu

Jovanu Jasni}u

Jovanu Jasni}u

Posledwi pozdrav bratu

voqenom

od porodice Kru{~i}.

Jovanu Jasni}u

OG-6

od: strica Du{ana, strine Mirjane i brata Jovana Jasni}a sa porodicom.

pozdrav

Jovanu Jasni}u

Ostaje{ u na{im srcima voqena i nezaboravna...

Posledwi pozdrav

^ISTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618-646, 6614-274 84835

preminuo 27. 9. 2009. godine. Sahrana milog nam pokojnika je 28. 9. 2009. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

Aleksandra - Sawa Mari} Sawi

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade osamnaestonedeqne koke nosiqe sa veterinarskim uverewem. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 83656

Ve~no }emo tugovati i ~uvati od zaborava na{eg An|el~i}a.

Ivica, Quba i Dejan Ivanovi}.

na{oj

Jovan Jasni}

Aleksandra Mari} Sawa

Tu`na tvoja tetka Slavica, te~a Sava, bra}a Stevica i Perica, deda Pero i baba Sofija.

pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

OG-1

Umrla je na{a voqena Sawica.

Draga na{a Sawice,

27

ponedeqak28.septembar2009.

pozdrav

dragom

Jovanu Jasni}u

od porodice Nik{i}.

od Save Bo`i}a sa porodicom.

od porodice Nini}.

84902

84898

84897


28

^ITUQE

ponedeqak28.septembar2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. god. preminula na{a majka, baka i svekrva

Tu`na srca javqamo da je na{ voqeni sin, otac, suprug,

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav dragom bratu, ujaku i deda uji

Nikola Malu{i}

Quba Vujasinovi} 1933 - 2009. Sahrana je u ponedeqak, 28. 9. 2009. godine, u 14.30 ~asova, na Dowem Novom grobqu /kod nove {kole u Futogu. O`alo{}ena porodica Vujasinovi}.

preminuo 26. 9. 2009. godine Sahrana je 28. 9. 2009. godine, u 16 ~asova, na Gradskom grobqu u Titelu.

Katici Milinkov 1929 - 2009.

O`alo{}eni: otac Predrag, supruga Mirjana i sinovi \or|e i Quban.

od porodice Tomin, Savke i Steve.

84883

84861

Milenku \urkinu 1914 - 2009.

84868

Dragi Nikola

Opra{tamo se od na{e bake i svekrve

Posledwi pozdrav dragoj mami

Wegovi najmiliji: sestra Mila, sestri}i Neboj{a i Nenad sa snajama i unucima.

84891

Posledwi pozdrav na{em voqenom dedi

Qube Vujasinovi}

Nikola Malu{i}

O`alo{}eni weni: Vuk, Vesna, Gordana i Katarina.

Katici Milinkov

ve~no }e{ biti sa nama.

1929 - 2009.

Tvoja sestra Slavica i tetka An|a sa porodicama.

84870 84884

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminula na{a draga mama i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminula na{a draga mama i baka

Posledwi pozdrav kumu

Sahrana je u ponedeqak, 28. 9. 2009. u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Miletu Bijeli}u O`alo{}eni: sin Jovan, snaha Svetlana i unuk Arsenije.

od unuka Stefana, Maksima i Filipa. 84874

84859

Posledwi pozdrav dragoj mami

Milica Zori}

Milica Zori}

1924 - 2009. iz Li~kih Osredaka

1924 - 2009. iz Li~kih Osredaka

Sahrana je u ponedeqak, 28. 9. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Bege~u. O`alo{}ena porodica Su~evi}.

Sahrana je u ponedeqak, 28. 9. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Bege~u.

84881

84880

dragom

Zauvek se opra{tamo od voqene bake

Posledwi kom{iji

pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav kumu

Nikoli Malu{i}u od: kume Dragiwe, Mire i Jelice Ubovi}.

O`alo{}ena porodica Zori}. 84872

Posledwi pozdrav bakici

Miletu Bijeli}u

Mili Bijeli}u

Katici Milinkov 1929 - 2009.

Jovanu

@igrai Margite

@igrai Margiti

od kom{ija: Radomira, Mitra, Jadranke i Hane Trifunovi}.

Judit, Denis i Daniela.

od: Magi, Marton i Timea.

84894

84866

84865

Sa tugom obave{tavamo prijateqe da je na{a draga majka

S tugom se opra{tamo od na{e drage bake i prabake

od: }erke Zorice, zeta Laze i unuke Mirjane.

od porodice Guzijan i Kova~evi}.

od kuma Mitra Jovi{i}a sa porodicom.

84875

OG-7

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 69. godini od te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

84860

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Mile Bijeli} Sahrana je danas, 28. 9. 2009. godine, na ^enejskom grobqu, u 15 ~asova.

@igrai Margita ro|. @ufa

@igrai Margite

preminula u 89. godini. Sahrana je na Novom grobqu u Novom Sadu, u ponedeqak, 28. 9. 2009. godine, u 12.30 ~asova.

