Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA, 27. JUN 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: I. Rami}

c m y

N

GODINA LXVIII BROJ 22760 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

MONSTRUOZAN ZLO^IN U STARIM LEDINCIMA

Dete silovano, pa ubijeno

Grad mimo reke

str. 5

Osmogodi{wa M. J. prona|ena je mrtva s krpom u ustima ju~e oko 15.30 sati pod li{}em u dvori{tu ku}e u ulici Seli{te u Starim Ledincima. Imala je na sebi gowi deo piyamice, a dowi deo nagog tela bio je obliven krvqu, pa se pretpostavqa da je, pre nego {to joj je oduzet `ivot, silovana. Pod sumwom da je odgovoran za ovaj stravi~an zlo~in, policija intenzivno traga za Mladenom O. (1958), u ~ijem je dvori{tu prona|eno telo devoj~ice. str. 2

U SRBIJI BAR CRTAWE MAPA NI[TA NE KO[TA

Srem, Banat i Ba~ka, tri regiona juna~ka

str. 4

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Svetlana Bojkovi}

str. 8

Teofil Pan~i} Po{ast javne brbqavosti

\or|e Randeq Kako smo nekad razbijali pacere

OBJA[WEWE List „Dnevnik” nije se ju~e pojavio na kioscima zbog nenajavqenog {trajka u {tampariji „Dnevnik holdinga”. Iz istih razloga sa danom zaka{wewa objavqujemo „TV dodatak”, a nismo u mogu}nosti da poklonimo „Nedeqni ru~ak”. Izviwavamo se ~itaocima i komitentima.

SUTRA PRODAJNA LICITACIJA U ERGELI „KARA\OR\EVO“

U SRBIJI SE OPET PRI^A O BIQ^ICAMA MODIFIKOVANIM U LABORATORIJAMA

Vojni kowi idu u civilnu slu`bu

Genetika sve bli`a astalu

Na Vidovdan, sutra u 12 sati, u Ergeli „Kara|or|evo“ kod Ba~ke Palanke po~e}e prodajna licitacija 39 kowa iz ergele koja od 1. aprila, ba{ kao i pogoni poqoprivrede i {umarstva, posluju u sastavu Vojne ustanove „Morovi}“. Od 160 grla koliko danas ima u {talama „Kara|or|eva“, kupcima }e biti ponu|eni kowi sve tri rase koje su ovde zastupqene. Re~ je o lipicanerima, nonijusima i engleskim punokrvwacima, a u zavisnosti od rase i kategorije po~etne cene licitacije kre}u se od 50.000 do 250.000 dinara. str. 7

Kad se kod nas pomene GMO, iliti genetski modifikovane biq~ice, barem pola Srbije podigne glas u odbranu na{e "oaze zdrave hrane" i nakostre{i se na "razne faktore" koji nam o "glavi rade, zatiru nam seme i zaga|uju na{e wive". Kopqa su se nao{trila naro~ito u proteklih nekoliko meseci kada je procurila vest da Ministarstvo poqoprivrede „pod pritiskom SAD", priprema izmene srpskog zakona o GMO koji u ovom trenutku ne dozvoqava gajewe genetski modifikovanih biqaka na na{em tlu. str. 7

Bora Oti}

Di je Ba~, tu je Lala

@eqko Markovi}

Ru`a sa progarske kapije

MILICA JELI]

Kruna me nije rasplakala str. 12

Romanti~ni tambura{ki dert

str. 10

Prete`no obla~no

Najvi{a temperatura 23 °S


2

DNEVNIK

nedeqa27.jun2010.

CITATI

Srbija ima snage da odbrani svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Onaj ko smatra da mo`e da nastavi sa cepawem Srbije, spoqa ili iznutra, treba da shvati da }e odgovor Srbije na takve zahteve biti `estok . Ivica Da~i} Ministar unutra{wih poslova

Sutra miting opozicije

Vujanovi}: Bez paso{a u regionu

Opozicione stranke - SNS, DSS i NS odr`a}e sutra, 28. juna, na Vidovdan, miting u Kru{evcu, sa kog }e, kako je ranije najavqeno, zatra`iti raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora i ukazati na neophodnost promene vlasti. Kako je najavqeno iz SNS, na mitingu }e govoriti predstavnici svih opozicionih stranaka. U ime napredwaka gra|anima }e se obratiti lider Tomislav Nikoli}, u ime Nove Srbije predsednik te stranke Velimir Ili}, u ime DSS-a potpredsednik Milo{ Aligrudi}, a wima }e se pridru`iti i predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin. Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} pozvao je gra|ane da se pona{aju u skladu sa demokratskom tradicijom Srbije i da ne bude nijednog incidenta. "Pokaza}emo koliko su gra|ani nezadovoqni aktuelnom vla{}u, ali }emo istovremeno ponuditi i alternativu, predstaviti planove i programe i pokazati da smo odgovorniji od re`imskih stranaka, pokazati da Srbija ima budu}nost", rekao je ju~e Aleksandar Vu~i}.

Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} zalo`io se ju~e u Prizrenu da sve zemqe Zapadnog Balkana, po ugledu na dr`ave Evropske unije, stvore uslove i omogu}e svojim gra|anima da putuju nesmetano, bez paso{a i nepotrebnih administrativnih prepreka. Vujanovi}, koji u~estvuje na sastanku predsednika Crne Gore, Albanije, Makedonije i Kosova, smatra da je sloboda kretawa gra|ana osnov za daqi razvoj, prosperitet i integracione procese u regionu. "Na{e razlike su mawe nego {to mi mislimo, a na{e sli~nosti nam samo mogu pomo}i da ostvarimo evropski ciq kome te`imo. [to se vi{e budemo integrisali regionalno, to su nam {anse za br`u integrciju u EU ve}e", kazao je Vujanovi}. Kao primer takve saradwe on je naveo zajedni~ki grani~ni prelaz izme|u Crne Gore i Albanije, jedini takve vrste na zapadnom Balkanu za koji su potrebna samo li~na dokumenta. Po wegovim re~ima, slobodno kretawe gra|ana Zapadnog Balkana stvorilo bi osnove za daqi razvoj saradwe i prosperitet regiona.

KPS ne}e spre~avati posetu Gazimestanu Kosovska policija ne}e nikoga spre~avati da tokom obele`avawa Vidovdana poseti Gazimestan i Gra~anicu, izjavio je Tanjugu zamenik regionalnog direktora Kosovske policijske slu`be Ergin Medi}. On je, me|utim, precizirao da }e, ako policija proceni da grupe ili pojedinci mogu naru{iti javni red i mir, ili to ~ine, onda te osobe biti uhap{ene. Medi} je dodao da policija raspola`e in-

formacijama da se na teritoriji Kosova ve} nalazi odre|eni broj ~lanova Pokreta 1389 i pokreta "Obraz". "Oni su na Kosovo u{li pre dva dana. Boravili su u Leposavi}u i manastiru Bawska, a trenutno se nalaze u severnom delu Kosovske Mitrovice. Bilo ko da bude predstavqao opasnost po naru{avawe javnog reda i mira na Kosovu bi}e uhap{en, ali policija ne}e spre~avati nikoga da na Vi-

BUDU]E BELGIJSKO PREDSEDNI[TVO EU, SRBIJA I ZAPADNI BALKAN

Tiha voda... (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

To je politi~ko pitawe – stav je zemqa EU ima jasan politi~ki predstoje}eg belgijskog predsedniciq. S druge strane, videli smo i {tva Evropskom unijom prema srpda ne treba verovati olakim obeskoj aplikaciji Evropskoj komisi}awima i davati kredibilitet ji za izradu mi{qewa o spremnopompeznim prioritetima oko prosti Srbije za status kandidata za {irewa kakve su imale {pansko i ~lanstvo u EU. Zato }e, preneli su ~e{ko predsedni{tvo EU. Dobro „Dnevniku“ izvori u belgijskom je {to je Belgija zauzela stav da ne predsedni{tvu EU, i stvarawe obe}ava mnogo, jer to otvara prokonsenzusa za prolazak zahteva Srstor da velike dr`ave Evropske bije u Savetu ministara spoqnih unije odrade posao ako se za to poslova EU biti politi~ki a ne steknu uslovi – ka`e za na{ list tehni~ki ~in. Sve u svemu, belgijdiplomata iz jedne od dr`ava ~lasko predstavqawe ciqeva u polinica EU. tici pro{irewa neodoqivo podseI pored toga {to Belgija nije }a na stavove koje je Holandija zaustavila pro{irewe me|u priorizela pre nekoliko godina. Oni su tete, diplomatski izvori „Dnevnitoliko sli~ni da se mo`e re}i da ka“ u Briselu smatraju da bismo u ih je Belgija predrugoj polovini gokopirala od svojih dine mogli da imasevernih suseda. mo reprizu rezulBelgijsko – Sve dr`ave tata {vedskog predsedni{tvo EU Zapadnog Balkana predsedavawa EU. moglo bi da bude imaju budu}nost u Nekoliko na{ih jedno od EU. [to se ti~e sagovornika procevremenskih okviwuje, naime, da je najuspe{nijih ra, mi smo vi{e za vrlo mogu}e da se u posledwih to da primewujemo do kraja godine nekoliko godina „kalendar zasluostvari zna~ajan ga“, odnosno ispukorak u regionu na wavawa uslova, a ne kalendar sa planu evropskih integracija. Ako vremenskim rokovima. Brzinu puSrbija, navode, bude imala umeren ta u EU svake zapadnobalkanske zepristup prema Kosovu posle mimqe odre|uje brzina kojom se ta ze{qewa Me|unarodnog suda pravde, mqa reformi{e i prilago|ava tokom belgijskog predsedni{tva evropskim standardima. Drugim bi mogla da se otvori procedura za re~ima, zapadnobalkanske dr`ave status kandidata Srbiji, zatim za moraju da pomognu sebi da bismo im uvo|ewe Kosova u proces stabilimi, kao EU, pomogli. Mi smo za zacije i pridru`ivawa, pozitivno primenu politike „korak po komi{qewe Evropske komisije za rak“ u pro{irewu, uz striktno poCrnu Goru, vizna liberalizacija {tovawa uslova i fer nagra|ivaza Albaniju i Bosnu i Hercegoviwe kroz pribli`avawe ~lanstvu u nu, te otvarawe pregovora sa MaEU – ka`e belgijski premijer Iv kedonijom i zatvarawe velikog Leterm. broja pregovara~kih poglavqa s A budu}i da sve inicijative veHrvatskom. zane za stvarawe konsenzusa unu– Sve to je u ovom momentu dotar Evropske unije pokre}e ~lasti`no i nije potrebno da se dogonica koja predsedava Unijom, jade ~uda, ve} samo da svi odrade svoj sno je da }e neka od velikih dr`adeo posla. Tako bi belgijsko predva EU morati da izvr{i uticaj na sedni{tvo EU, iako etiketirano Belgiju. kao skepti~no prema pro{irewu, – Imamo pozitivan primer moglo da bude jedno od najuspe{ni[vedske i Slovenije koje su pokajih u posledwih nekoliko godina – zale na slu~aju Srbije koliko moka`e sagovornik „Dnevnika“. `e da se uradi kada predsedavaju}a @eqko Panteli}

dovdan boravi na Gazimestanu", rekao je Medi}, najavquju}i da }e KPS poja~ati prisustvo svojih pripadnika tokom ve~era{weg koncereta u Kosovskoj Mitrovici i prilikom proslave Vidovdana 28. juna na Gazimestanu. On je istakao da }e na Vidovdan policija obezbediti pratwu za sve organizovane odlaske iz Mitrovice na Gazimestan, gde se, kako je ocenio, o~ekuje dolazak oko 4.000 qudi.

Sremu opet prete poplave Na~elnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Mari} izjavio je da se situacija u podru~jima ugro`enim poplavama u Srbiji stabilizuje, ali da je u Obrenovcu i daqe odre|en broj ku}a pod vodom. "U mestima Poqane i Dra`evac u blizini Obrenovca ostalo je oko 20 ku}a pod vodom, dok se iz ostalih ku}a voda povukla," rekao je Mari}. On je napomenuo da se o~ekuje da nivo vodostaja opet do utorka poraste i na Savi i na Dunavu, a da }e zatim zapo~eti opadawe, ali i dodao da taj rast ne}e ugroziti objekte, osim u okolini Beo~ina, gde je i nedavno bilo problema sa poplavama.

STRAVI^AN ZLO^IN U STARIM LEDINCIMA

Osmogodi{wa devoj~ica silovana pa ugu{ena Osmogodi{wa M. svojevremeno bio J. prona|ena je mrtva osumwi~en za silos krpom u ustima, juvawe. Naime, `enio ~e oko 15.30 sati, pod se tri puta, i navodli{}em u dvori{tu no ga je strina jedne ku}e u Starim Leod supruga optu`idincima u ulici Sela da ju je napastvoli{te na ulazu u to vao, ali je oslobomesto. Imala je na |en optu`bi. Ipak, sebi gowi deo pixaneki me{tani pamte mice, a dowi deo naga i po komentarima gog tela bio je oblio devoj~icama, koji ven krvqu, pa se bi posle ovog dogapretpostavqa da je, |aja mogli da se pre nego {to joj je odshvate kao upozorauzet `ivot, silovavaju}i, ali ne i dona. Policija je sino} bro protuma~eni na pod sumwom da je od- Dvori{te u kome je prona|eno telo devoj~ice vreme. govoran za ovaj stravi~an zlo`ena nije znala da joj ka`e gde je Velik broj policajaca i `an~in intenzivno tragala za Mlaona. Usledila je dvo~asovna podarma okupio se ju~e u Starim denom O. (1958), u ~ijem je dvoritraga da bi u jednom trenutku Ledincima i uz pomo} slu`be{tu devoj~ica prona|ena. otac ugledao de~ju rukicu kako nih pasa krenuo u potragu za Kako smo nezvani~no saznali viri ispod li{}a u dvori{tu osumwi~enim, a wima se prina licu mesta, devoj~ica je s ~eiza pu{nice. kqu~io ve}i deo me{tana. Kao tvorogodi{wim bratom bila saNavodno, istog dana oko desaznajemo, osumwi~eni je kruma pre podne kod ku}e, kao i set sati osumwi~eni je bio u pan, ima oko 120 kilograma i boprethodnih dana, dok su roditeradwi u selu i kupio veliku luje od {e}erne bolesti. Stoga qi bili na poslu. Osumwi~eni koli~inu hrane i litru votke. se procewuje da nije mogao daleje, me|utim, mogao znati gde je Kako ka`u o~evici, potpuno se ko odma}i, naro~ito u alkoholikqu~ od vrata, jer je wegova senormalno pona{ao. Posle toga sanom stawu. Kako saznajemo, stra s kojom zajedno stanuje, doga je jedan kom{ija video kako wegovu fotografiju policija je nedavno ~uvala ovo dvoje dece. prelazi potok u blizini devojsino} podelila taksistima i voRoditeqi su ~esto obilazili ~icine ku}e. Mladen O. se, za~ima gradskog saobra}ajnog brata i sestru, a kad je ju~e oko ina~e, bavio raznim poslovipreduze}a. 13.30 ~asova do{ao otac i video ma, a u posledwe vreme je radio Uvi|aj je obavila de`urni isda nema kqu~a, u{ao je kroz prou pekari u popularnom novotra`ni sudija Vi{eg suda u Nozor i zatekao sina vezanog u sosadskom Tr`nom centru na Livom Sadu Tatjana \ura{kovi}. bi. De~ak mu je ispri~ao ko im je manu. Opisuju ga kao nenasilOna je naredila da se telo devojodveo k}erku. Otac je odmah ponog ~oveka, mada kom{ije pri~ice prenese u Institut za sudtom oti{ao kod sestre osumwi~aju da je maltretirao sestru. sku medicinu. ~enog i pitao za devoj~icu, ali Tako|e, u selu se se}aju i da je L. Nikovi}, M. Vuja~i}

Nekom je dr`ava majka... Kome je dr`ava majka, a kome ma}eha, da li su joj sa platom preko 50.000 dinara - ni{ta? Lako je stica“qubimci” samo weni ~inovnici, a zaposleni kod priti politi~ke poene, treba misliti na narod. Mi smo vatnika ostavqeni na “milost i nemilost” gazdama sabrali {ta je sve u Boru obe}ao. Pa qudi, samo ta opfirmi u kojima rade? Trenutno, srpska vlada spremna {tina bi po wegovoj pri~i trebalo da dobije 720 mije da ~asti samo svoju administraciju i da nazovi “poliona evra – ka`e Marki}evi}. klon bonus” od 5.000 dinara uru~i ~ak i onima koji Funkcioner JS Petar Petrovi} smatra da bi vlaprimaju platu 80.000 dinara. [ta na to ka`u narodni da, ako stvarno `eli da pomogne najsiroma{nijima, predstavnici? morala da ima isti ar{in prema svim zaposlenima, Predsednik skup{tinskog Odbora za rad i socijalbez obzira na to da li rade u dr`avnom ili privatna pitawa Meho Omerovi} (SDP) ka`e za “Dnevnik” nom sektoru. da je to “lo{ potez” i da je primereno da istu cifru – Mora da se uradi socijalna karta i da se vidi da pomo}i dobija neko ko ima 25.000, ili 75.000 dinara. li u porodici radi jedno, dvoje, ili troje, da se vidi – Tako ne sme da se pona{a vlada koja `eli da bude kolika su im primawa porodi~no, a ne pojedina~no. socijalno odgovorna. Moramo pokaMogu}e je da troje u porodici prima zati na delu da smo spremni kao drpo 70.000 platu i da svako dobije boU Srbiji kona~no `ava i dru{tvo da se solidari{emo nus, a kada neko sam radi u porodici s najugro`enijima, a ne da delimo na i ima 90.000 dinara, ne dobije ni dimoraju da se izrade ravne ~asti pomo} - ukazuje Omeronar. socijalne karte vi}. Petrovi} dodaje da se odavno priOn ujedno upozorava da “dr`ava ~a o tome da u Srbiji mora kona~no ne treba nikog da odvaja, bilo da je re~ o poslodavcu, da se uradi socijalna porodi~na karta, da bi znali ko ili privatnom vlasniku. se nalazi u stawu socijalne potrebe i ko treba da do- Ne smemo se pona{ati diskriminatorski prema bije pomo}, da li stvarno `ivi samo do penzije, ima li radnicima, bez obzira gde rade, ali su zaposleni u vlaneko dodatno zanimawe, poqoprivredno imawe, neku di, skup{tini, ili u nekoj trafici. privatnu delatnost… Funkcioner NS Miroslav Marki}evi} pita se da – Onda bismo do{li u situaciju da poma`emo poli treba posle svega da podse}a gra|ane da su od besrodicama kojima to treba. Ne mo`e cena hleba od 30, platnih akcija dobili po 1.700 dinara, a da je miniili 40 dinara, da bude ista za mene koji primam star privrede Mla|an Dinki} obe}ao – 1.000 evra. 80.000 dinara kao poslanik i za nekog ko ima platu – U tom kontekstu shvatam i tu wegovu izjavu o bood 12.000 dinara. Zato je stav Jedinstvene Srbije da nusima na zarade do 80.000. Onaj ko ima platu 15.000 se mora pomagati samo onima kojima je pomo} neopili 20.000 dinara, wemu tih 5.000 stvarno mo`e ne{to hodna, a ne linearno, jer to uvek stvara probleme, a da zna~i. A {to ne bismo wima dali po 10.000, a onima nije ni pravedno. S. Stankovi}

RETROVIZOR „ Otvoren je novi Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine. U najsavremeniji zdravstvenu ustanovu na ovim prostorima Vlada APV ulo`ila je 3,7 miliona dinara, a na~elnik ustanove kao i do sada bi}e dr Zoran \ermanov.

G8 I G20 O EKONOMSKOJ STATEGIJI

Ispuniti obe}ano Lideri najrazvijenijih zemaqa sveta trenutno se nalaze u Kanadi, gde se tokom vikenda odr`ava dvodnevni samit Grupe 20. Ovom sastanku prethodio je skup G8 - grupe sedam najja~ih ekonomija sveta i Rusije, na kojem je glavna tema bila ekonomska strategija u svetu. Lideri G8 razgovaraju i o spoqnopoliti~kim temama, pre svega nuklearnim programa Irana i Severna Koreja, a potom }e im se pridru`iti i lideri 12 zemaqa s najve}om stopom razvoja. Jedini za sada konkretan dogovor Grupe 8 je inicijativa za izdvajawe pet milijardi dolara za poboq{awe zdravqa majki i dece u ze-

mqama u razvoju. Glavna tema sastanka i G8 i G20, naravno, bi}e prevazila`ewe ekonomskih problema i postavqawe temeqa za odr`ivi razvoj u celom svetu, mada lideri industrijski najrazvijenijih dr`ava sveta nisu uspeli da premoste sve razlike. Pojedini analiti~ari podse}aju svetske lidere da ne daju previ{e novih obe}awa, ve} da ispuwavaju ona data jo{ ranije. Kao i sve prethodne skupove G8 i G20, i ovaj prate demonstracije, uglavnom antiglobalista i ~lanova sindikata. Me|utim, o bezbednosti svetskih lidera u Torontu brine se ~ak 19 hiqada policajaca.

„ Vanredni lokalni izbori u Boru doneli su pobedu Ujediwenih regiona Srbije i SDPS-a Rasima Qaji}a, za koje je glasalo 24 odsto bira~a. Iza ove koalicije ostale su favorizovane DS sa 17 i SNS s oko 18 odsto glasova. „ Ministarka finansija Dianom Dragutinovi} zalo`ila se za smawewe poreza na zarade a pove}awe porez na dodatu vrednost. Usprotivio se ministar ekonomije Mla|an Dinki}, rekav{i da nije za pove}awe PDV-a. „ Evro je nastavio da ja~a u odnosu na dinar, ponovo obaraju}i sve rekorde. Zvani~ni sredwi kurs evropske valute doma{io je sredinom sedmice 104,09 dinara za jedan evro. „ Glumac Boris Isakovi} zadobio je nekoliko povreda u eksploziji na Novom nasequ u Novom Sadu. Ispod wegovog automobila eksplodirala je ru~na bomba M-52 u trenutku kada je pokrenuo vozilo. „ Najvi{i civilni sud Nema~ke presudio je da eutanazija nije krivi~no delo ukoliko se osoba izjasni da ne `eli da `ivi. Oslobo|en je advokat osu|en za poku{aj ubistva kada je posavetovao klijenta da "pomogne majci da umre".


INTERVJU

c m y

DNEVNIK

MARKO VUJA^I], PREDSEDNIK UNIJE EVROPSKIH FEDERALISTA U SRBIJI

EU ima alternativu, samo da li je dobra

redsednik Srbije Boris Tadi} je pre nekoliko dana u Istanbulu na samitu {efova dr`ava jugoisto~ne Evrope, pozvao Evropsku uniju da se izjasni ho}e li ispuniti obe}awe da }e sve dr`ave regiona postati ~lanice Unije. „Samo kada ~itava jugoisto~na Evropa bude integrisana u EU, obe}ana era mira koja je nagove{tena padom Berlinskog zida mo}i }e zaista da otpo~ne. Samo tada }e demokratski prosperitet, ekonomska sigurnost i socijalna jednakost biti utemeqeni u svakoj od nacija kojima je ovaj region dom”, rekao je Tadi}. I Zoran \in|i} je jo{ 2002. upozorio na to da }e, ako Evropa „ostane tako birokratska kakvom se pokazala posledwih godina, qudi na ~iju se qubav ne odgovara toplim ose}awima, potra`iti zamenu”. \in|i} je tada poru~io da nije sporno da su odlu~uju}e pozitivne snage u samim balkanskim dr`avama, ali da je i wima potrebna pozitivna energija Evrope. Po re~ima Marka Vuja~i}a, predsednika Unije evropskih federalista u Srbiji, sasvim je razumqivo {to sve dr`ave regiona `ele jasnu poruku da su dobrodo{le u EU. – Nesporno je da nama treba podsticaj, pozitivan signal. Uostalom, treba podsetiti i da je jo{ 2000. na samitu u Zagrebu, tri godine kasnije na samitu u Solunu i nedavno na skupu u Sarajevu, Evropska unija poru~ila da vidi stabilizaciju regiona pre svega kroz proces pridru`ivawa i pristupawa EU – ka`e Vuja~i} za „Dnevnik”. – Me|utim, mora se re}i da Unija nikada nije apriori obe}ala nekome ~lanstvo, ve} se uvek zaustavqala na pomo}i zemqama koje iska`u `equ da postanu deo evropske porodice. Stoga je ipak najva`nije da li smo mi sami uradili dovoqno da bismo se pribli`ili ~lanstvu u EU. Podseti}u da Evropska unija jo{ od 1993. i ~uvene kopenha{ke sesije {efova dr`ava i vlada ~lanica EU ima istu politiku prema pro{irewu: moraju se ispuniti jasni politi~ki, ekonomski i pravni kriterijumi za ~lan-

P

stvo. Nevoqa je {to kada nas neki Nemac, Britanac ili Francuz zapita da li smo mi ispunili te kriterijume, odgovor, na`alost – nismo. z Biv{i srpski premijer Vojislav Ko{tunica ocenio je da je u samoj Uniji “do{lo do zamora u pogledu daqeg

vot gra|ana Srbije? Zato se iznova vra}a na mantru da, eto, ipak `elimo u Evropsku uniju, ali po nekim na{im uslovima. z Sve ~e{}e se otvoreno povezuju odnos Beograda prema Kosovu, s jedne, i pribli`avawe EU, s druge strane. Preti li opasnost

pro{irivawa”, kao i da „nijedna zemqa nije koristila u pregovorima geslo da EU nema alternativu kao {to to ~ine predstavnici aktuelne vlasti u Srbiji”. – Pri~a o zamoru pro{irewa, ako toga i ima, mo`da optere}uje dr`ave koje su bli`e ~lanstvu, poput Hrvatske i Islanda, a ne nas, pred kojima je jo{ dug put. Pre imam utisak da je na delu ve} vi|eni manir na{ih politi~ara da „evropske izjave” usmeravaju ka doma}oj javnosti zarad rejtinga. Mogu da razumem promenu politike, ali ako ste deset godina pri~ali o ~lanstvu u EU, a onda odjednom ka`ete da tamo vi{e ne}ete, onda morate jasno re}i {ta onda, zapravo, ho}ete. A toga nema. Nikada nismo dobili jasan odgovor na pitawe kuda se mi to, zapravo, orijenti{emo ako ne idemo u EU, i kakve su politi~ke i ekonomske reperkusije takvog otklona. Problem je {to je na{a politi~ka elita generalno bezidejna. A {ta bi drugo moglo da se uradi kako bi se ostvario kona~ni ciq, a to je boqi `i-

da Srbija zaista kroz izvesno vreme bude dovedena u situaciju da bira „iliili”? – ^iwenica jeste da je ova godina u EU identifikovana kao po~etak otvarawa procesa koji je vezan za Kosovo. To se vidi po tome {to nijedna poseta, niti izjava koja se ti~e Srbije, ni iz EU, ali ni na{ih zvani~nika, ne pro|e a da se ne pomene status Kosova. To je dokaz da je to pitawe ponovo na dnevnom redu jer je proceweno da se situacija u Srbiji stabilizovala i da u woj postoji kapacitet da po~ne da se wime racionalnije bavi. Zvani~nici EU jasni su u stavu da nijedna dr`ava koja ima grani~ne ili teritorijalne sporove ne}e postati ~lanica Unije. A tu je i obaveza prema SSP o „ja~awu dobrosusedskih odnosa”, pri ~emu se mora voditi ra~una da je 22 od 27 dr`ava priznalo kosovsku nezavisnost, te da su za wih Srbija i Kosovo – susedi. Ali i wima je jasno da sve to nije ba{ tako jednostavno i da se ni{ta niti mo`e niti ho}e dogoditi preko no}i. Stoga

se i tra`i od Srbije pragmati~an pristup, a on podrazumeva da se s Pri{tinom otvore sve mogu}e forme dijaloga koje se ti~u slobode trgovine, kretawa, bezbednosti granica, borbe protiv organizovanog kriminala... Pa da to pitawe „iliili” na kraju mo`da i izgubi su{tinsko zna~ewe. z Zna~i li to da se ide kao onome {to sve ~e{}e ponavqa Tomislav Nikoli} da je re{ewe u istovremenom ulasku Srbije i Kosova u EU? – Evropska unija nije nesklona solomonskim re{ewima, ali wen kqu~ni problem je {to svaka nova ~lanica, ako ima teritorijalne sporove, mo`e da u budu}nosti blokira tog s kim ima spor, i proces kona~ne stabilizacije regiona nikada ne}e biti doveden do kraja. Stoga su mogu}i razni scenariji. Jedan je da Srbija u|e u EU prva, ali da se to weno pristupawe Uniji uslovi time da Beograd nema pravo veta prilikom budu}eg ulaska Kosova. Druga opcija je upravo ta o kojoj govori Tomislav Nikoli}. Me|utim, treba imati u vidu i to da je Srbija na reformskom planu ipak daleko odmakla od onoga {to rade privremene institucije na Kosovu. Pitawe za nas je da li mi, koji mo`da mo`emo da postanemo deo EU do 2018. ili 2020, treba da ~ekamo 2030? z Ukoliko ipak do|e do zastoja u evrointegracijama, ima li Srbija alternativu? – Svaka zemqa ima alternativu. Dakle, alternativa uvek postoji, ali u na{em slu~aju je pitawe da li je ta alternativa dobra. Veliki sam evrooptimista i zagovornik {to br`eg pristupawa Uniji. Me|utim, naravno da se mo`e dogoditi da Srbija na kraju ipak odustane od ~lanstva u EU. Ali mislim da su{tinski nema izbora nego da ostane u prostoru koji }e biti potpuno integrisan u evropske i evroatlantske strukture. To zna~i da }emo usvajati i po{tovati sva pravila, propise i standarde EU, ali ne}emo biti formalna ~lanica – po sli~nom modelu kao Norve{ka. „ Miroslav Staji}

nedeqa27.jun2010.

3

KARMA KOMA

Po{ast javne brbqavosti

I

gra je, ka`u, uglavnom mrqava, favoriti su mahom nesimpati~ni (neki, bogme, i kilavi, pa su ve} slavno ispali) a autsajderi mahom nesabrani, do~im su oni momci sa na{im paso{ima a tu|im valutama ve} otperjali iz konkurencije, pora`eni od anonimnih fudbalskih velesila sa ju`ne polulopte. Kad sve sabere{, i ako se ne{to jako ne promeni, taj }e famozni fudbalski Mundijal biti zaboravqen pre nego {to stigne da se zavr{i. Ili mo`da ipak ne}e? Naime, sve do pre koji dan, te{ko da je iko od nas znao za vuvuzele; danas, te{ko je na}i nekoga ko za wih ne zna. [ta je su{tina fenomena vuvuzela kao centralne teme Mundijala? Ne toliko taj prokleti i besmisleni zvu~ni teror koliko sama ~iwenica da se vi{e pa`we obra}a na ne{to {to radi publika nego na ne{to {to rade fudbaleri, dakle, oni zbog ~ijih je poteza ta publika okupqena. „Klasi~ne“ uloge gledalaca i aktera kao da su obrnute naglava~ke. Ako pomislite da u tome obrtawu bez prave poente ima ne~ega uvrnutog, slo`i}u se s vama; u isto vreme, me|utim, treba da znate da ni{ta nije vi{e u skladu s duhom vremena od te i takve uvrnutosti. U samom fenomenu aktivnog, glasnog, borbenog, a neretko i nasilnog sportskog navija{tva ima ne~ega izrazito „interaktivnog“, a nije li interaktivnost ta tobo`e progresivna mantra dana{weg „umre`enog“ sajber sveta? Ne ube|uju li vas slatkore~ivi gurui Novog Doba da ste Niko i Ni{ta, tek paraqudski entitet bez imalo samopo{tovawa, ako se odva`no i samouvereno ne „ukqu~ite“ svojim bezveznim mi{qewem u diskusiju na bilo koju temu u kosmosu, ukqu~uju}i i sve one teme – a takvih je, po prirodi `alosne ograni~enosti znawa ~ak i najbriqantnijeg pojedinca, ogromna ve}ina – o kojima zapravo ne znate re}i ama ba{ ni{ta od ikakvog zna~aja i smisla? Ne krivi li se ki~ma planetarne internetske mre`e pod virtuelnom masom (ne i te`inom) svih tih bezbrojnih Smatrawa Svih O Svemu iza kojih ne stoji ama ba{ ni{ta, a kamoli pamet i znawe? [ta su,

dakle, bezbrojna mre`na naklapawa nego danono}ne svesvetske vuvuzele? Pa dobro, to je ipak Mre`a, deo ~udesnog sajber-sveta u kojem se svi trude da budu neko drugi, a ne oni koji jesu. Nije li prava, „tvrda“ realnost ipak druga~ija? E, nije. Jeste li skoro putovali negde, bilo gde, nekakvim javnim prevozom, pa makar i „osmicom“ od Novog Naseqa do [tranda? Jeste li primetili da dobar deo qudi oko vas glasno i nezaustavqivo pri~a s nevidqivim sagovornicima pomo}u mobilnih telefona? ^udna mi ~uda, re}i }ete vi. Da, ali sve do nedavno, ova vrsta razgovora naj~e{}e je kratko trajala: kratke, odse~ne re~enice, dogovori prakti~ne sorte, vidimo se u pet i petnaest pred Kokrom, i to je to. Sada je, me|utim, zahvaquju}i raznim popustima i bizarnim tarifama koje podsti~u po{ast javne brbqavosti, mogu}e za sitne pare razgovarati mobilnim telefonom, recimo, od Beograda do Novog Sada, bez prestanka i pu{-pi{ pauze, tako da svi va{i saputnici, hteli-ne hteli, ~uju i u sitna crevca prou~e sve va{e nezanimqive porodi~ne sva|e, orta~ki grohotne mu{ke po{alice, `enska ~avrqawa i sve ostalo {to niko pri svesti uop{te ne bi `eleo da ~uje, a mora, jer sedi zato~en u istoj limenoj kanti s vama. [ta je to nego rafinirano svirep oblik permanentne vuvuzele, opasnog zvu~nog zaga|ewa koje ne}e pro}i s krajem Mundijala, a ~ije toksi~nosti zaga|iva~i nisu ~ak ni svesni? Vuvuzele }e, velim, pro}i, a sve drugo }e nam ostati, da se gombamo s tim u ovom „interaktivnom“ svetu, u kojem vi{e kao da niko ne zna i ne mari za najplemenitiju od svih ve{tina: ve{tinu }utwe. „ Teofil Pan~i}


4

DNEVNIK

nedeqa27.jun2010.

U SRBIJI BAR CRTAWE MAPA NI[TA NE KO[TA

Srem, Banat i Ba~ka, tri regiona juna~ka U z strana~ku promociju, u Srbiji uvek je dobro pristajala pri~a o decentralizaciji vlasti, a jo{ boqe ukoliko se u tom paketu u istoj ravni na|u i centralna i pokrajinska administracija, kako bi se, vaqda, bira~ko telo i s ove i s one strane Save ubedilo da mu je muka ista, bez obzira pod kojim centrom. Otuda se sve ~e{}e u javnosti uporedo plasiraju teze o „beogradizaciji“ i „novosadizaciji“, na ~emu posebno insistira G17 plus, ili, pak, o kreirawu regiona u Srbiji i u samoj Vojvodini, ali bez precizirawa wihovog statusa ili stepena autnomije. [ef poslani~ke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Novosa|anin Branislav Bogaro{ki ka`e da Vojvodina ne mo`e biti centralizovana po{to i nema nadle`nosti koje bi mogla da centralizuje. Ipak, on za „Dnevnik“ dodaje da je ostvarivawe pune pokrajinske autonomije samo prvi korak ka decentralizaciji same APV. – Nema {ta da se decentralizuje u Vojvodini, po{to su sva vlast i novac centralizovani u Beogradu. Tek nakon ostvarivawa autonomije, mogu}a je decentralizacija Pokrajine s jakom lokalnom samoupravom, pa i regionima unutar APV. Uostalom, Liga je i zastupala ideju dvodomog vojvo|anskog parlamenta, gde bi Srem, Banat i Ba~ka bili predstavqeni kao regioni unutar Vojvodine. Ali, to je pitawe o kojem mo`emo da pri~amo tek kada Pokrajina dobije punu autonomiju i kad se decentralizuje vlast u Srbiji – ukazuje Bogaro{ki. On ka`e da bilo kakve prethodne teze o formirawu subregiona u APV predstavqaju samo skretawe s osnovne pri~e i poku{aj da se u drugi plan stave procesi regionalizacije i decentralizacije vlasti u Srbiji. Savo Dobrani} iz Kikinde, ina~e poslanik Demokratske

tralizacije i ja~awe lokalnih samouprava su preko potrebni, jer bi tako i drugi regioni imali ve}e {anse za razvoj – naveo je Dobrani}. On dodaje da proces preuzimawa novih nadle`nosti APV te~e dosta sporo, te da nisu obezbe|ena sredstva za wihovo preuzimawe, {to, po wemu, ne ide u prilog najavqenim procesima vertikalne podele vlasti. Wegov strana~ki i skup{tinski kolega Milenko Filipovi}, koji je i predsednik op{tine Sremski Karlovci, tako|e je uve-

ke, tvrdi pak da i u Vojvodini postoji „klasi~na centralizacija vlasti kao i na nivou Republike“. On za na{ list obja{wava da bi formirawe subregiona bio kontraproduktivan porces, odnosno da bi samo vodio stvarawu jo{ nekoliko centara u Pokrajini. Po wemu, ciq bi trebalo da bude ja~awe lokalnog nivoa vlasti i ulagawa u infrastrukturu i druge projekte kako bi se lokalno stanovni{tvo zadr`alo u wihovim sredinama. – Formirawem subregiona samo bi se pove}ala administracija ko-

ren da regionalizacija Srbije, ali i formirawe subregiona u Vojvodini - imaju opravdawe. On, me|utim, smatra da Vojvodina nije centralizovana. – Ono {to se name}e kao razumna podela po regionima i subregionima jeste zapravo podela ekonomskih interesa podru~ja u kojima se ostvaruju zajedni~ki interesi. A Vojvodina, kao prepoznatqiva regija Srbije, ima svoje specifi~nosti i nema puno smisla porediti je s nekim drugim regionima u Srbiji – ka`e Filipo-

ja je i danas brojna na nivou Pokrajine – smatra Santovac. On pri tome ocewuje da su najave predstavnika vlasti o ulasku u proces decentralizacije samo politi~ki marketing. – Kad predsednik Srbije ka`e da treba decentralizovati Srbiju, a istovremeno najavi centralizaciju svoje stranke, kakvu on to poruku {aqe? Opet se izbegava to da se lokalnim samoupravama omogu}i da samostalno odlu~uju o svom razvoju. Tako na nivou Pokrajine Fond za kapitalna ulagawa, a na republi~kom nivou NIP, procewuju {ta je potrebno lokalnoj samoupravi – napomiwe Santovac. Pokrajinski poslanik iz Socijalisti~ke partije Srbije i prvi ~ovek op{tine Apatin @ivorad Smiqani} skepti~an je u pogledu realizacije procesa regionalizacije u Srbiji, iako smatra da bi bilo dobro primeniti evropske standarde u tom pogledu. – Regionalizacija postoji u evropskim zemqama, to je provereno pozitivan proces – ukazuje Smiqani}. – I ne treba mi da izmi{qamo toplu vodu, ve} samo da primenimo ono {to u svetu ve} dobro funkcioni{e, i na nivou Srbije i u samoj Vojvodini. Ako ve} pri~amo o Evropi, onda treba re}i i da u Evropi postoji jaka lokalna samouprava i regioni sa zna~ajnim stepenom autonomije, ali i to da ovi nivoi vlasti imaju i izvore prihoda kojima raspola`u.  Branka Dragovi} Savi}

Rekli su...  Najmawe tri tradicionalne vojvo|anske regije treba da dobiju odre|en stepen autonomije: Srem, Banat i Ba~ka. Videcemo da li }e trebati regionalizovati jo{ neke oblasti, jer recimo, postoje neke evidentne razlike, izme|u severnog i ju`nog Banata, prvenstveno u ekonomskom smislu (Miodrag Isakov, RV, 2001).  Bilo bi dobro da se unutar Vojvodine formiraju statisti~ki regioni: Srem, Banat i Ba~ka, te distrikt Novi Sad, {to bi kasnije omogu}ilo da se i po tim nivoima aplicira za novac iz IPA, a kasnije iz strukturnih i kohezionih fondova EU (Vladimir Pandurov, G17 plus, 2008)  Usvajawe Statuta Vojvodine samo je korak u pravcu decentralizacije i verujem da }e u nastavku tog procesa i Srem, Banat i Ba~ka postati novi regioni u okviru Srbije (Sr|an Sre}kovi}, SPO, 2009) stranke u Skup{tini APV, smatra da decentralizacija Vojvodine ne mo`e nikom da {teti, „jer bi time weni regioni Srem, Banat i Ba~ka dobili na zna~aju“. Me|utim, on za na{ list ka`e i da je verovatno dug put do realizacije tog procesa. – Mi trenutno u Srbiji imamo jedan centar, Beograd, a u Vojvodini je to Novi Sad. Proces decen-

a nije privatizacije, Srbija ne bi ni znala za privatizacione savetnike. Ovako smo uz prodaju onoga {to imamo, ili, boqe re~eno, onoga {to smo imali, dobili i one koji su, navodno, boqe od nas samih znali kako da se to uradi. Po{to dobar savet „para vredi“, onda smo morali i da platimo vredne savetodavce. Ako je verovati Agenciji za privatizaciju, ova dr`avna institucija je od otvarawa procesa prodaje dr`avnog i dru{tvenog kapitala 2000-2001. godine imala vi{e od 200 savetni~kih anga`mana. Po{to se ra~una da nijedan savetnik u posao nije ulazio bez o~ekivane zarade od milion evra, onda se mo`e predpostaviti da je na konsultantske usluge oti{lo bar 200 miliona evra. Sre}om, ne samo iz dr`avne kase jer se privatizacioni proces odvijao uz podr{ku donatora, me|u kojima se izdvajala Svetska banka.

D

vi} za na{ list. Po wegovim re~ima, pitawe decentralizacije same Vojvodine „~esto se otvara zbog politi~kog manipulisawa“, s obzirom na vi{egodi{we odlagawe procesa decentralizacije Srbije. Zrewaninac Sa{a Santovac, ina~e poslanik najve}e opozicione stranke u pokrajinskom parlamentu - Srpske radikalne stran-

POSLE SEDAM DECENIJA HRVATSKA PONOVO DOBIJA SRPSKU BANKU

Ima ne{to i u profitu tavqawem potpisa na Sporazum o saradwi Fonda za razvoj AP Vojvodine i Srpskog narodnog ve}a, predsednik Vlade APV Bojan Pajti} i prvi ~ovek SNV-a Milorad Pupovac u~inili su krajem protekle sedmice prvi veliki korak ka osnivawu Tesla banke d.d. sa sedi{tem u Zagrebu, koja bi svojim aktivnostima trebalo da omogu}i ne samo povratak Srba u Hrvatsku, nego i wihov odr`iv opstanak, kroz pokretawe i razvoj sopstvene proizvodwe. Osniva~ki ulog pokrajinskog Fonda za razvoj je na nivou milion i po evra, a zna~ajna finansijska podr{ka realizaciji ovog projekta o~ekuju se i od uspe{nih vojvo|anskih privrednika poreklom iz Hrvatske, kao {to su vlasnici Industrije mesa „Matijevi}”, „Aleksandar gradwe”, „Karin komerca”, „Novograpa”, „Lupusa”, „Almonta”... Nije, podsetimo, Tesla banka prva srpska razvojna finansijska ku}a u koju investiraju Vojvo|ani. Pre vi{e od veka, 1895. godine, u Zagrebu je osnovana Srpska banka d.d. u ciqu „da prikupqa kapitale Srba privrednika gde god su nastaweni i time pridigne i unapredi na privrednom poqu dosta zanemareni srpski `ivaq u Hrvatskoj”. Srpska banka je taj svoj zadatak veoma uspe{no obavqala kreditiraju}i u prvom redu seqake ali i trgovace i industriju, pri tome veoma brzo izrastav{i u dobro fundiranu ku}u, drugu po snazi u Hrvatskoj. Weni osniva~i – Vladimir Matijevi}, baron Jovan @ivkovi} Fru{kogorski, dr Bogdan Medakovi}, dr Svetislav [umanovi} i dr Livije Radivojevi} – animirali su krem srpskog privrednog `ivota u tada{woj Austro-Ugarskoj, pa je kapital ve} do Prvog svetskog rata vi{estruko uve}an. Kqu~an korak u tom pravcu bilo je {irewe uticaja banke na podru~je Vojvodine kroz fuziju s novosadskim Centralnim kreditnim zavodom. Jer, CKZ, ~ije je temeqe postavio jedan od najzna~ajnijih vojvo|anskih industrijalaca Lazar Dun|erski, predstavqao je naja~u srpsku banku u ju`noj Ugarskoj. U osvit Drugog svetskog rata samo vrednost imovine Srpske banke procewivala se na preko 200 miliona dolara, po{to su se u wenom portfoliju, izme|u ostalog, nalazili i deo rudnika „Trep~a”, zgrade u Novom Sadu, Vr{cu, Pan~evu, Beogradu, Splitu, dubrova~ki hoteli „Imperijal” i „Lapad”, te razli~ita preduze}a u Qubqani, Be~u, Budimpe{ti i Pragu... Uz to, imala je veoma jake poslovnice u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Pan~evu, Sremskoj Mitrovici, Vr{cu, Petrovgradu (Zrewaninu), Velikoj Kikindi, Adi i Novoj Kawi`i... Formirawe NDH aprila 1941. ozna~ilo je kraj Srpske banke – usta{ke vlasti su odmah na weno ~elo postavile svog „poverenika”, ve} u maju je nare|ena promena imena, da bi u julu ku}a bila zatvorena i zape~a}ena. Ipak, Tesla banka ne}e biti ni formalni ni neformalni naslednik Srpske banke. Po re~ima koordinatora projekta Zvonka Agi~i}a, to niti je pravno mogu}e, niti je realno. Ali }e, ba{ kao i wena prethodnica, i Tesla banka, bez obzira na inicijalni politi~ko-nacionalni predznak i nagla{enu razvojnu ulogu, u svojoj su{tini ipak biti komercijalna banka kojoj je ciq da akcionarima donese zaradu a ne da klijentima poklawa pare po nacionalnom kqu~u. Naprosto, Tesla banka, ma koliko }e joj biti jak razvojni ak-

S

cenat, ne}e biti dobrotvorna ustanova – dobijeni novac }e morati da se vrati. Stoga je kao jedan od wenih primarnih zadataka zacrtano da se oni prema kojima }e u zna~ajnoj meri biti okrenuta – Srbi povratnici – osposobe da prihvate nove tehnologije, da se organizuju i na|u tr`i{te. Re~ju, da na kvalitetan na~in vode budu}e porodi~no preduze}e ili farmu. – Ve}i deo kreditnih aktivnosti bi}e usmeren na razvojne projekte u srpskim sredinama, ali imamo ambiciju da se na hrvatskom tr`i{tu pozicioniramo kao banka koju }e prepoznati i po kvalitetu, i po posebnom konceptu podsticawa preduzetni{tva, porodi~nih gazdinstava. Projekat je pomno pripremqen, a definisani poslovni plan za prvih pet godina rada podrazumeva rast bilansa do 150 miliona evra. To prakti~no zna~i da }e interes budu}ih akcionara biti za{ti}en ne samo dividendama, ve} i kroz rast vrednosti akcija. Jer, ako }e na po~etku akcija banke vredeti 100 kuna, realno je o~ekivati da kroz nekoliko godina stigne do 600 ili ~ak 700 kuna – navodi Agi~i}, ina~e negda{wi ~lan uprave Privredne banke Zagreb. Formalni zahtev Narodnoj banci Hrvatske koja daje odobrewe za rad, bi}e podnet ~im se obezbedi

Strate{ki ciqevi  podsta}i obnovu i razvoj privrede ratom uni{tenih krajeva kroz kreditne programe za mala i sredwa preduze}a i porodi~na poqoprivredna gazdinstva  regionalno usmeravati sredstva doma}ih i stranih fondova u ciqu uravnote`ewa razvoja  stvoriti razvojno orijentisanu, pouzdanu i uglednu banku koja }e ostvariti primerenu profitabilnost svojim investitorima, a klijentima omogu}iti pove}awe standarda  sna`ewe ukupnih ekonomskih odnosa Hrvatske i Srbije, a naro~ito me|uregionalne saradwe s regijama susednih dr`ava minimalni osniva~ki kapital od 40 miliona kuna, s obzirom na to da je prate}a dokumentacija ve} pripremqena, ako se izuzme kona~an popis akcionara. Po Agi~i}evim re~ima, prvu grupu akcionara ~inili bi ulaga~i kao {to su Fond za razvoj AP Vojvodine, s tim da se ra~una i na hrvatske institucionalne investitore; u drugu grupa spadale bi kompanije, ustanove i pojedinci sa zna~ajnijim iznosima; tre}u bi, pak, tvorili mali akcionari (svaka pojedina~na akcija ima}e nominalnu vrednost od 100 kuna, s tim da }e minimalni iznos za uplatu biti 500 kuna). Istovremeno sa akumulacijom osniva~kog kapitala, zaokru`iva}e se i kadrovske, organizacione i infrastrukturne pripreme, jer kada Tesla banka po~ne da radi, vremena za u~ewe ne}e biti. Velika su o~ekivawa i bi}e potrebno puno ume{nosti da se dobije poverewe {to {ireg kruga klijenata kako bi se ostvario o~ekivani rast kapitala, a time stvorili uslovi i za zama{nija ulagawa u razvojne kredite. Tek, planirano je da Tesla banka otvori svoja vrata u prvoj polovini 2011. godine i da u punoj formi do~eka ulazak Hrvatske u EU. Ne samo {to }e se tada otvoriti brojne mogu}nosti za kori{}ewe evropskih fondova, nego se o~ekuje da to donese novi investicioni, a samim tim i razvojni talas u na{em kom{iluku koji vaqa iskoristiti.  Miroslav Staji}

PRIVATIZACIONI SAVETNICI – PRECEWENE MAMIPARE?

Pos’o je dobar, a para laka Su{tinu tog donatorskog odnosa veoma slikovito opisala je Marija Obradovi} u „Ekonomskoj politici“. Finansijske donacije, koje su Vladi Srbije stizale od Svetske banke i Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), Ministarstva Ujediwenog Kraqevstva za me|unarodni razvoj (DFID), Agencije SAD za me|unarodni razvoj (USAID), vlada Holandije, [vedske, Japana i Kanade, imale su za ciq podr{ku programima razvoja privatnog sektora. Pojednostavqeno re~eno: mi }emo vam pomo}i da obnovite kapitalizam, da bi od va{eg kapitalizma i mi imali koristi. Tako su se donirane pare, uglavnom, vra}ale tamo odakle su i do{le, a tr`i{ta zema-

qa novog kapitalizma nudila su mogu}nost za stvarawe novog profita. Uz to, treba re}i i da su donatori, po pravilu, pokrivali fiksni deo savetni~kog anga`mana, dok se varijabila (procentualni deo) uzimala iz ostvarene cene. [to bi zna~ilo da smo savetnike, u zna~ajnoj meri, ipak, pla}ali i mi. E sad, da li je Srbija imala koristi od svetskih savetnika? Kada je na po~etku privatizacionog procesa 2001. godine na{a izvr{na vlast izdvojila dvadesetak najo~uvanijih proizvodnih preduze}a, ra~unaju}i na brzu prodaju i lepu cenu, uz pomo} Svetske banke anga`ovani su prvi privatizacioni savetnici.

Wihov u~inak za mnoge je predstavqao veliko razo~arawe. Jedan od najuglednijih privrednika tog vremena, tada{wi generalni direktor „Istre“ iz Kule \or|e Romoda, posle je obja{wavao da su mu bili potrebni dani da mladim pripravnicima iz „Central Juropien Trasta“, tek pristiglim sa fakulteta u Moldaviji i Ukrajini, objasni osnovne ekonomske pojmove. Uglavnom, malo koje je od tih dvadesetak preduze}a na{lo kupca, a ni na jednom od wih nije ostvarena zna~ajnija zarada. Ne bi bilo po{teno re}i da je ukupan savetni~ki anga`man bio porazan. Kako se savetni~kim poslom kroz svoje specijalizovane slu`be bave vode}e

svetske banke, pogotovo one investicionog karaktera, bilo je i poslova u kojima se mogla izmeriti korist. Najve}a operacija svakako je ona koju je investiciona ku}a „Rot{ild“ obavila oko prodaje „Mobija 63“, odnosno nekada{weg „Mobtela“. Te{ko je proceniti da li je ovaj privatizacioni savetnik zaista podigao prodajnu cenu za ~ak 800 miliona evra, jer je te{ko utvrditi {ta bi tr`i{te ponudilo u odsustvu wegovih saveta, ali se zato zna da je to znawe ko{talo 0,293 odsto izlicitirane cene, odnosno lepih 4,4 miliona evra. Kad smo prodavali DDOR, francuska investiciona banka BNP Paribas je uzela fiksnih 70.000 evra i jo{ 0,95 procenata od

ostvarene cene. Na kraju je to bilo 2,5 miliona dolara. Nije malo, ali se, kad se pogleda na dobijenih 264 miliona evra, na jedno oko mo`e i za`muriti. Ove poslove prate i ~udni paradoksi. Ameri~ka ku}a „Luis Berger“, koja je pru`ala savetni~ke usluge za koncesiju Horgo{-Po`ega, naplatila je svoje znawe sa „malenih“ milion evra. Nema veze {to od koncesionog posla ni{ta nije bilo i {to je Srbija na sudovima morala da dokazuje da je u pravu. Pripremaju}i NIS za privatizaciju, „Meril Lin~“ i „Rajfajzen Investments“ uzeli su fiksni kola~ od 900.000 evra i pri`eqkivali jo{ 1,2 odsto od ostvarene cene. Nacionalna nafta kompanija oti{la je u ruke Rusima, {to je, donekle, pokvarilo ra~unicu, ali, {to bi rekao dr Nele Karajli}: „Pos’o je dobar, a para laka“.  Vladimir Harak


c m y

DNEVNIK

nedeqa27.jun2010.

5

NOVI SAD NE @IVI NA DUNAVU, VE] MIMO WEGA

Grad koji je napustio reku ovi Sad je jedan od onih gradova - sre}nika izraslih na rekama, simbolima komunikacije, ali i smirenosti, trajawa... Vi{e ili mawe, Novosa|ani u`ivaju u velikoj reci, koja im na svojim obalama, i levoj - ba~-

N

koj i desnoj - sremskoj, nudi jedinstvene mogu}nosti za predah i opu{tawe, {etwu, bavqewe sportom... Me|utim, Novi Sad zapravo nije iskoristio mogu}nost da zaista bude grad na reci, ve} je tek grad pored reke.

Dr Darko Reba

Foto: B. Lu~i}

Nemamo `icu za biznis – ^udno je da nemamo tu "`icu" da prepoznamo i mogu}nost za otvarawe nekog malog biznisa na reci – navodi dr Reba. – Za{to nema vi{e ugostiteqskih splavova, ali i drugih, kulturnih, sportskih, rekreativnih "ponuda"? [to grad nema vi{e sluha za tako ne{to, pa da qudima omogu}i da razrade neke male poslove tu pri reci ili na woj. Recimo, da im na pet godina dozvoli da koriste odre|enu povr{inu dok im posao krene, pa onda neka im napla}uje komunalnu naknadu i druge takse. Grad ima mnogo prostora koji se sad ne koriste, pa bi vaqalo dati qudima da to privedu nameni i posle nekog vremena to bi se svima isplatilo, a Novosa|ani, wihovi gosti i turisti mnogo vi{e bi u`ivali u gradu na Dunavu.

Jer, gotovo ni na jednom mestu, osim na neure|enom Be}arcu (koji je oduvek imao svoje fanove, a posledwih godina je i omiqena oaza mladih iz celog sveta za vreme "Egzita") i, naravno, [trandu (dici svojoj), grad ne "kvasi noge" u Dunavu, opu{teno i spontano izlaze}i na wega privla~nim i sadr`ajnim {etali{tima, paviqonima, {tandovima, splavovima... Kontakt Novosa|ana i reke grubo i bu~no presecaju velike saobra}ajnice. – Dunav je veliki potencijal, a mi ga jo{ ni pribli`no nismo iskoristili kako bi se moglo i kako nam ova velika reka omogu}ava. Trebali bismo da se ugledamo na primorske gradove i to kako oni komuniciraju s vodenom povr{inom – ukazuje doc. dr Darko Reba, diplomirani arhitekta, direktor Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka. Novi Sad ne koristi ni sam tok reke uz svoju obalu, pa da Dunavom stalno krstare turisti~ki brodi}i ili oni koji bi na redovnim linijama prevozili putnike. I vodenim putem bi se moglo, recimo do Futoga, Bege~a, ili na sremsku stranu... To {to je Novi Sad gotovo potpuno "odse~en" od svoje dunavske obale danak je preteranoj bole}ivosti prema saobra}aju, koji na keju, smatra dr Darko Reba, treba potpuno ukinuti, {to bi odmah omogu}ilo boqu komunikaciju s rekom. On podse}a da i u Budimpe{ti jak saobra}aj preseca kontakt grada i reke, ali zato ima dosta sadr`aja na samom

Dunavu pa stanovnici mogu da osete reku i na woj provode vreme, u`ivaju u toj druga~ijoj mikroklimi. Za sada, o budu}nosti Novog Sada na Dunavu Master rad Lane Isakov: Kulturno-kreativni centar na obali Dunava kod univerzitetskog Kampusa najozbiqnije razstiti – kao parka prirode. Tami{qaju i kreiraju je u svojim ideje svojih studenata, dr Reba ko|e, u nekom {irem potesu radovima studenti Departmana ukazuje na to da je, pored ukidatrebalo bi da se planiraju peza arhitekturu i urbanizam, wa saobra}aja na keju, "poseb{a~ke povr{ine u centru gragde dr Reba predaje predmete no zna~ajno da se osmisli da skroz do Ulice Jovana Subokoji se odnose na urbanisti~ko front grada prema reci". ti}a, do Pa{i}eve. Mo`da i deo Podbare da bude pe{a~ki, Fleke u dve dimenzije jer to su zanimqivi ambijenti, interesantni i za turisti~ke – Mi, arhitekte i urbanisti na Univerzitetu imamo sai neke poslovne sadr`aje... svim druga~iju filozofiju gledawa na grad – zahvaquju}i, Ima toliko mesta u blizini naravno, profesoru Ranku Radovi}u, utemeqiva~u na{e {kocentra gde bi se mogle naprale – nego {to to aktuelni propisi dozvoqavaju. ^ini mi se viti podzemne gara`e, gde bi da mi jo{ nismo raskrstili s nekim navikama iz doba socijase parkirali automobili, pa lizma. Urbanisti~ke projekte kod nas trenutno mogu da rade onda lepo pe{ke do centra... samo urbanisti~ki zavodi. Tako|e, u urbanisti~kom planiUostalom, toliki centri grarawu ne tra`i se tre}a dimenzija grada, ve} su svi planovi u dova egzistiraju potpuno bez dve dimenzije, kao "fleke". A kako da se planira grad bez nesaobra}aja ili je on re`imski kih visina..? S dana{wim sofisticiranim kompjuterskim – Via del korso u Rimu se svatehnologijama mogu}nosti su ogromne. Recimo, na{i studenkog dana u 18 sati zatvara za sati rade sve u 3-D: studiraju se odnosi me|u objektima, poziciobra}aj i cela je namewena peja objekta prema nekom okru`ewu, da li mo`e da bude {iri, {acima, a saobra}aju samo mavi{i, {ta treba da bude nagla{eno...To u na{im propisima li elektri~ni autobusi. ne postoji i takvo planirawe grada nikome ne pada na pamet. Citiraju}i mudru re~enicu A to je stvarno ~udno. da "ne treba da se bavi planirawem onaj ko ne veruje u `ivot", dr Darko Reba ipak optiprojektovawe. Puno je studija – Kakva je ta silueta, kakvi misti~ki veruje u budu}i urbai diplomskih, odnosno master }e biti objekti, kako }e to iznisti~ko-arhitekonski razvoj radova ura|eno na tu temu, a u gledati nekom ko plovi DunaNovog Sada. wima lepe vizije ovih mladih vom, jer grad i s reke mora bi– Sigurno da ima puno tema stru~waka: du` Dunava umetti atraktivan, privla~an za o kojima treba da razmi{qamo ni~ki paviqoni, kulturni oko, da tu sliku pamte i oni i da neke stvari poboq{amo, centri, zanimqivi kafi}i, rekoji su samo u prolazu. Zato da podignemo kvalitet `ivota storani, iz kancelarija, stanotreba planirati neke progra– ukazuje dr Reba. – Izlazak va... makar minimalni "vizuelme i sadr`aje du` velike {etgrada na reku je takva velika ni link" s rekom, jer i sam pone staze na keju kao i weno tema... gled na wu je melem za urbanog produ`ewe sve do [odro{a – „ Vesna ^eki} ~oveka. Hvale}i kreativnost i vaqda }e se Mornarica izme-


6

DNEVNIK

nedeqa27.jun2010.

FENOMENI: POLITI^KI MARODERI

ME\UNARODNA SARADWA POLICIJE U BORBI PROTIV TERORIZMA

Pobednici Ulo{ci za hemijske pi{u K katastrofu a{u zemqu u projektu su{iti roba? Desilo se da putuje zbijawa ilegalne trgoviiz Holandije u Pakistan, pa neone hemijskim, biolobi~nom putawom u Severnu Kore{kim, radiolo{kim i nukleraju. Treba prepoznati takav trannim materijalima u jugoisto~noj sport, pratiti ga i spre~iti zloEvropi i Kavkazu, veoma uspe{no upotrebe. Zato postoji nacioovih dana u Italiji predstavqa nalna kontrolna lista "roba Ministarstvo unutra{wih podvostruke namene", koja je ista s slova preko nacionalnog koordionom u Evropskoj uniji. Carina natora Marka Milivojevi}a, {eje razdelila tu listu grani~nim fa Regionalnog kriminalisti~prelazima koja se od 2005. godine ko - tehni~kog centra u Novom Sadu. Projekat Ujediwenih nacija, Evropske komisije, najzna~ajnijih svetskih oraganizacija, agencija i instituta deluje u okviru Rezolucije SB OUN broj 1540 i drugih povezanih konvencija koje ve}im delom obra|uju borbu protiv terorizma, uni{tavawe oru`ja za masovno uni{tewe i spre~avawe wihove ilegalne proizvodwe, prometa, skladi{tewa i upotrebe. Od inicijalnog sastanka stru~waka iz Albanije, Jermenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Gruzije, Moldavije, Crne Gore, Turske i Srbije u maju pretpro{le godine u Torinu, preko susreta i radionica u Hagu, Du- Marko Milivojevi} brovniku i Beogradu, na{ nacioprimewuje i stalno nadopuwuje. nalni tim je porastao na 29 qudi Kategorije opreme postrojewa na iz 17 ministarstva i agencija. Za ovim listama su, na primer, nutri dana, ponovo u Torinu, kao jeklerne, hemijske, mikrorganidini predstavnik tih deset dr`azmi, toksini... U ovu robu, reciva regiona, na{ nacionalni koormo, spadaju i sklopovi rotora dinator Marko Milivojevi} premotora. zentova}e predstavnicima severKod nas postoji nekoliko pronoafri~kih dr`ava najboqu izvo|a~a hemijskih materijala praksu iz ove oblasti. Na sastankoji mogu u}i u sferu konvencije

N

ako god da se u nedequ, 4. judo 2007. obe funkcije bile la, okon~a prevremeno nadsu u posedu stranke Pravo i metawe za funkciju predpravda: polovinu tog periosednika Poqske, Jaroslav Ka~inda na tim funkcijama bila ski ne}e biti gubitnik. Svaki issu – upravo bra}a Ka~inski. hod i}i }e mu na ruku, jedan vi{e, Ono {to je za naciju gubidrugi ne{to mawe, u novoj {ansi o tak, za politku i neretko pokojoj do pre dva meseca nije ni morodicu s politi~kim pedigao da sluti. Kandidatura koja je greom, smrt izgleda i kao doodavno bila rezervisana za wegobra prilika. A ta se ne provog brata blizanca Leha, u tragi~pu{ta. Politizacija li~ne nom obrtu prva je u ostavinskoj boli dobija opravdawe u raspravi pripala bratu. U danima pretpostavqenim vi{im inkada je Poqska tugovala za pogibiteresima, dakako nacionaljom predsednika dr`ave i jo{ 95 nim, nagla{ena patetika u sugra|ana, u avionskoj nesre}i kod kampawi postaje mo}no Smolenska 10. aprila, vo|stvo oru`je koje emotivnom mustranke Pravo i pravda nije dalo nicijom ga|a u rasu|ivawe da im emocije pomute razum i srabira~a. Svaki glas na taj ~unatost. Samo dve nedeqe nakon konto najo~itije je opravdanesre}e, brat Jaroslav obzanio je we takve strategije. "Zbog svoju misiju – da nastavi tamo gde je Poqske koja je velika zajedwegov brat stao. "Tragi~no prekini~ka obaveza, moram da sanut `ivot predsednika, smrt pavladam svoju li~nu patwu i Politizacija li~ne boli: bra}a Ka~inski dire Gandi 1984. vo|stvo indijske triotske elite Poqske za nas znapreuzmem tu obavezu uprkos li~noj Kongresne nacionalne partije za ~i jedno: moramo da dovr{imo witragediji koja me je zadesila." Tasvog lidera izabralo je wenog sihovu misiju", saop{tio je obznawuko je govorio Jaroslav Ka~inski. na Raxiva, koji je u politici bio ju}i svoje nove politi~ke ambicije Stranke u izbornu trku retko te{ki po~etnik: u te vode u{ao je Od ultrakonzervativnog premiubacuju najboqe kandidate, ve} pre tek dve godine ranije. Izbor Rajera koji je neslavno okon~ao suone s najvi{e izgleda da pobede. U xiva bio je, je li, pun pogodak: na perkratki mandat, s repovima sildatim okolnostima drugi nisu prvim narednim parlamentarnim nih gafova i izjava koje su unosile imali nikakvih {ansi pored `iizborima Indijska kongresna nemir i me|u Povog Jaroslava. Jepartija odnela je najubedqiviju qake i me|u ~ladino on ne bi bio Na krvno srodstvo pobedu u povesti Indije, a Raxiv nice EU, Jaroslav tek puki kandidat je postao premijer. Nakon ubistva je iz bratovqeve stranke: bio bi gleda se kao na Raxiva Gandija, premijersko mesenke dospeo u druBrat tragi~no presudni faktor, sto bilo je ponu|eno wegovoj udogi krug predsedstradalog predsedispred iskustva vici, Sowi, ali je ona to odbila. ni~kih izbora. nika, wemu toliko i harizme Premijsku funkciju odbila je jo{ Omek{anih srca blizak, ideolo{ki jednom, 2004. godine, kada joj je Poqaci kao da su a naro~ito bioloopozicija osporila to pravo pomu sve oprostili, ili barem dobar {ki, jedini kadar da nastavi put i te`u}i kao adut weno italijandeo toga, a izjave tipa “za Poqsku da realizuje i ono {to nije ni stisko poreklo. Na izborima 2004. i demokratiju bilo bi pogubno da glo da bude izre~eno. Svi ostali 2009. poslani~ko mesto osvojio je predsednik vlade i predsednik drpotencijalni kandidati, pak, samo Raxivov i Sowin sin Rahul, kao `ave budu iz iste stranke” nije bi skrckali mandat u poku{aju da ~etvrta generacija politi~ara iz wih previ{e shvatilo kao liceslede taj put. U izborima za politi~kog nanaj~uvenije indijske politi~ke merje i demogogiju. Jaroslav je goslednika, ipak, na krvno srodstvo dinastije Nehru - Gandi. vorio o svom rivalu Browislavu gleda se kao na presudni faktor, Kenedijevi su bili na dobrom Komorovskom koji dolazi iz Graispred iskustva i harizme. Nakon putu da u jednoj dekadi ~ak dva iz|anske platforme, kojoj pripada i ubistva indijske premijerke Indanka te porodice u|e u Belu kupremijer Donald Tusk. No, od 2005.

ku se o~ekuju Maroko, Mauritanija i Libija, pozvani su da se pridru`e Al`ir, Egipat i Tunis, a prisustvova}e i organizacije Afri~ke unije i Lige arapskih dr`ava i internacionalne organizacije koje u~estvuju u borbi protiv terorizma. – Borba protiv terorizma je prioritet broj jedan Ujediwenih nacija i Evropske unije i to treba da bude svuda u svetu. Srbija mora da ispuwava, a to i ~ini, sve svoje preuzete me|unarodne obaveze – ka`e za "Dnevnik" Marko Milivojevi}. Na{ sagovornik obja{wava da se u radionicama prilikom susreta s kolegama iz drugih dr`ava radi na konkretnim primerima „nevidqivih transfera tehnologije”. – U Dubrovniku i Beogradu imali smo radionice, odnosno studije slu~aja o nedozvoqenom transferu tehnologija. Nau~nik je sklopio ugovor s Ministarstvom odbrane jedne zemqe o razvijawu projekta oru`ja, i onda anga`ovao stru~waka iz druge dr`ave kao podizvo|a~a radova. Oti{ao je u tu zemqu da mu objasni {ta treba i pri tome poneo neke planove. Pitawe je, recimo, da li se to mo`e smatrati nedozvoqenim transferom tehnologije? Taj primer se mora „prevesti” na na{ pravni sistem i prikazati kako bi na{a dr`ava reagovala u takvoj situaciji. Studije slu~ajeva, ina~e, nisu izmi{qeni, nego stvarni primeri iz prakse, bez navo|ewa konkretnih imena i dr`ava. Milivojevi} pomiwe i transport "robe dvostruke namene". Re~ je o slu~aju s ulo{cima hemijskih olovki koji su napravqeni od specijalne vrste aluminijuma koji se koristi i za oplemewivawe uranijuma. – Mora se obratiti pa`wa na krajweg korisnika: gde }e zavr-

o zabrani hemijskog oru`ja i te firme su du`ne da prijave nadle`nim dr`avnim organima uvoz i izvoz takvih materijala. – Primera radi, ako bi firma iz [vajcarske prijavila izvoz me|unarodnoj organizaciji za zabranu hemijskog oru`ja, a mi nismo prijavili uvoz, bili bismo u ozbiqnom problemu. Onda bi ta me|unarodna organizacija iz Haga pitala na{u zemqu gde je roba i za{to je nismo prijavili. Ta organizacija ima ovla{}ewa da mo`e redovno i iznenada da kontroli{e proizvo|a~e i potro{a~e, a ako ne{to nije u redu – mo`e da predlo`i i ekonomske sankcije protiv neke dr`ave. U svakom slu~aju, jedan od kqu~nih dometa realizacije projekta kod nas je i uspostavqawe boqe podele informacija me|u resorima. Ranije se ili nije znalo ni za obuku koja se odr`ava u drugom ministarstvu, ili su te informacije bile sporadi~ne. Sada je, me|utim, me|uresorna saradwa intenzivna, tako da se boqe dele informacije na dr`avnom nivou. Uspostavqena je koordinacija, vuku se zajedni~ki potezi, a dr`ava ostavqa boqi utisak. – U maju pro{le godine Skup{tina je usvojila Zakon o zabrani proizvodwe, kori{}ewa i skladi{tewa zabrawenih hemijskih supstanci, odnosno hemijskog oru`ja, kao i Zakon o jonizuju}em zra~ewu. To su va`ni zakoni koji se oslawaju na ranije me|unarodne konvencije koje smo usvojili, a odnose se na ovu oblast. Kao koordinator tima dobio sam na uvid nacrt zakona i uputio neke sugestije. Tek, dobro je {to sad kona~no sve imamo na jednom mestu, {to ranije, na`alost, nije bio slu~aj. „ Milorad Vuja~i}

}u. Pet godina nakon ubistva brata Xona, Robert “Bobi” Kenedi plenio je srca bole}ivih Amerikanaca koji su jo{ tugovali za tragi~no nasradalim predsednikom. U zavr{nici kampawe za strana~ku nominaciju, 5. juna 1968, Bobi je stradao u atentatu, uve}avaju}i mit o prokletstvu Kenedijevih. Tre}i brat, Edvard “Ted”, iz straha za svoj `ivot prvi put se tek 1980. odlu~io da iz Senata poku{a da pre|e u Belu ku}u, ali je strana~ku nominaciju ipak pokupio aktuelni predsednik Ximi Karter. Smr}u Teda Kenedija Demokratska partija izgubila je senatsko mesto u Masa~usetsu nakon vi{e od pola veka, koliko su ga dr`ali Kenedijevi. Bez sumwe, i Zoran @ivkovi} bi se na{ao u ovom tekstu da je raspisao izbore kada mu je savetovano. O tome gde bi se nakon toga eventualno na{la Srbija, danas jedino mo`emo da naga|amo. „ Denis Kolunyija

KAKO JE MEDVEDEV PROTR^AO AMERIKOM

Silikonska dolina pre~a od raketa

Do nuklearke preko USB-a – Podaci o izgradwi nuklearnog postrojewa mogu, na primer, da budu preba~eni iz jedne zemqe u drugu obi~nim USB stikom. U zajedni~kim radionicama prilikom na{ih susreta posmatraju se zakoni, ugovori i sve {to mo`e da uti~e na pravilno sagledavawe slu~aja, pri ~emu je svaki slu~aj poseban – ka`e Marko Milivojevi}.

i pokojnici

a dobro, gde se zaturio taj Dmitrije Medvedev? Negde u Americi, odgovor glasi, izme|u Silicijumske doline, kompanija Tviter, Sisko, Epl i Univerziteta Stenford, eno ga }aska s kalifornijskim ~elnikom Arnijem [varcenegerom, biznismenima, nau~nicima, studentima... Da ne bi bilo zabune, ovde je re~ o ruskom predsedniku koji je krajem nedeqe sa sve svitom boravio u Sjediwenim Dr`avama – u svojoj prvoj zvani~noj poseti u funkciji aktuelnog {efa Kremqa. On je svog qubaznog doma}ina Baraka Obamu video tek posle puna dva dana boravka u toj sada prijateqskoj zemqi. Gazda Bele ku}e, pak, tro{e}i ve} gotovo dve godine svog mandata, iako nije pre toga imao priliku da u svom cewenom domu ugosti kolegu na visokom dr`avnom nivou, nije se ni trsio da mu pohrli u susret. Sve dok ruski gost nije posle prijatnog pute{evstvija po Zapadnoj pre{ao na Isto~nu obalu, gde ga je ~ekao va{ingtonski deo ameri~ke turneje, svetske agencije, TV stanice, listovi i ~asopisi sa elektronskim izdawima pride, na svim diplomatskim jezicima dana{wice poput engleskog, francuskog ili nema~kog, gotovo da nisu zabele`ili vest da je jedna va`na li~nost prili~no zna~ajne dr`ave – stigla u SAD. Naravno, teme koje su usledile prilikom kasnijeg susreta Obame i Medvedeva u petak, kao {to su nuklearno razoru`awe, antiraketni {tit, situacija u Iranu, Avganistanu, Kirgistanu i Severnoj Koreji, imaju i te kako veliku va`nost {to je izazvalo i odgovaraju}u pa`wu medija. Me|utim, taj deo kontakata dve sile kao da ve} spada u rutinu po kojoj se raspoznaju normalizacija i sta-

P

bilnost u odnosima dve zemqe. [ta nam sve ovo govori? Naprosto, da se promenila optika prijateq – neprijateq koja je vladala u me|usobnom saobra}awu velesila. Bilo wihova me|usobna, bilo ako se gleda sa strane. Gard je postupno spu{tan jo{ od sredine devedesetih, da bi od kraja 2008. kada je novi stanar Bele ku}e odlu~io da re-

gde je Obama i danas popularniji nego u Americi. Strahovawa od suludih scenarija na tlu Evrope i daqe trke u naoru`awu zamenila su racionalnija planirawa timova stru~waka koji sara|uju, a gde ne sara|uju konkuri{u za tre}a tr`i{ta, pri ~emu trvewa i lo{e vesti ra|e prepu{taju nekim drugim podru~jima. Elem, supersile

Najva`niji rusko-ameri~ki samiti z Teheran, 1943 F. D. Ruzvelt, V. ^er~il i J.V. Staqin z Jalta, 1945. Ruzvelt, ^er~il i Staqin z Va{ington, Kemp Dejvid, 1959. D. Ajzenhauer i N.Hru{~ov z Moskva, 1972. L. Bre`wev i R. Nikson z Be~, 1979. L. Bre`wev i X. Karter z @eneva, 1985. R. Regan i M. Gorba~ov z Moskva, 1991. M. Gorba~ov i Y. Bu{ stariji z Moskva, 2009. D. Medvedev i B. Obama dukuje vojne planove i retoriku prethodne administracije prema Moskvi – a ova to zdu{no prihvatila – postalo sasvim jasno da nijedna od te dve imperije u svojoj dr`avnoj politici ne vidi drugu stranu kao nekog s kim bi, ne daj bo`e, zaratila. Iz tog stawa stvari izvodi sve svoje potowe planove. Refleks ovakve klime naro~ito dobro se osetio u Evropi,

strate{ki vi{e ne gledaju jedna drugu preko mu{ice ni{ana na mrtvoj stra`i, spremne da u svakom trenutku okinu. Za scenarije (samo)uni{tewa i nemaju ba{ puno pobornika u javnosti, ali ih to donedavno nije spre~avalo da rade ba{ u tom pravcu budu}i da su tako legitimisale svoju mo}. Danas su, me|utim, pro{la vremena Berlinskog zida i "nere{ivih ide-

olo{kih sukoba". Okon~ana je istorija ^ekpoint ^arlija gde su pre pola veka stajali tenkovi SAD i SSSR jedan naspram drugog – cev u cev, kost na kost. U tom stilu proti~e i poseta ruskog presednika koji je jasno pokazao da je vi{e zainteresovan da ja~a ekonomske veze sa Sjediwenim Dr`avama nego za politi~ke razgovore. Amerikanci se, o~ito, tome nisu protivili – i sami vide ve}e koristi od izvoza znawa i svojih vrhunskih tehnologija za nekakvu rusku silicijumsku dolinu, od pri~e o ga{ewu `ari{ta po svetu s partnerom koji ipak ima druga~ije regionalne interese. Osim toga, prioriteti doma}ih problema i te kako nadrastaju spoqnopoliti~ke. Dok je Medvedev razgledao San Francisko i sam pritisnut mislima o kritikama kod ku}e zbog sve te`e socijalne situacije i zbog opadawa rejtinga u paketu s premijerom Putinom, Obama je smewivao generala koji je zucnuo koju vi{e na ra~un wegovog politi~kog vo|stva ({to jasno ukazuje na moral ameri~ke vojske u Avganistanu), vidaju}i usput te{ke rane administracije zbog situacije sa izlivawem nafte iz bu{otine BP-a u Meksi~kom zalivu. Uostalom, od tih doma}ih pitawa vi{e niko ne mo`e da se spase: Evropska unija upravo vadi poquqani evro iz bule, a zemqe poput Nema~ke, Britanije, Francuske, [panije itd (lista je podu`a) uvode nove mere {tedwe i obe}avaju dodatno zatezawe kaj{a... I Rusi i Amerikanci, iz istih razloga, skre}u kurs s geopolitike na ekonomiju. Usred krize zna se na kome je odgovornost. Otud glavna vest u svetu vi{e nije da je ruski {ef dr`ave u Americi, nego }e to biti ako se vrati s paketom investicione podr{ke ku}i. „ Reqa Kne`evi}


DNEVNIK

nedeqa27.jun2010.

7

OP[TINA @ITI[TE PO DRUGI PUT PLIVA U VODI

Zasu~i nogavice, pa hajd’ {orom i{na kap je prelila ~a{u! Samo jo{ fale suze ogor~enih me{tana Op{tine @iti{te kojima je voda poplavila imawa. Kivni, ponekad ni sami ne znaju}i na koga, `iteqi Srpskog Itebeja, Novog Itebeja i Torde, pro`ivqavaju ono {to su wihove kom{ije iz Me|e pro{le pre ravno pet godina. I tada je jednu od najnerazvijenijih vojvo|anskih komuna zadesila zla kob, usled naleta vodenog talasa iz pravca Rumunije. Vi{e stotina me{tana evakuisano je tada ve} u prvim danima katastrofe, a mnoge ku}e, pogotovo nakon povla~ewa vode, sravwene su sa zemqom. Ne `ele}i da nipoda{tavaju posledice onda{wih prole}nih poplava, svi stanovnici Srpskog Itebeja s kojima smo razgovarali, sla`u se u jednom – situa- Iz cija je danas kriti~nija. – Onda su dva sela u Sredwem Banatu bila ugro`ena: Ja{a Tomi} u Op{tini Se~aw, i Me|a kod nas. A sada mnoga naseqa u okrugu plivaju u vodi – kazuje nam sredove~ni

K

lo je napustiti svoje domove jer je voda prodrla u ku}e. U hodniku jedne od wih, stara obu}a pliva u vodi. Dnevna soba je poplavqena, astal, foteqe, orman – sve stoji kako je i bilo, samo se pod od vode ne vidi. Dok obilazimo podru~je, u susret nam nadolazi je-

ku}e se izlazi u ~izmama, ne mo`e druga~ije dan romski de~ak. Zasukanih nogavica, bos, s rukama u xepovima pantalona, kora~a poplavqenim sokakom. Po blatwavim dvori{tima vidimo jo{ nekolicinu. Zvuk pumpi koje odvode suvi{nu

Paori gledaju u nebo O~ekuje se da na teren iza|u slu`be za procenu {tete. Poqoprivrednici su svesni da im se ne pi{e dobro i zato su pre nekoliko dana, stvoriv{i kolonu od ta~no 99 traktora, prodefilovali glavnom `iti{tanskom ulicom, insistiraju}i da se proglasi elementarna nepogoda. O~ekuju i pomo} Vlade Srbije koja preko robnih rezervi mo`e da otkupi sve tr`ne vi{kove p{enice. Do tada, gledaju gore i mole se da vedro nebo zameni ki{ne oblake. mu{karac, dok se pridr`ava za kapiju poplavqenog dvori{ta. U Srpskom Itebeju najugro`enije su ulice Ja{e Prodanovi}a i Svetosavska. Nekoliko familija u Svetosavskoj ulici mora-

– Poqoprivredne ma{ine su ve} danima u vodi, jo{ od posledwe ki{e – govori nam I{tvan Baba, vlasnik ku}e u ulici Lajo{a Ko{uta 44. – Ku}a nam je, sre}om, ostala suva, ali je dvori{te poplavqeno. Sviwe i pili}i su jedan dan bili u vodi, onda smo ih

vodu odjekuje iz avlija. Mu{karci s a{ovima u rukama prokopavaju kanale. Sli~nu sliku zati~emo i u Tordi, gde su iz ve}ine objekata iseqene doma}e `ivotiwe. Ponegde dowi sloj hrane pliva u vodi.

premestili. U ~izmama izlazimo napoqe, druga~ije se ne mo`e. Na terenu koordinator Op{tinskog {taba za vanredne prilike u @iti{tu Du{ko Ko~alka. Ka`e da u Srpskom Itebeju i Tordi ima pet-{est ku}a od naboja koje }e se najverovatnije sru{iti posle povla~ewa vode. – Razgovaram s qudima, quti su na nadle`ne. Ve} godinama izdvajaju pare za vodni doprinos, ali „Vode Vojvodine“ ni{ta ne rade – prenosi Ko~alka utiske svojih sugra|ana. Ovde o~ekuju da }e dr`ava proglasiti elementarnu nepogodu. Pogotovo `iti{tanski paori kojima su wive i usevi zavr{ili pod vodom. – Totalna {teta pri~iwena je na deset odsto oranica na podru~ju na{e op{tine. Negde je i grad uni{tio zna~ajnije koli~ine useva – ka`e Ko~alka. „@eqko Balaban

U SRBIJI SE OPET PRI^A O GMO

Genetika na astalu K ad se kod nas pomene GMO, iliti genetski modifikovane biq~ice, barem pola Srbije podigne glas u odbranu na{e "oaze zdrave hrane" i nakostre{i se na "razne faktore" koji nam o "glavi rade, zatiru nam seme i zaga|uju na{e wive". Kopqa su se nao{trila naro~ito u proteklih nekoliko meseci kada je procurila vest da Ministarstvo poqoprivrede „pod pritiskom SAD", priprema izmene na{eg zakona o GMO koji ne dozvoqava gajewe genetski modifikovanih biqaka na na{em tlu. – Zahvaquju}i genetskom in`iweringu napravqene su biqke koje ne oboqevaju od bolesti, lak{e se {tite od korova jer su otporne na herbicide, boqe koriste |ubrivo iz zemqi{ta i otpornije su na su{u, a pri tome proizvode kvalitenije i svarqivije proteine – tvrdi, s druge strane, prof. dr Martina Mekhalakan sa presti`nog kalifornijskog Dejvis Kampusa, koja je na na{im univerzitetima nedavno odr`ala seriju predavawa o biotehnologijama. – Hrana koja se tako proizvede sadr`i mnogo mawe pesticida nego ona proizvedena bez biotehnologije... Uostalom, GM soja se uzgaja na 90 procenata svih povr{ina u Americi, kukuruz na polovini, a potro{a~i u SAD bez zdravstvenih rizika koriste hranu od genetski modifikovanih organizama vi{e desetina godina. Govore}i o {ansama i izazovima za biotek useve, ameri~ka profesorka ukazala je i na agronomska svojstva: kada je re~ o otpornosti na {teto~ine (bolesti, korovi) i abioti~ki stres (su{a, zaslawenost, specifi~na zemqi{ta), procewen dobitak

je oko 30 milijardi dolara. Oko 210 milijardi bi se, tvrdi, moglo u}ariti zarad boqeg kvaliteta – nutritivnog, funkcionalnog, boqeg ukusa, posle`etvene stabilnosti... Kada se o uticaju na `ivotnu sredinu radi, procewena korist je 44 milijardi dolara od 1996. do 2007; 44 odsto zbog pove}anih prinosa, 56 odsto od smawewa tro{kova (ukqu~uju}i 359.000 tona mawe pesticida)... Po wenim tvrdwama, usvajawe biotek useva pomoglo je Sjediwenim Dr`avama da smawe

biotek hrana temeqnije testira nego konvencionalni varijeteti za koje se pretpostavqa da su bezbedni – jedna biotek soja prolazi 1.800 posebnih analiza! Ipak, ne sme se smetnuti s uma da je i po na{em zakonu, ali i po onim u EU, u jednom uzorku, odnosno poqoprivrednim kulturama i wihovim proizvodima za ishranu qudi i `ivotiwa, dozvoqena genetska modifikacija od svega 0,9 procenata. Ukoliko je koncentracija izmena ve}a, takva kultura ne sme da

I Kinezi digli rampu Najve}e povr{ine pod GMO imaju SAD - 59 odsto, zatim Argentina 20, Kanada i Brazil po {est i Kina pet odsto. Od kultura najvi{e je zastupqena soja, na ~ak 60 odsto povr{ina, zatim kukuruz 23 odsto i pamuk 11 odsto. Pomenimo i da za sada nema podataka da je hrana proizvedena od genetski modifikovanih biqaka mawe bezbedna od tradicionalne. Jo{ nije izvagano za i protiv, ali kako god, jedno je sigurno – borba protiv straha od "terminator gena" u Srbiji ne}e i}i lako. upotrebu pesticida za ~ak 90 odsto. Ona je tako|e navela i da je 2008. bilo je13,3 miliona farmera koji su GMO gajili na 125 miliona hektara, a lane ih je bilo 14 miliona u 25 zemaqa, dok se kategorija povr{ina popela na 134 miliona hektara. Procena je }e se do 2015. GM sortama prikloniti 20 miliona farmera u 40 zemaqa, a bi}e zasejano preko 200 miliona hektara. Kako god, Martina Mekhalakan tvrdi da nije vreme da ijedan oblik poqoprivrede, bez obzira da li je konvencionalan, organski ili GM – bude iskqu~en. Napomiwe i da je postoje}a zakonska regulativa i u Severnoj Americi i u EU, vi{e nego dovoqna da za{titi interese potro{a~a. Navela je da se

se uveze. Za semensku robu stro`i su uslovi - dozvoqena je genetska modifikacija od 0,1 posto. U Hrvatskoj je potpuno zabrawena bilo kakva upotreba GMO proizvoda, dok je, recimo, u Austriji i Rumuniji dozvoqena. Uzgoj GMO proizvoda u Srbiji dozvoqen je samo u nau~nim istra`ivawima. U svakom slu~aju, da li }emo ubudu}e na wivama imati mutante, da li vi{e verovati GMO ili poqoprivrednim proizvodima "oboga}enim" pesticidima, ho}emo li se privoleti ameri~kom ili carstvu evropskom koje jo{ uzmi~e genetskim modifikacijama, od ~ega }e vi{e vajde imati na{a poqoprivreda... o tome }e odlu~ivati nauka, ali i politika. Sla|ana Glu{~evi}

SUTRA PRODAJNA LICITACIJA U ERGELI „KARA\OR\EVO“

Vojni kowi idu u civilnu slu`bu a Vidovdan, sutra u 12 sati, u Ergeli „Kara|or|evo“ kod Ba~ke Palanke po~e}e prodajna licitacija 39 kowa iz ergele koja od 1. aprila, ba{ kao i pogoni poqoprivrede i {umarstva, posluju u sastavu Vojne ustanove „Morovi}“. Od 160 grla koliko danas ima u {talama „Kara|or|eva“, kupcima }e biti ponu|eni kowi sve tri rase koje su ovde zastupqene. Re~ je o lipicanerima, nonijusima i engleskim punokrvwacima, a u zavisnosti od rase i kategorije po~etne cene licitacije kre}u se od 50.000 do 250.000 dinara. Licitacija }e, ka`u ovda{wi qubiteqi kowarstva, privu}i veliki broj kupaca, ali i onih koji vole plemenite `ivotiwe. Istovremeno, to je prilika i da se o samoj ergeli ~uje ne{to vi{e. Danas sedam radnika brine o 160 kowa, a nekada je ovde timareno i do 800 grla, kada je to bila najve}a ergela u ovom delu Evrope. Prete~a svega je uzgajali{te kowa koje se pomiwe jo{ 1885. godine, u sastavu poznate ma|arske ergele Mezchegues. Dokumenta govore da je od 1901. do 1903. godine izgra|eno {est velikih {tala, a kasnije i prate}i objekti. Cigla je stizala iz obli`we ciglane pored Dunava, a drvena gra|a dovo`ena iz Erdeqa u Rumuniji, odnosno s Karpata. Radnici koji su gradili {tale bili su iz Buqkesa, sada{weg Ba~kog Magli}a. U spisima onda{wim stoji da je ergela podignuta jer je zemqa slatinasta, odnosno bogata

N

kalcijumom koji povoqno deluje na kowska kopita, ali i na uzgoj lucerke i ine kowske hrane. Va`an detaq je bila i povoqna klima stvorena {umskim okru`ewem i blizinom Dunava. Prvi su, ina~e, stigli nonijusi, koji su kori{}eni za potrebe vojske i u poqoprivrednim radovima, a kasnije im se pridru`uju lipicaneri i galoperi. Nonijusa je najvi{e u Ma|arskoj, ali ovde ka`u da je wihova ergela poznata po wima i da ih smatraju doma}im grlima. Jo{ 1921. formirana su, naime, u Vojvodini dva pastuvna stani{ta za wih. Za Ba~ku i Srem to je bilo Kara|or|evo, a u Banatu gde su kori{}eni u poqoprivredi jer je zemqa „te{ka“, stani{te za nonijuse bilo je u Banatskom Karlovcu. Ovda{wi prelepi i graciozni lipicaneri poznati su, pak, po visokoj dresuri. Po-

sle Drugog svetskog rata u Kara|or|evu je, naime, ostao Rus Gligorije Skqarov, koji je ostavio zna~ajan pe~at u radu s lipicanerima. U istoriju kowarstva u{la su grla poput Napolitana Budve Drugog koji je o`drebqen 1962. godine, i Favorita Boke, o`drebqenog 1955. godine. Na potomstvo su, sem izuzetne lepote, prenosili ~ak i osobine iz dresure. Na Svetskom prvenstvu koje je 1974. godine odr`ano u Vindzoru uz prisustvo kraqice Elizabete Druge, ~etvoropreg lipicanera iz Kara|or|eva osvojio je peto mesto. Kad ve} kasom idemo kroz istoriju, da navedemo i da je dr`avna ergela „Kara|or|evo“ zvani~no osnovana Zakonom o ustrojstvu dr`avnih

Ovakvog `drebca nonijusa mo`e se videti samo u Kara|or|evu i Ma|arskoj ergela Kraqevine SHS 30. novembra 1921. Dve i po decenije kasnije, 17. aprila 1946, Ukazom Prezidijuma Narodne Skup{tine FNRJ br. 205 „Kara|or|evo“ je progla{eno dr`avnim dobrom od op{teg narodnog zna~aja. Potpisom generalpukovnika Ko~e Popovi}a ergela je 18. juna 1948. pre{la pod komandu Garde sa 4.500 jutara zemqe, dok su ciglana i kudeqara pripali Poqoprivrednom dobru „Ba~“. Tu je i odluka iz 1960, kojom se ergela sa {umskim gazdinstvom udru`ila u Lovno-{umsko poqoprivredno dobro „Kara|or|evo“. Danas je tranzicija u~inila svoje ali kowari upozoravaju da bi uni{tavawe ovakve ergele bio pravi greh. Uostalom, sve dr`ave u na{em okru`ewu sa~uvale su barem jednu dr`avnu ergelu: \akovo u Hrvatskoj, Lipicu u Sloveniji (koja dr`avu godi{we ko{ta preko 5 miliona evra), a Ma|a-

ri imaju ~ak dve dr`avne ergele – u Silvo{varadu za lipicanere, u Me|ehare{u za noniju-

giwe Qubice, brine koliko mo`e grad Po`arevac. U Palanci i okolini svi se sla`u da o „Kara-

Koliko vredi Titov fijaker? Biv{a Vojna ustanova „Kara|or|evo“ pri ergeli imala je na desetine luksuznih fijakera i saonica. Postojali su majstori koji su ih pravili, popravqali, ukra{avali... Pre vi{e od decenije prodato je desetak fijakera, majstori su pomrli ili oti{li, a danas ergela ima 10 fijakera. Ka`u da su dva te{ka i slu`e za lov, dva su za vo`wu dece, dva za trening i isto toliko ih se koristi za svadbe. Sa~uvan je i fijaker Josipa Broza Tita, ali i onaj „`enski“ – Jovanke Broz. Titov je onaj u Muzeju kowarstva i mnogi se pitaju koliko ko{ta. Zvani~no nije za prodaju, ali nije tajna da ima tajkuna i kontroverznih biznismena koji bi ga rado parkirali u svoje gara`e. Tada bi mogli da se hvale posedovawem fijakera koji je tokom druge polovine pro{log veka provozao na desetine predsedni~kih i krunisanih glava koji su svojevremeno krojili svetsku politiku... se. Austrijska dr`avna ergela je Piber, u Rumuniji je to Fogaro{, u Slova~koj Topol~anki... Na{a Zobnatica je podelila sudbinu istoimenog poqoprivrednog dobra, ergela „Be~ej“ deli sudbinu PIK-a „Be~ej“, a o ergeli „Qubi~evo“ kao legatu kwe-

|or|evu“ treba da brine dr`ava, i da ova ergela treba da ostane reproduktivni centar u kowarstvu, makar i bez takmi~arskih kowa. No, do tada, broj kowa svih rasa sve je mawi, ali je zato wihova prodaja – redovna. „ Milo{ Suyum


nedeqa27.jun2010.

