Page 1

NOVISAD*

SREDA26.DECEMBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23660 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ENERGENTI]EIPAKDOBITINOVECENEUGREJNOJSEZONI,ITOOD1.JANUARA

GasuVojvodini usredzime poskupqujedesetposto

str. 5

RASPEVANI BO@I] U NOVOM SADU

POKRAJINSKISEKRETARZAFINANSIJE ZORANRADOMAN

NASLOVI

Politika

Prihvatqivi amandmaniVlade nazakonorazvojnom fonduAPV str. 3

2 Nikoli}: Pripremam rezoluciju o Kosovu

Ekonomija 4 Evropski smo rekorderi po inflaciji 5 Plate u Srbiji 370 evra

NoviSad 7 Defibrilator i na Futo{koj pijaci

PO^ASNIPREDSEDNIKDS-aIBIV[IPREDSEDNIK SRBIJEBORISTADI]OPLATFORMIZAKiM

Vojvodina

Natasuizme|u Ko{tuniceiDa~i}a

10 Na~elnica Sredwobanatskog okruga dala ostavku

Crna

PRIZNAWEKOMPANIJIJTI

Na{iJapanci izvozeicigarete iduvan str. 6

Foto: S. [u{wevi}

str. 2

De~ji horovi ukrasili trg

str. 7

NOVOSADSKIPREVOZNIKTRA@IDASEUGOVOR ONOVOJSTANICIPROGLASINI[TAVNIM

13 Na novosadskoj Najlon pijaci zapleweni {urikeni i ma~ete

Ki{a nakraju dana Najvi{a temperatura15°S

ZAKONOPODSTICAJIMADOKRAJAJANUARA

Zakravu GSPpriprema 20.000dinara, tu`buprotiv azahektar12.000...

gradai ATP„Vojvodina” str. 9

str. 6

GRA\ANIJO[NEMOGUDAIZRAVNAJURA^UNESDR@AVOM

Otpisporeskihdugova zapeozapapirologiju

str. 4

str. 14 – 18

SPORT

n NASTAVqASE „DNEVNIKOV”TURNIR

n YAJANAJAVqUJE USPE[NIJUZVEZDU

n TRAJKOVI]^EKA POZIVSELEKTORA

n „DNEVNIKOV” [AHSREDOM

n SPENSOVALIGA MALIHFUDBALSKIH[AMPIONA


2

POLiTikA

sreda26.decembar2012.

KosovskiSrbi podr`ali platformu Predstavnici kosovskih Srba podr`alisuju~eplatformuoKosovu i Metohiji, ocewuju}i da je taj dokument va`an jer tretira interesesvihSrbauPokrajinii predla`ere{ewa.KosovskiSrbi sunasastankuuKosovskojMitrovici izrazili o~ekivawe da }e u Srbiji biti postignuta najve}a mogu}apoliti~kusaglasnostuvezistimdokumentom,izatra`ili

trajuizuzetnova`nimto{topoliti~ki predlog platforme tretiraintereseipredla`ere{ewa zasveSrbenaKosovuiMetohiji. Oni su zatra`ili da platformasadr`iposebnopoglavqekoje }eregulisatiobavezume|unarodne zajednice da omogu}i bezbednostimaterijalneuslovezaodr`ivi povratak 250.000 prognanih iinternoraseqenih.

Panti}:Potvr|enojedinstvo Predsednikop{tineKosovskaMitrovicaKrstimirPanti} izjaviojeju~edajeusvajawenacrtadr`avneplatformeoKosovui Metohiji pokazalo jedinstvo ovda{wih Srba koje bi trebalo da sledeiposlaniciuSkup{tiniSrbije.Panti}jeuizjavinovinarimauKosovskojMitrovicirekaodajejo{jednompotvr|enojedinstvosvihSrbasKosovaiMetohijekadajeju`napokrajinaupitawu,odnosnoprincipizare{avawestatusaKosovaiMetohije. Nasednicije,powegovojoceni,ukazanonaprimerkojibiNarodnaskup{tinaRepublikeSrbijetrebalodasledi,atojepotpunojedinstvosvihnarodnihposlanikakadaseuSkup{tinibuderazmatralaplatformakoju}epredsednikNikoli}unajskorijevreme uputititomtelunausvajawe. daplatformuoKosovukaoobavezuju}idokumentu{tokra}emrokuusvojiNarodnaskup{tinaSrbije. SrbisKosovaposebnosupodr`alistavdaVladaSrbije,uciqu za{tite nacionalnih interesa, vi{eneposti`eparcijalnedogovoresprivremenimkosovskiminstitucijama u okviru tehni~kog dijaloga. To, kako smatraju, vodi promenistawanaterenuukorist privremenih institucija samoupraveuPri{tini,slabqewupregovara~kepozicijeSrbijeudijalogunavisokomnovouipotencijalnoj destabilizaciji bezbednosnihprilika. Po oceni kosovskih Srba, u platformijepotrebnojo{jasnijeista}idajeKosovoiMetohija sastavni i neotu|ivi deo Srbije, kao {to je to jasno definisano Ustavom i Rezolucijom 1244 SB UN. Srbi su u zakqu~cima sa zajedni~ke sednice istakli da sma-

Uzakqu~cimasedodajedajeva`no{toplatformatretiraipitawe uzurpirane ili uni{tene imovineSrbaiRepublikeSrbije u Pokrajini, naj{iru za{titu SPCiweneimovineidrugava`napitawa. Srbi smatraju da svaka eventualna promena predlo`ene platformetrebadabudeusagla{enas wima, uz naglasak da podr`avaju stavdaosnovniprincippregovorabudurazgovoriupaketu,tj.da ni{tanijedogovorenodoksvene bude dogovoreno. Zakqu~ci su usvojenive}inomglasova,ajedino suodborniciDemokratskestrankebiliuzdr`ani. Sednici, koja je trajala blizu ~etiri sata, osim predstavnika srpskih op{tina s Kosova i Metohije prisustvovali su i predstavniciKancelarijezaKosovoi Metohiju,SPC,kaoipredstavnici porodica kidnapovanih i nestalihsKosova.

Vulin:Osporitisve privatizacijenaKiM DirektorKancelarijezaKosovoiMetohijuAleksandarVulin izjaviojeju~edasemorajuosporitisvedosada{weprivatizacijenaKosovu, iistovremenoporu~ioda}ekonkretnafinansijskapomo}zarazvojprivredenaKiMpostojatiidaqe,alidaonamorabitipreciznija. –Stavovekancelarijejedatrebaosporitisvedosada{weprivatizacijenaKiMzato{tonisuura|eneuskladusva`e}imzakonima,nesamo Srbijenego~aknisazakonimakojejedonosioUnmik,kaonekokogaprihvatamokaonajvi{ipravniiekonomskiautoritetnaprostoruKosovai Metohije–rekaojeVulin. Onjenovinarimaupauziokruglogstola„Aktuelniekonomsko-pravni izazovisrpskeprivredenaKiM”podsetioinatodaje,osimRezolucije 1244,Unmikovla{}endaupravqaimovinomnaKosovu,alineidajeotu|uje. Vulin je precizirao da je Kancelarija za KiM pred Ustavnom sudom Srbijeve}pokrenulapitaweustavnostiprivatizacijanaprostoruKosovaiMetohije.

dnevnik

PREDSEDNIKSRBIJEONASTAVKUPREGOVORASPRI[TINOM

Nikoli}:Pripremam rezolucijuoKosovu Preds edn ik Srb ij e Tom islav Nikoli} rekao je ju~e da radirezolucijikojubitrebalodausvojiSkup{tinaSrbije a koja bi, na osnovu platforme o Kosovu, definisala okvirzanastavakpregovoras Pri{tinom.Nikoli}je,kako prenosi RTS, u intervjuu za agenciju Beta rekao da bi bilo va`no da parlament tu rezolucijuusvojipreBo`i}ada bi pregovara~i na nastavak dijaloga i{li osna`eni i sa stavom celog parlamenta iza sebe. –Tarezolucijamoradabude obavezuju}azaonekoji,oddana wenog dono{ewa, pregovarajuuimeSrbije.Ali,wensastavni deo }e uvek da bude platforma. Platforma ne}e da bude usvajana, ali se nosim mi{qu da je ponudim na potpisivawe predsednicima parlamentarnihstranaka–rekao je predsednik Srbije. – Nabilismoglavuupesakkaonoj,a vidimo da Kosovo i Metohija odlazi.Zato}ujapredaseiskqu~im iz pregovora nego da

}e da napuste pregovore – rekaojeNikoli}. Po wegovim re~ima, ne postoje tenzije izme|u wega i premijeraSrbijeIviceDa~i}a zbog platforme i pregovorauBriselu.

Da~i}sada imadu`nost dasprovodi, onnepregovara

u~estvujemuonomeza{tasam znam da nije dobro za Srbiju. Platforma je posledwi ~in, jajepi{emgodinama.Isvaku godinu skinem poneku nadle`nost jer vidim da vi{e ne mo`edaseostvari.Dokle}emo tako? Idu}e godine i ovu platformu bismo morali da mewamo. Ovo je dobar test za politi~are u Srbiji {ta misle,{tagovore,a{tarade.

Da~i}: Razgovori }ebiti dugiite{ki Predsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} izjaviojeju~eda}esepredposlanicimaSkup{tine Srbije na}i samo deo platforme o Kosovu koji sadr`iosnovneprincipeipolaznestavoveSrbijeupregovorima,inaglasioda10.januarnije rokzawenousvajawe. –Taj10.januarnije„danD”dokadabitrebalo ne{to uraditi – rekao je Da~i} novinarima u Centru „Sava„, i dodao da to nije ni 17. januar, kadabitrebalodabudeodr`anwegovsastanaks Ha{ im om Ta~ ij em i vis ok om preds tavn ic om EvropskeunijeKetrinE{ton,jerjedijalog`iviproces. Da~i}jeizjavioda}e10.januarapo~etirazgovori radnih grupa u vezi sa sporazumom o integrisanom upravqawu prelazima, o tome kako }e se definisati {ta se na prelazima napla}uje, komeiducarineiPDV. Premijer je naglasio da se razgovori vode na nivou eksperata i da }e dogovor koji je postignut va`iti dok se ne postigne dogovor o ne~em novom. Onjeukazaonatodajemnogotogasporno,da }erazgovoribitite{kiidugiidanikoneo~ekujedaseve}prvogdanapostignedogovor. –Dijalogje`iviproces–konstatovaojepremijer. Po Da~i}evim re~ima, u vladaju}oj koaliciji ne postoje razmimoila`ewa o tome koji bi deo platformetrebalodasena|epredposlanicima. Onnijemogaopreciziratikada}eseposlaniciizja{wavatioplatformi.

Po Nikoli}evim re~ima, nakonizno{ewaplatformeiEU jenate{komizazovu. Dodaojedajeobave{tendaje patrijarhsrpskiIrinejzadovoqanplatformom,posebnoonim {tojepredvi|enozaSPC,inaveo da bi o platformi trebalo daseizjasniiSrpskaakademija naukaiumetnosti. –Najboqiefekatplatformeje{tosuAlbancireklida

–Da~i}sadaimadu`nostda sprovodi,onnepregovara.Nematunoveteme,ovdeseradio sprovo|ewu.Takodajanemogu da bud em nez ad ov oq an onim {to rad i preds edn ik Vlad e jermoramodasprovedemoono {tojedogovoreno.Ali,akoje dogovor da nema carine za sever Kosova, onda ta carina uop{te nije trebalo da bude naJariwu,negotamogdepo~iwe carina. Na tome treba insistiratinapotpunodruga~ijina~in–rekaojeNikoli}.

PO^ASNIPREDSEDNIKDS-aIBIV[IPREDSEDNIK SRBIJEBORISTADI]OPLATFORMIZAKiM

Natasuizme|u Ko{tunice iDa~i}a

– Kak o }e izg led at i dr` avn a platforma za Kosovo i Metohiju tek}emovidetijerpostojezahtevi zawenuizmenukojivodeudijamentralnim pravcima. Zahtevi lidera DSS-aVojislavaKo{tunice ipremij er a Ivic e Da~ i} a vez an i za platformu cepaju ovaj dokument na dvadelai~inegapotpunorazli~itim, a moja sugestija svim analiti~arima,politi~arimajedasadabudukrajweuzdr`aniidavidimokako }e platforma izgledati kada se dovr{i politi~ki dijalog o woj, odnosnodali}euop{teimatineki izgled,bitiodr`ivaiprimewiva– izj av io je za „Dnevn ik” po~ as ni predsednik DS-a i biv{i predsednikSrbijeBorisTadi}. Onukazujenatodasesplatformom predsednika Srbije Tomislava Nik ol i} a za KiM nij e izg ub il a ideja politike koju je vodio kao {efdr`ave„iEuiKosovoiMetohija”,ve}jesada{wivrhzemqenastavqa. – Ta politika je u osnovi, ali da li }e biti odr`iva i nakon ove platforme koja se sprema, vide}e-

mo,azavisiodprihvatqivostiKo{tuni~inogzahtevadaKosovobude definisano kao su{tinska autonomija unutar Republike Srbije, {to nas prakt i~n o vod i zal e| iv aw u konflikta na KiM i prebacuje teretre{ewakosovskogpitawabudu}im generacijama. To se sve ~ini s nameromdaSrbijanikadanepostane~lanicaEUve}nekogdrugogzami{qenog politi~kog saveza. Ako setodesi,ondaovapolitika„EUi KiM”ne}ebitiodr`iva.Trebasa~ekativremeividetidalijeistina ono {to ka`u iz kabineta predsednika Nikoli}a, a oko Ko{tunice ka`u da }e do tih promena do}i. Sdrugestrane,trebavidetii{tau stvariIvicaDa~i}ho}e,idali}e wegovi zahtevi za promenu platforme u~initi dokument odr`ivijim.Tujepresvegastavotomedaje ono {to je dogovoreno u tehni~kom dijaloguprakti~nopodlo`noreviziji,posliciplatformekojujeizneopredsednikNikoli}.Zatoika`emtrebasa~ekativreme–ocewuje Tadi}. D.Milivojevi}

TVIT CRTICA Pajtonovska mrtvatrka Potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i} (DS) poru~uje s lajne: „Sada kadaimamoplatformujo{daspremimo Vulina za put i eto re{ewa problema Kosova! Dodu{e moram priznati i ’na{’ koncept’iKosovoiEU’jejedanodpoliti~ki najsme{nijih u posledwe vreme! Mrtvatrka!Monty Python...„

Sigurnaku}a Verovaliiline,aliimaionihkoji suseu`eleliSrbije.Pi-arpredsedavaju}eg Generalnoj skup{tini UN, analiti~arNikolaJovanovi} zamolioje„tvitera{e”: „Je l’ pada sneg, je l’ hladno u srpskoj prestonici? Ako je neko dokon, neknapravikojuslikumenizadu{u...„ Odgovaramuwegov{efli~no,kakoga popularno zovu „predsednik sveta”, Vuk Jeremi}:„Jamogudatiuponedeqakpo{aqemnekuslikuizBeograda,svra}am naputuzaKinu.AakosimislionaPrizren–todogodine!„ Jovanovi} precizira: „Da sam mislio naPrizren,rekaobihsrpskiCarigrad, bre:)„

U prepisku se ukqu~io i LDP-ovac Bojan\uri}:„A{tapredsednikasveta spre~avadaodmahodeuPrizren,za{to ~eka’dogodine’?Akomujefrkadaideu Prizren,mo`ebardasvratidosvogradnogmestau Skup{tini,tujetoploisigurno„. \uri}pitaJeremi}aiovo:„Komeide pau{alovogmeseca,hobitima?„

Nivra~are nepoma`u Monah Tadej je ostalim „tvitera{ima„ preporu~io da prate lidera SPO-a Vuka Dra{kovi}a: „Za Va{a kwi`evna dela#ff iiztogarazlogaVasipratim“. Vukodgovara: „PratimijaVas,mnoge suVamre~ihristolike„. PitagamonahTadej:„Imalinadeza na{narodpoVa{emmi{qewu?„ A Vuk }e iskreno: „Te{ko je pomo}i bolesnomkojiverujevra~arama,aprezirelekareibe`iodwih„.

Kometreba referat? Napredwak Bojan Marjanovi} pohvaliosenalajni:„IspredGradskeku}eu

Novom Sadu ve} se krenulo s bo`i}nonovogodi{wimprogramom:-)„ „Tvitera{ica„ koja se potpisuje kao @ANajmilija pita: „Nego, jeste podneli referat DS-u koliko je novaca ostalo, padaseudelisirotiwi??„ Marjanovi} }e na to: „Mi referat podnosimo samo gra|anima Novog Sada. DS-unikadnismo,niti}emo„. „Vidim da su pitali/tra`ili. A kada sepodnosireferatgra|anima?„,pitase Najmilija.

najvi{evolimove{to`ureuEvropsku unijupaihkrozgradvoze120nasatpod rotacionimsvetlima!“

Poslani~kisnogu

Kojedosadan?!

Gdesupare?

Savetnica PSS-a za medije Blagica Kosti} otkriva: „Od svih politi~ara,

Funkcionerka SNS-a i narodna poslanica Maja Gojkovi} podelila je vestsasvojimfanovima:„Ka`emvam, moja mama genije” Za svoj ro|endan napravila tortu i odnela deci u Svrati{tu„.

^ak su i novinarima koji su na sve navikli, dosadila svakodnevna saop{tewa na{ih politi~ara. Poznata TV-novinarka @aklina Tatalovi} ju~e je „do{apnula„ svojim fanovima na lajni: „Dr`avni vrh postajedosadan„.

Jo{ nije stigao odgovor na pitawe kojestrankesudobijalepareodsrpskih bogata{a. Funkcioner PRS-a Orhan Draga{ navodi na lajni: „Mi{kovi}, Rankovi}, Beko, Gruji}, Kosti}... Niko odwihnijefinansiraovelikestranke, neeee..SvisufinansiraliPokretradnikaiseqaka!“ A{efPRS-aZoranDragi{i} dodaje: „Jo{ razmi{qamo kako da potro{imo tolikepare...„

@urbakaEU

Mama-genije

Neznawe (ni)jespas

Poslanik SPS-a Dejan Radenkovi} razvejao je ju~e iluzije da se poslanici samo goste u skup{tinskom restoranu: „Lepo vreme u Petrovcu na Mlavi. Poslani~kitopliobroksnogu:)„

Poverenik za informacije Rodoqub[abi} poru~ujes„Tvitera“, povodom vesti da su podnete prijave protiv 25 gradona~elnika: „Neznawe jemo`da’obja{wewe’,alinikakonei opravdawe za neizvr{avawe obaveza...” S.St.


politika

dnevnik

POKRAJINSKISEKRETARZAFINANSIJEZORANRADOMAN

Prihvatqivi amandmani Vlade na zakon o razvojnom fondu APV Pokrajinskisekretarza finansije Zoran Radoman izjaviojedasuzaVojvodinuprihvatqiviamandmani koje su na zakonski predlog o razv ojn om fond u APVuputiliVladaSrbije i poslanik Partije ujediwenihpenzioneraSrbije. Radoman je „Dnevniku” kazaoida}eseVladaVojvodinenadana{wojsedniciiformalnoizjasnitio tim, ali i ostalim amandmanimakojesunazakonski predlog pokrajinskog parlamenta uputile druge poslani~kegrupeuSkup{tiniSrbije. – O svim amandmanima izjasni}e se Vlada Vojvodine, a mogu}e i pokrajinski parlament na sednici u petak, ukoliko to bude mogu}e u odnosu na dinamiku rasprave u republi~komparlamentu–rekaoje on. – U svakom slu~aju, na{e stavove o svim amandmanima izne}e i ovla{}eni predstavniciSkup{tineVojvodinekojajepredlaga~ovogzakona. Skup{tina Vojvodine, podsetimo,ovlastilajesvogpredsednika I{tvana Pastora i pokrajinskog sekretara za finansije Zorana Radomana da u

rep ub li~k om parl am ent u obrazla`uovuzakonskuinicijativu i odlu~uju o eventualnimamandmanima.

Ova zakonska inicijativ a Skup{ tin e APV usledila je nakon sporazumaPokrajinskeiRepubli~kevladeore{avawu stat us a Razv ojn e bank e Vojvodine, a po kojem bi deoweneaktiveidepozitapreuzeladrugabanka,a deonovipokrajinskirazvojn i fond. Nak on tog spor az um a pok raj ins ka administracija odustala jeodprethodneodlukeda u|e u dok ap it al iz ac ij u RBV-a emitovawem dugoro~nihhartijaodvrednosti. Zakonski predlog o razvojnom fondu u Skup{tini Vojvodine usvojen je 15. decembra i prekju~e je stavqen na dnevni red Skup{tine Srbije po hitnom postupku.

VladaVojvodine}esenadana{wojsednici iformalnoizjasnitiosvimamandmanimakojesu nazakonskipredlogpokrajinskogparlamenta upu}eniuSkup{tiniSrbije Radoman o~ekuje da }e rasprava o tom aktu u republi~komparlamentupo~etidanas.

Popredlo`enomzakonu,razvojni fond se osniva zajedni~kim vlasni~kim u~e{}em Po-

krajine i Republike, kao dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u. Osnovni kapital je ulogoddesetmilionadinara,u kojem Pokrajina u~estvuje sa 78,11odsto,aRepublikas21,89. Vlada Srbije amandmanima jezatra`ilaizmenupredlo`eneodredbepokojojsenovacza obavqawe poslova razvojnog fonda mo`e obezebe|ivati i izbuxetaobaosniva~a,predla`u}idasetajnovacobezbe|uje samoizpokrajinskogbuxeta,uz obrazlo`ewedajeciqosnivawa fonda realizacija projekata na teritoriji Pokrajine. Tako|e, Republi~ka vlada predlo`ilajeidasenovackojiseprenosirazvojnomfondu, akojiseneplasiradokrajabuxetske godine, vra}a u buxet APV,iligafondmo`eplasiratiunarednojgodininaosnovuposebnogaktaVladeAPV. Amandm an om pos lan ik a PUPS-a Mom e ^ol ak ov i} a predla`e se da razvojni fond APV uz realizaciju projekata u oblastima privrede, poqopriv red e, mal ih i sredw ih predu z e} a, pods tic aw a zap o{aqavawa izvoza i drugih – uvrste i programe i projekte podsticawa socijalnog predu- zetni{tva. B.D.Savi}

Transparentnost: Ispitati zakonitost finansirawa stranaka Nevladina organizacija „Transparentnost Srbija” saop{tilajeju~edabi,uslu~ajudasu optu`bepolicijeprotiv~elnika„Zajednoza[umadiju”o„prisvajawu 185.000 evra strana~kog novca“ ta~ne, to moglo zna~iti daseceogodi{wibuxetstranke prelionelegalnouprivatnexepoveilidasupostojalizna~ajni neprijavqeniprihodi. Ukolikojenekaodtedvemogu}nostiistinita,taistragabi bilaveomazna~ajnaizapitawe kontrole zakonitosti finansirawastranakaioprikupqenim informacijama bi trebalo obavestiti Agenciju za borbu protivkorupcije,kojajezadu`enaza kontroluta~nostiipotpunosti izve{taja o tro{kovima kampawe,navodiseusaop{tewu. Istra`ni organi na najboqi na~in}eodagnatisumweupoliti~ku motivisanost hap{ewa ukoliko radwe koje se stavqaju na teret odgovornim licima u ZZ[budupredmetispitivawai

u drugim politi~kim organizacijama,naro~itoonimakojeraspola`u znatno ve}im buxetskim sredstvimaisredstvimaprivatnihdonatora,ocewuje„TransparentnostSrbija„. U kratkom policijskom saop{tewu o hap{ewu pojedinih rukovodilacaZZ[-anavedenojeda su dvojica osumwi~enih „o{tetili tu stranku za oko 185.000 evra”. „Po{tojavnostnaosnovutoga ne mo`e ste}i potpunu sliku o tome{tasedogodilo,neophodno bibilodatidodatnaobja{wewa zatuoptu`bunana~inkojine}e ometati daqu istragu”, smatra „TransparentnostSrbija„. U saop{tewu se napomiwe da je stranka ZZ[, po godi{wem finansijskom izve{taju za 2011. godinu,tokomtegodineraspolagalasukupno13.657.000dinarai imalajepribli`notolikoprijavqenihtro{kova. „Transparentnost Srbija„ napomiwe da se, s obzirom na po-

rast buxetskih izdvajawa za stranke, mo`e o~ekivati da je ZZ[tokomteku}egodinemogla imatinaraspolagawuoko20miliona dinara legalnih prihoda za finansirawe redovnog rada, dokjezaizbornukampawuu~etiri {umadijska grada prikupila

ukupnooko5,2milionadinara. „S druge strane, suma koju je finansijski rukovodilac strankepopolicijskimnavodimaprisvojio,vrednajeoko20,9miliona dinara”, navedeno je u saop{tewu organizacije „TransparentnostSrbija„.

REKLI SU

Stefanovi}: Idemo ulevo

Ko{tunica: Nije bilo re~i o Beogradu

Stevanovi}: Iza svega stoji Nikoli}ev sin

Novi{efposlani~ke grupe Demokratske stranke u Skup{tine Srbije Borislav Stefanovi} izjavio je ju~e za Radio-televiziju Vojvodine da su demokrate dugo, tokom svoje istorije, ideolo{ki lutale, da su ~esto imale avanture „udesno”, ali da nikada nisu i{lesuvi{eulevo,nodasusadastranka koja je definitivno prona{la svoju socijaldemokratsku orijentaciju i krenulaulevo. Stefanovi} je, gostuju}i u emisiji „Jedan na jedan”, najavio predstavqawe planaiprogramastrankekoji}epokazati„briguzaobi~nog~oveka,zaposlenei nezaposlene gra|ane, i sve one koji su ugro`eni. –Strankajenastalaute{komvremenu, od disidenata koji su se protivili komunizmu,izbogtogasmovrlomnogoi dugolutali–rekaojeStefanovi}.

Komentari{u}i mogu}nost smene vlasti u Beogradu, predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica je rekao da bi ona bilalogi~na,„sobzirom natodajeBeograduSrbiji”,alijedodaodawegova stranka nije u~estvovalaniukakvimrazgovorima o formirawu nove ve}ine u glavnom gradu,iakojespremnadapreuzmedeoodgovornostiukolikobudenovevlasti. Napitawedalijebilorazgovaranatutemu, Ko{tunica je odgovorio odre~no – „Ne, nije bilo, mi u tom razgovorima nismo u~estvovali”.Napitawedalio~ekujerepubli~keizboreu2013.godini,liderDSS-ajeodgovoriodajetopitaweprimerenijepostaviti onimakojisunavlasti. –Sigurnojeda}e}e2013.bitipunaizazova – u 2013. godini mo`e nas sa~ekati jedan takavizazovkakavsuizbori,alijesadasuvi{etihpitawainedoumicadabisemoglo jasno kazati ili predvideti {ta }e biti – rekaojeon.

Gradona~elnik Kragujevca i lider stranke „Zajedno za [umadiju„ Veroqub Stevanovi} tvrdi da hap{ewe funkcionera wegove stranke imapoliti~kupozadinu, odnosnodaserazlogkrijeu`eqinapredwakada promene vlast u Kragujevcu. – Hap{ewa koja su sprovedenauKragujevcuo~iglednogovoreda na taj na~in, na silu, neko ho}e da sru{i gradsku vlast. Predsedniku Tomislavu Nikoli}u verujem, ali sumwamo da iza svega stojiGradskiodborSrpskenaprednestranke,~ijijepredsednikRadomirNikoli},wegovsin.Onjeli~noodveosada{wegna~elnikaMUP-akodAleksandraVu~i}a naneki dogovor–rekaojeStevanovi}za„Blic”. OntvrdiidauSrbiji„svakoizpolicije svakogadr`iu{aci”idazatonemareagovawa na wihove prijave o prislu{kivawu i o korupcijiupoliciji,kaoidazatonikonijereagovaonasnimakopremla}ivawu~lana stranke.

sreda26.decembar2012.

3

STUPIONASNAGUZAKONOJAVNIMPREDUZE]IMA

U junu konkursi za direktore javnih preduze}a Zakonojavnimpreduze}ima,po kojem}ese~elnicitihpreduze}a ubudu}ebiratinajavnimkonkursima,stupiojeju~enasnagu,aministarka energetike Zorana Mihajlovi} najavilajeda}ekonkursizaizbordirektorabitiraspisaniujunu.Onajereklada}esvi novopostavqeni direktori i vr{ioci du`nosti direktora jav-

smedabudeli~no,aakobudetrebalo,svipodaci}ebitiupu}eni iTu`ila{tvu. Novizakon,kakojeranijeizjavioministarfinansijaiprivrede Mla|an Dinki}, omogu}i}e da dr`avaiza|eizjavnihpreduze}a. Timzakonomukinutisuupravniodbori,aubudu}e}epostojati samo nadzorni odbori. Su{tin-

IzborBajatovi}ajekoalicioni sporazum Govore}ioponovnomimenovawuDu{anaBajatovi}a zageneralnogdirektora„Srbijagasa„,ministarkaMihajlovi},kojaje ranijeimalaprimedbenara~unradatogjavnogpreduze}a,istaklajedajeBajatovi}anatufunkcijuimenovalaVladaSrbije. –IzborBajatovi}azadirektora„Srbijagasa„jekoalicioni sporazumiodlukaSPS-ajedajeonbudewihovpredlogzageneralnogdirektoratogpreduze}a–preciziralajeministarka. Onajeizrazilao~ekivaweda}enaslede}imizborimaSNS bitimnogoja~apartijanegosadaida}edominantnijeuticati natokako}eseupravqatijavnimpreduze}ima. nihpreduze}amoratidau~estvuju nakonkursu. – Zakon o javnim preduze}ima }e da se primewuje, u junu }e svi bitinakonkursu–reklajeministarkagostuju}inaTelevizijiB92, i pozvala sve zainteresovane kandidate da se pripreme za taj konkurs. – Ministarstvo energetike, razvojaiza{tite`ivotnesredine ima tim za borbu protiv kriminalaikorupcijeiutokujeistraga u javnim preduze}ima iz oblasti energetike i za{tite `ivotnesredine–reklajeZorana Mihajlovi}, i najavila da }e uskorobitipredstavqenirezultati te istrage u kojoj ni{ta ne

skaizmenauodnosunadosada{wa re{ewa jeste uvo|ewe obaveznog javnogkonkursanaosnovukojeg}e se imenovati direktor, kao i uslova koje kandidat mora da ispuwava.Me|uwimajeidabudu}i direktor ne mo`e biti ~lan nijednepoliti~kestranke,odnosno damujeodre|enomirovaweuvr{ewufunkcijeuorganupoliti~kestranke. Tokom skup{tinske rasprave poslanicivladaju}eve}ineisticalisudajezakonogromankorak kadepartizaciji,dokjeizopozicijeporu~ivanodaonnenudidovoqno promena i da }e na mala vratabitiuvedenaprivatizacija tihpreduze}a.

Zrewanin: Va{ podneo `albu i najavio krivi~ne prijave Potpredsednik Gradskog odboraLigesocijaldemokrataVojvodine u Zrewaninu Tibor Va{ podneo je `albu Upravnom sudu zbog oduzimawa odborni~kog mandatauSkup{tinigradainajavio krivi~ne prijave protiv nadle`nihpojedinacazbogzlou- potrebe slu`ebenog polo`aja, saop{tenojeju~eizGradskogodboraLSV-a.Va{jeodoga|ajima na sednici Skup{tine grada Zrewanina obavestio OEBS i naveodasunasedniciSkup{tine21.decembrapovre|enaiwegova mawinska prava zbog toga {to, kada je uzeo re~, nije bilo obezbe|eno prevo|ewe s ma|arskogjezikanasrpski. U gradu Zrewaninu, u ravnopravnoj slu`benoj upotrebi su srpski,ma|arski,slova~kiirumunskijezik. Odborni~ka ve}ina vladaju}e koalicije, okupqene oko koalicije SNS–SPS-a, oduzela je

mandate odbornicima opozicije Va{uiGoranuKauri}u (DS)na predlogMandatnekomisijeina osnovu mi{qewa Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave.Iztogministarstva stiglo je obave{tewe da, po Zakonuodr`avnojupravi,nijemogu}eistovremenoprimatifunkcionersku nadoknadu i odborni~kidodatak,{tosu,od6.jula, ~inilibiv{i~lanGradskogve}aVa{,ibiv{izamenikgradona~elnika Kauri}. @albu Upravnom sudu i tu`be protiv odgovornihslu`benihlicazbog oduzimawaodborni~kogmandata ranijejenajvioipotpredsednik GradskogodboraDS-aKauri}. Kauri} je oduzimawe mandata nazvaouvo|ewemdiktaturejerje pozakonuodbornikvlasnikmandata.Onjetako|enaveodaje27. novembra na pisarnici predao zahtevda`elidazadr`iodborni~kimandat.

SNS demantuje da stoji iza hap{ewa u Kragujevcu Srpska napredna stranka nazvalajenotornimla`imatvrdwe da iza hap{ewa ~elnika organizacije „Zajedno za Kragujevac„utomgradustojibilokood „napredwaka” pa ni predsednik Izvr{nog odbora SNS-a RadomirNikoli}. „Upozadinide{avawauKragujevcustojiiskqu~ivozakon,a ne bilo ~ija pojedina~na voqa ili,nedajbo`e,uskostrana~ki interes”,navodiseusaop{tewu SNS-a objavqenom nakon optu`bigradona~elnikaKragujevca ilidera„Zajednoza[umadiju„ VeroqubaStevanovi}a. Napredwaci su ocenili da, akosenekomenesvi|aono{to proisti~eizslovazakona,uputiinicijativudasezakonpromeniili,akomuvi{eodgovara, „inicijativuzapromenuvlasti uSrbiji”.

„Srpska napredna stranka stavqadoznawagra|animai Kragujevca, a i cele Srbije, da ve} du`e imamo ponudu da u~estvujemo u lokalnoj vlasti u Kragujevcu. Zato je, izme|uostalog,notornala`da iza de{avawa u ovom gradu stoji bilo ko od srpskih napredwaka”,navodise.SNSje dodaoda„nijegladanvlasti” idasewegovi~lanovi„nisu rodili u foteqama” niti su „beskompromisno hitali za privilegijama”. „Da je tako, Srpska napredna stranka bi odavno ~inila vlast u Beo- gradu... Ako neko ima problemsasrpskimnapredwacima,mismousvakomtrenutku spremni za to da na{ rad i po{tewegra|aniponovoocene na izborima”, navodi se u saop{tewu.


4

ekonomija

sreda26.decembar2012.

dnevnik

VLADAOD1.JANUARAOBARACARINE,ALIUVODINOVEPROPISEDABIZA[TITILADOMA]UPROIZVODWU

Specijalneda`binezaustavqaju uvozmesa,mleka,jaja... Od1.januara2013.godinepostepeno }e se smawivati da`binenauvozodre|enihpoqoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz EU, a pomo}nica ministra poqoprivrede Milanka Davidovi} naglasila je dajeVladaSrbijeju~e,radiza{tite doma}eg agrara, odredilaproizvodenakoje}eseipak pla}ati posebne da`bine pri uvozu. –Odlukomoodre|ivawuproizvodazakojesepla}aposebna uvozna da`bina u 453 tarifne linije obuhva}eni su razni proizvodi, me|u kojima su sve vrstemesa,kobasice,mleko,jogurt, maslac, margarin, sve vrste sireva, `ivinska jaja i krompir – rekla je Milanka Davidovi}. – Na spisku su i raznevrstesve`egismrznutog povr}a, zatim gro`|e, jabuke, kajsije, {qive i drugo vo}e,

pripremqeni i konzervisani proizvodi od mesa, {e}era, supe,~orbe,rakija,alkoholnapi}a,duvan... Onajekazaladaiznosposebneda`binezavisiodvrsteproizvoda–naprimer,najni`iiznosjedinarpokomaduzasve`a

carinauskladujespropisima kojiva`ezanapla}ivawecarina i predstavqa deo uvozne za{titeuoblastipoqoprivrede. – Odluka je specifi~na jer senepropisujezaindustrijske proizvode, ve} samo za poqoprivredne i prehrambene pro-

Posebneda`binezavisiodvrsteproizvoda –naprimer,najni`iiznosjedinarpokomadu zasve`ajaja,anajvi{ije80dinarapokilogramu zasvevrstesireva jaja, a najvi{i je 80 dinara po kilogramu za sve vrste sireva. Pojasnilajeda}esesveposebneda`binenapla}ivatiprilikomcariwewaidatomogubiti prelevmani i specifi~ne carine. Odluka o odre|ivawu proizvoda na koje se pla}a posebna

izvode i donosi se na kraju godine,astupanasnaguod1.januaranaredne–reklajeMilanka Davidovi},. Za{titnecarinenauvozpojedinih poqoprivrednih proizvoda postoja}e, po Prelaznom trgovinskom sporazumu s EU, do 2014. godine, ali pro-

blem konkurentnosti srpskih proizvodanijecena,negomala produktivnost, ocenio je za „Dnevnik”savetnikpredsednika Privredne komore Srbije VojislavStankovi}. Povodom Vladine odluke da odredi poqoprivredne proizvode za koje je predvi|ena za{titnacarina–prelevmankod uvoza,Stankovi}jepodsetiona todatranzicioniperiod,spostepenim smawewem tih carina,traje{estgodina,alidaga Srbija nije dovoqno iskoristila da podigne konkurentnost. Po wemu, propu{teno je zna~ajnovremepa}edoma}apoqoprivreda biti optere}ena izuzetno velikom konkurencijompoqoprivrednihproizvoda izEU. – Nismo na pravi na~in iskoristili taj tranzicioni periodjermereagrarnepolitike

kojesuuvo|enenisudoprinosile podizawu konkuretnosti, a tusepresvegamislinapla}awe po hektaru – kazao je taj stru~wakPKS-a. Po Stankovi}u, samo neposredni i investicioni podsticaji doprinose podizawu kon-

GRA\ANIJO[NEMOGUDAIZRAVNAJURA^UNESDR@AVOM

Otpisporeskihdugova zapeozapapirologiju

GORIVUPRODU@ENVEK PRODAJE

DizelD-2 ostaje doavgusta

– Upotreba dizela D-2 i bezolovnogbenzinaod95oktanabi}e produ`enado31.jula2013.godine jer kod svih naftnih kompanija kojeposlujuuSrbijipostojezalihe tog goriva koje treba da budu potro{ene–izjaviojeju~euBeogradupomo}nikministraenergetike, razvoja i za{tite `ivotne sredinePetarStanojevi}. Kaojedanodrazlogadaupotreba tih derivata bude produ`ena dokimazalihakodsvihdistributerauSrbiji,pomo}nikministra Stanojevi}jeuizjavizaTanjugnaveo i to {to je D-2 jeftiniji u proseku {est dinara po litru od evrodizela, a BMB-95 oko 8,5 dinaraodevropremijumbezina,{to jezna~ajnosobziromnatodaje83 odstopotro{a~auSrbijidosada koristilo benzin BMB-95, a 31 odstoD-2. Posle31.julaupotrebapomenutih naftnih derivata koje je do modernizacijerafinerijeuPan~evu proizvodila Naftna industrijaSrbijebi}epotpunoukinuta. –Od1.avgustabi}enatr`i{te uvedeno novo gorivo pod nazivom dizelgasoil01,~ijacenabitrebalodabudeunivousada{wegD2–najaviojeStanojevi}.

Privrednicima i gra|anima kojidugujupozama{nesumenovca na ime zaostalih poreskih obaveza pao je ovih dana kamen sa srca. Nedavno je usvojen set republi~kih propisa po kojima obveznicikojipo~nudaizmirujuobavezedokrajanarednogmesecaidu}egodinemogura~unati na zna~ajne olak{ice i otpise. Onikojibidatourade{topre, mora}emalodasestrpe.URegionalnicentarPoreskeupraveu NovomSadujo{nisustiglatehni~ka uputstva o primeni propisa,o~ekujuihdokrajaovegodine.Tekonda}edu`nicimo}i dapo~nuregulisawenovihobavezaiotpisivawestarih.Mnogi }e se tako re{iti vi{egod{we more. A koliko }e dr`ava inkasirati? Sude}i po spisku najve}ih du`nika, na prvi pogled – mnogo. Prvih hiqadu dugujevi{eod~etiristotinemilijardidinara,alikadaseiotpis i du`nici stave pod lupu, nijesvetakoru`i~astokao{to izgleda, ni za du`nike a ni za dr`avu. [ta ko mo`e konkretno o~ekivati? Da bi stekli pravo na olak{ice, obveznici su du`ni da izmireteku}eobavezepoosnovu poreza koje su dospele pro{logmeseca,kaoionezaovaji januarnarednegodine.Ukoliko to u~ine, sti~u pravo na otpis kamate i zamrzavawe poreskog

Op{tinenapotezu? Dostaobveznikadugujepoprili~nesvotenovcapoosnovuporezanaimovinu.Tajprezjekompletnounadle`nostiop{tina iotpispotra`ivawakojijeregulisanrepubli~kimpropisima nawihseneodnosi.Ukoliko`ele,op{tinarisemoguprikqu~itiovojrepubli~kojakciji,ali}enadle`ninalokalnomnivoumoratidadonesuposebneodluke.Atodali}eonebitiba{ kaorepubli~kore{eweilisli~ne,zavisi}eodsvakeop{tine posebno,odnosnoodprocenekolikobiimtakavpotezmogaonapunitikasu. duga. Zaostali dug, taj na koji imsebri{ekamata,mo}i}eda plate odlo`eno u 24 mese~ne rate.Onikojiizmiredugodjednom ne}e vi{e imati obaveza po osnovu zatezne kamate i du-

govawazazdravstvenoosigurawe. Preduzetnicima i malim i sredwim preduze}ima, ukoliko i posle januara nastave da redovnoservisirajuporeskeobaveze,poslegodinudanabi}eot-

pisana polovina zatezne kamate,anakondvecelasuma.Velika preduze}a mogu ra~unati na kra}e olka{ice. Nakon {est meseci bri{e se polovina kamate a nakon godine cela, uz uslov da redovno pla}aju teku}e obaveze. Svima koji propuste kraj januara sve ostaje po starom. Ho}e li dr`ava produ`iti ovaj rok jo{ koji mesec, vide}e se.A{toseti~eredovnogizmirivawa obaveze onih najve}ih s top-listePoreskeupraveSrbije, koja se objavquje kvartalno, gotovo da mo`e zaboraviti. U prvihhiqaduvi{eodpolovine je onih koji imaju status brisanih ili im je oduzet poreski identifikacioni broj. Od 500 preduze}a najve}ih du`nika brisanoje125,uste~ajuje189,a 77 je u restrukturirawu pa ne izmirujuobaveze.Mogulipreduzetnici malo pomo}i? Te{ko: od500najdu`nijih,302jebrisano iz evidencije – zna~i da su ostalesamoobavezeaonivi{e nepostoje–a71jeoduzetPIB. Tu su i banke koje su odavno u ste~aju,sdugomod80milijardi dinara.Odwihnetrebao~ekivatini`utubanku.Zatobibilodobrodanadle`nikadapro|ejanuarsvedukona~nura~unicu,vide{tajereprogramirano, {tajezaotpisa{tazaprinudnunaplatu. D.Vujo{evi}

kurentnosti, a Zakon o dugoro~nom re{avawu problema subvencionisawa i ruralnom razvoju doprine}e obezbe|ivawu kontinuiteta, predvidivosti i odr`ivosti poqoprivredneproizvodwe. S.G. IMAMONAJVE]ISKOK CENAOVEGODINE

Evropski rekorderipo inflaciji Predsednik Saveta guvernera NBS-a Neboj{a Savi} rekao je daseo~ekujedaSrbijaovugodinuzavr{isinflacijomod13posto. Onjegostuju}inaRTS-uistakaodajeSrbijazemqasnajve}om stopominflacijeuEvropiida jetonajve}iproblemskojimmoramodasesuo~imo. Savi} je podsetio na to da je osnovnakarakteristikakretawa

na{einflacijeskokovitost,odnosnoimamoujednojgodinirast od15posto,paondanaglipad. –Unovembrujeinflacijabilananivouod11,9posto,ao~ekujemoda}edokrajagodinebiti 13 procenata. Tendencija rasta }eseverovatnonastavitiiuprvom kvartalu naredne godine – naglasiojeSavi}. Govore}i o kursu evra, on je naveo da }e na kratak rok kurs bitistabilan,anasredwiidug roksve}ezavisitiodinflacije iizvoza. – Moramo imati u vidu da se kurs evra prilago|ava razlici inflacijeizme|unasiEvrope,a drugiaspektjerastizvoza.Unarednoj godini presudna stvar }e bitiono{ta}esedesitis„Fijatom„i@elezaromuSmederevu –zakqu~iojeSavi}.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`iza

1

Kupovni zadevize

110,8178

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,0794

115,6802

110,4786

Australija

dolar

1

87,1278

88,9059

90,9507

86,8611

Kanada

dolar

1

84,6390

86,3663

88,3527

84,3799

Danska

kruna

1

14,8482

15,1512

15,4997

14,8027

kruna

1

14,9820

15,2878

15,6394

14,9362

[vedska

kruna

1

12,8349

13,0968

13,3980

12,7956

[vajcarska

franak

1

91,7062

93,5778

95,7301

91,4255

V.Britanija SAD

funta dolar

1 1

135,6067 84,0421

138,3742 85,7572

141,5568 87,7296

135,1916 83,7848

Kurseviizovelisteprimewujuseod25.12.2012.godine

Cena

Promet

BELEX 15 (509,67 -0,26)

Privredna banka, Beograd

18,95

113

59.225

Go{a monta`a, Velika Plana

16,46

2.399

4.798

AIK banka, Ni{

3,03

1.598

303.532

Albus, Novi Sad

15,69

118

11.830

NIS, Novi Sad

0,14

738

5.420.504

Progres, Beograd

12,00

28

10.360

Imlek, Beograd

1,77

3.155

1.654.526

5,18 Promena

447 Cena

35.340 Promet

Komercijalna banka, Beograd

-5,96

1.200

12.000

Energoprojekt holding, Beograd

Dunav Grocka, Grocka

-15,79

96

28.800

1,00

609

1.337.939

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Univerzal banka, Beograd

-10,28

1.004

3.013

0,00

449

4.116.537

Soja protein, Be~ej

-6,20

666

113.200

-6,20

666

113.200

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.795

205.105

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,12

1.663

8.315

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.620

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

-0,02

5.300

2.501.600

354.644

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

0,00

Tigar, Pirot

0,45

221

11.280

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej Norve{ka

Promena %

Komercijalna banka, Beograd Harder Digital Sova, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,96

1.200

12.000

-3,33 Promena

870 Cena

36.540 Promet

NIS, Novi Sad

0,14

738

5.420.504

Alteh Srbija, Senta

0,00

310

2.722.730

Neoplanta, Novi Sad

2,48

496

Soja protein, Be~ej

-6,20

666

113.200

Sunce, Sombor

-1,56

3.150

63.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Sviiznosisudatiudinarima


dnevnik

ekOnOMiJA

sreda26.decembar2012.

5

ENERGENTI]EIPAKDOBITINOVECENEUGREJNOJSEZONI,ITOOD1.JANUARA

NOVEMBARSKAZARADAPORASLANA42.395DINARA

Plate u Srbiji 370 evra

Prose~nanetozaradaispla}e- }ene su zaposlenima u Kosjeri}u na u novembru u Srbiji iznosi –67.458dinara,anajni`euPri42.395dinaraiuodnosunaonuis- boju – 19.614 dinara, pokazali su pla}enu u oktobru nominalno je podaci RZS-a. U vrhu po visini ve}advaposto,kaoirealno,obja- plataunovembru,posleKosjeriviojeRepubli~kizavodzastati- }a, slede beogradske op{tine stiku. Sur~in–63.571dinar,Lazarevac Ra~unato u evrima, prose~no – 63.332, Lajkovac – 61.340 i Kosmo u novembru zaradili ne{to stolac–59.497dinara. vi{eod370evra. Me|u op{tinama s najni`im Prose~nanovembarskanetoza- platamasu,osimPriboja,iKurradabilajenominalno10,5posto {umlija–24.401dinar,BelaPave}a, a realno 1,3 lanka–25.787,Maodsto mawa nego u loCrni}e–26.062 Me|u op{tinama istom mesecu 2011. i Temerin – 26.097 s najni`im platama dinara. godine. U periodu janu- je i Temerin, gde je Posmatrano po ar–novembar prodelatnostima, najprose~na zarada se~nanetozaradaje ve}e prose~ne za26.097 dinara nominalnobila9,1 rade imali su zaposto ve}a nego u posleni u usluistomperiodulane,arealno2,2. `nim delatnostima u rudarstvu Prose~na bruto zarada u no- – 99.368 dinara, a najmawe zapovembru iznosi 58.914 dinara i u sleniuproizvodwiostalihsaoodnosu na onu u oktobru, nomi- bra}ajnih sredstava – 15.381. nalnoirealnojeve}advaposto. Me|u onima s najni`im zaradaNovembarska bruto zarada bi- ma su i zaposleni u kinematolajenominalno10,7postove}au grafskoj,televizijskojimuzi~odnosunaistimeseclane,areal- kojprodukcijis18.161dinarom, no1,1odstomawa. preradi drveta i proizvoda od Prose~na bruto zarada ispla- drveta,osimname{taja–21.987, }ena u periodu januar–novembar zaposleni u delatnosti putni~nominalnoje9,1postove}anego kih agencija, tur-operatora i uistomperiodupro{legodine,a rezervacija – 22.174 i u proizrealno2,2.Najvi{eprose~neza- vodwiodevnihpredmeta–22.337 rade u novembru u Srbiji ispla- dinara.

Gas u Vojvodini usred zime poskupquje deset posto Dilema o tome da li }e gas od1.januarabitiskupqivi{e nema jer je izvesno da }e potro{a~iuVojvodinitajenergentpla}atidesetpostovi{e negodosada.Naime,uDP„Novi Sad gas” je iz JP „Srbijagas” stigao dopis o poskupqewugasa,shodnoodlucitekompanije,oddesetposto,uznapomenuda}enoveceneva`itiod prvogdanaslede}egodine. Po informacijama koje je ju~edobio„Dnevnik”,gas}eod Nove godine biti skupqi i u Somboru i Zrewaninu, a sasvimjeizvesnoda}esesli~no desitiiucelojVojvodini,odnosnodasusli~nidopisiupu}eni na adrese svih distributera. Dakle, kubni metar prirodnoggasabi}eskupqidesetposto, odnosno za procenat koji jegeneralnidirektorJP„Srbijagas„ Du{an Bajatovi} nedavno najavio. Koliko }e on ko{tatikadastignedopotro{a~a te{ko je precizno re}i jersecenakubikarazlikujeod distributeradodistributera, ali se mo`e pretpostaviti da }ebitiimestagde}etobiti gotovo50dinara.Naime,sada{wacenakubnogmetragasaje, u proseku, oko 40 dinara, a uz pos kup qew e od des et pos to, kubik}eko{tatioko44dinara,alitonijecenakojupla}a potro{a~. Na`alost, ona je vi{a i uve}ava se nekoliko dinara jer se na ra~un „ka~e” jo{nekitro{kovi–porezna dodatu vrednost, distributiv-

U DP „Novi Sad gas” je iz JP „Srbijagas” stigao dopis o poskupqewu gasa od deset posto, od Nove godine taj energent }e biti skupqi i u Somboru i Zrewaninu... narazlika...Tekkadsesviti tro{kovi obra~unaju, dobija se kona~ni ra~un koji potro{a~ pla}a. Zbog toga su cene kubikagasarazli~ite,anajpovoqnijesukodonihdistributerakojiimajuvi{epotro{a~a,kao{tosurecimoJP„Srbijagas” ili DP „Novi Sad gas”, dok je kod distributera kojiimajumalopotro{a~acena vi{a te ve} sad u mnogim mestimauVojvodinikubnimetar prirodnog gasa ko{ta oko

45 dinara. Bilo kako bilo, na ra~unima za potro{wu gasa u januaru ceh }e biti deset postovi{ite}emese~napotro{waodoko300kubikaumesto dosada{wihoko13.000dinara, ko{tati oko 15.000, {to je za mnogepotro{a~emnogo. Uz to, treba re}i da }e potro{a~i,prakti~notekufebruaru,kadaimstignura~uni, saznati koliko }e ta~no ko{tati kubik jer ni distributeri jo{ ne znaju kolika }e

onabiti.Natajna~insekr{i zakonska obaveza o obave{tavawupotro{a~aopromenicene jer oni moraju biti obave{teni15danaprenego{tose po~ne wena primena. U DP „Novi Sad gas” ukazuju na to dasuonisvesnizakonskeobaveze o obave{tavawu potro{a~aopove}awucene,alinisuumogu}nostidatouradejer u ovom trenutku nemaju elemente za formirawe nove cene, te da }e je objaviti onda kadaimjedostaviAgencijaza energetiku. Idokjeposkupqewekubika izvesno,ministarkaenergetike Zorana Mihajlovi} je izjavila da promenu cene struje i gasanetrebao~ekivatiujanuaru ve} u prvom kvartalu slede}egodine.Onajeistaklada je iz medija saznala da je JP „Srbijagas” poslao svojim korisnicima obave{tewe o poskupqewu gasa u januaru, ali da se to, ipak, ne}e desiti u prvommesecuslede}egodine. Dali}eto,nabilokojina~in, „uko~iti” primenu nove cene, vide}e se, a mogu}e je i dajestvarurazli~itomtuma~ewuprvogkvartala,kojipo~iwe1.januaraitrajedokrajamarta.DaliseJP„Srbijagas”uhvatiozatuma~ewedaje mogu}e pove}ati cenu prvog dana prvog kvartala a ministarka da prvi kvartal traje do posledweg dana marta, te dajedotadamogu}epove}ati cenu? D.Mla|enovi}


6

POQOPRivRedA

sreda26.decembar2012.

PRIZNAWEKOMPANIJIJTI

Na{iJapanci izvozeicigarete iduvan Kompanija Japan tobako interne{enel (JTI) u ovoj godini }e iz Srbije ostvariti izvoz cigareta i duvana vredan 35,5 miliona dolara, {to je oko 60 posto vi{e nego u 2011. godini. JTI iz fabrike u Senti izvozi cigarete na tr`i{te Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, Makedonije i Crne

– Kao prvi i najve}i japanski investitor, kompanija JTI je u Srbiju do{la s dugoro~nim ciqem da raste i {iri poslovawe na regionalnom i lokalnom nivou – izjavio je direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI-ja Goran Pekez. – Uvereni smo u to da }emo nastaviti da razvijamo na{u

dnevnik

POPISPOQOPRIVREDEIDOGODINE

Gazdinstvonijeodmaklo odtrihektara Popis poqoprivrede, koji je po prvobitnom planu trebalo da se zavr{i do polovine decembra, bi}e produ`en i na narednu godinu. Popisne komisije }e u slede}oj fazi proveravati prikupqene podatke. Srpsko selo nije mnogo `ivnulo u odnosu na popis stanovni{tva ra|en pre deset godina. Podaci iz upitnika, koji je u potpunosti uskla|en s regulativom Evropske unije, govore da broj gazdinstava, kako je u emisiji „Brazde„ rekao zamenik direktora Republi~kog zavoda za statistiku Miladin Kova~evi}, nije bitno promewen. Srpskom seqa-

ku je na raspolagawu oko 3,362 miliona hektara, a samo na podru~ju Vojvodine 1,594 milion, dok je prose~ni posed u individualnim gazdinstvima do tri hektara. U ovoj strate{koj akciji, va`noj za budu}nost srpske poqoprivrede ali i za kori{}ewe benefita iz fondova Evropske unije, nagla{en je zna~aj evidentirawa – svakog pedqa zemqe, grla stoke i svih poqoprivrednih ma{ina. Kova~evi} je istakao da }e svi podaci prikupqeni u popisu slu`iti iskqu~ivo kao statisti~ka informacija, te nema mesta sumwi da }e poqoprivred-

nici na bilo koji na~in biti o{te}eni. – Popis poqoprivrede, organizovan od 1. oktobra do 15. decembra ove godine, u op{tini Kikinda ura|en je uspe{no – potvrdio je predsednik popisne komisije Branko Quboja. – U popisu su u~estvovala tri republi~ka i 11 op{tinskih inspektora, kao i 60 popisiva~a, i zadovoqan sam {to su svi pokazali odgovoran rad. Do 31. decembra je rok za predaju popisnog materijala i ukoliko se do tog datuma neko prijavi za popis, popisiva~i }e oti}i do wega. Ukupno su popisana 4.894 poqoprivredna gazdinstva i gotovo

60.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta. Osim toga, popisano je 10.216 goveda, 68.418 sviwa, 5.081 ovca, 1.500 koza, 123.000 komada `ivine, vi{e od 3.000 p~eliwih dru{tava i vi{e od 3.000 traktora. Na po~etku popisa bilo je problema s obzirom na to da pojedini poqoprivrednici nisu davali ta~ne podatke. – Kod na{ih sugra|ana bio je prisutan strah da }e popis biti iskori{}en za druge svrhe – pove}awe poreza, da`bina i sli~no, {to nije ta~no – kazao je Quboja, napomiwu}i da nijedan podatak ne}e biti zloupotrebqen. A.\.

ZAKONOPODSTICAJIMADOKRAJAJANUARA

U modernizaciju postrojewa i pokretawe proizvodwe cigareta JTI ulo`io vi{e od 140 miliona dolara Gore i duvan na tr`i{te Evropske unije. Od kupovine Duvanske industrije u Senti 2006. godine JTI je u modernizaciju postrojewa i pokretawe proizvodwe cigareta ulo`io vi{e od 140 miliona dolara, od ~ega u ovoj godini oko 40 miliona. Za postignute rezultate u privre|ivawu i doprinos razvoju i unapre|ewu privrede Republike Srbije u 2012. godini, kompaniji JTI dodeqena je godi{wa narada Privredne komore Srbije. JTI zapo{qava vi{e od 300 radnika u Senti i Beogradu, a svake godine sara|uje sa 600 proizvo|a~a duvana i sezonskih radnika.

kompaniju i doprinosimo razvoju srpske privrede i ekonomije dokle god budemo poslovali u predvidivom i stabilnom poslovnom okru`ewu. Pozdravqamo inicijativu Ministarstva finansija da usvoji petogodi{wi akcizni kalendar koji }e doprineti neophodnoj stabilizaciji tr`i{ta. JTI tako|e podr`ava Ministarstvo poqoprivrede da ove godine odr`i nivo subvencija, a proizvodwu duvana bi svakako u~inilo odr`ivom usvajawe bar trogodi{we strategije uzgoja duvana koja bi, s jedne strane, dala sigurnost poqoprivrednicima, a s druge, obezbedila predvidivost poslovnog okru`ewa. M.Mitrovi}

Zakon}edovesti wiveured – Nacrt novog zakona o poqoprivrednom zemqi{tu bi}e zavr{en do marta naredne godine, a najve}e promene odnosi}e se na ure|ewe i monitoring kori{}ewa zemqi{ta, ali i na poo{travawe kaznenih odredbi – izjavio je direktor Uprave Ministarstva poqoprivrede za poqoprivredno zemqi{te Zoran Kne`evi}. – Proba}emo da otklonimo nedostatke u primeni postoje}eg zakona, pre svega u delu kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini. Kne`evi} je naveo da }e se poo{triti kontrola svih zakupaca poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnom vlasni{tvu, ali nije

`eleo da iznosi pojedinosti. Kako je dodao, promene }e se odnositi i na poglavqa zakona vezana za ure|ewa poqoprivrednog zemqi{ta, i to u delu kod komasacija i navodwavawa. Ocenio je da se „najve}i nedostaci kod kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini odnose na nedovoqan monitoring i nepostojawe odgovaraju}ih kaznenih odredbi”. Kako je objasnio, razmatra se uvo|ewe novih, kao i pove}awe iznosa ve} postoje}ih kazni, ali i pove}awe broja poqoprivrednih inspektora koji kontroli{u na koji na~in se postupa sa zemqi{tem.

Zakravu20.000dinara, azahektar12.000... Parlamentu je na usvajawe po hitnom postupku poslat zakon o podsticawu poqoprivrede i ruralnog razvoja, a umesto do kraja godine, kako je bilo najavqivano, wegovo usvajawe o~ekuje se do kraja januara 2013. Predlog zakona defini{e minimalne subvencije, {to zna~i da one samo mogu biti ve}e ako u agrarnom buxetu bude vi{e novca, a vrste podsticaja su direktna pla}awa, podr{ka merama ruralnog razvoja, kao i posebni podsticaji. Osnovni se ostvaruju po povr{ini biqne proizvodwe, i to u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru, me|utim, ratari i povrtari mogu ra~unati na 12.000 dinara po hektaru. Jer, polovinu }e dobiti u novcu, a drugu polovinu kao regres za kupqeno gorivo, seme, |ubrivo. Pravo na kori{}ewe osnovnih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizi~ko lice – nosilac komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstava, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo povr{ine pod odgovaraju}om kulturom u skladu s posebnim propisom kojim se ure|uje registracija. Premirane povr{ine su tim dokumentom limitirane i time su poqoprivrednici zadovoqni. Naime, subvencije se daju za najvi{e stotinu hektara, i to samo za obradivo poqoprivredno zemqi{te. Ina~e, predvi|eno je da ministar bli`e propisuje na~in ostvarivawa prava na osnovne podsticaje, kao i obrasce zahteva za wihovo ostvarivawe. Sto~arima je namewena premija od sedam dinara po litru

Direktnadavawadesetmiliona Onaj ko dobije pomo} iz dr`avne kase u toku kalendarske godine po osnovu direktnih pla}awa, osim po osnovu kreditne podr{ke, mo`e ostvariti ukupan iznos od 10.000.000 dinara, koji se ne umawuje. Ako iznos po korisniku prelazi tu svotu, a mawi je od 20.000.000 dinara, isplata ukupne sume umawuje se pet odsto. Ako se prema{i 20.000.000 dinara, umawewe je deset odsto. mleka, kao i pla}awa po grlu stoke, za svaku kravu 20.000 dinara, june 10.000, krma~u, kozu ili ovcu 4.000, a jagwe ili sviwu po 1.000 dinara. Pravo na kori{}ewe podsticaja u sto~arstvu tako|e imaju pravna lica, preduzetnici i fizi~ka lica – nosioci komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstava, pod uslovom da su upisan u Registar. Podrazumeva se da su prijavili vrstu i broj `ivotiwa, da su grla obele`ena i registrovana, osim za jagwad. Za premiju za kravqe mleko farmer

mora da preda najmawe 3.000 litara mleka po kvartalu, odnosno najmawe 1.500 litara po kvartalu na podru~ju s ote`anim uslovima rada u poqoprivredi. Poqoprivrednici i stru~waci sla`u se u oceni da je dobro {to }e se subvencionisawe kona~no, umesto uredbama, urediti zakonom, me|utim, imaju primedbe. Miroslav Grubanov iz Udru`ewa „Banatski paori” ka`e da ne vaqa {to za te subvencije mogu da konkuri{u i pravna lica i preduzetnici.

– Ako pravna lica mogu da budu „pokrivena” zakonom o podsticajima u poqoprivredi, za{to poqoprivrednici ne mogu da u|u u zakone kojima se podsti~e privreda? – pita se Grubanov. – Ako }e pravna lica i preduzetnici da dobijaju pare od poqoprivrede, za{to nama ne daju 10.000 evra za otvarawe novih radnih mesta? Pravna lica imaju trgovine, repromaterijal, a jo{ treba da se „grebu„ od poqoprivrede. Opet sve na paorsku {tetu. Grubanov veli da je dobro {to su povr{ine za koje }e biti deqene subvencije ograni~ene na 100 hektra, ali ocewuje da su ministru data velika ovla{}ewa, da je, s obzirom na to, mnogo toga u zakonu promenqivo i nedefinisano, a na sva usta se govorilo da }e taj dokument obezbediti stabilnost i predvidivost u proizvodwi. Nadle`ni, pak, poru~uju da je ciq dono{ewa zakona stvarawe predvidivosti u proizvodwi i da }e novac do}i do svih kojima je potreban. – Nema razloga za bojazan jer je zakonom definisano minimalno pla}awe, kad govorimo o pla}awu po hektaru od 12.000 dinara, a s druge strane, zakonom su predvi|eni i minimalni uslovi koje poqoprivrednici moraju da ispune: da gazdinstvo bude registrovano, da se bavi poqoprivrednom proizvodwom, da se subvencije ispla}uju za obradivo zemqi{te – ka`e pomo}nik ministra poqoprivrede Milo{ Milovanovi}. S.Glu{~evi}

VLASNICIJO[TRAGAJUZASTADOMKOJEJEDEVEDESETIHDOVEZENOIZHRVATSKE

OvceodvedeneuSrbiju, agazdeodrane Jo{ pre deceniju i po vlasnici stada od 280 ovaca iz Hrvatske uhvatili su se u ko{tac s alama u Srbiji, oli~enim u sumwivim privatizacijama, zakonima, ministarstvima, agencijama, ali nijednu bitku dosad nisu dobili. Kada su u ratnom vihoru iz Barawe doterali ovce u Adu, u poqoprivredni kombinat „Halas Jo`ef” i ostavili ih tom preduze}u na ~uvawe, verovali su da }e svaki dogovor i ugovor biti ispo{tovan, me|utim, grdno su se prevarili jer je stado negde zatureno, a vlasnici nikada nisu dobili nijedno jagwe, a ni dinar. Naime, veterinar iz Biqa, sada ve} pokojni Karlo Hart, pre ratnih de{avawa imao stado je od 280 rasplodnih ovaca rase “virtemberg”. Kada je rat po~eo, izbegao je iz svoga mesta, a u novembru 1991. godine mesna zajednica Biqe organizovala

je transport tog stada u Adu, u PD “Halas Jo`ef”. Tada je sklopqen ugovor o wegovom uslu`nom dr`awu i uzgoju, koji je s hrvatske strane potpisala “Kooperativa” iz Biqa jer je wu MZ obavezala da se stara o stadu. Suvlasnik tog stada je penzionisani agronom Milan Miqatovi}, koji sada `ivi u Futogu, a poseduje sve dokumente i zapisnike o slu~aju. On nagla{ava da je slu~aj ovaca iz Biqa primer direktnog kr{ewa Sporazuma o sukcesiji, ali i kriminala, s obzirom na ~iwenicu da se neko na nezakonit na~in dokopao tu|eg imetka i na tome jo{ dobro zradio. – Po potpisivawu posledweg zapisnika o usagla{avawu i sravwivawu kona~nog stawa u direkciji PIK „ Halas Jo`ef„ 1995. godine, ostalo je 430 jagawaca prose~ne te-

`ine od 25 kilograma, 1.440 kilograma tovqenih sviwa i jedan sportski kow. Dokumenti su propisno i pravnovaqano potpisani i pe~atirani od ovla{}enih lica. U Dejtonskom sporazumu i Sporazumu

o sukcesiji u Be~u jasno stoji „da }e sva imovina privatnih i pravnih lica koji su bili vlasnici do 31. decembra 1990. godine, biti priznata, za{ti}ena i vra}ena pravim vlasnicima„. S obzirom na to, obra}a-

li smo se svima, od PIK-a do vrha dr`ave, ali se sve svodilo na re~i jednog direktora: „Va{e je da tra`ite, a na{e da ne damo„ – ka`e Miqatovi}, uz ocenu da se u ovom slu~aju na najo~igledniji i najdrskiji na~in privatna imovina diskrimini{e u odnosu na dr`avnu. Pomenimo, poqoprivredno dobro „Halas Jo`ef” je 2003. godine privatizovano, a vlasnici ovaca su pre potpisivawa ugovora o prodaji uputili zahtev Agenciji za privatizaciju da wihovu jagwad izuzme iz prodajnog aran`mana. Me|utim, Agencija to nije uradila, niti je dr`ava od novca dobijenog privatizacijom vratila dug, a nije ni primorala novog vlasnika preduze}a da to u~ini. – Onih 430 jagawaca iz 1995. godine danas je najmawe 5.000 komada, {to bi najboqe izra~unali sto~ar-

ski stru~waci. [to se re{ewe problema vi{e odla`e, biologija stado vi{estruko uve}ava. Obra}ao sam se svim institucijama i nadle`nim organima u zemqi, pa i potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vu~i}u. Ranije nam je iz evropskih komesarijata poru~eno da }e to oni re{iti kada Hrvatska bude primqena u EU. Ukoliko se uskoro sa mnom bar ne razgovara, mora}u se opet obratiti instancama u EU {to }e „poboq{ati” {anse Srbije za pristupne pregovore. Pozivam vlast i administraciju Srbije da mi ka`u da preotimawe tu|e imovine nije kriminal, protiv ~ega danas na sva usta grme – ka`e Miqatovi}, dodaju}i da ovu pri~u prate nesporni dokumenti, koji se nalaze i u Ministarstvu finansija Srbije, u Kancelariji za sukcesiju. S.G.


Iskqu~ewa struje

Izlo`bastripa

NA ZIMSKOM RASPUSTILI[TU

Filmoviiradionice zanajmla|e Na tradicionalnom „Zimskom raspustili{tu„ na Novosadskom otvorenom univerzitetu, Radni~ka 20,  danas od 10 sati je na programu film „Beskrajna pri~a”. Od 11.30 sati deca }e mo} i da se upoz naj u sa elem ent im a filmskog jezika, a gost je re`iser

Marko Ka}anski. U 12 sati  prikazuje sefilm„Ratovizvezda”. Sutra od 10 sati prikazuje se film „Bambi”,au11.30satijeradionica„Upoznajmo se sa elementima filmskog jezika„,nakojojbitire~ioanimaciji,crte`ima i lutkama. Gost je glumac Emil

Kurcinak.U12satinaprogramujefilm „Lavirint„.Upetakod10satijekreativna radionica „Vesele jelke”, kada }e deca pravitinovogodi{weukraseodraznihmaterijala.U12satijenarepertoarufilm „Izbor nemih komedija”. Ulaz na sve programejebesplatan. Q. Na.

Novosadska sreda26.decembar2012.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

PROJEKAT „MOJE SRCE U TVOJIM RUKAMA”

Iprofesor inovinar Josef Podharski preporoditeq kulturnog `ivota Slovaka, bio je evangelisti~ki sve{tenik u Budimpe{ti, profesor Latinskog jezikauNovosadskojgimnaziji(1863-1872.),a potomuSomboru,LeskovcuiBeogradu,gdeje umro1915.UNovomSadujeizdavaoomladinske ~asopise „Slavik” i „Zorni~ka”, {to je dalopovodpe{tanskimvlastimada26.decembra 1864. zatra`e od gradona~elnika Pava Stojanovi}aobja{wewekakoonuporedoobavqa profesorske i novinarske poslove. OdmahmujeodgovorenodauNovosadskojgimnazijinijebilozamerkenawegovrad. N. C.

Humanitarna akcija „Pokloniosmeh” Humanitarnaakcija„Pokloniosmeh”bi}eodr`anadanasod10do20satinaTrguslobodeuokvirumanifestacije„Vremedarivawa-ususretBo`i}u”. Stipendisti Fondacije „Dr Zoran \in|i}”prodajubo`i}no-novogodi{wedarove,aprihod je namewen Domu za du{evno obolela lica u ^urugu. Oni organizuju ovu akciju u saradwi sa Centrom za demokratsku edukaciju - Udru`ewem stipendistaBundestaga. A. J.

DefibrilatorinaFuto{kojpijaci Automatski eksterni defibrilator,aparatkojisamutvr|ujeporeme}ajesr~anogritmaipomo}uelektro{okanormalizujeradsrca,postavqen je ju~e na zgradi Pija~ne uprave na Futo{kojpijaci.Postavqawutogmedicinskog aparata prisustvovao je i zamenik predsednika Skup{tine gradaMiroslavIli},kojijeistakaoda }e grad i ubudu}e nastaviti da podr`avaprojekteiaktivnostiHitnepomo}i. -Postavqenjeosmi,odukupnodevet predvi|enih defibrilatora u na{em gradu.Gradnaovajna~inpokazujedobru voqu,odgovornostiose}awedru{tvene brigepremasvojimgra|anima.Nastavi}emodaula`emourazvojovakvihprojekata,kaoidapodr`avamonekeodbudu}ihprojektnihaktivnostiHitnepomo}i-rekaojeIli}. Zaposleni u pija~noj upravi pro{li suobukuizprvepomo}iirukovawana ovomaparatu,kakobi,akobudebilopotrebno, pomogli zdravstveno ugro`enoj osobiprenego{tostigneHitnapomo}. Premare~imavr{iocadu`nostidirektoraHitnepomo}iBogdana@ivanovi}a jednomgodi{we}ebitiorganizova-

ni treninzi za zaposlene u ustanovama gdesupostavqeniaparati. -Strukturazaposlenihuustanovama, gdesmopostavilidefibrilatore,semewa,pashodnotomesvakegodineorganizova}emoobukuzaone,kojijenisupro{li.Obu~ilismooko300sugra|ana,kojisusadaspremnidapriteknuupomo} ukoliko to bude potrebno - istakao je @ivanovi}. Defibrilatorsadr`isoftver,koji analizira i prepoznaje rad srca koje

Radnicinapijaciobu~enidakoristedefibrilator

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594 i063/746-1693

mo`edasedefibrilira,aglasovne i pisane instrukcija spasiocu }eolak{atipru`aweprvepomo}i.Uokviruprojekta„Mojesrceu tvojim rukama“, defibrilatori su, osim na Futo{koj pijaci, postavqeniinaSpensu,Gradskojku}i, Limanskoj pijaci, @elezni~koj stanici, [trandu, Apelacio- nom sudu i Fakultetu tehni~kih nauka. Nata{a Radman

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad,Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,6350-740

Foto:R.Hayi}

Novi Sad: 8.30 do 10.30 sati @elezni~ka 9-23; od 9 do 12.30 sati Kosovska 24,27,29, 31 i MarkaMiqanova7a;od10do12 satiMasarikova1-29. Futog: od 9 do 12 sati Novosadska1-14iBra}eBo{wak5389i48i80a. SremskaKamenica:od8do13 sati povremeno u pojedinim ulicama.

Izl o` ba rad ov a u~es nik a proj ekt a „[kola stripa u biblioteci„ bi}e otvorenasutrau18~asovauMuzejusavremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37. Otvari}e je pomo}nica pokrajinske sekretarke za omladinu Tatjana Bawanin Peji} i v.d. direktora Gradske biblioteke DraganKoji}. Projekat„[kolastripaubiblioteci„ realizovan je uz podr{ku Pokrajinskog sek ret ar ij at a za sport i omlad in u, u okviru Akcionog plana politike za mlade. Q. Na.

Bogdan@ivanovi}iMiroslavIli} (stoje)

GRAD IZDVOJIO NOVAC ZA JEDNOKRATNU POMO]

Socijalnougro`enima po4.000dinara Gradskaupravazasocijalnui de~ju za{titu prebacila je 16,4 milionadinaraCentruzasocijalniradzadodeluinterventih jednokratnihpomo}isocijalno ugro`enim sugra|anima, saop{tenojeju~eizKabinetagradona~elnika. Svaki korisnik dobi}epo4.000dinara,anovacza to,planiranjeodlukomobuxetugradaza2012.godinu. Ovupomo}dobi}e4.000sugra|ana koji `ive u Novom Sadu u

te{koj materijalnoj situaciji. Odtogaje1.800porodicasatrojeili~etvorodece,kojeprimajude~jidodatak,361porodicasa decom sa smetwama u razvoju pred{kolskog, osnovno{kolskogisredwo{kolskoguzrasta. Novacjenameweniza290porodica sa decom i omladinom sa invaliditetom koji su u dnevnim boravcima [OSO “Milan Petrovi}”,Domuzadecuiomladinu ometenu u razvoju “Veter-

nik” i Dru{tvu za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama grada Novog Sada. Po 4.000 dinara dobi}e 74 porodice, koje primaju tu|u negu i pomo} za decu do 18 godina, 1.362 porodice sa decom pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta,kojeimajusocijalnupomo}, 10 mali{ana na du`em bolni~komle~ewui190deceizhraniteqskihporodica. N. R.

JU^E NA TRGU SLOBODE

RaspevaniBo`i} Prvi dan Bo`i}a za`iveo, ne{to po gregorijanskom kastariji gra|ani su lendaruproslavqenje pod prazni~nom veselonagradskomtrgroznicom napunigu, u organizaciji li {atore oko MiKulturnogcentraNoleti}evogspomenivogSada.Pozavr{etka, koji su nudili kubo`i}nemiseucrrazne |akonije i kvi Ime Marijino, poklone. Manifepoznatijoj kao katestacija „Vreme dadrala,po~eojebo`i}rivawaususretBoniprogramnabiniis`i}u” nastavila se pred Gradske ku}e kove~erwim prograji su otvorili malimom u kom su u~e{ani iz Muzi~ke rastvovali KUD dionice „Do -re-mi”. Muzi~karadionica„Do-re-mi” „Petefi  [andor„, Foto:S.[u{wevi} Nakon wih na nastu- uveseliliacentar instrumentalni sapilisuwihovivr{waciizde~ijeghora„Zvon~i- stav`upecrkveImenaMarijinaiLazarNovkov }i”teDe~jicrkvenihorizNovogBe~eja.Trgje i„Frame”orkestar. A. L.


8

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda26.decembar2012.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

„Adamovozave{tawe” napoklon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji,do¬bi¬ti kwigu „Adamovo zave{tawe” Astrid Rozenfeld.Dobitnici }e kwigepreuzimati u kwi`ari „Laguna„, u UlicikraqaAleksandra 3,gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Berlin,2004.EdvardKoen,vlasnikpoznatogmodnogbutika,jo{ od detiwstva slu{a bezbrojne pri~e koliko li~i na dedinog brata Adama, koga nikada nije sreoikojijeuvekbiocrnaovcau

porodici.U~asukadaseEdvardov `ivotuBerlinuraspadauhiqadu deli}a,ondolazidoAdamovogzave{tawa:gomileispisanehartije adresirane na izvesnu Anu Guzlovski.Berlin,1938.AdamKoen je sawar. Me|utim, odrasta u Nema~koj tridesetih godina, {to ba{inisunajboqavremenazasaware.Kadajeosamnaestogodi{wi Adam sreo Anu, odjednom shvata oko~egasevrtesviwegovisnovi. IdokKoenovaporodicaplanira bekstvo u Englesku, u no}i 9. novembra1938,Ananestajebeztraga.KakodajeAdamprona|e?[ezdeset godina kasnije, Edvard op~iweno ~ita stranicu po stranicu i saznaje {ta je sve Adam bio spreman da uradi kako bi prona{aoAnu… N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„^arobnanedeqa” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari”u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom.Dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve danasod14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici,bi}e darivani pri¬me¬rkomkwige “^arobnanedeqa” Sebastijana Fouksa uizdawu„Alnarija“.Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari“Vulkan”,ZmajJovina24. Prazni~na~arolijacarujeuLondonuunedeqiuo~iBo`i}a.@ivoti sedmoroqudiizsasvimrazli~itihdru{tvenihmiqeaprepli}usedok svakoodwihpoku{avadaprona|eostvarewenali~nomplanu.Wihovi snovinezamislivoserazlikuju–odkovawaplanovazanajve}ufinansijskuprevaruuistorijidopronala`ewasu{tinskogsmisla`ivota–a oniineslutedapostojine{to{toihsveneraskidivopovezuje.Kada sudbinaodlu~idasemalopoigra,shvati}edaimajumnogovi{ezajedni~kognego{tosumogliidapretpostave... N. R.

Ponovopoja~anakontrolape{aka Saobra}ajni policajci i policijski slu`benici u civilnomodeluuNovomSadupoja~ano }e kontrolisati pe{ake u saobra}aju sutra od 9 do 12 ~asova. Ovo je nastavak akcije kontrolesaobra}aja,kojajeusmerena prvenstveno na otkrivawe i sankcionisawe prekr{aja koje ~inepe{aciprilikomprelaska

kol ov oz a van obel e` en og pe{a~kog prelaza, u trenutku zabraneprelaskailiuzkori{}ewemobilnogtelefona. Iz Policijske uprave apeluju nape{akeidrugeu~esnikeusaobra}aju da se pridr`avaju zakonskih odredbi o saobra}aju na putevima, jer }e tako izbe}i predvi|enesankcijeisa~uvatiisebe idruge. Q. Na.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „razbija~ ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Scena „Pera Dobrinovi}”, drama, „Sluga dvaju gospodara” (19.30), Scena „Jovan \or|evi}”, opera, „Nabuko” (19).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI Unovosadskomporodili{tuodprekju~eu7sati,doju~euisto vreme,rodilesu: DEVOJ^ICE:Branislava Pavkov izBege~a,Biqana Malinovi} izRumenke,Milka Dra~a izVrbasai@eqana Trifunovi} izPetrovaradina. DE^AKE: Vera Jerkovi} Miler, Tatjana Bauer, Sawa Pudnei, Ivana Ili} iJelena Ajder izNovogSadaiMarija Bogunovi} iz In|ije.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni JovankaStevana[ipin(1934)u9.45sati,Vesna@arkaVukovi} (1961) polagawe urne u 10.30, Klara Antala Pozojevi} (1943) u 11.15,BranislavSaveStaji}(1956)u12,NenadMihajlaNenadovi}(1962)u12.45,KostaPetraKova~evi}(1922)u13.30iSlavica Dragana Blitva (1955) u 14.15 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Evgenij Iqka Mikiti{in. Na DowemgrobquuFutogubi}esahrawenaEvaAntalaGajo(1926)u 13satiiAntonAndrijeFazeka{(1929)u15sati.

