Issuu on Google+

NOVI SAD

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 26. SEPTEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22851 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TEMA „DNEVNIKA”

GORDANA MATKOVI], SAVETNICA PREDSEDNIKA SRBIJE, ZA „DNEVNIK” GOVORI O REFORMI PENZIJSKOG SISTEMA

Penzije mogu rasti, ali mora biti mere Kada se govori o zahtevu da prose~ne penzije treba da iznose 60 procenata prose~ne zarade, to su{tinski zna~i zalagawe da se penzije indeksiraju sa zaradama, ka`e za „Dnevnik” Gordana Matkovi}, savetnica predsednika Srbije. „Postavqa se, me|utim, pitawe arbitrarnosti tog udela od 60 odsto. Jer, u prosek ulaze i oni koji su radili samo 15 godina, pa porodi~ne i invalidske penzije koje su po prirodi stvari ni`e i sli~no. Pravo pitawe je kolika je penzija nekog ko je radio pun radni vek u odnosu na prose~nu zaradu. A prema ovom pokazatequ na{e su penzije, za sada, adekvatne. U realnom iznosu one jesu male, ali su nam, na `alost, male i plate i socijalna davawa, pa i celokupni dru{tveni proizvod”, obja{wava nekada{wa ministarka socijalne politike. str. 5

Nisu klinci za mame i tate

str. 6

NASLOVI Alternativna medicina

\or|e Randeq Sudska ne`nost

Goran Bogdanovi} Sa Pri{tinom prvo o lak{im temama

Sava Stojkov

PREVRNUO SE AUTOBUS KOD SREMSKIH KARLOVACA

Mu{karci (ne) vole `ene s gre{kom

INTERVJU NEDEQE

Bora Oti} Vrgolan str. 7

Agrar i EU

I paorluk mora da vidi sve zvezdice

Zoran Taler

Nema antisrpstva, samo realnosti

Foto: B. Lu~i}

Teofil Pan~i}

@eqko Markovi}

Grupni portret sa slamnatim {e{irima

Lak{e povre|eno sedmoro putnika Sedmoro putnika „Severtransovog” autobusa na redovnoj liniji Beograd - Novi Sad povre|eno je sino} oko 18 sati na ulazu u Sremske Karlovce, kod stare deponije. Prema prvim informacijama iz policije, autobus se iz za sada neutvr|enih razloga, po svoj prilici usled neprilago|ene brzine po ki{ovitom vremenu, bo~no prevrnuo na kolovoz i zakr~io saobra}ajnicu. Sre}om, na prevrnut autobus

Sunce i oblaci

Najvi{a temperatura 24 °S

I MIRIS I UKUS: Selen~anke su ju~e na platou ispred Doma kulture izlo`ile sijaset |akonija privla~nih posetiocima koji su se tiskali da pomiri{u i probaju neko od tradicionalnih slova~kih jela. Laureat „Dnevnikove” nagrade za najboqe jelo je baka Ana Rago, koja je svoju tortu od pala~inki napravila zajedno s unukom Patrikom. str. 16

niko nije naleteo. Saobra}ajni policajci su vi{e ~asova naizmeni~no propu{atali automobile, ali ne i kamione, pa su stvorene duga~ke kolone. Prema na{im nezvani~nim saznawima, svi povre|eni su jednim vozilom Hitne pomo}i prevezeni u Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine. Kako se radilo o lak{im telesnim povredama, nakon lekarske intervencije oni su pu{teni ku}i. M. V.


2

DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

CITATI

Srbija je bila najuspe{nija u vreme kada je Demokratska stranka Srbije vodila Vladu

Lider DSS-a Vojislav Ko{tunica

Bez potro{enih

Ho}e i Amerikanci

Predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi} izjavio je da pregovore Srbije sa kosovskim Albancima ne smeju da vode stari kadrovi koji su se pokazali neuspe{ni. "Potro{eni qudi, sa katastrofalnim rezultatima, ne smeju dobiti priliku da sprovode novu politiku. Rezultati }e biti isti, a Srbija i kosovski Srbi }e izgubiti veliku priliku da, kroz ove razgovore, dogovor sa Albancima dobije druga~iju dimenziju i pru`i izvesniju budu}nost celom regionu", rekao je Jovanovi}.

Ameri~ki ambasador na Kosovu Kristofer Del izjavio je da }e se u predstoje}em dijalogu Beograda i Pri{tine razgovarati o celom Kosovu, bez "specifi~nih razgovora o severu". „Sever je deo Kosova. I o severu se mo`e diskutovati isto kao i Prizrenu ili Pri{tini”, rekao je Del. On se ina~e zalo`io za to da u razgovorima u~estvuju i predstavnici Sjediwenih Dr`ava. „Razumemo da gra|ani i vlada Kosova `ele da i mi budemo prisutni”, rekao je Del.

CRNA HRONIKA UHAP[EN DVOJAC OSUMWI^EN ZA UBISTVO U NOVOM SADU

Preminula `rtva pucwave na Novom nasequ Novosa|anin Grujica Mitrovi} (1988) na kojeg su prekju~e oko 14.30 sati pucala dvojica mladi}a na novosadskom Novom nasequ u Ulici Todora Jovanovi}a Toze kod broja 4 a (Tozino soka~e), umro je ju~e oko 16 ~asova u Klini~kom centru Vojvodine. Povodom ovog zlo~ina o kome je "Dnevnik" pisao, pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije i `andarmerije ju~e su oko podneva na Bulevaru kraqa Petra Prvog uhapsili Novosa|anina Marka P. zvanog "Amer" (1983), a pet sati kasnije i drugoosumwi~enog Gorana M. "Gogija" (1984), na tre}em spratu u istoj ulici na broju 89. Goran, koji nosi isto prezime ali nije ro|ak `rtve, tereti se da je je pucao i tako po~inio te{ko ubistvo, a Marko za pomagawe prilikom izvr{ewa tog krivi~nog dela, saznajemo nezvani~no od izvora bliskog istrazi. Ina~e, prilikom provaqivawa policije u stan neko je na travwak ispred zgrade izbacio plasti~nu kesu sa desetak grama supstance za koju se pretpostavqa da je heroin, a u prostorijama je prona|eno nekoliko no`e-

Srbija spremna za dijalog

Predsednik Srbije Boris Tadi} poru~io je ju~e u Wujorku da je Srbija spremna za dijalog sa Pri{tinom, u uverewu da }e vode}a uloga Saveta bezbednosti u odre|ivawu sveobuhvatnog re{ewa kosovskog pitawa ostati dominantna i dati legitimitet ishodu celog procesa. "Pozicija Srbije se nije promenila. Srbija nikada ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova ni eksplicitno, ni implicitno. To je i u na{em Ustavu", rekao je Tadi} u obra}awu 65. zasedawu Generalne skup{tine UN. On je, me|utim, naglasio da je Srbija spremna da se ukqu~i u proces za koji se nada da }e dovesti do obostrano prihvatqivog kompromisnog re{ewa problema Kosova, u okviru globalno prihva}enog prava prava UN. Predsednik Srbije je podsetio da je dijalog Beograda i Pri{tine omogu}en Rezolucijom Srbije i EU o mi{qewu Me|unarodnog suda pravde, koju je pre nekoliko sedmica usvojila Generalna skup{tina. "Ta rezolucija je su{tinski statusno neutralna i svako drugo tuma~ewe ne odgovara istini. Srbija pozdravqa tu rezoluci-

ju. Radujemo se ukqu~ivawu u proces koji }e, nadajmo se, dovesti do obostrano prihvatqivog kompromisnog re{ewa problema Kosova", rekao je predsednik Srbije. Tadi} je ponovio da je savetodavnim mi{qewem MSP potvr|eno da Kosovo ostaje pod prelaznom adminstracijom Ujediwenih nacija, kao i da na snazi ostaje Rezolucija 1244 i okvir UN za

Hilari dolazi u Beograd Predsednik Tadi} izjavio je sino} da }e uskoro zvani~no posetiti SAD. On je za „Glas Amerike najavio i da }e ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton u oktobru posetiti Beograd. funkcionisawe privremnih institucija u pokrajini. "Centralna i vode}a uloga Saveta bezbednosti u odre|ivawu sveobuhvatnog re{ewa kosovskog pitawa ostaje dominantna i da}e legitimet rezultatu. Sud, dakle, nije odobrio pravo pokrajine na sece-

siju od Srbije, niti je podr`ao stav da je Kosovo suverena dr`ava. Mi{qewe suda je jasno: unilateralna deklaracija je samo 'poku{aj kona~nog odre|ivawa statusa Kosova' ", rekao je Tadi}. Isti~u}i da je Srbija spremna za razgovore i pozivaju}i dr`ave ~lanice UN da se ukqu~e u taj dijalog, on je istakao da razgovori zahtevaju poverewe. "Uskoro }e dve strane razgovarati prvi put posle mnogo godina. Moramo biti strpqivi i usredsrediti se na ona pitawa koja }e omogu}iti izgradwu poverewa na obe strane. Bi}e mnogo pitawa za razgovor i neka od wih }e biti komplikovana", ukazao je Tadi}. Po wegovim re~ima, od su{tinskog je zna~aja za zemqe ~lanice koje nisu priznale nezavisnost Kosova da ostanu pri tom stavu tokom procesa dijaloga. "To }e predstavqati zna~aj doprinos stavu da unilatealni poku{aji nametawa re{ewa za etni~ke ili teritorijalne sporove nemaju legitimitet i na taj na~in spre~iti Kosovo da postane opasan i destabilizuju}i presedan", poru~io je predsednik Srbije.

DANAS POVRATAK OJA\ENIH MATURANATA

Specijalci hapse osumwi~enog Gorana M.

va i pribor za u`ivawe droge. Mladi} koji je tom prilikom zate~en u stanu gde je obavqeno hap{ewe za sada se ne dovodi se u vezu s ubistvom, ali nije iskqu~eno da }e mu se staviti na teret pomo} izgredniku posle ~iwewa krivi~nog dela, kazao nam je na mestu hap{ewa osumwi~enih {ef kriminalisti~ke policije i ove akcije Sa{a Barjaktarovi}. Kako saznajemo, mogu}e je da je Grujica, koji je redovno ve`bao u teretani, nastradao iz osvete zato {to je prethodno nekog od napada~a pretukao. Prema re~i-

ma o~evidaca, ovog mladi}a je posle treninga, dok je izlazio iz radwe i sedao na svoj skuter, napao tandem koji mu je pritr~ao, a on je pri tom poku{ao da umakne baciv{i dvoto~ka{, ali je uspeo da se udaqi samo desetak metara pre ispaqivawa najverovatnije pet hitaca. Navodno, najmawe jedan metak mu je pogodio stomak, a drugi preponu, pa je krvarewe bilo obilno. Od momenta dolaska u Klini~ki centar Vojvodine, stawe ovog mladi}a je bilo kriti~no. Sutra o~ekujemo vi{e zvani~nih detaqa o ovom doga|aju. M. V.

RAWENI U PQA^KI ZLATARE „[IKET” VAN @IVOTNE OPASNOSTI

Policija traga za licem sa Interpolove poternice Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije su nakon preksino}weg hap{ewa osumwi~enog za pqa~ku zlatare "[iket" u @elezni~koj ulici u centru Novog Sada, u kojoj su dve osobe povre|ene rafalnim hicima iz pi{toqa, i ju~e tragala za drugoosumwi~enim Andrijom B. (1987), crnogorskim dr`avqaninom iz Kotora. Kako je "Dnevnik" pisao, preksino} je u spektakularnoj akciji policije i `andarma u civilu u Ulici Vase Staji}a, nedaleko od zlatare koja je opqa~kana, uhap{en Nenad S. (1953) iz Para}ina pod sumwom da je po~inio krivi~na dela poku{aja te{kog ubistva, nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija kao i neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila, dela u narodu zvanom kra|a automobila. Osumwi~enima se pripisuje da su u no}i izme|u ~etvrtka i

BORIS TADI] NA ZASEDAWU GENERALNE SKUP[TINE UJEDIWENIH NACIJA NAJAVIO RAZGOVORE S PRI[TINOM

Osumwi~eni Andrija B.

petka ukrali "audi" na novosadskom Limanu, zamenili registarske tablice i parkirali automobil u Ulici Vase Staji}a, a u wemu ostavili dva pi{toqa s municijom od kojih je jedan automatski "{korpion". Oni se daqe terete da su prekju~e oko podneva, maskirani kapama i maramama

preko lica, upali u pomenutu zlataru iz koje su odneli nakit, a tom prilikom su raweni Novosa|ani Eleonora Urban (1986) i Aron [iket (1985). Elenora je nakon operacije van `ivotne opasnosti i opravqa se, nezvani~no saznajemo. Ona je zadobila povrede koje su odmah okarakterisane kao opasne po `ivot – kur{umi su pogodili plu}a i rame. Aron je tako|e rawen u rame i on nije `ivotno ugro`en, saznajemo u Klini~kom centru Vojvodine, gde su zbrinuti povre|eni. Ina~e, Aron je sina vlasnika zlatare, a Eleonora je wegova devojka, zaposlena u toj radwi. U momentu pqa~ke, u zlatari je prema na{im informacijama bilo desetoro qudi. Za Andrijom B. su, ina~e, crnogorski pravosudni organi raspisali Interpolovu poternicu za otmicu i nedozvoqeno dr`awe eksplozivnih materija. M. V.

Smrtno stradali radnici „^isto}e” U saobra}ajnoj nesre}i u nasequ Bor~a na Zrewaninskom putu poginuli su radnici Zumer [aqa (25) i Kenan Beri{a (20) dok su stajali pored vozila JKP "Gradska ~isto}a" koje je praznilo kontejnere. Kamion {leper je udario u putni~ki automobil marke "punto" koji je stajao iza vozila tog javnog preduze}a. U sudaru putni~kog automobila i kamiona "Gradske ~isto}e" na licu mesta je poginuo [aqa, dok je Beri{a povredama podlegao u

Urgentnom centru. Te{ke telesne povrede opasne po `ivot zadobio je voza~ "fiata punta" V.S. (27) koji je, prema saop{tewu policije, posle prijema na odeqewu reanimacije, preba~en u operacionu salu Urgentnog centra. Protiv voza~a kamiona marke daf, koji je u~estvovao u saobra}ajnoj nesre}i, bi}e podneta krivi~na prijava, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije.

Suboti~ani ipak videli Firencu U~enici sredwe ekonomske {kole "Bosa Mili}evi}" iz Subotice koji su u petak ostali bez prtqaga i putnih isprava po{to je jedan autobus kojim su putovali ukraden, a drugi o{te}en nedaleko od Rima, vra}aju se danas sa studijskog putovawa po Italiji. Ambasada Srbije u Rimu pobrinula se da u~enici dobiju dokumenta po ubrzanoj proceduri, a prevoznik "Subotica trans" uputio je u petak novi autobus po u~enike. Jo{ nema zvani~nih informacija o tome ko je ukrao autobus koji je bio na velikom parkingu na ulazu u Rim, gde su u~enici pravili pauzu. I pored neprijatnosti koju su do`iveli, studijsko putovawe nastavqeno je po planu. STOJAN JEVTI], PKS

Monopoli gre{ka dr`ave Monopoli na tr`i{tu hrane u Srbiji nisu nastali zato {to je dr`ava zatvorila tr`i{te, niti zato ga je previ{e otvorila, ve} zato {to je prodala najve}a preduze}a prehrambene industrije, koja su nekad bila ili svojina zadruga ili dislocirana izvan trgova~kih centara, izjavio potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jevti}. On je povodom tvrdwi da su monopoli prehrambene industrije nastali i jer nam je tr`i{te suvi{e za{ti}eno pa su cene visoke, rekao da ni to nije ta~no, dodaju}i da "danas najmawe govorimo o proizvo|a~ima na selu, {to se vidi na primeru mleka, gde su celu pri~u vodili oni koji snabdevaju tr`i{te sa samo 18 odsto proizvodwe". Jevti} je ukazao da je 82 odsto proizvodwe tr`i{nih vi{kova na selu, a te proizvo|a~e niko ni{ta nije pitao, dok su oni istovremeno izlo`eni najve}oj eksploataciji jer se wihov promet uglavnom odvija preko nakupaca, tako da oni i ne znaju {ta se de{ava na tr`i{tu.

Za u~enike ~iji je autobus ukraden obezbe|en je lokalni prevoz kako bi stigli do Firence, svog posledweg odredi{ta. Na studijski boravak u Italiju oti{lo je 20. septembra 88

u~enika iz Subotice, koji su po utvr|enom programu obi{li Padovu i Rim, a bilo je predvi|eno da na povratku ku}i, posete Firencu.

S V E T

Uhap{en zlo~inac iz „Lore” Miqenko Baji} (44), osu|en na {est godina zatvora zbog ratnih zlo~in u splitskom zatvoru „Lora” 1992, uhap{en je ju~e u blizini Omi{a nakon {est godina bekstva. Vrhovni sud Hrvatske je po~etkom 2007. potvrdio nepravosna`nu presudu @upanijskog suda u Splitu kojom su osmorica biv{ih pripadnika 73. bojne Vojne policije osu|ena na ukupno 53 godine zatvora zbog ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva 1992. u vojno-istra`nom centru Lora. Ta osmorka se tereti da je u "Lori" bez ikakvog pravnog osnova dr`ali ve}i broj zatvorenih civila, uglavnom srpske nacionalnosti, fizi~ki i psihi~ki ih zlostavqali, mu~ili i telesno ka`wavali. Do smrti su premla}eni civili srpske nacionalnosti Nenad Kne`evi} i Gojko Bulovi}.

RETROVIZOR „ Predsednik Vlade APV Bojan Pajti} izjavio je da pokrajinska administracija podr`ava najavu Grupacije VAC da pokloni svoj udeo od 55 procenata u zajedni~kom dru{tvu „Dnevnik Vojvodina pres”, koje izdaje list „Dnevnik”, zaposlenima u DVP-u. „Mi ne `elimo zaposlenima da osporimo pravo na 55 odsto u~e{}a jer su oni bili nosioci razvoja lista i najvi{e su u taj list dali”, rekao je Pajti}. „ Ministri inostranih poslova EU razgovara}e o zahtevu Srbije za ~lanstvo u Uniji 25. oktobra u Luksemburgu, najavio je {ef belgijske diplomatije Stiven Vanakere. Odluka o prosle|ivawu srpske aplikacije Evropskoj komisiji mora biti doneta jednoglasno od strane svih 27 ministara zemaqa ~lanica EU. „ Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc nije zadovoqan saradwom Srbije u pronala`ewu Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a i ka`e da Beograd mora u~initi vi{e. On je obrazlo`io da u Srbiji "postoji jaz izme|u izra`ene politi~ke spremnosti" za hap{ewe begunaca, toka potrage i "onoga {to je neophodno u~initi" da bi ona bila uspe{na. „ Lider Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} nije iskqu~io mogu}nost koalicije s DS-om i SNS-om posle narednih izbora. "O tome do sada nije bilo re~i, ali i to je otvorena opcija", rekao je Da~i}. „ Generalni direktor "Srbijagasa" Du{an Bajatovi} upozorio je da ako gas ne poskupi bar 18,2 posto i toplane ne izmire zaostale dugove, grejawa ne}e biti ve} u februaru. Bajatovi} je dodao da je sada na potezu Vlada Srbije, koja pod hitno mora da re{i taj problem. „ Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je na po tri meseca zatvora Milo{a Mladenovi}a i Danila @u`u zbog napada na novinara nedeqnika „Vreme” i kolumnistu „Dnevnika” Teofila Pan~i}a. To je, ina~e, duplo bla`a kazna od najbla`e zapre}ene za krivi~no delo za koje je sud na{ao da su krivi. Tu`ila{tvo je najavilo `albu na presudu.


c m y

DNEVNIK

INTERVJU

GORAN BOGDANOVI], MINISTAR ZA KOSOVO I METOHIJU

Sa Pri{tinom prvo o lak{im temama ve je izvesnije da }e ve} tokom oktobra po~eti najavqeni razgovori Beograda i Pri{tine. Ministar za KiM Goran Bogdanovi} ponovio je da o~ekuje da se na dnevnom redu na|e i pitawe statusa, bez obzira na decidiran stav kosovskog politi~kog establi{menta, kao i najve}ih dr`ava EU i Va{ingtona, za koje je nezavisnost „nepovratna”. – Posle sastanka predsednika Srbije Borisa Tadi}a i visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton, sasvim je izvesno da }e dijalog Beograda i Pri{tine zapo~eti razgovorima o otvorenim pitawima koja mogu biti lako re{ena. To je na~in da se stvori uzajamno poverewe, {to je veoma va`no kada po~nu razgovori o statusnim pitawima, a do kojih }e u jednom trenutku neminovno morati da do|e. Realnost je, naime, da su takozvana tehni~ka pitawa i status me|usobno povezani uzro~no-posledi~nim vezama. Ne mo`ete da re{ite jedno pitawe, a da drugo presko~ite ili gurnete pod tepih. Uostalom, i sam generalni sekretar UN Ban Ki-mun ka`e da se mora razgovarati i o statusu. Mislim da su te ~iwenice svesni svi, samo je pitawe tajminga i forme kad }e se status na}i na dnevnom redu – izjavio je Bogdanovi} za „Dnevnik”. z Evropski komesar [tefan File poru~io je da Srbija ne}e mo}i da u|e u EU ako „prethodno na odgovaraju}i na~in ne re{i pitawe Kosova”. Zna~i li to da }e Srbija na kraju ipak morati da bira izme|u EU i Kosova? – Dogovor predsednika Tadi}a i Ketrin E{ton jo{ jednom je pokazao da Srbija lako nalazi zajedni~ki jezik sa Unijom, {to je od izuzetne va`nosti. Upravo na{e zalagawe za dijalog i jeste usmereno ka re{avawu kosmetskog problema, obostrano prihvatqivim kompromisom, kako bi bez balasta decenijskog konflikta Srba i Albanaca u{li u EU. Nikome nije u interesu, pre svega nama, a potom ni Briselu, da se u EU uveze jo{ jedan zamrznuti konflikt, nego da se on razre{i pre ulaska u Uniju. Izme|u ostalog, zato je i nastala zajedni~ka rezolucija EU i Beograda. I nema potrebe da se u ovom trenutku bilo ko bavi dra-

S

mati~nim izborima, jer Beograd u Briselu ima saveznika. S druge strane, Srbija treba da ostvaruje evropske standarde i `ivi po evropskim principima, pre svega zbog sebe same i sopstvene konkurentnosti i snage. A kada }e i kako daqe evrointegracije i}i, ne zavaravajmo se, to ne zavisi samo od Kosova ili Haga – to zavisi i

od stawa i zamora same EU, oko toga treba biti realan. U svakom slu~aju, stav Beograda je potpuno jasan i zna se na{a crvena linija ispod koje ne}emo i}i na {tetu dr`avnih i nacionalnih interesa. z Ketrin E{ton je izjavila da EU ne vidi potrebu da Ujediwene nacije budu deo razgovora Beograda i Pri{tine. Ho}e li Vlada Srbije ipak insistirati na prisustvu Unmika? – Ukoliko se ne varam, i rezolucija Srbije i EU, o kojoj se toliko govorilo, kao i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, pa i raspore|ivawe Euleksa na Kosovu i Metohiji – sve su to aktivnosti koje su imale okvir i bile pod kapom svetske organizacije. Nesumwivo, centralnu ulogu u predstoje}em dijalogu ima}e EU. Me|utim, neminovno je da }e zbog svog iskustava, kapaciteta, Ujediwene nacije dati zna~ajni doprinos u ovom procesu. Naravno, tako|e adekvatnu ulogu ima}e Rusija i Sjediwene Dr`ave. z Koja bi to „tehni~ke teme” prve trebalo raspraviti, po vi|ewu Beograda?

– Molim za jo{ malo strpqewa i bez javnog licitirawa, jer smo jo{ u ranoj fazi pripreme dijaloga. Ali ponavqam da je praksa uglavnom pokazivala da tzv. “tehni~ke teme” uvek dovedu do statusa. A podsetio bih da su to kao teme sadr`ane u planu od {est ta~aka, kao i u ranijim pregovorima: bezbednost, qudska prava, decentralizacija, kulturna ba{tina i nasle|e... z Pojedini briselski zvani~nici najavquju mogu}nost da }e Srbija biti upozorena na to da ne spre~ava u~e{}e Kosova u regionalnim inicijativama. Ho}e li na tom tragu Srbija, recimo, ubla`iti stav kada je re~ o kosovskim carinskim pe~atima ili oko polo`aja Kosova u Cefti? – Ovo ministarstvo se bavi ne toliko spoqnopolit~kim, koliko terenskim, svakodnevnim aktivnostima. U tom smislu, ne vidim prostor da se mewa na{ stav, ukoliko Vlada ne zauzme novu ili izmewenu poziciju . z Povratak Srba proteranih sa KiM veoma je kompleksna tema, izme|u ostalog i zato {to

mnogo prognanika ne `eli vi{e da `ivi na Kosmetu jer strahuje za svoju i li~nu i ekonomsku bezbednost, ili se ve} sku}io u nekom drugom delu Srbije i nema nameru ponovo da se seli. Postoji li strategija kako taj problem re{iti, ili }e se ponoviti „slu~aj Hrvatska”, gde se do danas, i pored naizgled boqih bezbednosnih i ekonomskih prilika, vratilo tek desetak posto prognanika? – Postoji strategija za povratak i odr`ivi opstanak kosmetskih Srba, koju je izradilo Ministarstvo za KiM. Me|utim, kada je povratak u pitawu, kqu~nu ulogu imaju me|unarodne organizacije i zajednica. Na `alost, realnost je takva da demantuje sve koji govore o nepostojawu opasnosti ili po{tovawu qudskih prava. Podseti}u na leto{wi slu~aj svakodnevnih napada na povratnike u metohijsko selo @a~. Napada~i nisu prona|eni ili je sve svaqivano na maloletnike, koji navodno naokolo vr{qaju sa automatskim oru`jem. Brojke govore sve. Podaci UNHCR-a potvr|uju da se, od vi{e od 200.000 intereno raseqenih Srba i drugih nealbanaca, od 1999. godine do danas vratilo samo 18.000 qudi. Od tog broja opstalo je 4.100 Srba, po{to me|unarodna zajednica posle odre|enog vremena ne prati {ta se daqe de{ava sa povratnicima. Na primer, pro{le godine vratilo se mawe od 180 lica. Ukoliko poredimo sa hrvatskim scenarijem, ovde je mo`da slu~aj o ne tako prefiwenom ali vrlo o~iglednom mehanizmu opstrukcije povrataka interno raseqenih lica. U ovom momentu, jedino mo`emo da se kroz me|unarodne organizacije i javnost, borimo protiv opstrukcije povratka i ne dozvolimo da se }uti o realnom stawu na terenu. Uostalom, u predstoje}em dijalogu, svakako va`no pitawe bi}e povratak interno raseqenih lica. On mora da bude masovniji i daleko br`i. „ Miroslav Staji}

nedeqa26.septembar2010.

3

KARMA KOMA

Alternativna medicina

E

vropska unija nema alternativu. Ma jok, samo Srbija nema alternativu, a Evropska unija je ima – mislim, alternativu. Pa dobro, dakle, Srbija nema alternativu osim da ide ka Evropskoj uniji, koja nema alternativu. Ne bre, ni{ta niste shvatili: Evropska unija ima alternativu, to jest, Srbija ima alternativu Evropskoj uniji, zato {to samo Srbija nema alternativu. Jasno? Aha. Dakle, Srbija alternativu nema, osim {to ima alternativu da izabere alternativu Evropskoj uniji, koja ima alternativu. Dogovor? Dogovor. Ajmo sad pred novinare, da objavimo Radosnu Vest. Ovako je to nekako moralo izgledati, nema jo{ ni nedequ dana od tada. Tako su nekako Napredni i Narodni dumali o ulozi alternative u savremenoj srpskoj istoriji, s posebnim osvrtom na Evropsku uniju. Pa su „usaglasili stavove“. Kako? Tako {to su nam rekli da Srbija nema alternativu, a da je Evropska unija ima. I tako su postali alternativa vlasti, koja tvrdi da Evropska unija nema alternativu, a oni, evo, nude alternativno tuma~ewe u pogledu mogu}ih alternativa. A onda su se razi{li svako svojoj ku}i. I pre nego {to su stigli da odmaknu po dvestra metara, ve} iznova nije bilo jasno ni ko je {ta rekao, ni {ta je pri tome mislio a {ta nikako mislio nije. To jest, {ta tu ima alternativu, a {ta je nema. I {ta je ta~no alternativa onome {to navodno ima alternativu, a za {ta ve} Napredni tvrde da nisu ni rekli da ima alternativu, po{to su svesni da nema, samo su u jednom trenutku malo bili dekoncentrisani, pa je nekako ispalo kao da misle da ima. Uostalom, ko boqe od wih mo`e znati da ta Evropska unija nema alternativu – ta, nisu li tu alternativu uporno tra`ili dvadeset godina? Vijali su je pod zidinama Kremqa, motali se oko Zabrawenog grada u Pekingu, obilazili Sadamove palate, pajtali se sa `ivopisnim prijateqem kamila u Tripoliju, sun~ali se pod Fidelovim palmama na kubanskom Otoku Sre}e gde ima svega osim svega onoga ~ega nema, bratimili se sa bezbrojnim na{im egzoti~nim prijateqima iz Pokreta nesvrstanih. Poku{avali da stupe u kontakt sa slobodarskim vanzemaqskim civilizacijama, ali je ~ak i Alf odlu~no odbio da se nagodi s wima, mada su mu spremili zamamne ponude u vidu lazawa. E, kad vam oni koji vi{ekratno – dodu{e, u prethodnoj svojoj politi~koj inkarnaciji – obi|o{e ceo svet i okolinu u potrazi za alternativom ka`u da alternative nema, onda se nad tim vaqa zamisliti. Ovi drugi, me|utim, onako ponosni na svoju doslednost u alternativnom pogledu na stvarnost, s indignacijom odbijaju da se zamisle, jer znaju: zamisliti se nad ne~im, pa to je ve} po~etak Izdaje! ^oveku koji misli sva{ta mo`e pasti na pamet, ~ak i ono {to nikako nije dozvoqeno pomisliti jer je, recimo, u sukobu sa Svetom Ustavnom Preambulom, a to je mnogo gore nego da je u sukobu sa Deset zapovesti, ili tako nekom profanom tri~arijom. Kako god bilo, nije ni stotinak sati qudski potrajalo to rodoquba~ko opoziciono slagawe oko toga da ono {to nema alternativu zapravo ima alternativu, a ve} nije sporno jedino to da tog slagawa vi{e nema, do~im je ve} sporno da li ga je ikada i bilo, ili nam se sve to samo pri~inilo, po{to nas je na pogre{an trag odvela ona nekako detiwasta zabluda da qudi govore ono {to misle. Da je sme{no – jeste, ali nije ba{ osobito spektakularno, jo{ mawe neo~ekivano. Te utoliko nije ba{ ni va`no: da bi ne{to bilo va`no, moralo bi nekako neposrednije korespondirati sa stvarno{}u ovoga sveta, do~im ovo kvaziteolo{ko cepawe dlake natroje oko virtuelnih i bezalternativnih alternativa nije ne{to {to bi zaokupqalo pa`wu ozbiqnih qudi, osim u trenucima dokolice, kad ~ovek bude nekako skloniji da se pozabavi bizarnostima iz rubrike „eto, i toga ima“. Drugim re~ima, sve je ovo vi{e zanimacija pogodna za biv{e premijere u duhovitom nastojawu da podsete na svoje postojawe. ^udno je ovo vreme, u jednoj ~udnoj zemqi. ^udna se ekipa okupila na vlasti, delom s koca, delom s konopca, da ih ~ovek ne zna pomislio bi da ih ni{ta ne mo`e spojiti. A bogme i da im je lako prona}i alternativu. A onda se alternativa sama ponudi, pa je oslu{nemo, i onda nam tek pripadne muka. Zato je ova vlast jedna od najsre}nijih na svetu: retko propusti priliku da uradi ne{to pogre{no, ali onda se javi wena alternativa, pa ka`e: pogre{an put nema alternativu, nego treba terati wime do kraja. Vlast se makar koleba, i bi i ne bi. Dodu{e, koleba se i alternativa, jer wen ozbiqniji deo zna da prave alternative nema. Onaj drugi deo, me|utim, ne posustaje, nego se ponosi svojim izumom: da sve osim wih ima alternativu. Toliko su u to ube|eni da siroti nisu ni primetili da ~ak ni `ivopisnim ~a~anskim galamyijama vi{e ne figuri{u kao ozbiqna alternativa. „ Teofil Pan~i}

danima kada su ponovo u @ARKO KORA] ZA „DNEVNIK” KA@E DA SE NADA ISTORIJSKOJ ODGOVORNOSTI BEOGRADA `i`u javnosti razgovori o Kosovu i Metohiji, ali i pritisci me|unarodne zajednice, postavqa se pitawe da li je srpska strana nau~ila ne{to iz ne tako davne istorije. ga o tehni~kim pitawima – naprihvatimo ono {to nam me|unikaciju sa Pri{tinom. Jer poPodse}awe na Plan Z4 iz 1995. gla{ava Kora}. narodna zajednica stavqa na sto, sledica toga je ne{to {to se u kojim je nu|ena {iroka autonoOn ujedno podse}a da se SrbiKora} konstatuje da se kod nas Beogradu obi~no pre}utkuje, a mija za srpsku krajinu u Hrvatji nudi prihvatawe statusa kan„sve {to se nudi do`ivqava kao to je da sve ve}i broj predstavskoj, ili neuspele pregovore u didata za ~lanstvo u Evropskoj smi{qeni plan da Kosovo ode“. nika op{tina na Kosovu komuRambujeu 1999. u kojima Srbija uniji, ali i „mnogo povoqniji – Srbija od Kumanovskog sponicira sa vlastima u Pri{tinije htela NATO trupe na Kosopolo`aj unutar EU, politi~ki razuma nema nikakave ni forni. U ovom trenutku predstavnivu, samo govore u prilog tvrdwi gledano“. malne, ni su{tinske ingerencici Srba sede i u Ta~ijevoj vladi, da ponuda SAD i EU u eventual– Ne treba zaboraviti ni vrje na Kosovu. Naravno da je tu iako su izbori uglavnom bili nom ’drugom krugu’ ne}e biti bolo eksplicitnu izjavu sa wihove pitawe severa Kosova, ali se u bojkotovani i oni nemaju previqa, naprotiv. Uostalom, danas strane, da EU ne o~ekuju od Srovom trenutku ono ne otvara, {e glasova iza sebe. Ali realvi{e nema RSK, a na Kosovu i ve} se samo tra`i da tehnost je da neki Srbi ve} sede u Metohiji vi{e nema ni srpni~ki pregovori po~nu, toj vladi. Dakle, politika potske vojske, ni policije. Lia potom }e se, pretpostapunog bojkota i nikakve komunider SDU i narodni poslaVide}emo da li je aspiracija vqam, do}i }e i do jedne kacije sa Pri{tinom za poslenik dr @arko Kora} proceBeograda da Kosovo bude te{ke teme, a to je ukudicu mo`e imati samo to da }e wuje u izjavi za „Dnevnik“ sve vi{e Srba nezavisno od Beda je ono {to me|unarodna teritorija sa posebnim statusom, pan polo`aj Kosova – po modelu prihvatqivom ocewuje Kora} ograda sara|ivati sa Pri{tizajednica u ovom trenutku On, me|utim, istovrenom. [to, naravno, Pri{tini i predla`e Srbiji – razumno. za vlasti u Pri{tini meno upozorava da se odgovara – upozorava Kora}. – Me|unarodna zajednica upravo kada ta tema do|e Zamoqen da proceni kako }e tra`i da zapo~nu prvi prebije da prizna Kosova kao uslov na sto ne}e pitati samo Beograd se daqe pona{ati na{e vlasti, govori izme|u Beograda i Priza evropske integracije. U svai Pri{tina, ve} i EU i SAD. lider SDU izra`ava uverewe da {tine, koji su, naravno, polikom slu~aju, mislim da su zahte– Da li je aspiracija Beogra}e „razum ipak preovladati“. ti~ki i simboli~ki vrlo vavi Brisela takvi da bi Srbija da da Kosovo bude teritorija sa – Za Borisa Tadi}a i vlasti u SNS, a u posledwe vreme i DSS. {to se zove istorijska odgovor`ni. Tek treba da se odredi na trebalo da ih prihvati – napoposebnim statusom, po modelu Beogradu dosta je te`ak problem Zna~i, oni }e imati pred sobom nost i ja se nadam da su Tadi} i kom nivou }e razgovori biti, miwe poslanik SDU. prihvatqivom za vlasti u Prina koji na~in da sve {to }e se dejaku opoziciju koja }e cini~no Demokratska stranka svesni te gde }e se voditi, ko }e biti priNa podse}awe da se kod nas {tini? Vide}emo, ali nije mi {avati medijski prika`u. Naravdijalog sa Pri{tinom poku{ati odgovornosti – poru~uje @arko sutan, da li sa posrednikom, ili uporno u javnosti name}e bojajasno {ta Srbija sada dobija tino, situaciju im ote`ava to {to da iskoristi, da bi poboq{ala Kora}. bez wega. Ali, za sada je najbit„ Svetlana Stankovi} zan da }emo izgubiti Kosovo ako me {to odbija bilo kakvu komuim neprekidno „duva za vrat“ svoj rejting. Ali postoji ne{to nije da oni zapo~nu i to pre sve-

U

Uzmimo dok je na stolu


4

DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

INTERVJU

DONKIHOTOVSKA MISIJA VERICE BARA]

Osvajawe slobode

ZORAN TALER, POTPREDSEDNIK GRUPE PRIJATEQSTVA SA SRBIJOM U EVROPSKOM PARLAMENTU

Nema antisrpstva, samo realnosti Evropskom parlamentu po~ela je da deluje Grupa prijateqstva sa Srbijom, koju u ovom trenutku tvore 32 evroposlanika. Grupa je formirana sa idejom da doprinese dubqem i realnijem upoznavawu EP sa na{om dr`avom i wenim evropskim potencijalima. – U Evropskom parlamentu prepli}e se mno{tvo dr`avnih i me|udr`avnih interesa, problema, politika... i ciq Grupe je da poja~a interes ~lanova EP za Srbiju. Dakle, da se Srbija pribli`i Evropi i da se Evropa pribli`i Srbiji – ka`e za „Dnevnik” potpredsednik Grupe, slovena~ki evroparlamentarac iz redova socijaldemokrata Zoran Taler. z Na kom ste poqu uo~ili najve}e nerazumevawe izme|u ~lanova EP i Srbije? – Pre mi se ~ini da nije problem u nerazumevawu, ve} u ~iwenici da, uprkos svim politi~kim proklamacijama, zbog obiqa drugih tema preti opasnost da Srbija i celi Zapadni Balkan budu skrajnuti ili ~ak potpuno si|u s dnevnog reda. To, naravno, nije dobro, ne samo za region, nego ni za EU. Jer, ako sada mo`emo biti relativno zadovoqni stawem stvari na tom prostoru, s obzirom na to da je situacija mo`da najboqa u posledwe dve decenije, sve se to mo`e s malo lo{e sre}e brzo promeniti. z Nedavno je u EP usvojena rezolucija kojom se pet ~lanica Unije, koje jo{ nisu priznale Kosovo, pozivaju da to u~ine. U Srbiji taj gest EP nije ocewen nimalo prijateqskim. – To je razumqivo. No, treba imati u vidu da je odnos snaga u EP takav, odnosno da velika ve}ina ~lanova EP misli da bi bilo dobro da i tih pet dr`ava prizna Kosovo. I takav stav dominira ne zbog toga {to su evroparlamentarci antisrpski nastrojeni, ve} zato {to veruju da bi taj ~in omogu}io jedinstveniju politiku Unije prema Srbiji i Kosovu, te

U

Kafanski stereotip – Postoji stereotip, razvijen po kafanama, da je Evropska unija u velikoj krizi, tik pred raspadom... Ali sam ja, koji je gledam iznutra, uveren u to da ona jo{ uvek ima veliku `ivotnu snagu i potencijal. No, EU ne krije svoje slabosti i kada je bila u najve}im problemima u svojoj istoriji, uspela je da iz wih iza|e jo{ ja~a, da pre|e na jo{ kvalitetniji nivo. da bi samim tim doprineo stabilizaciji prilika i pomirewu Srba i Albanaca. Po wima, pozivawe na istoriju ne vodi nikuda, ve} treba, imaju}i u vidu sve {to se dogodilo tokom protekle dve decenije, vu}i pragmati~ne poteze koji bi donosili novi kvalitet i vodili ka ~lanstvu i Srbije i Kosova u EU. z Sve ~e{}e zvani~nici EU koriste termin „Kosovo je kamen~i} u cipeli Srbije”, koji je `uqa na wenom evropskom putu. Ima li u institucijama Unije ideja kako da Srbija istrese taj kamen~i} a da to ne zna~i priznawe kosovske nezavisnosti? – Ima. Kqu~ je u tome da se putem dijaloga Srbije i Kosova, koji je dogovoren pod pokroviteqstvom EU i visoke predstavnice Ketrin E{ton, konstruktivno re{avaju sva `ivotna otvorena pitawa. I da se na taj na~in do|e i do {to boqih odnosa Beograda i Pri{tine, i do {to boqeg kvaliteta `ivota svih gra|ana u obe dr`ave. A da se, s druge strane, problemati~ne teme koje su optere}ene emocijama, ostave po strani. Re~ju, postoji nada da se kroz re{avawe svakodnevnih problema mo`e do}i do novog kvaliteta koji bi doprineo da pitawe priznawa na kraju i ne bude toliko va`no. Upravo zato niko i ne pritiska zvani~ni Beograd da se saglasi s tim da Kosovo dobije stolicu u UN ili {ta sli~-

no. Druga je stvar {to je to pitawe priznawa prvo pred o~ima srpskim politi~arima. Ali treba biti svestan ~iwenice da te skolasti~ke debate „ho}emo li priznati Kosovo ili ne” imaju bitnu manu: zaboravqaju da qudi `ive dole, da imaju svoje probleme, da im je `ivotni standard veoma nizak i da treba puno u~initi da se on podigne, da im treba boqe {kolstvo, zdravstvo... Naprosto, da im se mora obezbediti boqa budu}nost. z Ako sve bude teklo po planu, Savet ministara bi krajem oktobra mogao doneti odluku o prosle|ivawu srpske aplikacije Evropskoj komisiji. Nakon toga }e Srbija dobiti Upitnik, a me|u va`nim pitawima }e se na}i i ono o teritoriji i stanovni{tvu. [ta }e se dogoditi kada Srbija navede Kosovo kao sastavni deo dr`ave?

i deset godina nakon {to su gra|ani Srbije svojim glasovima smenili re`im Slobodana Milo{evi}a, osvajawe slobode nije nimalo lak ni jednostavan zadatak, ka`e za na{ list Verica Bara}, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ovogodi{wi laureat nagrade “Osvajawe slobode” koju dodequje Fond “Maja Mar{i}evi} Tasi}”. – Predugo traje agonija na{eg dru{tva i entuzijazam koji se pojavio pre decenije potro{en je, a rezultati nisu vidqivi. Ono {to je nagrizalo temeqe i daqe je tu a Srbija se nije makla od “zarobqene” dr`ave – ka`e Bara}eva, dodaju}i da je time i osvajawe slobode mnogo te`e a i “boraca” je sve mawe. – Da li smo mnogo `eleli pa u toj `eqi pregoreli, ili smo nedovoqno spremni u{li u ko{tac sa mnogo ve{tijima i prefigranijima, dilema je pred svima nama koji smo 2000. godine `eleli da mewamo Srbiju. Ona ka`e da je “Osvajawe slobode” zapravo priznawe celom Savetu za borbu protiv korupcije. – Svi smo mi prosto osetili potrebu da uradimo ne{to dobro za dru{tvo. Upravo zbog te obaveze, ali i na{e ~vrste re{enosti, mnogo smo se napatili, jer pre~esto smo ostajali potpuno sami. Istra`ivawe fenomena korupcije vi{e je smetalo Vladi Srbije, ~ije smo savetodavno telo, nego {to joj je odgovaralo. Kao da je samu sebe ujela za jezik {to je odlu~ila da nas osnuje. Ali kada smo jed-

N

nom osnovani, nije nam bilo druge do da grizemo sve, a u prvom redu izvr{nu vlast, jer korupcija u woj ima centar – navodi sagovornica „Dnevnika”. Verica Bara} napomiwe da Savet nije nailazio na razumevawe ~ak ni onda kada je tra`io ono {to je za jednu dr`avu normalno – a to je po{tovawe pravila, te stvarawe i ja~awe institucija. – Mnogi, a ne samo vlast, nisu razumeli koliko je va`no to {to mi radimo, pa je podr{ka izostajala i sa drugih strana, a ne samo od onih koji su nas izabrali da

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

ih savetujemo iako su znali da na{e mi{qewe ne}e po{tovati. Sre}om, ova nagrada je dokaz da nas ipak neko ~uje i da je nekome va`no ne samo to {to postojimo, ve} i to {to javno ukazujemo na postojawe korupcije u ovoj dr`avi – ka`e Bara}eva. Po wenim re~ima, Savet je nebrojeno puta upozoravao na to da neke stvari ne idu dobrim putem, da ono {to se radi nanosi {tetu dr`avi, ali to niko nije hteo ni da slu{a, a kamoli da je hteo da uradi druga~ije od onog {to vlast zamisli i politi~ki dogovori. – Kako se ovde ~ak ni za dokazanu korupciju ne odgovara, ve} se sve zata{ka, Savet su progla{avali nestru~nim i nesposobnim. Ali upravo zbog toga {to smo pokazali da umemo na vreme na uka`emo na problem i znamo kada je korupcija prisutna, kao i ko su weni akteri, moramo nastaviti daqe. I nastavqamo dok se sve ne sazna. Moraju se saznati svi tragovi novca, sve veze onih prqavih para iz Milo{evi}evog vremena, mehanizme kako se on pere i ponovo vra}a u Srbiju. Moraju se saznati “pera~i” i oni koji iz sveta politike stoje iza wih. Jer, sve to ugro`ava stvarawe institucija i dobrih zakona. Bez toga ovoj dr`avi nema napretka a put ka Evropi osta}e samo pusti san onih koji jo{ uvek veruju da mogu naterati na{e politi~are da se pona{aju kao sav normalan svet – zakqu~uje Verica Bara}. „ Qubinka Male{evi}

ANTIEVROPSKA UNIJA SKEPTIKA

Kolebawe nevernih Toma I

– Da, tu mo`e biti problema, pogotovo {to i zbog kakvih drugih interesa neka od dr`ava ~lanica mo`e takve odgovore iskoristi kao razlog za odugovla~ewe, odnosno usporavawe evropskog puta Srbije. Kada ste pomiwali „kamen~i} u cipeli”, zapravo je pitawe za najvi{i politi~ki vrh Srbije da li je u strate{kom interesu va{e dr`ave i srpske nacije da nastavqa sa takvom politikom. Znam puno qudi u Briselu koji iskreno misle da je Kosovo zapravo veliki kamen oko vrata Srbije. Oni se, recimo, pitaju i {ta bi se dogodilo da sutra nekim ~udom Kosovo opet bude pod ingerencijom Beograda? Zar to ne bi Srbiju potopilo, i ekonomski i finansijski i u politi~kom smislu? Da se razumemo, nisu to nikakve antisrpske dileme, ve} racionalne. Uostalom, upravo zbog toga je toliko pozitivno odjeknulo prihvatawe Beograda da uskladi sa EU „kosovsku rezoluciju“ koja je potom bila aklamacijom usvojena u Generalnoj skup{tini UN. Jer, tu je Srbija – preko svog predsednika Tadi}a, koji je o~igledno uzeo stvari u svoje ruke – pokazala da itekako inteligentno ume da na diplomatskom poqu zavr{i posao i iz toga izvu~e velike koristi. E, takvom politikom, koja je i pragmati~na i strate{ka, Srbija mo`e puno uraditi. z Koliko je realno Srbija danas daleko od EU? – Mogao bih spekulisati na tu temu, ali bih ipak radije da to izbegnem. Zapravo, mislim da je od datuma mnogo va`nija ~iwenica koja se pokazala i kod drugih EU kandidatura, na primer slovena~ke. Naime, nije va`an samo ciq, ulazak u EU, izuzetno va`an je i put od kandidature do ~lanstva. Jer ba{ taj dug put – Slovenija ga je prevalila za osam godina – mora maksimalno biti iskori{}en za preobra`aj ekonomije, zakonodavstva, za uvo|ewe vi{ih standarda u svim sferama `ivota, od qudskih prava do ekologije... I `elim da {to pre do|e dan kada }e se srpski i politi~ari i mediji primarno po~eti baviti time na kojim sve poqima Srbija najvi{e zaostaje za razvijenim svetom i da onda to krene da se mewa. To je pravi smisao evropskih integracija. A {to se samih formalnih koraka ka EU ti~e, i mi iz Grupe prijateqstva }emo raditi na tome da na tom planu stvari teku koliko god je mogu}e lak{e. „ Miroslav Staji}

ako je Island pro{le godine zvani~no podneo kandidaturu za ~lanstvo u Evropskoj uniji, nova zvezdica na evropskoj zastavi – a sa wom nove briselske evrokrate, novi EU slu`beni jezik, novi prevodioci itd – u ovom trenutku nije izvesna. Prvobitni zanos iznu|en krahom bankarskog sektora u jeku svetske ekonomske krize u me|uvremenu je splasnuo, pa sad prema posledwim istra`ivawima javnog mwewa, ~ak 60 posto Islan|ana nalazi dobar izgovor za ostanak u samoizolaciji. Uostalom, smatraju ostrvqani, {ta fali Norve{koj ~iji su gra|ani sa~ekali da im vlast zavr{i sve pregovore o ~lanstvu, a onda ~ak dva puta na referendumu glasali protiv ulaska u EU. Tako bi, sva je prilika, glasali i na narednom, ukoliko bi neko uop{te i inicirao novo izja{wavawe. Krug se zavr{ava s [vajcarcima, koji su se na posledwih hiqadu referenduma izja{wavali o svemu i sva~emu – ~ak i o uvo|ewu advokata za `ivotiwe – samo ne o ~lanstvu u EU. – Imamo visoke plate i primawa. Kod nas su kamatne stope, ukqu~uju}i i one za stambene kredite, u pore|ewu s evropskim, veoma niske. Porez na dodatu vrednost u [vajcarskoj iznosi 7,6 odsto, dok je u EU najni`i PDV 15 odsto – podsetio je jedan {vajcarski funkcioner, zadu`en za statistiku, na samo deo razloga koji [vajcarce dodatno uverava da se dr`e podaqe od Evropske unije. Nakon eskalacije ekonomske krize, te rastu}e nezaposlenosti a pada proizvodwe, i gra|ani EU sve ~e{}e postavqaju pitawe: da li je ~lanstvo u Uniji stvarno toliko boqe od samoizolacije? Prema posledwim istra`ivawima Evrobarometra, poverewe u evropske institucije gaji tek 42 posto gra|ana EU, dok 51 odsto ne vidi korist od toga {to im je dr`ava u Uniji. Gotovo petina ~ak smatra da je ~lanstvo lo{e za wihove zemqe. „Evroposkepticizam nije nikakva novost”, ocenio je za na{ list Bo`idar \eli}, potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije. U vremenu krize, veli \eli}, evroskepticizam je na{ao na novo plodno tlo, jer je lako napadati Evropu kako bi se prikrile unutra{we slabosti. Vicepremijer \eli}, me|utim, ukazuje na to da i pored rastu}eg otpora prema EU nijedna dr`ava jo{ nije zatra`ila i{~lawewe iz Unije. – Kriza je na ispit stavila snagu evra i pokazalo se da je on iz ovog velikog testa iza{ao samo oja~an. Testirana je i evropska solidarnost na gr~kom pitawu, i potvr|eno je da je Evropa veoma bitan mehanizam jedinstvenosti tr`i{ta i o~uvawa ukupnog ekonomskog poretka na{eg kontinenta. Pokazalo se da je ~ak i Kini i Sjediwenim Dr`avama itekako stalo da Evropa ostane jedinstvena i stabilna, jer radi se o wihovim najve}im mu{terijama i partnerima – zakqu~io je Bo`idar \eli}. Ina~e, zajedni~ka karta na koju igraju sve politi~ke elite antievropske provi-

nijencije je strah gra|ana od posledica u~lawewa. Islan|ani, na primer, u Evropskoj uniji vide propast svog ribarstva, privredne grane koja im obezbe|uje tre}inu izvoza. Precizno odre|ene evropske kvote izlova ribe bile su svojevremeno i presudni razlog da Norve`ani dva puta ka`u „ne“. Me|utim, istovremeno se previ|a da Norve`ani uredno svoje zakonodavstvo i standarde usla|uju s evropskim, te da su dobrovoqno prihvatili obavezu upla}ivawa sredstava u zajedni~ki buxet, pa su, ukupno gledaju}i, tre}i donator Europske unije! Kada je re~ o Zapadnom Balkanu, problem je {to se na ~lanstvo u EU katkad previ{e gleda kao na ciq po sebi, dok su pri~e o reformama tek puka retori~ka gra|evina. S takvom predstavom o Uniji gra|anima nije te{ko da po pravilu tromi proces evrointegracija i konstantno insistirawe EU na uvo|ewu standarda i za-

3. oktobra 2005. U me|uvremenu je percepcija gra|ana da je ~lanstvo dobra stvar opala sa 73 odsto 2003. na 37 odsto ove godine. Hrvatsku svi vide kao narednog ~lana EU 2011. ili 2012, ali je raspolo`ewe tamo{weg stanovni{tva prema ~lanstvu jedva iznadpolovi~no. Istra`ivawe CRODemoskopa pokazuje da je nakon vi{emese~ne ispodpolovi~ne podr{ke ~lanstvu, preokret trenda u korist pristupu EU zabele`en po~etkom ove godine i nastavqen u junu, pa tako podr{ka iznosi 52,5 posto. ^lanstvu se protivi 37,8 posto. Ipak, u delu medija ve} se studiraju postapokalipti~ni scenariji: {ta bi bilo ukoliko bi gra|ani na referendumu o pristupawu rekli „ne“? Stru~waci tvrde: EU bi sigurno raskinula SSP i ukinula sve privilegije koje proizlaze iz wega, carine na robu pove}ala za 20 posto... I jo{: Unija bi verovatno tra`ila

kona – a pogotovo na wihovoj primeni – kao i na prate}e politi~ke pritiske Brisela, preto~e u smaweni entuzijazam prema „toj i takvoj Evropi“. U svakom slu~aju, jasno je da evroskepticizam danas opstaje na politici isticawa mana i pre}utkivawa benefita (pretpristupni fondovi, donacije itd.), te posezawem za „neprimerenim primerima“: kad se, recimo, ma{e primerom Norve{ke i [vajcarske, onda je lako odbraniti tezu da Evropska unija ima alternativu. Pri tome se u ’sitnice’ tipa „koliki je BDP po glavi stanovnika u zemqama ravnodu{nim prema EU” – ne zalazi! Ipak, treba priznati i to da na mawak emocija gra|ana prema EU u Turskoj, Hrvatskoj i Srbiji uti~e i du`ina procesa pristupawa. Prema sve`im pokazateqima, ~ak 63 posto gra|ana Turske ne veruje da }e wihova zemqa ikada postati ~lanica EU. Podse}awa radi, Turska je kandidaturu podnela jo{ 1987. godine, 1999. je priznata kao kandidat za ~lanstvo, da bi pregovori o ~lanstvu po~eli kada i s Hrvatskom – tek

povra}aj sredstava povu~enih iz pretpristupnih fondova. A Srbija? Najve}i entuzijazam prema EU bio je, prema istra`ivawu Kancelarije za evropske integracije, decembra 2003. godine (72 odsto), a najni`i, iako zna~ajno iznadpolovi~an, decembra 2008. i maja 2009. kada se za pristupawe EU izjasnilo po 61 odsto gra|ana. S obzirom da je Srbija zvani~no tek nekoliko godina u evrointegracionim procesima, a da se referendum o ~lanstvu datira u relativno daleku budu}nost, pretpostavke da }e evroentuzijazam stalno varirati, {to potvr|uju iskustva drugih zemaqa, imaju osnova. Dodatno, odnos EU prema pitawu Kosova – mo`emo se opkladiti – se{}e pojedinim politi~arima u krilo i oni priliku da na ose}awima prema Evropi politi~ki profitiraju, sigurno ne}e propustiti. Ali, wihova ~uvena alternativa tada }e morati da dobije svoje ime i konkretni BDP po glavi stanovnika. Jer, kad se dimna zavesa slegne, ostaju samo brojke. „ Denis Kolunyija


DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

INTERVJU

GORDANA MATKOVI], SAVETNICA PREDSEDNIKA SRBIJE I EKSMINISTARKA SOCIJALNE POLITIKE

Penzije mogu rasti, ali samo s merom lada Srbije utvrdila je predlog izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osigurawu i uputila ga u skup{tinsku proceduru. Promene koje se predla`u ve}inom predstavqaju unapre|ewe sistema, kao u delu koji se odnosi na beneficirane penzije, ili wegovu dogradwu, kada je, na primer, re~ o u uvo|ewu vojnih osiguranika u sistem PIO. Ipak, po oceni Gordane Matkovi}, savetnice predsednika Srbije i eksministarke socijalne politike, najosetqivije je pitawe koje se odnosi na indeksaciju penzija. – Nasuprot trenutnom re{ewu, koje je u uslovima krize podrazumevalo da se penzije ne uskla|uju ni sa tro{kovima `ivota, predlo`eno re{ewe bi moglo da dovede do malog pove}awa realne vrednosti penzija. U tom kontekstu ono donosi poboq{awe polo`aja penzionera. Ostaje, me|utim, pitawe da li je i na du`i rok indeksacija re{ena na najboqi na~in. I ~ini mi se da }e ovo pitawe ponovo biti otvoreno – ka`e nam Gordana Matkovi}.  Sindikati u Srbiji su zapo~eli proteste na kojima tra`e da se predlog zakona o PIO povu~e iz procedure. Koliko su takvi zahtevi sindikata realni? – U ovoj fazi, kada je ve} postignut sporazum sa MMF-om, ne verujem da su realne zna~ajnije promene u onim delovima koji

V

5

sindikate najvi{e interesuju. Ako govorimo o zahtevu da prose~ne penzije treba da iznose 60 procenata prose~ne zarade, to zapravo su{tinski zna~i da se sindikati zala`u da se penzije indeksiraju sa zaradama. Postavqa se, me|utim, i pitawe arbitrarnosti udela od 60 odsto. Naime,

ni`e i sli~no. Pravo pitawe je kolika je penzija nekog ko je radio pun radni vek u odnosu na prose~nu zaradu. Ovakav podatak se koristi i u me|unarodnim pore|ewima. A prema ovom pokazatequ na{e su penzije, za sada, adekvatne. U realnom iznosu one jesu male, ali su nam, na `alost,

Smawiti nezaposlenost i sivu ekonomiju  Ako su ta~ni statisti~ki podaci, trenutno u Srbiji 1,85 miliona zaposlenih „izdr`ava“ 1,6 miliona penzionera. Koliko taj odnos izme|u onih koji rade i onih koji primaju penzije optere}uje Srbiju i {ta je, pored penzionih reformi, potrebno u~initi da bi sistem postao odr`iv? – Podaci nisu dobri, jer su u tih 1,6 miliona ukqu~eni svi penzioneri, i poqoprivredni i iz samostalnih delatnosti. Dakle, i broj onih koji upla}uju ili bi trebalo da upla}uju doprinose je ve}i od 1,85 miliona. Ali je ~iwenica i da zna~ajan broj osiguranika poqoprivrednika ne upla}uje doprinose, da je siva ekonomija i daqe veoma prisutna, kao i da je nezaposlenost visoka. Tek, i na kratak i na sredwi rok posmatrano, jedan od najva`nijih problema u Srbiji je kako smawiti nezaposlenost i sivu ekonomiju, a to je ujedno i osnovni preduslov da penzijski sistem postane odr`iv. U teku}em sistemu finansirawa penzija, koji je karakteristi~an ne samo za Srbiju ve} i za gotovo sve razvijene evropske zemqe, niska stopa zaposlenosti naprosto generi{e probleme i deficit u penzijskom sistemu. sam podatak o udelu prose~ne penzije u prose~noj zaradi nije validan za me|unarodna pore|ewa, na primer. Jer, u prosek ulaze i oni koji su radili samo 15 godina, pa porodi~ne i invalidske penzije koje su po prirodi stvari

male i plate i socijalna davawa, pa i celokupni dru{tveni proizvod.  Ima li odustajawe od najavqenih penzionih reformi alternativu i da li bi bilo dobro da neko od nadle`nih,

kao {to je to u~inio francuski ministar rada, ka`e da ako se sada ne naprave reforme u penzionom sistemu, narednih godina penzija ne}e ni biti ili }e biti mnogo mawe od sada{wih? – Iako naizgled paradoksalno, na{a situacija nije toliko te{ka jer reforme sprovodimo ve} desetak godina. I gotovo da sti`emo do ta~ke kada moramo da ka`emo da su problemi „negde drugde“, a ne u dizajnu penzijskog sistema. Ve}a zaposlenost i pla}awe doprinosa postaju najzna~ajniji faktori, a penzijskom sistemu u ekstremnim uslovima bi ostala jedino mogu}nost da mewa pravila po kojima se penzije indeksiraju. No, na du`i rok posmatrano, i mi bismo, kao neke druge zemqe, morali da razmi{qamo o ugradwi stabilizatora u penzijski sistem koji bi automatski dovodili do promena sa produ`ewem prose~nog trajawa `ivotnog veka, na primer. Ne smemo vi{e da do|emo u situaciju da se, recimo, produ`ava broj godina tokom kojih se penzije primaju, a da 30 godina ne mewamo starosnu granicu za penzionisawe.  Ukazivali ste na to da problem u na{em penzionom sistemu predstavqa i ~iwenica da je mali procenat penzionera do{ao do svoje prinadle`nosti s punim radnim sta`om?

POSTEPENO BOJEWE AGRARA EVROPSKIM BOJAMA

I paorluk mora da vidi sve zvezde lesandro i Karlo Ferensin, poqoprivrednici iz okoline Udina, gaje vo}e, povr}e i cve}e na 17 hektara, {to pod vedrim nebom, {to u staklenicima i plastenicima. Rade udarni~ki tokom cele godine, ali svoj trud vaqano i naplate. Od prodaje rasada vo}a i cve}a s po~etka godine, sve do zime, kod wih nema praznog hoda. Na pet hektara gaje breskve, na dva jabuke, na jednom lubenice, hektar i po je zatvorenog prostora... Tu, nadomak „fabrike“, otvorili su i malu pijacu, ali najve}i deo onoga {to proizvedu prodaju marketima. I ne brinu za plasman jer su ispunili osnovni uslov za izlazak i opstanak na tr`i{tu: ~uvena „tri K“ - kvalitet, kvantitet i kontinuitet. – Imamo poznate kupce i direktan kontakt s wima. Izme|u nas nema posrednika, a to je najbitnije. Zapravo, u svakom momentu znamo {ta tr`i{te tra`i, {ta kupcu treba, i na osnovu to-

A

ga i kanali{emo svoju proizvodwu. Odli~no sara|ujemo sa ERS-om, institucijom koja se bavi istra`ivawima u poqoprivredi, i stalno u~imo - svake godine uvodimo nove sorte – ispri~ali su za na{ list Alesandro i Karlo. Pomenimo i subvencije. Kako smo ~uli od ovih italijanskih poqoprivrednika, one idu od oko 250 do 450 evra po hekatru. Na{e su, podsetimo, oko 130. Uz ovakav agrarni buxet, i ne mogu biti

ve}e. Zbog toga pri~a o tome kako }e od ulaska u EU najvi{e vajde imati poqoprivrednici – nije prazna. U svakom slu~aju, doma}i agrar mogao bi tada da profitira zbog ve}ih subvencija i tr`i{ta, ali i boqe regulative. A do tada je neophodno podi}i konkurentnost na{ih poqoprivredika, omogu}iti im da napreduju i osvoje ta ~uvena „tri K“. – Osnovna razlika izme|u na{ih i poqoprivrednih proizvo|a~a u Evropskoj uniji je wihov nivo subvencionisawa. U EU je zajedni~ka agrarna politika, i ona konzumira preko 40 posto wihovog centralnog buxeta, {to im omogu}uje visoko subvencionisawe poqoprivredne proizvodwe unutar cele Unije i samim tim prelivawe odre|enih tro{kova proizvodwe sa poqoprivrednog proizvo|a~a na dr`avu, u ovom slu~aju na Brisel – obja{wava u razgovoru za „Dnevnik“ pomo}nik ministra poqoprivrede zadu`en za analitiku i agrarnu politiU buyetu EU za 2011. ku Milo{ oko 44 milijarde € Milovanonameweno je agraru vi}. Govore}i o tome {ta je na{a dr`ava uradili da bismo srpski agrar prim a k l i evropskom, da bi na{ seqak postao konkurentan i da bi {to pre do{ao do para iz pretpristupnih fondova, Milovanovi} ukazuje na to da je rad resornog ministarstva obele`ila izuzetno sna`na zakonodavna aktivnost. Doneto je, navodi, vi{e od 30 zakonskih akata, na osnovu wih 150 pravilnika, osnovana je Uprava za agrarna pla}awa kao kanal plasmana pretpristupnih fondova od Brisela ka srpskim poqoprivrednicima, pa zatim Direkci-

Kaskamo i u organizaciji Ogromna razlika izme|u na{eg poqoprivrednog proizvo|a~a i onog u EU je i u stepenu udru`ivawa, bilo da je re~ o asocijaciji, zadruzi... Evropski farmeri su, naime, po pravilu izuzetno organizovani i dobro znaju da prenesu i brane svoje stavove. Na jakim su pregovara~kim pozicijama, bilo da prodaju svoje proizvode ili nabavqaju input za sopstvenu proizvodwu, {to im umnogome olak{ava poslovawe. A gde su na{e asocijacije u odnosu na evropske? Ve}ina nigde ili daleko iza wih.

ja za nacionalne referentne laboratorije kao garant bezbednosti hrane u Srbiji, Uprava za poqoprivredno zemqi{te... – Te{ko je re}i {ta nam je od krupnih stvari ostalo da uradimo jer postoji zajedni~ka politika EU, a wen zakonodavni deo je `iva materija koja se neprestano mewa. Na primer, u novembru ove godine Evropska komisija }e objaviti nacrt izgleda budu}e zajedni~ke agrarne politike za period od 2014. do 2020. Pravci kojima }e oni nastaviti bi}e polazna osnova i za kreatore na{e agrarne politike, kako bismo sopstveni zakonodavni sistem uskla|ivali s onim u EU. I to ne samo zbog samog ~lanstva u Uniji, ve} i zbog koristi koje imamo na samom putu u EU – obja{wava Milovanovi}. On pri tome napomiwe da je Evropska unija na{ najbitniji spoqnotrgovinski partner, te da dr`ave ~lanice EU „konzumiraju“ preko polovine na{eg poqoprivrednog izvoza. Stoga, kako smo u ve}oj meri uskla|eni s wima, u ve}oj je meri olak{an plasman na{ih poqoprivrednih proizvoda na to tr`i{te. – Pred nama je kontinuirani posao. Postepeno treba da svoje zakone bojimo evropskim bojama. Uz to, neophodno je da institucije uobli~avamo po modelu EU, i naravno, veoma bitno je - a ~esto se zanemaruje - da konstantno sa svim u~esnicima agrobiznisa radimo na edukaciji i mewawu uvre`enih stavova. Pre svega s obzirom na zna~aj ovog sektora, ali i na wihov polo`aj na tr`i{tu, kao i na mesto i ulogu dr`ave na tr`i{tu. Sve skupa, to za ciq ima pove}awe konkurentnosti – veli Milovanovi}. Vaqa re}i i to da su kreatori na{e agrarne politike u stalnoj vezi sa Briselom, te da je pre nekoliko dana Evropa konstatovala veliki napredak Srbije u procesu priprema za kori{}ewe pretpristupnih fondova Unije posve}enih ruralnom razvoju, u smislu institucionalnih i zakonodavnih aktivnosti koje su preduzimane u prethodnom periodu. U tom kontekstu nije neva`no navesti da bi u naredne dve godine Srbija trebalo da se osposobi za dobijawe akreditacije koja bi joj omogu}ila povla~ewe 60 miliona evra godi{we iz evropskih fondova. Novac poti~e iz IPARD pretpristupnih fondova i koriste ga iskqu~ivo poqoprivrednici.  Sla|ana Glu{~evi}

– Problem na{eg sistema nije samo u visokom udelu invalidskih penzionera, ve} i u edovoqno dobro postavqenom segmentu beneficiranih penzija, problemima vezanim za penzije poqoprivrednika koji ne pla}aju doprinose... Predlo`ene promene, kao i ranije reforme, trebalo bi da deluju upravo u pravcu eliminisawa dela anomalija. Po{teno govore}i, problem je i da li qudi imaju opciju da rade, da li ima dovoqno posla ili im je jedina opcija da „do~ekaju“ penziju. Ina~e, moramo biti svesni toga da je, kakve god promene se trenutno naprave, potrebno vreme da bi se one odrazile na promenu strukture penzionera, s obzirom na to da je ona velikim delom zadata propisima koji su va`ili pre dvadeset, pa i vi{e godina.  Stavove Vlade Srbije o izmenama Zakona o PIO u javnosti prezentuje potpredsednik Jovan Krkobabi} koji stalno isti~e da penzije do izbora 2012. godine ne}e padati. Da li takve izjave odslikavaju pravo stawe u penzionom sistemu ili , pak, nagove{tavaju da su penzije stvar „vladawa“ a ne ekonomskog opstanka? – ^iwenica je da u jednom dru{tvu prioriteti u pogledu raspodele „kola~a“, odnosno onoga {to dru{tvo ima na raspolagawu, zavise i od ideolo{kih, kon-

ceptualnih opredeqewa. Upro{}eno i ekstremno govore}i, demokratskim procesom na vlast mogu da do|u partije koje }e odlu~iti da penzijski sistem bude promewen na na~in da se iz buxeta minimalno izdvaja za ove namene, a da „sve“ bude ulo`eno u infrastrukturne projekte. Ali mo`e biti i obrnuto. ^iwenica je, tako|e, da i u razvijenim zemqama ima onih koji su izda{niji prema socijalnom sektoru, s tim da je to ipak u mawoj meri uslovqeno ideolo{kim konceptima partija koje se trenutno nalaze na vlasti, a vi{e nekim istorijskim tokovima, po{to se ovi sistemi jako te{ko radikalno mewaju. U svakom slu~aju, ~ini mi se da u na{im uslovima nema velikog manevarskog prostora, odnosno da je tra`ewe razumne ravnote`e izme|u sada{we i budu}e potro{we izuzetno va`no i da kretawe u pravcu bilo kog ekstrema nije dobro.  Qubinka Male{evi}

DU@NI^KE MUKE PO VALUTNOM RIZIKU

[vajcarska kragna za srpske du`nike ko ho}e{ da se zadu`i{, onda to da uspostavi novu hipoteku i osigurawe u~ini u dinarima ili evrima pa kod NKOSK. A sakupqewe papira, pored }e{ mirnije spavati – ovo je najvremena i nervirawa, ko{ta i nekoliko mudriji savet koji se trenutno mo`e dati stotina evra pride. onima koji tek nameravaju da podignu kre– Vrednost valute jedne zemqe je slika dit. Tu lekciju prekasno su nau~ili kliwene privrede – ka`e analiti~ar Hipo jenti koji su podigli kredit indeksiran u banke Jasna Atanasijevi}. – [vajcarska {vajcarskim francima. Ova valuta je ima mali javni dug, deficita nema. Pored sredinom 2008. godine na na{im kursnim toga, izvozna privreda im je sna`na. Zelistama vredela 48 dinara, pro{le godimqe EU imaju, pak, mnogo vi{e problema ne se popela na 60, da bi franak ovih dana sa deficitom; dovoqno je da pomenemo stigao do za mnoge u`asavaju}ih 81,79 diGr~ku. [vajcarci su dobro pregurali krinara. Dodamo li tome podatak da je od zu, a u drugim zemqama se pla{e da ona ima 2007. do danas, evro prema {vajcarcu osladuplo dno, te da za mnoge ono najgore jo{ bio 20 odsto, a u isto vreme dinar prema nije pro{o. Na kraju, i u kriznim vremeevru 32 procenta, jasno je da su ’{vajcarnima, ali i pre wih, {vajcarski franak se ski du`nici’ jako lo{e pokazao kao sugurno utopro{li. ~i{te. Zato i ne treba Istina, ve}ina banaka da ~udi {to je wegova koje posluju na na{em vrednost u odnosu na tr`i{tu jo{ od 2008. ne evro porasla. Ipak, treodobravaju zajmove u toj ba uzeti u obzir da kriza valuti, ali pre toga su ne}e ve~no trajati i saba{ oni bili povoqniji mim tim ni franak ne}e pa je navala na wih bila uvek i}i na gore. zama{na. Kamata za te [vajcarska narodna kredite bila je, podsetibanka do sada nije pokumo, od 4,20 do 4,80 odsto {avala da spre~i ja~awe iliti duplo mawe nego franka, mada to slabi za evro. Podaci Narodne konkurentnost tamo{we banke Srprivrede jer bije ka`u poskupquje izda se od voz. Razlog se Od oko 500 milijardi dinara kredita oko 500 mo`da krije i u gra|anima, 119 milijardi odnosi na milijardi ~iwenici da u zajmove indeksirane u francima dinara strukturi tog kredita izvoza dominigra|anima, 119 milijardi odnosi na zajmoraju prehrambeni i farmaceutski proizve indeksirane u francima, i pogo|eni vodi, a oni su u osnovi mawe osetqivi na svakog meseca moraju da odbrojavaju sve vevalutne promene od nekih drugih. }u sumu. Primer koji o tome dovoqno go– Srpska privreda je vezana za zemqe vori, jeste da je zajam u {vajcarcima u Evropske unije, pa je evro za nas najbitnivrednosti od 50.000 evra imao lane mese~ji – obja{wava ekspert Sini{a Ostoji}. – nu ratu od 22.100 dinara a ove 27.400 – razZato bih na{im qudima preporu~io da se lika od 5.300 dinara nije zanemarqiva. Zazadu`uju u dinarima ili bar da uzimaju to se ’{vajcarski du`nici’ s pravom pitazajmove koji su vezani za evre. Tako }e ju {ta da rade i kakva im je perspektiva. eventualne nevoqe me|unarodnih kretaBanke odobravaju klijentima da jednom wa valuta svesti na mawu meru. Franak je u toku otplate kredita prebace zajam iz prvi s kojim smo se sreli, ali ako ovde buove valute u evre. Oni to i koriste, ali uz de vi{e investitora van EU, mogu se pojadosta komplikacija. Naime, kako direktviti i zajmovi indeksirani u ameri~kim na konverzija nije mogu}a, klijent mora dolarima ili japanskim jenima. A tu bi da nabavi kompletno novu dokumentaciju, rizici i iznena|ewa mogla biti kao kod potvrdu o zaposlewu, visini primawa, da {vajcarca, pa i ve}a. prilo`i ugovor o kupovini stana... Sve to Ono {to je sigurno, to je da apsolutne podrazumeva ponovni izlazak proceniteza{tite nema. Jer, ekonomisti se listom qa, novu dokumentaciju kod nacionalne sla`u u tome da je kretawe kursa kategokorporacije, papire iz katastra je tako|e rija koja je najte`a za predvi|awe.  Du{anka Vujo{evi} potrebno obnoviti. Klijent je obavezan

A


c m y

6

nedeqa26.septembar2010.

TEMA „DNEVNIKA”

KOD NAS SVE VI[E DECE RA\A DECU

Nisu klinci za mame i tate Srbiji je posledwih godina procewena stopa maloletni~kih trudno}a jedna od najvi{ih u Evropi. Sli~na je slika i u pogledu broja abortusa adolescentkiwa, a kako pokazuju stru~na istra`ivawa, do{lo je i do porasta seksualne aktivnosti mladih u tom dobu. Sociolozi smatraju da su te pojave dobrim delom povezane sa sve dominantnijom medijskom „tre{“ virtuelnom kreacijom stvarnosti kao kalamburom nametqivog promovisawa seksualnosti. Seks u raznim pakovawima, sirotiwa bez ‘leba i ga}a, razne groteskne pojave, degradirana porodica, „fensi“ (anti)junaci – te beskrajne pozornice antivrednosti oko kojih lebde kondomi dra`esnih boja i oblika, sve su mawe mesta za u`ivawe u „produ`enom“ detiwstvu. Istra`ivawa, saop{tili su stru~waci, tako|e pokazuju i da ~etvrtina roditeqa ne zna za seksualne aktivnosti svoje dece, dok se jedva wih dvadesetak procenata uop{te interesuje i razgovara o tome. Na~elnica Republi~kog centra za planirawe porodice dr Katarina Sedlecki u razgovoru za „Dnevnik” upozorava na to da „trudno}a nastala tokom adolescencije ima visoku cenu, kako sa individualnog, tako i sa {ireg dru{tvenog aspekta. Zdravstvene

U

letni~kih trudno}a, odnosno pribli`no jednak broj tih trudno}a zavr{ava se ra|awem ili namernim poba~ajem. Doktorka Sedlecki dodaje da namerni prekid trudno}e vi{estruko ugro`ava psihofizi~ko zdravqe adolescentkiwa, jer su kod wih, kako isti~e, zbog nezavr{enog biolo{kog razvoja ~e{}e komplikacije, u odnosu na osobe starijeg `ivotnog doba. – Namerni prekid trudno}e zna~ajno pove}ava rizik za nastanak spontanih poba~aja i prevremenih

Veliki i socijalni problem – Rezultati vi{e istra`ivawa ukazuju da deca iz trudno}a adolescentkiwa ~e{}e imaju usporeni psihomotorni razvoj, sporije se socijalizuju i skloni su maloletni~koj delinkvenciji, a ispoqavaju tendenciju da i sami prerano postanu roditeqi – navodi dr Sedlecki. – Tako|e, adolescentna trudno}a je i veliki socijalni problem, jer se u Srbiji vi{e od ~etiri petine dece majki adolescentnog uzrasta, odnosno ~ak 82 posto, ra|a izvan braka. i psihosocijalne posledice su brojne i ozbiqne, bez obzira na to da li }e ishod trudno}e biti wen namerni prekid ili ra|awe deteta.“ – Neplanirana trudno}a se de{ava i ~esto i rano, a prema nalazima multicentri~ne studije, polovina svih predbra~nih trudno}a se dogodi u prvih {est meseci seksualne aktivnosti. Procena je da se u jednoj kalendarskoj godini u Srbiji dogodi najmawe 50 trudno}a na 1.000 devojaka uzrasta od 15 do 19 godina. Posebno zabriwava odr`avawe relativno visokog nivoa ra|awa pre 17. godine `ivota, s obzirom da te trudno}e nose visok rizik i za majku i za novoro|en~e – nagla{ava dr Sedlecki. Mada je preko 90 odsto trudno}a nastalih tokom adolescencije neplanirano, veliki broj se nastavqa i rezultuje ra|awem deteta. U Srbiji se na taj na~in zavr{ava polovina malo-

poro|aja u narednim trudno}ama. Uz to, u~estalost sekundarnog steriliteta posle namernog prekida trudno}e kod `ena koje prethodno nisu ra|ale iznosi do 14,4 procenata – ka`e dr Sedlecki . Po wenim re~ima, namerni prekid trudno}e ~esto predstavqa i emocionalno traumati~no iskustvo. Kada je re~ o adolescentkiwama, usled wihove psihosocijalne nezrelosti ovakav doga|aj mo`e da rezultuje depresijama, suicidalnim idejama i da dovede do razvoja antisocijalne strukture li~nosti. Istra`ivawa u Srbiji pokazuju da pribli`no za svaku desetu adolescentkiwu indukovani abortus predstavqa te`ak emocionalni stres i neposredni uzrok depresije. Kad je re~ o trudno}i i ra|awu tokom adolescencije, dr Sedlecki napomiwe da se kod adolescentkiwa trudno}a ~esto obelodawuje tek u odma-

klom stadijumu, {to uslovqeno brojnim razlozima. – Kod veoma mladih devojaka uzrok za to naj~e{}e treba tra`iti u wihovoj nezrelosti i neznawu, {to im ote`ava da u prvim mesecima postanu svesne trudno}e. Ima adolescentkiwa koje ne `ele da nastave trudno}u ali nemaju hrabrosti da zatra`e pomo} jer se boje osude okoline. Prvenstveno da }e zbog trudno}e do`iveti kaznu ili odbacivawe roditeqa, stigmatizaciju u svojoj vr{wa~koj grupi, ili da }e morati da prekinu {kolovawe – upozorava dr Sedlecki. – Me|utim, odla`u}i dono{ewe odluke, te devojke se prvi put javqaju lekaru u uznapredovaloj trudno}i kada nema vi{e mogu}nosti da se izvr{i namerni poba~aj. Prema va`e}im zakonskim re{ewima, trudno}a se mo`e prekinuti samo do navr{enih deset nedeqa, i to na zahtev trudnice starosti 16 i vi{e godina, odnosno uz saglasnost roditeqa ili starateqa ako je devojka mla|a. Rizici po zdravqe novoro|en~eta majki adolescentnog uzrasta se prolongiraju i tokom perioda materinstva. ^ak i starijoj adolescentkiwi, koja je fizi~ki sposobna da se na odgovaraju}i na~in brine o svom detetu, mogu da nedostaju emocionalna stabilnost, zrelost i iskustvo koje su preduslov materinstva. Zato se deca maloletnih majki znatno ~e{}e hospitalizuju zbog urgentnih stawa, crevnih infekcija i nezgoda tokom prvih pet godina `ivota. Biv{i sudija, sada advokat Miroslav Todorovi}, ka`e da pred pravosudnim organima ima niz predmeta vezanih za problematiku maloletni~ke trudno}e, a me|u wima i slu~ajeva s tragi~nim epilogom. Jedna takva potresna pri~a, po wegovim re~ima, dobila je nedavno sudski epilog zbog

sumwe da je maloletna devojka po~inila ~edomorstvo. – Momak, tek malo stariji od we, tokom zabavqawa joj je obe}ao da }e zasnovati porodicu, ali je pobegao ~im ga je obavestila da je trudna i ostavio je prakti~no na ulici. Ona nije smela da ka`e {ta joj se dogodilo ni majci ni ocu, boje}i se wihove reakcije. Krila je od svih ~lanova porodice da je trudna, a planirala je da u nekom trenutku pobegne od ku}e i zadr`i bebu. Ipak, nije to u~inila i kada je dobila pro|ajne bolove, u{la je toalet, zakqu~ala se i – desilo se najgore. Dete nije pre`ivelo poro|aj. Zapravo, postoji osnovana sumwa da je neposredno posle poro|aja ugu{ila svoju bebu – pri~a nam Todorovi}. Psihijatri i psiholozi su utvrdili da „analiza psihi~kog stawa maloletnice u vreme predmetnog doga|aja ukazuje da se ona nalazila u stawu akutne stresne reakcije visokog intenziteta, pra}ene ekstremnim psihofizi~kim naporom i afektom straha, usled ~ega joj je sposobnost shvatawa zna~aja dela koje joj se stavqa na teret kao i upravqawa svojim postupcima bila bitno smawena”. Todorovi} nagla{ava da su stru~waci ocenili da je devojka u osnovi pozitivna li~nost, da je htela da zdr`i dete i da nije `elela da se desi to {to se dogodilo, ali da “usled svog nere{enog bra~no-materijalnog i porodi~nog statusa” nije uspela da racionalno reaguje, „{to je dovelo do inkriminisanog dela“. U ovom slu~aju je predlo`ena vaspitna mera poja~anog nadzora organa starateqstva. Me|utim, upozorava Todorovi}, problem nastaje „kada u porodici, koja je, ina~e, kod nas dosta rasturena, te mlade devojke, maloletne majke, nemaju oslonac u roditeqima, sestrama, bra}i, tako da onda stradaju“. – Kad se na|u u delikatnom stawu, a bivaju prepu{tene same sebi, one strahuju, zapadaju u apatiju, depresiju, i na kraju ili ra|aju ne`eqenu decu, koju neretko ostave ili u siroti{tu ili negde na ulici, ili prolaze}i te{ku dramu u toku samog poro|aja re{e da se oslobode svog ploda. Mislim da toga, na`alost, ima i vi{e nego {to se za to zna, ali jedan broj slu~ajeva ostaje ’porodi~na tajna’, a jedan broj nikad ne bude otkriven – zakqu~uje Todorovi}, uz napomenu da postoje i mlade majke koje prate razvoj svog deteta nakon {to brigu prepuste socijalnoj ustanovi, i ako stvore stabilniju `ivotnu situciju – uzimaju ga kod sebe. Ipak, dodaje, ve}ina to ne uradi ve} stvore drugu porodicu i zaborave na ostavqenu decu. „ Jaska Jakovqevi}

IDEALNA PARTNERKA BALKANCA JE SUPERHEROJ ZAROBQEN U TELU ANE KURWIKOVE

Mu{karci (ne) vole `ene s gre{kom M alo koji mu{karac ne bi na pitawe, kakva je idealna `ena? – rekao (ili makar pomislio, ako naglas ne sme da ka`e) da je to ona koja mo`e da bude „dama na ulici, doma}ica u ku}i i kurva u krevetu”. Iako se ~esto u javnosti to negira, ve}ina `ena te`i da to i bude. No, da li je to zaista i mogu}e? Iskusne `ene tvrde da jeste, ali da ta kombinacija ima i svojih mawkavosti. Odnosno, jedan segment uvek }e biti „u zastoju”, s tim da se mu{karci uglavnom `ale da po tom pitawu naj~e{}e oni ispa{taju – i to u spava}oj sobi. Me|utim, u mini istra`ivawu koje je sproveo “Dnevnik”, `ene tvrde da, u te`wi da sve postignu i budu savr{ene za svoje momke i mu`eve, naj~e{}e ostavqaju ku}u u haosu ili zabu{avaju na poslu. Dakle, kakva je detaqnija ta srpska „femme fatale“? Ispostavilo se da doma}im mu{karcima uop{te nije lako udovoqiti, jer nedavno istra`ivawe u kome su u~estvovali mu{karci iz regiona, pa tako i iz Srbije, pokazuje da idealna `ena, za po~etak, mora da voli da se smeje i da ima smisla za humor. Vaqalo bi, ukazali su, da bude `enstvena i senzualna, po mogu}nosti da ima so~ne usne, bademaste o~i i dugu, negovanu kosu. Pre je Balkancima bilo dovoqno da imaju dobru i lepu `enu koja }e da dr`i jezik za zubima. Sada to vi{e nije slu~aj. Naprosto, vi{e ne `ele pored sebe maloumnu lepoticu. Oni sada tra`e da ona bude inteligentna, elokventna i da bude dobar slu{alac i sagovornik. Tako|e, bili bi vrlo sre}ni, pokazuju wihovi odgovori, kada bi ona imala malo zahtevan posao, ali i dobru zaradu, kao

i da bude dobra i predana majka. Podrazumeva se da ume dobro da kuva. Naposletku, da bude po potrebi i ne`na i strasna, i priznaju, uvek spremna na seks. Takav opis `ene koju su na{i mu{karci po`eleli razbesneo bi svako bi}e bez testisa, jer se ~ini da oni pored sebe, zapravo, ho}e da imaju superheroja, zarobqenog u telu `ene. Bi}e da su previ{e gledali crta}e. Kako god, pomenuto istra`ivawe otvorilo je veliku polemiku na jednom doma}em medijskom sajtu. ^itaoci su, naime, ostavqali viziju svoje idealne `ene, i na kraju se u osnovi pokazalo da izgled zapravo i nije toliko va`an, koliko intelekt i temperament. Naravno, ne bi imali ni{ta protiv prsate lepotice sa svim ostalim propratnim vrlinama, ali kako su sami kazali, to je nemogu}e, „jer takvim devojkama pare vire iz o~iju“. Zarad {to boqe ilustracije, prene}emo neke od komentara: “Volim lepo lice, osmeh, lepu kosu i ruke... Ne volim glupe alapa~e koje ne zatvaraju usta, a pri~aju o banalnim stvarima, devojke koje vreme provode gledaju}i {panske serije, „Velikog brata“ i „Farmu“... Ne volim ni iskompleksirane japi-cice u cipelama od 300 evra, koje su udate za svoj posao.” Ovaj odgovor anonimnog mu{karca dobio je najvi{e istomi{qenika; ve}ina je jo{ dodala da se gnu{a i “pozerki”, koje sebe slikaju u izazovnim pozama a onda fotografije postavqaju na fejsbuk. Tek, jedan ~italac odgonentuo je misteriju koju lep{i pol nikako ne `eli sebi da prizna: “Mu{karci mrze kad `ene pla~u. Za nas je to emotivna ucena – te{ko nam pada i u`asno nas frustrira.

Ubija komunikaciju, a samim tim i vezu. Ako `ena pla~e svaki put kad postoji problem u vezi, s wom ne mo`e da se pri~a, a samim tim ni zajedni~ki da se re{i problem. Za nas je to situacija bez izlaza (ako ne ra~unamo vrata, {to je odli~an izbor). A ako ne re{ava{ probleme, oni se gomilaju, a gomila se i frustracija zbog silnih suza, i onda pukne... U redu je kad je devojci te{ko pa pla~e, onda stvarno padamo na suze. Ali ukoliko je to ~esto, onda to razara vezu.“ Jo{ jedan komentar imao je na stotine istomi{qenika. „Kada uspeju da im pomognu na bilo koji na~in, mu{karci se ose}aju korisno; devojka ih tada hvali i uzdi`e {to wima nahrawuje ego“. Da li to zna~i da frajeri onda ipak ne `ele savr{enstvo? Bi}e da ima istine u tvrdwi kwi`evnice Anabele Basalo: mu{karci vole `ene s gre{kom. „ Ivana Brcan

DNEVNIK

ZEMAQSKI DANI TEKU

Sudska ne`nost tj. bezvla{}e

Z

aleteo se nedavno jedan vidno nervozni Beogra|anin na jednu od najve}ih dragocenosti ove na{e Srbijice cele, na na{eg nekada{weg ministra za kapitalne investicije Velimira Vequ Ili}a, lupio ga {aka~ki u ~elo i ekspresno, u roku od odmah, dobio tri godine zatvora. Ne{to kasnije, na{eg najuglednijeg novinara, esejistu, publicistu i kwi`evnika, ~lana Ninovog `irija za dodelu najva`nije kwi`evne nagrade u Srbiji, mog novinarskog kolegu i prijateqa PLANSKI su u gluvo doba no}i, u Zemunu, [e{eqburgu, razume se, sa~ekala dva NAORU@ANA probisveta, tresli ga metalnim {ipkama kao tepih na dvori{tu u prepunom gradskom autobus. I Teofil je ostao `iv samo zahvaquju}i svojoj ogromnoj telesini i rastresitim gabaritima. A ti i takvi probisveti dobili su tri meseca zatvora i otpusnu listu iz pritvora da na odslu`ewe kazne ~ekaju dugi, dugi red. U svemu tome najvi{e nas vre|a i poni`ava da su dvojica zaludnih besposli~ara, lupe`a i probisveta tu kaznu dobila – sasvim protivzakonito, mada od jednog atestiranog op{tinskog sudije sa polo`enim pravosudnim ispitom. Dobili su, tri meseca zatvora za delo za koje je najbla`a predvi|ena kazna – {est meseci. Ta~nije, za to (zlo)delo zapre}ena je zatvorska kazna od {est meseci do pet godina. A ovo {to je sudija protivzakonito presudio ispalo je, eto, ne{to stro`ije od ukora razrednog stare{ine, mada dosta bla`e od ukora direktora, dakle negde je na nivou ukora Nastavni~kog ve}a u osnovnoj {koli. Koju ova dvojica ~ovekolikih stvorewa-{ipkonosaca jedino i imaju zavr{enu. Ta nelegalnost i ina~e blage, ne`ne sud(ij)ske brige o na{im najmla|im „kadrovima“ sigurno ima i o~iglednu poruku, signal, pa i pretwu da, na primer, „mrtva usta ne govore“. Kazna je mogla da bude blaga i u granicama zakona, jer i da je presu|eno da odle`e po {est meseci, mi bismo na sva zvona udarili da je previ|ena ogromna dru{tvena {teta od takvog pona{awa, da je kazna preblaga da bi od we bilo neke vaspitne koristi... Ali se izgleda o~igledno i{lo na izricawe protivzakonite kazne, sudije tu gotovo nikad ne gre{e. Pa je tako ve} i hiqaditi put narodu javqeno, ponovqeno i nagla{eno da na novinare u ovom postkomunisti~kom ruglu od dr`ave - lovostaja nema niti }e ga ikad i biti. A pravde ima taman koliko i dr`ave i nezavisnog sudstva, dakle nimalo. „A Evrope ovde nema ’ni za lek’, ~ak ni u ’Bajerovim’ aspirinima“, znao je jetko da primeti Bora Peki}. Teofil Pan~i} je samo jedan ’novinar~i}’ kojeg jednostavno treba ukloniti kao naftnu mrqu sa asfalta, a onaj Veqa kapitalac, ~ovek nepoznatog stru~nog profila i sa imovinom nepoznatog porekla, on je jedna od najve}ih istorijskih znamenitosti poludele Srbije i wega treba ~uvati i negovati kao Uneskov spomenik nulte kategorije. E, da sam kojom nesre}om ministar pravosu|a, ja bih to isto popodne podneo ostavku premijeru Mirku Cvetkovi}u. A to bih jo{ pre u~inio da sam kojim slu~ajem ministar unutra{wih dela, a istovremeno i potpredsednik te iste Vlade. [to, dakako, nisam, niti bih ikako i mogao da postanem jer je uslov za tako ne{to ~lanstvo u partiji pokojnoga Slobe. I to ne samo pasivni boravak, nego ni mawe ni vi{e nego polo`aj wenog predsednika. Znate, to je onaj SPS koja nam je `ivote upropastio, a ja pola svog jedinog `ivota potro{io bore}i se da tu partiju sru{imo sa vlasti. Da bih sad, kao i ve}i deo punoletnog stanovni{tva mile nam i napa}ene otaybine, glasao i za wu, jer je u paketu sa strankom Borisa Tadi}a. Naravno da sad ne}u ulaziti u obja{wavawe da li smo u pravu, ali iza svega stoji egzaktna ~iwenica da DS i ~itav Pokret za evropsku Srbiju ne bi imali skup{tinsku ve}inu bez partije po~iv{eg Slobodana Milo{evi}a. Ali, bi}e da je neko ovom protivzakonitom presudom za organizovane zlo~ince koji su metalnim {ipkama nasrnuli na uglednog novinara verovatno hteo da ismeje i doti~nog {efa policije. Koji je 22 puta na televiziji pri~ao kako se tom zlodelu mora stati na put, kako }e se sva beogradska policija anga`ovati da se napada~i pohapse i da }e im biti su|eno za primer! Prizna}ete i sami da nemate ba{ u bli`oj okolini ro|ake ili prijateqe – sa~uvaj Bo`e, daleko bilo – za koje se sam ministar unutra{wih poslova toliko anga`ovao, mo`da i samoreklamerski, ali je sve odjednom po~elo da li~i na dr`avu. I probisveti su ekspresno pohap{eni, a Ivica se ponovo slikao i mitingovao. A onda je do{la presuda. I niko nije primetio da je ona izvrgla ruglu sve napore prvog pendreka Srbije, jer za{to je on anga`ovao svu beogradsku policiju da posle ORGANIZOVANI ZLO^INCI dobiju ukor razrednog stare{ine? I kona~no, kupio sam ju~e Teofilovo „Vreme“. A u wemu ni slova komentara, samo vest o presudi. I nema se tu {ta komentarisati, sem da ja li~no dodam: od smrti Slavka ]uruvije pre 11 godina, nijedno ubistvo, nijedan poku{aj ubistva novinara nisu rasvetqeni. Ali su zato sve privatne tu`be protiv novinara koji rade svoj posao odavno rasvetqene, a one koje su na redu – bi}e uskoro. „ \or|e Randeq


DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

INTERVJU NEDEQE

7

SAVA STOJKOV, SLIKAR

talna postavka u somborskoj Preparandiji za wega je najve}e li~no priznawe, vrednije od 30–tak zna~ajnih me|unarodnih i doma}ih nagrada. Jo{ mu vi{e zna~i {to ga je dobio u rodnom gradu, zahvaquju}i somborskom Pedago{kom fakultetu, kolevci na{eg prosvetiteqstva. Slikar Sava Stojkov o tome je snevao jo{ od po~etni~kih dana i vremena kada je, jo{ kao deran, kri{om stavqao crte`e u penxere wegove paorske ku}ice i prislu{kivao kom{ije kako ih komentari{u. Na otvarawu postavke, vojvo|anski premijer Bojan Pajti} rekao je da na wegovim slikama „nema Vojvodine kakva jeste, nego one koju `elimo”, a mi smo panonsku legendu prvo zamolili da to prokomentari{e. – Gospodin Pajti} je jednom jednostavnom re~enicom objasnio su{tinu mog rada. To jeste Vojvodina mog detiwstva koja mi je ostala u dragoj uspomeni i koju `elim da sa~uvam od zaborava. Voleo bih da mlade generacije vide tu idili~nu Vojvodinu kakva je nekad bila, a koja sada rapidno mewa svoj izgled i stil `ivota. z Za{to je va{a Vojvodina tako mirna, spokojna i tiha? – Moje slike su odraz li~ne prirode, koja i jeste kao ova ravnica miroqubiva, tiha i lirska, a moje srce je {iroko i otvoreno prema svima kao {to su i ova na{a panonska prostranstva.

S

ne gledam ~oveka samo vizuelno, ve} celu wegovu li~nost. z Sin Dragan je tako|e slikar, da li je iza{ao iz va{e senke? – Na po~etku likovne staze mog sina Dragana poku{ao sam kao roditeq da mu svojim primerom uka`em kako treba biti iskren i profesionalan, radan i istrajan. Kao i svaki po~etnik i on je imao lutawa i padawa pod uticaje, ali je nakon zavr{ene umetni~ke akademije u Italiji shvatio su{tinu likovne

Vi{e glavom – mawe srcem Prethodni gost “intervjua nedeqe”, novinar Zaharije Trnav~evi}, pitao je „na nevi|eno” Savu Stojkova kada }e razumni qudi, na{i predvodnici, poraditi na podizawu gra|anske i politi~ke svesti svojih sugra|ana? – To je dug proces. Traje generacijama i ne mewa se lako. Mi smo tvrdoglav i emotivan narod i ~esto usvajamo neke stvari malko kasno, kad ve} vidimo da su svi oko nas ne{to uspe{no usvojili. Vi{e treba da razmi{qamo racionalno, a ne emotivno, vi{e glavom a mawe srcem. z Va{e slike su autoportretske? – Jesu, autoportret moje du{e. z Kako ogoqujete du{u aktera portreta? – Osoba sam koja voli i ceni qude iznad svega. @elim da bez ulep{avawa prika`em du{u i karakter na{ih qudi, posebno onog obi~nog, malog vojvo|anskog ~oveka – paora ili seqaka, od kojih sam ponikao. Trudim se da na portretu naglasim karakteristi~ne crte,

umetnosti i do{ao je do svog prepoznatqivog likovnog izraza, koji je odavno iza{ao iz bilo ~ije senke i danas predstavqa izvornu likovnu ideju. z Imate 85 godina, slikate 65, koja je najva`nija lekcija koju vas je `ivot nau~io? – Spoznaja da je qubav najve}a motivacija svake osobe. Ona je pokreta~ka snaga za stvarala{tvo koje je duhovna radost. Kada ta qubav, ujedno, omogu}i

i egzistenciju, onda je to sre}an spoj, ali verujem da snaga qubavi pokre}e i doga|aje oko svakog od nas. z Gra|ani Srbije ne idu u galerije zbog mawka novca, obrazovawa ili ne~eg tre}eg? – Mislim da dana{wi tempo `ivota ostavqa malo mesta za estetsku lepotu i za umetnost. Nije to samo do obrazovawa, novca ili mentaliteta. Jednostavno, sve mawe vremena imamo za sebe i svoje kulturne potrebe. z Za{to ne otkrivate tamnu stranu Vojvodine? – Ja sam mali optimista i sve vidim u ru`i~astim bojama, jer sam okrenut sun~anoj strani `ivota. Pa i Vojvodina na mojim slikama jeste ona stara siroma{ka, paorska, seoska i te`a~ka, ali ja woj dajem portretski karakter te izgleda pomalo idealisti~ki. z Vojvodina nisu samo sala{i, |ermovi i paori, koji moderan simbol bi po vama najboqe predstavio Vojvodinu? – To je wena raznovrsnost. Ona je neka vrste zone izmirewa suprotnosti, razli~itih kultura, navika, obi~aja, jezika, pisama, karakterologija…To je pravi simbol dana{we Vojvodine. Neka tako i ostane. z Obele`avamo 10 godina demokratije u Srbiji, va{ najja~i utisak? – Materijalno nismo jako napredovali, ali slobode ima znatno vi{e, pa

neka se i suo~avaju sva ta razli~ita mi{qewa i gledi{ta, to i jeste vrednost demokratije. Postoji mnogo ve}a sigurnost u svakodnevnom `ivotu, setite se samo penzija pre desetak godina i danas. Dobro je da se okre}emo Evropi i wenim vrednostima, jer mi, posebno mi u Vojvodini, to oduvek i jesmo bili. z Najve}i dru{tveni problem u Srbiji je...? – Nedostatak te`we ka zajedni~kom ciqu i pomalo nedostatak op{te discipline. A taj ciq jeste da boqe `ivimo, da se boqe razumemo i me|usobno poma`emo. Mali smo narod za velike i podele. Svoje treba da volimo, a sve ostale da po{tujemo. z Profesor Veselin Lazi} je na ovom mestu rekao da }e „ravnica ispeglati” bahate i primitivne koji u wu do|u? – Svi smo mi nekada odnekud ovamo do{li. Pre ili kasnije. I sve nas je ovo Panonsko more vremenom smirivalo i pripitomqavalo. Tako je i danas. z Za{to u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti nema stvaralaca iz oblasti filma, fotografije, dizajna, avangarde...? – Mo`da malo robujemo starim shvatawima. U ovim oblastima ima sjajnih i uspe{nih qudi. Pojam umetnosti i nauke u novim vremenima {iri je nego ranije. Ali ga je te{ko i vrednovati. To nije kao u sportu, gde ima{ tabelu pa zna{ ko je prvak. Ali uskoro }e, verujem, i to biti uva`avana poqa umetni~kog i nau~nog rada. z Srbija pre~esto ponavqa gre{ke iz pro{losti, da li je razlog „slabo pam}ewe“ ili ne{to dubqe? – Svako vreme nosi svoje… Istorija jeste u~iteqica `ivota, ali |aci se stalno mewaju… Pa dok ne nau~imo ne{to, ~esto znamo i da stradamo. Mislim da je zato va`no negovati tradiciju u prosveti, kulturi, nauci i `ivotu uop{te. Mnogo toga lepog i pametnog smo dali svetu, a ~esto zaboravqamo na to i na sve one velike qude iz na{e pro{losti. z Da li su vam brojna priznawa breme ili krila? – I jedno i drugo. Ona jesu nadahnu}e, ali i odgovornost koja obavezuje da se kriterijumi ne snize, da se i daqe odgovori izazovima umetnosti koliko god da to tra`i upornosti i snage. Ja ih, uprkos godinama, jo{ imam. „ Igor Mihaqevi}

„JEZIK ZIDOVA” SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA I „DNEVNIK” U OSIJEKU epodno{qivo je lako {partati ravnicom kad se mihoqsko leto udostoji pokloniti nam pa`wu. Kao po navici, putujemo sa Suncem, ruku pod ruku na onu stranu sveta gde je biv{a zemqa bila najdu`a iz novosadske perspektive. Taj je vazduha, koju su Novosa|ani onomad voja` dobranim delom dubokih korevol{ebno sahranili. Osijek se ima wa. Qudi, pejsa` i arhitektura uravpodi~iti i skejt parkom te ruinama note`eno dr`e otklon od balkanskog {to nedvosmisleno upozoravaju da se limesa, pa po{tenom Lali kod Bogojenamernik pribli`ava dvema zonama: va ne mo`e a da ne bude strano kada ga prele`anih ratnih dejstava i akutne qubazne uniforme zamole za putne istranzicije. prave. Da nam je br`ih automobila i Grad kao takav je lep. Usa|en u Slakvalitetnijih drumova, ~ovek do Hrvoniju, zaseo na Dravu, podse}a na Novatske ne bi po{teno gas mogao da vi Sad. Kada bi sisao pare cugom Zapritisne. greba verovatno ne bi dozvolio da mu Na{ je put do Osijeka imao biti duse kqu~ne gra|evine u najstro`em plo isplativ. I{li smo u lepu varo{, centru ru`e tragovima gelera i zuba da ispratimo jednako vrednu predstavu vremena. Svemogu}i nije bio kadar po“Foruma za novi ples” Srpskog narodpraviti velelepnu katedralu sv. Penog pozori{ta – “Jezik zidova”. Vi{etra i Pavla, no jeste kler koji restruko nagra|ivana montnim planovima plesna trupa samo dan zakucava jo{ jedan ~aHrvatsko narodno kazali{te u Osijeku ranije do`ivela je ovavao u sanduk sli~nosti Niko se u HNK jo{ cije u Pe~uju, evropdva grada i dve zemqe. Red je bio da posedimo s doma}inizitivno, {to nas ni najmawe ne ~udi – skoj kulturnoj presto- ne usu|uje da postavi Istovremeno, fasada ma. Urednik pozori{nih izdawa HNK ovde i tamo, samo kriminalci i kulNu{i}a ili Steriju Hrvatskog narodnog u penziji Qubomir Stanojevi} svedo- turwaci nisu nikada imali prepreke nici i gradu do kog bi do{li identi~nim kazali{ta (HNK), gde ~i da u osje~ki teatar dolaze homo noza saradwu. Nakon ~etiri i po godine stazama duha. Pored smo i po{li, ozbiqno vusi: skupa odela, besne `ene i deca. rada, devojke iz “Foruma za novi ples” nas drema isti ~ernozem, isti Dunav, se kruni, iako je nakon razarawa srpPozori{ni sloj gra|anstva je i{~edovele su ionako mo}nu predstavu do jednako gasifikovana sela... Ko razuskim granatama 1991. rekonstruisana zao, a po wegovom priznawu, Srpsko savr{enstva. U baroknoj sali ne~ega me latinicu, do Osijeka ga ~ega najslatri godine docnije. narodno pozori{te daleko je kvali{to na prvi pogled izgleda identi~no |a dosada na svetu. Sun~an dan izmamio je Osje~ane na tetnije i qudskije premostilo danas zrewaninskom “To{i Jovanovi}u” maUlazak s isto~ne strane otkriva Dravu, gde grad pristojno ure|eno iznepostoje}u ratnu barikadu. Dok kod loletnici su bili u ve}ini, {to je doprve osobenosti grada i dr`ave. Najlazi na reku. Pod nogama stru`emo nenas predstave “Gospoda Glembajevi”, bro koliko i lo{e. po{tenije bi bilo re}i da koliko je {to {to li~i na behaton, mo`da i je“Dundo Maroje” i “Ero s onoga svijeNa koncu, doma}ini su priredili Hrvatska bli`a Evropi i wenim ste, kako god – fleke i u`egle `vake ta” imaju status obavezne lektire, nikoktel i zakusku za Novosa|ane svih fondovima, toliko se i ruho Osijeka qubomorno ~uva od komunalnih meko se u HNK jo{ ne usu|uje da postavi fela, sa kog izdvajamo dve vesti iz dorazlikuje od Sombora, grada priblitli. Ko o ~emu, Osje~ani kukaju na besNu{i}a ili Steriju. Nama je za oko mena novinarske klasike: predsednik `ne veli~ine ali ne i buxeta. Lepa, paricu, nezaposlenost i visoke cene, zapalo da se ime trupe “Forum za novi Upravnog odbora SNP-a \or|e Ranmada oronula bolnica za polne i kokoje za nas iz Srbije to i te kako jesu. ples” na jednom malom panou na{lo deq uru~io je upravniku pozori{ta `ne bolesti na ulasku u Osijek, neo[to tiska tisak? “Glas Slavonije” bez onog “Srpsko narodno...” te da je Aleksandru Milosavqevi}u re{ewe doqivo podse}a na novosadska postnukao udarnu vest plasira tajnu prodaju potpis kiksa krajwe prepoznatqiv: po kom i zvani~no mo`e da obri{e klearna zdawa kraj KCV. Ni`e ka mo}ne firme “Limeks” Francuzima, odgovorna osoba je srpskog porekla, prefiks v.d. iz vizit karte. Potowi je centru, smestila se “Pu~ka kuhiwa” upozorava Vladu da Slavonci iz strapa je posegla za autocenzurom... iskoristio trenutak i bukirao dve za sirotiwu, u re`iji “Karitasa”, koha od otkaza na posao idu bolesni te ^iwenica da je “struja” Branimira predstave osje~kog HNK za slede}u seji zbog katoli~kog pedigrea u Hrvatza svaki slu~aj gura na naslovnu straGlava{a i daqe sna`na u Osijeku nije zonu, pa }e Novosa|ani u`ivati uz ~uskoj ima sna`niju logistiku nego ovnu bizarnost koja (i tamo) prodaje nouticala na glavni gradski doga|aj. “Jevene “Jalta, Jalta” Alfija Kabiqa i de. U susret nam sti`e prvi tramvaj, vine: “Maloletnica letvom pretukla zik zidova” prihva}en je ne eufori~“Mala Florami” Iva Tijardovi}a. „ I. Mihaqevi} tekovina qubiteqa ti{ine i ~istog `enu s detetom”. no kao u Pe~uju, ali svakako vrlo po-

N

U kandidaturi je razlika

Iz predstave „Ujka Vawa”

Vojvodina mog detiwstva I BI JO[ JEDAN BITEF

Pitawa i odgovori z jo{ jednog ^ehova, kako se to `argonski ka`e, u Beogradu je preksino} zavr{en 44. beogradski internacionalni teatarski festival, poznatiji kao Bitef. Posle toga, ispred zavese, iza{ao je samo `iri da objavi da je onaj prvi bio boqi. ^ehov. Gran pri „Mira Trailovi}“ nakon jednog za „Magbeta“, po drugi put je zasluga Jirgena Go{a, sada upokojenog, ali sa jednom `ivom i mo}nom predstavom u istom takvom pozori{tu, kakvi su „Ujka Vawa“ Doj~es teatra iz Berlina. A formalno mnogo zanimqiviji, i time adekvatniji za festival novih tendencija kakav je Bitef, bio je ruski teatar „Okolo“, koji je posledwe ve~eri izveo „Tri sestre“ u re`iji Jurija Pogrebni~ka, na ~iji dolazak publika odavno ~eka. „Okolo“ je ^ehova na wegovom jeziku predstavio ne i na „wegov“ na~in, na~in koji je jo{ Stanislavski „propisao“. U prakti~no subverzivnoj re`iji, Pogrebni~ko je „Tri sestre“ re`irao kao da ih je pisao Beket. U plasti~nom i deklamuju}em maniru, na glumcima je bio te`ak zadatak da u sveprisutnom apsurdu `ivota u kojem je postojawe izjedna~eno sa nepostojawem, stvore distancu prema onome {to wihove uloge „zahtevaju“. Istovremeno, zadr`an je osnovni tragikomi~ni ton melanholije i beskona~ne tuge, samo na jednom novom nivou, nekarakteristi~nom za uobi~ajene interpretacije metodama „od unutra{wog ka spoqa{wem“.

U

Trijumf Doj~es teatra Na 44. Bitefu odluke `irija i publike su se poklopile: gran pri „Mira Trailovi}“ ide Doj~es teatru iz Berlina za „Ujka Vawu“ A. P. ^ehova, u re`iji Jirgena Go{a. Specijalnu nagradu dobio je „Franken{tajn-projekt“ Kornela Mundruca i Ivet Biro (Ma|arska). Sve odluke donete su ve}inom glasova. Nagradu „Politike“ za najboqu re`iju dobio je Jan Lauers za predstave „Izabelina soba“ i „Ku}a jelena“. ^itava ova problematika – novih tuma~ewa, takozvanog ~itawa klasika, pozori{nog formalizma, na 44. Bitefu, u kojem je odlu~eno da zbog interpretacijskog izazova 2010. bude „no logo“ (bez tematske, „brendovske“ indikacije), ipak se najboqe ogleda u jednom drugom radu. Re~ je o „Spomeniku G2“ Janeza Jan{e (Maska i Mestno gledali{~e qubqansko) u kojem se autor bavio predstavom „Spomenik G“ Du{ana Jovanovi}a, 1972. nagra|enom specijalnim priznawem `irija Bitefa. Bez obzira na scenske posledice Jan{inog dela, ono je va`no kao kqu~no mesto preispitivawa pozori{nih avangardi nekad, uglavnom odreknutih aktuelnom trenutku (deceniji) Bitefa. Zapravo samo time, i donekle radom Dalije A}in „Ko bi hteo mamu kao moju“, Bitef istra`uje uspostavqaju}e terene i horizonte pozori{ne umetnosti. Sve ostalo pokazivalo je gde je svet (odavno) stigao, {to je, dakako, potvrdilo da Bitef ima mo} prezentera vrhunskih produkcija. Ali, da li je to dovoqno?! Da li }e pozori{te ikada povratiti mo} dru{tvenog, a ne kulturnog ili umetni~kog doga|aja koji slu`i da se potvrde toalete, ko je ko, i na trenutak u`iva, pa i pomalo arogantno ospori ono {to je i posle 44 godine ipak jako daleko od veoma velike ve}ine doma}e pozori{ne prakse i produkcije?! Sude}i po navali „nove ose}ajnosti“, visokih estetskih zahteva i intimizaciji umetni~kog pregnu}a, logi~nom zaokretu nakon (ne)mo}i novog brutalizma, pozori{te se ponovo okrenulo stawu duha, individualnim tlapwama i filozofiji, u najboqem slu~aju scenskoj poeziji. Ako je sve to u neminovnoj i tesnoj vezi sa stawem u dru{tvu/ dru{tvima, izgleda da je umetnik pora`en, povu~en tamo gde se najboqe ose}a, u umetnost, na koju je jedino spreman da referi{e. Dok se ne regeneri{e?! Ima jo{ pitawa koje bi vredelo pokrenuti, kad su se ve} i kreatori Bitefa opredelili za otvarawe poqa za takvo {to. Naprimer, pitawe skrajnutog {oukejsa, koji bi po osnovnom redu trebao agilnije da reprezentuje doma}u scenu, da se gura i nudi gostima koji su ionako ve}inu produkcija iz glavnog programa mogli da vide na mno{tvu drugih mesta ili evropskih pozori{nih festivala. Pitawe nagrade, gran prija, koji se zbog izbegavawa takmi~arskog (tr`i{nog) konteksta sve vi{e izbegava upravo na vode}im svetskim me|unarodnim festivalima. Pitawe pretenciozno postavqenih tema tribina („Bu|ewe tela“, „Pozori{te posle iluzije kraja“), bez adekvatnog (festivalskog) o|eka. Mira Trailovi}, osniva~ica Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, rekla je da }e on izgubiti sebe kad ga prestanu kritikovati. Wegova publika/ kritika spremni su za boqe, vi{e, ja~e. I to je dobro. I to je zasluga. Lo{e je {to kritike obi~no budu alibi ili povod za napade druge prirode, degradiraju}e po duh umetnosti i kulture jednog dru{tva. A to je ve} ne{to ~iju kritiku na sebe neumorno preuzima upravo Bitef, na{ i daqe najboqi i najzna~ajniji pozori{ni festival. „ Igor Buri}


nedeqa26.septembar2010.

c m y

8

[ O R O M

S

DNEVNIK

B O R O M

Vrgolan Svako ima svoju tikvu, s dva uveta, samo je pitawe kako je ko koristi rofesor doktor Jano{ Berewi, do|o{ iz Banata, `ivi i radi u Ba~koj, u Novom Sadu. Sad je na{ ponos i dika. Kad ode u beli svet da im natrqa nos i da poka`e svoje znawe, onda oni belosvetski stru~waci samo trep}u i ne di{u, slu{aju ga i ~ude se {ta sve zna i ume. Ne smem da ka`em kako |aci zovu takve profesore, ve} sam naqutio doktora s onim da je do|o{ iz Banata. Mo`da }u dobiti po tikvi, onako prijateqski, kad se sretnemo... Doktor Berewi ima nekoliko neobi~nih hobija i velikih qubavi, jedan od wih mu je doneo i kraqevsku titulu na paradi u Ma|arskoj. Na toj paradi su merili (samo) ko ima najdu`u tikvu, a pobedila je ona koju je iz Banata poneo profesor Berewi. Bio sam u prilici da prisustvujem najslabije pose}enom predavawu koje je ikada odr`ao doktor Berewi u svojoj karijeri: Dragan Miqani}, profesor i ja. Istina, posle je to predavawe videlo pola miliona qudi, svaki ~etvrti Vojvo|an je gledao kad smo emitovali snimak u na{oj emisiji. Za ostalih troje koji nisu gledali, evo {ta sam nau~io na tom ~asu: u li~noj karti ove biqke, na mestu gde treba da pi{e ime i pre-

P

e~nikom originalnog i nadasve nadahnutog, logoreji~nog sportskog komentatora, po lepom vremenu i u predivnom ambijentu stadiona somborske vile - motela „Kroni}“, u ~etvrtak je odr`ano prvenstvo svih najboqih kuvara ribqe ~orbe i paprika{a lige „Vojvodina - Cela“. Utakmica je obilovala verbalnim obra~unima takmi~ara, dal’ je boqi paprika{ il’ ~orba, ali su delioci pravde predvo|eni vrh-arbitrom sudijskog ~etverca, Ivanom Kova~em-Kicetom, nadmetawe ipak priveli kraju bez ve}ih incidenata po tom pitawu. Nedoumicu je ipak izazvala ~iwenica da pre, tokom i nakon takmi~ewa nije izvr{ena antidoping kontrola u~esnika od strane nadle`ne komisije Ministarstva sporta, pa }e pojedini zli jezici mo`da osporiti uspeh onih boqe plasiranih, {irewem glasina da su neodgovorni pojedinci kuvali potpuno „suvi“. A to je, nikada na papir stavqenim propozicijama kuvawa ribqe

R

zime, pisalo bi lagenaria siceraria, ^udan je i ~aroban to plod, nelagena - sud, sicera - posuda, ili u ma za ~ega sve nije kori{}en i kaprevodu sudovwa~a, natega~a ili kvu mu sve namenu nismo smislili: kra}e vrg. Postoji kod nas jo{ nebra}a Afrikanci, napa}eni Inkoliko imena za ove plodove, ali dijanci, alavi Kolumbovi [panverujem da sada ve} znate o ~emu je ci i jadni mi. re~. Vrg je poreklom iz Afrike. Verovatno da je ~ovek tikve prMalko je skitao po svetu pre nego vo koristio kao zve~ke. Neki bo{to je kod nas stigao kao do|o{ iz sonogi deran je {utnuo suvu tikvu, Amerike. Sve ukrasne tikve {to ~uo je kako semenke u woj zveckaju cvetaju `uto, uqane bundeve i one i odmah se dosetio da mo`e da pobele za bundevaru, stigle su nam stane glavni u selu ako krene s maposle 1492. godine. Prvo je Kolumbo otkrio Ameriku a posle smo mi otkrili i zavoleli bundevaru. Kanda da je i danas vi{e volemo nego Ameriku. Ima profesor Berewi teoriju, znawe i argumente, kako je vrg obi{ao svet: Kad je Kolumbo stigao u Ameriku, Indijanci su ve} 7.000 godina tamo gajili vrg, ali nisu pristali da s Kolumbom tikve sade. Kako je vrg iz Afrike stigao do obala Amerike teoretski je objasnio ameri~ki kukurbitolog Vajteker. Kukurbitolog je onaj koji prou~ava tikve, one su iz familije kukurbitaceae. Cela na{a familija je nau~ila da pliva s dve tikve vezane oko struka. Ameri~ka teorija glasi da su tikve iz Afrike do Amerike doplivale same, no{ene morskom strujom. Oko se- [teta {to nije mu{kog roda dam i po hiqada kilometara od lim biznisom – proizvodwom suAfrike do Amerike tikve su, novih tikava za potrebe uspavqiva{ene morskom stujom ~ija je brziwa beba, prizivawa ki{e, pro{ina oko dva kilometra na sat, prerewa xez sastava i lakog nerviraplivale za oko sto~etrdeset dana. wa zve~arki. Kasnije su wega mnoKoliko je hiqada kilometara pregi kopirali, krenuli su u isti biplivala tikva, toliko je hiqada znis al’ su bili mawe ve{ti, puno godina Kolumbo zakasnio da je do{karta su imali. Te razbijene i ~eka na ameri~koj obali. Al’ mu slomqene tikve su pobacali iza ipak fala zbog bundevare. ku}e, pala je dobra ki{a, napuni-

la te frtaqe i polutine od tikava i rodila se nova ideja o primeni vrga. To i najkorisniji na~in kako se koriste tikve, da budu posude i rezervoari za vodu, mleko, pivo, vino i rakiju. U velikoj kolekciji koju ima profesor Berewi, nalaze se i primerci koje je sakupio po belom svetu, u wima su u Africi drKraq tikava profesor Jano{ Berewi `ali pivo. Veliku okruglu suvu tikvu otvore na vrhu, no. Ako je zadovoqan kvalitetom, oko korena, naprave odgovaraju}i na isti na~in supa i gostima, al’ poklopac, od mawe tikve naprave ne kao afri~ko pivo – svaki gost lon~e, onda skinu poklopac, zajtitreba da ima svoju, lepu staklenu ju pivo i redom nude goste – svaki vinsku ~a{u. Imajte to na umu ako srkne kolko ima u tom tikva - lonkrenete da se bavite etno turi~etu. I pivo im je ko i tehnika, zmom ili pozovete goste u svoj noal’ je zdravo velika uvreda ako odvi podrum koji ima staru tikvu. bijete i ne popijete ponu|eno. Postoji i tikva koju popularno Ako umete da potegnete, posle pezovemo „kobasica“. Li~i na onu te tikvice bi}e vam lak{e. A ume~arobnu kobasicu koja uvek izrate li da nategnete? Ako umete, biste, kad god otkrjamo par~e. Tikva }e lak{e i lep{e i vama i svima kobasica raste u du`inu, li~i na oko vas. kobasicu (vi{e na salamu, ali koPostoji tikva koju zovemo natebasica lep{e zvu~i), dozvoqava ga~a. Kad uzre i osu{i se vaqano, se~ewe u vreme kad plod raste, veotvori se rupica kod korena na duoma je ukusna i mo`e se pripremaga~kom i tankom vratu i jedna na ti na nekoliko na~ina. Kad smo dnu loptastog dela ploda. Istresu bili u gostima kod profesora Bese semenke i ostave za dogodine a rewija, pokazao nam je onda{wu tikva ide u podrum s vinom. Du`i rekorderku, tikvu kobasicu duga~kraj, vrat, uroni se u bure, kroz ruku dva metra i trideset~etiri picu na loptastom delu povla~i se centimetra. [teta {to nije muvazduh, vino ulazi u tikvu, kad se {kog roda. Drugog vikenda u oktonapuni, palcem desne ruke se zapubru Kikin|ani organizuju tradi{i ta gorwa rupica. Tikvu vadimo cionalni festival tikvama u iz bureta, levim ka`iprstom za~ast. Na Danima ludaje mo`ete da pu{avamo dowu rupicu, natega~u vidite sve |akonije i najrazli~ioslawamo o levo rame, s vratom tije na~ine kako se koriste tikve nani`e. U desnu ruku uzimamo ~ai bundeve. {u, lagano sklawamo ka`iprst i Bi}e tamo i puno oslikanih mlaz vina usmeravamo na zid vintikava, lepi su to ukrasi. Spreske ~a{e. Doma}in prvi proba vimi}e Bana}anke i barem sto raz-

SVEVOJVO\ANSKI „ZLATNI KOTLI]“, A U SOMBORU

Kiceta, nalagala je posle prvog slikovawa, udaqavawe na pristojnu razdaqinu znati`eqnih novinara, ali i zabranu glasnog komentarisawa i dogovarawa preostalih sudija. Svako svoj page~ani odgovorili te{kom artije iznenadila ~iwenica da je supir i }utke zagledawe i kusawe qerijom – slaninom na `aru. boti~ka ekipa bila predvo|ena ~orbi i paprika{a, te dodela polegendarnim Somborcem, IviVidev{i da je vrag odneo {aena. Za to vreme takmi~ari u ancom Terekom, bezbroj puta lovolu, prve kotli}arske kom{ije tiklimaksu ve} su se razga}ili i rom oven~anim majstorom paTurinaca, majstori iz Sente, podelili doma}e zadatke bandi prika{a. Momentalno proglanutkali su auditorijum doma„Jo{ ovu no}“ da se sve orilo, pa {en doma}im izdajnikom i stra}om palinkom sa qutom paprije `iri mogao u miru bo`ijem sanim pla}enikom, slaba{no se ~icom, {to je svaki znati`eqbirati i oduzimati bodove. Tu{! Gotovo! Iz ruku {armantne direktorke somborske Turisti~ke organizacije grada, Eleonore Cveji}, kre}u nagrade. ^orbuqci, tre}e mesto {ifra „Zimovnik“, kuvar Pavle Kova~ iz Futoga al’ transferisan na kuvawe za Zrewanin, a do wega „Amur“ i Suboti~anin Miodrag Kujunxi}, kao drugi. Laureat i najboqi vojvo|anski kuvar ribqe ~orbe za prostu 2010. Nenad Pin}er, stameni centarhalf ekipe TO Be~ej i to sa 220 poena, koliko je Da su nam ovakvi znalci sudili u Turskoj, gde bi nam bio kraj osvojila wegova pravdao da najvolije da se taknik u mimohodu, sem onih sa he{ifra „Prevodnica“. mi~i, a na doma}em terenu mu moroidima, sa zahvalno{}u Opet tu{ i progla{ewe „tezbog vi{egodi{we dominacije prihvatao. Da se i Bana}ani u {ka{a“, {to }e re}i pobednika to ne dopu{taju, ve} ga stalno u marketing razumeju i znaju da u kuvawu paprika{a. Fortuna je `iri me}u il’ glavarima srpuhvate na brzinu, pokazao je majpogledala Sre}ka Kne`evi}a iz skim da kuva, i tako ga diskvalistor iz Srpskog Itebeja, koji Ba~ke Palanke, mada je nastupio fikuju u sportu koji upra`wava je, ra~unaju}i vaqda na `enski pod {ifrom „Komarac“, pa mu je ve}i deo dana i no}i. deo publike, ~ak iz Italije dopripalo tre}e mesto, dok je KiMajstor Je{a - {ampion a iz neo kecequ sa od{tampanim kin|anin Radovan Subin sa paTurije, sa sve belim doktorskim „centralnim delom“ Mikelanprika{em pod {ifrom „Duga bamantilom ispisanim flomaste|elovog goli{avog Davida, za ra“ stao stepenik vi{e. I onda rima, primenio je suptilan vid ovu priliku sa predimenzionivrhunac ve~eri, pobednik i najkorupcije, pa je pored kotli}a ranim atributima mu{kosti. boqi kuvar svevojvo|anskog riparkirao i tawira~u – barabar Fotografiju kao dokaz imamo, bqeg paprika{a – {ifra „Kenuz kuvawe paprika{a peko je i al’ nije za novine. |ija“ iza koje se krila ekipa Dodelio babu{ke k’o dlan velike. Kako se posao privodio kraju, ma zdravqa iz Ba~a, {ampiona Oxa~ani, ~ije je u~e{}e pomalo a do tog do|e vrlo brzo, koliko ovogodi{weg beogradskog pozasenilo „politi~ko“ delegiraza tri frtaqa sata, izdvajale su bednika „Fi{ Festa“, pod vo|we zvani~nog takmi~ara (tako je se i posude sa, narodski re~eno, stvom libera Dragana Babi}a. to kad se promeni op}inska vlakompeticionim specimentima, Toliko za ovu no}. [ta je bidaju}a nomenklatura), uzvratili koje su se pod dvostrukim {ifralo posle, tako|e nije ba{ za nosu „prezentom“ u vidu pa{tete na ma odnosile pred `iri. ^vrsta vine. „ Mili} Miqenovi} ’leb namazane, na {ta su, pak, Bestega predsedavaju}eg, nare~enog

Majstori lovorom oven~ani ~orbe i paprika{a – strogo zabraweno. Bilo kako bilo, okupili se u Somboru pobednici svih vojvo|anskih lokalnih zvani~nih ribqih kotli}arewa, da se u o~i pogledaju i u kosti juna~ke uhvate, a pomenuti organizatori, znaju}i u kakav se rizik upu{taju, anga`ovali su pomenuti sudijski ~etverac bez mane i straha, kome bi samo sumasi{av{i osporio kredibilitet i stru~nost. Dakle, i paprika{e i ~orbe ocewivali su, pored gos’n Kova~a - Kiceta, alaskog gospara sa Mrtve Bara~ke, i Miroslav Bo`in - antologi~ar podunavskih i kanalskih ~ardi i kuvarancija, pa \oka Varenika - hodaju}a legenda ribqe ~orbe s „Kraja sveta“, te prof. dr Slobodan Tojagi} sa novosadskog PMF-a, departmana za turizam i ugostiteqstvo,

stru~wak koji, po zakonima struke, u godinu dana mora da proba vi{e paprika{a i ~orbi nego boqe je{an Apatinac il’ Bezdanac za ceo `ivot. Umesto one amerikanske novotarije, ~irlidersica, zabavni program su predvodili momci iz

Tajne zanata I ~orbi i paprika{a, a ribqih, ima iha-haj, broja im se ne zna, jer je svaki kuvar sklon svojim tajnama zanata. Ipak, kao svojevrsni standard va`e recepti dati u „Ribolova~kom kuvaru“ svojevremene „Dnevnikove“ edicije „Carstvo hrane natenane“, koju je za javnost upodobio upravo predsedavaju}i ovogodi{weg vojvo|anskog nadmetawa kuvara ribqe ~orbe i paprika{a, Ivan Kova~ - Kice. Obim je za ~etiri persone. ***

^orba od {arana 1 {aran, 1 glavica crnog luka, 1 koren per{una, 2 {argarepe, ~etvrt korena celera, 2 ka{ike uqa, 2 - 3 zrna bibera, aleva paprika i veza per{unovog lista. Sitno iseckati crni luk, {argarepu, per{un i celer. Sve propr`iti na uqu pa naliti vodom. Dodati biber i kuvati 30 minuta. Dodati {arana i kad ponovo provri dosuti alevu papriku. Kuvati jo{ 30 minuta, za~initi po ukusu i dodati sitno seckani per{unov list. ***

Paprika{ od {arana

2 kg {arana, 300 gr crnog luka, 2 dl kuvanog paradajza, aleva paprika. Staviti u kotli} sitno seckani luk i preliti ga sa dva i po litra vode i dva decilitra kuvanog paradajza. Ubaciti i komade o~i{}enog {arana, ise~ene u vidu potkovica, te po~eti kuvawe. Kad provri, dodati alevu papriku i za~initi po ukusu. Kuvati 45 minuta i poslu`iti uz doma}e rezance.

Wegovo veli~anstvo kotli}

somborske tambura{ke bande znakovitog imena „Jo{ ovu no}“, a da ne poveruje{, bio je postavqen astal i za „medije“, pa su novinari najzad sa nekog od vaskolikih srpskih krkawa oti{li siti i napiti, {to je krajwe neuobi~ajena pojava. Ovakav znak pa`we je do te mere uticao na novinare, da je pre{jednik vojvo|anskog Udru`ewa novinara, Predrag - Peca \ur~ija, zate~en u razgledawu bahatog oldtajmer „mercedesovog“ kabrioleta doteranog da ukrasi manifestaciju, o~ima miluju}i ko`na sedi{ta i mahagoni komandnu tablu, kratko izlo`io svoj predsedni~ki moto „Svakom od nas, po jedan ovakav“. Kuvari k’o kuvari, svakojakih ih ima, ali doma}u, naravno pristrasnu publiku, neprijatno

li~itih jela od tikava i bundeva. Na banatskoj tepsiji najvi{a kota je navek bila ludaja (bundeva). Otud i ono prda~ewe banatsko, da Lala mora da se popne na ludaju, da vidi Kekendu u daqini. E, sad, dal su ludaje velike il’ su Lale niske, vide}ete i to na Danima ludaje. Tamo }e sigurno biti i doktor Jano{ Berewi, mo`da }e ove godine do}i i nova rekorderka, tikva kobasica koja je du`a od profesorove. Prilika je da tamo nabavite seme, da se dogodine takmi~imo. Za ovogodi{wu setvu i obuku nepliva~a smo zakasnili, ide zima. Za sve ostale primene i radosti s tikvama i bundevama sezona tek po~iwe. Kod Makse ^onki}a na sala{u sam video oka~ene suve tikve, otvorene do pola sa strane, napuwene zemqom i slu`e kao saksije. Ne izgleda to lo{e, ka`e Maksa da traju nekoliko godina... Kadgod su ih alasi koristili umesto plovaka, kad su bacali strukove i pecali somove, a i kao bove za sidrewe ~amaca. Svako ima svoju tikvu, s dva uveta, samo je pitawe kako je ko koristi. „ Bora Oti}


U P O T R E B A

c m y

DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

9

@ I V O T A

Grupni portret sa slamnatim {e{irima o je u stvari jedna od onih takozvanih name{tenih fotografija iz obi~nog (provincijskog) `ivota, name{tena utoliko {to smo wih ~etvoro, obele`enih slamnatim letwim {e{irima, zate~enih na Ledinama pod otvorenim suncem podnevnog ultravioletnog usijawa, grupisali u wihovom svakodnevnom radnom prostoru – gde wima, zaokupqenim poslom, ni na kraj pameti ne bi bilo da se slikaju – i, dakle, postavili ih tako da se wihov familijarni i, bez obzira na sve, optimisti~ki grupni portret sa {e{irima organski i funkcionalno stopi s bledozelenom i pra{kasto osun~anom horizontalom obrijane parcele s kockama sve`e presovane deteline, kao s kola~i}ima, ili, hladnije re~eno, geome-

T

Porodica Gmizi}

trijskim figurama, koje se u {palirima pretapaju u dubinskoj perspektivi poqa s dva-tri, tek, nazna~ena periferijska trouglasta krova u krunama avlijskog i ba{tenskog drve}a. Prizor, ovako dramatur{ki i scenografski osmi{qen, di{e impresionisti~kom vedrinom i, uop{te, spoqa gledano, isijava talasima dobrih porodi~nih emocija i zdrave stvarala~ke (si)energije. Ko su ti qudi? To su qudi koji su malo~as, pre nego {to smo poslovi~no bez najave, zabasav{i voqom dobrog An|ela reporta`e na pogre{an poqski put, qosnuli s neba u wihovu privatnost, obavqali u diskreciji ravnice svoje rutinske dnevne du`nosti raspore|eni, toga dana, na dve od svojih nekoliko parcela ra{trkanih na potesu Zemqine kugle u okru`ewu Siba~a, “ukupne povr{ine od oko sto jutara”. Prvo smo zako~ili, koliko da se raspitamo za pravac, pored savr{eno obrijane table deteline na kojoj je razga}eni kauboj u kabini traktora, Dragan Gmizi}, mladi} u crvenim apostolkama, nosilac `utog slamnatog {e{ira s obodom podsavrnutim iznad u{iju (i majice s karikaturom Sremca koji na bunaru s |ermom pri~a sa slonom, `irafom i majmunom), vukao za sobom zelenog dvoto~ka{a iz ~ijeg su debelog creva ispadale presovane i vezane kocke deteline. Da bi se onda, logikom opti~ke varke, poput broda koji bane u luci, a malo~as je bio nevidqiv u vodenim brdima, odjednom pred nama stvorio traktor s prikolicom, bez kabine. I {ta vidim na tom gologlavom traktoru? Vidimo tri slamnata `enska {e-

{ira. I – vidimo mu{ki {e{ir, tako|e od slame, drmusa se za upravqa~em, vidimo {ezdesetogodi{waka zarudelog i zajapurenog lica, zaokrugqenog trbuha oblivenog teget majicom s tufnama znoja u predelu grudne kosti, s ga}ama do kolena i papu~ama na golim nogama. Taj ~ovek na desnoj ruci ima samo palac. Da, samo palac. Pored wega, Svetislava Gmizi}a, trucka se na blatobranu, trese i klati, pridr`avaju}i se za naslon sedi{ta, wegova moderno, svetlo i duhovito dizajnirana snaha Sla|ana. A na prikolici, me|u {arenim, jajastim lubenicama i `uto-zelenkastim diwama, me|u amperima sa paradajzom, sede na popre~no postavqenoj dasci, s plasti~nom “vazom” izme|u sebe i cvetovima suncokreta zabo-

desi, meni koji sam imo prvi bera~ kukuruza u Siba~u, meni koji sam sve upozaravo po selu: Paste se, qudi, ne gurajte ruku u vaqke, osam puta su br`i od qudskog mozga!” “Kako vam idu poslovi?” “Pre`ivqavamo. Zavisimo sami od sebe. I ne smemo da se razbolimo. Polomismo se od rada, a boqe smo `ivili nekada sa deset hektara, nego sa ovih sada{wih {ezdeset. U Sloveniji sam, prijatequ, osamdeset pete kupio mercedes za trideset sedam hiqada maraka, eno ga u gara`i, pre{o sam tristo pedeset hiqada kilometra, a kap uqa nije ispustio. Pa, posle godinu dana kupio presu, pa ovaj traktor, pa kupili prikolicu... A sada? Pre`ivqavamo. Ubi nas ova dr`ava.” “A vi?” upitah snajku, Sremicu iz Kraqevaca. “Kako ste se vi sna{li pod krovom Gmizi}a?” “Da vam ka`em, ovo su vredni qudi, ovde se radi non-stop, i dawu i no}u, i posla u ovoj ku}i uvek ima. I nigde u Sremu nisam videla, verujte mi, da `ene ovoliko rade kao u Siba~u!” Posledwi put, kad sam gostovao u Sla|aninim Kraqevcima, pro{ao je pored mene robusni tip na sirotom poni biciklu (koji je, se}am se, poput ku~eta cvileo pod tim brdom na `bicama), mrga s torbom piva o kormanu, dlakavim, kubika{kim le|ima i majicom s koje sam skinuo definiciju sremskog magi~nog realizma: “Volem Srem, {uwku, ringi{pil, gu`varu, Mitrovicu, bela leba, Savu, lubenica i ladni {pricera!” Ti weni Kraqev~ani, centralni Sremci, uverio sam se u vi{e navrata, imaju neku vrstu uvrnutog endemskog humora (kao {to neko podru~je ima endemsku mikroklimu, a drugo, opet, ^ove~iju ribicu), humora koji je uvrnut, ~ak, i u uvrnutom Sremu, i taj domicilni magi~ni realizam, na kraqeva~ki na~in, nikako druga~ije ne mogu da objasnim, bar ne u ovoj fotografskoj pri~i, nego da citiram infektivni {arm Srema sa predwe strane snajkine Foto: S. [u{wevi} bele majice na kojoj pi{e: FUCK denim u vodu, Jovanka Gmizi}, supruga THE COLA, FUCK THE PIZZA, NAJBOLJA Svetislavqeva, i wena unuka Tamara, deJE SLANINICA! te Sla|anino i Draganovo, koja na dasci I, dakle, da me dobri An|eo reportapridr`ava posudu sa obezglavqenim sun`e, tog pakleno vrelog ~asa, nije spojio cokretima. sa Gmizi}ima, predamnom danas ne bi sveKada posle, na wihov poziv, s kofeitlela ova sjajna “name{tena” [u{wevinom i alkoholom na jeziku, ohla|en za }eva fotografija, grupni portret sa {estolom pod mrkozelenim oblakom monu{irima i kockastom detelinom (mala Tamentalnog stabla nepripitomqenog kemara principijelno nije htela da se slistena u betoniranom sredi{tu predweg ka), pod koji, evo, s dobrom emocijom, pidvori{ta (“Doneo sam {i{arku iz Kar{em svoj ovonedeqni reporterski potlovaca i vite {ta je izraslo... A sad deca pis. Na po~etku smo opisali {ta, spoqa, o}e da ga poseku!”), izme|u dve wihove na fotografiji vidimo, a sada, na kraju, ku}e, kada, dakle, budem slu{ao Svetirecimo {ta na fotografiji ne vidimo. slava Gmizi}a, wegovu suprugu Jovanku i Iznutra gledano, dakle, {arm ovog vruwihovu snahu Sla|anu (Dragan je ostao u }eg letweg prizora slu~ajno ovekove~epoqu da povezuje detelinu), a potom i, kanog u kalori~nom priobaqu Siba~a, kao da me glava ku}e provede kroz stra`we da poti~e otuda {to su ove ~etiri osobe, ekonomsko dvori{te, pored doma}eg vuka premda zate~ene u obavqawu “prqavih” Xerija (“Wegov prethodnik, isto Xeri, poslova u poqu, kojima bi mo`da – posmaumro je od tuge za mojim pokojnim trano iz ugla gradskih predrasuda i lupeocem.”), i suo~i sa razdraganim teladima tawa o selu – pre pristajala sivqa i “sopod nadstre{nicom (“Prodo sam bikove cijalnija” odevna kombinacija, farmeri pre mesec ipo dana i na deset komada izkoji svojim svetlim, modernim izgledom, gubio dve hiqade evra.”) i svom mogu}om svojim duhovitim slamnatim {e{irima i kotrqaju}om i fiksnom mehanizacijom, majicama, svojim dr`awem u kome se osebi}e mi jasno ono {to mi je intuitivno }a dostojanstvo starog sremskog plembilo jasno i na Ledinama, dok sam ih fostva, pokazuju da su qudi iznad situacije, tografski osmehnute, pod slamnatim {ea opet i ~vrsto unutar we, svoji na svome, {irima, gledao me|u kockama deteline. stopqeni sa zemqom, ~vrsto na zemqi i u To je svet kome je vredno}a zapisana u georganskoj qubavi sa zemqom. I jo{ se na netskom kodu. fotografiji ne vidi – ne vidi se bukval“[ta vam je s rukom?” upitah Svetislano, ali se ose}a u wenim belinama! – da va Gmizi}a. iza superiorne vedrine i {arma ovog let“Ja u `ivotu svega imam, samo sre}e neweg prizora zra~i tiha mo} dve zadovoqmam... Turio ruku u komu{aqske vaqke da ne `ene. Sremske `ene. Sremice su turii{~upam kukuruzovinu i u deli}u sekunsti~ki resurs. de osto bez prstiju! I to ba{ meni da se @eqko Markovi}

„BERBANSKI DANI” U HAJDUKOVU: I ISTORIJA I ATMOSFERA

Bogati u skromnosti ako sa daleko slabijom logisti~kom podr{kom i medijskom reklamom, „Berbanski dani“ u Hajdukovu svakako zaslu`uju bar onoliku pa`wu kolika se poklawa onim poznatijim, pali}kim. Pore|ewa radi, ako pali}ki slove za elitisti~ko-glamuroznije, onda se za hajdukova~ke „Berbanske dane“ svakako mo`e re}i da su prirodnija i toplija manifestacija. Bez „kraqica berbe“, napirlitanih fijakera, ceremonijala vitezova vina „Arena Zabatkiensis“, komi~no sti`u}ih a zvu~no nazvanih vozova „Romantika“, koji se s po nekoliko sati zaka{wewa iz Beograda i Novog Sada dovuku do Pali}a, „Berbanski dani“ u Hajdukovu i ovog se vikenda odvijaju kao i ranije – skromno. Ako }emo pravo, mo`da i preskromno. Ne toliko zbog prate}ih sadr`aja, koliko zbog samog broja izlaga~a. Sme{teni, naime, na par stotina kvadratnih metara u dvori{tu i velikoj sali Mesne zajednice, {tandovi s vo}em, povr}em, vinima i rakijom mogu se u laganom hodu obi}i za nepunih pola sata. Ipak, „Berbanski dani“ u Hajdukovu do`ivqaj su za me{tane i wine goste. Nastali pod ovim imenom jo{ 1969, „Berbanski dani“ su zapravo, kao i mnogi drugi u ovim krajevima, izdanak s loze ranijih seoskih „gro`|ebalova“. Locirano na Suboti~kohorgo{koj pe{~ari, Hajdukovo je ranije vinograde najve}im delom zamenilo vo}wacima od kojih, ruku na srce, posredno ili neposredno `ivi ve}ina od oko 2.500 stanovnika varo{i. Ve} spomenuti „gro`|ebal“, danas pod imenom „berbanski“, sastavni je, a verovatno i najlep{i deo prate}ih programa „Berbanskih dana“. Bilo da se odvija u velikoj dvorani Mesne zajednice, nekom od tamo{wih lokala ili u fiskulturnoj sali Osnovne {kole „[andor Petefi“, „Berbanski bal“ zbli`ava sve generacije sela. Gula{, perkelt ili neko sli~no „veslaju}e“ a ukusno jelo, uz rakiju, vino, {pricere i sli~ne ’osve`avaju}e’ napitke, predstavqaju odli~nu podlogu za dobar subotwi provod uz ansamble specijalizovane za „muskátli zene“, tj. prepoznatqivo veselu ma|arsku muziku. Ko nije bio, taj za`alio. Jer, te`e od slike mo`e se zamisliti atmosfera u kojoj svi u uvek ispuwenoj sali pevaju ili ple{u: devojka i momak, mu` i `ena, sestra i brat, majka i k}i... Veselo i opu{teno, bez napetosti i incidenata. Sli~na atmosfera vlada i dan kasnije. Ako kojim slu~ajem na „Berbanske dane“ stignete danas pre podneva, lako se mo`e dogoditi da se razo~arate, a raspolo`ewe vam verovatno ne}e popraviti ni proizvo|a~i rakije i vina koji svoje proizvode izla`u na degu-

I

staciju. Re~ je, naime, o tome da je broj posetilaca u to vreme veoma mali, jer se ve}ina me{tana nalazi na misi u obli`woj crkvi. No, i taj se vakuum mo`e ispuniti ukoliko je, naravno, „ciqno usmeren“. Primera radi, upravo je to vreme za nesmetan obilazak {tandova s dominantnim proizvodima na ovoj manifestaciji, ali i za kupovinu ne ba{ svakodnevnih odevnih predmeta, ra|enih od ko`e, vune ili nekog drugog sli~nog prirodnog materijala. Pravi ugo|aj, i ono za {to celo selo `ivi, sledi u vreme ru~ka. Odjednom, gotovo neprimetno, i dvori{te i „{atra“ na „Berbanskim danima“ posle mi-

Foto: M. Novak

se ispuni se posetiocima koji su kuvawe nedeqnog ru~ka odlo`ili za slede}ih sedam dana. Za razliku od „pro{tewa“, „kirbaja“ i sli~nih svetkovina, kada doma}in svoje goste iz drugih mesta udomqava kod sebe, na „Berbanskim danima“ svi zajedno mesto na|u na klupama za istim duga~kim astalom, prekrivenim, kao u seoskim svatovima, jednostavnim belim ~ar{avom. Ov~iji paprika{ ili june}i gula{ iz desetak kazana, po vi{e nego popularnim cenama, za~as uflekaju ono {to su vredne ruke pa`qive i dugo peglale, a ranije redovno i {tirkale. I tako: 42. „Berbanski dani“ u Hajdukovu koji ove godine obele`avaju duplo ve}u starinu (neki bi to pretenciozno nazvali i tradicijom) u odnosu na dvadesetjednogodi{we pali}ke, zaista nisu atraktivna turisti~ka manifestacija zbog koje se zapuca nekoliko stotina kilometara. Ali, ti „Berbanski dani“ jesu istinski do`ivqaj prema kojima se u prepri~avawu ravnaju doga|aji u proteklih godinu dana; do`ivqaj koji lokalnom stanovni{tvu razgaquje du{u nakon svih ki{nih i hladnih prole}a i leta, nekonkurentne i jeftine robe i muka koje vo}wak svakodnevno zadaje. Zlatko Romi}

Ilija Markovi} Kad slepe vo|e upru poglede u crne ta~ke, naprave crne rupe. Linija je zbir ta~aka dnevnog reda. Gde je vrednosni sistem postavqen naopa~ke, ta~ka je na po~etku.

Ta~ka je nula koja se povukla u se. Da su izme|u dve nule dve ta~ke, rezultat bi bio nere{en.

NAOPA^KE


10

SPORT

nedeqa26.septembar2010.

Danska doma}in EP 2014. Evropska rukometna federacija (EHF) saop{tila je da }e Danska biti doma}in kontinentalnog {ampionata za mu{karce, koji }e biti odr`an 2014. godine. Pored Danske zajedni~ku kandidaturu za doma}ina EP podnele su Hrvatska i Ma|arska. Me|utim, ~elnici EHF-a su na svom Kongresu, koji se odr`ava u Kopenhagenu, odlu~ili da Danska bude doma}in EP. Danska je dobila 24 glasa, a zajedni~ka kandidatura Hrvatske i Ma|arske 22, dok je jedan ~lan Kongresa EHF-a bio uzdr`an. EP 2014. }e biti odr`ano u pet danskih gradovaa, Alborgu, Arhusu, Balerupu, Odenseu i Herningu. Slovenija i Turska su odustale od kandidature za EP 2014. u konkurenciji rukometa{ica.

\urkovi} u Nacionalnom bordu Generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije Bo`idar \urkovi} izabran je u Nacionalni bord Evropske rukometne federacije (EHF).\urkovi} je na ovu funkciju izabran na Kongresu EHF-a, koji se odr`ava u danskom Kopenhagenu. RSS je sa EHF-om potpisao „SMART program“, koji podrazumeva pomo} „evropske ku}e rukometa“ u periodu od tri godine u projektnim aktivnostima, neophodnoj rukometnoj opremi i materijanim sredstvima.

Juniori u grupi sa Makedonijom

SUPERLIGA[KI DERBI PRIPAO NOVOSA\ANIMA

OLIMPIJADA U KANTI MANSISKU

Crveno-bela furija oduvala ~iviju Vojvodina - Metalopastika 32:27 (15:11) NOVI SAD: Mala dvorana SPC „Vojvodina“, gledalaca: 400. Sudije: Stojkovi} ( Ni{ ) i Nikoli} ( Leskovac ). Sedmerci: Vojvodina @el. 4 (4) , Metaloplastika 9 (6). Iskqu~ewa: Vojvodina @el. 16, Metaloplastika 8 minuta. VOJVODINA @ELEZNI^AR: V. Abaxi} (15 odbrana), Jovanovi} 4, Popov 4 (1), M. Radi{i} 4, Bari{i} 6, S. Abaxi} (1 odbrana, 3 sedmerca), Suxum 6 (3), Kne`evi}, ^upkovi}, B. Radi{i} 3, Kostelac, Dimitri}, Hoxi}, Mandi} 5. METALOPLASTIKA: Raji~i} (9 odbrana), Kamberovi}, Milo{evi} 4, M. @ivanovi} 1, Malen~i} 5, Ka`i} 8 (6), Draga{ 1, Marjanovi} 5, M. @ivanovi}, Meduri}, Markovi}, Jovi} 1, Mitrovi}, L. Mitrovi} 2. Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar na superliga{koj premijeri pred doma}im navija~ima prikazali su dopadqivu igru i savladali mladu i borbenu ekipu Metalopastike 32:27. Do prvih superliga{kih bodova, koji su im izmakli u Lazarevcu, crveno beli su do{li najvi{e zahvaquju}i granitnoj odbrani i raspoPRVA LIGA (M) Bask Soko - Mladost Vojput - Zlatar Napredak - Proleter Vrbas - Obili} Zaje~ar - Rudar Dubo~ica - M. Gora

23:25 30:25 26:20 31:26 34:19 0:10

PRVA LIGA (@) Metalac - Pirot 34:24 Napredak - ORK Bgd. 26:21 Proleter S. - Radni~ki 29:23

Mu{ka juniorska rukometna reprezentacija Srbije igra}e protiv Islanda, Makedonije i Estonije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, koje }e naredne godine biti odr`ano u Gr~koj. Kvalifikacioni turnir bi}e odr`an od sedmog do devetog januara naredne godine, a samo prvoplasirana reprezentacija izbori}e plasman na SP. Pravo doma}instva turnira ima Makedonija, a u slu~aju wihovog odustawa organizaciju }e preuzeti Srbija. SP }e biti odr`ano u Gr~koj od 17. do 31. jula naredne godine. @enska juniorska reprezentacija Srbije igra}e u grupi sa [panijom, Finskom i Islandom u kvalifikacijama za EP, koje }e biti odr`ano u Holandiji. Na{a selekcija }e biti doma}in turnira, koji }e biti odr`an od 22. do 24. aprila naredne godine. Dve najboqe plasirane selekcije izbori}e plasman na EP. @enska kadetska reprezentacija Srbije igra}e u grupi sa Danskom, Austrijom i Turskom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, koje }e od 23. juna do 3. jula naredne godine biti odr`ano u ^e{koj.

DNEVNIK

lo`enom Bari{i}u, Suxumu i Mandi}u. Izabranici trenera Jevti}a, ni{ta nisu prepustili slu~aju i uz minimalne padove u igri i po koju gre{ku nametnuli su svoj ritam tokom svih 60 minuta susreta, diktirali tempo i samo jednom dozvolili gostima iz [apca da izjedna~e (16. minut 4:4). Golovima Milo{a Bari{i}a u uvodnim minutima derbija, Novosa|ani su poveli 4:1, agresivnom odbranom potpuno neutralisali Luku Mitrovi}a i Milo{a Draga{a, i bili ti koji su dr`ali konce u svojim rukama. Rukometa{i Metaloplastike nisu uspeli da na|u re{ewe za duboku odbranu Novosa|ana, a do sredine pvog dela sve golove su postigli iz kontranapada, preko Ka`i}a i Milo{evi}a. Usledila je serija golova na strani doma}ina. Najpre je svoje golgeterske sposobnosti pokazao Suxum, zatim Bari{i}, a golman Vladimir Abaxi} usmeravao je ~ivija{ke projekltile u }o{kove dvorane prekrivene pau~inom. Ta~ku na odli~no prvo poluvreme stavio je borbei Qubomir Jovanovi} sa dva atraktivna pogotka za 15:11. DUGA LIGA (M) Apatin - Sombor Hajduk - @SK Potisje - RKS Titel - B. Karlovac @elezni~ar - Herceg. Radni~ki - Metalac MV

31:26 23:25 26:26 28:26 26:26 27:25

DRUGA LIGA (@) Vojvodina - Srem M. Spartak - Apatin

31:24 41:22

O~ekivane pobede Srbije

Vojvodina - Metalopl. Po`arevac - Jugovi} Partizan - Crvenka PKB - Dinamo Smederevo - Kolubara 1. Partizan 2. PKB 3. Kolubara 4. C.zvezda 5. Vojvod. 6. Po`ar. 7. Radni~ki 8. Metalop. 9. Jugovi} 10. Crvenka 11. Planinka 12. Vrawe 13. Smeder. 14. Priboj 15. Naisus 16. Dinamo

2 2 2 1 2 2 1 2 2 2 1 1 2 1 1 2

2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 0 1 1 1 1 1 2 1 1 2

32:27 21:25 37:23 38:29 26:30

72:44 70:54 64:56 33:25 64:59 50:48 24:23 56:60 46:56 49:63 28:29 23:24 51:56 25:32 25:33 52:67

4 4 4 2 2 2 2 2 2 2 0 0 0 0 0 0

Drugo poluvreme po~elo je u jakom ritmu, a glavne role imali su raspucani Milo{ Bari{i} sa jedne i kapiten [ap~ana Filip Marjanovi} sa druge. Pritisli su gosti, preko bekova, ali odbrana crveno-belih nije im dozvolila da smawe zaostatak na mawe od tri gola. Kapiten Vlada Mandi} vezao je dva lepa pogotka za najve}u prednost doma}ina u 41. minutu (22:16). Probali su sve mogu}e i nemogu}e mladi [ap~ani ne bi li zavr{nicu susreta u Novom Sadu u~inili neizvesnom, ali golovi Malen~i}a i kapitena Marjanovi}a (5 golova u drugom delu ) nisu bili dovoqni da se ugrozi crveno - belu ma{ineriju. U posledwih 10 minuta, mla|i od bra}e Abaxi}a, Stanko, „skinuo“ je tri sedmerca gostiju i najavio slavqe u maloj dvorani Spensa. Uz zvuk sirene Quba Jovanovi} poslao je projektil iza le|a solidnog Raji~i}a za pobedu 33:27. I. Grubor

Fudbal

Ivan Ivani{evi}

ra 1,5:2,5, Pakistan - Srbija 0,5:3,5, Bahrein - Makedonija 0:4, itd. Plasman: 1-3. Gruzija, Ma|arska, Jermenija 10, 4-5. Ukrajina, Holandija 9, itd. Srbija je sa 6 bodova na 41. mestu. Va`niji rezultati 5. kola (`ene): Ukrajina - Bugarska 3:1, Kina - Rusija (1) 1,5:2,5, Rumunija - Ma|arska 1.5:2,5, SAD - Slovenija 2,5:1,5, Indija - Iran 3:1, Azerbejxan - Gruzija 0:4, Indonezija - Srbija 1:3, Gr~ka - Jermenija 1,5:2,5, Peru - Nema~ka 1:3, Poqska - Austrija 4:0, Rusija (2) - Kuba 2,5:1,5, Rusija (3) ^e{ka 3,5:0,5, Italija - Kazahstan 2,5:1,5, Litvanija - Uzbekistan 2:2, Turska - [vajcarska 1,5:2,5, Turkmenistan - Estonija 2:2, Hrvatska - Portugalija 3,5:0,5, Mongolija - Izrael 0,5:3,5, [panija - Norve{ka 4:0, Filipini - Argentina 2:2, BiH Gvatemala 2:2, Moldavija - Makedonija 2:2, Singapur - Crna Gora 2:2, itd. Plasman: 1-2. Ukrajina, Rusija (1), 10, 3-4. SAD, Ma|arska 9, itd. Srbija je sa 8 bodova na 10. mestu. B. Dankovi}

EVROPSKI KUP U KLU@U

Ka}ani jaki u nevoqi

Startovali s devet medaqa

Po`arevac – Jugovi} Unimet 21:25 (11:12)

(Specijalno za „Dnevnik”)

PO@AREVAC: Sportska dvorana, gledalaca: 600, sudije: Raji} i Dragomirovi} (Beograd), sedmerci: Po`arevac 5 (2), Jugovi} Unimet 2 (2), iskqu~ewa: Po`arevac 4, Jugovi} Unimet 10 minuta. PO@AREVAC: \or|evi}, @ivojinovi}, Zuji} 3, Mari} 3, Bo{kovi}, Bo`i} 3, Jeli}, Jovanovi}, ^avaquga 1, Petrovi} 7, Vuk~evi} 1, Veqkovi}, Ja}imovi} 1, Ristivojevi} 1, Dimitrijevi} 1, @ivkovi}. JUGOVI] UNIMET: Kukobat, Lali} 3, Vasi}, [ipka 5, Kankara{ 3, Vu~i}evi}, Vugdragovi} 7, Travar 3, Vukovqak, Krsman~i}, Perovi}, Crnoglavac, Pap 4, Dobrijevi}. Rukometa{i Jugovi}a su u utakmicu u{li znatno oslabqeni, bez povre|enog reprezentativca Jo{i}a, {to je bio dodatni motiv doma}inu da od po~etka krene u silovite juri{e ka gostuju}em golu. Sve do 20. minuta Po`arevac je imao terensku nadmo} i rezul-

tatsku prednost, ali su, u po Jugovi} kriti~nom periodu igre, Perovi}, sjajnim odbranama, te Vugdragovi}, kreativnom igrom u napadu i Lali} sa nekoliko izvanrednih solo prodora, uspeli da us-

dovao virtuoz na golu Bojan Perovi}, bila je i u drugom poluvremenu isuvi{e jak bedem pred napada~ima novajlije u Superligi. Na drugoj strani, u fazi napada, Ka}ani su preko iskusnog plejmejke-

KROACIJA KUP U OSIJEKU ZA DAME

Srpkiwe i Hrvatice za prvo mesto Rukometa{ice Srbije i A tima Hrvatske igra}e danas (17.30, HRT 2) za prvo mesto na Kroacija kupu, koji se odr`ava u Osijeku. Obe reprezentacije ostvarile su po dve pobede, tako da }e wihov me|usobni okr{aj odlu~ivati o pobedniku turnira. Srpkiwe su najpre pobedile B tim Hrvatske 34:28, a potom Sloveniju 34:27, dok je A tim Hrvatske bio boqi od Slovenki 40:23 i od B reprezentacije Hrvatske 40:37. J. G. postave ravnote`u na terenu, da bi, ulaskom odmornog Travara, izabranici trenera Jordovi}a dodali gas i na odmor oti{li sa minimalnim vo|stvom. U ovom delu igre, uz golmana Perovi}a, u odbrambenoj formaciji sjajan je bio Vukovqak. Granitna odbrana Jugovi}a, kojom je maestralno koman-

ra Vugdragovi}a gradili izgledne gol {anse, koje su, pored wega, uspe{no realizovali [ipka, Pap, Lali}, Travar i Kankara{. Odavno Jugovi} nije igrao tako ~vrsto i homogeno u odbrani. Stisli su redove Ka}ani u nevoqi, kada su, zbog povrede, posle Stejina, ostali i bez Jo{i}a. J. G.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Prva liga Srbije - NOVI SAD: Proleter - Radni~ki 1923, VRAWE: Dinamo - BASK, LAZAREVAC: Kolubara Srem. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Srpska liga Vojvodina SENTA: Senta - Mladost (A), PADINA: Dolina - Vr{ac. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Vojvo|anska liga, istok - DEBEQA^A: Spartak - Dinamo, NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Obili} (NK), STAR^EVO: Borac - Jedinstvo (NB), SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Kozara, PA^IR: Ba~ka - Budu}nost (SC), LAZAREVO: Zadrugar Radni~ki (Z). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Vojvo|anska liga, zapad - ERDEVIK: Sloga Radni~ki - Metalac AV, IRIG: Radni~ki Polet (S), MLADENOVO: Budu}nost - Indeks. Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Peto kolo na {ahovskoj Olimpijadi u Kanti Mansisku je za na{e ekipe donelo i o~ekivano visoke pobede, mu{karci su pobedili Pakistan ,a `ene Indoneziju, ali ne tako glatkov. U susretu {estog kola sa ^ileom mu{karci su (po rejtingu) favoriti i u slu~aju nove pobede eto prilike da se u narednim susretima ogledamo i sa sebi ravnima. @ene, naprotiv, imaju te`ak zadatak sa Bugarkama koje su ju~e izgubile va`an susret sa Ukrajinom i `eqne su povratka na vrh. Pojedina~ni rezultati ekipe Srbije- mu{karci: Pakistan - Srbija 0,5:3,5 (Lodhi - Sedlak remi, Amer - Kova~evi} 0:1, Vasim Ivani{evi} 0:1, Tanver - Marku{ 0:1) `ene: Indonezija - Srbija 1:3, (Sukandar - Bojkovi} 1:0, Lestari - ^oqu{kina 0:1, Devi - Stojanovi} 0:1, Medina Raki} 0:1) `ene. Va`niji rezultati 5. kola (mu{karci): Jermenija - Rusija (2) 2,5:1,5, Vijetnam - Gruzija 0,5:3,5, Ma|arska - Rusija (1) 2,5:1,5, Poqska - Holandija 2:2, BiH - Ukrajina 1:3, Azerbejxan [vedska 2,5:1,5, ^e{ka - Meksiko 4:0, Kina - Slova~ka 2:2, Italija - Kuba 2:2, SAD - Argentina 3:1, Norve{ka - [panija 2:2, Izrael - Rusija (3) 1,5:2,5, Indija Bugarska 3:1, Francuska – Engleska 2:2, Estonija - Nema~ka 2,5:1,5, Brazil - Iran 2:2, Austrija - Turkmenistan 2:2, Belorusija - Peru 2,5:1,5, Litvanija - Hrvatska 1,5:2,5, Kanada Danska 2,5:1,5, Slovenija – Mongolija 2:2, Indonezija - Crna Go-

Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Borac (10 ~asova), BA^KI PETROVAC: Mladost - Jedinstvo, BA^KA PALANKA: Stari Grad @SK, PETROVARADIN: Petrovaradin - [ajka{, STEPANOVI]EVO: Omladinac Hercegovac. Utakmica po~iwe u 15.30 ~asova. Gradska liga Novog Sada NOVI SAD: Ajaks - Sremac (10 ~asova), ^ENEJ: ^enej - Tatra, LEDINCI: Vinogradar - Stra`ilovovMilan, TEMERIN: TSK - Ba~ka, BANO[TOR: Proleter - Mladost, RAKOVAC: Borac - Sirig, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Dinamo, SUSEk: Partizan - Fru{kogorski partizan.

- Planinka Prolom voda (18.30). Prva mu{ka liga - KIKINDA: Crvena zvezda - Novi Pazar (19) Prva `enska liga - NI[: Naisa 2 - Ku~evo (16.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki Lepenica @elezni~ar Metal Cinkara (16.30), Duga mu{ka liga - RUMA: Ruma - Radni~ki ([) (20). Duga `enska liga - VRBAS: Vrbas - Mladost (17), PAN^EVO: Pan~evo - Radni~ki (17), KIKINDA: Kikinda 2 - Jabuka 95 (17), SOMBOR: Ravangrad Temerin (19). Prva vojvo|anska `enska liga - MO[ORIN: Mileti} - Obili} (17), DOLOVO: Dolovo - Rusin (17), E^KA: Jedinstvo Naftagas (17).

Rukomet

Kuglawe

Superliga za mu{karce - Naisus - Vrawe (18.30), Radni~ki Priboj (19), sutra Crvena zvezda

Superliga (m) - KQAJI]EVO: E|{eg - Partizan (14.30), BEOGRAD: Beograd - Senta

(11), NI[: Ni{ Put - Kraqevo (11). Superliga (`) - ZREWANIN: Toza Markovi} - Pionir (14.30) Prva liga, grupa Vojvodina (m) - RUMA: @elezni~ar - Hajduk (10), KQAJI]EVO: Vihor - Banat (11), NOVI SAD: Vojvodina - Dolina (11), ZREWANIN: Kristal - Toza Markovi} (11), BE^EJ: Polet - Jedinstvo (15). Prva liga , grupa Vojvodina (`) - DEBEQA^A: Spartak Radni~ki (15). Prva vojvo|anska liga (m) BA^KO GRADI[TE: TSK Spartak (15), KOVA^ICA: Slavia - Kordun (13), NOVI SAD: petrovaradin - Srem (11). Druga vojvo|anska liga (m) NOVI SAD: Novi Sad - Vrbas Dana (10), KIKINDA: Radni~ki LK - Radni~ki (13), VRBAS: Jadran (F) - Sloboda (11).

Reprezentacija Karate unije Srbije prvog dana takmi~ewa na Evropskom kupu (u verziji VUKC) u rumunskom gradu Klu`u ispunila je o~ekivawa. U konkurenciji 570 takmi~ara iz 15 zemaqa: Engleske, Portugala, Rusije, Srbije, Italije, [vajcarske, Ma|arske, Nema~ke, Poqske, Ukrajine, Danske, Belgije, Irske, Norve{ke i doma}ina Rumunije osvojila je devet medaqa od toga ~etiri zlatne, jednu srebrnu i ~etiri bronzane. U prepodnevnom nadmetawu u katama Tijana Stojiqkovi} i Velibor Eri} osvojili su zlatne medaqe. Jovana ]etkovi} srebro, a Robert Vajut bronzu. U popodnevnim nadmetawima u borbama sa najsjajnijim odli~jima okitili su se An|ela Gligi} i Katarina Driki}, dok su bronzane medaqe osvojili Tijana Stojiqkovi}, Sr|an Milosavqevi} i Aleksandar Miti}. - Mojoj sre}i nema kraja, prvo sam se u katama okitila najsjajnijim odli~jem, a u borbama bronzom, {to ruku na srce nisam o~e-

kivala. Me|utim, na ovo veliko takmi~ewe do{la sam dobro pripremqena pa ni rezultat nije izostao - isti~e Tijana Stojiqkovi}. U sli~nom tonu govoru i wena klubska drugarica Katarina Driki}. - U `enskoj konkurenciji gde je u mojoj kategoriji bilo 30 takmi~arki uspela sam da se popnem na pobedni~ko postoqe. Posle prvog dana takmi~ewa sijao je i selektor na{e reprezentacije Du{an Da~i}. - Na{i repreezentativci od najmla|eg do najstarijeg uzrasta vredno pripremaju i redovno se potvr|uju na me|unarodnoj sceni, realno je bilo za o~ekivati i ovakav broj medaqa u Klu`u. Ilustracije radi pre deset godina na EP u ovom gradu osvojili smo 16 medaqa i progla{eni za najuspe{niju reprezentaciju Starog kontinenta. Nadam se da }emo ovaj podvig na~initi ponovo - rekao je Du{an Da~i}. Prvenstvo se nastavqa danas od 10 ~asova kada su na programu kate i borbe za juniore i seniore. M. Grbi}

TURNIR U EGERU

Poraz Partizana, debitovao Grk Kombinovani tim Partizana pora`en je na otvarawu me|unarodnog turnira u Ma|arskoj povodom stogodi{wice postojawa kluba Eger. Kotorski Primorac savladao je srpskog {ampiona 13:8 (2:2, 7:3, 2:2, 2:1), dok je u drugom me~u Eger savladao zagreba~ku Mladost 14:11 (za Zagrep~ane nije igrao Vawa Udovi~i} koji je dobio odmor posle napornog leta). Partizan je igrao u kombinovanom sastavu, a debitovali su leto{wa poja~awa Aleksandar Radovi}, Du{an Mandi} i Grk Teodoros Haxiteodoru. Upravo su Radovi} i Haxiteodoru bili najbowi u ekipi Igora

Milanovi}a - Radovi} je dao tri gola, a iskusni gr~ki vaterpolista dva. Dok su Kotorani igrali u gotovo najja~em sastavu, crno-beli su im se suprotstavili u podmla|enom sastavu, bez ijednog reprezentativca Srbije. Za Partizan su igrali: Stefan @ivojinovi}, Nikola Nikolov, Aleksandar Radovi}, Milo{ Korolija, Tedoros Had`iteodoru, Dimitrije Obradovi}, Du{an Mandi}, Nikola Dedovi}, Luka Simi}, Petar Markovi}, Aleksa [apowi}, Milo{ ]uk, Dimitrije Risti~evi}, Janko Radovi}. Dakle, samo dvojica standardnih iz prethodne sezone - Milo{ Korolija i Milo{ ]uk.


ENGLESKA PREMIJER LIGA

^elzi zaustavqen izgubio i Arsenal Man~ester siti pobedio ^elzi, Arsenal izgubio od VBA 2:3, novi kiks Liverpula. Birmingem nere{eno, @igi} opet u{ao sa klupe. Dda li je vest iz Londona dobra ili lo{a po Partizan? Te{ko je re}i. U svakom slu~aju, Arsenal je, pred dolazak u Beograd, izgubio kod ku}e od Vest Bromvi~ Albiona 2:3. To je prvi poraz

naneo mu tako|e prvi poraz u sezoni. Strelac odlu~uju}eg gola bio je Karlos Tevez, koji se ba{ navadio na ^elzi. Postigao je {eti gol protiv plavaca u posledwih pet utakmica. I to ne bilo kakav - postigao je pobedonosni gol kojim je zaustavio aktuelnog {ampiona Engleske, zahuktalog i na startu ove sezone. Odlu~uju}i momenat u derbiju 6. kola Premijer

c m y

SPORT

DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

11

17. SVETSKO PRVENSTVO ODBOJKA[A U ITALIJI DANAS SRBIJA IGRA S KANADOM

Brawe javorovog li{}a Odbojka{i Srbije danas igraju drugi me~ na Svetskom prvenstvu u Italiji protiv Kanade. Izabranici na{eg selektora Igora Kolakovi}a `ele da dobrim igrama streme ka sawanom ciqu, a to je borba za medaqe, me|u najkvalitetnijim selekcijama planete. Iako su uz Poqsku glavni favoriti za prvo mesto u na{oj grupi F, pri{li su oprezno utakmicama na{i odbojka{i i ne `ele nikoga da potcene.

Danas A grupa (Milano) Iran - Japan (17) Egipat - Italija (21) B grupa (Verona) Tunis - Kuba (17) Brazil - [panija (21) C grupa (Modena) Kamerun - Portoriko (17) Rusija - Australija (21)

Tevez slavi jedini pogodak u me~u Man~ester siti - ^elzi

oslabqenog Arsenala u ovoj sezoni i do{ao je pred gostovawe tobxija Partizanu u Ligi {ampiona. E, sad je te{ko biti mudar i proceniti da li je Arsenal u padu forme ili }e mu ovo biti {amar pred duel sa srpskim {ampionom.Bilo kako bilo, Vest Bromvi~ Albion je bio ubedqiv na Emiratima“3:2, a vodio je i sa 3:0! Posle prvog poluvremena bez golova (VBA proma{io penal), gosti su brzo postigli dva gola u razmaku od dva minuta, a potom je u 73. bilo 3:0. Ipak, Nasri je sa dva gola, u 75. i 90. minutu, uspeo da ubla`i poraz. Arsenal je igrao u ovom sastavu: Almunija, Sawa, Skila}i, Ko{~elni, Kli{i, Ebue, Song, Dijabi, Nasri, Ar{avin i [amak Igrali su jo{: Rosicki, Vil{ajr i Vela. U derbiju kola, Man~ester siti je pobedio ^elzi (1:0) i

lige dogodio se u 59. minutu. Posle gre{ke Ramireza, lopte se na polovini terena domogao Argentinac, koji je jurnuo ka kaznenom prostoru gostiju, a kada je stigao do ivice, pomerio se udesno i tukao precizno kroz noge E{lija Kola - 1:0. Birmingem je odigrao samo 0:0 sa Viganom, a Nikola @igi} je igrao pola sata (u{ao je u igru u 62. minutu). Rezultati {estog kola: Man~ester siti - ^elzi 1:0 (0:0) /Tevez 59’/, Arsenal Vest Bromvi~ Albion 2:3 (0:0) /Nasri 75’, 90’ - Odemvinge 50’, Jara 53’, Tomas 73’/, Birmingem - Vigan 0:0, Blekpul Blekburn 1:2 (0:1) /Filips 85’ - Adam 21’ag, Emerton 90’/, Fulam - Everton 0:0, Liverpul Sanderland 2:2 (1:1) /Kujt 5’, Xerard 64’ - Bent 25’p, 48’/, Vest Hem - Totenham 1:0 /Pikjone 29’/.

BUNDES LIGA

Majnc protutwao Minhenom Majnc slavio protiv Bajerna i posle {est kola zna samo za pobede. Kuzmanovi} pogodio za [ututgart, ali [vabe ubedqivo pora`ene. [alke se provukao, Dortmund juri ka vrhu. Oni definitivno vi{e nisu iznena|ewe. „Mali“ Majnc nakon {est kola ima isto toliko pobeda, a pritom su pregrmeli gostovawe na „Alianc Areni“ i iz Minhena odneli sva tri boda. Taman kada se ~inilo da je kriza za Bajern pro{lost u goste {ampionu do{ao je Majnc. I pobedio! Upravo ovom utakmicom „nulfinfer“ je polo`io glavni test i svima u Bundesligi nagovestio da }e u novoj sezoni imati ulogu koju nikada ranije u svojoj istoriji nije imao. Konkurisa}e za titulu {ampiona. Mo`da }e neko re}i da je jo{ uvek rano za takve prognoze, ali {ta re}i kada jedna ekipa pobedi Bajern u Minhenu sa 2:1, a pre vice{ampiona Evrope savlada sve ostale protivnike u prvenstvu ([tutgart, Volfsburg, Kajzerslautern, Verder i Keln). O~ekivali su svi da }e Bavarci kona~no prekinuti sjajnu seriju Majnaca, ali je Tomas Tu~el sa svojim pulenima zaledio i „Alianc Arenu“. Gosti su poveli preko Samija Alaguija u 15. minutu, a Bajern je izjedna~io uz dosta sre}e... Igrao se 43. minut kada je Bo Svenson postigao autogol, posle velikog nesporazuma sa svojim golmanom Kristijanom Vetklom. Danac je u ne toliko opasnoj situaciji po gol Majnca, gla-

vom zaka~io loptu prema kojoj je ve} krenuo Vetklom. Ona je promenila pravac, krenula ka golu, tako da i uz sve napore koje je ulo`io ~uvar mre`e gostuju}e ekipe da je stigne, lopta je na kraju zavr{ila u mre`i. Trenutak odluke dogodio se u 77. minutu. Bio je to najlep{i momenat na utakmici, mada je i prvi gol Tuni{anina bila prava majstorija. Alagui je petom savladao Hans Jerga Buta, a Adam [alai je zatresao mre`u posle fantasti~nog udarca iz okreta. Mladom Ma|aru, koji je tri godine bio ~lan Real Madrida, asistirao je Andre [urle.. Zdravko Kuzmanovi} bio je stelac za [tutgart i to je za [vabe bio jedini svetli momenat na „Gotlib Dajmler“ stadionu protiv Bajera iz Leverkuzena. Borusija iz Dortmunda lako je iza{la na kraj u Hamburgu protiv Sent Paulija i nakon pobede od 3:1 zadr`ala drugo mesto i u stopu prati Majnc. Za „Milionere“ je ceo me~ odigrao Neven Suboti}. Rezultati 6. kola: Bajern Majnc 1:2 (1:1) (Svenson 45 (a.g) - Alagui 15, [alai 77), Ajntraht - Nirnberg 2:0 (1:0) (Gekas 17, Kris 88), [alke - Menhengladbah 2:2 (0:2) (Huntelar 52, Raul 87 - Dems 15 (pen), Bredli 43 ), Sent Pauli - Dortmund 1:3 (1:1) (Henings 26 - Groskrojc 17, 60, Kagava 50), [tutgart - Bajer 1:4 (0:2) (Kuzmanovi} 52 - Hipija 19, Vidal 21, Bali~ 69, Sam 88), Verder Hamburg 3:2.

D grupa (Re|o Kalabrija) Argentina - Meksiko (17) Venecuela - SAD (21) E grupa (Torino) ^e{ka - Kina (17) Francuska - Bugarska (21) F grupa (Trst) Kanada - Srbija Poqska - Nema~ka

(17) (21)

- Kao {to smo rekli pre prvenstva, izgled grupe mo`e da zavara i zato nema mesta potcewivawu bilo koga, jer se ni jedna ekipa nije slu~ajno na{la na Svetskom prvenstvu. Poqska je opravdala ulogu favorita s Kana|anima,

Dragan Stankovi}

ali su dva uvodna seta bila neizvesna, {to jo{ jednom potkrepquje ~iwenicu da nema lak{ih protivnika - rekao je na{ prima~ servisa Nikola Kova~evi}. Sredwi bloker Dragan Stankovi} pohvaquje ~iwenicu da je F grupa kvalitetna. - Jaki me~evi na startu prvenstva bi}e nam od koristi za kasniji tok prvenstva. [to pre uvidimo da nema slabih protivnika i da za svaki poen treba da se pomu~imo, pre }emo prona}i na{u igru. Najva`nije je da smo svi spremni i da svaki duel o~ekujemo s velikim

Rezultati A grupa: Egipat - Iran 3:0 (25:21, 25:17, 25:21) B grupa: Brazil - Tunis 3:0 (25:14, 25:21, 25:14) C grupa: Rusija - Kamerun 3:0 (25:11, 25:20, 25:22) D grupa: Venecuela - Argentina 0:3 (23:25, 17:25, 18:25) E grupa: Francuska - ^e{ka 3:2 (25:19, 22:25, 25:21, 24:26, 15:10) F grupa: Poqska - Kanada 3:0 (25:22, 25:21, 25:13). entuzijazmom, ba{ onako kako treba da bude u selekciji koja ima velike planove. Svaki me~ u grupi je va`an, jer svaki bod mo`e da odlu~i da li }emo u drugoj fazi

VELIKA NAGRADA SINGAPURA

Alonso na pol poziciji Voza~ Ferarija Fernando Alonso startova}e sa pol pozicije na 15. trci ovogodi{weg {ampionata Formule jedan, Velikoj nagradi Singapura. [panac je do drugog pola ove sezone, a 20. u karijeri, do{ao krugom u vremenu od 1:45.390 minuta na stazi “Marina bej” u Singapuru. Alonsu }e se u prvom redu na startu trke, danas od 14 ~asova po sredweevropskom vremenu, pridru`iti voza~ Red Bula Sebastijan Fetel, dok }e tre}e me-

ski kolega i aktuelni {ampion D`enson Baton, a potom }e slediti voza~ Red Bula i ujedno vode}i u generalnom plasmanu Mark Veber, Rubens Barikelo u Vilijamsu, voza~ Mercedesa Niko Rozberg i Robert Kubica u Renou. Prvu desetoricu na startu trke u Singapuru kompletira}e sedmostruki svetski {ampion Mihael [umaher i voza~ Zaubera Kamui Kobaja{i. Ve} u prvom delu kvalifikacija, posle deset minuta, istaknuta je crvena zastavica i usle-

mac uspeo da se vrati na stazu u drugom delu. Ipak, osim eliminacije Mase nisu vi|ena iznena|ewa pa su tada kvalifikacije bile gotove i za voza~e Vird`ina Tima Gloka i Lukasa di Grasija, Heikija Kovalainena i Jarna Trulija u bolidima Lotusa i voza~ima Ispawa rejsinga Kristijana Kliena, koji mewa bolesnog Sakona Jamamotoa u Singapuru. Drugi deo je protekao bez iznena|ewa, kao i incidenata, a tada su kvalifikacije bile go-

igrati s ja~im ili slabijim protivnicima. Nema opu{tawa, bez obzira ko je protivnik - istakao je Stankovi}. M. Risti}

Bogdanovi} ponovo u Francuskoj Luka Bogdanovi} potpisao ugovor sa Roanom. Dribling Luke Bogdanovi}a i - potpis! Najavqeno je da }e povremeni reprezentativac Srbije krenuti sa Olimpijom na turnir u Italiju kako bi se nametnuo stru~nom {tabu Qubqan~ana, a umesto toga potpisao je ugovor sa Roanom. Nekada{wi ko{arka{ Partizana i Crvene zvezde vratio se u Francusku, gde je igrao za Le Man. Pro{lu sezonu proveo je u {panskom Huventudu. Roan }e u~estvovati u Evrokupu, a mogao je da bude protivnik Hemofarma u drugom kolu kvalifikacija za Evroligu. Me|utim, eliminisan je od Albe. Francuski klub je doveo Bogdanovi}a kao zamenu za povre|enog Amerikanca, Dilana Pejd`a. Bogdanovi} nije mogao da potpi{e za Qubqan~ane jer im je FIBA zabranila da dovode igra~e, uz pretwu kaznom od 100 hiqada evra ukoliko to u~ine. Razlog za kaznu su tu`be od biv{ih igra~a, Sa{e O`bolta i Vlade Ilievskog, zbog neizmirenih dugovawa.

Milo{evi} u Zvezdi Alonso na stazi u Singapuru

sto zauzeti Luis Hamilton u Meklarenu. Kvalifikacije pred 15. trku sezone pro{le su, kao i one pre dve nedeqe u Italiji, u znaku Alonsa, ali za razliku od “Monce”, [panac do pol pozicije nije do{ao tako dominantno. Najbli`i tome da ga ugroze bili su Fetel i Hamilton, koji startuju odmah iza wega, a sve to uz najavqene lo{e vremenske uslove za danas u Singapuru {to garantuje jo{ jednu zanimqivu no}nu trku. Hamiltonu }e se u drugom startnom redu pridru`iti tim-

dio je prekid po{to se Felipe Masa zaustavio na stazi. Brazilac je rekao da sumwa na problem sa motorom i za wega su kvalifikacije tada bile zavr{ene. Pored Mase na stazi se u prvom delu zaustavio i wegov sunarodnik Bruno Sena, s razlikom {to je on uspeo da nastavi posle, ali je morao da se zadovoqi 23. mestom i posledwim startnim redom uz Masu. U prvom delu kvalifikacija probleme sa telemetrijom imao je Mihael [umaher, ali je, uprkos ranom povratku u boks, Ne-

tove za najmla|eg voza~a u {ampionatu Haimea Algersuarija, voza~a Vilijamsa Nika Hilkenberga, Vitalija Petrova u Renou, voza~a ekipe Toro Roso Sebastijana Buemija, povratnika u Formulu 1 Nika Hajdfelda u bolidu Zaubera i voza~e Fors Indije Adrian Zutila i Vitantonija Liucija. Ipak, mladi Hilkenberg ne}e zauzeti 12. poziciju na startu zbog promene mewa~a, pa }e se svi voza~i koji su kvalifikacije zavr{ili u drugom delu iza wega pomeriti za jedno mesto.

Strahiwa Milo{evi} blizu je potpisivawa ugovora sa Crvenom zvezdom. U subotu slavi 25. ro|endan, a paraf na vernost crveno-belima stavi}e do ponedeqka. Doskora{wi ko{arka{ Partizana mt:s karijeru }e nastaviti u taboru „ve~itog rivala“. Prethodno, po~etkom avgusta istim putem krenuo je jo{ jedan Novosa|anin, talentovani centar, Darko Balaban. Milo{evi} je u Humsku do{ao 2007. iz Vojvodine. Pro{le nedeqe bio je na probi u francuskom Limo`u. Visok je 203 i igra na poziciji krila.


12

SPORT

nedeqa26.septembar2010.

DNEVNIK

SRPSKA LIGA VOJVODINA

PRVA LIGA SRBIJE

Veterni~ani odr`ali ~as fudbala

Kanarinci preleteli Bagdalu

Veternik Viskol - ^SK Pivara 2:0 (0:0)

Napredak - Novi Sad 1:2 (0:0)

VETERNIK: SC Veternik, gledalaca 150, sudija: Perin (Vr{ac). Strelci: Babi} u 47. i Josimovi} u 81. minutu. @uti kartoni: Markovi} i Josimovi} (Veternik Viskol), a Davidovi}, Bo{wakovi} i Zec (^SK Pivara).

~in. Gosti su izjedna~ili u 52. minutu, kada je sudija Bo{kovi} je sankcionisao o~igledan faul nad golmanom Vasiqevi}em. Kapiten Ru`i} je centrirao, rezervista Danilo Vu~kovi} je odgurnuo doma}eg ~uvara mre`e i tako postigao pogodak. Uzaludni su bili protesti plavo-belih, a tempera-

Radni~ki (NP) - Sloboda Veternik - ^SK Pivara Solunac - Dowi Srem Mladost (BJ) - Pali} Kikind - Sloga (T) Cement - Tekstilac Ites Danas Dolina - Vr{ac Senta - Mladost (A) 1. Veternik 7 2. Radn. (NP) 7 3. ^SK Pivara 7 4. Senta 6 5. Solunac 7 6. Dowi Srem 7 7. Dolina 6 8. Vr{ac 6 9. Mladost (BJ)7 10. Cement 7 11. Tekstilac 7 12. Sloga (T) 7 13. Kikinda 7 14. Sloboda 7 15. Pali} 7 16. Mladost (A) 6

Udarac Milanovi}a zaustavqa golman Tankosi}

VETERNIK VISKOL: Drini} 8, [arac 8, Be~eli} 8, Vasi} 7, [vowa 8, Vukasovi} 8, Mihajlovi} 8 (Mili}evi}), Markovi} 8 (Josimovi} 8), Milanovi} 7, Babi} 8, Kalinov 7. ^SK PIVARA: Tanskosi} 7, Davidovi} 6 (Jakovqevi} 7), Balinovi} 6, Pavlovi} 7, Mandi} 6, Moji} 6, Bo{wakovi} 7, Jankov 7, Kne`evi} 6 (Zec 6), Sladojevi} 7, Jovani} 6 (Ivkovi} 6). Derbi je bio samo na papiru jer su doma}i u svim elementima nadigrali lidera nanev{i mu prvi poraz. U prvom poluvremenu nije bilo pravih prilika, iako su doma}i imali terensku inicijativu. Gotovo iz prvog napada u nastavku doma}i su stigli do vo|stva, lucidni Markovi} filigrantskim pasom prona{ao je Babi}a, a ovaj preciznim udarcem pogodio sami ugao Tankosi}a. Mada su imali gol prednosti, nisu Veterni~ani stali ve} su svim silama `eleli da novim golom overe pobedu. Mogli su u 70. minutu posle odli~ne dubinske lopte [arca da preko Kalinova pove}aju rezultat, ali je napada~ doma}ih iz idealne prilike poslao loptu nebu pod oblake. Tek u fini{u utakmice gosti su pripretili, rezervista Ivkovi} bio je u prilici, a posle odli~ne intervencije Drini}a iz brze kontre Milanovi}a i Josimovi}a stigli su do toliko `eqenog drugog gola. U nadoknadi vremena mogao je rezervista Mili}evi} da postigne tre}i pogodak, ali je sa samo nekoliko metara glavom proma{io praznu mre`u. M. Popovi}

Mladost (BJ) - Pali} 2:1 (1:0) BA^KI JARAK: Stadion Livadica, gledalaca 200, sudija: Bo{kovi} (Sombor). Strelci: Isak u 4. i 90+2 za Mladost, a Vu~kovi} u 52. minutu za Pali}. @uti kartoni: Isak (Mladost), a Radovi} (Pali}). MLADOST: Vasiqevi} 7, Te{i} 7, Rati} 7, Isak 8, Kantar 7, Vi{ekruna 6, Radoja 7, Jak{i} 7 (Rosi}), Baji} 7, Xogovi} 6 (Pavlovi} 7), Ratkovi} 6 (Kraguqac 7). PALI]: Stojanovi} 7, Kosi} 6, Zeqkovi} 6, Radulovi} 6 (Radovi} 7), Kova~evi} 7, Viloti} 7, Maslovara 6, Lazinica 6, Ru`i} 7, @arkovi} 6, Karaxi} 6 (Vu~kovi} 7). Zbog ubedqivih poraza u pro{lom kolu obe su ekipe igrale pod imperativom osvajawa tri boda pa je izostalo uobi~ajeno ispitivawe snaga i ve} u 4. minutu vi|en je prvi pogodak. Korner je izveo Xogovo}, golman gostiju je kratko odbio loptu posle {uta Jak{i}a, a sve je budno pratio Predrag Isak i povratak na teren obele`io na najboqi mogu}i na-

mentni Isak je dobio `uti karton. Pravda je zadovoqena u drugom minutu nadoknade, po{to su Xogovi}, Baji} i Pavlovi} propustili prilike da ranije re{e pitawe pobednika. Slobodan udarac je izveo Kraguqac, iz drugog plana ubacio se Predrag Isak i pored stati~nih ~uvara udarcem glavom izazvao erupciju odu{evqewa. M. Meni}anin

Radni~ki (NP) - Sloboda 5:0 (2:0) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 300, sudija: Jovanovi} (Novi Sad). Strelci: \eri} u 35. i 44. Miji} u 47. Javorac u 55. i Romi} u 64. minutu. @uti kartoni: Lukin, Malinovi}, ^eki} i Ostoji} (Sloboda). RADNI^KI: Dizdarevi}, Kne`evi} 7 (Romi} 7), Maksimovi} 6 (Keki}), Javorac 7, Puni{i} 7, Jovanovi} 6, Rni} 6, \eri} 8 (Petrovi}), Miji} 7, ^eprwa 7, Bale{evi} 7. SLOBODA: @ivkov 7, Vasiqevi} 6, Lani{tanin 6 (Gavrilovi} 6), Jankovi} 6, Ba{tovanov 6, Ostoji} 6 (Aramba{i}), ^eki} 6, Geci} 6, Lukin 6 ([ibul), Malinovi} 6. Sitna ki{a i vetar nisu omeli fudbalere Radni~kog da prika`u dobru igru i zabele`e visoku pobedu protiv borbene ekipe Slobode. Gosti su se skoro celo prvo poluvreme dobro dr`ali, a onda je na scenu stupio visoki \eri} koji im je pomrsio konce, pa je prvi gol postigao glavom, a drugi sna`nim udarcem po zemqi. U drugom poluvremenu uglavnom se igralo na polovini Slobode, pa je Radni~ki iz nekoliko lepih akcija najpre preko Miji}a, potom Javorca pove}ao prednost. U 64. minutu Petrovi}a je u kaznenom prostoru Slobode oborio ^eki} a sudija je pokazao na belu ta~ku. Miji} je {utirao levi golmanov ugao, @ivkov je odbio loptu, a najbr`i je bio Romi} koji je stigao pre svih da je uputi u mre`u. J. Vukovi}

Cement - Tekstilac Ites 0:0 BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 200, sudija: Pavlovi} (Subotica). @uti kartoni: \eri}, Raki} (Cement), a Stojanovi}, Keni}, Kr{i} (Tekstilas Ites). CEMENT: Risti}, Tom~i} 7, Raki} 7, \eri} 6 (Ga{parevi} 6), Milovi} 7, Gostovi} 6 (Trbovi} 6), Tanasin 6, Markovi} 5, Stoj~i} 5, Bursa} 5, Grkovi} 5. TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 8, Kr{i} 7, Risti} 7, Jovi}evi} 7, Stojanovi} 7, Vukovi} 6, Suboti} 6 (Arsi} 6), Keni} 6 (Kne`evi} 5), Smiqani} 6 (Ra|enovi} 6), ^orda{i} 6, Stevanovi} 7. [to golova nije bilo na stadionu Cementa me|u glavnim

4 4 4 4 3 3 4 2 3 2 2 1 1 1 0 0

3 2 2 1 3 3 0 3 0 2 2 3 3 1 3 1

0 1 1 1 1 1 2 1 4 3 3 3 3 5 4 5

5:0 2:0 1:1 2:1 0:0 0:0 (16) (16)

12:6 13:2 19:9 16:5 14:8 11:7 10:11 8:8 7:14 9:8 5:7 7:7 4:11 11:18 7:16 7:23

15 14 14 13 12 12 12 9 9 8 8 6 6 4 3 0

U slede}em kolu (2/3. oktobar) sastaju se: Sloboda (NK) Tekstilac Ites, Vr{ac - Cement, Mladost (A) - Dolina, Sloga (T) - Senta, Pali} - Kikinda, Dowi Srem - Mladost (BJ), ^SK Pivara - Solunac, Radni~ki (NP) - Veternik Viskol. krivcima su sigurno fudbaleri Cementa, kao i glavni sudija Pavlovi} koji je dozvolio gostuju}im igra~ima da tokom cele utakmice simuliraju povrede i time ukradu vi{e od 20 minuta. Kad god bi Cementa{i napravili akciju za gol, neko od gostuju}ih igra~a legao bi na travu i tra`io lekarsku pomo}. Oxa~ani su do{li u Beo~in da ne prime gol, i u tome su uspeli ponekad brane}i se i sa deset igra~a. Na ruku im je i{la i tradicija dobrih igara u Beo~inu. B. Star~evi}

Solunac - Dowi Srem 1:1 (1:1) RASTINA: Igrali{te „Milana \eri}a“, gledalaca 350, sudija: Miqkovi} (Novi Sad). Strelci: Bani} u 33. za Solunac, Galin u 2. minutu za Dowi Srem. @uti kartoni: Puri}, Bogunovi}, Marunovi}, ^uqak i @igi} (Solunac), a Markovi}, Radi{i}, Galin i Miqkovi} (Dowi Srem). Crveni kartoni: Puri} u 78. minutu (Solunac), a Mirkovi} u 67. minutu (Dowi Srem). SOLUNAC: Savi} 7, Ismaili 7, Puri} 7, Mandi} 7 (^uqak), Bani} 8, Cime{a 7, Grumi} 7, Bogunovi} 7, Stankovi} 6 (Koji}), Marunovi} 8, Muni`aba 7 (@igi} 7). DOWI SREM: Varga 7, To{i} 7 (Berowa), Markovi} 7, Prqevi} 6, Risti} 6, Bukorac 7, ]iri} 7, Radi{i} 7, Galin 7 (Mrkaji} 7), Laki} Te{i} 7, Miqkovi} 7. M. Jovi}evi}

OFK Kikinda - Sloga 0:0 KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca oko 200, sudija: Savi} (@iti{te). @uti kartoni: Kovrlija i Beleuc (OFK Kikinda), a Bubwevi} i Gali} (Sloga). OFK KIKINDA: Magda 6, \oki} 6 (Karanovi} 6), Babi} 6, Beleuc 7, Marjanovi} 7, ]eran 6, Utr`en 6, Ili} 7, Kresoja 6, Buni} 6, Kovrlija 7, Spahi} 6 (Cvijanovi} 6). SLOGA: Peji} 7, M. Tomi} 6 (Mare{~uk 6), Kresojevi} 7, Miqanovi} 6, Stanojev 6, Kova~evi} 6, Vu~kovi} 6, Bubwevi} 6, ^epi} 6 (D. Tomi} 6), Milovi} 6 (Tinta), Gali} 6. Doma}in je bio znatno nadmo}niji ali bez prave zavr{nice. Visoko naba~ene lopte u svom kaznenom prostoru golman gostiju Peji} uspe{no je zaustavqao. Doma}i golman Magda bio je gotovo bez posla, a jedinu pravu intervenciju imao je u 75. minutu. Kapiten doma}ina Jovica Kovrlija u 78. minutu iz idealne pozicije glavom loptu prebacio preko pre~ke. M. S.

KRU[EVAC: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija: Stoilkovi} (Beograd). Strelci: Puno{evac u 66. za Napredak, Milovac u 61, \uki} u 79. minutu za Novi Sad. @uti kartoni: Proji}, Tadi}, Ga{i}, Igwatovi} (Napredak), Bajat (Novi Sad). NAPREDAK: Milenkovi} 6, Tadi} 5, Proji} 5, Ga{i} 6, Radosavqevi} 5, Paunovi} 5 (Milunovi} 5), Petrovi} 5, Taskovi} 5 (Jugovi} 5), Puno{evac 6, Milo{evi} 6, Spasojevi} 5 (Igwatovi}). NOVI SAD: Vesi} 7, \uki} 7, Josimov 6, Simeunovi} 6, Jovanovi} - (Jakovqevi} 6), Kau~ir 6, Milovac 7 (Pandurov), Bogunovi} 7, Bajat 6, Raki} 6 (Popin), Baji} 6. Pod Bagdalom ni{ta novo, ponovo su Kru{evqani izgubili. U prvom poluvremenu skoro da ni{ta nije vredno pomena, sve do posledweg minuta kada je Jakovqevi} „po~istio“ Puno{evca u kaznenom prostoru. Pogledao je

RADNI^KI: @akula 7, Medi} 7, Dabi} 6, \okovi} 7, Vidovi} 7, Tomanovi} 6, @eqi} 7, Dubai} 8 (Pe{i}), Rikanovi} 6 (Ivanov), Resanovi} 7, Lazareski 7 (\uli}). Od prvog minuta igra~i oba tima igrali su `ustro krajwe o{tro, na ivici faula, tako da ~ak devet `utih kartona ne trebaju da predstavqaju iznana}ewe. Prvu priliku da svojim saigra~ima izmami osmehe na lice imao je, kapiten gostiju, Resanovi}, koji je ve} u sedmom minutu, tukao sa 20 metara, ali se Petrovi} istakao panterskom odbranom. Na isteku 15. minuta Nenad Luki} se pored Medi}a lako izborio za {ut, ali je @akula bio na visini zadatka, koji je briqirao i 20 minuta kasnije, posle slobodnog udarca Joji}a. Somborci su obezbedili vo|stvo na startu drugog poluvremena, a u listu strelaca prvi se upisao Dubai}, koji je i deset minuta pre posledweg zvi`duka sudije Spasi}a, efektnim golom glavom, postavio kona~an rezultat. J. Radisavqevi}

Big bul Radni~ki - Novi Pazar 0:2 (0:2)

Trener Novog Sada Zoran Govedarica

novi kapiten „~arapana“ , Bratislav Puno{evac, ka klupi, tra`e}i odobrewe da bude izvo|a~ najstro`e kazne. I dobio ga, bez obzira na uvre`eno uverewe da ne treba da {utira onaj, nad kim je bio faul. Pro~itao je Vesi} nameru mladog Napretkovog napada~a, ukrotio loptu i ra{irio krila kanarincima. Posle lepe akcije u 60. minutu i dobre asistencije kapitena Bogunovi}a, odli~no je {utirao Baji} sa ivice {esnaesterca, a golman doma}ih Milenkovi} iskoristio priliku da opravda ukazano poverewe. Opasnost je, ipak, bila otklowena na kratko. Jo{ jednom je odli~ni Bogunovi} asistirao, sada Milovcu, koji je doneo svom timu prednost. Samo {to su doma}i krenuli sa centra Tadi} je lepo proigrao Spasojevi}a, koji je dobro {utirao sa desetak metara, a loptu je sa gol-linije izbacio Jakovqevi}. Izjedna~ewe je usledilo nakon pet minuta, a iskupio se za proma{aj sa bele ta~ke Puno{evac. Potom je usledila doma}a ofanziva, tokom koje je Spasojevi} u 70. minutu jo{ jednom imao sjajnu priliku da se upi{e u strelce, ostala je neiskori{}ena... Na suprotnoj strani, posle slobodnog udarca Raki}a u 79. minutu, a po{to je proputovala kroz ceo {esnaesterac, lopta je stigla do \uri}a, koji je postavio kona~nih 2:1 i zakucao Kru{evqane u dowem domu tabele. S. Milutinovi}

Teleoptik – Radni~ki (S) 0:2 (0:0) BEOGRAD: Stadion u Zemunelu, gledalaca 50, sudija: Spasi} (Surdulica). Strelac: Dubai} u 50. i 80. minutu. @uti kartoni: Kari{ik, Blagojevi}, ]okovi} (Teleoptik), a Medi}, Vidovi}, Dubai}, Rikanovi}, Lazareski, ]uli} (Radni~ki). TELEOPTIK: Petrovi} 6, Miqkovi} 6 (Petrovi}), Kari{ik 6, Blagojevi} 6, Joji} 7, Anteq 6, Luki} 7, \okovi} 6, Ostoji} 7, Stevi} 6 (Drpqanin), Jovanovi} 6.

[ID: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija: Stefanovi} (Kru{evac). Strelci: Mati} u 25. (iz penala) i \alac u 38. minutu. @uti kartoni: Vukobrat, Babi} i Drobwak (Big bul Radni~ki). BIG BUL RADNI^KI: Davidovi} 6, ^obanovi} 6, ^i`ik 6, Babi} 6, Vukobrat 7, @ivkovi} 6 (Mla|enovi}), Drobwak 5, Veselinovi} 5, ]iri} 5 (Asanovi}), Petkovi} 5, No`ini} 5 (\ukanovi}). NOVI PAZAR: Pustiwakovi}, [krijeq 7, Kecal 6, Prodanovi} 7, Babi} 7, Vi{kovi} 7, Bejtovi} 7, Vujovi} 6, Vukoji~i} 6 (Misini), Mati} 8 (Hasi}), \alac 8 (Gurdijeqac). M. ]ur~i}

Banat - Zemun 1:0 (0:0) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 700, sudija: Obradovi} (Jagodina). Strelac: Grumi} u 46. minutu. @uti kartoni: Jovani} (Banat), a Lekani}, Tjeri i Stankovi} (Zemun). Crveni karton: Stankovi} u 32. minutu (Zemun). BANAT: \oki}, ]ulibrk 7, Jeremi} 7 (Cavri} 7), Stamenkovi} 7, Grumi} 8, Milojevi} 7 (Ki{), Zowi} 7, Jovandi} 8, Metua 7, Kujunxi} 7 (\urovi}), Stevanovi} 8. ZEMUN: Kirovski 8, Lekani} 6, Salati} 7, Tijeri 7, Jovanovi} 7, Simunovi} 6, Vidi} 6, Komlenovi} 6 (Milivojevi} 6), Bogdanovi} 6 (Vidovi}), Stankovi} 5, Vukobrat 6. Zrewaninci su posle dosta muka po te{kom vremenu za igru golom Grumi}a uspeli da savladaju tim iz Gorwe varo{i i do|u do bitnih bodova. U prvom poluvremenu doma}in je imao najboqu priliku u 3. minutu, kada je Stevanovi} {utirao sa petnaestak metara, a Kirovski lepo intervenisao. Gosti mogu da `ale za prilikom Salati}a iz 10. minutu, kada je izvanredno reagovao na centar{ut iz kornera, ali je lopta zavr{ila preko pre~ke. U 32. minutu sudija Obradovi} opravdano je iskqu~io Slavena Stankovi}a koji je u roku od 15 sekundi zaradio dva `uta kartona, prvi zbog prigovora,

Banat - Zemun 1:0 Napredak - Novi Sad 1:2 Sin|eli} - Be`anija 2:0 Teleoptik - Radni~ki (S) 0:1 Big bul Rad. - Novi Pazar 0:2 Mladi r. - Mladost (L) 3:1 Danas Proleter - Radni~ki (K) (16) Kolubara - Srem (16) Dinamo - BASK (16) 1. Banat 8 2. Proleter 7 3. BASK 7 4. Radn. (KG) 7 5. Novi Sad 8 6. Sin|eli} 8 7. M. radnik 8 8. Novi Pazar 8 9. Mladost (L) 8 10. Big bul 8 11. Be`anija 8 12. Radni~ki (S) 7 13. Teleoptik 7 14. Zemun 8 15. Srem 7 16. Dinamo 7 17. Napredak 8 18. Kolubara 7

5 4 4 4 4 4 4 3 3 3 3 2 2 1 0 1 1 0

2 2 2 2 2 1 1 3 2 1 1 3 3 4 5 2 1 3

1 1 1 1 2 3 3 2 3 4 4 2 2 3 2 4 6 4

9:5 11:4 10:4 11:7 10:9 8:5 10:10 10:9 10:8 9:9 6:6 6:6 10:11 6:8 5:7 3:12 8:16 4:10

17 14 14 14 14 13 13 12 11 10 10 9 9 7 5 5 4 0

U slede}em kolu (2/3. oktobra) sastaju se: Novi Sad - Dinamo, Srem - Banat, Zemun - Napredak, BASK - Sin|eli}, Be`anija - Proleter, Radni~ki 1923 - Teleoptik, Radni~ki (S) - Big bul Radni~ki, Novi Pazar - Mladi radnik, Mladost (L) Kolubara. a drugi zbog aplaudirawa arbitru tako ostavio svoj tim na cedilu. Trenutak odluke dogodio se u 46. minutu, kada je agilni Grumi} iskoristio gre{ku odbrane plavo-zelenih, iza{ao sam ispred Kirovskog i rutinski poslao loptu ispod golmana Zemuna u mre`u. Do kraja utakmice, Banat je preko Stamenkovi}a koji je {utirao glavom i udarca Milojevi}a mogao da duplira vo|stvo, ali je prvi put odli~no intervenisao Kirovski, a kod drugog poku{aja lopta zavr{ila zamalo preko pre~ke. N. Jowev PROLETER DO^EKUJE KRAGUJEV^ANE

Slanobarci spremni Fudbalerima mla|eg novosadskog prvoliga{a Proletera porasli su apetetiti posle blistavih igara u prvenstvu i u kupu, pa }e poku{ati danas na popularnoj „bomboweri“ u susretu sa Radni~kim u derbiju kola zadr`e prvo mesto. U kup utakmici sa Napretkom trener Qubomir Ristovski odmarao je ve}inu igra~a za nastavak trke za bodove. - Napravli smo pravu uvertiru pred dolazak Kragujev~ana. Novajlije su u ligi, igraju i ovu sezonu odli~no, najavili su kandidaturu za Superligu. Imaju sna`an tim, predvo|en iskusnim kapitenom Milo{evi}em i prekaqenim strelcem Spaqevi}em. Neguju isti stil, napada~ki, koji je i nama doneo uspehe. O~ekujemo te`ak me~ u koju ulazimo otvorenog garda, ali se nadam da }e na{i kvaliteti, prednost doma}eg terena i dobra forma i ovoga puta presuditi. - optimista je kapiten Novosa|ana. Susret }e propustiti napada~ Lazar Veselinovi}, koji je operisao meniskus i Nikola Popin. S druge strane oporavio se Halil Asani koji }e uz odli~no formu ostalih igra~a biti spreman za deri sa Kragujev~anima. M. Popovi}

Vojvo|anska liga - istok U 7. kolu postignuti su slede}i rezultati: Radni~ki (B) - Ba~ka Topola 1:0, AFK - Proleter (NK) 0:0.

Vojvo|anska liga - zapad U 7. kolu postignuti su slede}i rezultati: Jugovi} - Ba~ka (BP) 1:3, 1. maj - Mladost (T) 0:0, Radni~ki (SM) - Borac (NS) 2:3, Omladinac - Dunav 1:1, Crvena zvezda - Obili} (Z) 1:1.


SPORT

DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

13

SUPER LIGA SRBIJE 6. KOLO IN\IJA: In|ija - BSK IVAWICA: Habitfarm Javor - Jagodina KRAGUJEVAC: Metalac - Smederevo BEOGRAD: Partizan - Spartak ZV Danas U@ICE: Sloboda SP - Vojvodina BEOGRAD: OFK Beograd - Rad KULA: Hajduk - Borac BEOGRAD: ^ukari~ki - Crvena zvezda 1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Vojvodina 4. Spartak ZV. 5. Smederevo 6. Sloboda SP 7. OFK Beograd 8. Rad 9. Borac 10. Jagodina 11. In|ija 12. Javor 13. BSK Bor~a 14. Metalac 15. Hajduk 16. ^ukari~ki

6 5 5 6 6 5 5 5 5 6 6 6 6 6 5 5

5 4 3 2 2 2 3 2 2 2 2 0 0 0 0 0

0:0 0:0 0:3 (0:1) 0:0 (14, Arenasport 1) (15, RTS 2) (16) (16)

1 1 2 4 3 3 0 2 2 2 1 4 3 2 0 0

0 0 0 0 1 0 2 1 1 2 3 2 3 4 5 5

11:1 7:2 7:1 6:3 6:2 5:3 5:5 5:3 3:3 4:5 7:6 1:4 3:9 1:7 3:10 0:11

16 13 11 10 9 9 9 8 8 8 7 4 3 2 0 0

U slede}em kolu (2/3. oktobra) sastaju se- NOVI SAD: Vojvodina - Partizan, SUBOTICA: Spartak ZV. - Hajduk, BEOGRAD: Rad - In|ija, Crvena zvezda - Metalac, BSK Bor~a - Javor Habitfarm, ^A^AK: Borac - OFK Beograd, SMEDEREVO: Smederevo Sloboda SP, JAGODINA: Jagodina - ^ukari~ki Stankom.

VOJVODINA DANAS GOSTUJE U LU^ANIMA

Ni{ane tri boda Iako }e se danas, bez sumwe, na}i na velikom isku{ewu, fudbaleri Vojvodine nemaju dilemu u vezi sa krajwim ishodom utakmice u Lu~anima. Wihov ciq su tri boda u duelu s odli~nom ekipom Sloboda Point Sevojno.

Janko Tumbasevi} vra}a se u tim

O tome svedo~e i re~i trenera novosadskog tima Zorana Milinkovi}a. - Ne treba tro{iti re~i o kvalitetima igra~a kakvi su Lazi}, Pavi}evi}, Vuji} ili mladi kapiten Maksimovi} – veli Milinkovi}. – Isto smatram i za mog kolegu Stamenkovi}a, koji nekoliko godina u kontinuitetu radi s tim igra~ima, {to je redak slu~aj u na{em klupskom fudbalu. ^eka nas u Lu~anima poletan tim koji je sjajno startovao, ali u svakoj utakmici ambicije Vojvodine su po-

znate. @elimo tri boda i sve }emo u~initi da u takvom raspolo`ewu do~ekamo i derbi s Partizanom. Vojvodina je dobru formu nagovestila u kup utakmici u Petrovcu na Mlavi. Iako je “prome{ao karte”, igra~i su u duelu sa Slogom (2:0) zadovoqili. Za dana{wi susret ipak }e ponovo biti promena. - Osim Brane Ili}a i Georgija Mereba{vilija svi su zdravi i orni – isti~e Milinkovi}, nagovestiv{i izme|u redova da }e na terenu ponovo biti: iskusni {toper Milovi}, levi bo~ni Pavlovi}, najzvu~nije poja~awe Lazeti} i beskompromisni vezista Tumbasevi}. [to se ovog posledweg ti~e, za teren u Lu~anima ka`e da je uvek bio te`ak za igru. - Uglavnom smo u Lu~anima igrali po te{kom terenu, mekanom, blatwavom, gde ima malo uslova da se igra razvije. Ne znam kako }e biti danas, ali kako bude nama, tako }e biti i na{em doma}inu i s te strane opravdawe i odstupnicu ne mo`emo da tra`imo – veli Janko Tumbasevi}. Kao i wegov trener i Tumbasevi} zna {ta se o~ekuje od Vojvodine u ovoj utakmici. - Kvalitet je na na{oj strani. U neku ruku i teren je neutralan i kada se sve sabere morali bismo da osvojimo bodove. Uz maksimalnu koncentraciju i anga`ovawe, do}i }emo do toliko `eqenih bodova – veli Tumbasevi}. Mogu}i sastav Vojvodine: Brki}, Vuli}evi}, Milovi}, Mojsov, Pavlovi}, Medojevi}, Lazeti}, Tumbasevi}, \urovski, Abubakar, Jao. S. Savi}

ZVEZDA GOST POSRNULIM BR\ANIMA

Va`na samo pobeda Pogled na tabelu govori sve uo~i Zvezdinog gostovawa na Banovom brdu. ^ukari~ki je prikovan za dno tabele, do`iveo je svih pet poraza a pritom nisu uspeli da postignu gol. Dakle, favorit ne bi trebalo da ima te`ak zadatak u poku{aju da nastvi seriju od ~etiri vezana trijumfa u {ampionatu. - O~ekuje nas jo{ jedno gostovawe u kojem moramo da zabele`imo pobedu. Treba da iza|emo maksimalno anga`ovani i da osvojimo o~ekivane bodove. [to se ti~e igra~a, svi su spremni i konkurisa}e za tim, osim kapitena \or|evi}a koji jo{ uvek vu~e povredu lista – konstatovao je trener Crvene zvezde, Aleksandar Kristi}. Reprezentativac Pavle Ninkov deli mi{qewe svog {efa. - Rezultati ^ukari~kog i wihov polo`aj na tabeli ne smeju da nas zavaraju. Bez obzira na sve oni imaju zaista kvalitetne igra~e. Tu su Radivojevi}, Ra{kovi}, za-

tim dosta mladih fudbalera poput Kisa i Kr~marevi}a. Nadam se naravno pobedi, jer od nas sve zavisi. Dodatni motiv je svakako i kiks Partizana proitv Spartaka. - I mi smo se okliznuli u prvom kolu, mislim da je bilo o~ekivano da se to i wima desi. Nama to nije dodatni motiv. Gledamo kako }emo mi da odigramo i da pobedimo ^ukari~ki – jasan je Ninkov. Trener Kristi} se osvrnuo i na igre koje pru`aju wegovi izabranici a sigurno nisu na zavidnom nivou iako ih prate solidni rezultati. - Nama je najva`nija pobeda, da napravimo jedan trijumfalni niz. Koncetrisa}emo se i uradi}emo sve da tako i bude. Sigurno je da }e igra vremenom do}i na nivo koji `elimo, za to je potrebno vreme, ali nas pre svega u slede}oj utakmici interesuju bodovi- zakqu~io je Kristi}. Z. Rangelov

Ni igra~ vi{e ne poma`e In|ija – BSK Bor~a 0:0

IN\IJA: Igrali{te kod `elezni~ke stanice, gledalaca: 500. Sudija: Veselinovi} (Vaqevo). @uti kartoni: Jak{i}, Davidov, Isidorovi}, Batioja i Bubalo (In|ija) a Milo{evi} (BSK Bor~a). Crveni karton: \uki} (BSK Bor~a). IN\IJA: Poleski} 7, Novakovi} 7, Qubinkovi} 7 (Jankovi} 7), Dubqevi} 8, Jak{i} 8, Kosti} 7, Davidov 8, ^ovilo 7, Isidorovi} 7, Batioja 7, Bubalo 7. BSK BOR^A: Kova~evi} 8, Milo{evi} 7 Vukadinovi} 7, @arkovi} 7, Kne`evi} 7, Radunovi} 8, ]esarevi} 7 (Peji}), Alivodi} 7, Reqi} 6 (Babi}), \uki} 7, Krsti} 7 (Bo{kovi}). In|ija i BSK su, tre}i me|usobni susret za bodove na stadionu kod `elezni~ke stanice zavr{ili bez pobednika {to je gostima znatno vi{e odgovaralo. Bor~ani su, ponovo, ostali bez pobede u dosada odigranih {est kola u jesewoj sezoni ali su In|ijci kotirali kao aposlutni favoriti pa je podela bodova za goste, svakako, zlata vredna. Kapiten doma}eg sa-

Gu`va pred golom Bor~ana

stava Jankovi} i wegovi saigra~i su, na`alost, prili~no razo~arali verne navija~e iako su imali inicijativu skoro svih 90 minuta i vi{e povoqnih prilika jer je od wih o~ekivano da se pobedom domognu sredine tabele. Po~etak susreta je obe}avao pobedu zeleno-belih koji su ve} u 6. minutu mogli da stignu do prednosti. Isidorovi} je dobro {utirao sa peterca ali je Kova~evi}

na ~udesan na~in prebacio loptu preko gola. Davidov je u 14. minutu posle centar{uta sa desne strane glavom na nekih 10 metara zahvatio loptu ali je ona zavr{ila u gol - autu. Gosti su u me|uvremenu sredili redove pa su u 16. minutu mogli da stignu do vo}stva. Krsti} je u{ao u kazneni prostor, malo iskosa sa leve strane ali je wegov dobar udarac Poleksi} nekako odbranio a u nastavku akcije

wegova odbrana je bila uspe{nija i otklonila opasnost. Novu stopostotnu priliku zeleno-beli su prokockali u 35. minutu. Bubalo je potpuno sam {utirao sa 6 metara, Kova~evi} odbio loptu, natr~ao je Davidov ali je wegov {ut izblokiran pa je i ta prilika neuspe{no zavr{ena. Fini{ prvog poluvremena bio je tako|e uzbudqiv. Najpre je u 40. minutu Krsti} sa 15 metara bio neprecizan a onda je Isidorovi} u 44. minutu, posle centar{uta Davidova sa leve strane, prihvatio loptu pred golom, oslobodio se ~uvara ali je sa 10-tak metara {utirao pokraj gola. In|ija je u nastavku utakmice imala potpunu inicijativu,o od 52. minuta kada je zbog drugog `utog kartona \uki} morao u svla~ionicu. Stvorila je brojne povoqne prilike, nekoliko puta Kova~evi} je sjajno intervenisao a nekoliko udaraca je zavr{ilo pokraj ili preko gola. Na kraju, gosti su stigli do tre}eg a doma}ini do prvog remija u dosada{wem delu prvenstva. D. Vi}enti}

PRESTROJAVAWE U HAJDUKU

SPARTAK NEPORA@EN

Odoleli i Partizanu Lepa pri~a koja je probudila fudbalsku Suboticu se nastavqa i ove sezone. Nakon {to su povratni~ku sezonu za~inili plasmanom u kvalifikacije za Ligu Evrope, fudbaleri Spartak Zlatibor vode su re{eni da pro{logodi{wi uspeh ponove. Posle {est kola u Super ligi nemaju poraz, a niz nepobedivosti nastavili su u Beogradu, gde su u duelu s Partizanom osvojili veliki bod. - Nakon pro{lonedeqnog kiksa kada smo posle vo|stva od 2:0 u 82. minutu stigli samo do remija, ovo je pravi melem na sve rane. Bod protiv Partizana je velik i sigurno je da su svi zadovoqni wime. Najavqivali smo da Spartak ne}e igrati bunker u Beogradu, tako je i bilo. Truduli smo se da dr`imo presing tokom ve}eg dela me~a. Ovakve utakmice donose veliku dozu samopuzdawa igra~ima, a ono nam je preko potrebno za naredne obaveze koje nam tek predstoje – istakao je Dragan [arac. Svoje impresije odmah posle utakmice izneo je i Dragan Miranovi}, trener Spartak Zlatibor vode. - Moram prvo da pohvalim Partizan i wihov stru~ni {tab jer su stvorili igru koja pleni. Osnovna ambicija u takvoj igri je napad, imaju dobre igra~e koji lako mogu da postignu gol iz vi{e pozicija i te{ko je braniti se u takvoj igri. Spartak nije ni krenuo sa namerom da se brani u Beogradu. Hteli smo da se nadigravamo, da se borimo za tri boda. Takva igra, i ostvaren rezultat jasno pokazuju da Spartak i ove sezone ima {anse da bude u vrhu tabele – istakao je Miranovi}. N. S.

Bekvalac novi {ef [est uzastopnih poraza (pet u prvenstvu i eliminacija iz Kupa Srbije) uslovili su promenu stru~nog {taba u superliga{u Hajduku iz Kule. Izbor klupskog rukovodstva je Dragoqub Bekvalac, provereno trenersko ime, ~ovek koji je ve} nekoliko navrata ve} predvodio ekipu Hajduka. Promocija novog {efa stru~nog {taba je obavqena je ju~e. Novog {efa struke igra~ima Hajduka je predstavio glavni finansijer Hajduka Nikola Xomba, a u obra}awu igra~ima Dragoqub Bekvalac je rekao - Dve stvari su zbog kojih sam do{ao u ovaj klub. Prvo, ovde su moji prijateqi i volim ovaj klub jer je bio prvi prvoliga{ki klub kojeg sam trenirao i koji mi je puno pru`io u `ivotu. Sada imam obavezu da pomognem klubu i qudima, a drugo je to {to vas dobro poznajem i {to verujem u vas i u qude koji }e raditi sa mnom, ali i u sebe. Ovo {to ste uradili prvo sebi, da imate {est poraza, morate prvo sa sobom da ra{~istite, a to ste uradili klubu i qudima u klubu. Od vas ne}u tra`iti ni{ta {to ve} nije provereno i {to nije u skladu {to se tra`i od profesionalaca koji `ive od ovoga ~ime se vi bavite. Gledao sam sve va{e utakmice i do{ao do zakqu~ka da sa vama mogu da uradim ne{to boqe. Ovde vidim desetak igra~a koje bi ve}ina klubova po`elela u svojim redovima. Da ne vidim kvalitet u vama i da ne vidim da }ete vi opet od mene napraviti trenera jo{ boqeg nego {to sam bio ja ne bih bio ovde - rekao je Bekvalac. Govore}i o trenutnoj

Dragoqub Bekvalac i Nikola Yomba

situaciji Bekvalac je istakao da ona nije odraz kvaliteta ekipe i da on uop{te ne razmi{qa o opstanku. - Mene interesuje jedno: da vi od ovog dana budete hit, jer smo dodirnuli dno i sada od dna mo`emo i}i samo gore, a i da ja zajedno sa vama budem hit trener i da zamenim Pi`ona, jer znam da sam boqi od wega, kao {to vi znate da ste boqi od drugih koji su sada ispred vas. Osnovna stvar je po{ten odnos prema samom sebi i profesiji koju obavqate, prema ovom klubu i qudima koji su vam obezbedili da se bavite ovim poslom. Iskoristite tu {ansu - poru~io je Bekvalac. Govore}i o dana{wem susretu protiv Borca iz ^a~ka novi {ef stru~nog {taba Hajduka je istakao:

- Gledam najavu na televizijama gde se ka`e Borac gostuje Hajduku koji je ispao iz lige i da je Borac favorit u Kuli i pitam se je li to mogu}e. Znaju li oni da sam ja do{ao za trenera i da ja ne}u dozvoliti da ni reprezentacija sveta bude favorit u Kuli, jer ako sam ja sa vama iza{ao na teren ja verujem u vas. Vi ste taj Hajduk i vi morate na terenu pokazati da ste vi favoriti i da Borac nema {ta da tra`i u Kuli. Morate dati svoj maksimum, a da ne verujem da to mo`ete ne bih ni do{ao me|u vas podvukao je Bekvalac. Novom {efu stru~nog {taba Dragoqubu Bekvalcu u radu }e pomagati prvi saradnik Sa{a Milanovi} i trener golmana Radovan Drin~i}. \. Bojani}

PARTIZAN IGRAO NERE[NO U ME^U SA SUBOTI^ANIMA

U mislima samo Arsenal Fudbaleri Partizana prekinuli su niz od 12 uzastopnih pobeda u Jelen superligi remijem protiv Spartaka Zlatibor vode 0:0. Kiks je stigao pred veliki me~ sa Arsenalom u Ligi {ampiona. Crno – beli pru`ili su jednu od slabijih partija od dolaska trenera Aleksandra Stanojevi}a, ali i takvi bili su vrlo blizu pobede, da na golu gostiju nije stajao sjajni Branimir Aleksi}. Mladi ~uvar mre`e po{teno je iznervirao pristalice Partizana interevencijama kod {uteva Boje (dva puta), Ilieva, Tomi}a (dva puta), Stevanovi}a i Smiqani}a. [ansi je, dakle, bilo za ,vaqak, ali igra nije bila na nivou. Razumqivo, u glavama crno – belih ve} je bio Gu`va na kraju me~a duel sa engleskim Arsenalom. To priznaje i trener Aleksandar Stanojepo~eli i Davidov i Boja. O~ekuje nas Liga vi}. {ampiona, gde `elimo da ostavimo dobar uti- Va`an nam je bio i ovaj duel, ali, priznajsak, ve} smo se okrenuli Arsenalu. Neke igramo, u Srbiji se, ipak, mi pitamo. Zato su Kr~e smo odmorili, neke proverili na terenu i staji} i Jovanovi} ostali na klupi, a me~ su sa jasnijom slikom o~ekujemo utorak – rekao

je, posle me~a, {ef struke Partizana. Uvertira, ipak, nije uspela. Vaqak se sapleo u duelu doma}eg prvenstva, od kojeg, kako sami ka`u i `ive. Ipak, niko u Humskoj ne misli da }e se to odraziti na me~ sa Arsenalom. Ka`u, tada }e sve biti druga~ije, od motiva do atmosfere na tribinama. - Da nismo imali {ansi i ja bih se zabrinuo, ovako potpuno sam spokojan. Sedam puta smo bili u prilikama, ali je Aleksi} bio nesavladiv. Ovaj remi, eventualno, mo`e zna~iti u prvenstvenoj trci, ali se nadam da se ni to ne}e desiti – rekao je Stanojevi}. Temperatura raste pred dugo o~ekivani 28. septembar. Ali, ne samo u Humskoj. Fudbalski klub Arsenal za me~eve Partizana sa Borcem i Spartakom poslao je svog skauta Stjuarta Hjustona, koji je skenirao igru na{eg {ampiona. Crno – beli na me~u Arsenala sa Vest Bromvi~ Albionom imali su svog predstavnika, a ve} ranije skauting slu`ba skenirala je do tan~ina igru ,,topxija’’. Sve govori da }e duel dva tima opravdati renome Lige {ampiona. I. Lazarevi}


Novosadska nedeqa26.septembar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: „Grozan ja“ (11 i 17.30), „Strava u Ulici brestova“ (19.45), „Matorani“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Dani novog indijskog filma „Kao zvezde na zemqi“ (20)

POZORI[TA Pozori{ta mladih velika sala „Tri praseta“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

NA FESTIVALU PEKARSKIH PROIZVODA

Obiqe hleba i igara Razne vrste hlebova, tradionalnih kola~a, pita, poslastica, kao i progla{ewe najboqe cipovke i izbor najkreativnijeg dela od hlebnog testa, obele`ili su ~etvrti Me|unarodni festival hleba na platou ispred Spensa. Pored majstora pekarstva, manifestaciju su posetili i brojni mali{ani iz novosadskih vrti}a ili u pratwi roditeqa, baka i deka. Za wih je bio organizovan maskembal, a uveseqavali su ih i trikovi ma|ioni~ara Karla Velikog i hoda~i na {tulama.

Saobra}aj staje sat i po levaru despota Stefana i u delu Balzakove ulice u zoni raskrsnice sa Bulevarom despote Stefana. Zabrana saobra}aja je na snazi od 14 do 15.30 ~asova. B. M.

U ORGANIZACIJI OMLADINE JAZAS

Obuka za vr{wa~ke edukatore o sidi Omladina JAZAS - a u oktobru organizuje {kolu za vr{wa~ke edukatore iz oblasti prevencije HIV/AIDS. [kola je predvi|ena za sredwo{kolce, a nakon obuke koja traje pet dana, mo}i }e da prenose svojim vr{wacima

ste~ena znawa o na~inima preno{ewa HIV - a i na~inima za{tite. U~enici sredwih {kola se mogu javiti svakim radnim danom od 12 do 17 ~asova na broj telefona 062/ 350 949. I. D.

Foto: B. Lu~i}

~arali razne bajkovite likove i izmamili osmehe u publici. Dok su pekari nudili svoje specijalitete od bra{na izlo`ene na {tandovima, za posetioce je bio organizovan i umetni~ki program. U ovom delu nastupila je etno grupa iz Rume „Andersila“, koja je odr`ala koncert u 18 ~asova. I. D.

ERSTE BANKA NASTAVQA AKCIJU

Bankari ulep{avali Dvorsku ba{tu Sedamdesetak zaposlenih u Erste banci iz Novog Sada, Beograda i niza drugih gradova Vojvodi-

za otpatke, kosili travu, iznosili odlomqeno grawe, prosejavali pesak na de~ijem igrali{tu,

ne i centralne Srbije ure|ivalo je ju~e Dvorsku ba{tu u Sremskim Karlovcima zajedno s aktivistima Pokreta gorana i volonterskog centra Vojvodine, te radnicima karlova~ke op{tine. Bankari su ju~e ~istili potok, farbali i popravqali klupe i ostali drveni mobilijar u parku, postavqali nove klupe i korpe

doterivali rekvizite na trim stazi i zasadili 200 komada raznolikog `bunastog grmqa. Wima je ovo drugi put za godinu dana da sre|uju Dvorsku ba{tu u okviru programa korporativnog volontirawa Erste banke u Srbiji, kojim ta bankarska ku}a `eli da unapredi kvalitet `ivota u lokalnoj zajednici.

Predavawe Jawe Stjepanovi} na temu „Materijalisti~ki koncept kritike“ bi}e odr`ano danas u 19 sati u Klubu studenata filozofije „Gerusija“, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Ulaz je slobodan. R. D.

V REMEPLOV

Lipinskaja odu{evila publiku je ~uvena peva~ica zabavnih melodija Dela Lipinskaja. Ova Ruskiwa iz Francuske je na jednom me|unarodnom skupu kwi`evnika odu{evila sve slu{aoce svojom pesmom i glumom. Od tada je svuda u svetu bila rado primani gost, jer je podjednako lepo pevala pikantne pesmice i politi~ke kuplete. U Novom Sadu program je izvela na ruskom, nema~kom i francuskom jeziku, a oni koji su imali sre}u da je vide i ~uju, imali su lep do`ivqaj za se}awe do kraja `ivota. N. C.

@eqa nam je da pomognemo da se zaustavi propadawe jednog od najlep{ih parkova na{e hortikulturne ba{tine – kazala je savetnica za interne komunikacije u Erste banci Ana Devetak. – Pro{le godine smo napravili prvi korak, a na{ plan je da to radimo u kontinuitetu i tako pomognemo da se Dvorskoj ba{ti vrati stari sjaj. Ove godine organizovali smo u Karlovcima dve volonterske akcije koje su se paralelno odvijale. S na{im novim saradnicima iz Novosadskog humanitarnog centra poveli smo tridesetak romske deca na izlet na Stra`ilovo. Smatrali smo da bi izlet za wih predstavqao veliko zadovoqstvo, a dru`ewe s volonterima iz Erste banke kroz sportsko – zabavne aktivnosti korak ka uspe{noj socijalizaciji. Po zavr{etku posla u Dvorskoj ba{ti bankari su se pridru`ili kolegama i romskim mali{anima na Star`ilovu, gde su tako|e zaposleni u Erste banci za sve pripremili ru~ak. Z. Milosavqevi}

NEOBI^AN „\AK” U [KOLSKOJ KLUPI

^in~ila razveselila prvake Da bi se upoznali sa `ivotiwama koje se ne mogu sresti svakodnevno, poput pasa i ma~aka, ne treba uvek i}i u prirodu ili u zoolo{ki vrt, ve} se to mo`e dogoditi i u sred {kolskog ~asa. Kako bi rekao ne{to vi{e o svom ku}nom qubimcu, a verujemo, i pohvalio se drugarima, jedan od u~enika prvog razreda Osnovne {kole “\or|e Nato{evi}” u {kolu je u kavezu doneo ~in~ilu. Dolazak krznene `ivotiwice izazvao je ogromno interesovawe, pa su se svi sjatili oko kaveza. Ono {to je mali vlasnik eventualno propustio da ka`e o svom qubimcu, dodala je u~iteqica, pa su svi nakon tog {kolskog dana ku}i oti{li prepuni utisaka. ^in~ila je, podsetimo, veoma cewena kod dama koje posebno u`ivaju u bundama koje se

De`urna apoteka danas }e biti “1. maj” u Jevrejskoj ulici 40. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, Bulevar Mihajla Pupina 7. B. M.

Pravoslavne crkve

Predavawe u „Gerusiji”

Na pozornici Spomen doma, dana{weg Pozori{ta mladih, 26. septembra 1938. gostovala

Danas de`ura apoteka „1. maj”

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

Ju~e u prepodnevnim ~asovima najmla|i sugra|ani su u`ivali u izvo|ewu predstave „Pri~alove pri~e“, koju su priredili glumci iz Srpskog narodnog pozori{ta. Maskirani glumci su, uz pesmu i igru, do-

ZBOG BICIKLISTI^KOG DELA TRIATLONA

Zbog odr`avawa biciklisti~kog dela triatlona koji }e se danas odr`ati u Novom Sadu, saobra}aj }e privremeno biti obustavqen na autobuskoj okretnici kod [tranda, na Bu-

hronika

Foto: S. [u{wevi}

prave od wenog krzna. Wena dlaka je izrazito meka i rastresita. Standardna boja je tamnije

siva po le|ima, a prema stomaku svetlosiva do bele. B. M.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

15

JU^E NA SPENSU ODR@ANA ME\UNARODNA IZLO@BA PASA

Neko do{ao po pehar, neko da trguje Foto: B. Lu~i}

OBELE@EN EVROPSKI DAN JEZIKA

Na Me|unarodnoj izlo`bi pasa, odr`anoj ju~e na Sajmu, ~uli su se lave`i prema kojima se moglo raspoznati koja je rasa u pitawu, odnosno da li se oglasio veliki „opasni“ ili se samo prenemagala mala pudlica, dok joj je gazdarica name{tala „frizuru“. Uzbu|eni vlasnici ponosno su {etali svoje qubimce i odmeravali konkurenciju. - Bez obzira na ocenu koju dobije, meni je moj Amurf najlep{i - rekao je vlasnik napuqskog

mastifa Radivoj Alavawa, koji je nestrpqivo ~ekao red da iza|e pred `iri. Uprkos Amurfovoj zastra{uju}oj pojavi i te`ini od 65 kilograma, velika je maza, {to je potvrdio i vlasnik, rekav{i da najkrupniji psi imaju najmirniji temperament, dok oni mali znaju da budu prgavi. U sali s pudlicama, vlasnici su obavqali posledwe pripreme pred sam izlazak na ocewivawa, name{taju}i „~uperke“ svojim ku~i}ima.

Znawe u glavu, pa put pod noge Novosadske {kole stranih jezika predstavile su ju~e na platou ispred Spensa svoje kurseve pod sloganom „Govori evropski“, a povodom obele`avawa Evropskog dana jezika. Organizator manifestacije je Centar za edukativni i studentski turizam „Egida International“, ~iji je zadatak da promovi{e ponude {kola stranih jezika, pa su tako posetioci mogli na jednom mestu da odaberu pravi program u~ewa za sebe ili svoje dete, u zemqi ili inostranstvu, da se odlu~e na u~ewe nekog jezika, da iskoriste sve pogodnosti koje im nude relevantne {kole, a sugra|ani su imali i mogu}nost besplatnog testirawa. U~estvovali su Filozofski fakultet i Karlova~ka gimnazija, ~iji su |aci gluma~kim na-

stupima ilustrovali zna~aj poznavawa {to ve}eg broja jezika. Studentkiwa engleskog jezika na Filozofskom fakultetu Adriana Stojanovi} govorila je o uspehu koji je postigla zahvaquju}i znawu iz engleskog jezika, koje joj je omogu}ilo dvonedeqni boravak na presti`nom Univerzitetu u Kembrixu. Upravnica Centra za jezike pri Filozofskom fakultetu Radmila Bodri~ do{la je da podr`i svoju u~enicu, naglasiv{i da je ona pravi primer {ta zna~i u~ewe stranih jezika i da je veliki uspeh osvojiti drugo mesto na takmi~ewu iz gramatike engleskog jezika. Manifestaciju je obogatio i zabavni program, kada se igrala salsa, a za najmla|e je prire|ena pozori{na predstava. I. D.

^ETVRTI SKUP DIJABETI^ARA U SREMSKIM KARLOVCIMA

Zbli`ila ih ista nevoqa

U organizaciji sremskokarlova~kog Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti blizu 400 dijabeti~ara prisustvovalo je ju~e u Sremskim Karlovcima skupu namewenom obolelima od te bolesti. U fiskulturnoj sali O[ “23. Oktobar” oni su imali priliku da od eminentnih stru~waka ~uju koje su to novine u le~ewu {e}erne bolesti, ne{to vi{e o prevenciji, nutritivnom za{titnom procesu i preddijabetesu, kao i da prate bogati kulturno – umetni~ki program. - Ovakvi susreti mnogo zna~e obolelim od {e}erne bolesti – ka`e predsednica Dru{tva za

borbu protiv {e}erne bolesti u Sremskim Karlovcima Biqana Strajini}.- Osim {to oboleli na ovakvim skupovima ~uju korisna predavawa i savete stru~waka, oni su i prilika za razmenu iskustava i dru`ewe. Mi praktikujemo susrete i me|u dru{tvima, ali je ovo znatno {ireg obima. Ju~era{wi skup dijabeti~ara ~etvrti je po redu. Prisustvovali su mu predstavnici 24 organizacije Saveza dru{tava Vojvodine, delegati iz 18 organizacija Saveza dru{tva Srbije, Dijabetolo{kog saveza Srbije, te predstavnici srodnih organizacija iz Hrvatske i Crne Gore. Z. Ml.

Foto: B. Lu~i}

ALTERNATIVNA MEDICINA SVE POPULARNIJA ME\U NOVOSA\ANIMA

Le~i se pacijent, a ne bolest Alternativna medicina sve je popularnija me|u stanovni{tvom Novog Sada, a akupunktura i homeopatija vode}i su alternativni na~ini le~ewa u gradu. Homeopatija je efikasni nau~ni sistem le~ewa koji poma`e uro|enoj sposobnosti tela za samoisceqewe. Ona prepoznaje da su svi simptomi bolesti zapravo izraz disharmonije unutar osobe u celini, kao i to da je pacijent taj koga je potrebno tretirati, a ne bolest. - U udru`ewu homeopata Haneman, koje postoji od 1997. godine registrovanih korisnika ima 39, ali na stotine qudi dolazi na preglede i konsultacije. Najmla|i korisnik homeopatskih metoda je bebica od nekoliko meseci, a najstariji ima vi{e od 80 godina. U le~ewu hometopatskim metodama koriste se lekovi iz prirode, a naj~e{}e se le~e autoimune bolesti, alergije, depresija, anksioznost i hroni~ni zamor – ka`e homeopata Vladimir Serti}.

Izlo`ba name{taja i ku}ne opreme Prodajna izlo`ba name{taja i ku}ne opreme bi}e odr`ana od 28. septembra do 2. oktobra, na prvom spratu Spensa, ispred Gradske kafane. Prvog dana radno vreme je od 12 do 21 ~as, a ostalih dana posetioci mogu videti ekponate od 9 do 21 ~as. I. D.

Foto: B. Lu~i}

Dru`ewe uz pasuq Na tradicionalnom dru`ewu sportisti veterani ponovo su zakotrqali loptu na terenima „Sajmi{ta“, prirediv{i turnir u malom fudbalu i tenis glavom. Neki su se ipak opredelili za mirnije nadmetawe, koje ne zahteva fizi~ki napor, pa su podelili karte. A posle napornog tr~awa za loptom, rekreativce je ~ekao pasuq, koji su dobrovoqci s u`ivawem kr~ali i podgrejavali. I. D.

Neizbe`ne su bile kikice, ma{nice i repi}i, pa je u toj sali vladala atmosfera kao pred modnu reviju. Pored onih koji su do{li da wihov qubimac osvoji jo{ koju titulu i pehar, bilo je onih ~ija je namera bila da prodaju {tenad iz svoje odgajiva~nice. I. D.

Romanijska sutra bez vode Zbog planiranih radova na vodovodu sutra vode ne}e biti u Romanijskoj ulici. Slavine }e biti suve od 9 do 12 ~asova. B. M.

Akupunktura poma`e u regulaciji krvnog pritiska, dijabetesa tipa dva, depresije i nesanice. Novija istra`ivawa pokazuju visoku uspe{nost u le~ewu sindroma policisti~nih jajnika, vrlo ~estog problema mladih devojaka, koji je vezan i pogor{ava se s vi{kom kilograma. Poma`e i kod dru-

gih poreme}aja u ishrani, kao {to su anoreksija i bulimija. - Akupunktura se zasniva na ubadawu igle u akupunkturne ta~ke, a wene glavne teorijske postavke su zakon jing-janga, odnosno dve suprotne prirodne sile koje su uzajamno povezane i ne mogu da postoje jedna bez druge, i zakon pet elemena-

ta, vatra, zemqa, metal, voda i drvo, od kojih svaki predstavqa posebne organe u qudskom telu – pri~a Sowa @. koja se akupunktruom bavi ve} 12 godina. Le~ewe bioneregijom i „babski recepti“ jo{ uvek su u trendu. - Skoro 30 godina sam se borila s upalom plu}a, astmom i bronhitisom. Stalno sam bila pod lekovima, uradila preko 20 lekarskih analiza, ali sve se vrtelo u krug. Dobila sam broj telefona ~oveka koji pravi neki melem, na bazi sir}eta, koji poma`e respiratornim oboqewima. Iako nisam verovala u uspe{nost, probala sam. Samo posle tri dana konzumirawa melema u rakijskoj ~a{ici ujutro i uve~e, od svih mojih boqki nije ostala nijedna– ispri~ala je za „Dnevnik“ Ivona Zari}, dodav{i da se i najve}i skeptici nekad uvere u metode alternativne medicine. I. Brcan

NA BEOGRADSKOM KEJU

Vetar se naqutio na toalete Ju~era{wi vetar nije bio jak da bi “po~inio zulum” ve}ih razmera osim po koje pokvarene frizure pripadnicama lep{eg pola, ali, ispostavilo se, sasvim dovoqan da poru{i dva plasti~na toaleta na Beogradskpom keju, tik pored Luke Novi Sad. Sadr`aj, ukoliko ga je bilo, sre}om nije ugledao svetlost dana. S obzirom da niko od biciklista u kriti~nom momentu tuda nije prolazio, ni{ta stra{no, ali vrlo pou~no za one koji su toalete postavili: o~igledno je da nisu dobro fiksirani, jer ako ih malo ozbiqniji povetarac slo`i kao domine, {ta bi im uradio jak vetar kakav s Dunava zna da dune? Da li bi ih vijali po Dunavskom parku, a potom `urno tr~ali na tu{irawe? D. Kn.

Foto: D. Kne`i}


nedeqa26.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

TRE]I FESTIVAL TRADICIONALNIH JELA I RURALNOG TURIZMA U SELEN^I

Najlep{e iz sna{ine kujne vog vikenda Selen~a je bila doma}in skupa posve}enog organskoj proizvodwi, zdravoj hrani i seoskom turizmu. U dva dana u Centru za organsku proizvodwu, na ~etvrtom Forumu o organskoj proizvodwi iskustva u gajewu i prodaji ekolo{ki zdrave hrane prenosili su brojni stru~waci, predstavnici resornih ministarstava i turisti~kih organizacija, gosti iz Slova~ke, Nema~ke i Ukrajine, ali i seqaci-farmeri. I dok je prvi dan Foruma uglavnom pro{ao radno i stru~no, drugog dana organizatori su se potrudili da ono {to imaju i umeju prenesu me{tanima i posetiocima. – Selo ima ogroman potencijal jer mo`e da na najbokada je u pitawu turisti~ka ponuda qi na~in poka`e svo– rekao je ^edomir Keco, izvr{ni je specifi~nosti – producent Festivala. – Potreban su`ivot i multikulnam je novi pristup ruralnom turituralnost. zmu, gde }e va`no mesto zauzimati A su`ivota na hrana. Zato je, po wegovim re~ima, u {tandovima bilo je planu akcija “Dan otvorenih vrana pretek: zajedno sa ta”, gde }e se pozivati doma}ini selen~anskim sna{ada gostima ponude seoski `ivot, i ma, koje su u narodnim tako na licu mesta videti iam li no{wama, sa decom i mesta i za wihovu turisti~ku pobakama do~ekivale nudu. U svemu tome va`na je uloga posetioce, bili su i `ene, naro~ito u smislu negovawa wihovi gosti i prijaNagrada za Anu Rago i wenog unuka Patrika tradicije, ~uvawa osnovnih vredteqi iz sela Stamninosti i preno{ewa kulinarskog znawa na potomke. ca kod Petrovca na Mlavi, organizatora Ba~ijade; Za to vreme Selen~anke su na platou ispred Doma gostima su se predstavili i organizatori ostalih ~ukulture pokazale koliko su u~esnici Foruma u pravenih vojvo|anskih “ijada”: turinske Kobasicijade, vu. Stolovi puni |akonija privla~ili su posetioce futo{ke Kupusijade, temerinske Pasuqijade, irikoji su se tiskali da pomiri{u i probaju neko od tra{ke Pudijade, novomilo{evske [trudlijade. Udrudicionalnih slova~kih jela. Bilo je tu i ru~nih ra`ewe `ena iz Ba~a i vinari iz Tara{a tako|e su dova, tek da se poka`e da vredne ruke umeju i da umeimali svoje {tandove, ~ija su vina i rakije lako klise i da naheklaju i da izvezu. [arolikost i bogatsvo zili niz grla posle probawa pasuqa, kupusa, ribqe narodnog stvarala{tva mogli su se videti na izlo~orbe i slova~kog specijaliteta: slanine na ra`wu. `bi Etnocentra Selen~a “Magija selen~anske noFestival je zavr{en dodelom „Dnevnikove” glav{we”, gde su uz silne sukwe, podsukwe i {lingeraj ne nagrade za najboqe jelo: vikenda za dvoje u hoteizlo`eni i predmeti nasle|eni od prabaka: preslilu “Termal” u Vrdniku, a u wemu }e u`ivati baka ce, ukrasne kape, kolevke. Ana Rago koja je svoju tortu od pala~inki napravi– Vlada Srbije je u proteklih nekoliko godina la zajedno s unukom Patrikom. Tako je na najboqi u~inila mnogo da stvarala{tvo seoskih `ena u|e u na~in potvr|en ciq ovog festivala – o~uvawe traturisti~ku ponudu – istakao je Miroslav Vasin, podicije i kulture kroz hranu, preno{ewem znawa na krajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopotomke. „ Ivana Vujanov pravnost polova. – Vojvodina ima veliki potencijal,

O

PRVA „NO] ISTRA@IVA^A“ ODR@ANA U NOVOM SADU

Sto ~uda nauke na jednom mestu oboti jo{ nisu pametniji od nas, ali su kompjuteri na dobrom putu da nam ~itaju misli, moglo je da se iz prve ruke uveri na hiqade posetilaca prve „No}i istra`iva~a 2010“, odr`ane u petak na novosadskom Spensu. Kao i da nas ~ula uglavnom varaju. I da nau~nici nisu ekscentri~ni ~udaci zatvoreni u laboratorijama bez dodira sa normalnim `ivotom. Naprotiv. Stotinak istra`iva~a sa novosadskih fakulteta koji su u`ivo izveli pedesetak eksperimenata i prezentacija iz svih oblasti prirodnih nauka, pokazali su da itekako umeju da se zabavqaju i da pri tom dolaze do novih otkri}a, {to, uostalom, i jeste ciq ovog nau~no-popularnog festivala.

R

U praksi su pokazali da su{tina akademske zajednice nije u sholasti~kom „utuvqivawu“ postoje}ih znawa studentima, ve} u stalnom tragawu za novim saznawima od kojih }emo svi imati svakodnevnu korist. Za godinu - dve, novotarije potekle iz kabineta za informacione tehnologije zavr{i}e u na{im gaxetima, a formule iz laboratorija u {amponima „koji daju jo{ volumena“... Bez „No}i istra`iva~a“ toga uglavnom ne bismo bili svesni. Bilo je na Spensu i klasi~nih laboratorijskih eksperimenata s epruvetama, retortama i dobrom starom indukovanom strujom. I takmi~ewa robota koji likom vi{e podse}aju na fotokopir ma{inu nego na tandem R2D2 i C3PO, ali su uz povremene nedou-

`ivota osoba s invaliditetom. Qubiteqi astronomije i zvezda u „Autostoperskom vodi~u kroz Sun~ev sistem“ mogli su da krenu na virtualno putovawe kroz gaklaksije, a u velikom {atoru „Mobilnog planetarijuma“ koji simulira nebeski svod, da pogledaju projekcije sazve`|a. ^ak i kada projektor zaka`e, pa se virtuelno nebo „naobla~i“ – i to je iskustvo. Najvi{e je sevalo, varni~ilo i pra{talo na {tandu „^arobwaka“ sa Odseka za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta. Ximi Hendriks jeste umeo da zapali gitaru ali fizi~ari uvodnim gitarskim rifovima „Smoke on the Water“ mogu da zapale vatru! A nije |avoqa rabota ve} fizika prosta ko pasuq... S dru-

Karijera u svetu nauke Festival popularne nauke „No} istra`iva~a“ pokrenut je 2005. godine kako bi {iroj javnosti pribli`io nauku, nau~no-istra`iva~ki rad i wegovu va`nost za razvoj dru{tva. Odr`ava se u vi{e od 240 evropskih gradova u 32 dr`ave. Novosadska „No} istra`iva~a 2010“, koju je u sklopu programa Evropske komisije „ FP7-People“ pod geslom „Svi smo mi istra`iva~i“ organizovao Fakultet tehni~kih nauka u saradwi sa svim prirodwa~kim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, i prvo je izdawe ove nau~nopopularne manifestacije u na{oj zemqi. U prvim satima manifestacije kroz Zapadnu dvoranu Spensa pro{lo je skoro pet hiqada posetilaca, me|u kojima najvi{e |aka iz novosadskih osnovnih {kola. To je nesumwivo veliki uspeh „No}i istra`iva~a“ koja pored navedenih ciqeva treba da motivi{e mlade da razmi{qaju o budu}oj karijeri u svetu nauke.

Nije ba{ R2D2, ali radi...

mice, uglavnom uspevali da re{e logi~ke zadatke i izvr{e konkretne zapovesti. Na {tandu „CSI: Novi Sad“, forenzi~ari Policijske uprave Novi Sad demonstrirali su kako se na mestu zlo~ina tra`e otisci, barutne ~estice i DNK tragovi. Stru~waci sa zrewaninskog Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin“ razvili su projekat „Neural Communicator“ koji vam omogu}ava da snagom mo`danih talasa komunicirate s ra~unarom. Mogu}nost da nam kompjuter ~ita misli deluje poprili~no jezivo ali sli~ni projekti pru`aju neslu}ene mogu}nosti u poboq{awu kvaliteta

Foto: R Hayi}

ge strane, uz nekoliko pravih saveta matemati~ara sa istog fakulteta koji su demistifikovali faktor sre}e u logi~kim igrama, mogli ste ste}i komparativnu prednost u poslepono}nim sesijama „Texas Hold’Em”-a. Kroz projekat nazvan „Vino – lokawe, ispijawe i degustrawe“, istra`iva~i s Tehnolo{kog fakulteta demonstrirali su metode ispitivawa i ocewivawa pi}a bogova, i davali savete kako prepoznati lo{e vino. Struktura posetilaca oko {tanda na kome se nau~nim pristupom tretiralo vino i ine `estine bila je ne{to druga~ija – oko somalijea s diplomom Tehnolo{kog uglavnom su se okupqali istra`iva~i s drugih {tandova. Zlu ne trebalo, studenti Medicinskog fakulteta demonstrirali su tehnike reanimacije u ~etiri koraka. Jeste ozbiqno ali nije te{ko, a mo`e da spasi `ivot. Nau~na zajednica mnogo pa`we posve}uje ekologiji tako da su i tokom “No}i istra`iva~a” bili predstavqeni projekti o~uvawa zdrave `ivotne sredine, upravqawe otpadom i recikla`a, doktrine odr`ivog razvoja... Posetioci su uvid u {iru sliku i dalekose`ni zna~aj ove tematike mogli da steknu kroz simulaciju geolo{kih procesa na planeti Zemqi. Naime, ako bi poku{ali da poredimo vremenske okvire u kojima se de{avaju geomorfolo{ke promene sa na{im qudskim shvatawem vremena, “pet do dvanaest” je odavno pro{lo. U posledwih nekoliko sekundi pred pono}, mati~noj planeti naneli smo vi{e {tete nego {to je pretrpela za svo vreme otkad se na{ daleki predak uspravio... „ Ivan Sabado{


c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

ТУРНЕЈА „THE WALL LIVE” РОЏЕРА ВОТЕРСА

Н КО

ЦЕ

РТ

Т

ORONTO: I pored svega moram da priznam – bog je, {to bi rekao pesnik, bio fer prema meni. Priredio mi je u `ivotu nekoliko prete{kih iskustava, ali isto tako, ~isto da se zna ko je Gazda, i neka veoma sna`na, pozitvna iskustva. Jedno od takvih je definitivno koncert Roxera Votersa u Torontu, odr`an 18. septembra, dva dana nakon zvani~nog po~etka mamutske „The Wall Live“ turneje. Ushi}enost zbog toga {to }e imati priliku da vide i ~uju novo ~itawe kultnog Pink Flojd albuma osetila se satima pre po~etka koncerta, u reci od 20000 qudi koja se slivala ka “Air Canada Center”. Uspeo sam da se dosta brzo probijem do svog rezervisanog mesta u hali, i imao sam oko 45 minuta da promatram sve {to se de{ava oko mene i na sceni. Sa leve i desne strane scene je bio veliki zid od belih sun|erastih blokova, izgledalo je sve u obliku slova „W„, pri ~emu su bina i instrumenti bili locirani u podno`ju tog slova. Na samom centru bine je bio postavqen mikrofon i plasti~na lutka s crnim nao~arima, obu~ena u crni nacisti~ki kaput, s crvenom trakom oko leve ruke; pozadinom je dominirao veliki okrugli ekran. Ta~no u 20 ~asova svetla su se pogasila, s razglasa je dopirala neka rasprava, napeta konverzacija koja je polako prerastala u `estoku sva|u. Atmosfera u publici postajala je sve napetija, to je sve trajalo 15

m i nuta da bi se tada samo crvena, kao boja krvi, svetla upalila i preplavila zid i scenu. Binu je nadvio gusti dim...i tada kre}e „In the Flesh„.

Музика која руши све зидове Voters prilazi lutki, preuzima kaput i nao~are, stavqa maramu sebi oko glave. U toku pesme, petorica qudi u crnim kaputima i sa crvenim zastavama (sa dva ukr{tena ~eki}a) su stajali na mostu iznad bine kao kipovi, na zidu od sun|erastih blokova su bili reflektovani prizori iz ere komunisti~ih, fa{isti~kih i socijalisti~kih re`ima {irom sveta. Evo nas opet u tim hladnim i suro-

vim vremenima, kao humana vrsta smo krahirali, {ta smo uradili - stvorili smo opet fa{izam ali na moderan na~in. Vrlo mo}na poruka bogatijem svetu. Na Votersovo „How are you Toronto, you always welcome me like no other city, it’s good to be fucking back”, publika uzvra}a eufori~nim otpozdravom. Imao je potrebu da naglasi da je on 30 godina, na ovaj ili onaj na~in deo Pink Floj da, gest kojim kao da je `eleo da odagna sumwe da izme|u wega i ostatka benda postoje barijere, da postoji Zid. Nakon “The thin ice” kre}u dobropoznati uvodni tonovi „Another brick in the wall”: velika maskota u~iteqa polako se pored zida pomera-

la prema bini, dok je 25 klinaca u istim, crnim majicama zauzimalo mesta na bini. Horski su pevali ~uveni refren: “Hey, teacher, leave us kids alone!” I to je toliko dobro zvu~alo da sam imao utisak da je zajedno s wima pevala ~itava hala. Na kraju pesme, klinci su uspeli vriskom i grajom da oteraju maskotu sa bine, i dok su se oni povla~ili, u gorwi deo zida zakucao se omawi avion. Od silne zate~enosti

da ~ekaju da vide koliko }e masa vri{tati i zaista `eleti da se taj zid sru{i, probije, da ponovo vide bend. Voters naposletku staje ispred zida, jedan gitarista je na vrhu zida, dok je jedan od prate}ih mu{kih vokala na vrhu drugog dela zida i glasno peva “…there is no pain you are receding…I have become comfortably numb”. Plasti~na lutka bebe, zamotana krvavim zavojima, surovo nas podse}a na to koliko neduSakoncertauTorontu `ne dece pati i strada kao rezultat svetskih politi~kih igara i obra~una. Tada, kroz slajdove na zidu, po~iwu da se ni`u rati{ta iz celog sveta, gladna decu koja umiru, razarawa i tragedije, najni`i nivo ~ove~anstva koji smo kreirali i u koji smo zagazili. Krupnim slovima je tada preko ~itavog zida bila ispisana poruka – “Vratite ku}ama sve mladi}e… sa svih svetskih rati{ta svojim porodicama. Tako nisam stigao ni da dograbim fo- vi{e ne}e biti ratovawa i protoaparat. blem }e biti re{en”. Uz svaku narednu pesmu radniVoters se u jednom trenutku ci u crnim odelima su podizali obratio publici preko megafozid, blok po blok, i time sve vi- na poru~iv{i da jo{ uvek nije {e su`avali pogled na binu, pa kasno da se spasi ovaj svet, ovaj su tako pojedini ~lanovi benda predivni svet koji bezbo`ni~ki ostali iza zida i vi{e nisu bi- naru{avamo i `ivote mladih li vidqivi publici. Prvi deo qudi koje nikada ne}emo nadokkoncerta zavr{en je ugra|iva- naditi. Koncert se zavr{io, a wem posledweg bloka u zid: vi- kako druga~ije do - potpunim ru{e se nije videla scena niti {ewem zida. Nastalo je op{te bend, samo deli} okruglog ekra- slavqe, istovremeno je padalo na je virio iza zida. Kao tra~ak na hiqade i hiqade crvenih panade. U pauzi koja je nastupila piri}a u obliku krsta, petokrana zidu su prikazivane fotogra- ke, Davidove zvezde i polumesefije izginulih u ratovima {i- ca. Svih 12 ~lanova benda je tarom sveta: uz svaku fotografi- da, u koloni jedan iza drugog, ju, bilo je ispisano ime i prezi- kao izmorena i pra{wava drume, mesto ro|ewa, godi{te i `ina, ratom izmu~ena, iza{la kratak zapis o tome gde je i kako ispred ru{evina tog zida i sa izgubqen taj `ivot. Publici je, starim i akusti~nim instrumenme|utim, od toga bilo va`nije tima, harmonikom i udaraqkada odu po pi}e ili neki snek. ma, odjavili koncert. Drugi deo koncerta je po~eo Erupcija odu{evqewa i snauz horsko pevawe i crkvenu mo- `nog aplaudirawa trajala je litvu za spas i dobrobit celog oko pet minuta. Bio sam na do~ove~anstva, za mir u svetu. sta velikih koncerata u ToronUhvatila me je blaga jeza od zvu- tu i tvrdim da ovda{wa publika ka s razglasa iza zida i svetala ne nagra|uje olako muzi~are na zidu koja su bila siva, te{ka, aplauzima. Voters je takve ovaizlomqena i prigu{ena. Bend je cije u potpunosti zaslu`io. Мирко Палфи i daqe iza zida, imao sam ose}aj

УЗ СВИРКУ БЕНДА REAL MC KENZIES У ЦРНОЈ КУЋИ

Сјајни и атмосфера и организација organizaciji SKC-a Novi Sad u Omladinskom klubu CK 13 odrУ `ana je sjajna svirka benda Real Mc Kenzies koji se nalazi na evropskoj turneji (42 koncerta). Posle koncerta porazgovarali smo s peva~em Polom i toncem Rendijem. Evo wihovih impresija: Pol: Odli~an klub i dobra publika. Volim kada sviram u nekom gradu prvi put i sve protekne u najboqem redu. Nekada je mnogo lep{e svirati u malom punom klubu gde je prisna atmosfera nego biti samo jedno od najsitnijim slovima ispisanih imena na nekom velikom festivalu. Rendi: Nema puno mesta gde sve {tima. To najboqem znam jer se bavim tehnikom. Ovde je sve funkcionisalo besprekorno, od zvuka i organizacije do publike, {to se odrazilo i na sam bend, koji je svirao 37 pesema. Pol: Da nismo imali problema na hrvatskoj granici i da smo stigli na vreme, nastup bi sigurno trajao i du`e, ali nakon sat i po svirke i probijenog termina na kraju nismo uspeli da izvedemo bis. Nadam se ipak da je publika u`ivala i da su se qudi razi{li zadovoqni ku}ama. Tako|e, verujem da }emo uskoro ponovo do}i u Novi Sad. Bendjepretrpeozna~ajnepersonalnepromene: Pol: Takve stvari se de{avaju. Nekada se qudi jednostavno umore od svega, zasite jedni drugih, a nekada na to uti~u i drugi faktori. Stari gajda{ je i daqe na{ ~lan ali je ovu turneju morao da prekso~i. Nakupili mu se porodi~ni problemi, dvoje dece, razvod, veza sa

Paul McKenzie

strip ti ze tom... Basista Gvomper je iz Availa, bubwar [on je bio ~lan Good Riddance, a gitarista Robi nekada je svirao sa Exploited. Prva dva benda ne sviraju vi{e s tim {to se Good Riddance s vremena na vreme okupi pa odr`i neki koncert. Gvomper je upao umesto Karla Alvareza, kojem obaveze ovaj put nisu dozvolile da krene na turneju sa nama. Rendi: Ja ne sviram od 1991. Pet godina sam bio u bendu Gorilla Gorilla, ali smo se raspali pre nego {to smo objavili debi album. Bili smo poznati samo u na{em kraju i u Kanadi. U tom bendu pevala je Bif Naked, po mnogima najlep{a pankerka na sceni ikada! Nakon toga, mnogo vi{e me je interesovalo da budem za miksetom i bavim se zvukom nego da sam na bini. Danas je uloga tonca gotovo jednaka ulozi svakog ~lana benda. И. Т.

nedeqa26.septembar2010.

17

ВЕСТИ

Атеисти у Обреновцу estival„ObrenovacOpenAir2010”odr`a}e se u Obrenovcu 1. i 2. oktobra, na gradF skom trgu „Dr Zoran Radule \in|i}” Festival je takmi~arskog karaktera demo bendova sa teritorije op{tineObrenovac,pored kojih}eurevijalnom delu nastupati i poznatidoma}iizvo|a~i. U petak }e svirati SMF, Ateist rep i Del Arno Bend, a u subotuSikspek,Mar~elo i Filteri i Kanda, Koxa i Neboj{a. Ulaz na prvi obrenova~ki„OpenAir“jebesplatan,aautobuska karta iz Novog Sada do Obrenovca iznosi oko600dinara.

Нови сингл Рундека arkoRundekobjaviojenovisingl„Paraqudevara”isaRundekKargoTriomnajavionoD vialbum„Plaviavion”koji}eiza}isredinom

novembra. Zanovupesmukojagovoriokapitalizmu,Rundekjenapisaomuzikuitekstove,aaran`mani izvo|eweTriousastavu:DarkoRundek-gitara ivokal,Isabel-violinaiDu{anVrani}-piano. Posledwi studijski album, Rundek i Cargo orkestra, izdali su 2006. godine pod nazivom „MhmA-HaOnYeahDa-Da”. Д. В.

Светски џез у Београду eogradski xez festival” odr`a}e se od 28. do 31. oktobra na ~etiri beogradske lokacije: Dom omladine Beograda, Sava centar, Dom sindikata i Kolarac. Prvog dana festivala u Sava Centru od 19.30 nastupaju Rigmor Gustafsson & radio.string.quartet.vienna ([vedska/Austrija), a od od 23 ameri~ki Wayne Shorter Quartet, dok }e u Domu omladine od 23 svirati Pannonia Project iz Srbije i Kraak & Smaak LIVE iz Holandije.

B

U petak je u Domu sindikata od 19.30 na programu su Kornelije Kova~: „Fusnota 7 +“, i od 21.30 Charlie Haden Quartet West iz SAD-a. Isto ve~e od 23 u Domu omladine sviraju sastavi iz Srbije, Zerkman Big Bang i Azimut iz Brazila. Tre}eg dana u Kolarcu nastupaju Enrico Rava New Quintet iz Italije, a od 21.30 Orchestre National De Jazz: „Around Robert Wyatt“ iz Francuske, dok su u Domu omladine od 23, danski Sinne Eeg i britanski Alice Russell. U nedequ, u Domu omladine od 19.30 sviraju Jason Moran & The Bandwagon iz SAD-a, i Magnus Lindgren: „Batucada Jazz“ iz [vedske. Komplet karata je 3700 dinara, dok se pojedina~ne karte od 600 do 1800 dinara. Д. В.

ТОП 10 - СЕПТЕМБАР 2010. 11. Lady Gaga – Alejandro 12. Yolanda Be Cool & Dcup – We No Speak Americano 13. Katy Perry f. S. Dogg – California Gurls 14. Eminemfeat.Rihanna – Love The Way You Lie 15. TajoCruz - Dynamite 16. B.o.b. feat H. Williams of Paramore – Airplanes 17. Shakira feat. Freshground – Waka Waka 18. FloRidafeatDavidGuetta – Club Cant Handle Me 19. Katy Perry – Teenage Dream 10. Enrique Iglesias feat. Pitbull – I Like It

ВРЕМЕПЛОВ

Дупли албум за рекорд

va albuma, “Use Your Illusion I” i “Use Your Д Illusion II,” ameri~ka rok

grupa Guns N’ Roses, izdala je 17. septembra 1991. godine. Albumi su debitovali na drugom i prvom mestu ameri~ke top liste, a bend je postavio rekord, kao prva i jedina grupa sa takvim uspehom. Gansi su ~ak 108 nedeqa zauzimali prva dva mesta US liste, ta~nije vi{e od dve godine. Pored fantasti~nog novog zvuka, grupa je snimila jedan od najskupqih muzi~kih spotova, a MTV im je dodelio nagradu za najboqu kinematografiju. Pored muzi~kog, albumi su ~lanovima G’N’R doneli veliki materijalni uspeh na svetskoj turneji od 28 meseci i 192 koncerata. U ~etvrtak, napokon je i doma}a publika imala priliku da ~uje ono {to je ostalo od velikih Gansa. Д. Влашки SVAKENEDEQEPREDLOGE,PRIMEDBE,POHVALEI SUGESTIJEMO@ETESLATINAe-mail:mikrofonija@dnevnik.rs Priredio:SavaSavi}


18

DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

FINANSIJSKA KU]A SVETE STOLICE POD LUPOM ZBOG PRAWA NOVCA

Dugi prsti papinih bankara udni su putevi gospodwi – pogotovo ako isti stavi na isku{ewe one sebi najbli`e: “papin bankar”, kako krste mediji Etore Gotija - Tedeskija, predsednika Vatikanske banke, i wen generalni direktor Paolo Siprijani, prema ovonodeqnim izve{tajima medija na{li su se pod lupom krivi~ne istrage italijanske finansijske policije. I to zbog prawa novca! A to nije prvi put da je neko uhva}en u ne~istoj raboti u ime Svete stolice. Jer pri~a dostojna ma{te Roberta Ladlama ili Dena Brauna dobila je zamajac jo{ 80-tih godina pro{log veka kada je bankar Roberto Kalvi, tako|e povezan s najzna~anijom finansijskom polugom Katoli~ke crkve – na|en mrtav. Podsetimo, Istituto per le Opere di Religione (IOR) poznatiji kao Vatikanska banka, osnovala je Sveta stolica “znakovite” 1942. godine, zarad pomo}i u svojoj religioznoj misiji, ali je oduvek bila vi{e nalik bilo kojoj drugoj komercijalnoj finansijskoj ku}i: uplate, transakcije, ulagawa izvan Vatikana, poslovi i ra~uni stalnih `iteqa Kurije i drugih komitenata... Ipak, najve}u reklamu, ali negativnu, dobila je nakon 18. juna 1982 – kada je gorepomenuti Kalvi prona|en kako visi s jednog londonskog mosta xepova punih dolara, ali i – kamewa. On je bio predsednik Banke Ambrozijano iz Milana, u to vreme najve}e privatne bankarske

^

grupe u Italiji sa poslovima razvijenim u 15 zemaqa – i neimar finansijskih kula od karata. Kalvi je svoju mre`u po~eo da plete desetak godina pre toga, i od relativno male regionalne banke napravio je imperiju. Jedan od prvih poteza mu je bilo osnivawe holding kompanije u Luksemburgu koja je kasnije postala Ambrozijano Holding i nije podlegala italijanskoj regulativi. Usledilo je otvarawe banaka u [vajcarskoj, na Bahamima, Peruu i Nikaragvi, kao i raznih predu-

je Kalvija sa tehnikom zametawa tragova velikih iznosa usred Italije, a van doma{aja wenog pravnog sistema – u Vatikanu! Sindona je, naime, 1971. spojio Kalvija i tada{weg predsednika Vatikanske banke, arhibiskupa litvanskog porekla Pola Mar~inkusa. Sindona i Kalvi su se, naime, nadali da }e iskoristiti “papinog prvog bankara” za svoje ciqeve, i samo nekoliko meseci po{to su osnovali Bahamsku banku 1971. “gospodin Pol Mar~inkus” je naveden kao wen direktor. To

ze}a u Panami, Luksemburgu i Lihten{tajnu. Kao vrhunac, Mikele Sindona, korumpirani sicilijanski “pera~ mafijinog novca” (tako ga je krstila italijanska {tampa), koji je pre toga bio finansijski savetnik Svete stolice, upoznao

ime, kao i institucija koja je stajala u wegovoj pozadini, o~ito su dvojcu arhiprevaranata pomogli da do|u do velikog novca, a Mar~inkus je kada je pukla afera bio pod istragom od koje se izbavio pozivawem na diplomatski imunitet. Mikele Sindona je kasnije osu|en na 25-godi{wu kaznu zatvora zbog prevara u vezi s slomom wujor{ke Nacionalne banke Frenklin 1974. godine, ali je Kalvi izmigoqio i nastavio sa „uspe{nim finansijskim poduhvatima”. Ipak, on i nekolicina wegovih saradnika bili su pod istragom zbog ilegalnog izno{ewa novca iz Italije tokom ’75. i ’76, ali Banka Italije je tek 1978. po~ela ozbiqno da pretresa imperiju, pogotovo sve tipove wegovih “kreativnih” finansijskih operacija. Kao rezultat, utvr|eno je da je nemogu}e odvojiti Ambrozijano Hol-

Tu`ba `rtava iz biv{e SFRJ Benedikt [esnaesti tek {to je ustoli~en 2005. godine bio je suo~en sa ~iwenicom da je Savezni apelacioni sud SAD obnovio slu~aj koji su pokrenule `rtve holokausta sa prostora SFRJ. @rtve holokausta tvrdile su u tu`bi da su im usta{e otele na milione dolara i da je Vatikanska banka primila taj novac. Sveta stolica je, me|utim, odbacila tvrdwe da su se tokom Drugog svetskog rata u wenim sefovima nalazili predmeti oteti od hiqada Srba, Roma, Jevreja i drugih `rtava usta{kog re`ima. Savezni sud SAD je 1999. odbacio tu`bu, ali je Apelacioni sud ipak odlu~io da podnosioci tu`be imaju pravo da tra`e nadoknadu i da saznaju da li je Vatikanska banka dobila novac od usta{kog re`ima. Advokat podnosilaca tu`be Xonatan Levi izjavio je potom da odluka Apelacionog suda mo`e dovesti do vansudskog poravnawa, {to se, ipak, do sada – nije dogodilo.

ding od “holdinga” Vatikan. Bez obzira na istragu, Kalvi je ’78. i ’79, u ime svog supsidijara, pozajmqivao na svetskom tr`i{tu ogroman novac koji je ubrzo dostigao cifru od ~ak 1,3 milijarde dolara. Usledili su pretakawe iz Paname u Luksemburg i Lihten{tajn, te pozajmice kompanijama i kupovina vlastitih deonica. Uporedo s tim, pri~a se odmotavala u jo{ jednom pravcu, kada je policija uzela na zub Li}ija \elija, velikog majstora masonske lo`e poznate kao Druga propaganda (kod nas u to vreme, skra}eno P2). Istra`iva~i su na listi tajnih ~lanova P2 na{li i ime Roberta Kalvija, ali i neke druge va`ne italijanske i ju`noameri~ke politi~are, oficire i biznismene, prepoznatqive po podr{ci antikomunisti~kim pokretima u Ju`noj Americi, koji su hteli

da preuzmu kontrolu i nad institucijama u Italiji. Otkri}e P2 pomoglo je, izme|u ostalog, da se torpeduje vlada premijera Alda Frolanija 1981. Nekako u isto vreme doakano je i Kalviju, koji je pred rimskim Apelacionim sudom zbog raznih malverzacija osu|en na 4 godine zatvora. Iako obele`en kao finansijski kriminalac, on je jo{ uvek bio dobrodo{ao u Vatikansku banku i Pol Mar~inskus ga snabdeva privremenim dokumentom (“pismom o patronatu”), kojim se potvr|uje da }e IOR izmiriti sve dugove Banke Ambrozijano. To je zapravo zna~ilo da „papin prvi bankar” otvoreno prihvata da se ime Vatikana koristi na vi{e nego problemati~an na~in. Ipak, kada je Kalvi u junu 1982. zatra`io da mu obnovi “pismo o patronatu”, Mar~inkus ga ostavqa na cedilu.

Roberto Kalvi odmah potom be`i iz Italije s la`nim paso{em, a upravni odbor Banke Ambrozijano 17. juna izglasava wegovu smenu. Istog je dana Gracijela Koro{e, dugogodi{wa Kalvijeva sekretarica, sko~ila u smrt sa ~etvrtog sprata milanske centrale banke. Dan posle toga, Kalvi je prona|en obe{en u Londonu, i „u nedostatku suprotnih dokaza”, kako je glasila zvani~na verzija, britanske vlasti su wegovu smrt proglasile samoubistvom. Ali neki italijanski izvori komentarisali su da je sumwivo to {to se Kalvi wihao ba{ na Mostu crnih kalu|era: naime, ~lanovi P2 su se obla~ili u crno i me|usobno nazivali ‘kalu|erima’. Mikele Sindona i Kalvijev sin Karlo, tvrdili su da je bankar ubijen. Indikativno, nedugo zatim u zatvoru je umro i Sindona – nije mu prijala {oqica kafe dobrano za~iwena cijanidom. Iako je na Drugom vatikanskom koncilu, odr`anom 1986, papa Jovan Pavle Drugi pokrenuo pitawe optu`bi za finansijske zloupotrebe, nepune dve i po decenije kasnije ponovo je pala sumwa na prve bankare Vatikana. O kakvom se sada prawu para radi pokaza}e istraga, ali nije zgoreg navesti da Vatikan raspola`e i ogromnim bogatstvom u akcijama, nekretninama, rezervama zlata... Ameri~ki magazin „Tajm” je jo{ sredinom osamdesetih procenio ukupno bogatstvo Katoli~ke crkve na 40 do 60 milijardi maraka, dok je britanski „Ekonomist” ustvrdio da samo u akcijama le`i preko 20 milijardi maraka – poznato je, naime, da je Vatikan kontrolisao nacionalnog avioprevoznika „Alitaliju”, telefoniju, ~eli~ane, proizvodwu guma, industriju alata, osiguravaju}e dru{tvo „Socijeta”, distribuciju gasa, fabriku {pageta „Pantanela”... Zvani~no, me|utim, vatikanske su finansije i bilansi i daqe pod velom tajne: ~ak i list „Oservatore romano”, koji prati rad Svete stolice, o wima ra|e }uti. „ Reqa Kne`evi}

PUT OKO SVETA

NACISTI UBIJAJU: U Nema~koj je od ujediwewa 137 qudi izgubilo `ivot u napadima neonacista i drugih ekstremnih desni~ara. To je pokazalo zajedni~ko istra`ivawe nema~kog nedeqnika Die Zeit i dnevnog lista Tage{piegel. Istovremeno, zvani~ne vlasti tvrde da je u posledwih 20 godina od strane nacista usmr}eno tek 47 osoba.

EGZEKUCIJA: Prva smrtna kazna nad `enom u Viryiniji u posledwih 100 godina izvr{ena je nedavno nad 41-godi{wom Terezom Luis. Lusiova je osu|ena na smrt jer je naru~ila ubistvo supruga i posinka. Taj slu~aj privukao je veliku medijsku pa`wu, a tim povodom oglasio se ~ak i iranski predsednik Ahmedineyad. U Viryiniji je od 1976. pogubqeno vi{e od 100 osu|enika.

NUDISTI^KI RAT: Obi~no miran Kap d’Agdu, poznatiji kao “Grad gola}a”, jer se u wemu nalazi jedna od najve}ih nudisti~kih kolonija u Evropi, postao je popri{te sukoba dve struje nudisti~kog pokreta. Naime, “pravi” nudisti se protive nudistima novog trenda, zapravo svingerima, koje privla~e nudisti~ki kampovi zbog velikog broja potencijalnih partnera. Me{tani su stali na stranu konzervativnih nudista.

@ENE VLADAJU: Nedavnim izborom Simonete Somaruge u {vajcarski Savet federacije, `ene su stekle ve}inu u izvr{noj vlasti te zemqe. Somaruga (50) postala je ~etvrta `ena u sedmo~lanoj vladi, a izabrana je na mesto ministarke za promet, energetiku i komunikacije. Uzgred, `ene su u [vajcarskoj dobile pravo glasa tek 1971. a u kantonu Apencel Iner-Rod tek 1990.

NOVI VO\A: U utorak, 28. septembra u Severnoj Koreji bi}e odr`ana “konferencija delegata”, koju vladaju}a Radni~ka partija nije odr`ala jo{ od 1966. godine! Prema zvani~nim najavama, bira}e se novo rukovodstvo, {to }e re}i, sprema se ustoli~ewe novog Vo|e - Kim Yong Una, najmla|eg sina Kim Yong Ila. Mi u „Dnevniku” s nestrpqewem i{~ekujemo utorak.

RAPORT ZA „DNEVNIK” IZ FRANCUSKE

Sokolari u slu`bi {ampawca o je jednom pio slavni {ampawac iz ~uvenih francuskih vinograda vinograda Pomeri ne kaje se za `ivota budu}i da je probao jedan od najkvalitetnijih, ali se do`ivotno kaje {to ga sebi ne mo`e priu{titi kad god bi to po`eleo. Pa ipak, ako mo`e da zvu~i ute{no, proizvo|a~i ovog blaga nije da nemaju problema. Posle filoksere, najve}a po{ast zrelih vinograda svakako su halapqive ptice. Nije dovoqno ograditi 25 hektara vinograda za{titnim mre`ama, kao {to je to slu~aj sa lozom Pomerija, i da sve pro|e bez problema. Naime, pogotovo ovih dana pred berbu, vlasnici muku mu~e sa golemim jatima ~voraka (sturnus vulgaris), ~ija pretwa je tako ozbiqna da su morali da anga`uju – sokolare. Uobi~ajene plasti~ne mre`e preba~ene preko celog imawa vi{e ne odolevaju napadima. Bi}e da imaju previ{e rupa, a ~vorci povelike gladne o~i.

K

U zoru i sumrak, kada su ptice najgladnije, sada sokolar dolazi sa dva orla, ^ikom i Bentijem, koji u ti{ini nadle}u vinograde. Uvezeni su tek pre nekoliko godina, uz dozvolu nadle`nih organa zadu`enih za prirodu, i to iz centralnih delova Amerike gde `ive u polupustiwskim predelima. Sa~uvali su instinkt lovaca i agresivnost. Pred podbacivawe ih, naravno, kao i sokole, najpre malo izgladne. Sokolar Maksim Kelut ka`e da ih pu{ta prema naho|ewu i uvek iz razli~itih pozicija. Na taj na~in izazivaju najve}i mogu}i stres u pti~jim populacijama (osim ~voraka tu su i drozd, vrana, a pla{e ~ak i ze~eve), ne dozvoqavaju}i im da zapamte odakle opasnost u svakom ~asu mo`e da nai|e. Ova tehnika zastra`ivawa proizvodi efekat dugoro~nog udaqavawa jata od vinograda. Do te mere, da je anga`ovawe sokolara iz godinu u godinu, po broju dana – sve „ D. S. kra}e.


c m y

DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

19


20

DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

LOME SE KOPQA OKO IZRU^EWA VIKTORA BUTA

Trgovac smr}u gori od zuboboqe ok najpoznatiji svetski legalnim aviotransportom. Nakrijum~ar oru`jem Viktor vodno, ima sedam pseudonima i na But le`i u tajlandskom zadesetine paso{a i u~estvovao je u tvoru i ~eka da bude izru~en Sjenaoru`avawu terorista i diktadiwenim Ameri~kim Dr`avama, tora, ukqu~uju}i liberijskog najnovija epizoda sage o „Trgovcu „Kraqa rata“ ^arlsa Tejlora. smr}u“ (slu~ajno ili namerno) poKoautor kwige o Butu (The Merslu`ila je kao povod da Moskva i chant of Death, 2007) Daglas Farah Va{ington jo{ jednom odmere snatvrdi da je But oduvek imao spoge na „neutralnom” terenu. ^im je sobnost da prenosi oru`je u propro{log meseca obelodaweno da je blemati~ne delove sveta koji su tajlandski apelacioni sud (iz drunepristupa~ni za ve}inu trgovaca. gog puta) presudio u korist Butove „Bio je ultimativni isporu~ilac ekstradicije, po~eo je rat saoporu`ja na koga se ne udara. Bilo je {tewima; uz to, Viktorova supruvrlo malo drugih qudi koji su moga Ala pisala je ruskom predsednigli da isporu~e ono {to je on moku Dmitriju Medvedevu i premijegao, {irom afri~kog kontinenta ru Vladimiru Putinu, a advokatposebno, ali i u Avganistanu gde ski tim odbrane okrivqenog krinema puteva, nema vozova, nema jum~ara, krajem ove nedeqe, svog drugih na~ina prevoza. On je preklijenta opisao je „`rtvom amekr{io sankcije UN u razli~itim ri~kih ambicija“. zemqama, ali kazna za to je da vam U me|uvremenu, u svetskim meiz UN ka`u: „Vi ste lo{a osoba, dijima ponovo se zavrtela slika o nemojte to ponovo da radite“, i onarhitipskom „lo{em momku“ koji da vi samo nastavite kao {to je on seje smrt na `ari{tima po ~itavoj u~inio. Dakle, nema posebnog zaplaneti (sanctions buster, kako je kona bilo koje specifi~ne zemqe Buta nazvao biv{i britanski mikoje je on prekr{io, zbog ~ega je nistar Piter Hejn). Me|utim, kao amorfnoj strukturi UN veoma tei svaki mitolo{ki heroj dana{ko da u~ine bilo {ta“. {wice, nekada{wi ruski oficir oko sebe je stvorio kontroverze, i postoje mnogi zagovornici teze (osim supruge i advokata) da But nije monolitna figura kako se to ~esto predstavqa. Tako, recimo, kolumnista Foreign Policy In Focusa Kon Halinan smatra da su pravi trgovci smr}u, u stvari veliki ameri~ki proizvo|a~i oru`ja, a da je But samo sitni diler koji }e ti „zavr{iti robu“ u nekoj mra~noj uli~ici. Ko je, u stvari, trgovac smr}u? Viktor Anatoqevi~ But ro|en je u porodici automehani~ara i slu`benice ra~unovodstva u blizini Du{anbea u Taxikistanu 1967. godine (i u vezi s tim postoje opre~ne informacije; obave{tajna slu`ba u Ju`noafri~koj Republici vodi ga kao ro|enog Ukrajinca). Diplomirao je na Institutu za strane jezike vojne Lanci za naslovnu ulogu akademije, te~no govori {est svetskih jezika i slu`io je u vojsci Neko ko je redovni posetilac Sovjetskog saveza. Pojedini izvokrvavih ratova i klanica, nikako ri tvrde da je radio za KGB i GRU nije mogao zaobi}i Balkan. Posle (sovjetska slu`ba koja je obuhvataButovog hap{ewa na Tajlandu (pao la obave{tajce i specijalce). Bio je marta 2008. u luksuznom hotelu u je u sastavu sovjetskog kontigenta u Bangkoku u tajnoj operaciji gde su Angoli 1987, a uporedo s uru{avase ameri~ki agenti pojavili u ulowem SSSR-a zapo~eo je karijeru zi kupaca oru`ja za Revolucionarbiznismena i osnovao svoju prvu ne oru`ane snage Kolumbije kompaniju za vazdu{ni prevoz. FARC), odmah su krenule spekulaOd tada je „zvanica“ u svim „decije da je Rus sletao i uzletao sa likatnim“ regionima na svetu. Tuzlanskog aerodroma, imao pa@iveo je u Belgiji, Ruandi, Rusiji, so{ Bosne i Hercegovine, robu naJu`noj Africi, Siriji, Ujediwebavqao u Srbiji, koristio oznaku nim Arapskim Emiratima i sumjedne sarajevske avio kompanije... wi~io se za kr{ewe zabrane trgoU me|uvremenu, tokom posledwe vine naoru`awem u Angoli, Libesedmice, rusko - ameri~ki ping riji, Siera Leoneu i Kongu. Napong je nastavqen, a analiti~ari vodno, oru`je je nabavqao u isto~su „Slu~aj But“ nazvali „tajlandnoj Evropi. Tragovi izno{ewa skom glavoboqom“. Va{ington bi novca i zlata iz Avganistana po{ansu da Butu sudi na ameri~kom sle ameri~ke vojne intervencije tlu shvatio kao zna~ajnu pobedu 2001. vodili su tako|e prema Butu, (oba{ka {to bi SAD imale prime|utim, on je sve optu`be negiliku da prikupe informacije o rurao tvrde}i da se bavi iskqu~ivo skim obave{tajcima i militant-

D

osledwih dana se uveliko pri~a o najve}im merama bezbednosti koje moraju biti ispuwene kao preduslov za doma}instvo fudbalskog kluba Partizan u Ligi {ampiona. I mada se mnogi pitaju ~emu tolika predostro`nost, jedan od najsve`ijih primera za pravi odgovor je nedavna tragedija u Brazilu. Naime, vi{e od 100 qudi je ozbiqno povre|eno na auto - trkama u brazilskoj dr`avi Parana, kada se sru{io deo monta`nih tribina. U kriti~nom stawu su jo{ uvek 22 osobe. Na `alost, kroz istoriju sportskih doga|aja ovakvih trenutaka, kada stvari krenu pogre{nim tokom, ima mnogo. Liverpul i Juventus bili su 1985. godine najboqi klubovi u Evropi i 29. maja igrali su finale Kupa {ampiona u Briselu na stadionu Hejsel. Pre po~etka utakmice, navija~i Liverpula engleski burno su reagovali na provokacije navija~a Juventusa i kre-

P

nim grupama {irom sveta), dok se Rusija o{tro protivi izru~ewu. Wihov ministar inostranih poslova Sergej Lavrov odmah je rekao da je odluka bila politi~ka i da Moskva ima informacije da je bilo pritisaka na Tajland da to u~ini. S druge strane, pravnik i dobar poznavalac prilika Robert Amsterdam u sredu je za Foks izjavio da jednostavno ne postoji {ansa da se ekstradicija ikada dogodi, navode}i dva kqu~na razloga za to. Prvi je Butova veza sa Igorom [e}inom, tre}im najmo}nijim ~ovekom u Kremqu, a drugi je narastaju}a korupcija u Tajlandu. „Jednostavno ulozi su preveliki“, tvrdi Amsterdam. S druge strane, postavqa se pitawe koliko je u stvari But „bitan igra~“ na svetskoj arm dealing sceni. „Bezbednosna pretwa za SAD“ (konstrukcija Xorxa Bu{a mla|eg), prema oceni Kona Halinana s po~etka pri~e, samo je prototip holivudskog portreta krijum~ara. U odbranu svoje teze on je izneo podatak po kojem je globalno tr`i{te trgovine oru`jem „te{ko“ oko 60 milijardi dolara godi{we. Najve}i izvoznik oru`ja jesu SAD koje kontroli{u blizu 40 odsto prodaje. Zvani~no (izvor: Congressional Research Service) tokom 2009. godine u razmeni naoru`awa razmeweno je 57,5 milijardi dolara (kriza izazvala pad od 8,5 odsto), od ~ega Amerikanci ponovo imaju najve}i udeo sa 22,6 milijardi ili 39 odsto: vi{e nego slede}e na tabeli Rusija i Francuska zajedno. On tvrdi da taj profit ide „pravim trgovcima smr}u“ iznose}i podatak da je najve}i svetski proizvo|a~ oru`ja Lockhead Martin, samo u 2009. godini, potro{io vi{e od 20 miliona dolara za lobirawe u Kongresu. „Me|unarodna trgovina oru`jem ne bi ni osetili kada bi se Viktor But na{ao iza re{etaka. Qudi kao {to je But su glumci u senci koji zauvek ostaju na margini. Da biste imali ozbiqan uticaj na globalno tr`i{te, potrebno je konfrontirati se sa mo}nim korporacijama i wihovim lobijima“, smatra Halinan. U tom smeru ide i smela tvrdwa Fride Berigan (Arms and Security Project) da administracija aktuelnog ameri~kog predsednika Baraka Obame „istra`uje“ kako mo`e olak{ati prodaju vojne tehnologije. Ipak, „Glumac iz senke“ uspeo je da do|e na veliko platno. Smatra se da je igrani film „Gospodar rata“ (Lord of War) snimqen pre pet godina baziran upravo na liku „Trgovca smr}u“ iz Taxikistana, a naslovna rola pripala je holivudskoj zvezdi Nikolasu Kejxu. Uticaj Buta i wegovog lika na popularnu kulturu niko ne mo`e da ospori i, barem metafori~ki, nikako nije ostao na margini. Igrao je i jo{ uvek igra glavnu ulogu. Pitawe je samo ko je re`iser. „ Danijel Apro

BLUDNE STRASTI POSLEDWEG NEMA^KOG CARA

Orgije u Grunvaldu [

umskim se putem raskoni, mamurne, ali zadovoqne, zvacu naziva prqavom kurvom i napa{nom dvorcu pribli`a- nice sele u iste one ko~ije i neqenicom. Sama grofica je, ina~e, va ko~ija. Iz we iza|e stali put obli`we {ume. Ostali bila udata za Fridriha fon Homala dru`ina pa se, ostavqaju}i su samo tragovi u snegu. henzolerna koji je imao homosektragove u sve`em snegu, uz kikot i Sada, vi{e od sto godina kasnisualne sklonosti pa je wihov brak {aputawe zaputi unutra. je, pisma koja su ~uvana u pruskom od samog po~etka bio tzv. otvoreZimsko je predve~erje godine arhivu u Berlinu, iza{la su na pone prirode. U pismima stoji da je 1891, a dvorac koji je danas poznat vr{inu. Kako pi{e zagreba~ki prilikom seksa volela da uzdi{e kao Grunvald, najstariji o~uvani „Globus”, ugledni nema~ki istoi stewe, a kako ih citira Volberlinski zamak, tada je, za vreme ri~ar Volfgang Viperman uspeo fgang Viperman, „ona ne}e stati posledweg nema~kog cara Vilhelih se dokopati preturaju}i po ardok god ne zavede i posledweg ma II, bio tek lova~ki dom. hivu i starim policijskim zapiprinca“. Volela je grupni seks, Ubrzo nakon prve stigla je i snicima i nakon analize objaviti tvrdi autorka pisma, „i bila je nedruga ko~ija, pa tre}a. I dok su ih u kwizi „Skandal u lova~kom zasita do krajwih granica”. ko~ija{i jo{ smirivali nervozne domu Grunvald“, koja uskoro izlaGrofica je navodno qubovala s kowe, oko prostranog i uzavrelog zi iz {tampe. Maksom fon Badenom, budu}im kamina pristigle `ene po~ele su Za{to bi uop{te neko u pismikancelarom, kao i s uglednim drse skidati do gola. Zabava je moma opisivao zabrawene no}ne `avnikom Herbertom fon Bigla po~eti. U velikoj prostoriji, u`itke nema~ke vladaju}e kreme? zmark, sinom kancelara Ota fon prijatno zagrejanoj, to~e se pi}a. Viperman obja{wava da su grafoBizmarka. Ali nije ona bila jediPijane i gole, zvanice ple{u. Plelozi, pregledaju}i rukopis, utvrna na koju je tvorac pisama osuo {u pa se upu{taju u oralni seks, dili da je autor `enska osoba, a on drvqe i kamewe: meta je bila i `ene s mu{karcima i s drugim sam sumwa da je re~ upravo o orgaAlisa fon [rader, Fon Kotzeova `enama. Mu{karci qube mu{karnizatorki orgija, princezi [arsupruga, za koju tvrdi da se upuce. Grofica Hohenau, graci{tala u lezbejske afere. ozna i vitka, le`e na pod, @ene su, pi{e u epistolaU pismima su detaqno opisivani ispod preparirane jelewe ma, bile wena tajna strast. detaqi seksualnih eksperimenata, glave, ~vrsto se primi za Budu}eg predsednika Nepoput vezivawa ruku na le|a rasko{ne rogove pa poziva ma~kog olimpijskog odbomu{karce, grofove, barone ra, Ariberta fon Anhalta, i prin~eve da se zadovoqe na woj. loti. Istra`uju}i, Viperman otpisma, pak, optu`uju da je u orgijaTo traje satima... kriva da je najverovatnije ona sama ma zadovoqavao mu{karce, a da je Ovako u jednom od 246 pisama s pismima ucewivala u~esnike zabasam ~esto u`ivao u analnom seksu. kraja 19. veka, eksplicitno, uz va. [arlota je, naime, odmalena O~ito je da je autorka dobro pobrojne crte`e, anonimna osoba debila nervozna i bezobrazna, tvrdi znavala dekadenciju i izopa~etaqno opisuje orgije i seksualne istori~ar. Opsesivno je grizla nost iza fasade ~asti, ugleda i eskapade naju`eg kruga posledweg nokte i kidala ode}u, zbog ~ega je ~ednosti u`eg kraqevskog kruga. nema~kog cara. Ekskluzivno drukao dete ka`wavana. NegovateqiTa~no je znala skrivene `eqe sva{tvo gotovo se godinu dana okuce su joj nekoliko puta za{ile rukog uglednijeg Nemca na dvoru. pqala u tom lova~kom domu, danas ke u xepove ili joj ih vezale iza leKad su pisma kona~no iza{la u istorijskom spomeniku, i udovo|a kako bi ostavila ru`ne navike. {iru javnost, izbio je prvorazredqavalo najni`im i ~esto bizarTi postupci su, naravno, vodili u ni skandal. S obzirom na poznatu nim strastima. Bizarnim, barem drugu krajnost: [arlota je razviprusku ~ast, odanosti vlasti i vojza to vreme i podnebqe u kojem je la interes za sadomazohizam. nom, asketskom na~inu `ivota, pi~vrsto vladala pruska ruka. OsoViperman otkriva kako su pisma su izazvala niz {okantnih doba koja je pisma napisala ka`e da sma bila bogato ilustrovana, a crga|aja koji su zavr{avali krvavim je svingerske sastanke u najve}oj te`i, od kojih je ve}ina danas izdvobojima i smr}u. O wima se rastajnosti organizovala princeza gubqena, prikazivali su prin~eve pravqalo ~ak i u nema~kom parla[arlota, kraqeva starija sestra. i grofove u raznim pozama sa svomentu, a i sam car je bio u opasnoPrisustvovali su i Leberh fon jim odabranicama – naj~e{}e u posti. ^ak su se i tada{we novine Kotze, sekretar u Ministarstvu zi 69. Detaqno su opisivani i saraspisale o moralnom padu Nespoqnih poslova i me{tar od cemi seksualni akti, kao i poze koje ma~ke. Pisma je na kraju Vilhelm remonije koji je bio o`ewen jedsu tada smatrane eksperimentalnavodno otkupio za 25 hiqada tanom od Vilhelmovih sestara, pa nima, poput za to doba {okantnog da{wih maraka. No, ona su sada galantni princ Frederik ^arls vezivawa ruku iza le|a tokom sekdospela u Vipermanove ruke i weHes, te gorepomenuta grofica sualnog odnosa, te poku{aji analgova }e kwiga o~ito obznaniti veHohenau, vrsna jaha~ica cirkunog seksa. U wima je naj~e{}e biliku koli~inu pikanterija i prskih kowa i qubavnica brojnih la napadana grofica Hohenau koju qav{tine u kojoj su se vaqali uglednika s dvorca. Orgija je trasu nazivali pogrdnim imenima. dvorski uglednici u slobodno „ E. N. L. jala do kasno u no} kad bi u ti{iAutor ili autorka pisama grofivreme.

POVE]AWE BEZBEDNOSTI NA PARTIZANOVOM STADIONU NIJE NIMALO SLU^AJNO

Tribine nekad opasnije od huligana nuli prema wima, sukobiv{i se usput s belgijskom policijom. Usled pritiska velikog broja qudi, tribina na stadionu Hejsel je popustila – 39 navija~a Juventusa je poginulo, a vi{e od 350 ih je povre|eno. Iako se mislilo da je Hejsel bila dovoqno jaka opomena svima da se ovakva tragedija vi{e nikada ne ponovi, na novu nesre}u nije se moralo dugo ~ekati. U engleskom gradu [efildu je 15. aprila 1989. godine na stadionu Hilsborou igrano polufinale FA Kupa, u kome su se sastali Liverpul i Notingem Forest. Na ve} ionako prepunu tribinu s navija~ima Liverpula obezbe|ewe je po~elo da pu{ta i gledaoce koji su, zbog prevelikog broja prodatih ulaznica, ostali da ~ekaju izvan stadiona. Utakmica je po~ela, a pritisak navija~a koji su

i daqe pristizali bio je neizdr`iv. Oni u prvim redovima naprosto su pribijeni na ogradu Lipings Lejn tribine, koja je iz „bezbedonosnih razloga“ bila opasana visokom ogradom. Hiqade navija~a na{lo se tako u smrt-

noj zamci. Poginulo je ~ak 96 navija~a. U kvalifikacionoj fudbalskoj utakmici za svetsko prvenstvo izme|u Sijera Leonea i Malavija pro{le godine do{lo je do panike me|u gledaocima i stam-

peda u kome su `ivot izgubila 22 navija~a a 132 su povre|ena. Na `alost, ovakva nekontrolisana stampeda su skoro pa normalna stvar na afri~kim pretrpanim stadionima, lo{e obezbe|enim i nesposobnim da kontroli{u veliki broj navija~a. I automobilske trke s po~etka pri~e ko{tale su `ivota mnoge voza~e, gledaoce i redare. Recimo, na stazi u Monci 1928. poginuo je voza~ Emilio Materaci odvode}i u smrt i 27 gledalaca, {to }e do Le Mana 1955. biti najve}a tragedija u auto - sportu. Na `alost, te ’55. je tokom trke „24 ~asa Le Mana” `ivot izgubilo 77 qudi, a jo{ 77 je povre|eno kada su se dva automobila sudarila na stazi, nakon ~ega se jedan od wih zakucao u tribinu i tom prilikom eksplodirao.

Svi poklonici Formule 1 znaju i za pogibiju Ajrtona Sene 1. maja 1994. na stazi Imola u trci za Veliku nagradu San Marina. Za trenutak izgubiv{i kontrolu nad svojim bolidom, Sena je skliznuo sa staze i zabio se u za{titnu ogradu. Od siline udarca probijena mu je za{titna kaciga, i upravo povrede glave bile su fatalne po Brazilca. Tragedija tog nedeqnog popodneva kao da se ve} dala naslutiti samo 24 ~asa ranije na posledwem treningu kvalifikacija, kada je austrijski voza~ Roland Racenberg prakti~no na istom mestu razbio svoj bolid i od posledica sudara preminuo u obli`woj bolnici. Vikend u San Marinu je bio prekretnica kada je bezbednost voza~a i gledalaca u Formuli 1 u pitawu. Ve} od naredne sezone iz temeqa su renovirane sve staze u kalendaru, tako da danas Formula 1 slovi za jedan od najbezbednijih sportova na planeti. „ Aleksandar Devetak


DNEVNIK

OGLASI

nedeqa26.septembar2010.

21

FAKULTETSKI obrazovan intelektualac, bez obaveza, situiran, dvojno dr`avqanstvo, tra`i fakultetski obrazovanu intelektualku do 45 godina. Samo adekvatne ponude. Telefon: 021/465-479. 10786

DANA 8. 9. 2010. oko 23.30 ~asova, u Novom Sadu u Ul. Kraqevi}a Marka, ispred SUP-a dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj su u~estvovala 2 putni~ka automobila. Molim o~evice da mi se jave na 064/0591268. 11035

ENGLESKI JEZIK, po~etni nivoi znawa. Individualno ili mala grupa. Telefon 063/76-17-456. 10427 ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 10567 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 10658 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 10659 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 10759

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 10566 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 10660

IZDAJEM povoqno name{tenu sobu u stanu za dve studentkuwe nepu{a~a. Upotreba kuhiwe, kupatila, cg, 150 evra. Radni~ka ulica. Telefon 021/425-427. 10480 IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narodnog fronta br. 62. Telefon 021/6362512. 10576 IZDAJEM name{tenu sobu za jednog zaposlenog mu{karca ili studenta, u zgradi sa centralnim grejawem, Novo naseqe. Telefoni: 021/6393-610, 504-629. 10841 IZDAJEM sobu u ku}i, strogi centar, CG, telefon, upotreba kuhiwe i kupatila, povoqno. Tel. 021/527-802, 063/7120-200. 106112 STUDENTU iz okoline izdajem sobu blizu fakulteta, Liman 1. Telefon 454-140. 10720

PRODAJEM ili mewam stan 60m2 u centru Be~eja za mawi u Novom Sadu. Telefon 063/7113762. 10820 MEWAM stan od 70m2 na Novom nasequ, ( ili prodajem )za mawi. Telefon 021/493-819, 063/80-87535. 11036

IZDAJEM novu name{tenu, telefon, cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod "Dnevnika" 150E, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5007. 376170 IZDAJEM trosoban stan, 75m2, komplet name{ten, tv, vm, Bulevar oslobo|ewa, lift, cg, terasa, klima. www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/8295007. 376171 IZDAJEMO, centar, 115m2, nov ~etvorosoban stan, 1. sprat, Radni~ka ulica, cg, telefon, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5005. 376172

IZDAJEMO Nova Detelinara 42m2, nov dvosoban prazan stan s kuh. elementima, 1. sprat, lift, terasa, cena 160E. Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5007. 376173 KOD FUTO[KE PIJACE izdajemo name{tenu garsoweru 23m2, slobodna od 1. oktobra. Telefon 6624-218. 376164 LIMAN IV 38m2, jednosoban name{ten stan, odmah useqiv 160 evra. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376137 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru na Bul. kraqa Petra 25m2, klima, ve{ ma{ina, 150 evra. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376138 GRBAVICA, jednoiposoban name{ten stan u potkrovqu, nova zgrada 200 evra. Telefoni: 444107, 633-7853. 376139

IZDAJEM u Save Kova~evi}a odmah useqiv name{ten stan 42m2, prvi sprat, lift, terasa. Telefon 528-137. 376117 IZDAJE sa nov dvosoban,42m2 Temerinska, prazan, II sprat lift, useqiv 150 evra. Telefon 063/517-846. 376105 IZDAJE se jednoiposoban 40m2, Grbavica, Vere Pavlovi} II sprat, prazan, useqiv 150 evra. Telefon 063/517-846. 376106 IZDAJEMO odli~an name{ten dvosoban stan na Bulevaru na odli~noj poziciji blizu centra odmah useqiv. Telefon 063/86-80335. 376092 IZDAJEM stan u gradu sa centralnim grejawen prazan ili name{ten, mo`e dogovor. Telefoni: 021/423-208, 021/528-599. 376036 IZDAJEM garsoweru u blizini Socijalnog, u novoj zgradi. Nename{tena i odmah useqiva. Telefon 064/157-1297, www.solis-nekretnine.com. 375794 IZDAJEM garsoweru u Ul. S. Baji}a, drugi sprat, name{tena, TV, ve{ ma{ina... 160 evra! Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 375795 IZDAJEM nov, jednoiposoban stan, nov name{taj, blizina Bul. oslobo|ewa, 230 evra. Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 375796 IZDAVAWE ku}e za stanovawe ili poslovni prostor, sa dvori{tem, pogodno i za obdani{ta, {kolu i sl. Na najboqim lokacijama u gradu! Telefon 065/2019004, www.solis-nekretnine.com. 375793 NAME[TEN dvosoban stan, Liman 3 od 1 oktobra i u komfornom stanu dvokrevetna soba ( kuhiwa, kupatilo, boravak).Telefon: 6369560, 036/841-667, 064/2755731. 9451 IZDAJEM jednoiposoban, kompletno name{ten stan, sa telefonom i kablovskom TV. Telefon 063/542407. 10578 SAJAM: Izdajem dvorekvetnu name{tenu garsoweru 33m2, CG, I sprat, studentima - zaposlenim samcima, 120E + depozit. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-5874. 10591

IZDAJEM garsoweru kod Satelitske pijace, CG, KTV, nov name{taj, iskqu~ivo studentkiwi. Odmah useqivo. Cena 100 evra. Telefoni: 063/471-644, 6367-482. 10605 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, 40m2, kod Limanske pijace, III sprat, dve telefonske linije, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 10608 IZDAJEM jednoiposoban stan 45m2, Gagarinova, sre|en, kompletno name{ten i opremqen, 200E. Telefon 021/633-8839, 063/8610-418. 10654 IZDAJEM studentima vrlo povoqno dvosoban komforan stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/282-6441. 10662 IZDAJEM odmah useqivu komfornu name{tenu garsoweru na Novom nasequ. Telefon: 402-491, 064/241-92-05. 10666 IZDAJEM name{tenu komfornu garsoweru, u ulici Dragi{e Bra{ovana, kod osnovne {kole, blizina fakulteta, 26m2, lift, telefon, kablovska. Telefoni: 021/6323-193, 063/323-194. 10696 IZDAJEM trosoban name{ten stan kod Ribqe pijace. Telefon 063/8-533-154. 10719 IZDAJEM name{ten stan u Sremskoj Kamenici, 32m2, telefon, TA pe} od 1. oktobra. telefon 021/401-814, 063/713-0-314, zvati posle 20 sati. 10724 IZDAJEMO poluname{ten jednosoban stan, poseban ulaz, telefon, kablovska, Telep. Telefon 021/503-280, 061/677-3403. 10743

POVOQNO izdajem name{ten dvori{ni stan zaposlenom samcu ili samici, u Jovana Cviji}a 25, odmah useqiv. Telefon 063/8415437. 10752 IZDAJEM prazan jednoiposoban stan u Petrovaradinu, blok 8, cena 150E. Telefoni: 021/6363-741, 063/88-56-041. 10753 IZDAJEM jednosoban, name{ten stan u Sremskoj Kamenici. Telefon 021/461-815. 10754 IZDAJEM luksuzno name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma 7. Telefon 021/442-711. 10758 IZDAJEM name{ten stan, 42m2, Stra`ivolska, jednoj osobi. Cena 200 evra. Telefon 063/565-764. 10761 IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Limanu 3 i name{tenu sobu u centru u trosobnom stanu bez gazda. Telefoni: 454-093, 063/504508. 10762 IZDAJEM stan u Veterniku, potkrovqe, 100m2, poseban ulaz, Mihajla Pupina 19, cena 80E. Telefon 021/821-288. 10768IZDAJEM sobu za jednu ili dve osobe, kuhiwa, kupatilo, terasa, centralno, kablovski internet, Liman 1. Odmah pored fakulteta. Telefon 065/63-53-984. 10773 IZDAJEM jednosoban stan, grejawe, kablovska, telefon, name{ten kod medicinske {kole, Pajevi}eva ulica br. 2, 120E. Telefon: 064/2686866 10774

IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215156, 063/194-55-88, 063/524-148. 10775 IZDAJEM trosoban name{ten stan u strogom centru Novog Sada. Telefoni: 6431-917, 063/80854-54. 10777 IZDAJEM dvoiposoban stan, komplet opremqen u Rumena~koj, pored sajma. Telefon: 064/1473956. 10778

IZDAJEM ~etvorosoban, name{ten stan na Limanu I, kod fakulteta idealno za studente. Telefon: 021/453-026 i 062/211-000. 10782 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, ulica Gagarinova. Telefon: 6335-407. 10783 IZDAJEM prazan dvosoban stan na Detelinari, CG, proto~na topla voda, klima, kablovska, telefon. Useqiv od 1. oktobra. Kontakt telefon 069/787585. 10794 LIMAN IV - jednoiposoban 45m2, terasa, name{ten, 200E + 200E depozit, Ul. Narodnog fronta br. 71. Telefon: 063/536-741. 10802 LIMAN I, trosoban prazan stan 64m2, sa kuhiwskim elementima, kompletno renoviran, blizina fakulteta. Telefon: 063/7714882. 10806 IZDAJEM stan na Limanu, Sun~ani kej, 100m2, 7. sprat, 500E mese~no. Telefon 021/439-606 pre podne od 9 - 11 sati. 10811 IZDAJEM jednokrevetnu komfornu sobu sa centralnim grejawem za jednog u~enika - studenta, mu{karca. Telefon 021/445-350, 062/8359-133. 10814 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, ulica Turgeweva. Telefon 633-4737. 10815 IZDAJEM jednosoban stan, 35m2, poluname{ten, u zgradi "Dalton, " ulica Laze Kosti}a 15. Novi Sad. Telefon 060/4613-512. 10822 GARSOWERA sa dva le`aja, name{tena sa posteqinom, za dva radnika ili studenta, samo 120E komplet + tro{kovi. Temerinska 39. Telefon 063/524-090. 10824 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru, odmah useqivu u \or|a Rajkovi}a 13a. Telefoni: 063/84-15-437, 064/610-67-06. 10828 IZDAJEM dvosoban stan, 58m2, kod Izvr{nog ve}a. Centralno grejawe, telefon, kablovska. Telefoni: 021/6432-507, 064/472-0492. 10831 IZDAJEM dvokretnu garsoweru, kompletno opremqenu od 1 oktobra, Ulica Haxi Ruvimova. Telefoni: 6398-950, 064/157-12-13. 10846 IZDAJE se dvosoban name{ten komforan stan u Novom Sadu, Cara Du{ana 17, tra`im cimeru 75E. Telefon 021/6360-497. 10854 IZDAJEM mawi dvori{ni komforan name{ten stan u centru sa dva le`aja, 80 evra. Telefon 021/456-765, 064/13-813-13, 069/4456765. 10889


nedeqa26.septembar2010.

OGLASI

c m y

22

DNEVNIK


OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM jednokrevetnu komfornu sobu, name{tenu, Liman II, blizu fakulteta. Telefoni: 021/453-413, 065/4160-364. 10890 IZDAJEM name{ten troiposoban stan, Ul. Novosadskog sajma 27. Telefon 063/7451-334. 10892 IZDAJEM povoqno, lepu, name{tenu garsoweru u centru. Pogodna za dva studenta. Telefon 063/535-852. 10894 NOV, luksuzno opremqen dvosoban stan u Radni~koj ulici. Telefon 064/868-9641. 10895 IZDAJEM dvosoban, komforno name{ten stan na Novom nasequ, odmah useqiv. Telefon 021/6432205, 062/365-001. 10896 IZDAJEM jednosonam name{ten stan blizu Sajma. Telefon 6338074. 10911 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2, Ul. Bra}e Ribnikar 170E. Telefon: 063/586-456. 10914 IZDAJEM name{ten dvosoban stan 50m2 na Staroj detelinari kod okretnice, Linija 3. Telefon 063/7-664-315. 10917

IZDAJEM garsoweru 30m2 praznu, ima kuhiwske elemente. Bulevar, Telefon: 063/817-45-66. 10918 IZDAJEM name{tenu mawu garsoweru 14+2m2, Futo{ki put. Telefon 021/891-677, 064/877-0722. Slavko. 10921 IZDAJEM useqivu name{tenu garsoweru ulica Lasla Gala, zaspolenim osobama, mese~na rata 150E+depozit u visini mese~ne kirije. Telefon 064/135-25-85. 10928 CANKAREVA, jednosoban, za izdavawe, komplet name{ten, na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 10950 POVOQNO izdajem trosoban kompletno name{ten stan 80m2, Mi~urinova ulica, drugi sprat, lift, terasa, cena 210E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 10962 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 63 m2 ugao ]irpanove ulice, Bulevara Oslobo|ewa, lift, terasa, klima, Cena 220 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290 10965 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 10967 IZDAJEM name{tenu garsoweru za jednu ili dve osobe, Ul. Danila Ki{a ( Grbavica), telefon, klima, kablovska. Telefon: 063/459250. 10968 GARSOWERA na Bulevaru oslobo|ewa. Telefon 061/1832173. 10969 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Ul. Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 062/8586-667. 10983 IZDAJEM garsoweru u zgradi, drugi sprat, Sremska Kamenica kod Instituta, cena 130E, ura~unati stanarina, voda i struja. Telefon: 547-375, 064/227-33-49. 10988 IZDAJEM name{tenu garsoweru na prvom spratu u Kosovskoj ulici. Telefon: 063/531-876. 10997 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no unapred. Telefon 062/801-49-45.. 11002 IZDAJEMO tri name{tena, potpuno odvojena stana u ku}i, Petrovaradin. Telefoni: 064/0283034, 064/18-49-676. 11018

DVORI[NI renoviran mawi dvosoban stan, strogi centar, dve odvojene prostorije, ~ajna kuhiwa, kupatilo, predsobqe, CG, za dve osobe. Telefon 064/1971144. 11019 IZDAJEM povoqno, name{ten, dvosoban stan, renoviran u Ul. Novosadskog sajma, idealno za studente. Telefon: 064/811-6471. 11023 IZDAJEM name{ten 1.5 soban stan 36m2, Maksima Gorkog, 3 le`aja, cena: 180E, za devojke. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 11025 IZDAJEM name{ten 3-soban stan na Bulevaru oslobo|ewa, 4 le`aja, odmah useqiv. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 11026 IZDAJEM name{tenu garsoweru 26m2, u strogom centru kod Matice srpske, 2 le`aja, cena: 130E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547920. 11027 IZDAJEM prazan dvosoban stan 53m2 sa kuhiwskim elementima, odmah useqiv, cena: 180E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 11028 IZDAJEM dvosoban nov stan, ekstra kompletno name{ten, francuski le`aj, nova zgra u strogom centru, kod Ribqe pijace. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 11029 IZDAJEM komfornu, name{tenu garsoweru 25m2. Blizina fakuleta. Ve{ ma{ina. Telefon 021/459-372. 11037 IZDAJEM dvosoban luksuzno name{ten stan 56m2 na Grbavici, blizu stadiona Vojvodine, cena 300E. Telefon 063/808-6962. 11039 IZDAVAWE NEKRETNINA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.stanovi.rs. 11056 IZDAJEMO veliki broj stanova za studente uz povoqne uslove posredovawa! Telefoni: 021/522533, 021/523-380. 11057 IZDAJEM name{ten stan od 42m2 u centru kod Dunavskog parka. Cena 180E. Telefon 062/654056. 11071

TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/86-80335. 376093 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337037, 064/829-5005. 376169 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan. Pla}awe devizno. Telefon 063/1905-278. 10879 POTREBNI u zakup jednoiposobni i dvosobni stanovi po povoqnijim cenama - za poznate klijente. Telefon 021/523-380. 11053 POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533. 11054

nedeqa26.septembar2010.

23

KUPUJEM klasi~an dvosoban stan oko 50m2, ukwi`en, starije gradwe, okolina Betanije, @elezni~ke stanice, do 50.000 evra. Isplata u ke{u! Telefon 063/8557109, www.solis-nekretnine.com. 375798

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 376118 KUPUJEM tro ili ~etvorosoban stan na Limanu 1 ili 2 bez posrednika. Telefon: 066/9311845. 10797

STAN 71m2 nov, dupleks. Mo`e zamena za mawi, dogovor, ili za ku}u do 100m2. Telefon 060-3451313, 021/6313-237. 10674

PRODAJEM stan dupleks 110, 68m2 na Novom bulevaru. Telefon 063/219-763. 11007

HITNO – garsowera u blizini Bulevara oslobo|ewa, redovan sprat, terasa, lift, 24m2, cena sa PDV-om: 27.400 evra. Tel. 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 376155 GRBAVICA - nova – odmah useqiva garsowera, 28m2, redovan sprat, terasa, lift, cena: 36.000. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 376156 FUTO[KI PUT odmah useqiva, ukwi`ena, stara {est godina, garsowera 24m2 prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefoni: 528137, 063/538-166. 376122 NOVA DETELINARA nova ukwi`ena garsowera 27m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 661-2262. 376124 GARSOWERA 17m2, Grbavica, Antona ^ehova, 5. sprat, bez lifta, et. gas-radijatori, legalizacija 15.000. Telefon 063/517-846. 376107 U ULICI KISA^KOJ, prodajem lepu garsoweru, 24m2. Lift, terasa. Cena 23000. Telefoni: 021/451-318, 523-193. Sifra-43835. 376067 PRODAJEM lepu garsoweru kod Betanije, brzo useqivu, 24m2, II sprat, cena 28.000 evra. Pozovite 021/523-193, 451-318. Sifra-43957. 376068

PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, 28m2, odmah useqiva. Povoqno. Pozovite 021/451-318, 523-193. Sifra-43909. 376069 PRODAJEM ukwi`enu, novu garsoweru od 25m2, Kisa~ka ulica. Cena 26.800E. Telefoni: 065/2769594, 021/6618-222. 376060 UKWI@ENA garsowera Ul. Petra Drap{ina, cena 28.350E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622677. 376061 NOVA, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Telefon 063/777-6233. 376086 NOVI BULEVAR, stan u izgradwi od 25m2, II sprat, lift, terasa. Telefon 063/101-0668. 376087 LIMAN III, Balzakova ulica, ukwi`ena garsowera od 23m2, III sprat, lift, odmah useqivo. Cena 29.600E. Telefon 063/101-0661. 376088 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru 24+6m2 ter. Ul. Heroja Pinkija. Cena 22.500E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6622-677. 376064 PRODAJEM garsoweru useqivu 12. 2010, 28m2, Telep, cena 19.900E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618-222. 376065

HITNA PRODAJA!!! Odli~na GA 27m2, centar, Z. ]uprije, IV sprat, brzo useqiva, upotrebna dozvola, ukwi`ba, cg, cena samo 29.900. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 376037 HITNA PRODAJA! Odmah useqiva GA 22m2, Jevrejska, I sprat, terasa, nova, dvori{na strana, cg, ukwi`ba, cena 28.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 376047 CENTAR - ukwi`ena mawa garsowera, pogodna za izdavawe! [afarikova ulica, cena 28.000 evra! Telefoni: 065/465-8834, 021/427277, ({ifra:11675), www.solis-nekretnine.com. 375844 GARSOWERA u Ul. Kosan~i} Ivana, 18m2, potkrovqe, ukwi`ena, samo 23.000 evra. Mo`e kredit! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:13856), www.solis-nekretnine.com. 375845 NOVA garsowera, 23m2, cena 19.500 evra! Hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra:13792), www.solis-nekretnine.com. 375846 NOVA odmah useqiva garsowera 27m2 sa stvarima. Preko puta Futo{ke pijace. Cena 34.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/451570, ({ifra:13807), www.solis-nekretnine.com. 375847 ODLI^NA PRILIKA! Ukwi`en stan na Bul. oslobo|ewa, 29m2, cena 30.000 evra. Name{ten, idealan za izdavawe... Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:13739), www.solis-nekretnine.com. 375848 GARSOWERA sa terasom, tre}i sprat, na Rumena~kom putu, kod pruge, ostaju kuhiwski elementi, odmah useqiva, cena 24.500 evra. Telefon 064/2003-103, www.solisnekretnine.com. 375849 PRODAJEM garsoweru u blizini Bulevara, brzo useqiva, 24m2 na drugom spratu, cena 27.400 evra! Telefoni: 063/7-315-135, 021/520-231, ({ifra:13876), www.solis-nekretnine.com. 375850

NOVA DETELINARA - Branka Baji}a, ukwi`ena, novija garsowera na drugom spratu, 27m2, lift, terasa, dvori{no orjentisana... Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:13865), www.solis-nekretnine.com. 375851 BRZO USEQIVA garsowera 24m2, 2. sprat, terasa, lift, CG, Ul. Branimira ]osi}a. Cena 27.400E. Telefoni: 064/823-6606, 021/66-14-200. 375981

UKWI@ENA 25m2, useqiva garsowera, terasa od 4m2, nije u kvadraturi, terasa, CG, lift cena 32.300E. Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779. 375982 ZONED-OVA zgrada na Nov. bulevaru 26m2, useqiva garsowera, lift, terasa, CG, cena 33.000E. Telefoni: 064/823-6602 / 021/6614200. 375988 NOVA DETELINARA, novija, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera za 23.900. Telefon 636-8429. 376005 NOVO NASEQE, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv stan od 28m2 za 33.000. Telefon 636-6952. 376006 GRBAVICA, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera od 27m2, odli~na za izdavawe. Telefon 063/82-88-377. 376007 BETANIJA, nova, odli~na garsowera po ceni od 28.400 sa povratom PDV-a. Telefon 063/516-478. 376008 [IRI CENTAR, nov, odmah useqiv stan od 27m2 po ceni 33.500. Telefon 636-6952. 376009 SOCIJALNO, nova, odli~na garsowera na III spratu, odmah useqiva po ceni od 33.900 sa povratom PDV-a. Telefon 636-6952. 376010 UKWI@ENA garsowera na Novoj Detelinari, 29m2, lift, terasa, CG, PTV... Cena 34.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6621. 375978 [IRI CENTAR - noviji useqiv i ukwi`en stan 28m2 sa odvojenom kuhiwom, dvori{no orjentisan. Cena 30.000 evra. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826. 375947 LIMAN 2, garsowera, 23m2, ukwi`en, cena 24.830. Telefon 421-185. 375956 KOD SAJMA, garsowera, name{tena, ukwi`ena, dvori{na strana, cena 26.780. Telefon 472-1661. 375957 CENTAR, [afarikova, garsowera, novija, ukwi`ena, cena 27.810. Telefon 422-149. 375958 [IRI CENTAR, garsowera, 25m2, 3. sprat, lift, terasa, dvori{na strana, useqiva, cena 30.900. Telefon 472-1660. 375959 BLIZU FUTO[KE PIJACE, garsowera, 26m2, 1. sprat, kuhiwa ima prozor, cena 37.490 sa PDVom. Telefon 472-1661. 375960 GARSOWERA 29m2, Bulevar oslobo|ewa, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`ena 32.550E. Telefon 063/748-0229. 377284 NOVOSADSKOG SAJMA li~no prodajem, u izgradwi, brzo useqiva, garsowera 27m2, prvi sprat, lift, terasa. Telefon 063/538166. 376121 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog 28m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, vp, cg, ukwi`en, sre|en 30.900E. Telefon 063/7480229. 377280

JEDNOSOBAN, 32m2, N. Detelinara, Ilije Bir~anina, 3. sprat, lift, terasa, cg, nov, ukwi`en 39.550E. Telefon 063/748-0229. 377281 JEDNOSOBAN, 32m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, 2. sprat, lift, cg, sre|en, ukwi`en, 38.100E. Telefon 063/748-0229. 377282 DVA JEDNOSOBNA stana, Futo{ki put, 31m2, 4. sprat, nije posledwi, 28.850, i 29m2, prizemqe, 28.350E, cg, ukwi`eni. Telefon 063/748-0229. 377283 S. MOM^ILOVI]A, jednosoban, 33m2, ukwi`en, terasa, 1. sprat, cena 31.930. Telefon 421185. 375962 CARA DU[ANA, jednosoban, 33m2, 2. sprat, ugradni plakari, bela tehnika, TV, useqiv, ukwi`en. Telefon 472-1661. 375963 JEDNOSOBAN, N. naseqe, 34m2, zgrada na mirnoj lokaciji, okru`ena zelenilom, II sprat, ukwi`en, vredi pogledati. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 375913 LIMAN I - u blizini fakulteta ukwi`en jednosobna stan u funkciji jednoiposobnog na ~etvrtom spratu u zgradi sa liftom. Cena 41.000 evra. Telefoni: 021/6615124; 063/502-526. 375944 SRE\EN, ukwi`en, jednosoban stan od 30m2, Narodnog fronta, lift, terasa, CG, PTV... Cena 35.000E. Telefoni: 6614-200, 064/823-6610. 375984 HITNA PRODAJA! Jednosoban stan od 36m2 na Telepu. Mirna ulica, cena 29.000 evra, nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:13809), www.solis-nekretnine.com. 375852 JEDNOSOBAN stan na Grbavici, Bra}e Ribnikara, drugi sprat, lift, terasa, 32m2, cena 36.000 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/451-570, ({ifra:13881), www.solis-nekretnine.com. 375853

JEDNOSOBAN dvori{ni stan od 24m2, plac 100m2, Telep, ukwi`en, cena 16.000 evra! Telefoni: 063/761-63-64, 021/451-570, ({ifra:50297), www.solis-nekretnine.com. 375854 [IRI CENTAR 32m2, nov, jednosoban stan sa terasom, odmah useqiv, cena dogovor. Telefoni: 423-208, 528-599. 376033 UKWI@EN, jednosoban, 32m2, potrebno sre|ivawe. Cena 27.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6621. 376000 HITNO!!! Klasi~an JS 31m2, kod Sajma, P. komune, IV sprat, dvori{na strana, odmah useqiv, ukwi`en, cena 32.000. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 376046 PRODAJEM nov, ukwi`en stan od 32m2, kod Futo{ke pijace, Cena 36.050E. Telefoni: 064/3466802, 021/66-22-677. 376056 KOD SPENSA!!! U starijoj zgradi stan od 30m2 izuzetno pogodan za advokatsku kancelariju, ukwi`en, useqiv. Telefon 063/86-80335. 376094 FUTO[KI PUT!!! Klasi~an jednosoban, renoviran, ukwi`en stan na prvom spratu. Hitno i povoqno!!! Telefon 063/86-80-335. 376095


24

nedeqa26.septembar2010.

SATELIT li~no prodajem jednosoban stan 29m2 odmah useqiv sa name{tajem, u dobrom stawu povoqno. Telefon 062/661-226. 376125 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528-137, 6612262. 376126 FUTO[KI PUT klasi~an jednosoban stan 29m2, odmah useqiv, ukwi`en, veoma korektan za 27.500. Telefon 063/538-166. 376123 LIMAN IV, jednosoban stan 40 m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban. Telefon 6624-218. 376165 PRODAJEM dve komforne garsowere (cg, ni{a za kuvawe) u blizini Sajma, ulice Kraqa Petra 1 25m2 i Haxi Ruvimova 28m2. Bez Posrednika. Telefon 063/588-604. 10398 PRODAJEM useqivu garsoweru u Kraqevica Marka 34, II sprat, 27m2, ukwi`ena, vlasnik. Telefon 063/589-040. 10898 NOVA DETELINARA, garsowera, ukwi`ena, 1. sprat, 25m2. Telefon 062/543-816. 10947 PETROVARADIN, useqivi stanovi: 30m2 - 32.000E, prvi sprat, 48m2 - 42.000E, nov, 62m2 - 54.000E, Blok 8. Telefon 063/585-076. 10975 PRODAJEM garsoweru od 21m2 sa izdvojenom kuhiwom u centru kod pozori{ta za 17.000. Telefon 6447-622. 10996 GARSOWERA 25m2, Bul. kraqa Petra I, ukwi`ena, useqiva, komplet name{tena Telefon: 064/1143730. 11005 PRODAJEM hitno garsoweru u Bao{i}ima 28m2 po 25.000E. Telefon 063/702-10-58. 11031 JEDNOSOBNI stanovi od 28 i 32m2, centar, ukwi`eni, prizemqe, useqivi, cena 28800E i 33.000E. Telefon: 064/418-3223. 11003 JEDOSOBAN 38m2, [onsi, \or|a Nik{i}a Johana, 4. sprat, ukwi`en. Telefon 064/2466-206. 11058

JEDNOIPOSOBAN – ukwi`en, redovan sprat, terasa, lift, odli~na lokacija, 40m2, cena: 42.250E. Tel. 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 376157 NOV - jednoiposoban stan na Grbavici, redovan sprat, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, cena: 45.300 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 376158 HITNO – nov pred useqewem, jednoiposoban stan u mansardi, lift, 32m2, cena sa PDV-om: 24.750 evra. Tel. 064/823-6600; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs. 376154 NOVO NASEQE 45m2, u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa, sa name{tajem 48.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376141 LIMAN II 40m2, jednoiposoban stan na drugom spratu, kompletno renoviran, odmah useqiv 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376142 RUMENA^KA, kod ABC-a 49m2, prvi sprat, lift, terasa 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376143 \UR\A BRANKOVI]A - kod socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 376129 LIMAN DVA jednoiposoban stan 40m2, kompletno renoviran, odmah useqiv na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 376131 USEQIV, noviji jednoiposoban, 45m2, Socijalno, 26.300E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222. 376057 HITNA PRODAJA! Nov JIS 30m2, Detelinara, II sprat, terasa, dvori{na strana, PVC stolarija, kl. parket, izuzetan raspored, cena sa PDV-om samo 28.000! Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 376040 PRODAJEM u {irem centru, mawi jednoiposoban stan, 33m2, terasa. Lift. Mo`e i na subvenciju. Pozovite 021/451-318, 523-193. Sifra-41313. 376071

PRODAJEM lep jednoiposoban stan, 41m2, nova zgrada, Ul. J. ^melika-Sajam, terasa. Useqiv. Cena 43.800 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. Sifra-43866. 376072 INVESTITOR prodaje odli~an jednoiposoban stan u L. Kosti}acentar, 48m2, terasa. Lift. Gradio "Moj dom". Brzo useqiv. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 376073 PRODAJEM ukwi`en, nov jednoiposoban 37m2, Ul. Feje{ Klare, cena 39.750E. Telefoni: 066/5021984, 021/6618-222. 376054 PRODAJEM noviji jednoiposoban stan Ul. Valentina Vodnika, 35m2, cena 27.000E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222. 376063 NOVO NASEQE 48m2, ukwi`en jednoiposoban stan, terasa, CG, lift, cena 44.500E. Telefoni: 064/823-6608, 542-779. 375998 NOV - 33m2 jednoiposoban, useqiv odmah, terasa. Lift, CG, mo`e kredit - subvencija! Cena sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6602, 021/542-779. 375996 BORE PRODANOVI]A 47m2, odmah useqiv, 1. sprat, jednoiposoban, CG, cena 53.600E. Telefoni: 064/823-6621, 661-4200. 376004

NOVA DETELINARA, ukwi`en, nov 1,5 stan od 41m2 za 45.300. Telefon 636-6952. 376014 CENTAR iza Izvr{nog ve}a jednoiposoban 37m2, II sprat, ima terasu, cena 42.500 evra. Telefoni: 021/528-599, 423-208. 376027 HITNO! Odmah useqiv JIS 40m2, Adice, I sprat, novo, terasa, ~isti papiri, kwi`ewe 1/1, cena 29.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 376048 HITNA PRODAJA!!! Nov, odmah useqiv JIS 31m2, H. Pinkija, dvostrano orijentisan, {panska keramika, tu{ kabina, pvc stolarija, parking, cena samo 26.500 za ke{-dogovor!!! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 376038 NOV, jednoiposoban stan na Podbari, visoki parter. 40m2, cena 43.000 evra. Telefoni: 063/527459, 021/451-570, ({ifra:13409), www.solis-nekretnine.com. 375855 HITNA PRODAJA! Jednoiposoban stan od 35m2, sve odvojeno. Odli~an! Cena 42.300 evra! Telefoni: 064/157-1297, 021/427-277, ({ifra:13852), www.solis-nekretnine.com. 375858 NOV, ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2, Pu{kinova ulica! Telefoni: 065/465-8834, 021/451570, ({ifra:11985), www.solis-nekretnine.com. 375859 PRODAJEM jednoiposoban stan u Kraqa Petra, ukwi`en, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra:10850), www.solis-nekretnine.com. 375860 JEDNOIPOSOBAN stan od 36m2, Gunduli}eva ulica, prvi sprat, ukwi`en, bez ulagawa, cena 46.400 evra! Telefoni: 064/4491270, 021/520-231, ({ifra:13932), www.solis-nekretnine.com. 375861 JEDNOIPOSOBAN stan od 35m2, Salajka, nov, useqiv, uredni papiri, cena 39.700 evra sa PDVom! Telefoni: 064/449-1270, 021/427-277, ({ifra:13922), www.solis-nekretnine.com. 375862 PRODAJEM jednoiposoban stan od 37m2+15m2 terasa, prizemqenovogradwa, Telep, cena 25.000 evra! Telefoni: 063/761-63-64, 021/451-570, ({ifra:14007), www.solis-nekretnine.com. 375863 BULEVAR JOVANA DU^I]A u zgradi od fasadne cigle ukwi`en, odli~an renoviran jednoiposoban stan 55m2. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 375943 STEVANA MOKRAWCA ukwi`en jednoiposoban stan 48m2, ni`e spratnosti sa odvojenom kuhiwom. Telefoni: 021/528399; 063/502-526. 375953 KOD SOCIJALNOG - noviji ukwi`en jednoiposoban stan 43m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826. 375950

OGLASI NOVA DETELINARA, noviji, ukwi`en 1,5 stan po ceni od 38.100. Telefon 063/82-88-377. 376011 LIMAN, ukwi`en, useqiv 1,5 stan po ceni od 38.100. Telefon 636-8429. 376012 USEQIV - ukwi`en, mo`e kredit 37m2 - Bul. kraqa Petra I, 2. sprat, lift, CG, odli~an raspored. Cena 40.000E. Telefoni: 064/823-6602, 021/542-779. 375989 JEDNOIPOSOBAN nov, useqiv stan kod Betanije, 36m2, 3. sprat, terasa, CG, pred ukwi`bom. Cena 45.500E. Telefoni: 064/823-6606, 542-779. 375992 JEDNOIPOSOBAN, blizina centra, Laze Kosti}a, II sprat, lift, odmah useqiv, 41m2, cena 1450 evra/m2. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 375933 JEDNOIPOSOBAN, blizina centra, B. wive, I sprat, brzo useqiv, cena 41.400 evra sa PDV-om. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 375934 BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2. Telefon 063/1020-731. 375938 TELEP, jednoiposoban, 2. sprat, 38m2, kuhiwa ima svoj prozor, cena 38.000. Telefon 421-185. 375964 BULEVAR, jednoiposoban, 42m2, 2. sprat, lift, terasa, novija zgrada, cena 53.430. Telefon 422149. 375965 TELEP, nov, jednoiposoban, 40m2, 2. sprat, terasa, sig. vrata, ukwi`ba u toku, cena 38.200. Telefon 472-1661. 375966 DVA JEDNOIPOSOBNA stana, N. Detelinara, 41m2, vp, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 43.800E i 40m2, 5. sprat dupleks, nov, useqiv, ukwi`en 39.150E. Telefon 063/748-0229 377271 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske Komune, 4 sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 41.200E. Telefon 063/748-0229. 377272 JEDNOIPOSOBAN 47m2, Detelinara, Katarine Ivanovi}, 1. sprat, cg, useqiv, ukwi`en, 36.600E. Telefon 063/748-0229. 377273 JEDNOIPOSOBAN, 47m2, Liman 1, Veqka Petrovi}a, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, renoviran 53.250E.Telefon 063/7480229. 377276 JEDNOIPOSOBAN, 40m2, Sajam, \. Joanovi}a, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 44.300E. Telefon 063/748-0229. 377277

JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Novo naseqe, Bul. vojvode Stepe, 4. sprat, cg, nov, useqiv, ukwi`en 34.000E. Telefon 063/748-0229. 377279 DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 56.650E i 53m2, 4. sprat sa cenom od 56.650E. Telefon 063/748-0229. 377278 DVOSOBAN, 52m2, N. naseqe, [onsi, \. N. Johana, 3. sprat, lift, terasa, cg, sre|en, ukwi`en 53.550E. Telefon 063/748-0229. 377274 DVOSOBAN, 42m2, N. Detelinara, 3. sprat, Haxi Ruvimova, lift, terasa, cg, nov, ukwi`en 47.600E. Telefon 063/748-0229. 377275 BULEVAR, dvosoban, 47m2, 1. sprat, vrhunska gradwa, odli~an, dvori{na strana, cena 55.620. Telefon 422-149. 375967 KOD FAKULTETA, dvosoban, 47m2, lift, terasa, cena 53.250. Telefon 472-1660. 375968

GRBAVICA, dvosoban, 49m2, 1. sprat, cg, terasa, ukwi`en, cena 54.600. Telefon 472-1661. 375969 CENTAR, dvosoban, 57m2, 1. sprat, ukwi`en, cena 58.710. Telefon 421-185. 375970 DETELINARA, 47m2, dvosoban, 2. sprat, ukwi`en, cena 39.150. Telefon 422-149. 375971

DVOSOBAN, Liman III, Bul. despota Stefana, 56m2, ukwi`en, IV sprat, lift, stan fantasti~nog rasporeda, nova stolarija, sigurnosna vrata, prelepo novo kupatilo, italijanske plo~ice, kuhiwa, terasa, prazan, odmah useqiv. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 375916 SUBOTI^KI BULEVAR - investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan. Telefon 063/1020-733. 375937 DVOSOBAN stan, Liman II, novija zgrada, 65m2, II sprat, potpuno renoviran, name{ten stan, vredi pogledati. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 375931 DVOSOBAN stan, Grbavica, 54m2, II sprat, bez ulagawa, 54.000 evra. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 375932 DVOSOBAN 52m2, Branimira ]osi}a, lift, terasa, CG, odmah useqiv, cena 51.500E. Telefoni: 064/823-6606 021/66-14-200. 375991 LIMAN, useqiv, ukwi`en stan od 60m2 po ceni od 61.800. Telefon 636-8429. 376013 WEGO[EVA - ukwi`en klasi~an dvosoban stan 53m2 na drugom spratu dvori{no orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 375952 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan 65m2 adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 375948 RUMENA^KA - ukwi`en, odmah useqiv, klasi~an dvosoban stan 51m2, dvostrano orjentisan. Cena 48.500 evra. Telefoni: 021/528399; 063/502-526. 375949 LIMAN II - ukwi`en, dvosoban stan 62m2, mogu}nost adaptacije u dvoiposoban. Zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 375940 UKWI@EN 60m2 - perfektan raspored, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, CG, cena 62.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601.375979 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Telefoni: 065/2019-009, 021/451-570, ({ifra:10531), www.solis-nekretnine.com. 375864 PRODAJEM odli~an luksuzan stan na Limanu III, sa dvori{tem, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/451-570, ({ifra:12704), www.solis-nekretnine.com. 375867

DNEVNIK

FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Telefon 063/7726-845, ({ifra:19490), www.solis-nekretnine.com. 375868 LIMAN IV - renoviran dvosoban stan od 53m2, mo`e kredit, cena dogovor! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13590), www.solis-nekretnine.com. 375869 UKWI@EN, klasi~an dvosoban stan na Detelinari, za renovirawe, 53m2, cena 42.000 evra! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:11352), www.solis-nekretnine.com. 375870 DVOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, 1.000 evra/m2, hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra:13779), www.solis-nekretnine.com. 375871 PRODAJEM komforan dvosoban stan na Bul. J. Du~i}a, prvi sprat, 60m2, cena 60.000 evra. Ukwi`en, hitno-dogovor! Telefoni: 063/7315-135, 021/520-231, ({ifra:10887), www.solis-nekretnine.com. 375872 KOMFORAN dvosoban stan od 54m2, u blizini Betanije, sa mogu}no{}u preure|ewa u trosoban, idealan za miran porodi~ni `ivot, cena 52.600 evra! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:13294), www.solis-nekretnine.com. 375873

CARA DU[ANA - 47m2, cena 46.500 evra sa novim name{tajem, totalno renoviran, ukwi`en! Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:13689), www.solis-nekretnine.com . 375856 DVOSOBAN 58m2 Liman 3-preko puta Limanskog parka, stan u blizini Spensa, "Merkatora", fakulteta, 2 terase, lift, odmah useqiv, ukwi`en, cena 58.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/55538-23. 375787 HITNA PRODAJA!!! Ukwi`en, odmah useqiv DS 50m2+terasa 30m2, Radni~ka, XII, lift, pogled na Dunav i fakultete, klima, odr`avan, cena 42.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 376039 HITNO prodajem dvosoban stan 58m2 Ulica Pariske komune, ima dve terase, sprat IV sa liftom, gara`a 15m2 po `eqi, sve ukwi`eno 1/1. Telefoni: 021/528-599, 423-208. 376029BRA]E RIBNIKARA dvosoban 52m2, ukwi`en, II sprat, dvori{no okrenut, odmah useqiv. Telefoni: 021/423-208, 528-599. 376030 N. NASEQE, ukwi`en, odmah useqiv 2,0 stan po ceni od 52.000. Telefon 064/220-95-65. 376015 N. DETELINARA, nov, neuseqavan 2,0 stan od 53m2 po ceni od 56.500. Telefon 063/516-478. 376016 NOV, brzo useqiv stan u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a. 59m2, I sprat, dve terase. Odli~an 900E/m2 sa PDV-om. Telefon 060/621-1685. 376090 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu. Ekstra gradwa. Useqiv u novembru 2010. god. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 376074

PRODAJEM mawi dvosoban stan 43m2. Blizina centra. Useqiv, uredni papiri. Cena 44.300 evra, I sprat. Telefoni: 021/451-318, 065/444-34-55. Sifra-43926. 376075 PRODAJEM hitno useqiv dvosoban stan na Limanu, 49m2, V sprat, terasa. Lift. Ukwi`en. Cena 56.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. Sifra-43848. 376076 PRODAJEM blizu centra u Ul. Gunduli}evoj, dvosoban-dvoiposoban stan,60m2, na I spratu, terasa. Ukwi`en. Useqiv i prazan. Cena 64.000 evra. Telefoni: 021/523193, 451-318. Sifra-43955. 376077 PREDUSEQEWEM dva dvosobna stana, 44m2 i 49m2- kooperant. Ima povrat PDV-a. Telefoni: 021/523-193, 451-318. 376078

PRODAJEM dvosoban stan 49m2, u H. Ruvimovoj, u odli~nom stawu. Cena 56.500 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. Sifra-42777. 376079 HITNA PRODAJA!Nov DS 50m2, Novi bulevar, IV sprat, lift, terasa, ekstra kvalitet, odli~an raspored, “Zoned“, ukwi`en 1/1, cena 56.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 376044 HITNO!!! Odmah useqiv DS 58m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat, lift, terasa, zgrada uvu~ena od Bulevara, sre|en, ukwi`en, mo`e biti i TS, cena samo 58.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 376045 HITNO!!! Ka}e Dejanovi} dvosoban stan 60m2 na drugom spratu sa liftom, ima terasu. Pozovite cena povoqna. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 376130 KRAQEVI]A MARKA dvosoban klasi~an stan 51m2, u zgradi sa liftom, za 45.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 376127 STARA DETELINARA dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en 47.400, i dvosoban 47m2 na VP za 39.100. Telefoni: 528137, 661-2262. 376128 LIMAN IV!!! Klasi~an dvosoban stan od 58m2 na tre}em spratu, lift, lepa terasa, ukwi`en, useqiv za 60.000E. Telefon 063/8680-335. 376096 GRBAVICA!!! Odli~an dvosoban noviji stan u lepoj ulici, useqiv, ukwi`en od 52m2. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335. 376097 KLASI^AN dvosoban stan od 58m2 sa pogledom na Tvr|avu kod {kole "\or|e Nato{evi}", ukwi`en, useqiv. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335. 376098 SALONSKI dvosoban 53m2, Sremska, kod Spensa, I sprat, ukwi`en, idealan za kancelarije 65.500. Telefon 063/517-846. 376108 GAGARINOVA 55m2, dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 50.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376144 NOVA DETETINARA, Budu}nost, 51m2 nov dvosoban, odmah useqiv. Telefoni: 444-107, 6337853. 376145 NOVO NASEQE, Partizanskih baza 60m2, dvosoban, odvojena trpezarija, odmah useqiv, ukwi`en, velika terasa. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376146 NOVOSADSKOG SAJMA 55m2, dvosoban, noviji, odmah useqiv, klima, plakar, dve telefonske linije 58.700 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376147 LEP, sre|en stan 53m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda, blizina @elezni~ke stanice, povoqno. Telefon 6624-218. 376166 KLASI^AN dvosoban stan 55m2 na Limanu III, dobar raspored, blizina Limanske pijace. Telefon 6624-218. 376167


OGLASI

DNEVNIK

DANILA KI[A br. 3 prodajem potpuno nov jednoiposoban stan. Telefon: 063/504-050. 10697 OKOLINA Najlon pijace mawi jednoiposoban stan u stambenoj zgradi, centralno grejawe na gas, cena 19.800E. Telefon 064/2097863. 10932 CENTAR 45m2, jednoiposoban, blizu pozori{ta, 3.sprat, lift, odli~an, useqiv, retko u ponudi, 54.000E. Telefon 064/6581-384. 10957 PRODAJEMO noviji jednoiposoban stan na Grbavici 38m2 na drugom spratu za 38.000, odmah useqiv, ima terasu. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 10980 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan od 39m2 kod Sajma za 36.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 10982 PRODAJEMO jednoiposoban stan 43m2 u Mi{e Dimitrijevi}a za 53.500. Gradio Aleksandar. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 10987 PRODAJEM stan 47, 63m2, Ul. ]irpanova, I sprat i stan 48, 50m2, Ul. Marka Miqanova, I sprat. Telefon 062/518-416. 10647 HITNO - preko puta @elezni~ke stanice dvosoban stan, 55m2, drugi sprat, ukwi`en, bez agencije. Telefon 063/518-781. 10700 LIMAN I kod fakulteta prodajem dvosoban stan kompletno renoviran, odmah useqiv. Telefoni: 063/761-24-81, 064/161-0-330. 10769 PRODAJEM stambeni prostor 41m2 + terasa, Novo naseqe, 31. 500E. Telefon 064/146-5474. 10793 PRODAJEM dvosoban stan, 58m2, kod Izvr{nog ve}a. Centralno grejawe, telefon, kablovska. Telefoni: 021/6432-507, 064/472-0492. 10830 PRODAJEM ili izdajem nename{ten stan od 60m2, ]irpanova, bez posrednika. Izuzetno povoqno. Telefon 064/114-84-27. 10864 AVIJATI^ARSKO NASEQE, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816. 10948 PRODAJEMO nov odmah useqiv dvosoban stan u Centru za 52.000. Telefon 6447-622. 10981 PRODAJEM dvosoban stan od 47m2 za 39.000. Stan je ukwi`en u funkciji dvoiposobnog. Telefon 6447-622. 10984 PRODAJEM dvosoban stan kod Robne ku}e na Novom nasequ za 49.000. Telefon 6447-622. 10985 PRODAJEM ukwi`en klasi~an stan od 55m2 kod @. stanice za 50.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 10986 PRODAJEM nov dvosoban stan od 45m2 kod Sajma za 48.500 sa pdv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 10989 PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan na Limanu 1, kod fakulteta za 53.000. Brzo useqiv. Telefon 6447-622. 10998 PRODAJEM dvosoban stan 52m2 u Balzakovoj ulici za 54.500. Telefon 6447-622. 10999 PRODAJEM dvosoban nov ukwi`en stan u ulici Lasla Gala, Grbavica. na 3. spratu. Mo`e kredit. Telefon 063/808-6962. 11040 PRODAJEM dvosoban stan dupleks, Gogoqeva 27, Novi Sad, povoqno. Telefon 064/545-0791. 11051

KOD [TRANDA, originalno dvoiposoban stan 63m2, ukwi`en, odli~an raspored. Telefon 6624218. 376168 UKWI@EN dvoiposoban stan, u zgradi staroj 7 godina, 56m2, redovan sprat, terasa, cena: 56.650 evra. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 376159 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376149 DVOIPOSOBAN 69m2, Radni~ka ulica, wc, kuhiwa, trpezarija odvojena, dve terase, pogled na Tvr|avu, ukwi`en 79.000. Telefon 063/517-846. 376109 MAWI dvoiposoban 53m2, Naseqe, \. N. Johana, I sprat, lift, ukwi`en, useqiv 55.000. Telefon 063/517-846. 376110

CARA LAZARA!!! U zgradi od fasadne cigle 72m2 dvoiposoban stan na tre}em spratu u izvornom stawu, ukwi`en jugo-istok. Telefoni: 063/86-80-335, 063/500-213. 376099 PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban N. naseqe, Savina, cena 56.000E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6618-222. 376053 PRODAJEM nov, ukwi`en dvoiposoban stan Ul. Futo{ki put. Cena 41.800E. Telefoni: 064/1972102, 021/6618-222. 376062 PRODAJEM na N. nasequ, izuzetno lep i o~uvan stan, 69m2 gr. povr{ine+15m2 terase. Ukwi`en. Hitno, cena 62.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. Sifra-43756. 376082 LIMAN, kod Doma zdravqa, ukwi`en 2.5 stan od 68m2 za 62.000. Telefon 064/220-95-65. 376017 NOV 62m2, odmah useqiv dvoiposoban, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 64.100E. Telefoni: 064/8236602, 021/542-779. 376003 DVOIPOSOBAN 64m2, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, cena 54.600E. Telefoni: 064/8236607, 424-963. 375999 OKOLINA BETANIJE lep dvoiposoban stan 73m2, renoviran, dve terase, sprat IV sa liftom, ukwi`en 1/1, brzo useqiv. Telefoni: 423-208, 528-599. 376031 GRBAVICA 50m2 odli~an dvoiposoban stan, terasa, III sprat, lift, brzo useqivo, dvori{no okrenut, mo`e i name{ten. Telefoni: 021/528-599, 423-208. 376028 DVOIPOSOBAN 74m2 BGD kej, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, ukwi`en, odmah useqiv, mogu}nost kupovine gara`e od 19m2. Telefoni: 065/555-77-58, 021/5577-58. 375788 DOBAR dvoiposoban stan od 65m2, gradila "Budu}nost", na Novoj Detelinari! Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:12610), www.solis-nekretnine.com. 375874 LIMAN III - Balzakova, dobar odr`avan dvoiposoban stan, klasi~nog rasporeda, sve iz hodnika, 72m2, cena 74.200 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:16629), www.solis-nekretnine.com. 375875 DVOIPOSOBAN stan, Salajka, 62m2, nov, useqiv, sa gara`om, cena 64.100 evra sa PDV-om! Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:13925), www.solis-nekretnine.com. 375876 HITNO prodajem dvoiposoban stan na Novoj Detelinari, ukwi`en, potkrovqe, cena 54.500 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/427277, ({ifra:13919), www.solis-nekretnine.com. 375877 NIKOLE TESLE - dvoiposoban stan od 60m2, noviji! Cena 66.000 evra. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra:19247), www.solis-nekretnine.com. 375883

BALZAKOVA, 68m2 dvoiposoban, odmah useqiv, ukwi`en, 2 terase, CG, PTV, lift... Cena 61.800E. Telefoni: 064/823-6607, 424-963. 375985 DVOIPOSOBAN, nov, ukwi`en stan na Futo{kom putu, 50m2, 41.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607. 375986 STEVANA MOKRAWCA - odli~an ukwi`en, dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Cena 74.000 evra. Telefoni: 063/502526; 021/528-399. 375945 IZDAVAWE - Maksima Gorkog 55m2 u funkciji dvoiposobnog odli~an i za poslovni prostor. Mese~no pla}awe. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 375946

CENTAR, dvoiposoban, 60m2, 1. sprat, odli~an raspored, dvori{na strana, cena 65.630 sa PDVom. Telefon 421-185. 375972 N. NASEQE, dvoiposoban, 65m2, 3. sprat, lift, terasa, ptv, ukwi`en, cena 67.000. Telefon 4721660. 375973 CENTAR, trosoban, 57m2, visoko prizemqe, sve iz hodnika, odli~na gradwa, cena 48.450 sa PDV-om. Telefon 472-1660. 375974

CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, trosoban, 82m2, gleda na tvr|avu, cena 93.730. Telefon 472-1661. 375975 BULEVAR MIHAJLA PUPINA - ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 375941 UKWI@EN-63M2+2 terase - Liman, trosoban-1. sprat, lift, CG, odli~an raspored cena 66.950E. Telefoni: 064/823-6618, 021/ 6614200. 375980 NOVO NASEQE: ekstra sre|en trosoban stan, 85m2, 3. sprat, ukwi`en, odli~an! Hitno! Cena 68.000E. Telefoni: 064/823-6618. 542-779. 375993 HITNO! Nov, useqiv trosoban stan, gradila "Budu}nost", Ul. Novosadskog sajma, {esti sprat, potkrovqe, 72m2, cena 77.900 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11398), www.solis-nekretnine.com. 375885 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Telefoni: 063/527459, 021/427-277, ({ifra:14664), www.solis-nekretnine.com. 375886 ODLI^AN trosoban stan, Ul. Marka Miqanova, 67m2, tre}i sprat sa liftom i terasom, ukwi`en! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:11559), www.solis-nekretnine.com. 375887 CENTAR - Ribqa pijaca, Ul. @arka Vasiqevi}a br. 5, zgrada od crvene fasadne cigle. Izuzetno retka ponuda, treba pogledati!!! 86m2 na drugom spratu, 120.500 evra! Postoji dogovor! Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:13860), www.solis-nekretnine.com. 375888 TROSOBAN stan na ekskluzivnoj lokaciji, Ul. Vase Staji}a, drugi sprat, ukwi`en, mo`e kredit, odli~an i za poslovnu delatnost, cena 103.000 evra. Pogledajte skicu na sajtu Solis-a... Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:19940), www.solis-nekretnine.com. 375889 QERMONTOVA, trosoban dupleks od 80m2, lep dvostrano orjentisan i ukwi`en stan, cena 65.000 evra. Telefoni: 063/761-6364, 021/427-277, ({ifra:13126), www.solis-nekretnine.com. 375891 HITNO prodajem nov, neuseqavan stan od 71m2 u Tolstojevoj ulici, tri spava}e sobe, ~etvrti sprat. Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:13926), www.solis-nekretnine.com. 375899 VEOMA povoqna prodaja! Bulevar - kod Agricole banke, trosoban salonac od 89m2 za samo 93.000 evra. Ukwi`en i useqiv! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra:13591), www.solis-nekretnine.com. 375878 TROSOBAN stan od 80m2 na Bul. oslobo|ewa, odli~nog rasporeda, povoqno-hitno! Telefoni: 063/855-7109, 021/451-570, ({ifra:10122), www.solis-nekretnine.com. 375879 SUN^ANI KEJ - klasi~an trosoban stan, 83m2, dobar raspored, odli~na zgrada, cena 108.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520231, ({ifra:16540), www.solis-nekretnine.com. 375880

TROSOBAN 83m2 - Liman 1-S. kej, stan na presti`noj lokaciji, 1. sprat, lift, terasa, zgrada od crvene fasadne cigle, odmah useqiv, pogled na Dunav, cena 103.000E. Telefoni: 063/7-333621, 021/55-77-58. 375785 TROSOBAN 72m2 N. sajma-Bul. oslobo|ewa, nov odmah useqiv stan, 6. sprat, lift, terasa, okrenut na dvori{nu ju`nu stranu, povra}aj PDV-a, cena 1100E/m2. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333621. 375786 BULEVAR - 73m2 na Bul. oslobo|ewa - kod Kan-Kan-a, trosoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift. Cena 73.000E. Telefoni: 064/823-6601 021/542779. 376001 N. NASEQE, ukwi`en, useqiv, ekstra renoviran stan, zgrada od fasadne cigle, 85m2 po ceni od 69.000. Telefon 063/82-88-377. 376026 KEJ, ukwi`en 3,0 stan od 72m2, odli~nog rasporeda po ceni od 67.000. Telefon 636-6952. 376019 SOCIJALNO, nov, odmah useqiv 3,0 stan od 73m2 po ceni od 75.000. Telefon 636-6952. 376021 PRODAJEM dobar trosoban-troiposoban stan, 66m2, Bul. oslobo|ewa. Renoviran. Terasa i lift. Ukwi`en. Telefoni: 021/523-193, 451-318. [ifra-43920. 376083 BRANIMIRA ]OSI]A, lep trosoban stan povr{ine 67m2, III sprat, ima terasu. Uredni papiri, novija gradwa. Telefon 060/6211685. 376089 U LOV]ENSKOJ ULICI pored Spensa u ekstra zgradi prodajemo klasi~an trosoban stan 74m2 na II spratu. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 060/0753-782. 376080 NOV trosoban 61m2, Nova Detelinara, Veselina Masle{e, III sprat, lift, posebno wc, sre|en, prvoklasan 67.000. Telefon 063/517-846. 376111

UKWI@EN trosoban 81m2, Naseqe, Bra}e Drowak, 10. sprat, nije zadwi, dve terase, dva mokra ~vora. Hitno! 69.000. Telefon 063/517-846. 376112 TROSOBAN 81m2, Liman I, Fru{kogorska, I sprat, dvori{no, velika terasa, ukwi`en, 87.500. Telefon 063/517-846. 376113 LIMAN TRI, u blizini NIS-a, odli~nog rasporeda, trosoban stan 78m2 dvostrano orjentisan na prvom spratu. Telefoni: 528137, 661-2262. 376133 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 103.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376148 HITNO trosoban stan u {irem centru, ukwi`ena zgrada, redovan sprat, lift, 75m2, cena: 61.800 evra. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 376160 UKWI@EN trosoban stan na Novom nasequ, renoviran – odli~no stawe, redovan sprat, terasa, 85m2, cena: 67.950 evra. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 376162 GRBAVICA, 64m2, odli~an trosoban dupleks, kvalitetna gradwa, ukwi`en. 68.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376150 SREM. KAMENICA - trosoban stan od 76m2+14m2 terasa, nov dvori{ni, cena 42.000 evra! Potkrovqe! Telefoni: 063/761-63-64, 021/520-231, ({ifra:13126), www.solis-nekretnine.com. 375890 PRODAJEM dvoiposoban stan, 71m2 u Vladike ]iri}a na N. nasequ gradila "Budu}nost". Dvostrano orijentisan, 68.000E. Bez posrednika. Telefoni: 021/493079, 060/55-85-491. 10572 PRODAJEMO dvoiposoban stan u Augusta Cesarca na ~etvrtom spratu za 82.500. Telefon 6447622. 10990 SUN^ANI KEJ, Liman 1, klasi~an, trosoban stan, 83m2, dvostrano orijentisan, dobar raspored, odli~na zgrada, najlep{a lokacija, pored Dunava. Ukwi`en, useqiv. Telefoni: 064/332-33-86, 060/332-33-86. 10829

nedeqa26.septembar2010.

TROSOBAN stan 85m2, Drage Spasi}, 1. sprat, kompletno renoviran, 105.000E, nije fiksno, vlasnik. Telefon 064/199-3027. 10835 PRODAJEMO trosoban stan od 77m2 u Bo{ka Buhe za 82.000. Sre|en i odmah useqiv. Telefon 6447-622. 10991 PRODAJEM trosoban stan na Novom nasequ, [onsi 74m2 za 76.000. Telefon 6447-622. 10992 PRODAJEMO klasi~an trosoban stan u Radni~koj ulici na prvom spratu za 93.000. Telefon 6447-622. 10993 PRODAJEM stan u ul. Lov}enskoj 3 na prvom spratu od 70m2 (novogradwa). Telefon 063/219763. 11009 DVOIPOSOBAN 55m2, Bul. Cara Lazara, 3. sprat, nov- 64.700E. Telefon 064/2466-206. 11059

LIMAN II, 94m2 troiposoban stan, dva sanitarna ~vora, terasa 103.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 376151 MAKSIMA GORKOG 90m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, pogodan za oridinacije ili kancelarije 108.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376152 DRAGE SPASI]!!! Originalan troiposoban stan. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 376100 PRODAJEM odli~an stan na N. nasequ, 90m2 u izuzetnom stawu, veliki dnevni boravak, komotne spava}e sobe. Telefoni: 021/451318, 523-193, 0600753782. 376081 PRODAJEM neuseqavan troiposoban stan od 83m2, kod Sajma, cena 85.500E. Telefoni: 064/9354559, 021/6618-222. 376058 BULEVAR, noviji, ukwi`en stan od 93m2 na I spratu po ceni od 105.500. Telefon 060/750-55-70. 376022 LIMAN II, klasi~an porodi~ni troiposoban stan, 94m2, odli~an raspored, cena 105.000 evra. U cenu mo`e i mawi stan. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:13461), www.solis-nekretnine.com. 375892 BORE PRODANOVI]A - odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om. Telefoni9 021/4722-061; 063/1070731; 063/1020-733. 375939 TROIPOSOBAN, Liman II, 87m2, III sprat, novije zgrade sa fasadnom ciglom, odli~an stan, izuzetna lokacija, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797. 375922 GRBAVICA, M. Dimitrijevi}a, ~etvorosoban, 97m2, 3. sprat, ukwi`en, cena 109.900. Telefon 422-149. 375976 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10789), www.solis-nekretnine.com. 375894

IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefon 063/520296, ({ifra:12034), www.solis-nekretnine.com. 375895 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, ({ifra:12712), www.solis-nekretnine.com. 375896 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com. 375897 PRODAJEM ~etvorosoban stan na prvom spratu na Grbavici! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra:13510), www.solis-nekretnine.com. 375898

25

HITNO i povoqno prodajem petosoban dupleks od 90m2 na Grbavici, cena 78.300 evra. Telefoni: 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra:18685), www.solis-nekretnine.com. 375902

LIMAN I - 102m2, potpuno renoviran, funkcionalan stan, ukwi`en! Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:10046), www.solis-nekretnine.com. 375884 CENTAR, nov, useqiv 4,0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 064/220-95-65. 376023 KOD HOTELA “Park”, na prodaju odli~an, noviji 4,0 stan na 3. spratu. Telefon 636-8429. 376024 DETELINARA, nov, useqiv 4,0 stan, dobar raspored od 89m2 po ceni od 87.000 sa povratom PDVa. Telefon 636-8429. 376025 HITNO!!! ^etvorosoban stan 83m2, Haxi Ruvimova, ukwi`en, useqiv, CG, terasa, lift. Cena 68.300E. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779. 376002 "ALEKSANDAR-GRADWA" na Bulevaru, ekstra stan 118m2, ~etvorosoban, dvori{no okrenut, ukwi`eno i odmah useqivo. Telefon 064/16-17-021. 376034 MI^URINOVA nov ~etvorosoban stan sre|en 82m2, III sprat, brzo useqiv, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528-599, 423-208 376032

EKSKLUZIVAN PS 130m2, Liman IV, N. fronta, III sprat, lift, dve terasa, ukwi`en, sig. vrata, klima, retko dobar raspored, rasveta, cena 145.000. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 376049 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Pred useqewem. Telefon 063/101-0661. 376091 INVESTITOR "MOJ DOM" u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv brzo. Mo`e kredit. Projektno finansirawe "Erste bank". Tel 451-318, 060/0532-154. 376084 U ULICI CARA DU[ANA, prodajem {estosoban ukwi`en prostor 140m2 - mo`e da se podeli. Sirovo stawe. Cena 67.000 evra. Useqiv. Telefoni: 021/523193, 063/550-387. Sifra-43669. 376085 ODLI^AN stan od 100m2 ni`e spratnosti u blizini {kole "\or|e Nato{evi}"!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 376101 SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335. 376102 NOV ~etvorosoban 90m2, kod Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dupleks, name{ten, predato na ukwi`bu, hitno! 72.000. Telefon 063/517-846. 376114 NOV petosoban 90m2, Janka ^melika, III sprat, odvojena kuhiwa, terasa, useqiv, hitno 86.000. Telefon 063/517-846. 376115 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 376132 LUKS ~etvorosoban stan sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 376104 KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, gara`a. Cena sa gara`om 115.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376153


26

OGLASI

nedeqa26.septembar2010.

HITNO

LIPOV GAJ odmah useqiv petosoban stan 132m2, ukwi`en, dva kupatila, terasa... Telefon 063/811-7331. 376134 SEQA^KIH BUNA kod {kole, ~etvoroiposoban stan 100m2, dvostrano orjentisan, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 376135 LIMAN DVA odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, u dobroj zgradi, ukwi`en za 103.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 376136

HITNO – nov troiposoban dupleks stan, terasa, lift, 83m2, cena sa PDV-om: 64.900 evra. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 376161 NOV dupleks stan kod Socijalnog, ~etvorosoban od 103m2, odmah useqiv. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 376103 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com. 375903 PRODAJEM odli~an ukwi`en dupleks od 103m2 u Rumena~koj ulici, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra:13022), www.solis-nekretnine.com. 375900

NOVI SAD centar, ~etvorosoban 99m2, terasa 16m2, 95.000E. Telefon 021/452-424. 19942 CENTAR 164m2, blizu pozori{ta, gara`a 17m2, lift, 3. sprat, 3 toaleta, porcelanosa keramika, ekstra lep, retko u ponudi. Telefon 064/6581-384. 10958 PRODAJEM u Centru nov odmah useqiv ~etvorosoban stan od 90m2 za 84.000. Telefon 6447-622. 10994 PRODAJEM ukwi`en ~etvorosoban stan 83m2 u blizini Sajma za 68.000. Telefon 6447-622. 10995 ^ETVOROSOBAN dupleks 83m2 na Novoj Detelinari, lep raspored, upotrebna dozvola, cena sa PDV 74.000E, useqiv. terasa, nov. Telefon: 064/114-3730. 11008 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30. 8152 PRODAJEMO troiposoban stan na Limanu 3, 100m2 za 108.000. Telefon 6447-622. 11000

NA PRODAJU ku}a 130m2, plac 650m3, Ul. Kotorska, Novi Sad, 85.000E. Telefon: 063/504-692. 11097 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com. 375797 KU]A - okolina Nork-a, lokacija za izgradwu poslovnog objekta spratnosti Pr+3+Pk, neto 1300m2, front 14m, stepen izgra|enosti 82%, mogu}a zamena za kvadrate. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621. 375790 KU]A - Telep, ru{evna ku}a na placu 655m2, front 16m, dozvoqeno Pr+1+Pk, mogu}a zamena za stan do 50m2+doplata. Telefoni: 063/7-333621, 021/55-77-58. 375791

i povoqno prodajem! Telep: 90m2-630E, 54m2-650E. Tatarsko brdo: 50m2-850E, 117-800E. ]irpanova: 79m2-1000E. Lokal, Kosan~i} Ivana: 17m2-1400E.

Telefon 063/33-23-46.

10849

POVOQNO i hitno prodajem ku}u na Telepu, 90m2, cena 65.000 evra. Telefoni: 065/2019-004, 021/451-570, ({ifra:30572), www.solis-nekretnine.com. 375835 POVOQNO i hitno! Mawa ku}a na Telepu u lepoj i mirnoj ulici. Telefoni: 064/157-1297, 021/520231, ({ifra:30845), www.solis-nekretnine.com. 375838 ADICE - odli~na odr`avana, ukwi`ena ku}a sa dve stambene jedinice, 150m2 na placu od 500m2, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor za zamenu! Telefoni: 060/0189422, 021/427-277, ({ifra:30660), www.solis-nekretnine.com. 375843 PRODAJEM ku}u na Telepu od 110m2, dve stambene jedinice, plac 600m2, gas, ukwi`ena, potrebno renovirawe! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:30837), www.solis-nekretnine.com. 375840 KU]A u blizini Cara Du{ana, ukwi`en, front 15m2, plac 600m2, objekat 150m2, mo`e zamena za stan, plus razlika. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 375921 KU]A sa 3 stana kod bazena na Klisi, 180m2, plac 430m2, ukwi`ena, odmah useqiva, bez ulagawa. Cena 82.400E. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 375997 NOVA luks ku}a u gradu na lepo ure|enom placu i na Telepu blizu Suboti~kog bulevara samostalna ku}a za ru{ewe, plac 542m2, cena po dogovoru. Telefoni: 528/-599, 423-208. 376035 TELEP ukwi`ena spartna ku}a 300m2, eta`no grejawe, parket.... na lepom mestu. Telefon 063/538166. 376119 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno pr+I+potkrovqe 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 376140 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166. 376120 KU]A, ^ardak, 120m2, na prelepom placu od 1000m2, ukwi`ena, sva infrastruktura, vredi pogledati, 75.000 evra. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 375917 KU]A - vikendica, Popovica, 120m2, plac 2300m2, dva ulaza, sva infrastruktura, plac u zelenilu, lepo sre|en, objekat bez ulagawa, vredi pogledati. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 375918 KU]A, Sr. Kamenica, 200/500m2, blizina centra, urbano okru`ewe, odli~na ponuda, vredi pogledati. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 375930 SREM. KAMENICA - odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 120.000 evra ili zamena za stan u N. Sadu. Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra:30151), www.solis-nekretnine.com. 375841 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 80.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:30334), www.solis-nekretnine.com. 375842 SREMSKA KAMENICA, deo kod okretnice, porodi~na ku}a na placu od 400m2, ukwi`ena, kompletna infrastruktura. Telefoni: 064/2003-103, 021/451-570, ({ifra:30802), www.solis-nekretnine.com. 375837 TROSOBNA ku}a + jednoiposoban stan u centru Veternika 100m2, plac 459m2, ukwi`ena, odmah useqiva, bez ulagawa. Cena dogovor. Telefoni: 064/823-6604 / 542-779. 375983 TROSOBNA ku}a kod Lipovog Gaja - nova, legalizovana - 100m2, plac 5 ari, komplet infrastruktura... Cena 77.250E. Telefon 064/8230-6607. 375990 UKWI@ENA ku}a u Lipovom Gaju, u odli~nom stawu, 161m2 cena: 160.000E. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 376163

PRODAJEM noviju ku}u u Ka}u, sa lokalom, 600m2 placa. Ukwi`ena. U dobrom stawu-pozovite 060/0753-782. 376066 PRODAJE se autenti~an vojvo|anski sala{ u ataru ^eneja sa pet jutara zemqe. Cena 90.000 evra. Telefon 063/527-459, ({ifra:70237), www.solis-nekretnine.com. 375832 POPOVICA - prelepa ku}a, 120m2, kompletno sre|ena, komforna, plac 2.300m2, pogled na grad! Mogu}nost zamene za skupqu ku}u u Kamenici. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:30821), www.solis-nekretnine.com. 375834 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na autoputu Novi Sad-Beograd kod "Rodi}a"-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solisnekretnine.com. 375814 GRA\EVINSKI PLAC, Telep, Mornarska ulica, 1500m2, 31m front. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 375927 PETROVARADIN gra|evinski plac od 500m2, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, 3,5km od centra NS, ravan, ukwi`en 1/1, cena 12.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 376051 GRA\EVINSKI plac, Mi{eluk, 2850m2 - 175.000 evra, 730m2 - 54.000 evra, 1400m2 - 90.000 evra, odli~na investicija, nazovite! Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 375928 PLACEVI, Bocke - Sr. Kamenica, gra|evinsko - rezidencijalna zona, 985m2, 1550m2 i 2700m2. Odli~na lokacija, lep pogled, lepo okru`ewe. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 375929 GRA\EVINSKI plac od 5 ari, desno od puta Veternik - Futog, struja, voda, put... Cena 16.000E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542779. 375995 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e "Sekuli}" u Veterniku. Telefon 064/2003-103, ({ifra:70147), www.solis-nekretnine.com. 375824

PRODAJEM plac za halu izme|u ^eneja i Siriga. Izgra|ena trafo stanica. Povr{ina placa je 15.300m2, cena 230.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:70229), www.solis-nekretnine.com. 375825 IZUZETNA PONUDA - Bawa Vrdnik, plac u zoni vila, 750m2 sa svim prikqu~cima i na asfaltu. Cena 18.500 evra. Telefon 065/2019-010, ({ifra:70279), www.solis-nekretnine.com. 375826 PLAC za gradwu ku}e! Popovica 900m2, dva kilometra od mosta Slobode, 50m od asfalta, cena 10.800 evra! Hitno! Telefon 065/2019-013, ({ifra:70294), www.solis-nekretnine.com. 375827 PRODAJEM odli~an plac od 920m2 sa ukwi`enom ku}om (sru{enom) na Tatarskom brdu, {irok, ravan i lep! Telefon 064/134-0459, ({ifra:70167), www.solis-nekretnine.com. 375815 PLAC na Paragovu, 3.5km od mosta Slobode, 800m2, pogled na Novi Sad, asfalt na 20m, uvedena voda i struja, odli~an, hitna prodaja! Cena 24.000 evra. Telefon 065/2019-011, ({ifra:70295), www.solis-nekretnine.com. 375816 PLAC, Rakovac - Arsin do, 22.700m2, predivan ravan plato sa pogledom na Novi Sad i Dunav, infrastruktura uz plac, mogu}a parcelizacija za izgradwu vi{e vikendica ili etno-sela i sli~no. Izuzetna parcela po izuzetno povoqnoj ceni. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 375914 GRA\EVINSKI plac, Sr. Kamenica, Vojvode Mi{i}a 33, 630m2, front 26m, mo`e parcelizacija na 2 placa, cena 55.000 evra. Telefon 063/128-97-97. 375919 POPOVICA, blizina M. vile, gra|evinski plac, 25 x 40m, mogu biti dve gra|evinske parcele, cena 30 evra/m2. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 375935

DNEVNIK BOCKE, lepa vikendica na placu od 2.500m2, objekat ima struju i bunarsku vodu. Na placu ~etinari, travwak... idealno za odmor u ambijentu netaknute prirode. Telefon 064/2003-103, ({ifra:30344), www.solis-nekretnine.com. 375839

SAJAM - Bulevar prodajem ku}u 440m2, sa restoranom 135m2 + autoperionicom 65m2 sve u radu + 7 apartmana po 30m2 290 000E, zamena. Telefon 063/161-2873, 064/596-5874. 10589 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 10678 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545613. 10681 PRODAJEM ku}u bez posrednika, Ul. Ru`in Gaj br. 26, Novi Sad. Telefon: 6392-021. 10709 KU]A u Suboti~koj ulici sa nus prostorijama 120m2, plac od 600m2. Telefon: 062/543-816. 10953 TIPSKA ku}a na Avijati~arskom nasequ sa nusprostorijom i gradsko centlno grejawe na prodaju. Telefon:062/543-816. 10954 PETROVARADIN - ku}e za ru{ewe: 100/500-70.000E, 50/1000 70.000E, 50/700 - 45.000E. Lepe lokacije. Telefon 063/152-052-1. 10971 KU]A na Klisi 48m2, plac 160m2, telefon, kolski ulaz, cena 26.000E. Telefon: 064/418-3223. 11001 @ABAQ, ku}a 170m2, 6 soba, 2 kupatila, za dve porodice + radionica 70m2 svi prikqu~ci, plac 1400m2, 39.000E. Telefon 021/6614-694, 063/200-512. 11034 PRODAJEMO ku}u u Petrovaradinu, ima suteren, prizemqe, prvi sprat, tavan, podrum, gara`u, oku}nicu, centralno grejawe. Cena dogovor. Telefoni: 064/0283034, 064/18-49-676. 11017 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16. 10904 QUDI iz inostranstva prodaju ku}u u Ruskom Selu sa lokacijom plus letwa ku}a sa kupatilom i zatvorenom terasom, plus tri gara`e, usa|enom ba{tom sa zimzelenom i obradivom zemqom cirka dva jutra sa vo}wakom. Cena 60.000 Eura. Telefon 064/927-9201. 8706 ZLATIBOR, ku}a P+PK, 140m2, plac 450m2, prazna, ukwi`ena. Mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu i okolini, 80.000E. Telefon 063/152-052-1. 10973 STARI LEDINCI stara ku}a i plac na prodaju, Ul. Sime [olaje br. 16. Telefon: 886-628. 10801 IZDAJEM zemqu na Klisi 7 jutara u arendu. Telefon: 021/453548, 641-892. 10839 IZDAJEM plac 2900m2, Rumena~ki put, uz asfalt, front 120m, nasut, ogra|en, mese~no zakupnina 800E. Telefon 061/512-6888. 10862 PRODAJEM 11000m2 na putu Novi Sad - Rumenka kod nove kvanta{ke pijace, gradska voda, struja i asfalt, bez posrednika. Telefon: 062/962-0349. 10798 PRODAJEM zemqu u Sr. Karlovcima 2H (Ra{a) i 35a (Zano{). Telefoni: 063/524618, 882-090. 10510 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 14.300m2, centar, lep pogled, 1/1, vlasnik. Hitno. Povoqno. Telefon 064/314-37-14. 10943 PLAC 522m2, iza " Belih dvora " pored glavnog puta Novi Sad - Veternik, pri kraju Leptirove ulice, Nova 92. Telefon 504-194. 10224 PRODAJEM plac, Tranxament, 4.000m2, individualna gradwa. Telefon 062/543-816. 10951

PRODAJEM plac, kod Neoplante, jedno jutro, mala privreda. Telefon 062/543-816. 10952 POPOVICA, glavni put, blizu Mo{ine vile 6000m2, ravan, urbanizovano, p+1+po, izgra|enost 40% za stambeno naseqe zatvorenog tipa, luksuznu vilu.Telefon 064/6581-384. 10955 PETROVARADIN - placevi 500m2/13.500E, 1400m2/15500E, 3300m2/73000E - glavni put, 1000m2/ 20000E... Telefon 063/585-076. 10970 PRODAJEM zemqu k.o. Novi Sad IV, Gorwe Sajlovo, 5780m2, put, struja. Telefoni: 021/6617-415, 063/811-4340. 10977 U BA^KOM JARKU prodajem plac 355m2, temeq, pla}ene komunalije i tri jutra zemqe. Telefon: 021/6363-723 i 062/8-170-802. 9884 PRODAJEM 4, 5 jutara zemqe pored asfaltnog puta, blizu centra ^eneja, blizu telefon i struja, pogodno za hale, magacine. Telefon 064/122-08-86. 10819

PRODAJEM 2 placa u Feketi}u za gradwu ku}e jedan 720m2, drugi 1600m2. Telefoni: 021/453-548, 6416-892. 10840 POPOVICA, plac sa mawim objektom, struja, voda, asvalt, ukwi`eno. Telefon 060/5008-408. 11021 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962, Cena izuzetno povoqna. 10561 PRODAJEM vikendicu na Banstolu 50/800 plac na asfaltu, i 2 hektara zemqe oranice blizu puta. Telefon 065/543-6731. 10795 PRODAJEM malu vikendicu, plac 10 ari pod vo}em, Sremski Karlovci, Mala Ra{a, cena 4.000E. Telefon 021/445-350, 062/8359-133. 10813 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629. 10978 IZDAJEM porodi~nu stambenu ku}u na Telepu, korisne povr{ine 40m2 sa dvori{tem i ba{tom, porodici. Telefon 064/885-0950, zvati od 18 - 21. 11047

IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 375828 PRODAJEM uli~ni, noviji lokal na Bul. cara Lazara, trenutno u zakupu, mese~na kirija 250 evra, cena 45.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/451-570, ({ifra:80304), www.solis-nekretnine.com. 375799 PRODAJEM ukwi`en, uli~ni lokal, Bul. c. Lazara, 30m2. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222. 376059

KU]A za izdavawe 150m2, Novo naseqe. Mo`e kancelarije, predstavni{tvo, ordinacije, poseban ulaz, grejawe, telefon, klima, bilo predstavni{tvo Kirbija. Telefon 065/5300-040. 10029 IZDAJE se lokal 100m2 plus 100m2 magacin Partizanska 40. Telefoni: 021/444-206, 063/540510. 10440 IZDAJEM lokal u strogom centru, Katoli~ka porta 2, 65m2 i na Limanu IV N. fronta. Telefoni: 467-899, 6360-085, 060/541-95-41 10482


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

IZDAJEM diskoteku - lokal kod sajma. Telefon 065/6234014. 10496 IZDAJEM halu iza "Jugoalata" 206m2. Telefon 062/518-416. 10648 IZDAJEM dvokrevetnu sobu sa kupatilom, poseban ulaz. Telefon 064/2245-474. 10744 IZDAJEM lokal 25+25m2. Telefon 064/2245-474. 10745 IZDAJEM razra|enu mewa~nicu u Petrovaradinu, glavna ulica, cena 300E mese~no. Telefon 060/454-0793, pre podne 021/439606. 10809 IZDAJEM halu 200m2 pogodnu za sve namene u Petrovaradinu, 500E mese~no. Telefon 060/454-0793, pre podne 021/439-606. 10810 IZDAJEM sre|en lokal 20m2, Dunavska 23, pasa`, odli~an poslovni prostor, cena 100E. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lok.266. 10838 IZDAJEMO u centru Novog Sada lokal 12m2, komforan, blizu katastra, ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a. Cena dogovor. Telefon: 063/729-31-35. 10877 IZDAJEM lokal 25m2 u novoj zgradi Kosovska ulica, za sve vrste delatnosti. Telefon 060/4526-418. 10937

PRODAJEM plac ispod Barutane, 1.050m2. Telefon 062/543-816. 10946 IZDAJEM lokal, u Janka Veselinovi}a, pogodan za trafiku ili mewa~nicu. Telefon 062/543-816. 10949 PRODAJEM lokal u Ka}u, 60m2, na placu 200m2, lako pretvoriti u stan. Telefon 064/249-39-22. 10826 LOKAL 50m2, B. Ribnikar, dva nivoa, odli~no opremqen. Hitno! 32000E. Telefon 061/512-6-888. 10863 HITNO, prodajem lokal, Mi~urinova ulica, 50m2, uli~ni izlog, tri odvojene celine, ispiwava uslove za apoteku, 41.000 E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 10964 PRODAJEM lokal 12m2 ukwi`en, bez posrednika, sa sanitarnim ~vorom i centralnim grejawem. Telefon 064/8494075. 11006 PRODAJEM lokal od 117m2, 74m2 i 42m2 na Novom bulevaru. Telefon 063/219-763. 11010 PRODAJEM lokal od 40m2 preko puta gara`a od Spensa (kod Suda). Telefon 063/219-763. 11011 PRODAJEM ili izdajem lokal 110m2 u ul. Novosadskog sajma 23. Telefon 063/219-763. 11012 PRODAJEM hitno lokal od 56m2, u Haxi Ruvimovoj po 1375E. Telefon 063/702-1058. 11030

IZDAJEM dvoiposoban stan za poslovni prostor, name{ten za kancelarije ugao ]irpanove i Bul. oslobo|ewa. Cena 250 E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 10966 POSLOVNI prostor na Keju od 60m2 i 84m2 sre|en! Mo`e i izdavawe... Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:80298), www.solis-nekretnine.com. 375830 IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad - Ba~ki Jarak, hala 11x7m + dvori{te, pored restorana „Konak�. Tel. 064/1922-001. 106215 BULEVAR, izdaju se stanovi za kancelarije, dvosoban 52m2 180e, dvosoban 60m2 220e i ~etvorosoban 110m2 350E. Nova zgrada, zaseban ulaz, portirska slu`ba. Telefon 064/11-262-21. 11072

VASE STAJI]A prodajem gara`u od 12m2, ukwi`ena. Telefon 063/538-166. 376116

IZDAJEM gara`u u Radni~koj 41. Telefon 065/640-36-02. 9941 IZDAJEM gara`u od 13m2, u Ulici Vase Staji}a. Telefon 064/282-6441. 10663

IZDAJEM gara`u kod socijalnog, Ul. Vojvode [upqikca i gara`no mesto, spratna gara`a Liman II. Telefon: 064/3757946, 552399. 10780 PRODAJEM ukwi`enu gara`u, 21m2, na uglu Kraqevi}a Marka i \ur|a Brankovi}a. Telefon 064/15-70-304. 10767

OTKUP vozila havarisanih, ispravnih i neispravnih. Realna procena, dolazak i isplata odmah. Telefon 064/846-8870. 8196 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Pla}am maksimalno. Odmah dolazim po pozivu. Telefoni: 064/337-76-95, 824611. 8222 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e havarisana. Dolazim po pozivu, isplata maksimalna odmah. Telefoni: 064/337-7695, 824-611. 9293 OTKUPQUJEM automobile ispravne, mogu i havarisani. Dolazak, procene i isplata odmah. telefoni: 064/150-1200 i 021/824885. 10579 PRODAJEM BMW 324 dizel u dosta dobrom i voznom stawu, nije registrovan. Cena po dogovoru. Telefoni: 063/551-213, 021/6334547. 10857 PRODAJEM BMW 87. godi{te, registrovan, plin, atestiran. Telefon 064/2853-893. 10893 PRODAJEM auto "Hjundaji" - sonata, 2000. god, plin, sre|en, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 064/8494075. 11004 [KODA "rumster" 1, 4 90 KS, 2007. Mo`e zamena za jeftinije. Telefon 060/345-1313. 10675 NA PRODAJU {koda "oktavija", 1, 6 benzinac 2000. godi{te, pre{la 97000km, ful oprema. Telefoni: 062/170-6456, 021/639-6621. 10867 POLO 1.6, '97, 5 v, prvi vlasnik, servo, centralna, el. podiza~i, 2 airbega, metalik, lavqa kan`a... 2200E. Telefon 062/772227. 10502 PRODAJEM jugo 55, star pet godina, pre{ao 34.000 ima gas sa atestom 2000E. Telefon: 6332-113 ili 064/334-0-138. 10913

TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394686, 064/170-18-63. 8921

SAMO za prosvetare i penzionere, povoqno molersko farbarski radovi. Telefon: 6435-231, 064/230-68-98 10528 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 10746 OTAC I SIN - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni: 021/791615, 064/076-5195. 10903 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 10908 MOLERSKE RADOVE, demit fasade rade iskusni majstori, povoqne cene, odmah slobodni. Telefon 021/882-133, 063/518-346, 060-5518-346. 10927 PARKETAR, sve parketarske usluge, postavqawe parketa, hoblovawe i lakirawe, klasi~an parket, laminat, tarket, bambus, brodski pod. Telefoni: 021/526514, 063/84-47-504. 10974 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imama nove pe}i sve boje. (Moj materijal)! Telefon 064/155-40-29, 021/6301-524 11042

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore. Dolazak i isplata odmah! Non -stop! Mladen. Telefoni: 421-516, 064/15725-14. 8613 PRODAJEM odli~ne kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 evra!!! Dostavqam na adresu. Non - stop, Mladen! Telefoni: 421516, 064/157-25-14. 8614 NOVIJI kolor televizor E-72, 100 programa, TXT. Povoqno! Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 421-516, 064/157-25-14. 8615

nedeqa26.septembar2010.

POTREBAN kuvar za rad u Austriji sa ma|arskim paso{em, zbog papira. Telefoni: 0669402799, 0043476236155. 10972

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 3792 NAJPOVOQNIJE u gradu adaptacija stanova u najkra}em roku. Pozovite 063/475-116. 10275 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih. Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367-482, 063/471-644. 10604 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/896-38-43 i 066/51-286-45. 10960 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43056 i 061/67-826-23. 10961 PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 10979 KUPUJEM kotao "Zrewaninski" liveni od 45 - 5000 kalorija. Telefon: 021/462-855i 063/1020351. 11046

PRODAJEM vanbrodski motor tomos 18, zadwa serija. Telefon: 064/2686866. 10776

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 10901 063/574-162, 065/443-9310.

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 10747

HIDRO-IZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487. 8776

Dragom

Paji

Paji

od porodice Pisari}.

posledwi pozdrav od porodice Palali}: Nike, Tode i Jovice sa porodicom.

11122

Posledwi pozdrav najmilijem drugu od detiwstva

11121

Posledwi pozdrav prijatequ

Pavlu Palali}u Pavlu Palali}u od Steve Mihajlovi}a sa porodicom.

od Bo`e Devu{i}a sa porodicom.

11120

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

11119

Posledwi pozdrav

Pavlu

Paji Palali}u Pavlu Palali}u

od sestre Joke [piri} sa porodicom.

od kom{ija: Nerac i Prodi}.

od porodice Milanovi}.

11151

11118

^oveku sa srca dva, od drugara. PRODAJEM traktor IMT 577 i fap {leper 1620. Telefon 021/834-581. 10477 PRODAJEM autogeni aparat sa punim bocama komplet na kolicima, 350E (za automajstore, autolimare i uvo|ewa grejawa), Pera, autolimar. 10557 Telefon 064/506-9156. PRODAJEM elevator marke "lifam" 8 metara du`ine, cena po dogovoru. Telefoni: 021/838-227. 021/839-273. 10771 TRAKTOR Torpedo, 1983. godi{te, prvi vlasnik, original gume, kabina, hidraulika, sve ispravno + {pediter, cena 3.850E. Telefon 062/779-880. 10788

Posledwi pozdrav kumu

27

Posledwi pozdrav dragom kumu

11117

Posledwi pozdrav kumu

POTREBNI voza~i iskusni. C, E kategorije za vo`wu {lepera i kamiona sa prikolicom, iz Novog Sada. Zvati radnim danom 063/509-222 10821

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559. 10515

POMO] starijim osobama, ku}na nega, zdravstvena za{tita, finansijska podr{ka uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefoni: 021/520-231, 063/527-459, 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.` 375813 POTREBAN radnik na tehni~kom pregledu vozila. Uslovi- saobra}ajna- ma{inska {kola, 1 godina sta`a, B kategorija, mo`e i pripravnik. Telefon 063/1305-952. 9391 TRGOVINSKOM preduze}u potreban saradnik ekonomske struke, prednost poznavawe engleskog jezika i rada na ra~unaru. Telefon: 069/893-652. 10078 POTREBAN radnik u mewa~nici u Petrovaradinu, mogu}e stanovawe, po`eqan sertifikat. Telefon 060/454-0793, pre podne 021/439-606. 10808 HITNO potrebna radnica sa ekonomskom {kolom za administrativne i kwigovodstvene poslove. Informacije na telefon 423-386. 10912

Pavlu Palali}u Paji

Pavlu Palali}u

Pavlu

Bajke, Svileni, @u}o, Taub, Oste, Ika, Mina, Maki, U~o, Dule, Malina, Vukmir, Ivek, Pekun, Spenser, @ile, Rora, Mi}o, Mari}, Qazgo, Basara, Muko i Sekula.

od kumova: Drage i Mire Simi} sa porodicom.

od porodice Vukojevi}.

11152

11116

11115

Posledwi pozdrav dragom bratu

Dragom tati i plemenitom dedi

Posledwi pozdrav

Pavlu Palali}u

od Vere, Milkice, Xaje i Juhe. OG-1

Pavlu

Pavlu Palali}u

od brata Vlade Buqi}a sa porodicom.

posledwi pozdrav od: }erke Biqane, zeta Milana i unuka Tamare, Bo`e i Dimitrija.

11114

11113


28

^ITUQE z POMENI

nedeqa26.septembar2010.

S tugom i nevericom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 24. 9. 2010. godine u 70. godini napustio na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Pamti}emo te po vedrom duhu i dobroti

DNEVNIK

POMEN Dana, 27. 9. 2010. godine navr{ava se 30 godina od kako smo izgubili na{u sre}u, nadu i radost, na{eg sina, brata, devera i strica

POMEN

Zoran Pauni} 1991 - 2010.

Pavle Palali}

Pavlu Palali}u

Sahrana je danas, 26. 9. 2010. godine, na ^enejskom grobqu. Polazak je ispred ku}e `alosti ul. Bo`e Kuzmanovi}a 58 u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: supruga Milka, sin Aleksandar i k}i Biqana sa porodicom.

od Mirka Iwca sa porodicom.

Nenada Vulina Ne{ka Godine prolaze a tuga i bol u na{im srcima je neizmerna. Ne{ko, uvek si u na{im mislima i nikada te ne}emo zaboraviti, an|ele na{. Tvoji: mama Stana, otac Mirko, brat Predrag, snaja Awa i sinovci Sedrik i Fion.

11112

11044

Godine prolaze, lepo ni{ta ne donose samo ostavqaju bol, tugu i uspomene i se}awe koji nisu prolazni. Uvek u na{im mislima, mama Borka, tata Ilija, sestra Milena sa porodicom. 10823

11135

Posledwi kom{iji

pozdrav

kumu

i

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav

IN MEMORIAM

GODI[WI POMEN mom dragom bratu.

Pavlu Palali}u

Pavlu Palali}u

od porodica: Gojka, Sretka Mihajlovi}, Nedimovi}, Blitva, Savi} i Kuzman.

od brata Mi}e Terzije sa porodicom.

11130

11129

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Paji

Pavlu

Pavlu Palali}u

Acini drugari: Boban, Jovan, @eqko, Vaha, Ma~ak, Sr|an, Sini{a, Dra`en, Bajke, Dragi{a, Debeli, Miki, \ole i Dule.

Pavlu Palali}u

Pavlu Palali}u

od: brata Stojana i snaje Nevenke sa porodicom.

Se}awa i uspomene ne blede. S qubavqu, Sebastian i Slavica.

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Pavlu Palali}u - Paji

od sestre Boje sa porodicom.

od veterana Borca sa Klise.

11128

11127

11132

Nikola Nikoli} [ele

Sowa, Neda, Neboj{a, Marko i porodice Nikoli} i Ostoji}.

Sestra \uka sa porodicom. 10945

Mirjana Kurbatfinski 8. 9. 1921 - 26. 9. 2009. S qubavqu i po{tovawem nosimo te u srcu i mislima i neka te an|eli ~uvaju. Tvoji najmiliji: sin Ivan, snaha Lidija, unuci Filip i Stefan i }erka Marina.

11069

752-P

^ETRDESETPET GODINA

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav bratu

28. 9. 2009 - 28. 9. 2010.

POMEN Danas se navr{ava jedna godina od kako nas je napustila na{a mila mama

28. 9. 2009 - 28. 9. 2010. Predivnom drugu i odanom ~lanu MO SPS - Klisa.

\or|e Desnica \oko

11098

11105

Nedostaje nam.

od prvog kom{ije Gojka Palali}a sa porodicom.

Posledwi pozdrav bratu

1935 - 1996.

11134

Posledwi pozdrav odanom drugu

Vlastimir \uri}

je otkako smo maturirali i svako je oti{ao svojim putem a Vi putem bez povratka.

11045

POMEN

2000 - 2010. Pro{lo je deset tu`nih godina od kada nije sa nama

Rado Vas se se}amo.

Pavlu Palali}u

Pavlu Palali}u

od sestre Koviqke sa porodicom.

od sestre Anke sa porodicom.

11126

11125

Pavlu Palali}u

od: brata Milorada i sestre Milene iz Stepanovi}eva sa porodicama.

11136

11153

Pavlu Palali}u

Paji

Pavlu

od kuma Uro{a, kume Miqe sa porodicom.

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav bratu

Pavlu Palali}u

JEDNOGODI[WI POMEN dragom

Nikoli Malu{i}u Zauvek }e{ biti sa nama.

od brata Vida sa porodicom.

od Tode i Ivanke sa porodicom.

od: brata Radeta, Ru`e, Dejana i Ivane.

Supruga, sinovi i snajka.

11124

11123

11104

11099

A - 41 i A - 43 Gra|evinsko {kolskog centra Novi Sad razredne stare{ine ]osi} Marija i Predragovi} Zvezdan

Milan Jurasovi} Najdra`i na{, deset godina koje su pro{le i vreme koje prolazi nisu i ne}e umawiti tugu i bol za tobom. Bez tebe ni{ta vi{e nije i ne}e biti kao pre. S qubavqu i tugom tvoji najmiliji. 11062

Drugovi: Kolano Aca Kosina Olgica [eguqev Petar Zeli} Stipan Horvat Stevan Si} Sla|ana Elesin Branislav Male{evi} Nikola Kara~i} Nikola Milenkovi} Prvoslav

11082

[ESTOMESE^NI POMEN dragom suprugu i bratu

Draganu Dautovi}u 27. 3. 2010 - 27. 9. 2010. Sa qubavqu, po{tovawem i tugom u srcu misle na wega, wegovi najmiliji. 11064


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE

nedeqa26.septembar2010.

PETOGODI[WI POMEN

Umro je moj drug

Radovan Miladi} Filter

Ilonka Mari} ro|. Tot 26. 9. 2006 - 26. 9. 2010.

Luka

Draga Ilu{ka, {to vi{e vreme prolazi, sve vi{e nam nedostaje{. U srcima ~uvamo uspomenu na tebe.

Pamti}u uspomene koje nas vezuju od rane mladosti i ~uva}u ih od zaborava. Gordana Nikoli}.

Tvoji najmiliji.

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 9. 2010. godine, u 70. godini preminuo na{ dragi

iz @abqa

Milenko Ma}a{ev

Sagoreva jedna `uta sve}a. Ima neko ko se tebe se}a.

Sahrana je danas, 26. 9. 2010. godine, u Kladovu, u 13. ~asova.

Sestra Gospa, zet Velemir sa decom, brat Radivoje i snaja Vesna sa decom.

O`alo{}eni brat Branislav sa porodicom.

11109

10764

11102

SE]AWE

POMEN

Posledwi pozdrav dragom deveru i stricu

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posle duge i te{ke bolesti zauvek nas je napustila

11101

SE]AWE [est godina nije sa nama na{

Miloslav Gowa Dule 26. 9. 2004 - 26. 9. 2010. Sa tugom, qubavqu, po{tovawem i nezaboravom: supruga Mila, sinovi Branimir i Petar sa porodicama. 11144

Dragomir Brcanov 30. 9. 2003 - 30. 9. 2010. Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Dragomir Brcanov Pro{lo je sedam godina od kako si nas zauvek napustio. Ostala su nam lepa se}awa na divno vreme provedeno sa tobom.

Sestre: Vukica i Qubica sa porodicama.

Tvoji najmiliji.

10920

Luki

Luki Surli

Mileva, Oqa i Moma sa porodicama.

od Rade i Mare Ple}a{.

Otilija Kati} Titika

11106

11131

10845

Posledwi pozdrav voqenom

SE]AWE

26. 9. 2001 - 26. 9. 2010.

na{em

5. 11. 2009 - 5. 11. 2010.

Tuguju porodice: Kati}, Doroti} i Kopriv{ek.

Pavlu Palali}u

Perko @arkovi} sa porodicom.

Lazar Mitrovi}

Du{an

Verica

Uspomenu na drage i divne roditeqe ve~no }emo ~uvati s qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u. Sinovi: Vujadin i Vladimir Kulpinski i k}erka Danica Hajdukovi} sa porodicama.

Dragocene uspomene na qubav i plemenitost na{eg dragog supruga, oca, dede i pradede produ`avaju wegov `ivot u ve~nost.

na{em

1990 - 2010.

Tvoja Maca. Sahrana je u ponedeqak, 27. 9 2010. u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

11133

11150

DESETOGODI[WI POMEN Dana, 29. 9. 2010. godine navr{ava se deset godina od kada je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Ve~no }e{ `iveti u mom srcu.

Vole ga zauvek: supruga Cuca i deca sa svojim porodicama.

10931

11139

POMEN

1938 - 2010.

Kulpinski

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

11141

Luki Surli

7. 7 1925 - 27. 9. 1997.

3

Jawa Bodnar Tvoj dragi lik `ive}e zauvek u mom srcu kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to sam tvojim odlaskom izgubio.

Vasa Milojevi}

Opra{tamo se od supruga, oca i dede.

Se}aju se sa ponosom: Dragica, Branislav, Aleksandar, Sne`ana i Sa{ka.

Tvoj sin Aleksandar. Sahrana je 27. 9. 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

11145

Pavlu Palali}u Dragan Simi} sa porodicom.

Ve~no o`alo{}ena porodica Sekuli}. 11140

Dana, 27. 9. 2010. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od kada je od nas oti{ao na{

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i deda

Luka Surla Slavko Sekuli}

Sahrana je u ponedeqak, 27. septembra 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Po~ivaj u miru. Supruga Ana, }erka Marija, sin Sa{a, unuka Nikolina i zet Branislav. 11147

10517

Posledwi prijatequ

pozdrav

11146

dragom

Posledwi pozdrav

Milo{ [urlan 1929 - 2010. Ispra}aj na{eg dragog pokojnika je u ponedeqak, 27. 9. 2010. godine na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Slavko Vukaqevi} Ponosni smo {to smo te imali. Nosimo te u mislima i ~uvamo u srcima. Supruga Ravijojla, sin Dragan, snaja Maja, unuci Dejan i Sr|an. 11107

Petrik I{tvanu

od prijateqa: Mire i Petra Pandurov sa decom.

11108

Luki Surli Sa velikim po{tovawem i pijetetom opra{tamo se od na{eg prijateqa i {kolskog druga.

O`alo{}eni: sin Milenko, snaja Borka i unuci Nikola, Katarina, Sowa i Aleksandra.

Porodice: Ple}a{, Medi}, Kruq, Kova~evi}, Selakovi}, Ivani}, Soviq i Savatovi}. 11142

11149


07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 15.30 15.50 16.00 17.00 17.22 17.30 18.30 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.25 03.05

TV Ba{tina Vesti Regina, film TV Fonija – kviz Cvrletova ma{taonica Wu{kawe Znawe imawe Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Kviz: Koliko se poznajemo Vesti Ru~ak na lepe o~i Dobro do{li u zgradu kapetan Blan{, crtani film Garsowera TV Dnevnik Tajna hrane: Krompir [tikla papu~a Me|uprostor specijal Present TV Dnevnik Me|uprostor No}na smena Grad an|ela Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Iz studija „M“ Revolucija, dok. film Inspektor Montalbano TV ba{tina

07.05 08.45 09.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30

Inspektor Montalbano Svetkovine, dok. film Hosana fest Duhovka (slov) Verska emisija (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) Festival narodne ma|arske muzike Zajedno Padawe Rusalki u trans, dok. film (rum) titl na srpskom Muzi~ke interference izme|u srpskog i bugarskog Timoka (rum) Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Koncert ukrajinskih dru{tava sa ovih prostora (ukraj) Spektar (buw) Makedonsko sonce ^igu (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) TV Magazin (rus) Halo TV (ma|) TV Sport (ma|) Ritam `ivota, film TV Prodaja

14.00 14.30 14.50 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.10

TV PROGRAM

nedeqa26.septembar2010.

Zorana Be~i}

Ritam `ivota Film prati pri~e vi{e razli~itih likova ~iji se `ivoti konstantno prepli}u i na poseban na~in uti~u jedan na drugi. U prvom planu imamo Saliha, koji je odlu~io da vi{e ne}e biti gladan i da }e u`ivati u svakom danu svog `ivota... Uloge: Tarik Filipovi}, Zorana Be~i}, Jasna Dikli}, Neboj{a Veqovi}, Mario Drmac, Nela Yenisijevi}, Lana Stani{i} Re`ija: Enver Pu{ka (RTV 2, 23.00)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.57 12.30

Ulovi trofej (Panonija, 19.30) 06.00 07.30 08.05 08.30 09.00 10.30 11.00 12.00 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Barometar Maks Kju Zdravo begeterijanski Travel Bila jednom jedna nedeqa Filmski program Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine Vrbas Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Azija ekspres Vojvo|anske vesti Filmski program Glas Amerike

13.45 14.01 14.45 15.00 15.10 15.55 15.58 16.56 17.23 18.27 19.00 19.30 20.05 20.53 23.00 23.05 23.45 00.00 00.58 02.56 03.00 03.45

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Dizni na RTS Izbor predstavnika za de~ju pesmu Evrovizije, prenos Dnevnik Vreme je za bebe Gastronomad Vesti Sat Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Rokovnik Lud, zbuwen, normala Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Fatalna privla~nost, film Vesti Uvi|aj Dnevnik Hotel Vavilon Egzit Vesti Sat Rokovnik

Marija Neni}

Uvi|aj Pored doga|aja iz tzv. crne hronike koji su obele`ili proteklu nedequ, u svakoj emisiji u okviru teme, sa stru~nim sagovornicima iz razli~itih oblasti bavi}emo se problemima za koje ~esto verujemo da se de{avaju iskqu~ivo drugima - vr{wa~ko nasiqe, incest, seksualno zlostavqewe dece, narkomanija, trgovina qudima... Autor: Marija Neni} (RTS 1, 23.05) 09.00 10.00 12.00 12.30 14.15 15.00 15.20 15.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

Put za Evonli Crtani film Drum Ubistva u Midsameru Ruska imperija Koncert Neon siti Dokumentarni program Hrana i vino Koncert Sedam NS dana Srbija koju volim Objektiv Grad me|u orlovima - Cetiwe Evo nas kod vas Sedam NS dana Koncert Objektiv Ubistva u Midsameru

07.00 Premijer liga: Man~ester siti– ^elzi 10.00 Klupske TV 11.00 Premijer liga: Liverpul–Sanderlend 13.00 Premijer liga: Bolton – Man~ester j. 15.05 Premijer liga: Volves – Aston Vila 17.10 Premijer liga: Wukasl–Stok 19.15 Argentinska liga 9 Estudiantes - Boca Juniors 21.15 Portugalska liga: Sporting-Nacional 23.15 Premijer liga: Bolton – Man~ester j. 01.00 Ruska liga: Tom–CSKA

06.00 07.00 10.00 14.00 16.05 16.45 18.00 18.15 19.35 21.00 22.55 00.30 01.30 02.30 04.00 05.00

Doma}in Do|i na ve~eru-Omnibus Seks i grad-Omnibus Formula 1 Seks i grad-Omnibus Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Vesti Gumu{ Potera za Sre}kom Film: Mobilni Film: Vrelo leto Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Film: Vrelo leto Take{i Ameri~ko rvawe-bez milosti

DNEVNIK

c m y

30

06.40 Film: Poruka u mobilnom telefonu 08.05 Beograd za po~etnike 08.30 Znawe na poklon 11.00 Potraga 11.30 Film: Mrak film 13.10 Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe 14.00 Izme|u redova 15.00 Dok. serija: Ta divna hrana 16.00 Vesti B92 16.30 Film: Desant na Drvar 18.30 Vesti B92 19.05 Na{a mala klinika 20.00 Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Patrola 00.05 Top gir 01.00 Dok. film: Ameri~ka budu}nost - Istorija 02.25 Ukqu~ewe u B92 Info

ODBOJKA: SP

Kanada-Srbija (RTS 2, 16.50) 06.02 07.00 07.30 07.35 07.45 08.00 09.00 09.23 09.50 09.58 10.32 11.00 12.00 12.29 13.00 13.25 13.30 13.55 14.15 14.26 14.55 16.50 18.30 19.21 19.51 20.19 20.41 21.04 22.06 22.51 23.15 23.39 00.10 01.45 03.13 03.37 04.27 05.12 05.36

Muzika za dobro jutro Amen a|es Datum Verski kalendar Vreme odluke Dozvolite... Ben ten Pepe prase Bleja Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Znawe imawe UNHCR-povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Datum Kulturako aresipe Srpski isto~nici Verski kalendar Put humanizma Fudbal - Jelen super liga: OFK Beograd - Rad, prenos Odbojka: SP, Kanada-Srbija, prenos Samo u... Olimpijski krugovi Magazin Lige {ampiona Ekolo{ko pitawe Misliti zeleno Stari vruskavac, film Jelen top deset U svemiru Igra granica Hronika Bitefa Fudbal: Jelen super liga, OFK Beograd - Rad Odbojka: SP, Kanada-Srbija Magazin lige {ampiona Stari Vruskovac, film Jelen top deset U svemiru Iza granica

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 17.45 18.30 19.30 20.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Dobro jutro Farma Siti Grand hitovi Farma Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Telefon Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Film: Mala crna kwi`ica Siti Film: Srce groma Film: Mala crna kwi`ica

Predrag Miki Manojlovi}

Samo jednom se qubi Tomislav je biv{i partizan koji nastavqa borbu i posle rata kao predani ~lan Titove tajne policije. Upoznaje i zaqubquje se u balerinu iz bur`oaske porodice... Uloge: Predrag Miki Manojlovi}, Neva Ro{i}, Radojka [verko, Zijah Sokolovi} Re`ija: Rajko Grli} (Ko{ava, 18.30) 06.00 09.00 09.25 09.45 10.00 11.00 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 15.00 15.45 16.00 17.55 18.30 20.00 22.00 23.00 00.00 01.30 03.30 04.15

Jutarwi program Nodi u zemqi igra~aka Pokojo Tele{op Kwiga o yungli Vinks Kilari ^eli~ni alhemi~ar Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op I to je `ivot Je l istina... Tele{op Plej Ada - najboqe Telemaster Film: Samo jednom se qubi Film: Sat apokalipse, 2. deo Riznica Riko{et Film Plej Ada - najboqe Dokumentarac Film

Britani Marfi

07.00 Crtane serije 08.30 Crtani film 10.00 Film: Pusti vodu da mi{evi odu 12.00 Vesti 12.30 Simpsonovi 13.00 Monk 14.00 Vesti u 14 14.30 Pop vremeplov 15.00 Dok. program: Borba polova u `ivotiwskom svetu 15.30 Dok. serija: @ivot u zamrziva~u 16.00 Wu{kala 17.00 Pop vremeplov 17.30 Balkanika 18.00 Vesti u 18 18.30 Pop mjuzik 19.30 Simpsonovi 20.00 Ve~e sa Yulsom Holandom 21.10 Film: Frenki i Yoni 23.00 Wu{kala 00.00 Pop mjuzik 01.00 Balkanika 01.30 Pop vremeplov 02.00 Dok. program 03.00 Gor{tak 04.00 Dok. program 05.00 Film: Pusti vodu da mi{evi odu

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Lajv {ot, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika

07.00 Auto sprint, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda , 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

Mala crna kwi`ica Za Stejsi sve ide kao podmazano. Upravo je dobila posao kao producent lokalnog tok-{oua. Uz to, prili~no je sigurna da je wen de~ko Derek „onaj pravi”, ali ne mo`e da shvati wegov strah od ozbiqne veze... Uloge: Britani Marfi, Holi Hanter, Keti Bejts, Ron Livingston Re`ija: Nik Huran (Pink, 00.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

nedeqa26.septembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

REVOLUCIJA KOJA 5. OKTOBRA (NI)JE PROMENILA SRBIJU

31 11

Pi{e: Branka Dragovi}-Savi} 08.05 09.00 09.40 10.10 11.40 12.00 12.25 13.20 14.10 15.05 15.45 17.15 18.40 19.30 20.10 21.15 22.45 23.45 01.20 04.50

Prijateqi Nora Fora TV kalendar A.Kristi: Poaro Mawinski mozaik Dnevnik Plodovi zemqe Split: More Nedeqom u dva Mir i dobro Koko [anel Sve~ani koncert Tereze Kesovije, snimak Globalno selo Dnevnik 1 protiv 100, kviz Kewac, film Paralele Diler, film Reprizni program Plodovi zemqe

Yejn Sejmur

Slavna kolumnistkiwa i TV zvezda Prudens Mekoj je odlu~na, duhovita, hrabra i ne prihvata odbijawe. Na odmoru je i dobila je stroga uputstva da se opusti i napuni baterije, ali ne mo`e i pokre}e istragu navodnog samoubistva... Uloge: Yejn Sejmur, Rajan Kartrajt, Yejms Kot, Rod Padmos, Dejvid Braun Re`ija: Pol [najder (Nova TV, 15.35)

11.15 11.45 13.45 15.35 17.30 19.15 20.00 21.00 22.30 01.15 01.45 03.15 04.45

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00

Vinks ^agington Ben 10 Kinder surprajz memori kviz Brza blagajna Automotiv, auto-moto magazin Magazin Lige prvaka Heroji Svaki put kad se rastajemo, film Istra`iteqka, film Supertalent , talent {ou Dnevnik Nove TV Periferija siti Sportska emisija Red karpet Televizijska posla Projekt meduza 1, film Projekt meduza 2, film Red karpet

16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Raj na zemqi Qubavni problemi Krila ludila Nelson Mendela – ^ovek mira Mi Evropqani Egipat Kolonija Elvis Prisli: Posledwa 24 ~asa Farma iz Viktorijanskog doba – posebno Bo`i}no izdawe Bizeovim stopama Vazdu{ni dueli Hladnog rata Pet ameri~kih giganata Abrahomova deca Doma}ica broj 49. U potrazi za Trifoom Snimawe rata Pri~a o krompiru Bizeovim stopama Vazdu{ni dueli Hladnog rata

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Mala princeza Leonardo 6. Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo 7. Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Suza i wene sestre Jednom @ikina `enidba Posledwi beg sa Balkana [ef nad {efovima Neplanirano ven~awe Nolle {ou Planeta Iks 3 Napoleon i ja

06.00 07.15 08.55 10.15 11.40 12.55 14.35 16.15 17.45 19.35 20.05 22.10 23.50 01.25 04.00

Za sve je kriv potr~ko Posetilac Iskustvo Marka Pisa Kraq Gijom Plavi slon Pri~e za laku no} Lova Nova pri~a o Pepequgi Zlatni kompas Holivud na snimawu Zvezdane staze (2009) Tjudorovi Misterije Pitsburga Nadzira~i Preve~ol ua~pgak

15.00

Divqi `ivot Tele-{oping Sudska nepromi{qenost Dijagnoza ubistvo Apsolutna nula Preusmereni Ku}a Bez traga Mentalist CSI: Wujork Zakon i red Nigde za sakriti Divqi `ivot Apsolutna nula

07.00 07.25 07.50 08.55 10.55

Bakugan Crvene kapice Jesen sti`e, Duwo moja Malkolm u sredini Slu~ajni turist, putopisni {ou Kolumbo: Vrabac u ruci Bears zlo~sta ekipa, film Sahara, film Diskaveri: Pre`iveti divqinu, dok. film Vesti Ekskluziv, magazin Zatamwewe, film CSI Zanimawe {pijun, film Astro {ou Vertikalna granica, film

11.55 13.35 15.35 17.30

Istra`iteqka

08.55 09.20 09.35 10.05 10.15 10.45

06.00 07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.00

18.30 19.05 20.00 21.45 23.25 01.35 02.35

Zatamwewe

Kim Bodnia

Diler Frenk je sitni preprodavac droge u Kopenhagenu i uglavnom snabdeva stalne mu{terije kao {to su Toni i prostitutka Vik. Jednog dana, poseti ga {ve|anin Hase s kojim Frenk sklopi unosan posao. Treba da nabavi veliku koli~inu droge od Mila, lokalnog narko-mafija{a srpskog podrekla... Uloge: Kim Bodnia, Zlatko Buri}, Laura Drasbaek, Slavko Labovi}, Mads Mikelsen, Piter Anderson, Vawa Baji~i}, Tomas Bo Larsen Re`ija: Nikolas Vinding Refn (HRT 1, 23.45)

08.10 Zlatna kinoteka: Sabrina, film 10.00 Trsat: Misa, prenos 12.00 Biblija 12.10 Opra boks 12.40 Putovawa `eleznicom: Vozom kroz Provansu, dok. serija 13.30 Studio F1 13.50 Singapur: F1 za Veliku nagradu Singapura 15.40 Studio F1 16.10 Buze: Brdska trka - EP u automobilizmu, reporta`a 16.35 Magazin LP 17.00 Olimp - sportska emisija 17.25 Osijek: Rukomet, Kroacija kup: Hrvatska - Srbija, prenos 19.00 Olimp - sportska emisija 19.30 Gara`a 20.05 Kraqevstvo nebesko, film 22.30 Posebni dodaci 23.00 Filmski butik: Tre}i ~ovek, film

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.10 01.00 02.20

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 13.50 15.40 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Pri~e veka Teror Misteriozni ~ovek Ri~ard III Arkti~ko ludilo Devojke zemqe ^ast Silnika Pri~a iz rodnog grada Crni zmajevi

Veliki Lebovski Smrt joj lepo stoji Svako na svoj plac Majmun~e Biti Yon Malkovi~ Blizanci Qudi od ~asti Gorile u magli. pri~a o Dajen Fosi Pobuna u koko{iwcu Veliki Lebovski Prinuda Prevarena

Yesika [epard je detektivka odeqewa za ubistva u San Francisku s karijerom u usponu i mentorom Yonom Milsom, biv{im partnerom svog oca, koji je ponosan na wu kao {to samo otac mo`e biti. Ona dobija novog partnera, Majka i slu~aj ubistva gde je ubijeni jedan od wenih biv{ih qubavnika... Uloge: E{li Yad, Semuel L Yekson, Endi Garsija, Dejvid Strejterin Re`ija: Filip Kaufman (RTL, 20.00)

E{li Yad

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova U deli}u sekunde Ameri~ke drvose~e Pre`ivqavawe Bes tornada Opasan lov Razotkrivawe mitova Novi svet Usporen snimak Moto-manija Limarska radionica/London Peta brzina Auta po meri Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Iza re{etaka u tu|oj zemqi Pobe}i od smrti Pravo mesto zlo~ina U potrazi za zabavom

08.30 08.45 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.30 18.00 19.30 19.45 21.00 00.00 00.30 00.45

Svi sportovi Maraton Superbajk Superbajk Supersport Dizawe tegova Superbajk Bilijar Dizawe tegova Motosportovi Bilijar Bilijar Reli Motosportovi Dizawe tegova

18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

Vojvo|anska borba neprestana okrajinski nivo vlasti DOS je preuzeo odnosno produbiti razlike izme|u DSS-a i ostaubedqivije nego kqu~ne poluge savezne lih stranaka DOS-a, a pre svega Demokratske dr`ave. Nakon drugog kruga izbora, odrstranke. Ipak je sve zavr{eno bez mnogo pompe. `anog 8. oktobra, u Skup{tinu AP Vojvodine, ko– Na sednici Predsedni{tva DS-a Zoran \injom su prethodnu deceniju neprikosnoveno vladali |i} nije ni pomenuo moju smenu – ka`e \uki}. Milo{evi}evi socijalisti, u{lo je 118 poslanika U Pokrajini je prvi put do{lo i do raskola u DOS-a i samo dvoje iz Koalicije SPS–JUL. Za raDOS-u, po{to su ubrzo iz vlade APV (tad Izvrdikale nije ni bilo mesta. Vojvodina je defnitiv{nog ve}a) iskqu~eni predstavnci DSS-a. Povod no izbrisala stari re`im. je bila takozvana „tenkovska afera“, odnosno staZa predsednika Skup{tine izabran je Nenad vovi tada{weg pokrajinskog funkcionera iz DSS^anak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, a za novog vojvo|anskog premijera javnosti tada mawe poznat \or|e \uki}, ~lan Predsedni{tva Demokratske stranke i prethodno predsednik op{tine @abaq. Kako nam je i sam ovih dana potvrdio, i za wega je ova funkcija bila iznena|ewe. Verovatno ne u mawoj meri ovaj nalog lidera DS-a Zorana \in|i}a iznenadio je i tada{we ~elnike vojvo|anskih demokrata, me|u kojima su se neki ve} videli u ovoj foteqi. No, kqu~nu poziciju u Banovini po`eleo je i Miodrag Kosti} –Kole, tada direktor Demokratske stranke. – Nisam ni razmi{qao o toj poziciji. Zoran \in|i} me je nazvao nekoliko dana pre izbora nove vlade u Pokrajini i rekao “Ti }e{ biti predsednik Izvr{nog ve}a, bez obzira na to {to drugi gun|aju” – pri~a \or|e \uki}, i dodaje da je kasnije ~uo od nekih strana~kih kolega da je bila prava „tu~a“ oko te pozicije u DS-u. – Dosta wih se otimalo, kako sam posle svega saznao, i iz na{e stranke i iz drugih stranaka, a bilo je i onih koji nisu strana~ki an- „Na sednici Predsedni{tva DS-a Zoran \in|i} nije ga`ovani... A ~uo sam da je i Kosti} ba{ ni pomenuo moju smenu” (\or|e \uki}) jako `eleo da do|e na tu poziciju... I Zoran je vea Rade Marinkova, da bi na autonoma{e trebalo izrovatno hteo sve to da prese~e. vesti tenkove. \uki} dodaje da je zbog toga kasnije stalno ose– Nije samo to bio razlog. To je vi{e bio povod, }ao „tihi otpor“ u Pokrajinskom odboru DS-a. – jer oni su od po~etka poku{avali da vode neku svoAli, to vaqda ide u rok slu`be – prime}uje. ju politiku, mimo politike Izvr{nog ve}a – ka`e Novi vojvo|anski premijer \or|e \uki} posla\uki}. nicima je tad predstavio program svoje vlade, ~ije Nenad ^anak je na dan konstituisawa pokrajinsu glavne smernice: energetika, zdravstvo i poqoskog parlamenta podsetio poslanike na to da je 23. privreda. On je kazao i da }e nova vlada imati ~vroktobar Dan oslobo|ewa Novog Sada i, kako je re{}i stav prema republi~koj, i izrazio nadu da }e kao, „po~etak novog vremena za Vojvodinu i Srbiuspeti jer je „sazrela misao da je Vojvodina ne{to ju.“ On je istakao i da je obaveza novog pokrajindrugo“. skog rukovodstva da se brane interesi gra|ana Voj– Kad smo u{li u Banovinu, jedino smo Paja vodine, od kojih je najva`niji ekonomski: „Treba Francuski i ja imali nekog iskustva u organima stvoriti mehanizme da ekonomski interes Vojvouprave – on je bio predseddine ne bude naru{avan. nik op{tine Kikinda Interes gra|ana VojvoUsledilo je strana~ko ribawe \uki}a prethodno, a ja predsednik dine su i dobri odnosi s u Beogradu. Proceweno je da bi op{tine @abaq. Svim okru`ewem, unutar same „vojvo|anska platforma” mogla drugim ~lanovima pokraSrbije. Ne}e biti nejinske vlade to je bilo jedsporazuma dok ne do|e na pokvariti izborne ra~unice i no sasvim novo iskustvo. red pitawe para, kada produbiti razlike izme|u DSS-a Me|utim, mi smo imali do|e to na red, onda }e i ostalih stranaka DOS-a, velike ambicije i mnogo biti borba neprestana“. pre svih DS-a entuzijazma, i mnogo smo Iako je za vreme vlaradili ... – navodi \uki}, sti DOS-a bilo prili~koji je uveren u to da je wegova „ekipa“ uradila no pregawawa kod utvr|ivawa stepena „omnibus„najvi{e {to se moglo u tim okolnostima“. A to je autonomije“, sukobi izme|u dva nivoa vlasti infamozni „omnibus-zakon“ kojim su Vojvodini vratenzivirali su se nakon izbora prve vlade Vojisla}ene neke ingerencije po tada{wem Ustavu. va Ko{tunice, kada su centralnu vlast formirale \uki} napomiwe da je nova vlast u Vojvodini odstranke koje su se protivile usvajawu „omnibus-zamah krenula u uobli~avawe platforme o nadlekona“. Sem verbalnih prepucavawa, problemi su se `nostima, tako da je ona bila zavr{ena ve} u depojavili i u prelivawu novca iz republi~ke kase u cembru, pre republi~kih izbora. pokrajinsku. Ni naredni pokrajinski izbori nisu – I za mene je to bilo prebrzo, po{to jo{ nismo doneli promenu aktera vlasti u Banovini, tako da imali formiranu republi~ku vladu. Bila je u toku su Pokrajinom vladale stranke koje su bile opoziizborna kampwa. Mi za tu temu jednostavno nismo cija republi~koj vlasti. Ali, kqu~ni problem kad tad imali sagovornika u Beogradu, po{to smo tad je re~ o vojvo|anskom statusu nije bio u tome ve} u imali privremenu vladu – podse}a \uki}. tome {to nije postojao temeqni kompromis o okviMe|utim, kako i sam priznaje, pod pritiskom rima autonomije. A to se potvrdilo i u slede}em vojvo|anskih stranaka izrada platforme je ubrzamandatu Vojislava Ko{tunice, kao i u aktuelnom na, {to wega umalo nije ko{talo funkcije u Banomandatu Mirka Cvetkovi}a. Strana~ka harmonija vini. \uki}, naime, otkriva da je usledilo strana ovim nivoima vlasti, pokazalo se to i pro{le na~ko ribawe u Beogradu, te je ~ak bila najavqena godine i prilikom usvajawa novog Statuta APV, wegova smena, s obzirom na to da je proceweno da evidentno nije formula za dogovor o vojvo|anskoj bi „ta stvar“ mogla pokvariti izborne ra~unice, autonomiji.

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

nedeqa26.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je kao stvorena za opu{tawe i u`ivawe. Uga|ate sebi, ili vam partner ulep{ava dan, tako da sve mo`e biti potaman, ba{ kako treba. Naspavajte se.

BIK 20.4-20.5.

Divan dan za vas! Upravo zbog toga se mo`ete ulewiti pa le{kariti ceo dan. Ali zbog drugih, ipak }ete biti aktivni i kreativni. Promene raspolo`ewa i senzitivnost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. septembar 2010.

Koliko je ju~e bilo naporno, toliko danas ne mora da bude. Ukoliko se povu~ete u neki svoj prostor i mir, mo`ete biti veoma introspektivni i kreativni.

Potrebni su vam sigurnost i uto~i{te, a nedeqa je kao stvorena da to prona|ete i do`ivite u okviru porodice. Bliski prijateqi, a pogotovo prijateqice, su tu za vas. Relativno lep dan, ako ne mislite na karijeru. U onoj meri u kojoj ne mo`ete ra~unati na partnera, mo`ete na sebe. Dakle, ne dozvolite da vas drugi ometaju.

Vesela atmosfera i dobro rasoplo`ewe }ete stvarati sami oko sebe svojim prisustvom i {alama. Uku}ani vole da vas vide u pozitivnom izdawu.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

I suvi{e ste ozbiqni za svoje godine. Uz dobru koncentraciju i bez mnogo uznemiravawa, mo`ete praviti dalekose`ne planove i uporno raditi na wima.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Neke skrivene okolnosti vam ne daju mira. Susret u tajnosti tako|e. Ali, na spoqa{wem nivou, ni{ta se ni ne naslu}uje. Delujete zadovoqno. Put?

Stabilni ste ne li~nom planu pa time ulivate poverewe i podr{ku dragoj osobi. Funkcioni{ete zajedni~ki i delujete uskla|eno i timski. Sklad u vezi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ostra{}eni ste u svemu {to ~inite. Energija koja vas pokre}e ru{i sve {to vam se na|e na putu. Danas budite pa`qivi prema partneru. Preosetqivost.

Kud koji, mili moji, a vi biste vi{e, mnogo vi{e, sve sada i odmah, bilo da mo`e ili ne mo`e. Raznolikost ideja koje imate vam otvara moguu}nosti.

[ta biste drugo nedeqom nego u`ivali? Va{ hedonizam dolazi do punog izra`aja. Qubav i prijateqstvo su pro`eti. Malo uzburkane strasti i nije na odmet.

TRI^-TRA^

Lakirani nokti za uspe{an brak V REMENSKA

Zvezda Beverli Hilsa Tori Speling otkrila je kako u`iva u bliskosti sa suprugom dok jedno drugome lakiraju nokte. Razli~ite qude raduju razli~ite stvari pa je tako Tori otkrila kako wu i wenog supruga Dina Mekdermota zbli`ava manikir. - Po~eli smo da lakiramo jedno drugome nokte i obo`avam to. Ne znam za{to svi to ne rade - izjavila je Tori. Ali ta zabava nije rezervisana samo za Tori i wenog supruga, nego za celu porodicu. Kako glumica otkriva i wena deca u`ivaju u lakirawu noktiju. - Lijamovi nokti na nogama su sada crveno-plavi, kao Spajdermen, a na rukama ima zelene nokte, kao Hulk - rekla je Tori, koja iz braka s Dinom ima trogodi{weg Lijama i dvogodi{wu Stelu.

PROGNOZA

VIC DANA

SUNCE

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

20

Sombor

21

Kikinda

22

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zrewanin

23

S. Mitrovica 23 Ruma

23

Pan~evo

24

Vr{ac

24

Srbija Beograd

23

Kragujevac

23

K. Mitrovica 25 Ni{

25

Na 50-godi{wicu braka Lala i Sosa se dogovore da osve`e bra~nu monotoniju izlaskom u grad kao nekad. Na}i }e se u centru u 8, pa... Spremi se Lala, porani 15 minuta i po~ne da ~eka. Pro|e sat, pro|u i dva, a Sose nema. Besan Lala sti`e ku}i i s vrata upita: - [to ne do|e, luda `eno? - Nije me mama pustila!

Evropa

I OBLACI

NOVI SAD: Ki{a ujutru, a zatim promenqivo obla~no sa smenom sun~anih i obla~nih perioda. Jugoisto~ni vetar }e oslabiti i skrenuti na jugozapadni pravac. Pritisak ispod normale. Temperatura od 15 do 22 stepena. VOJVODINA: Ki{a ujutru, a ki{na zona odlazi na sever i dolazi do delimi~nog razvedravawa. U toku dana promenqivo obla~no vreme sa sun~anim periodima i ponegde sa kratkotrajnom ki{om ili lokalnim pquskovima. Jugoisto~ni vetar }e oslabiti i skrenuti na umeren ju`ni i jugozapadni pravac. Jutarwa temperatura 13, a maksimalna 24 stepeni. SRBIJA: Ki{a ujutru, a ki{na zona odlazi na sever i dolazi do delimi~nog razvedravawa. U toku dana promenqivo obla~no vreme sa sun~anim periodima i ponegde sa kratkotrajnom ki{om ili lokalnim pquskovima. Vetar }e oslabiti i skrenuti na ju`ni i jugozapadni pravac. Jutarwa temperatura 12, a maksimalna 26 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i utorak promenqivo obla~no sa sun~anim periodima i re|om pojavom kratkotrajne ki{e. U sredu i ~etvrtak hladnije uz prolaznu ki{u ponegde u sredu.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Produ`etak perioda nepovoqnih biometeorolo{kih prilika, te se preporu~uje opreznost reumati~arima i osobama sa psihi~kim problemima, kao i astmati~arima.

Madrid

22

Rim

22

London

15

Cirih

11

Berlin

16

Be~

15

Var{ava

19

Kijev

21

Moskva

19

Oslo

10

SUDOKU

St. Peterburg 12 Atina

29

Pariz

15

Minhen

12

Budimpe{ta

17

Stokholm

12

1 3

9

9

4

3

4 8

2

7

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

2 4 9 7 1 5 6 8 3 TISA

SAVA

258 (-11)

Slankamen

380 (12)

Ja{a Tomi}

Apatin

367 (-7)

Zemun

396 (12)

Tendencija stagnacije

Senta

310 (8)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

394 (24)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Ba~. Palanka

346 (0)

Smederevo

516 (16)

Titel

380 (12)

NERA

Novi Sad

345 (5)

Tendencija porasta i opadawa

-32 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

6

Bezdan

Hetin

72 (-4)

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

1

6 7 1 3 4 8 5 2 9

281 (12) S. Mitrovica 347 (19)

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

6

8

1

5 1 8 6 2 9 4 3 7

347 (15)

9

4 7

34 (0)

8 3 5 9 6 2 1 7 4

6

2

7 6 4 5 8 3 2 9 1 3 9 2 1 7 4 8 6 5

6

9 2 6 4 5 7 3 1 8

5

1 4

2 7

6 1

1 5 7 8 3 6 9 4 2 4 8 3 2 9 1 7 5 6 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 26.septembar 2010.