INTERVJU NEDEQE

SVETLANA BOJKOVI], DRAMSKA UMETNICA

ZEMAQSKI DANI TEKU

Kako smo nekad razbijali pacere

Glumac je pametniji od svoje uloge G

u~iteqa. Zbog toga smo je prvo pitali za{to teatar nije imun na moralni pad dru{tva ? – Na`alost nije. Teatar je u posledwih 20 godina jako dugo odolevao, ali od po~etka demokratije ne odoleva. z Da lisu glumci i danas lako zamewiva roba? – Da, vrlo. z Da li vas je promenila usamqeni~ka patwa @anke Stoki}, kojoj ste udahnuli `ivot? – Mene je bilo te{ko promeniti. Bila sam na jednoj ~vrstoj stazi `ivota. Nisam ni sama

znala, ali tako je ispalo. To mi je potvrdilo neke stvari. z Koje? – Da je umetnik umetnik, a ostali svet – ostali svet. Umetnici su jedan kolosek, a ostali svet drugi. Govorim o velikim umetnicima i nisam narcisoidna da smatram da pripadam tom jatu, ali smatram da dovoqno ose}am koji je to kolosek. z [ta je za vas istinska sloboda? – Sloboda se skupo pla}a. Mora se pro}i kroz vrlo, vrlo uska vrata, s velikim radom, da bi se mo`da ponekada dosegao momenat slobode. Ovo kako danas `ivimo, qudi shvataju da je sloboda anarhizam. z Ho}e li Branislav Nu{i} ikada biti u krivu? – Ja bih volela da je on u krivu...(smeh)... ali nije. Jedan Skerli}, veliki kriti~ar, ne samo {to nije prepoznao Disa i Nu{i}a nego ih je otpisao. Ali vreme je pokazalo svoje. z Koliko je narod odgovoran za negativnu selekciju vlasti? – To je ve~ito pitawe, nisam ekspert da vam odgovorim. Svi ka`u da postoji sprega, da je narod zaslu`io svoju vlast, ali vam ne mogu odgovoriti na to pitawe. Kvalitetni qudi postaju mawina, disidenti, ali tako je svuda u svetu. z Vi ste pravoslavni vernik koji govori o karmi, kako ste to pomirili? – Neka va{i ~itaoci pro~itaju “Znakove pored puta” Ive Andri}a, koji pi{e: “Na svakih 50 godina ovde pametni za}ute, budala progovori, a fukara se obogati”. z Kada prija, a kada boli dok glumac traga za istinom? – Boli kada je ne na|e{... z Za{to ste rekli da je “Bitef” postao pomodan? – Ta institucija treba da postoji, ja joj `elim svako dobro, ali ~itala sam u Geteovom “Vilhelmu Telu” da “pozori{te ~esto podle`e modi, sre}om, ono ga s vremena na vreme napusti i pozori{te se vrati svom ishodi{tu”. Kao pozori{ni u~esnik,

jedino {to priznajem je katarza. Ako ne do|e do srca gledalaca, pozori{te nema svoju funkciju. Kad se ka`e da ne{to do|e do srca onda to zna~i emotivni kontakt. Sve ostalo publika, koju u posledwe vreme zanemaruju u pozori{tu – oseti. Mo`ete joj dati “Farmu”, “Velikog brata”, “Mewam `enu”, publika je pitoma. Ista publika koja gleda to i te kako mo`e da razume i pravu pozori{nu predstavu, koja nije umetni~arewe nego ona koja nalazi put do wihovog srca. z Da li je va{ britak jezik u~inio neke rane koje do danas nisu zarasle? – Mislite da li me je moj britak jezik nekada ko{tao? Nije. Mo`da me je ko{tao, ali ja to nisam primetila (smeh).

A

Foto: Vukica Mika~a

lumica je du`e od 40 godina i priznaje da je weno sazrevawe bilo u povoqnijem periodu od dana{weg. “Sporije ali ne lo{ije. Imalo je prirodnu, logi~nu postupnost. @ivela sam u vremenu u kom nam je bila data mogu}nost da sazrevamo postepeno i normalno, jer smo svi znali da }emo biti zaposleni i o nama se vodilo ra~una”. Glumica Svetlana Bojkovi} smatra da je mladima sada, ve} oko 13. godine, ponu|eno sve na tacni i da je to “velika, velika, velika {arena la`a!” Ta deca posle zavr{e fakultet i susre}u se sa stvarima od kojih su ona i wene kolege bili za{ti}eni. Idu kra}im putem do ne~ega, do ~ega kra}eg puta nema! Na{a sagovornica, koja je u me|uvremenu postala i pedagog, tvrdi da je danas prestalo vreme autoriteta, po{tovawa i

DNEVNIK

c m y

8

– Ti qudi su verovatno u pravu. Oni mene verovatno do`ivqavaju kao Emiliju, ali mo`da zaboravqaju da je i u tom dru-

@ivim samo sada i ovde Prethodni gost „intervjua nedeqe”, dramaturg Borka Pavi}evi}, pitala je na nevi|eno Svetlanu Bojkovi} da li je zaista zadovoqna `ivotom u ovoj zemqi ? Ona je ponovila pitawe koje je woj uputio v.d. upravnik SNP–a Aleksandar Milosavqevi}, predlo`iv{i da bude lajt motiv “intervjua nedeqe”. – Nisam zadovoqna ali sam i zadovoqna. Mislim da sam realna `ena i znam da `ivim samo sada i samo na ovom prostoru i `elim da `ivot iskreiram tako da budem zadovoqna. To je ve} moj zadatak. Ro|ena sam kad sam ro|ena i gde sam ro|ena, a ostalo je sve moja kreacija. z Dakle, vredelo je? – Vredelo je, tako }u i umreti. z Ne mogu, a da ne pitam: Koliko je Svetlana Bojkovi} zapravo Emilija Popadi}? – Ah da... Pa ne, to je samo jedna od mojih uloga, meni veoma draga. Nijedna uloga nisam ja. One jesu deo mene, ali svaki glumac je mnogo {iri i pametniji od svoje uloge. Da sam bila Emilija, mo`da je nikada ne bih odigrala. z Pitam jer vas kritikuju da ne umete da o`ivite `ene iz naroda s juga Srbije, kao u “Zoni Zamfirovoj”; navodno, imate preveliku aristokratsku auru?

{tvu bilo otmenih `ena. Ja sam tu ulogu tako shvatila, bio je to mentalni stav prema ulozi, s kojim se i rediteq slo`io. z Vas je ta uloga proslavila, a koja je najboqa Elizabeta od Engleske koju ste gledali? – Gledala sam sjajne Elizabete. Bet Dejvis, Kejt Blan{et, Helen Miren... z Koliko u va{oj }erki Katarini vidite pokojnog supruiga Milo{a @uti}a? – Ne vidim ni sebe ni wega. Mislim da je ona svoja i time sam jako zaovoqna. Ona je kombinacija i woj zbog toga nije bilo lako, nije joj, niti }e joj biti za 20 godina. „ Igor Mihaqevi}

zamislite da je onim australijskim pacerima sviran penal u posledwem minutu, jer je Vidi}ev ~uvar zaista udario loptu rukom tri metra od svog gola, ja opet ne bih imao priliku da vam objasnim da su sve na{e budu}e utakmice unapred izgubqene, jer je stvar u na{em gubitni~kom mentalitetu. I (ne)odgovornosti, jer je na sceni fudbalsko i svako drugo pokoqewe koje je iz sportske {kole zapamtilo samo jednu lekciju: da treba {utirati „iz prve” i {to br`e se osloba|ati lopte... kao i svake druge odgovornosti, kako u sportu, tako i u `ivotu. A od koga bi ti de~aci i nau~ili da treba raditi 90 minuta da bi se postigao rezultat koji bi ih proslavio za ceo `ivot? Jer oni su u Zapadnoj Evropi tek godinu-dve, a dotle su rasli u srpskim porodicama i na srpskim ulicama, be`ali iz srpskih {kola u srpske kladionice, kafi}e i na buvqake. I slu{ali `ivotne pouke od svojih, srpskih roditeqa. A nije uvek tako bilo. Evo vam odlomka mog komentara iz juna 2000, od pre ta~no 10 godina o doga|aju od pre 32 godine, a kao da je ju~e bilo: „Na Filipinima, u Manili, tamo daleko, jedne davne, „odavne”, i sad ve} i nevaspitano davne 1978. godine, kad sam ~ak i ja bio mlad, na{i ko{arka{i postali su prvaci sveta. Opet! Mo`’ misliti. Pa bili su prvaci sveta kad god su (us)hteli. I uspelo im je to – tri puta. ’Teli, smeli i umeli... I imali samopouzdawe. E, u toj Manili, glavnom gradu tih dalekih Filipina velim, desilo se ne{to jako pou~no. U finalnoj utakmici sa reprezentacijom Italije na{i „plavi” ko{arka{i („Moka, Ki}a, Praja... pobeda do kraja”)... izgubili su prvo poluvreme sa 16 poena razlike. I sportski statisti~ari i svi boqi poznavaoci sporta znaju: da se nikad, ni pre ni posle, nije desilo da neko u finalu svetskog prvenstva u ko{arci prvo poluvreme zavr{i sa tolikim rezultatskim „plusom” (kao Italijani u Manili 1978. godine) i da taj neko na kraju i izgubi utakmicu. Finalnu. A u Manili se, eto, desilo. Kako se desilo? E ovako se desilo: odu oni tako na pauzi izme|u dva poluvremena u svla~ionicu i na{ legendarni „plejmejker” Moka (Zoran) Slavni}, mangup sa beogradske ^ubure, lepo i ~askom otpusti selektora reprezentacije. Otpusti Moka – ‘ladno, neplanirano i mimo dnevnog reda, kao {to }e to ~etvrt veka kasnije neke vlade nacionalnog spasa ~initi sa nekim Dobricom ]osi}em, Pani}em i(li) Avramovi}em ({ta je nama otpustiti nekog predsednika savezne dr`ave, premijera ili guvernera, pa nije nam ih majka rodila, a sve ovo ovde je ionako sprdwa, ba{ nas briga za narod i narodovu decu...) Otpusti, velim, Moka Mangup ni mawe ni vi{e nego – trenera, izbornika... i saveznog kapitena ko{arka{ke reprezentacije g. Mirka Novosela. „Sad paradom komandujem ja!” re~e Moka Slavni}. „I sad idemo da razbijemo pacere! Pa zar ne vidite da Italijani pojma nemaju.” (A vode sa 16 razlike!) I re~e jo{ Moka Slavni}: „U drugom poluvremenu Mirko (Novosel) sedi na klupi kao da se ni{ta nije desilo, skandali nam ne trebaju, ali je otpu{ten, privremeno smewen, suspendovan ili kako ve} ho}ete to da formuli{ete... A ekipu ve~eras vodim – ja. I sad, u drugom poluvremenu, igra samo jedna petorka: Zoran Slavni} (to jest: ja!), Dragan Ki}anovi}, Dra`en Dalipagi}, Mirza Deliba{i} i @eqko Jerkov. Izmene dolaze u obzir samo ako u pitawu bude te`i smrtni slu~aj!”

I {ta se onda desilo? Zna se. Kao u svakoj dobro na{timovanoj melodrami, na{i su i zaista razbili pacere, i to ko{em Mirze Deliba{i}a u posledwoj sekundi. A razbili su ih jer su Italijane naterali da poveruju da su paceri. Iako su Italijani ve} po svim – ne samo sportskim, nego rekao bih i po zakonima fizike – imali u rukama titulu svetskih prvaka. Ba{ tako je i ba{ tog dana nastalo ono {to }e tek mnogo kasnije biti nazvano pobedni~kim mentalitetom. A ovi posledwi izbori u 20. veku, ovo je sada vi{e od igre. I zove se sudbina. I zove se opstanak. Biolo{ki opstanak – naroda i dr`ave. Jesmo li se razumeli? A mi sad ovde imamo posla sa pacerima. Kako? Pa ajd’ da pogledamo samo na~as: ko su Oni, a ko smo Mi. Oni su Oni {to su pokrali sve izbore od 1991. godine, oni su Oni {to su nas posva|ali sa svom na{om bra}om u nekada{woj (lepoj na{oj) domovini („kao Slovenci nam prodaju bojlere koji ‘eksplodiravaju’ u srpskim stanovima i tako direktno i namerno ubijaju srpsku decu, Hrvati su usta{e, Musilimani su ne samo balije nego ~ak i Turci, pa mo`da ~ak i Bo{waci, Makedonci su semenkari, [iptari su sladoleyije, a poznato je, uostalom, da Talijani jedu `abe...”) Oni su Oni {to su po~eli i pogubili sve ratove u posledwih deset godina – nekih ~etir’ pet ratova, {ta je to za nas izgubiti ~etir’ pet ratova, i to „izastopce”, i to za ~etiri-pet godina, pa ne}emo se vaqda sekirati zbog svake sitnice – oni su Oni {to su nas posva|ali sa celim svetom, oni su Oni {to su mudrom (dakako: doslednom i principijelnom) politikom, diplomatskim delovawem, ~iwewem, a najvi{e ne~iwewem, uspeli da ba{ na{a otaxbina bude jedina evropska dr`ava koja nije ~lanica Ujediwenih nacija, da bude jedina koja je u posledwih pedeset godina bombardovana, {to je ~ak i Sl. Milo{evi} zapazio u Novom Sadu, na otvarawu nekog monta`no-demonta`nog mosta... I tako i nehotice pogodio su{tinu.” I ba{ ovde sam, pred posledwe izbore u 20. veku, zavr{io ovaj po mnogo~emu i podmukli komentar. Pa i wime iz onog neprobojnog zida Slobine despotije izvukao jo{ jednu ciglu, mo`da i ~erpi} samo, ali dovoqno da promaja povu~e cug, da prodre plavi zrak kao najava osvita slobode i demokratije. Sve nam se, eto, promenilo za dve decenije. Nije to malo godina. Za toliko je, ka`u, razorena i Kartagina i nerazru{ive zidine Troje. A da ne}e na{e meke i tanane du{e i narav na{a, nestalna i povodqiva, kao mladost. Na drugom kraju sveta, na jugu Afrike, videlo se da smo Milo{evi}a sru{ili u posledwem momentu. Danas nam to verovatno ne bi po{lo za rukom. Mi vaspitani smo ostarili, a na Balkanu, kao i tu nedavno u diluvijumu, za starost nije sinonim mudrost, nego malaksalost… a nevaspitani su – nevaspitani. „\or|e Randeq


МИКРОФОНИЈА

dnevnik

nedeqa27.jun2010.

БОБАН, РИТАМ НЕРЕДА

ИН

ТЕ

Ј РВ

У

EXIT 2010

Не фарбамо истину

И

znikao iz poplave novosadskih Oi! i strit-pank bendova s kraja osamdesetih godina, Ritam nereda je tokom bezmalo dve decenije na sceni prevalio dug, mu~an i trnovit put. Pra}en neverovatnim pehovima, u opasnim vremenima izda{no ~a{}avan sumanutim etiketama, a ~esto i potpuno ignorisan od dobrog dela medija bez ~ije podr{ke nema uspeha u svetu {oubiznisa, “Nered” je uspeo da snimi deset plo~a, odsvira stotine nezaboravnih koncerata, stekne armiju odanih fanova, iznedri pregr{t hitova i domogne se samih vrhova doma}e rokenrol scene. Nedavno objavqeni, jubilarni deseti po redu album Ritma nereda “Paralelni svet” po tvr |u je da je to me sto uve li ko za slu‘eno. Britak, ‘estok, zdravo besan, jezgrovit i ~vrst, “Paralelni svet” ima skoro terapijsko dejstvo; ponovo dokazuje da niste ludi vi ve} svet u kome ‘ivite… {to je upravo poruka koju “Neredi” oda{iqu svih ovih godina. O bendu, svirkama, no vom al bu mu i pa ra lel nim sve to vi ma pri~amo sa Bobanom, frontmenom Ritma nereda. Novi album Ritma nereda me|u fanovima ‘eqno je i{~ekivan ali s izvesnom zebwom. Naime, verujem da nisam jedini koji misli da dva prethodna, “Poriv” i “IX” nisu dosegla (previsoke)standardekojestesamipostavili “Zvucima bola” i albumom “999”. Me|utim, “Paralelni svet” je izgleda punpogodak… - “Poriv” zapravo i nije trebao da iza|e pod firmom Ritma nereda, a objavili smo ga zato {to se po ja vio iz da va~ pa ni smo hte li da pro pustimo prili-

problema, mo`e ga re{iti u sebi, a to je poruka RN. Ako pogledamo unazad, bojni pokli~i pojedincaprotivsistema;pesme“Put bezna|a”, “Raskr{}e”, “10 godina” ili “Protest” bile su himne, svojevrsni saundtrek “istorijskih” devedesetih kojesmojedvapre‘iveli… - Qudi su osetili da smo iskreni, da ne pravimo kompromise i ne farbamo istinu. Te pesme su u ono vreme stvarno simbolizovale bunt i revolt. Onda smo bili takore}i revolucionarni bend. Ali te pesme i danas udaraju. Ako se sada poslu{a stvar “10 godina”, {ta se promenilo? Bilisteme|uretkimbendovimaste strane barikada koji nakon promena nisu podlegli euforiji, niti ste ne-

Разлаз уз The Faith No More akon pauze od 11 godina, u Commando”, “I am Legend”...), Н okviru turneje koja je poali i opona{awem instrumena~ela u januaru ove godine do-

{lo je 15 godina, a jo{ se peremo. Ali smo jo{ tu. Nisu nas slomili. Na nekom li~nom nivou, va{e kvartovskehimne:“Gradskadeca”i“Heroj” naprimer,obele‘ilesuodrastawe~itav ih gen er ac ij a od 90-te nao v amo…na novom albumu niz nastavqaju “Crnikrovovi”... - To prvobitno jesu bile lokalne, limanske pesme, jer smo u tom kom{iluku proveli ~itav ‘ivot, ali ~ak i one imaju univerzalno zna~ewe jer ih kao svoje do‘ivqavaju svi koji su rasli me|u blokovima okru`eni asfaltom, betonom i katranom. Stvari nisu iste kada ima{ 16 godina i kada u|e{ u ~etrdesete, ali uvek ostaje{ ponosan na to ko si i odakle si.

Паралелни свет у виртуелном свету Kakojenastajao“Paralelnisvet”? - Ovaj album smo radili najozbiqnije do sad. Spremali smo ga skoro godinu dana, tako da je svaki ton i svaka re~ izbru{ena kako treba. Snimqen je u beograskom studiju “Barba” a postprodukcija je ura|ena kod herr Bobana Milunovi}a u studiju “Fabrika 13” u Qubqani. Album je objavqen uz pomo} i podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Skup{tine grada Novog Sada. U klasi~nom obliku, koji ima jednu bonus pesmu vi{e, iza{ao je za Studentski kulturni centar Novi Sad, a u digitalnom formatu mo‘e se besplatno skinuti sa sajta www.exitmusic.tvkao deo ponude etikete ExitMusic. Za prva tri dana bilo je ~etiri hiqade daunlouda. Povodom nove plo~e planiramo ta~no 50 svirki, a dvadesetak nastupa, me|u kojima u Bawa Luci, Puli i na Egzitu ve} je potvr|eno. {to profitirali od “revolucionarnog”statusa -… Ali nas Revolucija zato nije pojela… Za mene politika predstavqa ono najgore-tipove u sivim odelima koji ti muqaju ‘ivot, iskoriste te i odbace kad te potro{e. Zato se “Nered” nikada nije vezivao za nekog od wih, a bilo je

Ritamnered a je svoj ev remeno bio rez id ent ~ u v e n i h Konc er ata godine na Spensu, a sada ste i na Egzitu skoro pa doma}ibend? - Na Egzitu smo svirali {est puta, a ove godine nastupamo posledweg dana negde pred zoru. Iako je jako narastao, jo{ ga do‘ivqavam kao svoj, novosadski festival. Problem je {to publici zbog obiqa ponude na Tvr|avi

Ritamnereda2010:PJ –bubwevi,Fri{-gitara,Mire–bas,iBoban–gitaraiglas ku. S druge strane,s “IX”, koji je po meni dobar album, malo smo prenaglili, teme jo{ nisu bile sazrele da ih preto~imo u pesme. Me|utim, sada ih se nakupilo, {to starih tema {to novih razo~arawa o kojima treba progovoriti jasno i glasno, direktno i bez kompromisa. Maske su pale i vi{e nema }utawa. Qudi su danas otu|eni, pod mentalnom okupacijom koja ~oveka primorava da ‘ivi u svetu koji se de{ava mimo wega, u tu|em ‘ivotu dok wegov prolazi. Ja sam besan i gnevan {to je tako ali ne mogu ni{ta da pro me nim. Ali, kada je ~ovek kao jedinka svestan

ponuda sa svih strana. Ponekad se preobuku ali im maniri ostaju isti. Retkokobiizdr‘aopritisakpodkojimstebilisredinomdevedesetih,kada je Ritam nereda dovo|en u vezu s ubistvom romskog de~aka u Beogradu. Jeste li razmi{qali da odustanete odbendaimuzike? - Kada je krajem 1996. oblavqena plo~a “Zvuci bola”, pogodila je u centar. Bilo je vreme zimskih protesta, re‘im je po~eo da puca i svi mi smo znali da je pitawe vremena kada }e pasti, a znali su i oni. Privla~ili smo mnogo pa‘we. Kriti~na masa mladih okupqala se na svirkama “Nereda” i verovatno smo postali pretwa. Privodili su me u policiju , zadirali u privatni ‘ivot, bavili se bliskim qudima. Onda se uo~i koncerta Ritma nereda u Beogradu desila ta tragedija i mediji su odmah na{li vezu; neki dirigovano, a neki su se jednostavno primili. Nikada niti jednom re~ju nismo iskazali ne tr pe qi vost ili mr‘wu, a bili smo prokazani kao desni~ari, rasisti, fa{isti, satanisti… Dugogodi {wi ~la no vi “Ne re da” oti{li su iz benda zbog tih stvari. Pro-

9

~esto promaknu mladi bendovi, koji su s druge strane na Koncertima godine imali vi{e {ansi da ih qudi ~uju. Nije slu~ajno {to je Egzit ba{ u Novom Sadu. Mislim da takav festival ne bi bio mogu} bez jake i ‘ive muzi~ke scene kakva ovde postoji godinama, a koja je bez podr{ke velikih medija uvek bila usmerena na svirke. Prava snaga benda se vidi u‘ivo na stejxu pred fanovima. Ritam nereda tu svakome mo‘e da iza|e na crtu, dok bendove koji samo izdaju plo~e i postoje samo na televiziji ni ne priznajem. Dalizabendrespektabilnekarijerei kalibrakakavjeRitamneredauop{te postojenoviizazovi? - Ritam nereda vi{e nema neostvarenih ‘eqa ve} mo‘da samo slepih ambicija. Na sceni smo 20 godina, imamo 10 albuma od kojih neki imaju po ~etiri – pet reizdawa i preko 400 svirki za sobom. Qudi koje ovde sre}emo po svirkama prate nas u Sarajevo, Sloveniju i Kosovsku Mitrovicu… Delili smo stejx sa Motorhedom, Pepersima i Henrijem Rolinsom. Sve {to smo mogli da uradimo, uradili smo. Ali ho}emo da sviramo. Ovo je izra‘eno svira~ka postava Ritma nereda i odli~no funkcioni{emo na bini. Dovoqno je da ima struje, ostalo je na{a briga. Voleo bih da za sto godina, kada vi{e ne bude “Nereda” ostanemo upam}eni kao dobar i ‘estok rokenrol bend koji je pravio nezaboravne svirke. I nikako druk~ije. Иван Сабадош

lazi nam prvi put u goste Faith NoMore. Godine 1981. muzi~ari Majk Pafi Bordin, Bili Guld, Majk Moris i Vejd Vortington odlu~ili su da oforme alernativni metal bend FaithNoMan. Godinu dana kasnije, kada je klavijaturista Vortington smewen Rodi Bota-

ta. Pored FaithNoMore bio je, a i dan danas je glavni vokal jo{ osam grupa, a neke od wih su Eureka, Mr. Bungle, Tomahawk i TheDillingerEscapePlan. Kada bi podelili ostvarewa benda bio bi to period pre i posle Patona. Dolaskom u bend pi{e mno{tvo pesama i samo {est meseci nakon wego-

mom i Majk “The Man” Moris napustio ekipu grupa daje sebi novi naziv FaithNoMore. Nakon serije peva~a koji su pro{li kroz ovaj bend, me|u wima i peva~ica Kortni Lav, 1983. godine na mesto glavnog vokala dolazi ^ak Mosli. Iste godine Mark Boven napu{ta bend, a na wegovo mesto dolazi iskusan gitarista Xim Martin. Nekoliko meseci kasnije, 1984. godine. Faith snima demo plo~u, sastavqenu od ~etiri pesme koja ih vodi do izdavawa prvog albuma, 1985. godine, pod nazivom “We Care A Lot”. Godinu dana nakon toga potisivawem ugovora sa izdava~kom ku}om “Sle{ rekords” obele`avaju jo{ jednu uspe{nu godinu i 1987. godine kao sve`e pakovawe pesama izlazi “Introduceyourself”. Evropska {tampa ocewuje ovo izdawe kao veoma uspe{no, me|utim zbog problema sa alkoholom Mosli napu{ta bend i postavqa se pitawe ko }e biti novi i dovoqno dobar peva~ nakon wega. Upravo tu dolazi do bitne prekretnice za bend, dolaskom novog multitalentovanog peva~a Majka Patona. Ovaj ~etrdesetogodi{wak pored pevawa bavi se komponovawem, producirawem, pisawem pesama, glumom i pozajmqivawem glasova za neke od filmova (“The Darkness”, “Portal”, “Left 4 Dead”, “Bionic

vog pristupawa izlazi novi i najuspe{niji album “The Real Thing” (1989). Sledi velika turneja sa Metalikom po Americi, kao i novi singlovi “Epic” i “Falling To Pieces” (1990) koji osvajaju publiku {irom SAD, najpre odli~nim spotovima koji ih prate. Jo{ jedan dokaz uspeha ovog benda je i Gremi nominacija za najboqi hevi metal/hard rok nastup 1990. godine. Istaknute metal i rok grupe Metallica i Guns N Roses javno progla{avaju ovaj bend jednim od svojih najomiqenijih. Slede albumi “LiveAt Brixton Academy” (1990), kompilacija `ivih nastupa sa turneje po Velikoj Britaniji, zatim “Angel Dust” (1992), ~udna me{avina “Patonovog zvuka”, ubrzo potom “King ForA Day” (1995) i opet dve godine kasnije “AlbumOf TheYear” (1997). U me|uvremenu dolazi do promene postave, zastoja od 12 godina, a FaithNoMore se ponovo okupqa 2009. godine, nastupaju}i po Americi i Velikoj Britaniji, kao i ostalim evropskim festivalima. Ove godine, ako ih ki{a ne otera, nastupi}e i na zatvarawu “Egzit” festivala, a mi im `elimo mnogo pozitivne energije, obe}avamo veliku pose}enost i garantujemo dobar provod. М. П.

ТОП 10 - JУН 2010. 11.Train –Hey, Soul Sister 12.Lady Gaga & Beyonce –Telephone 13.B. o. b feat Bruno Mars –Nothin On You 14.Stromae –Alors On Danse 15.E. Maya feat V. Jigulina –Stereo Love 16.Adam Lambert –Whataya Want From Me 17.Rihhana –Te Amo 18.Usher –Omg 19.Rihanna –Rude Boy 10.Lady Gaga –Bad Romance

EdwardMayafeat VikaJigulina

ВРЕМЕПЛОВ

„Can’t Help Falling In Love” за крај

raq rokenrola, Elvis Prisli, svoj posledwi koncert odr`ao je 26. juna 1977. godine u „Market Skver“ Areni u IndijanapoК lisu, SAD. Pred koncert mu je dodeqena pruznawe za prodatih vi{e od dve milijarde plo~a, a jedna od najpoznatijih pesama „Can’t Help FallingInLove” bila je posledwa koju je javno otpevao. Elvis je bio jedan od najpopularnijih muzi~ara, a svet ga pamti po neverovatnim nastupima u`ivo i energiji koja do tada na koncertima nije vi|ena. Wegova muzika bila je me{avina rokabilija, popa, ritma i bluza, kantrija i gospela, a svojim stilom obla~ewa postao je za~etnik scenskog kostima na muzi~kim podijumima. ElvisPrisli Bio je li~nost koja je promenila muzi~ki svet, odr`ao je 1145 koncerata, snimio 82 albuma i 53 singla, osvojio tri Gremi nagrade, od kojih je jedna nagradu za `ivotno delo sa samo 36 godina. Kraq rokenrola preminuo je 16. avgusta 1977. godine u svojoj ku}i u Grejslendu u Memfisu. Д. В. SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}


10

c m y

nedeqa27.jun2010.

[ O R O M

S

DNEVNIK

B O R O M

Di je Ba~, tu je Lala Imo je jednu mla|u, imala je mawe od ~etrdeset godina i ~esto je i{la lekaru. Osetio je Lala da wu ne bole, nego je svrbi. Tako je i bilo, uvatio je da se seksira s doktorom pa je najurio na je meni sad osma, ako ima jo{ koja nisam `eqan, ne treba mi“, ka`e mi Lala, be}ar iz Ba~a. Osam puta se `enio, pet – {est ih je saranio a dve je odvijo, nisu mu bile po voqi. Lala `ivi u Ba~u, dobro je stoje}i i dobro dr`e}i je, ima malko vi{e od osamdeset a malko mawe od devedeset godina. Pamti i ume ko niko u Ba~u i okolo. Kanda da tamo od wega vi{e pamti samo tvr|ava, al zato ona lo{ije od Lale izgleda. Lala se rodio u sirotiwskoj ku}i, otac je wih ~etvoro ostavio materi pa o~o u Ameriku, a oni kako su umeli i mogli tako su rasli i postajali svr{eni qudi. Kad je Lala narukovo po{qu ga u KNOJ, da bude udba{ i da ~uva Tita, al mu postave uslov da ne sme da se `eni. Znala je UDBA {ta je `ena kadra ~oveku da uradi i {ta da od wega izvu~e. Kolko je samo dr`ava tako propalo i kolko se zbog `ena ratovalo, ~udo jedno i velika briga za udba{e. Mo`da bi Lala i pristo na to, jo{ je bio zelen i nije omiriso pravi barut al, sre}om, wegova mati napravi molbu da ga otpuste ku}i. Kobojagi, nema ko zemqu da radi i lebom da je rani. Nasednu udba{i na ove

O

`enske re~i, otpuste Lalu, do|e on mene! I sad se boje da se udaju za meku}i, u|e mu barut u nos i ka`e on ne. [ta se ti boji{, ako si ~estita jedared materi, dok je gologlav sei vaqana? Ova mi je sad osma i ne dio za astalom, da bi se `enio! Woj boji se, mora bit da je ~estita i vaodmenu da na|e. qana. Od onih pre we, jedna je imaNije se mati bunila a Lala nije la rak, druga je imala rak, tre}a je ondak ni znao kako ga je baba proreimala rak... Ja ni ne znam kakvi su kla kad se rodio, na Mihoqdan. to rakovi, {ta je to, nisam ispitiPqucnula baba triput kad ga je vivo. Te od dole, od gore, sa strane, dla i kazala mu je: Da Bog da da Bog sveti zna“. ima{ deset `ena! Dve je odvijo. Imo je jednu mla|u, S prvom je u ku}i osto ~etir meimala je mawe od ~etrdeset godina i seca, bilo je ta~no onako ko {to je ~esto je i{la lekaru. Osetio je LaUDBA jo{ onomad utvrdila. Nisu la da wu ne bole, nego je svrbi. Tateli kako je mati zapovedala i najuko je i bilo, uvatio je da se seksira ri ona wih obadvoje iz ku}e. I to s doktorom pa je najurio. Taka mu ne oma, tako bez i~ega, direkt od astala. Kud }e di }e, mlada dre~i, bila je gazda~ka }erka a udala se za wega, goqu, sedamnajstog decmbra ~etrdesetosme. Jun mesec je bio kad ih je svekrva isterala iz ku}e i kazala im da ne mari di }e sad! Setio se Lala da kod tv|ave na Mostongi ima }uprija kojuda ide voz pa re{i da mete kukurzovinu s jedne i s druge strane, da pod }uprijom u{u{ka svoje lane s obadve strane. Drekala je ta gazda~ka }erka, prva Lalina `ena, al ga nije napu{tala. Samo je Lalu tela, odbila je dvadeset |uvegija, zagledala u Lalin goli{avi kapital i za druge nije @enio se Lala osam puta marila. Qubav je najve}i miraz. Prebrodili su wih dvoje i treba, {ta je doktor boqi od wega? tu muku dok ku}u nisu imali, proDruga mu nije bila po voqi {to je `iveli su lepe godine i lepo je Latro{ila cigare, ne vole Lala kad la saranio kad je umrla. O`alio je `ene piju i pu{e, to ne trpi. I wu za `ivota, jel on `ene ne `ali kad je odvijo. E, sad `ivi s osmom `eumru. Dok su s wim, onda ih `ali, nom. Ovu vole najvi{e od svih, ne posle to ne vredi ni raditi. smeta mu {to je upola mla|a od weSe}a se Lala svojih `ena i kako ga. A ni wozi ne smeta {to je Lala im je govorio, da budu na~isto na samo upola stariji od we, jo{ nije ~emu su: na~o devetu deceniju. „@eno, ako me vara{ - umre}e{, Poverila mi se Lalina osma ako si ~estita i vaqana, sarani}e{ mlada da je Lala osto be}ar. Igra

joj osmeh na licu, sve joj cvoko}u zlatni zubi kako ga vole i hvali. Jedi se sav mu{ki svet u Ba~u {to ko Lala nisu i ne umu tako. Ka`e mlada da {u{kaju i {apu}u celu no}, ko da su se na medeni mesec popeli. Nudi mi Lala med, ka`e da treba jesti meda, crna luka i piti medova~u rakiju, al po malo. Jo{ je va`no, ako }e{ da jedi{ druge, da ima{ `enu koja }e da te fali po kom{iluku. Onda je to pravi recept. Beli lukac, ka`e ne vaqa, on skida krv i lo{e uti~e na seks. Valda Lala zna, ima tolke godine, osam ih je promeno i ume sva{ta! Ume i kola~e da pravi, gra|u da te{e, kolarski zanat je izu~io, pravi dobar nadev, svira frulu, peva, u tamburu udara. Bio je i ~oban, to i sad zdravo vole. Ovce nije pre`alio al ga stigle godine, ne mo`e vi{e za ovcama. Sre}a {to ga ova osma mlada ~uva i ne da mu da se zdravo tro{i, ina~e bi se ve} odavno potro{io i o~o. Ka`e Lala, kad zdravo {u{kadu no}u wemu srce bude veliko ko cipovka, o}e da isko~i, da se raspukne od qubavi. Najlep{e {to postoji je jutarwe {u{kawe i to je za Lalu svetiwa: „Gle ~oveka, legne i zaspi pored takve lepotice. Al zora ga budi, to je najlep{e, veruj mi, ja se ne stidim“! Ima Lala jednu pritajenu `equ, u lepim je godinama, sve nas isto ~eka, ni jedan lekar nije `ivio dvesta godina a nema ni be}ara koji je do~eko trista. Volo bi Lala kad mu istekne rok trajawa da to bude ba{ na osmoj mladi, u zoru, dok {u{ka na {ubari. To bi najvi{e najedilo sav kom{iluk i mu{ki svet koji tu `ivi. Nek pamte zauvek: Di je Ba~ – tu je Lala. I svima da im poka`e da ne vaqa ona poslovica {to je UDBA narod kroz bukvare u~ila: ^izma glavu ~uva – {ubara je kvari! Lepo je Lali i kad ka~ket ima. „ Bora Oti}

REGATA „VODA VOJVODINE” KRENULA NA PUT

I zastava s „Galeba” plovi ba~vanskim kanalima R egata “Voda Vojvodine” iza{la je u petak na Dunav na 1257. kilometru kod Novog Sada i zaplovila na jedanaestodnevnu plovidbu ba~vanskim kanalima hidrosistema Dunav - Tisa Dunav. Regatu duga~ku oko 300 kilometara prekida}e povremenim usputnim kotvqewima uz obalu: u Despotovu, Derowama (ju~e tokom “Tamburica festa”), u Malom Staparu gde }e obele`iti 29. jun, Dan Dunava... A nakon plovidbe kanalima DTD, regata }e uploviti u Dunav kod Karavukova, odakle sledi povratak nizvodno do Novog Sada 5. jula. Oko 60 plovila, la|a, brodica, jahti, ~amaca i nekih plovnih objekata ~ije su klase i kategorije nepoznate suvozemnom laiku – krenulo je na put. Skoro svako plovilo “brodovlasnik” je uredio prema svom ukusu i potrebama: “Sremac”, jedan od dva ili tri imewaka u regati, na krmi ima instaliran ro{tiq. Neke la|e imaju visoko istaknute televizijske antene kako bi posade i na vodi mogle da prate {ta se de{ava na jugu Afrike. Skoro svi nose pecaqke, a neki i biciklove za kopnene potrebe. “Robinson”, elegantni brodi} {tukaste linije, koji pored dr`av-

ne zastave plovi i pod zastavom Vojvodine sa tri zvezde, na palubi nosi – saksije s paprikom. Kad poraste i sazri, povr}ka }e biti odli~na salata uz ribqu ve~eru. Jedan brodi} natovaren je gajbama s pivom – najverovatnije radi balasta, a dvojica vodenih “vu~i}a” na put se otisnu{e ~am~i}em koji, iako verovatno najmawe plovilo u regati, ponosno plovi pod imenom “Hogar Stra{ni”... Va`an ~lan posade “Leptiri}a 2” je pudla Cica... La|a “Lela” od 10 metara, ~iju posadu ~ine brodovlasnica po kojoj je brod dobio ime i kapetan Mi}a, deluje kao vikendica na vodi; kupatilo, kuhiwa, solarne plo~e i struja, klima ure|aj... Na la|i je ure|ena i terasa sa sve oleandrima u saksijama. “Lela” plovi pod standardom nekada{we ratne mornarice koja se vijorila nad slavnim “Galebom” na wegovom posledwem putovawu... U~esnici regate jedinstveni su barem koliko i la|e na kojima plove. U “civilnom” `ivotu lekari, profesori, penzioneri, studenti... u~esnici regate kojih je preko 150 u jednom su isti – svi u`ivaju u `ivotu na vodi i uz wu. Tako|e, izuzetno su solidarni. Ukoliko kolegi brodaru zaka`e motor, pru`i}e mu “pomo} na putu” ili }e ga naprosto

„DTD 1” plitko gazi Reporterska ekipa “Dnevnika” prvi dan regate provela je na komandnom brodu “DTD 1” koji plovi pod sigurnim vo|stvom kapetana Dragana Api}a i ma{iniste Du{ka Meliha. Uigrani dvojac brodom zajedno kormilari ve} petnaestak godina. Puni su pri~a i dogodov{tina iz `ivota na Dunavu i vojvo|anskim kanalima. Kako ka`u, kada je sezona sondirawa dna kanala kojim se ispituje wihova prohodnost – {to je, ina~e, glavni radni zadatak broda “DTD 1”, ovaj zdepasti ponos flote “Voda Vojvodine” ponekad im na nekoliko nedeqa zamewuje dom. Brod uglavnom plovi brzinom od sedam – osam kilometara na sat (na Dunavu i pripadaju}im plovnim tokovima ne koriste se ~vorovi i ostale nauti~ke merne jedinice), a mo`e da “izvu~e”, uz malo brektawa, i svih 16 kilometara. Nije ba{ da mo`e da plovi po “jutarwoj rosi” kao parobrodi hvalisavih kapetana s Misisipija iz romana Marka Tvena, ali mo`e da se zavu~e i u najpli}e prohodne kanale i ostaje plovan i pri niskom vodostaju – ima gaz od tek 70 centimetara.

TAMBURICA FEST 2010. RASTERU

Romanti~n derto rzo su se razi{li oblaci nad Derowama u petak uve~e, kada je orkestar sastavqen od preko 20 najboqih tambura{a u Vojvodini zasvirao “Ne luduj Lelo, ~u}e te selo”. Pod dirigentskom palicom ~uvenog Zorana Bugarskog Brice, hitovima za sva vremena, po~eo je tre}i svetski Tamburica fest. Dok su se na prostranu i vla`nu ledinu, nalak}enu nakraj sela, slivale hiqade qubiteqa tambura{kog derta, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} objasnio je kako `ice i drvo koje ~ine tamburu u sebi spajaju pro{lost, sada{wost i budu}nost i sve~ano festival proglasio otvorenim. @urka je, me|utim, po~ela ne{to ranije. Na suprotnom kraju od bine, u prostranom {atoru, desetak eminentnih likovnih umetnika zapo~elo je rad u likovnoj koloniji. Tema slikarima bila je tambura{ka muzika kao ve~na ravni~arska inspiracija, a oni su je obilato koristili. U slikama koje su stvorili: Qubi{a Milunovi}, Ana Kotva{ova, Danilo Strajin, Martin Pap, Vlado Jakima Waradi, Sini{a Labus, Viktor Zubko, te Igor i Koqa Obrovski, muzi~ki svet prelomio se kroz mogu}e i nemogu}e. Ku}e s bege{kim vratovima umesto krovova, Janika Bala` koji tamburom umiruje bika, prim u ruci bo`anskog Hermesa, samo su neke od scena oslikane na platnima pod slikarskom {atrom ~iji je pod prostrt debelim slojem slame. Nedugo potom, za`iveo je i festival vina, na samom ulazu u Tamburica fest, gde su posetioci mogli da probaju i kupe kvalitetna

B

bela i crna vina. [or koji na jednoj strani gleda u derowsku crkvu, a na drugoj u tambura{ki spektakl, ispuwen je va{arskim tezgama. Tu se svega mo`e na}i: od kwiga o poqoprivredi, do crnogorskih kapa. Na sve strane |in|uve, kineske igra~ke, svilene bonbone i licidaraska srca. Ima i dresova srpske reprezentacije, koji bi i{li kao alva, ka`e prodavac, da smo oduvali Australijance. Ovako... Na ulazu u ogra|en festivalski prostor jako privatno i policijsko obezbe|ewe. Nema prolaska mufte, ko voli da slu{a tmbura{ke hitove morao je da plati simboli~nih 250 dinara. Teren vidno napojen ki{om, ali dobro pokriven tucanikom, suvom zemqom i, gdegde, slamom. Za razliku od ranijih godina, ovog puta publika nije bila prinu|ena da se kaqu`a ispred bine. Do ve~eri i zvani~nog otvarawa festivala, publika se lewo slivala pred binu. Muzikanti su strpqivo odra|ivali tonske probe, a vesela pesma mogla je povremeno da se ~uje samo iz {atora kojima je prostor ogra|en. Svaka improvizovana kafana imala je svoju tambura{ku bandu. Sve i da takmi~arskog dela nema, bilo bi dovoqno gledati wihovo nadmetawe pod {atrama. Sa smrknu}em, stigao je i veliki orkestar Tamburica festa, dirigent Brica i obiqe hitova. Na binu su izlazili ^eda Markovi}, Ogwen Radivojevi}, Danka Stojiqkovi}, \or|e ^avi}, Mi{a Blizanac i Merima Wegomir. Smewivale su se {ansone sa posko~icama, soliste je najavqivao glumac Goran Sultanovi}.

KAKO JE IMPERATOR JOZEF II IN

K und K pro na ~asovim ila je to burna godina za veliko Habzbur{ko carstvo u kome sunce nikada nije zalazilo. Imperatorski miqenik, baron i feldmar{al Lauden uveliko je trenirao srpski frajkor za rat sa Osmanlijama i oslobo|ewe Srbije, a na jugu Ugarske i pored ratne vreve `ivelo se, pa... gotovo normalno. Frajkorci, me|u wima i budu}i srpski ustani~ki vo`d Kara|or|e, okupqali su se u Somboru ve`baju}i egzicir, a varo{ je `ivela svoj, civilni, `ivot. Trgovalo se, radilo, u~ilo, kao da se ni{ta zapravo ne de{ava. Tako se i Atanasije Zari}, zamenik glasovitog prosvetiteqa srpskog Avrama Mrazovi}a, spremao tog ranoprole}nog dana za popodnevnu nastavu u Normi, majci svih srpskih {kola, kad mu mucavi i grbavi poslu`iteq najavi nepoznatog gosta. Ne zna ko je, niti {ta ho}e, samo mu je jasno da je stranac, jer srpski ne govori, ustrtqa se grdobni Triva. Atanasije, ina~e i predava~ biblijskog {tovawa, iza|e u hodnik i srete se o~i u o~i sa vrlo pristalim i urednim mla|im gospodinom, obu~enim “po be~ki”, koji mu se obrati prvo na latinskom, a potom na ~e{kom, ra~unaju}i vaqda na srodnost slovenskih jezika. Putnik namernik re~e da je zapravo stolarski momak iz “Gorwih krajeva” te da je kao veliki qubiteq narodnog vospitanija i prosvete rad da prisustvuje kojem {kolskom ~asu u somborskoj Normi, po{to je i iz usta samog opata Felbigera, intimusa carskog i za~etnika reforme prosvetnog sistema u imperiji tada vladaju}eg, marijaterezijanskog sina, Jozefa Drugog, mnogu hvalu o Normi i Mrazovi}u samom ~uo. Nesumwivo obradovan stran~evom pohvalom prosvete narodne u Srba, Zari} uvede namernika u

B

Foto: R. Hayi}

privezati uz bok i {lepati. Budimo realni; plovidba vojvo|anskim vodotokovima ne mo`e se meriti sa izazovima divqih reka i egzoti~nih mora. Me|utim, daleko da je ~ista u`ivancija i odmarawe. ^ak i na ~amcu od dva-tri metra stalno ima ne{to da se radi. Dok su usred posla, brodarima razgovor sa zapitkuju}im novinarima prija otprilike kao kamen u cipeli, a kada na|u vremena, itekako imaju {ta da ka`u i poka`u. Brodica “Mali veseqak” prigodno oslikana simpati~nim junakom Diznijevog filma, na start regate pristigla je iz Vukovara. Kapetan ~ije je plovilo pod hrvatskom zastavom

regati dalo me|unarodni karakter, Branislav Teofilovi}, misli da je sistem vojvo|anskih kanala, kakvih s one strane Dunava nema, bogomdan za razvoj nauti~kog turizma. – Na na{em delu reke sre}emo veliki broj brodova pod zastavama zapadnoevropskih dr`ava koji plove do Crnog mora i nazad – pri~a kapetan “Malog veseqaka”. – Uz minimalna ulagawa u ure|ewe marina, ovi kanali mogli bi postati nezaobilazno odredi{te pri povratku uzvodno i jedinstveno iskustvo za strane nauti~are, ali i prilika za lepu zaradu jer je poznato da su nauti~ari uglavnom dobrostoje}i qudi. „ Ivan Sabado{

u~ionicu, te mu ponudi m Predavaju}i, kraji~kom o na vreme stranca, koji je le{ke u tanku sve{~icu, Naposletku, u~tivi stran Atanasiju, pribele`i i stveni }itab i srda~no unapred se raduju}i skoro Atanasije Zari} je skor ga|aj, kad se to prole}e c bibala zbog najavqene po Drugog, na wegovom putu k


c m y

DNEVNIK

U P O T R E B A

nedeqa27.jun2010.

11

@ I V O T A

Ru`a sa progarske kapije rva kapija. @ena u papu~ama presretnuta u Progaru na osamdesetoj stranici svoje biografije, zaogrnuta mastilo-plavim poluverom i u {pricanoj internoj haqini na~i~kanoj tufnama plavih cveti}a, starica anemi~ne, suve, takore}i papirnate ko`e u fino izreckanim obrazima i oko slepo~nica, s prosedom, svilenkastom kosom skupqenom odostrag {nalama iza u{iju, iznosi iz kapije na trotoar `utu plasti~nu stolicu i, kao {to ovu “ritualnu” radwu – op{ta i, reklo bi se, folklorna frazetina sremskog Uli~nog pozori{ta – upra`wava skoro svakog meteorolo{ki upotrebqivog dana, pre i posle podne, tako i ovoga puta, dok joj se primi~em trotoarom zevaju}i s diktafonom kroz malaksalu i o{urenu ulicu Pale`, seda u so~ni hlad orahovog li{}a i, zvu~no uzdahnuv{i, pola`e papirnate, poplavele {ake na loptasti bre`uqak abdomena. Naoko, nema ni~eg posebnog u tom monotonom i melanholi~nom ise~ku iz poznatog lokalnog filma o stara~kom tro{ewu `ivota na klupi pred ku}om, ni~eg zanimqivog {to bi jednog novinskog pisca navuklo na “slu`beno” poznanstvo sa staricom Smiqom Ili}, osim ako tom novinaru nije potrebno – zarad provocirawa i osloba|awa vi{eg stadijuma reporta`e! – upravo to {to u Detaq sa ru`inim grmom Foto: S. [u{wevi} “suvoj drenovini” ovog uli~nog medaqona nema ni~eg posebnog ni zanimqivog. Me|utim, odmah posle procedu“O}e li?” okrznuh ga pitawcem u prolazu. ralne uvodne re~enice... Drama. Zaplet. @ena ima tumor. Veliki, be“Nema cenu!” nigni tumor u trbuhu. I, pri~a mi, otvoreno za novine, kako je godinaTre}a kapija. @ena u crnom dezenu, `ena o~igledno u tugi, s proma – dovode}i sebe u zabludu da }e se otvrdlina napipana pod ko`om ceduralnim tankim {alom spu{tenim niz grudnu kost, o~iju debelo “istopiti” sama od sebe i povu}i – odlagala (preporu~eni) odlazak na zastakqenih u velikim plasti~nim okvirima jajaste forme, stoji na hirur{ki sto, pravdaju}i se pred sobom da je ne boli – sve dok je prvi plehanoj bordo kapiji dvestogodi{we ku}e u progarskoj ulici Kameput nije zabolelo, ali tada joj je u trbuhu buknula “lopta divqeg mesa”, novoj, pred kojom sam malo~as zastao – muvaju}i se po vru}ini oko tumor s kojim vi{e ne mo`e i ne}e da se nosi... opustelog raskr{}a u Progaru – zastao, ali ne zbog te ku}e, ne, ~ak, “O}u pod no`! Hirur{ki no`, pa kako mi bude... Smrt ili `ivot! ni zbog te `ene u crnom (koja }e na kapiju iza}i tek na moj poziv), neNeka me seku i vade to ~udovi{te iz mene! Vite vi koliko je to narago zbog starog ku}erka u istom dvori{tu, oblim, belo okre~enim zaslo! Ne mogu vi{e normalno da di{em, ne mogu da jedem, deco mila... Na batom okrenutim prema ulici, s jednim prozorom zamandaqenih {a{ta li~im? Skupqam papire da zaka`em pregled. Pla{im se da me ne lukatri, i «»“detaqem” koji me je, u stvari, i prikovao za tu malu uli~odbiju, imam dosta godina, a operacija je velinu senzaciju: visoki grm ru`e mese~arke ki rizik... Ma, re}i}u im: Otvarajte me, smrti propet pored ku}erka iznad zida ograde glese ne pla{im... Boqe i da umrem na operacioda na ulicu svojim sve`im, rascvetalim nom stolu, nego da `ivim sa ovim stvorom u tro~ima crvenim kao krv! Odmah potom, rebuhu...” laksiran za stolom na verandi, s pogledom Druga kapija. Sun~eva izlu~evina razvejana na profil ku}erka i grm ru`e propet visooko podneva iznad Boj~inske {ume kao ventiko uz zid, slu{am `enu u crnom, koja je u ovo latorom, usporila je metabolizam Progara, dvori{te do{la u svojstvu snaje {ezdeset zaparila je i o{amutila {umsko-vodeno selo, druge, nakon {to se udala za, sada pokojnog zapekla se na temenu wegovog raskr{}a, isisaBo{ka Hrtkovca (“Otkazalo srce... Oti{o la sve`inu i kiseonik iz wegovih geometrijna poso, pozlilo mu i gotovo...”), s kojim je skih krila, pa stari {e{irxija, potkovan stvorila dve }erke (tre}u je usvojila iz klempavim papu~ama – ~ovek koji je (pod pretZve~anske), i zbog kojeg sada nosi crninu... wom smrtne opasnosti) upravo napustio svoju Ili ne? kapiju – forsiraju}i asfalt, kao da noge iz“Ne-ne... Niste me razumeli. Bo{ko je vla~i iz tutkala, posr}e, preznojava se, krkqa, umro jo{ devedeset prve! Crninu nosim mu~i se na otvorenom suncu... Naoko, nema ba{ zbog kom{inice Milice Poznani}, ima dve ni~eg interesantnog u vezi s ovim pe{akom nedeqe kako je umrla... Bile smo dobre, jabez boje, ukusa i mirisa! ko, jako dobre.” Cela wegova pojava uverqivo upu}uje da je “Da li je to obi~aj u Progaru?” to porodi~ni ~ovek tradicionalnog {ablona, “Da se nosi crnina kad umre neko iz kombra~ni pre`ivar, koji to raskr{}e, podijum {iluka? Neeeee... To je moja odluka! Crnisela na koji je iza{ao bosonog u papu~ama, donu nosim iz po{tovawa prema toj `eni, mo`ivqava kao povla{}eni prostor svoje slobojoj Boqev~anki, wenom mu`u, wenim }erkade (ali mi jo{ znamo da je prohodao na wemu i ma... Jako se cenimo i volimo! To su divni, da je na tom raskr{}u vukao {erpe na kanapu divni qudi. Wihova ku}a je i moja ku}a, monatovarene blatom). Lako je pomisliti da taj ja ku}a je i wihova ku}a! Mi tako `ivimo. ~ovek, star ~ovek oslabqenog srca (i visokog Milica je bila {e}era{, pre {esnaest gopritiska), kardiovaskularni pustolov u papu- Ru`a Hrtkovac: „Crninu nosim zbog kom{inice...” dina amputirali su joj nogu, i ja sam je gle~ama, koji po takvom toplotnom nevremenu – dala...” oglu{uju}i se o pedago{ko zvocawe svoje dobre `ene – izlazi iz sigur“Koliko }ete biti u crnom?” nosti ku}nog hlada na u`areno raskr{}e, i ula`e gotovo vantelesni “^etrdeset dana... Oprostite, a mogu ja ne{to vas da pitam? Za{to napor da se probije kroz sunce, lako je, dakle, pomisliti da je ovakav ste od toliko ku}a u ulici zastali ba{ pred mojom ku}om?” rizik jednog starog, bolesnog papu~ara skop~an sa ne~im hitnim, neod“Zbog ovog grma ru`e!” lo`nim, ne~im {to svakako ne mo`e da sa~eka suton i oseku vru}ine... “Pa, ja se zovem Ru`a... Ru`a Hrtkovac!” @uri u ambulantu? Ide u apoteku? Kada su Singera novinari pitali gde nalazi ideje za svoje pri~e i Ne! Ulazi u du}an. I izlazi sa fla{om piva. Zeleno, vaqkasto, zaromane, otprilike je odgovorio da on nema potrebu da izmi{qa magqeno staklo osuto kapqicama hladnog znoja, fla{a piva s nogu u sestvarnost, pa kad mu zatreba sirovina za pisawe, oka~i ceger o lakat, novitoj zavetrini nadstre{nice du}ana, predmet koji prinosi igli~apro|e svojom ulicom, pored kapija i radwi... Re~ sa ovim, re~ sa sto operva`enim ustima da bi prvi gutqaj penu{ave, kiselkaste utehe onim... I vrati se ku}i sa Nobelovom nagradom u cegeru. „ @eqko Markovi} promu}kao u nepcima i ulio ga u `drelo...

P

NAOPA^KE

mesto odli~no za sedewe. oka je osmatrao s vremena priqe`no zapisivao be, do pred kraj predavawa. nac se zahvali profesoru wegovo ime u onaj tajanse oprosti od u~iteqa, om novom vi|ewu. ro i zaboravio na ovaj docela javnost varo{ka uzosete svetlog cara Jozefa ka manastiru Fenek u ko-

me je stolovao imperatorski ratni {tab sa feldmar{alom Laudonom na ~elu. Odli~nici gradski, kao i masa sveta okupi se pred komorskim zdawem, u prvi red isturaju}i sitnu decu i u~enike svih somborskih {kola, ne bi li boqi pogled na cara imala. Svi su bilu uzbu|eni, jer nije mala stvar imperatorsko veli~anstvo videti, a jedino su mrzovoqno, pri kraju mase sveta, stajali somborski frawevci, koje je jedino strah od kazne doveo na sve~ani do~ek imperatora koji ih je otvoreno smatrao za lezilebovi}e i narodne krvopije, te ih kao takve vazda progonio i kiwio. Da su fraweva~ki samostanci imali puno razloga pokisli da budu, potvrdi se ve} u prvom minutu dolaska Jozefovog, koji ni ne silaze}i sa sve~anog podvoda, okru`en celom svitom, smesta naredi da se frawevci iz istih stopa izgube iz Sombora i crkvu predadu na starawe `upniku Martinu Slatkovi}u, dok im samostan u nadle{tvo vojske i {pitala prepusti. Posle ovog, ophrvan brigama zbog skora{weg rata, produ`i kroz masu ovim doga|ajem jo{ razdraganijeg sveta, koji pohrli da makar stremen wegovog lipicanera dodirne, ne bi li {to bli`i bio imperatoru Svetog rimskog carstva. Ne hote}i se vi{e puno baviti u Somboru, Jozef je nastavqao kroz masu qudsku, kao brod po uzburkanom moru, ali vide}i nepreglednom gu`vom sitsnutog Atanasija Zari}a i wegove pitomce, ~inilo se bez ikakvog razloga, ipak zaustavi podvod upravo kraj Zari}a i kroz osmeh mu se obrati “Also, herr Zarich, kazao sam vam da }emo se ponovo sresti”. Bio je to onaj stolarski momak iz Gorwih krajeva, {to tako qubi {kole i prosvetu narodnu. „ Mili} Miqenovi}

z Jedni ka`u da smo izgubili, drugi da nismo pobedili. Istina je na sredini.

osvetiteq ma srpskog

z Od dva poraza ne zna se koji nam je te`e pao. Odlu~i}e tre}i.

NKOGNITO BORAVIO U SOMBORU

z Za ovako veli~anstven poraz vredelo je `rtvovati sve pobede.

bine @ika [arenica (poznat jo{ i kao @ika seqak) snimao svoju emisiju. Nastupile su i brojne folklorne grupe, a poslepodne je po~elo takmi~ewe u kuvawu ov~ijeg paprika{a - ~obanca. Sve to bila je uvertira za nadmetawe tambura{kih orkestara, koje je po~elo odmah po pove~erju. Pred publikom su zasvirali tambura{i iz Novog Sada, Bawe Luke, Pqevaqa, rumunskog grada Sanikolau Mare, Zemuna, slovena~kog Raskri`ja i iz hrvatskog mesta Kutjevo. U udarnom terminu zapevao je Miroslav Ili}. Na dana{wem programu Tamburica festa na}i }e se jo{ {est orkestara u takmi~arskoj konkurenciji, a o~ekuje se nastup Nikole i Marinka Rokvi}a. U kuvawu ribqe ~orbe oproba}e se regata{i „Voda Vojvodine”. I ovaj, kao i raniji derowski festivali tamburica, zavr{i}e se celono}nim lalo{kim urankom o kojem bi se dalo i posebno pisati. „ Petar Klai}

z Rezultat je nere{en: la` nas je pobedila, A istina porazila.

Foto: N. Stojanovi}

Da ne ide ba{ sve sve glatko pobrinula se tehnika, pa su televizije ostale bez direktnog prenosa. Kada je kvar otklowen, orkestar je za TV gledaoce odsvirao jo{ jedan blok pesama, pra}en atraktivnim vatrometom. Pred publiku su, potom, iza{li Pera i Kina iz benda Apsolutno romanti~no i zagrejali goste do usijawa. Pod {atorima, do pred samu zoru, orila se muzika i to~ilo vino, bez ijednog incidenta. Na samom kraju festivalskog sela, u posebno ogra|enom toru, iz prikrajka tambure je slu{ao i Fernando, bik koji be{e {ampion me|unarodnog poqoprivrednog sajma u Novom Sadu, da bi danas postao maskota svetskog tambura{kog festivala. Kada je doveden u Derowe, do~ekali su ga tambura{i. Sada, naviknut na atmosferu, mirno pre`iva ma`en i pa`en od svih koji ga posete. Drugog festivalskog dana u Derowe je pristigla regata „Voda Vojvodine”, dok je ispred velike

z @uti karton, crveni karton, povratna karta.

o lalo{ko ovawe

Ilija Markovi}

UJE OBLAKE NAD VOJVODINOM


12

DNEVNIK

nedeqa27.jun2010.

BUDIMPE[TANSKI TREND RAPORT

Rasprodaje, mini}i i „esterhazica” a svojih blizu dva miliona stanovnika glavni grad Ma|arske sasvim sigurno u svojoj ponudi ima za svakoga, pa i za osvedo~enu trendseterku, mnogo toga za ponuditi. Poznato je, naime, da su tokom posledwih desetak godina, pored ve}ine najpoznatijih svetskih brendova, poput Zare, H&M, Ber{ke i Manga, udobno sme{tenih u prelepa stara zdawa koja krase Vaci ulicu, svoje po~asno mesto u Pe{ti prona{le i najpresti`nije dizajnerske ku}e – Gu~i, Barberi, Prada, „Eskada, Roberto Kavali i Luj Viton i to u neposrednom kom{iluku, takozvanom snu svake iole osve{}ene kupoholi~arke – Andra{i ulici. Naravno, tu je i nekoliko vrlo respektabilnih tr`nih centara, me|u kojima se izdvaja jo{ jedna od nezaobilaznih {oping destinacija – Vest End, kao prava oaza lepih i mawe ili vi{e skupih krpica, fensi nakita i sasvim pristojne obu}e. Stara evropska dama, koja tako uspe{no prkosi godinama i na samo sebi svojstven na~in miksa vreme{ne gra|evine, bogatu istoriju i tekovine haj-tek dru{tva, s po~etka je leta u znaku a ~ega drugog no najdra`ih nam rasprodaja, tako da je ~ak i za svoj siroma{niji kom{iluk vi{e nego atraktivna {oping destinacija, naro~ito ako se ima u vidu da su sni`ewa kod nas i daqe prili~no srame`qiva. Tako je, recimo, ovih dana 20 evra sasvim dovoqno za kupovinu vi{e nego solidne jakne, petnaestak vam garantuje izbor vrlo pristojne i moderne ta{ne, dok je sa deset mogu}e u bogatoj ponudi izabrati sasvim finu i kvalitetnu majicu ili ko{uqu. Jo{ jedno od prijatnih osve`ewa je i ~iwenica da vam ni u jednom butiku prodava~ica ne}e duvati u vrat, po`urivati vas i bacati u opasnu nervozu zbog koje ~esto gledate da {to pre pobegnete. Sasvim suprotno, u Budimpe{ti mo`ete slobodno i do mile voqe da preturate, birate i isprobavate, a da vas pritom niko ne}e ometati u tom tako va`nom poslu. A osim sni`ewa, ovih su dana u Budimpe{ti vrlo trendi i dekice po ba{tama kafi}a. Razlog je vrlo jednostavan – temperature, bez obzira na kalendar i daqe nisu ba{ letwe, te se ugostiteqi i na ovaj na~in, osim uglavnom solidnim espresom, uvek dobrim i

S

[etwa u papu~ama nije „in” U Pe{ti je, za razliku od prilika kod ku}e, ve}ina mu{karaca „otkrila“ ko{uqu kao sastavni deo ~ak i ke`ual izdawa i nema {anse da se glavnom xadom neko {eta u {ortsu za pla`u i papu~ama, {to je kod nas i daqe vrlo uobi~ajan i svakodnevan prizor. Tako je sportska elegancija, koju kod ja~eg pola mahom ~ine sako, ko{uqa bez kravate, farmerke i dobre cipele, za Ma|are uobi~ajna dnevna kombinacija. Japi dame odlu~uju se za proverenu varijantu dobrog kostima, koji naj~e{}e „razbijaju“ dobro odabranom e{arpom.

ne preteranom skupim vinom, kao i ukusnim zalogajem, trude da privuku {to vi{e gostiju. A temperaturna „{arawa“, kao i neumorno smewivawe sunca i ki{e razlog su i za vrlo slojevito odevawe na{ih suseda, koji na ulicu ne izlaze bez sun~anih nao~ara i ki{obrana, koji su ~esto i istovremeno u akciji. No, bez obzira na ne{to ni`e temperature od onih uobi~ajnih za ovo doba godine, Ma|arice nemaju nameru da se odreknu mini sukwi, sandala na bosu nogu, korseta i ovog leta mega popularnih vru}ih pantalonica. Osim rasko{nih dekoltea, mini}a i {ortseva, na{im je kom{inicima srcu prirastao i xins, koji nose u svim kombinacijama, dok su pored visokih {tikli i platformi, kojih se na pe{tanskim ulicama mo`e videti u izobiqu, za seksi korak zadu`ene jo{ i baletanke i rimqanke, a nisu retkost ni ~izmice. Kada je o bojama re~, apsolutni hit je tirkizna, dok su kao udarni komad garderobe na prvom mestu `enstvene haqine. Ono {to je upadqivo druga~ije nego kod ku}e, jeste ~iwenica da je u ma|arskoj prestonici na ulicama broj mladih, poslovnih i skockanih qudi znatno ve} nego kod nas. Kako i Budimpe{ta, ba{ kao i ve}ina drugih evropskih prestonica, mo`e da se pohvali da „`ivi brzo, a hrani se jo{ br`e“, jasno je da su raznorazni mekovi, burgeri i ’kinezi’ krcati od jutra do mraka, {to, naravno, ne zna~i da su restorani prazni. Gostiju koji znaju da u`ivaju u obilnim i ukusnim gurmanlucima je uvek vi{e nego dovoqno, pri ~emu su nezaobilazna stavka, osim gula{a i paprika{a i krem ~orbe poslu`ene u cipovki, kao i odli~no pripremqeno meso. Naravno, poseta Pe{ti ne bi bila ono pravo bez kafice i kola~a u ~uvenom @erbou, koji od jutra do mraka zavodi neodoqivim mirisom vanilin {e}era. Par~e „esterhazice“ ili recimo „saherice“ ko{ta 850 forinti (za 100 evra ovih dana }ete dobiti nekih 28 hiqada forinti), ima ne znamo koliko hiqada kalorija, ali pouzdano znamo da le~i sve boqke. Jednostavno, to je jedan od onih savr{enih trenutaka kada nam je sve u `ivotu potaman i na voqu. „ Jasna Budimirovi}

DALMACIJA U O^EKIVAWU TURISTA IZ SRBIJE

Hedonizam za sva~iji yep tudijsko putovawe novinara iz Srbije u organizaciji Hrvatske turisti~ke zajednice, splitskog turoperatora „Maestral” i novosadske redakcije „Turisti~ka prizma“ zapo~elo je na autoputu G-70 na relaciji Beograd - Zagreb, a potom sve do Splita. Za svega sedam sati ugodne vo`we izvanrednim putem, uz kra}e zadr`avawe u Moslavini pod starim hrastovima (u istoimenom motelu s kvalitetnom hranom i ~a{icom ~uvenog vina „{krlet“), grupa je stigla u drevni Dioklecijanov grad. Qubazni doma}ini }e vam uz toplu dobrodo{licu re}i da ste do{li u „najlip{i grad na svitu“ i o tome s wima nemojte polemisati. Za svega 45 minuta trajektom se potom sti`e u Supetar na ostrvo Bra~, biser sredwedalmatinskog ostrvqa. Za organizovanije turiste dubqeg xepa, od 1994. godine u sredi{tu ostrva postoji me|unarodni aerodrom. Kako saznajemo, iz Srbije povremeno sle}u pojedine privatne avio kompanije, ali redovnih ~arter linija na ovoj relaciji za sada nema. Supetar, Splitska,

S

Postira, Vidova gora koja je i najvi{i vrh jadranskog ostrvqa, pustiwa Blaca, te nekada{we glavno misto Nere`i{}e, samo su deo onoga {to zeleno ostrvo rasko{ne vegetacije skriva. Stoletni borovi ~ije se grane ponekad povijaju do mora, visoki ~empresi koji se izvijaju visoko ka nebu, bezbroj uvala s jedinstve-

nim pla`ama, glavna su odlika Bra~a. Ipak, kruna turisti~ke ponude jeste gradi} Bol, na ju`noj strani. Grad podno Vidove gore s ~uvenom pla`om Zlatni rat, za koju mnogi ka`u da je jedna od tri najlep{e u svetu, dobri hoteli novijeg hrvatskog lanca „Plavo sunce“, ure|ene {eta~ke staze u hladovini ~etinara i uvek qubazni doma}i-

z Iz Srbije u Dalmaciju mo`ete sti}i, pre svega, vlastitim automobilom ili autobusom, izvanrednim auto putem. z Cena putarina: oko 35 evra od Beograda do Splita z Vreme stizawa: u zavisnosti od du`ine pauza od 7 do 9 sati – obavezno obratiti pa`wu na brzinu vo`we (tolerancija do 145 km/h) jer je zakonski propisana do 130 km/h. Na putu patroliraju policijski presreta~i u automobilima s civilnim tablicama. z Valuta i cene: odnos evra i kune je pribli`no 1:7, odnosno za 100 evra }ete dobiti oko 700 kuna jer je kurs variraju}i. z Cene sme{taja, hrane i pi}a su u velikom rasponu, u zavisnosti od tra`enog nivoa usluga, ali su uporedive s cenama u Gr~koj.

ni, opredelili su ovo mesto za pro{logodi{weg {ampiona turizma u Hrvatskoj. Dvodnevni boravak na ostrvu mewamo obilaskom Makarske rivijere. [ezdesetak kilometara prvenstveno {qunkovitih pla`a podno planine Biokovo, mesta koja se re|aju kao biseri na ogrlici, {arolika gastronomska ponuda, te duga tradicija bavqewa turizmom koji je

ovde i na~in svakodnevnog `ivqewa, najboqa su pozivnica turistima iz Srbije koji su ovde nekada redovno boravili. Brela su mesto koje preporu~ujemo svima, a posebno hedonistima. Gradac s bezbroj uvala i pla`a, dobrim hotelskim i privatnim sme{tajem, nezaboravnim pogledom na obli`wa ostrva, konobama i rasko{nim no}nim `ivotom, privla~i mla|u populaciju, ali i seniore `eqne aktivnog odmora. U svakom slu~aju, boravak u sredwoj Dalmaciji bez obzira da li ste u nekom od hotela, privatnim apartmanima ili kampovima, bi}e mnogo vi{e od mirnog odmora, naravno ako to po`elite. Brojni adrenalinski izazovi, raznovrsni izleti, ali i {etwe u hladovini ~etinara, brawe lekovitog biqa i mirisne lavande, samo su deli} sadr`aja ponude lokalnih turisti~kih agencija. Grad Metkovi} s izuzetnom turisti~kom ponudom, jedinstvenom

zbirkom ptica koje mo`ete na}i u slivu Neretve, muzejom anti~kog grada Narona i bogatom zbirkom kipova iz prvog veka pre Hrista, iz vremena cara Avgusta, neprekidnim planta`ama mandarina... jesu okvir za novu sliku Dalmacije. Odlazak u deltu Neretve je neponovqiv ugo|aj. Turisti~ki poslenici, poput onih iz hotela-restorana „Neretva“, obavezno }e vas povesti u avanturu. Turistima je na raspolagawu osam udobnih i brzih ~amaca. Iskusne ~amxije,

muzika u`ivo, razne |akonije i birana vina, neodvojivi su deo neretvanske pri~e. Brojna jata ptica, neobi~no zelene planta`e mandarina „otete“ od mo~vare (prizori do kojih mo`ete samo okom i objektivom kamere) i staklasto mirna voda, u dvosatnoj vo`wi, deluju zaista opu{taju}e. Gastro ponuda je uvek u maniru „vi{e~asovnog obroka“ i podrazumeva u`ivawe u specijalitetima od `aba, kozica, razne ribe, pa sve do najukusnijih poslastica i vrhunskih vina. ^etiri dana za sve ovo su tek mali „udarac prutom po vodi“. U ti{ini, zaokupqeni sklapawem slika, za tren pre|osmo uz mo}nu reku ka Mostaru, Sarajevu i Srbiji, u neki novi putopis. „ \or|e Mihajlovi}

MIS SRBIJE 2010 MILICA JELI] ZA „DNEVNIK“

Kruna je nije rasplakala isam bila sigurna u pobedu, a ~ula sam i komentare da se nisam dovoqno obradovala, verovatno zato {to nisam zaplakala. Emocije svako iskazuje na svoj na~in. Iznena|ewe nisam izrazila suzama, pa je mo`da nekim gledaocima izgledalo kao da sam znala da }u pobediti, ali to je potpuno besmisleno. Uostalom, mo`da }u i biti poznata po tome {to sam prva mis koja nije zaplakala – ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ mis Srbije 2010. Milica Jeli}. Ova 19-godi{wa Beogra|anka predstavqa}e na{u zemqu na jubilarnom 60. izboru za mis sveta, koji }e biti odr`an u Vijetnamu. z Brojni su komentari tvog izbora po blogovima i na Fejsbuku? – Nisam imala toliko vremena da ih ~itam i prelistavam forume na internetu, ali su mi ukratko javili prijateqi i ~lanovi porodice {ta sve pi{e. Naravno da ima i pozitivnih i zlurudnih komentara, ali ko gubi ima pravo da se quti. Svako ima svoj ukus, o tome ne treba raspravqati. z Da li su tra~ novinari ve} krenuli da te „razvla~e“? – Jesu, ali verujte da me to ne zanima. Interesuje me samo mi{qewe najdra`ih. z [ta je to prokomentarisao Miroslav Lazanski kao predsednik `irija, {to je „ustalasalo“ neke medije i novinare? – Wemu je izvu~ena iz konteksta re~enica kada je rekao da nije glasao za mene. Poznato je da on vi{e voli plavu{e, ali ja nikada ne}u mewati svoju prirodnu boju kose. Nikada se ne}u ofarbati u plavo. Ono {to je meni ~udno jeste {to se digla fama i pro{le godine kada je Lazanski glasao za Jelenu Markovi}, a i sada zato {to nije glasao za mene. z Kada devojka postane mis odmah kre}u udvarawa yetsetera... – Meni se to nije dogodilo. Jo{... z [ta te je najvi{e odu{evilo te ve~eri trijumfa? – Glamur samog izbora. U~estvovala sam i lane, ali mislim da je ove godine sve mnogo boqe organizovano. Kako izbor, tako i pripreme u Tunisu. Sve je osmi{qeno kao neki fe{n {ou i modna revija, a ne samo izbor na kome se devojke {etaju pistom u kupa}im kostimima. Odu{evile su me revija Bate Spasojevi}a i kreacije Marije [abi}. z Za{to si odlu~ila da se ponovo kandiduje{? – Jo{ pro{le godine konsultovala sam se s roditeqima. Smatrali su da sam premlada za taj izbor, ali su se slo`ili sa idejom da se ponovo prijavim. Pored mene su bile jo{ dve devojke koje su u~estvovale rani-

N

je: Jelena Milosavqevi} iz Jagodine i Na|a \okovi} iz U`ica. z [ta ti je za sada donela ova titula kraqice srpske lepote? – Mnogi me pitaju {ta sam sve dobila kao mis Srbije. Mislim da je najva`nije {to sam, kao i sve finalistkiwe dobila stipendiju, ali nezamenqiva su i poznanstva s u~esnicama i sa ~lanovima ekipe. z Budu}a manekenka ili novinar po profesiji? – Ova titula mo`e i da mi bude odsko~na daska za daqe bavqewe modelingom. No, time }u se pozabaviti kada mi pro|e mandat. Ina~e, po{to maneken-

ka ne mogu biti dugo, volela bih da se bavim ozbiqnim analiti~kim, ekonomskim novinarstvom. Na prvoj sam godini fakulteta, studiram reviziju i berzu. z Koja je, po tebi, bila najlep{a misica do sada? – Mo`da Tijana Staj{i}, koju nisam imala prilike da upoznam, ali na mene je najja~i utisak ostavila pro{logodi{wa misica Jelena Markovi}. Imala sam priliku da je upoznam pro{le godine, kada je ona pobedila, i od tada smo drugarice. U svemu ovome mi mnogo poma`e. z Ima{ li hobi? – Sem aerobika, na koji retko odlazim jer mi vreme ne dozvoqava, nemam drugi hobi. Svi me pitaju kako se hranim i da li ve`bam. U pitawu je samo dobra genetika, povukla sam na baku i majku. Qudi misle da ne jedem ni{ta, ali ba{ naprotiv. Ina~e, ranije sam se bavila latino plesom. z Koji je tvoj san? – Da ostanem zdrava, spokojna, prizemna i normalna, da zavr{im studije, sa~uvam prave prijateqe i osnujem porodicu koja }e biti stabilna i zdrava. „ Dragan Milivojevi}


OGLASI

c m y

DNEVNIK

nedeqa27.jun2010.

13


Novosadska nedeqa27.jun2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

EPIDEMIJA MENINGITISA U NOVOM SADU OKARAKTERISANA KAO UMERENA

Bolest proti~e bez komplikacija Epidemija virusnog meningitisa u Novom Sadu ide umerenim tokom, a na~elnik Klinike za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodine dr Jovana Vukadinova ka`e da je, od prekju~e do ju~e, u bolnicu primqeno jo{ troje dece, tako da se ta brojka i daqe vrti oko 35 mali{ana zadr`anih na bolni~kom le~ewu. - Neka deca su oti{la ku}i, a neku smo primili, tako da je broj dece na bolni~kom le~ewu pribli`no isti. Deca koja su hospitalizovana dobro se ose}aju i za sada kod wih nema kom-

hronika

plikacija. Oni imaju lak{u ili sredwe te{ku klini~ku sliku i pod stalnom su kontrolom lekara, primaju infuziju i simptomatsku terapiju – istakao je Vukadinov, dodaju}i da je najvi{e male dece i dece mla|eg {kolskog uzrasta, ali da ima i onih koji su sada zavr{ili osnovnu {kolu. Simptomi koje pacijenti imaju su stoma~ne tegobe, naglo povi{ena temperatura do 39 stepeni Celzijusovih, proliv, glavoboqa, blago zatezawe vrata, fotofobija, muka i povra}awe. Q. Na.

PROTEST BICIKLISTA ISPRED GRADSKE KU]E

Povratak dvoto~ka{a u pe{a~ku zonu Preko 500 biciklista okupilo se ju~e ta~no u podne na platou ispred Muzeja savremene umetnosti, kako bi izrazili nezadovoqstvo {to je u Novom Sadu ve} 30 godina u pe{a~koj zoni zabraweno kretawe biciklima.

U „Stanu” vi{ak 120 radnika Upravni odbor JKP “Stan” usvojio je predlog programa re{avawa vi{ka iz kojeg se vidi da je 120 radnika prekobrojno. O~ekuje se da iz rebalansa gradskog buxeta preduze}e dobije odre|enu sumu za socijalni program prekobrojnih radnika, saop{tino je iz ovog preduze}a. U saop{tewu se dodaje da }e se dr`ati zakona u poslovima u vezi sprovo|ewa socijalnog programa , te o tome obave{tavati gradsku upravu, Nacionalnu slu`ba za zapo{qavawe i medije. Z. D.

Uskoro izbori u Rumenki Izbori za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora MZ “Rumenka” bi}e odr`ani u subotu 17. jula, od 7 do 20 sati. Izborne radwe po~ele su u petak, a rok za podno{ewe

Foto: I. \o|i}

predloga kandidata isti~e 12. jula u 15.30 ~asova. Obrasci za kandidature mogu se preuzeti u prostorijama MZ “Rumenka”, u Vojvo|anskoj 19. I. S.

Oni su, uz glasno negodovawe i zvowavu zvonaca na svojim dvoto~ka{ima, pe{ke, guraju}i svoje bajkove, pro{li kroz Dunavsku i Zmaj Jovinu ulicu i zaustavili se ispred Gradske ku}e; gde su pro~itali svoje zahteve, koje }e u ponedeqak predati gradona~elniku Igoru Pavli~i-

Obijena ambulanta u Koviqu V REMEPLOV

Nesre}e na novosadskom aerodromu Avijati~arski poru~nik Andreja Kraq poginuo je 27. juna 1923. na aerodromu Jugovi}evo. On je stajao u grupi oficira koja je posmatrala sletawe aviona posle trena`nog leta. Kasno je primetio da jedan avion sle}e suvi{e blizu grupi, pa ga je zaka~ila elisa. Ova nesre}e je bila utoliko izuzetna {to je pilot stradao od aviona ne zemqi, a ne u vazduhu. A takve nesre}e su bile ~este. Do Aprilskog rata 1941, samo na novosadskom aerodromu je poginulo {ezdesetak mladih qudi zbog neiskustva, neve{tine pilota i tehni~kog osobqa, kao i zbog nesavr{enosti, pa i dotrajalosti aviona kojima se letelo. N. C.

Ambulanta Doma zdravqa “Novi Sad” u Koviqu obijena je u no}i izme|u petka i subote i tom prilikom ispreturano je nekoliko ordinacija. Za sada je ustanovqeno da su lopovi ukrali ra~unar, ampule trodona, novac od participacije i faksimil lekara. Zbog uvi|aja koji su pripadnici policije obavqali od 7 do 10 sati, pacijenti su bili prinu|eni da ~ekaju na preglede zbog kojih su do{li. Zato se iz ove stanove izviwavaju svim stanovnicima Koviqa i mole ih za razumevawe. Q. Na.

}u. Povod za protest je i taj {to je saobra}ajna policija poo{trila ka`wavawe vlasnika dvoto~ka{a u pe{a~koj zoni. - Prolaz je zabrawen je po~etkom osamdesetih, ali tokom devedesetih i kasnije niko nije ni obra}ao pa`wu, ne samo na bicikliste, nego su i automobili prolazili. Sad vi{e nije tako, ali su se nekako ba{ biciklisti na{li na meti, a oni moraju tuda da pro-

|u jer na ve}ini saobra}ajnica u centru nema staza za dvoto~ka{e i to im je jedini siguran put. Na Bulevaru Mihajla Pupina, u Jovana Suboti}a i svim okolnim ulicama nema biciklisti~kih staza - istakao je Slobodan Acketa, jedan od organizatora protesta i dodao da ih posebno poga|a to {to policija revnosno biciklistima u pe{a~koj zoni pi{e kazne od 5.000 pa i 20.000 dinara. Q. Na.

MALI AKCIONARI „CENTROSLAVIJE-HOLDING” NEZADOVOQNI ODNOSOM VE]INSKOG VLASNIKA

Ve}ina oduzela pravo glasa mawini Skup{tina akcionara “HolSlu~aj radnika”Holding-Censta`a i nema nikakvih prihoda. ding-Centroslavija” zavr{ila torslavija” prisutan je jo{ od Ve} ~etiri godine je bez zdravse ju~e za nepunih pola sata. Ne1991. godine i nije jo{ re{en, a stvenog osigurawa, a jedina mokada{wi zaposleni, sada vlasni]ulibrk tvrdi da je vlast umegu}nost da ne{to zaradi joj je rad ci 30 odsto kapitala firme, {ana u nezakonite poslove prina crno. ostali su u nedoumici kako da likom privatizacije ove firme. - Dr`ava nam je povezala radni privole ve}inskog vlasnika - Dr`ava nam je postavqala dista` do 2003. godine. Novi vla“Tehno junajted”, koji ~ine dva rektore i ste~ajne upravnike snici su nam priznali akcije, pravna lica “Junajted komapni” podvla~i ]ulibrk. Nagla{ava ali nisu nam povezali radni (predstavqa ga Slaven Andri}) i da su mali akcionari dva puta pista`. To su u~inili za svega 18 “Tehno gradwa” ( direktor Nikosali Agenciji za privatizaciju, radnika. Imamo pravosna`ne laj Dimitrov) da ih sudske presude ali ne uva`ava. Po zavrmo`emo da ih napla{etku Skup{tine, timo - nagla{ava Ve}inski vlasnici mi{qewe mawinskih predstavnici ve}inIli}. akcionara ne unose ~ak ni u zapisnik. skog dela kapitala Kako je to mogu}e, Po re~ima radnika „Centroslavije”, nisu `eleli da daju obja{wava podse}awih oko tri stotine jo{ nema povezan izjave obrazlo`ewem da su nekada{wi radni sta`, pa tako wem da za to nema po~elnici “Centroslatrebe. vija-Holding” izdvini zdravstveno osigurawe Mali akcionari jili “PP centar”, bi, kako je rekao preduze}e koje je bilo predstavnik radnika u Skup{tizahtevaju}i da im dostavi spisak u sastavu “Holdinga”. Imovinu ni Mladen ]ulibrk, da se imoviprocene stvari i kapitala fir“Centra” su preneli na “Holna koja im pripada izdvoji i da me, {to Agencija nije u~inila, ding” a radnici iz te firme su mali akcionari wome upravqaju. mada je pro{lo vi{e meseci. ostali kratkih rukava, jer su - Imamo akcije, ali na{e miPrema re~ima jedne od radniostali bez kapitala, pa tako i {qewe i predloge vlasnici ne}e ca “Centroslavije” Kristine mogu}nosti da naplate potra`ida unesu u zapisnik - ka`e ]uliIli}, oko tri stotine radnika vawa. Sada, pak, kapitalom “PP brk, dodaju}i da }e, po svoj prijo{ nema povezan radni sta`, pa Centra” raspola`u novi vlasnilici, mali akcionari tu`iti drtako ni zdravstveno osigurawe. ci “Centroslavije-Holding”. `avu me|unarodnim sudovima. Woj nije povezano sedam godina Z. Deli}


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

SLATKI VIKEND U SREMSKIM KARLOVCIMA

Kuglofi mamili izgledom i ukusom Posledwi vikend u junu u proteklih devet godina u Sremskim Karlovcima proti~e u znaku kuglofa, tradicionalnog vojvo|anskog kola~a, koji poti~e iz Nema~ke. Tako je bilo i ovog vikenda. Centralnim karlova~kim trgom tri dana zaredom razle`u se zvuci be~kog valcera, a sa {tandova na platou ispred Saborne crkve posetioce mame kuglofi razli~itih fela zapakovani u celofane – karlova~ki sa bermetom, cimetom, suvom smokvom, komadi}ima ~okolade, zaher sa xemom od kajsije, orasima i ~okoladom, be~ki sa le{nicima, orasima i opet ~okoladom... - Kuglof je zaista veli~anstven kola~, kome treba vratiti stari sjaj – ka`e Karlov~anka Mira Kova~evi}, koja se pet godina bavi proizvodwom ove poslastice. – To je kola~ koji su pravile na{e majke i bake, ali i kola~ koji je krasio trpeze aristokratije. Kakav }e

qalo staviti koju kapqicu alkohola, jer mu on daje poseban ukus. Da li je to neka doma}a rakija, rum, crno vino, nije va`no, bitno je sa-

kuglof biti zavisi u dobroj meri od recepta, koga se striktno vaqa pridr`avati. Va`ne su jo{ neke sitnice, poput toga da modla bude dobro nama{}ena. A u svaki bi va-

mo da se malo doda kako bi se poboq{ao ukus. Festivalsku atmosferu posve}enu kuglofu organizator, Kulturni centar podunavskih [vaba

“Karlovic”, i ove godine je upotpunio dodatnim sadr`ajima – revijom narodnih vojvo|anskih no{wi i unikatnih odevnih predmeta, te takmi~ewem plesnih parova u be~kom valceru. Takmi~arski deo festivala odigravao se po obi~aju u Karlova~koj gimnaziji, gde je stru~ni `iri imao zadatak da proba i oceni svaki od prijavqenih eksponata. Bilo ih je ove godine 20, a najboqi kuglof - “doma}i sa suvim gro`|em” pripremila je Karlov~anka Tawa [nur. Drugo i tre}e mesto pripalo je istoj osobi - Mariji Balog iz \ur|eva. Wih dve dobile su prigodne nagrade. Festival se zavr{ava danas. Ve~eras od 20.15 sati u rimokatoli~koj crkvi Presvetog trojstva na programu je koncert `upnog hora pod vo|stvom Vlaste Male{evi}, Me{ovitog hora Saborne crkve “ Sveti Arsenije” pod upravom Margarete Jawi} i hora “Ison” na ~elu sa dirigentom Miodragom Blizancem. Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

nedeqa27.jun2010.

15

Susret rezervnih stare{ina U Domu vojske na keju odr`an je ju~e 14. susret rezervnih vojnih stare{ina i Vojske Srbije. Tema ovogodi{weg susreta bila je “Anga`ovawe Vojske Srbije u misiji izgradwe i o~uvawe mira i bezbednosti u regionu i svetu, o ~emu je govorio na~elnik Centra za mirovne operacije Vojske Srbije pukovnik Jelesije Radivojevi}. U okviru ove teme, u krugu Doma vojske, pripadnici 5. bataqona Vojne policije 1. brigade KoV i Re~ne flotile VS izveli su pokaznu ve`bu “Pripreme snaga za u~e{}e u 2. misiji VS”. Uz rezervne stare{ine iz Ju`bona~kog okruga i goste iz pokrajinke i republi~ke organizacije, susretu je prisustvovala i delegacija ma|arke ORVS Matas. M. B.

Me{anci pulina na poklon Redakciji Novosadske hronike obratila se ~itateqka, nude}i na poklon {tence, me{ance pulina, stare dva meseca. Kako je objasnila, ~etiri {tenca se nalaze u dvori{tu jedne javne ustanove, gde mogu da ostanu jo{ samo do sutra. Ukoliko se do tada niko ne javi, zaposleni }e pozvati {intersku slu`bu da ih odnese. Ko `eli da udomi {tence, mo`e da se javi na{oj ~itateqki na broj telefona 064/15-05-200. Z. Ml.


16

SPORT

nedeqa27.jun2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE U VIMBLDONU

Janko i Jelena uspe{ni u dublu Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se u tre}e kolo turnira na Vimbldonu u konkurenciji dublova.On je u paru sa Jen Hsun Luom iz Kineskog Tajpeha pobedio Poqake Mariu{a Firstenberga i Marcina Matkovskog rezultatom 3:2, po setovima 3:6, 6:3, 4:6, 7:5, 12:10. U me~u tre}eg kola Tipsarevi}a i Lua o~ekuje duel sa boqim iz duela austrijsko-nema~kog

Blan nasledio Domeneka

para Jirgen Melcer/Filip Pe~ner i {vedskoaustralijske kombinacije Simon Aspelin/Pol Henli. U `enskom dublu, Jelena Jankovi} je u paru sa Ju`noafrikankom [anel [ipers pobedila Ruskiwe Ekaterinu Makarovu i Veru Du{evinu rezultatom 2:0, po setovima 7:6(4), 6:4. One }e se u osmini finala sastati sa Argentinkom @izelom Dulko i Italijankom Flavijom Penetom.

zultatom 3:2, po setovima 7:5, 5:7, 7:6(4), 6:7(3), 8:6. Zimowi} i Nestor, ina~e prvi nosioci turnira, dva puta su

{i trener Bordoa je navodno pre nekoliko dana potpisao ugovor na dve godine, ali finansijski detaqi nisu poznati. Glavni zadatak novog selektora „trikolora“ bi}e da sa Francuzima izbori plasman na Evropsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano 2012. godine. Francuski mediji tvrde da }e

Italijani izvre|ani

Zimowi} i Nestor ispali Srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor eliminisani su ve} u 2. kolu Vimbldona u konkurenciji

Biv{i trener Bordoa Loran Blan potpisao je dvogodi{wi ugovor sa Fudbalskim savezom Francuske (FFF), prenosi „Ekip“. Ovaj list tvrdi da je i pre po~etka Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi bilo poznato da }e Blan na klupi „trikolora“ da nasledi Rejmona Domeneka, ali nisu bili poznati detaqi ugovora. Biv-

lu~uju}em petom setu imali prednost od 6:5, malo poznati rivali su uspeli da ve`u tri gema i do|u do velike pobede. Srp-

Nekoliko stotina navija~a izvre|alo je fudbalske reprezentativce i selektora azura Mar~ela Lipija koji su jutros doputovali u Rim posle eliminacije sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Italijani su avionom doputovali na rimski aerodrom gde su ih ~ekali qutiti navija~i i novinari. Lipi nije `eleo previ{e da komentari{e eliminaciju sa Mundijala, ali je kratko izjavio: - Zavr{io sam s komentarima. Let je bio dobar. Lipi je pre ~etiri godine osvojio titulu svetskog {ampiona s reprezentacijom Italije. Me|utim, azuri su Mundijal u Ju`noj Africi zavr{ili na posledwem mestu na tabeli grupe F sa samo dva boda. - Svi smo preuzeli odgovornost. Nemam vi{e {ta da ka-

`em. Poku{ali smo - rekao je Fabio Kvaqarela. Simone Pepe je istakao da su se Italijani osramotili u Ju`noj Africi. - Ovo je tragedija za italijanski fudbal - dodao je Pepe. Novi selektor Italije ]ezare Prandeli 1. jula }e biti predstavqen javnosti, a biv{i trener Fiorentine tada }e da predstavi svoj program. Italijanski mediji navode da }e novi selektor u nacionalni tim odmah da pozove Kasana i Balotelija, dok je mesto u reprezentaciji zagarantovano za De Rosija, Pirla, Bufona, Kjelinia, \ilardina i Pacinija. Pored tih igra~a bi}e mesta i za strance, koji imaju italijansko dr`avqanstvo. Me|u wima su Amauri, Tijago Mota, Ledezma, Zarate, Tadei i Maksi Lopez.

Anri kao nosa~ torbi

Nestor i Zimowi} ~estitaju Itonu i Ingloti na pobedi

dublova, po{to su pora`eni od dvojice doma}ih igra~a Krisa Itona i Dominika Inglota re-

bili u rezultatskom zaostatku ali su uspevali da izjedna~e rezultat u setovima. Iako su u od-

sko-kanadski par na taj na~in je izgubio priliku da osvoji Vimbldon tri puta zaredom.

Serena oduvala Cibulkovu

DANAS U BE^EJU 4. ME\UNARODNI LETWI KUP 2010.

Atraktivno kraj Tise

Posle uspe{no organizovanog Serbia OPEN, Pliva~ki klub Be~ej je danas doma}in 4. me|unarodnog letweg kupa 2010. Prema prijavama, nastupi}e ukupno 340 pliva~a iz 18 klubova. Takmi~ewe }e se odr`ati u osam uzrasnih kategorija devij~ica i de~aka. - Zahvaquju}i Serbia OPEN, i na ovom takmi~ewu }emo imati elektronsko merewe i rezultati }e istovremeno biti emitovani na velikom semaforu kraj olimpijskog bazena OSC Mladost, {to malo koje takmi~ewe u nas to omogu}ava. O~ekujemo da i dana{we takmi~ewe protekne u najboqem redu, da deca bele`e {to boqe rezultate i

qubiteqi plivawa u`ivaju u kvalitetnim i neizvesnim trkama, rekla nam je predsednica PK Be~ej Edit Farka{. Sve~ano otvarawe dana{weg pliva~kog mitinga kraj Tise zakazano je za 9,45 sati, a od 10 sati kre}e takmi~ewe. Prva disciplina je 200 metara me{ovito, potom }e nastupiti „delfini“ na 50 i 200 metara, pa takmi~ari slobodnog stila, zatim }e plivati „prsa{i“, a onda pliva~i le|nim stilom. Sve se zavr{ava atraktivnom {tafetnom trkom 8x50 metara slobodno u ~ijem sastavu }e biti po ~etiri devoj~ice i de~aka, uz napomenu da svaka uzrasna kategorija mora biti zastupqena po jednim takmi~arem. V. Jankov

Ameri~ka teniserka Serena Vilijams plasirala se u osminu finala Otvorenog prvenstva Engleske u Vimbldonu, po{to je u tre}em kolu posle jednog ~asa i osam minuta igre savladala Slovakiwu Dominiku Cibulkovu rezultatom 6:0, 7:5. U ostalim me~evima u `enskoj konkurenciji postignuti su slede}i rezultati: Kvitova - Azarenka 7:5, 6:0, Radvanska - Erani 6:3, 6:2, Voznijacki - Pavli~ekova 7:5, 6:4, [arapova - Zahovova 7:5, 6:3, Li - Rodionova 6:1, 6:3, Zakopalova - Paneta 6:3, 6:2, Kanepi - Duggeru 6:1, 6:2.

Francuski fudbaler Tijeri Anri izjavio je da je na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi bio va`an igra~ kao {to je „nosa~ torbi“ u hotelu, prenose mediji u Parizu. - Mogao sam u ovom mladom timu da preuzmem ulogu starijeg, velikog brata, ali to nije bio slu~aj. Ose}ao sam se izolovano. Nije sad bitno od koga. Igra~i i qudi iz stru~nog {taba nisu razgovarali sa mnom kao {to su to nekada ~inili. Pre su me ~esto pitali za savet. Me|utim, kada izgubitet kredibilitet unutar grupe, postaje te{ko rekao je Anri. Francuska je elimisana sa SP, po{to je u grupi A osvojila posledwe mesto sa samo jednim

bodom. Napada~ ^elsija Nikolas Anelka je odstrawen iz reprezentacije „trikolora“ zbog sukoba sa selektorom Rejmonom Domenekom. Igra~i su potom stupili u jednodnevni {trajk solidari{u}i se s Anelkom. - Ne znam da li je Anelka izazvao ~itav haos. Imali smo “ozbiqnu bolest” u reprezentaciji. Ne mogu da ka`em da je bilo klanova. Mogu da ka`em da nije bilo sva|i i da niko nikoga ni{ta nije terao. Na{e odluke su bile kolektivne, a glavni razlog fijaska le`i u ~iwenici da nismo igrali dobro. Kada ekipa pobe|uje sva{ta dobrog mo`e da se desi. Kada se gubi, dolaze sumwe i izmi{qaju se pri~e - istakao je Anri.

S yabulanijem ne{to nije u redu Generalni sekretar Me|unardone fudbalske federacije (FIFA) @erom Valke izjavio je da su ~elnici FIFA-e svesni da sa loptom xabulani kojom se igraju me~evi na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi „ne{to nije u redu“. Valke je dodao da po tom pitawu ni{ta ne}e biti re{avano dok se ne zavr{i Mundijal. Brojni igra~i i fudbalski stru~waci kritikovali su perfomanse lopte, koju je proizveo Adidas.

- FIFA nije gluva na primedbe pojedinih igra~a. Do nas su ve} stigle kritike na pona{awe xabulanija u igri. Postoje odre|ena pravila o veli~ini i te`ini lopte. Ali lopta mora da bude savr{ena - rekao je Valke i dodao }e FIFA o tim pritu`bama razgovarati sa selektorima i igra~ima posle SP. On je kraju zakqu~io da }e u te razgovore biti ukqu~en i Adidas.

Blan imati te`ak zadatak, po{to je reprezentacija Francuske u rasulu posle eliminacije sa SP u Ju`noj Africi, ali i sukoba pojedinih igra~a sa ~elnicima Saveza. Blan }e zvani~no kao novi selektor Francuske biti predstavqen 2. jula, a debi na klupi „trikolora“ ima}e 11. avgusta na prijateqskom me~u s Norve{kom.

Brazil prvi favorit Fudbalska reprezentacija Brazila najve}i je favorit za osvajawe Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, saop{tila je kladionica „Bet Ju-Es“. Ova kladionica je navela da je kvota da }e Brazil da osvoji titulu na Mundijalu sedam prema dva, dok drugo mesto dele [panija i Argentina (4:1). Kvotu od {est prema jedan ima i Holandija, a potom sledi Nema~ka sa kvotom osam prema jedan. Iza wih se nalazi Engleska sa odnosom od devet prema jedan. Potom slede: Urugvaj (10:1), Portugalija (12:1), Paragvaj (20:1), ^ile (30:1), Gana (40:1), SAD (40:1), Japan (50:1), Meksiko (50:1) i Ju`na Koreja (125:1). Ove kvote odre|ene su posle grupne faze takmi~ewa na Mundijalu, a uo~i utakmica osmine finala.

Slovenci do~ekani kao heroji Nekoliko hiqada navija~a do~ekalo je u Qubqani fudbalsku reprezentaciju Slovenije, koja je jutros doputovala sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Slovenija nije uspela da se plasira u osminu finala Mundijala, po{to je osvojila tre}e mesto u grupi C. Slovenci su pobedili Al`ir 1:0 i remizirali s Amerikancima 2:2, ali su pora`eni od Engleske 1:0. - Ponosni smo {to smo uspeli da udru`imo celu Sloveniju. Hvala vam {to ste nam dali tu priliku - rekao je kapiten Slovenije Robert Koren. Reprezentativcima Slovenije na Pre{ernovom trgu u Qubqani prire|en sve~ani do~ek, a fudbalere je, izme|u ostalih, pozdravio i predsednik dr`ave Danilo Tirk. - Hvala fudbalerima na onome {to su u~inili, a navija~ima hvala za pozitivnu energiju. Mi smo svoje obe}awe odr`ali. Drago mi je {to smo sada ve}i prijateqi nego {to smo bili kada smo otputovali u Ju`nu Afriku - istakao je selektor Matja` Kek.

LISTA STRELACA

Kvartet na vrhu

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

26. jun, 16 JU@NA KOREJA

2

ARGENTINA

URUGVAJ

27. jun, 20.30

1

MEKSIKO

2. jul, 20.30

3. jul, 16

FINALE

SAD

NEMA^KA

11. jul 20.30

26. jun, 20.30 GANA

27. jun, 16 ENGLESKA

7. jul, 20.30

6. jul, 20.30

PARAGVAJ

HOLANDIJA

29. jun, 16

28. jun, 16

JAPAN

SLOVA^KA

2. jul, 16 BRAZIL

28. jun, 20.30 ^ILE

3. jul, 20.30

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30

[PANIJA

29. jun, 20.30 PORTUGAL

Tri gola: Iguain (Argentina), Vitek (Slova~ka), Viqa ([panija), Suarez (Urugvaj). Dva gola: Forlan (Urugvaj), Gijan (Gana), Fabijano, Elano (Brazil), Tijago (Portugal), U~e (Nigerija), Holman (Australija), Honda (Japan), Eto (Kamerun). Jedan gol: ^abalala, Kumalo, Mfela (Ju`na Afrika), Markez, Hernandez, Blanko (Meksiko), Lung So, Sung Park, ^ung Li, Jung Li, ^ung Park, ^ung Jong (Ju`na Koreja), Hajnce, Demikelis, Palermo (Argentina), Xerard, Defo (Engleska), Dempsi, Donovan, Bredli (SAD), Koren, Birsa, Qubijanki~ (Slovenija), Podolski, Klose, Miler, Kakau, Ezil (Nema~ka), Kujt, Snajder, Van Persi, Huntelar(

Holandija), Endo, Okazaki (Japan), Alkaraz, Vera, Riveros (Paragvaj), De Rosi, Jakvinta, Di Natale, Kvaqarela (Italija), Vitek, [melc (Slova~ka), Rid, [melc (Novi Zeland), Majkon (Brazil), Nam Jun Si (S. Koreja), Buse`ur, Gonzales, Milar (^ile), Fernandez ([vajcarska), A: Pereira (Urugvaj), Ajegbeni (Nigerija), Torosidis, Salpingidis (Gr~ka), Jovanovi}, Panteli} (Srbija), Bendtner, Romedal, Tomason (Danska), Mereire{, Simao, Almeida, Leidson, Ronaldo (Portugal), Maluda (Francuska), Kejhil (Australija), Kopunek (Slova~ka), Drogba, Jaja Ture, Romarik, Kalu (O. Slonova~e). Autogolovi: Ager (Danska), ^u Jong (J. Koreja).


SPORT

DNEVNIK

nedeqa27.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI PRVA UTAKMICA OSMINE FINALA

NEDEQNI TRENING

Sad su svi generali (Ne)o~ekivano smo se vratili ku}i iz Ju`ne Afrike ve} posle prvog kruga. Nesporno je da je ve} sam plasman na

Pi{e: Dejan Govedarica Svetsko prvenstvo predstavqao izuzetan uspeh, jer ~iwenica je da mi nismo velika fudbalska sila, ali ipak smo se nadali da ova generacija mo`e da na Mondijalu napravi vi{e. Tim pre {to nam je sve i{lo na ruku, i `reb, i raspored, otvarao nam se put sve do polufinala. Ali... nisu se slo`ile kockice, nedostajao nam je bar jo{ jedan raspolo`en igra~, a nismo imali ni sre}e. Jer, nekada je zaista potrebno imati sre}e. Ne sla`em se sa ocenama da je na{e najboqe fudbalere koji igraju u vrhunskim evropskim timovima izmorila naporna sezona, pa zbog toga nisu pru`ili ono {to realno mogu. I druge reprezentacije imaju igra~e iza kojih je veliki broj utakmica, ~ak i vi{e nego mi, pa ipak se to ne ose}a. Uzmimo kao primer Holandiju: i ve}ina wihovih reprezentativaca je imala produ`enu sezonu, pa ipak igraju odli~no, tr~e, dobro kombinuju... Uosta-

lom, ne treba ni da budemo nepravedni; ako realno pogledamo sliku na terenu, moramo priznati da se i ve}ina na{ih vedeta po{teno borila. Naravno, svi su generali posle izgubqene bitke: te trebalo je ovaj da igra, mada bi i onaj bio boqe re{ewe, te morali smo ovako, a {to nismo onako... Recimo, po meni je Gojko Ka~ar morao imati mesto u timu. Moj kom{ija verovatno misli da je Mr|a u boqoj formi od @igi}a. I tako u krug. Ali, kasno je za lamentaciju. ]utalo se kad je mo`da imalo smisla upozoriti, svi smo bili poneseni, zaneseni... Sad je najlak{e pametovati. Uvek se mo`e boqe, i kad se pobedi, a kamoli kada se izgubi. Jasno je da smo mogli vi{e, a za{to nismo, treba ozbiqno analizirati. Iz trke za titulu ispali su i Francuska, Italija, oti{li su daqe Gana, Slova~ka, SAD ... Pokazalo se da vi{e nema velikih i malih timova. One reprezentacije koje su ranije bile poznate po fajterskom pristupu, sada postavqaju i dobru odbranu, a da istovremeno ne zanemare napad. Druge, pak, kojima je jedini ciq bio da sa~uvaju svoju mre`u, nau~ile su i kako da daju golove. Lekcije su savladane, broj gre{aka sveden na minimum, pouke izvu~ene. Svi znaju da igraju fudbal. Toga moramo biti svesni i vaqano se pripremiti za predstoje}e kvalifikacije za EP.

DR VLADIMIR GALETI] DUGOGODI[WI LEKAR NA[E REPREZENTACIJE TVRDI

Nije pivo ve} klima Velika pra{ina se digla u javnosti zbog toga {to su na{i fudbalski reprezentativci pre me~a s Nema~kom popili fla{u piva i {to je nekolicina wih zapalila cigaretu. Naravno, to je zabele`ila i kamera, pa je od svega napravqena afera. Zato smo i pozvali dr Vladimira Galeti}a ,dugogodi{weg lekara na{e reprezentacije, koji sada ima privatnu sportsku ordinaciju u Novom Sadu. - Nema veze to {to su igra~i popili pivo posle ve~ere, to ih je moglo samo opustiti - bile su prve re~i dr Vladimira Galeti}a. Uostalom, ve}ina igra~a pre ili posle obroka pije alkohol. Zna se da je Englezima dozvoqeno da pre ru~ka popiju viski, Rusima votka, a Francuzi i Italijani redovno uz obroke konzumiraju crno vino. Dok sam bio lekar reprezentacije dozvoqavao sam alkohol, naravno u umerenim koli~inama. Pivo mo`da nije najboqe re{ewe, ali je svakako mnogo boqe pi}e nego “koka kola”, koja mnogo vi{e {teti organizmu. A to {to pu{e, to je li~na stvar svakog pojedinca. Ako wemu duvanski dim prija, tu nikakve zabrane ne koriste, jedino mogu da {tete. Kako dr Vladimir Galeti} ka`e, nismo ispali zbog jednog piva ili cigarete, ve} je po wegovom mi{qewu napravqena mnogo ve}a gre{ka {to se ekipa nije aklimatizovala na uslove koje su ih ~ekali u Ju`noj Africi.

- Jedna smo od posledwih reprezentacija koja je doputovala u Ju`nu Afriku i nismo imali dovoqno vremena da se aklimatizujemo. Morali smo na put mnogo ranije obja{wava dr Vladimir Galeti}. - Verovali smo da }e nam koristiti boravak u Austriji, ali bila je to pogre{na procena. Ipak su afri~ka klima i ambijent ne{to drugo, pa nije ni ~udo da su na{i fudbaleri imali olovne noge u ve}ini utakmica. Prvi me~ smo igrali na nadmorskoj visini od 1211 metara, potom se spustili do mora, pa putovali u Nelspruit koji je ~ak na 1600 metara nadmorske visine. Drugi to rade, o~igledno, sasvim druga~ije. - Mnogi imaju pravi pul stru~waka. Nemci su koristili medicinski institut Bundestaga, slali stru~wake u Ju`nu Afriku, znali su {ta ih o~ekuje. Brazilci imaju izuzetnu lekarsku potporu, mnogi ih kopiraju, a i Australijanci su jo{ u januaru proveli dvadesetak dana u Ju`noj Africi. Svaki detaq je va`an, vla`nost vazduha, vetar nije isti kao kod nas. Naravno da nismo imali koncentraciju, psihi~ki nismo bili spremni za veliku promenu. Na{ lekarski tim je mo`da bio najslabija karika na Mondijalu. Fudbal je mnogo napredovao, nije to samo igra izme|u dva gola, ve} prava nauka. Mi smo sve prepustili jednom ~oveku, selektoru Anti}u, koji nije `eleo nikakve savete i pogre{io je. G. Kova~

Suarez odveo „uruse” me|u osam Urugvaj - Ju`na Koreja 2:1 (1:0) PORT ELIZABET: Nelson Mendela stadion, gledalaca: 30.597, sudija: Volfgang [tark. Strelci: Suarez u 8. i 80. minutu za Urugvaj, Li u 68. minutu za Ju`nu Koreju. @uti kartoni: Kim, ^a, ^o (J. Koreja). URUGVAJ: Muslera, M. Pereira, Lugano, Godin (od 46. Viktorino), Ficule, Arevalo, Perez, A. Pereira (od 74. Lodeiro), Forlan, Suarez (od 84. Fernandez), Kavani. JU@NA KOREJA: Riong Jung, Ri ^a, Hjung ^o, Su Li, Pjo Li, Vu Kim, Jueng Ki (od 85. Hun Jeom), Sung Kim (od 61. Guk Li), Sung Park, Jong Li, Jung Park. Prvi me~ osmine finala opravdao je o~ekivawa. Jedino su ponovo razo~arali navija~i. Iako je po~ela eliminaciona faza stadion u Port Elizabetu bio je poluprazan, a to se najboqe moglo videti u drugom delu kada je po~ela da pada i jaka ki{a. Urugvaju i Ju`noj Koreji ostaju samo pohvale posle 90 minuta velike borbe. Po~elo je sa uzbu|ewima, a tako se i zavr{ilo. "Azijski tigrovi" su prvi imali priliku da povedu. Korejci su jo{ jed-

nom pokazali da su vrlo opasni iz prekida. Slobodan udarac u petom minutu izveo je ^u Jong Park, ali je pogodio stativu. I jedni i drugi krenuli su otvoreno, {to se Ju`noamerikancima isplaitilo ve} u osmom minutu. Poklon korejskog golmana Sung Rjong Junga, Luiz Suarez je oberu~ke prihvatio.^uvar mre`e Koreje lo{e je reagovao posle centar{uta Dijega Forlana, pustio je loptu da pro|e kroz prazan peterac, ali je na drugoj strani spreman bio napada~ Ajaksa. Urugvaj je u fini{u prvog poluvremena o{te}en za ~ist jedanaesterac. Sung Jeng Ki je nadlakticom blokirao {ut Maksija Pereire, ali se Volfgang [tark nije oglasio. ^u Jong Park je i u nastavku me~a imao prvi priliku. Ovaj put sa sedam-osam metara od gola, malo iskosa sa desne strane, "hvata" volej, ali loptu {aqe visoko preko pre~ke. Koreja je krenula u totalnu ofanzivu. Urugvaj gotovo da i nije prelazio centar, {to je protivnik iskoristio u 68. minutu. I to opet posle prekida! Ovaj put ^u Jong Park se odlu-

U DERBIJU IGRAJU NEMA^KA I ENGLESKA

Finale pre finala

U derbiju osmine finala fudbalskog {ampionata sveta u Ju`noj Africi }e se u Blumfontejnu sastati reprezentacije Engleske i Nema~ke, nekada{wi prvaci i kandidati za osvajawe titule planetarnog prvaka Za razliku od izabranika selektora Joakima Leva, Engleze optere}uje pro{lost. Iako se ~inilo da je dolaskom Italijana Fabija Kapela taj problem pro{lost, "Gordi Albion" je i na {ampionatu u Ju`noj Africi pokazao da izuzetno te{ko nosi breme pritiska. U dosada{wim me~evima na velikim takmi~ewima nema~ka reprezentacija je uspe{nija, pa }e ta ~iwenica u mnogome opteretiti najboqe engleske fudbalere.

umesto iskusnog veznog fudbalera na teren izvesti mladog Tonija Krosa.- O~ekujem veliku borbu za svaki pedaq na terenu. Spremni smo na sve po{to u ovako va`nim me~evima odlu~uju najsitniji detaqi - naglasio je Lev. Od povreda pred me~ odluke nisu imuni ni Englezi. Ukoliko Nemci `ale {to u timu nema Mihaela Balaka, Kapelovi puleni su u Ju`nu Afriku doputovali bez Dejvida Bekama i kapitena Rija Ferdinanda. Tokom {ampionata iz stroja je izba~en Ledli King, pa je jasno da }e italijanski stru~wak imati mnogo problema da sastavi tim za utakmicu sa Nemcima. Golman Dejvid Xejms ne `ali se na te`i put

Engleska – Nema~ka BLUMFONTEJN: Stadion "Fri stejt", sudija Horhe Larionda (Urugvaj). Pomo}nici: Pablo Fandino i Maurisio Espinosa (obojica Urugvaj). NEMA^KA: Nojer, Fridrih, Mertezaker, Bad{tuber, Lam, Kedira, Kros, Ozil, Miler, Podolski, Klose. ENGLESKA: Xejms, Xonson, Teri, Karager, Kol, Xerard, Lampard, Beri, Milner, Defoe, Runi. U taboru Nema~ke jako su zabrinuti povredom Bastijana [vajn{tajgera, za koga "panceri" tvrde da im je "srce tima". - [vajn{tajger }e igrati protiv Engleza samo ukoliko bude sto posto spreman - rekao je selektor Lev, koji }e verovatno

ka eventualnom osvajawu titule prvaka sveta. - Zamislite da postanemo prvaci. Kada se bude gledala istorija, saznawe da smo na putu ka peharu eliminisali Nemce da}e posebnu dra` - bio je raspolo`en iskusni ~uvar mre`e.

Luis Suarez proslavqa pogodak

~io za ubacivawe u golmanski prostor, gde je kompletna urugvajska odbrana na ~elu sa golmanom Nestorom Muslerom lo{e reagovala. To je iskoristio ^ung Jong Li i pored Dijega Lugana i posrnulog protivni~kog ~uvara mre`e glavom izjedna~io na 1:1. Dvostruki prvaci sveta po~eli su ponovo da igraju ofanzivno posle gola Koreje. Luiz Suarez bio je najve}a opasnost po protivni~ki gol. Upravo je on ponovo doveo Uru-

gvaj u vo|stvo! U velikom stilu, majstorski.Primio je loptu na levoj strani u protivni~kom kaznenom prostoru. Driblingom se oslobodio svog ~uvara, izgradio poziciju za {ut i maestralno pogodio. Kroz "{umu" igra~a, ga|ao je daqi ugao, a lopta se od stative odbila u mre`u. Do kraja me~a ostalo je jo{ deset minuta. Koreja je imala veliku {ansu do postigne jo{ jedan gol i utakmicu odvede u produ`etke.

ARGENTINCI I MEKSIKANCI OBAZRIVI

Kako zaustaviti Mesija U osmini finala fudbalskog {ampionata sveta u Ju`noj Africi u Pretoriji se sastaju prerezentacije Argentine i Meksika, a ta utakmica bi}e repriza duela odigranog pre ~etiri godine na Mundijalu u Nema~koj kada su "gau~osi" nakon produ`etaka u istoj rundi eliminisali "sombrerose". Selektor Argen-

traju da imaju mnogo vi{e {ansi da elimini{u starog rivala nego {to je to bio slu~aj na pro{lom prvenstvu. Ne obeshrabruje ih ~ak ni tradicija prema kojoj su u 25 okr{aja sa "gau~osima" zabele`ili samo ~etiri trijumfa. - Mnogo boqe delujemo na terenu nego pre ~etiri godine. Sa-

Argentina – Meksiko PRETORIJA: Stadion "Loftus Versfeld", sudija Roberto Roseti (Italija). Pomo}nici: Paolo Kalkanije i Stefan Ajroldije (obojica Italija). ARGENTINA: Romero, Gutijeres, Demikelis, Samuel, Hajnce, Maskerano, Di Marija, Veron, Mesi, Iguain, Teves. MEKSIKO: Peres, Huares, Markes, Rodriges, Salsido, Torado, Gvardado, Osorio, Dos Santos, Franko, Hernandes. tine Dijego Armando Maradona, koji je na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1986. godine do`iveo najblistavije trenutke u bogatoj igra~koj karijeri, istakao je da prihvata ulogu favorita i dodao da }e na teren ponovo izvesti tim sa trojicom napada~a. Strelac odlu~uju}eg gola na me~u odigranom u Nema~koj, Maksi, naglasio je da je ta utakmica sada "deo istorije" i da je duel ne{to sasvim drugo: - Najbitnije mi je da na{ dr`avni tim pobedi i da poka`emo napredak u igri - rekao je Maksi, koji o~ekuje da }e biti u startnoj postavi. Optimizam ne nedostaje ni u taboru Meksikanaca po{to sma-

da imamo vi{e igra~a u jakim evropskim klubovima, a reprezentativci su svesni svojih kvaliteta - istakao je iskusni prvotimac Barselone Rafael Markes. Markes je u centru je pa`we pred dana{wi duel s obzirom da }e se boriti protiv klupskog saigra~a i najboqeg igra~a dana{wice Lionela Mesija. - Znam veoma dobro koliko je te{ko Mesiju oduzeti loptu ili ga na bilo koji na~in zaustaviti. On je vrlo brz i kreativan fudbaler koji u svakom trenutku ima re{ewe za eliminisawe svojih ~uvara - pohvalio je Mesija Markes dodav{i da je on "nesumwivo bez premca u svetskom fudbalu".

REZULTATI I TABELE A grupa

Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj 0: 3, Francuska – Meksiko 0:2. Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj 0:1, Francuska – J. Afrika 1:2. 1. Urugvaj 3 2 1 0 4:0 7 2. Meksiko 3 1 1 1 3:2 4 3. J. Afrika 3 1 1 1 3:5 4 4. Francuska 3 0 1 2 1:4 1

C grupa

E grupa

G grupa

Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1. Drugo kolo: Slovenija – SAD 2:2, Engleska – Al`ir 0:0. Tre}e kolo: Slovenija – Engleska 0:1, SAD – Al`ir 1:0. 1. SAD 3 1 2 0 4:3 5 2. Engleska 3 1 2 0 2:1 5 3. Slovenija 3 1 1 1 3:3 4 4. Al`ir 3 0 1 2 0:2 1

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0. Drugo kolo: Holandija – Japan 1:0, Kamerun – Danska 1:2. Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija 1:2, Danska – Japan 1:3. 1. Holandija 3 3 0 0 5:1 9 2. Japan 3 2 0 1 4:2 6 3. Danska 3 1 0 2 3:6 3 4. Kamerun 3 0 0 3 2:3 0

Prvo kolo: Obala Slon. – Portugalija 0:0, Brazil – Sev. Koreja 2:1. Drugo kolo: Brazil – Obala Slon. 3:1 Portugalija – Sev. Koreja 7:0. Tre}e kolo: Sev. Koreja – Obala Slon. 0:3, Portugalija – Brazil 0:0. 1. Brazil 3 2 1 0 5:2 7 2. Portugalija 3 1 2 0 7:0 5 3. O. Slonova~e 3 1 1 1 4:3 4 4. S. Koreja 3 0 0 3 1:12 0

B grupa

D grupa

F grupa

H grupa

Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0. Drugo kolo: Argentina – J. Koreja 4:1, Gr~ka – Nigerija 2:1. Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja 2:2, Gr~ka – Argentina 0:2. 1. Argentina 3 3 0 0 7:1 9 2. J. Koreja 3 1 1 1 5:6 4 3. Gr~ka 3 1 0 2 2:5 3 4. Nigerija 3 0 1 2 3:5 1

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0. Drugo kolo: Nema~ka – Srbija 0:1, Gana – Australija 1:1. Tre}e kolo: Gana – Nema~ka 0:1, Australija – Srbija 2:1. 1. Nema~ka 3 2 0 1 5:1 6 2. Gana 3 1 1 1 2:2 4 3. Australija 3 1 1 1 3:6 4 4. Srbija 3 1 0 2 2:3 3

Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj 0:2, Italija – Novi Zeland 1:1 Tre}e kolo: Slova~ka – Italija 3:2, Paragvaj – Novi Zeland 0:0. 1. Paragvaj 3 1 2 0 3:1 5 2. Slova~ka 3 1 1 1 4:5 4 3. N. Zeland 3 0 3 0 2:2 3 4. Italija 3 0 2 1 4:5 2

Prvo kolo: Honduras - ^ile 0:1, [panija – [vajcarska 0:1. Drugo kolo: ^ile – [vajcarska 1:0, [panija – Honduras 2:0. Tre}e kolo: ^ile – [panija 1:2, [vajcarska – Honduras 0:0. 1. [panija 3 2 0 1 4:2 6 2. ^ile 3 2 0 1 3:2 6 3. [vajcarska 3 1 1 1 1:1 4 4. Honduras 3 0 1 2 0:3 1


SPORT

nedeqa27.jun2010.

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA EVROPE

DNEVNIK

c m y

18

SRBI OSTALI NA VRHU B GRUPE SVETSKE LIGE

Fetel na pol poziciji Orlovi preleteli zid u Valensiji Kina - Srbija 1:3 (25:23, 22:25, 16:25, 16:25)

Voza~ Red Bula Sebastijan Fetel startova}e sa pol pozicije na Velikoj nagradi Evrope, koja se vozi u Valensiji. Mladi Nemac je do ~etvrte

najboqe startne pozicije ove sezone, a devete u karijeri, do{ao u vremenu od 1:37.587 minuta. Fetelu }e dru{tvo u prvom redu praviti klupski kolega Australijanac Mark Ve-

Veber, Fetel i Hamilton

ber. Tre}e najboqe vreme zabele`io je pobednik posledwe dve trke Britanac Luis Hamilton iz Meklarena. Hamiltonu }e se u drugom redu pridru`iti Fernando Alonso iz Ferarija, a sledi}e wegov klupski kolega Felipe Masa i Robert Kubica u Renou, te aktuelni {ampion Xenson Baton i voza~ Vilijamsa Niko Hilkenberg. Prvu desetoricu na startu devete trke {ampionata kompletira}e veteran Rubens Bariklo i Vitalij Petrov u Renou. U prvom delu kvalifikacija vi|ena je potpuna dominacija Kubice, da bi u naredna dva dela treninga najboqi bio Fetel. Najve}e iznena|ewe u Valensiji sigurno je bila eliminacija obojice voza~a Mercedes Nika Rozberga i Mihaela [umahera ve} u drugom delu. Sedmostruki svetski {ampion tako drugu trku zarednom ne}e startovati me|u prvom desetoricom, ve} }e biti 15, dok }e se mladi Nemac na}i tri mesta ispred wega. Trka za Veliku nagradu Evrope u Valensiji startova}e danas u 14 ~asova, a prenosi}e je Foks televizija. G. M.

LUOHE: Hala sportova, gledalaca 3.700, sudije: Sakaide (Japan), Ebrahim Ali (Bahrein). KINA: Bijan 10, Juan 6, @ang, Lijang 6, @ong 10, ^ui 2, \ijao, ^en 18, [en 3, ]u 2, Li, Ren 1.

Starovi} 17, Petrovi}, Podra{~anin 9, Rosi} (l). Odbojka{i Srbije ostvarili su veoma va`nu pobedu protiv Kine i nastavili sa odli~nim rezultatima u 21. Svetskoj ligi. Iako podmla|eni i posle dugog i napornog puta, izabranici Igora Kola-

B grupa Kina – Srbija Francuska - Italija 1. Srbija 2. Italija 3. Francuska 4. Kina

Biciklista profi tima Partizan Srbija Esad Hasanovi} osvojio je titulu na prvenstvu Srbije u Subotici u vo`wi na hronometar. Hasanovi} je stazu dugu 30 kilometara

pre{ao za 39 minuta i 39 sekundi. Drugo mesto osvojio je wegov klupski kolega Nikola Stefanovi} u vremenu 40 minuta i 22 sekunde. Tre}i je bio ~lan Metalca Milanko Petrovi} rezultatom 40,28 minuta.

U `enskoj konkurenciji najboqa je bila Jovana Krtini} iz apatinskog Asa koja je odbranila titulu iz pro{le godine. Juniorsku titulu je osvojio Filip Pavlovi} iz ekipe Partizan Srbija.

7 7 7 7

6 5 2 1

1 2 5 6

1:3 3:2 20:7 18 19:10 15 9:17 6 5:19 3

C grupa Egipat - Rusija SAD - Finska 1. Rusija 2. SAD 3. Finska 4. Egipat

7 7 7 7

0:3 2:3 7 4 2 1

0 3 5 6

21:5 20 15:13 13 11:18 6 9:20 3

D grupa Nema~ka - Kuba 1. Kuba 2. Nema~ka 3. Poqska 4. Argentina

Nikola Kova~evi} napada kineski blok

Hasanovi}u titula na hronometar

nu, a kqu~an je bio drugi set, u kome je Srbija prakti~no prelomila me~. U tre}em, a naro~ito u ~etvrtom setu, do izra`aja je do{la razlika u kvalitetu, koja je sigurno na strani Srbije. Novom pobedom Srbija je zadr`ala prvo mesto u B grupi

SRBIJA: N. Kova~evi} 18, U. Kova~evi}, Petkovi} 3, Terzi} 4, Stankovi} 5, Jovovi}, Niki} 9, Atanasijevi},

Lorenco pobedio u Holandiji [panski motociklista i voza~ Jamahe Horhe Lorenco pobedio je na {estoj trci sezone u Moto GP {ampionatu u „kraqevskoj klasi“ za Veliku nagradu Holandije, koja je vo`ena na stazi u Asenu. Lorenco je imao najbr`e vreme i na kvalifikacijama. On je iskoristio dobar start i zaslu`eno je pobedio u vremenu 41 minut, 18 sekundi i 62 stotinke. Drugo mesto osvojio je wegov zemqak Dani Pedroza na Hondi, koji je za pobednikom zaostao ne{to mawe od tri sekunde, dok je tre}i bio Australijanac Kejsi Stoner na Dukatiju. Prvo mesto u generalnom plasmanu voza~a dr`i Horhe Lorenco sa 140 bodova, dok je Pedroza drugi sa 93 poena.

kovi}a su, sem u prvom setu, opravdali ulogu favorita. Opu{tawe u fini{u prvog seta donelo je vo|stvo doma}i-

8 8 6 6

7 4 3 0

1:3 1 4 3 6

21:12 18 16:14 13 12:12 9 7:18 2

sa tri boda prednosti u odnosu na Italiju. Kina i Srbija }e drugu utakmicu ~etvrtog vikenda B grupe Svetske lige odigrati danas od 10 ~asova po na{em vremenu uz direktan prenos na RTS 2.

Zvezda do~ekuje Turkiwe Odbojka{ice Crvene zvezde }e u 1. kolu A grupe Indesit Lige {ampiona od 23. do 25. novembra ugostiti Turk Telekom iz Istanbula, saop{tio je CEV. Crveno-bele }e u drugom kolu od 29. novembra do 2. decembra gostovati ruskoj ekipi Zare~je Odincovo, a nedequ dana kasnije na svom terenu do~eka}e poqski tim Fakro Mu{iwa. U 4. kolu, koje je na programu od 14. do 16. decembra Crvena zvezda }e putovati u Poqsku. Beogradski klub }e u petom kolu (04-06. januar) igrati u Beogradu sa Zare~-

jem, a u posledwem, {estom kolu 11. januara gostova}e u Turskoj. Odbojka{i Radni~kog iz Kragujevca }e u 1. kolu B grupe Indesit lige {ampiona od 16. do 18. novembra do~ekati Noliko Mazeik iz Belgije. U 2. kolu (23-25. novembar), Kragujev~ani }e gostovati u Italiji ekipi Kunea. Srpski {ampion }e u tre}em kolu (0709. decembar) putovati u [paniju ekipi Kai Teruel. Radni~ki u ~etvrtom kolu (14-16. decembar) do~ekuje Kai Teruel, a u 5. kolu (04-06. januar) Kuneo iz Italije. Kraguje~ani }e u posledwem, 6. kolu, 12. januara gostovati u Belgiji.

REPREZENTACIJA PO^IWE PRIPREME ZA SP

Na prozivci devet igra~a

Horhe Lorenco

Italijanski motociklista Andrea Janone pobedio u klasi Moto 2 kategoriji. Janone je iskoristio pol poziciju koju je ostvario u kvalifikacijama i zaslu`eno je stigao do pobede. Italijan je ostvario vreme od 40 minuta i 38 stotinki. Drugo mesto osvojio je [panac Toni Elijas, koji je za pobednikom zaostao ne{to vi{e od ~etiri sekunde, dok je tre}i bio [vajcarac Tomas Luti. A [panac Mark Markez trijumfovao je u klasi do 125 kubika. Markez je do pobede stigao u vremenu 37:48.923. On je trijumfovao ispred zemqaka Nikolasa Terola, koji je za pobednikom kasnio 2,33 sekund i Pola Espargara (+8,13). ^etvrtu poziciju zauzeo je Britanac Bredli Smit, dok je peto mesto osvojio Nemac Sandro Korteze.Prvo mesto u generalnom plasmanu voza~a dr`i Terol s 118 bodova, dok je Espargaro drugi sa tri poena mawe. Tre}i je Markez, koji je u dosada{wem delu sezone sakupio 107 poena.

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije okupi}e se sutra u dvorani „Sport eko“ u Beogradu, gde }e po~eti pripreme za Svetsko prvenstvo u Turskoj. Ko{arka{ki savez Srbije najavio da }e prvom treningu prisustvovati devet igra~a: Bojan Popovi}, Dragan Milosavqevi}, Ivan Pauni}, Mladen Jeremi}, Du{ko Savanovi}, Zoran Erceg, Ivan Radenovi}, Luka Bogdanovi} i Miroslav Raduqica. Bilo je planirano da ve} od ponedeqka

trenira i Kosta Perovi}, ali }e se on, zbog lak{ih zdravstvenih problema, prikqu~iti kasnije. - U ovoj fazi bi}e realizovani individualni treninzi, pre svega za mla|e igra~e, igra~e koji su po prvi put na spisku, kao i one koji su ranije zavr{ili klupske sezone - rekao je selektor Srbije Du{an Ivkovi}. SP }e biti odr`ano od 28. avgusta do 12. septembra. Srbija }e biti u grupi A sa Argentinom, Australijom, Nema~kom, Angolom i Jordanom.


DNEVNIK

OGLASI

nedeqa27.jun2010.

19


nedeqa27.jun2010.

OGLASI

c m y

20

DNEVNIK


OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM dve sobe Herceg Novi - Kumbor, blizu mora, 100 metara pla`a. Telefon 021/881003. 1872 KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca“. Telefoni: 063/301-975, 063/370-787. 1873 BOKA KOTORSKA u Risnu, mesto sa lepom pla`om, izdajem sobe sa upotrebom kuhiwe, udaqewe 250m od pla`e, 6evr. Telefon 0038232371657. 2129 U KUMBORU Crna Gora apartman i sobe www.apartments-zivanovic.com. Telefoni: 021/461072, 021/6465768, 0038231684719, 064/1501447. 2154

IZDAJEM ku}u uz obalu mora, Kru~e - mesto do Utjehe. Telefon 021/504-450. 2700 ZLATIBOR, aprtmani za 3,4 i 8 osoba sa velikim dvori{tem. Telefoni: 031/518-746, 064/4332717. 3038 SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno. Telefoni: 021/530-309, 021/898-568, 064/1657393. 3134 IZDAJEM odli~no opremqenu kamp prikolicu u Buqaricama. Telefon: 061/6627-941. 3199 VILA na obali mora Bar - [u{aw. Povoqno. Telefon 00 382 30 353 733, +382 68 353 733, www.vilabanovic.com 3520

ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih i popravnih! Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367-482, 063/471644. 2685 ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 3065 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 3095 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni.Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 3096

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 3064

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 3097

PRIKUPQAM dokumentaciju za izgradwu, dogradwu i legalizaciju stambenih objekata. Telefoni: 021/4736-156, 062/252-141. 3321

PREVOZ putnika - komfornim vozilom. Aerodrom, bawe i dr. Telefon 065/238-77-37. 3362 POMO] starijim osobama, ku}na nega, zdrastvena za{tita, finansijska podr{ka uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 021/520-231, 063/527-459, 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 335066

IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Grbavici, 28m2, 120E. Telefon 021/466-051. 3174 IZDAJEM garsoweru, 28m2 od 15. jula, komplet name{tena, Jug Bogdana, zaposlenoj `enskoj osobi, na du`e vreme. Cena 130e. Telefon 458-129. 3179 IZDAJE se nova garsowera, ugra|ena kuhiwa, prvi sprat, terasa, centar, 120e. Telefon 064/146-31-26. 3180 IZDAJEM kod Sajma jednoiposoban, komplet name{ten stan, 47m2, sa tri le`aja. Telefon 063/855-65-42. 3182 GRBAVICA, kod Limanske pijace, izdajem dvosoban, name{ten, komforan stan, 60m2 + terasa sa vm, cg, ktv, telefonom i klimom. Telefon 063/433-763. 3191 IZDAJEM nename{ten jednoiposoban stan 40m2, Ul Stevana Musi}a, visoki parter, dobar za kancelariju. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 3193 IZDAJEM dvosoban stan 45m2 i garsoweru - name{teno, Sremska Kamenica kod Instituta. Telefoni: 021/465-815, 064/2044-331. 3232 IZDAJEM prazan, jednosoban stan u zgradi, centralno grejawe, kablovska. Telefoni: 064/130-52-71, 021/66-188-14. 3248

GUNDULI]EVA 17, dvoiposoban 51m2, noviji ukwi`en, CG, lift, za Liman I, II ili Kej. Telefon 064/2595-728. 3188 STAN u centru Be~eja, 60m2 mewam za mawi u Novom Sadu. Telefon 021/806-921. 3270

IZDAJEM dvosoban stan 40m2 na Grbavici, prizemqe, poluname{ten (nema ma{ina, fri`ider i {poret). Telefoni: 063/887-6661, 063/888-0826. 2037 IZDAJEM dve garsowere od 27m2 na Novoj Detelinari, II i III spret, ul. Joakima Vuji}a. Telefon: 064/1463083. 3559 LIMAN II, iznad Ideje, drugi sprat, kompletno name{tena nova garsowera sa terasom, izdajem zaposlenom, nepu{a~u, 180e + depozit. Telefon 064/1570711. 2386 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru 35m2 na Novom nasequ, Bra}e Drowak, pla}awe 150e mese~no+depozi. Telefoni: 021/450-815, 063/531-911. 2556 IZDAJEM name{tenu garsoweru u @elezni~koj ulici 20m2, 4. sprat. Telefon 063/516-685. 2609 GARSOWERA 30m2, komforna, ve{ ma{ina, kablovska, strogi centar (iza pozori{ta). Telefoni: 021/552-270, 064/11-36-076. 2776 IZDAJEM garsoweru 31m2, Novo naseqe, D. Drowak, kablovska, klima, name{ten, odmah useqiv. Telefon 021/496-120. 3045 REZERVI[EM dvokrevetnu sobu u Novom Sadu za narednu {kolsku godinu, nova zgrada i name{taj, centar grada. Telefoni: 021/633-10-33, 064/22-34770. 3050 IZDAJEM jednosoban stan 41m2 u centru. Kompletno name{ten. Ul. @arka Vasiqevi}a. Ima i veliku terasu. Prvi sprat. Telefon 069/693-606. 3117 IZDAJEM stan, 33m2, prvi sprat, kuhiwski elementi, klima, terasa, cg, telefon, kod Gradskog SUP-a, Kraqevi}a Marka 33. Telefoni: 021/6621554, 063/80-96-043. 3121 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ, Ul. Mom~ila Tapavice, prvi sprat, 41m2. Telefon: 063/8944168. 3149 IZDAJEM potpuno praznu garsoweru u Jug Bogdana ulici, 25m2, terasa, {upa, mese~no pla}awe. Telefon 461-542. 3165

IZDAJEM name{ten jednosoban stan (2 sobe, 2 le`aja) na drugom spratu, Ul. Bra}e Rbinikara, cena 150E. Telefoni: 063/8453-577, 021/6369-400. 3251 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 27m2 ulica Petra Drap{ina 22 na tre}em spratu sa liftom. Telefon 021/6435049. 3267 IZDAJE se bra~nom paru name{ten jednosoban stan od 43m2, u Gagarinovoj ulici. Telefon 062/1872060. 3271 IZDAJE se jednoiposoban stan, super sre|en, na Limanu. Informacije na 021/6623-779, 063/1965-043. 3290 OD 1. jula, izdajem novu, name{tenu garsoweru u Tolstojevoj ulici. Pla}awe mese~no + depozit. Telefoni: 021/300-613, 069/300-6133. 3295 IZDAJEM name{tenu garsoweru u stambenoj zgradi u {irem centru. Telefon 064/112-70-74. 3298 LIMAN, Balzakova, izdajem od 1. jula name{ten dvoiposoban stan, 2. sprat, 50m2, klima, kablovska, parking, {kola, obdani{te. Telefoni: 064/125-95-94, 456-895. 3299 KOD NIS -a Merkatora, Liman III, izdajem dvosoban stan, potpuno renoviran, klima, kablovska, odmah useqiv. Telefon 063/532-558. 3342 BRA]E RIBNIKARA - Bulevar, izdajem garsoweru, nova zgrada, name{tena, odmah useqiva. Telefon 063/532-558. 3343 IZDAJEMO novu, kompletnu name{tenu garsoweru, Ul. \or|a Jovanovi}a br. 9, prvi sprat, terasa, odvojena kuhiwa, cena 150E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 3356 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 3358 IZDAJEM za vreme Exita stan u centru za ~etiri osobe. Telefon: 064/1838-979, 886-549. 3364

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u @elezni~koj (klima, |akuzi) 300 E. Telefon: 066/90016-28. 3375 IZDAJEM od 1. jula 2010. godine jednosoban komforan, kompletno name{ten stan, iskqu~ivo zaposlenim osobama na du`e vreme. Telefon 021/455-744, 021/6-321-714. 3452 IZDAJEM zaposlenoj osobi lepo name{tenu garsoweru u centru u ulici Du{ana Vasiqeva sa pogledom na Dunav. Telefon 062/534-352. 3455 IZDAJEM komfornu, name{tenu sobu za studentkiwu u mirnom delu grada, blizu hotela Novi Sad i Gra|evinske {kole. Telefon 021/6339-043. 3457 IZDAJEM jednosoban stan 37m2 u ulici Laze Kosti}a 15. zgrada „Dalton“. Telefon 066/90-78-387. 3468 IZDAJEM name{tenu garsoweru, blizu sajma, Rumena~ka 108, cena 150E. Telefini: 063/1071003, 021/6337-631. 3483 IZDAJEM dvosoban, Novo naseqe, IV sprat, poluname{ten, lift, telefon, kablovska, {upa, na du`i rok. Samo 120E. Telefoni: 021/6398-044, 065/44433-57. 3484

IZDAJEM poluname{ten dvoiposoban stan na Novom nasequ, od 1. jula 2010. godine. Telefon 021/871-703. 3502

nedeqa27.jun2010.

IZDAVAWE nekretnina. Proverena, kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III kod Spens-a. Telefoni: 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 3509 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, Liman. Telefoni: 021/371894, 064/2502763. 3521 IZDAJEM garsoweru kod Sajma. Telefon 064/321-933, 064/149-4319. 3545 IZDAJE se poluspremqen stan na 4. spratu 64m2 u novijoj zgradi, dobra lokacija ({kola, obdani{te), blizu centra, usqiv. Telefon 021/527-448. 3144 IZDAJEM name{ten komforan jednosoban stan u centru. Telefon 420-525, 063/580-075. 3217 IZDAJEM name{tenu garsoweru na novoj Detelinari. Telefon 063/88-77-797. 3268 IZDAJE se zaseban deo ku}a u centru, Sterijina ulica, za 3 studenta (radnika), CG, name{tena, telefon, kablovska, internet. Telefoni: 064/008-2254, 021/447264. 3306 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru (klima, kablovska) na Bulevaru oslobo|ewa. Tel. 021/468-294, 063/82-27-209. 3359 IZDAJEM name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici od 1. jula. Telefon 021/524-658 ili 064/228-9361. 3428 IZDAJE se name{ten dvosoban stan sa ve{ ma{inom i TV-om u Ul. P. Komune. Telefon 063/7495586. 3075 IZDAJEM name{tenu sobu sa dava le`aja, centralno grejawe i upotreba kupatila. 1. sprat novo naseqe. Telefon: 6393-610 i 504-629. 3061

21

IZDAJEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 3265 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Marka Kraqevi}a. Telefoni: 6330-891, 062/8586-667. 3475 IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu za radnike, sa kupatilom i posebnim ulazom. Cena sa svim tro{kovima 9.000 dinara. Telefon 021/527-993. 3501

IZDAJEM novu name{tenu, tel. cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 150 evra. Telefoni: 021/6337-037, 064/826-1253. 335278 IZDAJEM dvosoban stan, name{ten ili prazan, Bul. oslobo|ewa, useqiv, lift, terasa, tel. Telefoni: 063/826-1253, 021/6337-037. 335279 IZDAJEM trosoban stan 72m2, 4. sprat, Bul. oslobo|ewa, lift, cg, terasa, klima. Tel. 064/8295005, 021/6337-037. 335280 IZDAVAWE - kod Spensa i Suda, odli~an i za poslovni prostor, stan od 55m2, prazan, odmah useqiv. Telefoni: 021/528399; 063/502-526. 335189


22

OGLASI

nedeqa27.jun2010.