DNEVNIK

KAD MINISTARSTVO ZDRAVQA ODOBRI POVE]AWE KADRA

No}napedijatrijaselise uHitnuslu`bu No}na pedijatrija iz Doma zdravqa bi}e tokom naredne godinepreba~enauZavodzahitnu medicinskupomo},saop{tilisu na ju~era{woj konferenciji za medije ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr Petar Novakovi}, pokrajinskasekretarkazazdravstvo,socijalnupolitikuidemografiju prof. dr Vesna Kopitovi} iwenapomo}nicadrDanijela Stankovi} Bari~ak. Kada }e se ta~no to dogoditi zavisi od Ministarstva zdravqa, koje trebadaodobridovoqanbrojpedijatara i medicinskih sestara za neophodnihsedamtimova,koji}e tokomno}ibrinutiodeci. - Hitna medicinska pomo} je, prema Zakonu o zdravstvenoj za{titi,zadu`enadazbriwavasve hitneslu~ajeve,samimtimidecu uno}nimsatima-reklajeprof. dr Vesna Kopitovi}. -Tako je u Beogradu, Kragujevcu i Ni{u. ApelovalismonaMinistarstvo zdravqa da nam omogu}i dodatni broj kadrova kako bi ta slu`ba

no}u funkcionisala. Pokrajina i Grad su se dogovorili da rade zajedno, a sve u interesu boqe zdravstveneza{titedece. Novakovi}senadada}eseovaj problemre{itidokrajafebruaranarednegodine,adotada}epedijatri nastaviti no}u da de`urajuuDomuzdravqa. -Gradtrebadaobezbedidodatni prostor u sklopu Zavoda za hitnumedicinskupomo}ito}emo vrlo brzo re{iti - rekao je Novakovi}.-Uslu~ajudaMini-

starstvo ne odobri optimalan brojkadrova,mo`emodara~unamonajedandeopedijataraizDomazdravqa. Pokrajinska sekretarka za zdravstvoi~lanGradskogve}aza zdravstvosaglasnisudagra|anima Novog Sada treba obezbediti i zdravstvenu ustanovu sekundarnog nivoa,odnosnoop{tugradskubolnicuidatuulogumo`edanadomestiVojnabolnicauPetrovardinu. - Dugogodi{wi problem grada je nepostojawe zdravstvene

ustanove sekundarnog nivoa, zbog ~ega se ogroman broj tih usluga odra|uje na tercijalnom nivou, {to ima za posledicu ogromneliste~ekawa.SmatramodaVojno-medicinskicentar u Petrovaradinu treba da bude u funkciji bolnice sekundarnog nivoa, jer tamo postoje i prostorni kapaciteti i odli~naopremazadijagnostikuizraznih medicinskih oblasti, tri operacione sale, 115 kreveta i kadrovi koji zadovoqavaju sve te kapacitete - naveo je Novakovi}. Pomo}nica Pokrajinskog sekretarazazdravstvodrStankovi}Bari~akjenapomenuladaje upitawusinhronizovanaakcija Pokrajine i Grada kako bi se unapredila zdarvstvena za{titastanovi{tva.Istaklajedasu usvojeni amandmani Vlade Vojvodine u Skup{tini Srbije, te je pokrajinski sekretar dobio mogu}nost da uti~e na kadrovskupolitiku. I. Dragi}

DELEGACIJA NA[EG GRADA U POSETI RUMUNIJI

NoviSadpodr`aoTemi{var zaevropskuprestonicukulture Predstavnici Novog Sada podr`ali su kandidaturu Temi{vara za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Pomo}nik gradona~elnika Vawa Vu~enovi} i zamenik {efa kabineta Miodrag Milo{evi} boravilisuudvodnevnojposetiRuminiji, gde su prisustvovali sve~anosti predaje kandidature Temi{vara za Evropsku prestonicukulture2021.godine,saop{tenoje iz kabineta gradona~elnika. Temi{var i Novi Sad su u avgustu 2005. godine potpisali povequ o bratimqewu, koja podrazumevasaradwugradovauoblastiekonomije,

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

sporta, kulture i obrazovawa, istakao je Vu~enovi}. -Poredtoga,una{emgraduboraviveliki broj pripadnika rumunske nacionalne zajednicesakojima nasve`e~vrstoprijateqstvo koje se godinama razvijalo. Zato, Novi Sad pru`apunupodr{kuTemi{varuukandidaturizaEvropskuprestonicukulture,jersmatramodaimapotencijalaipotrebnekapacitetedaseukqu~iuovuevropskutrkuidaiz weiza|ekaopobednik -dodaojeVu~enovi}. Delegacija Novog Sada susrela se sa zvani~nicima Temi{vara koje je upozna-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

lasainicijativomdaseNoviSadkandiduj e za Evrops ku pres ton ic u kult ur e 2020.godineidobilauvereweda}eiTemi{var podr`ati Novi Sad na putu ka ovojpresti`nojtituli.Na{adelegacija susrela se i sa predstavnicima Temi{varskeeparhijeSrpskepravoslavnecrkve, posetila SavezSrbaRumunije,saslu{ala problemesakojimasesusre}upripadnici srpske nacionalne zajednice u Rumunijiiobe}ala intenzivnijusaradwu ipomo}. B. Markovi}

065/47-66-452

Metalniistakleniotpad kontejnernemaju Da li uvozimo metalni i stakleniotpadzarecikla`u? Za{to u Novom Sadu nemamo kontejnere za metalni i stakleniotpad? 064/3340... Grad sve dotira i dozvoli... Dotira GSP-u ako fali, dozvol i raz na pove} aw a cen a, dozvoli taksistima 66 dinara pokilometru,ami{toimamo 3 dinara dnevno topli obrok, namani{ta. 062/2630..

~ima. Kod nas je obrnuto. Prvo se izgradi vodovod. Od bunarasapitkomvodomnaprave septi~ke jame, kao recimo u Kulpinu ili iskopaju septi~kejamebezbetoniranogiizolovanogdna,kaouAdicama. 064/3340... Svaka ~ast Gligoriju Srdanovi}u! Va{om idejom i postavqawem spomen plo~e na novomDomuzdravqauFutogu

znak ov e i bud u ka` wen i za u~iwenodelo. 063/5491... Molim policiju da pohvata voza~e koji nisu propustili Hitnu pomo} pod rotacijom i sirenom u subotu, 22. decembra, oko 12.50 sati na raskrsnic i kod Fut o{ ke pij ac e. Kamererade? 064/4609... Kolikovidimopredono{ewa zak on a o dep art iz ac ij i

Svi se pitamogdejerasveta, koja je pro{le godine ulep{ av ala grad, koj a je kao plav o nebo bila instal ir an a u grad u. Odg ovorite. 063/5003.. U d r u ` e w e „Dug a” i ove god in e pod elil o pak et i}e za Ded a Mraz a. Naravno za decu dr` avn ih vrti}a,tj„Radosnog det iwstva”, ta~n o 16.000komada. Dali500dece {to ide u privatnevrti}enezaslu`uju. Da li su roditeqi te dece prinu|enisvedaplate? 060/0491... Ekol o{ ki org an iz ov an a dru{tva ~uvaju od zaga|ewa drag oc en e podz emn e vod e za budu}e generacije, tako {to pre izgradwe vodovoda izgrade kanalizaciju sa pre~ista-

o`iveli ste se}awe na humanog ~oveka dr Milo{a Bjegovi}a Bjegu. Hvala svima koji supomoglidaseovaidejarealizuje.ZahvalniFuto`ani. 064/8437... Mol im nadl e` ne org an e (MUP, JK „Put“) da one koji lepeplakateprekosaobra}ajnihznakovanaterajudao~iste

ostali su i direktori koje su postaviliovikojisupreduhitrilizakon. 060/0227... Sve pohvale ekipi koja je 23.12. u Futogu u Novosadskoj ulici radila na otklawawu kvara i obezbe|ivawu elektri~ne energije. Ovakve radnike treba nagra|ivati. Hvalavam. 063/7460...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda26.decembar2012.

9

ZASEDALISKUP[TINSKISAVETI

Buyettawi, taksepove}ane Predlogbuxetaza2013.godinu jerestriktivan,aliuistovreme i razvojan i socijalan, rekao je ju~e ~lan Gradskog ve}a za finansijemrDejanMandi}naju~era{woj sednici Saveta za buxet i finansije Skup{tine grada. Finansijskiplangradazaidu}u godinudobiojepodr{ku~lanova saveta, pa }e se na}i na sutra{woj sednici gradskog parlamenta. Kakojeobja{weno,zbognovih propisa,aliiukidawapojedinih prihoda,buxetbitrebalodaiznosi21.383.287.732,15dinara,odnosno 9,1 odsto mawe nego buxet za 2012. godinu. Nagla{eno je da predlo`enibuxetjesterestriktivan,alidaudatimokolnostimajeirealaniostvariv.^ulose i da se restriktivnost odnosi i odgovorniju i umereniju potro{wusvihkorisnikabuxeta. Istaknuto je i da }e se nastavitisainvesticijama,ida}ese uokviruteku}epotro{weobezbediti dostignuti nivo socijalnihdavawa,tedasene}eodustatinitiodjednogvidasocijalnih izdataka.

Ipak, ~lan saveta iz redova SRSDragan^avi}imaojezamerkudasuprihodinerealnoplanirani,tedasuumawenakapitalna ulagawa.Powegovimre~ima,posebno su zapostavqene sremska strana grada i prigradska naseqa.Tako|e,kakojerekao^avi}, projektovanirastporeskihprihodaubuxetuje5,3posto,dokje narepubli~komnivouonpredvi|ennadvapostozanarednugodinu. Sdrugestrane,odbornikDS-a Goran Radojev rekao je da su u DS-u zadovoqni {to je gradska vlast „gotovo prepisala“ buxet izove,zanarednugodinu,ikako je to dokaz da su sve kapitalne investicije bile opravdane. „Drago  nam je {to sada{wa vlast,bezobziranasveprethodne kritike nastavqa s na{im projektima“, izjavio je Radojev. Powemu,deobuxetakojijeizmewenneodgovarasuituacijiukojojsegradnalazi:buxetjemawi preko9posto,azaputovawagradona~elnika izdvojeno je za 30 posto vi{e novca. Radojev je dodaoidajeteku}abuxetskarezer-

va, kojom direktno upravqa gradona~elnik nezavisno od Skup{tinegrada,uve}anazapreko70 posto. Opozicijajeimalaprimedbei napredlogkojisena{aopredsavetom,oizmenamaodlukeoadministrativnimtaksama,gdesuneki tarifni brojevi sko~ili za preko 100 posto, te su doveli u sumwu potrebu da nameti poskupe, {to dodatno optere}uje gra|ane. Sli~ne primedbe imali su izaposkupqewebodazaodre|ivawevisinenaknadezakori{}ewegra|evinskogzemqi{ta,koji jelinearnopove}anzadevetprocenata.  Savet je podr`ao oba predlogakoji}esena}ipredodbornicima,apredlaga~isuve}e taksepravdaliskokominflacijeizakonskimpropisima. Iznetjeipodatakda}eoddosada{wih 16.000 obveznika, ne{to vi{e od 1.400 pla}ati firmarinu gradu. Tako|e, ~ulo se i da je smawena taksa za motocikle,dokjezaautomobilelinearnopove}ana,bezobziranakubika`u. SvetozarKrsti}

Marketing„Toplane” ve}iodsubvencija „Zelenilu” Savet za komunalne poslove Skup{tinegradausvojiojebez otvarawa rasprave, programe poslovawa i investicionih ulagawa komunalnih preduze}a za dogodine, ZIG-a, „Vodovoda i kanalizacije”, „Novosadske toplane”,„^isto}e”,„Tr`nice , „Gradskog zelenila”, „Lisja”, „Informatike”, Gradskog saobraajnogpreduze}a„NoviSad”, „Puta”i„Parkingservisa”. Jedinu primedbu u vezi ove dveta~kednevnogredaimalaje ~lanica Saveta Milica Vlaisavqevi}, kojoj nije bilo logi~no{tojeNovosadskatoplana, Programom poslovawa previdela ~ak 24 miliona dinara zareklamuiprezentacije.„Toplana”je,ina~e,najve}igubita{me|ukomunalnimpreduze}ima. - Grad }e u 2013. godini „Gradskom zelenilu”  dati 20 miliona dinara za kapitalne subvencije,a„Toplana„serazme}e,iuvremeekonomskekri-

Spensumalo 50miliona dinaraizbuyeta ^lanovi Saveta za obrazovaweisportSkup{tinegrada usvojili su ju~e predloge prog ram a rad a, inv es tic io nih aktivnosti, program poslovawa i kori{}ewa buxetskih para JP SPC „Vojvodina”.Premaovomprogramuiz gradske kase za Spens je izdvojeno 50 miliona dinara, od kojih je za kapitalna ulagawa planirano 20 miliona dinara. Pom o}n ik dir ekt or a za sportnaSpensuOgwenCvjeti} an in pred o~ io je ju~ e ~lanovimadajetomalonovacaidasawimane}eizdr`atinidomaja.Rekaojedaima 300 zaposlenih i da je preduze}euveomalo{emstawu.

-Sanitarni~vorovi,vodovodneikanalizacioneinstalacije i sanitarije na zatvorenim bazenima su u lo{em stawu,pa}ezna~ajannovacu narednojgodinibitiusmeren na otklawawe tih nedostataka. U planu su i remont trafo stanica, elektroinstalacija i zamena vetrobranskih vrataiautomatanaulazimau objekat radi pove}awa energetske efikasnosti objekta naveojeCvjeti}anin. Predl og prog ram a kor i{}ewa novca iz gradskog buxeta  namewenih  SPC „Vojvodina“ za 2013. godinu, nakon kra}e diskusije, prihva}enjeve}inomglasova. Q.Na.

Mnogo posla za odbornike na posledwoj ovogodi{woj sednici

„Pro{ao”planrada TONS-a ^lanovi Saveta za ekonomski razvoj grada na ju~era{woj sednici prihvatilisuve}inomglasovaprogramradaTuristi~keorganizacije NovogSadaza2013.godinuiuputiligaSkup{tinigradanausvajawe. Prema finansijskom planu, TONS bi u narednoj godini trebalo da ostvariprihodeod51,7milionadinara.Odtoga,prihodiizbuxetaiznose16,3milionadinara,odboravi{netakse30milionadinara,prenetaneutro{enasredstvadosti`u4,7milionadinara,asopstveniprihodiiznose600.000dinara. ^lanoviSavetasuve}inomglasovaprihvatiliipredlogodavawu saglasnostinaodlukuoizmeniStatutaTONS-a,kaoipredlogre{ewaoobrazovawuKomisijezaizradugodi{wegprogramaza{tite,ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji Novog Sadazaslede}ugodinu. Q.Na.

NOVOPOGLAVQEUSPORUILIJEDEVI]AINOVOGSADA

GSPpriprematu`bu protivgradai ATP„Vojvodina”

GSPpriprematu`buprotivATP jupripremaJGSP,akoja,kakosaznaVojvodineisvogosniva~a,GradaNoje RTV, kao tu`enog na prvom mestu vogSada,jerjestru~nakomisijaprenavodiGradNoviSad,azatimiATP duze}a prona{la niz nepravilnosti „Vojvodinu”.Utojtu`bi,ipak,ne}e u ugovoru o gradwi nove me|umesne bitispomiwanaimenaodgovornih. autobuske stanice koji je 2006. godina sa vlasnikom ATP „Vojvodine” Ilijom Devi}em potpisala tada{wa gradona~elnica Maja Gojkovi}. Najavqenim tu`bama tra`i}e da se sporni ugovor proglasi pravno ni{tavnim. Stru~na komisija, koju ~initrojeprofesoraprava i {estoro advokata, osnovanajenainicijativu gradona~elnika. Ova informacijapotvr|enajeju~e i „Dnevniku”, ali je od stru~ne komisije dobijen Nova autobuska stanica stoji, potpisnici ugovora se sude odgovor da }e rezultate svog rada javnosti prikazati nakon Gradsko saobra}ajno preduze}e je istekarokaodtridesetdanaodwiJavnom pravobranila{tvu uputilo hovogosnivawa. predlog za mirno re{avawe spora Kako je RTV-u izjavio direktor ukazuju}inapravnuni{tavnostugoJGSP„NoviSad”MilanBala},anavora iz 2006. koji je podrazumevao lizakojujenapravilakomisijapravpreseqeweme|umesnogsaobra}ajana nika,pokazalajedajeugovoromprenovuautobuskustanicuIlijeDevi}a kr{eno vi{e tada va`e}ih zakona. i koji je osnov dva sudska spora koja NezakonitojedavatiprivatnikumobiNoviSadmoglako{tatiokosenopolidavatimutuprivatnustanidammilijardidinara. cu. Daqe je pitawe nezakonitosti i – Mi ne podnosimo privatnu tupitawe je da li je tada{wa gradona`bu,mijednostavno{titimona{in~elnica imala ovla{}ewa da potpiteresnatajna~in.Dali}esetupo{etajugovor-rekaojeBala}. miwatinekaimenailine,tojemawe Pomak u sporu sa ATP „Vojvodiva`no–obja{wavadirektorGSP-a. nom”moglabidanapraviitu`bakoQ.Na.

ma{ kazalajesamodasepredlog odluke o kriterijumima za umawewe obaveza pla}awa komunalnihuslugaporodicamasa trojeivi{edeceza2013.godinu nije ni{ta mewao u odnosu na 2012. godinu, pa je savet za komunalne poslove ostao uskra}enza{tounovompredlogu grad nije predvideo novac za pokrivawe razlike u ceni ra~una. Savetje,izme|uostalihta~aka dnevnog reda, usvojio i predlog odluke o izmeni odluke o organizovawu „^isto}e„ kao javno komunalnog preduze}a.Uovompredlogujenazna~ajnije{to}e„^isto}a,kaoido sada u sklopu delatnosti biti zadu`ena za hvatawe i ~uvawe pasaima~akalutalica,iakoje bilonajavodgradskih~elnika da}eoviposlovibitiizuzeti izdelatnosti„^isto}e”ida}e grad hvatawe napu{tenih `ivotiwaprepustitidrugima. Z.Deli}

SAVETZAURBANIZAM,POSLOVNIPROSTOR ISTAMBENAPITAWA

Foto: F. Baki}

SASEDNICESAVETAZAOBRAZOVAWEISPORT

ze izdvaja veliki novac za reklamirawe - rekla je Vlaisavqevi}eva.Wojjeodmahnasednici iz „Toplane„ odgovorila Vukica Gavrilovi} navode}i daje24milionapredvi|enoza prezentaciju novog na~ina naplate po utro{ku toplotne energije, koji startuje od narednegrejnesezone. Vlaisavqevi}eva je imala zamerkei{togradnijepredvideoko}edanadomestirazliku preduze}ima u ra~unima komunalnih uluga izme|u pune cene ra~una i  ra~una umawenih za 30 odsto, koliko imaju popust kod pla}awa komunalnih ra~unaporodicesatrojeivi{edece.Onajekazaladasukomunalne firme u finansijskim problemima,idabrojdeceuporodicamanemo`edabudemerilo zafinansijskeolak{ice,jerje kriza sveop{ta, pa sirotiwe imainadrugojstrani. Na~elnicaGradskeupraveza komunalne poslove Lidija To-

Javnarasveta delatnost„Stana”? Naju~era{wojsedniciSaveta za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitawa Skup{tine grada prihva}en je predlog da preduze}e „Stan” odr`avajavnurasvetuugraduiupu}en Skup{tini na razmatrawe. Prihva}enjeipredlogprogramaradaStambeneagencijepremakom}esesavnovacu2013.godini biti usmeren  na projekat izgradwe socijalnih stanova u Kisa~koj 55. Plan podrazumeva isufinansiraweodstrane„Poslovnogprostora„kom}epripastiprizemqebudu}egobjekta. Podr`anjei predlogodluke oprogramuizgradweiodr`avawa „Poslovnog prostora„ u narednoj godini prema kom ovo preduze}e planira dadeoprihoda,7,5milionadinara,preuzme od AP Vojvodine za kapitalno odr`avawe Beogradske kapije.

U planu je i izdvajawe milion dinara za ure|ewe Podgra|a, u okviru kog  }e se sprovesti anketa  da li gra|ani ovog dela Petrovaradina`eletudaostanuilibidazamenesvojestanovezanekeugradu. Zaizgradwu inkubatorcentarazarazvojnovihtehnologijau Rimskim {an~evima, zavr{etak druge faze Arhiva grada i izgradwu i kapitalno odr`avawe drugihobjekataplaniranoje344 milionadinara.Prihva}enjei predlogprogramaposlovawaJP „Urbanizam”zanarednugodinu, alineiprogramiinvesticioniplanJKP„Stan”zbogplana kupovine putni~kog vozila u vrednostiodtrimilionadinara. Osvimovimpredlozimaizjasni}e se Skup{tina grada na sutra{wojsednici. A.J.

UKARLOVCIMA

Postavqenivinskiputokazi Sremski Karlovci, mesto sa najvi{e registrovanihvinarija,dobilojeproteklihdanatakozvanuvinskusignalizaciju. Strelastim putokazima i tablama ozna~eno je 15 vinarija koje su saglasne da primaju turiste. U isto vreme postavqena je op{ta i turisti~ka signalizacija, kao {to su table dobrodo{lice i strelastiputokazikakulturno-istorijskimobjektima. Pore~imadirektorkeTuristi~keorganizacije op{tine Sremski Karlovci(TOOSK) Jasmine Beqan -Iskrin, ostalo je, prema projektu, jo{ da se postavitabladobrodo{licenaStra`ilovui11info-tabliispredobjekata. Postavqaweturisti~keivinskesignalizacije finansiralo Ministarstvo

finansijaiprivrede-napomiwe Beqan-Iskrin.-ZbogkonfiguracijeterenauKarlovcima,uzanih i strmih ulica, ceo posao je potrajaomalodu`e.Moralismovoditira~unaotimspecifi~nostima, a ujedno i ispo{tovati standarde. Osim {to }e zahvaquju}i ovoj vinskoj sigalizaciji lak{e mo}i dasesna|uisamido|udovinarija, turistima }e uskoro biti dostupni i bro{ura „Vinski put Sremskih Karlovaca i Fru{ke gore” na srpskom i engleskom jeziku, te mapa vinskog puta Karlovaca. Mapa i bro{uradeosuprojektakojiravnopravnofinansirajuMinistarstvofinansija

NAFAKULTETUTEHNI^KIHNAUKA

Priredba „Novogodi{waradost” Priredba „Novogodi{wa radost”,namewenadeciizDe~ijegselauSremskojKameniciideciometenoj u razvoju iz Veternika, odr`a}eseve~eras,u19~asova,uSve~anojsaliFakultetatehni~kihnauka (FTN). Novogodi{wi program obuhvati}epredstavuzadecu,deqewenovogodi{whpaketi}aidru`e-

wesaDedaMrazom.Akcijasetradicionalnoodr`avapoosmiput,a ovogodi{wa je startovala po~etkomdecembra,saciqemdaseobezbededovoqnamaterijalnaifinansijskasredstvakakobisepribavili novogodi{wi paketi}i za oko stotinu dece. Oganizator akcije je StudentskaasocijacijaFTN-a.A.J.

iprivredeiTOOSK.Uokviruwega}e TOOSKdobitinovuvebprezentacijui vizuelni identitet, a bi}e ura|en i turisti~kispotKarlovaca. Z.Ml.

„Wego{evaqubavnamistika” Promocija dela „Wego{eva qubavna mistika” profesoraMilaLompara bi}eodr`anadanasu12~asovau Sterijinompozorju,ZmajJovina22/1.Stihove}egovoritiBiqana\urovi}, adoma}insusretajeMiroslav MikiRadowi}. A.J.

Izlo`baTamareSavi} Sve~ano otvarawe izlo`ba umetni~ke keramike i predmeta primewene umetnosti „Vaza, gnezdo, ~inije”, autorkeTamareSavi},bi}eodr`anodanasu19~asovau xezklubu„Vils”,UlicaNato{evi}eva4.Govori}epsihologVladanBeara. G.^.

Unikatnipredmeti

Ve~emuzike

Manifestacija„Harmoni19”kojuorganizujeUdru`ewegra|ana„Kreativnafabrika”bi}eodr`anausubotuod14do20satiuBlow Up baru,DespotaStefana36s.Naovomsajmumogusevidetiikupitiunikatnipredmeti,poputogrlica,min|u{a,kaputa,{alova,prirodnekozmetikeiraznihdrugihrukotvorina. Q.Na.

Ve~e italijanskih kancona, ruskih narodnih pesama i romansi,kaoievergrinmuzikedoma}ihistranihautora uinterpretacijiprofesoramuzikeStevanaBrzaka,bi}e odr`anove~erasu18sati uNovosadskomklubu,ZmajJovina3/1.Gostve~eri}ebitipublicistainovinarRodoqubMalen~i}. Q.Na.


10

sreda26.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

НАУЧНАКОНФЕРЕНЦИЈАНАПЕДАГОШКОМФАКУЛТЕТУ

Двавекасрпске Препарандије Галаконцертодушевиопублику

ЈУБИЛЕЈКУД„БРАНКОРАДИЧЕВИЋ” ИЗСТАРЕПАЗОВЕ

Четири деценије песме иигре СТАРА ПАЗОВА: Културно уметничко друштво „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове гала концертом, на којем је наступило преко две стотин учесника је обележило 40 година постојања и рада, а специјалних признаја за дугогодишњу верност овом аматерском колективу добили су играчица, уметнички руководилац и короеграф Дајана Костић, играчица и гардероберка Мирјана Радовановић, дугогодишњи играч и секретар друштва Петар Неранџић и шеф народног оркестра Миодраг Дмитрашиновић. Плакете за подршку током четири деценије раста и развоја КУД „Бранко Радичевић“ које је основала професорка Светлана Ковачић (данас Рудић), а званично је регистровано 21.децембра 1972.године, добили су Општина Стара Пазова, МЗ Стара Пазова, Савез аматера Стара Пазова, Центар за културу, РТВ Стара Пазова и новинарка дугогодишњи уредник емисије из културе локалног Радија Анђелка Мали. На свечаности је истакнуто да је овај аматерски колектив растао и развијао се од једне фолклорне групе до данашњих неколико стотина чланова окупљених у шест фолклорних ансамбала од којих су два дечја ове године на покрајинском фестивалу освојила златне, а извођачки сребрну плакету, народном и дечјем оркестру, мушкој и женској певачкој групи, драмској и рецитаторској и ликовној секцији, имао је 37 изванредних турнеја и безброј концерата у својој средини и широм бивше Југославије и Србије, а да витрине у Соколском домукраси небројено много диплома, захвалница, али и плакета и пехара, везених пешкира и других дарова, са смотри, фестивала, турнеја и дружења. Чуло се и да је у окри-

љу овог друштва поникла Ликовна радионица „Лира 82“ која је прерасла у УЛУ Стара Пазова које слави 30 година рада, основани хор и тамбурашки оркестар који су се осамосталили и данас су Грдаски хор и Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова, и тако редом. Гала концерт КУД „Бранко Радичевић“, у препуној Позоришној сали у Старој Пазови, где је много поштовалаца друштва и стајало, био је прилика да се помену кореографи и уметнички руководиоци који су радили са фолклорним ансмаблима, од Светлане Рудић, Дајане Костић, Ивана Камџијаша, Владимира Барнака, Александра Бранковића, до Милице Костић, а још активни чланови су добили признања за дугогодишњи рад на неговању традиције предака. Златну плакету за 35 година у друштву добио је виолиниста Славољуб Стевановић, за 30 година , сребрну плакету су примили Слободан Арсенић, Милорад Адамовић, Марко Радосављевић, Саша Колар и Милан Стећ, бронзану плакету за 20 година Милица Костић, Ненад Хриц и Миливој Ковачевић, док је 12 аматера награђено за 15 година верности друштву, њих 15 за деценију рада и девет за пет година у опанцима. Свој велики концерт за јубилеј аматери КУД „Бранко Радичевић“ почели су играма из Срема, али прошетали публику песмом и игром широм Србије, да би најпре ветерани, а онда и извођачки ансмабл све завршили „Врањанском свитом“, уз френетични аплауз публике. Председница друштва Лепосава Кркић је захвалила свима на досадашњој подршци и изразила наду да ће се успешна сарадња са свим институцијама и појединцима наставити и у будућности. А.Мали

Јавна расправа о буџету БЕЧЕЈ: Јавна расправа о Предлогу нацрта буџета општине Бечеј заказана је за данас у подне. Скуп ће се одржати у великој сали Градске куће, а позив је упућен заинтересованим правним субјектима и физичким лицима. У жељи да се припреми што квалитетнији локални буџет, пожељно је укључење у јавну расправу, давање предлога, примедби, сугестија... Понуђена варијанта буџета може се преузети и са општинског сајта www.becej.rs, а одборници ће прекосутра у локалном парламенту имати расправу и донети Одлуку о буџету општине Бечеј за 2013. године. В.Ј.

Нови директори јавних предузећа ЗРЕЊАНИН: Одлуком већине одборника Скупштине града Зрењанина за директора Јавног предузећа “Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина” постављен је дипломирани инжењер производног менаџмента Горан Краварушић, на челу ЈКП “Чистоћа и зеленило” биће инжењер пољопривреде Душко Зец, ЈКП “Пијаце и паркинзи” дипломирани економиста Илија Мандић, а ЈКП “Градска топлана” дипломирани инжењер машинства Александар Старчевић.

Досадашњи вршилац дужности директора “Спортских објеката” Бранислав Петрин остаће на челу те јавне установе, а Љиљана Поповић ће и даље обављати функцију директора ЈП “Радио Зрењанин”. У наредне четири године на челу Апотеке Зрењанин биће дипломирани економиста Срђан Николић. Специјалиста опште медицине Биљана Папић изабрана је за директора Дома здравља “Др Бошко Вребалов”, а дипломирана економисткиња Јована Љиљак за директора “Градске стамбене агенције”. Ж.Б.

СОМБОР: У Сомбору je, у организацији Педагошког факултета одржана Научна конференција са међународним учешћем „200 година Српске препарандије у Сентандреји и Сомбору“, чиме jе заокружен низ културних и научних манифестација и догађања посвећених овом великом јубилеју српске просвете и образовања учитеља, које је током 2012. године организовао Педагошки факултет у Сомбору, као непосредни настављач и баштиник образовне и историјске традиције некадашње прве Српске учитељске школе – Препарандије. Основана 1812. године у Сентандреји, прегалаштвом Уроша Несторовића, већ после четири године, 1816. године, ова институција је пресељена у Сомбор у коме је непрекидно, до данашњих дана сада као Педагошки факултет, образовала српске,

али и учитеље других Јужних Словена. Научна Конференција је свечано отворена у здању Препарандије у Сомбору, а на отварању су говорили проф. емеритус др Првослав Јанковић, који је и отворио Конференцију, доц. др МиаМарић, продекан за наставу Педагошког факултета, проф. др Јелена Косановић, некадашњи декан Учитељског факултета у Сомбору, проф. др Перо Спасојевић са Педагошког факултета у Бијељини (Република Српска) и др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање. Након свечаног отварања, учесници конференције обишли су музејске и уметничке збирке у здању Препарандије. Пленарно заседање одржано је у амфитеатру Педагошког факултета

СвечаноотварањеКонференцијеуПрепарандији

у Сомбору, после чега се рад Конференције одвијао у три тематске секције: „Сомборска учитељска школа као културно-просветно средиште“, „Образовање учитеља“ и „Образовање васпитача и друге професије“. За Конференцију је пријављено 55 научних и стручних радова, ко-

БИВШИРАДНИЦИШЕЋЕРАНЕОЧЕКУЈУДАИМДРЖАВАНАМИРИПОТРАЖИВАЊА

Траже оно што су давно зарадили ЗРЕЊАНИН: Бивши радници угашене зрењанинске фабрике шећера одлучили су да сачине спискове потраживања за неисплаћене зараде и проследе их Агенцији за приватизацију. Близу 200 бивших шећеранаца очекује да ће им коначно бити исплаћено оно што су давно зарадили. - Некадашњи радници потписују пријаве потраживања признатих од стечајног управника Јелице Вуколић и Привредног суда у Панчеву. Када је шећерана пре више од три године отишла у стечај, радника је било 192, а остали су нам дужни 39 плата. Наше потраживање прихваћено је без оспоравања, али смо успели да наплатимо тек око три посто укупног дуга, који је у збиру скоро 400 милиона динара - каже некадашњи челник Самосталног синдиката у шећерани Стеван Зорић. Он истиче да бивши радници очекују да им држава плати зарађено, јер је била власник 61 посто капитала шећеране пре стечаја. - Када је фирма отишла у стечај завршили смо на евиденцији Националне службе за запошљавање. Како је просек старости бивших радника био око 50 година, готово нико од њих није нашао посао, а већина је и даље на бироу – говори Зорић.

РаднициШећеранепотписујупотаживања

Много је међу њима оних којима стижу опомене од јавних предузећа за комунална дуговања, а они су милионери на папиру. - Био сам радник шећеране 33 године. Дугују ми 1,4 милиона динара и да имам те паре не бих бринуо за егзистенцију – каже бивши шећеранац Иван Каурић, који верује да ће успети да наплати дуг од државе, јер су неке од његових колега већ стигли до суда у Стразбуру, где су им потврђена права на наплату. Међу онима који су евидентирали своја потраживања је и

бивши директор шећеране Миодраг Томић, који је поделио судбину радника. - Био сам директор пред стечај, када су многи били глуви и неми за наше проблеме. Држава није хтела да уз приватизацију реши проблем радника, иако је био прихваћен социјални програм. Уништен је стогодишњи зрењанински бренд, радници су остављени на цедилу као још хиљаде људи који су преко производње шећерне репе били везани за фабрику – резигниран је Томић. Ж.Балабан

НачелницаСредњобанатског округадалаоставку

ЗРЕЊАНИН: Начелница Средњобанатског управног округа Тања Дуловић (ДС) изјавила је за “Дневник” да је поднела захтев Влади Србије да је разреши те функције, због преласка на друго радно место. Она је казала да ће се вратити на место управника Студентског дома “Михајло Предић др Миша” у Зрењанину. Оставком на функцију начелнице округа, Дуловић се определила да остане одборник у Скупштини града Зрењанина јер, према Закону о државним службеницима, не може да обавља другу јавну функцију. - У ишчекивању да ме Влада Србије разреши дужности,

ТањаДуловић

одлучила сам да поднесем оставку. Док не добијем решење о разрешењу наставићу да обављам функцију начелника – рекла је Дуловићева за наш лист. Она је на дужност начелнице Средњобанатског округа, са седиштем у Зрењанину, именована тачно пре четири године, 20. децембра 2008, а на тај положај је изабрана 22. јануара 2009. године, за период од пет година. У прошлом сазиву Скупштине Војводине, Дуловић је међу првим посланицима вратила мандат покрајинског поЖ.Б. сланика.

Хумани гест каратиста

ЗРЕЊАНИН: Карате клуб “Зрењанин” организовано је хуманитарну акцију, с циљем да се обезбеде новогодишњи пакетићи за децу из социјално угрожених породица. Наиме, као улазницу за тренинг, сви чланови клуба донели су неки слаткиш, од којих су направљени пакетићи за десеточлану породицу Сарвак из Мужље. Ова акција реализована је у сарадњи са хуманитарном организацијом “Рилеј”. Клуб се захвалио свим члановима који су подржали акцију. Ж.Б.

Младикаратистиспакетићима

је су написали 77 аутора из Србије и земаља у окружењу, пред саму Конференцију је објављен Зборник резимеа, док се током пролећа очекује да ће бити штампан и Зборник радова са овог научног симпозијума. М.Миљеновић

Почиње дератизација ВРБАС: Велика систематска акција заштите здравља грађана и њихове имовине од штетних глодара на територији општине Врбас почиње данас, третманима у Змајеву. Посао је поверен новосадској “Циклонизацији”, а на терену ће радити пет екипа, са по два оперативца. Дератизација је за све грађане бесплатна. Потребно је само да омогуће видно обележеним стручним оперативцима да, у зависности од потребе, поставе препарат, или да га преузму, уз придржавање стручних савета и упутстава. Третмани обухватају индивидуална домаћинста, јавне површине, јавне установе и инфраструктуру. - Користимо биоцидни препарат одложеног деловања „мамак Б“ - каже менаџер за односе са јавношћу “Циклонизације” Дарио Аћимовић. В. Х.

Бесплатан паркинг током празника БЕЧЕЈ: Моторизовани Бечејци били су јуче пријатно изненађени чињеницом да се није наплаћивало паркирање четвороточкаша у центру града. - То је наша честитка суграђанима за католички Божић. Тако ће бити и у време новгодишњих празника 1. и 2. али и 7. јануара, у време православног Божића - рекли су у ЈП „Комуналац“, у чијој надлежности је паркинг служба у В.Ј. Бечеју.

Концерт изворних песама

ЧУРУГ: У прелепом амбијенту Спомен вртића ОШ “Ђура Јакшић“ у Чуругу одржан је Концерт изворних песама, у организацији Друштва за очување и неговање културних традиција „Прело“ из Чуруга.У програму су учествовали чланови КУД-а „Славко Гајин“ из Војке и групе чланови Дома културе из Сивца, те домаћини чланови ДОНКТ-а “Прело“. У програму су показане две кореографије игара, једна кореографија обичаја и певачке групе. Посетиоци, којих је било преко стотину, били су одушевљени програмом и све извођаче су поздравили дуготрајним аплаузом. Л. К.


dRU[TvO

dnevnik BOLESNICIMASMENTALNIMSMETWAMA OBEZBEDITIDRUGA^IJIPRISTUPLE^EWA

trij ski ble sni ci, po go to vo oni koji su sme{teni u neku od ustanova za wihovo le~ewe, `i ve izo lo va no, u lo {im uslovima, a kako je ministarka zdravqa prof. dr Slavica \uki}-Dejanovi} istakla na javnoj raspravi o nacrtu zakona o pravima pacijenata s mentalnim smetwama, takva praksa se mora mewati. – Pacijentima s mentalnim smetwama mora se obezbediti

alno bogatiji, a onda su iz nekog razloga osiroma{ili. Lekari op{te medicine treba da neguju razumavawe za takve qude, da se staramo da se oni kvalitetno le~e i socijalno rehabilituju. Po wenim re~ima, problematika mentalnog zdravqa se mora izvu}i iz prostora kazamata. Dom zdravqa mora biti mesto i za te bolesti, kao {to je za svaku drugu bolest. Porodice vaqa obrazovati da bi shvatile da se, ukoliko wihov ~lan ima takve probleme, radi o bolesti koja se danas mo`e le~iti tako da osoba dugo ostane radno efikasna i socijalno prihvatqiva. Uz sve to, za tu oblast le~ewa mora se izdvajati daleko vi{e novca nego do sada. Du{evni bolesnici obi~no ne priznaju bolest i ne shvataju da su bolesni, {to za druge bolesti nije karakteri sti~ no. Po ne kad je zbog ozbiqnosti bolesti neophodno du{evne bolesnike prisilno le~iti u ustanovi. – Upravo zbog proizvoqnosti i mogu}nosti da se zloupotrebi pozicija rodbine, pa i organa pravosu|a, napravqen je nacrt zakona o pravima osoba s mentalnim smetwama. Javna rasprava o nacrtu je u toku. Predvi|eno je da prinudna ho-

Problematikamentalnogzdravqasemoraizvu}i izprostorakazamata:domzdravqamorabiti mestoizatebolesti,kao{tojezasvakudrugu druga~iji pristup le~ewa – rekla je dr \uki}-Dejanovi}. – Novac koji dr`ava izdvaja za le~ewe tih bolesnika u psihijatrijskim bolnicama, a koji nije veliki, treba dati porodici, i to u fazi kad bolest kod pacijenta nije toliko uznapredovala, a u domu zdravqa treba da postoji ~itav tim lekara koji }e da se bave wegovom terapijom. To je u perspektivi, jer sada psihijatri u primarnoj zdravstvenoj za{titi imaju sasvim duga~iji standard u le~ewu tih pacijenata. Lekari bi u osobama s mentalnim smetwama morali da vide, zapravo, plemenite, dobre qude koji su nekada bili intelektu-

spitalizacija bude apsolutno pre ci zi ra na i sve de na na okolnosti u kojima neko mo`e biti prisilno zbrinut samo po oce ni ti ma psi hi ja ta ra. Naime, predvi|eno da se osobe s takvim smetwama mogu prisilno smestiti u zdravstvenu ustanovu i le~iti samo u dva slu~aja: kada je lice u tako te{kom mentalnom stawu da mo`e ugroziti sopstveno zdravqe ili zdravqe drugih osoba, i u drugom slu~aju kada to nalo`i sud, ali pod uslovom da sudija pre toga vidi pacijenta i detaqno se upozna s wegovom bole{}u – istakla je dr \uki}-Dejanovi}. J.Barbuzan

SR\ANKOZLOVA^KINA^INIOOBRNUTI RODOSLOV

Desetgodina istra`ivaoporodicu Zrewaninac Sr|an Kozlo- imena u 11 generacija, a svaki va~ki je nakon desetogodi- podatak je vi{estruko pro{weg mukotrpnog istra`i- veren i potvr|en. Sam sebi va~kog rada, “~e{qawa” dr- bio sam najstro`a kontrola `avnih arhiva i crkvenih jer nisam hteo da neproverekwiga i potrage za spomeni~- nim podacima naru{im decekim zapisima, na~inio tako- nijski rad. zvani obrnuti rodoslov svoje U rodoslovu ovog Zrewaporodice. Kozlova~ki je, ko- ninca nanizano je na desetine leno po koleno zadiru}i u prezimena i mesta odakle popro{lost, do{ao do podataka ti~u. U starijim kolenima o precima u dinalaze se davno rektnoj liniji zaboravqena Ko z lo v a~ k ije,ko l e n o u 11 generacija. mu{ka imena, pokolenozadiru}i Rodoslov, koji kao {to su Saupro{lost,do{ao po~ev od 1851. fir, Teofan, godine sadr`i Lepomir, Sodopodatakao i prve poroprecimaudirektnoj fronije, Zdedi~ne fotograslav, Nektarifije, predsta- linijiu11generacija je i mnoga druvio je nedavno ga, a me|u `enna prigodnom okupqawu u pa- skim Ubavka, Delvasija, Karohijskom domu zrewaninske ranfila, Razumenija, NeranVavedewske crkve. ~a, Despina, Kumrija... – Pregledao sam bezbroj – Mnogih predaka vi{e crkvenih kwiga kr{tenih, nema ni na spomeni~kim zapiven~anih i umrlih, obilazio sima, sada su samo u mom roistorijske arhive i prepisidoslovu, koji }e biti zavevao podatke iz dr`avnih po{tawe mojim sinovima i pisa i tako stigao do 1745. gogeneracijama koje }e do}i dine – isti~e Kozlova~ki. – posle nas – napomiwe Sr|an U mom rodoslovu sada je 238 Kozlova~ki. @.B.

11

STAWEUSPECIJALNOJPSIHIJATRIJSKOJBOLNICI„SVETIVRA^EVI”UNOVOMKNE@EVCU

Zaustavitisurove, nequdskepostupke

Anga`manporodice idomovazdravqa U pojedinim sredinama jo{ uvek je sramota imati u porodici psihijatrijskog bolesnika pa se to naj~e{}e krije, a samim tim ni le~ewe nije odgovaraju}e. De{ava se da pojedi ne po ro di ce pre pu {ta ju svoje najbli`e obolele lekarima u psihijatrijskoj bolnici i gotovo ih zaboravqaju, vi{e ih i ne obilaze. Psihija-

sreda26.decembar2012.

U izve{taju tima Nacionalnog preventivnog mehanizma, koji su ~inili predstavnici za{titnika gra|ana, pokrajinskog ombudsmana, udru`ewa „Beogradski centar za qudska prava„ i Me|unarodne mre`e pomo}i, o stawu u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici “Sveti vra~evi” u Novom Kne`evcu, koju su obi{li marata ove godine, navedeni su uo~eni nedostaci u radu koji se odnose na zabranu torture i drugih oblika surovih, nequdskih ili poni`avaju}ih kazni i postupaka i upu}eno 25 preporuka za otklawawe uo~enih nedostataka. Utvr|eno je da su objekti odeqewa Psihijatrija 2 i Psihijatrija 5 stari, neodr`avani i u ruiniranom stawu. Pojedine sobe su velike i imaju vi{e od deset kreveta. Toaleti Psihijatrije 5 nemaju vrata, a na vratima toaleta na Psihijatriji 2 ne postoje brave. Preporu~eno je da se ta odeqewa adaptiraju, a u toaletima obezbedi privatnost pacijenata. Veliki broj pacijenta koji ne mogu sami da brinu o sebi, utvr|eno je, nosi bolni~ke pixame umesto dnevne ode}e. Bolnica treba da ohrabruje pacijente da tokom dana nose dnevnu ode}u, a pixame obla-

bolnici kao stresan, {to se mo`e dovesti u vezu s okolno{}u da su uglavnom bez odgovaraju}e obuke i sistemske podr{ke. Preporu~eno je da se uvedu radni sastanci za celokupno anga`ovano osobqe koje radi s odre|enom grupom pacijenata. Potrebno je da bolnica formira elektronsku bazu podataka jer sada ona ne postoji, {to onemogu}ava sistemsko pra}ewe zdravstvenog stawa pacijenata. Utvr|eno je da je izjava o sopstvenoj saglasnosti za prijem u bolnicu data u prisustvu samo jednog svedoka, a uneti podaci o pacijentu su nepotpuni. Zbog toga treba prilikom prijema pacijenta na osnovu sopstvene saglasnosti tra`iti ~e za spavawe. Sobe pacijenata i trpezarije, u kojima oni provode dosta vremena, oskudno su ure|ene i bezli~ne, s veoma malo li~nih stvari pacijenata. Preporu~eno je da se bolesni~ke sobe i ostali prostori u kojima borave pacijenti dekori{u na taj na~in da stvaraju utisak humanijeg okru`ewa i oslikavaju posebnosti pacijenta koji ih koristi. Tako|e, bolnica treba da ohrabri pacijente da donose svoje li~ne stvari kao {to su fotografije, kwige, ~asopisi...

Vezujuimserukeinoge Utvr|eno je da se u bolnici fizi~ko sputavawe obavqa fiksacijom, i to vezivawem jednog ekstremiteta. Re~eno je da se takvo fizi~ko sputavawe ne sme vi{e obavqati. Osim toga, utvr|eno je i da se posebna kwiga evidencije fiksacije pacijenata ne vodi dovoqno uredno i ne sadr`i sve relevantne podatke koje se odnose na fizi~ko sputavawe. Zbog toga se tra`i uredno vo|ewe te kwige, ta~no vreme po~etka i zavr{etka fiksacije, razlog za pribegavawe toj fizi~koj meri kao i ime lekara koji je to naredio. Na kraju moraju biti zapisane i eventualne povrede pacijenta ili osobqa.

Vremeprovodesede}ipohodnicima U bolnici, napisano je u izve{taju, veliki broj pacijenata ve}inu budnog vremena provodi pasivno sede}i i borave}i na hodnicima, bez organizovanih aktivnosti, a samo tre}ina je ukqu~ena u neki vid psihosocijalne rehabilitacije. Od bolnice se tra`i da razradi i prilagodi rehabilitacione psihosocijalne aktivnosti za pacijente i ukqu~i ih u programe u skladu s wihovim mogu}nostima. Zakqu~eno je da u bolnici nije anga`ovan dovoqan broj specijalista psihijatrije kao i radnih terapeuta da bi se pacijentima omogu}ilo pru`awe zdravstvene za{tite i psihosocijalne rehabilitacije u skladu s modernim standardima. Potrebno je da bolnica sa~ini analizu potrebnog broja i stru~nog profila zaposlenih, posebno specijalista psihijatrije i radnih terapeuta, i dostavi je Ministarstvu zdravqa. Medicinske sestre i tehni~ari ocewuju svoj posao s pacijentima u ovoj

wegovu izjavu datu u prisustvu dva svedoka uz uno{ewe podataka o wihovom identitetu. Tako|e, konstatovano je da se pojedini pacijenti zadr`avaju na le~ewu na osnovu izjave o saglasnosti za prijem u bolnicu iako postoje razlozi sa sumwu u relevantnost wihove voqe. Kada postoje razlozi za takvu sumwu zbog pacijentove nesposobnosti za normalno rasu|ivawe, bolnica ga ne}e, preporu~eno je, zadr`ati na le~ewu na osnovu wegove izjave o saglasnosti za prijem u bolnicu ve} zbog prirode bolesti. Q.Male{evi}

EVROPSKOUDRU@EWENASTAVNIKAPOSTAVILOVISOKESTANDARDE

Novodobatra`i svestranostzakatedrom Da bi mogao odgovoriti zahtevima koje pred wega postavqa savremena evropska {kola, to jest da uspe{no obrazuje |ake 21. veka, nastavnik u Evropi }e u budu}nosti morati da vlada znawem i ve{tinama vrhunskog istra`iva~a, {to zna~i da }e celog `ivota paralelno izu~avati vi{e nau~nih disciplina – zakqu~eno je nedavno na kongresu Udru`ewa nastavnika Evrope odr`anom u Belgiji. Nastavnik budu}nosti mora}e da bude pedago{ki, psiholo{ki, metodolo{ki, ali i ekolo{ki kompetentan, kao i da svoje znawe stalno usagla{ava s evropskim nastavnim planovima i programima, a po

Srbijadogodine~lanica Udru`ewe nastavnika Evrope je najstarija organizacija u oblasti obrazovawa koja okupqa nastavnike iz svih wegovih nivoa. Osnovano je 1956. godine i okupqa nastavni~ka udru`ewa iz zemaqa ~lanica Evropske unije, ali i van we. Na{a zemqa planira da za ~lanstvo u ovoj organizaciji konkuri{e slede}e jeseni, na narednom kongresu koji }e se odr`ati u Strazburu.

mi{qewu evropskog nastavni~kog strukovnog udru`ewa, u tim planovima i programima sve vi{e

}e se pa`we posve}ivati ja~awu ose}awa pripadnosti Evropskoj uniji, ali zbog sve vi{e migracija i razvoja turizma, i znawu stranih jezika kao i isticawu etni~kih razli~itosti. Savremeni nastavnik svoje |ake bi trebalo da u~i i kako da re{vaju probleme, a ne bi smeo da bude po strani ni kada je u pitawu psihologija, to jest on }e morati da razvije psiholo{ki pristup u~enicima da bi im pomogao u razvoju inteligencije i sticawu funkcional-

nih znawa, ali i da bude profesionalac koji poma`e i sprema mlade qude i podsti~e ih na odgovornost, kako prema lokalnom i nacionalnom, tako i prema evropskom i svetskom. Evropski nastavnici – po dokumentu „Biti nastavnik u Evropi” pripremqenom na ovom skupu, kojem su prisustvovali nastavnici sa svih nivoa {kolovawa iz 20 evropskih zemaqa – trebalo bi da budu i nosioci svesti o oblikovawu i unapre|ivawu `ivota na na{oj planeti, a jedan od zadataka bi}e im i da poka`u da je evropski identitet zapravo li~ni identitet svakoga ko `ivi u Evropi. Kako }e nastavnici ispuniti ovako visoko postavqene ciqeve svog cehovskog udru`ewa jo{ uvek je neizvesno, a putevi }e poku{ati da se prona|u na skupovima u svim zamqama ~lanicama da bi se usaglasila platforma koju }e Udru`ewe nastavnika Evrope uputiti Evropskom parlamentu kao jedan od zvani~nih dokumenata i deo strategije usavr{avawa nastavnika i dostizawa nivoa standarda evropskog nastavnika. D.Deve~erski

Fond za mlade talente je izdvojio vi{e od 400 miliona dinara.

ku ula`e u budu}i ekonomski razvoj – kazao je Obradovi}.

Stostipendijaza budu}epravnike

NUNS:Nijevreme za}utawe

Ministar prosvete i nauke @arkoObradovi} uru~io je ugovore o stipendijama za {kolsku 2012/2013. godinu studentima osnovnih akademskih i master studija Pravnog fakulteta u Beogradu skromnog materijalnog stawa. Stipendije od po 100.000 dinara dobilo je 100 studenata, a novac }e dobijati u deset mese~nih rata. Ministar Obradovi} je izjavio da je Pravni fakultet lider u kvalitetu, da godinama nije pove}ao {kolarine, da je ulo`io zna~ajne svote u opremu da bi stvorio boqe uslove za u~ewe, kao i da su studenti na razli~itim takmi~ewima pokazali sjajne rezultate: – Svi radimo na zajedni~kom zadataku promovisawa visokog obrazovawa, da bi qudi shvatili u ~emu je wegov zna~aj za wihovu budu}nost i da se ulagawem u obrazovawe i nau-

Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) ukazuje da jo{ nije dobilo odgovor na pismo predsedniku Srbije TomislavuNikoli}u i premijeru IviciDa~i}u u kome je upozorilo na spiskove nepo`eqnih organizacija i pojedinaca koje prave ultradesni~arske organizacije, a da se u me|uvremenu zabriwavaju}i trend nastavqa. To udru`ewe je izrazilo duboku zabrinutost zbog {irewa atmosfere lin~a i netrpeqivosti prema neistomi{qenicima i pozvalo demokratsku javnost da se energi~no suprostavi govoru mr`we i brutalnoj kampawi koja se vodi protiv pojedinaca i organizacija. NUNS je ponovio apel i zatra`io da se ovim va`nim pitawem pozabavi i srpski parlament i javno odredi prema {irewu netrpeqivosti i netoleranciji.

VESTI „Dositeja”vredna 795.000dinara Dobitnicima stipendije „Dositeja” za nastavak studija u inostranstvu ju~e su uru~ene plakete na sve~anosti na kojoj je ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} najavio ve}e stipendije za studente na doma}im fakultetima. Po wegovim re~ima, odlu~eno je da slede}e godine stipendije za studente na osnovim studijama budu pove}ane s 25.000 na 30.000 dinara. – @elimo da mladi dobiju motiv i da vide da dr`ava ra~una na wih – rekao je Dinki} na skupu na kojem je iz Fonda za mlade talente 427 studenata, koji nastavqaju studije u inostranstvu, dobilo pojedina~ni iznos stipendije od 795.000 dinara. Plakete je uru~ila ministarka omladine i sporta AlisaMari} koja je rekla da smo na{e mlade ispratili na univerzitete {irom sveta. Za konkurs za stipendirawe studenata u inostranstvu za {kolsku 2012/13 godinu,


12

RePORTA@e

sreda26.decembar2012.

dnevnik

APATINSKOROMSKONASEQE,NAJVE]EUVOJVODINI,NAKONSVIHPRIVATIZACIJA@IVIODSOCIJALNEPOMO]IIOTPADA

Petaindijskakastase odoma}ilauba~koj omsko nasequ u Apatinu, sa svojih 3.800stanovnika, najbrojnije je u celoj Vojvodini.Imasvojeobdani{te, ambulantu, kulturni centar, sportski teren, svih 12 ulica je asfaltirano a gotovo svim doma}instvima je prikqu~enastrujaivoda. Na sve~anoj ceremonijikojujeorganizovalaEvropskakomisijai Fond za otvoreno dru{tvo, pod pokroviteqstvomkomesarazazapo{qavawe i socijalna Ku}e gastarbajtera se izdaleka prime}uju politikuEULaslaAndora, apatinski gradona~elnik lub“StevanuIgnacu,alisevajdr @ivorad Smiqani} primio kadanije,ipak,sveidili~no. je nagradu u ime op{tine za – Desetak ku}a je bez vode a uspe{no sprovo|ewe inkluzije oko 50 bez struje, me|utim, najRoma. Prikazan je tom prilive}iproblemjenezaposlenost– kom i dokumentarac o `ivotu u nagla{ava Ignac. – Pre privaromskom kvartu nekada i sad, tizacija 90 odsto glava porodisvideo se film i predsedniku ce radilo je u nekom dr`avnom lokalnog Udru`ewa „Beli gopreduze}u,najvi{eubrodograd-

dolaziolekar,asadsamomedicinske sestre, koje pru`aju tek neophodnupomo},dajuinjekcije i sli~ne sitnice. Dosta je starijih koji moraju putovati do Doma zdravqa u gradu a nemaju svi200dinarazataksi. Ignacsenadada}eopetbiti uvedeno de`urstvo lekara, koje jeukinuto,kakoka`e,zbogkompjuterizacijezdrastvenogsistema i propisa da svaki pacijent moraimatisvogadoktora. U romskom nasequ isti~u da su dnevnice na poqima od 800 dinara mizerne jer se ~esto putuje do udaqenih mesta te da se odlazi ve} u pet ujutro. Od tri

R

Marija Petrovi}: Imam 68 godina i penziju od 14.000 dinara koju sam zaradila u poqoprivrednom preduze}u “Jedinstvo”.Zamenejetodovoqno,aliodtogaizdr`avam decu,unu~adipraunu~adjernikoodwihnemaposao. Nikola Balog: Ne radim nigde i skupio sam jedva pet godinasta`a.Bezprihodasedovijamkaoisviostali,da senekakoprehranimiplatimsveobaveze. Dejan\ur|evi}:Jasamsesna{aoinabaviokamionkojimprevozimradnikenapoqaizvanatara.Jedinomismeta{to~estopla}amkaznesaobra}ajnojpoliciji,po{to kamionnijepredvi|enzaputnike. DaliborBalog:Sakupqamsekundarnesirovinescelom porodicomiodtoga`ivimo.Nedeqnomogudazaradimna plasticiikartonuoko1.500dinara.U„Piliplastu„nam odmahpla}ajupane}udakukam. JosipBogdan:Vlasniksamkafane“Zelena`aba”ukojusudonedavnosvra}aliqudiizsvihkrajevaBa~kezbog dobreatmosfereitambura{a.Na`alost,moraosamjezatvoritipo{tosusegostiproredili.Narodujedvaostaloparazahleb.

mal i{ an a poh a| a osnovn u {kolu,sredwutek15procenata,dokjefakultetskiobrazovan samo jedan in`ewer elektrotehnike.

wi i zidarstvu, a sada svega desetak wih prima stalnu platu, dokostalizara|ujusakupqawem sekundranih sirovina i na sezonskim poqskim poslovima. Stalnu socijalnu pomo} prima oko 30 odsto me{tana naseqa, najvi{eihjestarihibolesnih. Do lane je u naseqe na dva sata

Josip Bogdan

Marija Petrovi}

Jovan Petrovi}

Vrti} u nasequ postoji ve} tri decenije i u wemu rade dva vaspita~a i pedago{ki asistent. – Zbriwavamo oko 90 odsto dece i ukupno ih je ove godine 49.Svetro{kove,zajednosu`inom, pla}a op{tina – ka`e direktorka „P~elice“ Biqana Mandi}. Tokom minule Dekade Roma ura|eno je nekoliko projekata, najvi{e obrazovnih, ali je sve mawe porodica koje imaju pet-{estpotomaka.Ka`u,dvoje dece se mo`e {kolovati, a tre}e ve} te`e. Oko 80 odsto

Ina~e, ~ak 90 odsto ovda{wihRomanapopisimaseizja{wavajukaoRumuniinagla{avaju da poti~u iz pete indijske kaste. –Una{embawi{jezikuima elemenata rumunskog, ma|arskog, srpskog i nema~kog jer su na{i pradedovi na ove prostoreuzDunavstiglipredvaveka i prilago|avali se ve}inskim narodima koje su tu zatekli – zakqu~uje Ignac i sa setom se se}a da je Sa{a Petrovi} ovde snimao mnoge kadrove za svoj kultnifilm„Skupqa~iperja“. JelisavetaPrel~ec

Prevareni mu` devetmeseci `ivinadrvetu

Pobedni~kikrug maratoncasTise roslavi}euaprila64.rociji za transport, pa ~ak ni kad od januara, jer }e staze biti duge |endan,alijevitalno{}u sam zavr{io na Birou rada i podva i po kilometra – nastavqa SretenNikolinizNovog staodistributerzdravehranejedpri~uSretenNikolin. Kne`evca bio „glavni” na zavrneameri~kefirme.TomijeomoAondajevratio„film“unazad. {nojmanifestacijiSavezazadagu}ilo,evove}15godina,daimam Nau~iojedaplivasasedamgodiqinsko-maratonskoimastersplidostavremenazaTisu. na,{toinijeba{preteranorano, vaweSrbijeuBe~eju,gdesudodeSem {to prodaje zdravu hranu, po{tomujeporodi~naku}abilau qenagodi{wapriznawa.Sukupno Nikolinizdravo`ivi. bliziniTise.Jo{prenego{toje 920 FINA bodova {ampion je u –Svaki,aliba{svakidankad 1982. po~eo da se odr`ava Kawikategorijistarijihod60godina. Tisa to dozvoqava, plivam sat i {kimaraton,voleojedaisproba–Ito{tosamudru{tvu vasvojuizdr`qivost. takomladihiodva`nihpri– To eksperimentisawe ja, a jo{ vi{e kad padne i mi je mnogo pomoglo jer priznawe – ne krije zadosam s lako}om isplivao voqstvo Nikolin. – Tokom tri i po kilometra. Onda minule sezone u~estvovao sam po`eleo da proverim samnadevet,odukupnoodrsopstvene mogu}nosti na `anih 13 trka, i osvojio po ~uvenom [aba~kom mara~etiri zlata i srebra, te tonu.Tomije,ustvari,bio jednu bronzu. Da se na svim prvipravimaraton,gdese trkama plivalo po staroplivauSavi19.800metara snimkategorijama,uvekbih idolazeizcelogsveta,~ak u svojoj bio prvi. Ovako, iprofesionalci.Ajasam takmi~iosamse~estois20 bio i ostao ~ist amater. godina mla|ima, ali sam se Prvi maraton sam ispliuvek pewao na pobedni~ko vao 1984. za ~etiri sata i postoqe. Sli~no je bilo i osvojio 16. mesto. Idu}e lane, kad sam u~estvovao u godinesambio17.izabeleosamtrka. `iovreme3satai27minuIpak, ostao je popularni ta,kadjepobedniknepunih Sretaskroman: 20kilometarazavr{iona– Ta, ’di ste na{li mene kon tri sata. Nisam namezarazgovorodtolikihdevoravaodaseprofesionalno jakaimladi}a!Jajednostavposvetimovomsportu,ali no volim plivawe i na{u nidaprestanem.Tusamgde Tisu iznad svega. Prvo sam sam. Plivam zdravqa radi, Sreten Nikolin br`i i od 20 godina mla|ih pliva~a zaposlewe imao u suboti~medaqeipeharisusamopokom „Severu„, ali se posle samo po,prose~nookotriipokilometvrdadaono{toradimnekoiceosammesecivratiouNoviKne`etra.Ovegodinesamsezonukupawa ni–iskrenjeSretenNikolin. vaczaupolamawuplatu.ZbogTiotvorio 20. maja i zatvorio je 8. Kondiciju odr`ava i {etwama se,u~ijojneposrednojblizinisam oktobra.Postaosam~lanPliva~uzTisu.Najvi{evolipratwuku}odrastao. Falila mi je i tokom kogkluba„Kawi`a„ukom{iluku, nog qubimca, zlatnog retrivera studija na Ma{inskom fakultetu dabihkadjehladnomogaotriputa po imenu As. Tu je tura, obi~no, u Beogradu. Kad sam se skrasio u nedeqno plivati u bawskom bazepetkilometara.Opet,zdravqaramomNovomKne`evcuikrajTise, nu. I tu po tri kilometra. Spredi.Iprodajazdravehrane,odkoje nijemismetalonimewaweposlau man }u do~ekati i novi ciklus `ivi,zdravqajeradi. „Lepenki„,„Gra|evinaru„iAgenzimskogkupa,kojina{savezuvodi VlastimirJankov

Dejan \ur|evi}

otkupnamestazasekundarnesirovina, najve}e, „Pili plast„, opremqenojema{inamazapresovaweirecikla`u. – Od na{eg centra za otpad `ivi najmawe 200 porodica iz naseqa,prideonihizBogojeva, SonteiMileti}a–navodivlasnik „Pilija“ Jovan Petrovi}, kojijebioprimorannatodapostanepreduzetnikkadjepredesetak godina ostao bez posla u Brodogradili{tu. U potrazi za poslom oko 40 familijajeoti{louNema~ku iAustrijuiwihovidomovisu i izdaleka uo~qivi po rasko-

ZDRAV@IVOTPRODAVCAAMERI^KEZDRAVEHRANE

P

Dalibor Balog

{nim fas ad am a. Dr` av a je 1965. izgradila za najugro`enij e dvad es et ku} a, a prek o Centra za socijalni rad 2007. jo{desetak.

ladiSanxej(25),izvaro{ice Ramgaon blizu VaranasijanaseveruIndije,popeosejo{umartunadrvonakon{tojeuwihovomdomuuBombaju zatekao svoju `enu u krevetu na gomili s kom{ijom, i od tada ne}edasi|e. Indijsko dru{tvo uglavnom je konzervativno,gdejeizaakademsku elitu seksualna liberalnost „Kama sutra” samo egzoti~an istorijski fakat, a supru`nici susevratiliuzavi~aj,gdejeprevareni suprug o~ekivao javno izviwewe.Kadajemlada`enaodbilaiinsistiralanatomedaseiz qute provincije vrate u Bombaj, mladi} se iz protesta popeo na drvo. Wegova bri`na majka Ku{ma Devi `alila se lokalnimmedijimadajeonpoku{avaodaseubije kadasuro|acipoku{alidaganaterajudasi|e: –Onjedeispavanadrvetu,~aktamoobavaqai nu`du.Misvakodnevnoidemokodwegaipitamo dalimune{totreba.

M

Portparolokru`nepolicijeka`eda~oveknije uradio ni{ta lo{e i zato nemaju nikakav zakonskirazlogdainterveni{u. Ume|uvremenu,„vesela”suprugasevratilaroditeqimaiodbilasvemolbemu`evqevefamilijedamusevrati. igraju li be^ejci uTakmiceuzoruiliPono]: Dobacilainformacionatehnologijai grafi~ka industrija sve do Be~eja pajegradpreplavqenraznimplakatima,alije,izgleda,ponekadjednostavnije anga`ovati dobo{ara da po}o{kovimaizdeklamujesugra|anima{taihsve~ekanarednihdana. Obavestiotakolokalnifutsalprvoliga{ koga dana igra protiv qutog protivnika, ni{kog „Naisusa“, alineidaliutakmicapo~iwe,recimo, pred zoru ili ta~no u pono}. Morali posle rasejani organizatori da obigraju celu varo{ i ru~no dopisujusatnicu. Foto:V.Jankov


crna hronika

dnevnik SASLU[ENAGRUPAOSUMWI^ENAZAUTAJU IPRAWENOVCA

Pritvor za {estoro Tu`ila{tvo za organizovani kriminal ju~e je saop{tilo da je, posle saslu{awa 12 osoba, donelo naredbu o sprovo|ewu istrage u odnosu na sva lica zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela poreske utaje, prawa novca, udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela i zloupotrebe slu`benog polo`aja. U Tu`ila{tvu su saslu{ani Bo{ko G., Danijela J., Svetlana V., GabrijelaS., DraganaB., Sandra P., Slobodan @., Rajka D., Olgica K., Vojislav M., VladimirI. i BajkoP. Za {estoro je, kako se dodaje u saop{tewu koje je potpi-

sao tu`ilac Miqko Radisavqevi}, predlo`eno da se odredi pritvor. Kako se navodi u saop{tewu, sudiji za prethodni postupak Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je predlo`ilo da se odredi pritvor Bo{ku G., Danijeli J., Slobodanu @., Rajku D., Vojislavu M. i Vladimiru I. i o~ekuje se da sudija za prethodni postupak ubrzo donese odluku o tome. Kako je ranije saop{tenu ova grupa koja je pohap{ena na teritoriji Novog Sada i Sombora se tereti da j buxet republike o{tetila za oko 4 miliona evra. (Tanug)

sreda26.decembar2012.

13

UHAP[ENAGRUPAOSUMWI^ENIHZAILEGALNUTRGOVINUORU@JEMIDROGOM

Prona|en arsenal oru`ja Kriminalisti~ka policija MUP-a Srbije uhapsila je grupu od deset osoba osumwi~enih za nedozvoqeno dr`awe i stavqawe u promet oru`ja i eksplozivnih meterija kao i za ilegalni promet narkotika, saop{teno je iz MUP-a Srbije. Specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} ju~e je izjavio da su u Tu`ila{tvo za organizovani kriminal u ponedeqak, 24. decembra, u ve~erwim ~asovima privedeni StevanB.(47), koji je ozna~en kao organizator grupe, Neboj{aK. (34), VitaliV. (58), VladimirV. (33), AleksandarV. (36), BrankoA. (33), Miodrag@. (32), svi iz Beograda, kao i ErvinJ. (33) iz Novog Pazara, MuhamedS. (30) iz Sjenice i Petar M. (34) iz Malog Zvornika. Protiv wih je, naveo je tu`ilac Radisavqevi}, „Policijska uprava za grad Beograd – Uprava kriminalisti~ke policije, podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da su izvr{ili krivi~na dela udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela, neovla{}ene

proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga i nedozvoqenog dr`awa i stavqawa u promet oru`ja i eksplozivnih meterija“. – Po navodima krivi~ne prijave, ova lica se sumwi~e da su od sredine 2012. godine preprodavala opojne droge kokain i marihuanu i da su u tom periodu prodala vi{e od 27 kilograma marihuane, mawu koli~inu kokaina, pet i po kilograma plasti~nog eksploziva pentrita, {est

elektrodetonatorskih kapisli kao i takozvani „pejxer“ za kompletirawe eksplozivnih naprava. Prilikom pretresa stana Neboj{e K. prona|ena je i zaplewena automatska pu{ka, pet ru~nih bombi, dve tromblonske mine, tri pi{toqa, deset eksplozivnih naprava na daqinsko aktivirawe, jedan ure|aj s trotilskim metkom od 200 grama i elektrodetonarska kapisla na daqinsko aktivirawe, ve}a koli~ina municije, dva prigu{i-

va~a, barut i optika za snajpersku pu{ku – ka`e tu`ilac Radisavqevi}. Po wegovim re~ima, sino} su zavr{ena saslu{awa osumwi~enih, protiv kojih je, po nalogu Tu`ila{tva za organizovani krimnal, odre|ena mera zadr`avawa od 48 ~asova, a Tu`ila{tvo je donelo naredbu o sprovo|ewu istrage i predlo`ilo sudiji za prethodni postupak da svim licima odredi pritvor do 30 dana. J.J.

UVODISEKRIVI^NODELOZLOUPOTREBAODSTRANEODGOVORNOGLICA Arsenalzaodredninyi

RACIJANANOVOSADSKOJ„NAJLONPIJACI”

Zapleweni {urikeni i ma~ete Novosadska policija je tokom vikenda u krugu „Najlon„ pijace zaplenila ve}u koli~inu hladnog oru`ja. Tom prilikom oduzet je 51 no`, 31 bokser, 32 bode`a, dve ma~ete, 25 {urikena, 23 teleskopske palice na izvla~ewe, kao i 24 komada „suzavca„ u spreju. Protiv S. ^. (1976) iz Rume, kod koga je prona|eno ovo oru`je, sledi prekra{ajna prijava zbog dela iz Zakona o oru`ju i municiji. Na istoj lokaciji zapleweno je i 976 piratskih diskova pa }e protiv Novosa|ana J. P. (1967) i S. T. (1971) biti podnete prijave za krivi~no delo neovla{}enog iskori{}avawa autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M.V.

OSUMWI^ENIZAAFERU„VE[TA^KO\UBRIVO” OSTAJUIZABRAVE

Produ`en pritvor Sa{i Draginu Specijalni sud u Beogradu produ`io je pritvor biv{em ministru poqoprivrede Sa{iDraginu u istra`nom postupku koji je pre mesec dana pokrenut protiv wega i jo{ osam osoba zbog sumwe da su u~estvovali u aferi s prometom regresiranog mineralnog |ubriva u toku 2009. i 2010. godine. Sudskim re{ewem pritvor je produ`en i okrivqenima: vlasniku konsultantske ku}e „Ces Mekon„ Zvonimiru Nikezi}u, biv{em predsedniku Upravnog odbora „Azotare„ Pan~evo Radoslavu Vuja~i}u, biv{em zameniku direktora „Azotare„ Mihailu Gruji}u, biv{em direktoru kru{eva~kog Instituta za krmno biqe Dragi Lazarevi}u i vlasniku preduze}a „Terabo„ Borislavu Stojkovi}u. U Tu`ila{tvu za organizovani kriminal navode da je krivi~no vanraspravno ve}e Specijalnog suda svojim re{ewem prihvatilo predlog tog tu`ila{tva da se jo{ do 30 dana produ`i pritvor {estorici osumwi~enih. Re{ewem sudije za prethodni postupak, od po~etka istrage, pokrenute 26. novembra ove godine, sa slobode se brane osumwi~eni:

biv{i direktor PKB-a Miqan Veqovi}, biv{a direktorka firme „Invej„ Verica Spasi}, te biv{i direktor preduze}a „Aleksa [anti}“ Arsenije Katani}. Advokat Nikola Nikoli}, branilac Sa{e Dragina, ka`e za „Dnevnik“ da }e izjaviti `albu na re{ewe o produ`ewu pritvora. – Od svedoka koji su do sada ispitani, apsolutno se nijedan ne odnosi na radwu koja se Sa{i Draginu stavqa na teret, a koja je, rekao bih, veoma diskutabilna – ka`e Nikoli}, koji je naglasio da „apsolutno nema nikakve istine u nedavnim napisima pojedinih medija o tome da je Dragin navodno pretu~en u pritvoru„. – Mislim da to nije slu~ajno pu{teno i da postoje odre|eni interesi da se u jednom trenutku skrene pa`wa na taj predmet koji ide svojim tokom. Mislim da tu ima dosta zle namere i da, o~igledno, kada se u razvoju nekog predmeta situacija mewa, recimo, u korist okrivqenog, onda te neke, da tako ka`em, sive eminencije koje upravqaju na{im `ivotima, na taj na~in manipuli{u i di`u u javnosti bespotrebnu tenziju. J.J.

POTVR\ENIDENTITETPOGINULE NASOMBORSKOMBULEVARU

Novosa|anka nastradala na „zebri” Novosa|anka Slavica Blitva (1955) izgubila je `ivot u saobra}ajnoj nesre}i preksino} na uglu Somborskog bulevara i Ulice Ilariona Ruvarca, o ~emu je „Dnevnik” pisao. Ona je na obele`enom pe{a~kom prelazu preminula na licu mesta od siline udarca kada joj N.M. (1994) iz okoline Novog Sada nije ustupio prvenstvo prolaza, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Alko-testirawem je utvr|eno da je voza~ „renoa megan” imao 0,7 mg/ml alkohola u organizmu i odre|ana mu je mera zadr`avawa do 48 sati zbog sumwe da je po~inio te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja. On }e biti u zakonskom roku priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda, dodaje se u saop{tewu. M.V.

Pohap{eni u aferama ~ekaju april Mnogi od oko 4.000 okrivqenih za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u Srbiji, bilo da su u fazi istrage, optu`ewa ili su|ewa, a koji nisu nosioci javnih i dr`avnih funkcija, od 15. aprila }e odgovarati za krivi~no delo zloupotreba od strane odgovornog lica, za koje je zapre}ena i bla`a zakonska kazna. Shodno najnovijim izmenama Krivi~nog zakonika vlasnici firmi, direktori, ~lanovi i predsednici upravnih odbora akcionarskih dru{tava, „izme{teni su” iz ~lana 359 i do{li su „pod udar” novog ~lana 234 – zloupotreba polo`aja od strane odgovornog lica. Odgovorno lice koje, iskori{}avawem svog polo`aja ili ovla{}ewa, nezakonito pribavi imovinsku korist, bi}e ka`weno zatvorom od {est meseci do tri godine, odnosno, ako korist prelazi 1,5 milion dinara, do deset godina, predvi|a taj novi ~lan. Po ranijim zakonskim re{ewima, koja su kao krivi~no delo poznavala samo zloupotrebu slu`benog polo`aja, {to je stvaralo veliku konfuziju i u doma}oj i u me|unarodnoj pravnoj praksi, kazne su se kretale od

{est meseci do pet godina zatvora, a za te`i oblik od dve do 12 godina zatvora. Krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja primewiva}e se samo u odnosu na izabrana i imenovana lica i dr`avne slu`benike, ali ne i na odgovorna lica iz oblasti privrede, privatnih preduze}a, akcionarskih dru{tava. Ministar pravde i dr`avne uprave NikolaSelakovi} ukazao je na to da }e osobe koje su bile gowene zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja kao odgovorna lica, a ne kao dr`avni slu`benici, sada potpasti pod to novo krivi~no delo. To se, kako je rekao, odnosi na one koji su u fazi istrage ili optu`ewa, ali i na one protiv kojih je sudski postupak u toku, ako presuda nije pravosna`na, objasnio je ministar. – U tim slu~ajevima }e do 15. aprila biti promewen optu`ni akt pa }e onaj ko je bio gowen za krivi~no delo zloupotrebe slu`enog polo`aja biti gowen za zloupotrebu od strane odgovornog lica – rekao je Selakovi}. Po wegovim re~ima, to novo delo protiv privrede jeste jedno od generi~kih krivi~-

UHAP[ENAJEDVAPUNOLETNARAZBOJNICA

Devojka u seriji pqa~ki U`i~ka policija uhapsila je 19-godi{wu V.P. iz U`ica zbog sumwe da je izvr{ila tri te{ke kra|e na Zlatiboru, U`icu i Po`egi, navodi se u saop{tewu Policijske uprave U`ice. V.P. se tereti da je iz Turisti~ke organizacije Zlatibor proteklog vikenda otu|ila novac i opremu u vrednosti od oko 210.000 dinara. Ona je zajedno sa T.D (18) provalila u prostorije TO Zlatibor iz kojih su odnele dva laptop ra~unara, ure|aje za

navigaciju, fotoaparat, mobilni telefon i novac. Osumwi~ena je sutradan iz cve}are „Lira” u Po`egi otu|ila robu u vrednosti od 15.000 dinara, a istog dana je na ulici napala Z.S. (50) iz U`ica i ukrala joj iz torbe 2.700 dinara. U saop{tewu policije navodi se da je osumwi~ena V.P. tokom decembra opqa~kala i trgovinsku radwu „Maksimiks„ u U`icu i poku{ala da opqa~ka vi{e radwi u U`icu i Po`egi. (Tanjug)

UHVA]ENNADELU

Krao bakar s Doma zdravqa Protiv Novosa|anina J.U. (1959) policija je podnela krivi~nu prijavu pod sumwom da je po~inio te{ku kra|u tako {to je prekju~e sekao bakarnu oplatu s Doma zdravqa na Novom nasequ. On je uhva}en na delu. M.V.

UGOSPO\INCIMAUHVA]ENPROVALNIK

nih dela koje }e omogu}iti znatno transparentniju i boqu primenu zakona u onim slu~ajevima visoke dru{tvene opasnosti gde zakon nije po{tovan ili je zloupotrebqavan. S obzirom na pomenute izmene zakonika, vlasnik „Delta holdinga„ MiroslavMi{kovi}, kao i Milo\ura{kovi}, StankoSuboti}, BogoqubKari} i mnogi drugi, mogli bi odgovarati po tom novom ~lanu zakona, koji stupa na snagu od 15. aprila 2013, do kad su nadle`na tu`ila{tva obavezna da usklade svoje optu`ne akte s promenama. Ministar pravde je ukazao na to da je razdvajawe odgovornosti nosilaca javnih i dr`avnih funkcija i privatnih dobra i bitna promena na me|unarodnom planu jer }e se otkloniti problemi izazvani nesaglasno{}u s evropskim zakonodavstvom. – De{avalo se da oni koji su goweni po srpskim potenicama u svojstvu odgovornog lica, a ne u svojstvu slu`benog lica, za to krivi~no delo koje krivi~na zakonodavstva evropskih zemaqa nemaju, nisu mogli biti izru~eni na{im organima gowewa – podsetio je Selakovi}. (Tanjug)

Istraga protiv direktora stranke – Direktoru stranke „Zajedno za [umadiju” Zlatku M., osumwi~enom za zloupotrebu slu`benog polo`aja, istra`ni sudija Vi{eg sudu u Kragujevcu je posle saslu{awa odredio pritvor i doneo re{ewe o pokretawu istrage – izjavila je predsednica tog suda Zorica\uri}. Zlazko M. se sumwi~i za zloupotrebu slu`benog polo`aja tako {to je stranku „Zajedno za [umadiju” o{tetio za oko 18,5 miliona dinara.

Nakon {to se obavi saslu{ewe, sud }e doneti odluku i o eventualnom pritvoru za drugog visokog funkcionera „Zajedno za [umadiju” i potpredsednika FK „Radni~ki” Neboj{uV., koji je uhap{en u okviru akcije „Kom{ija”. U toj akciji uhap{eni su i generalni sekretar tog kluba DarkoS. i fudbalski mendaxer Zoran P. zbog sumwe da su taj klub o{tetili za oko pola miliona evra. (Tanjug)

Uhap{en po Interpolovoj poternici Grani~na policija BiH u Zvorniku uhapsila je ju~e V. M. (44), dr`avqanina Srbije za kojim je Interpol raspisao poternicu zbog nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i stavqawe u promet opojnih droga. Kako je saop{tila Grani~na policija BiH, pripadnici Jedinice grani~ne policije Zvornik ju~e ujutro su na ulazu u BiH, na

grani~nom prelazu [epak, li{ili slobode dr`avqanina V. M., nakon {to je kontrolom ustanovqeno da je za wim Interpol iz Podgorice raspisao poternicu. V. M. se nalazio u autobusu koji se saobra}ao na relaciji Ni{–Bawaluka i bi}e predat Sudu BiH, preneo je na svom internet-izdawu list „Dnevni avaz”. E.D.

Krenuo s robom, muzikom i parama

Priveden ste~ajni upravnik

Policija u @abqu podnela je krivi~nu prijavu protiv S.T.(1982) iz okoline tog mesta zbog sumwe da je po~inio te{ku kra|u tako {to je prekju~e ujutro oko 5.30 ~asova obio prodavnicu u Gospo|incima i ukrao me{ovitu robu, muzi~ki ure|aj i novac, a potom utekao. Neposredno potom policija ga je uhvatila na ulici i zatim vratila vlasniku ukradene predmete. M.V.

Nekada{wem ste~ajnom upravniku Fabrike obu}e „Ras” iz Novog Pazara SulejmanuH. (58) policija je odredila meru zadr`avawa do 48 sati zbog sumwe da je proneverio vi{e od sedam miliona dinara, saop{teno je iz Policijske uprave Novi Pazar. Osumwi~eni je kao ste~ajni upravnik FO „Ras”, u periodu od 2003. do 2010. godine, sa ra~una fabrike u ste~aju na svoj ra~un protivpravno prebacio 7.180.000 dinara. (Tanjug)

PRIVO\EWEUNOVOMPAZARU


14

SPORT

sreda26.decembar2012.

PREDSEDNIK CRVENE ZVEZDE DRAGAN YAJI]

DANAS NA NOVOSADSKOJ SLANOJ BARI

Gradski derbi Prvi put u istoriji odigra}e se gradski vaterpolo derbi u Novom Sadu. Dunav je u 9. prvenstvenom kolu doma}in Vojvodini. Favorit je tim Vojvodine kome pobeda donosi i ~etvrto mesto na tabeli, a time i plasman u polufinale Kupa, gde su se ve} plasirali Crvena zvezda, Radni~ki i Partizan.

NikolaMari}(Dunav)

- Polako daje rezultate projekat koji smo po~eli da gradimo pre nekoliko godina, pa }e se prvi put u Novom Sadu sastati dve gradske prvoliga{ke vater-

Partizana dolazi me~ u kojem su oni favoriti. - Ne smemo da dozvolimo da olako u|emo u me~ protiv mlade i poletne ekipe Dunava, a ako damo maksimum i ispo{tujemo sve dogovore ne bi trebalo da bude problema da pobedimo i time se plasiramo se u polufinale Kupa - rekao je Mili~i}. Vojvodina }e i u ovom me~u nastupiti bez povre|enih Nemawe Matkovi}a i Marka Crvenka i bolesnog Nenada Bosan~i}a, dok }e Dunav nastaviti sa praksom da u svakom duelu daje {ansu nekom od igra~a sa mawom minuta`om. - Bi}e zanimqivo gledati nastup dve iste vaterpolo {kole, koje se jedino razlikuju po godinama i iskustvu. Vojvodina je favorit u ovom me~u, a na{i momci }e dati sve od sebe kako bi namu~ili rivala - rekao je pomo}ni trener Dunava Igor Vukanovi}. Nekada{wi igra~ Vojvodine a sada Dunava Nikola Mari} istakao je da }e on i saigra~ i biti posebno motivisani za ovaj susret. - Iako smo mla|i i neiskusniji, da}emo sve od sebe i nadam se

Danas NOVISAD:Dunav-Vojvodina(19),BEOGRAD:Bawica-Crvenazvezda(19.45). SutraigrajuPartizaniSingidunum(19.45),dok}eRadni~ki i@AKma~odigrati5.januara2013.

polo ekipe. Uz Partizan mi smo jedini klub u dr`avi koji u Prvoj ligi ima dva kluba. O~ekujem te{ku i neizvesnu utakmicu, a nama pobeda donosi plasman u polufinale Kupa Srbije - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}. Prvotimac Vo{e Milo{ Mili~i} je istakao da posle dva te{ka duela protiv Marseqa i

da }emo pru`iti solidan otpor Vojvodini - rekao je Mari}, najiskusniji u redovima Dunava i pridru`io se pozivu navija~ima da do|u u {to ve}em broju i odgledaju jo{ jednu lepu vatrepolo predstavu. Utakmica izme|u Dunava i Vojvodine igra se ve~eras u 19 ~asova na bazenu Slana bara, ulaz je slobodan. G. Malenovi}

VOJVODINA NS SEME SE POJA^ALA

Petkovi} u starom jatu

Posledweg dana prelaznog roka Odbojka{ki klub Vojvodina NS seme poja~ao se iskusnim organizatorom igre Veqkom Petkovi}em. Posledwih nekoliko sezona Petkovi} je igrao u Budvanskoj rivijeri, a sigurno }e biti od velike pomo}i mladom novosadskom sastavu u drugom delu prvenstva. Na vernost Novosa|anima Petkovi} se obavezao do kraja sezone, a postoji mogu}nost da bude u sastavu crveno-belih na revan{ me~u ~etvrtfinala Kupa Srbije s Borcem iz Star~eva. - Klupski ~elnici Vojvodine i ja ve} dugo pri~amo o mom dolasku, ~ak je postojala opcija da do|em i pre po~etka sezone, ali sam imao dogovor s Budvanima zbog Lige {ampiona. Najpre, drago mi je {to se vra}am ku}i i {to }u ponovo nositi dres Vojvodine. Upu}en sam u situaciju u ekipi, sve su mladi momci i nadam se da }u mo}i da pomognem do kraja sezone - rekao je Veqko Petkovi}, koji }e se danas prikqu~iti treninzima crveno-belih. Sportski direktor Vojvodine NS seme Nikola Mari} zadovoqan je poja~awem.

- Pri~a o Veqinom dolasku je krenula jo{ pre po~etak sezone, a sada je realizovana. Dogovorili smo se da ostane do kraja sezone,

VeqkoPetkovi}

ali ako klub iza|e iz odre|enih problema, ra~unamo na Petkovi}a dugoro~no. Mnogo }e zna~iti na{oj mladoj ekipi i smatram da je on profil igra~a koji nam treba i da }e kvalitetom i iskustvom biti vo|a na terenu - rekao je Mari}. M. Risti}

dnevnik

Nedopustiva dominacija Partizana Nakon nekoliko dana rada na novoj- staroj funkciji predsednika Crvene zvezde, legendarni Dragan Xaji} odr`ao je brifing, uz prisustvo zaista velikog broja predstavnika medija. - Nisam uspeo ju~e da reguli{am onaj dug od 50 miliona evra i to je za vas najsve`ija vest- po~eo je Xaji} pri~u u {aqivom tonu i nastvaio:- Situacija je te{ka, svi to znaju. Jednostavno, u fudbalu se sve vrti oko uspeha i rezultata. Kad ih nema promene su neminovne. Formirali smo Upravni odbor, podelili zadatke, kre}emo sa realizacijom strategije koja mora da donese stabilnost. @elim da Zvezda bude prvak, da igra u Evropi jer to wena publika zaslu`uje, a i u danima kada nije bilo rezultata pru`ala je izvanrednu podr{ku sa tribina, mo`da ~ak i ve}u nego kada smo osvojili Kup {ampiona. Tema koju svi na Marakani zaobilaze odnosi se na odgovornost pro{lih uprava i ~elnika koji su slavni klub doveli do bankrota. - Ne `elim da teram ve{tice,u~estvujem u tome, procewujem da li je bilo nedozvoqenih radwi. Presek stawa je napravqen kao polazna osnova, da nam uka`e {ta daqe ~initi. Ne krije Xaji} da mu ne prija dominacija Partizana u doma}em prvenstvu. - Nije smelo da se dozvoli da Partizan uzme pet titula, iako je tu bilo svega, mo`da i mutnih radwi, ali dokaza da bi nekoga optu`io nemam. Okre}emo se budu}nosti, `elimo napred. Rivalstvo na terenu sa crnobelima ostaje, tu uvek mora sve da pr{ti, van toga treba da negujemo korektne i sportske odnose. U PARTIZANU

Odlasci neminovni S obzirom na to da im je ra~un donedavno bio blokiran, u Partizanu su spremni da reaguju kako bi nekako rasteretili buxet. S obzirom da ekipu ~ine ~ak 33 igra~a nesumwivo se name}e pretpostavka da }e se crno - beli uskoro zahvaliti onima koji nisu imali zna~ajnu minuta`u i dati im odre{ene ruke u izboru nove sredine. Takvih ima mnogo, a pitawe je da li }e oti}i na pozajmice ili biti prodati. Pre svih, na izlaznim vratima je Libijac Mohamed Zabija, koji u jesewoj polusezoni jedva da je i igrao i izvesno je da }e Partizan poku{ati da na|e novi klub za wega. Zabija je trebalo da bude veliko poja~awe, ali kako su od po~etka saradwe imali samo problema sa wim pusti}e ga za cifru od 275.000 evra. Ofanzivni vezni Dejan Babi} je u Partizan do{ao iz BSK-a, kako se nije najboqe sna{ao u Partizanu su spremni da ga prodaju za sumu od oko 300.000 evra ili da ga ustupe na pozajmicu. Neizvesna je i sudbina Brazilca Eduarda koji je proteklih ~etiri meseca bio povre|en pa nije odigrao ni minut za crno - bele. Beogra|ani su radi da ga najpre prodaju, s obzirom na to da ima veliku platu i da su za wegov transfer iz dvo ji li ~ak mi lion evra. Ovaj transfer }e te{ko da se ostvari upravo zbog povrede Brazilca. Partizan ~eka {ta }e se desiti sa prodajom Stefana [}epovi}a i Sretena Srtetnovi}a za koje je, navodno, zaintersovan ju`nokorejski Busan. Sa tih milion i dvesta hiqada evra u xepu crno - beli bi obezbedili zna~ajan priliv novca koji bi im omogu}io lak{e poslovawe. I. Lazarevi}

^iwenica je da Zvezda ima daleko boqi tim od igre i rezultata koje ostavruje, barem na doma}oj sceni. - Potencijal postoji i verujem da mo`emo da budemo barem 30 procenata boqi tokom prole}a kada }emo juriti prednost Partizana. Razloge za blede partije, recimo dva put protiv Ofk Beograda i Vojvodine, ne

kom smeru }e biti usmerena energija novog menaxmenta. - Zvezda u ovom trenutku nema para da stvori tim onakav kakav bih `eleo da bude. Zvezda mora da ima ekipu koji uliva poverewe publici, novinarima, javnosti. Jo{ uvek nemam pravi uvid u kvalitet fudbalera sa na{ih prostora koji bi bili prava poja~awa. Recimo, poku-

ralno moramo imati plan na du`e staze, koji }e se korak po korak realizovati. Bilo bi dobro da osvojimo titulu, zbog navija~a, zbog stimulansa za daqi anga`aman, ali ne znam koliko je to sada realno. Na kraju novi- stari predsednik je jo{ poru~io: - Imamo civilizovano i kul-

Stop menayerima Uvek odmeren i tih u jednom trenutku razgovora Dragan Xaji} je podigao glas. - Vi{e nikada u klub ne}e do}i dete sa deset godina i menaxerom, a potom sa 18 nestati kao da ga nije ni bilo. Za ovu problematiku potrebna nam je pomo} i saradwa sa FSS, a tu je na{ ~lan UO Du{an Savi}, koji }e biti zadu`en za odnose sa ku}om fudbala. U ovom trenutku ni ja ne znam ~iji su sve igra~i Zvezde i to je veliki problem. Oko dokumentacije najvi{e je anga`ovan Neboj{a ^ovi}. Kada sam gledao utakmice Zvezde na televiziji nisam znao da li iza trenera idu qudi iz kluba ili obezbe|ewe - bilo ih je 15, {to je nedopustivo - naglasio je Xaji}.

znam. Pitao sam trenera Jankovi}a {ta je uzrok i dobio odgovor da je tim fizi~ki nespreman. Ta~no je da moramo da tr~imo boqe, zato }emo obezbediti uslove po `eqi trenera za {to uspe{nije zimske pripreme. Bli`i se prelazni rok, a nema naznaka kako }e prote}i, u

{ali smo sa Ninkovi}em ali ispre~ili su se planovi kluba sa kojim je imao ugovor na jo{ pola godine. Tu je veoma dobra saradwa sa direktorom Stojadinovi}em koji je otputovao u [paniju, pa }emo videti da li ima nekih adekvatnih re{ewa. Mo`da bude dva- tri transfera, ali gene-

turno rukovodstvo, spremno da ulo`i maksimum truda za prosperitet kluba. Bi}e bolnih rezova, te{kih trenutaka, ali sve }emo lak{e podneti ako rezultati na terenu budu pozitivni. Neophodna nam je reorganizacija i nova strategija. Ne mogu da obe}avam kule i gradove, ali mogu bez dileme da obe}am da }emo raditi vredno i po{teno, u skladu sa zakonskim normamaistakao je Dragan Xaji}. Z. Rangelov

S GEARDOM AJETOVI]EM PRED ME^ S MAKSIMOM VLASOVOM

Zalet za svetski tron Geard Ajetovi} pro„Park� u No vom Sa du i `e fesionalni je prvak lim da se za hva lim Rat ku Bu Evrope u VBO verziji to ro vi }u. Uz me ne je moj tre u supersredwoj katener Ste van Pa {}an, ko ji me go ri ji. Me |u tim, on `e li je na u ~io pr vim bok ser skim mnogo vi{e i potpuno se poko ra ci ma. Od la zim i na tre svetio treninzima i radu. Do nin ge u BK No vi Sad, gde sada je imao 29 borbi, od ~ega imam spa ring part ne re. Ta 21 pobedu (10 nokautom), seko |e, dva pu ta sam i{ao na dam puta ring je napu{tao pospa rin ge u Be o grad i ra dio s gnute glave, a jedan me~ bokta mi {wim pro fe si o nal ci ma sovao je nere{eno. Ne zadovoqava se evrop skom ti tu lom, `eli i svetsku.Potpuno je sazreo kao borac, u februaru idu}e godi ne na pu ni }e 32 leta. Wegov rival za rejting na rang li sti bi }e Rus Mak sim Vla sov, ko ji ima za vi dan bi lans. Bok so vao je 25 puta i ostvario 24 pobede, od ~e ga dva na est no ka u tom i po raz. Borba }e se odr`ati 30. decembra u Moskvi. - ^lan sam profi kampa u Nema~koj . Posle osvajaGeardAjetovi} wa evropske titule do{ao sam u Srbiju, pod i to po dva de set run di bez ~ijom zastavom se borim, da pre stan ka s tro ji com bok se se pripremam za taj me~. Sve ra. Sve sam od li~ no iz dr `ao. obaveze prihvatam veoma proSpa rin go vao sam i sa iz u zet fesionalno, po{to `elim da nim bor cem Ni ko lom Sje klo idu}e godine napadnem svet}om i do 29. de cem bra, kad }u sku titulu, ~iji vlasnik je ot pu to va ti u Ru si ju, sle di Ar tur Abra ham - re kao je ma lo opu {ta we. Ajetovi}. Vlasov je visok 190 centiGde i s kim trenirate? metara, a vi 174. Da li to mo- Na pri pre me sam do {ao `e da vam zadaje probleme? spre man, ni {ta ne pre pu - Gle dao sam mno go we go {tam slu ~a ju. Naj vi {e tre vih bor bi . On je bo rac ko ji ni ram u vel nes cen tru ho te la stal no ide na pred i tra `i

tu ~u. Ma lo ne ~i sto bok su je, a me ni to pri li~ no od go va ra. Rus `e li da jed nim udra cem re {i bor bu i, da ta ko ka `em, spe ci jal nost mu je de sni di rekt, ma da je le vo ruk. Pri li~ no je, ka ko to bok se ri ka `u, do sa dan, ali sa vi }u ga udar ci ma. Ne vi dim ni ka kav pro blem u ra zli ci u vi si ni, znam da mo ram bi ti

mno go bo qi od we ga ako `e lim po be du, a `e lim je. [ta vam donosi pobeda? - Mnogo. Na}i }u se na drugom mestu rang liste izaziva~a. Odmah }u izazvati {ampiona Artura Abrahama i ube|en sam da mogu i wega da pobedim. Verovatno bi se me~ odr`ao u Berlinu, a meni bi svetska titula donela mnogo. Vreme mi je da se na|em na vrhu i zaradim novac - naglasio je Geard Ajetovi}. M. Pavlovi}


dnevnik

SPORT

FUDBALER VOJVODINE BRANISLAV TRAJKOVI]

JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

^ekam selektorov poziv

BranislavTrajkovi}ovihdanatrenirauNovomSadui~eka po~etak zimskih priprema. IakogaugovorsVojvodinomve`ejo{godinuipodana,stameni {toper razmi{qa i o eventualnom odlasku, ali samo pod uslovom da mu stigne ponuda iz

sreda26.decembar2012.

15

Kup.Verujemdaimamomentalne snagedaodgovorimotojpresiji. Ne}e nam biti lako, ali jednostavno ne smemo sebi da dozvolimodanamseponovipro{logodi{wa polufinalna pri~a s Borcem.Mora}emoda„namestimoglave”ikrenemokapeharu.

Danasnovogodi{wiprijem Tradicionalni novogodi{wi prijem, koji svake godine prire|ujerukovodstvonovosadskogsuperliga{a,bi}edanasu13~asova,uBalskojsalihotela„Park”.O~ekujeseda}eovojsve~anostiprisustvovati~lanoviuprave,igra~i,treneriizaposleni u klubu, veterani, prijateqi, navija~i, novinari, ~elnici FSS,Zajednicesuprliga{a,sudijskeorganizacije,predstavnicigradskihipokrajinskihstrukturaigostiizsvihsferadru{tveno-sportskog`ivota. Od18~asova,naistommestu,bi}euprili~enadodelanovogodi{wihpaketi}apolaznicima[kolefudbalaVojvodina. inostranstva,koja}ezadovoqiti i wega i novosadski klub. U suprotnom, ka`e, ne}e mu biti `ao da ostane u crveno-belom dresu. Motiv za to nalazi se u kapitenskojtracikojubimogao daponese,aondaiutakmi~ewu za Kup Srbije u kojem novosadski superliga{ ima {ansu da

osvoji trofej koji mu nedostaje ugotovo100-godi{wojistoriji. -Ne}emibiti`aoakoostanem i budem kapiten. - rekao je Trajkovi}.-Presvegazbogtoga {tojevelika~astna}iseutoj ulozi u velikom klubu kakav je Vojvodina,aondaizbogprilike da postanem prvi kapiten u istoriji crveno-belih koji }e podi}i pehar namewen osvaja~u Kupa.Ima}emovelikiizazovi jo{ ve}i pritisak da osvojimo

U drugom delu jesewe sezone igrali ste u vrhunskoj formi. Dalivasjetoiznenadilosobziromdajeizavasbilapauzaod trimeseca? - Iskren da budem, iznenadio sam sam sebe. Tri meseca, kako rekoste,nisamnastupao,aodkadasamsevrationaterenigrao sam mo`da i u `ivotnojformi. O~ekujete li pozivizareprezentacijuSrbije, koja je va{a neskrivena`eqa? - O~ekujem poziv Sini{e Mihajlovi}a ve} za prvoslede}eokupqawe dr`avnog timaiverujemda }e mi pru`iti {ansu makar u nekoj prijateqskoj utakmici. Naravno, odluka je na selektoru ho}elitou~initi ili ne, a na meni je da treniram i igram na vrhunskom nivou i ~ekam wegov poziv. Imate, dakle, dovoqno motiva daidaqeostaneteuNovomSadu. Ukoliko, ipak, dobijetepozivda pre|ete u neki inostrani klub, gdebistevolelidazaigrate? -Mislimdabimiturskaliga najvi{eodgovarala,jertamose igra sr~ano i borbeno. Nije ni ruskifudballo{...Ipak,zasadasamuNovomSaduiimamdogovor s predsednikom Ratkom Butorovi}emdadopo~etkapripremare{imsvojstatus-rekao je Branislav Trajkovi}, mogu}e budu}ikapitenVojvodine. A. P.

Dosada{witokturniranagove{tavajo{kvalitetnijeiuzbudqivijeutakmice

NepoznanicaKlarisovog sastavakaoizazov Danasse,utakmicamaprvogi drugog kola, nastavqaju borbe na 50. jubilarnom „Dnevnikovom“ turniru u malom fudbalu. NaparketmalesaleSpensaiza}i}e mla|i pioniri , pioniri, kadetiiseniori,dok}eseveteraniodmaratiile~itiraneiz

Raspored zavikend Usubotuiunedequigra}e seod14do21sat.Istiprogram smo planirali i posle Nove godine, a raspored za vikend i 2. januar objavi}emoubrojuodpetka. me~eva prvog kruga. Start takmi~ewa je pokazao da su ekipe koje su izlazile na parket pribli`nogkvalitetaidaizgleda totalnih autsajdera nema. Prirodnojedapublikunajvi{ezanimajususretiseniora,aderbi dana{wegkrugajeokr{ajizme|u Novi Sad gasa i Evro Kan koma. Za Novi Sad gas igraju fudbaleri prvoliga{a Proletera iz Novog Sada,a Evro kan kom je stalni u~esnik na{eg

turniraizaovuekipunastupaju Alen ^ekovi}, Vladimir Vukadinov, doktor fudbala MiroslavSmaji}ijo{nekolikokvalitetnihfudbalera. - Osvojili smo bod u me~u s Inoba~kom,moglismoisvatri – ka`e Miroslav Smaji}. – Nadamoseda}emoimativi{esre}eume~usaNoviSadgasom. Kvalitetan okr{ajseo~ekujeiudueluizme|uFabrike`ice Lampone, za koje igraju reprezentativciSrbijeufutsalu Raki}i^izmar,iHerbalajfa, a bi}e zanimqivo videti u kakvom }e sastavu igrati Klaris, kojijepredvegodinetrijumfovao na na{em turniru. Vo|a ekipe Klarisa \aji} je najavio da}ewegovtimpredvoditiDanijelAleksi},biv{ifudbaler Vojvodine, koji sada igra u Nema~koj,{tojesvakakoizazovza publiku.Tonijesve, dobarfudbalseo~ekujeume~uizme|u19. decembra i Grbavice, a ni{ta mawezanimqivone}ebitiniu okr{ajuizme|uTaverneiPicerijeLaforza. [toseti~emla|ih kategorija, i kod wih }e se voditi`estokeineizvesneborbe,danassunaprogramudvame~a u konkurenciji mla|ih pio-

Prijavejo{samodanas Jo{samodanas,itozazapisni~kim stolom,prima}emoprijavezaturnir.Kotizacijajezaseniorskeekipe15.000dinara,za veterane11.500,zakadete11.000,zapionire10.000izamla|epionire9.000dinara.Ju~eseprijavilaekipaNovaSrbija(seniori),pajesada ukonkurenciji92tima.

Idrugoplasiraniidudaqe Nokautfazatakmi~ewapo~e}eposleNovegodine,kodsenioraudaqatakmi~ewaidudveprvoplasiraneekipeugrupi,kao ikodkadeta,veteraniipionirisuovegodineprivilegovanii sveekipe}eudrugikrug(imaihpoosam),akodmla|ihpioniratakmi~ewe}enastavitiprvoplasiraniidrugoplasiranitimovi,kaoinajboqatre}eplasiranaekipe. nira i po jedan kod pionira i kadeta. Na prvih nekoliko me~evasevnule su varnica na terenu, a sudijska komisija jo{ jednom upozorava da }e i daqe sve grubosti i nesportska pona{awa rigorozno ka`wavati, kako bi sve proteklousportskomduhui vite{kompona{awu. Dakle, turnir se nastavqa danas, sutra je zbog koncerta Harisa Xinovi}a pauza, a u petaksunaprogramu12utakmica. U istom ritmu nastavi}emo i u

Sreda 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Kazino Gaja – Petar Pua~a 99 (mp) Vita plej – Temma trejd (mp) @ito prerada – Xentlemeni (p) FK Cement – Fasada (k) Novo naseqe – RTV Vojvodina (s) Taverna – Picerija La forza (s) Klaris – Central klub (s) Novi Sad gas – Evro Kan kom (s) Fabrika `ice Lampone – Herba lajf (s) 19. decembar – Grbavica (s) Univerzitet Edukons – Picerija Madona (s) Restoran Krajina – CIAK (s)

subotu i u nedequ, igra}e se u popodnevnim~asovima,a2.januara se zavr{ava liga{ki deo turnira. Me~evi {esnaestine finala u konkurenciji seniora igra}e se 3. 4. i 5. januara,a u isto vreme u ostalim kategorijama na programu su utakmice ~etvrtfinala. Najverovatnije jeda}ese9.januaraigratiutakmice osmine finala u konkurenciji seniora,a zavr{nica turniraprevi|enajeza12.i13. januar. G. K.

Petak 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Auto Pobeda – Auto moda NS 21 (mp) Indeksova tribina – Iks el (mp) NS Agro – FK Novi Sad (p) Fasada – Erker plus (k) SRS dr Vojislav [e{eq – Mimada lajn (s) Novo naseqe – Bet kompani (s) Guma plast – Madona (s) Zup~anici Vuves – Druga ku}a (s) Auto ku}a @ika – Tradicija socijalisti (s) Tehnomer – FS Mi}ko trend (s) Simpleks – Agencija Maks auto (s) FK Cement – Fudbaler~i}i (s)

OBELE@EN VEK POSTOJAWA FK RADNI^KI IZ SOMBORA

Slavqenikunecvetajuru`e Fudbalski klub Radni~ki, sportski qubimac Sombora, proslavio je 100 godina postojawa. Vek  burnih fudbalskih prel am aw a prat il o je ovog stogodi{waka. Klupska Skup{tinaje trebalodabude sve~arska,adapostrani ostanu tren utn i prob lem i koj i mu~ e slav qen ik a. Me| ut im, aktuelni ~elnici Radni~kog su tok sve~anosti usmerili u drugom pravcu, isti~u}i samo odre|ene periode, prenebregavaju}i~iwenicudajeobele`avan izuzetan jubilej - vek postojawa i trajawa kluba.I kod dodele priznawa u najmawu ruku ~udni su bili kriterijumi,o~emusvedo~eire~i nagra|enog Velimira [argi}a. - Nepomiwawesjajnihigra~kihimenaizfudbalske{kole

Radni~kog,jeprekrajaweklupskeistorijeipoku{ajstavqawa na margine ne~ijeg  rada. Jedn os tavn o izb ac iv aw e iz klupske istorije Samarxi}a, Kartalije,Trkuqe,Saboa,Tanas i} a, Triv i} a, Pek ez a i mnogihdrugihvrhunskihigra~aistru~wakajeneprimereno prekrajaweistorijekluba-rekaojeizme{uostalog[argi}. Petar Duli} dobija priznawe zbog ulaska Radni~kog u Prvu ligu Srbije a wegov saradnik, nosilac licence, MilanTintor ostaoje postrani, mada su im odgovornos i uspeh biliidenti~ni. O~igledno daje svejera|eno na brzinu. Od o~ekivanih zvani~nikaprisutanjebiosamo Ratko Borovnica,predsednik FS Vojvodine, koji je rekao:

- Izuzetno cenim ekipu Radni~kog.Kaoigra~nastupiosam u dva me~a protiv dana{weg slavqenika. Bile su to odli~ne utakmice, sa puno golova. Me|utim,to je pro{lost a svi mi se moramo okrenuti budu}nosti. Odklubovaprijateqajedino jeSpartakaZlatiborvodeima predstavnika- Somborca Vladimira Torbicu. Situacija u klubu je alarmantna, Radni~ki seposle ispadaweizPrvelige Srbije gr~evitiborizaopstanak u Srpskoj ligi.Sve~anost povodomvekapostojawane sme da zamaglite{kuukomplikovanu situaciju u kojoj se Radni~ki nalazi, promene su o~igledno neophodne.Sve~anost je pro{la kako je pro{la, ali je o~igledno da slavqeniku ne cvetajuru`e. M. Jovi}evi}


16

SPORT

sreda26.decembar2012.

dnevnik

SVE^ANOST U SREMSKOJ MITROVICI

Priznawanajboqim radnicimasportistima Usve~anojsaliUpravegradau Sremskoj Mitrovici stavqena je ta~kanaovogodi{wusezonuuaktivnostima Saveza sport za sve. Naime, tom prilikom dodeqeni supehariimedaqenajuspe{nijim ekipamaipojedincima,doksutri kolektivadobilaplakete.Sve~anost je otvorio Ilija Nedi}, na~elnik uprave za sport u SremskojMitrovici,akasnijejeiuru~io priznawa. U minuloj godini na sportskim terenima na{lo se nekolikohiqadaradnikasportistaiz19ustanova. Specijalno priznawe za dugogodi{wivredan,odgovoranikvalitetan rad dobio je istaknuti sportski radnik Frawa Perge, a plaketajepripalaiSavezusport za sve Vojvodine, koju je primio sekretar ove asocijacije Slavko Perkovi}. Pehareimedaqeza2012.godinu dobili su – kuglawe- ekipno mu{karci:1.Hidrosrem,2.Mitrov~ani,3.Elektrodostribucija,pojedina~no: 1. Stevan Stepanovi} (Hidrosrem),2.@eqkoMaksimovi} (EDB), 3. Marijan Ta{evski (Gradska prava), `ene ekipno: 1. Sport klub, 2. Gradska uprava, 3. PUP~elica,pojedina~no:1.Jelena Milakovi} (Sport klub), 2. Mirjana Filipovi}, 3. Branka Kuveqi} (obe Gradska uprava), malifudbal:1.KPD,2.TE-TO,3. Elektrodistribucija, odbojka na

peskume{ovito:1.Kotenemataj tesawa,2.PUP~elica,plivawe do 35 godina – kraul:1. Mir~eta Vladimir(Gradskauprava),preko 35:1.DarkoO`vat(Gradskauprava), 2. Dejan Stamatovi} MUP, 3. DraganVuga(Iton),le|no:MiroslavArsenijevi}(Iton),2.Slavko Joni} (Gradska uprava), kraul `ene: 1. Katarina Bart (Gradska uprava), 2. Jelena Ba{i} (Iton), sportski ribolov ekipno: 1. TETO,2.Elektrodistribucija,3.Ko tenematajtesawa,stonitenis– mu{karci ekipno: 1. Gradska uprava,2.KPD,3.Prosveta,pojedina~no: 1. Mladen Nedeqkovi} (KPD), 2. Radovan Miqkovi} (Prosveta), 3. Stojan Milovac (Gradska uprava), `ene ekipno: 1. Gra|anke, 2. Gradska uprava, 3. Prosveta,pojedina~no:1.Dragana Predi}(Prosveta),2.DraganaGa{ovi},3.MiomiraVeskovi})obe Gra|anke),odbojka–mu{karci:1. Prosveta, 2. Elektrodistribucija,3.Po{ta,`ene:1.PUP~elica, 2.Iton,3.Gradskauprava,Pikado ekipno – mu{karci: 1.TE-TO, 2. Gradskauprava,pojedina~no:1.Josip ^upi}, 2. Branislav Palinka{, 3. Nedeqko Novakovi} (svi Te-To), `ene: 1. JP Vodovod, 2. Gradska uprava, pojedina~no: 1. Nata{a Dragojlovi}, 2. Slavica Petrovi}, 3. Vera Hrgovi} (sve JPVodovod),baskettrinatri:1. KPD,2.Iton,3.GradskaupravaI.

Zajedni~kisnimaknajboqihradnikasportistaSremskeMitrovice

Kapitenkugla{aHidrosrema

Na kraju sve~anosti plakete su uru~ene predstavnicima najuspe{nijih kolektiva, odnosno

IlijaNedi}iFrawaPerge

ekipamakojesutokomtakmi~ewauzbiruosvojilenajvi{epoena. Prvo mesto osvojila je

DraganaPredi}

Gradska uprava sa 130 bodova, ispred Termoelektrane – toplane sa 116 i Elektrodistri-

bucijekojajesakupila80bodova. S. Jakovqevi}

IZ KK ZREWANIN

Seniorkeproma{ilemedaqu

PERSPEKTIVNEFUDBALSKESUDIJEKAMPOVALENAPANONIJI:Kamp perspektivnih sudija FSV odr`an je na Panoniji.Me|u 27 perspektivnih sudija bile su i dve dame.Sudije je pozdravio generalni sekretar FSV Du{an Tomi}, predsednik SOS FSV \or|e @uti} i predsednik PFS Subotica Nenad Nikoli}, a rad na kampu predvodio je internacionalac Zdravko Savi}. U radu su u~estvoavli i Milan Radakovi}, Milorad Ma`i} Fifa i Branko Pavlovi}. U~esnici kampa: Nemawa ]iri} (Subotica), Igor Andreji} (Bela Crkva), Dejan Dimitrevski (Pan~evo), Nenko Karaka{ (Ravni Topolovac), Predrag Arsi} (Staji}evo), Aleksandar Vu~kovi} (Pali}), Vedran Vasili} (Sremska Mitrovica), Neboj{a Zeqkovi} (Crvenka), Teo Sovti} (Ba~inci), Nikola Radakovi} (Novi Sad), David Mati} (Novi Sad), Miodrag Raki} (Apatin), dve dame Marina Dragi~evi} (Novi Sad) i Marina Ma{i} (Pan~evo), Marko Kowevi} (Pan~evo), Slobodan Petrovi} (Zrewanin), Zlatko Vojni} Pu~ar (Subotica), Igor Horvat (Irig), Bojan Ivani{evi} (Oyaci), Sr|an [arac (Be~ej), Danilo Nikoli} (Lov}enac), Neven Zekowa (Kikinda), Dragan Surla (In|ija), Milo{ Marku{ (Oyaci), Predrag Jawu{ (Pan~evo), Stefan Keya (Novi Sad) i Marko Deliba{i} (Vrbas). S. St.

Nakon dva turnira Nacionalne premijer lige,nakojojjeu~estvovalo deset ekipa, seniorkeKarateklubaZrewaninostvarilesusolidanrezultatplasiraju}isena~etvrtupoziciju.Malo sportske sre}e nedostajalo je Zrewaninkamadaosvojebronzanu medaqunazavr{nomturnirulige uKragujevcu,alikockicesenisu poklopile. Interesantno je da takmi~arke KK Zrewanin u ovogodi{wem liga{kom takmi~ewu imajusamojedanporazitoodekipekojanijeosvojilamedaqu(Mava{i,NoviSad).Sasvetriprvoplasirane ekipe (Zadrugar, Ni{, Partizan)Zrewaninkesuremizirale,kaoisaekipomJagodine.Uz ~etiri remija, ~etri pobede i jedanporaz`enskaseniorskaekipa plasiralaseugorwupolovinutabele,{tojeibioplaniraniciq kluba za ovu sezonu. Seniorsku ekipu~inilisuJovanaMarkovi},

SeniorskaekipaZrewanina

Jovana Petrov, Awa Kapelan i Nata{a^avri}. S druge strane, posle pro{lonedeqnih odli~nih rezultata na Nacionalnomprvenstvuzakadete, junioreimla|eseniore,sedmoro takmi~araKKZrewaninu~estvovalo je na reprezentativnim vikend pripremama u Kragujevcu. Ovepripreme,uorganizacijiKarate federacije Srbije, imale su za ciq da se jo{ jednom stekne

SANSbiranajboqe U organizaciji Sportske asocijacije Novog Sada(SANS) i pod pokroviteqstvomgradaNovogSadadanas}ese38.putodr`atiizbornajboqihsportista.Sve~anost}eseodr`atiseuamfiteatru Spensaod12~asova. G. M.

TURNIR PIONIRA U BAWI KAWI@I

Kawi`aiTisanajuspe{niji

Ekipepioniraro|enih2002.godineTise(~u~e)iKawi`e(stoje)

UsportskojhaliBaweKawi`a odr`an je turnir u malom fudbalu (Bo`i}ni kup), na kome su u~estvovala dva uzrasta pionira. U starijoj grupi ( ro|eneni 1998.) u~estvovale su ekipede~akafudbalskihklubova Potisje, Kawi`a, Tisa (Adorjan)idevoj~iceMetalmanije (Kawi`a). Prvo mesto osvojila je Kawi`a, drugo Potisje i tre}e Tise. Najboqi strelac u ovom uzrastu bio je MarkBor{o{izekipeTiseiz Adorjana. U grupi mla|ih pionira ( 2002.godi{te)prvomestoosvojila je ekipa Tise, drugo Orom, tre}aKawi`ai~etvrtoMartono{ 3:0.Najboqi strelac u ovoj grupi bio je Mark Kermeci iz Oroma. U dru`ewu u~estvovala suidecasaposebnimpotrebama izUdru`ewa„Stobomzawih”. Tekst i foto: M. Mitrovi}

VR[A^KIYUDISTINAJUSPE[NIJIUTEMI[VARU: Na me|unarodnom turniru u Temi{varu vr{a~ki yudisti postigli su zapa`en uspeh. Na tatami je iza{lo wih jedanaest i osvojili su isto toliko medaqa, od ~ega ~etiri zlatne, pet srebrnih i dve bronzane. Na prvu stepenicu pobedni~kog postoqa popeli su se Nemawa Stojkov, Jelena Pataki, Damjan Simi} i Ivan Strajin. Srebro je pripalo Ivani Strajin, Katarini Stojakovi}, Tari \eki}, Stefanu Patakiju i Mirku Dragojevi}u, dok su tre}a mesta osvojili Danilo Ivanov i Jovan Simi}. Uspeh je jo{ ve}i kada se zna da su Vr{~ani dobili pehar kao najuspe{niji klub. R. Jovanovi}

uvid u formu potencijalnih reprezentativaca u uzrastu kadeta, juniora i mla|ih seniora koje u narednoj godini o~ekuju ~etiri velika takmi~ewa - svetsko, evropsko,mediteranskoibalkansko prvenstvo. Na pripremama u Kragujevcuu~estvovalisu:Nikola i Jovana Petrov, \or|e Salapura,NikolaMan~ev,NikolaDo{lo, Ivan Stankov i Marko Mihajlovi}. @. B. SVETSKE MISAONE IGRE

Nakamurai Hounajboqi Festival“misaonihigara”odr`aoseod12.do20.decembrauPekingu.U~etvovalisuigra~islede}ih “misaonih igara”: 1. Brix, 2. Go, 3. [ah, 4. Dama i 5. Kineski {ah. [ahovski turnir se igrao u triformata–urapidu,brzopoteznom {ahu i naslepo. [esnaest ekstravelemajstorau~estvovaloje naovomtakmi~ewu,istokolikoi na`enskomturniru.HikaruNakamurajepoznatkaojedanodnajja~ih igra~au ubrzanom{ahualijepokazaodajeusvetridisciplinepodjednakodobariosvojiojetrisrebrnemedaqedokjeukona~nomplasmanu bio najboqi, ispred KarjakinaiArowana.Zamimqivojeda jepobednikurapiduFrancuzFresinezauzeoposledwemestoucugeru. Medaqesuosvojili:urapidu1. Fresine,2.Nakamura,3.Gri{~uk;u cugeru1.Karjakin,Nakamura,Mame|arov;uigrinaslepo1.Arowan, 2. Nakamura, 3.  Mame|arov.  Na uvek borbenom i punom `ara `enskomturnirusamojebiv{asvetska prvakiwa Jifan Hou uspela da osvojidvemedaqe.Medaqesuosvojili:urapidu1.KaterinaLahno,2. JifanHou,3.HampiKoneru;ucugeru1.AleksandraKostewuk,2.Ana Muzi~uk, 3. Elizabet Pe~; u igri naslepo1.JifanHou,2.Viktorija Cmilite,3.AnaZatonski.


SPORT

dnevnik KADET MIQAN ]A]I], NOVI KULSKI KARATE BISER

Stopamaslavnih prethodnika Karate klub Hajduk je ponosannaradsamla|imkategorijama, a bazu je ra{irio po celoj kulskoj op{tini. I rezultati tog predanog rada su po~eli da sti`u. Na Prvenstvu Srbije za

vojvo|anskom prvenstvu – ka`e ~etrnaestogodi{wiMiqan]a}i}, koji je nastupio u borbama ukategoriji-63kilograma. Miqan je zakucao i na vrata reprezentacijeSrbije. - Pozvan sam na pripreme u Kragujevac i trudi}u se da radom i zalagawem dobijem priliku da nastupimnaBalkanskom prvenstvu – obe}ava]a}i}. Miqan je prakti~notekzakora~io na srpsku karate scenu, ali taj korak je~vrstiobe}avaju}i. Ni{ta novo, jer stasavauklubuukojemseimanakogada seugleda. Miqana ]a}i}a trenira Nikola Greber,kojinajboqe zna vrednosti svog pulena. - U klubu smo ponosni na Miqanov uspeh.MnogosmoraMiqan]a}i}satreneromNikolomGreberom dili i titula vice{ampiona je kruna kadete,junioreimla|eseniore, tograda.Miqanjenajredovniji kadet Miqan ]a}i} je postao na treninzima, pokazao se kao vice{ampionuborbama. najve}iradnikionajkojinajvi- Po~elo je sve od Prvenstva {e`elidanau~i–ka`eGreber. Vojvodinenakojemsamimaotri S obzirom da u Hajduku ima me~a,dvadobio,aufinaluizguistinskih asova od kojih ima bio.Nadr`avnomprvenstvubi{tadasenau~ivaqao~ekivati lojezaista`estoko,jakakonkuda}eMiqaniostalimladikarencija.Uprvomme~usampoberatistinastavitiutabanomstadiosa8:0,udrugomsa3:0,utrezom uspeha. A Miqanova titula }emsa2:1,dabiufinalu,opet vice{ampionaSrbijejepotvrda odtakmi~araizZrewanina,iz- da se u~ewe i te kako isplati i gubiosa1:0itimepotvrdioti- da je krenuo stopama slavnih tulu vice{ampiona osvojenu na prethodnika. \. Bojani}

sreda26.decembar2012.

17

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Godi{te:2000. Tvr|ava (Ba~) – NS junajted 0:1 Strelac:Poli}. FK Tvr|ava:Krsti},BalangoD, Pupovac, \uki}, Milinovi} \, Prodanovi},]ulibrk,BalangoS, Milinovi} V, Trifkanovi}, Milutinov,Groza,Tomi}. NS junajted: Petkovi}, ^okovi}, Desnica, Abaxija, Mirkovi}, Lazarevi}, ]atovi}, Radojkovi}, Stojanovi}, Poli}, Krgovi}, Vukovi},[akoli.

Futog Gale – Petli} (Zrewanin) 1:3 Strelci:RajakzaFutogGale,a Stojanovi},Ra{eti}Boris2gola zaPetli}. Futog Gale: Zdravkovi}, Kr~amr, Poqak, Vulin, U~ur, [umar, Jeli~i}, Vajagi}, Rajak, [piri}, Saravolac. Petli}: Ergexija, Ra{eti} S, Ra{eti}B,Mi}ovi},Bala},Kne`evi},Popovi},Petrovi},Stojanovi},Barbul.

Krila Krajine – FK Prof. Bolesnikov 8:0

Strelci:Budisavqevi},Mari}, Dragi~evi},Vu~i}2gola,Karanovi}3gola.

Bistrica 05 – FK Sini{a Mihajlovi} 1:4 Strelci: Ivani} za Bistricu 05,aUgrenovi},\uri~ek,Karasza FKSini{aMihajlovi}. Bistrica 05:Markovi},[mawa, Isakovski, Kop~anski, Luki}, Ivani},Stojanovi},Bo`i}. FK Sini{a Mihajlovi}:Grgi}, Dragutinovi}, Ili}, Spasojevi}, [uput,Vaisavqevi},Beri},Jovanovi},Teofilovi},Karas,Sladoja,\uri~ek,Ugrenovi}.

FK Petar Pua~a:Ceki},Paro{ki, Ga}e{a, Abaxija, Vojvodi}, Risti},Novakovi},Zekovi},Vidakovi}, Vojnovi}, Dervi{i, Jacenko,@ivkovi}.

Meridijana – FK Petrika 4 2:3 Strelci: Torbica, Sedlar za Meridianu, a Sarajlija, Bala{ 2 golazaFKPetrika. Meridiana:Torbica,Jovi},Savi},Sedlar,Dolovac,\or|ievski, Dumni}, Duki}, Gaji}, Fat, Popovi},[ahuri},Gaji},Nikoli},[iket. FK Petrika 4: Raoni}, Bala{, Sarajlija, Polovina, Srdanovi}, Galovi},Milovanovi}S,Milovanovi}L,Radovanov,Drobwak.

Kinder (NS) – FK Petrika 3 1:2 Strelci: Axemi za Kinder, a Milovanvi} i Tomi} za FK Petrika3. Kinder: Fifa, Ru`i}, Pavlovi}, Obradovi}, Barjaktarovi}, Ristanovi},Axemi,Dokwa{.

^emp 07–04 – RFK Novi Sad 1:7 Strelci:Xari}za^emp07–04, aMilovanovi},Vuksanovi},O`vat2golazaRFKNoviSad. ^emp 07–04:Nesterovi},Popovi}, Xari}, Joki}, Agi}, Raki}, Dra`i},Miqevi},Borozin. RFK Novi Sad: Miqkovi}, Milovanovi}, Zavi{, O`vat, Vuksanovi}, Velemir, Triki}, Bojkov,Jak{i},Miji},Martinovi}, Mladi}, Lohinski, Trkuqa, @eraji}.

^emp 07–04 – FK Sini{a Mihajlovi} 1:5 Strelci: Miqevi}a za ^emp 07–04, a Dikosavqevi}, Domazetovi}M.2gola,Denda2golaza FKSini{aMihajlovi}. ^emp 07–04: Nesterovi}, Popovi}, Xari}, Joki}, Agi}, Raki}, Dra`i}, Miqevi}, Borozin. FK Sini{a Mihajlovi}: \uri}, \urovi}, Dikosavqevi} I, Dikosavqevi} M, Milanovi},

U NOVOJ PAZOVI

Odbojka{karevija Memorijalniturnir„MilanMitrovi}„uNovojPazovi protekao jeuznaku mladihodbojka{a sapodru~jaop{tineStaraPazova. Rezultati: pioniri: Nova Pazova – Stara Pazova 1:3, pionirke: NovaPazova–NoviBanovci2:1,kadetkiwe:NovaPazova–Stari Banovci2:1,seniorke:NovaPazova- Me{ovitaekipa1:2. Sveekipedobilesuzahvalniceiprigodnenagrade,atakmi~ewe jeposmatralooko200qubiteqaodbojke. J. Vu.

POZIV DEVOJ^ICAMA U KAWI@U

Selekcijaza Ratgeberakademiju Prvikrugselektirawadevoj~ica za ko{arka{ku „Ratgeber akademiju” poznatog ko{arka{kogstru~wakaLaslaRatgeberakojive}du`euspe{noradiu Ma|arskoj, u ~ijem stru~nom {tabu su treneri Ivica Mavrenski,ZalanMesaro{,Marija@ivkovNinkovi}iImreAjtow, obavi}e se 11.januara u sportskojhaliBaweKawi`a. Pozivzaprijavuupu}enjegeneracijama devoj~ica ro|enih 1998, 1999, 2000. i 2001. godine. Rokzaprijavuje4.januarimo`e

se izvr{iti putem telefona 064/031 2423 ili na e-mail apro.a@tippnet.rs. Ceoprogramselekcijejebesplatan tako da zainteresovane devoj~ice treba samo da ponesu opremu.Selekcija}eseobaviti upetak11.januara2013.godine, od 9 sati u hali „Bawe Kawi`a”,aod13satijezaigra~icei wihove roditeqe prezentacija uslovauTotovomSelu.Igra~icekojepro|uuslede}ikrugbi}epozvanenatrodnevnikampu TotovomSelu. M. Mr.

Krila Krajine: Dra`i}, Vejnovi}, Budisavqevi}, Popovi}, Vu~i}, Karanovi}, Mari}, Dragi~evi},Gluvi},Drobwak. FK Prof. Bolesnikov:Dardi}, Tomi}, Ru`i~ka, Tasi}, Burgi}, Novevski, Erakovi}, Miqu{, Stankovi},Kne`evi},Talo,Jeli~i},Galin.

FK Sini{a Mihajlovi} – PP tim 3:0 Strelci: Ili}, \uri~ek 2 gola. FK Sini{a Mihajlovi}: Grgi},Dragutinovi},Ili},Spasojevi}, [uput, Vaisavqevi}, Beri}, Jovanovi}, Teofilovi}, Karas, Sladoja,\uri~ek,Ugrenovi}. PP tim: Tica, @ivkovi} Jari}, Nesterovi}, Elez, Simi}, Ba{kalo,Mili},Jovanov,Milo{evi}, Paunovski, Cvetkovi}, Damjanovi}.

Godi{te:2003. Tvr|ava (Ba~) – FK Sini{a Mihajlovi} 3 6:0 Strelci: Kova~evi}, Jaki}–Kecman,Juhas2gola,Bundalo 2gola. FK Tvr|ava: Axi}, Kova~evi}, Mati}, Jeki}–Kecman, Juhas, Zindovi},Uzelac,Bundalo,[trbac. FK Sini{a Mihajlovi} 03:Supi}, Negovanovi}, Domazetovi}, Denda, Kecman, Veli~kovi}, Mihi},Marjanovi}.

Tvr|ava (Ba~) – FK Petar Pua~a 0:4 Strelci: Paro{ki, Dervi{i, Ga}e{a2gola. Tvr|ava: Axi}, Kova~evi}, Mati}, Jeki}–Kecman, Juhas, Zindovi},Uzelac,Bundalo,[trbac.

FK Petrika 3: Ivezi},Brestovac,Bi~anin,Radin,Maksimovi}, Milovanovi},Tomi},Ran|elovi}, Trifkovi}.

^emp 07–03 – FK Sini{a Mihajlovi} 4 0:2 Strelac:Zec2gola. ^emp 07–03: Nesterovi}, Panti},Joki},Raki},Agi},Popovi}, Simi},Bodiroga,\urovi},Pap. FK Sini{a Mihajlovi} 4: ^erevi}, Veli~kovi}, Marjanovi}, Milovanovi}, Andriga, Bosni}, Mirkovi}, Zec, Kecman, Kalu|erovi},[akota.

[obot, Andriga, Negovanovoii},Domazetovi},Kecman,Denda.

SK Vojvodina RMR – Futog Gale 1:3 Strelci:Popadi}zaSKVojvodinaRMR,aJazi},Radosavki}2golazaFutogGale. SK Vojvodina RMR:Su{i},Pej~i},Rajovi},Popadi},Pekanovi}, ^vorovi}, Popovi}, Petrovi}, Sav~i}, Suboti}, Pe{evi}, Ken|ur,Trifunovi},Peri}. Futog Gale: Jazi}, ]urguz, Aleksi}, Ka~avenda, [piri}, Babi}, Radosavki}, Stupar, Tonin, Kuri{,Lan~u`anin.

HUMANITARNI TURNIR „IGRAM ZA DRUGARA”

Uru~enipaketi}ideciizSOS-sela [estu godinu zaredom odr`an jehumanitarniturnir„Igramza drugara”, u organizaciji Ko{arka{kogklubaSelekta.Takmi~ewejenamewenozapomo}deciiz SOS De~ijeg Sela iz Sremske Kamenici, a ovoga puta okupilo je seniorske ekipe Slobode, Sport kija i doma}ina turnira Selekte. -Turnirjeodr`anuCentruza osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici - rekao je Marko Nestorovi}, vlasnik KK Selekta. - Otvorio ga je gradski sekretarzasportiomladinuNovogSadaPredragSvilar,aswim u dru{tvu bio je i pomo}nik direktora{kole@elimirMrdaq. Ciq nam je  bio da prikupimo i poklonimo {to vi{e slatki{a, igra~aka, ode}e i obu}e na{im drugarimaizSOSDe~ijegSela. Novogodi{wi paketi}i su, uz prisustvo svih ekipa, podeqeni

devoj~icama i de~acima, na op{te odu{evqewe na{ih malih drugara. U uvodnom delu turnira u~estvovale su `enske ko{arka{ke ekipe @KA „Marija Veger” iz Novog Sada i @KK Art Basket iz Beograda. Pored wih, promovisan su i mali{ani, najmla|i polaznici {kole ko{arke KK SelektaiKKNSBasket07,koji suodigraliborbenuizanimqivu utakmicu. Rezultatskideoturnirajebio u drugom planu. Ipak, recimo da jeprvomestoosvojilaekipaSelekte, drugo mesto pripalo je Slobodi i tre}e Sport kiju. Za najboqeg igra~a progla{en je BorisKri{an,igra~Selekte,u takmi~ewuuzakucavawupobedio je Savo Jankovi}, tako|e ~lan Selekte, a titulu najboqeg trojka{aponeojeMarkoMarovi}iz istogkluba. A. P.


18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda26.decembar2012.

PRVENSTVOEVROPE URAPIDU

Dreev {ampion

U senci festivala Misaonih igara u Pekigu, u Var{avi je 15. i16. decembra odigrano Prvenstvo Evrope u ubrzanom {ahu. Odigrano je 11 kola po [vajcarskom sistemu a na deobi prvog mesta zavr{ila su turnir ~etvorica igra~a, a najboqi po dodatnim kreiterijumima bio je Aleksej Dreev. Plasman: 1-4. Dreev, Va{ijeLagrav, [irov, Rubqevski 9,5, 5-13. Najdi~, Malahov, Tka~ijev, Motilev, Raxer, Raport, B. So}ko, Kovalev, Olzevski 9, itd. POLUFINALENOVOGSADA

Banovi} prvi Zavr{en je polufinalni turnir 82. prvenstva Novog Sada koji je organizovao [ahovski savez Novog Sada. Deset prvoplasiranih steklo je pravo igrawa u finalu 82. prvenstva grada. Kona~ana plasman posle: 1-2. Ivan Banovi}, Miroslav Panti} 7,5, 3. Zoran Milenkovi} 6,5, 4-5. Slavko Stanojevi}, Luka ^i~a 5,5, 6-9. Slobodan Kostadinovski, Dejan Vu~kovi}, Jasmina Milivojevi}, Nenad \uri} 5, 10-13. Borislav Mandi}, Dragan Cveti}, Dragoqub Vojvodi}, @arko Simovi} 4,5, 14. Aleksandar Aleksi} 4, 1517. Svetlana Stojadinov, Bo{ko Zlatkovi}, Milorad Obradovi} 3,5, 18-19. Miodrag Milosavac, Miodrag Taskovi} 3, 20. Svetislav Domastovi} 1 poen. SAVEZZASPORTI REKREACIJUINVALIDA NOVOGSADA

Priznawa i {ahistima Savez za sport i rekreaciju invalida grada Novog Sada odr`ao je skromnu sve~anost na kojoj su dodeqena priznawa za ovogodi{we postignute rezultate na pokrajinskom, dr`avnom i svetskom nivou. Dobitnika je bilo 33 u raznim sportovima. Od {ahista ta priznawa su dobili: Bogoqub Dankovi}, Milisav Miki}, Qubi{a Kuzmanovi} i Davorin Vrane{. - Ova skromna proslava nosi sna`nu dru{tvenu poruku koju treba da po{aqemo svima, a to je da se anga`ovawem, trudom i voqom mogu prevazi}i sve prepreke u `ivotu. Grad mora da obrati pa`wu na sve svoje stanovnike i da podr`i ovakva udru`ewa koja predstavqaju socijalni kapital i bogatstvo za na{ grad – izjavio je ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Predrag Svilar i tom prilikom ~estitao prisutnim sportistima na ostvarenim rezultatima. Na priznawima se, u ime sportista - invalida grada, zahvalila Borislava Peri} Jankovi}, dobitnica srebrne medaqe na Paraolimpijskim igrama u Londonu ove godine. PROBLEMBR.421

Beli daje mat u dva poteza LasloApro MagyarSakelet,1989.

SVETSKIEKIPNI[AMPIONATGRADOVA

Novi Sad u osmini finala U Ujediwenim Arapskim Emiratima (Al Ain) od 21. do 28. decembra igra se Svetsko prvenstvo gradova. Srbiju, za koju nastupa olimpijska reprezentacija ( Ivani{evi}, Marku{, Perunovi}, Sedlak i D. Popovi}), predstavqa grad Novi Sad. Gradovi su podeqeni u {est grupa po ~etri ekipe. Novi Sad je raspore|en u F-grupu u kojoj se nalaze jo{ Hogeven (Holandija), Vu Ksi (Kina), i Kairo (Egipat). Ekipa Hogovena (Giri, Sokolov, Tivjakov i Smits) je druga na startnoj listi sa prose~nim rejtingom od 2666 poena. Rezultati F-grupe: 1. kolo: Novi Sad – Vu Ksi 2,5:1,5 (Ivani{evi}- Ju Vang remi, Marku{ - Dan Ji 0:1, Perunovi} – Li 1:0, Sedlak – Fung 1:0), Hogeven – Kairo 4:0. 2. kolo: Vu Ksi – Kairo 2:2, Novi Sad – Hogeven 1,5:2,5 (Ivani{evi} – Giri remi, Perunovi} – Sokolov 0:1, Sedlak – Tivjakov remi, Popovi} –

Smits remi. 3. kolo: Hogeven - Vu Ksi 2:2, Kairo – Novi Sad 1:3 (El Gindy – Ivani{evi} 0:1, [oker Marku{ remi, Ezat - Perunovi}0:1, Labib - Sedlak remi). Plasman: 1. Hogeven 5 (8,5), 2. Novi Sad 4 (7), 3. Vu Ksi 2 (5,5), 4. Kairo 1 (3). Nakon eliminatornih borbi u daqem toku takmi~ewa igra po kup sistemu (na ispadawe) 16 ekipa. Parovi 4. kola: London (Engleska) – Atina (Gr~ka), Astana (Kazahstan) – Ta{kent (Uzbekistan), Saratov (Rusija) – Daka (Banglade{), Hogeven (Holandija) - ^ikago (SAD), Pariz (Francuska) – Baku (Azerbejxan), Lavov (Ukrajina) – Vu Ksi (Kina), Lund ([vedska) – Riga (Letonija), Ptuj (Slovenija) – Novi Sad (Srbija). Prva grupa od ~etiri para daju jednog finalistu a druga grupa drugog.

[AHOVSKI[IBICARI

Borkijev sistem protiv varalica Da podsetim, napisao sam, pre godinu-dve za “Dnevnikov {ah sredom”, ~lanak “Alan Tate na rate”. Radilo se o jednom momku iz [kotske, skromnog {ahovskog znawa, koji je na jednom me|unarodnom turniru u Rijeci imao iznenadno “prosve}ewe duha” i pobe|ivao sve redom. Pojavqivale su se sumwe u varawe ali konkretnih dokaza nije bilo. Jedino je na kraju turnira uspeo da ga nadmudri velemajstor Borki Predojevi}, koji je od veb majstora zatra`io da se, u prenosu u`ivo, prenose pogre{ni potezi. I upalilo je! Alan Tate je ubrzo bio pora`en, a kako o~evici pri~aju, u analizama partija je pokazao vrlo slabu igru, tako da su bili uvereni da je varao. Na upravo zavr{enom open turniru u Zadru pojavio se jedan Tuta Bugarin po imenu Bori slav Iva nov. Naj sla bi ji igra~ na turniru, rejting 2227, bez ikakve titule, uspeo je da osvoji 6 poena, uz performans od 2697 poena, i na|e se na kra-

BorkiPredojevi}

ju na deobi tre}eg mesta! Pobedio je s lako}om hrvatsku reprezentaciju GM Ivana [ari}a (2626), GM Zdenka Ko`ula (2638), GM Ro ber ta Zel ~i }a (2560), zatim GM Bojana Kurajicu (2565), Maria [ahinegera (2426), a remizirao je sa GM Davorom Kuqa{evi}em (2561)

TURNIRDECEUNOVOMSADU

Zlato za Dejana, Luku i Ma{u U Novom Sadu je, u organizaciji Novosadskog {ahovskog aveza, De~jeg saveza grada i [ahovskog kluba Promocija, u prostorijama Osnovne {kole “@arko Zrewanin”, odigran turnir dece. Odigrano je 4 kola u grupama de~aka 14. i 5-8. razreda i devoj~ica 1-8. razreda. Bila je to posledwa provera mladih novosadskih {ahista pred Kadetski festival mladih Vojvodine ,koji }e se odr`ati januara meseca u Subotici. De~aci 1-4. razred: 1. Dejan Omorjan 4, 2-3. Ilija Kisi}, Lav Paj~in 3,5, 4-11. Aleksandar Zdravkovi}, Danilo Damjanovi}, ^edomir \urin, Vawa Petrovi}, Jovan Ba~li}, \or|e Sabo‚ Mihajlo Vlaci}, Milan Gagi} 3, 12-22. Aleksandar Milo{ev, Vasilije Stankovi}, Ilija Saprovanov, Luka Tufegxi}, Uro{ Te{ovi}, Milan ^amxi}, Neboj{a Popi}, Damjan Diki}, Nemawa Cveti}, Nikola ^olakovi}, Aleksandar Male{evi} 2, 23-25. Sini{a Milovanovi}, Mi{ka Ki{, Uro{ Soja 1,5, 26-29. Nenad Marinkov, Du{an

Gajin, Luka Vu~i}, Milan Miladinovi} 1, 30. Mihailo Prodanov 0,5, 31-33. Andrej Plancak, Luka Petkovi}, Uro{ Milakovi} 0. De~aci 5-8. razred: 1, Luka ^i~a 4, 2. Branislav [obot 3,5, 3-6. Nikola Pani}, Filip Despi}, Nemawa Samarxija, Milo{ Pisari} 3, 7-9. Ivan Stanfeq, Luka [erbexija, Stefan Majstorovi} 2,5, 10-13. Jovan Mitrovi}, Pavle Jovanovi}, Nemawa Sretkovi}, Andrija Stani{i} 2, 14-17. Danijel Bodor, Bojan Nini}, Du{an Predojevi}, Miwa Vu~kovi} 1,5, 18-20. Oliver Veli~kov, Jovan Ili}, Stefan Alavawa 1, 21-22. Marko Leti}, Konstantin Nikoli} 0. Devoj~ice 1-8. razred: 1. Ma{a Milivojevi} 4, 2-5. Tijana Ostoji}, Helena Vojinovi}, Nina Udovi~i}, Milana Jovanovi} 3, 6-9. Mia Mi}in, Katarina Ostoji}, Dragana Stojanovi}, Ivana Qubenkovi} 2, 10-13. Jovana Velimirovi}, Duwa Damjanovi}, Katarina Miqenovi}, Katarina \ur~inski 1,5, 14-15. Katarina Spasi}, Sla|ana Bogdan 1.

BUBAMARINFIDEREJTINGCUGER

Nova lista nadrealista Re{ewe problema br.420 (Vjaceslav Antipov, Serp&Molot.) sa pozicijom: beli – Kf8, Da8, Te3, Sc6, pe{aci c4, d6; crni – Kc5; je 1.Se5! Na 1…K:d6 sledi 2.Dc6 mat. Na 1…Kd4 sledi 2.Da7 mat. Na 1…Kb4 sledi 2.Da3 mat. Na 1…Kb6 sledi 2.Sd7 mat.

U organizaciji [ah kluba Bubamara, u prostorijama Novosadskog {ah kluba, odigran je prvi brzopotezni rejting turnir u Vojvodini koji }e se rejtingovati kod FIDE. Turnir je imao skroman broj u~esnika iz razloga {to su igra~i pomalo zasi}eni raznim vrstama rejtinga koji im ni{ta ne zna~i i ne donosi nikakvu materijalnu korist – a od slave se ne `ivi! Plasman: 1-2. Ivan Banovi}, Dragomir Soki} 7, 3. Milan Popovi} 6,5, 4-5. Radosav Petkovi}, Vojislav Veqkovi} 6, 6-8. Vladan Desnica, Pavle Ni{avi}, Zoran Milenkovi} 5, 9. Miroslav Popr`en 4, 10-12. Danijela Petrovi}, Petar Pjetlovi}, Slavko Stanojevi} 3,5, 13, Miodrag Milosavac 3, 14-15. Nikola Tadi}, Zoran Rati} 2,5, 16. Jovo Petovi} 2.

i GM An dre jom Su met som (2638). Da li je Borislav Ivanov odjednom postao {ahovski genije u 25-oj godini `ivota ili se radilo o drskoj prevari ispred o~iju svih u~esnika koji su to nemo}no posmatrali? Postojale su sumwe i protesti igra~a za varawe ali sudija nije ni{ta preduzimao. U predzadwem kolu, u borbi za prvo mesto, opet je na scenu stupio Borki Predojevi}. Borki je od sudije turnira tra`io zabranu prenosa te partije sa Bugarinom i nakon toga lako je dobio partiju. Izgleda da u tom grmu le`i zec! Da li je bila buba u uhu ili pod ko`om, tek izgleda da je buba tog puta spavala, a kako ‘’vara’’ i da li, nije otkriveno. U posledwem kolu sudija je ponovo dozvolio prenos wegove partije a rezultat toga bila je pobeda Bugarina protiv jednog od najja~ih hrvatskih igra~a, velemajstora Ivana [ari}a. Plasman: 1-2. Borki Predojevi}, Hrvoje Stevi} 6,5, 3-4. Sumets, Ivanov 6, itd.

SUBOTI^KA[AHOVSKA JESEN

Bal za Milo{a

U Su bo ti ci je za vr {en tradicionalni festival Suboti~ka {ahovska jesen 2012, kojeg je u saradwi sa [ahovskim savezom Subotice organi zo vao [K Spar tak. U okvi ru fe sti va la igrao se me|unarodni Berger turnir sa 10 u~esnika za osvajawe inter-balova. Doma}i omladin ci Ku mi}, ^a bar ka pa i Tan ~ik ni su is ko ri sti li {ansu ali zato jeste Milo{ Stankovi} iz Beograda. Pla sman: 1. Ba lind Na| He|e{i 7, 2. Milo{ Stankovi} 6,5, 3-4. Dejan Dinev, \ozo Pataki 5, 5. Filip Kumi} 4,5, 6. Rudolf Serti} 4, 7-8. Nenad \oki}, Novak ^abarkapa 3,5, 9-10. Kristijan Tan~ik, Josip Sto}ko 3. Na rej ting tur ni ru u~e stvovao je 21 igra~ iz Subotice i okoline. Pobedio je otac na{eg olimpijca Nikole, Ivan Sedlak, sa 7,5 poena ispred Vese Avrama i Zdravka Puhala koji su sakupili pola poena mawe. Plasman: 1. Ivan Sedlak 7,5, 2-3. Veso Avram, Zdravko Puhalo 7, 4. Karoq Sabado{ 6, 5. Antal Hegedu{ 5,5, 6-8. Ivan Raji}, I{tvan Kova~, Lako Dulac 5, 9-13. Juli us Ve ~e ri, Ra de Vu ce li}, Ro bert Me{ter, Laslo Lawi, Slobodan Bo{wak 4,5, 14-15. Ivko Jelovac, Slobodan @aki} 4, 16. Branislav Vujevi} 3,5, 17-19. Uro{ Be li}, Alek san dar Be li}, Mi haq Bi~kei 3, 20-21. Milan Jovanovi}, Stevan Lawi 2,5.

dnevnik

ANALIZIRANEPARTIJE

Smak i {ah Moram da priznam da sam se malo opustio ~ekaju}i posledwi Smak. Sve mislim, {to da radim ako niko ne}e mo}i slede}e srede to da pro~ita, ~ak ni na Rtwu. Posle se ispostavilo, kao {to politi~ari imaju oba~aj da komentari{u, da je Smak izvu~en iz konteksta i time dobio savim drugo zna~ewe. A i {ta ima Maje tu da nam prori~u kada ni svoju propast nisu predvideli, niti iko `iv zna kako su propali. Bilo – pa pro{lo! Pre`iveo sam do sada ve} nekoliko smakova, mada i sam ne znam kako, niti kako je to smaknu}e konkretno trebalo da izgleda. O propasti ve} ne{to malo vi{e znam jer to mi se de{ava skoro svakodnevno pa, iako mi nije do pesme, ~esto mi na um padne refren: „ Nek propadne, nije {teta”! E sad, kada je svo to majansko proro~anstvo pro{lo, malo sam krstario po internetu, da nadoknadim propu{teno vreme, i prona{ao (~uj – prona{ao, a nisam ni na{ao, jer ih niko nije ni izgubio) na sajtu www.vecitisah Vladice Andreji}a, u serijalu o Novosadskom {ah klubu, komentarisane partije sa posledweg ekipnog {ampionata Srbije. Namah mi laknu: spas u zadwi ~as. Gotov materijal! Naravno, komentarisali su je pobednici iz Novosadskog {ahovskog kluba. A i zaslu`ili su – ipak je ovo wihova godina! Nisam ja izmislio da pobednici pi{u istoriju! Serijal po~iwemo partijom Miodrag Perunovi} – Aleksandar Kova~evi}. Zbog izvanrednog komentara velemajstora Kova~evi}a, koji je lako razumqiv ~ak i za obi~ne qubiteqe {aha, nisam `eleo da vam uskratim zadovoqstvo wegovog razmi{qawa, tj. da skra}ivawem osakatim tekst, pa }u vam partiju, mimo obi~aja, prikazati u dva nastavka. Miodrag Perunovi} – Kova~evi} Sicilijanska odbrana (B84) 1.e4 Pre sam o~ekivao 1.d4 koji, u posledwe vreme, Mi}ko igra ~e{}e. 1...c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6 6.Le2 Pro{log puta smo igrali varijantu sa 6.Le3, ali to je bilo pre desetak godina i od onda je mnogo vode proteklo Dunavom, a i Ni{avom. 6...Sbd7 Po Mi}kovoj reakciji (sve poteze je igrao bez imalo oklevawa i razmi{qawa) video sam da je ne{to spremio pa sam se zamislio i odlu~io da skrenem sa staza kojima sam ve} prolazio. Naime na ovom mestu sam naj~e{}e igrao 6...e6, ali i 6...e5 i 6...g6. Pre par godina sam pro~itao ~lanak A. Kuzmina gde je pisao o potezu 6...Sbd7 u Najdorfu na sve mogu}e poteze pa sam odlu~io da i ja to probam, mada se u delu ~lanka koji se odnosio na 6.Le2 Sbd7 ili 6.Lc4 Sbd7 nisam se}ao ni~ega jer su mnogo opasnije izgledale varijante 6.Lg5 Sbd7 ili 6.Lc4 Sbd7. 7.Le3 e6 Mogu} je ovde i prelaz u neke zmajeve vode sa 7...g6 ali sam se nadao da }e on igrati u daqem toku malu rokadu i onda }u sa b5 zapo~eti brzu kontraigru na ta~ku e4. 8.g4 Opa! Neprijatno iznena|ewe! Sasvim u Mi}kovom razbija~kom stilu! Nikakve male rokade belog i mirne igre, ve} neka varijacija Keresovog napada. 8...h6 9.f4 Sc5 Po vremenu koje sam ovde potro{io moglo se uo~iti da nisam znao {ta ovde ka`e teorija, ali, isto tako, da mi se pozicija nije ba{ svidela. Crni mora nekako da se razvije, ali o~igledno je da beli ima razvojnu prednost i inicijativu. 10.Lf3 Dc7 Crni ne mo`e mirno da zavr{i razvoj sa Ld7 zbog e5 pa sam zato odigrao ovaj potez. (10...e5 11.Sf5 L:f5 12.e:f5 e:f4 13.L:f4)

11.De2 Ld7

12.0–0–0 Beli je odli~no odigrao otvarawe: brzo je i energi~no zavr{io razvoj i napravio rokadu. Bio sam u velikoj dilemi: da li da pobegnem kraqem u veliku rokadu, ali, kako je napisao Bologan u jednom svom komentaru o sicilijankama, kad crni napravi veliku rokadu obi~no beli ima prednost: on prosto napreduje pe{acima na kraqevom krilu i crnom }e biti tesno. Odlu~io sam da spalim spasonosne mostove i li{im sebe prava na veliku rokadu a moj plan bio je b5, zatim b4, pa ako mo`e i b3. Naravno da sam bio svestan da ne{to tu u mojoj poziciji ne {tima jer je beli u potpunosti razvijen, a i wegova dama rendgenski snima mog kraqa, Ali, {ta da se radi... 12...Tb8 13.The1 Se}am se da me je u prvi mah taj potez obradovao jer me vi{e brinulo 13.g5 na {ta sam planirao da otvorim topu h-liniju sa h:g i onda da kowa vratim na g8 i mo`da kasnije Se7, ali pre svega b5. Ipak bi to izgledalo vrlo ru`no. (13.g5 h:g5 14.f:g5 Sg8) 13...Le7 Po{to se beli nagomilao po e-liniji odlu~io sam da malo ubla`im taj pritisak i prekrijem svog kraqa. Ponekad bi on mogao mo`da i pobe}i u malu rokadu. 14.g5 I ovaj me potez obradovao za vreme partije. Vi{e me brinulo 14.h4 ili 14.e5. ^inilo mi se da ovako dobijam poqe e5 i da wegova igra u centru gubi snagu. Bio sam u zabludi! 14...h:g5 15.f:g5 Sh7

16.h4? (16.Sf5! Ispostavilo se da je sve bilo spremno za ovaj tipi~an udar. Koliko je samo puta moj glavni u~iteq, Dra{ko Velimirovi}, sko~io svojim kowima na f5, d5 pa i e6! Na moju sre}u, i ja i Mi}ko smo ovde automatski obratili pa`wu na g5-pe{aka. 16...e:f5 17.Sd5 Dd8 18.e:f5 i beli }e uskoro vratiti figuru sa katastrofalnim posledicama po crnog. 16...b5 Crni se i daqe “pravi lud” i mirno zapo~iwe svoj napad. 17.Sf5 b4 Se}am se da sam bio zadovoqan ovom pozicijom iako sam imao samo jo{ 14 minuta na satu. Verovao sam da }u ipak i ja do}i do neke igre i da }e mo`da moj pe{ak nekad sti}i i na poqe b3. Tako je bilo u mojoj glavi, a u stvarnosti - crni je totalno izgubqen! Harmoni~no raspore|ene bele figure mogu naneti udar, bukvalno, kad god ho}e! Evo nekoliko ubita~nih varijanti: 18.e5!? b:c3 19.e:d6 Da5 20.S:g7+ Kf8 21.d:e7 K:g7 22.Ld4+ Kg8 23.De5 +-; ili: 18.L:c5 D:c5 18.Sd5 Lb5 20.Dg2 +-. Nastavaku slede}embroju. Komentar: A.Kova~evi} Pripremio: B.Dankovi}


kULTURA

dnevnik

sreda26.decembar2012.

19

УОРГАНИЗАЦИЈИДРУШТВАКЊИЖЕВНИКАВОЈВОДИНЕ

Књижевнисалоникараван војвођанскихписаца Друштво књижевника Војводинезавршавагодинусадвезначајне програмске активности : КњижевнимсалономиКарваном писаца.КњижевнисалонсеодржаваданасуДКВ,сапочеткому 18часова,аулазјеслободан. Књижевникараванјетрадиционалнаманифестација,већнеколикодеценија,гдеистакнутиписцичлановиДруштванаступајуу градовимаВојводине,зависноод финансијских могућности. Писци ће гостовати сутра у Сремској Митровици (Градска библиотека„ГлигоријеВозаровић“)иу БачкојПаланци(Градскабиблиотека „Вељко Петровић“), а у Сомборупрекосутра(Српскачитаоница „Лаза Костић“). Књижевневечеритакођепочињуу18 часова,узслободанулаз. Основнаидејаједасепредставесановимрадовимаидаразговарајусапоштоваоцимакњижевне речи, као и да афирмишу са-

времену књижевност и мултикултуралност која карактерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација,јерписцинаступајупред већимбројемпосетилаца. Књижевни салон се одржава већседмипутуклубуДКВ.Наступасесаидејомдасепредставивећибројписаца,дасеафирмише књижевност као и само Друштвоидасесимболичкизавршигодинаједнимдогађајему којем учествује у просеку око четрдесет писаца. Поред читања,овомманифестацијомсенаглашава заједничко деловање писаца у стварима књижевности, њихов интерес да се књижевност разумева као основа еманципованекултуре.Такођеи упућеностписацаједнихнадруге као актера који деле сличну судбинуудруштвукојечестоне разуме и недовољно подржава

савременукњижевностистваралаштво. Уоведвеманифестацијеукљученојепрекошездесетписаца.Измеђуосталихнаступају:ПалБендер, Иван Негришорац, Емсура Хамзић, Никола Страјнић, Петко Војнић Пурчар, Милан Ненадић, Бранислав Живановић, Јован Зивлак, Угљеша Шајтинац, Синиша Живковић, Фехер Ђула, Милан Живановић, Нада Душанић, Владимир Кирда Болхорвес, Илеана Урсу, Милош Латиновић, Милан Мицић,ГорданаЂилас,ПавелГатајанцу,ВеснаКораћ,СтојанБербер, Мирјана Марковић, Вјера Бенкова,Радован Влаховић,Срђан Тешин, Стеван Вребалов, Давид Кецман Дако, Радомир Миљојковић, Часлав Ђорђевић, Рале Нишавић, Небојша Кузмановић, Бошко Радић, Срето Батрановић, БраниславЗубовић,ВладимирКочиш,ЈованМихајло,МаринаЖинић,ЉубицаВуковДавчик. Р.Л.

ПОЗОРИШНЕПРЕМИЈЕРЕ

Тајанствени„чичак“ ЈожефНађ,Азами2,Регионалницентар„ЈожефНађ“Кањижа ИусвојојновојпредставиЈожеф Нађ наставља да развија, у последњевремедоследно,интересзамаске,запреображајудиректнојвезисаприродомиверовањима која су претходила савременој култури. У људском поретку,тоједанаснештоархаично, „превазиђено“. У космич-

ком,сликајенештодругачија, с мање израженим амплитудама промене. Наасоцијативномплану,оном којијекодНађаподједнакоупотребљивинепоуздан,јерсењеговапоетикапрвенственозаснива на еманацији спиритуалног, надреалног искуства, „Азами 2“ јепредставаооностраномискуству, о, шекспировски речено, елементима. Представа почиње игром светла и сенки на паноима, које

подсећају на циклус дана и ноћи,напостањекаквојеописано у Библији – раздвајање неба од земље. У следећој сцени маскираниљудиоживећемртваца,односнопревестиганадругисвет употпуноновомобличју. Азамијејапанскиназивзабодљикаво цвеће чкаљ које има

„Креаутуре“ у представи су, поред почетног врачања, више налик неким карикатурама људскости и животиња (слонови, птице), чије се сцене, са дозом хумора,приказујусадозомтотемизма. Овакав третман потиче изпантомимичкешколепокрета којујеНађусебистопиосадуховним и борбеним оријенталним вештинама, у брзим променама ритма иаутентичнимкретњама само делова екстремитета, увек у згрченом или полузгрченомположају. Наравно, сваки опис или анализа Нађове последње потраге за оностранимнеможедазанемари њену естетску димензију, потврђену самом намером аутора да властиту позорницу, бар у„комерцијалнојупотреби“,осветлирефлекторима, а не звезданим сводом. У њој, у театру, ЈожефНађналепообликован начин представља редакпримерсвезаборављеније човекове функФото:ЕдвардМолнар циједаходанатанкојлибурну историју употребе и зна- нији која спаја многе ствари, па чења,одбиблиједоВинијаПуа и традиционална поимања духа („двојка“ је отуда што се пред- иматерије,хуманостиианималставајошувекразвија).Маскеи ности,животаисмрти. материјали приручни још древИзвођачи, због маски појединомчовеку– глина,дрво,вуна– начнонепрепознатљиви,штотаодају утисак да је реч о неком кођеносисвојдражиизначења, индијанском ритуалу, после ко- билисуЈожефНађ(ауторисцејегдолазиритуалнизанос,слике нографије), Петер Гемза, Ђула ихалуцинације,упоетициЈоже- Франција,АнаРети,ИшиЏуња, фа Нађа увек илузионистички Габор Нађпал. Костиме је креипредстављене, ликовима који се рала Александра Пешић, а свенеочекивано појављују, нестају тлоЛаслоДобо. изаваравају,заводечула. ИгорБурић

НАЛИСТИЗАНОМИНАЦИЈУЗА„СТРАНОГ”ОСКАРА

Деветфилмовауширемизбору Француски блокбастер ‘’Les Intouchables‘’ (Недодирљиви) и аустријски филм ‘’Љубав‘’ Михаела Ханекеа који је освојио Златну палму су међу девет филмова на листи са које ће бити изабрано пет филмова који ће се наћи у трци за номинацију за Оскара за најбољи филм снимљен ван енглеског говорног подручја. ‘’Les Intouchables‘’ Оливијеа Накачеа и Ерика Толедана је постао филм са другим највећим успехом на благајнама широм Француске. Овај филм дирљиве приче говори о богатом квадриплегичару из Француске који запошљава младог Афроамериканца из урбаног гета да брине о њему.‘’Љубав‘’је прича о љубави у позним годинама и у мају је освојио Златну палму у на Филмком фестивалу у Кану. У надметању за номинацију за награду Америчке академије за филм су и канадски филм ‘’WarWitch‘’ Кима Нгуајена чија су тема деца-војници у Африци

и који је проглашен је за најбољи филм на овогодишњем њујоршком фестивалу ‘’Трајбека‘’, чилеански филм ‘’Но‘’, дански филм ‘’A Royal Affair‘’, преносе светске агенције.У конкуренцији за номинацију за Оскара за страни филм ове године су и исландски филм ‘’The Deep„, норвешки ‘’Кон-Тики„, румунски ‘’Иза брда‘’ и швајцарски ‘’Сестра‘’. Ових девет филмова је одабрано са листе од 71филма,међу којима је био и српски кандидат ‘’Кад сване дан‘’ Горана Паскаљевића. Пет финалиста бираће одбор Академије који ће се састати током викенда између 4. и 6. децембра и који ће гледати по три филма сваког дана. Имена номинованих филмова ће бити објављена 10. јануара поред номинованих из свих категорија за 85.доделу награда Оскар која ће бити одржана 24.фебруара.Оскар за најбољи страни филм на 84.додели припао је филму ‘’ASeparation‘’,иранској драми редитеља Асгхара Фархадија.

Група„Ренесанс”

СУТРАПОЧИЊЕЦИКЛУСБОЖИЋНО-НОВОГОДИШЊИХКОНЦЕРАТА

Започетак„Ренесанс” ибарокнамузика Концертом aнсамбла „Ренесанс“ сутра у 20 часова у Синагоги, биће отворен циклус „Божићно новогодишњи концерти“ Музичке омладине НовогСада,који ће трајати до 15.јануара 2013. Десет чланова овог ансамблакојисвирајунаисторијским инструментима извешће музику барока (Бах, Хендл, Телеман, Персл, Лили...).Улазницестају500динараи продајусеуМузичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел.021/452344) 8до14часова,каои двасатапредпочетакконцерта уСинагоги. Ову манифестацију Музичка омладина Новог Сада континуирано организује још од 1997.године.Током петнаест година постојања циклус

„Божићно-новогодишњи концерти“ израстао је у значајно културно-уметничко обележје града. Организатор верује да ће и ове године квалитетним, разноврсним и атрактивним програмским садржајима улепшати празнични период својим суграђанима,да ће окупити сталне посетиоце, али привући и нове,и наравно обогатити културну понуду у Новом Саду. Наредни концерт,закојисукарте распродате, је у недељу 30. децембрау20часовауСинагоги,асвирају Стефан Миленковић и Гудачи Светог Ђорђа. На програму овог концетасуделаЧајковског, Гершвина иСен-Санса. Након Нове године, 8. јануара следитрадиционалнибожићни кон-

цертХораСаборнецркве„СветиГеоргије“,поддиригентскимвођством БогданаЂаковића. ВиолинистаАлексејИгудесмани пијаниста Хјунг-ки Џу приредиће 11. јануара на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта шоуподназивом„Bignightmaremusic“, са Београдском филхармонијом.Улазницестају1.500и2.000динараипродајусенаблагајниСНП –а. За крај циклуса најављен је концертбраћеТеофиловићигитаристе МирославаТадића15.јануарауСинагоги,накојемћепредставитиновиалбум„Видарица“.Улазницестају800и1.000динараипродајусеу МОНС–у. Н.Пeјчић

КОНЦЕРТУСТУДИЈУИНАТАЛАСИМАРАДИОБЕОГРАДА

Перформанс посвећен Џону Кејџу Музичари из Београда, Новог СадаиКрагујевцаокупљениуАнсамблСтудио6,одржаћевечерасу Студију 6 Радио Београда  концертни перформанс поводом стогодишњицерођењапознатогамеричког композитора и мислиоца 20.века,ЏонаКејџа.АнсамблСтудио6,названтаконаконпрвогконцертаодржаногуистоименомпросторуујуну,којичинемузичариса богатим међународним искуством напољукласичне,савременеиимпровизованемузике,одржаћеконцертниперформансузистовреме-

нипреноснаталасимаТрећегпрограмауемисији„МузикаВива”.У програму учествују Светлана Мараш, Јасна Величковић, Милана Зарић, Ивана Граховац, Каролина Бетер,НенадМарковић,Владимир Благојевић. Уметнички кредо ансамблајенеговањеиистраживање дијалогаизмеђуслушања,извођењаистварањаумузициданас. Простор око легендарне ‘Шестице’узградиРадиоБеоградапослужиће уједно као мизансцен и равноправни учесник у концептуалнојизведбиКејџовеиЛусијеове

музике. Ансамбл Студио 6 ће токомвечериизводитиинтерактивни перформансзапубликукојасешета. Такоћебитизавршенаконцертнасезона,укојојјеСтудио6враћен музичарима за живе наступе предпубликом,узистовременирадиопренос.ТокомгодинесууСтудију6наступалиДиванханаиЛивио Минафра, Фиш ин Оил, Ања Ђорђевић,теАнсамблСтудио6,а у наставку сезоне се очекује по концерт сваке последње среду у месецу.

ВЕЧЕРАСУСРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

НасцениВердијев„Набуко” Популарнаопера„Набуко“ЂузепаВердија бићеизведенавечерас у 19 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српскогнародногпозоришта. Оркестром и Хором СНП–адиригује МикицаЈевтић, а углавнимулогама су:Миодраг Д.Јовановић,првакОпереНародног позоришта из Београда (Набуко), Александар Саша Петровић(Исмаил),ВалентинаМиленковић(Абигаила),ВиолетаСрећковић (Фенена), Бранислав Јатић (Закарија),ГоранКрнета(Велики свештеник),ИгорКсионжик (Абдало),иЛаураПавловић(Ана). Опера „Набуко“ спада у ране Вердијевеопере,трећајепореду, компонована 1842. Међутим, у њој је већ присутан индивидуални израз младог композитора. Мужевна снага створила је живе карактере на сцени, а величанственихоровипоробљенихЈеврејапрвипутсууздиглииузбудили духове слушалаца. Љубав према домовини,верскамржња,лудило, покајање – та темељна људска стањасуприсутнауопери„Набуко“. Сам Верди записао је много касније: „То је опера с којом у ствари започиње моја уметничка каријера”,астомоперомзапочиње и његова међународна слава. Последњапоставкаопере„Набу-

ко“ премијернојеизведена8.маја1983.урежијиДејанаМиладиновића, и с мањим прекидима је биланарепертоаруОпереСНП-а досезоне2003/2004.кадјујережијскиобновилаКатаринаМатеовићТасић.Сценограф је Милета

комплет садржи карте за следеће три представе: 16. јануара балет “Крцко Орашчић“ , 21. јануара оперету„Кнегињачардаша“и31. јануарабалет„ДонКихот“.Оперскобалетскикомплетподразумева картезаследећепредставе:9. јану-

АлександарСашаПетровићуопери„Набуко”

Лесковц, костимограф Јасна Петровић Бадњаревић, а диригент хора је ВеснаКесићКрсмановић. Иначе,Српсконароднопозориште је припремило комплете улазницазаоперскеибалетскепредставе у јануару, које су 60 одсто јефтиније. Балетско – оперски

ара оперету „Кнегињу чардаша“,17. јануара балет„Крцко Орашчић“, и29. јануара оперу „Пиковадама“. Ценакомплетаје720динара(појединачнојеиначе600 динара попредстави).Комплетисуу продајидо датума прве представе у комплету. Н.П-ј.


20

sreda26.decembar2012.

svet

dnevnik

BO@I]PROSLAVQEN[IROMSVETAUZPORUKEMIRA

SIRIJA

Papa pozvao na prestanak sukoba u Siriji Zapadne crkve {irom sveta proslavile su ju~e Bo`i}, praznik ro|ewa Isusa Hrista u Vitlejemu, gde su se ispred drevne crkve Hristovog ro|ewa okupile hiqade hodo~asnika iz celog sveta i lokalni stanovnici, dok je papa Benedikt XVI u Vatikanu poslao tradicionalnu Bo`i}nu poruku. Prazni~nu atmosferu u Vitlejemu, biblijskom gradu na Zapadnoj obali, nisu naru{ili hladni vetrovi, dok su vernici strpqivo ~ekali da u|u u crkvu staru 1.700 godina i vide pe}inu, Isusovo rodno mesto, iznad koje je crkva podignuta. Oni su se od prekju~e okupqali na Trgu jasli ispred crkve Hristovog ro|ewa, a proslava je kulminirala pono}nom misom u katoli~koj Crkvi Svete Katarine, pored pravoslavne Crkve Hristovog ro|ewa. Papa Benedikt XVI je ju~e uputio svoju tradicionalnu Bo`i}nu poruku Urbi et Orbi - gradu Rimu i ~itavom svetu - zatra`iv-

{i prestanak krvoproli}a u Siriji i pozvav{i na dijalog kojim bi se prona{lo politi~ko re{ewe za sukobe u toj zemqi. „Ima nade u svetu, ~ak i u najte`im vremenima i u najte`im situacijama”, rekao je papa u tradicionalnoj poruci koju je pro~itao sa balkona bazilike svetog Petra, pred desetinama hiqada vernika koji su se okupili na istoimenom trgu u Vatikanu. ^estitaju}i Bo`i} na 65 jezika, papa je, tako|e, pozvao na mir na Bliskom istoku, a zatra`io je i po{tovawe verskih sloboda u Kini. „Jo{ jednom pozivam na okon~awe krvoproli}a, lak{i pristup pomo}i namewene izbeglicama i raseqenima i dijalog u ciqu iznala`ewa politi~kog re{ewa za (taj) sukob”, rekao je papa. „Neka mir prona|e sirijski narod, duboko rawen i podeqen sukobom koji ne {tedi ni one koji ne mogu da se brane i koji odnosi nevine `rtve”, naveo je pa-

pa Benedikt XVI, prenele su agencije. Poglavar 1,2 milijarde vernika Rimokatoli~ke crkve {irom

to~nog DR Konga, gde su napadi pobuwenika primorali desetine hiqada qudi da napuste svoje domove i tako|e se pomolio za mir

sveta je, tako|e, osudio nasiqe u Nigeriji i Maliju, afri~kim dr`avama u kojima su hri{}anski vernici u proteklih nekoliko meseci bili meta napada islamisti~kih grupa. On se pomolio za pomo} i utehu izbeglicama iz is-

u Keniji, gde su „brutalni napadi pogodili civilno stanovni{tvo i mesta bogoslu`ewa”. Papa je pred oko 10.000 qudi pozvao sve qude da prona|u mesta za Boga u svojim brzim `ivotima.

Jeremi} sutra s novim kineskim rukovodstvom Predsednik Generalne skup{tine Ujediwenih nacija Vuk Jeremi} boravi}e u ~etvrtak u Pekingu, gde }e razgovarati sa novim kineskim rukovodstvom na poziv Pekinga. Jeremi} je za Tanjug rekao da su bilateralne posete deo obaveza predsednika GS UN i da }e wegova prva destinacija u narednom periodu biti Kina. „Pozvan sam zvani~no u Kinu da se

sretnem sa novim liderom Si \inpingom”, rekao je Jeremi}. Kako je dodao, on }e u narednom periodu obi}i zna~ajan broj svetskih prestonica u funkciji predsednika GS UN, ali }e to biti i prilika za razgovor o pitawima va`nim za Srbiju. Smena vlasti u Kini izvr{ena je po~etkom novembra, kada je na Kongresu Komunisti~ke partije Hu \intao pre-

dao funkciju generalnog sekretara KP svom nasledniku - Si \inpingu. Si \inping bi u martu naredne godine trebalo da postane i novi predsednik Kine. Kako je objavqeno na sajtu kinske novinske agencije Sinhua, Jeremi} u posetu koja }e trajati od 26 - 28. decembra, odlazi na poziv {efa kineske diplomatije Janga \ije~ija.

Mandela u boqem stawu

KINA

Ulagawe 1,6 milijarde dolara u sporna ostrva PEKING: Kina ne odustaje od nade da }e pro{iriti teritoriju na ra~un spornih ostrva u Ju`nom kineskom moru i planira da investira 10 milijardi juana (1,6 milijarde dolara) u razvoj infrastrukture na ostrvima. Novac }e najve}im delom oti}i na razvoj ostrva Spratlim, na koje pravo pola`u i Vijetnam, Malezija, Filipini, Tajvan i Brunej, a oko kojih postoje velika nalazi{ta nafte i prirodnog gasa, objavqeno je na Internet strani Vesti.ru. Investicije }e biti iskori{}ewe uglavnom za razvoj saobra}ajne infrastrukture - izgradwu

aerodroma i morskih luka. Stru~waci strahuju da }e taj korak Kine jo{ vi{e zao{triti wene odnose sa zemqama jugoisto~ne Azije i dovesti do naglog pada trgovine izme|u tog regiona i Pekinga. Spor oko tih ostrva izazvan je ~iwenicom da su u wihoj okolini otkrivena velika nalazi{ta gasa i nafte i ogromne zalihe ribqeg fonda. Odnosi izme|u Japana i Kine su se zao{trili nakon {to je 10. septembra vlada Japana odlu~ila da od privatnih vlasnika otkupi deo ostrva Senkaku na koje pravo pola`e Peking.

JOHANESBURG: Biv{i ju`noafri~ki predsednik Nelson Mandela (94) izgleda mnogo boqe posle dve sedmice u bolnici, izjavio je ju~e predsednik Ju`noafri~ke Republike Xejkob Zuma. „Zatekli smo ga dobro raspolo`enog. Bio je radostan zbog posetilaca na ovaj posebni dan i izgleda mnogo boqe. Lekari su za-

dovoqni wegovim zdravstvenim napretkom”, rekao je Zuma, koji je na Bo`i} posetio Mandelu u bolnici u Pretoriji, preneo je Rojters. Mandela, dobitnik Nobelove nagrade za mir, hospitalizovan je 8. decembra pod dijagnozom plu}ne infekcije i operisan je.

Bo`i}na ve~era MMF-a 500.000 dolara Me|unarodni monetarni fond, kao institucija koja odobrava privremena finansijska sredstva za zemqe koje imaju problema sa sopstvenim platnim bilansom i koja u zamenu za to ~esto tra`i izvesna prilago|avawa i reforme, odlu~ila je da proslavi Bo`i} u velikom stilu. Po internet izdawu ameri~kog lista „Va{ington post”, cena ve~ere koja je za zaposlene u MMF-u povodom Bo`i}a odr`ana 15. decembra, a trajala je do jedan sat posle pono}i, prema{ila je 500.000 dolara (380.000 evra). Oko 7.000 zvanica mogle su da, prema meniju objavqenom u ovom ameri~kom listu, u`ivaju u ostrigama, kavijaru i drugim |akonijama.

Ponovo granatirana prestonica DAMASK: Sirijski pobuwenici su iz zasede ubili vojnoobave{tajnog oficira u blizini Damaska, dok je vojska granatirala nekoliko pobuweni~kih upori{ta u prestonici i oko we, izvestila je ju~e Sirijska opservatorija za qudska prava. „Pobuweni~ki borci su protekle no}i iz zasede ubili zapovednika vojnoobave{tajne jedinice u Xaramani”, navodi Opservatorija, a prenosi AFP. U Xaramani, jugoisto~no od Damaska, `ive prete`no hri{}ani i Druzi, kao i prore`imski orijentisana milicija, a to mesto je u proteklim mesecima bilo na udaru brojnih pobuweni~kih bomba{kih napada. U me|uvremenu, sirijske re`imske trupe su ju~e ponovo granatirale ju`ne kvartove prestonice, dodaje Opservatorija.Analiti~ari navode da re`im predsednika Ba{ara al-Asada te`i da osigura kontrolu nad prestonicom kako bi bio u poziciji da pre-

govara o okon~awu skoro 21-mese~nog sukoba koji je, prema podacima sirijske organizacije za za{titu qudskih prava, odneo vi{e od 44.000 `ivota. Me|unarodni mirovni izaslanik za Siriju Lahdar Brahimi sastao se ju~e u Damasku sa tri opozicione grupe koje re`im toleri{e, dan po{to je razgovarao sa predsednikom Asadom, prenosi AFP. Brahimi se ju~e sastao sa {esto~lanom delegacijom na ~elu sa predsednikom Nacionalnog koordinacionog odbora za demokratske promene, koji okupqa nekoliko arapskih nacionalisti~kih, kurdskih, socijalisti~kih i marksisti~kih grupa. Taj odbor, koji odr`ava bliske veze sa Moskvom, odbacuje sve pozive na stranu vojnu intervenciju u sirijskom sukobu. Kru`e glasine da Brahimi ima ideju o kompromisnom re{ewu za sukob u Siriji, koje podrazumeva da Asad privremeno ostane na vlasti.

JEMEN

Krvava ofanziva

SANA: Jemenska vojska pokrenula je ju~e kopnenu vojnu ofanzivu, uz podr{ku iz vazduha, protiv ekstremista osumwi~enih da vr{e stalne sabota`e na naftovodima u isto~nom Jemenu, a u sukobima je ubijeno 17 qudi, saop{tili su zvani~nici. Me|u ubijenima je sedam vojnika i 10 pripadnika ekstremista, dok je jo{ 18 pripadnika ekstremisti~kog plemena raweno. Vojna ofanziva sprovedena je u dolini Habab na 140 kilometara isto~no od Sane, prenela je agencija AFP.

INDIJA

Umro policajac povre|en u protestima WU DELHI: Jedan indijski policajac, koji je povre|en u sukobima tokom demonstracija zbog vi{estrukog silovawa sudentkiwe u Wu Delhiju, umro je ju~e u bolnici, saop{tila je policija, dok je ve}i deo centra grada zatvoren za saobra}aj posle nereda. Policajca Suba{a Tomara (47), koji je bio raspore|en kod spomenika Kapije Indije da kontroli{e demonstrante, prebili su u nedequ demonstranti i on je preba~en u bolnicu. Vi{e od 50 policajaca je povre|eno u protestima u nedequ, koji traju ve} sedam dana nakon {to je {estorica silexija u gradskom

autobusu silovala jednu studentkiwu i prebijenu je, zajedno s wenim pratiocem, izbacili iz autobusa. Ve}i deo centra grada i ju~e je bio blokiran i jake snage bezbednosti spre~avale su okupqawa studenata koji protestuju ne samo zbog posledweg slu~aja silovawa ve} i zbog odnosa prema `enama u indijskom dru{tvu i nebrige vlasti zbog rasprostrawenog nasiqa nad `enama. Stawe silovane studentkiwe pogor{alo se u ponedeqak uve~e, dok je ona i daqe na intenzivnoj nezi i ima respiratorne probleme, rekao je doktor M. Mi{ra, iz bolnice Safdarxung.

ZIMBABVE

Smrt u dolini Honde HARARE: U saobra}ajnoj nesre}i na severoistoku Zimbabvea poginulo je 18 qudi koji se vra}ali ku}i za bo`i}ne praznike, kada je kamion skliznuo s puta i survao se u provaliju, javio je ju~e zimbabveanski dr`avni radio. U nesre}i je povre|eno jo{ 46 putnika koji se vozili u zadwem delu otvorenog kamiona strmim i krivudavim putem kroz dolinu Honde, du` isto~ne granice Zimbabvea i Mozambika, prenela je agencija AP. U Zimbabveu tradicionalno putuju u svoja sela tokom praznika, a po{to su autobuske karte skupe, stanovnici se dovijaju i koriste rizi~an na~in prevoza.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI MI[ELOBAMA Volonteri zadu`eni za tragawe za Deda Mrazom ameri~ke vazduhoplovne baze Peterson (NORAD), u dr`avi Kolorado, odgovorili, su zajedno sa suprugom ameri~kog predsednika Baraka Obame, Mi{el, na rekordnih 111.000 poziva dece i nekoliko odraslih, koje je interesovalo kada }e ~ovek u crvenom kostimu sa poklonima doleteti do wihove ku}e.Mi{el Obama se pridru`ila volonterima i na telefon se javqala sa Havaja, gde se trenutno nalazi na odmoru. Tradicija tragawa za Deda Mrazom u NORAD-u po~ela je jo{ 1955. godine, kada je gre{kom u jednom ameri~kom listu osvanuo broj telefona te baze u oglasu za decu koja `ele da se ~uju sa Deda Mrazom.

FRANSOAOLAND Za francuskog predsednika i ~lanove vlade nema opu{tawa ~ak ni za vreme bo`i}nih i novogodi{wih praznika, po{to se, u trenutku kada se suo~avaju sa brojnim pote{ko}ama u zenitu krize, od wih o~ekuje „prisustvo i budnost” pred nastupawe „te{ke” 2013. godine. Kako prenosi francuska {tampa, primer }e dati sam predsednik Fransoa Oland, koji ostaje u Parizu da bi svakog dana radio u Jelisejskoj palati, a u prestonici ostaje i ve}ina ministara, dok }e neki biti na terenu i na bo`i}no ve~e. „Ne}u vam po`eleti prijatan odmor, po{to ga ne}ete ni imati”, rekao je ministrima, sa osmehom, {ef dr`ave tokom zasedawa Ministarskog saveta.

MuroviodgovorionasiquuSAD VA[INGTON: Poznati ameri~ki rediteq Majkl Mur upozorio je ameri~ku javnost da oru`ani masakri, kakav se nedavno desio u {koli u Konektikatu, ne}e uskoro prestati, a da oru`je nije samo po sebi jedini uzrok, ve} - siroma{tvo, strah-rasizam i nedostatak solidarnosti. Mur je u svom blogu na sajtu lista „Hafington post” naveo da borba za stro`e zakone o oru`ju mora da se nastavi i da je on, kao i svi, za to da predsednik i Kongres usvoje stro`e zakone, ukqu~uju}i zabranu automatskog i poluautomatskog oru`ja, i {ar`era koji sadr`e vi{e od sedam metaka. „Sve te mere ne}e stvarno zaustaviti masovna ubistva i ne}e re{iti su{tinu problema - Konektitat ima jedan od najstro`ih zakona u SAD, ali to nije spre~ilo ubistvo vi{e od 20-oro dece”, ocenio je oskarovac, koji je napravio vi{e dokumentaraca vezanih za ovaj problem. Podse}aju}i da postoje i druge zemqe u kojima je omogu}eno pojedincima da kupuju oru`je i da „wihova deca gledaju nasilne

filmove”, ali da „jedni druge ne ubijaju”, Mur ocewuje da odgovore na pitawe za{to je to tako treba tra`iti i u politici SAD prema ostatku sveta. „Mi smo zemqa ~ije vo|e zvani~no sankcioni{u nasiqe, a u isto vreme sprovode nasilne akte da bi postigli ~esto nemoralan ciq. Mi izvodimo invazije na zemqe koje nas nisu napale. Mi trenutno koristimo bespilotne letelice u nekoliko zemaqa,

~esto ubijaju}i civile”, navodi on. Mur smatra da to ne treba nikog da ~udi i obja{wava da su SAD nacija nastala na genocidu i izgra|ena na le|ima robova. „Poklali smo 600.000 jedni drugih u gra|anskom ratu. Mi smo pripitomili Divqi zapad revolverom i silujemo i tu~emo na{e `ene bez milosti i u zapawuju}em broju - na svaka tri sata jedna `ena biva ubijena u SAD, na svaka tri minuta je silovana, a na svakih 15 sekundi prebijena”, ukazao je Mur. Prema wemu, odgovor na pitawe za{to se Amerikanci tako pona{aju, je prost - zato {to „nam se mo`e”. „Postoji nivo arogancije u, ina~e, prijateqskom ameri~kom duhu. Varamo sebe da ima ne~eg izuzetnog u nama {to nas deli od svih onih ‘drugih’ zemaqa. Ube|eni smo da smo prvi u svemu. Verujemo da imamo najve}u demokratiju, ali imamo mawi odziv na izborima od bilo koje zapadne demokratije”, navodi Mur.


BALkAn

dnevnik

UBawalucidanas predsedniki premijerSrbije U Bawaluci }e danas biti odr`ana sednica Saveta za sarad wu Sr bi je i Re pu bli ke Srpske, kojoj }e prisustvovati predsednici i premijeri Srbije i Republike Srpske. Sednici }e prisustvovati predsednik Srbije Tomislav Nikoli}, pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da~i}, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Republike Srpske Aleksandar Xombi}. Predsednik Nikoli} }e potom prisustvovati potpisivawu me mo ran du ma o sa rad wi Ministarstva pravde Republike Srp ske, Mi ni star stva uprave i lokalne samouprave Re pu bli ke Srp ske i Mi ni star stva prav de i dr `av ne upra ve Sr bi je, sa op {ti la je pres slu`ba predsednika Sr-

bije. Memorandum }e potpisati ministri Nikola Selakovi}, Gorana Zlatkovi} i Lejla Re{i}. Selakovi} je Tanjugu rekao da je potpisivawe memoranduma veoma bitan korak, jer }e nakon toga biti odr`ane i prve sednice me|uresornih komi si ja za sa rad wu. „Ciq je razmena iskustava o primeni odre|enih zakonskih re{ewa koja se u RS primewuju niz godina, a u Srbiji }e tek stupiti na snagu krajem naredne godine”, rekao je Selakovi}, dodaju}i da se to pre svega odnosi na iskustva sprovo|ewa tu`ila~ke istrage i Zakona o op{tem upravnom postupku, kao i sve ono {to je bit no za funkcionisawe obe dr`ave na dobar na~in.

kojoj }e biti obavqena ostala imenovawa. Pavlovi} je rekao da je postignut dogovor da predsednik i sekretar SO, zamenik na~elnika op{tine i dva na~elnika odeqewa budu iz reda srpskog naroda i da o~ekuje da }e taj dogovor biti ispo{tovan kao i dogovor o direktorskim i ostalim funkcionerskim mestima u firmama i usta no va ma ~i ji je osni va~ SO Srebrenica. ^lan Predsedni{tva SBB BiH Abdurahman Malki} izjavio je da su se Srbi i Bo{waci u Srebrenici dogovorili bez i~ijeg posredovawa da for mi ra ju op {tin sku vlast koja }e raditi u interesu Srebrenice i svih wenih gra|ana i da je to najlep{a novogodi{wa ~estitka za wene stanovnike. Pred sed nik sre bre ni~ kog SDA Sadik Ahmetovi} izjavio je da je ju~e sa~iwen i pot pi san kva li te tan me |u strana~ki sporazum koji omogu}ava da se ostvari saradwa svih subjekata i podignu kva-

Opozicijanajavilaproteste {iromzemqe SKOPQE: Lider najve}e makedonske opozicione partije, Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), Branko Crvenkovski ju~e je u Skopqu najavio je da poslanici svih opozicionih stranaka u koaliciji Savez za budu}nost ne}e u budu}e u~estvovati u radu Skup{tine, ve} }e organizovati razne oblike otpora i protesta {irom zemqe. „Organiziova}emo i podr`a}emo svaki oblik gra|anskog otpora i neposlu{nosti, mitinge, proteste, blokade ulica”, najavio je na konferenciji za novinare biv{i makedonski premijer i predsednik Crvenkovski. Kako je rekao, po~ev od ve~eras pa do petka }e biti organizovane polu~asovne blokada

litet i uslovi `ivota na podru~ju ove op{tine, javila je Srna, preneli su bawalu~ki mediji. Predsednik SDP-a u Srebrenici Hakija Mehoqi} rekao je da ovaj sporazum daje nadu da se realizuje zajedni~ka platforma koju su predstavnici stranaka ju~e potpisali i da wena realizacija omo gu }i uslo ve za `i vot u ovoj sredini. Odbornik Srpske napredne stranke Nikola Simi} izrazio je nadu da }e ovaj dogovor omogu}iti podr{ku na~elniku op{tine i da }e {iroka ve }i na stvo ri ti uslo ve da Srebrenica iza|e iz reda nerazvijenih op{tina. Na~elnik op{tine ]amil Durakovi} ~estitao je strana~kim predstavnicima {to su pre va zi {li pred iz bor ne optu`be i dogovorili da se zajedni~kim nastupom stvaraju uslovi za razvoj i boqi `ivot u ovoj op{tini, a da ta saradwa omogu}i boqu i uspe{niju saradwu i sa Bawalukom i sa Sarajevom.

HRVATSKA

Branko Crvenkovski

kqu~nih saobra}ajnice u svim gradovima Makedonije, dok }e u subotu uslediti protest ispred sedi{ta vladaju}e stranke VMRO-DPMNE u centru Skopqa. Crvenkovski je rekao da ne-

smo poverewe gra|ana za mandat od ~etiri godine. To je redovan ustavni period u kojem smo zacrtali odre|eni plan i program. Radimo, a {ta }e biti nakon toga, re}i }e bira~i”, ka`e Milanovi}. On tvrdi da se na mnogim poqima u dr`avu „uvodi red” i podse}a da je kriza svugde toliko velika da ni najve}i ekonomski umovi i najve}e dr`ave nemaju jedinstvenu formulu rasta.

„Prog no ze za Hr vat sku su skromne, a za ostale jo{ lo{ije. Ali, rekao sam, nema izgovora i izvla~ewa na druge. Svi bi hteli promene, ali kada se u bilo koju promenu na bilo kom podru~ju krene mnogi pru`aju otpor. Ovo {to radimo u fiskalnom sektoru i uop{teno u funkcionisawu dr`ave, u sektoru pravosu|a, stvari su koje bi trebale imati u~inak na du`i period”, ka`e Milanovi}.

Polemikanastavqena inabo`i}nojmisi ZAGREB: U Hrvatskoj je i na dan Bo`i}a nastavqena polemika izme|u Crkve i vlasti oko uvo|ewa seksualnog vaspitawa u {kole. Zagreba~ki nadbiskup, kardinal Josip Bozani} je, naime, sa propovedanoce zagreba~ke katedrale, predvode}i bo`i}nu misu, `estoko uzvratio na kritike koje je vlast uputila Katoli~koj crkvi zbog wenog protivqewa uvo|ewu seksualnog vas pi ta wa u obra zov ne ustanove. Kardinal je, na poruku premijera Zorana Milanovi}eva da je uvo|ewe seksualnog vaspi-

tawa u {kole moralno, a ne higijensko pitawe, pozdravqaju}i prisustvo predsednika Ive Josipovi}a i premijera koji su na misu do{li sa suprugama, rekao kako wihovo prisustvo vidi kao znak po{tovawa katolika i Katoli~ke crkve u zemqi. Ipak, kardinal je, kako su pre ne li za gre ba~ ki me di ji, bio direktan i rekao kako „~udi kad se ponovo ponavqaju ve} poznate parole o tome kako se Crkva me{a u podru~ja o kojima ona nema {ta da ka`e, a govori se o vaspitawu mladog ~oveka u na{im {kolama”.

„^ega se sve posledwih dana nismo naslu{ali i {to sve nije napisano o Katoli~koj crkvi i vernicima. Nismo uo~ili da su se merodavne institucije za za{titu raznih prava i ravnopravnosti zabrinule i da su reagovale. Koliko samo uvreda, neistina, prozivawa i poni`avawa. Slu{ali smo od visokih funkcionera na{e zemqe o tome da se vernici ne smeju poistove}ivati sa nekim pitawima koja se ti~u vaspitawa i obrazovawa, pa ~ak i da roditeqi nemaju pravo na to”, rekao je Bozani}.

}e u~estvovati na lokalnim izborima u martu, kao ni na eventualnim prevremenim parlamentarnim izborima, sve dok ne dobije garancije da }e izbori biti fer i demokratski. Predsednik Makedonije \or|e Ivanov osudio je prekju~era{we incidente ispred skup{tine, kada su se sukobili pristalice opozicije i wihovi protivnici zbog neuglasica oko izglasavawa buxeta za 2013. godinu. Ivanov je istakao da je nedopustivo nasiqe nad demokrat-

skim institucijama i ustavnim poretkom Makedonije. On je apelovao na sve politi~ke subjekte da doprinesu evroatlanstskim integracijama zemqe. Makedonsko ministarstvo unutra{wih poslova je saop{tilo da je u prekju~era{wim incidentima povre|eno 11 policajaca i {est poslanika opozicije. Makedon ska skup {ti na iz glasala je prekju~e buxet za 2013 godinu, na burnoj sednici kojoj su prisustvovali samo poslanici vladaju}e ve}ine, po{to su predstavnici opozicije izba~eni iz sale, kao i novinari, dok je ispred zgrade parlamenta do{lo do sukoba pristalica opozicije i wihovih protivnika.

cRnA goRA

Leki}:Odlukaopredsedni~koj kandidaturidoNovegodine PODGORICA: Lider opozicionog Demokratskog fronta (DF) Miodrag Leki} izjavio je ju~e da }e do Nove godine odlu~iti da li }e se kandidovati na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori, koji }e biti odr`ani na prole}e. „Oko Nove godine ima}emo jasan stav o tome. Ja sam, za sada, samo mogu}i kandidat„, kazao je on. Leki} je naveo da u DF-u smatraju da on treba da bude kandidat tog opozicionog saveza za predsednika Crne Gore. „Ono {to mogu da ka`em, jeste da se razgovori u DF-u o predsedni~kim izborima odvijaju u dobroj atmosferi„, istakao je on. Leki} je TV „Atlas„ kazao da je DF-u pristupio kao nestrana~ka li~nost, iz ~ega je proiza{la wegova ranije izjava da }e, ukoliko bude u~estvovao na predsedni~kim izborima, biti nezavisni kandidat. On smatra da bi crnogorska opozicija na predsedni~kim izborima trebalo da ima zajedni~kog kandidata, ali je dodao da sa Socijalisti~kom narodnom partijom (SNP) i Pozitivnom Crnom Gorom jo{ nije razgovarano na tu temu.

Lider SNP-a Sr|an Mili} kazao je ranije da se ne}e kandidovati na predsedni~kim izborima.

Miodrag Leki}

Crnogorski premijer i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi} rekao je ranije da }e ta stranka do sredine januara saop{titi ko je wen kandidat na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori. Do kraja godine u DPS-u }emo otvoriti to pitawe, a u prvih 15 dana naredne godine bi}e poznato ime na{eg kandidata koji }e

pobediti na predsedni~kim izborima, rekao je \ukanovi}.U crnogorskoj javnosti postoje opre~na mi{qewe da li aktuelni predsednik dr`ave Filip Vujanovi} ima pravo na jo{ jedan predsedni~ki mandat. On je do sada dva puta biran za crnogorskog predsednika, ali postoji dilema da li mu se ra~una prvi mandat, s obzirom na to da Crna Gora tada nije bila nezavisna dr`ava. Vujanovi} je, prema istra`ivawu javnog mwewa, trenutno najpopularniji politi~ar u Crnoj Gori, a podjednako u`iva poverewe i Crnogoraca i Srba. On se do sada nije izja{wavao da li }e se ponovo kandidovati za predsednika Crne Gore. Socijaldemokratska partija, mawi partner u vladaju}oj koaliciji, me|utim smatra da Vujanovi} nema zakonsko pravo na jo{ jedan mandat. Prema zakonu, predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} du`an je da raspi{e predsedni~ke izbore najkasnije 120 dana pre isteka mandata aktuelnom predsedniku. To zna~i da Krivokapi} mora raspisati predsedni~ke izbore do 20. januara, a oni moraju biti odr`ani najkasnije do 20. maja.

CrnaGoranajvi{e uvezlaizSrbije

Milanovi}:Znamdane`ivimo boqe,krizaprevelika ZAGREB: Hrvatski premijer Zoran Milanovi} ocenio je 2012. godinu kao te`ak period tokom kojeg je vlada „uvodila red” i poru~io da o~ekuje da }e dr`ava ve} u 2013. osvariti privredni rast. „Znam da danas ne `ivimo boqe. Kriza je prevelika”, naveo je premijer u ekskluzivnom in ter vjuu „Ju tar wem li stu”, ali i naglasio da u prvoj godini rada vlade ocene do`ivqava kao „prolazno vreme”.„Dobili

21

SLoVEnIJA

USrebrenici sviuvlasti SREB REN IC A: Go to vo dva i po meseca nakon lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini u Srebrenici }e biti verifikovana parlamentarna ve}ina u kojoj }e u~estvovati predstavnici svih stranaka, pa opozicije ne}e biti. Srebreni~ka op{tina ima po 11 srpskih i bo{wa~kih odbornika i jednog pripadnika romske populacije i svi oni }e biti u vlasti. Kako je javila Srna, a preneli bawalu~ki mediji, dogovor o tome postigli su predstav ni ci svih po li ti~ kih partija u Srebrenici. Skup{tinsku ve}inu u Srebrenici ~ini}e svi odbornici, izjavio je nakon sastanka pred sed nik sre bre ni~ kog SNSD-a Radomir Pavlovi}. On je precizirao da je dogovoreno da u ponedeqak, 31. decembra, bude odr`ana konstitutivna sednica na kojoj }e biti izabrani predsednik i pot pred sed nik Skup {ti ne op{tine i Komisija za izbor i imenovawa kako bi se pripremila naredna sednica na

sreda26.decembar2012.

PODGORICA: Spoqnotrgovinska razmena Crne Gore za 11 meseci ove godine iznosila je dve milijarde evra, {to je pad od tri odsto u odnosu na isti period lane, a Srbija je i daqe zemqa iz koje Crna Gora najvi{e uvozi, saop{teno je ju~e iz Zavoda za statistiku (Monstat). Prema podacima Monstata, Crna Gora je od januara do po~etka decembra izvezla robu u vrednosti od 334,4 miliona

evra, {to je mawe za ~ak 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezla za 1,68 milijardi evra, {to je vi{e za 1,3 odsto nego za 11 meseci 2011. U strukturi izvoza najvi{e su zastupqeni obojeni metali, odnosno gvo`|e i ~elik, dok je Crna Gora najvi{e uvozila hrane i nafte. Kada je u pitawu izvoz, glavni partneri Crne Gore u nazna~e-

nom periodu bili su Hrvatska sa 77,7 miliona evra, Srbija - 74 i Slovenija 27,5 miliona evra. Glavni partneri Crne Gore, kada je u pitawu uvoz, su Srbija sa 494,9 miliona evra, Gr~ka 147,5 miliona i Kina 122,8 miliona evra. Spoqnotrgovinska razmena Crne Gore, kako je saop{teno iz Monstata, bila je najve}a sa potpisnicama CEFTA sporazuma i Evropskom unijom.

MA\ARSKA

Trajnazabranastrancima nakupovinuoranica BUDIMPE[TA: U Ma|arskoj su usvo jeni ustavni amandmani kojima se stranim dr`avqanima brani da kupuju obradivo zemqi{te, a vlada je ovaj korak nazvala „istorijskim”, mada analiti~ari procewuje da bi on mogao da dovede do trvewa sa EU, prenosi AFP. Stranci su, ina~e, ve} bili onemogu}eni da kupuju ma|arsko po qo pri vredno zemqi {te na osnovu privremene mere, koja je bila deo pristupnog sporazuma za ulazak Ma-

|arske u EU iz 2003. godine. Ciq te mere je bio da se izbegne nagli rast cena ma|arskog poqoprivrednog zemqi{ta ne bi li se dostigle cene zemqi{ta u EU, ukqu~uju}i i susednu Austriju. Trebalo je da ovoj odredbi istekne va`nost do kraja 2011, ali je ona u me|uvremenu produ`ena do aprila 2014. Ovih dana je, me|utim, ma|arska skup{tina velikom ve}i nom iz glasala ustavne amandmane kojima se trajno brani strancima da kupuju do-

ma}e poqoprivredno zemqi{te. „Ustav }e da {titi ma|arsku zemqu kao nacionalno blago, na{e zajedni~ko nasle|e i osnovu na{ih `ivota”, objavilo je tim povodom ma|arsko ministarstvo za ruralni razvoj. Vlada Ma|arske isti~e da je do{la nova era za doma}u poqoprivredu i da zemqi{te mora da se za{titi od stranih, ali i doma}ih, {pekulanata i bankara koji bi da naprave dobar posao na ra~un doma}ih farmera.


22

@enSkA POSLA

sreda26.decembar2012.

dnevnik

Какодаизбегнетесвађе усезонипразника Ш

љокицама и осмесима нас бомбардују са свих страна, а како се приближава Нова година, листа ствари коју треба обавити само се повећава. Сваког дана присетите се вероватно још неког клинца којем треба да купите поклон, нека другарица јави вам где је видела „савршену” хаљину за вас... Ископате још неки рецепт који би можда ваљало испробати, и тако себи нагомилавате обавезе док вам се не смучи живот, и све сте нервознији. Кад све то узмете у обзир, није ни чудо што се људи најслађе испосвађају негде пред Нову годину. Ево шта су најчешћи „окидачи” и како можете да избегнете празничну катастрофу. Ретко се виђате са породицом и Нова година је, из ваше перспективе, право време да то исправите, али ваш партнер није одушевљен том идејом. Како да избегнете то? Поку-

шајте да се договорите тако да ни ви не будете незадовољни, али ни да он не мора да проведе сате у друштву ваших родитеља. Ако ћете дочекати Нову годину у друштву пријатеља, можда је права мера породичног дру-

жења да 1. јануара свратите код ваших родитеља на кафу, размените поклоне и после сат времена збришете. У сваком случају, направите план и договорите се на време, а онда се тога придржавајте.

А

У

У

дружење „Френч вајн вит стајл“ организовало је истраживање које доноси неке опште карактеристике природе и карактера љубитеља одређених врста вина. У истраживању је учествовало 2.000 особа, од којих се очекивало да одговоре на питања у вези са омиљеном врстом вина, годишњим приходима, каријери, стилу живота... Ево шта о вашим навикама, друштвеном животу и финансијама наводно може да се „прочита” из вина које волите. У црном вину уживају добростојећи људи, опуштени и задовољни својим животом. Најчешће имају факултетску диплому и у браку су, а за чашом вина посежу чешће од оних који пију бело или розе. Они који бирају бело вино не воле промене, ведре су природе и животу приступају практично. Најчешће нису у браку, већ себе описују као „срећне самце”. Љубитељи розеа жуде за сталним променама, а међу њима је највећи проценат особа које су у срећној, стабилној вези, али без папира.

П

росечна жена проведе десет дана годишње сређујући фризуру. Анкета недавно спроведена у Великој Британији показала је да даме углавном перу косу сваког дана, а „временска рачуница” је оваква: десет минута оде на шампонирање и наношење регенератора, коса се затим просуши за петнаестак

томе брину оне саме. Они само желе да жена није широка у пределу кукова. И ноге су им битне - што дуже, то боље. И то смо већ знали. И на крају, супержена има мала стопала. Што се осталих фактора тиче, мушкарци су навели да је савршена она која је млађа од њих две до четири године, образована је и има сопствену каријеру, а још и ако добро зарађује, оставља без даха! А како треба да се облачи? У црвеним нијансама.

ОбуциЛЕДлампице памучну тканину посебне врсте ткања убачене су танане жице са ЛЕД светлима, којих има на хиљаде. Светлуцају константно, или у ритму који корисница преко даљинског управљача зада, и то у сивој, плавој, црвеној и белој боји. Мини сукња и топ долазе са пуњивим батеријама, које се преко класичног микро УСБ-а пуне и могу да светлуцају у трајању до осам сати, таман док се журка не заврши.

Штавинокојепијете говориовама

Нафризурунамоде десетданагодишње

Овакоизгледа савршенажена натомија савршене жене је сада проширена неким новим особинама, које мушкарцима у прошлости нису биле толико важне, показало је истраживање магазина „Менс хелт”. Постоји 11 основних особина неодољиве. Да кренемо од главе до пете. Савршена жена има смеђу косу. Дакле, плавуше више нису „ин”, барем не код мушкараца који желе брак или дугу везу. Има беле зубе и леп осмех. И не само то, смеје се шалама свог партнера. Да ли то значи да данашњим мушкарцима фали самопоуздање и потребна им је осмех као потврда партнерке да су духовити и паметни? Има велике груди. Још једном потврђена стара потреба. Жена из снова има узане кукове. Мушкарци не праве много проблема око килаже, целулита и осталих женских бољки, колико о

Ако ви волите празнике, а он их минира (најчешће је ситуација таква, ретко који мушкарац једва чека кићење јелке и паковање поклона), најбоље је да се са тим помирите, пошто је мало вероватно да ћете га убедити да учествује. Али, можете лепо да се договорите: нека он донесе јелку, а ви немојте инсистирати да учествује у кићењу. Нема разлога да ви не уживате у ономе што вас чини срећном, али не морате ни да гњавите све редом захтевајући да вам се придруже по сваку цену. Свађу око новца можете избећи ако на време испланирате трошкове. Направите списак људи којима купујете поклоне, заједно се договорите колико новца можете да одвојите у те сврхе и тога се придржавајте. Колико год ви желели да обрадујете људе које волите, не заборавите да после празника долази јануар... који се лако може претворити у најдужи месец у години ако „спржите” картицу спремајући се за Нову годину.

„ЛЕД сењорита”, како се хаљина зове, кошта око 330 долара и тренутно је прави модни хит широм Азије, одакле се може наручити преко интернета у неколико величина. Направљена је од нешкодљивих и нетоксичних материјала, не изазива алергију и потпуно је безбедна за ношење. Ипак, ово није прва таква хаљина. На једној модној ревији у Сингапуру, такође је представљена хаљина која светли.

С

минута, а још толико оде на обликовање фризуре. Дакле, сређивање фризуре тражи труд и време, око 40 минута дневно, да будемо прецизни. Ако се спрема за излазак, или неки важан састанак, свака друга жена ће за прављење фризуре потрошити још више времена. Али, за неке припаднице лепшег пола, то је само губљење времена, па чак 12 одсто жена које су учествовале у анкети каже да се само очешљају ујутру и онда више у току дана не размишљају о фризури, преноси „Дејли мејл”. Стручњаци се слажу да, ако имате здраву, јаку косу, прављење и одржавање фризуре не би требало да буде превише компликовано. Иако много људи има навику да косу пере сваког дана, то заправо уопште није неопходно. Косу је довољно прати једном у неколико дана, при чему је важно да користите шампон и регенератор који су намењени вашем типу косе. Уз то, ако имате дугу косу, неопходно је да редовно скраћујете оштећене крајеве. Ако о томе водите рачуна, лако ћете имати сами обликовати фризуру којом ћете бити задовољни.

Времеједапретресете торбицусашминком

ви знамо колико је штетно користити козметичке производе којима је истекао рок трајања; у најблажем случају може да дође до иритације коже, али не смемо заборавити ни на много озбиљнија стања, бурне алергијске реакције или инфекције. Ево малог оквирног прегледа рока трајања основних козметичких производа, који се ипак разликује од врсте производа, састава, произвођача и слично, тако да је најважније да рок трајања проверите пре куповине на самој амбалажи, а ова листа нека вам служи само информативно и уопштено. Крема за лице, средства за чишћење лица / скидање шминке - шест месеци Тоник за лице - шест месеци Течни пудер - три до шест месеци, кремасти пудери четири до шест месеци Коректор - шест до осам месеци Пудери - 12 месеци Лак за нокте - иако лакови за нокте обично имају рок трајања 12 месеци, уколико је после мућкања нормалан и боје/састојци се не раздвоје, може да се користи и дуже. Кармин - обично 12 месеци, некад може и дуже, сјај за усне годину дана, али уколико раније промене мирис и текстуру не треба их користити Маскара - обично траје око три месеца, некад и дуже. Али кад постане сува или почне да се развлачи, требало би престати са коришћењем. Креме за сунчање - обично им је рок 12 месеци, али би свака морала да има датум истека рока. Четке и прибор - немају одређен рок трајања, и уколико су квалитетне и редовно се одржавају, тајаће много

година. Сунђери за наношење пудера би требало да се мењају минимум једном месечно, и перу после сваке употребе Овај знак који би требало да се налази на полеђини свих козметичких производа, било да су то шампони, спрејеви, балзами за усне или креме за лице и сенке за очи, показује нам колико дуго је (у месецима) безбедно користити производ од тренутка отварања. На пример, овај на слици значи да је од дана ка-

Перите руке пре употребе било ког козметичког производа и пре шминкања Добро затворите поклопац после сваке употребе Имајте у виду да вискоке температуре и влажност ваздуха лоше утичу на козметичке производе Напишите на производу датум када сте га купили / почели да га користите Обавезно поштујете рок трајања крема за сунчање, производа против бубуљица, и оних који се добијају на рецепт

да отворимо и почнемо да користимо производ, следећих 12 месеци његов рок трајања и може да се користи, наравно уколико се правилно чува. Неколико савета који ће вам помоћи да што боље искористите рок трајања козметичких производа: Чувајте производе ван директне светлости или сунца, у ормарићима или фиокама

Немојте делити козметичке производе са другима Немојте додавати воду да бисте разредили производ Не узимајте производе (из теглица) прстима, користите неки апликатор Одмах се отарасите производа ако су променили боју, текстуру или састав; уколико се састојци раздвоје или стврдну; ако промене мирис.


lekar / oglasi

dnevnik

sreda26.decembar2012.

23

Magnetnarezonanca irakdojke red op er at ivn o kor i{}ewe magnetne rezonance (MR) kod `ena kojimajeve}postavqenadijagnoza raka dojke mo`e vi{e da {tetinegodakoristi,utvrdi-

P

di ran og otk riv aw a tum or a kod `ena koje su pod pove}animrizikomodrakadojke.Rutinska primena ove tehnike pre operacije, me|utim, ima zaposledicu~e{}eodstrawi-

li su stru~w ac i wuj or{ kog Memorijalnog centra za rak Sloun-Ketering. MRdajeznatnojasnijusliku nego rentgenski snimak ili ultrazvukipreporu~ujesera-

vawe cele dojke nego {to bi ina~e bio slu~aj, a da od toga nema nikakve koristi. Stru~waci Sloun-Keteringa su, naime, na uzorku od 300 pacijentkiwautvrdilidajekod26

odstoonih kojesuimalepredoperativni MR, dojka u potpunosti odstrawena, dok je to u~iweno u samo 18 odsto slu~ajeva u kojima nije primewenamagnetnarezonancaprehirur{kog zahvata. Pritom se ispostavilo da one pacijentkiwe koje su bile podvrgnute magnetnoj rezonanci pre prve operacije, nisu bile pod ni{ta maw im riz ik om od naknadne intervencije kojom je odstrawivanozaostalokanceroznotkivo,negoone kojenisupro{leMR,isti~evo|aistra`ivawaMonikaMorou. Ovim ist ra` iv aw em nij e razmatrandugoro~anishodle~ewapacijentkiwakojesupodvrgnuteMR-uionihkojenisu, kao ni svrsishodnost primene MR-azaproverueventualnezahva}enosti i druge dojke, niti su wime obuhva}ene pacijentkiwepodgenetskive}imrizikom od rak a dojk e. Tim sa Sloun-Keteringa zakqu~uje da MRtrebadaseprimeniusamo maw em broj u slu~ aj ev a rak a dojke,dokkodve}inepacijentkiwanijesvrsishodan.

Trudno}aiastma otovo tre}ina Holan|ankiobolelihodastmeprestajedauzimalekovezatu bolest tokom prvih meseci trudno}e, uprkos preporukama datone~inejernekontrolisana astma predstavqa ve}u opasnostzafetusnegodoti~nilekovi,utvrdiojetimholandskih stru~waka.Kadastmakodtrudnicenijekontrolisanalekovima,fetusmo`edazapadneustawe mawka kiseonika, tzv. „hipoksemiju”,{tomo`edauspori wegov razvoj i da ima za posledicu mawu te`inu nego {to je normalno na ro|ewu. Tim sa Univerziteta u Groningenu je utvrdiodasuholandsketrudnice obolele od astme izme|u 1994.i2003.tokomprvatrimeseca trudno}e iskoristile otprilike isto onoliko recepatazalekoveprotivtebolesti kao u odgovaraju}em prethodnom i narednom periodu. Izme| u 2004. i 2009. godine, me|utim, broj isk or i{}enih recepata za lekoveprotivastmeu prva tri meseca trudno}e smawen je za 30 odsto u odnosu na prethodniinarednitromese~niperiod.Tozna~idasumnoge trudnice,uprkosstru~nimpreporukama, ili prestale da uzimajulekoveilismawilewihovuupotrebu.Holandskastudija

G

samo konstatuje tu ~iwenicu, neodgovaraju}inapitawe{ta je uzrok ovak vog pon a{aw a trudnica,nitikakveje posledice neuzimawe lekova, naj~e{}eizgrupetzv.„bronhodilatatora”, eventualno imalo na novoro|en~ad.

Gojaznost odnosi `ivote ojaznost sada usmr}uje vi{e qudi od neuhrawenosti, pokazalo je istra`ivawe zdravs tven og staw a u svet u sprovedenou187zemaqaiobjavqeno u britanskom zdravstvenom~asopisu„Lanset”.Na planetarnom nivou gojaznost, kako je pokazalo istra`ivawe,odnositriputavi{e`rtavaodneuhrawenosti. U zemqama severne hemisfere,gojaznostjeu2010.godinibilaizaziva~smrti3,4miliona osoba, a neuhrawenost maweodmilion.Za20godina se, kak o ist i~ u stru~w ac i, pre{loizsvetaukomesuqudi patili od neuhrawenosti, do sveta u kojem qudi pate od bolestivezanihzasuvi{emasnuikalori~nuishranu.

G

Holandski tim napomiwe da jesamoumawemprocentuslu~ajeva smawewe uzimawa lekova tokom trudno}e posledica ~iwenice da se ponekad astma u drugom stawu ubla`ava pa se smawujeilisasvimprestajepotrebazamedikamentima.

Vitaminikalcijum nespre~avajudemenciju itamin D  i kalcijum u mawim dozama, kao dodaci ishrani, ne predstav qaj u za{ tit u od dem encije, rezultat je velike ameri~ke studije, kojom su bile obu h va} en e star ij e `en e. Stru~wacikojisunaovojstudijiradili,isti~udajewena korisnost {to je pokazala da Dvitaminikalcijumustvari imaj u konf liktn o dejs tvo, ta~nije da kalcijum mo`e ~ak negativnodauti~e. ZbogtogaRebekaRosom,vo|a studije iz Istra`iva~kog instituta Helt Partners, iz Mineapolisa,usaveznojdr`avi Minesota, napomiwe da }e def in it ivn a stud ij a bit i usredsre|ena samo na eventualnodejstvoDvitaminauprevencijidemencije. Istra`ivawe je obavqeno na 4.100 `en a, od koj ih je polovin a uzim al a 400 me|unarodnih jedinica (IU) D vitaminai1.000mgkalcijuma svakodnevno tokom prose~no osam godina, dok su ostale,

V

iz kontrolne grupe, uzimale placebo. U~esnice su bile prose~ne starostiod71godineinapo~etkuistra`ivawanisupati-

leniodkakvihkognitivnih problema. Nakrajuistra`ivawa kod po oko 100 `ena iz svake grupe je reg is trov an o „blag o kogn it ivn o o{te}ewe”, pod ~ime se podr az um ev a {iroka lepeza problem a - od maw ih problema sa pam}ewemdopo~etnogoblikaAlchajmera. U me|uvremenu je ameri~ki Institut za medicinu promenio prep or uk u za uzimawe D vitamina,pasesadasavetuje da mu{ karc i i `ene starosti do 70 godina, uzimaju 600 IU,apreko70godina800IUdnevno. Shodno tome, ameri~ki tim planira da u nastavku studije istra`i samo dejstvo D vitaminaitouve}imdozamanego uprethodnomciklusu.

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66405

PRIRODNI PREPARAT protivhemoroida,ispitanu nadle`noj slu`bi i li~no proveren, eliminisan za 7 dana,dedaRado{.Telefoni: 064/240-55-49,037/490-797. 66110

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do vas }e prona}i lako. Telefon064/888-25-85. 66087 PRODAJEM drva bagrem, hrastijasen.Cena3.500din. metar. Nudimo usluge razawaicepawa.Prevozgratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19. 66450


24

^iTUQe l POMeni

sreda26.decembar2012.

Posledwi pozdrav Du{anovoj i Milanovoj majci

Slavici Blitva

Posledwi pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em voqenom suprugu, ocu i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 72. godini iznenada napustio na{

Evgeniju Mikiti{inu

Vladi Koji}u

Evgenij Mikiti{in Gena od porodice Milo{evi}.

od porodice ]uri}.

66511

66510

Porodica Mikiti{in.

66494

Dragoj kom{inici

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Tu`nim srcem javqamo da se na{ voqeni

Sahrana je danas, 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav prijatequ

O`alo{}ena porodica.

66491

Nenad Nenadovi}

Milici Rodi}

Dragi Majki}u

posledwi pozdrav od kom{ija sa Bulevara Oslobo|ena 26, Novi Sad.

posle kra}e i te{ke bolesti upokojio u 51. godini.

od sestre Zorke sa porodicom.

Evgeniju Mikiti{inu Geni

Sahrana, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obavi}e se 26. decembra 2012. godine, u 12.45 ~asova.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em tati i dedi

Drago i Jelena.

Osta}e{ u srcima tvojih Jelene i Stane. 66512

66509

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminuo u 84. godini na{ dragi tata, deda i svekar

66496

66500

Moj tata je umro.

Geni

Kosta Kova~evi}

Drago Majki}

Evgeniju Mikiti{inu Geni

od Tvoje Grozde.

]erka Sawa i unuk Aleksa.

1922 - 2012. Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Starim Ledincima. O`alo{}eni: sinovi, snaje i unu~ad.

Sahrana je danas, 26. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

66508

Posledwi pozdrav dragom te~i

Evgeniju Mikiti{inu Geni od: Vesne, Petre i Jasne sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

66488

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav dragom te~i i dedi

ro|. Kunevski

Kosti Kova~evi}u

nesre}no nastradala 24. 12. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kosti Kova~evi}u

1922 - 2012.

pozdrav

Rado }emo te se se}ati i ne}emo te zaboraviti. Sestri~ina Bo`ana, Slavko i Melanija.

66505

66489

dragom

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

Posledwi pozdrav ocu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav dragom dedi

Kosti Popadi}u

Kosti Kova~evi}u

Kosta Popadi} Koja

66507

Sahrana je 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}eni: supruga Zora, sin Radoslav, snaja Slavica i unuk Kosta. 66501

Evgeniju - Geni Mikiti{inu od sestre Slavice i zeta Koste.

66490

66487

Posledwi pozdrav dragom ujaku

1930 - 2012.

1930 - 2012.

od drugova: Bate, Cileta, Cvije, Nik{e i Duleta.

Posledwi pozdrav dragom bratu

Braca, Zora, Jadranka, Gaga, Boja i praunuci.

66506

Geni

66495

Slavica Blitva

O`alo{}eni: suprug Branko i sinovi Du{an i Milan. Posledwi prijatequ

66493

od: sina Zorana, snaje Gordane i unuka Aleksandra.

od: unuka Nele i Ivane sa porodicama.

66502

66486

Evgeniju - Geni Mikiti{inu od Branislava Bogi}evi}a sa porodicom.

66492


^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda26.decembar2012.

Danas, 26. decembra 2012. godine navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav

Evgenije Mikiti{in

Kosti Kova~evi}u dugogodi{wem teniskom radniku zaslu`nom za razvoj tenisa u Vojvodini. Teniski savez Vojvodine.

Vladislav Koji}

iz ^uruga

O`alo{}eni: supruga Milica i }erka Vesna i ostala rodbina. 66483

Tu`nim srcem obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je umro na{ dragi otac i mu`

dragoj

Branislavu Staji}u

Bogdanki Te{in

Posledwi pozdrav dragom Geni od prijateqa iz „Okvira”.

Jelena i Dragica Crni}.

Porodica Lazi}.

66480

66463

66470

66467

Danas, 26. 12. 2012. godine navr{ava se osam godina od upokojewa na{e drage }erke, tetke i sestre

Na dana{wi dan, navr{avaju se dve godine od smrti dragog i voqenog oca.

Uvek si sa nama. Tvoja iskrena i nesebi~na qubav, koju si nam poklawala `ivi u na{im srcima. S qubavqu i po{tovawem, tvoji najmiliji: Danilo, Tatjana, Igor i Vera. 66465

PETOGODI[WI POMEN na{em

Novica \urakov

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Klari Pozojevi}

]erka Radinka sa porodicom.

od kom{ija iz Rumena~ke 161.

66464

66475

Dana, 27. decembra 2012. godine, sedam je tu`nih godina od kako nije sa nama na{a voqena

SEDMOGODI[WI POMEN

Mladen Raji} S qubavqu i ponosom te se se}amo i spomiwemo. Zauvek ostaje{ u na{im srcima. Tvoja supruga, sin i }erka sa porodicom. 66462

Navr{ile su se ~etiri godine od smrti voqenog supruga i oca

Laza ^ojanovi}a

Radislav N. Raji}

Nada Oreq

sudija u penziji Sahrana je u ~etvrtak, 27. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. Hvala ti za qubav i brigu koju si nam pru`ao. Ve~no }emo te voleti. Supruga Zorica i sin Novak. 66481

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

pozdrav

„Samo na{a srca znaju koliko nam nedostaje{”. S po{tovawem: majka Rosa, otac Milivoj, brat Danijel, snajka Svetlana i sinovac Milenko.

Nevenke Krivokapi}

Sahrana je u ~etvrtak, 27. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi kom{inici

@eqko Stojanovi}

66484

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav

25

Posledwi pozdrav voqenoj i plemenitoj sestri i tetki

Qubi{i Drobwaku

Qubi{ko, pro{lo je pet dugih i bolnih godina u kojima nema tvog osmeha, pogleda i izgovorene re~i. Sine, da je `ivot bolan i te`ak bez tebe, to znamo samo mi koji te volimo.

ro|. Vlajni} 2005 - 2012. Vreme prolazi, a na{a se}awa i qubav prema tebi ostaju ve~na. Tvoji najmiliji.

Vreme prolazi, tuga i bol su sve ve}i. Bi}e{ u na{im mislima dok smo `ivi, jer si to zaslu`io svojom dobrotom prema nama. Tvoja supruga Zlata, }erke Irena i Sandra, unuci Na|a i Ivan i zetovi.

66468 66396

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav tati

Ve~no tuguju}i: roditeqi i brat s porodicom.

66152

Evgeniju Mikiti{inu koji je svoj radni vek proveo u Galeriji Matice srpske i svojim nesebi~nim radom i zalagawem zadu`io ovu instituciju kulture. Kolektiv Galerije Matice srpske.

Bojani Saxakov Bojki

Danilo Peri~evi}

Savi Trivunovi}u

26. 12. 2011 - 26. 12. 2012.

Dragi tata, bili smo sre}ni {to si bio na{. Ostaje{ ve~no u na{im srcima.

ro|. ^etnik iz Stepanovi}eva Sahrana je danas, u Beogradu.

]erka Jagoda, zet Zoran i unuci Jovan i Du{an.

O`alo{}ena sestra Ratka sa porodicom.

59948-P

S qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa Gene

POMEN - SE]AWE

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoja supruga Milica, sin @eqko, k}eri Mira, Jelena i Stevka sa porodicama.

66474

66482

Posledwi pozdrav kolegi

Vidosava Krwaji}

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

66397

Na{oj nikad pre`aqenoj, bezmerno voqenoj

26. 12. 2007 - 26. 12. 2012.

Na{a najmilija, zauvek }e{ nam nedostajati.

Branislavi @drale 1935 - 2012.

Evgenija Mikiti{ina

Savo Trivuna Trivunovi}

Nenadu Nenadovi}u

Porodice: Ristivojevi}, Zori} i Hrusti}. 66485

Tvoji: Radovan, Tawa, Sandra, Nina, Mihailo, Jovan i zet Dragan. AD „Novitet” Novi Sad.

Sahrana je danas, 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u [ajka{u. Ispra}aj je iz kapele. Porodica Trivunovi}.

445/P

66236

66473

dava}emo godi{wi pomen, danas, 26. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, rozarijum 4/4-055k. Tvoji najdra`i: suprug Radovan, }erka Du{anka, sin Du{an, unuci Jovan, Ana i Duwa i zet Zoran. 66411


26

tv program

sreda26.decembar2012.

Државнипосао Окосница емисије „Државнипосао”сусатиричниразговори између тројице актера, коментари који подсећају на „Stand-up” форму. У питању сукратки,духовитикоментари и опаске на тему свакодневице, околности, друштвено - политичке ситуације, спорта, света забаве, њихови лични ставови о различитимтемама. (РТВ1,18.55) Добројутро, Војводино Државнипосао Исус:Прававерзија Палета-колажнаемисијана русинскомјезикусасрпским титлом 10.50Палета-колажнаемисијана хрватском 11.00 Заувекмлад 11.30 Кухињица 11.55 Имемогсокака 12.10 Како...Уметничкетаписерије програм 12.25 Како...Препознати СарасатеовуФантазијуиз опере 12.35 Добарпосао 13.00 Живопис 13.30 Документ 14.00 Вести 14.05 Гламуртужур 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 ЏонатанКрик 16.00 Радар 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.20 Једаннаједан 17.50 Разгледнице 18.55 Државнипосао 19.00 Подистимкровом 19.30 ТВДневник 20.05 ЏонатанКрик 21.00 Живопис 21.30 Повратакнасело 22.00 Војвођанскидневник 22.35 Једаннаједан 23.00 Исус:Прававерзија 23.50 Заувекмлад 00.15 Подистимкровом

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичкосвитање Лола Панонскојутро Меридијанима АгроПарламент Сајаминфонет Лицеснасловнице Панонскахроника Војвођанскевести Лола Закоракиспред Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Док.програм ГласАмерике Ноћнипрограм

Кухињица–мађ. Миљеница Зимзарије Хајдесамномуобданиште Питамсепитамсе Зелено, волимте, зелено Академац Увекмедаља Кадзазвонимладе Центарсвета Вести(мађ) Македонскосонце ДецаДине Таблоид Добровече,Војводино(ром) Хор„Капитран“ (мађ) Музичкипрограм–мађарска музика 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица–мађ. 20.00 Добровече, Војводино(рум) 21.30 Исус:Прававерзија 22.20 Биографије:КетринЗита Џонс 23.05 Плавикруг 23.30 Палета-колажнаемисијана русинскомјезикусасрпским титлом 00.10Палета-колажнаемисијана хрватском 00.20 ТВПродаја

12.00 12.15 12.24 13.18 14.52 15.20 16.05 17.00 17.20

Јутарњипрограм Јутарњидневник Сложнабраћа Траг Задњакућа,Србија Какосеторади ЧаробњацисаВејверли Плејса Дневник Спортплус Местозлочина:Њујорк Средњошколскимјузикл2, филм Ијаимамталенат ОвојеСрбија Мојрођаксасела ДневникРТВојводина Штарадите,бре

Тајниагенти Француска обавештајна агенција шаље у Казабланку тим агената, који чине вођа екипе Бриси, његова партнеркаЛиса,затимРејмонди Лои,којиимајузадатакдапотопе брод који кријумчари оружје за анголске побуњенике. Улоге: Винсент Касел, МоникаБелучи,АндрејДесолијер Режија: Фредерик Шендорфер (РТС1,00.58)

06.30 09.00 09.05 10.10

06.30 06.55 08.35 09.00 09.25 09.55 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.45 15.30 17.00 17.30

06.05 08.00 09.05 10.00 10.32 11.05 11.27

06.30Новосадскојутро 08.30Цртанифилм 09.10Хранаивино 09.35Серијскипрограм 10.30Украденасрца 11.10 Спринт 11.35 Истрага 12.05Таксисткиња 13.05Опчињени 14.05Белимантил 14.30ИЦТплус 15.10ЉудисаМенхетна 16.00Објективнасловачкомјезику 16.15Објективнамађарскомјезику 16.30Хранаивино 17.00МистеријеКГБ-а 17.30Новосадскопоподне 18.45Конак 19.00Објектив 19.30Опчињени 20.30Ленија 21.25МистеријеКГБ-а 22.00Објектив 22.30Таксисткиња 23.20ЉудисаМенхетна 00.10Украденасрца

МоникаБелучи

02.48 03.37 04.18 04.47 05.47

Београдскахроника Око Слагалица Дневник Мојрођаксасела Да,Мождане Великиизазов Местозлочина:Њујорк Хероји Ноћнибиоскоп:Тајниагенти, филм Сложнабраћа Задњакућа,Србија Око Мојрођаксасела Верскикалендар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00 02.05 03.00 03.25

Ексклузив Експлозив Дођинавечеру Тачно9 Одбачена Породичнетајне Скривенакамера Тачно1 ЛасВегас СулејманВеличанствени Срећневести Дођинавечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичнетајне СулејманВеличанствени Домаћине,оженисе Филм:Бекствоуланцима Ноћнижурнал Европулс ЛасВегас Срећневести Породичнетајне Експлозив Ексклузив

17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 22.05 23.00 00.14 00.58

Бјанка Ђасеро,

СЕРИЈА

Таксисткиња Улоге: Стефанија Сандрели, Андреа Ђордана, Бјанка Ђасеро, Франческа Перини,Едоардо Лео (НовосадскаТВ,22.30)

09.30 Прегледхоландскелиге 10.30 Прегледшпанскелиге 11.30 НБА:Мајами –Оклахома Сити 15.15 Фудбалмондијалмагазин 16.00 Премијерлига:Манчестер јунајтед–Њукасл 18.30 Премијерлига:АстонВила– Тотенхем 20.45 Премијерлига:Стоук– Ливерпул 22.45 ОдбојкаСеријаА1:1/4 Финала

07.00Узкафу,07.30Белилукупапричица,08.30 Цртанифилм,09.00Одељењезаубиства,10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија којуволим,13.00Зрнопозрно,14.00Живетисвојживот,15.00Спортскагалаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу,22.00Објектив,22.30Кућа7жена,00.00Објектив,00.30Токшоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица,09.30Дечијипрограм,10.00Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55Инфо,17.30Бибер,18.00Зелена патрола,18.30Кухињица,18.55Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо,23.00Филм, 00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

dnevnik

РобертДауниЏуниор

Чаплин

Удружење слепих „Хомер“ иФилмскипрограмРТС-азаједнички реализују пројекат емитовања филмова за слепе,свакогмесецанаЈавном сервису. Остварење Чаплин говори о проблемима и контроверзном животу мајстора комедијеЧарлијаЧаплина. Улоге: Роберт Дауни Џуниор, Џералдина Чаплин, ПолРис Режија:РичардАтенберг (РТС2,22.03) 06.53 07.29 07.52 08.04 08.11 08.18 08.45 10.30 11.00 11.26 11.58 12.22 12.54 13.55 14.21 15.20 15.52 16.59 17.56 18.33 19.31 19.57 20.05 21.00 22.03 00.35 00.58 02.05 03.04 04.30 05.00

Слагалица ВикингВики МетроЕрни ДенииДеди АнаДобрић Плаваптица Наполапута ТВмрежа ТВфељтон Доброје,добрознати Бемус:Свечаноотварање Вавилон Трезор Плаваптица Наполапута Витастудентис2 Ексклузивно Достојевски Усвету ТВфељтон Беокулт Мојличнипечат Векодважних Достојевски Чаплин,филм Ијаимамталенат Музичкипрограм Трезор ТВфељтон Е-ТВ Усвету

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00

Добројутро Грандшоу Првинационалнидневник Недељнопоподне Тачноуподне Српскапосла Националнидневник Скривенакамера Прељубници Националнидневник Маланевеста Нежељене Мојавеликасвадба Брачнисудија Прељубници Црнахроника Српскапосла Филм:Вештачка интелигенција 04.30 Филм:Злочинизнутра

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00Сремнадлану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Инђија,18.10Измеђуредова,19.00Новости2,19.30Ловци назмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,22.00Новости3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Измеђуредова,00.15ГласАмерике

07.00 08.25 08.45 09.15 09.30 10.35 11.30 13.45 14.45 15.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.55 00.15 01.05

Борилачкимајстори Топшоп Уздравомтелу Топшоп Кажипрст ДивљаСкандинавија Цртанифилмови Непобедиви:Банзуке Топшоп Никита Спортскипреглед Дваипомушкарца Каослучајно Вести Непобедиви:Банзуке Никита Филм:Константин Спортскипреглед Борилачкимајстори ДивљаСкандинавија

Константин Упаклугажељноишчекују. Урајунежеледачујузањега.Наземљијенеопходан! Он је Џон Константин. Јединикојијеуспеодапревари ђаволаиостанежив. Улоге: Кијану Ривс, РејчелВајс,ШајаЛабаф,ТилдаСвинтон Режија:Френсис Лоренс (Б92,21.00)

РејчелВајс

Цртанифилмови Ђавољавечера Филм:ДевојкаизЏерсија Ситивести Филм:Дивљестрасти Породичниобрачун СобарицасаМенхетна МаријанаиСкарлет Филм:Јагодеугрла Хавторн Ситивести Опаснаигра Филм:Моглосетодесити теби 22.00 Филм:Огледала 00.00 Опаснаигра 08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00

СергејТрифуновић

Стршљен

Сzскадрамаиз1998.године која је приказала причу о љубави између Албанца и Српкиње у предвечерје рата наКосову.МладаБеограђанкаАдријана,заљубљујесеу једног елегантног и привлачногстранца. Улоге: Сергеј Трифуновић,МирјанаЈоковић,Драган Јовановић, Бранислав Поповић, Љубиша Самарџић Режија: Горчин Стојановић (Хепи,16.00) 05.00 Јутарњипрограм 08.00 ПопПикси 08.10 Зокинавеселојфарми 08.30 Земљакоња 08.55 АвантуремалогПере 09.20 Зокинавеселојфарми 09.35 ПопПикси 09.45 Телешоп 10.00 Винкс5 10.50 Монсуно 11.40 Бен10 12.05 Моћниренџери 12.40 Хунтик 13.20 СкубиДу 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00Гламур 15.00 Дображена 15.25 Телешоп 15.55 Вести 16.00Стршљен,филм 17.55 Телемастер 18.30 Гламур 19.00 Црвениорао 19.55Вести 20.00 Насловнастрана–квиз 20.30 Једнажељаједнапесма 22.00 Скандалозно 23.00 Долинавукова 23.55Вести 00.00 Филм 01.30 Филм 03.00 Црвениорао 04.40 Једнажељаједнапесмамикс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пунгас,12.15 Уторкому21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмоглава,15.15Токовимоћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Копрењемудве,00.15Комерцијалнипрограм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земљанаде,15.30Док.програм,16.00Пријатељиисупарници,17.00Подсунцем,17.50Вестизаглувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаикдана,19.30Хранаивино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Подсунцем.


dnevnik

sreda26.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

27

„БИТЛСИ”И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише:Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Штанетребаобући Посластичарскиас Венчаницаизснова Стручњакзаторте Луксузнидом Грађевинскеинтервенције ШминкањесаКлио Штанетребаобући Алесандровакухиња Стручњакзаторте Богатамлада,сиромашна млада НевестесаБеверлиХилса Тајнатрудноћа Екстремнипреображај Мајамиинк Богатамлада,сиромашна млада

07.00 10.15 12.00 12.38 13.43 16.55 17.44 18.19 19.10 19.30 20.19 22.01 22.35 23.16 00.07 03.11

Добро јутро,Хрватска Даутаун еби Дневник Пркосна љубав Доктор Живаго,филм Екумена Алпе Дунав Јадран 8.спрат,ток-шоу Тема дана Дневник Бескрајан дан,филм Глобално село Дневник 3 Други формат ДокторЖиваго,филм АлпеДунавЈадран

07.55Мојиџепниљубимци 08.10Ју-Ги-Ох! 08.40Вируснапад 09.10Исплатисе-ТВаукција 09.30Ексклузивтаблоид 10.05Зебратркачица,филм 12.10БитказаБожић,филм 13.55ОстављенинаАнтартици, филм 16.05Зачаран,филм 16.55РТЛ5до5 17.10Зачаран,филм 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Самукући3,филм 22.15РТЛВести 00.00Клопка,филм 02.00Астрошоу 03.00 ПреживетиБожић

08.00Тајнират 09.00Експериментинасопственој кожи 10.00ДикенсоваЕнглеска 11.00 КадасуМаваривладали Европом 12.00Заборављениначиниисхране 13.00Косизаправоти? 14.00Импресионисти 15.00Египат 16.00Експериментинасопственој кожи 17.00Мистеријеолупинанадну океана 18.00Заборављениначиниисхране 19.00УпознајтеРимљане 20.00КајањеЏејнОстин 21.30Укрупномкадру 22.00Тајнират 23.00Мистеријеолупинанадну океана 00.00ТајмтимгодинаX 01.00Египат

08.00Мунзи 09.30Вилењаци 11.00 Крвнасунцу 13.15Шампионкартинга 16.00Снежниколач 18.00Гувернанта 20.00Тајфун 22.00Сумрак 00.00Еротскифилм 01.00Еротскифилм

Гувернанта Росина је привилегована и размажена. Након изненадне смрти оца, она одлучује да постане гувернанта породици у Шкотској. Убрзо ће у новој породици почети страственаафера... Улоге: Мини Драјвер, Том Вилкинсон, Џонатан РисМајерс Режија: Сандра Голдбахер (Синеманија,18.00)

Клопка

ЕнХатавеј

ЗачаранаЕла Кадјенавршилагодинудана,малуЕлумајкаимајчина другарица Менди покушале су да сакрију од виле Лусинде, која је дошла да дарује девојчицу, јер је вила Лусинда била позната по томе да дарује ужасне дарове. Али, нисууспеледајесакрију,јер јеЕлагласноплакала,атоје вилу Лусинду надахнуло да јојдаруједарпослушности... Улоге: Ен Хатавеј, Хју Денси, Кери Елвс, Мини Драјвер,ЛусиПунч Режија:ТомиОХавер (ХРТ2,18.21) 07.00 07.33 07.58 08.23 08.48 09.14 10.00 10.31 12.06 14.06 15.21 16.55 18.21 20.00 21.45 00.02 00.45 01.25 02.13 02.43

МиниДрајвер

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судијезастил Школазапарове РазведениГари Освета Бивши Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Затрпани ђубретом Све што нисте знали о љубави Хари воли Лизу Школазапарове РазведениГари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Једном давно Секс и град Шапат духова Секс и град

08.05 Филм:Америчкиратни бродови 09.50 Браћаисестре 10.45 Дијагнозаубиство 11.40 Филм:ЕјсВентура:Зов природе 13.25 Филм:Суперајкула 15.10 Филм:Мегаајкулапротив Крокосауруса 16.55 Филм:Божићнапошта 18.40 Филм:Божићнипољубац 20.25 Монк 21.20 Филм:Пајканипо 23.10 Филм:Несрећауваздуху 00.55 Филм:Метеорскаолуја 02.40 Филм:Вампирсканација

Генералнашпица Цртана серија Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Чаробњаков шешир Божићни Плес са звездама Гарфилд упознаје стварност, филм Планета 51 Дружина Пере Квржице, филм Зачарана Ела,филм Божићу Цибони 2012,пренос Истините лажи,филм Звездана врата ЦСИ:Мајами Којак Сестра Џеки Ноћни музички програм

08.00Побунаукокошињцу 10.00Бинго 11.55 МапетовциосвајајуМенхетн 13.25Мапетовциусвемиру 14.50Елмовеавантуреуземљи гунђања 16.00Џетлег 18.00ЕдТВ 20.00ДневникБриџетЏонс 22.00ВеликиЛебовски 00.00Еротскифилм 01.15Еротскифилм 02.20Еротскифилм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Друмскитркачи Мојаужаснагодина Биографија-МорганФриман Јуда Допросјачкогштапа Окршајхоливудскихзвезда Стани!Илићемојамама пуцати Полицајацизвртића Окршајхоливудскихзвезда Животиња Окршајхоливудскихзвезда ЕдТВ Спортскестране

Скупоцена Рембрантова слика украдена је након одважно и софистицирано изведене пљачке. Агент осигурања, Вирџинија Бејкер, истраж ује случај и препозна „рукопис“ пљачкаша уметнина Роберта Мека Мекдагласа... Улоге: Шон Конери, КетринЗета-Џонс,ВингРајмс, ВилПатон,МауриЧајкин Режија:ЏонАмијел (РТЛ,00.00)

КетринЗета-Џонс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Обрачун суперљуди Бер Грилс Вечера са Бером Грилсом Бер Грилс Генералка 2012 Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Желели сте да знате

08.30 09.30 11.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 21.30 00.00

Тенис Биатлон Сви спортови Фудбал Фудбал Скијашки скокови Сви спортови Фудбал Фудбал Сви спортови Сви спортови Олимпијске игре Тенис

В

Опуштањециљева истандарда

ећина изума ове револуције била је инспи- уметности. Ворхолове чиста површина и ситорисана и омогућена научним достигнући- штампа (моменталне слике) уступиле су место, ма. Тешко је, на пример, замислити уређај барем по дизајну, стилу испразне, „хиперреаликоји смањује потребу за радом а да се не разми- стичне” савршености ер-браша народске графике шља о традиционалним врлинама какве су приме- седамдесетих. Једнако чисте површине, „минимана и дуготрајност. Култура погодности неизбежно лизам” (организована неоствареност) Филипа је и култура лењости и, у том светлу, улогу теле- Гласа и Стива Рајха лако се померио од авангардвизије у претварању људског рода у пасивну пу- ног статуса шездесетих до уносних саундтрека блику здушно су критиковали друштвени анали- осамдесетих, док је џез побегао од вишефокусне тичари свих уверења. Али пасивност доживљаја тињајуће олупине моментално-симултаног Нењ гледања телевизије је тачно оно у чему и ужива- Тхинг џеза ка комерцијалном светилишту техномо. Заиста, телевизија је, са свим својим уграђе- лошке уметности „џез фанка”, да би тамо настаним, сензационалистичким пристрасностима и антиклимактичним прекидима у континуитету („А сада, нешто сасвим другачије...” /реченица из ТВ серије Летећи циркус Монтија Пајтона, прим. прев./), имала више утицаја на убрзавање револуције у глави шездесетих него било која друга технолошка иновација. Још једна културолошки симболична справа из осамдесетих је даљински управљач који нам омогућује да посматрамо у симултаном стању ума, „скачући по каналима”, да бисмо, док смањујемо емоцио- налну пажњу, уништили ток мисли о материјалу који смо само лењо скенирали. И поп музика је од шездесетих имала улогу у појачавању очигледног опуштања што се тиче циљева и стандарда. Осим неизНешто дефинитивно другачије:„Пајтоновци” бежне чињенице да је то опуштање до одређеног степена било по вољи већине, вио да ради ефикасно колико и свака друга попоп музика и њени исцрпљујуће сензационали- кретна трака. стички рођаци рок, диско и „рејв музика”, колоКључна ствар – која је умрла с растом моменнизовани су технологијом колико и било која дру- тално-симултаног погледа на свет – био је развој: га сфера савременог живота. Њене некад флекси- развој тема и идеја, осећаја и мисли, прича и либилне људске ритмове заменила је правилност кова. Баш као што се и пострелигиозно друштво масовне продукције ритам-машине, њене струк- суочило с муњевитим смањењем занимања за туре укорпориране су фабричком етиком секвен- процес постајања старијим и мудријим, тако се цера, а виталност дигитализована до смрти и са- уметност издигла на површину, напустивши нахрањ ен а виш ес лојн им предак зарад процеса, посинтетицизмом, па је даследичност зарад вишенас поп музика једва мало Коренсавременогинтелектуалног фокусног хао са, а значевише од саундтрека за фиње зар ад макс ималн ог подсмехивањанарацији,осим зичке кретене. утиска. Због тога, пратећи ужи в а њ аупре з и р а њ уупра в ооно г а Иако је моментално-сиопшта очекивања вишештообичниљудинајвишеволе– струких оргазама која је мултани начин размишљања који су увеле шездесеутискивала растућа индуатоједобраприча–лежи те одговарао новим начистрија секса, филмска инупострелигијскомегоизму нима изражавања какви су дус триј а створ ил а је поп култура и телевизија филм с више климакса, у (углавном због тога што су га оне у знатној мери којем су нарација и драмска структура жртвовани и створиле), он је имао мање доброћудан утицај због сцена сензационалистичких шокова; то је на старије, потврђене облике. Класична музика, бездушно физички жанр који циља на најниже закоја је раније представљала уметност изражавања, једничке именитеље људске природе: еротско гопостала је квазинаучна и квазимонументална ве- лицање маште и детињасту жељу да се осете узштина чији су се принципи стварања, уху неразу- буђење или страх. Корен савременог интелектуалног подсмехивања мљиви, ценили само на темељу „записа” партитуре. Слично томе, испоставило се да је брзо смењи- нарацији, осим уживања у презирању управо онога вање концептуалних пучева у сликарству и вајар- што обични људи највише воле – а то је добра приству било само крај модернизма и умирућа јесен ча – лежи у пострелигијском егоизму. Нескривено западњачке уметности. Обузета „уметничким дис- егоцентричан, Ленон се подсмевао Макартнијевим курсом” постмодернизма, ликовна уметност по- „романескним” песмама, тврдећи да уметничка стала је једнако књижевна колико је и класична аутентичност може да се досегне само ако се пише о себи. Ако његове песме, као текстуално музичке музика после Веберна постала визуелна. Одсечени од свог садржаја, сликарство, музика целине, јасно залазе дубље од Макартнијевих, оне и књижевност изобличили су се сталним смењи- су крајње специфичне, као и Диланове. Површном вањем неповезаних фаза, од уметности која гово- Макартнију – а таква је и већина његових дела – у ри о уметности до шала о уметности која говори искреном суочавању са спољашњим светом стално о уметности и – коначно – до шала које говоре о успева трик поклапања очекивања широке публике шалама које говоре о уметности која говори о и квалитета израза. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

sreda26.decembar2012.

dnevnik

26. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Мождастенезадовољничињеницомдавашипројектитектребада поприме прави облик. Веома сте нестрпљиви,аликонебибио?Овај периодчекањатрајевећдуже,али ускороћесезавршити.

BIK 20.4-20.5.

Данашњиданобећавадаћебити одличан,алинепретерујте.Можда ћете помислити да су ваше мале финансијске потешкоће прошлост. Нажалост,нису.Потрудитеседанас данаправитепланзабудућност.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Вашинапорисусеисплатилијер људислушајувашезахтевеипокушавајудавамудовоље.Иакоодређеним детаљима у вашем љубавномживотуидаљетребамногопажње,засадастеумирнојлуци.

Чиниседасевашживотвртиоко контакта с другим људима. Ви сте отворенаособаиангажованауразговору,којауживауповезивањуљуди,алиупоследњевремеиматевеликужељудабудетесами.

Понекад пријатељи постану правапородица.Вашепријатељствоје дубљеиснажнијенегоштосхватате. Многи људи су спремни да вам пружепомоћ,заштојеонданеприхватите?Будитеотворени.

Прегрмелистетежакпериод.Прошли сте кроз све проблеме из прошлостиисадастеушлиумирнуфазу.Очекујтедаћетеускорозавршити пројекте на послу и да ће приватни животбитивеомахармоничан.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У могућности сте да посматрате оно што се дешава око вас, а да и даље одржавате дистанцираност. Амбициједругихљудићевасзабавитијерулогекојеиграјувишеличе на карикатуре него на стварне људе. Завршили сте с невољама које сте доживели током протеклог месецаисадастеушлиумирнијипериод. Они који су вас донедавно критиковали, сада просто не могу дапронађудовољноречизапохвалу. Очекујте данас много помешаног размишљања.Иакоћетемождабитиуискушењудапогледатеуназад иразмислитеотомеколикостепостигли, боље би било да размишљатеобудућностикојавасочекује.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Очекујте одличан дан данас. Донеклеопсесивнаатмосфераодпротеклих неколико дана инспирише васдапроменитеоколинуипосетите нека нова места. Зашто не испланиратекраткопутовање?

Данас обратите пажњу на своје тело. Немојте се заваравати да ће проблемикојеиматеслеђимапроћисамиодсебе.Истоважиизаболове у колену. Закажите преглед кодлекараилифизиотерапеута. Обратите посебну пажњу на изборе које сте направили у пословном животу. Да ли сте сигурни да радитеоноштостемислилидатреба да радите? Да ли знате који су вашиталентиидалиихкористите употпуности?

TRI^-TRA^

БрендиранаАдел V REMENSKA

PROGNOZA

Кишанакрајудана

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

11

Sombor

14

Kikinda

12

Vrbas

13

B. Palanka

14

Zreњanin

14

S. Mitrovica 12 Ruma

13

Panчevo

15

Vrшac

15

Srbija Beograd

15

Kragujevac

16

K. Mitrovica 11 Niш

14

Како би спречила злоупотребу свог лика и дела, кантауторка анђеоског гласа Адел претворилајеимеу„заштитнизнак”.Певачицана овајначинжелидасезаштитиод„појављивања”уразнимрекламамазапроизводекојене подржава. СоулпевачицаАделпретворилајесвојеиме у „заштитни знак”, како би спречила злоупотребуурекламама,преносебританскимедији. „Чувена кантауторка не жели да неко експлоатише њено име на производима, које не подржава”, рекао је један неименовани извор листу„Сан„. Певачицанежелидасењеноимекористиза рекламирањепарфемаилинакита,например. Аделјеуоктобруродиласвојепрводете,а другу годину за редом магазин Билборд ју је прогласиоуметникомгодине,докјењеналбум -21-албумгодине. Иначе,музичариБијонсеиЏејЗипокушалисууоктобрудаодименасвојећеркеБлуАјвинаправетрговачкумарку,какобипокренулилинијупроизводазабебе,алинисуутоме успели.

Evropa

НОВИСАД: Топлозаоводобагодине,узсунчанеинтервале.Крајемдана наоб  лачење с кишом. Ветар умерен, јужни и југоисточни. Притисак око нормале.Температураод4до14степени. СРБИЈА: Топло, уз дневну температуру и преко 15 степени. Поподне слединаоблачењенасеверуизападуСрбијекојећекрајемданаусловити кишу. Ветар слаб до умерен, јужни и југоисточни. Притисак око нормале. Температуреод-3до16степени. ВОЈВОДИНА: Топло,сасунчанимпериодимаиузнаоблачењепоподне на северу. Увече киша на северу и западу Војводине и шири се на остале крајевеуноћикачетвртку.Ветарслабдоумерен,јужниијугоисточни,ујужномБанатуповременопојачан.Притисакоконормале.Температуреод0 до15степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима:Учетвртакпреподнекишасе премештакајугоистоку,разведравањенасеверуизападуСрбије.Удругој половиниседмицемалонижетемпературе,алиидаљеизнадпросека.Кишапоновоупетак.Усуботуујутрукишаисуснежица,аупланинамаснег.На северуСрбијесуво.Утокуданапрестанакпадавинаиујужнимпределима. Унедељусунчаносамраземујутру.УНовогодишњојноћисуво,узтемпературуоко0степениЦ.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Временске приликемогунеповољноутицатинавећинуособасхроничним тегобама. Опрез се највише саветује цереброваскуларним и срчанимболесницима,аудругомделуданаитокомноћииастматичарима.

Madrid

11

Rim

16

London

9

Cirih

9

Berlin

8

Beч

9

Varшava

5

Kijev

2

Moskva

2

Oslo

2

St. Peterburg -2 Atina

18

Pariz

10

Minhen

8

Budimpeшta

7

Stokholm

0

VIC DANA Касноувече,уархивикинотеке двамишасуживањемгрицкају филмскутраку. Једанмишупитаовогдругог: Којијеовофилм? „Господарпрстенова“,другидео. Хм,књигајебилабоља!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

189 (-9)

Slankamen

287 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

262 (-9)

Zemun

352 (2)

Bogojevo

236 (-4)

Panчevo

360 (2)

Baч. Palanka

241 (1)

Smederevo

502 (4)

Novi Sad

234 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

166 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

232 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

279 (5)

NERA

Hetin

82 (2)

TISA

-20 (7)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 391 (-11) Beograd

Kusiћ

305 (3)

40 (-8)

Reшeњe:

DUNAV

Dnevnik 26.decembar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you