Page 1

NOVI SAD *

PONEDEQAK 26. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23630 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NEKRETNINAMA I DAQE PADA VREDNOST

Cenastanovaprepolovqena za~etirigodine

str. 5

IZABRAN ^ETVRTI LIDER DS-a

Dragan\ilas odju~evodi demokrate

str. 2

RASPRAVA O ZAKONSKIM INICIJATIVAMA SKUP[TINE APV

Politi~kamisterija vojvo|anskera~unice SRPSKA PRIVREDA U BORBI ZA PRE@IVQAVAWE I ZA SLAMKU SE HVATA

Krizazbrisala 120.000malihi sredwihpreduze}a

str. 4

Foto: Tanjug

str. 3

DANPRISAJEDIWEWA:Povodom obele`avawa 25. novembra 1918. godine, Dana prisajediwewa Ba~ke, Banata i Barawe Kraqevini Srbiji, ju~e su gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi}, predsednik Skup{tine grada Sini{a Sevi}, predsednik Nacionalnog saveta buweva~ke nacionalne mawine Branko Pokorni} i Savez potomaka ratnika Srbije od 1912–1920. godine polo`ili vence i cve}e na spomen-plo~u na zgradi (sada{wa Vojvo|anska banka na Trgu slobode) gde je odr`ana Velika narodna Skup{tina. Na sceni „Jovan \or|evi}” Srpskog narodnog pozori{ta ju~e je uprili~ena i Sve~ana akademija. str. 7

NASLOVI

JU^E POSLE PODNE NESRE]A NA NOVOSADSKOJ PODBARI

Politika

Zidse obru{ioi ubioradnika U TU@ILA[TVU ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL I JU^E SASLU[AVANI OSUMWI^ENI U AFERI „AZOTARA”

Sa{aDragindanas predistra`nimsudijom

str. 13

SPORT

n VOJVODINA SE REMIJEM OPROSTILA OD NAVIJA^A

str. 14 – 18

n [AMPIONSKI HET-TRIK SEBASTIJANA FETELA

Reporta`e

2 Pravda i za srpske `rtve 2 Da~i}: Kosovo je oteto

Ekonomija 4 Otkazi se dele i kroz rupe u va`e}em zakonu

Dru{tvo 6 Zloupotreba mo}nog leka 6 Zrewaninska vlast poni`ava novinare

Novi Sad 9 Napreduje fasada novog Arhiva 9 Skupe ~arolije na snegu

Vojvodina 10 Smewena bez vaqanog obrazlo`ewa 10 Bawa Kawi`a proslavila 99. ro|endan

12 Od obora do kulena trnovit je put

Crna 13 No`em rawen zbog droge

Kultura 21 Pola veka prevodila~ko-spisateqske strasti

Maglovito Najvi{a temperatura 12 °S


2

POLiTikA

ponedeqak26.novembar2012.

PARASTOSIPROTESTNA[ETWAUBEOGRADU

Pravdaiza srpske`rtve Parastos srpskim `rtvama ratova devedesetih godina pro{log veka i protestna {etwa ulicama Beograda odr`ani su ju~e povodom osloba|aju}e presude Ha{kog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u, s porukomdajetapresudasramnaiuz inicijativu da parlament usvo-

ji rezloluciju o po{tovawu pravaizbeglihiprognanih. Patrijarh srpski Irinej rekao je na parastosu srpskim `rtvamauSabornojcrkviuBeogradudaSrbijapo{tujeEvropuida `elidabudeswom,alinepocenudaseodri~esvojesvetezemqe.

nopokazaodajeupitawupoliti~kisud”. OnjedodaodajeSPCnemalo iznena|ena ~iwenicom da deo vi{egini`egkleraKatoli~ke crkve osloba|aju}u presudu hrvatskimgeneralimadovodiuvezusBogom. – Kakve veze Bog ima s nepravdom i ne~ove{tvom, koje

ne}e ostati neka`weno od suda Bo`jeg?–zapitaojeon. U~esnici parastosa su potom pro{li od Saborne crkve do DomaNarodneskup{tinenaTrgu Nikole Pa{i}a, gde je predsednik Koalicije izbegli~kih udru`ewa Milodrag Linta

Da~i}:Kosovojeoteto PremijerSrbijeIvicaDa~i}izjaviojedajesigurnodasada{wavlastne}epredatiKosovo,nitiizdatizemqu,alidaSrbijasadnijeusituacijidadr`iKosovopanedadagaotmujer jeonove}oteto.Onje,komentari{u}ipozivpatrijarhaIrinejadavlast„zahvaliEvropskojunijina~lanstvuakotrebadase odrekneKosova”,istakaodaSrbijamo`ekazatidane}euEU, alidajojnitadaKosovone}ebitivra}eno.Da~i}jerekaoda SrbijaidekaEUidajeto„na{eopredeqewejerjetodobroza gra|aneSrbije”. –Meninetrebanikodagovori{tasuna{iinteresijerja imamiskustvaipamtimkakose~ekalouredovimazahlebimleko,kakvajebilasituacijapo~etkomrata,akakvakadaseonzavr{io–istakaojeon. Da~i}jenaveodasudobriodnosisRusijomprioritet,alida ihtektrebaja~atiigraditiidaseiskoristiautoritetkoji imaRuskaFederacija. – Ako ho}e da nas prime u tu porodicu Zapada, neka nas primeovakvekakvejesmo.Ali,ako trebadaseodreknemoiodri~emo,hvalaimnapozivuosta}emo da `ivimo svojim `ivotom, te{kim i mukotrpnim, kojim smo `iveli 500 godina – rekao je Irinej. Patrijarh je, u ime Srpske pravoslavne crkve, poru~io dr`avnom vrhu da se {to te{we pove`e s Rusijom jer je re~ o slovenskoj bra}i „koja su nam uvek bila potpora i nada kad namjebilonajte`e”. Govore}i o osloba|aju}oj presudi Ha{kog tribunala hrvatskim generalima za zlo~ine po~iweneuakciji„Oluja”1995. godine,patrijarhjeoceniodaje sudtimerazobli~iosebe,„skinuomaskusasvoglicaikona~-

predsedniku parlamenta Neboj{i Stefanovi}u uru~io zahtev za odr`avawe posebne sednice Skup{tine na temu po{tovawa pravaizbeglica. Parastosu su prisustvovali premijer Srbije Ivica Da~i}, potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i}, vi{e ministara, predsednik Skup{tine Stefanovi}inekiposlanici. Premijer Da~i} ocenio je da osloba|aju}a presuda Ha{kog tribunala za hrvatske generale AntuGotovinuiMladenaMarka~apredstavqaudaracprocesu pomirewai„veliki{amarisamoubistvoTribunala”.OnjenovinarimaispredSabornecrkve rekaodaje„Oluja”jedanodnajve}ihzlo~inakojisusedesili posle Drugog svetskog rata na teritorijiEvrope.

dnevnik

IZABRAN^ETVRTILIDERDS-a

\ilasvodidemokrate Dragan\ilas jenovipredsednik Demokratske stranke, odlu~ili su delegati15.vanredneizborneskup{tineDS-a,kojisuju~euCentru „Sava” izabrali novo rukovodstvo stranke, doneli izmene Statuta i Programskudeklaraciju. Za\ilasajeglasalo2.386delegata,azawegovogprotivkandidata Branimira Kuzmanovi}a 368, dok je neva`e}ih listi}a bilo 70. Za po~asnog predsednika DemokratskestrankeaklamacijomjeimenovanBorisTadi} napredlognovoi- zabranoglideraDS-aDragana\ilasa.Kadajere~oizborupotpredsednika stranke, Bojan Pajti} je dobio 2.312 glasova, Nata{a Vu~kovi} 1.946, Vesna Martinovi} 1.844, Dejan Nikoli} 1.881, Mio- drag Raki} 1.828, Goran ]iri} 1.764,aJovanMarkovi} 1.860. ^itav strana~ki izborni spektaklotvoriojetadajo{uvekspozicije lidera Boris Tadi}. On je poru~io na vanrednoj izbornoj skup{tini da je DS jedini politi~ki ~inilac sposoban da transformi{e dru{tvo, ali da i sam imapotrebuzareformamakojemorajubitihrabre. –^ekanaste`akposaoubudu}nosti.UkolikoDSnastavidajo{ vi{e razvija proces diskusije i poka`e snagu da sam sebe mewa, ima}elegitimitetdaponovopreu- zme vlast vrlo brzo i nastavi da nosibarjakslobodeidemokratije. Akonepoka`emotusnagu,pla}a}emocenuitobivi,koji}etevoditiDS,trebalodaimatenaumu– upozoriojeTadi},idodaodajeon daosve{tojemogaodao~uvaintegritet DS-a i podigne wegov uticajugra|anstvu. Onjepodsetionatoda je DS formiran da bi se spre~ioratu biv{ojJugoslavijiidabisekreirala vizijarazvojazemqe,inaglasio da bi stranka trebalodapredwa~iutomte{kom i kompleksnom poslu. Tadi} je kandidatima za predsednika DS-a Draganu\ilasuiBranislavu Kuzmanovi}u poru~io da iho~ekujute{kidaniida preuzimaju veliku odgovornost,nesamozabudu}noststranke,Srbijeiregionave}izadoprinosizgradwi mira i stabilnosti. Tadi}ev ulazak u salu Centra „Sava„ propra}en je burnim aplauzom i skandirawem „Borise, Borise”, a veliki broj delegata pozdravio je dosada{weg predsednika DS-a na nogama. Dragan \ilas, kao kadidat za predsednikapartije,poru~iojeda ne postoji nijedna velika stvar u

SrbijikojuDSnijeuradio,alije, kakojeistakao,idelimi~noodgovoranzbogte{keekonomskesitua-

navode}i, izme|u ostalog, imena Bojana Pajti}a, Milice Delevi}, MiodragaRaki}a...

na~ka politi~ka generacija mora dapovratipoverewegra|ana. –MinudimoSrbijinovisporazumpokojem}esvibitivrednovanipremasvomznawuirezultatima ipokojem}eseraditijavno.Nikadane}emomewatiobrazzaxep–rekaojePajti},iistakaodaseSrbi-

\ilasjepozvao ministrekojisubili uprethodnojVladi danapustemesta poslanikau parlamentuSrbije

cijeuzemqi.\ilasjerekaodata stranka,ako`elidavodiSrbiju, mora da se izvini gra|anima koji sujepodr`avali,idodaodajeneophodnodasepodhitnonapravijasanplanzaizlazakizkrize. –Daseizvinimonezato{tonismo ispunili obe}awa, nego {to nismouradilisve{tosmomoglii {to je mnogima od nas kriza bila izgovorzasve–istakaoje\ilas, kojijepozvaoministrekojisubili u prethodnoj vladi da napuste mestaposlanikauparlamentuSrbije. Onjenajavioda}ezadvameseca predgra|aneiza}isnacionalnim

planomu~ijemfokusu}ebitirazvoj prehrambene industrije i poqoprivrede, energetike i infrastrukture. \ilas je najavio da }e natojnovojpoliti~kojplatformi DS krenuti da sklapa politi~ke saveze i tra`i podr{ku gra|ana, istakav{idasume|udemokratama qudi koji mogu realizovati plan oporavkaSrbijesa{ansomzasvem

Trulikompromis ^lanGlavnogodboraDemokratskestrankekwi`evnikGojko Te{i} jeizjaviodajedogovorsa\ilasomoTadi}evompovla~ewuizizbornetrkeustranci„trulikompromis,~ija}eseru`nastranavrlobrzopokazati„idatonijezalogzaizlazakDSaizkrize,ve}naprotiv. –@aomije{toseTadi}povukaojerverujemdabionmogao prona}ire{ewe.Ovojetrulikompromis.DSjeukrizi,itoje opasno,nesamopostrankunegoipoSrbiju.Ineverujemda}emoimatisnagedasestimizborimo–oceniojeTe{i}.

\ilas je upozorio na to da je u Srbijisveve}ijazizme|uonihkojiimajuionihkoji,kaogubitnici utranziciji,nemaju,isti~u}idaje zato neophodna pomo} dr`ave, navode}i osnivawe dr`avnih predu- ze}a u prehrambenoj industriji i

jinudinovisporazumsnovomenergijominovompoliti~komgeneracijom,kaoidastrankamoradaispravigre{kekojeje~inilaupro{losti,akojesudoveledoopadawa poverewame|ugra|animaureformekojejestrankasprovodila. Govore}i o razlozima zbog kojih je DS izgubio majske izbore, Pajti}jerekaoda„gra|anivi{e nisuverovalidajeDSdosledanu sprovo|ewu reformi u koje se kleosvihovihgodina”.Vi{eputapozdravqenvelikimaplauzom, Pajti}jerekaodaDSumesecima

KudaideTadi}? Tadi}nijeodbaciomogu}nostda}epoliti~kukarijerunastavitiunekojodme|unarodnihinstiucija,alinijemogaodapotvrdidali}etobitiSavetEvrope. „Nisamsebaviopolitikomrazmi{qaju}iokarijeri,prosto suizazovi,isku{ewaiborbei{lipremameni.Tako}ebitii u budu}nosti, verovatno u nekim me|unarodnim institucijama. Kojim?Neznam.Pomiwuserazli~iteinstitucijenarazli~itim nivoima, u ovom trenutku nemam odgovor, a kada ga budem imaore}i}uvam”,izjaviojeTadi}novinarimaupauzivanredneskup{tineDS. poqoprivredi. Govore}i o uspe{nomslu~ajuPKB-a,~ijojseprivatizaciji protivio, rekao je da danaskombinatvredi600miliona evra. –Protivnomnogimtajkunimakojisunaviklidakupujuzajedanevro iondabuduuspe{ni.Dalimezbog togavolesvipredstavnicikrupnog kapitala,ne,anebihnijadasamna wihovommestu–rekaojeon. \ilasjeoceniodajepotrebnoda sesviustranciodredepremasvojim gre{kamajer„nisusviistoradili igre{ilipanisusviistoniodgovorni”, i pohvalio postupak predsednikaDS-aTadi}akojijepreuzeo odgovornostzaizbornerezultatei povukaoseizizbornetrkeustranci. On je poru~io demokratama da }e,akobudeliderDS-a,bitinajqu}i protivnik onima koji u~e{}e u vlasti ne smatraju privilegijom i boritisedanebuduuDS-u. Drugi kandidat za predsednika strankeBranimirKuzmanovi}rekaojedasekandidovaozatufunkcijujerjedeliozabrinutostzabudu}nostDS-aiSrbijeidanijemogaoda}utiutrenutkukadasemoglodesitidaDSoslabi,ve}jeponudiodogovorzaboqustranku. Kandidat za zamenika predsednikaDS-aBojanPajti}jeporu~io daDSvi{enesmeponavqatigre{ke koje je ~inio i da nova stra-

kojidolazemoradapovratipoverewegra|anaidapru`iodgovor na „su{tinsko pitawe” kako se mo`e`ivetiboqeuSrbiji.Pajti} je optu`io aktuelnu vladaju}u koaliciju za progon ~lanova DS-a. –Po~eojeprogon,svasilapoliti~ara i tabloida je protiv nas – rekao je kandidat za zamenika predsednikaDS-a. Skup{tiniDS-aobratilisuse i kandidati za potpredsednika stranke, a najvi{e pa`we privukao je govor {efa kabineta nekada{wegpredsednikadr`aveTadi}a,MiodragaRaki}a. –Vremeukojemjebilodovoqno dasesamostavitenalistu,ada}e ondaTadi}eviline~ijidrugirejtingtodare{ijeizanas.Svakood nas,kaoodgovoran~ovek,morabiti sposoban da donosi glasove, i ako to ne shvatimo, neko drugi }e mewatiSrbiju–istakaojeRaki}, iporu~iodaosvimfunkcionerima DS-a u budu}nosti ~lanovi stranketrebadasudenaosnovurezultata, a ne na osnovu onoga {to govore. Predsednik Politi~kog saveta Dragoqub Mi}unovi}, i jedini kandidatzatufunciju,poru~ioje demokratama da „treba `iveti za politiku,aneodpolitike“. DraganMilivojevi}

TVIT CRTICA Kopi{enovu istorijuVojvodine? Re~enica predsednika Srbije izre~ena u Novom Sadu – da oni koji crtaju granice izme|u Vojvodine i drugih delova Srbije treba da bace olovku–„izazvala“jekomentarpotpredsednika Pokrajinske vlade Gorana Je{i}a. „… Sava i Dunav su slede}i za hap{ewe... ko im dozvoliodanaspodele?“ Je{i}ka`eiovo:„NeslogauVojvodini?Pa[e{eqjeuHaguzbognesloge,agdesteVi,g.Predsedni~e,biliu vremeHrtkovaca?” Je{i}imapitaweizaNikoli}eve savetnike: „@predsednikrs to ste Predsedniku napisali novu istoriju Vojvodine,ilijesamizmi{qa?„ A povodom izjave Mla|ana Dinki}a da je razlog nesporazuma na relaciji pokrajinskeirepubli~kevlasti„strah od istrage u RBV-u“, Je{i} konstatuje:„Kakve samo veze ima pitawe po{tovawa Ustava i krivi~no delo u

nekoj banci, bila to i RBV? Neverovatno!„

Trnuzdravojnozi De{avawaokoVojvodineibuxetakomentarisao je i lider SPO-a Vuk Dra{kovi}:„SpustitigardpremaVojvodini, ne zabadatitrnuzdravunogu“,narodski }eVukDra{kovi}na„Twiteru“.

Imaligranice sKosmetom? I DSS-ovcisupratili{ta jeTomislavNikoli} govorioovihdanauNovomSadu.@ivotaStar~evi}ka`ena lajni:„Nikoli}jeizjaviodanemagranice izme|u Srbije i Vojvodine. A s Kosmetom,predsedni~e?„

Jeremi}ne}e stran~arewe Predsedavaju}iGeneralnojskup{tinu UN Vuk Jeremi} obavestio je svoje

fanovenalajni:„Neplaniramodlazak izDS-a,nitidaseupu{tamubilokakvo stran~arewe.Predstavqamsvojuzemqu na ~elu glavnog organa Ujediwenih nacija„.

Vuleki} predla`e na lajni: „Xombi} da zatra`iod @RadojicicIgor dase2.decembra poslanicima oduzmu mobilni na ulazuuskup{tinskusalu.Danebineko ’tvitnuo’”.

svojim fanovima: „Ako ti nije jasno za{to neko brani ne{to po cenu `ivota–raspitajseodaklemuje`ena, odaklemujemajka,iligdemujeostala vikendica...“

]evapiiostalo

KolektivnaMaja

K’obratbrata

Skup{tina Srbije nastavqa danas raspravu o buxetu, po{to je u petak prekinuta zbog foto-zanimacije ministra finansija Mla|ana Dinki}a, koji je uvredio DS slikaju}i wihovapraznamestausali. Nisu svi zadovoqni odlukom potpredsednika parlamenta, PUPS-ovca KonstantinaArsenovi}a daprekinesednicu.LDP-ovac Bojan\uri} ka`e: „I kada se ovako prekine sednica o buxetu, naravno da svi misle da samo jedemo}evapeipri~amooTW.Beda„.

„Tvitera{i„ se interesuju i za „zdravqe“ {efice Narodne partije MajeGojkovi}. NovinarSlavi{aLeki} sepita:„A kako se to Narodna partija Maje Gojkovi} ’kolektivno’ prikqu~uje SNS-u? Ide Maja. Onda Gojkovi}eva. ZatimMajaGojkovi}!Kojo{?„ ^lanica DS-a Emina Kova~evi} na istu temu: „Maja samo da uzme ~lansku kartu ’Dveri’ i @ivkovi}evestranke(akojeosnuje) ipopunilajealbum„.

Ni{ta vi{e nije jasno ni ~lanici GO SPS-a Nata{i Dejanovi}: „Vi{e stvarno ne mogu da pohvatam gde je ko preleteo. Ne va`i ovde ona – Svaka ptica svome jatu, ve} zeznu}u te k’o bratbrata„.

Pazi, „tvita”se!

Raspitivawe

Slu~aj „tvitovawa„ pro~uo se i u Republici Srpskoj. Novinar Sini{a

Novinarka Ksenija Vu~i}, supruga prvog potpredsednika Vlade, poru~uje

Starlete tre}egdoba DirektorBeoradskefilharmonije Ivan Tasovac ima komentar u svom stilu: „Udru`ewe baka sponzoru{a ’Starlete tre}eg doba’ s posebnom pa`wompratikonkursMinistarstva kulture za dodelu nacionalnih penzija„. S.St.


politika

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

3

RASPRAVAOZAKONSKIMINICIJATIVAMAPOKRAJINSKOGPARLAMENTA

Politi~kamisterija vojvo|anskera~unice Sude}i po porukama pokrajinskih i republi~kih zvani~nika, aktuelna rasprava u Skup{tini SrbijeoinicijativamaSkup{tine Vojvodine za izmene Zakona o buxetskomsistemuipredlo`enog zakonaobuxetuza2013.godinune}erelaksiratiodnoseizme|udve administracije. Naprotiv, politi~kaprepucavawakojadominirajunadargumentima,~inise,“obe}avaju” tek produbqivawe krize narelacijiBeograd–NoviSad. Natoupu}ujunesamonajaveda vojvo|anski predlozi ne}e biti prihva}enive}iaktuelneporuke ministra finansija Mla|ana Dinki}a,kojijezakonodavnuinicijativuSkup{tineAPVokarakterisaokao“ujdurmukojasepodiglazbogstrahaodistragezanenamenskotro{ewenovcauRBV-ui Fondu za kapitalna ulagawa koje ovih dana treba polako da se pokrene”.IzRBV-aministruje,pak, odgovoreno da takvim izjavama samnanosimilionske{tetebanci. A da su politi~ka gledi{ta dva nivoa vlasti apsolutno suprotstavqenapotvrdiloseiprekju~e, prilikom sve~anog obele`avawaprisajediwewaVojvodine Kraqevini Srbiji, kroz poruke kojesutimpovodomiznelipokrajinski ~elnici, s jedne strane, i predsednikSrbije,sdruge.

Zbogovakorazli~itihstajali{ta, te otvorenih optu`bi s najvi{ih pozicija u Republi~koj vladi,aliiporukaizpokrajinske administracijeda}eirepubli~kibuxetmoratipredUstavnisud, svisuizgledida}esepoliti~ki sukobiNovogSadaiBeogradanastavitipredsudskiminstancama. Podsetimo, pokrajinska admini-

stracija ve} je od Ustavnog suda zatra`ilaocenuustavnostiZakona o buxetskom sistemu, a pokrajinskipremijerBojanPajti} najaviojesudskesporoveizbogovogodi{weg duga republi~ke kase FonduAPVzakapitalnaulagawa kojibi,kakotvrdi,mogaoiznositiidodevetmilijardidinara.

Vi{eilimawe „Misterija”dali}eVojvodinau2013.godinidobiti{estmilijardidinaravi{e,kakototvrdiministarDinki},ilideset milijardidinaramawe,kakotvrdipokrajinskipremijerBojan Pajti},bi}ere{enave}prilikomusvajawapokrajinskogbuxetazanarednugodinu.Vojvo|anskiposlanici}eobuxetuodlu~ivatiuprvojpolovinidecembra.

^iwenica je i da problemi u finansirawa Vojvodine nisu nastalitekodpromenevlastinarepubli~kom nivou,nitisuposledica razli~itog rasporeda politi~kih snaga u vojvo|anskojiRepu-

bli~koj vladi. Oni postoje godinama.Naime,oddono{ewaUstava Srbije 2006. godine nikad do sad nisuispo{tovaneodredbeovisinipokrajinskogbuxeta.^akikad jebivalodarepubli~kibuxetnominalno zadovoqi famoznih vojvo|anskih “sedam odsto”, pokrajinskakasajezakidana.Itonesamozbogproblemauprenosunovca namewog za kapitalna ulagawa u Pokrajini–akoji,poUstavu,moradaiznositrisedmineodnavedenogustavnogminimumaodsedam odsto–ve}izbogtoga{toseupokrajinski buxet ra~unaju i odre|eneparekojetunikakonepripadaju: preko buxeta APV transferi{usesredstvazaisplatuzara-

dazaposlenihuobrazovawuilokalnim samoupravama u Pokrajini. Iako je re~ o novcu namewenom za finansirawe nadle`nosti Republike, a nePokrajine,taj novac “upakovan” je u pokrajinskukasu,~ime se stvarao prividdaVojvodina raspola`e sa sedam odsto republi~kog buxeta za finansirawe svojih ingerencija.Otomeskolikonovcajerealno raspolagala pokrajinska administracija najboqegovorepodacidasunavedeni transferi za finansirawe nadle`nostiRepublike~inilii dodvetre}ineiznosaupokrajinskombuxetu. ^iwenicajeidajepokrajinska vlasturanijimgodinamaprili~no stidqivo reagovala na takva buxetska zakidawa i kr{ewa Ustava, poku{avaju}i da probleme re{i unutarpartijskim dogovorima,kojisuseobi~noispoqavali nepovoqno po interese Vojvodine.To,me|utim,nijenikakav argumentnovimrepubli~kimvlastima da nastavqaju da uskra}uju gra|aneVojvodineudeobifinansijskogkola~aikr{eustavnegarancije o finansirawu Pokrajine. Zato jednako ironi~no danas zvu~i i “otkri}e” republi~kih poslanika iz Demokratske stranke i najava ministra finansija i lidera URS-a Mla|ana Dinki}a da se to pitawe mora re{iti do-

no{ewem zakona o finansirawu APV. Ni poslanicima DS-a, ni lideru URS-a nimalo nije smetalo{totonijeu~iwenouprethodnommandatu,niti{tojepretri godineizprvogpredlogazakonao nadle`nostimaVladaSrbije,kojomjetadrukovodioDS,izbrisanopoglavqeofinansirawu(koje je tad predlo`ila Vlada APV) i timetopitaweprepu{tenopoliti~kimprepucavawima.Ataprepucavawa su ina~e kqu~ni “argument” i kada se ovih dana u republi~komparlamentuizbegavajednostavnaustavnamatematika,koju su,uzto,osmisliliiprihvatili iakterivladaju}ekoalicije.

ugro`enradtogfondaakoSkup{tina Srbije ne usvoji vojvo|anskeamandmane. On je kazao i da su, zbog prethodnog duga Republike, trenutna potra`ivawa izvo|a~a radova od Fonda1,8milijardudinaraida}e zbognedostatkanovcainvesticioniciklusdodatnobitiusporen. No, u republi~kom parlamentu izvesnone}ebitipodr{kezavojvo|anskeinicijative,okojimasu se ve} nagativno izjasnili i iz Vlade Srbije i iz vladaju}ih poslani~kihklubovateopozicioni DSS.Socijalistisusvojestavove branilina~elnimopaskamadane}edozvolitiugro`avaweautono-

Pokrajinskavlastjeuranijimgodinamaprili~no stidqivoreagovalanabuyetskazakidawa ikr{ewaUstava,poku{avaju}idaproblemere{i unutarpartijskimdogovorima Ministar finansija tvrdi da Vojvodina predlo`enim buxetom dobija 8,4 odsto zagarantovanih para, odnosno vi{e od onoga {to Ustav nala`e. U tu ra~unicu ne veruju, me|utim, pokrajinski zvani~nici, niti ve}ina pokrajinskih poslanika koji su izglasali amandmane na predlo`eni buxet za narednu godinu. Vojvo|anski ~elnici,naime,upozoravajunato da}ezbognedavnihpromenaosnovicezaobra~unbuxetaAPVuZakonu u buxetskom sistemu, vojvo|anskakasaunarednojgodinibitiuskra}enazaokodesetmilijardidinara,namewenihzakapitalnaulagawauVojvodini. I ~elnik Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa Neboj{a Malenkovi} tvrdi da }e biti

mijenitinekisuprotanproces,a ninapredwacisenisupreterano bavili ustavnom matematikom, onisunegativanstavpremavojvo|anskimzakonskiminicijativama obrazlagali ocenama o neophodnostiboqekontroletro{wenovcauVojvodini.Upolemicikojaje vo|ena prethodnih dana dominiralesuiopaskedanijejasnodali se izdvajawa od sedam odsto za APV odnose na prikupqene prihode ili planirane rashode dr`avnogbuxeta.Me|utim,Zakono buxetskomsistemunijeniimaotu dilemu,kaonirepubli~kiposlanicikojisutadpodr`alire{ewe dasevojvo|anskihsedamodstora~unaodbuxetskihrashodakojise finansirajuodporeskihprihoda. B.D.Savi}


4

ekonomija

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

SRPSKAPRIVREDAUBORBIZAPRE@IVQAVAWEIZASLAMKUSEHVATA

Krizazbrisala120.000 malihisredwihpreduze}a Kada je pre desetak godina tranzicijakodnaspo~ela,omalom i sredwem biznisu govorilo se kao o zamajcu koji }e pokrenuti privredu i otvoriti brzo milion novih radnih mesta.Slikatogdelaprivrededanasjeprili~nonevesela.Odpo~etka 2008. godine pa do 2012. uga{eno je vi{e od 120.000 malihpreduze}airadwi.Onikoji suopstaliboresedapre`ivei muku mu~e sa skupim kreditima ivisokimda`binama.Tonesamo da im ote`ava daqi rad ve} su tako zbog vi{ih cena nekonkurentniskolegamaizokru`ewa. Jedino re{ewe onda je smawewe plata zaposlenima, {to uti~enaefikasnostrada.Otomekolikoredovnomaliisredwivra}ajukreditenemapodataka u Udru`ewu banaka Srbije jerseonistatisti~kivodepod kolonom„pravnalica„zajednos velikomprivredom.Samopreduzetnici imaju posebnu kategoriju,apodaciBiroaUdru`ewa

banaka Srbije govore  da je u docwi13,6odstowihovihzajmova,gdesizmirewemobavezakasne du`e od 15 dana. S obzirom natodajetabrojkakodvelike

– Mi smo u~estvovali u programu subvencionisanih kredita Vlade Srbije, a sada smo pokrenuliisvoj,gdedajemozajmovezalikvidnostna12meseci–

Bankemogudapomognu Sa~iwenicomadakreditnasposobnostmaleprivrededanas nijeohrabruju}asla`eseidirektorSektorazarazvojistanovni{tvouEFGEurobanciVladanVilotijevi}. – Banke imaju potencijal za nastavak kreditne aktivnosti, alisuprinu|enenatodasposebnimoprezomupravqajurizicimausledograni~enesposobnostipreduze}adasezadu`ujuiredovno servisiraju obaveze – obja{wava Vilotijevi}. – Kad god imaproblemasotplatom,radimoanalizuposlovawaklijentai nudimo modele restrukturirawa. Sve zavisi od slu~aja: negde produ`avamo rok otplate, dajemo grejs-period ili umawujemo kamatuzaodre|eniperiod.Trudimosedana|emore{ewekoje }eodgovaratiiwimainama,alitonijeuvekmogu}e. privrede17odsto,jasnojedase mali i sredwi kao najrawiviji deoprivredejo{dobrodr`e. O tome kako im pomo}i prvi ~ovek Oportjuniti banke VladimirVukoti} ka`e:

navdisagovornik.–Kadzapnes vra}awem rata, uvek pa`qivo radimoprocene,i,ukolikosmatramodaima{ansedasebiznis nastavi, dajemo klijentima grejs-period da se stabilizuju.

Na`alost,de{avalosedatakva kompanija ima dva kredita. Mi odobrimoodgodu,alikolegene}e pa preduze}e propadne. [teta, jer je mala privreda veliki zamajac zapo{qavawa, da nije wihbilibismonaprvommestu u Evropi po stopi nezaposlenih. UFolksbancisetako|etrudedapomognu. – Banka je svojim internim aktima propisala standardizovaneuslovezareprogramobaveza za sve klijente pa i za mala preduze}a i preduzetnike – ka`eKristinaMarkovi}.–Me|utim, odstupawa od te odluke su dozvoqena. Odluka o nestandardnimuslovimazareprogram obavezadonosisenaosnovuspecifi~nostislu~ajakojiserazmatra. Direktor poslovnog sektora i zamenik predsednika Izvr{nogodborauOTPbanciIvan Radoj~i} ka`edabankemoguizbe}i bar deo problema ako pa-

`qivo prate {ta se doga|a u tomsegmentutr`i{ta – Nama je direktna komunikacija s klijentima zna~ajna, posebnokodMIS-a–nagla{avaRadoj~i}.–Miodkorisnika na{ih usluga najboqe mo`emo ~utikojesuimpotrebeiiza}i imususret.Bitnojedaswima izgradimo odnos uzajamnog poverewa.Posebno`elimodapove}amoiulagawaibrojklijenata u agrobiznisu. Zato smo u saradwisPKS-omzapo~eliseriju okruglih stolova u razli~itim gradovima na temu kreditirawa poqoprivrede. @elimo da od wih ~ujemo koji bi

NOVIPROPISIORADU(NE)]EPODSTA]IOTPU[TAWARADNIKA

Otkazisedeleikroz rupeuva`e}emZakonu

SUBOTI^KOJFIRMI NEPRETIZATVARAWE

Mlekara veliko gradili{te Mlekara Subotica je veliko gradili{te gde ni~u novi objekti,instaliranovaopremaiinvestiravelikinovacurazvojposlovawa,{tojesamoposebipotvrda dane}edo}idozatvarawafabrike,izjaviojedirektorovogpreduze}aMilanGruji}. Gruji}jepovodommedijskihnavodada}efabrikabitizatvorenakao{tojetobioslu~ajsanekim drugim mlekara koje je preu- zeo Investicioni fond “Salford”, vlasnik i Mlekare Subotica,oceniodasuupitawu“apsolutne neistine”.  Gruji} je u intervjuu  Tanjug u pojasnio da je u Mlekari Subotica u toku uvo|ewe novog modela reorganizacije rada,gdesepojedineslu`beiposlovikojinisuspecijalnostmlekare prepu{taju drugim preduze}ima.Tiprocesise,premaGruji}u sprovode u skladu sa trendom poslovawa u Evropi, pa tako i u Srbiji,gdesesvakospecijalizuje zaoneposlovekojisumuosnovna delatnost. “Una{emslu~aju,tojemlekoi misepoku{avamospecijalizovati za ono {to najboqe znamo da radimo”,konstatovaojeGruji}.

Izmene Zakona o radu neophodne su radi ve}e fleksibilnostitr`i{tarada,anedabi se radnici lak{e otpu{tali, {to se ~es to pop ul is ti~k i prikazuje,ocenilisustru~waci. –Nijeta~no,izvu~ipopulisti~ki,davelikiprivrednici `ele izmene Zakona o radu da bi mogli da otpuste mnogo qudijersadatonemogu–reklaje zaTanjugdekankaFakultetaza finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA) Ana Trbovi}. Po wen om mi{ qew u, ve} i privrednici jednostavnije mogudaotpusteradniketako{to mewajusistematizacijeinamene firme, dok mali i sredwi biznis to te`e mo`e da uradi, zbog ~ega se te`e odlu~uje da zaposliqude. –Ukolikogledamostatistiku,vi{eodpolamilionaqudi je dobilo otkaz zbog krize i ~vrstoverujemdatonebibilo takoidabibrojkabilamnogo ni`a da je Zakon o radu druga~iji. Izme|u ostalog, bilo bi mnogo vi{e investicija u Srbiji–ukazalajeAnaTrbovi}. Powoj,otpu{tawasuseve} desila i pored zakona jer postoj e „rup e„ (u zak on u) koj e uvekmogudaseiskoristekada suvelikiproblemiupitawu.

Moradasemewa Premijer Srbije Ivica Da~i} najavio je da }e u 2013. biti promewenZakonoradu,koji}edatidoprinosboqemposlovnom okru`ewuuSrbiji,privla~ewuvi{estranihinvestitora,ali }eistovremenoza{tititipravaradnika. –Zakonoradusigurnotrebadabudepromeweninatomese radi–rekaojeDa~i},idodaodatrebadefinisatiukojempravcubitrebalodaidutepromene.–Morapostojatiekonomsko-socijalnidijalogposlodavacairadnikaitrebauva`itina~elo UstavaSrbijeoprincipusocijalnepravdeudru{tvu.

–Nijepri~aotomekakolak{eotpustitive}kakonapraviti ve}u fleksibilnost tr`i{ta rada, gde vi mewate radna mesta, kako da produktivne qude da motivi{ete i nagradite, neproduktivne ne i da privu~etevi{einvesticijaiotvorite vi{e novih radnih mesta – mi{qewajeAnaTrbovi}. Ona je ukazala na to da je u javn im predu z e} im a maw e od tre}ine qudi zaposleno u nekom produktivnom delu, dok su veoma ~esto dve tre}ine u administraciji,{tonijeodr`ivo pa firma ne mo`e da bude uspe{naidaserazvija. Predsednik Unije poslodavca Srbije Neboj{a Atanackovi} deli mi{qewe Ane Trbovi},inavodidajeaktuelniZakon o radu na snazi ve} sedam godinaidajeprevazi|en. – Od izmena Zakona o radu o~ekujemo samo fleksibilnije obavezeimogu}nostidaseradnik zaposli, a isto tako da mu prestaneradniodnos–dodaoje Atanackovi}. – U suprotnom, poslodavac je osu|en na radnika i mo`e propasti i oti}i u ste~aj, ali radnik je i daqe tu imo`edatra`isudskimputem naknadno, posle nekoliko godina,damuseisplatezaradeza kojenijebilopara. E.Dn.

im uslovi finansirawa odgovaraliidana{euslugeprilagodimo tome koliko god je to mogu}e. O~igledno,bankesuvoqneda na|u zajedni~ko re{ewa, samim timi{ansadasedowegado|eje ve}a. Pomo} treba da pru`i i dr`ava, pa`qivim odre|ivawem obaveza. Najlak{e je pove}atiporezilitaksu,ali… –Tonemoraobaveznodazna~iive}iprihodudr`avnojkasi.Naprotiv,mnogamalaisredwapreduze}asezbogtogaugase. Samim tim je i prihod mawi – ka`edrDejanEri}. D.Vujo{evi} VREDNOSTRADOVA UGRA\EVINIPALA 15ODSTO

Upolamawe zidamopo svetu

Vrednost izvedenih gra|evinskihradovaizvo|a~aizSrbijeopalajeutre}emkvartalu 15,5 odsto u odnosu na isti periodlane,objaviojeRepubli~ki zavod za statistiku. Vrednostugovorenihradovajeistovremenoopala27,8odsto.Vrednost ugovorenih radova na{ih preduze}a u inostranstvu smawenaje49odsto. Od ukupne vrednosti izvedenih radova u tre}em kvartalu, na teritoriju Srbije otpada 93,7 odsto, a na inostranstvo 6,3. Vrednost izvedenih radova na zgradama smawena je 6,2 odsto, a na ostalim gra|evinama 12,2procenata. Najve}u gra|evinsku aktivnostzabele`ilisuizvo|a~iiz Beograda, ~ak 46,1 odsto od ukupnevrednostiizvedenihradova. Slede Ju`noba~ki okrug sa6,8odsto,Zlatiborskis5,7i Rasinskis4,5odsto,dokseu~e{}eostalihokrugakre}eod0,1 do~etiriodsto.

