Page 1

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK28.JUL2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23149 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SINO]OKO19SATIGRUPAMLADI]ASKAPUQA^AMAIFANTOMKAMANAPALAPUNKTNASEVERUKOSOVA

Jariwe u plamenu, Tadi} poziva na mir, SB danas o Kosovu str. 2

TRGOVCI I PROIZVO\A^I UVEK NA\U NA^IN DA NASAMARE KUPCA

ODDANASUMUP-u

Cene rastu dok grama`a pada

Elektronsko zakazivawe izdavawa dokumenata MUP Srbije je, s ciqem da  {to kvalitetnije i br`e izdaje li~ne karteipaso{egra|anima,usaradwisaUpravomzadigitalnuagendu Ministarstvakulture,informisawa i informacionog dru{tva, pustiouradopcijunaportalue-uprava(www. euprava. gov. rs),kojapru`amogu}nostelektronskogzakazivawa termina za li~ne karte i paso{aputeminternetmre`e. Gra|ani}e,kakojesaop{teno, na ovaj na~in od danas mo}i da

zaka`uterminizdavawadokumenatau~etiripolicijskestanice na teritoriji Beograda (^ukarica, Novi Beograd, Zemun i Zvezdara) i na celoj teritoriji Policijske uprave Novi Sad. Ova inovacijajedeoprojektaunapre|ewaportalausvojevrstanelektronski servis organa dr`avne uprave,koordiniranogodUprave za digitalnu agendu Ministarstvakulture,informisawaiinformacionogdru{tva.

Stare prepoznatqive mere namirnica – sto grama ~okolade i kafe, litar mleka, pola kilograma testenine ili kilogram{e}era,odlazeuzaborav. Nekada je kesica supe bila dovoqnaza~etiritawira,asada zatri,vi{enemapavlakeupakovawuod200grama,testenine nemaodpolakilogramave}od 400 ili 380 grama... U to da su seproizvo|a~iizve{tiliuzakidawu grama`e i sli~nim rabotama ovih dana mogu se uveriti i oni koji imaju obi~aj da kupeprelivezatesteninuapri tomidapogledajudeklarcijei sve {to na kesicama pi{e. Apsurdno,nekeodwihimaju63,49 grama! Drugi proizvo|a~ je, pak, ostavio staru grama`u, ali je promenio pakovawe, pa sada kesica sosa ne ko{ta 65 ve}75dinara.

UNIVERZITETUNOVOMSADUOBJAVIOKONKURS ZADRUGIUPISNIROK

Za septembarske bruco{e 1.985 indeksa

str. 6

str. 15

JU^E^ETIRISUMWIVESMRTIUNOVOMSADU,BEO^INUIBE^EJU

NASLOVI

STUPANASNAGUNOVICENOVNIK TELEKOMA„SRBIJA”

Qudi na|eni mrtvi Telefonirawe u stanu, apoteci poskupquje 1. avgusta i cementari str. 13

SPORT

str. 6

Politika 3 Bezdogovorao vojvo|anskojimovini

Ekonomija 5 Putariprekinuli blokadunaautoputu

NoviSad 8 Kamentemeqaczaarhiv useptembru

Vojvodina 11 Naru~eneraketesti`u zamesecdana

str. 16 – 20

Crna 12 Kokainuma{iniza ce|ewesojinoguqa 13 Lekarima„Decedre” po15mesecizatvora

Dru{tvo 14 Poturajuizbeqiva~ kao~udesnilek? 15 Podmuklainfekcija ugro`avajetru

n CRVENAZVEZDAULETONIJI IGRASVENTSPILSOM

Ekologija 21 Umestokese,ptica nagrani

USRBOBRANURADILETWIVRTI]ZAROMSKUDECU

n VATERPOLISTIDANASU n KO[ARKA[ISRBIJE POLUFINALUSPSMA\ARSKOM PRIPREMAJUSEUVR[CU

„Sigurno gnezdo” za ispuwavawe snova

str. 14

UV zra~ewe 5-6

Sunce, pa ki{a Najvi{a temperatura 30°S


2

POLiTikA

~etvrtak28.jul2011.

dnevnik

Savetbezbednosti danasoKosovu Savet bezbednosti Ujediwenih nacija }e, na zahtev Srbije, raspravqati o situaciji na Kosovu. Zahtev za sazivawe vanredne sednice Srbija je podnela posle kontroverznog upada kosovskih specijalaca na prelaze Brwak i Jariwe. Kako javqa Rojters mogu}e je da sednica bude zatvorena za javnost. Kako se saznaje, Srbija je vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN zatra`ila pre 24 sata, ali se ~ekao odgovor Nema~ke, aktuelne predsedavaju}e SB UN. Rusija i Kina su sna`no insisitirale na odr-

`avawu sednice Saveta bezbednosti, ali su postojali i veliki otpori da se sednica brzo zaka`e. Prema Rojtersu, koji se poziva na neimenovani izvor iz SB UN, SAD i Britanija su se protivile hitnom sazivawu sednice, predla`u}i da se o doga|ajima na severu Kosmeta raspravqa narednog meseca, u okviru redovne sednice. Rusija je, me|utim, insistirala na hitnom sastanku, pa je kompromis prona|en tako da sednica bude odr`ana danas, ali iza zatvorenih vrata, prenosi Rojters.

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} ju~e je izjavio da je Srbija zatra`ila hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija o trenutnoj situaciji na Kosovu i Metohiji i naru{avawu stabilnosti koja je izazvana jednostranim poku{ajem vlasti u Pri{tini da promene realnost na terenu. Srbija tra`i da se utvrdi ko je odgovoran za to {to se u ponedeqak i utorak dogodilo na Kosovu i za{to nije bilo odgovaraju}e reakcije na takav akt Pri{tine.

SINO]OKO19SATIGRUPAMLADI]ASKAPUQA^AMAIFANTOMKAMA NAPALAPUNKTNASEVERUKOSOVA

Zapaqen idemoliran prelazJariwe Grupa mladi}a s fantomkama na glavama napala je sino} oko 19 sati prelaz Jariwe i potom ga demolirala i zapalila. Mladi}i, wih oko 50, do{li su iz pravca Kosovske Mitrovice, zatra`ili od okupqenih da se udaqe od punkta, a potom su po~eli da ru{e i pale objekat na prelazu. Slu`benici, koji su do tog trenutka bili na Jariwu, pobegli su ka punktu MUP-a Srbije kod Rudnice, u pravcu Ra{ke. Posle ba~enog Molotovqevog koktela, pokrenut je i bager s obli`wih barikada, kojim su nastavili da ru{e ku}ice na Jariwu. Potom se ~ula i rafalna paqba. Vatru su, verovatno, otvorili pripadnici Kfora na koje je grupa izgrednika bacila Molotovqev koktel. Poqska jedinica Kfora povukla se sa punkta Jariwe. Gra|ani Leposavi}a masovno su automobilima po{li ka tom administrativnom punktu. Oko 20 sati ameri~ki vojnici iz sastava Kfora blokirali su oklopnim vozilima put od Jariwa prema Kosovskoj Mitrovici,

- Kfor, koji je Misija UN, ne mo`e, po na{em mi{qewu, na taj na~in omogu}avati izvr{ewe odluka pri{tinskih vlasti – istakao je Da~i}, i ocenio da odgovornost za situaciju na severu Kosova, osim

Tadi}: Huligani nebrane dr`avu

me{tanima. Pozivaju}i se na nezvani~ne informacije, neki mediji javili su sino} da se najverovatnije radi o grupi koja je stigla iz Beograda i pretpostavqa se da je re~ o ~lanovima ultradesni~arskih nacionalisti~kih organizacija. „Ekstremisti~ke grupe u~inile su ne{to najgore, ~emu se nismo

prona|e re{ewe za probleme na severu Kosova. Ju~era{wi dan na severu Kosova protekao je u razgovorima, pregovorima, preme{tawima, a informacije koje su stizale bile su, ba{ kao i ju~e, kontroverzne. Ono {to je jedino sigurno je da tamo vi{e niko nikome ni{ta ne veruje. Srpski pregovara~i uzdaju se u Kfor i dogovore koje su preksino} postigli, a Kfor se nalazi „izme|u dve vatre”. Na jedan wihov heliko{pter i otvorena je vatra, ali nije re~eno s koje strane. Kosovski policajac koji je u prekju~era{wim sukobima rawen, ju~e je preminuo. Ministar unutra{wih posova Srbije Ivica Da~i} rekao je ju~e

Predsednik Srbije Boris Tadi} pozvao je na momentalan prekid nasiqa na punktu Jariwe i uspostavqawe mira na severu Kosova i Metohije. Kako je saop{tila Pres-slu`ba predsednika Srbije, Tadi} je poru~io da huligani koji izaizvaju nasiqe nisu oni koji brane ni gra|ane, ni dr`avu Srbiju. Tadi} je Srbe s Kosova pozvao na uzdr`anost. pri{tinskih vlasti, sigurno snosi i me|unarodna zajednica. Za to vreme, u Zve~anu su srpski zvani~nici poku{avali da izdejstvuju da komandant Kfora ErhardBiler ispo{tuje dogovor postignut u utorak. Vo|a beogradskog tima u dijalogu s Pri{tinom

Stefanovi}:Kriminalniakt

u blizini mesta Le{ak, i oni nikoga ne propu{taju. Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} osudio je paqewe administrativnog prelaza Jariwe i pozvao Srbe na severu Kosova da ne dozvole da ekstremne grupe izazovu sukobe. Bogdanovi} je izjavio da ne mo`e ta~no da ka`e ko je zapalio prelaz, ali da sa sigurno{}u mo`e da tvrdi da je re~ o kriminalnoj grupi ekstremista, a ne

nadali. Ovo {to se desilo je za svaku osudu. Ne mo`emo ovakvim na~inom re{avati probleme”, rekao je Bogdanovi} i pozvao Srbe na severu Kosova da ostanu „prisebni i da ne dozvole da ekstremne grupe navija~a urade zlodela zbog kojih }e ~itav narod ispa{tati”. Ministar je istakao da srpska vlast ~ini sve da „sukob ne eskalira”. On je apelovao i na me|unarodnu zajednicu da se dijalogom

KomandantKfora: TusuiSrbiiAlbanci Komandant Kfora Erhard Biler izjavio je kod administrativnog punkta Jariwe da su specijalne jedinice kosovske policije, ROSU, „povu~ene sa severa” i da su na administrativnim prelazima „obi~ni policajci”, Srbi i Albanci. Biler je negirao da je Kfor kori{}en za prevoz pripadnika ROSU do prelaza i naglasio da je „Kfor samo transportovao obi~ne policijske slu`benike”. „Nacionalnost za mene ne igra nikakvu ulogu. Prebacivali smo slu`benike na prelaze radi za{tite. Radi se o policajcima srpske i albanske nacionalnosti, koji su sa severa i iz drugih krajeva. Za mene postoji samo jedna policija, prema Rezoluciji 1244. Ne postoji niti albanska, niti srpska policija, ve} samo jedna”, rekao je Biler posle susreta sa predstavnicima Beograda.

[ef beogradskog pregovara~kog tima Borko Stefanovi} ocenio je sino} da napad na punkt Jariwe u velikoj meri ote`ava polo`aj Srba na severu Kosova. Stefanovih, koji je sa ministrom za Kosmet Goranom Bogdanovi}em oko 20.30 sati do{ao u podru~je tog administrativnog prelaza, ozna~io je napad na punkt kao „kriminalni akt u trenutku kad smo nadomak re{ewa”. „Ministar Bogdanovi} i ja }emo zajedno sa predsednicima op{tina i sa Srbima koji nas podr`avaju u~initi sveda ovu stvar re{imo i da je niko ne iskoristi protiv nas”, kazao je Stefanovi} novinarima i zakqu~io da je „duga, te{ka no} pred nama”. da su „sve jedinice MUP-a koje se nalaze u blizini administrativne linije s Kosovom, u pove}enom stepenu pripravnosti, ali to ne zna~i ni{ta posebno u odnosu na neke ranije periode. Sigurno je da su sva de{avawa koja mogu ugroziti mir i stabilnost i preneti nestabilnost preko administrativne linije, zna~ajna za jedinice MUP-a. Da~i} je rekao da je situacija tokom no}i na severu Kosova bila mirna, ali da je ju~e do{lo do prebacivawa nekih jedinica helikopterima Kfora na prelaze Jariwe i Brwak, ali Srbi nisu dozvolili wihovo razme{tawe. Da~i} je dodao da postoje indicije da je to prebacivawe obavqeno hrvatskim helikopterima iz sastava Kfora, ali da nije sigurno da li se radi o pripadnicima kosovske policije ,carine ili nekim drugim i da „u ovom trenutku nije jasno da li je re~ o ponovnom poku{aju preuzimawa administrativnih prelaza“.

BorislavStefanovi} izjavio je da dogovor, postignut s Kforom, jo{ nije ispuwen, i ukazao na to da Kfor poma`e kosovskoj policiji da preuzme administrativne prelaze. Stefanovi} je kazao da su, mimo dogovora, na prelaze dovedeni Albanci carinici i predstavnici pograni~ne policije. On je zamolio gra|ane u Zve~anu da ostanu na ulicama, pripravni, ali da jo{ ne obanavqaju barikade. U razgovorima s Bilerom su u~estvovali i predstavnici Srba sa severa Kosova, a sastanku se pridru`io i episkop ra{ko-prizrenski, vladika Teodosije. U Zve~anu, na magistralnom putu kod Rudara, koji vodi prema administrativnom prelazu Jariwe, ju~e su stajale barikade koje }e lokalni Srbi, kako su rekli, ukloniti ukoliko se primeni dogovor srpskih zvani~nika i komandanta Kfora o vra}awu stvari u pre|a{we stawe. D.Milivojevi}

poslani^ke teme

Pauzadoseptembra Skup{tina Srbije okon~ala je raspravu o svim ta~kama dnevnog reda, a glasawe o zakonima o energetici, o vazdu{nom saobra}aju, o zdravstvu, o ratifikaciji me|unarodnih ugovora, kao i o kandidatima za ~lanove Saveta Agencije za enrgetiku trebalo bi da bude odr`ano danas. Nakon toga poslanici odlaze na godi{wi odmor, a u poslani~ke klupe, kako se najavquje, se{}e polovinom septembra, kada }e se na dnevnom redu na}i zakoni o javnoj svojini i o restituciji.

@ukovioficiri Poslanici SRS-a i DSS-a i ju~e su tra`ili da se sednica prekine i parlament razgovara o stawu na Kosovu. Nezadovoqni {to je nastavqena rasprava o dnevnom redu, napustili su skup{tinsku salu. – Zbuwen sam ovakvim pona{awem – rekao je ministar zdravqa Zoran Stankovi}, ~iji propisi su bili na dnevnom redu. – Re~ je o izuzetno va`nim zakonima. Moram da vam ispri~am ono {to sam pro~itao u jednoj kwizi. U vreme najve}e opsade Lewingrada, smewen je Voro{ilov i na wegovo mesto do{ao @ukov. Dr`ao je sednicu Vrhovnog saveta, kada je uleteo jedan oficir i pani~no rekao “Probijen je front!” Cela komanda odbrane grada iza{la je napoqe, samo je ostao

@ukov. Kada su se vratili, jedan oficir ga je pitao “Mar{ale, kako vi sedite mirno, a odbrana je probijena?” Odgovorio im je:

“Gospodo oficiri, na tom delu fronta postoje qudi, neka svako radi svoj posao”. I mi }emo ovde da radimo svoj posao jer i kod nas postoje “oficiri” gde je probijen front. Nadle`ni dr`avni organi sigurno ne sede skr{tenih ruku.

Majkakritikujeministra Poslanik SRS-a PetarJoji} pozvao je ju~e ministra zdravqa ZoranaStankovi}a da poseti Op{tu bolnicu u Pan~evu i po{aqe inspekciju da utvrdi gde je 50 miliona dinara koje da Vlada Vojvodine dala za Interno odeqewe. – Ne bih `eleo da vas previ{e ube|ujem jer mi mo`da ne}ete verovati, ali ako do|e neko na lice mesta, utvrdi}e haos i veoma lo{e stawe – tvrdi Joji}. – Na ovo {to ste me sad pitali moram da odgovorim zbog moje majke. Ona me je zvala i kritikovala za{to vam nisam odgovorio na to pitawe, po{to ste ga u utorak dva puta postavqali. Ako se se}ate, dogovorili smo se da vi, ja i predsednik Odbora za zdravqe Paja Mom~ilov odemo u Pan~evo i sagledamo probleme koje navodite. Ostajem pri tom stavu. Izvinite {to sam morao da upotrebim moju majku zbog ovoga – odgovorio je ministar Stankovi}.

Ko}edamewasistem Poslanica DSS-a Milica Voji}-Markovi} navela je da je lepo {to u zakonu pi{e da pacijent ima pravo na zakazivawe pregleda, ali da se to u praksi svodi na liste ~ekawa. – Gospodine ministre, morate znati da se za jedan obi~an kontrolni pregled u Srbiji danas ~eka od tri do {est meseci. Sada kada biste pozvali telefonom, u skladu s pravom pacijenata, ka`u vam „jo{ uvek nismo otvorili listu“, a kad pozovete

za dva dana, tada ka`u „ba{ smo zatvorili listu, javite se idu}eg meseca“. Mi smo `eleli da u zakonu stoje rokovi za zakazivawe pregleda i dijagnosti~kih procedura, recite da li je to 12 godina, {est meseci, ili mesec dana. ^uli smo od vas da `elite da mewate sistem. Ti {to sede pored vas ne}e da ga mewaju, u to sam sigurna, jer sedeli su i pored biv{eg ministra – konstatovala je Milica Voji}-Markovi}.

Seks,~astidostojanstvo A da po parlamentu mo`ete, ako ste poslanik, da pu{tate “u promet” svakakva saop{tewa, svedo~i i dopis koji je s potpisom advokatske kancelarije PredragaSavi}a podeqen novinarima u ime poslanika SRS-a Du{anaMari}a. Poslanik iz Velike Plane podneo je Vi{em sudu u Beogradu tu`bu za naknadu {tete protiv jednog beogradskogdnevnog lista i glavnog i odgovornog urednika, zahtevaju}i da mu se isplati 110 miliona dinara od{tete. Od{tetu tra`i “zbog

neovla{}enog objavqivawa fotografija i nezakonitog stavqawa snimka wegovog seksusalnog odnosa na internet-sajt i vi{e ~lanaka kojima se na najbezobzirniji na~in zadrlo u privatni `ivot, a wemu, wegovoj ~asti i dostojanstvu porodice naneta {teta ~ije razmere je te{ko sagledati”. Mari} }e, kako se najavquje, ovaj “novac uplatiti `rtvama ratnih zlo~ina koje su muslimani iz Srebrenice od 1992. do 1995. po~inili nad srpskim narodom u Podriwu”.

Predsednica„bira” doma}ina Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} primila je ju~e predstavnike Inicijativnog odbora nacionalne fondacije “Biramo doma}ina Srbije”. Oni su, kako je saop{teno iz kabineta predsednice, upoznali prvu damu Skup{tine s idejom o osnivawu fondacije koja bi

promovisala selo i srpskog seqaka. Ideju su, kako je navedeno, podr`ali i Odbor za poqoprivredu, Sveti Sinod SPC i SANU. Predsednica je, podvla~i se u saop{tewu, podr`ala ideju o osnivawu ove fondacije koja ima ciq “revitalizaciju srpskog sela”. S.Stankovi}


ZAKON O JAVNOJ SVOJINI JO[ U POLITI^KOM VATROMETU

Bezdogovorao vojvo|anskojimovini Iako je jo{ uvek u jeku polemikaotomedalijemogu}eposti}i politi~ku saglasnost o definisawuimovineVojvodine iline,predsednicaSkup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} najavila je ju~e da }e se zakoniojavnojsvojiniiorestituciji u skup{tinskoj proceduri na}i najverovatnije krajem avgusta ili po~etkom septembra. Onajekazaladajeprevladalo mi{qewe da je boqe da se o ta dva zakona debatuje zajedno, kakoujavnimraspravama,takoiu Skup{tini, po{to su materije koje defini{u isprepletane. Zbog toga se, kako je navela, u Vladi radi na oba zakona. A na pitawe da li postoje sukobi u radnojgrupikojaradinaizradi zakona o javnoj svojini, odgovorilajeda„nijelakotakvumateriju staviti na papir bez dilema„, te da }e SPS, ~ija je potpredsednica, svoj stav izneti kadaradnagrupazavr{itekst. –Svedokradnagruparadina zakonu, mo`e se o~ekivati da budeirazli~itihstavova–ocenilajepredsednicaparlamenta. U javnosti, me|utim, politi~ki akteri ve} danima polemi{uotomekoikakopi{ezakonojavnojsvojini,tekojaimo-

vina}esevratitiAPVojvodini,apo{tisupojedini~lanovi radnegrupeizjavilidasuseposledwi put sastali jo{ u maju. Tako|e,umedijimasusepojavile i spekulacije o inicijativi zasmenupredsednikatekomisi-

takvuinicijativu,alijeuizjavama pojedinih pokrajinskih funkcionera te stranke vidno nezadovoqstvo Kostre{evim delawem. Sam Kostre{ izjavio je na{em listu da ne veruje da Po-

tevi, `eleznica, elektromre`a isvidrugikojesugradiligra|ani Vojvodine. Spreman sama na to da prihvatim i da to vra}aweuprvomkorakunemorabiti u punom obimu, ali nekakav kompromis moramo posti}i – podvukaojeKostre{. Pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki} smatra, pak, da se problemi u funkcionisawu radne grupe moraju re-

Zaraduradnojgrupi odgovoransamjedino premijeruSrbije (BojanKostre{)

BojanKostre{iBo`idar\eli}:susretumajuovegodine

jeBojanaKostre{a,ina~ezamenik predsednika Lige socijaldemokrataVojvodine,azbogwegovih navoda da ~lanovi radne grupe nisu imali kapciteta za dono{ewe politi~kih odluka tedasezakonusagla{avanapoliti~kom nivou. Iz PO DS-a nije bilo zvani~ne potvrde za

\eli}: Restitucija i svojina jedine obaveze koje nismo ispunili PotpredsednikVladeSrbijeBo`idar\eli} najaviojeju~e da}enacrtzakonaorestitucijibitipredstavqendokrajasedmiceida}etajzakon,zajednosazakonomojavnojsvojini,biti usvojenuseptembruuredovnojproceduri.Onje,me|utim,priznaoidajeovipropisive}trebalodabuduusvojenitokomjuna, tedadasuto„jedineobavezekojenisubileispuwene”. Nacrtomzakonaorestituciji,ina~e,predlo`enojenaturalnoifinansijskoobe{te}ewebiv{ihvlasnika,alinijepredvi|enodasepotra`ivanaimovinazameninekomdrugomimovinom.Predlogradnegrupekojajepripremilatajnacrtjeidase zafinansijskoobe{te}ewebiv{ihvlasnikaobezbedidvemilijardeevra,alidasegodi{wezatenameneizbuxetaneizdvajavi{eod100milionaevra.

krajinski odbor DS-a `eli wegovusmenu. –ImamvrlodobrukomunikacijuisPokrajinskimisGlavnimodboromDS-a–kazaojeon. On je istakao i da je za rad u radnoj grupi odgovoran jedino premijeru Srbije, koga, kako je naveo,redovnoizve{tavaosvakompotezuvezanomzausagla{avawenacrtazakonaojavnojsvojini,tedanemautisakdajepremijer nezadovoqan wegovim radom. Kostre{jekazaoidagapoliti~kipritisciispekulacijeo smeni ipak ne}e pokolebati u insistirawu na vra}awu vojvo|anske imovine, {to je, ina~e, kako je naveo, i jedina sporna ta~kaudogovorimaoovomzakonu. –Svestansamtogadanekimoji politi~ki stavovi mo`da ne mogu pro}i, ali to ne zna~i da }u odustati od insistirawa na tomedaseVojvodinivratejavni sistemi, kao {to su po{ta, pu-

{iti,„dalismenom,ilidruga~ije”.Onjezana{listponovio i da mu nije poznato s kim Kostre{ pregovara o tekstu zakonatenaveoda„legitimnipredstavnici Vojvodine ni na koji na~in nisu ukqu~eni u te dogovore”. –Nijespornodasevodeipoliti~ka usagla{avawa, ali ne tako da jedan ~ovek bude tuma~ toga{tojedogovoreno,adapri tomtonikodruginepotvr|uje– kazaoje\uki},idodaodamunije poznato da li neko iz vojvo|anskog DS-a u~estvuje u razgovorimasKostre{om,alida,ako toi~ini,zatonijeovla{}en.– Ako tu neko ne{to razgovara, to mogu biti samo neformalni razgovorijeruimePODS-aniko nije ovla{}en da vodi takve konsultacije. Kostre{,ina~e,priznajedaje uradnojgrupiusamqenupogleduzahtevakojiseodnosenavra}awe velikih sistema Vojvodini,tedagaostali~lanoviradne grupe mogu i preglasati. On je, me|utim, upozorio na to da }e,utomslu~aju,prilikomglasawauSkup{tiniSrbijetajzakonmoratidausvojebezglasova LSV-a. B. D. Savi}

LETWE PRELETAWE U KULI

Miloi~i}kodDinki}a, URSu{aouSO Nezavisni odbornik SO Kula Velibor Miloji~i} pristupio je Inicijativnom odboruUjediwenihregionaSrbije,~imeje ta stranka postala parlamentarna jer }e od naredne sedmice imati predstavnika u lokalnomparlamentu. Miloji~i}jeizabraniza{efaIzbornog{tabaOp{tinskogodboraURS-a ita stranka}ese,kakojere~enonakonferencijizanovinare,zalagatizare{avaweniza komunalnih prolema koji su godinama prisutniuovojop{tini.

PredstavnikURS-a uSOKulakaoglavnirazlogpristupawaovojstranciisti~e `equzasu{tinskimpromenamauradulokalnesamoupraveipoboq{awukvaliteta `ivotasvihgra|ana. – Na prvoj narednoj sednici SO Kula predlo`i}u da se kao ta~ka dnevnog reda uvrstipredloginicijativezautvr|ivawe savetodavnog referenduma za formirawe novihop{tinanateritorijiop{tineKula, itoop{tina RuskiKrstur,Crvenkai Kula–istakaojeMiloji~i}, idodaodaje

to jedini na~in da se podigne `ivotni standaradstanovnikajersvakommestutrebadasevratiprihodkojeseubiraswihove teritorije, posebno, smatra on, ekolo{ke takse i novac od izdavawa dr`avnih oranicauarendu. Tako|e, u OO URS-a u Kuli ka`u da ne o~ekuju bilo kakvu ponudu od vladaju}e DS–DSS–SVMkoalicije,kaoidaimtrenutnonijeciqnida„jureodbornikedrugihstranakadabiformiraliodborni~ku grupu“. M. Kekovi}

rEklI Su

Vu~i}:Dogovor podokriqem SNS-a

Trnav~evi}: „BogataSrbija” idesama

Srpska napredna stranka i Srpska radikalna stranka,obeizRepublike Srpske,potpisalesuju~e, pod okriqem Srpske napredne stranke u Beogradu, sporazum o saradwi i zajedni~komdelovawu. –Na{jediniciqjeopstanak i napredak RS i {toboqi`ivotna{egnaroda–rekaojezamenikpredsednikaSNS-aAleksandarVu~i} na konferencijizanovinareposlepotpisivawa sporazuma. OnjenaglasiodaSrpskaradikalnastranka Republike Srpske ne predstavqa „[e{eqeve radikale”,kojisu„nekapotpunodrugastranka”. Ovaj politi~ki savez dve opozicione stranke izRSpredstavqanukleuspromenauRS,smatra Vu~i}.Sporazumsu,prekonferencijezanovinare, potpisali predsednik SNS-a Tomislav Nikoli},predsednikSNS-aizRSAdam[ukalo ipredsednikSRS-aRSMilankoMihaqica.

– Pokret „Bogata Srbija” iza}i }e samostalnonaizbore2012.godine i uveren sam u to da }e biti jedna od pobedni~kihstranaka–izjavioje ju~epredsednikPokreta Zaharije Trnav~evi}, objaviv{i da je „Bogata Srbija„ i zvani~no upisanauregistarstranaka. On je na konferenciji za novinare najaviodaod1.avgustapo~iwekampawaukojoj }e ovaj pokret upoznati gra|ane sa svojim programomiciqevima. – Ukoliko budemo radili i pona{ali se kaoiEvropa,nemarazlogadaine`ivimo kaoEvropa–rekaojeTrnav~evi}. Ono~ekujeda}ePokret„BogataSrbija„ bitiparlamentarnastranka,aliiu~esnica vladaju}e koalicije, koja }e kontrolisati sektore trgovine, poqoprivrede, ekonomije,energetike.

Kne`evi}: Ve}vi|ena pri~a ^lan Predsedni{tva SNS-aGoranKne`evi} rekaojeju~enadaBojanPajti} iI{tvanPastor obmawuju javnost i upitao  za{to pokrajinska vlast ne pokre}epostupakzaza{titu zakonitosti, ne podnese krivi~ne prijave protiv odgovornihlicailineotka`e poslu{nost Republi~koj vladi, ako ve} tvrdidaSrbijapotkradaVojvodinu.Umestotoga, pokrajinski ~elici krenuli su u licemernu medijskukampawu,ukojojsebepredstavqajukao za{titnikevojvo|anskihinteresa.Onjerekao dajesli~nakampawavi|enaipredvegodine,kadajere{avanopitawenadle`nostiVojvodine. –Danas,kadasevididaniprivredanigra|ani Vojvodine nisu novim Statutom Vojvodine dobili nikakve promene naboqe, pokrajinska vlastnastavqasvojusecesionisti~kukampawu onavodnojugro`enostifinansijskogopstanka Vojvodine–poru~iojeKne`evi}.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak28.jul2011.

3

^EKAJU]I DA USTAVNI SUD OBJAVI SVOJU ODLUKU

Duplefunkcije neustavne,ali idaqeko{taju

Duple funkcije javnih funkcionera, koje je Ustavni sud Srbijeproglasioneustavnim,idaqe}eko{tatigra|aneiporeske obveznike sve dok ta odluka ne bude objavqena u „Slu`benom glasniku”,aposlanicimakojisu ujedno i ~elnici lokalnih vlasti bude ispla}ivan ijedan buxetskidinar. Najmasovnije „duple foteqe” suuSkup{tiniVojvodine,~ijih 14 poslanika, direktno izabranihnaizborima,ujednoimaijavnufunkcijuuizvr{nojlokalnoj vlasti.Zasvakogodtihposlanika koji su sada potpali pod „udar”Ustavnogsuda,mese~nose

zilo rad vojvo|anske skup{tine napolovinimandatajerbimorali da budu raspisani dopunski izbori,adanasnavodeda}enekolikoposlanikavratitimandate kadaUstavnisudobjaviodlukuu „Slu`benom glasniku” i da to, nadomak o~ekivanih prole}nih izbora, ne}e ugroziti funkcionisawetogparlamenta,tedadopunskihizborane}ebiti. – Danas odluka Ustavnog suda nemaonute`inukojujepreporuka Agencije imala pre godinu i po.Inemapotrebezadramatizacijom, niti da reagujemo onako kakosmoreagovalitad,kadjeto umnogome moglo poremetiti rad

iz buxeta Vojvodine ispla}uje pokrajinskog parlamenta na pododatakzaobavqaweposlani~ke lovinimandata–rekaojena{em funkcije od oko 42.000 dinara, listu koordinator koalicije {to ukupno iznosi 588.000 dinavladaju}euVojvodiniDragoslav rasvakogmeseca.Nekiodwihu Petrovi} nakon {to je Ustavni Skup{tini Vojvodine su i na sudpresudio. drugimfunkcijama,{totro{ak Ustavnisudseuobrazlo`ewu poposlanikupove}ava. odlukekojomjeosporiozakonsku Osimtoga,pojedinineposredodredbu o pomenutim izuzecima noizabraniposlanicisuiskuppozvaonaustavnona~eloojedna{tinski potpredkosti svih pred sednici,aliimaju zakonom, na na~eNajmasovnije i funkciju u loloozabranisukoduplefoteqe kalnom javnom ba interesa i na preduze}u.Otome Konvenciju UjesuuSkup{tini se tako|e o~ekuje diwenih nacija Vojvodine,~ijih stav Agencije, a protivkorupcije. 14poslanika, finansijski, ovaj Naime, ~lanom direktnoizabranih 7 Konvencije koslu~aj „te`ak” je naizborima,ujedno jim se utvr|uju najmawe 200.000 dinara po osobi imaijavnufunkciju principi koji se (120.000 neto diodnose na javni uizvr{noj rektorskeplateu sektor, predvi|elokalnojvlasti JP i jo{ gotovo no je da }e svaka 87.000 za potpreddr`ava ugovornisedi~ku funkciju u Skup{tini ca,uskladusosnovnimna~elima Vojvodine). unutra{weg zakonodavstva, naFunkcioneri s duplim funkstojatinesamodausvojiiodr`i cijamadosadanisu`elelidase ve} i da ja~a sisteme kojima se opredele za jednu – a uz to i za pove}ava transparentnost i jednobuxetskoprimawe–uprkos spre~ava sukob interesa, pi{e upozorewima Agencije za borbu izme|u ostalog u obrazlo`ewu protivkorupcijenatodasuusuUstavnogsuda. kobu interesa zbog nespojivosti Za sada nije poznato ko }e se, izvr{ne i normativne vlasti i kakojetonajavioPetrovi},odnedozvoqenog nagomilavawa re}iposlani~kefunkcije,odnofunkcija. Me|utim, skrojene su snofoteqeulokalnojvlasti,a takveizmeneZakonaoAgenciji me|ukandidatimasugradona~elzaborbuprotivkorupcijekojesu nik Novog Sada Igor Pavli~i} poslanicima izabranim nepo(DS),~lannovosadskogGradskog sredno na izborima prakti~no ve}aMilan\uki} (SPO),predomogu}avale da zadr`e i drugu sednici op{tina Apatin @ivojavnu funkciju do isteka mandarad Smiqani} (SPS), Sremski ta. Karlovci Milenko Filipovi} Tadasuizkoalicijevladaju}e (DS),In|ijaGoranJe{i} (DS), u Pokrajini obja{wavali da bi Novi Be~ej Milivoj Vrebalov odricaweodjednefunkcijeugro(LDP)... S. Nikoli}

VESTI ^antavir: Koalicija DSiLSV

uSuboticiVeqkoVojni} istaklisuda}enateritorijisuboti~keop{tinezajedni~ki A. A.

U^antavirupotpisanjekoalicioni sporazum izme|u GO DemokratskestrankeSubotica, LigesocijaldemokrataVojvodine i GG „Gra|ani ^antavira”. Za predsednika Skup{tine MZ ^antavirizabranjeTiborMurewi (LSV),azapredsednikSavetaFerencDer (DS).Naizborezamesnezajednice5.junaiza{loje1.448glasa~aiz^antavira. Novo rukovodstvo mesne zajednice formirale su liste „Liga socijaldemokrata Vojvodine–Nenad^anak„sosvojenih pet mandata u Skup{tini, „Demokratska stranka – Ferenc Der„ s osvojena ~etiri mandata iGG„Gra|ani^antavira–MartonRobert”sosvojenadvamandata. Predsednik GO DS-a ModestDuli}ipredsednikLSV-a

Sombor:DHSS kolektivno uLDP – Op{tinski odbor DHSS-a Sombora kolektivno je pristupio Liberalno-demokratskoj partiji, a dosada{wi predsednikDHSS-aSlobodanJerkovi} kooptiran je u Gradski odbor LDP-a – rekao je menaxer GO LDP-a Branko Krsti} na konferencijizanovinare. – Politi~ki program LDP-a pru`a naj{ire mogu}nosti za politi~ku inicijativu i anga`manulokalunadobrobitgra|ana i zajednice – objasnio je SlobodanJerkovi}odlukuokolektivnom pristupawu 11 ~lanovaDHSS-aLDP-u. J. P.


4

ekonomija

~etvrtak28.jul2011.

AGENCIJAZAPRIVREDNEREGISTRESRBIJE

NASTAVQAJUSEISTRAGEUZREWANINSKOJ „JUGOREMEDIJI”

Izbrisanotriputavi{e preduze}anegolane

Menaymentoptu`uje dr`avuzapritiske –IakojeEvropskakomisija premesecdanaizri~itozatra`iladaseistra`iprodajaakcija „Jugoremedije“ 2002. i dokapitalizacija na osnovu koje jeJovica Stefanovi} Nini ~etiri godine uzurpirao ve}inskovlasni{tvonadfabrikom, vlastiuSrbijiidaqeradesasvimsuprotno–predmetpolicijske istrage jo{ uvek nisu Stef an ov i} i funkc io n er i Agenc ij e za priv at iz ac ij u i Akcijskog fonda, ve} menaxment ove farmaceutske ku}e, izabranglasovimamalihakcionara 2007. godine – izjavio je

jasnim ciqem da se proizvede sumwa u zakonitost rada menaxmenta, odnosno da se me|u akcionarimastvoripodelakoja }e dovesti do toga da sada{we rukovodstvo izgubi podr{ku na Skup{tini akcionara. Odpro{logutorka,upritiske se ukqu~ il a i ins pekc ij a Uprave prihoda. Kao i prethodnihgodina,isadasepritiscina„Jugoremediju“poja~avaju ba{ uo~i Skup{tine preduze}a, koja je zakazana za 8. avgust–naglasiojeLisica. Kak o je ist ak ao, prit is ci kojeMinistarstvoekonomijei

Savet:KomesmetaupravaJugoremedije Savetzaborbuprotivkorupcijezatra`iojeodVladeSrbije daispitakovr{ipritiskenazrewaninskufabriku„Jugoremedija”, sa ciqem da se smeni uprava izabrana glasovima ve}inskihvlasnika,privatnihakcionara.„U’Jugoremediji’ovipritisciidutakodalekodaposlovneodluke,donetenaSkup{tini i Upravnom odboru u skladu sa zakonom, postaju predmet konstantne policijske istrage. Pri tom, ova istraga ne obuhvata sve~lanoveorganaupravenakojimasuodlukedono{ene,ve}je iskqu~ivo usmerena na istaknute nosioce poslovnih aktivnosti”,navodiseudopisukojijeSavetuputioVladiSrbije. na konferenciji za novinare jedan od najbli`ih saradnika generalnog direktora „Jugoremedije“Zdravka Deuri}a, Mita Lisica. Lisica,kojiuposledwevremeumestoDeuri}agovoriode{avawimaozrewaninskojfarmaceutskoj kompaniji, kazao je davlastuSrbiji,umestodapokrenepitaweodgovornostidr`avnih organa za uru{avawe fab rik e i omog u} i nak nad u {tete „Jugoremediji“ i wenim akcionarima, nastavqa poku{aj e da rek ons trukc ij u fabri~kih pogona predstavi kao kriminalitimezata{kasvoje postupawe na {tetu malih akcionara. –Policijskeistrage,kojese u „Jugoremediji“ sprovode ve} godinu dana neprestano, nisu dokazale nezakonito postupawe menaxmenta. [tavi{e, Vi{etu`ila{tvouZrewaninuje na pitawe punomo}nika generalnogdirektora„Jugoremedije“ Zdravka Deuri}a izri~ito odgovorilo da se protiv wega ne vod i nik ak av pos tup ak. Ipak, istrage se nastavqaju, s

Ministarstvo unutra{wih poslova ve} godinu dana neprestano vr{e na „Jugoremediju“, privatnu kompaniju pod kontrolommalihakcionara,nedozvoqenisuusvakomdemokratskomdru{tvu.Otome,powegovimre~ima,svedo~ii~iwenicadavlastuSrbijisadapostupanesamoprotivstavadoma}e javnosti ve} i protiv izri~itihnalogaEvropskekomisije. – Uvereni smo u to da }e akcio n ar i „Jug or em ed ij e“ na Skup{tini8.avgustaumetida se odupru svemu ovome. Tako|e smouvereniiutodajeodbrana „Jugoremedije“ samo po~etak.Ministarstvozaradjepre dva meseca utvrdilo da je na{ grad najve}i gubitnik tranzicije, i da je zrewaninska privreda uru{ena pre svega zbog kor upc ij e u priv at iz ac ij i. Ukolikoza{titimouspehekoje su u svojoj borbi postigli radniciimaliakcionari„Jugoremedije“,otvori}ese{ansa i za druga zrewaninska predu- ze}adakrenuputemoporavka– zakqu~iojeMitaLisica. @.Balaban

EBRDodobrio kredit„Beohemiji” Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je fabrici „Beohemija“ razvojni kreditod68milionaevra,saop{teno je ju~e iz tog preduze}a kojeposedujeproizvodnepogone uZrewaninu.Stimuvezi,ugovor izme|u EBRD-a, EFG Eurobanke, Erste banke, Sosijete `eneral, Unikredit banke i “Beohemije” bi}e potpisan danasuZrewaninu.Ugovor}e,kako je najavqeno, osim predstavnika pomenutih banaka, potpisati direktorka kancelarije EvropskebankezaobnovuirazvojuBeograduHildegard Gacek igeneralnidirektorposlovnog sistema “Beohemija” @eqko @uni}. “Beohemija” je doma}i proizvo|a~pra{kasteiku}nehemije ikozmetike,kojiproizvodine-

ke od najpopularnijih proizvodazaodr`avawedoma}instavau Srbiji – “duel”, “spin”, “dalija”,“hera”i“bekolino”.Samou 2010. godini fabrika je ulo`ila deset miliona evra u razvoj kompanije, ostvarila rast prihodaodprodajeve}iod25posto na doma}em tr`i{tu i porast izvoza od 60 posto u odnosu na 2009.godinu. @.B.

dnevnik

Uprvojpoloviniovegodineiz registra Agencije za privredne registreSrbijeizbrisanojetri putavi{epreduze}anegouisto vreme pro{le godine. Naime, za {estmesecibrisanoje6.892preduze}a, dok je u isto vreme pro{legodineistusudbinudo`ivelosvega1.714firmi. U isto vreme broj novoregistrovanih preduze}a u prvih {estmeseciovegodinemawije 21odsto.Dokjepro{legodineu to vreme osnovano 5.643 preduze}a, sada je u registar upisano 4.454. Osim toga, osnovano je i 16.118 preduzetni~kih radwi, {tojegotovo20odstomawenegouistovreme2010.godine,kadajeosnovano19.980radwi. Najvi{eseuproteklih{est meseciotvaralotrgovinanave-

liko, 445, slede konsultantska preduze}a,gra|evinskefirmei preduze}azadrumskiprevoztereta. Od novih preduzetni~kih radwi najvi{e je onih iz oblasti ugostiteqstva, kao {to su restorani, kiosci, kafi}i, zatim trgovine na malo, taksi prevoz,frizerskiikozmeti~ki saloni. Po obja{wewu Agencije za privredne registre, razlog za pove}anbrojbrisanihprivrednihdru{tavaposledicajeunajve}em broju slu~ajeva automatskogste~ajakojisudovisprovodenadfirmama~ijisura~uniu blokadidu`eodgodine.Takoje odpo~etkagodineposlu`benoj du`nosti, odnosno na osnovu pravosna`nih sudskih presuda, izbrisano4.790privrednihdru-

{tava. Podse}awa radi, lane je Agencijazaprivredneregistre zbog sudskih presuda o ste~aju izbrisala s evidencije 5.980 preduze}a.

Najvi{eizbrisanihpreduze}a po sudskoj odluci, odnosno zbog ste~aja,jeizoblastitrgovinena veliko,konsulatantskihuslugai gra|evinarstva. Q.M.

„NEKTAROVA”INVESTICIJAIZAZVALARAZLI^ITEREAKCIJEUSRBIJIISLOVENIJI

„Ironijaje{tosuSrbi kupiliFruktal” Delonavodiidaje„ironija{to’Fruktal’kupujefirmaizSrbije, dakle sa tr`i{ta na koje toliko `eli da prodre prodava~ sokova izAjdov{~ine”. „Vremenakadasuslovena~kapreduze}a osvajala Balkan su odavno pro{la”, navodi „Delo„, i dodajedase„pritomneradisamo opreduze}imakojasmove}prodali (’Droga Kolinska’) ili preseliliudruge dr`ave (’Gorewe’, ’Tiko’)ve}iopitawuprepoznatqivosti biv{ih slovena~kih paradnihkowa”. Listtako|eka`edanajavqena prodajaneodgovaranina pitawe dali }ezadu`eno„La{ko„ biti sposobno da za godinu ili dve otplati milionske kredite, ali „uva`avaju}i visinu wegovih dugova postignuta cena za ’Fruktal’je‘nektar’zabanke”. „Delo„ postavqa i pitawe {ta je strate{ka imovina za slovena~kudr`avu. Akojedr`avu u tom pitawu barem za sada prestiglaupravala{kepivovare, kona~nu re~ o prodaji „Fruktala„}eusubotuimativlasnici a oni, zakqu~uje list, „imaju samo dve mogu}nosti - da preseku Gordijev ~vor u La{komiaktivnopo~nudarukovode ili datoprepustedrugima,ako samizatonisusposobni”. Banke poverioci, koje su najve}i vlasnici prezadu`ene Pivovarne„La{ko„,pro{legodine su tra`ile da „La{ko„ po~ne da prodaje sve iz svog vlasni~kog portfeqa {to ne spada u osnovnu delatnost proizvodwuiprodajupiva. S druge strane, u Srbiji se proboj„Nektara„naslovena~ko tr`i{te kupovinom „Fruk-

Kupovinaslovena~kog„Fruktala” od strane ba~kopalana~kog„Nektra”uSrbijijepa`wu javnosti izazvala prvenstveno kaonajve}asrpskainvesticijau „de`eli”.Sdrugestrane,slovena~ki mediji prime}uju da je „ironi~no” to {to je jedan od najve}ih tamo{wih prehrambenih brendova kupila upravo kompanijaizSrbije. „Nektar” je za 50 miliona evrakupio„Fruktal”izAjdov{~ine i postao ve}inski vlasnik najpoznatijeg slovena~kog

Bojan Radun

proizvo|a~a sokova s 93,73 odstovlasni~kogudela. – Postajemo jedan od najve}ih srpskih investitora u Sloveniji. Kupovina „Fruktala” je za „Nektar”velika~astiodgovornost, a ciq nam je da postanemo najve}a kompanija te vrste u regionu– izjaviojedirektor„Nektara” Bojan Radun. Slovena~ki list „Delo„ u komentaru o prodaji „Frutala„ Nektaru ka`e da }e od tog posla vi{eimatikoristi„vojvo|anski kupac nego prodavac iz La{kog„.

tala„ za 50,2 miliona evra ohrabrio je i druge srpske kompanijedarazmotresvojevrsni pohodnaSloveniju. Beogradska {tampa tako pi{edajekupovinom„Fruktala„

nov~ano nadma{ila mnogo mo}nije firme iz Austrije, Nema~ke,Italije,Hrvatske... Vlasnik koncerna Farmakom Miroslav Bogi}evi} izjaviojeda verujenesumwada}eposle„Nekt-

Dominacijauregionu Urednik u magazinu „Ekonomist” Milan ]ulibrk izjavio je dajeakvizicija„Nektara„odli~nanesamozatukompaniju,ali icelusrpskuprivredu. -Zajedno}e„Nektar„i„Fruktal„imatidominacijunacelom tr`i{tu zapadnog Balkana, a s obzirom na to da je „Fruktal„ imao kanale prodaje na hrvatskom tr`i{tu, na{a kompanija ne}e imati probleme kakve ina~e imaju na{i proizvodi tamo. Dobi}esenajja~ibrendnaBalkanu-isti~e]ulibrk. ba~kopalana~ka kompanija razbila decenijsku tradiciju po kojoj su „Slovenci kupovali srpsko vo}e i onda nam ga prera|eno i upakovano u tetrapakprodavali ponekoliko putave}ojceni„.Tako|eseisti~e,kaovrlova`no,to{tojesrpska kompanija u trci za kupovinu„Fruktala„prestigla i

ara„ i druge kompanije iz Srbije poku{ati da investiraju u Sloveniji. - Nisam skoro ~uo boqu vest. „Nektar„jeodli~nakompanijai izdalekasevididasewomdobro upravqa.Verujemda}eovakupovina biti povod i drugim privrednicima da krenu da ula`u u Sloveniji-rekaoje. V.^v.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE 26. 07. 2011.

1.337,94129

Pet akcija s najve}im rastom

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Cena

BELEX 15 (712,57 -1,61)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Po{tanska {tedionica, Beograd

20,00

15.600

639.600

Lasta, Beograd

13,74

389

389

AIK banka, Ni{

-9,14

2.614

22.738.680

Progres, Beograd

11,48

68

340

NIS, Novi Sad

0,64

788

12.695.335

Vital, Vrbas

11,21

1.280

6.400

Komercijalna banka, Beograd

0,00

2.890

0,00

11,11 Promena %

40 Cena

1.640 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

780

0,00

Agrobanka, Beograd

-1,21

6.616

11.630.154

-11,63

1.900

5.700

Imlek, Beograd

1,85

2.146

1.343.385

Soja protein, Be~ej

-1,32

750

19.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,07

557

1.210.999

Jubmes banka, Beograd

-0,01

13.428

120.852

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.713

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.375

0,00

Alfa plam, Vrawe

4,44

9.228

461.420

Tigar, Pirot

BIP u restrukturirawu, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Promena %

Metalpromet, Kru{evac

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

AIK banka, Ni{

-9,14

2.614

22.738.680

EMU

evro

1

101,3880

103,4580

105,8370

101,0780

Privredna banka, Beograd

-7,75

345

81.740

Australija

dolar

1

77,1190

78,6929

80,5028

76,8830

Kredi banka, Kragujevac

-5,77

2.450

374.850

Kanada

dolar

1

73,9899

75,4999

77,2364

73,7634

Danska

kruna

1

13,6015

13,8791

14,1983

13,5599

-2,82 Promena %

6.900 Cena

207.000 Promet

Norve{ka

kruna

1

13,0657

13,3323

13,6389

13,0257

NIS, Novi Sad

0,64

788

12.695.335

Vino `upa, Aleksandrovac Vojvo|anskih top-pet akcija

[vedska

kruna

1

11,1606

11,3884

11,6503

11,1265

[vajcarska

franak

1

87,1034

88,8810

90,9253

86,8367

Elan, Izbi{te

0,00

1.600

100.800

1,49

815

1.137.260

V.Britanija

funta

1

114,6540

116,9940

119,6850

114,3030

Fabrika {e}era, Crvenka

6,79

3.900

97.500

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.699

0,00

SAD

dolar

1

69,8075

71,2321

72,8704

69,5938

Veterinarski zavod, Subotica

1,53

465

2.790

Kurseviizovelisteprimewujuseod27.7.2611.godine

Fabrika sto~ne hrane, Crvenka

0,00

270

96.120

Neoplanta, Novi Sad

0,00

250

34.750

Sviiznosisudatiudinarima


^ekamotri milijarde dolara U prvoj tre}ini ove godine, prema izve{taju Narodne banke Srbije,una{uzemqujeu{lovi{e od 600 miliona dolara investicija. Plan za ovu godinu su ulagawaodtrimilijardedolara, izjaviojeAleksandar Miloradovi} izAgencijezastranaulagawa ipromocijuizvoza(SIEPA). Miloradovi} je rekao da postojimogu}nostdaiznosinvesticijaprema{itrimilijardedolara,jerjebelgijski„Delez”kupio „Delta Maksi” za 1,4 milijardi dolara,takodasuuovomtrenutku izvesna ulagawa od preko dve milijarde dolara. Gostuju}i na RTS Miloradovi} je istakao da seradinanekolikovelikihprojekata~ijaserealizacijao~ekuje dokrajagodine. Onjenaveodasepregovaraisa nekoliko brendova koji su ~ak i vode}iusvojimindustrijama,kazao je Miloradovi}, isti~u}i da investitoripokazujuinteresovawezapoqoprivredno-prehrambeni, metalski, ma{inski, automobilski i sektor informacionokomunikacionetehnologije. Milorodavi}jerekaodaseinvestitori interesuju za lokacije ubliziniautoputeva,jerjeinvestitorima najva`nija saobra}ajnainfrastrukturakojajepotrebnazatransportidasupredvi|eni finansijski podsticaji investitorima. Onjeoceniodaseinvesticioni bum dogodio u Ni{u i da postoji20projekata{todonosivi{e od 100 miliona evra i preko 5.000 novih radnih mesta u tom gradu,dokuKraqevuiNovomPazaru postoje po tri projekta, a u Zaje~arujedan.

^ija}ebiti zemqa Stranci}eod2014.mo}idakupuju poqoprivredno zemqi{te u Srbiji,alistru~wacismatrajuda totakvumogu}nosttrebaodlo`itijersucenezemqi{taniske. Hektar najkvalitetnije poqoprivredne zemqe u Srbiji danas mo`edasekupiza5.000evra,acenaistepovr{inezemqemalolo{ijeg kvaliteta, odnosno druge i tre}e klase ko{ta izme|u 1.000 i 2.000 evra po hektaru. U zemqama Evropske unije takva zemqa ko{taod50.000do100.000evra,ka`e saradnikuPKSBranislav Gulan. „Zakojugodinu,zboglo{evo|enihpregovorasaEU,uSrbiji}e biti mogu}e prodati zemqi{te stranim kupcima, a prisutno je i puno {pekulacija u trgovini zemqi{tempaseonemorajuspre~iti”, upozorio je Gulan. Zabrana prodaje poqoprivrednog zemqi{tastrancimauLitvanijiiSlova~koj,kojesuodavnopostale~laniceEU,auskoro}emo}iupotpunosti da koriste evropski agrarnibuxet,produ`enaje,nedavnodo 2014.godine,naveojeGulan.

„Maksi”najzadbelgijski Belgijski „Delez” ju~e je i zvani~no preuzeo kompaniju „Delta Maksi” za ~ije stopostotno vlasni{tvo je platio 932,5 miliona evra. Predstavnici„Deleza”i„Deltaholdinga”, u ~ijem je sastavu „Delta maksi”, potpisali su kupoprodajniugovor3.marta,alijeKomisijazaza{titukonkurencije tek 13. jula dala dozvolu za preuzimawe. Iakoje„DeltaMaksi”ranije bio predmet vi{e istraga Komsijeotomedaliimamonopolski polo`aj na tr`i{tu, Komisija je u svom saop{tewu navela da „Delez” kupovinom „DeltaMaksija”ne}enaru{iti konkurencijuuSrbiji. Predsednik „Deleza”, zadu`en za isto~nu i jugoisto~nu Evropu Konstantinos Ma~eras najaviojeda}epreuzimawem Delta maksija doma}i

Ma~eras je poru~io da }e „Delez” u dogovorenim, ~ak i kra}im rokovima ispla}ivati doma}e dobavqa~e i imati

Putariprekinuli blokadunaautoputu Radnici putarskih preduze}a „Nibens grupe” prekinuli su ju~e blokaduradovanaizgradwisevernog kraka Koridora 10 kod SrbobranaposlesastnakauVladiSrbije u Beogradu na kome je bankarima dat rok da se do ponedeqka usaglase o sudbini tih firmi. Predsednik sindikata „Ba~kaputa” \uro Trivunovi} je potvrdio da je deonica Koridora 10 u izgradwi kod Srbobrana, od 81. do 91. kilometra ra~unaju}i od ma|arskegranicepremaNovomSadu, odblokiranau15~asova,kaoiasfaltnabazauSrbobranu. Predsednica Samostalnog sindikataputaraSrbije(SSPS)Sowa Vukanovi} jekazalaTanjuguda sunasastankupredstavnikavlade, resornog ministarstva, Agencije

[trajk i posledice Preduze}e„KoridoriSrbije”upozorilojeju~enatodaasfaltnabazauSrbobranumoradaradipunimkapacitetomdabiseispo{tovali rokovi za zavr{etak preostalih neizgra|enih deonica autoputa.Planiranojedase1.avgustapustiusaobra}ajupravodeonicaodSrbobranadoSiriga,gdesuradoviblokirani.U„Koridorima”podse}ajunatodaseuSrbobranunalazekre~wa~kefrakcijeieruptivnezaproizvodwuasfalta,kojenebismeledavi{e odtridanastojenalagerujersestvrdwavaju.Putarinehajuzaove opomeneika`u–kadajeizgradwamoglatolikodakasnidokoni nisu{trajkovali,neukusnojesadaspomiwatirokovekojisuvi{e putaprobijeni,aradiseowihovombitiilinebiti. Oninavodedaznajudaod{trajkasvigube,alinemajudrugogna~inadaprisiledr`avunatodaseozbiqnopozabaviwihovomnesre}nomsudbinom.\uroTrivunovi}ka`edanemoguvi{edapodnesupraznaobe}awa,kaoniopravdawadatoinijeposaodr`ave. Ondodajeda,kojedozvolioprivatizaciju,tajtrebaidasebaviposledicama.

dr`avna kasa puni slabije od predvi|enog.Po{tojeukazaoda mnogi ugostiteqski objekti i male radwe ne izdaju fiskalne ra~une,\idi}jerekaoda„apeluje na gra|ane da prilikom svake uslugezatra`efiskalnira~un. „To je za wih mali posao, a za dr`avu velika stvar. Da bismo mogli da gradimo, da policija, zdravstvo,{kolstvofunkcioni{u, neophodno je da se buxet puni”Nedozvolimodasepojedinci bogatenara~undru{tva”,apelovaoje\idi}.

Bankomatumesto poslovnice @iteqe Sevojna neprijatno je ovih dana iznenadila vest da Vojvo|anska banka, ~lanica NBG grupe, zatvara posledwu bankarsku poslovnicu u tom gradu.UsamojVojvo|anskojbanci ka`u da su od 2008. po~eli modernizaciju poslovne mre`e uskladusasvetskimstandardi-

proizvo|a~idobitiprilikuda izvozeuEvropu,auplanujeida serobazalanac„Delez”proizvodiuSrbiji.

dobru saradwu sa wima jer je praksatekompanijedausvojim objektimausvetunudi55odsto robe lokalnih proizvo|a~a. Ministarpoqoprivredeitrgovine Du{an Petrovi} ranije je izjavio da }e dolazak „Deleza” pove}ati efikasnost doma}e trgovine,poqoprivredeiprehtrambeneindustrije. „Dolazak Delezea predstavqa ivelikuizvoznu{ansuzasrpske proizvo|a~e,jer}emo}idasvoju robu plasiraju na evropsko, pa ~ak i ameri~ko tr`i{te gde ta kompanijaimasvojemaloprodajne lance„, rekao je ministar poqoprivrede i trgovine. Sticawem kontrole nad „Delta maksijem”„Delez”,sti~eiindirektnu kontrolu nad firmama „C market”, „Pekabeta”, „Primer C”, TP „Srbija”, „Zvezdara”, „Bel investment properti”iTP„Stadel”.

NAKON [TO SU PROVELI NO] NA KORIDORU 10

Poreznici ve`bajustrogo}u Dr`avni sekretar Ministarstva finansija Miodrag \idi} najaviojeda}e1.avgustaporeski organi po~eti poja~anu kontrolu, najpre u Beogradu, a potom i drugde. „Od 1. do 8. avgusta ima}emo `estoke kontrole u Beogradu. Do}i}eiinspektorisastranei vide}emo kakve }e to rezultate dati”,rekaoje\idi}uKru{evcu. On je rekao da su prihodi dr`avnog buxeta u planiranom iznosu, iako se posledwih meseci

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

maitakojeve}ura|enouU`icu. Sevojno se u tu pri~u nije uklopilo. Zato se poslovnica zatvara, a `iteqi banke iz tog mesta dobijaju bankomat preko kojeg }e mo}i da podignu novac uzpomo}„viza„i„dina„karticabezobziranatoukojojbanci suizdate. D. V.

zaprivatizacijuiNIBENS,bankarizatra`ilidapitaweopstanka preduze}a „Vrawe”, „Ni{„, „Kragujevac”, „Beograd”, „Ba~kaput”i„Partizanskiput”budere{enou„paketu”,anepojedina~no. Vukanovi}evajenaveladajeAgenciji za privatizaciju, tako|e, dat rok - do utorka, do kada treba da budupreispitanenezavr{eneprivatizacije preduze}a „Beograd”, Ba~kaput” i „Partizanski put”. Bankekaonajve}ipoveriociputara„Nibensgrupe”potra`ujuizme|u110i130milionaevra. Putari su, wih oko hiqadu, prethodno proveli ceo dan i no} naKoridoru.^ekaweiprotestna putubilisunaporni,pogotovonakon{tosudoputarado{lepri~e da su banke nezadovoqne predlo-

`enim sporazumom jer se radi o firmamakojenemajuosnovnogkapitala. \uroTrivunovi} objasniojeza na{listdaimovineima,odnepokretnedopokretne,me|utim,problemjeutome{tojenovivlasnik Milo \ura{kovi} nakonprivatizacijesvezalo`io,zbog~egasei tra`i raspetqavawe sumwive prodaje putarskih firmi. Sagovornikka`edabankemogupri~ati{taho}e,aliradniciisindikat najboqe znaju kolika je vrednost i imovine, i imena firme s dugom tradicijom, i po`rtvovnih iodanihradnikakojisuuvekzavr{avaliugovoreneposlovenavreme,nepitaju}idalijesneg,ki{a, vrelinaikolikosatitrajedan. R. Dautovi}

~etvrtak28.jul2011.

5

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Sredili smodr`avu Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} oceniojedajeVlada napravilavelikikoraknapred usre|ivawudr`aveidahrabri to {to privreda funkcioni{e boqenego2010. „Kada se uporedi sada{we stawe sa onim od pre tri godine,vidisedasureformeuSrbiji nastavqene, da ekonomija nijedo`ivelakrahidanikone spori ~iwenicu da ceh krize pla}amo lo{ijim kvalitetom `ivota”,istakaojeCvetkovi}u intervjuu za nedeqnik „Novi magazin”. „Istina je da su ekonomski resori dali mnogo mawe i lo{ijerezultateodsvihdrugihu vladi, ali to je logi~na posledica ekonomske krize i na to nismo mogli da uti~emo”, ukazao je premijer. Cvetkovi} je naglasiodajevladaformirana na osnovu jasnog politi~kog programaidajenasvimprojektovanim ciqevima napravila zna~ajne,ponegde~akiistorijskeiskorake. „Uekonomijisu{tinareformijedaseindustrijaiprivreda

EPS ostaje ceo Mirko Cvetkovi} je ocenio da ne bi trebalo „raspar~avati”Elektoprivredu Srbije (EPS) i prodavati jeudelovima.Vladasmatra da EPS ne treba raspar~avatiiprodavati’nakomad’. Smatramo da treba da se omogu}i dolazak velikih proizvo|a~a struje unutar sistema na ve}inskoj privatnojosnovi”,kazaojesrpskipremijer. Cvetkovi} je najavio i da }epodelaakcijaEPS-agra|anima i biv{im i sada{wim radnicima uslediti nakonponavqawatenderaza izgradwu termoelektrane „NikolaTeslaB3”. stave u konkuretno okru`ewe i prepustedasameposti`urezultatebezprevelikogme{awavlade.Nevidimdakrizadaje{ansu dr`avi da se ona izvu~e iz tih obaveza, upravo obrnuto. Na{ posaojebiodaspre~imodakrizauni{tiprivreduiutomesmo uspeli”,istakaojeCvetkovi}. Srpski premijer je ocenio i da ne postoji bojazan da }e se u Srbijidesiti„gr~kiscenario” saprevelikimzadu`ivawem. „[toseti~emogu}nostigr~kogscenarijauSrbiji,tusene vodi ra~una o redu veli~ina. Mi pri~amo da li }e Srbija da povu~e od Me|unarodnog monetarnog fonda bukvalno jednu milijardu evra. A u Gr~koj se govoriozajmuod130milijardi evra. Dakle, nema bojazni da }e kodnasdesitigr~kiscenario„, preciziraojeon.

NOVI PROPISI O ZADU@IVAWU PROMENILI MINUS NA RA^UNU

Klijentipodlupom Od po~etka ovog meseca va`e mogu}nosti zadu`ivawa po stanovapravilazazadu`ivawegra- rom jer su sve pozajmice u ukup|ana. Osim kreditne sposobno- noj sumi bile ve}e – obja{wava sti, banke mogu da ih primene i direktor glavne filijale za na pozajmice koje se odobravaju VojvodinuAIKbankeSlobodan po osnovu teku}eg ra~una. Pri- Raci}.–[toseti~eteku}ihramenajerazli~itapasupojedine ~una, ostalo je po starom: ako ku}e smawile mogu}nosti ovog klijent nije zloupotrebqavao zadu`ivawa, dok su ga druge po- „minus”, mo`e dobiti odobrewe ve}ale. Me|uza tu vrstu potim, nisu samo zajmice na dve U mi nus tre ba i}i sa mo novi propisi godine na nivou na kratak rok Narodne banke prose~netromeSrbije uticali se~neplate. na promene. Banke sve ~e{}e U Kredi agrikol banci su, sposobnost klijenta da redovno shodno novim propisima NBSservisirasvojeobavezestavqaju a,maloizmenilipolitikukada pod lupu. Vi{e nije dovoqno da se radi o dozvoqenom minusu. stranka svakog meseca redovno Pore~ima~lanaIzvr{nogodprimaplatuve}bankarigledaju borabankezadu`enogzaposloi rezultate poslovawa preduze- vesastanovni{tvomSvetozara }a.Ukolikosekodnekogodwih [ija~i}a,odnedavoseklijentu ustaligubitak,svejeve}a{ansa od plate odbije potro{a~ka da}eostatibezmese~nepozajmi- korpa za jednog ~lana doma}ince ili da }e se ona, umesto dve stvapoizve{tajustatistikeza plate,svestiteknajednu. prethodnimesec.Sadajetooko –Prenego{tojepo~elapri- 13.000 dinara. Od preostalog menanovihpravila,mnogoklije- iznosa,70odstomo`edasekonata s ni`im primawima je `u- risti za pozajmicu po teku}em rilo da maksimalno iskoristi ra~unu.

Klijentutakoostajeprostora izakreditjermaksimalnarata mo`ebitiplataumawenazave} pomiwanujedno~lanupotro{a~-

ku korpu. U Komercijalnioj banci su ponudili klijentima mogu}nost da pove}ajupozajmicu50posto. Ono {to svaki klijent trebadaznaprenego{to po~nedatro{iodobreni minusjedajere~oveoma skupoj pozajmici. Kamate naminussuod19do39postogodi{we,aakoseu|e u nedozvoqenu pozajmicu, mogubitijo{ivi{e–do 86 posto. Izgleda da su gra|aniuSrbijitogasvesni. Od 6.478.054 ra~una, na koje je odobren iznos prekora~ewa od 37,53 milijardidinara,udocwije ujunubilo6,6odsto.Toje nanivoupredhodnogmeseca,dokjeudecembrubilo 8,6odsto. Jedini savet koji se mo`e dati je da je uvek boqe uzeti redovan kredit a u minustrebai}isamonakratke rokove. D. Vujo{evi}


6

nOv^Anik

~etvrtak28.jul2011.

Privatna marka vu~e proizvo|a~e –Srpskekompanijekoje proizvode„metro„privatne robne marke imaju mogu}nostdaizvozeoveproizvode na tri kontinenta na kojima kompanija „Metroke{endkeri„posluje –izjaviojeregionalnidirekt or „Met ro grup e„ KristijanMils. – Tren utn o imam o 87 srpskih proizvo|a~a koji proi zv od e vi{ e od 700 proizvoda privatne robne mark e. Proi zv odw a privatnerobnemarkejeodli~an na~ in da komp an ij a „Metro ke{ end keri„ pomogne lokalnim proizvo|a~ima da unaprede svoje proizvodne kapacitete i poslovawe, a s druge strasne, odli~an na~in da ponud i prof es io n aln im kupcima proizvode vrhunskog kvaliteta po prihvatqivim cenama – rekao je Milszanajnovijibrojnedeqnika„NoviMagazin”. Trgova~ka marka je ona kojom trgovinska preduze}alansirajuproizvodekoji su ne{to jeftiniji od originalnerobnemarke,a dolaze od istog proizvo|a~a. – Najva`nije za proizvo|a~eikompanijeizSrbije je da prepoznaju svoju {ansu da se razvijaju kroz saradwu s ve}im kompanijam a i da isk or is te tu {ansu,daiskoristepomo} int ern ac io n aln og isk ustvadabiunapredilisvoje kap ac it et e, stand ard e kvaliteta i tro{kove poslovawa–naveojeMils. Onjerekaodaje„Metro ke{ end ker i„ akt ivn o ukqu~enurazvojekonomije i industrije u Srbiji, pa je tako i ve}i deo robe kojiseplasirautimprodavnicima srpskog porekla. –Uve}inizemaqaukojima poslujemo ~ak do 90 odsto proizvoda se nabavqa lokalno, pa tako i u Srbiji–dodaojeMils. On se osvrnuo i na rezultateposlovawatekompanije, isti~u}i da je u 2010. ostvar il a najv e} i profitusvojojistoriji.

dnevnik

TRGOVCIIPROIZVO\A^IUVEKNA\UNA^INDANASAMAREKUPCA

Cene rastu dok grama`a pada Stare prepoznatqive mere namirnica – sto grama ~okoladeikafe,litarmleka,pola kilograma testenine ili kilogram {e}era odlaze u zaborav. Namirnice koje svakodnevno kupujemo naglo su kalirale, ali samo na grama`i,

kolade, grickalica, zamrznutogvo}aipovr}a,testenina... Ilije,pak,grama`aistaali je ambala`a druga~ija i, podrazumevase–skupqa. –Tomo`ebitinekorektno pon a{ aw e proi zv o| a~ a, ali ne i prevara – ka`e za na{

ne i na ceni. Naprotiv, neke suitaweiskupqe. Nekadajekesicasupebila dovoqnaza~etiritawira,a sadazatri,vi{enemapavlake u pakovawu od 200 grama, testenine nema od pola kilograma ve} od 400 ili 380 grama... U to da su se proizvo|a~i izve{tili u zakidawu grama`e i sli~nim rabotama ovih dana mogu se uveriti i oni koji imaju obi~aj dakupeprelivezatesteninu a pri tom i da pogledaju deklarcije i sve {to na kesicama pi{e. Apsurdno, neke od wih imaj u 63,49 gram a! Drug i proi zv o| a~ je, pak, ostaviostarugrama`ualije promenio pakovawe pa sada kesica sosa ne ko{ta 65 ve} 75dinara. Elem, potro{a~i u trgovinamazaistinovackupujuista pakovawa, a mawe koli~ine mle~nih proizvoda, kafe, ~o-

list preds edn ic a Upravn og odbora Asocijacije za za{titu potro{a~a (APOS) Edina Popov.–Dasutiproizvo|a~i promenili grama`u, a o tome prekodeklaracijenisuobavestil i pot ro{ a~ e, bil a bi druga pri~a i oni bi svakako treb al o da bud u ka` wen i. Ovako,svejeureduitojewihovo pravo, a potro{a~i trebadavodera~unaosvomdinaru. Ukazuju}i na zamke na koje kupac mora da bude spreman kada ide i po najobi~niji bakalukupotro{a~kimudru`ewima ukazuju i na jo{ jedan „specijalitet”, ovog puta trgova~ki.Naime,na{itrgovci veomavoledabajaturobuprodajupocenisve`e.Zarazliku od evropskih marketa, u kojimasehranapredistekomroka trajawanudinaposebnimgondolama i jeftinija je i do 70 odsto, u Srbiji ovakav na~in

STUPANASNAGUNOVICENOVNIKTELEKOMA„SRBIJA”

prodaje, ako izuzmemo pojedineveliketrgovinskeku}e,gotovo da ne postoji. Pogotovo ne u kom{ ijs kim du} an im a, koji su skloniji tome da ovakvu robu raspakuju i prodaju na meru ili ~ak da joj prekucavajudatumetrajawa.Veliki

Ugotovosvakojtre}ojtrgovini kupci danas u proseku, nabasaju na neki proizvod s prot ek lim rok om traj aw a. Ipak,nadle`niisti~udajeu odnosu na prethodne godine sada bajatih namirnica petinumawe.Novazakonskare{ewa, naime, predvi|aju ogromnekazne,takodanikone`eli daseigrasnovimpropisima. Za takvu nepravilnost preduzetnik pla}a kaznu od 250.000 do 500.000 dinara, dok je kod preduze}atasumaido~etiri puta ve}a i kre}e se do tri milionadinara. Mnogove}iproblemjeprelepqivawerokaupotrebe,~ime se svesno prikriva opasnostpozdravqekupca. Ina~e,kadapotro{a~kupi takav proizvod, ima pravo da se vrati i od trgovca zahteva novacnazad,aliidatoprijaviinspekcijama. – Sada je broj `albi na istekaorokupotrebemawinego ranijih godina – ka`e predsednik Pokreta za za{titu potro{a~a Petar Bogosavqevi}. – Gra|ani se `ale da trgovciprelepeceneirokupotrebe na proizvodima, {to je

Ne putujemo nikuda Najve}ibrojstanovnikaSrbije,~ak63odstowih,nijebio na odmoru u posledwih 12 meseci,pokazalojeistra`ivawe TGI, koje sprovela agencija „MedianaAdria.”Me|uonima koji su negde putovali na odmornajvi{ejeturistakojisu bilinamoru-61odsto,dokse za planine opredelilo 18 odsto isp it an ik a. Tur is ti~k a razgledawabilasuzanimqiva za14odstoputnika,doksesamo pet odsto odlu~ilo za odmor na jezeru, a jedan odsto je bionakrstarewu.

Bajatodo70odstojeftinije Ceneproizvodakojimaisti~eroktrajawasni`avajuseod30 pado~ak70odsto,atrgovciimajuobavezudaistaknustaruinovucenuidavidnoobele`edajere~orobiskratkimrokomtrajawa,ka`uupotro{akimudru`ewima. Me|utim,kupcisemoguuveritidasutakvislu~ajeviretki,i datupraksuobi~noprimewujustranitrgovcikojiposlujukod nas. trgovinski lanci ove proizvode mahom vra}aju dobavqa~imanauni{tavawe. Pojedinitrgovcipome{aju proizvode s isteklim rokom upotrebesnovimiispravnim namirnicama. Tako se de{ava da, ~ak i ako kupac na jednoj ambala`i pogleda datum trajawa,apazarivi{epakovawa, ku}i odnese i proizvod kojem jerokupotrebeodavnoprotekao.Poku{avaju}idasere{i ibajaterobe,trgovactakovarapotro{a~a.

krivi~no delo, jer se time skriva rizik kojem je potro{a~izlo`en.Apelujemnapotro{a~e da ovakve probleme ne re{avaju sami, ve} da se obrate nadle`nima. Trebalo bi narediti da lepqewe deklaracijenesmedaseradina del ov im a amb al a` e koj i su bitni za potro{a~a. Nikako nebitrebalodasena|enaistaknutojceni,nasastavuproizvoda, na upozorewu za ciqnegrupepotro{a~a,kaonina rokuupotrebe. S.Glu{~evi}

Najve}i broj wih, 72 odsto, i{ao je na odmor u sopstvenoj re`iji, dok je tre}ina, odnosno28odsto,koristilausluge turisti~kih agencija. Gra|anisusenajvi{eodlu~ivaliza pak et aran` man e, koj i su ukqu~ivali od osam do 13 no}i,odnosnowih48odsto.Oko 20 odsto ispitanika odlu~ilo se za paket od sedam no}i, dok je 15 odsto uzimalo odmor na bazi~etirido{estno}ewa. Zaputovaweod14ivi{eno}ewa odlu~ilo se devet odsto, azajednudotrino}i,osamodsto anketiranih. Istra`ivawe je obuhvatilo uzorak od 8.000 ispitanika, starosti od 15 do 75 godina, navedeno je u saop{tewu agencije „Mediana Adria”.

VELIKO[ARENILOCENANAPIJACAMAUSRBIJI

Od 1. avgusta skupqe Krompir pla}amo od 15 do 80 dinara telefonirawe Telekom„Srbija”}e,po odluci Republi~ke agencijezaelektronskekomunikacije (RATEL), od 1. avgusta pove}ati cenu pretplateufiksnojtelefonijiiizjedna~iticene telefonskog razgovora za privatneiposlovnekorisnike.PoodluciRATELaod16.juna,cenamese~ne pretplate bi}e pove}ana sa457,8na507,4dinara,zajedno s porezom na dodatu vrednost, i istovremeno broj besplatnih impulsa sa150na300. RATELjeocenioda}eipored poslupqewa telefonirawa u lokalnom saobra}aju cene lokalnog pozivauSrbijiidaqebitime|u najni`imuregionu,navode}idaje cenalokalnogpozivauMakedoniji i Bosni i Hercegovini oko 1,5

dinarpominutu,dokjecename|umesnogpozivaunajve}embrojudr`avauregionuve}aodtridinara pominutu. Telekom „Srbija„ je ve} objavionasajtuda}eod1.avgustaminutrazgovoraulokalnomsaobra-

}ajuposkupetizbogskra}ivawavremenskogtrajawaimpulsa,dok}erazgovori u me|umesnom sao- bra}aju biti jeftiniji. U mesnom saobra}aju cena impulsa bi}e ista – 0,4771dinara,ali}eimpulsni interval biti skra}en na 52 sekunde u periodu „slabog saobra}aja”,auvreme„jakogsaobra}aja”na26sekundi. Konkretno,od1.avgusta nova cena minuta u „slabom saobra}aju” bi}e54pare,au„jakomsaobra}aju” 1,09 dinar. Telefonirawe u me|umesnom saobra}aju bi}e jeftinije od 1. avgusta, takoda}ecenaminutabiti83pareu„slabom”,a1,66dinaru,”jakomsaobra}aju”,objaviojeTelekom„Srbija”.

Jeftiniji bra{no i mleko u „Merkatoru” U trgovinskim lancima „Roda”i„Merkator”ju~ejebra{no pojeftinilo vi{e od 20 procenata,adugotrajnomleko13procenata.Kilogrambra{naT-400 sada ko{ta 42,90 dinara umesto 58,90,alitardugotrajnogmleka

s 1,6 i 2,8 odsto mle~ne masti 64,90 dinara umesto 74,90, re~eno je Tanjugu u tim trgovinama. Ovo su, trenutno, najpovoqnije cene na tr`i{tu za dugotrajno mleko i bra{no, kazali su u „Rodi”i„Merkatoru”.

Kompanija’Merkator-S’,drugi po veli~ini maloprodajni lanac u Srbiji, kontinuirano preduzimameredasvojimkupcima obezbedi ni`e cene za pojedineosnovne`ivotnenamirnice,istaklisuutojkompaniji.

Stanovnici gradova {irom Srbije u prvoj polovini jula za istu `ivotnu namirnicu morali su da izdvoje zna~ajno razli~itesumenovcapajetakokilogramkupusako{taood 7,90 dinara u Vaqevu i Ni{u do 40 din ar a u Beo g rad u i U`ic u, pok az al i su pod ac i Republi~kog zavoda za statistiku. Krompirjeko{taood15dinara kilogram u Kraqevu i NovomPazarudo80uBeogradu, a pasuq od 134,99 dinara u Leskovcu do 283,90 u Vaqevu. Cena crnog luka iznosila je od25dinarauLeskovcudo80, kolikosuzatopovr}emorali daizdvojeBeogra|ani. Krastavac je ko{tao od 15 dinara uLeskovcudo40uNovomPazaruiU`icu,boranija od50dinarauLeskovcudo150 uNovomPazaru,aparadajzod 30 dinara u Leskovcu do 60 u Beo g rad u, Vaq ev u, Ni{ u, U`icu i [apcu. Paprika je pla}ana od 40 dinara u Sremskoj Mitrovici do 100 u Kraqevu,NovomPazaru,U`icui Subotici. Sli~nasituacijazabele`enajeikodvo}a,pasuo~i{}eniorasiko{taliod750dinara u Zaj e~ ar u do 1.310,90 u Kragujevcu i Zrewaninu. Potro{a~iuZrewaninuzajabukesupla}ali30dinara,a`i-

teq i Beo g rad a, Zaj e~ ar a i Pan~eva ~ak pet puta vi{e – 150. Cena maline iznosila je od 80dinarauNi{udo250uZaje~aruiZrewaninu,kajsijeod 60dinarauSmederevudo120u Vrawu, Zaje~aru i U`icu, a diweod30dinarauZrewani-

mleka u tetrapaku ko{tao je od71,90dinarauSremskojMitrovici do 90,80 u Pan~evu, a kajmakod450dinarauKraqevu do 800 u Zrewaninu. Cena doma}egsirabilajeod150dinarauKraqevudo434,90uBeogradu, dok je koko{je jaje ko{talo od sedam dinara u Beo-

nu, Pan~evu i Sremskoj Mitrovicido80uVrawu.Limun jetrebaloplatitiod89,90dinarauVaqevuiVrawudo170 u Smederevu, a najni`a i najvi{a cena banana zabele`ena jeuBeogradu–60i120dinara. Tovo}eje120dinarako{talo iuVrawu,NovomSaduiZrewaninu. Kada je re~ o namirnicama `ivotiwskog porekla, litar

gradu, Zaje~aru, U`icu i Zrewaninu _– gradu gde je zabele`enainajvi{acenatenamirniceod14,89dinara. Cenenamalopoqoprivrednihproizvodaevidentirajuse dva puta mese~no, na pija~ni dankojipadauperioduodprvogdosedmogi15.do21.umesec u. „Snim aw e” se vr{ i u prodavnicama i na pijacama s najve}imprometom.


„Sedmica”mewatrasu Zbog radova na kolovoznoj traci gradska linija sedam do nedeqe }e saobra}ati drugim putem, zbog zabrane saobra}aja na kru`noj raskrsnici Bulevar Evrope i Ulice Kornelija Stankovi}a. Od Bulevara Jovana Du~i}a „sedmica” }e se kretati ulicama Radomira Ra{e Radujkova, Haxi Ruvimovom, Bra}e Popovi} i Rumena~kom do Bulevara Ja{e Tomi}a i onda i}i uob~ajenom trasom. U izmewenom delu trase „sedmica” }e koristiti redovna autobuska stajali{ta. Z.D.

UDVORI[TUOMLADINSKOGCENTRACK13

„Dipe{mod”ifilmoKubi U omladinskom centru CK13 danas je u okviru programa „Slu{aonica” na redu „Dipe{ mod”, koga mnogi smatraju najboqim elektronskim bendom svih vremena. Muzika ovog benda pu{ta}e se od 17 ~asova,

BulevarkraqaPetraPrvogbezvode Bez vode }e danas, od 9 do 12 ~asova, biti stanovnici Bulevara kraqa Petra Prvog. Isporuka vo-

Novosadska ~etvrtak28.jul2011.

Novosa|aniveliki humanitarci

Z

Radoseodazivajunasvaku redovnu godi{wu akciju Zavoda, a pose}enost vanrednih pokazuje da ni u posledwem tren utk u Nov os a| an i ne}e izneveriti bolesne i ugro`ene. Ukoliko je to potrebno,jedandeocrvenete~nostiodlaziiuBeograd,pa su zahvaquju}i wima i tamo spaseni `ivoti mnogih. PoreddobrevoqeNovosa|ana, za veliki broj davalaca zaslu`ni su volonteri i zaposleni u Zavodu, koji su ulo`ili ogroman trud u promociji ove humane aktivnosti. Sveve}ibrojmladihdonora govori da dolazi nova generacijahumanitaraca,koji}e svojom dobrotom usre}iti mnogequde. N. R.

ME\UNARODNAREGATAUNEDEQUUNOVOMSADU

Dunavomsti`u kajaka{i Najstarija, najdu`a i najve}a me|unarodna kajak, kanu i vesla~ka regata koja je plovidbu zapo~ela pro{log meseca u nema~kom gradu Ingolstadt,u nedequ oko 15 ~asova sti`e u Novi Sad. ^lanovi regate }e boraviti na odbojka{kom terenu na [trandu, gde }e biti postavqen kamp. Za 19 ~asova je predvi|eno okupqawe ~lanova s predstavnicima Grada i Gradskog zelenila, kao i s kajaka{kim klubom „Vojvodina”. Regata se nastavqa 2. avgusta, kada vesla~i kre}u ka Starom Slankamenu. Ove godine kod nas sti`e oko 135 kajaka{a iz Nema~ke, Austrije, Slova~ke, Ma|arske, Bu-

garske, Rumunije, Velike Britanije, [vajcarske i Australije, a u plovidbi }e iz Srbije u~estvovati oko 40 kajaka{a i kanusta. Na svom putu, regata boravi u na{oj zemqi 16 dana, zaustavqa se u 14 mesta i pose}uje 11 gradova i op{tina. Ukupan put iznosi 2.455 kilometara, traje 75 dana i zavr{ava se u Rumuniji u selu Sveti \or|e na obali Crnog mora. Regata prolazi kroz deset, a zaustavqa se i boravi u sedam dr`ava. Organizator regate je Odbor za turizam Kajaka{kog saveza Srbije u saradwi s turisti~kim organizacijama gradova i op{tina du` reke Dunav. A.Va.

V remeploV

hronika IAKOJEBRA[NOPOJEFTINILO

Veknape~e{arenecene Bra{no u Srbiji pojeftinilo je za vi{e od deset odsto, ali novosadske pekare i daqe se ne pridr`avaju u potpunosti odluke Vlade Srbije kojom je odre|ena najvi{a cena od 45,97 dinara za hleb od bra{na t-500. Ve}i supermarketi, Idea, Roda, pridr`avaju se odluke, pa hleb prodaju po po~etnoj ceni od 41 dinar. Vlasnici privatnih pekara koje su hleb prodavale od 55 do 60 dinara, snizili su cenu, ali ona je i daqe ve}a od propisane i kre}e se oko 50 dinara po vekni. Mawe privatne pekare se i daqe pridr`avaju starih cenovnika, a razlog je u ~iwenici da ih kolebawa na tr`i{tu ~esto

Do{liradiutakmice, asamosegostili na Sajlovu i flotilu ratnih re~nih brodova, bili na izletu u Sremskoj Kamenici. Bilo je go{}ewa, nazdravi~arskih govora i lokalna, pa i ostala {tampa, pisala je o svim tim doga|awima, osim o samoj fudbalskoj utakmici. Ona nije ni pomenuta. Ni{ta ~udno, ona uop{te nije bila ni va`na! Mo`da nije ni odigrana?! N.C.

ko{taju pozitivnog poslovawa. Pojeftiwewe bra{na, koje je glavni uzrok padu cene hleba, nije uticalo na to da pojeftine i ostali pekarski proizvodi, pa jedna „obi~na” kifla prose~no ko{ta 30 dinara. Vlada Srbije je 1. aprila donela uredbu o proizvodwi hleba od bra{na T-500 da bi za{titila interese gra|ana i smawila mogu}nost ugro`avawa tr`i{ta. Ova izmena pomenute uredbe bi}e na snazi do 30. septembra ove godine. Predvi|ene kazne za nepo{tovawe ove odluke koja je na snazi od 23. jula kre}u se 100.000 do 2.000.000 dinara. M.Konti}

ELEKTRODISTRIBUCIJAPOJA^ALAAKCIJUISKQU^EWASTRUJE

Du`nicimapretimrak Prema re~ima rukovodioca sektora prodaje u Elektrodi stri bu ci ji “No vi Sad” Stev ic e Cig ul ov a uku pan dug potro{a~a za elektri~nu ener gi ju na pod ru~ ju gra da i oko li ne u ovom trenutku iznosi dve milijarde dinara. - Elektrodistribucija “Novi Sad” na svom spisku ima ukup no 274.000 po tro {a ~a. Fi zi~ ka li ca du gu ju na ime isporu~ene elektri~ne energije oko 1,1 milijardu, dok je dug privrede oko 900 miliona dinara, a du`nici-

Ukupandugpotro{a~a zaelektri~nu energijunapodru~ju gradaiokolineu ovomtrenutkuiznosi dvemilijardedinara ma je upu}eno oko 50 hiqada opomena, od ~ega je 40 hiqada do ma }in stvi ma, dok je osta tak po slat na adre se privrednih korisnika - ka`e Cigulov. U di stri buci ji apeluju na sve du`nike da izmire svo ja du go va wa od mah po prijemu opomene, jer im u suprotnom preti iskqu~ewe sa mre`e, {to donosi i dodat ne tro {ko ve po nov nog pri kqu ~e wa ko ji iz no se 1.853 dinara za fizi~ka i 4.214 dinara za pravna lica. - Gra|ani moraju znati da is kqu ~e wa du `ni ka tra ju tokom ~itavog meseca, a da se poja~avaju posledwih de-

U oki}enu novosadsku `elezni~ku stanicu 28. jula 1922. u{ao je voz iz Zagreba, kojim su doputovali fudbaleri Hrvatskog akademskog {port-kluba i grupa hrvatskih javnih radnika. Do~ekalo ih je mnogo sveta, svirala je vojna muzika i masovno se pevalo „Hej, Sloveni...”. Gosti su skoro tri dana obilazili grad, posetili vojni aerodrom

de }e biti obustavqena zbog najavqenih radova na vodovodnoj mre`i. G.^.

U Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „Novi Sad” stigao je jedan, od ukupno pet, mini-autobusa namewenih za prevoz putnika na linijama gde ima mawi broj putnika, kao i za delove grada gde su uske saobra}ajnice. Do sutra bi trebalo da stignu jo{ ~etiri vozila, ali jo{ ni je utvr |e na tra sa ko jom }e mini-autobusi saobra}ati, saznajemo ne zvani~ no u grad skom pre vo zni ku. O~ekuje se da }e se to znati do 1. septembra, kada }e po~eti primena jeseweg reda vo`we. Z.Deli}

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ahvaquju}ivelikombroju humanih Novosa|ana, Zavod za transfuziju krviVojvodineimadovoqne koli~ine ove dragocene te~nosti.Vrednisvakepohvale, ovisugra|anispremnisuda ulo`e svaki trud da nekom anonimnodonirajudeosebe, a da zau zv rat ne dob iju ni{ta. I stariji i mladi svesnisu~iwenicedawihovih pet minuta nekom zna~e ceo `ivot, pa te trenutke nesebi~no ostavqaju u ovoj ustanovi.Imaionihkojisu spremni da budu prika~eni naaparatipodvasata,kako bi pomogli sugra|aninu kojemsupotrebnitrombociti, akojipoma`uuzaustavqawu krvarewa.

a u 21 ~as po~iwe projekcija filma „Stranice Maurisijevog dnevnika”, koji se bavi Kubom nakon kolapsa Sovjetskog Saveza, odnosno takozvanim specijalnim periodom. Ulaz na sve programe je besplatan. J.Z.

Stigaoprvimini-bus

Opomeneirokovi Kako bi izbeglo dobijawe opomene, koja potro{a~a ko{ta 23,5 dinara, potrebno je svoj ra~un za struju uplatiti do 20-og u mesecu. Ovo sa sigurno{}u va`i ukoliko ra~un upla}ujete na {alterima ED “Novi Sad” jer ukoliko ra~un upla}ujete u nekoj od poslovnih banaka mo`e se desiti da novac na ra~un distribcije stigne tek dva dana kasnije. Ukoliko to bude posle 20-og, opomena }e vam svakako biti upu}ena, bez obzira {to je novac upla}en pre tog datuma.

set dana. Na terenu imamo 40 ekipa, od kojih svaka ima po 30 naloga dnevno. Naravno, prvi su na udaru du`nici kojima se dugovi „vuku” po nekoliko meseci, a nakon wih se is kqu ~u ju i svi ostali koji ne izmire svoje obaveze na vreme - rekao je Cigulov. Pre ma we go vim re ~i ma, buxetski korisnici uglavnom izmiruju svoje obaveze na vreme, ali kada su pravna lica u pitawu najve}i problem pred sta vqa ju pred u ze}a ko ja su ne u spe {no pro{la kroz tran zi ci o ni proces. Najvi{e problema imamo sa firmama koje bile privatizovane, a u me|uvremenu su propale i privatizacija poni{tena. Takva potra`iawa se jako te{ko ili nikako ne mo gu na pla ti ti, a sli~na stvar je i sa firmama koje su po automatizmu novih propisa oti{le u ste~aj. Tu postoje ogromni dugovi za elektri~nu energiju i veliko je pitawe kako }emo i ho}emo li to uspeti da naplatimo - istakao je Stevica Cigulov. On ka `e da u ~i ta vom EPS-u predstoji period remonta i priprema za zimsku sezonu i obzirom da je za te poslove potrebno dosta novca, pririotet svih elektrodistribucija }e biti naplata dugovawa {to podrazumeva i znatno o{triji re`im odnosno intenzivno sprovo|ewe svih mera prema du`nicima. N.Perkovi}

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak28.jul2011.

dnevnik

OD 1. DO 31. AVGUSTA

Prijavezabesplatan boravakuvrti}ima RADIONICA „NOVOSADSKOG DE^JEG LETA”

[ahpovezao mali{ane

Mali{aniodpetdo12godina ju~e su u „Letwoj {ahovskoj {koli”, koja je organizovana u sastavu „Novosadskog de~jeg leta”,aodr`anauDe~jemkulturnomcentru,u~ilipravila{aha ire{avaliosnovnezadatkeove igre.Iakojeradionicapredvi|ena za po~etnike kao i poznavaoce ove igre, trener Marija Stojanovi}-Medar ka`e da ve}ina dece prvi dodir sa ovom igromimaupravonaovimradionicama. -Uglavnom su nam dolazili po~etnici,amnogiodwihnisu znali ni kako se re|aju figure na tabli. Roditeqi kada nam prijavquju dete ka`u da zna da igra, ali prolaskom kroz ovu radionicu to dete nau~i mnogo vi{e-ka`eStojanovi}-Medar. Radionicapredstavqakombinaciju predavawa i prakti~nog dela,jerjepremare~imatrenera Gorana Grahovca to najboqi na~in da deca nau~e ovu igru.

Radi efikasnije saradwe s decom,onasupodeqenaudvegrupe,a~esto~asod90minutanije imdovoqandasedru`eitakmi~e sa drugarima. Desetogodi{wi Bogdan Mihajlovi} ka`e da mu je vreme provedeno u ovoj {kolilepoidajeupoznaomnogonovihdrugara. -Najvi{emisesvi|adare{avamzadatkeidaodigrampartiju.Nekadizgubim,anekadpobedim.Upoznaosampunodrugarai svi|amisedaseigramsawima. Osta}udokse{kolanezavr{i -rekaojeMihajlovi}. Odpo~etkaovogprogramaradionicu je posetilo 53 dece. Prema re~ima trenera svakodnevno dolaze novi, a {ansu da nau~e da igraju {ah ima}e jo{ danas i sutra kada se zavr{ava „Letwa{ahovska{kola”. „Novosadkode~jeleto”traja}e dokrajaavgusta,adeca}emo}ida u`ivaju u razli~itim radionicamaovemanifestacije. N. R.

„DNEVNIK” I „STILOS ART” DARUJU KWIGE

Zaostvarivawepravanabesplatan boravak deteta u Pred{kolskoj ustanovi „Radosno detiwstvo”iboravakdeteta pred{kolskoguzrastasasmetwamau razvoju u {koli za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}”iuosnovnoj{koli„Jovan Popovi} prijave }e se podnositiod1.do31.avgustauovim ustanovama.Uskladusodlukom opravimanafinansijskupodr{kuporodicisdecom,pravona besplatan boravak deteta u Pred{kolskoj ustanovi, mo`e da ostvari roditeq, starateq, odnosno hraniteq deteta iz porodice koja ostvaruje pravo na de~jidodatakilipravonamaterijalno obezbe|ewe porodice, tre}egisvakognarednogdeteta izporodicesatrojeivi{edece, deteta bez roditeqskog starawa, i deteta sa smetwama u razvoju. Uzzahtev (obrazac)potrebno jeprilo`itijedanodslede}ih dokaza:va`e}ere{eweoostvarenom pravu na de~ji dodatak, va`e}ere{eweomaterijalnom

obezbe|ewuporodice,izvodeiz mati~ne kwige ro|enih za svu decuizporodice(podnosisamo roditeqzanovoupisanodetei svakonarednodeteuporodici), potvrdu centra za socijalni rad o sme{taju deteta u hraniteqsku, odnosno starateqsku porodicu, potvrduoprihodima, od1.majado31.jula2011.godine,zasvakog~lanazajedni~kog doma}instva koji ostvaruju prihode,ilidokazonezaposlenosti,idokazenaosnovukojih se ostvaruje status samohranog roditeqa (podnosi samo roditeq sa statusom izbeglog ili prognanog lica), akt o razvrstavawu deteta sa smetwama u razvoju, odnosno nalaz i mi{qeweInterresornekomisije za procenu potreba za pru`awem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr{ke detetuiu~eniku. Obrasci,kaoisvaobave{tewa,mogusedobitiuSlu`bisocijalneza{tite, tel.420-438. Kadajere~oprijavamau{kole,uzzahtev obrazacpotrebnoje

moralnu slo`enost rata, stavqaju}inaprobubrakpredzahtevimaekstremnogidealizma,i izazovima sna`ne zabrawene privla~nosti. Sama autorka o Mar~u ovakosvedo~i:„Struktura Mar~a za mene je bila odre|enaiprenego{tojenapisana. To je zna~ilo da Mar~ mora da dospe u bolnicu te{ko bolestan,idaMarmimoradastigne daganeguje.Daju}iglasMarmi, imala sam priliku da boqe istra`imnekuodtemakomunikacijeilo{ukomunikacijuubraku.Kwigajetako|enapisanasa namerom da istakne i moja prigu{ena ose}awa vezana za aktuelnadoga|awauIraku.Tako,da sam artikuli{u}i Marmi, prona{la na~in za izrazim frustraciju, tugu, konfuziju, koje sunambilezajedni~ke”. A. J.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Venecija”Vladimira Pi{tala Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje dva ~itaoca na{eg lista sa po kwigom.Onikojiseprvijaveod 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak. Danas poklawamo kwigu „Venecija„ autora Vladimira Pi{tala. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 529-899. O kwizijere~eno:

„Roman ’Venecija’ je mo`da najli~nija kwiga Vladimira Pi{tala, bildungs roman u kojem glavni junak, sam pripoveda~, intelektualno odrasta u komunikacijisasvetomkojimje fasciniran. Kwiga predstavqa pri~u o jednom gradu, ali i o istorijiSlovena,oporodi~noj istorijipisca,oqubavi,okarnevaluimaskama,aliioMediteranu koji je jedna od sredi{wihtemakwige”. A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Pravilaqubavi” Ri~ardaTemplara

Iz¬da¬va~¬keku¬}e“MonoiMawana” i “Alnari”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”,una¬red¬nompe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom.Da¬nas}edva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jase prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{brojte¬le¬fo¬na528-765,akoji dosadauovojakcijinisudobijali kwige,do¬bi¬tipopri¬me¬rakkwige „Pravila qubavi“ Ri~arda Templara,uizdawu„MonoiMawane“. Dobitnici}ekwigepreuzimatiu novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nomcentru“Merkator”.

U`ivotusesvesvodinaqubav, navodiuuvodukwigeRi~ardTemplar.Re~odpetslovaokojojjenapisano najvi{e pesama, propovedi, pri~a. Pravila qubavi je nastaloizpotrebedasequdimapomognedazadr`e,o~uvajuiprona|uqubavbezkojeje`ivotbesmislen.Ukwizisudatijednostavni principi, primenqivi u svakodnevnom`ivotu.Pro~itajtekwiguiuveriteseda}esedesitipozitivnepromeneiva{em`ivotu i`ivotuqudikojevolite. A. V.

obrazovne,zdravstveneilisocijalnepodr{kedetetuiu~eniku, potvrdu {kole o upisu deteta u vaspitnu grupu. Obrasci, kao i svaobave{tewa,mogusedobitiu {koli. A. V.

NAKON GODINU DANA PRIPREMA

Kamentemeqaczaarhivuseptembru Gradwa nove zgrade Istorijskogarhivagrada,nakongodinu dana priprema i projektovawa, moglabidapo~neuseptembruu Ulici Filipa Vi{wi}a 2a, na Podbari,rekaojeza„Dnevnik“

direktoroveustanoveBogoqub Savin. Iz ovogodi{weg buxeta Gradazaovajprojekatizdvojeno jeoko167milionadinara,{to sa pro{logodi{wih 30 miliona,dosadabezmaloiznosi200.

„GospodinMar~” ^itaocena{eglistausaradwi sa „Stilos Artom“ svakog radnog dana dariva}emo sa po dvekwige.Danas}edvanajbr`a ~itaoca, koja se jave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige„GospodinMar~“autorke XeraldinBruks.Kwigasemo`e preuzeti u kwi`ari „Stilos”, UlicaJevrejska28. Romanje inspirisanautorkinim se}awima iz rane adolescencije,kadasuwenoomiqeno {tivo bile „Male `ene” Lujze MejAlkot.BruksjeodAlkotove preuzela karakter odsutnog oca,Mar~a,kojijeoti{aourat ostavqaju}i `enu i k}erke. Preuzimaju}i ~vrsto}u intelektualizma Nove Engleske i antiratnuose}ajnostJuga,Mar~ dodaje odjek zrelosti optimisti~kojde~jojpri~iioslikava

prilo`itijedanodslede}ihdokaza: dokaz o prebivali{tu na teritorijigrada, aktorazvrstavawudetetasasmetwamaurazvoju,odnosnonalazimi{qeweInterresorne komisije za procenu potreba za pru`awem dodatne

BogoqubSavinuIstorijskomarhivu

^ITAOCI PI[U SMS

-Sprvih30milionasmouradilisveprojekteiplatilidozvole, a ovgodi{wi buxet bi trebalodabudedovoqanzagra|evinskeradovekao{tosupostavqawetemeqaiizradakonstrukcije budu}eg Arhiva. Tokomavgustabitrebalodabude raspisantenderzaizvo|a~aradova, te da parcela na kojoj se nal az e star i mag acn i biv{e fabrike„Kulpin“budera{~i{}ena. Nakon toga bi trebalo da po~nu gra|evinski radoviobjasniojeSavin. Zgrada budu}eg arhiva trebalo bi da ima oko 5.500 kvadratnihmetara,akakoSavinka`eu suterenu}esenalazitigara`ni prostoripomo}neprostorije,u prizemqu }e biti biblioteka, ~itaonica i prijemne kancelarije, dok }e me|usprat, prvi i drugi sprat biti nameweni ~uvawugra|e. Na ovom gradskom gra|evinskom zemqi{tu budu}i Arhiv predstavqa}e samo jednu od zgrada,jerpowegovojizgradwi

planira da na tom mestu bude i jedan poslovno-komercijalni centar, s lokalima, kafeima, hipermarketom. Arhiv na Tvr|avi trenutno ~uva oko 7.000 du`nih metara dokumentacije, {to s arhivom Gradske uprave, koja }e tako|e dobiti prostor u novoj zgradi, iznosi oko 10.000 metara dokumentacije.UprostorunaTvr|avigra|astojisvudaponeuslovnoj zgradi, po hodnicima i kancelarijama, bez ikakvih uslova za ~uvawe. Me|utim, ono {to predstavqa ve}u te{ko}u od sku~enosti prostora je to {to nepostojeniminimalniuslovi za~uvawevrednegra|e.Zimije izlo`ena temperaturama i do minus 15, a leti iznad trideset stepeni u plusu. Prostorije u kojimasenalazevredniistorijski  papiri nemaju kontrolu vlage,pra{ineisvetlosti,ane postoji ni protivpo`arna za{tita,jerjestaraugra|enajo{ sedamdesetih godina pro{log veka. A. Vidanovi}

065/47-66-452

Odisejazvanaizradadokumenata Izrada novih li~nih dokumenatapo~iwe~ekawemrednog broja ispred zgrade mupa od 2 sata, pa do otvarawa u 7. Ako niste imali sre}e mo`ete ga nabavitikodtapkaro{aza500 do 2.000 dinara. Po{to dele ~ak120brojeva,sarednimbrojem27,dokumentapredajeteoko 14~asovazahvaquju}iradusamo jednog {altera. Sre}ni dolazitezadvenedeqeistajete u ve} razra|en red sa tapkaro{imadauzmetebrojzapodizawe dokumenata. Oko 13 ~asova di`ete svoju metri~ku (modernu)LK,kojavasjeko{tala:va|eweizvoda1.200dinara,takse 1.200 dinara, tapkaro{i 2.000 dinara, dve izgubqene dnevnice3.000ioko20satikvalitetno provedenog vremena ispred zgrade mupa! Hvala za sve {to ste uradili za nas! Vas gra|anin. 066/6435... *** Bat al it e zap adn u „sil u”, Ameriku,kojatrenutnopadau bankrot i okrenite se istoku irazvijenijimzemqama,RusijiiKinidanamve}sutrabude boqe. Pozdrav iz Subotice. 063/7556... *** Za{tosugradoviuVojvodini puniazilanataizLibijei{ta dr`ava preduzima po tom pitawu? 063/8960...

*** Skin ut i oglas i sa nov ih svetiqki na nasipu u Futogu, bravozainspekcijuilizavlasnikaoglasa!^uvajmoono{to

nam svima zna~i! Zna~i neko ~ita SMS U Dnevniku!Slede}i predlog: klupe na nasipu, kante za sme}e,  igrali{te za decu kod hale do nasipa, a mo-

glabiiteretanakaouNovom Sadu, pa onda da se nekako zabran i voz il im a pris tup na {etali{te pored Dunava (jer kad se uredi, to se ne}e zvati nas ip). Mi u Fut og u imam o divno {etali{te samo to ne znamo, a kad }emo saznati, vide}emo. Da se vratim starim predlozima, za{to mi u mesnim zajdn ic am a ne mo` em o uzeti izvode ro|enih i dr`avqanstvo. Izgleda da kod nas elekt rons ka tehn ol og ij a ne napreduje dovoqno brzo. Lokalna uprava bi mogla da nam spremisvepapirezalegalizaciju,mido|emo,platimoinema korupcije.Sve mo`e kad se ho}e,jersuina~esveslu`beu kojimaseuzimajupapirizalegalizacijupodkomandomgrada tj.lokalneupraveNovogSada. 063/8657... *** To {to nam sada ispri~a direktor Toplane, to mi odavno znamo,samonismoznalidasuim sada-takomaleplate-???Aja 35 godina radila i pla}ala samodoprinose,stambenifond,za Kosovo,zaC.G.,anikreditnisam uspela dobiti, pa ni jednu akciju,anidinaraotpremnine, astandainepomiwem.Alizato sam dobila penziju, celih 16.000din.Jersamtolikoodmoje plate pla}ala doprinose, a sveostalosenera~una,pokrali lopovi! 060/1433...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

HUMANITARNA POMO] VREDNA PREKO DVA MILIONA DINARA

Hranasti`e naKosovoiMetohiju Humanitarna pomo} u vidu prehrambenih artikala, ju~e je upu}ena na Kosovo i Metohiju kao ispomo} narodnim kuhiwama. Vrednost po{iqke je 2.200.000 dinara, a poslato je 13.400 kilograma namirnica i oko300litarate~nostizasudove.HranujedoniralaPokrajinska vlada u saradwi s eparhijamaRa{ko-prizrenskomiKosovsko-metohijskom. Kako je rekao direktor DirekcijezarobnerezerveVojvodineTomaJo{anov, narodnekuhiweuju`nojsrpskojpokrajini }edobitipirina~,pasuq,mesne nareske,testeninuiza~ine{to

bi trebalo da bude dovoqno  za okodvameseca. Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polovaMiroslavVasin rekaoje daseVladaVojvodinetrudive} godinamadapru`ipomo}uhranistanovni{tvunaKosovuali inov~anu. - Korisnika ovih kuhiwa u Ra{ko - prizrenskoj eparhiji ima nekoliko hiqada ali i 80 dece.Nadamseda}eimovapomo} dobro do}i i da  kamioni, po{to je u pitawu hrana, ne}e imatiproblemanaadministrativnimprelazima-ka`eVasin. G. ^etnik

Foto:N.Stojanovi}

DOGOVOR GRADA I POKRAJINSKOG OMBUDSMANA

Graddobija vi{ejezi~netable Povodom preporuke koju je gradskoj vlasti uputio pokrajinski ombudsman zbog nepostojawavi{ejezi~nihtablisa nazivom grada Novog Sada, u gradskojku}ijeodr`ansastanaknakojemsugradona~elnik iombudsmanusaglasilistavove po ovom pitawu, zakqu~iv-

{ida}enesporazumbitiprevazi|en. U zajedni~kom saop{tewu za javnost oni su istaklidajenajva`nijedajeNovi Sad pristupio izvr{ewu preporuke pokrajinskog ombudsmanaida}eunajkra}emroku grad postaviti table sa nazivimamestanavi{ejezika.

Nedostajejo{ 20sestara

Stru~wacinamukama zbogfasade nota~no.Naime,naU~iteqskom domu u Ulici vojvode Putnika, zavr{enajecelafasadasemprizemnog dela. Majstori su odavno oti{li,skelesusklowene,apri-

9

PATRONA@NA SLU@BA RADI PUNOM PAROM, ALI U OKRWENOM SASTAVU

URE\EWE ZGRADE U^ITEQSKOG DOMA STALO NA POLA PUTA

Iako u „Poslovnom prostoru” tvrde da se obnova fasada, uz sufinansirawe gradske uprave, privodikraju,ilijezavr{enana svih{estobjekata,tonijepotpu-

~etvrtak28.jul2011.

zemqe, onako ogoqeno ve} nedeqama,navodiprolaznikenapitaweo~emuseovderadi. OdgovorjemaltenezaRiplija: dabisesamoprizemnideosredio potrebno je vi{e novca nego za celu fasadu. Me|utim, kako saznajemo,tonijejediniproblem,a kakosunamreklistanari,nijednopreduze}eseneusu|ujedauzme ovajposao,jerseradiopoprili~nokomplikovanojproceduri. -Kolikosamupoznata,natom delufasadebitrebalodasepostavi mleveni mermer, odnosno mermerkojisebrusi,jerjetakav i ranije tu bio. Po{to je re~ o zgradikojajepodza{titomsponemika kulture fasada mora da bude ista kao i predhodna. Kako sam saznala „Poslovni prostor” je raspisao tender za izvo|a~a radova,mnogisudolazilidavide, ali se niko nije prihvatuio posla-ka`ejedanodstanaraove zgrade. NinaAdamovi}evojpalati,na Trgu mladenaca, situacija nije

ni{taboqa.^inisedasuradovi tamostali,jerseretkokadamogu videti majstori. Ipak, kako tvrdeu„Poslovnimrrostoru”zavr{etak radova na ovoj zgradi se o~ekujekrozmesecdana.Tako|ei ove godine }e raspisati konkurs za obnovu fasada, a kako ka`u u ovom preduze}u konkurs za obnovu, uz finansijsku pomo} grada, bi}eobjavqenzadvenedeqe. Podsetimo, pro{le godine na konkursu za obnovu fasada pro{lo je svih sedam zgrada koje su tadakonkurisale.Gradjezaobnovufasadaizdvoijo15milionadinara,avrednostradovanaostalih {est zgrada bez Adamovi}eve palatejebiookosedamipomilio- nadinara,pajeiovozdaweupalo u finansijsku konstrukciju. Na konkursusupro{lezgradeuulici Vojvode Putnika 1, poznatija kaoU~iteqskidom,Wego{eva16, Nikole Pa{i}a 26, Pozori{ni trg 4, Temerinska 8 i Maksima Gorkog38a. Q. Nato{evi}

Iako nema dovoqan broj sestara, Slu`ba patrona`e uspevadapokrijesveplaniraneku}neposete,aprioritetimajunovoro|en~ad,porodiqeitrudnice.Utojslu`bizaposlenoje50 sestarakojeradeudevetdispanzera u gradu i 14 u naseqenim mestima. Prema re~ima glavne sestre patrona`e Spomenke Kraji{nik,standardizahtevaju da na svakih 5.000 stanovnika idepojednapatrona`nasestra, auna{emgraduonesuzadu`ene zadalekove}ibroj`iteqa,jer nedostajejo{20sestara. -Nekadnemo`emosvedapostignemo, pa postavqamo prioritete - ka`e Kraji{nik. Trudnice pose}ujemo tri puta do poro|aja, a ako je u pitawu rizi~na trudno}a, onda ~e{}e. Porodiqe obilazimo pet puta nakonizlaskaizporodili{ta. Patrona`nasestraVesnaZe~evi} svakodnevnoradisaporodiqama.Onaisti~edaseve}ina novih majki vodi tu|im iskustvima,aglavnanedoumicaimje dalijebebadovoqnojela. - Wima je potrebna podr{ka i ~esto tra`e na{e savete, a ondaihsestvarnopridr`avaju i s te strane smo zadovoqne – obja{wava Ze~evi}.- Obilazimo ih pet do osam puta u zavisnosti od toga kada otpadne pup~ani patrqak, jer su mlade

majke zabrinute i kako }e to zarasti. Osim u ku}nim uslovima, ove sestre sa trudnicama rade i u {kolizatrudnice,kojupose}ujevelikibroj`ena.Ze~evi}isti~edajeva`nodabudu}emame pro|u kroz ovaj dvomese~ni kurs,jerimjeondanaporo|aju mnogolak{e. -@enekojesutrudnesaprvim detetom su najdisciplinovanije,dolazena~asove,sara|ujusa nama i upoznaju se sa svim promenama kako u trudno}i tako i nakon izlaska iz porodili{ta. Tu dobiju i savete {ta raditi prvih dana kada beba do|e na svet-reklajeZe~evi}. Uprepodnevnim~asovimapatrona`nesestrezadu`enesuza Savetovali{te za zdravqe porodice. Tu dolaze sugra|ani da izmere krvni pritisak, visinu, te`inu, dobiju savete o zdravoj ishraniina~inu`ivota.Kraji{nikka`edajeovauslugaosmi{qena kao preventivna i da je besplatna. U okviru ove slu`be rade i romske medijatorke, koje poma`u u implementaciji Roma u zdravstveni sistem, savetuju ih pri dolasku na vakcinaciju, ginekolo{ke preglede, oko izbora lekara i kako da lak{e postanu korisnici usluga Centra zasocijalnirad. N. Radman

U NEDEQU NA SPLAVU „SKIPER”

Odobi~nedevojke dofotomodela UorganizacijimodnogfotografaMiodraga Gruji~i}a, u nedequ popodne na splavu “Skiper”naRibarskomostrvuodr`a}ese“One day model“ {ou,kojipru`amogu}nostdevojkamada seuzpodr{kuiskusnihmodnihradnikazasvega nekolikosatitransformi{uuprofesionalne fotomodele. - Ovo je projekat zabavnog karaktera, gde se “obi~nim”devojkamapru`a{ansadauzpomo} profesionalnih frizera, {minkera, stilista ifotografapostanufoto-modelibaremnajedandan,aobziromda}eimbitiizra|enikatalozisapodesetnajboqihfotografija,mo`da }enekaodwihizapo~etikarijeruusvetumode -ka`eGruji~i}.-Pravou~e{}auovomsvojevrsnomrijalitijuimajusveosobestarijeod18godina,pri~emupozivva`iizamomkeizadevoj-

ke,dokjezamaloletnepotrebnasaglasnostroditeqa. Zau~e{}eu“One day model“ ne}ebitiselekcije niti}esesprovoditikonkurs,ve}svakoko seprijavinavreme,imaprilikudaseoproba kaomodel.Jedinoograni~ewejebroju~esnika kojih,zbogobimnogizahtevnogposlakojeimaju{minkeri,frizeriiostaloosobqe,nemo`e biti vi{e od 30. U~esnici sami biraju svoju ode}uidonosejesasobom,dok}eimstilisti pomagatidaseodevnipredmetiuklopepo“zakonima” mode. Jedan od uslova za u~e{}e je i uplatakotizacijekojaje,premare~imaorganizatora, simboli~na i desetak puta mawa nego kodklasi~nihmodnihsnimawa. -Fotografisawe}ebitiobavqenokompletnomprofesionalnomstudijskomopremom,tako

IMA NADE ZA NOVOSADSKOG IZVOZNIKA

Bankariostaju uz„Motins”

Do7.avgustatrebalobidabude gotov predlog plana za pokretawe proizvodwe u „Motinsu„ , koji ne radi zbog iskqu~ene struje od pre gotovomesecdana.Pokrajinskisekretarzaradizapo{qavaqeMiroslavVasin,kojijeju~ebionasastanakuspredstavnicimaRazvojne banke Vojvodine, ~lanovima Upravnog odbora preduze}a i sindikalnimpredstavnicima,ka`eda jedogovorenodasefabricipomogne. Onisti~edajedogovorenodase napravirevizijaposlovawaidabi sutratrebalodaseznako}ebiti vr{ilacdu`nostidirektorapreduze}a,aubrzopotom}ebitiraspisanikonkurszaprvog~ovekapreduze}a. Dug za struju iznosi oko 46

milionadinarainastaojeizperioda postojawa nekada{we Metals banke.„Motins„jeizmirivaoteku}eobavezealijetodugovaweostalo,a“Elektrovojvodina”tra`ida senamireobaveze. -U narednom periodu treba pokrenutirazgovoredvestranedase dugplati.RazvojnabankaVojvodine je u protekle dve godine vi{e puta pomagala „Motins„ radi odr`avawa proizvodwe, davawem pozajmica,madatonijebilauobavezi. Da toga nije bilo, na fabrici bibiokatanac.Toje~iwenodabi se izvozni program fabrike odr`ao, a inicijator u posredovawu izme|upreduze}aibankarabilaje upravo pokrajinska Vlada – ka`e Vasin. Z. Deli}

da}ekvalitetsnimakabitinanajvi{emnivou -ka`eGruji~i}. Prijaveseprimajudonedeqenatelefon062 1516982,ajo{informacijakaoifotografije saprethodnog“One day model“ programa,kojije odr`anjesenasuklubu“\ardino”uNovomSadu, mogu se videti na fejsbuk stranici pod istimimenom. Dodatniglamurovomdoga|ajuda}eambijent splava“Skiper”,~iji}esemenaxmentpobrinuti za atmosferu koja odgovara modnom svetu i svemuonome{togaprati.Ve}od16~asova}e po~etidnevna`urkakoju}emuzikomvoditiDJ Lazar@ivi},atokomve~eri}esepromovisati kokteli kao jedan od za{titnih znakova sveta mode. N. Perkovi}

U „NEIMAR” EKSPRESNO STIGAO KE[

Ispla}eniaprilska plataideootpremnina Zaposleniu„Neimaru”ju~e su primili i zaradu za april, nakon {to su im u petak ispla}eneplatezaprvatrimeseca, a 64 radnika dobilo je i otpremninu, izme|u 80 i 90 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku godinu radnog sta`a. Poslodavac ima obavezu da isplati jo{ majsku zaradu i otpremninezajo{21radnika tehnolo{kog vi{ka, kazao je sindikalni poverenik VladimirGvozdenovi}. Ovakavishodposletrisedmice {trajka nije se o~ekivao, ka`e, jer se do sada vlasnik i direktor Du{an Pavlovi} pravdao da nema para

daisplatiradni~kapotra`ivawa. - Odjednom je sve zavr{eno, upetaksmoprimilitriplate s po~etka godine, a evo sada i otpremnine, mada se vlasnik krajem  2010. godine, kada je sprem io lis tu prek ob rojn ih radnika,pravdaodanemapara za otpremnine - isti~e Gvozdenovi}. Ukoliko otpremnine stignu na ra~une preostalih radnika, kojisutehnolo{kivi{ak,nekada{wi lider u gra|evinarstvuNovogSadaosta}esasvega 40 zaposlenih, a nekada ih je imao~ak700.Ra~unbiv{eggiganta blokiran je zbog 1, 3 milionaevraduga. Z. Deli}

Foto:N.Stojanovi}

PILOT PROJEKAT PREDUZE]A „STAN”

Noviure|aji vodu{tede

Specijalne perlatore, ure|aje koji {tede vodu,  radnici „Stan a” ugrad il i su ju~ e na slavinama lavaboa i otvorima tu{ creva u zgradi u Ulici StojanaNovakovi}a11.Ovoje deoakcije„[tedimovodu”kojujepokrenulopomenutopreduze}e, a na ovaj na~in potro{wa vode smawuje se za 60 odsto. Direktor sektora za komerc ij aln e pos lov e Sr| an Stojiqkovi} ka`e da je ovo pilot projekat i da }e, ukoliko rezultati budu dobri, krenuti sa ugradwom ovih ure|aja {iromgrada.

- Kako bi ovo funkcionisalo, moraju svi stanovi u zgradama ugraditiperlatore,usuprotnom ne}e imati efekta. Ponudi}emo ih svima koji budu `eleli da u{tedevodu.Oviure|ajine}ebiti besplatni, ali s obzirom na ekonomskusituaciju,cena}ebitipristupa~na-rekaojeStojiqkovi}. Perlatori me{aju vodu sa vazduhom, pa prilikom odvrtawa slavinenemaose}ajadajepritisaksmawen.Ugra|ujuseukupatilima,jerjeprime}enodasenajvi{e vode tro{i tokom tu{irawa ijutarwegumivawa. N. R.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak28.jul2011.

DNEVNIK

c m y

10

ХРАМОВНА СЛАВА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА У ПРИВИНОЈ ГЛАВИ

Кумствооданоскоротривека

ПРИВИНА ГЛАВА: Прошлог уторка одржана је храмовна слава Сабора светог Архангела Гаврила у комплексу манастира Привина глава. Литургију је служио владика осијечко-пољски и барањски Лукијан са игуманом Гаврилом, свештенством и монаштвом. Након службе за око 800 верника којисустиглисасвихстрана,обављено је сечење славских колача које су принели кумови Алимпићи. Занимљивоједајеово,вероватно, најстарије кумство у неком манастиру уСрбији.Наиме,већготово тривекаистапородица,Алимпићи из Батроваца, кумује манастиру у Привиној глави. Ове године због болестисупруга,обавезеичасткумаприхватилајеДушанка Алимпић из Батроваца. -Већ 281.годину наша породица кумује овом манастиру са осталим кумовима који су иза нас.У протекла готово три века прошли смо разне тортуре тоталитарних режима и опстали.Објављујем да ће се кумство наставити све док постоји породица Алимпић у Батровцима реклајеДушанка.

Са свечаног ручка у манастиру

Окупљенинародимаојеприликудачујенадахнутебеседе.Протојереј Ђорђе Воларевић из Шида у својој беседи поред добродошлице владики осијечко-пољском и барањском Лукијану, поред осталог, истакао је способност, упорност и успешност игумана Гаврила старешине комплекса манастира у Привиној глави. Владика Лукијан благословио је све присутне вернике који су га задивили својом масовно-

шћу и побожношћу у овом манастиру.Игуман Гаврило,понос народа не само овог краја,истакао је велики значај обичног малог човека у стварању великих дела као што је ово у Привиној глави. Скупусеобратиои др Алек Рацић, хирургзапослен у Клиничком центру Србије,захвалио се игуману Гаврилу који је засамопарсати скупио потребан новац за лекове његове ћерке након операције тумо-

ра на мозгу.Онјеговориоосвојој борбидасездравственеустановеи пацијентирастеретеутицајасекти, враџбинаиритуала,у циљузаштитенародаистварањабољихуслова залечењепацијената: - У протекле четири године водим битку против секти које су се уселиле у здравствене установе Србије. Највећа тешкоћа у препознавању тих секти је њихова регистрација. Оне су се регистровале као верске организације,међутим,то су заправо интересне групе, које су ступиле у секте зарад положаја у здравству и материјалне користи,а на штету здравља наших пацијената.Игуман Гаврило био је иницијатор и човек који ми је пружио пуну подршку да истрајем у откривању тих секти у здравству Србије.Законом ојавномредуимирурегулисано је и то питање,постоје законске казне која држава Србија треба да примени - рекао је Рацић и добио јаснуподршкуокупљенихверника. Прилозима верника који стижу сасвихстрана,уприличенјесвечаниручакповодомхрамовнеславеу Привинојглави. Д. Савичин

КИКИНЂАНИ ОДАЛИ ПОЧАСТ ЖРТВАМА НАПА ДА У НОРВЕШКОЈ

Свећеивенцикодспоменика КИКИНДА: ГрађаниКикиндејучесу,паљењемсвећаиполагањемцвећакодСпомениканорвешкиминтернирцима,одалипочаст жртвама напада на зграду Владе Краљевине Норвешке и учесницима кампа на острву Утоја. Иницијативу је покренуо председник Општине Илија Војиновић и представници Српско норвешкогдруштваизКикинде. -Безумни напад једног десничарскогчовекасамојејошједан доказ колико су идеологије крви и тла опасни – истакао је начелник Општинске управе Бранко Љубоја. - Србију и Кикинду и Норвешку, спајају нераскидиве везе настале у Другом светском рату.

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena: „Su­per­8”­(15.30),­„ran­go”­(14),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(17.30,­22),­„De­ve­ru­{e”­(20.20,­22.35),­„rio”­3D­(13.20),­„Kung­fu­pan­da 2”,­3D­(14.20,­15.20,­16.20,­18.20),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.30),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(20.30,­22.30),­„Tran­sfor­mer­si”­(16,­19)­„Vi­ni­Pu”­(14.45, 16.10),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­2­(15.15,­17.20,­17.40,­20,­20.15,­22.30, 22.45),­Pr­vi­osvet­nik:­ka­pe­tan­Ame­ri­ka­(17.45,­20.10,­22.40) Jadran: „Uda­qe­no­ pred­gra­|e„­ (19),­ „In­va­zi­ja­ sve­ta:­ bit­ka­ za­ Los­ An­|e­les” (21) KCnS: „Ve­spa”­(19),­„O­bo­go­vi­ma­i­qu­di­ma”­(21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine, Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, rad­ni~­ka­20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Pa­tri­jar­ha­ra­ja­~i­}a­16,­881-637:po­stav­ka­„Vez­po­pi­smu,­pi­smo­po­ve­zu”;­„[est­de­ce­ni­ja­od­boj­ka­{kog­klu­ba­u­Srem­skim­Kar­lov­ci­ma”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: SawaBjelogrli} iz Novog Sada (de~ake) i Stana Lugowa iz @abqa (devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: MarinaSavkovi}, Sne`anaKara}, MarjanaMarkov i AnikoPap iz Novog Sada, MajaBulatovi} iz In|ije, KristinaJovanovi} i RadmilaMilivojevi} iz Veternika, DE^AKE: IvanaKuzmanovi}-Suboti}, DraganaPoznan, Aranka Varga, Nikolina^elar, BojanaDragi}, Sne`anaJovanovi}, Borislava Berbakov i Jelena Radivojevi} iz Novog Sada, Aleksandra Rodi} iz Ba~ke Palanke, Jelena [taki} iz Sremskih Karlovaca, Ivana Lovri} i Jelena Kosovac iz @abqa, Jelena A}imovi} iz Ba~kog Jarka, Agne{[tefaniga iz Be~eja, JelenaBrati}-Jotanovi} iz Beo~ina, NedeqkaDimi} iz ^uruga i TatjanaOgwenovi} iz Iriga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jovanka @ivojina Arsenin (1942) u 14.15 i Dragan Vladana \or|evi} (1937) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena @ivka Milovana Krsti} (1937) u 15 ~asova. Na Jevrejskom grobqu bi}e sahrawen Tihomir Marcela Ungar (1930) u 15 ~asova. Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahraweni Petar Vlaisavqevi} (1947) u 13 i Dragan Pavaoa Zori} (1936) u 15 ~asova.

Потпредседник кикиндског огранкаСрпско-норвешкогдруштва Зоран Косић је рекао да су овим симболичнимчиномпружилиподршкупријатељимауНорвешкој,које јепогодиланезабележенатрагедија. Српско-норвешкодруштвоуКикинди постоји од 1970. године и окупља150чланова. УКикинди је 1966. године потписана „Декларација пријатељства“ и Повеља о братимљењуКикиндеиНарвика. У знак сећања на 46 Кикинђана које су немачки фашисти 6. маја 1942.годинеинтернирали уНорвешку,уцентруКикинде1975.године подигнут је споменик интерницима.АмбасадаКраљевинеНорвешкеунашојземљијепретпрошле годинеса310.000динара,финанси-

рала чишћење и реконструкцију споменика,деломрСлободанаКојића.Успешно ради и огранка Срп-

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

ско-норвешког друштва, размену волонтераирадфонда„Јарен“. А. Ђ.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik БРАТИМЉЕЊЕВРШЦАИАРАНЂЕЛОВЦА

Повезанитуризмом иградњом ВРШАЦ: Поводом прославе 200 година Буковичке бање и дана града у Аранђеловцу је ових дана боравила делегација Вршца. Повељу о братимљењу две вароши потписали су прекјуче на свечаној академији председник општине Аранђеловац Влада Гајић и Чедомир Живковић, председник општине Вршац. Блискост две општине је резултат успешне сарадње на реализацији заједничких акција, а иницијатива је потекла од спортиста Аранђеловца који су у граду под кулом више година организовали такмичење у мотоциклизму. - Имамо доста додирних тачака, а везују нас заједнички циљеви пре свега када је реч о туризму. Искуства и дуга традиција Аранђеловца у области бањског туризма нама су драгоцена, док ће партнерима из општине Аранђеловац бити корисна наша искуства из области развијања инфраструктуре - рекао је Чедомир Живковић.

Председник општине Аранђеловац Влада Гајић подсетио је на помоћ Вршчана у пројектовању услужног центра у Аранђеловцу. Вршачко искуство у изградњи булевара биће драгоцено, сматра Гајић. - Надам се да ће се наша сарадња конкретизовати на пројектима у којима можемо заједно учествовати, док за пројекте прекограничне сарадње Вршцу можемо бити партнер из унутрашњости, будући да немамо права да за њих аплицирамо - рекао је Гајић. Развој локалне самоуправе, истичу у Вршцу, подразумева и успостављање чврћих веза међу сродним срединама. Размена искустава и праксе, као и сарадња у свим областима друштвеног живота доприноси превазилажењу разлике у привредном и културном развоју средина из различитих крајева Србије. Тако Вршац сарађује са општинама Лучани, Ириг а спрема се и братимљење са Решицом из суседне Румуније. Р.Јовановић

~etvrtak28.jul2011.

11

МИНИСТАРУНУТРАШЊИХПОСЛОВАИВИЦАДАЧИЋУШИМАНОВЦИМА

Нарученеракетестижу замесецдана

ШИМАНОВЦИ: Заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић обишао је јуче противградну лансирну рампу у Шимановцима, као и припаднике Сектора за ванредне ситуације у овом сремском селу. Ова противградна рампа важна је због свог положаја, јер се одавде брани Београд од града, а надлежни су нагласили да тренутно располажу са само четири противградне ракете. - Од ове године Министарство унутрашњих послова надлежно је за противградне станице, што за нас значи још 196 нових запослених и више од 3.000 људи ангажованих по уговору. Србији би овог тренутка требло да је на располагању око 15.000 противградних ракета, а наручено је само 3.000 и оне ће стићи тек за месец дана, што је недопустиво. У овом сектору имамо наслеђену ситуацију и постоје индиције ко-

је указују на то да је било ненаменског трошења средстава, јер пара нема, а ни противградних ракета. Ми убрзано радимо на томе да се ситуација у овом сектору побољша, јер је много лакше спречити град,

него плаћати настале штете - истакао је министар Дачић. Министар је додао да на територији Србије постоји укупно 1600 противградних станица, од којих 139 нема ниједну противградну ра-

кету. Процена Министрства је да годишње треба набавити око 20.000 ракета, као и то да добављачи у сваком тренутку морају на располагању имати одређену количину противградних пројектила и опреме. - Са Министарством пољопривреде и Министарством финансија разговарамо о побољшању стања и осигураних пољопривредних добара, јер овај лускуз, како сељаци доживљавају осигурање, је себи приуштило само 10 процената пољопривредних произвођача, што је јако мало - казао је министар Дачић. Шеф противградног центра „Бајша”, коме припада и рампа у Шиманопвцима, ЂорђеКардум истако је да је делом ситуација са противградним станицама овако лоша јер је приоритет дат неким другим стварима, те да „стрелци” у Србији имају ефикасност од преко 70 процената, али да им је за то потребна и адекватна опрема. Ј.Антић

ВАЗДУХОПЛОВНИСПЕКТАКЛНАЗРЕЊАНИНСКОМНЕБУ

АеродромЕчка пред очимајавности

ЗРЕЊАНИН: Предстојеће 57. Национално отворено првенство Србије у ваздухопловном једриличарству, које ће бити одржано од 31. јула до 14. августа, биће прилика и за промоцију Аеродрома Ечка, једног од највећих у Србији, изграђеног за време Другог светског рата, на ком се овај спектакл и одиграва. Уједно, биће то прилика да домаћин првенства – Аероклуб “Зрењанин”, на достојан начин обележи 82 године постојања. На шампионату се очекује учешће око 40 екипа са приближно стотину такмичара из земље и иностранства, а публика ће имати прилику и да ужива посматрајући акробатске летове авиона и једрилица, и скокове падобранаца. Председник Организационог одбора једриличарског првенства и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре да је локална самоуправа подржала овај догађај из два разлога. Прво, јер аероклуб, основан 1929. године, има дугогодишњу традицију у обучавању младих људи ваздухопловним вештинама и расадник је квалитетних пилота који лете на многим дестинацијама широм света. А спортисти обучени на аеродрому надомак Зрењанина постизали су и постижу врхунске резултате на светским, европским и националним шампионатима. -Други разлог због ког је град подржао ово првенство јесте да јавност упознамо са богатством које

наша средина има, а до сада га није довољно искористила. Аеродром Ечка, наиме, са својом инфраструктуром и свему што је детаљним урбанистичким планом предвиђено,

аеродроме за путнички и теретни саобраћај било које категорије, имају за два одсто већи бруто друштвени производ од оних који то немају – навео је Михајлов, и подсетио да

Развојнашансазацеорегион

Бесплатан превоз до аеродрома За све заинтересоване у недељу је обезбеђен бесплатан превоз “Нет бусовим” аутобусом до Аеродрома Ечка. Аутобус са Житног трга полази у 17 часова и враћа путнике на исту локацију у 20.30 сати. Ако буде гужве, истакао је Лазар Ерне, првенство у превозу имаће омладина до 18 година и пензионери. Бесплатан превоз биће обезбеђен и 6. августа у 19 часова, 7. августа у 9 сати и 13. августа у 17 часова, такође са паркинга на Житном тргу. представља највећу развојну шансу и привреде и грађана целог Средњобанатског округа. Јер, светске статистике кажу да региони који поседују

Аеродром Ечка има травнату полетно – слетну стазу дугачку 1.100 метара и широку 80 метара, затим хангаре за смештај авиона и једрилица,

и сву осталу инфраструктуру за организовање много већих спортских такмичења него што ће бити овогодишње. Михајлов је најавио да ће локална самоуправа помоћи да се овај аеродром ревитализује, и да се нађе озбиљан стратешки партнер који би улагао у осавремењавање и редовно функционисање, како аероклуба, тако и комплекса аеродрома, за потребе привреде и грађана средњег Баната. Председник Аероклуба “Зрењанин” Јагош Бановић казао је да је Ваздухопловни савез Србије, због бројних врхунских резултата, овом клубу поверио организацију 57. Националног првенства у једриличарству. По речима Бановића, жеља организатора је да популаризују ваздухопловни спорт и да привуку на Аеродром Ечка што више људи из окружења. Он је, такође, најавио да ће од недеље на такмичењу учествовати једриличари из Словеније, Чешке, Словачке, Мађарске и Србије. Представљајући програм првенства, маркетинг менаџер аероклуба Лазар Ерне навео је да ће вишедневни хепенинг свечано бити отворен у недељу, у 18 часова, а пре тога посетиоци ће имати прилику да разгледају аеродром, авионе и једрилице, и разговарају са пилотима. Пола сата после свечаног отварања уследиће аеромитиниг са акробатским летовима авиона и скоковима падобранаца. Ж.Балабан

ЕТНОС НАНОВОЈЛОКАЦИЈИ

Радионице заетно-шик

РасподелагитерблоковајучеуАди

Фото: М: Митровић

СТИЖЕПОМОЋЖИТЕЉИМААЂАНСКЕОПШТИНЕ

Материјал запоплављене

АДА: Расподела грађевинског материјала домаћинствима из ађанске општине који су претрпели штете на стамбеним објектима од високог нивоа површинских и подземних вода отпочела је јуче. Начелник Одељења за комуналне делатности Општинске управе Ада Тибор Јухас каже да је грађевински материјал за санацију објеката расподељен на основу процењене штете коју је по пријавама домаћинстава поднетим до 15.јуна ове године, извршила посебна комисија. Грађевински материјал за санацију објеката добиће 153 породице из

ађанске општине. Обезбеђено је 40.000 грађевинских гитер-блокова, а пошто је свакодневно обезбеђено преузимање помоћи за 15 до 20 породица, испорука ће потрајати десетак дана. Према речима председник ађанске општине Золтана Билицког, који је присуствовао испоруци првог контигента грађевинског материјала, захваљујући залагању локалне самоуправе да се помогне грађанима које је угрозила непогода, помоћ је обезбеђена донацијом Владе АП Војодине у сарадњи са Дирекцијом за робне резерве АП Војводине. М.Мр.

БЕЧЕЈ: Због кише најављене за сутра и прекосутра, шести фестивал етностваралаштва Етнос одржаће се у приземном холу и на платоу испред ОСЦ „Младост”, уместо како је најављено на Зеленом корзоу. Организатор фестивала Невладина организација БИГ - Бечејска иницијатива грађана, променила је име у Удружење грађана „Бибер”. - Превазишли смо локалне оквире и увидели да неке ствари можемо да радимо и ван атара наше општине, чак и граница Србије. Због тога смо променили име, али наставићемо да радимо на досадашњим пројектима,

а Етнос је један од њих - рекла је Миомира Машић - Остојић. Сутра и у суботу од 15 до 24 сата, у оквиру фестивала Етнос биће одржане две традиционалне изложбе „Вредне руке” и „Ручно прављени накит”. Првог дана је и изложбу хлеба, а другог дана изложба тањира. Од 17 сати су креативне радионице: дуборез, етно сувенири, израда керамике и хеклање. Сутра од 19 сати је модна ревија „Етно шик“ на којој ће стари занати добити прилику да се представе на новији и креативнији начин. В.Ј.

Темеринции Србобранци у Јаношхалми

ТЕМЕРИН: Завршна конференција ИПА пројекта Мађарска-Србије о сарадњи цивилних организација у циљу развоја културних и туристичких потенцијала регије – биће одржана данас у Јаношхалми, у Мађарској. Након поздравног говора градоначелника Јаношхалме ЗолтанаЦелера, информације о приредбама и резултатима пројекта изнеће председник Савета Прве месне заједнице Темерин ТиборПушкаши председник општине Србобран БранкоГајин. Учесници ИПА пројекта о сарадњи цивилниих организација у циљу развоја културних и туристичких потенцијала регије била су места Јаношхалма из Мађарске, Темерин и Србобран из Србије. М.М.

Изграђеннови парохијскидом

СУСЕК: На дан сеоске славе Светог арханђела Гаврила, село Сусек је завршило парохијски дом. Владика сремски Василије присуствовао је светој архијерској литургији, на којој је одржан и свечани чин рукоположења Саве Мишановића у чин ђакона. У присуству великог броја верника, гостију и мештана Сусека, након литургије освештана је свештеничка кућа која је направљена за неколико месеци. Стара кућа у којој су живели православни свештеници у центру села је срушена, па је на иницијативу МЗ изграђен нови парохијски дом. Савет МЗ и мештани препознали су ово као важан пројекат за њихово село и кренули у акцију прикупљања средстава за градњу куће, каже

ЛукаАпић, председник Савета МЗ. - Заједно са свештеником ЗораномЕрићем, који је код нас већ две године, замолили смо све Сусечане који су у могућности да помогну и дају свој прилог за обнову ове куће рекао је Апић и захвалио се мештанима на одзиву и прилозима. Владика Василије је рекао да је последњих година у овом крају изграђено неколико кућа и обновљено неколико храмова, што значи да ће православни свештеници бити ближе народу и моћи квалитетно да обављају свој позив. Градњу куће помогла је општина Беочин, Влада Војводине, Дирекција за робне резерве града Новог Сада, трговинско предузеће „Подунавље” из Беочина и компанија „Лафарж”. В. Недић

Почиње„Градска тамбурица” ЗРЕЊАНИН: Фестивал „Градска тамбурица” почиње данас и трајаће до недеље, а за то време, на Тргу Зорана Ђинђића у Зрењанину, публици ће се представити бројни тамбурашки ансамбли, културно - уметничка друштва и произвођачи хране и пића. Посетиоце ће у ревијалном делу програма забављати оркестри „Зоруле” и „Амброзија” из Новог Сада, „Равница” из Суботице и „Его” из Зрењанина. Уз њих, засвираће и „Мелем”, „Банатски дивани”, „Дуле Далапа и његова клапа”, „Лаганини бенд” и други. За најмлађе посетиоце друге „Градске тамбурице” предви-

ђено је представљање све популарнијих дечијих играоница, а последњег дана, у јутарњим сатима, на платоу испод Војвођанске банке, одржаће се такмичење у кување рибље чорбе „Тамбурашки котлић 2011”. Манифестација, иначе, почиње данас, у 17 сати, дефилеом тамбураша који ће поћи од Градске куће ка Тргу Зорана Ђинђића. Уз подршку Секретаријата за привреду Војводине, ове године „Градској тамбурици” прикључили су се и бројни зрењанински привредници, градске месне заједнице и други. Ж.Б.

Tурнирумаломфудбалу РУМА: Данас је последњи дан за пријаву за поново организовани турнир у малом фудбалу „Рупаче 2011” за сениоре. Десетодневно такмичење почиње у понедељак, 1. августа у румском насељу Берак. Цена котизације по тиму је 5.000 динара, а организатор је румска општина у сарадњи са Савезом спортова и Спортским центром. Ј.А.

„Жуте дуње” Снежане Вујошевић

НОВИ БЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј, организује самосталну изложбу слика „Жуте дуње” Снежане Вујошевић, сликарке из Врбаса. Уметница је више пута излагала колективно са члановима Удружења ликовних уметника из Врбаса и Атељеом 05, а ово је њена трећа самостална изложба. Отварање у Галерији „Село” је вечерас у 20 сати. М.К.


CRnA HROnikA

~etvrtak28.jul2011.

c m y

12

dnevnik

KRA\AIMOVINEVREDNEDO15.000DINARAPRAKTI^NONEKA@WIVA

Zakraduckawe seneodgovara?

Ako neko ukrade imovinu vrednu do 15.000 dinara, po~inio je ono {to se po zakonu smatra sitnom kra|om. Izvr{ioci tog krivi~nog dela, zbog propusta pravosu|a, samog zakona ili ne~eg tre}eg, gotovo nikad ne odgovaraju, zato su ve}ina ovih prestupnika vi{estruki povratnici. U policiji ka`u da se ve}ina prestupnika vrlo svesno odlu~uje upravo na to krivi~no delo. – Po~inioci ovog krivi~nog dela znaju da nema gowewa. Oni su bukvalno specijalizovani za izvr{ewe ovog krivi~nog dela. To su vi{estruki povratnici, narkomani, i na taj na~in pribavqaju novac za `ivot, za drogirawe – ka`e ZoranKova~evi} iz Odeqewa za imovinske delikte u MUP-u. U slu~aju sitne kra|e sud ne goni po slu`benoj du`nosti ve} je na o{te}enom da li }e podneti tu`bu ili ne, ali takvih slu~ajeva gotovo da nema. Obi~no je re~ o maloj vrednosti ukradene

robe, pa o{te}eni nema ni novca ni vremena da privatno tu`i. ^ak i u retkim situacijama, kada slu~aj do|e pred sud, postupak je vrlo neizvestan jer ~esto nedostaju dovoqno ~vrsti dokazi: svedoci, snimci video-nadzora ili ukradena roba prona|ena kod osumwi~enog. – U praksi se vrlo ~esto de{ava da sud ni{ta od toga nema i onda, naravno, drugim sredstvima utvr|uje ~iweni~no stawe i ko je u~inilac i {ta se zapravo desilo. Samim tim, ceo postupak traje du`e – ka`e portparolka Vi{eg suda u Beogradu IvanaRami}. Dok se va`e}i zakon ne izmeni, kra|a ne~ijeg mese~nog primawa do 15.000 dinara, u Srbiji prakti~no ostaje neka`wiva. Kako je propisano zakonom, u najboqem slu~aju, posle dugog su|ewa, kradqivac mo `e bi ti ka `wen nov ~a no ili za tvor skom ka znom do {est meseci. (RTS)

OBRAZLO@EWESUDAOKAZNIBIV[EMDIREKTORU „ELEKTRODISTRIBUCIJEBEOGRAD”

Krivsamoza javnurasvetu

Vi{i sud u Beogradu ju~e je objavio detaqno obrazlo`ewe provstepene presude biv{em direktoru „Elektrodistribucije Beograd” (EDB) BranislavuUskokovi}u kojom je osu|en je na tri godine zatvora, a povod za ogla{avawe Suda bilo je pisawe pojedinih medija o toj presudi. Navode}i razloge zbog kojih je doneo takvu presudu, Sud je naveo da je tokom ponovqenog sudskog procesa po izmewenoj i preciziranoj optu`nici na{ao da je Uskokovi} kriv zbog krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja. Oslobodio ga je, me|utim, optu`bi za krivi~no delo nesavesnog rada u privrednom poslovawu, za koje je pro{le godine u aprilu nastupila apsolutna zastarelost krivi~nog gowewa. Sudsko ve}e je utvrdilo da je Uskokovi} kriv jer je „pribavio sebi i drugom imovinsku korist u iznosu ve}em od 1,5 mili-

BranislavUskokovi}

ona dinara prilikom izvo|ewa radova na rekonstrukciji javnog osvetqewa u ulicama Dimitrija Tucovi}a, Ju`ni bulevar i na delu sredwe trake autoputa na deonici Du{anova~ka pijaca – ’Lasta’ u periodu od 1. septembra 1997. godine do 30. oktobra 1997. godine„. Sud navodi da Uskokovi}a nije oglasio krivim za izgradwu nove mobilne trafo-stanice u Ulici Baje Sekuli}a jer je na{ao da za navedenu radwu koja je opisana u okviru tog krivi~nog dela nema dokaza i napomiwe da }e se o tome detaqno izjasniti u pismenom otpravku presude. U vezi s krivi~nim delom nesavesnog rada u privrednom poslovawu u vezi s odlukom EDB-a o kupovini dizalice marke „palfinger” i kamiona FAP, sud je Uskokovi}a oslobodio optu`bi, isti~e se u saop{tewu. Prilikom dono{ewa odluke o vrsti i visini kazne predsed-

nik ve}a je naveo da je sudsko ve}e imalo u vidu broj radwi koje su u{le u sastav krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, visinu pribavqene imovinske koristi sebi i drugima, kao i visinu {tete koju je pretrpeo EDB, a koja je ispod deset miliona, navodi se u saop{tewu. Ta~an iznos {tete nije se mogao utvrditi zbog nemogu}nosti da se utvrdi prava vrednost radova radnika i mehanizacije drugih preduze}a koja su u mawem delu u~estvovala na rekonstrukciji javnog osvetqewa u pomenutim ulicama, navodi se u saop{tewu. Tako|e, prilikom odlu~ivawa o kazni sud je imao u vidu i godine okrivqenog koji je starije `ivotne dobi (75), wegovo te{ko zdravstveno stawe, a {to je utvrdio iz prilo`ene medicinske dokumentacije – bolesti srca i krvotoka. U vidu je imao i protek vremena od izvr{ewa radwi za koje je ogla{en krivim, kao i raniju neosu|ivanost. Protiv ove presude stranke u krivi~nom postupku imaju pravo `albe Apelacionom sudu u Beogradu, u roku od 15 dana od dana prijema wenog pismenog otpravka. Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je 15. maja 2003. godine optu`nicu protiv Uskokovi}a zbog vi{e krivi~nih dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, a Okru`ni sud u Beogradu ga je 16. oktobra 2006. godine osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od devet godina. Vrhovni sud Srbije je 1. oktobra 2008. godine delimi~no ukinuo tu presudu u osu|uju}em delu, dok je u ostalom delu presuda preina~ena i doneta je odbijaju}a presuda zbog nastupawa apsolutne zastarelosti krivi~nog gowewa za falsifikovawe slu`bene isprave. Potom je Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu 21. septembra 2009. godine izmenilo optu`nicu, stavqaju}i na teret Uskokovi}u izvr{ewe krivi~nih dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i nesavesnog rada u privrednom poslovawu. Vi{i sud u Beogradu je 6. jula 2011. godine doneo presudu kojom je Uskokovi}a osudio na tri godine zatvora, oglasiv{i ga krivim zbog izvr{ewa krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, dok ga je za nesavestan rad u priveredi oslobodio optu`bi. (Tanjug)

UAKCIJIBIA,SBPOKITU@ILA[TVAZAORGANIZOVANIKRIMINALUHAP[ENAGRUPA OSUMWI^ENIHZAKRIJUM^AREWEDROGE

Kokainskrivenuma{ini zace|ewesojinoguqa Tu`ila{tvo za organizovani kriminal, Bezbednosno-informativna agencija i Slu`ba za borbu protiv organizovanog kriminala, u koordiniranoj akciji s nadle`nim organima Gr~ke i Makedonije, otkrili su kriminalu grupu za koju se sumwa da je u toku ove godine

kupovala kokain u Ju`noj Americi radi wegove daqe prodaje u Srbiji i zemqama Zapadne Evrope. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal ju~e je saop{tilo da je u pretkrivi~nom postupku koji se vodi povodom tog slu~aja, prekju~e uhap{eno devet

Da~i}:Uspe{naakcija „Ma{inasojavita” – Zajedni~kom vi{enedeqnom akcijom „Ma{ina sojavita”, u kojoj su u~estvovali Tu`ila{tvo za organizovani kriminal, BIA i Slu`ba za borbu protiv organizovanog kriminala, uhap{eno je osam osoba iz Srbije, tri iz Makedonije i jedno lice iz Hrvatske – potvrdio je ju~e ministar policije Ivica Da~i}. Pripadnici osumwi~ene grupe, koju je predvodio Darko S. iz Beograda, terete se, kako je precizirao Da~i}, za udru`ivawe, neovla{}enu proizvodwu i prodaju droge. – Akcija je nazvana po mestu gde je sakrivena droga (u delovima ma{ine za ce|ewe sojinog uqa), a koja je pre oko mesec dana zaplewena u luci Solun – objasnio je Da~i}. Po wegovim re~ima, radi se o 160 kilograma kokaina iz Bolivije koji je, po planu, trebalo iz Gr~ke, preko Makedonije da stigne u Srbiju. – Ova akcija je jo{ jedan dokaz odli~ne saradwe s gr~kom policijom, odnosno sveobuhvatne me|unarodne saradwe u ovoj oblasti – naglasio je ministar policije. – Akcija je i daqe u toku, sledi nastavak. (Tanjug)

osumwi~enih za krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojne droge i udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela. MUP je naveo da su u Srbiji uhap{eni: Darko S. (51), @ivkoV.(40), NikolaR.(45), Bojan O.(48), MilovanM.(44), svi iz

„Sumwi~e se da su u toku 2011. godine neovla{}eno kupovali kokain na prostoru Ju`ne Amerike radi wegove daqe prodaje u Srbiji i zemqama Zapadne Evrope. Kupqenu drogu grupa je transportovala skrivenu u po{iqci robe koja je prevezena prekookeanskim

Beograda, zatim Milan I. (43) iz Kikinde \or|eM. (37) iz Jagodine i TodorU. (69) iz Putinaca kod Rume, koji }e po isteku policijskog zadr`avawa biti privedeni na saslu{awe pred istra`nog sudiju Specijalnog suda u Beogradu. Informativna slu`ba spskog MUP-a u saop{tewu dodaje da su u Makedoniji uhap{eni Nikol~e N. (29) iz Bitoqa Mile L. (27) i jo{ jedno lice ~iji identitet za sada nije poznat. Wihova uloga, kako saop{tava srpska policija, je bila preuzimawe tovara iz luke i wegov transport do Makedonije i daqe ka Srbiji. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal predo~ava i da je pre nekoliko dana u Hrvatskoj uhap{en NenadN., po poternici koju je raspisala Argentina.

brodom do luke Solun da bi je preuzeli, a potom distribuirali kupcima. U zajedni~koj akciji srpskih, makedonskih i gr~kih dr`avnih organa u Solunu je zapleweno oko 170 kilograma kokaina koji je, po nalogu organizatora iz Srbije, bio skriven u delovima ma{ine za ce|ewe sojinog uqa. Uvoznik ma{ine, u ~ijim delovima je prona|en kokain ~isto}e od 78 posto, bila je makedonska firma„, navodi tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} u saop{tewu za javnost. U pretkrivi~ni postupak su, pored nadle`nih organa tri pomenute dr`ave, bile ukqu~ene i ameri~ka agencija DEA, britanska SOKA, kao i SEKI centar u Bukure{tu, saop{tilo je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal. J.J.

Radisavqevi}:Drogau[vedsku {vercovanabrzompo{tom – Kokain, koji je grupa osumwi~enih iz Srbije {vercovala iz luka u Belgiji i Holandiji u [vedsku, prebacivan je vozilima takozvane brze po{te – izjavio je specijalni tu`ilac MiqkoRadisavqevi}. On je rekao da jo{ nije utvr|eno da li je neko od zaposlenih u preduze}u koje je obavqalo transport bio ukqu~en u trgovinu narkoticima. – Kurir firme za brzu po{tu preuzimao je pakete direktno iz ovih zemaqa i prevozio ih u Geteborg. Jo{ utvr|ujemo ulogu kurira, kao i to da li je on znao {ta je bilo u paketima – navodi Radisavqevi}, ne `ele}i da otkrije koju je firmu grupa anga`ovala za prevoz droge. Hap{ewem osam ~lanova grupe u Srbiji i [vedskoj pretkrivi~ni postupak jo{ nije zavr{en i srpska policija poku-

{ava da locira i uhapsi jo{ neke ~lanove ove grupe za koje se sumwa da su na teritoriji Srbije. Istraga se paralelno vodi u Srbiji i u [vedskoj.

MiqkoRadisavqevi}

– Postupak }emo voditi po dogovoru s tu`iocem iz [vedske. Najverovatnije }emo u ovoj fazi mi voditi postupak ovde, a [ve|ani }e procesuirati osumwi~ene koji su tamo uhap{eni. Uloga Nikole M. iz Jagodine, koji je uhap{en u Srbiji pod sumwom da je bio jedan od ~lanova ove grupe, jo{ se ispituje i trebalo bi da bude saslu{an pred istra`nim sudijom Posebnog odeqewa Vi{eg suda – rekao je Radisavqevi}. On nije `eleo da otkrije ko je bio vo|a ove grupe i na koji je na~in u Srbiji organizovan {verc kokaina iz Holandije i Belgije u [vedsku. ^lanovi grupe se sumwi~e da su tokom 2010. i 2011. godine u vi{e navrata krijum~arili kokain iz luka u Holandiji i Belgiji u [vedsku. Krijum~arewe je planirano i organizovano u Srbiji.

U zajedni~koj akciji s policijom [vedske, 24. jula je uhap{eno osam osoba – jedna na teritoriji Srbije, sedam na teritoriji [vedske, a jedna osoba je u bekstvu. U Srbiji je uhap{en Nikola M. iz Jagodine, a u [vedskoj Sa{a M. i Filip S., dok imena ostalih nisu navedena. Prilikom hap{ewa, kod okrivqenih u [vedskoj je prona|eno i zapleweno {est kilograma kokaina. Krijum~arewe je planirano i organizovano na teritoriji Srbije tako {to je, po nalogu organizatora, kokain dopreman na podru~je Geteborga, gde su upu}ivani na{i dr`avqani da bi prihvatili tu opojnu drogu, a nakon toga je isporu~ivali lokalnim dilerima, saop{tilo je Tu`ila{tvo. (Tanjug)


CRnA HROnikA

dnevnik ZBOG PREMLA]IVAWA OTPORA[A U PO@AREVCU 2000. GODINE

PresudaMarku Milo{evi}u 17.avgusta U Osnovnom sudu u Po`arevcu odlo`en je glavni pretres u postupku koji otpora{ Neboj{a Sokolovi} vodi protiv Marka Milo{evi}a i petorice wegovih saradnika zbog premla}iva-

MarkoMilo{evi}

wa ispred kafea „Pasa`” 2000. godine. Do odlagawa je do{lo jer su ve{taci Medicinskog fakulteta u Beogradu dostavili sudu izve{taj kasno pa glavni pretres nije mogao biti odr`an. Naredni glavni pretres, na kojem se o~ekuje izricawe pre-

sude, sudija GordanaVidojkovi} zakazala je za 17. avgust, po{to je kao posledwi dokaz koji treba da se izvede, izve{taj Medicinskog fakulteta o Sokolovi}evim povredama, najzad stigao u sud. Za krivi~no delo za koje Sokolovi} tereti Marka Milo{evi}a i wegove saradnike – nano{ewe te{kih telesnih povreda opasnih po `ivot – zakonom je predvi|ena kazna do osam godina zatvora. Ponovni postupak protiv wih zapo~eo je u aprilu ove godine jer je Apelacioni sud utvrdio da je sudija Vidojkovi} pogre{ila kada je pro{le godine obustavila postupak zbog zastarelosti po{to ona nastupa tek 2020. godine. Osim Sokolovi}a, ispred „Pasa`a” su pretu~eni i pokojni Radojko Lukovi} i Mom~ilo Veqkovi}. Postupak po tu`bi Veqkovi}a je zastareo jer se radi o lakim telesnim povredama, dok bi postupak po tu`bi pokojnog Lukovi}a trebalo da nastavi wegova porodica. (Tanjug)

NAKON SPORAZUMA S TU@ILA[TVOM O PRIZNAWU KRIVICE, RADISLAVU RODI]U DVOGODI[WI ZATVOR

Osniva~„Kurira” osu|enipu{ten izpritvora

Vi{i sud u Beogradu ukinuo je ju~e pritvor osniva~u listova „Kurir” i „Glas javnosti” RadislavuRodi}u, proglasiv{i ga krivim zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i osudiv{i ga na dve godine zatvora, saop{teno je iz tog suda. Kako je navedeno, Vi{i sud je van glavnog pretresa, a na osnovu re{ewa kojim je usvojen sporazum o priznawu

RadislavRodi}

krivice, doneo presudu kojom je Rodi} progla{en krivim. U kaznu zatvora Rodi}u se ura~unava i vreme provedeno u pritvoru od 27. oktobra 2009. godine do ju~e. Optu`enom je zabraweno vr{ewe svih du`nosti vezanih za

raspolagawe, kori{}ewe i upravqawe tu|om imovinom u trajawu od {est godina i to od pravnosna`nosti presude, s tim {to se vreme provedeno u zatvoru ne ura~unava u vreme trajawa te mere. Kako je istaknuto, optu`enom je ukinut pritvor zato {to mu je on produ`avan zbog posebno te{kih okolnosti krivi~nog dela i propisane kazne zatvora za krivi~no delo koje mu se stavqa na teret. U saop{tewu je navedeno da bi daqe ostajawe okrivqenog u pritvoru bilo mogu}e jedino u slu~aju da je osu|en na kaznu zatvora od pet godina ili te`u, {to nije slu~aj, tako da ne postoje drugi zakonski razlozi za wegovo daqe zadr`avawe. Protiv te presude nije dozvoqena `alba, navedeno je u saop{tewu. Rodi} je uhap{en 27. oktobra 2009. godine zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja zajedno s biv{im glavnim i odgovornim urednikom „Glasa javnosti” SlavoqubomKa~arevi}em. Rodi}u je vi{e puta produ`avan pritvor, dok je Ka~arevi}, posle 13 dana, pu{ten iz pritvora da se brani sa slobode. (Tanjug)

Qudina|enimrtviustanu, apoteciicementari Dve sumwive smrti su zabele`ene ju~e u Novom Sadu, jedna u Beo~inu i jedna u Be~eju. Pretpostavqa se da nije re~ o nasilnim gubicima `ivota, ali ipak prona|eni le{evi su upu}eni na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu da bi se utvrdio identitet pokojnika i uzroci smrti. U stanu na novosadskom Limanu, u Ulici Narodnog fronta 13, pre podne zate~no je be`ivotno telo mu{karca na kojem nije bilo vidqivih tragova nasiqa. Mogu}e je da smrt nastupila i pre desetak

U Zmajevu se utopio de~ak? Pred zakqu~ewe ovog broja na{eg lista jo{ je bila u toku potraga za de~akom iz Zmajeva za kojeg se sumwalo da se utopio u kanalu kod ovog mesta.

dana. U prostorijama su prona|eni `ivi papagaj i pas koji su odmah zbrinuti. Po{to pored pokojnika nisu prona|ena dokumenta, neko od kom{ija je pretpostavio da je prona|en vlasnik stana Z. R.

(1949), koji je stanovao sam, a po wihovim re~ima, sklon je alkoholu, ali to nam nije zvani~no potvr|eno dok ne bude gotov nalaz u Zavodu za sudsku medicina. Otprilike u isto vreme u istoj ulici jedan ~ovek je u{ao u biqnu

apoteku i sru{io se mrtav kad je do{ao do pulta. U beo~inskoj fabrici cementa „Lafar`” u jednoj prostoriji je, verovatno vi{e sati nakon nastupawa smrti. Prona|en radnik star 30 godina koji je oti{ao na pauzu da zapali cigaretu i nije se vratio. U prvi mah se sumwalo na infarkt. Na lice mesta iza{la je de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda AnkicaKurja~ki. Tako|e, u razmaku od nekoliko sati, u Tisi kod Be~eja zate~en je NN `enski le{, ~ija smrt se zvani~no vodi kao sumwiva, ali se ipak i u ovom slu~aju prepostavaqa da je re~ o prirodnoj. Dan ranije istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda prijavqene su dve sumwive smrti u Novom Sadu i Futogu, a u ponedeqak jedna u Temerinu, sanajemo nezvani~no. M. V.

U BEOGRADU OSU\ENI OKRIVQENI ZA SMRT JELICE RADOVI], PREMINULE POSLE OPERACIJE

Lekarima„Decedre” po15mesecizatvora Zbog slu~aja devetnaestogodi{we Jelice Radovi}, koja je u septembru 2006. godine preminula od sepse posle rutinske operacije ~ukqeva u beogradskoj privatnoj klinici „Decedra“, ju~e je Prvi osnovi sud u Beogradu izre~enom presudom oglasio krivim lekare te klinike: hirurga Slavka Tomi}a, anesteziologe Miodraga Stojanovi} i Oliveru Jeremi}, po optu`bi za te{ko delo protiv zdravqa qudi, i osudio ih na kazne od po 15 meseci zatvora, uz dve godine zabrane obavqawa lekarskog poziva. Vlasnica klinike „Decedra” Svetlana Srem~evi} je, po optu`bi za nesavestan rad u slu`bi, osu|ena na godinu dana uslovno i zatvorska kazna se ne}e izvr{iti ako u naredne ~etiri godine ne napravi krivi~no delo, a izre~ena joj je i mera zabrane vr{ewa poziva i delatnosti u

Novosu|ewedoktoru zaobqubudevoj~ica ret, zbog ~ega se ukidawe presude pokazuje nu`nim„, obrazlo`io je Apelacioni sud. Stankovi} je ukinutom presudom bio osu|en na {est godina zatvora zbog dva produ`ena krivi~na dela obqube nad detetom, a su|ewe je zbog za{tite unteresa maloletnica u celosti bilo zatvoreno za javnost. On je optu`en jer se sumwa da je pla}ao seksualne usluge dvema devoj~icama koje u tom trenutku nisu imale punih 14 godina od decembra 2008. do februara 2009. godine tako {to ih je pozivao u svoj stan u Dunavskoj ulici u Negotinu. Tamo je u vi{e navrata nad wima „vr{io obqubu i druge radwe izjedna~ene s obqubom“. Devoj~ice su dobrovoqno dolazile u stan, a on im je za seksualne usluge pla}ao od 1.500 dinara do 50 evra. (Tanjug)

13

JU^E ^ETIRI SUMWIVE SMRTI U NOVOM SADU, BEO^INU I BE^EJU

UKINUTA PRESUDA INTERNISTI IZ NEGOTINA

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je lekar specijalista interne medicine Zdravstvenog centra u Negotinu Radi{a Stankovi} (53) osu|en na {est godina zatvora zbog obqube dve devoj~ice mla|e od 14 godina, ali je odlu~io da, za sada, mora da ostane u pritvoru. Po toj odluci, koja je objavqena na sajtu Apekacionog suda, Vi{i sud u Negotinu mora}e ponovo da sudi Stankovi}u. Prvostepena presuda je ukinuta jer sadr`i bitne povrede odredbi krivi~nog postupka zbog ~ega se wena pravilnost za sada ne mo`e ispitati. „Ne mo`e da se ispita ni ~iweni~ni, a ni pravni zakqu~ak prvostepenog suda da se u Stankovi}evim radwama sti~u sva zakonska obele`ja dva krivi~na dela koja mu se stavqaju na te-

~etvrtak28.jul2011.

SvetlanaSrem~evi}

oblasti zdravstva u trajawu deset godina, {to je i zakonom propisano maksimalno trajawe te mere. Predsednica sudskog ve}a sudija Qudmila Miqkovi} je u obrazlo`ewu presude navela da je doneta na osnovu dokaza, pre svega nalaza i mi{qewa komisije sudskih ve{taka medicinske struke Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakluteta u Novom Sadu. Po re~ima sudije, svi ve{taci su o nalazu i mi{qewu govorili usmeno na glavnom pretresu i odgovarali na pitawa suda i stranaka u postupku. – Ve{taci su utvrdili da je smrt Jelice Radovi} nastupila

usled sepse. Na pitawe ko je trebalo da brine o pacijentkiwi posle obavqene hirur{ke intervencije, ve{taci su bili jedinstveni u mi{qewu da su bili obavezni svi lekari – kazala je sudija Miqkovi}. Predsedavaju}a je tako|e istakla da je u dokaznom postupku utvr|eno da su roditeqi, kao i medicinsko osobqe klinike, obave{tavali lekare o pogor{anom zdravstvenom stawu Jelice Radovi}. – Stav suda je da se krivica lekara ogleda u wihovoj neodgovaraju}oj reakciji na obave{tewa o pogor{anom stawu Jelice Radovi} u smislu preduzimawa svega {to je potrebno radi utvr|ivawa uzroka tog pogor{awa. Odnosno, u neodgovaraju}oj reakciji u vezi s preduzimawem svega potrebnog za primenu odgovaraju}e terapije i u smislu promene dotada{weg na~ina le~ewa da bi se pove}ala mogu}nost da Jelica Radovi} pre`ivi –

iznela je sudija Miqkovi} zakqu~ke suda povodom presude, koji su, kako je navela, zasnovani na nalazu o ve{ta~ewu. U odnosu na vlasnicu klinike „Decedra“ Svetlanu Srem~evi}, koja je u relevantnom periodu

vqeni solidarno plate tro{kove ve{ta~ewa i sudski pau{al po 54.550 dinara. Roditeqi Jelice Radovi} su u pogledu eventualnog od{tetnog zahteva upu}eni na parni~ni postupak. Advokat Milan Vujin, branilac dr Miodraga Stojanovi}a, najavio je, u izjavi za medi je, da }e ulo `i ti `al bu Ape la ci o nom su du pro tiv presude. – Naravno da odbrana nije zadovoqna presudom jer ima druga~ije vi|ewe stvari. Po zavr{etku dokaznog postupka sam rekao da u ovom slu~aju u radwama optu`enih nedostaje bitan elemenat da su o~igledno nesavesno postupali i mislim da su dokazi i{li u drugom pravcu – naveo je Vujin. Po wegovim re~ima, odbrana }e i daqe zastupati svoju tezu i u `albenom postupku pred drugostepenim sudom.

Porodica: Pravosu|e uradilo svoj posao O{te}ena DijanaRadovi}, majka pokojne Jelice, izjavila je za medije da ne zna da li }e se Prvo javno tu`ila{tvo u Beogradu, koje zastupa optu`nicu, `aliti na presudu. Ona nije `elela da se izja{wava o kazni koja je presudom izre~ena lekarima, isti~u}i samo mi{qewe da je prvostepeni postupak ipak doneo odgovore za kojima je tragala wena porodica o tragediji koja joj se desila. – Zadovoqna sam u smislu da je utvr|ena i dokazana krivica, da smo dokazali ko su krivci, koji su propusti i da je naprosto dokazan zlo~in koji je u~iwen nad mojim detetom. Na ovu presudu gledam kroz neku moralnu satisfakciju da su dr`avne institucije uradile svoj posao i da }e oni koji su krivi odgovarati pred zakonom, {to je i bila poenta u toku celog ovog postupka – kazala je Dijana Radovi}. bila zamenica direktora, sud je u obrazlo`ewu presude naveo da ona „nije uradila sve {to je trebalo po Zakonu o zdravstvenoj za{titi“. Presudom je odre|eno da posle wene pravosna`nosti, okri-

LKS: Reakcija posle pravosna`nosti presude – Lekarska komora Srbije mo`e lekarima osu|enim za te{ko krivi~no delo protiv zdravqa qudi trajno oduzeti licence za rad – rekla je agenciji Beta direktorka te komore TatjanaRadosavqevi}. Povodom osude troje lekara „Decedre” pred Prvim osnovnim sudom, ona je istakla da LKS deluje kad presuda postane pravosna`na i da sve zavisi od toga kako sudija kvalifikuje delo za koje se lekari osude. – Ukoliko je re~ o te{kom krivi~nom delu protiv zdravqa qudi, Komora trajno lekarima oduzima licencu za rad, a ukoliko je kvalifikacija dela takva da ne potpada pod te{ko krivi~no delo protiv zdravqa qudi, Komora oduzima licencu u trajawu u kojem sud zabrani bavqewe lekarskim pozivom – rekla je direktorka LKS-a.

– Prva na{a teza je da smrt nije nastupila od sepse. Drugo, ako je i nastupila od sepse, odbrana je mi{qewa da svi dokazi ukazuju na to da sepsa nije mogla biti prepoznata spoqnim manifestacijama tog stawa u tom trenutku kada nastupa smrtni ishod. Prema tome, ne mo`e se govoriti o o~igledno nesavesnom postupawu lekara. Jer, o~igledno nesavesno postupawe pretpostavqa da uop{te nisu vodili brigu, da nisu preduzeli bilo {ta – izjavio je advokat Vujin. Sada pokojna Jelica Radovi} javila se zbog ~ukqeva na kliniku „Decedra“ gde se i podvrgla rutinskoj operaciji 5. septembra 2006. godine. Ve} sutradan roditeqi su primetili da je wihovoj }erki lo{e, a kad je 8. septembra preba~ena u Urgentni centar, utvr|eno je da ima sepsu. Preminula je narednog dana. J. Jakovqevi}


dRU[TvO

~etvrtak28.jul2011.

Egere{i su~esnicima Kampatolerancije U~esnike Kampa tolerancije mladih podunavskih regija i gradova, koji se peti put odr`ava u Ba~koj Topoli, ju~e je primio i predsednikSkup{tineVojvodine [andorEgere{i,kojijeomladince upoznao sa specifi~nostima Vojvodine i parlamenta na ~ijem je~elu. –@elimodaSrbija{toprepostanedeoEvropskeunije,adaVojvodina unutar we postane prava evropska regija. To je na{ prvi strate{kiciq,adrugijeo~uvawe multinacionalnosti, multikonfesionalnostiivi{ejezi~nosti. Tojena{evelikoblagoiVojvodinajezapravomalaEvropa,ukojojnemagra|anaprvogidrugogreda,ija~ihilislabijihnacionalnihzajednica,negosmosviravnopravni.Uverensamutodaje90od-

stogra|anaVojvodinezatoleranciju jer mi ovde ne `ivimo jedni pored drugih, nego svi zajedno – poru~iojeEgere{i,napomiwu}i pri tom da je Pokrajinska skup{tina,sasvojih{estjezikauslu`benojupotrebi,najvi{ejezi~niji parlament posle Evropskog parlamenta. Osim prvog ~oveka Skup{tine Vojvodine, ovim mladim qudima iz Nema~ke, Austrije, Ma|arske, Slova~ke,Hrvatske,Rumunije,BugarskeiSrbijeseobratioipredsednikNezavisnogdru{tvanovinara Vojvodine Dinko Gruhowi}, koji je, kao pro{logodi{wi laureatNagradezatolerancijuovog kampa,predsednik`irijakoji}e dodeliti ovogodi{wu nagradu za najtolerantnijeg. A. G.

ANEM UPOZORAVA NA POVREDE SLOBODE IZRA@AVAWA

Smeneu „Ma|arsou”i „Alou”politi~ke MedijskuscenuSrbijetokomjuna obele`ilo je vi{e slu~ajeva koji ukazuju na mogu}e povrede slobode izra`avawa, navodi se u izve{tajuAsocijacijenezavisnih elektronskih medija (ANEM). U izve{taju je navedeno da je tokom junazbogpoliti~kogpritiskado{lo do smena glavnih i odgovornih urednika dnevnih novina „Alo” Antonija Kova~evi}a i jedinogdnevnoglistanama|arskom jeziku „Ma|ar so” ^abe Presburgera. Kova~evi}je,pooceniANEMa, smewen tri dana nakon {to se „otvoreno suprotstavio pritisku predsednikaSrbijenaure|iva~ku politikulistakojijevodio”.Kakosenavodiuizve{taju,Zakonom o javnom informisawu je jasno propisanodanikonesme,ninaposredan na~in, da ograni~ava slobodujavnoginformisawa,aposebno ne zloupotrebom dr`avnih ovla{}ewaiuticaja.Izjavapred-

sednikaTadi}amo`ebitishva}enakaome{aweuure|iva~kupolitikujednogmedija,smatraANEM. Kada je re~ o Presburgeru, wegovusmenujeorganizovaopredsednik Nacionalnog saveta Ma|ara Tama{ Korhec, pravdaju}i to navodimada„listnijedovoqnoizve{tavao o radu predsednika Skup{tineVojvodine[andoraEgere{ija i{tosenovinaritoglista nisupojavqivalinakonferencijama za {tampu Saveza vojvo|anskihMa|ara”.ANEMsmatradase iztogamo`ezakqu~itidajePreseburgerova smena politi~ki motivisana. Izve{tajemjeobuhva}enaiprvostepenapresuda,kojomseusvaja tu`ba nevladine organizacije „Gej-strejtalijansa„protivlista „Pres”,apovodomkomentara~italacaobjavqenihnainternet-stranicitihnovina,koji,kakojenavedeno,sadr`eelementegovoramr`wepremaLGBT-populaciji.

POSLE BEGA DEVOJ^ICE IZ PRED[KOLSKE USTANOVE „RADOST” U ^OKI

Suspendovana vaspita~ica

Posle nesvakida{we avanture sedamnaestomese~ne devoj~ice T. S., koja je pro{log petka uspeladautekneizjaslicaDe~jeg vrti}a „Duga” Pred{kolske ustanove „Radost” u ^oki, direktorka te ustanove Gaqina Bugarski suspendovala je odgovornu vaspita~icu dok se ne okon~a disciplinski postupak. Sedamnaestomese~na devoj~ica je pro{log petka uspela neopa`eno da iza|e iz vrti}a, sama pre|eprometnusaobra}ajnicui uputi se prema zgradi u kojoj stanuje. Nakon toga postala je jedna od glavnih ~ar{ijskih pri~au^oki,aradnadisciplina u vrti}u je poo{trena i od tadasevrataobaveznozakqu~avaju. Otomekakojemalodeteuspelo da dohvati kvaku i neopa`enoutekneizjaslicasamosemo`e naga|ati, ali u ^oki ima i sklonih naga|awima da nije iskqu~eno da je dete neko pustio izobjekta.Jer,dabidospelana ulicu, devoj~ica je morala dohvatiti kvake na vratima sobe za boravak i na ulaznim vratima,kojabitrebalouvekdabudu zakqu~ana, te smatraju da je velika slu~ajnost da su istovremenodvojavratabilaotvorena iomogu}iladetetudauteknena ulicu. Otacdevoj~icejeisadaogor~enzbogtakvogpropustavaspita~ica. – Supruga je bila na poslu, a ja u Senti, kada mi je kom{ija javio da je na{ao moju }erkicu na ulici. Sama pomisao na to {tasesvemoglodesitizbogne~ije nemarnosti ne dozvoqava mi da pre|em preko svega. Zbog

{oka koji je supruga pretrpela kadaje~ula{tasedesiloiuznemirenosti koja nas jo{ uvek dr`i, re{io sam da tu`im Pred{kolsku ustanovu „Radost”,wenudirektorkuivaspita~icu–ka`eotacdevoj~ice. Op{tinski prosvetni inspektor Jano{ Jastrebinac obja{wava da je wegovo pravo da kontroli{e kako se primewuje zakonkojireguli{eovuoblast i da li je ustanova postupila premaodredbamazakonaipreduzela mere za sankcionisawe onoga {to se u woj desilo. On napomiwedaotome{tasedesilo u vrti}u jo{ nije zvani~no obave{tenniodroditeqaniod drugih, nego da je za slu~aj saznao iz novina. Posle sedmogodi{weg iskustva na ovom radnom mestu Jastrebinac konstatujedajetosveprodukatselektivne primene zakona na zaposleneuustanovi. – Grupa zaposlenih mo`e da rade{taikakoho}e,aonidrugisvojazakonskapravanemogu da ostvare ni pred sudom. Ovo deteisvaostaladecasu`rtva nakaradano uspostavqenog sistemadaonikojidr`elokalnu vlast u op{tini, upravqa~ko pravo nad ustanovama tretiraju kao „ratni plen” – uo~ava Jastrebinac,dodaju}idajeuovom slu~aju u pitawu te`a povreda radneobaveze,tedajediskreciono pravo direktora koju }e sankciju primeniti: blagu opomenu ili smawewe plate od 10 do30odstopa~akiotkazugovora o radu, ako je bezbednost detetaugro`enazbogneispuwavawaradneobaveze. M. Mitrovi}

dnevnik

c m y

14

[IRI SE ZREWANINSKI DOM U^ENIKA SREDWIH [KOLA

Bi}ejo{krevetaza|ake Premda je jo{ po~etkom marta minule godine obelodaweno da je zrewaninski Dom u~enika sredwih {kola “Angelina Koji}Gina”dobio13,5milionadinaraizNacionalnoginvesticionogplanazadogradwuobjekta, ove pare po~ele su tek nedavno dapristi`u,kadasuistartovali radovi na pro{irewu sme{tajnih kapaciteta. Direktor internataGoranPetkovi} nada se da }e, ako sve bude i{lo po planu, posao biti zavr{en do kraja novembra kada }e sredwo{kolcima na raspolagawu biti jo{16soba,odnosnododatna64 kreveta.Projektomjepredvi|enadogradwanaprostoruizme|u staroginovogdelaobjekta,kao i na lokaciji pored menze. Kasnije}ebitiodlu~enodali}e savtajprostorbitinamewenza sme{taj|aka,ili}eujednomdelubitiizgra|enamfiteatarza odr`avawe nastavnih i edukativnih sadr`aja i stru~no usavr{avawe.

–Domu~enikauovomtrenutku raspola`e s 283 mesta – kazao je Petkovi}. – Me|utim, svakegodinesmodobijalidalekove}ibrojzahtevau~enikaza sme{taj,alinismomoglisvima da iza|emo u susret. Ove godine,ipak,do{lismousituaciju da, uz pomo} NIP-a i grada

Zrewanina, i delom od na{ih para, mo`emo pro{iriti sme{tajne kapacitete. Novac pristi`e, bilo je odre|enih ka{wewa,alisenadamdaubudu}e ne}ebitinikakvihproblema. Kada gra|evinski radovi budu okon~ani, u~enici koji su konkurisali za boravak u in-

ternatu, a na{li su se ispod rednog broja 283, ima}e priliku da popuwavaju nova upra`wenamesta,itoporedosledu kako su i bodovani na rang-listama. – I daqe }emo se boriti da podign emo nivo kval iteta usluga, kako u~enicima, tako i studentima koji koriste na{u menzu–poru~iojePetkovi}. Internatski objekat, ina~e, sagra|enje1980.godine,kadaje zgrada primila prve stanare, sredw o{kolc e, koj i su radi {kolovawa iz razli~itih mesta do{li u Zrew an in. Pre ovoga,nanekolikomestaugradupostojalisumaliobjektiza internatski sme{taj u~enika, kojisuuglavnompripadaliodre|enim {kolama i delili su se na mu{ke i `enske. Internatdanasprimasredwo{kolce obapolaizsvihsredwih{kola inudiimnizpogodnostitokom boravka. @. Balaban

U SRBOBRANU RADI LETWI VRTI] ZA ROMSKU DECU

„Sigurnognezdo”za ispuwavawesnova Odostalih~etvorogodi{wakaLaza senajvi{erazlikujepo duga~kim, gustim, kao gar crnimtrepavicama,kojeuokviruju wegove krupne, radoznale, isto tako crne o~i. Po tome {togauvrti}svakidandovodi starijibratSava,dokkodku}e ostajumama,tataisestraDanica, koja je jo{ beba, {to u tom vrti}u ima najboqe drugare, s kojima se igra, crta, peva i usput mnogo toga nau~i, Laza je sli~ansvojimvr{wacima.Ali malo je tih vr{waka koji }e ovoletoprepodnevaprovoditi ba{ u vrti} u Pred{kols ke ustanove„Radost“uSrbobranu. U ovom vrti}u, nadomak romskog naseqa Jamure, Laza s jo{ petnaestak de~aka i devoj~ica usvajaznawaive{tinepotrebnezalak{esnala`eweuvrti}ui{koli. –Projekat„Sigurnognezdo“, uokvirukojegjeiletwivrti} za romsku decu, zapo~eli smo pre tri godine uz finansijsku podr{ku me|unarodnog fonda za podr{ku marginalizovanim grupama „Ker interne{enel„, pro{le godine nas je finansirala op{tina Srbobran, a ove godine Ministarstvo prosvete inaukeizDILSprograma–ka`e koordinator projekta Sava Pivni~ki. – Osim vrti}a, u okviruprojektaorganizujemoi edukacijuosnovno{kolskognastavn og kadra za ink luz ij u, sportska nadmetawa dve {kole ukojimau~estvujusvadecairadionicezaromskudecu,kojoj,u ~itavoj op{tini, obezbe|ujemo besplatnu u`inu i finansiramoboravaku{kolamauprirodi. A,uSrbobranuod12.000stanovnika,Romajeoko500.\a~ke torbenosiihpedesetakpanadle`ni s ponosom isti~u da su vaspitno-obrazovnim sistemom

sviobuhva}eniidasvizavr{e osnovnu{kolu,aposletogave}ina uglavnom i neki zanat. Ipak,uSrbobranu`eledaovoj pop ul ac ij i stic aw e znaw a olak{ajuiletwompripremom, zakojuka`udajeizgodineugo-

mali{anima. – Svaki dan od osamdo12krozigruimrazvijamografomotoriku,socijalnei higijenske navike, a sti~u i mnogadrugaznawa. I dok grafomotorika napreduje zajedno s divnim {arenim

U Srbobranu, od 12.000 stanovnika, Roma je oko 500. \a~ke torbe nosi ih pedesetak pa nadle`ni s ponosom isti~u da su vaspitno-obrazovnim sistemom svi obuhva}eni dinusvepose}enija,{toseodra`ava i na upis u vrti}e, pa kasnijeinauspehu{koli. –Ranijihgodinauvrti}usmo imali dvoje-troje romske dece, itouglavnomsamouobaveznom pred{kolskom programu, a ove godineupisanoihje15,itone samo u pred{kolski program negoiumla|ugrupuukojojjei Laza – ka`e vaspita~ica Grozdana Pecarski, koja i posle decenijaradasvojeprvepenzionerskedaneprovodiuvrti}us

cvetovima od iseckanog pa u najsitnije smotane i jednu do druge zalepqene loptice kreppapira, koje Laza, Lale, Spasoje, Jovana i ostali mali{ani pripremajuzasvojemame,iliuz pravqewepereca,kiflicaili pletenicaodpravogtesta,orijentacija u prostoru savladava se kroz igru uz pesmu „Biserno srce“,abrojawedoioddesetuz pesmu„Desetqutihgusara“,ovi mali{ani se s vaspita~icom Grozdanom i romskim asisten-

tima Janicom i Milanom Dimi} igrajuiba{kao{toihimnaoveletwegrupeka`e,svako od wih „Svakog dana u vrti}u ispuwavasvojesnove“. Laletovisudanajesenkrene uprvirazred,aondajednogdanapostanemu{kifrizer,Spasoje }e prvo u vrti}, pa u {kolu, pa }e onda biti fudbaler, Laza }e jo{ malo razmisliti, Jovana}epevati... Anaputudoispuwewade~jih snova je i pokoji doma}i, i to takolepdasvakomoradasedivistranamaispisanimkosimi pravim linijama, ba{ kao {to je za svaku pohvalu i redovno prawezuba,umivaweionoobavezno, pre i posle jela, prawe ruku,pamolim,hvalaiizvoli, pa da se ne pri~a uglas i da se neupadaure~drugome,pa...jo{ tol ik o tog a ve} nau~ en og i onog{to}euglaveovihmali{ana tek u}i i tu ostati da te snoveisrbobranskeJamurebojiunekenove`ivotneboje. D. Deve~erski

SANITARNA INSPEKCIJA PROVERAVA PODATKE O SPORNOM LEKU MMS

Poturajuizbeqiva~kao ~udesnipreparat? Sektorzajavnozdravqeposlaojeju~esanitarnu inspekciju u kontrolu sa zadatkom da proveri podatake o {tetnosti preparata komercijalnog naziva MMS („The Master Mineral Solution)proizvo|a~a„Ezoterijapabli{ers”za kojidistributeritvrdeda„~istiorganizamod virusaibakterija”,astru~waciupozoravajuda seradioklasi~noj iopasnojprevari. Kako je navedeno u saop{tewu Ministarstva zdravqa, „o svim utvr|enim ~iwenicama javnost}ebitiblagovremenoobave{tena.” Srpski mediji obelodanili su danas da distributernasvomsajtupreparatMMSreklamira kao magi~ni lek za rak, sidu, pa ~ak i

autizam.Spornipreparat,kojinijeregistrovankaolek,mo`edasekupiputemInterneta ikodsitnihdistributera,aliiuizdava~koj ku}i „Ezoterija”, koja nije registrovana u Agenciji za lekove, {to je uslov za prodaju preparata. MMS je zvani~no testiran na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu kao sredstvo za dezinfekcijunehlorisanevodeinijezaqudsku upotrebu. Stru~waci su upozorili da se radioklasi~nojprevariiobjasnilidajere~ o28procentnomnatrijum-hloriduiakosepijeuve}imkoli~inama mo`edovestidootkazivawabubrega,paismrti.

Kako bi zadobili poverewe kupaca, proizvo|a~i i distributer tvrde, me|utim, da je MMSregistrovannaVMAkaosredstvoop{te namene,dajezdravstvenoispravan,idakaotakavima{irokuupotrebuikodqudi.Nasajtu „Ezoterije”,preparatseprodajekao„~udesni mineralninapitakza21.vek”uzobja{weweda sepijetako{toseme{asasir}etnomililimunskomkiselinom,abrojkapisvakimdanom pove}ava. Prema pisawu {tampe, qudi s ozbiqnim zdravstvenimproblemima,nadaju}iseizle~ewu, zapravo piju „sredstvo za dezinfekciju i beqewe”.


dRU[TvO

dnevnik

UNIVERZITETUNOVOMSADUOBJAVIOKONKURSZADRUGIUPISNIROK

Zaseptembarske bruco{e1.985indeksa Pozajedni~komKonkursuMinistarstva prosvete i nauke za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija na dr`avnim visokim strukovnim {kolama i fakultetima u 2011/12,drugirokzaupisbruco{anaslobodnamestaucelojSrbijitrajeod1.do20.septembra,a kandidati prijave i dokumenta

rokove,papotencijalnikandidatizaindeksotomemorajuvoditi ra~una. UniverzitetuNovomSaduobjavio je (i na svom veb-sajtu: www.uns.ac.rs) konkurs za upis studenataudrugomupisnomroku. Upisa }e biti na svih 14 fakulteta jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini, ali }e se na

Va`nidatumi OsimnaAkademijiumetnosti,gdejeprijavqivawekandidata udrugomrokusamo2.septembra,ostalifakultetiUNS-aprijaveidokumentakandidataprima}e1.i2.septembra.Prijemni ispiti(vi{ednevni)naAkademijistartujuve}3.septembra,5. septembraznawekandidataproverava}esenaPoqoprivrednom fakultetu,Tehnolo{kom,FTN-u,Gra|evinskomi„Pupinu”,5. i6.septembranaFilozofskom,5,6.i7.septembranaFakultetusportaifizi~kogvaspitawa,6.septembranaPravnom,Medicinskom,Ekonomskom,PMF-uiPadago{kom,a7.septembra naU~iteqskomnama|arskomjeziku.

predaju1.i2.septembra.Iakosu zajedni~kim konkursom predvi|eni i datumi polagawa prijemnihispita,objavqivawarang-lista..., omogu}eno je da visoko{kolskeustanovesameutvrdete

Medicinskom fakultetu upisivati samo na studije na engleskom jeziku namewene inostranimstudentima,zakojejeovojediniupisnirok,aimaukupno60 mesta,po20naintegrisanimstu-

dijama medicine ({kolarina 2.400evra),stomatologijeifarmacije(3.000evra).Ukupnojena UNS-u za septembarski rok slobodno 1.985 mesta (od toga samo 268 na teret buxeta) i to: na osnovnim akademskim studijama 1.736 (od ~ega 240 na teret buxeta), na integrisanim studijama 111mestazaonekojisamipla}a-

ju{kolarinuinaosnovnimstrukovnim studijama 138 (28 buxetskih). Poqoprivredni fakultet ima 119samofinansiraju}ihmestana razli~itimprogramimaosnovnih akademskih studija ({kolarina je, u zavisnosti od programa 63.800, 74.800 i 88.000 dinara) i jo{ ~etiri mesta na integrisanimstudijamaveterinarskemedicine za studente koji pla}aju {kolarinuod125.400dinara.Filozofskifakultet na12programa OAS mo`e da upi{e 161 bruco{a,odkojih40nateretbuxeta, a ostale na samofinansirawe ({kolarina65.000dinara,ajedino na istoriji i `urnalistici 96.000); Tehnolo{ki fakultet ima24mestanasamofinansirawu

(65.000dinara);Pravnifakultet 233 samofinansiraju}a mesta (79.000); Ekonomski fakultet (Subotica)zaredovnestudijeima 429mesta,itosamosedambuxetskih,aostalanasamofinansirawu(96.780dinara)ijo{55mesta za u~ewe na daqinu uz obaveznu {kolarinu (108.900). Fakultet tehni~kih nauka na osnovne akademske studije mo`e upisati 131 buco{a(34nabuxet)ijo{48(od toga 28 buxetskih) na osnovne strukovnestudije,a{kolarinaza samofinansiraju}e studente je 90.000 dinara; Prirodno-matemti~ki fakultet na OAS programima ima 68 slobodnih mesta, od ~ega je deset buxetskih, i to na fizici,doksu{kolarine,uzavisnostiodprograma,54.450dinara, 77.440, 90.750 i 107.690, i jo{ 22 samofinansiraju}amestanaOSS optometrije, gde je {kolarina 218.900;Fakultetsportaifizi~kogvaspitawaudrugomrokuima slobodnih39,odnosno68indeksa samo za samofinansiraju}e studente na trogodi{wim OAS, odnosnoOSSprogramima,a{kolarina je 93.500 dinara, odnosno 88.000. Akademija umetnosti mo`e upisati 40 bruco{a, od kojih ~ak 31 na teret buxeta, a ostali pla}aju {kolarinu od 125.000 dinara; Gra|evinski fakultet (Subotica)ima75 mesta,ito~ak51 nabuxetu,aostalanasamofinansirawu(72.000dinara);Tehni~ki fakultet„MihajloPupin” (Zrewanin) spreman je da upi{e jo{ 240bruco{a,odkojih63nateret buxeta ({kolarina je ovde 75.000 dinara); Pedago{ki fakultet (Sombor) ima 115 mesta, od ~ega samo~etiribuxetska,a{kolarinazasamofinansiraju}estudente je50.000dinara,aistiiznos{kolarine ima i U~iteqski fakultetnama|arskomnastavnomjeziku (Subotica),gdeseuseptembru mo`e upisati sedam samofinansiraju}ihstudenata. V.^eki}

DANASJESVETSKIDANBORBEPROTIVHEPATITISA

Podmuklainfekcija ugro`avajetru HepatitisiuSrbijisujo{ uvek temakojojseneposve}ujeneophodnapa`wa. Nedovoqnainformisanostobolesti, rizicimaina~inu preno{ewa,kaoioprevencijihepatitisaBiC,imazaposledicu da inficirani ~esto nisu svesni togadasunosiocivirusa,asamim timpostojiive}amogu}nost{irewainfekcije.Hepatitisipredstavqaju zapaqensko oboqewe jetre.Iakomogubitiizazvanibakterijskiminfekcijama,lekovima, alkoholom, hemijskim supstancamaiautoimunimbolestima,naj~e{}epodhepatitisimapodrazumevamo zapaqewe jetre uzrokovano virusima. Uzro~nicivirusnihhepatitisa suvirusihepatitisaA,B,C,D,E i G, od kojih najve}i zna~aj imaju hepatitisiizazvanivirusimaA,B iC. HepatitisAse{iribliskim kontaktom sa zara`enom osobom, re|eputemzara`enehraneivode, a mo`e se {iriti i seksualnim kontaktom.UVojvodinisuposledwih decenija naj~e{}e obolevala decapred{kolskogi{kolskoguzrasta, dok se posledwih godina oboqewe sve ~e{}e javqa kod odraslih.U2010.godiniregistrovanesu53osobeoboleleodhepatitisaA.Oboqewepopraviluimabenigantok.Komplikacijesejavqaju kod starije populacije, posebno kodonihkojive}imajunekodrugo oboqewejetre.IakoprotivhepatitisaApostojivakcina,onaseu na{ojzemqineprimewuje.U prevenciji ovog hepatitisa najve}i zna~ajimaodr`avaweli~nehigijene i obezbe|ewe higijenski ispravnevodezapi}e. ZarazlikuodhepatitisaA,koji se javqa samo u akutnoj formi, hepatitisiBiCsemogujavitiiu

hroni~nom obliku, pri ~emu je za hepatitisChroni~nioblikmnogo ~e{}i. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije, 500 miliona qudi {irom sveta trenutno

ziku da obole od ciroze, odnosno raka jetre, bolesti od kojih godi{we{iromsvetaumreokomilion ipoqudi. U2010.godiniuAPVojvodinijeregistrovano115slu~aje-

Testirawebezzakazivawa Povodom28.jula,Svetskogdanaborbeprotivhepatitisa,InstitutzajavnozdravqeVojvodinepozivasvegra|anekojisubili u riziku (imali neza{ti}ene seksualne odnose, koristili droge,~estomewalipartnereilisuusvompona{awuprepoznalinekidrugirizik)dasejaveuSavetovali{tezaHIVihepatitise. Savetovali{teradisvakogradnogdanaod7do13~asova. Nije potrebno zakazivawe niti zdravstvena kwi`ica. Po `eqiklijenta,testirawemo`ebitiianonimno.Semtestirawanahepatitis,mogu}ejesprovestiitestirawenaHIV. je zara`eno hepatitisom B ili C,a ve}inatoi ne zna. Osobeshroni~nimhepatitisomsuuvelikomri-

vahepatitisaBijo{ 80slu~ajeva nosila{tvaovogvirusa.VirushepatitisaBseprenosikontaktoms

krvqu i telesnim te~nostima zara`ene osobe, na isti na~in kako seprenosiiHIV.Me|utim,virus hepatitisaBjeoko100putazarazniji od HIV-a. Prenosi se upotrebomnesterilnihigalaidrugih nesterilnih medicinskih instrumenata, kao i prilikom upotrebe droga,tetova`a,pirsingaidrugih sli~nih metoda, te seksualnim kontaktom.Zara`enetrudnicemogu preneti infekciju na svoje novoro|en~e.Zbogtogauprevenciji hepatitisa B zna~ajne mere predstavqaju kontrola trudnica u posledwem mesecu trudno}e na zara`enost virusom hepatitisa B, sistematskavakcinacijadece,zdravstvenihradnikaidrugihosobakojesuposebnoizlo`eneriziku. Hepatitis B se ne prenosi hranom i vodom, kao i uobi~ajenim kontaktima. UAPVojvodinijepro{legodine registrovano 147 osoba obolelihodhepatitisaCi129osobakojesubilenosiocivirusa.Madave}ina inficiranih osoba nema tegobe, postoji rizik od o{te}ewa jetre, kao i preno{ewa virusa na drugeosob.Dokseranijihdecenija hepatitis C prenosio naj~e{}e transfuzijomkrvi,uslednepoznavawaprirodeovogvirusa,danasse putem krvi prenosi prvenstveno kodosobakojekoristedroge,are|e seksualnim odnosom i sa zara`enemajkenanovoro|en~e.Uprevencijiovogoboqewaodposebnog zna~aja je prepoznavawe sopstvenogrizikaodhepatitisaC,kaoi prevencijaoveinfekcijeme|ukorisnicima droge, wihovim uvo|ewem u programe le~ewa zavisnosti,odnosnoobezbe|ivawesterilnih{pricevaiigala. J.Barbuzan

~etvrtak28.jul2011.

15

Spre~ili iseqeweRoma

Nekoliko organizacija za za{titu qudskih prava koje su ju~espre~ileprinudnoiseqewe pet romskih porodica iz Skadarskeulicebroj55osudile su izostanak reakcije gradskih vlasti Beograda na apel zapronala`ewealternativnog sme{taja tim porodicama. U saop{tewusenavodidasustanariizSkadarskeuliceodmah posaznawuda}ere{eweoiseqewubitiprinudnoizvr{eno 20. jula, podneli Gradskom sekretarijatu za socijalnu za{tituzahtevzahitnopronala`eweadekvatnogsme{taja. Doju~enijebilonikakvereakcijenadle`nih,uprkostome {tonapomenutojlokacijistanuje20lica,odkojihje10dece, isti~eseusaop{tewu. Zbog nereagovawa gradskih vlasti koje su bile obave{tene da je prinudno iseqewe zakazano za ju~e, stanovnicima Skadarske 55 jedino je preostalodauzpomo}organizacija za za{titu qudskih prava poku{aju da fizi~ki spre~e iseqewe.

Uz posredovawe slu`benika Policijske stanice Stari Grad postignut je dogovor sa punomo}nikom vlasnika napu{tenogobjektadaseizvr{ewe prinudnog iseqewa odlo`i za 15dana,kakobiume|uvremenu do{lo do pronala`ewa re{ewa za sme{taj tih porodica, navodenevladineorganizacije. Onesuzatra`iledaBeogradi nadle`ni republi~ki organi hitno obezbede adekvatan alternativni sme{taj porodicamaizSkadarske55,uzpunopo{tovawe me|unarodnih standardauoblastipravanastanovawe. Potpisnice saop{tewa Praksis, Komitet pravnika za qudska prava, Regionalni centar za mawine, @ene u crnom, Centar za unapre|ivawe pravnih studija, Inicijativa mladih za qudska prava i Fond za humanitarnopravo,sunaglasiledajeobavezadr`avedapreduzme sve mere da se obezbedi adekvatan alternativni sme{taj `rtvama prinudnih iseqewa.

POSLEDWIPOZDRAVDEL^I

Oti{aosvestran umetnik UbeogradskomDomuomladineju~ejeodr`anakomemoracija preminulom peva~u i dramaturguMilanuDel~i}u,nakojoj su govorili wegovi drugovi iz benda „U {kripcu” i prijateq s fakulteta, dramaturg Sa{a Radojevi}, isti~u}i da je Del~a zadu`io mnoge generacije „infuzijom optimizma” koji je {iriookosebe. – Najve}u zahvalnost mu dugujem,kaoimnogegeneracijeu ovoj zemqi, za infuziju optimizmakojanas~ekasvakenove godinespesmomiporukomNovegodine,„upravi~as,zanas„ –istakaojeRadojevi}nakomemoraciji. On smatra da je Del~a ostavioneizbrisivtragumuzicii glumi i ovda{woj umetnosti uop{te,najavv{idanikadane}ebitizaboravqen.

– Del~a je bio veseo, bio je druga~ijiodsvihnas,boqisigurno – rekao je Del~in prijateq i nekada{wi ~lan benda „U{kripcu”ZoranVulovi}. Onjepodsetionatodajewihov prvi susret bio vezan za radupozori{tu,inaglasioda je Del~a bio veoma svestran umetnik. –Teksadsmosvishvatilida je Del~ a bio sed am god in a ozbiqno bolestan, vrlo malo nas je znalo za tu bolest – rekaojeVulovi}. On smat ra da bi treb al o osnov at i fond ac ij u, koj a bi „koncertomzaDel~u”svakegodinepru`alapomo}svimaobolelimodleukemije. SahranaMilanaDel~i}abi}e danas u 13.30 sati na Novom grobquuBeogradu. (FoNet)

Festivalnarodne radinostiuZemunu Prvi festival narodne radinostiodr`a}eseunedequ, naZemunskom keju, ispred restorana „Venecija„,uorganizacijiUdru`ewagra|ana„Utilis”.Posetiocifestivalaima}eprilikuda nau~e da vezu, pletu, {iju ili pravezanimqiveineobi~nekomadenakitailikutijazanakit.

Uzto,mo}i}eidakupeneki takav komad po vrlo povoqnim cenama,adeoprihodaodprodaje i}i }e u dobrotvorne svrhe, po `eqi samih u~esnika. „Utilis” je po~eo rad pro{le godine, a organizovawe festivala imazaciqo~uvawenarodneradinosti.

Avanturisti~ka putovawauVaqevu „Wild Serbia”izVaqevausaradwisTuristi~komorganizacijom Srbije(TOS)najavi}edanasuBeograduotvarawesezoneavanturisti~kihputovawazaleto2011.ipredstavitituristi~kuponudui de{avawa. Na konferenciju za novinare u Turisti~koj organizacijiSrbijebi}enajavqeninoviprogrami–kajakavantureuSrbiji,kaoiavanturisti~kemanifestacije„Vaqevskiizazov”i„Trka pre`ivqavawa”.  U saop{tewu „Wild Serbie” navodi se da je svrha tog predstavqawa promovisawe avanturisti~kih aktivnosti kao novog turisti~kog proizvoda u Srbiji. Avanturisti~ki turizam, kaomodelaktivnogodmora,obuhvata„kawoning”,poseteneure|enimspeleolo{kimobjektima,kajakavanturenajezerimairekama, trekingizlete.

Posebnagrupa zaodnosesOhajom Ministarstvo vera i dijasporesaop{tilojeju~edajeosnovana posebna radna grupa koja }e raditinaunapre|ewuodnosaizme|u Srbije i ameri~ke savezne dr`aveOhajo. – Ciq rada ove radne grupe je unapre|ewepolo`ajaipravana{edijaspore,razvojnau~ne,prosvetne, verske i bezbednosne saradwemati~nedr`aveidijaspore, kao i podsticawe ekonomske, privredneibezbednosnesaradwe izme|uSrbijeiOhaja–rekaoje ministarveraidijasporeSr|an Sre}kovi}.

Radnugrupu~inepredstavnici Ministarstva vera i dijaspor e, Min is tars tva unutra{wih poslova, Ministarstva spoqnih poslova i Kongresa srpskogujediwewa,awenpredsednik je dr`avni sekretar u Ministarstvu vera i dijaspore MiodragJak{i}. Wegov zamenik je Dejan Novakovi} iz Ministarstva unutra{wih poslova, a sekretar RadnegrupejeSlavkaDra{kovi} iz Kongresa srpskog ujediwewa iz Beograda, navodi se u saop{tewu.


SPORT

~etvrtak28.jul2011.

dnevnik

c m y

16

SVETSKOPRVENSTVOUVODENIMSPORTOVIMAU[ANGAJU(16–31.JUL) SRPSKIVATERPOLISTISPREMNIZAPOLUFINALE

PLIVA^KATAKMI^EWA

Stjepanovi} bezpolufinala Mladi srpski pliva~ Velimir Stjepanovi} nije uspeo da se plasira u polufinale trke na100metaraslobodnimstilom naSvetskomprvenstvuu[angaju. On je u kvalifikacijama isplivao vreme od 50,14 sekundi, {tojeuukupnomplasmanubilo dovoqno za 37. mesto, u konku-

FederikaPelegrini

renciji 105 pliva~a. Ipak, i ovaj rezultat, koji je ta~no dve sekunde slabiji od najbr`eg u kvalifikacijama,FrancuzaVilijama Mejnara je sasvim solidanzadvostrukogjuniorskogprvaka Evrope, koji }e tek nared-

Dana{wiprogram Na{iukvalifikacijama 100 slobodno - Miroslava Najdanovski 200prsno-Na|aHigl Polufinalaifinala od12~asova 100 slobodno (`ene) - polufinale 200 me{ovito (mu{karci) finale 200 prsno (`ene) - polufinale 100 slobodno (mu{karci) finale 200delfin(`ene)-finale 200prsno(mu{karci)-polufinale 50le|no(`ene)-finale 200le|no(mu{karci)-polufinale 4h200slobodno(`ene)-finale

Sutra Na{iukvalifikacijama 100delfin-IvanLen|eri Milorad^avi}

nog meseca postati punoletan. Sa najboqim rezultatom u finaleseplasiraoAustralijanac XejmsMagnusen(47,90).Svetski prvakizRimauovojdisciplini Brazilac Sezar Sijelo u finale se plasirao sa petim vremenom(48,34).Ina~e,Sijelo,koji jeteknekolikodanaprepo~etka takmi~ewa u [angaju dobiodozvoludasetakmi~i, ve} je osvojio jedno zlatouKini.Naime,onje natronuna50delfinnasledio na{eg Milorada ^avi}a. Amerikanac Majkl Felips uspeo je da odbrani jednu titulu svetskog prvakau[angaju.Onjeutrci na 200 metara leptir stilom do{ao do prvog zlata na ovogodi{wem {ampionatu u vremenu od 1:53.34, sa 77 stotinke prednosti u odnosu na Japanca Take{ija Macudu (1:54,01).Tre}emestopripalo je doma}em takmi~aru Vu Pengu (1:54,67). Felips je u utorak osvojio srebro na 200 metara, po{togajepobediosunarodnik Rajan Lohte, a prethodnojesa{tafetomSjediwenih Dr`ava na 4h100 metara slobodno osvojio bronzu, iza Australije i Francuske. Titulu svetskogprvakana50metaraprsnim stilom iz Rima u [angaju nije uspeodaodbraniJu`noafrikanac Kameron Van Der Burg. On jenakrajumoraodasezadovoqi bronzanom medaqom (27.19). Zlato je pripalo Brazilcu FelipeAlvesFrankadaSilvisa vremenom27,01sekundom,asrebro je uzeo odli~ni Italijan Fabio Skocoli sa 27.17. Ina~e Italijanu je ovo drugo srebro, po{tojeuutorakuzeoistoodli~je na 100 prsno, a Van Der Burgudrugabronza,jerjeuistoj trci bio tre}i. Brazilac Da Silvatadanijeuspeodaseplasiraufinale(bioje14.).Zlato na 800 metara slobodno osvojio je devetnaestogodi{wi Kinez SunJanguvremenuod7:38.57minuta. Drugo mesto, sa zaostatkomve}imodtrisekundezauzeo je Rajan Kohran iz Kanade (7:41,86), dok se na tre}i stepenikpobedni~kogpostoqapopeo Ma|ar\er|Ki{(7:44,94). Kod `ena, Italijanka FederikaPelegrinido{lajedodrugezlatnemedaqeu[angaju,po{to je posle odbrane titule na 400metaraslobodnoistou~inila i na upola kra}oj deonici. Pelegrinije200metarapreplivala za 1:55.68 minut i tako odbranila titulu iz Rima od pre dvegodine.Italijankajeimala 36 stotinki prednosti u odnosu na Kajli Palmer iz Australije (1:56,04),dokjetre}evremeimalaFrancuskiwaKamilMufasa rezultatom 1:56,10, koja je tako|eosvojilabronzuina400metara. G.M.

BILANSMEDAQA zemqa zlato 1.Kina 13 2.Rusija 7 3.SAD 5 4.Brazil 3 5.Italija 2 6.Francuska 2 7.Australija 1 8.Nema~ka 1 9.Gr~ka 1 10.V.Britanija 1 11.Norve{ka 1 11.[vajcarska 1 11.Bugarska 1 11.Holandija 1 11.Koreja 1 11.Danska 1 17.Kanada 0 18.[panija 0 19.Japan 0 20.Meksiko 0 20.Ukrajina 0 20.Ma|arska 0 20.Ju`naAfrika 0

srebro 11 4 4 0 3 2 7 3 1 1 0 0 0 0 0 0 2 1 1 0 0 0 0

bronza 5 3 4 0 2 2 2 7 1 0 0 0 0 0 0 0 2 5 1 2 1 1 1

ukupno 29 14 13 3 7 6 10 11 3 2 1 1 1 1 1 1 4 6 2 2 1 1 1

Ma|arisuopasni, ali`elimopobedu Svetsko prvenstvo u [angaju za vaterpoliste u{lo je u zavr{nu fazu. Danas su na programu polufinalni dueli, a sastaju se SrbijaiMa|arskau10.50iItalija i Hrvatska u 15 ~asova po sredweevropskom vremenu. Od ~etiri reprezentacije u zavr{nici sve su osvajale svetski tron.SrbijabranizlatoizRima odpredvegodine,Hrvatskajebilasvetskiprvak2007,Ma|arska 2003,aItalijajo{1994.godine. Na{avaterpoloreprezentacija, kojajenasledilairezultateJugoslavije i SCG najuspe{nija je svetskanacija.Naprethodnih13 Svetskihprvenstvavaigra~ikoji su nastupali za Jugoslaviju, SCG i Srbiju osvojili su devet medaqa(~etirizlatne,jednusre-

na{eg selektora Dejana Udovi~i}ajemogu}iizostanakStefanaMitrovi}a.Naime,onjeimao problema sa stomakom i ~ak je i{aonainfuziju.Ju~enijeulazio u vodu, ali se boqe ose}a i mo`da se na|e u sastavu. Udovi~i}verujeusvojepulene,Mitrovi} jeste briga, ali se selektor spremanasvemogu}eopcije. -Akobudetrebalozaigra}ei GojkoPijetlovi}upoqu.Nisam i daqe siguran da }e Mitrovi} mo}i da igra, a mora}emo da se spremimoizasituacijusavelikimbrojemiskqu~ewa.Najvi{e bihvoleodaigra~amaweodigramo na dosada{wem nivou. Ma|ari,ina~eupravosaigra~emvi{e obezbe|uju prednost. Bi}e ovo duel rivala koji se odli~no po-

dabudemostrpqivi,sadisciplinovanim napadom i jakom odbranom-re~isuiskusnog@ivkaGoci}a. Statisti~kigledanoudosada{wemdeluSrbijaima|arskasu izjedna~ene, jedino {to su na{i severni susedi napravili vi{e prekr{aja.Sveostalosunijanse, takodajepitawepobednikapoptunoneizvesno. - Ma|ari su pokazali da mogu da nas pobede na pripremama u Singapuru pred po~etak Svetskog prvenstva. Poja~ali su se Ki{omi[tajnmecom,sada}emo igrati za medaqu i ovo }e biti na{najve}iispitu[angaju-rekaojeodli~nicentarDu{koPijetlovi}, koji je na ovom prvenstvu postigao 11 golova, a tre}i

znaju,aznase{tapobedauovom me~u donosi. Verujem u momke i nadam se da }emo imati snage da odigramokako`elimo-rekaoje selektorDejanUdovi~i}. Una{emtaboruvladaumereni optimizampredduelsaMa|arima. Isti~e se vrednost rivala, alipostojiverausopstvenimotiv. - Ma|ari su ja~i danas nego u ZagrebunaEvropskomprvenstvu pro{legodine,kadasmoihpobediliuutakmicizabronzu.Poja~anisuiskusnimigra~imaiimajumotiv.Znamosedobro,odigralismovelikibrojutakmica.Ovdeu[angajusuudosada{wemdelu {ampionata u svakoj od utakmicaimaliperiodeigrekadasu lomili rivala. tako ne{to ne smemodaimdozvolimo.Moramo

iz ~etvrfinalnog duela sa Nemcimabiomuje200.udosada{wih 155utakmicasanacionalnomkapicom. Na{ najboqi strelac u [angaju je Filip Filipovi} sa 13 golova,auo~ipolufinalaporu~ujedajekqu~uspehauodbrani. - Mislim da je re{ewe u na{ojodbrani.MoramodasespremimozaagresivnuigruMa|ara, na granici provokacija. Oni imauodli~nepojedincekoji~ekajusvoju{ansu.Mora}emodau ovoj utakmici prika`emo sve ono{tomo`emouovomtrenutku-rekaojeFilipovi}. KapitenVawaUdovi~i}smatradaMa|ariimajuvelikimotivuovompolufinalu. -Odavnonasnisupobediliu utakmicama ovakvog zna~aja.

Dana{wiprogram Polufinale Ma|arska-Srbija Hrvatska-Italija

(10.50) (15)

Me~evizaplasman od5.do8.mesta CrnaGora-[panija SAD-Nema~ka

(9.30) (6.10)

Me~za9.mesto Kanada-Australija

(4.50)

Me~za11.mesto Rumunija-Japan

(3.30)

FilipFilipovi}

brnui~etiribronzane)istokoliko i na{i dana{wi rivali u polufinaluu[angaju,stim{to imaju dva zlatna odli~ja mawe. Ono{tojezanimqivojetodasamo dva puta na{i vaterpolisti kadasuu~estvovalinaplanetarnim smotrama nisu igrali u polufinalu,atosedogodilo1975. uKolumbijii1982.uEkvadoru. Srpski vaterpolisti polako, korakpokorakidukasvomglavnomciquu[angaju.Rivalupolufinalu je za respekt. Ma|ari igrajuveomadobro,ostvarilisu jedna od ciqeva, a to je plasman na Olimpijske igre u London. Vizesujo{obezbediliiHrvatska i Italija. Delfini su ju~e odradilidvatreningaisastanke na kojima je detaqno analizirana igra Ma|ara. Ono {to brine

Osim sa olimpijskih igara nemaju onoliko medaqa koliko su `eleli. Igraju sa velikim `arom,ali}emomiu~initisveda imsesuprostavimonapravina~in.Uovojutakmicisvejeotvoreno-isti~eUdovi~i}. Od 2004. godine i onog ~uvenog finala na Olimpijskim igrama u Atini, na{i vaterpolistisuodMa|araizgubilisamo utakmicu u grupi na Evropskomprvenstvupro{legodineu ZagrebuinedavnonapripremamauSingapuru.Predvegodine u Rimu smo ih pobedili u ~etvrtfinaluposleprodu`etaka. Vodili su delfini 5:2, Ma|ari okrenulina7:5,anakrajujebilo 10:9 za Srbiju. Danas }e Srbija i Ma|arska ispisati novu stranicu... G.M.

@ENSKIVATERPOLOTURNIR

KineskiweiGrkiwezazlato UfinaluSvetskogprventva za vaterpolistiwe u [angaju igra}e reprezentacije doma}inaKineiGr~ke.Kineskiwe suupolufinaluuuzbudqivom duelusavladaleRuskiwe13:12 (4:3, 3:3, 2:3, 4:3), a Grkiwe su bileuspe{nijeodItalijanki sa14:11(3:2,5:3,3:3,3:3). Kineskiwe su povele 3:0, a Ruskiwedokrajaprvedeonice uspele da smawe na 4:3. I u drugoj deonici nastavila se ista pri~a, Kineskiwe su vodile 6:3, a Ruskiwe uspele da dokrajasmawena7:6.Utre}oj deonicivodilaseizjedna~ena borba i tri puta je rezultat

bio poravnat (7:7, 8:8, 9:9). U zavr{nici prve do prednosti stigle su Ruskiwe 10:9, ali su dom a} e igra~ ic e usp el e da preokrenu na 12:10. uspele su Ruskiwe preko Fedotove da samwe na 12:11, ali je onda iz peterca Teng Kinu odvela na 13:11 3,30 minuta pre kraja. U uzbudqivoj zavr{nici Ruskiwe su jedino uspele da smawa na 13:12, ali ne i da preokrenu. Kod Kineskiwa najefikasnije su bile Jating Sun i Ji Vangsapo~etiripogotka,dok sukodRuskiwanade`daFedotova i Ekatarina Tankejeva dalepotrigola.

Sutra{wiprogram Finale Kina-Gr~ka

(15)

Me~zabronzu Rusija-Italija

(10)

Me~za5.mesto SAD-Australija (4.55) Me~za7.mesto Kanada-Holandija (3.30) Grkiwe su odlu~uju}u prednost stekle u drugoj deonici, a ondasuunastavkuuspe{noodr`ale tu prednost i zaslu`eno stigledofinala.Najefikasni-

jeupobedni~kimredovimabile suAntigoniRumpesi,Angeliki GerolimuiStavrulaAntonaku sa po tri gola. Isto toliko su daleiItalijankeRobertaBjankoni i \ulija Rambaldi Gvidaski. Uutakmicamazaplasmanod5. do 8. mesta Amerika je savladalaKanadu8:4,aAustralijaHolandiju12:7.Tako}ezapetomestoigratiSADiAustralija,a za sedmu poziciju }e se boriti KanadaiHolandija.Ume~uza9. mestoMa|arskajepobedilaKubu 12:7, a u duelu za 11. mesto [panija je savladala Novi Zeland15:7. G.M.


SPORT

c m y

dnevnik

TRE]EKOLOKVALIFIKACIJAZALIGUEVROPE

VaducuTelAvivu Danas Slask - Lokomotiva (S) AEK Larnaka - Mlada Bolesav Alanija - Aktobe Ventspils - Crvena zvezda Karpati - Sent Patriks Olimpija - Austrija (B) Alesund - Elfsborg Salzburg - Senica Anartozis - Rabotni~ki Sparta (P) - Sarajevo Vorskla - Sligo Valerenga - PAOK Jang Bojs - Vesterlo Bursa - Gomel Hapoel (TA) - Vaduc Omonija - Den Hag Split - Fulam Levski - Spartak (T) AZ Alkmar - Jablonec Gaziantep - Legija Dinamo (B) - Vara`din Diferan` - Olimpijakos Volou Pak{ - Harts @elezni~ar - Makati (TA) Klub Bri` - Karabah Majnc - Gaz Metan Palermo - Tun Stouk - Hajduk (S) Nacional - Haken Atletiko (M) - Stromsgodset Metalurg (R) - Ren Midtjiland - Vitorija Rid - Brondbi Rejkjavik - Dinamo (T) Bnei Jehuda - Helsingborg

(16.45) (17) (18) (18) (18.30) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19.30) (19.30) (19.30) (19.30) (18.30) (19.45) (20) (20) (20) (20) (20) (20.30) (20.30) (20.30) (20.45) (20.45) (20.45) (21) (21) (21) (21.05) (21.15) 1:0 (igrano u utorak)

Revan{ susreti na programu su 4. avgusta.

VOJVODINAREMIZIRALASPODGORI^ANIMA

Dvalica Novosa|ana

Dva razli~ita lica pokazali sufudbaleriVojvodineuprijateqskom me~u s Budu}nosti iz Podgorice (2:2). U prvom poluvremenu postava kojoj je trener Ristovski ukazao {ansu pru`ila je vrlodobru partiju, da su malobrojni gledaoci konstatovali:„Dasuovakoigrali,Vaduc bidobiopetkomada”. Odgovorno, brzo i efikasno, to je bila karaketristika fud-

imatijo{triprovere.Usubotu igramo sa Sin|eli}em, a u nedequ}emouPe}incimaigratisDowimSremom,dok}etim koji bi trebalo da zaigra na startuprvenstvaposledwuproveru imati 6. avgusta s drugloga{em iz Rumunije - ekipom UTAizArada. [efstrukeNovosa|anapru`ioje{ansu23igra~aume~us Podgori~anima.

~etvrtak28.jul2011.

17

CRVENAZVEZDADANASGOSTLETONSKOGVENTSPILSA(18)

Beogra|aniopu{teni Fudbaleri Crvene zvezdeistru~ni{tab dan uo~i dan a{we utakmice s Ventspilsomugostima(po~etaku18sati,TVprenosnaRTS-u)proveli su u opu{tenoj atmosferi simp ati~n og lu~k og gradi} a istoimenog na obali Balti~kog mora. Izabranici Roberta Prosine~kog,kojiseuverioda je teren u odli~nom stawu, odradili su ju~e lak{i relaksacioni trening u terminu odi- gravawa utakmice i doterali nekefinesepreddana{wime~. Igra~ od koga se mnogo o~ekuje u ovoj sezoni je Evandro Goebel, koji je proletos dokazaosvimada„desetka”nijeslu~ajno zavr{ila na wegovim le|ima. - Prijateqske utakmice su jedno, takmi~arske ne{to sasvimdrugo.Svismoseu`eleli fudb al a, i jedva ~ek amo da utakmica po~ne. Trener nas je upoznao sa protivnikom, i po onome {to smo videli i ~uli, odnas}esvezavisiti.Pokazali smo u Austriji da umemo da igramodobarfudbalisiguran sam da }emo to sutra uve~e dokazatiina{imnavija~ima-siguranjesjajnivezista. Razloga za zadovoqstvo ima ilekarskaekipana{egkluba, jer su svi prvotimci zdravi i spremn i da ist r~ e na ter en stadiona„Olimpijski”.Popo-

EvandroGoebel

sledw im naj av am a i ves tim a kojesti`uizLetonije,gotovo je sigurno da }e posledwi bedem isp red Bajk ov i} a, sut ra ~initi Du{ko To{i} i mladi Sr|an Mijailovi}, koji je u prethodnim me~evima pokazao da je zvezdin vojnik i da uspe{no mo`e da odgovori na sve zahtevekojepredwegapostavi trener.

- Nemam tremu, naprotiv, nestrpqiv sam, i ne mogu da do~ekamdame~po~ne.Kaotimimamo kvalitet,stabilnostiatmosferudapoka`emosvimadasmopravaekipaidaseuBeogradvratimosapovoqnimrezultatom-izjaviojeMijailovi}. Zanimqivo je to da je  avio- nom„Aviogeneksa”kojimjedoputovala ova Zvezdina genera-

cija u Ventspils,  putovala i zlatna generacija Crvene zvezde 1991. godine na finale Kupaevropskih{ampionauBari. Naravno,dapore|ewuusmislu va`nosti utakmice nema, ali ukolikonaevropskagostovawa istim avio n om Zvez da bude i{la i na prole}e slede}e godine, izvesna paralela se sigurnomo`epovu}i.

KAKO„MONDO”SAZNAJE

Prosine~kisezahvalioHNS-u Trener Crvene zvezde Robert Prosine~ki,premasaznawimadokojihjedo{ao Mondo, odbio je ponudu Hrvatskog nogometnogsavezadanamestuselektoratereprez entac ij e zamen i Slaven a Bil i} a. TrenerfudbaleraCrvenezvezdeodbioje primamqivu mogu}nost da se posle samo {estmesecinaklupicrveno-belihvrati u stru~ni {tab reprezentacije Hrvatske, alidaumestoulogeasistenta,uzmeglavniposaoizauzmeselektorskomestoSlavenuBili}u,ina~ebliskomprijatequ. O ovoj ponudi prethodnih dana pisali suhrvatskimediji,aMondoprekosvojih

izvora do{ao do saznawa da je Prosine~ki odbio Hrvatski nogometni savez, {to sunampotvrdileikolegesportskinovinari iz Zagreba, upoznati u de{avawa u HNS. Ina~e,prvi~ovekDinamaZdravkoMami},kojivedriiobla~iuhrvatskomfudbalu prilikom jednog susreta u Zagrebu „dasemaneCrvenezvezdeidamugarantuje mesto selektora”.Svi su izgledi da su Hrvatiosetilidapostojiproblemizme|u UpraveCrvenezvezdeiProsine~kogoko „Slu~aja Viloti}”, pa su tu videli svoju {ansudavratetalentovanogstru~waka.

KVALIFIKACIJEZALIGU[AMPIONA:UZNEUSPEHPARTIZANAUGENKU

Dekoncentracija odvelauporaz

QubomirRistovski

baleraucrveno-belimdresovimauprvih45minuta,dabiunastavku sve podsetilo na blama`usVaducom.Linijetimabile sudalekojednaoddruge,nepovezaneibezidejneakcijeomogu}ilesurivaludaizjedna~iiumaloipreokrenerezultat. Tim povodom Qubomir Ristovskijerekao: - Jo{ se ose}aju psiholo{ke posledice kod ve}ine igra~a posle eliminacije od Vaduca. Nekisuuspelitodaprebrode, ne ki jo{, o~igledno nisu. Ipak,morajudaseizborestim bremenom jer po~etak prvenstva se bli`i. Do tada }emo

-Dosadasusviimalipodjednaku minuta`u, ali je vreme da napravim rez i suzim broj kandidata za prvu postavu - veli Ristovski. Premawegovimre~imamogu}ejedaekipanedequdanaprovedevanNovogSada. - Tenzija se ose}a jo{ uvek. negativnaebergijasenakupila, nasvakomkorakuugraduigra~i su suo~eni s prozivkama posle eliminacije sa evropske scene ibilobidobrodaumiruiti{inio~isteglave.Vide}emoda li se ne{to mo`e uraditi po tom pitawu - rekao je Ristovski. S.S.

Umestoradosti,tugaseocrta- hteo, ali mislio sam da mogu da -NemaopravdawazamojpostulanalicimafudbaleraPartiza- lopte i krenuo u start. Na `a- pak. Nisam smeo to da uradim – naposleprveutakmicetre}egko- lost, pogre{io sam i izviwavam kratakjebioJovan~i}. lakvalifikacijazaLigu{ampi- se saigra~ima i navija~ima zbog Trener Stanojevi} ne razume ona,uBelgiji,protivGenka.Cr- potezakojijemo`daodlu~iome~. potezesvojihfudbalera. no–belisupora`enigolomOgunPostupakBabovi}apotvrdioje -Uutakmicamakao{tojeova |imija u 92. minutu, a negde pola ono{tojegodinamamanirna{ih to je zaista nedopustivo. Bi}e sata ranije imali su i vo|stvo i igra~a, nepromi{qenost, ~esto nam te{ko bez wih dvojice u reigru, koji su slutili mirniji revan{ u Beogradu. Ovakoostajegolnade,koji bi uz pomo} vernih navija~a, na stadionu u Humskoj, nakrajumogaodapresudiu korist na{eg predstavnika. Zaista{tetazaono{ta sucrno–beliprokockaliu Genku.Bilisuboqigotovo 65minuta,aondasupoleteliposlevode}eggolaidozvolili protivniku da se razigra, ubrzo izjedna~i, a nakrajuipotpunopreokrene rezultat i dobije elan pred revan{ u Beogradu. Kqu~ni detaq utakmice dogodioseu48.minutukada jeBabovi}dobiodrugi`uti, odnosno crveni karton i omogu}io Belgijancima ravnopravnuborbunatereAleksandarStanojevi},trenerPartizana nu. Mladi vezista `ali zbog ne- neka`wena na doma}im terenima van{u.Stefanasamhteodazamepromi{qenogpoteza. prenosi se i na evropske, na ko- nim sredinom drugog poluvreme- Prebacujem sebe i sada zbog jim,pak,nemapardona.Sli~noje na, ali je on ve} na po~etku issvega{tosedesilo–rekaojeBa- isaslu~ajemnapada~aJovan~i}a, kqu~en, a za postupak Jovan~i}a bovi}.–Izgoreosamu`eqidase kojijenaneoprostivna~inzara- nemamkomentar.Podsetiosamga istaknem i napravio glupost. dio parne kartone tako {to je na `uti karton iz Skopqa, ali Trener mi je rekao da opreznije {utnuoloptuposlezvi`dukasu- o~iglednonijevredelo–rekaoje u|emunastavakme~a,{tosamjai dijeKoukolakisa. Stanojevi}.

Va`nost me~a presudila je pobednika. Strelac gola za Partizan Nemawa Tomi} potvr|uje da ekipanijeumeladasesmiriposle wegovog pogotka, {to je na kraju skupopla}eno. -Palanamjekoncentracijanakonvo|stvaizatrenutaksmoizgubilikoncentraciju.Ostavili smo gol nebrawen kod izjedna~ewa i ja sam mogao samo da napravim penal. A, kod drugog gola izgubili smoloptunanajosetqivijem deluterena,{tojeGenkiskoristio-ka`eTomi}. IskusniVuki}uverenjeu prolazPartizana. - Tuga kako smo izgubili. Bili smo boqi od Genka, diktiraliigru,aondaizdve gre{ke do`iveli poraz. Ipak, mislim da smo favoritiurevan{uida}emouz verne navija~e prikazati fudbaldovoqanzaprolazu narednokolo-optimistaje Vuki}. Optimista je i predsednikDragan\uri}. -Potvrdilose,{tosami o~ekivao, da nismo pogre{ili u selektirawu ekipe. Protiv te{kog protivnika odigralismodobruutakmicu,kojubismoidobilidajebilomalovi{e sre}e. Za nedequ dana, kada budemo jo{ uigraniji, uveren sam da }emo odigrati jo{ boqe i sti}i dopredvorjaLige{ampiona-rekaoje\uri}. I.Lazarevi}


18

sport

~etvrtak28.jul2011.

JUNAKME^AUGENKUMARVINOGUWIMI

RANG-LISTAFIFA

PadSrbije zadvamesta Fudbalska reprezentacija Srbije zau- zima 27. mesto na najnovijoj rang listi Svetske fudbalske federacije (FIFA), objavqenoj u sredu. Srbijajeuodnosunaprethodnu listu,od29.juna,palazadvepozicije,po{tosujepretekliParagvaj i Peru, posle odli~nih

natJu`neAmerikeisadajepeta reprezentacija sveta posle skoka od 13 pozicija. ^etvrto mesto zauzima Brazil, uprkos eliminaciji u Argentini ve} u ~etvrtfinalu, a iza Urugvaja slede nacionalni timovi Engleske,Portugala,Italije,HrvatskeiArgentine.UzUrugvaj, velikiskokimaojei^ile,koji

rezultata na 43. izdawu Kopa Amerika.Uproteklihmesecdana izabranici Vladimira Petrovi}a Pi`ona nisu igrali nijednu utakmicu pa selekcija Srbijeidaqeima797bodova. Na samom vrhu nije bilo nikakvih promena, [panija je prva sa 1.588 bodova, 46 vi{e od Holandije, dok je tre}a Nema~ka.Najve}iusponme|uprvihdeset imao je Urugvaj, koji je pre nekoliko dana osvojio {ampio-

je eliminisan u ~etvrtfinalu Kopa Amerika, a sada zauzima 11. mesto, posle napretka od 16 pozicija. Rang-lista FIFA za 27. jul: 1. (1) [panija 1.588, 2. (2) Holandija 1.542, 3. (3) Nema~ka 1.305,4.(5)Brazil1.305,5.(18) Urugvaj 1.156, 6. (4) Engleska 1.146,7.(7)Portugal1.076,8.(6) Italija 1.059, 9. (8) Hrvatska 1.033, 10. (10) Argentina 1.013... 27.(25)Srbija797...

RUSIIZVODEJAKSASTAVPROTIVORLOVA

Advokat izabrao

SelektorRusijeDikAdvokat odlu~io se za najja~i sastav za prijateqsku utakmicu protiv Srbije 10. Avgusta. Me~ }e se igratinastadionu„Lu`niki”u Moskvi. Holandski stru~wak saop{tio je spisak od 19 igra~a na

Odbrana: Aleksandar Awukov (Zenit), Vasili Berezucki, Aleksej Berezucki, Sergej Ign a{ ev i} (CSKA Mos kva), Juri @irkov (^elsi), Roman [i{ kin (Lok om ot iv a Moskva). Vezni red: Dinijar Biqalet-

dnevnik

Golposvetiodedi Uprkos pobedi u prvom me~u protiv crno-belih, svi u taboru belgijskog prvaka tvrde das u {ansezaprolazdaqepodjednake. U Genku se slavi trijumf nad Partizanomuprvomme~utre}eg kola kvalifikacija za Ligu {ampiona. Heroj je Marvin Oguwimi, koji je u 92. minutu, samosedamminutapo{tojeu{ao u igru, postigao pobedonosni gol. Ipak, u taboru belgijskog prvaka tvrde da su daleko od plasmanauplej-of.Sviodredai daqe uveravaju da su {anse za prolaz u narednu rundu iste kao {to su bile i pre prvog me~a – 50:50izra`eneuprocentima. Ni junak Genka ne `eli da upadne u euforiju svestan da ga slede}e srede o~ekuje te`ak posaouBeogradu. - Postizawe golova je moj posao - izjavio je Marvin Oguwimi. Reprezentativac Belgije nije bio u kombinaciji za startnu postavu zbog povreda koje su ga mu~ileiodkojihseteknedavno oporavio. - Tek pro{le nedeqe sam mogao da ka`em da sam u potpunosti spreman - dodao je 23godi{winapada~. A onda se osvrnuo na 92. minut i asistenciju Kevina De Brujnea. -Tojeuigranaakcija,kojusmo pro{le sezone dosta koristili. O~ekivao sam loptu od wega i reagovaoinstinktivno,krenuou prostor, a kada sam video da je golman iza{ao, loptu sam samo pipnuo-rekaojeOguwimiinastavio: - Gol sam posvetio dedi. On je imao dva sna kada je re~ o mojoj karijeri. Jedan sam

Marvin Oguwimi

ispunio, da zaigram za reprezentaciju,adrugomsamsada bli`i–dabudemstrelacuLigi {ampiona. Da nije poleteo posle pobede nad crno-belima svedo~e wegove re~i: -[ansesuidaqepodjednake. Znamo {ta nas o~ekuje u Beogradu, ali mnogo puta smo bili u te{kim uslovima.

Legendarni Pele prihvatio je poziv brazilske predsednice Dilme Rusef da budepo~asniambasadorSvetskogprvenstva2014.godine.70-godi{wiPeleizjaviojedadatakvu~astnijemogaodaodbije. - Od prvog Svetskog prvenstva koje sam igrao1958.radiosamovako,braniosami promovisaoBrazil.Tojevelikaodgovor-

nostinisammogaodaodbijempoziv-rekaojePele. Legendarni Brazilac poru~io je zemqacima da iska`u ponos kao doma}ini predstoje}eg {ampionata, da ostave po strani kritike zbog ka{wewa i sporog tempapriprema,idarade{tojenajboqe mogu}e. Brazilski ministar sporta Orlando Silva izjavio je da je Pele bio

Kvaqarela zaVu~ini}a

Dik Advokat

dinov (Everton), Denis Glu{akov, Dmitri Torbinski (Lokomotiva Moskva), Igor Denisov, Konstantin Zyrjanov (Zenit), Alan Xagoev (CSKA Moskva), IgorSem{ov(DinamoMoskva). Napad: Andrej Ar{avin (Arsenal), Aleksandar Ker`akov (Zenit),RomanPavli~enko(Totenhem), Pavel Pogrebwak ([tutgart).

Milutinovi} izgubiospor Vrhovnisud[vajcarskeodbaciojedanastu`busrpskogfudbalskog stru~waka Bore Milutinovi}a koji je tra`io da mu FudbalskafederacijaJamajkeplatimiliondolarakaonadoknaduzbograskidaugovora2007.godine. Milutinovi} je prvobitno tra`io da mu Jasmaj~ani isplate tri miliona dolara, kao kompenzaciju za tri godine koliko je ugovoromjo{biovezanzareprezentacijutezemqe.[vajcarski federalnisudjenalo`iodaseMilutinovi}uisplatiod{teta, alimawaiod20.000dolara. Istovremenio, sud je odredio da srpski stru~wak plati oko 40.000dolaranaimesudskihtro{kova.

{ansezaprolazdaqesuidaqe pola-pola. Po nekada sjajnom igra~u, a sada {efu struke Genka, utakmica na Kristal areni je bila ~udna: -Partizanjete`akprotivnik. Pri~alo se da mu je odbrana lo{a,aispostavilosedajejaka. Bilonamjete{kodaprona|emo prostor-dodaojeFerkautern.

PeleambasadorSP2014.godine

JUVENTUSROMIPONUDIOTRAMPU

koje ra~una za duel protiv “orlova”,koji}eRusimabitigeneralnaprobazaduelesaMakedonijom(2.septembra)iRepublikom Irskom (6. septembra) u kvalifikacijama za EP 2012. godine. NaAdvokatovomspiskusenalaze:Golmani:IgorAkinfejev (CSKAMoskva),Vja~eslavMalafejev(Zenit).

Partizan}emoratidanapadai ostavi}e nam vi{e prostora. Verujemdaidemodaqe. Sa ocenom svog xokera slo`io se i trener Frenki Ferkautern: - Kada smo izjedna~ili, dobili smo na samopouzdawu. Verovalismoda}e1:1ostatido kraja. Ipak, pobedili smo i imamo pozitivan rezultat, ali

StaradamanudiRomitrampu-KvaqarelazaVu~ini}a.U me|uvremenu, menaxer CrnogorcapregovarasaMan~ester junajtedom. Mirko Vu~ini} je jedna od najsjajnijihzvezdateku}egprelaznog roka. Oko crnogorskog reprezentativca iz Rome se otimaju velikani. Juventus o~ajni~ki tra`i poja~awe u napadu,akaometesuobele`eni \uzepe Rosi iz Viqareala i upravo Vu~ini}. Kako sad stoje stvari, “stara dama” }e ostatibezobojice.Naime,Viqareal nema nameru da proda dvojicuvedeta,aSantiKazorlajeoti{aouMalagu.Zatoje mala verovatno}a da }e rukovodstvoklubasaElMadrigala pristati da se odrekne i odli~nogitalijanskognapada~a. S druge strane, u borbu za Mirka Vu~ini}a ukqu~io se i

Man~ester junajted. Da je crnogorski reprezentativac sada bli`iOldTrafordupriznaoje wegovmenaxer,AlesandroLuki: - Istina je, sreo sam se sa qudima iz Man~estera i razgov ar al i smo o trans rf er u MirkaVu~ini}a.Dogovorjo{ nismopostigli,alinismodaleko. U svakom slu~aju, pred namajejo{posla. Roma je ve} anga`ovala BojanaKrki}aizBarselonekao poja~aweunavali,jersvimau rimskom klubu je jasno da }e ostat i bez uslug a 27-god i{weg Nik{ i} an in a, pos le petsezona. Ina~e, Juventus je poku{ao danapravitrampu,pajevu~iciuzamenuzaVu~ini}aponudioFabijaKvaqarelu,kojise oporavioodoperacijekolena. Cena Mirka Vu~ini}a je 20 milionaevra.

IZRUSKOSELSKECRVENEZVEZDE

SaCvijanom bli`itituli Rukovodstvo Crvene zvezde izRuskogselazadovoqnojesa rad om nov og-star og tren er a Gorana Cvijana i procewuje sedasuswimbli`itituli. -Provereniiskusnitrener nametnuo je `estok ritam rada. Kod wega nema privilegovanih, svi imaju isti tretman i priliku da se nametnu, a to }e posti}i samo radom i kroz odigravawe kontrolnih utakmica - isti~e Goran Cvijan. -

Najve}a poja~awa Crvene zvezdesupovratniciSimi}(Vojvodina,NovoMilo{evo),Nikoli} (Sloboda, Novi Kozarci), Vukobrat (Zemun) i golman ~a~anske Slobode Jovica Radovanovi}.Ve}sutraRuskoselciimajuzakazanuutakmicu sakikindskim@AK-ompotom sledi jo{ nekoliko kontrolnih utakmica koje je zakazao trenerCvijan. M.Ra~i}

prirodanizborzbogsvega{tojeu~inio zaBrazil. - Pele je ~ovek kojeg svi znaju iz sveta fudbala.On}edanampomogneidanaszastupa-rekaojeSilva. Pelejeudresunacionalnereprezentacije tri puta trijumfovao na prvenstvim sveta, 1958,1962.i1970.godine,inajboqijestrelac svihvremenasa1.281golomtokomkarijere.

MAN^ESTERSITIPRIVODUKRAJU TRANSFERARGENTINCA

Aguero napregledima SerhioAguerostigaouMan~ester gde bi posle lekarskih pregleda trebalo da potpi{e ugovor sa „gra|anima“.Saga o odlasku Serhija Aguera iz Atletiko Madrida privodi se kraju. Argentinski reprezentativacdoputovaojeuMan~ester, gde }e biti podvrgnut lekarskim pregledima, a onda verovatnopotpisatiugovorsaSitijem. Mediji navode da je visina transfera40milionafunti.

Aguera od potpisa, osim pregleda, deli dogovor sa klubom okoli~nihuslova. - Stigao sam u Man~ester, a pregovoriokomojihuslovaidu dobro-napisaojenasvom„Tviter“nalogu23-godi{wigau~os. Aguero je na Visente Kalderonstigao2006.izIndependijentea. Za reprezentaciju Argentineodigraoje30utakmica i postigao 13 golova. Bio je u~esnik nedavnog „Kopa Amerika“.

KRENULAIBA^KAIZ\UR\EVA

[esticazapo~etak Novi podru~ni liga{ Ba~ka iz \ur|eva ovih dana je kren ul a sa prip rem am a za predstoje}utakmi~arskusezonu. Za {efa stru~nog {taba anga`ovan je provereni fudbalski stru~ak Rade Ceni}. Treninzi se odvijaju na lepo ure|enim terenima pet puta nedeqno. Ciq svih u klubu je da Ba~ka postane standardni podru~nI liga{, a za godinudve;akoseuka`eprilika,postan e i vojv o| ans ki lig a{. Pom en ut om tren er u Cen i} u pom a` e dos kor a{ wi tren er prv og tim a Mir os lav Pu{ka{. Ovajtandemimanaraspolagawu slede}e igra~e: Mari}, Kalajxi}, ]ur~i}, Todi}, Tokoq, Radanovi}, Erdeqan, S. Triv un ov i}, D. Triv un ov i}, N. Trivunovi}, Leti}, B. Vujovi}, D. Vujovi}, V. Ostojin, R. Ostojin, Balog, Markovi},

Panti},Vujkov,Hromi{iveteranJankovi}.Poredve}pomenutog igra~kog kadra Ba~kojsupristupiliwenibiv{i igra~i: Neboj{a Ru`i} (Pali},Subotica),Uro{Pavlov (Ind eks, Nov i Sad), Mil an Triv un ov i} (Crv en a zvez da, NoviSad)iPetarSamolovac (Hajduk,^urug). Ekipa Ba~ke je odigrala prvuprijateqskuutakmicuuMe|i sa Proleterom i pobedila rezultatom (6:1). U nedequ se sastaju s omladincima Proletera(NoviSad),usredudolazi Mladost (Ba~ki Jarak), a u subotu 6. avgusta u~estvova}e na turniruuBa~komGradi{tu.U nedequ7.avgustanasvomterenudo~ekujuCrvenuzvezdu(Novi Sad). U Ba~koj tra`e protivnika za generalku 14. avgusta, da {to spremnije do~ekaju po~etak trke za bodove 21. av@.M. gusta.


c m y

dnevnik

EVROPSKO PRVENSTVO ZA IGRA^E DO 18 GODINA U POQSKOJ

Orli}i nadigrali Hrvate

Srbija - Hrvatska 84:59 (18:18, 29:18, 24:11, 13:12) VROCLAV: Gradska dvorana, gledalaca: 300, sudije: \ansanti(Italija),Maklin(Rusija)iMehan|ijev(Bugarska). SRBIJA: Radi~evi}, Dangubi} 5, Mici} 12, Popovski Tu-

Pla{io se selektor Mladen Ili~i} da }e posle poraza od Poqskewegovaekipaklonutiduhom, izgubiti samopouzdawe, ali odgovorekipenabojazniselektorabiojepravi.Te{kojeizdvoji-

SPORT

~etvrtak28.jul2011.

S PRIPREMA REPREZENTACIJE U VR[CU

Bjelicazadovoqan treninzima Najboqiko{arka{i Srbije ve} tre}i dan u Vr{cusprovodeudelo drugi deo priprema za EvropskoprvenstvouLitvaniji, od 31. avgusta do 18. septembra. Gotovo svi reprezentativci se sla`u da je mnogo prijatnije i lep{e uve`bavati ko{arka{ke elemenate, trenirati sa loptom i uigravati akcije u dvorani „Milenijum“, nego naporan rad na podizawu fizi~ke pripremqenostikojijebiounema~kom Rotenburgu. Ipak, Nemawa Bjelica ne deli mi{qewe ve}ine reprezentativnihdrugova. -Izanasjeveomanaporanperiod rada u Rotenburgu. Svima je u Vr{cu mnogo lak{e, jer se radisaloptom,atosviigra~i najvi{e vole. Meni je skoro isto.Zagrevamsesaekipom,radim sve ve`be u kojima nema kontakta, a posle toga ve`bam individulano. Tr~im, radim sa trenerima sa strane u dvorani ili u teretani. Zaista, odavno fizi~ki nisam bio spremniji rekaojeBjelica. Razumqivo da je Bjelica nestrpqiv,bli`ise1.avgustkad

NemawaBjelica

bipoprvimprognozamalekara, trebao da po~ne da trenira punimintezitetom. -Jedva~ekamdaseukqu~imu komp letan tren a` ni proc es. U`eleosamseko{arke,lopte, {utirawanako{.Doktoruko-

OKKBeogradiSloga uBalkanskojligi VasilijeMici}

tijednogilidvojicuigra~akoji sunosiliekipu.Upravojetimska igradonelaSrbijivisokuiapsolutno zaslu`enu pobedu nad momcimaizHrvatske. Posle izjedna~ene prve ~etvrtine,po~eojesrpskiuragan.VasilijeMici}iPopovskiTurwanin pokrenuli su ma{inu i Srbija je konstantnopove}avalarazliku.U tre}oj ~etvrtini ona je dosegla +20(59:39),adokrajame~aiblizu +30(80:51i82:53). Zanimqivojedasuseusrpskom timugotovosviup{isaliustrelce(osimNikoleRadi~evi}a),dok su Hrvati imali ~ak petoricu igra~apored~ijihimenajestajalo0poena.

ji mi je operisao {aku u [paniji,poslatisusnimci,svakog dana o~ekujem wegov odgovor i stru~no mi{qewe. Ose}am se odli~noinaravnonadamsepozitivnom ishodu - naglasio je Bjelica.

Iakojedopo~etkaEvropskog prvenstvaostalone{tovi{eod mesec dana Bejlica uverava da }e do prvog me~a, 31. avgusta sa Italijom,reprezentacijaSrbije biti potpuno spremna za sva isku{ewa. - Odli~no treniramo, svi igra~idajumaksimumnasvakom treningu. Uskoro kre}u kontrolne utakmice kad }emo se jo{boqeuigratiidosti}i`eqeni nivo forme. Znamo da }e {ampionat u Litvaniji biti najbrojnijiinajja~idosada,da }e mnoge reprezentacije imati ponekolikoNBAigra~a.Me|utim,imamoimisvojeadute,najboqeg plejmejkera, najboqeg centra i vrhunskog selektora. Tako|e,krasinasisjajnaatmosfera, zajedni{tvo, kolektivni duh,jersmove}nekolikogodina ugotovonepromewenomsastavu i{tosmospremnidaseborimo do posledweg atoma snage. Nadamseda}ubitispremandapomognem u ostvarewu ciqa kome te`imoodprvogdanakadsmose okupili, plasmanu na Olimijskeigreslede}egodine-zakqu~iojeNemawaBjelica.

NA TURNIRU U QUBQANI

ODLUKOM KSS

rawanin 12, Avramovi} 2, Mitrovi} 10, Miqenovi} 11, Krsti}10,Jankovi}8,Milo{evi} 8,Bezbradica4,Mi{kovi}2. HRVATSKA: ^ubri}2,Junakovi}, Maduni}, Krstanovi} 6, Buovac 9, Boban, Bozoja 14, Ramqak 11, Vukovi}, Smoli} 11, Mikuli},Mazi}6. Ko{arka{iSrbijeubedqivo su nadigrali reprezentaciju Hrvatske 84:59 (18:18, 29:18, 24:11, 13:12) u tre}em kolu E grupe na Evropskom prvenstvu za irra~e do 18 godina, koje se igra u Poqskoj. Ovom pobedom orli}i su se plasirali u ~etvrtfinale Evropskog prvenstva.

19

Naosnovudospelihprijavaklubovazau~e{}euRegionalnomtakmi~ewuBalkanskeligezasezonu2011./2012.(odsvihliga{aprijave sudostaviliOKKBeograd,Sloga-Kraqevo),Napredak-Kru{evaci Sloboda-U`ice)),anaosnovuodlukeUpravnogodboradapravou~e{}apripadaporedusleduplasmanautakmi~ewuPrveAmu{kelige usezoni2010./2011,na{eekipekoje}eu~estvovatiuovomtakmi~ewusuOKKBeogradiSloga.ShodnotomeKSSjeobavestioiizvr{ioprijavuekiparukovodstvuBalkanskelige. A. P.

PriznaweTeodosi}u Plejmejkeruko{arka{kereprezentacijeSrbijeMilo{uTeodosi}u7.avgustauQubqanibi}edodeqentrofejzanajboqegevropskog igra~a 2010. godine u izboru FIBA. Na turniru Adeko Kup EksJu,nakojem}eseokupitiselekcijesvihdr`avaiznekada{we SFRJ, pre po~etka utakmice Slovenija – Crna Gora predsednik FIBAEvropaOlafurRafinsonigeneralnisekretarNarZanolinuru~i}eMilo{uTeodosi}uovopresti`nopriznawe. Nagrada}etako|ebitidodeqenaislovena~kojreprezentativki NikiBari~kojaje2010.godineizabranazanajboqumladuko{arka{icuEvrope.

Junioriotputovali uBrazilnaSP Juniorska odbojka{ka rep rez entac ij a Srbijeotputovalajeu Brazil,gde}eod1.do 10. avgusta igrati na Svetskom prvenstvu u Rio de @aneiru i Niteroju. Srb ij a }e sve utakmic e D grupe u Niteroju odigrati od 18.30~asovapolokalnom,odnosno 23.30 ~asova po na{em vremenu.PrvuutakmicuSrbija}e

odigrati protiv Belgije, 1. avgusta,zatimdankasnijeprotiv IranaiprotivKanade,3.avgusta. Pozavr{etkuprvefazetakmi~ewa, plasman u ~etvrtfinalnegrupeizbori}epodveselekcije iz sve ~etiri grupe, dok}etre}eplasiranei~etvrtoplasirane selekcije formirati dve grupe, za plasman od devetogdo16.mesta.

U PETAK I SUBOTU U NOVOM SADU

PrvenstvoBalkana zaveterane Otvoreno prvenstvoBalkanazaveteraneustonomtenisu odr`a}esesutraiu subotuuNovomsaduustonoteniskojsaliSPC„Vojvodina”. U~estvova}eoko100takmi~ara iz {est zemaqa (Ma|arska, Rumunija, BiH, Crna Gora,HrvatskaiSrbija).Takmi-

~ewe}eseodvijatiupetkategorija:od40do49,od50do59, od60do64,od65do69ipreko 70 godina u pojedina~noj konkurencijiiuparovima. Organizacijaovogtakmi~ewaimapodr{kuGradskeuprave za sport i omladinu Novog Sada. S. S.

Turniru^urugu Iovegodinebi}eodr`antradicionalniTuenirumalomfudbalu^urug2011.Kotizacijaje7.000,00dinarapoekipiuprostorijamaRK„Hajduk”,autakmice}eseigratinastadionumalihsportovaudvori{tuO[„\uraJak{i}”^urug. Zapobednikepredvi|enesunagradeuviduPeharainovcu.Prva nagradaje60.000,00dinara,druga30.000,00,atre}a15.000,00dinara. Po~etakturnirabi}eblagovremenosaop{ten,adodatneinformacijemogudasedobijukodNeboj{eBabi}anatel:064/910-42-63.

Rukometa{iVojvodinepo~elipripremezanovusezonu

Foto:N.Stojanovi}

UZ START PRIPREMA RK VOJVODINA

Slediizazovnasezona Rukometa{i Vojvodinestartovalisusapripremazanovusezonu,od koje svi u klubu o~ekuju mnogo.Kakonatakmi~arskomplanu tako i na organizacionom. Nakon osvajawa Kupa Srbije i zavr{etkasuperliga{kesezone,klupskaupravakrenulajeurealizaciju ~etvorogodi{weg ambicioznog projekta,premakomesu,poredstabilizacijeklubanasvimfrontovima,jasnodefinisaniisportski ciqevi. Redove Novosa|ana tokom leta napustilo je dosta igra~a ( Mandi}, Abaxi}, Hoxi}, bra}a Dimitri},Jovanovi}),aliihjeido{lo (Radosavqevi}, Milo{evi}, Damwanovi}, Veselinov, Vukovi}, San~anin).Novi {ef stru~nog {taba mr \or|e ]irkovi} sa nestrpqewem je do~ekao start priprema, a na pitawe kako proti~u prvi radni dani, mladi stru~wak ka`e: - U odnosu na pro{logodi{wi sastav,ekipajepretrpelavelike promeneiprvidaniproti~uume|usobnom upoznavawu i stvarawu pozitivne hemije me|u igra~ima. Na`alost,ve}odprvogtreninga imamo problema sa povredama. Milo{ Bari{i} trenira odvoje-

nopospecijalnomre`imuitako }e biti narednih pet nedeqa, jer vu~ehroni~nupovreduizpro{le sezone. Milorad Radi{i} ima upaluuha,dokjeLukaArseni}sa pripremama sa kadetskom selekcijomSrbijeiusubotu}emoznatidali}eputovatisareprezentacijomuArgentinuili}esanamanaZlatar.Ju~esmoobavilitestamotori~kihsposobnostiimogu re}i da su momci nakon letwe pauze start priprema do~ekali u dosta korektnom stawu - prve su impresije]irkovi}a. Premaplanupriprema,ekspedicija Vojvodine seli se od ponedeqaka (1.avgust) na Zlatar gde }e boravitidestdana.Popovratkuu SrpskuAtinusledinastavakpriprema, a prve utakmice o~ekuju ekipunagostovawuuKonstancina memorijalnom turniru „Zoran Kurte{„ (19.- 20. avgust), zatim sledi4.memorijalniturnir„BogdanRodi}”uNovomSadu(26.-27. avgust). UAran|elovcu }e 13. septembraNovosa|aniodigratiutakmicu Superkupa Srbije protiv {ampiona Partizana, a posledwu proveru uo~i starta prvenstva ima}e na memorijalnom turniru „Slobodan ^ile Mi{kovi}”. Na pitawedalijezadovoqanprela-

znimrokomina~emu}ewegovtim graditiigrunarednesezone,strategNovosa|anarekaoje: -Igra~imasamnastarturekao da je najzna~ajniji mehanizam objektivnosti, a ekipa je selektirana na principu karaktera. Sigurnoda}emounarednomperiodu poku{atidaprimenimonoveideje ukoncepcijigra|ewaigre,aakcenat }e biti stavqen na jaku, granitnu odbranu, kolektivnu igru i fanati~nost u radu. Odlaskom VladimiraMandi}a,kojijeproteklihgodinabiocentralnafigura naterenu,izgubilismodosta.Trenutno nam fali takav igra~ oko koga}esesvede{avatinaterenui kojiimasposobnostdapredvideti tri koraka unapred situaciju na parketu.Sigurnojeda}emouskladu sa mogu}nostima poku{ati da dovedemosli~nogigra~a. U novosadskom superliga{u sa posebnompa`womsupratili`reb za evropske kupove. Uo~i po~etka `rebawabilojepoznatoda}eVojvodina debi na evropskoj sceni imatiutre}emkoluKupakupova,a rival crveno -belih je blegijski vice{ampion Tongeren junajted. Prva utakmica igra se u Belgiji 26.ili27.novembra,arevan{jesedamdanakasnijeuNovomSadu.

]irkovi}jeovakoprokomentarisaoishod`rebauBe~u: -Realno,bilojeilak{ihrivala, ali mogu re}i da je Tongeren rivalpomeriimislimdajerealnodaprezimimouEvropiina|emoseme|u16ekipakoje}enaprole}e nastaviti borbu za trofej. Ve}smoukontaktusana{imtrenerimakojiradeuBelgijiio~ekujemda}emounarednihparnedeqa dobiti materijal koji }e nam pomo}i da {to boqe skeniramo rivala. Pro{le godine Belgijancisudoguralido2.kolaEHFkupa, gde su u dvome~~u na doma}em terenu  pora`eni od Crvene zvezde. Prema prvim informacijama radi se o respektabilnom rivalu, koga sigurno ne}emo potceniti kazaoje]irkovi}. Predmomcimaucrveno-belim dresovimapredstojimukotrpanperiodukome}enastojatidasenametnustru~nom{tabuiizboremestoustartnojpostavi.Osvajawem peharaKupaSrbije,sviuklubusu sami sebi zadali ambiciozne ciqeveunarednojsezoni,averninavija~iiqubiteqirukometasanestrpqewemis~ekujudaserukometna lopta zakotrqa na parketu sportskogcentraSlanabara. I. Grubor


20

sport

~etvrtak28.jul2011.

dnevnik

SAOP[TEWE ZA JAVNOST TS VOJVODINE

Odluka Ustavnogsuda obavezuju}a Upravni odbor TSV odr`ao je redovnu sednicu 26. jula na Pali}u. Na dnevnom redu sednice UO razmatrana je i odluka Ustavnog suda Srbije u vezi progla{awa neustavnim statuta Teniskog saveza Srbije od 25.01.2011. kao i pravne posledice te odluke. UO TSV u vezi navedene odluke Ustavnog suda i novonastale situacije zauzeo je slede}e stavove: 1. Odluka Ustavnog suda od 07.07.2011. je kona~na i obavezuju}a. To prakti~no zna~i da se moraju zakazati 2 odvojene sednice skup{tine TSS-a, na prvoj sednici bi se usvajao Statut, a na drugoj po proteku roka od 8 dana, bi se vr{io izbor rukovodstva. 2. Imaju}i u vidu da se teniski sport u Srbiji nalazi u organizaciji velikog broja doma}ih i me|unarodnih takmi~ewa

potrebno je sa~uvati kontinuitet i odr`avawe svih turnira u svim kategorijama kao i voditi ra~una o pripremama za polufinalni me~ Davis cup-a krajem septembra u Beogradu. To prakti~no zna~i da, su najboqi termini za odr`avawe skup{tine vreme posle polufinalnog me~a, a pre eventualnog finala u decembru koje o~ekujemo. (Na toj sednici u~estvuju svi registrovani tenis klubovi ili wihovi ovla{}eni predstavnici). 3. S obzirom da je odlukom Ustavnog suda poni{ten izbor rukovodstva TSS-a to prakti~no zna~i da u narednom periodu dogovorom izme|u klubova, odnosno regiona treba izabrati privremeno rukovodstvo( vd stawe do nove skup{tine) koje }e pripremiti i sprovesti nove izbore - ka`e se u saop{tewu koje potpisuju generalni sekretar i predsednik UO TSV Du{an Milojkovi} i Milan Jerinki}.

OSMI PALI] OPEN (10.000 DOLARA)

Godina uspeha

U godini uspeha srpskog tenisa TK Pali} 1978 nastavqa sa svojom tradicijom. Upravo se na terenima u borovoj {umi na Pali} igra novi profesionalni turnir za teniserke, osmi po redu, ponovo nagradnog fonda 10.000 dolara. U utorak, 26. jula, turnir je sve~ano otvoren, a ~ast da progalsi ovaj turnir otvorenim imao je Slavko Para}, predsed-

kontinuitet, a potom se i zahvalio svima koji su na neki na~in pomogli da se turniri odr`avaju na zavidnom nivou. – Zadovoqstvo je biti doma}in takmi~arkama iz dvadesetak zemaqa, ali i wihovim trenerima, pratiocima, gostima, predstavnicima medija. Preko sporta {aqemo poruku o tome kako `ivimo na Pali}u, da po{tujemo multietni~nost i multikul-

S ju~era{we konferencije za novinare

PRED EVROPSKO PRVENSTVO U GA\AWU MK ORU@JEM U BEOGRADU I PAN^EVU

Srbisenadaju medaqama Beograd i Pan~evo ugosti}e od 31. jula do 14. avgusta blizu 2.000 strelaca, trenera, prate}ih lica i gostiju na {ampionatu Evrope u streqa{tvu malokalibarskim oru`jem, u ga|awu glinenih golubova i u velikom kalibru. Predsednik Privredne komore Srbije i ~lan Organizacionog odbora {ampionata Evrope Milo{ Bugarin, na izuzetnoj pose}enoj konferenciji za medije u Privrednoj komori Srbije je istakao:

- Takmi~ewe ima ne samo veliki sportski, ve} i privredni zna~aj jer doprinosi i unapre|ewu i razvoju turizma i ugostiteqstva Beograda, po{to }e veliki broj gostiju provesti skoro dve nedeqe u na{em gradu - rekao je Bugarin i po`eleo na{im strelcima mnogo uspeha i osvajawe jo{ neke olimpijske norme za London. Pred sed nik Or ga ni za ci o nog komiteta Milan [otra zahvalio se saradnicima u Be-

ogradskom sportskom centru Kovlovo, koji je pruzeo organizaciju prvenstva Evrope, na trudu i izuzetnom zalagawu u pripremi takmi~ewa. Jasna [ekari} je na prvenstvu Evrope u Beogradu 2005. osvo ji la zlat nu me da qu. U krugu favorita je i ove godine, a dodatan motiv je i osvajawe olimpijske vize za London 2012. - Motiva za dobar rezultat ima na pretek, uvek volim kada osvojim medaqu, a sada „jurim”

Sastavreprezentacije MK pu{ka, seniori: Nemawa Mirosavqev, Stevan Pletokosi}, Milenko Sebi}. Seniorke: Andrea Arsovi}, Dragana Todorovi} i Ivana Maksimovi}. Juniori: Borislav Maziwanin, @arko Trifuwagi} i Igor ^otra. Juniorke: Ta{ana Bogatinovski i Tijana Kolarik, Katarina Biser~i} i Jelena Zeqaji}. MK pi{toq - seniori: Andrija Zlati}, Damir Mikec i Dimitrije Grgi}. Seniorke: Ja sna [e ka ri}, Je le na Aru no vi}, Zo ra na Arunovi}. Juniorke: Danica Ra{eta, Aleksan dra Ma ti ja {e vi}, Ana Alen ti jev. Pi -

{toq velikog kalibra - seniori: Sa{a Petrovi}, Sa{a Mudrini}, Milorad Miqkovi}. U ga|awu glinenih golubova u disciplini trap, Srbija ne}e imati reprezentacije i takmi~i}e se samo u pojedina~noj konkurenciji. Prijavqeni su seniori Pera Nedi} i Zoran Luki} dok }e u juniorskoj konkurenciji ga|ati Zoran Jak{i} i Nemawa Smiqani}. U disciplini skit, prijavqena je reprezentacija Srbije i ga|a}e Jovan Amanovi}, Goran Stojadinovi} i Nenad Radovi}.

PRVENSTVO VOJVODINE

Serti}seizdvojio Slavko Para} otvara turnir

nik Skup{tine grada Subotice, koji je tom prilikom istakao: – Subotica je odavno poznata kao grad sportova, zaista negujemo veliki broj sportskih grana, a me|u wima je sigurno i `enski tenis. Ovaj sport je u velikoj ekspanziji, a sigurno }e jo{ mnoge igra~ice biti privu~ene ovom sportu, te mu garantovati uspe{nu dugove~nost. Predsednik Organizacionog odbora Miodrag Bardi} pohvalio je vredne qude iz TK Pali} koji svake godine pru`aju maksimalne napore da se odr`i

turalnost, a da je iza nas profesionalni rad. Uz vredne qude iz TK Pali} 1878 moram da se na ovaj na~in zahvalim svima koji su doprineli da se ovaj, kao i prethodnih sedam turnira, odr`i u skladu sa najvi{im zahtevima – kazao je Bardi}. Uprkos problemima sa lo{im vremenskim uslovima najkriti~niji dani se polako odva|aju, a svi se ve} spremaju za zavr{ne me~eve, u subotu, 30. jula su na programu me~evi polufinala, a u nedequ se igra finale. N. S.

SITI OPEN

Jovanovskau2.kolu Mlada srpska teniserka Bojana Jovanovski uspe{no je zapo~ela u~e{}e na VTA turniru Siti open u gradu Kolex Park u Merilendu. Jovanovska, koja je na turniru postavqena za petog nosioca, u prvom kolu savladala je Slovenku Petru Rampre, koja je na glavni turnir stigla kroz kvalifikacije, rezultatom 6:0, 6:2. Na{a igra~ica }e u narednoj rundi igrati protiv Amerikanke Xil Krejbas, sa kojom se nikad nije sastajala. Siti open se igra na tvrdoj podlozi za nagradni fond od 220.000 dolara.

I ~etvrto kolo me|unarodnog prvenstva Vojvodine u {ahu, koje se igra u Novom Sadu, obilovalo je uzbu|ewima. IM Rudolf Serti} iz \akova uspeo je u o{troj partiji protiv srbobranskog pravnika i fide majstora Petkovi}a da poentira pa se izdvojio na vrhu tabele, iskoristiv{i miroqubivost Pan~evaca Radlova~kog i Robuqa u me|usobnom susretu. I susreti Aleksandra In|i}a sa Sr|anovim, odnosno mladog Lukovi}a sa Amerikancem Smitom bili su burni a remi je sklopqen tek kada su na tabli ostali samo “goli” kraqevi. Serti} ovde igra dosta rastere}eno jer mu turnir slu`i kao priprema za velemajstorski turnir u Staroj Pazovi, koji se igra neposredno po zavr{etku novosadskog. Najzad, u ovom kolu, i pun pogodak trojice velemajstora, iako se ~ini da je do celog poena najte`e do{ao To{i} protiv Mujagi}a, koji smatra da je nesmotreno, u samoj zavr{nici, ispustio podelu poena. Prostrani hol Tehni~ke {kole „Mileva Mari}-Ajn{tajn” svakog dana je otvoren i za mnogobrojne qubiteqe cugera koji se odr`avaju sa po 12 u~esnika od 19 i 20 sati,

a traju u proseku po dva sata za one igra~e koji ranije zavr{e svoje partije, kao i za posetioce koji zbog radnih i drugih obaveza mo`da nisu mogli da isprate ceo festivalski program. Svi u~esnici dobijaju vredne nagrade. Pobednik u ju~era{wem programu bio je Tigran Okiq, juniorski prvak Vojvodine, a u ve~erwem terminu Fide majstor Aldo Rosi iz Rima.

Plasman 1. Serti} 4, 2-14. Radlova~ki, In|i}, Robuq, Sr|anov, Bogosavqevi}, Mrkowi}, Pezeq, Lukovi}, Jovi}, Bodiroga, To{i}, Panteli}, Milovan Ratkovi} 3,5, 15-31. Nikoli}, Tan~ik, Smit, ^abarkapa, Petkovi}, Kislik, Gazi}, Bruji}, Drowi}, Dra`i}, Peovi}, Vukovi}, Ilij}, [krivanko, Stojkovi}, Leskur, Remecki 3, 32-50. Cvetanovi}, Dimitrijevi}, Ma{trapovi}, Milorad Ratkovi}, D. Gruji}, Mujagi}, Ujhazi, Matovi}, [ari}, Z. Gruji}, \ur|evi}, Zowi}, Be{lin, ]opi}, Miloje Ratkovi}, Vukovi}, Loi, Vrane{, Milojevi} 2,5,

Ina~e, na sajtu [ahovskog saveza Vojvodine se objavquju partije sa prvih 20 stolova. Na`alost, nabavka skupe elektronske opreme za direktan prenos partija je jo{ misaona imenica. Va`niji rezultati 4. kola: Robuq - Radlova~ki remi, Serti} Petkovi} 1:0, A. In|i} - Sr|anov remi, Lukovi} - Smit remi, Bogosavqevi} - Ma{trapovi} 1:0, Mujagi} - To{i} 0:1, Bodiroga - Dimitrijevi} 1:0, U. Cvetanovi} Mrkowi} 0:1, Milorad Ratkovi} - Panteli} 0:1, Pezeq - Be{lin 1:0, Milovan Ratkovi} - Z. Gruji} 1:0, D. Gruji} - Jovi} 0:1, Nikoli} - Tan~ik remi, Dra`i} - Markov 1:0, Miloje Ratkovi} - [ari} remi, Leskur - Pe~urica 1:0, Kusina - Gazi} 0:1, Stojkovi} - Zlati} 1:0, Kumi} - Remecki 0:1, Dermi{ek Peovi} 0:1, V. Petrovi} - Vukovi} 0:1, Ujhazi - ]opi} remi, Ilij} Luki} 1:0, Zlatkovi} - Bruji} 0:1, Paro{ki - [krivanko 0:1, Majtan - ^abarkapa 0:1, Drowi} - Radovi} 1:0, Protu|er - Li~ina remi, M. Jovanovi} - \ur|evi} 0:1, Zowi} M. Popovi} 1:0, Radovi} - G. Kova~evi} remi, Kolompar - Milojevi} 0:1, Tadi} - Kawuh remi, Vrane{ - Lon~ar 1:0, itd. B. D.

i olimpijsku vizu. To {to ga|amo pred svojim navija~ima, sa jedne strane, mo`e da bude podstrek, a sa druge i optere}ewe, ali se nadam da }e biti prilike za radovawe - poru~ila je [ekari}. Damir Mikec je pre {est godina u Kovilovu sa Zlati}em i Grgi}em osvojio ekipnu bronzu pi{toqem, prvu u istoriji srpskog streqa{tva u toj disciplini: - Voleo bih da se to ponovi, u istom smo sastavu, ali smo i iskusniji i, za{to ne re}i, u krugu smo kandidata za ekipni trofej. Dobro ga|am i mislim da mogu da se upustim i u borbu za pojedin~anu medaqu. Iza mene je odli~na sezona sa dobrim rezultatima od preko 570 krugova, {to budi optimizam pred izlazak na vatrenu liniju u Kovilovu - rekao je Mikec. Predsednik Straqa~kog saveza Srbije Obrad Stevanovi} ukazao je na ~iwenicu da je Beograd postao, u organizacionom smi slu, ve li ki cen tar svetskog i evropskog streqa{tva.

Klupapre odmora Reprezentativac Urugvaja Dijego Forlan otkazao je letwi odmor da bi u ~etvrtak igrao za Atletiko Madrid protiv norve{kog Stromsgodseta, u prvom me~u tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Forlan je u sredu doputovao u Madrid iz Montevidea, samo ~etiri dana nakon {to je sa selekcijom Urugvaja osvojio prvenstvo Ju`ne Amerike (Kopa Amerika). Ovaj 32-godi{wi napada~ rekao je {panskim novinarima da se ose}a malo umorno, ali da bi mogao da bude rezerva u me~u sa Norve`anima. On je dodao da }e, ako Atletiko pro|e daqe, uzeti odmor pre idu}e runde kvalifikacija, koja }e po~eti 18. avgusta. Tri dana kasnije po~iwe i takmi~ewe u {panskoj Primeri. For lan je bio deo eki pe Atleti ko Madri da, ko ja je 2010. Go di ne osvo ji la Li gu Evrope. Prvi me~ tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evropa izme|u Atletiko Madrida i Stromsgodseta igra se u ~etvrtak u Madridu, a revan{ je 4. avgusta u norve{kom Dramenu.


c m y

dnevnik

ekOLOGiJA

~etvrtak28.jul2011.

USKOROPRO[IREWEDEPONIJEUNOVOMSADU

Recikla`adonosiprofit U narednih mesec dana novosadska “^isto}a” planira da zapo~nesaradovimanapro{irewu gradskedeponije,kakobisespre~ilodaNoviSadostanebezprostora za odlagawe otpada. Rukovodilacmarketingslu`beuovom preduze}uMilicaVlaisavqevi} ka`e da su kapaciteti deponije prikraju,zbog~egasepripremaju projekti na obezbe|ivawu dodatnog prostora. Prema wenim re~ima, u toku je zavr{na faza izrade projekata koji }e obezbediti izgradwu novog poqa veli~ineokotrihektaranapostoje}ojdeponiji.Topoqe}ebitinapravqeno prema svim standardima izgradwe sanitarno-tehni~ke deponije, {to zna~i da }e imati nepropusne folije i sve druge elementekojimaseobezbe|ujeza{tita`ivotne. Podsetilajedajeumajuuprisustvuministraza`ivotnusredinu, rudarstvo i prostorno planirawedrOliveraDuli}a,gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktorke Fonda za za{titu `ivotne sredine @eqke Juraki} potpisa-

Postrojewe za separaciju otpada

liugovorodonacijizaprvufazu sanacijegradskedeponije.Tadaje pu{tena u rad nova linija za sekundarnuseparacijuotpada. Fondzaza{titu`ivotnesredine obezbedio je u te svrhe 44.670.910, a vrednost projekta „Sanacije,zatvarawairekultivacije smetili{ta u Novom Sadu“, u svim fazama iznosi 466.677.093 dinara. Projekat

MLADISTRU^WACIIZSVETANASEMINARUUSRBIJI

Misleirade zazelenosutra

Me|unarodniseminarposve}en odr`ivom razvoju „Youth encounter for sustainability“ – YES SERBIA 2011 odr`anjeod8.do25.julauNovom Sadu i Gorwem Milanovcu. Tridesetak mladih talentovanih qudiiz16zemaqa,odIndijedoBrazila, od Australije do Engleske, predvo|enieminentnimprofesorimasnekolikosvetskihuniverziteta, bavilo se temama odr`i-

fabrika, a samim tim i zapo{qavawa.Utomwenomstavupodr`ao ju je kolega iz Gane Kosmos Afoga~i, dodaju}i da je to generalniproblemsazemqamau tranziciji, gde qudi be`e u potrazizalagodnijim`ivotom. Kosmos je, tako|e, prvi put u Srbijiipriznajedajebiopomalo skepti~an zbog raznih negativnihstavova.

U Novom Sadu mlade stru~wake ugostila Gradska uprava za za{titu Foto:B.Lu~i} `ivotne sredine

vog razvoja s posebnim akcentom -Qudiimajupomalonegativnu na zemqe u tranziciji. U~esnici slikuoSrbiji,verovatnozbogdeseminaraimalisuprilikedapocenijskihratovawa,alimojdolasete neke od ovda{wih najuspezak ovamo je potpuno promenio {nijihpreduze}a,kao{tosu„Memojemi{qewe–ka`eKosmos,dotalac“ – Gorwi Milanovac, „Ladaju}i da su qudi dru`equbivi, far`“–Beo~in,„Jutra“–Ko{tuotvoreni, predusretqivi {to mu ni}i,kaoiop{tineGorwiMilaje umnogome olak{alo wegov bonovaciNoviSad.Istaknutimlaravaktokomseminara. di stru~waci iz celog sveta upoOno{tojeizdvojiokaoveliki znatisusasvimspecifi~nostima pluszaSrbijujestezakqu~akprikojevladajuuSrbiji,akojeseodlikomposetasrpskimkompanijanosenaodr`ivirazvoj,sfokusom ma, a to je da svako preduze}e u na demokratiju, privatizaciju i svomposlovawuvodira~unaozazajedni~kodobro,tojestdru{tve{titi`ivotnesredine,{tonije ni interes i dru{tveno nasle|e. slu~aj u Gani. Ipak, on svoju zeUistovremeonisu mqunavodikaopousmerilisvojestuzitivanprimerkaDivija\otiiz dije slu~aja upravo dajeupitawuobrana pojedine indu- Indijesmatradaje zovawe koje je doosnovniproblem strije u Srbiji i stupnosvima. dalijasnepreporu- Kod nas ne pouSrbijisve ke i smernice za masovnijiodlazak stoji izgovor „nepostizawe odr`imamnovca,nemogu qudisasela vog razvoja u pojeu {kolu“, jer je ugradove dinim postrojewiobrazovawe prio- ma koje su imali ritet i ono je besprilikudaobi|u. platno,aobezbe|enajeihranau Uprkosnemerqivimrazlikama {kolamairaznestipendijekoje usmislujezikaikulturnihkarakomogu}uju unapre|ewe kada je u teristika,mladibudu}ilideriu pitawu visoko obrazovawe – kaoblasti odr`ivog razvoja, razme- `eKosmos. wivalisuideje,iskustvaiutiske. Seminar je razvila Alijansa Dvadesetogodi{waDivija\o- zaglobalnuodr`ivostkoju~ine ti iz Indije, koja je prvi put u ~etiriuniverzitetaiz[vajcarEvropi,ka`edau`ivauvremenu ske, Tokija i USA i uspe{no se koje ovde provodi sa svojim ko- realizuje posledwih 11 godina. legama. Dosadajekrozseminarepro{lo - Nisam puno znala o Srbiji, preko2.000mladihstru~wakaiz svesamsaznalaodkolegaskursa, preko90zemaqa. YES SEBIA 2011, alisamomogudapotvrdimdajeze- kojijejedanodovogodi{wihsemqaprelepa–reklajeDivija. minara, organizuje udru`ewe Ovago{}aizIndijesmatrada „In`eweri za{tite `ivotne je osnovni problem u Srbiji sve sredine“ iz Novog Sada u saradmasovnijiodlazakqudisaselau wi sa organizacijom ACTIS iz gradove, jer, prema wenom mi- [vajcarske, uz podr{ku Gradske {qewu, mnoge mawe sredine su uprave za za{titu `ivotne sreveliki potencijali za gradwu dine. I.Dragi}

„Nabavkaiugradwalinijezasekundarnu separaciju otpada sa rotacionimsitomitrga~emkesa“,finansiranjeizbuxetaGradauiznosuod54.350.000dinara. -Pu{tawemnovelinijeu rad obezbe|enisuusloviza ve}eizdvajawe sirovina koje se mogu reciklirati, odnosno PET ambala`e, papira, kartona, stakla,metala,kaoivra}aweupo-

novnetokove, atimeseostvaruje i dodatni prihod - ka`e MilicaVlaisavqevi}. Kao primer ona navodi da je dosadagradodrecikla`ePET amb al a` e mes e~n o zar a| ivao pet,dok}esadapu{tawemdrugetrakeurad,zaradabitioko 30 miliona dinara. Na liniji }ebitizaposleno28radnikau dve smene. Nova linija prera|uje 20 tona sme}a na sat, dok stara preradi desettonanasat. Zaizgradwurecikla`nogdvori{ta u Novom Sadu na gradskoj deponijiMinistarstvozaza{titu `ivotne sredine, rudarstvo i prostorno planirawe, u okviru akcije„O~istimoSrbiju“,doniraloje Gradu30 milion  adinara. Najmaweistotoliko}eGradizdvojitipreko„^isto}e“zasufinansiraweprojektazapripremne radove.Donacijaseodnosinaizgradwunovehaleisadr`ajaunutar hale - linije za separaciju, boksove, kontejnere, vage... Izgradwa hale bi}e gotova za pet meseci. Q.Nato{evi}

21

Zajedni~keakcije zaboqiuspeh Ekolo{ki pokret Op{tine Stara Pazova “Eko san” obele`io je prvu godi{wicu svog uspe{nogradaire{avawagoru}ihekolo{kihproblemauovom delu Srema. Po osnivawu, pro{legodinekrajemjuna,~lanovi ovogpokrtausaradwisaOp{tinom,sektoromzaza{titu`ivotne sredine i Udru`ewem poqoprivrednika,uhvatilisuseuko{tac sa najpoznatijom i najopasnijomalergenombiqkomnasvetu,ambrozijom.Stanovni{tvoje plakatimaupoznatosaizgledom ovebiqkeizajedni~komakcijom uni{tavanajeambrozijanasvim javnim putevima i ataru. Nakon togazabele`enajemawakoncentracija polena ambrozije nego prethodnihgodina. Mo`e se re}i da je najve}i rezultat ove akcije edukacija stanovni{tva, naro~ito poqoprivrednikaotomedaseambrozija mora uni{tavati pre cvetawa.OvegodineakcijusprovodeusaradwisaJKP„^isto}a” i Op{tinskom upravom, sekto-

romzakomunalneposloveiza{titu `ivotne sredine, a predovdejena~elnikMilenkoBubowa iindividualnipoqoprivredni proizvo|a~i, koji obra|uju svoju zemqu istovremeno uni{tavajuambroziju,gdegodse ova opasna biqka pojavi i gde god je primete. Ovaj ekolo{ki pokretjenapraviokalendaraktivnosti,kojiostvarujeuskladusaraspolo`ivimsredstvima. U sve akcije nastoji da ukqu~i {to ve}i broj mladih, a me|u najaktivnijima je omladinska organizacija „Kancelarija za mlade”izStarePazove. Uovomudru`ewususvesnida seaktivnostiekologatrebaprikqu~iti{tove}ibrojentuzijasta,kakobisemogiposti}inajboqirezultati.Udru`enimsnagama Staropazov~ani nastoje da razre{e ekolo{ke probleme sa kojimasesuo~avajuuzanga`ovawe{tove}egbrojastarihimladihentuzijasta,ajednaodnajve}ih dosada{wih akcija bila je uni{tavaweambrozije.

URE\EWEZREWANINSKIHPARKOVAUOKVIRUKAMPAWE„ZELENAREVOLUCIJA”

Umestokese,ptica nagrani Ekolo{kaakcijapodsloganom sti~nih kesa, a podaci govore da one od sa ve}om debqinom naj“Umesto kese – ptica na grani”, se u Srbiji potro{i oko sedam mawe1.000godina! kojusprovodeAsocijacijamesnih miliona nepovratnih kesa. Onda “Akonosimosasobomplatnenu zajednica i Udru`ewe gra|ana mo`ete da zamislite gde sav taj torbu,mo`emou{tedetinajmawe “Lokalni edukativni ekolo{ki otpadodlazi.Imalismo,recimo, {estkesanedeqno,{toje24kese izazov Stari Begej – Carska basituaciju kada smo krenuli sa mese~no,288godi{wei22.126tora”, nastavqena je ovih dana u ovomakciju,ikadasmopostavqakom prose~nog `ivotnog veka. Gradskoj ba{ti ZrePovr{ina odba~enih wanina. Aktivisti kesa od plastike, inaGodi{wejedanZrewaninaciskoristi su, naime, na stabla ~e,mo`edapokrijepo200plasti~nihkesa,auSrbijisepotro{i vr drve}a u jednom od {inu od ukupno tri okosedammilionateambala`e najlep{ih banatskih Srbije za samo jednu parkova postavqali godinu. Tako|e, kada ku}icezaptice,kakobiimovde liku}icezapticeuparkuunase- dospejuumore,onesecepajuumipru`ili uto~i{te. Nekada{we qu “Dositej Obradovi}”, da nai- kroskopskisitnefragmentekoji mesto za odmor ~inovnika Grad|emo na mno{tvo kesa na samom ulazeulanacishrane`ivotiwa”, skeku}e,danasjereprezentativdrve}u–isti~eVasiqevi}. upozoravaju u~esnici kampawe na zelena oaza u naju`em gradskomjezgru,povr{ine5.810metarakvadratnih.Ba{tukrasebri`qivo odnegovani travwaci, cvetne povr{ine, paviqon za promenadne koncerte, fontana, triumetni~kadela,kavezisaegzoti~nimpaunovima… Asadasuuwojnalazeiku}ice za brojne ptice. ^lan Gradskogve}aZrewaninaRadeVasiqevi},kojijeu~estvovaouakciji “Umesto kese – ptica na grani”, veli da je ona nastala u sklopukampawe“Zelenarevolucija”,~ijijeprevashodniciqda seizupotrebeizbaceplasti~ne kese. Akcija je startovala za Evropskidanparkovaugradskoj Aktivisti kampawe “Zelena “Zelena revolucija” i tvrde da Mesnojzajednici“DositejObra- revolucija” izneli su niz zapotro{a~i nisu dovoqno infordovi}”, a planirano je da se do briwavaju}ih podataka kada su misanioambala`iiwenomutikraja godine postave drvene ku- upitawuplasti~nekese~ijeje cajunaokolinu,izme|uostalogi }icezapticeuve}iniprakovau prose~no vreme upotrebe oko otomedasezaproizvodwujednog graduiokolnimselima. 20 minuta. A, s druge strane, kilograma polietilena u atmos- Na godi{wem nivou jedan najtawa plasti~na kesa u priferu otpusti najmawe dva kiloZrewaninac potro{i 200 pla- rodi se razla`e 400 godina, a gramaugqendioksida.

Procena je da je na planeti najmawe500bilionaplasti~nih kesaive}inawihplivauokea- nima,morimairekama.Jer,imaju izuzetno malu masu i u stawu su da, no{ene vetrom i vodenim tokom,putujuinekolikohiqada kilometara. U svetu se uspe{no reciklira mawe od dva odsto plasti~nih kesa, a ve}ina zavr{iuprirodiilinadeponijama koje, zbog prisustva tog otpada, spre~avaju propu{tawe vode kroz zemqu, {to izaziva promeneupodzemnimvodama.Aktivisti“Zelenerevolucije”nakraju nagla{avajudasesmawewemkoli~ineplasti~nihkesasmawuje ipotrebazauvozomnafte,idodajuda}eEvropskaunija,nasvojoj teritoriji, uvesti wihovu potpunuzabranu. @.Balaban

POSTROJEWAIFABRIKERADI]EPOPROPISIMAEVROPSKEUNIJE

Prvaintegrisanadozvolaza „TitancementaruKosjeri}” Prvuintegrisanu(IPPC)dozvoluuSrbiji,ministar`ivotnesredine,rudarstvaiprostornogplanirawaOliverDuli} uru~iojegeneralnomdirektorukompanije“TitancementaraKosjeri}”MiroslavuGligorijevi}u.

-PrviputseuSrbijiizdajeintegrisanadozvolaitojeva`ankorakuprocesupribli`avawa na{e zemqe Evropskoj uniji. Pro{li smote`akputdabismoizdaliprvuintegrisanudozvolu.USrbijijeregistrovano177preduze}aizrazli~itihsegmenataindustrije,koja

podle`uwenomizdavawuimora}edajepribavedo2015.godine.Svena{evelikefabrikei postrojewa }e raditi u skladu sa propisima EU-rekaojeministarDuli}idodaoda}enoviobjektisvihpostrojewakojasebuduotvarala u Srbiji morati odmah da pribave IPPC dozvolu. Premawegovimre~ima,integrisanadozvolapredstavqapropisaneuslovepodkojimapostrojewe treba da obavqa svoju delatnost, a presvegaseodnosinadozvoqenenivoeemisija zaga|uju}ih materija. Tako|e, ciq je da se spre~iikontroli{ezaga|ewe`ivotnesredine kroz racionalno upravqawe resursima, primenunajboqihdostupnihtehnikaiu{tedu prirodnihresursa. - Izdavawem IPPC dozvole, prakti~no se garantuje da firma raspola`e najboqom tehnologijom, da je zaokru`en celokupni proizvodnisistem.Kadaimatedozvolu,imateigarancijudajeva{proizvodnapravqenponajvi-

{imekolo{kimstandardima-objasniojeministarDuli}. Onje istakaodajecementnaindustrijaprva uSrbijipodnelazahtevezadobijaweintegrisanihdozvola,alida}emoratidaihpribave i ostala postrojewa koja se bave razli~itim vrstamaproizvodwe,kaoida}eprioritetbitinajve}izaga|iva~i. “TitancementaraKosjeri}”jeod2002.godineulo`ila15milionaevrauza{titu`ivotnesredine,objasniojegeneralnidirektorte kompanijeMiroslavGligorijevi}. -Ponosnismona~iwenicudasmoprviuSrbijidobiliintegrisanudozvolu,kojapredstavqa potvrdu da smo ispunili standarde Republike Srbije i Evropske unije. Istovremeno `elimodadamodobarprimeripotvrdimosaradwusalokalnomzajednicom,dr`avom,partnerima, medijima i stru~nom javno{}u, kao i na{u nameru, ozbiqnost i doprinos o~uvawu `ivotnesredine-naveojeGligorijevi}.


22

SveT POZnATiH

~etvrtak28.jul2011.

dnevnik

Же н е с а највише стила М

агазин „Харпер’с Базар” сачинио је листу најлепше стилизованих жена, на чијем се челу налази бивши фотомодел и супруга руског магната Сандра Мељниченко. Сандра Мељниченко заузела је прво место на листи најлепше обучених жена престижног модног магазина. Један од уредника магазина Дерек Блесберг редован је посетилац како модних, тако и осталих друштвених догађаја на којима се састаје светски џет сет. Он фотографише познате личности и саставља листу најбоље обучених

дама на догађајима. Листа се никада не формира само на основу једног виђења већ на основу низа прилика у којима је особа ухваћена оком камере. На његовој последној листи први пут се нашла и Сандра Мељниченко, коју је срео на париској недељи моде и која га је задивила сведеношћу у одевним комбинацијама и минимализмом допуњеним неким атрактивним асесоаром. На листи су се поред српске лепотице нашле још и глумице Мила Јововић, Кејт Бланшет, Ен Хетавеј и Дајана Кругер, манекенке Клаудија Шифер и Наталија Водијанова, водитељка Алекса Ченг и друге. Све ове даме се на листи магазина се налазе испод Сандре Мељниченко, која је према речима магазина „жена са највише стила”.

Ја Руле из затвора у затвор

Р

епер који служи казну због поседовања оружја одлежаће још две године због неплаћеног пореза. Џефри Еткинс (35), познатији као Ја Руле, тренутно је у затвору у Њујорку због недозвољеног ношења оружја, због чега

PAPARACO

Хале Бери: нај улога

ских стручњака. Нисам знао како да се носим са толиком количином новца, и очигледно сам погрешио„, рекао је репер који није платио ни цент пореза на зараду од скоро пет милиона долара између 2004. и 2008. године.

Н

Опљачкан Лотар Матеус

Абрамовича већ сморила нова играчка

ајвећу јахту на свету богаташ нема ни пола године, а већ је изнајмљује, наравно по папреној цени. Роман Абрамович купио је највећу приватну јахту на свету за 300 милиона фунти. Џин дуг 162 метра носи назив „Помра-

хунско обезбеђење, а ту су и систем за одбрану од пројектила, стакла отпорна на метке и још много тога. Срећници који изнајме Абрамовичеву јахту могу опуштено да праве баханалије на њој без страха да ће завршити у табло-

чење”, и опремљен је са два базена, два хелипада, теретаном, фризерским салоном, дискотеком, биоскопом, подморницом... Ми ли јарде ру је очи глед но досадила нова играчка, па је објавио да је изнајмљује након само шест месеци. Цена за недељу дана на „Помрачењу” је 1,25 милиона фунти. У ту цену није урачунато гориво, за које је потребно издвојити још 400.000 фунти.Власник Челсија наводно је на јахти за шест месеци провео само неколико сати, али знао је да је безбедан пошто је о њему бринуло 70 чланова особља и вр-

идима, пошто је „Помрачење” опремљено и „анти-папараци штитом”, елек тронском справом ко ја ис па љу је ла сер ске зраке и упропаштава фотоапарате.

С

му је одређено две године казне. Сада ће на ту „километражу„ додати још 28 месеци, због избегавања плаћања пореза. Он држави дугује више од милион долара, а пред судом је изјавио да „једноставно није знао шта ће са парама„. „Био сам млад, и нисам имао подршку финансиј-

Номинован за Греми, Ја Руле је остварио платинумски тираж, и сарађивао са именима као што су Џенифер Лопез, Ашанти, Кристина Милијан и Р Келлy. Глумио је и у више од десет филмова, међу којима су „Паклене улице„ и „Мрак филм 3”.

OUT

IN

Наташа Беквалац

електор Бугарске и некадашњи тренер Партизана Лотар Матеус остао је без накита и неколико стотина евра, преноси домаћа штампа. Матеус је кренуо на Ибицу са двоје пријатеља, али је одмах по слетању доживео велику непријатност. По уласку у аеродромску зграду, са њим се сударио непознати младић, који је у гужви успео да му мазне торбу у којој су се налазили накит, кредитне картице и око 800 евра у готовини. „Новости„ пишу да се на Ибици често догађа да џепароши организовано пикирају богате туристе, а легенда немачког фудбала је њихова најновија жртва.

„Не, ја нисам нови дечко Џенифер Лопез”

Сека Алексић

К

убанац Вилијам Леви демантовао наводе медија да је у вези са славном певачицом. Потпарол „кубанског Бреда Пита”, како га медији често називају, саопштио је да су Вилијам и Џенифер само у пословној вези. „Тако је било и тако ће увек бити”, саопштио је портпарол. Гласине о њиховој вези су се појавиле јер се Вилијам, само месец дана после снимања спота „I’m in to yoy” са Џенифер Лопез, развео од супруге Елизабет Гутирез после осам година брака, а убрзо је и Џенифер саопштила да се разводи. Вилијам је, после снимања спота, рекао и да је Џенифер веома искрена и духовита особа и да му је било прелепо док је радио са њом.


МИНИСТАРПРЕДРАГМАРКОВИЋПОСЕТИО КИКИНДСКУ„ТЕРУ“

Новазградаза вајарскерадове - Задовољство ми је што смо на „Тери“ у посети уметницима који стварају у оквиру вајарског Симпозијума „Тера 2011“ – истакао је министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић, приликом јучерашње посете Кикинди. – Следеће године овај јединствени симпозујим биће још богати-

kultura

c m y

dnevnik

да установе културе којима су одобрена средства за инфраструктурне радове новац добију на крају грађевинске сезоне – додао је Марковић. – Морамо почети да завршавамо послове и тиме ћемо се руководити. Симпозијум „Тера“ постоји од 1982. године и невероватно је да није раније препознат и да није

~etvrtak28.jul2011.

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ ДОМАЋИН МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ”

Пример чувара националних и регионалних вредности Дани европске баштине, манифестација која има за циq да широкој јавности у свим европским земqама приближи и учини доступним културно наслеђе, те истакне јединство разноликости које га карактерише, ове године биће одржана у Сремским Карловцима, изјавио је министар културе, информисаwа и информационог друштва у српској Влади Предраг Марковић, приликом јучерашwе посете Сремским Карловцима, где је са председником општине Миленком Филиповићем разговарао о детаqима предстојећег догађаја. Марковић је истакао да ће Дани европске баштине, који се ове године у Србији одигравају десети пут заредом, бити одржани 10. септембра и да је „Ризница наслеђа Европе” овогодишwа тема манифестације. - За такву тему не постоји боqи град у Србији од Сремских Карловаца – рекао је министар Марковић. – Идеја манифе-

Договор о програму Дана европске баштине

стације јесте да се чува оно што је заједничко европско наслеђе,

Карловцима статус града

ји. Припремамо још једну зграду за чију изградњу је Министарство одвојило пет милиона динара. Овај објекат допринеће бољим условима рада, као и депоновања скулптура. Министарство културе средства намењена изградњи пребацује одмах након потписивања уговора, тако да су средства пребачена „Терри“. - Право је време када се може градити и зидати и бесмислено је

до сада добијао помоћ од Републике. Директор Симпозијума „Тера“ Слободан Којић напоменуо је да је прошле године започета санација сушаре за шта је СО Кикинда издвојила 1,5 милиона динара, тако да ће кров ускоро бити саниран, а истовремено започета је санација саме сушаре у којој ће бити смештен будући депо који је најнеопходнији. А. Ђ.

Приликом јучерашwе посете Карловцима министар Предраг Марковић најавио је да ће у оквиру Дана европске баштине покренути иницијативу и започети процедуру да Сремски Карловци добију статус града. Он је рекао да ће wегова иницијатива формално ићи како и треба, уз сагласност председнице Народне скупштине, а стручwаци који ће бити ангажовани у овој манифестацији ће припремити елаборат о томе. За ову информацију председник карловачке општине Миленко Филиповић је рекао да је то још једна од новости од историјског значаја за Сремске Карловце и додатно признаwе месту за све оно што је чинило у историји. - То је један од корака који ће претходити нашим даqим настојаwима да и закон који регулише посебан статус Карловаца и кроз који треба да се обезбеди финансираwе обнове и заштита културно – историјског наслеђа, буде ревидиран, односно да се кроз wегове измене и допуне, трајно осигурају паре за такве радове - казао је Филиповић.

НОВИДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМЖЕЛИМИРАЖИЛНИКАПРЕМИЈЕРНО НАМОТOВУНСКОМФЕСТИВАЛУ

Једнажена–једанвек Нови документарни филм Желимира Жилника „Једна жена - један век“ доживеће сутра светску премијеру у Главном програму овогодишњег интернационалног филмског фестивала у истарском градићу Мотовуну (од 25. до 29. јула). Реч је о филму снимљеном током 2010, за који је Жилник написао и сценарио (камерман је Миодраг Милошевић, а монтажер Вук

после Другог светског рата. То је слика једног века, како је објаснио Жилник, кроз живот жене старе готово сто година. током кога се отварају се ретко спомињани сегменти екс југославенских интелектуалних и идеолошких лавирината кроз које се пролазило у стварању и пропадању 8 држава у којима је живела ова Истријанка из Совињака - (Аустроугарска, Краљевина Италија, Кра-

управо она 1948. однела Стаљину у Москву Титово историјско „не.Била је заменик генералног секретара у Министарству спољних послова, и није уопште знала шта је писало у писму које је по доласку у Москву предала тадашњем амбасадору Југославије у СССР Владимиру Поповићу. Није знала ни шта је написано у руском одговору који је донела у Београд, и да је за лоше од-

али и да се задржи лични идентитет. Зато се и бирају градови који с једне стране имају посебан идентитет, а с друге су значајни за цео регион. Не постоји место као што су Карловци које има до те мере очуване регионалне вредности и у којем можете на најбоqи начин да покажете како се чува идентитет кроз заштиту непокретног, покретног и природног наслеђа. Због тога је направqен овакав одабир локација и објеката који ће бити презентовани, од манастира Крушедол, где ће почети манифестација, преко свих значајних здаwа у Карловцима, Саборне цркве, која је недавно прославила велики јубилеј, до оних који нису у жижи јавности као стари млин.

љевина СХС, НДХ, ФНРЈ, СФРЈ, Хрватска, Србија). Истријанка Драгица Срзентић са 17 година дошла је у Београд. Била је учесник Другог светског рата, а ушла је у историју по томе што је

Углавномпрограму28филмова У Главном програму мотовунског фестивала ове године је чак 28 филмова. - Ту је 28 наслова који су хетерогени онолико колико могу бити: од плесних документараца до документараца о тучњави, од акционе А продукције попут “Балада тристе” до микробуџетских филмова попут “Жетве” и “Оча”. Ту су сви континенти осим Африке, Канађани, Аустралијанци, Мексиканци, први пут ту је Украјина, а ту је, наравно, и оно што је стални заштитни знак МФФ: дакле, јака репрезентација европског филма - каже селектор фестивала Јурица Павичић. Када је српска кинематографија у питању представиће се и Никола Лежаић са “Тилвом Рош”, Милош Радивојевић са филмом „Како су ме отели Немци“ као и Чарна Радоичић документарцем “Милена” о интригантном животу и раду познате сликарке Милене Павловић-Барили.

носе са Стаљином оптужен управо њен муж, Војо Срзентић. Жилников филм „Једна жена - један век“ прати догађаје који су следили - Драгицу и Воју Срзентића су ухапсили, одузет им је стан, радни стаж, сва одликовања, она је осуђена на десет, а он на петнаест година затвора.. У Стоцу код Билеће, прошла је најстрашнија физичка и психичка мучења, која су продужавана на разне начине. Животна сторија Драгице Срзентић, као предложак за филмски сценарио, скида вео са многих, деценијама „покривених“ догађаја. Ова необична, храбра, изузетно образована жена, била је спикер на лондонском Би-Би-Сију у програму за Југославију, један од оснивача НИН-а, „Жене данас“... Одлуком Окружног суда у Београду рехабилитована је, а пресуда је поништена тек 27. фебруара 2007.

Марковић је нагласио да у припреми програма за 10. септембар учествују институције културе, које су се до сада показале као најуспешније, а то су Галерија Матице српске, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Музеј града Новог Сада. За сада је познато да ће тог дана у Карловцима бити организован целодневни програм, с тим што се предвиђа да отпочне у манастиру у Крушедолу отвараwем изложбе „Из манастирске ризнице”. У програм ће бити укqучени Капела мира, стари млин код Дворске баште, Музеј вина и пчеларства породице Живановић, Завичајна збирка Сремски Карловци, чесма „Четири лава” и други. З. Милосављевић

ИЗАШЛОДРУГОКОЛОЕДИЦИЈЕ„ДЕСЕТВЕКОВАСРПСКЕКЊИЖЕВНОСТИ”ИЦМС

Темељкуће српскелитературе Ових дана Издавачки центар Матице српске објавио је друго коло антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ у десет књига. На преко четири хиљаде страница, у врхунскoј опреми, на трајном папиру, с предговором, животописом аутора, селективном библиографијом, речницима и другим појашњењима, изашли су следећи наслови: „Лаза Костић“( приређивач Љубомир Симовић), „Јован Скерлић (прир. Предраг Палавестра), „Петар Кочић (прир. Светозар Кољевић), „Исидора Секулић“ (прир. Слободанка Пековић), „Симо Матавуљ“ (прир. Драгана Вукићевић), „Милован Видаковић“ (прир. Радослав Ераковић), „Захарија Орфелин“ (прир. Боривој Чалић), „Стеван Сремац“ (прир. Горан Максимовић), „Иво Андрић“ (друга књига, прир. Славко Гордић) и „Милош Црњански“ (друга књига, прир. Горана Раичевић).

не изашло је прво коло, такође у десет књига. Уређивачки одбор је усвојио начела и одредио модел по којем се припрема свака књига. Именовали смо 120 наслова и писаца за прву серију, а за другу предвидели писце 20. и 21. века који нису

Дугаоддесетвекова Вукмировић), који на основу исказа, интервјуа и реконструкције узбудљиве животне приче Драгице Срзентић, открива и осветљава велики број значајних догађаја везаних за југословенску историју пре и

23

- Антологијска едиција „Десет векова српске књижевости“ ИЦ МС, најзамашнији је подухват у српском издаваштву у књижевности, па и више од тога - каже Миро Вуксановић. - Многи не знају да је у Јеванђељу кнеза Мирослава Немањића, на крају грешни писар саставио поетски венац, да је у исто доба Растко Немањић - Свети Сава, састављао житија, повеље, писма и друга књижевна штива, да је то било у 12. веку, да је то први, а да је наш век десети, да се тако дигла дуга од десет векова српске књижевности. Одважило се нас једанаесторо у Уређивачком одбору који је МС именовала у пролеће 2009. да са наше цивилизацијске узвишице, укрштањем некадашњих и савремених мерила, у корист ових других, да осмотримо целину српске усмене и писане књижевности, на свим њеним језичким облицима, под свим именима српског језика, на његовим наречјима, по савременом правопису, да окупимо главне знакове-књиге и имена. Сматрамо да је, између осталог, незаобилазно да се с другима без надгорњавања дели оно што је заједничко, да не признајемо политичка ограничења као књижевне границе. Такође и да је српској књижевности место у европском контексту, па у овој едицији издвајамо оно што најуверљивије говори како смо се књижевно и духовно уздизали. -Издавачки центар МС, који нема запослених, води овај национални пројекат- каже покретач и главни уредник, дописни члан САНУ Миро Вуксановић. - Прошле годи-

у почетном кругу, историчаре књижевности, критичаре, есејисте, као и посебне књиге, оне без којих се не може обављати било какво мерење у српској литератури. Реч је о

научним издањима која су доступна свима који изучавају, читају или предају нашу књижевност. Таква едиција није канон, али јесте темељ без кога кућа српске књижевности не би била стабилна. Уређивачки одбор, због примедби из окружења наглашава да су у ову едицију укључени и писци чија је припадност двострука, без намере да се они преузимају, већ да се покаж да са сродним народима, по језику, историји и другим собинама, имамо део зајединичке културне баштине. Такође, садашње Уредништво нити хоће нити може да објави укупну „Антологију“, за коју се претпоставља да ће имати око две стотине књига. Има се у виду да је доста писаца чије дело није заокружено, као и младих аутора који ће тек доказати своје антологијске вредности. Прва два кола, односно двадесет књига едиције „Десет векова српске књижевности“, на близу 10 хиљада страница објављених у две године, представљају прави подвиг у садашњим неприликама, издавачким и другим. Да су утемељивачи овог капиталног подухвата на добром путу, говори и чињеница да је продато више од половине тиража првог кола и да су највише примерака купили претплатници из земље и иностранства. Радмила Лотина


24

svet

~etvrtak28.jul2011.

dnevnik

UKRATKO Ameri~ke sankcije za60Rusa

LIBIJA

VA[INGTON, MOSKVA: Ameri~ka administracija zabranilajeuutorakulazakuzemqu{ezdesetoriciruskihzvani~nika,kojeSADdovodeuvezusanavodnimubistvomruskog advokata Sergeja Magnickog.Magnicki je umro krajem 2009. godine u pritvoru u Moskvi,po{tojeproveoskorogodinu dana iza re{etaka, gde je ~ekaonasu|ewepooptu`biza utaju poreza, preneo je AFP. Ameri~ki list „Va{ington post” pi{e da Moskva, ogor~ena zbog onoga {to smatra me{awem u wene unutra{we poslove,pretidaobustavisaradwu sa SAD po pitawu Irana, SeverneKorejeiomogu}avawa tranzita za snabdevawa me|unarodnih koalicionih snaga u Avganistanu. Moskva, me|utim, jo{ nije zvani~no reagovala na vest o uvo|ewu zabrane ulaska u SAD za60ruskihzvani~nikakojise dovode u vezu sa navodnim ubistvom ruskog advokata Sergeja Magnickog,aliovda{wimediji tvrde da je vest u Rusiji primqena sa ogor~ewem.U Ministarstvu inostranih poslova i Dr`avnoj dumi smatraju, kako prenosi list „Komersant”, da bi odgovor Rusije bio preurawen, jer Stejt department jo{ nijezvani~nopotvrdioizricawesankcija. (Tanjug)

[pijunirawe Kine PEKING: Kina je zatra`ilaodSADdaprestanudaizvode {pijunske letove u blizini kineskeobale,isti~u}idaoni „ozbiqno naru{avaju” povereweizme|udvezemqe,javilisu ju~ekineskidr`avnimediji. Ministarstvo odbrane u PekingusaopstilojedaSADmorajudaobustaveoveletove,nazivaju}i ih „velikom preprekom” dok Kina i Tajvan poku{avaju da ostave iza sebe niz vojnihsporova. „Tra`imoodSADdapo{tuju suverenitet i bezbednosne int er es e Kin e, i pred uz mu konkretne mere kako bi poboq{alezdravistabilanrazvoj vojnih odnosa”, saop{tilo jeministarstvo,prenosekineski mediji. Ovi komentari su usledili po{to su tajvanski mediji izvestili da su dva kineskaborbenaavionapoku{ala da zastra{e i oteraju jednu ameri~ku izvi|a~ku letelicu, koja je prikupqala informacije o Kini dok je letela du` Tajv ans kog mor eu z a kraj em juna. Va{ ingt on je ran ij e rekao da izvi|a~ke letove izvod i u me| un ar odn om vaz du{nom prostoru i da }e nastavitisatimaktivnostima,podsetiojeAFP. (Tanjug)

Koodgovaraza zlo~inNATO?

UOSLUNEMAMIRANIPETDANAPOSLENAPADA

Optu`eninije pokazaodasekaje OSLO: Oslonemamiranipet dana otkako je u napadima u Norve{koj ubijeno najmawe 76 qudi. I ju~e na nekoliko sati bila je evakuisana glavna `elezni~ka stanica zbog sumwivog prtqaga, po{to se strahovalo da je re~ o jo{jednojpodmetnutojbombi,dok policijaidaqeproveravadalije osumwi~enizamasakrAndersBering Brejvik bio povezan sa drugim }elima u zemqi ili Velikoj Britaniji. Tokom pretrage `elezni~ke stanice detaqno je ispitana torba prona|ena u jednom autobusu parkiranom ispred stanice u Oslu,aliuwojnijeprona|enoni{ta sumwivo, pa je opasnost od podmetnutebombeukinuta.Tenzijeuprestonicidodatnojepoja~alosaop{tewepolicijedajeutokupotragazajednimnestabilnim iopasnim~ovekomkojiseidentifikujesaBrejvikom,alijeubrzo demantovanodaizme|utedveosobe postoji ikakva veza. ^ovek za kojom se traga, navode norve{ki mediji, ima 42 godine i u ponedeqak je pu{ten iz zatvora gde je bioprivedenzbognapadanapolicijskustanicuiupu}ivawapretwipoliciji.Ume|uvremenu,norve{ka slu`ba bezbednosti PST

saop{tilajedauokviruistrageo napadimaodpetkajo{nisuprona|eni dokazi da je osumwi~eni Brejvikbiopovezansadrugim}elimauzemqiiliVelikojBritaniji, kako je naveo u svom „manifestu” na 1.500 strana, objavqenom na dan napada. Direktorka PSTJaneKristinasenjereklada

eksplozijipoginuloosmoroqudi, inapadnaostrvuUtoja.On,prema re~ima advokata, do sada nije pokazaodasekajezbogovihnedela. Norve{ka policija uni{tila jeeksplozivprona|ennafarmiu gradi}uRena,kojujekoristiomasovni ubica Anders Bering Brejvik. „Eksploziv je prona|en na

Demokratijomprotivekstremizma PremijerNorve{keJensStoltenbergizjaviojeju~edasu ekstremisti~ki pogledi na svet legitimni, ali da wihovo nasilnosprovo|ewenije.Stoltenbergjenovinarimarekao da }e „jo{ vi{e demokratije” biti odgovor na dva napada Ander{a Beringa i dodao da }e Norve`ani demokratijom pokazatidasenepla{enasiqa. jeovoglavnipredmetistrageida seproveravajuBrejvikovinavodi otomedajebioukontaktusaekstremnodesni~arskombritanskom strankom Engleska liga odbrane (EDL),kojajeranijenegiralapostojawesvakevezesaNorve`aninom. Brejvikove navode, pored norve{ke policije, ispituje i britanska kontraobave{tajna slu`baMI5. Brejvikjenaprvomsaslu{awu u ponedeqak priznao da je izvr{io i napad u Oslu, u kojem je u

farmi. Policija je izvela kontrolisanu detonaciju”, rekla je tu`iteqkaTrineDingelandagencijiRojters.Onajedodaladasino},ukontrolisanojeksplozijiu Reni na 160 kilometara severno od Osla, niko nije povre|en i istovremenoizbegladaprecizira koliko je eksploziva prona|eno. PolicijasmatradajeBrejvikizradiobombukoriste}ive{ta~ko |ubrivo kao glavni sastojak, koje jekupiopredstavqaju}isekaopoqoprivrednik. (Tanjug)

SOMALIJSKAALKAIDAREGRUTUJEGRA\ANESADIKANADE

AmerikancinaroguAfrike VA[INGTON: Somalijski teroristipovezanisaAlKaidomregrutovali su vi{e od 40 Amerikanacakojisuoti{lidaseboreuovu ratom razorenu zemqu na rogu Afrike, izjavio je predsedavaju}i Odbora za unutra{wu bezbednost ameri~kog Predstavni~kog doma PiterKing.Onjerekaodajeistraga Odbora o muslimanskoj radikalizacijiuSADdo{laidopodatka dasuteroristiuSomalijiregrutovalii20Kana|ana,javiojeAP. Ameri~ki zvani~nici zadu`eni za borbu protivterorizmanisupotvrdilidasetakoveliki broj Amerikanaca pridru`io somalijskoj teroristi~noj organizaciji Al [abab. Ameri~ka

vladajesaop{tiladajenajmawe21 Amerikanac, kako se veruje, otputovaouSomalijukakobiseborio nastranioveteroristi~kegrupei dajenekolikoovihmladi}apoginulousukobima. King je istakao da Al [abab uspe{no regrutuje i radikalizuje na desetine muslimansko-ameri~kihboraca,kojipredstavqajuopasnost za SAD, nagla{avaju}i da ovagrupanijesamoproblemSomalije.Ovazemqanemafunkcionalnu vladu vi{e od 20 godina, a u trenutnoj fazi gra|anskogratasukobqavajuseislamisti~kipobuwenici protiv slabe centralne vlade, koja imapodr{kuUN. (Tanjug)

BRISEL: Belgijski sud odbaciojeju~etu`buzaratnezlo~ine, kojujeprotivNATOpodnela}erka libijskog lidera Moamera el GadafijaAj{a,aukojojjenavedeno da su u bomba{kom napadu u Tripoliju ubijeni wena }erka, bratidrugi~lanoviporodice. Aj{a Gadafi je tu`bu podnela belgijskomsudu,jermuzakonomogu}avauniverzalnujurisdikcijuu procesuirawuratnihzlo~inabez obzira na to da li se optu`eni ili `rtva nalaze u Belgiji, preneojeAFP.Iakojesedi{teNATO u Briselu, u kancelariji federalnogtu`iocaBelgijere~eno jedasuduovomslu~ajunijenadle`an, jer ni optu`eni, ni `rtva nisu iz Belgije, a zvani~nici Alijanse u`ivaju diplomatski imunitet.

Libijski re`im saop{tio je ranijedasuunapaduNATOsnaga 30. aprila ubijeni Saif elArabGadafi(29),jedanodAj{ine bra}e, zatim }erka od ~etiri meseca Mastura, kao i ro|aci Seif i Kartage, obojica dvogodi{waci. Francuski sud prethodnoje30.aprilaodbaciosli~nutu`buprotivpredsednikaNikoleSarkozija,ministraodbrane @erara Longea i nekoliko francuskih vojnih zvani~nika. NATOseju~esuo~iosajo{jednomtu`bom-LibijacKaledHemidipodneojeju~etu`buprotiv NATO-a gra|anskom sudu u Briselu, zatra`iv{i isplatu od{eteodAlijansezaubistvo`enei trojedeceujednomodvazdu{nih udara. (Tanjug)

Britanijaproterala Gadafijevediplomate LONDON, TRIPOLI: VelikaBritanijajeju~eproterala preostalo diplomatsko osobqeizlibijskeambasadeuLondonu i priznala pobuweni~ki NacionalniprelazniSavetkao jedinu legitimnu vlast u Libiji, izjavio je britanski ministar spoqnih poslova Vilijam Hejg. Nacionalni savet je pozvan da preuzme libijsku ambasadu u Londonu, u kojoj su se do sada nalazile diplomate lojalne Muameru el Gadafiju, rekao jeHejgnakonferencijizanovinare,preneojeAFP. „Premijer i ja smo odlu~ili daVelikaBritanijapriznaida sara|ujesaNacionalnimprelaznim savetom kao jedinim zvani~nimpredstavnikomvlastiu Libiji”, istakao je Hejg.On je dodaodajeuskladusatimlibijski otpravnik poslova danas obave{ten da on i druge libijskediplomatebliskeGadafije-

vom re`imu moraju da napuste Veliku Britaniju. Forin ofis je ranije saop{tio da libijske diplomatemorajudanapusteVelikuBritanijuurokuodtridana. Grupa pobuwenika razvila je crveno - crno - zelenu zastavu libijske opozicije izvan ambasade, po objavqivawu Hagovog saop{tewa,iakoGadafijevazelena zastava i daqe stoji na zgradi. Britanija je tako|e odlu~ila da odmrzne 102 miliona evra libijskih sredstava, kako bionamogladabudupreusmerenipobuwenicima. SpecijalniizvestilacUjediwenihnacijazaLibijuAbdulilahelKatibnaveojeusaop{tewu, objavqenom sino} u Wujorku, da je me|unarodna zajednica „duboko podeqena o pitawu na koji na~in posti}i politi~ko re{ewe”u toj severnoafri~koj zemqi. (Tanjug)

Prognaniciformirali novulibijskustranku TRIPOLI: Prognanicire`imalibijskoglideraMoameraGadafija formirali su prvu politi~ku stranku u Bengaziju, sedi{tu pobuweni~kog Nacionalnog prelaznog saveta, koji je do sada kao legitimne predstavnike Libijepriznalonajmawe30zemaqa. „Zovemo se Nova libijska partijajerjesveuni{teno”,rekaoje jedan od osniva~a Ramadan Ben Amer, isti~u}i da novoformiranastrankazasadaima2.000~lanova , a da je podr`ava oko 20.000 prognanikalibijskogre`imakoji `ive u SAD, Kanadi i Nema~koj.Ve}ina~lanovastrankedolazi iz Bengazija i Derne, rodnog

gradadrugogosniva~aRaxadaMabrukakoji`iviuDalasuuTeksasu,javiojeAFP. Nova libijska stranka je ogranakjednogonlajnnovinskoglista kojijepokrenutkrajemfebruara kakobipodr`aopobunuuLibiji, a prema re~ima osniva~a, ciq joj jeuspostavqawedemokratijesajasnimustavnimrazgrani~ewemizme|uizvr{ne,zakonodavneisudskevlastipougledunaSjediwene Dr`ave.Stranka,tako|e,propagira uspostavqawe sekularne muslimanske dr`ave, jednaka prava, u~e{}e`enaimladihudru{tvu, za{titu mawina i ograni~avawe ulogeplemena. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI HOSNI MUBARAK Biv{i egipatski predsednik Hosni Mubarak odbijadauzimahranuite~nostidostajesmr{ao, izjavio je lekar koji prati wegovo zdravstveno stawe.Ovinavodipokrenulisuspekulacijedase Mubarakne}epojavitislede}esedmiceusudnici,kadabitrebalodamupo~nesu|ewepooptu`bamazakorupcijuiubistavodemonstranata.On senalaziubolniciu[armel[eiku.

YORY SORO[ Ameri~kifinansijskispekulantimilijarder Xorx Soro{ }e ubudu}e koristiti svoj hex-fond „Kvantum” iskqu~ivo za upravqawe porodi~nim,anevi{enovcemdrugihinvestitora,objavilisuameri~kimediji.Tojekorak koji vodi ga{ewu pomenutog Soro{evog fonda,pomo}ukojegse1992.kladiopritivbritanskefunteizaradiomilijardudolara.

LUIS GUTIJERES DemokratskikongresmenLuisGutijeresuhap{enjeispredBeleku}e,dokjeprotestovaozbog deportacije ilegalnih imigranata. Gutijeres je uhap{enuutorakipu{tenjenakon{tojeplatio nov~anu kaznu od 100 dolara. Demonstranti tvrdedajezavrememandatapredsednikaBaraka Obame iz SAD deportovano vi{e qudi nego u vremebilokojegdrugogpredsednika.

BRITANSKAFONDACIJA„EJMIVAJNHAUS”ZABORBUPROTIVDROGE

Otacpreminulepeva~iceodlu~io dapomognezavisnicima LONDON: Otac nedavno preminule peva~iceEjmiVajnhaus,Mi~izjaviojekako planira da osnuje fondaciju sa imenom wegove }erke, koja }e pru`ati pomo} qudimakojiseboresabolestimazavisnosti, prenelisudanasmediji. „Ako ne mo`ete da priu{tite privatnu klinikuzarehabilitaciju,morate~ekatina listiidodvegodine”,rekaojena}erkinojsahraniMi~Vajnhaus.Onjekazaokakojewegovu}erkuosvojiladrogaidasesna`noborio sawenimproblemimasapi}em. Britanskapeva~icaEjmiVajnhaus(27)kremiranajeprekju~eposlepodneukrematorijumu „Golders grin”, posle komemorativnog skupa odr`anog na grobqu „Exberbi” u severomdeluLondona. Slu`bajepo~elamolitvama,aposmrtni govor wenog oca zavr{en je re~ima: „Laku no},mojan|ele,~vrstospavaj.Mamaitata tepunovole”.Onjejo{dodaokakojewegova }erka, poku{avala da se izbori sa pro-

Mi~ Vajnhaus

Sahrana na grobqu Eyberbi

blemima sa alkoholom i da je „tri nedeqe bilakompletno„~ista”. Ejmi Vajnhaus prona|ena je mrtva u subotu, 23. jula, u svom stanu u Londonu.

Autopsijomnijeutvr|enuzrokwenesmrti. O~ekuju se rezultati toksikolo{kih analiza,kojibitrebalodabudupoznatizadve do~etirinedeqe. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

Bugarskazabrinutazbog situacijenasevernomKosovu SOF IJ A: Bug ars ka je ozbiqno zabrinuta zbog pogor{awa stawa na severnom Kos ov u, oset qiv e ta~k e za mir i stabilnost u regionu , izj av il a je ju~ e portp ar ol Min is tars tva spoqn ih poslova u Sofiji Vesela ^erneva. „Iskreno se nadamo da to ne}e vratiti na po~etnu

poz ic ij u u{pes no zap o~ et i dijalog izme|u Pri{tine i Beograda.Pozivamoobestrane na uzdr`anost i trezvenu proc en u odg ov orn os ti koj e preuzimaju, kao i o posledicamazaevropskuperspektivu , dodaje se u izjavi bugarskog MIP-a. (Tanjug)

Vesela^erneva

RUMUNIJA

~etvrtak28. jul2011.

25

OBELE@ENA70-GODI[WICAUSTANKANARODALIKE

UstanakuSrbu biojepartizanski ZAGREB:U varo{ici Srb u Lici ju~e je obele`ena 70. godi{wica ustanka naroda Like u Drugom svetskom ratu, u organizaciji Srpskog narodnog ve}a (SNV),Savezaantifa{isti~kih boraca i antifa{ista Hrvatske (SABAH) i op{tina Gra~ac na ~ijom se podru~ju nalazi Srb. Skup je odr`an kod lane obno-

dosadilo da ponavqa istorijske istineotomeda„NDHnijebila ni nezavisna, ni dr`ava, ni hrvatska”. Onjedodaodaseve}inaSrba uHrvatskojopredelilazaNOB, a da je ~etnika bilo samo oko KninaiPla{kog.Mesi}jekritikovao demonstrante poru~iv{iimdanikokojepobedioura-

lazak predstavnika deni~arske HrvatskestrankepravauSrbgde su kod pro{le godine obnovqenogspomenikaustankupolo`ili vence za, kako su rekli, `rtve ~etni~kogpokoqaposleustanka 27.jula1941. „Antifa{izam ne sme biti osporavan i vre|an kao {to to mnogipoku{avajudau~ine”,ista-

Uhap{eniimigrantiiz AfrikenaizlazuizSrbije BUKURE[T: Rumunska pograni~na policija saop{tilajeju~edajetokomno}iuhapsila19Al`iracaidvojeTuni`anakojisuilegalnopre{li granicuizSrbijeuRumuniju.Usaop{tewusenavodidaosobesapodru~jaseverneAfrike,starostiod17do40godina,kodsebenisuimalenikakveli~neisprave. Ilegalniimirantisuuhap{eniu~etiriodvojene grupe ~iji je ciq bio da se domognu zapadne

Evrope,javiojeAP.Rumunskevlastisunaveleda su nemiri koji su ove godine zahvatili severnu Afrikuotvorilinovurutuzailegalneimigrante.OnibezispravadolazedoGr~ke,zatimkre}u kaseverudozemaqabiv{eJugoslavijeisti`uu Rumunijukakobiodatlelak{edo{lidozapadne Evrope. Rumunskapolicijajeodpo~etkagodineuhapsilaukupno450ilegalnihimigranata. (Tanjug)

RADNISASTANAKPOLICIJERSISRBIJE

Zajednoprotiv krijum~araqudi BAWALUKA: DirektoripolicijeSrbijeiRepiblikeSrpske (RS), Milorad Veqovi} i Gojko Vasi} dogovorili su ju~e jo{intenzivnijusaradwupolicijaunarednomperioduuborbi protiv organizovanog kriminala. Veqovi} i Vasi} su, posle radnogsastankaodr`anog u Trebiwu, konstatovali dajekriminaluRSiSrbiji velikih razmera, isti~u}i da policija ne}e dozvoliti da kriminalci vodeglavnure~,ve}}eih kontrolisati zajedni~kimaktivnostimaisaradwom. Dirketor policije Srbije, kako prenose lokalni mediji, rekao je da naredni peroid ne}e biti lakzapolicijukadajere~ o borbi protiv organizovanog kriminala,navode}idasamozajedni~kimradommoguokon~ati tu borbu u svoju korist. Veqovi}jerekaodadvepoliicjetrebadabudufaktorstabilnostii uSrbijiiRS.Onjenaglasioda ima prostora da dobra saradwa

ALBANIJA

Rudari {trajkuju gla|u TIRANA: Zaposleni u rudniku hroma u Albaniji po~eli su {trajk gla|u, kako bi se na tajna~inizborilizave}eplate i boqe uslove rada. [tajk gla|u u rudniku hroma Bulkiza, 50 kilometara severno od Tirane,po~eoposletronedeqnih protesta 700 rudara. Oni tra`e od austrijske kompanije ACR,kojaimakoncesijeutom rudniku, pove}awe plata za 20 procenata. U sindikatu tvrde da zaposlenisadaimajumese~nezarade u proseku od 270 do 290 evra. MinimalnaplatauAlbanijije 140 evra, podse}aju zapadne agencije.Usindikatuisti~uda je dosad 16 rudara stupilo u {trajk gla|u u jednom oknu na dubini1.400metaraispodpovr{ine. Oni ne uzimaju ni hranu ni vodu. Ovo je eskalacija protestarudarakojisupo~elipre trinedeqe. AustrijskakompanijaACRje u dosadaswim pregovorima ponudilapove}aweplataza10odsto, ali rudari to nisu prihvatili.Onise`aledaimaju,poredmalihzarada,inalo{eradneuslove,zbog~egaimajunesnosne glavoboqe, a tra`e i nove investicije i modernizaciju procesarada. (Tanjug)

policije Srbije i RS bude jo{ boqaikonkretnija,navode}ida seto,presvega,dnosinaborbu protiv organizovanog kriminala koja podrazumeva dugotrajan imukotrpanrad. Veqovi} je precizirao da je positgnut dogovor da budu for-

miranizajedni~kitimovizapojedine istrage u vezi s prawem novca,apolicijaRS`elidabude deo regionalnog centra za borbu protiv organizovanog kriminala, koji je formirala policija Srbije s policijom Hrvatske, ~iji je centra u Beo-

gradu.Tako|ejenaovomsastankudogovorenodapolicijaRSu Beogradumo`edaobavqaodre|ene obuke. Dirketor policije RSVasi}jekazaodajezapolicijuRSveomava`nodamo`eda sara|ujesapolicijomizSrbije, koja je znatno ve}a i sa kojom mo`edaostvariodre|enerezultate,kojenebi mogla posti}i sama. On je rekao da }e zajedni~keaktivnostidvepoliicjeunarednomperiodu posebno biti usmerene naborbuprotivkrijum~arewa qudi, narkotika, oru`ja i eksploizvnih sredstava, kao i borbu protiv privrednog kriminala u vezi s prawem nvoca i privatizacijom nekretnina preduze}aizSrbijenaprostoru RS i obrnuto. Radnom sastanku direktorapolicijeSrbijeiRS prisustvovalisuiwihovizamenici, kao i na~elnici uprava policijeikriminalisti~kepolicije. (Tanjug)

SAOP[TEWEVISOKOGPREDSTAVNIKA VALENTINAINCKA

BiHjedr`ava,ane dr`avnazajednica

BAWALUKA: Visoki predstavnik Valentin Incko saop{tiojeju~edajesavelikomzabrin ut o{ }u prim io ned avn e izjave za javnost, kojima se negira dr`avnost Bosne Hercegovine(BiH)ipozvaosvestranedaseuzdr`eoddavawa„neistinitihipotencijalnodestabilizuju}ih izjava o ustavnom ure| ew u, utvr| en om Dejt onskimmirovnimsporazumom”. Inc kojerek aodajeBiHsuver en a dr` av a i po dejt onskom spor az um u i po Ustav u BiH,rea g uj u} itak onaned avne izj av e koj im a se to neg ir a, ukqu~ uj u} iionupreds edn ik a Rep ub lik eSrps ke(RS)Mil orad aDod ik a,koj im aseneg ir a dr` avn ost Bos ne Herc eg ov ine(BiH). InckojepodsetidajeDodik BiHokarakterisaokaodr`avnu zajednicu, uz tvrdwu da ona svojsuverenitetizvodiiskqu~ivoizentiteta.Konstatuju}i da su sli~ne, neta~ne karakterizacije ustavnog statusa BiH postale suvi{e ~este, visoki predstavnikjepodsetiodaDejtonskisporazumunedvosmislenonavodida„RepublikaBosna i Hercegovina, ~ije je zvani~no ime od sada Bosna i Hercegovina, nastavqa svoje pravno pos toj aw e po me| un ar odn om

pravu kao dr`ava”. U Ustavu BiH je tako|e utvr|eno da je Bos na i Herc eg ov in a dem okratska dr`ava i da se sastoji oddvaentiteta,navedenjeusaop{tewuvisokogpredstavnika uBiH.Isti~ese,tako|e,dasu entiteti pravno uspostavqeni Ustavom BiH, dok je BiH nastavila svoje postojawe po me|unarodnom pravu kao dr`ava, sa modifikvanom unutra{wom strukturom. Visoki predstavnik Incko podsetiojeinastavUstavnog sudaBiHupredmetuokonstitut ivn os ti nar od a, nav od e} i da Ustav ne priznaje Republiku Srpsku i Federaciju Bosne iHercegovinekaodr`ave,ve} ih umesto toga naziva entitetima. Sudjezakqu~iodaUstavBiH neostavqaprostorazabilokakav suverenitet entiteta, i da ovla{}ewa entiteta nisu ni na koji na~in izraz wihove dr`avnosti,ve}proizilazeizoveraspodele ovla{tewa iz Ustava BiH. „BiH je suv er en a dr` av a. Mir ovn i spor az um ne mo` e biti jasniji po tom pitawu i vis ok i preds tavn ik odb ac uj e bilo kakve suprotne tvrdwe”, navedeno je u wegovom u saop{tewu. (Tanjug)

Obnovqenispomenik

PredsednikSrpskognarodnogve}aMiloradPupovac

vqenog spomenika ustanku, rad tunemo`edadopustidaizgubi kaojePupovacidodao:„Doga|avajaraVaweRadau{a.Kaoiproumiru. jiuSrbupre70godinabilisure{lihgodinaokupilisevi{ehi„UHrvatskojseposledwihgoakcija naroda na usta{ke zlo~iqadaqudiizceleHrvatske. dina neguje kultura la`i i prene, masovna zverstva i raseqavaSkup, kojem je prisustvovao i }utkivawa, u kojoj se antifa{iwakojasusetamodoga|ala”,smabiv{i predsednik Hrvatske sti~kiustanakuSrbumogaopretraPupovaciisti~edase27.juStjepan Mesi}, protekao je mir~utkivati”,istakaojebiv{ihrlaobele`avadanantifa{isti~no, a obezbe|ivalo ga kog bratstva hrvatje oko 100 policajaca. skogisrpskognaroda Istovremeno u nepouborbiprotivzajedU Hrvatskoj se posledwih godina neguje srednoj blizini tog ni~kogneprijateqa. kul tu ra la `i i pre }ut ki va wa, u ko joj se skupa, kao i pro{le Na skupu je bio i antifa{isti~ki ustanak u Srbu mogao godine,odr`anjeproambasador Srbije u pre}utkivati (Stipe Mesi}) test u organizaciji Hrvatskoj Stanimir desni~arske AutohtoVuki~evi}. ne stranke prava na Spomenik ustanku kome se okupilo oko 200 u~esnivatski predsednik. Izaslanik narodaHrvatskeizradioje1950.vaka. Oni su, kako prenose hrvatpredsednika Hrvatske Ive JosijarVawaRadau{,asru{enjeuleto ski mediji, uzvikivali da ustapovi}a, Fred Mati} pozvao je 1995. posle akcije „Oluja”. SpomenakuSrbunijebiopartizanski, kaoveteranizposlewegratasve nikjeobnovqenpro{legodine.Do ve}~etni~kiidajetadanatom antifa{iste i veterane da kao posledwegratauHrvatskojkaoDan podru~ju ubijeno mnogo hrvatistinski pobednici u ratovima ustankaobele`avaose27.jula,dan skihcivila. poka`u svoju {irinu i zajedno ustankaprotivusta{auLici.UsaBiv{i predsednik Stjepan zatvoretemeizpro{losti. mostalnojHrvatskojkaoDanantiMesi}rekaojedajeustanakuSrPredsednik Srpskog narodnog fa{isti~keborbeobele`avase22. bu bio partizanski i komunive}a Milorad Pupovac o{tro je jun,dankadaje1941.osnovanPrvi sti~ki ustanak i dodao da mu je kritikovao  prekju~era{wi do- sisa~kipartizanskiodred.

CRNA GORA PISACMIRKOKOVA^

MalotrebadanaBalkanu opetbukne PODGORICA: Pisac MirkoKova~oceniojedanaprostoruBalkanajo{nijepro{la„patolo{ka energija”, ve} da ona postoji„pritajeno”. „Ne verujem da se mr`wa mo`e potro{iti. Jer prelazi iz jednogudrugostawe.Malotreba da bukne. Ona se mora kontrolisati,jestedajete{ko,ali zato postoji politika, inteligencija, postoje neki programidasetosvodiupodno{qive okvire”, rekao je Kova~ u intervjuu za podgori~ki internetportal„Analitika”. Prema re~ima Kova~a, politika,me|utim,kalkuli{ebira~ima „i ~ini gotovo suprotne stvariodonoga{tobitrebalo

da ~ini, a inteligencija, kako biKrle`arekao,hr~e”. Na pitawe {ta mu se svi|a u Evropskoj uniji, Kova~ je odgovorio da Evropa ima mnogo nedostataka. „Sadasvikukajudagubeidentitet, a kao {to vidimo, raste ksenofobijaija~adesnica”,kazao je Kova~. Pisac je saglasan saocenomdaseCrnaGorarelativno brzo transformisala, i tozahvaquju}iobnovidr`avnosti. Prema mi{qewu Kova~a, istorijskuuloguutomeimaMilo\ukanovi}. Kova~ je ocenio da su „jaki politi~ki potezi” Mila \ukanovi}ato{tojeCrnuGoruspasio NATO bombardovawa, {to

jeuveoevro,dobiobitkuzacrnogorskijeziki{tojepriznao Kosovo.

Crkvenakonfederacija PODGORICA:Episkopbudimqansko-nik{i}kiJoanikije negirao je da je mitropolit Ilarion,{efdiplomatijeRuskecrkve,predlo`iodaseMitropolijicrnogorsko-primorskoj da „konfederalni status“ unutarSrpskepravoslavnecrkve. Joanikije je “Vijestima” kazaodajebiou~esnikrazgovora ubeogradskojPatrijar{iji,gde se Ilarion sastao sa crkvenim velikodostojnicima i srpskim dr`avnicima,tedanijebiloni re~iomogu}emkonfederalnom statusuMitropolije. “Mogu da ka`em da nije bilo re~iniokakvojkonfederaciji. Ruskapravoslavnacrkva,preko svog zvani~nog predstavnika

EpiskopJoanikije

mitropolita Ilariona i ovog putajedalasna`nupodr{kujedinstvu SPC i kanonskom poretku na celom podru~ju wene osmovekovne jurisdikcije”, ka-

zaojeJoanikije.Onjezarekaoi da smatra da nije pristojno da prepri~ava “iskreni razgovor kojijeprotekaoupotpunomrazumijevawu i bratskoj qubavi”, anije`eleonidakomentari{e nedavno datu izjavu samog mitropolita Amfilohija da postojimogu}nostdaubudu}nosti Mitropolija zatra`i autokefaliju. “Nebih`eleootome.Otome mo`ete sa mitropolitom Amfilohijem”, kazao je Joanikije. MitropolitIlarionizjavioje nedavnouPodgoricidauCrnoj GoripostojisamojednaautokefalnacrkvaidajetoMitropolija crnogorsko-primorska na ~elusamitropolitomAmfilohijem. (Tanjug)


MOJA kU]A

~etvrtak28.jul2011.

c m y

26

dnevnik

Мексикокаоинспирација

О

ткријте богат и примамљив свет далеког Мексика-захваљујући рустикалнојелеганцијистарог света, ваш дом може да постане савршено место за бег од свакодневног стреса и гужви. Традиционално уређење стогодишњи хацијенди и колонијалнихкућазадржалосе до данас, па чак и у модерним, урбаним становима и кућама. Утицај Шпаније, као и древних цивилизација Астека и Маја, уноси шаролик и помало мистичан дашак у Мексиком инспирисан ентеријер. Ууређењуентеријера,али иекстеријера,нагласакјена природним материјалима, као што су кожа, трска, ратан, теракота те богатој мешавини интензивних боја,

дизајнаитекстура.Незаобилазнојеигвожђе,кованоили необрађено, као саставни деостолова,столица,кревета, врата, а неретко се поја-

вљујеиналустеримаисвећњацима.Керамика,дрво,цигла,кактуси,шаренеплетене кошареичврстотканедекес традиционалним узорцима

одају савршен спојчовекаиприроде. Намештај је масиван и рустикалан,одпуногдрвета,честосерадиу топлим тоновима боровине и меда, иако врло често и у наранџастој, црвенојииндиго плавојбоји. Подови се врло израђују често управо од цигле и теракоте, па осим што задржава топлину,одајетопаоиприродан дојам.Укупатилима суобавезне керамичке плочице, па уколико сте љубитељ таквих детаља, можете се поиграти великим избором најразличитијих узорака и боја. Узорци

наплочицамаувеликеподсећајунамаорскецртеже. Мексичкистилуређењаодличанјеизборзасвеонекоји уживајуубојамаинебојесе комбинирати. Не само да у простор можете унијети јарке

боје, него можете испреплитати више њих, и то чак оне наизглед неспојиве. Спајање старогиновог,антикногисувременог, неодољива је игра укојојсваткоможенаћисвоје мјесто.

Ба ш те н ск а  с т а з а  п о р од и ч н о г раја Д

воришну оазу, ваш породични рај употпуните стазом која осим естетскеимаифункционалнуфункцију. За њену израду употребитеприроднематеријалекоји неће нарушити склад природногамбијента. Кад је реч о изради стазе одприроднихматеријала,тада се првенствено мисли на употребушљунка,пескаикаменихплоча,тачнијепљоснатих комада камења. Управо такви материјали савршено сеуклапајууврткојијеиспуњен биљкама и травом, одајући утисак као да су у њему одувек. Једини њихов недостатак лежиутрошењуподутицајем временских прилика те лаком разношењу по површини. Такође, њихово одржавање је захтевније од одржавања вештачких материјала. Ипак, њихов једноставан и неодољив шарм готово је немогуће заменитивештачким.

Негаиздравље биљакаукући С амо неговане и здраве биљке здраве су и за околину у којој се налазе. Њихово одржавање јепосаокојизахтевапажњу и најбоље је консултовати стручњаке. Већ код одабира биљака пожељно је анализирати услове простораукојићесе биљке поставити, светло, влажност,температуру, вентилацију...Уколико у просторубораведеца,потребноје одабрати оне биљке које за децунемогубитиопасне. Биљкамајеза добарраст изузетно важно пружити довољно светлости. Треба направити добар изборместанакојићесе биљка поставити и треба узети у обзир све - систем замрачивања, рефлек тирајућа стаклаисл. За просторекојинемају довољно светла треба одабрати врсте које подносе такве услове.Биљкаматребаосигурати стално природно осветљење, а у случају да секористивештачко светло, боља је флуоресцентна расвета.. Зими је добро биљке држати ближе прозору, а по летидаљеодпрозора. Кућне биљке углавном су тропскеврстекојимаодговара

Осимкаменихплоча,заизраду стазе можете користити идрвенеимпрегниранеплоче коједоброподносекишу,сунцеиветар.Поступакизрадеје једноставан,иакозахтевапрецизност и уредност, па стазу можете направити и сами. Горњидеотравњакаископајте додубинеод10цмитоуоблику и величини које желите. Не постоји правило, тај избор јесамонавама. Насамоднопоставитевртнуфолијуилинајлонкакобисте спречили раст корова из стазе. Најлон је потребно из-

бушити, тачније направити неколикорупицадужцелеповршине, што ће омогућити отицањеводе.Тадаурупу по жељи наспите шљунак или песак, или пак послажите каменеилидрвенеплоче.Слободнокомбинујте ишљунаки плоче, играјте се изгледом стазе. Уколико испод плоча ставитепесакидобростиснетеплоче,осигураћетестабилност и чврстоћу стазе. Такође, можете комбиновати велико, равно камење са земљом,иакоћеодржавањетакве стазе захтевати више па-

жње. Ако вам након неког временадосадистазаилијој пожелите променити смер и место, увек је можете ‘раставити’,макнутифолијуилинајлонтенаистомместудодати земљу и посадити траву или цвеће. Код вртних стаза које се‘учвршћују’додавањемцемента, тешко је, али не и немогуће учинити исто. Ипак, ако сте љубитељ искључиво природногисклонипроменама, савет је да своју стазу градите без цементирања. Једноставно, забавно и неодољиво.

уоб ичајена температура у стану (15°Ц до 25°Ц), која може бити нешто нижа током ноћи. Такође је потребно осигурати одговарајућу влажностваздуха,јерјеона у стану често нижа од оне која је оптимална за раст биљака.Дугипериодивисоких температура могу лоше даделујунабиљке.Докзимитребаприпазитидабиљке нису у близини радијатора или камина, лети је добро да биљке нису изложенепретераномсунцу.

Добром климатизацијом лети се могу постићи повољни услови, но не треба заборавити да биљке не би требалосместитинапромају или струју хладног ваздуха ублизиниклимауређаја. Такођејепотребнопроверити да се клима уређајем претерано не смањи влажност ваздуха упросторији.


dnevnik

oglasi

~etvrtak28.jul2011.

27

U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefon 021/461-072, 00-382-31-684-719. 29234 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. Telefoni: 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097. 31968 RISAN - Boka Kotorska, sobe sa lepim hladovitim pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6e, fotografije {aqemo mejlom. Telefon 0038232371657. 32738 IZDAJEM sobe, Herceg Novi Kumbor blizu pla`e, od 6. avgusta 6 eura. Telefoni 021/881-003 i 063/77-02-637. 33836 SOBE i aprtmani Utjeha kod Bara blizu mora. Telefoni: 021/6363-291, 064/316-23-03. 33863

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 33825 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 33826 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 33827

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 33828

IZDAJEM dvosoban stan Ul. Trg Republike 11. Telefon 060/022-3716. 33874 BETANIJA, 39m2, izdajem jednoiposobni stan name{ten, CG, 200e+ depozit+ parking mesto. Telefon 062/837-4805. 32348 IZDAJEM nov, jednosoban, poluname{ten stan na Limanu 4. Pozvati posle 17 ~asova. Telefon 064/9318919. 33405 IZDAJEM name{ten trosoban stan Ulica Laze Kosti}a. Telefon 063/7722-321. 33592 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, Ulica Kraqevi}a Marka. Telefon 063/7722-321. 33593 IZDAJEM dvosoban komforan stan 50n2 kod Sajma. Telefoni: 021/444-258, 064/1113561. 33680 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 062/8919422. 33797 IZDAJEM komforan dvosoban name{ten stan 62m2, Bulevar Oslobo|ewa br. 2, {poret, kablovska, klima, ve{ ma{ina, kom. fri`ider itd. Telefon: 063/8099470. 33810 HITNO i povoqno, 52+25, ~etvorosoban, nov, centar, IV/IV, lift, vlasnik, mo`e i kredit. Telefon 063-346-288. 33815 IZDAJEM stan u centru jednoiposoban Bore Prodanovi}a, name{ten, novija zgrada. Telefon 064/221-32-57. 33816 IZDAJEM jednoiposoban stan, 45m2, Gagarinova, kompletno name{ten i opremqen. Telefoni: 021/6338-839, 063/8610-418. 33834


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak28.jul2011.

IZDAJEM odli~nu name{tenu garsoweru 28m2 ]irpanova 6 preko puta Futo{ke pijace, 130e. Telefon 062/1746004. 33846 IZDAJEM garsoweru kod sajma nova komforna, lepo name{tena na du`e, 130e+depozit. Telefon 063/536-423. 33851 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan, 50m2, Mi~urinova 38, drugi sprat, klima, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 33856 IZDAJEM nov, name{ten jednoiposoban stan 33m2, Ul. Branka Baji}a 56, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 160E. Telefon: 021/544-540 i 063/517290. 33857 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2 u Rumena~koj ulici, lift, terasa, dvori{no orjentisan, cena povoqna 130E. Telefon: 021/544-540, 063/517290. 33858 PRAZAN dvosoban stan 50m2 ku}a, poseban ulaz od 1. 9. 2011 cena 120 e. Telefon 064/44-75004 Ana. Vr{a~ka 29 Novi Sad. 33880 IZDAJEM name{tenu garsoweru u centru. Telefon 060/1367-616. 33888

DETELINARA, ukwi`en stan od 47m2 na I spratu za samo 35.000. Telefon 636-8429. 15001 LIMAN kod „Merkatora” ukwi`en stan od 40m2 po ceni od 41.200. Telefon 636-8429. 15002 LIMAN kod pijace, ukwi`en, useqiv stan od 55m2 po ceni od 53.500. Telefon 636-8429. 15003 NOVO NASEQE ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefon 636-8429. 15004 LIMAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 78.300. Telefon 636-6952. 15005

GARSOWERU 24m2, 2. sprat, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 10001 LIMAN, kod pijace, odli~an ukwi`en 1.0 stan po ceni od 32.600. Telefon 636-6952. 15006

BEZ POSREDNIKA! Useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwaprozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534505. 10002 GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 46m2, cena 44.300. Telefon 636-6952. 15007 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2 cena 40.000. Telefon 636-6952. 15008 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 42.000, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu i sl. Telefon 063/828-83-77. 15009 CENTAR, u blizini Keja, klasi~an ukwi`en 2.0 stan na I spratu po ceni od 56.500. Telefon 636-6952. 15010 BULEVAR - okolina Novosadskog sajma, ukwi`en, nov ne useqavan 2.0 stan, cena 56.600. Telefon 636-6952. 15011

HITNO nov ukwi`en trosoban stan 73m2, sa novim name{tajem, ^ika Stevina 5, dva sanitarna ~vora, 72.000E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. 33859

EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421437, 063/534-505. 10003 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 65m2 po ceni od 64.000. Telefon 6368429. 15012 GRBAVICA, odmah useqiv ukwi`en 3.0 stan od 76m2 na II spratu po ceni od 64.000. Telefon 63-68-429. 15013

GRBAVICA, Aleksandar gradwa 160m2 dupleks, IV sprat, 4 spava}e sobe, dnevni boravak, plakar soba, 2 terase, 3 kupatila. Dvostrano orijentisan. Stan poseduje veliku uli~nu gara`u 23m2 u istoj zgradi. Telefon 063/615-718. 33790 BULEVAR, u Ulici Bore Prodanovi} noviji ukwi`en 3.5 stan od 73m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-8429. 15014 CENTAR, odli~an, ukwi`en, noviji 4.0 stan od 110m2 po ceni 120.000. Telefon 064/220-9565. 15015

PRODAJEM ku}u spratnica 9h11 mogu}a zamena za Novi Sad. Telefon 021/730-509. 33280 PRODAJEM novu ku}u u u`em centru Ba~kog Petrovca, 200m2, 8 soba, 2 kupatila tre}e nedovr{eno, ostava, struja, voda, telefon, kablovska televizija, internet, pomo}ni objekti, sa placem od 7 ari 41m2 pod vo}em. Cena 55000E. Telefon 063/87-33-542. 33876 SAJAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa, cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 33806 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 17.128m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 33036 PLAC na Bukova~kom putu 4.200 m2, cena 10 e-1m2. Telefon 064/639-76-41. 33037 10 JUTARA zemqe u komadu 800 metara asvaalt i fabrika vode spremno za jesewu sadwu blizu 2 hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 33860

IZDAJEM mawi lokal na Bulevaru Oslobo|ewa 23 u Novom Sadu. Telefoni: 063/84326-14 i 021/6-3333-74. 33482 IZDAJEM uli~ni lokal 22m2 od 1. 9. 2011. godine, @lezni~ka 30. Telefon 063/544-821. 33801 U BLIZINI CENTRA veliku komfornu i praznu ili poluname{tenu ku}u izdajem kao skladi{ni ili stambeni prostor. Mane. Telefon 021/639-9406, 063/896-17-60. 33824 IZDAJEM lokal u Mi~urinovoj, 50 m2 izlog do ulice, tri odvojene celine pogodan za apoteku. Cena 200E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 33855

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 10004

PRODAJEM auto zastavu skala 55, 93. godi{te za 550 e, registrovanu. Telefon 063/7774741. 33708

dnevnik

Posledwi pozdrav kom{iji

Obave{tavamo rodbinu preminula moja draga

MLIN za mlevewe p{enice, 1000kg na sat u besprekornom stawu, prodajem. Mogu}nost i zajedni~kog rada. Kragujevac. Telefon 065/211-9580. 33800

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034. 32534

Draganu Zori}u

i

sve

prijateqe

da

je

Gordana - Goca Jovanovi}

od kom{ija Igwatovi}.

Sahrana je u petak, 29. 7. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12 ~asova. BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegli. Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 31478 PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780. 32370 IZVO\EWE bravarskih, roletarskih, vodoinstalaterskih usluga i popravka, servis i ugradwa istih. Telefoni: 021/6430-016 i 065/581-6333. 33799 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 33829 MOLERSKO - farbarske radove, radi iskusan majstor. Zvati na telefon 021/6435-095. 33835

SPREMALA bih stanove, ~uvala decu i pomagala starijim osobama za nadoknadu. Telefon 062/160-45-52. 33850 POTREBNA dva mesara i dva pomo}na radnika za rad u klanici u Beo~inu. Telefon 063/500418. 33853

UGAQ Kostolac 5100, Dunavac za cg i kalori~nije pe}i 5900 sa prevozom i sve vreste drveta. Telefon: 064/13877-58 i 062/8516695. 33463 BUKVA sa prevozom metrice 3400, izrezano i iscepano 3500, prevoz, rezawe, cepawe penzionerima gratis. Telefoni: 062/8999-321, 062/8516695, 063/838-1600. 33464 PRODAJEM aparat za kokice 180h80h80. Telefon 064/1308305. 33700 MEWAM auto zastavu skala 55, 93. godi{te za gra|evinski materijal. Telefon 063/7774741. 33710 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 33754

33922

Posledwi pozdrav bratu

Du{o moja, zauvek }e{ biti u mom srcu.

Tvoj tata Mil~e.

33914

Draganu Zori}u

S tugom se opra{tamo od na{e drage koleginice

od brata Milana sa porodicom.

33923

Posledwi pozdrav

Gordane Jovanovi} Kolege i koleginice iz lista „Dnevnik”. OG-1

Draganu Zori}u

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tvoju dobrotu. Porodica Stoje, Qubana, Zlatka, Zuber i porodica Krivo{ija Biqana, Jelena i Sini{a. 33924

Posledwi pozdrav prijatequ

Gordani Jovanovi} Kolektiv Novosadskog sajma.

170/P

Draganu Zori}u

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

voqenom

Posledwi pozdrav zetu i te~i

od porodice Simi}.

33925

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Draganu Zori}u 1936 - 2011.

Draganu Zori}u

Zauvek }emo ~uvati uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu.

Dragan Zori}

od porodice Ostoji}.

preminuo u 76. godini. @iveo si tiho i po{teno. Svi }e te po tome pamtiti. Mnogo }e{ nam nedostajati. Sahrana }e se obaviti 28. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. Tvoji najmiliji. 33920

Sestra Seka, Vlado, Vladimir i Vesna.

33921

33926


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dragi na{ i voqeni

~etvrtak28.jul2011.

Posledwi pozdrav

3

29

U petak, 29. jula 2011. godine navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama na{a draga

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom tati, bratu i suprugu

Milorad Leki} 28. 7. 2010 - 28. 7. 2011. Pro{le je tu`na godina od kada nisi sa nama. Vreme prolazi, a praznina i tuga ostaju. Tvoji najmiliji: Zoran, Igor i Koviqka.

obele`avamo u petak, 29. 7. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Zahvaqujemo svima na izjavama sau~e{}a i re~ima utehe! S tugom i bolom wegove: Marina, Du{ica i Goga.

Posledwi majci

pozdrav

voqenoj

Nadi Stevanovi}

Miodrag Mihailovi} Xim

Ispra}aj je iz ku}e `alosti, Fru{kogorska br. 4, Sremski Karlovci, a sahrana je danas, 28. 7. 2011. godine u 15 ~asova, na Gorwem grobqu. O`alo{}ena }erka Vera, unuka Sara, zet i rodbina.

Sahrana je u Obrovcu danas, 28. 7. 2011. godine, u 16 ~asova.

Sahrana je na Jevrejskom grobqu danas, 28. 7. 2011, u 15 ~asova.

Te{ko mi je bez tebe.

O`alo{}en sin Dimitrije sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

Tvoja sestra.

33911 33908

33909

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Tihomir Ungar

2000 - 2011.

1930 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u petak, 29. 7. 2011. godine, u 9 ~asova, u Sabornoj crkvi, u Novom Sadu odr`ati pomen na{em dragom suprugu, ocu, svekru i dedi. Wegovi najmiliji.

Preminuo je na{ voqeni

IN MEMORIAM

Miladinka Gluvakov

Maci Suboti}

1932 - 2011.

preminuloj u 67. godini.

33869 33907

Posledwi pozdrav mami, baki i prabaki

^ETRDESETODNEVNI POMEN

S qubavqu, brat Miodrag i sin Slobodan.

Porodica Gakovi}.

33916

33913

Vukosava \akovi}

Draganu

Uro{u Ra{i}u

Sau~estvujemo u bolu na{ih koleginica Dragiwe \or|evi} i Aleksandre Vasiqevi} za izgubqenim suprugom i ocem

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

33847

TU@NO SE]AWE

33882

Veliko hvala za radosno i bezbri`no detiwstvo

Isa 28. 7. 1986 - 28. 7. 2011.

@ivkici Krsti}

od: Jovice, Maje, Milana i Zorana Krsti}.

Maci Suboti}

Draganom \or|evi}em Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

koja je uvek nesebi~no brinula o svima nama.

tetka Mari

Kom{ije iz Seqa~kih buna 77. 1518/P 33910

SE]AWE

33898

Sa bolom u srcu i neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. 7. 2011. godine preminula na{a draga mama, nana i ta{ta

POMEN

28. 7. 1992 - 28. 7. 2011.

An|a 16. 2. 2006 - 16. 2. 2011. Vladimir i Milorad Plav{i}.

Raj{i} Godine prolaze, a tuga i praznina u na{im srcima je sve ve}a i ve}a. Uvek ste u na{im mislima i se}awima. Va{i: sin Du{an, snaja Boba i unuka Isidora. 33517

Nada Koji} 28. 7. 2001 - 28. 7. 2011.

@ivka Krsti}

Deset godina kako nije sa nama na{a najmilija majka, baka, prabaka i ta{ta.

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se danas, 28. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. Neute{na }erka Mej, unuci Filip i Teodora i zet Goran.

Porodice: Biki}, Balaton i Vujanovi}.

Zdravko Bojani} Uspomenu ~uvaju }erka i supruga.

33886

3 Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. 7. 2011. godine, u 74. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

33900 33891

33904

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{em dragom i po{tovanom kom{iji

Posledwi pozdrav cewenom prijatequ i saradniku

Dragan \or|evi} dipl. pravnik

@ivkici

Draganu \or|evi}u

Miodragu Pavlovi}u Mali{i

dipl. pravniku Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Zaposleni Klini~kog centra Vojvodine.

O`alo{}eni: supruga Dragiwa, }erka Aleksandra, ta{ta Qubica, unuke An|ela i Andrea i zet Nemawa.

Prijateqi i kom{ije iz Dr Ribara 1-7.

Tvoja Daca sa porodicom.

33906

Sau~estvujemo u bolu porodice.

Sahrana je 28. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1517/P

33889

33885


tv program

~etvrtak28.jul2011.

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30

Глас Америке У сусрет сунцу Освета Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије

Владимир Пиштало

Фолдеркултура

Критичкиосвртнанедавно завршен Филмски фестивал на Палићу, запис са кикиндске Тере, нова књига добитникаНиновенаградеВладимира Пиштала, мини портрет графичарк е Снежане Петровић, која је недавно добила специјалну награду жирија на Бијеналу графике уИталији,каоиинформацијеизсветаможетепронаћиу најновијем издању емисије „Фолдеркултура“. (РТВ 1, 22.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.10 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 13.30 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05

Јутарњипрограм Натрагуприроде Бајкоквиз Вести Стањенапутевима Еко–Лабудовоокно Гимназијалци Кухињица Десилосе Космос Безупута Српскиекран–емисијаМТВа(Мађарскетелевизије)на српском Натрагуприроде Вести Забавнипрограм Гимназијалци Десилосе ТВДневник Тајнахране:Бресква Кухињица Разгледнице ТВДневник Портретивојвођанскихуметниканароднемузике Имамједнужељу Живопис Војвођанскидневник Фолдеркултура Фортепиано Светлаусумраку,филм

Кухињица–мађ. Документ Класикрок Грување Изстудија„М“-Најважнија адреса Тадивнастворења Маштаоница Доколица Емисија(мађ) Вести(мађ) Фестивалукрајинскекултуре „Калина”-Инђија2011. Седамипо:Завист Музичкипрограм Десилосе ВестиизМатице Плавикруг Бајкоквиз ДобровечеВојводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) Императороважена,филм Музичкипрограм

Арт-бокс

(Панонија, 19.00)

21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке

ВАТЕРПОЛО

Србија–Мађарска полуфинале (РТС 1, 10.45) ФУДБАЛ

Вентспилс –Црвеназвезда

06.58 07.37 07.43 07.48 08.00 08.24 08.34 09.01 09.51 10.01 10.31 10.57 12.00 14.29 14.36 14.55 16.15 16.44 17.25 18.27 19.00 19.55 20.30 21.00 21.57 00.39 01.23 02.53 03.54

Слагалица,квиз Мунзи Мифи Френинеципеле ПчелицаМаја Томасидругари Вечни сјај детињства Невидљиви светови Великани Играј фудбал,буди срећан Линк Трезор Пливање-СП,пренос Енциклопедија Ликовна колонија РТС Ватерполо -СП Приручникзанеупућене РужнаБети Београдскахроника Разгледница Фудбал Местозанас Метрополис Капри Ватерполо-СП:Србија-Мађарска Савремениписци За сва времена Трезор Фудбал(р)

09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.40 12.10 12.35 13.25 14.15 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.10 23.45 23.50 00.05

ВестиБ92 Топшоп Свеоживотињама Топшоп СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара Трнавчевићиудивљини Топшоп Најбољегодине ГордонРемзи:Кухињскикошмари Филм:Чуварзакона ВестиБ92 Спортскипреглед Доме,слаткидоме СунђерБобКоцкалоне ВестиБ92 Пријатељи Дваипомушкарца Сексиград Филм:Америчкаисторијаикс ВестиБ92 Временскапрогноза:Штада обучем? Спортскипреглед Филм:Јошједанпољубац

(РТС 1, 17.55) 06.05 08.00 09.05 09.47 10.19 10.45 11.05 12.00 12.15 12.35 13.20 14.43 15.00 16.00 17.00 17.30 11.05 11.35 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 17.15 17.30 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Хранаивино Цртанифилм Тајанственеприче Вести Одељењезаубиства Вести Путовањесербеззадовољства... Вести АвантуреШерлокаХолмса Објектив (слов) Објектив(мађ) Објектив Неонсити Новосадскопоподне Цртанифилм Неонсити Објектив Хранаивино Личнагрешка Витраж Одељењезаубиства Објектив АвантуреШерлокаХолмса Тајанственеприче

08.30 Кошарка:Хрватска–Бугарска 10.00 ФулТилтпокер 11.00 Аудикуп:Барселона–Интернационал 12.45 Фудбалмондијалмагазин 13.15 Аудикуп:Бајерн–Милан 15.00 Мобил1 15.30 БерклисАзијатропи:Астон Вила–Блекбурн 17.15 Атлетика 17.45 Премијерлига,Магазин 19.00 БерклисАзијатропи:Челси– Кичи 20.45 Аудикуп:за3.место 22.30 ГрандПри 23.00 ФулТилтпокер 00.30 Аудикуп:Финале 02.15 Једрење

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главниосумњичени,10.30Цртанифилм,11.00 Репризевечерњихемисија,13.00Метрополеи регијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Метрополеирегијесвета,16.00ИнфоК9, 16.45Бибер,17.00Главниосумњичени,18.00АБСшоу,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спортиздругогугла,22.15 Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

17.55 19.00 19.30 20.05 20.59 22.55 23.25 00.15 00.40 01.01 02.41 03.28 03.50 04.26 04.53 05.48

Јутарњипрограм Јутарњидневник Онокаољубав Сасвим природно Свет риболова Ватерполо- СП:Србија-Мађарска,пренос ДизнинаРТС Дневник Спортплус Злочиначкиумови Корњача Френклин и острво са благом,филм Гастрономад ОвојеСрбија Отписани ДневникРТВојводина Фудбал:Вентспилс-Црвена звезда,спортскипрограм Фудбал:Вентспилс-Црвена звезда,пренос Слагалица,квиз Дневник Отписани Амерички нинџа 4,филм Око Злочиначкиумови Дневник РаспуштениГари Премотајте,молим,филм Онокаољубав Свет риболова Око Сасвим природно Отписани Верскикалендар

Изгубљеноуватри Када јој је супруг убијен, ОдриБрукјемислиладанеће имати довољно снаге да настави да живи без њега. Џери Санборн је хероински зависник који је недавно изгубионајбољегпријатеља.А збогтогаштојевећдугонаркоман,онјеизгубиосвешто мујеикадазначилоуживоту. Улоге: Хале Бери, Бенисио дел Торо, Дејвид Духовни, Алексис Левелин Режија:Сузен Бир (Авала, 00.00)

Хале Бери

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 16.50 17.50 18.45 19.00 19.15 19.45 21.00 22.00 23.15 23.45 00.00 02.00

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Неко те посматра Трачара Пакленакухиња Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Жене Експлозив Ексклузив Трачара Жене

06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

ДругастранаСрбије Маратон Милица² Топшоп Отворенистудио Љубавузалеђу Топшоп Филм:Бора Вести Милица² Инфо Уловитрофеј Топшоп Вести Љубавузалеђу Инфо Отворенистудио Вести Чак Милица² Безтрага Филм:Рампа НЦИС Вести Милица² Филм:Изгубљеноуватри ДругастранаСрбије

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00Сремнадлану:Инђија,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Пећинци,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловцина змајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30 Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Едвард Нортон

Америчкаисторија икс

Групи младих белаца из кварта Венис Бич у Лос Анђелесу идол је Дерек Вињард, харизматични вођа локалненеонацистичкебандескинхедса.Дерековогоца убила је црначка банда дилера. Момак је након тог трагичног догађаја постао расистаиокренуосенеонацизму. Улоге: Едвард Нортон, Едвард Ферлонг, Беверли Д’Анђело Режија:Тони Кеј (Б92, 21.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00 04.00

Пољелала Добројутро Усосу Филм:Нападач Наслеђеједнедаме Забрањенаљубав Сестре ДобровечеСрбијо Гавриловићи Маланевеста Националнидневник Тријумфљубави Пољелала Националнидневник Наслеђеједнедаме 48сатисвадба Свезаљубав (Не)могућамисија Црнахроника ЛасВегас Филм:Људиодрата Филм:Мојпрвигосподин

Карен Мартинез

СЕРИЈА

Картел Сиромашни дечаци напуштају тежак пут школовања и улазе у свет нарко дилера. Они ни не слуте да је то пут којим одлазе у сопствену пропаст и одводе у смрт хиљаде младих људи широм света. Улоге: Маноло Кардона, Карен Мартинез, Дијего Кадавид, Робинсон Дијаз Режија:Луис Алберто Рестрепо (Хепи, 00.00) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.50 19.55 20.00 21.00 22.00 01.00 23.55 00.00 01.00 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле ЗдравоКити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести ЗдравоКити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Лудегодине ИмперијаЋин Телешоп Вести Малдиви-Микс Малдиви–Подврелимсунцем Телемастер Малдиви-Идемодаље Вести ИмперијаЋин Ризница Малдиви-Прегледдана Малдиви-Вишеодигре Вести Картел Малдиви-Вишеодигре Лудегодине Картел

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм. 08.00Банат данас,09.00Господин муфљуз,09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak28.jul2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

УМЕТНИЧКОБЛАГОЕВРОПЕУРАЉАМАХИТЛЕРА

Пише:ЛинХ.Николас 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Четиривенчања Обрачунпосластичара Малиљуди,великисвет Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима,мачкама, љубимцима Великипројекти Џон,Кејтиосмородеце Девојчицеидијадеме Штанетребаобући Највећигубитник Најбољибританскиресторан саГордономРемзијем Стручњакзаторте ДрЏи Л.А.Инк Мајамиинк Најбољибританскиресторан саГордономРемзијем Стручњакзаторте

08.00 Овојецивилизација 09.00 Римнијеизграђензаједан дан 10.00 Пирамидесмрти 11.00 Робовласничкаиндустрија 12.00 Охберговисирочићи 13.00 Ловцинанацисте 14.00 ТајмтимгодинаX 15.00 Господарирата 16.00 Прерафаелитскобратство: Викторијанскиреволуционари 16.30 БрижитБардо–француска икона 17.00 Римскоцарство 18.00 Подземнират 19.00 ЖивеоПакистан 20.00 Праисторијскиастрономи 21.00 Тајниратови 22.00 ТајмтимгодинаX 23.00 Господарирата 00.00 Прерафаелитскобратство. Викторијанскиреволуционари 00.30 БрижитБардо–француска икона 01.00 Римскоцарство

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Огртачодхиљадубоја Дигсвил ОзиБу Пепељуга Дигсвил Невиностбеззаштите Он,онаиклонирана МаршнаДрину Еквилибријум Нортфорк Врхсмрти Еротскифилм БолничаркаБети

Болничарка Бети Конобарица из провинције, пошто је присуствовала убиству свог мужа, умисли да је део ТВ серије и постаје опседнута главним ликом, доктором.Одлази у Лос Анђелес да га пронађе,јер је убеђена да он ради у правој болници... Улоге: Рене Зелвегер, Морган Фримен.Крис Рок Режија:Нил Лабјут (Синеманија,02.15)

07.00Добројутро,Хрватска 09.08ХотелдворацОртх6 10.12ЈужниПацифик:Бесконачно плаветнило,док.серија 11.04 КодАне 11.15 Опрашоу 12.00Дневник 12.11 Спорт 12.29Господарицатвогасрца 13.15Капри1 14.22ПустоловинауХрватској: Цетина-Биоково1+3,док. серија 14.52Протестанти:МатијаВлачић Илирик,док.серија 15.24Културнабаштина 16.04Алиса,слушајсвојесрце 17.55ХАК-Прометинфо 17.58Свећебитидобро 18.43Летњаслагалица 19.30Дневник 19.56Спорт 20.11 Капри1 21.07Бојетуризма 21.59Репортери-избор:Најтежеје бити...медицинска техничаркахитнепомоћиу Гватемали,док.филм 23.20Спорт 23.34ИнмемориамБобију Мароттију: Пријатељ,снимак представе 00.51 Шаљидаље,филм

06.00 Драгонбол:Еволуција 07.20 Мој пријатељ Вили -Бекство из пиратске увале 09.00 Не знате ви Џека 11.10 Мртав угао (2009) 13.15 Огледало са два лица 15.15 Џеси Стоун:Танак лед 16.40 Свадбена торта 18.10 Принц од Персије:Песак времена 20.05 Надарене руке:Прича о Бену Карсону 21.35 Између два света 22.45 Дечко који не обећава 00.25 Фрагменти 02.00 203040 03.55 Добро дошли у Зомбиленд 05.25 Филмови и звезде

СЕРИЈА

Закониред

Шаљидаље Када професор Симонет зада ученицима седмог разреда тежак задатак да смисле идеје које би могле да побољшају свет ни не слути каквујеланчанурекацијупокренуо. Мали Тревор има необичну идеју да пружи помоћ трима особана које би затимнаставилениз... Улоге:КевинСпејси,Хелен Хант, Хали Џоел Осмент, Џеј Мор, Џон Бон Жови,ЕнџиДикинсон Режија:МимиЛедер (ХРТ1,00.51)

07.17Господарицатвогасрца 08.00МојипријатељиТигариПу, цртани 08.23Жутокљунац:МиркоНовчић 08.50Конорнатајномзадатку2, серијазадецу 09.11 Изнадцрте:Сувенир чабарскогкраја 09.22Кокице 09.35Обичнаклинказадецу 10.00Алиса,слушајсвојесрце 10.42 ПунакућаРафтера 11.30 ЏониБраво 11.55 Пливање,СП-пренос 14.05АТПУМАГ 14.55 Ватерполо,СП 16.11 Пливање,СП-снимак 17.16 Кодкућејенајлепше 17.29 АТПУМАГ,пренос 16.35Бостонскоправо5 19.24 Фудбал,ЕЛ 21.24Циклусдрама:Шаљидаље, филм 23.27ДрХаус5 00.13Увекјесунчаноу Филаделфији4 00.34ЖивотнаМарсу

Породичнипас Интермецо1 ХарииХендерсонови Мемфискалепотица:Причао летећојтврђави 13.00 Невероватнеприче 13.30 Дамагангстер 15.20 Породичнипас 16.20 ХарииХендерсонови 17.00 Трава 18.00 Невероватнеприче 19.00 ЧовекизХоливуда 21.00 Трава 22.00Џули,драга 00.00 Терор

08.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Уврнутанаука Позајмљивачи Скејтери У акцији Муљатори Момци Чувај се лепих отмичарки Хватачпацова Зреле коке Раце 2Раце

Закониред Ерика Смртоноснисусрет УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство СудијаЕјми Останиприбран Вокер,тексашкиренџер НешБриџиз Цвећарка УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиствои НешБриџиз Вокер,тексашкиренџер Закониред Самит

05.10РТЛДанас 05.45Звезданојутро 06.35ДрагонболЗ 07.00 Кобра 08.50Наследници 09.40ТВпродаја 09.55 Вратараја 10.50 ТВпродаја 11.05 Стаклендом 11.50 Ексклузивтаблоид 12.15 Вечераза5 13.10 1001ноћ 14.30 Кобра11 16.20 Недајсе,Нина! 17.15 Вечераза5 18.30РТЛДанас 19.10Стаклендом 20.00Закониред 20.50 Менталист 21.40ЦСИЛошимомци 23.20Заборављенислучај 00.15РТЛВести 00.30Кости 01.15Астрошоу 02.15Кости 03.00РТЛДанас

ХеленХант

08.00 08.30 10.30 11.10

РенеЗелвегер

01.10 01.10 02.10 04.00 06.20 07.20 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Детективи Лени и Едвард којиистражујузлочинеиприводе осумњичене под будним оком поручнице Аните Ван Бурен, после хапшења осумњичене испоручују пред судгдеихпреузимајудржавнитужитељЏекМекојињеговаасистенткињаСерена... Улоге: Џери Обрах, Едвард Грин, Епарта Меркерсон,СемВотерс,ЕлизабетРум Аутор:ДикВолф (РТЛ,20.00)

ЕлизабетРум

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

03.00 08.30 10.15 10.30 12.00 14.45 16.00 17.00 19.30 20.00 23.00 23.05 23.35 23.40 00.45

Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Лимарскарадионица Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Човек,жена,дивљина Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Какотораде? Капетаннуклеарне подморнице Невољеурају Борнаколанафронтуса МајкомБруером Најбољиостају Америчкичопери Генералка Капетаннуклеарне подморнице

Пливање Пливање Пливање Пливање Пливање Фудбал Билијар Пливање Тенис Борилачкиспорт Свиспортови Рвање Свиспортови Рвање Бициклизам

Дијаманти су избеглицама најбољи пријатељи

П

очетком маја 1940. немачке трупе пробијале чање свете Катарине” и други главни радови италису се кроз Луксембург и „непроходне“ Арде- јанске школе. Рубенсови радови из галерије Медичи не, око великих утврђења Мажино линије, и отишли су у замак Сурш, Куртален, близу Шатодувраћале се назад ка Денкерку, заробљавајући хиља- на, примио је египатску колекцију, а величанствени де британских, француских и белгијских војника. Таљеран у Валенсеу најважније скулптуре: Милоску Иза њих, знатно мања немачка сила је у центру Бел- Венеру, Нике са Самотраке и Микеланђелове „Робогије увукла Французе и Британце у борбу, опет уни- ве”, као и крунске драгуље. штавајући библиотеку Универзитета Лувен, скоро У Шамбору, кустоси су покушали да се осећају обновљену после уништавања у Првом светском ра- као код куће у огромном замку у којем нико није житу. Након пада Брисела белгијска војска се држала вео вековима, а водоводне цеви биле су историјски још недељу дана и омогућила спасавање готово 400.000 француских и британских војника с плажа Денкерка, као и превоз три камиона с највреднијим белгијским сликама, па и Гански олтар, у више од хиљаду километара удаљен Ватикан. У Француској се много радило на припреми за одбрану, али је проблем био у томе што су се концентрисали на погрешна места, стално правећи поређења с Првим светским ратом. Ништа нису научили ни од пораза Пољске, коју су Французи сматрали „слабом“ нацијом. Но, војници на фронту, којима је било забрањено да пуцају на непријатеља мада су могли јасно да га виде, уморни од монотоног живота препустили су се пићу и ленчарењу. Њихови официри, смештени у лепим хотелима, водили су удобан живот. У Паризу, живот је незнатно промењен. Дијаманти су се добро продавали јер их је лако преносити. Важне даме, па и војвоткиња од Виндзора, обучене у ведре униформе Црвеног крста и сличних организација, укључиле су се у радне акције, али и даље излазиле заједно у рестоЕвропа гори,Пеги Гугенхајм пуни свој музеј ране, на концерте, изложбе и коњске трке. Током ретких узбуна за напад, ливрејисана послуга материјални предмети. Живот у овом склоништу служила је кафу и супу у склоништима. „Риц„ је сво- ипак је био много мирнији и опуштенији у поређеје наводно опремио врећама за спавање модне куће њу са замковима у којима су власници још живели а „Хермес”. сеоски живот још одвијао у пуној снази. У ШевињиПрепродавци уметничких дела су радили, али мо- ју се ловило с чопорима птичара и ловцима обучедернистичких радова је било све мање, пошто су ним у црвено и златно. Војвода, власник Валенсеа, млади уметници мобилисани имао је прекрасну али врло бучзаједно са свима осталима. ну колекцију папагаја у кавезиИпак, невероватан број уметниУшушкана на амбулантним ма по целом замку. Кустоси су, ка остао је у Паризу, жељан да носилима и замандаљена у као део своје професионалне прода своје радове. То је погодужности, убрзо научили да је комби,„Мона Лиза”је имала довало сваком колекционару, „30 или 40 стручних термина, пратњу још два возила и поготову Американки Пеги Гупаметно смештених у разговор, безбедно пресељена из генхајм, решеној да за свој мубило довољно да нас учини дозеј „купи по једну слику на Париза.Али су кустоса који стојним саговорницима и изледан“. Уметници су је наравно чи од било каквих комплекса је био стално уз њу салетали, неки из очаја, да скуниже вредности“. извозила изнели пе довољно новца за одлазак из У Паризу, тавани Пантеона и Француске. „Људи су ми доно- полуонесвешћеног и морали Сен Силписа постепено су се сили слике ујутру у кревет, пре пунили скулптурама и витражига оживљавати него што устанем“, причала је и ма оближњих цркава и институубрзо имала радове Тангија, ција попут позоришта „Комеди Певзнера, Далија, Ђакометија, Мана Реја и Лежеа. Франсез„. Један кустос се сит исмејао кад је видео Мада се простор око ње сужавао, она је остала до Удонову скулптуру злочестог антиклерика Волтера краја, купивши, док су немачки авиони бомбардова- окруженог свецима и анђелима руку упртих ка небу. ли предграђа, Бранкушијеву чувену „Птицу у про- У Бајеу, градоначелник је наредио да се чувена тастору„. Бранкуши, који није могао ни да помисли да писерија урола и спакује у специјални оловни забило шта прода, плакао је док ју је односила. штитни сандук и стави у бетонски сеф. У стању привидне нормалности, људи из француУпркос свим припремама, реалност инвазије на ских музеја нису посустајали у напорима да усавр- Холандију и Белгију све је запрепастила. Анри Маше заштиту свог блага. Пошто су главна дела стигла тис, који се задесио у Паризу, пожурио је у путничу Шамбор, почели су да прераспоређују збирке у 11 ку агенцију и резервисао пут за Рио. других замкова западног дела Париза. У новембру, А Немци су јуна 1940. напредовали немилосрдно. „Мона Лиза” је, ушушкана на амбулантним носили- Милиони из Белгије, са севера Француске и Париза ма у замандаљеном комбију, у пратњи још двају во- у таласима су бежали од ове разорне силе. Изморезила, премештена у Лувињи, близу Ле Мана. Кусто- ни, неопрани људи и деца, пси и мачке, везани за дуса који је био уз њу током пута морали су да изнесу шеке, гурајући сумануто пренатрпане бицикле или полуонесвешћеног из комбија и оживљавају га, али једноставно пешачећи, сливали су се у паркове Леонардовој тајанственој дами није ништа фалило. Шамбора и Валансеа, што је једног историчара С њом је ишло и Фра Бартоломеово „Мистично вен- уметности подсетило на Калоове „Јаднике рата”. Књигу Лин Х.Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ”(издавач:„Геопоетика”,Доситејева 13,Београд) читаоци „Дневника”,осим у књижарама,могу купити уз специјални попуст од 20одсто путем телефона: 011/263–3790и328–2436или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak28.jul2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Четвртак је дан Јупитера, миротворца, а Месец је у емотивном и породичном знаку Рака, што вас упућује на спокојне емоције и фамилију.Пронађитесредњерешење усвему,дасвибудузадовољни.

BIK 20.4-20.5.

Радо бисте уживали, у пуном интензитету,аливамнедостаједовољнопаразасвето.Породичностеоријентисанипабистевишедапружите иомогућитедецинегосеби.Окупљатефамилијуокосебе,кодкуће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. jul 2011.

Бавите се послом, без довољно концентрације, трошкарите новац, безразлогаиповода,аузтостеи слаби на сараднике који вам стварају проблеме. Слике и ситуације сесмењују,уходу.

Месцјеупловиоувашзнакидонео вам јачу интуицију, коју треба дауважитеиузметеуобзирприликом било какве одлуке или изјаве. Окружени сте обожаваоцима, драгимособама,љубављу.Уживајте.

Посветите пажњу породици и својој деци. Право је време да се повучетеуинтимнуатмосферусвогадома,илиотпутујетенанекодалеко острво с вољеном особом. Уђадавамсе,нанивоу.

Напољукаријереједанасатмосферасмиренијаноштојебилајуче, ализатонекодругитраживашупажњу.Пријатељи,апосебнопријатељице, веома су вам наклоњени. Проведитесезаједнички.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Тешковамјеугодитиизадовољитисвевашекритеријуме.Држитедо високих стандарда и не одступате. Ипак,товасможеудаљитиодпојединихособакојенеделеисувише озбиљнуситуацијусвама.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Склони сте авантуризму јер сте немирнеприроде,аонинакојенаилазите још више. Пословна ситуацијајестатускво,истокаоифинансијска.Недрживасместопасешетајте,дружите,бавитеспортом.

Право је време да сређујете некретнине, да се селите, и мењате местоборавка,повишепута.Избегавајтеконфликтнеситуацијесукућанима.Билогдедаиду,вистеувек тузањих!Љубавтраје.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

ИматеповољанупливМесецаиз воденог знак а Рак а па можете показатисвојуемотивнуиострашћену страну јер ћете наићи на разумевања драге особе. Љубав, ах, љубав.

Данас,панисутра,неморатесе сложити с укућанима и фамилијом. Будитесвојиидружитесесасобом. Толико тога имате пред собом као могућностиизбора.Позабавитесеи својимздрављем.

Шта рећи што већ не знате? Делујекаовећвиђено,добропознати филм који се репризира. Али, увек имапонештоштојошнистеискусили.Учите,пишите,проширујтесвоје видикепутеминтернета,путујте...

TRI^-TRA^

Позната мршавица V REMENSKA

PROGNOZA

Сунце

Vojvodina

Пре Подне , киша По Подне

Evropa

Novi Sad

28

Subotica

25 пљусковима и грмљавином. Ветар слаб југоисточни, током дана у

Sombor

26

Kikinda

28

Vrbas

27

B. Palanka

28

Zrewanin

27

S. Mitrovica 29 Ruma

27

Pan~evo

30

Vr{ac

28

Srbija Beograd

30

Kragujevac

32

K. Mitrovica 32 Ni{

33

НОВИСАД: Топлоисунчанопреподне,каснијенаоблачењеса

Madrid

34

Rim

27

скретањунасеверозападни.Притисакисподнормале.Температура London од16до28степени. Cirih ВОЈВОДИНА: Пре подне сунчано, током дана наоблачење са пљусковимазахватасевернеизападнепределе,докнајугуиистоBerlin куостајесунчаноитопло.ПоподнеиувечепљусковииуовимпреBe~ делима.Ветарускретањунасеверозападни.Притисакисподнормале.Температураод15до30степенинајугу. Var{ava СРБИЈА: Топлије и сунчано, али током дана наоблачење са Kijev пљусковима.Накрајњемјугуијугоистокуземљеостајесувоиврло топло.Ветарслабјужни,токомданаускретањунасеверозападни. Moskva Притисак испод нормале. Температура од 14 до 34 степена у ЛеOslo сковцу. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима:Упетакисуботумало St. Peterburg нижетемпературеузпроменљивовремесаповременимпљусковиAtina ма.Унедељуипонедељаксувоисунчаноузпријатнотопловреме.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Променљивовремеможеиматиутицајанасрчанеболеснике,астматичареиметеоропате.Могућисуреуматскиболови.Усаобраћајусепрепоручујеопрезност.

24 22 23 23 24

Глумица Анђелина Џоли одлучилаједасвојемалишанепочастишопингизласкомупродавницу играчка уЛондону.Какотообичнобива,њенапојаваувекизазовеогромно интересовање јавностигдегоддасепојави,паништадругачијенијебилони овогпута. Њиховасешетњапретворила у међународни инцидент, па су морали да затворе продавницу само за глумицу. Анђини клинци тако су имали цео асортиман само за себе, што могу да захвале само имену и слависвојемајке. Иакосевећмесецимапричаоњеној мршавости и анорексичности, Анђелини тоизгледанималонесмета. Барем не толико да би нешто предузелаувезисатим.Онајеидаљеизданаудансвемршавија,асукњаимајицаубежбојикојејеобукла заовуприликусамосуистаклињену светањуфигуру.

VIC DANA ПитаПерицамаму: -Мама,јел’титатакупио тухаљину? -Није,сине.Дасамјачекала твогтату,нитебенебихимала!

29 33 26 30 36

Pariz

24

Minhen

23

Budimpe{ta

25

Stokholm

25

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

334 (16)

Slankamen

282 (42)

Apatin

388 (30)

Zemun

278 (23)

Bogojevo

344 (48)

Pan~evo

296 (20)

Smederevo

466 (12)

Ba~. Palanka 303 (44) Novi Sad

264 (50)

Tendencija stagnacije i porasta

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

232 (3)

S. Mitrovica

39 (-8)

Tendencija porasta

Senta

288 (4)

Beograd

228 (24)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

275 (43)

NERA

Hetin

80 (16)

TISA

-12 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

84 (10)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 28.jul 2011.  
Dnevnik 28.jul 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement