Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 27. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23301 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DUGOVAWA PROUZROKOVALA NESTA[ICU POJEDINIH LEKOVA

Bolesnici~ekajuda sena|u32milijarde

str. 13

INVESTICIJE OTVORILE 5.200 RADNIH MESTA

UVojvodini ulo`eno211 milionaevra

TE[KA SAOBRA]AJKA NA PUTU NOVI SAD – ZREWANIN, KOD KA]A

str. 4

GRADI SE OBJEKAT DVA PUTA VE]I OD STAROG

Naprole}enova ambulanta uFutogu

str. 7

Hladnoi maglovito

Najvi{a temperatura 4 °S

Dvojepoginulo, ~etvoropovre|eno utri„zastave” str. 15

RASPISAN NOVI TENDER ZA APATINSKU FIRMU

NASLOVI

Brodogradili{te otplovilo odKosti}a nanovuprodaju

str. 4

Politika

Novi Sad

3 U kasi 65 milijardi, ali Pokrajina raspola`e s mawe od pola

Ekonomija 5 Jeftinija hrana zatvara kom{ijske du}ane

Tre}e doba 6 Povi{ica prava crkavica

str. 16 – 21

SPORT

n PORAZ CARIGRADA NA STARTU „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

n ODBOJKA[KI KLUB VOJVODINA PROSLAVIO 65. RO\ENDAN

n \OKOVI] NAJBOQI SPORTISTA EVROPE

7 Nastavqa se gradwa „Po{tanske {tedionice” 8 Paketi}i deci najugro`enijih 9 Novogodi{wa trpeza na odlo`eno pla}awe

Vojvodina 11 Budu}i ekonomisti na praksi u mlekari 12 Osmeh vredan milion

Dru{tvo 13 Od korupcije ni traga?

Crna 14 Pijani napadali qude na ulici 15 Ceca: Ovo je velika kleveta i nepravda

Balkan 25 Uhap{eno 57 narkodilera u RS, BiH i Crnoj Gori


2

utorak27.decembar2011.

POLiTikA

dnevnik

ZAKON O @ELEZNICI JU^E DEFINITIVNO NIJE PRO[AO U SKUP[TINI

Ve}ina vlasti – protiv Republi~ki parlament ju~e nije usvojio predlo`eni zakon o `eleznicama jer je u na~elnom izja{wavawu za predlog zakona glasalo samo 11 od ukupno 129 poslanika prisutnih u sali. Tako se vladaju}a koalicijaelegantno“izvukla”izproblemadazakonnijepro{aozbognekeodpartijaizredovavlasti.Prvipoku{ajdaseizglasaovaj zakon propao je 12. septembra, kada su poslaniciSavezavojvo|anskihMa|arauskratilikvorumdabispre~iliwegovousvajawejernijeispo{tovanwihovzahtevdaodr`avawe`elezni~keinfrastrukturenateritorijiPokrajinepripadneVojvodini. Kako “Dnevnik” saznaje, do posledweg trenutkavlastjepoku{avaladaobezbedi PrelAzi PonoVo rADe: Primena dogovora o slobodi kretawaqudiivozilapo~elajenaprelazimanaadministrativnojlinijisKosovomiMetohijom,aliokopunktovaMerdare iKon~uqnijebilomnogovozila. Vlasnici vozila koji s KS registarskim tablicama ulaze u centralnuSrbijupla}ajuosiguraweod105evrazamesecdana. VlasnicivozilastablicamagradovauSrbiji,prilikomulaza naKosovo,za15danapla}aju60evra.UlazakucentralnuSrbijuomogu}enjeivozilimakojaimajutabliceRKS,stim{towihovi vlasnici, osim mese~nog osigurawa, moraju da plate i probnetablicekojeko{taju30evrai500dinaraposvakomdanuprovedenomucentralnojSrbiji. Osigurawe za kamione koji s oznakama gradova u centralnoj SrbijiulazenaKosovoiznosi160evrazamesecdana.

Da~i}: MUP sprovodi sporazum Vicepremijeriministarunutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjaviojeju~edajenaMinistarstvuunutra{wihposlova dasprovodisporazumoslobodi kratawa postignut dogovorom Beograda i Pri{tine u Briselu,alineiudomenuosigurawa. Onjeponoviodaneo~ekujeproblemeuprimenitogsporazuma, naglasiv{idajetokomdananekoliko desetina gra|ana ve} pre{loadministrativnuliniju uzli~nekarteiulazno-izlazni dokument. Komentari{u}i po~etak primene sporazuma o slobodi kretawa, Da~i} je novinarima u sedi{tu Ministarstva naglasiodazaosobesodgovaraju}imdokumentom,odnosnoli~nom kartom, ne}e biti problema, kao ni u slu~aju vozila s oznakom KS, uz ulazno-izlazni dokument ograni~enog trajawa. Kadajere~ovozilimastablicama RKS, ona moraju izvaditi druge (probne) tablice, koje su prihvatqivezaSrbiju. Da~i} se ponovo osvrnuo na pitawe koje izaziva najve}u pa`wu,atojepitaweosigurawa,i

naglasio da je ono neophodno zbog neure|enih odnosa osiguravaju}ih ku}a s teriotrije Kosova,odnosnocentralneSrbije. –OsigurawejepitawezaMinistarstvo finansija i osiguravaju}a dru{tva. Ne postoje ure|eniodnosiutojoblastiiovoje logi~an na~in poku{aja obezbe|ivawagra|anauslu~ajunaplate {tete uzrokovane saobra}ajnim nezgodama–rekaojeDa~i}. On, me|utim, smatra da treba daseidenasmaweweiznosaosigurawazavozila. –Primenadogovoraoslobodi kretawanemavezesdrugimdogovorima postignutim u dijalogu Beograda i Pri{tine, ve} se od prvog dana odvija normalno i u ciqu je normalizacije `ivota gra|ana i nema veze s politi~kimpitawima–rekaojeDa~i}. On je naglasio da svi gra|ani Srbije, koji `ive na Kosovu, i daqemoguimatiobevrstetablicaikoristitiihpremaproceni bezbednosne situacije, i podsetionatodavelikibrojSrba`ivi ju`no od Ibra, odnosno u albanskomokru`ewu.

siji „1 na 1” Radio-televizije Vojvodine. Po wegovim re~ima, dobro je {tojepostignut,alisugaiznenadile visoke cene za prelazak izjednesredineudrugu,ito,kako ka`e, odmah osuje}uje sporazumoslobodnomkretawu. Vejvoda je istakao da treba imati opravdawa za gra|ane sa severa Kosova i da je potrebna ozbiqnija kampawa da se oni ukqu~e u odlu~ivawe, kako je istakao „gde se ide, u kojem pravcutapolitikavodi”. Za najavqeni referendum gra|ananapitawedali`eleda

`ive pod albanskim institucijamaonjerekaodajetonekavrsta pretwe s wihove strane da izazovupa`wu,idodaoda}edevedeset i devet odsto wih re}i da ne `eli da bude pod albanskiminstitucijama. –Tojeporukasvima,svimpoliti~kim akterima: mi smo tu, mine`elimoda `ivimo pod albanskim institucijama – istakaojeon. – Srbija od Zorana \in|i}a `elidare{ikosovsko pitawe – rekaojeVejvoda. –Kosovskopitawe je pre svega ekonomsko pitawe. Od ~ega }e Srbijadapre`ivi kad se stalno postavqatopitawe? Onjenapomenuodajezare{avawekosovskogpitawabiloprostora  i da je Zoran \in|i} znaodajetoizazovzaSrbijusamu. – Nasle|ena je bremenita i te{kasituacija.Srpskadr`ava defaktonijeprisutnanaKosovu–rekaojeon.–Autonomijaza sever, ~vrsta, su{tastvena jemstvazatupopulaciju,gdeseadministrativna linija priznaje, a gde Srbija ima ingerencije nad tom populacijom. Autonomijazaseverdasenapravitakva dabiodgovaralaiSrbiji.

jedefinitivnopaoantivojvo|anskizakon o `eleznici”, napisao je Balint Pastor svojimfanovima. Poslanica LSV Aleksandra Jerkov izjavilajenovinarimadajebiloo~ekivano da skup{tina Srbije ne izglasa predlog zakona o `eleznicama, kako ne bi bili blokirani drugi zakoni sa te sednice–patentimaiautorskimpravima.OnajepodsetiladajeLSVbilame|u strankamakojenisu`eleledaglasajuza tajzakon,zbogtoga{towimenijepredvi|enovra}aweuvlasni{tvoVojvodine svihprugakojejetapokrajinaume|uvremenuizgradila. S. Stankovi}

PARLAMENT SRBIJE RASPRAVQAO O BUYETU ZA 2012. GODINU

Vlast glasa za Vladinu kasu Poslanici republi~kog parlamenta zapo~eli su ju~e razmatrawe predloga zakona o buxetu za 2012. godinu s prate}im propisima.Podr{kaod126glasovave}je obezbe|ena nakon {to su sve strankevladaju}ekoalicije,osim dva poslanika Bo{wa~ke liste, najavilida}eglasati“za”.Iako dva poslanika iz Sanxaka ~ekaju davidekako}eVladaodgovoriti na wihove amandmane, nezavisno odwihovekona~neodlukepostoji

kritikedajeovo“izbornibuxet”. –Nemogudazamislimizbornibuxet u kojem neko svesno smawuje svojapravazarashode,zakoje~ak iopozicijasmatradasulogi~ni. Zahvaliobihseopozicijinasugestijama jer nam dala neku vrstu uverewa da nismo pravili ve{ta~kekriterijumebuxeta. Kompletna opozicija kritikovalajebuxet,aliipartijavlasti URS,koja}e,iporedzamerki,glasati“za”.PredsednikUjediwenih

Glas sa zadovoqstvom –DemokratskalevicaRomane}ebitifaktordestabilizacijeSrbije–najaviojenezavisniposlanikiztestrankeJovanDamjanovi} kojiformalnonije~lanvladaju}ekoalicije.–Glasa}uzaovajbuxetsazadovoqstvom. ve}ina koja }e podr`ati buxet. Najva`niji finansijski akt dr`avepredvi|aprihodeunarednoj godini od 750 milijardi dinara, rashodeodoko890milijardiideficitod140milijardidinarana republi~komnivouion}enajve}imdelombitifinansiranizzadu`ivawa. Na konsolidovanom nivou,kojiobuhvatailokalnesa-

Vejvoda: Autonomija za sever – Sporazum o slobodnom kretawu ne bih nazvao implicitnimpriznavawemKosovaodSrbije, najva`nije je da se obe stranedr`esvojihstavovaisve {to je u tom kompromisu podr`avam – izjavio je potpredsedniknema~kogMar{alovogfondaIvanVejvoda gostuju}iuemi-

glasove za sporni zakon. Najpre je predsednica Skup{tine najavila glasawe odmah nakon {to “pro|e” dnevni red pete sednice,potomipakreklada}eseglasatizajednosbuxetomiodredilapauzuod desetak minuta “radi dogovora o tempu rada”. Posle pauze – ipak ekspresno glaswe o `eleznici. Dobro obave{teni izvorireklisu“Dnevniku”dajetokompau- ze ponovo razgovarano s poslanicima SVM-a,ali~etiriparlamentarcaizredova te stranke nisu pristala na to da pritisnuzelenitaster. Funkcioner SVM-a Balint Pastor, odmahnakon{tozakonnijepro{ao,oglasio se na dru{tvenoj mre`i „Tviter„. “Danas

mouprave, Vojvodinu i organizacije obaveznog socijalnog osigurawa, deficit }e biti 152 milijarde dinara, odnosno 4,25 odsto BDP-a. PooceniVladeSrbije,radise o realnom, racionalnom i {tedqivom buxetu s elementima antikriznepolitike. PremijerMirkoCvetkovi} rekaojeju~e,obrazla`u}istavkeiz dr`avne kase narodnim poslanicima,dajeupredlogbuxetazanarednu godinu ugra|ena socijalna odgovornost, ali i elementi reformskih procesa. On je izrazio o~ekivawe da }e Vlada i parlament do}i do dokumenta koji }e omogu}itidaseSrbijanaodgovaraju}ina~insuo~iskrizomipro|e kroz wu sa {to mawe negativnihefekata. Buxetom za narednu godinu predvi|en je novac za pove}awe plata i penzija od ukupno 5,5 posto,pri~emu}euskla|ivawebiti dvaputa–uapriluioktobru. – Bilo je raznih izleta, ali prekopolovineizlagawaodnosilosenatemudnevnogreda–kazao je nakon peto~asovnog obra}awa predstavnika poslani~kih grupa premijer Cvetkovi}, odbacuju}i

regiona Srbije Mla|an Dinki} rekaojeda}eposlanicitestranke dati podr{ku, ali iskqu~ivo da bi se obezbedila stabilna isplataplataipenzijainovcalokalnimsamoupravama. – Nema potrebe da se tro{i mnogo re~i – ovo je potpuno provizorni,tehni~kibuxet,ijasnoje da }e morati da se mewa ~im se formira nova vlada. Nije ni ra|ensambicijomdatrajecelugodinu jer je jasno da }e nova vlada moratidaskrojipotpunonovibuxet, i da uradi ono {to je mnogo va`nije – ozbiqnu reformu javnih finansija – procewuje Dinki}.–Dabisepre`ivelodonove vlade,mi}emopodr`atiovajtehni~kibuxet. Vojvo|anske stranke SVM i LSVizjasnilesuseda}epodr`atibuxet. Poslanik SVM-a Balint Pastor procewuje da predlog “odgovaraustavnomminimumuzaVojvodinu,{tojebiojedanodpreduslovadaglasamo”. – Drugi na{ preduslov ticao se poqoprivrede i obezbe|en je novac za subvencije paorima do 100 hektara i za 2011. i za 2012. godinu–naveojePastor.–Tre}i seticaonovcazaradme|uakademijske me{ovite komisije SANUiMa|arskeakademijenauka kojatrebadautvrdibroj`rtava s obe strane, a potom da parlamentiusvojedeklaracijeopomirewu.Takomisijajeodr`alaprvusednicu23.marta2011.apri-

dvadesetakzgradaNarodnogpozori{ta u Subotici, kao i oko 120 zatvorenih bazena u Vojvodini. Radi se o tome da je Vojvodina prethodnih pet godina u velikoj meriopqa~kanaidajeUstavprekr{en–upozoriojePastor. Ne spore}i da Srbija treba da poma`esunarodnike,Pastorprime}ujedajeprethodnihgodinaza KosovoiMetohijuoti{looko50 milijardidinara,adasutepare, zarazlikuodVojvodine,uvelikoj meribilerealizovane. Portparolka LSV-a AleksandraJerkovsaop{tilajeda}eLi-

Dinki}: Da nije bilo \okovi}a... LiderURS-aMla|anDinki}smatradaaktuelnaVladanijeu stawudasprovedebilokakvudobrupreporuku. –Iina~e}eizboribitibrzo,nemasmisladasegubivreme.O predlogukojisemo`eusvojitizanekolikodanaraspravqasepet meseci.[toprebudeformirananovavlada,to}ebitiboqeza Srbiju.Ovojebilajednaodnajlo{ijihgodinaijedinapozitivna stvarpokojoj}ujepamtitiuvezijesNovakom\okovi}em ina{imsportistima–rekaojeDinki}.–Ovugodinupotrebnoje{to prezaboraviti,aunarednoj–dadobijemopotpunodruga~ijuvladu,kojane}ebitinovasamopoqudimave}ipopolitici.Tomo`emodobitiunovojgodini,ali}ezavisitiodishodaizbora. gapodr`atipredlogbuxetazanarednugodinubudu}idajewimeispo{tovano da Vojvodina dobije ustavno zagarantovanih sedam odsto.Onaujednoprime}ujeda“idaqepostojenelogi~nostiinepravilnostiufinansirawuVojvodinejeronoidaqezavisiodnovca izbuxeta”. –OsnovnizadatakLSV-aunarednoj godini je usvajawe zakona o finansirawu nadle`nosti APV kojim }e se omogu}iti da

Ili}: Izborni buyet LiderNS-aVelimirIli} ka`edajeovo“izbornibuxet,neozbiqanzajednudr`avu”. –Ministrisuvamukampawive}godinudana,Kalanovi}kase negasi,]iri}negasima{ineriju,imateli,predsedni~e,kontrolu nad Vladom? – zapitao je Ili} premijera Cvetkovi}a. – Prokontroli{itemalo{taministripri~ajunaterenu–daste najgoripremijerodkadpostojivlada,daseni{tanepita…to sepri~a,asediteposlezajednoijednidrugepodr`avate. hva}en je na{ amandman da se za wenradobezbedidesetmiliona dinara. Vojvodini je, kako tvrdi Pastor,zaprethodnihpetgodina,zakinuto oko 64 milijarde dinara tako {to nije ispo{tovan minimalniustavniokvir. –Tozna~idajeiztihparaVojvodinailiSrbijamoglaizgraditi oko 60 kilometara autoputa,

mestuprvog~ovekaVladeSrbije –“primetio”je\uri}.–O~ekivalismodauatmosferiukojojje ve} najavqena ve}ina za buxet, premijer bude toliko ~astan da gra|anima ka`e {ta je ceh, {ta jecenaVladekojajetrajala~etirigodine.Uwegovimekspozeima nikada nije bilo mnogo politike,alimakarjebilobrojeva.Sadanijebilonipolitike,nibrojeva,osimonihnekolikoprognozazakojesviusalipriznajudase ne}eostvariti.PoslanicaSNSa Jorgovanka Tabakovi} konstatovalajedajepremijerimaonaj-

ona ima izvorne nadle`nosti – reklajeAleksandraJerkov. Poslanik Liberalno-demokratske partije Bojan \uri} ocenio je ju~e da je predlo`eni buxetlo{idagatastrankane}e podr`ati,kao{totonije~inilaniprethodnihgodina. – Premijer Cvetkovi} propustiojeprilikudapodnese~etvorogodi{wi ra~un vladavine na

kra}e izlagawe u istoriji buxeta,svegaunekolikore~enica. –Nemogudasenaviknemnato da dobijemo buxet u posledwem trenutku,itodajo{devetta~aka dnevnog reda budu prate}i propisi tog dokumenta koji ima 981stranicu–reklajeJorgovanka Tabakovi} u izjavi novinarima,uznapomenudajepredlogbuxetalo{,posebnozbogtoga{to je vi{e od wegove polovine nameweno otplati kredita. – Od kojeprivredeigra|anamisleda namaknu novac za naplatu stranihkreditakojisuporaslis26 milijardi dinara na 38,8 milijardi? Demokratska stranka Srbije kritikovalajepredlo`enibuxet za 2012. godinu jer smatra da on nije realan, a Slobodan Samarxi} isti~e da je predlo`eni buxet„sredstvozamanipulacijujavnostiiideolo{kaprojekcija”. [efposlani~kegrupePartijeujediwenihpenzioneraSrbije Momo^olakovi} najaviojepodr{kubuxetuzanarednugodinu,navode}i da je on razvojni i socijalno opravdan. S tom ocenom sla`e se i Jedinstvena Srbija, ~iji poslanik Petar Petrovi} ka`edaje“realanirazvojanonolikokolikojetouovomtrenutkumogu}e”. S. Stankovi}


c m y

politika

dnevnik

SKUP[TINA VOJVODINE DANAS ODLU^UJE O BUYETU ZA 2012. GODINU

U kasi 65 milijardi, ali Pokrajina raspola`e s mawe od pola Skup{tina Vojvodine raspravqa}e danas o pokrajinskom buxetuza2012.godinu,kojijeplaniranuiznosuod65,19milijardidinara,{tojeoko~etirimilijarde vi{e u odnosu na ovogodi{wi. Me|utim, od tog iznosa treba oduzetitransferezaplatezaposlenihuobrazovawuilokalnim samoupravamasteritorijeAPV, kojisamoprolazekrozvojvo|ansku kasu. Po{to, po re~ima pokrajinskog sekretara za finansijeJovice\uki}a,titransferiukupnoiznose36,5milijardi dinara,pokrajinskaadministracijaunarednojgodinirealno}e raspolagati s 28,6 milijardi. Ali–poduslovomdajojsepredvi|eniiznosnovcazakapitalne investicije i prenese iz republi~kekase.Uovojgodini,naime,uprenosunovcazaovenamene Pokrajini nije izmireno {estmilijardidinara. Predsednik Vlade Vojvodine BojanPajti}odbaciojekritike da je buxet APV za 2012. godinu predimenzioniran.Onjeuizjavi za„Dnevnik”oceniodajepokrajinski buxet definisan „na realnom osnovu i usagla{en s ustavnimodredbama„. –Upokrajinskombuxetunema nijednog dinara koji ne}e mo}i bitiusmerenikojinemanamenu – poru~io je Pajti}. – A u delu kojim Pokrajina realno raspola`e,dakleonomkojiseneodnosi na transfere razli~itim dr`avniminstitucijama,uovojgodinive}imamorealiazacijuve}uod90odsto.Tojeveomasolidnoipotvr|ujedauovogodi{wem

buxetunijebilonerealnihstavki.Atako}ebitiisbuxetomza narednugodinu.

`mannijenovinametzagra|aneVojvodineve}da}ese on ispla}ivati iz republi~kog buxeta. – Te ~etiri milijarde koje }e biti usmerene za kapitalna ulagawa bi}e ispla}ene iz republi~kog buxeta.Itonijejedini slu~aj da Republika garantuje i izvr{ava ono {to je garantovala.Tojesu kreditna sredstva,ali}ewihispla}ivati Republika a ne Pokrajina – istakao je on. Napitawekoliko je realno da }e se u pokrajinski buxet zaista sliti planirani iznosi zainvesticije,sobziromnaovogodi{weiskustvodajevojvo|anskojkasiizrepubli~kepreneto

Budu}idajedeopokrajinskogbuyetavezanza konkretneporeze,tozna~idaprihodizaviseod togakako}etiporezibitiubirani(BojanPajti}) Povodom dilema u javnosti o tome da je buxetom predvi|eno zadu`ivawe Pokrajine od ~etirimilijardedinara,namewenih za kapitalne investicije, Pajti}jekazaodatajkreditniaran-

svega tri milijarde dinara od predvi|enihdevet,onjekazaoda se i prihodi planiraju na realnoj osnovi, ali da je u uslovima globalneekonomskekrizenemogu}epreciznoplanirati.

– U normalnim uslovima prihodovna strana mo`e varirati okopetodsto,auuslovimaovakve krize to varirawe mo`e se desitiiuve}emobimu.Toprosto nije mogu}e predvideti unapred. Budu}i da je deo pokrajinskog buxeta vezan za konkretne poreze,tozna~idaprihodizaviseodtogakako}etiporezibiti ubirani...–rekaojePajti}. Ipokrajinskisekretarzafinansije tvrdi da je projektovanim buxetom ispo{tovan ustavni minimum za Vojvodinu, kao i uslov da se tri sedmine buxeta ulo`eukapitalneinvesticije. Po \uki}evim navodima, u buxetu za narednu godinu prvi put su planirana „izda{nija sredstva” za poqoprivredu – ukupnodevetmilijardidinara– {to je gotovo tre}ina realnog buxeta APV. On je ranije na{emlistuizjavioidajeFondu zakapitalnaulagawaunarednoj godini opredeqeno oko deset milijardi dinara, od kojih }e deobitiplasiranizaizgradwu „@e`qevogmosta„–oko400miliona,adeoodoko700miliona dinara za isplatu rate kredita za realizaciju 102 projekta u APV nastalog na osnovu aran`mana koji je zajedno s Republi~kim fondom za razvoj zakqu~enskomercijalnimbankama.Dodaojeda}esenarednegodine za finansirawe programa zapo{qavawaizdvojiti316miliona dinara, za razvoj novih tehnologijaoko300miliona,za zdravstvo400miliona,azaprivredu540milionadinara. B. D. Savi}

Jovanovi}: Srbiji potrebna saradwa DS-a i LDP-a SrbijijepotrebnasaradwaDS-aiLDP-a –ka`e^edomirJovanovi}.–Stranke„Preokreta„naizbore}ei}ikaokoalicijaukojoj ima mesta pre svega za Rasima Qaji}a i za drugepartijeizbiv{egDOS-a. Jovanovi} je u intervjuu Tanjugu poru~io da}estranke„Preokreta„uizbornukampawu u}i kao koalicija, u kojoj ima mesta pre svegazaSDPSRasimaQaji}ainekestranke kojesu2000.godinebileuDOS-u. Govore}iopotrebisaradweDS-aiLDP-a Jovanovi}jenapomenuodabionatrebaloda budezasnovananaodnosimadruga~ijimodaktuelnihidajetasaradwapotrebnazato{to sutodveproevropskestranke. – Na{e razlike su ozbiqne, ali one nisu li~neismatramdasuobestrankedu`neda u~ine sve da bismo relaksirali me|usobne odnosejerSrbijanetrebadabudetalacporeme}enih odnosa dve najja~e proevropske

stranke u zemqi i dve jedine takve stranke kojemogusamostalnoiza}inaizbore–oceniojeJovanovi}.

Imiy normalnog ~oveka LiderLDP-ajenaveoprisustvoRasima Qaji}akaoveomava`nojerbitako„Prekoret„ okupio sve zna~ajne politi~ke subjekteizSanxakaokoevropskeideje,{to je, kako ka`e, va`no za koncept evropske Srbije. –Onjeuspeoutompoliti~komminskom poqu od Srbije da izgradi i o~uva imix normalnog~oveka,ajanevidimdapostoji bilo koja normalnija politi~ka ideja od oveukojojsemikre}emo–istakaojeJovanovi},ipreciziraodasQaji}emnijerazgovaraoopredizbornojsaradwi.

NapitawedalibiiUjediweniregioni Srbijemoglibitideokoalicijeokupqene oko programa „Preokret”, Jovanovi} je rekaodajetastrankapokazalanezainteresovanostzapolitiku. – To je ono {to vidim kao veliki problem,ali{toseti~elokalnihkoalicijai pokrajinskihizbora,tuzbogizbornihzakonaostajemnogoprostorazasaradwuiverujemda}eSrbijatusva{tavideti–rekaoje Jovanovi}. Onje,me|utim,istakaodaLDPnemo`e svoju jasnu proevropsku orijentaciju da trampizanekufunkcijukao{toje,kakoje naveo,„Da~i}trampioSPS2008.godine”. –Nasinteresujekaraktertekoalicijei weni planovi, a za to se podr{ka dobija u predizbornojkampawi,anetako{toseposleizborajuri126poslanika–ukazaojeliderLDP-a.

REKLI SU

Mi}unovi}: Kandidatura mo`da posle izbora

Petkovi}: Protivustavno pona{awe

Vukadinovi}: Srbija ne napreduje

PredsednikPoliti~kogsaveta DS-a Dragoqub Mi}unovi} izjaviojedajeu~laweweu EUdugproceskojisenevezuje zadatumeve}zarezultate,ada izlaz iz zamr{ene kosovske situacijemo`ebitiume|unarodnoj konferenciji, na kojoj bisedefinisaostatusseveraKosova.–Delimi~noizbogpredizborneatmosfere,podignutasubilao~ekivawabrzogdobijawakandidatureidatumazapo~etakpregovora.Ohrabruju}a je bila preporuka Evropske komisije jer svedo~iozna~ajnomnapretkureformiuSrbiji–kazaojeon. Navode}i da su „provokacije i kasnije ‘komplikacije’naseveruKosovaaktuelizovalepitawastatusaiblokiralepregovoreBeogradaiPri{tine”,Mi}unovi}jeukazaonato daEUtra`istabilnosturegionu,normalizovawe slobodnog kretawa qudi i robe i politi~kidijalog. –Na{ukandidaturune}eodbiti,moguprihvatitipreporukeKomisijeEUiliodlo`iti odlukuzajun–posleizbora.

DemokratskastrankaSrbije ocenila je da vlasti u Beogradusprovo|ewemuredbiizpregovorasPri{tinom,kojesuju~estupilena snagu,uspostavqaju„dobrosusedske”odnosesKosovom, naglasiv{idasrpskinarod naKosovuiMetohijiimapravodaodlu~ujeosvojojsudbini. – Vlasti u Beogradu se pona{aju protivustavno. Srbi na Kosovu i Metohiji brane svoje pravo da pripadaju Srbiji i barikadesusepokazalekaokonacokojem se brane interesi svih gra|ana Srbije i dr`aveSrbije–rekaojeportparolDSSaPetarPetkovi}nakonferencijizanovinare. Onje,napitaweonajavqenomreferendumunaseveruKosovaouspostavqawualbanskih institucija, rekao da je srpski narod na Kosovu i Metohiji „vlastan da odlu~uje o svojoj sudbini”, a ne da o woj odlu~uje„RobertKuper iEvropskaunija svakodnevnimucenama”.

–Srbijaseposledwihgodinanalaziizme|ula`nih dilema i evrofanatizma i evrofobije,spisakproblemaskojimasesuo~avajeduga~ak i te{ko ih je rangirati, a jedino kakvo-takvo ohrabrewe je ~iwenica da se sistem jo{ nije raspao – smatra politi~kianaliti~ar\or|eVukadinovi}. OnjeuintervjuuTanjugunaveodasesa sigurno{}u mo`e re}i da Srbija ne napreduje,na{taukazuje~itavnizpodataka kao {to su nizak stepen industrijske proizvodwe, porast nezaposlenosti i zadu`enosti,takodabise~akmoglore}ii daSrbijanazadujeiuodnosunadevedesete godine pro{log veka. Najodgovorniji zastaweuzemqisu,powegovommi{qewu,politi~kaelitaipoliti~ariizvladaju}ihstranaka,alinetrebapotceniti ni odgovornost opozicije, medija, intelektualneiakademskeelite,panigra|ana,iakosuoninakraju„lancaodgovornosti”.

utorak27.decembar2011.

3

U REGISTRU POLITI^KIH STRANAKA VI[E OD POLA MAWINSKIH

Poslanik LSV osniva~ nove partije URegistarpoliti~kihstranaka upisana je nova partija – 82.poredu,podnazivom„Zajedno za Vojvodinu”. Weno sedi{tejeuRuskomKrsturu,auRegistar je upisana kao politi~kastrankanacionalnemawine, obj av qen o je u „Slu` ben om glas nik u”. Zas tupn ik nov e strankejeOlenaPapuga,ina~e pos lan ik Lig e soc ij ald em okrata Vojvodine u parlamentu Srbije, stranke koja je upravo iza koa l ic io n og naziva „Zajedno za Vojvodinu” stajala 2004.i2008.godine, kad a su odr` an i pro{li i pretpro{li pok raj ins ki izb or i. Ve} in a stran ak a iz tad a{we koa l ic ij e ZZV-a je uga{ en a jernijeuspeladase prer eg is truj e, za {ta im je trebalo 10.000potpisa. Po saz naw im a „Dnevnika,odukupno 82 stranke u Srbijikojesuupisane u Registar, ~ak 47 su partije nacionalnih mawina,aposledwaunizu,„Zajedno za Vojvodinu”, jeste rusinska. Sem ove stranke, postoji i Rusinska demokratska zajednica koju vodi Miroslav Besermewi. U Srb ij i del uj u i drug e stranke nacionalnih mawina, usmerenenapredstavaweinteresa Bo{waka, Hrvata, Albanaca, Bugara, Ma|ara, Vlaha, Mak ed on ac a, Slov ak a, Rom a, Buwevaca, Crnogoraca, Goranaca,Rumuna. U nadle`nom Ministarstvu za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu koje vodi Registar, podse}aju na to da partije, po zakonu, mogu osnovati 10.000 punoletnihiposlovnosposobnih dr`avqana Srbije, dok za osnivawe stranke nacionalne mawinetreba1.000potpisa.

– Za osniv aw e „obi~n e” strankejepotrebno10.000overenih potpisa osniva~a, {to iznosinajmawe2,6milionadinara, a to je jako skupo – ka`e Tulimirovi}, koji, ina~e, ideologiju svoje partije opisuje kao ideologiju „tre}eg puta” ili„radikalnicentar”inajavquje u~e{}e na svim izborima. On, me| ut im, ne mis li da NOPO time {to je „pro for-

me” registrovan kao mawinska strank a nek og a var a. Jed in a varka, ako je ima, dodaje on, usmerena je protiv „takvog dr`avnogporetka”.Semtoga,ka`edaNOPOusvojimredovima ima Vlaha i da su wihovi stavoviodelovawuNOPO-a„veo- mapozitivni”. –Dalekoodtogadajetomi{qewe svih Vlaha, mi to ne mo`emotvrditi,alinikonije pokazaoodbojanstavpremana{em osnivawu i postojawu – dodajeTulimirovi}. Ni Zak on o pol iti~k im strankama, niti podzakonski akti, ne def in i{u pos ebn e kriter ij ume za to da nek a stranka bude upisana u Registar kao mawinska. U Ministarstvuupu}ujunatodaZakon o politi~kim strankama defini{e pojam stranke: To je „organizacija gra|ana slobodno i

Jerkov: Olena Papuga ostaje u Ligi Portparolka LSV-a Aleksandra Jerkov ka`e za „Dnevnik“ da Olena Papuga,iporedtoga{tojeupisana kao zastupnica mawinske stranke, ostaje~lanicaiposlanicaLSV-a. –OlenaPapugajetra`iladozvoluodStatutarnekomisijedabudeu obe stranke. Mi smo u na{oj praksi ve}imalitakveslu~ajevekadajere~ oIstarskomdemokratskomSaborui LiberalnomsavezuCrneGore.Olena Papuga je ve} du`e aktivna u rusinskojnacionalnojzajednici,novinar je „Ruskog slova“ i logi~no je {toje`elelajo{vi{edaseposvetiproblemimasvojihsunarodnikakrozanga`ovaweiunovoformiranojstranci.Stranka „ZajednozaVojvodinu“bi}epartijabliskaLigi–isti~eAleksandra Jerkov, najavquju}i i promenu Statuta LSV-a kojom }e bitiiformalizovanodvojno~lanstvo. S. St. Sem te mere pozitivne diskrim in ac ij e, za maw ins ke stranke ne va`i obavezni izbornicenzusodpetprocenata, ve} princip „prirodnog praga”. To je, naime, broj glasova koji je potrebno da mawinska listaosvojinaizborimadabi imalajednogsvogpredstavnika u parl am ent u (rep ub li~k om, pokrajinskom ili lokalnom). Ako npr. za jedan poslani~ki mandat treba 15.000 glasova, a za mawinsku listu je glasalo 45.000 bira~a, onda woj pripadatrimandata. Me|u mawinskim partijama uSrbijijei„Nijedanodponu|enih odgovora„ ili NOPO, registrovana kao stranka vla{ke nacionalne mawine. Wen predsednik Nikola Tulimirovi} izBeogradaka`eza„Dnevnik” da je NOPO registrovan kao maw ins ka strank a „pro forme” jer je to, po wegovim re~ima,biojedinina~indapoka`u „razmere surovosti” Zakonaopoliti~kimstrankama.

dobrovoqno udru`enih, osnovana radi ostvarivawa politi~kih ciqeva demokratskim oblikovawem politi~ke voqe gra|anaiu~e{}anaizborima”. Ujedno, zakon ka`e i da je strank a nac io n aln e maw in e ona ~ije je delovawe „posebno usmereno na predstavqawe i zastupaweinteresajednenacion aln e maw in e i za{ tit u i unapre|ewe prava pripadnika tenacionalnemawineuskladu s Ustavom, zakonom i me|unarodnim standardima, ure|eno osniva~kim aktom, programom istatutomstranke”. Zakon predvi|a {iroku slobodu u pogledu odre|ivawa naziva politi~ke stranke. Tako, porednazivanasrpskomjeziku i }irili~nom pismu, u Registarsenazivpoliti~kestranke nacionalne mawine mo`e upisati i na jeziku i pismu te mawine, ukoliko je to predvi|eno statutom, navode u Ministarstvu. S. Nikoli}


4

ekonomija

utorak27.decembar2011.

dnevnik

RASPISANNOVITENDERZAAPATINSKUFIRMU

Brodogradili{teotplovilo odKosti}ananovuprodaju NOVEMBARSKEZARADE38.363DINARA

PlateuSrbiji idaqepadaju Prose~na neto zarada ispla}enauSrbijiunovembru2011.iznosilaje38.363dinarainominalno je0,5postove}a,arealno0,4odsto mawauodnosunaprose~nuzaradu uoktobru. Novembarskazaradaje,upore|ewuaprose~nomzaradomkojaje ispla}ena u istom mesecu 2010. godine, nominalno ve}a 11,4 posto, a realno 3,1 procenat. Prose~nanetozaradauperiodujanuar–novembar nominalno je 11,3 postove}a,arealno0,2odstomaNISINVESTIRA 13MILIONA

wanegouistomperiodupro{le godine. Brutozaradaunovembruuprosekujebila53.239dinarai,uodnosunaonukojajeispla}enauoktobru,nominalnoje0,6postove}a, a realno 0,3 mawa. Novembarska bruto zarada nominalno je ve}a 11,2 posto, a realno 2,9 nego u istommeseculane.Prose~nabruto zarada ispla}ena u periodu januar–novembarbilajenominalno 11,2postove}a,arealno0,3odsto mawa.

SvizainteresovanizakupovinuBrodogradili{tauApatinu svoje ponude mogu dostaviti do 17. februara 2012. godine,itodo11~asova,ave}u podne istog dana predvi|eno je wih ov o javn o otvar aw e. Procewenavrednostfirmeje 584.279.000dinara,auzponudu za kup ov in u zai nt er es ov an i moraju da uplate i depozit od 116.855.800dinara. Od imovine koju poseduje Brodogradili{te na prodaji je ~etvorobroda hala od blizu 5.500 kvadratnih metara, dvobroda hala od 2.700 kvadrat a, sinh ron i lift od 1.920, pes karn ic a od bliz u pet, navla~ili{te od 3.500, oprema obale na 2.400 kvadratnihmetaraitd. Ovo je druga prodaja brodogradili{tasobziromnatoda prvanijeuspela,apostupakse obn av qa na osnov u odl uk e Priv redn og sud a u Somb or u

PrigovornaprodajuBrodogradili{tastavilaje Vojvo|anskabankapaugovoroprodaji„MK-komercu” nijepotpisan,ve}jecelastvarzavr{ilanasudu kojijeodbacioprigovor“MKkomerca”–aovagrupaje,ina~e,bilajedinazainteresovana

za kupovinu i ponudila je 150 miliona dinara. Prigovor na prodaju Brodogradili{ta sta-

INVESTICIJEOTVORILE5.200RADNIHMESTA

Ulep{avawe benzinskih pumpi NaftnaindustrijaSrbijezavr{ilajeizraduobnovqenekoncepcije benzinskih stanica „NIS Petrola”,uokvirumodernizacije svoje maloprodajne mre`e, a prve benzinske pumpe s novim vizuelnim identitetom bi}e otvorene po~etkom 2012. godine, saop{tio jeNIS. U okviru programa modernizacijemre`ebenzinskihstanicado

2014.godinebi}erebrendiran,rekonstruisan i izgra|en ve}i deo mre`eodoko250objekata,aumodernizaciju pumpi „NIS Petrola” bi}e ulo`eno vi{e od 13 milijardi dinara, navodi se u saop{tewu. „Modernizacija benzinskih stanica i obnavqawe ’NIS Petrol’brendarezultatjete`wena{ekompanijedaposlujepoevropskimstandardimaikontinuirano radinaunapre|ewukvalitetagorivaiusluga.@elimodasvimpotro{a~ima ponudimo dostupan i moderan srpski brend koji se neprestanounapre|uje. – Ideja nam je novi identitet na{emaloprodajnemre`epratii poboq{awe kvaliteta usluga i proizvoda–rekaojegeneralnidirektorNIS-aKirilKrav~enko.

PRIVREDNICIO2012.

UVojvodiniulo`eno 211milionaevra – U Vojvodini je ove godine ostvareno oko 211,4 miliona evra investicija, kroz koje je otvoreno vi{e od 5.200 novih radnih mesta – izjaviojeju~edirektor Pokrajinskog fonda za podr{ku investicija (VIP-fond)Branislav Bugarski. Izraziv{i zadovoqstvo rezultatima osvarenimutojoblasti,on je na godi{woj konferencijizanovinareistakao da se, kroz projekteVIP-fondau2011.uVojvodini u stranim kompanijama otvara oko 2.500 radnih mesta od~egajewih1.000ve}po~elo da radi, a ostale posao ~eka u idu}ojgodini.Bugarskismatra daslede}egodine,koja}e,kako se najavquje, biti krizna na globalnom nivou a kod nas jo{ i izborna, investirawe ne bi trebalo da bude usporenije, i dodaodasuuVojvodinive}najavqeneinvesticijevredneoko 830 miliona evra, od kojih }e ve}i deo biti realizovan slede}egodine. – Ostvarivawem tih projekata moglo bi biti otvoreno jo{ oko 7.500 novih radnih mesta. Ukoliko Srbija u martu dobije status kandidata za ~lanstvo u EU, to }e biti „vetar u jedra“ investicijama, a ako taj status

SIEPAspremila45miliona DirektorAgencijezastranaulagawaipromocijuizvozaSrbije (SIEPA)Bo`idarLaganin izjaviojeju~edaAgencijaplanirada u2012.godiniplasiraoko45milionaevrakrozpodr{kuzanovozapo{qavaweirealizacijunovihinvesticija,inajaviodolazaknovihameri~kihinvestitorauprvomkvartalunarednegodine. Ve}iprodorstr`i{taSADLaganino~ekujezato{tojeposle dolaska „Sajtela”, „Kupertajera” i najave NCR-a, posle zvani~ne posetedelegacijeVladeSrbijetojzemqipo~etkomdecembraove godine,kadajesawimabilaiambasadorkaSADuBeograduMeri Vorlik, u 2012. godini ve} nagove{ten ulazak novih ameri~kih kompanija,. – Ta o~ekivawa nadam se da }u biti u prilici da potvrdim u praksi,negdeve}uprvomkvartaluslede}egodine–obe}aojeLaganin. – Javni poziv za podr{ku novim projektima objavqen je 23. decembra2011.ibi}eotvorendo27.januara2012.godine–naveoje Lagenin,idodaoda}eposlepregledaprispelihprojekata,SIE- PAsaop{titikoji}esenoviprojektirealizovatinateritoriji Srbije.

vila je Vojvo|anska banka, jedanodnajve}ihpoverilaca,pa ugovor o prodaji ovog nekada{wegapatinskoggiganta“MKkomercu” Miodraga Kosti}a nijepotpisan,ve}jecelastvar zavr{ilanasudu.Odborpoverilacaje19.septembradaosaglasnost da ste~ajni upravnik Brodogradili{ta proda preduze}ejedinomponu|a~ukojise odazvao pozivu za neposrednu pogodbu, „MK-komercu„, s ponudom od 150 miliona dinara. Sudija je, me|utim, na osnovu prigovora Vojvo|anske banke, odlo`io potpisivawe ugovora do odluke Privrednog suda. S obzirom na odluku tog suda, OdborpoverilacajedoneoodlukuoponovnojprodajiBrodogradili{ta.Vrednostimovine Brodogradili{ta u bankrotu jeprocewenana584.279.000dinara, dok potra`ivawa poverilaca iznose 1,185 milijardu dinara. J.P.

nedobijemo,tone}enaro~itonegativnouticatinainvestitore–oceniojeBugarski,inaglasiodajeveomava`noto {to}e„Fijat“po~etiu Kragujevcu novu proizvodwu, najverovatnije u drugomkvartalu. – To }e biti nova i dobra prilika za investiraweiuVojvodini– rekao je on, i dodao da je, po visini ovogodi{wihinvesticijauPokrajini,vode}aItalija soko24,9milionaevra, sledi Nema~ka s 22,2 miliona, Danska sa 17 miliona i Slovenija sa 16,8 miliona evra. Nema~kajeipak,akoseposmatraju ukupni rezultati, trenutno najve}iinvestitoruVojvodini jeruPokrajinidelujenajvi{e wenih kompanija, a ove godine suostvariledevetinvesticionih projekata i zaposlile oko 1.200radnika. Bugarskijedodaodasuutokurazgovoripovodominvestirawanekolikovelikihtr`nih centara za koje je, kako su rekli, Srbija veoma va`na u poslovnom pogledu, me|u kojima jei{vedskigigant„Ikea“,kojabiunarednomperiodu,kako se najavquje, trebalo da u na{ojzemqiotvorivelikilogisti~ki centar za trgovinu name{tajem. E.Dn.

Bi}e te{ka godina

– Naredna godina bi}e te{ka za srpsku privredu jer ulazimo u wu s nasle|enim problemimaizprethodne,dok }esedeote{ko}askojimasu suo~ene razvijene evropske zemqe i ne mogu da ih re{e prelitiinaSrbiju–ocenio jepredsednikUpravnogodbora kompanije „Metalac” DragoqubVukadinovi}. –Tosvakotrebadazna,dase prilagodiitra`inovare{ewa–rekaojeVukadinovi}Tanjugu,idodaodaje„Metalac” krozrazneprojekteiokretawenovimtr`i{timauspeona vreme da odgovori izazovima, {to je pozitivno uticalo na poslovawekompanije. On je ponovio da su glavni problemikoji}ei2012.mu~iti srpsku privredu – nelikvidnost,sivaekonomija,rashodibuxeta,koji}ebitipove}ani u izbornoj godini, inflacijainizakstandardipad kupovnemo}istanovni{tva. Napitawe{tabisemoglo u~initidanambudemalolak{e u te{koj 2012, Vukadinovi} je odgovorio da treba sprovestisetreformskihmera, ali i dodao da ne o~ekuje da }e to Vlada u~initi u izbornojgodini. – One (mere) su bolne i zahtevaju strukturne reforme,presvegauna{ojprivredi i javnoj upravi i ne verujem da }e to dr`ava raditi u ovom trenutku – naveo je Vukadinovi}.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Putevi, U`ice

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za za za Va`iza zadevize devize efektivu efektivu 1

101,2066

103,2720

105,6473

100,8967

Australija

dolar

1

78,7416

80,3486

82,1966

78,5006

Kanada

dolar

1

75,7477

77,2936

79,0714

75,5158

Danska

kruna

1

13,6099

13,8877

14,2071

13,5683

Norve{ka

kruna

1

12,9788

13,2437

13,5483

12,9391

[vedska

kruna

1

11,2566

11,4863

11,7505

11,2221

[vajcarska

franak

1

82,7324

84,4208

86,3625

82,4791

SAD

funta dolar

1 1

120,9882 77,4995

123,4573 79,0811

126,2968 80,9000

120,6178 77,2622

Kurseviizovelisteprimewujuseod26.12.2011.godine

Cena

19,11

430

48.590

9,41

13.889

194.447

Globos osigurawe, Beograd

9,20

273

65.322

Usluga, Beograd

7,57

1.250

625.000

7,33 Promena %

1.010 Cena

130.294 Promet

-11,98

1.021

51.050

Filip Moris Operej{ns, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Napred GP, Beograd

BELEX 15 (501,85

Promet

Jubmes banka, Beograd

Naziv kompanije

1,37)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

5,27

1.719

938.724

NIS, Novi Sad

-0,16

611

2.903.936

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.650

0,00

Imlek, Beograd

1,30

2.259

698.090

Soja protein, Be~ej

-0,59

502

251.710

Energoprojekt holding, Beograd

-0,78

382

19.100

Polet, Novi Pazar

-10,71

1.500

7.500

Agrobanka, Beograd

-0,36

3.348

60.259

Pekabeta, Beograd

-10,26

7.000

7.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,90

515

977.833

Napred Razvoj, Beograd

-10,00

2.700

135.000

Jubmes banka, Beograd

9,41

13.889

194.447

-6,78 Promena %

11.000 Cena

55.000 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,14

2.152

14.265.100

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

88.000

-0,16

611

2.903.936

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.500

0,00

Montinvest, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V.Britanija

Promena %

PIK Kovin, Kovin

0,00

1.300

344.500

Alfa plam, Vrawe

2,73

7.400

17.433.350

6. oktobar, Pan~evo

0,00

3.744

336.960

Tigar, Pirot

0,81

497

1.491

Veterinarski zavod, Subotica

-1,87

315

102.250

Soja protein, Be~ej

-0,59

502

251.710

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

420

200.760

Sviiznosisudatiudinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak27.decembar2011.

5

DR@AVAZAMRZAVAMAR@E,TRGOVCIIPOSLODAVCINEGODUJU

Jeftinijahrana zatvarakom{ijske du}ane UNOVOMSADUDODEQENENAGRADE„CAR KONSTANTIN”I„KAPETANMI[AANASTASIJEVI]”

Priznawaza doprinosrazvoju privrede

Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanovi}, predsednikVladeVojvodineBojanPajti}, predsednik Privredne komoreBeogradaMilanJankovi} i generalni direktor Agrobanke Du{an Antoni} dobitnici su priznawa – zlatnika „Car Konstantin”, povodom 1.700 godina Milanskog edikta. Priznawasudodeqenaju~euNovom Sadupovodomnovogizdawamonografije„Putkavrhu”,posve}ene javnim li~nostima, privrednicima, institucijama i kompanijamakojisudalizna~ajan doprinos privrednom `ivotuSrbije. Na pitawe da li je priznawe dodeqenosamowojilicelojVladi,VericaKalanovi}jenavelada setakvopriznawenemo`eodnositi samo na pojedinca ve} ima {irikontekst. – Ono tako|e predstavqa stimulansdasenastaviputemkojim je pre 17 vekova i{ao car Konstantin, putem odgovornosti, dobro~instvaizavr{avawazapo~etihreformi.Takva}ebitiipolitikakoju}uvoditi–kazalaje VericaKalanovi}.

Dodeqenasuipriznawa„Zlatni kqu~” – gradon~elniku Ni{a Milo{uSimonovi}uisupruzijapanskog ambasadora Ecuko Cunozaki,kaoive}tradicionalnestatue „Kapetan Mi{a Anastasijevi}”, i to generalnom direktoru „Elektrovojvodine„TihomiruSimi}u,predsednikuop{tineStara Pazova Goranu Jovi}u, generalnomdirektoruRTB„Bor„Blagoju Spasovskom,gradona~elnikuZaje~ara Bo{ku Ni~i}u, vlasniku kompanije„Farmakom”Miroslavu Bogi}evi}u,tebeogradskomaerodromu„NikolaTesla”. Priznawa su uru~ena sino} u VladiVojvodine,alinisusvidobitnicibiliprisutni,paniBojanPajti}. Predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipovi} podsetio je na to da su projekat „Put ka vrhu” pre 11 godina pokrenuli kompanija „Medija invent”usaradwisPKV-omiFakultetom tehni~kih nauka UniverzitetauNovomSadu.Nasve~anosti se sino} okupio veliki brojzvanica,predstavnikapoliti~kogiprivrednog`ivotaVojvodineiSrbije. V.^v.

Uredba kojom }e trgova~ke mar`e na najva`nije namirnice biti ograni~ene na deset odsto jo{ nije doneta ali je pra{inu digla. Dok, uz pretpostavku da trgova~keku}ezara~unavajuneopravdanovisokemar`enahranu, u resornom ministarstvu smatrajuda}etameraspre~itiposkupqewauqa,mleka,mesa…,trgovciiUnijaposlodavacaSrbijeupozoravajunatodabiodwe bilovi{e{tetenegokoristi. U razgovoru za „Dnevnik” predstavnicivelikihovda{wih trgovinskih kompanija su listom potvrdili da su mar`e na najva`nije namirnice ionako mawe od deset odsto. Recimo, {estodstosumar`enauqe,~etiri odsto na {e}er, pet odsto nameso...Tozna~idaihtrgovci, shodnonovojuredbi,moguipove}ati.Sdrugestrane,upozoravaju natodabizboguredbenaudaru bili samo mali, kom{ijski, du}ani,kojidr`eve}emar`e,teda seutomslu~ajustvarave}iproblem. I sektor trgovine Unije poslodavaca Srbije (UPS) zatra`io je na sednici Socijalnoekonomskog saveta Republike Srbije formirawe stru~ne komisijezautvr|ivawerealnevisinemar`inaosnovnenamirnice.UPSjeobjasniodazahtevza ciqimautvr|ivawepravogstawa mar`i i cena osnovnih namirnica da bi se, izme|u ostalog,izbeglaproizvoqnatuma~ewaiuop{tavawaujavnostikoja nanose veliku {tetu trgovinskimkompanijama.

Nekapojeftinigas UkolikoVlada`elidapoboq{a`ivotnistandard,nekauti~e nasni`avawecenabenzinainaftnihderivata,kojesuuSrbiji najvi{euokru`ewuiizazivajurastsvihostalihcena,paicene transportaosnovnihnamirnica,poru~ujeUPS.Gra|aniiprivredaSrbijapla}ajugotovo20postoskupqigasodSlovaka,^ehai gra|anaudrugimevropskimdr`avama,acenagasazaprivreduje ~akizme|u35i105postove}a.Tozna~idatrgovinanijetakoja ugro`avapravonanormalan`ivotgra|ana,ve}presvegajavnii privatnimonopoliienormnajavnapotro{wa,naveojeUPS. Kolike su zapravo mar`e u Srbiji–neznasepouzdano. – Po zvani~nim podacima Eurostata,evropskogstatisti~kogzavoda,mar`euSrbijisuizme|u15i17odsto,alitipodaci nisu ta~ni. Na{i trgovci zara|ujuvi{e,proizvo|a~imanapla}ujuulazakulanac,paakosveto saberemo,mar`eupojedinimtrgovinama dosti`u i 40 procenata. S uvoznim artiklima situa-

cijejejo{gora,alinajbitnijeje ista}i da sve to na kraju plate kupci – ka`e za na{ list predsednikNacionalneorganizacije potro{a~a Srbije Goran Papovi}koji,navode}iprimerRepublike Srpske i Slovenije, ocewuje da je bilo krajwe vreme da na{adr`avatakoreaguje. Ekonomista Dragovan Mili}evi}za„Dnevnik”,pak,ka`eda ograni~avawe mar`i nije dobra

mera jer se „mo`e o~ekivati da ihtrgovcispustezajednenamirniceapodignunadruge”. U Uniji poslodavca Srbije ukazujunatodaseumalimtrgovinama, koje }e biti najugro`enijeakouredbabudedoneta,obavqa vi{e do 50 odsto prometa. Poslodavci smatraju da bi primenauredbemogladovestidodaqeg rasta velikih preduze}a i smawewabrojamalihisredwih, porasta nezaposlenosti, sive ekonomije, smawenog buxetskog priliva i pove}awa op{teg nivoa cena. Oni su predo~ili da trgovina ostvaruje znatno mawe profitne stope od proizvo|a~a i da su prose~na primawa vi{e od180.000zaposlenihutrgovini ni`a od prose~nih zarada u Srbiji10-15odsto.Tozna~idautrgovini osnovnim namirnicama nemamonopolakojibimogaodovestidoneopravdanogpove}awa mar`i. Takosenavodidaje{e}erana „Sunoko” ostvarila profit od 17 posto, a „Crvenka” 13,2, „Imlek” od 6,1, a [aba~ka mlekara7,3posto. Istovremeno,veliketrgova~keku}esuu2010.ostvarileslede}e profite:” Delta–Maksi” 2,47posto,„Metroke{endkeri” 2,29i„Merkator”1,55posto,dok sugubitkeimali„Idea”–5,7odsto i „Intereks” – 17,4 odsto. Kolikojetolo{evidisekadse uporedisprofitimajavihpreduze}a – „Po{ta Srbije” 18,6 odsto, „Telekoma” 16,3 i NIS-om 9,1odsto. S.Glu{~evi}


6

TRe]e dOBA

utorak27.decembar2011.

Reformemnogo, mnogokasne U Zagrebu je odr`ana zavr{na Konferencija o reformi sistema penzijskog i invalidskog osigurawa u zemqama Zapadnog Balkana, u okviru projekta „Uloga sindikata u reformama penzionih sistema u zemqama Jugoisto~ne Evrope”. Iniciralisugasindikati dr`avaregiona dabisekodku}e aktivnije ukqu~ili u definisawe politike socijalne sigurnosti. Zakqu~enojedasu,zaprevladavawe problema u sistemu PIO ovih zemaqa, neophodne koordinirane aktivnosti svih dru{tvenih subjekata – vlada, sindikata i poslodavaca. Sindikati kao relevantni predstavnici zaposlenih i budu}ih

korisnikaprava izPIOposebnosuzainteresovanizacelovite i efikasne reforme, ali se o{tro suprotstavqaju stalnom umawewu prava i poo{travawu kriterijumazaodlazakupenziju.Svesni su te{ko}aufunkcionisawupenzionogsistemasvih zemaqaregiona, alismatrajuda radnici ne smeju biti jedini preko~ijihle|aseslamapenziona reforma koja je morala bitiizvedenapremnogogodina. Uskoro }e biti {tampana i bro{uranajezicimasvihzemaqau~esnicadabisedogovorenikonkretnizakqu~cisproveliunarednomperiodunesamo na nacionalnom ve} i regionalnomnivou. Q. M.

SAMO PETINA VREME[NIH VIJETNAMAcA IMA KORIST OD DR@AVNE KASE

Nemazemqe zastarce

Samo 53 odsto Vijetnamaca starijih od 65 godina dobrog je zdravqa, rezultati su istra`ivawaCentrazapodr{kustarewu. Doktori koji su se dobrovoqnoprijavilizasprovo|ewe ovog istra`ivawa pregledali su vid i osnovne funkcije kod 1.100 pacijenata da bi se postavilaosnovazanacionalniprogramzastarijekojibitrebalo dasesprovededo2015.Ovajpilot-projekat organizuje i nadgleda Mesna asocijacija za starijeprovincijeTajNuen. Predsednica Asocijacije Nuen Tan Tui ka`edaposlegodinu dana rada rezultati poka-

Deo ovog projekta je i ukqu~ivawe mladih volontera ~iji jeposaoobilazakstarijihqudi i osnovna briga. Najve}i problem u ostvarivawu ove akcije pre svega je nedostatak novca kojimsefinansiraraddoktora imedicinskogosobqa,aliimalanaknadazavolontereodsamo pet ameri~kih dolara mese~no, zbog ~ega brzo gube interes za ovajposao. Razna penzionerska udru`ewa,kaoinevladineorganizacije,tra`ena~indaprevazi|uove probleme i unaprede program jer je Vijetnam sve vi{e zemqa staraca te problem postaje sve

TOKOM cElE 2012. PENZIJE ]E PORASTI MAWE OD PET PROcENATA

Povi{icapravacrkavica Zapo~eta je rasprava o predlogu buxeta za 2012, koji republi~ki poslanici treba da usvoje narednih dana, ali ono {to je u wemu zacrtano ne}e previ{e obradovati najstarije –predvi|enojedapenzijeporastutek4,9posto.Naime,zaprvo redovnouskla|ivawepenzija1. aprilagodineplanirasepove}aweod~etiri posto, a1.oktobratek0,9. Po{to su penzioneri dve godineimalizamrznutaprimawaa ovedobiliredovnopova}aweod 7,5posto,planiranirastu2012. ne}eimznatnopove}atiprihode, odavno nedovoqne i za golo pre`ivqavawe. Pogotovo vi{e od250.000onihkojisuspalina minimalnih12.200dinara.No,i za isplatu te crkavice koju garantujezakondr`ava}eizrepubli~kekasemoratiFonduPIO prebacitigotovo14,5milijardi Inflacijaoglo|e~ekiprenego{tostigne dabisepokrilarazlikaizme|u zara|enih i ostvarenih penzija. di,dakleoko13postove}ineRa~unica koja se sada usvaja, Oni}enaimepove}awadobiti go ove godine. Od socijalnih a koja }e najstarijima u 2012. u uprosekuoko600dinarazacelu doprinosa o~ekuje se 275,6 mi- najboqem slu~aju doneti povegodinu, ave}jeizvesnoda}eim lijardi. Po{to taj novac ne }awepenzija maweodpetodsto, to u startu „pojesti” inflacija mo`e pokriti ni pola godine me|utim, mo`e biti i poremeve} prvog meseca. U jo{ gorem redovnih isplata, Ministar- }ena ako sve ne bude i{lo po polo`ajusubiv{ipaori, planu. Naime, ukoliko ~ijajeminimalnapenzija se ne ostvari planirani Ap s urd n oje{to}ezaok t o b ar samo9.068dinara,pamogu rast BDP-a, inflacija planiranidodatakodsvega o~ekivati povi{icu od ne bude dr`ala u okviru 0,9procenata,bitimawi ~akiod zacrtane, mo`e se dogooko450dinara. Ina~e,po evidenciji Fonda PIO tro{kovaneophodnihza{tampawe diti da u drugoj poloviminimalac prima 86.606 nigodinedo|edododat~ekovaidostavunaku}nuadresu penzionera iz kategorije nogstezawakai{a.Konzaposlenih, 2.125 samokretno, ima najava da bi stalacai~ak175.538penzioni- stvo finansija }e, samo za is- jedna od mera za kojima bi drsanihpoqoprivrednika, ilioko platu penzija biv{ih zaposle- `ava morala posegnuti ukoli80odstoodukupnogbroja. nih, dotirati239,45milijardi ko se prognoze iz buxeta za Dak ak o, ni nar edn e 2012. dinara. Kasa poqoprivrednih 2012.neostvaruju–izamrzavaprihodiFondaPIO ne}ebiti penzionera bi}e dopuwena sa weplataipenzija.Zna~ilobi dovoqnizaredovnoservisira- 14,35  milijardi, samostalnih to, pak, da penzioneri ostanu we penzija pa }e razlika biti delatnosti sa 173 miliona di- bez povi{ice u drugoj polovipok riv en a iz bux et a Srb ij e. naraazavojnepenzionere,ko- nigodinejeraprilska, zbogizPo proj ekc ij i fin ans ijs kih ji od po~etka naredne godine bora, nijeinesmebitiugro`estru~waka, o~ekuju se prihodi delesudbinucivilnih,s25mi- na. Po{to su penzioneri dve FondaPIOod567,58milijar- lijardidinara. godine imali penzije na ledu

Zaslu`ni prekobrojni

Gotovosvimaobolelekostiiliplu}a

zuju veliki napredak, pre svega u {irewusvestistarijihqudiu ruralnim krajevima o potrebi kontrolisawa zdravqa. Oni su sada boqe obave{teni o potrebamakontrolekrvnogpritiska i{e}era,kaoiona~inimaprevencije kardiovaskularnih bolesti, najve}eg uzroka smrtnostinajstarijihVijetnamaca. U me|uvremenu, istra`ivawe je pokazalo da oko 95 odsto vreme{nih u ovoj provinciji ima neku hroni~nu bolest: 54 procenata probleme s kostima i zglobovima, a 46 neku respiratornu.

ve}i. Vijetnamci stariji od 65 godinasad~ine~akdesetposto populacije, a do 2029. bi}e ih ~akpetina.Gotovo70odstonemanikakvuu{te|evinu,samo20 odsto prima penziju ili neku vrstu socijalne pomo}i, dok 73 posto starijih u Vijetnamu `ivinaselu. Vreme je da posvetimo vi{e pa`we starijima, ka`u predstavnici Udru`ewa starijih Vijetnama,isti~u}idasamopolovina Vijetnamaca poseduje zdravstveno i socijalno osigurawe. I. Vujanov

Mada je do kraja 2011. ostalotakomalo, odlukao tom e ko }e od poz nat ih umetnika, istina s godinu zaka{wewa, dobiti nacionaln u penz ij u bi} e ipak obnarodovana tek dogodine.Naime,nadle`nakomisija je jedva uspela da od 366 prij av qen ih izab er e 49, ali ministarstva kultur e i fin ans ij a imaj u novcazadevetmawe. Tako }e za 40 zaslu`nih 50.000 dinara, samo za `ivota, stizati od naredne godine,aove2011.nikone}ekoristititopravo.Razlog je i to {to je Ministarstvo kulture tek u avgustu raspisalo javni poziv a komisija tri meseca pok u{ av al a da od prij avqenih izabere devet puta mawezaslu`nih.

KAKO lEKAR KA@E

Krevetnajboqi prijateqki~me Gotovodanemaseniorakoji se ne `ali na povremene ili stalne bolove u le|ima. Hroni~nemo`epratitiitrwewe ujednojiliobenoge,tedelimi~noilipotpunooduzimawe stopala. Terapija zavisi od stepena bola i toka bolesti. Ublagojformisavetujesemirovawe u posteqi i uzimawe analgoreumatika ili analgetika,aliukolikobolneprestane,potrebnojekonsultovati fiz ij at ra rad i uvo| ew a fizikalnihtretmana.Akoni to ne pomogne, radi se dodatna, detaqna dijagnostika koja obuhvata skener i magnetnu rezonancu. U krajwem slu~aju problem se re{ava operacijom. Tokom no}nog spavawa me|up r{ qens ki kol ut ov i se

hraneiodmarajupajenaro~ito va`no na kakvom du{ekusespava,ukojempolo` aj u i kol ik o je kvalitetan san. Pri le` aw u prit is ak unutar diska je najmawi, dok je kad se hoda, a posebno sedi – znatno ve}i. Osobama koje boliki~masavetuje sedasetokomdana odmaraju 30 do 60 minuta na le|ima s podm etn ut im malim okruglim jastukom ispod glave, doknogetrebasaviti u kolenima tako da ki~ma priawa uz podlogu celom du`inom.

dnevnik

Za prevenciju i smawewebolaule|imava`noje nau~itiiza{titnepokretepriustajawuizposteqe, dizawu tereta ili umivawu... Nag le pok ret e vaq a izb eg av at i, kao i one u kojima seki~ma„rotira”. I no{ ew e i diz aw e tereta iznad deset kilograma su fakt or i riz ik a za iskakawediska. Nikada teret ne treba dizatitrzajemve}izpolu~u~e}eg polo`aja. Poma`u i ve`be,alisamoonekojepreporu~i doktor. Treba ih izvoditiredovnodabiseoja~ali mi{i}i koji podupiru ki~menistub. J. Barbuzan

zbogekonomskekrize, ninajava dabimogliostatibezoktobarskepovi{iceunarednojgodini preterano ih ne uzbu|uje. Tim pre{tojeplaniranopove}awe odsvega0,9posto, kojejemawe od tro{kova za {tampawe ~ekovaiisporukepenzijanaku}nuadresu. PredsednikSavezapenzionera Vojvodine i ~lan Upravnog odbora Fonda PIO Milan Nenadi} ocewujeda}epenzionerimadogodinebitijo{goreteda ih~ekajo{dubqakrizaakona snazi ostane zakonska formula zauskla|ivawepenzijakojasada va`i. – Krizaseopetprelamaprekole|apenzionera.Ve}ove godine realna vrednost penzija je obezvre|ena jer je kupovna mo} pala bar {est odsto. Tokom 2012.osekastandarda svih }ese nastaviti–tvrdiNenadi}. Qubinka Male{evi}

SRBIJA IMA DVADESETAK PRIVATNIH PENZIONERA

Svakidesetiradnik mislinastarost

Privatni penzijski fondovi, i poredekonomskekrize,ovegodine zabele`i}e znatan oporavak, jer }ewihovaimovinabitiuve}anaza ~etvrtinu i dosti}i 12 milijardi dinara. Trenutnooko175.000gra|anau Srbiji upla}uje dodatnu penziju zamirnustarost.Uve}inislu~ajeva,madaimaionihkojito~ine samostalno,dodatnipenzionidoprinos pla}aju poslodavci, koji suodlu~ilidasvakogmeseca,pored redovnih doprinosa koji se upla}ujuudr`avnefondove,odre|enusvotunovcauplateuprivat-

ne penzione fondove i tako svojimradnicimaomogu}edasmawe neizvesnosti ~ekaju penziju. Svi poslodavci koji su se za to odlu~ili imaju poreske olak{ice od dr`ave,pajeposlodavacuplatom do4.500dinaramese~nozabudu}u privatnupenzijuradnikaupotpunosti oslobo|en poreza i doprinosa. Kada bi gazde tu istu sumu usmerileuplate,radnicibizbog poreskih da`bina dobili samo deo,aostatakbioti{aodr`avi. Zbog toga je ve}ina radnika spremna da se odrekne nekoliko stotina dinara vi{e u koverti u

zamenu za uplatu u privatni penzijskifond. KakosebrojzaposlenihuSrbijiizgodineugodinusmawujepaih jesadasvega1,7milion,svakidesetiradnikjeukqu~eniudr`avnoi u privatno penzijsko osigurawe. Toliki broj je sasvim pristojan i uklapaseuevropsketokove,alije pre rezultat malog broja zaposlenihnegostvarne`eqeposlodavacadamislenastarostradnika. Srbija trenutno ima svega dvadesetakprivatnihpenzionera,~ijasuprimawa,zbogkratkogperiodauplata,skromna. Q. M.

DOAJEN PAlANA^KOg BAKAluKA POVuKAO SE u RODNO SElO

Dozorese drugovirastajali

Mladen – Mla|o Srdi},uBa~kojPalancipoznatitrgovac,nedavnojeispuniouslovezapenzijuinameravaodasbiv{imkolegama to obele`i. Jeste posledwih13godinadr`aosvojuufirmu u Palanci, ali je od 1975. do 1997. radio u tada dru{tvenom, beo~inskom trgovinskom predu- ze}u„Podunavqe“,bioposlovo|a wegovepalana~kefilijaleiveoma po{tovan me|u brojnim mu{terijama. – S biv{om firmom sam se rastaojerjeposlovawebilougro`enonedostatkomrobe,ajasampre{aoufran{izuipreuzeoprodavnicukojusamdotadavodio–se}a se Mladen. – Tako sam radio do 2003. i privatizacije „Podunavqa“,kojaje,hvalabogu,zarazlikuodmnogihdrugihkatastrofalnih, bila uspe{na, pa je danas na platnomspiskuvi{eod500zaposlenih.@eleosamdazabiv{ekolege priredim skromno dru`ewe, predformalniodlazakupenziju, alimejeiznenadilowihtridesetak.Do{aoibiv{idirektor,palaiprigodnabesedaodkojesumi skoro suze krenule a dobio sam i ru~ni sat. Tako|e mi je dodeqena

Mladen–Mla|oSrdi}

zahvalnica za dugogodi{wi rad i poslovnu saradwu s „Poodunavqem“, a uz muziku smo zaglavili maltenedozore. Mla|o je jedan od doajena palana~kogbakaluka,aunaseqimaSinajiNovaPalankagotovodanema ku}ekojojnijeprodaogra|evinski materijal,naro~itotokomosamdesetihgodinapro{logveka,kadase naveliko zidalo u svakom sokaku. Zasvoju„@uturadwu“,kojusadavo-

de sin i snaja, skromnoka`edaje „bakalnica“, iako je lepa i k’o oko puna robe samou- sluga.Prodavnica na}o{ku,ukojima su trgovci i mu{terije kao jedna porodica, gde se posluje ponekad i na poverewe i veresiju,slavii`alizajedno. – Osta}u sa suprugom Jelom u Mladenovu jer mnogovolimsvoje rodno selo. Od oca sam nasledio ne{tozemqeparaduckam.Odsilnogposlazanekihobinisamimao vremana,alipratimsport,ukoji sam ukqu~io i dva sina. Ne}e mi biti dosadno jer }u dok god mogu pomalopomagatideci.Menijedovoqno {to su qudi cenili ono {tosamradiopa,sude}ipowihovimlepimre~ima,izgledadasam penzijuzaistazaslu`io–skromno zakqu~ujeMla|a. M. Suyum


UCRKVIIMENAMARIJINA

Ho~evardanas slu`imisu Beogradskinadbiskupimitropolit Stanislav Ho~evar slu`i}ebo`i}numisudanasu15.30~asovaucrkviImenaMarijina.Na misi }e u~estvovati novosadski me{ovitihor„Kredarica”-Dru{tvoSlovenaca„Kredarica”. Z.D.

Prodajamarkica zajanuar Gradski prevoznik }e ove sedmice prodavatimarkicezajanuar2012.godinenaterminalimakod@elezni~kestanice,u[afarikovojuliciikodFuto{kepijace.Markice }emo}idasekupeod5.30do19.30~asova.U subotu31.decembrajanuarskemarkice}ese prodavatiu[afarikovojuliciikodFuto{kepijace,od8do15~asova.Naterminalu kod@elezni~kestanicekiosci}eraditiu subotu,od12.30do19.30~asova. Z.D.

NAKONDVEDECENIJE

Nastavqasegradwa„Po{tanske{tedionice” Objekat „Po{tanske {tedionice„, kojisenalaziucentrugradanaPozori{nomtrgu,ve}dvedecenijestojinezavr{en,agradwabitrebalodapo~nena prole}e.Premare~imavr{iocadu`nosti direktora JP PTT saobra}aja „Srbija”Gorana]iri}a,Po{taseokopodeleprostoradogovorilasaostalimsuinvestitorima,ukojespadajuBankapo{tanska{tedionicai„Ateksinvest”.

Novosadska utorak27.decembar2011.

-Privatno-javnopartnerstvouzgradipo~eloje1986.godine.Izobjektivnihrazlogagradwajeobustavqena.Kona~no su re{eni i sporni imovinskopravni odnosi, pa }e radovi na zavr{etkuobjektapo~etinaprole}e-rekaoje]iri}. Projektno-tehni~ka dokumentacija jezavr{ena,kaoidopunskove{ta~ewe Gra|evinskog fakulteta iz Beograda,

kojim su utvr|eni procenti vlasni{tvasvatriinvestitora.Projektomje predvi|enodasuinvestitoriimajuposlovniprostoruprizemquzgrade,asa predlo`enom raspodelom saglasne su svestrane. Izgradwa „Po{tanske {tedionice„ stala je po~etkom devedesetih, zbog sankcijainedostatkanovca,kaoinere{enihvlasni~kihodnosa. N.R.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Mozakseotkinuo slanca

U

prkos ~iwenici da je u Novom Sadu doneta  novaOdlukaodr`awu`ivotiwa,pokojojsunov~anekaznezanepo{tavaweonoga{to u woj pi{e mnogo rigoroznije malo,malosemoguvidetiincidentisaopasnimrasamapasa.Novosa|anijo{nisuzaboravalinaincidentkojisedogodio pre mesec dana, kada je amri~kistafordizujedaopetoro dece u osnovnoj {koli u Futogu, a dogodio se novi, u komje,nasvusre}u,komunalna policija brzo reagovala i uhvatilapomahnitalogpitbul rerijerauLimanskomparku. Doti~ni pas je bez gazde i povocadanimatumaraogradskim ulicama, i samo je bilo

pitawe dana kada }e nekoga napasti. Upravo je to u~inio minulogvikendauLimanskom parku, gde je i uhva}en, a zatimodvedennadeponijusme}a,po{tosetamodr`elutalice.Trenutnoseutvr|ujeda liimagazdu,ilineidalije mo`da,nedajBo`e,besan. Pretpostavqa se, jer logikatakoka`e,dajeiovajpas imaovlasnika,kojigajeverovatno izbacio na ulicu, kada jevideodaonne}ebiti„lav” u areni za borbu pasa. VerovatnobiOdlukagradatrebalodasepro{iri,padasenesavesnigra|anikojiizbacuju psenaulicu,itojo{opasne, slalinaposmatrawe. Q.Nato{evi}

„VODOVOD”DANASNAJAVIORADOVE

Mogu}ezamu}ewevode Preduze}e „Vodovod i kanalizacija” danas pu{ta rekonstruisani magistralni prsten vodosnabdevawa zapadnog dela grada - Telepa, Adica,VeternikaiFutoga.Kakojeovopreduze}esaop{tilo,budu}i da}ebitiobrnutpravacvode,mogu}ejeda}etokomdanaunavedenim delovimagradado}idozamu}ewavode.Ukolikodozamu}ewado|e,potrebnojepustitivodudaote~e,zakqu~ujeseusao{tewu. Q.Na.

VE^ERASNABINIUCENTRUGRADA

Pevade~jihor „Rastimo”

Koncert „Prazni~ne pesme” u izvo|ewu de~jeg hora „Rastimo” i Branimira Rosi}a bi}e odr`an ve~eras u 18.30 sati na bini na Trgu slobode u okviru hum an it arn og nov og od i{ weg prog ram a „Nov i Sad src em”. Na po~etku Zmaj Jovine ulice od18do20satideca}epravi-

ti karnevalske maske. AKUD „SowaMarinkovi}”nastupi}e ve~erasod19do21satukafeu „Fi}ki}”  i „Dunavskoj oazi”, gde }e svirati Narodni orkestar, odnosno Veliki narodni orkestar.U20satinabinina Trg u slob od e nas tup a grup a „Klapapanon”. N.R.

V remeploV

Po~etakkwi`arske ~arolijeGeceKona Geca Kon, poznati beogradski kwi`ar i izdava~, ro|en u porodici rabina u ^ongradu, Ma|arska,poha|aojeuNovomSaduni`u gimnaziju,auZemunuzavr{iotrgova~kuakademiju.Od1894.radio jeuNovomSadukaoglavnipomo}nikukwi`arskojiizdava~kojku}i Arse Jovanovi}a. Molbu za prelazakudr`avqanstvoKraqevine Srbije podneo je 27. decembra1900. ikona~no1.maja1901.zapo~eo samostalan kwi`arski i izdava~ki posao u Beogradu. Bio jeveomauspe{andelatnikiveomamnogojezadu`iosrpskukulturu.KaoJevrejin,sacelomporodicom, stradao je 1941. u nacisti~kimlogorimasmrti. N.C.

GecaKon

GRADISEOBJEKATDVAPUTAVE]IODSTAROG

Naprole}enova ambulantauFutogu Kamen temeqac za izgradwu nove ambu-Ovojenajve}aovogodi{wainvesticija Direktor Doma zdravqa „Novi Sad” nalanteuFutoguju~ejeimao~astdapolo`i GradauDomzdravqa„NoviSad”.Izgradwa veojeda}ezanekolikomesecilekari,sejedanodnajstarijihFuto`anaosamdeset~e- novog objekta Doma zdravqa u Futogu bila stre i medicinski tehni~ari raditi u botvorogodi{wi @ivan Kolarov, qim uslovima, a boqitak }e, nakoji je izrazio nadu da }e novi rav no,osetitiiFuto`ani. Kamentemeqacpolo`iojedanodnajstarijih - U nov om, dva put a ve} em objekatimatiboqeuslovezaleFu t o ` a n a,osam d e s et ~ e t vo r o g o d i { wi objektu, radi}e {est lekara op~ewe. Prisustvovali su i grado@ivanKolarov {te prakse, ~etiri pedijatra, na~elnik Igor Pavli~i}, ~lan tri stom at ol og a i gin ek ol og. Gradskogve}azazdravstvoprof. Slu`belaboratorije,patrona`eiku}nog dr Aleksandar Kiraq i direktor novosad- je neophodna, jer je stari objekat bio samo le~ewa ima}e svoje prostorije. Razmiskog Doma zdravqa dr @ivota Lazarevi}. privremenore{eweiimaojesvega500kva{qamoidajedaninternistaradidan-dva Svilekarskitimovisu,doprole}akada}e dratnih metara prostora, {to nije zadovonedeqnouovomobjektu-istakaojeLazabiti izgra|ena ambulanta, preme{teni u qavalo potrebe stanovni{tva - rekao je revi}. I.D. Veternik,Bege~inaNovonaseqe. gradona~elnik. NA„RASPUSTILI[TU”

Legoigraonice icrta}i Na programu „Raspustili{ta”danasu10satiuNovosadskomotvorenomuniverzitetu,u Radni~koj20,jeprojekcijacrtanihfilmovazamaleiostale. U isto vreme po~e}e i dramska radionica „Forum teatra”, {ahovskairadionicazaizradu ukrasainakitaodpapira,slikawanastakluilegoigraoica. U11.30satibi}eodr`anaprojekcija filma „Hari Poter i odajatajni”. N.R.

Bajkabezkraja Akrobatamajesino}pripala glavna uloga na human i t a r n o - n o v o g o d i { w e m prorgamu„NoviSadsrcem”. Umetnici su zanimqivim performansom sino} zabavqali Novosa|ane u u`em centru. Wihovom ume}u divili su se i mladi i stari, pa je tako novogodi{wa atmosferadobilaikarnevalski {mek. Pre akrobata na trgusuzamali{aneuprili~ene razne radionice. Ve`balesusemelodije,pravilemaskedoksuseroditeqi grejali uz tople napitke. Programjeza~inilasvirka novosadske {kvadre „Dram endzez”. D.Ig. Foto:S.[u{wevi}

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak27.decembar2011.

dnevnik

^lanicaGradskogve}azasocijalnuza{tituibriguoporodiciideciprof.drSawaStojanovi}posetilaiSigurnude~juku}uiDnevniboravakzadecu saporeme}ajemudru{tvenompo-

Foto:N.Stojanovi}

PokloniuSigurnoj de~jojku}i Stojanovi}evajeju~eotvorilaPreno}i{tezabesku}nikesa teritorije grada koje se nalazi uzsamuzgraduCentrazasocijalni rad. Preno}i{te ~ine dva monta`naobjekta,povr{ineoko

Paketi}idecinajugro`enijih na{awuCentrazasocijalnirad iuru~iladecinovogodi{wepoklone, dva LCD televizora, dve muzi~ke linije i slatki{e.  Za nabavkunovogodi{wihpaketi}a izdvojenooko650.000dinara.

60kvadratnihmetarasasanitarnim ~vorom, u koji mo`e da se smesti 24 osobe. Za izgradwu ovogobjektaGradjeizdvojiovi{eoddvamilionadinara. A. Va.

Gradona~elnik Igor Pavli~i} i Sekretar Crvenog krsta Novog Sada prof. Strahiw a Gobeqi} posetili su ju~e Narodnu kuhiwu u Futo{koj uliciitomprilikomgradona~elnik je uslu`ivao korisnike , a uru~io je i novogodi{we paketi}ewihovojdeci.Pavli~i}je rekaodasvakegodinepredpra-

znike obilaze Narodnu kuhiwu i da se trude da pored obroka obezbede i paketi}e za najmla|e. -KorisnikaNarodnekuhiwe trenutnouNovomSaduimaoko 1000,wih600seovdehrani,dok se 400 hrani u prigradskim naseqima.Qudimakojinemajuni osnovne stvari ovo je jedina

prilika za topao obrok u toku dana.Mali{animasmopodelili 180 poklona i nadam se da smoimbarnakratkoulep{ali praznike.Svima~estitamNovu godinu i nadam se da }emo slede}e godine mo} jo{ vi{e da pomognemo-ka`ePavli~i}. Gobeqi} dodaje da se svake godineufebruaruradirevizi-

ja,kadasetrudedapomognu{to ve}em broju qudi i da gradske strukture imaju sluha za one najugro`enije. Naveo je da postoji kuhiwa na to~kovima za korisnikekojinemogudadolazedoNarodnekuhiwe,paimvolonteri Crvenog krsta donose obroke. G. ^.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Zaqubqeni|avo” @akaKazota

Iz¬da¬va~ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca,ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici,biti darivani po pri¬me¬rkom kwige„Zaqubqeni |avo” @aka Kazota uizdawu„MonoiMawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”,u tr`nom centru “Merkator”. Zaqubqeni |avo je klasi~an roman koji je Borhes uvrstio u svoju zami{qenu Vavilonsku

biblioteku. Kazot u sa`etom romanu,zasnovanomnasvetuduhova i svetu simbola, ~itaoca upoznajesaidejamakojesuzaneleSvedenborga,Blejkaisavremenu ezoteri~nu misao i kwi`evnost. Kwigu je priredio i preveo Milo{ Konstantinovi}. @ak Kazot bio je francuski pisac 18. veka, rodona~elnik moderne tradicije evropske fantasti~ne kwi`evnosti. VelikiuticajimaojenaHofmana, Nervala, Borhesa. Zbog svoje odanosti monarhiji i bogu do{aojeusukobsarevolucionarnim vlastima, zbog ~ega je i stradao1792.godine. A. Va.

Humanitarnaakcija ucentru Stipendisti Fondacije „Dr Zoran \in|i}” u saradwi sa Centromzademokratskuedukaciju-Udru`ewemstipendistaBundestaga,sutraiu~etvrtak}eod10do20~asovanaTrguslobodeorganizovati humanitarnu akciju u okviru manifestacije „Novi Sad srcem”.Ima}e{tandpouzorunatradicionalnenema~kebo`i}netr`nice,nakom}eprodavatinovogodi{wevino,pun~ibo`i}nekola~e.Prikupqennovacbi}eupu}enDomuzadecuiomladinuometenuurazvojuuVeterniku. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

GRA\ANI SVE VREME[NIJI: 34,2 ODSTO STANOVNIKA STARO 50 I VI[E GODINA

SrcekosiNovosa|ane U Novom Sadu 34,2 odsto stanovnika je staro 50 i vi{e godina, dok je svega 15,8 odstoosobamla|ihod15godina, {to pokazuje da grad karakteri{evisokudeostarog stanovni{tva, naveo je lekar specijalista socijalne med ic in e Ins tit ut a za javnozdravqeVojvodineMiodrag Arsi} na ju~era{wem Savetu za zdravstvenu i socijalnu za{titu i dru{tvenu brigu o deci i omladini. O~ekivano trajawe `ivota je dostiglo 77 godina za `ene,a71zamu{karce,{tose podudarasevropskimregionom, dok je za `ene u evropskomregionuprosek79godina. Stopa ra|awa je nepovoqna, a pro{le godine je iznosila 12,3 odsto. Podaci Instituta za javno zdravqe Vojvodineukazujunaodlaga-

we ra|awa. Ranijih godina `ene su ra|ale izme|u 20 i 24 godine, a sada je najvi{e

sti,ame|uwimasenaprvom mes tu nal az e kard io v as kularne,odkojihjeumrlasva-

U Evropskoj mre`i zdravih gradova PredlogzapristupaweNovogSadaEvropskojmre`izdravihgradovaSvetskezdravstveneorganizacijebi}euvr{tenu dnevniredsedniceSkup{tineGrada.Projekat„Zdravigradovi”predstavioje~lanGradskogve}azazdravstvoprof.dr Aleksandar Kiraq napomiwu}i da je to proces unapre|ewa zdravqestanovni{tva.Mora,dakle,dapostojikorelacijaizme|u institucija i javnih preduze}a, kako bi pri dono{ewu odlukazdravqebiloprioriteturadupoliti~kihisocijalnihstruktura.Naosnovuanketiranihgra|anainevladinih organizacijapravi}eseakcioniplan,kazaojeKiraq.Godi{wa~lanarinaiznosilabi250.000dinara.

por o| aj a zab el e` en o me| u `enamastarostiizme|u2529godina. Vode}iuzrocismrtibile su masovne nezarazne bole-

Promocija„Maj~ineruke” Kwiga„Maj~inaruka”IgoraMarojevi}a bi}epredstavqenadanasu12~asovaugaleriji„Prometej”,TrgMarijeTrandafil11.Govori}e Dra{ko Re|ep, \or|e D. Sibinovi}, Dejan Papi}, Zoran Kolunxija iautor. A. Va.

kadrugaosoba.Drugipou~estalostisubilitumori,zatim slede bolesti disawa, organa za varewe i povrede, trovawa... Mu{karci su naj-

vi{e oboqevali od malignihtumoradu{nikaiplu}a i debelog creva, a kod `ena su naj~ e{ }i uzroc i smrt i bili maligni tumori dojke, du{nikaiplu}a. U grupi zaraznih bolesti dominiraju respiratorne i crevneinfekcije.Uodre|enimdelovimagrada,zbognedovoqno razvijenih laboratorijskihmogu}nostipostoje neprijavqene zarazne bolesti, napomenula je lekar specijalista epidemiologijeSvetlanaIli}.Zbogvelikog broja gra|ana koji odlaze u privatne ginekolo{ke klinike, postoji problem i sa registrovawem svih polnih prenosivih bolesti, od kojihje,premapodacimaInstitutazajavnozdravqenaj~e{}ahlamidija. I. Dragi}

Prednovogodi{weve~e Programpodnazivom„Prednovogodi{weve~e”bi}eodr`ansutra u 18 sati u Novosadskom klubu, Zmaj Jovina 3/1. U~estvova}e ~lanoviKluba,aulaz}ebitibesplatan. I. J

065/47-66-452

Nikadsepsine}eopametiti PredesetdanauAvijati~arskoj ulici iz kola je izba~en prelepi lova~ki pas, koji jo{ naistommestu~ekasvogagazdu. Tugajedna. 064/9059... *** Pozlilo mi je kad sam dobio porezzastan.Togra|anitreba davra}ajuono{tonasjegradona~elnikzadu`io,idatakofinansiramo nepotrebne mostove, samodabiraspisalitendere. 062/8440... *** Bravoza063/5070...,porukaza 064/2491... - ne {aqi i po {est poruka, ostavi mesta i drugim ~itaocima. 064/1150... *** Bravo za one koji su re{ili da urede vojni objekat „Dr Ar~ibald Rajs„! Koliko takvih objekataimaugradu,asvepropada,umestodaseuredizadruge namene i donese prihode ovom gradu.Kamosre}edajegradona~elnik~ovekodakcijeiinicijative, ne bi pro{ao jo{ jedan mandat,adapitawevojnihobjekata, zgrade Radni~kog univer-

ziteta i drugih, nije re{eno, ve}propadajunana{eo~i. 063/5878.. *** Devi}tu`igradza57miliona evra zbog {tete odnosno nepo{tovawa ugovora o preseqewu stanice. Pa, nisi Devi}u potpisaougovorsanamagra|anima,ve} sa na{om Majom, pa neka ti ona nadoknadi{tetu,anemigra|ani. 064/2952... *** Prema jednoj, nedavno, javno objavqenoj informaciji, u Srbiji je ostalo samo 50 risova i 50medveda.Izostaojepodatako broju tajkuna i drugih doma}ih dragocenih i zakonom za{ti}enih`ivotiwa. 061/1136... *** E,Bo`e,sva{ta!Proglasili „Parking servis„ za najuspe{nijufirmu!!![tajetopreduze}e proizvelo, {ta izvezlo.... Po istom principu predla`em daseiPoreskaupravaproglasi najuspe{nijim preduze}em, jer im je princip otima~ine para odgra|anaisti....Perakom{ija. 063/1190...

*** Mladi u{li u futo{ku kasarnu, pa napravili tehno `urkudozore.Susediizgubilimir! Zarjekasarnaza`urke? 069/3155... *** Kolikosepla}akirijazamuzi~ku{kolu?Zarteparenemogu da idu vojsci za iznajmqivawe kasarne. Prostor je velik i za {kolu i jo{ za dru{tveno kulturni rad umetnika. Lep je bio onaj Pan~i}ev ~lanak, a i akcijaukasarniju~e! 064/2859... *** Za 064/1844 - ko nema slavu ima pravo na slobodan dan za imendaniliro|endan.Amnogi imajuzaobaBo`i}aiobaUskrsaslobodandan,pa{taonda? 063/5070.. *** GospodinePajti}u,migra|ani Vojvodine `elimo da Vi sami osnuj ete strank u, pa da stvarno branite interese Vojvodine i wenih gra|ana i da Vamvi{eBeogradnedelipacke za svaku sitnicu. Ima}ete velikupodr{kugra|ana.Dosta

je bilo rasturawa svega vojvo|anskog. 063/1264... *** Svaka~astradnicimagradske „^isto}e„nasavesnomradu.PosmatraosamihsaprozoraPark sitija kako metlom i lopatom detaqno kupe razbacano |ubre oko kontejnera ogra|enih betonskimzidom. 063/5111.. *** Na{e neprisustvo  sahrani Vaclava Havela je, kako opravdano, jo{ vi{e je neopravdano, alizajavnost,verovatojeupitawu rezolucija 1244, kako god seokrene,mismoosimsveta. 060/6394... *** DvestanasatIvanaGavrilovi}a,postaohit!Pevajuga({to bireklo„BijeloDugme”)studenti, |aci, milicajci... e, sad, kad SekaAleksi}vozionoweno~udo 200 na sat, milicija je odmah hapsiiprivodi.Kakvajetodiskriminacija? Da ne}e mo`da i wojda„zakop~aju”narukvicu,kao zemqakiwiministrapolicije?! 063/1050...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak27.decembar2011.

9

NOVOGODI[WE ISKU[EWE ZA NOV^ANIKE

Trpezanaodlo`enopla}awe Bogata prazni~na trpeza i sve skupqenamirniceovihdanamnogimsugra|animaprouzrokujuglavoboqe, jer naviknuti na sve~anu proslavuNovegodinepronalazei posledwidinardabiimalilepe praznike.VisokeceneukombinacijisaeknomskomkrizomnateralusuNovosa|anedasedovijajukakodaplateono{tojepotrebnoza pristojnuproslavu.I,megamarketisuuvelikupovinunaodlo`eno pla}awe~ekovima,ukolikojeiznoskupqenerobeve}iod2.000dinara.

Sugra|anka(imepoznatoredakciji)ka`edajojkupovinanaodlo`eno pla}awe ~ekovima poma`e kakobiizguralamesec. -De{ava mi se da sa mese~nim prihodima ne mogu da sastavim krajskrajem.Namirnicesuskupe i~estomoramdakupujemnaodlo`eno.Dobroje{tojepla}aweodlo`enona120dana,pasamamogu daodlu~imkadaminajvi{eodgovaradapustim~ek-ka`eona. Da je ovaj na~in pla}awa u~estaliji pred slave i praznike saznali smo i u „Tempu„ gde su za

praznike omogu}ili odlo`eno pla}awena150dana~ekovimagra|ana.Premawihovimpodacimau vremeslavqapove}avasebrojNovosa|ana koji kupuju na ~ekove, ali,kakotvrde,tajbrojnijeve}i u odnosu na isti period pro{le godine. Osim hrane, „Tempo” je Novosa|animaomogu}ioikupovinu novogodi{wih ukrasa, paketi}azadecuipoklonapopromotivnimcenama. Kupovinunaodlo`enopla}awe omogu}ilisuiu„Idei”,gdesera~unpreko2.000dinaramo`epla-

titiodlo`enona120dana.Iovaj trgovinskilanacpripremiojevelike novogodi{we akcije i sni`ewa. Iz „Merkatora” ka`u da se u predprazni~nom periodu najvi{e kupujesve`emeso,delikatesi,vo}e i povr}e, akoholna i bezalkoholna pi}a, a da se prodaja udvostru~iunekolikoprazni~nihdana. Za ovu prazni~nu groznicu kupci}eiu„Merkatoru”pazariti na velikim akcijskim sni`ewima. N. Radman

Foto:S.[u{wevi}

U NOVOSADSKOM POZORI[TU

NA POMOLU PROMENA NA^INA SPROVO\EWA NAJVA@NIJIH INVESTICIONIH POSLOVA

Agencijakormilari kapitalnimulagawima?

^lanoviSavetazakomunalne delatnostzanepunihsatvremenauvojilisu~ak49ta~akadnevnog reda. Usvojeni su programi rada i investicionih ulagawa svih komunalnih preduze}a u 2012. kao i Program ure|ewa gra|evinskogzemqi{tazaidu}u godinu.Oovimta~kamanijebiloposebnerasprave,osim{toje odbornik Radivoje Laki} imao primedbe{touKa}unisupredvi|enave}aulagawa.Nasequsa 16.000 stanovnika treba dosta toga, kazao je Laki}, od nove zgrade Doma zdravqa do novog Doma kulture. Zamerio je {to Programom ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta nije predvi|eno vi{enovcazaulagawaiudruga prigradska mesta, ve} je ve}ina novcaplaniranazaizgradwuvelikihsaobra}ajnicaugradu.Na sednici saveta pro{ao je Predlog o obrazovawu Agencije za upravqawe  kapitalnim investicijama. Ako odbornici u Skup{tnigradausvojeovajpredlog, bi}e to druga gradska agencija, uz pre nekoliko godina osnovanuAgencijezaenrgetiku. Na~elnica gradske Uprave za komunalne poslove Lidija Ta-

Foto:B.Lu~i}

ma{ kazalajedajenameraGrada da posredstvom Agencije za kapitalneinvesticije„sublimira sveinvesticijenajednomestoi dakoordinirasjednogmestaaktivnostiokorealizacije”. Usvojenjeipredlogodlukeo upravqawukejom.Predvi|enoje da Grad vodi ra~una o Beogradskom,Sun~animiKejom`rtava racije odnosno da poverava poslove pravnom licu i preduzetniku odr`avawe urbanog mobi-

URS:Trudnicamabesplatan prevoz OdbornikUjediwenihregionaSrbije(URS)Neboj{aKora} najavio jenaju~era{wojkonferencijizanovinaredajeURSpredaotripredlogazadopunudnevnogreda.InicijativaURS-ajedasenezaposlenim porodiqamapomognesa20.000dinaramese~nodonavr{eneprvegodine `ivotadetetaidasetajnovacobezbediubuxetugradaza2012.Tako|e, URSzahtevadasetrudnicamaomogu}ibesplatanprevozuautobusima gradskogprevoza.Tre}ipredlogjedaseukinenaplatavideonadzoraod 30dinara. D. Ig.

Karlovcimadebqibuyet Za danas u 17 sati zakazana je sednica Skup{tine op{tine sremski Karlovci na kojoj treba dabudedonetaodlukaobuxetuza 2012.godinu,aliiprihva}eneizmene ovogodi{weg. Rebalansom buxeta predla`e se wegovo smaweweza10odsto,pa}eumesto275 prihodibiti250milionadinara.

Predlogom odluke o buxetu za narednugodinuplanirase290miliona dinara u op{tinskoj kasi, {to je za 100 milina vi{e nego {tojenapo~etkuoveprojektovano.Danasjeimenovawedirektora op{tinske Turisti~ke organizacije, a ponovo je predlo`ena JasminaBeqan-Iskrin. Z. Ml.

lijira(kiosci,klupe,stubovii ograde, de~ja igrali{ta,rekreacione povr{ine), zatim komunalnihobjekata(korpezasme}e, stubovjavnerasvetejavnitoaleti, javne ~esme, fontane..)  javnihzelenihpovr{inaistaza. Na~elnicaTama{kazalajeda }ene{toodovihposlovasigurnoraditi,kaoidosada,gradske komunalnefirme,aono{tonijeuopisuposlakomunalca(odr`avawerekretivnihpovr{inai

de~jihigrali{ta)verovatnonekodrugi. Prihva}enjeipredlogoodobravawu Predloga projekta javno-privatnogpartnerstvazaizgradwu opti~ke telekomunikacionemre`enateritorijiGradaNovogSada. -Nameragradajedaosnujenovopreduze}e,deoosniva~kogkapitala bi}e iz „Informatike”, adeotrebada~inikapitalprivatnog partnera. Taj privatnik odnosno gradski poslovni partner}esvojimnovcemizgraditi opti~kumre`u,koja}ebitijavnamre`a,iuperioduod25godinaubiratiprihod.Istovremeno privatnik ne}e imati pravo upravqawefirmom,ve}}esamo ubiratiprihododopti~kemre`e-objasnilajeza„Dnevnik”na~elnicaTama{. „Informatika” je do sada izgradila 150 kilometara opti~kih kablova u Novom Sadu i ka prigradskim mestima od novca izbuxetagradaiizsopstvenih izvora. Projekat „optike” prezentovan je 2001. Za svaku fazu izgradwe pravi se projekat i obezbe|ujenovaczaradove. Z. Deli}

PrenossednicaSkup{tine nainternetu PlanoviSkup{tinegradazanarednugodinusudaseobezbediprenossednicaprekointerneta,dase najzad otvori policijska stanica naNovomnasequidaseodbornicima omogu}i elektronsko pra}ewe sednica rekao je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} nagodi{wojkonferenciji za novinare. Wegova zamenica MarijaVrebalovistaklajedaseu martu2012.o~ekujeusvajaweStrategijepristupa~nostiNovogSada 2012.-2018,nakojojsuzajednoradila sva gradska preduze}a i civilni sektor i napomenula da je pristupa~nost pitawe qudskih prava. Ovu godinu (zajedno sa sutra{wim zasedawem) obele`i}e

12 sednica na kojima je obra|eno ukupnovi{eod500ta~aka. -Biloje245sednicaradnihtela u ovoj godini, zameweno je pet odbornika, a wih troje je napustilo odborni~kugrupuUjediweniregioniSrbije.Uvedenojeelektronsko glasawenasednicamaitakojeovo postao jedini lokalni parlament saovommogu}no{}u-rekaojeJovanovi}.Kadjere~osaradwisaMinistarstvom unutra{wih poslova, Jovanovi} je napomenuo da je grad policiji ustupio prostor za otvarawepolicijskestanicenaNovom nasequ i u vi{e navrata donirao opremuivozila.Premare~imaJovanovi}a i akcija „Novosadski redovi”imalajeefekta. D. Ig.

I PORED PRETWI NEONACISTI^KE ORGANIZACIJE „SRBSKA AKCIJA”

Napu{tenukasarnuo`iveli umetni~kiprogrami

NEZGODA U KARLOVCIMA

Kamionnaboku Uju~era{wojnezgodinaNovosadskom drumu u Sremskim Karlovcima povre|enijh nije bilo, alijezatosaobra}ajbiouprekidusvedokkamion,kojiseokopodneizvrnuoiprepre~ionakolovozu, nije uklowen. Kamion je

i{aoizsmeraBeogradakaNovom Sadu.Kakonezvani~nosaznajemo, prevrnuosekadajevoza~poku{ao daizbegneautomobilkojije,idu}i ka Beogradu, pre{ao u wegovu kolovoznutrakuzbogtoga{toje ne{topuklouvozilu. Z. Ml.

Novooformqeni novosadski Dru{tveni centar radi punom parom,adanas}ebitidoma}ingostima iz dru{tvenog centra iz Qubqane„Metelkova”.Tajslovena~ki dru{tveni centar pro{ao je kroz istiprocesstvarawapredvadeset godina, a danas je svojevrstan simbolgradakojigodi{weposetedesetinehiqadaqudiizcelogsveta. U Dru{tvenom centru u kasarni „Ar~ibald Rajs” programi se odr`avajusvakodnevnood22.decembra kada su aktivisti i ~lanovi Inicijativezadru{venicentaru{li utajobjekat.InformacijeoDru{tvenomcentrumogusena}inainterenetstranicidrustvenicentar.org, a program se ogla{ava na fejsbuk stranicicentra. Formirawe Dru{tvenog centra nijenai{lonaodobravawe~itave javnosti.Neonacisti~kaorganizacija„Srbskaakcija”izdalajesaop{teweukomstojidasukasarnu

„Ar~ibald Rajs” zauzele „grupe neokomunista, narkomana i homoseksualnih izopa~ewaka”. Oni optu`uju novosadsku vlast i Vojsku Srbije za „trovawe srbskog dru{tva”jernisuspre~iliformirawe Dru{tvnog centra. Zbog ovih pretwi policija je postavila de`urnupatrolusakojomsu~lanovi Inicijativezadru{tvenicentaru kontaktu,aincidenatazasadanije bilo. Pokret„Dveri”ju~era{wimsaop{tewem zahteva da dr`ava, Vojskaipolicijaobjasneza{todosada nije preduzet nijedan postupak protivonihkojisunelegalnouzurpirali dr`avnu imovinu.”Dveri” }e sve republi~ke, pokrajinske i gradskeorganevlastikojisupodr`ali ovu sramnu akciju kao i sve onekojisuizbeglizakonskuobavezudajespre~e,smatratisau~esnicimauotimawudr`avneimovine, navodiseusaop{tewu. J. Zd.

Koncertompomogli DomuVeterniku Sve~anu i novogodi{wu atmosferuugradusino}jeupotpunio koncert odr`an u Novosadskompozori{tu-UjvidekiSinhaz. Koncert pod nazivom „Prazni~na ~estitka Dunavom” imao je i humanitarni karakter. Novac od prodaje ulaznica bi}e upla}enDomuzadecuiomladinu ometenuurazvojuuVeterniku. U prepunoj sali publika je u`ivalaunajlep{imbo`i}nim

pesmama.MelodijesuinterpretiralisvetskipoznattenorBelaMavrak isopranistkiwaZoricaBeli} uzpratwuorkestra Aleksandra Dujina i Aleksandra Bawca. Pokroviteqi koncerta su bili Skup{tina AP Vojvodine i «Elektrovojvodina», a doga|aju je prisustvovao i predsednik Pokrajinske skup{tine[andorEgere{i. D. Ig.

ZASEDALI SKUP[TINSKI SAVETI

Dogodineure|ewe okolnihmesta U narednoj godini „Urbanizam” planira da zavr{i rad na nacrtugeneralnogurbanisti~kog plana Novog Sada, kao i planove generalne regulacije ~etiri prigradska naseqa, navedenojenasedniciskup{tinskog Saveta za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitawa. Predvi|eno je ure|ewe Futoga,Veternika,Ka}ai^eneja,apredla`eseiregulacija „Starog majura” u Petrovaradinu, sportskog parka u  nasequ Sadovi i na Detelinari, nasipa za odbranu od poplava naAdicama. „Urbanizam”nameravadareguli{e prostor izme|u Keja `rtavaracije,Beogradskogkeja i Dunava i priprema projekat izrade strate{kih karata bukeiPravilnikaometodologiji za odre|ivawe akusti~nih zona.[toseti~e„Stana”,ovo preduze}e planira da u narednojgodiniintezivirasanaciju nadogradwe i kosih krovova, ugrad i 10 nov ih lift ov a u

stamb en e objekt e i na~ in i atlas energ ets ki efik as nih zgradakaobipo~elosprovo|ewe ideje o „zelenom paso{u” koje}eodoktobra2012.godine morati da poseduje svaka zgrada. Na sednici Saveta predstavqeni su finansijskih planovi, prihodi i rashodi pomenutih preduze}a za slede}u godinu , kao i „Poslovnog prostora” ~iji prihodi, prema planu, iznose970milionai300hiqadadinara,od~ega}eizbuxeta gradabitiizdvojenooko84odsto.Ovopreduze}eplanirada, izme|uostalog,dogodineobezbedi postore za hale za proizvodn o- uslu` nu rad io n ic u i inkubatorcentrezarazvojnovih tehnologija na „Rimskim {an~evima”. Svi predlozi bi}e predstavqeni na sutra{woj Skup{tini grada i, ukoliko budu usvojeni, mo`e se o~ekivat i wih ov a rea l iz ac ij a u 2012.godini. A. J.

Radikalikritikuju vlastzbogSpensa ^lanovi skup{tinskog Savetazaobrazovaweisportusvojilisuju~epredlogoobezbe|ivawuparazasport,predlogposlovawa SPC „Vojvodina„ za 2012. godinu i predlog za izdvajawe novca iz gradskog buxeta za teku}esubvencijeSpensa.Kakoje ju~e~lanovimaSavetaobjasnio direktor Spensa Boris Barjaktarovi}, iz buxeta grada za narednugodinuSpens}edobiti80 miliona dinara subvencija. Premawegovimre~ima,tojeduplomawiiznosuodnosunaovu godinu.Ovih80milionadinara su,kakoka`e,teku}esubvencijeitajiznosnijedovoqandase podmire tro{kovi sportskih

klubovakojibesplatnokoriste Spens. ^lanovi Saveta iz  Srpske radikalne stranke imali su primedbe na opho|ewe grada prema ovom preduze}u. Wihova je zamerka {to se dozvolilo da Spens u|e u du`ni~ko ropstvo koddrugogjavnogpreduze}a,ato seodnosiiskqu~ivona„Toplanu”.Najve}aprimedbaimje{to subesplatnekartedeqenesamo gra|animakojiimajucentralno grejawe. Barjaktarovi} se slo`iosaovomkonstatacijominajavio da }e razgovarati sa „Vodovodomikanalizacijom„oakcijinalikonojsa„Toplanom”. Q. Na.

MADA U POLICIJI TRAJE [TRAJK

Registrovano jo{osambuseva

Gradskiprevoznikuspeojeju~edaregistrujeosamsoloautobusa kojima je registracija istekla danas. Preduze}e treba da registrujejo{sedamautobusado31.decembra. Portparolka Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad”Sne`anaJakovi} izrazilajeuvereweda}euprkos{trajku zaposlenihuPolicijskojupravibitiregistrovanaiostalavozila. -Poslevi{ebezuspe{nihpoku{ajapolicijanamjeiza{lAu susret.O~ekujemoda}etakobitiinadaqeidazbog{trajkane}ebitiugro`enjavniprevoz-istaklajeJakovi}. Podse}amodajeGradskomsaobra}ajnompreduze}ubitnodase registracijauradinavreme,jernemajuvi{kaautobusa,abezobnovqeneregistracijebusevinemogubitiusaobra}aju. Z. D.


VOJVODINA/NOVISAD

utorak27.decembar2011.

c m y

10

DNEVNIK

У СТАРОЈ ПАЗОВИ БРИНУ О СТО ДЕЦЕ И МЛАДИХ У ДОМОВИМА И ХРАНИТЕЉСКИМ ПОРОДИЦАМА

Немаосамостаљивања безпосла

Божићнирецитал

БЕЛА ЦРКВА: Немачко удружење „Бела Црква” у сарадњи са Културно просветним удружењем „Чеси Јужног Баната”, Удружењем Словенаца из Вршца и основном школом „Доситеј Обрадовић” организовало је и ове године у римокатоличкој цркви Свете Ане велики божићни рецитал. У програму који је изведен на српском, немачком, чешком, словеначком и мађарском језику, наступили су хор основне школе „Доситеј Обрадовић” са божићним песмама на српском језику, женска певачка група Немачког

удружења певала је немачке песме, КатицаРистић словеначке, хор „Бохемија” чешке, а хор „Бела музика” наступио је са репертоаром духовне музике на немачком, чешком, српском и мађарском језику. Као гости наступили су чланови хора мађарског удружења из Вршца. У току музичких пауза песме посвећене Божићу рецитовали су ученици и чланови немачког удружења. Рецитал је осмислио и режирао МиодрагДеДеоМихајиловић, председник Извршног одбора Националног савета Немаца у Србији. . .

Распуст у Народном музеју КИКИНДА: У Народном музеју Кикинда, за време зимског распуста, од четвртка, биће организован бесплатан Зимски дечији камп, под називом “Распуст је смор – Музеј не”. Камп је намењен ученицима од 4. до 6. разреда, а активности ће увек почињати од 11 сати. Деца се могу пријављивати за учешће до четвртка, 29. децембра, до 20 сати, на број телефона 22 500. Првог дана биће радионица под називом „Пред-

стави се, упознај се и здружи се“, у петак, 30. децембра је „Пут кроз време: Праисторија“. Након празничне паузе, у среду 4. јануара, на реду су: квизови, мисаоне и компјутерске игрице. У петак 6. јануара биће организована радионица: „Пут кроз време – Стара Грчка и Рим”, у понедељак, 9. јануара, на реду је „Палеонтолошка драма”, а 13. јануара – средњи век. А. Ђ.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Scena: „Pera Dobrinovi}”  drama „Zojkin stan„(19.30),Scena„Jovan\or|evi}”belet„Krckoora{~i}”(19) Novosadskopozori{te:„^ovekovatragedija”(19)

BIOSKOPI Arena: „MisijaspasitiBo`i}”(11.10,13.10,14.1015.10),„Besmrtnici” (22.35),„Kungfupanda23D”(14.30),„Automobili2”(12.45),„Vinks:~arobnaavantura”(12.30),„Parada”(14.45,22,22.25),„AvantureTintina: tajnajednoroga”(10.45),„Ma~aku~izmama”(11,12.10,13.45,15.30,16.10, 16.20),„NovagodinauWujorku”(22.40),„Nemogu}amisija:protokolDuh” ( 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „[erlokHolms”(22.30)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: TROJKE: Lidia^ief iz Novog Sada (tri de~aka), BLIZANCE: KristinaFabri (de~aka i devoj~icu) i IvanaSabatu{(dve devoj~ice) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: Dragana Labudovi}, Ivana Ra{kovi}, Nata{a Rajtarovi}, SlobodankaZelewak, MarijaRigo, BobanaMi{kovi}, Qubica Rakanovi}, Maja Barbenik i Merita Durmi{i iz Novog Sada, Ivana Atanackovi} iz Maradika, Ivana Radi} - Tatin iz Sombora, JelenaMikuqi} iz Plandi{ta, TinaPoznanovi}-Risiz [ajka{a, JulkaVukosaviz Ba~ke Palanke, DanijelaKi{ i MirjanaKne`i} iz Petrovaradina, DragoslavaZekowa iz @abqa, Danijela^uli} iz Veternika, PersaTatqak iz Beo~ina, MilinaMartinkoiz Kisa~a, SofijaPapi{ta iz Temerina, VericaIsakov iz ^eneja, DE^AKE: SawaRadovanovi}, DanijelaKuhajda, MirvetaIsenovi}, Nata{aJovanovi}, SawaPavlovi}, Jelena\or|evski, Lidija Zai, Zorica Grozdani}, Suzana Jovanovi} i Jelena Bo{kovi} iz Novog Sada, JelicaTomi} iz Suseka, SvetlanaJovanovi} iz Koviqa, Nata{aMari} i SowaBabi} iz @abqa, NikolCinkotskiiz Selen~e, Nade`da Zrili} iz ^elareva, Sandra Marinkovi} iz \ur|eva, Eme{e Koso iz Temerina, Natalija Simi} iz Subotice, Ivana@ivkovi} iz Bukovca, AdrijanaBahat iz Beo~ina, Sun~ica Kovjani} iz Ba~ke Palanke i SvetlanaKova~evi}iz Be{ke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jano{ Petra Balaton (1955) u 10.30 sati, Milan Petra Vujkov (1942) u 11.15, Milivoje Vojka Dragi}evi} (1956) u 12, Mile Steva Miri} (1954) u 12.45, Jovan Stevana Strani} (1939) u 13.30 i Smiqka Milo{a Bibin (1949) u 14.15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Julijana \ure Mikulinac (1920) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Nikola Stanka Kerkez (1939) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Danica Petra Novkovi} (1934) u 13 sati.

СТАРА ПАЗОВА: Центар за социјални рад Стара Пазова сваког децембра, када крену „дедамразијаде”, поклонима и дружењем са Деда Мразом обрадује и малишане о којима брине, било да се ради о деци смештеној у хранитељске продице или оној у установама. Викенд иза нас је обележила свечаност за децу из хранитељских породица, организована у Клубу за стара и инвалидна лица, у градском парку у Старој Пазови. Малишани, којих је сада чак 85, уживали су у позоришној представи, лепом дружењу и богатим пакетима. Представу су припремили васпитачи Предшколске установе „Полетарац”, а слаткише и сокове неколико верних спонзора, каже директорка Центра за социјални рад Весна Трбовић, која посебну захвалност изражава Општини Стара Пазова и председнику Горану Јовићу, јер су за сву децу о којој брине ова установа обезбедили по 4.000 динара. Млађи су добили пакетиће у тој вредности, они старији, било да су у

Преко 100давалаца крви

ТЕМЕРИН: У Темерину је јуче одржана 12. овогодишња акција добровољног давања крви. Позиву на хуманост одазвало се 109 суграђана, међу њима шесторо, којима је ово била прва акција. У Црвеном крсту Темерина и Заводу за трансфузију крви су изузетно задовољни. Општина Темерин је на добром путу да по трећи пут узастопно буде проглашена за Најхуманију средину. Црвени крст Темерина је у петак доделио Захвалнице и Плакете јубиларним даваоцима крви, а у суботу је одржана трибина о превенцији трговине људима. М. М.

Обрадовна деца без родитеља

хранитељским породицама или домовима, поклон честитке за Божић и Нову Годину. - Ове године је више деце у хранитељским породицама, укупно 85, лане их је било 60, а у домовима сада имамо само 20 малишана - рекла

нам је Весна Трбовић задовољна што хранитељство у овој средини добија све већу подршку. У години на измаку, каже, није било могућности за неке нове пројекте, али је Центар успео да одржи континуитет и квалитет услуга које су разви-

Пакетићи за кориснике Наше куће КИКИНДА: Председник Општине Илија Војиновић и помоћница Гордана Булатовић обишли су кориснике Дневног боравка за децу и младе ометене у развоју „Наша кућа“. -Поред скромних пакетића за децу, донели смо и помоћ за опремање простора, а они су нам припремили дирљиву приредбу рекла је помоћница председника Општине Гордана Булатовић. Ове године издвојено је око четири милиона динара из буџета за ову установу, а за следећу година планирамо да то буде шест милиона - рекао је председник Општине Илија Војиновић. Од 1. децембра, од када дневни

боравак више није у оквиру Школе „6. октобар„, о социјализацији ометених у развоју старијих од 19 година, брине новоосновано Удружење „Наша кућа„.

Из удружења Наша кућа најавили су да ће 4. јануара, по позиву, троје деце и један родитељ бити гости на свечаности у Белом двору. А.Ђ.

VODI^

TelefONI VA@NIJIBROJeVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPr4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

јене, како Клуба за стара и инвалидна лица, Службе кућне неге и помоћи укући, тако и свих облика рада на заштити деце и жена. Када је о дечјој заштити реч, Весна Трбовић каже да су се ове године два момка запослила и осамосталила, на понос и породица које су их подигле и Центра. Из општинске касе плаћа се стан за двоје младих који се полако осамостаљују, али највећи проблем представља запошљавање те деце када заврше школовање, а без тога нема суштинског осамостаљивања и почетка новог живота, наглашава директорка. У току је акција прикупљања помоћи за најсиромашније чији ефекти ће се знати идућег месеца. Удружење хранитеља „Широко срце” је на новогодишњој свечаности уметничком керамиком у знак захвалности за подршку у раду даровало Центар за социјални рад, Милку Симић, руководиоца одељења друштвених делатности Општине Стара Пазова и Клуб за стара и инваА. Мали лидна лица.

420-374

ZDRAVSTVeNASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

utorak27.decembar2011.

11

АПАТИНСКАПИВАРА УЛАЖЕУГРАДСКИПРЕЧИСТАЧ

Прерадаводезафабрикуиград

УЗПОМОЋМИНИСТАРСТВАЕКОЛОГИЈЕСОМБОРСКА ЈКП„ЧИСТОЋА”ПОНОВОГРАДИ

Рециклажни центар до пролећа

СОМБОР: На својој локацији тзв машинске радионице, сомборско Јавно комунално предузеће „чистоћа“ је јуче почело да гради Градски рециклажни центар,што је пројекат финансиран средствима за то надлежног Министарства просторног планирања и заштите животне средине. -Неопходне уговоре о овом пројекту смо трилатерално, дакле ми из „Чистоће“, сомборски градоначелник Немања Делић и ресорни републички министар Оливер Дулић, потписали још пре неколико месеци,тако да ми је велико задовољство да данас и озваничимо почетак радова на изградњу Рециклажног Центра,који ће технички извести наша, сомборска, предузећа „Сомборелектро“,„Сомборпутеви“ и „Венац“-казао је директор варошког ЈКП „Чистоћа“АндријаПензеш, на почетку оживотворења пројекта вредног 45милиона динара. - Радови треба да буду готови до 1.маја. Ту ће се одвајати рециклабилни отпад прикупљен из контејнера са јавних површина,а новост је да ћемо одвајати и стакло и батерије. У јавним просторима биће постављени посебни контејнери за папир и све врсте батерија - појаснио је Пензеш,додајући да ће овај рециклажни центар,чији ће дневни капацитет бити девет тона отпада, бити први такве врсте у Србији,па ће остали градови и општине пратити пример сомборског, док је

сомборски градоначелник Немања Делић указао на чињеницу да је изградња Градског рециклажног Центра имплементација одавно усвојеног пројекта интегрисаног управљања отпадом,у чему Сомбор има пионирску улогу. -Министарство просторног планирања и заштите животне средине у последњих неколико година улаж�� изузетне напоре у решавање проблема руковања отпадом, у чему нам је приоритет усвајање одговарајуће законске регулативе,чиме бисмо се приближили евроспким стандардима у овој области- казао је проф.др Миладин Аврамов,државни секретар републичког Министарства просторног планирања и заштите животне средине- Кроз пројекат “Очистимо Србију”уклонили смо већину дивљих депонија у нашој земљи,а сада очекујемо да ћемо кроз овакве пројекте увести Србију у ред земаља које отпад посматрају,не као терет,већ пре свега као сировинску базу -казао је државни секретар Аврамов,према чијим речима овакви рециклажни центри треба да прерасту у другој фази у објекте који ће отпад претварати и у енергију. Како је упозорио директор акције “Очистимо Србију” Милош Пањковић, сомборски је први од започетих овогодишњих 26 српских рециклажних центара,док би у следећој години чак 33 слична објекта требало бити у оперативној употреби. М. Миљеновић

АПАТИН: Потписивањем предуговора о купопродаји земљишта,најављен је наставак заједничког пројекта изградње фабрике за прераду воде за Пивару и пратеће инфраструктуре за потребе градског пречистача, вредног око шест милиона евра.Предуговор којим је Апатинска пивара резервисала 1,6 хектара градског грађевинског земљишта у Робнотраснпортном центру,по цени од 56,2 милиона динара, потписали су у СО регионални председник Апатинске пиваре за Србију и Црну Гору ИлијаШеткаи председник апатинске општине др Живорад Смиљанић, док се закључење уговора о купопродаји очекује након што Општина довр-

ши измену планске документације. -Будућа фабрика за пречишћавање вода допринеће дугорочном решавању питања одвођења отпадних вода на територији трада, подједнако важно за грађане и за Пивару -рекао је Илија Шетка. Председник апатинске општине др Живорад Смиљанић је, Потписивањепредуговора приликом потписивања предуговора, истакао да је се између јавног и приватног сарадња са Пиваром пример и сектора. пут како треба одрживо развијаКао главни инвеститор у овом ти и неговати партнерске одно- пројекту, Апатинска пивара ће

сносити трошкове изградње своје фабрике,као и трошкове за изградњу пратеће инфраструктуре за обе фабрике, градску и Апатинске пиваре. Пивара овим пројектом,како је речено,наставља циклус улагања у локалну заједницу у којој постоји. Ове године Пивара је граду поклонила скулптуру јелена, донирала саднице за озелењавање градских површина и подржала најзначајније културне манифестације у оквиру обележавања хиљаду година града.Апатинска пивара је у периоду од 1996. до данас уложила више од 16милиона евра у различите локалне пројекте у општини Апатин. Ј.П.

САРАДЊА„МЛЕКОПРОДУКТА”ИСУБОТИЧКОГЕКОНОМСКОГФАКУЛТЕТА

Будући економисти на пракси у млекари ЗРЕЊАНИН: Генерални директор зрењанинског “Млекопродукта” Живанко Радованчев и декан Економског факултета у Суботици Ненад Вуњак потписали су јуче у просторијама ове фабрике уговор о

документе,а који нису пословна тајна, могу користити при изради одређених стручних радова. Ова наша активност, која се темељи на окретању ка привреди, већ бележи добре резултате –рекао је јуче Вуњак,додајући да ће,

жива” и пред новинарима је, у кратким цртама,представио пословне резултате фабрике која је већ седам година у власништву француске компаније “Бонгрен”. Радованчев је оценио да ће “Млекопродукт”2011.

да је, унутар “Бонгрен групе”, најстабилније пословање у Србији,када је реч о југоисточној и централној Европи.То је доказ да се и у Србији може успешно радити.Завршавамо годину са доста инвестиција, које

Продата „Сонта”

СОНТА: Пољопривредно предузеће „Сонта“у стечају продато је јавним надметањем једином купцу „Уљарици Бачка“ из Новог Сада. Предузеће је, после три и по године од стечаја, продато за 178 милиона динара. Нови власници су саопштили да „Уљарица Бачка“наставља пољопривредну производњу и да ће први посао битиа заоравање земљшита. Ј. П.

Новогодишњибазар наГрадскомтргу КИКИНДА: На Градском тргу, код фонтане, од данас до 31. децембра одржаће се Новогодишњи базар.Организатор је Туристичка организација општине Кикинда, а у понуди ће бити украси,поклони,играчке. -Новогодишњи базар први пут смо организовали прошле године. Уочи ових празника нам се

много грађана и излагача жељом да то поновимо.Већ је пријављено много заинтересованих, али није касно и сада да нам се јаве сви који желе да продају украсе, играчке, јелке - каже директорица Туристичке организације Маријана Иличин. Базар ће радити сваког дана,од 10до 16сати. А.Ђ.

Окретањекапривреди

сарадњи, захваљујући ком ће студенти те образовне установе, која ради у оквиру Универзитета у Новом Саду, праксу моћи стицати у млекарској индустрији.Суботички факултет,који похађа преко 6.000студената,овакве уговоре већ је потписао са словеначким “Мерактором” и житиштанским “Агроживом” а, по најавама Вуњака, у плану је да сарадњу успостави и са фирмама “МК комерц”, “Банини”, “Пионир”и другим. - Желимо да у сваком већем граду имамо једног или два партнера код којих студенти, након треће године студија, могу доћи на неку врсту праксе,али и чије

ЖиванкоРадованчевиНенадВуњак

Шире се Французи “Бонгрен”је преузео “Млекопродукт”2004.године и Французи су данас стопостотни власници зрењанинске млекаре.У међувремену су,2008.године,преузели и кикиндску индустрију млека која послује као засебна јединица.“Млекопродукт”у овом тренутку запошљава преко 300радника. с друге стране,захваљујући потписаном уговору, “Млекопродукт” имати велику помоћ људи од науке,у свим оним пословима који фабрику чекају на будућем развојном путу. Живанко Радованчев је поручио да је задовољство бити у друштву “Меркатора” и “Агро-

завршити успешно и додао да је менаџмент пре два месеца почео да размишља о наредној години која, по прогнозама, неће бити ни мало лака.А све у циљу да припреми одговор на нове кризне тренутке у економији. - На октобарском скупу у Паризу одато нам је признање

ЗВАНИЧНИ РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА УБЕЧЕЈСКИММЕСНИМЗАЈЕДНИЦАМА

Почело конституисање Савета

БЕЧЕЈ: Избори за нове чланове шест Савета месних заједница у бечејској општини одржани су 27.новембра,недељу дана касније на два изборна места спроведени су поновљени избори,а ових дана је председник Скупштине општине Бечеј Душан Јовановић, у друштву заменице Илдике Нађ и секретара Драгице Скакић,саопштио званичне резултате. Општина има укупно осам месних заједница,али су у Пољаници и Радичевићу 2009.године одржани избори, па им мандат још траје. Како је мандат чланова Савета три бечејске месне заједнице, затим у Бачком Градишту, Бачком Петровом Селу и Милешеву истекао 30. септембра, поменути избори су у складу за законским прописима реализовани. Има притужби да је на изборном месту број 20 у бечејској Трећој месној заједници било нерегуларности и стога је

од првих задатака ће бити да се израде нови Статути, усклађени са законским прописима. Наизборнимлистамабилоје скоро 350 кандидата, а бирана су 82.Како је Прва месна заједница најмногољуднија,њен Са-

Петровог Села 12,а Милешева 9чланова.Укупно 6.988суграђана из шест поменутих месних заједница искористило је своје бирачко право, што је 20,3 одсто. Имајући у виду да је четири године раније изла-

Новипредседници ИзузевубечејскојТрећојмеснојзаједници,којачекарешењежалбеупућенеУправномсуду,упреосталихпетсуовихданаверификованимандатичлановимановихсаветаиизабрани председнициињиховизаменици.УбечејскојПрвојмеснојзаједници председник је Радослав Ивановић, а његов заменик Иштван Кош, а у Другој месној заједници за председника је изабранСинишаБајшански,азаменикаЖолтКовач.Јожеф Фелдеши јепредседникСаветаМЗуБачкомПетровомСелу,а ТамараЦвејанов језаменица.ВладимирЈовановић јепредседникСавезаМЗуБачкомГрадишту,азаменицајеКаталин Мужлаи. У МЗ Дрљан-Милешево председник савета је ДушанкаВуксић,аАндрашБоја језаменик. Председник СО Бечеј Душан Јовановић са сарадницама

упућена жалба Управном суду. Изборна комисија те месне заједнице ће тек по добијању одговора комплетирати Савет,ре-

каојеДушанЈовановић.-Умесним заједницама следи конституисање, избор председника, његовог заменика, а један

вет броји 18чланова,а у преостале две бечејхске месне заједнице савети броје по 14чланова. Савет месне заједнице Бачко Градиште има 15,Бачког

зност била нешто преко 15процената, онда актуелни одзив бирача,без обзира што је далеко од жељеног,задовољава. В.Јанков

су износиле 1,5 милиона евра, а лансирали смо на тржиште и нови производ са стратешком марком “Бисер”. Реч је о младом сиру –истакао је Радованчев. Француска компанија “Бонгрен” у зрењанински “Млекопродукт” је до сада, кроз приватизацију,докапитализацију и реинвестирање, уложила близу 15 милиона евра, и планира да и даље развија производњу. Приватизација ове фабрике оцењује се као једна од најуспешнијих у земљи,и до данас ниједан радник није добио отказ јер није било посла за њега. Ж.Балабан

Дежурства лекара

ЗРЕЊАНИН: За време празника у Дому здравља „Др Бошко Вребалов” у Зрењанину дежураће следеће службе: амбуланта Хитне медицинске помоћи 24сата (сваког дана), амбуланте у насељеним местима Ечка, Елемир, Меленци и Перлез свакодневно од 8до 12часова,и Дечији диспанзер од 7-20 сати, сваког дана. Стоматолошка служба дежураће од 13до 20часова у стоматолошкој поликлиници,а од 7до 14сати у Дечијем зубном диспанзеру за све пацијенте. Ж.Б.


utorak27.decembar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

12

ОД ДЕКЛАРАТИВНЕ ПОДРШКЕ ДО ИГНОРИСАЊА ЖЕНА У ПОЛИТИЦИ

Неуспео тренинг програм СТАРА ПАЗОВА: Тренинг програм о капацитетима политичких странака Војводине за остваривање родне равноправности, који су покренули Влада Војводине и Завод за родну равноправност, и који се већ пола године реализује у општинама Покрајине, у Старој Пазови, у четвртак, није реализован како је предвиђено јер, од пријављених представника 12 политичких партија из општина Стара Пазова, Пећинци, Инђија и Шид, већина није дошла. На тренинг про-

шњава да је програм кренуо летос, да су о програму обавештене све војвођанске општине, али се нису сви пријавили, па су тренинзи до сада реализовани у седам општина. У Срему, посао је обављен у Руми, Стара Пазова и Житиште су предвиђени као завршница у овој години, а до краја фебруара 2012. године остаје још седам војвођанских општина које су се пријавиле. Директорка Завода за родну равноправност Војводине је посебно запрепашћена недостатком жеље да

Бајкери обрадовали малишане АПАТИН: Двадесетак бајкера Мото-клуба „Пантерс” из Апатина и ове године је обрадовало малишане вртића „Пчелица”. На мотоци-

клима, сви у одеждама Деда Мраза, обишли су неколико вртића и деци приредили праву радост, делећи слаткише. Ј. П.

У КИКИНДИ НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ НАЈСТАРИЈЕ СУГРАЂАНЕ

Од 120 посланика у Скупштини Војводине само је 17 жена

грам који воде Весна Шијачки, директорка Завода за родну равноправност Војводине и њене сараднице, Вишња Баћановић и Драгана Тодоровић, стигла су само три представника Општинског одбора ДС Стара Пазова и председница Женског форума ДС Пећинци, па се, уместо трочасовног својеврсног семинара све претворило у разговор о циљевима пројекта. Како рече Весна Шијачки, читав тренинг програм је покренут јер су пракса предизборне кампање 2008. као и истраживање које су обавиле Вишња Баћановић и Ана Пајванчић показали да се учешћу жена у политичком животу не поклања довољно пажње, иако су потписане све значајне декларације и донети прописи, па жене нису заступљене ни у парламентарном животу ни на локалном нивоу сходно утврђеним квотама, а на највишем нивоу те квоте нису ни утврђене. Равноправност полова постоји више декларативно него суштински, истиче Весна Шијачки и обја-

људи уче и сазнају нешто ново, али се пита и каква је одговорност политичких партија пред изборе који долазе. Законска регулатива није препрека за веће учешће жена у политичком животу, зато је циљ овог тренинга да се види које су то заправо препреке, посебно на локалном новоу. Вишња Баћановић саопштила је податке из истраживања да у свету жене чине 16 одсто парламентараца, у Европском парламенту је то 30,3 одсто, у региону је просек са 30 пао на 10 одсто, а у Скупштини АПВ проценат жена посланица са 19,7 у прошлом, пао је на 14,6 одсто у садашњем мандату. Од 120 посланика само је 17 жена у Скупштини АПВ. Од 45 општина на челу само три су жене. Општина Стара Пазова представља пример добре праксе, не по заступљености жена у политичком животу, него по функционисању механизма за родну равноправност, пошто су успостављени капацитети и има и резултата. А. Мали

Изложба руских књига и концерт талената

НОВИ БЕЧЕЈ: Под покровитељством општине Нови Бечеј, у организацији Народне библиотеке и Друштва српско-руског пријатељаста „Волошинов”, у Дому културе отворена је изложба књига и одржан концерт музичких талената ове општине.

У Галерији „Село” организовано је поетско-музичко вече „Захвалност” где је отворена изложба око 120 књига на руском језику које је поклонила библиотеци Амбасада Руске федерације. Припрема и реализација занимљиве изложбе остварена је по идеји Агнаш Ђукичин, доректорке новобечејске Народне библиотеке. После отварања изложбе књига, у позоришној сали Дома културе изведен је свечани консерт вокал-

них и инструменталних солиста музичких телената, ученика нижих, средњих музичких школа и академија из општине Ново Бечеј. Учеснике и посетиоце је поздравао Миливој Вребалов, председник оштине Нови Бечеј, а концерту су као гости и извођачи присуствова-

ли и проф. Љубица Благојевић (клавир) из Зрењанина, мр Зоран Мулић, редовни професор музичке академије из Новог Сада и Марина Круљ, победница минулих „Обзорја на Тиси”. Двочасовни концерт на коме су учесници показали своје музичко умеће, публика је бурно поздравила, а концерт је осмишљен и реализован по идеји Светислава Тике Нићетина, великог заљубљеника и промотера музике из Новог Бечеја. М. Киселички

Дочек уз ватромет

АПАТИН: Дочек Нове године у Апатину ће се, у организацији Скупштине општине и Туристичке организације, одржати у центру града. У програму ће учествовати локални бендови, за грађане ће бити припремљени чај и кувано вино, а у поноћ је предвиђен ватромет и честитка председника општине. Ј. П.

Притисак на дугме доноси помоћ

КИКИНДА: Осамдесетседмогодишњи Ђура Боканић после смрти супруге живи сам и корисник је нове услуге у кикиндској општини - телеасистенције. Корисник ове помоћи је и Анђелија Марић, која има 95 година. Живи у Кикинди са ћерком, а већ годинама јој свакодневно долази геронтодомаћица. Председник општине Илија Војиновић и његова помоћница Гордана Булатовић обишли су најстари-

дугме и они се јаве и помогну ми. Дешава се да их позивам свакодневно, они ме увек питају да ли ми је нешто потребно, да ли могу да се крећем и да ли треба некога да позову - каже Ђура Боканић о новој услузи. Анђелија Марић задовољна је геронтодомаћицама које је обилазе: - Сви добро брину о мени, не могу ништа сама. Не знам шта бих без помоћи моје деце и ових девојака.

Ђура Боканић свакодневно користи услугу телеасистенције

Представници општине обишли и Анђелију Марић

је суграђане, кориснике услуга Службе помоћи у кући Геронтолошког центра, и поделили поклон-пакете. - Врло сам задовољан. Ако ми позли, само треба да притиснем

- Не заборављамо најстарије, а ово је за мене била прилика да видим како ради Служба помоћи у кући Геронтолошког центра - рекао је председник општине Илија Војино-

вић. - Све похвале за ове људе који брину о најстаријима којима желим све најбоље. Услуге телеасистенције бесплатне су две године за 25 корисника, захваљујући донацији владе Норвешке и помоћи општине. Услуга помоћи у кући постоји у Кикинди, Новим Козарцима и Банатском Великом Селу. Услуга је намењена полупокретним и покретним старијим особама које живе саме, и иначе кошта 25 евра месечно. - Пошто активирају даљински управљач који је повезан са телефоном и који носе са собом, корисницима се јавља радница фирме „Аси-

стел” из Београда. Домет апарата је 50 метара, а из „Асистела”, по потреби, контактирају са лекарима, комшијама и родбином - каже Весна Кораћ, шефица Службе помоћи у кући Геронтолошког центра. Услуга телеасистенције доступна је у Општини већ месец дана, а у Геронтолошком центру планирају још неке новине. - Припремамо нове пројекте за следећу годину. Из локалне самоуправе обећали су аутомобил за запослене који наше кориснике, и по најлошијим временским условима, обилазе бициклима - каже директорка Милена Раданов. А. Ђуран

НАСТАВЉА СЕ БЕЧЕЈСКА ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА

Осмех вредан милион динара

БЕЧЕЈ: Бројне локалне организације укључене у реализацију хуманитарне акције „Осмех“ у Бечеју очаране су осмесима деце којој су уручили новогодишње пакетиће, па су одлучили да наставе с поменутом акцијом у којој су прикупљали играчке, одећу и обућу, слаткише, школски прибор... Циљна група у овој акцији била су деца до десет година старости из породица слабијег материјалног стања на територији читаве општине. Око 1.050 деце обрадовало се новогодишњим поклонима, који су им обе руке оптеретили. У једном пакетићу били су слаткиши, а у другом гардероба и играчке. Имајући у виду да на територији бечејске општине живи 4.562 детета до десет година старости, скоро четвртини укупне популације овог узраста измамљен је осмех на лицима. Такође и активистима. - Због велике количине сакупље- Деда Мраз и деца најмањег насеља бечејске општине Поланице них ствари и донација у виду слаткиша, одлучи- 250, Бачком Градишту 200, Радичевићу 50, Др- ра, чиме се стигло до износа од 111.000 динара. ли смо да не потрошимо сав сакупљени новац у љану 45, Пољаници 32 и Милешеву 23. Сутра ће На жиро рачун уплаћено је укупно 161.926 диовој акцији, па смо 100.000 динара сачували на у Центру за децу и младе, Главна улица 45, бити нара, од разних хуманитарних дешавања, као наменском жиро рачуну и та средства ће бити уручено 50 пакетића за бебе и исто толико деци што су концерти, журке, свирке, представе, играонице, маскенбал, одбојкашки турнир... искоришћена за следећу хуманитарну активност из великих породица. Општина Бечеј је од саме идеје половином стигло је 80.667 динара, а у кутијама које су бинамењену истој циљној групи деце, највероватније поводом Ускршњих празника - рекла је на октобра подржала акцију „Осмех“ логистички, ле распоређене на тридесетак пунктова слило прес конференцији у име организатора активист- али и материјално. Покривени су технички се 70.692 динара. Сакупљена гардероба и киња Бечејског удружења младих - БУМ Мари- трошкови акције у висини 39.000 динара, ку- играчке процењују се на око 600.000 динара. пљени су кондиторски производи у вредности Све у свему, новогодишњи осмех бечејских акна Ковачев. Највише деце, укупно 350, добило је пакетиће 62.000 динара и донирано је сто календара, ко- тивиста вредан је око милион динара. В. Јанков у Бечеју, у Бачком Петровом Селу уручено је ји су продани по популарној цени од 100 дина-


dru[tvo

dnevnik DUGOVAWA PROUZROKOVALA NESTA[ICU POJEDINIH LEKOVA

Bolesnici~ekaju dasena|u 32milijarde Svejedu`alistalekovakoji nedostaju klini~kim centrama ibolnicama,aliiapotekamau Srbiji.Takoosimcitostatika „5-fluorouracil” i „metotreksat”,kojenekebolniceve} nemajuanekeimajuuograni~enimkoli~inama,uhemotologiji nedostaje „dekarbazin”. Nesta{icajei„heparina”protiv zgru{avawa krvi, „nirmin ampul a” za inf arkt mio k arda, „nitroglicerina”kojikoriste kardilo{ki bolesnici. Nema dovoqno ni „prilazid plusa”, koji se koristi kod kardiova-

skularnihbolesti,ni„sintroma” protiv zgru{avawa krvi. Za psihij atrijs ke bol es nik e nesta{icaje„litijumkarbonata”, „anafranila” i  „triksifena”. Sude} i po ovim lek ovima, najve} i prob lem tren utn o, osim obolelih od raka, imaju pacijentikojibolujuodkardiovaskularnih bolesti, visokog pritiska,psihijatrijskihineurolo{kih oboqewa. Neki od lekova, kao {to je citostatik „5-fluorouracil„,nemajuodgovaraju}uzamenu,asviproizvo|a~i u Srbiji ve} odavno su obavestili nadle`ne da prestajudagaproizvode.Institut za onkologiju Vojvodine je, ne ~ekaju}i RFZO, svojim parama kupio sve potrebne citostatiketakodapacijentiizPokrajine nemaju razloga za brigu i dobijajupotrebnuterapiju. U Rep ub li~k om fondu za zdravs tven o osig ur aw e obj a{wavaju da je nesta{ica nekih lekova posledica toga {to pojedini proizvo|a~i izlaze iz proizvodwe lekova, a ne zbog toga{toimonidugujunovac.S drugestrane,republi~kiministarzdravqadrZoranStanko-

vi} tvrdi da je nesta{ica posledica dugovawa dr`ave proizvo|a~ima i distributerima lekova. –Institucijekojesusnabdevaletr`i{telekovimasuuvelikimdugovawimazato{toim ih dr`ava ne ispla}uje. To je, me|utim, u nadle`nosti funkcionisawaRFZO-a,alimikao Ministarstvo zdravqa ne mo`emo stajati po strani – obja{wavaministarStankovi}. On je nedavn o izj avio da zdravstvene ustanove trenutno dugujuvi{eod32milijardedinaraidasetomorare{itidokrajaovogmeseca, a to zna~i u narednih nekoliko dana. Po~ etk om dec emb ra sam min is tar je bio svestantogada}edo}i do nesta{ice ovih lekova,alijeverovaoda se ona mo`e preduprediti. Tako je, izme|u ostal og, rek ao da je tra`iodaseizRobnih rezervi povuku „litijum karbonat” i „nitroglicerin” u tabletama. – O~ekujem da se do po~etka idu}egodinena|eprihvatqivo re{ewezaduguzdravstvudabi se omogu}ilo nesmetano funkcionisawe zdravstvenog sistema, {to podrazumeva i boqe snabdevawe lekovima – poru~iojeStankovi}. Ukoliko se zaista odmah od prvog dana naredne godine ne re{iproblemdugovawaproizvo|a~imaidistributerimalekovama, zdravstvene ustanove u Srbiji }e iz dana u dan imati sve mawe lekova i materijala za pru`awe usluga pacijentima. Jer ne samo da je u klini~kim centrima i bolnicama sve mawe lekova ve} po~iwe i nesta{ica neophodnog materijalazaoperacije.Takojepredesetak dana Klinika za vaskularn u hir urg ij u Klin i~k og centra u Ni{u saop{tila da zbog nedostatka materijala za operacije pacijente upu}uje u Beograd, {to vi{estruko uve}avatro{kove.Onisunaglasilidaimnedostajesvegapatako ne mogu da obave ni rutinske operacije zbog nedostaka ve{ta~kih krvnih sudova i katetera. Q. Male{evi}

KONKURS ZA NASTAVNIKE OSNOVNIH [KOLA

Digitalnim~asom donagrada

Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva raspisalo je nagradni konkurs za nastavnike osnovnih {kola „Digitalni ~as 2”. Konkurs je namewen nastavnicima razredneipredmetnenastavekojiuspe{noinakreativanna~in koriste informacione i komunikacionetehnologijeunastavi, aciqmujepodsticaweefektivneiraznovrsneupotrebeinformacionih tehnologija u nastavnomprocesu. Radove, koji treba da sadr`e prikaz jedne nastavne jedinice uskla|ene s va`e}im nastavnim programom i realizovane tokom jednogilinajvi{e~etiri{kolska~asa,a~ijurealizacijuprati upotrebainformacionihtehnologija kao nastavnog sredstva, ocewiva}e stru~na komisija. Upotrebqene informacione tehnologijemorajubitiprimenqiveunastaviudigitalnimkabinetimaiuskla|enesazadacimaiciqevima~asa. Zainteresovaninastavnicina konkurs se mogu prijaviti elektronskim putem na veb-strani Digitalne {kole www.digitalnaskola.rs/cas do16.januara,anaovoj strani mogu na}i i detaqne informacijeipravilazau~e{}e.

Svevrsteprenosaznawakojese odvijauzpomo}elektronskihkomunikacija i informacionih tehnologija danas nazivamo eObrazovawe i ovaj  tehnolo{ki napredak omogu}ava da proces u~ewa, ali i proces preno{ewa znawa, unapredimo i olak{amo, kakouu~ionicama,takoiizvan wih. Da bi pomoglo u ovom procesu, Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva do sada je informati~kim kabinetima opremilo vi{e od2.800{kolapanikori{}ewe ra~unarauobrazovawunijevi{e izuzetakve}pravilo,au~eweuz pomo} modernih komunikacionihiinformacionihtehnologija postaje boqe, br`e, lak{e i zanimqivije. Sobziromnatodajeprioritet na{eg vaspitno-obrazovnog sistema da sva deca imaju iste {anse i mogu}nosti u obrazovawu, elektronsko obrazovawe jedan je od prioriteta Ministarstvakulture,informisawaiinformacionog dru{tva, s posebnim naglaskom na projektu ”Digitalna{kola”kojiimazaciq da sve {kole u Srbiji opremi modernim ra~unarskim kabinetima. D. D.

utorak27.decembar2011.

13

POLICAJCI TRA@E VE]E PLATE

Da~i}:Okon~ajte{trajk ^lanovi Nezavisnogsindikata policije (NSP) okupili su seju~eispredVladeSrbijetra`e}i poboq{awe materijalnog polo`ajasvihradnikaMUP-ai policije, kao i isplatu zaostalih dnevnica i putnih tro{kova.Oko1.500policajacaokupilo se u podne ispred Vlade Srbije, deo i ispred Predsedni{tva Srbije, a Nemawina i UlicaknezaMilo{abilesuzatvorenezasaobra}aj.Napo~etkuprotesta,policajcisuminutom}utawaodalipo{tukolegama koji su poginuli prilikom izvr{ewaslu`benihzadataka. –Netra`imoni{tadrugonegodabudemoboqepla}eni–rekao je okupqenima predsednik [trajka~kog odbora reprezentativnogNSP-aDejan\uki}. On je kazao da su u posledwe vreme na~iweni napori na poboq{awu polo`aja policajaca, alidatonijedovoqno. ^lanPredsedni{tvatogsindikata Bla`o Markovi} rekao jedakomunalnipolicajciimaju platuod46.000dinaraidaioni ho}edaimsepridru`e,aneda ih prestignu u visini zara-

da. PredstavniciNSP-asutra`ili da ih primi premijer Mirko Cvetkovi} jer s ministrom policije Ivicom Da~i-

traje od 12. decembra, i poru~io da je u ovom trenutku u~iweno najvi{e {to je bilo mogu}ezapoboq{awematerijal-

}em, kako tvrde, nisu postigli dogovor. Ministar Da~i} pozvao je ju~eNezavisnisindikatpolicij e da okon~ a {trajk, koj i

nog statusa i polo`aja zaposlenihuMUP-u.Onjeistakao da polo`aj policije ne mo`e „tek tako” da se poboq{a, pogotovoposlenizagodinaopte-

re}enihmnogobrojnimproblemima. –Prednamajezadatakdaseu narednimgodinamaprimenidogovorenosistemskore{ewe,odnosnopreto~i u pove}awe plata – naveo je Da~i}, i  ponovio da je izmewen Zakonopoliciji,da}eod 1. januara biti primewivan Poseban kolektivni ugovor, kao i da je buxetom za narednu godinuplaniranovi{e novca za MUP nego u prethodnomperiodu. Po wegovim re~ima, policiji}ebitiispla}ivana i nadoknada za prekovremeni rad, no}ni rad, de`urstva, a u narednih{estmesecii poseban mese~ni dodatak. – Po planovima, osnovnica plate bi}e izjedna~ena s pripadnicima Vojskeiznamdasvetonijedovoqno,alijenajvi{e{tosemoglo posti}i u ovom trenutku – kazaojeDa~i}.

ZA DVA MESECA LOKALNI ANTIKORUPCIJSKI FORUM NI[TA NIJE URADIO

Odkorupcijenitraganiglasa? Ili je u Zrewaninu sve “pod konac” i nijekaouostatkuSrbije,ilisugra|ani diglirukeodsvega,iliLokalniantikorupcijski forum (LAF), oformqen pre vi{e od dva meseca, za to vreme nije opravdao svoje postojawe. Tek, priznawe prvoglokalnogkoordinatorauSrbijiza borbu protiv korupcije Daneta Ma{i}a daovojkancelariji,kojasenalaziuzgradizrewaninskogpozori{ta,dosadanije prijavqennijedanklasi~anslu~ajkorupcije, izazvalo je podozrewe kod mnogih. Ma{i}jenovinarimakazaodajeuproteklom vremenu svega desetak gra|ana do{lo u zrewaninsku kancelariju LAF-a dabiprijavilokorupciju,alisu,powegovim re~ima, proma{ili temu zbog nepoznavawa{tajekorupcija. – Uglavnom se javqaju radnici iz propalihfirmi,kojinemogudanaplatepotra`ivawa, pojedinci s primerima kla-

si~nih prevara ili s presudama kojima nisuzadovoqni.Odkorupcijskihprijava nitraga–izjaviojeMa{i},kojismatra darazlogmalomodzivunijeneobave{tenost gra|ana o postojawu antikorupcijske kancelarije jer je on ~est gost u lokalnim medijima, gde apeluje na Zrewanincedaseukqu~euradLAF-a. Daliqudi,pitaseMa{i},strahujuod mogu}ih posledica, ili je ne{to drugo u pitawu,tek,nikoneprobijaled.Mo`da }e, dodaje, krenuti naboqe kada ovakve kancelarijeuskoroza`iveuNi{u,Kragujevcu i Po`egi, i kada sve budu umre`ene. Rad for um a je, ina~ e, prv ens tven o usmerennajavnapreduze}aiustanovekojesefinasirajuizgradskogbuxeta,alii drugi mogu biti na tapetu. Kancelarija nemaingerencijedasamapokre}e“istragu”,ve}radiposistemuprijava.Zbogto-

gabezaktivnogu~e{}agra|anane}ebiti ni rezultata. A da bi prijave bile prihva}enenijedovoqnagolapri~a,ve} trebaprilo`itidokazekao{tosupisanimaterijali,audioilivideo-zapisi. Zrewaninje,dapodsetimo,postaoprvi graduVojvodiniiSrbijiukojemjepo~elaradkancelarijaLAF-a.Ovajprojekat sprovodi Biro za dru{tvena istra`ivawa, uz finansijsku podr{ku USAID-a i Institutazaodr`ivezajednice(ISC),a u okviru programa “Javno zagovarawe u praksi”. U LAF-u i Birou za dru{tvena istra`ivawa su kazali da se borba protiv korupcije mora preneti s republi~kognivoanalokalnidabibilauspe{nija. Pogotovo zbog toga {to }e se u predstoje}oj decentralizaciji pove}ati broj ovla{}ewa lokalne samouprave. A upravotojeprostorizarastkorupcije. @. Balaban

DEVET DECENIJA PASTEROVOG ZAVODA U NOVOM SADU

UVojvodinigodinudana nemabesnila PasterovzavoduNovomSadu, osnovan1921.godine,obele`ava devedesetogodi{wicu postojawairada.Osniva~iprvidirektorove,danasnacionalnereferentneustanovezabesnilouSrbiji,biojedrAdolfHempt,~ijasevakcinaprotivbesnilakoristila u ve}ini evropskih zemaqasvedosredineosamdesetih godinapro{logveka. –PasterovzavodjedanasnacionalnaustanovazabesnilozaceluSrbijuiuspe{nosebavipre-

vencijombesnilaqudii`ivotiwa,pra}ewemikontrolommera prevencije–ka`ezana{listdirektor Pasterovog zavoda profesor dr Du{an Lalo{evi}. – On je i nacionalna referentna labaratorija za dijagostiku besnila kod qudi i `ivotiwa. Osim toga, i to je od izuzetnog zna~aja,usaradwisInstitutom za transfuziju krvi Srbije proizvodihumaniantirabijskiimunoglobulin, odnosno doma}i serumprotivbesnila.

Na{ sagovornik isti~e da u Vojvodini u protekloj godini nije zabele`en ni jedan jedini slu~aj besnila kod `ivotiwa, dokgaudrugimdelovimaSrbije ima. – Na{ doma}i serum protiv besnilajezlatavredanivelika u{teda za dr`avu. Zahvaquju}i tome{tosamiproizvodimovakcinu i obavqamo  preventivu, u Vojvodinive}godinudananema besnila. Pasterov zavod pokriva celu mre`u stanica protiv

besnilauSrbiji,kojihimaoko 30,gdepacijentii`ivotiwepo potrebidobijajuserum–ka`edr Lalo{evi}. Ovanacionalnaustanovaje,u okviru obaveza pra}ewa kretawaepidemiolo{kihiepiziotolo{kih podataka o besnilu, ukqu~enaume|unarodnuinformati~ku mre`u podataka o besniluROBNETkojajepodnazorom Svetske zdravstvene organizacije. Q. Male{evi}

STUDENTIMA UNS-a SERTIFIKATI ZA RADNU PRAKSU U „EVROPSKIM POSLOVIMA”

Uspelaobukapraktikanata Po{tosuuspe{nozavr{ili ProgramradneprakseuFondu „Evropski poslovi” u akademskoj 2010/11. godini, deset studenata master studija i diplomac a Univ erz it et a u Nov om Sadu,sEkonomskogiFakulte-

Pred rag Nov ik ov uru~ il i praktikantimasertifikate. Prog ram radn e praks e za akad emc e rea l iz ov an je u „Evrops kim pos lov im a„ na osnov u prot ok ol a o sar adw i izme|uovogFondaiUniverzitet a, zak qu~ en og u nov emb ru pro{le god in e, a u 2010/11. uspe{ no gajezavr{ilodeset praktikanata: Svet lan a Pav i}, Ang el a Slad i}, Sand ra Svir~ evi}, Mil ov an Rank ov, Miq an Radowi}, AnaMu{kiw a, Biq an a Bo{ wak, Vi{ wa Vuj ad in ov i}, Jovan a Kov rl ij a i Ivana\urovi}. Foto:N.Stojanovi} Oni su obavqa-

ta tehni~kih nauka, zaslu`ilo jeizvani~nu„potvrdu”otome. Zatosuju~enaprigodnojsve~anosti u Rektoratu UNS-a rektor prof. dr Miroslav Veskovi} i direktor Fonda „Evropski pos lov i” AP Vojv od in e

li odre|ene zadatke u okvirima uobi~ajenog rada u Fondu, po 15 sati nedeqno po utvr|enomrasporedu,apoocenimentor a, zap os len ih u Fond u „Evropski poslovi” APV, mastera{iidiplomcizavr{avali su ih uspe{no. Oceweno je da su pokazali dobar nivo znawairazli~itihve{tina–znawe stranih jezika, kompjuterskupismenost... Dragocenozaovemladequde je svakako {to su mogli neposrednodaupoznajuradFondai steknuuviduproceseevropeizac ij e i uvo| ew a evrops kih standarda u na{oj zemqi, posebnofunkcionisawefondova EU, programe evropske regionalne saradwe, te izradu predloga projekata radi prijavqivawazadodelunovcaizrazli~itihevropskihfondova. V. ^eki}


crna hronika

utorak27.decembar2011.

UNOVOSADSKOMVI[EMSUDUODLO@ENPROCES ZANAME[TAWEUTAKMICEDECEMBRA2008.

DVOJICATEMERINACAKA@WENAZATVORSKOMINOV^ANOMKAZNOM

Pijaninapadali qudenaulici

Novoro~i{te umartu

Glavni pretres u slu~aju name{tawa utakmice izme|u FK „Mladost„izLu~anainovosadske „Vojvodine„ u decembru 2008.godine,za{tasuoptu`eni Ratko Butorovi} (56), predsednikFK„Vojvodina„,fudbalske sudijeMihajloJekni}(48)iBorislavKa{anski(39)i,kaoposrednici, Milan ^abri} (37) i GoranKova~i}(39),odlo`enje

{awaokrivqenihiispitivawa svedokausvomposeduimaloodre|ene dokumente koji nisu bilidostupniodbrani. Re~jeotranskriptimatelefonskihrazgovoraokrivqenih koji su snimqeni na CD i dostavqenitu`iocuiistra`nom sudiji koji su vodili ovaj slu~aj, dok je odbrana dobila na uvid taj dokazni materijal na-

dnevnik

c m y

14

Temerinska policija je podnelaprekr{ajneprijaveprotiv dvojice sugra|ana, Stefana J. (1993) i Davida K. (1991), zbog osnovane sumwe da su prekr{iliZakonojavnomreduimiru. Oni se terete da su u nedequ naulici,udvanavrata,fizi~ki napalinekolikogra|ana, odkojih je dvoje zadobilo lak{e povrede. Obojica su privedena u slu`bene prostorije i alko-testirawemjeutvr|enodaimaju1,24, odnosno 1,36 mg/ml alkohola u organizmu. Odre|eno im je zadr`avawe do12sati,azatimsuprivedeni nasaslu{awenadle`nomprekr{ajnomsudijikojijeStefanuJ. izrekaokaznuzatvoraod25dana inov~anukaznuod5.000dinara, dok je Davidu K. izre~ena ista zatvorska kazna uz nov~anu od 6.500dinara. Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i izrazio je zabrinutost i najo- {trije osudio doga|aje u Temerinu, u kojima su za sada nepoznati po~inioci 24. decembra

ciglama razbili prozor na porodi~noj ku}i P. Z. iz ovog mesta,kaoifizi~kinapadnagrupu gra|ana ma|arske nacionalnosti 25. decembra od trojice me{tana, koji su zbog ovog slu~ajaprivedeniiprocesuirani. –Obave{tensamdajejedanod ova dva incidenta re{en, a povodomslu~ajaukojemje,kakose navodi u izve{taju, ciglama o{te}ena porodi~na ku}a u Temerinu, insistiram na tome da se u najkra}em mogu}em roku prona|u odgovorni za ovo krivi~no delo. Kao i do sada, ne}u dozvolitidaovakviincidenti, koji unose zabrinutost i nemir uovuosetqivusredinu,nebudu na odgovaraju}i na~in tretiraniodpolicijskihisudskihorgana – naglasio je predsednik Egere{i. Izra`avaju}i zabrinutost da su pojednici, koji imaju nameru danaru{avajujavniredimiri me|unacionalne odnose u op{tini Temerin, iskoristili {trajk dela policije, [andor Egere{i je istakao da je neop- hodno da se nastavi dosada{wa

dobra, profesionalna i pravovremena saradwa svih nadle`nih, od pokrajinskih i organa lokalnesamouprave,dopolicije,sudstvaisamihgra|ana. –Dosadasmokoordiniranim akcijama i dobrom saradwom uradilimnogonatomedaTemerin bude podjednako bezbedna sredina za `ivot gra|ana kao i

bilokojedrugomestouVojvodini. Nastavi}emo da radimo na tome i da s punom pa`wom pratimosituaciju,alipozivamsve koji komentari{u ove slu~ajeve, da to rade na odgovoran na~inkoji}edoprinetiwihovom re{avawuanenepotrebnomdizawutenzija–rekaojeEgere{i. N.P.

SARADWAPOLICIJASRBIJEIBOSNEIHERCEGOVINE RatkoButorovi}napu{tanovosadskupalatupravde

ju~e u novosadskom Vi{em sudu za21.mart2012.godinejersena ju~era{wem ro~i{tu, zbog bolesti, nije pojavio optu`eni ^abri}. Naprethodnomro~i{tu,odr`anompo~etkomoktobra,advokati odbrane su predali podneskeukojimajetra`noodsudada odre|enedokazeizuzmuizspisa ovog predmeta. Naime, sudskom ve}usasudijomSvetimiromPopovi}em na~elu,tadajepredlo`enodasekaodokaziizuzmuizjave optu`enih i svedoka jer je Tu`ila{tvo u trenutku saslu-

knadn o. Kak o je pred sudom obrazlo`eno od odbrane, time su povre|ene odredbe Zakona o krivi~nom postupku te se izjaveoptu`enihisvedokanemogu tretiratikaovalidnidokaziu ovompostupku. Sobziromnatodaju~era{we ro~i{te nije ni zapo~eto zbog izostanka jednog od optu`enih, odluka suda po podnesku odbrane je ostala nepoznata, ali po nezvani~nim informacijama, sud ga najverovatnije ne}e prihvatiti. N.Perkovi}

PRIJAVAU^OKI

NESRE]AUOSTOJI]EVU

Pareuyep? Policijau^okipodnelaje krivi~nu prijavu protiv direktora preduze}a „Potiski Sveti Nikola” Miroslava B. (1946) iz Nov og Kne` evc a, zbog osnova sumwe da je zloupotrebioslu`benipolo`aj. On se tereti da od septembra 2009. do marta ove godine na ra~un preduze}a nije uplatioiznosodoko600.000dinara,kojipoti~eodzakqu~enog kupoprodajnog ugovora, ve} ga je protivprvano zadr`ao za sebe. M.Mr.

Povre|en motora{

U saobra}ajnoj nesre}i u Ostoji}evu, op{tina ^oka, te{ke telesne povrede, opasne po `ivot, zadobio je motociklista ZoranM. (1965)iz^oke. Nezgoda se dogodila u subotu oko14satinaraskrsniciSin|eli}eveiMileti}eveulice,kada je do{lo do kontakta putni~kog motornog vozila kojim je upravqaoBranislavS. (1993)izSrpskog Krstura, op{tine Novi Kne`evac, i mopeda kojim je upravqaoZoranM. M.Mr.

PRIJAVAPROTIVPREDUZETNIKAIZBAJMOKA

Ostaodugzatovqenike

ProtivPereP. (1960)izBajmokapolicijauKawi`ipodnelaje krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebeovla{}ewauprivredi. Krivi~nom prijavom osumwi~eni se tereti da je u svojstvu vlasnika i direktora preduze}a „Pepa” DOO iz Bajmoka, tokom juna 2009. godine, od privatnog preduze}a iz Adorjana, op{tina Kawi`a,preuzeotovqenike,zakojedosadanijeisplatiodugodoko4,3 milionadinara,saop{tenojeju~eizPUKikinda. M.Mr.

Zajednouborbi protivkriminala Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Sadik Ahmetovi} potpisali su ju~euBeograduzajedni~keizjave o namerama ja~awa saradwe u borbiprotivkriminala,posebno organizovanog kriminala i terorizma. Potpisnici izjava u sedi{tuMUP-aSrbijeslo`ili su se da zajedni~ki problem – borbaprotivsvihvidovakriminala – mo`e biti re{avan samo

Formirati regionalni centar Da~i}jenaglasiodajeposebno va`no da se zemqe u regionu oslawaju jedna na druguurazmeniinformacija,uciqu~egabibilodobro formirati zajedni~ki centar. –Zazemqeuregionujeveomava`nodaobjedinimopodatke i da ih zajedno koristimo.Bez~vrstesaradwei koordinacijenemo`emonapredovati. S Hrvatima smo oti{li korak daqe i uspostavili direktnu liniju komunikacije video-vezom na nivou ministarastava i direktora policije. Takva saradwabitrebalodasepro{iriinadrugezemqeuregionu–istakaojeDa~i}.

Da~i}iAhmetovi}potpisaliizjavuosaradwi

koordiniranim akcijama relevantnih institucija zemaqa u regionu. Da~i} je naglasio da je na osnovu ovog bilateralnog sporazuma i va`e}eg zakonodavstva oja~ano strate{ko patrnerstvo u oblasti policijske saradwe. Srpski ministar policije je, na sastanku kojem su prisustvovali i direktor policijeMiloradVeqovi} iministarunutra{wihposlovaRepublike Srpske Stanislav ^a|o, naglasio da je saradwa u oblastiborbeprotivkriminala, krijum~arewa, trgovine drogom,qudima,qudskimorganima, nezakonitih migracija...

neophodnost u ciqu postizawa rezultata. –Dabismobiliuspe{ni,moramo da unapredimo saradwu u tragawuzaosumwi~enima,uwihovimhap{ewima...razmewuju}i informacije o po~iwenim krivi~nimdelima–rekaojeDa~i}. Res orn i min is tar je dod ao da je neop h odn a razm en a saznaw a, pos ebn o o nov im pojavn imobl ic im akrim in al a, kao i obos tran o ja~ aw e kapac it et a prip adn ik a pol icij e. –Koordinacijaiefikasnasaradwaputsukaspre~avawukriminalnih delatnosti, a saradwa trebadabudenanivouministar-

stava,direktorapolicijaidrugih relevantnih organa – istakaojeDa~i}. Neophodna je, po wegovim re~ima,brzaiefikasnaoperativnasaradwa,po{tosuuposledwe vreme mete terorizma i na na{emprostoru,gdejeprethodnih godinabilasamowihovaregrutnabaza. S Da~i}evim stavom o neop- hodnosti zajedni~kog delovawa sla`e se i Ahmetovi}, koji je podsetionatodajeovosamojedan u nizu sastanaka resornih ministara, uz pohvalu dosada{wesaradwe. –Ovajdogovorpredstavqana{e ~vrsto opredeqewe za unapre|ivawesaradweuborbiprotivsvihoblikakriminala.Svesni smo toga da organizovane kriminalne grupe u regionu dobro sara|uju i na{im zajedni~kim radom moramo uhvatiti korakswima,po{tosesvakimdanom sve vi{e usavr{avaju da bi prevarile sistem bezbednosti u regionu–smatraAhmetovi}. Ministar sigurnosti BiH uverenjeutoda}eovajdogovor unapreditisaradwuida}ezajedno biti korak ispred organizovanih kriminalnih grupa na Balkanu. – Sve policijske strukture u BiH su opredeqene za dobre partnerskeodonosejernemo`emoizolovatioveproblemesamo napodru~jejednezemqe–zakqu~iojeAhmetovi}. (Tanjug)

IZ ZREWANINSKOG TU@ILA[TVA

Melen~aninoptu`enzadvesmrtinamotoru Milivoj\. (58)izMelenacaoptu`enjepredzrewaninskimOsnovnimsudomdajepo~iniote{kokrivi~nodeloprotivbezbednostijavnog saobra}aja. Osnovnojavnotu`ila{tvosaop{tilojeju~edajeon31.oktobrapro{legodine,oko12.10~asova,uMelencimaupravqaoputni~kimvozilom“renolaguna”,kre}u}iseUlicomsrpskihvladaraizpravcaZrewaninapremaBa{aidu.Kadajestigaonaspramku}nogbroja17,zapo~eoje skretaweulevo,nakolskiulaz,adapritomnijepropustiovozilokoje jedolaziloizsuprotnogsmera. Naime,nawegovautomobilnaleteojemotociklkojimjeupravqaoR. B.anakojemjesedelaiS.B.izMelenaca.Wihdvojesuprilikomsudarapalinakolovozizadobilite{ketelesnepovrede,usledkojihjeR. B.preminuopoprijemuuUrgentnicentarzrewaninskebolnice,aS.B. uKlini~komcentruVojvodineuNovomSadu.

Kakosepodozreva,ovajmladi}je12.novembra2011.godineoko dva sata u Zrewaninu, ispred ugostiteqskog objekta “Vajt hors”, pod dejstvom alkohola, pretio policajcu O. @. da }e ga napasti. Okrivqeni je prethodno izveden iz lokala radi policijske kontrole. MilanL.seteretidajezatimzapretiopolicajcukojijebio u slu`benom automobilu. Policajac mu je naredio da se udaqi od vozila, {to je mladi} odbio da u~ini, dr`e}i vrata auta i spre~avaju}iO.@.daiza|eizwega.Kadajeuspeodaiza|e,policajac ga je uhvatio za levu ruku, ali ga je okrivqeni napao, uhvativ{igadesnomrukomzakaputipo~ev{idagavu~ekasebi.MilanL.jeupritvoruzrewaninskogOkru`nogzatvoraod 12.novembra.

Policajcavukaozakaput

„]irkom”o{te}enza 1,8miliondinara

Zbogsumwedajepo~iniokrivi~nodelonapadanaslu`benoliceu vr{ewu slu`bene du`nosti, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglojeoptu`nicuprotivMilanaL. (25)izZrewanina.

ProtivNeboj{e@. (47)izBeogradazrewaninskoOsnovnojavnotu`ila{tvopodnelojeoptu`nipredlogkojimmusenateretstavqakrivi~no delozloupotrebeovla{}ewauprivredi.

PonavodimaTu`ila{tva,Neboj{a@.jeod4.maja2009.do18.januara2010.godineuZrewaninu,fakti~kivode}iposlovawe“Opeltrejda”izBeograda,aunameridazatopreduze}epribaviprotivpravnu imovinsku korist, la`no prikazao ~iwenicu zrewaninskoj firmi “]irkomeksport-import”da`elidakupirobuida}ejeplatitiu rokuodmesecdanaoddanaisporuke.Me|utim,tvrdeuTu`ila{tvu, Neboj{a@.jeznaodatone}eu~initipajedoveouzabludupredstavnikao{te}enog“]irkoma”inaveogadamusukscesivnoisporu~irobuukupnovrednuvi{eod1,8miliondinara,zakolikojeio{tetio zrewaninskopreduze}e.

Taksistifalsifikovaneevre Na optu`eni~koj klupi Osnovnog suda u Zrewaninu na}i }e se ZrewaninacNemawaT.(19)jergaTu`ila{tvoteretidajepo~inio krivi~no delo falsifikovawa novca. Kako se isti~e u optu`nom predlogu, ovaj mladi} je 24. juna 2011. godine, u ve~erwim satima, staviouopticajla`annovacnatajna~in{tojetaksisti,zausluguprevozaodZrewaninadoMelenaca,predaofalsifikovanunov~anicuod200evra.


crna hronika

dnevnik SINO],TOKOMPQA^KEUOBRENOVCU

Ubijenaradnica zlatare Radnica zaposlena u zlatari „Paji}”uUliciMilo{aObrenovi}a 7, u Obrenovcu, ubijena je sino} u 18.15 ~asova, tokom poku{ajapqa~ke. U saop{tewu Biroa za informisawe MUP-a Srbije Tanjugu je re~eno da su u zlataru uletela dvojica maskiranih napada~a i uz pretwu pi{toqima od`enetra`ilidaimpredanakitinovac.@enajenajverovat-

nijepoku{aladaspre~irazbojni{tvo, pa je do{lo do sukoba. Razbojnicisuispalilinekolikohitaca,odkojihjejedanpogodionesre}nu`enu. Te{ ko pov re| en a radn ic a preve`ena je u Dom zdravqa u Obrenovcu,gdesulekaripoku{alidajojpomognu,alije`ena,~ijiidentitetjo{nijepoznat,na`alostpodleglapovredama.

PRESUDAVI[EGSUDAUJAGODINI

Dvojici60godina robijezaubistvo Ve}eVi{egsudauJagodiniju~e jeizreklokaznuzatvoraod40godinaSa{iBanovi}u (38)i20godina zatvora Nenadu Veqkovi}u (24)izJagodinezbogsvirepogubistva@ivotija@ivkovi}a(41),saop{tenojeizsuda. Ubistvo se dogodili u no}i 27. na28.martauku}i@ivkovi}aujagodinskom nasequ Tabane. Banovi}iVeqkovi}supetsatitukli @ivkovi}ainadwimseseksualno i`ivqavali, a sve to snimala je

mobilnimtelefonomBanovi}eva k}erkaQiqanaM. (19). Usaop{tewuPolicijskeupraveJagodineod28.marta,stojidaje „prona|eno be`ivotno telo @ivkovi}auwegovojku}isvidnimmehani~kimpovredamapocelomtelu,nastalimtupimpredmetom”. Qiqanu M. sud je oslobodio, prihvativ{iwenutvrdwudajuje otactukaoinateraodasnimamu~ewe@ivkovi}a. (Tanjug)

PROCESZARATNIZLO^INU]U[KI, KODPE]I,1999.

Ra{kovi}:„[akali” ~inilizlo~ine Nekada{wi pripadnik paravojne jedinice „[akali” Zoran Ra{kovi}Serdar,svedo~iojeju~e na su|ewu pred Odeqewem za ratnezlo~ineVi{egsudauBeograduozlo~inimakojesu~lanovi te jedinice izvr{ili u selu ]u{ka kod Pe}i 1999. godine, prethodno zatra`iv{i da mu se skinu mere za{tite identiteta kojejeimaotokomistra`nogpostupka. Ra{kovi},kojijepoznatjavnosti kao vo|a zatvorskih pobuna 2006. godine kada je sebi za{to usta spajalicom, detaqno je pri~aooubistvimaizlo~inimakoje su „[akali” 14. maja izvr{ili u ]u{ki, kada su silovali `ene, pqa~kaliiubilivi{eod40civila,isti~u}idasedugopsihi~ki pripremao da govori o svim strahotamakojejevideo.Doveden je iz zatvora u kojem zbog niza razbojni{tava slu`i vi{egodi{wukaznu,kojamuuskoroisti~e. Dok je svedo~io vi{e od ~etirisata,svevremesumuoptu`eni dobacivaliipretili. UPe}jedo{ao,kakojeispri~ao, 1997. kao dobrovoqac u sastavuVojnepolicije,aposleizvesnogvremenapristupioje„ekipi” nazvanoj „[akali”, na ~ijem je~elubioNeboj{aMini},zvani Mrtvi, koji je u bekstvu preminuoodsideuArgentini. – Svi smo imali „tojote” i „landrovere”, `iveli smo po {iptarskimku}amauPe}i,pare namnisubileproblem,naoru`awa je bilo mnogo, uniformisani smo, imamo {tab... Mrtvi je jako bitnafacaugradu–ispri~aoje Ra{kovi}. Po wegovim re~ima, nisu svi iz jedinice vr{ili zlo~ine, u, kako je naveo, wegovom poimawu tere~i,alidaseta~noznaloko subili„egzekutori”.[toseti~e zlo~ina u ]u{ki, naveo je da

nije video masovno streqawe ni ubistva, ali su se grupice pripadnika jedinice odvajale i ~inile strahote – silovawa, pqa~keiubistva,apredvodnicisuim bili Ranko Momi}, zvani Bosanac, Mrtvi i Sre}ko Popovi} ]ale. Po wegovim re~ima, 14. maja 1999.voziojeMini}auosamujutruukomanduubrdima. –Mrtvisetuzadr`ao30do40 minuta, ni{ta mi nije govorio. Kadsmosevratili,rekaoje„Pokret,idemo,loveseNemci”.Mislimdave}inanasnijeznalagde idemo–naveojeon.–Nas25do30 sdesetakvozilakrenulojemagistralnimputempremaPri{tini i skrenuli smo prema ]u{ki. Stiglismodonekogtrgi}aikre}e akcija – nije nam bila prva. Delimoseu~etirigrupe.Idemo prema Zaha~u i zastajemo u selu Pavline. Najgora scena u mom `ivotusedogodilautomselukada sam kroz prozor video kako RankoBosanacsilujetrudnuAlbanku,apotomjojsasipaparmetakaule|a.Zaovihdesetgodina, koliko sam uglavnom bio po zatvorima,nabaciosamdesettetova`a, ali tetova`e koje mi je Rankodaotogdana–tosunajgore prihi~ke strahote. To nosim u glavi, trebalo mi je vremena da promenim svest u svojoj glavi, stanem pred vas. Zato sam do{ao ovdesimenomiprezimenomdase gledaislu{a... Poslekratkepauze,svibranioci optu`enih zatra`ili su da se, pre nastavka svedo~ewa, momentalnoobavisuo~ewewihovih brawenika s Ra{kovi}em, ali je sudtoodbio. Ra{kovi} se pre po~etka svedo~ewa izvinio za eventualno pri~aweuslengu.Pozanimawuje rekaodaje„pisac”.Su|ewe}ebitidanasnastavqeno. (Tanjug)

NAKON[TOJEPODOFICIRUVS-aPOZLILO NAFIZI^KOJOBUCIUNI[U

Preminuopripadnik 63.padobranskog bataqona Pripadnik 63. padobranskog bataqona stariji vodnik Goran Vasi} (41) preminuo je ju~e u Ni{u, po{to mu je pozlilo tokom izvo|ewe fizi~ke obuke, saop{tilo je Ministarstvo odbrane. „Tokomizvo|ewaredovnefizi~ke obuke pripadnika 63. padobranskog bataqona u kasarni ’Aerodrom’uNi{u,oko8.45~asova, starijem vodniku Goranu

(Mom~ila) Vasi}u je pozlilo”, navodi se u saop{tewu. Dodaje se da su mu lekari jedinice na licumestapru`iliprvupomo} ipristupilireanimaciji. „Odmah nakon toga, Vasi} je prevezen u Vojnu bolnicu Ni{, gdejekonstatovanasmrt”,navodiseusaop{tewu. Vasi}jero|en1.juna1970.godine,auVojsciSrbijejeod25. decembra1998.godine. (Tanjug)

utorak27.decembar2011.

15

TE[KASAOBRA]AJKANAPUTUNOVISAD–ZREWANIN,KODKA]A

Dvojepoginulo, ~etvoropovre|eno

Dveosobesupoginule,ajo{ ~etirisute`eilak{epovre|eneute{kojsaobra}ajnojnesre}i koja se dogodila ju~e oko16,30~asovanamagistralnomputuNoviSad-Zrewanin kodKa}a.U nesre}isuu~estvovalatri „zastavina” vozila, a prema re~ima o~evidaca do udesa je do{lo kada je beli „jugo„ novosadskeregistracije,kojise kretao ka Novom Sadu, zaka~io „zastavu128” koja je i{la izsuprotnogsmeraizatimse direktno sudario sa „stojadinom”kojijetako|edolazioiz pravcaNovogSada. Na licu mesta `ivot je izgubiovoza~„stojadina”,@eqkoS.(1978)iz^uruga,doksu wegovisaputnici,tako|e^uru`ani  D.S. (1983) i B. P.

(1965),te`epovre|eni,a\.L. (1971)jenakonukazanelekarskepomo}i,pu{tenku}i.Voza~ „juga„, Milan P. (1935) iz NovogSadapreminuojeuKlini~komcentruVojvodine,dok je`enakojasenalazilaswim uvozilute{kopovre|ena. Utre}emvozilukojejeu~estvovalo u sudaru nije bilo povre|enih. Saobra}ajjenaovojdeoniciputabioblokirannekolikosati,apolicijajepreusmeravala vozila na alternativnepravce.Uvi|ajnalicumestajeizvr{ilapolicijaiistra`nisudijanovosadskogsuda uz asistenciju vatrogasne ekipeitekpozavr{etkuistrage,zna}esedetaqiiuzrociovenesre}e. N.Perkovi}

SU\EWE PEVA^ICISVETLANIRA@NATOVI]IWENOMZETUPREDRAGUOCOKOQI]U ZANASILNI^KOPONA[AWE

Ceca: Ovojevelika klevetainepravda –Ovojeapsolutnojednavelika kleveta i nepravda – kazala je ju~e ekspredsednica FK „Obili}„, folk-peva~ica Svetlana Ra`natovi} nasu|ewu pred Prvim osnovnim sudomuBeogradu,negiraju}ioptu`be da se 18. juna 2007, ispred FK „Mladi proleter” u raspraviokotogkluba,upu}uju}ipretwenasilni~kipona{ala prema direktoru Alek-

– ispri~ala je Svetlana Ra`natovi}. Tvrdila je da ona i trojica qudi iz uprave FK „Obili}„ nikakav eksces nisu izazvali podolaskupredsportskiobjekat u okviru kojeg su, kako je opisano, osim slu`benih prostorija kluba, i dva-tri porodi~na stana, me|u kojima i Olarevi}ev. Po Ra`natovi}kinoj odbrani, „Olarevi} je,

SvetlanaRa`natovi}uholusuda

sandru Olarevi}u, te da ga je wen zet Predrag Ocokoqi} „udariopesnicomudesnustranulica,nanev{imulak{epovrde“. Optu`bujeodbacioidrugooktivqeni Predrag Ocokoqi}, fudbaler „Obili}a“ i ~lanUpravekluba. Svetlana Ra`natovi} je naveladajemaja 2007.FK„Obili}“ dobio jedan od sporova kojisupokrenuti protivOlaravi}a uvezisimovinskimpitawem kluba – koji on naziva „Mladi proleter“, a rukovodstvo FK „Obili}„ „Mladi Obili}“ – i u ~ijem je posedu sportski kompleks „Inge“ kojije,kakojetvrdila, izgradio wensadapokojnisuprug @eqkoRa`natovi}Arkan. – Olarevi} je oteo klub od „Obili}a“, nasilnou{aouwega i ne}e da iza|e. Ministarstvosportaje15.maja 2007.godinedonelore{ewedajeOlarevi}ev ulazak u klub nezakonitidaFK„Obili}„imapravao da preuzme klub. Nakon {to sam mesec dana posle dobijawa re{ewa Ministarstva saznala od pravne zastupnice „Obili}a“daOlarevi}odbija da ga primi, krenula sam s predstavnicimauprave„Obli}a„damu uru~imtajdokument

kad su mu pokazali re{ewe i rekli da je to zvani~an dokumentMinistarstvasporta, po~eo da galami i da upu}uje uvredqivere~i“. – Qutito je krenuo prema meniiizgledalo jekaodaho}e daminaudi,damepovredi.Tu se moj zet Predrag Ocokoqi} ispre~io izme|u nas, ali nije bilo udarca niti bilo kakvog fizi~kognapada.Istinajeda samreklaOlarevi}udaotima od@eqkoveimojesiro~adi,a idaqemislimtako.Nisammu reklato{topi{euoptu`bi: „da je Arkan `iv, ne bi tako radio“.Nisamreklanito{to navodi optu`ba: „Ti ne zna{ kostojiizamene,kojiqudii kojeinstitucije“,kaonipsovku„pi...ojedna“–reklajeSvetlanaRa`natovi}. Ispri~ala je da je cela wihovaposetasaspornimdoga|ajem trajala pet-{est minuta, nakon ~ega su oti{li ku}i. Ubrzopotomje,kazalajeCeca Ra`natovi},uslediopozivnovinarakojisujojtra`ilikomentar,navode}idasusaznali dajepolicijadobilaobave{etewedajeOcokoqi}fizi~ki napao Olarevi}a i naneo mu lak{epovrede. –Mojzetjebiou{oku.Olarevi} je zloupotrebio moje

ime da me prika`e kao da sam nasilnaibahata,{tojeprava kleveta.Otkadpostojimujavnom svetu, nisam u~estvovala niujednomincidentu–kazala jeSvetlanaRa`natovi}. Wen zet, drugookrivqeni Ocokoqi}, tako|e je naveo da su18. juna2007. sjo{trojicom predstavnikaupraveFK„Obili}„ oti{lisamodabiuru~ili Aleksandru Olarevi}u re{ewe Ministarstva sporta da se „po pitawu ’Mladog Obili}a’ sve vra}a u prethodno stawe“. – U jednom trenutku Olarevi} je krenuo prema Ceci, a kad joj je pri{ao na oko metar udaqenosti, stao sam izme|u wih i ra{irio ruke prema oboma, ali nije bilo kontakta s Olarevi}em – kazaojeOcokqi}. Tvrdio je, tako|e, da Ra`natovi}eva nije Olarevi}u uputila nikave prete}ere~i. Svedok, o{te}eni Aleksandar Olarevi}, ju~e je kazao da je wegov otac davne 1949. godine osnovao klub „Mladiproleter“okokojegse, kakojenaveo,stalnovrteo`ivotwegovefamilije. –Gospo|aRa`natovi}jebila ~etiri godine predsednica kluba. Kako – nikome nije jasno,alismewenajenamojuinicijativu –kazaojeOlarevi}. O{te}enijekriti~nidoga|ajizjuna2007. opisao,tvrde}i da je iza{ao iz ku}e nakon {to je ~uo galamu, te da mu se tadSvetlanaRa`natovi},skojom su, osim Ocokoqi}a, bile jo{ dve osobe koje poznaje iz „Obili}a„ i wen telohraniteq, obratila re~ima: „Krade{klubodmojesiro~adi“. – Mislim da je i opsovala, ali nisam siguran posle toliko vremena. Predrag Ocokoqi}jestaoispredmeneivi{e me je odgurnuo nego {to me je udario,aprimiosamblagudaracudesnu stranu lica.Nisam osetio bol, ali svakako sam primio udarac u lice – posvedo~iojeAleksandarOlarevi}. Sudjeodmahju~esaslu{ao i svedoke,slu~ajneposmatra~e – o~evice doga|aja, koji su u iskazima tvrdili da se izme|u akterasudskogpostupka, okrivqenih i o{te}enog, desio „verbalni duel, za~iwen uobi-

~ajenim srpskim re~ima s obe strane i da niko nikome nije ostaodu`an“, kaoidajebilo „ko{kawa izme|u Ocokoqi}a i Olarevi}a“. Me|utim, svi svedoci, me|u kojima su i sestraizeto{te}enogAleksandra Olarevi}a, tvrdili su da „nisu videli udarac ve} da su ~uli samo da je u jednom trenutku Olarevi} rekao Ocokoqi}u: ’[tomeudari’. Svedok Aleksandar Stojanov, koji je radio u klubu „Mladi proleter“ u vreme doga|aja, ispri~ao je da je posle incidentai{aosOlarevi}em uUrgentnicentar,kakojekazao–„damutosnimenalicu“. – Olarevi} se nije `ali na bolove.Nijesevidelapovreda na licu. Dok smo i{li u Urgentnicentar, rekaoje: “Ocokoqi} me je udario kao pi..a, da sam ja wega udario, ne bi ustao“ – kazao je na sudski zapisniksvedokStojanov. Svedokiwa Sne`ana Olarevi}, supruga Aleksandra Olarevi}a,tvrdilajedajevidela kadjePredragOcokoqi}udario wenog mu`a, naglasiv{i daje„odmahpotompozvalapoliciju“.

AleksandarOlarevi}

–Udariojemogsuprugaulevustranulicadesnomrukom – opisalajeSne`anaOlarevi}, aadvokatiodbranesuinsistiralidatou|e uzapisnik. Posledwi ju~e saslu{ani svedokSlobodanStepi},~lan Skup{tineFK„Obili}„ koji je kriti~nom prilikom dovezao Ra`natovi}evu i Ocokoqi}a do kluba „Mladi proleter“ili„MladiObili}“,tvrdiojedaje„Olarevi}nasrnuo na Ra`natovi}evu, a Ocokoqi}staoizme|uwih“. –Sne`anaOlarevi},suprugaAleksandraOlarevi}a, nije bilapristunatomprilikom– tvrdiojesvedokStepi}. Su|ewesenastavqa23.januara. J. J.


SPORT

utorak27.decembar2011.

c m y

16

ODBOJKA[KI KLUB VOJVODINA NS SEME OBELE@IO 65 GODINA POSTOJAWA

Blistavapro{losti obe}avaju}abudu}nost Jedan od najtrofejnijih i najuglednijihsportskihkolektiva u Srbiji, Odbojka{ki klubVojvodinaNSseme,uMastercentruNovosadskogsajma, obele`iojelepjubilej-65godinapostojawa,aujednojepromovisanaklupskamonografija, izme|u~ijihkoricajesme{tena blistava pro{lost trinaestostrukog {ampiona, dvanaestostrukog pobednika nacionalnokkupa,dvaputatre}eplasiranogtimauLigievropskih {ampionaijednomtre}eplasiranoguKupuevropskihkupova. U prelepom ambijentu, u kome su se izme{ali pro{lost, sada{wostibudu}nost,uzprisustvo klupskih velikana u svimklupskimsegmentima,nosioca olimpijskih, svetskih i evropskih odli~ja, saradnika, donatora, sponzora, prijateqa i po{tovaoca velike Vojvodinine odbojka{ke porodice, obele`enjeovajzna~ajanjubilej i promovisana je monografija, od izuzetne va`nosti za svekojimajeklubnasrcu.

Zlatni olimpijac Vasa Miji}, sada generalni direktor kluba, pozdarvaqaju}i goste i zvanice, izme|u ostalog, je rekao: -Hvalavam{tostesanamau ovomzna~ajnomtrenutku,uve~erikada}emosimboli~noobele`iti65godinaklupskog`ivota i promovisati monografiju.Podse}am da je klub izdao 1986. monografiju povodom 40. ro|endana,stim{tosmatramda je ova, {to je logi~no, sadr`ajnija i vizuelno lep{a.Svi smo ponosni na bogatu klupsku pro{lost,nastabilnusada{wosti obe}avaju}u budu}nost.Zakonitost u sportu nije pravolinijska,nemo`euvekdasepobe|uje idaseosvajajutrofeji,alismo migodinamaunazadusamomvrhu doma}eodbojke,trajemoiborimosedavitrineobogatimonovimpeharimauseniorskojkonkurenciji,dokihmla|ekategorije osvajaju u serijama.Koristim priliku da se zahvalim GraduiPokrajini,svimsponzoraima koji nam poma`u i podr-

`avajuuovimte{kimvremenima, kao i medijima koji nas redovno prate i bele`e i lo{e i dobrerezultate.Nadamseda}emosvizajednobitijo{ja~iida }enamdolaze}a2012.bitiuspe{naitrofejna. Monografiju su sa~inili novinar Tawa Marovski i sportskidirektorNikolaMari}. O ovom vrednom delu Marovskijerekla: - Pisawe 65- godi{weg preseka `ivota, rada, stvarala{tvairezultatatakovelikog klubakao{tojeVojvodinabio je izazov i velika odgovornoast, tim pre {to su kriterijumiusvimklupskimsegmentima vi{estrukog {ampiona veoma visoki. Nije nam namera bila da pi{emo poeziju i roman, da previ{eveli~amo,nitiprevi{e kritikujemo, `eqa nam je biladakrozprizmustatistike prika`emo rezultate, da ovekove~imo uspehe, uspone, padove,igra~e,trenere,rukovodioce, sve one koji su proteklih decenijabiliuzVojvodinu.Na-

dam se da ostali saradnici na monografijine}edazamerezato {to }u da istaknem Branislava Oti}a, predsednika sekcijeveterana,~ijijedoprinost upisawuovekwigweodizuzetnogzna~aja.Nemanijedanrazlogdaneverujemoda}edolaze}egeneracijeispisatijo{lep{estranicena{eVojvodine. Legendrani Branislav Oti} je ~estitao svim generacijama jubilej i istakao da Vojvodina nebibilaovakovelikaiblistavadauwunijeutkanatolika energija i pre svega qubav svihonihkojisujestvarali,gajili, gradili, svako u svom domenu. - Zato je na{a Vo{a jedinstvena na ovim prostorima i zatosamuverenda}etrajatii trajatiida}ebitive~itiponos onih koji joj na bilo koji na~in pripadaju, naglasio je Oti} i po`eleo svima da im u lepom dru`ewu i evocirawu uspomenaovove~eostaneutrajnomse}awu. B. Puno{evac

dnevnik


SPORT

c m y

dnevnik

PAKETI]IZABUDU]EVO[INEASOVE: Ba{lepuprilikudaosete{tazna~ipripadnostvelikomklubuimalisuju~enajmla|iizdanci{kolefudbalaFKVojvodina.Posleonihpravih, sada{wihasovacrveno-belihionisuimalisvojkokteluhotelu „Park”idodelunovogodi{wihpaketi}a. ^ak 530 klinaca koji treniraju fudbal u Novom Sadu, ali i ekspozitirama[FFKVojvodinauNovomBeogradu,StarimBa-

utorak27.decembar2011.

novcima, Staroj Pazovi, Rumi, La}arku i [idu, okupilo se na jednommestu,atamo,uBalskojsalihotela„Park”,imalisujedinstvenuprilikudasedru`eislikajusbiv{imisada{wim asovima crveno-belih - Gojkom Ka~arom, Du{anom Tadi}em, Slobodanom Medojevi}em i Miroslavom Stevanovi}em. Sve prisutnepozdraviojepredsednikUOFKVojvodinaRatkoButorovi},anajmla|isu,{tojeirazumqivo,biliodu{evqeni{to

17

setu,uzwih,nalazeitakozna~ajnafudbalskaimenaiwihovi idoli.Uzbu|ewenisuskrivalinitreneriovedece,naravno,ni roditeqi. Recimoitodasuekspoziture[FFKVojvodinaosnovaneu aprilu i da su najmla|i igra~i ve} nastupali na raznim takmi~ewimau~akdevetevropskihzemaqa. A.p. Foto: F.Baki}

IZBORFRANCUSKOGDNEVNIKA„L’EKIp”

Vidi}u idealnomtimu

TRADICIONALNINOVOGODI[WIKOKTELFKVOJVODINA:Ju~ejeuprelepomambijentuBalskesalenovosadskog hotela Park” odr`an tradicionalni novogodi{wi koktel Fudbalskog kluba Vojvodina. U prisustvu velikog broja gostiju iz svihsferadru{tvenogisportskog`ivota,legendikluba,navija~a,novinara,aktuelnihigra~a,~lanovauprave,treneraizaposlenih u FK Vojvodina, predsednik Upravog odbora novosadskog superliga{aRatkoButorovi}jerekao: -Dragomije{tovidimsvevas,na{eprijateqe,dasteseu ovolikombrojuokupili.Ne}uvamni{taobe}avatikadajeFK Vojvodinaupitawu,ali}ure}itolikoda}emoi}isamouzla-

znomputawomnaputukaostvarewuna{ihciqeva.Znamoda}emosenatomputuboritismnogima,aliznamitodadajelak{emo`dasenebismosna{li.Borbasvetrewa~amajete{ka, aliivetrewa~aumeponekaddazariba,aFKVojvodinatosebi ne}edozvoliti.MoramiovomprilikomdanaglasimdasmoponovoosnovaliSportskodru{tvoVojvodinaionotrebadapostane veliki zamajac svim sportovima i klubovima koji nose imeVojvodine. Potomsusegostiposlu`ilinovogodi{womtortomuobliku grba FK Vojvodina, a promovisan je i prvi broj klupske revije „Vo{a”iklupskikalendarza2012.godinu. A.p.

Siti{aqeSavi}a napozajmicu?

Sti`eiKrasi}? VEL[ANIBIRAJU SELEKTORA

Gigsglavni kandidat

StefanSavi}

Najboqi{toperuEvropi: NemawaVidi}

ABRAMOVI^SpREMIO150MILIONAFUNTI

CrnogorskireprezentativacStefanSavi}mogaobiujanuaruda odenapozajmicuizMan~estersitija,rekaojewegovagentZoran Stojadinovi}.Savi}jeuSitido{aotokomletaizPartizana,za

transferodokosedammilionaevra,alinijeuspeodaseizboriza stalnomesto.OddolaskauMan~ester,Savi}jeodigraosamo{est me~evaizbogtogajeodlu~iodazatra`idave}ujanuaruodenapozajmicu,dabisedokazaomenaxeruRobertuMan}iniju. -Istinajeda}eStefanujanuaruoti}inegdenapozajmicu-rekaojeStojadinovi}. Za sada je najve}e interesovawe za Savi}a iskazao Sporting iz Lisabona,kojije`eleodagadovedeusvojeredovejo{prewegovog transferauSiti.Tako|e,pomiweseiZenitizSanktPeterburga, kaoijo{nekievropskiklubovi.

Srpski reprezentativac i fudbalerMan~esterjunajtedaNemawa Vidi} na{ao se u idealnom timu godineuizborufrancuskogsportskogdnevnika„L’Ekip“.Vidi}jeu tokuovesezonepru`aodostadobre partije sve do povrede u duelu sa BazelomuLigi{ampiona,zbogkoje}epropustitiostataksezone. Sa crvenim |avolima Vidi} je pro{le sezone osvojio titulu u Premijerligi,aonjekaokapiten podigao{ampionskipehar,iigrao ufinaluLige{ampiona,ukojemje pora`enodBarselone. U idealnih 11, Vidi} je progla{enzanajboqeg{topera,aonjejediniigra~Junajtedakojiseuwemu na{ao,uz{estoricuizBarselone, dvojicuizRealaipojednogizMan~ester sitija i minhenskog Bajerna. Idealnitim:ManuelNojer(Bajern), Dani Alve{ (Barselona), Nemawa Vidi} (Man~ester junajted), \erar Pike (Barselona), Marselo(RealMadrid),Ser|oBuskec (Barselona), ]avi Ernandes (Barselone), Andres Inijesta (Barselona), David Silva (Man~estersiti),LionelMesi(Barselona) i Kristijano Ronaldo (Real Madrid).

Fudbaler Man~ester junajteda Rajan Gigs jedan je od glavnihkandidatazaselektora Velsa. Fudbalski savez Velsa}eposlenovogodi{wih praznikastupitiukontaktsa Gigsom,kojijepre~etirigodine zavr{io reprezentativnukarijeru.Gigsjeuperiodu od 1991. do 2007. godine odigrao64utakmicezaVelsipostigao12golova.Me|utim,on jo{ ne planira da zavr{i igra~kukarijeru,pabisaradwa sa nacionalnim savezom bila zasnovana na nepunom radnomvremenu. Milo{Krasi}

Vlas nik ^els ij a Rom an Abramovi~ planira da u janua rs kom prel az nom rok u potro{i150milionafunti zapoja~wa,me|ukojimajei srpskireprezentativacMilo{ Krasi}. Prvi na listi `eqa londonskog kluba su prvotimciNapolijaEdison Kavani,~ijavrednostnatr`i{tu iznosi 50 miliona funti,iMarekHam{ik(30 milionafunti). Krasi} je procewen na 20 miliona funti, a Abramovi~}epoku{atidanaStamford Brix dovede i reprezentativca Engleske Gerija Kejhila, koji je spreman da napusti Bolton. Krasi} je ove sezone izgubio mesto u startnojpostaviJuventusau koji je do{ao pro{log leta za 15,5 miliona evra iz moskovskogCSKA. Pored ^elsija, za Krasi}eve usluge zainteresovani su Junajted i Siti, {panska Sev iq a i Bor us ij a Dortmund.


18

sport

utorak27.decembar2011.

BA^KATOPOLANAODMORUDO10.JANUARA

dnevnik NOVOSADSKIBORACSTAONAZDRAVENOGE

Ra~i}preporodio Mladiiskoristili Topol~ane {ansu {tojevrlova`nodasmoza11 kolaosvojili~ak17bodova.. Na startu je Ba~ka Topola igrala ne{to slabije, ali je Ra~i}uspeodaslo`ikockice. -Svesmoradiliuhodu,nije bilo vremena da se kockice sla`u,moraosamzasamonekoliko dana  da upoznamo sve igra~eidaimnametnemmoja

ju me~evi su zavr{eni bez odluke. Ube|en sam da mo`emo vi{e. Kostur tima }e ostati isti,ali}emosesigurnoipoja~ati. Fudbaleri su sada na zaslu`enomodmoru,anovookupqawezakazanojeza10.januar. DresBa~keTopoleovejeseni nosili su-  golmani:  Kro-

FudbaleriBa~keTopole

@eqko Ra~i}, trener Ba~ke Topole. - Imao sam te`ak posaoaliuzpodr{kupredsednikaJano{a@emberijaisportskog  direktora Sabol~a Pala|ija usperli smo da konsolidujemo tim i da polusezonu zavr{imozanasrelativnodobrom mestu na 12. poziciji, a

shvatawa o fudbalu. Na kraju sesveispaltilo,ufini{uprvog dela prvenstva , pobedili smoKikindu,VetrnikViskol, DolinuiTekstilacItes,ani sada ne mo`emo da pre`alimo izgubqene bodove  od Sente i Vr{ca, kada smo bili boqi i imalivi{e{ansi,alinakra-

ni},BeusaniMajeriigra~i: Dragi}, Samarxija, Rekecki, \ukanovi}, D. Stankovi}, M. Stank ov i}, Boj ov i}, Maz i}, Mart in, Mil ov an ov i}, Bo{kovi}, Veselinovi}, Stani{i}, @muki}, Joveti}, Tot, Prah i}, Mart in ov i} i Pavlov. S.Stojiqkovi}

SEZONAUKOJOJSEKA]ANINISUPROSLAVILI

Jesenzazaborav Fudbaleri vojvo|anskog liga{a Jugovi}a iz Ka}a jesewi deo prvenstva zavr{ili su na 15. mestu sa svega 12 osvojenih bodova. U prvih sedam kola u prvenstvu postignuti su rezultati ispod o~ekivawa, pa je bilo logi~no da do|e do smene na klup i Ka} an a, umes to Zor an a Bla`i}a, koji je prokomandovanuigra~kikadarnaklupuje seo Goran Nakom~i}, koji je do tadavodioDinamoizBudisave. A Nakom~i}  se prihvatio te{kogposla. -Uzmalosre}e,moglismoda pos tign em o boq e rez ult at e. Kod ku}e smo izgubili nekolikobodovazbogslaberealizacije.Predstojinam`estokradtokompripremakoje}epo~eti27. januara-ka`enovitrenerJugovi} a Gor an Nak om~ i}. Rad uj e nas da }emo u nastavak prvenstvau}iosetnopoja~ani.Uekipu se vratio nekada standardni prvotimacDarkoSrdi}izBor-

ca (Novi Sad). Nemawa \or|evi} je do{ao iz novosadske Crven e zvez de, Strah iw a Bab i} posle te`e povrede ponovo }e zaigrati.  Uspeli smo da anga`ujemo i golmana Aleksandra Duvw ak a iz @SK iz @ab qa. Svakakodosadanajve}epoja~awe je Branislav Kqaji} koji je zbogobavezapremaposlupauzirao.Uplanujedadovedemojo{ tri-~et ir i prov er en a igra~ a {toverujemda}ebitidovoqno da na prole}e bele`imo boqe rezultate. Zapa`enepartijetokomjeseni pru`ao je Miroslav @ivanov,kojiposleslabejeseninajavqujevedrijeprole}e. - Sami smo krivi {to nismo ostvarili boqe rezultate. Tokom jeseni dobro smo radili, atmosfera u klubu je bila dobra, ali mnogim me~evima rekao bih nismo imali dovoqno sportske sre}e i vi{e bodova nesre}enosmoizgubilipogoto-

vonana{emterenu.Bezobzira na sve, uz poja~awa koja su pristiglanaSigetimamokvalitet i dobar raspored, pa verujem da }emodobrimigramanaprole}e vratitipobedni~kimentalitet kojinasjekrasioproteklihsezona-ka`e@ivanov. U sli~n om ton u gov or i i predsednikOFKJugovi}Vinko Kondi}. -Igramakojesuprikazalina{i igra~i tokom jeseni nismo zadovoqni. Posle slabe igre u prvomdelutakmi~ewaznamoda nam predstoji te{ko i neizvesno prole}e, kako bi ostvarili plasman u sredini tabele. O~ekuj e nas vel ik i pos ao da se igra~ki poja~amo kako bi smo ostvariliono{tosmoplanirali.Biobipravigrehdau2012. godini kada slavimo vredan jubilej stogodi{wicu  postojawa i rada ispadnemo iz Vojvo|anskelige-ka`eKondi}. M.Grbi}

Nakonneuspehaubara`uzaulazakuSrpskufudbalskuligu,grupa Vojviodinaiodlaskapredsednika Mileta Malinovi}a i trenera @eqkaNovakovi}aBorcusKlise se nije pisalo dobro, pretilo je ononajgore.Alivrlobrzokonsolidovanisuredovi.NovipredsednikNovicaVu~i}doveojemladog, ambicioznog trenera Milana Jeli}a,nekadauspe{nogigra~akluba, koji ej igrao jo{ u Kabelu, [partiizBelogManastira,MladostiizBa~kogPetrovca,kojije trenerskihlebpekaouSaudijskoj Arabiji. Nakrajujesewegdelaprvenstva Boracjeosvojiosedmomesto,s21 osvojenimbodom.Klisanisu{est puta slavili  imali isto toliko poraza i tri nere{ena rezultata. Posebnosuimponovaleigreuposledwimkolimakadasuostvarene dveuzаstopnepobedenagostovawima sa gradskim rivalom Crvenom zvezdom (1:0) i Budu}no{}u 3:1 i ubedqivtrijumf(5:0)protivBa~keizBa~kePalankenaopro{taju odvernihnavija~a. - Sve pohvale upravi na odli~noj koordinaciji sa trenerima i igra~imadoprinelisudaseizdignemo.Relativnokasnosmopo~eli pripreme,pajeitosigurnouzrokovalone{toslabijeigrenastartu,nasvusre}usvesmokasnijenadoknadili.Uztoiigra~kikadar jepromewen,aprvomtimuprikqu~eni su i omladinci. Kroz prvenstvene utakmice, uz one iskusne Nikoli}a,[uwku,Ja{ovi}a,Maksimovi}a, Gostoji}a, Aleksandra Papri}astasavalisuimladi,dobilisuiprilikudazaigraju:Malinovi}, Xakovi}, Slobodan Papri},Dubraja,\or|ijevskiiostali. A veliki doprinos dobrim igrama dali su i Kukoq, Dobriwac,Ja{ovi}aposebnobonusiga~ \akovi}.Sjajnojebranioigolman Kne`evi}.Uneojesigurnostuekipu,bilojeevidentnodasmowegovim anga`ovawem mnogo dobili. Nakrajuuporaninaporanradbio je nagra|en dobrim rezultatom poja{wavaJeli}. Kada se pogledaju jesewi rezultativi{ebodovaBoracjeosvojio nagostovawima.

AleksandarPapri}

-Do`ivelismoporazekodku}e odjesewegprvakaRadni~kog(0:1), drugoplasiranog Indeksa (1:2) i istovetnim rezultatom od Jugovi}a.Najvi{emebolinere{enremi sa Stani{i}em (1:1), tako da smo nana{emterenuosvojilisvega10 bodova, na svu sre}u nadoknadili smotonagostovawima(11bodova). PobedilismouRumi1.maj,parvenuzvezdu(1:0),Budu}nost(3:1)anere{enosmoigralisaOmladincem (1:1)iJedinstvomuStarojPazovi (0:0). U tom susretu odigrali smo najboqu utakmicu jeseni, ali smo sepropisnoisproma{ivaliimogu

re}idajesla|ideokola~apripao Pazov~anima.-obja{wavaambicioznitrenerJeli}. Igra~isunazaslu`enomodmoru.Kakvesuambicijenaprole}e? - Uspeli smo da stabilizujemo klub,bi}emonaprole}eiskusniji za jednu polusezonu, verujem da }e igra~ki kadar ostati na okupu, a ondabidrugideosezonebionastavakusponaekipeili~naafirmacijaigra~a-istakaojenakrajusa punooptimizmatrenerJeli}kome suuradupomogliGojkoPeri{i}i trenergolmanaDejanKr~mar. M.Popovi}

GAJDOBRANIZAVR[ILISEZONUUSREDINITABELE

Remijiodnelibodove Hercegovac iz Gajdobre ~lan podru~ne fudbalske lige Novi Sad, jesewi deo prvenstva  zavr{io je  na desetom mestu sa 19 osvojenih bodova. Zabele`ili su skorodpo~etiripobedeiporaza i~aksedamnere{enihutakmica. Upravojevelikibrojremijauticaoinane{toslabijiplasmanod o~ekivanog. Predsednik, igra~ i kapiten HercegovcaAleksandarGruba~i} isti~edasuipakdelimi~nozadovoqniplasmanomekipesobzirom nabrojneproblemekojisuihpratili tokom jeseweg dela prvenstva.

-Imalismoslabodzivnatreninzima, igra~i su bili zauzeti naposluu{koli.Ba{zbogtoga nismoimalidovoqnosnageunekimme~evima,pasmogubilive} osvojene bodove u samom fini{u utakmica. Odigrali smo ~ak sedamnere{enihutakmica,adasmo odtihsedamme~evapobedilisamo na dve- tri sada bi bili u samomvrhu.-isti~eGruba~i}.-[to se ti~e finansija, tu problema nema, sigurno je da  imamo boqe uslove nego okolni klubovi. Glavni sponzor nam je firma ’’Aling konel’’, a poma`u nas i privatnici.

NaravnoHercegovac`elida nastaviistimputem,kakoka`uu klubupokvalitetuimjemestou gorwemdelutabele. -Siguransamda}emonapredovatinatabeli-obja{wavaGruba~i}. -  Na{a prednost je {to su namigra~iuglavnomizGajdobre, {tovoleklub. UGajdobrijekona~noza`ivelasaradomi{kolafudbala.Rukovodilac {kole je Zoran Vujinovi} koji je igrao i za Vojvodinu,akaotrenerradiojeuBa~koj, ^SK Pivari, Veterniku, Slogi izDespotovca,Hercegovcuijo{ nekolikoklubova. V.Vujanovi} Foto:D.Ivani}

Spu{tena je zavesa naprvideoprvenstva uSrpskojligiVojvodin a, a fudb al er i Ba~keTopolezimujuna12.mestus18bodova. - Preuzeo sam tim posle ~etvrt og kol a umes to Zor an a Milidragakadajeekipaosvojil a sam o jed an bod - ka` e

VELIKOSELCINISUISPUNILIO^EKIVAWA

Strelcizatajili

FudbaleriKozareizBanatskog VelikogSelapolusezonuuVojvo|anskojligiIstokzavr{ilisuna dvanestommestusa18osvojenihbodova. Velikoselci su zabele`ili petpobeda,triremijaisedamporaza.Kodku}esuostvarilipetpobeda,anastranisamojedanremii {estporaza.Strelcisubilitankijersupostiglisamo13golova, nije bilo ni izrazitih strelaca, prvinalistijeVladimirKitanovi}satripostignutagola,doksu dva puta mre`u protivnika pogodili Reqi}, Mi{i}, Laki} i ]eran,apojedangolsudali:KovrlijaiPepi}.Nadrugojstraniodbrana Kozare na ~elu sa golmanom Atlagi}emsavladanajesamo17puta, {to nije puno. Naravno, vi{e se o~ekivalo od Kozar~ana. Sada

predstoji borba za opstanak, jer Radni~kiizZrewaninakojajetrenutnousivojzoniimasamotribodamawe. Trikolaprekrajajesewegdela prvenstva uprava Velikoselaca anga`ovala je novog trenera umesto Branislava Bjeli}a na klupu KozareseojeBoraKaranovi}.Novitrenerjeuposledwatrikola osvojiodvaboda. -Brinemeto{toekipaneuspeva da realizuje izgledne prilike, lakodolazimou{ansealigolova nema.Zato}emoupripremnomperiodudostave`bati{utirawena gol,nadamseda}emounastavkuprvenstva biti mnogo efikasniji. Drago mi je {to je u ekipi dosta mladih fudbalera, `eqnih dokazivawa,atusuioniiskusnijikoji

trebadaimdajuprimer.O~ekujem da kraj prvenstva do~ekamo u sredinitabele. Tokom 15 prvenstvenih me~eva nikoodigra~anijeimaomaksimalanu~inakuekipi,a14utakmica suodigralijednogolmanAtlagi} iReqi}.PrilikudaujesewemdeluprvenstvanosedresKozaredobilisu:Atlagi},M.Buni},Bjelanovi}, Reqi}, Laki}, Anu{i}, B. Buni}, Kovrlija, Pepi}, A. i V. Kitanovi}, ]eran, Misi}, Labus, Mesaro{, Zeqkovi}, Rodi}, Utr`en,Stupar. UUpraviKozarenagove{tavaju da}epoku{atidapoja~ajuigra~ki kadaritosamladimigra~imaponiklima u Kozari, koji su jesenas branili boje drugih ekipa u op{tiniKikinda. M.S.

ODR@ANOTRADICIJONALNOSUDIJSKOVE^E: NovosadskefudbalskesudijeurestoranuPoglednaRibarskomostrvuimalisutradicionalnodru`eweuo~iNovegodine,nakojemsunajboqimapredatapriznawa.Ina~e,novosadskesudijesunajboqeuzemqi.Superligusudiosamarbitara,awih{estje nalistiPrvelige.^elnicisudijskeorganizacijeponosnisunanajma|e(naslici),kojisubudu}nostna{egfudbala,aimaihpreko150.


SPORT

c m y

dnevnik

utorak27.decembar2011.

19

49.TRADICIONALNI„DNEVNIKOV”TURNIRUMALOMFUDBALU

PorazCarigradanastartu Ve}drugogdana49.tradicionalnog Dnevnikovog turnira u malomfudbaludogodilosenekoliko velikih iznena|ewa. Svakakodasunajvi{erazo~arali fudbaleri carigrada Lazinog sala{a, koji su u prvom nastupu na turniru izgubili od borbeneekipeKanamere.Nasvu sre}u ovaj poraz i ne zna~i opro{taj od trostrukog pobednikana{egturnirajerjecarigradu Lazinom sala{u dovoqan i bod protiv nejake ekipe THC riverzaplasmanu{esnaestinu finala.POredCarigradaizgubilajeekipaKrosdingtimaza kojuigradanijelAleksi}icentarfor Spartak Zlatibor vode Vujaklija. Svisuverovalida}eekipa Carigrada Lazin Sala{ lako pobediti  Kanameru. Jeli~i}, Rakowac, Agbaba, Vukovi}, Zrni},Popovi}ibra}aRa{iovan, va`ilisuzaapsolutnefavorite, ali stalni u~esnici na{eg turniraigra~iKanameresenisu upla{ili. Blistao je golman Sr|an Vorgi}, pa je prvo poluvreme uprkos brojnim {ansama zavr{eno bez pogodaka. U nastavkuprvidovo|stvastiglisu fudbaleriCarigrada,astrelac je bio Milan Rakowac. Nedugo zatimSretkoBjeli}jedoneoizjedna~ewe. Kada su svi o~ekivalikrajme~a,Kanamerajeuspela da do|e do kaznenog udarca koji je iskoristio Predrag Ko~i} i doneovelikoslavqesvomtimu. Ni{tamaweneizvesnostinije bilo izme|u Konobe Orkus i BelihdvoraizVeternika.Slavili su Novosa|ani  (3:1), bila je to tvrda utakmica, `ustra, a

Prijavqeno96ekipa Kona~no smo zakqu~ili listu u~esnika na tradicionalnom 49. Dnevnikovom turniru u malom fudbalu, u konkurenciji je ~ak96ekipa,tritimavi{enegopro{legodine.Najbrojnijisu seniori,wihima50,aposledwegdanaprijavilesuseekipeFK NoviSadiKako}emolako}emo,zawimasledekadetis17ekipa.Pionirskihtimovaima10kolikoiveterana(proijavilisu seSTRBananai\a~kopivarijum),akodmla|ihpioniranaturniru}eu~estvovatidevetekipa. do{aododvapenala,alijesamo onaj drugi iskoristio Danijel Aleksi}. A prvi Aleksandar Tanasinnijeiskoristio.

Frizerio{i{ali Kuhiwukaonekad

@estok duel u susretu Mimada lajn – Iris farm (5:0)

ekipaBelihdvorajezbogiskuqu~ewa gotovo deset minuta igrala s igra~em mawe. Briqirao je Igor Radulovi}, koji je postigao dva fantasti~na gola, oba s desetak metara.Borbeni Veterni~aniisaigra~emmawe sustalnopretili,imalojenedostajalodaizjedna~e.

Socijalistiboqiod napredwaka @rebjetakohteodaseve}na startu sastanu Socijalisti i

Me~ Socijalista i SNS-a bio je uzbudqiv

REZULTATI

Kadeti IM Frizerski salon - Kuhiwa kao nekad Promist - Fuyu Modena gradwa Mladost (BJ) - Pekara kao nekad Seniori Meridijana - Tehnomer Iris farm - Mimada lajn Krosing tim - Gold skor Carigrad Lazin sala{ - Kanamera DO Konoba Orkus - Beli dvori Socijalisti - SNS Kafe bar Maca - Pekara Perec Fortuna - Kan kom Veterani Kafe Dva kraqa - Proleter

4:2 5:2 2:1 1:1 0:5 1:2 1:2 3:1 4:3 4:0 1:0 1:1

SNS.Afubalskidvobojpripao je socijalistima Dragana Ra|ena koji su posle sigurnog vo|stvastiglidominimalnepobede (4:3) Predrag Ra|en, Senad LimaniiDanijelDujkovi}brzo su Socijalistima doneli velikuprednost,alisusenapredwaci probudili u nastavku. U fini{ususretaSocijalistisu proma{ilipenal(Dujkovi}). U duelu Kafe bar Maca i Pekare Perec nije bilo rezultatske neizvesnosti. Kafexije sulakostigledovisokeprednosti. Seniorski program otvorilesuekipeMeridijaneiTehnomera, asusretjeposleuzbudqivih 40. minuta zavr{en podelom bodova (1:1). Utakmica je protekla u tvrdoj i opreznoj igri, {to je rezultovalo sa malo prilika.  Meridijana je do{la u vo|stvo sredinom prvog poluvremna, a strelac je bio Vladimir Samarxi}.Ovimrezultatom seioti{lonaodmor, dabiunastavkuigra~iTehnomerakrenuli mnogo ofanzivnije i anga`ovanije, {to je urodiloplodom.Usituaciji kada je Meridijana bila sa igra~em mawe na terenu (iskru~en Rapaji}) fudbaleri Tehnomera uspeli su da do|u do toliko `eqenog pototka preko MihajlaBerowe. Ako je u duelu Meridijane i Tehnomera bilo neizvesnosti to se nikako ne mo`e re}i za duel Iris farma iz [ajka{a i Mimadalajnakojisu„gosti”dobilisaubedqivih5:0.Po~etak susretapripaojeigra~imaMimadalajnakojisubrzoizborili kazneni udarac, koji je proma{io Kne`evi}. U  uvodnim momentima brilijirao do tada sigurni golman Mari}. Sredinom prvogdelaigreKne`evi}jeispravio gre{ku s po~etka susreta i iz polukontre doveo svoj tim u vo|stvo. I taman kada su

sudije htele da ozna~e kraj prvog dela igre Marko ^alija je udvostru~ioprednostsvogtima. Borilisusemomciiz[ajka{a unastavku,kolikosumogli,ali uprkossilnoj`eqiprimilisu

Najmla|im je pripala ~ast da otvor e drug i turn irs ki dan. Frizerski salon IM je opravdao epitet favorita i sa 4:2 savladao ekipu Kuhiwa kaonekad.Frizerisupoveli ranim pogotkom Pavla [qivan~ an in a, a nov u predn ost doneo je Stefan Petrovi} s penala. Na drugoj strani, kako se utakmica zahuktavala kadeti Kuhiwe kao nekad uspeli su da ubla`e zaostatak pogotkom Milo{a Tomani}a u fini{u prvog dela suseta. Kao {to su po~eli prvo tako su igra~i Frizerskog salona IM nastavili u drugom delu.

nom Pet ri} em i pos lao je loptu u daqi ugao.. To kao da razbesnelo igra~e Promista koji su samo tri minuta kasnije izjedna~ilki, a gol je postigaoNikolaSimi}zakucav{i loptu pod pre~ku. U pos ledw im sek und am a prv og dela  Du{an Zekovi} je bio br`i od pi{taqke i najavio rezultatski preokret. Drugo poluvremepo~elajedobropo „zelene” Aca Desan~i} sa penala doneo vo|stvo od 3:1 da biNikolaMini}iDesan~i} jo{ jednim pogotkom re{ili svedileme.Ufini{ususreta Ogwen Le|anac bio je precizansapenalaiuspeodaubla`iporaz. U posledwoj utakmici kadestkogprogramaigra~iMladostiizBa~kogJarkasuuneizv es noj utakm ic i slav il a protivvr{wakakojinastupa-

Momenat sa utakmice Mladost (Ba~ki Jarak) – Pekara kao nekad

jo{trigola.Strelciudrugom delu bili su Zoran Zuki}, Mario Kraguqac i opet raspolo`eniMarko^alija. UdueluKrosingtimaiGold skora koji je odu{evio brojnu publikuumalojdvoraniSpensa, vi|enjekvalitetanfudbal,ana kraju slacvili su igra~i Gold skora. (2:1). U Krosing timu igrali su danijel Aleksi} biv{ifudbalerVojvodine,pacentarfor suboti~kog Spartaka Vukajlija, ali ni to nije pomoglo.Poveo je  Gold skor pogotkom Nemawe Bo{kovi}a. Nepunih pet minuta kasnije Strahiwa Lu~i} je matira golmana Krosing tima sa skoro 20 metara. U fini{u  Krosing tim je

Zlatan Papovi} bio je nemilosrdanizpolukontrejepovisio rezultat (3:1) Samo ~etiri minuta kasnije frizeri sudo{liido~etvrtogpogotka koji je bio delo Nemawe ^oli}a.Ufini{ususretajedino {to je preostalo igra~ima Kuhiwe kao nekad je da ubla` e por az ,a strel ac je bioBranislavRacizpenala. Ekipa Promista koju opredvodi trener Simi}a uspela je da opravda ulogu favorita isavladaFuxuModenagradwusubedqivih5:2.Ipak,po~et ak utakm ic e nij e obe} avao. Sevnula je kontra po levoj stran i, Ogw en Le| an ac na{ao se o~i u o~i sa golma-

ju za ekipu Pekare Kao nekad (2:1). Na po~etku susreta Jara~anisuproma{ilipenali sve do odlaska na odmor nije bilopravihprilika.Tek{to je krenulo drugo poluvreme Stefan Jorgi} je doneo vo|stvoPekariKaonekadnakon preciznog udarca sa {est metara.Ipak,uporniiborbeni fudbaleriMladostikrenuli su na sve ili ni{ta, {to im se vrlo brzo isplatilo. Izjedn a~ io je Dan ij el Pan i}, majstorskimudarcemsa15metara, da bi samo tri minuta kasnije svojim drugim golom Pani} doneo Jara~anima tri boda. I.Grubor Foto: D.Ivani}

PROGRAM

Utorak 14.00:Kimko-Juniori(mp) 14.35:Zora–KrunabojeFP(mp) 15.10:FKIndeks–OFKSlavija(p) 15.45:Indeksbojs–Borac(NAS)(k) 16.20:KafeRene–Mimadalajn(s) 16.55:KafanaBiblioteka–KafeApolon(s) 17.30:KafeDvakraqa–Aleksandargradwa(s) 18.05:Sporthaus–Kafe-picerijaUgner(s) 18.40:OFKFutog–AkvatehnikaZori}(s) 19.15:Xungla{i–Tehnomer(s) 19.50:NoviSadDetelinara–Erklplus(k) 20.25:Zora–Akvapark(BP)(v)

Sreda 14.00:Tigrovi–Crvenazvezda(p) 14.35:KafeApolon–FKVojvodina(p) 15.10:Belidvori–Autoprevoznik[uca(p) 15.45:Mladenade–Redbojs(k) 16.20:Vi{atehni~ka{kola- Sportskoudru`eweTehnolog(s) 16.55:AdrijanastakloMili}evi}–Fabrika`iceLampone(s) 17.30:Agromarket–LaBratawapala~inkarnica(s) 18.05:Vitorogpromet–Fortuna(s) 18.40:Kafe-barMaca–Mapod(s) 19.15:MihajloMDM–Goldskor(s) 19.50:BilijardklubTrle–Promist(k) 20.25:Lavovi–Kuhiwakaonekad(k)


20

sport

utorak27.decembar2011.

NBALIGA

KO[ARKA[KISEMAFOR ABAmu{kaliga Partizan-Crvenazvezda Hemofarm-Cedevita Krka-Zlatorog Helios-Cibona Budu}nost-Olimpija Radni~ki-Makabidanas [iroki-Zagreb 1.Cedevita 2.Partizan 3.Budu}nost 4.Makabi 5.Olimpija 6.Cibona 7.Zagreb 8.Radni~ki 9.[iroki 10.Krka 11.Hemofarm 12.C.zvezda 13.Helios 14.Zlatorog

85:67 74:78 72:67 78:76 63:56 (18) 3.januar

13 11 2 1116:925 24 13 9 4 1011:899 22 13 9 4 978:949 22 11 10 1 938:785 21 13 8 5 998:1009 21 13 7 6 1036:1069 20 12 7 5 955:976 19 12 6 6 972:977 18 12 5 7 907:906 17 13 4 9 966:1004 17 12 4 8 910:952 16 13 3 10 1070:1100 16 13 3 10 920:1072 16 13 2 11 927:1081 15

M@RKL`enskaliga Hemofarm[.-Vo`dovac Ceqe-radivojKora} PartizanG.-VojvodinaNIS M.Kraji{nik-Budu}nost ^elik-Sloboda 1.PartizanG. 10 2.Hemofarm[.12 12 3.R.Kora} 12 4.Ceqe 5.^elik 11 6.Vo`dovac 11 7.Budu}nost 11 8.M.Kraji{nik 11 9.Vojvod.NIS 11 11 10.Sloboda

10 8 8 7 8 6 5 3 1 0

0 4 4 5 3 5 6 8 10 11

87:54 82:83 14.januar 14.januar 14.januar 858:664 858:728 890:858 901:835 799:755 725:749 720:788 765:759 695:776 654:953

20 20 20 19 19 17 16 14 12 11

Agro`ivmu{kaliga Vojvodina-Proleter Tami{-Borac @elezni~ar-Smederevo Napredak-OKKBeograd Sloboda-MegaVizura BKKRadni~ki-Sloga FMPRadni~ki-Metalac 1.Vojvodina 2.BKKRadn. 3.M.Vizura 4.Tami{ 5.Sloga 6.Smederevo 7.Borac 8.FMPRadn. 9.Beograd 10.Metalac 11.Sloboda 12.@elezn. 13.Proleter 14.Napredak

109:83 80:72 104:105 68:76 80:86 88:78 83:62

14 12 2 1201:1049 26 14 10 4 1167:1125 24 14 10 4 1171:1138 24 14 9 5 1044:997 23 14 9 5 1223:1181 23 14 9 5 1210:1199 23 14 8 6 1073:1008 22 13 7 6 1017:974 20 12 7 5 950:894 19 14 4 10 1026:1112 18 14 4 10 1040:1140 18 13 3 10 1072:1125 16 14 2 12 1053:1193 16 14 2 12 1065:1177 16

PrvaB mu{kaliga Konstantin-Vojvodina VivaBasket-Spartak JedinstvoNB-Mladost(^) Beovuk-Jagodina NapredakM.-Radni~kiS. Mladost(Z)-Radni~ki(O) Crnokosa-[abac 1.Konstantin 12 2.Mladost(Z) 12 3.Spartak 12

9 3 9 3 7 5

79:73 90:102 79:81 89:79 89:92 68:60 80:75 962:888 21 921:885 21 976:935 19

^ikagopobedioLejkerse

Prvasrpskamu{ka liga–Sever Radni~ki-Meridiana St.Pazova-Akademik Vrbas-Srem Veternik-N.Pazova V.Kikinda-Oyaci Topola-Dunav VojvodinaS.MT-MladostT.

72:81 89:83 100:108 95:80 81:75 82:67 sino}

13 13 0 1168:992 26 1.Srem 2.Meridiana 13 12 1 1137:993 25 3.S.Pazova 13 9 4 1132:1005 22 4.MladostT. 12 9 3 996:950 21 13 7 6 1036:1011 20 5.N.Pazova 6.Veternik 13 7 6 1131:1121 20 7.Akademik 13 6 7 1043:1022 19 13 6 7 1089:1121 19 8.Vrbas 9.VojvodinaMT12 6 6 1031:998 18 10.Topola 13 5 8 970:1020 18 13 4 9 993:1048 17 11.Oxaci 13 3 10 1011:1096 16 12.Dunav 13.V.Kikinda 13 2 11 915:1128 15 13 1 12 912:1059 14 14.Radni~ki

Drugasrpskamu{ka liga–Sever Crvenka-Dinamo FutogT.-^oka KrajinaG.-Ruma B.Palanka-Hajduk Apatin-Top Sv.\or|e-BNS SpartakMT-Vojka 1.Hajduk 2.Dinamo 3.Ruma 4.Sv.\or|e 5.BNS 6.FutogT. 7.SpartakMT 8.Apatin 9.Top 10.KrajinaG. 11.Vojka 12.Crvenka 13.^oka 14.B.Palanka

14 14 14 14 14 14 13 14 14 14 13 14 14 26

dnevnik

86:81 95:74 77:78 0:20(sr) 102:61 89:79 sreda 12 11 10 10 10 9 8 6 6 6 6 5 4 0

2 3 4 4 4 5 5 8 8 8 7 9 10 26

1030:867 26 993:902 25 1108:989 24 1003:906 24 972:891 24 1014:927 23 969:884 21 984:966 20 920:942 20 930:981 20 885:886 19 956:1012 19 950:1041 18 0:520 0

StefanMarkovi}

Povrediose Stefan Markovi} Srpski ko{arka{ Stefan Markovi} odsustvova}e sa terena od ~etiri do {est nedeqa zbog povrede sko~nog zgloba. Markovi}, koji brani boje Valensije, se povredio tokom pro{le nedeqe, a prema procenama lekara povreda je toliko ozbiqno da je mirovawe neophodno. Markovi} je proteklog leta iz italijanskog Benetona stigao u {pansku Valensiju, gde je standardni plejmejker i prvi asistent tima u Endesa ligi i Evrokupu.

Na otvarawu 66. prvenstva najja~e ko{arka{ke lige sveta (NBA) odigrano je pet utakmica u kojima su gosti zabele`ili ~ak tri pobede. Najubedqiviju ostvarili su Klipersi, za koje mnogi tvrde da }e biti najprijatnije iznena|ewe {ampionata. Dolazak Krisa Pola u wihove redove o~igledno je bio pun pogodak, po{to je svojim kreacijama pokrenuo saigra~e koji su ubedqivo savladali Golden Stejt sa 105:86, iako je na poluvremenu doma}in vodio sa 43:41. Pol, Blejk Grifin i ^onsi Bilaps postigli su tri petine od ukupnog broja ko{eva Klipersa, a predwa~io je Grifin sa 22 poena, pri ~emu je uhvatio i sedam lopti. Ko{ mawe ubacio je Bilaps, uz pet skokova i ~etiri asistencije, dok je Pol utakmicu zavr{io sa 20 poena i devet asistencija. Derbi je odigran u Stejpls centru u Los An|elesu gde je ^ikago savladao Lejkerse sa 88:87. Ko{em 4,8 sekundi pre isteka vremena utakmicu je odlu~io Derik Rouz. Prethodno, Kobi Brajant je izgu- DerikRouz(^ikago) bio loptu 11 sekundi pre kraja, a u posledwem na- mawe, dok je u~inak Karlosa Buzera iznosio 15 padu Lejkersa wegov {ut je izblokirao Luol Deng. poena i {est uhva}enih lopti. Brajant je sa 28 ko{eva, ipak, bio najefikasniji Rezultati: Wujork - Boston 106:104, Dalas - Maakter me~a. Uz to, imao je sedam skokova i {est jami 94:105, L.A. Lejkers - ^ikago 87:88, Oklahoma asistencija. U pobedni~kom timu istakao se Rouz - Orlando 97:89 i Golden Stejt - L.A. Klipers sa 22 poena i pet asistencija, Deng je ubacio ko{ 86:105. ODBOJKA NAJBOQI BREND SRBIJE: Tradicionalna „No} reklamo`dera“ odr`anaje12.putuBeogradu. @enska i mu{ka seniorska reprezentacija Srbije u odbojciprogla{enisuza najboqibrendSrbijeu 2011, a potpresednik OSS Vladimir Grbi} progla{en je za ambasadora„No}ireklamo`dera“. Ministar omladine i sporta Sne`ana Samaryi} Markovi} predalajenagradeAniLazarevi}iUro{uKova~evi}u.

Hebajuniorskaliga Beovuk-VojvodinaS. 91:98 82:91 C.zvezdaBGD-Hemofarm[. Kwa`evac-MegaVizura 73:85 78:63 Radni~ki-Sloga PartizanMTS-Zdravqe 119:60 Mladost-Sloboda 15.januar 1.Hemofarm[.10 10 2.VojvodinaS. 10 9 3.PartizanMTS10 7 4.C.zvezdaBGD10 7 5.Beov  uk 10 6 6.MegaVizura 10 4 7.Radni~ki 10 4 8.Sloboda 9 4 9 3 9.Mladost 10.Kwa`evac 10 2 11.Zdravqe 10 2 12.Sloga 10 1

0 1 3 3 4 6 6 5 6 8 8 9

926:743 874:740 837:660 851:736 855:846 867:873 670:712 595:718 698:717 747:837 688:874 701:853

ABSElektro kadetskaliga

Star-Mladost PartizanMTS-Prokupqe Nibac-C.zvezdaBGD Hemofarm[.-Zemun [abac-[umadija Sloga-Fle{

20 19 17 17 16 14 14 13 12 12 12 11

77:75 87:57 75:65 77:73 70:74 81:89

IZMOKRINSKECRVENEZVEZDE

Svelep{eilak{eunovojhali Spu{tena je zavesa na jesewi deo Prve mu{ke rukometne lige u kojoj se ve} godinama takmi~e i rukometa{i Crvene zvezde iz Mokrina. Mokrin~ani su jesen okon~ali na 12. mestu sa 10 bodova ( ~etiri pobede, dva remija i osam poraza). Sve svoje aktivnosti Zvezda obavqa u kikindskoj hali Jezero, a `iteqi ovog sela se nadaju da }e uskoro biti zavr{ana hala centru Mokrina. I pored plasmana u dowem delu tabele klupska uprva to ne smatra neuspehom. Pored nekoliko iskusnih igra~a, ekipu ~ini

mladi rukometa{i iz Kikinde i iz Mokrina i wihova afirmacija je u ovoj sezoni najva`nija.Ekipu sa klube predvodi profesor Vladimir Mitrevski. Boje Mokrin~ana branili su: golmani Mi{kov i Kospoga~in, Lazi}, Terek, Koramarek, Dukatarov, kapiten Veki}, Toki}, Goli}, Pa{i}, Babi}, Stepanov i Veli~kov. - Zadovoqan sam onim {to mladi igra~i pokazuju, jer je na wima budu}nost mokrinskog rukometa. Svi s nestrpqewem o~ekujemo zavr{etak hale u selu kako bismo igrali pred na{im me{tanima koji vole rukomet.

Smatram da je dosada{wi sistem takmi~ewa u Prvoj ligi bio neracionalan, bar {to se na{e ekipe ti~e, jer smo imali duga, naporna i skupa putovawa. Od idu}e sezone,u novoformiranoj ligi tro{kovi }e biti kud i kamo mawi. U selu ima jo{ talentovanih mladi}a, pa kada bude zavr{ena na{a hala verujem da }e se ukqu~iti u rad kluba - rekao je trener Mitrevski. Pripreme za prole}ni deo prvenstva po~e}e sredinom januara, a postoje dobre izgledi da se u ekipu vrati Vladimir Tepavac. M.Sekuli}

SELODOBRICADI^ISESVOJIMKLUBOM

Me{taniobo`avajufudbal 4.Jagodina 12 5.Radni~ki(O) 12 6.Mladost(^) 12 7.Crnokosa 12 8.VivaBasket 12 9.Beovuk 12 10.Vojvodina 12 11.NapredakM. 12 12.[abac 12 13.JedinstvoNB12 14.Radni~kiS. 12

7 7 6 6 6 5 5 5 4 4 4

5 5 6 6 6 7 7 7 8 8 8

1012:1005 19 995:1005 19 972:916 18 955:967 18 1067:1084 18 1012:1026 17 963:1006 17 900:955 17 922:932 16 1030:1048 16 962:997 16

PrvaB `enskaliga Qubovija-R.Kora}MT Moravac-Kraqevo Sivac-Bor @elezni~ar-Para}in Trep~a-BasketStars SrbobranR.-Plejof 1.BasketStars 2.R.Kora}MT 3.SrbobranR. 4.Qubovija 5.Para}in 6.Bor 7.Plejof 8.@elezni~ar 9.Moravac 10.Sivac 11.Kraqevo 12.Trep~a

12 12 11 12 12 12 11 12 12 11 11 22

11 1 11 1 10 1 9 3 7 5 6 6 7 4 5 7 3 9 3 8 3 8 0 22

1.C.zvezdaBGD10 2.Hemofarm[.10 3.PartizanMTS10 4.Mladost 10 5.Fle{ 10 6.Zemun 10 7.Nibac 10 8.Star 10 9.Sloga 10 10.[abac 10 11.[umadija 10 12.Prokupq 10

9 8 8 7 6 5 5 4 3 2 2 1

1 2 2 3 4 5 5 6 7 8 8 9

780:635 848:633 797:642 769:723 681:699 847:791 692:679 734:790 813:930 707:794 731:823 618:878

19 18 18 17 16 15 15 14 13 12 12 11

VATERPOLO

60:77 45:56 58:62 76:63 0:20(sr) 28.januar 931:504 773:468 743:466 808:552 749:650 721:624 552:600 579:705 472:812 450:710 435:682 0:440

23 23 21 21 19 18 18 17 15 14 13 0

PRVABLIGA Rezultati5.kola:[abacBe~ejac 8:10, TENT - Zemun 10:13, Spartak - Dunav 8:9, Nais - Singidunum 3:8, Go~ Partizan2odlo`enoza2.januar, slobodan je Rabotni~ki. 1.Singidunum 2.Dunav 3.Partizan2 4.Zemun 5.Be~ejac 6.TENT 7.Go~ 8.Spartak 9.Rabotni~ki 10.Nais 11.[abac

4 4 4 5 4 5 3 3 4 5 5

4 4 3 3 2 2 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 0 0 0 2 1 0

0 0 0 1 1 3 2 2 2 4 5

36:13 47:27 53:24 54:44 33:34 50:59 32:37 27:31 20:30 37:56 38:63

U ju`nobanatskom selu Dobrici (oko 1200 `iteqa)me{tane najvi{e zanimaju poqoprivreda i fudbal. Mesni klub Dobrica nadme}e se u Ju`nobanatskoj B ligi i jesewi deo prvenstva, sa 33 boda, zavr{io je na drugom mestu. Ispred je vlajkova~ko Jedinstvo sa dva boda vi{e,a ambicije Dobrice su da u prole}nom delu preteknu lidera s obzirom da se su u velikom derbiju doma}ini i da imaju brojnu i odanu publiku. Dobri~ani kao vrsni ratari i sto~ari jedino su od svih sportova zainteresovani za fudbal, a posebno svoj lokalni klub, pa na svaku utakmicu dolaze u velikom

broju. Put ka uspehu po~eo je pre dve godine posle izbora nove uprave, koja se trudi i uspeva da stvori povoqne uslove za takmi~ewe fudbalera. - Dok su ostala mesta u okolini imali i osnivali klubove u raznim sportovima, koji su se mawe vi{e brzo gasili, Dobri~ani su vezani za svoj fudbalski klub i to traje od 1947. godine do danas. Takmi~ili smo se u op{tinskoj ligi, bili potom devedesetih dve sezone u Ju`nobanatskoj, pa opet u lokalu, a me{tani `ele bar prvu Ju`nobanatsku ligu. Pre dve godine izabrali smo novu upravu (Jovan Petrov, Dragan Bawa{,

12 12 10 10 7 6 3 3 2 1 0

TerenuDobricime|unajlep{imauju`nomBanatu

Radoslav Toma{, Sini{a Drndarski, \urica Duma, Sr|an @ebeqan i Bogdan Rumun) i sve je krenulo na boqe. Jovan Petrov je predsednik, ali svi me|usobno delimo poslove i svaki od nas ima konkretna zadu`ewa, dok ostali iz sela priska~u u pomo}, materijalno poma`u u kukuruzu ili novcu, kako kad treba – pri~a ~lan klupske uprave Sini{a Drndarski, ujedno i predsednik Saveta Mesne zajednice.-U planu nam je bilo da prvo stvorimo dobre uslove, a potom uspehe na terenu. No, dogodilo se da kao prvaci op{inske lige u|emo u B ligu ju`nog Banata i da se u ovoj sezoni borimo za prvo mesto. Zasluge za dobre rezultate pripadaju treneru Goranu Dobri~i}u i igra~ima. Na{ primarni ciq je da storimo dobro organizovan klub i verujem da }emo u tome uspeti. Pri karju je asfaltirawe puta do igrali{ta, uskoro }e biti zavr{ena tre}a svla~ionica, dovedena je voda, igrali{te je ogra|eno, a teren je kao tepih za ~ega je najzaslu`niji Drndarski i wegova firma „Zeleni dekor“. - Ne pitajte koliko je ko{talo, ali vredelo je. Jo{ nam ostaje da podignemo tribine i nastre-

Sini{aDrndarski

{nice pa }emo od seoskog igrali{ta imati moderan stadion, za vojvo|ansku ligu. A na{ je ciq takmi~ewe u Prvoj ju`nobanatskoj ligi, imamo uslove za to i taj rang bi bio po meri `iteqa ovog sela, koji su uvek uz svoj klub. Na prole}e }emo osnovati podmladak, bori}emo se za prvo mesto i plasman u vi{i rang i u`ivamo u na{em lepom stadionu i dobrim igrama ekipe - istakao je najzaslu`niji za uspehe Dobrice Sini{a Drndarski, koji je u klubu jo{ od rane mladost. R.Jovanovi}


c m y

sport

dnevnik

utorak27.decembar2011.

21

IZABRANI NAJBOQI SPORTISTI EVROPE

Foto:N.Stojanovi}

\okovi}ujo{ jednatitula

VELIKIIMALIRUKOMETA[IPROMOVISALIEVROPSKI[AMPIONAT: Najboqi rukometa{i na{e zemqe pripremaju se u Novom Sadu za Prvenstvo Evrope. Oni su, u atrijumu Spensa,promovisaliovuvelikumanifestaciju,koja}eseodr`atiod15.do29.januara.Stasiti momcisuizazvalipa`wujavnosti,ame|unajznati`eqnijimabilisude~aciizRKRastimo.Mali rukometa{isuuzimaliautogrameodsvojihidola,postavqaliimraznapitawaizauspomenuse sareprezentativcimafotografisali.

MUKE VRHUNSKIH SPORTISTA

Hamilton `eqanslanine mor aj u da se prid ra` av aj u sportom - triatlonom, a ciq Bo`i}ni i novogostrogog re`ima treninga, ka- mu je da se kval if ik uj e za di{ wi praz nic i su ko bi ostali u top-formi i Ironman svetsko prvenstvo u lepaprilikazaporodr`ali tra`enu kila`u. Za- tom sportu. Da biste postali di~naokupqawaiboto dvojac Meklarena - Luis Ironm an (Gvoz den i ~ov ek), gatu trpezu. Ali, ne mogu svi Hamilton i Xenson Baton - morate da plivate tri kiloda u`ivaju u pe~ewima i neo~ekuju te{ki treninzi to- metra, vozite bicikl 115 ki{tomasnijojklopi...Vrhunski kom zime. A sve u ciqu {to lometara i potom tr~ite masportisti moraju svakog dana boqepripremezanovusezonu raton. Baton priznaje da je u da se pridr`avaju strogog nakojapo~iwetrkomuMelbur- prvimdanimasvojekarijereu ~inaishrane.Jedanodwihjei nu 18. marta. [ampion For- Form ul i 1 mrz eo tren ing e, voz a~ Form ul e 1, Brit an ac muleiz2008.godine,LuisHa- alidasadau`ivauwima. LuisHamilton,kojijeizjavio milton ve}i deo zime proveda bi „ubio” (dobro, ne ba{ - Moj na~in treninga vi{e {}e u Koloradu, sa trenerom jezatriatlon,negozaFormutimre~ima)zabo`i}nu,puweAnt ij em Vij er ul om, dok }e lu.KadbudemstigaonaHavanu}urku,maloslanineijaja. Baton biti na Havajima sa je odmah idem na maraton sa U int erv juu lond ons kom svojim trenerom Majkom Ko- svojim prijateqima koji tr~e „Sanu, Hamilton je ispri~ao lijerom. Tipi~an predsezon- satima. Prili~no je brutal{tasvemoradajede,kakotreski tren ing Ham ilt on a iz- no,davamka`em.Vozi}uibiniraipripremasezanovusegleda ovako: jutarwa vo`wa cikl, plivati i tr~ati. Ciq zonu, kakvi ga izazovi o~ekubicikla (minimum ~etiri i mi je da se kvalifikujem za ju...Nij e lak o, def in it ivn o, po sata) po planinskim pute- svetskotakmi~ewenaHavajialinebrinite-~oveksebavi jednim od najpla}enijihsportovanaplaneti,takodaganetreba previ{e`aliti. -^akseinaBo`i} prid r` av am strog o prop is an e dij et e. Proteinski doru~ak, koji podrazumeva malo urme i suvog gro`|a, sve to prome{ate, prom u}k at e u blenderu i pojedete. U`asnoje,verujtemi! Kad sednem za sto i vidim kako se svi dave u pala~inkama, vaflima, jajima i slaninommenipo|evoda na usta, ali ne smem dajedem.Zaru~akpojed em pas uq, int egralni pirina~, a za Meklarenovivoza~iLuisHamiltoniYensonBaton vima,apotomtr~awedolepo ma.Ne`elimdabudempozvan ve~ er u rib u ili pil et in u. dubokomsnegu. Kao da sam ka`wen - vajka se negodasekvalifikujem.Bi}e voza~Meklarena. -Tojevrlonaporno.Pone- krvavo te{ko, ali u `ivotu Wegova `eqa je jednostav- kad promenimo, pa u trening treba imati ciq - ka`e Bana, za mnoge qude svakodnev- ubacimo tr~awe na skijama. ton. nica. Kadsevratimo,ru~amo,odmoKoliko se u Meklarenu po-Kadbihmogaodajedembi- rimosatvremena,aondaute- la`epa`wanakondicijusvih lo{ta,svakakobihseoprederetanu. Uve~e je trening opu- u timu, pokazuje i to {to i lio za sendvi~ sa slaninom. {taw a, naj~ e{ }e u baz en u. ostal i ~lan ov i tim a imaj u Ali,nemogu...-ka`e26-godiPotomsledirastezawe,ave} treninge. Novi sponzor Me{wi Hamilton, koji }e godioko 20 ~asova ja sam mrtav. I klar en a Luk oz ejd prip rem a nunaizmakupamtitiiporastako {est dana nedeqno - kanovu vrestu energetskog pi}a kid u sa pev a~ ic om Nik ol `eHamilton. zasvakogvoza~aposebno,koje [ercinger. Bat on, koj i je 2009. bio }euzimatitokomvo`we.MeSudbina voza~a Formule 1 svetski {ampion, ozbiqno se klaren se ozbiqno priprema je da ne traju dugo, a pri tom bav i jo{ jedn im zaht evn im zanovusezonu.

Evropske novinske pionkauskija{komtr~awuMaritBjergen,pliva~icaFederiagencije, wih 18, izaka Pelegrini, osvaja~ica bralesunajboqegsrpVimbldonaPetraKvitova,porskogisvetskogtenisera Novaka \okovi}a za sporti- tugalski fudbaler Kristijano stu godine u Evropi. Izbor je RonaldoiIvicaKosteli},koji organizovala Poqska novinska jetrijumfovaouSvetskomkupu agencija (PAP), a prvitenisersveta pobedio je sa 163 poena, ispred {ampiona Formule 1 Nemca Sebastijana Fetela i wegovog sunarodnika, ko{arka{a Dirka Novickog. \okovi}jeovegodine imao neverovatnu sezonu u kojoj je ostvario 70 trijumfa, osvojio tri gren slema i titule na pet Mastersa i zavr{io je kao prvi reket sveta.Fetel je, sa druge strane, bio dominantanuFormuli1,sa11pobeda na 19 trka, jo{ {est podijuma i rekordnih 15 pol pozicija. Novicki NemamuravnoguEvropi:Novak\okovi} jeosvojio{ampionskiprstensa u alpskom skijawu. Me|u prvih Dalas Maveriksima u NBA li- desetna{lisusefudbalerBargi, ali je takmi~ewe sa nema~- selone ]avi Ernandes i {vajkom reprezentacijom na Evrop- carskiteniserRoxerFederer. skom prvenstvu u Litvaniji zaMe|u agencijama koje su glavr{iove}udrugojrundi. sale su i francuski AFP, neIza trojice najboqih na{li ma~ka DPA, ruski ITAR TAS, su se vi{estruka svetska {am- portugalska LUSA, FENA iz

BosneiHercegovineihrvatska HINA. Lista najboqih sportista Evope:1.Novak\okovi}(Srbija) 163 poena, 2. Sebastijan Fetel (Nema~ka) 121, 3. Dirk Novicki (Nema~ka) 62, 4. Marit

Bjergen(Norve{ka)55,5.FederikaPelegrini(Italija)39,6. Petra Kvitova (^e{ka) 35, 6. Kristijano Ronaldo (Portugalija)35,8.IvicaKosteli}(Hrvatska) 33, 9. ]avi Ernandes ([panija) 31, 9. Roxer Federer ([vajcarska)31.

UZ 130 GODINA BICIKLIZMA U VOJVODINI

NeponovqivaEvaHatala Biciklisti~kisportuVojvodiniobele`iojeveomazna~ajan datum- 130 godina od kada su se prvivelosipediprovozaliravni~arskim drumovima,za{to su bili zaslu`ni vlastelini iz SuboticeLajo{,BelaiNandor Verme{.Onisu1880.godine,po uzorunastarogr~keOlimpijske igre, na terenima pokraj Subotice organizovali takmi~ewe Pali}ka olimpijada. Lajo{ Verme{ nije bio olimpijac, ni osvaja~ olimpijskemedaqe,ali, eto, bio je pionir olimpizma prebaronaPjeradeKubertenai wegovihsaradnika,kojisu1894. godine osnovali Me|unarodni olimpijski komitet i doneli odluku da se prve igre modernogdobauAtini odr`e 1896. Student medicine, profesor gimnastike i u~iteq ma~evawa Lajo{ Verme{ nijebiojesvestrani sportista, pliva~ i atleti~ar, gimnasti~ar i rva~, a pre svega biciklista, jedan od najboqih u tada{woj Austro-ugarskojmonarhiji. Pali}ka olimpijadajeodr`avanasvedo po~etka Prvog svetskog rata 1914. i to u gimnastici, tr~awu, plivawu, rvawu, skoku u daq, boksu, bacawu kugle,aod1881.godine iubiciklizmu. - To je prvi pisani dokument u istoriji sportauVojvodini,ali i na {irem panonskom prostoru o odr`avawu jedne biciklisti~ke trke.Bra}aVerme{su izgradila kru`nu betonsku pistu za biciklisti~ka takmi~ewadugu500metara,kakvuniJugoslavija nije imala, a nema je jo{ uvek ni Srbija. Uz bra}u Verme{kojesuwihoveinvesticijeodveleubankrot,uSuboticijeuistorijubiciklisti~kog sportau{aoiIvanSari},pionir vazduhoplovstva,pilot i konstruktor aviona, prvak Ma|arskena10kilometraipobednik me|unarodne trke u Be~u krajem 19. veka - ka`e predsednikBiciklisti~kogsavezaVojvodineNeboj{aSubi}.

PoslepobedonosnihtrkadrumovimaodBudimpe{tedoBe~a, Sari}jetrijumfovaoiuNovom Sadu1901.godine.USuboticije izme|u dva rata jo{ nekoliko voza~astekloreputacijuvrsnih biciklista: Pola~ek, Erdeqi, Santo,[il,Halas...Prvibiciklisti~ki klub u Novom Sadu osnovanje1886,agodinudanakasnijeiuSomboruiuStaromBe~eju.Krajem19.vekaosnivajuse kluboviuBanatuiSremu,dabi 1898.biciklisti~kientuzijasti izgradilivelodromuNovomSadu. Ovaj velodrom je prestao da postoji 1924, a na tom mestu je izgra|ensportskiobjekat,sada{wistadion„Kara|or|e”.

- Prvo prvenstvo Vojvodine odr`anoje1927.godinenastaziNoviSad-Ba~kaPalankaNoviSad.Pobediojelegendarni voza~ u istoriji vojvo|anskogbiciklizamJovanPavlik, iz klub a Ahil es osnovan og 1925. koji je dr`ao primat u Pokrajini. BKVojvodinajenastala1952. odMilicionaraiNovogSada,a jedanodnajpoznatijihbiciklista tog doba bio je Frawo Varga, koji je nasledio Pavlika i osvojio prvenstvo Vojvodine i Srbije.

-KuriozitetjedajeVojvodina imala prvka Jugoslavije u `enskombiciklizmu,atojebila Marija Mak iz Novog Sada. Zatim, sredinom pedesetih godina pro{log veka dve tre}ine dr`avnereprezentacije~inili subiciklistiizVojvodine.Na`alost, posle toga je nastala stagnacija. Talenata je bilo, alisuilibrzonapu{talipedale ili su odlazili u druge klubove-podse}aSubi}. Sedamdesetihgodinaformirajuseekipeumla|imkategorijama kojeseravnopravnoboresakonkurencijom iz zapadnih delova Jugoslavije.Zapa`enuuloguuradu sa mla|im kategorijama u periodu posle 1975. ima Be~ej,na~ijemje~elubioSima Avramov. Osamdesetih godina zna~ajno mesto zauzimaBKMladostizNovog Sada, koji je pod rukovodstvom[omo|ija,Koreni}a iTiboraTarjanastekaozavidnureputacijuiistakao seuradusa`enama. - Tako je svoje najboqe rezultate u karijeri u ovom klubu ostvarila na{a najboqa biciklistkiwa Eva Hatala, koja je 28 puta bila dr`avna prvakiwa.Mladostjeuperioduod1986.do1996.organizvala me|unarodnu etapnu trku za `ene pod imenom VelikanagradaNovogSada, a jedna od pobednica (1987)bilajeisvetskaprvakiwaMonikaBandini. Prva decenija 21. veka po~elajeuznakuvoza~akao {tosuNeboj{aJovanovi}, @olt Der,  Gabor Kasa... Najzna~ajnija me|unarodna biciklisti~katrkanaprostorima Pokrajine danas je trka Kroz Vojvodinu. Po~ela je 1970, obnovqena je 2006. Za 34. trku Kroz Vojvodinupredvi|enojedasevozi od7.do9.septembra2012.idase sastojiiztridelaukupnedu`ine od 450 kilometara. Organizator trke je Biciklisti~ki savez Vojvodine,kojijepovodom130godina biciklizmaorganizaovaoisve~anuakademijuuMuzejuVojvodine,a tomprilikomsupodeqeneiplakete zaslu`nima za razvoj ovog sportauPokrajini. G. Malenovi}


22

GLOBUS

utorak27.decembar2011.

dnevnik

Опљачкани пљачкаши

Д

ок су њих двоје приводили крађу крају, неко им је обио ауто. Корин Ванаутен (47) и Елдон Александер (36) из Огдена у Јути покушали су да из супермакета изнесу шминку, батерије и чоколадице. Када их је обезбеђење издвојило као сумњиве, задржани су на разговору у просторијама менаџера радње. Обезбеђење је позвало полицију која је Ванаутеновој и Александеру написала пријаву због покушаја крађе, а када су покуњени кренули до аута, имали су шта да виде. Док су „радили” у супермаркету, неко им је обио аутомобил и одвезао се њиме. Да би иронија била већа, крађу аутомобила пријавили су истом полицајцу који их је „изрибао” десетак минута пре тога.

Ама,престани дакашљеш

К

инез je три пута прогутао исти ексер зато што није могао да заустави кашаљ. Столар Ли Шингванг (48) из Хуангшија држао је ексер међу зубима док су му руке биле заузете, када га је обузео напад кашља. Случајно је удахнуо „из све снаге”, и прогутао ексер. У паници, отишао је у локалну болницу где су лекари констатовали да му је ексер у левом плућном крилу. Професор Ху Ке кренуо је да га вади уз помоћ бронхоскопа, али у тренутку када је требало да извуче ексер из његових уста, Ли се опет закашљао и прогутао га. Фрустрирани лекар опет је почео да вади ексер, али се несрећни мајстор поново накашљао у последњем тренутку... Трећи пут, ексер је завршио у његовом стомаку, одакле су га лекари коначно извадили гастроскопском хватаљком.

Водитељијели једандругога?

Х

оландски водитељи шокирали јавност најавом да ће у емисији јести месо оног другог. Телевизијске звезде Денис Сторм и Валерио Зено најавили су да ће у емсији „Proefkonijnen” („Заморци”) појести по комадић меса са тела оног другог. Водитељи су се подвргнули хируршком захвату како би са тела одстранили комадић меса дуг око два центиметра. Један је „одабрао” да му месо скину са задњице, а други са стомака.

Ђускај,бако!

Спавајми,спавај, бебице Као из цртаног филма - мачка успављује бебу... Видео мачке која мази уплакану бебу док не заспи постављен је на Јутјуб канал пре три месеца, али је постао Интернет хит тек након што су људи почели да га шерују на друштвеним мрежама. Опис видеа „Стиви успављује Конора”, наводи нас да помислимо да је нека новопечена мама снимила свог супруга како успављује малишана, али не. Стиви је црни мачор који седи поред уплакане бебе и почиње да је мази шапом по глави.

П

огледајте шта се деси када баку и деку пошаљете саме у продавницу... Снимак „матораца” који ђускају у продавници „Таргет” постао је хит на Интернету. Група бака, којој се придружио и један дека, одиграла је сопствену кореографију у продавници у Канзасу, а тај снимак већ је погледало 400.000 људи. Баке и дека играли су (у складу са могућностима) уз „Last Christmas” у извођењу екипе серије „Glee”, а остали купци то су забележили камерама.

Марицајеостављаламрвице, ајелкаоставља иглице

Т

емељни британски полицајци успели су да нађу крадљивца јелке тако што су пратећи траг борових иглица стигли до куће лопова. Власник расадника Џон Дакр пријавио је полицији крађу јелки све са металним сталком, а нестало је и неколико борова украшених вештачким снегом и још неки божићни украси које је припремио за продају. „Полиција је брзо стигла и одмах су приметили траг од борових иглица. Кренули смо заједно у потеру и само нам је фалила велика лупа па да будемо прави детективи”, изјавио је Џон. „Пут иглица” је водио до једне куће у којој је полиција поред украдених јелки пронашла и засад марихуане. Власник имања, стар само 17 година, је ухапшен и против њега је подигнута оптужница за крађу јелки и узгој марихуане.

РеферендумуШтрумфселу

М

ештани шпанског села Хузкара, у којем је снимљен један део филма „Штрумфови”, на референдуму ће да одлуче да ли ће село остати окречено у плаво. Село је пре пола године офарбане у плаво и тиме је и званично постало прво Штрумф село, а компанија „Сони” је обећала да ће по завршетку рада куће поново бити офарбане у бело. Међутим, 250 мештана сада размишља да задрже плаву боју јер је село након снимања постало велика туристичка атракција, а до сада су угостили више од 80.000 посетилаца. Председник Месне заједнице Давид Фернандез Тирадо, који је добио и надимак Велики Штрумф, каже да би од задржавања плаве боје кућа мештани имали вишеструку корист. „То је огроман подстицај локалној економији, нашој срећи, сновима и запослењу. Захваљујући томе што су нам куће офарбане у плаво, познати смо широм света”, изјавио је Велики Штрумф. Резултати референдума биће саопштени крајем наредне недеље, али је већ извесно да ће Штрумф село задржати садашањи изглед.

Они су затим позвали једног ТВ кувара да те комаде испржи у уљу, поставили сто и појели их. Најава емисије изазвала је шок у јавности, иако се у трејлеру не види како заправо једу људско месо. „Емисија је замишљена тако да одговарамо на чудна питања, као што су да ли можете да се обријете користећи кечап уместо пене, и да ли можете да возите без чула вида. Одсекли смо малецне комаде, а сада имамо и ‘кул’ причу ако нас неко пита одакле нам ожиљци”, рекао је Сторм.

Тучазбоггрупног секса

Т

ри девојке и младић из Македоније потукли су се због заказаног групног секса. „Акција” је била заказана у Штипу, уз учешће три девојке од

стри. Дошло је до кошкања, а затим је почела да бије рођену сестру! Пошто су остали покушали да раздвоје сестре, ударци су пљу-

којих су две сестре и једног младића. Све је почело по плану, али се током секса једна од сестара наљутила јер је мислила да је запостављена, и оптужила остале да сву пажњу поклањају њеној се-

штали и где треба и где не треба, па је дошло до групног „фајта”. Сви актери на крају су морали да буду збринути у болници, где су им констатоване лакше повреде главе. Македонска полиција истражује овај случај.

УкрадитеБенксија

А

ко сте довољно вешти, можете да задржите слику вредну 15.000 долара. Ланац хотела „Арт сириз” из Аустралије осмислио је необичну уметничку акцију. Дело графити уметника Бенксија „Без игара лоптом” биће јавно изложено у једном од три хотела у Мелбурну током месеца јануара. Хотел позива све заинтересоване да дођу и покушају да украду Бенксијеву слику, а уколико то некоме буде пошло за руком, може да је задржи.

„Правила су следећа - не смете да оштетите остали инвентар у хотелу, и уколико вас неко од запослених буде видео како крадете слику, морате да је вратите на место. Ко буде успео да је украде неопажено, може да је задржи”, наводи се у саопштењу хотела. Позив вештим и софистицираним лоповима који воле уметност траје током целе акције, уз поруку „будите кул лопов” која је у складу са Бенксијевим „герила” приступом уметности.


kultura

c m y

dnevnik

utorak27.decembar2011.

23

УЛИКОВНОМСАЛОНУКУЛТУРНОГЦЕНТРАНОВОГСАДА

ИзложбаДејанe- Деше Маришан У ликовном салону Културног центра Новог Сада, у Католичкој порти, у току је изложба „Ко се то мени радује“ новосадске ликовне уметнице Дејане - Деше Маришан. Изложба је посвећена псима, који су ауторкина несцрпна испирација и љубав. По речима Дејане

Маришан, свако жели и тражи љубав, а у отуђеном и ужурбаном свету у ком живимо, не успевамо љубав да подаримо једни другима изговарајући се на немање времена. Слично безусловној (родитељској)

љубави, пси нам се радују и воле нас без обзира на то да ли смо ми срећни, тужни, љути, нерсположени. Они не знају за изговоре и немају времена за њих. Ликовни свет Дејане Маришан описао је Мирослав Фаркаш као свет боја и у том свету једино опстају они који су ведри и насмејани. Осмех је једини израз који њени ликови знају да направе. Да је осмех универзална категорија, неприпадајућа само људима, порука је са платна овог ликовног опуса Деше Маришан. Пси на њеним сликама се смеју, играју се и гледајући вас у очи, разговарају са вама. Љубав Таквих створења, али и љубав Тих створења, тема је овог уметничког израза на белом платну. Нашло се ту, у великим количинама, и љубави за све што је окружује… А можда највише… За све оне који више нису са њом. Дејана Деша Маришан је рођена 1971. године у Новом Саду. Дипломирала је и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Јована Ракиџића. Имала је 17 самосталних изложби и учествовала на преко 80 групних изложби у земљи и у иностранству. Добитница је 7 награда за сликарство и учествовала је у раду преко 60 ликовних колонија. Члан је УЛУВ и УЛУС. Њене слике се налазе у приватним колекцијама и галеријама у САД, Великој Британији, Немачкој, Швајцарској, Француској, Италији, Грчкој, Бразилу, Мађарској, Аустралији, Судану, Словенији, Холандији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Шпанији и наравно Србији. Изложба ће бити отворена до 14. јануара. К. Р.

НОВАКЊИГАУИЗДАЊУ„АГОРЕ”

Таласизапљускујуобале Новосадска издавачка кућа „Агора“ објавила је роман „Таласи запљускују обале“ шведског писца Ејвинда Јунсона, добитника Нобелове награде 1974. године. Књигу је на српски језик превела Славица Агатоновић. Код нас су до сада преведени његови романи „Улоф се смијеши животу“ (1957) и „Снови о ружама и огњу“ (1965). Роман „Таласи запљускују обале“, његова најпознатија и најпревођенија књига, у издању издавачке куће „Агора“, сада се први пут појављује пред нашим читаоцима. Јунсон је у Шведској посебно значајан као иноватор прозне форме и велики стилиста, али и као хуманиста европских вредности и класичних корена који брани људске вредности и људско достојанство у доба диктатура. У роману „Таласи запљускују обале“ Ејвинд Јунсон, по речима преводиоца ове књиге, „користи мит да би решио проблем властитог приповедања. Проблем се, по његовом схватању, састоји у томе да писац своју стварност мора да изрази тако да она постане доступна читаоцу, да преради стварност коју је доживео. Покушавао је да створи слику модерног човека и то у најтежој ситуацији: када је приморан да примени насиље како би сузбио оно још веће. Могло би се рећи да је то тема романа. С једне стране, роман прикривено говори о Европи током и одмах након Другог светског рата, како

наводи Славица Агатоновић, а с друге, садржи и вечну тему о повратку из великог рата. На тај начин радња не припада само Хомеровој

„Одисеји“, него је безвремена и општељудска. На више места у роману „приповедач” констатује да прича као да живи свој живот, да је служе разни приповедачи у разним временима. У свом величању он Хомера пореди с бескрајним морем. „Његово песништво је за Јунсона израз хармоније између човека и природе. Поражен ратним страхотама, Јунсон је био у сталној потрази за сми-

ЗАВРШЕНАТУРНЕЈАБЕОГРАДСКЕФИЛХАРМОНИЈЕ ПОИТАЛИЈИ

Наступузовације Београдска филхармонија је протеклог викенда у Ћезени, пред око 3.000 посетилаца, спектакуларним извођењем Равеловог „Болера“ завршила двонедељну турнеју по Италији. - На једној од најинтензивнијих турнеја у својој новијој историји, током две недеље, Филхармонија је одржала 13 концерата у препуним салама широм н Италије. Организатори процењују да је концерте пратило више од 10.000 људи – истиче Невена Шинка, пи-ар Филхармоније. Младен Тарбук, један од тројице диригената који су предводили Филхармонију у Италији, изузетно је задовољан после три концерта којима је дириговао у финалу турнеје. - Београдска филхармонија се показала као дисциплинован, флексибилан и музикалан орке-

стар, који са високом дозом креативности одговара захтевима диригената. Наш први концерт изазвао је незапамћене овације, а после биса публика десет минута није хтела да се разиђе. Други концерт је одржан у знаменитом историјском театру у Модени, у којем су многе Вердијеве опере доживеле своје праизведбе. У истом абономану гостују угледни уметници и оркестри, попут Маринског театра и Валерија Гергијева – каже Тарбук, додајући да је последњи концерт у Ћезени одсвиран фуриозно, а после овација које је изазвао „Болеро“, публика није хтела да пусти оркестар, док им Тарбук није казао да је време за спавање. Оркестар Београдске филхармоније по повратку у Београд, одмах почиње пробе за традиционални новогодишњи концерт 30. децембра на Коларцу.

слом. Нашао га је у епу о Одисеју, где је људско уздигнуто у божанско. Читалац после само неколико реченица не може, а да не примети колико приповедач у Јунсоновом роману – било да се зове Одисеј, Пенелопа или Телемах, а они су најчешћи гласови – ужива у причању, колико у томе има среће, која је, у ствари, израз животне радости“. Ејвинд Јунсон (1900-1976) спада у великане европског романа XX века. Своја дечачка лутања и недаће описао је у четворотомном „Роману о Улофу“ (1934-37), који је освојио ширу читалачку публику. Постао је члан Шведске академије 1957, а Нобелову награду за књижевност поделио је 1974. са шведским колегом Харијем Мартинсоном. Јунсон је почео као пролетерски писац. Значајан пробој и код критике и код публике остварио је тек са романом „Таласи запљускују обале“ (1946), парафразом „Одисеје”, који у основи разматра проблем насиља и пацифизма . Написао је тридесетак романа, више збирки приповедака, путописа и дневника, као и многобројне есеје и новинске чланке. У путописима о Швајцарској, Великој Британији, Грчкој и крајњем северу Шведске показао је велику моћ запажања. Н. П-ј НАНОВОГОДИШЊЕМГАЛА КОНЦЕРТУУЦЕНТРУ„САВА”

Mузички спектакл Београдски Сава центар обележиће крај квалитетне и разноврсне концертне године Новогодишњим гала концертом 29. децембра, грандиозним музичким спектаклом са више од 300 учесника на сцени који ће приредити прави новогодишњи поколон за музичке сладокусце. Хор, Дечији хор и Симфонијски оркестар Радио Телевизије Србије, Хор „Крсмановић - Обилић“ под диригентском управом Бојана Суђића, солисти Снежана Савичић - Секулић, Никола Мијаиловић, Иштван Хорват, Бела Маврак и Љубомир Поповић, извешће популарна дела „Кармина бурана„ Карла Орфа и „Мису Криоља„ Ариела Рамиреза, најављено је из центра „Сава”. .Права свечаност моћних хорова, стотина инструменталиста и бројних удараљки које пулсирају ритуалним заносом. Празник музике за празник Нове године.

Фото:Б.Лучић

ДАНДОБРОТВОРАМАТИЦЕСРПСКЕ

СећањенаМарију Трандафил Још од оснивања, пре скоро 186 година, Матица српска брине о континуитету духовног живота свог народа- његове културе и науке. Да би остваривала мисују због које је основана, у томе су јој увек помагали племенити људи. Да би им се јавно захвалила, Матица је установила Дан добротвора, а свечаност тим поводом одржана је јуче у свечаном салону Задужбинског здања Марије Трандафил (1816-1883). Овај дан ће убудуће бити везан за 25. децембар- рођендан велике добротворке. Уз речи захвалности, јуче су прочитана имена 17 појединаца и називи 15 институција и фирми које су на различите начине помогле рад МС. Председник МС Чедомир Попов уручио је и 12 захвалница за посебан допринос у 2011. години. Добитници су ГОСТОВАЊЕНАРОДНОГ ПОЗОРИШТАУМАЂАРСКОЈ

„ Дервишисмрт” уБудимпешти Народно позориште у Београду успешно је гостовало у Будимпешти, на сцени Новог театра.Амбасадор Србије у Мађарској Дејан Шаховић отворио је у фоајеу Новог театра изложбу „Народно позориште кроз историју„ ауторке Зорице Јанковић.Затим је изведена представа „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, у адаптацији и режији Егона Савина. Гостовање је реализовано у оквиру Протокола о дугорочној сарадњи између два позоришта који су 1. јуна ове потписали управник националног театра Божидар Ђуровић и директор Новог театра Иштван Марта. Према Ђуровићевим речима, публика изван Србије, којој је ова изложба намењена, има прилику да види „само део блага наше театарске историје које смо успели да отргнемо од заборава, да се упозна са нашом позоришном историјом и да обогати сопствено искуство чији би заједнички именитељ требало да буде испружена рука спремна за сарадњу”.

„Агробанка“ АД Београд - Филијала у Новом Саду, „Електровојводина“ Нови Сад, Завод за уџбенике, Београд, Индустрија места „Матијевић“ Нови Сад, Миротин група, Мушка вокална група „Академац“ са диригентом Јованом Јерковим, Научни институт за ветеринарство Србије, Новосадски сајам, Пољопривредно добро „Сава Ковачевић“ Врбас, Рибарско газдинство Ечка, Факултет техничких наука из Новог Сада , Јованка и Младен Вучинић, који су установили награду за најбољи ђачки рад о Његошу. Јуче је потпредсеник МС Славко Гордић уручио награду најуспешнијој ученици, штићеници Дечијег села из Сремске Каменице, чији је мецена Жарко Рељин из САД. Признање је припало Љиљани Јевремовић, која је на мастер студијама информатике.

Матичари нису заборавили ни 195. годишњицу рођења Mарије Трандафил, а јуче су се могли чути одломци из тестамента, у коме она наводи како жели да питомци њеног „заведенија“ стасају у „радене, вредне и поштене људе“. Како је подсетио генерални секретар МС Душан Николић, Матица је током ове године обележила 185. годишњицу постојања и 250. годишњицу рођења Саве Текелије, једног од највећих добротвора у својој историји. А наредне године навршиће се век од изградње Задужбинског здања Марије Трандафил, у коме је седиште МС. У уметничком програму наступила је Јелена Тодоровић, студенткиња харфе са новосадске Академије уметности. Р. Лотина

УСКУПШТИНИСРБИЈЕ

УсвојенЗакон окинематографији Скупштина Србије усвојила је Закон о кинематографији, који би требало да створи оптималне услове за развој кинематографије у Србији у складу са актуелним друштвено-економским приликама и технолошким развојем. Законом, који је добио подршку 123 посланика, утврђено је да стручне послове у области кинематографије обавља Филмски центар Србије, који ће спроводити конкурсе за суфинансирање филмова, а поред буџета предвиђени су и други извори - од претплате за РТС, накнаде коју емитери плаћају Републичкој радиодифузној агенцији, као и накнаде телекомуникационих оператера...наплаћује РАТЕЛ и 1,5 одсто од остварене месечне претплате РТС, што је изазвало противљањење РРА, АНЕМ-а, НУНС-а и УНС-а. Филмски центар Србије стиче законско утемељење као установа културе, која ће оба-

вљати стручне послове у области кинематографије, а радиће у складу са законом којим се уређују јавне службе.Тај центар ће подносити Министарству културе годишњи извештај о свом раду као и о стању у кинематографској делатности. Током дебате о том закону у Скупштини Србије ресорни министар Предраг Марковић рекао је да се држава према кинематографији односи као према приоритетној делатности, као и да би нова решења требало да обезбеде подстицање домаће кинематографије и утврди јединствену евиденцију о кинематографским делатностима.Такође, како је објаснио, циљ је и подстицање филмског програма, заштита малолетника и забрана дискриминације, подстицања насиља и вређања људског достојанства у кинематографији (Танјуг)

НОВИПРЕВОДИНАГРАЂЕНОГРОМАНАЈЕЛЕНЕЛЕНГОЛД

„Вашарскимађионичар” наиталијанском Издавачка кућа “Архипелаг“, ексклузивни издавач књига Јелене Ленголд, овогодишње добитнице Европске награде за књижевност, управо је потписао уговор за издање награђене књиге прича ове ауторке “Вашарски мађионичар“ у Италији са издавачком кућом Зандонаи. Италијанско издање књиге прича Јелене Ленголд Зандонаи ће објавити током 2012, а исти издавач, у договору са ИК “Архипелаг“, добио је право и за италијанско издање романа Јелене Ленголд “Балтимор“. Књига прича “Вашарски мађионичар, већ је објављена на бугарском језику, “Архипелаг“ приводи крају преговоре за енглеско, чешко и македонско издање ове књиге, а у току су преговори са издавачима из још пет европских земаља, саопштено је из ове издавачке куће.

Ова књига Јелене Ленголд је доживела већ два издања на српском језику. Приче из ове књиге преведене су на више језика и заступљене у неколико антологија савремене приче. Књига прича “Вашарски мађионичар“ доноси приче о љубави и жудњи, о граду и еротици, о свакодневици и страсти. Писане с великом књижевном снагом, ове приче су аутентично сведочанство о интими и свакодневици, о чудима љубави и о свакодневним епифанијама. У причама Јелене Ленголд проговарају светлости и сенке свакодневице и интиме, велики и мали обреди приватности и љубави. Захваљујући истанчаној психологији, у причама из књиге „Вашарски мађионичар“ налазе се неки од најбољих женских и мушких ликова новије српске књижевности, додаје се у саопштењу “Архипелага”.


24

svet

utorak27.decembar2011.

UraganuSkandinaviji, tajfunnaFilipinima

VESTI Novepodele uIraku BAGDAD: Bomba{ki napadi i sve dubqe podele me|u lide ri ma ver skih frak ci ja u Iraku izazvaju veliku zabrinu tost u re gi o nu po {to se strahuje da bi to moglo da dovede do raspada zemqe posle odlaska Amerikanaca.U ju~erqa{wem bomba{kom napadu u Bagradu poginulo je {est qudi, a u ~etvrtak u desetak ekplozija - 80. U Iraku se prelamaju interesi mnogih zemaqa u regionu: ve}inske {iite podr`ava Teheran, dok sa mawinskim sunitima bliske veze imaju Saudijska Arabija i Turska.U Ankari se strahuje od sada{weg razvoja u Iraku po{to na severu susedne zemqi `ivi vi{e od ~etiri miliona Kurda, koji bi, u takvom raspletu, mogli da proglase nezavisni Kurdistan. (Tanjug)

STOKHOLM,MANILA:Olujni vetrovi ja~ine uragana pogodili su velike delove Skandinavije ~upaju}i stabla, koja su blokirala puteve i `elezni~ke {ine, izazivaju}i prekide u snabdevawu elektri~nom energijom, ali povre|enih nije bilo. Oluja nazvana „Dagmar” u nedequ je pogodila Norve{ku, a ju~e je pre{la u [vedsku i nastavila daqe u pravcu Finske i balti~kih zemaqa. Na stotine hiqada doma}instava u obe zemqe ostala su bez elektri~ne energije, a vetar je duvao ja~inom od preko 122 kilometra na sat. Visoki talasi na otvore-

Hakerinapali „Stratfor” LONDON: Grupa hakera saop{tila je da su ukrali vi{e hiqada meilova, internet lozinki i podataka sa kreditnih kartica iz baze privatne nevladine organizacije za prikupqawe i analizu globalnih informacija „Stratfor” sa sedi{tem u Ostinu u ameri~koj dr`avi Teksas, javio je ju~e britanski Bi-Bi-Si.Hakeri su obe}ali da je to samo po~etak „bo`i}nog napada na dugu listu meta” koja bi mogla da potraje celu slede}u nedequ. Pripadnik hakerske grupe „Anonimus” naveo je u internet poruci da je ta grupa iskoristila kreditne kartice klijenata „Stratfora” da bi do{lo do vi{e miliona dolarske donacije koju planiraju da proslede razli~itim humanitarnim organizacija. Ukradeni su podaci sa vi{e od 90.000 kreditnih kartica zaposlenih u pravosudnim i obave{tajnim organima, kao i od novinara. (Tanjug)

Poslediceoluje„Dagmar”uNorve{kojitajfuna„Va{i”naFilipinima

nom moru izazvali su i prekide u saobra}awu trajekata, javio je AP.

Na Filipinima broj poginulih u jednoj od najgorih prirodnih katastrofa koja je sredinom decem-

MITING„ZAPO[TENEIZBORE”URUSIJI

Internetom protivPutina

[trajk uLondonu LONDON: Zaposleni u londonskom metrou stupili su ju~e u {trajk zbog spora oko isplata naknada za rad praznikom. Prevoz na vi{e linija metroa je bio obustavqen, a saobra}aj u ostalim delovima mre`e londonskog „tjuba” je bio ograni~en.Sindikat ASLEF bio je or ga ni za tor jed no dnev nog {trajka tra`e}i da se wegovi ~lanovi koji rade na dan dr`avnog praznika dodatno plate i planira da organizuje jo{ tri {trajka u januaru i februaru ukoliko se spor ne re{i. (Tanjug)

dnevnik

(Specijalnoza„Dnevnik”) MOSKVA: U vi{e gradova Rupqeno oko tri miliona rubaqa, trij Medvdev je parlamentu, ruske Federacije u subotu je odrodnosno pojedinci su putem inskoj Dumi, prosledio dve radne `an protestni miting pod naziterneta uz pomo} oko 4.000 tranverzije zakona o liberalizaciji vom „Za po{tene izbore“, a u~esakcija za tehni~ke potrebe mipoliti~kog sistema – jedan bi snici su tra`ili reviziju rezultinga (ozvu~ewe, bina, sanitaritrebalo da pojednostavi regitata parlamentarnih izbora odrje) uplatili oko 100.000 dolara. straciju politi~kih partija a `anih po~etkom decembra. NajDecembarski protesti u Rusiji drugi da pojednostavi proceduru vi{e demonstranata se okupilo su organizovani uglavnom najviprikupqawa potpisa za predsedna Trgu Saharova u Moskvi – po {e uz pomo} internet dru{tveni~ke izbore. raznim procenama od 30.000, po nih mre`a, preko kojih je na poAnaliti~ari reforme i podacima dr`ave, do 100.000 po sledwi miting najavilo da }e doustupke gra|anima i opoziciji informacijama organizatora, }i vi{e desetina hiqada qudi. tuma~e, uglavnom, na dva najopkoji taj miting smatraju najmaJedan od glavnih organizatora {tija na~ina. Prvi, onaj bli`i sovnijim od sloma Sovjetskog Saprotesta postao je popularni anKremqu, jeste da garnitura na veza po~etkom devedevlasti sprovodi „dusetih godina pro{log gogodi{wu i promiveka. {qenu politiku koPredstavnicinovesredweklase, Ovo je drugi talas ja daje odgovor na kojisustasalizavrememandatatandema {i masovnih mitinga na roke dru{tvene Putin–Medvdev,umorilisuseod kojima nezadovoqni izazove, a ne na pojehermeti~kogsistemaograni~enihsloboda dine akcije“. Drugi, gra|ani i opozicione partije protestuju pak, opoziciono rastra`e}i smenu predpolo`eni prema vlasednika Izborne komisije Vla- tikorupcijski bloger Aleksej daju}oj eliti, smatraju da su se dimira ^urova i poni{tavawe Navaqni, koji je proveo 15 dana u vlasti „upla{ile ulice“, posebrezultata parlamentarnih izbo- administrativnom zatvoru zbog no nakon „izbornih revolucija“ u ra, za koje tvrde da su bili falorganizovawa protesta nepobiv{im socijalisti~kim dr`asifikovani. Demonstranti od sredno nakon izbora za Dumu povama (u Srbiji, Gruziji, Ukrajivlasti tako|e tra`e osloba|ewe ~etkom decembra. Miting u Mo- ni i Kirgiziji), kao i nedavne politi~kih zatvorenika, izmenu skvi su podr`ali biv{i mini- masovne protestne inicijative Zakona o izborima, stvarawe star finansija Aleksej Kudrin, za slobodne izbore u arapskom specijalne komisije za istragu o koji je nedavno bio udaqen iz svetu, takozvanog „Arapskog prozloupotrebama na izborima, a od vlade, kao i biv{i lider SSSR-a le}a“. gra|ana Rusije – da na predsed- za vreme ~ijeg mandata se raspao Jedno je sigurno – ni Jedinni~kim izborima u martu 2012. ruski komunizam – Mihail Gorstvena Rusija, ni tandem Pugodine ne glasaju za kandidata ba~ov. tin–Medvdev s postoje}om poliVladimira Putina. Prvi miPremijer i kandidat-nasledtikom ne}e mo}i da ra~unaju na ting, koji je organizovan 10. de- nik na predsedni~kim izborima toliko visoku podr{ku kakvu su cembra u Moskvi, po raznim pro2012. godine, Vladimir Putin, u`ivali tokom posledwe decenicenama, okupio je do 60.000 gra|ao{tro je kritikovao decembar- je. Procewuje se da su na ulice na. ske izbore i optu`io Zapad da Rusije iza{li gra|ani ve}ih graProtest „Za po{tene izbore“ doprinosi politi~koj destabi- dova, predstavnici nove sredwe je u po~etku bio zami{qen kao lizaciji Rusije. Iz predsedniko- klase koji su upravo stasali za nestrana~ki, a jedna od organizave administracije izjavquju da su vreme mandata tandema Putora, novinarka Olga Romanova, mitinzi odraz postojawa demo- tin–Medvdev, ali koji su se „umona svojoj „Fejsbuk„ stranici nakratskih sloboda u Ruskoj Fede- rili“ od hermeti~kog iskorumpisala je da je uz pomo} ideje da raciji, a dan pre mitinga „Za po- piranog sistema i ograni~enih miting bude „nezavisan“ saku{tene izbore“, predsednik Dmi- sloboda. BorisVarga

bra pogodila zemqu, popeo se na 1.249, dok se oko 1.100 qudi vode kao nestali, saop{tili su ju~e

filipinski zvani~nici. Predsednik Filipina Beniwo Akino je naredio istragu koja treba da utvrdi za{to su zvani~nici dozvolili qudima da grade ku}e u opasnoj zoni i za{to nisu zaustavili ilegalnu se~u stabala koja je pokrenula klizi{ta u provinciji Lanao del Sur. Tajfun „Va{i”, koji je sredinom decembra pogodio ju`no ostrvo Mindanao, izazvao je obilne poplave, usled kojih se na priobalna sela sru~ila velika koli~ina vode, blata i stabala. Uni{teno je vi{e od 10.000 ku}a i raseqeno vi{e od 300.000 qudi koji su uglavnom privremeno sme{teni u {atorima. (Tanjug)

SektaBokoHaram odgovornazanapade uNigeriji ABUYA:Odgovornost za bomba{ke napade na prvi dan Bo`i}a u Nigeriji u kojima je poginulo najmawe 40 qudi, preuzela je radikalna islamisti~ka sekta Boko Haram, ~iji pripadnici sebe opisuju kao „nigerijske talibane”. Ve} du`e vreme Boko Haram po Nigeriji ostavqa krvave tragove. Otvorenu

crkvama, a u avgustu i na sedi{te Ujediwenih nacija u Abuxi. Ipak, o toj zagonetnoj grupi islamisti~kih fanatika se malo toga zna, a ciqevi wihovih napada su te{ko predvidqivi. Jedno je sigurno: Boko Haram u Nigeriji `eli da uspostavi {erijatsko pravo.Husaini Abdou, direktor orga-

borbu protiv dr`ave, to sekta{ko udru`ewe zapo~elo je pre dve godine. Fundamentalisti sa te{kim naoru`awem 2009. godine obra~unali su se sa nigerijskom vojskom na severu zemqe, u kojima je ubijeno oko 800 qudi. Policija je potom likvidirala vi{e sekta{kih vo|a. Od tada Boko Haram kre}e u osvetni~ku borbu i postavqa bombe na vojne objekte, po kafi}ima,

nizacije „Ek{n Ejd Nigerija” izjavio je za nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele” da je Boko Haram pokret mladih muslimana, koji odbacuju zapadne uticaje. „Radikalizacija je usko povezana sa te{kom ekonomskom situacijom u zemqi. Boko Haram je postao centralno mesto za okupqawe mladih qudi bez obrazovawa i posla”, obja{wava Abdou. (Tanjug)

Briselosudionasiqe zaBo`i} BRISEL: Visoka predstavnica EU Ketrin E{ton osudila je danas teroristi~ke napade u Nigeriji gde je u napadima sekte Boko Haram prvog dana Bo`i}a poginulo vi{e od 40 qudi. „[okirana sam i tu`na zbog teroristi~kih napada tokom Bo`i}a. Najo{trije osu|ujem ovaj, ali i sve druge teroristi~ke napade”, navodi se u saop{tewu viskoke predstavanice. Nigerija je verski podeqena zemqa u kojoj je sever naseqen muslimanskim stanovni{tvom koje u pojedinim oblastima praktikuje {erijatski zakon dok su na jugu koncentrisani hri{}ani. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI ALEKSANDARLUKA[ENKO Belorusija ne planira da uzima nove zajmove i da se prezadu`i, sem onih od Me|unarodnog monetarnog fonda, jer su povoqniji izjavio je predsednik te zemqe Aleksandar Luka{enko.”Ne nameravamo da uzimamo zajmove po kamati od 10 odsto, ukqu~uju}i onaj od (ruske) ‘Sberbanke’”, istakao je beloruski predsednik, dodav{i da takva neophodnost trenutno ne postoji.

EVOMORALES Predsednik Bolivije Evo Morales izjavio je da }e 2012. godine dobiti me|unarodnu bitku za legalizaciju `vakawa listova koke. Bolivija je najavila napu{tanje Jedinstvene konvencije UN o opojnim drogama zato {to sankcioni{e `vakawe koke,pi{e argentinski list „Tribuno”. @vakawe listova koke je obi~aj koji se u Kolumbiji praktikuje skoro 1.000 godina .

JEVGENIJ[EV^UK Prema prvim preliminarnim rezultatima izbora, biv{i predsednik parlamenta Jevgenij [ev~uk pobedio je u prekju~e odr`anom drugom krugu predsedni~kih izbora u samoprogla{enoj i nepriznatoj Pridwestrovskoj Moldavskoj Republici sa osvojenih 73,88 odsto glasova, objavila je ju~e izborna komisija. [ev~uk (43) je pobedio Anatolija Kaminskog koga podr`ava Rusija.

Tu~ajastucimaosloba|a odstresa [ANGAJ:Stotine Kineza naoru`anih jastucima na kojima su napisana imena wihovih {efova ili profesora u~estvovalo je u [angaju, petu godinu za redom, u masovnoj tu~i jastucima ~iji je ciq osloba|awe od stresa. Na ovom doga|aju, koji je trajao dve no}i uo~i Bo`i}a i koji organizatori planiraju da organizuju i 30. decembra, ima sve vi{e mladih qudi koji `ele da se oslobode stresa od posla ili {kole, prenose danas agencije. „Mnogo zaposlenih i studenata koji se tokom godine suo~avaju sa velikim pritiskom na poslu ili u {koli u~estvuje na ovom doga|aju. Nadam se da im dajemo izlaz da se oslobode stresa pred kraj godine’’, rekao je osniva~ ove tu~e Eleven Vang, dodav{i da qudi, koji trpe pritisak tokom

cele godine zbog {efova, nastavnika i ispita, tog dana „mogu da polude’’. On je objasnio da svi

u~esnici napi{u na jastucima imena rukovode}ih, profesora i nazive ispita i u`ivaju u tu~i.

„Nakon osloba|awa od stresa, mo}i}emo ponovo lako da se suo~imo sa `ivotom’’, rekao je Vang. Jastuci za tu~u dele se u~esnicima na ulazu u prostor gde se odr`ava borba. ^itav pod je ispuwen jastucima, a da bi se poja~ale emocije organizovan je i rok koncert. Tu~a po~iwe kada se ~uju prvi zvuci muzike. „Mnogo sam u`ivao u tu~i, ali moj prijateq je bio beskoristan. On se pla{io da }e ga drugi qudi pretu}i i nije mogao da nastavi’’, rekao je 24-godi{wi ^en Ji. Neki od u~esnika su rekli da su u`ivali u tu~i ~ak i kada su zavr{ili u gomili jastuka na podu dok su ih drugi napadali. „Ne znam ko me je gurnuo, ali sam odjednom zavr{io na podu i tako sam postao meta drugim qudima’’, rekao je studet Zu [i{an.


BALkAn

dnevnik

utorak27.decembar2011.

GR^KA

PRVA@RTVAAFERELISTINGUCRNOJGORI?

Direktortajneslu`be daoostavku PODGORICA: Direktor Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) Crne Gore Vladan Jokovi} podneo je ju~e ostavku na tu funkciju iz, kako je naveo, li~nih razloga. „Uveren sam da ovaj ~in ne}e imati bilo kakve ozbiqne reperkusije u bezbednosnom sistemu Crne Gore, kao i da ne}e biti predmet politizacije i eventualnih spekulacija”, kazao je Jokovi}. On je naveo da wegov gest mo`e samo doprineti daqoj demokratizaciji dru{tva. Jokovi} je istakao da je ANB u proteklom periodu zna~ajno doprinosila ostvarivawu strate{kih ciqeva Crne Gore, {titila nacionalne interese i imala naro~it senzibilitet za osnovne postulate demokratskog dru{tva. Ostavka prvog ~oveka crnogorske tajne slu`be mo`e se dovesti u vezu sa neefikasnos}u sistema bezbednosti da rasvetli aferu listing. Premijer Igor Luk{i} ranije je izrazio sumwu da }e istraga o

Vladan Jokovi}

aferi listing imati rezultata, a kao razlog je naveo nedovoqnu funkcionalnost slu`bi bezbednosti. U crnogorskoj javnosti danima kru`e spekulacije da }e i direktor Uprave policije Ve-

selin Veqovi} podneti ostavku ili biti smewen. Veqovi} je ranije kazao da je spreman da podnese ostavku ukoliko se utvrdi bilo kakva odgovornost crnogorske policije u aferi listing.

Podgori~ki dnevnik Dan ranije je objavio listing u kome je navedeno da su crnogorski premijer Igor Luk{i} i ministar inostranih poslova Milan Ro}en tokom 2008. godine navodno kontaktirali sa odbeglim narko bosom Darkom [ari}em. Luk{i} i Ro}en ekspresno su demantovali navode da su razgovarali sa [ari}em, ocewuju}i da su u pitawu falsifikati i podmeta~ine, i zatra`ili od Tu`ila{tva hitnu istragu povodom toga. Specijalni tu`ilac \ur|ina Ivanovi} kazala je da je format spornog listinga, koji je objavqen u Danu, napravqen u policiji, a da je neko naknadno falsifikovao, odnosno u wega upisao imena Luk{i}a i Ro}ena. Uprava policije potom je odbacila kao spekulacije navode da je listing o navodnoj telefonskoj komunikaciji Luk{i}a i Ro}ena sa [ari}em falsifikovan u policiji. (Tanjug)

Medojevi}: U~etvrtaknovi zakonoosigurawu Otkriti„krticu”

CRNOGORSKOZDRAVSTVODVAMESECA[TRAJKUJE

PODGORICA: Crnogorski ministar zdravqa Miodrag Radunovi} izrazio je ju~e o~ekivawe da }e dvomese~ni {trajk zdravstvenih radnika biti okon~an do Nove godine. Zapo-

Miodrag Radunovi}

sleni u crnogorskom zdravstvu stupili su 31. oktobra u generalni {trajk, nezadovoqni zbog lo{eg socijalnog statusa, prvenstveno niskih plata. Radunovi} je, na konferenciji za novinare, kazao da su zdravstveni radnici tokom {trajka

polo`ili ispit humanosti, jer nisu ni~im ugrozili prava pacijenata. On je najavio sastanak sa predstavnicima dva sindikata zdravstva radi potpisivawa granskog kolektivnog ugovora. O~ekujem da }e ugovor biti potpisan do kraja ove sedmice, a nakon toga trebalo bi da usledi odluka sindikata o prekidu generalnog {trajka , kazao je Radunovi}. On je najavio da }e novim Zakonom o zdravstvenom osigurawu biti usvojen u ~etvrtak na sednici Vlade. Tim zakonom bi}e predvi|eno dopunsko dobrovoqno zdravstveno osigurawe. Gra|ani }e pla}awem skromnog iznosa biti oslobo|eni od pla}awa razlike izme|u cene usluge koju pla}a Fond zdravstva, a to je 80 odsto, i wene stvarne cene , naveo je ministar zdravqa Crne Gore. (Tanjug)

PODGORICA: Lider Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} predao je ju~eTu`ila{tvu inicijativu za sprovo|ewe istrage o odavawu strogo poverqivih informacija, koje su iznete na posledwoj zatvorenoj

sednici Odbora za bezbednost i odbranu Skup{tine Crne Gore. Medojevi}, koji je ~lan Odbora, kazao je da se nakon posledwe sednice tog tela, na kojoj se raspravqalo o aferi listing , u jednom crnogorskom mediju pojavila odre|ena informacija sa sednice, iako je sednica bila zatvorena za javnost.

Direktor{koleuZagrebu smewenzbogGotovine ZAGREB: Direktor zagreba~ke osnovne {kole „ Petar Zrinski” Kre{imir Mihajlovi}, poznat po tome {to je u {koli ka~io plakate u Hagu osu|enih hrvatskih generala Gotovine i Marka~a, nije vi{e na toj funkciji jer ga nije podr`ao {kolski odbor, dok on sam tvrdi da je `rtva ~istke, pi{e „Vijesnik”. List navodi da za novi mandat Mihajlovi}a nije glasao nijedan od sedam ~lanova odbora, dok sad ve} biv{i direktor, tvrdi da je smewen u ~istki koju je sprovela Kukuriku koalicija.U Gradskoj kancelariji za obrazovawe potvrdili su da direktor nije smewen voqom novog ministra obrazovawa, ve} odlukom

{kolskog odbora. Vijesnik” navodi i podatak da u istu {kolu idu i deca sada{weg premijera Zorana Milanovi}a. Mihajlovi}, koji je svojevremeno izjavqivao da „roditeqi kojima se ka~ewe plakata ne svi|a, mogu da se presele u Srbiju”, po odlasku sa funkcije pisao je poruke kolegama u Zagrebu, putem mobilnog telefona ili elektronskom po{tom. U tim porukama on je tvrdio da su „Jude na{eg vremena izdale generale koji nisu zlo~inci ve} heroji”. Poruke je zavr{avao molbom da tra`i bilo kakvo zaposlewe. (Tanjug)

Francuskane}euhapsiti FloransArtman

PARIZ: Francuska ne}e uhapsiti niti izru~iti Ha{kom tribunalu Florans Artman, biv{u predstavnicu za {tampu ha{kog tu`ila{tva, koja je osu|ena zbog nepo{tovawa tog suda, saop{tilo je ju~e francusko Ministarstvo spoqnih poslova. „Sporazumi kojima je regulisana saradwa Francuske i Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju odnose se samo na ozbiqne zlo~ine koje Tribunal procesuira”, izjavio je portparol francuskog ministarstva na konferenciji za novinare. Po{to je Artmanova osu|ena zbog nepo{tovawa suda,

{to ne spada u takve zlo~ine, Francuska nema zakonskih osnova za weno hap{ewe i izru~ewe, preneo je AFP. Tribunal u Hagu je sredinom novembra izdao nalog za hap{ewe Artmanove, koja ima dr`avqanstvo Francuske, po{to je osu|ena na sedmodnevnu zatvorsku kaznu.Biv{a portparolka glavne ha{ke tu`i-

teqke Karle del Ponte u julu je pravosna`no osu|ena na nov~anu kaznu od 7.000 evra zbog nepo{tovawa suda po{sto je u svojoj kwizi „Mir i kazna” objavila dva poverqiva sudska dokumenta iz procesa protiv biv{eg predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Armanova je odbila da plati globu, te joj je kazna preina~ena u zatvorsku kaznu. Kao predstavnica za {tampu Ha{kog tu`ila{tva radila je od 2000. do 2006. godine, a pre toga je kao novinarka francuskog lista “Mond” izve{tavala o ratovima na teritoriji biv{e Jugoslavije. (Tanjug)

25

On je rekao da istraga treba da obuhvati sve ~lanove Odbora, direktore Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost Veselina Veqovi}a i Vladana Jokovi}a, specijalnog tu`ioca \ur|inu Ivanovi}, kao i sekretarku Odbora, jer su jedino oni prisustvovali sednici. @elim da se sazna ko je i na koji na~in spornu informaciju dostavio medijima, jer je time ugro`ena bezbednost policijskih slu`benika koji rade na slu~aju Nasera Keqmendija, kazao je Medojevi} novinarima. Predsednik PZP je istakao da o~ekuje brzu i efikasnu istragu Tu`ila{tva. O~ekujem efikasnu istragu koja }e rezultirati objavqivawem podatka ko je taj ko je nezakonito saop{tio podatke sa zatvorene sednice, jer je u pitawu nezakonito delo, rekao je Medojevi}. On je kazao da se odlu~io da podnese inicijativu Tu`ila{tvu, jer se u javnosti najvi{e sumwa da je upravo on medijima preneo informaciju sa zatvorene sednice Odbora, po{to ima najboqu saradwu sa crnogorskim glasilima. (Tanjug)

Partijeodla`u vanredneizbore

ATINA: U Gr~koj }e biti odlo`eni vanredni parlamentarni izbori kako bi se sada{woj prelaznoj vladi dalo vi{e vremena da sprovede reforme i da izvu~e zemqu iz nezapam}ene du`ni~ke krize. Kada je u novembru formirana koaliciona vlada na ~elu sa Lukasom Papadimosom dogovoreno je da se vanredni izbori odr`e 19. februa-

stili da ne}e insistirati da se izbori odr`e sredinom februara kako bi se prelaznoj vladi dala {ansa da izvu~e zemqu iz du`ni~ke krize, javile su novinske agencije. U socijalisti~kom PASOK-u i LAOS partiji od po~etka se zala`u da se premijeru Papadimosu da vi{e vremena kako bi mogao da sprovede planirane

ra idu}e godine. Kada bi se to ispo{tovalo, onda bi parlament trebalo da se raspusti ve} sredinom januara i sve aktivnosti u zemqi bi se okrenule prediznornoj kampawi. Novu vladu formirale su socijalisti~ki PASOK, radikalno desni~arska LAOS partija i Nova demokratija, partija desnog centra, koja je svoj ulazak uslovila raspisivawem vanrednih izbora. Posle susreta premijera Papadimosa i lidera Nove demokratije Andonisa Samarasa u toj stranci su nagove-

mere {tedwe i reforme {to je preduslov za dobijawe novih zajmova od MMF i Evropske unije iz odobrenog paketa od 130 milijardi evra. U ovom trenutku se ne pomiwe kada }e biti odr`ani vanredni parlamentarni izbori po{to se partije o~igledno prera~unajaju kada }e za wih biti najpovoqnije vreme. Prema posledwim anketama Nova demokratija bi trebalo da dobije najvi{e glasova, ali nedovoqno da bi sama mogla da formira vladu. (Tanjug)

BUGARSKA

Odzimskogturizma 200milionaevra SOFIJA: Predsednik Bugarske turisti~ke komore Cvetan Ton~ev o~ekuje dobru zimsku turisti~ku sezonu i prihode ve}e za vi{e od 200 miliona evra nego pro{le godine. Prema wegovim re~ima, najvi{e turista o~ekuje se iz Engleske i Rusije, a bi}e pove}an i broj gostiju iz Rumunije, Srbije, Makedonije, kao i iz Gr~ke. Ton~ev je rekao da su prvi turisti ve} stigli u zimske turisti~ke centre Borovec, Pamporovo i Bansko, i da Bugarska ima veoma dobre ski instruktore i veoma dobru materijalnu bazu. Prema podacima iz zimskih turisti~kih centara u potpunosti su popuweni kapaciteti za bo`i}ne i novogodi{we praznike.

Direktor turisti~ke agencije „Uniko’’ iz Ni{a Miladin Aleksi} izjavquje da su svi kapaciteti, koje je ova kompanija zakupila u Banskom popuweni do sredine januara. „Zakupili smo u Banskom dva hotela „Florimont” i „’Narcis” i poneko slobodno mesto mo`e se na}i tek posle 15 januara, dodao je Aleksi}. Bugarsku je u prvih 10 meseci ove godine posetilo oko ~etiri miliona turista, ili za pet odsto vi{e nego 2010. godine. Zamenik ministra ekonomije, energetike i turizma Ivo Marinov rekao je, da je pove}awe registrovano kod turista iz Rusije, Ukrajine, centralne Evrope, Srbije i Makedonije. (Tanjug)

ME\UNARODNAAKCIJASUZBIJAWATRGOVINEDROGOM

Uhap{eno 57narkodilera BAW AL UK A, SAR AJ EV O, PODGORICA: U me|unarodnoj policijskoj akciji „Trio” na razbijawu trgovine drogom uhap{eno je 57 qudi u Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Crnoj Gori, a zapleweno je 350 kilograma droge skank, rekla je ju~e predstavnica za {tampu MUP-a RS Mirna [oja. Ona je izjavila Srni da je u RS uhap{eno sedam lica, u Federaciji {est, u Crnoj Gori 17 lica. Policija RS pretresla je ju~e 10 lokacija u tom entitetu BiH, a Agencija za istrage i za{titu devet lokacija u drugom entitetu. Pretresi su izvr{eni i u Crnoj Gori i Albaniji.Ova organizovana kriminalna grupa trgovala je drogom marihuana (skank) iz Albanije, preko Crne Gore na teritoriju BiH i distribuirala je u Hrvatsku. Akcija „Trio” trajala je {est meseci, a u 18 zaplena droge sa podru~ja RS, Crne Gore i Srbije ukupno je oduzeto 350 kilograma skanka.Uhap{eni se nalaze na kriminalisti~koj obradi i danas }e biti predati u nadle`nost Tu`ila{tva BiH. Vi{e osoba u Federaciji BiH

uhap{eno je ju~e u ranim jutrnim satima sprovedena akcija u okviru borbe protiv organizovanog kriminala u vezi sa trgovinom narkoticima.Akcija je sprovedena pod nadzorom Tu`ila{tva BiH, a u pretrese i hap{ewa na podru~ju FBiH ukqu~eni su i pripadnici SIPA. Sara|uje se i sa policijama i nadle`im tu`ila{tvima Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Albanije. Akciju sprovode i policije u ostale ~etiri dr`ave, prenose mediji. Cr no gor ska policija saop{tila je ju~e da je, u okviru me|unarodne akcije „Trio”, do sada uhapsila 16 osoba osumwi~enih za krijum~arewe droge i zaplenila 17 kilograma skanka. Kako je saop{teno, policije Crne Gore, Albanije i Bosne i Hercegovine realizova-

le su vi{emese~nu me|unarodnu policijsku operaciju „Trio”, usmerenu na otkrivawe i spre~avawe organizovanog krijum~arewa skanka na podru~ju Balkana. Ju~e je u Crnoj Gori (do sada ) uhap{eno 16 osoba, od toga 12 u Nik{i}u i po dva u Podgorici i

Ulciwu, zbog postojawa osnovane sumwe da su po~inila krivi~na dela stvarawe kriminalne organizacije i neovla{}ena proizvodwa, dr`awe i stavqane u promet opojnih droga , navodi se u saop{tewu.


moja ku]a

utorak27.decembar2011.

dnevnik

c m y

26

С в еч а н о ук ра ш е н  с то С

вечано украшен сто учиниће вашупразничнутрпезупосебном. Поставитестолњаксазимским,божићним и новогодишњим мотивима, купитесалвете,шаренеилипаконе једнобојне, црвене, зелене, златне илисребрне. Свећесууобичајендодатакнастолу у време празника. Увек су добродошлеиможетеихпоставитинанеколиконачина. Постоје свећњаци за ову прилику, најчешће од вештачких борових иглица,сашишаркамаилибез,додацимауразличитимбојама. Не морате куповати неки од ових наменских свећњака, већ можете искористити неки који имате код куће, пагасамиукрасите.

В

Ако купите свеће у металном постољу,нијенеопходнодаихстављате у свећњак, већ их распоредите на самомстолу. Обрадујте породицу шољама са ДедаМразомили илинекимсличним мотивом,могусекупитиповољно,а посебан је угођај ако из њих пијете врућчајпоредјелкеувремепразника. Уколико се одлучите за само неке оддетаља,можетеефекатупотпунитиукрашенимчашама. Постаите чаше са ногицом. Довољно је да обмотате ногицу неком траком, која може бити од сатена, тафтаилипакпапирнасјајна,којасе користизамашненапоклонима.Једнаодидејајеидавежетеобичнумашну.

Јелказапразничну топлинудома

ерујеседасуНемциувелиобичајкићења јелке који је касније усвојен широм света,тачнијеутемељивачпротестантизма Мартин Лутер. Легенда каже да је Лутер једнезимскевечеридокјешетао кроз шуму кроз крошње дрвећа гледао звезде. Очаран ониме што је видео, исекао је мало стабло јелке и однео га кућигдејенањегаставиосвећице. Од тада се јелка кити свећицама, украсима, машницама... Новогодишња јелка учиниће ваш дом свечаним, и празнично топлим. У продавницамасенудеврлопрактична „вештачка“дрвца,аакосеодлучите за право, купите ону с бусеном, наћи ће већ неко место у башти после празника. Играјте се с украсима , изаберитебојекојенајвишеволитеи пустите машти на вољу. Ако имате дете, право решење за кићење су плишани медведићи,пластичнекуглеијошбезопаснијемашнице. Испод новогодишње јелке поставите шарену простирку. Пазитедатаповршинабудесавршеноравна-дабијелкабиластабилна,анајбољеједасе простиретамандокрајеванајдужихграна. Постољеновогодишње јелкеубацитеукутијуилисаксију:аковамбоја кутијенеодгова-

ра, обложите је украсним, једнобојним папиромубојукојустеодабрализавашуовогодишњубојуукраса. Новеукрасеможетенаправитииодстарихкојисунапрвипогледнеупотре-

бљиви: умотајте старе кугле у папире разних боја,наврхуихзгужвајте,азатимихпричврститемашницама.Одкартонаможетенаправи-

тизвезде илипахуље,каоифигурицеразних обликаивеличина–зависиколикостевешти. Разнобојнимдебљимконцем(иливуном)закачите на гране свеже бомбоне: развеселиће вашу јелку, а сјајно је послужење за клинце који вас посете током новогодишњихпразника. Уз новогодишњу јелку,амбијентиатмосферу ћедодатноулепшати свећеубоји, новогодишње салвете, украсни столњак.... Направите једноставне аранжмане од боровихграна,сувогцвећаи шишарки. У плетене корпице, лепе чиније или плитке кутије (које степретходнообложили украсним папиром) поредјајтезимзеленегране комбинујући их са воћем (најбоље мандаринама или наранџама). Направите икебану од шишарки и свећа. Шишарке можете обојити сребрним спрејом, а исто можете учинити и са орасима или кестењем.... На улазна врата свогтоплогдомаокачитевенчић, којиможете само да направите од грана јелке, шишарки, украса...

ДаливерујетеуДедаМраза И

ове, као и сваке године предБожић,ДедаМразово село у финском градићу РованиемипрепунојељудиизцелогсветакојижеледаупознајуДедаМраза. Сусрету са њим највише се радујудеца,алиимаиодраслихкоји нежеледапропустедабаремједномуживотуупознајуДедаМраза. Они који не могу да стигну до Финске,одлучујуседамупошаљу писмо, у коме износе своје жеље. Писмонакомејесамописало„Бабо Натале” успело је да стигне на своје одредиште у Финску, као и многадругаписананаразнимјезицима: „Пере Ноëл ет сес лутинс, Планете дес ревес” (Франуска), „ДедаМраз,96930АртичкиКруг, Финска”(Србија),„Санта,Санта‘с Гротто, Нортх Поле, Лапланд” (Британија), „Санта !!! Нортх Поле, Финланд” (САД). Они који су имали више среће успели су да упознајуДедаМразауњеговомселу,ублизиниАрктичкогкруга. „ЈаверујемуДедаМразапомало у свом срцу”, рекли су Акихико Асао и његова супруга Цхихиро (30) који су да би упознали Деда МразадошлиизЈаманашија,недалекодоТокија.

„Он је стваран, ми верујемо у њега”,узвикнулисуДиноТаричиоти(28)ињеговасупругаФедерика Паљија (29), који су дошли из Римасамодабигавиделииуверилисекакојеонпредиван. Оноштовеомаизненађујејесте да велики број одраслих без деце долази у Финску да упозна Деда Мраза. Љубазном чики у црвеном оделунијеважнодалисумуупосетудошламалаиливеликадеца. „Када имате година колико ја имам,аимампреко400,свисувам деца”, изјавио је Деада Мраз за АФП. Најмлађи посетиоци, наравно, највише верују. Петогодишњи Хави из Винароса у Шпанији објаснио је Деда Мразу седећи му у кирлуштатачножелидадобијена поклонзаБожић,доксешетогодишњи Димитри, превазилазећи страх,распитиваодалисусвипоклониспремни. НакартиуДедаМразовојканцеларијиубележенасунекаоднајдаљихместаизкојихсуњеговипосетиоцидошли,укључујућиСеверну Кореју, Мозамбик, острва у Пацифику. КаоисвакегодинеДедаМразће напуститиРованиеми24.децембра

и најпре посетити децу у Скандинавији,апотоми2,5милијардидомоваширомсвета.Какобинавремедоставиосвепоклонеустудији инжењерско-консултантске компаније Свеко наводи се да ће Деда Мразовиирвасиморатидатрчебрзиномод5.800километараусекунди, а да ће он имати свега 34 микросекундедасеспустикрозсваки димњакиоставипоклоне.Немогуће,кажуциницииобјашњавајуда бинатоваренеДедаМразовесанке

које путују суперсоничном брзиномнаишленатакавотпорваздуха дабисезапалилеинесталеготово моментално. „Али ја се користим триком: Имамвременскумашину”,рекаоје ДедаМразизРованиемија. Уствари,пренегоштоуђууњеговуканцеларију,посетиоципрођу крозогромнавратакојауспоравају ротацијуЗемљеитаконоћ24.децембратраједуже. (Танјуг)

ОБИЧАЈИВЕЗАНИЗАПРОСЛАВУ НОВЕГОДИНЕ

П

Црвено засрећу

ознатоједасујошВавилонци славили Нову годину пре 4 000 година. Римски сенат је 153. године пре нове ере одредио да1.јануарбудепочетакнове године. Почетак нове године не обележава се исо на свим меридијанимаиусвимземљама. За већинународастарагодинаодлази31.јануара,анова почиње 1. јануара, што је последица прихватања грегоријанског календара. По персијском календару први дан Нове године поклапа са пролећном равнодневницом, а према хиндуистичком календаруНовагодинапочињеоног дана који следи иза првог новогмесеца,илипослепролећне равнодневнице. Кинеска Новагодинапочињеусумрак новогмесецаузнакуВодолије, што је крајем јануара или почетком фебруара, а јеврејска Нова година (Рош Хашана) може пасти било ког дана између6.септембраи5.октобра по Грегоријанском календару. Међу хришћанским народимаимасличностиуновогодишњим обичајима: важно јекоћепрвиућиукућу,цвена бојадоносисрећу... ИКинезипредНовугодину вратаукрашавајунечимцрвеним јер верују да је то боја срећеиблагостања. НемцисујошусредњемвекуималиобичајдазаНовугодинуидуулицамаилупајукако би растерали зле духове. Италијаниимајуобичајдабацајустарестварикрозпрозорејерсматрајудаштојевећа буказлоћебржепобећи.Данци имају обичај да скупљају старетањирекојетачноупоноћ ломе на кућним праговимасвојихпријатеља. Бразилциимајунавикудау новогодишњојноћиносебелу

боју за срећу и мир, док они који живе на мору знају да одунаобалуизамислежељу. Након тога, они прескоче седамталасаибацецвећеуморе.Потом чекајубогињумора да им испуни жељу. Британцима је јако важно ко ће им први ући у кућу те године. Наравно,пожељноједатобудемушкарацсапоклонима,а нежена. У Јапану звона на будистичкимхрамовимазвоне108 пута како би се отерало 108 људскихслабости,анаконтога се сви смеју терајући зле духове. Шпанциупоноћједу12зрна грожђа да би били срећни свих 12 месеци. Кубанци, са другестране,једу12грејпова за 12 срећних месеци. Перуанци такође једу грожђе али 13зрна. Грци традиционално једу хлебукомесеналазиновчић који треба да донесе срећу у новојгодини.Аустријанцина свечанојтрпезиимајупечење које је симбол среће и благостањаЗадезертслужесладоледодментолауобликудетелине са четири листа. Сицилијанци,пак,верујудајесрећауколикосепредНовугодинуједулазање.Норвежаниза Нову годину једу пудинг од пиринчакојисеслужиизвеликепосудеукојусеставии један бадем. Филипински обичај је да се храна износи на улице и дели сиромашнима.Холанђаниједукрофнеза Нову годину. У Америци је традиционално новогодишње јелолонацпиринчасацрним грашкомисвињетиномукоје се ставља један новчић. Онај копронађеновчићимаћесреће следеће године. Овај обичај донели су афрички робови.


dnevnik

OGLASi

utorak27.decembar2011.

27


28

OGLASi l ^iTUQe

utorak27.decembar2011.

Posledwi pozdrav kumovom ocu

dnevnik

Posledwi pozdrav

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Mile Miri}

Mile Miri}

Miodragu Maksimovi}u

Jovanu Strani}u

Posledwi pozdrav dragom te~i Mili od: Vesne, Jelene i Nata{e.

od porodice Obrenov.

voqenom i jedinom bratu od sestre Milice Lazi}.

44204

44201

44195

44170

Posledwi pozdrav Cecinom i Maksinom ocu

Posledwi pozdrav

Sa bolom i tugom u srcu obave{tavamo da je 26. decembra u 73. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

PRODAJEM povoqno dva placa po 16m {irine h 50 du`ine, lepa lokacija, {iroka ulica, struja, voda blizu. Telefon 6319989. 43902

Smiqki Bibin Miodragu Maksimovi}u

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44182

od: Milo{a, Dekija i Tibora sa porodicama.

Tvoji drugari: Qubinka, Olivera, Verica, Mi}a, Qubica i Ru`ica. 44197

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav dragom

Jovan Strani} 1939 - 2011.

U na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

Sahrana }e se obaviti danas, 27. 12. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni brat Uro{ sa porodicom. 44178

Nikad te ne}emo zaboraviti, i zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

na{em

O`alo{}ena porodica: supruga Milka, sin Marko i }erka Julkica sa porodicama.

44194

Smiqa Bibin

Mili

Miletu Miri}u

1949 - 2011.

od porodice [imulija.

Sahrana }e se obaviti 27. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 44198

44203

Tu`nog srca javqamo rodbini i prijateqima da je u 92. godini preminula na{a mama i baka

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu.

Mile Miri}

Draga na{a drugarice, osta}e{ zauvek u na{im srcima i na{im se}awima. Po~ivaj u miru Bo`ijem.

44202

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649000. 43793 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439. 43799

1954 - 2011. preminuo posle duge i te{ke bolesti. Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 27. 12. 2011. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neka te An|eli ~uvaju. O`alo{}eni: supruga Jelka, sin Ranko, }erka Dragana, zet Milan, snaja Ana, unuke Milica i Jelena i mnogobrojna rodbina.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Drugarice moja

Mili Miri}u

Milan Simi} od @eqka Miji}a sa porodicom.

Esma Simi}

od tetka \or|a i tetke Ne|e.

Petrica Ve~erina ro|. Simi}

44177

Du{anka Dragi~evi} ro|. Simi}

Milica Aleksandrovi}

POMEN Danas, 27. decembra 2011. godine, navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama

44172

Posledwi pozdrav dragom zetu

ro|. Simi}

Milena Marija Smiqi}

Smiqki

Jelena Jovanovi}

ovog puta nisam stigla da te bodrim.

Sahrana je u sredu, 28. 12. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wene tkaqe. O`alo{}eni sin Ilija sa porodicom. 44205

^uvamo Vas od zaborava.

Tvoje Sne`a i Svetlana sa porodicama.

Miletu Miri}u

ro|. Mijatovi} Awa, Jelena, Mira i Mirko.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati qubav ja~a od zaborava.

od porodice Krasavac.

Sinovi sa porodicama. 44183

44191

44196

44179

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminuo na{ suprug, otac i deda

Milan Tatarski

Posledwi pozdrav

Sa velikom tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 54. godini, posle te{ke bolesti preminula na{a draga

Mileni Lon~ar

Milanka Filipovi}

1927 - 2011.

44189

Sahrana je danas, 27. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Sahrana je danas, 27. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Bege~u.

O`alo{}eni: supruga Miroslava, deca Svetislav i Milorad, unuci Milan, Bane i Ne{a.

O`alo{}eni: mama Smiqa, brat Milan i snaja Zdravka.

44206

44200

Milena Lon~ar

Porodica Dutina iz Veternika.

Porodica Matijevi}.

44199

59740/P


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

utorak27.decembar2011.

SE]AWE Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. 12. 2011. godine preminuo na{ voqeni

Zbogom

Mileni Lon~ar Danilo Peri~evi}

Milena Lon~ar

Bila je ~ast i zadovoqstvo sara|ivati sa tobom. Se}awe na tebe `ive}e ve~no. Medicinske sestre i tehni~ari Podru`nice Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Novi Sad. 269/P

1934 - 2011.

Milan Vujkov 2. 8. 1942.

O`alo{}eni: supruga Milica, sin @eqko, snaja Ru`ica i unuk Nenad. 44138

44142

Posledwi pozdrav Milo{evom tati

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Sahrana je danas, 27. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Zora, }erke Qiqa, Tawa, sestra Olga, brat Nenad i unuci Ana, Nemawa, Adela, Nikola i Aca.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 27. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Bukovcu.

Ostali smo nemi pred surovom istinom. Pamti}emo te ve~no.

29

POMEN

Buba, Cvija i Jovana.

44143

Radoslava Guqpa

Mileni Lon~ar

Slavoqubu Radmilovi}u

Zbogom

pedijatrijskoj sestri

2006 - 2011.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od drage koleginice i saradnika. Se}awa na wu ve~no }e `iveti. od wegovih drugara iz Starog grada.

KOLEKTIV KLINIKE ZA GINEKOLOGIJU I AKU[ERSTVO KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE.

Porodice: Guqpa i Vuleti}.

59741/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da smo ostali bez na{eg voqenog supruga i tate

Pet tu`nih godina je pro{lo od kada nisi sa nama, ali si ostala u na{im srcima gde ve~no `ivi{. Po~ivaj u miru Bo`ijem, i neka te An|eli ~uvaju.

44140

44171

Milena Lon~ar

Posledwi pozdrav

Zate~eni, sa nevericom i tugom u srcu opra{tamo se od na{eg prijateqa

Posledwi pozdrav kom{inici

Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Kr~mar: Qubomir, Ivana, Strahiwa i Jana. 44145

Mileni Lon~ar

Miodraga Maksimovi}a

Posledwi pozdrav dragom bratu

ro|. Dragi~evi}

Sahrana je u sredu, 28. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Gorwim Nedeqicama - Loznica.

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Milici Stefanovi} [kileta Mirjana, Sne`a, Matan i Duda.

od porodice Pisarov.

od stanara zgrade Ive Andri}a br. 15.

O`alo{}eni: supruga Rajna, }erka Svetlana i sin Goran. 44176

44166

44144

44150

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Posledwi pozdrav dragom bratu

Danilu

Milanu Vujkovu

Danilu

od sestre Milice Ani~i} sa porodicom.

Porodica Gali}.

44159

44160

Julijana Mikulinac 1920 - 2011. Tu`nim srcem javqamo da je na{a draga mama i baka preminula u 92. godini. Sahrana je danas, 27. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu. O`alo{}eni: sin Ferika, snaja Milena, unuci Ferika, Atila i Mira.

Danilu

SE]AWE Pre devet godina, 27. 12. 2002. preminuo je u Pan~evu na{ dragi

Lazar Miki} 27. 12. 1999 - 2011.

od sestre Mire Ani~i} sa porodicom.

Pomen daje porodica Miki}, `ena Cvijeta, sinovi Predrag i Nenad, Darko sa porodicom.

44158

44184

44167

Danas, 27. decembra 2011. godine, navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama

Danilu

POMEN

Bo`idar K. Stefanovi}

Posledwi pozdrav

27. 12. 2010. - 27. 12. 2011.

od: }erke Mire, zeta Milana, unuka Aleksandra i snajke Dragane Kumovi}.

od brata Nenada sa porodicom.

44163

44152

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Danilu

Danilu

diplomirani ekonomista, penzioner Pre ~etiri godine, 18. 2. 2007. preminula je u Pan~evu Bo`idareva supruga

Nevenka S. Stefanovi}

Milenko Erdevik Svilenga}a

Novak Mitri}

iz ^uruga Sa ponosom te spomiwemo a u srcima dok `ivimo, od zaborava ~uvamo.

Sahrana je u sredu, 28. decembra 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica.

]erka Zorica, zet Dra`e, unu~ad Seka i Igor.

44168

44165

Miroslav - Kule Kustudija Ponosni smo {to smo te imali, a tuga za tobom ostaje ve~na. Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu na tebe.

1936 - 2011.

ro|. Stojanov slu`benik po{te, penzioner, ro|ena u Dolovu 1921. godine

Supruga Qubinka, sin Radun i }erka Slavica.

Uspomenu na na{e drage ~uvaju: }erka Gorica, sin Jovan, zet Radoslav, snaja Zorana, unuk Davor, unuka Danijela, zet Predrag, unuk Stefan, praunuk Nikola, sestri} Budimko Brati} i brat i dever Jovan sa potomcima.

od: k}erke Jelene, zeta Milenka i unuka Sawe i Marine.

od: }erke Stevke, zeta Zorana i unuka @eqka i Jovana.

44186

44071

44162

44161


Таблоид У веселој предновогодишњој атмосфери емисија „Таблоид”,у којој ће се пуно певати,смејати и таблоидно анализирати година. Екслузивни гости емисије су „Фрајле”, Милан Станковић и Данијела Јанков, водитељка емисије „Ексклузив”, као и креативни студио „Чаролија” и дечји хор „Растимо”. Присетићемо се и лапсуса које је правио водитељски пар Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић. Видећемо и како је изгледало иза кулиса снимање новогодишњег „Таблоида”. (РТВ1,12.10) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.00 11.20 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 15.00 15.10 16.10 16.15 16.20 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 00.25 00.50 02.05

06.35 07.00 07.25 08.00 08.30 09.25 09.50 11.00 12.40 13.10 14.10 14.40 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00

tv program

utorak27.decembar2011.

Добро јутро,Војводино Један на један Агро мозаик Стање на путевима Кад зазвони Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Таблоид НС Здраво живо Вести Грување Вести за особе са оштећеним слухом Без упута Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Љубавници и тајне Радар Војвођански дневник Политбиро-страначка хроника Веза,филм 2.део Један на један Златна тамбурица 2011. Радар

Кухињица (мађ) Здраво живо Чарилиборова ФЛУОШ 2011.-Машта може свашта Колико се познајемо-квиз Нижњи Новгород Музички програм 32.Седница Скупштине АП Војводине,пренос Изравно (хрв) ТВ Баштина Еко:ГодинанаФрушкој Хроника Славоније, Барање и западног Срема Наши дани (мађ) Верска емисија(мађ) Омладинскаемисија (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече,Војводино (ром) Веза,филм 1.део ТВ Баштина

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.45 12.50 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу И -вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Вести Девојкеизбутика Повратакурај Витраж Вести РобинХуд Мастиф Цртани филм Неон сити Вести Девојкеизбутика Најбољилек Спринт Вести РобинХуд Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Глоријаија Девојкеизбутика Објектив Мастиф Неон сити РобинХуд

09.30 Премијер лига: Болтон –Њукасл 11.00 НБА:Далас –Мајами 13.00 Премијер лига: Ливерпул –Блекбурн 14.45 НБА уживо 15.00 Преглед Премијер лиге 16.00 НБА:Њујорк –Бостон 18.00 Премијер лига: Свансеа –КПР 20.30 Премијер лига: Норвич –Тотенхем 22.30 Прави НБА 23.00 Преглед Премијер лиге 00.00 Ускијавање 01.15 Премијер лига: Манчестер јунајтед –Виган

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Суботом поподне,14.00Живети свој живот,15.00Спортски преглед,16.00Освета,17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00Ток шоу,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9,15.00Метрополе и регије света,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.00Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15Никад се не зна...,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Водич кроз уметност и науку,23.30Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.49 10.00 10.06 10.31 11.03 11.53 12.00 12.19 13.04

02.31 03.00 03.13 03.23 03.55

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Неки нови клинци Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Мегацунами у древна времена Евронет Дневник Место злочина Проклетство Пинк пантера, филм И ја имам таленат Ово је Србија Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Бела лађа Заједно,филм Вести Место злочина Дневник Евронет На ивици Ноћни биоскоп: Живети усправно,филм Неки нови клинци Вести (04.00,05.00) Гастрономад Путопис Око магазин

07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.30 14.00

Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001ноћ Ексклузив Експлозив Вампирски дневници

14.54 15.18 16.02 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.40 22.45 23.35 23.50 23.56 00.55

ТијанаЧуровић

Домаћине, оженисе Доживљаји наших домаћина из друге сезоне популарног серијала полако се ближе крају. У прошлој епизоди видели смо како су започела њихова романтична путовања,а вечерас је у центру пажње њихов последњи дан на заједничком путовању. Водитељка је Тијана Чуровић (Прва, 22.20) 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 20.25 21.20 22.20 23.30 00.30 01.00 01.15 02.15

Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Моје ново ја Домаћине,ожени се Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Моје ново ја Домаћине,ожени се

08.00 08.22 08.56 10.00 10.00

Јинг Јанг Јо Број Руска дивљина Све боје живота СедницаСкупштинеРепублике Србије,пренос упаузискупштинскогзаседања 14.00 Аковаспутнанесе 14.24 Зеленечаролије Програмзависиодпреноса седнице

СЕРИЈА

ПородицаСопрано (РТС2,21.00) 10.30 11.00 11.28 11.58 12.18 13.00 14.00 14.34 15.24 16.03 16.38 17.02 18.00 19.02 19.08 19.35 20.01 20.30 21.00 22.05 22.36 22.47 23.17 23.47

Адлибитум Траг Грађанин НемачкиСОБерлин МојотацкнезПавле Трезор Број Руска дивљина Ако вас пут нанесе Време је за бебе Зелене чаролије Породица Сопрано Ја имам таленат Мунзи Вич Јинг Јанг ТВ мрежа Вавилон Породица Сопрано ЕвропаиСрби Историја науке Добро је,добро је знати Метрополис у Трстенику Како живети једноставним животом 00.39 И ја имам таленат

08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.40 18.45 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

dnevnik

c m y

30

Кефалица Двоугао С.О.С Милица² Слике живота Отворени студио Милица² Филм:Сливер Вести С.О.С Породица Серано Ред и закон Чист рачун Двоугао Милица² Доктор Хаус Иза вести Милица² Филм:Мојафенсидевојка НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм:Гневизчасти

ЕлишаКатберт

Моја фенси девојка Један крајње конзервативан мушкарац са средњег запада схватиће да од његовог савршеног живота није остало ништа када се заљуби у једну потпуно немарну девојку... Улоге:Елиша Катберт,Џеси Бредфорд,Остин Бејсис Режија:Јан Семјуел (Авала,20.45)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25Филм,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај, 01.30Фокус 12.00 Срем на длану: Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Рума,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,21.15Ток шоу:Очи уочи,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

07.00Вести Б92 07.05Сунђер Боб Коцкалоне 07.30Пингвини с Мадагаскара 08.00Вести Б92 08.30Долина сунца 09.30Хоћу да знам 10.00Вести Б92 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.00Филм:Анаконда 13.50Истражитељи из Мајамија 15.00Доме,слатки доме 16.00Вести Б92 16.35Спортски преглед 17.00Између две ватре 17.30Све по списку 18.00Сунђер Боб Коцкалоне 18.30Вести Б92 19.05Пријатељи 19.35 Штребери 20.05Истражитељи из Мајамија 21.00Филм:Хадсон Хоук 23.00Вести Б92 23.40Спортски преглед 00.00Између две ватре 00.30Штадаобучем? 00.35Доушници 01.35Саут Парк

ЈеленаХелц

Парови (Хепи,20.00) 05.45Добро јутро 10.00Скривена камера 10.15Звезде гранда 12.00Градске вести 12.15Тајна љубав 13.00Двоструки живот 14.00Сестре 14.45Квиз,породични обрачун 15.15Гојковићи 16.00Национални дневник

ГоцаТржан

Добро вече, Србијо После непријатног сусретас папарацима у емисији „Папарацо лов“,Гоца Тржан ће имати прилику да у емисиј�� „Добро вече, Србијо“ пред широким аудиторијумом исприча да ли је заиста у вези са бубњарем свог бенда, Рашом. Она ће говорити и о садашњем односу са бившим супругом Иваном Маринковићем. Други гост Јелене Бачић-Алимпић је Вук Бојовић,вишедеценијски директор београдског Зоо-врта. (Пинк,23.30)

05.30 Јутарњи програм:Добро јутро Србијо! 07.55 Вести 08.00 Бајка о Тибету 08.10 Метеори и моћни камиони 08.25 Анђелина балерина 08.40 Мали меда Чарли 08.45 Повратак малог тигра 09.10 Боба и Биба 09.25 Срећна звезда -представљење 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Поп Пикси 10.20 Метеори и моћни камиони 10.35 Мали меда Чарли 10.45 Торк 10.55 Бакуган 11.15 Хорсленд 11.40 Сабрина 12.00 Југио 12.25 Срећна звезда -представљење 12.45 Квизић 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови подне 15.00 Неочекивани живот 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Ћирилица 17.55 Телемастер 18.30 Насловна страна -квиз 19.00 Парови -преглед дана 20.00 Парови -вече 21.00 Граница 22.25 Вести 22.30 Сузе Босфора 23.15 Звездана капија -Атлантис 23.55 Вести 00.00 Парови -ноћ 03.00 Звездана капија -Атлантис 03.25 Граница

16.20Сити 16.40Ноћ у јуну 17.30Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00Мала невеста 20.00Наслеђе једне даме 20.45 Мириспролећа 21.15Гранд парада 22.30Мултимилионер 23.30Добро вече,Србијо 00.30 Мириспролећа 01.00Наслеђе једне даме 02.00Ноћ у јуну 02.45 Витезовиизблата 03.15Сити 03.30Филм:Легенде о страсти

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

utorak27 .decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

22

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу:РанкоКончари ДимитријеБоаров 07.10 07.40 09.30 10.25 11.20 12.15 14.05 15.55 16.20 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 00.40

Венчаницаизснова Највећигубитник Лудизакућом-Америка Мојагрчкакухиња Нованадапосластичара Стручњакзаторте Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Лудизакућом-Америка Мајамиинк 24сатауУргентномцентру Породилиште Згоднијаодћерке Потомство 24сатауУргентномцентру

08.00 Најгори послови у историји 09.00 Смрт у зору -Последњи царев бојни брод 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Кракатау –последњи дани 12.00 Заборављена убиства 13.00 Хероји,култ и кухиња 14.00 Снимање рата 15.00 Викторијанска апотека 16.00 Мистерије историје 17.00 Експерименти на сопственој кожи 18.00 Ловци на нацисте 19.00 42начина да се убије Хитлер 20.00 Ко си заправо ти? 21.00 Ланкастер у рату 22.00 Ла Џоја и ратници у магли 23.00 Викторијанска апотека 00.00 Мистерије историје 01.00 Експерименти на сопственој кожи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ОстрвоКорњача Старлаијахачидрагуља ОстрвоКорњача Дигсвил Старлаијахачидрагуља БикКојиСеди ИрскиПаб Повратак Тајнауњиховимочима НевероватнагоспођаРичи Туристи Сексимедицинскесестре Љубавнелекције

Ирскипаб ГрадБејливудуИрскојима проблемесабуџетом.Упокушајудаихреше,грађаниорганизују поетско такмичење санадомдаћесакупитидовољноновцаодучешћа... Улоге: Еди Грифин, Роџер Аштон Грифитс, Ана Фриел Режија:ЏонЕјрс (Синеманија,13.15)

07.00 Добројутро,Хрватска 08.58 Лудиодљубави 10.12 Меркатскадинастија,док. серија 11.10 Свећебитидобро 12.00 Дневник 12.31 Кадзаволим,времестане 13.17 ДрОз,токшоу 14.10 Међунама 14.48 Научнапетица 15.14 ПоносРаткајевих 16.03 Алиса,слушајсвојесрце 16.50 Хрватскауживо 18.02 8.спрат,токшоу 18.49 Одморисе,заслужиоси 19.30 Дневник 20.08 Свеу7!,квиз 21.01 ТојеЕвропа 21.35 УЕвропи,док.серија 22.15 Отворено 23.00 Дневник3 23.35 Циклусевропскогфилма: Успоменеиззлатногдоба, филм 01.40 Жица 02.36 Меркатскадинасија 02.59 ДрОз,токшоу 03.40 Скицазапортрет

РобертКарадин

Кларенс Џереми Логан је на небу. Доживеојесрчаниударисти данкадјеуспеодадоговори највећи посао за своју малу али успешну компанију која производи видеоигрице. Логанова жена спрема се да игрицу прода његовом противнику, али у помоћ стиже анђеоКларенс... Улоге:  Роберт Карадин, КејтТротер,РичардФицпатрик, Џејми Рејни, Николас ванБурек,РејчелБланкард Режија:ЕрикТил (ХРТ2,13.26)

12.39 13.26 14.51 15.16 15.39 16.10 16.22 18.00 18.20 18.36 19.05 19.31 20.00 21.19 23.28 00.27 01.08 01.49 02.30 02.59

06.00 08.05 09.50 11.40 13.30 15.15 16.55 18.25 20.05 22.20 00.25 00.55 02.20 03.45 05.30

Трон:Легат Свештеникова ћерка Амелија Сети се Титана Пријатељство! Рамона и Бизус Случајност Приватни животи Пипе Ли Народни непријатељи Девојка која се играла ватром Како успети у Америци Људи Круг од осам Спој Филмови и звезде

Меклаудовећерке УбиствауМидсамеру Филм:Чаробнамладост Филм:Божићнипољубац Филм:НашпрвиБожић УбиствауМидсамеру Филм:Позајмљивачи Филм:Божићнапошта Филм:Дантеовврх Филм:ЕлДорадо:Градзлата

08.05ПопПикси,цртани 08.20Клинициизпешчаника,филм 10.25Ексклузивтаблоид 10.50Емператриз 12.35Ружаветрова 13.25Крвнијевода 15.00ДебелиАлберт,филма 16.00Д-вор,филм 16.55РТЛ5до5 17.05Д-вор,филм 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Краљлавова3:Хакуна матата,филм 22.15Норбит,филм 00.10РТЛВести 00.25Колосреће,филм 02.10Астрошоу 03.10Клинциизпешчаника,филм 04.50РТЛДанас

Норбит

07.56 08.27 08.48 09.19 09.34 09.59 10.44

АнаФриел

06.20 07.20 09.20 11.20 13.20 15.20 17.20 19.20 21.20 23.20

МалаТВ Конорнатајномзадатку НевољеједногБранимира Цртанифилмови Црнопророчанство Алиса,слушајсвојесрце Малозлочест,малодобар, филм Писциидела:Човеккога нема-ИвоАндрић Кларенс,филм Х2ОУзмаловоде! Еџмонт НевољеједногБранимира Руперт Копева,злонемисли,филм Регионалнидневник Жупанијскапанорама ГенерацијаИпсилон ПипиДугаЧарапа Гаража ДанХОО-а,пренос Повратакмумије,филм Жица Хитнаслужба Травазелена Завршниударац Униврзумума Назови112

06.45 Божићнапесмазаједнудиву 08.45 Божићзаожењене 10.10 Убиствоузатворском дворишту 12.00 Татинианђели 13.30 Преранорођен 15.00 Неухватљиваистина 16.40 Детебеса 18.10 ПотрагазавеселимБожићем 20.10 Ноћхрабрости 21.50 Љубавииздаја 23.30 Божићнипесмазаједнудиву 01.30 Божићзаожењене

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мрачна половина Како сам упознао Сару Полицајац из вртића Уврнута наука Дадли је закон Пет асова Сенке и магла Велика зверка Секси звер Мрачна половина Бездан Еротски сусрети

Када је био беба, родитељисумалогНорбитаоставили на степеницама кинеског ресторана,којијеуједнобио исиротиште,пагајеодгајао власник,господинВонг.Тусе спријатељио с Кејт, али девојчицајеубрзоусвојена... Улоге:ЕдиМарфи,Тенди Њутон,ТериКруз,Клифтон Повел, Лестер Спит, Куба Гудинг Џуниор, Еди Грифин Режиј:БрајанРобинс (РТЛ,22.15)

ТендиЊутон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Угаљ Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде? Желели сте да знате

08.30 09.30 11.00 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15

Сви спортови Уметничко клизање Скијашки скокови Фудбал Фудбал Скијашки скокови Сви спортови Фудбал Најјачичовек Бокс Мотоспортови Рели Сви спортови

М

Осумњичена је и историја

илош Минић 1961. пише да дотадашњи историјску генезу аутономија које су и по времену и третман аутономних јединица „може бити по разлозима свог настанка биле политичке креације само теоријска и политичка концесија мало- југословенског федерализма, а не послератне деценграђанском национализму“. Но, ипак не треба ис- трализације. Отуда је његова концепција обласних кључити могућност да специфичне ситуације захте- аутономија и схваћена као негација аутономије. вају и таква решења – да се компромисом иживе Но, Минић не сматра да његове концепције воде остаци национализма. Ти компромиси се примењују нестајању аутономија већ ширењу њихових права и од 1946. и њихов изостанак из новог устава „може деценетрализацији Србије. То се може извести према изазвати дискусије да ли се сужавају или не досада- ранијим искуствима, ако се један нови ’пакет’ надлешња права аутономних јединица и послужити као жности пренесе републикама. То би, с друге стране, аругмент шовинистима у редовима националних мањина.“ Сматра једино исправним да се уставни положај аутономних јединица уреди на принципу територијално-политичких организација. Такве су нужна претпоставка демократског централизма на којем треба да се заснива уређење сваке републике, па и Србије. Отуда је изричит да аутономне јединице „не могу бити саставни елементи Федерације, у којој је нађено решење националног питања„. Децидиран је у одбрани обласног карактера аутономних јединица на одређеним територијама у Србији. Сматра да су их уставна решења из 1953. сасвим добро дефинисала и да их не треба мењати већ уклопити у систем друштвеног самоуправљања. Нови Сад почетком шездесетих Тиме је поистоветио политичке основе аутономних јединица с обласном самоуправом допринело потпунијем и принципијелном формирасрезова. њу положаја Републике у систему Федерације. Предвиђа и да ће развитак срезова (њихово укрупИ у неким другим републикама постоје слични њавање) створити могућности за дубље промене услови за формирање обласних јединица уместо доуставне организације Србије, поготову ако се многе садашњих срезова, као и у Србији. Дакле, срезове не надлежности пренесу на општине. „Тако би се избе- треба предвиђати уставом. Мање народне републике, гла извесно потпуно излишна, некорисна централи- које оцене да код њих нема услова за формирање зација, која је само погодна области, треба да повере реподлога за појаву бирократпубличким органима надлеских тенденција.“ Отуда сма- Партијско руководство Војводине жности које би по Уставу притра да се таквим развојем срепадали обласним јединицама. је схватило да Минићев за стварају могућности и за То би било много лакше него елаборат није необавезујући конституисање аутономних што је било преузимање надтеоријски рад већ покушај области на подручју Србије. лежности срезова од стране републичког врха да укине Изричито сугерира и да се органа Црне Горе после укиаутономне јединице и сасвим уместо данашњих срезова, дања тамошњих срезова. углавном њиховим спајањем, После седнице Секретарирелативизира њихов образују области које ће обујата ПК-а од 16. маја 1961. на политички идентитет хватити шира подручја. Крикојој се расправљало о ставотерији за њихово формирање вима са састанка руководстатреба да буду „колико-толико посебни услови при- ва Војводине и Србије изгледало је да су противречвреде и живота становништва на тим територијама, ни ставови превладани. Међутим, Минићева уставна на основу којих је могуће образовати пет до седам студија показала је да су међу њима постојале дубље области у Србији, поред садашње две аутономне је- разлике у погледима на аутономију Војводине. Већ динице. на првом састанку Секретаријата, у присуству Јована Посебно истиче потребу да АПВ и АКМО остану Веселинова, Слободана Пенезића и Минића, те разкао и досад, с тим да се њихове компетенције обра- лике увелико су и схваћене као покушај републичког зују спајањем с надлежностима која су по досада- руководства да укине аутономне јединице или да пошњој пракси припадала народним републикама и истовећивањем аутономија и обласних самоуправа, срезовима. Статус области насталих на подручју Ср- сасвим релативизира њихов политички идентитет. бије треба у свему да се изједначи са статусом АПВ На састанку се показало да Минићеве уставне идеје и АКМО, „осим евентуалних извесних разлика које и нису, како је то представљано, само његове већ и може да наметне посебан национални састав станов- партијског руководства Србије. ништва на територијама садашњих аутономних једиСвој елаборат образложио је Минић и нагласио да ница“. се после разговора с руководством Војводине процеШта је стварни смисао ових уставних идеја тешко нило да нека нека питања аутономних јединица треје прецизно одредити. У неспорној тежњи да оства- ба разјаснити и „са ширег становишта“ јер о њима ри веће уставно јединство и сувереност Србије, Ми- није досад било политичких и научних расправа па је нић у аутономијама и њиховом дуалном статусу (да било „тешко наћи научни ослонац“. Многе ствари су и део југословенског федерализма и републичке остављене су пракси да их регулише, а ако се она државности) види основне препреке у реализацији „спонтано одвија, може довести до неоправданог тог циља. Довео је у питање и формално-правну и централизма и локализма“.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ –ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000динара купити код издавача,Музеја Војводине (Дунавска 35,тел.021/525–059,бр.рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

utorak27.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

ВашапрелепаВенераседружиу ваздушномзнакуВодолије.Заинтересованистезасвеисвашта,растрзани на много страна и напети. Немојте дозволити да попуцате по шавовима.Саберитесе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 27. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Околностићевасводитиустање хаоса па се усредсредите на своје циљевеиприоритете.Неидитесувише у ширину. У љубави сте искључиви и нестрпљиви у својим захтевима.Партнерјеозбиљан.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Јошувекстерасположенидабудете на партнеровој страни, чак и када због тога попуштате. Али, у драгомилепомдруштвујеувекзанимљивије,поготовоаковастоводиодређенимпутем.

МесецјеупловиоузнакВодолије пастесклонинервозиибунтупротив ограничења. Није време за озбиљнепословнесастанке,алијестезашетњу,путовањаидружења. Пажљивоусаобраћају!

Партнерјеразапетизмеђуснова и јаве па вас помало занемарује, штојенеопростиво.Али,увексуту пријатељине драге особе које ће вамдопунитииобогатитидан.Могућраскид.

Не можете да мирујете, све и да хоћете. Стално бисте нешто радили, штојеОКјерједобродастефизички активни. Ипак, немојте покушаватидаурадитенемогуће.Нађитемеруусвему,златнисредњипут.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација и односи с колегама заслужују вашу пажњу. Немојте претеривати, нити се свађати.Јошувексупријатељиидруштво мета вашег интересовања. Страстииадреналин.

Склонистедаидетелинијоммањеготпора,итојесасвимОКсобзиромнатренутнуситуацију.Изгледадавамниједопосла,каонимногимдругима.Празницису,уживајте уњима.Поклони?

Трошите новац много више но штостепланирали.Могућисупроблеми на радном месту, одсуство сарадника и хаотична атмосфера. Будите смирени, спокојни и сталожени.Могућејелепопутовање.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уљубавномодносусу важни добра комуник ација и разумевање. Радите на томе. Излазак доноси провод.Отежавајућеиузнемиравајућеоколностисемогуодразитина вашездравственостање.

Амплитуде вашег расположења варирају из сата у сат. Час сте хај, часудауну.Свемутомејекривпритисак који доживљавате, губећи континуитетусвему.Уколиковамје достасвега,побегните.

Немојте се превише ангажовати, већ се повуците у свој простор с драгом особом. Започните славље раније. Заслужилистесвојеслободновреме,тојересусрскојимрасполажете. Машта.

TRI^-TRA^

Откривенатајна V REMENSKA

PROGNOZA

ХладнО

Vojvodina Novi Sad

Певачица Дидо родила је своје прводете,авестотомесуобјавили страни медији тек на Божић, иако је певачица сина родила још у јулу. ДидојеСтенлија родилауболници Портланд, која се налази у центру Лондона. Отац детета је њен супруг Роан Гевин, с којим севенчалапрошлегодине.Дидоје недавнопризналадасујојсеплановиициљевипопитањукаријереизменилинаконштојесазнала даћепостатимама. -Тонекакоимасмирујућиучинакнаменеимислимдајетојако лепо - изјавила је. Певачица, која је на Божић прославила 40. рођендан, свој последњи албум „Safetriphome” објавилаје2008. године.

1

Subotica

0

Sombor

1

Kikinda

1

Vrbas

0

B. Palanka

1

Zreњanin

2

S. Mitrovica

1

Ruma

1

Panчevo

1

Vrшac

4

Srbija Beograd

2

Kragujevac

3

K. Mitrovica

3

Niш

4

VIC DANA

Evropa

и маглОвитО

Madrid НОВИСАД: Хладновремеузмаглуилинискуоблачностсасумаглицом. Могући су краткотрајни сунчани интервали. Ветар слаб Rim источни. Притисак изнад нормал��. Минимална температура -2, а London максимална1 степен. ВОЈВОДИНА: Ујутрумаглаузслабмраз,атокомданапонегде Cirih разведравањеузмаловишетемпературе,аувећиникрајевамагла Berlin исумаглицаостајеитокомданаузхладнијевреме.Ветарслабисточниилипроменљив.Притисакизнаднормале.Температура од -4 Beч до4 степена. Varшava СРБИЈА: Ујутруслабмразимаглапонегде.Токомданахладнои делимичнооблачноузсунчанепериоде,ауВојводиниипокотлинаKijev мамаглаостајеитокомданаузхладнијевремеутимобластима.ВеMoskva тарслабисточниилипроменљив.Притисакизнаднормале.ТемпеOslo ратура од-5 до6 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Допеткасуво.Јутраће St. Peterburg битихладнаузслабмразимаглу,којаћесесрединомседмицезаAtina државатиитокомдана.Напланинамаћетадабитисунчаноитоплије.Учетвртакипетакразилажењемагле,аупетакнаоблачење. Pariz

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Могу сеочекиватиуобичајенетегобе,посебнокодастматичараисрчанихболесника.Кодосетљивихособамогућисуреуматскиболовиинерасположење.

11 13 10 3 10 5 8

Докторкажепацијенту: -Имамдвевести, лошуијошгору. -Којајелоша? -Премалабораторијским налазима,осталовамје само24сатаживота. -Ајошгора? -Одјучепокушавамда васдобијемтелефоном.

6 5 5 7 13 6

Minhen

4

Budimpeшta

3

Stokholm

9

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

49 (-14)

Slankamen

216 (-13)

Jaшa Tomiћ

Apatin

102 (-18)

Zemun

281 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

266 (-10)

Bogojevo

93 (-14)

Panчevo

300 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

472 (0)

Titel

220 (-14)

NERA

Baч. Palanka 123 (-11) Novi Sad

131 (-11)

Tendencija stagnacije i opadawa

Hetin

46 (-18)

TISA

60 (1)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 218 (-17) S. Mitrovica 207 (-23)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusiћ

236 (-8)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 27.decembar 2011.