OPORAVAKPROMETANABEOGRADSKOJBERZI

Akcijenajvrednijeuovompolugodi{tu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

110,8174

113,0790

115,6798

110,4782

Australija

dolar

1

89,4122

91,2369

93,3353

89,1385

Kanada

dolar

1

86,1655

87,9240

89,9463

85,9017

Danska

kruna

1

14,8561

15,1593

15,5080

14,8106

Norve{ka

kruna

1

15,1171

15,4256

15,7804

15,0708

[vedska

kruna

1

12,8744

13,1371

13,4393

12,8349

[vajcarska

franak

1

91,9723

93,8493

96,0078

91,6908

V.Britanija

funta

1

137,1163

139,9146

143,1326

136,6966

SAD

dolar

1

85,9583

87,7125

89,7299

85,6951

Kurseviizovelisteprimewujuseod23.11.2012.godine

Protekla sedmica donela je poja~anu investicionu aktivnost ulaga~a koja je doma}e tr`i{te akcija podigla na najvi{inivouposledwih {est meseci. Indeks najlikvidnijih akcija Beleks15porastaoje2,7posto, {to je najve}i intezitet rasta na sedmi~nom nivou od proletos. Ova korpa akcija stigla je do nivoaod466poena,dokod po~etka godine nosi minus od 6,6 odsto. Ukupan prometutrgovawuakcijamaiznosioje3,1miliona evra,atr`i{temsudominirale Komercijalna bankaiNaftnaindustrijaSrbije Akcije najve}e doma}e banke pod kontrolom dr`ave,Komercijalne,kona~nosu zabele`ileja~iotpornatr`i{tu,{tojenapre~acrezultiralo velikim prometom i rastom

vrednosti.Ukupanprometutrgovawu akcijama te bankarske ustanove iznosio je 86,9 milio-

sle2,2posto,zavr{iv{isedmicu na nivou od 1.017 dinara. Tu bankudr`avajenedavnodokapi-

nadinara,agrorealizacijeostvaren je na nivou od 1.000 dinara.Usledslabijeponude,akcije tebankesukrajemnedeqepora-

talizovalasa100milionaevra dabi„ispratila“emisijuakcijakojusupo~etkom2010.godine upisale me|unarodne finansij-

skeinstitucijeisamimtimzadr`ala dominantnu vlasni~ku poziciju. Solidanprometod23,2 milionadinararegistrovalajeini{kaAIKbanka, uglavnom na nivou od 1.550 dinara, da bi u drugojpolovininedeqeuslediopadvrednostina1.500 dinara s malim prometom.Nakon{tosepo~etkom sedmice novosadska RazvojnabankaVojvodine spu{tala i ispod 600 dinara, usledio je rastu}i trend, koji je ponovo podigaoakcijetebankepreko nivoa od 700 dinara. Skup{tina te banke koja posluje pod kontrolom APVojvodinausvojilaje odluku o novoj dokapitalizacijikojombiovomemitentutrebaloobezbeditidodatnih 15 milijardi dinara za popravqawekapitalneadekvatnosti.


ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

5

NEKRETNINAMAIDAQEPADAVREDNOST

KOIMANAJBOQU PORESKUPOLITIKU?

Srbijaopet me|u najgorima Na prv om mes tu god i{ we liste zemaqa najatraktivnijihzaulagaweupogleduporeskepolitikena{lisuseMaldivi, na drugom Katar a na tre}em Hongkong. Slede SingapuriIrska.Srbijajezauzela143.pozicijuodukupno185 zemaqa. Bosna i Hercegovina se na ovoj listi na{la na 118. mestu,CrnaGorana114.aMakedonija na visokom 20. mestu, podaci su konsultantske ku}e „Prajs Voterhaus Kupers” i Svetskebanke. Od ostalih zemaqa iz okru`ewa, Rumunija je na 154, Bugarska na 84. a Ma|arska na 124.poziciji. U kategoriji du`ine trajawaprijaveporezaSrbijajena 125.mestu,apoukupnombroju porezana63. Na listi najboqe plasiranihzemaqana{lisuseiUjediweniArapskiEmirati,zauzev{i{estomesto,potomSaudijska Arabija, dok je na 8. mestuOmana9.i10.poziciju deleKiribatiiMauricijus. Prose~no izdvajawe poreza naevropskomnivouje42,6odsto: u Velikoj Britaniji je 35,5, [paniji 38,7, Nema~koj 46,8,uFrancuskoj~ak68,3au Italiji68,8odsto.

Za~etirigodine prepolovqena cenastanova Po podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji se prodaje svemawestanova,uprkostome {to cene u posledwe ~etiri god in e kons tantn o pad aj u. Kvadrat je danas upola jeftiniji nego krajem 2008. pa se stanovi u centralnim zonama Novog Sada, za koje se tada tra`ilo i do 2.000 evra po kvadratnom metru, sada nude

Kvadratjedanas jeftinijinego2008. pasestanoviu centralnimzonama NovogSada,zakojese tadatra`iloido 2.000evrapo kvadratnommetru, danasnudepoupola ni`ojceni poupolani`ojceni. Direktor Prodaje u Agenciji „Solis” Dragan Rabati} ka`e da je pad cena i nadaqe prisutan,kupcijo{nisukrenuliurealizacijuugovorajer ~ekaju da se cene jo{ snize, polaze}i od informacije da su stanovi kod nas jo{ uvek pres kup i, sud e} i po cen am a nekretninaunajbli`emokru`ewuizaradamakojeseostvarujuuSrbiji. Rabati} navodi primer nedavne prodaje novog natprose~no kvalitetno izgra|enog stana na izuzetno lepoj lokaciji u Novom Sadu, odmah po-

red Dunavskog parka, tri minuta od centra, po 1.250 evra zakvadrat,aimastanovaipo ne{topovoqnijojceni.Sdruge,pak,strane,naSatelitu,u starijoj zgradi prodat je stan od33kvadrata(kojisu,uzdvosobn e, najv i{ e tra` en i) za ukupno22.000evra,{tojeizu- zetnopovoqnacena. Sagovornik ka`e da se potencijalnimkupcimaotvaraju ogromn e {ans e za kup ov in u

jeft in ij ih stan ov a jer zbog velikekrizeuzemqi,nezaposlenosti, gubitka posla, zna~ajan broj gra|ana ostaje bez redovnihprihodaza`ivotpa jeprisiqennatodakrozprodaju nekretnine (i kupovinu maw e) dol az i do got ov in e. Stanovi, o~ito, nemaju dowu granicu vrednosti,jer tr`i{tenekretninafunkcioni{e po principu ponude i potra`we. Kupci su ti od kojih za-

Dr`avnecene Dr`avajepoku{aladaprividnopodignevrednostnekretninamapasutakonajskupqidr`avnistanoviizgra|eniubeogradskimnaseqimanamestubiv{ihvojnihkasarnipooko1.300evra zakvadrat,aiPoreskaupravakaodr`avnainstitucijagodinamaprevisokovrednujekvadrateporeskihobveznikadabinaplatila{tove}iporeznaimovinu(iakojediskutabilnodalitrebadasepla}aporeznaprostorukojemse`ivi,ilisamonavi{akstambenihkvadrata),kaodasenatr`i{tunekretninave} ~etirigodineni{tanede{ava.

visi cena – ne ona koja se mo`epro~itatiuoglasima,koju prodavac tra`i, ve} ona realizovana. Garsowere se ve}inom prodaju za oko 1.000 evra po kvadratu, mawi stanovi za 700 do 800 evra, {to je samo do pre neku godinu bilo nezamislivo.Zagarsoweruod30kvadrata u Wego{evoj ulici tra`i se 29.000 evra, za 24 kvadrata na Somb ors kom bul ev ar u 21.000, a za salonski stan od 120 kvadrata u @elezni~koj s dvaulazaitrisanitarna~vora, trostrano orijentisan i ukwi`en–110.000evra.NovosadskoNovonaseqejedugobilonaceniidr`alocenukvadrata,me|utim,onajesadapala na oko 800 evra za kvadrat dvosobnog stana, a ponegde i mawe. Osim svets ke ekon oms ke krizeismawenekupovnemo}i na{eg  stanovni{tva, na pad cena stanova uticalo je i to {to je pod hipotekama blizu milionstanova,mnogeseovih dana aktiviraju i stanovi nudeubescewesamodabisedugovi naplatili. S druge, pak, strane, nemogu}e je da se kvadratkodnasvi{eceninegou susednim  dr`avama. U Sofiji,naprimer,cenakvadratase kre}eizme|u900i1.300evra, u Bud imp e{ ti od 1.000 do 1.300, u Zagrebu oko 1.600, kolikoiBeogradu,stim{toje kupovna mo} udvostru~ena u odnosunanas. R.Dautovi}

INFLACIJA NE]EPOBESNETI

Poskupqewa diktira kupovna nemo} Profesorbankarstvaifinansija na Fakultetu za intern ac io n aln i men axm ent EvropskoguniverzitetauBeog rad u doc ent dr To mi slav Todorovi} izjaviojeuNovom Sadu da inflacija ne}e izazvatinovicenovniudar. OnjerekaoTanjugudadonekog zna~ajnijeg i masovnijeg pove}awa cena ne}e do}i, bez obzira na to {to je, kako je rekao, inflacija odavno pre{la planiranih devet procenataitrenutnojenanivouod oko12posto. – Pove}awe cena je te{ko izvodqivousituacijikadaje dotoknovcaslabikadajekreditno-monetarnapolitikaveoma restriktivna – rekao je Todorovi}, dodaju}i da su i trgovcisvesni~iwenicedaje kupovna mo} gra|ana na izuzetnoniskomnivoupaim,kakojekazao,neideuprilogda podi`ucene. Onjekazaodajesvimtrgovcimakojisepripremajuzaperiod praznika koji dolazi, u ciqudautomperioduiskoriste tradicionalnu potro{a~kugroznicuiprodaju{tove}ekoli~inerobe,anedazbog event ua ln og pov e} aw a cen e rizikujudaimrobaostaneneprodata.


6

ponedeqak26.novembar2012.

dru[tvo

dnevnik

LE^EWEANTIBIOTICIMANASVOJURUKUSVE^E[]E

Zloupotrebamo}nogleka

AKREDITOVANJO[JEDANINTERDISCIPLINARNI MASTERSTUDIJSKIPROGRAMUNS-a

Novaznawazaprofesore stru~nihpredmeta

Nacionalna Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta akreditovala je, 26. oktobra, jo{ jedan (novi) interdisciplinarni masterstudijskiprogramUniverzitetauNovomSadu–Profesor stru~nih predmeta, na srpskom i ma|arskom jeziku. Taj diplomski akademski program rezultat je Tempusprojekta„Masterprogramme for Subject Teachers in Serbia – MASTS”,a {kolova}ebudu}eprofesore stru~nih predmeta in`ewerskih, medicinskih i ekonomsko-pravnih struka u sredwim stru~nim{kolamaukojimasenastava izvodi na srpskom ili ma|arskomjeziku.

kadra (na primer, elektroin`ewer koji predaje neki stru~ni predmetusredwojtehni~koj{koli na svojim studijama nije imao pomenute PPM-predmete, a ta znawaive{tinejesuveomava`na uobrazovno-vaspitnomradusu~enicima). NovistudijskiprogramUNS-a trajejednu{kolskugodinu,odnosnodvasemestra,auslovzaupisje dajekandidatzavr{io~etvorogodi{weosnovneakademskestudije (najmawe 240 ESPB-a) u srodnim oblastima:tehni~ko-tehnolo{ke, ekonomske, pravne, poqoprivredneimedicinskenauke.Uskladus osnovnom delatno{}u sredwih

Prijavedokrajanovembra Zainteresovani za upis na ovaj akademski studijski master program,ukolikoispuwavajupredvi|eneuslove,mogukonkurisatidokrajaovogmeseca.Dodatneinformacijeidetaqanopis i sadr`aj programa Profesor stru~nih predmeta u sredwim stru~nim{kolama,dostupnesunasajtu:http://ucro.uns.ac.rs. Master program obezbedi}e studentima koji ga upi{u da, pored stru~nih, steknu i neophodne pedago{ke, psiholo{ke i metodi~kekompetencijezaradunastavi, {to bi trebalo da doprinese poboq{awu kvaliteta nastave stru~nih predmeta u odgovaraju}imsredwim{kolama. Podsetimonatoda,uskladusa Zakonomoosnovamasistemaobrazovawa i vaspitawa, svi koji se {kolujuzaradunastaviuosnovnim i sredwim {kolama moraju imatizavr{enmasternivo(petogodi{westudije)i36ESP-bodova iz pedago{kog, psiholo{kog i metodi~kog obrazovawa. Tako je ovaj interdisciplinarni master program Univerziteta u Novom Sadu namewen onima koji su diplomiralinafakultetima~ijim studijskim programima nije obuhva}eno{kolovawenastavni~kog

stru~nih {kola, studijski programjekoncipiranutrimodula: in`ewerski, medicinski i pravno-ekonomski. Bazi~ni predmeti suizdomenapsiholo{kih,pedago{kihimetodi~kihdisciplina,s obaveznompraksomu{koliodgovaraju}egprofila.Tako|e,tujei 19izbornihpredmeta,kojimaster studentimaomogu}avajudasteknu dodatnekompetencije. S obzirom na interdisciplinarnostprograma,realizova}ega nastavnici i saradnici fakultetausastavuUNS-a:Filozofskog, Prirodno-matemati~kog, Fakulteta tehni~kih nauka, Medicinskog, Ekonomskog, Tehni~kog „Mihajlo Pupin” i Pedago{kog. [kolskupraksustudenti}eizvoditiu12sredwihstru~nih{kola igimnazijauNovomSaduiSubotici. V.^eki}

VI[EOD600ORGANIZACIJATRA@IBOQU SOCIJALNUZA[TITUNAJSIROMA[NIJIH

Zauspostavqawefonda zasocijalnoukqu~ivawe Vi{e od 600 organizacija gra|anskogdru{tva,kojesuokupqene u mre`i „Kontakt” organizacija civilnog dru{tva, Mre`a protivsiroma{tva,Mre`aorganizacija za decu Srbije, Mre`a „@ene„uputilesuzvani~nimdr`avnim organima inicijativu za uspostavqawe posebnog fonda za socijalnoukqu~ivawe. Uinicijativiseisti~edaborba protiv siroma{tva i socijalneiskqu~enostitrebadabudejedanodprioritetadr`avnepolitike.Po{tojeuSrbijisveizra`enija razlika i nejednakost u dru{tvu,svejeve}iite`ipolo`aj najugro`enijih grupa, od kojihmnogenisuusistemusocijalneza{tite.Ukolikote`imostabilnomrazvojudru{tva,neophodnojeuspostavqawesocijalnekohezije,azatosupotrebnisviraspolo`ivi resursi, isti~e se u inicijativi. Dodaju da trenutna izdvajawazanajsiroma{nijegra|anenisudovoqna,auvremeekonomske krize, koja najvi{e i poga|asiroma{ne,izdvajawaizbuxetanesmejudasesmawuju.Dodatno,zbognedovoqnepovezanostii saradwesvihaktera,neostvaruje se puni efekat i iskori{}enost ~aknipostoje}ihsredstava. Pou~eni iskustvima dr`ava u regionu koje su pro{le sli~an proces, te organizacije smatraju dajeneophodnouspostavitimehanizam koji }e omogu}iti da se u

velikoj meri koriste postoje}i programifinansijskepodr{keu procesu evropskih integracija, kao {to su pare iz pretpristupnih fondova. Dr`ava mora koristiti tu mogu}nost jer ona mo`e doprinetipove}awusvotazaprogramesocijalnogukqu~ivawaiskqu~enihgrupa. Fondzasocijalnoukqu~ivawe bi, smatraju, novac koji u buxetu postojizarazvojprogramaiusluga za razli~ite socijalne grupe koristio efikasnije i delotvornijena~.Uistovreme,fondzasocijalnoukqu~ivawebiomogu}io ve}u apsorpciju evropskih pristupnih fondova. Na kraju krajeva,osnivawetakvogfondaposlalo bi jasan signal i gra|anima i EUdaseSrbijaozbiqnoposve}uje re{avawu problema siroma{tva, socijalne iskqu~enosti, diskriminacije i netolarancije, uz uspostavqawe transparentnih procedura u tro{ewu buxetskih para. Inicijativa je upu}ena ministrimauVladiSrbije,menaxeru Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewesiroma{tvaprikabinetu potpredsednice za evropske integracije @arku [underi}u, {efu sektora operacija DelegacijeEUuSrbijiMartinuKernu izamenikudirektoraKancelarijezaevropskeintegracije OgwenuMiri}u. Q.Male{evi}

Iakoepidemijegripajo{nema,patakonemanikomplikacijazdravqakojebizahtevalele~eweantibioticima,uapotekama {irom Vojvodine bele`i se pove}awe wihove potro{we. Bolugrlu,drhtavicailiboloviumi{i}imaiglavinaj~e{}e se le~e i bez odlaska kod lekara,alitonezna~iibezlekova. Antibiotici su u ovom slu~aju najpopularniji medikamenti, a qudi im pridaju magi~na svojstva u svim slu~ajevima kad se jave neki zdravstveni problem. Apotekari ka`u da je kupovina antibiotika na svoju ruku, dakle bez recepta, uobi~ajena pojava,aleksekupujenesamokad sesumwanagripve}ikaopreventivaodprehlade. – Zloupotreba antibiotika, kojisu,ina~e,mo}nosredstvou borbi protiv bakterijskih infekcija, mo`e doneti vi{e

{tetenegokoristi–ka`efarmaceutNikolaJovi}.–Gra|ani naj~e{}e ne znaju da se virusne infekcije disajnih puteva ne le~e antibioticima jer taj lek ne deluje na viruse ve} samo na

vawe dozirawa. Oni koji ovaj preparat uzimaju na svoju ruku naj~e{}eneznajupravilnodaga dozirajunitigauzimajudovoqno dugo. Naime, ukoliko se lek uzimadan-dva,aprekine~imne-

Bakterijesveotpornije PodacipokazujudauEvropisveve}ibrojrezistentnihbakterija predstavqa rastu}i problem. Najni`i procenti rezistentnihbakterijaizolujuseuskandinavskimzemqama,znatno vi{inajuguEvrope,gdejeipotro{waantibiotikave}a,mada idrugifaktoriimajuzna~aja,kao{tosukvalitetbolni~kenege,imunizacijaisocijalnifaktori. bakterije.Samoakosenatuinfekciju nadove`e i bakterijska,{tomo`eutvrditisamolekarprilikompregleda,savetuje se uzimawe antibiotika, ali opetsamonapreporukulekara. Pravilna upotreba antibiotika zahteva i stru~no odre|i-

stanu prvi simptomi bolesti, organizamsenavikavanalektakodaunekojnarednojinfekciji le~ewe tim preparatom ne}e bitiefikasno. Antibiotici se mogu dobiti otro{kuzdravstvenogosigurawa,alidabisedobionarecept,

neophodnojeoti}idoizabranog lekara, {to zna~i i ~ekawe ispred ordinacije. Zato se mnogi odlu~ujunasamole~eweikupovinulekanasvojuruku. – Antibiotik se ~esto uzima i kao preventivni lek, {to je posebno opasno – ka`e dr Sne`ana [aki}. – ^esto se misli da, ukoliko se uzme s prvim simptomimaprehlade,bolestse ne}edaqerazvijatipa}eozdravitiiprenego{tosuserazboleli ili da uzimawem antibiotikane}evi{ebitizarazniza svojuokolinu.Svesutozablude koje poti~u od neznawa. Uzimaju}i lek na svoju ruku oni ne znaju ni {ta le~e, a ukoliko zbog virusne infekcije eventualno do|e do upale plu}a ili mo`danih opni, upotreba antibiotika }e da ih maskira pa }e sete{kodijagnostikovati. J.Barbuzan

FLOTAMIRA„MIRNOMORESRBIJE”OBELE@ILAPRVUDECENIJU

Pozitivnomenergijom gradebudu}nost Sredwo{kolaci iz novosadske[kolezaosnovnoisredwe obrazovawe„MilanPetrovi}“ iizGimnazije„20.oktobar“iz Ba~ke Palanke i wihovi nastavn ic i, u~es nic i proj ekt a „Mirno more – Friedensflotte“, bilisuminulogvikendadoma}ini |acima, nastavnicima i skiperima iz Sarajeva, ^akovca, Vara`dina i Austrije koji sudo{lidasdoma}inimaproslaveprvudecenijuu~e{}aSrbije u tom me|unarodnom mirovnomprojektu. DajeidejaAustrijancaKristij an a Vink ler a, osniv a~ a Udru`ewa „Mirno more – Friedensflotte„, da decu i mlade iz razli~itih republika biv{e JugoslavijeiizAustrijepove`e na zaj edn i~k om dru` ew u kroz jedn on ed eqn u plov idb u Jadranom,dobilasvojupotvrdu krozpraksu,pokazalisuminulog petka ve} radost, srda~ni zagrqaji i poqupci pri susretu gostiju i doma}ina pred ambasadom Republike Austrije u Beogradu, koja je bila i prva stanicatrodnevnogdru`ewa. –MinistarstvospoqnihposlovaRepublikeAustrije}eiubudu}epodr`avatitajprojekatjeron doprinosi pomirewu u regionu – rekaojeambasadorAustrijeuBeogradudrJohanesAjgner naprijemuza„mirnomorce“. Govore}i o evrointegracijama, ambasador Austrije je podsetionatodajeEvropskaunija svoj stav da sve zemqe Balkana imaju potencijal da joj se prikqu~e,ozvani~ilaprebezmalo decenijunaSamituuSolunu. – Dve godine kasnije Hrvatska je zap o~ el a preg ov or e o prikqu~ewu i uspe{no ih je okon~ala, {to je veoma va`no jerpokazujedaseizemqaste{komratnompro{lo{}umo`e prikqu~itiEvropskojuniji,a istovremeno to je i putokaz ostalim zemqama iz regiona,

Doma}inisugostimapokazaliNoviSad

od kojih je Crna Gora najvi{e odmaklaupregovorima,aiSrbija je na dobrom putu, i ja se nadamda}epregovoriowenom ulasku po~eti ve} do kraja ove ilipo~etkomnarednegodine– rekaojedrAjgner. ^lan Glavnog odbora „Mirnog mora“ Gregor Martin je,

porodica, tu su deca s psihofizi~kim i drugim smetwama urazvoju,izbeglice,bezobziranaetni~ko,socijalno,kulturno ili jezi~ko poreklo – rek ao je Greg or Mart in. – Flotumiraovegodine~inili su pripadnici 25 nacija iz 20 zemaqa. Tako organizovanom

U Flotu mira u~esnici dolaze iz de~jih sela, vaspitnih domova, nepotpunih porodica, tu su deca s psihofizi~kim i drugim smetwama u razvoju, izbeglice, bez obzira na etni~ko, socijalno, kulturno ili jezi~ko poreklo podse}aju}inapo~etkeprojekta 1994. godine, kada je na tri broda jedrilo tek 17 dece s Balkana, rekao da je danas to najve}i me|unarodni socijalno-pedago{ki mirovni projekat,ukojemvi{eod1.000dece imladihsvakogseptembraplovina112brodova. – Danas u Flotu mira u~esnici dolaze iz de~jih sela, vaspitnihdomova,nepotpunih

plovidbom, `ive}i zajedno na jednom brodu, oni se u~e prevaz il a` ew u i odb ac iv aw u predrasuda, toleranciji, nenasilnomre{avawuproblema i {ir ew u razu m ev aw a me| u narodima. Koordinatorka „Mirnog mora“ iz BiH Pavka Ili} zna~aj togprojekta,ukojemposadeizte dr`avejedreod2000.godine,vidiu~iwenicidaonmladimaraz-

li~itih nacionalnosti i veroispovesti omogu}ava da se pove`u, upoznaju i uspostave prijateqstva kojanikadane}eprestati. Imadasusenajkasnije ukqu~ il i, pre osam godina, s u~eni~kim posadama, po re~ima koordinatora„Mirnogmora“ iz Hrvatske Kruna Varge, utomprojektuHrvatskajeipretogau~estovalatako{tojesrpskim i bos ans kim pos ad am a obezbe|ivalaskipere. – Od 2003. godine nevladina organizacija „Festival ekolo{kog pozori{ta za decu“ iz Ba~ke Palanke ukqu~ilaseuprojekatkaoprvi zvani~an partner iz Srbijeiodtada,podnazivom „Flotamira–MirnomoreSrbije“, u~estvuje svake godine s tribroda,azajednosbrodovima ~ijesuposadeizHrvatskeiBosneiHercegovine,unutarFlote, ~ini grupu „KBS – Mirno more“–reklajekoordinatorka „Mirnog mora“ Srbija Milica Erceg. – Mornarima „Mirnog mora„ iz Srbije 2007. godine prikqu~ila se [OSO „Milan Petrovi}“ iz Novog Sada, slede}e godine Gimnazija „20. oktobar“ iz Ba~ke Palanke, a lane i O[ „Petefi [andor“ iz Novog Sada, tako da je za ovih desetgodinaoko80deceimladihiwihovihnastavnikaizte tri{kolejedrilo„Mirnimmorem“. Prvogdanadru`ewadoma}ini su gostima pokazali Beo- grad,usubotususeuspomenena nezaboravnedanenajedrilicamaevociraleuNovomSadu,au ned eq u u Ba~k oj Pal anc i i Iloku,svedorastankaiobe}awada}edogodineponovozajednopunitivetromjedra. D.Deve~erski

NDNVPROTESTUJEZBOGODNOSAPREMA„SEDMOJSILI”

Zrewaninskavlast poni`avanovinare Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodineizrazilojenajo{trijiprotestzbogna~inanakojise predstavnici Skup{tine grada Zrewanina odnose prema novinarima koji izve{tavaju o radu lokalnog parlamenta. NDNV je upozorilonatoda,nesamodaje u petak odlu~eno da se novinarima zabrani ulazak u skup{tinskusalutokomsednicelokalnog parlamenta ve} su oni bili izlo`eni poni`avawu i {ikanirawu. “Novinari su upu}eni da rad Skup{tinepratesunutra{weg balkona, gde nema osnovnih uslovazaradigdesuihdo~eka-

li sme}e, pau~ina i rashodovan name{taj.Nakonulaskanabalkon, zakqu~ani su i nisu mogli iza}i iz wega dok im to nije odobriloobezbe|eweSkup{tine,~imeimjeograni~enaisloboda kretawa”, upozorilo je to novinarskoudru`ewe. U saop{tewu za javnost, NDNV je naglasio da takav tretmannovinaranajboqegovorionameramavlasti,iistakao daonikojimaltretirajuiponi`avajunovinare,onemogu}avaju}iimrad,uvekimajulo{enamerei`elene{todasakriju. “NDNV zahteva od zrewaninskog parlamenta da pod hitno

omogu}i rad na{im zrewaninskimkolegama,aoovomslu~aju obavesti}emo me|unarodne organizacije koje se bave za{titom medijskih sloboda”, zakqu~ujeseusaop{tewu. Skup{tinsko obezbe|ewe je, prviputdosada,zabraniloupetak novinarima pisanih medija dau|uusaluSkup{tinegrada,o ~emu je “Dnevnik” ve} pisao. Umestotoga,novinari“Blica”, “Politike”, “Ma|ar soa”, nedeqnika“Zrewanin”i“Dnevnika”upu}enisunatodade{avawaulokalnomparlamentupratesunutra{wegbalkona,nakojemnijebiloosnovnihuslovaza

rad jer nije bilo dovoqno ni stolica,nistolova.Umestotoga, do~ekale su ih polomqene stolice,sme}eipau~ina.Tako|e,predstavnici“sedmesile”su nakon ulaska na balkon zakqu~aniinisumogliiza}isvedok ne kucaju da bi im pripadnici obezbe|ewa otvorili vrata. Na insistirawe da odgovore ko je naredio da se novinarima ograni~islobodakretawaidaihzakqu~avajukaodasuuzatvoru,u obezbe|ewu su rekli da je to ura|enoponaredbiwihovog{efaDu{anaKurixe,odnosnosekretaraSkup{tinegradaMilanaMrk{i}a. @.Balaban


Iskqu~ewa struje

V remeploV

Prihva}enpredlog JovanaSuboti}a Iakojeve}biopriznatkao„prvaksrpskepesme”,JovanJovanovi} nazvan Zmajem, za svoj hleb nasu{ni radio je kao koncipista, ta~nije,delovo|auMagistratuNovogSada.Takojeon26.novembra 1860. uprotokolupisaodaje„skorojednoglasnoprihva}enpredlog JovanaSuboti}adasesrbskijezikzaposlovnijezikmagistratai op{tinskog saveta u u unutra{wim poslovima prima... i da se na wemu sva pisma, naredbe i korespodencije upravqati imaju”. Pe{tanskavladajeponi{tilaovuodluku,aonajebilajedanodrazlogasuspenzijeSvetozaraMileti}asadu`nostinovosadskoggradona~elnika. N.C.

Ka}:od8do13povremen o u poj ed in im ulic ama, SremskaKamen ic a: od 9do13sati Ulic a car a Jov an a Nen ada, Sab o \er| a: Lug od 9 do 11M.Tit a1-23,2-24a,[af arik ova,  J.Mar~ ok a 20-28, 2527,Beg e~od9do16deonas eqa od Ivawd ans ke prem a Ba~k oj Pal anc i, Sus ek 9 12.30 cel o nas eq e sa vik end nas eq ima.

DANASPREPODNE

DeookoRadni~ke bezvode Zbogplaniranihradovanavodovodnojmre`idanas}ebezvodeod8do12~asovabitiBulevarcaraLazara,odStra`ilovske ulice do Stevana Musi}a, Stra`ilovska ulica, Stevana Musi}aiRadni~kaulica,odStra`ilovskedoUliceStevana Musi}a. Postoji mogu}nost da }e u toku radova blokada vodovodne mre`e,ukolikozatimbudepotrebe,bitipro{irenainaokolneulice. Q.Na.

Novosadska ponedeqak26.novembar2012.

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK”I„LAGUNA”DARUJU^ITAOCE

VE^ERASUSTUDIJUM

„Jagodi}i –Pokladskevatre”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu„Jagodi}i-Pokladske vatre“ \or|a Milosavqevi}a. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari“Laguna”,u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu

na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. RadwatrotomnogromanaJagodi}i,nastalogkadiistoimenatelevizijskaserija,sme{tenajeuka{tel grofovskeporodiceJagodi},negdeu nepreglednoj banatskoj ravnici 1929. godine. Prvi deo romana, Pokladskevatre,uzbudqivajepri~ao naporimabra}eJovanaiBrankada spasuimawesvogoca,grofaMilana,optere}enonesamobrojnimhipotekama,negoiporodi~nimtajnamaiintrigamaizpro{losti.N.R.

Humanitarni koncert KolosrpskihsestaraEparhijeba~keve~erasu19~asovaorganizuje humanitarni koncert u StudiuM.U~estvujevi{eoddesetizvo|a~a,avokalnesoliste }e pratiti veterani iz KUD „Svetozar Markovi}”.  Ulaz je tristotinedinara. Z.D. USVETLUBALKANSKIH RATOVA

Okruglisto osrpskoj dr`avnosti Okrugli sto povodom stogodi{wice Prvog balkanskog rata i oslobo|ewa Stare Srbije „Usponi i padovi srpske dr`anostiusvetlubalkanskihratova”odr`a}esesutrau11~asova u sve~anoj sali Matice srpske. Okrugli sto bi}e podeqen na dvesesije,aizlagawasuograni~ena na 15 minuta. Doma}ini i predsedavaju}i skupa su akademikVasilijeKresti} idrSlavenkoTerzi}. B.M.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanom od8do20, subotomod8do14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646, 571-322 O^NICENTAR „YINI]”, Vr{a~ka34, tel:639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf.DRDRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:456-564 i063/746-1693

hronika OBELE@AVAWE GODI[WICE PRISAJEDIWEWA BA^KE,BANATA I BARAWE KRAQEVINI SRBIJI

Qubavprema otaybini jesvetiwa Povodom obele` av aw a 25. nov emb ra 1918. god in e, Dan a pris aj ed iw ew a Ba~ke,Banata i Barawe Kraqevini Srbiji ju~e su grad on a~eln ik Mil o{ Vu~ ev i}, predsedn ik Skup{tin e grad a Sini{a Sevi}, predsednik Nacionalnog saveta Buw ev a~k e nacionalne mawin e Brank o Pokorni} i Savez pot om ak a ratnika Srbije od 1912-1920. godine polo`ili su vence i cve} e na spom en plo~ u na zgradi (sada{wa Vojvo|anska banka na Trgu slobode) gde je odr`ana Velika narodna Skup{tina. - Raduje me ~iwenica i da je Skup{tina AP Vojvodine prekju~e odr`ala sve~anu sednicu, a posebno je bitno

PredstavniciGradaNovogSadapolo`ilisuvenceinagrobove Svetozara Mileti}a i Ja{e Tomi}anaUspenskomgrobqu. - Svetozar Mileti} je, s jedne strane simbol borbe ujediwewa i prisajediwewa Vojvodine Srbije, a s druge strane ~ovek koji je etalon za borbu za gra|anska prava. Nekokogagra|aniNovogSa-

da je prvi put takvomdoga|aju prisustvovao predsednik Republike Srbije. Nadam se da }e nepotrebno stvorene tenzije splasnuti i da }e pokraj ins ka adm in is trac ij a imati dobru saradwu sa Republi~kom vladom – naglasio jeVu~evi}. Pokorni}jeistakaodamu je~astizadovoqstvo{toje danas tu, jer je u tada{woj narodnojSkup{tini84predstavnika Buwevaca glasalo za odluku da se Vojvodina pripojiSrbiji. -IstorijskajebilaodlukadaseVojvodinaujedinila sa Srbijom. Buwevci Srbiju do`ivqavajukaosvojudr`avu,aovajdansekodBuwevaca proslavwa kao nacionalnipraznik-naveojePokorni}.

da, ali i {ire, do`ivqavaju kaoborcazagra|anskaprava - kazao je predsednik Skup{tinegradaSini{aSevi}. DodaojedajeNoviSadpoznat po svojoj multikulturaln os ti, mult ie t i~n os ti, po jednakostima me|u gra|animakoji`iveovde. - Mi }emo, u okviru onog {to Skup{tina grada bude radila u narednom periodu, istrajatinatradicijamapo{tovawa i uva`avawa gra|anskih prava u Novom Sadu -podvukaoSevi}. Na scen i „Jov an \or| evi}”Srpskognarodnogpozori{ta uprili~ena je Sve~ana akademija kojoj su prisustvov al i preds tavn ic i lokalne, pokrajinske i republi~ke vlasti, kao i va`nih ustanovaiinstitucija.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645, 677-91-20 AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVODDOO, NoviSad,Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664, 6350-740

- Qubav prema otaxbini u svim vremenima i kod svih narodajesvetiwa,kaoiqubav prema majci. Danas, na`al ost, ima i onih koj i otaxbinu shvataju samo kao geografski pojam, no ona je mnogo vi{e od toga – otaxbina su i svi oni zaslu`nici branioci koji su se `rtvovali da bi je sa~uvali. Nar od koj i dr` i do seb e, wih ne sme zab or av it i. Zato moramo na}i na~ine da sa~uvamose}awenaslavne pretke koji su se borili za najsvet ij e idea l e slob od e, i to od sistema obrazovawa, odgovaraju}im kwig ama, tv emisij am a, do sve~ anih akademija. Godi{ wic a Vel ik e narodne skup{tine je pril ik a da odam o zas lu` en u po~ast onima koji suomogu}ilidase gra| an i Ban at a, Ba~k e i Bar aw e pris aj ed in e KraqeviniSrbijiidaseostvarevekovne`eqena{ihpredaka –istakaojenaSve~anoj akad em ij i  grad on a~ eln ik Milo{Vu~evi}. U kult urn o umetn i~k om progaramu Sve~ane akdamije u~es tvov al i su Me{ ov it i hor i ork es tar Gimn az ij e „Jov an Jov an ov i} Zmaj“ iz Novog Sada, dirigent Jovan Trav ic a, glumc i Gord an a \ur|evi} Dimi} i Miodrag Petrovi}… Sem zvan i~n ik a, ju~ e su ovaj  datum obele`ile i delegacije stranaka, delegacijaSrpskeradikalnestranke polo`ila je venac na spomenikJa{iTomi}ukodDunavskog parka, a tako|e je to u~inilaiomladinaSNS-ai DSS-a. Q.Nato{evi} Foto:B.Lu~i}


8

ponedeqak26.novembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

LunaobradovalaTadi}ei\or|evi}e Devoj~ice Milica - Aleksandre i Pavla Malinovi}a,Na|a-AleksandrePopovicki,IvaAneiSini{ePetrovi}a,Samanta-Ane Qubi~i}iSabriaDurmi{ia,ViktoriaAne Marije Juhas i Ernea [omo|ia, Andrea-Angele^iziDu{kaJorgi}a,Lenka -BojaneiRatka@ivkovi}a,Na|a-Vesne iDarjana\inovi}a,Milena-VesneJovi} i@arkaSrdanova,Lana-GordaneiDejanaRadoni}a,Katarina-DarinePotfajoveiJanaPotfaja,Stevka-DoreKelemen iDraganaJapunxe,Teodora-DraganeStojanovi}iJo`efaFodora,Ivana-Dragice Salijevi}iDaliboraNikoli}a,An|elija - Du{ice i Neboj{e Bosiq~i}a, Una @eqke i Tihomira An|eli}a, Natalija Ivane Bulat i Bobana Ili}a, Ogwen IvaneiDraganaKarlice,Lena-Ivanei RobertaMu~ia,An|ela-JasmineJakupovi}iMilo{aRadosavqevi}a,Lena-JeleneGrbi}iViktoraMaka,Marija-Jelene iGoranaMedi}a,Mia-JeleneiStrahiwe Voratovi}a, Nevena - Katarine i Zorana Tomova,Nika-KristineiStanislavaDuda{a, Nikolina - Lidije Oxi}, Marija -

QiqaneiJosipaVincea,Milica-MileneiGoranaVrawe{a,Elena-MirjaneKalu|evoi} Sabado{ i Vladimira Sabado{a, Vi{wa - Mirjane [trboje i Dragana Popetrua, Jana - Nade i Radovana Bajatovi}a,Dragana-Nata{eVujanoviMladena @ili}a,Luna-Nata{e\or|evi}Tadi}i VladimiraTadi}a,Ivona-NeveneiGorana Kulevskog, Viktorija - Nede i Ivana Kova~i}a,AleksandraLena- RadeiMom~ilaBojani}a,Sofija-RadmileSimi}i ReqeAleksi},@eqana-SaveiAleksandra Dondura, Lara - Sawe i Branislava Pin|era,Na|a-SaweiStevanaMolnara, Katarina-Sawei^edomiraTe{i}a,Lana-SvetlaneiPredragaStepanova,Dragana-Sla|aneiGorana[oki}a,Natalija -Sla|aneiStevanaVidi}a,Helena-SoweiAndrejaPrislana,Anastasija-StanislaveiAleksandraKosti}a,MarijanaSuzaneiPereKova~evi}a,Tijana-TamareiVukaPje{i}a,Laura-TaweiDarka Solda, Ana - Tawe i Dragoslava Joki}a, Mia-FedoreiDarjanaKalmara, Bajram{a-HafizeAsani.

De~aci Mateja - Jelene Rosi} Nemet i Huga Nemeta, Vawa-AmireiSr|anaRadoni}a, Petar - Biqane i Borisa Sari}a, Veqko - Biqane i Predraga Balanxi}a, Zoran-BojaneiVu~enaVukojevi}a,Jovan - Vawe i Aleksandra Vru}ini}a, Stefan - Veliborke i Vladimira Stankovi}a, \or|e - Vesne Bere{ i Igora Bahata, Uro{ - Vesne i Nikole Milankovi}a, Vid - Vesne Joki} i Vladana Novkovi}a, Lazar - Gordane i Radomira Stojanovi}a,Jak{a-DanijeleiMilo{a \ur|evi}a, Ilija - Danijele i Nikole Mijatova,Stevan-DraganeiStanislava Sombor~eva, Luka - Dragice Gostovi} SomboraciIlijeGostovi}a,VasilijeDragiceiSr|anaMiji}a,Gavrilo-Du{keiZoranaRaci}a,Marijan-\ulsefe i Ivana Adi~evi}a, Milan - \ur|ice i Sini{eJovanova,Samuel-EleneiStanislavaSpevaka,Miqan-@ivaneiTomislava Jovanovi}a, Filip - Zorane i Mi}e Zori}a, Milan - Zorice Famili}a, Nemawa - Ivane i Aleksandre Stankovi}a,Marko-Ivonei^edomiraMartinovi}a,Dominik-IloneiTiboraMaka, Aleksandar - Jelene Asanovi} i DanijelaGavazovi}a,Danilo-JeleneiBojanaBogaro{kog,Uro{-JeleneiDu{anaRoganovi}a,Vuk-JeleneiMiletaBekvalca,Bogdan-JeleneJoki}iBorislavaBaro{a,Vuk-JeleneSavanovi}Sto-

DraganStanivukiJelenaMarkov

ji~i}iZoranaStoji~i}a,Lazar-Jovane i Petra Jovan~evi}a, Du{an - Jovane Stani{i} i Rajka Pekeza, Kristijan Jovane [terleman i Muhameda Vidaka, Uro{-KarolineiNeboj{eArsi}a,Milan-LaneiAlena^obi}a,Ilija-QiqaneDimitrijevi}iNikoleDimitrijevi}a, Luka - Maje i Gorana Davidovi}a, Reqa-MarijeiZlatkaStani{i}a,Petar-MarijaneiVladanaMini}a,Aqo{a-MarineiBojanaMavrenskog,Borko - Mirjane i Dragana Babi}a, Lazar Mirjane i Du{ka Jovanovi}a, Aleksa Monike i Aleksandra Na|a, Stefan Nade i Predraga Beqanskog, Isak - NazmieKrasni}iiQahaGudolia,AndrejNata{eGlogovaciAdilaAli}a,Mateja - Nata{e i Bojana Dragoqevi}a, Stefan-Nata{eiDejanaKqaji}a,Dra`en -Nata{eiJano{aBalanga,Stefan-Nata{e Tur~inovi} i Du{ana O`egovi}a, Danijel - Olivere Barne, Bernard - SabineiJasminaProvodovskog,MihajloSandreiDarkaA}imovi}a,DimitrijeSvetlane Stani} i Lazara Raki}a, Sergije-Selene@ivkovi}iPetraPilipovi}a, Mihajlo - Sofije Krivoku}e, Nemawa - Tamare i Sr|ana Macure, Vuk TaweiZoranaSimonovi}a,SebastijanTeodore Milkov Mani} i Vladimira Mani}a, Bewamin - Xeqane Toplice i EmranaTahiria.

MamaJelena,bebaMateja,maliKoqaitataHugoNemet

Ven~ani VawaAndreisiVladimirVukovi},JelenaBaucaliMarkoTrbojevi},RadmilaQepi}iDu{koMiqanovi},TatjanaMilo{eviSlobodanStamenkovi},JelenaBubwevi}iGaborDuda{,Tamara[o{ki}iMilo{Galeti},QiqanaVojnovi}iMilanBabi},JelenaBlagojevi}iStevanLatinovi},QiqanaBorojevi}i GoranTadi},Danijela]ori}iSr|anStefanov,IvanaCrnoja~kiiQubi{aZirojevi},TamaraNem~eviVladislavYini},Sla|anaDumni}iAleksandarPavi},VesnaRaki}iBogdanVla,QiqanaParoj~i}iDmitarZori},MirjanaBoji} iNeboj{aLaki},BiqanaSolomuniTihomirMatijevi},SofijaMili}iRadovanJovanovi}.

Umrli Nad e` da \erk ov i} ro|. Kal ez i} (1938), Milkan Jovanovi} (1952), An|a Julari}ro|.Pu{eqa(1935),Nada]iti}ro|.[oki}(1936),IvanAn|elkovi} (1959), Marina Bekvalac ro|. Mili} (1926), Paulina Vita Bogunovi} ro|. ^u~kovi} (1929), Drinka Vasi} ro|. Maletin (1924), Branislava Vuwakro|.@ivkovi}(1949),^aslavVu~kovi}(1928),DarkoGaji}(1970),Todor Gajinov (1937), Jovan Gagi} (1947), DanicaGlumi~i}ro|.Vajagi}(1935),Bo{koGolubovi}(1931),GordanaDivqak Arok ro|. Divqak (1934), Vera Dimitrijevi}ro|.Popovi}(1927),\okaZagor~i} (1920), Milan Zec (1954), KsenijaIvanovi}ro|.Maqik(1935),Luka Kqaji}(1931),AnicaKarasro|.Zori} (1937), Mihaq Kurila (1941), Marica Mari} ro|. [u{ilovi} (1940), RadinkaMarinkovi}ro|.Filipovi}(1919), Qiq an a Mij at ov i} ro|. [ajt o{ (1955), Senka Mijatovi} ro|. @abi} (1941),Milo{Mirosavqev(1935),Mileva Mirosavqevi} ro|. Benak (1932), Geza Nemedi (1941), Cvijetko Novakovi}(1934),LukaOprin(2005),Qiqana Pani} ro|. Vrgoti} (1943), Dragomir Pejovi}(1933),IlonaPetrovi}(1931), SabiqePlavciro|.Rama(1949),HelenaPla~kovro|.Mudri(1954),Valerija Popov ro|. Krovli} (1942), Mila Popovro|.Dimitrov(1939),DarkoPopovi} (1968), Katica Radenkovi} ro|. Stoli} (1945), Jelena Savi} (1981), @ivko Simi} (1930), Sava Stevanovi}

(1932), Ver a Struh ar ro|. War ad i (1940), Boro Tankosi} (1941), Bla`e Todor~evi}(1926),JovanTomi}(1962), Samuel Horvat (1938), Marija [evo (1932), Radmilo [e{um (1974), Jela [piri}ro|.Pavlovi}(1965),Julijana @igaro|.@iga(1953),Sredoje]iri} (1923), Borbala Taka~ ro|. Ugreni} (1936), Du{an Terzi} (1936), Milutin \uki}(1940),MarijaJano{iro|.Korpa{(1929),MirjanaJezdimirovi}ro|. Ruski (1940), Dragi{a Atanackovi} (1931),VeraBjeli}(1951),RadovanBijel i} (1939), Slavk o Bogd an ov i} (1939), Dragi} Bokun (1958), Olga Borovi} ro|. Bene`an (1948), Milorad Veli~kovi}(1955),MiodragDimitrijevi}(1936),PavleDudok(1928),\oka @eg ar ac (1952), Mil an Zmij aw ac (1940), \ura Kandra~ (1945), Nadica Koqan~i} ro|. Cuci} (1983), Danica Kov~in ro|. Novakovi} (1928), @ivojin Krsti} (1933), Mirjana Lukovi} (1958),MilanManojlovi}(1943),Mara Medvidovi} (1929), Bo`idar Mihi} (1945), Zoran Mladenovi} (1954), Boris lav Mr| a (1959), Nik ol a Pan i} (1954), Pero Petri} (1944), Mira Po{mug a (1951), Dob ris av Rad oi ~ i} (1951), Jakute Salihi (1968), Jelena Sir i{ ki ro|. Rad os av qev i} (1940), Slobodanka Stani{i} ro|. Jovanovi} (1944), [tefanija Strbad ro|. Sloboda (1918), Nikola Tula} (1949), Borislav Ugar~ina (1933), Ana Feje{ ro|. Lu`ar(1944).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak26.novembar2012.

9

ZAVR[ETAK DRUGE FAZE RADOVA DO KRAJA GODINE

GradwaIstorijskogArhiva grada,kojajezapo~etapro{le godine,te~epoplanu,autoku je drug a faz a radova. Ovaj objek at }e izg radw om nove zgradedobitiduplovi{eprostora za sme{taj kilometara arhivskegra|e,kaoimestoza wihovo kvalitetno ~uvawe od propadawa. Uokvirudrugefazeplanirano je zatvarawe objekta, odnosno izgradwa spoqnih zidova, vrata i prozora, kao i pojedinihunutra{wihzidova.Utoku je izrada strukturne fasade, postavqeni su prozori na bo~nim zidovima i izvode se zavr{nizidarskiradovi. - Svi radovi se izvode prema ugovorenim rokovima i ukoliko vremenski uslovi to dozvole, o~ekujemo da }e druga faza biti zavr{ena do kraja godine - ka`e

Foto:S.[u{wevi}

Napreduje fasada novog Arhiva

v.d.direktoraJP“Poslovniprostor”ZoranJov~i}. Utre}ojfazi}ebitiizvedena zavr{na za{tita fasade, zatim sledi ugradwa instalacija i svi ostalizavr{niradovinaizgradwinovogobjektaArhiva.Plani-

raniposloviodmica}euzavisnostiodpristiglihsredstava. Objekat Arhiva }e imati oko 6.000 kvadratnih metara, koji }e bitisastavqenodsuterena,prizemqa i dva sprata. Najve}i deo objekta,oko4.000kvadrata,pred-

vi|enjezadepoe,audrugomdelu }e biti upravni deo, radionice za konzervaciju i reparaciju, snimaweiprou~avawegra|e,salezaedukaciju,bibliotekaiizlo`beniprostor.Objekat}ebitiopremqensvimpotrebniminstalacijama, ukqu~uju}i sistem zasuvoga{ewepo`ara,kompletnuklimatizacijuiventilacijui kontrolumikroklimatskihuslova za ~uvawe arhivske gra|e. U depoima bi trebalo da budu postavqenitakozvaniarhivskivozovizalak{ekori{}ewei~uvawegra|e. -Iakojekrajradovapredvi|en za kraj idu}e godine, pretpostavqam da }e Arhiv biti zavr{en tek po~etkom 2014., zbog mnogih tenderakoji}ebitiraspisanirekaojedirektorArhivaBogoqubSavin. A. Varga

[KOLE NE ORGANIZUJU ZIMOVAWA ZA U^ENIKE

Skupe ~arolije na snegu Ranijih godina mnogo |aka je deozimskograspustaprovodiona nekojplanini,zahvaquju}izimovawukojeseorganizovalopreko {kola. Danas se situacija skroz promenila,jer{koleuop{tene organizuju zimovawe za u~enike. Direktor{kole„KostaTrifkovi}” Milan Spasojevi} ka`e za „Dnevnik”daneorganizujuzimovawe,mahomzbog~iwenicedase prijaviveomamalibrojdece. -Besparicajeiroditeqijednostavno ne mogu da priu{te svojojdecitozadovoqstvo.Drugirazlogje{to,popravilniku, {kole vi{e ne mogu da organizuju letovawa i zimovawa, kao {to se to radi s ekskurzijama. Dodu{e, deca mogu da idu, ukolikotoSavetroditeqaodobri i ako nastavnik prihvati da ih vodi-ka`eSpasojevi}idodaje

dasu|ake,uglavnom,vodilinastavnicifizi~kogvaspitawa. Istojeiu{koli“@arkoZrewanin”,ukojojdecaneiduorganizovano na zimovawe. Dodu{e, direktor {kole @arko Mu{ic-

-Naravno,uovakvimsituacijamanastavnicinesmejudaucewuju decuilidaihpritiskajudanazimovawemorajudaidu,jerjetodobravoqa,kakodece,takoiroditeqa.Na{adecakojaidunazimo-

Bugarska i Francuska hit Zimovaweza~etvoro~lanuporodicuko{ta}eovesezonenajmawe 1.200 evra, odnosno dve i po prose~ne plate i to samo za prevoz,sme{tajiski-pas,nera~unaju}idodatnetro{kove.Kao iranije,najve}einteresovaweturistajezadoma}ecentreiBugarsku,auprviplanjeizbilaiFrancuska,zakojusuaran`maniznatnojeftinijinegozaAustriju,ItalijuiSloveniju. ki ka`edapojedininastavnicii u~iteqi vode decu, ali to nema vezesa{kolomitoipi{enaponudi.Tojedobravoqanastavnika,odnosnou~iteqa,aliiroditeqa,dapustesvojudecu.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14.10), „Hrabra Merida” (13.30, 14.20), „96 sati: Istanbul” (18.30), „Hotel Transilvanija” (13.30, 15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 16), „Artiqero” (20.05, 22.15) „Skajfol” (17.30, 20.15, 22.50), „Razbija~ Ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas oblaka” (21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18, 22.20), „Oteta” (17.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 19, 19.30, 20, 21.45, 22.15).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Kamerna scena, drama, „Presre}ni qudi” (21). Novosadsko pozori{te „Uspavana lepotica” (11, 15).

vawe ili letovawe do sada nisu imalaneprijatnostiiuveksuse lepoprovela–ka`edirektor. Ina~e, |aci ove {kole koji `eledaidunazimovawe,ovegodine u decembru mogu da idu na

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE 420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI

saHRanE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweni BranislavPetraTeki}(1954)u10.30sati,MiloradRatkaPetrovi}(1939)u11.15,JelkaMilana@ivan~ev(1939)u12,RadoAntePeri}(1949)u12.45,BiqanaJovanaParo{ki(1952)u 13.30iEr`ebetKere{i(1924)u14.15sati.

U drugu zimu bez krova

Planinarski dom na Stra`ilovu ni posle 14 meseci od po`ara,ukomje12.septembrapro{le godine vatra odnela  prvi sprat objekta i u znatnoj meri o{tetila prizemqe, nije stavqen pod krov. Razlog je nedostatak  novca. U Planinarskosmu~arskom dru{tvu (PSD) “Stra`ilovo”ka`udajeizostala podr{ka “velikih”, u prvom redu se tu misli na lokalnu i {iru zajednicu. No, bez obzira nato,samodeozidakojijeostao naspratupodse}anapo`ar,sve ostalo dovedeno je u prethodno staweivi{eodtoga. - Prizemqe smo kompletno renovirali tokom ovih godinu dana i ponovo otvorili vrata mnogobrojnimposetiocima,koji od trenutka kada se pro~ulo da radimo, ne propu{taju priliku da do|u vikendom – ka`e za “Dnevnik” zamenik predsednika PSD“Stra`ilovo”@eqkoFekete.–Ugradilismonoveelektroinstalacije, zamenili drvenariju, izmalterisali zidove tamogdejetotrebalo,apotomi okre~ilisve.Stavilismonove plo~iceiosposobilisobuutom prizemnomdelu.Svetouradili smo od priloga koje smo dobili od pojedinaca, srodnih udru`e-

wa,firmiiinstitucija.Svakog vikendaovdesene{tode{ava. Useptembrujeodr`anavelikaakcijaukojojsuu~estvovali zaposleni u Erste banci i volonteri Pokreta gorana Vojvodine i tom je prilikom postavqeno11novihklupaistolova u blizini doma. Erste banka je snosilatro{kovematerijalaza mobilijar.Minulogvikendapostavqeno je jo{ 10 klupa, koje }e,ukolikovremedozvoli,planinarifarbatinarednogvikenda. -  Uzdamo se u me|unarodne projekte,kaona~indado|emodo novcadapodignemosprat–ka`e Fekete.-Pro{legodinestavilismohidroizolacijunaplo~u, kako ne bi proki{wavala i nadamoseda}eizdr`atiiovuzimu. Imamo zainteresovanih za no}ewe, ali nemamo uslova za to.Radi}emosvakogvikendatokom zime, osim kada pada ki{a, jertadanemaposetilaca,anama se u tom slu~aju ne isplati da grejemodom. Odmah posle po`ara otvoren je `iro ra~un u Erste banci na kojionikojimogui`ele,imaju mogu}nost da uplate prilog. Brojra~unaje:340-11006433-13. Z. Ml.

HITNO TREBA RE[AVATI PROBLEM

TELEfONI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Gu~evo.Naravnonazimovawe}e i}i deca koja `ele, ukoliko se skupigrupa.Niu{koli„SvetozarMarkovi}Toza”neorganizujuzimovawa,akakoka`u,veoma im je `ao, jer su to lepe uspomeneiz{kolskihdana. - Delom zbog besparice, a delom {to su nastavnici nezainteresovanidavodedecunazimovawe,jerjetojakovelikaodgovornost - isti~e direktor ove {kole Petar Naran~i}. - Sigurno da bi deca i{la, jer ve} nekoliko godina unazad Savet roditeqatra`idasetoorganizuje,jerimjetavarijantasvakakopovoqnija. Onka`edajere~odecikoja znaju da skijaju, a wih zanimaju samo destinacije poput Jahorine i Kopaonika, {to je poprili~noskupo. Q. Nato{evi}

GODINU DANA NAKON PO@ARA NA PLANINARSKOM DOMU NA STRA@ILOVU

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Katastrofalno stawe liftova u gradu Na nedavno odr`anom seminaru  “Bezbednost ma{ina i liftova”,kojijeorganizovala In` ew ers ka kom or a Srb ij e, ponovo je aktualizovana tema dotrajalosti, kao i bezbednostiliftovauNovomSadu.Naim e, iako zvani~nnih podataka nema, pretpostavk a je da je pros e~n a starost liftova od 30 do 40 godina, a ako jo{ na to dodamo da mnoge skup{ tin e stanara nemaju finansijskemogu}nosti da na pravi na~in servisir aj u ili da kompletnozamenepostoje}e,dolaz im o do tog a de je gra|anima opasnougro`ena bezbednost. Ruk ov od il ac seminara i profesor Fakultetatehni~kihnauk a Jov an Vladi} ka` e da je staweliftovau grad u zab riw avaju}eidabise {topretrebalo krenuti u sistemat iz ov an o re{av aw e ovog ozbiqn og problema. - Predu s lov i za ostvar iv aw e ovog projekta su sagledavawe, prihvataweipodr{kaGradske vlasti da je problem liftova jedinomogu}ere{itinasistematizovanna~in,aneodslu~aja do slu~aja, a uz to potrebno je dono{ewe odluke o obaveznom dostavqawu podataka za

liftove u gradu. Tako|e, potrebno je formirawe kvalitetne baze podataka, odnosno daseutvrdiwihovbroj,stawe i na~in odr`avawa. Fakultet je spreman da pru`i svu stru~nupomo}idanapravipodlogu

bezb edn ost lift ov a u na{ em grad u. Na pomenutom seminaru su, pored stru~waka iz ove oblasti u~estvovali i predstavnici Grada, kao i JKP “Stan”, u ~ijiopisposlaspadaiodr`a-

Iako zvani~nnih podataka nema, pretpostavka je da je prose~na starost liftova od 30 do 40 godina

zadaqeaktivnosti-ka`eVladi}. Ondod aj edabipozav r{ etku anal iz e staw a treb al o naprav it i proj ek at sa koj im bi Grad mog ao da konk ur i{ e za sreds tvaizfond ov aEvrops ke unij e, kak o bi se pov e} al a

vawe liftova u na{em gradu. Izovogpreduze}aka`udatrenutno odr`avaju oko 750 liftovaodkojijevelikibrojstarij i od 35 god in a, uglavn om proizvo|a~a “Kon~ar” i “Daka”, {to stvara mno{tvo problem a u odr` av aw u. Prv enstveno zbog nabavke originalnih delova, nedostataka tehni~k e dok um ent ac ij e, kao i mawka finansijskih sredstava samihvlasnikastanova. Oni tako|e smatraju da je neophodnooformitiradnotelo,uskladusaiznetimpredlogomnaseminaru,kojebisagledalopravostaweliftova,kao i da bi Grad u saradwi sa bankama i drugim finansijskim institucijama, mogao da obezbed i fin ans ijs ku pod r{ ku kroz subvencije, povoqne kredite i druge vidove finansijske pomo}i, a u ciqu kompletnog remonta ili zamene liftovskihpostrojewa.U“Stanu” navode podatak da je vrednost remonta lifta, koje se sastoji odremontama{ine,zamenekomandne grupe, zamene pogonske u`adi i sli~no, potrebno izdvoj it i izm e| u 500.000 i 1.000.000 dinara, {to je svakakovelikooptere}ewezabuxet stanara. G. ^etnik


10

vOJvOdinA

ponedeqak26.novembar2012.

АМАТЕРИ С КОСОВА ГОСТОВАЛИУ СТАРОЈПАЗОВИ

Тренеркеуместо народненошње

СТАРА ПАЗОВА: Аматери старопазовачке општине,на иницијативу КУД “Бранко Радичевић”из Старе Пазове, протеклог викенда угостили су чланове КУД “Косовски божур” из Косовске Митровице. Организовали су и велику акцију прикупљања средстава за помоћ овом друштву са Косова и Метохије, у обнови народне ношње и опреме за рад, јер су им вандали у августу запалили објекат и уништили све што су поседовали.Под покровитељством Општине Стара Пазова и председника Ђорђа Радиновића, који је приредио вечеру за госте из Косовске Митровице, уз велику подршку Савеза аматера и

ној Позоришној сали,да је од улазница сакупљено 51.900динара,11 хиљада од добровољних прилога публике,да су се хуманитарној акцији прикључиле и занатске радње „Трио“ и „Минипласт“, ресторани „Гурман“ и „Војводина“, ЈКП „Чистоћа“и Дирекција за изградњу из Старе Пазове, али и група странаца,која се распитала шта се дешава за време вечере, коју је председник општине приредио за аматере са Косова,па су у разним валутама приложили 440евра.Организатори поручују да је “свако наше мало за неког много”.Дајана Костић јерекладаје Мирна Рацков из Кикинде послала пар опанака, мајстор

Гостиидомаћинизаједнонасцени

Центра за културу Стара Пазова и локалних медија, акција је обухватила хуманитарни концерт.У суботу увече,поред дечјих ансамбала и рецитатора КУД “Бранко Радичевић” као иницијатора, те дечје и старије фолклроне групе КУД “Косовски божур”, наступили и извођачки ансмабли КУД “Младост”из Нове Пазове, ФА “Дукат из Старе Пазове,дечји ансмабли СКУД “Херој Јанко Чмелик”из Старе Пазове, КУД “Славко Гајин” из Војке и “Митанче из Белегиша,женска певачка група ОКУД “Свети Сава”из Нове Пазове и мушка КУД из Војке ипрвак драме Народног позоришта из Београда Тихомир Арсић. Отворен је посебан жиро рачун код Чачанске банке за прикупљање новца за помоћ аматерима из Косовске Митровице број 155-1544929 на који су средства већ уплаћивала јавна предузећа из старопазовачке општине па је, како је саопштено на крају концерта,сакупљено преко сто хиљада динара,али се уплате људи добре воље на жиро рачун настављају. Кореогаф и главни покретач акције “Сачувајмо српски идентитет на Косову” за помоћ аматерима КУД “Косовски божур”Дајана Костић информисала је публику у пу-

Добривоје Димитријевић из Свилајнца најавио да ће бесплатно радити ношњу за аматере из Косовске Митровице, када се обезбеди материал, а породица Чалдовић (Фолк магазине) припрема репортажу о акцији,па организатори акције очекују да се људи добре воље јаве и из дијаспоре. Деца и млади из КУД “Косовски божур“ били су смештени код чланова КУД “Бранко Радичевић”, домаћини су их водили у обилазак Српске куће фудбала, а песма и игра се орила и на дружењима после званичних програма. Док су гости наступали на концерту у тренеркама и мајицама,јер ношње немају, публика је френетично аплаудирала,а многима смо видели сузе у очима, што је оставило велики утисак и на представнике друштва из Косовске Митровице. Кореограф Душан Николић рекаојеучесницима програма и публици да их је ова средина подигла из пепела,а виши сарадник за културу у општини Косовска Митровица Симеон Смикић, ганут пријемом у старопазовачкој општини,очекује да је ово тек почетак сарадње и да ће некако моћи да се одуже пријатељима. А.Мали

БИВШАДИРЕКТОРИЦА„АПОТЕКЕЗРЕЊАНИН”ПОБЕДИЛАНАСУДУ

Смењена без ваљаног образложења ЗРЕЊАНИН: Виши суд у Зрењанину поништио је решење Скупштине града о смени бивше директорице Јавне установе Апотека „Зрењанин” Едит Фукс Ходи.Пресуда је постала правоснажна баш у време када је расписан конкурс за избор директора у овој јавној установи,на чијем челу је сада вршилац дужности, а град нема право жалбе на ту судску одлуку. -Задовољна сам пресудом која ми доноси велику моралну сатисфакцију.Овим је доказано да бахати појединци ипак не могу да раде мимо закона и да правда постоји. Очекујем од локалне самоуправе да у најскорије време реагује и донесе одлуке у складу са насталом ситуацијом –прокоментарисала је Фукс Ходи судску пресуду. Њена смена крајем октобра прошле године дуго је потресала зрењанинску политичку јавност. Предлог о разрешењу Фукс Ходи упутила је Лига социјалдемократа Војводине, странка на чији предлог је раније и постављена на место директора. У образложењу за смену било је штуро наведено да оснивач може сменити директора здравствене установе

пре истека мандата,ако нестручним, неправилним и несавесним радом проузрокује већу штету установи,или занемарује или несавесно извршава обавезе. Онда је смењена директорица оптужила ЛСВ да је вршила притисак на њу да склопи посао са једном новосадском фирмом, по условима који су неповољни по овдашњу

Случај завадио демократе и лигаше

Главнаградскаапотека

Апотеку.Пошто је она одбила то да учини Лига је,по њеним тврдњама,одлучила да јој се освети и да је разреши дужности директора,иако је тридесет година радила као фармацеут у Апотеци „Зрењанин”, без мрље у радној биографији. Незадовољна оваквим развојем догађаја,Фукс Ходи је пресавила табак и тужила град.И после вишемесечног провлачења по суду изборила је пресуду у њену корист. У судској пресуди се наводи да је Едити Фукс Ходи, која је сада радница Апотеке,крајем октобра 2011. године уручено решење градске Скупштине о разрешењу које нема образложење,заједно са предлогом скупштинске Комисије за персонална питања,на којем нема ни датума ни броја.Решење о разрешењу не садржи ни поуку

Први корак до посла

СасвечаностиповодомДана„БањеКањижа”

Фото:М.Митровић

БАЊАКАЊИЖАПРОСЛАВИЛА99.РОЂЕНДАН

Пуноповерење пацијенатаигостију

Дељењефлајера

на недоумице младих приликом запошљавања. У Канцеларији за младе налази се и Инфо кутак,чији је циљ да помогне младима који активно траже посао. Активисткиња Канцеларије Ивана Симић истакла је да ће се пројекат „Мој први корак до посла” спроводити до јуна 2013.године,а подржали сугаОпштина Кикинда, Национална служба за запошљавање филијала Кикинда и Покрајински секретаријат за спорт и омладину. А.Ђ.

Вечерас „Луди одљубави” ЗРЕЊАНИН: Позоришна представа „Луди од љубави”, по тексту Сема Шепарда, биће одиграна вечерас од 20 часова, у великој сали Културног центра Зрењанина. То је љубавна прича о двоје младих људи које живот спаја и раздваја.С пуно енергије у представи играју млади глумци из серије “Војна академија”Тамара Драгичевић, Иван Миаиловић и Урош Јаковљевић.Цена карте у претпродаји је 400 динара а на дан представе 500динара. Ж.Б.

о правном леку,утврдио је суд. „Утврђено је да је Скупштина града на седници од 27. октобра 2011.годинеразрешила директора Апотеке „Зрењанин”по предлогу Комисије за персонална питања, који је достављен само на основу предлога Градског одбора ЛСВ, у којем се без икаквих доказа наводе разлози за смену.Ни на самој седници Скупштине други докази нису презентовани, сем паушалних навода“ закључује се у пресуди већа Вишег суда у Зрењанину и констатује да је по закону постојала обавеза градске Скупштине и Комисије за персонална питања да се оцене и наведу околности конкретног случаја и јасни и оправдани разлози за престанак функције директорице. Ж.Балабан

Почињу „Данинауке изнања”

КИКИНДА: Волонтери Канцеларије за младе делили су на Градском тргу водич „Мој први корак до посла”, у којем је објашњено шта је и како се саставља мотивационо писмо и ЦВ,како се обући и понашати на разговору за посао,као и сви остали одговори

Развој сеоскогтуризма

туриста.За те радове биће потребно око пет милиона динара. Поред културног ангажмана, Удружење грађана “Торонтал” из Руског Села, све више пажње посвећује развоју и афирмацији сеоског туризма. Један од капиталних пројеката за следећу годину биће изградња куће са свим пратећим објектима за боравак туриста. Све су то планови,али то је велика инвестиција за коју ће ово удружење аплицирати код европских фондова. Предвиђа се да комплетан објекат достигне вредност од милион евра. Удружење “Торонтал” ће од 2. децембра организовати манифестацију “Адвенске свечаности” која ће трајати четири недеље,а поред културног програма биће организовано и паљење адвенских свећа. А.Ђ.

ЕдитаФуксХоди

Случај смењене директорице је фебруара ове године довео до краткотрајног сукоба између зрењанинских филијала ДС и ЛСВ јер су демократе прихватиле иницијативу одборника радикала да се у локалној скупштини формира Анкетни одбор за утврђивање истине о разрешењу Едит Фукс Ходи.Због таквог става демократа лигаши су напустили седницу локалног парламента,а вратили су се недељу дана касније када је ДС одустао од Анкетног одбора.

БРОЈНИПРОЈЕКТИУДРУЖЕЊАГРАЂАНА„ТОРОНТАЛ“

РУСКОСЕЛО: Удружење грађана “Торонтал”из Руског Села током протеклог периода билојеизузетноактивно. У завршној фази је подизање зида који дели плац од гробља у дужини од 60метара,који је наставак на претходно изграђених 60метара.Уређено је језеро и изграђен павиљон са мостом, а почела је и изградња сувенирнице истакао је председник удружења Шандор Талпаи. - Надам се да ћемо кроз разне пројекте са којима аплицирамо у локалу, покрајини, републици, али и код разних међународних фондација, успети да завршимо овај и пројекат трим стазе кроз шуму.Још један од озбиљнијих и веома битних пројеката биће реконструкција куће поред Удружења, за смештај

dnevnik

КАЊИЖА:Специјалнаболница за рехабилитацију „Бања Кањижа„пригодномсвечаношћу јепрославила99.рођенданреномираног бањског лечилишта, уз програм који су извели ученици ОсновнемузичкешколеКањижа. Директорка „Бање Кањижа„ др Слободанка Дрндарски је захвалила представницима републичкихипокрајинскихинституција, медицинских установа, пацијентима и гостима што имају пуно поверања у медицинске, угоститељске и рекреативне услуге кањишке установе. Институцијама и пословним партнеримакоје„БањиКањижа„пружају несебичну подршку овом приликомурученесузахвалнице, априказанјеипромотивнифилм оБањиКањижа. Она је истакла да је у првих десетмесециовегодинеустанова збринула 1.288 пацијаната са упутима Републилког завода за здравствено осигурање, њих 1.348 су на лечењу и опоравку боравили о свом трошку, Републички Фонд пензијског и инвалидског осигурања је упутио на опоравак 712 пензионера, кабинет за остеодензитометрију је урадио 630 дијагностичких прегледа, амбулантно је обрађено преко 2.500 пацијената, док је спортски дан користило 144 спортиста. -Утокуовегодинезавршенје кров над смештајним капаците-

тима уз финансијску подршку Фонда за капитална улагања АП Војводине,постављенисусоларниколекторизагрејањесанитарневодеукухињи,урађенаједелимична реконструкција бањске енергане средствима Покрајинскогсекретаријатазаенергетику, уводисеновиинформационисистем уз подршку Покрајинског секретаријатазаздравство,асви запосленисуучествовалинакурсевимаконтинуиранеедукацијеистаклајеДрндарски. ЧеститкеповодомДана„Бање Кањижа„ домаћинима су упутилипомоћникпокрајинскогсекретара за привреду Ерне П. Варњу,заменикдиректораФондаза капитална улагања АП Војводине Обрад Тадић и председник кањишке општине Михаљ Њилаш. - Деведесет девет година постојањаирада„БањеКањижа„је за респект. Кањижани су поносни на вредности ове средине и акосенаправиприоритетзначајнихимањезначајних,„БањаКањижа„сигурнозаузимапрвоместо, јер је реч о институцији од изузетногзначајанесамозаграђанеКањиженегоиВојводинеи Србије,збоглечењаиугођајакоји им пружа. Општина Кањижа ће се трудити и даље да помаже радовеустановеидаучествујеу развојним пројектима - нагласио јеЊилаш. М.Митровић

БЕЧЕЈ: У бечејској гимназијиданаспочињу„Данинауке изнања“,у оквиру којих ће професори и стручни сарадници Природно математичког и Факултета техничких наука из Новог Сада одржати пригодна популарна предавања из астрономије,биологије,географије,роботике, физике, хемије. Данас ћеод 16до 17сати др Младен Јовановић са ПМФ одржати предавање из географије,на тему:„Шта то тресе земљу“,а од 17 до 18,30 сати Мирко Раковић и Јовица Тасевски ће, из области роботике и инжењеринга, обрадити тему „Хуманоидна роботика“. Сутраћеод 17до 18сати Тијана Продановић са ПМФ обрадити тему из астрономије „Хоћемо ли дочекати 2013.“. Среда је резервисана за физику, а тему „Упознајте Хигса“,од 16 до 17 сати, обрадиће Елвира Ђурђић.У четвртак ће се организовати Дан отворених врата за осмаке,како би се упознали с условима које пружа Гимназија и имаће квиз знања, у оквиру којег ће све основне школе бечејске општине имати своје екипе.Најзад,за петак је планирано предавање „Упознајмо Бразил“,а саговорница ће бити ученица са размене Исидора Мело. В.Ј.


STUdenTSki dnevnik

dnevnik STOTA NACIONALNA KONFERENCIJA AIESEC-a

da prisustvuju interaktivnim predavawimairadionicamakoje }esetemeqitinare{avawustudija slu~aja, ~iji je ciq pribli`avawe studenata realnim problemimaiprimenateorijeupraksi. AIESEC setrudidasvojim~lanovima obezbedi kvalitetno okru`ewezaaktivanrazvojiu~ewe, kao i upoznavawe s razli~itimkulturamainacijama.Oganizacijamladimqudimaotvaramnogemogu}nosti,ajednaodnajinteresantnijihjeodlazaknastru~nu praksuunekuodzemaqaukojima ima svoja predstavni{tva. Ta me|unarodna platforma za razvoj potencijalapostojiu113zemaqa, a Ujediwene nacije prepoznaju je kao najve}u studentsku organizaciju na svetu. Vi{e informacija o organizaciji mo`e se na}i na sajtuwww.aiesec.org.rs. A. Va.

[IREWE I JA^AWE ERASMUSSTUDENT NETWORKA

Prijemnovih~lanova Studentskaorganizacija“Erasmus student network” do29.novembraprima nove~lanovekojisuspremnidarade uinterkulturnomokru`ewu,usavr{avajusvojesposobnostiirazvijaju ve{tine,u~enovejezikeidoprinesu lak{em snala`ewu u novoj sredini stranihstudenatakojidolazenarazmenuuSrbijuilina{ihkojiodlaze narazmenuunekudruguzemqu.Pro{le nedeqe na FTN-u odr`ana je prezentacijaomogu}nostimai{ansamakojepru`ataorganizacija. –ESNjeorganizacijakojasebavi studentima koji su na Erazmus programurazmenestudenata–obja{wavapotpredsednikESN-aVladimirBudali}.–Sastojiseizpet timova,odkojihsvakiimasvogkoordinatora,atrenutnosmoufazi regrutovawa novih ~lanova. Prvi timjenadle`anzaaktivnostivezane za mentorstvo, takozvani buddy network. Drugi tim su “placement officeri”, tj. osobekojesestarajuoodlaze}imidolaze}imstudentima,owihovomsme{tajuiputovawu. “Project manageri” planiraju razneprojektekoje}esponzorisatistraneambasadeilifakulteti,

a “event manageri” brinu o vannastavnim aktivnostima studenata narazmeni.Svakaodtihaktivnosti ima konkretan ciq: upoznavawe grada, dru`ewe s kolegama… “Education manageri” kreira}e konkretne edukativne programe za studentenarazmeni.Svizainteresovani mogu se prijaviti popuwavawemaplikacijekojasenalazina „Fejsbuk„straniciESN Serbia. ESN je jedna od najve}ih studentskih organizacija u Evropi. Registrovana je 1990. godine zarad podr{ke i razvoja studentske razmene.Prisutnajeuvi{eod390visoko{kolskih ustanova u 36 zemaqa.Mre`asekonstantnorazvijai {iri. ESN deluje na tri nivoa – lokalnom, nacionalnom i me|unarodnom–ite`idastvorimobilnije i fleksibilnije obrazovno okru`ewe,podr`avaju}iirazvijaju}i studentsku razmenu iz razli~itihnivoa,tetakoomogu}ujeinternacionalnoiskustvosvimonim akademcimakojinisuumogu}nosti daiduuinostranstvo.„Erasmus student network“zvani~nodelujeuSrbijiod2007.godine. A. Varga

11

UTISCI SA SAJMA „MOJ PRVI POSAO”

JubilejnaKopaoniku Nacionalnakonferencijastudentskeorganizacije AIESEC, stotaporedu,bi}eodr`anaod28. novembrado2.decembranaKopao- niku,uhotelskomkompleksu„MK Mountain Resort„. Organizatori su kancelarijatestudentskeorganizacijenaFakultetuorganizacionihnaukauBeograduionaizNovogSada. AIESEC u Srbiji godi{we organizuje dve nacionalne konferencijezasvoje~lanove–zimsku i letwu, s ciqem da ih okupi na jednom mestu, gde }e se dru`iti, imati edukacije iz razli~itih oblasti, upoznati s partnerima organizacije i planirati aktivnostiorganizacijezanaredniperiod. Predstoje}oj, jubilarnoj nacionalnoj konferenciji, prisustvova}e300studenataizSrbije i 50 iz inostranstva. Tako|e, doga|aj}esvojimprisustvomuveli~ati 200 alumnija organizacije,kaoivi{eod15partneraprojekta.Studenti}eimatipriliku

ponedeqak26.novembar2012.