IZDAJEM, kompletno name{ten stan na Limanu I, 40m2, u funkciji 1.5 stana, I sprat, terasa. Cena 200E mese~no+ depozit. Mo`e i za vreme Exita. Tel. 425-205. 335235 IZDAJEM u Bra}e Ribnikara nov, sa novim name{tajem dvosoban stan, odmah useqiv. Telefon 528-137. 335023 KOD SOCIJALNOG lepo name{tenu garsoweru 25m2 odmah useqivo za 130eura. Telefon 528-137. 335024 IZDAJEM na Grbavici odli~an jednoiposoban stan 35m2, name{ten, slobodan od 01. jula. Telefon 528-137. 335025 VELIKA PONUDA stanova za zakup poslovnih prostora, lokala na razli~itim lokacijama u Novom Sadu... Tel. 065/2019004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 335062 IZDAJEM stan u Novom Sadu, centar, komforan, luksuzno opremqen salonac od 100m2, trosoban, za poslovne qude. Cena po dogovoru. Tel. 065/2019004, ({ifra:11618), www.solisnekretnine.com. 335063

HITNO potreban kvalitetno i reprezentativno name{ten stan od 80 - 100m2 ili zasebna reprezentativno name{tena ku}a za poznatog klijenta. Telefon: 063/519-533. 3507 STANODAVCI! Prijavite na vreme va{e ponude name{tenih stanova za izdavawe: Park Siti, Bulevar - centar, Zoned Novi bulevar i V. Brigada 24. Telefon: 063/519-533. 3508 TRA@IMO!!! Za poznatog kupca na boqoj lokaciji od dvosobnog do ~etvorosobnog stana. Hitno!!! Telefon 063/500-213. 335309 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5005. 335277 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Telefoni: 064/829-5005, 021/6337037. 335282 IZDAJEM name{ten konforan jednosoban stan u centru. Telefon 420-525, 063/580-075. 3217 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan u Novom sadu, u Ulici Danila Ki{a 39. Telefoni: 023/524-735, 064/49-19-84. 662 IZDAJEM trosoban kompletno name{ten stan 67m2, na Limanu IV, CG, topla voda, klima, kablovska, internet, 240E. Telefoni: 021/6367-482, 063/471644. 3033 LIMAN, Balzakova, izdajem od 1. jula name{ten dvoiposoban stan, 2. sprat, 50m2, klima, kablovska, parking, {kola, obdani{te. Telefoni: 064/12595-94, 456-895. 3299 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517290, www.aleks-nekretnine.com 3358 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Ul. Paje Markovi}a br. 13. Telefon: 062/334-704. 3366 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na prvom spratu, Ul. Trg. carice Milice br. 4 preko puta Spensa, kafi} „Baby Blue“. Telefon: 063/81-20057. 3396

NOVO NASEQE 47m2 dvosoban stan 45.590 i trosoban odli~an 71m2 za 68870E, terasa, cg, proto~na voda, useqiv u julu 2010. Tel. 021/6317-000, 064/1249772, www.palatans.imovina.net. 336288

PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 335009 GARSOWERA, Nova Detelinara, hitna prodaja, investitor 19.000,00 evra. Telefon 064/82058-28. 335012

PRODAJEM jednosoban stan od 28m2 na 5. spratu (od 7), lift, u Ulici Alekse [anti}a, nov, ukwi`en. Cena 35.000 evra. Telefon 063/880-23-20. 3282 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 30001

PRODAJEM jednosoban komforan stan u Zmajevu, 37m2 stambena zgrada, centralno grejawe ili mewam za ku}u. Telefon 063/7012-199. 2297 PRODAJEM hitno i povoqno, novu useqivu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 6341521. 2857 GARSOWERA kod Jodne bawe, 26m2, I sprat, lift, sa terasom. Telefon 060/412-4222. 3048

[IRI CENTAR, garsowera 24.50m2 terasa, ~lift, 27.800 E (mogu}nost povrata PDV-a). Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 3424 PRODAJEM odmah useqiv prazan stan od 30m2, na I spratu, pored Sajma. Telefon 063/80-88147. 3439 PRODAJEM praznu odmah useqivu garsoweru u Gunduli}evoj ulici sa odvojenom kuhiwom za 26.700 e. Telefon 063/80-88-147. 3440 PRODAJEM 1-soban stan, [umadijska, II sprat, lift, bez ulagawa, 38m2, cena 45.000E, nije agencija. Telefon 062/8536893. 3244 PETROVARADIN - stanovi novi 29m2, 36m2 i 48m2 cena od 870e - 1150e/m2. Telefon 063/152-052-1. 3351 HITNO prodajem odmah useqiv jednosoban stan na Grbavici sa lepom terasom za 33.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 3447 NOVOSADSKOG SAJMA li~no prodajem, garsoweru 27m2 na prvom spratu, lift, terasa, gleda na dvori{nu stranu. Telefon 063/538-166. 335030

GARSOWERA, {iri centar u izgradwi useqiva jun 2010, 18.000 evra. Telefon 064/820-5828. 335013 GARSOWERE u izgradwi kod tr`nog centra „Rodi}“, 14.200 evra. Telefon 064/820-58-28. 335016 NOVO NASEQE, garsowera 23.500,00 evra useqiva jun 2010. Telefon 064/820-58-28. 335017 ODLI^NA, nova, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a, I sprat, terasa. Telefon 063/777-6233. 335048 ALEKSE [ANTI]A, 28m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift. Ukwi`ena zgrada. Cena 33.000E. Telefon 063/101-0668. 335049 NOVO NASEQE odmah useqiva, ukwi`ena garsowera 24m2 na prvom spratu za 24.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 335032 SOCIJALNO - garsowera od 24m2 na tre}em spratu, pred useqewem, cena 35.650 evra sa PDV-om! Tel. 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra: 12280), www.solis-nekretnine.com. 335088

KLASI^NA lepa garsowera sa uvu~enom kuhiwom, ukwi`ena na 26m2, terasa, lift, hladna ostava na terasi. Cena 34.000 evra! Tel. 065/2019-009, 021/520231, ({ifra: 12014), www.solisnekretnine.com. 335089 PRODAJEM izuzetnu garsoweru u Danila Ki{a, ukwi`ena, cena dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/451-570, ({ifra: 12142), www.solis-nekretnine.com. 335090 USEQIVA lepa garsowera, 24m2 na Somborskom bulevaru, terasa, lift, cena 29.700 evra! Tel. 062/533-230, 021/520-231, ({ifra: 11293), www.solis-nekretnine.com. 335091 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10826), www.solis-nekretnine.com. 335085 BRZO USEQIVA garsowera u blizini Novog bulevara, 22m2, cena 26.000 evra. Mala zgrada sa veoma kvalitetnom opremom... Tel. 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra:11473), www.solis-nekretnine.com. 335086

GARSOWERA 25m2, odmah useqiva, Novi bulevar, lift, CG, cena 28.500. Tel. 064/823-6618, 021/66-14-200. 335144 UKWI@EN 28m2, useqiv odmah, VP, CG, funcioni{e kao jednoiposoban, cena 32.000E. Tel. 064/823-6601, 542-779. 335146 GARSOWERA 24m2, sa odvojenom kuhiwom, 1. sprat, terasa sa ostavom, CG, lift, cena 25.000E. Tel. 064/823-6604, 6614200. 335156 UKWI@ENA garsowera 20m2, odmah useqiva, CG, cena 22.000E. Tel. 064/823-6608, 542779. 335157

DNEVNIK

HITNO!!! Odmah useqiva garsowera u @elezni~koj ulici, II sprat, kompletno renovirana, odvojena kuhiwa, ukwi`ena, cena 28.000! Tel. 021/6616-324, 425653. 335263 HITNO! Nova GA 25m2, kod Sajma, II sprat, lift, terasa, cg, sig. vrata, kl. parket, useqiva za 30 dana, cena sa PDV-om 28.500!!! Tel. 021/6616-324, 425653. 335258 NOVO NASEQE 30m2, ukwi`ena garsowera, lift, terasa, 33.000. Tel. 444-107, 633-7853. 335246 TURGEWEVA!!! Odli~na garsowera sa terasom dvostrano orijentisana od 28m2. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335. 335310 NA NOVOM BULEVARU EVROPA investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom na V spratu. Cena 28.000 evra. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/1088993. 335286

NOVA DETELINARA - ukwi`ena novija, name{tena garsowera od 24m2. Mo`e i zamena za ve}i. Telefoni: 063/502-526; 021/528-399. 335188 [IRI CENTAR, odli~na, odmah useqiva, novija garsowera od 24m2 po ceni od 30.000. Tel. 636-6952. 335194 NOVO NASEQE, nov, odmah useqiv stan od 20m2 po ceni 21.600. Tel. 636-6952. 335195 NOVO NASEQE, ukwi`en stan od 29m2 na I spratu, odmah useqiv za 33.000. Tel. 636-8429. 335196 @ELEZNI^KA, garsowera, 19m2, 2. sprat, cena 27.800. Telefon 421-185. 335214 SOMBORSKI BULEVAR, garsowera, 24m2, 2. sprat, cena 29.670. Telefon 422-149. 335215 CARA DU[ANA, garsowera, 26 m2, 4. sprat, lift, terasa, kompletno name{tena, cena 33.670. Telefon 472-1660. 335216 GRBAVICA, garsowera, 5. sprat, lift, cena 29.870. Telefon 421-185. 335217 SOCIJALNO, nova, odmah useqiva garsowera od 25m2, lift, cg. Cena 29.870E. Tel. 425-210. 335234 PRODAJEM novu garsoweru 24m2, okolina stanice, III sprat, cena 29.300. Telefoni: 021/528599, 423-208. 336293

NOVO NASEQE, garsowera 24m2 brzo useqivo terasa, proto~na topla voda centralno grejawe, prodajem za 25.000. Tel. 6318-000, 064/124-97-72. 336290 CENTAR, jednosoban, 24m2, dvori{na strana, cena 29.670. Telefon 472-1661. 335218 DETELINARA, jednosoban, 28m2, ukwi`en, cena 31.930. Telefon 421-185. 335219 BULEVAR EVROPE, jednosoban, 31m2, 3. sprat, povrat PDVa. Telefon 422-149. 335220 SATELIT, jednosoban, 33m2, dvori{na strana, renoviran, ukwi`en, cena 33.890. Telefon 421-185. 335221 NOVA DETELINARA, nov, odmah useqiv stan od 30m2 po ceni 34.000. Tel. 063/516-478. 335197 PU[KINOVA - noviji odmah useqiv ukwi`en stan od 35m2. Telefoni: 021/528-399; 063/502526. 335186 JEDNOSOBAN, N. naseqe, II sprat, ukwi`en, 34 m2, cena 35.400E. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 335174

JEDNOSOBAN, Liman II, 39 m2, II sprat, 44500E. Tel. 021/450/417; 064/189-38-87. 335167 U NAJU@EM CENTRU grada u Ulici Miroslava Anti}a prodajem stan 30m2, pogodan za poslovni prostor. Ukwi`en, brzo useqiv. Cena 39000. Pozovite 065/444-34-55, 451-318. 335287

NOVIJI jednosoban 35m2, Bulevar „Erker-centar“, III sprat, lift, Dvori{no, prvoklasan, sa name{tajem 45.500. Tel. 063/517846. 335267 SEQA^KIH BUNA!!! Kod {kole na prvom spratu klasi~an jednosoban stan, useqiv po dogovoru, ukwi`en. Telefon 063/86-80-335. 335311 BULEVAR, „Aleksandrova“ zgrada, stan 30m2. Telefon 6624218. 335303 KLASI^AN jednosoban stan 30m2, ukwi`en, u blizini Gra|evinske {kole. Povoqno. Telefon 6624-218. 335304 JEDNOSOBAN 30m2, useqiv odmah, CG, nov, cena 34.000E. Tel. 064/823-6606, 021/424-963. 335161 POVOQNO: jednosoban stan od 34m2, lift, terasa, ukwi`en. Novo naseqe - [onsi. Tel. 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra: 12947), www.solis-nekretnine.com. 335092 JEDNOSOBAN stan na Rumena~kom putu, 48m2, lift, terasa, odli~na zgrada, hitno i povoqno - mo`e na kredit! Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 12931), www.solis-nekretnine.com. 335093 PRODAJEM jednosoban stan od 30m2, soba, kuhiwa, kupatilo, terasa. Cena nije fiksna. Tel. 065/2019-004; 021/427-277, ({ifra: 12935), www.solis-nekretnine.com. 335094 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528137, 661-2262. 335034 JEDNOSOBAN stan 29m2, III sprat, useqiv VIII/2010, Nova Detelinara. Telefon 061/113-9879. 335019 NOVO NASEQE - [onsi klasi~an jednosoban stan 43m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262. 335031 GARSOWERE u izgradwi kod tr`nog centra „Rodi}“, jun 2011. Telefon 060/500-3-501. 335022 IZGRADWA - stanovi svih struktura! Pouzdan investitor! Centar! Garsowera od 26m2 po ceni od 27.600 evra! Tel. 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra: 12173), www.solis-nekretnine.com. 335087

PRODAJEM jednoiposoban stan od 37m2, na prvom spratu, u ]irpanovoj ulici, nov, useqiv. Cena 48.000 evra. Telefon 063/880-23-20. 3281 PRODAJEM jednoiposoban stan 43m2, 920e/m2, ul. Gagarinova, bez posrednika. Telefon 061/1-661-662, 064/063-37-62. 3416 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 30002 PRODAJEM useqiv stan 42m2 Pu{kinova ulica Liman. Telefon 065/504-7433. 1375 PRODAJEM dvosoban stan 62m2 kod futo{ke pijace, tre}i sprat, klasi~an, adaptiran, dvostrano orjentisan 1000/m2 nije agencija, odli~an. Telefon: 061/366-3030. 3102


OGLASI

DNEVNIK

PRODAJEM u centru grada dvosoban salonski stan na prvom spratu, povr{ine 76m2, u Ul. Laze Kosti}a. Cena 1350E/m2. Telefon 061/67-24631. 3340 NOVO NASEQE kod Ambulante, dvosoban sre|en stan, gradila Budu}nost, 51.500 e. Telefon 061/160-83-14. 3385 PRODAJEM dvosoban stan 48 m2 na Detelinari, IV sprat, ili mewam za mawi. Telefon 65411-92, 064/30-135-26. 3412 DVOSOBAN stan 42 m2, nov, brzo useqiv, kwi`ewe 1/1, I sprat, Telep, cena 35.000 e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/664-264. 3419 PRODAJEM nov, odmah useqiv, ukwi`. dvosoban stan u Danila Ki{a. Cena 1200 e/m2 bez posrednika. Telefoni: 063/664264, 6546-976, 065/3333-177. 3421

DVOSOBAN 35m2, Futo{ki put ukwi`en. Telefon 064/4183223. 3444 PRODAJEM dvosoban stan naNovom nasequ 48m2 za 48.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 3454 CENTAR, (kod Pozori{ta) 45m2 jednoiposoban, 3. sprat, lift, novija zgrada, dobar raspored, luksuzno ure|en, useqiv, cena 1380e/m2. Telefon 064/6581-387. 3241 PRODAJEM 1,5-soban stan, Stevana Musi}a, preko puta fakulteta, 7. sprat, potkrovqe, lift, 56m2 podne povr{ine, 46.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893. 3243 PRODAJEM bez posrednika jednoiposoban stan, 38m2, Novo naseqe, Ul. Mom~ila Tapavice, 36.000E. Telefoni: 062/235-923, 062/194-5568. 3249 PRODAJEM jednoiposoban stan u Majevi~koj ulici, VP, izgradwa, kompenzacija, ura~unat PDV. Telefon 062/21-87-12. 3406 PRODAJEM jednoiposoban stan 43m2, 920e/m2, ul. Gagarinova, bez posrednika. Telefon 061/1-661-662, 064/063-37-62. 3414 PODBARA, useqiv noviji jednoiposoban 40m2, cena 43.000E, hitno. Mo`e zamena za mawi. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 3418 PRODAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na I spratu u Haxi Ruvimovoj ulici, terasa, lift, ADSL, 45.000 e. Telefon 064/1126-239. 3441 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 41, 5m2 kod Futo{ke pijace za 41.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 3449 PRODAJEM jednoiposoban stan 39 m2, Sajam za 39.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 3450

PRODAJEM nov jednoiposoban stan 42 m2 na Novom Bulevaru za 37.000 Telefon 6447-622, 063/540-165. 3451 PRODAJEM jednoiposoban stan od 47 m2 na Limanu za 51.500 stan je na prvom spratu. Telefon 6447-622, 063/540-165. 3453 SOMBORSKI BULEVAR, jednoiposoban stan 44m2, nov, sa PDV-om cena 1000e/m2. telefon 064/09-07-889, 021/547-919. 3459 PRODAJEM nov 1,5 soban stan 45m2 kod Dnevnika za 49.500e. Telefon 064/09-07-889, 021/547919. 3463 SALAJKA - Kara|or|eva ulica, nov, neuseqavan jednoiposoban dupleks od 40m2, cena 26.000 evra! Tel. 060/018-9422, 021/427277, ({ifra: 19963), www.solisnekretnine.com. 335100 BRA]E DROWAK klasi~an stan 40m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en, 43.300. Lako mo`e biti 1.5soban. Telefoni: 528-137, 661-2262. 335033 SOMBORSKI BULEVAR ganc nov odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2 na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefoni: 528137, 661-2262. 335037 SOMBORSKI BULEVAR ganc nov odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2 na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefoni: 528137, 661-2262. 335039 BORE PRODANOVI]A, novija gradwa, useqiv stan od 47m2, I sprat, lift, terasa. Pozvati 063/775-9121. 335050 SEQA^KIH BUNA, u neposrednoj blizini {kole, prodajem ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2. Cena 38.000E. Telefon 060/621-1685. 335051 NOV jednoiposoban stan u Vuka Karaxi}a, useqiv, potpuna dokumentacija, cena 53.000 evra. Tel. 065/2019-011; 021/451-570, ({ifra: 11087), www.solis-nekretnine.com. 335095 POUZDANO 36m2 na drugom spratu, jednoiposoban stan sa odli~nim rasporedom, samo 29.000 evra. Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 11252), www.solis-nekretnine.com. 335096 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan kod Socijalnog, 31m2 izvanrednog rasporeda, cena dogovor! Tel. 063/855-7109, 021/451570, ({ifra: 11697), www.solisnekretnine.com. 335097

NOVA DETELINARA - Janka ^melika, nov i odmah useqiv jednoiposoban stan na drugom spratu, 42m2 po ceni od 54.600 evra. Mo`e subvencija! Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 10373), www.solis-nekretnine.com. 335098 PRODAJEM nov jednoiposoban stan u Ul. Branka Baji}a, savr{enog rasporeda, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra: 11810), www.solis-nekretnine.com. 335099 JEDNOIPOSOBAN, useqiv jul 2010, Nova Detelinara, Janka ^melika. Telefon 064/82058-28. 335015 JEDNOIPOSOBAN 37m2 centar-okolina „SPENSA“ nov stan na presti`noj lokaciji, 1. sprat, odmah useqiv, idealan za advokatsku kancelariju, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621. 335060 CENTAR nov - 37m2 jednoiposoban, 2. sprat, terasa, ostava, CG,odmah useqiv. Upotrebna dozvola, cena 43.000. Tel. 064/823-6604, 542-779. 335149

NOVI BULEVAR 44m2, 1. sprat, brzo useqiv, terasa, CG, lift, cena 45.500E. Tel.064/8236601, 542-779. 335155 [ONSI 45m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, lift, CG, odli~an raspored, cena 51.500E. Tel. 064/823-6618, 021/661-4200. 335158 USEQIV - ukwi`en, mo`e kredit 37m2, Bul. kraqa Petra I, 2. sprat, lift, CG, odli~an raspored, cena 42.200E. Tel. 064/8236608, 021/542-779. 335151 JEDNOIPOSOBAN 35m2, 1. sprat, terasa, CG, ukwi`en, odli~an, cena 34.000E. Tel. 064/8236604, 021/661-4200. 335152 GRBAVICA - 43m2 jednoiposoban, nov, useqiv, 1. sprat, CG, odli~an raspored, cena 52.500E. Tel. 064/823-6604, 021/66-14-200. 335153 JEDNOIPOSOBAN 26m2, VP, Cara Du{ana, brzo useqivo, cena 27.000E. Tel. 021/542-779, 064/823-6607. 335142

LAZE KOSTI]A 44m2, odmah useqiv + 14m2 terase, lift, CG, cena 44.000E. Tel. 064/823-6601, 6614-200. 335143 LIMAN IV - Narodnog fronta, sedmi sprat, jednoiposoban od 45m2, odli~an raspored, cena 53.600 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 12218), www.solis-nekretnine.com. 335101 PRODAJEM odli~an nov, odmah useqiv stan od 42m2 na prvom spratu sa terasom za 32.000 evra! Tel. 063/855-7109, 021/451570, ({ifra: 12133), www.solisnekretnine.com. 335103 KLASI^AN jednoiposoban 47m2, Liman III, Bul. Despota Stefana, I sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa, ukwi`en 49.900. Tel. 063/517-846. 335268 HITNO!!! Odmah useqiv, nov JIS 33m2, Heroja Pinkija, pvc stolarija sa roletnama, {panska keramika, tu{ kabina, cena 30.500 za ke{-popust!!! Tel. 021/425-653, 063/536-212. 335266 HITNA PRODAJA!!! Odli~an JIS 36m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, sre|en, klima, nije posledwi, funkcionalan, brzo useqiv, cena 33.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 335259 HITNA PRODAJA!!! JIS 56m2, Novo naseqe, I sprat, lift, terasa, klima, dvori{na strana, odli~an raspored, odv. kuhiwa sa prozorom, TPV, cena 51.500. Tel. 021/6616-324, 425653. 335260 CENTAR, nov, odmah useqiv stan od 32m2, pogodan i za poslovni prostor. Cena 38.000E. Tel. 425-210. 335242 HITNO! Brzo useqiv nov JIS 42m2, Suboti~ki bulevar, lift, terasa, puna spratna visina-bez kosina, predivan pogled, dvori{na strana, pvc, kl. parket, sig. vrata, parking u dvori{tu, cena 36.500. Tel. 021/425-653, 6616324. 335262 NOVIJI jednoiposoban 44m2 Bulevar „Erker-centar“, V sprat lift, odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en 54.000. Tel. 063/517-846. 335270 BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2. Telefon 063/1020-731. 335182 OKOLINA BULEVARA, povoqno, 1,5 stan od 40m2, ukwi`en, po ceni 41.200. Tel. 6366952. 335198 NOVO NASEQE, ukwi`en, noviji 1.5 stan od 41m2 u odli~nom stawu, odmah useqiv po ceni od 43.300. Tel. 636-6952. 335199 LIMAN, jednoiposoban, 35m2, ukwi`en, cena 46.600. Telefon 422-149. 335222 SAJAM, jednoiposoban, 42m2, 3. sprat, lift, ukwi`en. Telefon 472-1660. 335223

CENTAR, jednoiposoban, 33m2, 1. sprat, cena sa PDV-om. Telefon 422-149. 335224 GRBAVICA, jednoiposoban ukwi`en stan 38m2, odvojena kuhiwa. Telefon 6624-218. 335306 CENTAR, 43m2+terasa 15m2 nov jednoiposoban stan, lift, odmah useqivo, cena 46.600. Telefoni: 021/423-208, 528-599. 336294 LIMAN 1, 53m2 klasi~an dvosoban stan sa terasom, odmah useqiv, cena 56.500. Telefoni: 021/423-208, 528-599. 336296 IZA LUTRIJE, 58m2 dvosoban stan, dve terase, lift, gara`a 15m2, ukwi`eno 1/1, sve zajedno 65.000. Telefoni: 021/528-599, 063/111-41-42. 336297 NOVO NASEQE odmah kod {kole 54m detaqno renoviran dvosoban stan, lepa terasa, povoqno. Telefoni: 021/423-208, 063/111-80-85. 336298 LIMAN I, ukwi`en dvosoban stan 54m2, prazan, funkcionalan raspored. Telefon 6624-218. 335307

nedeqa27.jun2010.

23

SAJAM - Mi~urinova 50m2 dvosoban za 51.500 i Pariske komune 71m2 za 69.500, ukwi`en, mo`e kredit, odmah useqivi. Tel. 062/477-428 i 021/6317-000, www.palatans.imovina.net. 336289 CENTAR, dvosoban, 50m2, 1 sprat, nov, neuseqavan, cena 63.940. Telefon 421-185. 335225 BORE PRODANOVI]A, dvosoban, 47m2, 1. sprat, odli~na gradwa. Telefon 421-185. 335226 N. NASEQE, dvosoban, 50m2, 3. sprat, dvori{na strana, ukwi`en, cena 51.500. Telefon 422149. 335227 @. STANICA, Stjepana Mitrov Qubi{e, dvosoban, 47m2, ukwi`en, 3.sprat, cena 50.500. Telefon 472-1660. 335228 N. DETELINARA, nov, useqiv dvosoban stan od 40m2, lift, cg. Cena 43.500E. Tel. 425-210. 335236 LIMAN II, ukwi`en dvosoban stan od 52m2, lift, terasa, cg. Cena 56.650E. Tel. 425-205. 335238 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi.Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 335191 LIMAN, nov 2.0 stan, useqiv, na II spratu po ceni 58.400 sa PDV-om. Tel. 636-6952. 335200

CENTAR, nov, odmah useqiv dvosoban stan od 45m2, lift, terasa, cg. Cena 51.750E, direktno od investitora. Tel. 425-210. 335241 BULEVAR KRAQA PETRA 58m2, dvosoban stan, peti sprat, lift, terasa, ukwi`en 56.700. Tel. 444-107, 633-7853. 335247 FRU[KOGORSKA 64m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa. Tel. 444-107, 633-7853. 335248 LIMAN I, dvosoban, 57m2, drugi sprat, odli~an raspored, ukwi`en, 65.000. Tel. 444-107, 633-7853. 335249 NOVA DETELINARA nov dvosoban stan na drugom spratu 46m2, 51.500, odmah useqiv. Tel. 444-107, 633-7853. 335250 ]IRPANOVA 43m2, dvosoban, ukwi`en, starija zgrada 42.200. Tel. 444-107, 633-7853. 335251 DVOSOBAN 50m2, Bulevar oslobo|ewa-preko puta „Mocarta“, renoviran, III sprat lift, odvojena kuhiwa, ukwi`en 56.500. Tel. 063/517-846. 335269 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu. Ekstra gradwa. Useqiv septembar 2010. Telefoni: 523-193, 451-318, 523-193, 063/10-88-993. 335289 NA GRBAVICI u zgradi useqenoj 2009. godine 53m2 dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom i trpezarijom. Prvi sprat, prazan, odmah useqiv. Povoqno. Telefoni: 451-318, 063/75-37823. 335290

GRBAVICA, nov, useqiv stan od 54m2 po ceni od 67.000. Tel. 636-6952. 335201 NOVO NASEQE, [onsi, ukwi`en 2.0 stan od 60m2, odmah useqiv po ceni od 56.500. Tel. 063/516-478. 335202 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en 2.0 stan od 54m2 po ceni od 56.600. Tel. 636-8429. 335203 LIMAN II, ukwi`en, useqiv 2.0 stan od 62m2 po ceni od 60.000. Tel. 636-6952. 335204 KOD SPENSA - ukwi`en dvosoban renoviran stan 56m2 dvostrano orjentisan sa gara`om. Mo`e zamena za ve}i. Tel.: 021/6615-124; 063/502-526. 335187 TOPLICE MILANA 55m2, dvosoban stan, 3. sprat, grejawe, terasa, lift, parking mesto, cena 55.000E. Tel. 064/823-6602, 021/542-779. 335165 SUBOTI^KI BULEVAR- investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan. Telefon 063/1020-733. 335181 DVOSOBAN, blizina Futo{ke pijace, IV sprat, lift, povr{ine 40 m2, siguran investitor, cena sa PDV-om 1200E/m2. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 335179 NOV ekskluzivan, dvosoban 50m2, centar-Kosovska, II sprat, lift, kompletno name{ten, ukwi`en, gara`a, 69.500. Tel. 063/517-846. 335271 DVOSOBAN 43m2, Grbavica, Lasla Gala, IV sprat, lift, odvojena kuhiwa, CG, terasa, useqiv po isplati, 48.000. Tel. 063/517-846. 335272

U [IREM CENTRU prodajem mawi dvosoban stan 35m2. Useqiv, uredni papiri, mo`e i na subvenciju. [ifra 41313. Telefoni: 063/10-88-993, 451-318. 335291 NA LIMANU II prodajem komforan dvosoban 63m2 ukwi`en. Hitno, povoqno. Cena 61.800. [ifra 42833. Telefoni: 451318, 523-193. 335292 NA LIMANU u Balzakovoj ulici 52m2, cena 59.000. Telefoni: 451-318, 060/75-37-82. 335293 NA DETELINARI dvosoban ukwi`en stan, sre|en 53m2, na III spratu. Hitno. Cena samo 46.400. Telefoni: 451-318, 523193. 335294 MINI dvosoban 39m2, vrhunska oprema, odvojena kuhiwa, Novi bulevar, „Zoned“ gradwa, neuseqavan. Tel. 6624-218. 335305

STANICA!!! Prodajemo izuzetno povoqno klasi~an dvosoban stan na drugom spratu od 53m2 za 49000E. Telefon 063/8680-335. 335312 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu u blizini Limanske pijace na prvom spratu. Pozovite!!! Telefoni: 063/86-80-335, 063/500-213. 335313


24

OGLASI

nedeqa27.jun2010.

PRODAJEM dvosoban stan na Futo{kom putu. Tel. 063/7726845, 021/451-570, ({ifra:19490), www.solis-nekretnine.com. 335104 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Tel. 065/2019009, 021/451-570, ({ifra:10531), www.solis-nekretnine.com. 335105 DETELINARA - Veselina Masle{e, dvosoban stan od 50m2 na tre}em spratu, dobar, odr`avan stan, cena 47.000 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 12981), www.solis-nekretnine.com. 335106 POVOQNO! Dvosoban stan od 47m2 u Pu{kinovoj, starija gradwa, ukwi`en, potrebno renovirawe! Tel. 065/2019-010, 021/451-570, ({ifra: 12608), www.solis-nekretnine.com. 335107 PRODAJEM izuzetno sre|en dvosoban stan na prvom spratu na Detelinari, hitno. Tel. 021/427-277; 064/134-04-59, ({ifra: 19924), www.solis-nekretnine.com. 335108 ODLI^AN, klasi~an dvosoban stan u blizini {kole i obdani{ta, odr`avan, na tre}em spratu, sa terasom, hitno! Tel. 063/855-7109; 021/451-570, ({ifra: 11788), www.solis-nekretnine.com. 335102 DVOSOBAN centar, nov 42m2, odli~an raspored, 2. sprat, useqiv odmah, terasa, lift, CG, cena 48.500E. Tel. 064/823-6608, 424-963. 335154 [ONSI 50m2, dvosoban, 2. sprat, terasa, ukwi`en, useqiv odmah, cena 51.500E. Tel. 064/823-6602, 021/542-779. 335160 USEQIV 53m2, ukwi`en, mo`e kredit. Dvosoban, CG, odli~an raspored, @. stanica, cena 54.600E. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 335150 LIMAN 2 dvosoban 63m2, ukwi`en, lift, terasa, CG, cena 61.800E. Tel.064/823-6608, 6614200. 335163 DVOSOBAN 54m2 Rumena~kaSajam, stan u odli~nom stawu, lift, terasa, ostava, okrenut na dve strane, ukwi`en i odmah useqiv, vredi kupiti 48.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/55538-23. 335058 DVOSOBAN 43m2 centar-blizina Suda nov stan na presti`noj lokaciji, 2. sprat, lift, terasa, odmah useqiv, malo stanara u zgradi, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/5577-58. 335059 U ULICI VLADIKE PLATONA, prodajem dvosoban stan od 46m2. Visoko prizemqe, ima terasu, gleda na ulicu. Cena 62.000E. Telefon 063/775-9121. 335052 SAVE KOVA^EVI]A hitnoooo!!! Dvosoban kompletno renoviran stan 54m2, odli~an, ukwi`en, ima terasu za 45.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 335040 LIMAN odmah useqiv dvosoban stan 62m2, odli~nog rasporeda, ima terasu, lift, ukwi`en za 64.000. Telefoni: 528137, 661-2262. 335038 U BLIZINI SAJMA odmah useqiv, ukwi`en dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada. Telefoni: 528-137, 661-2262. 335035 PARTIZANSKIH BAZA klasi~an dvosoban stan 60m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en za 62.000. Telefoni: 528-137, 6612262. 335036

BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 335010

DETELINARA 70 m2 trosobnog stana, topla proto~na voda cena 56.500 e. Telefon 064/20978-63. 3384 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437, 063/534-505. 30003 HITNO prodajemo nov trosoban stan na Novom bulevaru za 52.000 sa PDV-om. Telefon 6447-622. 3448 PRODAJEM renoviran trosoban stan od 77 m2 u Bo{ka buhe na drugom spratu. Telefon 6447622, 063/540-165. 3458

PRODAJEM trosoban stan na [onsiju /Novo naseqe/ za 78.000 Telefon 6447-622, 063/540-165. 3460 SREMSKI KARLOVCI, prodajem trosoban, komforan stan. Telefoni: 021/882-694, 063/1701662. 3195 DETELINARA 70 m2 trosobnog stana, topla proto~na voda cena 56.500 e. Telefon 064/20978-63. 3384 HITNO prodajemo nov trosoban stan na Novom bulevaru za 52.000 sa PDV-om. Telefon 6447-622. 3448 PRODAJEM renoviran trosoban stan od 77 m2 u Bo{ka buhe na drugom spratu. Telefon 6447622, 063/540-165. 3458 PRODAJEM trosoban stan na [onsiju /Novo naseqe/ za 78.000 Telefon 6447-622, 063/540-165. 3460 PRODAJEM nov dvoiposoban stan, 68m2, Liman 3, Siti Park, 3. sprat, okrenut ka Dunavu, ekstra. Cena 1.350e/m2. Hitno. Telefon 064/09-07-343. 3283 PRODAJEM trosoban stan, od 77m2 na 2. spratu, Bo{ka Buhe (Liman 2), prazan, renoviran, odmah useqiv. Cena 82.500e. Telefon 064/09-07-343. 3284 PRODAJEM nov, dvoiposoban dupleks od 67m2, na Novom bulevaru. Cena 58.000 evra. Hitno. Telefon 064/09-07-343. 3285 PRODAJEM stan od 75m2, u odli~nom stawu u Kosovskoj ulici. Mo`e zamena za mawi do 40m2. Telefoni: 523-792, 064/24101-55. 2713 GUNDULI]EVA 17, dvoiposoban stan, 51m2, noviji, ukwi`en, cg, sa liftom, terasom i {upom. Telefon 064/2595-728. 3189

PRODAJEM dvoiposoban ukwi`en stan, 80m2, na Limanu IV, ul. Narodnog fronta. Cena 1050E/m2. Telefon 064/888-3428. 3278 PRODAJEM nov brzo useqiv dvoiposoban stan, 48m2, na Somborskom bulevaru, CG, lift, nije agencija, za 53.000E. Telefoni: 021/4736-156, 062/252-141. 3319 PRODAJEM dvoiposoban stan 72m2, ugao Novosadskog sajma i Bul. oslobo|ewa, investitor „Invent“, izvo|a~ „Budu}nost“, ukwi`en, povra}aj PDV-a, mogu} kredit, useqiv kraj jula. Povoqno, bez posrednika. Telefon 063/587-774. 3345 POVOQNO prodajem dvoiposoban stan u Majevi~koj ulici, 60m2, investitor, ura~unat PDV. Tel. 063/498-012. 3407 POVOQNO prodajem dvoiposoban stan 58 m2 na I spratu u Danila Ki{a. Odli~an raspored, bez ulagawa. Telefon 063/664-264, 6546-976, 065/3333177. 3423 DVOIPOSOBAN 70m2, Novo naseqe, 3. sprat, ukwi`en, terasa, cena 68.500. Telefon 065/6775917. 3445 PRODAJEM dvoiposoban stan 72 m2 kod Limanske pijace za 73.500. Telefon 6447-622, 063/540-165. 3456 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437, 063/534-505. 335011

UKWI@EN dvoiposoban stan na Novom nasequ u Ulici Bate Brki}a, 71m2, lift, terasa. Povoqno. Telefon 060/621-1685. 335053 DVOIPOSOBAN 47m2, odmah useqiv, mo`e kredit, perfektan raspored, cena sa PDV-om 43.300E. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 335145 DVOIPOSOBAN 68m2, Balzakova ul., odmah useqiv, ukwi`en, terasa, CG, lift, cena 67.000E. Tel. 064/823-6618, 424963. 335148 DVOIPOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, potkrovqe, lift, mo`e kredit, cena 51.500 evra! Tel. 065/2019-011, 021/451570, ({ifra:12172), www.solisnekretnine.com. 335109 SOCIJALNO - dvoiposoban stan na prvom spratu, sa gara`nim mestom, cena 69.600 evra. Tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra:10736), www.solis-nekretnine.com. 335110 PRODAJEM odli~an dvoiposoban stan od 40m2, useqiv, na Telepu! Tel. 063/855-7109, 021/451570, ({ifra:12802), www.solisnekretnine.com. 335111 PRODAJEM izuzetan dvoiposoban stan na prvom spratu, u Ulici Novosadskog sajma, stan je ukwi`en, cena veoma povoqna! Tel. 065/2019-009; 021/427277, ({ifra:12966), www.solisnekretnine.com. 335112 DVOIPOSOBAN klasi~an stan 77m2 kod Limanskog parka, VI sprat, lift, terasa, ukwi`en, 1.000. evra/m2. Pogledajte skicu i fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 12615), www.solis-nekretnine.com. 335113

DVOIPOSOBAN stan na prvom spratu, 51m2, bul. Kraqa Petra I, renoviran i lep! Tel. 062/533-230, 021/427-277, ({ifra:12609), www.solis-nekretnine.com. 335114 PETRA DRAP[INA!!! Dvoiposoban stan od 67m2 u zgradi sa liftom, useqiv po dogovoru sa lepom terasom. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335. 335314 LIMAN II 75m2, dvoiposoban stan, lift, terasa 72.000. Tel. 444-107, 633-7853. 335252 NOVA DETELINARA, 54m2, dvoiposoban, odli~an raspored, terasa, lift, 62.000. Tel. 444107, 633-7853. 335253 STANICA 73m2, dvoiposoban, drugi sprat, lift, terasa, odmah useqiv 69.000. Tel. 444-107, 6337853. 335254 HITNA PRODAJA!!! Ukwi`en, odmah useqiv, DIS ]irpanova, V sprat, lift, pvc stolarija, kl. parket, klima, sig. vrata, parking u dvori{tu, cena sa porezom 49.900. Tel. 021/6616324, 425-653. 335261 HITNO!!! Odli~an DIS 43m2, kod Socijalnog, IV sprat, lift, terasa+hl. ostava, novogradwa, bez prolaznih soba, ukwi`ba u toku, cena 48.500. Tel. 021/6616324, 425-653. 335264 DVOIPOSOBAN, Branimira ]osi}a, 54 m2, II sprat, lift, ukwi`en, 61500E. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 335170 LIMAN II - ukwi`en dvoiposoban stan 75m2. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 335184 BETANIJA, odli~an, nov, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan od 74m2. Tel. 636-6952. 335205 NOVA DETELINARA - ukwi`en dvoiposoban stan ni`e spratnosti dvori{no orjentisan. Cena 62.000 evra. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 335192 KA]E DEJANOVI]A - ukwi`en stan 50m2 u funkciji dvoiposobnog, odli~nog rasporeda. Cena 51.500 evra. Telefoni: 021/4722-060; 063/502-526. 335193 LIMAN, kod pijace, odli~an 2.5 stan od 70m2, ukwi`en na II spratu. Tel. 636-6952. 335208 STEVANA MOKRAWCA - odli~an ukwi`en dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Telefoni: 021/4722-060; 063/502526. 335190 LIMAN 3, dvoiposoban, 65m2, 2. sprat, lift, terasa, cena 72.100. Telefon 472-1661. 335229 CENTAR, dvoiposoban, 59m2, izuzetna gradwa, cena 65.150 sa PDV-om, Telefon 472-1661. 335230 SAJAM, B. Popovi}, 1. sprat, dvoiposoban, 54m2, ukwi`en, lift, terasa, cena 63.860. Telefon 421-185. 335231 PRODAJEM sre|en, prazan dvoiposoban stan 52m2, Detelinara, Milana Glumca 48.000 ili mewam za mawi. Tel. 6317-000 i 060/53-41-533, www.palatans.imovina.net. 336287

U JANKA ^melika nov useqiv stan 88m2, cena 87.500. Telefoni: 451-318, 523-193. 335302 LIMAN III, iza „Merkatora“, ukwi`en trosoban stan 76 m2, funkcija troiposobnog, ni`a spratnost. Telefon 6624-628. 335308 LIMAN, trosoban, 80m2, 4. sprat, lift, mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefon 421-185. 335232

DNEVNIK CENTAR, nov,odmah useqiv trosoban stan od 82m2, III sprat, lift, terasa, cg, dvostrano orijentisan. Cena 93.950E, direktno od investitora. Tel. 425-210. 335240 LIMAN, ukwi`en, kompletno sre|en trosoban stan od 73m2, lift, terasa, isto~no orijentisan. Cena 82.700E. Tel. 425-210. 335237 GRBAVICA, Tolstojeva ulica, nov 3.0 stan od 71m2 po ceni od 75.000. Tel. 636-8429. 335209

BULEVAR OSLOBO\EWA, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3.0 stan od 82m2, lako preuredqiv u 3.5, dvori{no orijentisan. Tel. 636-6952. 335212 SUN^ANI KEJ, ekstra lokacija, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 83m2. Tel. 063/516-478. 335213 CENTAR, Radni~ka ulica, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 75m2 po ceni od 77.000. Tel. 636-8429. 335206 BULEVAR Mihajla Pupina ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 335185 NOV trosoban 75m2, prvoklasan, kod Sajma, Koste Racina, I sprat, dvostrano, dva kupatila, ukwi`en, 80.000. Hitno! Tel. 063/517-846. 335274 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 113.000. Tel. 444-107, 633-7853. 335255 TROSOBAN stan na Limanu III!!! Hitno!!! Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335. 335315 NA LIMANU I u Ul. Drage Spasi} prodajem komforan trosoban stan 85m2 na I spratu, terasa. Ekstra ponuda. [ifra 41643. Telefoni: 523-193, 063/75-37-823. 335298 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje trosoban stan 70m2na IV spratu. Useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe sa „Erste bank“. Gradi „Moj dom“. Telefoni: 451318, 523-193, 063/10-88-993. 335295 U LOV]ENSKOJ ULICI pored Spensa u ekstra zgradi prodajemo klasi~an trosoban stan 74m2 na II spratu. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefoni: 451-318, 063/753-78-23. 335296 NA BULEVARU EVROPE investitor prodaje klasi~an trosoban stan 73m2 na drugom spratu, lift, dve terase. Povoqno. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/10-88-993. 335288 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, spu{tena cena na 74.000 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra: 10822), www.solis-nekretnine.com. 335115 PRODAJEM trosoban stan na Limanu I, 73m2 na petom spratu, odli~an, ukwi`en! Pogled na Dunav i [trand. Odli~an, ukwi`en, novija zgrada. Tel. 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra: 18569), www.solis-nekretnine.com. 335116 IDEALAN trosoban stan u dve eta`e! Ukwi`en na 63m2, podne povr{ine oko 70m2, nova zgrada, lepa prostrana terasa, veliko kupatilo, kuhiwa sa prozorom... Tel. 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:12090), www.solis-nekretnine.com. 335117 KLASI^AN trosoban stan na mirnoj lokaciji, u blizini {kole i obdani{ta, 80m2 za 82.000 evra. Tel. 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra: 18518), www.solis-nekretnine.com. 335118

TROSOBAN 78m2, Radni~ka ulica kod Keja, klasi~an, odli~an raspored, idealan i za poslovnu delatnost, uwi`en, cena 115.000 evra! Pogledajte nacrt i fotografije na sajtu Solisa...www.solis-nekretnine.com. Tel. 065/2019-011, 021/451-570, ({ifra:12854). 335120 BUL. KRAQA PETRA I, 82m2, trosoban na tre}em spratu, lift. Kuhiwa i kupatilo sa prozorom. Hitno 74.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:12929), www.solis-nekretnine.com. 335121 PRODAJEM izuzetan stan na savr{enoj lokaciji pogodan za poslovni prostor kao i za stanovawe, 81m2 - cena dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/451-570, ({ifra:12933), www.solis-nekretnine.com. 335122 PRODAJEM nov ukwi`en trosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, izuzetno povoqno! Tel. 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra:11550), www.solis-nekretnine.com. 335123 LIMAN IV - Narodnog fronta, dobar, odr`avan trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, cena 86.500 evra. Tel. 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra: 12262), www.solis-nekretnine.com. 335124 SAVINA - 85m2 trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en bez ulagawa. Povoqno - 92.200 evra! Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra:12657), www.solis-nekretnine.com. 335126 HITNO prodajem trosoban, ukwi`en stan, 68m2, sa pogledom na Dunav, cena 57.000 evra. Tel. 021/520-231; 064/134-04-59, ({ifra:12695), www.solis-nekretnine.com. 335127

ODLI^AN, nov, neuseqavan trosoban stan, 63m2, Slova~ka ulica. Tel. 021/451-570; 063/7726-845, ({ifra:12890), www.solis-nekretnine.com. 335128 LIMAN 2, 76m2 trosoban, ukwi`en, komplet renoviran, useqiv, terasa, lift, cena 72.100E. Tel. 064/823-6602, 021/424-963. 335147 PA@WA! Nov, neuseqavan stan od 75m2, tre}i sprat, odmah useqiv, Grbavica, hitna prodaja, super kvalitet... Tel. 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:12902), www.solis-nekretnine.com. 335131 TROSOBAN 73m2, Bulevar oslobo|ewa-kod Kan-Kan-a, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, cena dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542779. 335164 UKWI@EN - 77m2+40m2 terase, 1. sprat, trosoban, Bulevar kod Kan Kan-a, mo`e kredit, cena 93.000E. Tel. 064/823-660,8 021/424-963. 335159 NOVO NASEQE trosoban stan 76m2, odli~an raspored, ukwi`en, lift, terasa za 68.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 335042 LIMAN DVA stan 75m2, odli~an raspored, ima terasu, na prvom spratu sa liftom, ukwi`en za 74.200 Telefoni: 528-137, 6612262. 335043 TROSOBAN 90m2 centar-okolina Dunavskog parka, stan salonskog tipa u izuzetnom stawu, 1. sprat, mogu}a zamena za mawi stan do 50m2, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-7758. 335061 PRODAJEM odli~an trosoban dupleks, na Novom nasequ, 130m2, terasa, cena 73.200 evra. Tel. 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:12093), www.solis-nekretnine.com. 335119


OGLASI

DNEVNIK

NOV dvoiposoban 75m2, Liman I, V sprat, lift, dupleks bez kosina, ukwi`en, prvoklasan, 88.000. Tel. 063/517-846. 335273 TELEP, 3.0 stan u izgradwi, 70m2 ekstra zgrada sa 4 stana (kwi`ewe 1/1), kompletna dokumentacija za 45.000. Tel. 063/8288-377. 335207

PRODAJEM stan 84m2 Doktora Svetislava Kasapinovi}a 2b. Telefon 065/504-7433. 1376 PRODAJEM renoviran stan Liman IV, 130m2, 140.000 evra, vlasnik. Telefon 063/213-246. 1955 NOVO NASEQE, prodajem troiposoban stan, 85/3 ili mewam za mawi. Telefon 061/21058-48. 1525 HITNO troiposoban useqiv stan 77 m2 na Novoj Detelinari za 62.000 . Telerfon 6447-622, 063/540-165. 3462 KEJ, prodajem ~etvorosoban sre|en stan 130 m2, I sprat sa gara`om, pogodan i kao poslovni prostor. Cena 286.000 E. Pogledati: www. Novi SadApartman.com. Telefon 063/891-444-7. 2383 GRBAVICA - Petosoban dupleks 90m2 + 8m2 terase. Prvi nivo trosoban sa 2 terase, gorwi nivo dve sobe, kupatilo i galerija. Cena 77.600. Telefon 060/088-3185. 3118 CENTAR, (kod Pozori{ta) 164m2, petosoban, 17m2 gra`a, 3. sprat, lift, novija zgrada, odli~an raspored, luksuzan. Telefon 064/6581-387. 3242

POVOQNO nov ~etvorosoban stan, dupleks, 81m2, Cara Du{ana. Mo`e zamena i otplata na rate. Telefon 063/537-446. 3246 NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 3355 PRODAJEM useqiv ~etvorosoban stan, dva nivoa, investitor, ima povrat PDV‚a. Telefon 062/21-87-12. 3405 GRBAVICA, nov ekskluzivan neuseqavan ~etvoroiposoban 140m2 u jednom nivou, IV spr. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 3413 PRODAJEM nov 5-soban odli~an stan u centru, sa PDV-om cena 100.000e. Telefon 064/0907-889, 021/547-919. 3461 DUPLEKS ]irpanova 137m2 useqiv do Nove Godine, hitno. Telefon 062/890-1199. 3472 DUPLEKS - Grbavica, stan u izvanrednoj zgradi, 71m2 troiposoban, nov, odmah useqiv. Prvi nivo dvosoban stan sa terasom, gorwi nivo: dve spava}e sobe sa kupatilom, cena 76.800 evra! Tel. 064/157-1297, 021/520231, ({ifra:10667), www.solisnekretnine.com. 335129 ^ETVOROSOBAN, dupleks, Nova Detelinara, 103m2, gara`a 14m2, ukwi`en, sve za samo 85 000E. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 335172 BORE PRODANOVI]A - odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om. Telefoni: 021/4722-061; 063/1070731; 063/1020-733. 335183 [ONSI- Novo Naseqe odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, ukwi`en, zgrada sa liftom. Telefoni: 528-137, 6612262. 335044 KOMPLETNO renoviran troiposoban stan na Bul. oslobo|ewa, prvi sprat, po ceni od 78.200 evra. Tel. 063/855-7109, 021/520231, ({ifra:12044), www.solisnekretnine.com. 335132

PRODAJEM troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici ili mewam za ku}u u Koviqu. Tel. 021/520231; 063/77-26-845, ({ifra: 12694), www.solis-nekretnine.com. 335133

PRODAJEM dobar troiposoban stan, 81m2, Grbavica-M. Dimitrijevi}a, terasa. Lift. Nov. Lepa lokacija. Useqiv. Cena 1080E/m2. Pozovite 021/451-318, 523-193, [ifra-39291. 335299 ODLI^AN izuzetno lep troiposoban stan u zgradi „Budu}nosti“ kod Sajma, ukwi`en, prostran sa dve terase. Telefoni: 063/86-80-335, 063/500-213. 335316 TROIPOSOBAN 86m2, Bra}e Jovandi} kod SUP-a, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, dve terase, dvori{no, ukwi`en 83.000. Tel. 063/517-846. 335275 TROIPOSOBAN, Liman II, 87m2, crvena fasadna cigla, stan i lokacija za svaku preporuku. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 335169 GRBAVICA, odli~an 3,5 stan, odmah useqiv, ukwi`en na I spratu za 81.600. Tel.636-6952. 335210

LIMAN 4, troiposoban, 83m2, lift, terasa, mo`e kredit, cena 92.700, nije fiksna. Telefon 472-1661. 335233 CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija po ceni od 109.700. Tel. 636-6952. 335211 ^ETVOROSOBAN 117m2, 3. sprat, useqiv odmah, terasa, CG, Socijalno, cena 105.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 335166 ^ETVOROSOBAN dupleks 89m2, Sajam, Branka Baji}a, III sprat, dva kupatila, velika terasa, dvori{no, prvoklasan 78.000. Tel. 063/517-846. 335276 HITNO!!! Salonski 85m2, Sremska, I sprat, sre|en, dvostrano orijentisan, ukwi`en, odmah useqiv, cena samo 99.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 335265 SAJAM, 83m2, ~etvorosoban, peti sprat, dupleks, ukwi`en, terasa, lift, cena 72.700. Tel. 444-107, 633-7853. 335256 KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, 115.000, gara`a posebno. Tel. 444-107, 633-7853. 335257 SALONSKI stan u blizini Izvr{nog ve}a na prvom spratu, ~etvorosoban!!! Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/86-80335. 335317

INVESTITOR „MOJ DOM“ u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe „Erste bank“. Telefoni: 451-318, 060/05-32-154. 335300 U PODGORI^KOJ ULICI ~etvorosoban ukwi`en stan 77m2 na prvom spratu gleda na dvori{te. Telefoni: 451-318, 063/75-37-823. 335301 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com. 335134 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Tel. 063/520-296, ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com. 335136 ATRAKTIVAN ~etvorosoban stan od 113m2 na Bulevaru Evrope - „Zoned horizont“, sa panoramskim pogledom na ceo grad i Fru{ku goru. Za vi{e pozovite... 064/2003-103, 021/451-570, ({ifra:12270), www.solis-nekretnine.com. 335137 EKSKLUZIVNO! Odli~an ~etvorosoban stan od 120m2 u Lov}enskoj! Tel. 065/2019-010; 021/520-231, ({ifra: 11982), www.solis-nekretnine.com. 335138 PRAVI ^ETVOROSOBAN, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja. Tel. 021/520231; 064/2003-103, ({ifra: 12712), www.solis-nekretnine.com. 335139 IZUZETNA PONUDA - luksuzan petosoban stan u vili sa ~etiri stana sa gara`om i parking mestom. Mirna ulica u blizini Bulevara oslobo|ewa. Tel. 064/157-1297; 021/520-231, ({ifra:12188), www.solis-nekretnine.com. 335140 GRBAVICA 118m2, 2. sprat, luks stan, 4-soban, useqiv odmah, cena dogovor. Tel. 064/8236602, 542-779. 335141 ^ETVOROSOBAN sa gara`om za dva auta, 85m2, Pap Pavla, useqiv, terasa, nov, neuseqavan, CG, cena 85.000E. Tel. 064/8236608, 424-963. 335162 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Telefon 063/101-0661. 335055 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 335041 POTKROVQE - 150m2 ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 295 eura/m2. Telefon 064/820-58-28. 335018

DUPLEKS, Petrovaradin useqiv 61m2. Povoqno! Hitna prodaja! Telefon 064/820-58-28. 335014

U ULICI DOSTOJEVSKOG odli~an dupleks od 104m2. Lift, terasa, brzo useqiv. Cena 95.000E. Telefon 063/1010661. 335054 DUPLEKS u strogom centru grada, u blizini Izvr{nog ve}a, 145m2, pet terasa, odli~an raspored, cena 139.000 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:11725), www.solis-nekretnine.com. 335135 ATRAKTIVAN dupleks - stan u dve eta`e iza Sajma, Ulica Haxi Ruvimova, 75m2, terasa od 8m2, samo 62.000 evra! Tel. 064/2003-103, 021/451-570, ({ifra:10634), www.solis-nekretnine.com. 335130

PRODAJEM luksuzan dupleks od 104m2 na Savini, ~etvrti sprat, velika terasa, trosoban, hitna prodaja, cena povoqna samo 96.500 evra. Tel. 064/1340459, 021/427-277, ({ifra:12691), www.solis-nekretnine.com. 335125 U ALEKSE [ANTI]A prodajem ukwi`en dupleks stan u novoj zgradi 95m2. Hitno, 950E/m2. Ukwi`en. [ifra 38961. Telefoni: 523-193, 065/444-34-55. 335297

KISA^ ku}a renovirana 80m2, 3 sobna novo kupatilo, C- grejawe svi prikqu~ci plac 850m2 samo 38.000e. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602. 3429 NOVI SAD, Ul. Nikole Tesle preko puta Jodne bawe prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefon: 063/15-88-063, 063/8575-215. 3026 DVA placa po 13 ari na Tranxamentu. Dozvoqena gradwa. Telefon 064/2287731. 2606 PRODAJEM 10 jutara zemqe + 2 jutra u jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e. Ispitana za vo}wak i vinograd. Telefon 064/401-41-80. 3148 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15050m2, put i svi prikqu~ci, lep pogled 5,5E/m2 ili gra|evinske parcele 7E/m2 hitno. Telefon 069/314-3714.3381 PRODAJEM stan od 41m2 na Novom nasequ - [onsi ul. Toze Jovanovi}a 11, 2. sprat, ukwi`en, prvi vlasnik. Telefon 062/891-9950. 3467 SREMSKI KARLOVCI, plac povr{ine 400m2, sa izgra|enim magacinskim prostorom od 130m2 u neupotrebqivom stawu, Ul. Karlova~kih |aka, naseqe Dudara. Telefon:062/891-9950. 3465 PRODAJEM plac u Sremskim Karlovcima, ulica Jakova Orfelina, veli~ine 685m2, dozvoqena gradwa, ukwi`en. Telefon 062/891-9950. 3466 TELEP - uli~ni deo ku}e oko 80m sa parkingom i terasom samo 55.000 ev. Telefon 021/6614694, 063/587-602, 063/200-512. 3431 RAKOVAC - Salaksije, ku}a 90m2 svi prikqu~ci, C. G, plac 450m2, 58.000E. Monta`na 80m2/ 900m2 placa 49.500E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 3432 RUMENKA - nova odmah useqiva ku}a 120 m2+podrum 25 m2 C.G WC+kupatilo, plac 500 m2, 67.000E. Telefon 021/6614-694, 063/587-602. 3433 PRODAJEM ku}u na telepu, u Ilirskoj ulici od 110m2. Hitno. Cena 90.000 evra. Telefon 063/880-23-20. 3287

nedeqa27.jun2010.

PRODAJEM ku}u bez posrednika, ul. Ru`in gaj br. 26 u Novom Sadu. Telefon 021/6392-021. 2642 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 3175 KU]A samostalna dvosobna 230/58 kolski ulaz, telefoni na Temerinskom putu. Telefon 060/444-7780, 444-778, 061/618-2366. 3239 SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2, hitno. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 3415 PRODAJEM mawu ku}u u Petrovaradinu, struja, voda, tvrdi put. Dozvoqena gradwa. Telefon 063/500-446. 3330 PRODAJEM ku}u na odli~noj lokaciji u Petrovaradinu, samostalna, cena 55.000 e. Telefon 062/21-87-12. 3409 PRODAJEM - izuzetnu vilu Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540. 3115 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 069/111-29-50 posle 16. 3263 PRODAJEM - mewam novu ku}u 60 + 30m2 u Sremskoj Kamenici, plac 800m2, 38.000E. Telefon: 064/146-5474. 3347 PRODAJEM ku}u u Sremskoj Kamenici, centarP+1, novija, 150m2, lep plac, kolski ulaz. Telefon 062/21-87-12. 3410 PRODAJEM ku}u na ^ardaku, odli~an polo`aj, vrlo kvalitetna, nova. Telefon 062/21-8712. 3411 PRODAJEM renoviranu ku}u u nasequ Lipov gaj, prizemqe + sprat + potkrovqe. Telefon 064/1551-610. 2765 VETERNIK kod Doma zdravqa ku}a 110m2 ~etvorosbna + letwa kuhiwa oko 30m2, plac 650m2, ukwi`ena, samo 60.000e. Telefoni: 021/6614-694, 063/200-512, 063/587-602. 3434 PRODAJEM ili mewam za mawi stan komfornu ku}u od 120m2 na placu od 1.650m2 u ^eneju. Telefon 063/766-77-93. 3166 HITNO prodajem 10h (17kj) zemqe na ^eneju, 400m udaqeno od puta Novi Sad - Sirig, pogodno za izgradwu raznih objekata. za ozbiqnog kupca sve informacije na telefon 063/506-926 od 8 16 ~asova. 3204 PRODAJEM staru ku}u u Ba~kom Petrovcu sa velikim placem, 20km od Novog Sada, na lepom mestu. Cena 12.000e. Telefon 065/410-36-54. 3310 KU]A Sremski Karlovci, 110m2, lokal 35m2, mawe dvori{te kod Kapele Mira, cena 59.000e. Telefon 063/543371. 1202 VIKEND ku}a pored asfaltnog puta, 500m od Manastira Velika Remeta, plac povr{ine 11 ari 46m2, struja, telefon. Telefoni: 021/456-596, 022/468-121. 3029 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629. 3264 PRODAJEM legalizovanu ku}u od 180m2, u Ledincima, pored asfaltnog puta na placu od 1.600m2. Telefon 063/502-188. 3333 PRODAJEM plac na Bockama, od 3.700m2, kompletna infrastruktura i zapo~etim objektom od 80m2 do prve plo~e. Cena dogovor. Telefon 063/880-23-20. 3291 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 1203 PRODAJEM vikendicu na Banstolu 50/850m2 plac, ukwi`ena, struja, voda, asfalt, cena 14.500e+2 hektara obradive zemqe. Telefon 065/543-67-31. 3231

25

PETROVARADIN - placevi 700m2, 1000m2, 1400m2, 3300m2, 6300m2 na glavnom putu i na drugim lokacijama, cena od 10e 25e/m2. Telefon 063/152-052-1. 3353 KA], 7600m2, zemqa se nalazi na magistralnom putu Novi Sad - Zrewanin, odmah nakon beogradske petqe, cena 40E/m2. Telefon 063/73-15-444. 1866 PRODAJEM parcelu 36.000m2, pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na ^eneju (kod aerodroma), udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad Subotica. Zvati od 9 - 15 ~asova na 063/506-926. 3205 PRODAJEM 3.5 jutra zemqe u ^erevi}u. Telefon 876-362. 3027 POPOVICA, dva izuzetna potpuno ravna placa uz asfalt, 1000m2 (+ 126m2) 10500E i 1000m2 - 13500E, potok, izvor, struja, telefon: Telefon: 062/1771-353. 3346 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15050m2, put i svi prikqu~ci, lep pogled 5,5e/m2 ili gra|evinske parcele 7e/m2 hitno . Telefon 069/314-37-14. 3381 POVOQNO prodajem vikend placeve i wive u Vrdniku i na Div~ibarama. Telefon: 063/5020-33. 3383 POPOVICA - plac 800 m2 lep pogled, struja, gradska voda, asfalt, ukwi`en objekat 52 m2 telefon 063/714-93-94. 3435 KAMENICA preo puta Fabusa 2.100m2 poslovno-komercijalni, pored glavnog puta, ozbiqna ponuda. Telefon 062/890-1199. 3474 PRODAJEM wivu k.o. Novi Sad, Gorwe Sajlovo, 15h385 (5.780m2), pored put, na 100m struja, voda, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415, 063/811-4340. 810

PLAC 522m2, iza „Belih dvora“ pored glavnog puta Novi Sad Veternik, pri kraju Leptirove ulice, Nova 92. Telefon 504194. 3094 PRODAJEM na Klisi, iza Neoplante 5.500m2 zemqe, uz put front 400 metara. Cena 10 evra. Telefon 064/314-43-44. 3315 PRODAJEM iza Neoplante pola jutra zemqe pogodno za ba{tu. Cena 3.800 evra. Telefon 064/314-43-44. 3316 PRODAJEM placeve u Petrovaradu. Dozvoqena gradwa. Telefon 063/500-446. 3329 NOVI SAD - prodajem tri gra|evinska placa, isparcelisana i ukwi`ena u blizini servisa ^atalov na Klisi. telefon 065/47-25-000. 3349 PETROVARADIN - stanovi novi 29m2, 36m2 i 48m2 cena od 870e - 1150e/m2. Telefon 063/152-052-1. 3352 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 10.000E, i plac na Mi{eluku 600m2. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 3417 PRODAJEM stan od 41m2 na Novom nasequ - [onsi ul. Toze Jovanovi}a 11, 2. sprat, ukwi`en, prvi vlasnik. Telefon 062/891-9950. 3467 ^ENEJ - prodajem sala{ sa 3,6 ha zemqe Me|unarodni put /put Novi Sad - Sirig/ front 95 m dokumentacija uredna. Mesto idealno za privredne, sportske i trgova~ke delatnosti. Telefon 064/123-19-26. 3135 PRODAJEM 10 jutara zemqe + 2 jutra u Jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e. Ispitana za vo}wak i vinograd. Telefon 064/401-41-80. 3148


26

OGLASI

nedeqa27.jun2010.

PLAC - wiva pogodno za razne namene na ^eneju, 34.000m2, {irina 80m, izlazi na asfaltni put Novi Sad - Sirig, ispred ima gradski vodovod, gas, struja, 20kv. Telefon 063/7783560, radnim danom od 8-16 ~asova. 3208 PLAC 2.000m2, na Veterniku, potez „Vujadin Bo{kov“. Vrlo atraktivno mesto. Telefon 063/821-1829. 3256 PRODAJEM u Ledincima 8.300m2, jutro ipo zemqe, blizu voda i struja, 3e/m2. Telefon 064/314-43-44. 3311 PRODAJEM u Futogu blizu novog grobqa 7.300m2, jutro ipo zemqe. Cena 11.000 evra. Telefon 064/314-43-44. 3313 SREMSKI KARLOVCI, plac povr{ine 400m2, sa izgra|enim magacinskim prostorom od 130m2 u neupotrebqivom stawu, Ul. Karlova~kih |aka, naseqe Dudara. Telefon: 062/891-9950. 3465 PRODAJEM plac u Sremskim Karlovcima, ulica Jakova Orfelina, veli~ine 685m2, dozvoqena gradwa, ukwi`en. Telefon 062/891-9950. 3466 ALIBEGOVAC, nedovr{ena ku}a 2000n2, telefon, struja, bunar, hitno. Telefon 062/890-1199. 3471 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019322; www.solis-nekretnine.com. 335064 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno pr+I+potkrovqe 62.000. Tel. 444107, 633-7853. 335244 KU]A - Telep ru{evna ku}a na placu 655m2, front 15m, dozvoqeno PR+1+PK (neto 500m2), vlasni{tvo 1/1, mo`e zamena za stan + doplata. Telefoni: 063/7-333621, 021/55-77-58. 335056 KU]A - centar - okolina SNP-a, lokacija za izgradwu ekskluzivnog poslovnog objekta (hotela, banke, tr`nog centra…) plac 379m2, front 14m, dozvoqeno PR+3+PK, neto 1237m2, cena 350.000E,vlasni{tvo 1/1. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621. 335057 PRODAJEM ve}u ku}u u centru grada za poslovawe. Telefon 065/2289-229. 335021 TELEP ukwi`ena spartna ku}a 300m2, eta`no grejawe, parket.... na lepom mestu. Telefon 063/538166. 335029 KAMEWAR III, ku}a 100m2 na placu od 600m2. Telefon 063/7776233. 335046 AVIJATI^ARSKO NASEQE, nova ku}a, ukupno 235m2, dnevni boravak, ~etiri spava}e sobe, dva kupatila, u prizemqu i poslovni prostor od 65m2... Tel. 064/2003103, ({ifra: 30683), www.solis-nekretnine.com. 335081 NOVIJA ku}a na Adicama, odli~na, komplet zavr{ena, 180m2 stambeno + gara`a sa radionicom, 515m2 plac, ima upotrebnu dozvolu, ~isti papiri, 149.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011, 021/427277, ({ifra:30478), www.solis-nekretnine.com. 335082 TELEP - nova ukwi`ena {estosobna ku}a, na placu od 560m2, tri kupatila i gara`a, prelepa, vredi videti! Hitno i povoqno! Tel. 065/2019-010, 064/134-0459, ({ifra:30520), www.solis-nekretnine.com. 335078 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, Telep, dvojna, samostalan ulaz, 90m2 stambene povr{ine, dva odvojena stana, eta`no grejawe! Tel. 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:30572), www.solis-nekretnine.com. 335079 PRODAJEM novu ku}u 160m2 na samom po~etku Adica, plac 750m2, zidana gara`a, povoqno. Telefoni: 021/528-599, 063/111-4142. 336299 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Sr. Kamenici na Vojnovu, povr{ine 260m2 na placu od 700m2, ukwi`ena, brzo useqiva. Cena 110.000 evra! Tel. 064/2003103, ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com. 335076 ODLI^NA trosobna komforna ku}a - Sremska Kamenica, super lokacija, kod auto ku}e „Petrovi}“, 130m2 + 40m2 na placu od 620m2! Mogu}a zamena za stan uz doplatu... Tel. 064/134-0459, ({ifra: 30361), www.solis-nekretnine.com. 335077

NA SALAKSIJAMA ku}a 120 na izuzetnom placu izlaz na 3 ulice od 2400 m2 cena 64000 ili ku}a na placu od 800m2 - 53000 i posebno dva placa 750m2 11000 i 780m2 13.000. Telefoni: 065/444-34-55, 523-193. 335283 U KAMENICI lepa velika ku}a 250m2 na lepom mestu, placu od 750m2 {irok front do ulice. Telefoni: 063/10-88-993, 451-318. 335285 KU]A, Sr. Kamenica, 220m2 na placu od 530m2, novija, odmah useqiva ku}a u blizini centra, {kole, obdani{ta, 97.500E. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 335173 KU]A - blizina Sr. Kamenice, 90% zavr{ena, povr{ine 240 m2, bazen, plac 600 m2, pogled na Dunav i grad, povoqno. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 335180 NA PO^ETKU VETERNIKA u produ`etku Ulice Mileve Mari} nova trosobna ku}a na placu od 500m2, lepa ulica sve komunalije,eta`no grejawe, cena 83.000. Telefoni: 063/10-88-993, 523-193. 335284 HITNA PRODAJA! Nova ku}a sa poslovnim prostorom, sve ukupno 350m2 na placu od 636m2! Lokacija - Veterni~ka rampa, preko puta sportskog centra „Vujadin Bo{kov“! Tel. 064/134-0459, 021/451570, ({ifra: 30674), www.solis-nekretnine.com. 335083 DVE odli~ne tipske ku}e u nasequ Lipov gaj, svaka ukwi`ena 1/1, jedna pored druge, mogu}nost spajawa, dve gara`e, mawa ku}a ~etvorosobna 137m2, cena 145.000 evra, ve}e petosobna 157m2, cena 165.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011, ({ifra:30750 i 30751), www.solis-nekretnine.com. 335084 HITNO i povoqno prodajem ku}u u Loku sa dva lokala i velikim dvori{tem. Tel. 065/2019-013, ({ifra: 30573), www.solis-nekretnine.com. 335080 KU]A u Ka}u, nova, odmah useqiva, P+M, 118m2 stambenog prostora na placu od 300m2. Povoqno! Telefon 060/621-1685. 335047 TEMERIN, ukwi`ena ku}a od 120m2, plac od 1.500m2. Cena 26.780E. Tel. 425-210, 425-205. 335243 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538-166. 335027 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za Mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 335067 KOD SOCIJALNOG plac sa starom ku}om, ima gra|evinska dozvola za nov objekat, mo`e zamena za ve}i stan. Telefon 063/538-166. 335028 GRA\EVINSKI plac za kolektivnu gradwu, Mornarska - Telep, 1500m2, P+2+Pk, izgra|enost 30% + 10% za gara`e. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 335175 CARA DU[ANA, sporedna ulica, 153/640, dozvoqeno P+I+Pk, izgra|enost 40%, odli~na lokacija. Tel. 444-107, 633-7853. 335245 GRA\EVINSKI placevi, Bocke, 750m2, 950m2, 1560m2, lep pogled, odli~na lokacija, vredi pogledati. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 335176 PLAC, Mi{eluk III, P+2+Pk, 40% izgra|enosti, odli~no locirani placevi u budu}em luks nasequ Novog Sada, cena 5% od izgra|enosti, mo`e kompenzacija. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 335178 PLACEVI, Arsin do - blizina Salaksija, predivna priroda, ravni placevi sa pogledom na Novi Sad, dozvoqena gradwa, povoqno, 4 – 6E po m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 335168 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103 ({ifra: 70147), www.solis-nekretnine.com. 335068 PRODAJEM plac na Popovici od 3.200m2, sa starijom ukwi`enom, mawom ku}om... Tel. 065/2019-013; 021/451-570 ({ifra: 70245), www.solis-nekretnine.com. 335070

PRODAJEM plac na putu Irig Novi Sad, kod skretawa za manastir Hopovo. Gra|evinska zona, 1.200m2, cena 24.000 evra. Ukwi`en. Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 335071 PRODAJEM parcele za gradwu poslovnih objekata, u industrijskoj zoni Rume, na izuzetnoj lokaciji. Tel. 065/2019-013, ({ifra:70211), www.solis-nekretnine.com. 335072 TATARSKO BRDO, plac 740m2 sa sru{enom ukwi`enom ku}om od 97m2, voda i struja na placu, odli~no mesto na brdu, ravan plac, {irok front! Pogled na grad! Tel. 064/134-0459 ({ifra:70167), www.solis-nekretnine.com. 335069 PLAC, Sr. Kamenica, blizina centra, {kole, obdani{ta, vredi pogledati. Tel. 063/128-97-97. 335171 VI[E PLACEVA za gradwu vikendica, Torine, odli~ni placevi po ceni od samo 6E/m2. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 335177 PRODAJEM dva gra|evinska placa u Bano{toru blizu Dunava i Stadiona povr{ine od po 900m2. Hitno. Telefoni: 021/528-599, 065/572-7527. 336300 HITNO-HITNO-HITNO!!! Odli~na vikendica od 55m2, ukwi`ena, plac 1.300m2 sa vo}wakom. Cena spu{tena na 18.000 evra! Tel. 063/855-7109, ({ifra:30198), www.solis-nekretnine.com. 335075

IZDAJEM lokal od 56m2, na Bulevaru oslobo|ewa 67A, telefon, wc, klima, odmah useqiv. Telefon 062/80-14-945. 3042 POTREBAN prostor oko 100m2 (dve ve}e prostorije, WC) u blizini Velikog Rita za obrazovne aktivnosti sa romskom decom. Telefon 063/425-999. 3158 IZDAJEM sre|en lokal 85m2, na Bulevaru oslobo|ewa 67. Mo`e za sve namene. Telefon: 063/505-257. 3554 IZDAJEM lokal 32m2 na Novoj Detelinari, opremqen za sve vrste delatnosti, ul Joakima Vuji}a. Telefon: 064/1463083. 3558 IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/7049-540. 3114 IZDAJEM lokal, uli~ni, 32m2, kod Detelinarske pijace, Janka Veselinovi}a 4, telefon, sanitarni ~vor, klima, gvozdena ograda. Telefon 063/848-27-94. 3184

IZDAJEM dvosoban stan 40m2 na Grbavici, prizemqe sa dva ulaza ul. M. Dimitrijevi}a. Telefoni: 063/887-6661, 063/888-0826. 2036 PRODAJEM jednosoban stan, o~uvan, idealna lokacija, Novo naseqe, bez posrednika. Zvati od 11 do 13 i 18 do 20 ~asova. Telefon 021/6395-266. 3259 IZDAJEM lokal - poslovni prostor 35m2, mo}e za svaku namenu, Feje{ Klara 56, Telep. Telefoni: 021/505-367, 062/847-1993. 3262 PRODAJEM dvosoban stan u Vase Staji}a, od 55m2, na 4. spratu, zgrada iza Narodne banke. Telefon 064/09-07-343. 3288 PRODAJEM dvosoban stan od 50m2, u Vladike Platona visoko prizemqe, idealno za kancelariju ili ordinaciju. Cena 70.000 evra. Telefon 063/880-23-20. 3289 IZDAJEM lokal u prizemqu od 45m2 + 20m2 galerija, na Bulevaru oslobo|ewa, ekstra. Cena dogovor. Telefon 063/880-23-20. 3292 IZDAJEMO lokal 17 m2 bulevar Kneza Milo{a br. 11, mo`e za sve namene, komforan, useqiv odmah. Telefoni: 6369-839 i 062/83-23096. 3317

IZDAJEM lokal 30m2 u prizemqu, pe{a~ka zona, ul. Svetozara Mileti}a 6, u pasa`u, sanitarni ~vor, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 3357 IZDAJE SE poslovni prostor, 50 m2, Bul. oslobo|ewa 51 Novi Sad. Telefon 064/37-50-467. 3361 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266. 3392 IZDAJEM ekstra sre|ene kancelarije, centar, obezbe|en parking i l~okal - Beogradski Kej 31. 123m2, pogodan kafi}, restoran. Telefon 021/452-022, 063/408-385. 3394 IZDAJEM lokal, Ba~ka Palanka - Zanatski centar, 68m2 i lokalDetelinara, Pariske komune 8, 52, 63m2 pogodan za sve delatnosti. Telefon 063/408-385. 3395 IZDAJEM lokale u Karlovcima: Preradovi}eva 6 (Zelena pijaca)33m2 i Patrijarha Raja~i}a 745m2 - pogodni za sve delatnosti. Telefon 021/452-022, 063/408-385. 3397 BULEVAR Cara Lazara izdajem lokal od 100m2 u jednom nivou sa 2 ulaza, pogodan za sve delatnosti. Telefon 064/521-5250. 3469 IZDAJEM lokal u J. Veselinovi}a 26, pogodan za mewa~nicu i trafiku. Telefon 062/890-1199. 3473 IZDAJEM HALU na Bulevaru, Vojvode Stepe, tranzitni put, hala povr{ine 350m2, dvori{ni prostor 2000 m2, kancelarijski 30m2 ISDN, internet ADSL. Telefon 063/66-69-69. 2600 PRODAJEM po~etnu gradwu ugostiteqskog objekta, stara~ki dom ili hotela mo`e i u druge svrhe, u centru Ba~kog Petrovca. Telefon: 062/255-706. 2967 PRODAJEM perionicu ve{a u radu. Lokacija Novi Sad. Telefon 063/83-78-240. 3194 PRODAJEM lokal 100m2 za sve namene u Novom Sadu, Bul. Cara Lazara 48. Telefon radnim danom 063/504-423, od 9-14 sati. 3207 ULI^NI LOKAL Grbavica, vrlo povoqno, ukwi`en. Telefon 064/1143-730. 3446 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 335073 IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad - Ba~ki Jarak, hala 11 h 7 m + dvori{te, pored restorana „Konak”. Telefon: 064/1922-001. 335074 MAGACINSKI prostor od 700m2 sa 120m2 kancelarija, 1.500m2 manipulativni prostor, vrhunska oprema, visina 8 metara. Izdajem na Novom nasequ - Bul. Vojvode Stepe. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 335074 IZDAJEM uli~ni lokal 105m2, Liman, Bulevar cara Lazara, preko puta hotela „Aleksandar“ odmah useqiv. Telefoni: 064/8295005, 064/829-5007. 335281 CENTAR, Slova~ka, uli~ni lokal od 20m2. Cena 30.000E. Tel. 425-205. 335239 BUL. OSLOBO\EWA - prodajem lokal od 65m2, uli~ni sa velikim izlogom... Tel. 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. Prodajem lokal u pe{a~koj zoni, 44m2, uli~ni, trenutno u zakupu! Tel. 063/520-296, ({ifra: 80275), www.solis-nekretnine.com. 335065

PRODAJEM lokal od 127m2 u blizini Spensa, nova zgrada, useqiv. Telefon 063/10-10-661. 335045

DNEVNIK

NOVA DETELINARA prodajem 26m2 uli~ni lokal, u zgradi sa cg, cena dogovor- povoqno. Telefon 063/538-166. 335026 PRODAJEM fabri~ku halu, 660m2, zona male privrede u Beo~inu. Telefon 065/2289-229. 335020 NOVO NASEQE, novi lokali 25m2 - 40m2, cena 950E/m2 i lokali preko 40m2 - 100m2, cena 900E/m2 sa PDV-om, direktno od investitora. 021/6318-000, 064/124-9772. 336292

PRODAJEM hladwake sita, osovine slamotresa, slamotrese kabine i ostale delove od kombajna. Se~ke za slamu za kombaje, adaptere za kukuruz sa rotose~kom „Zmaj“ Univerzal: 142, 161, 170 i 190. Telefoni: 021/714-151, 063/502-445. 2736

PRODAJEM vanbrodski motor, Evinrude 50ks, elektropokreta~, kompletne komande, dve statvene cevi i osovine (prohrom) sa Volvo semerinizmima. Telefon 063/ 580-055. 3218

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574-162, 065/443-9310. 3476

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 3228 POTREBAN prostor oko 100m2 (dve ve}e prostorije, WC) u blizini Velikog Rita za obrazovne aktivnosti sa romskom decom. Telefon 063/425-999. 3158

AKO VAM treba mesto za parkirawe u @elezni~koj ulici, a imate Nissan Micru ili auto sli~nih karakteristika nazotite 541378. 2133 PRODAJEM gara`u u zgradi izme|u A.stanice i pumpe na Bul. Ja{e Tomi}a. Telefon 021/6366-957. 3240

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana dolazim odmah pla}am maksimalno. Telefoni: 064/33-77-695, 824-611. 1418 KUPUJEM auta, mo`e i havarisana, dolazim po pozivu i maksimalno ispla}ujem. Telefoni: 063/7081-939, 021/822-714. 1419 OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena ispalata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200. 2940 „SEICHENTO”, 67.000km, 2002. godi{te, cena 2500E. Telefon: 062/877-58-05. 3374 QUBITEQI fi}e prodaje se fi}a 850 registrovan do januara sa kompletnom originalnom „zastavinom“ limarijom i dosta rezervnih delova. Telefon 886-322. 3420 OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena ispalata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200. 2940

STOLARSKE tezge polovne, puca~, ~eli~ni ekseri i municija. Telefon 062/852-3606. 2561

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 647 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, podruma, skidawe vlage sa zidova gara`a, izolacija tavanskog prostora, garancija. Telefoni: 021/731-895 i 064/12-89-487. 931 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394686, 064/170-18-63. 1260 KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/11-22-190. 1880 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-6896. 3012 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, garancija, nonstop. Telefon: 6393-737, 064/1604725. 3164 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, malterisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021/503-750, 062/367-376, 063/1714888. 1820 PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika vrata podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424-716, 063/8426-848. 1821 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 3236 KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/11-22-190. 1880 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 064/4000-817, 065/543-68-96. 3012 MOLER - izvodim sve vrste molersko farbharskih radova. Telefon: 063/193-9640. 3123


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Navr{ava se tu`na godina bez na{eg brata

nedeqa27.jun2010.

Zauvek se opra{tamo od na{eg dragog oca, dede i pradede

SEDMODNEVNI POMEN

Dana 29. 6. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni suprug, otac, deka, tast i svekar

dragom kom{iji

Dimitrija Radosavqevi}a Slavka Vukoja MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, garancija, non- stop. Telefon: 6393-737, 064/160-4725. 3164 MOLERSKO - FARBARSKI radovi, kvalitetno i po va|oj `eqi. Telefon 063/70-58-069. 3186 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 3227 MOLERSKI radovi, spu{teni plafoni, demit fasade, adaptacije izvode iskusni majstori, povoqno, ne piju alkohol. Telefon: 063/518-346, 060/5518-346, 882-133. 3348 PARKETAR, sve parketarske usluge, postavqawe parketa, hoblovawe i lakirawe, klasi~an parket, laminat, tarket, bambus, brodski pod. Telefoni: 021/526514, 063/84-47-504. 3422 MOLER povoqno i kvalitetno kre~im, gletujem, farbam stolariju, {panski zid, demit fasadu. Telefon 504-937, 066/90-18-563. 3425 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, maletrisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021/503-750, 062/367-376, 063/1714888. 1820 PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika vrata podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424-716, 063/8426-848. 1821 MOLER izvodimo sve vrste molerske farbarske radove lepim tapete, dekoracije, fasade i ostale radove. Mob. tel. 064/98-421-135 Albreht. 3222 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 3236

PRODAJEM debele sviwe suprasne nazimice, opra{ene, jalove ovce i jagawce, alpskog jarca bez rogova starog 18 meseci. Telefoni: 021/419-923, 066/5154441. 3258

Jovici Topi}u

Od: }erke Olgice, zeta Branka, unuka Stevice, Jovane, Mice i Nade sa porodicom.

S qubavqu, ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na Tebe.

Milorad Grandi} Mi}a - Ruma

Porodice Randeq i [etka. Pamtimo te po dobroti i s qubavqu pomiwemo tvoje ime.

3582

OG- 4

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i prijatequ POTREBNA 3 mesara: jedan za rad u klanici, dva mesara za prodavnicu i tehnolog sa radnim iskustvom 5 godina. Telefoni: 063/500-418, 021/870-604. 3153 AGENCIJA za pomo}, negu starijih, bolesnih lica. Usluge negovateqstva u ku}nim, vanku}nim poslovima: bebisiter servis, higijenske usluge. Telefon: 021/ 400-148. 3389 POTREBNA 2 diplomirana farmaceuta i 2 farmaceutska tehni~ara apotekama u Novom Sadu. Telefon 372-322. 3436 RESTORANU italijanske kuhiwe potrebni kuvar, pica majstor, na razgovor do}i li~no, Bul. oslobo|ewa 30b, od 12 - 14 sati. 3133

27

Tvoji: Nada, Dobrila, Niger, Svetlana, Sne`ana, Qiqana, Nata{a, Biqana i Bato.

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako me je napustio moj tata

Pomen }emo obele`iti toga dana, u 10.30 ~asova, na grobqu, u ^urugu.

Nije tuga u suzama, nije tuga u pri~ama, ve~na tuga je u na{im srcima. Vole}emo te i se}ati dok god `ivimo.

3565

Danas 27. juna 2010. godine u 11 ~asova na grobqu u Stepanovi}evu obele`i}emo godi{wi pomen

Dimitriju Radosavqevi}u

Veqa ^avi}

od: }erke Qiqane, zeta Caje, unuke Jelene i prijateqa Nege i Nevenke Vlaovi}.

OG-2

Pomen }e se obele`iti danas, 27. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji: supruga Lepa, deca Dragan, Dragana, Svetozar i Bo`idar, zet Dragan, snaja Milena, unuke Lena i Mina.

O`alo{}ena }erka Qiqana ^avi}. 3543

3293

Posledwe zbogom dragom tati

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminula na{a KUPUJEM starije ~asopise, muzi~ke, filmske, ilustrovane, gramofonske plo~e, lp i singl, bioskopske plakate, fotografije, potpise poznatih i stare ulaznice.Telefon 063/771-7199. 1798 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup zlata, dukata, srebra, dragog kamewa, platine ru~nih i kaminskih satova i svih vrsta atkviteta. Telefoni: 021/661-0916, 064/515-0777. 1928 PRODAJEM furnir mahagoni, hrast, jasen, panel - blint furnir topola. Telefon 062/852-3606. 2562 KAZAN za pe~ewe rakije, 80 litara sa me{alicom, od prokrona, star tri godine. Telefoni: 021/456-596, 022/468-121. 3030 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 3111 LEDOMAT 50 litara - 300 evra, fri`ider 200 litara - 500 evra, pe}nica trodelna - 700 evra. Telefon 064/611-73-32. 3120 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846. 3111

Slavku Vukoju 1954 - 2010.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i ostaje{ zauvek u na{im mislima i srcima.

Olga Dragosavqevi}

Dimitriju Radosavqevi}u

ro|. Greda 1953 - 2010.

Tvoji najmiliji. od: }erke Ru`ice i zeta Du{ana.

Sahrana je u ponedeqak, 28. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: suprug Mla|an, otac @arko, sestre Vera i Qiqa sa porodicama. OG-5

OG-3

3557

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

POMEN

Trivo Bosan~i}

Dimitrije Radosavqevi}

1950 - 2008.

1939 - 2010. Sahrana }e se obaviti, sa polaskom iz ku}e `alosti u V. Karaxi}a 129, u 14.30 ~asova na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena porodica: supruga Nada, }erke Ru`ica, Olgica i Qiqana sa porodicama.

Dana 28. 6. 2010. godine navr{avaju se dve godine od smrti mog sina. Jo{ si mogao biti sa nama a za ne poverovati je da te nema, a ja i daqe ~ujem tvoj glas. O~i i du{a su `eqni da te vide, a tebe nema pa nema. O`alo{}ena majka Mileva. 3555

OG-1

POMEN PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40e. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen, Telefoni: 421-516, 064/157-2514. 1306 NOVIJI kolor televizori, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen!. Telefoni: 421-516, 064/157-25-14. 1307 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore. Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen. Telefoni: 021/421516, 064/1572514. 1308

PENZIONER ide u Segedin 1. i 8 jula po lekove, molim poru~ite. Telefon 064/427-14-61, 021/63/96855. 3443

Navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ otac i deda

TROGODI[WI POMEN

Trivo Bosan~i}

Miladin Mijatov

SE]AWE Navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog

Zorana Baji}a

1950 - 2008. S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju: sin Milan i unuci Vaso i Jovana. 3556

1946 - 2005.

Se}amo te se svaki dan.

Zauvek }e{ nam ostati u mislima i se}awu. Tvoja deca, unu~ad i supruga. 3613

S tugom i qubavqu tvoja porodica. 3354


28

^ITUQE z POMENI

nedeqa27.jun2010.

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice

Posledwi pozdrav

S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 24. 6. 2010. godine, prestalo da kuca srce na{eg dragog i voqenog supruga, oca i dede

DNEVNIK

Dana, 2. jula navr{ava se godina dana od smrti mog supruga

Polagawe urne na{eg dragog

Ve~no u na{im srcima

Risti [ebeku 1937 - 2010.

Kolektiv Apoteke „Novi Sad”.

Miodraga S. Stepan~evi}a

Svetozaru Mandari}u

Nikole Terzi}a

od Ranka Toma{evi}a.

Sahrawen je 26. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, u Bege~u.

Dragi{e Petrovi}a

Wegovi najmiliji. 5904-P

Posledwi kumi}u

pozdrav

dragom

3516

5905-P

S dubokim opra{tam se od

po{tovawem

Svima nama koji smo ga voleli i po{tovali osta}e u trajnom se}awu.

Posledwi pozdrav kom{iji

Supruga Dara.

je danas, 27. juna 2010. godine, u 13.30 ~asova, u Popincima. Ovim putem se zahvaqujemo dr Biqani Pantovi} i tehni~kom osobqu iz ZZZZ radnika „@eleznice Srbije“, Novi Sad na svoj qudskoj i lekarskoj pomo}i. Tako|e se zahvaqujemo stru~nosti i lepoj re~i Tehni~kog osobqa: Sandri, Sla|i, Goranu, Mariji... terenske slu`be Doma zdravqa Novi Sad. Zahvalni smo svima koji su saose}ali sa nama i doprineli dostojanstvenom ispra}aju na ve~ni po~inak. Wegovi: Qiqa, Milo{ i Mira.

3370

Verice Jung

Braci Kumovi Stanoj~i}.

ro|ake i je preminuo

3503

Posledwi pozdrav

Ladislavu - Braci

Melinda sa porodicom.

od stanara zgrade Stevana Mom~ilovi}a 2, Novi Sad.

od porodice Perovi}.

3519

3517

3442

3533

Obave{tavamo prijateqe da dragi na{

Branislav, Vladislav, Danica i Miroslav.

3570

S tugom i bolom obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe, da je na{ dragi suprug, tata i deda

Nikoli Terzi}u

Ladislav - Braca Vrtunski

Mladen Baji}

POMEN

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em drugu

28. 6. 2008 - 28. 6. 2010. Dragi brate i stri~e, ~uva}emo te u na{im srcima zauvek.

Qubomir Repac ro|. 1957.

Tvoji: Pera, Quba, Zoran, Vesna, Aleksa i Borko.

preminuo 23. 6. 2010.

Julijana Jovanovi} Jana

Karlo Lavi~ka

ro|. Mi~i}

Ispra}aj je u ponedeqak, 28. 6. 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Julijana, }erke Marta i Ildiko, unuci Dejan, Aniko, Ri~ard i praunuka Anna.

od sestre Nade sa porodicom.

Vreme prolazi, ali si svojom spremno{}u da pomogne{ i razume{ u~inila da ose}amo koliko nam mnogo nedostaje{. U subotu, 26. juna 2010. posetili smo wen grob na Gradskom grobqu u Novom Sadu i obele`ili pomen. S qubavqu, sestra Ivanka, sestri} Milo{ i unuka Ivana.

3513

3575

Verici Jung

3615

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav

Sa ponosom te se se}amo.

Sahrawen je 26. 6. 2010. na Ka}kom grobqu, u 14 ~asova.

3585

Svom bratu

Ladislavu Vrtunskom

O`alo{}eni: supruga Slobodanka, }erka Qubinka, sinovi Jovan i Nikola, zet Vasa, snaja Awa i unuke Radmila i Teodora.

VIII1 O[ „Sowa Marinkovi}”.

3538

3577

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Qubomiru Repcu iz Ka}a

Branislav Hain

Qubomiru Repcu

Verici Jung

2006 - 2010. Nedostaje{ nam.

od porodice Pavlica. Tvoji najmiliji.

3592

„Da zna{, da zna{ moj Sokole, kako pla~ne o~i bole. Vrela suza kad pote~e, zbog mladosti {to prote~e.“

koji nas je iznenada napustio u 53. godini 23. 6. 2010. godine `elimo spokoj du{i i da mu ako postoji drugi svet, svi putevi budu posuti biserima sre}e i na{om qubavqu.

Braci Porodice: Tot, Skuli}, Marjanovi} i Vrtunski iz Slovenije.

O`alo{}eni: sestre Slavica, Vukica i Sofija sa decom, bra}a Milan i Jovan sa porodicom i {ogor Vlada.

3569

3581

Od Joleta i Sne`e. 3514

3580

Sahrana je obavqena u subotu 26. juna u 15 sati u Prigrevici. Supruga Milica, sinovi Du{an i Nikola i unuka Bojana. 260610-P

3515

Posledwi pozdrav mojoj mami

Qubomiru Repcu

iznenada preminuo u 61. godini `ivota.

Stric Sveto i strina Milka sa porodicama Ple}a{, \uri} i Stevanovi}.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Obave{tavamo s tugom rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Svetozar Mandari}

Svetozaru Mandari}u

Jovici Dragosavcu Pan~u

Verici Jung ro|. Bor|in

„Ko je imao sre}u da te poznaje upoznao je dobrotu.“

Bio si uzor mnogim atleti~arima i trenerima.

Hvala ti za sve. Od kuma Slavka, Bobe i Dace. 3579

Marica. 3512

Zeqa sa porodicom. 3427


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Sa neizmernim bolom javqamo ro|acima, prijateqima, kolegama da je u petak 25. juna preminuo na{ dragi i mili tata i suprug

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a

1953 - 2010.

Bojan, Goran, Mima, Milan, Quba i Milorad.

Sahrana je u nedequ, 27. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Novim Ledincima.

3608

3607

3599

POMEN

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo u 77. godini

Uspomenu ~uva porodica Subi}: Sne`ana, Vladimir, Miodrag i Branislav.

pozdrav

dragoj

dragom

Ve~no o`alo{}eni: supruga Vukosava, sin Sa{a i }erka Sne`ana sa svojim porodicama.

Zbogom lepo moje

Milica Stamenkovi} 12. 6. 2008 - 12. 6. 2010.

Mi nikada ne}emo zaboraviti a neki wima dragi }e se sa tugom setiti. Va{i sinovi \or|e i Milan sa porodicama.

iz Ne{tina

3437

3601

POMEN

POMEN Pro{le su tri tu`ne i bolne godine, kako smo izgubili na{eg voqenog

2. 7. 2006 - 2. 7. 2010.

Sahrana }e se obaviti dana 28. 6. 2010. godine u 13.15 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 3594

27. 6. 1998 - 27. 6. 2010.

Borivoja Ugrinova 27. 6. 2007 - 27. 6. 2010. Stalno si u na{im mislima, se}amo se dana provedenih sa tobom, volimo te i nikada ne}emo zaboraviti sve ono {to si nam zna~io. Qubimo te i volimo zauvek, tvoji najmiliji: mama, supruga Quba, sin @ivko, Sa{a, Dragana, seja Marica, Brankica, Vlada i Mile.

3595

SE]AWE na voqenog sina i brata

Tuguju za tobom: mama, tata i sestra.

Fekete Stevan

POMEN

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 25. juna napustio na{ voqeni sin, otac i suprug

Tvoj Boris.

Katica Damjanovi}

3603

Uspomenu na wegov plemeniti lik ~uvaju: brat Sava Svir~evi} sa porodicom.

30. 6. 1999 - 30. 6. 2010.

3600

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe

28. 6. 1992 - 28. 6. 2010

Savi Ali|uki}u

3044

Dok je `ivota u nama bole}e nas tvoj odlazak.

od brata Ilije sa porodicom.

3606

Du{an Stamenkovi}

S ve~nom tugom u srcu tvoja sestra Dara sa porodicom.

TU@NO SE]AWE

Branka

Branki Kotur

Sahrana }e se obaviti 29. 6. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

3602

pozdrav

Posledwi sestri

iz Mokrina 1952 - 2008.

Predrag Savi} Pe|a

1933 - 2010.

1920 - 2003.

Posledwi bratu

O`alo{}eni: majka Qubica, brat Dragan sa porodicom i ostala o`alo{}ena rodbina.

Milenko @iji}

An|elka Subi}

U nedequ, 27. 6. 2010. godine navr{avaju se dve godine od smrti mog dragog brata

Save (Savu{ke) Mileti}a

preminula u 42. godini posle duge i te{ke bolesti.

Posledwi ispra}aj na kremaciju je u ponedeqak, 28. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji: voqeni sinovi Andrej i Igor i supruga Zorica.

Pro{lo je sedam godina od smrti na{e drage

29

Branka Kotur

dr Si~ Endre

Branki Kotur

nedeqa27.jun2010.

Sava Ali|uki}

An|elka Prokin Seka

Sahrana }e se obaviti u nedequ, 27. juna u 14 ~asova, na grobqu u Ne{tinu.

Sa qubavqu, po{tovawem i ponosom ~uvamo upsomenu na tebe.

O`alo{}eni: majka Milena, }erke Milena i Anica i supruga Elizabeta.

Tvoji: suprug Slavko, }erke Mirjana i Svetlana, unuka Zoka i zet Zoran.

3596

Sava Damjanovi} 1993 - 2010. Sa puno qubavi, se}awa i zahvalnosti na na{e drage roditeqe od wihove dece.

3530

Bora, Mile, Draga sa porodicama. 3302

SE]AWE

3252

POMEN

Nikola Vojnovi} 27. 6. 1980 - 27. 3. 2005.

IN MEMORIAM O Vidovdanu, navr{avaju se godi{wice rastanka sa mojim dragim i plemenitim roditeqima.

Tu`no se}awe na na{eg dragog

Josip Marold 29. 6. 1996 - 29. 6. 2010.

Sine, danas na tvoj trideseti ro|endan ne mo`emo se radovati, ~estitati, ali }emo bolnim srcima posetiti tvoju ve~nu ku}u i zaliti je suzama. Uvek si u na{im mislima, svakog dana u na{im pri~ama, svake no}i u na{im snovima, a celog `ivota u na{im srcima. Vole te tvoji: mama, tata i brat.

3598

Uvek si sa nama.

Ivana Tomi}a

Katarina 1987 - 2010.

i

Petar

2006 - 2010.

1981 - 2010.

Supruga Katica, sin Josip, snaja Qiqana i unuka Marina.

Mnogo nam nedostaje{.

Raspopovi} Sa tugom, qubavqu i zahvalno{}u, se}a ih se sin sa porodicom.

Tvoji: mama, tata, sestra Nina i baka Kosa.

3266

3275

3110


30

^ITUQE z POMENI

nedeqa27.jun2010.

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici, velikom drugu i dobroj `eni

TU@NE GODINE

DNEVNIK

Ostali smo bez na{eg voqenog, najboqeg drugara i brata

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Miroslava - Mira Radulovi} Stoji Smoli} ^uva}emo te zauvek u srcima. Kom{ije: Arsenin, Lazi}, Kalu|erovi}, Dobrkovi} i [krbi}.

An|ele na{, ne postoji vreme koje mo`e da umawi tugu ni re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{. Hvala ti na tvojoj dobroti i bezgrani~noj qubavi kojom si nas nesebi~no obasipala i spajala. Zauvek }emo te voleti i ~uvati u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

3549

3560

Qubi{a Mihajlovi}

Ladislava

Dani prolaze, a tuga i bol u srcu ostaje.

[est meseci je pro{lo, a nijedan dan bez tebe. Sestra Quba sa porodicom.

Tvoja sestra Milica sa porodicom.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

3542

3544

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav

Qubi{a Mihajlovi}

Tu`nim srcem vas obave{tavamo da je u 61. godini preminuo na{

Posledwi pozdrav dragom

Tvoji drugovi: Milan i Du{ko.

3426

Braci

od Mileta Potrebi}a sa porodicom.

od porodica Vinoki} i Bawac.

Zoran Popovi}

SE]AWE

Svetozaru Mandari}u

Nikoli Terzi}u Braci

1949 - 2010.

od: Vladimira i Vere Vrtunski sa porodicom.

Sahrawen je 26. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni tvoji najmiliji.

3547

3548

Opra{tam se od dragog druga i prijateqa

Posledwi kom{iji

pozdrav

na{em

3562

Boja Leqak

Janko Leqak

1926 - 2006.

SE]AWE

1926 - 2003.

Dana 26. 6. 2010. godine u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu u prisustvu rodbine i prijateqa ispra}ena je i polo`ena urna na{e voqene tetke

subota, 26. jun 2004 subota, 26. jun 2010.

Mirjana Stepanov

Jovana Dragosavca

ro|. Leqak 1951 - 1989.

Ladislavu Dragi Pan~, po~ivaj u miru... Posledwi pozdrav, Paja.

od kom{ija iz zgrade br. 14 Ul. Alekse [anti}a.

voqenoj mami i babi

Gospavi Kalkan

Plavom

Ladislavu Vrtunskom Braci

od: Vasketa, ^ajkovskog, Makse, Lole i Sukija.

3523

S tugom i qubavqu opra{tamo se, a u na{im srcima ve~an si.

Tvoji najmiliji: }erka Milena, sinovi Dragan i Milan sa porodicama.

3531

3566

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca i dede

S neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog

POMEN za 40 dana

Stojan Stevanovi}

Mladena Baji}a

26. 6. 2002 - 26. 6. 2010. Obele`en 11 ~asova.

je

u

subotu

u

Od supruge sa rodbinom. Tvoji najmiliji. 3571

Pro{la je godina tuge, bola i `alosti, ispuwene se}awima na sve ono {to si nam zna~ila i zbog ~ega smo te tako neizmerno voleli i cenili. Godi{wi pomen i parastos dali smo u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, u Gospo|incima.

Stevanka, Mirjana i Vitomir Lin~arevi}. 3522

TU@NO SE]AWE

Sve {to vreme vi{e prolazi sve nam vi{e nedostaje{.

3553

POMEN

Posledwi pozdrav dragom kumi}u

Tvoji najmiliji.

ro|. Jak{i}

3546

3591

iz Mo{orina

Bojana Va`i}

Tvoji najmiliji.

Za svu wenu neizmernu qubav, toplinu i plemenitost, zahvalna zauvek snaja Sofija sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{em drugu

Miroslave Ba~kali} Seke Uvek te se rado se}amo i ponosni smo {to smo te imali.

Justine Vi{ontai

Vida Malinovi}

@ivite u svakoj na{oj misli, pri~i, suzi, svemu {to je uspomena na Vas. Va{i najmiliji.

3526

3528

Dana, 27. 6 navr{avaju se dve godine od smrti na{e drage

3564

3572

Sahrana je obavqena 26. 6. 2010. godine, u 16 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mladena Baji}a

Wegovi najmiliji: supruga Cica, sin Vladan, snaja Zorica i unuke Lara, Jovana i Sofija.

Tuguju: sestra Buda i sestri} Sa{a.

3561

3583


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

Ju~e, 26. 6. 2010. godine navr{ilo se {est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Braci

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

POMEN

28. 6. 1990 - 28. 6. 2010.

Kosti Jutri}u

Qubi{a Mihajlovi}

Milanovi drugari i drugarice.

O`alo{}ena supruga sa decom.

obele`ili smo ju~e, 26. 6. 2010. godine, u 10.45 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: sin Bojan i }erka Nata{a sa porodicama.

3525

31

nedeqa27.jun2010.

Nikola Vrane{ Uvek u mislima supruge Danke.

3498

3477

3505

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 30-toj godini iznenada preminuo na{

Ladislav Vrtunski

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od kako je oti{la da nas ~uva sa nekog boqeg mesta, na{a mila

Tuguju za wom: suprug Ilija, }erka Qiqana, sin Zoran i unuci: Martina, Matija, Neboj{a, Nikola i Uro{.

3376

3506

[ESTOMESE^NI POMEN

Branislava Dobi} Vreme prolazi, zaborava nema. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Braco, ne mogu da verujem da te vi{e nema. Burazer Milan.

Tvoji: suprug Branislav, }erke Tijana i Marijana, unuka Dejana, zet Dejan i dejka. 3510

3378

iz ^uruga 24 god.

2004 - 2010.

ro|. Tankosi}

Wegovi najmiliji, majka Judita, otac Srbivoj i brat Milan.

Ladislav Vrtunski

Milan Ivkov Mikica

Radovan Uro{a Mandi}

Mara Rudovi}

Sahrana je obavqena u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

POMEN 19- godi{wi

POMEN

Wegovi najmiliji: supruga, sin i majka.

Podlo i svirepo ubijen kao pe{ak u saobra}aju. Voza~ automobila, ostavqa te{ko povre|enog mladi}a i kukavi~ki be`i sa mesta zlo~ina. Uz pomo} drugih qudi jo{ se krije. Tuguju: otac Joca, sestra Marija.

3478

3382

POMEN Pro{la je tu`na godina bez na{e najdra`e

SE]AWE Pro{lo je osam tu`nih godina od smrti na{eg dragog

Slavke Jovi}

Ra{ka Todorovi}a

Tugujemo i volimo je. Pomen smo obele`ili ju~e, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku. Weni najmiliji: k}erke Milka i Dara sa porodicama.

S qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu dobrotu i plemenitost. Porodica. 3504

3336

Posledwi pozdrav dragom unuku, sinovcu i bratu

Braci Vrtunskom od: bake Sokice, Jove i Neboj{e sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom unuku, bratancu i bratu

Braci Vrtunskom od: bake Vide, Ksenije, Veroslava i brata Save iz Melburna - Australija.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kom{iji

Rajku Cvijanovi}u od porodica: Kragi}, Koska, Simi}, Uzelac, Petrovi}, Mr|anov, ]inkulov, Do{enovi}, Bo`i} i Tojagi}.

Pro{lo je {est meseci od kako nema na{e mame

POMEN

Vesne Habijan - Mike{

Ferenc Trankulov 1994 - 2010. nam

Vreme prolazi a tuga za tobom ne prestaje.

Tvoje „du{e“ Imi i Vawa.

Tvoji roditeqi i sestra sa porodicom.

Draga mama, nedostaje{.

jako

3536 3379

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi prijatequ

pozdrav

3377

3480

dragom

[est meseci je pro{lo od kako nema moje mile }erke

3479

[ESTOMESE^NI POMEN mojoj voqenoj sestri

Milan Buzarski Stoji

Milanu

od: Save, Eve, Jovana, Goce, Juce, Milice, [e}era i Bujeta.

3534

Milorad, Ana i Duka.

Dragom ocu, tastu, dedi i pradedi, hvala {to si `iveo za nas. Sahrawen je 26. 6. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Gospo|incima. Jelena, An|elka, Sava, Predrag, Milan, Simona, Katarina i Marina sa porodicama.

3529

3527

Vesne Habijan - Mike{ Du{o moja, nedostaje{.

mnogo

Vesni Habijan - Mike{ mi

Tuguje za tobom tvoja mama.

U tuzi, sestra Jasna sa porodicom.

3481

3482


32

^ITUQE z POMENI

nedeqa27.jun2010.

JEDNOGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN mom mla|em bratu.

Ju~e, 26. 6. 2010. godine, u 10.30 ~asova u Ka}u obele`ili smo godi{wi pomen

DNEVNIK

3

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN mojoj dragoj

Jovanka Arsikin 1915 - 2009.

Rade Podkozarac 25. 6. 1967 - 26. 6. 2008.

Draga moja majko, tu`no je i bolno od kako nisi pored mene. Tvoja Milica.

@ivi{ u mojim mislima, pri~i, svakoj suzi i svemu {to me podse}a na tebe.... Sestra sa porodicom.

Miloradu Ratkovici 1949 - 2009. Hvala na dobroti, osta}e{ voqen i nikad zaboravqen.

3300

Tvoje: Duwa i Gogi.

3324

3584

Tvoj Laki. 3190

TU@NO SE]AWE

POMEN

Mirjani

Draga Veki, nedostaje{ nam.

O`alo{}ena supruga Jela i baba Jovanka.

3308

Ju~e, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova na Dowe koviqskom obele`ili smo grobqu, {estomese~ni pomen na{oj dragoj

Vesna Habijan - Mike{

25. 6. 2007 - 25. 6. 2010.

JEDNOGODI[WI POMEN dragoj mami, baki i prabaki

3

DVOGODI[WI POMEN

6. 1. 2010 - 6. 7. 2010.

Vladimir Stevani} Vladica 1976 - 1997.

Mari Rajni} Uvek }emo te pamtiti po tvojoj qubavi i dobroti. Tvoji: \or|e, Nada i @iva sa porodicama.

2008 - 2010.

Julka Bojani}

An|ele na{, 27. juna 2010. godine, navr{ava se trinaest tu`nih godina od kako nisi sa nama. S ponosom te pomiwemo, a sa ve~nom tugom bez tebe `ivimo. Tvoji mama i tata.

3339

Rajko Berowa ro|. ]ur~i} iz Vilova

Mariji Bani}

U petak, 25. juna navr{ile su se tri godine, od kada nije sa nama na{a draga mama, baba i svekrva.

3286

Tvoj vedar lik i srce puno qubavi, ~uvaju od zaborava tvoji: sinovi Rada i Mi}a, unuk @ile i snaje Ru`ica i Milana.

TU@NO SE]AWE 26. 6. 2008 - 26. 6. 2010.

Odmori se moja najdra`a mama. Na{la si svoje i moje najmilije, pa ste sada zajedno, a ja sam sama ostala. Ja }u vas ~uvati u svom srcu sa neprebolom dok `ivim.

Milo moje, neisplakana suzo u vremenu pro{lom i budu}em... Najsjajniji biseru sestrin i ve~na boli u srcu, du{i, vaseqeni.

3238

GODI[WI POMEN

30 6. 2009 - 30. 6. 2010. Tvoja }erka Veselinka sa svojom porodicom.

3280

Milenko Stefanovi}

Prim. dr Mirjana Gaji} - Anoj~i}

iz Ka}a

Mnogo nam nedostaje{. S po{tovawem te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u srcu. Tvoji: supruga Biqana, deca Bo`idar i Branislava, unuci Sara, Vera, Borislav i Vuka{in.

S qubavqu i pijetetom, tvoja Spomenka.

3212

3323

3

Sa posebnim po{tovawem se}amo se

POMEN

Sve prolazi, sve nestaje, samo tuga i se}awe nikada ne prestaju. Sa qubavqu i ponosom ~uvamo te od zaborava.

Tri godine su od kako nije sa nama na{ dragi

Sunajko Mihaqina - Milka O`alo{}ena porodica Sunajko.

Tvoji najmiliji. 3274

3253

POMEN

POMEN

prim. dr Vojislava Strugara 1949 - 2004. direktora Doma zdravqa „Novi Sad” od 1993. do 2000. godine Bilo nam je zadovoqstvo, privilegija i ~ast, da sara|ujemo sa ~ovekom koji je imao znawe, sposobnost, autoritet i viziju razvoja Doma zdravqa „Novi Sad“.

Slavoqub Jovovi} 2000 - 2010. Veoma smo tu`ni {to nije sa nama. Sestra Miqa Jovovi} - Drakuli} sa porodicom.

Stru~ni kolegijum: Zorica Mumin, Marija Preradov - Miki}, Du{ica Raki}, Stana Borov~anin, Gordana Jawi}, Ninoslava Radulovi}, Katarina Holi, Gordana Mati}, Milivoje \eri}, Milosav Guzina, Mladen \ur|ev, Ivan Putnik, Nedeqko \or|evi} i Sini{a Saravolac.

3276

Navr{ava se {est godina od kada nije sa nama na{ voqeni deda, otac i suprug

3318

Jovo Cetina Uspomenu na wegovu qubav i dobrotu ~uvaju: supruga Mara i sin Goran sa porodicom.

1924 - 2009. Uvek }e{ biti u na{im srcima. Supruga Sofija, sinovi @arko, Milan i Du{an, snaje Marina i Antonija sa decom.

3169

3589

Godinu dana nije sa nama na{ dragi

[ESTOGODI[WI POMEN na{em nepre`aqenom sinu, bratu, ujaku i stricu

Mom~ilo Brakus

Vojislavu Strugaru

prim. dr Vojislav Strugar

Slobodan Repovi}

1930 - 2009.

Tuguje za wim wegova porodica: unuci Olivera i Kosta, sinovi Goran i Vladimir, snaha Katarina i supruga Jelka.

S qubavqu, ponosom i neizmernom tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Otac Stanko, brat Vladimir i sestra Sowa sa porodicama.

3304

3328

Zauvek }e `iveti u na{im srcima. Porodice Brakus i Radeka. 3326


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

[ESTOMESE^NI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

nedeqa27.jun2010.

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Petru Jovi}u Batanu

JEDNOGODI[WI POMEN

24. 6. 2001 - 24. 6. 2010.

dragom suprugu

Na{em dragom bratu i ujaku

33

Petru Jovi}u Batanu

Mika Radak

Bo`idar Milosavqev

Matija M. Petrovi}

iz ^elareva S qubavqu, ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

dipl. veterinar

1919 - 2010.

od: sestre Vere, sestri~ine Maje, sestri}a Mi}e.

Supruga Spomenka Jovi}.

3220

3221

Dana 26. juna 2010. godine, u 11 ~asova, na Gorwem grobqu, u Koviqu, obele`ili smo ~etrdesetodnevni pomen.

3

Ve~nu uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Deca sa porodicom.

3237

3216

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e {estomese~ni pomen na{oj dragoj

POMEN

POMEN S’ qubavqu ~uvamo uspomenu na na{u

Porodica.

3224

JEDNOGODI[WI POMEN

Milevu Desnicu

na{em voqenom

DVOGODI[WI POMEN

Du{an Gruji} 25. jun 2008 - 25. jun 2010.

Dana 1. jula 2010. godine navr{i}e se dve godine kako nema na{eg dragog brata, oca i ujaka

ro|. Mijanovi} Pamti}emo weno po`rtvovawe, wenu vedrinu i hrabrost. Sestra An|elka, bra}a Ilija i @eqko.

Uvek }e te se rado se}ati tvoje kom{ije Vesi}i.

Mari Tomi} biti obele`en u nedequ, 27. juna 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Porodica Vesi} Ivana. Porodica Tomi}.

3203 3157

3113

GODI[WI POMEN

Ju~e, 26. juna 2010. godine navr{ilo se {est tu`nih meseci od kada je umrla na{a draga i voqena

Qubomiru Dozetu obele`ili smo ju~e, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Na{a qubav je ve~na, a ti si u na{im srcima.

Mirjana Bala} ro|. Cvejin S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na wenu dobrotu i plemenitost.

Tvoji: supruga Rajka, }erke Qiqana i Sne`ana sa porodicama.

Stevana Vujani}a 1950 - 2008. Uvek }emo te voleti i ~uvati u na{im srcima. Mnogo nam nedostaje{.

\uri Bo`i}u

Tvoji: sestra Sofija, sin Miroslav, sestri~ine Duda i Sne`a sa porodicama.

Dragi brate, oti{ao si pre godinu dana, u trenutku, bez pozdrava i bez re~i, sam u ti{ini i ostavio more suza i bola u srcima tvojih neute{nih sestara Rade i Bebe sa porodicama.

3247

3108

O`alo{}eni: majka Mara, }erka Marijana i @ivko. 3167

POMEN Navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

3211

POMEN

\or|e Muni`aba S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u, ve~no o`alo{}eni tvoji: Stojanka, Branislav, Jelica, Isidora i \or|e. 2686

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

POMEN Dragi na{ sine

Zoran Radovi} Zoki

\uri Bo`i}u

1986 - 2001.

29. 6. 2009 - 29. 6. 2010.

Volimo te neizmerno, grlimo i qubimo u mislima sa tugom za koju nema leka.

29. 6. 2009 - 29. 6. 2010.

@ivi u nama qubav i du{a, tatina, dedina, \urina, od svih smrti sa~uvana. An|elka, Pe|a, Goga, Du{an i Aleksa.

3008

3105

Dana 30. juna navr{ava se 6 meseci od kad je zauvek oti{la na{a mati i svekrva

na na{eg plemenitog i dragog

Vreme ne le~i tugu, bol je sve ja~a za mojim bratom, na{im stricem i deverom.

Zauvek u mom srcu.

Vole te tvoji: mama Milica, tata Brane i sestra Milana.

SE]AWE

\uri Bo`i}u

\uri Bo`i}u

Supruga.

Brat Bo{ko, snaja Lola, bratanci Dra{ko i Dada sa porodicama.

3106

3107

Navr{ilo se ~etrdeset dana od kada nas je napustio na{ dragi

Slobodan Diki} Radoslava Prodanovi}a

Radmila Maksimovi}

27. 6. 2009 - 27. 6. 2010.

1924 - 2009.

13. 8. 1987 - 21. 5. 2010.

Sa neizmernom tugom i bolom, tvoji najmiliji.

O`alo{}eni sin Borivoj i snaha Buba.

3567

3060

Pomen se odr`ao u subotu, 26. 6. 2010. godine na Pravoslavnom grobqu, u Ba~kom Jarku, sa po~etkom, u 10 ~asova. Vreme prolazi, a zaborava nema, nikada ne}emo zaboraviti tvoju plemenitost i dobrotu. O`alo{}eni roditeqi. 3143


07.00 08.00 08.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 14.30 15.00 15.10 15.30 16.00 17.00 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.15 20.30 22.00 22.30 23.00 23.50 01.30

06.30 07.30 10.10 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.05

TV PROGRAM

nedeqa27.jun2010.

TV Ba{tina Vesti Perorez, film PCTV Cvrletova ma{taonica Putevi nade Brazde Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Wu{kawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Igra Garsowera TV Dnevnik Tajna hrane: Losos [tikla papu~a Me|uprostor specijal Stil i grad TV Dnevnik Me|uprostor Tre}i svetski „Tamburica fest“ - Derowe 2010. finale, prenos Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Egzit koncerti Kafe Limijer, film Nesre}na qubav, film

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Svetkovine Festival slova~kog folklora „Tancuj, tancuj“ Emisija za selo (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) Pevana poezija Zajedno Poslovni uspeh (ma|) Kulturako aresipe Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce ^igu (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) TV Magazin (rus) Halo TV (ma|) TV Sport (ma|) Subota u jednom kadru, film TV Prodaja

Blanka Levin

Subota u jednom kadru Ovaj film je neverovatan projekat zato {to potpuno otvoreno koristi stilski pristup ku}nom videu - snagu i slabosti ovog formata - na jedan potpuno novi na~in istra`uje zna~ajne socijalne teme, kao {to je latinoameri~ki ma~oizam i odnos polova. Uloge: Blanka Levin, Antonija Zegers, Dijego Mivoz, Viktor Montero Re`ija: Matijas Bize (RTV 2, 23.00)

06.05 08.00 09.06 11.05 12.36 13.00 13.15 13.29 14.09 15.02 15.50

Hronika op{tine @abaq (Panonija, 19.05) 06.00 07.30 08.10 08.30 09.00 10.30 11.00 12.00 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15

09.00 09.30 10.00 12.00 12.30 13.30 14.00 14.50 15.00 15.30 16.30 17.20 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 22.55

06.00 12.30 13.45 14.45 17.30 20.45 22.10 23.00 23.30 00.30 01.00 02.30

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Bila jednom jedna nedeqa Maks Kju Zdravo vegeterijanski Travel Pri~e iz prirode Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta E-tv Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine @abaq Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Sredi{ta svetske kulture Vojvo|anske vesti Filmski program Glas Amerike

NS klinci Crtani Film: Ukleta farma Najboqi lek Prizma Oko koridora 10 Planeta Zemqa Neon siti Misterije KGB-a Kad priroda uzvrati udarac Hrana i vino Neon siti Integracija 7 NS dana Sofa Objektiv Baltazar Evo nas kod vas Kad priroda uzvrati udarac Objektiv 7 NS dana Film: Krvavi novac

Grend Slem Vimbldon Vimbldon TVS Ragbi Super liga: Hadersfild - Hul Moto GP Holandija – Trka 125 cc Profi boks: Marake{ Premijer liga Magazin Pregled Moto GP Holandija Nedeqni pregled Vimbldon Atletika Ragbi Super liga: Hadersfild – Hul Mobil 1 Grid

17.57 18.25 18.57 19.30 20.02 20.20 22.23 23.05 23.45 00.05 00.56 02.43 04.37 05.10

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli Plejsa Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Sat Fudbal - SP: Nema~ka - Engleska, prenos Rokovnik Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik RT dobre nade Fudbal -SP: Argentina-Meksiko, prenos Rt dobre nade Uvi|aj Dnevnik Harperovo ostrvo Fudbal - SP: Nema~ka - Engleska (r) Fudbal -SP: Argentina - Mekiko (r) Sasvim prirodno TV prodaja

07.00 07.45 08.00 09.00 09.22 09.44 10.00 11.39 12.10 12.35 13.08 13.36 14.03 14.57 15.28 16.06 17.06 17.36 18.06 18.31 18.53 20.30 22.05 23.00 23.52 00.22 01.50 02.20 02.50 04.15 05.00

Amen a|es Agroinfo Dozvolite... Ben ten Zanimawe dete: Milica Spasojevi} Bleja Odbojka - Svetska liga: Kina - Srbija, prenos Igraj fudbal, budi sre}an UNHCR – povratak: Kosovo Interfejs Moj qubimac Kulturako aresipe Brazde Trag u prostoru Srpski isto~nici Vizije budu}nosti Put humanizma Olimpijski krugovi Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Knedle sa {qivama, film Tre}i svetski tamburica fest „Derowe 2010“, finale, prenos Jelen Top deset Gangsteri iz osamnaeste Vikend evronet Odbojka - Svetska liga: Kina - Srbija Olimpijski krugovi Put humanizma Knedle sa {qivama, film Jelen top deset Gangsteri iz osamnaeste

07.00 Crtane serije 08.30 Crtani film 10.00 Film: ^ovek sa gvozdenom maskom 12.00 Vesti 12.30 Simpsonovi 13.00 Monk 14.00 Vesti 14.30 Pop vremeplov 15.00 Dok. film 16.00 Ku}a lutaka 17.00 Pop vremeplov 17.30 Balkanika 18.00 Vesti 18.30 Pop mjuzik 19.30 Simpsonovi 20.00 La`i me 21.00 Film: Vrati mi se 23.00 Ku}a lutaka 00.00 Pop mjuzik 01.00 Balkanika 01.30 Pop vremeplov 02.00 Dokumentarni film 03.00 Gor{tak 04.00 Dokumentarni program 05.00 Film: ^ovek sa gvozdenom maskom

FUDBAL – SP

Nema~ka–Engleska (RTS 1, 15.50)

07.15 08.00 09.00 09.30 11.20 11.35 14.00 16.00 18.30 20.30 23.20 01.00 02.00 03.00 03.30 04.30

e-TV Doma}in Crtani film: Sonik Film: Kriti~na masa Arena Seks i grad Formula 1 - trka Film: Poruka u boci Film: Crni Gruja i kamen mudrosti Film: Isijavawe Fajront republika Foks dosije Ameri~ko rvawe Do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Ana Karewina 2. deo

DNEVNIK

c m y

34

Tok {ou U najnovijem izdawu emisije gostuju grupa „Elitni odred“, Vlada i Reqa koji najavquju novi album „Oko sveta“, Irina Tu Hot najavquje povratak u grupu, a Marina Tadi} najavquje novi singl. Gost je i Sla|ana Ivani{evi} ~iji }e novi album ugledati svetlo dana u septembru. (KTV, 17.00)

07.00 07.30 08.30 09.00 09.30 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 13.55 15.00 15.45 16.00 16.30

Nodi Kliford Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Konan Presovawe Bekstvo sa Ostrva {korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju Tele{op Nije lako biti ja Ulovi trofej Tele{op Je l istina Kineski dokumentarac

17.00 18.00 18.55 19.30 21.00 23.05 23.55 00.05 01.00 03.00 04.00 04.55

Riznica Hronika Mundijal 2010 Telemaster Skandalozno Film: Bo`ija Agnes Biseri Telemaster Klinika Film Fritajm Dokumentarni program Vremenska prognoza

Medlin Zima

Jo{ jedna prilika Zasnovan na istinitoj pri~i, film prati fizi~ki i emotivni oporavak 10-godi{we devoj~ice Sani nakon {to do`ivqava saobra}ajnu nesre}u, u kojoj ostaje bez oca. Iako i sama te{ko povre|na, kao mnogo ve}a prepreka wenom oporavku pojavquje se to {to upada u emotivnu krizu i depresiju... Uloge: Tom Amandes, Kelsi Malruni, Izabel Gleser, Medlin Zima Re`ija: Yejms Fargo (B92, 14.00) 07.00 07.50 08.30 11.00 11.30 14.00 16.00 16.30 18.00 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35 00.05 01.05 02.35

Film: Odbegla princeza Crtana serija Znawe na poklon Potraga Nacionalna geografija Film: Jo{ jedna prilika Vesti B92 Film: Timo~ka buna Vimbldon 2009, 2. deo Vesti B92 Top gir Vimbldon 2010 - specijal Utisak nedeqe Vesti B92 Patrola Top gir Film: Kompanija 3. deo Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 08.00 10.00 11.50 12.00 13.00 15.00 16.15 18.30 19.30 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Film: Posledwa oaza Film: Klub tajnih agenata Film: Gubitnik Siti Grand hitovi Film: Ko sa ja Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Telefon Nacionalni dnevnik Farma - u`ivo - specijal Film: Omiqeni par Film: Bez obzira Siti Film: Gospodin usamqeni Film (r)

Hronika Mundijal 2010 (Ko{ava, 18.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.30 No}ni program

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

10.00 Denis napast, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 15.00 Film, 16.30 Zoo Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

nedeqa27.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

35 20

Pi{e: dr Bojan Jovanovi}

Ejmi Smart

Samo prijateqi Kris Brander oduvek je prijateq sa Yejmi Palamino, ali sada odlu~i da je vreme da odu korak daqe. Problem je u tome {to Yejmi `eli da oni budu samo prijateqi... Uloge: Rajan Rejnolds, Ejmi Smart, Ana Faris, Kris Klajn, Kris Market Re`ija: Royer Kumbl (Nova TV, 21.10) 08.10 08.40 09.00 09.30 10.30 10.55 11.25 12.20 14.10 16.00 17.35 19.15 20.05 21.10 23.00 00.50 01.20 03.00

08.00 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Jagodica Bobica, crtani Ben 10 U slu~aju frke @ene ameri~kih vojnika Automotiv Novac, biznis Robinzon Kruso Svaki put kada se rastajemo, film Dugi opro{taj, film Lud, zbuwen, normalan Mis Dalmacije Dnevnik Nad lipom 35 Samo prijateqi, film Red karpet, {oubiz Ko je Samanta? Dodir roze, film Dugi opro{taj, film

Rembrantovo “Optu`ujem” Impresionisti Misterije mumija Viktorijino carstvo Skriveni svetovi: Podzemni Rim Ku}a iz ~etrdesetih Kutije Stenlija Kjubrika Misterije olupina na dnu okeana Verdijevim stopama Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac Isus Hrist – godine koje nedostaju Abrahamova deca Hanibal Svedok: Sa balkona sobe 306 Ko si zapravo ti? Misterije olupina na dnu okeana Verdijevim stopama Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac

Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Gwurac Posledwi beg sa Balkana Urnebesna tragedija Samo dodaj vodu Smrt gospodina Lazareskua Posledwi beg sa Balkana Nole {ou Lepotica i tiranin Smrtonosna igra

06.00 Bo`i} Batica 07.50 Godina psa 09.05 Angus, tange i savr{eni poqupci 10.45 Betonski faraoni 11.30 Grad duhova 13.10 Uhvati Smarta 15.00 Mali zeleni 16.25 Spid Rejser 18.35 Sadamova porodica 19.35 Holivud na snimawu 20.05 Milioner sa ulice 22.05 Spartak: Krv i pesak – Stvorewe u jami 22.55 Osmi putnik protiv Predatora 2 00.35 Seks i grad 02.55 Filmovi i zvezde 03.20 Pretwa 04.50 Projekt Alchajmer Napredak nauke (2 deo)

08.00 Povratak Naki}u Orguqa{ Pavao Ma{i} i gosti u [ibeniku 09.05 Opera boks 10.10 Divqi u srcu 11.40 Mawinski mozaik 12.00 Dnevnik 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Rijeka: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 16.00 Opasni Yoni, film 17.35 Lepom na{om 18.35 La`e{, Melita! 19.05 Tajni dnevnik patke Matilde 19.30 Dnevnik 20.15 Stipe u gostima 21.00 Dokaz `ivota, film 23.20 Paralele 00.15 28 dana posle, film 02.10 Fudbalsko SP, snimak 03.55 Fotografija u Hrvatskoj

06.00 Dodir an|ela 09.00 Sudija Ejmi 10.00 Tajanstvena `ena: Vizija ubistva 12.00 Granica tajne 14.00 Qubav je ve~na radost 16.00 Nevestinska groznica 18.00 Biti Erika 20.00 Dobra `ena 22.00 U zoru 00.00 Ubistvo iz zadovoqstva 02.00 Sudija Ejmi 03.00 Dodir an|ela

Dokaz `ivota U Tekali, koja je posle Kolumbije drugo najve}e sredi{te kokainskih bandi, za ameri~ku naftnu kompaniju radi in`ewer Piter Bouman. Odlaze}i na teren, wega i grupu qudi otmu revolucionari, koji otimaju bogate qude zbog velike otkupnine... Uloge: Meg Rajan, Rasel Krou, Dejvid Mors, Pamela Rid, Dejvid Karuso, Mario Ernesto San~ez, Gotfrid Yon Re`ija: Tejlor Hekford (HRT 1, 21.00)

Rasel Krou

Medlin Stouv

Lo{e devojke

Kada salunska prostitutka Kodi Zamora pomogne svojoj prijateqici Aniti Krou i ubije nasilnu mu{teriju, vlasti je osude na smrt ve{awem. Me|utim, Anita joj se odu`i tako {to se udru`i sa svojim prijateqicama Ejlin Spenser i Lili Laronet i izbavi je... Uloge: Medlin Stouv, Meri Stjuart Masterson, Endi Mekdauel, Dru Barimor, Yejms Ruso, Robert Lo|ia, Dermot Mulroni, Yim Biver Re`ija: Yonatan Kaplan (RTL, 20.00) 08.15 08.40 09.00 09.25 11.00 11.30 13.15 13.50

07.35 Skubi Du i ~udovi{te iz Loh Nesa, film 08.50 Prijateqi 09.50 Nora Fora 10.40 Biblija 10.50 Portret mesta i Crkve 11.00 Osijek: Misa, prenos 12.05 Prirodni svet 3: Sne`ni majmuni, dok. serija 13.30 Studio F1 13.50 Valensija: F1 za Veliku nagradu Evrope, prenos 15.40 Fudbalsko SP - emisija 15.50 Fudbal, SP - 1/8 finala: 1D - 2C, 1. poluvreme 16.55 Fudbal, SP - 1/8 finala: 1D - 2C, 2. poluvreme 17.50 Fudbalsko SP - emisija 18.10 Yivs i Vuster 19.10 Afrovizija - emisija 20.20 Fudbal, SP - 1/8 finala: 1B - 2A, 1. poluvreme 21.25 Fudbal, SP - 1/8 finala: 1B - 2A, 2. poluvreme 22.20 Afrovizija - emisija 23.35 Bez odu{evqewa, molim

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00 03.30

S vetrom u le|a Mo}, strast i ubistvo Pa`wa, pa`wa Dosije Drezden Pompeja, 1. deo Dosije Drezden Pompeja 2. deo Drugi dolazak Raketa Iks-Em Poludelo ~udovi{te

04.00 05.40 08.40 10.30 12.20 14.20 16.20 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Savr{en plan Upoznajte Yo Bleka Enyi Sve ostaje u porodici Elizabeta Najve}a igra ikad odigrana Zaqubqeni de~ak Lepi i blesavi Slovo srama Miranda Bio jednom jedan zlo~in Zabavqamo se

15.40 17.30 19.05 20.00 21.55 22.50 00.45

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10

2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Bikeri s Marsa, crtani Koleyicom po svetu Skrivene poruke Crni lepotan, film Odred za ~isto}u, dok. emisija Suzanin dnevnik za Nikolasa, film Qudi u crnom, film Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Sahara, dok. film Ekskluziv Lo{e devojke, film CSI Majami Zavera, film Jo{ 48 sati, film

21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova U deli}u sekunde ^udovi{ta iz reke Ameri~ke drvose~e Put tornada Ekstremne drvose~e Razotkrivawe mitova Razorna laboratorija Usporen snimak Dodaj gas Hotrod {egrt Auta po meri: Berlin Takmi~ewe u izradi automobila Razotkrivawe mitova Pri~a o piratima sa Rosom Kempom Kako pre`iveti katastrofu Na tajnom zadatku Nevoqe u raju

09.00 10.00 11.15 11.45 13.00 14.00 15.20 15.30 16.30 17.00 18.00 18.10 19.00 19.10 20.00 20.10 20.30 22.30 23.00 23.30 00.45

Atletika Plivawe Fudbal Superbajk Supersport Atletika Fudbal Superbajk Plivawe Plivawe Fudbal Plivawe Fudbal Fudbal na pla`i Fudbal Motosportovi Boks Fudbal Reli Superbajk Motosportovi

20.05 21.00

Smrt van kreveta

asilno uklawawe i postavqawe vladaAleksandra Obrenovi}a i Drage Ma{in izvrra jedna je od konstanti istorijskog is{en je dinasti~ki prevrat, a usta{ki atentat, kustva koje u odre|enim sredinama ima uz u~e{}e pripadnika VMRO-a, na kraqa svoje kulturne specifi~nosti. Ponavqawe Aleksandra u Marsequ pokaza}e svoje pravo ovakvih doga|aja u dugim periodima, obele`ezna~ewe u potowim godinama. Oduzimaju}i nim razli~itim nivoima dru{tvenog i kulturkraqu Petru II Kara|or|evi}u sva dotada{wa nog razvoja, ne daje dovoqno povoda da se o wiprava i zabraniv{i mu povratak u otaxbinu, ma govori u okviru odre|enog obrasca pona{anova komunisti~ka vlast ga je, u stvari, simbowa jer je wihovo zna~ewe zavisno od sasvim li~ki ubila. konkretnih istorijskih prilika i motiva wiU ovom kontekstu i ubistvo srpskog premijehovih aktera. ra Zorana \in|i}a 12. marta 2003. godine ima Sagledano, me|utim, u istorijskoj ravni kao sasvim konkretno istorijsko i aktuelno drusvojevrstan lajt-motiv me|u razli~itim zbi{tveno i politi~ko zna~ewe. Budu}i da su povawima, nasilno usmr}ivawe ~elnika neke zamenuti doga|aji nasilnog u~vr{}ivawa i projednice lako se tuma~i mitskom sudbinskom mene vlasti razli~ito individualno i kolekmatricom. U tom smitivno motivisani, neslu i ~esto ponavqamogu}e je govoriti o na pri~a o periodi~na{oj nacionalnoj nom ubijawu vladara sklonosti ka ubijawu ima nesvesne konotasopstvenih vladara, a cije fiktivnog ritujo{ mawe povodom ala koji se odlikuje i atentata na premijemogu}no{}u realnog ra izvoditi zakqu~ke potvr|ivawa u perioo nekoj srpskoj naciodima izuzetne krize. nalnoj osobini vezaU tradiciji i istonoj za ovakvo pona{ariji srpskog naroda we. veoma su izra`ena \in|i}evo ubistvo dva me|usobno poveje posledwe u ~itavom zana mita. Prvi je nizu nasilnih smrti mit o ubijawu starih, srpskih vladara u zasnovan na veoma rabli`oj i daqoj pro{irenoj i sugestivnoj {losti. Wegova smrt pri~i o ritualnom samo jo{ dubqe otvaubijawu starih ~lara neka od bolnih pinova zajednice, a drutawa na{eg nacionalgi je lai~ki i `utim nog bi}a u trenutku `urnalizmom podgreuve}ane `ivotne i egvan mit, ispredan iz zistencijalne neizveistorijskih doga|aja, snosti. U ambijentu o sklonosti Srba da ubrzanih dru{tvenih ubijaju svoje vladare. i ekonomskih reforIako bez ikakvih remi, osen~enih prelaalnih potvrda i sa sazni~kim, osnosno svim jasnom porukom tranzicionim te{koo nedozvoqenom vr}ama, ubistvo mladog {ewu takvog ~ina, premijera u punoj `imit o ubijawu starih, votnoj snazi, ozra~epoznat u narodnoj nog nadom u uspeh i tradiciji pod nazioptimizmom koji je vom lapot, doslovnim prenosio na druge, i pogre{nim tuma~e- Ubistvo koje je otvorilo bolna pitawa ima sasvim odre|enu wem progla{avan je dru{tvenim obi~ajem ili te`inu u sredini koja se pokazala nedovoqno dru{tvenim pravilom. Na ovoj matrici vulzrelom da ovaj zlo~in spre~i. garnog tuma~ewa mita stvoren je nau~ni mit, Dok je u tradiciji stvorio autenti~nu pri~u ~iji su odjeci upredani i u tuma~ewa istorijsa sna`nom porukom o zabrani ubijawa starih, skih doga|aja vezanih za ubistva vladara. Mesrpski narod je u svoju politi~ku istoriju upi|utim, osim uop{tenog zna~ewa promene vlasao ~inove brutalnog nasiqa izra`enog i posti, svaki od doga|aja vremenim ubistvima ubijawa vladara u srpvladara. Osim uop{tenog zna~ewa promene skoj istoriji razli~iIako je nasilno preto je motivisan i u odkidawe \in|i}evog vlasti, svaki od doga|aja ubijawa re|enom istorijskom vladara u srpskoj istoriji razli~ito `ivota uzrokovano nekontekstu ima razli~iposrednim izvr{ewem je motivisan i u odre|enom to zna~ewe. zlo~ina, razlozi i moistorijskom kontekstu ima Sukobi o~eva i sinotivi koji su rukovodiva za presto obele`ili li indirektne u~esnirazli~ito zna~ewe su i na{u sredwovekovke da isplaniraju i nanu istoriju. Odnos Duru~e atentat pokazuju {ana prema De~anskom mo`da najbli`e ocrtada je wegova uspe{nost rezultat kombinacije va brutalnost edipovskog scenarija, ~ije pojezlo~ina~kog profesionalzma i amaterskog dine niti prepoznajemo u na{oj istorijskoj i premijerovog obezbe|ewa, koje nije spre~ilo mitskoj pro{losti. Me|utim, ve} Lazareva kriminalce u oranizovawu i izvr{ewu ubismrt na Kosovu ima sasvim drugo zna~ewe, prostva. tuma~eno kasnije kao svojevrstan samo`rtveni To ne~iwewe neophodnog da se ubistvo ne ~in. Kara|or|evo ubistvo je motivisano podogodi je utoliko izra`enije jer je atentat iztrebom da Milo{ kao novi vladar osigura svovr{en nakon jednog javnog bezuspe{nog pokuju vlast, dok je atentat na Mihaila Obrenovi{aja, koji nije bio dovoqno upozorewe na to da }a bio poku{aj dr`avnog udara. Ubistvom se svaki slede}i poku{aj spre~i.

N

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

nedeqa27.jun2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Pomalo ste povu~eni, ali i ekspanzivni u isto vreme. Mo`ete praviti dalekose`ne planove, sami i u ti{ini. Porodica vas podr`ava. Qubav traje, iako je idelizujete. Iz ma{te, krenite u akciju!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

27. jun 2010.

Potrebni su vam mir i spokoj, {to mo`ete ostvariti ovog neradnog dana. Imate mnogo planova i kombinujete re{ewa, tra`e}i ono najboqe. Neki vam komplikuju `ivot, a drugi vas raduju.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

36

Najboqe se provodite s uku}anima i rodbinom, u okviru ku}e ili restorana. Nedeqa je dan za odmor, ali vi naprosto ne mo`ete da mirujete. Izlet, poseta, dru`ewe. Porodi~ni ru~ak u podne! Danas sakupqate energiju za naredne radne dane. [to vi{e se odmarajte. Nikuda ne morate da `urite. Okru`eni ste porodicom i decom, raznoraznim pri~ama, temama i sadr`ajima. Intuicija. Vreme ja da mislite i na svoje zdravstveno stawe. Bar danas, neometani od bilo koga, u`ivajte i le{karite do mile voqe. Neka se paretner trudi oko vas. Qubavni odnos sija u punom sjaju. Re{avate situacije kako vam se serviraju i kako dolaze. Ni{ta vas ne mo`e previ{e uznemiriti, kada se oslonite na sebe. Inicirate partnerski odnos, po svojoj meri i rasporedu ~asova. Dru{tvo.

VAGA 23.9- 23.10.

Ostvarujete harmoni~ne odnose s prijateqima i prijatno provodite vreme u dru{tvu dragih osoba. Venera u znaku Lava nagoni vas na to da se pojavqujete u javnosti i budete {armantni i kreativni.

[KORPION 24.10- 23.11.

Aktivan odnos saradwe s prijateqima temeqi se na poverewu i dugoro~nim planovima. Pravi miks pozitivnih i ote`avaju}ih okolnosti vas ne}e demoralisati u ostvarewu `eqa koje imate.

STRELAC 24.11- 21.12.

Danas zaboravite na posao i sve ono {to vas optere}uje, pa se opustite i putujte, {etajte i bavite sportom. To }e vam goditi u svakom smislu. Jedna `enska osoba vas pre}utno optu`uje.

JARAC 22.12-20.1.

Duboko ste emotivni i ~uvate svoje tajne za sebe, u sebi. Prolazite kroz proces transformacija ose}awa pa su vam potrebni samo}a i jednistvo s partnerom u isto vreme. Meditirajte.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Te{ko se sastavqate s vremenom, koje vam izmi~e u svakoj sekundi. Samo opu{teno, a aktivno u isto vreme! ^inite kako vam pa{e. Mo`ete se danas i iskqu~iti od svih i svega.

RIBE 20.2-20.3.

Pripremate se za putovawe na more, i unapred radujete. Ne zaboravite da blagovremeno obezbedite dovoqno novca, kojeg ina~e nikad nije dovoqno. Jer, tro{ite i tro{i}ete nekontrolisano. Akcija!

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Egzoti~na Melisa Supermodel i devojka penzionisanog fudbalera Kristijana Vijerija, 23-godi{wa Melisa Sata, pozirala je za italijansko izdawe ~asopisa Maksim u editorijalu u kojem je pokazala za{to za wom `ude mnogi. Melisa je jedna od tra`enijih supermodela koju krasi telo gr~ke bogiwe, ali i savr{ena zadwica koja joj je priu{tila titulu vlasnice najboqe pozadine. Ova lepotica trenutno odmara na pe{~anim pla`ama {panskog ostrva Formentere, u dru{tvu penzionisanog de~ka, fudbalera Kristijana Vijerija.

PRETE`NO

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

23

Sombor

22

Kikinda

23

Vrbas

22

B. Palanka

21

Zrewanin

22

S. Mitrovica 21 Ruma

20

Pan~evo

21

Vr{ac

19

Srbija Beograd

20

Kragujevac

19

K. Mitrovica 21 Ni{

21

OBLA ~ NO

VIC DANA

Evropa Madrid

Novi Sad: Prete`no obla~no i sve`e za ovo doba godine sa povremenom ki{om Vetar umeren severozapadni. Pritisak oko normale. Rim Temperatura od 14 stepeni ujutru do 21 popodne. London Vojvodina: Obla~nije i sve`ije vreme sa povremenom ki{om u ve}em delu Vojvodine. Samo }e na severu Vojvodine biti sun~anih interCirih vala uz malo toplije vreme. Vetar umeren severni i severozapadni. Berlin Pritisak oko normale. Jutarwe temperature od 14 do 16 stepeni, a maksimalne od 19 u Vr{cu do 23 stepena u Subotici. Be~ Srbija: Obla~nije i sve`ije vreme sa povremenom ki{om u ve}em Var{ava delu Srbije. Samo }e na severu Vojvodine biti povremenih sun~anih intervala. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak oko norKijev male. Jutarwe temperature od 12 do 16, a maksimalne od 18 stepeni u zapadnoj i centralnoj Srbiji do 23 u Subotici i Negotinu. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak promenqiOslo vo obla~no vreme sa povremenom ki{om i pquskovima u centralnim i ju`nim predelima, a po Vojvodini ve}inom suvo. Od utorka postepen St. Peterburg porast temperatura uz sun~ane periode, ali i nestabilno pe }e biti i Atina lokalnih pquskova u popodnevnim satima. Pariz Biometeorolo{ka prognoza za Srbiju: O~ekivane bi-

ometeorolo{ke prilike mogu usloviti tegobe kod hroni~nih bolesnika. Mogu}i su glavoboqa, promenqivo raspolo`ewe i reumatski bolovi kao meteoropatske reakcije. U~esnicima u saobra}aju je neophodan dodatni oprez.

30

Crnogorac do{ao kasno ku}i i ujutro ga `ena pita: - Kad ti ono no}as do|e? - Ne|e oko deset sati. - E nemoj lagati kad je sat samo jednom otkuca! - [to je jadna, o}e{ li i nulu da ti kuca!!!

29 30 27 26 26 24 27

SUDOKU

32 23 21 30 30

Minhen

24

Budimpe{ta

25

Stokholm

21

7

9 1

3

8 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

575 (5)

Slankamen

683 9)

Apatin

648 (7)

Zemun

673 (15)

Tendencija porasta

Senta

776 (10)

Bogojevo

637 (5)

Pan~evo

656 (16)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

661 (7)

Tendencija stagnacije i porasta

Ba~. Palanka

589 (4)

Smederevo

706 (16)

Titel

702 (7)

NERA

Novi Sad

611 (5)

Hetin

370 (14)

234 (14)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

7

5 3

Tendencija stagnacije i porasta

Kusi}

627 (15)

2

88 (-12)

2

8

8

5

9 5

9

4

3

7

2

6

2

8 7

9

9

5

786 (10) S. Mitrovica 650 (11) Beograd

5

1

8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

6

1

3

4

8

9

2

5

4

3

8

9

2

5

6

7

1

2

9

5

6

7

1

3

4

8

6

8

3

1

9

4

7

5

2

9

2

4

5

3

7

1

8

6

1

5

7

8

6

2

4

3

9

5

7

2

4

1

9

8

6

3

8

1

6

7

5

3

2

9

4

3

4

9

2

8

6

5

1

7

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 27.jun 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"