Page 1

c m y

NOVI SAD *

PETAK 28. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22972 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO ZAHTEVU GRADONA^ELNIKA NOVOG SADA, TEMPERATURA SE PONOVO MERI U STANOVIMA

Pavli~i}Toplani poslaokomunalnupoliciju str. 7

PROSLAVQENSVETISAVA:[kolska slava Sveti Sava proslavqena je u {kolama {irom Vojvodine. Svugde je bilo sve~ano, a najboqim {kolama, u~enicima i nastavnicima dodeqene su nagrade i poveqe. Tradicionalna Svetosavska sve~anost Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu i ju~e je bila dvostruko sve~arska slavqen je veliki srpski svetiteq, prosvetiteq i reformator i promovisani su diplomirani studenti, dok su najboqi me|u wima oven~ani nagradama. str. 6, 8 i 10

Be`ivotno telo Jasne Kurte{ (1966), ubijene iz vatrenog oru`ja, prona|eno je ju~e u wenom stanu na novosadskom Novom nasequ u Ulici Stevana Hristi}a 37. Kako nezvani~no saznajemo, le{ je prona{la majka nastradale, oko 13 sati, a ubistvo se najverovatnije dogodilo oko dva sata ujutro. U trenutku zlo~ina, u Jasninom stanu, po nekima u drugoj sobi, bila je wena petogodi{wa }erka, koja je verovatno mislila, kad se probudila, da joj mama spava. Baka je unuku zatekla pored le{a pokrivenog ~ar{avom. Navodno, u `rtvu je ispaqeno vi{e hitaca. Povodom ovog ubistva novosadska policija je odmah po~ela potragu za Sa{om Ja}imovi}em (1972) iz Sremske Kamenice, zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo te{kog ubistva nad neve~anom suprugom, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

str. 13

]erkica satima uzle{ majke Foto: S. [u{wevi}

Foto: R. Hayi}

[OKANTNO UBISTVO NA NOVOSADSKOM NOVOM NASEQU

NASLOVI

KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI DALA ZELENO SVETLO

„Gasprom”smedakupuje besplatneakcijeNIS-a

str. 4

NESRE]E UFUTOGU

Najvi{a temperatura 0 °S

9 ^etiri trake kroz tvr|avu

Vojvodina 11 Zaposlewem zadr`ati najboqe

Ekonomija 4 EPS zove policiju da bogatima seku struju 4 Kre}u subvencije za stambene kredite

Dru{tvo

SPORT

Crna 12 Policija istra`uje ko je poku{ao da otruje vlasnika „Pinka”

Reporta`e

6 Od danas {trajk u {kolama

14 Samoubica mesecima visio s plafona

str. 16 – 21

n NOVO SREBRO MITROVI]U

str. 13

Foto: S. [u{wevi}

Novi Sad

2 Dobra baza za pregovore s EU 3 „Levi~arewe” u maloj bari

Foto: B. Lu~i}

Propao kroz led i  na stra dao

Maglaimraz

Politika

Jednosoban stan izgoreo str. 12 n NOLE RAZBIO fEDERERA I U[AO U fINALE

n POMO] KLADIONI^ARIMA


POLiTikA

petak28.januar2011.

Se}awena `rtveholokausta Polagawem venaca i pomenom na mestu nekada{wih logora „Staro sajmi{te” i „Topovske {upe” u Beogradu, kao i na Keju `rtava racije u Novom Sadu, u Srbiji je obele`en Me|unarodni dan se}awa na holokaust. Me|unarodni dan se}awa na holokaust je dan kada su sovjetske trupe oslobodile logor Au{vic. Ministar rada i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qaji} je, posle polagawa ve-

vreje, u kojem je ubijeno 6.320 Jevreja, najve}im delom `ena i dece - rekao je ministar Qaji}. On je kazao da oko 90 odsto od 15.000 Jevreja, koliko ih je u Srbiji `ivelo pre 1941. godine, nije pre`ivelo Drugi svetski rat. - Zlo ~i na~ ki na ci sti~ ki sistem zasnivao se na perfidnim metodama progona, li{avawa slobode, torture i likvidacije - rekao je Qaji}. - U toj kriminalnoj nameri naci-

dnevnik

c m y

2

VLADASRBIJEUSVOJILAODGOVORENABRISELSKIUPITNIK

Dobrabaza zapregovoresEU Vlada Srbije usvojila je ju~e odgovore koje su ministarstva pripremila na Upitnik Evropske komisije o stepenu u kojee dr`ava ispuwava kriterijume za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Predsednik Vlade Mirko Cvetkovi} i vicepremijer za evropske integracije Bo`idar \eli} uru~i}e 31. januara u Briselu odgovore na Upitnik evropskom kome-

Uredbe Na ju~era{woj sednici Vlade usvojena je i Uredba o sve~anom uru~ivawu, no{ewu i isticawu odlikovawa i o evidenciji o odlikovanim licima, Uredba o ustanovqavawu lovnih podru~ja na teritoriji Srbije i Uredba o na~inu pla}awa naknade za rad Komisije za autorsko i srodno pravo. Vlada je donela odluku o obrazovawu Saveta za me|unarodno privatno pravo.

Singer:Nepojmqivonegirawe Po~asni predsednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije Aca Singer, biv{i zato~enik logora Au{vic, naglasio je ju~e da ne mo`e da veruje da i daqe postoje qudi koji negiraju holokaust. - To je nepojmqivo - istakao je Singer novinarima posle ceremonije obele`avawa Me|unarodnog dana se}awa na `rtve holokausta na Starom sajmi{tu. Singer je rekao da su 62 ~lana wegove familije stradala samo u Au{vicu. Najstariji je imao 92 godine, a najmla|i nepunih pet. On je ocenio da sada{we generacije zaboravqaju holokaust pa je zbog toga va`no {to je Generalna skup{tina Ujediwenih nacija 1. novembra 2005. godine ustanovila Me|unarodni dan se}awa na `rtve holokausta. naca na beogradskom Starom sajmi{tu, rekao da su u Drugom svetskom ratu, tokom ~etiri ratne godine i okupacije Srbije, u na{oj zemqi po~iweni stravi~ni zlo~ini, te da Srbija nije bila po{te|ena strahota holokausta. - Staro sajmi{te jedno je od najve}ih strati{ta u Srbiji, gde je od decembra 1941. do maja 1942. godine bio logor za Je-

stima je po{lo za rukom da `rtve dovedu do tog stawa duha kada izmu~ena `rtva dozvoli da joj bez protesta bude namaknuta om~a, da se prepusti i odrekne sebe, da wen identitet ne postoji. Drugi svetski rat odneo je vi{e od {est miliona nedu`nih `rtava, a samo u Srbiji ubijeno je gotovo 85 odsto jevrejskog stanovni{tva.

LDP:Daseneponovi Borba protiv zaborava kroz odgovaraju}u edukaciju zasnovanu na istini je preduslov da sli~ni zlo~ini ne budu ponovqeni, saop{tila je Liberalno-demokratska partija povodom Me|unarodnog dana se}awa na `rtave holokausta. Na`alost, navodi LDP, mladi u Srbiji su sve vi{e izlo`eni idejama koje negiraju holokaust i veli~aju zlo~ine, a grupacije koje promovi{u netoleranciju, rasnu, versku i nacionalnu mr`wu i daqe funkcioni{u, gotovo bez ikakve kontrole. „Simboli zla se neretko nalaze po svim gradovima u Srbiji, dok su spomenici i memorijalni centri zapu{teni,

oskrnavqeni i bez natpisa koji posetiocima pru`a neophodnu informaciju”, navodi se u saop{tewu. LDP zahteva da se edukativni materijal uskladi s preporukama Saveta Evrope koje se odnose na u~ewe o zlo~inima iz pro{losti i promociju tolerancije. Na spomenik na Starom sajmi{tu i svim ostalim takvim mestima treba postaviti odgovaraju}i natpis koji }e podse}ati na `rtve, navodi se u saop{tewu. LDP predla`e i da se iz distribucije povuku kwige koje negiraju holokaust i uradi sve da bi se spre~ilo delovawe organizacija i pojedinaca koji promovi{u mr`wu i nasiqe.

AmbasadorBelgije uSkup{tiniVojvodine Predsednik i potpredsednica Skup{tine Vojvodine, [andor Egere{i i Maja Sedlarevi}, razgovarali su ju~e sa ambasadorkom Belgije Deniz de Hauer tokom wene opro{tajne posete Novom Sadu uo~i prelaska na novu du`nost u Ministarstvu spoqnih poslova svoje zemqe. Egere{i je zahvalio ambasadorki na dosada{woj uspe{noj i aktivnoj saradwi, i istakao da je belgijska diplomatkiwa bila veliki prijateq Vojvodine i da je, izme|u ostalog, doprinela zvani~noj poseti tada{weg predsednika belgijskog parlamenta Patrika Devala Novom Sadu. - Ube|en sam u to da }e i novi ambasador Kraqevine Belgije imati priliku da se uveri u to s koliko entuzijazma i rada nastojimo da od na{e pokrajine stvorimo modernu, evropsku regiju, koja zbog svojih vi{enacionalnih specifi~nosti predstavqa jedinstveno mesto u Evropi - dodao je Egere{i. Sagovornici su razmenili mi{qewa i o dosada{wim ulagawima belgijskih firmu u Vojvodinu, kao i mogu}nostima da se ona pro{ire, navodi se u saop{tewu kabineta pokrajinskog parlamenta.

saru za pro{irewe [tefanu Fileu. \eli} je, na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, rekao da odgovori na Upitnik sadr`e vi{e od 5.000 stranica, da su raspore|eni u 37 tomova i da je celokupan materijal te`ak oko deset kilograma. Vicepremijer naveo je da je strate{ki ciq Srbije da do kraja godine dobije status kandidata, i podvukao da su odgovori na

Milica Delevi} i Bo`idar \eli}

Upitnik dobra baza za predstoje}e pregovore Srbije s Evropskom unijom. Isti~u}i da je ceo proces davawa odgovora vo|en transparentno, \eli} je naveo da je u taj proces bio ukqu~en veliki broj stru~waka, politi~ara, nevladinih organizacija, predstavnika sindikata. \eli} je, tako|e, rekao da je Upitnik, koji obuhvata 2.483 pitawa, sveobuhvatan i da pokriva sve elemente budu}ih pregovora Srbije i EU. Eksperti Evropske unije }e narednih meseci procewivati odgovore, i ukoliko budu potrebne ispravke ili dopune, Upitnik }e biti vra}en u Beograd. Proces bi trebalo da bude zavr{en do jeseni, kada bi komisija mogla preporu~iti davawe statusa kandidata Srbiji. \eli} je ju~e izjavio je da se narednih dana o~ekuje stav

Ministriiinstitucije polagaliprijemni „Prijemni ispit za fakultet” - na taj na~in je direktorka Vladine kancelarije za pridru`ivawe EU Milica Delevi} opisala upitnik koji je Evropska komisija dala Srbiji. Ona navodi da je u pripremi odgovora na Upitnik bilo dosta primedbi i zahteva za dopunama pojedinih podataka, a da su pojedini odgovori razli~itih institucija morali da se uklapaju, jer ne odra`avaju jedinstveno vi|ewe situacije. - Najizazovnija stvar je zapravo uklapati odgovore ako su ih dale razli~ite institucije, pa su neke iz izvr{ne vlasti, neke iz sudske, a neke nezavisne. To je s razli~itih strana, a one ne odra`avaju uvek potpuno jedinstveno vi|ewe situacije - ka`e Milica Delevi}. Evropske komisije o tome da li je uvo|ewem dvojnih akciza prekr{en SSP. On je rekao da Srbija i EU do 22. marta, kada zaseda Komitet zadu`en za pra}ewe primene Trgovinskog sporazuma, moraju posti}i dogovor o tome. On je dodao da je ministarka finansija Diana Dragutinovi} poslala do-

datni dopis {efu Misije EU u Srbiji Vensanu De`eru i da se o~ekuje da u narednim danima Evropska komisija dostavi zvani~ni stav o eventualnom kr{ewu SSP-a, a da je od predstavnika Evropske komisije nezvani~no dobio informaciju da je to u~iweno. D.Milivojevi}

Jeremi}:Podr`atiistragu Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} pozvao je ju~e dr`ave ~lanice Afri~ke unije da podr`e sprovo|ewe sveobuhvatne i nezavisne kriminalisti~ke istrage navoda iz rezolucije Saveta Evrope o trgovini qudskim organima, koja }e biti s me|unarodnim mandatom i odgovorna me|unarodnoj zajednici. Jeremi} se, obra}aju}i se u~esnicima sastanka Izvr{nog komiteta Afri~ke unije, zahvalio ve}ini ~lanica ove organizacije koje nisu priznale nezavisnost Kosova. - Va{a podr{ka suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije nas je veoma obradovala - poru~io je Jeremi}. On uskoro o~ekuje po~etak dijaloga Beograda i Pri{tine i najavquje da Srbija

namerava da bude otvorena i iskrena o tome {ta `eli i o ~emu mo`e da se postigne dogovor. - Dava}emo kreativne predloge i raditi neprekidno da bismo do{li do sveobuhvatnog re{ewa za Kosovo, prihvatqivog za sve strane - rekao je Jeremi}. - Ponavqam, dijalog je jedini put za mir na Kosovu. To }e ostati pozicija Srbije, bez obzira na navode u uznemirajavju}em izve{taju Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope. Po wegovim re~ima, ovaj izve{taj iznosi tvrdwe da su jo{ 1998. godine predstavnici OVK, od kojih su neki sada na visokim pozicijama u vlasti, bili deo organizovane kriminalne grupe koja se bavila

trgovinom drogom, oru`jem i qudskim organima. - Na osnovu brojnih svedo~ewa qudi i pedantnih istra`ivawa, izve{taj nudi dokaze o po~iwenim zlo~inima i isti~e da su ovi zlo~ini nastavqeni, u drugim formama, do dana{weg dana - ukazao je Jeremi}. Po wegovim re~ima, „obaveza je da se ove optu`be i svi drugi zlo~ini, po~iweni u kontekstu kosovskog konflikta, ne sklone pod tepih”. - U interesu odr`ivog mira i pomirewa na Balkanu, u ime Srbije, tra`im od dr`ava ~lanica da podr`e hitnu, sveobuhvatnu i nezavisnu istragu, koja }e biti pod me|unarodnim mandatom i odgovorna me|unarodnoj zajednici - zakqu~io je Jeremi}.

UGRO@ENATRE]INAPROJEKATAIPAPROGRAMA

Nemanovcanalokalu Realizacija vi{e od 30 odsto Kod na{ih kom{ija Ma|ara, projekata koji su pro{li na primer radi, problem sufinankonkursima IPA programa sirawa evropskih projekata reprekograni~ne saradwe mogla {en je sistemski, i to na nacibi biti obustavqena jer na{e onalnom nivou. institucije i lokalne samou- Ma|arske organizacije, odprave najverovatnije ne}e ima- nosno lokalne samouprave, u ti novca u vrednosti od 15 odsto ukupne sume, koliko je obavezno u~e{}e kandidata, upozoravaju stru~waci. Zbog nedostatka para za sufinansirawe projekata iz IPA programa, prakti~no ve} dobijeni novac mogao bi propasti, a takva situacija mogla bi odvratiti potencijalne kandidate da se uop{te kandiduju na nekom od narednih poziva. - To jeste ozbiqan Boris Barjaktarovi} problem, i smatram da bi pre svega republi~kim bu- obavezi su da sufinansiraju 15 xetom morao biti odre|en iz- odsto, s tim {to su sami aplinos kojim }e finansijski biti kanti du`ni da obezbede pet odpodr`ani aplikanti koji su, sto u ke{u, dok ostatak od deset na kraju krajeva, pro{li sve odsto dobijaju od dr`ave za u~efiltere Evropske unije, zna- {}e u programima prekograni~~i, to su projekti koje su ovla- ne saradwe - obja{wava pred{}ene komisije Evropske uni- sednik UO Regionalne razvojne je ve} prihvatile - poru~uje agencije Ba~ka Sr|an Vezmar. Vojvodina, preko Fonda za pokrajinski sekretar za me|ure gi o nal nu sa rad wu Bo ris razvoj, aplikantima daje jeftine kredite za pretfinansiraBarjaktarovi}.

we projekata, me|utim, ni u republi~kom ni u pokrajinskom buxetu nema novca za sufinansirawe od 15 odsto. Zbog krize, buxeti su prvenstveno fokusirani na goru}e probleme, a to su otvarawe novih radnih mesta i o~uvawe postoje}ih. - Fondovi su, naravno, veoma va`ni za ovu dr`avu, ali najva`nije su strane investicije, i to mo ra mo da shva ti mo. Fondovi su, naravno, uvek tu da pomognu da se atmosfera i faninasijski kontekst u dr`avi podesi tako da do |u stra ni in ve stitori - smatra pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki}. U posledwem izve{taju Evropske komisije Srbija je pohvaqena zbog dobrog kori{}ewa novca iz pretpristupnih fondova. Me|utim, ukoliko se rebalansom ili u buxetskoj rezervi ne prona|e novac za sufinansirawe projekta, slede}i izve{taj mogao bi biti negativan, {to zna~i da bi nam i fond mogao biti umawen. (RTV)

Vu~i}: Razgovara}emo sdirektorom policije Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} izjavio je sino} da }e SNS razgovarati s direktorom policije, na~elnicima i svim operativcima o obezbe|ivawu mitinga opozicije zakazanog za 5. februar. - Nije pitawe `eqa, ve} potreba. Ne `elimo politi~ki ve} operativni sastanak, da obezbedimo skup, garantujemo sigurnost qudima - rekao je Vu~i} Radio-televiziji Srbije odgovaraju}i na pitawe zbog ~ega SNS ne `eli da razgovara s ministrom policije Ivicom Da~i}em. - Ne}emo da se cela pri~a oko na{eg skupa, ideja, programa, planova svede na to s kim }emo da razgovaramo. Razgovara}emo sa svim qudima s kojima je potrebno da bi sve proteklo u najboqem mogu}em redu - rekao je Vu~i}. Zamenik predsednika SNS-a je naglasio da toj stranci nasiqe nije potrebno jer }e, kako je naveo, napredwaci vlast dobiti na izborima voqom gra|ana. SNS }e, kako je rekao, dati sve od sebe i uraditi sve {to je u wegovoj mo}i da se spre~i svaki, pa i najmawi incident, a od dr`avnih organa o~ekuje da obave svoj posao, {to je wihova ustavna obaveza.


politika

dnevnik

KO ]E ZADOVOqITI NARODNU @E\ ZA SOCIJALNOM PRAVDOM?

„Levi~arewe� umalojbari Utre}ojgodinimandataaktuelnevladeodnosiunutarvladaju}ekoalicijepostajusvezategnutiji. Pored, za sada jalovih, pri~a o rekonstrukciji i predvi|awakobiskimmogaokreirati neku budu}u vladu, do{lo je i do razmirica u Koaliciji SPS-PUPS-JS-a. Borbaokoodnosaunutarkoalicijeprenetajenaideolo{ki nivo, pa je lider PUPS-a Milan Krkobabi} partiju kolege Ivice Da~i}a okarakterisao "kombinacijom Volstrita i Emirata", rekav{i da je SPS levica samo na papiru. Ni Da~i}nijeostaodu`an,ukazav{i natodajeupravoKrkobabi}te`ioVolstrituiEmiratimakadajezahtevaodadobijemestou "Srbijagasu"iNarodnojbanci. Pitawe pripadawa levici i socijaldemokratskojideologiji posledwih godina postaje sve va`nije. Socijalna pravda, ograni~avawe tajkuna, borba protivkorupcijeizaposlenost postali su daleko kurentnija pitawaodnacionalnihkakvasu vladala u protekloj deceniji. PraveleviceuSrbijidugonije bilo. Politi~ki analiti~ar Zoran Stojiqkovi} ka`e da je sada,una~elu,svevi{eima. -Uovomtrenutkutomkorpusu socijaldemokratskih strana-

Jedino}einteres,aneideolo{kapri~a, odreditiho}elikoalicijaostatizajednoiline (ZoranStojiqkovi}) ka pripada i Demokratska stranka, koja je u{la u Socijalisti~ku internacionalu i me|uevropskesocijaliste,gde`elidasena|eiSPS.PUPSje,s drugestrane,strukovnaistale{ka organizacija penzionera, kojatako|etrebadaimanagla{enusocijalnupolitiku-ka`e Stojiqkovi}.

Po wegovim re~ima, u "plitkoj bari s mnogo krokodila" svakapartijamoradagledakako da se profili{e i da, pred izbore, razmi{qa o daqim varijantama. -Mislimdajesvakarasprava ovakvogtipasamopitaweko}e se kako pozicionirati u nekim budu}im raspodelama plena. Je-

dino}einteres,aneideolo{ka pri~a,odreditiho}elitakoalicija ostati zajedno ili ne obja{wavaStojiqkovi}. Na{sagovornikka`eda}ese ovo malo nervoze {to pokazuju stranke rasplesti tek na izborima, do kojih jo{ ima dosta vremena. S druge strane, smatra Stojiqkovi},strankekojeseizdaju zalevi~arske,mora}evrlobrzo toiupraksidapoka`u. -Gra|anitra`edasevodinagla{eno socijalno odgovorna politikaistranke}emoratida seopredelezatoukojojmeri}e zadovoqavati `eqe i prohteve tajkuna,{ta}eprakti~no~initi za boqitak gra|ana, i tu }e novirazvojnimodel,poputovog kojijepromovisaoDS-"Srbija do2020"-bitivrlova`an.Toje nekavrstatestakoji}esepolagati, i tu se mo`e prakti~no uraditi da se taj model usmeri kaaktivnojpoliticizapo{qavawa, socijalnoj odgovornosti. To je model u kojem }e bogatiji morativi{edaizdvajajuusituacijikadatrebai}inainvesticije, a zadr`ati i standard. Sumwamdavi{eiko`elidadopusti da do|e do eksplozije nezadovoqstva, {to je lako mogu}e, kao i u okru`ewu - smatra Stojiqkovi}. P. Klai}

U SKUP[TINI APV JU^E KONSTITUISAN SAVET NACIONALNIH ZAJEDNICA

Zapredsednicuizabrana LeonaVislavski U Skup{tini Vojvodine ju~e je konstituisan Savet nacionalnih zajednica kao posebno telo ovog parlamenta

~ijeformirawejepredvi|eno nov im pok raj ins kim Stat utom. Nak on tajn og glas aw a ~lanoviSavetajednoglasnosu za preds edn ic u ovog nov og skup{tinskog tela izabrali

Leo n u Vis lavs ki iz Dem okratskestranke,azawenogzamenika Milivoja Vrebalova iz Lib er aln o-dem ok rats ke

partije. Leona Vislavski se pril ik om kand id at ur e za ~lanstvo u Savetu izajasnila kao priopadnica rusinske zajednice, a Vrebalov kao pripadniksrpskezajednice.

Savet nacionalnih zajednica Skup{tine APV ina~e ima ukupno 30 ~lanova, koji dolaze izredovaposlanika,aodwihje 15 pripadnika ve}inskog srpskog naroda, a 15 iz mawinskih nacionalnih zajednica. Oni su ju~e prilikom izbora rukovodstva Saveta, shodno proceduri, kod glasawa koristili dve bira~kekutijejerjezadono{ewe odlukenanivouovogtelaneophodno obezbediti ve}inu u oba dela Saveta - u ve}inskoj populaciji i od ~lanova Saveta iz mawinskihzajednica. Predsednik pokrajinskog parlamenta [andor Egere{i, koji je vodio sednicu do izbora predsednika Saveta, ocenio je da je konstituisawe ovog tela istorijski doga|aj za Skup{tinuAPV.Onjekazaoidaseovim potvr|uje privr`enost politici po{tovawa, unapre|ewa i o~uvawa temeqnih qudskih i mawinskihprava.ÂŤ -KonstituisawemSavetanacionalnih zajednica dajemo primer drugim evropskim parlamentima, kako nacionalnim, tako i regionalnim-istakaojeEgere{i.

Potpredsednik Skup{tine APV Igor Mirovi} iz Srpske naprednestrankekazaojedazadatakSavetatrebadabudenegovawe dobrih me|unacionalnih odnosauVojvodini. -Prethodnihgodinatiodnosi svodili su se na hroniku incidenata. Zato ovaj savet treba da bude mesto gde }e se raspravqatiianaliziratisvaotvorena pitawa i gde }e se negovati duhtolerancije-rekaojeMirovi}. Predsednica Saveta Leona Vislavskiizjavilajeda}eglavnizadatakSavetabitio~uvawe multikulturizma u Vojvodini, navode}ida}etotelobitikonsultovano prilikom dono{ewa odluka u parlamentu APV koje seodnosenapravanacionalnih zajednica iz domena obrazovawa, informisawa, slu`bene upotrebe jezika... Wen zamenik Mivoj Vrebalov kazao je da }e ulogaSavetabitidasenapravi "dobarpaktsvihstranakadabi seprevazi{losveono{tokvaridobrume|unacionalnukomunikaciju i zajedni~ki `ivot gra|anaVojvodine". B. D. S.

rekli su

Milanovi}: Strujnitajkuni ^lanica Predsedni{tva Srpske napredne stranke Zorana Mihajlovi}-Milanovi} ocenilajeju~edaSrbijuunarednom periodu ~eka nesta{icaelektri~neenergijejer sedecenijukasnisizgradwom novihelektranaiotvarawem novihkopovaugqa.Onajenakonferencijiza novinarerekladaseprocewujeda}eovegodineSrbijinedostajatipetdosedammilionatonaugqa,atolikakoli~inanemo`eseuvesti pa}emoratidaseuvozistruja. -Potro{wastrujejeporaslaijo{}edaraste,aprocenesuda}etobiti1,7postogodi{we,zbog~egajebilopotrebnoizgraditinoveelektrane-ka`eZoranaMihajlovi}-Milanovi}.-Gubitakjepojeooko40odstokapitala EPS-a,agra|anikrozcenustrujepla}ajukorupcijukojapostojiutomjavnompreduze}u. Onajenaglasiladakoristodcelesituacijeimaju"onikojisebavetrgovinomime{etarewem,raznitajkuniilobiji".

Mirovi}: MewatiPDV ipomo}ideci - Srps ka rad ik aln a strank a pred al a Skup{tin i Srb ij e predl og e izmenaZakonaoporezuna dodatu vrednost i Zakona o fin ans ijs koj pod r{ ci porodicisdecom. Radikali se zala`u za ni`ustopuPDV-anaprehrambeneproizvode i de~ju opremu - kazao je ~lan Predsedni~kogkolegijumaSRS-aDejan Mirovi}. On je na konferenciji za novinare rekao da PDV poga|a najsiroma{nije delove stanovni{tva, zbog ~ega se SRS zala`e za oporezivawe tajkuna i stranih banaka i predla`e da se poqoprivredn i i preh ramb en i proi zv od i i oprema za decu oporezuju po mnogo ni`ojstopiilidasePDVzateproizvodeukine.

Ugqanin: Popravniispit -PonovqeniizborizaNacionalnisavetBo{waka,odnosnoBo{wa~konacionalno ve}e, bi}e "popravni ispit" zasveBo{wakeuSrbiji,pre svegaSanxaku-izjaviojeministarbezportfeqauVladi SrbijeSulejmanUgqanin. OnjeoceniodajemuftijaMuamerZukorli} prethodneizborezlupotrebiodabisebe predstaviokaojedinogverskogipoliti~kog lidera Bo{waka i jedini je odgovoran zbog toga {to to ve}e nije konstituisano. On je oceniodajeZukorli}evoodustajaweodponu|enogformirawaVe}aveomalo{aprocena posamogmuftijujergra|aninabudu}imizborima ne}e imati interes da mu daju glas. Ministar je podsetio na to da je Bo{wa~ka kulturnazajednica(BKZ),kojujenajunskim izborimapredvodioZukorli},najavila"aktivan bojkot" predstoje}ih izbora u smislu spre~avawaqudidaglasaju,atoje,kakojerekao,ondapoku{ajpravqewahaosa.

petak28.januar2011.

3

PRIVREMENA SUSPENZIJA SRBIJE U PARLAMENTARNOJ SKUP[TINI SAVETA EVROPE

Mu{kadelegacija ostalabezglasa Poverenicazaza{tituravnopravnosti Nevena Petru{i} upozorilajeju~enatodaudelegaciji Srbije u Parlamentarnoj skup{tiniSavetaEvropemoraju bitinajmawedve`eneidanato obavezuje i srpski Zakon o ravnopravnostipolova. Upreporucipredsedniciparlamenta Slavici \uki}-Dejanovi} povodom problema s polnom strukturom sastava delegacije Srbije u Parlamentarnoj skup{tini SE, Nevena Petru{i} je podsetila na zakonske obaveze vezanezasastavdelegacijaume|unarodnimorganizacijamaiinstitucijama. Parlamentarnaskup{tinaSE privremeno je suspendovala pravo glasa delegaciji Srbije zbog

jomsepravirazlikaizme|u~lana i zamenika ~lana delegacije, doneta u novembru 2010, a da su skup{tinezemaqa-~lanicaSEo tome obave{tene po~etkom decembraidanisumogledapromenesastavdelegacije. U izjavi za na{ list, poverenicazaravnopravnostapelovala je na nadle`ne da hitno reaguju, "{to }e re}i da preduzmu ono {tojepotrebnodaseovakvesituacije, da ne ka`em bruka koja se tamo dogodila, ne bi ponovile". Zamenica ~lana delegacije Srbije Nata{a Vu~kovi} rekla jedaSrbijapodr`avarodnuravnopravnost, ali da Republi~ka skup{tina nije mogla na vreme da promeni sastav delegacije.

nezastupqenosti `ena. Iz istog razloga suspendovano je pravo glasaidelegacijamaCrneGorei San Marina. Evropski parlamentarci su usvojili rezoluciju kojomse~lanovimatihdelegacija ratifikuju mandati ali bez pravaglasa,stimdaodlukastupanasnagunaaprilskomzasedawu i traja}e dok u delegacijama nebudemakarpojedna`ena. Upreporucipoverenicezaza{tituravnopravnostisenavodi da, nezavisno od pravilnika Saveta Evrope, u Srbiji va`i Zakonoravnopravnostipolovakojinala`edausastavudelegacije morabitinajmawe30odstomawe zastupqenogpola.

Navelajeda}esastavdelegacije bitipromewennaredovnomzasedawuSkup{tineSrbije. Dr Dubravka Vali}-Nedeqkovi}, profesorka Filozofskog fakultetauNovomSadu,ka`eza "Dnevnik" da je rodnost prepoznatauna{imzakonimaistrategijamaidaserodnaperspektiva narazli~itesferejavnog`ivotauSrbijiizu~avanaunivrezitetima. -Dakle,namasvetojasnoipoznato. Postoji samo jedna jedina re~enica:Molimvas,implementirajte! - ka`e profesorka Vali}-Nedeqkovi}. Jednaodautorkiposledwegistra`ivawa pokrajinskog Zavoda

A kad `ene progovore... Komentari{u}izastupqenostposlanicauSkup{tiniVojvodine,gdeihjetekoko14odsto,poverenicazaravnopravnostNevenaPetru{i}ka`edajetovrlomaliprocenatidasemoraraditinatomedasewihovbrojpove}a,alismatraida`enetreba"darazumeju"ipromovi{ukonceptrodneravnopravnosti. DrDubravkaVali}-Nedeqkovi}ka`edajestrankamaveliki naporbiouslovda30odsto`enakandidujunaizbornojlisti,a daupredizbornoj2011.trebavidetidali}eoneimatipravoda progovoreukampawi. -Dosadsu`eneukampawiuglavnom}utaleibilenalistama.Onesubileagilnenaterenu,aliihumedijimanijebilo. Vaqdajedo{aoredinatodaukampawama`eneprogovore.Onda}esevaqdane{toipromeniti. "Dakle, po{tuju}i doma}i zakon, a to je prioritet, u sedmo~lanoj delegaciji trebalo bi da sena|unajmawedve`ene",navodiseupreporuci. Evropski izvestilac Holger Haibahkonstatovaojedaudelegacijama Srbije, Crne Gore i SanMarinaima`ena,alisusve onesamozamenici~lanovadelegacija.Haibahjerekaodaseproblem mo`e re{iti i da se zato pravo glasa samo suspenduje. U raspravijeukazanonatodajeodluka o promeni pravilnika, ko-

zaravnopravnostpolovaopoliti~kimstranakamaiulozi`ena u politici Ana Pajvan~i} pita se da li nas Savet Evrope treba da podse}a na rodnu ravnopravnost. - A ja bih pitala sve one koji danasvr{evlastkolikopo{tuju zakonkojisusamidoneli-ka`e Ana Pajvan~i}, koja tako|e podse}anatodapodoma}emzakonuu svakoj delegaciji koja predstavqaSrbijumoradabudenajmawe 30odstoosobamawezastupqenog pola. S. Nikoli}

Mrkowi}:Sledite Palminprimer MinistarinfrastruktureMilutinMrkowi}ka`edajegradona~elnikJagodineDraganMarkovi} primerkakoseKoridor10najboqekoristiuinteresugra|ana. Mrkowi}jeobjasniodajeMarkovi} prisustvoKoridoraiskoristiozaizgradwuindustrijskihzona,razvojprivrede,zapo{qavawe,turizam,trgovinu,straneinvesticije. -PrimerJagodineiwenoggradona~elnikatrebadasledeiostaleop{tinekojegravitirajukoridorima,kojisu,opetponavqam,velikarazvojna{ansaSrbije.Akoimjeutomsmislumojapomo}potrebna,vratamogkabinetasuzawihuvekotvorena-rekaojeministarMrkowi},navedenojeusaop{tewu. Nasastankuministrainfrastruktureigradona~elnikaJagodineDraganMarkovi}Palmapohvalioserezultatima.Onjenaveoda je u Jagodini izgra|ena industrijska zona koja }e zaposliti oko 2.000qudi. -Ostalojedaizgradimojo{malideoprilaznogputaKoridoru10, kojijeudaqenodindustrijskezone300metara,idapo~nemodakoristimovelikemogu}nostikojenamblizinapanevropskogautoputanudi-rekaojePalma.


4

ekonomija

petak28.januar2011.

BANKEPRIMAJUZAHTEVE

Kre}usubvencije zastambene kredite Komercijalnabankapo~ela je da prima zahteve za subvencionisane stambene kredite, uz mogu}nost kori{}ewa grejs-periodadogodinudana,a po`eqiipotrebamakorisnika. Korisnici tih kredita imaju i dodatnu povoqnost za

platomdo120.000dinaraine starijim od 45 godina u trenutku podno{ewa zahteva za kredit. Maksimalan rok otplatekreditaje30godina. Za one klijente koji ne ispuwavaju uslove za subvenciju iz Vladinog programa, banka

dnevnik

KOMISIJAZAHARTIJEODVREDNOSTIDALAZELENOSVETLO

„Gasprom”smedakupuje besplatneakcijeNIS-a Komisijazahartijeodvrednostiodobrila je ju~e ruskoj kompaniji „Gaspromweft„ da preuzme19,12odstoakcijaNaftneindustrijeSrbijeodmalihakcionara,re~enojeju~eu Komisiji. „Gaspromweft” }e sutra preuzeti odobreweKomisijezaotkupakcija,aobavezanjeda ponudu objavi prvog radnog dana posle preu- zimawa odobrewa, odnosno u ponedeqak, 31. januara.Ponuda}ebitiobjavqenaudnevnim novinamastira`omve}imod50.000primeraka i elektronskim medijima s nacionalnom frekvencijom.„Gaspromweft”jeudecembru 2008.godineoddr`aveSrbijeotkupio51odsto akcija NIS-a i obavezao se na to da }e najkasnijeufebruaruovegodineobjavitiponuduzaotkupakcijakojesubesplatnopodeqenegra|animaibiv{imisada{wimradnicima tog preduze}a. Za jednu akciju NIS-a bi}e ponu|ena cena od 4,8 evra, odnosno naj-

mawe 506,48 dinara ako u me|uvremenu vrednostdoma}evalute padne. Ponuda }e trajati45danaoddanaobjavqivaweponude,aisplataakcionara koji budu dali nalog za prodaju svoje vlasni~ke hartije je tridanaodzatvarawa ponude. Gra|animogudatinalogzaprodajuakcija na{alterimaPo{teitauslugajebesplatna, ili trgovati preko brokera, ali u tom slu~ajuimajuodre|enetro{kove.AkosumaliakcionariNIS-ave}dalinalogzaprodajuakcijanaberzi,mora}edagapovukuakobudu `eleli da odgovore na ponudu „Gaspromwefta”.

Mali akcionari kojiodlu~edazadr`eakcije NIS-a mo}i }e i posle zatvarawa ponude „Gaspromwefta” da ih prodaju na berzi. „Gaspromweft” se kupoprodajnim ugovorom obavezaoda}edvegodine nakon kupovine NIS-aobjavitiponudu za preuzimawe akcija od malih akcionara, po ceni koja nije ni`a odonepokojojjeoddr`aveotkupiove}inski paket. Oko4,8milionagra|anaSrbijebesplatno je dobilo po pet akcija NIS-a ~ija je nominalna vrednost bila 500 dinara po komadu. Biv{iisada{wizaposleniuNIS-udobili suukupno4,1odstoakcijatekompanije.

SVEVI[EBAHATIHPOTRO[A^AKOJINEPLA]AJUELEKTRI^NUENERGIJU

Subvencionisani krediti se odobravaju do iznosa od 100.000 evra, nameweni su gra|anima Srbije s platom do 120.000 dinara i ne starijim od 45 godina, a maksimalan rok otplate je 30 godina kori{}ewe kredita za opremawe stana, tako|e s grejs-periodom. Subvencionisani krediti, kojiseodobravajudoiznosaod 100.000evra,namewenisugra|anima Srbije s prebivali{tem na wenoj teritoriji,

jeizsvogpotencijalaobezbedila mogu}nost kori{}ewa stambenih kredita s grejs-periodom i tako|e uz opciju istovremenog kori{}ewa grejs-perioda i za kredit za opremawestana. E.Dn.

NEMAMIRAUZREWANINSKOJFIRMI

Upravqa~ka klackalica u„@itoproduktu” Maliakcionarizrewaninskog “@itoprodukta”, wih oko 1.300, kojiposedujuoko28odstokapitala, zahtevaju od dr`ave da i oni u~estvujuudaqemupravqawunad ovom fabrikom. Dr`ava je, da podsetimo,po~etkomgodinepreu- zelaovda{wu`itomlinskuindustriju od ve}inskog vlasnika \or|aBo`i}a,komejere{ewem Vi{egsudauBeograduprivremenozabrawenodaraspola`eakcijamazbogsumwedajeimovinustekaokriminalnimradwama.

nara „@itoprodukta“ i da su na woj usvojene odluke o podizawu kreditakodnekolikobanaka,ada jekaosredstvoobezbe|ewaupisanahipotekanacelokupnuimovinu fabrike. Tako dobijenim novcem„@itoprodukt“jekupiofirmu „@itomlin“ iz Negotina, silosifarmusviwauKobi{nici, nepokretnosti negotinskog Dru{tvenog preduze}a „Poqotehna“ i„Godomin“izSmedereva.ZamerilisuBo`i}udajecelufabriku stavio pod hipoteku, samim

EPSzovepolicijuda bogatimasekustruju Dugovawa potro{a~a za elektri~nu energiju, kako je nedavno rekao direktor Direkcije EPS-a za distribucije elektri~ne energije @ivotije Jovanovi}, iznose oko673milionadinara.Doma}instva EPS-u duguju 36,7 milijardi dinara, a dugovi privrede su 30,6 milijardidinara.Dugjeogroman, apokazujesedajeinaplatadugovawaogromanite`akposao,koji EPSnemo`euraditisam. Po svemu sude}i, me|u onima kojiretkoilinikakonepla}aju ra~unezastrujusupotro{a~ikojitomogudauradealine}e,aza sada im EPS, kao preduze}e, ne mo`e ni{ta. Zanimqiv je podatak da ~ak 67,5 odsto od ukupnog duga doma}instava ~ini wih oko 200.000 koja duguju po vi{e od 50.000dinara,dokuprivredi0,14 odstopotro{a~aEPS-udugujevi{eodpolovineukupnihdugovaiz oblastiprivrede.Jovanovi}jezatonaglasiodajeEPS-uunaplati starih dugove neophodna pomo} dr`ave-posebnokodonihpotro{a~akojimogudaplatepotro{eno,alitone~ine,apritompravenajve}eproblemekodnaplatei agresivnisupremazaposlenimau EPS-u.

U EPS-u tvrde da najsiroma{nijim gra|anima zbog dugova za sada ne}e iskqu~ivati elekri~nu energiju Upravo zbog toga {to bogati i bahatipojedincine`eledaplate struju,aEPSnemo`edaihiskqu~i,izovogpreduze}atra`epomo} policije.PoJovanovi}evimre~ima, ve} je pripremqeno pismo za Ministarstvounutra{wihposlo-

va,ukojemsuiznetiisvipodaci jerseneradiojednomkupcu, nego o 500 najve}ih.Pore~imaurednice internet-~asopisa „Balkanmagazin” Jelice Putnikovi}, izvesnojedajeEPS-upotrebnapomo} policijeprilikomiskqu~ewane-

redovnihplati{akojinisusocijalnougro`eni. - Re~ je o potro{a~ima koji na razne na~ine onemogu}avaju pristupradnikaEPS-abrojiluiiskqu~ewestrujeizatobiEPSmogao koristiti iskustvo ~e{kog CEZ-a-ka`eJelicaPutnikovi}. -I~e{kakompanijasuo~ilases istimproblemomkaoiEPSida bi ga re{ila, dobila je pomo} od dr`ave - napravqene su ekipe odgovaraju}e opremqene za posao kojijetrebalouraditi-iskqu~ewaneplati{aionihkojisusedivqeprikqu~ili.Ime|uneplati{amauSrbijimnogojeonihkoji sutouradilinelegalno,aneretko su takvi „divqi” korisnici vlasniciku}anaspratinisusocijalno ugro`eni. Istovremeno, problemskojimseEPSsuo~avadokaz jedaSrbijajo{uveknefunkcioni{ekaopravnadr`ava. Idoksemo`eo~ekivatida}eu borbisneplati{amakojinisusocijalno ugro`eni, uz eventualnu pomo} policije, struja biti iskqu~enaidugovinapla}eni,siroma{ni potro{a~i za sada mogu odahnuti.Naime,uEPS-utvrdeda wimane}ese}iprikqu~ke. D.Mla|enovi}

DR@AVADIGLARUKEODKORMANPOQAUKRAGUJEVCU

„Fijatovi”kooperanti ubiv{ojkasarni Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} potvrdio je ju~e da se odustaloodlokacijeKormanpoqeuKragujevcukojajebilapredvi|enazakomponenta{e„Fijata”,inaglasioda}enovalokacijabitivojnikompleks„Gro{nica”,nado-

makKragujevca.Dinki}jesministromodbraneDraganom[utanovcem postigaosporazum zahvaquju}i kojem }e vojna skladi{tapovr{ine30.000kvadratnihmetarana tojlokacijibitistavqenaufunkcijukomponenta{a, a na nekoj drugoj lokaciji Voj-

ska }e dobiti magacine povr{ine 25.000 kvadrata. - Seqaci koji su tra`ili 4.000 evra po aru na Korman poqu sada imaju odre{ene rukedavidedalimogunatr`i{tudobiti boqucenuzatulokaciju-rekaojeon.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Predsednik udru`ewa mawinskih akcionara “@itoprodukta” QubomirJuri{i} ka`eza“Dnevnik” da je direktoru, odnosno zastupniku dr`avnog kapitala SimiGrujskuu,podnetzahtevda{to pre zaka`e vanrednu skup{tinu akcionara. - Predla`emo izmenu statuta koja bi omogu}ila da se pove}a broj~lanovaUpravnogodboraiu wemu na|u dva predstavnika mawinskihakcionara.Tako|e,dase proda deo kapitala preduze}a u drugim firmama, vrate dugovi bankama i izbri{e hipoteka s imovine “@itoprodukta” – veli Juri{i}. Maliakcionarisu,ina~e,dugo biliusukobusgazdomBo`i}em. ^ak su i Vi{em tu`ila{tvu i Privrednom sudu u Zrewaninu podneli krivi~nu prijavu, odnosnoderivatnutu`buprotivwega. Tvrdilisudaje30.juna2009.godine odr`ana Skup{tina akcio-

timiwihovuimovinu,iakozato od wih nije tra`io, niti dobio odobrewe. - Imamo saznawa da je Bo`i} daopismenusaglasnostzaprodaju imovineuKobi{nici,Negotinu, JakovuiSmederevu.Smatramoda bitotrebalou~initi{toprejer sada ne donosi nikakav profit “@itoproduktu”, naprotiv, samo optere}uje poslovawe. Prodajom bisevratiodugbankama,skinula hipotekaiomogu}ilonormalnije poslovawe zrewaninskih pekara –istakaojeJuri{i}. @.B.

Promet

20,00%

1.284

19.260.000

Imlek a.d. , Beograd

18,18%

650

139.750

Ni{ka mlekara a.d. , Ni{

11,59%

1.300

26.000

5,56%

1.595

1.595

5,35% Promena %

15.817 Cena

521.970 Promet

Univerzal - holding a.d. , Beograd

-12,09%

240

7.200

PK Sombor Holding KO a.d.

-12,00%

638

6.380

\erdap turist a.d. , Kladovo

-11,82%

970

4.850

Dimni~ar a.d. , Beograd

-11,48%

10.800

108.000

-11,43% Promena %

62 Cena

434.930 Promet

0,00%

1.656

14.738.400

-11,43%

62

Mlekara a.d. , Subotica Jubmes banka a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

Energotehnika J. Ba~ka Novi Sad

1.333,89895

Cena

Trgopromet a.d. , Kraqevo

Sloga a.d. , Perlez Vojvo|anskih top-pet akcija

26. 01. 2011.

Promena %

Sloga a.d. , Perlez Razvojna banka Vojvodine a.d. Stari Tami{ a.d. , Pan~evo Veterinarski zavod Subotica a.d.

BELEH 15 (752,50 0,25) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,68%

4.000

28.520.653

Agrobanka a.d. , Beograd

-0,95%

8.578

7.269.104

Imlek a.d. , Beograd

-5,57%

2.170

1.026.356

Razvojna banka Vojvodine a.d.

2,77%

3.300

395.940

Veterinarski zavod Subotica a.d.

1,57%

645

139.965

Univerzal banka a.d. , Beograd

-0,87%

4.905

19.620

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00

621

0,00

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

0,00

6.643

0,00

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

10.000

0.00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

1.006

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

979

0,00

434.930

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.400

0,00

0,00

760

0,00

0,00

8.400

0,00

2,77%

3.300

395.940

Tigar, Pirot

-10,90%

1.700

195.500

Alfa plam, Vrawe

1,57%

645

139.965

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik SLOVENCI OTVARAJU TRE]U FABRIKU U TRE]EM GRADU

OPADA BROJ ZAPOSLENIH U SRBIJI

„Gorewe” ipak uZaje~aru

Radnakwi`icase te{kodobija, asvelak{egubi

Potpredsednik Vlade Srbije Mla|anDinki} potpisao je ju~e s kompanijom „Gorewe” sporazum o izgradwi nove fabrike u Zaje~aru, u kojoj }e biti otvoreno 300 novih radnih mesta, a vrednost po~etne investicije je oko 2,9 miliona evra.

Osim Dinki}a, sporazum su potpisali predsednik Uprave „Gorewa” FrawoBobinac i gradona~elnik Zaje~ara Bo{koNi~i}. Dinki} je posle potpisivawa izjavio da je to prva prava velika investicija u isto~noj Srbiji. Ministar je rekao da se „Gorewe” pokazalo kao jedan od najboqih investitora, i podsetio na to da je ta firma ulo`ila do sada u na{u zemqu 50 miliona evra. Imaju}i u vidu veoma te{ku ekonomsku i socijalnu situaciju u tom delu Srbije, Ministarstvo ekonomije podr`alo je tu investiciju s po 10.000 evra po svakom novozaposlenom, odnosno s ukupno tri miliona evra. Po sporazumu, „Gorewe” }e u roku od tri godine obezbediti upo{qavawe svih 300 radnika. U Zaje~aru se tako|e planira organizovawe proizvodwe umivaonika koje preduze}e-}erka „Gorewe unutra{wa oprema” sada proizvodi u [o{tawu, u Sloveniji. „Gorewe” je u Srbiji ve} prisutno na dve proizvodne lokacije, po{to je u Vaqevu organizovan proizvodni centar za fri`idere i zamrziva~e, a u fabri~kom kompleksu u Staroj Pazovi proizvode se bojleri. Vaqevci su se ~ak i pobunili protiv izgradwe fabrike u Zaje~aru, smatraju}i da }e biti o{te}eni.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, koja je ovih dana raspisala nekoliko javnih konkursa za zapo{qavawe i samozapo{avawe, planira da ove godine kroz aktivnu politiku zapo{qavawa obezbedi posao za oko 60.000 nezaposlenih. Za toliki broj pare u buxetu su obezbe|ene i to je ono {to realno Srbija u ovom trenutku mo`e. Me|utim, ~ak i pod pretpostavkom da zaista svih 60.000 dobije posao, bilo na odre|eno bilo na neodre|eno vreme, sveukupna zaposlenost u Srbiji ne}e biti na nivou od 2009. jer je, po statisti~kim podacima, za samo godinu danu broj onih koji su ostali bez posla 87.500. Naime, na kraju 2009. godine u Srbiji je bilo zaposleno 1.889.085 qudi, a u novembru pro{le godine radnu kwi`icu imalo je wih 1.801.503. Podaci su jo{ porazniji ako se poredi kraj 2001. i po~etak ove godine jer pokazuju da je za proteklih deset godina broj zaposlenih smawen za 300.000. No, kada se uporedi struktura zaposlenosti, postaje jasno da je broj zaposlenih u preduze}ima, ustanovama, zadrugama i organizacijama otprilike na istom nivou i pro{le i 2009. godine dok je drasti~no opao kod privatnih preduzetnika. Kod wih je za samo godinu dana broj zaposlenih mawi za oko 40.000 radnika, {to pokazuje da su ekonomskom krizom najugro`eniji bili upravo mali privrednici i da su mnogi stavili katanac na firmu. Pro{le godine finansijske izve{taje predalo je oko 96.000 privrednih subjekata, koji zapo{qavaju ne{to vi{e od milion radnika. Mala i sredwa preduze}a, po poda-

Obe}awa, obe}awa Od 2001. godine do danas sve vlasti obe}avale su nova zapo{qavawa pa je tako najavqivano otvarawe 200.000 pa i 400.000 radnih mesta. Me|utim, stvarnost nije donela boqitak. Ako se uporede puki podaci o broju onih koji su imali radno mesto 2001. - a to je 2.101.668 radnika - i onih koji ga imaju na po~etku ove godine, 1,8 milion, jasno je da je ta „razlika” od 300.000 radnika nestala a da se nova radna mesta nisu otvorila. Jedino je zabele`en rast kod privatnih preduzetnika jer je pre deset godina bilo zaposleno 349.442, a sada 455.366 qudi. Po{to je ova 2011. predizborna godina, mo`e se o~ekivati da }e i ovoga puta politi~ke stranke obe}avati stotine hiqada novih radnih mesta i da }e upravo na tu „foru” poku{ati da pridobiju bira~e. Nakon iskustva iz protekle decenije te{ko je poverovati da }e se bira~i ovoga puta dati tako lako prevariti. cima Agencije za privredne registre, ~inila su 99 odsto ukupnog broja privrednih dru{tva. Ukupan broj preduzetnika pro{le godine smawen je za oko 1.000 u odnosu na prethodnu godinu. Oko 21.000 preduzetni~kih radwi zapo{qavala je blizu 50.000 qudi, najvi{e u prera-

MMFzadovoqan Srbijom Stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda u Beogradu BogdanLisovolik ocenio je pred posledwu reviziju stend-baj aran`mana sa Srbijom u februaru, da su srpske vlasti, generalno gledano, zadovoqavaju}e sprovodile

- Me|utim, program je bio mawe uspe{an u svojoj dugoro~nijoj, strukturnoj dimenziji. Na primer, napredak u reformi penzionog sistema i racionalizaciji broja radnika dr`avnog sektora je bio skroman, dok je napredak u po-

Rasttriposto Po Lisovolikovim re~ima, MMF se i daqe dr`i prognoze da }e srpska privreda u ovoj godini ostvariti rast od tri posto, kao i da }e stopa inflacije do kraja godine do}i u okvire ciqanog raspona Narodne banke Srbije za 2011. od tri do {est posto. - Ti rezultati nisu suvi{e impresivni zato {to }e se zaposlenost uglavnom zadr`ati na istom nivou, a projekcije su zasnovane na pretpostavkama odgovorne ekonomske politike - istakao je Lisovolik. taj program, iako su rezultati varirali na razli~itim poqima. Lisovolik je u izjavi Tanjugu ukazao na to da je program bio prili~no uspe{an u re{avawu kratkoro~nih pitawa kao {to je spre~avawe bankarske i valutne krize ili ostvarewe {tedqivog, ali ne suvi{e zategnutog buxetskog deficita.

boq{awu poslovne klime bio sporiji nego {to se planiralo istakao je on. Lisovolik je najavio da }e Misija MMF-a u Srbiju do}i u drugoj sedmici februara da obavi sedmu reviziju stend-baj aran`mana, {to }e biti i posledwa revizija pre isteka aran`mana u aprilu. On je napomenuo da }e misija sa

srpskim vlastima, kao i obi~no, voditi razgovore o makroekonomskom razvoju u okviru programa, a posebno o u~inku kad je re~ o ciqevima postavqenim za kraj 2010. - Tako|e }e biti re~i o preostalim strukturnim reformama, posebno o uspostavqawu mehanizma za restrukturirawe korporativnog duga - dodao je predstavnik MMF-a. - Kad je re~ o stavu MMF-a o tome da li Srbiji treba dodatni aran`man s tom me|unarodnom finansijskom institucijom po isteku postoje}eg, kqu~no pitawe je da li srpske vlasti smatraju da bi program s Fondom doneo dovoqne koristi u ovom trenutku. Po{to je srpska privreda i daqe podlo`na spoqnim i drugim {okovima, najboqi odgovor na to su o{tre mere usmerene ka kqu~nim slabostima. Te mere mogu da budu primewene s programom MMF-a ili bez wega. Na primer, posebno je va`no dr`ati se nedavno uvedenih fiskalnih pravila.

PosaouSremu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

petak28.januar2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,0740

104,1570

106,5530

101,7620

Australija

dolar

1

74,0633

75,5748

77,3130

73,8366

Kanada

dolar

1

74,8728

76,4008

78,1580

74,6436

Danska

kruna

1

13,6889

13,9683

14,2896

13,6470

Norve{ka

kruna

1

12,9175

13,1811

13,4843

12,8779

[vedska

kruna

1

11,5432

11,7788

12,0497

11,5079

[vajcarska

franak

1

78,8886

80,4986

82,3501

78,6471

V. Britanija

funta

1

118,4570

120,8740

123,6540

118,0940

SAD

dolar

1

74,4685

75,9883

77,7360

74,2406

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 1. 2011. godine

- Za realizaciju aktivnih mera zapo{qavawa u Sremskom okrugu za ovu godinu je obezbe|eno 276 miliona dinara, {to je 60 posto vi{e nego u pro{loj godini - izjavio je ju~e direktor filijale Nacionalne slu`be zapo{qavawa u Sremskoj Mitrovici Todor Kuzman~evi}. - Programom rada NSZ-a, za ovu filijalu obezbe|eno je 200 miliona dinara. Osim toga, lokalnim akcionim planovima zapo{qavawa sremskih op{tina za tu namenu }e biti izdvojeno jo{ 36 miliona dinara. Tako|e, Autonomna Pokrajina Vojvodina predvidela je 40 miliona dinara za realizaciju aktivnih mera zapo{qavawa u Sremskom okrugu.

|iva~koj industriji i trgovini. U isto vreme, najzvu~nija imena srpskog biznisa, za koje se u javnosti veruje da uti~u na celokupnu privrednu i ekonomsku politiku Srbije, zapo{qavala su mawe od ~etiri odsto ukupno zaposlenih radnika u dr`avi. Naime, po podacima na

platnom spisku Miroslava Mi{kovi}a, Miodraga Kosti}a, PredragaRankovi}aPeconija, Zorana Drakuli}a i drugih istaknutih biznismena nema ukupno ni 40.000 radnika, {to im, s druge strane, uop{te ne smeta da se na|u na listi sto najprofitabilnijih ~ija ukupna dobit ~ini gotovo 40 odsto profita svih privrednika u Srbiji. Mada su privatni preduzetnici pro{le godine zbog ekonomske krize i problema s likvidno{}u kao prvo „re{ewe” otpustili radnike, mnoge od wih ni to nije spaslo pa su na po~etku ove godine na listi blokiranih. Me|utim, najve}i biznismeni - a to su ~esto isticali u medijima kao poseban vid ekonomskog patriotizma - pro{le godine nisu otu{tali radnike. Tako je najvi{e radnika, oko 24.000, zao{qavao „Delta holding” koji se bavi proizvodwom, trgovinom, finansijama i nekretninama. Miodrag Kosti}, vlasnik „MK-grupe”, zapo{qava oko 3.000 radnika. Po podacima publikacije „Ekonomist medija grupe„ „Top 300”, Predrag Rankovi} Peconi, vlasnik „Inveja”, zapo{qava oko 2.000 radnika, a u sastavu ove kompanije posluje vi{e privrednih sujbekata, od „Albusa”, „Medele”, „Vitala”, „Rubina”, preko TV „Ko{ava” do „Pan~eva~ke pekare”. Me|utim, to {to nije otpu{tao radnike ne zna~i da je redovno izmirivao obaveze prema wima jer su gotovo sve wegove firme bile u {trajku zbog neispla}enih plata. Jedina uteha tih radnika jesta da imaju radno mesto pa se samim tim smatraju zaposlenima, a dokle }e tako biti - to }e se videti ve} ove godine. Q. Male{evi}

5

POVLA^EWE DOMA]IH BIZNISMENA

Drakuli} prodaje ideo „Sevojna”

- Kompanija „Ist point” biznismena Zorana Drakuli}a u drugom kvartalu ove godine proda}e investicionim fondovima deo svog vlasni{tva u Vaqonici bakra „Sevojno” - najavio je direktor ove fabrike koja se svrstala u red deset najve}ih izvoznika Srbije, DraganSuboti}.

Drakuli}eva firma je pre sedam godina tenderskom privatizacijom postala vlasnik 90 odsto dru{tvenog kapitala Vaqaonice bakra i s investicijama od tridesetak miliona evra je uspela da udvostru~i proizvodwu, uz prepolovqen broj zaposlenih. „Ist point” je u pro{loj godini promenio vlasni~ku strukturu u toj firmi, zadr`av{i 33 odsto kapitala po{to je investicionim fonodovima prodao ostatak vlasni~kog udela. Direktor Vaqaonice Suboti}, koji je u`i~koj regionalnoj televiziji „Lav” obelodanio promenu vlasni~ke strukture te firme, izrazio je nadu da su novi vlasnici zainteresovani za podr{ku proizvodnom programu i dodatnoj konsolidaciji ove firme, jedne od najuspe{nijih u u`i~kom regionu. - Novi vlasnici Vaqaonice bakre obe}ali su ulagawa vredna 20 miliona evra, ~iji deo }e biti usmeren na otplatu do sada nepovoqnih bankarskih kredita ali i na sanirawe likvidnosti preduze}a i obezbe|ivawe obrtnih sredstva - rekao je Suboti}.

OD SREDINE GODINE POREZI ]E SE PLA]ATI ELEKTRONSKIM PUTEM

Internet{tedi 600milionaevra

Od 1. juna ove godine prijave svim poreskim slu`bama mo}i }e se slati samo elektronskim putem. Ovaj na~in pla}awa koristi}e se u svim jedinicama Poreske uprave Srbije. Sada je u upotrebi u pojedinim gradovima Srbije, a u Vojvodini - u Subotici i Novom Sadu. Uskoro proba }e krenuti i u drugim mestima. Procene govore da }e izbegavawem pla}awa uz popuwavawe obrazaca i ~ekawe na {alterima srpski privrednici godi{we u{tedeti vi{e od 600 miliona evra. Da bi preduze}a i preduzetnici mogli da ispune svoje poreske obaveze, moraju da obezbede elektronski potpis. On se, za sada, mo`e dobiti preko Po{te i MUP-a, gde se vezuje uz novu li~nu kartu. Pri-

gu ga koristiti za sve firme iz svog portfolija. Procene govore da u Srbiji radi 7.000 kwigovodstvenih agencija, tako da s pokrivawem pla}awa poreza elektronskim putem ne bi trebalo da bude te{ko}a. O tome kako je ovaj prili~no obiman posao organizovan direktor Centra PKS-a za infor-

Gubici na {alterima - Radio sam analize i one govore da na{ih 11.000 privrednih subjekata i 220.000 preduzetnika mese~no samo za tro{kove slu`benika koji ~ekaju u redu pred {alterima potro{e 135 miliona evra - ka`e \uro Vojnovi}. - Ve} to je zna~ajna u{teda. Osim toga, ve} razvijamo niz novih servisa, poput popusta na ve}e koli~ne kod kupovine sirovina i repormaterijala. Stranke }e mo}i da objedine ponude i tako snize cenu. Mo}i }e i da zajedno u~estvuju na tenderima... vredna komora Srbije obezbedila je svojim ~lanovima besplatno dobijawe ovog potpisa. U program je ukqu~ena i vojvo|anska komora. Komorski siistem je ovaj program uradio u sradwi s kompanojim „Dajners” pa su wihovi potpisi vezani za kartice iz ovog sistema. Pla}awe poreza za mala i sredwa preduze}a naj~e{}e rade kwigovodstvene agencije. One su od po~etka ove godine i najzainteresovanije za dobijawe elektronskog sertifikata. A kada ga dobiju, mo-

matiku i elektronsko poslovawe \uroVojnovi} ka`e: - Da bi obveznici ubudu}e mogli pla}ati porez, mora}e da imaju sertifikat na elektronskom nosa~u - nagla{ava Vojnovi}. - To smo obezbedili kroz aran`man s „Dajnersom„. Stranke biraju da li }e uzeti „dajners„ debitnu ili kreditnu karticu, a u zavisnosti od toga za koju se opredele, pla}aju mese~nu ~lanarinu od 50 odnosno 100 dinara. U slu~aju da to za svoje stranke sre|uje kwigovod-

stvena agencija, samo ona dobija karticu i koristi je. Ako se neko od obveznika odlu~i na to da to uradi sam, mora i mo`e da se obrati Komori. Za Vojvo|ane najbli`a adresa je PKV u Hajduk Veqkovoj 11. Za dobijawe elektronskog potpisa potrebna je slede}a dokumentacija: fotokopije registracije privrednog subjekta, kartona deponovanih potpisa, OP-obrasca i li~ne karte odgovornog lica i onih koji }e koristiti elektronski potpis. Ako se stranka odlu~i za uzme kreditnu „dajners„ karticu, potreban je i upit iz Kreditnog biroa. Ceo materijal kompletira jo{ i formular o dobijawu potpisa. On se mo`e dobiti u obe Komore ili skinuti s wihovog sajta. Kompletna dokumentacija mo`e se poslati po{tom, a klijent je tada du`an da do|e i potpi{e se tek kada preuzima karticu na kojoj je ~ip s potpisom. Ogromna ve}ina korisnika ve} ima bankarske platne kartice na koje se mogao ugraditi i elektronski potpis. On je, me|utim, vi{e za{ti}en nego sama kartica pa je procedura bila komplikovana za bankare. S „Dajnersom„ je ugovoreno 20.000 ovih kartica, a nakon toga }e obe strane videti da li }e nastaviti saradwu. - Ne mogu da ka`em da su privrednici ba{ zainteresovani za dobijawe potpisa. Ve}ina ih se pona{a u stilu „ima vremena”. Kwigovodstvene agencije su prepoznale o ~emu se radi i one nam se naj~e{}e obra}aju - obja{wava Vojnovi}. - To je {teta jer elektronski potpis daje i niz drugih pogodnosti i omogu}uje brojne u{tede. D. Vujo{evi}


6

dru[tvo

petak28.januar2011.

MINISTAROBRADOVI]URU^IOSVETOSAVSKENAGRADE

Bezobrazovawa nemabudu}nosti - Bez kvalitetnog obrazovawa nema razvoja i budu}nosti Srbije -  izjavio je ju~e ministar prosvete Srbije @arko Obradovi} po{to je povodom {kolske slave Svetog Save uru~io Svetosavske nagrade predstavnicima 19 institucija i pojedinaca za poseban doprinos razvoju obrazovawa u Srbijiu2010.godini. -Obrazovawejepotrebnone samo svakom pojedincu ve} i dr`avi jer obrazovanija dru{tva lak{e re{avaju problemeskojimasesuo~avaju-rekao je Obradovi}. - Dobitnici Svetosavskenagradeimajukvalitetkojiihizdvajaidokazuju da Srbija me|u u~enicima, nastavnicima,{kolamaikompanijamaimaresurskojimo`e unapreditiobrazovawe. Nagradu"SvetiSava"dobile su pred{kolske ustanove “Pa{a” i “Nata{a” iz Nove Varo{ii“Bambi”izKule.Za razvoj podsticajne i bezbedne sredine za {kolovawe nagra|enajeOsnovna{kola“\or|e Nato{evi}” iz Novog Sada. Svetosavska nagrada uru~ena

jeiu~itequuOsnovnoj{koli “Qup~eNikoli}”izAleksincaTopliciPetrovi}u,kojije napravio elektronski dnevnik. Obradovi} je u~eniku 7. razreda O[ “Jovan Kursula” iz Varvarina Nemawi Divni}u uru~io nagradu za izuzetne rezultate na takmi~ewima iz matematike i fizike. Svetosavskomnagradomnagra|enaje Ekonomsko-trgovinska {kola iz Pri{tine, sa sedi{tem u Lapqem selu, koja ove godine obele`ava pola veka postojawa. Nagradu "Sveti Sava" dobila je i Tehni~ka {kola iz Vaqeva. ProfesoraistorijeuPrvoj beogradskojgimnazijiMihajla ]uluma za Svetosavsku nagradupredlo`ilisuu~enici,kao omiqenog profesora. U~enik tre}eg razreda Matemati~ke gimnazije u Beogradu Teodor fon Burg nagra|en je kao vanserijski talenat za matematiku. On je pro{le godine osvojio zlatne medaqe na Matemati~koj olimpijadi u Kazahstanu i na Matemati~koj Balkanijadi. Nosilac Svetosavske

nagrade za 2010. je i Pravni fakultetuBeogradu,kaoprva akreditovana visoko{kolska institucija u Srbiji. Dobitnik ovogodi{we Svetosavske nagrade za doprinos razvoju studijateologijejedekanPravoslavnog bogoslovskog fakultetaepiskopba~kiIrinej. Studentkiwa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada Adriana Stojanovi} nagra|enajezaizuzetanuspehnaSvetskom takmi~ewu iz gramatike engleskogjezika. Ministar je uru~io Svetosavs ke nag rade na~ eln ik u [kols ke uprave Min is tarstva prosvete u Ni{u @ivomiru Jovanovi}u i direktoru ustanove Studentska odmarali{ta Radetu Dabeti}u. Nagra|enajeiustanovaStudentski centar "Beograd" i list prosvetnihradnika“Prosvetni pregled”. Dobitnici su i Kar ate klub "Students ki grad"iDru{tvodefektologa Sombor.Zaprojekat"Karavan edukacije"nagrada"SvetiSava"dodeqenajekompanijiTelekom"Srbija".

PatrijarhIrinej:Svetosavskiput PoglavarSrpskepravoslavnecrkvepatrijarh Irinejrekaojeju~e,poslebogoslu`ewauhramu svetog Save na Vra~aru, da srpski narod nema drugog puta sem Hristovog i svetosavskog, onog kojimsui{li"najuglednijisinovina{egroda". -Posebnonasraduje{tojeposlemnogovremenaimesvetogSaveponovounetouna{e{kolerekaojepatrijarhIrinej,podse}aju}inatodaje sveti Sava bio prvi arhiepiskop autokefalne SPCiprosvetiteqkojijepodizaocrkvei{ko-

le.SvetiSavanasje,rekaojepatrijarhIrinej,u punom smislupriveoHristu. Po patrijarhovim re~ima, sveti Sava je kroz ~itavuistorijuobjediwavaosrpskinarodjerje bioiostaoduhovnakohezionasilakojanassabiraiokupqaokona{eistorije,kultureiCrkve. - Wegovo sveto ime ne proslavqa se samo u ovom veli~anstvenom hramu i u na{oj otaxbini ve}nasvimkontinetimagde`ivisrpskinarodrekaojepatrijarh.

dnevnik

PREDSEDNIKVLADEVOJVODINEBOJAN PAJTI] UINSTITUTUZAZDRAVSTVENUZA[TITUDECEIOMLADINEVOJVODINE

Sokoviisve`evo}e zaobolelemali{ane

U Institutu za zdravstvenu za{titudeceiomladineVojvodineuNovomSaduju~esupredstavnicizdravstvenihustanova izVojvodinepotpisaliugovors Direkcijom za robne rezerve AP Vojvodine o donaciji prehrambenih proizvoda. Ukupna vrednostdonacije(smrznutopovr}e) koja }e tokom ove godine biti isporu~ena za 22 zdravstveneustanoveiz Pokrajineje 43 miliona dinara. Osim tih proizvoda, Institutu za zdravstvenuza{titudeceiomladine doniranoje250paketapreduze}a"Zdravoorganik"izSelen~e ukojimasu sve`evo}e,kompoti, sokovi, pekmezi, kao i kiseli program salata. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} jeistakao dajedonacijaoboleloj deci stigla na Dan svetog Save,koji ovi mali{aninemogudaslavesasvojimdrugovimau {koli. - Donacija se sastoji od najkvalitenijihproizvodakoji}e doprineti br`em ozdravqewu dece-istakaojePajti}.-Ovim uspostavqamo program pomo}i zdravstvenimustanovamanate-

Foto:N.Stojanovi}

ritoriji Pokrajine kvalitetnim prehrambenim proizvodima koji }e pomo}i obolelima da uz dob ru ter ap ij u br` e ozdrave. Po re~ima direktora Insitutazazdravstvenuza{titudeceiomladineVojvodineprof. drGeorgiosaKonstantinidisa, ta ustanova je jedna od retkih koja, zahvaquju}i i Vladi Voj-

vodine, omogu}ava oboleloj decidasezavremeboravkaubolnic i eduk uj u. Tren utn o je u ustanovi74u~enikakojeobilazi u~iteq, kao i pedagozi iz Grads ke bib lio tek e, pa je {kolskaslavaiovdeobele`ena.Zahvaquju}isenadonaciji, dr Konstantinidis je istakao va` nost kval itetn e ishran e malihbolesnika. J.Barbuzan

ODDANASU[KOLAMAUSRBIJI

[trajk Zaposleni u osnovnim i sredwim{kolamauSrbijioddanassu u{trajkujerninaposledwojrundipregovorasVladomnisupostigli dogovor. ^lanovi Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost", Unije sindikata prosvetnihradnikaSrbijeiSindikataradnikauprosvetiSrbije za danas su najavili potpunu obustavurada,dok}e~lanoviSindikata obrazovawa Srbije od danas biti u "zakonskom {trajku", to jestskrati}e~asovena30minuta. Ova ~etiri reprezentativna sindikataprosvetaranisujedinstvena ni u zahtevima upu}enim VladiSrbije.DokSindikatradnika u prosveti Srbije, Unija

sindikata prosvetnih radnika Srbije i Granski sindikat prosvetnih radnika "Nezavisnost" zahtevajuodVladedauovojgodiniizbuxetaizdvojidodatnih20 milijardidinaradabiseplate prosvetnih radnika do kraja godinepove}ale24,5posto,Sindikat obrazovawa Srbije tra`i jo{4,3milijardedinarazapove}aweplataod18,15posto. Svisindikatijedinstvenisuu zahtevima da se prosvetarima do krajaovegodineisplatejubilarnenagradeza2009,2010.godinui otpremnine koje dr`ava duguje onimakojisuoti{liupenziju. Na posledwoj rundi pregovora,usredu,sVladomjedogovore-

naisplatajubilarnihnagradai otpremnina, dok je razgovor o pove}awu plata Vlada ponudila ponovouaprilu,na{tasindikatinisupristali,tesudanassvi zapo~eli{trajk. Da podsetimo, ~lanovi "Nezavisnosti"pro{lenedeqedr`ali su ~asove skra}ene na 30 minutau279{kola.Oddanasu ovim {kolama nema ~asova, a ne}eihbitiniu{kolama~lanicamaUnijeiSRPS-a,takoda iz ovih sindikata o~ekuju da je nastava potpuno obustavqena u 1.500{kolauSrbiji,dok}evi{eod35.000~lanovaSindikata obrazovawa Srbije dr`ati skra}ene~asove. D.D.

ATA[EAMBASADESADBRAJANSTIMLEROBI[AOZREWANINSKEREDAKCIJE

Medijimasenepi{edobro Foto:R.Haџi}

SVE^ARSKINAFAKULTETUTEHNI^KIHNAUKA

Samimdesetkama doSvetosavskenagrade Tradicionalna Svetosavska sve~anost Fakulteta tehni~kih naukaUniverzitetauNovomSadu i ju~e je bila dvostruko sve~arska-slavqenjevelikisrpskisvetiteq,prosvetiteqireformatoripromovisanidiplomiranistudenti,doksunajboqi me|u wima oven~ani nagradama. Konstatuju}i da je dosad FTN "proizveo"13.150diplomiranih in`ewerai813master-in`ewera, dekan Ilija ]osi} ponosno jeobjaviodajeju~epromovisana "svetosavska" generacija diplomacaostvarilanajkra}eprose~no vreme studirawa u istoriji ovogfakulteta-petgodinai~etirimeseca! O tome {ta je uloga visokog obrazovawa, odnosno univerziteta danas i u budu}nosti, onoj

"strategijom" oro~enoj do 2020, govorio je rektor Novosadskog univerziteta Miroslav Veskovi}, posebno se osvrnuv{i na planiranopove}awebrojavisokoobrazovanih. Univerzitet bi zato do 2020. morao da pove}a brojupisanih,aliidiplomiranih studenata 50 posto. "Ali, brojnijesve,potrebnojepove}awekvalitetaznawa,kaoidono{ewaodluka",ukazaojerektor. Svetosavsku besedu odr`ao je episkopjegarskiPorfirije,koji je u izjavi za medije naglasio da je qubav kqu~ za postizawe svih uspeha, te da je ona i centralnaporukakojutrebadaprimimoiz`ivotaili~nostisvetogaSave. Na sve~anosti su uru~ene i dve Svetosavske nagrade FTN-a

wegovim najboqim studentima za2010,atosu:NedaRaspopovi}, master in`ewer industrijskog in`ewerstva i menaxmenta (prosek10)iVladimirIvan~evi}, master in`ewer elektrotehnike i ra~unarstva, koji je studijezavr{iopreroka(~etiri godine i devet meseci) i s prosekom10.Osimdiplome,wima je FTN dodelio i po 50.000 dinara.Zatimjesve~anopromovisano 18 magistara i 105 master-in`ewera, a posebno je nagra|eno osam najboqih studenataovepromocijepostrukama.To su: Nata{a Samarxi}, Nikola Kalenti}, Neboj{a Stri~evi}, Jelena Devi}, Nata{a Bulut, Miroslav Feren~ak, Nata{a Milovi} iZoranGavri}. V.^eki}

Konkurs:Klub27 Erstebankaa.d.NoviSadraspisalajekonkurszanove~lanoveKluba27,sciqemdapromovi{einagradiaktivne,talentovane i kreativne mlade qude. Svi onikojiimajuod16do27godina, posti`u izuzetne rezultate u oblastima kojima se bave, podsti~u ukqu~ivawe drugih u te oblastii{irepozitivanuticaj,

ima}e priliku da dobiju javno priznawe i nagradu u jednoj od tri oblasti: umetnost, dru{tveneihumanisti~kenauke,prirodnenaukeitehni~ko-tehnolo{ka oblast. Svi zainteresovani mogu se prijaviti do 25. februara 2011. godine,popuwavawemformulara na internet-portalu www.super-

ste.net. Na istoj adresi mogu se prona}i i sve dodatne informacije o konkursu i uslovima koje svaki kandidat treba da ispuwava.Ukupno}ebitinagra|eno15 mladih, a fond za nagrade je 1.200.000 dinara. Podr{ku projektu dalo je i Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Ata{ezamedijeambasadeSAD u Beogradu Brajan Stimler ocenio je prilikom posete lokalnoj televizijiKTViregionalnojradio-stanici“Zrewanin”da}esituacijaumedijskimku}amaubliskojbudu}nostipostatite`anego {tojedanas,prvozbogfinansijskekrize,adrugojersetehnologija razvija veoma brzo. Stimler je napomenuo da u Americi i ZapadnojEvropiprose~angra|anin dolazi do informacija ~itaju}i ilislu{aju}ivestinainternetu. -[toseti~einternetainove tehnologije,mismomo`dapetgodinaispredSrbije.Zato}eovda{wimedijiuskoromoratidana|ure{ewedabipre`iveliinastavilidazara|ujuunovimokolnostima – naglasio je Stimler. AmbasadaSADsetrudidapomognelokalniminacionalnimmedijima, da razumeju situaciju i, mo`da~akizajedno,na|ure{eweza problem.Dovodimoovdemedijske profesionalce i organizujemo

razneseminareiobukezanovinare,menaxmentiqudekojisebave marketingom. Kakojeistakao,medijiuSrbiji, zemqi koja kuca na vrata Evropske unije, moraju zadr`ati visok nivo profesionalizma. On jedodaodaovda{weinformativ-

“Zrewaninu”.Ovajlisttu`enjeu posledwe vreme vi{e puta, zbog ~ega je zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri}, u isto vreme kada je Stimler boravio u drugimmedijskimku}ama,obi{ao redakciju i iskazao podr{ku poslenicimajavnere~i.

Osim s novim tehnologijama, koje gu{e tradicionalne medije poput novina i radio-stanica, informativne ku}e suo~avaju se i s brojnim tu`bama ~ija je svrha, neretko, i zastra{ivawe novinara ne ku}e uglavnom sjajno obavqaju svojposaoiverodostojnoprosle|ujuvestigra|anima. Osim s novim tehnologijama, koje gu{e tradicionalne medije poputnovinairadio-stanica,informativneku}esuo~avajuseis brojnimtu`bama~ijajesvrha,neretko, i zastra{ivawe novinara. Tosunasvojojko`inajboqeosetilizaposleniujednomodnajtira`nijih lokalnih nedeqnika -

-Ovajlistjegodinuivi{ena udarutu`bi.O~iglednosezlou- potrebqavaZakonoinformisawu, novinari su pod velikim pritiscimajersuvrlo~estotu`eni od nezadovoqnih politi~arailibiznismena.Tonijeput ka razvoju slobodnog novinarstvaislu`iiskqu~ivotomeda se novinari zapla{e – poru~io jeKauri}. @.Balaban

NAINSTITUTUZAONKOLOGIJUVOJVODINERADISAMOJEDANAPARAT ZATERAPIJUZRA^EWEM

Pokrajinakupujenoveaparate Odtriaparatazaterapijuzra~ewem,naInstitutuzaonkologijuVojvodineuSremskojKamenici trenutnoradisamojedan.Dvaaparatasuukvaru.Za jedanodwih"imaleka"izadesetakdanatrebalo bidastignunovidelovipa}eponovobitiufunkciji.Me|utim,zadrugiaparatpopravkevi{enema.Onjetolikostardaserezervnidelovizawega vi{eineproizvodepajepopravkanemogu}a. -PokrajinskaVlada}eunajkra}emmogu}emrokunabavitijo{jedanaparatzaterapijuzra~ewem -ka`epokrajinskisekretarzazdravstvodrAtila ^engeri. - Procedura, odnosno me|unarodni tender,trajeprili~nodugo,takodajepotrebnonajmawetrimesecadaaparatstigne.Odnedeqepo~iwemorazgovoreoponudamasproizvo|a~imakojipra-

vetakveaparate.Udrugojfazikupi}emojo{jedan ovakavaparat. Po re~ima direktora Instituta za onkologiju Vojvodineprof.drDu{anaJovanovi}a,zavisokosofisticirane aparate za terapiju zra~ewem nije neuobi~ajenodasekvare.Posvetskimstandardima, aparati koji se primewuju za radioterapiju imaju roktrajawadesetgodina.JedanodtrikojeimaInstitutzaonkologijuVojvodinedotrajaoje,adruga dvakojasekoristezazra~ewestarasugotovodevet,odnosnosedamgodina. -Pacijentimakoji~ekajunazra~eweterapija}e biti"prera~unata",takoda}edobititerapijukao dasuredovnozra~eni-ka`edrJovanovi}. J.Barbuzan


OD IDU]E SEDMICE

Vi{ekioska zaprodajumarkica Od utorka 1. februara do 7. februragradskiprevoznik}eotvoritiidodatnekioskegde}emo}idase kupepokaznemese~nemarkicezafebruar.Markicezasvezonemo}i}e da se kupe na tri kioska kod @elezni~kestaniceiFuto{kepijaceod 5.30do19.30~asovaikodnekada{we

Lutrije od 10 do 19 ~asova. Za prvu zonumarkicezafebruar}emo}ida sekupeprekoputaStudentskogtrga, na Bistrici i u [afarkovoj ulici od5.30do19.30~asova,akioscipreko puta Limanske pijace, na platou Spensa,prekoputaRobneku}e"Bazar",naugluBulevaraoslobo|ewai

u Ulici Maksima Gorkog radi}e od 10 do 17 ~asova. Gradski prevoznik po~eo je ove sedmice da prodaje mese~nefebruarskemarkicezasvezonenaterminalimakodFuto{kepijace,@elezni~kestaniceiu[afarikoovjulici,radnimdanom,od5.30 do19.30~asova. Z. D.

Novosadska petak28.januar2011.

Zubuvremena trebalek

ve}dugozvrjiprazna,pazgradalagano,alisigurnopropada. Iako kasarnu ~uvaju pripadnici Re~ne flotile, kako saznajemo, oni tek ponekad svrate da provere stawe zgrade, dok stalnih ~uvara nema. Nedavno jesakasarnepo~eladase"qu{ti" fasada, a pre dva dana ponovosesazgradeobru{ila, ovogputave}akoli~inamaltera,{togovorida}esepropa-

dawe nastaviti sve vi{e ukolikosene{tonepreduzme. A to }e se desiti, kao po pravilu,doksene{topo{teno ne uru{i ili, ne daj Bo`e, kaddeozgradepadnenanekog prolaznika. Kako saznajemo, nadle`nisuobe}alida}eza prvu pomo} postaviti tablu sa upozorewem, ili kriti~ni deo ograditi trakom. Dok se tonedogodi,toplajepreporukane{etatiseuzkasarnuiz ~istopreventivnihrazloga. B.Markovi}

Se}awenaDostojevskog Izlo`ba kwiga i slika "JubilejF.M.Dostojevskog"(18211881-2011)bi}eotvorenadanas u12satiuGradskojbiblioteci,

Ulica Dunavska 1. Postavka je posve}ena `ivotu i radu velikogruskogpisca. N. R.

Putovawekrozvreme Nastavak diskusije na temu "Putovawekrozvreme",odr`a}ese,danasod18sati,uMesnoj zajednici "Bistrica", Bra}e Drowak 11. Organizator disku-

sijejeUdru`ewezarazvojnauke "NikolaTesla"izNovogSada, aulazzasveposetiocejeslobodan. D. B.

Prevencijomprotivraka Predavaweorakugrli}amaterice, primarnoj prevenciji ovog oboqewa i preventivim ginekolo{kim pregledima u Domuzdravqa"NoviSad"bi}e odr`anodanasod18do19~asovauupravnojzgradiDomazdravqa, Bulevar cara Lazara 75.

Predava~i su dr Marina Popovi},pomo}nikpokrajinskogministarstvazazdravstvodrVladimir Petrovi} i na~elnica Slu`be za zdravstvenu za{titu `enadrAleksandraSavin-Kosti}. I. D.

V remeploV

Vlastprotiv SvetozaraMileti}a KomesarUgarskevlade, Nika Mihajlovi} je na osnovu ovla{}ewa i izri~itihuputstavadobijen sa najvi{eg mesta u dr`avi 28. januara 1862. smenio Svetozara Mileti}a sa du`nosti novosadskog gradona~elnikainawegovomestopostavioPavlaMa~vanskog. Iako je ovaj bio veoma "kooperativan", ta~nije, poslu{no obavqao sva nare|ewa pe{tanskihvlasti,nije im ulivao dovoqno poverewa. Zato je i smewen posle samo sedam meseci, a na polo`aj gradona~elnika bio je postavqen Pavo Stojanovi},"staripouzdanik dr`ave". N. C.

ZahtevinaLimanu, dozvoleu[ajka{kojulici Policijska uprava u Novom Sadu obave{tava gra|aneda}eodponedeqka,31. januara, zahteve za izdavawe voza~kih dozvola primatisamou{altersalina

Bulevaru oslobo|ewa 143, na Limanu 2. Voza~ke dozvole }e se, kao i do sada, izdavatiuzgradiOdeqewa sao b ra} ajn e pol ic ij e u [ajka{kojulici 34.

Radno vreme {altera za prijem dokumentacije i izdavawevoza~kihdozvolaje radnim danima od 7 do 21 sat, asubotomod8 do16~asova.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ekadareprezentativnivojN niobjekat,kasarna"DrAr~ibald Rajs" u Futo{koj ulici

PROCEDURA ZA DOBIJAWE VOZA^KIH ISPRAVA

PO ZAHTEVU GRADONA^ELNIKA, TEMPERATURA SE PONOVO MERI U STANOVIMA

Pavli~i} Toplaniposlao komunalnupoliciju litetnu uslugu gra|anima:zatoimajumonopoli zato dobijaju pomo} iz bux et a. Sve drug o jes u izgovori koji ne}e biti tolerisani – izjavio je Pavli~i}. Osvrnuo se tim povodominanavodedajezbog izostanka subvencija iz gradske kase ove godine, neekonomske cene i velikih gubitaka Toplana prinu|enana{tedwu. -Toplanasadaimave}ibuxetnegokadajedobijalasubvencije,istakvim ogromnim buxetom mo`edapokrijesvesvoje tro{kove. Grad je punoolak{aoToplani,jer je 2008. isplatio za wene, i dugove GSP-a, oko Gradona~elniknaju~era{wojkonferencijiza{tampu Foto:A.Erski 1,5 mil ij ard u din ar a. koji nisu zadovoqni se jave zovana i grejawe na nivou od Najlak{e je prebaciti odgovornost na nekog drugog – nainspekciji – rekao je Pavli- presedamdana. ~i}. Napomenuo je i da }e do Pavli~i} je izjavio i da je veojePavli~i},dodav{idaje danassituacijabitinoramli- uverendajetemperaturauve- krajwa mera ove kontrole i likom broju stanova ni`a od utvr| iv aw e odg ov orn os ti i propisaneida}eutvrditida mogu}a smena direktora ToU stanovima toplije uz odluku Grada? li se i na koji na~in po{tuje planenaSkup{tinigrada. Po wegovim re~ima, gra|agradska odluka o grejawu. TaIakosetrenutnoobezbe|ujepropisanatemperaturaod20steko|e, naglasio je i da se ne}e ni koji su imali ni`u tempepini,Novosadskatoplanajespremnadadodatnopove}atemperavi{etolerisatiovakvopona- raturu od 19 stepeni ima}e turuzajedanstepen,tezbogtogaapelujenagradona~elnikada {awe, te da je Toplana, kao pravonaumawewera~unasrasazovevanrednusednicuGradskogve}aiSkup{tinegradaidodeo komunalnog gradskog si- zmerno broju dana sa ni`om neseodlukuopodizawupropisanetemperature,navodiseusastema, du`na da greje tako da temperaturom.Onjenajavioi op{tewuToplane. usvajawe nove odluke o grejagra|anibuduzadovoqni. Ovakvaodlukamo`edaseprimeniurokuodnekolikosati,a rezultatiizmerenihtemperaturaustanovimapotro{a~abi}e objavqeninakonzajedni~kogobilaskakomunalneinspekcijei Krajwameraovekontrolejeiutvr|ivawe predstavnikaToplane. od g ovornostiimogu}asmenadirektoraToplane Ovo preduze}e pozdravqa odluku gradona~elnika Igora PanaSkup{tini,rekaoprvi~ovekgrada vli~i}a da zajedno iza|u na teren i uvere se kako je toplotna energijaisporu~enaposvimpropisanimproceduramaiuskla- Ovde se vide sve slabosti wuumartu,nakon~ega}}eNodusaodlukomSkup{tinegrada,ka`eseusaop{tewu. komunalnogsistema,kaoi~i- vosa|ani imati godinu da se wenicadanamjepotrebnare- upoznajusasadr`ajemiprilaorganizacija, i da se pojedina gode svoje stanove mawoj poTelefoni inspekcije i Toplane ~ekaju javna preduze}a pona{aju kao tro{wienergije.Pavli~i}je otu|eni centri mo}i. Kao da ukazao da je vreme rasipawa Gra|ani koji sumwaju da je temperatura u wihovim stanovima postoje sama zbog sebe, a ne energije pro{lo, te da }e u izme|u19i21stepenCelzijusa,mogudapozovuiliseli~noobrazboggra|ana.Svaonauverava- gradu temperatura u stanovite komunalnoj inspekciji u Ulici Dimitrija Tucovi}a 3, te }e wa da cena grejawa nije eko- ma svuda biti 20 stepeni, sve inspektori do}i da provere temperaturu. Telefoni inspekcije dokneza`ivinovaodluka,kanomska, ne stoje. Dozvolili jesu487-2402,487-2403 i487-2404. smoposkupqeweod30odstou da}eskup{tinestanaraodluIToplanajeotvoriladodatnetelefonskelinijezazakazivanovembru,iimamojakovisoku ~iv at i kol ik e temp er at ur e wemerewatemperatureustanovima.Kakojesaop{teno,namera cenu grejawa u odnosu na pla- `ele u svojim zgradama i u preduze}ajestedaujedna~itemperaturuusvimstanovimakakobi te`numo}gra|ana.Javnapre- skladu s tim }e biti i visina onaiznosila20celzijusasaodstupawemodjednogstepena.Kondu z e} a ne pos luj u po tr` i- ra~una. U drugoj fazi, ugradtrolnomerewemo`esezakazatiradnimdanomod8do10~asova {nim uslovima. Ne mo`e se wom kalorimetara i termona besplatni broj korisni~kog servisa 0800-100-021, na brojeve tra`iti ekonomsko poslova- statskih ventila na svaki raodsekazapotro{a~e420-853i423-712ipozivawemslu`bereklawe, imati prose~na plata od dijator, vlasnici stanova samacijanatelefone4881-103,4881-104,4881-105i4881-106.Gra|ami}eodre|ivatikolikutem60.000 dinara, dok je gradski nikojiimajuprimedbenarezultatemerewainepo{tovawedogopros ek 39.000 din ar a. Javn a peraturu`eleustanu. vorenogterminatrebada`albeuputeodsekuzapotro{a~e. S. Krsti} preduze}a su tu da pru`e kva-

Komunalnainspekcijaikomunalnapolicija,uprisustvu radnika Toplane, ju~e i danas kontroli{upodstaniceistanoveuzgradama,jerseveliki broj gra|ana i daqe `ali na ni`e temperature u stanovima,nakon{tojeuutorakgradon a~ eln ik Igor Pav li~ i} zatra`io od Toplane da normalizujegrejawe.Gradona~elnik je ju~e na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da}ekontrolautvrditigdeje temperaturani`aodpropisanih 20 stepeni Celzijusa uz odstupawe od jednog stepena, teda}eutvrditiodgovornost onihkojisutemperaturusmawiliispodpropisane. -PodaciizToplaneipodacikojesmodobiliodgra|ana, ne sla`u se. Kod onih koji su se `alili na temperaturu u stanovima kontrolisa}emo da li su radnici Toplane na odgovaraju}i na~in kontrolisali temperaturu i pozivam sve

„Bambi molesters” uCK13 Koncert grupe "Bambi molesters"odr`a}eseve~erasu22~asa u Omladinskom centru CK13, UlicaVojvodeBojovi}a13.Karte semogukupitipoceniod700dinaraukafi}ima"Grafiti",UlicaKosovska21/ai"Dablin",Ulica[trosmajerova5,uPetrovaradinu,kaoiuprostorijamaCK13. Nadankoncertakarta}eko{tati1000dinara. A. J.

Iskqu~ewastruje Zbogplaniranihradovauelektri~noj mre`i sutra struje ne}e imati:NoviSad: od9do12.30 sati Futo{ki put od broja 21 do 39 i Suboti~aulica1,od10do11 sati UlicaIlijeOgwanovi}a24.Petrovaradin: od 10 do 13 sati deo ulice Breza od Bukova~kog puta prema Sremskim Karlovcima. ^ortanovci: od 9 do 12 sati deo vikendnaseqaBanstol. Ka}:od8 do13 satipovremenoupojedinim ulicamaodulazaunaseqeizNovogSadadocentra.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

petak28.januar2011.

dnevnik

c m y

8

SVETOSAVSKA PROSLAVA U O[ „DESANKA MAKSIMOVI]” U FUTOGU

[kolaporaslaza 540kvadratnihmetara Nadogra|eni deo Osnovne {kole „Desanka Maksimovi}” u Futogu sve~ano je sino} otvoren i u novih 540 metara kvadratnih useli}e se u~enici prvih i drugih razreda. Po re~ima direktora {kole Slobodana Egeqa s ovim prostorom Foto: B. Lu~i}

VE^E SAVE [UMANOVI]A

Poznatislikar nafilmu Film sko ve ~e po sve }e no Savi [umanovi}u, odr`ano u „Spo men-zbir ci Pa vla Be qanskog„, organizovano je povodom obele`avawa 115 godina od ro|ewa ovog umetnika. Kustos muzeja, Julijana Stojsavqevi} rekla je da je ovo samo jedna u nizu planiranih manifestacija. - U pitawu je tematsko ve~e ko je or ga ni zu je mo da bi smo privukli i animirali publiku ne kim za ni mqi vim te ma ma. Gledamo da to budu godi{wice umetnika, jer u kolekciji imamo zaista velika imena moderne umet no sti - ob ja sni la je Stojsavqevi}. Ovom prilikom emitovan je du go me tra `ni do ku men tar ni

film na zvan po po me nu tom slikaru, a za ~iji scenario i re`iju je zasl`an @ika Mitrovi}. U filmu su prikazane faze u razvoju [umanovi}evog umetni~kog opusa. Nakon projekcije, publika je mogla da vidi i devet remek dela ovog umetnika iz kolekcije Pavla Beqanskog, koja predstavqaju svojevrstan pregled wegovog stvarala{tva, kao {to su „Doru~ak na travi„, „Jabuke i gro`|e„, „Naga `ena sa {alom„, „[id pod snegom„ i druga. Julijana Stojsavqevi} je najavila i razne programe u slede}em mesecu kao {to su „Posledwa dadaisti~ka predstava„ i „Izlo`ba de~jih radova”. A. J.

skulturne sale, koja je gra|ena 1968. kada i {kola. Taj prostor nije dobar i adekvatan, ipak potrudi}emo se i to da re{imo - dodao je Egeq. Za ovaj projekat utro{eno je oko 25,5 miliona dinara. Otvarawu i proslavi {kolske sla-

[trajk legitimno stredstvo - Svetosavska proslava prolazi u {trajka~kom tonu i to je legitimno sredstvo koje sindikati imaju na raspolagawu. Nadam se da }e se Vlada Srbije i reprezentativni sindikati na}i negde na sredini zahteva i onoga {to Vlada mo`e da ispuni, jer je to jedino re{ewe - prokomentarisao je {trajk prosvetara Milan \uki}. Foto: B. Lu~i}

izbe}i }e se me|usmene i bi}e mnogo boqi uslovi za rad nego {to su bili do sada. - U~enici }e i}i u dve smene, ali ostao je problem fi-

ve Svetog Save prisustvovao je ~lan gradskog ve}a za Obrazovawe Milan\uki}koji je ovo prilikom najavio i druge radove u novosadskim {kolama.

- Dobili smo sredstva Evropske unije za gradwu nove {kole na Klisi i dogradwu {kole „Svetozar Markovi} Toza” i „Kosta Trifkovi}”, a

Proslavapovodom Savindana Koncert „Savinim stopama, ka Savinom izvoru...”odr`a}e se ve~eras u 19 sati u Kulturno- informativnom centru u Futogu, Ulica cara Lazara 42. Na koncertu u~estvuju Peva~ka grupa i Tambura{ki orkestar Ansambla KIC „Mladost”, a kao gosti nastupi}e u~enici O[ „Desanka Maksimovi}”. Ulaz je slobodan. N. R. SUTRA U KARLOVCIMA

Smotradoma}e radinosti

Predavaweo stvarala~komvaspitawu Predavawe „ Stvarala~ko vaspitawe - qubav, ne rat me|u polovima” u okviru tribine za roditeqe koju organizuje De~ji kulturni centar svakog petka, odr`a}e se danas u 17 ~asova u Eduka centru, Ulica Mite Ru-

`i}a 1. Predava~ je profesor Milica Novkovi}, autorka popularnog „Porodi~nog bukvara”, a predavawe je nameweno svim roditeqima koji `ele da saznaju {ta je stvarala~ko vaspitawe. Ulaz je slobodan. T. L.

u planu su i renovirawa mnogih drugih {kola i wihovih objekata - rekao je ovom prilikom \uki}. A. L.

SVETI SAVA I TRI KARLOVA^KE [KOLE

Zajednonaakademiji iliturgiji Zajedno, kako to ~ine posledwih desetak godina, |aci i profesori triju karlova~kih {kola, proslavili su Svetog Savu u sve~anoj sali najstarije srpske gimnazije. Svetosavska akademija, u ~ijem programu su u~estvovali |a-

^ITAOCI PI[U SMS

ci iz sve tri {kole, usledila je nakon arhijerejske liturgije u Sabornoj crkvi, gde su prerezani slavski kola~i. Po tradiciji, episkop sremski Vasilijenagradio je najboqe autore literarnih radova o svetitequ Savi. Z. Ml.

Smotra karlova~kih proizvo|a~a tradicionalnih i proizvoda doma}e radinosti odr`a}e se sutra od 10 do 13 sati u sali Sokolskog doma u Sremskim Karlovcima. Skup je deo projekta osnivawa klastera Karlova~ki poslovni klub, koji karlova~ka op{tina realizuje uz nov~anu podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu. O~ekuje se da }e se na smotri okupiti svi porizvo|a~i i vlasnici pansiona u Karlovcima. U~esnici }e biti fotografisani za video katalog i internet prezentaciju. Istovremeno }e biti evidentirani oni koji `ele da nastupaju na Etno pijacama, koje }e tokom godine organizovati op{tine Beo~in, Irig i Sremski Karlovci. Prijave primaju u kancelariji broj 53 u Magistratu, a mogu}e je rezervisati mesto i na brojeve telefona: 021/685-3081, 021/685-3079, 064/824-9013 i 064/824-9090. Z. Ml.

065/47-66-452

Mosturoku,alibezMrke Dvadanarvawa shavarijom Sanacija prve ovogodi{we vo do vod ne ha va ri je u Srem skim Karlovcima u blizini benzinske pumpe, protegla se, mimo o~ekivawa, na dva dana. Kako saznajemo u karlova~koj op{tini, na ra~vawu dva voda, na uglu Preradovi}eve i Ulice Jovana Jovanovi}a Zmaja do{lo je do slegawa tla, pa su se cevi izvile. Ekipe novosadskog „Vodovoda i kanalizaci-

je” su prekju~e sanirale kvar, ali je u toku no}i izbila voda, pa su ju~e morali ponovo da interveni{u. U Zmaj Jovinoj ulici 2008. kompletno je rekonstruisana vo do vod na i ka na li za ci o na mre`a. Do sada su se u nekoliko navrata doga|ale havarije, ova na raskrsnici sa Preradovi}evom je bila ve}ih razmera. Z. Ml.

Kada po~ne gradwa @e`eqovog mosta u Novom Sadu savetujem Vladi Vojvodine i Novog Sada – „Ni za `ivu glavu ne pu{tajte Mrkowi}a u blizinu“. Samo tako }e ga napraviti na vreme, a ina~e, Vojvodina i Novi Sad daju novce za gradwu mosta. 063/8657... *** Pojedini gradski ~elnici o~igledno nemaju li~ni finansijski interes da dovedu u red E|{eg, ina~e bi to odavno u~inili. Wihov odnos prema ruiniranim objektima u celom gradu je isti kao i princip: ~ekati da se gra|evina sama od sebe uru{i, prethodno su joj skup{tinskom odlukom skratili rok pod kojim je pod za{titom dr`ave( recimo pet godina), a onda na scenu stupaju wihove arhitekte, investitori i ostali... i na kraju dobijamo novu zgradu sa mno{tvom stanova, lokala, a oni finansijski namireni... 064/0498... *** Nema krize dok se svetle}a piletina grize, nema `e|i dok su nam izvori sme|i, ovo je zemqa ~uda, nezaposlenih svuda, nikog ne zanima daqe. 064/2822... *** Po{tovani 063520... ako ti se ne svi|a da pla}a{ radnike i porez, a ti zatvori firmu, a ne ja da otvorim. 062/1728... *** Da li smo se nekada svi pobunili zbog poskupqewa, nesta{ice

mleka i da li smo ikada svi zajedno stali uz one {to {trajkuju ili jednako trpeli neda}e koje su nas sna{le? Samo sloga spa{ava Srbina! 063/1901... *** Ovi komunalci su sme{ni. Pa oni nikom nisu naplatili kaznu, a veliki potro{a~i. 062/1522... *** Razumem qude {to su opleli po „Toplani“. Treba da znaju da su plate radnicima u istoj mawe za

*** Gospodine gradona~elni~e, kako ste? Spavate li mirno, a narodu je hladno u stanovima? Manite se pri~e da je prijatno pored mlakih radijatora. Kako to da samo „Novosadska toplana“ ima ispravne mera~e?! Va{i radijatori sigurno nisu mlaki. Va{ prehla|eni sugra|anin u jakni pored mlakih radijatora. Pla}am grejawe kao da me greju pe}i u ~eli~ani. 064/4222...

15.000 u odnosu na 2000. godinu. Direktoru i wegovoj sviti po partijskoj liniji je verovatno ve}a. Tako|e, za vas informacija ja grejem ku}u 90 kvadrata 20 stepeni, a ra~un za decembar 16.000. Nije prijatno kad sa 24 pre|e{ na 20, a dobro znam da sa radni~kom toplanskom platom ne mo`e da se sastavi kraj sa krajem. 064/2660...

*** Bili smo dobri da vas dovedemo na vlast, a sad mo`emo da se smrzavamo dok „Toplana“ po{tuje zakone iz vremena protiv kojih ste se borili i obe}avali da se ne}e vratiti. Sramota je da je posle svega opet sve isto. 063/549... *** Gospodine Aleksi}u istrajte u borbi protiv GMO. A ti koji Vas

napadaju i tu`e nek’ sami jedu taj otrov. 063/7546... *** Znate kakvo je grejawe u Beogradu? Za isti novac koji mi dajemo, sede u kratkim rukavima, ne cvoko}u! Dokle }emo biti tako pasivni i pustiti da nas maltretiraju oni koji bi trebalo da su u slu`bi gra|ana?! 063/559... *** Pi{em da bih promovisala ne{to pozitivno, {to postoji u na{em gradu. Od sveg srca hvala investitoru „Dinamika“, gospodinu Ke{equ i im`eweru Tomi na velikoj profesionalnosti, qudskosti i nesebi~noj pomo}i u veoma delikatnoj situaciji, u kojoj smo se na{li. Postoje veliki qudi. @elim im sre}u i uspeh u budu}em radu. 064/3364... *** Vidim poveli neki tamo akciju: peticijom, da se iz stanova izbace doma}i qubimci!! Slobodno se mo`e re}i, blago qubimcima, pa napoqu je toplije nego {to je to u stanovima. Lingvisti-darvinisti izbaci{e iz uxbenika „keru{u” a ovde, slede}i smo mi. 060/6394... *** A {ta ako birta{i po~nu da pu{taju posmrtne mar{eve? Em duboka, ose}ajna, a te{ka, prava opcija za „za simpati~no dru{tvo u }o{ku, Jasmina, surdukni im turu pi}a, na moj ra~un. Otu`na dr`ava i fantomi iz Sokoj064/4210... a i {ire.


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak28.januar2011.

9

DANASDVESEDNICESKUP[TINEGRADA

Februarska nagrada, pa ku}ni red u zgradama Sve~anom sednicom na kojoj }e Skup{tina grada odlu~ivati o predlogu komisije za obele`avawe praznika da novinar Bora Oti} dobije Februarsku nagradu grada, danas }e zapo~eti radni

Sve~ana akademija u SNP Besplatne karte za sve~anu akademiju zbog velikog interesovawa u kratkom roku su podeqene gra|anima. Ju~e od 14 ~asova karata vi{e nema, a povodom Dana grada 1. februara, sve~ana akademija }e biti od`ana u Srpskom narodnom pozori{tu. A.L.

dan novosadskih odbornika. Nakon sve~ane, sledi i redovna sednica na kojoj }e se uglavnom raspravqati o planovima i programima ustanova kulture ~iji je grad osniva~. Odbornici bi trebalo da donesu odluku da se anga`uje spoqni revizor zavr{nog ra~una buxeta grada za pro{lu godinu. Odlu~iva}e i o novom ku}nom redu u stambenim zgradama koji }e doneti vi{e reda, kao i o planu detaqne regulacije dela stambene zone 8 u Petrovaradinu. Ostatak sednice bi}e namewen programima rada

Muzeja grada, Istorijskog arhiva, Gradske biblioteke, Zavoda za za{titu spomenika kulture, Pozori{ta mladih, Sterijinog

pozorja, Kulturnog centra, Novosadskog pozori{ta, Ateqea 61, KIC „Mladost” i KIC „Kisa~”. Pred odbornicima }e biti i izmene statuta Spensa i Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata. Posledwa ta~ka odnosi se na predloge komisije za kadrovska pitawa, ali taj materijal nije bio dostupan u vreme pisawa ovog teksta. Kako nije neuobi~ajeno da kadrovbska komisija zaseda pred samu sednicu gradskog parlamenta, o ovoj ta~ki vi{e }e se znati danas. S.K.

POSLEIZMENEOSNIVA^KOGAKTA

Grad dao nove poslove „Stanu” Prihod „Stana” ove godine mogao bi da bude ve}i za 30 odsto u odnosu na lane, posle izmene osniva~kog akta preduze}a kazao je direktor „Stana„ Rajko Boj~i}. Prema wegovim re~ima ve} je imao razgovore s direktorom „Radosnog detiwstva”i Spensa BorislavomSamarxi}em i @ivkom Popovim da radnici „Stana„ odr`avaju vrti}e i Spens ~ije se teku}e odr`avawe finansira iz buxeta Gada. Izmenom osniva~kog akta „Stan” sada mo`e da odr`ava i {kole, domove zdravqa i celokupan poslovni prostor o kome brine Novi Sada, a ~ije e teku}e odr`avawe pla}a novcem iz gradskog buxeta.

Me|u poslovnim prostorom ubraja se i Skup{tina grada i Gradska ku}a, a radnicima „Sta-

Starikadarjo{rukovodi Na kraju 2010. godine radnici „Stana” su {trajkovali tri sedmice zbog lo{eg materijalnog polo`aja. Tokom protesta direktor Milenko Peri~in je podneo ostavku i sada je {ef pravne slu`be. Du{anLopi~i} koga su zaposleni krivili za lo{e poslovne poteze je sada pomo}nik direktora za ekonomske i finansijske poslove. GoranZe~evi} protiv koga je policija podnela krivi~nu prijavu zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i daqe je na ~elu finansija.

na” je ve} povereno da odr`avaju liftove u gradkoj skup{tini. - Ukoliko „Radosno detiwstvo” prihvati na{u uslugu ostvarili bi smo godi{iwi prihod od oko 90 miliona dinara - kazao je Boj~i}, dodaju}i da je direktoru Spensa ponu|eno da „Stan” preuzme ne samo tehni~ko odr`avawe ve} i da se stara o higijeni. U naredne dve sedmice trebalo bi da proradi kol centar, pa }e gra|ani besplatnim telefonskim pozivom tokom 24 ~asa mo}i da prijave kvar.

- Operateri }e na elektronskom obrascu prijaviti kvar i direktno ga proslediti izvr{iocu i Sektoru kontrole. Posle obavqenog posla majstor }e predati radni nalog koji }e biti povezan elektornskim obrazcem i sa magacinom i Slu`bom nadzora - objasnio je direktor. U planu je da se skup{tinama stanara ponudi nova usluga, koja podrazumeva kontrolu hidratanske mre`e, potavqawe aparata protiv po`ara, izradu projektne dokumentacije i ugradwu aero solnih generatora u elktro ormane. - U vezi ove usluge ve} smo razgovarali s „Eletrovojvodnom„ od koje nam treba saglasnost za ovaj posao i oni su zainteresovani da nam dozvole da to radimo - predo~ava direktor i dodaje da su spremni da besplatno postave video nadzor u zgradama i formiraju monitoring centar. Tada }e mo}i da se prate svi eventualni alarmatni incidenti u zgradama, kao na primer kada u stanu gori ru~ak zbog ~ega vatrogasci ~esto izlaze na teren. Z.Deli}

POLO@ENIVENCINAJEVREJSKOMGROBQU

Uspomena na `rtve holokausta Na spomenik `rtvama holokausta na Jevrejskom grobqu ju~e su predsednik Jevrejske op{tine Goran Levi i zamenik gradona~elnika ZoranMandi} polo`ili vence. Obele`avawe 27. januara kao me|unarodnog dana se}awa na `rtve holokausta ustanovqeno je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skup{tine UN, jer su na taj dan 1945. godine sovjetske trupe oslobodile najozlogla{eniji nacisti~ki logor smrti u Evropi – Au{vic. - Zahvaqujem se {to je Grad u~estvovao sa nama u se}awu na holokaust, na period kada

je za vreme Drugog svetskog rata stradalo puno nevinih `rtava, kada je nestalo puno Jevreja. Mi moramo to da pomenemo i da obele`imo sva ona mesta gde su se takva zla desila, kao {to su novosadska pla`a, Jabuka, staro sajmi{te i magacini u \ur|evu. Holokaust moramo da pomiwemo da bi mladi znali {ta se desilo i da se to vi{e nikada ne dogodi – rekao je Levi. Zamenik gradona~elnika je rekao da se se}awe mora ~uvati zbog svih nedu`nih `rtava i kako se to nikad vi{e ne bi ponovilo. A.V.

Foto:N.Stojanovi}

NORMALNOPITAWE,NEVASPITANODGOVOR ^etiri trake kroz tvr|avu Verbalna lavina voza~a GSP-a Generalnim urbanisti~kim planom grada predvi|ena je izgradwa novog mosta na stubovima nekada{weg mosta Franca Jozefa, a planom detaqne regulacije Petrovaradinske tvr|ave potvr|eno je da }e ~etiri saobra}ajne trake prolaziti kroz tvr|avu, prenosi RTV. Podnosioci primedbi na taj dokument smatraju da }e se time izmeniti identitet tvr|ave, da }e biti spre~en wen daqi odr`ivi razvoj, pa ~ak i wena za{tita od Uneska. Jedan od podnosilaca amandmana bio je i Fakultet tehni~kih nauka koji je 2005. godine dao svoj predlog da se na tom mestu izgradi pe{a~ki most, a predlo`eno je da se na stubove postave restorani-vidikovci. N.H.

Na{oj Redakciji obratila se Novosa|anka V.^. i ispri~ala kakav je susret imala s voza~em gradskog autobusa. - Na stajali{tu GSP-a kod Jodne bawe, u sredu (26. januara) oko 11.40 ~asova, zaustavqa se autobus s gara`nim brojem 862, na liniji 55. Po broju linije znam da je u pitawu prigradska linija, ali ne znam da li se zaustavqa i na stanici kod Bolnice (KCV) gde `elim da si|em, pa, pre no {to }u u}i, pitam voza~a da li staje kod Bolnice. - Kao da je samo mene ~ekao da „se istrese”, po~e da vi~e (tako da su svi u autobusu zanemeli) : „Zovi informacije 988, pa pitaj, dosta mi

je vi{e...” i nastavi daqe tiradu o tome kako ga, eto, putnici stalno ne{to pitaju, te kako on „nije du`an da odgovara...”, a sve vreme mu lice smrknuto, kipti ~ovek od besa, najradije bi me zgromio zato {to sam se „usudila„ da ne znam da li zaustavqa autobus kod Bolnice pri~a na{a ~itateqka. Postavqa pitawe da li JGSP ima neku „unutra{wu kontrolu” da malo provere kako se koji voza~ odnosi prema svom poslu i putnicima, pa da one kojima ovako „puca film” ne stavqaju da voze. O ovom slu~aju obavestili smo gradskog prevoznika gde nam je u Sektoru saobra}aja re~eno da }e ispitati slu~aj. Z.D.

U „Kolbisu” {trajkuju mesari U toku je {trajk u Industriji mesa „Kolbis”. Oko 160 radnika tra`i isplatu zaostale ~etiri plate iz pro{le i pretpro{le godine. Predsednik sindikata „Nezavisnost” u Industriji mesa

Du{anMi}unovi} ka`e da od 2004. godine zaposlenima nisu upla}ivani ni doprinosi.Direktor DraganMitrovi} potvrdio je da je u „Kolbisu” {trajk i rekao da se problemi re{avaju. Z.D.

Foto:S.[u{wevi}

Sajam antikviteta gradska tradicija Sajam antikviteta, hobija i umeti~kih predmeta, u organizaciji Dru{tva kolekcionara i qubiteqa starina „Srpska Atina”, odr`an je ju~e, u Domu vojske, po 102. put. Pored Sajma, organizovana je i besplatna procena predmeta i humanitarna prodaja. - Prednost u~e{}a na Sajmu dajemo ~lanovima na{eg Dru{tva, ali svi zainteresovani Novosa|ani, tako|e, mogu da izlo`e svoje predmete - rekao je

predsednik Dru{tva SavaTodorov i dodao da je pose}enost zadovoqavaju}a. Prema wegovim re~ima, predmeti koji se ~esto kupuju su ikone i slike, a veoma popularan je i nakit i to posebno „srpska grana” - vrsta bro{a iz 19. veka, koja se izra|uje u belom zlatu. Sajam se odr`ava svakog posledweg ~etvrtka u mesecu, a naredni je zakazan za 24. februar. T.L.

„DNEVNIK”I„LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

Zapis u kamenu

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Zapis u kamenu” Luisa Garsije Hambrina. Re~ izdava~a: Godina 1497. – Salamanka je centar evropske misli. S jedne strane su preobra}enici, sa druge inkvizitori. Doba humanizma je u povoju, ali i novi nemili doga|aji... U ovakvom ostra{}enom okru`ewu Fernandu de Rohasu, studentu prava na Univerzitetu u Salamanki, nalo`eno je da istra`i ubistvo profesora teologije. Ovaj neo~ekivani zadatak otkri}e mu jednu

druga~iju Salamanku, onu u kojoj se me{aju istorija i legenda, tajanstvenu, pod okriqem no}i. Dok ga istraga bude vodila kroz lavirinte prepune opasnosti, iznena|ewa i avetiwskih susreta, Rohas }e do}i do saznawa koje }e ga u potpunosti promeniti. Ovaj maestralan istorijski triler, koji je u jednom dahu osvojio {panske ~itaoce, o`iveo je dva lica jednog grada na originalan i neo~ekivan na~in prepli}u}i ~iwenice i fikciju. Garsija Hambrina stvorio je jedinstveni triler prepun akcije, `ivopisnih dijaloga i neprikosnoveno vo|ene radwe. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A.V.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

petak28.januar2011.

c m y

10

DNEVNIK

ШИРОМВОЈВОДИНЕПРОСЛАВЉЕНАШКОЛСКАСЛАВАСВЕТИСАВА

О просветитељу на више језика Школска слава Свети Сава прослављена је у школама широм Војводине. Свугде је било свечано, а најбољимшколама,ученицимаинаставницима додељене су награде и повеље. Већ традиционално, ученици школа на подручју апатинске општине, својим ликовним радовима инспирисанимаСветимСавом,желе дапокажуштаиколикомогу,паје тако и ове године у овим активностимаучествоваловишестотинађака. Свакашколаизабралајенајбоље радове,аонисуприказаниипублициуГалерији„Меандер“. Комисија Културног центра је, од изложених радова, изабрала девет, које је оценилакаонајбоље.Насвечаномотварањуизложбе,урученесуинаграде, адобилисуих:ученицапрвогразредаапатинскеосновнешколеМаја Сладић, ученица другог разреда изСвилојеваМихаелаВлатковић, ученикпетогразредаизСонтеЛука Воденичар, ученица петог разреда пригревачке школе Ивана Роксандрић, ученица шестог разреда из АпатинаТамараЂурђевић,ученик седмог разреда школе у Купусини Амар Секе Ковач, ученик Средње грађевинске и дрвопрерађивачке школеСтефанКубик,ученицаапатинске гимназије Торана Мајданџић и Дијана Зец из Средње техничкешколе. УОсновнојшколи„ЈованЈовановићЗмај“ уКањижихимнуСветом Сави извео је ђачки хор, под вођством наставнице Агнеш Речко, о значају просветитеља говорила је директорка школе Едита Биро, освећење и резање славског колача обавио је парох Јовица Мојсиловић,априсуствоваојеипредседник кањишкеопштинеМихаљЊилаш. У Кањижи, Сенти, Новом Кнежевцу,Чоки,Хоргошу,Падејуидругим потискимместимагдесенаставаодвијанасрпскомимађарскомјезику ипрограмиприређениучастСветог Саве били су двојезични. У неким местима програм је додатно обога-

ћенинаступомнајезицимадругих националних заједница, попут Основнешколе„ДрТихомирОстојић“ уОстојићевугдејепрограмбио инапољском,аушколи„НовакРадонић“ уМолуинаромскомјезику. СветосавскибалуСентиодржанје уХотелу„Ројал“,уНовомКнежевцу где постоје две православне цркве и парохије уприличени су два бала.УКањижијеуместобалакоји се претходних десетак година одржаваоу„БањиКањижа“, уприличена празнична вечера у Дому Српског аматерског културно-уметничкогдруштва„СветиСава“.

сенћански парох Далибор Зарић и најмлађи чланови КС „Мирослав Антић“.ХимнуСветомСавиизвеле су чланице омладинског ансамбла подвођствомуметничкогруководиоца Јелене Палош, наступили су чланови предшколског ансамбла и омладинска певачка група под вођством Сање Уторник и Слађане Стојановић, а надахнуту беседу о првом српском просветитељу и архиепископуодржаојекњижевники редитељ Милан Белегишанин из НовогСада.ОбновитељрадаШколског фонда у Сенти Петар Терзић указаојетакођеназначајСветогСа-

Светосавскухимнуизвелатрихораизбечејскихшкола

Камерна сцена „Мирослав Антић“уСентипрексиноћуДомукултуре,уприсуствупредседникаВладе Војводине др Бојана Пајтића, угледних гостију из културног живота Покрајине, поклоника позоришне уметности и својих чланова, приредилајеСветосавскуакадемију иуједнопрославилаславуСавиндан ивреданјубилеј25.годинапостојањаиуспешнограда.НапочеткусвечаностидиректорЗаводазакултуру Војводине Тибор Вајда отворио је изложбу костима које је за бројне наступесенћанскихглумацакреиралаГордана Николић,аосвећењеи резање славског колача обавили су

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18­ 19,­ 21,­ 22),­ „Upo­znaj­te­ ma­le Fo­ke­ro­ve”­ (17.45,­ 19.45,­ 21.45),­ „Me­ga­um”­ (13.10),­ „Tu­ri­sta”­ (18.30, 20.30,),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Le­to­pi­si­Nar­ni­je:­Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­ zo­re­ (17.30),­ „Tron”­ (20.00),­ „Ha­ri­ Po­ter­ i­ re­li­kvi­je­ smr­ti (13.15,­ 16.00),­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (11.30,­ 15.30),­ „Grin­ hor­net” (22.30),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(12.30),­„Dru{tvena­mre­`a”­(15.20),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.40). Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„red”­(21.30). Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„Be­li,­be­li­svet”­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­Jo­van­\or­|e­vi}­„Tra­vi­ja­ta”­(19),­Sce­na Pe­ra­Do­bri­no­vi}­„Uje`”­(19.30). Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Qu­bav„­(20)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede, 26. januara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Biqana Vla~i}, Adrijana Markovi}, Marina Kri`an, Sabeta Asanovi}, Aleksandra Danojevi}, Sawa Mikulinac iz Novog Sada, SlavicaGli{i} iz Veternika, JelenaKvrgi} iz Futoga, Marina [avija iz Ledinaca, Milka Vukovi} iz Rumenke, Nata{aAbut iz Sr. Kamenice, JadrankaJevi} iz Ba~kog Magli}a i TawaFarka{ iz Ba~a, DE^AKE: SandraVasiqev, MarijanaKostadinov, ValerijaManojlovi}, QuntunijeNeziri iz Novog Sada, JasnaJawi} i Marija Buj{i} iz Petrovaradina, MarijaBabi} iz Sr. Kamenice, Marija Pe}anac iz Ba~ke Palanke, Suzana Ogwenovi} iz Gospo|inaca i DanijelaUrumovi} iz Rumenke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahaweni Miroslava Blagoja Dostan-Jeleni} (1952) u 9.45 ~asova, Irina Hinka Stanivukovi} (1930) u 10.30 - urna, Nandor Nandora Pilc (1937) u 11.15 ispra}aj, Zoran Mite Joci} (1933) u 12, Vojislav Mladena Miti} (1933) u 12.45, Katica Barbare Zdravkovi} (1939) u 13.30, Rajka \oke Simani} (1936) u 14.15 i Verica Radoslava Bara} (1936) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Josip Stevana Okawi (1917) u 13 ~asova. Na centralnom grobqu u Futogu danas u 13 ~asova bi}e sahrawena Zorka Jove Nelimovi} (1930). Na mesnom grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawena Nade`da Mitra{ina [vowa (1930) u 14 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas u 13 sati bi}e sahrawen Jovan Vide Predin (1949).

ве. Прикупљање прилога, које је уследилоипослесиноћнеакадемије,допринелоједадосадапомоћдобије 60 добрих ученика из сиромашнихпородица. Поводомјубилејачетвртвекапостојања о раду КС „Мирослав Антић“ говорио је управник Небојша Басарић,нагласившидајеонапреставља окосницу неговања српске културеуСенти. У име Савеза аматера Војводине јубилеј је честитао секретар Саво Мучибабић, који је КС „Мирослав Антић“ињенимоснивачимаЛазаруПајтићу,МирјаниСавин,Љубици Романдић, Бојану Пајтићу и

Браниславу Унгиновићу уручио специјалнеплакететеасоцијацијеза допринос неговању и унапређењу позоришне ументости. Поводом јубилејанаступалисупознатиглумац МиленкоПавлов изБеоградаиистакнути глумци сенћанске сцене Бранислав Унгиновић и Мирјана Савин. Насвечанимсветосавскимакадемијамаорганизованимјучеуосновним и средњим пшколама шидске општине, додељене су светосавске повеље.ИзузетакјеГимназија„СаваШумановић“,којајесветосавску академију одржала дан раније, у присуствуепископасремскогВасилијаитомприликомсвомнајбољем ученику четвртог рсзреда Милошу Мићићу доделила ово највише општинскопризнање.УОШ„Сремски фронт“светосавскуповељуједобио ученик осмог разреда Вељко Бирач, док је у ОШ „Бранко Радичевић“овопризнањедобилајеАнђела Тодоровић, ученица осмог разреда. Адашевачка ОШ „Вук Караџић“ је доделила повељу ученици осмогразредаМаријиБеић.УЕрдевиксустигледвеповеље,једнује добила ученица Јована Вукомановић, а другу наставница словачког језука Руженка Ђурик. Светосавскаповељасастојисеоддипломеса амблемом општине Шид и лика СветогСаве,каоиновчаногизноса од10.000динара. Светосавске повеље и новчане награде од по осам хиљада динара добилојејуче49ученикаосновних исредњихшкола уСремскојМитровици,доксу њиховименторидобили по четири хиљаде динара.Ђацимакојисуостварилиизузетнеразултате из разних области, награде су уручилиначелницаУправезаобразовање Зорица Гашпар и заменик председника Скупштине града ЗоранМишчевић. У врбаској Гимназији „Жарко Зрењанин“јучејесвечанимпрограмом обележен Дан Светог Саве. Гимназијалци су припремили неко-

telefoni

лико нумера које је извео школски хор,доксучлановидрамскесекције приредили играни програм. ВрбаскипарохЦветкоМиливојевић је благосиљаосвеученике,професоре иГимназију,акумовогодишњепрославе у Гимназији био је директор ЈП„Дирекцијазаизградњу“Давор Крмпот,којијеуимелокалнесамоуправеуручиоинформатичкуопремузакабинетеинформатикеиприроднихнаука. Помало необично школска слава јеобележенауЕкономскојшколиу Алибунару, која је започела уручивањем признања добровољним даваоцимакрви.ДрМилицаНенадовић Станчу уручила је око 50 захвалницаЦрвеногКрстазапрводавањекрвиученициматрећеичетвртегодине,апрофесорВиданЂурић за око 50 давања, примио одличје ове хуманитарне организације. Речено једасуученициовешколенајбројнијидаваоциурегиону,аорганизаторка хуманих акција професоркаЈеленаРуњић јеистакла даје десетак професора међу редовним даваоцима крви. Весеље је настављено рок концертом бенда из ове школе. Кум прославе био је месни парох Румунске православне цркве ЈонелМалајмаре, сатрисинаисупругом.

Светосавском химном, у заједничкомизвођењутрихораразличитеузраснедобипредшколскогДечијег вртића „Лабуд Пејовић“, ОШ „Здравко Гложански“ и Црквеног хораСветивеликомученикГеоргије, поддиригентскомпалицомДанице Ружичке, почела је Светосавска академијауБечеју.Какојеовегодине, уз Српску православну цркву, кум школске славе и организатор традиционалнесветковинебилабечејска Гимназија, гостима у препуној сали Градског позоришта први сеобратиодиректоровереномиране школе мр Миодраг Басарић. Свештеник Дејан Станојев уручио је пригодне поклоне најуспешнијима на ликовном конкурсу поводом Савиндана, а у холу Градског позориштапостављенајеизложбапристиглихрадованатему:„Светосавље– мера наше душевности и духовности“.УченикбечејскегимназијеДејан Милованов прочитао је „ЗавештањеСтефанаНемањеСветомСавиисрпскомнароду“. На крају су учесници Светосавскеакадемијеуживалиуразноликом исаржајномпрограму,којисуприпремили бечејски предшколци, основциисредњошколци,анакрају јенаступиоиКУД„Ђидо“. Е. Дн

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

Награђениапатинскиученици

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

petak28.januar2011.

СПОРАЗУМ„ХЕМОФАРМА“ИЦАРИНЕ

Једноставније процедуреповећале извоз

Награђенистудентиспредседникомoпштине

ОПШТИНАСЕЧАЊНАГРАДИЛА76СТУДЕНАТА

Запослењем задржати најбоље

СЕЧАЊ: Сваке године, на Светог Саву, општина Сечањ новчано награди најбоље студенте, оне који имају просек оцена изнад осам. Овог пута 76 будућих академских грађана добило је по 20.000 динара, док је један од најбољих студената Новосадског универзитета, односно Природно – математичког факултета, Миро Вукоје заслужио и лап топ, јер у петој години има просек оцена 10. Председник сечањске општине Предраг Милошевић обећао је у јучерашњој изјави за „Дневник” да ће локална самоуправа председнику Владе Војводине Бојану Пајтићу

предложити Вукоја за награду „Др Зоран Ђинђић”, уколико задржи тај просек до краја године. - Наша жеља је да награђене студенте задржимо у општини Сечањ а то можемо постићи само отварањем нових радних места и индустријске зоне. На помолу су нови инвеститори, очекујемо отварање фабрике у којој ће бити упослено 70 људи, а у наредна три месеца и у копарском „Цимосу”, у коме смо у последњих годину дана запослили 373 радника, планирано је да се отвори још стотину радних места. Убеђен сам да смо на добром путу да постанемо модер-

на и савремена општина у Војводини и да 2013. године они који желе да раде неће бити без посла – нагласио је Милошевић. Он је подсетио и да сва деца која иду у средњу школу на територији ове средњобанатске општине имају бесплатан превоз. Преко покрајинске Владе, односно фирме „Боровица транспорт” из Руме, општина је августа прошле године добила два аутобуса за превоз средњошколаца. У данашњим тешким условима, оценио је Милошевић, то пуно значи за породице настањене у овој недовољно развијеној средини. Ж.Б.

ВРШАЦ: У вршачком „Хемофарму“ већ дужи низ година целокупна производња је окренута иностраним тржиштима. Глобална политика пословодства и челних људи компаније овог највећег произвођача лекова наше земље да се извоз што више повећа, што се и чини, преко половине производње иде у земље широм света. У остваривању таквог опредељења да се процес у извозу поједностави и убрза, наш највећи извозник је у Вршцу са Управом царина Србије потписао споразум о поједностављивању поступака за брже добијање потребне папирологије за извоз. Директор Управе царина Предраг Петронијевић истакао је да „Хемофарм“ да је овај споразум добар пример сарадње и унапређења партнерских односа између државе и привреде. - Применом поједностављених царинских поступака желимо да подржимо компаније које увозе репродукциони материјал, као и извознике, има-

јући у виду њихов значај за целу српску привреду. Тиме се истовремено постижу два ефекта – раст буџетских прихода и заштита домаће привреде кроз повећање њене конкурентности на другим тржиштима – рекао је Петронијевић. Члан Управног одбора концерна „Хемофарм“ Марко Милојевић каже да је овај споразум вишеструко користан и за компаније и смањење спољнотрговинског дефицита. - Током девет месеци прошле године „Хемофарм“ је повећао извоз за 25 одсто, што значи да је 60 одсто укупне производње из погона у Србији извезено у друге земље. Марко Милојевић образлаже да су убрзавање и поједностављење процедуре добијања декларација и царињења велика подршка настојањима koncerna „Хемофарма“, као највећег извозника и произвођача лекова, али и других компанија, које доприносе оживљавању српске привреде . Р.Јовановић

ЛИВНИЦАУЛАЖЕПЕТМИЛИОНАЕВРАУНОВИПОГОН

Хрвати запошљавају јошнових радника Петмилионадинаразаадаптацију

УЗГРАДИТРГОВИНСКО-ЕКОНОМСКЕШКОЛЕ

Одпродавница учионице КИКИНДА: У згради Економско-трговинске школе у току је реновирање простора у којем су некада биле продавнице, а који ће бити преуређен у учионице – кабинете за ученике четири одељења. Из буџета локалне самоуправе за адаптацију је издвојено око пет милиона динара. Председник општине ИлијаВојиновић, помоћница председника Гордана Булатовић и члан Општинског већа Бранислав Чолак обишли су јуче Економско-трговинску школу. - Биће оспособљено више од 400 квадрата корисног простора у којем ће се налазити учионице-кабинети, санитарни чворови, припремне учионице, зборница – истакла је Гордана Булатовић. - Економско-трговинска школа, након уређења, имаће своје кабинете и учионице те ће бити ослобођен простор у згради коју деле са Гимназијом „Душан Васиљев“. Током прве фазе радова уређена је фасада, а излози некадашњих

продавница преуређени су у прозоре. Друга фаза, која је у току, подразумева преуређење зидова, изградњу санитарног чвора, електроинсталације. -У овим учионицама-кабинетима ђаци ће радити у најсавременијим условима - рекао је директор Економско-трговинске школе Томислав Бартолић. - У огледним одељењима има 24 ученика који ће добити учионице. Део простора изнајмљиваћемо за семинаре у сарадњи са Центром за стручно усавршавање. Извођач радова је фирма „Пемир“, а рок за завршетак је што пре, односно очекујем да за месец дана радови буду завршени. Трећа и уједно завршна фаза радова подразумева набавку намештаја, рачунара и неопходних учила за шта су потребно око два милиона динара. У Економско трговинској школи има 678 ђака, а за наредну школску годину руководство школе тражиће још један нов образовни профил. А. Ђ.

Ледоковаотротоаре СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Већ неколико дана, снег и лед праве проблеме грађанима Сремске Митровице. Чистачи ЈКП „Комуналије“ онолико колико могу чисте

Комуналцимапунопосла

ледене тротоаре, али, многобројни бутици и несавесни грађани нису се укључили у овај вид активно-

сти, што дебелу ледену кору чини све теже уклонивом. Више десетина Митровчана је услед падова на залеђеним површинама, током јучарешњег дана потражило лекарску помоћ ортопеда у Општој болници Сремска Митровица.Седам пацијената задржано је на одељењу, јер је неопходна хируршка интервенција, а највише је било прелома кукова и скочног зглоба. - Што се тиче амбулантних прегледа, јуче је забележено неколико десетина повреда и прелома најчешће ручних зглобова и они ће се лечити амбулантно - изјавио начелник одељења ортопедије Опште болнице др ДејанМаљковић. С.Л.

ЗРЕЊАНИН: Фабрика „Радијатор” из Зрењанина најавила је да ће уложити више од пет милиона евра у нову производну линију за калуповање одливака, као и у доградњу и реконструкцију постојеће хале ливнице. Некада познат по производњи грејних тела, „Радијатор” данас послује као ливница за израду одливака каминског, каналског и шахтовског програма. Услед повећања тражње за овим производима, у предузећу је одлучено да се инвестира у нови погон. - Он ће удвостручити капацитете фирме. Тиме ће бити уведени нови производи вишег нивоа, а производња ће бити намењена за извоз, што је и сада случај – изјавио је за „Дневник” комерцијални директор „Радијатора” Часлав Обрадовић, додајући да ће уз инвестицију бити отворено скоро 200 нових радних места у фабрици која тренутно запошљава близу 400 радника. Обрадовић је истакао да се пуштање у рад нове линије очекује у првом кварталу следеће године, када би требало и да порасте број запослених. Планирано је да грађевински радови и инсталација опреме буду завршени до краја 2011. Члан Управног одбора „Радијатора” Милан Блажић напоменуо је да је главни део опреме за нову ли-

Помен жртвама рације

БЕЧЕЈ: Комеморација посвећена страдању невиних жртава у Бечеју, током Велике рације хортијеваца у Јужној Бачкој 1942. године, одржаће се данас на спомен обележју крај ушћа Канала у Тису. Велико злодело, од пре 69 година, кренуло је 4. јануара у Чуругу, настављено је у Жабљу, Ђурђеву, Госпођинцима, Локу, Шајкашу, Тителу, Мошорину, Темерину, Новом Саду, Србобрану и завршено тродневном „хајком на људе“ 26, 27. и 28. јануара у Бечеју. Укупно је у Великој рацији страдало 3.809 невиних Срба, Јевреја, Рома и људи друге националности. У Бечеју је убијено и у хладну воду бачено 226 невиних жртава. Тим поводом бечејска локална самоуправа данас организује традиционалну манифестацију посвећену сећању на крвави јануар 1942. године. Прво ће председник општине Петер Кнези, у згради Градске куће од 10,30 сати организовати пријем за госте, а пола сата касније одржаће се пригодан културно-уметнички програм по имену „Поштовање за живот“. Потом се све наставља комеморацијом на спомен обележју крај Тисе, где ће се,тачно у подне, минутом ћутања одати пошта жртвама. Молитвени помен служиће представници јеврејске општине, свештеници Српске православне и католичке црквене општине и на крају ће се положити венци и цвеће на спомен обележје, а представници Друге месне заједнице, на чијој територији се трагедија догодила, спустиће венац исплетен од свежег цвећа у хладну воду и тиме послати поруку да се слично никада и никоме на понови. В.Ј.

Спортски терени уЛибри

Погон„Радијатора“

нију већ набављен, и да је потписан уговор за остатак машина, као и да су обезбеђена средства. Већински власник овог акционарског друштва, са 50,6 одсто акција, јесте конзорцијум хрватских фирми „Љеваоница Бјеловар“, „Љеваоница Продукт“ и „Аква трговина“, који је до контролног пакета дошао у поступку приватизације. До сада је у „Радијатор” инвестирао више од два милиона евра. Фабрика је лане остварила промет од око 11 милиона евра, док пројектовани приход за 2011.

годину услед значајног повећања тражње прелази 16 милиона. Зрењанинска ливница је извозно орјентисана и највећи део производа пласира се ван граница и то на тржиште Европске уније - у Шпанију, Италију, Немачку, а производима са нове линије овде планирају да освоје Француску, Блиски исток, део афричког континента, Румунију и Бугарску. Пласман им је омогућен, између осталог и због тога што поседују све неопходне атесте и сертификате. Ж.Балабан

НЕУСПЕОРЕФЕРЕНДУМНА ПОДРУЧЈУ МЗ МАРТОНОШ

Безсамодоприноса самоназадовање МАРТОНОШ: На подручју Месне заједнице Мартонош у кањишкој општини, која обухвата и оближње насеље Мали Песак, референдум за нови петогодишњи самодопринос није успео. На изјашњавање, које је трајало недељу дана од 10. до 16.јануара, од 1.874 уписана бирача са правом гласа и оних који овде имају непокретности, одазвало се свега 35 одсто. Предложеним програмом планирнао је да се од месног самодоприноса грађана за пет година прикупи 75 милиона динара намењених за изградњу фекалне канализације и тротоара, поправку путева, адаптацију и одржавања који су у власништву МЗ Мартонош, израду пројектно-техничке документације за атмосферску канализацију и индустријски парк, сункционисање стручне службе МЗ Мартонош, помоћ удружењима грађана, културним

11

друштвима, верским зајдницама и за друге потребе. Од оних који су изишли на изјашњавање 80 одсто је подржало увођење самодоприноса, али за успех референдума неопходно је изјашњавање и прихватање више од половине бирача. За издвањање од примања запослених чак је предложено смањење издвајања за самодопринос са 3,5 на 3 одсто од месечних примања, док је за пољопривреднике предложено да по хектару плаћају годишње противвредност од 40 килограма по хектару. Према речима председника МЗ Мартонош Акоша Макре, великих проблема у последње време има са површинским и подземним водама, а требало би решавати и друге потребе, што је планирано да се делом финансира и из средстава самодоприноса. Пошто је референдум неуспео, без прихода од самодорпиноса неће моћи да се

наставе започета улагањима. МЗ Мартонош једина је на подручју кањишке општине у власништву задржала водовод и носилац је водоснабдевања, а дуговања мештана за воду су око три милиона динара, па је неопходно веће ангажовање да се потраживања наплате. Месна зајендица Мартонош не располаже другим изворима прихода, па руководство оцењује да ће, уместо очекиваног развоја, подршком средствима самодоприноса, неуспех на референдуму донети назадовање. За покретање поновне процедуре за нови референдум потребно је да прође шест месеци. Прошле године је за реконструкцију водоводне мреже у Мартоношу и Малом Песку и прикључење Малог Песка на водоводну мрежу Малих Пијаца из средстава Фонда за капитална улагања АП Војводине, инвестирано око 100 милиона динара. М.Митровић

ВРБАС: Петицију да се у врбаском насељу Либра изграде спортско и дечије игралиште потписало је око 150 грађана овог краја, а представницима локалне самоуправе петицију је јуче предао Игор Шкундрић. У разговору са председником општине др Жељком Видовићем, постигнут је усмени договор да ће ове године у овом делу Врбаса бити изграђени неки садржаји за спорт и рекреацију. Највероватније то ће бити терени за мали фудбал и кошарку, као и игралиште прилагођено за децу. Према Видовићевим речима, већ је обављен и разговор са директором „ЈП Дирекција за изградњу“ и договорено је да се са радовима почне у току ове године. - Стиже нам доста сличних иницијатива грађана и добро је што се грађани организују на тај начин. Ми их решавамо у складу са буџетским могућностима и пронаћи ћемо неко решење и за петицију грађана Либре - рекао је др Видовић. Н.П.

Програм 48сати

СУБОТИЦА: За шест месеци Суботичани ће моћи све своје комуналне проблеме да пријаве на кол-центар, који ће се налазити у Градској кући. Према пројекту, за 48 часова, грађанима ће се јавити службеник и обавестити га о решењу по његовој промедби, жалби, захтеву или притужби из надлежности града. То ће бити ефикасан начин решавања проблема, а на тај начин ће се побољшати и комуникација између Града и грађана. Покрајински секретар за локалну самоуправу Томислав Стантић је истакао да ће Суботица бити један од првих градова, после Инђије, која ће имати програм „48 сати“. А.А.


12

crna hronika

petak28.januar2011.

dnevnik NAKON HAP[EWA U NEMA^KOJ

Srbijiizru~en pripadnik„[akala”

Foto:S.[u{wevi}

PO@AR JU^E U FUTOGU

Izgoreojednosobanstan Upo`aru,kojijeizbioju~eokopodnevauFutogu,uUliciJosipaMa`ara38,potpunojeizgoreodvori{nijednosobanstanpovr{ineoko40kvadratnihmetara.Nikonijepovre|en. Pore~imaZoranaGali}a kojistanujenaistomku}nombroju,u trenutkuizbijawavatreutimprostorijamajebilabakasunucima. Kakonamjekazao,mogu}ejedajepo`arizbiokadsecevpe}ipregrejalaizapalilakrov.

Nalicumestasmosaznalidajeplamenveomabrzoprogutaopoku}stvotakodasustanariuspelidaspasumalogarderobe,aostalo sepretvoriloupepeo. -Dasuvatrogascido{lidvaminutakasnije,sviobjektinaovoj adresibiizgoreli-prokomentarisaojejedanoduku}ana.-Do{li suodmahna{iizFutoga,aubrzoidvavozilakaopomo}izNovog Sada. M. V.

- Nekada{wi pripadnik jedinice"[akali"ZoranObradovi}, zvani Bubica, jedan od glavnoosumwi~enih za ubistvo najmawe 44albanskacivila1999.godineu selu]u{ka,kodPe}inaKosovu i Metohiji, izru~en je Srbiji iz Nema~ke-izjavilajeju~eTanjugu ministarkapravdeSrbijeSne`anaMalovi}. - Obradovi} je 21. januara u pratwi Interpol policije preba~enuSrbijupo{tojenema~ka vlada odobrila wegovo izru~ewe po usvajawu zahteva srpskog Ministarstvapravdezaekstradiciju - precizirala je ministarka Malovi},idodaladajeekstradicijaObradovi}aizNema~ketra`ena,osimzbogratnogzlo~inau ]u{ki,iradidovr{ewakrivi~nih postupaka koji se zbog krivi~nog dela razbojni{tva vode predvi{imsudovimauPan~evui Kru{evcu. Obradovi}jeumajupro{legodineuhap{enuNema~kojnaosnovupoterniceraspisaneponaredbiOdeqewazaratnezlo~ineVi{egsudauBeogradu.

Pred Odeqewem za ratne zlo~ine20.decembrajepo~elosu|ewedevetoricipripadnikabiv{e paravojne jedinice "[akali" za zlo~inuselu]u{ka,aza15osumwi~enih,kojisuubekstvu,raspisana je Interpolova poternica. Optu`nicaihteretidasu14.maja1999.godineutomseluubili44 civila, uni{tili i zapalili vi{eod40ku}a,aoko400albanskih civila,`ena,deceistaraca,proteraliiopqa~kali. Su|ewe Toplici Miladinovi}u, Sre}ku Popovi}u, Slavi{i Kastratovi}u, Bobanu Bogi}evi}u,ZvonimiruCvetkovi}u,Radoslavu Brnovi}u, Vidoju i Veqku Kori}aninu i Abdulahu Soki}u zbog zlo~ina u ]u{ki odlo`eno jezafebruar.Optu`enisunapo~etku su|ewa negirali dela koja imsestavqajunateret,kaoipripadnostjedinici"[akali". Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine iniciralojefinansijskuistragu protiv optu`enih za zlo~ine u ]u{ki, zbog sumwe da su opqa~kalime{tanetogselaidasuzlo~inevr{iliizkoristoqubqa.

U UTRINAMA, KOD ADE

Demoliraode~je igrali{te Policijski slu`benici u Adipodnelisukrivi~nuprijavu protiv maloletnog M. B. (1994) iz Utrina, zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo uni{tewa i o{te}ewa tu|estvari.Onjeosumwi~endaje 24.januara ove godine polomio

tobogan i deo drvene konstrukcije na igrali{tu Odeqewa a|anske Osnovne {kole "^eh Karoq" u Utrinama. Proceweno je da je ovim vandalskim ~inompri~iniomaterijalnu{tetuodoko48.000dinara. M. Mr.

ODLUKA SUDA BiH

Uutorak saslu{awePurde U Sudu Bosne i Hercegovine u utorak, 1. februara, odr`a}e sesaslu{awenakojem}eseodbrana Tihomira Purde, koga srpskopravosu|eteretizaratnezlo~inepo~iwene1991,izjasnitiozahtevuzawegovoizru~eweSrbiji.Ro~i{tejezakazano za 14 sati, kada }e odbrana mo}i da predo~i novu dokumentacijuukolikojeposedujeiiznesedrugeargumente. USuduBiHjere~enodajeSrbija dostavila molbu za izru~ewePurde,teda}e,poslesaslu{awa odbrane, sudija dati svoje mi{qeweKrivi~nomve}u,apotom}ebitidonetaodluka. TihomirPurdajeuekstradicionompritvoruuZeniciod5.januaraovegodine.Onjepo~etkomjanuara uhap{en na granici s BiH, naosnovupoternicekojujeSrbija

SudBiH

zawimraspisalazbogzlo~inanad SrbimauVukovaru1991.godine. TihomirPurda,dr`avqanin Hrvatske,protiviseizru~ewu Srbiji,ahrvatskotu`ila{tvo netra`iwegovoizru~eweHrvatskojjerjeutvrdilodanema osnova za preduzimawe kaznenogpostupkaprotivwega.Purda }e ostati u pritvoru u BiH do odluke suda o zahtevu za izru~eweSrbiji.Kakojeju~ere~enouSuduBiH,Purdaupritvoru u BiH mo`e ostati do {estmeseci-dokseneokon~a proces, a kona~nu odluku o izru~ewu }e doneti Ministarstvo pravd e BiH. Ukol ik o Krivi~nove}eSudaBiHdonese odluku o Purdinom izru~e-

wuSrbiji,odbrana}eimati15 danaza`albu. Predsednikudru`ewaHrvatskihratnihvojnihinvalidaDomovinskog rata (HVIDRA) i poslanik vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice Josip \aki} izjaviojeda}ezbogslu~aja hrvatskog veterana Tihomira Purde od vlade tra`iti povla~ewe hrvatskog ambasadora u Beogradu. On je na konferenciji za novinare u Zagrebu rekaoda}etra`itiizamrzavawe diplomatskih odnosa sa Srbijomdoknebudure{enapravna pitawa u odnosu na hrvatske veterane. Po wegovim re~ima, povla~ewe ambasadora bilo bi prvi ~in nezadovoqstva odnosom Srbije prema pravosudnim telimaHrvatske,presvegaprema Tu`ila{tvu u Osijeku koje

TihomirPurda

je utvrdilo da nema nikakvih osnova za pokretawe krivi~nog postupkaprotivPurde. UkolikoTihomirPurda,iz pritvora u BiH bude izru~en Srbiji,\aki}jenajavioda}e HVIDR-atra`itiostavkuhrvats kog min is tra prav os u| a Dra`enaBo{wakovi}a. \aki} navodi da su optu`nice pisali ~elnici tada{we obave{tajne slu`be KOS-koji su "u logorima iskam~ili potpise hrvatskih veterana i staviliimnateretne{to{tonisuu~inili". \aki} tra`io je i preispitivawe sporazuma o saradwi pravosudnih tela Hrvatske i Srbije.

POSLE [OKANTNOG OTKRI]A DA SU U KRVI @EQKA MITROVI]A NA\ENI BENZEN, OLOVO I ARSENIK

Policijaistra`uje kojepoku{aoda otrujevlasnika„Pinka” Inspektori Uprave kriminalisti~ke policije Beograda "preduzimaju potrebne operativneradwe"pokrivi~nojprijavi vlasnika televizije "Pink"@eqkaMitrovi}a,saop{teno je ju~ iz kabineta ministra unutra{wih poslova IviceDa~i}a. Kako se navodi, inspektori postupaju "na osnovu zahteva nadle`nog tu`ila{tva radi rasvetqavawa sumwi za poku{aj ubistva od strane nepoznatogizvr{iocanavedenihukrivi~nojprijaviMitrovi}a". "Utokujeprikupqawemedicinskedokumentacijekojaprati wegovo le~ewe, kao i obavqaweinformativnihrazgovorasaosobama~ijiiskazitreba da omogu}e sagledavawe realnihita~nih~iwenicavezanih

za navode iz podnete krivi~neprijave",pi{eusaop{tewu. Portparolka "Pinka" Tatjana Vojtehovski rekla jeju~edajeMitrovi},zbog sumwedasupoku{alidagaotruju, pre 15 dana podneo krivi~nu prijavu"protivNNlica,alisa sumwamaipoja{wewima".Vojtehovski je potvrdila da trenutno Mitrovi}evo"zdravstvenostawe idenaboqe,rezultatisusveboqiiboqi,ionsedobroose}a". "Dobro je {to mu organizam jako dobro reaguje na terapiju. Namajejakova`nodajeidoktor Milini} potvrdio da kod @eqka nije ni{ta od ~ar{ijskih{pekulacija.Nemarak,sidu, hepatitis, nisu u pitawu opijati,apsolutnoni{taodtoga",reklajeVojtehovski.

Mitrovi}: Ne sumwam u svoju suprugu i decu Vlasniktelevizije''Pink''@eqkoMitrovi}izjaviojeda nesumwausvojubli`uokolinu,svojusupruguidecu.Mitrovi}uizjavitelevizijiB92isti~edajeuwihpotpunosiguran idanemanikakvudilemu. ''Alidasukrugovikojisuuokoliniusprezisanekimkrugovimakojisuiuregionalnomsmisluvezani,vrlojemogu}e ipredstavqadeomojihsumwi'',kazaojeMitrovi}. Govore}i o najavqenim reformama na televiziji ''Pink'', Mitrovi}jeistakaoda}eonebitisprovedenenaosnovuproduktivnostiilojlanosti. Povodomnavodadajeprislu{kivaosaradnike,Mitrovi}je kazaodanijeprislu{kivaonikoga. ''Beogradjevrlomaliiinformacijesebrzo{ire,akada informacijedolazeodqudikojimajamnogoverujemiukoje ve}20godinanemamnikakvusumwu,ondajetostvarkojajekao daseprislu{kivala'',dodaojeMitrovi}.

@eqkoMitrovi}

"Pink" je saop{tio u sredu uve~e da su u krvi vlasnika "Pinkmedijagrupe"Mitrovi}a na|eni otrovi i ocenio da sada policija i tu`ila{tvo trebadautvrdekostojiizapoku{aja trovawa. Kako je navedeno, toksikolo{ko istra`ivaweobavqenouNema~kojpokazalo je prisustvo arsenika, benzena,izotopaolovainekih radioaktivnih supstanci u krviMitrovi}a,kaoidasuuwegov organizam kontinuirano uno{enioko{estmeseci. Anal iz am a je, tak o| e, iskqu~enasvakagenetskamogu}nost bolesti, dodaje se u saop{tewuobjavqenomnasajtutelevizije "Pink". Citira se i izjava doktora Nikole Milini}a iz KBC "Be`anijska kosa" koji je negirao da uzrok

aplasti~ne anemije koja je dijagnostifikovana kod Mitrovi}a mo`e da bude uzimawe opijata kako se spekulisalo u delumedija. "^ak ni u literaturi nemate da su (opijati) uzro~nici aplas ti~n e anem ij e, tak o da time nikada nismo spekulisali. On nema ni leukemiju, ni rak,niHIV,toodgovornotvrdim,jersmouradilisveanalize,nemanirak,ni{taosimte vrstebolesti,kojanaravnonije laka, ali je mnogo lak{a od ovoga.Nemanihepatitis",naveojeMilini}. Mitrovi}u je pozlilo krajemdecembra2010.kadajeprimqen u KBC "Be`anijska kosa". Mediji su navodili da je le~ewenastaviouNema~koj. E. D.

PO^ELO SU\EWE BIV[EM DIREKTORU „@ELEZNICA SRBIJE”

[aran~i}:Nijebilozloupotreba prinabavcivozova Biv{idirektorJP"@eleznice Srbije" Milanko [aran~i} odbacio je ju~e u odbrani pred SpecijalnimsudomuBeogradu optu`be koje ga sa saradnicima iz @S-a Zoranom Mili~evi}em i Dragoslavom Pej~i}em, tezastupnikom preduze}a „Koreil“ iz Londonaiodgovornimlicemfirme “Sibeks” Miloradom ^elebi}em,sumwi~e zazloupotrebuslu`benog polo`aja u vezi s nabavkom {est dizel-lokomitiva od "Slovena~kih`eleznica"ideset vozova od{vedskefirme“[veden

reil” od maja 2004. do oktobra 2006. - Nikada nisam vr{io pritisak na svoje saradnike u vezi sa sklapawem poslova. Nikakvih zloupotrebanijebilounabavci vozova iz [vedske. Naprotiv postigao sam veliki uspeh jer sam smawio cenu za ukupno 350.000 evra za nabavku deset elektromotornih garnitura. Uvek sam poslovao po zakonu kazaoje[aran~i}, idodaodabi idanaskupioistelokomotivei vozove.

[aran~i}jeizneotezuo„politi~koj pozadini“ procesa protiv wega, uz prozivku Demokratske stranke, te istakao da je, nakon {to je 2004. godine postavqen za generalnogdirektora"@eleznica Srbije", presekao zate~eno stawe nepovoqnopotojavnopreduze}e. -Jasamprekinuo„zlatne`ice“ odlivawenovcaiz"@leznicaSrbije" u mnogo drugih pravaca. Firma„Kombinovaniprevoz“, iza kojejestajao DS,iznajmqivalaje `eleznicama lokomotive koje su zbogstarostiradilesamodva-tri

satadnevno,apla}anesukaodasu radilepoceodan,zatosamihotkazao. O tome sam obavestio i predsednika dr`ave kao i specijalnog tu`ioca, ali ni{ta nije ura|eno -kazaoje[aran~i}. Uodbranije,izme|uostalog, govorio i o tome kako se borio da @Szadr`i zemqi{tekojejeimao kod Hipodroma i za{to u tome ipaknijeuspeo.Uop{irnojodbrani biv{i direktor @S-a [aran~i}jepomenuoidaje„biousukobu saktuelnimgradona~elnikomBeogradaDraganom\ilasom“. J. J.


crna hronika

petak28.januar2011.

13

Foto:B.Lu~i}

dnevnik

DRAMATI^NOSPASAVAWENADUNAVCUUFUTOGU

Propao kroz led, umro u bolnici Stariji~ovekkojijeju~eposlepodnepropaokrozleduDunavcu u Futogu kod dolme u Dunavskoj ulici dok je sakupqao drva, preminuo je po prijemu u Klini~ki centar Vojvodine u

NovomSadu.Onje,kakosaznajemo, dozivao pomo}, pa su prolaznici zvali vatrogasce oko 16 sati. Desetak pripadnika tima novosadske Vatrogasne brigade za

NOVOSA\ANKAPRITVORENAZBOG LA@NIHDOJAVA

„Dizala u vazduh” policiju i zatvor? Policijajepodnelakrivi~nu prijavuprotivNovosa|ankeJelene S. (1982) zbog sumwe da je po~inila krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti. Ona se tereti da je preksino} oko 23.30 sata anonimnim telefonskim pozivom obavesila Kazneno-popravnizavoduPo`arevcuda}e peti paviqon u ovoj ustanovi „odletetiuvazduh”.Osumwi~e-

nojse,tako|e,pripisujedajenekoliko minuta kasnije javila telefonom policiji na Klisi da}enatupolicijskuispostavu bitiba~enabomba. De`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Koviqka \a~i} je posle saslu{awa okrivqenoj odredila pritvor. M.V.

spasavawe na vodi su gumenim ~amcem, razbijaju}i led, stigli do ~oveka koji je bio u hladnoj vodi za oko dva sata, saznajemo nezvani~no. Nakon {to je izva|en,~ovekjedavaoznake`ivota.

Hitnapomo}jeodmahreagovala, ausledilojeutopqavawe,infuzijaira|enajereanimacija. Portparolka Klini~kog centra Vojvodine Jelena Juri{in izjavilajedajepacijentbiosve-

stan,aliute{komstawu.Futo`ani ka`u da je ribwak uglavnom zarastao u trsku, a voda je skroz zale|ena. Me|utim, ovih dana, kako je temperatura malo porasla,mogu}ejedaseidebqi-

naledastawila,pajesamimtim irizi~nijebiloi}ipowemu. Po prvim nezvani~nim saznawima,uovojnesre}i`ivotjeizgubioMarinko].(1944). E.D.

[OKANTNOUBISTVONANOVOSADSKOMNOVOMNASEQU

]erkica mislila da joj ubijena majka spava

ZBOGPQA^KIISTERADWE

Osumwi~eni supru`nici Novosadskapolicijauhapsila je Mirzu R. (1982) pod sumwomdajepo~iniodvarazbojni{tvauistojradwiu@elezni~koj ulici. On se tereti da je ovog meseca, maskiran, uz ozbiqnupretwu,oduzeoodradnikanovacimobilnitelefon. Wemusepripisujedajejednu pqa~ku izvr{io uz sau~esni-

{tvo svoje svoje vanbra~ne suprugeGordaneN. (1983).De`urniistra`nisudijanovosadskog Osnovnog suda Koviqka \a~i} odredila je okrivqenom pritvor, posle saslu{awa. On je ve}robijaosedamgodina,saznajemonezvani~no.ProtivGordaneslediprijavauredovnompostupku. M.V.

BUGARSKICARINICIOTKRILIPOKU[AJ[VERCA

U kamionu iz Srbije 300 boksova cigareta Bugarskicarinicizaplenili su na grani~nom prelazu Kalotina izme|u Srbije i Bugarske oko 300 boksova {vercovanih cigareta, saop{teno je iz agencije„Carina”. Cigarete bez akciznih markica prona|ene su u kamionu srpskih registracija, koji je je prevozio bezalkoholna pi}a za jednusofijskufirmu.Policija istra`ujedalisucigaretesta-

vqene u kamion pre plombirawailisunatovarenekasnije. Pove}aweakcizanacigarete uBugarskojdovelojedoznatnog pove}awa{vercaovogproizvoda u Bugarsku. Cigarete se naj~e{}eilegalnodonoseizSrbije,Ukrajine,MoldavijeiMakedonije. Paklica najjeftinijih cigaretauBugarskojko{taoko 2,15evra. (Tanjug)

Ulaz u zgradu u kojoj je stanovala ubijena

Be`ivotno telo Jasne Kurte{ Povodomovogubistvanovosad(1966),ubijeneizvatrenogoru`ja, ska policija je odmah po~ela poprona|enojeju~euwenomstanuna tragu za Sa{om Ja}imovi}em novosadskomNovomnasequuUli- (1972) iz Sremske Kamenice zbog ciStevanaHristi}a37.Kakone- postojawa osnovane sumwe da je zvani~nosaznajemo,le{jeprona- po~inio krivi~no delo te{kog {lamajkanastradaleoko13sati, ubistva nad neve~anom suprugom, a ubistvo se najverovatnije dogo- saop{tila je ju~e novosadska Podilookodvasataujutro. licijskauprava.Uvi|ajjeobavila Utrenutkuzlo~ina,sJasninom de`urniistra`nisudijanovosadu krevetu bila je skog Vi{eg suda wena ~etvorogoTatjana\ura{koNa licu mesta di{wa }erka, koja vi}. prona|ene ~etiri jeverovatnomisliPo na{im sala, kad se probudiznawima,onjeraposlagane ~aure la, da joj mama spadio kao portir u va.Bakajeunukuzastovari{tu„Kwateklaporedle{apokrivenog~ar- za Milo{a„ na Sentandrejskom {avom. Navodno, u `rtvu je ispaputu. Sa{a je, kako saznajemo, iz qenovi{ehitaca.Nekoodstanaslu`benogpi{toqa,satpretagera je ~uo tri. Prethodno je neko dije, ispalio hitac u vrata porrazbio staklo na vratima ulaza, a tirskeku}iceukojojjesedeo,azapotomjerazvalioulaznavratastatimnapustioradnomesto. nanaprizemqu.Nijejasno,kakoto -Jasnajebiladivnaosoba,midaovolikubukuodlomqave,aposlimdasedoselilanaovuadresu tom pucwave niko nije prijavio preoko~etirigodine.@ivelaje policiji,iakoveomablizu,paina s}erkicom.Radilajenaposloviokometar,imadrugihstanova. masderivatimailihemikalijama Nezvani~no saznajemo da su na u„Naftagasu„na[angaju.Bilaje licu mesta prona|ene ~etiri bri`namajka,wena}erkajei{la ~aure,kojesuzate~eneposlagane. smojimdetetomuobli`weobda-

FotoS.[u{wevi}

Potragazaosumwi~enim Pol ic ij a je nav el a da je osumwi~eni Sa{a Ja}imovi}, za kojim je odmah zapo~ela potragu, visok 195 centimetara, i da je na sebi posledwi put imao crnu jaknu, teget pantalone i crne cipele. Policijska uprava u Novom Sadu apelujenagra|anekojimogupomo}i u pronalasku osumwi~enog da se jave na telefone 92 ili 064/892-4055. ni{te „Guliver„ - kazala je kom{inica koja je `elela da ostane anonimna. -Jasniniroditeqisuserazvelikadjeonabilamalapajegovorila da `eli da ona ima skladnu porodicu, ali eto, nije joj se posre}ilo. Wen mu` je bio krupan ~ovek, nije lepo pri~ala o wemu kadbigaspomenula.Nekadsebavila i keramikom pa je imala i izlo`beizteoblastiiprodavalajedelaponekad.Jasamkupila od we predivnu kerami~ku {oqu koju je napravila. U posledwe

vreme bila je zabrinuta za svoje radnomestozbograznihpromena na poslu. Ba{ nije imala sre}e: neko joj je probu{io sve ~etiri gume na wenoj staroj „ladi„, eto, ba{wojkojaseotimalakroz`ivoti`ivelazadete.Mnogojojje pomagala wena majka koja stanuje ususednojzgradi,abilajeukontaktuismla|omsestrom,kojatako|e`iviovdenegdeublizinirekla nam je kroz suze ova sagovornicakojasesJasnompovremenodru`ila. M.V.

SAVETNIKGLAVNOGHA[KOGTU@IOCAFREDERIKSVINEN:

NAVI[ELOKACIJAUZREWANINU

Grafiti podr{ke osu|enima za ubistvo Tatona Navi{elokacijauZrewaninuju~esuosvanuligrafitipodr{ke grupinavija~a“Partizana”kojisuovenedeqeosu|eniuVi{emsuduuBeogradunaukupno240godinazatvorazbogubistvafrancuskog mladi}aBrisaTatona.“Boqena{iikad,negoFrancuznikad.Slobodazagrobare”,glasijedanodnatpisa,ispisanihcrnimsprejomi }irili~nim pismom, koji je osvanuo na ku}i na Kapetaniji, pored gradskogjezera.Sli~neiliisteporukeprime}enesuiudrugimdelovimagrada. PolicijskaupravauZrewaninupotvrdilajeju~edasupripadnicipolicijeiza{linalicemesta,obaviliuvi|ajifotografisali grafite.Kakojenavedeno,intenzivnoseradinaotkrivawupo~inilaca. @.B.

Materijali uni{teni jer nisu mogli da budu dokazi Savetnik glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Frederik Svinen izjavio je ju~e da su materijali prikupqeni tokom istra`ivawa trgovine qudskim organimaotetihnaKosovuuni{teni2005.godinejerjeTu`ila{tvo ocenilo da ne mo`e da ihkoristikaodokaze. Svinen je u izjavi za Televiziju B-92 naveo da su ipak svi materijali fotografisani i snimqeni,kaoidasuswimabili upoznati svi koji su bili

ukqu~eni u slu~aj. Po wegovim re~ima,Hagje2005.godinedelimi~nobioukqu~enuistraguda bi utvrdio da li te materijale mo`ekoristitizaslu~ajevekoji su se vodili pred Tribunalom.Onjedodaodajetadaodlu~eno da se materijali uni{te jer ne mo`e da se napravi veza izme|uwihiaktuelnihslu~ajevapredTribunalom. - Nije na meni da komentari{em za{to je to ura|eno, mogu samo da primetim da smo 2005.

uvideli da taj materijal nije mogaodasekoristikaodokazu slu~ajevima,~uvalismoganeko vreme,alinismomogligadr`imoovde-kazaojeSvinen. Specijalni izvestilac SavetaEvropeDikMarti jeuintervjuuzaNINizjaviojedaneoptu`ujeHa{kitribunalzazaveru,alidamislidajetajsudpo~iniogre{ku,uni{tiv{idokazeizistragevo|ene2004.godine,umestuRipeubliziniBurelauAlbaniji.

- To svakako nije normalan postupakniujednomtribunalu usvetu.Kadaprikupqatedokaze i mislite da nemate neophodan dokaz ili nemate odgovaraju}u nadle`nost da nastavite istragu,dokazsenikadaneuni{tava, pogotovokadanijedo{lodowihovog zastarevawa. Dokazi se ~uvaju, jer se u datom trenutku kasnijemogupojavitinovikoji }edatidruga~ijizna~ajstarim -rekaojeMarti. (Tanjug)


14

reporta@e

petak28.januar2011.

dnevnik

NAPU[TENERUINEUCENTRUZREwANINA,KOJISEKANdIdOVAOZAEVROPSKIGRAdKULTURE

Samoubicamesecima visiosplafona adgodseuZrewaninu,koji se nedavno zvani~no kandidovao za evropski gradkulture, nevoqko,ionakousput,pomenulokalnaoronulazdawa,nalikscenografijamazafilmove strave i u`asa, prve su asocijacijePinovavilakrajgradske magistrale, ili Sandi}eva ku}a naKara|or|evomtrgu.Ajo{ihje

K

PamtiPinovavila boqedane

mnogo, ~akiunaju`emcentru.Nekoje,jo{dokjeprivredacvetala, primetio da, koliko se banatska prestonicavi{eizgra|ujeiure|uje,tolikovi{edoizra`ajadolazeruine–zapu{teneku}e,biv{i fabri~ki pogoni, magacini i kafaneirestorani,okojimaniko godinama,paidecenijamanevodi

ra~una.Kaodawihovivlasnicii gradskiocineznaju{ta}esasvojimgruntomkojiru`igrad. Sudbinasli~nuPinovojvilije zadesila je i zgradu prekoputa Gradnuli~kog grobqa, koja, dodu{e, nema takvu arhitektonsku vrednost, ali ve} godinama zjapi neiskori{}ena,madacenaposlovnogiskladi{nogprostoragotovo

brike ~arapa “Udarnik”. Kasnije gajeponovopreuzelaVojska,aod onomadzvrjiprazanjerseukinuti zrewaninskigarnizonpreseliou Pan~evo. Militarne vlasti su objekatponudilelokalnojsamoupravi u zamenu za odre|eni broj stanova,itajjepredlognaposletku i prihva}en. U me|uvremenu, zgrada koja je, ina~e, pod za{ti-

@rtvaprivatizacijejei[piritana

svakodnevno raste. Me|u Zrewanincima poznata je najvi{e kao logor, gde su od 1942. do 1944. nema~ki okupatori dr`ali zarobqenepartizane,apotom,od1946. do1949.komunistizato~eneNemce.Kadsupro{leratneiporatne strahote,zgradajedobilacivilni statusipretvorenaumagacinFa-

tom dr`ave, sve br`e propada, a jedino se jo{ dr`i spomen-plo~a postavqenauznakse}awanaizginulelogora{e.Kompletnastolarijajeodavnoo~erupana,deokrovaseobru{io,apo{tovreme{na konstrukcijapopu{ta,nekobiovde jo{ mogao i stradati dok grad neodlu~i{tamuje~initi.

Inekadkultnakafana“Tisa”, krajTrgadrZorana\in|i}a, ~ami napu{tena. Neprekidno je radila vi{e od pola veka, a danas slu`i samo kao bilbord s prelepqenimposterimapartija, klubovaikafi}akojinajavqujumuzi~ke programe u svojim lokalima. Pravoruglonaspramfuturisti~ki gra|ene Vojvo|anske banke, sme{tena u pre nekoliko godina ure|enoj glavnoj gradskoj xadi. Sasvim je suvislo pitawe kako je mogu}edanekokupiceluzgradua dauwojnipau~inunepokupi.Jer, “Tisa”je,navodno,davnoprodata, ali malo ko zna kome trenutno pripada. Ista je kob strefila i zgradu “Centrobanata” (kolokvijalno Ceba), kraj samog nadvo`waka premanasequBagqa{,kojajeve} dugo prazna jer je, posle tu`bi i `albi radnika da ne ispuwava obaveze preuzete prilikom kupovineovogtrgova~kogobjekta,sud presudio u korist zaposlenih i raskinuougovorsnovosadskimbiznismenom Slobodanom [}eki}em.Nijeiskqu~enodaionapostanesteci{teklo{arakaoisusedna [piritana, udaqena tek stotinak metara. Povremeno se u Cebi okupqaju i qubiteqi ekstremnih sportova. U nedostatku odgovaraju}eg parka, kakav posedujuevropskicentrikojidr`edo sebe,ovdeseizvodeneretkoizadivquju}e vratolomije koje po-

„Ceba”,oazaekstremnihsportista

smatra~e ostavqaju bez daha. Nedavno je ispred zgrade uli~nu akciju uprili~ilo vi{e mesnih udru`ewaiustanova dabiukazalinatodaubanatskojprestonici kroz mnoge javne prostore duva promaja,aomladinanemagdedase krativnoskrasi.

da prolaze da bi stigli do grada, na posao, u {kolu, ili pre~icom do @elezni~ke stanice, nazvali su odavno ovaj deo puta “stazom strave i u`asa”. Da ironija bude ve}a,[piritanajepodza{titom dr`ave,ali uvlasni{tvuZrewaninske industrije piva, koju je

Zgradastare[piritane,gdeseokupqajunarkomani, klo{ari isekta{i svihfela,zvani~nojepod za{titomdr`ave,ali uvlasni{tvuZrewaninske industrijepiva,kojujesvojevremenokupio kontroverznibiznismenMom~iloRaji} Zrewanincejesvojevremenozaprepastila vest da je u staroj [piritani,malteneusamomcentru grada, prona|en le{ ~oveka kojijetuvisionekolikomesecis izuzetno visokog plafona! To je definitivnoogro~ilogra|anaiz kom{ilukaovesablasnegra|evine jer ve} godinama strahuju od narkomana, manijaka i sekta{a svih fela koji se ovde okupqaju. Onikojisuprinu|eninatodatu-

svojevremeno kupio kontroverznibiznismen Mom~iloRaji}. Spisak horor objekata tu se ne zavr{ava jerizgrada “Aran`era”, u centru grada, u delu prema parkinguna“Prevlaci”delujetu`no iru`no.Ionajeprivatizacijom dobilanovoggazdu,alineilep{i izgled.Alokalnevlastisvetoi daqe le`erno gledaju umesto da stvarajuatraktivneprostore. @eqkoBalaban

BIV[IGASTARBAJTERBRANAJEREMI]U [A[INCIMA O@IVEOZAVI^AJNUBOSNU

Samoeksereneume danapravioddrveta

voje detiwstvo i samo gde je ba{ nezaobi~itav jedan svet lazan. prepunvodenica, -Jaradimizglave,niplaninskih koliba, busu mi potrebni nikakvi narai~ardaka,BranaJenacrti. Makete i nameremi} iz sremskog sela {taj, jednostavno sawam, [a{inci ve} deset govideo sam ih, dodirivao dina pravi od drveta. davnoi nisamzaboravio. Ka`e,“dabitrajaloduKupcima{iromSrbi`e”. Au Bosni,gdejeodje,aliiizinostranstva, rastao, drvo ima metaprodaje svoje makete i fori~ni i gotovo mitkomadename{taje,apriskizna~aj. jateqima i dobronamer- ^im se rodite, ~eka nima velikodu{no povasdrvo –zanesenoobjaklawa. {wavaJeremi}.- Prvou -Menicenanijetolidetiwstvuzapamtitedrko bitna. Smiruje me saSve{toizdetiwstvatrebaupamtiti venikreveti},sponekom SamoukimajstorBrana znawe da sam stvorio ne{arom ako je majstor bio ma{tovit. Zatim zameniciglom,alika`edamujeperiodna{to{tosedrugima,aliimeni,dopada.Zastareguslekoje,iakonikonawimaodavnone kon2000.godine,kadasepenzionisao, uzdeto sam uz radionicu uredio jednu veliku svirajernemaju~aknistrunu,ipakvisepo tiwstvo, najlep{iperiod`ivota. prostoriju gde~uvamposebnodragemakete, drvenim zidovima planinskih ku}a.Mojotac -Radiosamdugoinaporno,alisadsve vrelampe ijedanvelikifijaker. je umro mlad. Wega nisam ba{ dobro zapamme,odjutradomraka,mogudaposvetimmakeIako je dobrano zagazio u sedamdesete, tio,alijesamsve~emumeu~io.Biojestolar, tama stvarikojipamtiizdetiwstva. nadaseda}ejo{dugomo}idastru`e,tesamouk,alivrstanmajstoriodwegasam“naPraviBranaiunikatanname{taj,posu- {eizakiva,ada}etakobitidobarjemac sledio” sve{tosadaznamdaradim. |e,stonelampe i lustere.Zasvojdom,opet sumuruke, kojeiporedtolikihgodinani@ivotjeBranuodveoizzavi~ajanadrugu pougledunastarinske,komodu,spava}uso- malonedrhte. stranu,~akuNema~ku,gdejedrvomoraoda buitrpezariju.Sveodpunog drveta. Ekser S.Lap~evi}

S

o~ele i u Ba~koj Palancidasepi{unovepovesnice, koje „otkrivaju“ dajeistorijebiloipredrugepolovinepro{logveka.Tokompola milenijuma postojawa znatna varo{jepostaladovoqnoprostrana da je administrativno razvrstanana~aktridelaStaru,Novu ([vapsku)iBa~ku,aweni`iteqi pre}utno na „do|o{e“ i „me{tane“, uverene u to da su u panonskemo~varestigli-preameba.Alisamoseuretkim,prigodnim prilikama, sete slavnih velikana, koji su svojevremeno {etalipalana~kimsokacima,anisu imali „sre}e“ da ime steknu pu{komibombama. FrancAjzenhutro|enje1857.u Nema~koj Palanci, tu stekao osnovnoobrazovawe,adarzaslikawe usavr{io {kolovawem u Budimpe{ti i na Bavarskoj kraqevskoj akademiji u Minhenu. Mesnihroni~aritvrdedajebio Podunavski [vaba poma|arenog imena,auPalancinau~ioijezikekom{ijaMa|ara,Jevreja,Srba iSlovaka.Nemirnogduha,stalno

P

PadejSki dvorac [minka dr@avna lutrija: Za razliku od mnogih dvoraca po Vojvodine koji su nepovratno propali, spahijski ka{tel \er|a Divana, koji je Padejom gospodario tokom 19. veka, imao je sre}e! Prvoj fazi wegove sanacije nameweno je 2,82 miliona dinara od para koje u buyet Srbije sti`e od igara sre}u i ~okanske op{tine. Prva dama Padeja Stana \ember, ujedno i menaxerka obnove, ka`e da su za temeqnu rekonstrukciju dvorca, koji je pod za{titom dr`ave kao kulturno dobro, potrebna jo{ oko 2,2 miliona dinara, a MZ }e nastojati da ih obezbedi na konkursima. Jer, u ovom reprezentativnom zdawu su sedi{ta lokalnih institucija i epicentar je dru{tvenih zbivawa Padeja. - Prvo }emo srediti krov i fasadu jer dvorac za Padej ima istorijski zna~aj. Gradio ga je vlastelin \er| Divan, koji je mnogo zadu`io na{e mesto – obja{wava Stana \ember. Konstantin Divan je vlasnik poseda Padej postao 1814, a wegov naslednik \er| sagradio je rimokatoli~ku crkvu, pomogao gradwu pravoslavne, a 1842. uspostavio preko Tise prevoz skelom i brodi}em „Divan”. M.Mitrovi}

TE[KOJEBEZORU@JAU]IME\UVELIKANEBA^KEPALANKE

Bombaja~iargumentoddoktorata je putovao, naj~e{}e na Orijent, gde je bio veoma tra`en me|u arapskimemirimai,zahvaquju}i wima,postaovrloimu}an.Ipak, uvek se vra}ao se u zavi~aj, o`enio se me{tankom Andrijanom Rajhl,alinastaviodakrstaripo MagrebuiBliskomistoku.Daje naslikao samo monumentalnu „BitkuzaSentu“,platno{iroko sedammetaraavisoko~etiri,bilobidovoqnodau|euantologije evropske likovne umetnosti. Delo,kojejedvorizPe{tenaru~iopovodom1.000godinaoddolaska Ma|ara u Panoniju 1896, postavqenojeuSomboru,usve~anoj sali Ba~-bodro{ke `upanije. Kompozicijomistorijskogzna~aja ovekove~io je princa Eugena Savojskog, koji je proterao OsmanlijeizSredweEvrope.Ajzenhut je umro u 46. godini i sahrawenuMinhenu,awegovsinna

Katoli~kom grobqu u Palanci. DokrajaDrugogsvetskogratavelikislikarimaojesvojuulicuu rodnoj  varo{i, a sve su ~e{}e inicijativedamuseonavrati.

FrancAjzenhut

Stigao je iz Sombora advokat Karl Mezei i u~inio mnogo korisnog od 1882. do 1897. Stanovnici Palanke i atara dugo su zbogposlanasuduiliugruntov-

RahelaFerari

nicemoraliuSombor,alikadsu ove institucije preme{tene u Nema~kuPalanku,pomo}pravnika su tra`ili u Novom Vrbasu, NovomSaduiBa~u.Mezeiseprvinaseliouwihovom{oru.Bio jema|arskogporekla,aliimaoi jevrejskeinema~kekrvi.Pripisuju su mu se velike zasluge za otvarawe po{te, uvo|ewe telefonairegulacijuDunava.Sahrawen je na mesnom Katoli~kom grobqu,auzkapeludominiraporodi~nagrobnica. SposebnimpijetetomPalan~ani se se}aju slavne glumice RaheleFerari.Pravojojjeime biloBelaRohelFrajnd,dokje nakon udaje prekr{tena u MarijaStojkovi}.Wenafamilija kolonizirala se u Kalo{, kvartPalanke,krajem18.veka, gdesujojro|enipreci,pairoditeqi.Otac,kroja~,sporodi-

com se preselio u Zemun, tada centar jevrejskog `ivqa ovog dela Podunavqa, ali je kasnije proteranurodnomesto.Madaje Bela ro|ena u Zemunu 1911, osnovnoobrazovawesteklajeu Nema~koj Palanci i jo{ kao dete po~ela da glumi u diletantskoj dru`ini jevrejske {kole.Skorodosmrti1994.dolazila je iz Beograda u Palankudaposetiprijateqice. Somborac Radovan M. Zavi{i},doktorpravnihnauka(titulustekao1943.uPe~uju),upalana~kojgimnazijijepredavaodru{tveno ure|ewe Jugoslavije, latinskiifrancuski,govorioma|arskiiitalijanski,aznaoslova~kiiciganski.Maloseznada jenasrpskipreveo„Putokosveta za 80 dana“ @ila Verna, svevremeno delo koje je do`ivelo bezbrojizdawa. M.Suyum


U BANATSKOM ARAN\ELOVU PREKO 300 U^ESNIKA LOVA NA LISICE

c m y

LOV

dneVnik

petak28.januar2011.

15

23 SREDWOBANATSKA DRU[TVA VERNA MATI^NOM UDRU@EWU

Jedan lisac odstreqen, divqe sviwe za gledawe Devetilovnako~ovatskuliu~esnikakojisudo{libezobsicuuataruBanatskogAran|eziranalo{evreme. lova okupio je pro{le subote - Zbog vremena nisu svi u~epreko300lovacaiz40mestaiz snici izi{li na teren, jer su Srbije. Mada vreme nije bilo uslovi bili nenormalni, puno nakloweno u~esnicima, zadovode i blata, ali sve smo uspevoqnisubiliidoma}iniigo{noprebrodili-ka`eJegdi}.sti. Lovci su po vejavici iziBilojepunodivqihsviwa,ali, {li u lovi{te Ko~ovat da bi nadmudrili lisice i u`ivali na snegu.SvisuseuverilidajeKo~ovatpravo bogatstvo,uzsamugranicu sa Rumunijom, u pogonu kojim su obu- hvatili teren od oko 800hektara. Lova~ka sre}a osmehnula se jedino Nenadu Vladuqu iz Zrewanina,kojijejednimmetkomodstrelio ko~ovatskog lisca. Pre wega nekolicina lovaca je pripucala, me|utim, lisac je poku{ao da ih nadmudri zabiv{i se u sneg, a kada se pridigao Nenad je bio sigurne rukeio{traoka,sleduje mu odstrel srne. Wemujeovobilotre}e u~e{}e u lovu na ko~ovatske lisice u Banatskom Aran|elovuiprviulov,awegov ro|eni brat Predrag lane se na{ao me|u {estoricom u~esnika kojisuodstrelilili- Doma}inCvetkoJegdi}iNenadVladuq izZrewaninasaulovom sice. -Kadajepogonkrenuoiiskona`alost,zbogzabranewihovog ~ila prva lisica, pripucale su lova iz pogona na wih nije mokolegekojesubileporedmene, glo da se puca. Lisice su bile ali se `ivotiwa pridigla da malo lukavije, tako da je samo utekne.Pogodiosmajeizprvog jedna odstreqena a nekoliko je metka.Imamiskustvaulovuna uteklo zbog nepreciznosti lolisice kojih ima puno u ataru vaca.OvapromenavremenamnoZrewanina, pa sam ove sezone gouti~enesamonaqudenegoi ve} odstrelio pet jedinki - kana divqa~, jer prethodni dan je `eVladuq. bio sun~an. Uo~qivo je da su Predsednik LD „Fazan” (bulawskenepovoqneprilikepredu}eg LU „Ko~ovat”) u Banatpolovile broj divqa~i, ali u skom Aran|elovu Cvetko Jegekspanziji su divqe sviwe pa di} prezadovoqan je odzivom smo ih prilikom ovog izlaska

videlidvadesetak.Dasmootvorili prikolicu, same bi ulazile,tolikosubileblizutraktora. Prvi put na severu Banata biojeBogdanKotarac izNovog Slankamena,zadovoqan{toovdeimadivqa~i,`ali{tonisu smele da se love divqe sviwe,po{toselovilo upogonu. -Lisicasunamizmakle,jednusamosmotrio prili~no daleko, ali nije bilo za pucawe. U na{em lovi{tu u Novom Slankamenu u posledwe vreme je vi{e {akala nego lisica, pa sam ih pro{le sezone odstrelio ~etiri, a druge nedeqe u februa- ru organizujemo lov na {akale i lisice – veli Kotarac. Beogra|anin Mio- drag@arkovi} uBanatsko Aran|elovo dolazi da lovi ve} dvadesetak godina sa  @ivkom Miki}em,profesorombeogradskog Filozofskog fakulteta koji je odavderodom. - Nisam ovog puta imao prilike da pucam na lisice, ~ak ni da ih vidim, ali video sam pet divqih sviwa i mno{tvo srna- veli @arkovi}. Ono {to je propu{teno na Ko~ovatu, u~esnicilovanaseveruBanata nadoknadilisuzabogatomtrpezom. Doma}ini su ih uo~i izlaska na teren do~ekali banatskimfru{tukom,anapovratku paprika{ od mesa divqe sviwe spremqenubogra~ima,veseqei tombola. Najsre}nije ruke bio je Velibor Vasiqevi} Kec iz JankovMosta,koji}ekaoprmeiju u majskom lovu na Ko~ovatu mo}i da odstreli srnda}a sa trofejomdo70poena. Tekst i foto: M. Mitrovi}

SUTRA U LOVI[TU UZDINA

Na ni{anu banatske lisice Lova~kodur{tvo„ZecizUzdinabi}esutra,usubotu 29.januara doma}in i organizator 4.tradicionalnoglova„Banatskalisica2011”,koji}eporedlovaca sa podru~ja kova~i~ke op{tine iz Kova~ice, Debeqa~e,Crepaje,Samo{a,Idvora,PadineiPutnikovaokupitiiu~esnikeizokolnihbanatskihop{tinaidrugihmesta.SekretarLD„Zec”TodorBojer iostalidoma}ini,imaju}iuviduvremenskeprilike o~ekuju da }e do}i preko 200 lovaca i gostiju. Onpodse}adajenaprvojmanifestacijibilo450,na prethodnimoko300u~esnika. -Odredilismosimboli~nukotizacijuzau~esnike od500dinara,jernamnijeciqdazaradimo,negoda

seokupimo,dru`imoipromovi{emolovnuiukupnu turisti~kuponudu-ka`eBojer. Na prethodnoj manifestaciji pre godinu dana u Uzdinu su odstreqene tri lisice, koje su do{le na ni{anDragoslavaVojnova izNovogKozjaka,@eqka Kri{ana izE~kei\or|aPuje izUzdina. Prihvatgostijujeod7do8sati,potomsleditradicionalnizajedni~kilova~kidoru~ak,pasve~ano otvarawe manifestacije u 9,30. U lova~kom reviru Uzdinalovjeplanirando13sati,podolaskusaterenanatrpezi}esena}iov~ijipaprika{,natomboli suvrednenagrade. M. Mr.

ZANIMQIVOST

Gu{~ija solidarnost Divqeguskeleteuoblikulatini~nog slova “V”. Ma{u}i krilimasvakapticaprobijavazduh i tako poma`e ptici koja leti iza we. Dok guska leti zajednosjatom,dometletewajeza ~ak71odstove}inegokadaleti sama.Kadadivqaguskanapusti jatouletuodmahosetite`inui otpor, pa se brzo vra}a natrag. Kadasepticana~elujataumori,vra}asenabilokojemestou jatu, dok druga zauzima vode}e mesto. Akoseguskaizjatarazboli, ozlediilibudepogo|ena,druge dveguske}eiza}iizjataisleditijekakobijojpomogleiza{titileje.Oneostajuswomsve doknebudesposobnaponovoda leti,ilidokneugine.Tektada setedveguskepridru`ujusvom, ili nekom drugom jatu i nastavqajuput. (“^ari prirode”)

Zrewaninci ostali zajedno pa tamane {akale Po~etak ove godine, kao i minulasezona,zazrewaninskelovceproti~euborbisa{akalima, koji pri~iwavaju ogromne {tete u lovi{tima. Najezda ove zveri primorala je Lova~ko udru`ewe „Zrewanin”dazatra`ipomo}od lokalnesamouprave,pajegradodlu~io da ubudu}e ispla}uje po 5.000 dinara za svakog odstreqenog{akala.Preovepomo}i,lovci su odstrelili dvadesetak jedinki, a nakon odluke Gradskog ve}a, da se finansijski pomogne lovnaove`ivotiwe,palojeve} 14{akala. -Ipak,nemo`emoodstreliti ne znam koliko {akala, ve} moramo postupati iskqu~ivo po planugazdovawa.Lanejeuplanu bilodaseodstreli40,{tosmoi u~inili.Uovojgodiniplaniralismo60jedinki.-Prviputsmo ihmasovnoprimetilikadasedogodiozemqotresuKraqevu.Ve} te ve~eri lovci su na terenima nailazilina~opore{akalakoji susejavqalisasvihstrana.Pre togasmouo~avalidajemawedivqa~inaterenu.Godi{we,recimo, iznesemo preko 6.000 fazanskihpili}a.Onisudva–tridana zbuweni i taman su lak plen za {akala – rekla je za “Dnevnik” Milena Romaneli, upravnica u LU“Zrewanin”. Kakotvrdi,lovcispremnodo~ekujusvenovinekojeproizilazeizizmewenogZakonajersuse ve}dobroorganizovali.Onana-

dove}ihobavezauudru`ewujer }eovde,umestojednelovneosnove ili plana gazdovawa, biti u obavezidaizradetritakvadokumenta.  Na pitawe da li }e Lova~koudru`ewe“Zrewanin”mo-

MilenaRomanelisodstreqenim{akalima

}ifinansijskidapodnesepla}awelovo~uvara,{to}esadamorati da ~ini, na{a sagovornica je odgovorilapotvrdno. -Sadanemamoobavezudaunosimofazanaulovi{te,jerjetona lovcima. Novac od ~lanarine ranijesmoostavqalizatenamenei mo`emo ga preusmeriti u drugom pravcu.Akobudepotrebno,podi}i}emoicenugodi{we~lanari-

Najezda{akalaprimoralajeLova~ko udru`ewe„Zrewanin”dazatra`ipomo}odlokalne samouprave,pajegradodlu~iodaubudu}eispla}uje po5.000dinarazasvakogodstreqenog{akala.Pre ovepomo}i,lovcisuodstrelilidvadesetakjedinki, anakonodlukeGradskogve}a,dasefinansijski pomognelovnaove`ivotiwe,palojeve}14{akala vodidasusva23lova~kadru{tva sa teritorije grada Zrewanina odlu~ila da ostanu u ovom udru`ewu.Sobziromnatodajeupitawujednoodnajve}ihudru`ewa u zemqi, koje gazduje sa oko 126.000 hektara lovnog podru~ja, Romanelijevao~ekujeda}eihdr`ava,najverovatnije,podelitiu dva–trilovi{ta.To}edovestii

problema sa plavnim terenima, bilojemaloze~evajerjemajsko ijunskolegloskrozuni{teno,a i sa fazanom je situacija bila daleko nepovoqnija u odnosu na prethodnegodine.Uprkostome,i

daqesuuovajdeoBanatastizali turistiiz[panijeiItalijekojisuodlaziliulovnavisokudivqa~, kao i gosti sa Kipra koji su,poobi~aju,tragalizaze~evima,fazanimaiprepelicama.Po re~ima upravnice u zrewaninskom Udru`ewu, ovda{wi lovci i wihovi gosti malo su se vi{e mu~ili i tra`ili divqa~, ali [panci, Italijani i Kiprani nisu oti{li nezadovoqni, po{to su ulovili onoliko koliko suiplanirali–ka`eRomanelijeva. @. Balaban

ne koja trenutno iznosi 9.000 dinara.Tako|e,uspelismodau{tedimo odre|en novac ostvaren od turizma. Znali smo da dolaze te{kavremena,takodaseminovog Zakona i pla}awa ne pla{imo – zakqu~ujeMilenaRomaneli. LU“Zrewanin”,jednoodnajve}ih u Srbiji, 2010. ocewuje kao lo{u godinu. Lovci su imali

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Letgusaka


SPORT

petak28.januar2011.

dnevnik

c m y

16

OTVORENOPRVENSTVOAUSTRALIJEUMELBURNU

\okovi}razbioFederera Novak\okovi}po~istio u tri seta Roxera Federera u polufinalu Australijan opena 7:6, 7:5, 6:4. Fantasti~anme~iigrana{egtenisera!Sedmiputukarijeri\okovi} je pobedio Federera, a to je u~inio u velikom stilu. Igrao je izvanredno, hrabro,

\okovi} ga je odli~no po~eo, uzeo je servis Federeru i poveo2:1ugemovima.Ali,tadaje [vajcarac uzvratio. Vezao je ~etirigemaipoveo5:2.IzgledalojedajeNovakizgubqeni da}ebitiporavnaweusetovima. Ali...\okovi} je tada napravio retko vi|en kambek! Od2:5stigaojedofenomenal-

VilfredaConguufinalu,kadajestigaodosvogprvog,iza sada jedinog, velikog trofeja ukarijeri. Do taj-brejka u prvom setu obojica tenisera su ~uvala i branila svoj servis. Srpski teniserjemalostegnutou{ao u me~, jer je tokom prvog gema imao~akdvedupleservisgre-

\okovi}

Statistika

86 od 125=69% 6 5 35 63 od 86=73% 16 od 39=41% 29 5 od 14 =36% 16 od 26=62% 119 207km 191 km 149 km

Federer

prvi servis 63 od 105 =60% as udarci 5 duple gre{ke 0 neiznu|ene gre{ke 44 osvojeni poeni (p.servis) 45 od 63 =71% osvojeni poeni (d. servis) 20 od 42=48% vinersi 35 brejk poeni 3 od 10 =30 % poeni na mre`i 17 od 26065% ukupno osvojenih poena 111 najbr`i servis 203 km prvi servis (prosek) 189 km drugi servis (prosek) 157 km

jefunkcionisaokaosat.Vrlo brzojepoveo4:1,potom6:3,da bi odli~nim udarcem osvojio prviset. Drugi set je jo{ uzbudqiviji.Najpreje\okovi}uzeoFedereru servis i poveo 2:1, ali je [vajcarac uzvratio. Dodu{e,\okovi}mujepomogao,jer je napravio nekoliko neiznu|enihgre{aka.Federerjepotom vezao jo{ dva osvojena gemaisadaje4:2udrugomsetuza jednog od najboqih tenisera svetasvihvremena. Imao je Novak {ansu da se vrati u drugi set. Mogao je do 4:3, imao je brejk {ansu, odi- graojesilovitotajgem,alise Federernekakoi{~upao...Sadaje5:2za[vajcarca. \okovi} se, me|utim, ~udesno vratio u me~! Najpre je smawio na 5:3, a potom je preciznim udarcima do{ao i do novog brejka i uspeo je potom dado|edoizjedna~ewa. Tre}i set je po~eo velikom borbom.Federerjepoveo1:0,a potom bitka \okovi}a da sa-

Pos le {est izj edn a~ ew a, \okovi} je uspeo da odbrani svoj servis. U narednom gemu novi brejk srpskog tenisera! Sadajeve}3:1zaNovakautre}em set u! Imao je Fed er er 0:30, ali je Novak odli~nim servisomspasiogem.Kod4:3za Novaka,Federerjeimaobrejk poen,alimu\okovi}nijedozvolio ni {ansu. Odservirao jesna`anasudarac.Sva{tase de{avalo do kraja tog gema. Federerjeimaojo{nekoliko {ansi,\okovi}jeuzvra}aoas udarcima. Ali, [vajcarac je uspeonekakodanapravibrejk za4:4. Ali,Novaknijeklonuo duhom. [tavi{e! Uzvratio je Federeru istom merom.

Royer Federer

~uva svoj servis. [vajcarac je tadapo~eodaseslu`inekim, hm, stvarima. Najpre je \okovi}u skrenuo pa`wu koliko puta je udario lopticu o podlogupreservisa,aimaojejo{ nekesitnije„provokacije”.

Mo`daizanijansuja~omisada}eserviratizapobedu! I da. Novak \okovi} je u finalu! U nedequ od 9.30 (po sredw oe v rops kom vrem en u) protivnik }e mu biti ili DavidFereriliEndiMarej.

Najboqime~ Novak \okovi}

odva`no.Ponovilase2008.godina kada je \okovi} u polufinaluAustralijanopenapobedioupravoFederera(tako|e jebilo3:0usetovima)ipotom osvojioturnir.Nekasetoponoviisada! Kqu~ni trenutak me~a, ako setakone{tomo`ere}ikada jesadrugestranemre`eFederer,kojineznazare~predaja, dog od io se u drug om set u.

nih7:5!Drugisetjebiouwegovim rukama, kontrola me~a...sve. Ovojebio20.duelFederera i \okovi}a i sedma pobeda srpskog tenisera. Ujedno ovo je bio wihov tre}i okr{aj u Melburnu. Pre ~etiri godine [vajcaracjebioboqiuosmini finala, dok je 2008. \okovi} trijumfovao u polufinalu, a zatim nadigrao i @oa-

NADALAZAUSTAVILAPOVREDA

Usponiipadovi Prvi teniser sveta Rafael Nadal ka`e da nije mogao da uti~e na svoje zdravstveno stawepredme~sazemqakomDavidomFererom,kojigaje,ivi{e negolako,sa6:4,6:2,6:3pobedio u ~etvrtfinalu Australijan opena.Bilojeo~iglednodaNadalnijeli~ionasebeuduelusa Fererom, ali se osvaja~ prethodnatrigrenslemturnirane `aliprevi{e. -Imaosamproblemposle~ega je pobednik prakti~no bio re{en. Te{ko mi je zbog svega, alitojene{tona{tajanisam mogaodauti~em.UDohisamzaradiovirus,ava{etelojemnogo podlo`nije povredama u takvomstawu-rekaojeNadal.

-Nisam`eleodaizgledada uvekkadagubim,izgledakaoda sam povre|en. Zaista mi je te{kodapri~amopovredi.Sjajni[panacsepomiriosaporazom, a na trenutnu situaciju gleda kao na neizbe`nu u profesionalnomtenisu. -Tenisjepunusponaipadova, takav je sport. Pro{le godine sam imao sre}e, bio sam zdrav u ve}em delu sezone i igrao sam neverovatno tokom celegodine.Sapo~etkomnove sezonedo{lisuproblemiija to moram da prihvatim, da ne pla~emzasudbinomidanastavimdaradimidadamsveodsebe na slede}em turniru - zakqu~iojeNadal.

{ke. Federer je imao i brejk {ansu, ali je Novak oba puta uspeo da spasi stvar. Ipak, \okovi} se vrlo brzo oslobodiopritiskaionjebiotajkoji je pripretio Federeru. \okovi} je kod 3:2 za wega imao lepu {ansu za brejk. Poveo je 30:0 na Federerov servis, ali je[vajcaracodbionapad. Do{lo se do taj-brejka. \okovi}evforhenduprvomsetu

ima svoje navija~e. Ose}ate nekada kao da ste na fudbalskomme~u,{tonijetako~estslu~aj. EndiMarejiliDavidFerer? -Prvodapogledamme~izkreveta,uzkokice. Naravno,obojicasusjajniteniseri,igrajusjajne me~eve ove godine. U sjajnoj su formi. Endi gurajakodobro,imave}finaleovde.Alijaverujemusebe. RoxerFederernijebioutu~enposleme~a. - Iskreno, mogao sam bez problema da odigram jo{ dva seta. [teta {to nisam uspeo da ih izborim.Bilobisjajnodasamuspeodapobedim,alito danas nije bilo mogu}e. Verujem da sam pobedio \okovi}adabihtrijumfovaouMelburnu.Bilaje ovo velika partija \okovi}a. Ne mislim da sam igraolo{e,alijeNovakbioboqi.Naravnodasam razo~aran,~iwenicajedajeonuodlucuju}immomentimaigraoboqe-rekaojeFedereridodao:Moramdaprihvatimporazinastavimdaqe.

KimKlajstersiNaLi ufinalu Belg ijs ka ten is erk a Kim Klajsters i Kineskiwa Na Li igra}e u finalu prvog gren slemturnirasezoneAustralijanopenauMelburnu. Klajsters je u polufinalu pobedilaRuskiwuVeruZvonarevurezultatom2:0,posetovima 6:3, 6:3, dok je Na Li nadi-

Enanreklazbogom Slavnabelgijskateniserkasveta@istinEnandanasjesaop{tila da se definitivno povla~i iz „belog sporta” zbog hroni~nih problemasapovredomdesnoglakta.Enan(28)seprviputukarijeri penzionisala u maju 2008, godine, tada zbog povrede kolena i u trenutkukadajebilaprvanaVTAlisti. Me|utim,poslepauzeodgodinuipo,re{ilajedasevratiovom sportu.Naprvomgrenslemturniruodpovratkaizpenzijedo{laje dofinalaAustralijanopena.Sudbinajehteladaseosvaja~icasedamgrenslemtrofejaodtenisaupravooprostiuMelburnu,gdeje ovesezoneeliminisanautre}emkoluodRuskiweKuzwecove.

-Te{kojere}ikakosesadaose}am.Neznateda listeuzbu|eni{tostegemodgrendslemfinala ilipobedenadRoxeromFedererom.Bilojeodsvegapomalo.Dostamejepritisnuo,alipoku{aosam da ostanem u poenu do posledweg trenutka. Ovo je jedanodnajboqihme~evakojesamodigraouposledwevreme-rekaojeNovak\okovi}nakonme~a. Za{to je Novak \okovi} ovog puta pobedio Federera,anijeto~iniounekimranijimsituacijama kada je tako|e bio na dobrom putu a to u~ini?Odgovorjejednostavan-sadanijepravio gre{ke. A i voli da igra u Australiji. „Le`i mu”,narodskire~eno. -Moraosamdakoristimsvoje{anse.Dasamizgubiodrugiset,neznamkudabioti{aoovajme~. Dragomijedasamnajboqime~odigraounajva`nijimtrenucima.Itopredpunomarenom,{tojemeniposebnodrago.Australijanopenjeposebanturnir,jerimamnogonacija,razli~itihbojaisvako

Kim Klajsters

grala Dankiwu Karolinu Voznijacki3:6,7:5,6:3. Belgijskaikineskateniserka odigrale su {est me|usobnih duela u karijeri, a Klajstersvodi4:2upobedama.Belgij ank a je na tre} em mes tu VTA lis te, a u kar ij er i je osvojila 40 turnira. Ona je trijumfovala na sedam gren slemturnira,anaAustralijan openu pobedila je jednom i to 2004.godine.Lije11.teniserkasveta,aukarijerijeosvojila~etiriVTAturnira.Kineskiwanikadanijeigralaufinalujednoggrenslemturnira. KineskateniserkaNaLiizjavila je da je presre}na plasmanom u finale prvog gren slemturnirasezoneAustralijanopenauMelburnu.NaLije pobedomupolufinaluturnira uMelburnunadDankiwomKarolinom Voznijacki postala prvaKineskiwakojaseplasiralaufinalejednoggrenslem turnira. Kin es kiw a }e u fin al u AustralijanopenaigratiprotivBelgijankeKimKlajsters,

Bra}a Brajan poplanu Ameri~ki teniseri bra}a BobiMajkBrajanplasirali su se u finale Australijan openaupolufinalusvladali su Amer ik anc a Erik a Butorca i @an-@ilijena Rohera sa Holandskih Antila sa 6:3,6:2. Amer ik anc i }e u fin al u igrat i sa Ind ijc im a Mah e{om Bupatijem i Leanderom Paesom, koji su bili boqi od Belorusa Maksa Mirwija i Kana|aninaDanijelaNestora 7:6,4:6,6:3.

Kosti}eva ispala Na Li

koja je bila boqa od Ruskiwe VereZvonareve6:3,6:3. -Podiglasamnivoigreuodnosunaprethodneme~eve.Odi- grala sam nekoliko velikih me~evaukarijeriine{tosam nau~ilaiztoga.Uvekseborim daostanemnanogama-izjavila jeBelgijanka.

Srpska teniserka Natalija Kosti}iBeloruskiwaIlona Kremennisuuspeledaseplasiraju u finale Australijan opena u konkurenciji juniorskihdublova. Kosti}eva i Kremenova pora`ene su  u polufinalu od BelgijankeEn-SofiMestahi Hol an| ank e Dem i [urs rezultatom 2:1, po setovima 7:6 (2),3:6,10:1.


SPORT

dnevnik DERBI VINER [TEDI[E MU[KE SUPERLIGE

Gre{kamauporaz Crvena zvezda - NIS Vojvodina 3:1 (16:25, 28:26, 27:25, 25:23) BEOGRAD: Hala SC"[umice",gledalaca150,sudije:Simonovi} (Kragujevac), Davidovi} (Beograd). CRVENA ZVEZDA: Okoli}, Stefanovi} 2, Peri} 7, Paji}, Bojovi} 7, Koprivica, Milutinovi}6,Miti}3,terzi}18,petrovi},Petkovi}21,Vuji}(l).

Zoran Jovanovi}

NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo12,[kundri}(l),Simeunovi} 16, Petrovi} 5, Mirosavqevi}, Veselinovi} 1, Ivovi} 9,Jovovi},L.^ubrilo5,Mrdak 4,Jovanovi}16,Kapur. Odbojka{i NIS Vojvodine pora`enisupodrugiputovesezoneodCrvenezvezdekojajeizrasla u najneugodnijeg protivnika Novosa|anima jer ih je ju-

~e savladala {esti uzastopni put u ligi. Iako su gosti ekspresno dobili prvi set, nisu imali dovoqno iskustva i ume}a da u prelomnim trenucima ostalih perioda igre izvuku iz sebereceptzatrijumfnadBeogra|anima. Nisuuspelinidasepo{teno zagreju odbojka{i Crvene zvezde,ave}subiliusetovnomzaostatku.Leteli su projektili Novosa|anasaservis linije, nemawe ^ubrila, Ivovi}a i Jovanovi}a, a blok gostijubiojeveomaaktivan. Mnogobrojne kontre realizovali suNovosa|anibezpo muke,pane~udiuvodnih25:16zaizabranikeNikoleSalati}a. Ipak,konsolidovalisuseBeogra|anii preko raspolo`enih Terzi}a i Petkovi}a uspevala malo po malo da sti~u prevlast na terenu, a Vo{a je po~ela mnogo da gre{i. Servis gostiju je stao, blok nije funkcionisao kao na startu me~a, nije bilo raspol`enog lidera, a nisu ni uspevale izmene gostuju}eg trenera. Mewao je tehni~are, prima~eikorektora,alinijeuspevaodana|epostavukojabiseja~eoduprlaZvezdi,odnosnosmawila broj gre{aka koje su Vojvodinuodveleutre}iovosezonskiporaz. M. R.

TRE]A EVROPSKA LIGA ZA DAME

Finalniturnir uIstanbulu Finalniturnirtre}eEvropskelige2011.ukonkurencijiodbojka{icaodigra}eseudvorani BurhanFelekuIstanublu,15.i 16. jula. Tako }e Turska tre}i putuzastopnobitidoma}inFinalnog turnira Evropske lige. Srbija je do sada jedini pobednik Evropske lige, po{to je trijumfovala2009.godineuKajzeriju i 2010. u Ankari. FinalniturnirEvropskelige2011.u

konkurenciji odbojka{a odgira}ese16.i17.julauKo{icama,uSlova~koj. Sastavigrupa:Agrupa:Srbija, Francuska, [panija, Gr~ka. B grupa: Bugarska, ^e{ka, Izrael, Ma|arska, C grupa: Turska, Rumunija, Hrvatska, Belorusija.Po~etaktre}eEvropske lige je zakazan za posledwi vikendmajameseca,aSrbija}edo~ekatiGr~ku. M. R.

Dana{wi odbojka{ki program Viner {tedi{e `enska superliga - SUBOTICA:NISSpartak - Radni~ki (B) (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - Jedinstvo (18), Po{tar-Klek(20). Prva mu{ka liga - PAN^EVO:Borac-Bavani{te(20),SUBOTICA: Spartak-Jagodina(17). Prva `enska liga - KRAGUJEVAC:Sme~5-Vojvodina(18).

ZAVR[EN TURNIR U MALOM FUDBALU U SUBOTICI

Trofej Snekbarbusu

Poslemesecdanagotovosvakodnevnih nadmetawa zavr{en je 44. tradicionalni turnir u malom fudbalu Subotica 2011. U finalnom susretu pred oko 1.500gledalacaSnekbarbusiz Subotice savladao je [eki enterijeri iz Subotice sa 3:2 i osvojio100.000dinara.Uborbi za tre}e mesto i nagradu od 30.000dinarasatalisuseekipa SportskicentarPe{taizMakove sedmice i Ledeno pivo iz Tavankuta.Utakmicajebilaneizvesna do kraja susreta.  Tri

sekundeprekrajanajboqiigra~ Sportskog centra Zdravko Maravi} postigao je gol i  doneo svojoj ekipi Sportski centar Pe{tapobeduod4:3. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Predrag Raji} iz pobedni~ke ekipa,  najboqia strelac je Marijan Cvetkovi} sadevetgolovaizekipeSportskicentarPe{ta,dokjenajboqi golman ovog puta bio je Sa{a Zari} iz ekipe [eki enterijeri. S. St.

TOP 16 FAZA EVROLIGE Grupa E

K.Laboral–L.Ritas 86:89 Panatinaikos–Unikaha sino}(20.45) 1.K.Laboral 2 1 1 162:160 3 2.L.Ritas 2 1 1 148:166 3 3.Panatinaikos 1 1 0 80:59 2 4.Unikaha 1 0 1 71:76 1

Grupa F

Makabi–Lotomatika sino}(20) Olimpija–Barselona sino}(20.45) 1.Barselona 1 1 0 81:71 2 2.Olimpija 1 1 0 64:63 2 3.Lotomatika 1 0 1 63:64 1 4.Makabi 1 0 1 71:81 1

Grupa G

PartizanMTS–EfesPilsen 76:79 Sijena–RealMadrid 68:78 1.Real(M) 2 2 0 156:126 4 2.E.Pilsen 2 2 0 139:134 4 3.Sijena 2 0 2 126:138 2 4.Partizan 2 0 1 134:157 2

Grupa H

@algiris–Olimpijakos 64:71 Fenerbah~e–Valensija sino}(20.45) 1.Olimpijakos 2 1 1 141:148 3 2.Fenerbah~e 1 1 0 84:70 2 3.Valensija 1 1 0 73:59 2 4.@algiris 2 0 2 123:144 2

petak28.januar2011.

17

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) DANAS SE IGRAJU POLUFINALNI SUSRETI

Vikinzinapadajukrunu Rasplet Svetskog rukometnog prvenstva po~iwe danas,alijete{kopredvideti ishode polufinalnih utakmicaukojimasesastaju [panija i Danska, odnosno olimpijski, svetski i evropski{ampionFrancuskaidoma}in[vedska.SeverEvrope,[vedskaiDanska,protivostatkaStarog kontinenta, [panije i Francuske.Premaprikazanimigramamo`daio~ekivanopolufinale,aaktuelni vice{ampion sveta Hrvatska }e igrati protiv Islanada u borbi za peto mesto. Francuskoj se mo`da daju najizglednije {anse za plasman u finale jer je i pre po~etka turnira ozna~ena kao glavni favorit. Iznena|ewe je bilo i ispa- Arpad [terbik odli~no brani u dresu [panije na Svetskom prvenstvu dawe vice{ampiona sveta Hr(ne)uspehe proteklih godina. pobeda nastavqaju takmi~ewe vatske, potom Poqske, a poseb- Me|utim, doma}i teren i veli- na zavr{nici Svetskog prvenno su te{ko svoj lo{ rezultat ka podr{ka doma}ih navija~a s stvau[vedskoj.Pitawepobedpodneli Nemci koji su ovo SP tribinapomoglisu[ve|anima nika u 2. grupi druge faze nadproglasili velikim debaklom. daostvareva`nepobedenadSr- metawapogrupamaDancisureDoma}in turnira je jedna od bijomiHrvatskom. {ili pobedom nad doma}inom ekipa koja je iznenadila svojim Rukometa{i Danske jedini s [vedskomuMalmeu.[panijase plasmanom s obzirom na maksimalnim u~inkom od osam iz me~a u me~ dizala, kako je

Katar doma}in SP2015. Svetskoprvenstvo2015.godine u konkurenciji rukometa{a bi}e odr`ano u Kataru, saop{tio je Me|unarodna rukometna federacija (IHF). Katar je zane{tomaweoddvamesecadobio organizaciju dva velika takmi~ewa. Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) dodelila je ovoj zemqi organizaciju Svetskog prvenstva 2022. godine. Katar}ebitidoma}inprvog SPvanEvropeposle2005.Mundijal je tada odr`an u Tunisu. Doma}in SP 2007. je bila Nema~ka, a Hrvatska je ugostila najboqerukometa{esveta2009. Ovogodi{wiorganizatorSPje [vedska, a 2013. [panija. Protivkandidati Katara bili su Francuska, Poqska i Norve{ka. IHF je organizaciju SP u konkurenciji rukometa{ica 2015. dodelio Danskoj, koja je bilajedinikandidatzaorganizaciju ovog takmi~ewa. SP 2011.bi}eodr`anouBrazilu,a dvegodinekasnijeuSrbiji.

Danas Me~ za 7. mesto Ma|arska - Poqska (18 Malme) Me~ za 5. mesto Hrvatska-Island(20.30,Kristian{tad) Polufinale Francuska-[vedska(18,Kristian{tad) Danska-[panija(20.30,Malme)

30. januar

Me~ za 3. mesto (14.30, Malme) Finale:(17,Malme) vreme odmicalo igrala je sve boqeiboqeipotpunosezaslu`eno na{la me|u ~etiri najboqereprezentacije. Sve~etiriekipepokazalesu se jako dobrim, ali prema nekim prognozama dobrih poznavalaca rukometa u finalu }e zaigrati Francuska i Danska. Da li }e tako biti, vide}emo ve}ve~eras. J. Gali}

Bali}razo~aran Najboqihrvatskirukometa{ IvanoBali}demantovaojedase name~usaPoqskomsukobiosa selektorom nacionalnog tima Slavkom Golu`om. Hrvatska je pre dva dana pobedila Poqsku 28:24 u posledwem kolu Druge grupe druge faze takmi~ewa na Svetskomprvenstvuu[vedskoj. Hrvatska je ovim trijumfom osvojila tre}e mesto u grupi, kojeobezbe|ujeplasmanukvalifikacije za Olimpijske igre u Londonu2012.godine.Golu`aje posle me~a pri{ao da ~estita Bali}u,alisehrvatskirukometa{ izvukao iz zagrqaja selektora, odgurnuo ga i rekao: "Pustime,pustime". - Selektor i ja smo jedan drugom~estitalinapobedinaklupiodmahpozavr{etkume~a.Glupostjedasmoseposva|ali.Uvek se meni ne{to stavqa u usta i uveksutonekeizmi{qotine.Ja sam u utorak bio qut na sudije, zbogtogasambio`iv~an,aSlavkoje`eleodamesmiri.Nasnimkuseba{inevididasmosepoka~ili-rekaojeBali}. Hrvatska }e igrati protiv IslandazapetomestonaSP. -Normalnojedasmosviner-

vozniji. Na pro{lim takmi~ewima smo pobe|ivali. Trudili smose,gubilismo,anismoimalinisre}e.Moramodanapravimo dobru analizu. O~ekivali smoda}emoigratiboqeizbog

togasusvibilinervozni.Razo~aran sam plasmanom. Pro{le godinesmonaEPigraliufinalu. Ponavqam, razo~an sam, nisamdo{aou[vedskudaigramza petomesto-zakqu~iojeBali}.

SEDNICA IZVR[NOG ODBORA FS VOJVODINA

PrivremenemereuSubotici SastanakIzvr{nog odbora FS Vojvodine odr`an u Zrewaninu imao je 11 ta~ ak a dnevnogredaposlekojegdoneta prelomna odluka u ciqu sre|ivawa haoti~nog stawa u FSG Subotice i nalo`ene su privremenemereugradunaseveruBa~ke.Zaovuodlukuglasalo je 13 prisutnih ~lanova IO, a glasawu je prethodila dvosatna diskusija gotovo svi prisutnih, uglavnom po pitawu pomenute ta~ke. Ostalih deset ta~aka usvojeno je bez nekih velikih primedbi, pre sveg a izv e{ taj i sud ijs ke i trenerske organizacije, a potvr|ena je odluka da ~lanarine i kot iz ac ij e za klub ov e ostajuisteinanivouodpredhodnegodine,kaoinadoknade zaslu`benalicauprole}nom delutakmi~ewa. - Mnogo nepravilnisti je bilo u radu FSG Subotica, a kulminacijajedo`ivelavrhunackadajeodr`anavandredna skup{ina u tom gradu, a nije bilokvoruma,pamo`emore}i da su sve wihove odluke nelegalne – istakao je Du{an Tomi} generalni sekretar FSV. - Zbog nepravilnosti u radu, unutra{wih sukoba i nemo-

gu}nosti finansijske i ostalih kontrola, kao grubih kr{ewa statuta uveli smo kao najodgovorniji qudi u vojvo|anskom fudbalu privremene mereuFSGSubotica. Vel ik i broj prim edb i na radFSGSuboticaiznelisui ~elniqudiSpartakZlatibor vodapredsednikDraganSimo-

vi}iMiodragMora~akonstatovali su da je stawe katastrofalno i da najvi{e trpe klubovi koji nemaju nikom ni daseobrate. - Su{tina ~itave stvari je da je FSG Sub ot ic e nij e usklad io Stat ut sa akt im a FSS i FSV. Privremeni organ}eupravoimatizadatakda

ovestatuteusaglasi,daseizvr{i kontrola materijalo – finansijskog poslovawa i naprav i fin ans ijs ki plan za 2011.godinu i izvr{i finansijska konsolidacija saveza – rek ao je Ratk o Bor ovn ic a, predsednikFSV. PrivremenimorganomuSuboticikojiimamandat90danaupravqa}efudbalskiqudi iz tog reg io n a. Preds edn ik Goran Dr~a, a ~lanovi Nenad Torb ic a, Bran is lav Jov an ovi}, Goran Jekni}, Du{an Rado{ ev i}, Du{ an Mio d rag i BorislavBawac. Na sednici je zakqu~eno da pored~iwenicedaIOzadovoqan takmi~ewima pod ingerenc ij om FSV, je pot rebn o prona}istabilanizvorfinasirawa,presvegasponzorekojibiulagaliunapredakvojvo|anskogfudbala.Deotognovca i{ao bi na kampove za najtalentovanijemladefudbalere. Odlukom IO potvr|eno je da }e se memorijalni turnir "Pera Joci}" odr`ati u NovomSadu26.i27.aprila,anaravno da je u planu unapre|ivawe dobre saradwe sa Udru`ewimasudijaitrenera,asve u ciqu napretka fudbala u Vojvodini. N. Jowev


18

sport

petak28.januar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A

Subota Lacio-Fiorentina Katanija-Milan Nedeqa Bre{a-Kjevo Kaqari-Bari Le}e-]ezena \enova-Parma Bolowa-Roma Napoli-Sampdorija Inter-Palermo Juventus-Udineze 1.Milan 21 2.Napoli 21 3.Roma 21 21 4.Lacio 20 5.Inter 6.Juventus 21 7.Palermo 21 21 8.Udineze 9.Sampdorija20 10.Kaqari 21 11.Fiorent. 20 21 12.Parma 13.Bolowa 21 21 14.Kijevo 15.\enova 20 16.Katanija 21 17.Le}e 21 21 18.]ezena 19.Bre{a 21 21 20.Bari

13 12 11 11 10 9 10 10 6 7 6 6 7 5 6 5 5 5 5 3

5 4 5 4 5 8 4 3 9 5 7 7 7 9 6 7 5 4 3 5

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 3 5 5 6 5 4 7 8 5 9 7 8 7 7 8 9 11 12 13 13

37:18 32:30 31:24 27:21 33:22 35:25 34:25 34:28 20:18 24:22 21:21 21:25 23:29 20:22 15:19 18:27 20:38 15:27 17:27 13:32

44 40 38 37 35 35 34 33 27 26 25 25 25 24 24 22 20 19 18 14

ITALIJA – SERIJA B

Danas Empoli-Vareze Subota Albinolefe-Askoli Novara-Citadela Vi}enca-Groseto Sijena-Livorno Padova-Modena Sasuolo-Portosumaga Pja}enca-Re|ina Krotone-Torino Peskara-Triestina Ponedeqak Frosinone-Atalanta 1.Novara 2.Sijena 3.Atalanta 4.Vareze 5.Livorno 6.Re|ina 7.Torino 8.Padova 9.Peskara 10.Vi}enca 11.Empoli 12.Krotone 13.Groseto 14.Modena 15.Albinol. 16.Citadela 17.Sasuolo 18.Pja}enca 19.Triestina 20.Portsum. 21.Askoli 22.Frosinone

23 23 23 23 22 23 23 22 22 23 22 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

12 12 13 10 9 9 9 8 8 9 6 6 7 6 7 6 6 4 4 5 6 4

8 8 5 9 7 7 7 8 7 4 11 10 7 10 6 7 6 10 10 7 8 8

3 3 5 4 6 7 7 6 7 10 5 7 9 7 10 10 11 9 9 11 9 11

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 42:19 44 37:21 44 30:18 44 27:15 39 31:23 34 26:22334 27:28 34 33:25 32 26:25 31 26:29 31 25:21 29 22:25 28 25:29 28 24:30 28 30:38 27 26:30 25 24:28 24 27:35 22 18:29 22 21:36 22 22:29 21 23:36 20

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Bajer(L)-Hanover Subota Verder-Bajern(M) Volfsburg-Borusija(D) Nirnberg-Hamburg [alke-Hofenhajm SentPauli-Keln Kajzerslautern-Majnc Nedeqa [tutgart-Frajburg Ajntraht-Borusija(M) 1.Borusija(D)19 2.Bajer(L) 19 3.Hanover 19 4.Bajern 19 5.Majnc 19 6.Hamburg 19 7.Frajburg 19 8.Hofenhajm 19 9.Ajntraht 19 10.[alke 19 11.Volfsburg 19 12.Nirnberg 19 13.Kajzersl. 19 14.Verder 19 15.Keln 19 16.St.Pauli 19 17.[tutgart 19 18.Borusija(M)19

15 10 11 9 11 9 9 6 8 7 5 6 6 6 5 5 4 3

2 6 1 6 0 3 3 8 2 4 8 5 4 4 4 4 4 4

2 3 7 4 8 7 7 5 9 8 6 8 9 9 10 10 11 12

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (15.30) 43:12 39:29 28:28 37:22 30:21 29:28 28:28 35:26 24:25 26:25 26:26 23:30 29:33 25:39 22:34 20:34 34:36 28:50

47 36 34 33 33 30 30 26 26 25 23 23 22 22 19 19 16 13

FRANCUSKA

Subota Aviwon -PS@ Kaen-Okser Lorijen-Brest SentEtjen-Tuluz So{o-Ren Valensijen-Lion Lil-Lans Nedeqa Bordo-Nica Nansi-Monpeqe Monako-Marsej 1.Lil 2.PS@ 3.Ren 4.Lion 5.Marsej 6.Tuluz 7.Montpeqe 8.SentEtjen 9.Brest 10.Bordo 11.So{o 12.Lorijen 13.Nansi 14.Okser 15.Nica 16.Valensijen 17.Kaen 18.Monako 19.Lans 20.Aviwon

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21)

20 10 8 2 38:21 38 20 9 7 4 32:22 34 20 9 7 4 22:12 34 20 9 7 4 29:21 34 20 8 8 4 29:18 32 20 9 3 8 22:20 30 20 8 6 6 17:20 30 20 7 8 5 27:22 29 20 7 7 6 21:18 28 20 6 9 5 25:23 27 20 7 4 9 30:25 25 20 7 4 9 22:27 25 20 7 4 9 21:30 25 20 4 12 4 26:23 24 20 5 8 7 14:20 23 20 5 7 8 22:23 22 19 5 6 8 20:27 21 20 3 11 6 20:21 20 19 4 7 8 19:33 19 20 1 5 14 10:40 8

[PANIJA – PRIMERA

NA[ PREDLOG

Bavarciru{eVerder (4.60) Verder - (3.60) Bajern (1.70) U derbiju 20. kola Bundes lige, fudbaleriVerderakojimaove sezonenecvetajuru`e ugosti}e na Veser stadionu zahuktaliBajern.Zelenimapreti borbazaopstanak,dokBavarci nakon lo{eg starta polako se prikradajuvrhuimestukojevodi u Ligu {ampiona. Verder je pora`en u Klenu (3:0) {to je tre}i kiks u posledwa ~etiri kola,doksuRobenidrugovido vrhanapunilimre`uKajzerslauterna (5:1), i nastavili seriju od pet utakmica bez poraza. U prvom delu sezone na Alinac areninijebilopobednika(0:0), dokjeukupslavioBajern(2:1). Na{ predlog: 2

remijem protiv Juventusa (0:0) najaviliizlazizkrize,osvojiv{i ~etiri boda na posledwih petutakmica. Na{ predlog: h

(3.20) Deportivo (3.20) Seviqa (2.20) Zanimqiv duel u okviru 21. kola{panskePrimereo~ekuje senastadionuRiazoruLaKoruwi, izme|u Deportiva i Seviqa. Oba rivala, startovala su slab ij e od o~ek iv an og. U pro{ lom kol u Dep ort iv o je pora`en na gostovawu u Saragosi 1:0, {to je tre}i vezani kiks pulena trenera Lotine. Andalu`ani su savladali Levante (4:1), {to je bila tre}a pobeda u posledwa ~etiri kola. Na{ predlog: 3+

Arijen Roben najboqi igra~ Bajerna

(1.55) Bajer (L) - (3.80) Hanover (5.50)

(2.00) Lacio - (3.10) Fiorentina (3.80)

ULeverkuzenunaBajarenisastajuseekipekojeseborezaplasmanuLigu{ampiona.Farmaceu- ti su u minulom kolu  slavili u Mehengladbahu(3:1),{toimjeprvapobedanakondvaporaza,doksu fudbaleriHanoverapora`enood [alkea(1:0),iupisalidruiporaz u pet susreta. Jesenas u hanoveru nije bilo pobednika (2:2), a pro{lesezoneslaviojeBajerrutniski 3:0. Tradicija je na strani farmaceuta koji su dobili osam me~eva,odposledwih11susreta. Na{ predlog: 1, 3+

Najzanimqivijisusret20.kolaitalijanskeSerijeAigrase na stadionu Olimpiko, gde }e fudbaleriLacijaiFiorentine ukrstiti kopqa. Doma}in i daqeigrapromenqivoo~emusvedo~iporazodBolowa3:1,doksu qubi~asti na{eg Sini{e Mihajlovi}a jedva do{li do boda nadoma}embuwi{tuprotivnejakog Le}ea 1:1. Pro{le sezone oba duela zavr{ena su bez pobednika(1:1,0:0),auprvomdelu su slavili nebesko - plavi 2:1 [toseti~etradicijeonajena

strani Rimqana koji su dobili slavilinadeset,gostinatri,a dva duela su zavr{ena podelom bodova. Na{ predlog: 2 - 3

(1.60) Napoli - (3.50) Sampdorija (6.00) Puleni trenera Mazarija iskoristilisupobedunagostovawuuBariju(2:0)ikiksnajbli`ih pratilaca da se u~vrste na drugommestuSerijeA.OvogvikendaNapolitanceo~ekujeduel protivborbeneSampdorije,kojamnogoboqepartijepru`ana doma}em terenu. \enovqani su

PobedeReala iBarselone FudbaleriRealapobedilisu u gostima ekipu Seviqe rezultatom1:0uprvomme~upolufi-

nala {panskog Kupa kraqa. Jedini gol na utakmici postigao jeBenzemau17.minutu. Barselona jenasvomterenusavladala Almeriju 5:0. Kod doma}ih u listu strelaca upisalisuse Mesi u 10. i 16, Viqa u 11, Rodrigez u31.iKeita u 89. minutu. Revan{ me~evibi}eodigrani2.feOzil jedan od najboqih igra~a Reala bruara. u me~u sa Seviqom

InteriMilan upolufinalu Fudbaleri Milana i Intera plasirali su se u polufinale KupaItalije.Milanjeugostima savladao ekipu Sampdorije rezultatom2:1ume~u~etvrtfinala Kupa Italije. Golove za „roso-nere” postigao je Pato u 17.i22.minutu.Jedinistrelac za doma}i tim bio je Guberti u

51. minutu Inter je izborio plasman u polufinale nacionalnogKupa,po{tojetekposle boqegizvo|ewapenalaugostima savladao Napoli 5:4. PlasmanupolufinaleKupaItalije izborio Palermo, koji je posle iyvo]ewa penala savladao Parmus5:4.

HOLANDIJA

BELGIJA

Danas NEC-Herakles Subota Vitese-Roda DeGraf{ap-Utreht AZAlkmar-Venlo PSV-Viqem Nedeqa Escelzior-DenHag Breda-Ajaks Herenven-Groningen Tvente-Fejenord 1.PSV 20 2.Tvente 20 3.Ajaks 20 4.Groningen 20 5.Roda 20 6.AZAlkmar 20 7.Utreht 20 8.DenHag 20 9.Herenven 20 10.Breda 20 11.NEC 20 12.DeGraf{. 20 13.Herakles 20 14.Fejenord 20 15.Vitese 20 16.Ekscelzior 20 17.Venlo 20 18.Viqem 20

13 13 11 11 9 9 10 9 8 9 6 6 5 5 4 4 3 1

5 4 5 4 8 7 2 5 6 4 7 6 5 5 6 4 1 4

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.309 (14.30) 2 3 4 5 3 4 8 6 6 7 7 8 10 10 10 12 16 15

56:19 42:22 39:20 38:26 35:24 27:20 35:27 34:31 41:29 31:30 35:37 22:37 30:39 23:36 21:34 22:39 18:45 17:51

44 43 38 37 35 34 32 32 30 30 25 24 20 20 18 16 10 7

Danas Varegem-Genk Subota KlubBri`-@erminal Standard-Vesterlo Lokeren-Eupen Kortrijk-SerklBri` Lirs-[arlroa Nedeqa Mehelen-Anderleht SentTruden-Gent 1.Anderleht 2.Genk 3.Gent 4.KlubBi` 5.Lokeren 6.Standard 7.Ser.Bri` 8.Kortrijk 9.Mehelen 10.Vesterlo 11.Varegem 12.S.Truden 13.@erminal 14.Eupen 15.Lirs 16.[arlroa

23 22 22 23 21 22 20 22 19 22 22 20 21 22 22 21

16 14 13 12 9 10 9 9 8 7 6 6 4 4 2 1

5 5 3 3 8 3 5 4 6 7 10 2 7 4 7 5

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 2 3 6 8 4 9 6 9 5 8 6 12 10 14 13 15

50:14 56:23 43:33 49:30 31:26 38:29 25:25 26:25 23:21 29:30 32:29 14:38 15:28 23:42 17:48 12:42

53 47 42 39 35 33 32 31 30 28 28 20 19 16 13 8

(1.35) Lil - (4.20) Lans (9.00) Posle zimske pauze nastavqa se francusko prvenstvo. Lider {ampionataLilugo{}ujeLans, na{eg Nenada Kova~evi}a. Lil je u odlo`enom me~u pr{le nedeqesavladaoNansi(3:0)itakou~vrstiovo|stvo.Jesenasvi{e uspeha imali su fudbaleri Lila(4:1),azanimqivojedasu Sovidrugovidobiliposledwa ~etiri duela na stadionu MetropolprotivLansa. Na{ predlog: 1, 3+ I. G.

Drugapobeda Dagli{a Fudbaleri Liverpula ostvarili su drugu pobedu pod vo|stvom novogmenaxeraKenijaDagli{a,a prvupreddoma}ompublikom.Crveni su pobedili Fulam na „Enfildu” minimalnim rezultatom

1:0uzaostalomme~uPremijerlige,odigranompredoko40.500gledalaca.JedinistrelacbiojeXon Pentsil, koji je, u stvari, postigao autogol u 52. minutu, nakon {utaFernandaToresa.

Birmingemufinalu Karlingkupa Fudb al er i Birm ing em a plasirali su se u finale engleskog Karling kupa, po{to sunasvomterenuposleprodu`etaka pobedili ekipu Vest Hemarezultatom3:1urevan{ me~u polufinala ovog takmi~ewa.Me~jeuregularnomdelu zavr{en pobedom Birmingema rezultatom 2:1, ali po{to je Vest Hem prvi me~ do-

bio ident i~n im rez ult at om finalistuKarlingkupaodlu~ilisuprodu`eciukojimasu doma}ipostiglijedangol. Srps ki rep rez ent at iv ac Nikola @igi} u{ao je u igru u 46. minutu umesto Derbi{ajera. Birmingem }e u finalu Karling kupa igrati sa Arsenalom, koji je u dva me~a bio boqiodIpsvi~a.

Bajernubedqiv Fudbaleri Bajerna plasiralisuseupolufinaleKupaNema~ke, po{to su  u gostima savladali ekipu Ahena rezultatom4:0.GolovezaBajernposti-

glisuGomezu26,Mileru75.i 80. i Roben u 88. minutu. Plasman u polufinale Kupa Nema~keizborilisuiDuizburgi Kotbus.

GR^KA

TURSKA

Subota

Iraklis-Kerkira Panatin.-Ergoletis Ksanti-AEK

(16.15) (18.30) (18.30)

Nedeqa

Panionios-Kavala Atromitos-Asteras Larisa-Panseraikos Volos-Olimpijakos Aris-PAOK 1.Olimpijak. 2.Panatinik. 3.PAOK 4.AEK 5.Kavala 6.Ergotelis 7.Atromitos 8.Etnikos 9.Ksanti 10.Aris 11.Kerkira 12.Iraklis 13.Panionis 14.Tripolis 15.Panseriak. 16.Larisa

(14) (14) (16.15) (16.15) (18.30)

19 16 0 3 38:9 48 19 12 5 2 31:14 41 19 10 3 6 23:18 33 19 9 3 7 29:21 30 19 7 6 6 21:18 27 19 7 4 8 17:22 25 19 6 7 6 22:21 25 19 5 10 4 20:18 25 19 6 6 7 18:21 24 19 7 3 9 11:16 24 19 6 5 8 17:24 23 19 5 7 7 15:20 22 19 5 5 9 12:21 20 19 4 7 8 13:19 19 19 4 4 11 16:29 16 19 3 5 11 12:24 14

Subota Karabukspor-Kajzeri (13.30) Sivas-Antalija (16) Bukaspor-Ka{impasa (17) Bursa-Galatasaraj (19) Nedeqa Ankaragu~u-Manisa (14) Istanbul-Be{ikta{ (15) Gaziantep-Gen~lerbirligi (17) Fenerbah~e-Trabzon (19) Ponedeqak Eski{ehir-Kowa (20) 1.Trabzon 18 2.Bursa 18 3.Fenerbah~e18 4.Kajzeri 18 5.Be{ikta{ 18 6.Gaziantep 18 7.Galatasaraj18 8.Eski{ehir 18 9.Manisa 18 10.Karabuksp. 18 11.Istanbul 18 12.Antalija 18 13.Ankaragu~u 18 14.Gen~lerb. 18 15.Kowa 18 16.Sivas 18 17.Bukaspor 18 18.Ka{impasa 18

13 11 11 10 9 7 8 6 8 7 7 6 5 4 3 3 2 1

4 5 3 5 4 6 2 7 1 3 2 5 7 5 6 6 6 5

1 2 4 3 5 5 8 5 9 8 9 7 6 9 9 9 10 12

41:11 32:12 41:21 25:14 30:19 16:15 20:21 18:17 26:27 30:31 22:21 19:23 25:30 16:29 17:27 17:33 10:28 14:40

43 38 36 35 31 27 26 25 25 24 23 23 22 17 15 15 12 8

Subota Majorka-Hihon Malaga-Saragosa Levante-Hetafe Sosijedad-Almerija Herkules-Barselona Deportivo-Seviqa Nedeqa Atletiko(M)-Atletik(B) Osasuna-Real(M) Espawol-Viqareal Ponedeqak Rasing-Valensija 1.Barselona 20 2.Real(M) 20 3.Viqareal 20 4.Valensija 20 5.Espawol 20 6.Atletik(B) 20 7.Atlet.(M) 20 8.Seviqa 20 9.Majorka 20 20 10.Hetafe 11.Sosijedad 20 12.Herkules 20 13.Deportivo 20 14.Santander 20 15.Hihon 20 16.Saragosa 20 20 17.Osasuna 18.Almerija 20 20 19.Malaga 20.Levante 20

18 16 13 12 12 10 9 9 8 8 8 6 5 5 4 4 4 3 5 4

1 3 3 4 1 2 3 2 3 3 1 4 6 5 7 7 6 8 2 3

1 1 4 4 7 8 8 9 9 9 11 10 9 10 9 9 10 9 13 13

(18) (18) (18) (18) (20) (22) (17) (19) (21) (21) 64:11 48:17 40:21 33:23 28:26 32:31 31:24 30:32 23:25 29:32 30:33 22:31 15:27 15:29 28:27 18:32 19:28 20:34 27:45 20:34

55 51 42 40 37 32 30 29 27 27 25 22 21 20 19 19 18 17 17 15

[PANIJA – SEGUNDA

Danas Alkaron-Albasete Subota Rekreativo-El~e Kartagena-Kserez BaselonaB-Selta Numansija-R.Vqekano Kordoba-Salamanka Himnastik-LasPalmas Hueska-Ponferadina ViqarealB-Vaqadolid Nedeqa Granada-Betis Tenerife-Hirona

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (18)

1.Betis 21 14 4 3 46:18 46 21 12 7 2 40:19 43 2.Selta 3.R.Vaqek. 21 13 4 4 35:21 43 4.Kserez 21 9 5 7 31:28 32 5.Kartagena 21 9 5 7 30:29 32 6.Barsel.B 21 8 7 6 33:32 31 7.Viqar.B 21 9 4 8 25:31 31 8.Granada 20 8 6 6 34:23 30 9.Numansija 21 9 3 9 32:26 30 21 6 10 5 18:19 28 10.El~e 11.Hirona 21 6 8 7 28:27 26 12.Vaqadolid 21 7 5 9 28:28 25 13.Kordoba 21 5 10 6 27:28 25 14.Hueska 21 5 10 6 15:20 25 15.Salamanka 21 7 3 11 25:30 24 16.Alkorkon 21 7 3 11 23:31 24 17.Albasete 21 5 8 8 17:21 23 18.LasPalm. 21 5 8 8 30:40 23 19.Rekreativo21 4 10 7 20:23 22 20.Himnastik 21 4 8 9 15:23 20 21.Ponfer. 21 3 9 9 17:37 18 22.Tenerife 20 3 7 10 16:31 16

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Utorak Arsenal-Everton Sanderlend-^elzi Man~esterj.-AstonVila VBA-Vigan Sreda Birmingem-Man.siti Blekpul-VestHem Bolton-Vulverhempton Blekburn-Totenhem Fulam-Wukasl Liverpul-Stouk 1.Man~est.j. 23 2.Arsenal 23 3.Man.siti 24 4.^elzi 23 5.Totenhem 23 6.Sanderlend24 7.Liverpul 24 8.Blekburn 24 9.Wukasl 23 10.Stouk 23 11.Bolton 24 12.Blekpul 23 13.A.Vila 24 14.Everton 23 15.Fulam 24 16.VBA 23 17.Birmin. 22 18.Vigan 24 19.Vulver. 23 20.VestHem 24

14 14 13 12 10 9 9 9 8 9 7 8 7 5 5 7 4 4 6 4

9 4 6 5 8 10 5 4 6 3 9 4 7 12 11 4 11 10 3 9

0 5 5 6 5 5 10 11 9 11 8 11 10 6 8 12 7 10 14 11

(20.45) (20.45) (21) (21) (20.45) (21) (21) (21) (21) (21) 51:21 48:22 37:20 42:19 32:26 28:24 31:31 31:37 36:33 28:28 34:35 34:41 27:40 27:29 25:26 29:43 21:31 20:39 24:41 24:43

51 46 45 41 38 37 32 31 30 30 30 28 28 27 26 25 23 22 21 21

ENGLESKA – ^EMPION[IP

Utorak Nori~-Milvol Bristol-Svonsi Kardif-Reding Barnsli-Preston Koventri-NotingemF. Votford-KristalP. Donkaster-Barnli [efildj.-Lester Hal-Lids Derbi-Ipsvi~ Midlzbro-Skantorp KvinsPark-Portsmut 1.KvinsPark 27 2.Kardif 27 3.Nori~ 17 4.Svonsi 28 5.Lids 28 6.Noting.F. 25 7.Votford 26 8.Reding 27 9.Milvol 27 10.Lester 28 11.Barnli 26 12.Hal 27 13.Koventri 28 14.Derbi 27 15.Donkaster 25 16.Barnsli 26 17.Bristol 27 18.Postrmut 26 19.Ipsvi~ 26 20.Midlesbr. 27 21.[efild 27 22.Kristal 27 23.Skonthorp 25 24.Preston 26

14 14 13 14 12 11 12 10 10 11 9 9 10 10 9 9 8 8 9 8 7 7 7 5

10 5 8 5 9 10 6 11 9 6 10 10 6 4 7 7 8 7 4 6 6 5 3 6

3 8 6 9 7 4 8 6 8 11 7 8 12 13 9 10 11 11 13 13 14 15 15 15

(20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (21) 46:18 45:33 44:35 35:26 52:45 35:22 52:39 41:28 35:28 41:46 39:33 29:30 32:34 39:39 40:43 31:38 31:41 37:41 30:36 31:36 26:43 26:47 26:44 29:47

52 47 47 47 45 43 42 41 39 39 37 37 36 34 34 34 32 31 31 30 27 26 24 21


SPORT

dnevnik VOJVODINADANASPUTUJEUMA\ARSKU

Videoton sutra slu{a Novosa|ane Planirali su u FK Vojvodinadame~sjesewim prvakom Ma|arske Videotonom bude generalkapredodlazaknadvonedeqne pripremeuCrnuGoru.No,kakosu duelisaRadni~kimizSomborai DowimSremomizPe}inacaotkazanizboglo{ihvremenskihuslova,sutra{widueluSeke{fehervarujepremijernizacrveno-bele u2011.godini. Sekretar stru~nog {taba Vojvodine Miroslav Smaji} ju~era{weprepodneproveojeuSubotici uspe{no zavr{avaju}i viznu papirologiju za Mereba{vilija (Gruzija),Jaoa(Gana)iAbubakara (Kamerun),doksepowegovompovratku i daqe nije znalo ho}e li naputmo}iiNigerijacA|uru. Na put u Ma|arsku posle dana{wegtreningaizajedni~kogru~kauFC„VujadinBo{kov”krenu}e22igra~aistru~ni{tab,aizvesnojedautakmicusVideotonom ne}eigratiEtiopqaninSaladin koji se nalazi na probi u Novom Sadu. Vojvodina }e u ve~erwim ~asovimasti}iuSeke{fehervar,smesti}eseuhotelu„Novotel”,aposle sutra{weg  prepodnevnog odmoraod14satiodigra}eutakmicu sVideotonom.Nedavnojeovajtim gostovaouSuboticiiodigrao1:1 saSpartakomZlatiborvode.Nemasumwedajepredigra~imaVojvodine odli~an rival, tako da }e

Georgi Mereba{vili spreman za me~ s Videotonom

{ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi}imatiboquslikuiuvid u ono {to je do sada, od po~etka priprema 10. januara, uradio sa svojimizabranicima.TerenuSe-

Foto:F.Baki}

ke{fehervarujeodli~nopripremqen, ima podno grejawe, pa i u slu~aju sne`nih padavina, nema bojaznidasusret,eventualno,budeotkazan. S.S.

BUBAMARAZAVEJANANADETELINARI

Govedarica gleda u nebo Fudbaleri Novog Sada pro{logpetkakona~nosuiztre}eg poku{aja startovali sa pripreman za prole}ni deo Prve lige Srbije. Na prozivci koju je stru~ni {tab obavio u klupskim prostorijamanaDetelinariokupiloseukupno40fudbalera,{to jeujednurukupozitivnoiznenadilo stru~ni {tab Novosa|ana, ali i zadalo glavoboqu trenerskomtandemuGovedarica–Todi},

iudobrojmeriostvarenojesenas. -Dolasciiodlascisusastavni dofudbalai`ivotasvakogigra~a i kluba. Na `alost bili smo primoranidaserastanemosanekoliko kvalitetnih i perspektivnihfudbalera.Vremenazakukawe nemamo, ve} se okre}emo proveri fudbalera koji su i poredte{kesituacijeukojojseNovi Sad nalazi pokazali `equ da afirmaciju do`ive u `uto– pla-

Fudbaleri Novog Sada na treningu

koji pored dvonedeqnog ka{wewa priprema sada imaju zadatak dadobroskenirajuiproveremogu}nosti novajlija kojih ima dosta. Uprkos brojnim te{ko}ama, stru~ni{tab`uto-plavihambicioznojekrenuo,aokupqawekanarinacaobele`iojeirastanak sanekimodvode}ihigra~aujesewem delu prvenstva, pa }e kao i letos, {ef stru~nog {taba Zoran Govedarica, ponovo morati dasastavqaobrisetimakojitrebadaizneseono{tojezapo~eto

Foto:B.Lu~i}

vom dresu {to svakako imponuje. Svi }e dobiti istu priliku i {ansu da se nametnu kroz rad na terenu, a najboqi }e na prole}e krenuti u ostvarewe zacrtanih ciqeva–kazaojeGovedarica. Detelinaru su napustili ili su u najavi da to u~ine: Milo{ Vesi}, Aleksandar Bajat, Sa{a Bogunovi}, Milo{ Josimov, NemawaVu~i},MilanRaki},Sa{a Popin,ZoranMilovac,Bogoqub Pandurov i Slobodan Vukovqak. Nakon mukotrpnog ali uspe{nog oporavka, u ekipu se vra}aju Da-

mir ^ekovi} i Aleksandar Jovanovi}, koji }e uz do sada jedino poja~awe,  australijanca Xona Belmea poja~ati ionako veliku konkurencijunasvimpozicijamu timu. -Treniramodvaputadnevno,a velikeproblemenampravisneg koji je proteklih dana padao i okovaoterenekojisuionakobili u lo{em stawu. U prvoj fazi fokusirani smo na fizi~koj pripremqenosti,alinammawka rad sa loptom zbog pomenutih razloga.Ipakdovijamoseuhodu kako znamo i umemo. Zadovoqan sam odnosom svih igra~a prema obavezama,svidobroradeidaju svojmaksimumitojezasvakupohvalu–apostrofiraojeGovedarica. U i{~ekivawu izborne skup{tineklubairenovirawaupravnog odbora, kanarinci }e treniratipunomparomuNovomSadu, astru~ni{tabsenadada}eekipa drugi deo priprema odraditi nanekojtoplijojdestinaciji,gde }e pored kvalitetnih priprema bitiuprilicidakrozkontrolnesusretetempirajuformuzanastavak prvenstva. Po~etkom februara, ta~nije 2. februara fudbaleriNovogSadatrebalobida odigraju prvu prijateqsku utakmicu, a ako to vremeski uslovi dozvole rival `uto –plavih u Ba~kom Gradi{tu trbalo bi da budesrpskoliga{Kikinda,aza5. ili 6. februar sledi provera protivAdeuMolu. Kako bilo upravu i stru~ni {tab Novog Sada za razliku od veomahladne,o~ekujevrelazima, asvetounadida}eprole}nosuncenaDetelinariobasjatipunim sjajem jedan od sinonima Grada, ~ijeimeduginizdecenijasaponosomdostojanstvenonosi. I.Grubor

Bufon i Kasano ponovo u reprezentaciji Golm an Juv ent us a \anl u| i Bufon bi}e u sastavu Italije za prijateqski me~ sa Nema~kom,koji}ebitiodigran9.februara, saop{tio je selektor „azura”]ezarePrandeli. Bufonjepovrediole|auprvomkoluGrupeFpro{logodi{weg Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi protiv selekcije Paragvaja. On je operisan po-

~etkom jula pro{le godine, a nedavnosevrationagolJuventusa.ZareprezentacijuItalijenastupiojena102utakmice. Prandelijenajavioda}eza duel s Nemcima pozvati i napada~a Antonija Kasana, koji je pre nekoliko nedeqa pre{ao iz Sampdorije u Milan. Kasano je za nacionalni tim „azura”nastupiona20utakmi-

caipetputaseupisaoulistu strelaca,alijezbogsuspenzije Sampdorije propustio novembarski priajteqski duel s Rumunijom. _ fon je uvek bio moj prvi golman, a sada je na raspolagawu. Izgleda da i Antonio dobro radi i zaslu`io je poziv u nac io n aln i tim. - naveo je Prandeli.

petak28.januar2011.

19

PROSINE^KIPOHVALIOANGA@MANIGRA^AUPRVOJFAZIPRIPREMA

Ima prostora za napredak Fudbaleri Crvene zvezde okon~ali su prvu fazu priprema za nastavak sezone. Utisci izCrneGoresupozitivni.Punotogaura|enojenaplanufizi~ke spremnosti pod komandnom palicom specijaliste za kondicijuSr|anaZirojevi}a,a ostvarenesuitripobedeukontrolnimutakmicama.Beogra|ani su najpre savladali Zetu (2:0), potom ubedqivo Sutjesku (3:0)inakrajuGrbaq(2:1). - Pohvale zaslu`uju svi zbog anga`manakojijebionavisokm nivou, iako su napori bili ogromni. Kroz test utakmice videlosedatimprihvataodre|ene takti~ke promene, da ono {totra`imradedobro.Naravno, uigravawe uz neke finese tek sledi u Turskoj, gde }emo imati na programu jo{ pet susreta.Sledidvadanaodmora,pa nova isku{ewa - raportirao je trener Zvezde, Robert Prosine~ki. [ansa je pru`ena gotovo svim igra~ima, ravnomerno je raspore|enaminuta`a. - Tako to ide u ovom period priprema,azamenejeovobila i {ansa da boqe upoznam vrlineimanefudbalera,aliikako kolektiv funkcioni{e - kratko}eProsine~ki. ^inisedasuposledweakvizicije pogo|ene, odnosno da bi Brazilac Evandro mogao da oplemeni igru, a Kolumbijca Borha, koji je nastupio samo u posledwem me~u protiv Grbqa lagano hvata ritam i pokazuje da}enapadbitiosve`en. -Ranojezakonkretneprocene, posebno o pojedincima, ali

Momenat s utakmice izme|u Zvezde i Grbaqa

pomenutistrancisvakakopredstavqaju poja~awa koja mogu da nam pomognu tokom prole}a konstatovao je hrvatski stru~wak. Videlo se na proteklim me~evimadaProsine~kiforsira ofanzivnikoncept,uzpunopas igre i tr~awa, da zahteva konstantnudominacijunaterenu. -Bilojeperiodaigrepo„mojimnotama“,aliuo~enjeiprostor za ispravqawe gre{aka, {totrebadanamdonesenapredak.Toseodnosinaotklawawe individualnih propusta, {to opetgeneralnovodidopodizawa kolektivnog duha i ja~awa pobedni~kog mentaliteta - objasniojeProsine~ki. Neizbe`ne tema je i mesto {topera,pozicijakojajedeficitarana nakon propale mogu}nosti da se anga`uje slova~ki reprezentativacSalata.UzLi

Adija kao alternativna re{ewa isprobani su To{i} i Ninkov,atujeizaboravqeniiskusni\or|evi}. -Nebrinemprevi{ezbogka{wewa realizacije transfera jednogkvalitetnogdefanzivca. Sve }e do}i na svoje mesto. Upravaradinajboqe{tomo`e uovomtrenutku,pao~ekujemveoma brzo re{ewe ovog problema-zakqu~iojeProsine~ki. Blizu povratka iz Bordoa je Vujadin Savi} (pozajmica), a u igrijejo{jedan{toper,bugarskireprezentativacizLiteksa PlamenNikolov(cenapolamiliona evra). Tako|e, na raspolagawu }e biti i Viloti} koji uskoro treba da dobije zeleno svetlo lekara i ukqu~i se u normalantrena`niproces.Sve }e biti jasnije do 1. februara kadaZvezdaodlaziuAntaliju. Z.Rangelov

PARTIZANDANASPUTUJEUANTALIJU

Kinezi do{li po Klea Kinezi su do{li po Kordovu Klea,ali}enajverovatnijeudomovinu oti}i praznih {aka. Prvoliga{Gvand`uaozbiqnojezagrizao za ,,karioku’’ i u direktnom kontaktu crno – belima, navodno,ponudiooko3,5miliona evra,uzgodi{wuplatuBrazilcu od 1,5 miliona evra. Kleo `eli da ode i zgrabi dobru priliku, aliPartizansene}ka.. Na isteku zimskog prelaznog rokastvariseuHumskojkomplikuju.Nakon,,mrtvogmora’’ijedine promene u odlasku Boje {ampionbimogaodaostanebezvrlo va`nog igra~a. Heroj plasmana u Ligu{ampionaKleodobiojeponudu`ivotaire{iodajeprihvatiisvebibilosjajnodaPartizan ima spremnu zamenu. Ovako, kartesujo{uvekotvoreneigolgeter}edanassaekipomoti}iu Antaliju, {to je potvrdio i sekretar stru~nog {taba Qubi{a Rankovi}. -Okotransferaneznamgdeje zapelo,aliznamdaideuTursku– rekaojeQubi{aRankovi}. Uslu~ajudagaklubprodaimatelispremnezamene? -Ponu|enonamje{est,sedam, iskusnihstranihigra~aiizme|u wihbismoizabrali.Tako|e,o~e-

Odlazi ili ostaje: Kleo

kujemo i dolazak jednog Nigerijcanaprobu. NapripremeuAntalijukrenu}eidvojicaArgentinaca,izBokejuniors,GastonRosi(20)iLeandro Kusko (17). Prvi je ofanzivnivezni,adruginapada~. - Mo`da Kusko bude re{ewe – rekao je Rankovi}. A potom otkriodauAntalijuodigra~ane}e putovati samo Bra{anac, DavidoviNastasi}. PosetiociklupskogsajtaKlea su izabrali za najboqeg igra~a vaqkaupro{lojgodiniitimpovodom mu je na konferenciji za

novinare koordinator za sport Albert Na| uru~io plaketu i uramqen dres sa brojem devet. Me|utim,Brazilacnijeizgledao preterano sre}no. Na taj utisak novinaraodgovorioje: -Ne,nisamtu`an.^ekamdavidim {ta }e se desiti. @elim da odem,alipitaseiklub.Podugovorom sam jo{ dve godine i ako Partizantakoodlu~iostajem. Zbog ~ega `elite ba{ u Kinu. NijeliEvropa,ipak,boqere{ewe? -Mo`da,alitakvihponudanemam. Ova je jedina konkretna, uz to i maksimalno privla~na. Ne samoufinansijskomsmisluve}i usvakom drugom. Kina je dobra za `ivot, tako|e kao igra~ mogu da ostavim trag i privu~em velike evropskeklubove.Ujedno,vrataza transfervamnisuuvekotvorena. Sigurno vam nije lako ? Kako sesveodra`avanatreninge? -Nikako.Radimkaoidosadsve {to mi trener ka`e. Ako ostanemovdeverujteda}uigratikao ijesenas–uveravaKleo. Kakvisignalidolazeizkluba? Znaliseva{asudbina? - Nemam informaciju da su odbili ponudu. Mislim da je jo{ uveksveotvoreno. I.Lazarevi}

Bez Dejana Stankovi}a u Izraelu? Stankovi}nijezavr{iokupme~ protivNapolija,jerjeistegaomi{i}.Prveprocene-pauzaodnekolikonedeqa. Kapiten srpske fudbalske reprezentacije Dejan Stankovi} imaojenezgoduname~u~etvrtfinala Kupa Italije izme|u NapolijaiovogIntera. Zamewenjeu63.minutu,amedicinskoosobqeInterapomoglomu je da napusti teren. I daqe je neizvesno koliko }e Stankovi} odsustvovati sa terena, ali prve proceneka`udajere~oistegnu}u mi{i}aida}emoratidapauzira nekoliko nedeqa. To zna~i da Stankovi}ne}eigratizaSrbijuu prijateqskom me~u protiv Izraela9.februara.


20

sport

petak28.januar2011.

dnevnik

PARTIZANIZGUBIOODEFESPILSENA

Vaqakpaonasitnicama Ovog puta u Areni nije bilo „bisa”. Crno-beli nisu aplauzom vra}eni iz svla~ionice (nekada se to doga|alo uprkos porazima), navija~i su se brzo razi{li. Mada mnogo kompaktniji i disciplinovaniji nego pre sezonu ili dve, mada je osam minuta pre kraja imao 11 poena prednosti, Efes Pilsen je mogao da padne. Me|utim, previ{e su igra~i Vlade Jovanovi}a „~astili” iskusne goste iz Istanbula. Da je {ut Kartisa Xerelsa koji sekund pre kraja pro{ao kroz obru~, bilo bi pravo ko{arka{ko ~udo kako je Partizan stigao do produ`etka. Kada to ka`e nezvani~ni doktor ko{arka{kih ~uda, Du{an Kecman, treba mu verovati. - Skoro celu utakmicu smo tra`ili ritam igre. Uz jeftino primqene ko{eve i ovako lo{ procenat {uta, pre svega za tri poena, dobro smo uop{te do{li na pola ko{a razlike u fini{u. I oni su pri tom rezultatu imali dva skoka u napadu, Tun~eri je odli~no izvodio slobodna bacawa i to je to. Naravno da `alimo {to nismo pobedili u predivnom ambijentu Arene, ali moramo da se okrenemo narednim utakmicama u NLB ligi, jer je poznato koji su na{i ciqevi ove sezone - rekao je Kecman. Iako je kod ku}e konkurentan, Partizanovi glatki porazi u gostima su nagovestili da ovaj sastav te{ko mo`e do ~etvrtfinala Evrolige. Tabela posle dva odigrana kola to potvr|uje. - Da budemo realni, sam plasman u Top 16 je uspeh nove ekipe Partizana. Gleda}emo da do kraja takmi~ewa poka`emo da smo zaslu`eno tu. Imamo jo{ ~etiri utakmice da ostvarimo neku pobedu i popravimo utisak - obe}ao je Kecman.

Du{anKecman

Ni sa 16-17.000 qudi iza sebe, srpski prvak ~esto nije bio siguran u sebe i nije znao {ta da radi. Na kraju su ga dotukli Efesovi igra~i iz drugog plana - Tun~eri i Gonlum. - Vi{e smo {utirali za tri poena, nego za dva, {to nije tipi~no za nas. Da smo bar po~eli da poga|amo u tre}oj ~etvrtini, verovatno bi utakmica imala druga~iji tok. Ovako su oni stekli desetak poena razlike i bilo im je lak{e da igraju kad im nismo disali za le|ima. Efes ima 12 kvalitetnih pojedinaca, znala~ki su ka`wavali svako na{e ispadawe u odbrani.

Dragan Milosavqevi} bio je samo jedan od mnogih koji ove ve~eri nisu dobro pro{li u duelima sa Igorom Rako~evi}em. - Nisam odradio dobar posao. Brzo je ubacio neke lake poene i trojke, razigrao se. Ali to je Rako~evi}, jedan od najboqih bekova u Evroligi. Te{ko ga je ~uvati.Imali smo {ansu, nismo zadr`ali koncentraciju. Pravili smo glupe gre{ke, slabo zagra|ivali ispod svog ko{a, bacili im neke lopte u ruke - nabrajao je Milosavqevi} razloge poraza, uglavnom mentalne prirode. Narednog ~etvrtka u Arenu sti`e Montepaski, tako|e sa dva poraza.

IGORRAKO^EVI]IGRAOSJAJNO

Arenaje~udo Sportske priredbe u nekim stvarima su krajwe predvidive. Recimo, sto odsto je sigurno da }e na gostovawu stranog tima u Beogradu najvi{e zvi`duka dobiti hrvatski igra~ ili trener, a uz wega biv{i igra~ rivalskog kluba.Igor Rako~evi} je, u tom smislu, znao {ta ga ~eka u Areni i bio je spreman. Sa 14 poena u prvoj ~etvrtini, odnosno 22 na kraju

smo jako bitnu pobedu - rekao je Rako~evi} novinarima posle utakmice. Koliko je Igor dobro igrao, najboqe se videlo kada su Grobari bu~no proslavili jedan wegov proma{aj sa linije slobodnih bacawa. - Ni{ta novo. Svaki put je tako kada Partizanu gostuje neki zvezda{. Ja se trudim da odradim po-

Pro{le sezone je u Pioniru postigao 24 poena, me|utim, Partizan je slavio ko{em Kecmana (93:92). Efes pod vo|stvom Velimira Perasovi}a igra znatno kolektivnije i bez `eqe igra~a za samoisticawem. - Trener je najbitniji za stvarawe hemije u timu. Svi u Efesu su svesni i prihvataju da bi na terenu trebalo da budu oni koji u tom

IgorRako~evi}

tre}e, bio je najzaslu`niji za sigurno vo|stvo Efesa. U fini{u ga je sputao umor („vu~em neki virus, nemam snage kao {to bi trebalo da imam”), ali su popularni „pivari” imali dovoqno dobrih i iskusnih ko{arka{a da zavr{e posao u duelu sa nes(p)retnim Partizanom - 79:76. - Prili~no se te{ko razigraju oni koji nisu igrali u ovakvoj atmosferi i pod ovakvim pritiskom. Ja sam na po~etku preuzeo ulogu lidera upravo da bih malo opustio ekipu. Posle su se i drugi igra~i oslobodili i ostvarili

sao profesionalno, da ne pravim neke gestikulacije i izazivam incidente. O~igledno je da takav pristup daje rezultate. Rako~evi} je sa reprezentacijom igrao me~eve prijateqskog karaktera u Areni, ovo mu je bila prva zvani~na. - Voleo bih da svaka ekipa ima ovakvu dvoranu i da na svakoj utakmici ima 20.000 gledalaca. To bi bila prava stvar za evropsku ko{arku. Ali nemaju svi timovi tako dobar odnos sa navija~ima i dobar marketing - smatra tridesetdvogodi{wi bek.

trenutku mogu najvi{e da pru`e. Stvarno imamo zdravu atmosferu - objasnio je Rako~evi}. Efes i Real na tabeli vode sa po dve pobede i imaju ogromnu prednost u odnosu na Partizan i Montepaski. U naredna dva kola igra}e me|usobno lideri i „fewera{i”. - Idemo u Madrid da odigramo kvalitetnu, pametnu utakmicu. Ako izgubimo, da izgubimo {to mawom razlikom, pa da kod ku}e probamo da se revan{iramo. Ako ipak pobedimo u Madridu, jednom i po nogom smo u Top 8.

„Motiva sigurno ima, bori}emo se do kraja. I prvu fazu smo po~eli porazima od @algirisa i Makabija, pa smo verovali u boqe dane. Mislim da nije nemogu}e da nekoga pobedimo i u gostima. Ose}amo da nam ne treba mnogo da slo`imo kockice”. Na `alost crno-belih, u Top 16 ima osetno mawe vremena da se adoknadi propu{teno... - Odlu~ile su sitnice, poput wihovih skokova u napadu. Nismo imali dovoqno koncentracije i do`iveli smo poraz. Te{ko je re}i {ta je uticalo da padnemo na tim detaqima, ali znam da smo o~ekivali pobedu. Skoro da niko nije sumwao u to - dodao je Ra{ko Kati}. NBALIGA

Krsti} boqiod Mili~i}a Kevin Durant imao je svoj {ou na gostovawu Oklahoma sitija u Mineapolisu. On je pobedi svog tima posle produ`etka sa 118:117, kumovao sa 47 poena i ~ak 18 skokova, dve asi sten ci je i dve blo ka de. Krilni igra~ Tandera proveo je na parketu skoro 50 minuta i sve vreme zabavqao publiku. Motiv vi{e za najboqu partiju u karijeri, ali i ligi ove sezone imao je na drugoj strani - Kevin Lav poku{avao je da mu parira, okon~av{i duel sa 31 poenom i 21 uhva}enom loptom. - Durant je neverovatan, to je sve {to mogu da ka`em - istakao je Lav posle tesnog poraza. U pobedni~kom timu Nenad Krsti} upisao je osam ko{eva i tri skoka za 28 minuta, dok je Darko Mili~i} u suprotnom taboru zabele`io sedam poena i ~etiri uhva}ene lopte za 20 minuta provedenih na parketu. San An to nio je na sta vio pobedni~ki niz i na gostovawu Juti upisao 39. trijumf ove sezone - 112:105. Spurse su do trijumfa predvodili Manu \inobili sa 26 poena, {est skokova i sedam asistencija, i Toni Parker koji je upisao 23 pogotka. U porta`enom timu najboqi je bio Deron Vilijams sa 39 poena i devet asistencija. Rezultati: Indijana - Orlando 96:111, Detroit - Denver 100:109, Minesota - Oklahoma siti 117:118 (produ`etak), Fi niks - [ar lot 107:114, Juta - San Antonio 105:112, Hjuston - LA Klipers 96:83, Toronto - Filadelfija 94:107, Mil vo ki - Atlan ta 98:90, Wu Xer si - Mem fis 93:88, Golden Stejt - Wu Orleans 103:112.

DANASUTAKMICAPRVEAMU[KELIGE: VOJVODINASRBIJAGAS–FMP

Panteri(ni)su zava|ewe Ko{arka{i Vojvodine Srbi- nom, jer ne pamtimo kada su u nejagas u{li su u veoma te{ku se- ku utakmicu, makar i u trening, riju utakmica ba{ u trenutku u{li u kompletnom sastavu. Takada im polo`aj na tabeli ne ko je pred ve~era{wi susret, a dozvoqava miran san i pripre- Varagi} tim povodom ka`e: me za me~eve. Crveno-beli se - Nikako da kompletiramo renalaze pri dnu tabele, ugro`en dove, ali to je neka vi{a sila. im je prvoliga{ki `ivot i sva- Uz od po~etka lige odsutnog Boka utkmica zbog toga dobija od- {waka, roviti su kapiten Sterednicu - kvalifikaciona. U fan Hajdukovi}, Vlada Veli~2011. godini novosadski tim kovi} i Nikola Fekete, a tek u jo{ nije osetio slast pobede, a sredu je prvi trening odradio ve~eras ga o~ekuje susret s li- Dejan Kova~evi}. Vide}emo da derom FMP-om, ekipom koja li }e biti spremni za utakmicu, jo{ nije osetila gor~inu pora- a sigurno je da u timu ne}e biti za, iako je odigrano ve} 17 prvenstvenih kola. Panteri sigurno nisu rival za va|ewe, ali izbora u Vojvodini Srbijagas prakti~no nemaju. Moraju da poku{aju da nadvise sami sebe, da odigraju puno boqe nego {to im trenutna forma dozvoqava i eventualno iznenade tim iz beogradskog predgra|a. - Imam utisak da se lagano smawuje motiv kod ko{arka{a FMP-a - rekao je trener tima iz Novog Sada Radenko Varagi}. - Ekipa trenera Bo{ka \oki}a igra onoliko koliko joj je potrebno da izbori o~ekivane pobede i miFoto:F.Baki} slim da nije nemogu- VladimirVeli~kovi} }e da se nadamo iznena|ewu. Nenada Toma{evi}a koji je otiCiq nam je da podignemo nivo {ao na Island na kojem }e naforme i atmosfere u ekipi i da staviti karijeru. Nije nam lapo~nemo s pripremama za utak- ko, ali nemamo vremena za jadimicu koju u sredu igramo s Bor- kovawe ve} }emo morati da se cem u ^a~ku. To }e nam biti ja- izdignemo iznad situacije u koko va`an me~ u kojem }emo ima- joj se nalazimo. Jo{ kada bi nam ti ciq da pobedimo doma}ina. i gledaoci pru`ili podr{ku, Ve~eras, opet, igramo s jakim i mislim da bi stvari krenule u veoma kvalitetnim rivalom, a ja puno boqem pravcu i zato ih pose nadam da }e moji igra~i u zivam da do|u ve~eras na tribiduel u}i po principu „na muci ne. se poznaju junaci” i da }e pokuUtakmica se igra u maloj sali {ati da iznenade favorita iz SPC Vojvodina, uz besplatan @eleznika. ulaz na tribine. Po~etak susreNovosa|ani ve} hroni~no mu- ta je u 18 ~asova. ku mu~e sa zdravstvenim bilteA.Predojevi}

IVBL@ENSKALIGA

Kobnatre}a ~etvrtina Ceqe-VojvodinaNIS66:56(20:16,15:18,22:9,9:13) CEQE: Dvorana Gimnazije Ceqe centar, gledalaca: 300, sudije: Kolar, Fi{er, Dovc Klement (Slovenija). CEQE: Tur~inovi} 13, Abramovi~ 11, Jevtovi}, Bari~ 19, U. Belak, N. Belak, Jagodi~ 9, Bosiq 12, Koh . VOJVODINA NIS: Milo{evi} 8, ^abarkapa 6, ^orto, Bo{kovi} 3, @ivadinovi} 5, Krwetin 9, I. Terzi} 2, Luka~ 8, \uki}, M. Terzi}, Bura 12, Erak 3. Ko{arka{ice Vojvodine nisu uspele da se revan{iraju ekipi Ceqa za poraz iz prvog dela regionalne lige u Novom Sadu. Vice{ampion Slovenije predvo|en tandemom Bari~ - Tur~inovi} slavio je sasvim zaslu`eno 66:56 u okviru 17. kola IVBL lige, a prelomni momenat me~a, bila je tre}a ~etvrtina u kojoj su Novosa|anke postigle samo devet poena, {to su doma}e ko{arka{ice iskoristile da se rezultatski odlepe i rutinski

Lupa-Medve{~ak Ceqe–VojvodinaNIS Jedinstvo-Gospi} Maribor-^elik Vo`dovac-[ibenik 1.Gospi} 16 2.Ceqe 17 3.Partizan 16 4.[ibenik 15 5.Jedinstvo 16 6.Lupa 17 7.R.Kora} 15 8.^elik 16 9.Maribor 17 10.Vojvodina 16 11.Vo`dovac 16 12.Medve{~ak 17

15 13 12 11 10 8 7 6 5 5 4 1

1 4 4 4 6 9 8 10 12 11 12 16

64:59 66:56 68:75 77:72 55:64

1435:1047 1211:1103 1216:1094 1061:928 1086:1047 1127:1217 1039:1036 1087:1178 1179:1391 958:1034 968:1057 1012:1287

31 30 28 26 26 25 22 22 22 21 20 18

privele susret kraju. U redovima crveno – belih boqa od ostalih bila je Josipa Bura sa 12 i Nata{a Krwetin sa devet poena. Naredni duel ko{arka{ice Vojvodine NIS igraju u subotu u Novom Sadu a rival je ekipa Partizan Galenike. I.G.

Danasnako{arka{kimterenima NLB mu{ka liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Zadar (20.15, TV Arena sport). Prva A mu{ka liga Srbije - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - FMP (18), BEOGRAD: Superfund BP - Mega Vizura (17). Prva A `enska liga Srbije - BEOGRAD: Crvena zvezda - ^elarevo (20). Prva B mu{ka liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki KG 06 - Viva Basket (17).


SPORT

dnevnik

petak28.januar2011.

21

MINISTARSTVOZASPORTSENEME[AURADSTRUKOVNIHSAVEZA

Buyetve}iza50posto Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} izjavila je daje to ministarstvo neprekidno daje novac za tenisere i izrazila uverewe da }e posle izbora predsednika Teniskog saveza Srbije, sve biti u redu, jer je to u interesu tenisa i tog saveza. Na pitawe novinara da li ju je neko obavestio da teniseri ne `ele da igraju za Srbiju, Markovi}eva je odgovorila da nije i da je sada obaveza novoizabranog starog predsednika da „napravi tu vrstu diplomatske aktivnosti”, izraziv{i uverewe da }e se ponovo uspostaviti me|usobno poverewe koje je dugo postojalo. Slobodan @ivojinovi} ostaje predsednik Teniskog saveza Srbije u novom ~etvorogodi{wem mandatu, a sednicu skup{tine ranije je napustila grupa delegata koja podr`ava Sr|ana \okovi}a, oca na{eg najboqeg tenisera Novaka \okovi}a, a koja je bila protiv izbora @ivojinovi}a. Dra`enkoMitrovi}

NANOVOMZELANDUSVETSKOPRVENSTVOZAOSOBESAINVALIDITETOM

Novosrebro Dra`enkuMitrovi}u Dra`enko Mitrovi} je na Prvenstvu sveta za osobe sa invaliditetom na Novom Zelandu osvojio drugo mesto u bacawu kugle. Tako je sada dvostruki vice{ampion planete (srebrni je bio i u kopqu), a tek predstoji bacawe diska, disciplina u kojoj je najboqi. - Konkurencija je bila izuzetno jaka, od 14 takmi~ara wih

12 su osvajali medaqe na {ampionatima sveta i paraolimpijskim igrama. Petorica su bili ili su aktuelni rekorderi sveta u tri kategorije - rekao je Mitrovi}. Dra`enko je iza{ao na borili{te osmi po redu. U drugom poku{aju zabele`io je 9,87 metara i do tada prvoplasiranog Po-

qaka Nemeca potisnuo na drugo mesto. Poqak je ulo`io `albu zbog rukavice na ruci kojom se Mitrovi} pridr`ava i rezultat je poni{ten. Na{ atleti~ar uspeo je da ponovi dobar rezultat i plasira se u finale da bi li~nim rekordom 9,96 uspeo da osvoji srebrnu medaqu. Zlatna medaqa pripala je Poqaku Voj~ehu.

ALEKSANDARKARAKA[EVI]OHRVATSKOMPREDLOGU

Zajedni~kaliga dobraideja Nedavno je u delu ovda{we sportske {tampe osvanuo tekst u kom hrvatski klubovi predla`u osnivawe zajedni~ke stonoteniske lige, u kojoj bi jo{ igrali klubovi iz Ma|arske i Srbije. Re~ je o mu{kom stonom tenisu, a sve u ciqu poboq{awa kvaliteta, pose}enosti i medijske podr{ke.

Partizan uSpensu Ovog vikenda nastavqa se takmi~ewe u mu{koj i `enskoj stonoteniskoj Superligi Srbije. Premijerni me~evi prole}nog dela igraju se danas u Novom Sadu i Vr{cu. U 10. kolu mu{ke Superlige Vojvodina danas do~ekuje Partizan, dok }e u Vr{cu, istoimeni doma}in ugostiti Crvenu zvezdu. Oba me~a po~iwu u 17 ~asova. Pitali smo na{eg internacionalca i reprezentativca Aleksandra Karaka{evi}a, koji je upravo kretao u Nema~ku na me~eve za svoj Pluderhauzen s Oksenhauzenom i Minhenom, da prokomentari{e ovu ideju poteklu iz Hrvatske.

AleksandarKaraka{evi}

- Ideja je dobra, a varaju se svi koji misle da ne postoji srpski klub koji bi mogao da igra ovakvu ligu. Nije kod nas mnogo gora situacija nego u Ma|arskoj i Hrvatskoj, pa 40 najboqih ma|arskih igra~a igra u Austriji. Najboqi hrvatski stonoteniseri su tako|e u inostranstvu, a iz svajke zemqe mogla bi da se prona|u po dva-tri kluba za ovakvu ligu. Eto, kod nas se izdvajaju Banat, Crvena zvezda i Partizan - smatra Karaka{evi}.

Kontadorsuspendovan nagodinudana Biciklisti~ka federacija [panije odlu~ila je da suspenduje Alberta Kontadora na godinu dana zbog kori{}ewa dopinga na pro{logodi{woj Trci oko Francuske. Kontador ima rok od dana da ulo`i `albu na odluku BF [panije. Najboqi {panski biciklista ostao je i bez titule osvojene pro{le godine na Tur de Fransu. ^elnici Me|unarodne biciklisti~ke unije (UCI) nisu mogli ni da potvrde, ali ni da demantuju ovu informaciju. UCI je u avgustu suspendovala Kontadora, koji je koristio nedozvoqeno doping sredstvo klenbuterol. Kontador se nije takmi~io od 25. jula kada je po tre}i put u karijeri pobedio na Tur de Fransu. Wegova suspenzija je va`ila od 24. avgusta, a [panac je naveo da je klenbuterol u organizam najverovatnije uneo preko zara`enog mesa. Kontador je ranije najavio da }e u slu~aju suspenzije da se povu~e iz biciklizma.

Na{eg sagovornika vi{e brinu neki nerazja{weni odnosi i samovoqa koji vladaju u doma}em stonom tenisu. - Jo{ ne mogu da do|em sebi posle saznawa da za pro-tur Katara nisam prijavqen zbog propusta generalnog sekretara STS Srbije Milorada Trpkovskog. ^ovek je pobrkao Katar i Kuvajt, a onda je poku{ao da svoj propust obrazlo`i „~iwenicom” da „mi stalno otkazujemo neka takmi~ewa”. Boli me to {to malo ko ovde radi svoj posao, svi se trpaju u tu|e obaveze, a stoni tenis nam propada. Ja sam imao {ansu da u Kataru osvojim duple poene koji bi mi olak{ali put do Olimpijade. I da se razumemo, nisam ja `eqan olimpijskih igara, na kojima sam ve} u~estvovao, ali na ovaj na~in mogao bih da zaobi|em kvalifikacije i tako eventualno oslobodim jedno mesto za nekog od na{ih mla|ih igra~a u dahu ka`e Karaka{evi}. Prvi reket na{e reprezentacije za~u|en je i odlukom da se umesto Top 12 igra Top 16 u Srbiji. - Nemamo toliko dobrih pojedinaca da pro{irujemo takmi~ewe. Sada, kao, kopiramo Evropu. Pa, ne znam koji su to 16 igra~a koji }e do}i u Vrwa~ku Bawu, ali ja znam da ne}u. Sumwam da }e to u~initi Jevtovi} i Pete, ali to je ve} wihova stvar - u svom stilu ka`e Karaka{evi}. S.Savi}

PRVAALIGA:VOJVODINADO^EKUJENI[

Kvalitet garantujepobedu Vaterpolisti Vojvodine ve~eras u svom bazenu Slana bara u Novom Sadu do~ekuju ekipu Ni{a u okviru drugog kola Prve A lige. U prvom kolu Novosa|ani su minimalnim rezultatom pora`eni od aktuelnog prvaka dr`ave Partizana (4:5), a Beograd je vi{e nego ubedqivo nadigrao Ni{ 14:4. Vojvodina je u duelu sa Ni{om favorit, ali to treba da poka`e i u bazenu. [ef stru~nog {taba Novosa|ana Dejan Stanojevi} istakao je da je potrebno da se ekipa posle poraza u prvom koku psiholo{ki podigne, kako bi sprenam u{la u slede}u utakmicu. - Mi u svaku utakmicu ulazimo s pobedni~kim mentalitetom, ali jedno su `eqe, a drugo realnost. No, nikome nije lako kada gubi. Nama predstoji da ustalimo nivo forme igra~a pojedina~no, kao i ekipe, jer to je va`no za daqe stasavawe tima. U predstoje}em duelu kvalitet je na na{oj strani, ali ne{to slabiji prilaz u utkmici Kupa u Ni{u doveo nas je do toga da smo odigrali te`u utakmiu nego {to smo o~ekivali. Rezultat ni tada, kao {to je slu~aj i sada nije u prvom planu. Najva`nije je da se ispo{tuju dogovori. U ovu utakmicu ulazimo s mislima samo o na{em trenutnom rivalu, a ne s mislima o utakmici koju treba da odigramo u sredu sa Budvom. Ukoliko to ne ispo{tujemo na{a igra ni na{ta ne li~i rekao je Stanojevi}. Ivan Basara je istakao da je dobro da u ovom trenutku Vojvo-

Kli~kone}e jo{upenziju Ukrajinski bokser Vitalij Kli~ko izjavio je da jo{ ne razmi{qa o okon~awu profesionalne karijere. Kli~ko (39) je aktuelni svetski {am-

Ruskihokeja{u Partizanu Ruski hokeja{ Maksim Jakim~uk potpisao je ugovor do kraja sezone sa beogradskim Partizanom. Jakim~uk (23) igra na poziciji napada~a. On je visok 180 centimetara i te`ak 77 kilograma. Ruski hokeja{ je karijeru po~eo u Sokolu iz Novo~eboksarska, a posledwe dve sezone odigrao za ukrajinskog prvoliga{a Donbas iz Dowecka. Jakim~uk je sezonu po~eo u ukrajinskom Podilu iz Kijeva, ali po{to se tim nije plasirao u „plejof” odlu~io je da karijeru nastavi u Partizanu. „Crno-beli” se nalaze na drugom mestu na tabeli Slohokej lige. Partizan je trebalo da za dva dana odigra me~ protiv Bleda, ali je taj duel otkazan. Partizan }e u ~etvrtfinalu plej-ofa igrati protiv Graca.

Sukobi su tiwali i ranije, a Ministarstvo se nije me{alo u izbor predsednika Teniskog saveza, rekla je Samarxi}-Markovi}. Ministarka je rekla da Ministarstvo neprekidno daje novac za tenisere, putem stipendija i kampova za perspektivne sportiste, a centar „Gale Mu{katirovi}”, gde se igra „Srbija open”, svojevremeno je pomoglo sa 40 miliona dinara. Samaraxi}-Markovi} je rekla da je podigla buxet za ukupan sport u Srbiji za 50 odsto u odnosu na pro{lu godinu, da je novac dati i pliva~ima i drugim granskim savezima i da su ove godine najvi{e pove}ana sredstva {kolskom sportu i olimpijskom komitetu. Ona je najavila da }e {kolske olimpijske igre odr`ati slede}e godine u Sremskoj Mitrovici na kojima }e u~estvovati 4.000 dece i da je u toku izrada Zakona o mladima.

pion u te{koj kategoriji u verziji BBC. - Brojni sportisti su proma{ili pravi trenutak za povla~ewe. Meni to ne sme da se dogodi rekao je ukrajinski bokser i dodao: - Svestan sam da sam na papiru bokserski dedica. Me|utim, daqe se ose}am kao 25-godi{wak. Ne `elim da moje troje dece jo{ dugo ~eka na povla~ewe. Kli~ko }e se 19. marta u Kelnu braniti titulu u verziji VBC protiv Kubanca Odlaniera Solisa. Ukrajinac je u karijeri ostvario 41 pobedu i dva poraza.

NemawaUbovi}

dina igra sa Ni{om, jer tim nije bio kompletan po{to su neki igra~i imali reprezentativne obaveze. (Vapenski je za Srbiju igrao protiv [panije, uz trenera Stanojevi}a, a Ran|i} i Marinkovi} su branili boje Makedonije). - Ne bih `eleo da potcewujem ekipu Ni{a, ali kvalitet je na na{oj strani. Jedino {to je potrebno to je da ispo{tujemo dogovore iz svla~ionice i onda ne bi trebalo da bude nikakvih problema - rekao je Basara i dodao: - Mo`da nije dobro to {to od kada se pojavila mogu}nost da pobedmo nad Budvom mo`emo u ~etvrtfinale Evrolige mi stalno razmi{qamo o toj utakmici. Mo`da se to nije videlo u duelu sa Partizanom, ali mislim da nije dobro {to previ{e razmiqamo o tom me~u.

Foto:F.Baki}

S tim navodima slo`io se i Nemawa Ubovi}. - Utakmica sa Ni{m bi}e nam provera za duel sa Budvom koji nas o~ekuje u sredu.Da}emo sve od sebe u duelu sa Ni{om i trufi}emo se da ispo{tujemo sve dogovore. Nadam se da se ne}e ponoviti situacija iz Ni{a i da }emo ovoga puta imati maksimalan prilaz me~u. I u duelu sa Budvom slede}e srede da}emo sve od sebe i nadamo se najboqem - rekao je Ubovi}. U duelu sa Ni{om ne}e biti povre|enog Matovi}a, a wegovo mesto }e zauzeti Matkovi}. O~ekuje se da }e Matovi} biti spreman za duel sa Budvom u okviru Evrolige. Utakmica se igra ve~eras u 19 ~asova u bazenu Slana bara. G.Malenovi}


22

kWiGA

petak28.januar2011.

dnevnik

ВИШЕОДПОЛАВЕКАСЛАВНИАМЕРИЧКИПИСАЦЖИВЕОПОВУЧЕНO ОДЈАВНОСТИ

В

Писмаоткривају Селинџеровутајнустрану

ишеодполавека,сусрет са америчким писцем Џ. Д. Селинџером (19192010) био је раван немогућој мисији.Аутор романа "Ловац у ражи" повукао се из јавног жи-

вота 1953. године и живео је одвојенодсветаусвојојкућиу ЊуХемширу,одбијајућисваког кобипокушаодаступиуразговорсњим. Барем се тако мислило, али изгледа да највећи пустињак међукњижевницимаинијебио

такоотуђенодсвета.ДосаднепознатаписмакојејеСелинџер слао једном британском пријатељ у отк ривај у неоч ек иван е детаље из његовог приватног живота - да је волео Бургер

Кинг, орг ан из ован е изл ет е аутобусомибританскетвсерије као и да је био страствени љубитељтениса. Педесет писама и четири разгледницекојејеСелинџерпослао Доналду Хартогу, бизнисмену из Лондона, између октобра 1986. и

KWIGA ZAUVEK

К

њигасетрансформисала као медиј, технолошки напредак јој помаже и разгранава њене могућности у елект ронс ком обл ичј у, али књига између две корице и даље функционише у рукама читаоца. На руку читаоцима не иде и савремено доба, наш начин живота, одвише стресан и убрзан услед превише информација, које им просто не дозвољавају да књижевност буде саставни део њиховог живота (осимаконисупрофесионално везанизаисту!). Давно је прошло време када самунашојкућиуКрњојЈели ишчитавао странице разнородне литературе у дугим летњим ноћима, у друштву лептирица. Данас,књигупрочитамцеловитојединонаодмору,удаху,враћајући се на најзанимљивије делове... Но, сада читам више књига пар ал елн о, док, одр еђ ен им књиг ама ред ов ито пок лањ ам посебну пажњу неколико пута годишње. Осим стручних приручника,речникаимонографијакојеконстантнопремећемпо столовима, занима ме литератураоалхемији,пасамувише навратачитаоМистеријукатедрала Фулканелија - што је псеудонимчовекакојијеписао осимболимахерметичкихсимбола Веледела у средњевеков-

јануара 2002, пронашла је ХартоговакћеркаФренсисипоклонила ихархивубританскогУниверзитета Ист Англија како би била доступнаширојјавности. СлавникњижевникиХартог су се упознали 1937. године док су били на студијама немачкогјезикауБечу.Осталису у конт акту и дописивали су се све до 50-их година, мада та кореспонденција није сачувана.Након некол ико дец ен иј а ћут ања, Хартог је поново писаосвомпријатељу1986.годинекадајесазнаодасеприпрема објављивање неауторизоване Сел инџ ер ов е био г раф иј е. Селинџер је одговорио и они сунаставилидаседописују. У писмима, у којима је свог пријатеља ословљавао са Дон, а потписивао са Џери, Селинџер се дотицао разних, свакодневних тема - политике, времена, породице и тенис а, посебнотокомодржавањатурнирауВимблодонунакојемјеватрен о нав иј ао за брит анс ког тенис ера Тима Хенмена.О политичарима је имао прилично лош е миш љењ е. За њег а су амер ичк и лид ер и бил и "одвратна гомила". Године 1988, заРоналдаРеганаиЏорџаБуша напис ао је "тупан који одлазиитупанкојидолази".

ДАНИЛОВУКСАНОВИЋ,ЛИКОВНИУМЕТНИК

Књигамехрабри ној архитектури. Поред тајновитости ауторства, у овој књизиимаосамприликудасеподучим о друкчијим тумачењима симбола и о многозначју ком-

плексне, у историји запостављен е фил оз оф иј е пог реш но прозваног мрачног средњег века. Из области есејистике мој незаобилазнифаворитјеаргентински писац Ернесто Сабато, којиузбирциесејаПојединаци Универзум, вођен сопственим искуствомдоводиупитањеза-

паднуцивилизацијуиговорио њенојкризи,јерјезаснованана разуму и машини. У двадесетом веку Сабато покушава бавећи се књижевношћу, науком

исликарствомдапоновиренесансниподухватнеудубљујући сепуноусвакуодовихобласти зарадштобољекомуникације. С друге стране, као логичан пар,тујеикњигаБревијархаоса Албера Карака, швајцарског писца, окорелог септика, забринутог и згађеног мислиоца који тврди, у кратким ре-

KWI@EVNA BA[TINA

Првазбиркапословица

Н

ајважније дело Јована Мушкатировића, једног од првих ученика Доситеја Обрадовића, „Притче илитипопростому пословице…“,Беч, 1787, представља првузбиркународних пословица код Срба. Велики број пословица из ове збирке, напис ане добрим народним језиком, преузео је Вук Караџић за своју књигу народоних пословица. Другоиздањекњиге, у којем је додат знатан број нових пословица и изрека, обја-

Волеоједаиденаорганизоване излете аутобусом, а занимљиви су његови коментари о туристимакојисусњимобилазили природне лепоте Америке. "Углавном су интересантни ипријатни",писаојеСелинџер свом пријатељу, примећујући, међутим, да је већина гојазна докјесебеописиваокаочовека "белекосеилудачкогизгледа". "Постоји невероватна топлинаинаклоностпремамомоцуи то се толико разликује од оног Селинџеракаквогсучестоописивали. Писмасулежалауфиоци, али сада када су у архиви људићемоћидаупознајуидругустрануњеговеличности",казалајеуизјавизаРојтерсФренсисХартог. "Мислим да је постојала посебнавезаизмеђумогоцаиСелинџера, јер су се упознали пре рата.ОвонијератоборниСелинџер из 60-их година, мада прилично агресивно говори о издаваштвуислави.Желеоједаобјављујуњеговадела,алионошто није волео је то што није било битносамооноштосеобјављује већ и сама личност аутора", навелајеона. Селинџер је умро у јануару 2010. у 91. години, а његов приј ат ељ Хартог три год ин е раније. (Танјуг)

вљено је у Будиму, 1807. године. Док јепрвоиздањеМушкатировић посветио свом најстаријем сину Петру, у другом издању, испредтепосвете,налази се и његова посветадругојдвојици синова. У Библиотеци Матице српскепостојепримерци оба издања. Они су обрађени у електронском каталогу Библиотеке, а њихови описи публиковани су и у серији „Кат алог старихиреткихкњигаБиблиотекеМатицесрпске“(књ.2и4).

Ч

флексивним формама, да излаза нема ниоткуд и да људским грешкама без поговора стижу заслужене казне. У овој књизи он је предвидео сулуди живот модерногиурбаногчовекакоји је осуђен на живот у претпостављеном кокошињцу у висини небодера,отуђен у себичлуку. Онда, Андрићева књига ЗаписиоГоји,којајепрепесничка проза него критички-историјски приказ. Уживам да читамоконтрастимаепохеукојој јеГојастварао,удрамиигрчу историјских турбуленција. Модерност Гојиног дела и његова истовреманаподвојеностнановомеузбуђују. Приповетке Вељка Петровићастојеузмојеузглавље.Наизменично и на прескоке, путујем прич ама из мог родн ог Сомбора, комбинујући их са књигомПовратакуРаванград, могоцаМираВуксановића,која је заправо биографска приповест с прологом и писмом својих ликова. Комади детињства и толико пута испричане сторије оснажују ме пред сан, када ме гмајлована фурија интернетске мреже остави уморногирастресеног. Највише волим мирис свеже одш тамп ан е књиге. У њем у препознајем почетак времена. Књигамехрабри.

TOP-LISTA Најтраженијинасловиукњижари „Соларис”,Спенс,НовиСад 1.Медимлеко,ВладимирЛорченков,Соларис 2.МирискишенаБалкану,ГорданаКуић, Алнари 3.Оноштоодувекжелиш,ГорданаЋирјанић, Народнакњига 4.Рингишпил,ЈеленаБачић-Алимпић,Лагуна 5.Једи,моли,воли;ЕлизабетГилберт,Алнари 6.Окоцрвеногцара,СемИстланд,Соларис 7.Заувекусрцу,ВеснаДедић-Милојевић,Лагуна 8.ЦватлипенаБалкану,ГорданаКуић,Алнари 9.Господинпогрешни,МирјанаБобић-Мојсиловић, Ружа/Ганеша 10.Анђеочувар,ПаолоКоељо,Паидеиа

НОВАКЊИГАСТЕНЛИЈАВЕЛСАНАИНОВАТИВАН НАЧИНБАВИСЕЖИВОТОМСЛАВНОГДРАМАТИЧАРА

К

Шекспир идружина

акоидоличитаквојкњизи, "Шекспир и дружина" Стенлија Велса, у издању "Клија", представљена је почеткомнедељеуМузејуНародногпозоришта у присуству министра културе Небојше Брадића, управника Позоришта Божидара Ђуровићаипоклоникатеатраинајвећег драмскогписцасвихвремена Овом узузетно успелом презентацијомкњиге,објављенеуедицији"Клепсидра",узвидеопројекцују филмова о Шекспиру и читање одломакаизовогделаштојечинилаглумицаБиљанаЂуровић, започет је нови програма "Зоран Пауновић представља". У оквиру тог програма ће се свакога месеца представљати, у истом простору, неки од наслова из едиције коју уређује професор енглеске књижевности на Филолошком факултету у Београду и Филозофском факултету у Новом Саду Пауновић,аодносесеинатеатар. Унастојању да"оправда"штоје преведено и објављено још једно дело које се односи на Шекспира, Пауновићјенавеонеколикоразлога и пошао од мишљења да је Шекспирбиоиостаовеликатајна и сваки покушај да се његов лик донекле осветли је вредан пажње.Такође, Велс на иновативан начин, преко познатих детаља о Шекспировом окружењу, настоји да детаљније представи личности сакојимаседружиоирадио. Пауновић је скренуо пажњу на поглавља која се баве Шекспировим савременицима, пре свега, Кристофером Марлоуом, Томасом Декером, Беном Џонсоном, јер се тако добија јасна слика о литерарној сцени елизабетанске Енглеске којајепогодоваладанањојизникне таленат попут Шекспировог.Неоспорно је, казао је Пауновић,дајеВелс,којипредседаваМеморијалном фондацијом Шекспировог родног места Стратфорда и почасни је управник Шекспировог краљевскогпозоришта,једанодводећихсавременихшекспиролога,а узтопоседуједарданазабаванначинпишеоличностимаШекспировогвремена,убацујућимногеанегдоте.Онјеизразионадудаћекњигаподстаћимногедасеврате Шекспировим делима, јер даје основе зановоисвеже читање.

Златнодобаиздаваштва

етири водећа издавача у Сједињеним Америчким Државама гостоваласунапрвомсајмуназваномСвет дигиталних књига. Председници управних обора и власници издавачких компанија одговаралисунапитањановинараиучесникаконференцијепосвећенебудућности издаваштва. Оптимистички тонови који су се могли чутиможданапрвипогледделујуизненађујуће,нарочитоакосеузмеуобзирсветскаекономскакризакоја,укомбинацијиса продором електронских издања новина, часописаикњига,претидаугрозикњижарство. „Мислим да улазимо у златно доба издаваштва“,реклајеЏејнФридман,председницаУправногодборакомпаније„Open RoadIntegratedMedia“. Разлог за овакав оптимизам су електронскекњиге,наравно.Статистичкебројкескрајагодинепоказујудајебројпродатихелектронскихчитачакњигапорастаона

вишеоддесетмилиона,даједнатрећина власника„ајпеда“,првогинајпопуларнијег таблета, поседује и „киндл“, што значи да су електронски читачи задржали популарностидаимтаблети,иаконањимапостојиопцијачитањакњига,нисуконкуренција. „Амазон“ је показао да постоји огромно тржиштеспремнозаелектронскекњиге,у стопусугапратили„БарнсиНобл“и„Гугл“. Ипак,издавачисадакрећуунападнадиректноосвајањетржишта,покушавајућида елиминишупродавцекаопосредникеитакосмањеценукњигаиповећајусопствени профит.Надууливаинапредактехнологије,захваљујућикомескоросвакоимашансу да објави своје дело, нарочито у електронскомформату.Какојесамопрошлегодине објављено скоро милион нових наслова,одначинарекламирањасвећевишезависитиуспехнекогдела.Акосетоме додаподатакдајеусветувредностпродатихкњигапрестигламилијардудолара,не

Доцент на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду Зорица Бечановић Николић констатовала је да Шескпиров опус фасцинира сваку генерацију "свеобухватношћу уметнички обликованогсвета"идавећинаауторакојасебавиШекспиромнастоји дауђеутајњеговсвет,доксеВелс бави његовим реалним окружењем. "Књигасечитакаороман",казалајеонаинавеладасеВелсба-

ви односом Шекспира према театру,глумцима,колегамаиполитици. МинистарБрадићсеодазваопозивуПауновићадаизнесесвојевиђењекњигеионјепоказаодајује веома пажљиво прочитао препознавшидајењена поукадапозориште,каоштојебилоуелизабетанскодоба,можедапружиутеху гледаоцимаодсуровихусловаживота,анеоспорноједајеписањеза Шекспира било лековито, јер је најбољетесктове("Хамлет")написао у време најтежих личних патњи(смртијединцасина). За Брадића је највећи квалитет делаштовеомадетаљно,стручно, ализанимљивоопусујељудеивреме када је Шекспир живео и тако помажедасеразумезаштојеутако тешким временима позориште билопривлачнозанајширемасе. (Танјуг)

[E O ] NET

требаданасчудеречио„златној ери издаваштва“. Гутенберг јесте отишао у пензију, алитонезначидајекњигамртва. НаконференцијиСветдигиталнихкњига додељенесуинаградезанајуспешнијадигиталнаиздањаипостигнућа.Укатегорији белетристике награду је освојило електронскоиздање"Dracula:TheOfficialStoker Family Edition," издавача PadWorx Digital Media,најбољадечијакњигаје"AStoryBefore Bed," Џексона Фиш Маркеа, првонаграђени стрип је „Робот 13“ издавача „Роботкомикс“,азанајбољепостигнућеусветуелектронскихкњигапроглашенје„Logos BibleSoftware“,којиомогућавачитањебиблијесасвихмобилнихтелефона,„ајпеда“ иелектронскихчитача,издавачаLogosBibleSoftwareInc. Ивана Вујанов


kultura

dnevnik

petak28.januar2011.

ЗАНАГРАДУФИПРЕСЦИСРБИЈА, УДРУЖЕЊАФИЛМСКИХНОВИНАРАИКРИТИЧАРА

ПРЕКСИНОЋНАСЦЕНИСНП-aУРУЧЕНАНАГРАДА „ПРЕДРАГ- ПЕЂАТОМАНОВИЋ”

Номинованошест домаћихфилмова

Признањеурукама ЈованеМишковић

Борд домаћег удружења филмских новинара и критичара - ФипресциСрбија,прогласиојеноминацијезатрадиционалнегодишње филмскенаградекојевреднујудомаћукинематографију. Запризнање“филмгодине”конкуришу“Бели,белисвет”урежији Олега Новковића, “Беса” Срђана Карановића,“Женасасломљеним носем”СрђанаКољевића,“Монтевидео,Богтевидео”ДраганаБјелогрлића, “Српски филм” Срђана Спасојевићаи“Шишање”Стевана Филиповића. У току је гласање

члановаФипресциСрбија,адоделанаградазаказанајеза3.фебруаруМузејукинотеке. Укатегоријинајбољарежијаноминовани су аутори поменутих шестфилмова,аналистисуисценаристи тих остварења - Срђан ДрагојевићиРанкоБожић(Монтевидео), Карановић (Беса), Кољевић(“Женасасломљенимносем”), МиленаМарковићиОлегНовковић(Белибелисвет”),Александар Радивојевић и Спасојевић („Српски филм”), као и Филиповић и ДимитријеВојнов(„Шишање”).

НАФИЛМСКОМФЕСТИВАЛУУТРСТУ

Награђен„Синемакомунисто” Дугометражни документарни филм “Синема комунисто” младе српскередитељкеМилеТурајлићпроглашенјезанајбољифилмудокументарнојселекцијиуправозавршеногфестивалауТрсту-“Trieste Film Festival”.Своју домаћу премијеру “Синема комунисто” имаће у суботу,29.јануара,уувеликојсали“Савацентра”назатварањуовогодишњегфестиваладокументарногфилма“Седамвеличанствених”. Овај100-минутнидокументарацводинапутовањекрозостаткеТитовефилмскеиндустријеиспитујућиуспонипадјугословенскефилмскеилузије.Сликаоисторијиједнеземљеиколективномзадаткуњене кинематографијепредоченајејединственомкомбинацијоминтервјуа саглавнимактерима,сценаодабранихизвишеод300домаћихфилмоваидосаданевиђеногархивскогматеријаласаснимања. НапремијерисепоредредитељкеиауторафилмаочекујеидолазакглавнихактеракојисупредкамеромсведочилиотомвременуглумцаВелимираБатеЖивојиновића,директора“Авалафилма”ГилетаЂурићаисценографаВељкаДеспотовића.

Конкурсзанаграду „ЂураЂуканов” Народна библиотека “Јован Поповић” из Кикинде расписала је конкурсзалитерарнунаграду“Ђура Ђуканов” за најбољу збирку приповедака на српском језику аутора млађег од 30 година, саопштенојеизтебиблиотеке.Наконкурсмогудабудупријављенезбиркеприповедакаауторамлађиход30 година, под условом да рукопис претходно није био објављиван у целостиилиуделовима. Пријаве се шаљу у електрoнском формату на мејл адресу (konkurs_đukanov@hotmail.com),а такође је могуће послати цД са рукописом поштом, на адресу На-

роднебиблиотеке“ЈованПоповић” (Трг српских добровољаца 57, Кикинда),саназнаком“Залитерарни конкурс”,до31.маја. У саопштењу се додаје да на пријави треба уписати пуно име и презиме, годину рођења, адресу становања,телефонимаиладресу аутора. Жири који чине Јасмина Врбавац,ВладимирАрсенићиГојкоБожовић.одлукуодобитнукунаграде ћедонетинајкасниједо1.септембра.Награда“ЂураЂуканов”подразумева штампање књиге џепног формата,брошираногповеза,утиражуод350примерака.

ПЕСНИКИЊИЏОШАПКОТНАГРАДА„КОСТА”

Mедитацијеoсмрти Британска песникиња Џо Шапкот добитница је награде Коста за књигу године за збирку под називом“OnMutability”укојојјеописала своја искуства у борби против ракадојке.ЏоШапкот,којојјеприпао и чек на 30.000 фунти (48.000 долара),изјавилаједајешокирана наградом коју најчешће добијају романописци. На церемонији одржаној у уторак касно увече у Лондону, књи-

жевница је изјавила је да је њена књига “серија медитација на тему смртности,одкојихсунекеневероватноведре,чакраздрагане”. НаградеКостаседодељујуупет категорија (роман, дебитански роман,мемоари,поезијаидечјакњига),аизмеђулауретаутимкатегоријама, бира се добитник награде за књигу године. За то признање могудаконкуришуауториизВеликеБританијеиИрске.

За глумачку награду надмећу сеМилошБиковић,НебојшаГлоговац, Предраг Мики Манојловић,  Никола Ракочевић, Срђан Тодоровић и Уликс Фехмиу, а у женској конкуренцији су Аница Добра,НинаЈанковићиДанина Јефтић, Бојана Новаковић, Јасна ЂуричићиХанаСелимовић. Укатегоријимонтаженоминовани су Наташа Врањеш, Марко Глушац, Лазар Предојев, Дарко Симић,БранкаЧеперациМатеја Рацков,аукатегоријидиректора фотографије Горан Воларевић, НемањаЈованов,МихајлоСавић, Слободан Трнинић и Миладин Чолаковић.За награду за сценографију на листи су Горан Јоксимовић, Ненад Марковић, Радослав Михајловић, Зоран Петров, Лана Пролић и Немања Петровић.У категорији филмске музике конкуришу Ђорђе Балашевић, Скај Виклер, Борис Ковач, група “Магнифиkо” и Зоран Симјановић. ФипресциСрбијаредовнопроглашаваи“странифилмгодине”. Номиновани су “Град лопова” Бена Афлека, “Друштвена мрежа”ДејвидаФинчера,“УјакБунми”АпићатпонгаВерасетхакула, “Затворено острво” Мартина Скорсезеа, “Писац из сенке” Романа Поланског и “Почетак” КристофераНолана.

Младој глумици Јовани Мишковић је прексиноћ на сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта уручена награда“Предраг-ПеђаТомановић”,непосредно пре почетка представе „Ујеж” у којој учествује. Наиме, управозаулогуДанеупредстави “Ујеж”БраниславаНушића,уре-

жијиРадославаМиленковића,као изаулогуМериупредстави“Тајни дневник Вирџиније Вулф”, у режијиМиленеПавловићЧучиловић, жири је ове године одлучио данаграду„ПредрагПеђаТомановић”доделиЈованиМишковић. ЧлановижиријабилисудраматургКсенијаРадуловићиглумица

Фото:Р. Хаџић

23

Јасна Ђуричић, као и театролог МирославМикиРадоњић,којије ЈованиМишковићпрексиноћуручионаграду.Претога,Радоњићје саопштиоодлукужиријаододели ове награде Јовани Мишковић, наводећидаона”већнеколикосезона, нарочито у претходној, у Драми Српског народног позоришта потврђује одавно примећени таленат, специфичну глумачку енергију и неспорни сценски шарм,којиукомбинацијисапрефињеном импровизацијом и упечатљивом сензибилношћу доприносе грађењу, жанровски и стилски разноликих, комплексних и захтевнихликова”. Признање„ПредрагПеђаТомановић”већ15годинадодељујезадужбинаМиленеиМилорадаТомановића, родитеља овог изузетноталентованогтрагичнопреминулогглумца,којијесвојукаријеру блиставо започео на сцени Српског народног позоришта. Стогасеиовопризнањедодељује младимглумцмазаостваренеулогенасцениСНП-а. Иовомсвечаномуручењуприсуствовали су чланови породице Предрага Томановића. Уз цвеће лауреаткињи,Српсконароднопозориште је, као гест пажње и захвалности, букет у овој прилици поклонилоиМилениТомановић. Н. Пejчић

„ФЕДРИНАЉУБАВ”ЈУГОСЛОВЕНСКОГДРАМСКОГПОЗОРИШТАНАСТАВЉАПОХОДЕ

Егзотикагостовања Југословенско драмско позориште  у Београду у фебруару гостује у Италији. „Федрину љубав“СареКејн,урежијиИве Милошевић, и Шекспировог „Млетачког трговца“, у режији Егона Савина, сада ће имати прилике да види публика у Риму. Гостовање се остварује за-

берта Лепажа и Мари Брасар, чија премијера је заказана 15. фебруара, на сцени „Студио“. Говорећиоположајуиндивидуе у савременом систему, аутори се питају: „Има ли слободе у ‘слободном’ друштву?“ Улоге суповеренеНебојшиЉубишићу, Николи Ракочевићу, Јелени

Атрактивноикодкуће НареднатриданаЈДПможедасепохвалиигостовањимана матичнимсценамауБеограду.Загребачкоказалиштемладих,којејенедавноималонаграђенеивеомазапажененаступеуУжицуиСуботици,вечерасћеизвести„Генерацију‘91-’95“Борута Шепаровића(помотивимаромана„Јебосадхиљадудинара“Бориса Дежуловића), сутра је на програму „Буђење прољећа“ Франка Ведекинда, у радикалној режији Оливера Фрљића, а у недељућепубликамоћидавидипредставу„Гаража“ЗденкаМесаровића,урежијиИвицеБуљана. хваљујућисарадњиЈДПсаасоцијацијом„ТеатродиРома“,која такозваном интернационалномпозоришномсезономуједињује јавна позоришта италијанске престонице, истовремено делујућиинаевропскомплану. За то време, редитељ ВладимирПопадићнаставићесапробамапредставе„Полиграф“Ро-

Илић, а сценограф је Игор Васиљев, костимографкиња Јелена Николић, композитор Иван Бркљачић. Јошједнапредставауприпреми је у Југословенском драмском позоришту. Редитељ Бојан Ђорђев припрема Џојсове „Изгнанике“, као драму о четвoроуглудвамушкарцаидве

жене,комплексноповезаниходносима пријатељства, брака, родбинства, све то у патријархалној и пуританској средини. УлогећедатумачеГоранЈевтић, СенаЂоровић,НиколаВујовић, НаташаМарковић. „Федринаљубав“јепредставаЈДПкојаће,каоимногопута до сад, још једном бити у цент ру пажње, и егзотичним гостовањемуМексикузатвориће наредни месец. Позориште

„Диана“ из Гвадалахаре, екипу ЈДП угостиће од 25. до 27. фебруара.„Федринаљубав“већје билауЈужнојАмерици(Костарика,Колумбија),агостовањеу Мексикутребалобидапотврди репутацијупотреснељубавнеи породичне приче у одличном извођењу Мирјане Карановић, Ермина Брава, Анђелике Симић,СлободанаБештића,ГоранаЈевтића,БојанаЛазарова. И. Б.

REPERTOAR

Филм

Актери

Режија: ЏозефКосински Сценарио: Едвард Китсис и АдамХоровиц Улоге: Џеф Бриџиз, Гарет Хедлунд,ОливијаВајлд,БрусБокслајтнер, Џејмс Фрејн, Мајкл Шин Фотографија: КлаудиоМиранда Монтажа: ЏејмсХејгуд Музика: DaftPunk

Трон – наслеђе

Садржај

Реч критике

Пошто је свом седмогодишњем синчићу Сему испричао причу за лакуноћ,КевинФлин(ЏефБриџиз) власникипрограмеруспешнефирмезавидеоигрицејеотишаонапосао,самодајошнештоуради.Инестаојебезтрага.Десилосетојош 1989.Двадесетгодинакасније,Сем (Гарет Хедлунд) је неконвенционалнивласникуспешнефирмекоју је основао његов отац и прогоњен јеонимштомуседесилоудетињству. Једне вечери очев стари компањонАланБредли(БрусБокслајтнер), Сему саопштавa да  му је на пејџер стигла порука од његовог оца.УпућенајеСему,којисановом надомодлучидапосетистаруочеву фирму.Поштооткријепролазутајну лабораторију, Сем активира механизам за телепортовање људског бићаусајберсферу.Ту,упаралелном дигиталном свету почиње Семоваборбасатакмичарско-убилачкирасположенимпрограмима,паи читавомвојскомкојуствараипредводиКлу,очевдигиталнидвојник...

„Трон–наслеђе”(Tron–Legacy)јенаставакфилма„Трон”из1982.у којемјеЏефБриџисиграохакеракојијеускочиоукомпјутерскуигруиз којенемаповраткаустварнисвет.Билојетотада,каоиштојесада,чистанаучнафантастика,иједанодпионирскихпокушајадасесликама „материјализује”виртуелнисветилиикакотомалиљудиживеукомпјутеру(невишеурадију).У„Трону”каоиуовомњеговоммодернизованомнаставку-наслеђу,којисеможегледатиибезпретходногзнања(садајесверекапитулиранои„објашњено”),аглавни-добриизлиликови сурастрчани,тачнијеразјуренипо„мрежи”-устваритехноутопијским екстеријерима и ентеријерима под апокалиптичним, увек мрачним небом.Садајетопричаотомекакоје„корисник”(човек)створивши„дигиталнеклонове”(испрвапослушнипрограмикојисусеотеликонтроли) и откривши „изоморфне алгоритме” (добри програми које униште”клонови”),скороугрозиостварнисвет.Војсказлаумалодапрође ускудигиталнукапијуистигненанашеулице.Узпут,тујеи„драма”сина,којијеизгубиопапронашаооца,аизгледа„љубавниалгоритам”свог дигиталног,апрећебитиовоземаљскогживота-девојкуКору(Оливија Вајлд),удобруизлу,видећемоможда,умогућемнаставку. Сваки покушај рационалног објашњења како је све то могуће, само квариперцепцијуиевентуалнунепосреднуделотворностинаивностове „дигиталне”,анајпреакционебајкеупримеренојјој3Дтехници,којаје ињеннајјачиадут.Отудћесеаконе,ипаксамоплакатскиизнесенадрама,филмнајпрепамтитипоанимиранимкореографијаматркесветлоснихвозилаиборбaмасадисковимаузпонекитотал,идетаљвиртуелне димензије.Иувекјефасцинантнонемаштовито,даупредстављањутаквогсвета,њимевладајузакони(не)људскости.Свеусвемунијенипаметно,ниоригинално,алиизгледаатрактивно. В. Црњански


24

Svet

petak28.januar2011.

Zaeksploziju Narodmoliza Mandelinoporavak uMoskviosumwi~eni JOHANEZBURG: Biv{i predsednik Ju`ne Afrike i proslavqenivo|aborbeprotivaparthejdaNelsonMandelaprimqenjeju~e u bolnicu zbog rutinskih pregleda,saop{tilajewegovafondacija,dokjestrankaAfri~kogna alnogkongresa(ANC)pozvacion lastanovni{tvoimedijedaostanupribrani.  rikance „PozivamosveJu`noaf daostanumirninavestoMadibinoj hospitalizaciji i da ne pani~e,jerzatonemanikakvihrazloga”, kazao je portparol stranke Xekson Mtembu. Mandela, kojeg wegovi sunarodnici oslovqavaju saMadiba,powegovojplemenskoj tituli stare{ine, primqen je u sredu u bolnicu Milpark u Joha-

Talasnasiqa uIraku BAGDAD: Najmawe38qudipoginulojeju~e,a75jerawenoutalasunasiqakojijezahvatioIrak, saop{tili su zvani~nici. Nakon {tojeranijenajmawe35qudipoginulo, a 65 raweno, u eksploziji automobilabombenajednojsahraniu{iitskomdeluBagdada,troje qudijeubijeno,a10rawenounizu bomba{kihnapada,~ijasumetabiliira~kivojniciidirektorbagdadskeelektrodistribucije,saop(Tanjug) {tilesuvlasti.

Danse}awa naholokaust BERLIN: Unema~komBundestaguju~ejepovodomobele`avawa Dana se}awa na `rtve holokaus ta prvi put govor odr`ao predstavnik Sinta i Roma, 73godi{widr`avqaninHolandije ZoniVajs.Onjegovorioo„zaboravqenom holokaus tu” i naveo dajeproteklihgodina~uonadesetinegovoraukojimaninakoji na~in nije pomenuta sudbina SintaiRomauvremenacizma.  a Sinta Najmawe pola milion i Roma bili su `rtve nacisti~ ikoggenocidauEvropi.Situac juukojojSintiiRomi`ive,pre svegaumnogimzemqamaisto~ne ijugois to~neEvrope,kao{tosu Rumunija i Bugarska, Vajs je nazvao„nedostojnom~oveka”.Govore}i o diskriminaciji, stigmatizirawu i izop{tavawu Vajs je rekaoda„uMa|arskojekstremni desni~ari ponovo idu u crnim uniformama i {ikaniraju i napadaju Jevreje, Sinte i Rome” i da u toj zemqi „ponovo postoje  icesatablamanakojima gostion pi{e-ZabrawenozaCigane”. „Istorija se ponavqa”, upozorio je Vajs i rekao da je nedopustivoda„narodkojijediskriminisaniprogawanvekovimaidanas bude izop{ten i da mu budu oduz ete sve istinske {anse za boqubudu}nost”.

islamisti

nezburgu. „Nije u opasnosti i dobrog je raspolo`ewa”, potvrdila je fondacija u kratkom saop{tewu, isti~u}i da je re~ o „rutinskimpregledima”.List„Star”pi{e da je 92-godi{weg Mandelu pregledao specijalista za plu}ne (Tanjug) bolesti.

MOS KVA: Rus ka pol ic ij a tragazadesetakqudiiznemir azbogsumnogkavkaskogregion wedabimoglibitiume{aniu samoubila~ki bomba{ki napad namoskovskiaerodrom,ukojem je ubijeno 35 qudi, prenela je ruska agencija RIA Novosti. Zasad niko nije preuz eo odgovornost za napad u ponedeqak na aerodromu „Domodedovo”, alistru~wacisuukazalidaakcija nosi obele`ja islamskih pobuwenika sa Severnog Kavkaza,najuguRusije. Uprvimahsesumwalona~e~enske separatiste, ali ruski premijer Vladimir Putin je prekju~eizjaviodanapadnajve-

rovatnije nije povezan s ^e~enijom, podsetio je AP. Vode}i dnevnik „Komersant”  je naveo dasnagebezbednostitragajuza ruskim pripadnikom islamisti~k e grup e „Nog aj xamat” („Nogajske grupe”), ~ija je baza u nemirn oj rep ub lic i Dag estan.^ovekkogazovuRazdobutkoosumwi~enjedajeorganizo il a~k i bomb a{ki vao samoub napadnaaerodrom,amo`dagai izveo, preneo je Rojters. Nogaj je podru~je na severu Dagestana.UredovimaislamskihpobuwenikaimaiRusaiverujeseda su neki od wih izveli ranije napade (Tanjug)

DEMONSTRANTI ZAPALILI POLICIJSKI PUNKT NA SUECU

Najavqenijo{ masovnijiprotesti  O: DemonstranSUEC, KAIR ti su ju~e, tre}i dan protesta u Egiptu, zapalili policijski punkt u isto~nom gradu Suec u znakodmazdezbogubistvademonstranata tokom protesta ranije ove nedeqe. Izve{ta~ agencije Rojters je javio da su policajci pobegli iz kontrolnog policijskog punkta pre nego {to su demonstrantizapalilipunktmolotovqevimkoktelima.Istovremeno na desetine demonstranata okupilo se ispred drugog policijskog punkta tra`e}i osloba|awe wihovih ro|aka koji su uhap{eni u protestima u prethodnadvadana. Britanska agencija podse}a da je u antivladinim protestima u Egiptu bilo {est `rtava od ko u.  uitrojeuKair jihtrojeuSuec Egipatskigeneralnitu`ilacoptu`ioje40demonstranatazapoku{aj „svrgavawa re`ima”, javilajedanastelevizijaAlArabija. Bezbednosni izvori koje je kontaktirao izve{ta~ agencije Rojtersnijebioumogu}nostida potvrditi izve{tavawe uticajne arapsketelevizijesasedi{temu Dubaiju.

neo je Aso{iejtid pres. Biv{i ~elnik Me|unarodne agencije za atomsku energiju vratio se pro{le godine u Egipat posle dugogodi{weslu`beuinostranstvui postao je ozbiqan rival egipatskog predsednika Hosnija Mubarakauborbizavlast.Ume|uvremenu,egipatskapolicijaoslobodilajeju~eizpritvorakamermanaagencijeAPiwegovogpomo}nika,kojisuuhap{enidoksusnimalisukobeizme|usnagabezbed u. nostiidemonstranatauKair (Tanjug)

Jementra`iostavkupredsednika SANA: Oko 16.000 demonstranata okupilo se ju~e kod prestoni~kog univerziteta i jo{ nekolikomestauSanitra`e}ipovla~ewe jemenskog predsednika Ali Abdulah Saleha koji je na ~elu dr`avegotovo32godine. Najmawe 10.000 qudi okupilo sekodUniverzitetauSaniijo{ oko6.000nadruge~etirilokacije u glavnom gradu koje vode opo i prvaci i mladi aktivizicion

sti, javqaju britanski mediji. „Narod ho}e promenu predsednika” i „ne obnovu mandata, ne nasle|ivawe vlasti” uzvikivali su okupqenikodUniverzitetaunajve}emtalasuantivladinihprotesta inspirisani nemirima u Tunisu,prenelajeagencijaRojters. Policija samo nadgleda protest i,zasada,nemaizve{tajaosukobima,anajmawejo{100pripadnika bezbednosne slu`be raspore-

Hri{}animapreti nestanak STRAZBUR: Hri{}anskim zajednicama na Bliskom istoku pretinestanak,akoseadekvatno nere{iproblemniskestopenatalitetaiemigracije,kojimana pojedinim mestima doprinose diskriminacijaiprogon,upozorila je ju~e Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope (PS SE). Uusvojenojpreporuci,kojaje zasnovananaizve{tajuLukeVolontea, PS SE je jednoglasno osudilamasakrnadvernicimau oktobrupro{legodineuBagda ice du i napad bomba{a samoub nacrkvukoptauAleksandrijiu  uovegodine.PSSEjenajanuar vela da se radi o dva izuz etno tragi~nadoga|ajaunizusveu~estalijih napada na hri{}anske

zajednice{iromsveta,objavqenojenavebsajtuSavetaEvrope. Evropski parlamentarci su poru~ili da je su`ivot verskih zajednica znak pluralizma i da takva sredina pogoduje razvoju demokratijeiqudskihprava. „Skup{tina je uverena da bi nestanakhri{}anskihzajednica na Bliskom istoku ugrozio i islamzato{tobitozna~iloda je pobedio fundamentalizam”, navelajePSSE.Odnosiizme|u hri{}anskih zajednica i muslimanskeve}inenaBliskomistokunisuuvekbilijednostavni,a vlastiunekimmuslimanskimzemqamanisuuvekslalepraveporukeodrugimverskimzajednicama u svojim dr`avama, navela je (Tanjug) PSSE.

U DAVOSU RASPRAVA O EVROPSKOJ VALUTI

Sarkozi:Ne}emo okrenutile|aevru DAVOS: Predsednik FrancuskeNikolaSarakoziobe}aojeju~e uDavosudaoniwegovipartneriu zoni evra „nikada ne}e okrenuti le|a”zajedni~kojvalutikojujenazvaoglavnompotporommiraiprosperiteta, uprkos vladinim du`ni~kimkrizamakojezabriwavaju lidereiinvestitore{iromsveta. Predsednik Sarkozi je na Svetskom ekonomskom forumu tako|e izrazio zabrinutost zbog valutne neuravnote`enostiusvetuirastu}ihcenasirovina. Kakojeprenelaameri~kanovinskaagencijaAP,Sarkozijenajja~e

Premijer Gr~ke Jorgos Papandreu odbacio je ju~e  na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu mogu}nostbankrotailirestrukturirawa ogromnog javnog duga wegove zemqe, ali je izneo o~ekivawe da }e rok za otplatu zajma Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog

Razvijeni ho}e ve}a prava

Ju~enaulicamaSueca

Antivladinedemonstracijesa ciqem svrgavawa vi{egodi{weg egipatskog predsednika Hosnija Mubarakabesneunekolikograda Egiptaiju~esuu{leutre}idana, a najavquju se jo{ masovniji protestizadanas,navodiRojters. Pobornikreformiidobitnik Nobelove nagrade za mir Muhamed el Baradei prikqu~i}e se protestima, najavio je wegov portparol Abdul-Rahman Sa o,a mir.BaradeisevratiouKair danas }e se prikqu~iti demonstrantima, rekao je Samir, pre-

dnevnik

|eno je u finansijskoj ~etvrti grada, mada tamo nisu prisutni demonstranti. Agencija AP navodi da Saleh poku{ava da dovede svog sina na vlastkojibigazamenionamestu predsednikakaoidapove}aplate vojsci. Bi-bi-si navodi da vi{e a od40odstoodukupno23milion stanovni{tvaJemena`ivisadva ilimawedolaradnevno. (Tanjug)

RuskipredsednikDmitrijMedvedevjeuDavoduapelovaonaMe|unarodnimonetarnifond(MMF)davalutevode}ihnovihprivrednih giganata, tj. zemaqa iz grupe BRIK, ukqu~i u svoja specijalna pravavu~ewa(SDR).BRIKjestra}enicazaBrazil,Rusiju,Indijui NarodnuRepublikuKinu,mnogoqudedr`avekojeimajupostojanivelikiprivrednirazvoj. MMFdosadnijednuodvalutatihzemaqanijeukqu~ivaouSDR,a  alna jednoodobrazlo`ewajedajetozato{tokineskijuan,nacion valutanajve}eprivredeuBRIK,nijekonvertibilan. re~iupotrebiozaevro,zajedni~ku valutu17~lanicaEvropskeunije. „Nestanak evra bi predstavqao takvukataklizmu,da~aknemo`emo da prihvatimo ni takvu ideju”, rekao je Sarkozi.Francuski pedsednikjepodsetionavi{emese~nu zabrinutost za opstanak evra po{to su EU i Me|unarodni monetarnifondmoralitokom2010.da spasavaju dugovima optere}ene Gr~kuiIrsku. Uprkostojzabrinutosti,„evroi daqe postoji”, ukazao je Sarkozi. „Evropajeimala60godinamirai stoga nikada ne}emo dopustiti da evronestaneilibudeuni{ten.Govorimistotolikouimemojihnema~kih prijateqa, koliko i u ime Francuza”,dodaojeSarkozi.

fonda biti produ`en, a kamatna stopasmawena. Papandreujepreddelegatimana Forumu u Davosu, koji se odr`ava od26.do30.januara,istakaokakose zvani~na Atina nada povratku na svetskatr`i{takapitalave}ove godine, nakon {to je primenila drakonske mere {tedwe u svrhu smawewabuxetskogdeficita,preneojeRojters. „Naravnodasepostavqapitawe restrukturirawa. Mogu da ka`em dane}emobankrotirati,ane}emo nipreduzetimerezarestrukturirawe”,rekaojegr~kipremijer.On jedodaoida}ebitiprodu`enrok zaotplatuzajmaMMF-uiEU,kao i da je bilo razgovora o uslovima (Tanjug) zajma.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YORYSORO[ Ameri~kifinansijeribiznismenXorxSoro{ upozoriojedabiEvropamogladaseraspadnezbog podelenabogateisiroma{ne,dodatnouve}anereformom evra.”Evro je trebalo da doprinese pribli`avawu,azapravojestvorioudaqavawekojese sadapoja~ava”,izjaviojeSoro{,dodaju}ida}eto zaposledicuimatidveEvropekoje}esekretati razli~itimbrzinama.

MERI-LUZAHALAN Kanadska peva~ica Meri-Lu Zahalan-Kenedi je prva osoba koja je stekla master diplomu na temu „Bitlsi, popularna muzika i dru{tvo” . Meri-Lu je upisala postdiplomske studije posve}ene ~uvenom britanskom benduumartu2009.odmahnakon{tosuuvede a nenaUniverzitetuHoupuLiverpulu.Veom sam ponosna onim {to sam postigla, ova peva~ica.

GABRIJELGARSIJAMARKES  eri~ki pisac GaNajpopularniji latinoam brielGarsijaMarkes,posle17godinazabrane, dozvolijo je Bugarima da izdaju wegove kwige.Autorkwiga„Stogodinasamo}e”i„Qubavu vremekolere”nijedozvoqavaoizdavawesvojih kwigauBugarskojzbogprevara,skrivawaprihoda od prodatih tira`a, poligrafi~kih samovoqaigre{aka,pi{esofijskilist„24~asa”.

HaoszbogsneganaseveroistokuSAD WUJORK: Velika sne`na oluja, kojajeprekju~epogodilaseveroistokSAD,danas}eoslabiti,ali }emnoge{kole,dr`avnaadministracija,painekiaerodromimo alna `daostatizatvoreni.Nacion  olo{ka slu`ba je u sredu meteor izdala upozorewa na opasnost od sne`ne oluje na prostoru od ju`nog dela planinskog lanca Apa alne oblasti Masala~i do priob ~usetsa. Sva upuzorewa trebalo je da ostanunasnazi.Iakojetrajalasamo jedan dan, oluja je izazvala velikeprobleme,aunekimoblastimajepalarekordnakoli~inasnega. Tako je u wujor{kom Central parkuoborenrekordiz1871.godine,arekornekoli~inesnegapale suiuWuvarkuiFiladelfiji,javilisuameri~kimediji. [kole i dr`avna administracijauFiladelfijijo{ne}eraditi, budu}i da je gradona~elnik Majkl Nater proglasio vanredno

stawezbogme}ave.Dr`avnaadministracija i ve}ina {kola u Va{ingtonu zatvorene su preju~e, a privatne {kole i ve}ina dr`avnihslu`benikane}enidanasraditi,saop{tilsuzvani~nici. Na va{ingtonskim aerodromima „Regan” i „Dalis”zatvorene su piste, a „Va{ington post” je ju~e objavio da je Dalis ju~e ponovo otvorio jednu pistu. Wujor{ki aerodrom„XonF.Kenedi”iaero-

dromuWuvarkutako|esubilizatvoreni.UBostonuiProvidensu ju~e je otkazana nastava u dr`avnim {kolama. Portparol aviokompanija „Amerikan erlajnz” i „Amerikanigl”EdMartelrekao jedasuovedvekompanijeprekju~e otkazalenajmawe280letova,aju~e bar jo{ 65 letova na relaciji Va{ington-Boston. „Junajtid” je u sredu otkazao 276 dok je „Kontinental” u sredu

otkazao322,aju~ebar108letova. „Saut vest erlajnz” je otkazao vi{e od 100 letova na sevoristoku SAD.  ijenaputeviZbogte{kesituac ma guverner Merilenda Martin O’Meli je apelovao na voza~e da nesedajuzavolan.Ameri~kimedijisuobjavilidajezbognevremena bezelektri~neenergijeostalona hiqadedoma}instava. (Tanjug)


balkan

dnevnik

NOVPRITISAKEVROPENABOSNUIHERCEGOVINU

Bilt:Evropaostavila otvorenavratazaBiH BAWALUKA: [ef {vedske diplomatije Karl Bilt rekao je ju~e u Bawaluci da mu je `ao {to BiH zaostaje na putu ka Evropskoj uniji u odnosu na Hrvatsku i Srbiju, navode}i da postoji mogu}nost da BiH postigne nepredak na evropskom putu i da se Brisel nada tome. Bilt je u Bawaluci imao odvojene susrete sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skup{tine RS Igorom Radoji~i}em. Bilt je pre dva dana doputovao u Sarajevu , gde je u sredu razgovarao sa visokim predstavnikom u BiH Valentinom Inckom, zvani~nicima BiH i liderima pojedinih stranaka u BiH „Ostavili smo otvorena vrata za BiH, ali potrebno je da politi~ari iz BiH krenu kroz wih. Mislim da }e oni posti}i dogovor o formirawu vlasti. Znam da su sve strane zauzele odre|ene stavove, ali politika je umetnost kompromisa, a napredak se posti`e wegovim postizawem”, rekao je Bilt novinarima. Govore}i o situaciji u BiH i RS, on je rekao da situacija nije tako lo{a, kako se predstavqa u medijima i da u fokusu treba da budu ekonomska pita-

VESTI Priznavawe statusaVlaha BUKURE[T: Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je ju}e u Strazburu da }e Rumunija pratiti po{tovawe prava Rumuna van zemqe kroz evropske i me|unarodne mehanizme i tra`iti da se Vlasima prizna status rumunske mawine. U Rumuniji ve} neko vreme vlada mi{qewe da Rumuni iz Timo~ke krajine nemaju ista prava kao Rumuni iz Vojvodine i da im se ne priznaje rumunsko poreklo. Basesku je u svom obra}awu Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope naveo da je Rumunija u bilateralnim sporazumima izrazila svoj interes za rumunske zajednice u susednim zemqama i da se saradwa s tim zemqama zasniva na legitimnom interesu da se susedne zemqe ukqu~e u zonu stabilnosti i bezbednosti. Rumunski predsednik je naglasio da je integrisawe Zapadnog Balkana u evropske i evroatlantske strukture stalna preokupacija rumunske spoqne politike. Naglasio je da je Rumunija „vrlo zainteresovana da se evropsko i evroatlantsko integrisawe zemaqa zapadnog Balkana odvija uz po{tovawe normi i standarda Evropske unije i Saveta Evrope u oblasti za{tite nacionalnih mawina”.

Beri{aprotiv Martija

TIRANA: Albanski premijer Saqi Beri{a je i posle usvajawa izve{tja Dika Martija u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope izrekao nove, te{ke optu`be protiv {vajvcarskog parlamentarca da je „rasista” i da ta antialbanska propaganda poti~e iz Srbije jo{ iz vremena Slobodana Milo{evi}a. „@elim jo{ jednom da naglasim da je izve{taj Dika Martija rasisti~ki. `elim tako|e da naglasim da ove optu`be nisu nove. One su fabrikovane jo{ od Milo{evi}eve propagande posle NATO napada na balkanskog Sadama. Ove optu`be su bile predemet istrage i rezultat je da nisu ta~ne”, izjavio je Beri{a posle ju~era{we sednice vlade, prenela agencija ATA. Albanski premijer rekao je da je „Albanija u potpunosti otvorena za istragu svakog in~a wene teritorije za optu`be koje proizilaze iz Martijevog izve{taja”.Neuobi~ajno o{tre Beri{ine optu`be izvestilac Saveta Evrope je odbacio kao neosnovane.

wa. Bilt je naglasio da ima ja godine. Dodik je informisao ozbiqnih ekonomskih pitawa u Bilta o razgovorima koji se voFederaciji BiH, kao i u Repude oko formirawa vlasti na niblici Srpskoj i da je potrebno vou BiH i iskazao spremnost za preduzeti mere u oblasti ekonomske politike kako bi se postigao napredak i ostvarile mogu}nosti za budu}nost. Predsednik RS Milorad Dodik preneo je ministru inostranih poslova [vedske Karlu Biltu spremnost RS da radi na pitawima evrospkih integracija BiH. Dodik je posebno ukazao na potrebu sprovo|ewa odluke Evropskog suda za qudska prava u Strazburu koja pripadnicima mawinskim zajednicama omugu}ava da budu birani u zejdni~ke institucije BiH, kao i pitaKarl Bilt i Milorad Dodik wa vezana za zakon o popisu i onaj o dr`avnoj pomo{to skorije konstituisawu vla}i. sti, institiraju}i na po{tivaPredsednik RS je istakao da we principa rotacije ustanobi re{avawem ovih pitawa BiH vqenog Dejtonskim sporazumom. stekla dodatni kredibilitet i Bilt, koji je bio i prvi visomogu}nost za aplicirawe za ki predstavnik me|unarodne zakandidatski status u EU do kra- jednice u BiH, rekao je da je

Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH bila veoma va`na u periodu neposredno posle rata i kasnije, a da }e u na-

rednom periodu biti va`na kancelarija EU. Predsednik RS, kao ni predsednik Narodne skup{tine RS, nisu davali izjave posle sastanaka sa ministrom inostranih poslova [vedske. (Tanjug)

Nema~katra`idaBosna po{tujepravamawina BAW ALUK A: Predsednik Stran ke demo kratske Ak ci je (SDA) Sulejman Tihi} je rekao da Nema~ka od Bosne i Hercegovine o~ekuje da implementira presudu „Sejdi} - Finci”, legalizuje do sada prenesene nadle`nosti, te da uvede evropsku klauzulu.

ku{avaju fi nali zi rati neki mogu}i draft dogovora o sistemskim, ustavnim i drugim pitawima koja su predmet razgovora. „Nama su predstavqena wihova razmi{qawa u pravcu nekakvih realnih re{ewa, izme|u ostalog i ustavnih promena. Mi

On je rekao da oni o~ekuju da se re{e tri grupe pitawa i to pitawe presude „Sejdi} - Finci”, legalizacije do sada prenesenih nadle`nosti i evropska klauzula. Upi tan da li se evropska klauzula odnosi na ukidawe entitetskog glasawa kod usvajawa zakona koji su va`ni za pristup EU, Tihi} je odgovorio da se to ne odnosi na to. „Ne, ne odnosi se na to, nije to tako postavqeno. Mogu}e je da to neko i tako tuma~i, ali u

Evropskaklauzulase neodnosinaukidawe entitetskogglasawa (SulejmanTihi})

Sulejman Tihi}

„Pro{li put je na razgovorima kod kan celar ke An gele Merkel bio prisutan gospodin (Miroslav) Laj~ak, a sada savetnica iz wegovog kabineta. Iz toga se jasno vidi da iza ovoga stoji i EU”, ka`e Tihi} u intervjuu bawalu~kim „Nezavisnim novinama”. Go vo re}i o raz go vo ri ma u Berlinu, Tihi} ka`e da oni po-

smo imali neke primedbe i sugestije. Ja jesam ve} rekao da je to {to oni nude mawe od aprilskog paketa, i to jeste mawe. Na prvom sastanku su bila obuhva}ena sva mogu}a pitawa. Ovo sad se reduciralo na jedan deo za koji oni smatraju da je neophodno da bude implementirano, a i da je realno da se postigne dogovor”, rekao je Tihi}.

wihovom predlogu to zna~i jedan ugra|eni instrument i mogu}nost da se ti nesporazumi ko ji po sto je u po gledu tih evropskih zakona mogu re{iti. Postoje neke varijante u okviru doma}ih institucija, a imaju i neke varijante za u~e{}e nekih drugih institucija”, rekao je Tihi}, dodaju}i da to jo{ nije finalizirano. Tihi} je rekao da savetnici Mer kelo ve ni su in si sti rali ni na kakvom u~e{}u bilo koje stranke u vlasti, niti su ulazili u pitawa teritorijalnih organizacija. (Tanjug)

petak28.januar2011.

25

Le~ewepacijenata izCrneGore uSrbiji BEOGRAD: Zvani~nih razgovora Beograda i Podgorice o mogu}nosti le~ewa pacijenata iz Crne Gore obolelih od malignih bolesti jo{ nije bilo, ali se, prema najavama nadle`nih u Srbiji, o~ekuje da bi se to moglo dogoditi ovih dana. Nakon {to je Ministarstvo zdravqa Srbije donelo odluku da u Institutu u Sremskoj Kamenici to vi{e ne}e biti mogu}e za pacijente iz Crne Gore, kao i ostalih zemaqa regiona, zbog duga~kih lista ~ekawa, preostaje da se utvrdi koje bi ustanove takve vrste u Srbiji, koje imaju dopunski rad, mogle da nastave da le~e pacijente iz zemaqa regiona. Vr{ilac du`nosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Zoran Rako~evi} kazao je Tanjugu da zvani~ni pregovori izme|u Instituta i predstavnika zdravstvenog sistema u Crnoj Gori nisu vo|eni, kao i da su predstavnici Fonda za zdravstveno osigurawe Crne Gore samo telefonskim putem pitali za usluge magnetne rezonance dojke. Rako~evi} je kazao da za te usluge u Institutu nema lista ~ekawa i da }e se pre dono{ewa odluke, razgovarati u Ministarstvu zdravqa kako bi se precizno ustanovilo u kojim

ustanovama i oblastima postoje kapaciteti za pru`awe usluga pacijentima iz Crne Gore. Pomo}nica ministra zdravqa Ivana Mi{i} rekla je ranije Tanjugu da gra|ani Crne Gore i drugih zemaqa regiona mogu da se le~e u srpskim ustanovama gde postoji dopunski rad, samo ukoliko to ne ugro`ava wihov regularan rad sa doma}im pacijentima. U Centru za nuklearnu medicinu Klini~kog centra u Kragujevcu ne postoje liste ~ekawa, pa se mo`e iza}i u susret zahtevu Fonda za zdravstveno osigurawe Crne Gore za le~ewe wihovih pacijenata, rekla je ju~e savetnik za odnose sa javno{}u te zdravstvene ustanove Vawa \or|evi}. Direktor Fonda za zdravstveno osigurawe Crne Gore Kenan Hrapovi} izjavio je pre dva dana da }e pacijenti, koji su se le~ili na Institutu u Kamenici, ubudu}e le~iti u kragujevackom Institutu, na Odeqewu nuklearne medicine. Hrapovi} je u televizijskoj izjavi rekao da }e se u Kragujevcu le~iti pacijenti sa karcinomom {titwa~e, a da }e biti dogovorena i saradwa sa Institutom za onkologiju u Beogradu za terapiju magnetnom rezonancom dojke. (Tanjug)

CRNOGORSKETEMEIDILEME

OKosovukadado|e nadnevnired PODGORICA: Lider Pokreta za promjene (PzP) najavio je da }e se ta stranka o inicijativi NOVE za poni{tewe odluke o priznawu kosovske nezavisnosti izjasniti kada to pitawe do|e na dnevni red i posle stava vladaju}e ve}ine. Lider Nove srpske demokratije (NOVA) Andrija Mandi} saop{tio je predsedniku Filipu Vujanovi}u da }e ta stranka pokrenuti inicijativu o poni{tewu vladine odluke o priznavawu kosovske nezavisnosti. Medojevi} smatra da o daqim postupcima u vezi tog pitawa treba razmisliti „hladne glave”. „PZP je bio protiv odluke da se prizna nezavisnost Kosova 2008. godine, a tada smo bili uvereni da to nije dobro za interese Crne Gore i da su samo interesi vrhova narkomafije kumovali ovoj odluci Vlade”, rekao je Medojevi} „Danu”. On je ukazao da je narkomafija politi~ki faktor, kako na Kosovu tako i u Crnoj Gori. „Situacija danas nije ista kao 2008. godine, jer su relevantnim dokumentom Saveta Evrope kqu~ni qudi u Pri{tini optu`eni da su {efovi mafije. Zato je mogu}e da se pozivaju}i se na nacionalne interese, odre|ene strukture okupe i za{tite svoje li~ne interese, izazivawem regionalnih sukoba”, rekao je Medojevi} istakav{i da je zato „potreban maksimalno oprezan pristup” tom pitawu. Lider opozicione Nove srpske demokratije (NOVA) Andrija

Mandi} je, kako je prenela TV Crne Gore, saop{tio da }e NOVA, posle usvajawa izve{taja Dika Martija u Parlamentarnoj skup{tini SE, tra`iti da Vlada

Neboj{a Medojevi}

Crne Gore donese odluku kojom }e biti poni{tena ona kojom je ta dr`ava priznala jednostrano progla{enu kosovsku nezavisnost. „Skup{tina Saveta Evrope konstatovala je odre|ene ~iwenice i otpo~e}e istra`ne radwe koje }e pokazati da je Kosovo nastalo na te{kom zlo`inu”, rekao je Mandi}. Lider NOVE je od Vujanovi}a tra`io i da prekine kampawu koja se u Crnoj gori vodi protiv Mitropolije crnogorsko-primorske i mitropolita Amfilohija, kao i da pozove gra|ane da se na predstoje}em popisu stanovni{tva, bez straha izjasne i o sebi ka`u ono {to jesu. (Tanjug)

Jutarwilist:CecaujununaMaksimiru ZAGREB: Kontroverzna srpska peva~ica Svetlana Ceca Ra`natovi} planira da odr`i koncert u Zagrebu, a weni menaxeri pregovaraju o nastupu na stadionu u Maksimiru u junu ove godine, pi{e Jutarwi list. „Ako sve bude po planu, Svetlana Ra`natovi} }e svoj novi album dovr{iti u aprilu, a onda ga u okviru balkanske turneje, predstaviti i hrvatskoj publici”, izjavili su menaxeri i dodali da je „Ceca megapopularna u Hrvatskoj, ba{ kao i u Srbiji”. „Jedina je razlika u tome {to u va{oj zemqi dosad jo{ nije imala priliku da odr`i koncert. Sude}i po wenim hitovima, koji se rado slu{aju u hrvatskim narodwa~kim klubovima i na privatnim `urkama, ra~unamo da

}e se na Cecinom koncertu u Maksimiru okupiti vi{e od 60.000 qudi, ba{ kao i na koncertu grupe U2”, prenosi Jutarwi list izjave neimenovanih menaxera, koji tvrde da je Ceca u svom `anru jednako, ako ne i jo{ popularnija od U2. Jo{ nisu slu`beno zatra`ili dozvolu od fubbalskog kluba Dinamo i upravnika maksimirskog stadiona, a dozvolu za nastup u Maksimiru planiraju da zatra`e za nekoliko sedmica, pi{e list. „Uvek }e biti qudi koji }e negativno reagovati, toga smo svesni. Ali, oni su u mawini. Uostalom, od rata je pro{lo 20 godina i vreme je da idemo daqe. Tereza Kesovija pro{le sedmice je odr`ala koncert u beogradskom Sava centru, iako je godinama govorila da

ne}e nogom kro~iti u Srbiju”, prenosi Jutarwi list izjave menaxera, koji smatraju da bi bilo divno kad bi nakon Cece u Maksimi-

ru, Oliver Dragojevi} nastupio na Marakani. List pi{e da je Lepa Brena u junu 2009. imala nastup u zagre-

ba~koj dvorani Arena i da taj nastup nisu uspele da spre~e ni veteranske organizacije, ali i podse}a da je Ceca u decembru pro{le godine izajvila da ne}e pevati u Zagrebu. „Udovica @eqka Ra`natovi}a Arkana jedina je velika zvezda iz Srbije koja nikad nije nastupila u Hrvatskoj. Ono {to razlikuje Cecu od @eqka Joksimovi}a, @eqka Samarxi}a i Lepe Brene, koji su redom punili zagreba~ku Arenu, jeste to {to je wen pokojni suprug @eqko Ra`natovi} Arkan bio zloglasni {ef jedne od srpskih mafija i vo|a paravojne formacije koja je po~inila brojna zvjerstva po Hrvatskoj i BiH, zbog ~ega je u Hagu optu`en za ratne zlo~ine”, pi{e hrvatski list. (Tanjug)


26

petak28.januar2011.

oglasi

dnevnik


dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak28.januar2011.

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Te lefoni: 064/214-23-52, 063823-16-54, 061/138-24-07. 20374 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 064/2156-421, 062/170-74-51. 20375

27

Nade`da [vowa

PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, ta~na mera. Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439. 20376

Hvala, Stlini na svemu lepom i s qubavqu porodica Su~evi}.

20638

SE]AWE

Opra{tamo se od drage

Dragoqub Leti}

Verice Bara}

Jovo sa porodicom.

Sa po{tovawem }e je pamtiti porodica Rudi}, Qubomir sa porodicom, Borislav sa porodicom i Kosovka i Nedeqko.

20635

20634

dragoj

Posledwi pozdrav mami, baki, prabaki i svekrvi

S po{tovawem uvek te se rado se}amo.

Posledwi kom{inici

VEOMA POVOQNO! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Infor ma cije 063/47-57-65. 20396

PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65. 20394

pozdrav

Zoranki ^ampri} Verici Bara}

od porodica: Jovanovi} i Andri}.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana odr`ati dana 28. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, u Bege~u. O`alo{}eni: sin \or|e, snaja Qiqa, unuka Sla|ana, zet Goran, praunuka Sta{a, unuk Sr|an sa devojkom Sawom i ostala rodbina. Porodica ^ampri}.

20632

20641

Posledwi pozdrav dragoj babi

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65. 20395

Zori PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546. 19565 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 20214

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 20301

od unuka Stevana i unuke Zorice.

20623

Opra{tamo se od

Verice Bara} mame na{ih prijateqa Sa{e i Baneta, ~iju }emo plemenitost i po`rtvovanost pamtiti. I u ovim trenucima uz na{e Bara}e, porodice: Gaji}, Mandi}, Garovnikov, Srema~ki, Tomin, Stoja-^er, Dendi}, Putnik, Tomi}, Tarasenko i ]etkovi}. 20630


28

^iTUQe l POMeni

petak28.januar2011.

Posledwi pozdrav sestri i teti

dragoj

Posledwi pozdrav

dnevnik

Umrla je veliki humanista, ~estita `ena, na{a ro|ena prija

Pro{la je tu`na godina od smrti na{eg dragog i nepre`aqenog

Verica Bara}

14. 9. 1946 - 29. 1. 2010.

Posledwi pozdrav

POMEN U subotu, 29. 1. 2011. godine obele`i}emo jednogodi{wi pomen

Du{anki Jerkovi}

S po{tovawem, porodica Raki}.

Neizmerno hvala za sve {to je u~inila za nas. Mara, Anka, Duwa, Vi{wa i Brane.

20549

20543

3

Isaka Pobri}a

Zori Stoj{i}

Na krilu tvom rasli smo svi i od tebe `ivot nastavili. Kad je bilo te{ko te{ila si, kad je trebao savet davala si. S qubavqu, uz do`ivotnu zahvalnost ~uva}emo uspomenu na tebe. Brat Milan, bratanac Kostadin i bratanice Mirjana i Dragana.

Posledwi pozdrav sinu i bratu

Dana, 29. 1. 2011. godine, u 10 ~asova, dava}emo godi{wi pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Porodica.

Veri Bara}

Mirjani Cvejanovi} - Proti

od porodice Nikoli}.

1999 - 2011.

POMEN

grobqu,

u

O`alo{}ena porodica. 20599

20586

20537

20542

na Alman{kom 11 ~asova.

Hvala na divnom prijateqstvu draga na{a bako.

Posledwi pozdrav

29. 1. 2007 - 29. 1. 2011.

POMEN

Du{an Neatnica dipl. in`ewer

Jovanu Predinu Du{an Erdeqan od majke Vide i brata Ivana sa porodicom.

U subotu, 29. 1. 2011. godine, u 10 sati, na grobqu u ^urugu odr`a}e se ~etrdesetodnevni pomen mom voqenom suprugu. Molim se Gospodu Bogu i an|elima da prihvate wegovu plemenitu du{u, pru`e joj mir i spokoj a ja }u mili moj, ve~no nositi u svom srcu tvoju ne`nost, dobrotu i qubav.

Milena Tica

Dragi na{, ostavio si veliku prazninu, ali je se}awem na veliku radost i qubav koju si dao ispuwen svaki na{ dan! Tvoj osmeh `ivi u na{im srcima i ve~no nas prati! Tvoji: Du{ica, Tawa, Dejan, Oqa i Tamara.

20573

DESETOGODI[WI POMEN

Pro{le su ~etiri godine prepune tuge od kada sa nama nije na{a predivna supruga, majka i baka. Zauvek }emo je voleti i ~uvati u na{im srcima. Wena porodica.

20350

Nade`di [vowi

Verica

od Sini{e i Du{ice Telarov i osobqa Ordinacije.

Kom{inice: Sla|ana Bo{wak i Qubica Zedo sa porodicama.

20583

20584

20434

Posledwi pozdrav dragoj baki

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav na{oj mami i baki

Mnogo mi nedostaje{. Tvoja supruga Zora.

20403

SE]AWE

Miloradu Ba`daru 10 godina je pro{lo a ti nam sve vi{e nedostaje{!

Verici Bara}

Volimo te beskrajno! Milu{a, Biqana i Bojan.

Umrla je na{a dobra plemenita snaja i ujna

i

28. 1. 2006 - 28. 1. 2011.

od: Ra{e, Marka, Tawe i Paje Markovi}.

od Mirkajlovi} Mi}e i Mire.

20563

20562

Sahrana i posledwi opro{taj je danas, 28. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

20600

Ivan Ujdl

Verici Bara}

Verici Bara}

Posledwi pozdrav dragoj priji

Uspomenu na tebe ~uva}e porodica Bara}: sinovi Sa{a i Bane, unuci Jovana, Aleksa, Danica, Laza i snaje Tawa i Sne`a.

Voqeni na{, u srcima ~uvamo qubav a u mislima se}awa i uspomene.

Obave{tavamo drage prijateqe i poznanike da }e se u subotu, 29. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu, obele`iti sedmodnevni pomen pokojnom

20560

Nade`da [vowa

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. 1. 2011. u 81. godini preminula na{a voqena

Nade`di [vowa

Tvoji najmiliji kojima mnogo nedostaje{.

Du{anu Jotanovi}u Neka joj je laka zemqa.

Raji} Nikola i An|elka sa decom.

Porodica ]osin. 20631

1929 - 2011. O`alo{}ena porodica Jotanovi}.

20576

20613

20580

Prestalo je da kuca veliko i plemenito srce na{e drage mame, bake i prabake

Posledwi pozdrav dragom tati

Nade`da [vowa ro|. Milutinovi}

Sahrana je danas, 28. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Zore Stoj{i} Jovanu Predinu Sawa i Tawa sa porodicama.

O`alo{}eni: suprug Du{an, }erke Vesna i Biqana, unu~ad Stefan, Kristijan, Kristina, Katarina i zet Aleksandar.

Sahrana }e se obaviti na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu, 28. 1. 2011. godine, u 13 ~asova. 20602

20575

ro|. Sre}kov 1933 - 2011. Sahrana mile nam pokojnice odr`a}e se na ^eneju, na kom je ro|ena, odrasla i `ivela, u petak, 28. 1. 2011. godine, u 14 ~asova. O`alo{}ena }erka Nevena, zet Petar i unuk Aleksandar. 20596


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj supruzi

Sa tugom i neizmernim bolom opra{tamo se od na{e

Miri Prole

Miri

Mirice na{a, u na{im srcima ostaje ve~na bol i tuga.

Suprug Tode sa sinovima Draganom i Vladimirom.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Sestra Slavica, zet Du{an sa }erkama Ivanom i Milanom.

Brat Lazar sa porodicom.

20534

20531

20532

Posledwi pozdrav snaji

29

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Mire

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav dragoj snaji

petak28.januar2011.

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Posledwi pozdrav na{oj

Sa velikom tugom i neizmernim bolom opra{tamo se od na{e }erke

Mire

Miri Prole Miri Prole

Mirki

Miri Prole

Sa beskrajnom qubavqu, ponosom i neizmernom tugom ~uvamo te od zaborava.

od zaove Bose Rudi} sa porodicom.

O`alo{}eni: otac Gojko i majka Stevanija. Sve dane tvoje borbe za `ivot bili smo uz tebe.

20544

2

od devera Mirka Prole sa porodicom.

GODI[WI POMEN na{em

20529

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

od: Gorice, @arka, Emilije i Nikole. Dragan, Vlada i Slavica.

20535

20533

20536

POMEN

28. 1. 2000 - 28. 1. 2011.

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. januara preminula na{a draga

Dragoqubu Leti}u

U subotu, 29. januara, u 11 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na ^enejskom grobqu, polo`iti cve}e i odr`ati parastos.

Vawi Mirkov - Uskokovi} obele`avamo u subotu, 29. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Porodice: Mirkov, Bo{kovi} i Uskokovi}. 20433

POMEN

Milivoj Brzak iz ^eneja

Wegovi: Milovan i Qubica.

Sa tugom ga se se}aju wegovi najmiliji.

20572

20454

Danas, 28. 1. 2011. godine navr{ava se {est meseci od kako nas je napustila na{a supruga, mama i baka

Pro{le su ~etiri godine otkad vi{e nije sa nama na{ dragi

Danas, 28. 1. 2011. godine navr{ava se {est meseci od smrti na{eg dragog

Milorad Mandi}

Marinka [krbi}a

Sa puno qubavi ~uvamo te od zaborava.

Mira Prole

Ujak Vid Kesi} sa porodicom i tetke Cuja i Mara.

Tvoji najmiliji.

1958 - 2011.

20527

Sahrana je danas, 28. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, u Gospo|incima.

dr Milica Bosan~i} ro|. Duvwak spec. ginekologije i aku{erstva 1937 - 2010. Sa tugom i ponosom na Tvoju hrabrost, plemenitost i po{tewe. Nedostaje{ nam.

SEDMOGODI[WI POMEN Dana, 28. 1. 2011. godine navr{ava se sedam godina od kada nije sa nama na{ dragi ne pre`aqeni suprug i otac

Mama Mirice, `ive}e{ ve~no u na{im srcima. Neka Te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena zaborava.

Tvoji sinovi: Dragan i Vladimir.

20489

20530

Na{ dragi

Okawi Josip Svetozar Stupar Cvele

Uvek tvoji: suprug Miroslav, k}erke Svetlana i Miroslava sa porodicama.

20481

Hvala ti za sve {to si nam pru`io. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Neizmerno zahvalni: supruga Bosiqka i sinovi Miroslav i Nikola. 20505

preminuo je 26. 1. 2011. godine u 94. godini. Sahrana je danas, 28. januara 2011. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu. Porodica. 20547


30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.18 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 23.50 01.55

tv program

petak28.januar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Фортепиано Слон Бенџамин, цртани Бајко квиз Вести Споменици Војводине Никад доста: Рагбисти на леду, док. филм Штикла папуча Кухињица Десило се Вести Из нашег сокака Доколица Вести ТВ Бајт Слон Бенџамин Вести Катерина и њене кћери Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Сочиво Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Фолдер култура Фаца Војвођански дневник Петказање Микијева кујна Господин Наполеон, филм Кемал Монтено и пријатељи

Била једном једна недеља (Панонија,12.45) 08.30 09.00 09.15 09.30 10.00 11.00 12.00 12.05 12.45 13.00 14.00 14.10 14.15 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.25 20.30 22.00 22.30 00.00

Вести укратко У огледалу Барометар Вести укратко Љубав на продају Лице с насловнице Вести укратко Здравље и лек Била једном једна недеља Све што ми припада Вести укратко Вели лук и папричица Барометар Арт бокс Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Мрачна страна дигиталног света, образ. емисија Војвођанске вести Љубав на продају Вреле гуме Војвођанске вести Барометар Без цензуре Војвођанске вести Филм: Радозналост убија Глас Америке

Фолдер култура Културни магазин доноси приче о Ниновој награди за 2011. годину, годишњој изложби Центра за графику, рођендану Новосадског позоришта, разговор са Стеваном Којићем, атмосферу са концерта Бориса Ковача, извештај о додели награде “Добричин прстен” и програму посвећеном великану кинематографије Сергеју Параџанову. (РТВ 1,20.30) 09.00 09.05 09.30 10.00

16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Корак по корак Свечана седница Скупштине Града Новог Сада и у наставку 34. седница Скупштине Града Новог Сада Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Портфолио Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Неми сведок Објектив Између редова Серија

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Евролига: Олимпија – Барселона 13.30 Евролига: Партизан – Ефес 15.30 Копа Италија: Јувентус - Рома 17.15 Преглед Евролига 18.00 Копа Италија: Наполи - Интер 18.50 Евролига: Панатинаикос – Уницаха 20.45 Копа дел Реј 23.00 Фул Тилт покер 00.15 НБА уживо 00.30 Преглед Евролиге

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Излог страсти, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Фарма, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 ОСАА, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер 07.30 Бели лук и папричица, 08.00 Пулс +, 08.30 Цртани филм, 09.00 Кућа седам жена, 10.00 Абс шоу, 11.00 Травел, 11.30 Опра шоу, 12.30 Мини концерт, 13.00 Везе, 13.30 Да ли знате, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Србија и свет, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 17.30 Зоо хоби, 18.00 Кућа седам жена, 18.55 Химна града, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Живети свој живот, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Марфијев закон, 00.30 Кућа седам жена

07.02 07.16 07.47 07.54 07.59 08.10 08.39 09.47 09.10 09.50 10.08 10.24 10.31 11.00 11.30 12.11 12.50 13.50 14.13 14.53 15.11 15.27 16.00 16.27 17.09 17.54 19.47 19.55 20.24 22.00 22.47 00.45

У здравом телу Кувати срцем: Креатив бенд Шумска школа Пепа прасе Оливија Миле Алекс у чаробном воћњаку Дело Ћирила и Методија Град и музика Њено величанство енергија Арт практика Енциклопедија Контекст Метрополис Мерзост и сјај Међународни фестивал чембала Трезор Дело Ћирила и Методија Град и музика Њено величанство енергија Арс практика Лов и риболов Ово је Србија Руси у Србији Као мехур од сапунице Рукомет - СП: Француска Шведска, полуфинале 1, пренос Енциклопедија Визуелна антропологија Рукомет - СП: Данска - Шпанија, полуфинале 2, пренос Очајне домаћице Клизање: ЕП, жене, слободно, снимак Фестивал филма: Адамов нови живот, филм

06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести за особе оштећеног слуха 10.35 Квиз: Супер геније 11.00 Трнавчевићи у дивљини 11.30 Топ шоп 12.00 Филм: Монтирана истина 14.00 Робинзон Крусо 15.00 Најбоље године 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 Робинзон Крусо 21.00 Филм: Стубови земље 23.00 Вести Б92 23.35 Филм: Твин Пикс: Последњих седам дана Лоре Палмер 01.45 Укључење у Б92 Инфо

Адамов нови живот Кејт Бланшет

Вавилон Наоружани винчестерком, два млада Мароканца крећу у потрагу за породичним стадом коза. Одлучују да испробају пушку у тишини пустиње, али метак путује много брже него што су очекивали. Улоге: Бред Пит, Кејт Бланшет Режија: Алехандро Гонзалес Инарит (РТС1,01.04)

Борис Ковач

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Хајде са мном у обданиште 07.15 Најлепше бајке света: Божићна песма 08.05 Најлепше бајке света: Крцко Орашчић 08.50 Петказање 10.00 Свјетионик 10.30 Катерина и њене кћери 12.30 Вести (мађ) 12.40 Пословни успех, на (мађ) са титл. на срп. 13.05 Микијева кујна 13.15 Јермолови 14.15 Портрети војвођанских уметника народне музике 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Хиљадугодишња пчела, филм (слов) 22.30 Смрт на обали реке, филм 00.05 ТВ Продаја

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот У здравом телу Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Очајне домаћице Евронет Дневник Спорт плус Гастрономад Касл Поп Ћира и поп Спира Вести ТВ лица: Милован Данојлић... као сав нормалан свет 15.49 Вести 15.52 Бела лађа 17.00 Дневник РТ Војводина

06.00 06.05 08.00 08.15 09.02 09.44 10.11 10.08 10.40 11.05 11.10 11.54 12.00 12.15 12.31 12.43 13.25 14.50 14.59

dnevnik

17.20 17.45 18.25 18.56 19.30 20.05 21.05 21.41 21.46 23.00 23.05 23.50 00.05 00.14 01.04 03.25

Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Мирис кише на Балкану Високи напон, квиз Вести Да, можда, не Вести Касл Дневник Евронет Давид Ноланд Вавилон, филм Мирис кише на Балкану

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.20

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Три Хил Гумуш Цена среће Филм: Божији оклоп 2 Еленин дух Када лишће пада Чари Вајпаут Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Филм: Обрачун у Казино Кабареу Фајронт република Експлозив Ексклузив Злочини из прошлости Три Хил Чари

00.00 01.00 01.30 01.45 02.45 03.45

Радња филма смештена је у Израел почетком седамдесетих година прошлог века и прати живот Адама Стајна у болници за ментално оболеле особе које су преживеле холокауст. Пре рата, Адам је радио у једном кабареу где је био предмет обожавања публике, све док се једног дана није нашао у концентрационом логору. Улоге: Џеф Голдблум,Виљем Дефо,Хана Ласло Режија: Пол Шредер (РТС2,00.45)

Џеф Голдблум

07.30 07.50 08.00 08.01 09.00 09.01 10.00 10.10 11.00 12.00 12.10 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Отворени студио Милица на квадрат Вести Чист рачун Здравље и Ви Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм: Ледом до славе Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Ватра с ватром Иза Вести

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Хроника општине С. Пазова, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Сремска Митровица, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Е-ТВ, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

ШерилЛи

Твин Пикс: Последњих 7 дана Лоре Палмер У идиличном провинцијском градићу Твин Пиксу убијена је млада конобарица Тереза Бенкс. Њено убиство истражује специјални агент ФБИ-а Честер Дезмонд. Кад Дезмонд нестане, специјални агент Дејл Купер покушава да му уђе у траг... Улоге: Шерил Ли, Реј Вајс,КајлМеклахлан,Крис Ајзак Режија: ДејвидЛинч (Б92,23.35)

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 03.15 03.30

Абу, мали диносаурус Велика авантура малог диносауруса Абуа , који покушава да спаси свог зачараног оца краља диноусауруса и све животиње од стране свирепе лисице-чаробњака. Са својим верним, симпатичним и помало комичним пријатељима, Абу, кроз многе авантуре, одликујући се великом храброшћу и племенитошћу успева да порази злу лисицу и њене поданике. (Хепи,09.15) 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00 15.30 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 22.00 23.00 00.00

Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу мали диносаурус Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови, уживо Јелена Вести ТНТ Парови, уживо Телемастер Црни Груја Парови Вести Задржи дах Пут ка ватреном рингу Парови, преглед дана Парови, уживо ТНТ Парови, уживо

Тријумф љубави Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Двор Петком у два Двор Национални дневник Тријумф љубави Тереза Двор У сосу Идемо даље Национални дневник Двор - преглед дана Лото Гранд шоу Двор Арена Б-13 Двор Филм: Опасница Сити Филм: Пустињски месец

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем


dnevnik

petak28.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

SlavNiStRaNcigoStiSRbiJe

Pi{e:RadovanPopovi} 07.00 09.12 10.15 11.00 11.15 11.55 12.00 12.16 12.33 13.20 14.20 14.55 15.25 16.00 17.13 17.40 18.14 18.35 19.30 20.10

ЏесалинГилсиг

Плимниталас 1и2

22.45 23.25 00.20 02.05

Добројутро,Хрватска ЖивотуАфрици Фелина,док.филм КодАне Опрашоу Пастел Дневник ТВкалендар Морељубави ПунакућаРафтера Другомишљење Мојапородица Игранапрстенац Хрватскауживо Док.филм Изаекрана КодАне Уистомлонцу Дневник Месецсуперјунака: ПиратисКариба,филм Дневник3 Петидан,токшоу Филмскимаратон: РоџерДоџер,филм Филмскимаратон:Свете лудости,филм

Долази до велике природне катастрофе на источној обали Енглеске. Подигао се нивоводеипретивеликипотоп.Робстручњакзабаријереиинжењер,његовабивша женаСемињеговотацЛеонард,имајусамопарсатида бисачувалиградодтоталне пропасти... Улоге:РобертКарлајл,ЏесалинГилсиг,ТомКортенеј, ЏоанВејли,ДејвидСачет Режија:ТониМичел (НоваТВ,23.35) 06.40 07.30 07.55 08.10 08.25 09.25 10.20 11.45 13.00 13.40 14.40 15.35 16.35 18.25 19.15 20.05 22.00 23.35 02.40

Наши најбољи дани Господин Магу,цртани Бумба,цртани Градитељ Боб,цртани Роари,цртани Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Проверено Гумуш ИН Дневник Аси Бесмртнооружје Плимни талас 1и 2 Апокалипса андроида

08.00 Дневникскулптура 09.00 Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац 10.00 ДалајЛама 11.00 Породицакојајепреживела Хитлера 12.00 СуђењеБогу 13.30 Светновца:Кокаколапред нестајањем? 14.00 Пирамидесмрти 15.00 Другисветскиратубоји 16.00 Гениједизајна 17.00 Древнипластичнихирурзи 18.00 Џезбаронеса 19.30 Великебританскевојсковође 20.00 ЈеленаТројанска 21.00 Колонија 22.00 Генијефотографије 23.00 Другисветскиратубоји 00.00 Гениједизајна 01.00 Древнипластичнихирурзи

20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.30 09.00 09.30 12.15 14.00 16.00 18.00 18.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.50 00.45 02.30

Зов дивљине Чаробни мач Дечак који је викао вук Путујуће приче Филм:Њујоршкалука Филм:Затворскаптичица Путујућеприче1 Филм:Састанакнаслепо Филм:Смртгосподина Лазарескуа Филм:Адмирал Филм:Избаченизколосека Еротскифилм: Вагиналненецлеат Еротскифилм:Латексдиве Филм:Састанакнаслепо

Падаће ћуфте Путници Холивуд на снимању 2012 Сви желе да буду Италијани Xули и Xулија Седам живота Филмови и звезде Ноћи у Родантеу Васпитање за почетнике -Кажи птичица На исток и доле Царство порока -Броадвеј лимитед Права крв -Свежа крв Девојка мог најбољег пријатеља Момачко вече 2: Последње искушење Путовање

22.00 23.50 00.50 01.50 03.50

Стратешка заповест

РоџерДоџер Роџерјеелоквентнисамац који ноћи проводи по њујоршкимбаровимазаводећижене својим сталним темама: секс ол огија, мушко-женски односи, психол огија веза. Притомјеврлосаркастичан, штопунопутадоводидонепријатних ситуација. Ускоро га напушта и његова љубавницаЏојс... Улоге:КемпбелСкот,Џес Ејсенберг,ИзабелаРоселини,ЕлизабетБаркли,ЏениферБилс Режија:ДиланКид (ХРТ1,00.20)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.25 13.55 14.40 14.55 16.35 17.15 17.55 19.40 19.50 20.00 20.05

22.10 22.25 22.35 00.20 01.10

МалаТВ ЛагоданживотЗекаиКодија Школскипрограм СлучајзаекипуБАРЗ ПреносседницеХрватског сабора МалаТВ Школскипрограм Жупанијскапанорама Мојаодлука,филм Бриљантин Ритамнедеље Светскопрвенствоурукомету (м):Француска-Шведска, преносполуфинала КокоБил,цртани Хитдана Док.филм Светскопрвенствоурукомету (м)емисија Светскопрвенствоурукомету (м):Хрватска-Исланд,пренос Светскопрвенствоурукомету (м)емисија Дневникплавуше Монталбано Нарубунауке Гаража

05.40 Главе 07.30 С ветром у леђа 08.30 Интермецо 1 10.30 Пре много година 12.00 Интермецо 2 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 С ветром у леђа 15.00 Одред орла 17.00 Трава 18.00 Хари и Хендерсонови 18.30 Интермецо 3 19.00 Клупско друштво 21.00 Земља 2 22.00 Светац Форт Вашингтона 00.00 Бункер 01.45 Ожиљак

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Америчкиодметници Дивљемачке Итојерокенрол СусретсаВенером ПиВијевавеликаавантура Коцкари Наивици Петминутараја Скокупразно БилиМедисон Цимери

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Браћа и сестре Адвокатова казна Неш Бриxиз Филм:Ноћ дама Фојлов рат Добра жена Дијагноза:Убиство Неш Бриxиз Добра жена Закон и ред:Злочиначке намере Филм:Из другог угла Закон и ред:Злочиначке намере Дијагноза:Убиство Браћа и сестре Фојлов рат

06.45РТЛритамзона 08.50Бибинсвет 09.40ЕксклузивТаблоид 10.10Вечераза5 11.151001ноћ 12.05Езел 12.55Клон 14.30Анђеоиђаво 16.05Подистимкровом 16.30КраљКвинса 16.55Рејмонд 17.20Бибинсвет 18.00ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.00Езел 21.44КрокодилДенди,филм 23.25РТЛВести 23.40Стратешказаповест,филм 01.15Астрошоу 02.15РТЛДанас 02.50Развали,филм

ЕлизабетБаркли

20.25 08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 15.30 16.00 18.00

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

РикХардинградизаФБИ, успецијалномодељењукоје се бави хемијским оружјем. Група наоружаних војник а, коју предводи Карлос Грубер,провалиулабораторију федералног бироа и украду велику количину хемијског оружја... Улоге: Мајкл Дудикоф, ПолВинфилд,РичардНортон,АмандаВис,ЂисуГарсија,РобинЛанг,ЂинаМари,СивенКвадрос Режија:РикЏејкобсон (РТЛ,23.40)

АмандаВис

Tolstoj ro|en u Vr{cu ad se Prvi svetski rat zavr{io, me|u naj- i klicawem ga pozdravila i ispratila sve do hozapa`enijim gostima Srbije bili su ~la- tela. Iz Beograda je poneo i poklon – zbirku narodnovi Hudo`estvenog teatra, koji su s ~uvenom glumicom Olgom Kniper-^ehovom, `enom nih rukotvorina: jedan srpski kostim, u zlatu, raAntona ^ehova, stigli krajem marta 1921. Repor- |en na Kosovu u 18. veku. A pre polaska iz Beograda posetio je dom Hri{}anske zajednice mladih ter „Politike“ je to gostovawe ovako opisao: „Pred dupke punom ku}om u ’Mawe`u’ sino} smo qudi, gde ga je do~ekao i pozdravio episkop Nikoponovo imali predstavu ^ehovqevog „Vi{wevog laj Velimirovi}. sada“. Ponovo je progovorila duboko ozbiqna, du*** Od 25. do 30. septembra 1928. godine u Beogradu boko tu`na i beskrajno {iroka i osetqiva sloje odr`an Prvi kongres ruskih pisaca i novinara venska du{a”. izvan domovine. Me|u 111 delegata bili su i *** Tih godina slavni {panski pesnik Migel de Aleksandar Ivanovi~ Kuprin, veliki prozaista, Unamuno, jedna od najve}ih li~nosti {panske i Dimitrij Sergejevi~ Mere{kovski, ruski pekwi`evnosti, pisao je Pan~evcu Milanu ]ur~i- snik, prozni pisac, dramati~ar i filozof. nu, pesniku i prevodiocu: „Pozdravqam Vas i pozdravqam narod Kraqevi}a Marka...“ *** A u Vr{cu je u aprilu 1923. ro|en Nikita Iqi~ Tolstoj, praunuk Lava Tolstoja, koji je nakon {kolovawa oti{ao u Moskvu, gde je zavr{io najvi{e {kole, postao univerzitetski profesor i jedan od najuglednijih slavista. No, uvek je, kako ka`e akademik Milka Ivi}, isticao da je i Rus i Srbin – Rus po precima i na- I proleterski pisci vole mondena letovali{ta cionalnoj svesti, a Kuprin se brzo odoma}io u Skadarliji – naj~eSrbin po qubavi prema rodnom kraju i starim prijateqima, detiwstvu i ranoj mladosti. Kad je {}e je sedeo s piscima i glumcima kod „Tri {e1995. u Ni{u objavqena wegova studija „Jezik slo- {ira“, „Dva jelena“, ali i u kafani „Makedonija“ venske kulture“, Tolstoj je do{ao na promociju i „Tri seqaka“. I dok je Mere{kovski bio „sav sumoran, zagonetan, povu~en...“, dotle je Kuprin kwige. Bio je inostrani ~lan SANU. odmah po dolasku izjavio: „Sre}an sam {to sam *** U Beograd }e 1926. do}i i legenda iz Indije – stigao da vidim Beograd... Jo{ je Pu{kin zavepesnik i filozof Rabindranat Tagor, koji je {tao nama, Rusima, zbli`avawe s va{im narodom. 1913. dobio Nobelovu nagradu za kwi`evnost. Bio On nam je zave{tao da pratimo srpsku kulturu, da je veoma predusretqiv prema novinarima i svim je prenosimo na teren ruske kulture.“ znati`eqnicima – o svemu je govorio otvoreno, a *** Tridesetih godina je u Vrwa~ku bawu stigao za doma}ine da su spontani, ekspresivni, otvoreni. Putovao je sa svojim sekretarom „u crnoj man- slavni pisac Maksim Gorki, da tra`i leka svojoj boqci. Iz bawe je prijatetiji, sa srebrnom dugom koqu Alekseju Ivanovi~u som i lelujavom bradom, s „Srbi su Rusi koliko i mi, Babo~kinu pisao: klasi~nim svetiteqskim „Ovo je na{a zemqa. Tolikom...„ isto toliko {iroki i veliki. liko je sli~na Rusiji da mi ^lanovi Srpskog PENLewin mi je rekao da su oni izgleda kao da sam sa sevekluba priredili su mu rujedini narod koji zna i ho}e da ra, iz Rusije, pre{ao u ~ak, tokom kojeg ga je rekUkrajinu. Greje me ovde tor Univerziteta Pavle se bori za svoju slobodu”, jug! Na kraju, ovde su svi Popovi} pozdravio na te~pisao je prijatequ u Rusiju qudi – QUDI! Istorija nom engleskom, a Tagor zaMaksim Gorki iz Vrwa~ke bawe, ove zemqe kora~ala je sahvalio na srda~nom do~eku. mo za slavom! Ta zemqa je „Politika“ je zabele`ila gde je tra`io lek svojoj boqci patila, `ivela, pre`ivei ovaj detaq: la i ostala tu, da uvek bude „Posle ru~ka – fotografisawe i molba za autografe koje je g. Tagor s tu! ^ini mi se da su Srbi isto toliko Rusi kolibla`enom strpqivo{}u, na engleskom i indij- ko i mi. Sve u nama je toliko sli~no i toliko isto skom jeziku, stavqao na podno{ene jelovnike. G. da ja nisam sposoban da na|em razliku. Isto toliTagora su naro~ito tronuli jedan de~ko i jedna ko su {iroki kao i mi i isto toliko veliki kao i devoj~ica koji su do{li da poqube ruku indijskom mi. Se}am se da je jednom Lewin rekao da je to jedini narod koji zna i ho}e da se bori za svoju slopesniku...“ Tagor je odr`ao u Beogradu i dva predavawa o bodu... Pita{ me kako provodim vreme. Ispri~a}u indijskoj filozofiji i kulturi, na kojima se ti malo neobi~nu pri~u. Ovde postoji jedna pla„okupio ceo Beograd“. Posle predavawa, Tagoru nina, koja se zove Go~. Po ruski, to bi zna~ilo su tri studentkiwe kwi`evnosti, u narodnoj no- ’baraban’. Me|utim, ja se ne sla`em s time. Po me{wi, predale bukete cve}a i wegovu sedu glavu ni, Go~ nije ’baraban’, nego vi{e li~i na je`a. okitile lovorovim vencem. Ovacije pesniku bile Ali je toliko privla~an da svako jutro ustajem i beskrajne, a kad je iza{ao na ulicu, gomila omla- idem da ga pogledam. Volim to brdo i mir koji nadine okru`ila je sa svih strana wegov automobil lazim u wemu“.

K

KwiguRadovanaPopovi}a„SLAVNIGOSTISRBIJEXX VEKA” mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad),uzpopustod30odsto,po910dinara,ilinaru~itiputemtelefona021/6622–609ilii-mejla knjizara4@slglasnik.com. 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Оружја будућности Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Оружја будућности Преживљавање Оружје будућности Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то раде? У потрази за забавом Разоткривање митова Тачка пуцања Погранична полиција Аута по мери 2008. Прљави послови У потрази за забавом

08.30 09.30 12.00 14.00 18.00 19.00 19.30 22.30 23.30 00.00 01.00

Тенис Тенис Тенис Уметничкоклизање Скијашкискокови Тенис Уметничкоклизање Скијашкискокови Видеоигрице Фудбал Тенис

Prvibroj Slobodnevojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazavojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. od1.januara1953. Slobodnavojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSvetoZaRMaRKovi]toZapogubqenodokupatora9.februara1943. izdava~„Dnevnikvojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,bulevaroslobo|ewa81.telefaksredakcije021/423-761. elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, internet:www.dnevnik.rs. glavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).generalnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.besplatnimalioglasizaoglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:aiKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


32

monitor

petak28.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Прекоособаодутицајаилиуконтактусиностранством,можетебити успешнииостваритисвојециљеве. Недоследностурадуинијетолико лошајерувекнастављатетамогде стестали.Друштво.

BIK 20.4-20.5.

Можете тражити, да бисте и добили,помоћ,подршку,кредит,позајмицу или туђ новац, спонзорство. Умећете паметно и лепо, у исто време,датиме располажете.Ваша маштаможесвашта.Креативност.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

28. januar 2011.

Уколикоиматеустисакдатапкате уместу,ондастеуправу.Такваситуацијаизискујестрпљењеисавете мудријихиискуснијихособа.Можетенаштонаучити,штоћевамбити одкористи.

Месец плови кроз топли знак Стрелцаиуливаоптимизамуваша једра. Нови дан доноси свеже утиске и утицаје, контакте који обећавају. Будите позитивни и на дипломатскиначинпрезентујтепланове.

Петак је Венерин дан, што нема много везесвама,алиимасдрагом особом.Подсетитесештатобеше љубав, уз музику Оливера, јер викенд управо почиње. Многи би да васанимирају.

Пословностеоптерећенипавам није лако да се из тога извучете. Финансијска сит уација изискује штедњуирационалност.Свећесе тоисплатити,једногдана.Отпуститебригеизглавеисрца.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ваша Венера би и јаре и паре, акоможе.Уавантуристичкомзнаку Стрелцабидаупознајеновеизазове,авезаназаСатурннебидаизгуби сигурну основу коју већ има. Такоиви.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш заштитник и срећна звезда, Јупитер, који вам ипак наплати све потезе и промашаје, ушао је у ватрени знак Овна. То представља потпуно нову ситуацију, у којој све почињетеизпочетка.

Можете имати блокаде у раду и комуникацији, па чак и проблеме с дететом које се ослања на вас. У свемутомејепотребнодастварии ситуације поставите реално на дугорочнеоснове.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Свакиданјезанимљивистресан уонојмериукојојтосебидозволите. Дакле, приморани сте на то да мењате стил понашање па уместо да контролишете себе и остале, препустатесенеизвесности.

Иматемогућностидабудетемаксималноактивни,самоакоседобро организујете. Крените редом, чинеће више ствари у исто време. Сарадњасодређенимауторитетомсе намећесамапосеби.

Данзаданом,ивикендвећпочиње.Товамприја,психолошкивише негофактичкијерћетерадитиитокомтихдана. Сневатедалекосежне снове, на којима радите, да их остварите.Тајнестрасти.

TRI^-TRA^

Раскид збогсекса V REMENSKA

ПознатаглумицаиводитељкаОливијаМун,којумногисматрају најсексепилнијим лицем данашњице,открила је чудан разлог због којег је дечко оставио-због превеликежељезасексомикухињом. -Рекаоми једанемаништапосебно лошеумени,те дасам, генијална,али неможедаигнорише чињеницудане желим превишедасесексам.Даствар будегора,споменуојеимоју склоност ка кувању због које њему посвећујем мањепажње -реклајеОливија. О коме је тачно реч не зна се јер је Оливија одлучиладањеговидентитет држиутајности.

PROGNOZA

MAGLA

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

0

Sombor

-1

Kikinda

-1

Vrbas

0

B. Palanka

-2

Zrewanin

0

S. Mitrovica -1 Ruma

0

Pan~evo

0

Vr{ac

0

Srbija Beograd

0

Kragujevac

0

K. Mitrovica

1

Ni{

1

Evropa

I MRAZ

НОВИСАД: Mалохладнијесамраземимогућоммагломујутру.Утоку данапроменљивооблачноисувовреме.Ветарслабисточни.Притисакизнаднормале.Минималнатемпература-6,амаксималнаоко-2степена. ВОЈВОДИНА: Ујтурумразипонегдемагла,атокомданасувосасунчанимпериодимаузпроменљивуоблачност.Ветарслабисточниисевероисточни.Притисакоконормале.Минималнатемпература-7,амаксимална1степен. СРБИЈА: Малохладније,насеверуСрбијесунчанипериоди,ајужније облачносамогућимкраткотрајнимслабимснегомузврломалуколичину падавина.Ветарслабдоумеренисточниисевероисточни.Притисакоко нормале.Минималнатемпература-7,амаксимална2степена. Прогноза за Србију у наредним данима: У суботу на југу Србије облачноипонегдеузслабснег,анасеверусунчаниинтервали.Однедељесвугдесувосадужимсунчанимпериодима,алихладноузјакемразевеујутруипонегдемаглу.Целеидућеседмицесувосамразевима.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Временскеприликемогуиматинеповољанутицајнахроничнеболеснике.Кардиоицереброваскуларнимболесницима,каоиособамасадисајнимпроблемимасенарочитопрепоручуједаприменесаветелекара.Могућисуреуматскиболовииглавобоља.Потребно је адекватно одевање, нарочито у јутарњим часовима, каоидодатнаопрезностусаобраћају.

Madrid

7

Rim

12

London

5

Cirih

0

Berlin

0

Be~

1

Var{ava

-3

Kijev

-2

Moskva

-10

Oslo

-5

St. Peterburg 0 Atina

11

Pariz

2

Minhen

-3

Budimpe{ta

1

Stokholm

-3

VIC DANA Земунацукупатилу, купасесатвремена. Ћалемулупа навратаипита: - Слинави,закол’козавршаваш? Земунацодговара: - За50евра,матори!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

451 (-35)

Slankamen

566 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

552 (-30)

Zemun

525 (4)

Bogojevo

530 (-25)

Pan~evo

512 (6)

Smederevo

608 (8)

Ba~. Palanka 514 (-12) Novi Sad

524 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

589 (-2)

S. Mitrovica

312 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

588 (-2)

Beograd

468 (5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

513 (2)

Tendencija stagnacije

Titel

580 (0)

NERA

Hetin

178 (-14)

TISA

131 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

52 (-8)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 28.januar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"