Praksaotvara vratazaposlewu Studenti zavr{nih godin a studij a staln o se sus re} u s istimproblemom:iskustvomo`e da se stekne samo na poslu, aliposaonemo`edasedobije beziskustva.Tajza~aranikrug ~esto je razlog za{to diplomci,umestodaaktivnotra`eda ne{to rade, ostaju kod ku}e i bezuspe{no{aqusvojebiografije na razne adrese u nadi da }e ih neko primiti. Savez studenata FTN-a re{io je da prekinetajkrugorganizuju}ipro{le nedeq e dvodnevn i saj am “Mojprviposao”,odr`anuholuFakulteta. – Sajam smo nazvali tako jer jeprviposaonajte`ena}i,svi tra`e neka iskustva, da u bio- grafiji nije upisana samo diplomave}ipraksa–ka`eorganizatorsajmaIgorGrai}.–Zato smo re{ili da studentima zavr{nih godin a omog u} imo upravoto.Oko20organizacija je u~estvovalo na sajmu, me|u

denti su imali priliku da se prijavenapraksuutimkompanijama,atuondaimapotencijalaizadobijawestalnogposla.

kojimasu“Univereksport”, Erste banka, “Eaton”, “Vega IT”, JKP“Informatika”,Privredna komora Srbije i druge. Stu-

Naprimer,kompanija“Vega IT” tren utn o tra` i vel ik i broj pripravnikajerplanirajupro{irewe, i za godinu dana }e

MilicaTrajkovi}@eqkoFilipovi}PetarBjeqac

imati otvorenih 50-60 radnih mesta. Na sajtu www.moj-prvi-posao.com studenti svakodnevno moguostavitisvoju biografiju, a svi sadr`aji sajta su dostupni kompanijama koje su u~estvovalenasajmu, kao i strate{kim partnerima FTN-a. Studenti zavr{nih godina gledaju na sajam kao na dobru priliku da se upoznaju s kompanijama i prijavezapraksu. –Nijedobro~ekati kraj studija dabisekrenulou potraguzaposlom, nego ga treba tra`iti i tokom studija – ka`e studentkiwa ~etvrte godine Industrijskogin`ewerstvaimenaxmenta MilicaTrajkovi}.–Postojeidrugisajmoviovogtipa,

poput “Career days”, ali nije na odmetjo{jedan.Uudr`aviiu gradu situacija je takva da, jednostavno, takve prilike treba iskoristiti. Neki na sajam gledaju kao na priliku da dobiju vi{e informacijaosvojojstruci. – Predstavnici kompanija mogunasuputitigdedaidemoda usavr{avamo znawe, na koje master ili doktorske studije u inostranstvo–ka`emasterstudent elektrotehnike @eqko Filipovi}. – Tu se mo`e na}i praksa,aliposaote{ko,jedino kouspeprekopreporukadado|e direktnodofirmikojesuovde predstavqene. Student doktorskih studija na Ra~unarstvu i automatici PetarBjeqac tvrdidaseposao na sajmu mo`e na}i koliko i u Srbiji: – Ali i ovde postoji neka {ansa, i ovakvi sajmovi mogu bitikorisnizaprofesionalni napredak. Ipak su ovde firme kojimasupotrebniqudi,ina~e nebibiletu–smatraon. A. Varga

KAJAKA[ICA I BUDU]A INFORMATI^ARKA-GENETI^ARKA VIOLETA ^IKO[

Dr`avnaprvakiwadobro„vesla”inaFTN-u Gledaju}i kajaka{e kako treniraju na jezeru Tikvara i zaintrigirana na~inom na koji seku talase i nestaju u sumraku, pre jedne decenije stvorena je wena qubavprematomsportu,poveravanamVioleta^iko{,dana{wa dr`avna prvakiwa u kategoriji seniorkiu~etvercuistudentkiwa druge godine Ra~unarstva i automatike na Fakultetu tehni~kihnaukaUniverzitetauNovomSadu,i~lanicaKajaka{kog kluba „Sintelon” iz Ba~ke Palanke. Uprkos tome {to sportskukarijerugradiujednomgradu, aakademskuudrugom,izuzetnoje uspe{nanaobapoqa. –Nijelakoodr`atibalansizme|u trenirawa i studirawa. Studijski program koji sam izabrala je te`ak i zahteva mnogo

u~ewa i vremena, ba{ kao i bavqewekajakom.DoksamuNovom Sadu, sve slobodno vreme provodimtreniraju}iuteretani.Kada odem u Ba~ku Palanku, veslam

akojelepovreme,aakonije,onda tr~im–opisujesvojeradnenavikeVioleta. Kakoka`e,timsportompo~ela jedasebavisasvimslu~ajno.O~a-

Najlep{itrenutak:osvajaweDr`avnogprvenstvaskoleginicom NevenomGrbi}udvoseduna1.000metara

ranaslikomkajaka{anaTikvari, odlu~ila je da se oproba u toj discipliniipostalaveomauspe{na. U~estvovalajenanadmetawuolimpijskihnadaukategorijikadetkiwaK-4(~etverac)iu{laudvafinala. Na Balkanskom prvenstvu u kategorijijuniorkiK-4osvojilaje dvasrebra,aodli~jajepokupilai na mawim me|unarodnim, dr`avnimivojvo|anskimtakmi~ewima. –Ose}ajsedewau~amcu,kadse oseti svaki pokret vode, otkrivawe prelepih pejza`a, adrenalinpredtrku,treniraweugrupnim ~amcima, izvla~ewe maksimuma iz sebe, ne mo`e se ni sa ~imporediti.Uvu~esepodko`u iusrceinemo`eseizbaciti– obja{wava na{a sagovornica, i navodi da joj je najlep{i trenutak bio kada je s koleginicom

Violeta^iko{

Nevenom Grbi} osvojila Dr`avnoprvenstvouBa~kojPalanciu dvoseduna1.000metara. Kadajeodlu~ivalakudanakon sredwe{kole,privukaojujeinformati~kismernaFTN-u.Nakonupisa,kakoka`e,strahovala

jejernijeznala{taje~eka,ali kakojevremeprolazilo,programirawejojjepostajalozanimqivije. Shvatila je da se ta nauka mo`epovezatiismedicnom,koja jebilawenaqubavodmalihnogu. –Studiramnaukuukojojsesvaki dan pojavquju neke novine. @elimdazavr{imzapo~etoida seusmerimnane{to{tojeuvezismedicinomigenetikom.Tada bihradilane{to{tooddetiwstva volim. U Srbiji je to malo razvijeno, ali bih volela da ostanemovdeipoku{amdatusituacijupopravimzajednosqudimakojisetimeve}bave–predo~avaovastudentkiwa,kojasebeu budu}nosti vi{e vidi u struci, ali, ne}e prestajati da se bavi kajakom. Vesla}e, kako ka`e, za svojudu{u. A. Jerini}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


12

RePORTA@e

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

DOBRAPU[NICAIUKUSNIMESNISPECIJALITETIPOSATLISTVARPRESTI@AUBA^KOJPALANCI,ALI...

Odoboradokulenatrnovitjeput o tradiciji kraj novembra je vreme sviwokoqa,ilizabija~ki,povoqi,auBa~kojPalancistru~wacika`uda to nema veze sa nekada{wim praznikom nekada{we dr`ave. Vele da je to optimalno vreme kako bi prera|evine od sviwskog mesa mogle da sazreju, pod uslovom da temperature, barem uproseku,prili~nekrajujeseni

P

vqenika treba izdvojiti do 200 dinara, a za sviwske polutke blizu 320 dinara po kilogramu. Oni koji su tovili sviwe ka`u dase,ipakisplati,jernera~unajusvojrad,aimalisuve}inom i sopstveni kukuruz, pa vele da od tri bravce vi{e od jednog imajufraj.Ali,bitnojeveleda seuovovreme,avremejekobaja ikulena,prasciizoborapreseleupu{nice.

Doksviwinesmrkne,ukusanzalogajneosvane

izimi.Dodu{e,ovegodinene}e bitiprevi{eonihkoji}espravqatikobaje,kulen,xigerwa~u, {varglu, topiti mast, kusati ~varke,soliti,dimitiisu{iti meso.Zakilogram`ivevageto-

Dostajeonihkojigotovocelo sviw~e prerade, jer ka`u da se ne isplati meso dr`ati u zamrziva~imakadakilo-dveuvekmo`e{kupitiumesari.Ovdejepo poluvekovnoj tradiciji, a toli-

ko traje Festival kobasica, kulenaislanineuPolojskoj{umi (prva nedeqa februara), stvar presti`ajeiznetisvojproizvod naastaluzvatru,fri{aklebac, vino,rakiju...Tadasevidikoje kakav doma}in, pa jo{ ako vas `iri nagradi me|u prva tri o tome se pri~a do slede}eg februara.Posledwihgodinanekakonajcewenijisumajstorikulena, wegova cena je velika i jede sepomalokaodelikates. U spravqawu kulena svako imasvojrecept,ilionajodbabe,dede,te~e,~i~e...Me|utim,i zvani~na struka je izuzetno cewenapaporedtehnologaprerade mesa ima i magistara za kulen.Qudisvevi{eslu{aju{ta stru~waci poru~uju, pa je i kulenjeizgodineugodinusveukusniji.MrMileRisti},aovdega zovudoktorzakulen,satimamo`edapri~aoovomspecijalitetu.MnogimBa~vanimaobjasnio je da postoji ba~ki i slavonski kulen,adajeba~kisremskiida se razlikuje od slavnoskog po tome{toseovdeumesostavqa do 20 odsto masno}e iz podko`nog sloja, a da je Slavoncima bitnosamomeso.Velidajebitno da se kulen pravi od zrelog mesa, jer ima mawe vode u sebi. Itakvomesotrebaise}inave}e komade i na kosoj povr{ini ostaviti da se ocedi i ohladi. Potomsemeqena{ajbu8-10mi-

limetara, dodaje se so 1,8 do 2,2 odsto, quta paprikaod0,8dojedan odsto. Po ukusu neko dodaje kim, majoran (biqka mirisa sli~nog pepermintu), pa i malo belog luka. Stru~waciupozoravaju da prilikom me{awamesanikakonetreba dodavati vode, a da je meso kompaktno pokazuje ako u posudi prilikom va|ewa ne ostaju par~i}i. Ima Palan~anakojipreporu~ujudakadaseme{o dobro izme{a ne bi bilo lo{e da „odmori“4-6sati,anijegreMajstorinauciveruju,ausvojeiskustvoseuzdaju daakosekulewepunii sutra. Va`no je da se iz creva najva`nije, jer tada meso mo`e masnotkivomo`edazapo~nefaistisnevazduhidasedobroveda primi najvi{e dima koji pozu u`egnu}a, odnosno kvarewa. `e. Tako|e, savetuju da kada se red soli najvi{e uti~e na konSe}ajusestarijidajebiloitaprviputupu{nicivisokoobezervirawe. Dim treba da bude kvihgodinakadasustradalioni si,kulenvi{eneprevr}e,jerse hladan sa temperaturom oko 22 kojinisunavremesklonilikuna taj na~in najboqe sle`e, odstepena, a posle prvog dimqewa lenuzamrziva~eitakokoliko– nosno nabija i dobija kompaktkulen treba da „odmori“ barem toliko sa~uvali trud i novac. nost,tvrdo}u. jedan dan, posle drugog dima dva Dodu{e,veledatonijeonopraProsto je postala stvar predana,aposletre}egjekraj.Tada vo, ali boqe i{ta nego ni{ta. sti`auBa~kojPalanciiokoldoma}inisvoje„delo“prenoseu Sada je najbitnije da je sezona nim selima ko ima boqu, ve}u i tamne i prozra~ne prostorije, po~ela,majstoriradeupotajii lep{upu{nicu,askorodasesvi jerpo~iweprvafazazrewaitaqubomorno ~uvaju recepture, a sla`u da je najboqa ona kojoj je dajeva`nodatemperaturabude kakosuradili,potradicijiprelo`i{tevanpu{niceidaseza izme|u 4 i 10 stepeni, najvi{e ko hiqadu Palan~ana i gostiju, su{ewe koristi sirova piqevi12.Ukasnijojfazi,tvrde,tempeoceni}e po~etkom februara u natvrdogdrveta.Ovdesvigotoraturamo`ebitiive}a,aliniPolojskoj{umi. vo da znaju da je prvo dimqewe kako preko 18 stepeni, jer tada M.Suyum

TU@NASUDBINANAJSTARIJEZVONOLIVNICEIBRAVARSKERADIONICENABALKANU

Nekadkraqevskazvona, sadai{aranoruglo us ret sa istor i~ apo~iwesvojupri~uovajzaqu-Nijeproblem,pro{eta}erem Brank om Najbqenik u istoriju i arheolomo kasnije do zgrade i ispriholdom,kaoustarom giju, ~ovek ~ija je privatna ~a}u vam o Panteli}a livnikaubojcu, odigrao se arheolo{kakolekcijadovoqci.[tetaje{tojepropalai ta~no u podne, ali na Zemunnazadvamuzeja. {tojo{uveknijepretvorena skom keju. Vetar je nosiomirisDunavadorestoranaukomsmoispijali kafu, meraklijsku, onu koj a pods e} a na u`ivawekojesmonapustili i prepustili se gradskom ludilu i gu`vi. Iz tog lud il a Brank o pok u{ av a da otrgne se}awe na stari Zemun, na dane kada se zan at cen io, kad a su srpski proizvodi bili nadaleko~uveni. - Jeste da smo zanat „kupili„ od Austrougara,alismogadobropokupili. Na{i majstori su osvaj al i tr` i{ te svojim ume}em. Ako bismo kren ul i Zem un om ispri~ao bih vam istorijusveta.Ceogradle`i na nalazi{tima iz razli~itih epoha, {to pokazujudaseovdeuvek radilo i samo radilo - LivnicaPanteli}izsvojihnajslavnijihdana

S

umuzej,aiovajkojiimamou gradu ne radi ve} 12 godina. Krenimo... - Prva livnica osnovana je davne1854.utro{nojprizemnoj zgradi. Osnovao je \or|e Panteli}, ~iji je sin Pav le ro| en 1858.iodmahnakonrealke po~eo je da poma`e ocu u „{loseraju„. Kasnije, kada je do{lo vreme za vojsku Pavle seobreouokoliniBe~a 1878. gde je do{ao u dodir sa novim zanatskim tehnikama razvijen og zap ad a. Po povratku u Zemun, Pavle je postoje}i alat modern iz ov ao i po sopstvenim nacrtima izrad io nov i - pri~ a Brank o dok {et am o centromZemuna,taman toliko brzo da uo~im sudar starog i novog. Kineskarobauzgradama iz 19. veka... Lepo, boqeitonego~amotiwa u koj oj obit av a „Pant el i} a livn ic a„ pred koju smo bupili a danisamniprimetila. [okiranastojimprednekada velelepnimzdawem. - Ovo je „to„? - Jedva izgovarampitawe.Brankanasmeja mojareakcija.

Tu`na~amotiwasada{wa

~avaweuPariz,nasvetskuizlo`bu.Tojeimestogdesunastaliprvi~amcinaparnipogon u Zem un u - prip ov ed a Brankodokkru`imookooronule zgrade - rugla polomqenihprozora,i{aranihzidova. -RadwujenasledioPavlov

Nacionalizacijaiprikqu~enija Livnica od 335 kvadratna bila je 1959. nacionalizovana, alijevra}enavlasnikuTomiPanteli}u,zbogobavqawaprivredne delatnosti. Panteli} je 1973. stavqa na raspolagawe Skup{tiniop{tineZemun,a1975.zgradapostajedru{tvena svojina.Op{tinajeustupaMuzejugradaBeograda,aBeograd jeunedostatkunovcaustupaZlatariMajdanpek.Itakododana{wihdana.Nezvani~najeinformacijadasu~lanoviporodice Panteli} tra`ili od Zemuna da im vrati nekretninu, kako bi oni raspolagali svim dokumentima, nacrtima, alatom,inventarom... -Da,tojeto,na{asramota. Ovde su se lila zvona sa najlep{im zvukom na Balkanu, mestogdejenastaosatkojije sadanaSabornojcrkviuBeo- gradu. To je livnica ~iji je vlasnik Pavle Panteli} odlikovan1896.godineuPe{ti na milenijumskoj izlo`bi, a kogaje1900.-teugarskiministartrgovineposlaonapodu-

sinovacToma.Vo|enambicijom,unaprediojeproizvodwu, pajeradionicanaizlo`bama uNovomSaduiOsijeku1926. iZagrebu1927.dobilanajve}apriznawa.Dopo~etkaDrugogsvetskogrataulivnicije napravqeno oko 130 zvona i 70 satova {irom tada{we Jugoslavije, u Budimpe{ti, Temi{varu...Izra|enisuipo-

kloni za kraqa Aleksandra, kraqicu Mariju, kraqa Petradrugog,patrijarhaVarnavu,Narodnuskup{tinuiSveti Sinod - nabraja Najhold i laganonastavqa: - Dok je Tom a `iv eo `iv ela je i livn ic a. On je i naprav ioovuzgrad unatem eq imastar e1926.Popreu r e| ew u unut ra{ wost se sas toj al a od kov a~n ic e, brav ars ke rad io nic e i dve livn ic e, zat im kanc el ar ij a, mag ac in a i {upe za ugaq. Tak o je bil o sve do 1968. god in e, dok je Tom a mog ao da rad i. Se} am ga se, biosamklin ackad ajezat voriolivn ic u.Nik ovi{ enij e hteotim edasebav i,aonvi{e nij e imao snag e. Prem inuo je 10 god in a kas nij e, a sa wim je uga{ en a i prv ob itn a vat raizkoj ejeinas tal oprvo zvon o. Naj` al os nij e je {to je sve ostav io grad u, nadaj u} i se da }e nek o imat i sluh a i pret vor it i ovo u muzej. Na` al ost, nij e tak o qutnasvojgrad,nanez ai nt eres ov an ostqud iuwem u,konstat ov ao je istor i~ ar BrankoNajh old. ZoricaDragojevi}


crna hronika

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

13

JU^ENANOVOSADSKOMTELEPU

No`emrawen zbogdroge? Mladi} A. A., koji je bio u dru{tvu s devojkom G. J., zadobio je lake telesne povrede ju~e oko podneva na novosadskom Telepu, ispred ulaza u Vr{a~koj ulici 6 c, koje mu je no`em zadao identifikovani mla|i mu{karac za kojim policija intenzivno traga. Nije iskqu~eno da je do obra~una do{lo zbog droge, a za devojkom, koja se zatekla na licu mesta, bila je raspisana centralna poternica radi iz-

dr`avawa dve godine zatvora, izre~ena zbog slu~aja koji se dovodi u vezu s narkoticima, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. Tu`ila{tvo je okvalifikovalo delo kao nano{ewe lakih povreda opasnim predmetom. Kako saznajemo, povre|eni je zadobio povr{insku ranu. Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo danas iz novosadske Policijske uprave. M.V.

NAGRANI^NOMPRELAZUBATROVCI

Policijaotkrila dveipo kileheroina Vi{e dva i po kilograma heroina otkrili su prekju~e posle podne na grani~nom prelazu Batrovci pripadnici Grani~ ne po li ci je Re gi o na log cen tra za kon to lu gra ni ce pre ma Hr vat skoj. Dro ga je prona|ena na izlaznoj traci u „golfu” s vrawskim registarskim oznakama, kojim je upra-

vqao na{ dr`avqanin, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. Droga je prona|ena u specijalno napravqenom bunkeru ispod vazdu{nog jastuka ispred suvoza~a, saznajemo nezvani~no. Po sle oba vqe nog uvi |a ja, osum wi ~e ni je li {en slo bo de. M.V.

ZAHTEVSRPSKOGTU@ILA[TVAZARATNEZLO^INE TRIBUNALUUHAGU

Dokazisa su|ewaGotovini

Srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine saop{tilo je ju~e da je zatra`ilo od Tu`ila{tva Ha{kog tribunala materijale i dokaze o ratnim zlo~inima po~iwenim tokom i posle vojno-policijske akcije hrvatskih oru`anih snaga „Oluja“, koji se nalaze u predmetu protiv Ante Gotovine i ostalih. Osim zahteva za dostavqawe dokumentacije u navedenom predmetu, Tu`ila{tvo je obavestilo glavnog tu`ioca Tribunala Ser`a Bramerca da je od Tran zi ci o nog ti ma Ha {kog tribunala zatra`ilo i materijale koji se odnose na ratne zlo~ine po~iwene tokom i posle „Oluje“. To se, kako je navedeno u saop{tewu, posebno odnosi na one lokacije za koje Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine vodi pretkrivi~ni postupak. Srpski tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je pre nekoliko dana da to tu`ila{tvo na {est lokacija – Mali Alan, Dvor na Uni, Gospi}, Kijani pored Gra~aca, Petriwa i Vrgin Most, vodi predistra`ne postupke u vezi sa zlo~inima nad Srbima po~iwenim tokom i posle hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja” 1995. godine. On je objasnio da Tu`ila{tvo ne pokre}e istrage jer je nezadovoqno osloba|aju}om presudom Ha{kog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u, „ve} zato {to je moralo da sa~eka pravosna`nost presude u Hagu, po{to taj sud ima prednost u pokretawu postupaka u odnosu na srpsko tu`ila{tvo”. – Po~iwemo tamo gde smo stali. Mi ve} vodimo predistra`ne postupke na {est lokacija vezano za „Oluju„. Saslu-

{ali smo veliki broj svedoka, zajedno s „Veritasom„ – rekao je Vuk~evi}, dodav{i da su saslu{avani i svedoci u vezi s akcijom hrvatske vojske „Bqesak”. On je dodao da je Tu`ila{tvo prvo ~ekalo pravosna`nost presude da bi moglo koristiti dokaze iz Haga. – Saslu{avali smo i svedoka za akciju „Bqesak„... ali i qude koji su dali svoje iskaze vezano za sve doga|aje. Sad }emo s Hrvatima na osnovu Memoranduma o saradwi da poku{amo da razmenimo dokaze – rekao je Vuk~evi}. Na pitawe {ta o~ekuje da }e srpsko Tu`ila{tvo dobiti od Hrvatske, Vuk~evi} je odgovorio da ta dva tu`ila{tva ve} zajedno rade na slu~aju Dvora na Uni. – Mi smo bili u Kopenhagenu i saslu{ali smo ~etvoricu pripadnika danskog bataqona koji je bio na licu mesta. To su vaqani dokazi. O~ekujem u duhu te dobre saradwe da }e oni otkriti izvr{ioce – istakao je Vuk~evi}. On je rekao da je svrha toga da izvr{ioci zlo~ina budu privedeni pravdi, ali je dodao da se u slu~aju Gotovine i Marka~a, koje je Hag pravnosna`no oslobodio optu`bi za zlo~ine u „Oluji„, gotovo vi{e ni{ta ne mo`e uraditi. – U odnosu na Gotovinu i Marka~a mi ne mo`emo gotovo ni{ta vi{e uraditi za wihovo eventualno li{avawe slobode. Tu se mo`e pokrenuti postupak revizije na osnovu neke nove ~iwenice za koju se nije znalo u vreme su|ewa, ili koje nije bilo dostupno, poput „topni~kih (artiqerijskih) dnevnika” – rekao je Vuk~evi}. (Tanjug)

DVOJICADR@AVQANATOGOAOTKRIVENA UTERETNOMVAGONU

Odaloihdisawe

Zajedni~kom akcijom carinika i Grani~ne policije ju~e je na `elezni~koj stanici u Pre{evu spre~en poku{aj dvojice dr`avqana Togoa da ilegalno pre|u granicu, saop{tila je Uprava carina. Oni su se sakrili u vagon teretnog voza, koji iz Gr~ke sa o bra }a {i rom Za pad ne Evrope. Ilegalni migranti

su otkriveni u vagonu ~ija je kraj wa de sti na ci ja bi la Austrija pa se pretpostavqa da su planirali da stignu u tu zemqu. Provera kompozicije voza je iz vr {e na de tek to rom ugqen-dioksida, koji je u jednom od vagona pokazao vrednosti vi{e od uobi~ajenih, {to je ukazivalo na to da unutra ima qudi. (Tanjug)

Foto:B.Lu~i}

JU^EPOSLEPODNENESRE]ANANOVOSADSKOJPODBARI

Zidseobru{ioiubioradnika Be `i vot no te lo mu {kar ca zate~eno je ju~e posle podne na placu u Ulici Marka Miqanava 16 na novosadskoj Podbari. Pretpostavqa se da je ~ovek na stra dao ru {e }i pri zem ni objekat bez zvani~nog ugovora s crkvom, koja je vlasnik nekretnine. Po prvima saznawima, poginuo je R. D. (1955) rodom iz Lipqana, s prebivali{tem u No-

vom Sadu. Po re~ima kom{ije kog smo zatekli na mestu nesre}e, R. D., koji se donedavno izdr`avao od izdavawa stanova, do{ao je ujutro iz Vrdnika, gde mu stanuje sestra, i ~astio dru{tvo iz ovog kraja specijalitetima koje je doneo, a zatim je oti{ao da radi s jo{ nekim kompawonima. – On se, kad su zastali prihodi, prihvatio gra|evinskih ra-

dova, odnosno ru{ewa. Supruga mi je rekla da je oko 13.30 sati ~ula zvuk koji je podse}ao na obru{avawe zida, a posle toga, kad sam pogledao odgore, sa sprata, u~inilo mi se da me|u {utom vidim radnu garderobu, a ni na kraj pameti mi nije bilo da je re~ o tragediji – ispri~ao nam je kom{ija. De`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Dragan

Mutibari}, koji je obavio uvi|aj, kazao je sino} za „Dnevnik” da je dojava o doga|aju, odnosno o tome da je ~ovek prona|en ispod zida, stigla oko 16 ~asova, te da sada nema svedoka ni osumwi~enih za tu nesre}u. – Telo je poslato na obdukciju u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu – dodao je sudija Mutibari}. M.V.

UTU@ILA[TVUZAORGANIZOVANIKRIMINALIJU^ESASLU[AVANIOSUMWI^ENI UAFERI„AZOTARA”

Sa{aDragindanaspred istra`nimsudijom U Tu`ila{tvu za organizovani kriminal ju~e je nastavqeno saslu{awe osumwi~enih za nezakonitu prodaju 70.000 tona regresiranog mineralnog |ubriva, s biv{im ministrom poqoprivrede Sa{om Draginim na ~elu. Me|u saslu{anima su i vlasnik konsultantske ku}e „Ces Mekon” Zvonimir Nikezi} i jo{ sedam osoba privedenih prekju~e zbog sumwe da su zloupotrebom slu`benog polo`aja, nezakonitom prodajom regresiranog mineralnog |ubriva, o{tetile buxet Srbije za vi{e od 4,5 miliona evra. Privedeni su i biv{i predsednik Upravnog odbora HIP „Azotara Pan~evo” Radosav Vuja~i}, biv{i zamenik direktora „Azotare” Mihajlo Gruji}, biv{i direktor PKB-a Milan Veqovi}, biv{i direktor poqoprivrednog dobra „Aleksa [anti}” kod Sombora Arsenije Katani}, biv{i direktor kru{eva~kog Instituta za krmno biqe Dragi Lazarevi}, vlasnik preduze}a „Terabo” Borislav Stojkovi} i biv{a direktorka firme „Invej” Verica Spasi}.

branilaca i samo jedan je izabrao da se brani }utawem. Biv{oj direktorki firme „Invej” Verici Spasi} tu`ilac je posle saslu{awa ukinio policijsko zadr`avawe. O predlozima

privrednom proizvodwom, a u kojima dr`ava ima svoj kapital. – To |ubrivo su osumwi~eni prodavali licima koja na wega nisu imala pravo i omogu}ili su da ~etiri privatna privredna

Sa{a Dragin

za eventualni pritvor ostalih osumwi~enih tu`ilac }e odlu~iti nakon saslu{awa svih privedenih, saznaje RTS. Policija i daqe traga za jo{ dve osobe – vlasnikom i direk-

dru{tva dobiju ve{ta~ko |ubrivo po povla{}enim cenama i na taj na~in pribave imovinsku korist od 470 miliona dinara, ili oko pet miliona evra u to vreme, a da za taj iznos istovremeno o{tete buxet Republike Srbije – ukazao je tu`ilac za organizovani kriminal. On je precizirao da je u ovom slu~aju „Azotara Pan~evo„ pribavila imovinsku korist od 470 miliona dinara jer je iskoristila pravo i iz buxeta Republike

firme, umesto ka zakonitim korisnicima, preusmerile su |ubrivo ka privatnim firmama „Sunce”, „Invej”, „Terabo”, „Mlinostep”. Te firme, po va`e}oj uredbi, nisu imale pravo na dr`avne subvencije, odnosno na jeftinije |ubrivo. Tako|e, oko 40.000 tona |ubriva iz „Azotare Pan~evo„ preusmereno je na privatne kompanije preko Instituta za krmno biqe, a 30.000 tona preko PKB-a i poqoprivrednog dobra „Aleksa [anti}”. To poqoprivredno dobro, po saznawima Tu`ila{tva, koristilo je beneficije da prebija nagomilane dugove, preusmeravaju}i jeftinije |ubrivo ka privatnim kompanijama. Nakon saslu{awa, Tu`ila{tvo }e odlu~iti o pokretawu istrage, a sudija za prethodni postupak odlu~i}e o zahtevu Tu`ila{tva da se osumwi~enima odredi pritvor. Dragin je od 2004. do 2007. godine obavqao poslove zamenika sekretara za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo AP Vojvodine, da bi u maju 2007. godine postao ministar za{tite `ivotne sredine u Vladi Republike Srbije. Od jula 2008. do marta 2011. godine bio je ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. Nikezi}, javnosti poznat kao vlasnik konsultantske ku}e „Ces Mekon”, u upravnom odboru Agrobanke bio je predstavnik dr`avnog udela. Po~etkom septembra

Da~i}:Policijazavr{ilasvojdeo

Pogon za proizvodwi |ubriva u „Azotari Pan~evo”

Posle privo|ewa u policiju, odre|ena im je mera zadr`avawa od 48 sati. Saslu{awe u Tu`ila{tvu po~elo u subotu u 14 ~asova i prekinuto je oko 22 sata zbog velikog broja osumwi~enih. Od devet osumwi~enih koji se terete za nezakonitu prodaju regresiranog |ubriva ostalo je da se saslu{aju jo{ samo Sa{a Dragin i Zvonimir Nikezi}, saznaje se nezvani~no. Posledwi koji zavr{io davawe iskaza u Tu`ila{tvu za organizovani kriminal je Radosav Vuja~i}, tada{wi predsednik Upravnog odbora „Azotare” koji je predstavqao ve}inskog vlasnika, „Srbijagas”, u pan~eva~koj fabrici. Saznaje se da su svi osumwi~eni saslu{ani u prisustvu svojih

torom preduze}a „Mlinostep” iz Novog Sada Qubomirom Kuqi}em (58) i direktorkom preduze}a AD „Sunce” Eminom ^obanski (54) iz Vrbasa. Specijalni tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} izjavio je da }e svih devet osumwi~enih, koji su uhap{eni u subotu rano ujutru, biti saslu{ani u zakonskom roku za zadr`avawe od 48 sati. On je kazao da se krivi~nom prijavom uhap{eni terete da su u~inili niz nepravilnosti u vezi s prometom regresiranog mineralnog |ubriva u toku 2009. i 2010. godine koje je po uredbama Vlade Srbije bilo nameweno poqoprivrednim gazdinstvima, zadrugama i preduze}ima koja se bave poqo-

Premijer Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da su u toku procesne radwe u slu~aju osumwi~enih za malverzacije s regresiranim |ubrivom, s biv{im ministrom poqoprivrede Sa{om Draginom na ~elu, i da im je odre|eno policijsko zadr`avawe od 48 sati. – Odre|ewo je policijsko zadr`avawe od 48 sati i sve sada te~e svojim tokom. Nije na{e da vodimo saslu{awe – rekao je Da~i}, odgovaraju}i na pitawe novinara, i dodao da nije prvi put da su ti qudi saslu{ani i da su vi{e puta davali izjave na tu temu. Da~i} je rekao da to nije vi{e stvar policije te da je odradila svoj deo posla, i da, kada se zavr{i policijsko zadr`avawe, oni prelaze u ruke ostalih dr`avnih organa. Srbije povukla iznos koji je bio namewen za regresirawe proizvodwe mineralnog |ubriva. Po krivi~noj prijavi, nakon dono{ewa uredbi Vlade Srbije u kojoj je Dragin bio ministar poqoprivrede, „Azotara Pan~evo„, ~iji je stru~ni konsultant bio Nikezi}, stavqa u promet 70.000 tona |ubriva. To |ubrivo je zatim usmeravano ka PKB-u, Institutu za krmno biqe i poqoprivrednom dobru „Aleksa [anti}”, {to bi bila zakonita distribucija. Me|utim, navedene tri

saslu{an je kao svedok u istrazi povodom Agrobanke. Nikezi}ev „Ces Mekon” radio je i na brojnim privatizacijama firmi kao {to su „Kwaz Milo{„, „Frikom”, Mlekara „ [abac”, „Trajal”, „Beograd film”, „Seme”, „Veterinarski zavod Zemun”, koje je Savet za borbu protiv korupcije ocenio kao sumwive. Dugogodi{wi je saradnik biv{eg premijera Mirka Cvetkovi}a. On je, me|utim, medijima izjavio da mu Nikezi} nije saradnik ve} prijateq. E.D.


14

ponedeqak26.novembar2012.

SPORT

dnevnik

VOJVODINASEREMIJEMOPROSTILAODNAVIJA^A

Fewera{iotkinuli ~ak{estbodova

KapitenDowegSremaMilo{Josimov(desno)

SREMCIOSTALIPRAZNIH[AKAUKULI

Sre}a okrenulale|a Pe}ina~kisuperliga{definitovnonemasre}e. SamominutjedelioizabranikeBogi}aBogi}evi}aodpodelebodovauKuli.Me|utim,Veselinovi}ejebiobr`iodsudijeSantra~aipostigaopobdonosni gol za svoj tim. Definitivno je sre}a Sremcima okrenula le|a u nekoliko prethodnih kola. - Utakmica sa Hajdukom bila je sli~na onoj u Bor~i.Posleranodobijenogcrvenogklartonabilosmoprisiqenidamewamosistemigre.Uspeli smouprvompoluvremenudasmawimoprednostdoma}ina,akasnijeiizjedna~imo.Bilibismoprezadovoqni bodom. Me|utim, sre}a nas opet nije pogledala, primili smo gol iz prekida i izgubili. Nepamtim,odkadasamuklubu,dasmozacelupolusezonuakamolinajednojutakmicuprimilitri golaizprekida.O~iglednodasmoimalilo{dan idasmozbogtogaplatilivisokucenu.Uposledwihpetutakmicatriputasmoostajalisaigra~em mawe.Izgledadamoramoposvetitipa`wunatreninzima i igri sa deset igra~a, po{to to polako postaje na{a karakteristika. Me|utim, mi se ne predajemoibori}emose~asnoipo{tenodokraja -rekaojekapitenDowegSremaMilo{Josimov. @.Radivojevi}

@eleli su da se pobedom oproste Nakrajuutakmiceponovosuse~ulipoviod svojih navija~a ove jeseni, ali su ci„Neboj{aodlazi!”? opet fudbaleri Vojvodine bili ne-Razumemnezadovoqstvonavija~aijedini mo}ni na poqu realizacije. Imali na~in da ekipa napreduje i po~ne da bele`i su, dodu{e, dosta prilika u duelu s Radni~- rezultateuskladuswihovimo~ekivawimaje kim1923(0:0),nisuihiskoristili,pasuKra- jo{boqiinapornijirad-kratakjebioViggujev~ani osvojili za wih veliki bod. Posle wevi}. Smedereva i Hajduka, dakle,itre}itimsdnatabeleuzeojedva„ve}upisana„bodaNovosa|anima koji bi, da su bili samo malo ume{niji i samouvereniji, sada na saldu imali {est bodova vi{e i bili na drugom mestu na tabeli. Crveno-beli su, me|utim, isproma{ivalisvoje{anse,panema potrebe za  {irewe pri~e u stilu „{ta bi bilo, dajebilo”. - Verovali smo svi u pobedu i prosto smo moral i da trij umf uj em o prot iv Krag uj ev~ an a rekaojeNeboj{aVigwevi},{efstru~nog{taba Vojvodine. - Imali smo razlog za takva o~ekivawa zbog u~inka koji smo ostvarili u dve prethodne utakmice i, iskren da budem,verovaosamda}emo da popravimo realizaciju, ali smo u woj ponov o tot aln o zak az al i. Stvorili smo nekoliko veoma povoqnih prilika, ~ak i takve u kojima smosvive}videliloptu umre`i,alinismoihre- Jednaodneiskori{}enihprilikaMiroslavaStevanovi}a(prvisleva) alizovali. Tu mislim na {anse Trajkovi}a, pa dva puta Stevanovi}a, Dokrajajesewepolusezoneostaojejo{saKataija...[tetaje{todobruigrunismokru- moduelsCrvenomzvezdomnaMarakani? nisalipobedomi{tonismoimalinikogada - U nekoliko posledwih utakmica po~eli isprati dobru partiju Aleksandra Kataija i smo da stvaramo mnogo vi{e {ansi nego u ono{tojeonstvorionaterenu. prethodnom period  u i to je ono {to me hra-

bri.Istinajedaveomate{koposti`emogolove, ali verujem da veoma agresivnim pristupomigriuduelusCrvenomzvezdommo`emo da stignemo do povoqnog rezultata. Naravno, treba}e nam i mnogo boqa snala`qivostpredgolomrivalaodovekojusmodosadapokazivali.@aomije{todobruigruudu-

elu s Radni~kim nismo pretvorili u pobedu, alinazadsevi{enemo`eisadasmopo~eli darazmi{qamooutakmicinaMarakani-kategori~anjebioVigwevi}. A.Predojevi} Foto:F.Baki}


SPORT

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

ZVEZDAUZDOSTAMUKAISRE]ESLAVILAUU@ICU

Mudrinskidoneoradost SlobodaPoint-Crvenazvezda1:2(1:0) U@ICE: Gradski stadion, gledalaca: 10.000. Sudija: Vujovi} (Novi Sad). Strelci: Puri} u 26. minutu za Slobodu Point, a Mudrinski 85. i 90 +3 minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Kne`evi}, Ran|elovi}, Beqi}, Puri}, Tijago, Mari} i ]ulibrk (Sloboda Point),aMladenovi},Jovanovi}i Mijailovi}(C.zvezda).Crveni karton:Mari}(SlobodaPoint) SLOBODA POINT: Rankovi}5,Vasili}7,Gojkovi}7,Lovri} 7, Mari} 7, Kne`evi} 7, Puri}8(Staji}),Beqi}7,Tijago 7, ]ulibrk 7, Ran|elovi} 6 (Krsti}) CRVENAZVEZDA: Bajkovi} 6, Ve{ovi} 7, Spaji} 7, Jovanovi}6,Mladenovi}7,Mijailovi} 7, Milivojevi} 6 (Asamoa 7), Milija{7,Lazovi}6(Dimitrijevi}),Milunovi}6(Kadu),Mudrinski8. Zvezda je rezultatskim preokretom uspela da slavi protiv odli~ne ekipe Slobode Point. Ufini{ume~a,kadajedoma}in ostao s igra~em mawe po{to je iskqu~enMari},nascenujestupio mladi reprezentativac OgwenMudrinski,kojisesdvapogotka iskupio za nekoliko proma{aja i preokrenuo rezultat. Crveno-belisusespasiliume~uukojemsujo{jednompokazali da se nalaze ba{ u dubokoj krizi,aSlobodakojajeulo`ila mnogo energije, u ve}em delu utakmicebilaboqirival,ostalajepraznih{aka. Po~etaksusretapripaojegostima. Ve} u drugom minutu sportska sre}a je bila saveznik Slobode.Milija{jeizveokorner,usvomstilureagovaojeMudrinski,zahvatiojeloptunogom s nekoliko metara ali je uzdrmao samo pre~ku.Duel s puno ritma, o{trih duela, vidqive

no se sna{ao Dario Puri} koji je loptu glavom smestio u gol krajnemo}nogBajkovi}a. Bitka se rasplamsala, dodala je Zvezda gas, izvela pet kornera, poku{avala da {to pre anulira prednost, ali bez uspeha. Vredanpomenajepoku{ajLazovi}asdistance,odnosnousamom fini{uprvogdelaipolu-volej Milunovi}a,alisamouspoqni deomre`e. AgresivnijejekrenulaZvezda u nastavku. U dva navrata nije solidneprilikeiskoristioOgwen Mudrinski, pa je doma}in organizovanom defanzivom uspostavio ravnote`u na terenu. Pad u igri Zvezde ne koristi Sloboda,najpreTijagoukontri (72. minut), a ne{to kasnije ni

JELENSUPERLIGA–14.KOLO U@ICE:SlobodaPoint-Crvenazvezda JAGODINA:Jagodina-BSK BEOGRAD:Partizan-Smederevo NOVISAD:Vojvodina-Radni~ki1923 KULA:Hajduk-DowiSrem BEOGRAD:OFKBeograd-SpartakZV BEOGRAD:Rad-NoviPazar IVAWICA:Javor-Radni~kiNi{ 1.Partizan 14 12 0 2.Crvenazvezda 14 10 1 3.Jagodina 14 8 2 4.Vojvodina 14 6 7 5.Rad 14 7 3 6.SpartakZV 14 6 3 7.Javor 14 6 2 8.Sloboda 14 5 5 9.OFKBeograd 14 5 3 10.NoviPazar 14 3 6 11.DowiSrem 14 4 3 12.Radni~ki1923 14 2 6 13.BSKBor~a 14 4 2 14.Radni~ki(N) 14 3 4 15.Hajduk 14 2 4 16.Smederevo 14 1 5

2 3 4 1 4 5 6 4 6 5 7 6 8 7 8 8

1:2(1:0) 2:0(1:0) 4:0(2:0) 0:0 (2:0) 3:2(2:1) 1:0(0:0) 2:0(2:0) 2:0(1:0) 43:10 36 31:19 31 15:10 26 10:7 25 17:10 24 19:14 21 20:13 20 18:20 20 17:16 18 17:18 15 13:18 15 13:26 14 14:32 14 13:26 13 12:20 10 6:23 8

Uposledwemjesewemkolu(1.decembar)sastajuse-BEOGRAD:Crvena zvezda - Vojvodina, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Hajduk, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Partizan, NOVI SAD: Dowi Srem - Jagodina, NI[:Radni~ki-Rad,KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-Javor,SMEDEREVO: Smederevo-SlobodaPoint,BOR^A:BSK-OFKBeograd.

Ogwen Mudrinski, dvostruki Zvezdin strelac u me~u sa Slobodom

nervozenaobestrane,aliigre{akaupasu,nijemogaodazadovoqikvalitetomoko10.000gledalaca,kojisunapravilifantasti~anambijentnastadionupod Beglukom.^inisedasuzanijansubiliborbenijiimotivisaniji u~enici trenera U`i~ana Qubi{eStamenkovi}a,kojinisudozvoliliZvezdinommanevru da razvije igru. Osetio se kod gostiju i nedostatak hitrog Kasalice zbog `utih kartona. Jednostavno,crevno-belinisuimali re{ewa u fazi napada. Slobodajestrpqivosa~ekalasvoju {ansuiprvuosmi{qenijuakciju pretvorila je u pogodak u 26. minutu.UporniMari}jeidealno centrirao s leve strane, a kraj{toperaJovanovi}aodli~-

15

Puri}~ijijeziceruhvatioBajkovi}. Nemo}no je delovala Zvezda, a kqu~ni momenat je izgleda biodrugi`uti,odnosnocrveni karton za borbenog Mari}a u 82.minutu.Zahvatilajekonfuzija doma}ina, dve gre{ke golmana Rankovi}a iskoristio je daroviti golgeter Mudrinski, najpreje{utMilunovi}asproveougol,azatimiasistenciju Asamoe u tre}em minutu sudijske nadonknade. Zvezda je tako sre}noobezbedilavrednebodove za nastavak {ampionske trke, a Slobodi ostaje da `ali {tosvojeprilikenijerealizovala i bacila na kolena velikogrivala. Z.Rangelov

Uvertira Danprederbijanajprese oglas il a Slob od a Poi nt saop{tewem, potom i Zvezda, a povodom mogu}nosti da napuste teren u slu~aju da arbitra`a ne bude korektna. Te`akposaoimaojeMajo Vuj ov i}, koj i je do` iv eo silneuvredestribinaprilikom zagrevawa, u veoma o{trom i nervoznom duelu. Pokazao je 10 `utih kartonaodtoga7doma}im,a3gostuju}imfudbalerima. Uspevao je da kontroli{e igru, a da li je Mari} opravdano iskqu~en u fini{u utakmice proceni}e nadle`ni organi Sudijske komisije.

Ubedqivi„vaqak” Partizan-Smederevo4:0(2:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 2.000, sudija Gruji} (Ni{),strelci:Tomi}u28.i49. Markovi}u30.iSmiqani}u86. minutu. PARTIZAN: Petrovi} 6, Miqkovi} 7, Sretenovi} 7, Ivanov7,Volkov7,Joji}7(Ninkovi} -), Smiqani} 7, Tomi} 8, Ili} (L. Markovi} 7), Mitrovi} 7, S. [}epovi}7(S.Markovi}-). SMEDEREVO: M.@ivkovi}6, Lazarevski 5, Opan~ina 5, Mijovi} 5, Radovanovi} 6, Nikoli} 6 (Tiodorovi}5),Osman6,Bogi}5, Stojanovi}6(Momi~-),Krmar5, Veqovi}6. U 14. kolu Jelen Superlige fudbaleriPartizananasvomterenu savladali su Smederevo rezultatom4:0(2:0).Bilajeto12pobedacrno-belihuprvenstvu,~ime suostalinapetbodovaprednosti uodnosunaCrvenuzvezdu. Vaqak je s klupe, zbog bolesti Vladimira Vermezovi}a, predvodiowegovpomo}nikZvonkoVarga.Crno-belisuposledostavremena po~eli me~ s dva {pica. U vrhu napada bili su Aleksandar Mitrovi} i Stefan [}epovi}. [ampionjeodstartajasnopokazao da ga interesuje samo pobeda, doksugostivrebaliizkontranapada. Do26.minutanijeseni{tade{avalo,alisuondacrno-belipostigligol.Nawihovu`alostponi{tenjezbogofsajda.Ipak,odmahpotomPartizanjepoveo.Tomi} je bio strelac posle akcije Mitrovi}a i Lazara Markovi}a.

Nemawa Tomi}

U30.minutuve}jebilo2:0.Volkovjeasistirao,Mitrovi}senamestio i dao gol. Ne{to kasnije @ivkovi} je paradom ulep{ao i odbranio {ut Smiqani}a s distance.PoslesolidneigreuHumskoj1,Beogra|anisunapoluvremeoti{lisvo|stvomod2:0. U nastavku su crno-beli odmah dali gol. Strelac je bio Tomi} posle asistencije [}epovi}a. U 56. minutu nova {ansa za Partizan.Volkovje{utiraospenaltika, ali je @ivkovi} odbranio. Leppotezvi|enjene{tokasnije. Mitrovi} je uhvatio makazice, alijega|aoprekopre~ke.Tempo je zatim pao, a Partizan je imao prilikuu82.minutu.Poslesolo prodoraLazarMarkovi}jeposlu`ioMitrovi}a,ovajje{utiraoi pogodio-stativu.Ipak,malopotombilojeipak4:0.Smiqani}je {utiraos15metaraibioprecizan. I.Lazarevi}

HAJDUKSEPOBEDOMOPROSTIOODNAVIJA^A

Izstresadournebesa Malivojvo|anskiderbi,ukojemjeHajdukpobedioDowiSremizPe}inaca(3:2),mogaojedazadovoqiifudbalskegurmane.Sudarilisusetrajna srpska fudbalska vrednost Hajduk i nadolaze}a DowiSrem.Akada~elniqudiop{tineikluba iz Pe}inaca zahvale doma}inu na svemu {to su priredili da susret bude to {to jeste svaki komentarjesuvi{an.Razumqivjeosmehnalicu{efastru~nog{tabaHajdukaMilanaMilanovi}a. Kakoinebibiokadjezabele`enadragocenapobedanadekipomDowegSrema,novajlijomueliti, ali timom  koji se u Kuli predstavio kao  ~vrst protivnik.Aigralosenatankoj`ici-odstresa dournebesa.Jer,imatidvagolaprednosti,igra~a vi{e i u nadoknadi vremena overiti pobedu je upravotajput. Pitali smo trenera Hajduka Milana Milanovi}akakojenakonprespavaneno}ividieoutakmicu. -Mismosvipodstresomisvakiudarackana{emgoluizazivapaniku.Me|utim,pogledalismo sadadetaqesautakmiceividelidajetobilosasvim zadovoqavaju}e. Imali smo deset poku{aja, imalistopostotne{anse,takodamislimdasmo zaslu`enopobedili.Me|utim,napravilismodva velikakiksauodbranizatosmoiprimilitegolovekojiuop{tenisutrebalidasedese.Pogledaosamtajtre}igol{tosmodali,takosunama u Ivawici dali dva gola u nadoknadi vremena. Kod tog prekida ~etvorica igra~a su uletela u

gol,takodajebiloneminovnodagapostignemoi dasekona~noradujemo–odgovoriojeMilanovi}. Mo`da opravdawe za primqene golove vaqa tra`itiu~iwenicidasteigralisanovim{toperskimtandemom]ulum-Lali}. -^iwenica jeste da ]ulum nije igrao na svojoj pozicijiidanamjetodostazasmetalo,me|utim, onjeinapoziciji{toperaodigraoodli~no,Lali}tako|e,moramdaihpohvalim.ProtivDoweg Sremasmoimaliproblemanasrediniterena.Nismomoglidaiskontroli{emoprotivni~keigra~e,aliopetmogudaka`emdasmosasvimpristojnoodigraliidasmozaslu`enotrijumfovali. Pobedajevrednijaodtriboda,jersamosaznaweda semo`eiu91.minutupobeditijedobitakzaHajduk. -Tojenovostzanas,nadamseda}edonetiiboqitak.Pobedajenajvrednija,tribodasutu,igra jebiladobraimislimdajetopravackudatreba daidemo,nemaodustajawadoposledwegsekunda. Uznajiskusnijeg]uluma,kojijebiocentralna figura na terenu, ni{ta mawe va`an nije bio i najma|i Mladen Veselinovi}. To je otkrovowe u ekipiHajduka? -Da,otkrovewe,jasamrekaodamejezadovoqio posleprijateqskeutakmicesaBorcemuBawaluci i samo je bilo pitawe trenutka kada }e on da eksplodiranaovajna~in.Mislimdasmodobili jednogpouzdanogodbrambenogigra~a–zadovoqno jekonstatovaoMilanMilanovi}. \.Bojani}


16

SPORT

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

15. KOLO

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Beo~incibetoniralikrajTise Senta - Cement 0:1 (0:0) SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca: 100, sudija: J. Baweglav (Ba~ka Topola). Strelac: Mili}evi} u 53.minutu. @uti kartoni: Mara{ (Senta), Nedimovi}, Raki} i Mili}evi} (Cement). SENTA: @ivkov 7, \eri 7, Kaka{ 7, Spahi} 6, Haben{us 6, Sarapa 6, Kunti} 6 (Malinovi} 6), Popov 7, Vasin 6 (Ujhazi 6), Mara{ 6, Domonko{ 6 (Besla} 6).

CEMENT: Suba{i} 8, Ki{ 7, Burasa} 7, Pastor 7, Milovi} 7, ^ovi} 7, Nedimovi} 7 (Ga{parovi} 7), Pankari}an 8, Kalinovi} 7 (Lukaja -), Raki} 7, Mili}evi} 8. Fudbaleri Sente na zavr{etku jeseweg dela prvenstva priredili su neprijatno iznena|ewe najvernijim simpatizerima na stadionu u Narodnoj ba{ti, jer su ih minimalcem zabetonirali gosti iz Beo~ina, koji su se iz varo{i kraj Tise ku}i vratili s dragocenim plenom.

Ili}zaveliku radost Pali} - ^SK Pivara 0:1 (0:0) PALI]: Sporski centar „Janko Pejanovi}”, gledalaca 100, sudija Spasi} (Novi Sad), strelac Ili} u 87. minutu. @uti kartoni: Grubor, Jondi} (Pali}), Dangubi}, Ivkovi}, Vukaqevi}, Avukamovi} (^SK Pivara). PALI]:Tasi} 6, Bogdan - (Po`ar 6), Tomi{i} 7, Markovi} 6, Mezei 7, Joci} 7, Grubor 6, Rajkova~a 6, Matija{evi} 6, Jondi} 7, Antuni} 6. ^SKPIVARA: Tankosi} 6, Dangubi} 6, Jevi} 7, Ili} 7, Avakumovi} 7, Vukanovi} 6, Vukasovi} 6 (Ogwanovi} -), Ivkovi} 6, Tepi} 6 (Pupovac 6), Mari} 7 (Kupre{ki 6), Vukaqevi} 6. Devedeset minuta vodila se `estoka i izjedna~na borba dva kvalitetna sastava. Uglavnom se igralo izme|i {esnaesteraca, sa povremenim ataacima na gol rivala, ali pravih prilka ba{ i nije bilo. I u drugom poluvremenu slika je bila sli~na onoj iz prvog, s tim {to su doma}i imali vi{e loptu u nogama, ali su zato gosti ra~unali na kontre.U fini{u utakmice, kada se ~inilo da }e plen biti podewen, gosti su popstigli gol, a veliku radost gostima doneo je spretni Ili}. S. Stojiqkovi}

Oslabqeni sastav doma}ina, bez povre|enog Geci}a i Boki}a koji je pauzirao zbog `utih kartona, u prvom delu utakmice imao je inicijativu i diktirao tempo, ali dve prilike Mara{a i Popova nisu realizovane, jer je ~uvar mre`e gostiju Suba{i} odli~no intervenisao. Beo~inci su u drugom delu iz kontranapada nastojali da ugroze gol doma}ina. U 51.minutu {ansa se ukazala Raki}u, ali je @ivkov bio na visini zadatka.

Mre`a Sente zatresla se u 53.minutu iz akcije u kojoj je Nedimovi} proigrao Mili}evi}a, ~iji {ut je bio neodbrawiv za golmana doma}ih. Beo~inci su jo{ u tri navrata iz kontranapada stvorili prilike koje su ostale neiskori{}ena. Sen}ani su bezuspe{no poku{avali da bar izjedna~e, ali su im se svi napadi izjalovili, tako da su gosti uspeli da sa~uvaju minimalnu pobedu. M. Mitrovi}

Sjajnapartijalidera Dolina - Radni~ki (S) 4:0 (1:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 450, sudija S. Majstorovi} (Stari Banovci), strelci: [alipurovi} u 18. Kova~evi} u 60. (iz penala) i 70. Staj~i} u 82. minutu. @uti karton Bani} (Radni~ki). DOLINA: Jefti} 7, Ivani{evi} 7, Memovi} 7, Stojanovski 7, Gigovi} 7 (^erwo{ 7), Medu~i} 7, Staj~i} 8, Kova~evi} 8, ]iri} 7 (\okovi} 7), Ninkov 7, [alipurovi} 7 (Tripkovi} 7). RADNI^KI: StankoMomenat s utakmice Dolina - Rani~ki vi} 6, Desnica 6, Veselinovi} 6, Faber 6 ([tehar 6), Vidovi} 6, Pu- sa dobrom igrom i u 60. minutu, posle igrawa ri} 6 (Pavin 6), Bani} 6, Paunovi} 6, Vuko- rukom Bani}a, sudija Majstorovi} je pokazao vi} 6 (Petru{i} 6), Makan 6, Hocieslavki 6. na belu ta~ku a siguran realizator je bio KoDoma}i fudbaleri prikazali su najboqu va~evi}. Samo 10 minuta kasnije isti igra~ partiju ove jeseni, ubedqivo pobedili goste je bio na pravom mestu i postigao pogodak. iz Sombora i overili jesewu titulu. Prvi Do kraja me~a doma}i su postigli jo{ jedan pogodak postignut je u 18. minutu posle kon- gol, a koliko je bilo {ansi mogli su jo{ kotre, u kojoj je Staj~i} proigrao [alipurovi- ji. Ovo je zaista bila sjajna partija lidera na }a a ovaj sa nekih 14 metara rezantnim {utem tabeli. savladao Stankovi}a. Doma}i su nastavili B. Stojkovski

Golovisvelep{iodlep{eg Radni~ki (SM)-Dinamo 3:1 (1:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Radni~kog, gledalaca: 300, sudija Bo{kovi} (Sombor). Strelci: Stani} u 38, Nagli} u 60.i Skorupan u 81.za Radni~ki, Popovi} u 86. za Dinamo. @uti karton: Vasi} (Dinamo). RADNI^KI:Reli} 7, Miji} 8, Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Risti} 7 (Pavlovi}), Stani} 7 (Trebovac 7), Kova~evi} 7 (Radovanovi}), Skorupan 8, Nagli} 8, Soviq 7, Simjanovski 7.

DINAMO: Topi} 6, Baji} 6, Popovi} 6, Pe{terac 7, Andonovski 7, Peri} 7, Arbutina 6, Petrovi} 6, Obradovi} 6 (Novakov), Teofanov 6, Vasi} 7. Mitrov~ani su zabele`ili va`nu pobedu, savladali su pan~eva~ki Dinamo, koji se predstavio kao najboqa ekipa ove jeseni u Hesni. Prvi {ut ka golu gostiju uputio je Kova~evi}, poku{ao je lobom sa 16 metara da iznenadi Topi}a, ali je lopta pogodila pre~-

ku.imali su doma}i jo{ lepih prilika, ali i gosti, da bi Stani} u 37. minutu sa 17 metara preciznim {utem savladao Topi}a. Doma}ini je imao inicijativu i u nastavku.Dobru priliku u 60. imao je Kova~evi}. Prvo je sa dva la`waka prevario svoje ~uvare, a onda uputio divan {ut s 18 metara. U slede}em minutu i Trebovac je bio u {ansi da izblizine postigne gol. A, onda sledi efektan gol Nagli}a. On je {utirao sa vi{e

od 20 metara, lopta je prvo udarila u desnu stativu, pa u levu, pa tek onda u{la u mre`u. Posle toga Nagli} je jo{ jednom oprobao udarac sa vi{e od 25 metara, ali je Topi} ovoga puta bio siguran. U posledwih deset minuta gledaoci su videli jo{ dva efektna {uta i jo{ lep{a gola. Prvo je kapiten doma}ih Skorupan postigao gol s 16 metara, a Popovi} je za goste pogodio mre`u iz slobodnog udarca sa 18 metara. B. Rokni}

Pravedanishod

Iznena|uju}iremi

Ba~ka Topola - Tekstilac 2:2 (1:1)

Sloga - Jedinstvo 1:1 (0:0)

BA^KA TOPOLA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Piqa (Svetozar Mileti}), strelci: Cvetkovi} u 34. Taka~ u 49. za Ba~ku Topolu, Josovi} u 40. i Dokni} u 70. minutu za Tekstilac. BA^KA TOPOLA: Majer 7, Maslovara 7, Mezei 7 (Kosovi} 7), Cvetkovi} 8, Top~agi} 8, Dragi} 7, Bojovi} 7 (Todorovi} -), \ukanovi} 7, Martinovi} 7, Taka~ 8, Cicovi} 7. TEKSTILAC: Andrija{evi} 7, Perovi} 7, Risti} 7, Krznar 7, Dokni} 8, Crwanski 7 (Stepanov -), Kaurin 7, Perun~i} 7, \okovi} 7, Josovi} 8, Danojevi} 7 (Peci} -). Ba~kotopol~ani su od starta krenuli agresivno i veoma brzo u {ansama su se na{li Mezei i

\ukanovi}, ali je golman gostiju Andrija{evi} bio siguran. Zatim su gosti preko \okovi}a mogli da steknu prednost. U 34. minutu \ukanovi} je poslao loptu u {esnaesterac, Cvetkovi} je bio najprisebniji i poslao loptu u mre`u - 1:0. Kratko su se radovali doma}ini, u 40. minutu Josovi} je postigao gol za 1:1. U nastavku su doma}i imali inicijativu i u 49. minutu preko Taka~a poveli sa 2:1. Vo|stvo doma}ina nije zbunilo goste pa je Dokni} izjedna~io. Do kraja utakmice bilo jo{ nekoliko {ansi na obe strane, ali su mr`e do kraja mirovale.Kada se sve sabere i oduzme nere{en ishod je najpravedniji. S. St.

TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 200, sudija Cveti}anin (Vr{ac), strelci: Baji} u 55. (iz penala) za Slogu, a Stankovi} u 90+3. minutu za Jedinstvo. SLOGA: Jorgi} 7, Suvajxi} 7, [tefek 6 (Kragovi} -), Miqanovi} 7, Kova~evi} 7, Stanojev 7, \uki} 6, Bajat 7, Baji} 7, Sila|i 6 (Joci} 7), Samarxi} 7 (Grahovac -). JEDINSTVO: Jovi{i} 8, \. Luki} 6 (Igra~ -), [apowa 6, [u{a 6, B. Luki} 7, Stankovi} 7, Fabok 7, Kne`evi} 7, @akula 6, Pej~inovi} 6, Stefanovi} 6. Zahvauju}i raspolo`enom golmanu Lazaru Jovi{i}u bunker gostiju iz Stare Pazove izdr`ao je sve nalete Temerinaca

u prvom poluvremenu. [anse su se re|ale kao na traci, ali ko{arka{ki visoki ~uvar mre`e dobio je dvoboje sa Baji}em, Miqanovi}em i Bajatom. Gosti su vi{e pa`we posvetili defanzivnim zadacima i pretili iz kontri, a najboqu priliku prokockao je mladi vezista Fabok. Slavqeni~ku pesmu naru~io je prvi strelac Kosta Baji}, sigurno je realizovao najstro`u kaznu, po{to je [u{a nepropisno zaustavio Vladimira Samarxi}a. Hladan tu{ za doma}ina u tre}em minutu nadoknade, kapiten gostiju Darko Kne`evi} je poslao dijagonalu u kazneni prostor, gde se odli~no sna{ao Sre}ko Stankovi} i re`irao iznena|uju}i remi. M. Meni}anin

U SUSRET BE^EJSKOM TURNIRU U MALOM FUDBALU

Nagradnifond300.000dinara Zahvaquju}i razumevawu lokalne samouprave najve}e potiske op{tine, jedna lepa sportska tradicija vra}a se na velika vrata. U pitawu je Novogodi{wi turnir u malom fudbalu, a partneri lokalnoj samoupravi u organizovawu ove sportske priredbe su ponovo formirani Sportski savez op{tine Be~ej i doma}in takmi-

~arima i posetiocima Sportski centar Mladost. Turnir }e po~eti drugog decembarskog vikenda i prve prijave su ve} po~ele da pristi`u. - Imamo idealne uslove u ovda{wem sportskom centru da tokom hladnih zimskih dana qubiteqima sporta, prvenstveno malog fudbala, priu{timo istinsko zadovoqstvo,

pa smo morali takvu blagodet maksimalno da iskoristimo. Znaju to brojne ekipe iz okoline, pa zato, uz one iz na{e op{tine, o~ekujemo da se na parketu na|u rivali iz Ade, Vrbasa, @abqa, Kule, Novog Be~eja, Novog Sada, Sente, Srbobrana, Temerina... Verujemo da }e biti najmawe tridesetak ekipa, pa }e se finalni deo igrati,

najverovatnije, oko pravoslavnog Bo`i}a. Ve} sada je poznato da }e nagradni fond biti 300.000 dinara - rekao je u ime organizatora Dejan Stanojev. Kotizacija po ekipi iznosi 10.000 dinara, zainteresovani informacije mogu dobiti na broj: 065/8119022, a prijavqivawe se vr{i u Sportskom savezu i OSC Mladost. V. Jankov

Senta-Cement Radni~ki(SM)-Dinamo Dolina-Radni~ki(S) Dunav-Mladost(BJ) Ba~kaTopola-Tekstilac Sloga(T)-Jedinstvo(SP) Pali}-^SKpivara Radni~ki([)-Srem 1.Dolina 2.Sloga 3.Radni~ki(SM) 4.Radni~ki([) 5.^SKpivara 6.Tekstilac 7.Senta 8.Dunav 9.Mladost 10.Pali} 11.Srem 12.Cement 13.B.Topola 14.Radni~ki(S) 15.Jedinstvo(SP) 16.Dinamo

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

0:1 3:1 4:0 1:0 2:2 1:1 0:1 2:1 10 7 7 8 7 7 6 6 6 6 4 6 4 5 3 2

3 5 4 1 3 2 4 3 2 2 7 1 5 1 5 4

2 3 4 6 5 6 5 6 7 7 4 8 6 9 7 9

26:9 19:10 23:12 17:16 16:8 16:16 18:12 16:23 15:15 17:23 18:19 17:23 10:13 12:17 11:23 13:25

33 26 25 25 24 23 22 21 20 20 19 19 17 16 14 10

[i|anima sremskiderbi Radni~ki ([) - Srem 2:1 (0:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca preko 100, sudija Maksimovi} (In|ija), strelci: Baqak u 53. i \oki} u 64. za Radni~ki, a Vu~kovi} u 79. minutu za Srem (iz penala). @uti kartoni: Mladenovi}, Savinovi} (Radni~ki), Jeremi} (Srem). RADNI^KI: Vujasinovi} -, Savinovi} 8, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Babi} 7 (Aperli} -), Simiki} 7, [ubert 6 (\oki} 8), Mladenovi} 6 (Vukovi} -), Mrkaji} 7, Baqak 8, Nedi} 7. SREM: Brkovi} 6, Vrawkovi} 6, Vuji~i} 6, Vi{kovi} 7, Petru{i} 7, Miri} 7, Jeremi} 6, Trifkovi} 6 (^ovi} -), Stevanovi} 6, Dimitrijevi} 7, Vidi} 6 (Vu~kovi} 6). [i|ani su na kraju jeseweg dela prvenstva savladali nekada{we ~uveno ime jugoslovenskog fudbala Srem. Prvi deo susreta (po magli) nije doneo o~ekivanu

igru u sremskom derbiju, igralo se uglavnom na sredini terena, bez nekih posebnih kvalitetnih akcija. U nastvaku odli~na igra doma}ih, a posebno posle ulaska iskusnog Gorana \oki}a. Za samo tri minuta stvorene su tri idealne prilike, {to je rezultiralo brzim prodorom ofanzivnog beka Marka Savinovi}a i wegov centar{ut, posle koga je Darko Baqak savladao nemo}nog golmana Srema Vidoja Brkovi}a. Mitrov~ani zbuweni, [i|ani u totalnoj ofanzivni i samo desetak minuta kasnije iskusni Goran \oki} dovodi doma}e u vo|stvo od 2:0, {to je bio i nagove{taj trijumfa trenera Milana Mitrovi}a nad neubedqivim gostima. Da kraj utakmice dosu|en je penal za goste, koji je realizovao Andrej Vu~kovi}, {to je umawilo slavqe [i|ana. M. ]ur~i}

PRVA MU[KA LIGA

Somborci jedvadobodova Somborelektro - Titel Yon Dir 30:29 (16:11) SOMBOR: Hala Mostonga, gledalaca oko 100, sudije: Popov (Novi Sad), Risti} (Kikinda). Crveni karton: Penze{ (Somborelektro). Iskqu~ewa:Somborelektro 8, Titel 4 minuta. SOMBORELEKTRO: Bogojevi}, Le`aji} 4, Dra{kovi} 7, Penze{ 2, Nikoli}, Vaci, Besla}, L. Koji}, Mijovi} 4, @ivkovi} 4, Smiqani}, Gardijan 8 (3), Bo{kovi} 1, Trti}, N. Koji}, Nenadi} TITEL XON DIR: Todor~evi}, Balog 1, \uri} 3, Petrovi} 6, Ivkovi} 10, Kurte{, L. @arkovi} 1, Kova~ 3, Kuzmanov, Vojnovi}, Perleta 1, Ili} 2, M. @arkovi} 2 Som bor ski ru ko me ta {i upisali su ~etvrtu ovosezonsku pobedu protiv odli~ne ekipe Titela, a mo`emo slobodno dodati da u zavr{nici nisu imali isti kriterijum u delewu pravde. Dobro su doma}i otvorili me~, izvanred ni gol man Bo go je vi} obezbedio je saigra~ima mogu}nost da pune mre`u gostiju, gde su se istakli Gardi-

jan, Dra{kovi} i @ivkovi}, dok je Le`aji} sjajno dirigovao. U nastavku doma}ini su imali i osam golova prednosti, a onda po~iwu ~udna de{avawa, mladi Penze{ je zaradio dvostruko iskqu~ewe i crveni karton. Gosti su tada zaigrali anga`ovanije, pa se prednost Somborelektra smawivala. U fini{u me~a Titeqani uspevaju da stignu na minus jedan, a sudije na minut i po do kraja iskqu~uju golmana doma}ih Bogojevi}a, jer je {utnuo loptu posle primqenog gola. Po~iwe tada prava drama, pod velikim pritiskom i sa igra~em mawe Somborci gube loptu deset sekundi pre kraja. Gosti organizuju zadwi napad i na poklon dobijaju faul uz zvuk sirene. Kazneni udarac se ponavqa jer se `ivi zid pomerao, a novi {ut je oti{ao pored gola. Soborci su tako jedva ostvarili vrednu pobedu, ali je ostao gorak ukus zbog ~udnih doga|awa u drugom poluvremenu ove borbene utakmice. M. Jovi}evi}

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs


SPORT

dnevnik

17

ponedeqak26.novembar2012.

EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U FRANCUSKOJ

VELIKA NAGRADA BRAZILA

Najdanovskasedma [ampionskihet-trik Posledweg dana Evropskog prventva u malim bazenima, u francuskom [artru, Srbija je imala tri finala. Miroslava Najdanovski je na 50 slobodno zauzela sedmo mesto sa 24,83. Ona je u finale u{la sa desetim vremenom od 25,14. Pobedila je Beloruskiwa Aleksandra Herasimenija sa 23,85 ispred Estonke Trin Aqand sa 24,24 i Dankiwe Xenet Grej

Ivan Len|er, ^aba Sila|i i Radovan Siqevski, osvojila je sedmo mesto sa vremenom od 1:28,57. Pobedili su Francuzi sa 1:23,31 ispred Rusa sa 1:23,99 i Belgijanaca 1:25,60. Od ostalih na{ih takmi~ara posledweg dana Igor Terzi} je bio 26. na 200 prsno sa 2:13,65. Stefan [orak je na 200 slobodno bio 23. sa 1:46,84, a Igor Mijatovi} 56. sa 1:54,17. Katarina Simonovi} bila je 27. na 200 slobodno sa 2:02,14.

MiroslavaNajdanovski

Otesen sa 24,33. Ivan Len|er je kao osmi u{ao u finale na 50 delfin sa 23,32 i na tom mestu je i zavr{io trku, samo {to je kasnije tu deonicu isplivao za 23,36 sekundi. Drugi na{ predstavnik u ovoj disciplini Radovan Siqevski bio je deveti u polufinalu,kao i Tur~in Iskender Ba{lakov sa 23,35 i od finala ih je delilo tri desetinke. Pobedio je [panac Rafael Muwoz Perez sa 22,53 ispred Francuza Frederika Buskea sa 22,54 i Ukrajinca Andrija Govorova sa 22,72. Perezu je ovo druga pojedina~na medaqa, kao i Buskeu. Srpska {tafeta na 4h50 slobodno, u sastavu Boris Stojanovi},

Rus Vladimir Morozov uzeo je ~etvrtu medaqu u [artru, a drugu zlatnu po{to je slavio na 100 me{ovito sa 51,89, ispred svetskog rekordera Slovenca Petera Manko~a sa 52,64 i Estonca Martija Aqanda sa 52,64, kome je ovo druga medaqa. Francuz Janik Awel okitio se drugim zlatom i tre}om pojedina~nom medaqom. On je slavio na 200 slobodno sa 1:41,46 ispred Belgijanca Petera Timersa sa 1:43,08 i zemqaka Gregorija Malea sa 1:43,21. Francuz @eremi Stravius posle srebra na 200 me{ovito uzeo je zlato na 100 le|no sa 49,70, srebro je pripalo zemqaku Bewaminu Stasili-

su sa 50,31, a bronza Italijanu Damijanu Lestingiju sa 51,35. Na 200 prsno pobedio je Rus Vja~eslav Sinkevi~ sa 2:04,55 ispred Ukrajinaca Igora Bori{ika sa 2:05,12 i Andrija Kovalenka sa 2:05,21. Britanka Hana Mili osvojila je zlatnu medaqu na 400 me{ovito sa 4:23,47 {to je novi evropski rekord. Ovo joj je tre}e odli~je u [artru. Srebro i bronzu su osvojile Ma|arice Katinka Hosu sa 4:23,91 i @u`ana Jakabu{ sa 4:25,61. Hosu je ovo ~etvrta medaqa, a Jakabu{ tre}a. Evropski rekord oborila je i Dankiwa Rike Meler Pedersen na 100 prsno i on sada iznosi 1:04,12, druga je u ovoj disciplini bila ^ehiwa Petra ^okova sa 1:05,50, a tre}a [pankiwa Marina Garsija Urzinkvi sa 1:05,50. Pedersenovoj je ovo tre}a medaqa, ^okovoj druga, kao i Garsiji. Francuskiwa Kamil Mufo dan po{to je postavila novi svetski rekord na 400 slobodno i uzela zlato slavila je i na duplo kra}oj distanci sa 1:52,20 ispred zemqakiwe [arlot Bone sa 1:54,00 i Ruskiwe Veronike Popove sa 1:54,20. Italijanka Ilarija Bjanki pobedila je na 100 leptir sa 56,40 ispred Belgijanke Kimberli Bujs sa 57,00 i Dankiwe Xenet Grej Otesen sa 57,13. Otesenovoj je ovo ~etvrto odli~je. Ukrajinka Darina Zevina posle 100 le|no slavila je i na duplo du`oj deonici sa 2:01,97 {to je novi rekord prvenstava ispred Francuskiwe Aleksin Kastel sa 2:03,23 i ^ehiwe Simone Baumrtove sa 2:03,43. ^ehiwi je ovo tre}a bronza u [artru. U {tafeti 4h50 slobodno slavile su Dankiwe sa 1:47,41 ispred ^ehiwa sa 1:47,67 i Francuskiwa sa 1:47,70. G. M.

EGZIBICIONI TURNIR U SINGAPURU

Tipsarevi}najboqi Srpski teniser Janko Tipsarevi} osvojio je egzibicioni turnir (Sudar kontinenata) koji se protekla tri dana igrao u Singapuru. Tipsarevi}u je, kao predstavniku Evrope, posledwi me~ predao predstavnik Azije, Japanac Keija Ni{ikorija, zbog povrede zgloba ruke.Na{ teniser je prethodno savladao predstvnike Severne i Ju`ne Amerike Sema Kverija (SAD) i Huana Monaka (Argentina). Drugo mesto osvojio je Monako, tre}i je bio Ni{ikori, a posledwi Kveri. Na JankoTipsarevi} turniru, koji je prvi put odrKineskiwa [uai Peng. Nagrad`an, igrale su i teniserke, Sloni fond takmi~ewa bio je vakiwa Danijela Hantuhova i 520.000 dolara, samo u~e{}e je

Rezultati 1. Baton (V. Britanija, Meklaren) 1:45:22.656, 2. Alonso ([panija, Ferari) +2.754, 3. Masa (Brazil, Ferari) +3.615, 4. Veber (Australija, Red Bul) +4.936, 5. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) + 5.708, 6. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +9.453, 7. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +11.907, 8. Verw (Francuska, Toro Roso) +28.653, 9. Kobaja{i (Japan, Zauber) +31.250, 10. Raikonen (Finska, Lotus) +1 krug itd.

Voza~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 281, 2. Alonso ([panija, Ferari) 278, 3. Raikonen (Finska, Lotus) 207, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 190, 5. Baton (V. Britanija, Meklaren) 188, 6. Veber (Australija, Red Bul) 179, 7. Masa (Brazil, Ferari) 122, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 96, 9. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 93, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 66 itd.

Konstruktori

Novi-stari{ampion:SebastijanFetel

kraju morao da se zadovoqi drugim mestom i na trci u Brazilu, kao i u {ampionatu. Ovo je drugi put da Alonso gubi titulu od Fetela „za dlaku”, pa u narednom {ampionatu treba o~ekivati nove okr{aje ovog dvojca u borbi za novi naslov. U senci dvoboja za titulu izme|u Fetela i Alonsa ostala je pobeda Britanca Xensona Batona iz Meklarena u veoma te{kim uslovima na ki{noj pisti Interlagos. Bila je to 15. pobeda Batona i tre}a ove sezone ispred Alonsa, dok je posledwe mesto na podijumu zauzeo doma}i voza~ Felipe Masa iz Ferarija. Ovim drugim i tre}im mestom Ferari je osvojio drugo mesto u {ampionatu konstruktora iz Red Bula, dok je tre}i Meklaren, koji je mogao i do vice{ampionske titule, ali je to palo u vodu posle udesa i odustajana Luisa Hamiltona, kojeg je izbacio Niko Hilkenberg iz Fors Indije. Tako je na razo~aravaju}i na~in Hamilton zavr{io nastup u Meklarenu, jer }e u naredne tri godine voziti za Mercedes. Sebastijan Fetel je do titule do{ao po{to je sakupio tri boda vi{e od Fernanda Alonsa posle duge sezone od 20 trka, zabele`iv{i pet pobeda i jo{ pet podijuma.

Ali, do {ampionskog het-trika do{ao je s o{te}enim bolidom u Brazilu. Naime, ve} u prvom krugu na wega je naleteo doma}i voza~ Bruno Sena iz Vilijamsa i dok je za Brazilca trka bila zavr{ena, Nemac je i pored o{te}enog bolida uspeo da se vrati na stazu i sa za~eqa posle 71 kruga stigne do {estog mesta. Iz boksa su mu poru~ili da bolid ne mogu da oprave i da mora da ostane na stazi. On je to i u~inio i na momente rezervisanom, a na momente vo`wom do limita uspeo da stigne do ciqa. Nadu Ferariju posle incidenta u prvom krugu dao je udes Nika Rozberga u 23. krugu, kada je na stazu iza{ao sejfti kar. To je pomoglo italijanskoj ekipi da nadoknadi ogroman zaostatak za Batonom i Nikom Hilkenbergom. Me|utim, ni to nisu uspeli da iskoriste, kao ni tre}i dar, kada je tada drugoplasirani, a jedno vreme vode}i Hilkenberg posle jedne gre{ke izbacio iz trke lidera Hamiltona. Tada je vo|stvo preuzeo Baton, a Alonso je ubrzo sustigao i prestigao klupskog kolegu Masu, no Britanac je bio predaleko. ^ak ni pogre{na taktika Red Bula pred kraj trke kada je Fetel za kratko vreme dva puta mewao gume nije pomogla Alonsu. G. M.

DERBI KOLA U ABA LIGI

TesnapobedaPartizana Partizan MTS – Cedevita 58:55 (11:14, 13:14, 13:10, 21:17)

nagra|eno sa po 40.000, a svaka pobeda sa jo{ po 40.000. Poraz je donosio duplo mawe.

Nastavakdobrogritma ove sezone Igwatovi}evu o~ekuje dosta trka, izme|u ostalog i u Svetskom kupu, ali je akcentat stavila upravo na one u Evropa kupu. - Pro{la sezona je bila moja prva u tom takmi~ewu i napravila sam neo~ekivano dobre rezultate. U slalomu, kao i veleslalomu, sam uspela da u|em me|u deset najboqih devojaka. Ove sezone `elim da nastavim u istom ritmu, pa da i u

Nemac Sebastijan Fetel osvojio je tre}u uzastopnu titulu svetskog prvaka u Formuli jedan i postao najmla|i trostruki {ampion u istoriji najbr`eg cirkusa. Posle Huana Manuela Fan|a i Mihaela [umahera, Fetel je tre}i voza~ u istoriji Formule jedan kome je to po{lo za rukom. Voza~ Red Bula je posle trilera na Velikoj nagradi Brazila u Sao Paolu osvojio {esto mesto, {to mu je na kraju bilo dovoqno da zadr`i prednost koju je imao pre trke i odbrani naslov. [panac Fernando Alonso iz Ferarija sve vreme je poku{avao i pretio da ugrozi Fetela, ali je na

1. Red Bul 460, 2. Ferari 400, 3. Meklaren 378, 4. Lotus 303, 5. Mercedes 142, 6. Zauber 126, 7. Fors Indija 109, 8. Vilijams 76, 9. Toro Roso 26.

NAJBOQA SRPSKA SKIJA[ICA NEVENA IGWATOVI] STARTUJE U EVROPA KUPU

Najboqa srpska skija{ica Nevena Igwatovi} po~iwe sezonu danas, kada }e u~estvovati na slalomu u {vedskom Vemdalenu u okviru Evropa kupa. Nevenu dan kasnije o~ekuje jo{ jedna trka u istoj disciplini, pre nego {to nastavi turneju po Skandinaviji i preseli se u Norve{ku, gde }e se oku{ati i u veleslalomu. Tokom

SebastijanaFetela

generalnom plasmanu budem pri vrhu - istakla je Igwatovi}eva. Igwatovi}eva je tokom priprema izme|u dve sezone najvi{e ve`bala tehni~ke discipline, slalom i veleslalom, ali ne iskqu~uje mogu}nost da tokom sezone startuje i u nekom superveleslalomu. - S obzirom da mi slalom trenutno ide dosta dobro, a takav slu~aj je bio i prethodne sezone, volela bih da moj nastup u toj disciplini bude najboqi, ali, naravno, `elim da se na najboqi mogu}i na~in poka`em i u veleslalomu. U zavisnosti od uslova za trening pre samih trka, mo`da }u startovati i u brzim disciplinama, kao i u superkombinaciji - naglasila je najboqa srpska skija{ica. Ve} sredinom decembra Nevena }e prvi put ove sezone voziti u Svetskom kupu, na veleslalomu u Kur{evelu. Posle toga je u okviru elitnog takmi~ewa }e se takmi~iti i u Zemeringu, na Sqemenu, u Mariboru i Ofter{vangu, a te trke }e joj poslu`iti kao priprema za najve}i izazov sezone – Svetsko prvenstvo u [ladmingu, u februaru.

BEOGRAD: Dvorana „Pionir”, gledalaca: 6.000, sudije: Boltauzer, Javor (Slovenija) i Rute{i} (Crna Gora). PARTIZAN MTS: Milutinov 2 (4 sk), Vesterman 2 (4 ul, 4 il), Gordi} 6, Lu~i} 8 (5 sk), Milosavqevi} 10, Gagi} 6, Musli 4, ^akarevi} 2, \eki}, Gordon 10 (6 sk), An|u{i}, Bertans 8. CEDEVITA: Car 5, Rajt 8 (5 gr), [uput 9 (9 gr), Babi}, An-

DraganMilosavqevi}

dri} 13 (7 sk), Suton, Bilan 6 (4 sk), Ilijevski 7, @elabal 5 (5 sk), Nurki}, Tomas 1 (6 sk), Grin 1 (4 sk). Derbi nije opravdao o~ekivawa, vi|ena je veoma lo{a ko{arka, a Partizan je me~ prelomio u posledwoj deonici serijom 11:0 posle koje je poveo sa

53:46. Cedevita se nije predavala, ali Partizan je uspeo da sa~uva prednost i da do|e do osmog trijumfa, uz dva poraza. Crno-beli sada dele prvo mesto s Igokeom, a tim iz Zagreba ima skor 6-4 i deli tre}u poziciju s Crvenom Zvezdom i ekipom Budu}nosti. U lo{oj predstavi u dvorani „Pionir“ Cedevita je imala ~ak 29 izgubqenih lopti, a Partizan 13. Me|utim, Beogra|ani su se gostima „odu`ili” nepreciznim izvo|ewem penala – 18 od 31. Prva ~etvrtina protekla je u veoma neefikasnoj igri na obe strane, s mnogo proma{aja i ukupno deset izgubqenih lopti. Ni drugi period nije doneo mnogo kvalitetniju ko{arku, bilo je dosta neorganizovanih napada i te{kih proma{aja na obe strane, a ni jedna od ekipa nije uspela da napravi ozbiqniju prednost. Najboqi u taboru Partizana u tom delu igre bio je Bertans, koji je ubacio dve trojke, jednu veoma va`nu kada su gosti poveli sa 25:20. Na drugoj strani najraspolo`eniji bio je [uput, a upravo je biv{i igra~ Partizana postigao posledwi ko{ u prvom poluvremenu – trojku za vo|stvo Cedevite 28:24. Obe ekipe igrale su bez energije i pravih re{ewa u napadu, a to se nastavilo i u tre}em peri-

Partizan-Cedevita Krka-Olimpija 1.Igokea 2.Partizan 3.C.zvezda 4.Budu}nost 5.Cedevita 6.Radni~ki 7.Krka 8.MZT 9.Olimpija 10.[iroki 11.Cibona 12.Split 13.Zadar 14.Solnok

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

8 8 6 6 6 5 5 5 4 4 4 4 3 2

2 2 4 4 4 5 5 5 6 6 6 6 7 8

58:55 79:76

756:689 18 770:719 18 810:741 16 711:673 16 730:730 16 786:764 15 687:709 15 680:711 15 761:745 14 732:719 14 719:725 14 714:774 14 724:767 13 730:842 12

odu. Sredinom tre}e deonice navija~i Partizana po~eli su da navijaju znatno glasnije `ele}i da podignu svoje momke i upravo tada prekinut je trominutni period bez pogotka atraktivnim zakucavawem Gordona na asistenciju An|u{i}a (33:33). Posle trojke @elabala gosti su poveli sa 46:42, ali je onda Partizan zakqu~ao ko{. Sli~no kao u me~u s Be{ikta{om, rival nije poentirao skoro {est minuta, a s druge strane Milosavqevi} s pet poena i Gordon sa ~etiri bili su najzaslu`niji za odlu~uju}u seriju Partizana 13:2. Gosti se nisu predavali, Partizan im je pomagao lo{im izvo|ewem bacawa, a neizvesnost je u potpunosti vra}ena posle trojke Cara uz mnogo sre}e – 57:55. Milosavqevi} je potom bio polovi~no precizan s penala na {est sekundi do kraja, a onda je fauliran Tomas. Bek Cedevite proma{io je prvo, zatim je namerno proma{io i drugo, a lopte su se dokopali doma}i i tako su upisali pobedu.


18

SPORT

ponedeqak26.novembar2012.

PROMENA NAKLUPIVARADINKI

Kapri{ umesto Micanovi}a Novosadski stru~wak Vladimir Kapri{ novi je trener odbojka{ica Varadina. Adis Micanovi}, koji je nekoliko dana pred po~etak sezone promovisan u {efa struke u

dnevnik

DR@AVNOPRVENSTVOZAOSOBESINVALIDITETOM

DvazlatazaRadovi}a Dr`avno prvenstvo u ga|awu vazdu{nim oru`jem za osobe sa invaliditetom odr`ano je na Spensu. Organizator je bila Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790. Takmi~are je pozdravio Predrag Svilar, ~lan gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu i izme|u osta-

Sarvaka (Zrewanin) sa 359. U klasi SH2 prvi je bio Veqko Jovanovi} (Smederevo) sa 371 krugova, drugi je bio Sini{a Vidi} (Pobednik) sa 368, a tre}i @ivko Tofilovi} (Novi Sad) sa 366. U klasi SH0 zlato je uzeo Sredo Radovi} (Pobednik) sa 355 krugo-

Mu~ibabi} (Novi Sad) sa 385 krugova, srebro je pripalo wenoj klupskoj drugarici Bojani Prodanovi} sa 384, a bronza Jeleni Pantovi} (Smederevo) sa 383. Standardnom pu{kom stoje}i slavio je Filip Kosti} (Novi Sad) sa 577 krugova.

VladimirKapri{

novosadskom superliga{u, sporazumno se rastao s klubom, pa je uprava morala da reaguje i brzo se dogovorila s Kapri{em, koji je pre desetak dana zavr{io rad u prvoliga{u Vojvodini. - Prihvatio sam ponudu Varadina, jer je i za mene izazov da vodim superliga{ku ekipu i nadam se da }u opravdati klupska o~ekivawa. Bio sam ranije pomo}ni trener u Varadinu, radio sam s Jovom Cakovi}em od kojeg sam puno nau~io i nadam se da }u imati uspeha sa ovim ekipom kao {to ga je imao i on. Vatreno kr{tewe imam u sredu u Kupu i o~ekujemo prolaz u ~etvrtfinale, a onda }emo da se spremamo za prvenstveni duel s Dinamom iz Pan~eva, koji nam je veoma bitan - istakao je Kapri{. Iako je bilo pri~e da }e pomo}ni trener Varadina Sr|an Markovi} voditi ekipu na predstoje}em me~u u osmini finala Kupa s Radni~kim, Kapri{ }e danas imati premijerni trening s timom koji je u protekla tri kola zabele`io dve pobede i minimalni poraz. M.R. NOVOSPORTSKO[TIVO

Pri~a oLuki Marinu

Svetlost dana ugledalo je novo sportsko {tivo. Re~ je o Monografiji „Luka Marin”, koja je posve}ena tragi~no nastradalom ragbi reprezentativcu Srbije. Pri~u o jednom izuzetno uspe{nom mladom ~oveku, sportisti i intelektualcu sa~inio je novinar, publicista i pesnik Qubenko Zvizdi}. - Ovo je pri~a o Luki Marinu, svestrano talentovanom sportisti, koji je u 26. godini izgubio `ivot u saobra}ajnoj nesre}i. Ovo nije pri~a samo o Luki i wegovom sportskom `ivotu, ve} o wegovoj porodici koja je 90-tih godina pro{log veka pod pretwom ratnog vihora iz Hrvatske do{li u Novi Sad. Luka je talenat najpre iskazao u rvawu, kao ~lan RK Vojvodina uspeo je da osvoji presti`ni memorijalni turnir „Jovan Bogi} Pufika”. Do punog izra`aja wegov talenat do{ao je prelaskom u ragbi sport, gde je stigao do reprezentativnog dresa. Bio je jedan od osniva~a Ragbi kluba Vojvodina i jedan od najzaslu`nijih za wegov razvoj i popularizaciju na ovim prostorima. Luka je bio i uzoran sudent na BK Univerzitetu, ali ga je prerana smrt zaustavila da odbrani magistarski rad rekao je autor Monografije Qubenko Zvizdi}, koju je izdalo Udru`ewe novinara Srbije. U izradi Monografije (123 stranice u punom koloru) Zvizdi} je veliku pomo} imao od Lukine majke Marije.Od 2008. godine u znak se}awa na ovog vrsnog sportistu i divnog ~oveka oranizuje se me|unarodni memorijalni turnir u ragbiju. Promocija Monografije „Luka Marin” je za 1. decembar u 18 ~asova u Kafe Novosadska kwi`ara (ulica Modene). J.Gali}

PredragSvilarjesastrelcimainvalidima

log istakao da je Novi Sad doma}in jo{ jednog dr`avnog prvenstva koje je okupilo brojne uspe{ne sportiste, osvaja~e medaqa na velikim me|unarodnim takmi~ewima. - Oni {aqu poruku da se sa velikom `eqom i vrednim radom mogu savladati sve prepreke i ostvariti izuzetni rezultati, a grad Novi Sad }e ih uvek podr`avati rekao je Svilar. Serijskom vazdu{nom pu{kom u mu{koj konkurenciji, u klasi SH1 pobedio je Laslo [urawi (Olimp, Zrewanin) sa 370 krugova ispred @ivka Papaza (Popednik, Beograd) sa 362 i Slavi{e

Foto:F.Baki}

va, srebro je pripalo \or|u Jawi}u (Novi Sad) sa 354, a bronza Miroslavu Jakemivu (St. Pazova) sa 353. Kod `ena serijskom pu{kom je pobedila Gordana Pe{i} (Sokolovi, Loznica) sa 365 krugova ispred Sne`ane ^egar (Beograd) sa 362 i Suzane Tapavi~ki (Olimp) sa 361. Ekipno je slavio Pobednik sa 1085 ispred Smedereva sa 1085 i Sokolova sa 1072. Standardnom vazdu{nom pu{kom 60 le`e}i slavio je Draga Risti} (Kragujevac) sa 600 krugova ispred Lasla [urawija i Sini{e Vidi}a sa po 599. Kod dama standardnom pu{kom zlato je „upucala” Gordana Mikovi}

Sredo Radovi} je uzeo dr`avnu titulu i vazdu{nim pi{toqem u klasi SH1 sa 574 kruga, a @ivko Papaz jo{ jedno srebro, po{to je u ovoj disciplini bio drugi sa 556 krugova. Bronza je pripala Rastku Joki}u, tako|e iz Pobednika sa 555. Kod `ena pi{toqem je slavila Mirjana Ili} \uri~in (Pobednik) sa 358 ispred Danilke Radowi} Ve~i (Olimp) sa 338 i Du{anke Vukeli} (Smederevo) sa 325. Ekipno je jo{ jedna titula oti{la ~lanovima Pobednika sa 1488 krugova ispred Beograda sa 1355 i Smedereva sa 1341. G.Malenovi}

ME\UNARODNITURNIRMLADIHUUKRAJINI

Vojvo|animatriodli~ja Na me|unarodnom bokserskom turniru za mlade, koji je odr`an u ukarjinskom gradu Hmeqnicki, u~estvovala je selekcija Vojvo|anskog bokserskog saveza. Budu}i asovi ringa ostvarili su zapa`en rezultat, osvojili su po jedno zlatno, srebrno i bronzano odli~je. Na najvi{u stepenicu pobedni~kog postoqa, u kategoriji do 75 kilograma, popeo se ~lan suboti~kog Spartaka Denis Memetovi}. On je progla{en za naj-

boqeg stranog takmi~ara turnira, a u finalu savladao je doma}eg borca i vice{ampiona Evrope Vlada Mol~ana sa 11:8. Srebrnu medaqu osvojio je Suboti~anin Florijan Sabo u kategoriji do 64 kilograma. On je u finalu, posle dobrog otpora Ukrajincu Jaroslavu Petri~anki, pora`en sa 16:9. Bronza je prilapa Lozni~aninu Aleksandru Vu~kovi}u (64). Trener vojvo|anske selekcije bio je Marko Tubi}, a vo|a puta Jovan Pani}, predsednik VBS. M.P.

DRUGOKOLOKUPASRBIJE

Foto-fini{u~etiri discipline U ~etiri discipline u drugom kolu Kupa Srije u streqa{tvu, koje je odr`ano u Smedrevu, o pobednicima odlu~ivao je ve}i broj unutra{wih centara, a u jo{ dve je taj kriterijum bio presudan o vlasnicima bronzanog trofeja. Juniorka Marina Simi} (Novi Beograd U{}e) je sa 395 krugova vazdu{nom pu{kom osvojila prvo mesto, jer je imala 31 unutra{wa centra, a An|ela Mihajlovi} iz Ni{a i Violeta Teodora Trifunov iz Novog Sada morale su da se, iako su imale tako|e 395 krugova, zadovoqe drugim i tre}im mestom sa 28, odnosno 25 unutra{wih centara. Andrea Arsovi} je kod seniorki ovim oru`jem slavila sa sjajnih 399 krugova, ispred Marije Mamli} (Novi Sad) sa 396 krugova. ^ek ~etiri takmi~arke imale su po 395 krugova, Jelena @ivkovi} (Jagodina) je bronzu osvojila na boqu posledwu seriju (100). Junior Ni{a Andrija Milovanovi} je ubio 592 kruga vazdu{nom pu{kom uz 44 unutra{wa centra, {to mu je donelo prvo mesto. Stefan Aleksandrovski iz Jedinstva bio je drugi sa tako|e 592 kruga, ali 40 unutra{wih centara. Dragan Markovi} (Novi Sad) je sla-

vio vazdu{nom pu{kom za seniore sa 597 krugova, sa krugom vi{e od druga iz kluba Nemawe Mirosavqeva. Milutin Stefanovi} iz „^ika Mate“ sa 595 krugova 51 unutara{wim centrom osvojio je bronzu. Jasna [ekari} je slavila u ga|awu pi{toqem za seniorke sa 378 krugova i deset untra{wih centara, Bobana Veli~kovi} (Bor 030) je imala isti rezultat, ali osam unutra{wih centara i zauzela je drugo mesto, a Zorana Arunovi} (Crvena zvezda) na tre}em mestu sa tako|e 378 krugova imala je ~etiri unutra{wa centra. I u ga|awu pi{toqem za juniorke dve takmi~arke su imale po 363 krugova. Zlato je pripalo Jeleni Tomi} iz Kikinde sa ~etiri unutra{wa centra, srebro Ani Alentijev (Smederevo) koja je imala dva unutra{wa centra. Andrija Zlati} („Aleksa Dejovi}“, U`ice) sa sjajnim rezultatom od 587 krugova do{ao je do titule vazdu{nim pi{toqem za seniore, ispred tako|e odli~nog Damira Mikeca (Policajac) sa 583 kruga. Du{an Latinovi} (Kina) bio je ubedqiv ovim oru`jem u konkurenciji juniora. Tre}e kolo Kupa SS Srbije je 22. decembra u Novom Sadu.

[AMPIONATSRBIJEZAKUGLA[ICE

Pionirnezadr`iv Kugla{ice suboti~kog Pionira, {ampiona Srbije, pobedile su u derbiju desetog kola Superlige Srbije na gostovawu ekipu Jedinstva iz Novog Be~eja i tako nastavile trku za novom {ampionskom zvezdicom, bez poraza u deset kola. Zorica Bara} u redovima Pionira odigrala je sjajno 605 ~uweva.Posle tri vezana poraza, SPC Vojvodina je upisala bodove na gostovawu Sremu iz Rume. Blistala je u redovima Novosa|anki Ksenija Milosav sa 608 ~uweva ponela i titulu igra~ice kola.Iznena|ewe je pobeda beogradskog EDB protiv Xambo investa u Novom Sadu koja je dosta zakomplikovala prognoze o respletu na dnu tabele. Za Beogra|anke je debitovala Ana Marton, koja je do{la u mini prelaznom roku, sa 536 ~uweva. Vrbas Dana je na svojim stazama osvojila bodove pro-

1.Pionir 2.Jedinstvo 3.Apatin 4.Kristal 5.Vojvodina 6.VrbasDana 7.Yamboinv. 8.Srem 9.EDB

9 9 9 8 9 9 9 9 9

9 7 4 4 4 4 3 2 1

0 0 1 0 0 0 1 1 1

0 55:17 18 2 49,5:22,5 14 4 36:36 9 4 36,5:27,5 8 5 35:37 8 5 29:43 8 5 32:40 7 6 27:45 5 7 20:52 3

tiv Apatina i u nastavku {ampionata vodi}e se velika borba za tre}e mesto. Rezultati, 10. kolo: Xambo invest – EDB 3.099:3.200 (2:6). Najboqe igra~ice: An|elkovi} kod Xambo investa 551 – Joki} kod EDB 558.Jedinstvo – Pionir 3.245:3.373 (2:6). Najboqe: Pavlic 573 - Bara} 605.Srem - SPC Vojvodina 3.252:3.349 (2:6). Najboqe: Mandi} 560 – K. Milosav 608.Vrbas Dana - Apatin 3.062:2.969 (5:3). Najboqe: Ivanovi} 539 - Savi} 522. Slobodna je bila ekipa Kristala iz Zrewanina.

OMLADINACIZBOTO[AOBELE@IOOSAMDECENIJAPOSTOJAWA

Celoselosrcemuzfudbalere Sve~anom akademijom, u prisustvu doma}ina, brojnih gostiju i prijateqa, u Boto{u je obele`en vredan jubilej – osam decenija postojawa Fudbalskog kluba Omladinac. Najzaslu`nijima su ovom prilikom uru~ena priznawa, u~enici seoske {kole su izveli prigodan program, a prire|ena je i izlo`ba o istoriji fudbala u Boto{u.

Aktuelnaekipaboto{kogOmladinca

VlastimirFilipovi}, BranislavLazi} iDu{anAdamov

- Kao da je bilo ju~e, a dogodilo se pre deceniju, pisao sam uvodnik za jubilej povodom 70 godina od prvog pojavqivawa fudbalske lopte u Boto{u. Danas smo na istom mestu, da nastavimo divnu pri~u o na{em Omladincu koji sa Boto{anima `ivi osam decenija. Jubilej za ponos i se}awe na brojne genera-

cije koje su kroz ovako dug vremenski period pronele slavu kluba – poru~io je okupqenima predsednik Organizacionog odbora proslave Branislav Lazi}, podse}aju}i da se po pra{wavim ulicama Boto{a ~arobna lopta, koja je bila krpewa~a, zakotrqala 23. novembra 1932. Grupa entuzijasta formirala je fudbalski klub BSK. On je ne{to kasnije promenio ime u Sedma sila, da bi po zavr{etku Drugog svetskog rata dobio ime FK Omladinac. Danas je ovaj klub ~lan A lige FSG Zrewanin. Neumorni trener i fudbaler Nikola Nataro{ stvara nove igra~e na terenu kraj Bikare, a u tome mu poma`u bra}a Suji}, Popovi} i drugi asovi, na kojima se gradi budu}-

nost kluba i novih jubileja. - Kada se ka`e Omladinac odmah se pomisli na Boto{. Nije to samo tim od 11 momaka, ve} iza wih stoji selo, ali i svi oni koji su u wemu `iveli, a sada su u drugim sredinama i nikad Boto{ nisu du{om napustili. To se pokazivalo i u danima kada se od ku}e do ku}e prikupqala po korpa kukuruza da bi se obezbedio novac za putovawa ili opremu. Bilo je jo{ akcija, a najzna~ajnija je obnavqawe stadiona kraj Bikare, u ~emu je puno pomogla Mesna zajednica Boto{, kao i qudi dobre voqe. Okupqamo sve vi{e mladih, pravilno ih usmeravamo i od wih stvaramo ~estite sportiste i qude. To je osnovna misija Omladinca, koju }emo razvijati i od koje ne}emo

odustati – naglasio je Lazi} i dodao da je klub svih ovih godina razvijao prisne odnose sa drugim sportskim kolektivima, kao {to su Partizan, Crvena zvezda, Vojvodina, OFK Beograd, Banat, Mladost iz Luki}eva… Jedan od onih koji se se}aju po~etaka fudbalske igre u Boto{u je 86 – ogodi{wi Du{an Adamov. I u ovim godinama ~esto je na fudbalskom terenu u selu. - Kad vidim loptu, osetim neku snagu. Kako nam je bilo? Okupqali smo se na livadi, putovali seoskim kolima i uglavnom igrali sa klubovima iz okolnih sela. Oprema je bila oskudna. Po{to smo svi uglavnom bili poqoprivrednici i kasno se vra}ali sa wiva, trenirali smo

po mraku u parku, tek da budemo u nekoj fizi~koj kondiciji - ka`e Dule. Ono na ~emu Omladinac gradi svoje rezultate i opstanak u te{kim vremenima je sloga, entuzijazam i qubav prema selu i klubu. Ekipa je sastavqena od mladih fudbalera, uglavnom su svi iz Boto{a. Na terenu i sa klupe ih predvodi Nikola Nataro{. - Milina je igrati i trenirati sa ovakvim igra~ima. Klub okupqa od juniorskog do seniorskog sastava 50 fudbalera. Omladinac ima perspektivu, jer je fudbal za nas zabava, razonoda, a za neke ve}e ciqeve jednostavno nemamo za sada uslova veli igra~ - trener Nikola Nataro{. @.Balaban


de^Ji dnevnik

dnevnik

Stari opanak

Jesenje, jesenrana

Opan~emojmili, nekadsmodrugaribili, bakamite zaro|endandala, zatojojidanas ka`em-hvala! Biosimidobar ivjerandrug, stobomsam pre{laputdug, sadsimalipostao imla|ojsestriba{ sipristao.

Jesen,damau`utomkaputu, donesebojeimirise, pomalorosenaputu, ceogradiselazanese. Svojim{armom, mirisna,so~na,puna~ari, napejza`ustoji,~eka danaplatnuzasija. Jesenje,jesenrana, naplatnusvaislikana, {iribojekaoki~ica, daionaujavnostividi svojalica. Bakarnoli{}epozdravqawu iporedweneumetneruke zasviraviolinapesmenajlep{e jesenje,jesenranaodbojai mirisaistkana. Romana Kosanovi}, IV-f O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

J

19

ponedeqak26.novembar2012.

Jovana @ivanovi}, VII razred O[ „Sveti Sava” Batkovi} Republika Srpska

Georgije Anu{i},VII-4, O[ „Bo{ko Palkovqevi} Pinki”, Grgurevci

Mojamama

M

ojamamasezoveDanijela.Onaima29godina.Mamaimacrnukosuilepebraono~i.Telojojjenormalnoionajetakovitka.Mamavolidaseobla~i lepo.Mamineosobinesu:dru`equbiva,ne`na,dobra... Mamanikadnijegrubapremameni,onamisveka`e nalepna~in.Mojamamaijauvekna|emozajedni~-

ki jezik, dogovor. Ja sa svojom mamom ~esto idem u {etwu. Zbogwenene`nostivolimjenajvi{enasvetu. Dajana Petkovi}, III-7 O[ „Svetozar Markovi} - Toza” Novi Sad

Uavionu

ednoga dana smo moja mama, tata i ja i{li u Kanadu avionom. Avion je bio vrloveliki.Uavionujebilopreko500 putnika.Mismosedeliu3.klasi.Bilismo mnogo, mnogo visoko u vazduhu. Putovali smodvadana.Jedvasam~ekaodastignemo

uKanadu.Kadsmostiglibilismotamonedequdana.[etalismo,i{liulunaparki kupalismoseuhotelskombazenu. Stefan Stojanovi}, II-4 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Sofija Mari}, I-2, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Prole}e Sneganemanapoqima, nijevi{ezima. Rascvetalosesvocve}e, svemiri{euprole}e. Drve}elista,Sunceblista. Pti~iceveselocvrku}u, onesesdecomradujuprole}u. Nikolina Kolarov, I-4, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

J

Beri{a Hisen, I-4 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Jutro

Celeno}imalizeko sawaostra{ansan, dajebje`aoodlovca kroz{umucjelidan. Pla{iosezeko vjetraitame,

utrasuveomalepa,odkadajepo~elajesen.Vazduh jemnogo~istiji,zbogpadavina.Izlaskomsuncaja sebudim.@utimsun~animzrakomcelasobamibudeobasjana.Qudimnogorade,atesterese~uju~akiiz drugihulica.Kadaidemujutruu{kolu,gledamkakopsi prate qude koji idu na posao. U {kolskom dvori{tu smrznutadecajedva~ekajudazvoni,kaoija.Jutrimaje dvori{te{koleveomamirno,jerdecinijedoigrekadajevrememnogohladno.Maglaponekadprekrijecele SremskeKarlovce,pabudeneprijatno.Kadasam,statom,uranojutrooti{lanadruguobaluDunavavidela samrazliku.Tamojebilomnogohladnijeimaglovitije, nego na ovoj strani gde uop{te nije bilo magle. Tada samhodalapokamewuiupalauhladnuvodu.Ose}amnekada i miris isparewa zemqe. Opalo li{}e  vu~e se, zajednosvetrom,po{irokomasfaltu. Nevolimjesewejutrojerjehladno.Stalnomoramda obla~imjaknu,atomismeta. Awa Radi}, IV-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Zekin san

zato{tojebio daleko odsvojemame. Vjetarjeslomio suvugranu, ne{tojestra{no puklokroztamu, azekopaoskreveta, probudiose ivideosvojumamu.

Tamara Zoran, II-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”,^erevi}

Marija Simani}, II razred O[ „Nikola Tesla” Pilica kod Zvornika


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak26.novembar2012.

НЕДЕЉУДАНАПРЕДПРЕМИЈЕРУ

НАГРАЂЕН У ПЕКИНГУ

„Монтевидео,Бог те видео” Филм „Монтевидео, Бог те видео„ редитеља Драгана Бјелогрлића, рађен у продукцији „Intermedia Network„, добио је награду за најбољи играни филм - „Guirlande d’Honneur„ на 8. Међународном фестивалу спортског филма у Пекингу. Бјелогрлићев филм је изабран за најбољи на пекиншком фестивалу, одржаном од 14. до 17. новембра, у селекцији 30 остварења са пет континената, приказаних у седам категорија, саопштила је кућа „Интермедиа Нетњорк„. Фестивал спортског филма у Пекингу организује се у оквиру Федерације Међународног фестивала спортских остварења (FICTS-Federation Internationale Cinema Television Spor-

tifs), који се одржава у више од 15 различитих земаља. Подржан од стране Међународног олимпијског комитета, FICTS се ове године одржава 30.

пут и то у Милану, од 5. до 9. децембра, а „Монтевидео, Бог те видео„ изабран је да представља српски спортски филм у главном такмичарском програму.

КУНГФУЗВЕЗДАУПЛОВЉАВАУМИРНИЈЕВОДЕ

Последњи акциони филм Џекија Чена Кунг фу звезда Џеки Чен изјавио је да ће његов нови филм „Chinese Zodiac 2012” (Кинески зодијак 2012) бити његов последњи велики акциони филм, јер га године стижу, али да ће и даље наставити да буде активан и задаје ударце - у свету филантропије.

„Ја сам редитељ, сценариста, продуцент, акциони редитељ, готово све„, рекао је 58-годишњи Чен Ројтерсу. „Ово је заиста моје чедо. Седам година сам писао сценарио„ и било ми је потребно још годину и по дана да снимим филм.

Џеки Чен

Чен је написао сценарио, режирао и продуцирао филм чија се премијера очекује идућег месеца у Кини. Он такође глуми и главну улогу у филму за који каже да је најбољи који је снимио у последњих десет година.

У филму, Чен глуми ловца на благо који покушава да пронађе главе 12 скулптура - животиња из кинеског хороскопа које су француске и британске снаге украле из Летње палате у Пекингу током Опијумских ратова.

Чен је рекао да му је филм важан јер ће бити његов последњи, велики акциони филм али је нагласио да то не значи и крај његове акционе каријере. „Искрено, нисам више млад„, рекао је он и додао да уз помоћ специјалних ефеката и дублера сада многе ствари могу да се ураде без претераног физичког напрезања, „Зашто онда и даље ризикујем живот да бих урадио неке ствари? И даље желим да дам све од себе. Али једноставно не желим да ризикујем да останем у инвалидским колицима„, додао је он. Чен је недавно добио награду листа „Харперс базар„ за филантропа године и сада каже да жели да се посвети хуманитарном раду. Он је додао да се нада да ће нова генерација кинеских богаташа следити нејгов пример. Чен је недавно продао свој Бентли 666 на аукцији за шест милиона јуана (961.837 долара). Кина има више милијардеда од било које друге азијске земље али веома мало филантропских организација и давање новца у хуманитарне сврхе и даље је релативно нов феномен у најмногољуднијој земљи на свету. (Танјуг)

СНИМАЋЕ СЕ ФИЛМ О МАЈКЛУ ХАЧЕНСУ

ЖивотнапричафронтменаINXS У припреми је филм о животу Мајкла Хаченса, фронтмена аустралијског рок бенда INXS који се убио пре 15 година. Сценариста Боб Галински, најпознатији по филму „Танка линија смрти„, рекао је радију Еј-Би-Си да ће кастинг почети наредне године. „То је велики задатак. Сценариста сам 35 година и ово је нешто што сам желео да урадим више од 10 година и сада се све сложило„, рекао је он. Филм ће се звати „Two Worlds Colliding„ (Судар два света) и биће заснован на књиги „Just a Man - The Real Michael Hutchence„ (Само човек - прави Мајкл Хаченс) коју су написале певачева мајка и сестра. Галински је рекао да филм буде у маниру „Реја„, филма о Реју Чарлсу и „Ход по ивици„ о Џонију Кешу, односно да сними филм о целом животу музичара, а не само о одређеном поглављу. „Желели бисмо да почнемо од детињства и покажемо како је израстао у мушкарца, и његову еволуцију по доласку у INXS, како га је то трансформисало, и нарадно нејгов приватни живот„, рекао је Галински.

„Желим да то буде филм о човеку, не само о типу кога сте гледали на сцени већ о томе ко је био Мајкл Хаченс, шта га је покретало, који су били његови демони, шта је волео„, додао је он. Група INEXS била је једна од највећих крајем осамдесетих и

ски вештак је пресудио да је реч о самоубиству будући да је певач био депресиван и под утицајем алкохола и наркотика. На питање ко би могао да игра Хаченса у филму Галински је рекао: „Разговарао сам са неколико момака, ту је један енглески

Мајкл Хаченс

почетком деведесетих, махом захваљујући харизми Хаченса. Током живота, Хаченс је имао низ афера са познатим глумицама, манекенкама и певачицама, укључујући Кајли Миног. Пронађен је мртав у сиднејском хотелу 1997. године и суд-

dnevnik

џентлмен, неколико Аустралијанаца, али бих волео да изаберем некога на прву лопту„. Група „INEXS„ која је после Хаченсове смрти наставила да наступа, недавно је саопштила да се повлаче са сцене после 35 година рада. (Танјуг)

Tужени продуценти филма„Хобит” Породица покојног аутора трилогије „Господар прстенова” и романа „Хобит” Џ. Р. Р. Толкина тужила је продуценте истоимених филмова и тражила одштету од 80 милиона долара, јер продуценти филмова користе Толкинова дела у комерцијалне сврхе. Тужба је поднета у понедељак окружном суду у Лос Анђелесу и то недељу дана пре премијере филма „Hobbit: An Unexpected Journey” (Хобит: Неочекивано путовање) у Велингтону, преносе светске агенције. У тужби породица је навела да студио „Ворнер Брос” Толкиново име и његове фантастичне ликове користи на интернету, чак и у коцкарским

играма. Из „Ворнер Броса” су одбили да дају било какву изјаву. Филм „Hobbit: An Unexpected

Journey” редитеља Питера Џексона биће први филм из трилогије „Хобит”.

ЗАКОРИСНИКЕ„ТВИТЕРА”

„Замка”премијерно Ново остварење оскаровца Штефана Рузовицког „Замка”, са Ериком Баном и Оливијом Вајлд у главним улогама, премијерно ће бити приказано само за кориснике друштвене мреже „Твитер”, 28. новембра у биоскопу „Синеплекс” (Delta City), најавио је дистрибутер „МегаКом филм”. „МегаКом филм” у сарадњи са регионалним МТВјем организује другу по реЕрик Бана у филму „Замка” ду „Tweetup„ премијеру у Србији, на којој ће посетиоци осим ти доступан бежични интернет. карте, добити бесплатне кокице и Да би освојили карте, заинтереприступ интернету. совани треба да прате „МегаКом „Твитераши” који буду прису- филм” и „МТВ Србија” на „Твитествовали премијери, моћи ће актив- ру” и потврде долазак на сајту но да деле своје утиске о филму на њњњ.тњеетвите.цом. овој популарној друштвеној мрежи, Због ограничених капацитета, будући да ће у биоскопској сали би- само најбржи ће освојити карте, а

добитници ће бити обавештени путем директних порука на „Твитеру”. Бана и Вајлд у филму „Замка” играју брата и сестру, Едисона и Лајзу, који се налазе у бекству након лоше изведене пљачке казина. Због саобраћајне несреће, у којој гину њихов возач и један полицајац, Едисон и Лајза одлучују да раздвојени крену према канадској граници. Док Едисон по снежној олуји прави хаос, Лајзу ће повести бивши боксер Џеј на путу ка кући својих родитеља, где ће провести Дан захвалности. У тој кући се Едисон и Лајза поново срећу и породичне тајне почињу да излазе на светлост дана. (Танјуг)

После мјузикла и филм о животуСузан Бојл Након комичног мјузикла који је почетком ове године почео да се приказује уз велики успех у Великој Британији, најављено је и снимање филма о животу Сузан Бојл. Очигледно да слава шкотског певачког чуда не јењава ни три године од њеног открића у музичкој емисији „Британија има таленат„. Према писању

листа „Сан„, 51-годишња певачица је потписала уговор у Холивуду о снимању биографског филма. Засад се не зна да ли ће Бојл глумити себе у овом остварењу, али се поуздано зна да би у улози свог менаџера радо видела Џорџа Клунија. „То је сан, али то је ипак Холивуд, тако да је све могуће„, казала је певачица.

КЛИНТИСТВУДНАСТАВИОСВОЈУГЛУМАЧКУКАРИЈЕРУ

„Новашанса” ослабостимастарости Иако је био изјавио да више не жели да глуми како би се у потпуности посветио режији, Клинт Иствуд је у 82. години опет стао испред камере за „Нову шансу„ (A New Chance), дирљивом остврту на старост и односима оца и ћерке. Противречећи још више самом себи, легендарни глумац није желео да сам реализује овај филм, већ је режију поверио дугогодишњем сараднику и продуценту Роберту Лоренцу. Последњи пут када је Иствуд био само глумац било је пре двадесет година у филму „На линији ватре„ Волфганга Петерсена. „Роберт Лоренц је обавио сјајан посао. Већ годинама ме је гњавио да режира, па је ово била добра прилика„, казао је славни глумац приликом представљања филма у Лос Анђелесу. Обожаван у Америци, „холивудски лав„ је донекле окрњио свој имиџ учешћем у председничкој кампањи Мита Ромнија. Сада већ чувени Иствудов разговор са празном столицом на конвенцији републиканаца, у августу на Флориди, пружио је слику помало сметеног старца. На пројекцији „Нове шансе„, појавио се један сасвим другачији Иствуд - расположен и сигуран у себе, који је у шаљивом тону одговарао

Клинт Иствуд

на питања о старости и годинама које пролазе. „Када стигнете у одређене године, срећни сте самим тим што сте још увек ту!”, изјавио је уз велики осмех. „Волео сам године које су иза мене и покушавам да уживам у остатку пута„, додао је он. Старост и њене слабости су у фокусу „Нове шансе„ у којем Иствуд глуми ловца на бејзбол таленте који одбија да призна да постаје слеп и који је неспособан да успостави искрен и смирен однос са својом ћерком (Ејми Адамс). Холивудски ветеран је рекао да је радо препустио улогу редитеља.

„Након ‘Гран Торина‘, рекао сам себи да је помало глупо то што желим да радим оба посла, иако сам то чинио 40 година„, казао је Иствуд који је први пут стао иза камере 1971. да би режирао трилер „Језа у ноћи„. „Помислио сам да не би требало да себи компликујем живот и да је најбоље да само глумим„, навео је он, додајући да вероватно више неће радити обе ствари истовремено. „Али сам, такође, пре неколико година рекао да више нећу да глумим, па сам ево променио мишљење. Људи често само лажу„, закључио је глумац. (Танјуг)


kultura

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

21

ИЗЛОЖБЕВЛАДИСЛАВАШЕШЛИЈЕ ИЕЛИЗАБЕТЕМАТОРКИЋ-БИСЕНИЋ ОДВЕЧЕРАС УКУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГСАДА

Погледнаразличите сликарскепоетике Културни центар Но„Сузно је зерце је вог Сада (КЦНС) притермин преузет из ређује две изложбе које анатомије ока. Предће вечерас бити отвореставља део непрекине. У Малом ликовном нуте сузне путање. То салону КЦНС (Бул. Мије место из кога се похајла Пупина 9) у 19 санекад откидају сузе и ти ће бити отворена изналази (види се) се у ложба слика Владислаунутрашњем углу ока. ва Шешлије, а у 20 сати Сузе крећу са супротизложба Елизабете Маног (спољашњег) угла торкић-Бисенић под наока из сузне жлезде из зивом „Сузно језерце“, које непрекидно навиу Ликовном салону ру. Током сливања, суКЦНС (Католичка порзе се правилно распота 5). ређују преко читаве Владислав Шешлија површине ока трептарођен је у Зрењанину њем, непрекидно га 1965, а дипломирао влажећи и испирајусликарство на Академићи. Око без суза пати. ји уметности у Новом Зато су измишљене Саду 1994. године. Савештачке сузе. мостално је излагао 21 Разливене природпут у Србији и на преко не сузе, сустизане но90 колективних изловопристиглим сузама, жби у Југославији, Итаприкупљају се у сулији, Грчкој, Мађарској, зном језерцу. Са дна Русији. Члан је СУЛУВ- Рад Владислава Шешлије језерца постоји сузни а, „Ликовног круга” и групе „Седам патуљака“. Догребен који сузе усмерава ка сузним тачкама. Сузна битник је више награда: Нови Сад ЛАНС (1988); Беотачка је улазни отвор одводног сузног канала кроз коград, 7. бијенале југословенског студентског цртежа ји сузе из језерца отичу даље својим споља невидљи(1993), Сремски Карловци Подунавска ликовна коловим путем. Када се плаче прилив суза у сузно језерце нија (1996). Учествовао је толики да се одводје у раду многобројних ним путевима не моликовних колонија. же по стићи њихово Слике му се налазе у отицање, па се онда приватним колекцијама сузе из сузног језерца у Француској, САД, Капреливају. Нешто се нади, Шпанији, Шведвиди нешто се замиској, Италији, Данској, шља. Не постоје две Енглеској, Белгији, Грчисте сузе“, речи су кој, Русији. Елизабете МаторкићИзложба се може по-Бисенић. гледати до 15. децембра. Изложбу чине уља Елизабета Маторкићна платну (100 са 170 -Бисенић, рођена у Беоцм) под називом „Веграду 1964, дипломиралика сузна језерца“ и ла је 1991. и магистрискице „Мала сузна јерала 2000. године сли- Рад Елизабете Маторкић-Бисенић зерца“ (10 са 10 цм и карство на ФЛУ у Београду, а студирала је и медици15 са 20 цм). Слике су настале у периоду 2009. до2010. ну. Доцент је на Факултету уметности у Нишу, а на године. докторским је студијама на ФЛУ у Београду. Члан је Изложба „Сузно језерце“ се може погледати до 7. УЛУС-а. децембра. Н. Пејчић

INTERVJU:

Из представе „Класни непријатељ“

НАЧЕТВРТОММЕЂУНАРОДНОМФЕСТИВАЛУ САВРЕМЕНОГПОЗОРИШТА „ДЕЗИРЕ“УСУБОТИЦИ

Од(а)политике доапокалипсе У Суботици је у току Четврти међународни фестивал савременог позоришта „Дезире“, који ове године од 23. до 30. новембра организује Позориште „Костолањи Деже“. На програму је 15 представа из Србије, Мађарске, Словеније и Хрватске, које допуњава занимљив пратећи програм. Фестивал коме у поднаслову стоји „Аполитика“, почео је представом „Зоран Ђинђић“ Оливера Фрљића (Атеље 212), први пут изведеном у Суботици. Великом посетом и дугим аплаузом, наградила је суботичка публика још једну представу редитеља „Кукавичлука“ у њеном Народном позоришу/ Непсихназ. Куриозитет отварања позоришног фестивала уследио је забавнијим делом програма, концертом у режији светског килоцара, Рамба Амадеуса. Рамбо, наиме, није више мегацар, јер је криза. Његов музички наступ употпнило је гостовање на „Дезире академији“, у оквиру којег је на свој

начин, врло пластично-фантастично објаснио како је човек све глупљи што више ради на сопствену и туђу штету. А све је паметнији што му је живот ближе центру, у којем је корист минимална, али довољна да се превазиђе предстојеће стање „шитономије“ или „шта ћемо сад са свим овим смећем“. „Класни непријатељ“ Борута Шепаровића (Словенско младинско гледалишче), у коценптуалној реконтекстуализацији дела Најџела Вилијамса, изведеног 30 година раније у режији Вита Тауфера, још је озбиљније одговорио на фестивалску тему и у Буњевачком културном центру понудио суочавање уметности и њене публике са политичношћу. Не политиком, него могућношћу деловања, дефинисањем циљева или само отварањем питања спрам, парадигматично узете, стварности Словенаца у Словенији. Односно модела по којем би сви требало да буду срећнији јер су све богатији и све више их боли уво за све, поготово за омладину која ви-

ше није покретачка снага друштва. Битни сами за себе. Солидарност, класе, подаништво, све су то референце које се могу употребити у промишљању шокантне представе (велики део публике се буквално уплаши од дејства брутално натуралистичке, ипак квазидокументаристичке глуме). Неку врсту фестивалског контрапункта понудила је трупа „Метаноја артопедија“ Золтана Перовича (Сегедин), са представом „Кловнови у Улици алхемичара“, у којем наступа некадашња чланица трупе Адраша Урбана Андреа Ердељи. Фокус представе је на нежним призорима људскости чак и кад је она нељудска. „Медитативни објекти под одредницом кројачица од картона“, како гласи поднаслов представе, приказују за позориште архетипско својство илузионизма, хипнозе и уличног, ренесансног театра, који враћа у детињство и дарује зачуђујуће свежу дозу очувања старог. И. Бурић

сам да ми је најсвојственији есеј те се првенствено њиме изражавам. Тачније, разним варијантама есеја, посебно есејом-путописом. У том стилу написала сам „Писма из Прага“, „Мој Краков“, а имам спремна за штампу „Писма из Пољске“. Веома много сам радила на интервјуима с теоретичарима књижевности, естетичарима, појединим писцима. У „Службеном гласнику“ ми је књига насловљена са „Поетика разговора“ која садржи интервјуе од 70-их година XX века до данас. Као заљубљеник у историју написала сам културну историју Пољске под насловом „Пољска цивилизација“, у којој сам пратила 1000 година њеног настајања и постојања у свим областима. l Неки футуролози верују да ће књиге у корицама постати реликти прошлости и да ће превођење са једног језика на други преузети машине. Можете ли да замислите таква времена? - Немам ништа против електронских издања књига, мада више волим класичну књигу. Машинско превођење не користим с обзиром на сложеност текстова којима се бавим. Од велике користи ми је интернет, јер већина мојих књига зах-

тева фусноте, у чијем разрешавању ми постојеће енциклопедије и лексикони не помажу. l Сазнали смо да сте велики љубитељ пијаца старих ствари и да „бувљаке“ обилазите где год да путујете. Које су најзанимљивије ствари које сте тако купили? - У моје омиљене бувљаке спадају новосадски Најлон и краковске Хале. Прија ми атмосфера тих пијаца. Никада не тражим нешто одређено. Купујем оно што у датом тренутку нађем, мада ми није неопходно. Најчешће то је која књига, стара фотографија, предмет од сребра, чак неки кич који сам најчешће поклањала Вислави Шимборској за њене „лутрије“. На новосадском Најлону купила сам два пара art deco свећњака и један чајник, у којима бескрајно уживам. l Шта планирате да радите, које су ваше неостварене преводилачке жеље? - Радим непрестано, јер не подносим журбу. Последњих десетак година интензивно сам се бавила јидиш књижевношћу насталом у Пољској. Преводим је, нажалост, с пољског. Али, како наилази на изузетан одјек код читалаца преводићу је и даље. Радмила Лотина

БИСЕРКАРАЈЧИЋ,КЊИЖЕВНИПРЕВОДИЛАЦ

Полавекапреводилачко-списатељскестрасти Протеклог викенда у Културном центру Новог Сада Бисерка Рајчић је са пријатељима обележила пола века преводилачког рада. Тешко је побројати све што је ова жена успела да на српски преведе са пољског и осталих словенских језика. До сада је објавила око 90 књига превода-поезије, прозе, драме, есејистике, театрологије, филозофије, естетике, теорије и историје књижевности и уметности, историографије, политикологије. Као списатељица окушала се у више књижевних жанрова, а када се спомене њено име, одмах се помисли на врхунског полонисту, експерта за пољску културу и књижевност. О томе сведочи и подугачак списак награда које је добила за своју културну мисију, и у Србији и у Пољској. Бисерка Рајчић (1940) живи у Београду, а младима поручује да је у овом послу најважнија страст. l Након пола века књижевног превођења и око 90 наслова које сте превели, да ли сте задовољни учињеним? - С обзиром на околности у којима сам живела и радила, не могу да се пожалим на коначан резултат свог полувековног рада, каже наша саоворница.- Посебно сам задовољна последњом деценијом, односно сарадњом с издавачком кућом „Службени гласник“ и њеним уредницима, Гојком Тешићем и Бранком Кукићем. У ова тешка времена успела сам да објавим веома елитне књиге: „Путовања с Херодотом“ Капушћињског, „Дневник писан ноћу“ Херлинга-Груђињског, разго-

воре с Колаковским „Занимљива времена, немирна времена“, Теоријску поетику“ Мајенове, „Антологију пољског есеја“, двотомну „Пољску књижевну авангарду: Програми и манифести (1917-

посебно поезија нобеловке Шимборске. Њена последња збирка „Довољно“ готово да је распродата. Последњих година у Трећем тргу објављујем младе пољске песнике, а за Сајам књига објавила сам анто-

Историјапољскекњижевности 20.века уживо l Које познате писце сте лично упознали преводећи њихова дела? - Током пет деценија бављења пољском књижевношћу имала сам прилике да упознам око тристо писаца свих генерација XX века, присећа се Бисерка Рајчић. -Упознала сам већину писаца које сам преводила ( Милош, Анџејевски, Ивашкјевич,Загурски, Шимборска, Ружевич, Херберт, Карпович, Колаковски, Мрожек, Капушћињски, Загајевски, Липска, Корнхаузер, Шимањска, Ружицки, Островски, и многи други). О мојим посебним симпатијама говоре моје антологије, „Антологија пољског есеја“, „Пољска књижевна авангарда: Програми и манифести (1917-1939)“, посебно „Мој пољски песнички XX век“ која садржи 116 песника. Најстарији у њој су рођени 80-их година XИX века, а најмлађи 80-их година XX века. При њиховом избору руководила сам се првенствено њиховим вредностима. Нисам правила компромисе и преводила такозване државне писце који су долазили код нас на фестивале поезије или у делегације. Најважније је што сам их преводима успешно представљала нашим читаоцима и да ни са једним нисам дошла у сукоб. Посебно ме радује тесна сарадња с песницима рођеним 70-их и 80-их година, чији сам први преводилац. А 2013. објавићу обимну „Антологију младе пољске поезије“, на којој радим од 80-их година. 1939)“ и „Антологију пољске авангардне поезије, прозе и драме (1917-1939)“. Преговарамо и у вези с „Антологијом пољске науке о књижевности XX века“. Што се тиче поезије, у издавачкој кући КОВ објавила сам двадесетак збирки поезије која је наишла на изузетан одјек код наше публике,

логију „Мој пољски песнички XX век“, на којој сам радила пола века. С обзиром да ће Пољска бити почасни гост наредног Сајма књига, планирамо да објавимо „Антологију пољске младе поезије“, „Антологију пољске драме XX века“, обимне изборе поезије Шимборске, Ружевича и Херберта, као и најновију

збирку Еве Липске „Драга госпођо Шуберт“. У Архипелагу ћу објавити есеје Загајевског насловљене са „Одбрана ватрености“ и књигу Хербертових есеја-прича на античке теме насловљену са „Краљ мрава“. l Шта је све потребно добром књижевном преводиоцу, какав савет дајете младима који желе да се баве овим послом? - Онај ко жели да постане преводилац, да зна ко је, да пронађе тип књижевности који ће најбоље преводити и да буде веома истрајан у остваривању тога. И, најважније, да то чини страсно. l Да ли је теже преводити прозу или препевавати поезију? С обзиром да преводим „авангардну“ књижевност нема разлике у тежини између превођења поезије, прозе и драме или филозофије, науке о књижевности… И, основно, бити увек у сенци аутора. Такозвано препознавање преводиоца у преводу је фатално по аутора кога преводи. То води недопустивој стереотипији. l Читаве три деценије били сте библиотекар најзначајнијим српским библиотекама. Колико вам је та струка помагала у преводилаштву и у писању? - Рад у научним библиотекама, приступачност хиљадама књига и часописа употпуњавало је моје знање и помагало ми не само у превођењу већ и у писању. Рано сам научила да пишем. Открила


22

svet

ponedeqak26.novembar2012.

PO@ARU FABRICITEKSTILAUBANGLADE[U

UKRATKO

Poginuonajmawe 121radnik

Napoliciju 5.000jaja TAJPEJ: Tajvanski radnici ga|ali su ju~e policiju jajima tokom demonstracija u Tajpeju, na kojima se okupilo nekolikohiqadaqudi,protestuju}i zbog promene ekonomskepolitikezemqe. „Iz ogor~ewa je ba~eno oko 5.000 jaja”, rekao je portparol pokreta demonstranata Lin Ce-ven. Izme|u 3.000 i 4.000 qudiokupilosenaprotestnom skupu kako bi izrazili protivqeweonome{tosmatrajuzao- kretom ekonomske i poslovne politikevlade,zakojusmatrajudafavorizujekapitalizami velikekompanije. Vlada Tajvana je u septembru razbesnela sindikate kada je odbila da podr`i wihov predl og za pov e} aw e min imalnepropisanezaradesasada{wih 18.780 na 19.047 tajvanskih dolara (635 ameri~kihdolara). Minimalna zarada nije pove}avana skoro 10 godina, a stopa nezaposlenosti pove}ana je u oktobru na 4,33 odsto, naveojeAFP.

Otkriveno358 migranata RIM: Italijanska obalska stra`apresrelaje358migranata kojisuudvapretrpanabrodapoku{aliizAfrikedau|uuItaliju,javiojeRojters.Stra`aje saop{tila da je 235 imigranata iz podsaharske Afrike plovilo u rasklimanom drvenom brodu, dok je preostalih 123 bilo otkrivenougumenom~amcu. Portparol obalske stra`e nije mogao da ka`e odakle su imigrantidoplovili,alijerekao da su bili u dobrom zdravstvenomstawuidasuupu}eniu prihvatnecentre.

Poginuli unapadu KAD UN A: Dev et qud i je poginulo,adesetinesupovre|ene kada su dva automobila bombesanapada~imasamoubicam a unut ra, eksp lod ir al a kodcrkvenaseveruNigerije. Prema tom izvoru, najpre je eksplodirala jedna „kia”, a potom,doksuqudipoku{avali da pomognu `rtvama prvog napada, i jedna „tojota” je odletela u vazduh. Zasad niko nije preuzeo odgovornost za napad, ali Rojters podse}a da islamisti~ka sekta Boko Haram~estonapadavojneciqeve idajeme|uwenimmetamabiloinekolikocrkava. BokoHaramseborizastvaraw e islam is ti~k e dr` av e. Odpo~etkapobune2009.godine, u nasiqu je ubijeno vi{e od2.800qudi.

DAKA: U po`aru u fabrici konfekcijeuDaki,poginulanajmawe 121 osoba, prete`no radnica, po{to je vatra zahvatila sedmo-

fe{ens”izbiojekasnopreksino} i do nedeqe ujutru, po lokalnom vremenu, vatrogasci su prona{li 112be`ivotnihtela,reklisuzva-

Spas od vatre neki potra`ili iskakawem kroz prozor

spratnufabrikuistrahujesedato nijekona~nibroj`rtava,saop{tilajeju~epolicijaBanglade{a.Po`arulokalnojkompaniji„Tazrin

ni~nicivatrogasneslu`bedodaju}idasuprera{~i{}avawaru{evinana{lijo{devettela. Direktorzaoperacijevatrogasnogode-

qewa Mohamed Mahbub rekao je agencijiAPdajeizvu~eno100telaizru{evina,adajejo{12qudi koje je pretrpelo povrede posle iskakawaizzgradekakobipobegliodvatre,kasnijepreminulou bolnicama. Zvani~nici najavquju da bi brojpoginulihmogaodaporaste idasenastavqapotragazatelima`rtava.Po`arjeizbioufabrici u A{ulia, industrijskoj zoniprestoniceipo~eojeuprizemquibrzose{irio,zarobiv{i nekoliko stotina radnica kojenisumogledaiza|uizhala zboguskihizlaza,navelisuo~evidci. Vatra se mogla videti na kilometre daleko, navodi agencijaRojters. Banglade{imaoko4.500fabrikakonfekcijekojeizra|ujuode}u za vode}e svetske brendove kao {to su „Tesko”, „Val-Mart”, „Xej Si Penej”, „Marks end Spenser”, „H&M,„Karfur”idruge.

REKORDNAIZLAZNOSTNAREGIONALNIMIZBORIMAUKATALONIJI

ArturMas:Pobeda raspisujereferendum onezavisnosti BARSELONA: U Kataloniji su ju~e, uz rekordnuizlaznost,odr`aniregionalniizbori,od ~ijeg ishoda strepi Madrid, jer predsednik Katalonije Artur Mas poru~ujeda}euslu~ajupobede raspisati referendum o nezavisnosti tog bogatog {panskog regiona.Masporu~ujedabisamostalna katalonska dr`ava sa 7,5 miliona gra|ana,bilasedmanajbogatijazemqauEUpoglavi stanovnika. „Po step en u na{ e otvor en os ti, odn os no na{ oj spos obn os ti da izvozimoiuvozimo,odnos no int ern ac io n alnizujemona{uekonomiju,zauzelibismodeveto ili deseto mesto na li- Artur Mas sti od 27 evropskih zemaqa”, bilokogdrugogregiona,navodi ka`eMas. AFP. Katalonijajebogati{panski Po{to nije uspeo da dobije region i predstavqa pokreta~ve}a poreska ovla{}ewa od kimotor{panskeprivrede,jer [panije, Mas je raspisao izbosabrutodoma}improizvodomod reiobe}aoreferendumosamooko200milijardievra~inipeopredeqewu za ~etiri godine, tinunacionalneekonomije. akodobijemandatzato.Ankete Tako|e, sa zna~ajnom indupokazuju da }e wegova nacionastrijskombazomKatalonija~ilisti~ka stranka CiU pobedini 26,5 odsto {panskog izvoza ti, ali da ne}e osvojiti apsood januara do jula 2012. godine lutnu ve}inu u katalonskom ~ime ima daleko ve}i udeo od parlamentu. Po  anketama, Ma-

sova alijansa bi osvojila 60do64,odukupno135poslani~kihmesta,dokbise Narodna stranka {panskog premijera Marijana Rahojaisocijalistiborilizadrugomesto. Zbog ekonomske krize i smawewa izdvajawa za obrazovawe i zdravstvo, op{te nezadovoqstvo [panaca vlada u svih 17 regiona, ali je ipak najja~enaseveroistokuzemqe. Tak o se prob lem i {pans kog prem ij er a ne zavr{avaju u sferi ekonomije i mnogo ve}i izazov za Madrid su te`we separatistadaraspar~aju zemqu u `eqi za {to ve}om autonomijom regiona KatalonijeiBaskije. Na lokalnim izborima krajem oktobra Narodna part ij a {pans kog prem ij er a Marijana Rahoja zadr`ala je ve}inuuGaliciji,doksupobedu u Baskiji odnele separatisti~kepartije.Reaguju}iranijenaidejuoreferendumuuKatal on ij i i pob ed i sep ar at isti~kogfrontauBaskiji,premijer Rahoj je upozorio da je najve}agre{kakojubi[panci mogli da u~ine to da ekonomskoj krizi dodaju politi~ku i institucionalnukrizu.

dnevnik

EGIPAT

Protestiuznak podr{keMorsiju KAIRO: Muslimansko bratstvopozvalojeEgip}anedaiza|u na demonstracije {irom zemqeuznakpodr{kepredsedniku Mohamedu Morsiju. Morsija su kritikovale sudije, i opozicija, zbog pro{irivawe predsedni~kih ovla{}ewa. Usled op{te nesigurnosti i produbqivawa politi~ke krize u zemqi izazvane izdavawem dekreta predsednika dr`ave, indeks akcije drasti~no je pao i berza jezatvorena. Indeksakcijanaberzijepao za gotovo 9,5 odsto do podneva, ~ime su gubici na egipatskoj berzi me|u najve}im od burnih dana i nedeqa posle svrgavawa biv{eg predsednika Hosnija Mubaraka. Berza je suspendovalatrgovawepolasatapo{toje usledilaintenzivnaprodajeakcija,prenelajeagencijaAFP. Egipatski predsednik Morsi izdaojeu~etvrtakdekretkojim je sebi dao {iroka ovla{}ewa bezmogu}nosti`albi,onemogu}io raspu{tawa parlamenta u kome dominiraju islamisti, smeniodr`avnogtu`iocainalo`io ponovna su|ewa dr`avnim zvani~nicima iz doba vla-

Mohamed Morsi

davine svrgnutog predsednika HosnijaMubaraka. Mada nadle`na parlamentarna Komisija za izradu novog ustavanavodida„Morsijevemere imaju za ciqu za{titu revolucije”, dekret je izazvao pometwu me|u sekularnim, nei- slamskim politi~kih grupama koje najavquju uli~ne proteste uciqudanaterajuMorsijadase povu~esvlasti,dodajeAP. Egipatskapolicijajeprekju~e,drugogdanaprotestaprotiv dekreta,upotrebilasuzavackako bi rasterala demonstrane kojisu,umawembroju,no}proveli na centralnom Trgu TahriruKairu.

SIRIJA

Pobuwenici zauzelibazu DAMASK: Direktor Sirijske opservatorije za qudska pravda Rami Abdul-Rahman rekaojedasupobuweniciju~eujutro zauzeli bazu Marj al-SultanubliziniDamaska.Najmawe 15 pobuwenika i osam vojnika ubijenojeuborbamakojesupo~eledanranije,rekaojeon.Abdul-Rahman i aktivista iz DamaskaMaatal-[amireklisuda supobuweniciuni{tilidvahe-

likopteraru~nimraketnimbaca~imaizauzelijedantenk.Zauzetabazaimanekolikoradara, reklisuoni. Sirijski konflikt traje od 15. marta 2011. kada je pobuna protivre`imapredsednikaBa{ara el-Asada prerasla u oru`anisukob.Onjeubrzopre{ao ugra|anskiratukomeje,prema procenama aktivista, ubijeno vi{eod40.000qudi.

Futrolazamobilni –200.000evra! LONDON:Ekonomskakriza nikakodapro|e,alitonespre~ava brojne dizajnere da kreirajuluksuznepredmete namewenebogatima. Takojeudizajnerskomstudijukompanije„Junik”izLondona nastala ko`na futrola za mobilni ukra{ena 18-karatnim crvenimzlatomsa retkimroze ibelimdijamantima,~ijajecenapravasitnica- 200.000evra, pi{e „Dejli mejl”. Skupu futrolu promovi{e popularna glumicaMi{aBarton,kojajei dizajnirala neke od modela u kolekcijiovekompanije.

Ukolikonemogudasesakrijusimpatijeprema{arenojfutroli, a stawe na ra~unu nije ba{nazavidnomnivou,uponudisuijednakoatraktivni,ali jeftiniji modeli koji ko{taju izme|u40i 700evra Za one koji ne vole za{titu zamobilnetelefone,a`eleda se razlikuju najboqe je da potra`e zlatni „ajfon” iz ograni~eneserije. Cena ovog telefona kre}e se oko vrtoglavih dvadesetak hiqada evra, ali i daqe je pris tup a~n ij i od luks uz ne futrole.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI JONA MECGER Glavni a{kenaski rabin Izraela Jona Mecgerizdaojetokomsukobaizme|uIzraelaiPalestinacaizoblastiGazeverskoobaveznouputstvorabinimakojasubilaizlo`enaraketnim napadimadanesmejudanapu{tajusvojamesta.. Kako je Mecger naglasio, rabini, kao i vojska, policijaiCrvenikrstmorajuostatiumestima izlo`enimnapadima,„sasvojimnarodom”.

DMITRIJ MEDVEDEV Pijanevoza~euRusijio~ekujuzatvorskakazna do15godinainov~anaod12,5hiqadaevra.Ruski premijer Dmitri Medvedev ka`e da kazne moraju bitio{treiefikasnekakobisesmawiobroj`rtavasaobra}ajnihnesre}ainagla{avada}enovi zakonubrzostupitinasnaguMedvedevpodse}ada jeu2011.uRusijipoginulo28hiqadaosobausaobra}ajnimnesre}ama.

BEWAMIN NETANIJAHU IzraelskipremijerBewaminNetanijahunagovestio je ju~e da malo veruje u trajnost prekidavatresaHamasom,rekav{ipilotimakoji suu~estvovaliuvojnojoperaciji„Stubodbrane” da mogu da se pripremaju za novu kampawu.„Ako se zati{je odr`i, mo`ete nastavite dasesprematezaslede}ukampawu”,rekaojeon.

UN i EU protiv nasiqa nad `enama WUJORK, BRISEL: Generalni sekretarUNBanKi-munpozvao je,povodom25.novembra-Me|unarodnogdanaeliminacijenasiqanad`enama,vladesvihzemaqadasuzbijuturasprostrawenu pojavu i promene kulturu diskriminacije,aEUjeporu~ilada je spremna da predvodi borbu protivnasiqanad`enama. IBanivisokapredstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton podsetili su da su milioni `ena i devoj~ica {irom sveta svake godine`rtvenasiqaidajesedamod10`enaunekomtrenutku `ivota bilo izlo`eno fizi~komzlostavqawu. „Moramo da su{tinski izmenimo kulturu diskriminacije kojadozvoqavadasetakvonasiqenastavi.Naovajdan,pozivam svevladedaseposveteokon~awu svih oblika nasiqa nad `enama i devoj~icama u svim delovima sveta i sve qude da podr`e taj

zna~ajniciq”,naveojeBanuju~e objavqenoj poruci. Napomiwu}i da nasilnici koji zlostavqaju `ene ~esto prolaze neka`weno, generalni sekretar UN je ocenio da se `rtve pla{e da obelodanesvojepatwe. „Moramodaseborimoprotiv togose}ajastrahaisramote,od kogapate`rtvezlo~ina.Po~i-

niocisutikojitrebadaose}ajusramotu,ane`rtve”,naveoje Ban. E{tonova je u saop{tewu poru~ila da je EU spremna da predvodi borbu protiv nasiqa nad `enama, najrasprostrawenijeg kr{ewa qudskih prava u dana{wevreme. Podse}aju}i da su `ene i devoj~iceposebnoizlo`enenasi-

quukonfliktnimsituacijama, E{tonovajenaveladajeEUiz tog razloga odredila kao prio- ritet svojim vojnim i policijskimmisijamaspre~avaweisuzbijawe nasiqa na rodnoj bazi, pi{eusaop{tewukabinetavisokepredstavnicepovodomMe|unarodnog dana eliminacije nasiqanad`enama. „Misija EU na Kosovu, na primer,ve}u~estvujeuistrazi i krivi~nom gowewu za slu~ajevesilovawatokomrataiuja~awu borbe protiv trgovine qudima”, navedeno je u saop{tewu. EU je odlu~na u nameri da predvodi u borbi protiv nasiqanad`enamaiutomedaimse obezbedi pristup radnim mestima, ravnopravno u~e{}e u javnom `ivotu, ukidawe diskriminatorskihzakonaiprakseibezbednookru`ewe,udomu i van wega, poru~ila je E{tonova. (AP)


balkan

dnevnik

HRVATSKA PRISTUPA EU BEZ RE[ENOG PITAWA KRIVICE ZA ZLO^INE

Pupovaczabrinutzaodnose BeogradaiZagreba BE^: Posle osloba|aju}e presude dvojici hrvatskih generala pred Ha{kim tribunalom, Hrvatska pristupa Evropskoj uniji, a da nije re{eno pitawe krivice za ratne zlo~ine, izjavio je lider Srpskog nacionalnog ve}a i poslanik u Saboru Milorad Pupovac, izra`avaju}i zabrinutost za odnose Zagreba i Beograda. „Hrvatska javnost je odu{evqena, javnost Srbije {okirana, a mi smo negde u sredini. Duboko sam zabrinut za srpsko-hrvatske odnose, polo`aj srpske zajednice u Hrvatskoj i demokratizaciju politi~kih vrednosti”, naglasio je on u intervjuu be~kom dnevniku „Standard” govore}i o posledicama presude Ha{kog tribunala. Pupovac je ocenio da se u ovom trenutku ~ini da smo se „vratili u devedesete godine”. On je ukazao da se ~ini besmislenim suo~avawe sa tamnom pro{lo{}u devedesetih i politike tada{weg hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana, posle osloba|aju}e presude Tribunala Anti Gotovini i Mladenu Marka~u.

Milorad Pupovac

„Presuda nije shva}ena kao sloboda za dva generala, ve} kao osloba|awe od krivice i pobeda one politike od koje se Hrvatska distancirala od 2000”, poru~io je Pupovac. Po wegovim re~ima posle osloba|awa generala Gotovine, Marka~a i Ivana ^ermaka, ostalo je otvoreno pitawe ko je kriv. „Za{to jedan rat za ponovno uspostavqawe granica, koji je

prerastao u veliki zlo~in etni~kog ~i{}ewa treba da bude legitiman? Za dvojicu generala je odluka dobra, ali za ose}aj pravde to nije”, dodao je predsednik Srp skog naci o nal nog ve}a. Pupovac je istakao da postoji malo razloga za optimizam da bi hrvatski sudovi mogli doprineti rasvetqavawu zlo~ina nad Srbima.

U BO[WA^KOM DELU FEDERACIJE BiH OBELE@EN DAN DR@AVNOSTI

„Posledwih meseci su bile dve presude, kod kojih je argumentovano da su optu`eni bili rezervisti u otaxbinskom ratu”, objasnio je Pupovac. On je dodao da presuda Ha{kog tribunala nije „najgore {to se dogodilo srpskoj zajednici”, po{to su proterivani, strigmatizovani i izgubili posao, tako da oni ne postavqaju pitawe da li su zadovoqni ili ne, ve} da li mogu `iveti bez straha. Na pitawe koje posledice po budu}nost mo`e imati presuda Ha{kog tribunala, on je odgovorio da je 20 godina proveo veruju}i u druga~iju Hrvatsku, u kojoj mogu zajedno `iveti razli~iti qudi i u kojoj pravda pobe|uje. „Me|utim, ako sada pristupimo EU dominantnom logikom da je ‘rat zavr{en’ i da je time re{eno i pitawe ratnih zlo~ina, onda se etablira kanon. Tada ne}e samo mnogi od nas `iveti razo~arani ve} i uz pitawe ‘{ta u~initi sa ~iwenicom da su se dogodili zlo~ini i da odgovorni ne da nisu ka`weni, ve} ni osramo}eni”, zakqu~io je Pupovac.

ponedeqak26.novembar2012.

23

GR^KA

Nara~unima arhijerejapopet milionaevra ATINA: Gr~ke poreske vlasti potvrdile su pisawe atinskih medija da dvojica gr~kih arhijereja na svom ra~unu imaju vi{e od pet miliona evra i da nisu u stawu da objasne poreklo tog novca. Imena mitropolita nisu saop{tena i pored pritiska javnosti,

Pavle tra`io je da se dvojica mitropolita sami identifikuju, jer je javnost „frustrirana”, a neki mitropoliti su rekli da se „ose}aju neprijatno” jer u javnosti i na wih pada sumwa. VIA podse}a da je pre vi{e godina jedan mitropolit ra{~iwen

ali i crkvenih krugova, samo je navedeno da su iz Atike, oblasti koja okru`uje glavni grad Gr~ke. Oni su pozvani da {to pre daju obja{wewe, prenela je Verska informativna agencija. Pretpostavqa se da novac poti~e od „utaje ili korupcije”, jer u „normalnim okolnostima” nijedan arhijerej ne mo`e da stekne toliki imetak. Mitropolit Glifade

i osu|en na gra|anskom sudu, jer je zadr`ao za sebe vi{e miliona evra od prodaje nekretnina jednog manastira. Posledwih meseci i u crkvenim krugovima govorilo se o desetak mitropolita sa ogromnim svotama na ra~unima u zemqi ili inostranstvu. Sinod se za sada nije oglasio povodom tog slu~aja.

MAKEDONIJA

Antifa{istipartizanske Albancispalilimakedonsku datumeslaveneujediweni zastavu,ituklidecu

SARAJEVO: Povodom Dana dr`avnosti Bosne i Hercegovine, delegacije svih nivoa vlasti u BiH polo`ile su cve}e ispred Ve~ne vatre, spomenika vojnim i civilnim `rtvama Drugog svetskog rata, javqa agencija Anadolija. Cve}e su polo`ili ~lanovi Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegovi} i @eqko Kom{i}, predstavnici Oru`anih snaga Bosne i Her-

jednog dana zajedno slaviti Dan dr`avnosti. „To ne}e biti na na~in da je neko nekoga na ne{to nagovorio, prisilio, nadja~ao. To }e se desiti kada se u qudima prevazi|u nepravedne podele, kada qudi pojedina~no nadja~aju te podele. Kad se antifa{isti ujedine”, rekao je Izetbegovi} i dodao da i antifa{isti pojedine „partizanske” datume slave neujediweni.

Lideri bo{waka ispred Ve~ne vatre

ce go vi ne, pred stav nik pot predsednika Federacije BiH Mirsada Kebe, gradona~elnik Sarajeva Alija Behmen, na~elnik op {ti ne No vo Sa ra je vo Ne xad Kol xo i dru gi. ^lan Pred sed ni {tva BiH Ba kir Izetbegovi} rekao je da se nada da }e se Bosna i Hercegovina

Izetbegovi} je naglasio da su u kompleksnoj i slo`enoj BiH i odgovori kompleksni i slo`ni, dodaju}i da je integracija jedina stvar koja dru{tvo u BIH mo`e izvaditi iz te situacije. On je pozvao sugra|ane, qude u regionu i u svetu na integracije.

„S obzirom na retoriku politi~ara, naro~ito ovih iz RS, nema danas vi{e BiH nego {to je pre bilo. Ali mislim da je nezaustavqiv proces normalizacije i pomirewa unutar naroda, a on je mnogo va`niji. Na tom baznom nivou ima vi{e BiH i svega onoga {to je pozitivno i obe}avaju}e”, istakao je Izetbegovi} i rekao da „obi~an narod ne `eli sukobe i podele, ve} normalan `ivot. Ispred Ve~ne vatre okupila se i grupa gra|ana koji su u vreme polagawa cve}a sedeli dr`e}i u rukama transparente s napisom „Ko je odgovoran?”. Transparenti su se odnosili na nesprovo|ewe presude Suda za qudska prava u Strazburu u predmetu Sejdi}-Finci. Gra|ani nisu smeli da ka`u ko je organizovao protest, prenosi Anadolija. Ko men ta ri {u }i pro test Izetbegovi} je rekao da podr`ava te mladi}e i devojke koji tra `e „pot pu no lo gi~ nu stvar koja je na liniji onoga {to je ZAVNOBiH svojevremeno zacrtao” i poru~io da su „svi qudi su u toj zemqi jednaki i trebalo bi da imaju jednaka prava, da budu birani i da biraju”. Praznik se ne obele`ava u Republici Srpskoj i u delovima Federacije gde `ivi ve}insko hrvatsko stanovni{tvo podele, ve} normalan `ivot”.

Kupqenecrkve pretvarajuuyamije SARAJEVO: U [vedskoj i jo{ nekim evropskim dr`avama muslimani iz Bosne i Hercegovine kupuju „propale” crkve i pretvaraju ih u xamije, pi{e „Dnevni avaz”. O verskom biznisu u [vedskoj svedo~i potez efendije Abduramanovskog, koji je sa op{tinom Gislaved potpisao ugovor o kupovini jedne crkve koju }e preurediti u xamiju. Efendija je, prenosi sarajevski „Dnevni avaz”, precizirao da je crkvu kupilo 350 Bo{waka koji nakon ratnog izgnanstva `ive u Gislavedu, uz konstataciju da su bili „ve{ti pregovara~i - po~etnu cenu od 1,7 snizili su na 1,2 miliona kruna. Zanimqivo je kako je efendija Abduramanovski uspeo „srediti” sve papire za xamiju: posao je prebacio na jednog arhitektu, koji je u dopisu op{tini napisao da se namena objekta ne}e mewati ostaje verski. „Bunili su se neki, ali sve je bilo po zakonu”, naveo je efendija i podsetio da se u novije vreme doga|aju pozitivni procesi, odnosno da se Bo-

{waci ne sele u Tursku nego na Zapad, me|u hri{}anski svet. Da ovo nije jedinstven slu~aj sarajevski dnevnik podse}a da su letos Bo{waci u [vajcarskoj, tako|e, kupili jednu protestantsku crkvu i preuredili je u xamiju. Kroz istoriju su mnoge crkve {irom sveta nasilno pretvarane u d`amije (najpoznatija je Aja Sofija). Ako ni{ta drugo, danas se to radi sasvim legalno, po zakonima, mada ostaje utisak da iza toga stoje i odre|eni politi~ki interesi i namere. Od po~etka svetske krize 2008. godine prodato je vi{e od 300 crkava, od ~ega samo pro{le godine 138. Crkvene zajednice ne mogu vra}ati kredite, pa ih preuzimaju banke kao hipoteku i prodaju na tr`i{tu, a jedan deo tih crkava kupuje i Islamska zajednica. ^iwenica da se crkve prodaju govori da je hri{}anstvo u savremenom globalnom dru{tvu izgubilo „tr`i{nu vrednost”, dok je, prime}uje bosansko-hercegova~ki dnevnik, „{est vekova mla|i islam u „punom mladala~kom zanosu”.

Skopqe

SKOPQE: U Skopqu su se dogodila dva incidenta, u naseqima u kojima `ive gra|ani me{ovitih etni~kih zajednica, pred ju~era{we obele`avawe Dana albanske zastave i dan po{to je u Tirani zapaqena makedonska zastava, a automobil makedonskog premijera ga|an jajima. Kako je saop{tio MUP Makedonije, u nasequ ^air u subotu po podne je ve}a grupa qudi skinula makedonsku zastavu i potom je zapalila. Policija je najavila istragu o ovom incidentu. Ne{to kasnije u nasequ ^ento grupa od 30-ak qudi pretukla je nekoliko dece. MUP nije komentarisao etni~ku pripadnost u~esnika u ovom incidenatu ali, prema medijima, u grupi su bili etni~ki Albanci, a pretu~ena deca su Makedonci. Etni~ke tenzije se doga|aju uo~i obele`avawa 100. godi{wice nezavisnosti albanske dr`ave. Tokom posete makedonskog premijera Nikole Gruevskog Tirani, Albanci su ga|ali wegov automobil jajima i plasti~nim ~a{ama a jedna osoba je, kako je prikazano na jednom snimku na Jutjubu, zapalila makedonsku zastavu.

UKRATKO Bakqanasrpski automobil ZAGREB: U automobil srpskih re gi star skih ozna ka, parkiran ispred hotela Panorama u Zagrebu, u subotu oko pono}i ba~ena je bakqa, od koje je izgorelo zadwe sedi{te vozila, saop{tila je po li ci ja. Pred sed nik Srp skog narodnog vije}a Milorad Pupovac pozvao je, povodom tog incidenta, da se na „tu bakqu ne doliva uqe”. „To bi trebalo da bude opomena svima onima koji su prote klih da na pa li li i jo{ uvek pale raspolo`ewe qudi i javnosti, naro~ito mladih qudi, koje mo`e dovesti do takvih incidenata”, izjavio je Pupovac. Portparol zagreba~ke policijske uprave Marta Vrdoqak izjavila je novinarima da je „na parkirali{tu u Metal~evoj ulici nepoznati po~inilac razbio bo~no staklo na automobilu srpskih nacionalnih oznaka i ubacio zapaqeno pirotehni~ko sredstvo, pa je izgorelo zadwe sedi{te automobila koje je u vlasni{tvu 37-godi{weg dr`avqanina Srbije”. Ona je kazala da je pri~iwena mawa materijalna {teta.

Pre ma ra ni jim po da ci ma hrvatskog MUP-a dostavqenim Tanjug u, od januara do oktobra dr`avqani Srbije i wihova imovina bili su `rtve 87 krivi~nih dela, od kojih se najve}i deo odnosi na kra|e i automobilske nesre}e, dok su ~etiri dela nacionalno motivisana. Radi se jednom krivi~nom kaznenom delu rasne i druge diskriminacije, dva krivi~na dela uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari i jednom prekr{aju protiv javnog reda i mira i zakona o suzbijawu diskriminacije.

Logora{i protivSrbije ZAG REB: Hr vat sko dru {tvo logora{a srpskih koncen tra ci o nih lo go ra (HDLSKL) naredne godine tu`i}e Srbiju pred hrvatskim su dom zbog za tva ra wa ve }eg broja civila u logore tokom rata 90-ih, najavio je danas predsednik Dru{tva Danijel Rehak. „Mi smo pre sedam godina pokrenuli tu`bu u Srbiji i do danas nije ni{ta re{eno. Oni se oglu{uju na bilo {ta i mi }emo tu`bu morati da pokrenemo u Hrvatskoj kako bi

tu`ili Srbiju za sve dane boravka u koncentracionim logorima”, izjavio je za Hrvatsku televiziju (HTV) Rehak koji je ponovo izabran na tu du`nost. Iako je po podacima Crvenog krsta priznata brojka od 8.000 logora{a, Rehak tvrdi da ih je bilo 30.000 jer mnogi logori nisu priznati.

Mornarstradao upo`aru ZADAR: Jedan mornar poginuo je u po`aru na brodu „Mol” u zadarskoj luci. Organi lu~ke kapetanije i policija poku{avaju da utvrde okolnosti pod kojim je do{lo do po`ara. Prilikom ga{ewa po`ara na ribarskom brodu u gradskoj luci u Zadru, vatrogasci su prona {li be `i vot no te lo mu {karca, 39-godi{weg ~lana posade. Po`ar je izbio ju~e ujutro oko ~etiri sata iz za sada neutvr|enih razloga. Vatrogasne ekipe su delovalo brzo i efikasno, ali nisu uspele da spasu nesre}nog ~oveka, koji je prona|en u spavaonici bez znakova `ivota. Po`ar su ugasila sedmorica vatrogasaca sa ~etiri vatrogasna vozila, a policija je obavila uvi|aj, navode lokalni mediji.


24

LekAR

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

dobrenaViKeuishraniPo^iwu KValitetnimdoru^Kom

starijiizgled, pove}an sr~anirizik udi sa nekim vidqivimznakovimastarewa - }elavo{}u ili masnim naslagama oko o~iju supodve}imrizikomodsr~anihproblema,negowihovivr{wacibezovihobele`jastarewa,ukazujejednadanskastudija. -Vidqivi znaci starewa ukazuju na psiholo{ku i biolo{ku starost nezavisno od hronolo{kestarosti-isti~e Ane Tibjerg-Hansen, profesor Kopenhagenskog univerzitetaivo|aovogistra`ivawa. Studijomjeobuhva}enogotovo 11.000 osoba starosti od 40godinanavi{e.Utvr|enoje dasuoniispitanicikojiimaju tri do ~etiri relevantna znakastarewapod57odstove}imrizikomodinfarktai39

Q

odsto ve}im rizikom od sr~anih bolesti. Me|u znakove starewa relevantne za zdravqe srca, danski tim je naveo povla~ewekosenaslepoo~nicama,}elavostnatemenu,brazdenau{nimresicama,anaro~ito`u}kastedepozitemasti okoo~nihkapaka,alineibore ili sedewe kose. Tokom 35 godina pra}ewa ispitanika kod3.401serazvilanekasr~anabolest,dokje1.708do`iveloinfarkt.Ustanovqenojeda sunavedeniznaciindividualno i kombinovano ukazivali na kasnije probleme sa srcem, nezavisnooddrugihtradicionalnih rizi~nih faktora, pa bi lekari prilikom pregleda trebalodaihrutinskiproveravaju, preporu~uje TibjergHansenova.

@it  ar  ic  e uvek dob  ar izb  or ezultati nedavno sproveden og ist ra` iv aw a Instituta za javno zdravqe „Batut”jepokazalodatre}ina stanovnika Srbije ima vi{ak kilogramaidajednoodpetoro dece ima problem sa odr`avawem idealne telesne te`ine. Imaju}i sve ovo u vidu, postavqasepitaweod~egasesastoji na{ dnevni jelovnik i kako touti~enana{ezdravqe. Veliki broj nutricionista se sla`e da je doru~ak najva`niji obrok u toku dana, posebno u ranom dobu. Hranqiv doru~ak obezbe|uje neophodne nutrijente nakon no}nog sna i zbog toga, treba da sadr`i sve neophodne sastojke koji }e datiteludovoqnoenergijedase izbori sa dnevnim obavezama. Konz um ir aw em dor u~k a, poboq{avasepam}ewe,u~inaku {koliilinaposlu,adoprinosi i o~uvawu idealne telesne te`ine. Prem a rez ult at im a ist ra`ivawa koje je naru~ila kompanija „Nestle”  gra|ani Srbijeidaqe prete`nokonzumiraju jak, tradicionalni doru~ak,kojisesastojiodjaja,vir-

R

{li,suvomesnatihproizvodai pa{ tet e. Isto ist ra` iv aw e pokazalo je da porodice u zemqama regiona radije konzumiraju `itarice i ka{e u jutarwim~asovima.@itaricesu uvek dobar izbor za doru~ak i trebalobiodabrati`itarice sa celim zrnom kada god smo u prilici. One poseduju visoku nutritivnuvrednost,mawekalorijaimastiodve}ineuobi~ajenihopcijazadoru~akitako predstavqaju dobar izbor u o~uvawu idealne telesne te`ine. Pored toga, konzumirawe `itarica za doru~ak predstavqa odli~an na~in za uvo|ewemlekauishranu,posebno koddece. Dobre navike u ishrani se sti~u u najranijem dobu, a majke u Srbiji su veoma svesne te ~iwenice. Bez obzira na rezultate navedenog istra`ivawa,me|urazli~itimfaktorima koji su va`ni za roditeqe kad a prip rem aj u dor u~ ak, 91 odstotvrdidaimjenajbitnije da je doru~ak zdrav, dok 85 odstoispitanikadodajedajeva`nodabudeihranqiv. J. B.

Karcinombronhasegodi[weotKrijeKod2.000VojVo\ana

Pu{a~inajvi{e ugro`eni rema posledwim, ali nezvani~nim podacima broj novootkrivenih bolesnika sa karcinomom bronhanateritorijiSrbijeje ve}iod6.000.UVojvodini,samo u Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine godi{we se otkrijepreko1.500novihslu~ajeva. Ako se tome pridodaju bolesnici dijagnostifikovani u regionalnim bolnicama, tajbrojprelazi2.000nagodi{wemnivou. - U toku godine na Klinici za pulmolo{ku onkologiju Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine le~i seskoro2.000bolesnika- ka`e specijalista interne medicine i interventne pulmologije na Institutu za plu}ne bolesti VojvodinedrBojan Zari}. Sobziromnaovakovelikibrojnovihslu~ajeva i na veliki broj bolesnika koji se le~e, pritisak na institut i kliniku je ogroman. Kapaciteti Klinike za pulmolo{ku onkologiju su svakog danaumaksimalnopopuweni. lKo naj~e{}e oboleva od raka plu}a i koji su simptomi? -Kadajere~orizi~nimgrupama za oboqevawe od karcinomabronhanaprvommestuse moraju pomenuti pu{a~i. Ako se analiziraju navike obolelih, vidqivo je da su skoro 90 odsto bolesnika ili aktuelni pu{a~iilisunekadau`ivotu pu{ili.Iakojepu{ewacigaretanajva`nijipostojeibrojni drugi faktori rizika, od genetskepredispozicijedoizlo`enosti{tetnimuticajima spoqa{we sredine. Simptomi iznacikarcinomabronhanisu specifi~ni i to je jedan od osnovnihrazlogaza{toseova bolestnaj~e{}eotkrivaukasnom stadijumu. Naj~e{}i su

P

noVitetiufarmaciji

eragenskihlekova vropskakomisijasepriprema daodobrilansirawenatr`i{te „glibere” leka koji spada u gensku terapiju, {to predstavqa „premijeru” u zapadnom svetu. „Glibera”, prisutna u obliku iwekcija, koristi se za le~ewe nedostatka lipoproteina lipaze, {tojebolestkojaremetimetabolizaciju (sagorevawe) odre|enih masnih ~estica u krvi i mo`e da izazoveboloveustomaku,pa~aki pankreatitis. Holandska farmaceutskakompanijaUQjeobjavila da}e„gliberu”slede}egletalansirati na tr`i{te. Radi se i na drugimgenskimterapijamakojebi se koristile na primer u le~ewu

E

hemofilijetipaBiParkinsonovogoboqewa,auKinije2003.godineodobrenlekistevrstenamewen borbi protiv odre|enih vrsta raka.  Istovremeno, francuskinau~nicisuuspe{notestira-

li na mi{evima novu vrstu terapije protiv inflamatornih (upalnih) oboqewa creva (hemoragi~ni rektokolitis i Kronova bolest) zasnovanu na uno{ewu u organizam bakterija koje su geneti~kom modifikacijom u~iwene anti-inflamatornim. Nau~nici su do{li i do zakqu~ka da se ranomupotrebommalihdozaaspirina u trudno}i (pre 16. sedmice trudno}e)kodrizi~nihkategorijatrudnicamo`estvoritijakaza{tita od predeklampsije (opasna komplikacijautrudno}i),apokazalisuidabiseuzpomo}analize krvi uskoro mogla otkrivati predeklampsija.

testirana`enska„vijagra” rupa kanadskih nau~nika iz farmaceutske laboratorije „Trimel” ispituje terapiju za podsticawe`eqezapolnimodnosima i orgazma kod `ena. Ta `enska „vijagra” pod nazivom „tefina”trebalobidabudesa~iwenaodhormona„testosterona” i da aktivira delove mozga podsti~u}ipresvegadotokkrvi upolneorgane.Terapijabitrebalo da bude u vidu nazalnog spreja, tako da je potrebno stavitinekolikokapiunos,najma-

G

wedvasataprepolnogodnosa,a „tefina”deluje narednih{est sati. „Tefina” se trenutno nalazi u prvoj fazi ispitivawa, ali nau~nici ve} biraju `ene koje}eu~estvovatiudrugojfazi ispitivawa u Kanadi, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, aliiAustraliji.Ve}inaslu~ajeva odsustva orgazma kod `ena je,kakosuistaklinau~nici,zapravo izazvana psiholo{kim uzrocima kao {to su stres ili uznemirenost.

ka{aq,nedostatakvazduha,zamor,gubitakapetitaibolovi ugrudnomko{u. lDa li i ovde mo`emo govoriti o ranom otkrivawu kao va`nom u le~ewu i koji je zna~aj preventive? -Adekvatnetehnikeranogotkrivawa raka plu}a jo{ ne postoje.Velikeklini~kestudijeu Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama potvrdile su visoku vrednost nisko-dozne kompjuterizovanetomografijegrudnogko{a.

l Novembar se obele`ava kao me|unarodni mesec borbe protiv raka plu}a. Koje }e se aktivnosti sprovoditi tokom obele`avawa ovog meseca ali i tokom cele godine? -Putemmedijapoku{a}emo dauti~emonasvestqudioraku plu}a. Da pove}amo svest kodnaj{irepopulacijeoopasnostima ovog te{kog malignog oboqewa, wegovim glavnim faktorima rizika kao i

Me|utim,cenaovakvihpregleda je velika, ~ak i za razvijene zemqe, a uspeh je ipak ograni~en samonarizi~negrupe,nencelu populaciju.Kodnassesprovodi, akcijafluorografijenaterenu, primarno pokrenuta radi ranog otkrivawa tuberkuloze plu}a, ali~e{}eovomvrstompregleda senailazinabolesnikasakarcinomombronha.^estosuupravo ovako otkriveni bolesnici jedinikodkojihsemo`eprimeniti hirur{ko le~ewe,  jedini vidle~ewakarcinomaplu}akojimo`edovestidopotpunogizle~ewa. Jedina preventivna merakojajedalarezultateurazvijenim zemqamka jeste sna`na kampawa za prestanak pu{ewa. Ovimmeramarazvijenezemqesu smawilebrojobolelihzanekolikodesetinaprocenata.

da damo savete za prevenciju zdravqa,kojajenajefikasniji na~in za borbu protiv karcinoma plu}a.U kampawi {irewasvestiiborbeprotivraka plu}a nai{li smo na veliku podr{ku nacionalnih, regionalnih i lokalnih televizijskih stanica. Vi{e od 60 televizijskih stanica 1.novembra se aktivno ukqu~ilo u kampawu, tako {to su wihovi voditeqi i novinari nosili znakborbeprotivrakaplu}a. Pored toga, odr`ane su i javnetribinenamewenegra|anima,nakojimajebilovi{ere~ioovojmalignojbolesti,terapiji, le~ewu, kao i prakti~n im sav et im a u vez i sa zdravqemplu}a-ka`edrBojanZari}. J. Barbuzan


dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak26.novembar2012.

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodicepovodomsmrti

CENTAR 43m2 dvori{ni stan, Futo{ka 3. Telefon 021/505287,063/808-6669. 64872

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe danasjenapustiona{voqenisuprugiotac

Dragan[u}ak Dragana[u}aka

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2,~etvrtisprat,bezlifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon063/239-411. 63799

25

Stugomipo{tovawem, Mirkovi iMilanovi drugari.

1954-2012. Sahranajeuutorak,27.11.2012.u14.15~asova,naGradskom grobquuNovomSadu. O`alo{}eni:suprugaJasminka isinoviMirko iMilan. 64916

64917

Posledwipozdrav

Preminuojena{otac,svekarideda

KUPUJEM svevrsteauta,maksimalno pla}am. Isplata odmah.Telefon064/27-69-638. 64648

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawekada,lajsneokokade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864,021/6394167. 64893

BiqaniParo{ki

Kom{ijeizKopernikove. FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe, dostavanaadresu.Povoqno.Telefoni: 021/717-058, 063/521559,063/539-051. 64663

^ISTIM podrume, odnosim {ut,kupujemstarogvo`|e,ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 64627 KUPUJEM zlato. Najboqa cenaugradu.Telefon064/9945002 Savi}. 64794 ADVOKAT sa kancelarijom kodSuda,tra`iortaka.Uslovi povoqni.Telefon064/228-7218. 64873

SavaBabi} Hvalatinasvemu{tosi~inio. Ispra}aj}eseodr`atinaNovomgrobquuBeogradu,u sredu,28.novembra,u15.30~asova. Tvojadeca saporodicama. 64915

64912

3

Satugomibolomopra{tamoseodsuprugaioca

BiqanaParo{ki

BranislavaTeki}a Sahranajedanas,26.11.2012.godine,u10.30~asova,na Gradskomgrobqu.

MirBo`iji!

Genta,Qubica, Qubi{a iIvanka.

O`alo{}enaporodicaTeki}. 64914

64913

P O M E N

Posledwipozdravdragom

BogdanPopovi}

IlijiBodro`i

Godine bez tebe su pro{le, ali se}awe na dragi lik `ive}eumenidoktrajem. SinStevan.

iz^uruga 1934-2012. SuprugaBiserka,}erkeMarija iOlga saporodicama. SahrawenjeuBanatskomAran|elovu 64910

64784

^ E T R D E S E T O D N E V N I  P O M E N Dana, 27. novembra, u 10 sati, na grobqu u Budisavi dava}emopomen

RosaKo~i}

NevenkiPreradovi}

26.11.2002-26.11.2012.

ro|.Mitri} 1954-2012.

Vremeprolaziabol iprazninaostajuzauvek.

Za tobom, bez tebe u na{im srcima bol i tuga osta}e dok`ivimo. Tvojinajmiliji:suprugZdravko,sinGoran, snajaSawa,unukeGordana iAleksandra,otacVojo, mamaRosa ibratGoran saporodicom. 64911

Tvojinajmiliji. 64906


26

06.30 08.55 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.10 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45 00.10 00.35 01.30 01.55 02.20

Добројутро, Војводино Потрошачкирепортер Конструкторскекатастрофе Вести Палета Строгоплатонски Кухињица Имемогсокака Вести Бразде Повратакнасело ХроникаСлавоније,Барањеи западногСрема Вести Беснипси Вестизаособесаоштећеним слухом ЏонатанКрик:Рвачевагробница Све(т)оконас Политбиро Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао Добарпосао ТВДневник ЏонатанКрик:Рвачевагробница Сдругестране Војвођанскидневник Једаннаједан Вајтчепел Строгоплатонски Добарпосао НСџез фест2011. Све(т)оконас Политбиро ХроникаСлавоније, Барањеи западногСрема

СЕРИЈА

Вајтчепел (РТВ1,23.00)

06.30 06.55 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.20

tv program

ponedeqak26.novembar2012.

Кухињица–мађ. Миљеница Верскинедељник Путевинаде Бразда (мађ) Такмичењевојвођанскихмађарскиххорова Златнодоба,емисијазапензионере(мађ) Ој, пауне, пауне(мађ) Културнимагазин(Јеленлет) (мађ) Вести(мађ) Подистимкровом Повратакнасело ХалоТВ(мађ) Добровече, Војводино(мађ) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Нашидани(мађ) Верскаемисија(мађ) Турнеја,филм Палета

07.30 ГласАмерике-отворенистудио 08.00 Панонско јутро 09.00 Лола 10.00 Филмскипрограм 12.35 Будиродитељ 13.00 Улови трофеј 15.30 Војвођанскевести 16.00 Панонска хроника 16.30 Е ТВ 17.30 Војвођанске вести 18.00 Лола 19.00 Разговориоздрављу 20.00 Војвођанске вести 20.30 Без цензуре 22.00 Војвођанске вести 22.30 Филмскипрограм 23.00 Панонскахроника 00.00 Глас Америке 00.30 Барометар

06.02 06.47 07.08 07.15 07.27 07.50 08.00 08.07 08.18 08.36 09.01

ДушкоКовачевић

Циклус:Избориз прознихделаписаца бившеЈугославије Ауторски приступи, као што ће се видети у драмама из овог циклуса,веома су интересантни и што је битно, различити.Приказаћемо пет драма: „Дивље месо“, Горана Стефановског, „Кугла глумиште“,Жељка Зорице и Наде Кокотовић,„Без трећег“Милана Беговића,„Звездана прашина“, Душка Ковачевића и „На рубу памети“, Мирослава Крлеже. (РТС1,13.19)

08.30 09.00 09.10 09.50 10.30 11.05 12.00 13.00 13.05 14.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украденасрца Ево нас код вас Обалска стража Вести Опчињени Ленија Људи с Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Неонсити Објектив Опчињени Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи с Менхетна Украдена срца

Људи с Менхетна

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.49 10.00 10.05 10.36 11.08 11.43 12.00 12.15 12.26 13.13 13.19 14.49 15.15 16.00 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 23.10 23.13 00.00 00.15 00.24 01.11

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Мајстори Гастрономад Вести Лов и риболов Еко караван Балкански ратови Рукометнафантазија Дневник Спортплус ИстражитељиизМајамија Евронет Избор прознихделаписаца бившеЈугославије: Дивљемесо Ија имам таленат ОвојеСрбија Војнаакадемија Мој лични печат ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Војнаакадемија Царствоубица,филм Вести ИстражитељиизМајамија Дневник Евронет Хероји Ноћнибиоскоп: филм

09.28 09.35 10.06 10.44 11.18 11.46 12.27 12.58 13.56 14.14 14.39 15.06 15.13 15.24 15.56 16.42 17.12 18.05 18.41 19.10 20.00 20.30 21.00 21.54 22.25 22.50 23.24 23.44 00.15 01.12 01.42 02.27 02.57 03.27 03.52 04.18 05.02 05.30

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30

dnevnik

Концертзадобројутро Слагалица Датум Верскикалендар ВикингВики Томасидругари Озибу Добровече,децо Њеновеличанствоенергија Визуелназагађеност Београдумузичкимзбивањима20.века Датум Врелегуме Књигаутисака Клиникавет Контекст Музичкипрограм Екофајл Трезор Њеновеличанствоенергија Визуелназагађеност Београдумузичкимзбивањима20.века Датум Верскикалендар ТВфељтон САТ Свебојеживота ЕлизаизРивомброзе Меразамузику Светздравља ВерскимозаикСрбије Савременотумачењесрпске историје Напрвулопту ЕлизаизРивомброзе Доброје,добројезнати Образовноогледало Савремениписци Ијаимамталенат Добрастаравремена Трезор ТВфељтон САТ Свебојеживота Савременотумачењесрпске историје Образовноогледало Доброје,добројезнати ВерскимозаикСрбије Меразамузику Добрастаравремена

Добројутро Тренутакистине ПрвиНационалнидневник Курсаџије Тачноуподне Српскапосла Националнидневник Причекојепишеживот Прељубници Националнидневник Маланевеста ПрвикуварСрбије Бинго Гранд-народпита Прељубници Пинктаргет Српскапосла Филм: Исподрадара Филм: НикиНора:Везаза једнуноћ

07.25 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.50 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 23.35 00.00 00.50 01.40

Шљака Најбољегодине Топшоп Уздравомтелу Топшоп Кажипрст Вести Дневнимагазин Цртанифилмови Нинџаратници Топшоп Америчкитоп-модел Вести Спортскипреглед Дваипомушкарца Пријатељи Путокосвета Вести Непобедивибанзуке Никита Филм:Америчкининџа2 Вести Спортскипреглед Америчкитоп-модел Најбољегодине УкључењеуБ92Инфо

Непобедиви: Банзуке Овоје такмичарски шоу који представља атлете који желе да, пред милионским гледалиштем, тестирају снагу,равнотежу,издржљивост... Овога пута препреке су готово несавладиве, изазови несхватљиво тешки. Сви учесници имају само један циљ: да пређу прописане нивое и попну се на трон.Водитељи: Игор Бракус и Владимир Ђорђевић. (Б92,19.10)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00 03.30 05.00 06.00

Цртанифилмови ВИПрум Филм: Достајебило Ситињуз Филм: Поглавље27 Породичниобрачун АгенцијазаСИС Др.Оз Симар МаријанаиСкарлет Туркан СобарицасаМенхетна Ситињуз Опаснаигра Филм:Зонапада Филм: Сакупљачкостију Опаснаигра Тријумфљубави Ситињуз Филм:Исконскинепријатељ Филм: Зонапада Невина МаријанаиСкарлет

Роди Пајпер

Част Рејмонд и Габријел су преживели своје дечачке несташлуке кроз снагу њиховог пријатељства. Једнога дана трагичан догађај се умешао у њихов живот и заувек променио њихове животе - један дечак је добио другу прилику у животу,а други је добио затворску казну... Улоге: Расел Вонг, Роди Пајпер,Џејсон Бери (Хепи,03.30) 05.00 08.00 08.50 09.10 09.35 09.45 10.00 10.55 11.50 12.15 12.45 13.15 13.40 13.55 15.00 15.50 16.00 16.15 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Јутарњипрограм Бакуган1 Земљакоња Зокинавеселојфарми ПопПикси Телешоп Винкс5 Монсуно Бен10 Моћниренџери СкубиДу Бакуган3 Телешоп Црвениорао Дображена Вести Телешоп Краљице Стаљинуживо Телемастер Гламур Црвениорао Насловнастрана –квиз Ћирилица Позајмимиауто Долинавукова Црвениорао Дображена Игранифилм Част,филм

Улоге: Џон Хем, Џенуери Џонс,КристинаХендрикс (НовосадскаТВ,15.10)

07.15 Еуропеан РаллyЦросс Холланд 09.30 Одбојка Серие А1: Модена –Цунео 11.15 Шпанска лига: Леванте –Барселона 13.20 НБА:Бруклyн –Портланд 15.30 НБА викли 16.00 Преглед Евролиге 17.00 Руска лига:Зенит –ЦСКА 19.15 Премиер лига новости 19.45 Преглед Премиер лига 20.40 Евролиге Магазин 21.15 Португалска лига: Мореиренсе –Спортинг 23.15 Преглед шпанске лиге 00.15 Шпанска лига: Сарагоса –Селта

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.40 23.55 00.40 00.45 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм:Индијана Џонс и краљевство кристалне лобање Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Radio Novi Sad Првикувар Србије (Пинк,20.00)

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,12.00Без цензуре,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00Репризе вечерњих емисија,14.55Инфо,15.30Зоо пузле,16.55Инфо, 17.30Бибер,18.00Кад порастем бићу...,18.30Кухињица,18.55Инфо,19.30 Бибер,20.15Отворени екран -ретроспектива,21.00Изблиза,22.00Бибер, 22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1, 17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2, 19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова, 00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

27

РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ

Пише: АјворРобертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија Мени Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Салон Последња прилика Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Мајами инк Савршен стил

Добро јутро, Хрватска Митским путевима Кључ у руке 1, док. серија Спорт ТВ календар Пркосна љубав Др Оз Скица за портрет мањински Мозаик Треће доба Глас домовине Луда кућа 2 Контакт: Грађанске минуте 8. апрат Тема дана Спорт Потрошачки код Нулта тачка, политички ток шоу 22.53 Спорт 23.05 На рубу науке 00.00 Секс и град 6

07.40 10.10 11.07 12.15 12.22 12.40 13.30 14.10 14.30 14.55 15.35 16.05 18.00 18.20 19.10 20.08 20.35 21.10

Наполеон Геније дизајна Истина о Јурију Гагарину Хитлерови фалсификатори Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Нефертити и изгубљена династија Исток-Запад: путовања из средишта Земље Ћелија Царство мора Фарма из Едвардијанског доба Истина о Јурију Гагарину Мистерије олупина на дну океана Успон и пад Версаја Наполеон Царство мора Тајм тим година

Заклон Преварант Чарли Милер, хладнокрвна заводница Тифани и оштрооки картарош Вернон чине трио варалица који се намерачио да намести највећу партију карата у граду и да одшета са пленом... Улоге: Гебријел Берн, ЏејмиФокс,ТендиЊутон, Мелани Грифит, СилвестерСталоне Режија: ДемијенНимен (Синеманија,20.00)

МирандаОто

06.00 07.45 09.10 10.55 12.55 13.25 15.20 17.00 18.30 20.05 21.05 22.45 00.45 01.15 03.05 04.50

Вилењаци Срећни клинци Филм: Шампион картинга Филм: Византијско плаво Филм: Код судбине Филм: Збогом 20. век Филм: Заклон Филм: Вуковар јадна прича Еротски филм Еротски филм

Срцоломац Штрајк на Божић Ранго Вода за слонове Филмови и звезде Сумрак сага: Праскозорје Соларис Пингвини мога тате Последњи воз Царство порока Дивни дечак Плениоци Фабрика лажи Колумбијана Шангај Свет по Џону Б.

07.55 09.05 11.05 11.50 13.00 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.07 19.10 20.00 21.00 22.30 00.10 01.50 02.50 03.40

Галилео Флешпојнт РТЛ екстра Магазин Крв није вода Сулејман Величанствени Флешпојнт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас РТЛ Времe Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Нинџа - ТВ премијера, филм ЦСИ Мајами Астро шоу, шоу ЦСИ Мајами РТЛ Данас

Кејси живи у Јапану и учи борилачку вештину нинџицу. Миљеник је учитеља, који му подари вредну опрему – одећу и оружје. Али један други ученик, Масазука, сматра да он заслужује оклоп и нападне Кејсија... Улоге: Скот Адкинс, Цујоши Ихара, Мика Хиџи, Тод Јенсен, Того Икава, Герик Хагон Режија: АјзакФлорентин (РТЛ,22.30)

Фениксов лет Теретни авион којим управља капетан Френк срушио се у пустињи. При паду је погинуо један путник, и то једини лекар међу путницима. Остали брзо организирају живот уз оскудне залихе воде и хране. Могућност да ће икада бити откривени незнатна је, а капетан није по природи оптимиста.... Улоге: Денис Квејд, ЂованиРибиси,ХјуЛори,ТајрисГибсон,МирандаОто Режија: ЏонМур (ХРТ2,17.35)

12.40 13.30

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Добра жена Браћа и сестре Филм: Љубав заувек Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Ван контроле Монк Видовњак Хаваји 5-0 Филм: Вампирска нација Вокер, тексашки ренџер

Нинџа

07.00 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 11.55

ТендиЊутон

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

14.55 15.10 16.20 16.40 17.05 17.35 19.25 19.30 20.00 22.00 22.50 23.35 00.20 01.05

Мала ТВ Телетабис Девојчица из будућности Фантастични пријатељи Школски час Мост у Ремагену, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Плодови земље Кристи: Повратак у Катер Геп, филм Фотографија у Хрватској Школски час Жупанијска панорама У канцеларији Ријека: Море Фениксов лет, филм Цртани филм Куварски дует, док. серија Одбегла невеста, филм Др Хаус Заштитница сведока Звездана врата Ретровизор Којак

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Убиство на планини сенки Прва забрањена љубав Биографија - Колин Фарел Дете беса Да си на мом месту Биографија - Ема Томпсон Подстанарка На ивици Биографија - Мет Дејмон Да си на мом месту Момци с Мадисона Између љубави и игре Хепи Гилмор

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15

Осуђеници Друга шанса Наша кућа из снова Човек којег није било Млади револвераши Издани Мапетовци у свемиру Браћа Блуз 2000 Деца Еротски филм Еротски филм

СкотАдкинс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Бер Грилс Изазов на точковима Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре

08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.30 17.30 18.15 19.00 19.45 20.45 21.00 21.30 22.30 23.15 23.45 00.30

Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Пливање Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Пливање Фудбал Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Сви спортови Рвање Рвање Фудбал Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови

И

Удружене сујете српске опозиције

ако су контакти с главнином опозиције били ште не преносе вести. Већина је преносила само старедовни, нису увек били нарочито продуктив- ре филмове и турбо-фолк музику. Једина „независна“ ни. Српска опозиција се непрестано преобли- телевизија у Београду, „Студио Б„, имала је шарену ковала, попут амебе, и упркос подстицајима западних каријеру и слаб сигнал. Неко време имала је искрено амбасада да се уједини, закопа ратне секире и изабе- критичан однос према влади, али је затим преузета ре једног лидера. Ако је Милошевић оркестрирао њи- помоћу лукавства у вези с власништвом. Кад је влахов наступ – уопште нисам сумњао да у томе помаже сништво коначно правно регулисано у Градском већу, – ни он није могао бити задовољнији исходом. Њего- после победе опозиције на локалним изборима у нова тактика подмићивања и претњи, потпомагана сит- вембру 1996, порасле су наде да би „Студио Б„ могао ним завистима и себичношћу лидера неспремних да потчине своје амбиције заједничком идеалу стварања до стојанственог демократског стања у Србији, често је доносила пораз опозицији кад је изгледало да је пред сигурном победом, што се нарочито показало по сле зиме 1996/7. Било би, међутим, погрешно бити превише критичан према опозицији. Она је по много чему имала немогућ задатак. Хронично јој је недостајао новац, упркос финансијској подршци Запада, која је била нередовна и променљива. Штавише, опозиционари су били практично невидљиви за највећи део српског становништва јер се никад нису појављивали у званичним медијима уколико нису биле у пита- Узалуд је власт покушала да ућутка Радио Б-92 њу њихове размирице. Међу примитивнијим деловима изборног тела, сама поми- поново бити онај стари. Међутим, кад је СПО збацио сао о гласању за опозицију још увек је деловала као демократског лидера Зорана Ђинђића с позиције грапревелик корак. У комунистичким временима, не гла- доначелника и ушао у коалицију с владиним снагама, сати за званичног кандидата неминовно је значило за- „Студио Б„ је постао прави визуелни кућни часопис мерање властима. Било је тешко поверовати да је то Драшковићеве странке. Иако спољним посматрачима време сасвим прошло. та ситуација може изгледати жалосно, то уопште ниВук Драшковић, харизматичан али променљив је било неуобичајено на Балкану деведесетих. Често опозициони лидер, испричао ми је једном индикатив- је изражаван став: „Они су годинама држали полуге ну причу о својим покушајима да придобије подршку власти и утицаја; сада смо ми на власти: морамо то да у руралној унутрашњости Србије. Показали су му искористимо“. једног сељака, његовог ватреног присталицу, који је Главни опозициони лист првих година мог боравка био веома утицајан међу комшијама. Драшковић му била је „Борба„. Уредништву сам дао дугачак интервју је пришао и овај га је одмах позвао на кафу и чашицу у децембру 1995, одмах после Дејтона. Седећег дана ракије. Драшковић је био охрабрен што у кући види тај лист је преузела влада, поново под сумњивим изгонеколико својих и постера вором спорног власништва. СПО-а. На крају срдачног Кад сам то покренуо, МилоВук Драшковић је био поласкан разговора, Драшковић је шевић је сасвим озбиљно видевши у кући једног угледног устао да крене, говорећи да тврдио да је то питање за суму је драго што може да радове а не за владу – држећи шумадијског сељака, иначе чуна на глас тог човека. Био ватреног присталице СПО-а, своје се фикције да су судови заије запањен кад је чуо одгоста независни – додајући постере на зиду, а онда вор: „Немој да грешиш, г. покварено да је директор кон стер ни ран кад му је до ма ћин Драшковићу. Чим будеш на Бранислав Милошевић, старекао да ће гласати за њега – власти, гласаћу за тебе!“ ри поборник Ивана СтамбоВерујем да је та прича, која лића. Тврдио би да не зна чим дође на власт показује претеран респект ништа о детаљима нити има сео ског друштва према било какву улогу у процесу онима који тренутно држе полуге власти, истинита. доношења одлука. Пошто није могуће да акредитоваПроблем за опозицију био је како да разбију тај зача- ни дипломата у некој земљи каже у лице локалном рани круг. Узалуд смо се надали да ћемо дочекати да председнику да је лажов, требало је наћи учтивију монолитна владајућа структура избаци неку опозици- формулу. Милошевић је увек тврдио да га медији моону личност. Милошевић је у томе био превише му- гу слободно критиковати и да то раде. То је у извесној дар. Откако је забио нож у леђа свом политичком мери било тачно. Није било покушаја да се спречи обментору 1987, увек је био на опрезу. јављивање малих тиража, чак и скаредних часописа Ако је опозиција била чест извор готово очаја за- без икаквог утицаја који су често објављивали уврепадних влада, независни медији су били перспектив- дљиве карикатуре и чланке који би сигурно били нија мета наше пажње. Милошевићев приступ меди- предмет тужби у већини западних земаља. јима био је потпуно лењинистички, вођен жељом да Велика већина опозиционих или независних елекостави површан утисак слободе да би се избегле нај- тронских медија морала је да ради без лиценце, дакле теже критике међународне заједнице. Зато је Мини- незаконито. На том депресивном мору истицао се као старство информисања могло да каже савршено пре- светионик Радио Б-92. Редовно смо му давали пракцизно да Србија има више од триста станица и неко- тичну подршку и после стварне опасности од гашења лико хиљада новина. Оно што је пропуштало да дода током уличних демонстрација, они су се брзо опораје чињеница да 99 одсто тих медија практично уоп- вили и основали мрежу независних станица. KwiguAjvoraRobertsa„RAZGOVORISMILO[EVI]EM”mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad)za 864dinarailinaru~itiprekotelefona 021/6622–609imejlaknjizara4@slglasnik.com

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{an Vlaovi} (480-6802). Ure|ujeredakcijskikolegijum: Nada Vujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),Dejan Uro{evi} (ekonomija480-6859), Petar Tomi} (desk,no}niurednik480-6819),Vlada @ivkovi} (novosadskahronika,528-765,faks6621-831), Nina Popov-Briza (kultura480-6881),Svetlana Markovi} (vojvo|anskahronika480-6837), Vesna Savi} (svet480-6885),\or|e Pisarev (dru{tvo480-6815),Mi{ko Lazovi} (reporta`eifeqton480-6857), Branislav Puno{evac (sport480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), Ivana Vujanov (revijalnaizdawa480-6822),Filip Baki} (foto480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), Nedeqka Klincov (tehni~kiurednici480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`baprodaje480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasnisektor480-68-68),Filip Gligorovi} (Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

26.novembar2012. OVAN 21.3-19.4.

Ви сте веома сензуална особа. Поседујете велику емотивну снагу. Данас ће се ваша енергија увећати и одлучно изразити. Остали ће бити запрепашћени вашом снагом. У могућности сте да лако заведете цео свет.

BIK 20.4-20.5.

Трудите се да очувате одређену удаљеност између вас и особе с којом разговарате. Данас ћете се запитати да ли тиме што снажно контролишете своје емоције пропуштате нека интересантна искуства.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Вероватно ћете се осећати помало изгубљено данас. Мораћете да донесете неке одлуке у блиској будућности, а ваш живот ће у великој мери осетити утицај тога. Да ли слушате оно што вам срце говори?

У прошлости сте се ослањали на осећања, а сада сте одлучни да будете рационалнији. Можда сматрате да ће та нагла промена става умањити вашу срећу, али исто тако може донети снажнију и стабилнију везу.

Одлучили сте да се мало опустите. Мало вас је уморило да будете савршено одмерена особа. Не желите више да обуздавате своје нагоне. У могућности сте да слободно изразите своје потребе и жеље.

Тренутни планетарни аспекти могу променити ваш приступ животу. Осећате велику жељу да продубите односе с особама које сте недавно упознали. Вероватно ћете бити привучени једном од тих особа.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не дозволите да ваше емоције данас извуку оно најбоље из вас. Ако можете да их искористите, имаћете снагу десеторо људи. У могућности сте да будете непобедиви. Можете урадити шта год пожелите.

Данас ћете коначно спознати какав је осећај када сте задужени за одређене ствари. Могуће је да ћете осетити како сте рођени за то. У сваком случају, веома лепо ћете искористити данашњи дан.

За разлику од уобичајеног понашања, данас ћете показати своја права осећања. Чак и када их сакривате, она су ту негде дубоко у вама. Можда сматрате да је показивање осећања знак слабости.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Можда постоји неки аспект ваше природе који сте досада игнорисали и занемаривали. Осећате потребу да будете водећа фигура у вези. Било би мудро да то промените. Потрудите се да то и урадите.

Данашње понашање требало би да унапреди ваш љубавни живот. Више нисте преокупирани својим телом тако да вас то више не омета током страствених тренутака. Фокусирани сте и уживате у сваком тренутку.

Очекујте данас увећану издржљивост. Ваша енергија ће се увећати захваљујући преовлађујућим планетарним транзитима. Уживате у романтичним тренуцима и сопственој креативности.

TRI^-TRA^

Кад Де Ниро позове... V REMENSKA

PROGNOZA

Магловито

Vojvodina Novi Sad

11

Subotica

10

Sombor

11

Kikinda

10

Vrbas

11

B. Palanka

11

Zreњanin

10

S. Mitrovica 10 Ruma

11

Panчevo

12

Vrшac

11

Srbija Beograd

12

Kragujevac

12

K. Mitrovica 13 Niш

14

Evropa

NOVI SAD: Ujutru magla. Tokom dana sumaglica i niski oblaci uz mogu}e samo kratkotrajne sun~ane intervale. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 2 stepena, a maksimalna oko 11 stepeni. VOJVODINA: Slab vetar i ujutru magla, a ponegde niski oblaci sa sumaglicom. Tokom dana sun~ani periodi, ali }e se u Ba~koj i po Sremu zadr`ati ponegde tmurno vreme tj. magla ili niska obla~nost. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom banatu umeren. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 0 do 6 stepeni, a maksimalne od 11 do 14 stepena. SRBIJA: Ujutru magla, a ponegde niski oblaci sa sumaglicom. Tokom dana sun~ani periodi, ali }e biti oblasti gde }e se zadr`ati tmurno vreme, magla ili niska obla~nost. Na planinama sun~ano. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -1 do 5 stepeni, a maksimalne od 9 u obla~nim i tmurnim oblastima do 14 stepeni u sun~anim predelima na zapadnu i jugu Srbije. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Od utorka umeren jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu i bi}e u poja~awu u sredu i ~etvrtak, uz porast temperature koja }e sredinom idu}e sedmice biti ponegde preko 15 stepeni. U drugoj polovini sedmice obla~nije sa ki{om povremeno uz postepeni pad temperature od petka. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivana biometeorolo{ka situacija mo`e doprineti smawewu tegoba kod hroni~nih bolesnika i meteoropata. Izvestan oprez se i daqe savetuje astmati~arima naro~ito u prepodnevnim satima. Mogu}e reakcije su bolovi u mi{i}ima i glavoboqa. Zbog povoqnih termi~kih uslova za ovo doba godine preporu~uje se adekvatno odevawe i boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana.

Madrid

12

Rim

17

London

10

Cirih

10

Berlin

8

Beч

9

Varшava

8

Kijev

3

Moskva

-1

Oslo

3

St. Peterburg 2 Atina

19

Pariz

12

Minhen

10

Budimpeшta

10

Stokholm

5

Америчкитаблоидипишуда сусереперЏеј Зи иглумацРоберт де Ниро свађалиуједном познатом ресторанууЊујорку, аразлогјебионеузвраћенипозив. ЏејЗије, наводно, требало да сними песму за Де Ниров филмски фестивал Трајбека, алиједоговорпропаозатошто се репер није јављао на телефон. Када су се на прослави рођенданаЛеонардадиКаприја нашли на истом месту, дошлоједомањесвађе.ДеНиро јеодбрусиореперудасамоневаспитани људи не узвраћају нашест телефонских позива. Далијепричаовербалном сукобу глумц а и реп ера истинит а или само трач америчкихтаблоида,знају само они који су присуствовалиДиКаприовојзабави.

VIC DANA Две плавуше купују карте у позоришту. - За „Хамлета„ - упита благајница. - Ма, не, за нас две.

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

96 (-8)

Slankamen

226 (-14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

177 (-9)

Zemun

291 (-16)

Bogojevo

168 (-10)

Panчevo

300 (-22)

Smederevo

470 (-20)

Baч. Palanka 188 (-10) Novi Sad

183 (-13)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

160 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (-2)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

216 (-16)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-60 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 202 (-16) Beograd

Kusiћ

236 (-16)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV

Dnevnik 26.novembar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement