Page 1

JEDINSTVENA SRBIJA OSNIVA POKRAJINSKI ODBOR

Palma se grana i po Vojvodini

c m y

STRAH OD OTKAZA PREPOLOVIO BOLOVAWA

Te{ke boqke le~ili na wivama i svadbama str. 6

str. 2

NOVI SAD *

^ETVRTAK 27. AVGUST 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22463 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

VLADA U OPOZICIONIM AMANDMANIMA TRA@I IZLAZ PRED GLASAWE 31. AVGUSTA

Radikali i Bati} spasavaju Cvetkovi}ev kabinet str. 3

DOMA]I BENZIN PROTIV NA[IH VOZA^A

NASLOVI

Papreno lo{e gorivo

Politika 2 Predsednica parlamenta ipak prekr{ila zakon

Ekonomija 4 Odmarali{ta uzeta, pa rasprodata? 5 Pokojne fabrike i crni dani

Dru{tvo 6 Zbog besparice vene i „Crvena ru`a”

SINO] U ZREWANINU, 24. PUT

Po~eli „Dani piva”

Novi Sad 7 Vrelovod ve} na Somborskom bulevaru 8 Promocija „Arene” tek u septembru 9 Mnogo dece u vrti}u tek 1. novembra

Vojvodina 11 Svi u dobitku, osim radnika

Crna 12 Gruhowi} i Davidovi}, runda druga 13 Nema tu`be, a Doki} u zatvoru?

str. 4

BESPARICA PRETI USPAVQIVAWEM: Ukupno 270 pasa sre}no taba po muci vlasnice azila u Budisavi Zorice Damjanovi}, koja na sve mogu}e na~ine poku{ava da obezbedi sredstva za wihovu negu. Veseli lave` svakog posetioca do~eka i isprati, me|utim, ovaj sala{ razumevawa i qubavi u te{koj je finansijskoj situaciji. str. 8

Istovremenim nastupom muzi~kih grupa na tri bine u centru grada, uz to~ewe dvadesetak vrsta piva, sino} je u Zrewaninu po~ela 24. turisti~ko-zabavna manifestacija „Dani piva“. U zgusnutom i raznovrsnom muzi~kom programu posetioce su prve ve~eri, pored ostalih, zabavqali „Partibrejkersi“, „Razadori“ iz Moskve i tambura{i sa Zvonkom Bogdanom. Zrewanin }e narednih dana biti festivalski grad.

DA LI JE SAMO U SRBIJI ISPLATIVIJE PISATI UYBENIKE NEGO QUBAVNE ROMANE

Direktor sebi isplatio honorar od pet miliona

str. 6

str. 16 – 19

Jo{ toplije

Najvi{a temperatura 33°S UV indeks 6-7

Foto: R. Hayi}

SPORT

„ BITI ILI NE BITI ZA ZVEZDU I PARTIZAN

POSLEDWE UBISTVO U BE^EJU GOTOVO PRESLIKAN DOGA\AJ OD PRE GODINU DANA

Qubomorne ubice iz iste ulice

str. 12

„ PAO I PRVAK EVROPE

„ RADI] SVE BLI@I VO[I


POLITIKA

~etvrtak27.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

2

REDUKCIJA DR@AVNE UPRAVE ZA SADA OSTAJE NA NIVOU STRANA^KE INICIJATIVE

KOSOVO

Sporazum i o carini? Misija Evropske unije obratila se Vladi Kosova sa zahtevom da “odobri” razgovore sa Srbijom u oblasti carina “u ime olak{awa trgovine”, pi{e kosovski dnevnik „Koha Ditore”. Izvori tog dnevnika iz kabineta Ha{ima Ta~ija navode da je Euleks poslao zahtev kako bi obezbedio odobrewe za po~etak razgovora o problemu koji u oblasti carina postoji izme|u Kosova i Srbije, i to zato {to, kako pi{e „Koha”, „Srbija i Bosna i Hercegovina kr{e CEFTA sporazum”. Zamenik kosovskog premijera Hajredin Ku~i potvrdio je tu informaciju i dodao da Vlada jo{ nije razmotrila taj zahtev. Pri{tinski dnevnik, ina~e, podse}a na to da se zvani~na Pri{tina usprotivila potpisivawu protokola o policijskoj saradwi izme|u Euleksa i MUP-a Srbije.

Simbioza Politi~ki analiti~ar iz Pri{tine Behquq Be}aj ocenio je da je demolirawe vozila Euleksa u Pri{tini jasan signal za me|unarodnu zajednicu da na Kosovu nije sve sjajno kao {to se predstavqa. “Me|utim, me|unarodna zajednica i ovda{wa vlast su sijamski blizanci koji `ive u simbiozi i me|usobnom dodvoravawu i tu je su{tina problema”, ocenio je Be}aj.

Napeto u Br|anima Srbi u nasequ Br|ani, u severnom delu Kosovske Mitrovice, okupili su se i ju~e na lokaciji na kojoj su Albanci nastavili s obnovom ku}a, zbog ~ega je izbio u utorak izbio sukob koji je na kraju Euleks re{io suzavce. U Br|anima su prisutne jake snage Euleks policije, jer je u me|uvremenu ba~ena eksplozivna naprava, a bilo je i upotrebe vatrenog oru`ja.

RADA TRAJKOVI] PROTIV PETICIJE SRBA SA SEVERA KOSOVA

U korist svoje {tete Predsednica Izvr{nog odbora Srpskog nacionalnog ve}a Kosova Rada Trajkovi} izjavila je da ne vidi razlog da Srbi sa severa Kosova potpisuju peticiju protiv Euleksa. „Radi se o uplitawu Srba sa Kosova u globalna i strate{ka pitawa dr`ave Srbije, koja se bori da svoju poziciju na me|unarodnom nivou defini{e na na~in kako bi mogla za{tititi sveobuhvatni interes, ne samo Srba sa Kosova, ve} i Srbije”, rekla je Rada Trajkovi} i izrazila bojazan da se takvim aktivnostima

ulazi u “ote`avawe pozicija i Srba na Kosovu i srpske dr`ave”. Na pitawe da li je slu~ajno da se istovremeno vode akcije protiv Euleksa na severu Kosova, koje pokre}e Skup{tina Zajednice srpskih op{tina KiM, i u Pri{tini pokreta „Samoopredeqewe”, Rada Trajkovi}a je odgovorila da su “potezi srpskog liderstva sa severa i opozicije u Beogradu i potezi liderstva i institucija u Pri{tini toliko identi~ni da ~oveka uhvati sumwa u koordiniranost tog delovawa”.

Za mawu vladu potrebni samo voqa i hrabrost Smawewe dr`avnog aparata tema je koju rado rabe svi politi~ki akteri koji do sad ipak nisu pokazali spremnost i za sprovo|ewe takve reforme. Uostalom, o redukciji kabineta Mirka Cvetkovi}a ve} se govorilo pre nekoliko meseci, pri ~emu su prometeri te ideje isticali da bi to bio dobar simboli~ki gest izvr{ne vlasti u godini globalne krize. Do realizacije, me|utim, nije do{lo po{to se naprasno otkrilio da je namirewe velikog broja stranaka u ovoj postavi mawim brojem ministarstava naprosto nemogu}a misija. Tek, inicijativu za smawewe Vlade ovih dana ponovo je obnovio ministar Rasim Qaji}, koji je prethodno jedini i izrazio spremnost da `rtvuje svoju poziciju u Vladi, ali sad kao osniva~ Socijaldemokratske partije Srbije u nastajawu. Qaji}, naime, predla`e racionalizaciju prema kojoj bi Vlada imala 15 ~lanova, a Skup{tina Srbije 150 poslanika. Wegov predlog za smawewe dr`avnog aparata predvi|a i ukidawe svih agencija ~ije se nadle`nosti preklapaju sa postoje}im ministarstvima. Programski direktor CeSID-a Marko Blagojevi} ka`e da smawewe dr`avne uprave iskqu~ivo zavisi od politi~ke voqe. U izjavi na{em listu on je ocenio i da bi to bio jako popularan potez, ali da wegova rea-

lizacija ipak nije jednostavna mo`da mogao biti prvi korak, “po{to bi se te mere odnosile kojim bi Vlada pokazala da je na qude koje su partije iz vlasti spremna da krene od sebe i time i dovele na mesta u dr`avnoj dala primer, ali i obezebedila upravi”. obrazlo`ewe za redukciju upra– Da li }e se smawiti dr`avve i na ni`im nivoima vlasti. ni aparat zavisi samo od qudu – Redukcija uprave tekla bi koji su na ~elu dr`ave i za to ne lak{e ukoliko bi se krenulo od postoji bilo kasame Vlade. To bi kva druga ozbiqbio prvi korak Nova stranka nija prepreka. To kojim bi se dobibi, uostalom, bi- Rasima Qaji}a bi}e la podr{ka javla i veoma popu- konkurent SPS-u, ali nosti i amortilarna mera koju zovali otpori u ne i demokratama bi javnost svakasamoj upravi pre(Marko Blagojevi}) ko pozdravila. ma tom procesu Ali, kqu~no je koji bi potom pitawe ima li sada{wa vlast usledio i na ostalim nivoima – hrabrosti za takvu reformu drnavodi Blagojevi}. `avne uprave, koja bi znatno S druge strane, po wegovim smawila broj ~inovnika, a uprare~ima, smawewe broja poslanivu u~inila efikasnijom i dr`aka bila bi samo popularna mera, vu jeftinijom – ukazao je na{ bez nekih drugih zna~ajnijih sagovornik. efekata. On je dodao da bi pri tome – Mo`da bi parlament bio nesmawewe broja ministarstava {to jeftiniji, ali puko smawe-

we broja poslaniak nije kqu~na stvar. Ono {to mora da se promeni jeste odnos partija prema parlamenta. Naime, u sada{wem sistemu u parlamentu mo`e da sedi i 15 poslanika a on bi i daqe jednako lo{e funkcionisao. Jer, u Narodnoj skup{tini ne vode glavnu re~ poslanici, nego partije kojima oni pripadaju, po{to postoji ta neprirodna sijamska veza izme|u poslanika i partije. I to se mora promeniti. Zato sama promena broja poslanika bez promene sistema nema nikakvog smisla. A ta promena ustvari zna~i da bi poslanici morali da budu u vezi sa svojim bira~kim telom u mnogo ve}oj meri nego sa svojim partijama – istakao je Blagojevi}. On, ina~e, ocewuje da, iznose}i ovaj predlog o smawu broja i ministara i poslanika, Rasim Qaji} ulazi u poqe socijalista i poku{ava da pozicionira svoju socijaldemokratsku inicijativu, ~ime }e wegova stranka zapravo biti konkurent SPS-u, ali ne i demokratama. No, i to dokazuje, smatra Blagojevi}, da teme u narednim izbornim kampawama ne}e biti identi~ne onima koje su postojale u prethodnim. – Ne verujem da }emo ikad vi{e imati kampawe na kojima je sve zasnivalo na poziciji crnobelo, ili plus-minus. O~ekujem da }e ve} na prvim slede}im izborima nastupiti ideolo{ki mnogo boqe definisane teme – zakqu~io je sagovornik „Dnevnika”. B. D. S.

[EF JEDINSTVENE SRBIJE OSNIVA POKRAJINSKI ODBOR STRANKE

Palma u Vojvodini

Stranka Jedinstvena Srbija uskoro }e osnovati i svoj pokrajinski odbor u Vojvodini, potvrdio je ju~e za “Dnevnik” predsednik JS Dragan Markovi} Palma, koji je i gradona~elnik Jagodine i narodni poslanik. – Program za Vojvodinu }e biti program JS koji se realizuje i u Jagodini. Program JS za celu Srbiju je isti – najavio je Markovi}. Osnivawe pokrajinskog odbora desi}e se, kako ka`e, “vrlo brzo”, a stranku sada u Vojvodini predstavqa Rade Basta, odbornik u novosadskoj skup{tini. Basta je, ina~e, ranije bio odbornik Nove Srbije Velimira Ili}a, ali je nedavno pre{ao u Jedinstvenu Srbiju i time Palminu stranku, bez izbora, uveo u parlamentarni `ivot Novog Sada. Govore}i o strana~kom delovawu u Vojvodini, Palma je kazao da }e, kao i u Jagodini, biti okrenuto re{avawu nezaposlenosti i socijalnoj za{titi.

– U pokrajini `ivi 26 nacija. Za nas su svi qudi isti, sva deca ista. Zna~i, ono {to je najva`nije u ovom trenutku u Srbiji, ma gde `iveli, u Vojvodini ili na jugu Srbije, jeste problem nezaposlenosti, socijalne pomo}i... – ka`e Markovi}. – Naravno, treba po{tovati kulturu mawinskih zajednica u Vojvodini i to je u na{em programu tako i predvi|eno, da saradwa qudi drugih nacionalnosti bude u na{im op{tinskim odborima kao {to je to u Kovinu, gde imamo Ma|are, imamo ^ehe... U Kovinu smo, recimo, iza{li na izbore i dobili 26 posto glasova. Palma za Vojvodinu obe}ava iste uslove u oblasti socijalnih davawa “kao {to to JS radi u Jagodini”. – \aci koji idu u {kolu ne pla}aju autobuski prevoz. Imamo stipendije za sredwo{kolce. A sada, kada po|u u prvi razred,

po osam hiqada dobije svaki |ak. Idu na more, deset dana besplatno o tro{ku lokalne samouprave. Kad zavr{e ~etvrti i osmi razred idu u Buqarice, a kad zavr{e sredwu {kolu idu u Paraliju – naveo je Dragan Markovi} Palma. S. Nikoli}

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] UPOZORENA ZBOG UGOVORA S „GALENIKOM”

Predsednica parlamenta ipak prekr{ila zakon

Republi~ki odbor za re{avawe o sukobu interes ocenio je na ju~era{woj sesiji da je predsednica Narodne skup{tine prof. dr Slavici \uki}-Dejanovi} povredila Zakona o spre~avawu sukoba interesa, zbog ~ega joj je izrekao meru nejavnog upozorewa i dao joj rok od 15 dana da gre{ku ispravi. Odbor je ovu meru predsednici parlamenta izrekao zbog wenog anga`mana na ekspertizi lekova u “Galenici”, koji joj donosi mese~ni honorar od 700 evra. Slavica \uki}-Dejanovi} je ju~e najavila da }e raskinuti ugovor sa „Galenikom” zbog ocene Odbora, dodaju}i da }e na tom poslu u Klini~kom centru u Kragujevcu ubudu}e biti anga`ovan neki drugi psihijatar. Ona je, podsetimo, ranije izjavila da godinama radi ekspertize lekova za farmaceutske

ku}e, te da joj funkcija predsednice Skup{tine Srbije, kao ni pripadnost SPS-u, kome je u raspodeli politi~kog plena pripalo upravqawe „Galenikom”, nisu pomogli da dobije honorarni anga`man psihofarmakologa u ovoj kompaniji. – Platu ne primam kao predsednica parlamenta i anga`ujem se kao stru~wak u kompanijama i na univerzitetima. Na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu sam petkom i vikendom jer Skup{tina Srbije tada ne radi. Radim sa studentima na wihovim magistarskim i doktorskim radovima. Anga`ovana sam i na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici – objasnila je Slavica \uki}-Dejanovi}, dodaju}i da, „na kraju krajeva, Srbija treba da bude ponosna {to na ~elu parlamenta ima stru~waka koga tra`e mnoge svetske kompanije”. E. D.


POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak27.avgust2009.

VLADA U OPOZICIONIM AMANDMANIMA TRA@I IZLAZ PRED GLASAWE 31. AVGUSTA

Radikali i Bati} spasavaju Cvetkovi}ev kabinet!? Da li }e biti usvojene izmene Zakona o informisawu na kraju ipak zavisi od toga da li }e stranke vlasti, koje podr`avaju ovaj predlog, prihvatiti amandmane opozicije! Farsi~nost cele ove epopeje poja~ava ~iwenca da su na sporni zakonski tekst amandmane predlo`ile sve opozicione stranke, osim LDP-a, ~iji glasovi bi trebalo da odlu~e sudbinu ovog propisa, nakon {to je koalicija okupqena oko SPS-a odbila da glasa “za”! Pri tome je Liberalno demokratska partija, nakon sastanka wihovog predsednika ^edomira Jovanovi}a sa {efom Misije OEBS-a Hansom Olaom Urstadom, saop{tila da zakon ne mo`e imati demokratski predznak ukoliko ostanu re{ewa koja gase medij ~iji je ra~un u blokadi du`e od tri meseca i zabrawuju prenos vlasni{tva, te da je usvajawe amandmana na te odredbe uslov

LDP-a za eventualnu podr{ku tom aktu. Lider DHSS-a Vladan Bati} potvrdio je za “Dnevnik” da je podneo amandmane na izmene Zakon o informisawu, zahtevaju}i brisawe vi{e ~lanova kao potpuno besmislenih. – To je su{tina svih tih mojih amandmana – ka`e Bati} potvr|uju}i da su me|u ~lanovima koje je predvideo “za brisawe” i oni na koje je primedbe imao OEBS. Na pitawe da li bi glasao za zakon, ukoliko bi podr{ku dobili predlozi koje je dao, Bati} odgovara da je normalno da bi to u~inio, ako se prihvati ve}ina amandmana koje je podneo. [ef poslani~kog kluba SRS u Skup{tini Srbije Dragan Todorovi} obja{wava za na{ list da radikali podnose amandmane na Vladine predloge vode}i pre svega ra~una o interesima Srbi-

[ef poslani~kog kluba PUPS Momo ^olakovi} ka`e za “Dnevnik” da je ta stranka dosledna od po~etka i da }e to ostati do kraja, kada je re~ o predlogu izmena Zakona o informisawu. – Imamo precizan stav da tom aktu ne}emo dati “zeleno svetlo” i da ga ne}emo podr`ati. Na Skup{tini }emo u danu za glasawe mi biti uzdr`ani. No, ostavqamo mogu}nost da se ne{to pokrene na dana{woj sednici Vlade. Ako bude novih argumenata i elemenata u vezi sa zakonom o informisawu, mi bismo onda seli i razgovarali i ocenili da li su te korekcije za nas prihvatqive ili ne. U tom slu~aju moglo bi do}i do eventualne promene stava. Druga~ije ne – izri~it je ^olakovi}, koji dodaje da pomenute korekcije moraju biti u pravcu „smawewa drakonskih kazni”, odnosno “na strani slobode {tampe i izra`avawa”.

UNS: Ko je pisao zakon Udru`ewe novinara Srbije saop{tilo je da od Ministarstva kulture jo{ nije dobilo informaciju o tome ko je pisao izmene Zakona o javnom informisawu, iako je taj zahtev odavno uputilo na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja. “Podse}amo javnost da je ministar kulture Neboj{a Bradi} u julu tvrdio da je Ministarstvo prilikom pisawa zakona konsultovalo i novinare, {to su medijska udru`ewa demantovala”, pi{e u saop{tewu UNS-a.

je i wenih gra|ana, a ne o OEBS–u. – Na{e iskustvo kada je OEBS u pitawu apsolutno je negativno. Naveo bih samo Vilijema Vokera i wegovu misiju na Kosovu i Metohiji i svaka druga pri~a o wima je izli{na i nepotrebna – navodi Todorovi}. – Ina~e, ta~no je da smo mi podneli dosta amandmana na zakon o informisawu. Me|utim, ~ak i ako se usvoji neki od wih, taj zakon su{tinski nije dobar i ne treba da pro|e, tako da ga u ponedeqak treba oboriti prilikom glasawa ako ga sami ne povuku iz skup{tinske procedure. Na podse}awe “Dnevnika” da bi spas za Vladu u ovom slu~aju mogla biti praksa radikala da podnose amandmane kojima se bri{e ponekad i svaki ~lan zakona, Todorovi} navodi da “postoje trenuci kada ne postoji druga mogu}nost popravqawa, sem da se sporni ~lan bri{e”.

Slavica {aqe telegrame Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} potvrdila je da }e parlament u ponedeqak, 31. avgusta, glasati o predlo`enim izmenama Zakona o javnom informisawu i jo{ 23 zakonska predloga. Ona je rekla da je ve} usmeno obavestila poslanike o danu za glasawe, a da }e im u narednim danima poslati i telegrame. Podsetimo, rasprava o ovim zakonskim predlozima zavr{ena je jo{ 29. jula, ali je glasawe odlo`eno za mesec dana. – Ne zaboravite da postoji i onaj prvi amandman koji zna~i da se bri{e ceo zakon – podse}a Todorovi}. Povodom dileme da li je Liberalno demokratska partija sada u delikatnoj situaciji, jer svoj glas uslovqava prihvatawem amandmana koje nije podneo, potpredsednica Narodne skup{tine iz ove stranke Judita Popovi} obja{wava da LDP, od kada je predlo`eni akt stigao u Skup{tinu, ocewuje da je on represivan.

NA SLEDE]IM IZBORIMA EKONOMIJA ISPRED EU I KOSOVA

Mrtva trka demokrata i SNS-a Demokratska stranka i napredwaci izjedna~eni su u podr{ci bira~a, pokazuje posledwe istra`ivawe Centra za slobodne izbore i demokratiju. Obe stranke u ovom trenutku imaju po 30 odsto podr{ke gra|ana Srbije. Zoran Lu~i} iz CeSID-a ka`e da prema wihovoj anketi jo{ ~etiri stranke izvesno prelaze cenzus. “To su DSS, LDP, koalicija oko SPS-a i SRS. One osvajaju izme|u pet i 10 odsto glasova, tako da ostaje malo mesta na politi~koj sceni za

one koji ho}e da u~estvuju u gra|ana biti te teme, ve} egzipoliti~kom `ivotu, naravno, stencijalna pitawa kao {to sa izuzetkom stranaka naciosu ekonomija i `ivotni stannalnih mawina, budu}i da i dard. Upravo time }e se rukoone treba da probiju cenzus ”, voditi i kada iza|u na biralika`e Lu~i}. {ta, obja{wava On, ina~e, naprofesor FaCenzus prelaze i vodi da su se DS kulteta polii SNS pribli- DSS, LDP koalicija ti~kih nauka `ile ne samo po Zoran Stoiqkooko SPS-a i SRS broju onih koji vi}. ih podr`avaju, “Ono {to nego i po stavovima prema Koopredequje odluke bira~a su sovu i EU, navode u Cesidu. stavovi vezani zaposlenosti, Ipak, na slede}im izborima odnosno nezaposlenosti, izlane}e u sredi{tu interesovawa zak iz krize, ekonomsku sta-

REKLI SU

@ivkovi}: Boli glava od strate{kih sporazuma Biv{i srpski premijer Zoran @ivkovi} ocenio je da se jo{ ne prepoznaje nikakva brza ili dugoro~nu korist za Srbiju od sporazuma s Kinom. „Strate{ko partnerstvo sa Rusijom nam je, za sada, donelo jeftinu prodaju NIS-a, najgori kvalitet derivata na severnoj hemisferi i najskupqi benzin u regionu. Ono {to je izvesno iz kineskog aran`mana samo je izgradwa mosta Zemun-Bor~a, bez tendera, {to je protiv zakona, finansirana kineskim kreditom ~ije uslove ne zna ni sam premijer, a kamoli ministarka finansija”, upozorio je @ivkovi}.

Milivojevi}: Mawa vlada nije za pija~ni divan Poslanik DS u Narodnoj skup{tini Sr|an Milivojevi} izjavio je da je ta~no da Vlada Srbije ima mnogo ministara, potpredsednika i dr`avnih sekretara, ali je ocenio da se o pitawu rekonstrukcije „ne raspravqa prilikom gostovawa politi~ara u medijima, odlaska kod frizera ili na pijacu po krastavac i paradajz”. „To je pitawe o kojem se raspravqa kada se vlada formira, kada se sagledava u~inak posle godinu dana wenog rada, kada se usvaja novi buxet ili pred pregovore sa MMF-om”, objasnio je Milivojevi}.

VESTI I pro|o{e 204 godine Proslava povodom 204 godine od osnivawa prve srpske vlade bi}e odr`ana danas u Velikom Borku kod Barajeva. U ku}i kneza Sime Markovi}a u Velikom Borku pre 204 godine okupile su se vo|e Prvog srpskog ustanka i odlu~ile da formiraju prvu izvr{nu vlast u Srbiji - Praviteqstvuju{~i sovjet. Prva sednica Sovjeta odr`ana je 27. avgusta 1805. godine u manastiru Voqav~a kod Kragujevca, a prvi predsednik Sovjeta, odnosno “premijer”, bio je Mateja Nenadovi}.

Protiv korupcije sa 160 miliona

Od wih zavisi: ~ekaju se glasovi LDP-a za amandmane SRS-a

I PUPS ~eka amandmane

3

bilnost, socijalno-politi~ku stabilnosti dru{tva uz borbu protiv gotovo endemski ra{irene korupcije u Srbiji. Ko gra|anima uputi takvu poruku, ko poka`e da ima vi{e doslednosti da ovo u~ini i poka`e da nije korumpiran, dobi}e wihovu podr{ku”, ocewuje Stojiqkovi}. Prema proceni CeSID-a, evropske integracijue i bela {engenska lista bi}e tako|e va`ne teme u predizbornim kampawama, kao i Kosovo, ali ne}e biti opredequju}e.

NE JEWAVAJU REAGOVAWA ZBOG PUTOVAWA ALEKSANDRA MARTONA U PULU

Jo{ neki }e i}i na more Povodom u~estalih prozivki na ra~un predsednika Skup{tine grada Zrewanina Aleksandra Martona zbog nedavnog putovawa u Pulu, ju~e se oglasio wegov kabinet, ponavqaju}i da je on u Hrvatsku oti{ao slu`beno, na poziv glavnog sekretara Istarskog demokratskog sabora Tedija Kjavalona, kako bi razgovarali o mogu}nostima uspostavqawa saradwe izme|u istarskih gradova i zrewaninske samouprave. U tom pravcu, ka`e se u saop{tewu, ve} su preduzeti koraci za obezbe|ivawe prezentacije zrewaninske prehrambene privrede u Istarskoj `upaniji. – Marton je na put oti{ao slu`benim vozilom, jer mu po funkciji koju obavqa zakon daje pravo da ima auto sa voza~em na stalnoj upotrebi i o tome je bio obave-

{ten na~elnik Slu`be za poslove obezbe|ewa i pomo}no-tehni~ke poslove, u ~ijoj je nadle`nosti vozni park. Predsednik Skup{tine grada je u vi{e navrata, od 3. juna pro{le godine, kada je izabran na tu funkciju, potpisivao naloge za slu`bena putovawa, kako u zemqi, tako i za inostranstvo, i to i gradona~elniku i wegovom zameniku – poru~ili su iz kabineta predsednika lokalne samouprave. Kada je Marton potpisivao naloge za slu`bena putovawa funkcionera izvr{ne vlasti, dodaje se u saop{tewu, nije se postavqalo pitawe da li je na bilo koji na~in prekr{ena procedura, budu}i da su gradona~elnik i zamenik gradona~elnika nesmetano i{li na ta slu`bena putovawa. @. B.

– Ako dobijemo ~vrste garancije da }e se reforma, demokratizacija i profesionalizacija medijske scene Srbije sprovesti, onda uz odre|ene uslove mo`emo da podr`imo taj predlog zakona. Ve} i to {to je sama Vlada predlo`ila pojedine amandmane, predstavqa neku vrstu kompromisa. Uostalom, i nije su{tina to {to mi nismo podneli amandmane, ve} se radi o tome da je u pitawu timski rad javnosti Srbije – zakqu~uje Judita Popovi}. S. Stankovi}

Odbor Agencije za borbu protiv korupcije utvrdio je predlog buxetskih sredstava za rad agencije u 2010. godini u iznosu od 160 miliona dinara. “Time se stvaraju sve potrebne finansijske pretpostavke i uslovi da Agencija u toku naredne godine u punom kapacitetu bude u stawu da ostvaruje zakonom propisane nadle`nosti”, rekao je zamenik direktora Agencije Vladimir Jankovi}. On je dodao da je predlog o buxetu koncipiran na osnovu Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta koji je ve} dobio podr{ku nadle`nog skup{tinskog odbora i koji predvi|a 40 radnih mesta sa 60 izvr{ilaca.

Ta~ka na otkup stanova Uredba Vlade Srbije o izmenama Uredbe o re{avawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dr`avnoj svojini, kojom su stavqeni van snage ~lanovi koji se odnose na mogu}nost otkupa stanova po netr`i{nim uslovima, objavqena je u najnovijem broju “Slu`benog glasnika”. Podsetimo, novom uredbom, koju je Vlada donela 20. avgusta, onemogu}en je bilo kakav otkup stanova u vlasni{tu dr`ave zaposlenima u dr`avnim organima i javnim ustanovama.

BRANIMIR MITROVI], PREDSEDNIK PO G17 PLUS, ZA „DNEVNIK”

Odnosi sa DS nisu poreme}eni

Posle u~estalih najava iz vrha vojvo|anskog odbora Demokratske stranke o potrebi preispitivawa odnosa u pokrajinskoj koaliciji zbog ispupawa poslanika G17 plus iz zajedni~kog kluba s demokratama u Skup{tini Vojvodine, otvorilo se pitawe daqe pozicije te stranke u Banovini. Naime, i {ef vladaju}e poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” prof. dr Dragoslav Petrovi} i {ef vojvo|anskih demokrata Du{an Elezovi} poru~uju da, kao posledica odluke G17 plus, sledi redefinisawe odnosa u koaliciji. Predsednik Pokrajinskog odbora G17 plus Branimir Mitrovi} ka`e za na{ list da mu nije sasvim jasna ta najava iz partnerske stranke, jer smatra da se “do preispitivawa odnosa dolazi samo u situaciji kad su oni poreme}eni”. – Mi sve vreme imamo korektnu saradwu sa Demokratskom strankom i ne vidim ni jedan razlog za neko redefinisawe odnosa u koaliciji. Zato mi nisu sasvim jasne te najave. Ali, mi smo spremni za razgovore o svim pitawima sa demokratama, kao {to smo uvek bili spremni za saradwu, i kao {to smo bili spremni da sve kapacitete stranke ulo`imo za podr{ku lideru DS-a na predsedni~kim izborima – kazao je Mitrovi} za „Dnevnik”. On je pri tome istakao da u DSu nisu mogli biti zate~eni odlukom o formirawu posebne poslani~ke grupe G17 plus u Skup{tini Vojvodine, po{to je, kako je naveo, to pitawe definisano i predizbornim ugovorom dveju stranaka. – Mogu}nost osnivawa posebnog poslani~kog kluba jasno je definisana ugovorom o formirawu koalicije sa DS-om uo~i pokra-

Branimir Mitrovi}

jinskih izbora, tako da tu nije moglo biti nikakvih iznena|ewa. To nismo u~inili na samom startu zbog toga {to smo `eleli da najpre utvrdimo predlog statuta Vojvodine, ali smo ideju kasnije aktivirali iskqu~ivo s namerom da o~uvamo prepoznatqivost G17 plus na javnoj sceni pokrajine – obja{wava Mitrovi}. Na{ sagovornik je napomenuo i da wegova stranka od formirawa pokrajinske vlasti vodi dva sekretarijata u Izvr{nom ve}u i ima jedno potpredsedni~ko mesto u Skup{tini APV, te da nikad nisu insistirali na drugim pozicijima, isti~u}i da u upravnim odborima i na direktorskim mestima u ustanovama i javnim preduze}ima kojima upravqa Pokrajina nema kadrova iz G17 plus. Mitrovi} je dodao i da pokrajinska organizacija G17 plus nikad nije tra`ila upori{te u strana~koj centrali, niti je poziciju svoje stranke na republi~kom nivou koristila za pozicionirawe na vlasti u Vojvodini. B. D. S.


4

EKONOMIJA

~etvrtak27.avgust2009.

DOMA]I BENZIN PROTIV NA[IH VOZA^A

Paprena cena za lo{e gorivo Sada{wa cena goriva u Srbiji nedvosmisleno pokazuje da doma}i potro{a~i za litar pla}aju izuzetno visoke iznose te da je vo`wa u na{oj zemqi me|u najskupqima u Evropi. Istovremeno, kvalitet goriva koje se proizvodi i to~i u Srbiji, tako|e je nedvosmisleno, zaostaje za istim proizvodima u Evropi. Naime, u gorivima doma}e proizvodwe sa-

dr`aj sumpora i olova je ve}i nego {to je to slu~aj u Evropi. Kvalitet goriva u Srbiji, ukazuje direktor sektora za naftu i naftne derivate u “Jugoinspektu” Dragi{a Pej~i}, u skladu je s doma}im pravilnicima u ovoj oblasti. - Gorivo na doma}im pumpama zadovoqava sve odredbe doma}eg zakonodavstva u ovoj oblasti i kvalitet se proverava i utvr|uje u laboratorijama Naftne industrije Srbije, kao i u laboratorijama “Jugoinspekta”, koji je ovla{}en za kontrolu kvaliteta naftnih derivata - ka`e Pej~i}. Gorivo iz doma}e proizvodwe ne zadovoqava evropske standarde u

ovoj oblasti jer je wima propisan daleko ni`i procenat sadr`aja sumpora i olova. Vremena za dostizawe evropskih kvaliteta u proizvodwi naftnih derivata sve je mawe. Naime, 31. decembra 2010. godine prestaje da va`i Uredba o zabravi uvoza derivata ( sada se u Srbiju mo`e uvoziti samo evro dizel), te se liberalizacija naftnog tr`i{ta mo`e o~ekivati od od 1. januara 2011. godine. To zna~i da bi se se na benzinskim pumpama u Srbiji prodavalo gorivo evropskog kvaliteta, a kako ka`e Pej~i}, na osnovu sada va`e}ih zakonskih odredbi u ovoj oblasti na tr`i{te jednostavno ne}e mo`i da se plasira gorivo koje ne bude zadovoqavalo tre standarde. Zato je vremena malo i u rafnerije se mora ulagati. Pitawe je samo da li }e to biti i ura|eno do sada propisanog roka. Da bi se u doma}im rafinerijama proizvdoilo gorivo vi{eg evropskog kvaliteta potrebna su velika ulagawa i toga su u NIS-u svesni. Ve} sad se proizvodi evro 5 dizel koji, po sadr`aju sumpora, zadovoqava evropske standarde. Tako|e, smawuje se proizvodwa benzina koje sadr`e olovo i pove}ava proizvodwa bezolovnih benzina. Krajwi ciq je da se, posle velikih investicija u revitalizaciju i modernizaciju prera|iva~kih kapaciteta NIS-a potpuno obustavi proizvodwa benzina koji sadr`e olovo. D. Mla|enovi}

Tablice oti{le s 347 limuzina Saobra}ajna policija u Srbiji oduzela je od 25. jula do danas registarske tablice i iskqu~ila iz saobra}aja 347 stranih vozila koja nisu preregistrovana u zakonskom roku. Dopuwenom Uredbom o uvozu motornih vozila i Uredbom o obavezi registracije motornih vozila kojima upravqaju lica sa prebivali{tem u Srbiji propisana je obavezna preregistracija vozila, odnosno registracija u Srbiji. Po istom osnovu iz saobra}aja je iskqu~eno jo{ 140 stranih vozila koja nisu imala registarske tablice, pa su protiv 446 lica podneti zahtevi za pokretawe prekr{ajnog postupka nadle`nim organima za prekr{aje, re~eno je u Ministarstvu unutra{wih poslova (MUP) Srbije. Posledwi dan za cariwewe takvih vozila bio je 21. jul, a u~e{}e u saobra}aju je zabraweno od 25. jula. Uredbom je predvi|eno da vozilom koje je registrovano u inostranstvu ne mogu da upravqaju lica koja imaju stalno prebivali{te u Srbiji, osim izuzetno ako imaju odobreno privremeno boravi{te u inostranstvu do {est meseci, kao i wihovi ~lanovi u`e porodice ili lica koja upravqaju “renta-kar” vozilima. Protiv lica koja imaju stalno prebivali{te u Srbiji a koja upravqaju vozilima sa stranim tablicama pokre}u se prekr{ajne postupci, navedeno je u odgovoru MUP-a.

POKRAJINA POMA@E VOJVO\ANSKIM PAORIMA

Za atarske puteve 220 miliona dinara

Predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine dr Bojan Pajti} i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Daniel Petrovi} ugostili su ju~e u Banovini vojvo|anske poqoprivrednike koji su dobili bespovratna sredstava koja }e ulo`iti u odvodwavawe i ure|ewe atar-

nosno kanalsku mre`u i ure|ewe atarskih puteva - istako je predsednik Pajti} i dodao da su ovakvi konkursi zna~aji i za poqoprivredu i za poboq{awe `ivota gra|ana Vojvodine koji `ive u ovim mesnim zajednicama. On je obe}ao da }e sredstva od zakupa poqoprivrednog zemqi{ta uvek

PROSE^NE PLATE U SRBIJI OD GRADA DO GRADA

Sirotiwu te{e Belom Palankom Najvi{e prose~ne zarade u julu u Srbiji tradicionalno su imali stanovnici Novog Beograda - 50.992 dinara, a najni`e stanovnici Bele Palanke - 12.799 dinara, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Posmatrano po delatnostima, najve}e plate imali su zaposleni u finansijskom posredovawu 75.233 dinara, a najmawe zaposleni u proizvodwi ode}e i krzna 12.924 dinara. U vrhu po visini plate su i zaposleni u organizacijama na bazi u~lawewa sa 71.274 dinara, za-

}aja i putni~kim agencijama, proizvodwi koksa i derivata nafte, va|ewu sirove nafte i gasa.

Najve}e prose~ne zarade u julu opet su imali stanovnici Novog Beograda - 50.992 dinara, a najni`e zaposleni u Beloj Palanci - 12.799 dinara 60.281 dinar i zaposleni u sektoru osigurawa i penzijskih fondova sa 56.346 dinara. Slede zaposleni u prate}im aktivnostima u oblasti saobra-

Me|u onima sa najni`im platama su zaposleni u proizvodwi tekstilnih prediva i tkanina sa prose~nom zaradom od 14.218 dinara, zatim zaposleni u preradi

i proizvodwi drveta i plute sa 15.227 dinara, zaposleni u proizvodwi radio, TV i komunikacijske opreme sa 16.098 dinara i zaposleni u proizvodwi name{taja sa 16.679 dinara. Slede zaposleni u proizvodwi ko`e, predmeta od ko`e i obu}e i zaposleni u proizvodwi preciznih i opti~kih instrumenata. [to se ti~e zarada po okruzima, najvi{e plate su u gradu Beogradu - 40.843 dinara, a najni`e u Topli~kom okrugu - 21.127 dinara.

Odmarali{ta uzeta, pa rasprodata? Da li }e se i kada somborskoj deci vratiti nekada omiqeno odmarali{te na hrvatskom ostrvu Rab, ostalo je nejasno delegacija ovog grada koja je polovinom avgusta i{la u Hrvatsku da ispita slu~aj. Objekat je, ka`u, ve} godinama imovinsko-pravno otu|en na osnovu odluke Vlade Hrvatske da sve objekte ~iji su vlasnici bili dr`avni organi i preduze}a iz Srbije jednostavno prenesu u svoje vlasni~ke kwige. Jedina uteha im je to {to odmarali{te jo{ nije privatizovano niti dato u zakup, pa se nadaju lak{em wegovom povratku. Ovaj zapadnoba~ki grad nalazi se na prili~no dugoj listi onih koji potra`uju imovinu u Hrvatskoj, ali i drugim biv{im jugoslovenskim republikama. Prema evidenciji Saveznog ministarstva pravde, imovinu u drugim biv{im republikama prijavilo je oko 300 preduze}a iz Srbije i oko 6.000 gra|ana. Kada je re~ o stanarskim pravima, wih je ~ak 60.000. Prema dostupnim podacima, ni Hrvatska ni Slovenija nisu se pridr`avale dogovora postignutog u vreme kada je pripreman Sporazum o sukcesiji. Proces privatizacije u Hrvatskoj je ve} tada bio gotovo sproveden, a ve}ina firmi i wihovih nekretnina u vlasni{tvu preduze}a iz nekada{wih republika biv{e SFRJ - prodata. Tada se, kao alternativno re{ewe, pojavila ideja da bi srpska preduze}a {tetu zbog gubitaka svojih nekretnina u Hrvatskoj mogla da namire izdavawem dugoro~nih dr`avnih obveznica. Ali, ideja je pala u zaborav. Ugovorom o sukcesiji, koji je potpisalo pet zemaqa, biv{ih republika SFRJ (hrvatski Sabor ratifikovao ga je 2004), re-

I naknada za uni{teno S obzirom na to da je Sporazum o sukcesiji donet posle propisa kojim je sva srpska imovina pre{la u hrvatske vlasni~ke kwige, Hrvatska je du`na da na putu u EU uskladi sve svoje propise s me|udr`avnim ugovorom, koji je pravno ja~i, kako je svojevremeno za na{ list obja{wavao predstavnik nekada{we Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore u Stalnom me{ovitom komitetu za primenu Sporazuma o sukcesiji Dobrosav Mitrovi}. Svaka dr`ava potpisnica se slo`ila s tim da svakome pripada ono {to je posedovao, da }e se sva imovina vratiti, a ako je prodata ili uni{tena, plati}e se odgovaraju}a naknada. S tim u vezi vlasnici iz Srbije mogu slobodno da raspola`u s nepokretnostima koje imaju na teritoriji Hrvatske, {to je jasno, kako dodaje Mitrovi}, svakom pravniku i u Hrvatskoj. gulisana su prava na pokretnu i nepokretnu imovinu, na koju su fizi~ka i pravna lica imala pravo do 1990. Sva imovina bi po tome ugovoru morala da bude vra}ena, bez obzira na to da li je prodata ili ne. U Slu`benom glasniku Republike Srbije broj 68 od 15. juna 2004. Direkcija za imovinu objavila je poziv za dostavqawe podataka o nepokretnoj imovini u biv{im republikama SFRJ. Pozvana su sva pravna lica Srbije,

~iji je osniva~, vlasnik ili suvlasnik Republika, odnosno jedinica lokalne samouprave (javna preduze}a, dru{tvena preduze}a, ustanove i javne slu`be) da prijave imovinu u drugim dr`avama nastalim iz biv{ih republika. U Direkciji za imovinu napomiwu da je na osnovu me|usobno potpisanog akta izme|u Srbije i Hrvatske odre|eno da privatno vlasni{tvo i ste~ena prava gra|ana ili drugih pravnih lica

biv{e SFRJ budu za{ti}ena od dr`ave sukcesora. S tim u vezi Srbija je ve} prodala neke nekretnine u dr`avnom vlasni{tvu, kao {to su objekti na Jakqanu, Cresu ili u Dubrovniku, shodno Zakonu o sredstvima u svojini Republike. Tim propisom predvi|eno je da se nekretnine u dr`avnom vlasni{tvu prodaju po tr`i{noj ceni, na {to su u Hrvatskoj burno reagovali, o~ekuju}i da }e za sitne pare kupiti vredne nekretnine. ^ak se i s najvi{eg dr`avnog vrah pla{ilo kupce da ne daju pare xabe, jer se, kao, oglasima iz Srbije dovode u zabludu, a zna se, tobo`e, da ne}e mo}i da ostvare pravo na upis tako kupqene nekretnine, te da hrvatski sudovi batale takve ugovore. Iako su svi znali da predmet prodaje nije bio otok nego odmarali{te na wemu, koje je u vlasni{tvu Republike Srbije. I danas se postavqaju sli~na pitawa oko drugih objekata na drugim lokacijama, iako i sada znaju da se u slu~aju somborskog odmarali{ta ne radi o otoku Rabu, nego, tako|e, o odmarali{tu. Uprkos Ugovoru o sukcesiji, koji je pravni temeq za raspolagawem srpske imovine u Hrvatskoj, mnogi objekti su i po nekoliko puta ve} preprodati na temequ tamo{we uredbe, tako da je u slu~aju Sombora zaista sre}a {to odmarali{te na Rabu nije privatizovano. R. Dautovi}

25. 08. 2009.

1.082,12133

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Promena %

Cena

BELEX 15 (711,41

Promet

Globos osigurawe, Beograd

17,02

935

255.310

Jugoagent, Beograd

16,76

1.700

212.500

Fabrika {e}era, Crvenka

15,86

3.360

6.720

Dunav osigurawe, Beograd

11,88

3.363

11,11 Promena %

ZIF Fima SEE Activist, BG

Naziv kompanije

5,05%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

4,77

2.524

15.479.841

Komercijalna banka, Beograd

8,48

35.800

35.800

1.015.607

Energoprojekt holding, Beograd

4,17

900

5.763.362

1.000 Cena

128.000 Promet

Univerzal banka, Beograd

3,68

7.800

15.600

Agrobanka, Beograd

7,87

9.394

4.537.380

-12,01

7.821

7.821

Soja protein, Be~ej

3,52

1.089

13.223.334

Sreten Guduri}, U`ice

-12,00

1.056

1.056

Imlek, Beograd

4,69

1.362

285.801

Inex Company - Ineco, Beograd

-12,00

24.781

49.562

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,63

2.378

1.013.180

Panonija, In|ija

-11,99

455

19.565

Metals banka, Novi Sad

0,72

6.300

1.455.260

-11,76 Promena %

13.500 Cena

40.500 Promet

Tigar, Pirot

2,77

854

1.456.620

Privredna banka, Beograd

4,88

688

697.314

3,52

1.089

13.223.334

Bambi Banat, Po`arevac

5,41

8.238

304.794

Alfa plam, Vrawe

Trgovina 22, Kragujevac Pet akcija s najve}im padom

biti usmeravana tamo gde je to najpotrebnije, na lice mesta gde je proizvodwa i gde problemi nastaju, ali i re{avaju. Pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Daniel Petrovi} je podsetio da je ovo ve} tre}a godina u kojoj se realizuje godi{wi Program za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u skladu sa zakonskom regulativom, ~ime se poku{avaju re{iti teku}a pitawa u poqoprivredi, vodoprivredi i {umarstvu. A. B.

tim zaposleni u proizvodwi duvanskih proizvoda sa 63.869 dinara, zaposleni u vazdu{nom saobra}aju sa prose~nom platom od

NEIZVESNA SUDBINA IMOVINE NA[IH PREDUZE]A U HRVATSKOJ

Pet akcija s najve}im rastom

skih puteva. Na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu podneto ukupno 494 prijave, a ugovori su ju~e zakqu~eni sa predstavnicima 158 mesnih zajednica, a za navodwavawe i ure|ewe puteva izdvojeno je ukupno 220 miliona dinara. - Prava decentralizacija jeste decentralizacija do nivoa mesnih zajednica i zbog toga sa zadovoqstvom konstatujem da potpisujemo ugovore sa tre}inom vojvo|anskih sela, koja }e dobiti priliku da ula`e u svoju infrastrukturu, od-

DNEVNIK

Topiko, Ba~ka Topola Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Metals banka, Novi Sad

0,72

6.300

1.455.260

9,43

7.879

4.240.250

Veterinarski zavod, Subotica

1,31

543

383.085

Telefonija, Beograd

0,67

1.955

1.395.670

Veterinarski zavod Subotica

1,31

543

383.085

Mlekara, Subotica

0,00

900

209.700

Fidelinka, Subotica

0,21

471

117.857

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK VLADA DANAS O ZA[TITI ZAPOSLENIH

~etvrtak27.avgust2009.

DINKI] PREDSTAVIO VLADIN PLAN

MMF nije protiv, samo tra`i ~iste ra~une

Vezivawe sta`a i akcije za dug Vlada Srbije }e na dana{woj redovnoj sednici razmatrati i predlog mera za za{titu prava zaposlenih u vreme ekonomske krize, potvr|eno je Tanjug u u kabinetu premijera. Re~ je o predlogu mera koji je pro{le sedmice na~elno usaglasila vladina radna grupa i koji je, kako je najavqeno, pre usvajawa trebalo da bude usagla{en sa socijalnim partnerima - poslodavcima i sindikatima. Kako je rekao ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}, radna grupa je usaglasila niz mera, od kojih su najva`nije one koje

Misija Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) ju~e je u sklopu revizije kreditnog aran`mana sa Srbijom u Beogradu razgovarala s potpredsednikom Vlade i ministrom ekonomije Mla|anom Dinki}em. Dinki} je, prema informacijama Bete, predstavnicima MMF-a predo~io plan Vlade da bez pove}awa poreza i drugih nameta privredi i gra|anima obezbedi pokri}e buxetskog deficita. Takvom planu, koji se zasniva na smawewu javne potro{we i ne ukqu~uje smawewe penzija i plata buxetskih korisnika, MMF se ne protivi, ali, kako saznaje Beta, insistira na preciznoj ra~unici planiranih buxetskih prihoda i rashoda, kao i zadu`ewa

dr`ave koja bi garantovala da }e sve obaveze dr`avne kase biti uredno izmirene. Razgovore Srbije i MMF-a parate i strani investitori. Ameri~ka privredna komora u Srbiji podr`ala je platformu Vlade Srbije u pregovorima s MMF-om, ~iji je ciq postizawe dogovora o deficitu u buxetu i smawewe javne potro{we, umesto pove}awa poreza. “Smatramo da bi pove}awe stope PDV-a izazvalo rast cena, {to bi dovelo do pove}avawe inflacije, smawewe potra`we i likvidnosti kompanija, odnosno smawewa proizvodwe”, isti~e se u saop{tewu. Ameri~ka privredna komora je ukazala da je od kqu~ne va`nosti za privrednike da

Vlada Srbije u vreme krize ubrza reformu regulative, ali i da uti~e na smawewe administrativnih prepreka za poslovawe i u saradwi sa privatnim sektorom kreira ekonomsku politiku. Vi{e od 180 stranih i doma}ih kompanija su ~lanice Ameri~ke privredne komore, a u Srbiji su investirale oko {est milijardi dolara i zapo{qavaju vi{e od 60.000 qudi. Misija MMF-a je 24. avgusta po~ela razgovore s predstavnicima Vlade i Narodne banke Srbije o reviziji teku}eg kreditnog aran`mana u vrednosti 2,9 milijarde evra. Planirano je da ti razgovori traju do kraja idu}e nedeqe.

MMF NAM DOZVOLIO VE]I DEFICIT, ALI ]E BUYETU SRBIJE OPET NEDOSTAJATI PARA

se odnose na povezivawe radnog sta`a zaposlenima, {to bi jednom broju wih omogu}ilo da ostvare pravo na penziju, ali i pitawe regulisawa zdravstvene za{tite i isplata neispla}enih zarada. Osnovni ciq predlo`enih mera je, prema re~ima ministra, preventivan, kako bi se, zajedno sa poslodavcima i reprezentativnim sindikatima, zaustavilla nezadovoqstva radnika u firmama gde za to postoje opravdani razlozi, ali i u firmama gde su {trajkovi radnika u toku. S druge strane, ka`e Qaji}, nadle`ni organi }e ispitivati da li kod pojedinih poslodavaca postoje elementi kr{ewa zakona koji bi se mogli podvesti pod krivi~na dela posle ~ega }e uslediti odre|ene sankcije. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Obrovi} ocenio je da je paket mera za za{titu prava radnika ne{to {to su sindikati ranije tra`ili i istakao da bi te mere trebalo {to pre realizovati, kao i da bi one mogle da spre~e daqe uni{tavawe privrede Srbije. Predsednik Skup{ine Unije poslodavaca Srbije (UPS) Neboj{a Atanackovi} rekao je da paket mera socijalne stabilnosti sadr`i sedam glavnih ta~aka, me|u kojima je i mogu}nost da se potra`ivawa radnika pretvore u wihovo u~e{}e u kapitalu preduze}a. Atanckovi} ka`e da je konverzija potra`ivawa radnika predvi|ena za privatizovana preduze}a i da generalno UPS tu meru podr`ava i smatra je pravi~nom.

5

Vre}u bez dna punimo novim dugovima Pregovori Vlade Srbije i MMF-a trenutno su fokusirani na to kako pokriti “rupu” koja }e u buxetu ostati i nakon {to se pove}a deficit javne kase. Vlada je, kao i {to se o~ekivalo, na samom po~etku pregovora o produ`ewu ara`mana sa Me|unarodnim monetarnim fondom nai{la na blagonaklon stav i postignut je dogovor kojim joj se “dozvoqava” pove}awe deficita u buxetu. Razgovori su, me|utim, zapeli jer su u MMF-u uvereni da }e, i pored pove}awa deficita, u dr`avnoj kasi na kraju godine ipak mawkati novca. Prema nezvani~nim saznawima, stru~waci MMF-a tvrde da }e taj mawak biti mogu}e pokriti tek pove}awem poreza, a Vladi preostaje da ih u narednih nekoliko dana ubedi da ta nepopularna mera ne}e biti nu`na. Prema dogovoru, Vlada }e mo}i da pove}a minus buxeta za 2009. godinu na 135 milijardi dinara, {to }e biti “pokriveno” zadu`ivawem na doma}em i stranom finansijskom tr`i{tu. Kako je prenela agencija Beta, Ministarstvo finansija i MMF sada pregovaraju o tome koliki }e biti mawak u buxetu za 2009. i pored pove}ewa deficita, a cifra se kre}e kre}e izme|u 15 i 17 milijardi dinara. Kada se Ministarstvo i MMF saglase oko ta~nog broja, pre}i }e se na razgovore o tome kako taj novac na}i do kraja godine. Mini-

Samo dva re{ewa Ekonomista Miladin Kova~evi} izjavio je da to postoje samo dva re{ewa, ali da wih Vlada odbija. - [to se ti~e redukcije u rashodima, tu je samo ostala stavka plata u javnom sektoru i eventualno subvencije. [to se ti~e prihoda, tu imamo dva poreza koja su ostala, jedan je PDV, a drugi je porez na dohodak. Ako ka`emo da nema pove}awa poreskih optere}ewa i nema smawewa plata, onda bi neko morao da objasni o kakvoj se alhemiji radi, jer nema drugog na~ina - ka`e Kova~evi}. starstvo finansija poku{ava da deo te sume smawi u{tedama, ali je za sada stanovi{te MMF-a da se to mo`e uraditi samo uve}awem prihoda, odnosno pove}awem poreza. Otuda i pri~a koja se pojavila na samom startu ove runde

pregovora, po~etkom sedmice, da MMF tra`i pove}awe poreza na dodatu vrednost. Prema informacijama dostupnim javnosti, MMF zapravo insistira na jasnom planu kako zapu{iti tu dodatnu rupu u buxetu.

Ekonomisti, ipak, nisu jedinstveni u oceni kako pokriti dodatni mawak: dok jedni smatraju da su ministarstva prilikom prole}nog rebalansa ve} do maksimuma skresala svoje tro{kove i sla`u se da se novac mo`e na}i samo u ve}im prihodima, odnosno pove}awu PDV-a ili poreza na plate, drugi ka`u da pove}awe PDV-a ne bi u tako kratkom vremenskom roku imalo pozitivan uticaj na buxet, a da bi negativni efekti na privredu i standard stanovni{tva bili neprihvatqivi. Naime, prema nekim procenama, ~ak i ako bi se stopa PDV-a pove}ala za dva procenta, a ne jedan o ~emu se do sada pri~alo, u buxet do kraja godine ne bi stiglo vi{e od desetak milijardi dinara. ^lan ekonomskog saveta premijera Srbije Dejan [o{ki} ka`e da je bilo o~ekivano da po~etna pozicija MMF-a bude zahtev o pove}awu prihoda. Pove}awe poreza, poput PDV-a, bilo bi najbr`e re{ewe za puwewe buxeta, ali ne mo`da i najboqe u ovo trenutku, ka`e [o{ki}. On navodi da bi bilo nerealno o~ekivati radikalne poteze do kraja godine. Da Srbija nije u{la u aran`man sa MMF-om, posledice svetske ekonomske krize bi, uvereni su ekonomisti, bile neuporedivo te`e. V. ^vorkov

SVET BIZNISA

„Gorewe” s gubitkom Slovena~ka grupacija Gorewe zavr{ila je prvo polugodi{te ove godine sa gubitkom od oko 18 miliona evra, dok je u istom periodu pro{le godine zabele`ila dobit od oko osam miliona evra. Uprkos tome ohrabruje ~iwenica {to se poslovawe kompanije u drugom kvartalu ove godine poboq{alo, jer je gubitak iznosio samo 3,2 miliona evra za razliku od prvog kvartala kada je bio 14,7 miliona evra. Konsolidovani prihodi od prodaje su se u prvom polugodi{tvu smawili za oko osam odsto i iznosili su 568 miliona evra, a ~ak tri ~etvrtine prihoda je ostvareno prodajom aparata za doma}instvo ~ija je prodaja ina~e opala za tre}inu.

„Merkator” prepolovio dobit Slovena~ki Merkator je u prvom polugodi{tu ove godine ostvario 11,3 miliona evra ~iste dobiti, {to je za 49,6 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine. ^isti prihod od prodaje je ta grupacija u prvom polugodi{tu pove}ala za 3,4 odsto na 1,3 milijarde evra, od ~ega je u Sloveniji zabele`en rast prihoda od 1,1 odsto, odnosno rast od svega 0,5 odsto u inostranstvu ukoliko se uva`ava kolebawe kurseva, saop{tio je Merkator. Uprava kompanije je takav rezultat ocenila kao dobar s obzirom na izuzetno te{ke ekonomske prilike na svim tr`i{tima.

Nastavak prodaje „Opela” Xeneral Motors (GM) i nema~ka vlada nastavqaju pregovore oko prodaje “Opela” po{to je ameri~ki proizvo|a~ automoblila odbio predlog Berlina da svoju evropsku podru`nicu proda grupi ulaga~a pod vo|stvom Magne, kanadskog fabrikanta auto delova. Xeneral Motors poku{ava da se oslobodi “Opela” i “Voksala” u okviru napora da se izvu~e iz neprofitabilnih poslova. Dve strane se tokom ju~era{wih pregovora nisu slo`ile oko finansijskih obaveza, kori{}ewa patenata GM-a i o~uvawa radnih mesta u evropskim pogonima.

DOKLE JE DOGURALA PRIVREDA BA^KE PALANKE

JUBILARNI, DESETI PRIVREDNI SAJAM „INOKOOP“ U ZREWANINU

Pokojne fabrike i crni dani

Sti`u izlaga~i iz Evrope

Jubilarni deseti Me|unarodni sajam inovacija, kooperacija i preduzetni{tva „Inokoop“ bi}e otvoren danas u Zrewaninu i traja}e do 29. avgusta, najavili su organizatori iz Regionalne privredne komore i Op{teg udru`ewa preduzetnika. Predsednik Organizacionog odbora sajma Miroslav \uri} kazao je da se o~ekuje u~e{}e oko 230 izlaga~a iz Nema~ke, Slova~ke, Rumunije, Austrije, Slovenije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine, kao i Makedonije sa ~ijom Privrednom komorom }e biti potpisan sporazum o saradwi. \uri} je precizirao da }e i ove godine „Inocoop“ biti uprili~en u staroj Hali sportova „Medison“ i da }e u~esnicima biti na raspolagawu 650 – 700 kvadratnih metara izlaga~kog prostora, samo u objektu, kao i 74 {tanda koja }e biti postavqena u hali, ali i oko we. @. B.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

90,9093

93,2403

95,851

90,6296

Australija

dolar

1

53,1665

54,5297

56,0565

53,0029

Kanada

dolar

1

58,5567

60,0582

61,7398

58,3766

Danska

kruna

1

12,2084

12,5214

12,872

12,1708

Norve{ka

kruna

1

10,5265

10,7964

11,0987

10,4941

[vedska

kruna

1

9,0148

9,2459

9,5048

8,987

[vajcarska

franak

1

59,8363

61,3706

63,089

59,6522

V. Britanija

funta

1

103,778

106,439

109,419

103,458

SAD

dolar

1

63,5729

65,203

67,0287

63,3773

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 8. 2009. godine

Dugo vremena se u Ba~koj Palanci, centru op{tine sa oko 63.000 stanovnika, baratalo sa cifrom od 7.000 nezaposlenih, a ovih dana oni koji prate i analiziraju statistiku bili su zate~eni zvani~nim podatkom nadle`enih da se na tr`i{tu rada nalazi oko 7.700 qudi bez posla. Malo koga je ovo izazvalo na komentar, a jo{ mawe za brigu, jer poodavno lokalna samouprava „pere ruke“ jer, {to je ta~no, zakonski nisu nadle`ni za privredu. Palanku, ako je to za utehu, mo`e da te{i ~iwenica da ovda{wa privreda nije najgora u Vojvodini, odnosno Srbiji, odnosno da je mawe lo{a od lo{ijih. Skeptici ka`u da to li~i na pri~u po kojoj je u zemqi slepih jednooki Xek car! Istini za voqu ovde posluje jedan „Tarkett“, najve}i proizvo|a~ podnih obloga u Evropi, a tu je i „Karlsberg“ koji je kupio Pivaru u ^elarevu. Francuski „Sufle“ kupio je „Maltineks“, najve}u fabriku za proizvodwu pivskog slada u Srbiji. Od ovih fabrika Palan~ani su o~ekivali vi{e, jer osim toga {to ovi svetski lideri solidno posluju jedino je jo{ smawen broj zaposlenih i to drasti~nih. „Fertil“, fabrika za proizvodwu ve{ta~kog |ubriva ovde je nikla od temeqa pored obale Dunava, a „Nektar“, lider u preradi vo}a i povr}a, svo-

jevremeno je izgra|en na ledini, pa se u posledwoj deceniji ipo jedino ovo mo`e smatrati za grinfild investiciju. Pomenutih pet fabrika ~ini okosnicu ovda{we privrde, a po-

je palan~ka Fabrika trikota`e „Marina“ sa oko 800 radnika. U „Merkuru“, poznatom proizvo|a~u modne galanterije od ko`e radi stotiwak radnika, a nekada preko 1.000. „Nopal“ najve}i pro-

Ugasili i slobodnu zonu Predsednik Boris Tadi} borave}i u Kini nagovestio je slobodne carinske zone u Srbiji gde bi do{li kinski investitori. Palanka je pre vi{e od jedne decenije imala slobodnu carinsku zonu koja je uga{ena, jer se nije bavila proizvodwom ve} skladi{tewem roba. Ne{to sli~no kao i danas, pa sve li~i na pri~u o pokojnim fabrikama i planovima za boqa vremena koja se ovde ~ekaju ba{ kao i Godo. lako se zaboravqaju fabrike koje su nestale, a u kojima je radilo oko pet fiqada qudi. Tekstilni kombinat „Dunav“ u ^elarevu je uga{en, a nekada je radilo 1.500 radnika. Istu sudbinu do`ivela

izvo|a~ elktroinstaklacionog materijala u Srbiji jedva opstaje, ba{ kao i „Majevica“. To je poznati proizvo|a~ poqoprivredne mehanizacije, ma{ina alatqika, pumpi i cisterni... Ta firma je

nekada zapo{qavala 1.600 radnika a sada par stotina.Tu`no je {to toj velikoj fabrici preti sudska prodaja, jer su navodno dugovi dostigli vrednost firme. Sve pomenuto „pokojne“ firme i one koje jedva opstaju u ovakvu situaciju su do{le ili zbog sporosti dr`ave ili inertnosti poslovodstva. Jer, posle privatizacije, koja je u skoro svim ovda{wim fabrikama ura|ena po zakonu Ante Markovi}a, biv{eg premijera biv{e SFRJ, jednostavno se stalo. Neko je {pekulisao i nije tra`io poslovne partnere koji }e dokapitalizovati fabrike. U to vreme lokalna samouprava je }utala i nije se me{ala, jer nije nadle`na, ali je bila i sada je nadle`na za gra|ane koji ovde `ivotare, tra`e posao, socijalnu pomo} i redovno glasaju. Kada se pomene nezaposlenost skoro svaka ovda{wa vlast u posledwe dve decenije odgovara sa novim projektima, odnosno industrijskim parkovima, zonama ili kako se to ve} zove. Navodno, u Obrovcu kod Palanke uskoro treba da se otvori jedna, za godinu ili dve izme|u Nove Gajdobre i Gajdobre druga industrijska zona.O onoj najve}oj, a pompezno obe}anoj, na par stotina hektara na ulazu u Ba~ku Palanku iz pravca Novog Sada gotovo niko vi{e ne govori. M. Suyum


6

DRU[TVO

~etvrtak27.avgust2009.

DNEVNIK

DA LI JE SAMO U SRBIJI ISPLATIVIJE PISATI UYBENIKE NEGO QUBAVNE ROMANE

Direktor sebi isplatio honorar od pet miliona

Znaju i po mrklom mraku da rasklope pu{ku

DRUGA GENERACIJA PROFESIONALNIH VOJNIKIWA ZAVR[ILA OBUKU U SOMBORU

@estoko pucaju sestre po oru`ju

Kad su u smiraj Drugog svetskog rata in`iwerijske jedinice nema~kog Vermahta najzad zavr{ile pistu i kasarnu na vojnom aerodromu sme{tenom izme|u Sombora i Apatina, nisu ni sawale da }e ovaj objekt poslu`iti znatno lep{oj svrsi, ta~nije “stanarima”. Nemci su “dali petama vetra”, a nakon decenija u kojima su biv{i aerodrom koristile jedinice JNA, VJ i VSCG, kompleks je postao Prvi Centar obuke Vojske Sr-

su tokom bojevog ga|awa pokazale, boqe re~eno dokazale, vrhunsku obu~enost. - Motivacija ovih devojaka jedan je od najja~ih utisaka koje sam stekao tokom rada s wimaka`e poru~nik Goran Sav~i}, komandir ~ete za obuku kandidatkiwa. Wegove doju~era{we “u~enice” su ve} raspore|ene u jedinice, koje su ih i poslale na obuku. - Qubav prema uniformi i samom vojni~kom pozivu me je

Dragica Ko{i} je u Kru{evcu suprugu Dragi{i, koji je tako|e profi soldat, poverila na starawe wihovo dvoje dece, dok je ona na somborskom poligonu sticala znawe i zvawe bije. Reformom na{e armade u spavaonama i na poliginima obrele su se i pripadnice “ne`nijeg”, “lep{eg” itd pola, odnosno `ene-profesionalni vojnici VS. Avgustovske sparine i visoke temperature nisu omele ni drugu klasu vojnikiwa (kako se sad to politi~ki korektno, vaqda, ka`e) da sa izvanrednim uspehom zavr{e osnovnu obuku pod budnim okom stare{ina Prvog Centra predvo|enih wegovim komandantom, pukovnikom @eqkom Obradovi}em. Iz raznih krajeva Srbije, od Subotice i Novog Sada do Kru{evca i Novog Pazara u Sombor je do{lo ~etrdesetak devojaka i `ena odlu~nih da se oku{aju u militarnom zanatu. Za svega mesec dana uspe{no su pro{le osnovnu, takti~ku i obuku ga|awa, pa

VESTI EU hitnoj pomo}i {aqe nova vozila U okviru projekta “Tehni~ka podr{ka reformi hitne medicinske pomo}i u Srbiji” tokom avgusta }e ovim slu`bama biti dodeqeno 70 novih vozila. EU i na ovaj na~in poma`e Ministarstvu zdravqa da na{u hitnu pomo} pribli`i standardima Unije. Ve} je obezbe|ena donacija 252 ambulantna kola koja poseduju najmoderniju medicinsku opremu, ali i dodatnu namewenu obuci belih mantila. Bi}e uveden i evropski broj hitne pomo}i 112, a radi se i na usvajawu novih uredbi, kako bi se smawio broj pacijenata koji ~ekaju transplantaciju organa. Posle Beograda, Novog Sada, Ni{a, Kragujevca, Zrewanina, Kru{evca, Vrawa, Bora... danas }e i Domu zdravqa Subotica biti uru~ena ~etiri vozila. J. B.

Lak{e se di{e na grobqu u ^oki Za opremawe kapela na mesnom pravoslavnom i rimokatoli~kom grobqu Javno komunalno preduze}e “^oka” organizovalo je akciju prikupqawa sredstava, namewenih kupovini klima ure|aja. Prikqu~ili su se i lokalni preduzetnici, skupili 30.000 dinara, JKP je izdvojilo dodatnih 20.000, klimatizacija je montirana u obe kapele, pa je na letwim vru}inama laknulo o`alo{}enima kad do|u da bli`we isprate u ve~nu ku}u. M. Mr.

opredelila da se prijavim i potpuno sam zadovoqna uslovima obuke, ali i odnosom stare{ina i kolega - ka`e Jelena Baji} (22) iz Savinog Sela. Wena sestra po oru`ju Dragica Ko{i} u Sombor je do{la iz Kru{evca, gde je ostavila supruga Dragi{u, koji je tako|e profesionalno vojno lice, da se stara o wihovo dvoje dece. Suprugu se ve} pridru`ila u mestu stanovawa i u jedinici, jer profesionalni posao u Vojsci dobila kao instruktor kuvarstva. Mada devojke i `ene sa platnog spiska VS ne kriju da time obezbe|uju i svoju `ivotnu egzistenciju, te da je to jedan od ve}ih motiva, sklonost ka soldatskom zanatu je ipak osnovni, tvrde wihove stare{ine. M. Miqenovi}

Taman pred kona~no i dugo o~ekivano, a za ponedeqak najavqeno, usvajawe zakona o uxbenicima, krenula “tematska” afera. Naime, doskora{wi direktor jedinog dr`avnog izdava~a, Zavoda za uxbenike Rado{ Qu{i} optu`io je aktuelnog direktora Miroquba Albijani}a da je “perfidno zabranio “wegov uxbenik za istoriju u sedmom razredu, te {kolama preporu~io kwigu dr Du{ana Batakovi}a. Dr Qu{i} (ina~e biv{i poslanik sa liste DSS, a odskora uglednik SNS) tvrdi i kako je ta odluka politi~ki motivisana, da je nov uxbenik napisan za samo tri meseca, a Zavod je zamenom katalo{kih brojeva ova dva uxbenika nastavnike doveo u zabludu pri opredeqivawu. Qu{i} navodi i da bi zarada Zavoda samo od prodaje naru~enih 55.000 primeraka wegovog {tiva bila 25 miliona dinara. Albijani}, visoki funkcioner G 17 plus, pak, tvrdi da nikakve politi~ke konotacije nema u izboru novog uxbenika i autora, ve} je posredi ~ista ra~unica - Zavod s Qu{i}em nije uspeo da se dogovori oko honorara, jer je on tra`io vi{e nego {to Zavod mo`e da plati. Posebno {to zbog mera {tedwe u toku jedne kalendarske godine ni jednom autoru ne mo`e biti ispla}eno vi{e od milion dinara. Albijani} dodaje da je samo na ime autorskih honorara za pet godina, koliko je bio na ~elu Zavoda i kao direktor imao u proseku platu od 240.000 dinara, Qu{i} od ove ku}e naplatio

Miroqub Albijani}

Godine prolaze, tantijemi ostaju Zavod za uxbenike s autorima uglavnom sklapa ugovor o autorskom honoraru. Prosek je, kako smo saznali oko 150.000 dinara u godini kad se uxbenik izdaje prvi put. Za svaku narednu, umesto tantijema, ako se samo do{tampava, on dobija 80 odsto od prvobitnog honorara, a ukoliko se prera|uje, procenat je 90 do 95 odsto. Ovaj princip primewuje se kod visokotira`nih uxbenika, dok se kod onih s malim tira`ima s autorom sklapa ugovor o procentu, obi~no izme|u 5 i 10 odsto. 5.629.568 dinara. Time je prekr{en Zakon o uxbenicima koji propisuje zabranu da autor bude osoba zaposlena u Zavodu pa je u skladu sa tim, profesor Qu{i} du`an da sve autorske honorare vrati u bruto iznosu. Ova polemika otvara i pitawe koliko zara|uju autori uxbenika i da li su ovo jedine kwige na kojima se danas u Srbiji mo`e dobro zaraditi. - Mada smo ve} sedmu godinu u poslu s uxbenicima mi jo{ ni po

PMF hrabri budu}e bruco{e Prirodno-matemati~ki fakultet Univerziteta u Novom Sadu ove godine je, povodom ~etiri decenije od osnivawa, otvorio Centar za podr{ku kandidatima ~iji je zadatak da potencijalnim kandidatima za upis na studije (osnovne, master i doktorske), ali i drugim zainteresovanim pru`i informacije o Fakultetu, uslovima upisa, prijemnom ispitu... Misija je i da ohrabri budu}e bruco{e i wihove roditeqe pri izboru struke. A PMF ima 38 akreditovanih studijskih programa na

Rado{ Qu{i}

svim nivoima iz oblasti biologije, ekologije, fizike, optometrije, astronomije, geografije, turizma, hotelijerstva, hemije, biohemije, ekologije, matematike i informatike, koje trenutno pha|a preko 5.500 akademaca. Svr{eni sredwo{kolci koji nameravaju da konkuri{u za upis na PMF mogu se informisati svakog radnog dana do 13 sati u kancelariju Centra, u prizemqu PMF-a, na Trgu Dositeja Obradovi}a 3, telefonom ili elektronskom po{tom. V. ^.

~emu, pa ni po honorarima, nismo izjedna~eni sa Zavodom - ka`e predsednica Skup{tine Udru`ewa privatnih izdava~a uxbenika Mirjana Miloradovi}. - Zavod izdaje i prodaje najvi{e uxbenika, pa mo`e vi{e i da plati autore, dok privatnici s mawe naslova i mawim tira`ima i autore mawe pla}aju. Miloradovi}eva ka`e da u Srbiji ne postoji cenovnik za autore uxbenika, dok za ostale saradnike kod privatnih izdava~a, po-

stoji prili~no ujedna~ena tarifa. Ujedna~en je konkursom Ministarstva prosvete i rabat {kolama, koji je sve do ove godine bio 15 odsto, a sad su izdava~i ~ak rabat za dr`avnu kupovinu uxbenika za prvake podigli na 30 odsto. - Mada su autorski honorari poslovna tajna i ni izdava~i me|usobno ne znaju koliko ko kome pla}a, postoji vi{e modela po kojima se oni ugovaraju ka`e Miloradovi}. - Prvo se napravi kalkulacija cene uxbenika, a zatim s autorom dogovori da se od wega otkupe prava i isplati honorar odjednom, te prema wemu izdava~ vi{e nema obaveza, utvrdi se procent koji mu pripada od maloprodajne cene kwige ili isplati jednokratni honorar i tantijemi. Privatnici uglavnom potpisuju ugovore s autorima s utvr|enim procentom. Visina je obi~no od 6 do 10 odsto i ima veze s fondom ~asova predmeta za koji je uxbenik, jer {to je ve}i fond ~asova, vi{e je nastavnih jedinica, pa i lekcija u uxbeniku, tj. on je obimniji. Posle svih ovih svota i procenata name}e se zakqu~ak da je pisawe uxbenika kod nas ba{ isplativo, te nisu neosnovane tvrdwe upu}enih da je ovo tr`i{te vredno oko {est miliona evra. Jer, u ponedeqak }e gotovo milion |aka sti}u u {kole, sa vi{e miliona kupqenih uxbenika u torbama. D. Deve~erski

POSLE 48 GODINA, ODLO@ENA SMOTRA RUSINSKE I UKRAJINSKE KULTURE

Zbog besparice vene i „Crvena ru`a”

Prvi put od 1961. u Vojvodini letos nije odr`ana muzi~kofolklorna smotra rusinske i ukrajinske kulture “Crvena ru`a”. Kako tvrde nadle`ni, razlog se vrti oko novca. I navodno, ne treba ga tra`iti ni u ~emu drugom nego u krizi, koja je udarila na buxete svih nivoa. Tradicionalni festival je trebalo da bude odr`an u Ruskom Krsturu, malom vojvo|anskom mestu u op{tini Kula, gde ina~e `ivi ve}i deo vojvo|anskih Rusina i Ukrajinaca. Sim-

jativa bila, nego je to sama rusinska zajednica, oni koji je predstavqaju, tako mislila – obja{wava Juhas za na{ list. “Crvena ru`a” se finansira iz nekoliko izvora: republi~kog, pokrajinskog i buxeta op{tine Kula, a mawim delom poma`u je i privatni sponzori. Oko 70 odsto novca potrebnog za festival je buxetski, obja{wava predsednik Nacionalnog saveta rusinske nacionalne mawine Slavko Oros, koji veruje da je u doba ekonomske krize no-

STRAH OD OTKAZA PREPOLOVIO BOLOVAWA

Te{ke boqke le~ili na wivama i svadbama dana, nego u istom lawskom periopreko 30 dana je uniforman, konU istra`ivawu o zloupotrebi du. Pore|ewa radi, 2007. je bolotrole su poo{trene, jer se de{abolovawa koju je po~etkom ove govawe otvorilo 300.000 qudi, a u valo da osoba zbog operacije bude dine sprovela suboti~ka agencija 2008. ukupno 88.876. Najvi{e ih na bolovawu mesecima, a kasnije “Infostud” gotovo 80 odsto zapokoriste zaposleni u preduze}ima se utvrdi da uop{te nema ni o`islenih u Srbiji je anketarima rekoje plate ne ispla}uju redovno, qak. klo da nikad nije zloupotrebilo ~e{}e u dr`avnim nego privatVelika izdvajawa za bolovawa bolovawe. Svaki peti ispitanik iz zdravstvene kase nisu odgovorio je da to veoma problem samo na{e zeretko ~ini ili samo kad mqe, jer od ove “boqke” mu je “predah bio neoppate i zemqe u regionu. hodan” ili mu “godi{wi U Hrvatskoj dnevno na odmor nije bio dovobolovawu prose~no bude qan”. Ti pokazateqi nai 60.000 trudbenika, pa gove{tavaju da je do{ao se godi{we gubi 20 mikraj nekada uobi~ajenoj liona radnih dana. U praksi da se uzima boloSrbiji je lane u proseku vawe tokom sezone poqsvaki radnik proveo na skih radova, redi svadbolovawu 2,6 dana, a bi, gra|evinskih radova prose~no o tro{ku Zaili renovirawa stana. voda 62 dana. Masovnih Zbog sve o{trije konZvani~no bolesni „rehabilituju” se po gradili{tima odlazaka na bolovawe, trole kome se i kada me|u kojima je sigurno i odobrava odsustvo s pojedan broj neopravdasla zbog bolesti, i inaNeki qudi zbog operacije ~e malih plata koje ne mesecima primaju naknadu za bolovawe, nih, ima jo{ uvek. Tako su se lane “iskazale” trpe dodatn a umawewa, a nemaju ni o`iqak od skalpela U`ice gde je na 100 zaali i straha da se ne izposlenih na bolovawu gubi posao, sve ~e{}e nim firmama. Jo{ uvek je vi{e bilo 5,67 radnika, sledi Beograd ( qudi posao odlazimo i bolesni, “sitnih” odsustva s posla na par 4,6), Novi Sad (4,37), Bor (4,3)... sve dok ih bolest bukvalno ne badana ili do 30, koje odobrava izaU Zavodu nagla{avaju da se naci u krevet. brani lekar. Zloupotrebe su znatknade za bolovawa preko 30 dana I po podacima Republi~kog zano smawene kod odsustva preko 30 ispla}uju na vreme i dugova nema. voda za zdravstveno osigurawe za dana, jer ih uzimaju zaista te{ki Koriste ih uglavnom `ene zbog prvih {est meseci ove godine na bolesnici, a za wih je, uz to, pokomplikacija s trudno}om, te trabolovawu je bilo 19.000 qudi, trebno i odobrewe lekarske koumatolo{ki, onkolo{ki i kardiukupno 2,5 miliona dana. Na prvi misije. Rad zdravstvenih komisija ovaskularni pacijenti. pogled brojevi deluju zastar{ujuRZZO koje odobravaju bolovawe J. Barbuzan }e, ali je to zapravo duplo maweu

Probu{eni buyeti odlo`ili tancovawe

boli~no, tako je bez svoje kuturne manifestacije ostalo oko 20.000 qudi - prema posledwem popisu stanovni{tva - oko 15.500 Rusina i ne{to preko 4.500 Ukrajinaca. Prema saznawima “Dnevnika” odluku da festival bude odlo`en doneo je Organizacioni odbor. I pomo}nik pokrajinskog sekretara za kulturu Atila Juhas, koji je zadu`en za nacionalne mawine i amaterizam, ka`e da je od Odbora ~uo ideju da se festival odlo`i na jesen zbog mawka para. - Sad nisu u finansijskoj mogu}nosti da festival odr`e. I s na{e, pokrajinske strane, novci ne sti`u na vreme, jer se ova ekonomska situacija u celoj dr`avi reflektuje i na Pokrajinu i svaku lokalnu zajednicu. Dakle, nije to pokrajinska inici-

vac jedini problem koji je odlo`io najve}i festival rusinske kulture. A za wegovo odr`avawe ove godine na konkursu je tra`eno 300.000 dinara. - Ne mislim da postoji neki drugi problem, ni da smo na neki na~in skrajnuti kao nacionalna zajednica. Generalno je te{ka finansijska situacija – ka`e Oros. Po wegovim saznawima, “Crvena ru`a” je odlo`ena “zbog problema s isplatom prethodnog festivala, pozori{nog memorijala”, koji kod Rusina tako|e ima dugu tradiciju. Juhas nagla{ava da probleme s finansirawem festivala kulture nemaju samo mawine. - Svude kasne novci. Treba imati strpqewa. Ali, obaveze koje je preuzela Pokrajina, ona }e ispo{tovati – tvrdi Juhas. S. Nikoli}


VIKEND U ZNAKU STARIH AUTOMOBILA

Na delu Telepa suve slavine Zbog izgradwe nove vodovodne mre`e na Somborskom bulevaru, od 8 do 18 ~asova bez vode }e biti potro{a~i u Suboti~koj, Vardarskoj i ulici Jo`efa Atile. Znatan pad pritiska u vodovodnoj mre`i oseti}e se na Telepu, u Veterniku i Futogu. S. T.

Jezdi}e oldtajmeri gradom Me|unarodni jubilarni susret qubiteqa starovremenskih vozila po~iwe u subotu i traja}e do nedeqe. Organizatori iz Auto moto kluba “Veteran” procewuju da }e na ovom skupu prisustvovati od 60 do 80 starovremenskih vozila

iz zemqe i inostranstva i 100-150 voza~a i suvoza~a. Reli veterana bi}e odr`an na relaciji Novi Sad-Titel, a startuje se ispred benzinske pumpe Lukoil (kod @elezni~kog mosta) u subotu u 10 ~asova

Novosadska ~etvrtak27.avgust2009.

Rasipawe vremena traje... promeniti vi{e linija da bi se stiglo na ciq. To zna svako ko je s Podbare i{ao na @elezni~ke stanicu, pa kod “Arene” iskakao iz “{estice”, kao i svaki student sa Telepa, koji se na raskrsnici kod “Tri kule” zagledao u ulici Cara Du{ana pogledom tra`e}i “devetku”. Preskok iz jedne u drugu liniju sada je nemogu}, {to istovremeno zna~i na desetine hiqada zaka{wewa na posao, neopravdanih ~asova, propu{tenih autobusa i vozova. O po{tovawu tu|eg vremena da ne govorimo. Opet ponavqamo: i pored svih kritika poseban “autobuski re`im” traje, GSP ne odustaje. D. Apro

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 10.30 ~asova @arka Vasiqevi}a od 3 do 9, Dani~i}eva od 11 do 21, Stevana Milovana 1a, od 1 do 11 i od 2 do 14, Trg Republike od 11 do 21, od 8.30 do 12.30 Alberta Ti{me od 1 do 17, Kosovska od 2 do 20, [umadijska od 7 do 15, \or|a Jovanovi}a od 2 do 12, od 9 do 11 Bulevar Mihajla Pupina od 9 do 21, Pionirska, od 11.30 do 13.30 \or|a Zli~i}a od 17 do 49 i od

10 do 46, Partizanska od 25 do 53 i od 30 do 62, Plitvi~ka, Radoja Domanovi}a od 23 do 71 i od 20 do 64, Ustani~ka, Vlade @ivanovi}a. Koviq: od 8 do 13.30 ~asova deo naseqa do autoputa. ^ortanovci: od 8.30 do 12 deo vikend naseqa Nadkara{. Iri{ki Venac: od 9 do 11 PPT odmarali{te. Petrovaradin: od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

V REMEPLOV

hronika

c m y

DOBAR TEMPO GRADWE NOVE VELIKE SAOBRA]AJNICE

Vrelovod ve} na Somborskom bulevaru Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i direktor JKP “Novosadska tolana” Janko ^obrda obi{li su ju~e radove na izgradwi vrelovoda koji se prostire du` Somborskog bulevara i koji }e stanovnicima ovog dela grada omogu}iti kori{}ewe daqinske tople vode iz “Novosadske toplane” i poboq{ati uslove `ivota uop{te. - Radovi se odvijaju u ~etiri faze a prva je ve} gotova i za ovaj deo radova, koji obuhvata izgradwu vrelovoda duga~kog blizu tri kilometra, iz gradske kase je izdvojeno 220 miliona dinara. Predstoje jo{ tri faze koje podrazumevaju izgradwu kompletne komunalne infrastrukture i u koje je, ukqu~uju}i i ovih 220, ulo`eno ne{to vi{e od 950 miliona dinara. Radovi

Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} na gradili{tu

Foto: S. [u{wevi}

prosveti. Profesionalno obrazovawe svih profesora Srpske pravoslavne gimnazije u Novom Sadu do izbijawe Bune 1848. bilo je pravni~ko! Na primer, Dimitrije Kuzmanovi}, zatra`io je 27. avgusta 1842. od Magistrata da ga kona~no postavi za redovnog u~iteqa, napomenuv{i da 18 godina radi kao advokat, a ne{to mawe kao predava~ u Gimnaziji. Wegovoj `eqi je udovoqeno, pod uslovom da polo`i “preparandski ispit”, {to je on ubrzo i u~inio. N. C.

bi trebalo da budu okon~ani do po~etka oktobra - izjavio je Aleksandar Jovanovi}. Direktor Javnog komunalnog preduze}a “Novosadska toplana”, Janko ^obrda, apelovao je na sugra|ane da izmire dug prema ovom preduze}u, koji iznosi blizu milijardu dinara, {to bi omogu}ilo i samom preduze}u da isplati svoja dugovawa a sve kako bi Novosa|ani u grejnu sezonu u{li u toplim stanovima i sa tolom vodom. ^obrda je ovom prilikom najavio i novine u radu Toplane “Zapad”. Do kraja godine }e Toplana “Zapad” imati gorionik za te~na goriva kako bismo, u slu~aju nove energetske krize, mogli da obezbedimo alternativno gorivo, u ovom slu~aju lo` uqe, rekao je ^obrda. J. Zdjelarevi}

U VESELINA MASLE[E NA DETELINARI RADOVI PUNOM PAROM

Prvo ulica, pa pod konac ceo kvart Direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} obi{ao je ju~e Ulicu Veselina Masle{e na deonici od Ulice Branka Baji}a do Kornelija Stankovi}a da bi video kako napreduje weno ure|ewe. U pomenutoj ulici gradi se novi kolovoz, trotoari, parkinzi, vodovod, kanalizacija, javno osvetqewe, kalibrira se niskonaponska mre`a, pravi se toplovod a u planu je i ozelewavawe. - Ure|ewe ove ulice va`no je iz dva razloga. Zajedno sa Suboti~kim bulevarom Ulica Veselina Masle{e bi}e va`an eko-

nomski momenat za grad, dok }e se, kada ulica bude kompletno sre|ena, stvoriti uslovi da se postupno uredi i ceo kvart u okolini - rekao je Novakovi}. U ovoj ulici ve} su zavr{eni svi radovi na vodovodu i kanalizaciji, jer je na potesu od Kornelija Stankovi}a do Branka Baji}a rekonstruisana stara vodovodna mre`a. Na vodovodu je izgra|eno 12 nadzemnih hidranata, koji su postavqeni prema normama protivpo`arne za{tite, kao i 46 ku}nih prikqu~aka. Kanalizacija koja je postojala u ovoj ulici

Advokata kao u ko{nici U prvoj polovini 19. veka u Novom Sadu je radilo {ezdesetak advokata, koji su, uglavnom, svoje znawe stekli u Pe{ti, a re|e u Be~u. Me|u wima je bilo svega dva - tri Ma|ara, a ostali su bili Srbi. Za toliko advokata u Novom Sadu nije bilo dovoqno posla, pa su se mnogi od wih, uz advokaturu, bavili i nekim drugim poslom. Neki su vodili i svoja seoska imawa, pomalo se bavili trgovinom, preuzimali ~inovni~ke obaveze, a dosta wih je svoje prihode dopuwavalo radom u

23 oC

dok }e u centru Novog Sada biti organizovana izlo`ba oldtajmera u 17 ~asova. Ispit spretnosti odr`a}e se ispred Sportskog centra “Vojvodina” u nedequ. B. P. P

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Redovne plati{e i {verceri u autobusima GSP-a i daqe i pored svih kritika spadaju u istu kategoriju. Ve} gotovo mesec dana zajedno stoje na sparini ~ekaju}i milost i da se uguraju kroz 70 santimetara {irok predwi ulaz u “neobusov” autobus sa “volvo” motorom. Dok traje to pakovawe u bus zadwa vrata i daqe stoje zatvorena. I, taj “eksperiment” traje gotovo meec dana. [vercerima se mora stati na rep, ali ne na na~in koji poni`ava po{ten svet! Onaj koji je smislio ovakav re`im sigurno se nikada nije vozio u busu. Jo{ ne{to: Novi Sad vi{e nije onaj grad iz sedamdesetih i ponekad se mora

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

Ulica Veselina Masle{e dobija novo lice

Direktor ZIG-a Borislav Novakovi} obi{ao radove

bila je stara, pa je zato zamewena novom na istoj trasi. Odvodwavawe sa kolovoza i}i }e u slivnike koji su povezani na zatvorenu kanalizaciju. Navedeni posao radilo je preduze}e “Graditeq NS”, a posao je ko{tao ne{to vi{e od 20,5 miliona dinara. Trenutno je u toku izgradwa saobra}ajnica, jer je tokom gra|ewa stambenih zgrada postoje}i kolovoz, prili~no uni{ten, pa je neophodno izgraditi novi, znatno {iri, a uz wega }e biti i

Foto: A. Erski

novi parkinzi. Kolovoz }e biti {irok pet i po a trotoar tri metra, dok }e parkinzi biti postavqeni sa leve strane kolovoza. Saobra}ajnice grade “Put”, a cena ovog posla je 44,7 miliona dinara. Javno osvetqewe se postavqa na du`ini od 1.300 metara, a predvi|eno je da u ovoj ulici bude 35 bandera. Posao je poveren preduze}u “Tesla” iz Petrovaradina, a on ko{ta gotovo 12 miliona dinara. B. Markovi}


~etvrtak27.avgust2009.

[trand u znaku odbojke Turnir prvenstva Srbije u odbojci na pesku bi}e za dane vikenda odr`an na [trandu. Glavni turnir u mu{koj i `enskoj konkurenciji zakazan je za subotu u 8 sati a polufinalna i finalna takmi~ewa mu{kih i `enskih timova u nedequ od 10 do 17 ~asova. Organizatori obe}avaju uzbudqiva nadmetawa, navija~ice, dixejeve i brojna iznena}ewa. B. P. P.

NA AERODROMU „^ENEJ”

Po~iwe Padobransko prvenstvo Srbije Danas na Aerodromu ^enej po~iwe Padobransko prvenstvo Srbije na kome }e u~estvovati padobranske ekipe iz Beograda,

branskog prvenstva biti besplatan, a za publiku je postavqen „Samsungov“ video - bim na kome }e se iz vazduha di-

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

AZILU U BUDISAVI NEOPHODNI DOBROTVORI

Besparica psima preti uspavqivawem Ukupno 270 pasa sre}no tabaju po muci vlasnice azila u Budisavi Zorice Damjanovi}, koja na sve mogu}e na~ine poku{ava da obezbedi sredstva za wihovu negu. Veseli lave` svakog posetioca do~eka i isprati, me|utim, ovaj sala{ razumevawa i qubavi je u te{koj finansijskoj situaciji. Apel za pomo} prijateqi azila postavili su na internet portal “Fejsbuk” nakon {to su nepoznati po~inioci ukrali i traktorom odvezli donaciju

energija bi predstavqala veliku pomo}, jer je potro{wa bezolovnog goriva za agregat prevelika. Uz to izvesnija bi bila i budu}nost pasa, koji bi u slu~aju totalnog finansijskog sloma prema va`e}em zakonu bili uspavani. - Ostala je razbaru{ena trava na mestu na kome je kabel stajao. Ta kra|a, to smo mi. To je bila, kao i ovaj sala{, donacija Monike Brukner, bez koje ne znam kako bi azil do sada opstao. Sa kucama sam ve} sedam godina nerazdvojna i svako ima

Ta~na adresa za pomo} Nov~anu pomo} mogu}e je uplatiti na `iro ra~un 160-31276077, svrha pla}awa je “Donacija”, a primalac je Udru`ewe za za{titu `ivotiwa “Bella”. Nedeqno se potro{i oko 300 kilograma hrane, a azil u Budisavi nema struju, pa ni zamrziva~, {to je veliki problem za skladi{tewe leti. Zato je jednom nedeqno potrebna i pomo} oko dovo`ewa hrane iz Ba~ke Topole. vrednu 2.500 evra i te{ku 800 kilograma – u vidu kabela za dovod struje. A azil uvedenu struju nema od po~etka rada pre sedam godina. Elektri~na Kikinde, doma}a ekipa Aerokluba „Novi Sad“ i padobranski tim Vojske Srbije, a o~ekuje se i dolazak gostiju iz Ma|arske i Slovenije. Nakon registracije u~esnika i izvla~ewa takmi~arskih parova, u 16 ~asova po~iwu takmi~arski skokovi. Ulaz na ~enejski aerodrom }e tokom ~etiri dana pado-

rektno prenositi akrobacije skaka~a. Sutra i u subotu padobranski skokovi }e se izvoditi od 8 do 19.30 sati, dok }e se posledweg dana takmi~ewa, u nedequ, skakati samo do podneva, nakon ~ega }e u 15 ~asova biti sve~ano progla{eni pobednici prvenstva. I. S.

APEL ZA POMO]

Tra`i se o~evidac Devojka koju je, kako nam je ju~e kazala wena majka, motociklista sru{io dok je ispred zgrade vozila rolere moli qude koji su bili prisutni da se jave, kako bi posvedo~ili o ovom doga|aju. Wu je, prema re~ima majke, 18. avgusta na biciklisti~koj stazi u Ulici Kornelija Stankovi}a izme|u brojeva 14 i 16, s le|a sru{io mladi} na motoru; koji se posle toga nije ni okrenuo, ve} je pobegao. Majka tvrdi da su wenoj }erki tada po-

vre|eni karli~na kost, lakat i vratni ligamenti, o ~emu postoje i medicinsi nalazi. Ona ka`e da je u trenutku sudara pored staze bilo dosta sugra|ana, koji su sedeli na klupama, ali da niko od wih nije pri{ao povre|enoj devoj~ici. Sad joj treba pomo}, kako bi lak{e do{la do mladi}a koji je tog dana bio na motoru. Sugra|ani koji su bili o~evici mogu da joj se jave telefonom na broj: 060/ 0660424. L. N.

ime. Ponekad se i potuku, ali ipak savr{eno funkcioni{u. Instinkt je definitivno savr{eniji od mozga. Velika tragedija qudi je drskost i bezobra-

Dobrota Zorice Damjanovi} ~uva 270 pasa

zluk. Ima i dobrih qudi. Neki ve} upla}uju na `iro ra~un objavqen na “Fejsbuku”, ali pojavilo se la`no obave{tewe da to nije ispravan broj ra~una. Osoba potpisana sa Goca postavila je drugi broj. To zna~i da }e novac za pse verovatno oti}i negde drugde – kazala je vidno razo~arana Zorica, koja ne gubi nadu da mo`da postoje

Foto: B. Lu~i}

institucije u svetu koje bi pomogle. O ukidawu azila ne `eli ni da razmi{qa, ali svesna je da ne mo`e sama. Mese~ni tro{kovi za hranu, veterinarske usluge i ostale potrep{tine su oko 100.000 dinara a prihoda nema. Ipak, najboqih prijateqa vlasnica nikako ne `eli da se odrekne. S. Tanuryi}

ZBOG PROLONGIRAWA POTPISIVAWA UGOVORA IZME\U „ART VISTE” I „POSLOVNOG PROSTORA”

Promocija „Arene” tek u septembru Umesto krajem avgusta, kako nam je u dva navrata najavio vlasnik preduze}a “Art vista” Zoran Cvetanovi}, zvani~na prezentacija projekta rekonstrukcije bioskopa “Arena” bi}e odr`ana po~etkom septembra, rekao nam je ju~e direktor marketinga “Art viste” Neboj{a ]etkovi}. Firma koja je pobedila na tenderu za najve}i gradski bioskop jo{ nije potpisala ugovor s “Poslovnim prostorom”, kom je nakon propasti biv{eg vlasnika “Zvezda filma” pripala “Arena”. - Izme|u nas i “Poslovnog prostra” nema nikakvih pote{ko}a, ugovor treba da bude potpisan ovih dana. Prezentacija }e biti vrlo skoro, po~etkom septembra, kada }emo vam sa zadovoqstvom predstaviti novi bioskop, rekao nam je ]etkovi}, kog smo pitali zbog ~ega je do{lo do ka{wewa. - To ima svoju proceduru, ugovori su razmeweni izme|u nas i “Poslovnog prostora”, odra|uju se neke odredbe i problema nema. Postoje prepreke u godi{wim odmorima, ali to }e zaista biti ovih dana, pra}eno konferencijom za {tampu. Novosa|ani mogu ra~unati na ono {to smo obe}ali, taj projekat je na stolu, odli~an je i vrlo brzo }e se krenuti s wegovom realizacijom. Papirolo{ke stvari imaju vreme koje mora pro}i, zakqu~io je direktor marketinga “Art viste”.

^ITAOCI PI[U SMS

Spisak Gigov nam je pojasnio i status radnika “Zvezda filma” povodom preuzimawa “Art viste”. - Za radnike morate pitati Cvetanovi}a. On treba da uzme spisak radnika, wihovu kvalifikacionu strukturu i da se opredeli. Trenutno ih ima 22, a on }e odabrati 10, mo`da i vi{e, jer mu za takav bioskop sigurno treba vi{e, ali wegovo je pravo koliko, podvla~i Gigov.

“Zvezda film” i daqe poseduje malu salu biskopa, staru tehniku i stolice. Novi vlasnik “Arene” preuzeo je obavezu da zaposli najmawe deset od 22 zaposlena “Zvezda filma”, a o sudbini inventara i qudstva propale firme direktor Boris Gigov ka`e: - ^ini mi se da oprema i stolice nemaju direktne veze s ugovorom izme|u “Art viste” i “Poslovnog prostora”, nisam siguran. Tehnika je sklowena po privatnim adresama zaposlenih i ona je vlasni{tvo “Zvezda filma”. Stolice moramo skloniti, samo ne znamo gde, to je na{a najve}a dilema. Oprema je dru{tvena svojina i bez wihove dozvole mi ne mo`emo ni{ta da uradimo. To su, da tako ka`em, “makaze”: moramo ih izmestiti, ali ne znamo gde, istovremeno, ne mo`emo uraditi to bez Agencije za privatizaciju koja sutra, kada bude prodavana firma, mo`e re}i “gde su vam stolice” i mogu nas teretiti da smo ne{to uni{tili bez dozvole. Moje mi{qewe je da oni i krupnije stvari ne re{avaju, a kamo li stolice iz “Arene”, izjavio je Gigov. Po wegovom saznawu, vlasnik “Art viste” Cvetanovi} je zainteresovan za opremu, ali se i tu u glavnoj ulozi pojavquje Agencija koja to mora dozvoliti. Kada je mala sala “Arene” u pitawu, wu }e sud prodati kako bi se namirila dugovawa prema poveriocima i radnicima. Ig. Mihaqevi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Prvo kod veterinara, pa u autobus? Pi{e „Dnevnik“ da je iz „Danubijusa“ uklowena bazna stanica mobilne telefonije. Lako je to uraditi u Novom Sadu. Kako to posti}i u Gospo|incima, gde postoje ~ak dve ove Ajfelove kule u samom selu? Da, da, u samim ba{tama pod nosom kom{ijama. Selo ima 4.000 stanovnika. Ja~i prosek nego na Limanu, ali, eto, selo mo`e{ prevariti, a i ranije qudi le`u! 064/8144... *** Predla`em GSP-u da sve putnike obave`e na ~ipovawe kod veterinara. I to }emo lak{e otrpeti nego lakrdiju koja upravo traje. 064/3340... *** Za{to je u Novom Sadu najvi{e qudi prijavqeno na minimalac i za{to im se ne pla}a prevoz? 063/7244... *** Duboko po{tovawe Vladi Slova~ke Republike, koja ~vrsto brani svoju zemqu od nasrtaja i provokacija iz susedstva, za razliku od na{e, kojoj termini ponos i integritet ne zna~e ni{ta... 064/1646...

*** Istra`ite malo ozbiqnije pona{awe GSPa. Autobus broj 898 - linija 1 u nedequ 23.08. polazak u 22:45 sa Klise, nije stao na stanicu iako je bilo putnika. Posle poziva dispe~erskoj slu`bi re~eno mi je da voza~ nikog nije video na stanici, tj. da nikog nije ni bilo i da oni nemaju razloga da mu ne veruju?! Za{to im pla}amo karte? 065/3310...

*** Interesuje me da li osniva~ tj. Grad podr`ava ovo i`ivqavawe GSP-a nad putnicima, jer smo po nekoliko puta u toku vo`we izlo`eni legitimisawu. Postrojavaju nas kao u logoru! Ovo zaista nema veze sa civilizovanim dru{tvom! Gde `ivimo, pobogu?! 064/4437... *** Na Avijaciji u Ulici \or|a Tabakovi}a na praznom placu {uma ambrozije. Mi javqali ambrozija raste. 064/9059... *** Govore usmeravajte decu ka sportu, {to daqe od ulice, a oni prave planove kako da na mestu fudbalskog stadiona izgrade ~etri vi{espratnice i na taj na~in ugase FK Crvenu Zvezdu s Vidovdanskog naseqa i po{aqu 150 mladih qudi na ulicu. Ovim gestom samo pokazuju koliko im je stalo do dece. 060/7260... *** Dok je naftagas bio, bilo je benzina, sada bra}a Rusi ~ekaju poskupqewe pa }e onda biti benzina. 064/1400...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

NADOGRADWA OBJEKATA „RADOSNOG DETIWSTVA” OSTAVI]E I NEUPISANE MALI[ANE I DEO UPISANIH DU@E KOD KU]E

Mnogo dece u vrti}u tek 1. novembra Jasno je da 1. septembra ne}e sva deca krenuti u vrti}e Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo", jer je ~itava procedura za nadogradwu i dogradwu vrti}a kasnila, kao i to da }e cena boravka biti pove}ana. Tako|e, probijawe normativa za oko 800 novih mesta mora}e da sa~eka odobrewe Skup{tine grada. Pored raznih kalkulacija kada }e radovi biti gotovi, jer je Uprava za obrazovawe, sa izvo|a~em potpisala rok od 120 radih dana, direktor "Radosnog detiwstva" Borislav Samarxi} o~ekuje da bi vrti}i mogli da budu gotovi do 1. novembra. To zna~i da oko 2.000 neupisanih mali{ana ne}e do 1. novembra mo}i u vrti}e, ali i da, zbog pomenutih radova, to ne}e mo}i ni neka od upisane dece, i to u objektima u ulicama Dragi{e Bra{ovana, Save Kova~evi}a i Janka ^melika. Tako|e, "Radosno detiwstvo" je ve} dalo i predlog da nova najve}a cena sa 3.150 dinara sko~i na 4.100 dinara za vrti}e, od koje bi se odbijale propisane subvencije. - Mislim da je realno o~ekivati da se nadogradwe i dogradwe vrti}a, uz dobru voqu, mogu zavr{iti za dva meseca. Objektivna okolnost je to da sva deca u Novom Sadu, pogotovo ona koja idu u vrti}e koji se nadogra|uju, ne}e 1. septembra krenuti u svoje vrti}e, jer smo zbog bezbednosti dece stopirali rad tih objekata dok se grubi radovi ne za-

„Radosno detiwstvo” je predlo`ilo da nova najvi{a cena boravka u vrti}u sko~i sa 3.150 dinara na 4.100 vr{e. Pred{kolska ustanova je molila da posao bude gotov do po~etka septembra. U posledwim razgovorima sa osniva~em, dogovorili smo se da, iako izvo|a~ ima ugovor na 120 radnih dana, uradimo sve kako bi u najgoroj varijanti 1. oktobra skinuli skele i ostavili jo{ mesec dana da se vrti}i zavr{e - rekao je za "Dnevnik" Samarxi}. Kako je objasnio, nadogradwe su kompletno monta`ne i konstrukcije se rade u radionicama, a ne na gradili{tu, te se montiraju na objekat - stavqaju se pregradni zidovi, spoqa se

malteri{e i tek onda ide unutra{we ure|ivawe. Dovoqan je jedan bo~ni ulaz kroz koji }e deca ulaziti nakon {to se skele skinu. - Kada je re~ o dogradwi u ulicama Antona Urbana i Stojana Novakovi}a, tako|e je realno o~ekivati da se objekti dograde u narednih dva meseca. Tu }e deca i}i normalno u vrti}e, jer smo obezbedili nesmetan i bezbedan ulazak sa strane. Zato molim za razumevawe roditeqa ~ija deca ne}e mo}i zbog nadogradwe da idu do novembra u vrti}e. Sasvim je jasno da }e to

wima prouzrokovati probleme, ali ne smemo da budemo sebi~ni i da nas nije briga za drugu decu koja jo{ nisu upisana, a mo}i }e da budu od novembra - ka`e Samarxi} i dodaje da su od plana da tu decu razmeste u okolne vrti}e odustali, jer ne smeju da prave prekobrojne grupe zbog epidemije gripa. Ipak, roditeqi dece koja su upisana na obavezni pred{kolski program ne trebaju da brinu, jer }e se on realizovati od 1. septembra u obli`wim vrti}ima. Kada je re~ o pove}awu cene boravka u vrti}ima, kako je naveo Samarxi}, Grad je odobrio, s obzirom na smawen buxet i sporo puwewe istog, da se pove}a cena. "Radosno detiwstvo" dalo je predlog koji }e se slede}e nedeqe na}i u Upravi i nakon toga bi trebalo odlu~iti koje su to prihvatqive dotacije iz buxeta, a koliko }e biti pove}awe. Nakon toga predlog }e se na}i pred Skup{tinom grada. - Na{ predlog je da nova najve}a cena bude oko 4.100 dinara, a da na wu idu lestvice osloba|awa, sa svim dosada{wim pravilama da socijala i tre}e dete, kao i do sada, ne pla}aju boravak. I pored pove}awa, Novi Sad }e i daqe biti najjeftiniji, s obzirom na to da se, na primer, u Beogradi i Ni{u, cene kre}u od 6.000 dinara do 11.000 izjavio je Samarxi}. A. Vidanovi}a

KOD NAS NIJE LAKO BITI KUPAC

Uz fal{ robu i uvrede Pla}ena usluga ne garantuje uvek qubaznost i normalan kvalitet robe a za sopstveni novac mo`e se pro`iveti veoma neprijatno iskustvo. Sa veoma neprijatnom, ni~im izazvanom reakcijom trgovca na Futo{koj pijaci, susrela se Novosa|anka A.A. prilikom nedavne kupovine. Tek po{to je platila tra`enu koli~inu, videla je da se u kesi nalazi gro`|e koje jo{ nije sazrelo. Nakon pitawa za{to joj je prodao ze-

Problem lo{eg opho|ewa nekih trgovaca prema kupcima, bez obzira na to da li je u pitawu pijaca ili radwa, dobro je poznat predsedniku Udru`ewa za za{titu potro{a~a Vojvodine Goranu Papovi}u. Da bi se re{ewe prona{lo, neophodna je, kako tvrdi, saradwa sa gradskim institucijama, koje uglavnom ostaju neme na wihove zahteve. - Ovo nije usamqen slu~aj, jer se mnogo qudi javqa sa sli~nim pro-

Nakon pitawa za{to joj je prodao zeleno vo}e, trgovac sa Futo{ke pijace sugra|anki je odgovorio sa „mar{”. Iznena|ena reakcijom, uqudno ga je pitala zbog ~ega se tako pona{a, a on je ponovio uvredqivu re~ leno vo}e, trgovac je kratko odgovorio sa “mar{”. Iznena|ena reakcijom, uqudno ga je pitala zbog ~ega se tako pona{a, on je ponovio isto. Zato je, ne `ele}i da se upu{ta u daqu raspravu, A.A. napustila tezgu.

Tenor i orguqe Sa{a [tuli}- tenor i Alen Kopunovi} Legetin-orguqe, nastupi}e sutra u 21 ~as u @upnoj crkvi imena Marijina, u organizaciji muzi~ke omladine Novog Sada. Ovim koncertom nastavqa se ciklus pod nazivom Novosadsko muzi~ko leto. Ulaz je slobodan. B. P. P.

blemima. Pritu`be su i u vezi sa merewem napla}enog proizvoda, sa odnosom prodavca, kvalitetom kupqene robe… Ve} dve godine zahtevamo sastanak sa ~elnicima svih “Tr`nica”, ali to se nije dogodilo. Neophodno je izdvojiti

9

SARADWA TONS-a I MUZEJA GRADA KORISTI]E TURISTIMA

Svi putevi vodi}e na tvr|avu Protokol o saradwi izme|u turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS) i Muzeja grada podrazumeva}e izme|u ostalog otvarawe zajedni~kog info-pulta i suvenarnice na tvr|avi, a uz muzejske tu }e biti sme{tene i prostorije Turisti~ke organizacije - re~eno je ju~e prilikom potpisivawa protokola o saradwi ove dve gradske ustanove. Potpise su stavili direktori Jovan Ivanov ispred TONS-a i Vesna Nedeqkovi} - Angelovski u ime Muzeja grada. - Zajedno }emo postavqati znakove i putokaze na tvr|avi, promovisati Novi Sad i tvr|avu i izdavati publikacije - kazao je Ivanov. Naglasio je, da je za ovu godinu predvi|eno oko {est miliona iz gradske kase, ali da je novca ostalo i od lane.

Prema re~ima direktorice Muzeja, turisti~ka ponuda grada upotupuwena je podzemnom galerijom, {to je i najatraktivnije. Istakla je da sve vi{e turisti~kih organizacija iz drugih mesta dovode goste u Novi Sad, dok je zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}, koji je prisustvovao potpisivawu protokola o saradwi, izneo podatak da je na{ grad drugi u Srbiji posle Beograda po broju turista.^uo se i podatak da je pove}ana pose}enost stranih turista u odnosu na 2008. godinu za oko 30 odsto. Igi} je najavio i festivale koji }e tokom jeseni osve`iti turisti~ku ponudu. U septembru se odr`ava Festival uli~nih svira~a, a slede i detaqne pripreme za predstoje}i Sajam turizma. Z. Deli}

EVROPSKI DAN JEVREJSKE KULTURE

Pesma i tradicija u Sinagogi Evropski dan jevrejske kulture obele`i}e se 5. i 6. septembra u klubu novosadske Jevrejske op{tine. Program koji se bavi jevrejskim nasle|em Evrope, tradicije i kulture u svim kontinentalnim jevrejskim zajednicama, ove godine se obele`ava deseti put. Ovogodi{wa tema }e biti jevrejski praznici i tradicija. U subotu 5. septembra u 18 ~asova dr Dra{ko Re|ep }e otvoriti izlo`bu slika Jovice Proda-

novi}a “Utisci iz Jerusalima”. Program se nastavqa u 20 sati koncertom sefardske muzike u Sinagogi, u izvo|ewu ansambla Sira u’tfila (pesma i molitva) iz Veograda. Dan posle, u 18 ~asova, u Sinagogi }e biti izvedena predstava de~jeg kluba “Estera i Mordehaj” pod vo|stvom Dijane Radojkovi}, pra}ena izraelskim plesom folklorne grupe “Ma’ajan”, koju vodi Dina Dilas. Ig. M.

U OKVIRU MANIFESTACIJE „GRAD NA RECI”

Gajda{i iz [panije Na gradskoj pla`i [trand ve~eras }e nastupiti trupa od 30 gajda{a iz [panije pod nazivom "Banda de gaitas do concello de verin", u 18.30 ~asova na centralnom platou. Za petak je predvi|en nastup Nena Belana od 20 ~asova, a u su-

botu }e na istom mestu nastupiti "Branimir i deca" u 16 ~asova. Avgustovski koncerti koji se na [trandu odvijaju u okviru manifestacije "Grad na reci" zavr{i}e se u nedequ na [picu, dixej setovima Skadama i Old youth-a. J. Z.

[oping na rate za invalide rada novac iz planiranog buxeta da se u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane uradi monitoring vo}a i povr}a, projekat procene rizika i da se poboq{a op{ti odnos prema kupcima – kazao je Papovi}. Gradskom odlukom o pija~nom redu nigde se ne navodi kakav bi odnos prodavaca prema kupcima

PREDIZBORNI APELI SRS

Biv{i gradili, novi otvaraju - Stanovnici “Slane bare” trebalo bi da se prisete da je u vreme mandata Srpske radikalne stranke u ovom delu grada re{en najve}i deo infrastrukturnih problema – rekao je predsednik Gradskog odbora SRS-a \ura| Jak{i} na ju~era{woj konferenciji za novinare, odr`anoj povodom predstoje}ih izbora za Savet Mesne zajednice “Slana bara”. Jak{i} je tom prilikom podsetio na dve, kako je rekao, zna~ajne investicije u ovom delu grada. - Za samo godinu izgradili smo sportsku halu na Slanoj bari, a ne{to kasnije i zatvoreni bazen koji je bio zavr{en u oktobru. Iako je pro{la godina, aktuelna vlast bazen nije predala gra|anima – upozorio je Jak{i}. Po wegovim re~ima, isto toliko vremena je trebalo da se otvori

~etvrtak27.avgust2009.

i adaptiran Dom zdravqa u ovom delu grada. - Nadle`ni iz grada iskoristili su ovu priliku kako bi prikupili poene pred izbore za savet MZ “Slana bara” – prokomentarisao je Jak{i} nedavno otvarawe ove zdravstvene ustanove. On je podsetio da je od dolaska nove garniture mehanizacija u{la u Slanu baru tek nedavno, zbog izbora, i da su tada pokrpqene udarne rupe i tankim slojem asfalta presvu~ena ulica u kojoj se nalazi kancelarija Mesne zajednice. Jak{i} je najavio da }e u februaru idu}e godine, kada se navr{ava godinu dana od pogibije funkcionera SRS-a Zorana \akovi}a, ova stranka pokrenuti inicijativu u Skup{tini grada da se Sportskoj hali na Slanoj bari da wegovo ime. L. N.

trebao da bude. U kriti~nim situacijama, posetioci se uglavnom obra}aju {efu pijace. Wegova ovla{}ewa dose`u samo do qubazne molbe trgovcu da se tako vi{e ne pona{a. Ipak, nigde se ne spomiwe ni, ponekad bahat odnos kupaca. S. Tanuryi}

Organizacija invalida rada Novog Sada organozovala je za svoje ~lanove kupovinu posu|a i tehni~kih ure|aja preduze}a “Metalac” iz Gorweg Milanovca na deset mese~nih rata. U ponudi su posu|e, televizori, pegle, mikseri, bojleri, gasne pe}i, razne vrste {poreta, pe}i i {tedwaci za eta`no grejawe, usisiva~i i drugo. Uz to, organizovana je nabavka

ode}e doma}e i strane proizvodwe, uz mogu}nost pla}awa na ~etiri mese~ne rate. Kompletna ponuda bi}e izlo`ena u sali Kluba za dnevni boravak od 14. septembra do 9. oktobra. Prva rata pla}a se prilikom preuzimawa robe na blagajni, a za kupovinu je obavezna li~na karta i ~lanska kwi`ica Organizacije. S. T.


~etvrtak27.avgust2009.

VOJVODINA

ZAJEDNI^KOM AKCIJOM JP „VODE VOJVODINE” I BE^EJACA

Od nasipa {etali{te

@iteqi Gabri}a o~ekuju inicijativu Mesne zajednice

SELO S 200 STANOVNIKA BEZ USLOVA ZA @IVOT

Gabri} nema ni prodavnicu GABRI]: U nasequ Gabri}, udaqenom 15 kilometara od Subotice, `ivi oko 200 stanovnika, kojima nisu obezbe|eni osnovni uslovi za `ivot.U selu prodavnice nema, pa me{tani moraju da pe{a~e pet kilometara. Ove godine je napravqen trotoar i jedna ulica u nasequ, ali na`alost to ne re{ava wihove glavne probleme, tvrde u Mesnoj zajednici Bikovo. - Glavni problemi u selu su nedostatak prodavnice, autobuske linije i struja. U nasequ su skoro sve stara~ka doma}instva – isti~e ~lan Mesne zajednice Bikovo Slavko Luki}. -Naseqe je nastalo tako {to su u wemu bili sme{teni radnici firme

„Agrokombinat”. Kada je preduze}e oti{lo u ste~aj i privatizovano, radnici su mogli da otkupe stanove. Oni koji su imali novca, to su uradili, a drugi su i daqe pod zakupom. Pre dve godine ukradena je trafo stanica na „Agrokombinatu” i stanovnici Gabri}a su ostali bez struje i vode. Lokalna samouprava je tada izdvojila 750.000 dinara za bu{ewe bunara, a svako doma}instvo je platilo po 150 evra za pumpu. - Mi `elimo da pomognemo stanovnicima naseqa Gabri}, ali Mesna zajednica treba da poka`e inicijativu – isti~e gradona~enik Subotice Sa{a Vu~ini}. A. A.

BE^EJ: Pune tri godine traje realizacija projekta Voda za `ivot, kojim JP Vode Vojvodine fazno radi na ure|ewu poqoprivrednih zemqi{ta uz vodotokove. U po~etku su to bili veliki zahvati vezani za odvodwavawe ili navodwavawe, a ove godine je zapo~eta i tre}a faza u kojoj se, zajedno sa lokalnim samoupravama, re{avaju prioroteti koje partner odredi. Na taj na~in se prihvatila ideja Svetske konferencije kanala, koja }e se ove godine od 20. do 27. septembra odr`ati u Novom Sadu, da se vode i objekti uz vodotokove predaju u nadle`nost lokalnim samoupravama i gra|anima, po{to se veruje da }e tada `iteqi uz vodu mewati odnos prema woj. Be~ejci su se opredelili da zajedni~ki sa JP „Vode Vojvodine” saniraju jedan od svojih simbola staru Prevodnicu iz 19. veka i elektri~nu centralu u neposred-

Plovni bager u dobroj meri o~istio kanal od muqa

ba{tine, po{to turisti, po pravilu, `ele da pro{etaju i upoznaju se sa okolinom. Zato smo uradili projekat po kom }emo nekih 800 metara uzvodno od Prevodnice o~istiti priobaqe od trske i samoniklog rastiwa, nasip uz kanal

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Olgica Antoni} iz ^uruga (devoj~ica i de~ak) DEVOJ^ICE: Mina Jakovqevi}-Zavarko iz Novog Sada, Erika Kizur iz Sremskih Karlovaca, Sawa Pavlovi} iz ^erevi}a, Georgina Engi iz Svilojeva, Tawa [kori} iz Novih Karlovaca, Biqana Vasiqevi}-\uri~i} iz Rume, Milena Ru`i} iz Veternika, Maja @i`akova iz Petrovaradina, Miqana Kreji} iz Ba~ke Palanke i Milica Kokor iz Mladenova. DE^AKE: Marijana Stoji}, Dragana Premovi} i Sawa Vuji~i} iz Novog Sada, Jasna Prelevi} iz Zmajeva, Elvira Mikulinac iz Petrovaradina, Zorica Bulat iz Be{ke, @ivana Javorina iz Kulpina.

Sada se ure|uje priobaqe kanala

noj blizini na u{}u Velikog ba~kog kanala u Tisu, a onda se rodila ideja da se uradi jo{ jedan projekat vezan za ure|ewe priobaqa Kanala. - S obzirom na to da je u okviru 22. svetske konferencije kanala za 26. septembar predvi|ena poseta Be~eju, smatrali smo da je dobar potez da se uredi i okru`ewe

}e se pretvoriti u stazu za {etwu sa klupama za odmor. Bi}e to, u neku ruku, izuzetno mesto za rekreaciju. Investicija iznosi oko 900.000 dinara i finansira}e je ravnopravno, pola – pola, na{a firma i lokalna samouprava Be~ej. Radovi su uveliko u toku i bi}e zavr{eni do dolaska u~esnika Svetske konferencije kanala, sa-

DNEVNIK

c m y

10

znali smo od {efa odnosa sa javno{}u JP „Vode Vojvodine” Vawe Bari{i}-Jokovi}a. Pre ovog posla, plovni bager JP „Vode Vojvodine” je jo{ u aprilu uplovio u ovaj deo Kanala radi wegovog izmuqavawe. Nedavno su zavr{eni ti poslovi, ~ime su se stvorili boqi uslovi za `ivot u kanalu i mogu}nost za sportski ribolov. - Prilikom izmuqavawa izba~eno je oko 63.000 kubika muqa. Sada produbqujemo samo priobaqe i ~istimo obalu od trske, kako bismo napravili optimalne uslove za sportski ribolov. Ideja je da se na samom kanalu uradi takmi~arska staza za kajak na mirnim vodama, a na dolmi uz obalu trim staza za rekreativce. Ali, to su, za sada, samo ideje. Ono {to je sigurno, to je da se Kanal u dobroj meri o~istio od muqa i da }e se obala i dolma urediti - rekao je {ef sekcije Be~ej pri JP „Vode Vojvodine” Mirko Tomi}evi}. S obzirom da Be~ejci ve} imaju ure|eno {etali{te uz Tisu u du`ini skoro dva kilometra, to }e realizacija zajedni~kog projekta JP „Vode Vojvodine” i lokalne samouprave Be~ej doprineti pro{irewu mugu}nosti za rekreacije sugra|ana, jer se staze nova staza nadovezuje na staru. V. Jankov

VESTI Produ`eno radno vreme muzeja ZREWANIN: Izlo`ba pod nazivom „Taj divni kolorit gra`danstva – Likovni `ivot u Velikom Be~kereku u 19. i po~etkom 20. veka” bi}e otvorena ve~eras u 20 sati, u Salonu Narodnog muzeja u Zrewaninu. Izlo`ba }e trajati do kraja septembra. A do 14. septembra posetioci u Malom salonu Narodnog muzeja mogu da pogledaju petu Me|unarodnu izlo`bu fotografija „Vodozemci i gmizavci”. Ova ustanova kulture je, tako|e, saop{tila da }e u toku manifestacije „Dani piva” izlo`beni saloni raditi produ`eno, do pono}i. ^etvrtkom, petkom i subotom bi}e otvoreni od 9 do 13 i od 18 do 24 sata, a nedeqom od 18 do 24 ~asa. Stalnu postavku posetici mogu da pogledaju radnim danima od 8,30 do 18,30 i subotom od 8,30 do 12,30 ~asova. @. B.

Kupawe u bazenu i u septembru BE^EJ: Umesto da se, kao ranijih godina, posledweg avgustovskog dana zatvore kapije kompleksa otvorenih bazana OSC „Mladost”, kupawe u olimpijskom i tri mawa bazena traja}e do daqeg. Naravno, sve zavisi od vremenskih uslova, ali se predpostavqa da }e temperatura vode biti izme|u 21 i 24 stepena Celzijusovih, {to je sasvim dovoqno za trena`ni proces pliva~a i vaterpolista i za rekreativce. - S obzirom na to da nam zatvoreni bazen jo{ uvek nije u funkciji, smatramo da }emo na ovaj na~in premostiti problem klubova koji upra`wavaju vodene sportove, a i brojni kupa~i }e dobiti priliku za produ`enu sezonu. U saradwi sa osniva~em lokalnom samoupravom tra`e se re{ewa za grejawe vode u bazenima i cele ustanove, kako bi sve funkcionisalo normalno – ka`e direktor OSC „Mladost” Atila Kasa{. V. J.


VOJVODINA

DNEVNIK

U VR[CU USKORO ODEQEWE ZA NARKOMANE

Rebalans zakida kulturu @ABAQ: Na sednici SO @abaq, koja je odr`ana ju~e, nastavqena su prestrojavawa u sastavu vladaju}e koalicije. Umesto Bore Mili}a i Tihomira Ne`i}a (DS), koji su dobili nova zadu`ewa u op{tinskom ve}u, odbornici }e od sada biti Nada dr Glo`anski i Du{ka Qubi~i}. Dosta polemike je izazvalo dono{ewe Odluke o rebalansu buxeta, koji je morao da se prilagodi novim restriktivnim uslovima. Ovaj put, ceh su platili kultura i plate zaposlenih u op{tinskoj upravi. Ranije se o~ekivalo da }e se od Republike u buxet sliti oko 119 milona dinara, ali sada je to svedeno na realne okvire od oko 90 miliona. Dobi}e se samo neka namenska sredstva od Republike, ali samo u slu~ajevima gde postoje projekti. Ukupno, buxet je sada projektovan na 591 milion dinara, ra~unaju}i i sredstva koja treba da stignu od Republike. Radikali, kao opozicija, smatraju da je rebalans zakasnio i da su nerealna o~ekivawa o wegovoj realizaciji, pogotovo u is~ekivawu priliva sredstava sa strane. Odbornik Miodrag Jawo{ misli da je {teta {to u `abaqskoj Skup{tini realno vi{e ne postoji opozicija , jer ovo {to je ostalo od radikala, objektivno ne mo`e konstruktivno da uti~e na kvalitetniji rad op{tinske vlasti. Jedna od odborni~kih inicijativa je postavqawe semafora na raskrsnici kod Sredwe {kole u @abqu. Z. S.

Pokrajina popravqa krov Srpske ~itaonice

SOMBOR: Ovih dana otpo~ela je rekonstrukcija krova Srpske ~itaonice „Laza Kosti}” u Somboru, jedne od najstarijih institucija ovog tipa u Srba. U narednih mesec dana bi}e zamewen crep, limarija, a u mawem obimu bi}e obavqeni i zidarski poslovi na 400 kvadratnih metara krovne konstrukcije, po{to je zbog o{te}ewa na krovu ozbiqno bila ugro`ena dekorativna ornametika fasade na zgrade koja je za{ti}eni spomenik kulture. Sva predvi|ena sredstva za ove radove, ta~nije 2,5 miliona dinara, obezbedio je pokrajinski Sekretarijat za kulturu dok je izvo|a~ radova zantaska radwa „Maksimal” iz Sombora. Prema re~ima somborskog arhitekte Sime Jan~i}a, gradwa Srpske ~itaonice je zapo~eta 25. maja daleke 1882. godine, a zavr{ena je za rekordnih {est meseci.U proteklih 127 godina, sem mawih povremenih sanacija, krov nije rekonstruisan, iako je celokupno zdawe obnovqeno zahvaquju}i ugovoru o zakupu prizemnih lokala koji je Srpska ~itaonica pre nekoliko godina sklopila sa proslavqenim ko{arka{em @eqkom Rebra~om. M. M}

nije. U toku su zavr{ni poslovi za stvarawe odgovaraju}ih uslova za boravak i le~ewe narkomana. Postavqaju se za{titne barijere, sigurnosna vrata i prozori, odeqewe je sa posebnim ulazom i ne}e imati dodir sa drugim pacijentima ove bolnice. - Iako ne raspola`emo podacima o broju zavisnika od droge u na{oj sredini, evidentno je da ova bolest uzima maha - upozorava doktorka ove ustanove dr Tatjana Voskresenski i dodaje da je u Srbiji mali broj institucija koje se bave prevencijom i le~ewem narkomanije. - Mi }emo biti orijentisani na Ju`nobanatski okrug,

gde }emo se, kroz razli~ite programe i terapije, truditi da otkrijemo i le~imo zavisnike droge u {to ranijoj fazi, sve u ciqu wihovog povratka u porodicu i sredinu u kojoj `ive. Pacijenti }e se le~iti od kada i dokle budu motivisani za le~ewe, jer to je jedan od osnovnih preduslova za uspe{ne terapije - isti~e Voskresenski. Odeqewe u neuropsihijatriji za ovu bolest raspolaga}e sa dvadeset posteqa, a sa pacijentima }e se baviti tim od osam stru~no osposobqenih medicinskih radnika, uz potreban broj radnika na obezbe|ewu. Ovde smatraju da anga`ovawe ovog tima medicin-

skih stru~waka na le~ewu znatno doprineti smawewu broja narkomana, a i spre~iti {irewe smrtonosnog virusa HIV, hepatitisa i drugih zdravstvenih problema koji su prate}a pojava ove bolesti. - U okviru na{eg odeqewa bi}e i Metadonski centar za produ`eni tretman zavisnika i on }e raditi pod supervizijom Klinike za bolesti zavisnosti Klini~kog centa u Novom Sadu. Planiramo da prvu godinu dana na supstitucionu terapiju provedemo 25 heroinskih zavisnika, prema strogo definisanim medicinskim kriterijumima i indikacijama – nagla{ava dr Voskresenski. R. Jovanovi}

Grad profitira od javnih preduze}a SUBOTICA: Devet javnih i javnih komunalnih preduze}a uplati}e ukupno 1.600.808 dinara u gradski buxet na ime ostvarene dobiti za pro{lu godinu. Ova odluka usledila je nakon davawa saglasnosti na odluku o raspodeli dobiti za pro{lu godinu po kojoj su javna i javna komunalna preduze}a u obavezi 15 odsto profita da usmere na ra~un osniva~a, tj. Grada Subotice. Najve}u dobit na kraju pro{le godine ostvarilo JKP „«^isto}a i zelenilo”» u iznosu od 2.687.205 dinara, od ~ega Gradu ide 403.080, zatim sledi JKP S « uboti~ka toplana» sa 1.941.901 dinar (Gradu 291.285), pa JP Z « avod za urbanizam» sa 822.185 (118.687), JKP „«Dimwa~ar”» sa 416.802

PROTESTOVALI ZAPOSLENI U APATINSKOM „APATEKSU”

Svi u dobitku, osim radnika APATIN: Blizu 150 radnika tekstilnog preduze}a „Apateks”, uz podr{ku nekada{wih radnika, sada penzionera, protestovalo je ispred zgrade Skup{tine op{tine Apatin, tra`e}i da im se od prodaje imovine

obaveze iz kuporodajnog ugovora. Predsednik op{tine @ivorad Smiqani} primio radnike i obe}ao pravnu pomo} i autobus do Novog Sada, gde radnici `ele da iznesu svoje primedbe u Agenciji za privatizaciju.

Niko ne zna ni {ta je sa velikom koli~inom yempera, prediva i ostalih proizvoda „Apateksa” koji su se nalazili u lokalima preduze}a, koje je u ste~aju, na- Do sada su prodati samo mamire neispla}ene, a zara|ene loprodajni lokali koje je plate i ostala davawa, koja po „Apateks” imao diqem Srbije odluci Trgovinskog suda u Somi Bosne i Hercegovine. Tra`iboru iznose po mo da nam se poradniku oko tra`ivawa, pre400.000 dinara. Za ma sudskoj odlu{est godina, 182 ci, namire od radnika nisu doprodaje jo{ tri bila ni dinar, preostala lokala osim pomo}i od u Apatinu, PanFonda solidarno~evu i Novom Besti, u visini ogradu, kao i jed120.000 dinara. Od nog stana - ka`e prodaje lokala svi jedna od organizasu profitirali, tora protesta osim radnika. Tri Slavica Pavkogodine radnog stavi}, navode}i da `a ostalo je neposu advokati koji vezano. Prva pri- Slavica Pavkovi} su vodili spor izvatizacija propala je posle tri me|u „Apateksa” i konzorcijugodine, jer konzorcijum „Plavma namireni, a da se jedino za {i} i Drqa~a” nije ispunio radnike ne mogu na}i sredstva

Nezadovoqni radnici „Apateksa”

od prodaje imovine. Adam Petrovi} obja{wava kako je obezbe|eno ~etiri milona dinara za dva advokata. -To su pare koje su dobijene od prodaje lokala u Novom Gradu i Vaqevu. Niko ne zna ni {ta je sa velikom koli~inom xempera, prediva i ostalih proizvoda „Apateksa” koji su se nalazili u svim na{im lokalima - ka`e Petrovi}, dodaju}i da im se u op{tini dva puta obe}avala pomo}, ali da su i daqe prepu{teni sami sebi. Tekstilci jo{ ka`u da je pre {est godina, kada je firma prestala da radi, sa wima manipulisano.

- Ko ko~i prodaju prodavnice u Apatinu za koju je, na primer, Merdian banka, nudila najve}u cenu na liciticaji - pita Pavkovi}eva. Smiqani} je obe}ao svu pomo} koju mo`e da da op{tina. Nezadovoqni dosada{wim zastupnikom kapitala Miodragom Raki}em, koga su kao sindikalca izabrali, radnici su napravili zahtev Akcijskom fondu za novog zastupnika. Prema wihovim re~ima, on ne razgovara ni sa radnicima, ni sa ste~ajnim upravnikom, a ne podnosi ostavku. Radnici su ju~e za novog zastupnika kapitala predlo`ili Slavicu Pavkovi}. J. Prel~ec

Paradne zaprege, tambura{i i vatromet za kraj ti, a kuvari }e ocewivati wihovo muzicirawe. Ekipe koje }e se takmi~iti u kuvawu ribqe ~orbe okupi}e se u 16 sati, nadmetawe po~iwe u 18, a u 23 sata je progla{ewe pobednika „Velikogospojinskog kotli}a”, dok }e u jedan sat posle pono}i publika ~uti koja je tambura{ka banda najboqa. U subotu, u 11 sati, u parku }e biti otvoren Etno bazar, od 12 do 14 ~asova, na Tiskom keju okupi}e se veliki broj motociklista, u Volonteri ~iste prilazne puteve 15 sati, u dvori{tu Narodne biNeno Belan i na kraju grupa blioteke odr`a}e se „Avlija zaba„Film”. vlija”. Defile motociklista poPosledweg dana manifestacije, u nedequ u 10 sati, u Domu kulture, po~iwe godi{we dru`ewe ~lanova „Avlija zabavlija” za najmla|e Zavi~ajnog kluba. U 11 }e ponovo Turisti~ko-kulturno-sportskoj manifestaciji „Velikogospojinbiti otvoren Etno bazar, u 18 ~asoski dani” pridru`ila se i Narodna biblioteka Novi Be~ej, tradiva bi}e odr`an me|unarodni me~ u cionalnom manifestacijim za najmla|e „Avlija zabavlija”, koje }e savate boksu izme|u ekipa Srbije i se odr`ati 29. avgusta popodne, u dvori{tu biblioteke. Pozori{na Crne Gore, u 19 sati nastupa bend grupa „Spot” iz Novog Sada, predstavi}e se najmla|ima pozoriiz Ma|arkse, a u 21 ~as po~e}e kon{nim komadom za decu „Lepotica i zmaj”, u dvori{tu }e raditi [kocert Vlade Georgijeva. Manifelica plesa, bi}e puno bombona, sladoleda i muzike. Kapija „Avlije stacija }e biti zavr{ena velikim zabavlije otvara se u 15 ~asova, a ulaz je slobodan. M. K. vatrometom u pono}. Op{tina Novi Be~ej spremna je za po~etak manifestacije, a o~ekuSutra }e centralni doga|aj biti ~iwe u 18 ~asova. Ovaj dan bi}e pun ju veliku pose}enost. Pro{le gotakmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe muzi~kih de{avawa jer koncerti dine, na „Velikogospojinskim dai nadmetawe tambura{kih bandi. po~iwu u 14 sati traja}e do 01 sat nima” bilo je preko 100. 000 a poseZanimqivo je da }e tambura{i i}i iza pono}i. Izme|u ostalih nastutilaca, ove godine organizatori od jednog do drugog kotli}a, svirapi}e „Ju grupa”, Kiki Lesendri}, o~ekuju jo{ vi{e gostiju. Zato su

(62.520), JKP „« Suboti~ke pijace”» sa 390.000 (58.500), JKP „«Parking»” sa 270.246 (40.536), JP D « irekcija za izgradwu Grada» sa 80.963 (12.144), te JP „«Pali} – Ludo{”» sa ukupnom dobiti od 74.279 od ~ega Gradu ide 10.028 dinara, dok je dobit JKP-a „« Vodovod i kanalizacija”»od 9.980.662 dinara, plus 2.176.768 i osnovnog kapitala u iznosu od 2.403.069 dinara upotrebqena za nepokriveni gubitak iz ranijeg razdobqa u iznosu od 14.560.500 dinara. ^lanovi Gradskog ve}a dali su i saglasnost na pove}awe osnovnog kapitala za JKP „«^isto}a i zelenilo”» i „«Vodovod i kanalizacija”», koji iznosi 95.955.432 dinara, odnosno 2.248.753.072 dinara. Z. Romi}

VESTI Radnici tu`e somborski „Bane” SOMBOR: Sedam akcionara Metaloprera|iva~ke industrije „Bane”AD u likvidaciji podnelo je tu`bu Trgovinskom sudu u Somboru protiv rukovodstva ove firme.U svojoj tu`bi oni tvrde da na nedavno odr`anoj vanrednoj Skup{tini akcionara, na kojoj je doneta odluka o likvidaciji preduze}a i preseqewu sedi{ta fime u Beograd, nije bilo kvoruma za rad i punova`no odlu~ivawe. Oni tra`e poni{tavawe ove dve odluke, o ~emu }e se odlu~ivati na ro~i{tu za raspravu po podnetoj tu`bi u somborskom Trgovinskom sudu zakazanom ve} za 31. avgust. M. M}

Osamsto kreveta za studentske domove

DANAS PO^IWU „VELIKOGOSPOJINSKI DANI” U NOVOM BE^EJU

NOVI BE^EJ: Smotrom paradnih zaprega na Tiskom keju u Novom Be~eju, danas u 13 ~asova po~iwe jedna od najve}ih manifestacija u Vojvodini, „Velikogospojinski dani”. Posetioci }e imati priliku da vide petoprege, za{titni znak Novog Be~eja, koji je poznat u ovoj varo{i jo{ od 1872. godine, kada je Novi Be~ej posetio car Frawa Josif I i u petopregu se provozao glavnom ulicom. Program se nastavqa u 17 sati, litijom u Manastiru na Tisi, u 18 sati je velikogospojinsko bdenije, a u 21 sat koncert Harisa Xinovi}a. Kao predgrupa nastupa „Beti Bup”.

11

ZASEDALO GRADSKO VE]E SUBOTICE

Zauzdavaju i virus HIV VR[AC: Lekarma u hitnoj pomo}i vr{a~kog Doma zdravqa posledwih meseci sti}u u~estali pozivi za intervenciju zbog predoziranosti opojnim sredstvima. To su mahom mladi qudi, uglavnom mu{karci, starosti od 20 do 25 godina i to je indikator da je narkomanija u ovom gradu uzela maha. Imaju}i sve ovo u obzir, op{tinski rukovodioci i zdravstveni radnici su odlu~ili da se preduzmu organizovane mere da se ovoj savremenoj po{asti stane na put. Po~etkom septembra u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoqub Bakalovi}” po~e}e da radi odeqewe za le~ewe narkoma-

~etvrtak27.avgust2009.

se pobrinuli da obezbede dovoqno sme{tajnog kapaciteta, kako u hotelu tako i u privatnom sme{taju. Pripreme za manifestaciju traju mesecima, a u pripremi manifestacije u~estvuju i volonteri. Naime, u okviru obele`avawa Svetskog dana mladih, u Novom Be~eju je po~eo 8. volonterski radni kamp, koji ove godine zajedni~ki organizuju Kancelarija za mlade i Savet za mlade op{tine Novi Be~ej i PAAD centar za sociokulturolo{ke izuzetnosti. Na ovogodi{wi kamp pristigli su mladi iz Ju`ne Koreje, Japana, Italije, Portugalije, [panije, Francuske, Rusije i Srbije. Kamp se ove godine realizuje u sklopu projekta „Volonterski centar Kancelarije za mlade op{tine Novi Be~ej”. Po ideji organizatora, volonteri su zajedno sa doma}inima, anga`ovani na pripremi „Velikogospojinskih dana”. Oni ~iste megistralne puteve na prilazu Novom Be~eju, gde uklawaju pet otpad. U narednom periodu kamperi }e pomo}i oko orgnizacije mnogobrojnih programa u sklopu „Velikogospojinskih dana”. N. K. M. K.

SUBOTICA: Sme{tajni kapaciteti studentskih domova „Bosa Mili~evi}” i „Ivo Lola Ribar” u Subotici iznose 800 kreveta. Od jeseni studenti mogu o~ekivati boqe uslove stanovawa, jer je kupqen novi name{taj, a adaptirana su i kupatila. Subotica je grad koja je dobila najvi{e novca od Univerzijade - 30 miliona dinara. Konkursi za sme{taj bruco{a }e biti raspisani od 1. do 15. septembra, a nakon toga }e se vr{iti upis i starijih studenata. - Pravo na sme{taj u domovima imaju i studenti iz okoline, a oni koji `ive u Subotici imaju pravo na samo jedan ru~ak dnevno. Sobe dvokrevetne prve kategorije i sa posebnim kupatilom i kuhiwom ko{taju 1.140 dinara za studente na buxetu, dok je sme{taj u tre}oj kategoriji sa trokrevetnom sobom i zajedni~kim kupatilom 740 dinara. Cena ru~ka u studentskoj menzi iznosi 45 dinara. Zahvaquju}i donaciji Univerzijade uspeli smo da pro{irimo sme{tajne kapacitete za 130 le`aja i sada ima ukupno 800 kreveta – isti~e direktor Studentskog centra Veqko Vojni}. A. A.

Kaciga glavu ~uva SUBOTICA: U Subotici je realizovana akcija „Kaciga glavu ~uva”, koju sprovode PU Subotica, Saobra}ajna policija i Automotosavez Srbije. Na raskrsnici izme|u ulica Felegijeve i Petefi [andora u centru grada podeqeno je oko 20 kaciga voza~ima motocikla, koji nisu imali kacigu. Akcija se realizuje od maja do oktobra. A. A.


12

~etvrtak27.avgust2009.

PONAVQA SE PARNICA IZME\U NOVINARA I „PISCA”

Gruhowi} i Davidovi}, runda druga U Op{tinskom sudu u Novom Sadu za danas je zakazan po~etak ponovqenog sudskog postupka protiv vo|e organizacije "Naconalni stroj" Gorana Davidovi}a po privatnoj tu`bi predsednika Nezavisnog

Goran Davidovi}

dru{tva novinara Vojvodine Dinka Gruhowi}a. Ipak, ne o~ekuje se da }e Davidovi} pojaviti u sudnici, budu}i da je on u bekstvu i da je za wim raspisana me|unarodna poternica zbog ranije zatvorske kazne posle upada na antifa{isti~ku tribinu na Filozofskom

fakultetu u Novom Sadu 9. novembra 2005. godine. Prema posledwim informacijama, on se nalazi u Italiji, gde je bio uhap{en, a zatim i pu{ten iz ekstradicionog prutvora. Prvostepenom odlukom suda iz 2007. godine Davidovi} je obavezan da Gruhowi}u isplati 500.000 dinara, me|utim Okru`ni sud u Novom Sadu tu presudu je ukinuo i predmet vratio na ponovno odlu~ivawe. Novinar je neonacistu tu`io zbog navoda iz Davidovi}eve kwige "Slu~aj Nacionalni stroj" u kojem je Gruhowi}a nazvao "novinarom propagandistom" koji radi za strane obave{tajne slu`be "neprijateqske na{em narodu". Tako|e, autor je spekulisao i u negativniom kontestu pisao o Gruhowi}evoj nacionalnoj pripadnosti. Presuda je pala zbog Davidovi}eve `albe da potrebna dokumenta nije dobio na }irili~nom pismu, a novosadski Okru`ni sud to je okarakterisao kao "apsolutno bitnu povredu postupka". Gruhowi}ev advokat Vladimir Beqanski tada je celu situaciju ocenio kao "pravni nonsens". Dakle, su|ewe se ponavqa zbog formalno-pravne smetwe . D. A.

POLICIJA UHAPSILA DVA POTENCIJALNA RAZBOJNIKA

Spre~ena pqa~ka mewa~nice u Srbobranu Policija u Srbobranu, prilikom kontrole vozila beogradskih tablica, prona{la je opremu pripremqnu za pqa~ku lokalne mewa~nice i uhapsila Predraga D. (38) iz Novog Beograda i Nenada S. (56) iz Para}ina osumwi~ene za poku{aj razbojni{tva. U wihovom automobilu prona|eni su dva pi{toqa CZ M57 i M70, fantomke, lisice, rukavice, suzavac i skalper, a sva ta oprema, prema sumwama policije, bila je namwena pqa~kawu mewa~nice

"Moneta". Osim toga, zaplewen je i wihov automobil koji je upu}en na ve{ta~ewe. Sumwa se da ovo nije jedino krivi~no delo u kojem je dvojac u~estvovao i u policijskom saop{tewu navodi se da je u toku daqi istra`ni rad na utr|ivawu wihove ukupne kriminalne odgovornosti. Protiv osumwi~enog dvojca bi}e podnete krivi~ne prijave zbog dogovarawa o izvr{ewu krivi~nog dela i nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija. D. A.

CRNA HRONIKA PROVALA U PICERIJI „UNO UNO” NA NOVOSADSKOJ PODBARI

Lopovi vole samo `estinu Nepoznate osobe provalile su u novosadsku piceriju "Uno uno" u Ulici \or|a Jovanovi}a na Podbari u no}i izme|u utorka i srede i ukrali "~ivas regal" i jo{ nekoliko fla{a `estokog pi}a. Provalnici su u prostorije ugostiteqskog objekta "upali" kroz horizontalni prozor pri vrhu izloga objekta. Kada je radnik picerije ju~e ujutru do{ao na posao zatekao je popuno otvoreno prozorsko krilo koje je visilo prema

POSLEDWE UBISTVO U BE^EJU GOTOVO PRESLIKAN DOGA\AJ OD PRE GODINU DANA

Qubomorne ubice iz iste ulice a U Be~eju se i daqe ne smiruju strasti nakon {to je Karoq [ili (25) zbog qubomore ubio poznatog lokalnog kugla{a \er|a Balzama (42), te{ko ranio svoju biv{u devojku Tinde Beke (29), a lak{e Balzamovog kom{iju. Uzrok svega je, navodno "slomqeno srce", ta~nije ipak preterana, bolesna qubomora, jer je Tinde, nakon polugodi{weg zabavqawa s Karoqom, odlu~ila da `ivi sa \er|om. Karoq to nije mogao da podnese, sevnuo je kobni no`, Tinde je napao tesarskim ~eki}em... Na`alost, vrlo sli~an slu~aj sa tako|e smrtnim ishodom desio sa lawskog septembra , opet u Be~eju, i opet je uzrok

tri }erke, tada dve maloletne. Jedina razlika je {to je, za razliku od Karoqa, Lajo{ upotrebio pi{toq umesto no`a, ali bizarna sli~nost ova dva doga|aja je i ta {to obojica ubica `ive u istoj ulici u Be~eju, na istoj strani ulice, a ku}e su im udaqene svega stotinak metara! To je Ulica petrovoselski put u be~ejskom nasequ Novo selo. Lajo{ Horti je 20. septembra lane, saznav{i da je wegova biv{a neven~ana supruga Erika Varga (sa kojom ima }erku) u ku}i Arpada Harkaija, u{ao u dvori{te wegovog doma i, nakon kra}e rasprave, izvadio pi{toq koji je nosio u jakni, i ispalio hitac koji je Arpadu zadao smrtonosnu povredu

Krivi~ni zakonik Srbije propisuje da }e onaj ko drugog li{i `ivota iz bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda (samim tim i qubomore) biti osu|en za te{ko ubistvo, za {ta je predvi|ena kazna od deset do 40 godina zatvora. Istovremeno, stru~waci smatraju da je qubomora jedno od najintenzivnijih ose}awa kod ~oveka svega bila bolesna qubomora, kada je Lajo{ Horti (52), saznav{i da wegova biv{a `ena `eli da `ivi s drugim mu{karcem, dolazi u wegovo dvori{te i na ku}nom pragu ubija svog "suparnika" iza koga su ostale

u vidu prostrelne rane grudnog ko{a. Kasnije, na su|ewu u novosadskom Okru`nom sudu Horti je priznao delo, ali uz tvrdwu da je Harkaija hteo da zapla{i, ne i da ga ubije. Ispri~ao je da je s

Kosovar prosio po Novom Sadu

ja N. (56) iz [apca, Baram{ P. (28) iz Novog Sada i Adrijanu J. (27) iz Kosova Poqa. Sva trojica prosjaka ka`wena su po skra}enom postupku. D. A.

U OBORWA^I, KOD ADE

Sen}anka trgovala piratskim izdawima A|anska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Viktorije \. (1950) iz Sente, zbog osnovane sumwe da je po~inila krivi~no delo neovla{}enog iskori{}avawa autorskog prava ili predmeta srodnog prava. Prijava tereti Viktoriju da je u julu ove godine na "buvqaku" u

Subotici nabavila piratska izdawa kompakt diskova, pa ih prodavala u nasequ Oborwa~a, op{tina Ada, na va{aru odr`anom povodom seoske slave. Policija je od Viktorije privremeno oduzela 464 piratskih kompakt diska. M. Mr.

U BEOGRADU

Uhva}en razbojnik Beogradska policija uhapsila je Gorana \. (31) iz glavnog grada zbog vi{e razbojni{tava, saop{teno je ju~e iz MUP-a Srbije. Uhap{eni se sumwi~i da je od juna 2008. do avgusta 2009. go-

dine otimao novac od prodava~ica u trafikama, uz pretwu pi{toqem. Ta krivi~na dela izvr{avao je u op{tinama ^ukarica, Vo`dovac i Savski venac. (Beta)

unutra{wosti prostorije. Zbog toga ulazna vrata nisu mogla da se otvore. Prema wegovim re~ima, ni{ta od inventara nije dirano - lopovi su presko~ili preko {anka, pokupili svu "cugu" koje je bila jo{ uvek neotvorena i pobegli kroz isti prolaz kroz koji su i u{li. Pripadnici novosadske policije na lice mesta do{li su ju~e ujutru i obavili uvi|aj, a za jednim ili vi{e po~inilaca kra|e i daqe se traga. D. A.

Poharana picerija

TRI OSOBE OSU\ENE ZBOG PROSJA^EWA

Tri osobe privedene su kod sudije za prekr{aje zbog sumwe da su se bavili prosja~ewem po novosadskim ulicama, saop{tila je policija. Na zatvorske kazne od 15 dana osu|eni su Andri-

DNEVNIK

Dvori{te ku}e Karoqa [ilija

Dom Lajo{a Hortija

Erikom, od kada ne `ive zajedno, odr`avao kontakt, a povremeno bio i intiman. Rekao je, tako|e, da je na~uo da Erika ima vezu s drugim mu{karcem, te da joj je jednom prilikom poslao SMS i pitao da li ga jo{ voli i da li joj je potreban, a stigao mu je odgovor "Da". Kobnog dana je, navodno, zaznav{i da se biv{a supruga nalazi u domu Arpada Harkaija, javio Eriki da }e do}i "na ~a{icu razgovora, te da zajedno sve rasprave". Posebno zanimqivo je bilo svedo~ewe Erike Varge, koja je `estoko "oplela" biv{eg supruga, rekav{i da je mnogo pio, bio nasilan i zao, da joj je pretio, da je mnogima dugovao novac... Tako|e, demantovala je ve}inu onoga {to je Horti rekao, negiraju}i i bilo kakav SMS o kom je on govorio. Prvostepenom presudom osu|en je na devet godine robije, plus dve za nedozvoqeno dr`awe oru`ja, pa mu je izre~ena jedinstvena kazna od 10 godina zatvora. Ipak, nakon `albe Tu`ila{tva, Vrhovni sud mu je za godinu pove}ao kaznu, pa je osu|en na 11 godina robije. Da sve bude ~udnije, ni stariji Be~ejci se ne se}aju da su se ovakve stvari ikada de{avale u wihovom gradi}u. A onda, za mawe od godinu dana, dva gotovo indenti~na zlo~ina gde je qubomora odvela u smrt dva nedu`na ~oveka. Krivi~ni zakonik Srbije propisuje da }e onaj

ko drugog li{i `ivota iz bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda (samim tim i qubomore) biti osu|en za te{ko ubistvo za {ta je predvi|ena kazna od deset pa u nekim slu~ajevima i do 40 godina zatvora. Istovremeno, stru~waci smatraju da je qubomora jedno od najintenzivnijih ose}awa kod ~oveka. - Qubomora je ustvari bolesna qubav, a patolo{ka qubomora predst6avqa paranoju. Kao i svaka druga paronoja, ona se ne mo`e le~iti ve} se samo suzbija i smawuje se weno patolo{ko delovawe - obja{wava za "Dnevnik" sudski ve{tak, neuropsihijatar dr Marko Maksimovi}. - Kao jedno od najja~ih ose}awa, on mo`e biti izvor i pozitivnih i negativnih reakcija. Mo`e dovesti do agresivnosti kada se stvari jednostavno izmaknu kontroli i qudi donose nerazumne odluke. Svakako qubomora uti~e i na smawenu sposobnost shvatawa svojih dela i upravqawa svojim postupcima, posebno ukoliko je osoba uz to i pod uticajem alkohola ili sedativa. Mehanizam nastajawa qubomore mo`e biti nesigurnost pojedinca, koji je nesiguran u svoju qubav. Drugi mehanizmi mogu biti alkohol i narkotici kada je ~oveku smawena mo} racionalnog rasu|ivawa, a na kraju i struktura same li~nosti. D. Kne`i} D. Apro

ZBOG PRETWI KORA]U I VASI]U

Optu`ni predlog protiv „vojvode” Vu~ini}a Op{tinsko tu`ila{vo u Beogradu podiglo je optu`ni predlog protiv Sini{e Vu~ini}a zbog pretwi poslaniku @arku Kora}u i novinaru Milo{u Vasi}u iznetih u medijima u Republici Srpskoj. Portparol Tre}eg op{tinskog suda Dragan Milo{evi} rekao je ju~e agenciji Beta da je optu`ni predlog na snazi do daqe odluke suda i da je podignut u petak. Tu`iteqka Gordana ^oli} kazala je da uskoro o~ekuje poziv za glavni pre-

tres su|ewa Vu~ini}u. Vu~ini}u je pritvor od osam dana odre|en 17. avgusta, na osnovu odluke istra`nog sudije, a na predlog Tu`ila{tva. Vu~ini}, koji se predstavqa kao predsednik Inicijativnog odbora Srpskog ~etni~kog pokreta Republike Srpske, posredstvom medija u RS krajem jula pretio je novinaru nedeqnika "Vreme" Vasi}u i lideru SDU Kora}u, poru~iv{i im da }e "pro}i kao wihov prijateq Zoran \in|i}". (Beta)

Sini{a Vu~ini}


CRNA HRONIKA

DNEVNIK POKRENUTA ISTRAGA PROTIV OSUMWI^ENOG ZA SERIJU KRA\A U NOVOM SADU

Krao samo kvalitetne bicikle U Op{tinskom sudu u Novom Sadu pokrenuta je istraga protiv 36-godi{weg Vladimira L. ro|enog Beogra|anina sa posledwim poznatim prebivali{tem u Novom Sadu zbog osnovane sumwe da je tokom leta po~inio seriju kra|a bicikala na seloj teritoriji grada. Sumwa se da je ukrao najmawe 11 bicikala, na taj na~in “zaradio” 118.000 dinara i protiv wega }e se voditi postupak za krivi~no delo te{ke kra|e.

Svi nestanci bicikala koji se pripisuju osumwi~enom Vladimiru prijavqeni su tokom juna i jula. Ova dva letwa meseca i ina~e va`e za sezonu kada ekolo{ki dvoto~ka{i iznenada

`avao svoj “modus operandi”. Iskori{}avao je nepa`wu vlasnika, prilazio sa kle{tima za se~ewe armature i kidao sajle, lance i katance kojim su bicikli bili privezani. Uop{te nije birao vreme kada }e krasti, pa je do plena dolazio od 9 ujutru sve do 22 sata, pa tako najmawe 11 puta. Najvredniji bicikl koji je ukrao bio je onaj slovena~ke marke “ROG” koji je nestao na tre}em spratu zgrade u Balzakovoj ulici na Limanu vrednosti 30.000 dinara. Tako|e, vrlo je dobro znao {ta radi i {ta bira za plen, pa tako nijedan ukradeni bicikl nije procewen na mawe od 15.000 dinara. Ipak, Vladimir ih je najverovatnije “utopio” za mnogo mawe, jer se prema nekim nezvani~nim procenama na crnom tr`i{tu (dodu{e oni stariji i slabijih performansi) prodaju i za hiqadu dinara. Kako su bicikli postali popularniji i kako se ~e{}e kradu, i wihova cena porasla je u odnosu na prethodnu godinu.

„Ukrali su mi bajs” Sve nevoqe lak{e se prebrode kada ~ovek vidi da nije sam u svojoj muci. Tako je na socijalnoj mre`i “Fejsbuk” pokrenuta grupa koja okupqa `rtve kradqivaca bicikala i nosi naziv “Ukrali su mi bajs”. Vrlo brzo grupa je sakupila 79 ~lanova koji su gotovo svi iz Novog Sada. Me|u wima ima studenata, novinara, slu`benika, pa ~ak i lokalnih politi~ara. “dobijaju noge”. U Novom Sadu je kretawe biciklisti~kim stazama vrlo popularno, na svaki deo grada mo`e se sti}i za 15 ili 20 minuta, nema problema sa gu`vama, parking mestima, poskupqewima benzina... Upravo zbog toga bicikli su svakog leta na ceni. Nemogu}e je statisti~ki izraziti koliko se bicikala ukrade tokom jedne sezone jer se ove kra|e vrlo retko prijavquju policiji i Vladimir L. je jedan od “probranih” koji }e odgovarati za sli~no delo. Prema navodima iz Re{ewa o sprovo|ewu istrage, on je tokom svojih pohoda na bicikle zadr-

Najobi~niji `enski bicikl ne mo`e se kupiti za cenu mawu od 5.000 dinara, dok oni planinski sa 18 ili 21 brzinom ko{taju najmawe 12.000 dinara. Ovog leta u~iwen je korak ka bezbednosti bicikala u Novom Sadu, ali je jo{ uvek neizvesno da li }e to doneti konkretne rezultate. Posle akcije Grada Novog Sada i “Parking servisa” na tri lokacije u gradu postoje gara`e za bicikle koje su pod stalnim video nadzorom. Bicikli se bezbedno mogu “parkirati” kod Srpskog narodnog pozori{ta, na Trgu galerija i kod glavnog ulaza “[tranda”. D. Apro

KOBAN SUDAR SRBA U HRVATSKOJ

Srbin poginuo kod Siska U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila na autoputu Bregana-Zagreb-Bajakovo kod mesta Popova~a poginuo je 47-godi{wi dr`avqanin Srbije, a jo{ tri srpska dr`avqanina su te`e i lak{e povre|eni, saop{tila je ju~e policija iz Siska. Prema izve{taju, nesre}a se dogodila u utorak oko 20 sati a izazvala ju je 22-godi{wa dr`avqanka Srbije koja je upravqala automobilom marke “reno laguna” srpskih registarskih tablica. Zajedno s wom u automobilu su bili i 28-godi{wi mu{karac i dvoje dece od ~etiri i sedam godina, svi dr`avqani Srbije. Uvi|ajem je utvr|eno da je `ena koja je vozila

“reno” u jednom trenutku, zbog neprilago|ene brzine, izgubila kontrolu, vozilo se zanelo i udarilo u teretni automobil “folksvagen transporter”, tako|e srpskih registarskih oznaka, za ~ijim volanom je bio 47-godi{wi dr`avqanin Srbije. Teretni automobil je odba~en na metalnu ogradu autoputa, a zbog siline udara 47-godi{wi voza~ teretwaka i wegova 56-godi{wa suvoza~ica, oboje dr`avqani Srbije, ispali su iz vozila. Tom prilikom je voza~ teretnog automobila te{ko povre|en, a na putu do bolnice u Sisku je preminuo, dok je wegoa suvoza~ica lak{e povre|ena. (Beta)

KOD VRAWA

Ubijen taksista Istra`ni sudija Okru`nog suda u Vrawu Stani{a Mihajlovi} izjavio je danas da je u selu Kopawane prona|eno telo beogradskog taksiste Dragana Nikitovi}a. Mihajlovi} je rekao da je

Nikitovi} ubijen ju~e, kada je i prona|eno wegovo telo u zabitom selu Kopawane kod Vrawa. Taksista je usmr}en udarcem no`em u grudi. (Beta)

UHAP[EN VOZA^

Steroidi u toaletu autobusa Hrvatska policija je na grani~nom prelazu Bajakovo uhapsila 47-godi{weg voza~a autobusa iz Beograda, koji je u Hrvatsku poku{ao da pro{vercuje 150 kutija raznih vrsta cigareta, 3.850 komada steroida u pilulama i 26 bo~ica steroida. Kako je saop{teno iz vukovarsko-sremske policijske

uprave, roba je bila skrivena ispod oplate u toaletu autobusa. Nakon sprovedenog carinskog prekr{ajnog postupka, voza~ autobusa je u utorak priveden na kriminalisti~ku obradu, a ~eka ga krivi~na prijava op{tinskom tu`ila{tvu u Vinkovcima zbog izbegavawa carinske kontrole.

~etvrtak27.avgust2009.

13

ODBRANA SMATRA DA NE POSTOJI PRAVNI OSNOV ZA OSUDU OCA POZNATE TENISERKE

Nema tu`be, a Doki} u zatvoru? Drugostepeno krivi~no ve}e Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici ju~e je obavilo raspravu po `albama Op{tinskog javnog tu`ioca iz Rume i odbrane Damira Doki}a(50), iz Vrdnika, koji je za krivi~no delo ugro`avawa bezbednosti i nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih naprava osu|en u Op{tinskom sudu u Rumi 11. juna ove godine na jedinstvenu kaznu od 15 meseci zatvora i zadr`an u pritvoru do pravosna`nosti presude. Posle zavr{ene rasprave predsednik ve}a sudija Svetlana \uri~i} saop{tila je da }e odluka biti saop{tena ovih dana. U `albi na prvostepenu presudu koju je podnela Bosiqka \uki}, Doki}ev advokat, isti~e se da je Doki} za prvo krivi~no delo ugro`avawe bezbednosti – za pretwe ambasadorki Australije Kler Birxin, osu|en, mada za to ne postoji pravni osnov, po{to je ve}e Op{tinskog suda u Rumi Damira Doki}a osudilo po ~lanu 138 stav 1 Krivi~nog zakona Srbije, a po ovom ~lanu Op{tinski tu`ilac u Rumi nije mogao podi}i optu`nicu, ve} je o{te}ena ambasadorka trebalo da podnese privatnu tu`bu, pa da se Doki}u sudi po woj. Doki}ev advokat tra`i da se ovaj deo presude poni{ti, a Kler Birxin uputi da na privatnu tu`bu. Zbog toga {to tokom sudskog postupka, , nije dokazano da je Doki} pretio ambasadorki i wenom mu`u da }e ih ga|ati zoqom da je povre|en krivi~ni postupak, da o{te}ena Kler Bird`in nije saslu{ana pred sudskim ve}em u Rumi, uz obja{wewe da ambasadorku {titi Be~ka konvencija. Me|utim, Konven-

Jedno od ranijih privo|ewa Damira Doki}a

Za krivi~no delo ugro`avawa bezbednosti iz ~lana 138 stava 1 KZ Srbije ne mo`e se podi}i optu`nica, ve} se ovo delo goni po privatnoj tu`bi, a ambasadorka Australije nije tu`ila Damira Doki}a za izre~ene pretwe - ka`u Doki}evi advokati cija ne zabrawuje saslu{awe diplomata pred sudom, pa je u ovom slu~aju samo ambasadorka mogla pred sudom da govori o svojim stahovima od pretwi, a ne da se o tome izja{wava wen pravni zastupnik, advokat Sr|a Popovi}. Doki}ev branilac isti~e da je cela pri~a o pretwi preuve-

U OBRE@U

Igra~i tukli sudiju Dowesremski fudbalski derbi, izme|u „Grani~ara“ iz Obre`a i „Lovca“ iz Karlov~i}a, zavr{io se tu~om na stadionu u Obre`u, u kome je sudija ovog me~a zadobio udarce po nogama i glavi. Fudbaleri „Lovca“ Goran M. (29) i Branislav M. (24) odgovara}e u redovnom sudskom postupku u Op{tinskom sudu u Rumi, jer je policija podnela krivi~ne prijave protiv ove dvojice fudbalera zbog osnovane sumwe da su po~ini krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na sportskoj priredbi. S. B.

li~ana i da je na Op{tinskom sudu u Rumi dobila politi~ku konotaciju, posebno obrazlo`ewem o iskqu~ewu javnosti sa rasprave, gde se u obrazlo`ewu ka`e da se iskqu~uje javnost radi ~uvawa javnog reda i mira, a i da ne bi do{lo do naru{avawa diplomatskih odnosa Srbije i Australije. Me|u-

tim, zakon predvi|a iskqu~ewe javnosti samo kada treba za{tititi li~ni i porodi~ni `ivot diplomate, a na ovom su|ewu ni jednom re~ju nije spomenut privatni `ivot ambasadorke Bird`in, ili bilo koga od diplomata sa imunitetim. Odbrana tra`i od drugostepenog sudskog ve}a i da se Damiru Doki}u ukine pritvor, gde je on ve} ~etiri meseca, jer ne postoji opasnost od ponavqawa dela, a Doki}evo zdravqe je naru{eno, te`ak je dijabeti~ar, a ima problema i sa visokim krvnim pritiskom. [to se ti~e dela kazne izre~ene za posedovawe dve bombe ka{ikare i 20 metaka kalibra 36 specijal, Doki}ev branilac smatra da ova kazna mo`e biti smawena, jer se radi o ~oveku koji do sada nije osu|ivan. Sa druge strane, Op{tinski javni tu`ilac iz Rume tra`i da drugostepeno ve}e pove}a kaznu Damiru Doki}u za ugro`avawe bezbednosti ambasadorke. Tu`ilac tra`i i pove}awe kazne za nedozvoqeno posedovawe dve bombe i 20 metaka za pi{toq i da se Doki}u oduzme lova~ko oru`je na koje ima uredno izdate dozvole. Drugostepeno ve}e Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici saop{tilo je da }e u najkra}em mogu}em roku doneti odluku o presudi koju je izrekao Op{tinski sud u Rumi i o pritvoru u kome je Damir Doki} od 6. maja. S. Bojevi}

RASVETQENA SERIJA RAZBOJNI[TAVA

Tri mlada fantoma peqe{ila radwe Pripadnici novosadske policije uhapsili su Filipa D. (18) i wegova dva maloletna sau~esnika M. S. (17) i M. J. (17) zbog sumwe da su odgovorni za seriju razbojni{tava u posledwih {est meseci na ~itavoj teritoriji grada. Kako se navodi u saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu trojka je maskirana i uz pretwu pi{toqem opqa~kala {est prodavnica i jednu mewa~nicu i od radnika oduzimala novac. D. A.

PREMA MI[QEWU TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA

Zlo~ini Ramu{a Haradinaja ostali neka`weni

HA[KI TRIBUNAL Rasprava o `albi Tu`ila{tva na sloba|aju}u presudu biv{em zapovedniku OVK Ramu{u Haradinaju pred Ha{kim tribunalom bi}e 28. oktobra, najavio je ju~e portparol suda Kristijan [artije. Prvostepenom presudom, izre~enom po~etkom aprila 2008. godine, Haradinaj i drugooptu`eni Idriz Baqaj su oslobo|eni krivice po svih 37 ta~aka optu`nice za zlo~ine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini De~ana 1998. Tre}eoptu`eni Qah Brahimaj je osu|en na{est godina zatvora zbog okrutnog postupawa prema zarobqenicima u logoru OVK u Jablanici. Apelaciono ve}e Tribunala, na ~elu sa sudijom Patrikom Robinsonom koji je i predsednik suda, saslu{a}e krajem oktobra argumente iz `albe tu`ilaca koji su tra`ili da su|ewe Haradinaju

bude delimi~no ponovqeno, i drugog svedoka kqu~ni za doodgovore advokata trojice opkazivawe krivice optu`enih tu`enih.m Ha{ko tu`ilaHaradinaja, Baqaja i Brahi{tvo je u `albi, ulo`enoj u jumaja za zlo~ine po~iwene nad nu 2008, ocenilo da je sudsko civilima u logoru OVK u selu ve}e postupilo nepravi~no Jablanica u okviru “zajedni~kada nije, na kraju su|ewa, kog zlo~ina~kog poduvhata”. odobrilo tu`iIz `albe proocima dodatno izlazi da je Kavreme koje su ba{i bio prioni tra`ili da padnik OVK u bi iscrpli sve Jablanici i da je mogu}nosti da bio svedok zloobezbede iskaz stavqawa pridvojice kqu~tvorenih, od konih svedoka za jih su neki umrkoje navodi da li. Navodi se i su bili “uznemida je Kaba{i viravani” i “zadeo Baqaja i stra{eni”. Brahimaja kako Jedan od tih prebijaju zatvosvedoka, [efrenike. }et Kaba{i je Tu`ila{tvo dvaput - jednom u je i u `albi nasudnici u Hagu, glasilo da je “ata drugi put premosfera uzmemiko video veze iz ravawa i zastraWujorka - odbio Ramu{ Haradinaj {ivawa” svedoka da svedo~i i zbog toga je optuobele`ila su|ewe, kao i da su `en za nepo{tovawe suda. sudije u presudi navele da su Uprkos nalogu suda, Kaba{i je “mnogi svedoci navodili tokom su|ewa Haradinaju postrah kao razlog {to ne `ele begao iz Haga u SAD ~iji je da se pojave pred sudom i svedr`avqanin. Identitet drudo~e”. gog svedoka u `albi nije bio Odlukom da ne odobri tu`inaveden. ocima dodatno vreme da obezTu`ioci su u `albi naznabede iskaze Kaba{ija i drugog ~ili da su iskazi Kaba{ija i za{ti}enog svedoka, sudsko

ve}e je, me|utim, “nagradilo uznemiravawe svedoka i prekr{ilo osnovne principe pravi~nog su|ewa”, pi{e u `albi optu`be. Tu`ioci stoga tra`e da apelaciono ve}e Tribunala nalo`i delimi~no ponavqawe su|ewa po {est od 37 ta~aka optu`nice koje su se odnosile na zlo~ine u Jablanici. Postojala bi “razumna mogu}nost” da na tom su|ewu budu saslu{ani Kaba{i i drugi za{ti}eni svedok, napomiwe se u `albi. Ha{ko tu`ila{tvo se `alilo i na deo presude po kojom je drugooptu`eni Baqaj oslobo|en odgovornosti za smrt majke i dve k}erke iz jednog sela u okolini De~ana u prole}e 1998. O tome da je `rtve sa svojim qudima odveo Baqaj, na su|ewu je svedo~io wihov sin, odnosno brat. @albom je obuhva}eno i osloba|awe Baqaja optu`bi za silovawe za{ti}ene svedokiwe 61 i za okrutno postupawe prema svedoku. Tu`ioci tra`e da `albeno ve}e preina~i osloba|aju}u presudu i Baqaja proglasi krivim za ta zlodela. Za odlu~ivawe o `albi Tu`ila{tva pred apelacionim ve}em Tribunala ne postoji ~vrst rok.


14

KULTURA

~etvrtak27.avgust2009.

POVODOM STOGODI[WICE RO\EWA NA[E ZNAMENITE SLIKARKE

Dela Barilijeve na izlo`bama {irom Evrope Dela na{e znamenite slikarke Milene Pavlovi}-Barili bi}e, krajem ove i po~etkom naredne godine, predstavqena u Rimu, u okviru obele`avawa 100-godi{wice od wenog ro|ewa, saop{tilo je Ministarstvo kulture. Rim je grad u kome je jedno vreme `ivela, i u kome je imala izuzetno zapa`ene izlo`be. Imaju}i u vidu uticaj koji je Milena Pavlovi} Barili imala na italijansko slikarstvo, i pokazav{i respekt prema wenom celokupnom opusu, u realizaciju izlo`be ukqu~ilo se Ministarstvo kulture Republike Italije. Stvarala{tvo te velike umetnice vide}e tokom proslave jubileja i publika Pariza, po~ev od decembra. Tokom dva meseca weno stvarala{tvo }e biti prikazano u srpskom Kulturnom centru. Milena Pavlovi}-Barili je deo svog `ivota provela i u tom evropskom centru, rade}i, izme-

|u ostalog i za wihove presti`ne modne ~asopise, tako da pariski Muzej mode razmatra mogu}nosti za uspostavqawe budu}e saradwe na prezentaciji wenog modnog stvarala{tva. U saradwi sa Univerzitetom u Bolowi, odeqewem za unapre|ewe mode i tehnologije, sa Fakultetom primewenih umetnosti u Beogradu i Galerijom u Po`arevcu, ove godine bi}e organizovana i izlo`ba u Gradskom muzeju u italijanskom gradu Riminiju. U okviru programa “Muzej u pokretu”, 15 najistaknutijih dela velike slikarke bi}e prikazana {irom Srbije. Postavku u Galeriji SANU videlo je 90.525 posetilaca, a predstavqeno je vi{e od 100 dela slika, skica i crte`a na{e zna~ajne umetnice. Sva su iz fundusa Galerije “Milena Pavlovi}-Barili” sme{tene u wenoj ku}i u Po`arevcu i iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. (Tanjug)

DNEVNIK

SIMPOZIJUM NA ME\UNARODNOM NOVOSADSKOM KWI@EVNOM FESTIVALU

Kwi`evnost i identiteti Po bogatim i razli~itim sadr`ajima od jutra do kasne ve~eri, ju~era{wi-tre}i dan Me|unarodnog novosadskog kwi`evnog festivala bio je vrhunac manifestacije. Tokom dana ispunio ga je simpozijum na temu “Kwi`evnost i identiteti: globalno/lokalno”, koji je u Dru{tvu kwi`evnika Vojvodine okupio petnaestak istaknutih doma}ih kriti~ara, fi-

stvenom identitetu. Globalizacija bi kao jednu od dobrih posledica trebalo da ponudi toleranciju me|u razli~itim kulturama. U `ivotu ~esto vidimo nametawe jednog, ve}inskog kulturnog identiteta ostalim, mawinskim. Dragan Prole je raspravqao o trouglu umetnost-politika-istorija, po~ev od [ilerovog doba i o nu`noj me|usobnoj povezanosti.

no nude modeli harmonije identiteta i romantizovane ideje mogu}nosti izbora, stvarnost ih demantuje. Amerikanci grade zid na granici sa Meksikom, da bi spre~ili dolazak emigranata. U Kanadi slavistiku studiraju deca imigranata, a kwiga srpskih pisaca nema. Srpska kwi`evnost od 1989. godine u potrazi za identitetom-bila je tema izlagawa Zorana \eri-

GORAN MARKOVI] POTVRDIO DA ]E RE@IRATI „NACIONALNU KLASU 2”

Nova poetika, humor i herojstvo

Re`iser Goran Markovi} potvrdio je ju~e u Beogradu da }e, u saradwi sa Auto-moto savezom Srbije (AMSS), napraviti nastavak svog kultnog ostvarewa “Nacionalna klasa”, ali je ukazao da film jo{ nema ni pri~u ni scenario. Na konferenciji za novinare u Medija centru, predstavnici AMSS-a su najavili da }e, u sklopu wihovog projekta “Brza Srbija”, biti snimqen produ`etak “Nacionalne klase”, na {ta se Markovi} nadovezao re~enicom: “Jo{ samo da se izmisli i snimi taj film”. “Predsednik AMSS-a Dragoqub Leki} i ja smo se dogovorili (da bude nastavka), i to je sve {to imamo”, rekao je Markovi}, koji je originalnu “Nacionalnu klasu”, s Draganom Nikoli}em u glavnoj ulozi, snimio pre 30 godina. Nikoli}, koji }e u nastavku ponovo igrati voza~a Flojda, nije se pojavio na konferenciji za novinare zbog profesionalnih obaveza, ali je poslao poruku da je “veoma zadovoqan” {to }e biti novog filma, ~ime se ispuwava i wegova “davna{wa `eqa” da se to dogodi. Markovi} je rekao da se “dugo opirao” ideji o nastavku, ali je dodao da ga je Dragoqub Leki} “kona~no ubedio”. Projekat “Brza Srbija” po~e}e da se realizuje u septembru, a povod wegovog nastanka je nekoliko jubileja srpskog automobilizma - me|u wima 70. godi{wica prve i jedine trke Formule jedan u Beogradu i 90. godina osnivawa “sitroenovog” auto-kluba - kao i stupawe na snagu novog Zakona o bezbednosti saobra}aja.Markovi} je rekao da je s novom “Nacionalnom klasom” odlu~io da pomogne projektu. “A dodatni razlog je da napravim ne{to {to bi odvratilo qude od samoubila~kog, mani~nog na~ina vo`we”. Rad na filmu, prema Markovi}evim re~ima, ne}e po~eti “ni brzo ni kasno”, a “okupi}e mla|e stvarala~ke snage”, dok }e Zoran Simjanovi} pisati muziku, kao i u originalnoj “Nacionalnoj klasi”. Upitan da li }e nova “Nacionalna klasa” biti rimejk prvog filma, ili }e se raditi o klasi~nom nastavku, Markovi} je odgovorio da je “prvi film jo{ `iv” i da mu rimejk nije potreban, a da }e drugi

film biti “potpuno nova stvar; pri~a za sebe s formalnim vezama sa originalom”. “Jako je te{ko napraviti dobar nastavak. A ja nemam naro~itog razloga da pravim filmove, osim da budu dobri”, izjavio je ovaj re`iser, tvorac filmova kao {to su “Variola vera”, “Majstori, majstori”, “Ve} vi|eno”, “Specijalno vaspitawe” i “Tito i ja”. Prema Markovi}evim re~ima, produ`etak “Nacio-

Dragan Nikoli} ponovo u ulozi Flojda

nalne klase” ne bi trebalo da bude “prosti nastavak i prepri~avawe” onog {to je vi|eno u originalnom filmu, ve} treba da donese “ovovremenske vrednosti, novu poetiku, novi humor i novo herojstvo”. Markovi} je tako|e rekao da }e pre snimawa prou~iti miqe dana{wih automobilskih trka u Srbiji. Predstavnici AMSS- a, koproducenta najavqenog filma, rekli su da }e do polovine septembra biti pokrenut veb sajt www.nk2.rs, preko kojeg }e javnost biti obave{tavana o svemu {to se ti~e nastavka “Nacionalne klase”, ukqu~uju}i informacije o pri~i i scenariju. (Beta)

S ju~era{weg simpozijuma u Dru{tvu kwi`evnika Vojvodine

lozofa i pisaca. Moderator skupa bio je Alpar Lo{onc. Bojan Jovanovi} je govorio o kwi`evnosti kao ~iniocu identitetskog konstrukta. On je, izme|u ostalog, rekao da je kwi`evnost oduvek va`na komponenta samopotvr|ivawa nacionalnog i dr`avnog identiteta. To se, u na{im prilikama, naro~ito dobro videlo nakon raspada jugoslovenske zajednice. On tvrdi da je u Srbiji na snazi kwi`evnocentri~ni kulturni model, jer je kwi`evnost glavni deo kulturne produkcije. Identitet kao prihvatawe drugog-bila je tema Jano{a Bawaija. On je podsetio na aktuelnost studija Imrea Borija iz ove oblasti, odnosno na wegovu kwigu “U tragawu za identitetom”, objavqenu dvehiqadite. Re~ je o dragocenoj panorami identiteta mawinskema|arske kulture i kwi`evnosti druge polovine 20. veka na ovim prostorima. Bawai je naglasio da tradicija `ivi u izboru wenih naslednika, koji ne{to zaborave, a ne{to i zapamte. O kwi`evnosti i identitetu u doba tranzicije govorio je @arko Trebje{anin, podsetiv{i da je pojam “identitet” u nauku uveo psihoanaliti~ar Erik Erikson. Vidqivo je da je jedan od osnovnih motiva kroz istoriju kwi`evnosti bio upravo bolno tragawe za li~nim identitetom. Ako je ~ovek ostvaren i siguran, ne bavi se time, ali u kriznim situacijama on itekako postavqa pitawa o sop-

Kwi`evnost je, po wemu, alternativa rigidnom istorijskom diskursu. Poruka ove rasprave je da se ne treba povoditi za la`nim strategijama zavo|ewa preko medija, ve} da ponovo treba ~itati Xojsa, koji je aktuelniji nego ikad. Za male i mawinske kwi`evnosti nema izlaska na globalnu kapitalisti~ku scenu, smatra Kornelija Farago. Ona upozorava na globalno nastawivawe industrije zabave i op{tu internacionali-

Foto: A. Erski

}a. U~estvuju}i na razli~itim slavisti~kim skupovima, on je zakqu~io da je to godina od koje po~iwe interesovawe za srpsku i ostale eks-ju kwi`evnosti. Na `alost, strance je uglavnom zanimao eti~ki identitet srpskih pisaca u protekle dve decenije - da li su bili svedoci, sau~esnici ili `rtve vlasti. Bilo bi boqe da su se bavili poeti~kim identitetom srpskih kwi`evnika, smatra \eri}. On je podsetio da su mnogi srpski pisci ostali ~ak i

Festivalska zavr{nica ^etvrti i posledwi festivalski dan zapo~iwe u podne, u Gradskoj biblioteci, gde }e biti predstavqena savremena bugarska poezija. U kafeu “Oblomov” u 16 ~asova po~iwe matine “Pola sata kwi`evnosti”. Na Trgu mladenaca u 21 ~as nastupi}e Marek Novakovski (Poqska), Irina Ma{inska i Oleg Vulf (Rusija), Volfgang Rac (Austrija), Ivan Gaberov (Bugarska), kao i Bo{ko Krsti}, Slavko Alma`an, Ildiko Lova{ i Nedeqko Terzi}. Me|unarodni novosadski kwi`evni festival zavr{ava se takmi~ewem za najboqeg slem-pesnika Srbije, koje po~iwe u 23 ~asa u kafeu “Bistro”. Gost ve~eri je @an Portan (Francuska). zaciju engleskog jezika, {to ne dozvoqava pristup drugom i druga~ijem. Izlaz je mo`da u regionalizmu, koji bi pojednostavio slo`enu igru izme|u lokalnog i globalnog. Vladimir Tasi} obja{wavao je (ideolo{ki obojen) termin globalizacije, kao `equ dominantne strukture da nametne sopstveni sistem vrednosti. Mada se zvani~-

bez li~nog identiteta, u poziciji bezdomnosti, jer su morali da napuste biv{e jugoslovenske republike. Tokom popodneva o kwi`evnosti i identitetima u lokalnim i globalnim okvirima govorili su Du{an Pajin, Damir Smiqani}, Milena Vladi}, Vladimir Gvozden, Novica Mili} i Jasmina RaRadmila Lotina doji~i}.

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Majkl Bej Scenario: Eren Kruger, Roberto Orsi i Aleks Kurcman Uloge: [aja Labaf, Megan Foks, Xo{ Duhamel, Tajres Gibson, Xon Turturo, Ramon Rodrigez, Kevin Dan, Xuli Vajt, Izabel Lukas, Xon Benxamin Hiki

Transformersi 2

Sadr`aj

Re~ kritike

Pro{le su dve godine od kada su Sem Vitviki ([aja Labaf) i Autoboti spasli qudsku rasu od invazije Deseptikona. Do{lo je vreme da Sem krene ne kolex odvoji se od porodice i svoje devojke Mikaele (Megan Foks), i dok traje opra{tawe, ponovo aktivirani skrivni Deseptikoni izvr{avaju napad u [angaju. To je najava wihovog povratka na zemqu, Megatron i Starskrim poja~ani novoprido{lim robotima ubicama se spremaju za jo{ jednu bitki sa Autobotima udru`enim sa qudima, ta~nije specijalnim tajnim vojnim jedinicama. Sudbina Zemqe je jo{ jednom u rukama Sema Vitvikija i wegovih ~eli~nih prijateqa iz svemira na ~elu sa Optimusom Prajmom...

“Transformersi 2” (Transformers : Revenge of the Fallen) dve godine posle prvog dela, moglo bi biti dugove~nog serijala, ne donose ono prvobitno uzbu|ewe veoma uspele novotarije, ali su jo{ uvek dovoqno zabavni i uzbudqivi kao ultimativna tehnoludorija i lako svarqivi, gotovo nemogu} miks najpopularnijih filmskih `anrova namewen mla|oj, ako ne i onoj ne{to starijoj gledala~koj populaciji. Zapravo bliskost filmskih transformersa dinamici fajterskih kompjuterskih igrica, najpre ih preporu~uje mla|anom gledali{tu koje se navuklo i tra`i sve ja~e doze vizuelnog adrenalina. Kako god, od figurica za decu, preko crta}a i stripova, na prvi pogled, mo`da i nezanimqivi roboti iz svemira su u punoj snazi za`iveli svoj “najrealisti~kiji”, filmski `ivot. Za to zahvalnost duguju magovima vizuelnih i specijalnih efekata i digitalnoj tehnologiji, na kraju i samoj qudskoj ma{ti.U ovom filmu ona i najdaqe dose`e kada je re~ o inventivnim “tehno” koreografijama u scenama potere, masovnim i borbama jedan na jedan. Tek, pri~a o sukobu dobrih i lo{ih vanzemaqaca neke tehnolo{ki naprednije civilizacije, puna op{tih mesta, sadr`i elemente jednog mogu}eg pop epa i do kraja, razgaquju}e SF opere. I dok se tehno-bogovi-astronauti susre}u sa qudima, umesto dramskih imamo akcione kulminacije i za lucidnu distancu, naravno neophodan humor. Rediteq Bej (Stena, Armagedon, Perl Harbur)je ovom prilikom zapucao iz svih wemu znanih filmskih oru|a u~iniv{i i da vreme{niji gledalac, makar na trenutke u`iva u duhovitoj i ekspresnoj filmskoj recikla`i, citatima i samocitatima. V. Crwanski


c m y

DNEVNIK

~etvrtak27.avgust2009.

15


SPORT

~etvrtak27.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

16

ALEKSI] VE] NA OSTRVU, PREMA PISAWU ENGLESKOG „DEJLI MEJLA”

Siti spremio {est miliona funti Pro{le sezone bio je pod budnim okom Viqareala i Real Madrida, o~ekivalo se da bi mogao da pre|e u Bajern ili Ajaks, a Danijel Aleksi}, Vojvodinin vunderkind, sino} je u pratwi oca i menaxera Zorana Ra{i}a otputovao u kolevku fudbala, u Englesku, ta~nije u Man~ester. Wegova odrednica nije Junajted, gde su se smestili Nemawa Vidi} i Zoran To{i}, a od zime }e im se pridru`iti i Adem Qaji}, ve} Siti, glavni gradski rival. Nebesko plavi su ovog leta odre{ili kesu za poja~awa, ali misle i na budu}nost, pa je otuda ju~era{wi “Dejli mejl” objavio vest da je ovaj klub spremio 6 miliona funti za transfer najtalentovanije srpskog igra~a. - Ne znam, sve to lepo zvu~i, ali tek po dolasku u Englesku vide}emo {ta je od svega ta~no. Vra}am se u nedequ, bar bi tako trebalo, a o~ekujem da do tada razgovaramo, treniram i verovatno pro|em lekarske preglede. Tek onda bismo videli {ta zapravo `eli Man~ester siti. Ja znam {ta ho}u i koliko mogu – poru~io je vidno uzbu|en, ali i zadovoqan osamnaestogodi{wi fudbaler.

Pod lupom i Zogovi} Nije Danijel Aleksi} izgleda jedini fudbaler Vojvodine zanimqiv za englesko tr`i{te. U istom tekstu “Dejli mejl” spomiwe da Fulam i Portsmut love devetnaestogodi{weg Stefana Zogovi}a, Aleksi}evog saigra~a. Zogovi} je tako|e pro{ao mla|e selekcije FK Vojvodina i odli~no se snalazi u odbrambenim zadacima po oba boka i u centralnom delu, navodi se u tekstu. - Pre pet minuta javili su mi da se ta vest pojavila na agencijama. Niko me li~no nije kontaktirao, a koliko znam, ni u klub nije stiglo ni{ta zvani~no. Mogu}e je da me neki skaut prati koji zastupa pomenute engleske klubove. Vide}u {ta o svemu ka`e moj menaxer i kakvo mi{qewe ima klub – rekao je Stefan Zogovi}.

Danijel Aleksi}

MIODRAG PANTELI]

Brazilci – izmi{qotina Pojedini mediji ju~e su objavili da Vojvodina dovodi dvojicu brazilskih fudbalera. - Re~ je o ne~ijoj izmi{qotini. Niko u klubu nema pojma o tome. Mi imamo Brazilca, zove se Marselo Ple~. Ukoliko do kraja prelaznog roka budemo anga`ovali nekog igra~a, bi}e to sa doma}ih prostora – istakao je Panteli}.

Pri~a o srpskim talentima puna je re~i hvale za Aleksi}a. Navodi se da je igrao za sve mla|e selekcije reprezentacije Srbije, a je ~lan mlade i da je debitovao i za A nacionalni tim. Apostrofira se da je na srpske talente prvi oko bacio Man~ester junajted anga`uju}i To{i}a i Qaji}a, uz napomenu da su Aleksi} i Qaji} odli~ni drugovi.

Ipak, prema pisawu “Dejli mejla” za interesovawe Man~ester sitija najzaslu`niji je, izgleda, selektor Radomir Anti}, nekada i sam profesionalac u Engleskoj, ~ija je preporuka prevagnula da Siti uputi zvani~an dopis FK Vojvodini. Ovim se, naravno, ne zavr{ava srpska pri~a u Premijer ligi, jer boje ^elzija, podse}amo, brane Branislav Ivanovi} i od nedavno Nemawa Mati}. S. Savi}

Goran Jovi}, gradona~elnik Stare Pazove, Sne`ana Samaryi}-Markovi} i Tomislav Karayi}

Potpisan ugovor o izgradwi Ku}e fudbala Ministarstvo omladine i sporta i Fudbalski savez Srbije potpisali su ugovor o izgradwi Ku}e fudbala u Staroj Pazovi koja bi trebalo da bude zavr{ena krajem slede}e godine. Ugovor su potpisali ministar omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} i predsednik FSS Tomislav Karaxi}. Za dvadesetak dana na lokaciji u okolini Stare Pazove bi}e otvoreni radovi i polo`en kamen temeqac za investiciju, koja }e u prvoj fazi ko{tati oko 1.800.000 evra. Ukupni radovi iznosi}e, prema predra~unskoj vrednosti, oko deset miliona evra. - Ministarstvo omladine i sporta ima izvanrednu saradwu sa FSS, jer smo u wemu prepo-

SUDIJA HAUARD VEB KATEGORI^AN

Vidi} nije kriv Fudbalska asocijacija (FA) Engleske ne}e pokrenuti disciplinski postupak protiv prvotimca Man~ester junajteda, sprskog reprezentativca Nemawe Vidi}a, zbog inciden-

ta koji se dogodio na prvenstvenoj utakmici sa Viganom (5:0). Vidi} je, naime, u pro{lu subotu, na me~u drugog kola engleskog {ampionata udario fudbalera Vigana Huga Rodalegu u trenutku dok nije imao loptu u posedu. Srpski defanzivac je Rodalegu udario nakon {to je on neoprezno startovao na golmana Man~ester junajteda Bena

Fostera, koji je ve} bio uhvatio loptu. Sudija Hauard Veb nije primetio taj Vidi}ev gest, pa su predstavnici Vigana predali FA video snimak na kom je zabele`en incident.

FA je snimak prosledila Vebu, koji je, nakon gledawa procenio da se na osnovu tog video zapisa ne mo`e zakqu~iti da li je Vidi} namerno udario Rodalegu. Mediji su spekulisali da bi Vidi} mogao da bude ka`wen sa tri utakmice suspenzije, ali je Veb stao na stranu igra~a, koji je progla{en za najboqeg u Premijer ligi za sezonu 2008/09 od strane FA.

znali subjekt koji mnogo ula`e u organizaciju i razvoj na{eg sporta. Do sada smo imali ve} nekoliko uspe{nih zajedni~kih poslova, kao {to su bili izgradwa malih terena u lokalnim zajednicama i spre~avawu nasiqa u sportu, ali je ovo obostrano najve}i i najzna~ajniji zalogaj - rekla je ministarka sporta. Karaxi} je obe}ao da }e prva faza izgradwe srpske Ku}e fudbala biti zavr{ena ve} po~etkom novembra. - Do tada treba da bude izgra|eno {est terena sa prirodnom i ve{ta~kom travom, da se uradi ograda oko terena i osvetqewe na objektu - rekao je predsednik FSS.

Ferdinand preska~e Hrvate Fudbaler Man~ester junajteda i reprezentativac Engleske Rio Ferdinand propusti}e me~ kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. protiv selekcije Hrvatske, koji }e biti odigran 9. septembra u Londonu. Ferdinand je povredio butni mi{i} pre 10 dana na treningu uo~i utakmice prvog kola Premijer lige protiv Birmingema. On je rekao da o~ekuje da se na teren vrati za tri nedeqe. - Mislim da napredujem u oporavku, ~ak }u biti spreman i pre predvi|enog roka. Naporno sam trenirao posledwih dana i `elim {to pre na teren. Za par nedeqa }u ponovo igrati - rekao je Ferdinand i dodao: - Nadam se da }u posle utakmice reprezentacije biti potpuno spreman i sve ~inim kako bi se vratio na teren za me~ protiv Totenhema.

Livorno prodao Dijamantija Fudbaler Livorna Alesandro Dijamanti prekliwao je upravu italijanskog prvoliga{a da ga proda Vest Hemu. Wegove vapaje usli{io je predsednik kluba Nelso Ri~i. Livorno je prihvatio ponudu Vest Hema od pet i po miliona funti za Dijamantija.

Barsa `eli Ka~ara Posle interesovawa za Nemawu Vidi}a, aktuelni evropski {ampion, Barselona, zainteresovala se za jo{ jednog srpskog reprezentativca. Odli~ne igre Gojka Ka~ara na startu sezone u Bundesligi nisu ostale neprime}ene na Nou kampu. ^elnici Barse ne kriju da bi Ka~ara rado videli u svojim redovima, isti~u}i kako je na{ interenacionalac „mlad, dobar i jeftin“.

Sa takvim ocenama slo`ili bi se i ~elnici Herte, ali se ~ini da wima ne pada napamet da prodaju svog trenutno najboqeg igra~a. Berlinci kubure sa napada~ima pa im je trenutno Ka~ar jedino re{ewe za golgetera. Uz to, na{ reprezentativac ima ugovor sa Hertom do 2012. godine, pa je te{ko o~ekivati da bi se ~elnici kluba lako odrekli Ka~ara.


SPORT

DNEVNIK

PLEJ-OF LIGE EVROPE

Sarajevo u Klu`u Danas

(16): Aktobe - Verder (prvi me~ - 3:6) (17): Karabah - Tvente (1:3) (18):Hapoel T.A. - Teplice (2:1) (18):Dinamo (M) - CSKA Sofija (0:0) (18):Sigma - Everton (0:4) (18):Amkar - Fulam (1:3) (18.15):Herta - Brondbi (1:2) (18.30):Zenit - Nacional (3:4) (18.30):Slovan - Ajaks (0:5) (18.45):Klu` - Sarajevo (1:1) (18.45): Herenven - PAOK (1:1) (18.45):Lil - Genk (2:1) (19): Elfsborg - Lacio (0:3) (19): Tromso - Bilbao (2:3) (19.15): Austrija - Metalurg (2:2) (19.15): Metalist - [turm (1:1) (19.30): Liberec - Dinamo (B) (2:0) (19.30): @ilina - Partizan (1:1) (19.30): Bazel - Baku (3:1) (20): Liteks - Bate Borisov (1:0) (20): Sparta - Maribor (2:0) (20): AEK - Vaslui (1:2) (20): Levadija - Galatasaraj (0:5) (20.30): Crvena zvezda - Slavija Prag (0:3) (20.30): Odense - \enova (1:3) (20.30): Hamburg - Gengamp (5:1) (20.30): Fenerbah~e - Sion (2:0) (20.30): Klub Bri` - Leh (0:1) (20.30): Viqareal - Breda (3:1) (20.35): Harts - Dinamo (Z) (0:4) (20.45): Roma - Ko{ice ( 3:3) (20.45): Sent Patriks - Steaua (0:3) (20.45): PSV - Bnei Jahuda (1:0) (20.45): Vorskla - Benfika (0:4) (21): Aston Vila - Rapid Be~ (0:1) (21): Tuluz - Trabzonspor (3:1) (21.30): Valensija - Stabek (3:0) [ahtjor - Sivaspor

(2:0, 3:0)

Nedved oti{ao u penziju Biv{i ~e{ki fudbalski reprezentativac Pavel Nedved saop{tio je da je okon~ao igra~ku karijeru. - Odlu~io sam da ne prihvatim nijednu ponudu koju sam dobio posledwih nedeqa i da kona~no zavr{im svoju karijeru. Sada }u svoje vreme da posvetim porodici, `eni i deci. @elim da se zahvalim svim navija~ima na podr{ci koju su mi pru`ali tokom moje karijere. - rekao je Nedved. Nedved (36) je karijeru po~eo u Dukli iz Praga, a 1992. je pre{ao u Slaviju. On je proveo ~etiri sezone u Slaviji, a potom je od 1996. do 2001. igrao za Lacio. ^eh je posledwih osam sezona proveo u Juventusu za koji je ukupno odigrao 308 utakmica i postigao 65 golova. Za reprezentaciju ^e{ke nastupio je na 91 me~u i 18 puta se upisao u listu strelaca.

Baptista prelazi u Inter Napada~ Rome i brazilski reprezentativac @ulio Baptista mogao bi do kraja nedeqe da pre|e u Inter. Baptista (27) je odlu~io da napusti rimski klub, jer trenutno nije u prvom planu kod trenera Rome Lu~ana Spaletija. - Pregovaramo sa Interom o ovom transferu“, rekao je igra~ev menaxer Erminio Menendes i dodao da o~ekuje da bi sve trebalo da bude poznato do kraja nedeqe.

17

ZVEZDA VE^ERAS PROTIV SLAVIJE JURI OGROMAN MINUS U KVALIFIKACIJAMA ZA LIGU EVROPE

Novi podvig, ili ~astan opro{taj Da li fudbaleri Zvezde mogu da naprave jo{ jedan sportski podvig u kvalifikacijama za Ligu Evrope, sli~an onome protiv Gruzijaca, pitawe je koje prosto lebdi me|u qubiteqima fudbala, odnosno pod svodovima Marakane koje }e ve~eras biti dekorisana sa mo`da i 40.000 gledalacva. Jasno je da su crveno- beli olako potpisali kapitulaciju u Pragu pre nedequ dana, da je zaostatak od tri gola ve} veliki ali i da je Slavija najozbiqniji rival na koji se namerio za sitne novce renoviran Zvezdin tim. - Deviza sa kojom do~ekujemo utakmicu je kratka- ko ne veruje u pobedu ne treba ni da dolazi na stadion. Jedva ~ekamo da krene me~ u kojem ho}emo da obezbedimo povoqan ishod, logi~no uz podr{ku na{ih navija~a - istakao je u uvodnoj re~i na pres konferenciji u Medija centru trener Beogra|ana Vladimir Petrovi}. Da li i nakon „minusa“ iz ^e{ke prestonice procena o

Crvena zvezda – Slavija BEOGRAD: Stadion Marakana, pPo~etak: 20.30 (TV). Sudija: Kinhofer (Nema~ka) CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi}, Ninkov, Igwatijevi}, Savi}, Viloti}, Isah, Bogdanovi}, Lazeti}, Perovi}, Bla`i}, Leki}. SLAVIJA: Hanu{, Voma~ka, Huba~ek, Kraj~ik, Belaid, Ragued,. Suhi, ^erni, Volo{ek, [enkerik, Hlou{ek. imam izvo|a~e. Ne znaju ^esi koliko jo{ rezerve ima u nama. Ali, logi~no je da u Beograd dolaze puni optimizma i samopouzdawa, jer imaju u rukama rezultat koji se po`eleti mo`e - tvrdi Petrovi}. Ima u taboru crveno- belih i mawih kadrovskih problema. - Roviti su Ninkov (lo`a) i Isah (sko~ni zglob) ali bi}e u timu. \or|evi}u je potvr|ena kazna od dve utakmice pauze, i ne mogu na wega da ra~u-

Nenad Sre}kovi}, Jaroslav ^erni i \or|e Tutori}

I ^esi imaju mana Nakon debakla u Pragu, Vladimir Bogdanovi} realno je analizirao me~: - Nije re~ o slabom danu, jer rival je bio sjajan. Pokazali su kvalitet, nadigrali i zaslu`ili trijumf. Uo~i revan{ duela vezista crveno-belih pun je optimizma. - Slavija funkcioni{e skladno kao kolektiv, ali u pripremi susreta uo~ili smo i odre|ene slabosti koje }emo poku{ati da iskoristimo. Zaostatak jeste veliki, ali uz maksimalni anga`aman mo`emo do pobede, koji bi nas odvela u grupe LE. Naravno, u ovoj misiji o~ekujemo i fanati~nu podr{ku sa tribina - konstatovao je Bogdanovi}.

Zvezda pla}a, navija~i ispa{taju Disciplinska komisija UEFA raspravqala je o incidentima koji su se u Pragu desili neposredno pred prvu utakmicu plejofa za Ligu Evropa izme|u Slavije i Crvene zvezde. „Policajci“ Evropske ku}e fudbala o definitivnoj kazni za crveno-bele odlu~iva}e na sednici u petak. Ipak, ve} sada je najavqeno da }e klub iz Qutice Bogdana najverovatnije morati da plati kaznu od 50.000 {vajcarskih franaka zbog divqawa navija~a na ulicama Praga. Pored toga, mogu}a je i zabrana organizovanog odlaska Zvezdinih navija~a na gostovawa, u slu~aju da se crveno-beli plasiraju u liga{ki deo Lige Evropa.

podjednakim {ansama za prolaz daqe ostaje na snazi? - Iskreno, nakon dva meseca rada ne znam ta~no koliko su dometi tima. Zbog toga sam, mo`da malo i proizvoqno, pred prvi megdan napomenuo da se nalazimo u „egal“ poziciji. I to bi bilo ta~no da nismo primili tri jeftina gola - odgovorio je popularni Pi`on. Izgleda da je konfuzna odbrana i osnovni problem koje se ne mo`e preko no}i re{iti. - Upravo tako, jer nemamo u na{im redovima recimo jednog Vidi}a i ne mo`emo da ga vratimo. Mladi igra~i moraju kroz igru da sazrevaju, pla}aju danak neiskustvu. To je neminovnost, kako bi kasnije stasali u oslonce ekipe - objasnio je Petrovi}. Kako bi izgledao idealni scenario toka utakmice iz ugla trenera Petrovi}a? - Bilo bi dobro da povedemo sa 1:0 u prvom poluvremenu, kasnije ih ja~e pritisnemo. Treba nam sposobnost da atakuje-

Navija~i Slavije preno}ili u Ma|arskoj Navija~i Slavije pla{e se da preno}e u Srbiji i odlu~ili su da no} uo~i utakmice sa Crvenom zvezdom provedu u Ma|arskoj. Pra{ki klub je zatra`io od srpske policije pratwu ~im dva autobusa sa oko 80 navija~a danas pre|u granicu, jer se pla{e za bezbednost svojih pristalica. - Pripremamo za wih uputstva da znaju kako da se pona{aju u Beogradu. Trebalo bi da se uzdr`e od bilo kakvog politi~kog izja{wavawa. Najboqe bi bilo da dresove Slavije obuku tek na stadionu - rekao je portparol Slavije Onxej Zlamal. On je kao neverovatne ozna~io optu`be uprave Crvene zvezde da je ~e{ka policija napala bez razloga mirne srpske navija~e, a da Slavija nije nimalo htela da im pomogne. Deo navija~a sti`edanas u Beograd avionom, a uprava Slavije za sada ne zna koliko }e ih biti po{to }e se ulaznice prodavati tek u Beogradu. mo 90 minuta, ali vodimo ra~una i o kontri Slavije. Potpisao bih odmah trijumf od 3:0 uz osmeh je istakao Petrovi}. Takav epilog uveo bi Zvezdu u produ`etke, mo`da bi na kraju odlu~ivali i penali. - Spremni smo za sve opcije, ve`bali smo na treningu i izvo|ewe penala, u glavi ve}

PARTIZAN S PUNO OPTIMIZMA DOPUTOVAO U @ILINU

Me~ istine za crno-bele (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) Fudbaleri Partizana ve~eras igraju revan{ me~ plej - ofa za plasman u Ligu Evrope protiv slova~ke @iline. Posle mr{avih (1:1) iz Beograda crno-

}e te{ko, ali iako to nisu pokazali pre nedequ dana, crno-beli i daqe slove za favorite. Ekspedicija Partizana ~arter letom ju~e pre podne stigla

KUP OFS ^OKA – NOVI KNE@EVAC

Finale: ^oka–Hajduk

U finalu kupa OFS ^oka Novi Kne`evac u nedequ u ^oki (17 ~asova) igra}e ekipe ^oke i Hajduka iz Podlokawa. U polufinalnim utakmicama Hajduk iz Podlokawa je nadigrao Jedinstvo u Srpskom Krsturu 3:1, dok je ^oka na svom terenu eliminisala Tisu iz Padeja. Utakmica u ^oki nije privedena kraju jer su gosti iz Padeja napustili teren u 75.minutu kod vo|stva ^oke 1:0. M. Mr.

~etvrtak27.avgust2009.

Duel Klea i golmana Pernisa u Beogradu, posle kojeg je Brazilac dobio `uti karton

belima je potreban bar gol na stadionu Pod Dubnom da bi uo{te produ`ili nadu za ostanak na me|unarodnoj sceni. Bi-

u Bratislavu, a potom su crno beli autobusom nastavili u @ilinu. Kada su stigli fudbaleri Partizana su bili vidno raspo-

lo`eni, uvereni da }e prebroditi te{ku prepreku. Brana Ili}, od kojeg se o~ekuje da zaigra u startnoj postavi, smatra da Beogra|ani imaju dobre {anse za prolaz daqe. - Da nismo optimisti ne bi smo ni dolazili na revan{. Spremni smo , pru`i}emo maksimum. Imamo zanimqiv rezultat i mislim da bi smo brzim golom okrenuli me~ na na{u stranu. Za svaki slu~aj ve`bali smo i penale, ali nadam se da do wih ne}e morati da do|e - rekao je stameni napada~. Igra~ od koga se mnogo o~ekuje je i Adem Qaji}. Kreacija je ono {to krasi ovog mladog igra~a, a o~ekuje se da pored Moreire ve~eras upravo on vu~e konce u igri na{eg {ampiona. - I ja sam zakazao od po~etka sezone, ali ~ini mi se da se polako vra}am u formu. Mali napredak vi|en je i u ekipi na posledwem me~u protiv Javora. Ovaj susret za nas je vrlo va`an i bi}emo mnogo boqi nego pre nedequ dana u Beogradu. Ne znam konkretno po~etnu formaciju, ali znam da sada mnogo boqe poznajemo @ilinu - rekao je Qaji}.

Milo{ Bogunovi} tvrdi da kriza u rukovodstvu kluba nije poremetila igra~e. Ka`e da je u glavama fudbalera bila samo slova~ka @ilina. - Svesni smo da se oko nas sva{ta de{ava me|utim u posledwih sedam dana skoncentrisali smo se samo na ovaj duel. Izme|u sebe u svla~ionici smo odradili i psiholo{ku pripremu, jer je to jedan od faktora koji nam je dosada falio. Javnost nas je veli~ala, a mi svojim partijama nismo opravdali poverewe. Dozvolili smo da nam i verni navija~i zvi`de na na{em stadionu. Vi{e bonusa nemamo, moramo se skupiti kako znamo i umemo. Uve`bavali smo odre|ene takti~ke varijante i nadam se da }emo izabrati pravu u revan{u. Psihi~ki, eventualna pobeda bi nas znatno podigla, ali trijumf je va`an i zbog samog poslovawa kluba - rekao je manirom iskusnog lica mladi Milo{ Bogunovi}. Me~ @ilina - Partizan po~iwe u 19.30 ~asova, a sudi}e ga Danac Nikolaj Volkarc. I. Lazarevi}

nam - zavr{io je Vladimir Petrovi}. ^uda se u fudbalu de{avaju, istina ne tako ~esto. Zvezdi pravo na nadu da mo`e do novog podviga uz karakteristi~an ambijent koji }e kreirati delije na Marakani, niko ne mo`e da uskrati... Z. Rangelov

NI[TA OD POVRATKA NEMA^KOG TRENERA

Mateus bli`i Bajernu

Lotara Mateusa mnogi ve} vide kao „spasioca“ na klupi Partizana, ali je ~iwenica da je Nemac i u svojoj domovini naj~e{}e spomiwano ime kada negde treba da se „gasi po`ar“. Posle najlo{ijeg starta sezone u Bundesligi u posledwe 43 godine, „krizni {tab“ u minhenskom Bajernu zaseda takore}i bez prestanka. Klupa se uveliko drma treneru Luisu van Galu, a navija~i broje dane u kojima se Bajern nije domogao vode}e pozicije na tabeli. Danas su stigli do broja od 466, {to je nezabele`eno u istoriji minhenskog giganta. Gde je po`ar, tu je i Lotar Mateus, koji je izjavio da ga situacija u Bajernu jako zabriwava: - Naravno da pratim sve {to se de{ava jer sam navija~ kluba i mnogo se brinem. Imam druge ponude iz inostranstva, ali se ne radi o Partizanu izjavio je Mateus kada je upitan da li bi se mo`da prihvatio posla u Bajernu.


18

~etvrtak27.avgust2009.

SPORT

DNEVNIK

NAJBOQA SRPSKA TENISERKA O^EKUJE PUNO OD US OPENA

Vratila se stara Jelena Najboqa srpska teniserka, Jelena Jankovi}, zadovoqna je onim {to je do sada uradila na ameri~koj turneji. Izme|u ostalog Jelena izrazila je zadovoqstvo dosada{wim tokom ameri~ke turneje po{to je do{la do trofeja u Sinsinatiju, a u Torontu odigrala nekoliko odli~-

taj brejku tre}eg seta, ali sam na kraju pobedila {to je bilo neverovatno za mene. Bila sam iscrpqena za finale sa Safinom, koje smo odigrale u u`asno toplom danu. Ipak, ostala sam sna`na i mirna, uspela sam da igram svoju igru, diktirala tempo i realizovala svoje {anse. Uradila sam sve kako je trebalo tog dana.

ri sata ujutru, zato {to je na{ hotel bio udaqen sat vremena od teniskog centra. Slede}eg dana moje telo je bilo totalno uni{teno. Nisam vi{e imala goriva u rezervoaru. Ose}ala sam se zaista umorno u ~etvrtfinalu sa Klejbanovom. Gubila sam u tej breku prvog seta, ali sam uspela da se vratim i da osvojim taj set.

Jelena Jankovi}

nih me~eva pre nego {to je pora`ena u ~etvrtfinalu. Jankovi}eva sa nestrpqewem o~ekuje po~etak posledweg ovosezonskog Gren slem turnira, US opena, po{to joj je turnir u Wujorku jedan od omiqenih. - Sre}na sam {to mogu da vam ka`em da se stara Jelena vratila! Sinsinati je bio sjajan. Igrala sam stvarno dobar tenis i pobedila neke veoma dobre igra~ice. Pro{lo je dosta vremena od kada sam posledwi put to uradila. Ve`bala sam zaista veoma naporno i ostala sam veoma pozitivna, znala sam da moje vreme dolazi. Moj me~ protiv Elene Dementijeve u polufinalu je bio veoma te`ak i zavr{ila sam ga veoma kasno. Gubila sam sa 6:2 u

Pobeda nad igra~icom broj 1 na svetu u finalu je veoma va`na za mene. Moj tata, trener i de~ko su bili samnom sve vreme. Bila je to sjajna nedeqa. Iz Sinsinatija je Jelena odputovala za Toronto gde je imala tako|e a nekoliko dobrih pobeda. - Slavila sam u te{kom me~u protiv [nider, igrala jedan od mojih najboqih me~eva ove godine - sa Klajsters. Kim je igrala zaista jako jako dobro. Iako nije bila u takmi~arskom pogonu neko vreme, te no}i je igrala kao prvi reket sveta. Fizi~ki mi je taj me~ odneo mnogo energije. Zavr{ile smo na{ susret sat vremena posle pono}i, a ja sam oti{la da spavam tek u ~eti-

US OPEN

Uspe{na Jovanovska Srpska teniserka Bojana Jovanovski sa uspehom je odradila prvo kolo kvalifikacija za predstoje}i US open. Mlada teniserka je u prvoj rundi nadigrala Kineskiwu Lu \ing|ing rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 6:2. Jovanovski, koja je posle Jelene Jankovi} i Ane Ivanovi} najboqe plasirana srspka teniserka na WTA listi, u drugom kolu kvalifikacija igra}e protiv Ruskiwe Ekaterine Bi~kove, koja je bez

mnogo muke eliminisala doma}u igra~icu Koko Vandevege - 6:0, 6:3. Ruskiwa je postavqena za 11. nosioca u kvalifikacijama. Ukoliko 17-godi{wa Jovanovski uspe{no savlada i drugu prepreku za ulazak u glavni `reb posledweg Gren slema sezone bi}e joj potrebna jo{ jedna pobeda. Otvoreno prvenstvo SAD startuje 31. avgusta i igra se za ukupni nagradni fond od 20 miliona dolara.

UO^I US OPENA

Cibulkova odustala Slova~ka teniserka Dominika Cibulkova odlu~ila je da zbog povrede rebra odustane od u~e{}a na posledwem gren slem turniru sezone, Otvorenom prvenstvu SAD. Cibulkova je trenutno na 16. mestu VTA liste, a umesto we u glavnom `rebu bi}e Italijanka Alberta Brijanti. Titulu u mu{koj konkurenciji brani [vajcarac Roxer Federer, koji je pro{le godine u finalu pobedio Britanca Endija Mareja 6:2, 7:5, 6:2. U `enskoj konkurenciji titulu brani doma}a teniserka Serena Vilijams, koja je u finalu pobedila Srpkiwu Jelenu Jankovi} 6:4, 7:5.

EVROPSKO PRVENSTVO U RAKETNOM MODELARSTVU

Petrovi}u prvo mesto

Na prvenstvu Evrope u raketnom modelarstvu koje se odr`ava u Irigu, prvo je @ivan Josipovi}, postao prvak Evrope u klasi modela raketa sa trakom, a ju~e je juniorski reprezentativac Srbije Mihajlo Petrovi} osvojio titulu evropskog prvaka u klasi S1A (ra-

kete za postizawe visine). Juniorska reprezentacija Srbije je osvojila tre}e mesto u istoj kategoriji. Danas je posledwi dan takmi~ewa kada }e biti i najzanivqiviji program - makete kosmi~kih raketa – Sojuza, Arijane... J. G.

Zatim sam gubila i u drugom, gde sam tako|e uspela da se vratim. Imala sam me~ loptu u tej breku drugog seta, a Alisa je odservirala kratak servis, ja sam stajala suvi{e iza osnovne linije i nisam bila spremna za wega. Bio je to servis kao drop {ot. Nisam iskoristila svoje {anse uop{te. Izgubila sam drugi set i u tre}em nisam vi{e imala snage. To je bio moj limit. Tako|e, te no}i je bilo par ~udnih odluka od strane sudije. Servirala sam loptu koja je o~igledno bila napoqu i po{to niko nije reagovao morala sam da tra`im ~elend` koji je stvarno pokazao da je moj servis bio u autu. Nikada pre nisam videla ni{ta sli~no. Sudija nije ni{ta rekao na to,

bila je to neverovatna situacija i mislim da svakako nije bilo prikladno profi me~u na tom nivou. Potro{ila sam mnogo energije, poku{ala sam sve te no}i, ali prosto nije bilo dovoqno. Najva`nija stvar koja mi se desila u posledwih nekoliko nedeqa je da sam se vratila i da sam na terenu opet ona Jelena koja mo`e sve. Opet igram vrhunski tenis. Kre}em se odli~no udaram loptu sna`no i imam veliko samopouzdawe dok igram. Bili su mi potrebni ovi me~evi i ove pobede. Sada idem na US Open sa puno samopouzdawa i verujem u pobedu. Bila sam finalista pro{le godine i obo`avam da igram u Wujorku. Atmosfera, publika i naro~ito no}ni me~evi su zaista uzbudqivi i neverovatni. Ni jedan drugi turnir nema tu ~ar. Neverovatno se ose}am kada igram na "Fle{ingu" i nadam se da }e to i ove godine biti moja pozornica. Uzelaje Jelena dva slobodna dana od tenisa, da bi napunila baterije.baterije, ali ve} od danas kre}e sa treninzima sve do po~etka gren slema. -Trenutno sam malo prehla|ena, imunitet mi je pao, zbog ne spavawa u posledwih nekoliko nedeqa. Nadam se da }u brzo ozdraviti. Volim Wujork. Posle mog rodnog grada Beograda i pored Rima, to je moj omiqeni grad. Ogroman je i ima toliko toga da se u wemu vidi i do`ivi. Ima bezbroj radwi i restorana, prepun je qudi sa svih strana meridijana. To je zaista grad koji nikada ne spava. Odgovara mojoj li~nosti: jer ja sam hiperaktivna! Volim da radim gomilu stvari odjednom. Mo`da trenutno ne, jer sam veoma umorna, ali za nekoliko dana vrati}u se u normalu i mo}i}u ponovo da u`ivam i da se tamo zabavqam.Posledwi put sam vam rekla da vi{e ne}u jesti brzu hranu i piti koka-kolu. Ponosna sam da vam ka`em da se dr`im tog obe}awa. Nau~ila sam da ~im se odrekne{ takvog na~ina ishrane, vrlo brzo i prestane bilo kakva potreba za tim i sada se ose}am mnogo boqe. Sada kada igram, ose}am da imam vi{e energije i da sam u boqoj kondiciji. Kre}em se na terenu boqe nego ikada. Tr~im kao gazela.

Safina i Federer prvi nosioci Ruska teniserka Dinara Safina i [vajcarac Roxer Federer postavqeni su za prve nosioce na posledwem grenslem turniru sezone, US openu. Ameri~ka teniska organizacija je objavila listu nosilaca na kojoj nije bilo iznena|ewa. Najboqi srpski teniser Novak \okovi} postavqen je za ~etvrtog nosioca, a ispred wega su Endi Marej i Rafael Nadal. Kod `ena, Jelena Jankovi} je peta, a sestre Vilijams nalaze se na mestima dva i tri. ^etvrta je Elena Dementijeva. @reb 1. kola je danas, a turnir startuje u ponedeqak, 31. avgusta u Wujorku.

Italijanke ponovo boqe @enska odbojka{ka reprezentacija Srbije nikako da prona|e recept za pobedu nad Italijom. Posle neuspeha u finalu Univerzijade, pro{log meseca, "plave" su sa Italijankama odigrale dva trening me~a u Kovilovu. Prvi su izgubile, drugi odigrale nere{eno. Rezultatom 1:4 pora`en je tim u kojem su igrale Ogwenovi}, Brako~evi}, Nikoli}, Vesovi}, Krsmanovi}, Veqkovi} i libero Popovi}, kao i Sawa Malagurski u ~etvrtom i petom setu. U revan{u su na teren iza{le Antonijevi}, \erisilo, Nikoli}, Molnar, Krsmanovi}, Veqkovi} i libero ]ebi}, a mewale su ih Vesovi}, Petrovi} i Ra{i}. Posle dva dobijena seta, dozvolile su protivniku da izjedna~i na 2:2, {to je bio i kona~an rezultat.

JUNIORSKO SVETSKO PRVENSTVO

Mladi delfini u ~etvrtfinalu Juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije plasirala se u ~etvrtfinale Svetskog prvenstva, koje se odr`ava u [ibeniku. Srbija je savladala selekciju Ju-

`ne Afrike 16:3 u posledwem me~u grupe C. Na{a selekcija je osvojila prvo mesto u grupi sa pet bodova i izborila direktan plasman u ~etvrtfinale SP, koje }e se igrati u petak.

Nikola Kova~evi}

POSLEDWA PROVERA PRED PUT NA EP U TURSKU

Grci testiraju orlove Mu{ka seniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije igra}e danas od 18 ~asova i sutra od 15.30 posledwe pripremne utakmice pred put na Evropsko prvenstvo 2009. u Tursku. Utakmice }e biti odigrane u dvorani [umice, bez prisustva publike. Ve} nekoliko dana u na{oj reprezentaciji svi isti~u da je atmosfera na najvi{em nivou i da su svi jedva ~ekaju da po~en prvenstvo, uprkos velikim izazovima koji na{e momke o~ekuju u Istanbulu. Da bi se orlovi domogli finalnog dela turnira u Izmiru, ne smeju sebi da dozvole nikakav kiks, a kada se pogleda {ta su odbojka{i Srbije uradili ovog leta, mo`e da se vidi za{to ne mawka ambicija pred po~etak najkvalitetnije kontinentalne smotre. Najpre su se domogli srebra u Svetskoj ligi, a ne{to kasnije su se lagano plasirali na Svetsko prvenstvo koje se slede}e

godina igra u Italiji, ostaviv{i iza sebe prvaka Evrope selekciju [panije. U~estvovali su orlovi, dodu{e bez prvog tehina~ara Nikole Grbi}a, na turniru u Poqskoj i bili tre}i. Sada se na{em nacionalnom timu prikqu~io i Grbi} posle par dana zaslu`enog odmora i zale~io lak{u povredu stopala, pa se o~ekuje da na Evropskom prvenstvu Srbija poka`e svoje svima dobro poznato lice. Tokom priprema na{ selektor Igor Kolakovi} pru`io je priliku svim igra~ima, ali ipak najve}u minuta`u pru`io prvoj postavi. Na turniru u Poqskoj i na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kragujevcu eksplodirao je prima~ servisa Nikola Kova~evi}, uz ve} proverene legende Grbi}a, Geri}a i Miqkovi}a na{a selekcija }e po imenima i po rejtingu imati velike {anse da ode korak daqe od bronze koju je osvojila na pro{lom EP u Rusiji. M. Risti}

Radi} sve bli`i Vo{i Ve} du`e vreme NIS Vojvomomci imaju u nogama po dve ili dina traga za sredwim blokerom vi{e jakih sezona, a mislim da i ju~e su zvani~no po~eli razgobih se veoma brzo uigrao sa tehvori sportskog direktora Noni~arom ^ubrilom i reprezenvosa|ana Nikole Mari}a i potativnim sredwakom Petroviznatog odbojka{kog znalca Ga}em. - rekao je za prvo javqawe brijela Radi}a, koji je nekoliko Gabrijel Radi}. godina hleb zara|ivao van granica na{e zemqe. Po{to crveno-beli imaju neskrivene visoke ambicije, `ele {to pre da kompletiraju sastav i da kada prvenstvo po~ne, budu konkurentni ostalim timovima u ligi. Da podsetimo, posle poraza u finalu pro{losezonskog plej-ofa novosadski sastav ostao je bez ^upkovi}a i Maksimovi}a, veoma brzo je doveden mladi Ivovi}, a potencijalni dolazak iskusnog Radi}a za crveno-bele bio bi pun pogodak. - Tek ju~e smo se prvi put zvani~no sa- Gabrijel Radi} stali i pri~ali o eventualnoj Radi} je za odbojka{ko ime saradwi. Pri~a Nikole Maristekao u Vojvodini gde je bio od }a, ali i klupski plan u~inili 1995. do 2004. godine. S Novosasu mi se veoma zanimqivim i |anima je osvojio dve titule prmogu da ka`em da bih mogao sebe vaka dr`ave (1999. i 2004.), a poda vidim ponovo u crveno-belom tom oti{ao u gr~ku Patru, pa u dresu. Bio sam na nekoliko treitalijanski Spaleti, rusku ninga NIS Vojvodine i sve {to Iskru (igrao tamo s Vasom Misam video mi se veoma dopalo. ji}em), a posledwe dve sezone Konkurencija na mestu prijema proveo je u gr~kim klubovima servisa je veoma dobra, novajliArisu i Milonasu. ja Ivovi} se brzo uklopio, svi M. Risti}


SPORT

DNEVNIK

AKROPOLIS KUP

SVETSKO PRVENSTVO U POZNAWU

Tomi} i Babovi} u finalu Srpski vesla~i Milo{ Tomi} i Nenad Babovi} plasirali su se u finale trke u disciplini dvojac bez kormilara na Svetskom prvenstvu u veslawu u poqskom Poznawu. Tomi} i Babovi} osvojili su prvo mesto u ju~era{wem repesa`u (rezultat 6:37,65 minuta), drugi su bili Britanci (6:39.53), a tre}i [vajcarci (6:39.96). Nemawa Ne{i} i Milo{ Stanojevi} izborili su plasman u polufinale u disciplini dublskul. Oni su u repesa`u osvojili drugo mesto (6:25.29), dok su prvi bili Danci (6:24.80). Dan pre i ~lan Danubijusa 1885 Iva Obradovi} uspela je da se kroz repasa` kvalifikuje u polufinale u disciplini skif, koje se vozi danas u 15 ~asova. U Ivinoj polufinalnoj grupi nastupi}e vi{estruka svetska

{ampionka i srebrna s Olimpijskih igara Engleskiwa Ketrin Grendzer, prvakiwa Svetskog studentskog prvenstva Poqakiwa Agata Gramatika, vi{estruka finalistkiwa svetskih prvenstava Kineskiwa Xiuxun Cang, iskusna Ruskiwa Julia Levina i, mo`da, jedina autsajderka Belgijanka Ani~k de Deker. Od Ive Obradovi}, nekada{we prvakiwa sveta za mla|e seniore i u~esnik Olimpijskih igara u Pekingu (11. mesto), uvek se o~ekuje najvi{e, tako da u stru~nom {tabu reprezentacije se nadaju da }e ova Novosa|anka izboriti mesto me|u {est najboqih na planeti. Pored Ive i dvojca Ne{i}Stanojevi}, plasman u polufinale ostvarili su u dvojcu bez kormilara Stoji}-Jagar i u dubl skulu Marjanovi}-Bogi}evi}. J. G.

IZBORNA REGATA ZA BALKANSKI [AMPIONAT

Pej~i} ide u Rumuniju

Na Pali}kom jezeru odr`ana je izborna vesla~ka regata za Balkanski {ampionat, koji }e se 12. i 13. septembra odr`ati u rumunskom mestu Or{ava.

Junior novosadskog Danubijusa 1885 Svetislav Pej~i} osvajawem prvog mesta izborio je plasman u ~etvercu skulu. J. G.

NOVI SVETSKI REKORD U TRANSFERU

Duvwak u Hamburgu za 2,25 miliona evra Hrvatski rukometni reprezentativac Domagoj Duvwak pre}i }e iz Zagreba u Hamburg, a ukupna vrednost transfera iznosi 2,25 miliona evra. To je no-

vi rekord u svetu rukometa, pi{e tira`ni nema~ki tabloid “Bild”. Duvwak je sa Hamburgom potpisao ugovor do 2012, sa opcijom produ`etka saradwe do 2014. Hrvatski rukometa{ doputova-

}e u Nema~ku po{to Hamburg uplati prvu ratu, u iznosu od 400.000 evra, navodi “Bild”. Hamburg }e na ime obe{te}ewa Zagrebu izdvojiti ukupno milion evra, dok }e Duvwak go-

~etvrtak27.avgust2009.

Pao i prvak Evrope Srbija - Rusija 70:59 (13:13, 19:15, 17:4, 21:27) Ko{arka{ka reprezentacija Srbije je u~e{}e na ovogodi{wem Akropolis kupu u Atini zavr{ila drugom uzastopnom pobedom, savladav{i posle Litvanije (78:70) nacionalnu selekciju Rusije sa 70:59. Izabranici Du{ana Ivkovi}a su do u~inka 2-1 na tradicionalnom turniru u gr~koj prestonici stigli prili~no ubedqivom igrom protiv ekipe koja }e u septembru braniti titulu kontinentalnog prvaka Evrope, vodiv{i protiv “zbornaje komande” i sa vi{e od 20 poena razlike u pojedinim trenucima. Odli~na igra u odbrani, kao i dominacija pod oba obru~a, omogu}ili su srpskoj ko{arka{koj reprezentaciji da Akropolis kup okon~a samo sa jed-

Uro{ Tripkovi}

nim porazom, od doma}e selekcije koja je u prvom kolu slavila sa 66:65. Stoga pobede nad Litvancima i Rusima daju za

pravo da se nadamo dobrim vestima i posle 7. septembra, kada }e po~eti Evropsko prvenstvo u Poqskoj.

PLEJ–OF LIGE [AMPIONA Atletiko (M) - Panatinaikos Debrecin - Levski Anderleht – Lion Makabi Haifa - Salcburg Cirih - Ventspils

2:0 (prvi me~ 3:2) 2:0 (2:1) 1:3 (1:5) 3:0 (2:1) 2:1 (3:0)

Zdovc precrtao Vuja~i}a

Selektor Slovenije Jurij Zdovc precrtao je sa spiska putnika za Evrobasket u Poqskoj Sa{u Vuja~i}a, najboqeg igra~a reprezentacije, zbog ~ega je usledila salva kritika biv{ih asova. Strateg “zmaj~eka” objasnio je da je as Los An|eles Lejkersa nedavno sanirao povredu kolena, ali da nije uigran i nije dostigao `eqenu formu, jer nije pro{ao kompletne pripreme nacionalnog tima. - Katastrofa je eliminisati iz tima najboqeg igra~a. Najgore od svega je {to smo verovatno izgubili sigurnog vo|u i u budu}nosti - konstatovao je Marko Mili}. I biv{i reprezentativac Slovenije Teoman Alibegovi} osuo je “paqbu” po Zdovcu.

Liga po~iwe 10. oktobra U “Ku}i ko{arke” u Beogradu odr`ana je redovna sednica Upravnog odbora Ko{arka{kog saveza Srbije, na kojoj je bilo prisutno 10 od ukupno 15 ~lanova UO. Na sednici je raspravqano o pitawima vezanim za po~etak takmi~ewa u svim ligama u sezoni 2009/2010, a na predlog Takmi~arske komisije odlu~ivano je o detaqima koji se ti~u takmi~ewa u seniorskim ligama, kao i ligama mla|ih kategorija.

Za po~etak `enske seniorske lige, kao i Prve A mu{ke lige utvr|en je termin 10. oktobar. Upravni odbor je informisan i o situaciji u regionalnim ko{arka{kim savezima, a komesar Prve A mu{ke lige izvestio je ~lanove UO o zna~ajnim, pre svega materijalnim, te{ko}ama sa kojma se suo~avaju klubovi. Izra`eno je uverewe da }e se situacija u klubovima u narednom periodu stabilizovati i da }e Prva A mu{ka liga po~eti sa 14 klubova, koliko ih je izborilo pravo u~e{}a u woj.

PRIPREME GRA\EVINARA SE ZAHUKTAVAJU

Smiqani} hvali mlade Vrelo avgustovsko leto ne smeta ko{arka{ima Radni~kog Investa koji se nalaze u prvoj fazi priprema za predstoje}u, tre}u po redu, sezonu u elitnoj ko{arka{koj diviziji. Prepodnevni trenig je u Limanskom parku, gde se radi na snazi i fizi~koj spremi, a popodnevni termin u velikoj sali Spensa rezervisan je za tehni~ko takti~ki rad. Promene na kormilu gra|evinara i dolazak trenera Ivana Smiqani}a pozitivno su uticale na atmosferu me|u igra~ima, koji od prvog dana pokazuju veliku `equ za dokazivawem.

jih tako i mla|ih igra~a na ~ijoj afirmaciji }emo raditi tokom cele e sezone - kazao je Smiqani}. Usled finansijske krize koja je dobro potresla i sportske kolektive, i Radni~ki je morao da se odrekne usluga neokoliko kvalitetnih igra~a. Uprava kluba velikim zalagawem uspela je da se izbori za normalno funkcionisawe kluba,a u narednoj sezoni ciq je plasman me|u prvih pet i afirmacija mladih igra~a iz sopstvenog pogona. Milan Bjegovi} naredne sezone bi}e ~lan Metalca, a prekaqeni as Zlatko Boli} na{ao je

a ovi mladi igra~i ulivaju mi poverewe da }emo samo mukotrpnim radom uspeti da ostvarimo sve zacrtane ciqeve. Treba}e vremena da ovi mladi momci poka`u svoj kvalitet, a kad se ekipa u potpunosti kompletira, a to o~ekujem u naredne dve nedeqe i tada }emo imati jasniju sliku - rekao je trener Radni~kog Ivan Smiqani}. Uprava kluba svakodnevno traga za poja~awima, pre svega na pozicijama krila i centra, a sa Novosa|anima trenutno trenira nekoliko igra~a koji su na probi. Me|u wima je i dobro poznati organizator igre Jovica Zdrav-

Ko{arka{i Radni~kog u Limanskom parku

- Moja saradwa sa igra~ima je na visokom nivou. Uspostavili smo sjajan odnos, a moram re}i da prema dosad vi|enom mogu biti veoma zadovoqan pre svega odnosom prema radu i zalagawem, kako onih iskusnih stari-

uhlebqewe u Ma|arskoj. To ipak ne brine trenera Smiqani}a: - Dolazak u Novi Sad i ko{arka{ki klub Radni~ki za mene je bio veliki izazov. Svestan sam zadatka koji sam prihvatio,

kovi}, a da li }e Zdravkovi} obu}i dres gra|evinara ostaje da se vidi. U me|uvremenu prvotimci Radni~kog naporno treniraju dva puta na dan pod budnim okom trenerskog tandema Smiqani} - Srdi}. I. Grubor

SVETSKO PRVENSTVO U ROTERDAMU

Mijalkovi} pora`en u osmini finala Srpski xudista Milo{ Mijalkovi} nije uspeo da se plasira u ~etvrtfinale u disciplini do 66 kilograma na Svetskom

prvenstvu u Roterdamu. Mijalkovi} je u osmini finala izgubio od An Jeong-Hvana iz Ju`ne Koreje. Mijalkovi} je u prvom kolu bio slobodan, a u drugom kolu je

Sa{a Vuja~i}

- To je veoma lo{ potez selektora. On je veoma zahvalan igra~, koji mo`e da pokriva vi{e pozicija - od pleja do krila, i zato je gubitak za ekipu jo{ ve}i. Siguran sam da je selektor mogao da na|e nego boqe re{ewe - izjavio je Alibegovi}. Osim Vuja~i}a, Zdovc se zahvalio i Mihi Zupanu. Na wegovom spisku sada se nalaze Goran Dragi}, Jaka Klobu~ar, Jaka Lakovi~, Domen Lorbek, Beno Udrih, Samo Udrih, Goran Jagodnik, Bo{tjan Nahbar, Primo` Brezec, Jurica Golemac, Erazem Lorbek, Uro{ Slokar, Matja` Smodi{ i Ga{per Vidmar. Reprezentacija Slovenije igra}e u grupi C Evropskog prvenstva u poqskoj zajedno sa selekcijama Srbije, [panije i Velike Britanije.

Hrjapa lak{e povre|en Ruski ko{arka{ki reprezentativac Viktor Hrjapa mo}i }e da nastupi na Evropskom {ampionatu u Poqskoj. U taboru evropskih {ampiona se pojavila bojazan da }e kapiten nacionalne selekcije propustiti ovo takmi~ewe zbog povrede zadobijene na me~u sa Litvanijom na Akropolis kupu. - Hrjapa je dobio udarac u koleno pa se stvorio otok, ali povreda nije ozbiqnije prirode jer nije o{te}en meniskus. Verujem da }e posle pet dana mirovawa da bude ponovo u stroju i potpuno spreman za Evrobasket - izjavio je lekar Nikos Papajoanu koji je pregledao ruskog ko{arka{a. Rusija je ina~e u 2. kolu Akropolis kupa izgubila od Gr~ke rezultatom 71:63 (19:18, 22:21, 13:5, 17:19).

di{we zara|ivati 300.000 evra. Duvwak ima 21 godinu i igra na poziciji sredweg beka. U reprezentaciji Hrvatske debitovao je pre dve godine i osvojio srebrne medaqe na prvenstvima Evrope i sveta.

dini, posle du`e bolesti, saop{tio je wegov klub Kicbil. On je bio prvi skija{ koji je na zimskim Olimpijskim igrama 1956. godine osvojio zlatne medaqe u sve tri discipline - spustu, slalomu i veleslalomu, i peti sportista u istoriji koji je na~inio takav podvig. Zajler je skija{ku karijeri zavr{io 1959. godina, nakon ~ega se bavio pevawem i glumom. Prethodno je 1957, 1958. i 1959. godine bio austrijski sportista godine. Me|unarodni olimpijski komitet dodelio je Zajleru 1985. godine orden zbog zasluga za razvoj olimpijskog pokreta.

HAOS U SLOVENA^KOJ REPREZENTACIJI

ODR@ANA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA KSS

Preminuo Toni Zajler L e g e n d a r n i austrijski skija{ Toni Zajler preminuo je u no}i izme|u ponedeqka i utorka, u 73. go-

19

savladao Rikarda Valderamu iz Venecuele. On je bio jedini prestavnik Srbije na Svetskom prvenstvu u Roterdamu, koje traje do 30. avgusta.

I [}epanovi} u Mursiji Milo{ Vujani}, koji se posle tri sezone odsustva ponovo vratio u {pansku ACB ligu, dobi}e dobro poznato dru{tvo u redovima Mursije. Klub je saop{tio da je potpisao jednogodi{wi ugovor sa Vladom [}epanovi}em, biv{im jugoslovenskim reprezentativcem, koji je u protekle dve godine nastupao za Granadu. [}epanovi} je sa jugoslovenskom reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo 1998, kao i Evropsko prvenstvo 2001, dok je sa Milo{em Vujani}em branio boje Partizana.


20

SVET

~etvrtak27.avgust2009.

KINA

DNEVNIK

MA\ARSKA

Organi za transplantaciju od pogubqenih zatvorenika PEKING: Ve}ina organa za transplantaciju u Kini uzima se od pogubqenih zatvorenika, pi{u ju~e kineski dr`avni mediji. Kinesko ministarstvo zdravqa i Crveni krst Kine pokrenuli su ove nedeqe nacionalni donorski sistem, ~iji ciq je da se smawi oslawawe prilikom transplantacije organa na umrle, kao i poku{aj da se stanovni{tvo ohrabri da donira organe za ugro`ene sunarodnike, prenosi list “^ajna dejli”. Osu|eni zatvorenici “definitivno nisu odgovaraju}i izvor za transplantaciju organa”, list citira zamenika ministra zdravqa Huanga \iefua. Huang je javno priznao da se ve}ina organa uzima od pogubqenih zatvorenika, ali uz wihov prethodni pristanak. Stra-

ni borci za qudska prava i medicinski radnici ve} dugo kritikuju kinesku trgovinu organima za transplantaciju kao “mutnu, profitnu i neeti~nu”. Kriti~ari ~ak iznose tvrdwe da je mogu}e da osu|enici na smrt bivaju primoravani da postanu donori organa. Kina je priznala da se bubrezi, jetre, ro`wa~e i drugi organi rutinski uklawaju iz tela zatvorenika nad kojima je izvr{ena smrtna kazna, ali nije otkrila detaqe. Kineski doktori koji rade transplantacije procewuju da najmawe 90 odsto organa za transplantaciju dolazi od pogubqenih zatvorenika. “^ajna dejli” je, citiraju}i neimenovane stru~wake, navela da 65 odsto svih transplantovanih organa dolazi od mrtvih qudi.

Umro Edvard M. Kenedi Senator Edvard M. Kenedi, jedan od vode}ih ~lanova Demokratske partije, umro je u 77. godini, saop{tili su ju~e ujutro ~lanovi wegove porodice. Edvard “Ted” Kenedi, preminuo je preksino} u porodi~nom letwikovcu na Kejp Kodu. Kenedi se posledwih godinu dana borio protiv malignog tumora na mozgu, ali je gotovo do kraja ostao aktivan u politici. Sna`no je podr`ao aktuelnog pred-

sednika Baraka Obamu u predizbornoj kampawi. Vatreni demokrata, pravnik, Harvardski diplomac, iz porodice sa jakim politi~kim pedigreom, Edvard Kenedi bio je u senci bra}e Xona i Roberta do 1968. godine kada je ubijen Robert tokom kampawe za predsedni~ke izbore. Edvard Kenedi se `enio dva puta i ima troje dece, iz prvog braka.

Edvard Kenedi Edward M.M.Kennedy

1932-2009

Bio je veoma America’s influential uticajan elder ameri~ki statesman and politi~ar i dominant borac zavoice gra|anska on healthbrigu prava, care, civil o zdravqu, rights, mir, war, and peace protivnik rata Feb feb. 22. 22, 1932: 1932:Edward Moore ro|en u Bostonu, Kennedy born in Boston predgra|u suburb of Brookline, Bruklajn, najmla|i youngestod ofdevetoro nine children dece Yozefa of Joseph P. Kenedija P. Kennedy and i Rouz RoseFicyerald-Kenedi Fitzgerald Kennedy 1951: 1951: Expelled proteran from sa Harvarda Harvard for zbog cheating, prevara, joins odlazi army u vojsku 1956: 1956: Graduates diplomirao withpravo law degree nakon after {to being je ponovo readmitted primqen to Harvard na Harvard 1960: 1960: Brother brat Yon John F.F.Kenedi Kennedy izabran elected president, za predsednika, vacating his napu{ta mesto Massachusetts u Senatu seat Masa~usetsa in Senate 1962: 1962: Edward Edvardelected izabran za senator senatora forMasa~usetsa Massachusetts – post mesto he je holds dr`ao untilsve end do kraja of his`ivota life 1963: 1963: President ubijen predsednik Kennedy assassinated Yon Kenedi 1967: 1967: Speaks govoriout against protivVietnam rata u Vjetnamu war 1968: 1968: Brother brat Robert Robert F. F.Kennedy Kenedi ubijen assassinated tokomduring kampawe Democratic demokratapresidential za predsednika campaign 1969: 1969: Kennedy’s Kenedi gubi image ugled badly nakon tarnished saobra}ajne afternesre}e car crashuwhich kojoj kills je passenger stradala Meri Mary Jo YoKopechne Kope~ni na on Chappaquiddick ostrvu ^apakvidik island 1980: 1980: Begins ponovotogradi rebuild politi~ku political career karijeru as champion na liberalnim of liberal slu~ajevima causes 1971: 1971: Calls poziva for britanske withdrawal of vojnike British troops na povla~ewe from Northern iz Severne IrelandIrske

Dobrovoqno donirawe organa u Kini i daqe je daleko ispod potra`we, delimi~no i zbog kulturolo{kog protivqewa uklawawu organa pre sahrane, te se tako, uprkos zvani~nim podacima da je godi{we potrebno uraditi transplantaciju organa za 1,5 miliona qudi, obavi samo 10.000 wih. Nedostatak organa za transplantaciju, tako|e je uslovio bujawe crnog tr`i{ta u Kini, na kome Kinezi i stranci voqni da plate velike sume mogu da do|u do potrebnih organa za samo nekoliko nedeqa. Kina je zemqa u kojoj se godi{we izvr{i najvi{e smrtnih kazni na svetu. Prema podacima Amnesti interne{enela za 2008. godinu, Kina je pogubila najmawe 1.718 qudi te godine. Ta~an broj se ne zna.

Napadnuta slova~ka ambasada u Budimpe{ti BUDIMPE[TA: U no}i izme|u utorka i srede, na slova~ku ambasadu u Budimpe{ti ba~en je molotovqev koktel, ali u napadu niko nije povre|en, javio je slova~ki dnevnik SME na svom sajtu. Ambasador Slova~ke u Ma|arskoj Peter Vajs napad je prijavio ma|arskoj policiji. Odnosi zvani~ne Bratislave i Budimpe{te osetno su se pogor{ali, po{to su slova~ke vlasti zabranile ma|arskom predsedniku Laslu [ojomu u petak da do|e u pograni~ni grad Komarno, na sve~anost podizawa spomenika prvom ugarskom kraqu svetom Stefanu. Premijer Robert Fico ozna~io je tu posetu kao provokaciju, s obzirom da na sve~anost u ~ast ugarskog kraqa u gradnu nastawenom

Foto: Getty Images

prete`no slova~kim Ma|arima nije pozvan ni slova~ki predsednik Ivan a{parovi~, niti bilo ko drugi od slova~kih zvani~nika. U Ma|arskoj se kao skandal tuma~i ~iwenica da je Slova~ka za zabranu privatne posete [ojoma upotrebila paragraf iz evropskih smernica i sporazuma o slo-

GODI[WICA NEZAVISNOSTI U DVE OTCEPQENE GRUZIJSKE POKRAJINE

Rusi se povla~e, Chinvali slavi CHINVALI: Vojni kontingent Rusije u Ju`noj Osetiji i Abhaziji redukovan je na po 1.700 pripadnika u te dve otcepqene gruzijske pokrajine, saop{tio je na~elnik General{taba Oru`anih snaga Rusije Nikolaj Makarov. Prvobitan plan je bio da se na ovim teritorijama rasporedi do 4.800-5.000 vojnika, rekao je Makarov, ali je naknadno odlu~eno da je 1.700 vojnika sa modernim naoru`awem sasvim odgovaraju}a cifra. Posle zavr{etka operacija u Ju`noj Osetiji i Abhaziji, u avgustu pro{le godine, ruske snage su brojale po 4.800 pripadnika. Na ju~era{wi dan 2008. godine, Rusija je priznala nezavisnost dve otcepqene gruzijske autonomije,

Slavqe u Chinvaliju

nakon petodnevnog oru`anog sukoba koji je po~eo 8. avgusta, napadom

Novo upozorewe Teheranu

1996-97: 1996-97:autor Authors je Zdravstvenog Health Insurance osigurawa and i Akta Portability o prenosivosti, Act, which koji omogu}ava allows jobless da se to maintain kod gubqewa medical posla zadr`i insurance; osigurawe, and i Akta Children’s o zdravquHealth dece,Act, kojiwhich pove}ava increases pristup brizi access o tozdravqu health care 2008: 2008: dao Endorses je potpis Barack Baraku Obama Obami for za nominaciju Democratic nomination, demokrata,effectively ~ime je ending odbio ponudu Hillary Clinton’s Hilari Klinton bid for presidency za predsedni~ku nominaciju Maj May2009: : Diagnosed dijagnostikovan with malignant mu je brain maligni tumour tumor na mozgu Aug 25. avg. 25, 2009: 2009: Edward Edvard Kennedy Kenedi dies je preminuo at home inuHyannis svoj ku}i Port,u Hajanis Massachusetts Portu, Masa~usets

Laslo [ojom na granici sa Slova~kom

bodi kretawa u {engenskom prostoru koji se odnosi na teroriste, kriminalce povratnike i fudbalske huligane. Evropska legislativa omogu}ava da se nekome iz EU odbije pristup u drugu zemqu ~lanicu, ali iskqu~ivo ako on predstavqa pretwu po bezbednost zemqe u koju namerava da do|e, a moraju da postoje konkretni primeri pona{awa te osobe koji dokazuju da je ona zaista pretwa. Ma|arska je zatra`ila od EU da presudi da li je Slova~ka imala pravo da zabrani wenom predsedniku kao obi~nom huliganu ili dileru droge da do|e u Komarno, ali Evropska komisija se od spora distancirala i ozna~ila ga za bilateralnu stvar koju nema nameru da re{ava. (Tanjug)

LONDON: Velika Britanija i Izrael upozorili Iran da }e se suo~iti sa strogim me|unarodnim sankcijama ukoliko ne bude sara|ivao na pitawu spornog nuklearnog programa. “Ako odmah ne bude ostvaren daqi napredak, mislim da }e svet kao jedan od prioriteta morati da razmotri dodatne sankcije za Iran”, izjavio je britanski premijer Gordon Braun na konferenciji za novinare koju je ju~e odr`ao u Londonu sa svojim izraelskim kolegom Bewaminom Netanijahuom. Vreme isti~e, kasno je, ali nije prekasno. Ako odluka odgovornih ~lanica me|una-

rodne zajednice bude ~vrsta i postojana, koliko god bilo kasno, budu}nost mo`e da bude bezbedna, a to je ono {to mi `elimo”, izjavio je Netanijahu u vezi sa izgledima da Iran razvije nuklearno oru`je, javqa Rojters. Iran, me|utim, tvrdi da je wegov program u potpunosti mirnodopski, {to zapadne zemqe osporavaju. O~ekuje se da }e SAD, Velika Britanija, Francuska i Nema~ka, na sastanku 2. septembra, nagovarati Kinu i Rusiju da pristanu na ~etvrti nivo sankcija protiv Irana, koje bi bile usmerene protiv naftne industrije te zemqe.

© GRAPHIC NEWS

gruzijske vojske na glavni grad Ju`ne Osetije, Chinvali. U borbama

su u~estvovale gruzijske snage, sa jedne, i ju`noosetijske snage i ruski mirovwaci s druge strane. Mirovni kontigent ruske vojske raspore|en je u Ju`noj Osetiji po ranijim sporazumima o primirju. Predsednik Ju`ne Osetije Eduard Kakojti potpisao je 20. avgusta ukaz o ustanovqavawu novog praznika, 26. avgusta. Praznik se obele`ava mno{tvom manifestacija, me|u kojima su izlo`be, koncerti i okrugli stolovi. Otvoreno je i nekoliko objekata, koji su obnovqeni uz finansijsku pomo} Rusije. Glavni doga|aj je pu{tawe u rad gasovoda do Chinvalija i potpisivawe me|uvladinog sporazuma sa Rusijom o pru`awu pomo}i za socijalno-ekonomski razvoj republike.

AVGANISTAN

Bombe u pet automobila KANDAHAR: U istovremenoj eksploziji pet automobila bombi u avganistanskom gradu Kandaharu, poginula 41 osoba, dok je povre|eno 66, saop{tili su zvani~nici. Avganistanski zvani~nici su naveli da je meta napada, izgleda, bila japanska gra|evinska kompanija, koja uglavnom zapo{qava pakistanske in`ewere. U eksploziji je uni{tena kancelarija japanske kompanije, a o{te}ene su i desetine obli`wih zgrada. Veliki broj ku}a i zgrada u okolini je sru{en, tako da zvani~nici strahuju da bi broj poginulih

mogao da bude mnogo ve}i. Od siline eksplozije tresli su se prozori {irom najve}eg grada na jugu Avganistana, a veliki plamen je suknuo u nebo iznad grada, koji je duhovno upori{te pobuwenika talibana. ^lan provincijskog saveta Haxi Aga Lalaj rekao je da je eksploziv kojim je bilo napuweno pet vozila, aktiviran istovremeno, {to je izazvalo eksploziju ogromnih razmera. Na obodima Kandahara nalazi se velika baza NATO-a, ali ekstremisti kontroli{u oblasti uz zapadni deo grada. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN ^estitaju}i ~lanovima ju`noosetijske delegacije prvu godi{wicu priznawa nezavisnosti Ju`ne Osetije i otcepqene gruzijske autonomne republike Abhazije, ruski premijer Vladimir Putin je rekao da je to veliki doga|aj za ju`noosetijski i abhaski narod i da mu je drago {to se u Ju`noj Osetiji odvija “proces uspostavqawa dr`avnosti”.

BOB DILAN Ameri~ki kantautor Bob Dilan pokloni}e u dobrotvorne svrhe autorska prava na svoj album bo`i}nih pesama. Dilan (68) je izjavio da je tragedija kada qudi odlaze na po~inak gladni i dodao da se nada da }e uspeti da im pomogne. Procewuje se da }e Dilan tim gestom pomo}i da oko 1,4 miliona porodica za bo`i}ne praznike dobiju obroke.

UGO ^AVEZ Predsednik Venecuele Ugo ^avez izjavio je da priprema prekid diplomatskih odnosa sa Kolumbijom, u jeku razmirica zbog odluke Bogote da ameri~koj vojsci omogu}i pristup svojim vojnim bazama.”Moramo da pripremimo prekid odnosa sa Kolumbijom. To }e se dogoditi”, rekao je ^avez, ozloje|en zbog sklapawa ameri~ko-kolumbijskog bezbednosnog sporazuma.

Propala prodaja grobnog mesta LOS AN\ELES: Pobednik na aukciji grobnog mesta koje se nalazi iznad ve~ne ku}e glumice Merilin Monro, za koje je pristao da plati 4,6 miliona dolara, odustao je od kupovine. Dejvid Kemel, advokat Elsi Pon~er, koja na internet sajtu iBej prodaje grob svog mu`a na grobqu slavnih li~nosti u Los An|elesu, izjavio je da sada razmatra ostale ponude kako bi prona{ao najpovoqniju. Na aukciji zavr{enoj u ponedeqak pobedila je ponuda iz Japana, ali se neimenovani ponu|a~ povukao, rekao je Kemel. Aukcija je krenula pre desetak dana, sa po~etnom cenom od 500.000 dolara, a do zatvarawa u ponedeqak stigla je 21 ponuda. Elsi Pon~er odlu~ila je da proda grob gde je wen mu` sahrawen 1986. godine kako bi mogla da plati hipoteku za ku}u na Beverli Hilsu. Wegove ostatke preba-

Merilin Monro

ci}e u grob u kome }e i sama jednog dana po~ivati. Mu` Elsi Pon~er, Ri~ard, kupio je taj grob od slavnog bejzbol igra~a Xoa Dima|ija, biv{eg mu`a Merilin Monro, kada su se oni razveli 1954. godine. Merilin Monro je preminula 1962. godine, u 36. godini. Ri~ard Pon~er je umro 1986. u 81. godini. Elsi Pon~er ka`e da je telo wenog mu`a na wegov izri~it zahtev bilo polo`eno na stomak, kako bi licem bio okrenut prema Merilin. Ona namerava da wegove ostatke premesti u grob koji }e biti i wena ve~na ku}a. Grob Ri~arda Pon~era nalazi se na grobqu “Vestvud vilix memorial park”, gde su sahrawene poznate li~nosti, me|u kojima Din Martin, Xejms Koburn, Roj Orbinson, Truman Kapot, Natali Vud, Karl Vilson i nedavno Fara Foset.


BALKAN

DNEVNIK

HRVATSKU TRESE PORESKA GROZNICA

~etvrtak27.avgust2009.

21

GR^KA

PASOK: Vlada kriva Oko 100.000 za po`are imu}nih ne pla}a krizni porez ZAGREB: Zbog gre{ke u zakonu o kriznom porezu koji je 31. jula usvojio Hrvatski sabor, oko 100.000 qudi koji u Hrvatskoj obavqaju samostalnu delatnost i imaju pristojna primawa ne pla}a krizni porez koji pla}aju svi kojima su plate ili penzije iznad 3.000 kuna (409 evra). Zakon o posebnom porezu propisuje obavezu pla}awa kriznog poreza samo na penzije, plate, honorare, dividende i u~e{}a u dobiti, ali, gre{kom ili zbog namernog zaboravqawa, ne pla}a se porez na dohodak od samostalne delatnosti, pi{e "Ve~erwi list"List navodi da je porez izbeglo 100.000 qudi koji obavqaju neku samostalnu delatnost i koji pri tome odli~no zara|uju, a to su advokati, javni bele`nici (notari), privatni lekari i zubari, odnosno svi koji vode poslovne kwige. Po{to se izostavqawem samostalnih delatnosti iz zakona naru{ava ustavom odre|en princip jednakosti svih gra|ana pred zakonom i princip obaveze svih da daju doprinos shodno svojim primawima, zakon o kriznom porezu mogao bi da padne na ustavnom sudu. U komentarima na vest o 100.000 izuzetih

ATINA: Lider PASOK-a, vode}e opozicione stranke u Gr~koj, Jorgos Papandreu izjavio da je vlada lo{e reagovala u borbi protiv po`ara koji je zahvatio atinska predgra|a. "Ovi po`ari moraju da stave ta~ku na neefikasnu dr`avu koja zatvara o~i pred bezakowem i nelegalno{}u", rekao je Papandreu. "Ova vatra nije bila neizbe`na, mogla je da bude izbegnuta da su nau~ene lekcije iz 2007", naveo je lider PASOK-a. Vlada tvrdi da su sna`ni vetrovi ote`ali ga{ewe po`ara u isto~nom delu Atike, gde su uni{tene velike povr{ine {ume i vi{e od 150 ku}a. Gr~ki mediji su tako|e kritikovali na~in na koji je vlada re{avala problem po`ara, koji

primetio da "i druge zemqe, pogotovo nordijske, imaju ve}e poreze". Komentari{u}i reakciju Hrvata na medijske napise o "poreskom paklu" u kojem `ive, Jakov~evi} je rekao da je uveren "da jedan prose~ni {vedski porezni obveznik pla}a ve}e poreze nego prose~ni hrvatski porezni obveznik". Jakov~evi} je istakao da ne treba da zabriwava podatak o

Mesi}: „Krizni porez” antiustavan

ne}e imati pravo na povra}aj poreza ako zakon padne, osim ako su predali `albu, broj pristiglih `albi pove}an je na 32 uz postoje}i zahtev koji je podneo predsednik Stjepan Mesi}. Svi koji imaju primawa od 3.000 do 6.000 kuna (818 evra) pla}aju dva odsto poreza, dok oni koji imaju vi{e od 6.000 kuna pla}aju ~etiri odsto poreza. (Tanjug)

visini hrvatskih poreza, podse}aju}i da je i Nema~ka tako|e nedavno digla poreze, "a radi se o puno zdravijoj ekonomiji od hrvatske". Po wegovim re~ima, Hrvatska ima mali udeo radnog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu i ne~im treba hraniti penzionere, nezaposlene, decu,

studente. Predsednik Hrvatske narodne stranke Radimir ^a~i} je izjavio za sajt da hrvatska vlada "zbog nesposobnosti, neznawa i korupcije vlasti tra`i re{ewe za opstanak" u dodatnom optere}ewu privrede i rada, a nije spremna da zaustavi demago{ku i politikantsku potro{wu i finansirawe politi~kog parazitizma. ^a~i} je dodao da vlada "nema pameti i sposobnosti osmisliti razvojne projekte koji jedini mogu biti izlaz". Branko Gr~i}, SDP-ov ekonomski stru~wak, isti~e da apsolutno veruje u podatak da su porezi u Hrvatskoj najve}i u svetu. "Pa to pokazuju i me|unarodni izvori, a sada je to u svojoj analizi potvrdila i jedna ugledna konsultantska ku}a", rekao je Gr~i} i objasnio da zemqe poput Danske, [vedske i Norve{ke imaju velike poreze zato {to imaju izuzetno jaku socijalu i visok standard javnih usluga. Prema podacima revizorske ku}e KPMG, Hrvatska je nakon 1. avgusta 2009, kad je uvela novi porez od dva odsto na sva primawa izme|u 410 i 615 evra i ~etiri odsto na plate ve}e od 614 evra, zauzela prvo mesto na svetskoj listi. Porez na li~na primawa i socijalno osigurawe, bez obzira na iznos plate, najve}i su u Danskoj (62,3 odsto), [vedskoj (56,7 odsto), i Austriji, Belgiji i Japanu sa 50 odsto.

Ekolo{ki incident u Luci Bar BAR: Prilikom prebacivawa kausti~ne sode iz Luke Bar u Kombinat aluminijuma u Podgorici (KAP) povre|ena su dva

Barska luka

Crkva protiv Madone

Kune u sefu, umesto u buyetu

od pla}awa isti~e se da se tu mo`e raditi o java{luku dr`avnih slu`bi kojima je najjednostavnije oduzeti deo plate ili penzije, odnosno kontrolisati kako se to sprovodi. Isti~e se da se tako ne napla}uje krizni porez ni onima koji prihoduju od imovine, na primer iznajmqiva~i soba. Po{to je predsednica Ustavnog suda Jasna Omejec izjavila da gra|ani

U Hrvatskoj je nedavno usvojen "krizni porez", u okviru mera Vlade za borbu protiv krize, a napla}uje se od 1. avgusta ove godine i osta}e na snazi do kraja 2010. godine.Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} pokrenuo je nedavno postupak za ocenu ustavnosti Zakona o posebnom porezu na plate, penzije i druga primawa, tvrde}i da takav porez nije u skladu sa ustavom. "Uvo|ewem posebnog poreza posebno su pogo|eni najsiroma{niji slojevi dru{tva, odnosno ve}ina gra|ana, zato {to oni koji imaju visoka primawa mawe ose}aju teret poreskog optere}ewa", poru~io je Mesi}. "Dr`ava je, kao garant socijalnog blagostawa, du`na da vodi ra~una o svim gra|anima podjednako, da podsti~e ekonomski napredak i socijalno blagostawe gra|ana i {titi wihova prava i ekonomske mogu}nosti", pi{e u saop{tewu predsednika Hrvatske. Prema oceni Paula Sauhara, partnera u KPMG-u u Hrvatskoj, sada{we stawe je lo{e po zemqu jer je sa takvom "poreskom bole{}u" te{ko ostati konkurentan. Isti~u}i da je podatak o Hrvatskoj kao zemqi s najve}im porezima u svetu neta~an, profesor na Ekonomskom fakultetu Drago Jakov~evi} je

Jorgos Papandreu

oranica i masliwaka, a vi{e hiqada qudi je evakuisano. Dr`avni tu`ilac je nalo`io istragu o uzrocima po`ara. (Tanjug)

BUGARSKA

Porezi najve}i na svetu ZAGREB: Ocena ugledne konsultantske ku}e KPMG da je Hrvatska, nakon uvo|ewa kriznog poreza na plate, u avgustu preuzela prvo mesto kao dr`ava sa najve}om stopom poreskih davawa u svetu, opoziciji je do{la kao naru~ena za nove kritike, dok pojedini ekonomski analiti~ari sumwaju u istinitost takve rang liste, prenosi sajt Business.hr.

su sada zaustavqeni. "Ako je ovo najvi{e {to vlada mo`e da u~ini, moramo je hitno smeniti", pi{e u uvodniku liberalni dnevnik "Etnos". "Fatalne gre{ke i mawkavosti", isti~e na naslovnoj strani i konzervativni "Katimerini". Po pisawu tog lista, vlasti su po~inile iste gre{ke kao 2007. godine, kada je u po`arima poginulo 65 qudi, uglavnom na Peloponezu. Po`ari su izbili kasno u petak u selu Gramatiko, oko 40 kilometara severoisto~no od Atine, i brzo se pro{irili ka prestonici. Gr~ki, italijanski i francuski protivpo`arni avioni i stotine vatrogasaca i vojnika uspeli su da stave vatrenu stihiju pod kontrolu tek posle tri dana. U me|uvremenu je uni{teno 30.000 hektara {ume,

radnika, a jedan od wih je zadr`an na bolni~kom le~ewu, javili su podgori~ki mediji. Do pretakawa kausti~ne sode do{lo je nakon {to je ustanovqeno da te~nost curi iz rezervoara sme{tenog u Luci Bar na samo 70 metara od mora, javila je TV "Vijesti" koja navodi da soda curi ve} dva dana i da je do sada iscurelo oko 115 tona. U toku je weno pretakawe u vagon - cisterne kojima }e biti transportovana u KAP. Pret-

postavqa se da se pukotina, kroz koju je istekla kausti~na soda, pojavila nakon serije zemqotresa koji su proteklih dana tresli podru~je Ulciwa, a osetili su se i u Baru. Razmere ovog ekolo{kog incidenta jo{ nisu poznate. Pretpostavqa se da se, kako se navodi, kausti~na soda najverovatnije izlila u zemqu, jer u moru nisu prime}ene fleke koje bi se stvarale prilikom kontakta s vodom. (Beta)

SOFIJA: Bugarska pravoslavna crkva protivi se koncertu ameri~ke pop zvezde Madone 29. avgusta u Sofiji. Sveti sinod Bugarske pravoslavne crkve saop{tio je da se protivi koncertu 29. avgusta, po{to se na taj dan slavi Sveti Jovan Krstiteq. “Madona je na koncertima u hri{}anskim zemqama pokazala neuva`avawe i nepo{tovawe prema stvarima koje vernici smatraju svetim i na koncertima se pona{a suprot-

no hri{}anskom moralu“, navodi se u saop{tewu. Sinod je naveo da je 29. avgust dan strogog posta i da se vernicima zabrawuju sva zadovoqstva, javqa Makfaks. Sa sli~nim problemom Madona se srela u Poqskoj, kada je koncert bio zakazan za 15. avgust, na dan katoli~kog praznika Presvete Bogorodice. Popularna ameri~ka peva~ica nalazi se na svetskoj turneji, a pre dva dana nastupila je pred oko 40.000 qudi u Beogradu.

BiH

Dodik: Ustavne promene stvar lokalnih politi~ara BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je ju~e da odluku o ustavnim reformama u BiH treba da postignu lokalni politi~ari konsenzuzom i da me|unarodna zajednica ne treba da se me{a u taj proces. Dodik je poru~io da nije spreman da u~estvuje u razgovorima o ustavnim reformama koje bi vodili stranci, bez obzira ko od me|unarodnih predstavnika bio u toj ulozi. "O~igledno da neki krugovi me|unarodne zajednice stalno potenciraju pitawe ustavnih promena. Za nas u RS to nije kqu~no pitawe, ve} ispuwavawe uslova koje treba da dovedu do zatvarawa OHR-a i pripreme BiH za kandidatski status u EU", kazao je Dodik novinarima u Bawaluci. Po wegovim re~ima, ustavne promene ne mogu

Milorad Dodik

zna~iti samo ispuwewe `eqa onih koji ih iniciraju, jer }e RS imati svoje predloge "koji se mnogima ne}e svideti". Govore}i o ekonomskoj situaciji

u RS, predsednik vlade je kazao da taj entitet zadr`ava ekonomsku stabilnost i pored uticaja svetske ekonomske krize. (Tanjug)

CRNA GORA

Rasprava o smeni Mugo{e 14. septembra PODGORICA: O inicijativi opozicije za smenu gradona~elnika Podgorice Miomira Mugo{e lokalni parlament }e raspravqati 14. septembra, odlu~ili su {efovi odborni~kih klubova. Inicijativa opozicije za smenu gradona~elnika pokrenuta je posle incidenta koji se nedavno dogodio izme|u Mugo{e, wegovog sina Miqana i slu`benog voza~a s jedne i zamenika glavnog urednika "Vijesti" Mihaila Jovovi}a i fotoreportera tog lista Borisa Pejovi}a s druge strane. Da bi podgori~ki parlament doneo takvu odluku potrebno je da je, pored opozicionih odbornika, podr`e i najmawe dva odbornika Socijaldemokratske

Miomir Mugo{a

partije (SDP), mawe ~lanice vladaju}e koalicije. SDP je saop{tila u utorak da parlament ne treba da sudi Mugo{i, ve} se o~ekuje da }e o incidentu biti zauzat politi~ki stav. [ef odborni~kog kluba

vladaju}e Demokratske partije socijalista, ~iji je Mugo{a visoki funkcioner, Zoran Vuk~evi} rekao je da je ta stranka podr`ala odr`avawe sednice, ali da }e glasati protiv opozicione inicijative. Za sada su krivi~ne prijave podnete protiv urednika Jovovi}a zbog navodnog nano{ewa te{kih telesnih povreda voza~u Radowi}u i protiv Miqana Mugo{e koji je osumwi~en da je naneo te{ke telesne povrede u predelu levog uha Jovovi}u koji je neposredno posle toga operisan u cetiwskoj bolnici. Ministarstvo inostranih poslova je opozvalo Miqana Mugo{u sa mesta tre}eg sekretara ambasade Crne Gore u Va{ingtonu. (Tanjug)


22

IZ DRUGOG UGLA

~etvrtak27.avgust2009.

Vlada Kanade kreditira studente Kanadijan onlajn inistarka za razvoj i usavr{avawe qudskih resursa Dajan Finli najavila je da }e studentima biti dostupna dva nova programa materijalne pomo}i, Nacionalni program stipendija i Plan za kreditirawe otplate, ukupne vrednosti 350 miliona dolara. Ministarka Finli veruje da }e ovi programi biti od pomo}i i studentima i wihovim porodicama koji mukotrpno poku{avaju da se izbore sa tro{kovima postsekundarnog obrazovawa, posebno u ovo vreme ekonomske nesigurnosti. Studenti iz porodica sa niskim i sredwim primawima, oni koji vanredno studiraju, osobe sa stalnim ili privremenim hendikepom, kao i oni koji izdr`avaju nekog, mogu se prijaviti za jednu ili vi{e stipendija, koje ne moraju da kasnije da vra}aju. Nisu potrebne

M

posebne prijave, ve} su dovoqne one koje se predaju za studentske kredite. O~ekuje se da }e vi{e od 245.000 studenata, odnosno stotinu hiqada vi{e, sa kolexa i fakulteta dobiti

ove stipendije. Plan za kreditirawe otplate, pak, zami{qen je da olak{a vra}awe kredita u skladu sa porodi~nim prilikama i primawima. Oni koji su bez ikakvih ili

sa nedovoqnim prihodima ne}e biti u obavezi da vra}aju rate, dok ostalima rata ne}e mo}i da bude iznad petine prihoda. Pored toga, period otplate ne}e biti du`i od 15 godina, a za hendikepirane deset godina. Treba re}i da je za kreditirawe otplate potrebno posebno prijavqivawe. Zainteresovani se mogu informisati putem telefona ili u nadle`nim provincijskim ili teritorijalnim slu`bama. Oni koji su kredit uzeli pre 2000. godine mogu zatra`iti i predati prijavu u svojoj finansijskoj instituciji. Federalna vlada sara|uje sa ve}inom provincijskih i teritorijalnih vlada oko kredita i stipendija za studente, {to umnogome pojednostavquje sve formalnosti oko dobijawa pomo}i. Studenti se prijavquju za neku od finansijskih pomo}i u provinciji u kojoj imaju stalno prebivali{te. Dodatne informacije mogu se prona}i na veb adresi http://www.canlearn.ca/eng/index.shtml Kvebek, Severozapadne teritorije i Nanavut imaju sopstvene finansijske programe za pomo} studentima.

Rendgenom protiv azilanata Di prese inistar unutra{wih poslova Austrije Marija Fekter dala je na razmatrawe dopunu Zakona o strancima koja donosi nova poo{trewa za podnosioce zahteva za azil i koja bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2010. godine. Dopuna zakona predvi|a izme|u ostalog i to da }e ubudu}e samo tu`ba dr`avnog tu`ila{tva protiv podnosioca zahteva za azil biti dovoqna za proterivawe. Do sada je za to bila potrebna presuda. Status azilanta tako|e ne}e biti za{tita od proterivawa. Tako }e azilant ukoliko po~ini neko krivi~no delo, koje povla~i kaznu od najmawe godinu dana zatvora, mo}i da bude proteran ukoliko nema vi{e razloga za azil. Ubudu}e }e se starost azilanta utvr|ivati rendgenskim snimcima kako bi se spre~avalo falsifikovawe dokumenata. Krivi~no gowenim azilantima ne}e posle pet go-

M

~e{kom gradi}u Most, oko 80 kilometara severozapadno od Praga, po~etkom avgusta odr`an je svetski susret vlasnika spa~eka - sitroena 2CV. Skupovi vlasnika Sitreonovih modela „A“ serije - automobila baziranih na spa~eku, me|u koje spadaju i „dijana“, „mehari“ i razni modeli „amija“, odr`avaju se svake dve godine u nekoj od evropskih zemaqa. Sude}i po broju posetilaca na ovogodi{wem susretu, koji su se sjatili u ^e{ku iz svih delova sveta, kampovawe u prirodi i dru`ewe sa drugim „spa~ekistima“ je za oko tri i po hiqade automobila i ~ak dvostruko vi{e qudi, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, delovalo kao najboqi mogu}i provod. Pro{lo je skoro 20 godina od kada se posledwi spa~ek „srolao“ sa trake Sitroenovih evropskih fabrika, ali interesovawe za ovaj automobil nikako ne posustaje. Po{to je uvek bio relativno jeftin i retko se kvario, zavoleli su ga pre svega mladi. Posle Drugog svetskog rata, odmah po po~etku proizvodwe, potra`wa je bila tolika da se na novi spa~ek u Francuskoj ~ekalo i po nekoliko godina, a polovni automobili su neretko ko{tali i

U

dina va`iti takozvano u~vr{}ewe boravka, ve} im i posle ovog perioda mo`e biti oduzet status azilanta. Prema planovima ministarke Fekter, tako|e }e biti ograni~en prostor za kretawe podnosioca zahteva za azil, kada se nalaze u postupku odlu~ivawa. Naime za vreme sveukupnih provera mo}i }e da borave samo u nadle`nom okrugu. Do sada je ovo ograni~ewe bilo mogu}e maksimalno 20 dana. Bi}e uvedena i nova obaveza prijave za podnosioce zahteva tokom procesa odlu~ivawa, te }e morati redovno da se prijavquju policiji. Ukoliko su zbrinuti u neku od ustanova, obaveza prijave }e se smatrati povre|ena ukoliko u woj nisu prisutni vi{e od 48 ~asova. Ubudu}e }e tako|e ~e{}e smeti da se upotrebqava zatvor pred proterivawe. Opozicione partije Savez za budu}nost Austrije i Slobodarska stranka Austrije su protiv ove promene zakona. Hajnc Kristijan [trahe, lider slo-

bodaraca smatra da se radi o „pozivnoj karti prve klase“ za sve koji tra`e azil da do|u u Austriju. Dopuna Zakona o strancima se nalazi na razmatrawu, {est nedeqa. U septembru predstoji odluka vlade, a o~ekuje se da }e izmene stupiti na snagu 1. januara 2010. godine. Pojedini delovi dopune Zakona, done}e tako|e i olak{ice za odre|ene grupe. Tako }e ubudu}e biti ukinuto ure|ewe koje okrivquje ~lanove porodice ukoliko podr`e svoje najbli`e prilikom ilegalnog ulaska u zemqu. Olak{ica }e biti i kada se radi o maloletnoj usvojenoj deci. Naime ubudu}e }e biti ponovo mogu}e da se maloletnom detetu, koje `ivi u inostranstvu dodeli austrijsko dr`avqanstvo i bez boravi{nog naslova u Austriji. Predlo`enim izmena }e stranci biti krivi~no goweni ukoliko se upuste u la`ni brak. Do sada su samo austrijski dr`avqani bili ka`wavani za ovakav postupak.

DNEVNIK

Li~ni podaci sve tra`enija roba Doj~e vele ro{le godine je Nema~ko udru`ewe za za{titu potro{a~a na crnom tr`i{tu do{lo do podataka o {est miliona osoba, ukqu~uju}i i ~etiri miliona brojeva bankovnih ra~una tih qudi. Novi zakon bi trebalo da spre~i zloupotrebu ovih podataka. Prvi predlozi zakona su nalagali da pojedinci moraju da daju pismenu saglasnost raznim firmama koje wihove podatke `ele da prenesu, ili prodaju nekoj tre}oj strani. Ipak, na kraju su od tog pravila izuzete neke firme, poput reklamnih kompanija, ili instituta za sprovo|ewe anketa. Petra Pau iz stranke Levice zbog toga govori o toma da je vladaju}a koalicija popustila pred „lobijem trgovaca podacima“. Zakon se kritikuje i zbog toga {to se poo{travaju samo uslovi za legalnu razmenu podataka. Ilegalno tr`i{te i daqe cveta. Osim toga se oni koji, recimo, prodaju ilegalno ste~ene brojeve bankovnih ra~una, naj~e{}e nalaze u inostranstvu. Primer za to pru`aju novinari televizije NDR koji su za nekoliko sekundi putem interneta do{li do hiqade podataka o bankovnim ra~unima. Kupili su ih od ~oveka koji je pred svojim kompjuterom sedeo u Tunisu. Novi zakon wemu ne mo`e ni{ta. Peter [ar, opunomo}enik vlade za pitawe sigurnosti podataka se zato nada da }e novi zakon vlastima omogu}iti da se u samoj Nema~koj spre~e zloupotrebe pre nego {to brojevi ra~una budu prikupqeni i preba~eni u inostranstvo. Novi zakon obuhvata delimi~no i ono {to se zove borba protiv terorizma. Usvojena je dugo vremena sprona metoda da se snimci svih telefonskih razgovora u Nema~koj ~uvaju {est meseci. Organi bezbednosti se nadaju da }e na taj na~in do}i do vi{e informacija u svojim istragama o terorizmu i kriminalu. Borci za gra|anska prava kritikuju da se na taj na~in svi Nemci tretiraju kao potencijalni osumwi~eni. Osim toga, nakon skandala sa {pijunirawem radnika u lancu samoposluga Lidl, oni tra`e boqu za{titu zaposlenih. Ipak, na novi zakon koji }e regulisati za{titu privatnosti radnika, mora}e da se pri~eka do zavr{etka predstoje}ih izbora.

P

Rat, ali na internetu Glas Amerike edavni napadi na kompjuterske sisteme kao {to je onaj od pro{log meseca kada su na meti, najverovatnije, severnokorejskih hakera bili sajtovi ameri~kih federalnih institucija i nedavni pad Tviterovog sajta pokazuju koliko je sajber prostor opasan. Mnogi stru~waci brinu o tome {ta bi slede}e moglo da se desi i savetuju ameri~koj vladi da preduzme odgovaraju}e korake kako bi za{titila vitalnu infrastrukturu. Stru~waci veruju da su napadi od 6. avgusta, koji su nakratko oborili sajtove Fejsbuka i Tvitera, imali za ciq da u}utkaju gruzijskog blogera koji je kritikovao rusku politiku prema toj zemqi. Veliki napadi u sajber prostoru u protekloj deceniji zna~ajno su o{tetili telekomunikacionu infrastrukturu nekih zemaqa. Oni }e verovatno postati u~estaliji, ka`e penzionisani general vazduhoplovstva Hari Radigi, koji je govorio na Svetskom savetu u Hjustonu ranije ovog meseca. General Radigi je prethodno slu`io u komisiji koja je predsedniku Obami predlo`ila kako bi SAD mogle da se za{tite od napada na internetu. „Morate da smawite rizik koliko je to mogu}e. Rawivi smo na ovu vrstu napada i naivno je misliti da }emo biti u stawu da napada~e zadr`imo izvan na{ih mre`a, oni su ve} tu.“ On ka`e da je zemqa sve rawivija {to vi{e wena kompjuterska i internet tehnologija postaje razvijenija.

N

„Estonija je pretrpela brutalne napade ove vrste po{to je svo pru`awe usluga na internetu obustavqeno usled 5000 i-mejlova koji su stizali svake sekunde.“ Radigi ka`e da je jedna od najve}ih bojazni na konferenciji u Hjustonu bila kako za{titi elektronske sisteme za kontrolu, kojima upravqaju kompjuteri koji su od vitalnog zna~aja za snabdevawe naftom i gasom u SAD. „Neko bi mogao da napadne industrijske sisteme za kontrolu ventila i distribucionih sistema koji ukqu~uju i iskqu~uju razne ma{ine koje rade sa energijom, mre`e za napajawe i distribuirawe nafte i gasa.“ Kriminalci u sajber prostoru sve su smeliji Ameri~ki vojni i civilni zvani~nici rade na sistemima za{tite i poku{avaju da koordiniraju svoje projekte. Sekretarka za nacionalnu bezbednost Xenet Napolitano ka`e da je jedan od najve}ih izazova na}i qude koji bi radili ovaj posao. „Kako da razvijamo, regrutujemo i zadr`imo stru~wake? Drugim re~ima, gde da ih na|emo?“ Ona ka`e da }e vlada morati da anga`uje najboqe stru~wake kako bi nadmudrila kriminalce u sajber prostoru. „Moramo biti kreativni i misliti ne samo o onome {to je ura|eno, ve} i o onome {to bi moglo da se desi.“ Ali, sekretarka Napolitano dodaje da vlada mora da vodi ra~una da ne naru{ava privatnost gra|ana dok poku{ava da pove}a nivo bezbednosti vladinih institucija, privatnih firmi i pojedinaca.

Svetski susret spa~ekista Bi-Bi-Si dvostruko vi{e od novih, samo zato {to su mogli da se voze - odmah. Zahvaquju}i udobnosti sedi{ta koja mogu lako da se izvade i da se koriste za piknik, spa~ek je tokom „bezbri`nog“ posleratnog perioda, pedesetih i {ezdesetih, dobio imix automobila pogodnog za duga putovawa, odlaske u prirodu, kampovawe i - dobar provod. Taj avanturisti~ko-turisti~ki duh spa~ekizma svake dve godine probude hiqade qudi koji se, prelaze}i i po desetak i vi{e hiqada kilometara svojim spa~ecima, okupe u nekom od evropskih gradova. „Do{li smo iz Zagreba uz puno lutawa, puno kvarova uz put i s maksimalno 60 na sat“, ka`u uz smeh Ana i Du{ko iz Hrvatske. Oni su se, pored dru{tva iz Beograda, u ^e{koj susreli i sa prijateqima iz Velike Britanije, Ho-

landije, Bosne, Slovenije, Makedonije... A ubedqivo najdu`i put do susreta u Mostu, pored jednog bra~nog para iz Japana, pre{li su Piter i

mo tokom cele godine, {irom kontinenta. Na{i spa~eci su zahvaquju}i blagoj klimi u odli~nom stawu, ali ono {to je nama najva`nije jesu qudi

Les iz Australije. „Klub u Australiji je prili~no veliki i jak, a mini-susrete pravi-

koji ih voze - mirni su i dru`equbivi, kao i sam spa~ek. Mislim da }e ovaj auto `i-

veti zauvek“, ka`e Piter za BBC. Spa~eci, uprkos sve br`em i lu|em svetu koji ih okru`uje, nekim ~udom pre`ivqavaju - i, kako se ~ini, ima ih sve vi{e. Spa~eci uglavnom nemaju alarme, ali su se pojedini vlasnici dosetili kako da ih dodatno obezbede... Iz godine u godinu, naime, na susretima se mo`e videti sve ve}i broj uglancanih, restauriranih automobila koji izgledaju kao da su upravo iza{li iz fabrike, a nemali je broj „specijalnih“ i retkih modela, poput recimo crveno-sivog britanskog „doli“ izdawa, koje je proizvo|eno svega nekoliko meseci. Susreti su dobra prilika i za kompanije koje proizvode delove i opremu za 2CV da ne{to zarade. Hans Kabiman iz nema~ke firme Der Franzose ka`e da je susret, {to se wih ti~e, sjajno pro{ao.

„Mi uglavnom prodajemo nove delove putem interneta; sam posao se u posledwih nekoliko godina dosta izmenio, sve prodajemo preko „mre`e“, tako da smo ovde doneli samo kataloge... Najboqe mu{terije su nam qudi koji danas imaju preko 50 godina, a vozili su nekada spa~eka, u mladosti... I sada poku{avaju da se na neki na~in vrate u to vreme. Moram da priznam da ekonomsku krizu uop{te nismo osetili, naprotiv stalno ~ekamo da nas udari, ali posao nam za sada ide toliko dobro da izgleda kao da }e nas potpuno zaobi}i“, ka`e on. Pet dana u {atoru, na jakom suncu, sa tu{evima u kampu koji ~as rade ~as ne rade - to je stvarno previ{e! Jedan vikend bi bio sasvim dovoqan. Mlako pivo pod {atrom, tu{evi koji ne rade, hromirani auspusi, tone rezervnih delova na prodaju i provod na livadi do duboko u no} uz zvuke spa~ekovog motora, ~e{ki rok i {ansone... Strast prema ovom automobilu specifi~nog zvuka i izgleda, po svemu sude}i, ne dolazi sama od sebe.


EKOLOGIJA

DNEVNIK SRBIJA DOBIJA NACIONALNU LABORATORIJU ZA VAZDUH

Merne stanice na najkriti~nijim mestima Prva Nacionalna referentna laboratorija za vazduh u Srbiji, koja }e biti opremqena najsavremenijom opremom za merewe i analizu aerozaga|ewa, po~e}e da radi u novembru, ka`e direktor Agencije za za{titu `ivotne sredine Mom~ilo @ivkovi}.On ka`e da }e laboratorija, ~ije }e sedi{te biti u Beogradu, prikupqati podatke iz mernih stanica koje }e biti raspore|ene {irom Srbije, a rezultati }e se porediti sa referentnim evropskim laboratorijama. Kako javqaju agencije @ivkovi} je dodao da }e odmah nakon izgradwe uslediti opremawe laboratorije i obuka zaposlenih, a trebalo bi da bude instalirano i 28 mernih stanica koje }e na svakih sat vremena slati u bazu podatke o kvalitetu vazduha, od-

nosno o stawu hemijski aktivnih i pasivnih supstanci. Radi se o najmodernojoj mre`i stanica koje }e u realnom vremenu bele`iti koncentraciju benzena, azotnih oksida, ugqen monoksida, dima, pepela i drugih aerozaga|iva~a. Merne stanice }e uglavnom biti raspore|ene u gradovima koji imaju najve}i rizik od zaga|ewa, a ~ak ~etiri }e biti instalirane u Pan~evu, tri u Boru, dok }e u glavnom gradu Srbije biti postavqeno wih pet. @ivkovi} je naglasio da sada u Srbiji ima devet automatskih mernih stanica, a instalirawe novih, savremenijih bi tako|e trebalo da bude zavr{eno na jesen. Prema wegovim re~ima u taj projekat, koji se finansira iz buxetskih, ali i sredstava EU, ulo`eno je tri miliona evra.

~etvrtak27.avgust2009.

AKCIJA „O^ISTIMO SRBIJU”

Sve mawe divqih deponija U okviru akcije "O~istimo Srbiju", ukloweno je izme|u 20 i 30 odsto divqih deponija, ka`e ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}. Nekada{we deponija, kako ka`e, pretvorene su u povr{ine za druge, korisne namene. Duli} je kazao da je akcija zavr{ena u 55 od 120 planiranih op{tina koje su konkurisale za sredstva, ali da }e ona biti nastavqena i naredne godine, iako je bilo planirano da traje samo godinu dana. - Ono {to je po meni najve}i uspeh akcije jeste da smo uspeli da u zna~ajnoj meri promenimo svest gra|ana o potrebi da wihova `ivotna sredina bude ~istija i da u gotovo O{trija kaznena politika mora promeniti ru`nu sliku Srbije svakoj op{tini imamo konkretno male, lokalne akcije stanovni{tva, ulica, blokova, Ministar je dodao da }e grakoje podrazumevaju ~i{}ewe i zgrada, mesnih zajednica, navo|ani imati mogu}nost da prire{avawe ekolo{kih probelma di Duli}. marno separi{u PET ambala`u

i spre~e da ona zavr{ava na divqim deponijama, koritima reka, pored puteva, i naglasio da se od po~etka akcije "O~istimo Srbiju" pokazalo da qudi to ho}e da rade. Duli} je podsetio da je nedavno donet set zakona koji predvi|a o{triju kaznenu ekolo{ku politiku, a posebno se osvrnuo na Zakon o komunalnoj policiji, koji }e, kako je naveo, od septembra omogu}iti da se ka`wavaju oni gra|ani koji obavqaju poslove koji su protiv o~uvawa `ivotne sredine gra|ana. Duli} je najavio da }e biti uveden poseban telefon za celu teritoriju Srbije koji }e biti povezan za op{tinskim komunalnim policijama kako bi gra|ani mogli da prijave registarski broj kamiona koji istovara {ut ili drugi otpad na mesta koja za to nisu predvi|ena. A. B. ANTONIJE PU[I] POZNATIJI KAO RAMBO AMADEUS

FABRIKA AD „ALTEK-FERMIN” ULA@E U EKOLOGIJU

Korist od novog pre~ista~a U Senti prema utvr|enoj dinamici odmi~e izgradwa novog pre~ista~a otpadnih voda za potrebe AD "Altek-Fermin", investicije vredne skoro 10 miliona evra. Zavr{etak radova, zapo~etih pro{le jeseni, o~ekuje se u novembru ove godine, kada }e postrojewa biti pu{tena u probni rad. Jedna od od najve}ih fabrika za proizvodwu pekarskog kvasca u ovom delu Evrope, ~iji je ve}inski vlasnik ameri~ka kompanija "Altek", tako vi{e ne}e biti crna ekolo{ka ta~ka na Tisi, po{to su postrojewa za tretman i pre~i{}avawe visoko optere}enih otpadnih voda iz procesa proizvodwe pekarskog kvasca kapaciteta 450.000 ekvivalentnih stanovnika, odnosno 3.000 kubnih metara vode na dan. Sen}anska fabrika za preradu melase, ~iji je glavni proizvod pekarski kvasac, ali i ostali proizvodi na bazi kvasca, izgra|ena je pre tri decenije u okviru tada{weg AIK "Senta". Na osnovu tada{wih potreba i ekolo{kih zahteva napravqen je pre~ista~ otpadnih voda za 600 kubika otpadnih voda na dan sa anaerobnim tretmanom, spaqivawem metana, separacijom anaerobnog aktivnog muqa, aerobnim stepenom i aerobnom separacijom aktivnog muqa. Razvojem fabrike pre~ista~ je postao mali, po{to postrojewa "Altek-Fermina" sada dnevno ispu{taju do 2.500 kubika otpadnih voda, tako da su ulagawa u novi pre~ista~ bila neminovna. Odgovorni rukovodilac radova na izgradwi pre~ista~a Vladimir Preradov iz novosadske firme

23

{estruke koristi, od za{tite reke Tise pa do proizvodwe struje od biogasa i |ubriva od muqa. Na{i sagovornici iz "AltekFermina" isti~u da }e se biogas, koji nastaje u fazi pre~i{}avawa otpadnih voda, u kogeneracijskom postojewu iskoristiti za proizvodwu elektri~ne energije i toplotne energije, a u saradwi sa Poqoprivrednim fakultetom iz Novog Sada razra|uje se projekat dora|ivawa muqeva za |ubrivo kao poboq{awe slatinastih i ma-

otpadnih voda ima Fabrika {e}era "TE-TO", a uskoro }e im se modernim postrojewima za tretman optadnih voda pridru`iti "Altek-Fermin", tako da Senta postaje svetla ta~ka na ekolo{koj mapi u slivu Tise. Pre~i{}avawe otpadnih voda nije ekonomska kategorija, jer }e rentirawe modernog pre~ista~a puno ko{tati, ali ovim zna~ajnim ulagawima zaokru`i}emo sistem pre~i{}avawa otpadnih voda i istovremeno }e se proizvodwom iz

Ekolo{ki megacar Poznati beogradski muzi~ar Antonije Pu{i}, poznatiji kao Rambo Amadeus, odlu~io je da podr`i mlade privrednike tako {to im nudi da na forumu svog sajta www.ramboamadeus.com slobodno i besplatno oglase svoju poslovnu ideju ili nameru. Rambo navodi da se odlu~io na takav potez "u ciqu ubla`avawa svetske ekonomske krize, to jest stimulisawa mladih da po~nu da privre|uju".

Odabrana najsavremenija tehnologija nema~ke kompanije „Hager&Elzeser” iz [tutgarta

Gradili{te novog pre~ista~a otpadne vode u AD „Altek-Fermin”

AD "Pro-ing" nagla{ava da je izgradwa u zavr{noj fazi, odnosno da jhe ura|eno preko 80 odsto posla. - Do sada su izgra|eni svi objekti, osim {ahta koji spaja novi pre~ista~ sa postoje}om kanalizacijom, koja pre~i{}enu vodu iz fabrike odvodi u reku Tisu, ali }e i on biti zavr{en narednih dana ka`e Preradov. Zapo~eti su i radovi na bazenu starog pre~ista~a, koji treba da se rekonstrui{e, a ostalo je jo{ da se u radi za{tita betonskih objekata. Ura|en je i najve}i deo posla na izgradwi dva velika anaerobna reaktora, stigla je i oprema koje treba da se instalira. Generalni direktor "Altek-Irske" Xek

ZOO-KUTAK

BIZON NOVI @ITEQ PALI]A: Zoolo{ki vrt na Pali}u pre izvesnog vremena postao je bogatiji za jo{ jednog stanovnika.U okviru programa razmene `ivotiwa u vrt je sme{ten mlad mu`jak evropskog bizona. - @ivotiwa je ro|ena u Berlinu pre 16 meseci i posle nekoliko meseci zadr`avawa, zbog karantinskih razloga dopremqena nam je iz ma|arskog ZOO-vrta iz „Nyiregyhaze“. Odli~no je podneo put i lepo je prihva}en od `enke koja se nalazi na zapadnom delu Zoolo{kog vrta na Pali}u. Promena mesta i promena re`ima ishrane nije nepovoqno uticala na pona{awe i raspolo`ewe bizona – isti~e PR Zoolo{kog vrta na Pali}u Mirjana Alapovi}. A. A.

O{ea, pod ~ijim nadzorom se obavqa izgradwa, ka`e da se u kompaniji du`na pa`wa posve}uje za{titi `ivotne sredine, a da su anaerobni reaktori za potrebe pre~ista~a u Senti najve}i koje je do sada uradila kompanija "GLS". Prema re~ima direktora razvoja u "Altek-Ferminu" i vo|e projekta dr \or|a Zekovi}a i menaxera kvaliteta Petra Terzi}a, odabrana je najsavremenija tehnologija za tretman i pre~i{}avawe nema~ke kompanije "Hager&Elzeser" iz [tutgarta. Najmoderniji pre~ista~ u "Altek-Ferminu" pored pre~i{}avawa otpadnih voda re{ava problematiku biogasa i raznih vrsta muqeva, koji nastaju iz pre~ista~a, od ~ega }e biti vi-

we plodnih zemqi{ta zemqi{ta, po{to u muqu nema patogenih mikroorganizama. Instalisawem pre~ista~a sa nasavremenijom tehnologijom ne}e biti vi{e sagorevawa biogasa i izbacivawa ugqen-dioksida u vazduh, {to }e biti direktan doprinos sprovo|ewu Kjoto protokola o spre~avawu emisije ugqen-dioskida u atmosferu, ~iji je potpisnik i Srbija. Kada sve profukcioni{e, u sen}anskoj fabrici veruju da mogu ostvariti i odre|ene beneficije. - Op{tina Senta i ovda{wi najzna~ajniji privrednici u posledwe vreme uradili sve da se poboqa ekolo{ki status u ovom delu Potisja - ka`e menaxer kvaliteta u "Altek-Ferminu" Petar Terzi}. - Grad je pre nekoliko godina zavr{io pre~ista~ komunalnih otpadnih voda, postrojewa za tretman

biogasa obezbe|ivati deo elektri~ne energije koja je potrebna za wegovo funkcionisawe. Kapacitet pre~ista~a prema potrebi razvoja kasnije je mogu}e i pro{irivati, a mogu}e je vi{ak struje usmeriti na mre`u elektordistribucije. U Evropi je struja proizvedena iz biogasa tri puta skupqa, nego iz drugih izvora, ~ime se stimuli{e wena proizvodwa. Posle tretmana visoko optere}enih otpadnih voda u novom pre~ista~u, kvalitet pre~i{}ene vode odgovara}e svim ekolo{kim standardima. Pored me|unarodnih sertifikata kojim fabrika udovoqava u pogledu proizvodwe po svetskim standardima sa zavr{etkom novog pre~ista~a otpadnih voda sti~u se uslovi i za uvo|ewe sistema kvaliteta ISO 14001:2005 upravqawa za{titom `ivotne sredine. M. Mitrovi}

NOVE TEHNOLOGIJE U TERMOELEKTRANI „NIKOLA TESLA B”

Uskoro lek za razvejavawe pepela Novi sistem za odlagawe pepela ponija, a rezultati svega toga nisu elemenata koji omogu}avaju wegou Termoelektrani "Nikola Tebili zadovoqavaju}i, ni za nas ni vo stvrdwavawe i stvarawe ~vrste sla" B (TENT) u Obrenovcu po~eza gra|ane koji `ive u blizini odkore na povr{ini odlagali{ta. }e da radi od oktobra i na taj nalagali{ta pepela, ka`e StojanoPo novoj tehnologiji, odnos vode i ~in }e definitivno biti re{eno vi}. Kupovalo se seme, |ubrivo, pepela bi}e u srazmeri 1:1, {to }e razvejavawa pepela sa tamo{wih sadila se trava i rastiwe, koje smo omogu}iti stvarawe tvrdog sloja deponija, {to je i najve}i ekolozalivali i odr`avali, ali bi naotpornog na udare vetra, odnosno {ki problem, kako razvejavawe. termoelektrane, tako Novi sistem trani ovog grada. sporta i odlagawa peSistem vredan vi{e od 32 miliona evra Prema re~ima dipela i {qake ne}e morektora TENT B Zo}i da se primewuje odrana Stojanovi}a radovi su u zavr{i napori propali tokom samo mah na celoj povr{ini deponije, {noj fazi, a nova tehnika otpepejednog jedinog vetrovitog dana, kave} sukcesivno, po~ev od oktobra qavawa po~e}e da se primewuje odda bi do{lo do razvejavawa.Uprado maja slede}e godine. Uz to, pomah po zavr{etku remonta bloka vo zato smo i u{li u izgradwu no~etkom rada novog sistema bi}e B2 u ovoj termoelektrani. Sistem vog sistema. Savremeniji od ovog stvoreni uslovi da TENT po~ne da je vredan vi{e od 32 miliona evra, kojeg sada imamo nameru da koriprodaje elektrofilterski pepeo od toga je 29 miliona evra donacistimo, ne postoji danas u svetu. cementarama i putnoj privredi, ja Evropske agencije za rekonWegov najva`niji efekat je da koji mogu da ga iskoriste za svoje strukciju, a ostatak su sredstva trajno spre~ava razvejavawe pepepotrebe. Na taj na~in ova termoeTENT-a. la sa deponije. Stara tehnologija lektrana }e smawiti izdvajawa za - Svake godine smo ulagali vezahtevala je velike koli~ine vode ekolo{ke takse, jer }e jedan deo like sume novca u spre~avawe poza transport pepela do deponija, pepela biti kori{}en kao sirovijave razvejavawa sa ovda{wih de{to je dovodilo do ispirawa onih na u gra|evini. A. B.

Dajemo prostor svima koji imaju ideje vezane za ekologiju

- Dajemo prostor svima koji imaju ideje vezane za ekologiju, organsku hranu uzgajanu bez pesticida, kao i energetsku efikasnost - ka`e Rambo Amadeus. Va`no je napomenuti da se na sajtu "Svjetskog megacara", pored pomenutog foruma i promotivnih sadr`aja, nalazi i zna~ajan deo posve}en ekologiji i odr`ivom razvoju u odeqku "Eko-akcija". Ovde, pored niza interesantnih i korisnih linkova, mo`ete da prona|ete najave doga|aja i pogledate klipove o obnovqivim izvorima energije, za{titi prirode i novim tendencijama u nauci. Ukoliko `elite da se registrujete i na|ete se na mejling listi, potrebno je da popunite jednostavan formular sa upitom za e-mail adresu i ime. Istovremeno, na navedenu adresu dobi}ete aktivaciju naloga i dovoqan je samo jedan klik da se pridru`ite Rambovom "cyber eco drustvu". Podsetimo da je Rambo i jedan od promotera akcije Eko fonda "Ecotopija" i aktivan u~esnik mnogih ekolo{kih akcija. On je, tako|e, i "branding advisor" za kompaniju NOTOS, koja postavqa prvu farmu vetrewa~a za proizvodwu elektri~ne energije u Srbiji. Wegova ideja je da borba za ~istu planetu ima mnogo vi{e {ansi ako budemo dovoqno mudri da u woj vidimo profit.


24

~etvrtak27.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak27.avgust2009.

25


26

~etvrtak27.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK

PO SNI@ENIM cenama sobe i apartmani blizu mora Utjeha, Bar, zvati od 12 - 17h. Telefoni: 021/6363-291, 064/316-23-03. 81255

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 81562 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika. U~enici 300400din/60 min, studenti 450500din/60min. Priprema popravnih! Telefoni: 021/6367482, 063/471-644. 81522 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 81561

PREVODI sa i na engleski, nema~ki, francuski, latinski jezik.Stru~ni tekstovi, dokumenta, korespodencija. Brzo, kvalitetno, profesionalno. Dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 81563

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Novom Sadu, B. Kej pogled na Dunav, V sp. CG, KTV. Telefon 021/427-527, 063/622080 81525 IZDAJEM nov dvosoban 40m2, potpuno opremqen konforan stan, klima, telefon, kablovska, Nova Detelinara, zatvroren parking. Telefon 063/500-467, 063/559-580 81607 IZDAJEM jednosoban stan mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenim 100 evra. Telefon 521-362, 064/236-280-9 81568 IZDAJEM dvosoban stan u @elezni~koj ulici, strogi centar grada. Telefoni: 023/857-315, 023/857-069. 81068 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan + klima, Spens, Ul. Maksima Gorkog 4 a, zaposlenim osobama. Telefon: 462-096, 064/37-55-277. 81663 IZDAJEM jednoiposoban, prazan, komforan stan, 46m2 na Limanu 3, Narodnog fronta, mese~no pla}awe. Telefon 064/285-3893. 80913 IZDAJEM nename{ten stan na Telepu. Telefon 6045-917. 81435 IZDAJEM novu, nename{tenu garsoweru, 33m2, u Slova~koj ulici, iza Socijalnog. Cena 150 evra. Telefon 063/83-18-299. 80751 STANOVI za studente ili porodice: dvosoban, Kraqevi}a Marka, dvoiposoban, Mi{e Dimitrijevi}a, dvosoban sa gara`om u Tolstojevoj. Telefon: 063/503-792 i 021/530-170 81441

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621797, 6618-184, 063-598-463. 80844

KUPUJEM stan u Novom Sadu, ukwi`en 1/1, ve}i od 27m2, do 30.000evra. Pla}am gotovinom, posrednici iskqu~eni. Telefon 062/1643716. 81335

JEDNOIPOSOBAN, name{ten stan u Ul. Bore Prodanovi}a, novogradwa, 220E, vlasnik. Telefon: 064/221-32-57. 81481 IZDAJEM name{tenu, ve}u garsoweru u blizini Keja, zaposlenoj devojci ili mladom bra~nom paru. Telefon 062/534352. 81474

[IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 46m2 po ceni od 52.100. Tel. 636-8429. 50001

U CENTRU prodajem garsoweru 27m2, visoki parter, useqiva, kuhiwa odvojena, miran deo, bez posrednika. Kontakt telefon 422-439 ili 063/534-505. 30001


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

~etvrtak27.avgust2009.

MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacijonih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 81569

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 79308

FARMA u Stepanovi}evu: rasprodaja izno{enih koka nosiqa, prodaja mladih koka nosiqa, isporuka na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063-539-051. 80886

LIMAN II, blizina fakulteta, prodajem odli~nu useqivu garsoweru od 27m2 po ceni od 34.000. Tel. 636-8429. 50002 CENTAR, prodajem odli~nu, ukwi`enu garsoweru na 1. spratu po ceni od 33.500. Tel. 6366952. 50003 JEDNOSOBAN stan u centru za studente izdajem. Mo`e i za porodicu, name{ten. Telefon: 063/701-2052. 81427

BEZ POSREDNIKA! Prodajem klasi~an dvosoban stan 43m2, terasa, ostava, dvostrano orjentisan, brzo useqiv, gara`a. Konakt telefon 422-439 ili 063/534-505. 30002 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwaprozor, gara`a, bez posrednika. Telefon 422-439 ili 063/534505. 30003 @. STANICA, prodajem dobar 2.0 stan od 54m2 odli~nog rasporeda po ceni od 48.500. Tel. 636-8429. 50004 NOVO NASEQE, prodajem odli~an, ukwi`en 2.0 stan od 56m2 po ceni od 58.000. Tel. 6366952. 50005 PRODAJEM useqiv 1.5 stan, 54 m2 sa galerijom, kod betanije /55.000 E/. Telefon 064/113-5151. 81091 NOVOGRADWA stan 54.5m2, kod Sajma blizu Medicinskog fakulteta, terasa, sa podrumom prodajem 1m2/1.350e ili izdajem 200e. Telefoni: 1/401-004, 064/0532400. 81262

EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv. Kontakt 422-439, 063/534-505. 30004 NOVA DETELINARA, prodajem useqiv, klasi~an 2.5 stan sa odvojenom kuhiwom za 55.600. Tel. 636-6952. 50006 LIMAN, prodajem ukwi`en, klasi~an 2.5 stan od 68m2, odli~an raspored, po ceni od 73.000. Tel. 636-8429. 50007 PRODAJEM trosoban stan, na Limanu 2, dvostrano orijentisan, odli~an raspored, pored obdani{ta i {kole. Telefon 064/486-1-486. Nije agencija. 81539 HITNO dvoiposoban stan, 46.24 podne povr{ine sa klimom izgra|eno 2001 nadogradwa, bez lifta, 6 sprat, 32.000E. Telefon 6319-310 od 17 ~asova. 80805 RADNI^KA ulica, trosoban stan 78m2, pogled na kej i tvr|avu, mogu}nost zamene za mnaji stan uz doplatu. Telefon: 064/223-4862. 81636

LIMAN, povoqno prodajem odli~an 3.5 stan od 93m2 na III spratu po ceni 92.700. Tel. 6366952. 50008 LIMAN 1, povoqno prodajem 4.0 ukwi`en stan od 121m2 po ceni od 113.000. Tel. 063/516478. 50009 PRODAJEM useqiv dupleks 91 m2 u Vojvode [upqikca ulici. Telefon 064/668-4891. 81258 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 89m2, useqiv odmah, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, cena 1300E/m2, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 77850

HITNO prodajem plac na Sajlovu, 654m2, struja, voda i gas na placu. Telefon 063/12-91-846. 81242 PRODAJEM dve ku}e, novu i staru, na Vidovdanskom nasequ, plac 760m2, prvi vlasnik, uredni papiri. Telefon 419-375. 81458 PRODAJEM ku}u na glavnom putu u Vilovu, nova, 2 kupatila, CG. trofazna sturja, telefon, plac 1520m2. Telefon 063/81050-21 ili 866-354 81234 PRODAJEM jutro zemqe na putu Novi Sad - Ba~ki Jarak. Telefon 063/548-343. 81026 PRODAJEM ku}u - Koviq \ur|evo. Telefoni: 021/55-2088, 021/823-923, 021/889-676, 064/114-36-75. 81444 SALA[ na me|unarodnom putu N. Sad - Subotica 20km od N. Sada po svojoj lokaciji sadr`ini i kvalitetu najjetfiniji u Ba~koj, 125.000e. Telefon 064/1617700. 80798 SAJAM - BULEVAR: prodajem ku}u sa restoranom+picerija 135m2, autoperionicom 65m2 (sve u radu), 7 apartmana po 30m2, 20m front. Telefoni: 063/161-28-73, 065/433-80-12. 81455 PRODAJEM ku}u u [ajka{u, glavni put - [ajka{ - Koviq, 10 X 17 sa lepo ure|eno dvori{te, mini park. Telefon: 062/21-8696. 81608 PRODAJEM ku}e u Ka}u, Sun~ani breg, 110m2 i 107m2, cena povoqna, ku}e ukwi`ene. Telefon: 064/503-8504. 81606

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefon 422-439 ili 063/534-505. 30005 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, mesto ekskluzivno, opremqen za butik, razra|en, ukwi`en. Telefon 063/89-23-168. 81489 IZDAJEM uli~ni lokal na Bul. Oslobo|ewa kod Futo{ke pijace, veli~ine 160 m2, cena 1800 Evra. Telefon 065/4553333 81443

IZDAJEM poslovni prostor u Lasla Gala, opremqen za apoteku sa magacinom, gara`om, parking mestom u dvori{tu. Telefon: 063/503-792 i 021/530-170. 81440 IZDAJEM - prodajem ukwi`en objakat 32 x 7, u industrijskoj zoni 7 km od grada, plac 62 ara, tvrd put, struja, voda, pogodan za farmu koka nosiqa, tov pili}a, uzgoj {ampiwona, skladi{ta, dozvoqena gradwa. Telefon: 063/548-343. 81027 IZDAJEM magacin sa kancelarijom, telefonom, sanitarnim ~vorom, 161m2, Ul. Gavrila Principa br. 11, Novi Sad. Telefon: 064/189-09-08. 81438 HITNO izdajem luksuzan poslovni prostor - kancelariju, kompletno opremqen, mogu}nost rentirawa auta, Narodnog fronta 31, 30m2+15m2 terase. Telefoni: 062/977-1590, 063/1066-063 81254

PRODAJEM gara`u @itni trg 11. Telefon 064/668-4891. 81259

PRODAJEM fiat punto, 1.2, 2003. godi{te, klima, airbag. Telefon 061/140-22-02. 80934

NAJPOVOQNIJE stovari{te prodaje: fert gredice, betonske stubove, armatura po specifikaciji, cement, blokovi, cigla, kre~, ostali materijal, organizacija prevoza. Telefon 021/847-034. 78657

PE]KAR: kaqeve pe}i, kamini, ro{tiqi, mini pekare. Idemo van grada, radimo sa svojim materijalom. Telefon 064/1757-053. 77940 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 80871 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/821-98-56. 78620 ROLETAR izra|ujem, popravqam sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijske. Telefon 064/11-27-141. 81588 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefon 021/6391315, 063/706-1334. 78982

HITNO potreban KV - VKV konobar sa iskustvom za rad u restoranu. Telefoni: 459-686 od 12 do 18 ~asova. 81631 PEKARI potrebne prodava~ice. Telefon 371-327. 81628 POTREBNI radnici: komercijalista i trgovac, pol nebitan, po`eqno poznavawe rada sa materijalima za stolare. Telefon: 021/419-105. 81611 POTREBAN radnik-ca, za prodaju kokica na Spens-u. Telefoni: 063/80-96-045 i 064/032-2-042. 81592 MEWA^NICI potrebne radnice, prednost sa certifikatom. Telefoni: 021/6362-333, 060/013-4-979. 81482 POTREBAN voza~ sa iskustvom “E� katorija sa Tr`i{ta rada, iz Novog Sada. Telefon 063/510-224. 81526

Posledwi te~i

pozdrav

27 voqenom

Anti Ledenku

od porodice Santra~.

81705

Dragom prijatequ

Slobodanu Vukovi}u Prijateqevali smo mnogo godina, ali ne toliko dugo koliko smo to `eleli i nadali se. Za sva vremena ~uva}emo u srcu i se}awu, uspomenu na Tvoju dobrotu, pravdoqubivost i ~estitost.

Stanko [u{war sa porodicom. UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4393-103, 066/15-31-82. 81316 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/43931-37, 066/15-31-78. 81317 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618-846, 6614-274, 063/84-85-495. 81453 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/661-09-16. 80110 POZAJMICE, krediti bez u~e{}a, povoqni uslovi, otkup akcija refinanasirawe, cena poziva 30din + 20 din/ 30 sekundi. Telefon: 0900/706-706. 78681 BRINULA bih o starijoj osobi u zamenu za nekretninu. Telefon 064/304-7720. 81240 BRINULA bih o starim osobama uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefon 064/1887295. 81395

81718

Posledwi pozdrav Mileninom tati

Slobodanu Vukovi}u

Kumovi Sawa i Ivan Mikov sa decom.

81757

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav deveru i stricu

@arku Savi}u @arku Savi}u od porodica Gojka i Sretka Mihajlovi}, Nedimovi}, Blitva i Kuzman.

Mi{a, Sa{a, Tinka, Sofija, Nada.

81769

81770


28

^ITUQE

~etvrtak27.avgust2009.

Obave{tavamo da je tragi~no preminula

DNEVNIK

Dana, 25. 8. 2009. godine, u 76. godini preminuo je na{ voqeni

Branka Berkovi}

Ante Ledenko

1954 - 2009. Sinovi Berislav i Branko i suprug Davor.

Posledwi te~i

pozdrav

voqenom

Anti Ledenku

@arka @ugi}a

Sahrana je u petak, 28. 8. 2009. godine, u Drni{u.

Sahrana je u petak, 28. 8. 2009. godine, na Gradskom grobqu, u 15.30 ~asova.

O`alo{}ena supruga Stana.

81752

81707

od porodice Zori}.

Kumovi: Moma i Qiqa sa roditeqima i kumice Anastasija i Nade`da Kqai}.

81742

81702

Posledwi pozdrav deda @aretu

Tragi~no je preminula na{a draga koleginica

Iskreno sau~estvujemo u velikom bolu na{e kume Jelene i wene porodice zbog gubitka oca

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav koleginici

@arku Savi}u @a`i

Branka Berkovi}

@arku Savi}u

Branki Berkovi}

Sa tugom, qubavqu i po{tovawem, uspomenu na wu ~uva}e wene kolege i koleginice iz biv{eg Fonda samostalnih delatnosti.

od KOLEKTIVA FONDA PIO FILIJALA NOVI SAD.

81753

5999/P

Posledwi pozdrav dragoj

Tragi~no je nastradala na{a koleginica

Branki Berkovi}

Ve~no }e{ biti u na{im srcima.

Iskreno sau~estvujemo u bolu wenih najbli`ih. I nama }e nedostajati.

iz ^uruga Sahrana je u ~etvrtak, 27. 8. 2009. godine, u 16 ~asova, sa kepele ~uru{kog grobqa. O`alo{}eni: supruga Milica, sin Milan, snaja Joka i unuke Natalija i Milica.

5600/P

81756

Posledwi pozdrav.

@arku A. Savi}u

81749

Posledwe zbogom voqenom i po{tovanom ocu, dedi, pradedi i prijatequ

Milan Ris

@arku Savi}u

iz Ka}a Drenka, Nada i Olgica sa porodicama.

Sahrana je u Ka}u, 27. 8. 2009. godine, u 14 ~asova, iz Kapele, na Ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica.

od: }erke Ranke, zeta To{ice, unuka Sr|ana i Milana, snaje Zorice, praunu~adi Mihajla, An|ele i prijateqa Gavre Vlaovi}a.

81767

81750

81763

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem javqamo svim prijateqima da je 25. 8. 2009. godine, u 85. godini preminula na{a draga

Kelemen Kepe Julijani majci drage nam koleginice Livije.

Sahrana }e se odr`ati 28. 8. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. K}erka Livija, zet Ro|a i unuci Vawa i Oliver.

5601/P

Dragi

Marko

Kelemen Kepe Julijana

Kolektiv JVP „Vode Vojvodine�, Novi Sad.

81748

@arko Savi}

Kolege iz Direkcije Pokrajinskog fonda PIO.

Posledwi pozdrav deveru i stricu

81747

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Branka Berkovi}

od: Jovane, Radivoja i Zorice [eguqev.

od porodice Vuliki}.

od: brata Marka, snaje Sejke i }erki Borislave i Jelene sa porodicama.

81766

tvoj osmeh, vedar duh i pozitivna energija zauvek su ostali u mom se}awu. Mika. 81683


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{eg dugogodi{weg ~lana

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Mi}i

Branka Cari}a

dragoj

Persi Kolar

Uspomenu na tebe, tvog brata Joleta i majku Maru ~uva}emo zauvek u na{im srcima.

advokata u penziji

Posledwi pozdrav prijateqici

~etvrtak27.avgust2009.

O`alo{}eni: tetke Mileva i Jela i ujaci Bla`e i Mile sa porodicama.

Osnovna organizacija advokata Novi Sad.

Posledwi pozdrav deveru i stricu, na{em dragom ^i~i

Branku Cari}u

od porodice \uki}: Slavka, Qiqe, Dragana, Nevene, Milana i Mirjane.

81688

Opra{tamo se sa tugom od ro|aka i dragog prijateqa

29

81715

Posledwi pozdrav

Maja, Olga, Marko, Biqa i Milo{ Cari}.

Branka V. Cari}a ~ika Branku

81709

81674

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav Slavkovom ocu

Porodica Cari}: Slobodan, Vera, Neboj{a, Aleksandar, Aleksandra, Zorica i Slobodan ml.

Branko Cari}

od Vlade Lekovi}a i Pere Hrn~i}a.

Osta}e nam u trajnom se}awu. Slobodan, Qubica, Olivera i Vlada. 81671

81714

Ostaje{ nam u ve~nom se}awu, jer tebe bako, ni{ta ne mo`e zameniti.

[ESTOMESE^NI POMEN

81739

DVOGODI[WI POMEN

Branku Cari}u

27. 2. 2009 - 27. 8. 2009.

od Zorana [}epanovi}a.

Slobodanu Vukovi}u

81744

Katica Vickovi}

od zgrade Trg Republike: od kom{ija koji ga ne}e zaboraviti nikad.

ro|. Tumari} Ostaje se}awe na tvoju dobrotu, plemenitost i ve~iti optimizam. S qubavqu Te spomiwemo i od zaborava ~uvamo. Tvoji: brati} Branislav Tumari} sa suprugom i decom.

]erka Olga i unuci Ivan, Nata{a i Tawa.

81724

81681

Ostavila si veliku prazninu i najlep{e se}awe na `ivot sa tobom.

Slobodanka Luka~ Seka

1982 - 2007.

Sa velikim po{tovawem

Vreme prolazi, tuga je sve ve}a. U na{im srcima `ive}e{ ve~no. Tvoji najmiliji: mama Vonka, tata Milivoj, brat Sr|an, snaja Ana i bratanac Vladan.

Branku Cari}u

81682

81460

Danas se navr{ava 10 godina od kako nije sa nama na{ dragi

Posledwi pozdrav

Vladimir Vujkov

SE]AWE

Za ceo `ivot zahvalan sam za sve {to sam u~io i nau~io u Tvojoj advokatskoj kancelariji.

Borislav - Bobe [u{war sa porodicom. 81720

Radivoj Zeremski Katica Vickovi} ]erka Vera sa decom.

Vera, Nada i Mira.

81680

Posledwi

pozdrav

mami

Bo{ko Koji}

[aletu

Ve~no }e{ biti u mislima i srcima tvojih: k}erke Vesne sa porodicom, supruge Leposave i sestre An|elke sa porodicom.

81673

Posledwi pozdrav

Pro|o{e ~etiri tu`ne godine otkako nisi sa nama. ^uvamo te u na{im srcima i ve~no }e{ `iveti u na{em se}awu. Tata, samo veliki kao ti su ve~ni. Porodice Zeremski i Petrovi}.

81237

81734

POMEN

POMEN

Petar Ko{}al Katici Vickovi}

Branki Berkovi}

od }erke Marice sa porodicom. Sahrana je danas, 27. 8. 2009. godine, u 15 sati u Sremskoj Kamenici. 81679

od: \oke, Duleta, Laleta, Mileta, Matowe i Voje.

81755

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da }emo dana 29. 8. 2009. godine, u 10 ~asova, posetiti wegovu ve~nu ku}u, odr`ati pomen i pokloniti se wegovim senima. Wegovi najmiliji: sin Berislav i }erka Julijana sa porodicama. 81580

POMEN

Petar Ko{}al Tu`no je i sve te`e bez tebe. ^uvamo te u na{im srcima. Ve~no }e te voleti tvoji: sestra Anica i {ogor Pavle sa decom. 81582

Petar Ko{}al Tebi, koji si znao da voli{. Ti, koji si umeo da povredi{ u ime qubavi. Tebi, koji si znao da }uti{. Ti, koji si }utao u ime istine. Tebi, koji si znao da oprosti{. Oprosti svima nama, koji sebe prona|u u ovim redovima. Oprosti, jer i mi tebi opra{tamo. Neka tvoja qubav, }utawe i opra{tawe, ostane i `ivi u svima nama. Neka `ivi u svima onima, koji }e sebe prona}i u tebi. Hvala ti {to si dozvolio svima nama, koji smo se na{li na putu tvoje ve~nosti, da te imamo pored sebe. Hvala u ime onih, u kojima ve~no ostaje{. Tati s qubavqu od wegove dece. 81577


30

07.30 08.00 09.00 11.00 12.20 12.30 14.00 14.25 16.00

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Multietnik Tin in Bez cenzure Beli luk i papri~ica Ciklonizacija U ogledalu

TV Medik (Panonija, 20.30) 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 00.00

TV PROGRAM

~etvrtak27.avgust2009.

Vojvo|anske vesti Art-boks Pop korn Vojvo|anske vesti TV Medik Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin Glas Amerike

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.00 11.35 12.00 13.00 13.35 14.25 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.15 23.50 00.05 00.30 01.15

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Kult plus Priroda kao `ivot Vrelina Akapulka Hajde sa mnom u obdani{te Me|uprostor Kuhiwica Bez uputa Sva Evina lica Pitawe savesti Rej~el Rej Vojvo|anske vesti Frej`er Vrelina Akapulka Tajna hrane: [argarepa TV Dnevnik Hop hop, kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Agromozaik TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Sre}an kraj - Prvi srpski krimalisti~ki film ^ari ribolova Vojvo|anski dnevnik Me|uprostor - specijal Ra, za dvoje Koncert me{ovitog hora KUD „Svetozar Markovi}“ Skrivena kamera Vrelina Akapulka Tajni znak

Tajna hrane: [argarepa

11.15 12.00 12.25 13.10 13.45 14.05 15.15 15.40 16.45 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

Pod suncem Sen Tropea NS klinci Sprint Vitra` Katapultura Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Kibicfenster Objektiv (slov) Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Crta Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

09.00 Be-Em-Iks Svetski {ampionat 10.00 Ragbi Super liga: St Helens – Hadersfild 12.00 Klupske TV 14.00 Fudbal mondijal magazin 14.30 Profi boks 16.00 Sport klub - Pregled 16.30 Klupske TV 18.00 Atletika - magazin 18.15 MMA: Ful fajt: Temi{var 20.00 MUTV: Yory Best 21.00 Karling kup: Kristal Palas – Man~ester Siti 23.00 TVS 00.00 Profi boks: Haris – Bolanos

Zahvaquju}i woj, `ene postaju lep{e i deluju uzbudqivije, poru~uje dr Du{an @ivi} u novom izdawu emisije, posve}enoj {argarepi. Me|u povr}em, ona zauzima po~asno mesto, jer se smatra da ~oveka ~ini vedrim, a veliki je i prirodni saveznik u borbi za boqi vid... (RTV 1, 16.45)

07.00 07.25 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.05 14.00 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

Kuhiwica (ma|) Vrelina Akapulka [pijunke sa Beverli Hilsa TV magazin (rus) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Ujak iz Amerike Vesti (ma|) Ukrajinska panorama Svirac svira... Ad libitum Tajni znak Kad ku}a nije tesna - Autizam Dodati `ivot godinama Nau~ni mozaik Iza|em da vidim sveta... Izbrisano se}awe Gruvawe Kultura i tradicija (rom) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) [pijunka sa Beverli Hilsa Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Pitawe savesti Rej~el Rej Ujak iz Amerike

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Auto fle{, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Kontranapad, 22.15 Biber, 23.15 Tuti fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

07.15 07.42 08.06 08.30 09.07 09.37 10.01 10.06 10.30 10.54 11.33 12.14 13.00 14.00 16.00 16.38 17.45 18.59 19.25

FUDBAL

Crvena zvezda –Slavija Crvena zvezda na na{em najve}em stadionu, popularnoj Marakani, igra revan{ utakmicu plej-ofa kvalifikacija za Ligu Evrope protiv ~e{ke ekipe Slavije iz Praga. (RTS 1, 20.10) 06.05 08.00 09.06 09.21 09.34 10.05 10.36 11.04 12.00 12.15 12.29 13.13

04.53 04.55 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Kapri Dnevnik Sport plus Bouns Letwi bioskop: Od Yastina za Keli, film Trag - Krf - prometeji nade Jednostavan `ivot Otpisani Kuvati srcem Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Oko, aktuelno dok. prog. Slagalica Dnevnik Fudbal - Liga Evrope: Crvena zvezda - Slavija (Prag), plej-of, prenos Ekstremna pravda, film Bouns Evronet Tor~vud No}ni bioskop: Sna`an i odva`an, film Fudbal - Liga Evrope: Crvena zvezda - Slavija (Prag), plej of UNHCR - povratak Sasvim prirodno Verski kalendar

08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.05 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 00.20 00.26 02.10 02.40 03.30 04.30 05.30

Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: San letwe no}i Svi mrze Krisa Tajni agent Izi Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno pre`ivqavawe Ninya ratnici Kraqevi Ade Film: Pustiwski grom Foks vesti Film: Legendarne ulice Svi mrze Krisa Sibil Dosije FBI Ekstremno pre`ivqavawe Dosije FBI

14.34 15.10 15.58 16.44 17.00 17.45 18.25 18.58 19.30 20.10 22.19 00.20 01.05 01.13 02.08 03.51

21.24 20.50 22.49 23.25 23.55 00.27 00.57 02.37 03.54 04.51

DNEVNIK

Kuvati srcem Ambrozija Trag u prostoru Akva viva derbi Neven Gomboce Male pri~e Holini heroji Zooteka Kroz vrata znawa do putovawa Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Ve~eri Kamija Sen Sansa Trezor ju~e Izgnanici iz Poket Fleta, film Ovo je Srbija Bardovi teatra: Aqo{a Vu~kovi} Fudbal - @reb za Ligu {ampiona, prenos Crvena linija Fudbal - Liga Evrope: @ilina - Partizan, plej-of, prenos @ivot i standardi Kapri Metropolis Hronika filmskih susreta Nekad i sad Neverne bebe Fudbal-Liga Evrope: @ilina - Partizan, plej of Izgnanici iz Poket Fleta, film Trezor ju~e Bardovi teatra: Aqo{a Vu~kovi}

Kristi Svonson

Izdana Nakon {estomese~ne suspenzije, detektiv Maks Geret dobija zadatak da istra`i smrt narkomana, koji je pao sa krova zgrade u kojoj `ivi atraktivna fotografkiwa Laura Kros... Uloge: Stiven Boldvin, Kristi Svonson, ^arls Malik Vajtfild Re`ija: Valeri Landsburg (B92, 21.00) 08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05

16.00 16.35 17.40 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 00.45

TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top{op Uvod u anatomiju Vesti za osobe o{te}enog sluha Sta`isti Top{op Vesti B92 Film: Gor{tak - Zavr{no poglavqe Nacionalna geografija u BiBi-Si: Borba za `ivot Vesti B92 Seks i grad Dobre namere Vesti B92 Sta`isti Trnav~evi}i u divqini Uvod u anatomiju Film: Izdana Vesti B92 Seks i grad Dedvud

06.00 07.00 08.15 09.15 09.30 09.45 10.15 12.00 13.00 14.15 16.00 16.45 17.00 18.15 18.30 19.30 20.00 22.00 23.30 00.00 00.40 00.45

Jutarwi program Nacionalni dnevnik Anali Samo smeh Siti kids Alo, alo Ami Yi {ou Napu{teni an|eo Grand parada Nevina Qubav je ve~na Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Samo smeh Anali Nacionalni dnevnik Film: Snajperista Sve za qubav Riko{et Mu}ke Ekran Film: Jesewi vrtovi

15.00

FUDBAL

@ilina–Partizan Fudbaleri Partizana igraju u Slova~koj revan{ me~ plej-ofa za u~e{}e u Ligi Evrope, protiv ekipe @iline. (RTS 2, 19.25)

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.55 16.30 16.55 17.00 17.55 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 01.30 02.00 02.30 03.00 03.15 04.15 05.00 05.40

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Slepa pravda Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Slepa pravda 1400 grama Slavni Svi vole Rejmonda 1400 grama Prezent Glas Amerike SMS Milica na kvadrat Doma}a muzika Slatka moja Qubav za sva vremena Na tragu prirode

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije. 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Slavni parovi, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.15 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.15 12.15 12.25 12.40 12.50 13.00 13.30 14.00 14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Spasoje Ben 10 Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom Smucalice Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Spasoje Pokojo ^arli i Mimo Nodi Majstor Bob Konan Mjau mjau Tokio Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Ben 10 Pla{ite li se mraka? Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

18.30 18.55 19.20 19.30 20.25 21.00 20.00 23.20 23.50 00.00 00.05 00.40 01.30 03.00 04.45 05.35 06.25

Pri~e iz Italije Telemaster Rekord Zabrawena qubav (Klon) ]irilica specijal Telemaster Strava emisija Prvi talas Telemaster Vremenska prognoza Ko{avizija Srce... ]irilica specijal Muzi~ki ~et Prvi talas Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Rusinski magazin, 17.45 Mobil-e, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Veze, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

~etvrtak27.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Lea Tomson

Yejn Do: Opasna ve{tina Kada Britanac Jan Smiti, poznat kao dr Mnemonik, nestane posle sletawa u Ameriku zajedno s nizom tajnih agenata, Darnel i tim CSA agenata moraju da otkriju {ta se dogodilo. U me|uvremenu, Keti dolazi u posetu majka Poli koja se nedavno penzionisala. Ba{ kada su htele da sednu i ve~eraju, Keti zazvoni telefon i Darnel je obavesti o slu~aju... Uloge: Lea Tomson, Yo Peni, Vilijam R. Moses, Yesi [ram, Dona Mils Re`ija: Armand Mastrojani (Nova TV, 15.30) 07.30 08.30 09.30 11.50 11.55 12.45 13.30 14.30 15.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.30 23.25 23.40 00.10 01.05 02.10

Kraq Kvinsa Ezo TV, tarot {ou Nova lova, TV igra Rebelde Otvori svoje srce In magazin Inspektor Reks ^uvari pla`e Yejn Do: Opasna ve{tina, film Inspektor Reeks IN Dnevnik Nejvi CIS Supermen 4, film Zakon brojeva Vesti Sajnfild ^uvari pla`e @ivot na severu Ezo TV, tarot {ou

08.00 Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 Apolo 13: Pri~a iz prve ruke 11.00 Sigmund Frojd 12.00 Kako se raspao Sovjetski savez 13.00 Dani koji su potresli svet 14.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 15.00 Izdaja 16.00 Izgubqeni topovi kraqice Elizabete 17.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 18.00 Ajn{tajnova velika ideja 20.00 Indokina 21.00 Dani koji su potresli svet 22.00 Pri~e iz Kamenog doba 23.00 Pri~e iz groba 00.00 Izgubqeni topovi kraqice Elizabete

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Ultramen - doba kuge ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen- nemesis ^udovi{ta i pirati Tali~ni Tom Instinkt predatora Potapawe Ek{n men Tali~ni Tom Ultramen zert @igolo 36 Drevni ratnik Sre}a porodice Katakuris

07.45 09.20 09.50 11.20 12.50

Traga~. dolazak tame Bioskop, bioskop, bioskop Let 93 A {ta je s tobom? Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta Imenovawe naslednice Mali Dodo Titanik Plove}i bar 2 Pu-239 Dnevnik ubice po ugovoru Dve nedeqe

14.05 15.35 16.55 20.05 21.45 23.20 00.50

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 ^arolija 10.15 Prirodni svet: Naabi - hijenska princeza, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Idemo u Ameriku 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.40 M.A.S.H., film 16.30 Reke Hrvatske: Kupa i Dobra, dok. serija 17.05 Pozori{te u ku}i 19.30 Dnevnik 20.10 ^arolija 21.05 U objektivu 21.40 E, moj Sa{a, dok. film 22.10 Kratki susreti 22.45 Dnevnik 3 23.20 Emocije - sluge i gospodari 23.50 Dedvud 00.50 Zvezdane staze: Vojayer

Donald Saterlend

M.A.S.H. Film prati niz zgoda u pokretnoj vojnoj hirur{koj bolnici tokom rata u Vijetnamu u kojima se kao junaci pojavquju doktori koji ne po{tuju vojnu hijerarhiju i vole da popiju, ali su izvrsni hirurzi s mnogo qudskog razumevawa za tegobe svojih pacijenata, ali u stalnom sukobu sa krutom vojnom disciplinom i zapovednicima. Uloge: Donald Saterlend, Eliot Guld, Tom Skerit, Seli Kelerman Re`ija: Robert Altman (HRT 1, 14.40)

08.15 Qubiteqi de~jeg sveta 08.25 Moji roditeqi su vanzemaqci 08.50 Tri Hil 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 Ali Mekbil 10.45 Dragi Yone 11.10 Prijateqi 11.55 Veliki uspesi hrvatskog sporta - dizawe utega, Olimpijske igre 2000: Nikolaj Pe{alov 14.00 Obi~ni qudi 14.45 Drugo mi{qewe 15.15 Trenutak spoznaje 16.05 Blaga islama na Sredozemqu: Tunis, minareti izme|u pustiwe i vode, dok. serija 16.50 Falkon pla`a 17.35 Ksena - princeza ratnica 18.40 U vrtu pod zvezdama 19.10 Yoni Bravo 19.30 Vip muzi~ki klub 20.30 Evropska fudbalska liga: Hearts - Dinamo, 1. poluvreme 21.35 Evropska fudbalska liga: Hearts - Dinamo, 2. poluvreme 22.35 Dubrovnik: The Best Model of Croatia for the Best Model of the World 2009, prenos 00.10 Vip muzi~ki klub LP

07.30 09.40 12.00 13.30 16.30 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Kazna na planini Ajger Smrt na Nilu Polukuvan Beri Lindon Vodnik Bilko Detektiv Klut Moj ro|ak Vini Ded Seviy Pi{~eva blokada Ameri~ki san

10.00 „Akapulko H.E.A.T.“ 11.00 „Moja slatka debequca“ 13.00 Mekalum – Mrtav ali jo{ di{e 15.00 „Akapulko H.E.A.T.“ 16.00 „Saut Park“ 17.00 „Moja slatka debequca“ 19.00 Zbogom deco 21.00 „Saut Park“ 22.00 U raqama `ivota 00.00 Mekalum – Grad mrtvih

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Danijelova }erka Ubistva u Midsameru Grejsin izbor Medijum Na rubu Amerike

08.10 Korak po korak 08.45 Astro {ou, emisija 11.35 Kako sam upoznao va{u majku 12.00 U dobru i zlu 12.30 Rat u ku}i 12.55 Ekskluziv 13.10 Ve~era za 5 13.45 Tajna ~okolade 14.35 Heroji iz strasti 16.15 Korak po korak 16.40 Pod istim krovom 17.10 Kako sam upoznao va{u majku 17.35 U dobru i zlu 18.00 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom, kulinarski izazov 20.00 Mewa~nica 20.55 Uvod u anatomiju 22.25 CSI: Wujork 23.35 No} pokera, {ou 01.05 Kosti

SERIJA

Uvod u anatomiju Mereditin strah od Derekove kona~ne odluke prekida vest o te{koj `elezni~koj nesre}i u kojoj je nekoliko putnika te{ko povre|eno, a me|u kojima su najvi{e nastradali Boni i Tom, ~ija je operacija jako rizi~na. Dok poma`u ostalim pacijentima, Izi i Aleks na|u se u zasebnim dilemama – Izi ne mo`e da odlu~i {ta }e pre spasavati, svoje prijateqstvo s Meredit ili profesionalnu karijeru, a Aleks polako gubi veru u svoje lekarske sposobnosti... Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin ^ejmbers, ^andra Vilson, Yejms Pikens, Yunior, Sara Ramirez, Erik Dejn Re`ija: [onda Rajms (RTL, 20.55)

Ketrin Higl

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Kako to radi? Opasan lov Prqavi poslovi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina O~evidac U deli}u sekunde Opasan lov Majami ink Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Kako to radi? U potrazi za borbom U zatvoru u inostranstvu Ros Kemp u Avganistanu U deli}u sekunde O~evidac Generalka Londonska gara`a

08.30 09.00 12.00 13.30 15.30 18.30 18.45 21.00 23.00 00.30 01.00

Golf Fudbal Fudbal Veslawe Fudbal Fudbal Fudbal Borila~ki sport Rvawe Rvawe Veslawe

Gospodin blago sklon ki~u a razliku od pravih dr`avnika spremnih da Zapravo je on od rane mladosti vodio ra~una o svose i `rtvuju za naciju, Tito je, naprotiv, dejoj bezbednosti, pa se saborcima pridru`io tek luju}i samo radi sopstvenog dobra, sudbinu kad se uverio da }e voditi pokret, a ne pojedina~naroda podre|ivao svojim potrebama. Svome ose}ane grupice, koje su delovale taktikom pucaj i bewu sujete dodao jo{ jedan, krunski poen, tokom bri`i. U celoj zemqi mogao je da ra~una na svega 6.600 onskih pregovora sa Vilijem Brantom o regulisawu komunista i 17.500 skojevaca. Pravila konspiranema~ke ratne od{tete. Jer, on je Jugoslaviju smacije bila su veoma stroga, pa ve}ina partizanskih trao svojim li~nim posedom i tako – isto kako je vo|a u Srbiji 1941. i 1942. nije zapravo ni znala ko wegov otac rasipni~ki se krije iza imena Tito. postupao s porodi~nim Pored toga {to mu je imawem – rasipao dobra neosporni autoritet pokoja mu nisu pripadala. I ~ivao na tome da je ~ovek uop{te, imao je vrlo maMoskve (kao uostalom i glovite predstave {ta je svi generalni sekretari dr`avno, a {ta wegovo. KP u Evopi), imao je i Broz je bio veoma narneograni~ena ovla{}ecisoidna li~nost, kao wa da organizaciono {to su, uostalom i svi transformi{e Partiju. diktatori. Do pred rat, u Wih je do krajwih granivreme kada je tek uspostaca koristio, pa kako nije vqao svoju vlast nije bi`eleo nikakve savete lo mesta, ni prilike da starih drugova, jednog to iska`e, a da to ne bude po jednog je likvidirao, politi~ki pogre{no proa pomno za odre|ene vrtuma~eno. Znao je da ga ste zadataka birao od senastremice motri Staqibe znatno mla|e saradninovo oko, pa bi svaki znak ke, poput Rankovi}a, \iiskazanog samoqubqa i lasa ili Svetozara Vuknezavisnog stava, bilo manovi}a Tempa. poguban. Se}awe na sudSovjetska i jugoslovenbinu biv{ih sekretara ska Partija bile su dva KPJ bilo je isuvi{e sveideolo{ki jednojaj~ana `e – svi su likvidirani blizanca, koja se uop{te kao {pijuni, trockisti i nisu razlikovala po svofrakciona{i. A Visarijoj organizacionoj strukonovi~ je imao veoma rasturi, na~inu delovawa i tegqiv pristup pojmu ideolo{kim koncepcijaKraqevski do~ek za republikanca frakciona{. ma. Kako je onda do{lo do Naravno da je koren Brozove prenagla{ene gorsukoba 1948. i da li je on uop{te bio ideolo{ki? dosti rano detiwstvo, kad je izabrao da se nema{tiBilo je tada nekih dr`avnih problema, ne i nereni i sivilu egzistencije suprotstavi borbom za {ivih, ali ne i ideolo{kih, pa se sve svelo na suvlast, bogatstvom i lutawem. I kad se napokon izkob dve li~nosti. Naime, jo{ od samo po~etka rata borio za mesto genseka, od 1937. do 1939, vi{e je boTito je svesno prenebregavao savete Moskve oko ravio u Istambulu, Moskvi, Parizu i Be~u, nego Justrategijskog opredeqewa ustanka. Centrala ga je goslaviji. I wegovih 37 rezidencija, ustanovqavaobuzdavala u wegovoj ideolo{koj radikalnosti, nih s obrazlo`ewem britra`e}i da vodi osloboge za wegovo zdravqe, nidila~ki rat, a ne klasi~Imao je Tito vrlo maglovite su samo posledica hedoninu revoluciju, no, on je, predstave {ta je dr`avno, zma, ve} i potrebe da uglavnom, terao po svom. stalno mewa mesto borav- a {ta wegovo, smatrao je Jugoslaviju Ni posle rata razlike ka. Lutawe iz adolescentbile vidqive za li~nim posedom, pa je bio rasipni~ki nisu skih godina nastavio je i obi~an svet, jer je sve velikodu{an i u pregovorima mnogo kasnije, samo {to skrivsno iza zakliwawa su ona nosila etiketu drnajmudrijem i najve}em s Vilijem Brantom o regulisawu `avnih poseta. vo|i svetskog proleterinema~ke ratne od{tete Na prvi pogled Broz je jata J. V. Staqinu. 1941. bio otmeni gospoU su{tini sukob Stadin sredwoevropskih manira, elegantno obu~en, qin – Tito je bio sukob dve izrazito narcisti~ke ali sa blagom sklono{}u ki~u. Sredwe visine, ~vr- li~nosti, veoma osetqive na znake nipoda{tavawa stog gra|en i lep, ostavqao je prijatan utisak na sahijerahije i reme}ewe ustaqenog reda stvari. Vigovornike zbog svog ugla|enog i dostojanstvenog sarionovi~ je za to imao {esto ~ulo i s podozrepona{awa i na~ina komunikacije. Iza ove fasade wem gledao Titove postupke i, svojom intuicijom krio se ve{t, sposoban i nadasve inteligentan vo- jasno naslutio kako ovaj ima nameru da se potpuno |a male ilegalne partije koja spremala za oru`anu odvoji. Broz je to, naravno, krio i obuzdavao se, a borbu, a on preko we i osvajawe vlasti. Bio je potsvoj narcizam hranio surogatima kraqevskim dopuno psihi~ki i fizi~ki spreman za taj podvig. Vi~ecima po zemqama narodne demokratije, kompli{estruka ste~ena iskustva pretvorila su ga u pravu kovanim protokolom i potonu}em u luksuzan `iborbenu, mo`da najboqeg ~oveka u partijskoj orgavot, koji je imao malo veze sa revolucionarnim nizaciji za vo|ewe ustanka. Jer, svi koji su bili asketizmom. A Staqin je 1948. ve} potonuo u parapri vrhu KPJ nisu mu kao li~nosti bili dorasli u noidnu psihozu. Osobe sa tim sindromom veoma spretnosti, lukavosti, intuiciji, brzini delovawa burno reaguju na znake, javne ili samo naslu}ene, i le`ernosti u opasnim situacijama. koje povre|uju wihov narcizam, }utqive su, veoma Pri~e za ~itanke su obja{wewe kako se Broz oprezne i imaju utisak da je okolina prema wima tek septembra 1941. pridru`io partizanima, jer je neprijateqski raspolo`ena. Sumwi~avost je wido tada imao u Beogradu brojne partijske poslove. hova osnovna karakterna osobina.

Z

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

~etvrtak27.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Imate povoqan upliv Meseca iz vatrenog znaka Strelca, pa i mogu}nost da ostvarite neki svoj daleki ciq. Dobri kontakti s inostranstvom. U domu brinete o deci i po~etku {kolske godine.

BIK 20.4-20.5.

Nemate `equ za fatalnim odnosom u qubavi, ve} radije ostajete distancirani i emotivno iskqu~eni. Potrebno vam je da defini{ete svoje potrebe i namere, {to trenutno nikako ne mo`ete i ne}ete. Samo}a.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Imate puno posla, pa je kolektivan rad preporu~qiv i po`eqan. Neki lepi kontakti - kra}i put, pismo ili SMS - donose vam zadovoqstvo. Qubavna prepiska je u toku. [etajte se, na nekog }ete nai}i. Ukoliko jo{ niste putovali na more ili u inostranstvo, krajwe je vreme da to organizujete i pozabavite se porodi~nim letovawem. Odvojte vreme da sa decom ili dragom osobom opu{teno plivate i ronite. Pojavqivawe u javnosti vam donosi uspeh, ostavqate utisak koji se ne zaboravqa. Zbog toga danas budite s dragom osobom, negde u restoranu ili kafi}u. Poslovno ste uspe{ni i hroni~no limitirani. Poslovno putovawe }e biti uspe{no. Pro{irujete svoje vidike i mogu}nosti. Istovremeno, to se reflektuje i na va{ dom i odnos s uku}anima. Va{ status se potvr|uje i u~vr{}uje.

4

7

3

3 6

2 4 8

SUN~ANO

33

Subotica

32

Sombor

33

Kikinda

33

Vrbas

33

B. Palanka

33

Zrewanin

33

S. Mitrovica 33 Ruma

33

Pan~evo

33

Vr{ac

33

Srbija Beograd

33

Kragujevac

33

K. Mitrovica 32 Ni{

33

I VRLO TOPLO

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ki uslovi koji se o~ekuju ne}e pogodovati hroni~nim bolesnicima kojima se preporu~uje da poslu{aju savete lekara i da ograni~e svoje aktivnosti. Savetuje se pove}awe koncentracije u saobra}aju.

36

JARAC 22.12-20.1.

TAMI[

Bezdan

111 (7)

Slankamen

188 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

186 (7)

Zemun

250 (7)

Bogojevo

180 (9)

Pan~evo

276 (4)

Ba~. Palanka

182 (2)

Smederevo

462 (2)

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

27 21 17 20

Atina

32

Pariz

27

Minhen

27

Budimpe{ta

31

Stokholm

22

Novi Sad

156 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA 181 (-1)

S. Mitrovica

55 (10)

Tendencija stagnacije

Senta

250 (0)

Beograd

200 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

174 (-1)

NERA

-56 (-2)

Tendencija stagnacije

6

2

7

5

9

3

5

3

9

1

8

4

2

6

7

9

8

2

7

6

9

5

3

8

1

4

1

9

4

8

3

6

7

5

2

7

5

3

2

4

9

1

8

6

6

2

8

5

7

1

4

3

9

4

1

7

3

9

5

6

2

8

9

6

2

4

1

8

3

7

5

3

8

5

7

6

2

9

4

1

6

Tendencija stagnacije

Kusi}

7

9 8

6

5

29 24

30 (0)

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 1

9 4

5

U karijeri nailazite na promewive i nesigurne kontakte i odnose, {to vas dodatno razoru`ava u poslu. Sem individualnog rada, ni{ta drugo i ne mo`ete da prihvatite kao izazov. Kreativni ste.

4

27 28

S vama nikad nema problema, jer ste fleksibilni i razlo`ni, umereni u svojoj neumerenosti. Zapravo, niko i nije na~isto {ta sve mo`e od vas da o~ekuje. Partnera upravo to izlu|uje. Dru{tvo.

8

3

22

N. Kne`evac

Hetin

72 (-12)

TISA

2

Pobedite i sebe i druge, tako {to }ete uporno{}u i prakti~no{}u ostvariti svoje dugoro~ne ciqeve. Povukli ste se u svoj svet, kao u pe}inu, pa nikome ne otkrivate du{u i srce. Partner se aktivira.

3

31

VODOSTAWE DUNAV

8

^etvrtak je Jupiterov dan, va{ dan, dan za kompromise i pomirewa, pa mo`ete biti uspe{ni u svom opu{tenom, spontanom i diplomatskom stilu, na svim poqima. U partnerstvu zati{je.

5

Evropa

Madrid NOVI SAD: Vrlo toplo i prete`no sun~ano sa malo oblaka. Vetar slab jugozapadni. Pritisak malo iznad normale. TemperatuRim ra od 16 do 33 stepena. London VOJVODINA: Vrlo toplo i prete`no sun~ano sa malo oblaka. Vetar slab ju`nih pravaca. Pritisak malo iznad normale. MiniCirih malna temperatura15, a maksimalna 33 stepena. Berlin SRBIJA: Toplo i prete`no sun~ano. U brdsko-planinskim oblastima Srbije bi}e lokalnih pquskova tokom popodneva. VeBe~ tar slab promenqiv. Pritisak malo iznad normale. Minimalna Var{ava temperatura 11, a maksimalna 34 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do subote vrlo toKijev plo uz temperature preko 30 stepeni. Lokalni pquskovi u petak, a Moskva u subotu po podne povremeno u celoj zemqi. U nedequ znatno sve`ije sa ki{om i pquskovima. Temperature }e opasti za 10 stepeOslo ni. U ponedeqak sve`e uz prestanak padavina i delimi~no razveSt. Peterburg dravawe.

Ima dana kada vam sve ide od ruke, veoma glatko, ali i onih kada to nije slu~aj. Danas obratite pa`wu na radnu atmosferu i odnos s kolegama, jer su poneki preosetqivi. Dobra intuicija.

STRELAC 24.11- 21.12.

5

9

Vi{e pa`we obra}ate poziciji koju imate i utisku koji ostavqate. Potrebno vam je da vas kolege i prijateqi shvataju ozbiqnije, uva`avaju i cene. U suprotnom, sve pada u vodu. Prijateqska qubav.

[KORPION 24.10- 23.11.

6

4

Novi Sad

VAGA 23.9- 23.10.

SUDOKU

PROGNOZA

Vojvodina

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

27. avgust 2009.

TRI^-TRA^

Yenifer Aniston ide u zatvor? Biv{a zvezda „Prijateqa” u januaru idu}e godine mogla bi da zavr{i iza re{etaka. Kako se ve} naveliko {u{ka po kuloarima, Xenifer Aniston }e u apsu zapevati i zasvirati gitaru. Aniston u posledwe vreme radi punom parom, pa se tako priprema i za novi projekt, film u re`iji Majkla Suksija – „The Goree Girls“, koji }e se snimati u teksa{kom zatvoru Xore. Radwa filma temeqi se na istinitom doga|aju iz 40-ih godina pro{log veka kada je grupa zatvorenica teksa{kog zatvora odlu~ila da osnuje kantribend. Grupa je stekla neverovatnu naklonost publike, pa je upravo zbog toga nekoliko ~lanica pu{teno na slobodu. Ovo je novi korak u karijeri 40-godi{we glumice, a verujemo da svi `eqno i{~ekuju da ~uju je li Xen slavuj ili neka druga ptica.

VIC DANA Za{to slon obuva patike s rebrastim |onom? - Daje mravima {ansu!

1

1

Re{ewe iz pro{log broja

dnevnik 27.avgust 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog lista "Dnevnik"