Miletu Bijeli}u

Daca, Sa{a i Andrea.

od porodice \uki}.

84864

84876

O`alo{}eni: supruga Dragica, }erke Milijana i Biqana sa porodicama.

O`alo{}eni: sin \or|e, k}erka Jutka i snaha Hana. 84863

84873


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo sve prijateqe da je moja mama preminula 26. 9. 2009. godine, u 90. godini.

ponedeqak28.septembar2009.

Posledwi pozdrav

Dana, 27. 9. 2009. godine preminula je

Zvonimir Kraq

Nadi Rajkovi}

1920 - 2009.

84862

Iskreno sau~e{}e u bolu na{e drage kume Marine, povodom smrti wene majke

SE]AWE

28. 9. 2006 - 28. 9. 2009.

Mirjana \akovi} Sahrana je u ponedeqak, 28. 9. 2009. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sa bolom i tugom u du{i, opra{tam se od moje voqene mame. O`alo{}ena }erka Qiqana.

Posledwe zbogom na{oj dragoj mami i baki

29

Nada Rajkovi}

od Rosi}: Danila, Irene i An|ele.

u 74. godini

Tri godine na{e tuge {to te nema i ve~ito po{tovawe prema tebi nikada ne}e pro}i. Supruga Margita sa decom.

Sahrana je u ponedeqak, 28. 9. 2009. godine, u 17 ~asova, na ^enejskom grobqu.

84890

84362

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

TROGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom Nenadu.

O`alo{}eni: k}erka Zorica, suprug Qubomir, unuke Ivana i Vesna i zet Budimir.

84889

Posledwi pozdrav na{em voqenom ~ika Milenku.

Mirjani Kurbatfinski

Mirjane Kurbatfinski

Vladimir Pan~i} 1981 - 2009.

8. 9. 1921 - 26. 9. 2009.

Porodica Skala.

od: sina Ivana, snaje Lidije, unuka Filipa i Stefana.

84879

84878

Sahrana je 28. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Milenko \urkin S qubavqu se opra{tamo od na{e mile i voqene mame

Nenad Jelki} Pro{le su tri godine bez tebe, ali postoji qubav koju smrt ne prekida, tuga koju vreme ne le~i.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji: mama Jelica, sestra Julijana i zet Marjan.

84867

84710

Posledwi pozdrav

PETOGODI[WI POMEN

1914 - 2009.

28. 9. 2004 - 28. 9. 2009.

S po{tovawem se opra{tamo od wega. Marika Stefanovi} sa decom Du{anom i Miroslavom. 84886

Mirjane Kurbatfinski

Sa tugom obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je u 96. godini preminuo na{ voqeni

8. 9. 1921 - 26. 9. 2009. Sahrana je na Starom petrovaradinskom grobqu na Tranxamentu, u utorak, 29. 9. 2009. godine, u 17 ~asova.

Nikola ]uk Vladi Ujak Dragoqub, Ceca i Biqa sa porodicom.

O`alo{}eni: }erka Marina i sin Ivan sa porodicom. 84877

Umro je na{ plemeniti ~ika Milenko.

Godine prolaze, a tvoja dobrota i vedrina greju na{a tu`na srca. Osta}e{ voqen i nezaboravqen - u na{im mislima zauvek. Tvoji najmiliji: supruga Pera, }erka Dijana, unuci Nikola i Konstantin i zet Neboj{a.

84882

84755

Posledwi pozdrav na{oj tetki.

Danas, 28. 9. 2009. godine navr{ava se dvadeset jedna godina od kad nije sa nama

Milenko \urkin 1914 - 2009. Ispra}aj dragog nam pokojnika je u utorak, 29. 9. 2009. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu

Mirjana Debeqa~ki

Milenko \urkin

Milo{ Jelovac Mime

ro|. Vuja{kovi}

1914 -2009.

O`alo{}ena supruga Vera sa porodicom.

S tugom se opra{taju od wega: Eva i Peca Milenkovi} sa decom Davidom i Majom. 84887

Posledwi pozdrav na{em dragom kumu

84885

Porodice: Vuja{kovi}, Peni}, Kokinovi}, Kirin, Popovi}, Vajkanovi} iz Novog Sada.

Wegovi: Aleksa, Nemawa, Tawa, Vlatka, Vlada i Dejan.

84871

84798

DESETOGODI[WI POMEN Danas se navr{ava deset godina od kako je oti{ao u NEZABORAV moj suprug

SE]AWE Danas se navr{ava devetnaest godina od kako nas je napustio na{ dragi

Milenku \urkinu 1914 - 2009.

Vuka{in Nikoli} Lala

Vasa Milojevi}

Ostali smo bez divnog ~oveka i velikog prijateqa. Pokoj mu du{i i neka ga An|eli na nebu ~uvaju.

diplomirani ekonomista Hvala mu za svu qubav, pa`wu i podr{ku koju mi je pru`ao tokom na{eg tridesetogodi{weg braka.

Se}amo se i ~uvamo te od zaborava.

Wegovi, Imewak i Nena. 84888

Dragica, Sa{a, Brane, Sne`a i Sa{ka.

Radojka Nikoli}.

84838

84828


30

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 15.05 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00

TV PROGRAM

ponedeqak28.septembar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Rokovnik Kad bi rode znale Rej~el Rej Kuhiwica Brazde Svet {aha: Nikola Karaklaji} Vojvo|anske vesti Amber Fraj: Svedok tu`ila{tva, film Tarzan Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajne hrane: Smokva TV Dnevnik Hop, hop - kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice

Razgovori o zdravqu (Panonija, 18.30) 08.00 09.00 11.00 12.30 15.20 15.30 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

U susret suncu U ogledalu Stari zanati Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Hedonist Kad priroda uzvrati udarac

Sne`ana Savi}

Tabloid

Go{}e ve~era{we emisije Eva Ras i Sne`ana Savi} otvoreno }e govoriti o lepoti, qubavi, braku, mu{karcima, internetu, ume}u `ivqewa kao i o ulogama koje su ostvarile u svojoj bogatoj karijeri... Urednik i voditeq emisije: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 22.30) 19.00 Zaharija Stefanovi} Orfelin 19.30 TV Dnevnik 20.15 Sportska hronika 20.35 Frej`er 21.00 Bra}a Karamazovi 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Tabloid 23.30 Srema~ka fatamorgana 23.55 Zabavno muzi~ki program 00.10 Kauboju nikad udovoqiti 00.55 Doba zlo~ina 01.40 Krivica, film (r)

07.00 07.25 08.10 08.30 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.20 23.00

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Crtani film (ma|) Brazda (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Iz strane produkcije (ma|) Vesti (ma|) Trio - evroregionalni magazin Moba{i u Fru{kogorju Doba zlo~ina Halo TV (ma|) Bela Palanka - Vrata beskraja Muzi~ka tragawa Koliko se poznajemo - kviz No}na smena TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Eva magazin (ma|) Pitawe savesti Rej~el Rej Taksistkiwa

10.00 10.30 11.00 11.15 12.05 13.10 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Denis napast Objektiv Pod suncem Sen Tropea Lenija Denis napast NS klinci Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Lude godine Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Niko kao... Istraga Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

10.30 Portugalska liga: Porto – Sporting 12.30 Fudbal 15.00 Italija – Serija A: Livorno – Fiorentina 17.00 Holandska liga: Ajaks – Den Hag 18.45 Pregled ruske lige 19.15 Holandska liga 20.00 Belgijska liga 20.30 CH TV: Vigan – ^elzi 22.15 Francuska liga 23.10 [ampionat 23.30 MU TV: Stouk – Man~ester UTD 01.15 Ruska liga

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

06.05 08.15 09.06 09.22 09.37 10.05 10.34 11.03 12.00 12.13 12.32 12.48 13.34 14.42 15.07 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.02 20.09 21.15 22.13 23.13 00.00 00.15 00.24 01.06

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Mrtva ta~ka Da, mo`da ne Kulinarski letopis Visoki napon, kviz Povratak otpisanih Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Povratak otpisanih Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Mrtva ta~ka Dnevnik Evronet Progowen No}ni bioskop: Iz pakla, film 03.04 Jedna pesma, jedna `eqa 04.23 Oko 04.51 Lov i ribolov

07.02 07.33 08.00 08.30 09.08 09.33 09.57 10.03 10.27 11.12 12.02 12.30 13.00 13.59 16.00 16.38 17.06 17.37 17.58 18.29 18.55 19.20 19.53 20.55 22.50 23.49 00.18 01.51 02.48 03.40 05.16 05.39

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 Yoni Dep

Iz pakla Istinita pri~a o jezivom Yeku Trboseku, ima novi obrt u ovoj adaptaciji stripa Alana Mura i Edija Kembela. 1888. nemilosrdni, hladnokrvni ubica lovi prostitutke u Londonu... Uloge: Yoni Dep, Robi Koltrejn, Heder Grejem Re`ija: Albert i Alen Hjuz (RTS 1, 01.06)

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.00 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.10 00.15 00.16 03.00 04.00 05.00

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Stra`ar Krtice Foks vesti Slomqeno srce Ninya ratnici Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Na ivici smrti Nepobedive Banzuke Film: Havana Foks vesti No}ni program-Foks non-stop Film: Muzi~ka kutija Sibil Krtice Na ivici smrti

23.00 23.30 00.00 02.00 02.30 03.00 03.15 04.00

Kuvati srcem Nauka 2009. Obrazovno ogledalo Vrele gume Robot Boj Gomboce [umska {kola Moj ujak Stepeni{te ^uvari tradicije Bemus Detaq Trezor danas Devojka nije kriva, film Ovo je Srbija Tranzionik Eko svet Razglednica: Egipat Yon Logan Gomboce Robot boj [umska {kola Kapri Fudbal - Premijer liga: Man~ester Siti - Vest Hem, prenos Pregled Premijer lige O muzici: Dubravka Jovi~i} Devojka nije kriva, film Trezor danas Pregled Premijer lige Fudbal - Premijer liga: Man~ester Siti - Vest Hem Yoni Logan Razglednica: Egipat

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Ju`ni Bruklin Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Zvezde su pale na Henrijetu Slavni Svi vole Rejmonda Film: Zvezde su pale na Henrijetu Glas Amerike SMS Milica na kvadrat Qubav za sva vremena Doma}a muzika

DNEVNIK

07.00 10.00 10.35 11.00 11.35 12.00 12.05 13.00 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.00 00.55

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: U {etwi sa zverima Top {op Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat Utisak nedeqe Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronika krokodila Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Hitna 94 Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat: specijalna emisija izbacivawe, u`ivo Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Hitna 94 Saut Park

06.00 Jutarwi program 07.00 Nacionalni dnevnik 08.00 Anali 09.00Haf 10.00 Farma 11.30 Nevina 12.45 Farma 14.00 Balkan parti

Viva piwata (Hepi, 11.40 i 17.45) 07.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.30 Kaskaderi 09.00 Zentriks 09.30 Spajder rajderi 09.50 Papirmanija 10.00 Smucalice 10.05 Top {op 10.20 Skloni{te 11.15 [aman king 11.40 Viva piwata 12.00 Denis napast 12.30 Nodi 12.45 Mala princeza 13.00 Skupijeve avanture 13.25 Kliford 13.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.20 Kazkaderi 14.50 Smucalice 15.00 Spajder rajderi 15.25 Zentriks 16.00 Akuantura 16.45 Skloni{te 17.20 [aman king 17.45 Viva piwata 18.05 Smucalice

Ivana Baji} i Vlada Aleksi}

Ja imam talenat Televizijski {ou, koji ve} tri godine obara sve rekorde gledanosti {irom sveta sad gledaju i gra|ani Srbije, Bosne i Crne Gore. Uzbudqivo takmi~ewe u kome najrazli~itije talente pokazuju takmi~ari od kojih najmla|i ima 3 a najstariji 82 godine... Voditeqi: Ivana Baji} i Vlada Aleksi} (Pink, 21.00) 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.10 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 01.20 01.30 03.30

Farma (`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo Anali Zvezda vodiqa Nacionalni dnevnik Farma Ja imam talenat Javni konkurs Farma Mewam `enu Mu}ke Siti Film: Ubistva iz zabave Film: Prelepa kreatura

18.30 18.55 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.55 00.05 00.35 01.05 01.20 02.20 03.20

Brzotrz, kviz Telemaster Afrika od vrha do dna Akvantura Telemaster Klinika Zabrawena qubav (Klon) Zagrevawe Telemaster Vremenska prognoza Vejb Slike iz regiona Prvi talas Klinika Zagrevawe

Frensis Fi{er

Zvezde su pale na Henrijetu Radwa filma odvija se tokom rane ekspanzije nafte u Americi. Gospodin Koks odlazi u grad Henrijete. On ube|uje sebe i lokalnog bogata{a Deja da se nafta nalazi ispod wegovog imawa... Uloge: Robert Duval, Ejdan Kvin, Frensis Fi{er Re`ija: Yejms Ke~ (Avala, 21.00)

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 13.40 [tedimo za vas, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus. 07.00 Atlas, 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Profa, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 17.45 Profa, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program. 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Sport STV-a, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Raskr{}a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

ponedeqak28.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

BANOVINA

Donka Stan~i} i Mi{ko Lazovi}

Kejt Vol{

SERIJA

Privatna praksa Vajolet dolazi do prekretnice kada mora da bira izme|u Pita i [eldona. Del se zabrine za svoju }erku kada se Heder vrati u grad. U me|uvremenu Naomi mora da odlu~i {ta joj je u ve}em interesu za posao…. Uloge: Kejt Vol{, Tim Dali, Odra Mekdonald, Pol Adel{tajn, Kadi Strikland, Kris Lovel, Ejmi Breneman (Nova TV, 22.00) 08.05 08.15 08.45 10.20 11.15 12.05 12.45 13.45 14.45 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 22.55 23.10 00.10 00.40 01.35 02.30 03.30 04.10

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Najboqe godine Vendi Vu, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Najboqe godine Gotov~evi, rijaliti {ou Privatna praksa Vesti Zakon brojeva Sajnfeld @ivot na severu ^uvari pla`e Ezo TV Strah.kom, film Sajnfild

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00

Istraga: Hanli Faraonov izgubqeni grad Gospodari rata Ugovor sa |avolom Hambur{ka }elija Ko si zapravo ti? U potrazi za Lorensom Rimske misterije Veliki nau~nici Umetnost rata Marija Kalas: @iveti i umreti za umetnost i qubav Bizmark – kancelar i demon Florens Najtingejl Misija za Musolinija Ko si zapravo ti? Kolonijalni svet Rimske misterije Veliki nau~nici Umetnost rata

19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 09.05 10.35 12.20 13.20 14.45 16.20 18.05 19.40 20.05 21.55 23.05 00.50 02.25 04.15

Ultramen- gorka `etva Gde si zubna vilo Ek{n men Ultramen-Turisti sa zvezda @ena koja je odgajila medveda Tali~ni Tom Savr{eno stvorewe Oktoberfest Pod pritiskom Zov divqine Soni Vi{e od igre Moja zamena Galileo

Titanik Trenutak prednosti No} u muzeju Yoryi i leptiri Simpsonovi - film Ima{ petqu? 10.000 godina pre nove ere Kit Filmovi i zvezde Pukotina Generacija ubica - Zapaqeni pas Sunce Dnevnik ubice po ugovoru Pukotina Sunce

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Projekat Angkor Vat, spasavawe hramskog grada, dok. film 11.05 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Normalan `ivot 15.35 Direkt 16.10 Hrvatska u`ivo 17.32 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.50 Heroji Vukovara 21.45 Proces 22.25 Otvoreno 23.50 Na rubu nauke 00.50 Zvezdane staze: Vojayer 01.35 Ksena - princeza ratnica 02.15 Momci s Medisona

08.15 Platno, boje, kist 08.25 Kratki spoj 08.40 Moji roditeqi su vanzemaqci 09.05 Na prvi pogled 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 Alijas 10.45 Drugo servirawe, film 12.40 Dubrovnik, jedna povest, dok. film 13.35 Dragi Yone 14.00 Prijateqi 14.20 Ksena - princeza ratnica 15.05 Kod Ane 15.20 TV vrti} 15.50 Brlog 2 16.20 Zvezdane staze: Vojayer 17.05 Na rubu nauke 18.20 @upanijska panorama 18.47 Dva i po mu{karca 19.08 Simpsonovi 19.30 Vip muzi~ki klub 20.05 TV Bingo {ou 21.00 Bitange i princeze 21.50 Momci s Medisona 22.40 Sofi [ol - Die letzten Tage, film 00.35 Qiqani

Kristina Hendriks

SERIJA

Momci s Medisona Dok Don be`i s posla, nastaju problemi na snimawu jedne od reklama. U me|uvremenu Heri, odlu~an da napreduje u karijeri, poku{ava da zadobije podr{ku za kontroverzno sponzorstvo. Beti se pridru`i Donu kada on prijatelqskom ve~erom poku{a da umiri nezadovoqne klijente. Uloge: Yon Ham, Yon Slateri, Vincent Kartrejzer, Yenuari Yons, Kristina Hendriks Re`ija: Lesli Linka Glater (HRT 2, 21.50)

08.30 10.30 12.20 14.20 16.00 18.00 20.00 22.00 01.00

Brzina Mo`e{ da ra~una{ na mene Brzina 2: Tempomat [ta je najgore {to mo`e da se desi? Polukuvan Ratni~ka klasa Qudi pod stepenicama Upoznajte Yo Bleka Osuda

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca @ene fudbalera Intermeco 2 Nastrane pri~e Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Intermeco 3 Mesec iznad Mohavija Saout Park Problem sa psom Nastrane pri~e Potera

08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Ubistva u Midsameru Yedding Daze Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Biti Erika Klara [eler Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Klasa 76-e [anaja Wedding Daze Dodir an|ela

Antonio Banderas

Ubice Umoran od ubijawa, profesionalni ubica Robert Ret, isplanirao je povla~ewe posle unosnog posla koji bi mu trajno osigurao egzistenciju. Retova posledwa meta je lepa Elektra, stru~wak za kompjutere, koja ima kompromituju}e podatke za Retovog naru~ioca… Uloge: Silvester Stalone, Antonio Banderas, Yulijan Mur Re`ija: Ri~ard Doner (RTL, 20.00) 08.10 Pod istim krovom 09.05 Astro {ou 11.10 Kako sam upoznao va{u majku 11.35 U dobru i zlu 12.00 Rat u ku}i 12.30 Ekskluziv 13.20 Ve~era za 5 13.45 Tajna ~okolade 14.40 Heroji iz strasti 16.15 Korak po korak 16.40 Pod istim krovom 17.10 Kako sam upoznao va{u majku 17.35 U dobru i zlu 18.00 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 Ubice, film 22.15 Po{tena igra, film 00.10 Crna ki{a, film

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.00 09.15 13.30 14.15 11.45 20.45 21.00 21.05 21.30 22.25 22.30 23.30 23.45 00.30

Razotkrivawe mitova Kako to radi? Razorna laboratorija Prera|iva~ Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina [okantni video-zapisi o pre`ivqavawu U deli}u sekunde Prqavi poslovi Majami ink Vremenska kriva Razotkrivawe mitova Kako to radi? Ekstremne drvose~e Opasan lov Crno zlato U deli}u sekunde Kroz pakao i talase Generalka [egrt za hotrod automobile: visoki sjaj

Superbajk Motosportovi Tenis Fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Borila~ki sport Fudbal Fudbal Fudbal

Bra~ki kamen spoticawa redinom septembra 1937, kako je Bra{ovan i Prve mesece 1939. obele`ila je i o{tra polemika najavio, zavr{ena je gradwa osnovnog korpusa vo|ena izme|u \or|a Gasparinija, na~elnika Tehni~Banovinske palate, pa je jedino ostao neizgrakog odelewa Banske uprave, i in`. Stevana Radivoje|en toraw. Zavr{etak Ve}nice bio je planiran do vi}a, predsednika In`ewerske komore. Enormno pokraja iste godine. Graditeqski poslovi napredovali ve}awe tro{kova nije se nikako dopadalo (pre)racibi jo{ boqe da se nije izgubilo mnogo vremena zbog onalnom Stevanu Radivojevi}u. Sagledavaju}i ukupne {trajka radnika koji je trajao pet nedeqa. prilike u zemqi, koje ni tada nisu bile sjajne, on niPo~etkom novembra 1937. zavr{ava se gradwa kule. je opravdavao kori{}ewe skupih materijala: mermerIzgra|eni su svi pregradni zidovi palate i intenzivnih i kerami~kih obloga na podovima ili mermernih no se radilo na pokrivawu krova "najnovijim pronadovratnika. laskom ameri~ke tehnike – durabitom, preparatom Osnovni odgovor, kao rezime doga|aja, dao je \or|e koji ima apsolutnu neprobojnost za vodu". Tokom noGasparini u osam ta~aka, ~ija se su{tina svodila na vembra uveliko je postavqana infrastruktura: kananekoliko bitnih momenata vezanih za gradwu Banovilizacija, vodovod i grejawe, u oba banovinska zdawa ne. U wegovom odgovoru se navodi: prva varijanta prouvedeni su rashladni ure|aji, a ceo sistem opslu`ivajekta iz 1930. ra|ena je za mnogo mawi broj zaposlenih la je mala ameri~ka "Bulova ma{ina". Ubrzano se ra~inovnika banske uprave nego {to je to kasnije bilo dilo i na stolarskim i bravarskim poslovima, a po potrebno, zbog ~ega su planirani prostorni kapaciwihovom okon~awu radnici su pristupili malterisawu zidova. Ve} tada je Banska palata dobila svoj kona~ni oblik. U toj fazi gradwe o~ekivalo se i postavqawe obloge po fasadnim povr{inama, {to je trebalo da upotpuni utisak o gra|evini. Krajem novembra, kada je krov na Banovini bio u celosti gotov, u zavr{noj fazi bili su svi grubqi gra|evinski radovi na banskoj Ve}nici. Juna 1938. na gradili{tu je bilo zaposleno 600 radnika. U drugoj polovini godine gotovo da su privedeni kraju svi grubqi gra|evinski radovi na kompleksu, kao i postavqawe obloge na fasadama, a planirani su Podizawe „Bele Banovine” konstantno je privla~ilo po~etak ugradwe parketa po sobama i dinami- veliku pa`wu gra|ana ka kamenarskih, kerami~kih i finijih bravarskih teti morali biti pove}avani. Krenulo se, pa stalo, s poslova. Prethodno je za postavqawe kamenih, merobzrom na to da je izbila velika privredna kriza. mernih i granitnih plo~a u holu, vestibilu i kod ulaRazlog odugovla~ewa po~etka gradwe bila je i stalna za (na zidovima i podu), raspisana javna licitacija. smena banova. Ban Vasovi} naredio je projektantu da Kako konkurs za kamenoreza~ke poslove nije uspeo, se tro{kovi gradwe moraju kretati u granicama od 35 ovaj deo je bio odlo`en. Me|utim, nije uspela ni lido 40 miliona dinara, pa je u toj fazi dogovora i precitacija za parketarske i bravarske radove. Svi ovi govora projektant morao {tedeti i kod raznih konposlovi morali su po~eti mnogo ranije, a zbog nastastrukcija predvideti jeftiniji materijal i izradu. lih problema kona~ni zavr{etak izgradwe palate Od 1936, kada je, po primedbama Komisije, ura|en dove} je znatno kasnio, ~emu su doprineli i jaka zima, puweni projekat do trenutka kada su raspisane licikao i dugotrajne jesewe i prole}ne ki{e. Nastavqene tacije desio se veliki skok cena radne snage i gra|esu pripreme za oblagawe kamenom fasada ve}nice vinskog materijala, tako da je samo u tim stavkama poBanskih dvora, koja je "sasvim sigurno trebalo da busao poskupeo za ~itavih {est miliona. Me|utim, u to de zavr{ena istovremeno s glavnom administrativvreme finansijske prilike Dunavske banovine po~enom zgradom." le su da se poboq{avaju, Kako su ve} 1937. godine {to je dalo mogu}nost da (izuzev kule) bili priveDo kraja 1937. u samu Bansku palatu se postepeno pove}a kredeni kraju glavni "dun|erdit potreban za gradwu, da uzidano je ~etiri miliona opeka, ski" radovi na Palati, sase planirani lo{iji ma5.000 tona cementa, 600 tona ~iwena je i precizna rekaterijal zameni kvalitetgvozdene armature, kao i 12.000 pitulacija dotada{weg nijim i sprovede boqa izkvadratnih metara kamene obloge u~inka graditeqa. rada, kako bi se na taj naDa bi se po Bra{ovanom ~in "pove}ala tehni~ka, re{ewu uspostavili staestetska, reprezentativna bili temeqi na slojevima zdravice, iskopano je oko i ekonomska vrednost objekata". 30.000 kubika zemqe, a nosivost tla dovedena je u norU tim okolnostima je, po jednoglasnom predlogu malu nasipawem terena s 20.000 kubika {qunka i Gra|evinskog odbora, projektanta i nadzornog orga4.000 kubika peska. U samu Bansku palatu uzidano je na, doneta odluka da se oblagawe zdawa izvede kame~etiri miliona opeka, 5.000 tona cementa, 600 tona nom umesto crvenom presovanom opekom, a patosawe gvozdene armature, kao i 12.000 kvadratnih metara kahodnika radi kerami~kim plo~icama, umesto teramene obloge. Po~etkom avgusta 1938. zbog povoqnog com. Ukupni tro{kovi, bez name{taja, izne}e u paru letweg vremena radovi su brzo napredovali. U tom ta~no 56.350.501,42 dinara. Gasparini pri tom daje i trenutku od ukupno 14.000 kvadrata fasade bra~kim svoj kriti~ki sud o Banovini kao arhitektonskom dekamenom oblo`eno je 8.000. Ispred zgrade postavqena lu. On tu isti~e da je projektant u ovo delo ulo`io je velika kamenoreza~ka radionica na otvorenom mnogo truda i napora, daju}i jedan solidan i originaprostoru, gde su beli kameni blokovi specijalnim lan objekat modernog stila, s monogo svetla i vazdualatkama rezani na licu mesta. Gra|ani su zaintereha, s odli~nim re{ewem utvr|enog programa i intersovano pratili i ove radove. Uz 600 radnika prisutnih komunikacija u vertikalnom i horizontalnom nih na gradili{tu, jo{ 400 majstora-zanatlija je kod pravcu. Ovo je istovremeno bila prva stru~na kritisvojih ku}a izra|ivalo je mnogobrojne neophodne deka delu, ~ija }e slava vremenom samo rasti. A pokazalove instalacija i ure|aja potrebnih za unutra{we lo se i da je u ovoj polemici Gasparini bio u pravu. ure|ewe zdawa. Uz glavnog projektanta Bra{ovana, Mada jo{ nisu bili dovr{eni svi dekoraterski pojo{ ~etiri in`ewera stalno su nadzirala gradwu. slovi, niti asfaltiran prostor oko zgrade, dr Stevan Po~etkom 1939. godine pa`wa je najvi{e bila Radivojevi} s najbli`im saradnicima je ve} 10. sepusmerena na skupe i delikatne poslove unutra{weg tembra po~eo da prima u Palati i naredio da se u ure|ewa, {to je zahtevalo znatna sredstva i zbog toga ovom zdawu urgentno, najkasnije do 1. oktobra, razmeje najve}u glavoboqu imao Odbor za gradwu Banske sti kompletna administracija Banske kraqevske uprave, koji se ~esto sastajao. uprave.

S

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

ponedeqak28.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqkom ste orni za nove pobede! Ina~e ste veoma komunikativni i dru{tveni. Ne dr`i vas mesto, pa jurite na razne strane, zainteresovani da vidite i ~ujete. Pravite kriti~ku selekciju prema drugima.

BIK 20.4-20.5.

Dru{tvo ili neke nestabilne i neizvesne okolnosti vas prili~no uznemiravaju. Nemate kontrolu u finansijama, {to se lo{e reflektuje na va{e raspolo`ewe. Bi}e boqe, budite optimista! Izlasci i provod?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

28. septembar 2009.

Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Vodolije, pa ste dru{tveni i intelektualno orijentisani preko svake mere. Pazite da ne izgubite konce, povezanost i pravac puta. Di{ite i {etajte se Mesec danas prolazi kroz znak neobuzdane Vodolije, pa rasipate energiju na sve strane. Nervozni ili nemirni, sasvim je svejedno. Neke okolnosti vam ne idu po planu i naruku. Komunikacija, putovawe? Veoma ste ozbiqni u poslu, usredsre|eni ste na dugoro~ne ciqeve, iako su trenutno okolnosti veoma optere}uju}e. Finansijski problemi i gubici su prisutni, ali ne dozvolite da to uti~e na va{e kraqevsko dr`awe. Opet ste radno anga`ovani, trude}i se da postignete neke stvari na li~nom planu. Previ{e odgovornosti mo`e poprili~no da vas optereti. Danas budite tolerantni prema sebi i drugima. Nesklad.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Birajte one s kojima sara|ujete! Kwiga se svela na jedno do dva slova. Tako i treba. S dru{tvom imate harmoni~ne odnose, {to vam potpuno prija. A u qubavi ste na prijateqskoj osnovi.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Mo`ete se rasipati na sve strane, transparentno, dok se partner povukao i uozbiqio. Tako ne vidite realno pravi odnos i prilike, pa su mogu}i propusti, razo~arewa, bez obja{wewa. Saberite se. U privatnom poslu, pa i kroz svakodnevne situacije, na li~nom planu, imate toliko toga, planiranog, zanimqivog i potpuno neizvesnog, da }ete te{ko organizovati svoje vreme i obaveze. Po redu, a istovremeno!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Nemojte danas o~ekivati povoqne okolnosti, jer ne mo`ete uklopiti sve kockice. Pomalo zbuweni kud plovi ovaj brod, a vi na wemu, morate se prilagoditi datim okolnostima. Bez naglih odluka!

Mesec prolazi kroz va{ znak, {to vam stvara haoti~ne prilike i neprilike. Va`no ja da vi budete smireni i spokojni sami sa sobom, pa }e stvari te}i po`eqnim tokom. Prijateqski ste nastrojeni. Neke okolnosti vas optere}uju, poput ma~ke koja vam ska~e za vrat. Vreme vam izmi~e, poput peska iz pe{~anog sata, a vi preuzimate mnogo obaveza na sebe. Kasnite. Podvucite crtu i smawite poslove.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Povratak zlo}e

PRIJATNO

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

26

Zrewanin

27

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

26

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 26 Ni{

27

Evropa

NOVI SAD: Sun~ani intervali sa malo oblaka. Vetar slab do umeren, jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 12 stepeni ujutro i oko 26 popodne. VOJVODINA: Sun~ani periodi uz prijatno toplo vreme i malo oblaka. Vetar slab, jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od 9 do 13, a maksimalna od 25 do 27 stepeni. SRBIJA: Nakon sve`eg jutra, umereno toplo vreme sa puno sun~anih perioda i malo oblaka. Vetar slab, isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 7 do 14 stepeni, a maksimalna od 23 do 27. Pritisak iznad normale. Temperatura od 12 stepeni ujutru do 25 popodne. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak prolazno naobla~ewe sti`e sa severa uz mawi pad temperature. U sredu nekoliko stepeni ni`a temperatura uz sun~ane periode. U ~etvrtak sun~ano i toplo, a u petak jo{ jedno prolazno naobla~ewe sa severozapada uz mawu {ansu za kratkotrajnu ki{u ponegde.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika kojima se preporu~uje da poslu{aju savete lekara i da ograni~e svoje aktivnosti. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije. Potreban je ve}i oprez u saobra}aju.

Madrid

24

Rim

26

London

21

Cirih

20

Berlin

16

Be~

23

Var{ava

19

Kijev

23

Moskva

18

Oslo

12

Zlo~esta Amanda koju igra Heder Loklir vra}a se u seriju „Melroz Plejs”, sapunicu s potpuno novim likovima na staroj adresi. Heder je prihvatila ponudu producenata da reprizira ulogu zlo~este Amande Vudvard koja je devedesetih u~vrstila wen status glavne TV-zlo}e nakon {to se proslavila spletkama u „Dinastiji”. Heder je u medijima ostala prisutna pre svega zbog skandaloznog raspada braka sa muzi~arem Ri~ijem Samborom koji ju je ostavio zbog wene najboqe prijateqice Deniz Ri~ards. „Melroz Plejs” je uspe{no nastavio rad s novim glumcima, me|u kojima je i peva~ica A{li Simpson, dok stari likovi povremeno gostuju, pa se producenti se nadaju da }e sa Heder Loklir posti}i ve}u gledanost.

VIC DANA Lala i Sosa vode qubav. Sosa primeti da je Lala blizi vrhuncu pa ka`e: - Nemoj, Lalo, nemoj unutra - zatrudne}u. A Lala }e na to: - Dobro, Soso, ajmo na terasu.

SUDOKU

St. Peterburg 16 Atina

25

Pariz

22

Minhen

21

Budimpe{ta

26

Stokholm

14

4

2

6

3

1 1

6

2 5

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

74 (-13)

Slankamen

194 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

156 (-17)

Zemun

250 (-6)

Bogojevo

154 (-18)

Pan~evo

274 (-4)

Smederevo

458 (-8)

Ba~. Palanka 168 (-16) Novi Sad

156 (-14)

Tendencija opadawa

7 6 1 4 2 9 3 5 8 TISA

9

SAVA

N. Kne`evac

168 (1)

S. Mitrovica

43 (-12)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (0)

Beograd

200 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

182 (-9)

NERA

Hetin

60 (4)

-72 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7

3

Kusi}

1

3 9 4 8 6 5 7 2 1

6

5 2 8 3 7 1 6 9 4 8 3 6 9 4 2 5 1 7

6

Tendencija stagnacije

6

6

2

5

3

1 4 9 5 3 7 2 8 6 2 7 5 1 8 6 9 4 3

3

6 1 7 2 5 8 4 3 9

26 (0)

8 8

5

5

2 7

6

4 8 2 6 9 3 1 7 5

9

9 5 3 7 1 4 8 6 2 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 28.septembar 2009.